| ар местви<ref target="#SRP19061_N2" />, а он је искрајао сахтијан, по поруџбинама.</p> <p>Они к |
| воје ктиторе „и приложнике храма сего“, а еснаф га изабрао за свога устабашу.{S} Све што један |
| н ће ти кућу и радњу чувати као своју“, а Диша јој вели: „Јесте!“ — Немој, болан, тако!</p> <p> |
| да запишемо у пропала вересија...{S} А, а-ах, Дума, гомаре едно, кој да те превари?{S} Едно Дис |
| ом у груди и онда узвикнуо:</p> <p>— А, а! — Турчине, - бре, пали кумбару, да ме разнесеш!</p> |
| <p>— Ето, ја сам урадио све што треба, а сад ће чудотворни памук учинити своје! — заврши хаџи- |
| годину!{S} Лепосава је млада и здрава, а и ти си здрав као врба!{S} Биће, биће!</p> <p>Разуме |
| је она бар три ливаде свакојаких трава, а он, пуних једанаест година, није изоставио ни јутрењу |
| ити на очи час тетка Маца час Лепосава, а сада опет мајстор Диша?{S} Тек ове појаве расвестише |
| о па водим!“</l> </quote> <p>Он запева, а обе жене преузеше; Дума се завали на узглавље за софр |
| овој, па је са осталим шегртима целива, а бошчу прихвати и пође за газдом.</p> <p>Кира-Анастаси |
| , Дунав се сјактио од сунчаних зракова, а лађа је све даље и даље клизила, докле се не изгуби з |
| више.{S} Зуб времена оглодао је слова, а живи трн, који онако раскошно буја над старим, запушт |
| ога дана остави овце, нека их пас чува, а он, као да га неке мађије вуку, стиште пут Београда.< |
| амо њега <pb n="168" /> и чест му чува, а он ће знати, кад буде време, како да га награди.</p> |
| и, држе страну своме Србину и бране га, а Грци, пуни једа, што се њихова удовица тако јавно сра |
| етога човека четири гроша; поздрави га, а дервиш, коме је онај млађи припаљивао наргиле, само т |
| шта ће онда?{S} Еснаф је јачи од њега, а мајстор је имао толико права над својим <pb n="153" / |
| пиџик, тако је и остао наслоњен о њега, а од стида није смео дићи очију горе.</p> <p>Лепосава г |
| S} Жао ми било, што немаш никога свога, а Диша те на неправди отерао, па сам рекла: нека му ова |
| ио.</p> <p>Но и ту мисао потисну друга, а ову трећа и тако редом, те на тај начин, поремећен пр |
| ас Јанићије није улазио у крчму никада, а гле шта се сада учини!</p> <p>— Несрећник!{S} То му т |
| угодити.{S} Ето, ти тражиш сто хиљада, а он даје пет стотина.{S} Спусти мало ти, нек подигне м |
| да је бар била мирна од његових напада, а у вече, када би он за совром, не обраћајући на њу ни |
| а га тако нежно, тако молећиво погледа, а руке склопи пред њим, као грешница пред иконом.{S} Ни |
| сио врелу главу, жуборио је као и онда, а са гранчица, што се надношаху преко зида, стресао се |
| идео је, да испосник хоће да се погађа, а што се цене тиче, то му је већ познато било, да се ов |
| е могао, он нареди Бику, да погне леђа, а он му се попе на леђа, па одатле на зид и таман да ус |
| а-Анастасија погазила образ свога мужа, а он хлеб свога мајстора.</p> <p>И тада му је долазило, |
| гриза? — пита стидљиво кира-Анастасија, а мишицом скрива образ од њихових очију.</p> <p>— Кој д |
| се правдаш толико? — одговара комшија, а на лицу му се јасно чита, како ни он не верује што ма |
| м партијом, потражио је и развод брака, а како је ствар била очигледна, суд му је и то досудио. |
| не су ни род, ни коска од твоја коска, а искају исе да ги даш.{S} Српски судови кесе секу.{S} |
| /p> <p>У сандучету је било пуно памука, а у томе памуку лежао је један велики чавао, не дужи од |
| тасија. — Не сам га ни до сада гледала, а сад га мрзим како једно куче, како што христијанска д |
| стан; прво, што га Лепосава није одала, а друго, што је чезнуо да је бар очима види, ако не усп |
| те ме обедити, да сам јој нешто изнела, а ја ништа о томе не знам.</p> <p>— А оно?</p> <pb n="3 |
| запис, који је од неког дервиша добила, а који јој је помогао, те ти она тај запис метну у недр |
| је кира-Анастасија тако вешто градила, а да најбоље залогаје од тога не добије Јанићије.{S} Од |
| , како се та и та у комшилуку породила, а у мојој кући, ништа! — рече једаред срдито, кад Маца |
| после, она ми није никаква зла учинила, а од њега нисам никакве милости видео.</p> <p>Тако је, |
| анићија.{S} Нешто му је журно говорила, а он је прво са неверицом слушао, а после, поче од врем |
| пали са зид и да вас је патрола јурила, а ви побегли?</p> <p>— Није истина, то лаже свет!{S} Ку |
| ар за часак, остави дућан на комшијама, а он да тркне за њом, кад га одједаред изненади појава |
| дервишу причало се по турским махалама, а од туда и по целоме хришћанлуку београдскоме, да је т |
| отрчаше у дубину баште са посластицама, а Јанићије, кад оста сам и када се од прве поразе освес |
| лечета запахну.{S} Он је стеже грудима, а она се одупре шакама о његова плећа и одскочи у стран |
| онако беспослен завиривао по дућанима, а када је осетио глад, отишао је до једне симиџинице и |
| Ламбре, узбуђен сузама и пребацивањима, а помишљајући на последице свега овога, седео је на мин |
| згрејао честито у Лепосавиним недрима, а пуница је већ од ћерке сазнала и саопштила зету добру |
| поте, што их је видео у светим местима, а радознали пријатељи нису пропустили, да га и за најси |
| итости задовољан и поче трептати очима, а нежним изразом лица пратити расположење својих гостиј |
| > <p>— Еле, ви тако? — започе кир-Дума, а не седа, него пребраја зрна на бројаницама и пажљиво |
| p>Необично расположени седоше оба кума, а како су већ били од својих жена предусретнути као прв |
| код куће.</p> <p>Али прође и три дана, а од кир-Ламбре ни трага ни гласа.{S} Кира-Мана стрпељи |
| прегони; до младине има још девет дана, а то ће му бити довољно времена да је обрлати.</p> <p>К |
| .</p> <p>Лепосава збуњена и изненађена, а Јанићије тако исто сметен и застиђен од несвеснога де |
| ми направи!{S} Они били ортаци на жена, а ја да плаћам трошкови!{S} Не сум писмено тражио, кад |
| p>— А која ли то? — запита брижно жена, а очи јој крвнички севнуше на помисао, да се ма са којо |
| > разбирао, да има нешто што он не зна, а што се баш њега тиче.</p> <p>— Улази у дућан!</p> <p> |
| ; желим децу, ама ето већ друга година, а она и не мисли!</p> <p>— Пеки, пеки, не је тешка рабо |
| прође и прва и друга па и трећа година, а мајстор Диша оста без наследника.{S} У залуд је мајст |
| од нас.{S} Ето, нана те воли као сина, а и ја те волим као да си ми рођени брат.{S} Ти немаш н |
| р, најпосле, трговина је једна вештина, а људи који купују нису слепци, па да рекну:{S} Нисмо в |
| аца, као прва комшиница мајстор-Дишина, а и као добра познаница кира-Анастасијина, примила се, |
| Нисам!</p> <p>— Среће ти! — запита она, а зрачак ведрине блесну из влажних очију.</p> <p>— Каже |
| “ питања од једног шегрта беху зазорна, а уз то се сети оних разбијених врата, те га одалами ша |
| по коју главу шећера или трубу платна, а често и по неколико аршина свилене материје или нове |
| чка, који служаше за стовариште еспапа, а у исто време и као ноћиште Јанићијево, па се прући по |
| ајмљивали барјак од палилулских ратара, а за то су морали вазда ове сељаке да мећу о слави у че |
| упропастити.{S} Нико од Грка и Цинцара, а они су му били најобилније муштерије, неће завирити в |
| ма он каже:{S} Дервишин је погана вера, а од поган закон не искам деца.</p> <p>Тако је кира-Ман |
| лак) прво у служби београдскога везира, а доцније га узе Господар Милош у своју службу, да носи |
| /p> <p>Није се имало куда; ићи се мора, а како ће се све ово свршити о томе није ни мислио.{S} |
| а шаке.{S} На те даске метала се асура, а преко ње постеља.{S} То се место називало: душема.</n |
| /> дах девојачке душе са мирисом ђулса, а очи са сунчаним зраком.{S} Био је у Еврејској Махали, |
| главом може да пробије храстова врата, а уме и да муче као бик.{S} Ко га нађе, нека га привуче |
| Хајде, кћери, метни огрлицу око врата, а дукат на чело; па онда донеси послужење.</p> <p>— Је |
| мудија.</p> <p>— То да носиш око врата, а ово да метнеш па чело — и даде јој велики, златни дук |
| лих расклопљених чашица купинова цвета, а по тамној ћерамиди хаџијнога крова трептила је у оној |
| ту кући поче га обузимати нека топлота, а по који пут и забуна у глави.{S} Пред кућом му се баш |
| елико рашчуло да ће Диша у света места, а по махалама се приповедало о ономе чудноме сну.{S} Пр |
| едаред прибра, оне преплашености неста, а наместо тога очи јој добише некакав дрзак, изазивачки |
| а знам, зете.{S} Тако ми рече Пречиста, а сад до тебе стоји.{S} Хвала Богу, и Бог ти је дао мно |
| у ми баш ништа; има мајстор Диша доста, а то ћу цркви, нека је Божје.</p> <p>Са таквим мислима |
| се, као и кир-Ламбре, пољубише у уста, а за тим поседише још неко време, да се нахвале доброте |
| у селу понајмање! — тешила би га Маца, а Лепосава, која се свему невешта градила, трудила се н |
| е.</p> <p>— Шта, наопако! — викну Маца, а Диша само што разрогачи очи од изненађења.{S} До дана |
| година чекају, па кад после навру деца, а она се ратосиља.</p> <p>Мајстор-Диши се смрче пред оч |
| ри.</p> <p>Обузела га ватра, дрхтавица, а у срцу толико бола и љутине, да је као махнит трчао к |
| е, па ни да макну са Јанићијевога лица, а у лицу сав пребледео.{S} Да су ма шта друго изнели пр |
| стоји <pb n="90" /> стегнутих песница, а антерија му од силнога узбуђења дршће, као да је неко |
| ишине.</p> <p>— Шта: тако? — пита Диша, а очију не подиже, само да се не сусретне са оним погле |
| p> <p>— Бог добро дао! — одговори Диша, а немаче се са свога места.</p> <p>— Еле, ви тако? — за |
| сник није давао испод пет хиљада гроша, а продао је баш томе купцу за сто и педесет.</p> <p>— К |
| као на едног честитог мајстора сас леб, а ви на нас сас поган! — Засто уцвелисте оно сирота удо |
| своје: објавила је нестанак Јанићијев, а остало је оставила бризи грађана и — случају.{S} Ако |
| лужбу, примио од митрополита благослов, а онда, под црквеним барјацима, крену се свештенство у |
| а њега“.{S} Онда жабу да бациш на кров, а дете да умијеш и запојиш из те чиније оном водом, три |
| нци и рантлике.</p> <p>— Што ћутиш сад, а?</p> <p>Лепосава ни да прослови, а срце јој лупа, да |
| цу, који је у чаршији уживао леп углед, а у цркви, према митрополитовом столу, имао свој сто, м |
| пско удовица.{S} У нас се знаје за ред, а ни адет нам не је како у вас.{S} Него кад ми бидете м |
| године избегавале чак и да јој се јаве, а камо ли на њезин праг да ступе.</p> <pb n="23" /> <p> |
| <p>Лепосави се окрете улица око главе, а баштенски зидови са многобројним мазгалима почеше игр |
| те тако изгледаше као да они то славе, а да су папуџије тек онако као гости за софром.</p> <p> |
| p>А цигани су ревносно лупали у гочеве, а она писка, што је од зурла до неба јечала, разлегала |
| ћи весело певала, радила своје послове, а ту бригу оставила је своме супругу.</p> <p>Диша поста |
| колено једну јеменију и прошива ђонове, а испод очију прати сваки покрет свога мајстора.{S} Па |
| анићија, како јој долази, стушти обрве, а из очију само што не севнуше муње.</p> <p>— Ста искас |
| у преко десне то десну преко леве ноге, а од времена на време забринуто је трљао чело, које је |
| жена причала је, како је чула од друге, а уз то је, да би догађај био што потпунији, описивала |
| -Мана, свога пса везати, док беше овде, а ја да ти га хватам, нећу.</p> <p>— Ама немој да си лу |
| } Е, добро, добро; остани ти само овде, а ја ћу га већ сама молити.</p> <p>Лепосава само што ни |
| , те, ако устреба Маци, да јој се нађе, а и да њему јави, ако што буде.</p> <p>Око подне дотрча |
| а је вечито? — И живот као ветар прође, а камо ли једно тренутно задовољство што га човек ужива |
| да и не добио деце.{S} Али: човек каже, а Бог располаже.{S} Диша се спремао за повратак; још са |
| а свећицом, да је над покојницом ужеже, а која са китицом цвећа, да јој чело главе метне.{S} Ха |
| о рођен; лице почело опет да се затеже, а антерија да се у свима димензијама као и пређе распињ |
| емер и то опасао око паса до саме коже, а у кесу је метнуо шест стотина гроша, таман колико му |
| {S} Необичан пламен сукну му уз образе, а у глави га захвати чудна несвестица, кад осети пријат |
| и гдекоји човек истрча, да види шта је, а на капиџицима од башта начичкале се младе жене и дево |
| и, ова изненадна %операција освести је, а хећим, задовољан својом вештином, намаза рану зејтино |
| о.{S} Али лепа удовица опростила му је, а дан сватова ближио се као на крилима, те је младожења |
| све то требало. „Коме треба нека даје, а ја нисам текао овај зној, да га хале и вране растичу! |
| руком удари по њему по такту мелодије, а ногама поче поцупкивати и горњим делом тела извијати |
| подвикну нека остарија жена из авлије, а оне, кикоћући, прхнуше у башту добацујући једна друго |
| ивати све добре стране кира-Анастасије, а што је за последак, као најслађу посластицу, оставио, |
| ни за шта више.</p> <p>Отрча Јанићије, а Мајстор Диша остаде сам.{S} Тако је неко време ћутао |
| бели свет! — мислио је уз пут Јанићије, а што се више ближио ћепенку, који је испунила гојазна |
| <p>Саслушала је савете оба проводаџије, а када они запиташе, хоће ли, њој потекоше сузе и место |
| ље, ствари привлачила у кућу као своје, а цвеће метала у чашу, где је мирисало, докле га не би |
| нствено погледа, да их ко не ослушкује, а када се увери, да никога нема, приклопи их, седе прем |
| њој је било немогућно да и даље самује, а да ипак очува добро име честите удовице.{S} Знала је |
| приступи просјаку, тисне му је у шаке, а другом руком прихвати га благо за плећа и потискује н |
| ка, и, задовољан за све, леже у душеке, а одмах до њега и кира-Анастасија: он да одмах захрче, |
| евних мука, које су га ломиле и мучиле, а којима не мога одолети.{S} Ма како се трудио, да изби |
| , како нису остали без икакве контроле, а од туда наврати и код Дишине куће, да обиђе и извести |
| је гледао већ, како га носе на гробље, а Лепосава нариче, буса се у груди и довикује:{S} Ја са |
| но усамљен; изгубио је грчке пријатеље, а да се враћа својој нацији на то није ни мислио.{S} Од |
| } Тетка-Маци дошле на посело неке жене, а Јанићије у мутваку туца кафу.{S} Лепосава се прикраде |
| па ту жабу да ти дете три пута обзине, а ти три пута да викнеш: „Његова болест на тебе, твоје |
| ље рећи, јавило их се безброј, стотине, а то је таман толико колико и ни једна.{S} Међутим, кир |
| .{S} На прво није хтео ни да се осврне, а на другом му се баш врло озбиљно задржала мисао.{S} И |
| енка истрча на авлију, да га пресретне, а у томе кир-Ламбра гурну капиџик и нагло, као да га не |
| е да да рађа, младина ће да скине с ње, а од овога записа, родиће ти мушко.</p> <p>Дервиш узе и |
| <pb n="91" /> помогло никакво извијање, а још мање да ће ма чиме другим ублажити своју судбину. |
| ја који је? — Јанићије каже:{S} Ламбре, а ја нити сам га видела, ни дреје познајем.</p> <p>— Па |
| {S} На миндерлуку је спавао кир-Ламбре, а спавао је тако тврдо, да није ни осетио, када се Јани |
| се пожали, како је нестало кир-Ламбре, а и да искаже своју сумњу противу Дише, који је ономад |
| } И сам си се требао сетити своје вере, а не да од некрштених тражиш записе.</p> <p>Мајстор Диш |
| хаџију, да се с њиме виде и разговоре, а многи и да га замоле, да им из светих места ово или о |
| она се кикоће; али кад маши очима горе, а то није удовица, већ држи кир-Ламбру за ногу.</p> <p> |
| ерише да није ничему крив, разиђоше се, а Јанићије оде својој кући.</p> <p>Овај пуки случај, ко |
| 165" /> Крвожедне намере стишале су се, а наместо њих овладала је њиме тиха туга, жеља да самог |
| да уз пут мало боље промозгају и удесе, а кира-Мана, чим их отпрати очима, штуче кроз суседне к |
| ско.{S} Кутију швирну на неко ђубриште, а босиљак искида, издроби, пљуну на њега, просу пред со |
| е вама да бесните, мужеви вам код куће, а мој?{S} Хеј, хеј, ко зна кад ће се вратити!</p> <p>У |
| ењена; а како ти не избијаш из те куће, а тамо девојче добро, таман за устабашу, па ето, готов |
| авно било да кир-Ламбру најури из куће, а то је, у овај мах, успео.</p> <p>Ствари је Јанићије о |
| ој.{S} Та Маца није за дуго имала деце, а њен муж Петар Брњош хамалин толико је мучио због тога |
| че изненада заболи једна страна вилице, а и главобоља, те није могла ни маћи из собе.</p> <p>Ки |
| сузама што капаху из очију ове лисице, а и по брковима, што су са њушке на одераној кожи стрши |
| сталић, над којим је горукало кандиоце, а под кандиоцетом мален сандучић, сав ишаран резбама.</ |
| не каже, питај!{S} Ето, њој каза Канче, а мени цео комшилук.{S} Кажу: остарела си, а ниси умела |
| и кира-Анастасија: он да одмах захрче, а она да још дуго у памети прибира све утиске вечерашње |
| о, што су сви пријатељи пок. кир-Бенџе, а нарочито жене њихове журиле, да спрече сваки могући п |
| е да говори.</p> <p>Обоје се засмејаше, а Лепосава, застиђена, заклопи рукавом очи и побеже из |
| да жени, да пред сан три пута помирише, а после да то носи у недрима као своју хамајлију.</p> < |
| p>Анастасија пребледе, очи јој стадоше, а сузе у часу усахнуше, кад зачу да Ламбрино одело није |
| ом о затворена врата.{S} Врата прснуше, а глави ништа.{S} А увек, кад подвије врат и полети, му |
| мбре онда за мутваком ухватио за образ, а она му казала: „Зашто, бре, да ме удаш за овај тулум? |
| ио.{S} Сад ће кир-Дума затражити мираз, а он му га мора вратити, те на тај начин прекинути и по |
| а одмах иде Диши, врати удовичин мираз, а Дишу да туже митрополиту и суду за срамоту, што ју је |
| е су имали, докле су је повратили себи, а после је жалила и лелекала тако искрено, да су комшин |
| а а не на мојим! — мисли срдито у себи, а гласно се смеје и повлађује гостима, као да је и њему |
| била овде, плакала и пошла, да се дави, а ја сам се онда сажалио, па сам јој дао дреје.</p> <p> |
| а му сваки час јавља, како је Лепосави, а он чим је испратио мајстора на улицу, врати се болесн |
| сад, а?</p> <p>Лепосава ни да прослови, а срце јој лупа, да му ударце чује.</p> <p>— Да те дам |
| е капи.{S} То су трагови од свете крви, а спустити своја грешна уста на то, целивати такву свет |
| треба сад да се нађе према своме газди, а у каквоме према газдарици.</p> <p>А када би било бар |
| ијатељица навратила, бајаги да је види, а овамо да јој узгред исприча и искити све шта се за њо |
| .</p> <p>— Слепац ниједан! — Свет види, а он не види какву је сурунтију узео! — Оди ти овамо, т |
| И таман да се на таквој одлуци задржи, а у мислима му искрсну упоредо кир-Диша са својом широк |
| ле, није могао ни десет дана да издржи, а да се не врати у овај „црни“ Београд, где му је било |
| се мислити како је било грчкој чаршији, а нарочито комшијама онога времена, гледати међу собом |
| многе црквене песме певао је по грчки, а оне, које није умео, удешавао је кроз нос тако, да ти |
| па, који су у оно време у јеку цветали, а и зато, да у очима свога шегрта јаче означи ону разли |
| углед; многи су његове услуге тражили, а он је на крају био захвалан и на најмањем поклону од |
| и Гркињом.</p> <p>Но човек једно мисли, а судбина друго ради.{S} Мајстор Диша је већ у велико п |
| ану и Ламбру, то да не буде! — помисли, а пламен му удари у образе.</p> <p>Сутра дан дође мајст |
| , да се баш Анастасијом Бенџином ожени, а Бенџа опет није могао умрети раније, него што је то б |
| ти кроз прсте свака превара у трговини, а да му морални углед не пострада.{S} Јер, најпосле, тр |
| а, који су му само поручили да им купи, а новац ће му дати, кад се врати.{S} Диша је и њима обе |
| да се кира-Анастасија са Дишом измири, а он као и до сада остане и у будуће са Дишом добар при |
| збуњен, што му баш ни речи не одговори, а њему је тако потребно било, да о тој теми разговор пр |
| о по турски.{S} Маца оде, да му отвори, а хаџија, седећи на чардаку стаде ослушкивати, какав ће |
| ени цео комшилук.{S} Кажу: остарела си, а ниси умела да очуваш девојче.</p> <p>И оно, што мајст |
| {S} Докле се ја не вратим, не треба ти, а када се будем вратио, иде ли то, да једна хаџијница м |
| шо, зашто ме тешко закле?{S} Казаћу ти, а ти ћеш, када јој опростиш, омрзнути на мене; па и кир |
| ашку ракије, па половину да попијеш ти, а ону другу да попије она. — Оно, што јој не да да рађа |
| у вино.</p> <p>Хаџија поче распитивати, а ћор-Ахмет му исприча све, како је у почетку поручио с |
| хаџија; на земљи ће ти се људи смејати, а тамо на небу то ће ти се уписати у највећи грех и нећ |
| ио.{S} Сад већ није могао ни помишљати, а камо ли одлучивати се на оне убилачке мисли. <pb n="1 |
| /p> <p>— Сутра ћемо се већ разговарати, а до јутра нека му буде и тако, — рече Маци и седе, да |
| је могао четири пута око себе обмотати, а цеванице његове тако танке, да су у оним чампарима из |
| ожи цркви.{S} То те неће скупо коштати, а и еснафу ћеш своме подићи углед у цркви.</p> <p>Овај |
| али, да се сама кира-Анастасија досети, а ова опет редовно је разбијала главу размишљајући ко ј |
| асти сасвим друкчије: мужа ће изгубити, а Ламбру не само да неће добити, него ће ради њега стра |
| атом.{S} Бог ће дати, па ћу се вратити, а ти да ме дочекаш како приличи једној хаџики: чесна и |
| едва дише; чини му се да ће га угушити, а цела снага на њему трепти од изненадне клонулости и с |
| а и стидна, као што то приличи невести, а кир-Диша између кумова двори и додаје час овамо час о |
| ти.{S} Свет једва чека да чује новости, а већ онда, кад та новост дође до последњега уха, разви |
| она је била увек пуна домаћих новости, а умела их је тако потпуно и слатко причати, да је мили |
| ик учини крст над расклопљеном чељусти, а ова у томе часу страховито рикну, избљува велики ексе |
| ој нози скакуће за њом и виче да пусти, а она се све више церекала, те га не пусти све докле се |
| ти патроли у руке, ако на улици заноћи, а друго јака глад, која га је већ толико стегла, да је |
| p>Рано у вече Јанићије је долазио кући, а у први освит одлазио у дућан.{S} Ручак му је у дућан |
| и да му заповедим што, сама сам у кући, а он као ајдук наслони се о обрамку, па само звера.</p> |
| на изиђе из собице и пожури тетка-Маци, а Јанићије, још сав румен, уђе у дућан и седе за посао, |
| дан из дан одлазио на кафу тетка-Маци, а Маца тек ваљда не би примала сваки дан једног нежењу, |
| ило много и на највећој летњој припеци, а камо ли на овако благом пролетњем сунцу.</p> <p>Бик с |
| Костур; тамо ће остати неколико месеци, а њега моли, да му обилази радњу и кира-Ману.</p> <p>Ки |
| ма како његов кир-Ламбре лежи иа улици, а антерија му се топи у крви.</p> <p>— Кир-Диса је дива |
| а што да му каже, то је говорила мајци, а он јој је преко мајке одговарао.</p> <p>Тетка-Маци ни |
| ршија; кој вам је мустерија, него Грци, а то све из еден љубов на вас због засто сте као од грц |
| опечитељи и народ да јој приступе руци, а он да им каже: „Да је сви листом поштујете, као да ми |
| p>Пун сахат седео је збуњен и без речи, а тетка-Маца за то време лагано и на одушке развијала ј |
| гу!“ — а полако да кажеш: „Со ти у очи, а болест у ложичице“, и три пута да хукнеш за њоме.</p> |
| тешко би му било рећи јој све то у очи, а још теже остати при своме, кад се она заплаче и стане |
| месеца, да те не виде с мужем у башчи, а не срамиш се да те шегрти гледају са туђим човеком у |
| мшије су навраћале, да чују што о Диши, а и да узгред виде, како се одржава кућа, кад домаћин н |
| Тако је неко време ћутао и отирао зној, а мало за тим устаде, с муком се довуче до собичка, кој |
| а спалим сотону!{S} Нечастиви је у њој, а ово је кућа христијанска! — одговори Диша и хартијице |
| за леђима, стао кир-Ламбре пред мутвак, а нека неодољива мржња према жени толико га захвати, да |
| ислећи, ноге га саме однесоше у шибљак, а руке се пружише за очима, које им показаше издашне џб |
| а била тек као једва растворен пупољак, а сада ето где пред њиме стоји потпуно развијена ружа.< |
| S} То га је већ коснуло као ружан знак, а када још опази на тетка-Мацину лицу једну велику збиљ |
| ожене, он би у тој жељи провео цео век, а не би ни покушао да је у дело приведе.{S} Желео је да |
| на је како едно слушкиња на свој човек, а ти си њен господар. — Пари су твоје.</p> <p>— Јесте, |
| е пут за једну женску главу врло далек, а друго, што мужа не треба дирати, све докле сам не уви |
| тра да си кренеш; до Дубравица на каик, а за тим кола ће да нађеш.</p> <p>И тако кира-Анастасиј |
| т, датих пустињаку за чудотворни памук, а уза све то урачуна му <pb n="201" /> и трошкове, што |
| ти ни рођен син није истински пријатељ, а ето, ово сироче, што се савило око тебе као лоза око |
| а самим собом бори.</p> <p>— Да продам, а ко зна у какав ће народ доћи оваква светиња.{S} Можда |
| тебе и твоју кућу као рођену поштујем, а оно што они говоре лажно је...</p> <p>Тетка Маца се т |
| дома, никако да се не обазреш за собом, а све до куће да говориш: „Здравље пред кућу, болест из |
| ша са женом, пуницом и Јанићијем Биком, а око њих стотину и више пратилаца.{S} Литија се свечан |
| тру и он поче одмерено гвозденом алком, а за тим све жустрије и јаче песницом лупати у врата, д |
| даде да доврши, измахну на њега метлом, а он, пре него што ће га ударити, побеже из мутвака.</p |
| загрљаја.{S} Караван се крете долином, а хаџи-Зосим још једном погледа на камилу, у врх чије г |
| ој да се пред гостима похвали поклоном, а још милије, што ће, после толико тешких дана, видети |
| на, није могло никада да прође с миром, а да га не зачикне на ма који начин. <pb n="33" /> Али |
| нас чувао, носио преко дана за појасом, а када је легао, отварао кутијицу, помирисао, метао је |
| .{S} То?... поче Диша загушеним гласом, а грло га издаје, па не може ни речи даље.</p> <p>— За |
| му је сваки час чело квасила сирћетом, а на слепочњаче метала по пола главице црна лука.</p> < |
| — <pb n="204" /> овамо чезнеш за децом, а сада се ту стидиш и снебиваш.</p> <p>Лепосава дотаче |
| ихватиле, ретко да би ко прошао улицом, а да не застане, бар једну строфу да чује.</p> <p>Па ип |
| ошће пољубише се на прагу са домаћицом, а кира-Думиница уштину је још за обрашчић, па се онда и |
| а, како над кућом тако и над домаћицом, а што се тиче Јанићија, он је био потпуно уверен, да ће |
| не, било саме било са болесном дечицом, а и по који човек, коме ниједна биљара ни гатара није м |
| ад дођем, ти да ме дочекаш са пешкешом, а ја да ти сада дам четири записа.{S} И то овако да рад |
| ко кир-Дума измири Анастасију са Дишом, а он да се привремено, ради куповине еспапа, уклони у Г |
| Бенџина смрт зададе, али Дума, као кум, а после тога и као један добар пријатељ како Ламбрин та |
| ди с Грцима, те кад он није био срећан, а оно да му бар у дечици проструји грчка крв.</p> <p>У |
| , кир-Ламбре не би отишао у свој дућан, а да не наврати удовици, тек да види, не оскудева ли у |
| и су видели, када сам их донео у дућан, а после сам их однео код тетка-Маце.{S} И кира-Анастаси |
| којима је ондашњи Београд био насељен, а тројани, као од брега одваљени, са кратким вратовима |
| је да постане богат и угледан грађанин, а ни из далека није слутио, да му је стриц већ то и да |
| p>— Толико је могао да да; друго је он, а друго ми, богоугодниче.{S} Ти си свет човек, па што т |
| га, коме је у своје време образ очувао, а који му је сада, место да га награди, забио нож у срц |
| томе, како му је пријатељ образ укаљао, а он би био потпуно освећен.</p> <p>Ама такав начин осв |
| е речи по десет и дваест пути понављао, а просјак пред вратима понизно чекао, он би се пропео н |
| као претучен; једва се вукао и стењао, а са лица сливале се крупне грашке зноја, што би за здр |
| акоћом руке опсецао мајстор свој посао, а са како тешком руком оштри дикиш калфин засецаше дубо |
| рила, а он је прво са неверицом слушао, а после, поче од времена на време да баца око на кир-Ла |
| .{S} Хаџи-Зосим га је пажљиво саслушао, а кад је Диша изјавио, да ће одмах на пут и да од силне |
| шта би? — запита кир-Диша нестрпељиво, а очи му се плашљиво приковаше за Мацино лице.</p> <p>— |
| и сам кир-Ламбре није помишљао на ово, а нарочито од онда, кад је кира-Ламбриница почела нагло |
| био врло врео, сунце је прижижало озго, а над земљом, нарочито око чешме, где је било увек по м |
| какивати.</p> <p>Но он тога није видео, а удовица, са забаченим дугим курјуком, распученим недр |
| {S} Јанићије покуша да се покаже весео, а она опет поче да га пита о нечем, што баш није имало |
| ија, што му је радњу у невреме оставио, а у исто време, да на прагу свога новога живота покаже |
| ве, кад је чуо да му се синовац оженио, а како је био самохран, одлучи, да се досели у Београд, |
| дана не би са њоме ни речи проговорио, а, када му је што затребало, слао је из дућана Јанићија |
| једва дочекала, што јој се муж вратио, а сада тако презриво.</p> <p>— Мори, немој да се нећкаш |
| и Мацино виђење, на сваку руку тумачио, а трећег дана, кад седе са женом и пуницом за совру, ре |
| ма као руком!{S} И не знаш ни сам како, а оно дете у кућу!</p> <p>— Света ствар! — утаче се хаџ |
| ну звати.{S} Из куће се не одазва нико, а на комшијском капиџику појави се једно девојче.</p> < |
| дан Лепосави је све горе и горе бивало, а кад болесница већ поче сасвим губити свест, хаџи-Диша |
| ицу.</p> <p>Но то је за кратко трајало, а већ после, кад је прошапутала оно: „хоћу“, она мало з |
| и су.{S} Весељу није ништа недостајало, а мајстор Диша се, тога дана, претворио сав у услужност |
| оно о чему се целе недеље разговарало, а кир-Дума никако да подеси згодан тренутак, те да запо |
| н и трбушат, али лице му некако смагло, а очи се чисто угасиле и упале у главу.{S} Па онда, он, |
| е густо грање над самим кровом наднело, а који је тако тајанствено овога пута шуштао.</p> <p>На |
| ан-Мише.{S} Него баш кад ти је наспело, а ти купи еснафски барјак, па га приложи цркви.{S} То т |
| поправити.{S} Та прстена још није било, а за десет дана, колико је до прстена означено, они мог |
| ега сазнаде све како је на вечери било, а што је најважније, шегрт му исприча, како је кира-Ана |
| тко.{S} Лепосава на ново паде у бунило, а Маца не допусти више да јој дете пеку усијаним гвожђе |
| ворних светиња, па се не би ни осетило, а у мојој земљи немамо ни једне чудотворне утвари; живи |
| >— Још се чкембе једно није ни окотило, а гледај ти, колико ме кошта! — уздахну хаџија и одмахн |
| како ћу.{S} Дај Боже да оздравим само, а туђе мени не треба.{S} То ћу поклонити цркви.{S} Не т |
| Бог би га знао; одоше пут Јалије, тамо, а за њима и Цигани, да их прате.</p> <p>Виде хаџи-Диша, |
| олке године, бре брате, служиш поштено, а он да ти не донесе поклон ни колико за једну аспру.</ |
| че: уђите.</p> <p>Кир-Дума уђе опрезно, а одмах за њиме тако исто обазриво увукоше се још два Ц |
| здаје, у глави му је било мутно и тупо, а уз то је осећао и неко одмерено хуктање, као онај шум |
| о препаде за кћер, хаџи-Диша тако исто, а и Јанићије, кога је још прво детињство везало за ову |
| тура, коју је мало час под кров метнуо, а она се у једноме тренутку до темеља у прах сурвала.</ |
| ућа, тамо се сакри, да те не види влас, а ја ћу се врнем да ти кажем несто.</p> <p>— Шта имаш д |
| дан, кир-Ламбре! — зачу за леђима глас, а у исто време таче се неко његове руке.</p> <p>Кир-Лам |
| ="#SRP19061_N5" /> Ти само накриви фес, а мајстор Диша је један по један! — одговори тетка-Маца |
| о у дућан.{S} Ручак му је у дућан слат, а у вече је заједно са тетка-Мацом и Лепосавом седао за |
| било.{S} Дућан пун, поруџбина на хрпат, а зарађени новац као поточић, који не сахне, за ових се |
| е обрве.</p> <p>— Ти да идеш на вилает, а ја па овде без тебе да живим, што ми треба?</p> <p>Та |
| зачуђено је посматрао сву ову веселост, а нарочито Лепосаву са оним накитом, која га је равноду |
| латне одежде, ама заблесну ме светлост, а ја, женска глава, па се препадох, па само што ми зуби |
| /> него пије само неку зелену течност, а уз то узима по три зрна пшенице.{S} Он је донео собом |
| лоника приступише и целиваше га у скут, а он им очински благослов подели.</p> <p>— Богоугодни п |
| азак свога мајстора. — Сунце зашло већ, а тамна румен, која је ишчезавала заједно са мујезиново |
| , метнула четири ратлокума на саханчић, а у шарену чашу хладне воде, да послужи мајку, кад из с |
| уде његова.{S} Прво ће отказати службу, а за тим ће урадити оно, што ће се после у песму певати |
| прекипело и добро је одаламио Лепосаву, а она, бранећи се, изгребала га по лицу.</p> <p>Кад чу |
| онда реко?{S} Мајстор Диша појео шљиву, а кошчицу бацио на ђубре.{S} Па после да плетеш седе, к |
| вци, спусти венац од јеменија на тезгу, а чело му се ороси знојем што га проби.{S} Као дрвени с |
| оба јеменије; она му пружила босу ногу, а он је целу обухватио у једну шаку, па се као луд смеј |
| даџије са својим женама дигоше, да иду, а удовица их испрати до самога капиџика.{S} Кир-Дума, н |
| прича.{S} Кад чучнух, да захитим воду, а она ми каже: „Је ли бре, Јанићије, кад те је мајстор |
| иле грозничави сјај и нестално зверају, а трбух и леђа почеше да губе оне уочљиве димензије, те |
| епосавине сјатише се, да јој честитају, а Лепосава их је са златном огрлицом и дукатом на челу |
| аше.</p> <p>— Као занесен уђе у авлију, а девојке, када га угледаше са оним товаром, у жагору с |
| бакалницу и успешно крчмио анасонлију, а на своју праву домаћицу и радњу, која је већ у велико |
| а је најрадије окретала на тужну арију, а од песама јој постаде најмилија она:</p> <quote> <l>„ |
| стреловито пролетале тик његових очију, а у јасној сунчаној светлости зујало је неколико пчела; |
| могао ићи са својом кумом кроз чаршију, а глава није „калуп“, те да је она сама понесе и по мер |
| ем репу, па да га проведу кроз чаршију, а телал да виче: „Чујте и почујте!{S} Ово је луди Диша, |
| Лепосава врло често певала и у мутваку, а Јанићије би често, помажући јој, код последње строфе |
| вица, уграби њиховим удавачама прилику, а како није било другога начина да мајстор-Дишу изведу |
| ати мужа до капиџика, пољуби га у руку, а он њу у чело, и ту остаде, гледајући за њим, докле ни |
| ава поздрави с мужем, пољуби га у руку, а он њу у чело.{S} Кад га је погледала, једна јој се су |
| опрости са свима, пуницу пољуби у руку, а она њега у чело, и лађа се отисну.</p> <p>Дуго и дуго |
| један докуменат и разређивао по столу, а сваки од њих био је утврђен печатима и потписима, исп |
| чираке“, да се нађу тетка-Маци у послу, а он је седео у радњи по цео дан.{S} Није имао никога п |
| ка-Маци ударише сузе на очи; говори му, а сузе без јецања и плача теку кап по кап низ образе.</ |
| ="221" /> <p>Она двојица уђоше у крчму, а Јанићије сам са Циганима удари на Јалију.</p> <p>— Св |
| цинога.</p> <p>— Можеш да изгубиш жену, а дете да остане живо; а и да их обоје изгубиш.</p> <p> |
| Канче навршило је већ петнаесту годину, а мајстор-Диша је добар газда и човек „тихе нарави“, па |
| о више коме да повери ни кућу ни радњу, а ово троје деце, ради које је чак у Јерусалим запео, ш |
| ј редовно у њезину душу увлачиле сумњу, а из сандука извлачиле разне ствари: шкуртељке, ћитајке |
| -Диша потпуно одевен пратио је у стопу, а од туда, преко баштенскога зида, сву ову „литију“ пос |
| Кира-Мана је силно волела свога Ламбру, а имала је и ту добру страну, што се није никоме жалила |
| ке власти би хаџи-Зосима бациле у апсу, а новац би задржале, и хаџи-Диша би имао само то задово |
| {S} Без жене остао је самохран у свету, а живети до века тако без жене и без икакве наде на сво |
| тор оставио?{S} Тако ли му чуваше кућу, а бре?</p> <p>Јанићију се свет обрте, кад чу каквим га |
| Диша. — Ја искам да ми даш дете у кућу, а ти, место детета, кир-Ламбру — ха?!</p> <p>Анастасија |
| овек долази <pb n="134" /> у нашу кућу, а од њезине три конака бежи.{S} Ћути, само када те није |
| светује Дишу, да га „извади“ за калфу, а Диша обећава све, али, разуме се, тек колико да се не |
| /> <p>Дани пролажаху, недеље протицаху, а у радњи мајстор-Дишиној ишло је тако, да се није ни о |
| народом да метне поред себе тетка-Мацу, а сви совјетници, попечитељи и народ да јој приступе ру |
| у Галцу, где је отворио малу бакалницу, а у <pb n="114" /> њој крчми по мало анасонлију, јамајк |
| ; али, ипак, Бик не може да одоли срцу, а да је, бар узгред, кад поред ње протрчи, не чупне за |
| баш она иста песмица, коју ономад зачу, а која беше у то доба нова:</p> <quote> <l>„Да ли знаш |
| вју озаривши јего ранше уцвјељену душу, а по том, подаривши јему истовремено три отрока мужеска |
| ушала Јанићијева пецкања, удари у смех, а и Лепосава се зацени од смеха представљајући, како би |
| Ама, нико те не види.</p> <p>— А месец, а звезде? — Зар нема нешто живо што гледа?{S} Ето, ако |
| ре?</p> <p>— Ете, зато, што мене караш, а сама нећеш да узмеш запис!{S} Зашто не узмеш?{S} Куде |
| биш са кир-Ламбром, да Јанићија отераш, а кир-Ламбри да допустиш да и од сада долази У кућу.</p |
| ебе.{S} Е, хе, пријатељу, па ти кријеш, а овамо се свуда по чаршији зна да ћеш да узмеш Лепосав |
| де на ум.</p> <p>— Седиш, ћерко, седиш, а из рантлике кипи!{S} Шта радиш море то, куд си се зам |
| от, не знаш још ни по коме свету ходиш, а овамо би да радиш по својој лудој памети.</p> <p>— Бо |
| гао.</p> <p>— Ово теби; ти да га носиш, а ја да те гледам! — рече што је могао нежнијим гласом |
| S} Само није хтео хитати; има дана још, а црква ће примити, кад год јој приложи.{S} Осем тога в |
| </p> <p>— Удаје се, за мога мајстора... а мене... мене... ух! — уздахну тешко.{S} Рука му случа |
| сада!{S} Но он није имао никога свога; а тетка Маца, којој је предао Ламбрине хаљине, била је |
| утао, али много даље, пут Мокрога Луга; а када га глад узмучи, он је по џбуновима брао лишће ки |
| а главу, пољуби га у чело и оба образа; а мајстор Диша, још збуњен од изненадне среће, којој се |
| p> <p>— Тако те хоћу: да се ожениш, ја; а не да затварамо капиџике, кад прођеш! — шалио се Стан |
| ица је са страхом погледала у Јанићија; а кад јој је овај казао, да јој то мајстор Диша враћа и |
| е ли да се расквари свадба пре ђердека; а ти мени шамар за врат!{S} А ја сам хтео да ти кажем к |
| ље вукоше развалинама порушених идеала; а ноћу, кад заспи, долазила би му лепа удовица на сан, |
| ажити помоћи, јер то беше грчка махала; а кир-Диша је сада постао највећи враг Грцима.{S} А как |
| због буре, која је на сав мах беснела; а када се море утишало и хаџија укрцао у лађу, предстој |
| газдарицу.{S} Она га никад није грдила; а то је много вредело за душу једнога сирочета, које ни |
| Али ова новост тако је изненадно дошла; а то се све њега лично тицало, те баш и да није хтео да |
| се свештенство у одеждама и са иконама; а за њим, под еснафским барјаком, мајстор Диша са женом |
| дри колути почеше му играти пред очима; а кад подиже очи тавану, њему се <pb n="119" /> учини, |
| ети, удовицу удај! — казао је кир-Дума; а та је реч, као крилата, пролетела кроза све махале ис |
| ећу! — одговори Диша и намигну на кума; а кира-Анастасија, стидна од кума, заклони рукавом очи |
| стао је један од најуваженијих грађана; а све оно што га је до сада тиштало и мучило, распукло |
| добу“ налазиле, она је била неопходна; а оне жене, опет, које чезнуше за децом, обично су се о |
| екако крње.{S} Хоће да те виде ожењена; а како ти не избијаш из те куће, а тамо девојче добро, |
| гога лаје по овај свет, онда је истина; а кад се казује за вас, не је истина? — Тако ли је?</p> |
| о псешки.{S} Турска вера — погана вера; а што се од те вере добије, то је погано.</p> <pb n="56 |
| ре зоре да захватиш воде са три извора; а кад се будеш враћала дома, никако да се не обазреш за |
| ула, да није ништа чуо шта га она пита; а онај бесмислени поглед, који се уковао за врата, куда |
| Али он је још слуга, нема нигде ништа; а да га чекаш, док се огазди, хој, хој!{S} То ће да про |
| ша жена била јој је присна пријатељица; а сама та помисао била је довољна да је грубо запита: „ |
| десна рука у кући, поштује те као оца; а и сам знаш, колико ти је добра учинио, кад ти је отво |
| бе.</p> <p>— Доста!{S} Ево вам бакшиша; а сада да се вратите онима, тамо.{S} Ама немојте глуво, |
| него му је та освета донела 4000 гроша; а за мале новце, које је дао за еснафски барјак, постао |
| е осилио, чим ти оде!{S} Неће да слуша; а ако, што и послуша, то све наопако.{S} Нисам смела ви |
| а не смем друкчије, већ како нана каже; а он је слуга, нема нигде ништа!{S} Ох, Боже, само му н |
| амбре је дуго остао код фудул-Стаменке; а докле је он са Анастасијом претресао све начине, како |
| ог!“ и махнуо би им руком, да се удале; а тек трећи, кад наврати, био би задржан са речима: „Че |
| S} Али, оне су се тако љубазно смешиле; а она опет, као удовица, раскривене главе и без мушке з |
| и то за двеста и четрдесет гроша, море; а Маца и Лепосава слушали су и од времена на време прев |
| да кажем?</p> <p>— Па, знаш, бојим се; а она зна све.{S} Ако она каже...</p> <p>— Па како да п |
| да на рањено срце.</p> <p>— Обесићу се; а њој ено мајстор-Дише, па, ако узмогне, нека буде срећ |
| — Како год те Бог учи.{S} Ја хоћу дете; а ти ако нећеш да питаш... ти...</p> <p>Мајстор Диша не |
| ка њезина реч погађала је право у срце; а што је најгоре било, она је била толико <pb n="136" / |
| То је осећао кроза сву буру своје душе; а то осећање, које му јасно показиваше његову немоћ, да |
| чних овој укрштало се по његовој глави; а свака од њих била је црња од црње.{S} То не беше више |
| >— Па... ето, радња је, посао се прави; а ја би хтео кира-Анастасијине паре да уложим у еспап.. |
| удо?{S} Камо среће да се тако и догоди; а она што прича, то јој је криво, завиди што онакав чов |
| и да прети, како ће му радњу да запали; а Јанићије тада размахну песницама, па га је толико тук |
| у је то немогућно, пљуну у лице Ламбри; а Ламбре тим истим оружјем врати му ударац.</p> <p>— Пу |
| ут чиним због тебе: хоћу да будеш мати; а мајци требаше ли бољи накит од деце.</p> <p>Као што ј |
| е закуне да ме никада више неће варати; а оно псето (ту кир-Диша зашкрипа зубима и јекну) њему |
| и, они, који цветаху пре Бенџине смрти; а кира-Думиница?{S} А ко би то знао, чега се ради она р |
| оче да се отима и пишти од промуклости; а и кир-Диша, кога четворица држаху за руке, покуша да |
| у, осећао је како га нешто у грлу гуши; а када је завршио оно: „тако мени Бог помогао“, лепо му |
| удовица, па да постанете сретно човек; а ви, ето каква страмота на грцко образ метнусте!</p> < |
| p> <p>Једном речи, постао је прави Грк; а да му се простота не би у очи подсмевала и подмигивал |
| и, само када те није везала са којеким; а таквога мужа свака би себи пожелела.</p> <p>— Мени не |
| Е, де, де, ја сам мајка, па ето, трпим; а ти, зар не видиш какав си стао?!</p> <p>— Зашто да ум |
| оструком пажњом, Мацином и Јанићијевом; а за Јанићија је већ био уверен, да ће и за другом му ж |
| {S} Однесена је под еснафским барјаком; а после укопа све, што је допратило покојницу до гроба, |
| летимичну идеју он само одмахну шаком; а како, поред свега мозгања, не нађе ни један згоднији |
| она курталисати беде и вратити у дућан; а гледај ти сада, како изокренула, као да је није сачув |
| нетним стиховима прикрива какав злочин; а то би била клевета на једног честитог грађанина, који |
| еб јео, газда, па сам ти и образ чувао; а ти ме тераш да идем кир-Ламбру, ваљада да ти опет обр |
| излечио од сваке болести коју је имао; а ако би случајно био здрав, онда је требало само, пре |
| где је своје уморно свето тело одмарао; а пљунути на такво место већи је грех, него ли што је н |
| ква доказа, да га је хаџи-Зосим покрао; а и када би успео да докаже, тешко да би до својих нова |
| да изгубиш жену, а дете да остане живо; а и да их обоје изгубиш.</p> <p>— И зато сам чак у Јеру |
| али Спаситељ је сва искушења претрпео; а да није, Бог му не би дао ону чудотворну силу и одрек |
| је је био само дечак, безбрижан, весео; а овај догађај и она душевна борба сада га сасвим проме |
| ним разлозима мајстор Диша је попустио; а осем тога, он је и иначе уважавао своју пуницу и зато |
| ого а час благо, како је кад затребало; а кад би опазила, да је ко од њих лабав у служби или да |
| у јакој вези са оним што је после било; а то ће нам, најзад, објаснити и оне загонетне стихове |
| ећеш!{S} Нема нигде умешено па обешено; а у селу понајмање! — тешила би га Маца, а Лепосава, ко |
| ептање.{S} Њему стаде пријатно и ведро; а она потајна изнутрица, која га је, поред свега савлађ |
| ада догодило?{S} Момци су, слуге су то; а где је слуга сачувао газдин новац?</p> <p>И стотину м |
| епосавине такође су је обилазиле често; а тада у кући и башти било је врло живо и весело.{S} Ле |
| иди колико му је дао, промрмља понешто; а гдекоји од ових, срдито му одбаце аспру у блато и оде |
| S} Деца јој у неколико замењиваху кћер; а то је, ипак, била каква таква утеха.</p> <p>Али Јанић |
| за свадбену антерију и леп шарен појас; а већ нови ђевђелук (капа „дињара“) то је мајстор Диша |
| ио.</p> <p>Судбина га је заквачила већ; а кога судба једаред само дохвати у своје незграпне шак |
| од стида, да му на улици не честитају; а ако га ко на улици и заустави, он се брзо опрашта и и |
| плетка је од некуда потурена у чаршију; а већ онај који је потури није требало да брине више ко |
| колико пролазника дотрчаше на ову вику; а када Дума опази да више није сам, распомами се па се |
| више користи, него ли и сам мајстор му; а сав дневни пазар редовно је свакога вечера доносио те |
| огачио очи и зачуђено се забленуо у њу; а она тако исто узрујана, да јој се недра од наглога ди |
| о је тако честит и одан своме мајстору; а Диша му, шта више, посаветова, нека се он држи само њ |
| Богу и задужиће свој еснаф захвалношћу; а после тога „ктитор и приложник храма сего“ постаће и |
| емео и изгубио вољу на пазар и на децу; а он је опет нудио толишно, да је свети човек са највећ |
| овице ишчачкају макар и једну трунчицу; а већ после би им лако било да од те трунчице замесе чи |
| То је љубав! — понови оп последњу реч; а весели смех девојачких грла из баште, као да му дохва |
| е да прими, ту у мутваку ћеш да спаваш; а сада хајде да вечерамо!</p> <pb n="80" /> <p>— Нека, |
| се жениш, треба да знаш зашто се жениш; а када течеш, за кога течеш! — суздахнуо би кир-Диша, н |
| чко-цинцарским комшијама; <pb n="20" /> а то му је само више пријатеља стицало, јер су они знал |
| ни колико Божја тичица, <pb n="196" /> а побожан си, народ ти даје све, што год ти је потребно |
| проклето Бик што ми укради антерија!{S} А-а-ах! — Шија да му заврнем, нека липше, куче погано, |
| Дуса да ти се испрзи у паклена мука!{S} А-ах, рогата биволица една, сас моји ли пари градиш бар |
| и да гладујемо, то је онда судбина!{S} А од судбине нико се не оте.{S} И други су патили, па о |
| ашто ће нам он?</p> <p>— Ви’ш ти ње!{S} А шта би свет онда реко?{S} Мајстор Диша појео шљиву, а |
| е очију.</p> <p>— Добро јутро, дете!{S} А где си ти до сада, болан?{S} Е, е, жив био, жив био! |
| лиш ти, да се са мном можеш спрдати!{S} А знаш ли, море, да те ни сам Господар Милош не би од м |
| а би она смела да му ма шта пребаци!{S} А баш и када би се толико заборавила, брзо би га отишла |
| p> <p>— Свирај бре, ченгене, свирај!{S} А-а-х!{S} Душа ми гори, душа! — чула се још из далека с |
| ш ли се ти?</p> <p>— Ич се не шалим!{S} А што?{S} Па то се бар зна <pb n="137" /> да нико од не |
| > <p>— Крси глава одавде, куче едно!{S} А на кира-Анастасија поздрави се, да тој кадаиф једе са |
| ре ђердека; а ти мени шамар за врат!{S} А ја сам хтео да ти кажем како ју је кир-Ламбре онда за |
| ад да запишемо у пропала вересија...{S} А, а-ах, Дума, гомаре едно, кој да те превари?{S} Едно |
| „Здравље пред кућу, болест из кућу“.{S} А кад дођеш кући, прво да потражиш зелену жабу, па ту ж |
| сетнице, тај не може да буде хаџија.{S} А то је велики грех.</p> <p>И сад му хаџија поче припов |
| -Дишу као на једнога сладострасника.{S} А кад једно казивање победи, оно као стрела пролети кро |
| е Маци неколико врло крупних пилула.{S} А за тим предузе да болесницу доведе к свести.{S} Наред |
| једре контуре, одскакала на грудима.{S} А он, тако исто усплахирен, изгубио сву моћ мишљења, бл |
| је сада постао највећи враг Грцима.{S} А како на улици не беше никога, не оста му друге него д |
| пролазио покрај кир-Думинога дућана.{S} А кир-Дума, чим би га угледао, повукао би се дубље у ра |
| ао, већ свој пријатељ и његова жена.{S} А, у то време, у Београду се са највећом суревнивошћу п |
| ожио у еспап и довео још два шегрта.{S} А њега самога, за ову годину дана, кира-Анастасија потп |
| та.{S} Врата прснуше, а глави ништа.{S} А увек, кад подвије врат и полети, мукне тако, да вам с |
| је скинуо враџбине, деце пуна кућа.{S} А то што је на теби, од прве ти је жене. — Ово је већ т |
| а с неким руским матрозима из Галца.{S} А кира-Мана отишла у Галац и довела мужа кући, пошто се |
| и сусрету с киме, то му је било све.{S} А како му је било код куће, где се врло рано затварао?{ |
| махале и свакоме се правда — не иде.{S} А баш и када би тако радио, он сам, по својој повученој |
| аг и отиде на чесму, да наточи воде.{S} А чесме по Београду, у оно време, биле су као нека врст |
| морати, пре свега, изићи међу људе.{S} А та сама помисао, да се сад, овако оцрњен и смешан, ја |
| скупише око њега, да чују шта му је.{S} А када им Диша исказа своју несрећу, како му је кеса ук |
| да им она помогне и око њих пробаје.{S} А рука јој је била тако срећна, да и оне жене, које су |
| мицу и како се час по час осмешкује.{S} А чим мајстор Диша одмахну руком и изиђе из дућана, Јан |
| да то изврши, само ако она усхтедне.{S} А не хтедне ли?...{S} Овде му се помисао прекиде и он с |
| у овај босиљак — то, у место сестре.{S} А оно... оно... знаш... (сад и Лепосава запе, без сумње |
| не знам; — одговарао је самоме себи.{S} А докле је тако размишљао и брижно погледао у „бешчедну |
| и враћајући се натраг Барјак-џамији.{S} А што је више у те мисли западао, све се више кајао, шт |
| ио друкчије већ грчки или цинцарски.{S} А када је већ морао да проговори српски са муштеријама, |
| , па није имала кад о томе да мисли.{S} А после тога и Маца би била најбоља контрола, да му дом |
| сам Лепосаву тек у четвртој години.{S} А колико је њих жена, што по десет година чекају, па ка |
| и шта се у кућу уноси ни шта износи.{S} А некада није се смела чак ни једна паприка више из тур |
| сувишне бриге без које се може бити.{S} А да би се пред Дишом и својом савести оправдала, увек |
| ће је сада за навек можда изгубити.{S} А уз ово осећање расла је упоредо и она бојазан, да ће |
| се чини, сад ће се у струку сломити.{S} А дебели курјук плетене косе, преко које је слазила мод |
| ва, од које се није умела одбранити.{S} А сва ова халабука од дивље музичке ларме са бубњавом г |
| помишљала да свога супруга ожалости.{S} А да је удаду за Србина, то би био грех према покојнику |
| н није могао са толиким благом доћи.{S} А испосници никада не лажу.{S} Па онда, он се и са те с |
| ије разумео.</p> <p>— И јесам лудак.{S} А ти, што ми се не наплатиш?</p> <p>— Како ћу? — запита |
| и тежак и горак овај први састанак.{S} А они, који нису у сличноме положају никада били, дај Б |
| ем, не ваља!{S} Обећао сам да ћутим.{S} А да варам газду, зло! — мислио је Јанићије и између ов |
| сачувам, нека уђе у свет са образом.{S} А сада?...{S} Шта се учини сада...{S} Ето чујеш и сам.. |
| ни удовицом па још једном Цинцарком.{S} А погдегде, онако узгред, тек да наговести сумњу и оно |
| Диша да се ожени Лепосавом Мацином.{S} А тако се најзад и морало држати, пошто је мајстор Диша |
| задовољство, да је кривац пронађен.{S} А за љубав тога малог задовољства да се враћа и излаже |
| е, кад год би му се дало, избегавао.{S} А мајстор Диша напротив.{S} Он сад већ <pb n="216" /> н |
| осан, да га је из дна душе презирао.{S} А што није учинио крај са собом, ваљало му је захвалити |
| ни од Дишине воље, ако би је спасао.{S} А тако се баш и десило.</p> <p>Кир-Диша је имао у Пожар |
| кле се не свикну на своје удовиштво.{S} А већ после овај благи обичај постајао је све ређи и ре |
| рах, да би му често кожу раскрвавио.{S} А за све то коме би се потужио, кад никога свога није и |
| е ово свршити о томе није ни мислио.{S} А и како би могао размишљавати, кад су га све ове сплет |
| се склонис и поарну послу да најдес.{S} А ја искам да се састанем сас мога кир-Ламбре, па сама |
| шу удаје, што јој упропасти младост.{S} А како је он без речи седео и само трљао чело тражећи к |
| живо о овоме или ономе разговарају.{S} А рано јутром и око сунчева смираја чесменски зид и не |
| фром и од обилног расположења јекну.{S} А кир-Диша, који никада још у своме веку није запевао с |
| и поче се пљускати по лицу и врату.{S} А она девојачка песмица што се из баште извијала, праће |
| вака, па онако збуњена отрча у кућу.{S} А Јанићије је дуго и дуго стојао забленут и зачуђен они |
| а, докле се пазе, он је увек кривац.{S} А ове две куме толико су се пазиле, да су једна другој |
| ас налази густо насељени Енглезовац.{S} А када га је умор савладао, отишао је у вече на Ташмајд |
| ло?{S} Знаш ли шта лају погана уста?{S} А? — запита тетка Маца и застаде, да мало одахне и по с |
| пре Бенџине смрти; а кира-Думиница?{S} А ко би то знао, чега се ради она радовала!{S} Жене ник |
| омогне.</p> <p>— Како никога немате?{S} А ми који смо?{S} Ти, не ли си наш, не ли неси?{S} Ако |
| у је цео свет говорио да то не чини?{S} А да му кажем, па да ме, као у сватовима, опет одалами, |
| све било, да ли би он то и дочекао?{S} А код овога мајстора његово произвођење било је већ на |
| ја ће да каже: јазук на мајстор-Диса! — А како смо вас волели, као да сте из сама Елада, као да |
| е је истина за ваше што се прича, ха! — А е ли истина да сте пали са зид и да вас је патрола ју |
| на хаџилуку бавио?{S} Деде, размисли! — А то ти је овако:{S} Бог, (нека му је вавек слава и нек |
| > <p>— Шта кажеш? — зграну се хаџија. — А где ти је памет, да је саму остављаш? — Зар сам зато |
| од године до године, све јаче гојила. — А једанаесте године једна комшиница Туркиња даде јој, с |
| атекло у кеси, — рече Диша шалећи се. — А сад деде да видим каква су!</p> <p>— Немој, још мало; |
| и Диша. — Ово ће бити онај сан Мацин. — А како се ради с њим? — упита гласно.</p> <p>— Сашије с |
| газда-Диши некако подсмешљиво звучао. — А она је одмах после њега изишла, и оде на ову страну.< |
| поче климати главом и гледати у Дишу. — А ви верујете што се, по свет прича?</p> <p>— Не прича |
| а чистину и подвикнуо: „Боже помози!“ — а оно на равном и сигурном путу спотакне се, падне и ск |
| да јој кажеш: „Добро је, шућур Богу!“ — а полако да кажеш: „Со ти у очи, а болест у ложичице“, |
| <p>— То је искушење — одговори хаџија — а онај, кога је искушење савладало и отишао пре Ускрса |
| реме му је — одговори Маца равнодушно — а када долази?</p> <p>— Кроз недељу дана — одговори Јан |
| свога господара.</p> <pb n="24" /> <p>— А, чапкун бре, — прети јој кира-Думиница кроз сузе и ве |
| божно прекрсти.</p> <pb n="218" /> <p>— А где је Јанићије?</p> <p>— Не знам ни сама, што га до |
| огледа је у очи.</p> <pb n="68" /> <p>— А дреје?...{S} Што си их однео на кира-Ману?</p> <p>— Н |
| <p>— Е, једна му је набацала!</p> <p>— А која ли то? — запита брижно жена, а очи јој крвнички |
| ту а жена ашикује с комшијама!</p> <p>— А ко вам каза па то? — одговори Анастасија и утаче се у |
| бре, седепсузу; ја сам стара!</p> <p>— А он ти је па младунче, ба!{S} Погледај га само: је ли |
| клефти да води, што је у срце!</p> <p>— А деце не је никад доста!{S} То због старос викам.{S} С |
| Какав род?</p> <p>— Онако....</p> <p>— А бре, чапкуне, бре, куда ти нишаниш? — смеју се мајсто |
| на, то лаже свет!{S} Куд ја...</p> <p>— А: куд ви!{S} Еле, кад се несто за другога лаје по овај |
| исао прекиде и он се стресе...</p> <p>— А је ли ти, море, шта ти је наспело да идеш одавде? — п |
| е тај бојао ни десет „ерлија“.</p> <p>— А је ли ишао на хаџилук по децу? — запита Јанићије и од |
| па све, али кесе ни од корова.</p> <p>— А-ах, псето погано! —јекну хаџи-Диша, кад се увери, да |
| асмеја од силнога задовољства.</p> <p>— А што се сад цериш као луд?</p> <p>— Јер... јер... заус |
| привиђење пролетело крај њега.</p> <p>— А сад? — промуца кира-Анастасија и плашљиво га погледа. |
| ша и сав се зацрвене од стида.</p> <p>— А, не је истина; саг, не је истина за ваше што се прича |
| едном девојком пролазила туда.</p> <p>— А што си се тако пофудулила, Лепосава? — запита Канче.< |
| <p>— Па, ето, удари ме у леђа.</p> <p>— А ти?</p> <p>— Ја ћу опет онако...</p> <p>— Јест, нашла |
| ти петљице на плетећим иглама.</p> <p>— А што да се стидиш?{S} Видиш, како се не стиде ове Божј |
| и не падају на памет шегртима.</p> <p>— А да није то кир-Диша? — запита престрављено после крат |
| м бити кум?</p> <p>— Кир-Дума.</p> <p>— А Ламбре?</p> <p>— Онако, пустосват.</p> <pb n="28" /> |
| н и поче поклецавати од ужаса.</p> <p>— А ко не каже, питај!{S} Ето, њој каза Канче, а мени цео |
| ! — храбрила га је тетка Маца.</p> <p>— А где ћеш ноћити?{S} Ваљда ће те пустити, да заноћиш?</ |
| <p>— Хоћеш ли? — запита Диша.</p> <p>— А јеси ли казао нани?</p> <p>— Зашто њој да кажем?</p> |
| оде, несрећник? — запита Диша.</p> <p>— А Бог би га знао; одоше пут Јалије, тамо, а за њима и Ц |
| Јанићије је донео дреје овде.</p> <p>— А од куда бих ја знала да су то баш дреје кир-Ламбрине? |
| о да буде хаџија, ама не може.</p> <p>— А баш си видела? — запита Диша, привучен њеним причањем |
| ајстор-Диши као кукавица јаје.</p> <p>— А ко ће им бити кум?</p> <p>— Кир-Дума.</p> <p>— А Ламб |
| Јанићије учини главом да није.</p> <p>— А зашто, море?{S} Ваља да одеш, да га пољубиш <pb n="16 |
| ца притрча руци, да је целује.</p> <p>— А ви, како сте?</p> <p>— Ето, ја и Јаникије чекамо те с |
| о, целива будућу ташту у руке.</p> <p>— А где ти је Лепосава? — запита сада Диша и нежно баци п |
| а-Ламбриница мало час принесе.</p> <p>— А кира-Анастасија, па сас њу што ћемо?</p> <p>Сад већ н |
| укаш толико?{S} Није код куће.</p> <p>— А где је?</p> <p>— Мало час беше ту кир-Ламбре, па оде |
| тетка-Мацино равнодушно лице.</p> <p>— А што ме питаш за то?{S} Зашто би се ја мразила са свет |
| о, тетка-Маце; она зна и више.</p> <p>— А шта ја знам? — Знам да је млада, лепа и вредна... одг |
| /p> <p>— Ама, нико те не види.</p> <p>— А месец, а звезде? — Зар нема нешто живо што гледа?{S} |
| причају многи који су видели.</p> <p>— А, е ли ко видео, када сте ви хтели да прескочите код у |
| р се уплаши и од саме помисли.</p> <p>— А шта: ја хоћу?{S} Ствар је у твојој руци.{S} Ти <pb n= |
| н, да ће успети, да га измири.</p> <p>— А с оним гадом лако бих ја; пребио бих му обе цеванице, |
| едини лек; морам му га казати.</p> <p>— А шта си снила?</p> <p>— Море, није да сам снила, него |
| а три пута три дана оздравити.</p> <p>— А од чега му је то, по Богу да си ми отац?</p> <p>— Ех, |
| шта ће се са мајстором десити.</p> <p>— А ти — замуца Диша утучен од овога што је сазнао — зашт |
| дбина, к’смет, сто кажу Турци.</p> <p>— А где је она? — упаде Диша у реч страшљиво.</p> <p>— Ра |
| ражио његов изгладнели стомак.</p> <p>— А да сам оне Ламбрине дреје предао онда кира Мани; или |
| ла, а ја ништа о томе не знам.</p> <p>— А оно?</p> <pb n="30" /> <p>— Које?</p> <p>— Белћим не |
| /p> <p>Лепосава климну главом.</p> <p>— А знаш ли зашто сам ти дао?</p> <p>Лепосаву обли румени |
| реко феса шамијом калемћарком.</p> <p>— А ти знаш нешто? — запиташе је друге и радознало поглед |
| нићије сухо и дрхћућим гласом.</p> <p>— А што си бре такав у лицу? — запита Диша, коме паде у о |
| у целој ствари потпуно невин.</p> <p>— А баш ако је до 4000 гроша — размишљавао је Диша — ја з |
| ксер, не би му за ту суму дао.</p> <p>— А од чега он чува? — запита Зосим.</p> <p>— То је само |
| да би те онакав човек заискао.</p> <p>— А што она да лаже...</p> <p>— У мутвак, сурунтијо; шта |
| Зашто?</p> <p>— Што је отишао.</p> <p>— А што се то тиче па тебе поп ли си, да ти се исповедам? |
| остари, њему није ништа право.</p> <p>— А што је узимао дете?</p> <p>— А што се „дете“ удало за |
| <p>— Нисам; али причају тако.</p> <p>— А, тако: причају! — учини кир-Дума и сажаљиво поче клим |
| се на грчкоме језику налазило.</p> <p>— А-а- проклета пцета; проклето Ламбре, што %ми направи!{ |
| наниже оште едно килибар-зрно.</p> <p>— А колико ли бројиш па сад? — Запита га кир-Ламбре и под |
| у је учитељ изненада искрснуо.</p> <p>— А да је упусти, море? — запита Маца, тек да изађе из ов |
| доноси, и диже обе шаке и вис.</p> <p>— А шта се то тебе тиче?</p> <p>— Разбојник еден!{S} За с |
| Бик збуњено и чеше се за врат.</p> <p>— А, ту ли те сврби, магаре! — подвикну Диша, коме оваква |
| му шегрт отказује послушност.</p> <p>— А и шта си друго него пезевенк, куче, бре!? — подвикну |
| вати се обема рукама за главу.</p> <p>— А кира-Мана ми је казала да сам пезевенк-баша зато, што |
| оје га тако жалостиво гледају.</p> <p>— А што се опет оженио њоме, када му је цео свет говорио |
| сокачета, да пресретне мајку.</p> <p>— А како би било да пођем и сам, да је потражим! — помисл |
| трже руку и одскочи у страну.</p> <p>— А-а!{S} Шта искате ви? — викну изненађено.</p> <p>Пред |
| едену мисао као ветар прашину.</p> <p>— А што, зар је једна пошла за сиромаха?{S} Зашто баш да |
| и језик извучете, ама ја нећу.</p> <p>— А оно, тетка-Мацо?...{S} Божем се не зна што си је лањс |
| надуо тако?</p> <p>— Ти знаш.</p> <p>— А шта ја знам?</p> <p>— Удајеш се за мајстора...</p> <p |
| } Лепосава га зачуђено запита:</p> <p>— А што ми узе то?</p> <p>— Па што ће ти?{S} За кога имаш |
| ека као и обично и смешећи се:</p> <p>— А где си ти ђаволе већ три дана?</p> <p>— Глава ме нешт |
| ницом у груди и онда узвикнуо:</p> <p>— А, а! — Турчине, - бре, пали кумбару, да ме разнесеш!</ |
| брине?{S} Што да бедим човека?</p> <p>— А моја жена?...</p> <p>— Знаш како је, мајстор-Дишо; ни |
| није крива, зашто би вриснула?</p> <p>— А?...{S} То?... поче Диша загушеним гласом, а грло га и |
| о значи?{S} Какво је то копље?</p> <p>— А од куда ја знам, зете.{S} Тако ми рече Пречиста, а са |
| /p> <p>— А што је узимао дете?</p> <p>— А што се „дете“ удало за њега?</p> <p>-— Него за тебе, |
| ћу ти, Мацо, либаде од кадифе?</p> <p>— А ако буде кћи?</p> <p>— Бацићу је у трице; поклонићу ј |
| к чека...</p> <p>— Који човек?</p> <p>— А знам ли га ја који је? — Јанићије каже:{S} Ламбре, а |
| ли.</p> <p>— Па то на хаџилук?</p> <p>— А што?{S} Бог ти је дао, можеш.{S} Многи би желео да бу |
| ли се опет срео са кир-Думом?</p> <p>— А шта ти је сад наспело да га о томе питаш? — зачуди се |
| а ти ћерка буде устабашиница!“</p> <p>— А што, бре; шта јој фали?{S} Него да сам је удала за ка |
| о <pb n="81" /> не уби; удри, не жали!“ А мајстори су ревносно вршили овај аманет: „Докле ти не |
| м поштујете, као да ми је рођена мати!“ А после би подвикнуо жандармима, да извуку мацке и да н |
| кад је ја питам: „Што нас остави, бре?“ а она ми каже: „Он ме је овамо отерао!“</p> <pb n="217" |
| но према другоме; она намргођених обрва а он оборена чела, погледа плашљива али ипак пуна очајн |
| а оде.{S} Пред текијом није било никога а у самој текији затече дервиша, огрнута вучјом кожом, |
| ецнуше колена, које од претећега израза а које опет од одрицања Дишинога.</p> <p>— Молићемо, не |
| да засуче рукаве, кад прво оба сведока а одмах за њима и кир-Дума као опарени искочише на сока |
| губи пријатељство два тако угледна Грка а с њима и све грко-цинцарске муштерије, ипак је видео |
| јасно видело, да га је сва моћ оставила а наместо тога настао у души ужасан страх од онога што |
| ак све до ране зоре играо час на уснама а час скакутао по зажареним образима и извиривао из они |
| то, брајко, пробати на Думиним вратима а не на мојим! — мисли срдито у себи, а гласно се смеје |
| S} Ко га нађе, нека га привуче властима а по том мајстору на посао!“</p> <p>С овим је власт учи |
| лијскога капиџика, срце му силно залупа а рука клону доле.{S} Мало час га је одјурила ножем, па |
| чених ногу, сав раслабљен које од умора а још више од оног унутарњег бола, ударио другом страно |
| азад и, застиђен од толике гомиле света а можда мало и уплашен од ратоборнога изгледа Ламбриног |
| вала Богу, и Бог ти је дао много новаца а још више памети, па размисли.</p> <p>— Па то на хаџил |
| ум, да ће сутра дан постати испрошеница а до друге недеље и кира-Дишиница.{S} Али кад бубањ тре |
| ини мало забринула, што их то нема, кад а у томе угледа хаџију, како журно иде.{S} Још из далек |
| ке народности.</p> <p>— Кафа је за људе а не за фукару.{S} Ко је још говеда појио кафом? —</p> |
| икну Маца. — Хаџилук је за побожне људе а не за такве чапкуне као ти!</p> <p>Целе ове вечери Ја |
| зове она ватра,</l> <l>Што душу сажиже а срце спржи?</l> <l>— Знам, душо, знам — то је љубав!“ |
| зове она ватра,</l> <l>Што душу сажиже а срце спржи?</l> <l>Знам, душо, знам, — то је Љубав.</ |
| зове она ватра, што душу</l> <l>сажиже а срце спржи?</l> <l>„Знам, душо, знам — то је љубав!“< |
| p> <p>Најзад, кад сунце поче да прижиже а хлад од дафине скрете и остави Дишу у пуној светлости |
| јстор Диша бледи и румени; срце му бије а душа се поткупила, па се и не показује жива.{S} Није |
| збуњено лице Ламбрино, руке јој клонуле а у недрима од страха тако силно бије, да јој је кошуља |
| Осетио Ламбре одавно, како му жена вене а ствари ишчезавају, али још као не може да схвати зашт |
| но збуњен <pb n="46" /> од толике пажње а у дубини душе ликовао, што му се давнашњи сан испунио |
| рекао: „Бог да је прости!{S} Један пре а други после, тек, сви ћемо тамо!“ — и тако утешен сиш |
| дицом и метанишем, само да вама да деце а мени унучиће.{S} Па ваљда се смиловала мајчица, те је |
| са осталима смеје, очи му се закрвавише а песнице стегоше..{S} Журно изиђе на капију и изгуби с |
| ла од њега, и захваљујући њезиној бризи а и стишавању савести, мајстор Диша се после две недеље |
| роклетство Ламбри и свој грчкој чаршији а сад опет псовку, што није боље отварао очи, да му се |
| војачким нападом.{S} Предавао је ствари а зачуђено је посматрао сву ову веселост, а нарочито Ле |
| ила Јанићију просто из детињске пакости а можда и из несташлука; али сада ни због једнога ни зб |
| се пута, она рашчупаних коса и плачући а он сав изгребан, вратили са чесме кућама.{S} Али се н |
| коме у очи није смео рећи ни ружне речи а камо ли узмахнути шаком, обично је све оне шамаре кој |
| Ето, данас сам све прохесапио шта имам а шта немам.{S} Са оним имањем у Пожаревцу и овим, што |
| Знаш и сама како се каже: пут за морем а смрт за вратом.{S} Бог ће дати, па ћу се вратити, а т |
| о викао.{S} Пре се уздржавао пред Мацом а сада је и пред њом за сваку ситницу пребацивао Лепоса |
| к или Цинцарин од бољега угледа изостао а да није присуствовао макар у цркви при венчавању млад |
| S} Пред њиме је треперило широко Дунаво а за њим се чула лупа дахирета и свежи девојачки гласов |
| а се са „чирацима“ у мутваку час строго а час благо, како је кад затребало; а кад би опазила, д |
| ије је обично увек пре мајстора долазио а Диша опет није никада тако одоцнио као овога пута.{S} |
| ори, у грудима јој је тако силно лупало а у грлу стезало, да је морала употребити сву присебнос |
| Нешто мило, опојно, што га је заносило а од чега се није могао отети, обузе га свега и Бог зна |
| песмицу; пребацио једну руку на Думино а другу на Дишино раме, па ниже ли ниже.{S} Једном речи |
| довице, што је овеселило срце удовичино а јако ожалостило зле језике комшијске, који беху занем |
| контроли.{S} Одважити се на толики пут а не осигурати се са сваке стране за собом, то није бил |
| оже да ни кроз туђу историју не сазнаду а камо ли да их таква судбина снађе!{S} Доста, ако каже |
| чини, као да му се сви зидови поклањају а таваница спушта на главу.</p> <p>— Јанићије!{S} Јанић |
| да седи подавитих ногу на своме ћепенку а да се не макне, сада се није могао у дућану ни „черег |
| а када би запевала какву му драго песму а другарице јој прихватиле, ретко да би ко прошао улицо |
| е! — проговори Јанићије — Газда на путу а ти, ето, како чиниш!</p> <p>Анастасија очевидно ништа |
| кне, ако сме.</p> <p>— Еле, муж на путу а жена ашикује с комшијама!</p> <p>— А ко вам каза па т |
| не иде никако у главу да имају устабашу а без устабашинице.{S} То им долази некако крње.{S} Хоћ |
| ану коме, бацале у тамну сенку час Дишу а час Анастасију Бенџину.</p> <p>У мало воде већи талас |
| од седамнаест година, у лицу сушти отац а по нарави иста мајка.</p> <p>То му је све било већ од |
| — Хе, хе, јеси ти неки лисац.{S} Кријеш а немаш зашто.{S} Море, грех би био, кад не би то уради |
| у мах пресушише сузе, прими две аспре, (а то је био први поклон што га је за пет година шегртов |
| оклето Бик што ми укради антерија!{S} А-а-ах! — Шија да му заврнем, нека липше, куче погано, шт |
| <p>— Свирај бре, ченгене, свирај!{S} А-а-х!{S} Душа ми гори, душа! — чула се још из далека сил |
| на грчкоме језику налазило.</p> <p>— А-а- проклета пцета; проклето Ламбре, што %ми направи!{S} |
| рже руку и одскочи у страну.</p> <p>— А-а!{S} Шта искате ви? — викну изненађено.</p> <p>Пред њи |
| рече Маца и удари у смех.</p> <p>— Шта-а?...</p> <p>— Троје... три сина!...</p> <p>Хаџији мркн |
| е, у гробу, мир прелестни влада,</l> <l>А над гробом у тузи се гуши</l> <l>Вјерни супруг сред ж |
| змеђу њих владаше.</p> <pb n="76" /> <p>А Јанићије је те шамаре заједно са газдиним хлебом гута |
| горком орошава кости!“</l> </quote> <p>А одмах, испод ових суморних и нешто загонетних стихова |
| ћор-сокаку близу Синџир-џамије!</p> <p>А цигани су ревносно лупали у гочеве, а она писка, што |
| вратима под носем свога супруга.</p> <p>А мајстор Диша, још збуњенији него што је дошао, изиђе |
| аде трчати, као да га неко вија.</p> <p>А када се потпуно разбистри од забуне, застаде, да се о |
| м кир-Ламбре, трговац са Зерека.</p> <p>А то, како се оженио први пут и како је са овом женом п |
| ца прегршт земљице на покојника.</p> <p>А тај покојник била је прва љубав, први њезин осећај, к |
| ве што јој је Анастасија казала.</p> <p>А мајстор Диша опет претрнуо, па и сам као <pb n="108" |
| тила, док је уз капиџик стојала.</p> <p>А када је Јанићије дошао, она га је осетила инстиктивно |
| а на ону која јој мужа преотела.</p> <p>А докле су њих двоје овде размишљавали, седео је Диша у |
| кира-Мана пријатељски ухватила.</p> <p>А баш у томе часу, кад он учини тај покрет, што је могл |
| бесно је дрмусао за оба рамена.</p> <p>А када се кира-Мана истрже и сва изубијана побеже, он с |
| ра му је била и хладна месечина.</p> <p>А Лепосава га је и сада предусретала отворено и, у коли |
| нили су се Грци од оног прекора.</p> <p>А кир-Дума, коме је највише бучала глава од свега тога, |
| ва више, већ штуче међу сватове.</p> <p>А ко зна, не би ли боље било, да је мајстор Диша прво с |
| живања на голу реч веровале све.</p> <p>А бар да је кира-Мана имала право, што је сумњичила сво |
| се чак из другога села разлеже.</p> <p>А хаџи-Дишу, чију достојну успомену чупамо из заборава, |
| од ноката раздражене Анастасије.</p> <p>А када их раздвојише, она се поче као у грчевима савија |
| пред њиховим капиџицима писнуле.</p> <p>А за то време кира-Анастасија није излазила из собе.{S} |
| ео је да га нико не пита о томе.</p> <p>А кад би причао све, где је био и шта је радио, само би |
| тасији, да и с њоме ствар удесе.</p> <p>А мајстор Диша оста у дућану још потпуно збуњен од изне |
| ла за мужа, који јој се враћаше.</p> <p>А докле су они овако разговарали у гомили овога света, |
| посело, чим припека мало ублажи.</p> <p>А дан је био врло врео, сунце је прижижало озго, а над |
| а, да разбере о кира-Анастасији.</p> <p>А докле је тетка-Маца обносила водицу и у свакој кући з |
| ролећем брачнога живота надноси.</p> <p>А како који дан, кир-Диша је све жудније погледао у нас |
| већ почеле овде онде искрсавати.</p> <p>А то се већ почело у велико јављати.{S} Од некога време |
| коју никако не би могао поднети.</p> <p>А да на све ово одмахне руком и да опрости срамоту, ни |
| о којима ће се безбрижно газити.</p> <p>А како ли овде сетно мирише Мајкина Душица!</p> <p> <hi |
| стојао и очекивао на заповести.</p> <p>А када кир-Диша зађе и у подрум, да прегледа туршију, к |
| мајстор Диша не би могао прећи.</p> <p>А докле се по разним комшијским кућама зуцало, додавало |
| рата и весело одјури симиџиници.</p> <p>А мајстор Диша седе на ћепенак, подави ноге и са најлеп |
| ди, а у каквоме према газдарици.</p> <p>А када би било бар кога, коме би смео поверити и његово |
| урном нацијом, у коју се стапао.</p> <p>А ону националну погрешку својих родитеља трудио се, да |
| ожним враћањем прстена, набацао.</p> <p>А када га већ и срце и разум гонише, да се осврне на та |
| з мутвака и чак на Јалију однео.</p> <p>А те вечери, када је он спавао, мајстор-Диша је гостио |
| ега, оно ће опет остати нечисто.</p> <p>А овај разлог није био без јакога утицаја, у толико пре |
| ад и предао газда-Диши на занат.</p> <p>А код газда-Дише није никада видео никакве милости.{S} |
| спотакне се, падне и скрха врат.</p> <p>А кира-Анастасија, како је са осмејком на лицу заспала, |
| и како да оправда своју наглост.</p> <p>А осем тога, ова посета имала је у његовим очима решава |
| тити расположење својих гостију.</p> <p>А кир-Ламбре само извија час грчку час цинцарску песмиц |
| чаршија, ћепенци да ни запалаш.</p> <p>А она, стидљива као невеста, само се осмешкује и трчи и |
| ћерлеме или други какав слаткиш.</p> <p>А тетка Маца, поред свога видарског позива, била је и с |
| у главом: „Побеже нам погансуз!“</p> <p>А када га ни до вечери не би, мајстор Диша одлучи да до |
| дговорила, да јој Диша ништа не треба: „а ако искам да по месечина спацирам по башча, како од м |
| лаши са улице изводили арију: <hi>чочек аваси</hi> (игра чочека) она уздиже над главом деф, дру |
| а свога кир-Бенџу она је одиграла чочек-аваси и смејући се загрлила дебели јастук.</p> <p>Ваљда |
| ада себи није она прекорачила прага ове авлије, управо од када је престала удовати.</p> <p>— Мо |
| окаку! — подвикну нека остарија жена из авлије, а оне, кикоћући, прхнуше у башту добацујући јед |
| а.</p> <p>Устаде и безобзирце истрча из авлије на улицу.</p> <p>Разуме се, да је Ламбре, покрај |
| неће ли бар што изнутра чути; али ни из авлије ни из куће ни гласа ни каквог му драго шума, осе |
| од силног журења одахне, прелете преко авлије, заригла капиџик, па за неко време престаја уза |
| чисто се забезекну, кад угледа у својој авлији ове две куме.{S} Није знала како да се понаша: д |
| и, ретко које јутро да не нађе у својој авлији убачену по коју главу шећера или трубу платна, а |
| и пут сан мајчин и, где год се макла по авлији, певушила и радила.</p> <p>Дође и време поласку. |
| оликога напора, једва се кроз собу и по авлији вукла.{S} Цео тај дан, и сутра дан, она је, као |
| у својој соби.{S} Лепосаву је опазио у авлији, али, када га она угледа, штуче у мутвак, да се |
| е и како је био наслоњен леђима уза зид авлијски, сроза се и седе на један бињекташ, који стоја |
| на један бињекташ, који стојаше уза зид авлијски и служаше уморноме пролазнику за седиште.</p> |
| >Али кад пружи руку, да ухвати кваку од авлијскога капиџика, срце му силно залупа а рука клону |
| дној дафини, чије се гране повиле преко авлијскога зида; ласте су стреловито пролетале тик њего |
| амбрин.</p> <p>Фудул-Стаменка истрча на авлију, да га пресретне, а у томе кир-Ламбра гурну капи |
| бри, да послуша, и изведе га из собе на авлију тешећи га да ће је она умирити.</p> <p>— Ето, то |
| вога рођенога примала, изиђе из собе на авлију.</p> <p>У томе се и капиџик отвори и %ни прагу с |
| ца залупи вратима и певушећи отрча кроз авлију у кућу.</p> <p>Још неко време седео је мајстор Д |
| у, где је са „чирацима“ спавао, изиђе у авлију, седе на један трупац и тужно се загледа у вити |
| срца тицаше.</p> <p>— Као занесен уђе у авлију, а девојке, када га угледаше са оним товаром, у |
| ле устручаваше, уђоше једна за другом у авлију кира-Анастасије.</p> <p>— Ели сте ради гостима? |
| да иде Ламбри и кира-Мани, уђе журно у авлију кира-Анастасије, завири у мутвак, па кад не нађе |
| и капиџик тетка-Мацин и увуче се у њену авлију.</p> <p>Како ли се у један мах и обрадова, кад у |
| n="59" /> <p>Јанићије ступи у хладовиту авлију, пуну османлука и зеленила, иза кога је у дубини |
| тно обујимаше, чим кајик ишчезну за оне аде и изгуби се испред очију.{S} На ведроме и као стакл |
| е не позове у собу.{S} Познавала је она адет свога мужа, да сву срџбу, коју је са сокака донео |
| лепо од света?</p> <p>— Е, такав му је адет.{S} Оно знаш како је: ти си устабаша, па људима од |
| анче.</p> <p>— Нисам, Канче, то ми није адет.</p> <p>— Па што нам се не похвалиш?{S} Зар нећеш |
| ра и сад већ заборави на свој положај и адет.</p> <p>Али, у томе часу од ове погрешке спасе га |
| удовица.{S} У нас се знаје за ред, а ни адет нам не је како у вас.{S} Него кад ми бидете муж, о |
| <p>Кир-Диша поздрави дервиша по турском адету и седе на једну асуру према њему.</p> <p>— Болан |
| неколико дана пре свога писма стизао на адресовано место.{S} У службу „татара“ примани су дакле |
| е душе, које га је обзинуло као паклена аждаја, коју је видео у Витлејему на једној икони, где |
| ми рече: „Твоји унучићи су у чељустима аждаје.{S} Реци мајстор-Диши нека иде у Јерусалим, и та |
| наћи копље моје.{S} Тим копљем пробошће аждају и ослободиће пород свој!“</p> <p>Кад Маца доврши |
| прогутало неко чудовиште, налик на ону аждају, коју је св. Ђорђе копљем пробио.{S} И тако су п |
| о вам није ствар у срце, нисто не бесе; ајде, кир-Дума!</p> <p>Но кир-Дума не беше од оних, кој |
| аповедим што, сама сам у кући, а он као ајдук наслони се о обрамку, па само звера.</p> <p>— Так |
| е и двојице његових пријатеља.</p> <p>— Ајдутин!{S} У букагије ћемо ми тебе!{S} Нема да си узми |
| капитал од толикогодишњег непримљенога ајлука, који би му морао исплатити, те би тако хаџија и |
| у достојну успомену чупамо из заборава, ако ни за шта друго, вредно је поменути по ономе чуду, |
| зговарао са пуницом, она је ћутала, па, ако је имала што да му каже, то је говорила мајци, а он |
| њојзи онако исто љубав као и пређе, па, ако се може рећи, и више, у колико се уз ту нежну црту |
| Обесићу се; а њој ено мајстор-Дише, па, ако узмогне, нека буде срећна с њим! — шапутао је и рас |
| ви они варали и поштење ми убијали, па, ако је било греха од мене, он ће ми опростити.</p> <p>Т |
| ила га и рекла му да ће му бити сестра, ако је не ода?</p> <p>— Ама, зар она?... простења кир-Д |
| ли да их таква судбина снађе!{S} Доста, ако кажем, да је он био налик ономе сиромаху, који је с |
| куће!{S} Иди твоме Ламбри!</p> <p>— Е, ако је да се иде из кућа — одговори Анастасија тако при |
| а тражим од своје домаћице.</p> <p>— Е, ако, ако — одговори Маца и даде миг Лепосави, да изиђе |
| до куће, те да се кира-Анастасији нађе, ако јој што затреба.</p> <pb n="58" /> <p>И то је Јанић |
| <pb n="99" /> ма у каквоме послу нађе, ако би случајно он из собе изашао.</p> <p>Али кир-Ламбр |
| то, што би могао пасти патроли у руке, ако на улици заноћи, а друго јака глад, која га је већ |
| иоцима доћи у прву недељу, те да дотле, ако има што, по кући спреми и дотера, како би младожења |
| , који не би зависио ни од Дишине воље, ако би је спасао.{S} А тако се баш и десило.</p> <p>Кир |
| и у кућу мир и задовољство и до године, ако Бог да, наследника.</p> <p>Свадба је била врло весе |
| ретња, као да га чика да је се дотакне, ако сме.</p> <p>— Еле, муж на путу а жена ашикује с ком |
| еког немилог предосећања; чинило му се, ако одмах не крене на пут, да ће умрети од неодољива ст |
| је само наредио да остане код куће, те, ако устреба Маци, да јој се нађе, а и да њему јави, ако |
| а разјареноме супругу.</p> <p>— Ела-те, ако искате да вас закољем!{S} Ела, удрите! — рече му пр |
| ву гомилу света.</p> <p>— Ела, изедите, ако смете!{S} На! — и окуражени Ламбре поднесе мајстор- |
| Маци, да јој се нађе, а и да њему јави, ако што буде.</p> <p>Око подне дотрча Јанићије у дућан, |
| го, што је чезнуо да је бар очима види, ако не успе да с њоме на само говори.</p> <p>До ушију з |
| вом хаосу узбуђења било лако рећи; али, ако га мајстор не отпусти, ако му не изда калфенско пис |
| о одолети ни с које стране.</p> <p>Али, ако су се кумови и сложили у томе, није било баш тако л |
| да и човек „тихе нарави“, па, као вели, ако овде раскварим сватове, лако ћу после удесити, да м |
| а се тек после извеснога времена врати, ако је могућно још замишљенији него што је из дућана из |
| се учини, да ће пред шегртима зајецати, ако је запева.</p> <p>— Нема лека; не могу више овако! |
| па честитај Лепосави!{S} То ће ти бити, ако Бог да, мајсторица.</p> <p>— Јаох!... писну нешто и |
| о рећи; али, ако га мајстор не отпусти, ако му не изда калфенско писмо, шта ће онда?{S} Еснаф ј |
| ло неколико речи, да га не дочека кући, ако принова не буде жива.</p> <p>Цео тај дан хаџија је |
| свећен у свему своме мужу, кући и деци, ако их је Бог дао.{S} И та особина тетка-Мацина створил |
| њених мисли.{S} Њу да види, њу да лечи, ако је болесна, с њоме да поднесе све, па макар га цела |
| >— На поље! на поље!{S} Искам да умрем, ако останеш овде!</p> <p>Фудул-Стаменка учини очима зна |
| ио би се у мутвак и осорљиво одговарао, ако би га она што запитала.</p> <p>Да ли је Лепосава ов |
| на њих врати као на последње средство, ако не успе да мајстор-Дишу обрлати.</p> <p>Осрамоћена |
| да им се повери, дубоко закопају, него, ако им је само у моћи, и да помогну својој ближњој, да |
| жим од своје домаћице.</p> <p>— Е, ако, ако — одговори Маца и даде миг Лепосави, да изиђе у мут |
| а.</p> <p>— Да кажем где су.. ама тако, ако обећаш нешто.{S} Ако нећеш — онда..</p> <p>— Све ка |
| и Јанићије.</p> <p>— Па, де, да видимо, ако си јунак.</p> <p>Још тетка Маца није ни успела, да |
| одврати од побожних молитава.{S} Зато, ако му се покориш и одеш, постаћеш ексик-хаџија; на зем |
| Зар нема нешто живо што гледа?{S} Ето, ако комшија спава, није ли будно комшиско, маче?{S} И т |
| часу сагне, како би га прелетео калуп, ако би се газда Диша бацио за њим.</p> <p>Газда Диша је |
| е име честите жене.{S} То је бар јасно: ако је човек псето, жена не сме да буде мачка.</p> <p>А |
| Маца је била врло љутита и поручила му: ако одмах не дође, она ће му сама у дућан доћи.</p> <p> |
| — Не сум јој ни татко ни брат, ни кум; ако се разбирате за њено к’смет, зашто па мене питате?< |
| а) Бог с тобом, дете!{S} 4000 гроша!{S} Ако ти за сваку болест будеш толике паре издавао, шта ћ |
| /p> <p>— Мени не треба мајстор Диша.{S} Ако њему треба да се жени, ено му кира-Мане; и тако је |
| — Па, знаш, бојим се; а она зна све.{S} Ако она каже...</p> <p>— Па како да питам... срам ме је |
| јављаше, те му сада и то би неправо.{S} Ако је и отерао из собе, зашто да му се до сада не јави |
| где су.. ама тако, ако обећаш нешто.{S} Ако нећеш — онда..</p> <p>— Све како ти хоћеш, све ћу д |
| оставила бризи грађана и — случају.{S} Ако се пронађе, — добро, не пронађе ли се, — то толико! |
| д да је под таквом срамотом оставиш.{S} Ако си тако мислио, мој синко, боље би и за тебе и за н |
| p>— Разбирате ли за кира-Анастасија?{S} Ако за њу разбирате, она је на вилает.{S} И едну писму |
| ти прво комшија на кира-Анастасија?{S} Ако прво комшија, Грк и пријатељ, не води бригу на грцк |
| маха?{S} Зашто баш да и она не пође?{S} Ако је суђено да патимо и да гладујемо, то је онда судб |
| мо?{S} Ти, не ли си наш, не ли неси?{S} Ако си немаш родитељи, ми смо ту; него да се зенис, ама |
| криво, што се залетео у прводаџисање. — Ако вам није ствар у срце, нисто не бесе; ајде, кир-Дум |
| ри — развуче тетка Маца <pb n="89" /> — ако што знаш, онда што мене питаш?{S} Зар је то лепо, д |
| је је не слушаху, него једнако капаху — ако си честит, онда нека је просто, што си ме уцвелио.{ |
| кона Маријола, муж ти је умро!</l> <l>— Ако ј’ умро те тешто, ја си коло па водим!“</l> </quote |
| и Лепосаву; али зар ћеш ти...</p> <p>— Ако си честит човек — рече Маца утирући полако сузе, ко |
| ало јасно зашта га је позвала.</p> <p>— Ако си поштен човек, онда не смеш да оставиш да ме чарш |
| е право дућану свога мајстора.</p> <p>— Ако ме је и отерао, моје дреје мора ми дати; неће ваљда |
| ио без благе хришћанске утехе.</p> <p>— Ако му и не уделиш пару, удели му благу реч! — била је |
| и сам знаш шта ти ваља чинити.</p> <p>— Ако ти хоћеш... рече полугласно Диша, али одмах и преки |
| даде за тим окренувши се Диши.</p> <p>— Ако је и децу, скупо је! — уздахну Диша, коме у тај пар |
| а и саопштила зету добру вест.</p> <p>— Ако буде син, начинићу ти, Мацо, либаде од кадифе?</p> |
| р и какав ће изгледати у лицу.</p> <p>— Ако је одала, онда да бежим из ове чаршије! — мишљаше Ј |
| осилио, чим ти оде!{S} Неће да слуша; а ако, што и послуша, то све наопако.{S} Нисам смела више |
| злечио од сваке болести коју је имао; а ако би случајно био здрав, онда је требало само, пре не |
| д стида, да му на улици не честитају; а ако га ко на улици и заустави, он се брзо опрашта и изг |
| ти, Мацо, либаде од кадифе?</p> <p>— А ако буде кћи?</p> <p>— Бацићу је у трице; поклонићу је |
| оворила, да јој Диша ништа не треба: „а ако искам да по месечина спацирам по башча, како од мај |
| рчка чаршија је %честитпла кир-Диши, па ако је, не тек гдекоји, но многи од трговаца и старијих |
| на ум, да још један покушај изврши, па ако успе, онда да не изгледа џабе, што је прстен враћао |
| чено, они могу бити већ и у Влашкој, па ако је нужно чак и у Галцу.</p> <p>Ма да није знао ни г |
| апротив, ти имаш права да се ценкаш, па ако им је скупо, не купуј; али, ово је сасвим друго, то |
| тако му се предано одала, да хаџија, и ако осећаше потребу да се на њу извиче, што га је бацил |
| већ отпутовао.</p> <p>Јанићија Бика, и ако није још био произведен за калфу, оба су шегрта ипа |
| ову нежну пажњу примао захвално, па, и ако је био вас дан расејан и апатичан, ипак га је ова н |
| ли као рођена брата.{S} У овој улози, и ако му је било таман онако као одрасломе момку у детињи |
| рбима је било већ такових људи, који, и ако не имађаху ни капи крви са Термопила, ипак својим в |
| астасија је зебла баш од Јанићија.{S} И ако је све чинила, да га умекша и задобије, да ћути, он |
| његовим очима решавајући тренутак.{S} И ако је он удовици вратио прстен, мираз је био још у њег |
| S} Хаџија је сахранио свога калфу.{S} И ако ни звона ни свештеници не опојаше самоубијцу, ипак |
| p>Томе изразу није могао пркосити; па и ако му је мржња на кир-Ламбру двоструко порасла у ономе |
| ати својим јединчетом, како је то лаж и ако се тако што из њезине куће изнесе, то би могло наху |
| осталих нових пријатеља.{S} Но стриц и ако није био позван у сватове, кад је чуо да му се сино |
| е, зајеца Анастасија — Бог па ти!{S} Ти ако ме не избавиш, ја ћу у Дунав!</p> <p>— И то је срам |
| о год те Бог учи.{S} Ја хоћу дете; а ти ако нећеш да питаш... ти...</p> <p>Мајстор Диша не довр |
| н је ипак био науман да то изврши, само ако она усхтедне.{S} А не хтедне ли?...{S} Овде му се п |
| ешто дубоко замисли, па тек по који пут ако обиђе сватове.</p> <p>У један тренутак, кад се мајс |
| ој ствари потпуно невин.</p> <p>— А баш ако је до 4000 гроша — размишљавао је Диша — ја знам ка |
| ост поједе? — одговори Јанићије.</p> <p>Ако је и био од свога детињства везан за свога мајстора |
| мимоишла.{S} Све до првога сахата пред акшам Јанићије је забављао госте час песмом, час мукање |
| тање, прогањање злих духова и призивање Алаховог имена, по телу бо.</p> <p>Раздрљених груди и г |
| <p>Диша оде у башту.</p> <p>— Зете, дај алвалук! — зачу се глас Мацин.</p> <p>— Је л’ живо? — з |
| друго, па опет син! — викну Маца — Камо алвалук?</p> <pb n="210" /> <p>Диша извади сад два цван |
| ра-Мана није примила свој део „лечења“, али онај ђаво што јој се у душу увукао, тако се заквачи |
| ишчуђавала на дрскост „оне девојчуре“, али ипак све се сводило на то, да је мајстор Диша прили |
| м.</p> <p>— Лудо! — прошапута Лепосава, али тако болећивим гласом, да Јанићије од тога чисто за |
| ође.{S} Четвртога дана устаде Лепосава, али, истрошена од толикога напора, једва се кроз собу и |
| м, кад ниси хтео?! — одговори Лепосава, али тако, да он сада не знађаше прашта ли му или се љут |
| !</p> <p>— Лудаче! — одговори Лепосава, али таким нагласком, да му од једном стаде јасно оно шт |
| стити.{S} Ето, тебе ђаво сада искушава, али помисли, да ли ти је познато икада било, да је неко |
| та ђавола, да нас на хаџилуку искушава, али, докле се ми овде боримо са нечистом силом, дотле о |
| ви не би најпријатнија ова перспектива, али какве би користи било, да му каже то?</p> <p>— Толи |
| {S} Велим, није ми Бог уделио богаства, али да јој образ бар сачувам, нека уђе у свет са образо |
| наћи!{S} Нисам ја стао за тебе једнога, али не дам да ми се квари ред; не дам да ме нико вара и |
| Диша је већ неколико пута прошао онуда, али кад год би угледао текију, опседнуту оноликим свето |
| тавиш да ме чаршија... поче Анастасија, али не доврши шта је хтела рећи, већ удари у такав хист |
| о што десити.</p> <p>У то није сумњала, али се плашила ипак, да сада кир-Диша не сазна и да Јан |
| и ударале.{S} Неко је врискао од бола, али, да ли Канче или њена другарица, то није знала.</p> |
| је по каткада истицао у својим мислима, али кад год би покушао да га усвоји и самога себе побед |
| б, до душе врло често зачињен шамарима, али опет хлеб; јер газда-Диша, који у своме веку никоме |
| недеље за недељама, месеци за месецима, али Лепосава ни да помисли.{S} Њојзи баш ни мало не би |
| особине дизале су му углед међу Грцима, али, у очима кир-Думиним, нарочито његова хришћанска пи |
| ријател.{S} Еле, како сте? — пита Дума, али никако не улази у собу, но, како је промолио главу |
| песме.{S} Сељаци пролазе поред дућана, али он не муче више на њих као бик, те да засмеје ћепен |
| Кира-Мана није дошла; обећала је и она, али је у вече изненада заболи једна страна вилице, а и |
| ена су му клецала од душевног узбуђења, али он је ишао напред, ишао и не обзирући се за поздрав |
| је скрушено очекивао на бујицу прекора, али тетка Маца још ћуташе, тек по који пут што би јој с |
| ишанији после овако пријатнога сусрета, али и зачуђен, <pb n="73" /> кад угледа како кира-Анаст |
| , лепа и вредна... одговори тетка Маца, али некако тако неодлучно и с таким изразом очију, као |
| чекала „чираке“ као права устабашиница, али, кад се са Јанићијем погледа, порумени и — обоје се |
| ову кутију.</p> <p>Једна мала ситница, али ипак толико уочљива, да је многи од хаџија после, к |
| — Ако ти хоћеш... рече полугласно Диша, али одмах и прекиде, јер се уплаши и од саме помисли.</ |
| мбре је с почетка збуњено примио позив, али се у брзо прибрао, када је видео како кир-Диша и не |
| изабере за свога устабашу.</p> <p>— Е, али један је па један Диша, брајко мој!{S} Камо, нека м |
| „извади“ за калфу, а Диша обећава све, али, разуме се, тек колико да се не замери званицама; и |
| нога до другога, те их редом опипа све, али кесе ни од корова.</p> <p>— А-ах, псето погано! —је |
| ечи ране, које јој Бенџина смрт зададе, али Дума, као кум, а после тога и као један добар прија |
| иџик мајсторове куће.{S} Покуша да уђе, али капиџик беше изнутра затворен.{S} Јанићија не збуни |
| /p> <p>— Ама зар тако? — хтеде да каже, али му се вилице тако стегоше, те он само нетремице зве |
| Послао је два „чирачета“, да га траже, али, када се ови вратише и јавише, да га нигде нема, он |
| којим је опсецао сахтијан за јеменије, али некакав унутарњи немир, у коме се огледала и чежња |
| <p>Јанићију не беше баш најпријатније, али се диже и пође за њом у собу.</p> <p>Кад приклопи в |
| <p>— Не чуј, Боже! — прошапта Јанићије, али тако тихо, да га је Лепосава, која иђаше уза њ, јед |
| а-Маци није се свиђало овакво примирје, али је и она неко време остављала, да се ствар сама соб |
| уку у недра, да из кесе извади ситнине, али на своје велико запрепашћење опази, да му ни кесе н |
| вим наглим одласком, хтеде да га викне, али он већ беше на улици; она обори главу и са неким из |
| самом собом, да му нешто на душу метне, али Јанићије, који до овога часа чињаше све, само да се |
| а увери никога.{S} Слушају му правдање, али лепо се види, како се испод бркова потајно смеше.</ |
| ајтеже букагије, да га метну на магаре, али не као што се јаше него лицем репу, па да га провед |
| тај што је први пронео глас, не зна се, али у велико се веровало да ће мајстор Диша да се ожени |
| енога крова; и сваке од њих дотакао се, али га је свака и опржила.{S} У дубини узрујане душе и |
| тек после десет година.{S} Смрче му се, али ипак не одговори ништа ташти, на чије се разлоге ве |
| у начина, како да се сачува од срамоте, али ниједна мисао није била кадра ни толико, да се за к |
| чује!{S} Каже:{S} Гаџу циганина узеће, али теби ни за живу главу неће!{S} Каже — и овде тетка- |
| Престао је да кори жену, што нема деце, али сада није било дана, кад није ма за што викао.{S} П |
| им гласом кир-Диша, стегао обе песнице, али ипак не миче са свога места.</p> <p>Ламбре полети к |
| тор је више од оца; отац само што роди, али мајстор је онај што отвара очи и даје лебац у руке |
| и очију горе.</p> <p>Лепосава га спази, али кад виде како снуждено стоји и не миче се, она оста |
| ј соби.{S} Лепосаву је опазио у авлији, али, када га она угледа, штуче у мутвак, да се с њиме н |
| Јеладу, он је тек онда окретао српски, али тако, да се очито опажало, како с тешком муком изго |
| и, па су га дуго и гонили, да се ожени, али он тога не учини, можда и зато, што му судбина, у к |
| , био, да Ламбру уништи, њу љуто казни, али да му она, после те казне, опет остане у кући и да |
| н; можда није требао баш тако да учини, али он је био задовољан: ово му је куд и камо била снаж |
| <p>Ламбре полети кафани, да се склони, али из кафане истрча кафеџија и запречи улазак.{S} Неко |
| заусти Јанићије да се потпуно изјасни, али у тај пар уђе тетка-Маца у мутвак.{S} Лепосава брзо |
| опази да су сами.{S} Лепосава се збуни, али је та забуна брзо пређе, узе јеменије и стаде их ра |
| грешном ногом и газим по овој светињи, али друкчије не може бити; но пљунути, то је грех, који |
| вог изненађења.{S} Хтео је да одговори, али се грло запекло, па реч ни тамо ни амо.{S} Најпосле |
| четрдесет дана искушавао ђаво на гори, али Спаситељ је сва искушења претрпео; а да није, Бог м |
| лена.</p> <p>— Хоће, вели, да се врати, али тако... продужи Маца и на половини речи застаде.{S} |
| амо дуг; чак изјави да ће се и заклети, али не да да га један Грк, који му онакву жену натовари |
| н и чека, шта ће мајстор Диша наредити, али овај сео на пањ, брише рукавом <pb n="34" /> зној и |
| ејасно, нешто што ће се скоро догодити, али шта, то није могла никако да разабере.</p> <p>Хаџи- |
| ујемо нешто што ће се неминовно десити, али никако не знамо, шта ће се то десити и у коме часу. |
| ојом грозотом.{S} Није се плашио смрти, али једно му је мутило помисао: да ли ће га она жалити? |
| је мотрио, колико ће се дневно појести, али, што се тиче жене и пријатеља, кога је тако јако ув |
| чајена кафа код Маце.{S} Хтео је отићи, али га узе неки стид; изиђе му на очи Лепосава у целој |
| овој души догађа.</p> <p>Пошао је кући, али на половини пута застаде; нерешљиво се крете напред |
| ло би пао на земљу.{S} Пожурио је кући, али, кад је дошао пред капиџик и чуо оно нарицање, заст |
| ну покушао да остане у удовичиној кући, али му је она одговорила, да то никако не може бити. „Н |
| ога: како је онако растужен пошао кући, али, када је дошао до свога капиџика, изиђе му на очи к |
| S} Онако бунован, зинуо и он, бечи очи, али никако не може да се разабере, где је и шта се то о |
| о да је, као и обично, изазове на смеј, али овога пута промаши.{S} Њој стаде некако непријатно |
| чаршије дошао?</p> <p>Завири у мутвак, али, кад је ни тамо не нађе, шкрипну зубима.{S} Инако н |
| дан, до душе не баш толико тежак облак, али тек један облачак, лебдео над његовом душом.{S} И ш |
| чици у шаку пару, изгура је на капиџик, али је на улицу не пропусти, пре него ли што сам не пог |
| зиваше, повратише га, истина не сасвим, али тек његов мучан осећај мало се стиша.{S} Живот му ј |
| о, што ће му мајстор постати устабашом, али сада га баш ништа не занимаше.{S} Напротив, да је с |
| >После некога времена врати се у дућан, али без оне гужве, седе за посао, да ради; но тај посао |
| у дућан, истина жут као исцеђени лимун, али ипак потпуно здрав.</p> <p>Мајстор Диша није ни здр |
| сав румен, уђе у дућан и седе за посао, али сада много прибранији и некако свечано расположен, |
| ћ преспава.{S} Сутра дан је опет лутао, али много даље, пут Мокрога Луга; а када га глад узмучи |
| кад се врати.{S} Диша је и њима обећао, али као човек од рачуна одлучио је, да за свој новац не |
| p>Тетка Маца је опазила из мутвака ово, али се учини свему невешта; само што се неприметно насм |
| анићије одавна сумњао и пажљиво мотрио, али што није могао да лако утврди, поста му сада потпун |
| му Маца саопшти, да се Јанићије вратио, али се ипак трудио, да то задовољство не покаже.{S} Сад |
| ајстор Диша занеме.{S} Није се наљутио, али га изненадило то што му рече.</p> <p>— Ко ми угатао |
| их очију сачува.</p> <p>Све је то тако, али он није могао ни помислити да тако што предложи Мац |
| из куће.</p> <p>Хаџи-Диша одахну мало, али за кратко.{S} Лепосава на ново паде у бунило, а Мац |
| и науци; све ми је добро код тебе било, али ето, ја те молим да ме отпустиш.</p> <p>— Хајде, бр |
| лазном положају.{S} То је увиђао јасно, али заман!{S} Он је био жртва, играчка супротних мисли, |
| е ово било је за њега и сувише нејасно, али ипак је толико <pb n="86" /> разбирао, да има нешто |
| {S} Лепосава је донекле сносила све то, али, кад и њојзи превре, она му једног дана тако <pb n= |
| а, Лепосава није помислила на тако што, али њезине очи тако су севнуле, да га је тај поглед јак |
| ина, он је још онако био пун и трбушат, али лице му некако смагло, а очи се чисто угасиле и упа |
| p> <p>Мајстор-Диша му потрча на сусрет, али и сам увиде, да би то било неприлично да он, један |
| у мутваку послује, опет види Лепосаву, али, место да га то стишава, све већма опажа колико је |
| како му жена вене а ствари ишчезавају, али још као не може да схвати зашто то.{S} Али кад једн |
| ари, уважавао само као добру муштерију, али никако као равне грчко-цинцарској нацији.</p> <p>О |
| ружом од сахтијана на врху.{S} Ослушну, али из собе ништа није чуо осем дубокога хркања нечијег |
| } Могао је узети коју му драго Српкињу, али то би био онакав исти грех према будућој својој дец |
| већу пристојност према своме мајстору, али у исто време њу је обузимало неко друго осећање, ко |
| реће.{S} Он и без допуста пође доксату, али у томе и Маца изиђе, само не више онако весела, нег |
| и све хоће нешто да каже своме шегрту, али, кад расклопи уста, грло му се стегне, па ни да про |
| више у њу не врати.</p> <p>— Отићи ћу, али ћу јој рећи све.{S} Пљунућу јој у очи, па нека оста |
| д у њега.{S} Очи јој необично светљаху, али не више оним топлим сјајем но неком светлошћу стакл |
| частиве силе!{S} Са овим би добио децу, али то би било од нечастивога! — говорио је хаџија држе |
| што предложи Маци.{S} Да је бар удовац, али пуштеник — е, не иде!{S} Човек са једном историјом, |
| — Хоћеш да ми даш?...</p> <p>— Хоћу.... али...</p> <p>— Није могао да доврши што хтеде рећи, је |
| /p> <p>— Ја онако...{S} Дође ми мрак... али...</p> <p>— Ниси хтео! — насмеја се пакосно Лепосав |
| ми нисам крив.{S} Ја баш нисам хтео... али тако...</p> <p>Лепосава се нагло окрете њему и погл |
| тен.{S} С почетка се и веровало и није: али када тетка Маца, која је тога дана обишла већ некол |
| речима, да јој каже како је превртљива; али све то запе у грлу, које му се на пакост тако стегл |
| едну непрозирну таму којој нема излаза; али и кроз ту таму ево где проби један зрачак надања.</ |
| је изгубио сваку кураж да јој џангриза; али, кад на тај начин не мога да излије своје нерасполо |
| дала, можда би опазила трагове од суза; али Маци то и не паде на ум.</p> <p>— Седиш, ћерко, сед |
| тињске пакости а можда и из несташлука; али сада ни због једнога ни због другога.{S} Јанићије ј |
| .</p> <p>Кира-Мана је стрпељиво чекала; али и стрплењу најверније жене најпосле дође крај.{S} О |
| вај даде записе.{S} И одмах се осетила; али кад је отишла у буџак, добила је нешто што не би ни |
| да верујем да сам на сну два пута чула; али, кад ноћас и по трећи пут баш будна зачух, рекох:{S |
| инио се утицају свога кума и пријатеља; али већ после треће кафе, у кир-Ламбриној кући, одбацио |
| а.</p> <p>— Искам... промуца кира-Мана; али је Ламбре тако крвнички погледа и нешто по турски к |
| , докле га није попео до целога товара; али сва хасна, што је од молепствија и обећања имао, би |
| <pb n="129" /> те изићи да га саслуша; али Лепосава, као навлаш, баш онда би се нашла у послу |
| сам, да је потражим! — помисли једаред; али у тај исти пар дође му на ум она њезина претња и ве |
| га Јанићије зове и дрмуса из све снаге; али он се не мога одазвати.{S} Само што је руком нешто |
| } Јанићије им није казао чије су дреје; али лепо су чули како је плакала и молила га и рекла му |
| ми згодног дрвета — одговори Јанићије; али Лепосава му не даде да доврши, измахну на њега метл |
| ићија, ипак га нису ни мало пореметиле; али када је погледа сад, овако бледу, онемелу и потпуно |
| очима на Лепосаву и ова изиђе на поље; али по староме обичају, који је онда био у јеку, Лепоса |
| а не проси.</p> <p>— Не проси, дабогме; али шта знаш ти!{S} Не долази он за бадава у нашу кућу. |
| ом да га примора, да му у радњи остане; али сад је већ сасвим друкчије.{S} Јанићије је зрео чов |
| заједно певала, ћеретала и смејала се; али ипак (до душе ретко) бивало је да јој кроз најживљу |
| о енергичније предузети против клевете; али, ма шта да започне, он ће морати, пре свега, изићи |
| у... узмучи се Јанићије да каже шта ће; али навала осећаја тако је нагло јурила у његову главу, |
| еје од задовољства.{S} И она се кикоће; али кад маши очима горе, а то није удовица, већ држи ки |
| дође јој да заплаче, очи се замаглише; али ко би знао зашто, она од једном скочи, одмахну руко |
| је ни поштено ни лепо то што сада ради; али у истоме часу створи му се кира-Анастасија и Ламбре |
| дало у њезину башту као мана у пустињи; али за то добила је много више с друге стране.{S} Није |
| чу <pb n="69" /> где је оставио ствари; али опет то јој није изгледало онако страшно, као што б |
| игде излаза.{S} Требало би да се врати; али куд и коме?{S} Зар да својим очима гледа Лепосаву, |
| , да га мајстор неће лака срца пустити; али најпосле и да га не пусти баш на лепо, — пустиће га |
| ушкивати, неће ли бар што изнутра чути; али ни из авлије ни из куће ни гласа ни каквог му драго |
| презре, да јој се освети, да је уништи; али у исто време и да му без ње нема живота.{S} Једном |
| е у овом хаосу узбуђења било лако рећи; али, ако га мајстор не отпусти, ако му не изда калфенск |
| е ценкаш, па ако им је скупо, не купуј; али, ово је сасвим друго, то већ није ни дућан ни тргов |
| но Маца — Лају ли или не лају, не знам; али, ово ми је све што сам до сада спечалила и сачувала |
| </p> <p>— Зашто сам се оженио, то знам; али за кога течем, ето, то је оно што не знам; — одгова |
| емо, есте ли је видели?</p> <p>— Нисам; али причају тако.</p> <p>— А, тако: причају! — учини ки |
| стина.{S} Време је, треба да се оженим; али ко је мислио на то?</p> <p>Те ноћи превртао се мајс |
| ли?</p> <p>Лепосава опет климну главом; али сада не тако стидљиво већ с осмехом у очима, које с |
| и ли тај посао испао кир-Думи за руком; али Ламбре преко те помисли претрча као бос преко жерав |
| мбру за ногу.</p> <p>Сан као сваки сан; али мајстор Диша не може вас дан да се отресе оног двос |
| по прстену, пошао мајстор Диша у дућан; али јучерање „гледање“ и осмејци што су их, том прилико |
| иних уста чује, зашто је вратио прстен; али им Бик увек одговори, да газда није у дућану.</p> < |
| а сам, боље него што би и ти сам могао; али она ни да чује!{S} Каже:{S} Гаџу циганина узеће, ал |
| са кир-Диша се бар колико толико надао; али после оваке испоруке он сав претрну.{S} Крв му сукн |
| макар и за душу мртвих, да је заискао; али то га беше срамота и он се с тешким срцем одби од ћ |
| се уплеће, па је пред мајстором ћутао; али, кад је био сам у мутваку, онда је отворено и без з |
| ога шегрта.{S} У потаји је тако осећао; али наравно био је принуђен, да то осећање дубоко у себ |
| ељама, да тка платно како би Диша хтео; али зато Диша изналажаше свакога дана по штошта, што му |
| бунове кисељака.</p> <p>Није се обесио; али не зато, што не имађаше смелости.{S} Напротив, живо |
| о је као смушен, не би ли је расвестио; али у залуд.</p> <p>— Лепосава! — јаукну још једном, и |
| у у врата.{S} Стојао је нетремице тако; али, на његову срећу, нико не дође.</p> <p>— Ох, ох, лу |
| воје „праксе“, где се све лепо свршило; али ти примери беху тако ретки, да је хаџија тек сада о |
| p> <p>О томе су били оба кума на чисто; али, тамо овамо, не оста им друге, него да свој историј |
| тетка-Мацо!</p> <p>— Знам, знам, Дишо; али свет и то зна, да ти не избијаш из моје куће; зна с |
| <p>— Због њега сам ја појео врућ шамар; али ће ми га, мајци, кад тад платити! — издаде се једар |
| вала је од свога мужа макар какав глас; али кир-Ламбре као да је у земљу пропао.{S} Све што је |
| на ново у другога газде започиње занат; али, како је у мутваку не затече, то му беше још и мили |
| знаш колико те поштујем... и Лепосаву; али зар ћеш ти...</p> <p>— Ако си честит човек — рече М |
| куда их мајстор Диша и тетка Маца шаљу; али, ипак, Бик не може да одоли срцу, а да је, бар узгр |
| одлучи, притиште руком кваку и погурну; али врата затворена.</p> <p>Ова једна ситница, што су в |
| са кир-Дишом, па би се удала за Ламбру; али овако, ствар ће испасти сасвим друкчије: мужа ће из |
| оже једна добра душа да учини сирочету; али јој је вазда на ум падало, да од њега неће бити сиг |
| > <p>— Тако... рече Маца, прсну у смех; али се брзо уозбиљи и поче се крстити.</p> <p>— О, анат |
| зачикне на ма који начин. <pb n="33" /> Али јој ни Јанићије није остајао дужан; толико пута изн |
| душему<ref target="#SRP19061_N4" />.{S} Али при излазу из собе дође му друга мисао, извуче гужв |
| е је моје дете; добар је и волим га.{S} Али он је још слуга, нема нигде ништа; а да га чекаш, д |
| ге, него да још чека и да се — нада.{S} Али подгрејана нада не греје.{S} Надао се али са стрепњ |
| уд, но да се покори жељи свога мужа.{S} Али пре него што је пристала, отишла је кума-Думиници и |
| вицом, код толиких српских девојака.{S} Али кад већ није друкчије било, он се помири са тим гла |
| , што их је за кир-Бенџом проливала.{S} Али како ли би тек сада било, сада, када је прошао трог |
| као ступе дебелим и чврстим ногама.{S} Али тај недостатак покривала је антерија до чланака и к |
| в изгребан, вратили са чесме кућама.{S} Али се ни после тога не остављаху на миру, него тражише |
| те да код власти оптужи хаџи-Зосима.{S} Али која фајда!{S} Хаџи-Диша није имао у рукама никаква |
| а а до друге недеље и кира-Дишиница.{S} Али кад бубањ тресну и зурле одјекнуше, она преплашено |
| је угледа онаку, и живо јој притрча.{S} Али Лепосава само плакаше, дуго плакаше.</p> <p>— Море |
| шао суду, да још с те стране покуша.{S} Али Диша одрече и тамо дуг; чак изјави да ће се и закле |
| рема грешнику, када се искрено каје.{S} Али сад, када је већ то обећање дао и када му је предос |
| амо да не мисли на оно најстрашније.{S} Али у заман; ту у глави урезала се једна слика, па, заж |
| „тетка“, мила и добро дошла свакоме.{S} Али, кира-Анастасија је зебла баш од Јанићија.{S} И ако |
| оме, ко им га донесе, пола царевине.{S} Али ексер се није могао наћи, јер га је прогутало неко |
| јом савешћу оправда за своје ћутање.{S} Али то му не испадаше тако олако, јер кад год би помисл |
| ао је он љубимцем кир-Думе и Ламбре.{S} Али круна свега била је његова вештина, да пробије врат |
| ти, па макар никада и не добио деце.{S} Али: човек каже, а Бог располаже.{S} Диша се спремао за |
| цу, жену, па после и ћерчицу, Канче.{S} Али после <pb n="103" /> неколико година, враћајући се |
| а је стегне око паса и привуче себи.{S} Али зашто то?{S} То није могао баш никако да објасни.{S |
| авом, да се отресе од такве помисли.{S} Али ова новост тако је изненадно дошла; а то се све њег |
| нутим песницама полете, да је удари.{S} Али у који час налете, кира-Анастасија га удари ногом у |
| ије поштовао него као да му је мати.{S} Али Лепосаву није могао никако да посестрими.{S} Ма да |
| , као и за оном првом, ревно пазити.{S} Али радња, радња му је највише на срцу стојала.{S} Ту ј |
| уверена, да ће га потпуно саломити.{S} Али се преварила.{S} Кир-Диша је овога пута одлучио, да |
| — Знала сам ја да ћеш се ти вратити.{S} Али то није било лепо, да свога мајстора, који ти је ка |
| нске Баште у једној старој гробници.{S} Али зато набаса хаџи-Зосим на другог пустињака, много в |
| > <p>И све му је лепо ишло за руком.{S} Али кад Цигани свирачи отпратише кући и кума, кад ноћ о |
| Диша се потпуно помирио са судбином.{S} Али, како који дан више, Јанићију се чињаше, како га св |
| о надати на сусрет са мајстор-Дишом.{S} Али, овога пута не послужи га срећа.{S} Баш на самоме з |
| што дуже на <pb n="37" /> њој остао.{S} Али овога пута вратио се необично брзо, и што је главно |
| ћи фес с главе и погледајући у небо.{S} Али Диша је већ далеко одмакао, завио за сокак и отишао |
| носи, — па се од самога себе стидео.{S} Али лепа удовица опростила му је, а дан сватова ближио |
| још као не може да схвати зашто то.{S} Али кад једног јутра, срчући кафу, у мало не прогута чи |
| , издашно спуштао на Јанићијев врат.{S} Али то, у осталом, није чинио он из мржње према своме ш |
| — одазва се Јанићије и утрча у собу.{S} Али кад угледа како је мајстор блед и модар, он се зачу |
| .{S} У радњи је ишло као по зејтину.{S} Али код Јанићија се опажала нека промена; уозбиљио се, |
| и једно другоме на ручак или вечеру.{S} Али једно га је, у овај пар, мучило; како да помене кир |
| ли да утекне у собу и врата забрави?{S} Али, оне су се тако љубазно смешиле; а она опет, као уд |
| заборави; једаред покуша и да запева, — али му се код првога стиха грло стеже.{S} Она песма, ко |
| о шегрт, од времена на време добијао. — Али ма колико да је то очевидно он сам опажао, и самоме |
| ак ни кир-Думи, своме венчаноме куму. — Али што није језик открио, то открише једаред у хамаму |
| p>— Тако је! — одговори понизно Зосим — али мој пријатељ жели, да види и целује свети ексер и д |
| рва а он оборена чела, погледа плашљива али ипак пуна очајне чежње, који је говорио много више, |
| зиданом оградом таман кров једне малене али врло спретне кућице са доксатом и баштом.{S} Ту је |
| и подгрејана нада не греје.{S} Надао се али са стрепњом, да је њему суђено да умре без порода и |
| ! — заврши Маца својим познатим лаганим али речитим разлагањем.</p> <p>— И тако, турфа посла! — |
| о вратисте прстен?</p> <pb n="41" /> <p>Али мајстор Диша ни сада не одговори.{S} Ова брза питањ |
| хтела поштено, сад ће полиција!</p> <p>Али, у исто време, дошану му друга мисао: зашто полициј |
| цинцарско, ти ли ми жену одведе!</p> <p>Али кир-Ламбре ни речи; проглави вилицама, да нешто одг |
| ла глава?{S} Овамо се вуци, бре!</p> <p>Али ни сад му се не одазва нико.{S} Кира-Мана, узнемире |
| так да ми буде, паре да намлати!</p> <p>Али сва та вика беше у залуд.{S} Хаџија је сахранио сво |
| о тако; мило ми, што га истукао!</p> <p>Али ја нећу даље да описујем овај први сусрет после сва |
| се Диша — Јанићије, брзо овамо!</p> <p>Али Јанићије, који је радио на мутваку, немаде времена |
| сабах-намази (јутарњу молитву).</p> <p>Али поред свега тога не покуша да одмах приступи смишље |
| а то... она је једна... једна...</p> <p>Али Диша не беше у стању да изусти ову реч, већ се окре |
| на руменим уснама слатко успава.</p> <p>Али шта је вечито? — И живот као ветар прође, а камо ли |
| увек чинило као да их Грк пева.</p> <p>Али, чини ми се, та своја погрчена чувства никада боље |
| тати; она није што и Анастасија.</p> <p>Али кад год је покушао да јој каже, увек га је неко пре |
| је потегао за кваку од капиџика.</p> <p>Али кад уђе у собу, она забуна и ватра на ново га дохва |
| сето, жена не сме да буде мачка.</p> <p>Али све то на страну; све би се то још и којекако подне |
| аш и када би у истини што знала.</p> <p>Али то није сметало комшилуку ни најмање, да мало доцни |
| у врата, да се од удара тресла.</p> <p>Али из куће ни живе душе.</p> <p>Газда Дишу обузе слутњ |
| као удовица, тако жељно чезнула.</p> <p>Али ма да је кир-Диша био задовољан својим успехом и св |
| за њима, као један човек, ишла.</p> <p>Али мајстор-Диша, поред свега тога, што је и сам почео |
| жена старатељева обично помишља.</p> <p>Али како му драго, тек све ово ускорило је, да се овај |
| јој донети, кад буде у бабињама.</p> <p>Али прође и прва и друга па и трећа година, а мајстор Д |
| гом! — рече Диша и пође вратима.</p> <p>Али свети човек, опазивши намеру хаџијину пресече му пу |
| о, па њему наредио да нас хвата.</p> <p>Али кира-Анастасија, која је свога мужа добро познавала |
| у, да одалами непослушна шегрта.</p> <p>Али Јанићије, много хитрији од свога мајстора, истрже м |
| е, ипак, била каква таква утеха.</p> <p>Али Јанићије се сасвим изменио.{S} Ни оне шале, ни разг |
| “ и говедом разуме мајстор Диша.</p> <p>Али како се тек изненадио, кад му оба кума, после треће |
| изгубљених четири хиљаде гроша.</p> <p>Али оно, за чиме је Диша највише жудео, — <pb n="131" / |
| е му весело и дрпну га за рукав.</p> <p>Али Јанићију се стегло грло од стида, па ћути као залив |
| е је тога дана забашуривао глад.</p> <p>Али, кисељак је слаба храна и њему не остаде друго, нег |
| све до свога повратка у Београд.</p> <p>Али даљина од Београда и Лепосаве није била у стању да |
| потући, навалише да их разваде.</p> <p>Али ово постиже други резултат.{S} Обојица се у томе ча |
| моћан, да ствар што боље изведе.</p> <p>Али како је Анастасијина порука била то исто што и запо |
| о чак страх и на улицу да изиђе.</p> <p>Али има нешто што и неодлучне до одлуке доведе.{S} Разу |
| остао је још за месец дана дуже.</p> <p>Али како није могао са да пријатељем путује, он му је п |
| вирила у мутвак, да види шта је.</p> <p>Али Јанићије мукну на њу бичјим гласом, те тако забашур |
| била да их најодлучније сузбије.</p> <p>Али на који начин?{S} Да зађе кроз махале и свакоме се |
| а није везивало да језик везује.</p> <p>Али ипак, овога дана није смео ни прићи дућану где је м |
| е су се по његовој глави ломиле.</p> <p>Али једна, од свију снажнија и страховитија, испињала с |
| ума Диши кад овај изиђе на поље.</p> <p>Али Диша, који у истини беше пребледео од учињенога дел |
| могло одолети ни с које стране.</p> <p>Али, ако су се кумови и сложили у томе, није било баш т |
| сазна је ли кир-Ламбре код куће.</p> <p>Али прође и три дана, а од кир-Ламбре ни трага ни гласа |
| грејао за Лепосавине другарице.</p> <p>Али то „дете“ у овоме часу шкрипну зубима.{S} Неодољива |
| сваки погодити чега ради долази.</p> <p>Али једнога дана, када је светина одујмила, он се одлуч |
| на Дишино тврдоглавство пожали.</p> <p>Али уместо да јој оне помогну и утичу на Дишу, да се ма |
| па после и да се сасвим настани.</p> <p>Али кир-Диша и његова жена примише стрица тако хладно и |
| шкивати, какав ће разговор бити.</p> <p>Али наместо разговора Маца из гласа закука.</p> <pb n=" |
| да, куд га је слала ради помоћи.</p> <p>Али сва видарска вештина тетка-Мацина па најпосле и све |
| и утисак буде весео и задовољан.</p> <p>Али друкчије је одјекнула ова вест међу српским занатли |
| од некога доба у дућану ручавао.</p> <p>Али, Лепосава место да осети ову казну, напротив, осећа |
| ући од зида крај кога се срозао.</p> <p>Али људи, као људи, ступише са Јанићијем у објашњење, п |
| , који је дотични поклон послао.</p> <p>Али сви ти поклоници, поред све своје чежње <pb n="11" |
| и на оно што је шегрту спремао.</p> <p>Али судбина, која се тога дана наднела над вратом Јанић |
| о би случајно он из собе изашао.</p> <p>Али кир-Ламбре не изиђе још задуго.{S} Туга за Анастаси |
| тор-Дишино држање учини сумњиво.</p> <p>Али мајстор Диша не чу ово питање?{S} Пред његовим очим |
| колики је он пред ручак означио.</p> <p>Али што се тиче новца, ту је и сада био потпуно прибран |
| е тешко, што се све тако десило.</p> <p>Али како није никуд излазио и сваки разговор о томе изб |
| заборави на свој положај и адет.</p> <p>Али, у томе часу од ове погрешке спасе га тетка Маца.{S |
| е, као да види и своју Лепосаву.</p> <p>Али овога вечера Маца је била узнемиренија него ли икад |
| уша, неће ли умилостивити газду.</p> <p>Али његова мука беше у залуд.{S} Кад се околишећи прибл |
| хајде овамо, нана је у мутваку.</p> <p>Али Јанићије не миче, него ћути и не диже очију са земљ |
| 0 гроша мираза и кућу удовичину.</p> <p>Али мајстор Диша никако да се поврати од првог изненађе |
| ње света, стиже пред своју кућу.</p> <p>Али кад пружи руку, да ухвати кваку од авлијскога капиџ |
| па, узгред, и три пута помиришу.</p> <p>Али, докле је хаџија са нестрпљењем гледао, како се спо |
| и да идеш одавде; е ли сте чули?</p> <p>Али кир-Диши умину бол и он се и по други пут залете.{S |
| ецу: „Ишао у Јерусалим по децу!“</p> <p>Али не каже се у заман: где има много среће, несрећа до |
| ој, да га хале и вране растичу!“</p> <p>Али у кућевном домазлуку не би га више познали.{S} Како |
| ија, и радос и една сладос!{S} Ено, мој Алкибијадес!{S} Клефта, право клефта; патриот како Рига |
| ише; нек буде макар једно, син, као мој Алкибијадес!</p> <p>— Само ћерку нећу! — одговори Диша |
| ону ватру и он поче одмерено гвозденом алком, а за тим све жустрије и јаче песницом лупати у в |
| — Можда би он и опет прешао преко зида, ама кира-Анастасија се у томе часу пробуди и поче запом |
| ожеш.{S} Многи би желео да буде хаџија, ама не може.</p> <p>— А баш си видела? — запита Диша, п |
| кам ни по псешки.{S} Ја сам му зборила, ама он каже:{S} Дервишин је погана вера, а од поган зак |
| ала, кир-Думо, на љубави и муштеријама, ама како да се оженим удовицом, која у поноћ стоји на к |
| .{S} Од ове амајлије можеш добити сина, ама сто крстова да метнеш на њега, оно ће опет остати н |
| вај запис да прилепиш на њојзина недра, ама под само грло; други пут, овај запис на чело; трећи |
| о је уверење о својој немоћи.{S} Ништа, ама баш ништа, на шта се одлучивао, није постигао!{S} Н |
| ногама и да јој целујем златне одежде, ама заблесну ме светлост, а ја, женска глава, па се пре |
| риот како Рига от Фера!{S} Још је дете, ама за гол сабља да уфати; клефти да води, што је у срц |
| е:{S} Хтеле би ви да ми језик извучете, ама ја нећу.</p> <p>— А оно, тетка-Мацо?...{S} Божем се |
| а, што није за продају!</p> <p>— Јесте, ама тих пара ти немаш!{S} Пола султанове царевине давао |
| ан ли си?</p> <p>— Нисам болан у снази, ама ми душа болује.</p> <p>— Зашто, џанум?</p> <p>— Дец |
| <pb n="176" /> <p>— Ко носи нека носи, ама жена мајстор-Дишина не сме тако! -</p> <p>Једном ре |
| си.</p> <p>— Ето, каже:{S} Да се врати, ама тако, да се пољубиш са кир-Ламбром, да Јанићија оте |
| спази матер. — Ево, Јанићије је дошао, ама не знам шта му је.</p> <p>— Бог с тобом, дете, што |
| море, хеј?{S} Девојче је добро; сирото, ама добро — говори Станко пилећи турпијом око ороза јед |
| родитељи, ми смо ту; него да се зенис, ама да узмес зенско от наше сорта, — грцко!</p> <p>И ту |
| ју чудотворну он је дао и овоме памуку, ама само за нероткиње, за друго не помаже.</p> <p>— Ту |
| — Деце немам, свети човече; желим децу, ама ето већ друга година, а она и не мисли!</p> <p>— Пе |
| да изведеш у бакчу; тамо да је скинеш, ама нагу, ни папуче да нема на ноге.{S} Е, па онда сас |
| га загрљаја.</p> <p>— Да кажем где су.. ама тако, ако обећаш нешто.{S} Ако нећеш — онда..</p> < |
| моме прагу.</p> <p>— Ето, носим, газда; ама, куда да га носим?</p> <p>— Њој!{S} Да га њој даш.. |
| Кира-Анастасија ћемо ми удати за Грка; ама вас жалимо: лепе паре губите, мустерије ће изгубите |
| е за ту новост дознао.{S} Каже се: суд; ама кој држи тај суд?{S} Има ги који не су ни род, ни к |
| и отишао својој кући.</p> <p>— Грех је; ама зар је то било поштено да ми потури онакву жену?{S} |
| — Пари су твоје.</p> <p>— Јесте, моје; ама мени се све чини, да сам баш од тебе чуо, да она но |
| желим јој зла и лепо је да се измирите; ама да сам ја што ти...{S} Бога ми... отегну тетка-Маца |
| p> <p>— Молићемо, немојте да се љутите; ама то није лепо од једно...</p> <p>— На поље! — продер |
| мири се, човече, једаред!“ вичеш му ти; ама пусто оно срце његово игра ли игра, кад те само угл |
| оном првом у мало што не учиних русвај; ама срећа моја, што ми дође памет у главу: зашто да роб |
| {S} За добро сам ти добар, — мелем сам; ама за зло, да те Бог сачува!{S} С оном првом у мало шт |
| гроси?{S} Толко неје оставио кир-Бенџо; ама да видите колико вас постујемо, ја ћу вам позајмим |
| > <p>—- Комшија, не комшија, еписи бир; ама, што Бог није заповедио да се једе, оно је погано.{ |
| банџика, туђа кост, па још удовица?!{S} Ама је ли она удовица само, бежи од ње три конака, да т |
| отераш!{S} То што је долазио, нека!{S} Ама од данас да не пригвири у мајсторову кућу.</p> <p>И |
| ано запита Ламбре.</p> <p>— Овде је!{S} Ама шта си се уплашио?{S} Да ниси угануо ногу?</p> <p>— |
| од тебе?{S} Треба цркви дати; подај!{S} Ама 4000 гроша то је много.{S} И зар Богу требају толик |
| вишкога записа могу да се роде деца.{S} Ама ти и не знаш, шта је све овде дервиш записао.{S} Не |
| Догодило се, де; човек је, мушко је.{S} Ама он се теби опет мора вратити, ич се не брините за т |
| е ово, што се сад по чаршији говори.{S} Ама нисам ја баш за то само прстен вратио.{S} Ето... и |
| а.{S} Ни за 550 гроша не бих му дао.{S} Ама ни овај чудотворни памук у коме лежи свети ексер, н |
| а; а сада да се вратите онима, тамо.{S} Ама немојте глуво, него да свирате!{S} Свирајте, све до |
| и одмах дете честито и благословено.{S} Ама, што ће њему, он има децу!</p> <p>Хаџи-Зосим значај |
| аршији зна да ћеш да узмеш Лепосаву.{S} Ама што га кријеш, море, хеј?{S} Девојче је добро; сиро |
| Диша од чуда, кад опази ову неверицу. — Ама, људи, шта ли сте!{S} Ко је само пронео ту лаж?{S} |
| ти ми много наказива — смеши се Диша — Ама где да нађем добру девојку?</p> <p>— За то ли се бр |
| одаде Лепосава.</p> <pb n="173" /> <p>— Ама, ти си јој ћерка; питај ти.</p> <p>— Како ћу, кад с |
| упи пет ока измирне, па доста!</p> <p>— Ама како ћу, кад сам се за толико заветовао?</p> <p>— Б |
| рља.</p> <p>— Немој: кир-Диша!</p> <p>— Ама шта?</p> <p>— Кир... кир... стење Диша — нисам ја к |
| вим...{S} Леле...{S} Јанићије!</p> <p>— Ама шта ћеш од мене?</p> <p>— Врати дреје...{S} Ја ћу м |
| ижио.</p> <p>— Ено, онај тамо!</p> <p>— Ама, зар оно? — зачуди се Лепосава. — Их, какав је!{S} |
| Бог да да, још толико зарадиш!</p> <p>— Ама за кога?{S} Ето то, то да ми кажеш.{S} То сам хтео |
| а девојке за удају, за бадава.</p> <p>— Ама, то није истина.</p> <p>— Хе, хе, јеси ти неки лиса |
| за сваки случај пут до врата.</p> <p>— Ама лажеш, бре! —Где су Ламбрине дреје?{S} Од куда Ламб |
| вала је Маца усплахирена зета.</p> <p>— Ама што је много, много је!{S} Скидајте јој хамајлију! |
| /p> <p>— Чудо! — узвикну Маца.</p> <p>— Ама, какво чудо?{S} Што ћутиш?</p> <p>— Па троје их је! |
| Бога ми... отегну тетка-Маца.</p> <p>— Ама, што ме мучиш?{S} Што не казујеш? — завапи Диша так |
| па ћеш да постанеш уседелица.</p> <p>— Ама шта је теби, мајко; ко ти за Јанићија говори? — пла |
| леђима о стабло једне дафине.</p> <p>— Ама зар тако? — хтеде да каже, али му се вилице тако ст |
| слободно гледаху у очи Дишине.</p> <p>— Ама не тако, већ кажи, да ти чујем гласа.</p> <p>— Хоћу |
| ање једнога храма на Витавари.</p> <p>— Ама, да ли је у истини то баш онај ексер? — упита мајст |
| екој незнатној ситници говори.</p> <p>— Ама Јанићије је донео дреје овде.</p> <p>— А од куда би |
| гџија и позва на свој ћепенак.</p> <p>— Ама, чули ти шта се оно јутрос догоди.</p> <p>— Шта? — |
| раменима, да је не тиче руком.</p> <p>— Ама, што си се препала?{S} Ја ћу да га потплатим, да ћу |
| тако је као окамењен и остао.</p> <p>— Ама, кира-Мана, шта то говориш?{S} Са киме га је она је |
| огледа на своје темељито тело.</p> <p>— Ама, свет каже; комшије на кира-Анастасију казују; хајд |
| — одговори Анастасија одлучно.</p> <p>— Ама, нико те не види.</p> <p>— А месец, а звезде? — Зар |
| е, а ја да ти га хватам, нећу.</p> <p>— Ама немој да си луд; мој тросак!</p> <p>— Море, иди ти |
| и принесе носу женином кесицу.</p> <p>— Ама, зашто? — одговори Лепосава уклањајући главу од кес |
| орам.</p> <p>— То да не чиниш.</p> <p>— Ама, куда ћу овде?{S} Зар у овој чаршији да почнем из н |
| му бити сестра, ако је не ода?</p> <p>— Ама, зар она?... простења кир-Диша.</p> <p>— Тако, газд |
| {S} Ја ето нисам никоме одала?</p> <p>— Ама шта то ради она са мном? — мисли Јанићије и мучи се |
| ам је удала за каквога слепца?</p> <p>— Ама није он био прилика за њу; он је погрешио; требало |
| с, не је истина? — Тако ли је?</p> <p>— Ама кир-Дума, куд ја да скачем преко зида; зар у ове го |
| дочекаш старост без домаћице?</p> <p>— Ама, то је истина.{S} Време је, треба да се оженим; али |
| .</p> <p>— И то ће јој помоћи?</p> <p>— Ама као руком!{S} И не знаш ни сам како, а оно дете у к |
| а и да почешће таре шаком чело, из кога ама баш ништа не мога да истеше.</p> <p>У соби му поста |
| ао, а он би био потпуно освећен.</p> <p>Ама такав начин освете био је немогућ.</p> <p>— Роспија |
| ша ради са некрштеним силама.{S} Од ове амајлије можеш добити сина, ама сто крстова да метнеш н |
| агртао њему, да им даде какав запис или амајлију која чува од урока или какве му драго несреће, |
| а ономе месту зарудела белега.</p> <p>— Аман, кузун, што ке па некој да узива, кад загриза у та |
| ако да се у овоме часу понаша.</p> <p>— Аман! — зајеца она, кад опази како Јанићије гледа у стр |
| во цвеће поврвело на капиџике.</p> <p>— Аман!{S} То пред кира-Анастасином кућом?</p> <p>— Удаје |
| ако како је то дервиш наредио.</p> <p>— Аман!{S} Спацирати сас она мешина гол... по башча!... п |
| ли!“ А мајстори су ревносно вршили овај аманет: „Докле ти не утаманим оно дивље месо, не можеш |
| ду 184... љета от рождества Христова. — Амин!</p> <p>Сеј памјатник подиже зјело уцвјељени супру |
| слени свет, који се око ћепенака тамо и амо муваше, чинио се мајстор-Диши, да је баш данас наро |
| али се грло запекло, па реч ни тамо ни амо.{S} Најпосле, кад опази да овако не може дуже и да |
| а, он је пун срџбе и очајања лутао тамо амо по густим трњацима, који су се више Стамбол-Капије |
| он чекао пред доксатом и задовољно тамо амо ходао, из собе се зачуше крупни гласови од дечје пи |
| ава начинили примирје и заједно трче то амо то тамо, куда их мајстор Диша и тетка Маца шаљу; ал |
| ију поста непријатно и поче зверати час амо час тамо; навикао је да од своје газдарице чује ваз |
| цнула.</p> <p>— Ко каже то?{S} Ко каже, ана-сана.... викну раздражен и поче поклецавати од ужас |
| отворио малу бакалницу и успешно крчмио анасонлију, а на своју праву домаћицу и радњу, која је |
| у, а у <pb n="114" /> њој крчми по мало анасонлију, јамајку и друга пића, која беху на гласу.</ |
| у бол и он се и по други пут залете.{S} Анастасија вешто измаче ударцу, протрча поред њега једн |
| , која их је у чаршији чекала.</p> <p>— Анастасија! — поче јој шапутати на ухо, <pb n="63" /> т |
| могао да доврши што хтеде рећи, јер га Анастасија, радосно изненађена, загрли и поче љубити.</ |
| опажао, да пред њим стоји престрављена Анастасија.</p> <p>Анастасија гледајући у запрепашћено |
| ој пезевенк-баша.</p> <p>— Леле, зајеца Анастасија — Бог па ти!{S} Ти ако ме не избавиш, ја ћу |
| ћеш да ме убијеш, Јанићије?! — промуца Анастасија, па, када виде како Јанићије упорно ћути, он |
| шина гол... по башча!... продужавала је Анастасија искиданим од смеха гласом.</p> <p>Фудул-Стам |
| днео... све... и дреје.. и... јецала је Анастасија.</p> <p>— Шта велиш?! — запита Ламбре запреп |
| на!</p> <p>— Нећу!{S} Нећу! — јецала је Анастасија. — Не сам га ни до сада гледала, а сад га мр |
| пријатно да му испоручи све што јој је Анастасија казала.</p> <p>А мајстор Диша опет претрнуо, |
| <p>— Ти да ћутиш, кира-Мана! — осече се Анастасија нестрпељиво.</p> <p>— Зашто, море?</p> <p>— |
| е смеш да оставиш да ме чаршија... поче Анастасија, али не доврши шта је хтела рећи, већ удари |
| зно склањао.{S} Фудул-Стаменкина соба и Анастасија, која је тамо плачна и очајна остала, беху ј |
| вој кући.</p> <p>И кир-Ламбре је, као и Анастасија, одобравао Диши, што је тога неваљалца отера |
| же бити она ће пристати; она није што и Анастасија.</p> <p>Али кад год је покушао да јој каже, |
| љ не ходим!{S} Срам ме фаћа! — одговори Анастасија одлучно.</p> <p>— Ама, нико те не види.</p> |
| седели у њу, сад нема више! — одговори Анастасија и залупи вратима под носем свога супруга.</p |
| p> <p>— А ко вам каза па то? — одговори Анастасија и утаче се у очи своме мужу тако дрско и иза |
| Е, ако је да се иде из кућа — одговори Анастасија тако прибрано и тако хладно, као да прича о |
| и, он се диже и пође оном страном којом Анастасија оде.</p> </div> <pb n="97" /> <div type="cha |
| е.</p> <p>— За Бога, шта ти је? — викну Анастасија и пљесну се рукама, када угледа како јој суп |
| у соби.</p> <p>— Шта кажеш? — подвикну Анастасија.</p> <p>— Кучко! — дрекну Диша. — Ја искам д |
| па први у колу, први у песми.{S} Кира-%Анастасија међу кумама смерна и стидна, као што то прил |
| м радила да родим!{S} Радос је то, кума-Анастасија, и радос и една сладос!{S} Ено, мој Алкибија |
| над свију, виче: „кира-Анастасија! кира-Анастасија!“</p> <p>И њој дође тако тужно; седе на минд |
| њем часу викнуо: „кира-Анастасија! кира-Анастасија!“</p> <p>И дође јој да заплаче, очи се замаг |
| о чело тражећи каква таква излаза, кира-Анастасија, у хистеричну наступу, скочи са миндерлука, |
| лужио. — Оставила га она ороспија, кира-Анастасија, и одбегла с неким руским матрозима из Галца |
| ри Ламбрине од тетка-Маце примила, кира-Анастасија је опет зебла од нечега.{S} Са тетка-Мацине |
| А њега самога, за ову годину дана, кира-Анастасија потпуно усавршила у грчкоме и цинцарском јез |
| у собу.</p> <p>Кад приклопи врата, кира-Анастасија га тако нежно, тако молећиво погледа, а руке |
| е удари.{S} Али у који час налете, кира-Анастасија га удари ногом у трбух тако јако, да он јаук |
| ила и добро дошла свакоме.{S} Али, кира-Анастасија је зебла баш од Јанићија.{S} И ако је све чи |
| не.{S} Весела, што је тако испало, кира-Анастасија спрема све што кир-Диши треба на путу, смеје |
| о погледао у „бешчедну“ будућност, кира-Анастасија ни слутила није о томе, шта њезинога кир-Дис |
| е и у подрум, да прегледа туршију, кира-Анастасија стрча са доксата у мутвак Јанићију.</p> <p>— |
| исли као вртешка на једноме месту, кира-Анастасија је имала само једну мисао и одмах је извела; |
| <p>Зебња му је била оправдана.{S} Кира-Анастасија <pb n="54" /> удари у свој неуздржани смех, |
| као стена, па је тако и урадио.{S} Кира-Анастасија, навикнута да, на крају крајева, увек онако |
| један <pb n="110" /> тежак час.{S} Кира-Анастасија није пристајала ни за живу главу да остане у |
| стасијино ни забуну Јанићијеву.{S} Кира-Анастасија за цело не би јаче вриснула, да јој се намес |
| а гу води.{S} Него знаш шта је?{S} Кира-Анастасија да удамо!</p> <p>Не може се рећи да и сам ки |
| са, јазук! — продужује кир Дума. — Кира-Анастасија ћемо ми удати за Грка; ама вас жалимо: лепе |
| имам ја сас твоја мајка?</p> <p>— Кира-Анастасија...</p> <p>— Е, е, сад ћу, сад! — прекиде јој |
| одговори Диша и намигну на кума; а кира-Анастасија, стидна од кума, заклони рукавом очи и побеж |
| иница мало час принесе.</p> <p>— А кира-Анастасија, па сас њу што ћемо?</p> <p>Сад већ не беше |
| е се, падне и скрха врат.</p> <p>А кира-Анастасија, како је са осмејком на лицу заспала, тако ј |
| ицу на месту убије.</p> <p>Када га кира-Анастасија, која се налазила још под пријатним утисцима |
| учини врло сличан са оним, кад га кира-Анастасија удари ногом у трбух.{S} Истина, Лепосава ниј |
| та добацила, што би га уверило, да кира-Анастасија ни као удовица није баш ни међу својим Грцим |
| трашљиво.</p> <p>— Разбирате ли за кира-Анастасија?{S} Ако за њу разбирате, она је на вилает.{S |
| {S} Па испричаше, како је долазила кира-Анастасија и у оној собици плакала и молила Јанићија да |
| овако кажеш:{S} Много те поздравља кира-Анастасија и поручила ти да дођете на једну баклаву и т |
| и он и опет прешао преко зида, ама кира-Анастасија се у томе часу пробуди и поче запомагати за |
| су чезнули, очекивали, да се сама кира-Анастасија досети, а ова опет редовно је разбијала глав |
| вар што пре оконча, томе је и сама кира-Анастасија случајно допринела.{S} На позив суда да дође |
| и глава одавде, куче едно!{S} А на кира-Анастасија поздрави се, да тој кадаиф једе сас кога је |
| ре?{S} Не ли си ти прво комшија на кира-Анастасија?{S} Ако прво комшија, Грк и пријатељ, не вод |
| ро пријатељство, за киме је сирота кира-Анастасија, као удовица, тако жељно чезнула.</p> <p>Али |
| ај њега.</p> <p>— А сад? — промуца кира-Анастасија и плашљиво га погледа.</p> <p>Кир-Ламбре не |
| апочињати, да га у раду не прекиде кира-Анастасија, која у тај пар уђе у дућан.</p> <p>Била је |
| као пре готико година, када га је кира-Анастасија оставила.{S} Лепосава је међутим, поред све |
| танко све шта је било и како га је кира-Анастасија после митила; па чак не заборави да исприча |
| да јој напакости.</p> <p>Ма да је кира-Анастасија, из обзира према покојном Кир-Бенџи, који се |
| pb n="104" /> слушајући све шта је кира-Анастасија претрпела.</p> <p>— Не сум му ни ја дузна ос |
| е било јела ни посластице, које је кира-Анастасија тако вешто градила, а да најбоље залогаје од |
| важније, шегрт му исприча, како је кира-Анастасија говорила о њему, да је био непослушан, неваљ |
| ша и без њега сазнати све: како је кира-Анастасија погазила образ свога мужа, а он хлеб свога м |
| цима писнуле.</p> <p>А за то време кира-Анастасија није излазила из собе.{S} Када су зурле запи |
| а се ништа о овоме не дозна, да се кира-Анастасија са Дишом измири, а он као и до сада остане и |
| ди; али у истоме часу створи му се кира-Анастасија и Ламбре, и он зажмури, изговори заклетву и |
| ша је упорно тражио наследника, те кира-Анастасија немаде куд, но да се покори жељи свога мужа. |
| ен!{S} И како да спацирамо? — рече кира-Анастасија и од једном прште у онај необуздани и ведри, |
| је су му уши тако често бридиле, и кира-Анастасија са оним престрављеним погледом, бледим лицем |
| сам их однео код тетка-Маце.{S} И кира-Анастасија је после била овде, плакала и пошла, да се д |
| , леже у душеке, а одмах до њега и кира-Анастасија: он да одмах захрче, а она да још дуго у пам |
| ј опростиш, омрзнути на мене; па и кира-Анастасија и кир-Ламбре.{S} Зашто, бре, тако?</p> <p>— |
| >Неколико дана доцније изгуби се и кира-Анастасија.{S} Много доцније уверио се кир-Дума, да га |
| јер је Ламбре престао да долази и кира-Анастасија га је тако сестрински пазила, да му се његов |
| ир-Бенџина, могла дичити.</p> <p>И кира-Анастасија, уз пријатељску пажњу чаршије и кир-Ламбрину |
| акве такве везе одржавао.</p> <p>И кира-Анастасија могла је рећи, да јој је овај живот много уг |
| акве жртве још захтео, испунила би кира-Анастасија.{S} Дала му је реч, заклела се, и Јанићије п |
| у наредио да нас хвата.</p> <p>Али кира-Анастасија, која је свога мужа добро познавала, није ве |
| ни разлозима, без којих свакако ни кира-Анастасија не беше.{S} Овога пута престао је да се са њ |
| часу обећао.{S} Услед ове бојазни кира-Анастасија постала је ових дана сушта услужност и љубаз |
| — Кој па да гриза? — пита стидљиво кира-Анастасија, а мишицом скрива образ од њихових очију.</p |
| ђен, <pb n="73" /> кад угледа како кира-Анастасија радосно и без икакве стрепње дочекује свога |
| м?</p> <p>— Удаје се.</p> <p>— Зар кира-Анастасија?</p> <p>— За мајстор-Дишу, папуџију.</p> <p> |
| , када се у тај час указа на прагу кира-Анастасија са џезвом кафе и два филџана.{S} И она је би |
| д! — Ватра да га изгори! — уздахну кира-Анастасија прихватајући филџан из руке фудул-Стаменкине |
| и то си има очи, Дисо, бре!</p> <p>Кира-Анастасија погледа искоса на темељиту фигуру свога мужа |
| пње дочекује свога супруга.</p> <p>Кира-Анастасија одреши бошчу, у којој је било поклона за њу, |
| у мутвак, да кафе припрема.</p> <p>Кира-Анастасија није само расположена, она је ове вечери бил |
| х почасти за своје наслеђе.</p> <p>Кира-Анастасија радо прихватила наредбу, па се и не обазире |
| цвељено срце младе удовице.</p> <p>Кира-Анастасија је запалила целу чаршију.{S} Она крилата реч |
| ољно времена да је обрлати.</p> <p>Кира-Анастасија опет сасвим инако.{S} Да зажали за породом ш |
| ека када ће кир-Диша проћи.</p> <p>Кира-Анастасија и Ламбре стојали су у соби сами једно према |
| ика кира-Думиница домаћици.</p> <p>Кира-Анастасија, која је, баш у то време, изрибала тепсије и |
| прихвати и пође за газдом.</p> <p>Кира-Анастасија се у тај час мајала на доксату и залевала цв |
| и подиже обе песнице у вис.</p> <p>Кира-Анастасија пребледе.{S} Што је у првом тренутку наслути |
| е ли имаш кир-Дишино дреје?</p> <p>Кира-Анастасија брзо скочи и изнесе из долапа једну антерију |
| о те се уздиже изнад свију, виче: „кира-Анастасија! кира-Анастасија!“</p> <p>И њој дође тако ту |
| који је на последњем часу викнуо: „кира-Анастасија! кира-Анастасија!“</p> <p>И дође јој да запл |
| место детета, кир-Ламбру — ха?!</p> <p>Анастасија је опазила добро, да јој сад не би <pb n="91 |
| /> <p>— Не могу, нису код мене!</p> <p>Анастасија пребледе, очи јој стадоше, а сузе у часу уса |
| а на путу а ти, ето, како чиниш!</p> <p>Анастасија очевидно ништа није чула шта јој Јанићије го |
| ме, пцето; шта сад да се ради?.</p> <p>Анастасија је стајала насред собе, па је тако апатично |
| м стоји престрављена Анастасија.</p> <p>Анастасија гледајући у запрепашћено Ламбрино лице, поче |
| који је заронила лице и плакала.</p> <p>Анастасија нервозно мрдну раменима, да је не тиче руком |
| ављено после кратког размишљања.</p> <p>Анастасија диже лице с јастука и са неким страхом погле |
| да се с ким на улици не сукоби.</p> <p>Анастасија је одмах после одласка Ламбринога отишла у С |
| може да се подигне и разбистри.</p> <p>Анастасија га је сузама и преклињањем задобила, и он је |
| утку свога узбуђења није мислио.</p> <p>Анастасија је за који тренутак стојала на прагу дућана, |
| што је то било уписано у књигу.</p> <p>Анастасија је први пут била удата за кир-Бенџу, казаса |
| че кроз врата и истрча на улицу.</p> <p>Анастасија и Ламбре осташе једно спрам другога запањени |
| це.{S} Да оде у Галац, да се растави од Анастасије, па, кад се врати, да је никако више не види |
| , па онда и оно, што је све претрпео од Анастасије и како га је исмејала.{S} Он тури записе на |
| днога Ламбру спасу од ноката раздражене Анастасије.</p> <p>А када их раздвојише, она се поче ка |
| дне досетке на рачун мајстор-Дише, кира-Анастасије и Ламбре.</p> <p>Но како мајстор-Диша, који |
| ем на чисто и кад год је она слика кира-Анастасије заједно са свима оним слаткишима и сестринск |
| имену.{S} Да ће младина скинути са кира-Анастасије уроке, који јој сметају да га начини оцем, о |
| и носи кира-Мани сахан кадаифа од кира-Анастасије.{S} Газдарица му наредила, да то однесе и да |
| и покушала да њоме поквари сватове кира-Анастасије. — Мајстор Диша је ову сплетку у потпуности |
| пакосна подсмевка.</p> <p>Па и име кира-Анастасије, чија му је слика у души до ове заклетве наг |
| широко описивати све добре стране кира-Анастасије, а што је за последак, као најслађу посласти |
| х ногу непосвећених.</p> <p>Јецање кира-Анастасије опомену га, да се не сме оклевати и да му ва |
| урле и затутњише гочеви пред кућом кира-Анастасије.{S} Мајстор Диша послао цигане пред удовичин |
| тан.</p> <p>Посластице и услужност кира-Анастасије пријале су Јанићију много више него ли газди |
| ше, уђоше једна за другом у авлију кира-Анастасије.</p> <p>— Ели сте ради гостима? — виче још с |
| ри и кира-Мани, уђе журно у авлију кира-Анастасије, завири у мутвак, па кад не нађе тамо газдар |
| апочела да попреко погледа на кућу кира-Анастасије и да потајно плаче и вене.{S} Кира-Мана не б |
| кира-Мана бранећи себе и нехотице дала Анастасији један разлог више, да се одупре кир-Дишином |
| — Да речем, да се кајао, што је обећао Анастасији да ће ћутати, то за цело није било, јер је Л |
| кир-Ламбре, те колико га је срце вукло Анастасији, толико му је било тешко изићи јој пред очи |
| ико колико и ни једна.{S} Међутим, кира-Анастасији није било до чекања, ту је требала једна одл |
| којекако поднело, само да је према кира-Анастасији могао бити мало-мало равнодушнији.{S} Кад би |
| е; па још кад се има на уму, да је кира-Анастасији први комшија био кир-Ламбре, који се затекао |
| у са својим предлогом.{S} Да ли је кира-Анастасији у опште годило да се уда за кир-Дишу или не, |
| у овај пар, мучило; како да помене кира-Анастасији, шта све треба да уради, и хоће ли она на то |
| шће у дану тркне до куће, те да се кира-Анастасији нађе, ако јој што затреба.</p> <pb n="58" /> |
| ко са овом срамотом, што је нанесе кира-Анастасији, не само да је изгубио код трговачкога света |
| <p>Кад су кир-Ламбре и Дума дошли кира-Анастасији, пријатно се изненадише, кад на миндерлуку о |
| к“.</p> <p>Сад ни кира-Думиници ни кира-Анастасији па ни осталима није остало нејасно, чега рад |
| е.{S} Кад је Јанићије однео прстен кира-Анастасији и бацио јој га пред ноге, удовица је са стра |
| тетка-Маца навраћала, да разбере о кира-Анастасији.</p> <p>А докле је тетка-Маца обносила водиц |
| е, па се онда дигоше и одоше право кира-Анастасији, да и с њоме ствар удесе.</p> <p>А мајстор Д |
| им кола ће да нађеш.</p> <p>И тако кира-Анастасији поможе овај случај да на њеној остане.{S} Ве |
| е угатан, само што не опсова нешто кира-Анастасији.</p> <p>— Нисам хтела самој себи да верујем |
| Дишинога неће нико тражити.</p> <p>Кира-Анастасији се мало стушти лице, кад чу <pb n="69" /> гд |
| вар што боље изведе.</p> <p>Али како је Анастасијина порука била то исто што и заповест, он при |
| ор-Дишина, а и као добра познаница кира-Анастасијина, примила се, да у младожењиној кући дочеку |
| положењу удовичкога живота.</p> <p>Кира-Анастасијина појава у њезиној кући колико је изненадила |
| парен, кад угледа како и нож и очи кира-Анастасијине севнуше оштрим сјајем; страх од могућне см |
| а је, посао се прави; а ја би хтео кира-Анастасијине паре да уложим у еспап...</p> <p>— Е, кој |
| Није могућно описати ни изненађење кира-Анастасијино ни забуну Јанићијеву.{S} Кира-Анастасија з |
| буди напоменуто, да га је првом женом, Анастасијом, оженила грчка чаршија, и да му је проводаџ |
| -Ламбре не изиђе још задуго.{S} Туга за Анастасијом и онај страх од кир-Дише, који му се у очим |
| ао код фудул-Стаменке; а докле је он са Анастасијом претресао све начине, како да и себе и Анас |
| ловно веровао, беше наменила, да се баш Анастасијом Бенџином ожени, а Бенџа опет није могао умр |
| у скоро наследити.{S} Чезнуо је за кира-Анастасијом, и да другима не паде на ум да га њоме ожен |
| и.</p> <p>И није то само жалост за кира-Анастасијом, која му је онако срдито пребацила, но ту ј |
| >И тога дана, када ће се срести са кира-Анастасијом, која је пошла право њезиној кући, она се в |
| Ламбре обмануо и да је заједно са кира-Анастасијом у Галцу, где је отворио малу бакалницу, а у |
| е жене, како весело разговарају са кира-Анастасијом, као да нису пуне две године избегавале чак |
| х дознала, то је, да је у Галцу са кира-Анастасијом отворио малу бакалницу и успешно крчмио ана |
| претресао све начине, како да и себе и Анастасију сачува од неприлика, кир-Диша је још једаред |
| ја чинила та, да некако кир-Дума измири Анастасију са Дишом, а он да се привремено, ради купови |
| руги пут зове, отишао је и тамо затекао Анастасију у таквоме стању, да му је и без њених речи п |
| ме, бацале у тамну сенку час Дишу а час Анастасију Бенџину.</p> <p>У мало воде већи таласи, у м |
| ујем, да је комшилук измислио и за кира-Анастасију оно, као што је измислио и за мене ово, што |
| ма освајала и пред очи му изводила кира-Анастасију у оној јасној и милој светлости, у каквој му |
| p> <p>— Ама, свет каже; комшије на кира-Анастасију казују; хајде на чаршија, да чујите.</p> <p> |
| јако стало до тога, да баш он узме кира-Анастасију, те да се тако опере она срамота са грчкога |
| а кума, па је почео у шали да гони кира-Анастасију да пожури, те да не остане толико имање без |
| ко уплакане почеше грлити и љубити кира-Анастасију, и радосно јој честитати, што ће једном на н |
| од Дишине куће, да обиђе и извести кира-Анастасију, како јој је супруг већ отпутовао.</p> <p>Ја |
| , изгубио сву моћ мишљења, блене у кира-Анастасију питајућим погледом, као да је овога часа нек |
| апиџике.</p> <p>— Аман!{S} То пред кира-Анастасином кућом?</p> <p>— Удаје се.</p> <p>— Зар кира |
| уозбиљи и поче се крстити.</p> <p>— О, анатема је и са женом, шта јој све неће пасти на ум!{S} |
| , дотле он у наше радње шаље по једнога анђела, да нам имање до повратка сачува.{S} Хоћеш ли да |
| чува.{S} Хоћеш ли да те ђаво надвлада и анђео да ти из дућана оде, буди ексик-хаџија; желиш ли, |
| желиш ли, да ти ђавола савладаш и да ти анђео радњу води, издржи до краја и постани хаџија.{S} |
| да се у оваком оделу међу људе јави.{S} Антерија је била толико широка, да је могао четири пута |
| тоји <pb n="90" /> стегнутих песница, а антерија му од силнога узбуђења дршће, као да је неко т |
| рођен; лице почело опет да се затеже, а антерија да се у свима димензијама као и пређе распиње. |
| како његов кир-Ламбре лежи иа улици, а антерија му се топи у крви.</p> <p>— Кир-Диса је диваљ |
| ама.{S} Али тај недостатак покривала је антерија до чланака и кратко подшишани бркови, који, ши |
| ше да губе оне уочљиве димензије, те је антерија тужно висила на њему.{S} Дућан је отварао пре |
| ира-Ману.{S} Јако јој се допао фистан и антерија од ћитајке што јој је донео за спомен; подигла |
| да глава! ох проклето Бик што ми укради антерија!{S} А-а-ах! — Шија да му заврнем, нека липше, |
| таласају се ваше спокојне сени у дугим антеријама емир-боје ћурчетима, оперваженим жутом лисич |
| о се оно старо сало повраћа у простране антерије.</p> <p>Но мајстор Диша не заста на овоме само |
| т и три године, које су га иза разапете антерије за леђима гледале.</p> <p>— Еле, сад да ти каж |
| р-Ламбре преседео цео дан без ћурчета и антерије у кући туђе жене.</p> <p>На ову летимичну идеј |
| ру, да отпаше кецељу, коју при раду око антерије везује.</p> <p>Пред кућом Дишу изневери кураж. |
| повијену фигуру кир-Думину, у ћурчету и антерији и са дугачким бројаницама у левој руци.{S} Зна |
| о се већ дало видети и по његову лицу и антерији, која је цептила на њему.{S} На половини закле |
| у не беше у чаршији ни једнога човека у антерији од ћитајке, који није дошао у цркву, да се пом |
| Јанићије привуче и лагано покупи ћурче, антерију и чампаре, што их је кир-Ламбре, ваљда због си |
| , ћурче и чампаре.{S} Кад Ламбре навуче антерију, тек онда виде, како би му боље било да го и б |
| ру, узме је међ прсте, отре јој блато о антерију, па је опет врати на старо место, да је удели |
| ија брзо скочи и изнесе из долапа једну антерију, ћурче и чампаре.{S} Кад Ламбре навуче антериј |
| ирала за ново ћурче и свилу за свадбену антерију и леп шарен појас; а већ нови ђевђелук (капа „ |
| е у цркви појави београдски митрополит, Антим, по народности Грк.{S} У таквој прилици први би з |
| хранити.{S} Море, ни Господар Вучићева Анула неће да има такав фистан, какав ћу ја теби да куп |
| лно, па, и ако је био вас дан расејан и апатичан, ипак га је ова нежност тетка-Мацина помало бл |
| сија је стајала насред собе, па је тако апатично и са тужним изразом лица посматрала облачење к |
| ештином, намаза рану зејтином, даде јој апове, да прогута, и, кад своје лекове наплати, оде из |
| ећимска посла.</p> <p>— Даћете јој ове „апове“, да прогута, чим се освести! — рече хећим строго |
| а на вас скривио, да ме клепећете?{S} У апса ћу ја вас <pb n="167" /> и твога мајстор-биволица! |
| } Турске власти би хаџи-Зосима бациле у апсу, а новац би задржале, и хаџи-Диша би имао само то |
| — Леле!{S} Фаћајте го!{S} Разбојник!{S} Арамија!{S} Хоће да ме убије! — лелекао је кир-Дума не |
| ли шта нам је дао; нити је трговац нека арамија, који хвата људе за гушу, па вели:{S} Плаћај, б |
| ечатима и потписима, исписаним грчким и арапским писменом.{S} Мајстор Диша прелете погледом пре |
| е више и више губе страсни тонови сетне арије.{S} Тихи жубор из чесме, на којој је онога дана к |
| , које циганска ћеманета праћаху својом аријом.</p> <pb n="221" /> <p>Она двојица уђоше у крчму |
| , те докле су зурлаши са улице изводили арију: <hi>чочек аваси</hi> (игра чочека) она уздиже на |
| се лагано истим путем, стадоше извијати арију оне песме:</p> <quote> <l>„Знаш ли како се зове о |
| жењу она је најрадије окретала на тужну арију, а од песама јој постаде најмилија она:</p> <quot |
| о је оно пријатно убацивање разноврсних артикала од свих <pb n="49" /> еснафа, које је сваке но |
| ику.</p> <p>Није могућно, да је све те „артикле“ убацивало једно лице; јер по предметима, почињ |
| ежао је пред његовим ногама као огромна архитектура, коју је мало час под кров метнуо, а она се |
| или трубу платна, а често и по неколико аршина свилене материје или нове новцате јеменије од цр |
| и вади иза појаса кесу у којој нађе две аспре.</p> <p>— Узми, на! па да купиш пењерлију, и да д |
| обрта, у мах пресушише сузе, прими две аспре, (а то је био први поклон што га је за пет година |
| но прибран и свој господар; о свакој је аспри водио рачуна и са највећим задовољством свакога в |
| то; а гдекоји од ових, срдито му одбаце аспру у блато и оде.{S} Тада мајстор Диша тужно узвикне |
| , да се и њему помоли и да приложи коју аспру за зидање једнога храма на Витавари.</p> <p>— Ама |
| ти не донесе поклон ни колико за једну аспру.</p> <p>— Нека, газдарице, не треба мени поклона! |
| р, све дотле, докле не би напипао једну аспру (1/3 од паре), па кад је напипа, приступи просјак |
| то говори све докле не пронађе одбачену аспру, узме је међ прсте, отре јој блато о антерију, па |
| , могло седети или лежати, у куту један асталић, над којим је горукало кандиоце, а под кандиоце |
| за пола шаке.{S} На те даске метала се асура, а преко ње постеља.{S} То се место називало: душ |
| ервиша по турском адету и седе на једну асуру према њему.</p> <p>— Болан ли си?</p> <p>— Нисам |
| хале и по чаршији пуче глас, да се кира-Атанасија удаје.{S} Грчка чаршија је %честитпла кир-Диш |
| запишемо у пропала вересија...{S} А, а-ах, Дума, гомаре едно, кој да те превари?{S} Едно Диса, |
| са да ти се испрзи у паклена мука!{S} А-ах, рогата биволица една, сас моји ли пари градиш барја |
| све, али кесе ни од корова.</p> <p>— А-ах, псето погано! —јекну хаџи-Диша, кад се увери, да ов |
| лето Бик што ми укради антерија!{S} А-а-ах! — Шија да му заврнем, нека липше, куче погано, што |
| Совјест што му притискала зјело.</l> <l>Ах, печална судбино!{S} Всецјело</l> <l>Количество боље |
| јем је сердце оскудно!“</l> </quote> <p>Ах!{S} Старо, честито време!{S} Стари честити људи!{S} |
| .</p> <p>Хаџија поче распитивати, а ћор-Ахмет му исприча све, како је у почетку поручио само је |
| /p> <p>— Где је остао?</p> <p>— Код ћор-Ахмета, — пије.</p> <p>— Пије!?</p> <p>— Пије.</p> <p>— |
| n="220" /> више.{S} Само што затече ћор-Ахмета, где купи око стола срче од полупаних стаклади и |
| овеком прашта, — у грчкој чаршији и ћор-Ахметовој кафани причало се потанко о Дишиноме непоштењ |
| њихови мужеви успели да се појаве у ћор-Ахметовој кафани на Зереку, већ су отишле у посету лепо |
| о, докле га силна мастика, што је у ћор-Ахметовој кафани попио, не обори иа патос, где тврдо за |
| ажено и изиђе на улицу.</p> <p>Но у ћор-Ахметовој кафани не беше никога <pb n="220" /> више.{S} |
| е капије, и он пожури даље.{S} Пред ћор-Ахметовом кафаном угледа како из једнога фењера чкиљи с |
| о сме.</p> <p>— Еле, муж на путу а жена ашикује с комшијама!</p> <p>— А ко вам каза па то? — од |
| стара!</p> <p>— А он ти је па младунче, ба!{S} Погледај га само: је ли му оно лице или трбух на |
| о пронео.</p> <p>— Па у твоје.</p> <p>— Ба!{S} За то ми није време!{S} Прво тебе да удамо; стар |
| ди три пута преко собе пренео.</p> <p>— Ба! — узвикну Бик -— то и ја могу.</p> <p>— Јок, то ти |
| све ређао шта ће јој донети, кад буде у бабињама.</p> <p>Али прође и прва и друга па и трећа го |
| нека је Божје.</p> <p>Са таквим мислима бавио се по вас дан; тетка-Маца није одлазила од њега, |
| радња пропала, докле се он на хаџилуку бавио?{S} Деде, размисли! — А то ти је овако:{S} Бог, ( |
| ан у кућу, где има девојке за удају, за бадава.</p> <p>— Ама, то није истина.</p> <p>— Хе, хе, |
| да је само таквоме испоснику дато да за бадава дође до оне светиње, до које ни цар Константин н |
| иша. <pb n="117" /> — Нема бре ништа за бадава, па ни жена!{S} Ја сам се доста уједао, сад се у |
| ме; али шта знаш ти!{S} Не долази он за бадава у нашу кућу.{S} И зар би то било лепо од њега, п |
| сетити да ми плате; доста је што овима бадава вучем читав пртљаг.</p> <p>У квартиру мајстор Ди |
| пазио да му момци не беспосличе и хлеб бадава једу.{S} И колико је тек сада, када је отворио п |
| јој која пакосна пријатељица навратила, бајаги да је види, а овамо да јој узгред исприча и иски |
| ! — одговори Лепосава и седе у постељи, бајаги, да их шаком шчисти.</p> <p>— Хајде, хајде!{S} Д |
| тела кроза све махале испод Дервишане и Бајрак-џамије.</p> <p>Оно дућана, што је кир-Бенџо оста |
| настасијом у Галцу, где је отворио малу бакалницу, а у <pb n="114" /> њој крчми по мало анасонл |
| Галцу са кира-Анастасијом отворио малу бакалницу и успешно крчмио анасонлију, а на своју праву |
| ила потрајала, да је кир-Дума, устабаша бакалског еснафа, не пресече као на пању.</p> <p>На нед |
| но лице; јер по предметима, почињући од бакалског и болтаџијскога па до бућмеџијскога еспапа, и |
| ијеним кажипрстом, на коме је био дебео бакарни прстен са пуцетом као орах, да би му често кожу |
| тасија и поручила ти да дођете на једну баклаву и татлије вечерас.</p> <p>— Не могу, газда! — о |
| SRP19061_N3">„Карантин“ био је новац од бакра у вредности 10 пара.</note> <note xml:id="SRP1906 |
| д гомиле прислоњених обрамица, тестија, бакрача и ибрика.{S} Гомиле жена, момака и људи, ко леж |
| јој муж захтева.</p> <p>— Ја да си гола бакчу обилазим? — Ич, не бива!</p> <p>— Зашто: не бива? |
| ска, маторо магаре, да по месечина кроз бакчу спацира сас мен!{S} И како да спацирамо? — рече к |
| оћ, кад буде младина, жену да изведеш у бакчу; тамо да је скинеш, ама нагу, ни папуче да нема н |
| S} Е, па онда сас њу три пута да обиђеш бакчу.{S} Први пут како обиђеш, овај запис да прилепиш |
| не око себе.</p> <p>— Доста!{S} Ево вам бакшиша; а сада да се вратите онима, тамо.{S} Ама немој |
| н мах њему се учинило да се таваница са балванима срушила на његово теме и пригнечила га.{S} Ди |
| д толиког његовог грлења већ и комшилук балдиса само гледајући, тек нећеш ти!</p> <p>Подсмевка |
| ва је примала у постељи посете од свију балканских нација, којима је ондашњи Београд био насеље |
| е незадовољство, рече, како је храни за банбадава, она плану и одговори: „Ко ти је крив, што си |
| еше одмерио оком даљину, те се реши да, бар за часак, остави дућан на комшијама, а он да тркне |
| сила водицу и у свакој кући задржавана, бар док једну кафу не <pb n="107" /> попије, кир-Диша ј |
| рвнички, погледа с њоме и да је дотера, бар да му се правда, па макар да га и слаже, вукла га ј |
| ак, Бик не може да одоли срцу, а да је, бар узгред, кад поред ње протрчи, не чупне за курјуке и |
| а би ко прошао улицом, а да не застане, бар једну строфу да чује.</p> <p>Па ипак, кроза све то |
| ије имао никога поузданога, на коме би, бар за који час, могао оставити радњу.{S} Тек сада је о |
| осла?{S} Има времена; почекај још мало, бар ову годину!{S} Лепосава је млада и здрава, а и ти с |
| како ти кажеш.{S} Нека ти је са срећом; бар сад знаш, да ћеш имати честиту домаћицу.</p> <p>И т |
| вати усклик и разнесе на све стране.{S} Бар њему се тако чинило, јер, враћајући се у дућан зами |
| вања на голу реч веровале све.</p> <p>А бар да је кира-Мана имала право, што је сумњичила свога |
| >Но та зарицања беху и сувише слаба, да бар за који тренут стишају метеж, који му је подхватио |
| дође чисто као нека душевна потреба, да бар пред зидовима и јеменијама јасно изрекне њезино име |
| е на тетка-Мацу, која га задржаваше, да бар једну кафу попије и да се мало примири.</p> <p>Обуз |
| таре; за једанаест година попила је она бар три ливаде свакојаких трава, а он, пуних једанаест |
| ужа застиђено осмејкиваше.</p> <p>— Сад бар да знаш, зашто си потегао толики пут; донео си чита |
| ити да тако што предложи Маци.{S} Да је бар удовац, али пуштеник — е, не иде!{S} Човек са једно |
| ије одала, а друго, што је чезнуо да је бар очима види, ако не успе да с њоме на само говори.</ |
| в, осећала се много пријатније; сада је бар била мирна од његових напада, а у вече, када би он |
| се хтео женити.</p> <p>— Море, теби је бар лако; мушко си, газда си човек и свака би девојка п |
| не заслужује име честите жене.{S} То је бар јасно: ако је човек псето, жена не сме да буде мачк |
| кућу.</p> <p>До овога часа кир-Диша се бар колико толико надао; али после оваке испоруке он са |
| — Ич се не шалим!{S} А што?{S} Па то се бар зна <pb n="137" /> да нико од нежењених људи неће и |
| и Бог уделио богаства, али да јој образ бар сачувам, нека уђе у свет са образом.{S} А сада?...{ |
| неко време и почео ослушкивати, неће ли бар што изнутра чути; али ни из авлије ни из куће ни гл |
| је тетка Маца сада замењивала мајку или бар старију сестру.{S} Бик и Лепосава начинили примирје |
| пи уста и привуче Лепосаву себи, да јој бар за часак заклопи то око, које га је онако жарко пал |
| ију заљубљен и необично куражан, да јој бар овога пута покаже све, журио је Јанићије кући Лепос |
| езнуо и од које је тако жељно ишчекивао бар једнога сина.</p> <p>Какве су му мисли и намере дол |
| према газдарици.</p> <p>А када би било бар кога, коме би смео поверити и његовом помоћи разбис |
| те кад он није био срећан, а оно да му бар у дечици проструји грчка крв.</p> <p>У овоме можда |
| ао од ужасне намере и спасао младу душу бар од оних вечних мука, које би га на ономе свету доче |
| ња, да тога мангупа не треба трпети, да барата и сербез хода по поштеној чаршији.</p> <p>За мал |
| етене косе, преко које је слазила модра бареш-шамија, дотицао је својим крајем до самога струка |
| газду, који је толике паре поклонио за барјак?{S} Хиљаду гроша!{S} Шта мислиш болан, хиљаду гр |
| т до Варош-капије и враћајући се натраг Барјак-џамији.{S} А што је више у те мисли западао, све |
| за мале новце, које је дао за еснафски барјак, постао је велики добротвор цркве и устабаша сво |
| ко се над гомилом људи љуљушка еснафски барјак са светим Спиридоном у дугачкој седој бради.{S} |
| ш кад ти је наспело, а ти купи еснафски барјак, па га приложи цркви.{S} То те неће скупо коштат |
| еснаф славио, они су увек позајмљивали барјак од палилулских ратара, а за то су морали вазда о |
| д 4000 гроша сиђе поклон цркви на један барјак златом извезен, за који је платио равно једну хи |
| Јанићијем беше издвојила мало од онога барјака.</p> <pb n="202" /> <p>— Где је?{S} Где је? — з |
| у еснафи били у цркви заступљени својим барјаком, само папуџијски еснаф што га још није имао.{S |
| а и са иконама; а за њим, под еснафским барјаком, мајстор Диша са женом, пуницом и Јанићијем Би |
| абашиници.{S} Однесена је под еснафским барјаком; а после укопа све, што је допратило покојницу |
| ополита благослов, а онда, под црквеним барјацима, крену се свештенство у одеждама и са иконама |
| биволица една, сас моји ли пари градиш барјаче на црква! — узвикивао је од муке, гледајући как |
| дељу дана, после трогодишњег парастоса, бахну он у кућу кир-Ламбрину, по обичају изу јеменије п |
| е, неће ли какав изненадни гост од куда бахнути, тек да он не буде онај један „од заклетве“. — |
| о, а после, поче од времена на време да баца око на кир-Ламбру, који је сад узео од чочека деф |
| да некога сарањује, као да у овоме часу баца прегршт земљице на покојника.</p> <p>А тај покојни |
| осподарише по Главној Чаршији и Зереку, бацајући у присенак оне српске сиромашне дућанчиће по о |
| набрекла свежином, која пркосно дражи, бацала га је у неку непријатну забуну, као човека, који |
| које су, како је ко држао страну коме, бацале у тамну сенку час Дишу а час Анастасију Бенџину. |
| муком прелазиле преко прага и ревносно бацале сумњиве погледе на онај младешчић и свеже лице, |
| {S} Ниси се ни ти ваљда на Бога камењем бацао.{S} Ето и ја тако; донела сам Лепосаву тек у четв |
| иш?{S} Јесам ли ја Френк, шта ли, да се бацаш блатом на мене?</p> <p>И Бог зна шта би још стара |
| ди онај цванцик, што му га она поклони, баци га у мутвак и што је брже могао истрча на улицу. — |
| ао овај стас и лице, које се стиђаше да баци поглед на свога будућег домаћина.</p> <pb n="146" |
| ренила од жутих и црних печата, па онда баци нестрпељиве очи на ковчежић.{S} Достојанствен изгл |
| дрите! — рече му пркосно и са презрењем баци на њега један крвнички поглед.</p> <p>Мајстор Диша |
| је Лепосава? — запита сада Диша и нежно баци поглед на врата од мутвака.</p> <p>— Сад ћу је зва |
| адити доброту.{S} Детињска машта његова бацила га је у маштање: да је нешто књаз, па да нареди |
| е потребу да се на њу извиче, што га је бацила на толики трошак, кад није хтела да пази на саму |
| дошао.{S} Турске власти би хаџи-Зосима бациле у апсу, а новац би задржале, и хаџи-Диша би имао |
| постајао све гушћи, те би, по који пут, бацио тамну сенку на кир-Дишино спокојство.</p> <p>— Ка |
| га прелетео калуп, ако би се газда Диша бацио за њим.</p> <p>Газда Диша је седао мирно, опсецао |
| ваљда због силне жеге, свукао и на под бацио.</p> <p>Таман све то покупио и пошао, да се неопа |
| Јанићије однео прстен кира-Анастасији и бацио јој га пред ноге, удовица је са страхом погледала |
| {S} Мајстор Диша појео шљиву, а кошчицу бацио на ђубре.{S} Па после да плетеш седе, као што ће |
| е, са још неколицином својих пријатеља, бацити око на мајстор-Дишу, њему је могло бити тридесет |
| дифе?</p> <p>— А ако буде кћи?</p> <p>— Бацићу је у трице; поклонићу је теби! — одговори Диша, |
| твоје здравље на њега“.{S} Онда жабу да бациш на кров, а дете да умијеш и запојиш из те чиније |
| а другим, свежијим китицама, преко зида баченим.</p> <p>И сам Бог знаде, докле би ова идила пот |
| би могла још да се уда.</p> <p>Па онда, баш када би и на све ове разлоге зажмурила и рекла да ј |
| воме смеје или заплаче, груну Јанићија, баш као пре кад бејаху деца.</p> <p>— Бог с тобом, дево |
| осетиле, да им она не би ништа казала, баш и када би у истини што знала.</p> <p>Али то није см |
| х ти толико говорила.{S} Не бих марила, баш и да се обесиш.</p> <pb n="157" /> <p>— И хоћу то!. |
| ко затаја.</p> <p>После некога времена, баш када је хаџија почео узнемирено и помало љутито да |
| као што беше мој покојник?{S} Једаред, баш после прошевине, дигао ме је као перце до појаса и |
| 139" /> често заустављао своје погледе, баш му се свиђало.{S} И не би био с раскида да се њоме |
| аћици.</p> <p>Кира-Анастасија, која је, баш у то време, изрибала тепсије и жуте сахане, па их п |
| говори о фудул-Стаменки, ради које је, баш тих дана, газда Митар своју жену избио.</p> <p>Од п |
| вратила са послужењем, на челу јој се, баш над самим повијама, где се обрве састају, <pb n="14 |
| кућом застаде изненађен, јер из баште, баш под широким орахом, зачу јасан жагор, смех и певање |
| устињак није оклевао, оде у Витлејем и, баш кад се у Вертепу пред јаслама молио, расклопи се зе |
| мора вратити.</p> <p>— Е, па хтео сам, баш!{S} Зар се ја тебе бојим!</p> <p>— Лудаче! — одгово |
| апиџику као фудул-Стаменка.{S} Међутим, баш ова фудул-Стаменка, удовица, за којом је ишао зао г |
| ан да му за женом пази?</p> <p>Међутим, баш за ово није требало ни глава да га заболи; јер Јани |
| сећивале и она њима одлазила на посело, баш као што је радила и за живота покојнога кир-Бенџе.{ |
| оведе у страну.{S} Но то беше тренутно, баш кад је потегао за кваку од капиџика.</p> <p>Али кад |
| а га саслуша; али Лепосава, као навлаш, баш онда би се нашла у послу око огњишта, па док је он |
| ди ње. — Ох!{S} Ох!{S} Баш је добар!{S} Баш је добро то што не учини! — весело је певушила Лепо |
| да се не обеси ради ње. — Ох!{S} Ох!{S} Баш је добар!{S} Баш је добро то што не учини! — весело |
| Али, овога пута не послужи га срећа.{S} Баш на самоме завијутку, у близини Синџир-џамије испаде |
| оса на глави, само кад о њима слуша.{S} Баш прошле године она је олакшала некој Маци Брњошевој. |
| јстор-Диша је био потпуно задовољан.{S} Баш да и није кир-Дума пристао, он би се ипак вратио св |
| тор Диша је све нестрпељивији бивао.{S} Баш је чезнуо да се на ново окући, да стече домаћицу, к |
| не мога отрести.</p> <p>Једне вечери — баш уочи недеље — тетка Маца, као и увек, поставила сов |
| би она смела да му ма шта пребаци!{S} А баш и када би се толико заборавила, брзо би га отишла м |
| хале и свакоме се правда — не иде.{S} А баш и када би тако радио, он сам, по својој повученој и |
| да буде хаџија, ама не може.</p> <p>— А баш си видела? — запита Диша, привучен њеним причањем.< |
| целој ствари потпуно невин.</p> <p>— А баш ако је до 4000 гроша — размишљавао је Диша — ја зна |
| ира-Мана пријатељски ухватила.</p> <p>А баш у томе часу, кад он учини тај покрет, што је могло |
| је и било му је врло криво, зашто да га баш сада остави.</p> <p>— Магаре, да би магаре!{S} Шта |
| мајстор постати устабашом, али сада га баш ништа не занимаше.{S} Напротив, да је смео запушио |
| -Думи и његовима јако стало до тога, да баш он узме кира-Анастасију, те да се тако опере она ср |
| човек ужива.{S} Зар то није истина, да баш онда кад човек мисли да је најсрећнији, дође нешто, |
| ако опомињаше на пробијање зида, и тада баш није могао више.</p> <p>И поред свега тога, што је |
| асник своје газдарице и Ламбрин, и тада баш није могао ни замислити више, да му ваља своје обећ |
| но?</p> <p>— Среће ми нисам крив.{S} Ја баш нисам хтео... али тако...</p> <p>Лепосава се нагло |
| сад по чаршији говори.{S} Ама нисам ја баш за то само прстен вратио.{S} Ето... и сам видиш и ч |
| евојачких гласова.{S} И то се разлегала баш она иста песмица, коју ономад зачу, а која беше у т |
| акоме.{S} Али, кира-Анастасија је зебла баш од Јанићија.{S} И ако је све чинила, да га умекша и |
| уверење о својој немоћи.{S} Ништа, ама баш ништа, на шта се одлучивао, није постигао!{S} Није |
| да почешће таре шаком чело, из кога ама баш ништа не мога да истеше.</p> <p>У соби му постајаше |
| имала смелости да га тако осрамоти, па баш када би знала, да је за такво дело не би вратио њез |
| адовину и врело свеже воде.</p> <p>— Па баш сигурно? — запита је Диша скинувши поглед са онога |
| евеста, коју му нуди, цвет, који је сад баш узабрао, па хоће да му га покаже.</p> <p>Мајстор Ди |
| ускорило је, да се овај разговор поведе баш сада, тако рећи пре него ли што је уцвељена удовица |
| огрешке спасе га тетка Маца.{S} Она уђе баш у часу, кад мајстор Диша поткупи уста и привуче Леп |
| мо муваше, чинио се мајстор-Диши, да је баш данас нарочито расположен, чинило му се као да га с |
| ље жутом надстрешницом.{S} Ћира-Мана је баш силазила с доксата и, кад угледа Јанићија, како јој |
| коленима пред оним сандучетом.{S} Он је баш тада довршавао молитву и из земљане кадионице окађи |
| вао испод пет хиљада гроша, а продао је баш томе купцу за сто и педесет.</p> <p>— Колико рече?< |
| т одјурио у удовичину кућу и затекао је баш на капиџику, како се са неким човеком прашта, — у г |
| ло није упустила једну милојку, коју је баш тада на полицу пропињала.</p> <p>Да је о свему овом |
| ово беснило.{S} Учинило му се, да му је баш то открило у потпуности све оно, о чему је и после |
| да кира-Анастасија ни као удовица није баш ни међу својим Грцима и Цинцарима уживала најбољи г |
| астаде.{S} Видело се јасно, да јој није баш тако пријатно да му испоручи све што јој је Анастас |
| је, богоугодниче.{S} Мој пријатељ није баш од тих, само су комшије.</p> <p>—- Комшија, не комш |
| — Разговарасмо мало... одговори Диша не баш најљубазније. — Требаше да сазна, шта ја тражим од |
| а кума-Думом, ипак је један, до душе не баш толико тежак облак, али тек један облачак, лебдео н |
| езусловно веровао, беше наменила, да се баш Анастасијом Бенџином ожени, а Бенџа опет није могао |
| капиџике, те тако мајстор Диша, који се баш тога и плашио, устукну у своју собу, затвори се и н |
| не воље, ако би је спасао.{S} А тако се баш и десило.</p> <p>Кир-Диша је имао у Пожаревцу једно |
| о, да има нешто што он не зна, а што се баш њега тиче.</p> <p>— Улази у дућан!</p> <p>Јанићије |
| хтео ни да се осврне, а на другом му се баш врло озбиљно задржала мисао.{S} И та његова јучерањ |
| т и забуна у глави.{S} Пред кућом му се баш заврте и он се мало поведе у страну.{S} Но то беше |
| ошла; а то се све њега лично тицало, те баш и да није хтео да размишља и о таквим сокак-сплетка |
| ућанску собицу.</p> <p>Јанићију не беше баш најпријатније, али се диже и пође за њом у собу.</p |
| икакве бриге, да ће га преварити.{S} И баш са тога гледишта он се јако плашио, да овоме момку |
| >Но кир-Ламбри се до овога часа не јави баш никаква мисао; или боље рећи, јавило их се безброј, |
| а, али Лепосава ни да помисли.{S} Њојзи баш ни мало не би криво, што ленчује; она је по кући ве |
| би узео ко од њихових, него је потурили баш мајстор-Диши као кукавица јаје.</p> <p>— А ко ће им |
| — одговори Јанићије суморно. — Није ми баш ништа урадио.</p> <p>— Па што му онда кобиш?</p> <p |
| То ћу поклонити цркви.{S} Не требају ми баш ништа; има мајстор Диша доста, а то ћу цркви, нека |
| што год ти је потребно.{S} Па онда, ти баш и кад би продао ту ствар мени, света места су препу |
| род доћи оваква светиња.{S} Можда си ти баш од оних... оних...{S} Не, не, ти немаш те паре.</p> |
| пустити; али најпосле и да га не пусти баш на лепо, — пустиће га, кад изврши што је наумио.</p |
| ада не знађаше прашта ли му или се љути баш зато, што вели „да није хтео“.</p> <p>— Ја онако... |
| одила; где год пљунеш можда ћеш пљунути баш на оно место, где је Спаситељ стојао или где је сво |
| е морали страховати, да ће тај час пући баш на ономе месту, где се пуца скопчавају.{S} Млада уд |
| цвеће, па се осећа сва блажена, што јој баш њих две ово цвеће пружају.</p> <p>Обе гошће пољубиш |
| посава нарочито тако удешава, да је њој баш мило, што јој се испод широких рукава кошуље од тан |
| тих ћепенака не завише у један ћорсокак баш до Синџир-џамије.{S} На самоме углу, при улазу у ћо |
| сте, моје; ама мени се све чини, да сам баш од тебе чуо, да она носи четири хиљаде...</p> <p>— |
| био потпуно освећен; можда није требао баш тако да учини, али он је био задовољан: ово му је к |
| себи.{S} Али зашто то?{S} То није могао баш никако да објасни.{S} Тек једно што је сада, када с |
| њати.{S} Та он се, до овога часа, уздао баш у саму газдарицу, <pb n="85" /> да ће га она куртал |
| олико волео и тако везан био за њу, као баш сада, када га је она преварила, па чак и ножем хтел |
| илоша па чак и од капетан-Мише.{S} Него баш кад ти је наспело, а ти купи еснафски барјак, па га |
| у се кумови и сложили у томе, није било баш тако лако пронаћи прилику, која би одговарала полож |
| новчано опљачка.</p> <p>Да му није било баш најлакше, када је пред запаљеним свећама и евангели |
| а ме, као у сватовима, опет одалами, то баш нећу. — Најпосле, она ми није никаква зла учинила, |
| зајаука хаџи-Диша и у страху, да се то баш овога часа не догоди, побеже у дубину баште.</p> <p |
| то му сву срећу наопако окрене.{S} И то баш онда, када му се најмање нада, као оно човек, који |
| ари.</p> <p>— Ама, да ли је у истини то баш онај ексер? — упита мајстор Диша.</p> <p>— Нема сум |
| p> <p>— А од куда бих ја знала да су то баш дреје кир-Ламбрине?{S} Што да бедим човека?</p> <p> |
| а она опет поче да га пита о нечем, што баш није имало никакве везе са овим даном.</p> <p>— Јес |
| ар је једна пошла за сиромаха?{S} Зашто баш да и она не пође?{S} Ако је суђено да патимо и да г |
| -Дишу или не, то је тешко одредити; јер баш и да јој се није свиђало, њој је било немогућно да |
| ута чула; али, кад ноћас и по трећи пут баш будна зачух, рекох:{S} Није фајде, то му је једини |
| вога што се с њиме дешава. — Од куда му баш сада почеше излазити на очи час тетка Маца час Лепо |
| је је ишао поред ње мало збуњен, што му баш ни речи не одговори, а њему је тако потребно било, |
| када га благи ветрић заћарлија.</p> <p>Баш у томе тренутку, када се мајстор Диша налазио на вр |
| роја на сто неколико белих пара.</p> <p>Баш да је мајстор Диша до овога часа и био „неверни Том |
| а именом назва.</p> <p>— Ко је пезевенк-баша?!</p> <p>— Ти!</p> <p>— Ја?</p> <p>— Него је мозе |
| мени нико каже, како сам твој пезевенк-баша.</p> <p>— Леле, зајеца Анастасија — Бог па ти!{S} |
| кира-Мана ми је казала да сам пезевенк-баша зато, што кир-Ламбре...</p> <p>— Лажеш, бре, псето |
| > <p>— Јер ми је казала да сам пезевенк-баша!{S} Зашто да ми каже тако?</p> <p>Кир-Диши се смра |
| сада?</p> <p>— Санким не знас, пезевенк-башо?{S} Еле, за тој ли те је твој мајстор оставио?{S} |
| рча, да види шта је, а на капиџицима од башта начичкале се младе жене и девојке, у живописним ш |
| енилом, те ти изгледа као да је из ових башта живо цвеће поврвело на капиџике.</p> <p>— Аман!{S |
| ало је над густим зеленилом београдских башта, челе су зујале и вредно прибирале сокове из бели |
| езде и блага месечина засја над зеленим баштама и стрехом тетка-Мацином, он устаде са постеље у |
| едње улице на чистину, где су јеврејске баште и где је, пре седам година, први пут чуо ону песм |
| ици, која се налазила близу Гетсиманске Баште у једној старој гробници.{S} Али зато набаса хаџи |
| зидовима, иза којих се заклањаху бујне баште и спретне куће са доксатима и многобројним срчали |
| у реч; а весели смех девојачких грла из баште, као да му дохвати усклик и разнесе на све стране |
| е више могао ваздуха.</p> <p>Песмица из баште заврши се последњим стихом:</p> <quote> <l>„Да ли |
| у.{S} А она девојачка песмица што се из баште извијала, праћена звеком дахирета, све га више ма |
| S} Пред кућом застаде изненађен, јер из баште, баш под широким орахом, зачу јасан жагор, смех и |
| нда као махнит истрча из собе, оде удно баште, зарони лице у шаке и поче горко плакати.</p> <p> |
| ш овога часа не догоди, побеже у дубину баште.</p> <p>Маца не мога да остави зета без какве так |
| о лице.</p> <p>Девојке отрчаше у дубину баште са посластицама, а Јанићије, кад оста сам и када |
| p>Лепосави се окрете улица око главе, а баштенски зидови са многобројним мазгалима почеше играт |
| мужеви оду у дућан, или прелазила кроз баштенски капиџик њојзи или ова кира-Думиници на кафу и |
| есечине, која је кроз бујне османлуке и баштенско грање провиривала, трчкарала је она час у мут |
| вен пратио је у стопу, а од туда, преко баштенскога зида, сву ову „литију“ посматрала која од к |
| ана, благ поветарац доносио му је шумор баштенскога грања и пријатно расхлађивао његове снажне |
| су је обилазиле често; а тада у кући и башти било је врло живо и весело.{S} Лепосава је имала |
| есељем, наредили, да се софре поставе у башти под оним густим дрвећем, које не да сунцу на земљ |
| нуло, да је чак и тетка Маца, која је у башти нешто плевила, чула овај ударац и завирила у мутв |
| е?</p> <p>— Белћим не знамо ми шта је у башти закопала?</p> <p>Тетка Маца сада већ није имала и |
| како треба да се њих двоје о младини у башти појаве.{S} Она се дубоко замисли и поче радознало |
| е али врло спретне кућице са доксатом и баштом.{S} Ту је живела Маца удовица, или тетка Маца, к |
| Био је у Еврејској Махали, пред једном баштом где су се еврејске девојке искупиле на игру.</p> |
| кућица са хладовитим чардаком и густом баштом, узрујаше се; момци и деца па и гдекоји човек ис |
| венело лице хаџијино.</p> <p>Диша оде у башту.</p> <p>— Зете, дај алвалук! — зачу се глас Мацин |
| ксата, на коме су вечерали, изнесе је у башту и поче је обносити.{S} Лепосава се у залуд смејал |
| о, он се преплашен и клецајући довуче у башту.{S} Јанићије, већ стишан од прве навале, седео је |
| а из авлије, а оне, кикоћући, прхнуше у башту добацујући једна другој по коју веселу досетку на |
| је кришом, кроз три године, убацивао у башту младе удовице.</p> <p>— Елем, ви ћутите кир-Диса? |
| д! — одговори Јанићије и оптрчавши целу башту донесе је пред тетка-Мацу и, збуњен, као да је бе |
| је сваке ноћи од некуда падало у њезину башту као мана у пустињи; али за то добила је много виш |
| !{S} Спацирати сас она мешина гол... по башча!... продужавала је Анастасија искиданим од смеха |
| „а ако искам да по месечина спацирам по башча, како од мајку <pb n="123" /> родена, имам си овд |
| ти очима, штуче кроз суседне капиџике и башче до <pb n="18" /> кира-Думинице, да јој јави за но |
| ком положају, обилазила по месечини око башче, кир-Диша потпуно одевен пратио је у стопу, а од |
| везде и месеца, да те не виде с мужем у башчи, а не срамиш се да те шегрти гледају са туђим чов |
| датле на зид и таман да ускочи у њезину башчу, опучи му се камен под ногом, те се сроза на улиц |
| предао побожноме опхођењу светих места, бденисању и постовима, помоћу којих је хтео да казни гр |
| мало час, седео.</p> <p>— Мозе бити, не бегенисете несто? — пита кир-Дума, коме се овако мајсто |
| е јој ни за тренутак да поверује само у бегство.</p> <p>Страх од онога, што се могло врло лако |
| јстор Диша одлучи да достави полицији о бегунцу, те да га она пронађе.{S} Прво је отишао Маци, |
| као убијен.{S} Од чуда и ове невидовне беде толико се сплео и збунио, да је само хуктао и стењ |
| <pb n="85" /> да ће га она курталисати беде и вратити у дућан; а гледај ти сада, како изокрену |
| аик одби низ воду и изгуби иза градских бедема, он се врати натраг, сврати прво у Дишин дућан, |
| бе, што их дан из дан слуша са градских бедема, не би му толико заглухнуле слух и толики шум у |
| и т. д. била су, у то доба, као градски бедеми чврста имена, која господарише по Главној Чаршиј |
| су то баш дреје кир-Ламбрине?{S} Што да бедим човека?</p> <p>— А моја жена?...</p> <p>— Знаш ка |
| удул-Стаменка и Канче једва стигоше, да беднога Ламбру спасу од ноката раздражене Анастасије.</ |
| иша, огрнута вучјом кожом, са топузом о бедрима и неколико <pb n="51" /> ножева, оштрих с обе с |
| S} Кир-Дума је муке мучио; навукао себи беду на врат, па сада не зна ни како да се брани у маха |
| ко прегонила и од кога је често плачући бежала.{S} Дође јој жао, па га поче тако болећиво гледа |
| авду; крв ми на очи наиђе, па онда нека беже од мене!{S} За добро сам ти добар, — мелем сам; ам |
| довица?!{S} Ама је ли она удовица само, бежи од ње три конака, да ти не унесе несрећу у кућу.{S |
| /> у нашу кућу, а од њезине три конака бежи.{S} Ћути, само када те није везала са којеким; а т |
| у лицу.</p> <p>— Ако је одала, онда да бежим из ове чаршије! — мишљаше Јанићије и дође му тако |
| амоубијце.{S} Неопојанога, неокупанога, без свештеника и икаквога тужнога спровода, пронеше га |
| ичим па ни њезиним смехом ни разлозима, без којих свакако ни кира-Анастасија не беше.{S} Овога |
| } И она је била нешто мало раскомоћена, без јелечета око снаге и бошче око шалвара.</p> <p>Није |
| .. оно... знаш... (сад и Лепосава запе, без сумње мучећи се да овог несрећног младића што боље |
| огао ни помишљати, да би Јанићије, сам, без ичије помоћи, могао доћи на овако препредену мисао. |
| ша љубазно....{S} Шта ћу?..{S} Сам сам, без родитеља, па никога немам, да ме посаветује и помог |
| ењем гледао, како се споро примиче дан, без кога би му сав овај живот и тековина пуста остала, |
| је главу.{S} Да је кир-Ламбре слободан, без жене, лако би она пркосила целоме свету, раставила |
| p>— И хоћу то!... оте му се узвик и он, без икаквог чекања, излете на улицу.{S} Лепосава оста з |
| иснутих вилица и песница и ишао, лутао, без смисла и циља.</p> <p>— Убићу је!{S} Јаох!{S} Ја је |
| и пре времена, Диша би чак и то урадио, без обзира на устабашко достојанство и оне четрдесет и |
| е сада је остао потпуно сам, на сокаку, без игде икога свога.{S} Ма да од мајстор-Дише никада н |
| родужити фирму, ето, тога није имао.{S} Без жене остао је самохран у свету, а живети до века та |
| иде никако у главу да имају устабашу а без устабашинице.{S} То им долази некако крње.{S} Хоће |
| а над својим <pb n="153" /> момцима, да без његове воље и допуштења није момак могао располагат |
| ли да жива сачека јавну срамоту, или да без икаквога одлагања учини оно, што је Јанићију мало ч |
| пред очима мајстор-Дишиним, није остала без свога утицаја на и онако пољуљано уверење његово.{S |
| реба — вели — да мајсторица остане сама без послуге, кад јој гости долазе.</p> <p>Од кир-Дишино |
| о је била нека глава са вепровим зубима без трупа и рамена и само са ногама.{S} Па чим се родил |
| од одузео, остао би без њих као трупина без руку, не би имао више коме да повери ни кућу ни рад |
| ште.</p> <p>Маца не мога да остави зета без какве такве утехе.{S} Изишла је за њим и на све мог |
| па и трећа година, а мајстор Диша оста без наследника.{S} У залуд је мајстор Диша бечио очи и |
| сад већ <pb n="216" /> није могао ништа без тетка-Маце у кући и Јанићија у дућану.{S} Кад би му |
| удбина поштедела од једне сувишне бриге без које се може бити.{S} А да би се пред Дишом и својо |
| <p>— Ти да идеш на вилает, а ја па овде без тебе да живим, што ми треба?</p> <p>Тако је уздисао |
| ударише сузе на очи; говори му, а сузе без јецања и плача теку кап по кап низ образе.</p> <p>— |
| он је у пуној јасноћи видео, како му је без ње пусто и како је сав овај живот ништаван и празан |
| бистре и хладне воде, нису никада биле без два три човека или жене, чије се већ давно напуњене |
| и; неће ваљда бити тако бездушан, да ме без ичега пусти у бели свет! — мислио је уз пут Јанићиј |
| ух удахне.{S} Стојао је тако неко време без речи, оборио главу на груди, тешко предисао и слуша |
| каса пет стотин гроси за четири године без фајду.</p> <p>Мајстор-Диша је био потпуно задовољан |
| да пожури, те да не остане толико имање без наследника.</p> <p>— Једно и још једно, доста!{S} Н |
| са стрепњом, да је њему суђено да умре без порода и да му имање туђа хала и врана разнесе.</p> |
| /> <p>— На поље из моја кућа; доста сте без ћирија седели у њу, сад нема више! — одговори Анаст |
| неки неодређени бол од самоће, коју ће без ње осећати, и страх од мајстор-Дише, да га усред ча |
| љала, да се ствар сама собом развија, и без сумње чекала згодан час, када ће јој се зет опет же |
| ас дан одбијао од себе мисли, које га и без његове воље вукоше развалинама порушених идеала; а |
| обећао није добро и да ће газда-Диша и без њега сазнати све: како је кира-Анастасија погазила |
| а опет, као удовица, раскривене главе и без мушке заштите, шта је могла друго него да о бошчу, |
| Анастасију у таквоме стању, да му је и без њених речи постало јасно зашта га је позвала.</p> < |
| свету, а живети до века тако без жене и без икакве наде на своје потомство, толико је исто коли |
| ама.</p> <p>Пун сахат седео је збуњен и без речи, а тетка-Маца за то време лагано и на одушке р |
| ше усне од задовољства и среће.{S} Он и без допуста пође доксату, али у томе и Маца изиђе, само |
| егова жена примише стрица тако хладно и без икаквога обзира, да је старац одмах опазио, како ће |
| е био сам у мутваку, онда је отворено и без зазора разговарао о мајстору.{S} Једном рече тетка- |
| д угледа како кира-Анастасија радосно и без икакве стрепње дочекује свога супруга.</p> <p>Кира- |
| многи други, ово питање извео одлучно и без дугога размишљања, да му не цепаху душу два снажна |
| и њихов живот текао је одмерено, тихо и без облачка; откуцавао је као сахат на градској „сахат- |
| е о свему овоме имао појма, Јанићије би без сумње ово расположење њезине душе протумачио у свој |
| {S} Кад би му их когод одузео, остао би без њих као трупина без руку, не би имао више коме да п |
| ле некога времена врати се у дућан, али без оне гужве, седе за посао, да ради; но тај посао, шт |
| момке, колико да виде, како нису остали без икакве контроле, а од туда наврати и код Дишине кућ |
| му.</p> <p>— Узми и хаирли!{S} Дошао си без деце, враћаш се с децом!</p> <p>— Боже дај! — одахн |
| ика, када се иглом боцне.</p> <p>Остати без жене и пустити да се цео свет исмева његовом судбин |
| чудотворне утвари; живимо као сирочићи без наде и утехе.</p> <p>Старац се дубоко замисли, ухва |
| толико су се пазиле, да су једна другој без икаквих истраживања на голу реч веровале све.</p> < |
| уцвелисте оно сирота удовица, засто јој без ноз исцупасте дусу?</p> <p>— Зашто? — За оно... за. |
| ада, како да води кућу и да ни на сокак без мајке не изиђе.</p> <p>— Мајку да слушаш, на мене д |
| те; знао сам ја да кир-Диса не је човек без памету.{S} Еле, за сто сте јосте вратили прстен?</p |
| што: не бива?</p> <p>— Мори, ни у хамам без пестемаљ не ходим!{S} Срам ме фаћа! — одговори Анас |
| еда како је кир-Ламбре преседео цео дан без ћурчета и антерије у кући туђе жене.</p> <p>На ову |
| ше деца и жена, те тако остаде самохран без игде икога.{S} Пуних петнаест година није се мајсто |
| јој упропасти младост.{S} А како је он без речи седео и само трљао чело тражећи каква таква из |
| чула њен врисак и онај пад, па је, као без душе, утрчала у мутвак.{S} Запрепастила се, кад угл |
| живљавала!{S} И тек сада, када је остао без ње, он је у пуној јасноћи видео, како му је без ње |
| ше јој нема спаса; он је то одело однео без сумње кира-Мани.{S} Сад јој не остајаше друго већ и |
| нечисто.</p> <p>А овај разлог није био без јакога утицаја, у толико пре, што је мајстор Диша и |
| /> Ниједног просјака не би он отпустио без благе хришћанске утехе.</p> <p>— Ако му и не уделиш |
| самохран у свету, а живети до века тако без жене и без икакве наде на своје потомство, толико ј |
| помишљајућИ како би му све празно било без ове веселе женице, ради које је прегорео кира-Ману |
| ио у стању да на свој начин удеси живот без ичије помоћи; и најпосле, није могао ни десет дана |
| >— Па зар је то лепо да дочекаш старост без домаћице?</p> <p>— Ама, то је истина.{S} Време је, |
| , па тако исто и где је провео прву ноћ без жене.{S} Тек сутра дан не беше га у дућану.{S} Јани |
| да је уништи; али у исто време и да му без ње нема живота.{S} Једном речи, између ова два супр |
| } Могао му је поверити послове у дућану без икакве бриге, да ће га преварити.{S} И баш са тога |
| међу собом младу, лепу удовицу, па још без деце, са једним руменим младешчићем у самом куту до |
| се све свршити.</p> <p>Лепосава је тако безазлено гледала у свога мужа и тако му се предано ода |
| га догађаја Јанићије је био само дечак, безбрижан, весео; а овај догађај и она душевна борба са |
| који му је сметао да буде онако ведар и безбрижан као до сада!{S} Но он није имао никога свога; |
| та начиниће живе улице, по којима ће се безбрижно газити.</p> <p>А како ли овде сетно мирише Ма |
| ена чуваркућа, што се над надстрешницом безбрижно ухватила.{S} Један пар ластавица савио је у с |
| аква мисао; или боље рећи, јавило их се безброј, стотине, а то је таман толико колико и ни једн |
| јој несрећи.{S} Малаксао, под притиском безбројних мисли, осећао је како га памет издаје, у гла |
| реје мора ми дати; неће ваљда бити тако бездушан, да ме без ичега пусти у бели свет! — мислио ј |
| а му је немогућно остати и даље у овако безизлазном положају.{S} То је увиђао јасно, али заман! |
| руку и он тешко застења.{S} Једнолики, безизразни шум шумио је око њега, па, ни сам не знајући |
| цела чаршија презрела.</p> <p>Устаде и безобзирце истрча из авлије на улицу.</p> <p>Разуме се, |
| да и зато, што му судбина, у коју је он безусловно веровао, беше наменила, да се баш Анастасијо |
| аплаче, груну Јанићија, баш као пре кад бејаху деца.</p> <p>— Бог с тобом, девојко, одби му буб |
| пски са муштеријама, који нису знали ни бекнути језиком на коме је Периклес усхићавао древну Је |
| је пред тетка-Мацу и, збуњен, као да је бекријску чашу искапио, спусти је пред њу.</p> <p>Лепос |
| ленила, иза кога је у дубини извиривала бела кућица са доксатом и као смиље жутом надстрешницом |
| а-Мани, како је на ономе месту зарудела белега.</p> <p>— Аман, кузун, што ке па некој да узива, |
| -Мана (тако се звала Ламбрина жена) „на белегу“ и „среће ради“ кришом поклањала.</p> <p>Осетио |
| тако бездушан, да ме без ичега пусти у бели свет! — мислио је уз пут Јанићије, а што се више б |
| ена, те тако показивали, можда најлепшу белину и руменило што се може видети на мишицама какве |
| су зујале и вредно прибирале сокове из белих расклопљених чашица купинова цвета, а по тамној ћ |
| јтану, па из ње одброја на сто неколико белих пара.</p> <p>Баш да је мајстор Диша до овога часа |
| ући потрошити; кад је правио туршију од белога лука, он би пребројао све главичице и строго је |
| — Нашао сам кесу на сокаку ваљда, те да беломе свету купујем, па после да чекам, хоће ли се сет |
| твари; па ни кроз чаршију неће смети од белосветскога језика и подмигивања.{S} Једном речи, о њ |
| p> <p>— Него је мозе бити мој деда!?{S} Белћим ћу ја да једем њен кадаиф, отров да је изеде, ор |
| ?</p> <pb n="30" /> <p>— Које?</p> <p>— Белћим не знамо ми шта је у башти закопала?</p> <p>Тетк |
| да се баш Анастасијом Бенџином ожени, а Бенџа опет није могао умрети раније, него што је то бил |
| се затекао на издисају свога пријатеља Бенџе, те тако, у неку руку, постао природни старалац м |
| ако чудо, што су сви пријатељи пок. кир-Бенџе, а нарочито жене њихове журиле, да спрече сваки м |
| што је радила и за живота покојнога кир-Бенџе.{S} Кира-Думиница је свакога јутра, када им мужев |
| настасија, из обзира према покојном Кир-Бенџи, који се за живота збринуо, да му удовица не оста |
| утиске неких успомена, до душе не о кир-Бенџи, кога ни за живота није могла друкчије сматрати, |
| но његово болта.</p> <p>И оба пријатеља Бенџина оборише главе, дубоко се замислише и тихо срках |
| довица потпуно не залечи ране, које јој Бенџина смрт зададе, али Дума, као кум, а после тога и |
| да вас женимо на грцко невеста, на кир-Бенџина удовица, па да постанете сретно човек; а ви, ет |
| ог лепог угледа, којим се, као жена кир-Бенџина, могла дичити.</p> <p>И кира-Анастасија, уз при |
| ога дана, када укопаше земаљске остатке Бенџине, кир-Ламбре не би отишао у свој дућан, а да не |
| атити стари дани, они, који цветаху пре Бенџине смрти; а кира-Думиница?{S} А ко би то знао, чег |
| у цркву, да се помоли за покој душе кир-Бенџине и, колико је могућно, утеши уцвељено срце младе |
| о, беше наменила, да се баш Анастасијом Бенџином ожени, а Бенџа опет није могао умрети раније, |
| у тамну сенку час Дишу а час Анастасију Бенџину.</p> <p>У мало воде већи таласи, у малој чаршиј |
| се наместо његово јавио у соби пок. кир-Бенџо; филџани и џезва с кафом слетеше са послужавника |
| фирме са чистим српским именима.{S} Кир-Бенџо, Ламбре, Данга, Џанга, Шабакидес, Сакаларидес, Да |
| седам дана прођоше.</p> <p>— Сирома кир-Бенџо!{S} Онакво памет, онакво философ!{S} Као да га и |
| к-џамије.</p> <p>Оно дућана, што је кир-Бенџо оставио за собом, претворили су пријатељи у готов |
| те 500 гроси?{S} Толко неје оставио кир-Бенџо; ама да видите колико вас постујемо, ја ћу вам по |
| асушио траг оних суза, што их је за кир-Бенџом проливала.{S} Али како ли би тек сада било, сада |
| опроштајних суза успомени на свога кир-Бенџу она је одиграла чочек-аваси и смејући се загрлила |
| настасија је први пут била удата за кир-Бенџу, казаса из Главне Чаршије, који поживе с њоме три |
| {S} Цела чаршија говори за покојног кир-Бенџу и поштује га; па и ја, ето, што поштујем као и те |
| издржи, а да се не врати у овај „црни“ Београд, где му је било све тако горко и мрско.</p> <p> |
| ју балканских нација, којима је ондашњи Београд био насељен, а тројани, као од брега одваљени, |
| коска да ми не донесе више у овај пусти Београд! — Ватра да га изгори! — уздахну кира-Анастасиј |
| код њега остао све до свога повратка у Београд.</p> <p>Али даљина од Београда и Лепосаве није |
| о допринела.{S} На позив суда да дође у Београд, да се суди, она је из Галца одговорила, да јој |
| ло, он се помири са тим гласом и пође у Београд, прво да се упозна са снахом, па после и да се |
| н биволар, који је дотеривао биволице у Београд, није нашао на путу, примио га и довео у Београ |
| је био самохран, одлучи, да се досели у Београд, те да последње дане живота проведе код свога с |
| није нашао на путу, примио га и довео у Београд и предао газда-Диши на занат.</p> <p>А код газд |
| i>15. септембра 1906.</hi> </p> <p> <hi>Београд</hi> </p> </div> </body> <back> <div type="note |
| <p>ОД</p> <p>ДРАГ.{S} Ј. ИЛИЈЋА</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>НОВА ШТАМПАРИЈА - „ДАВИДОВИЋ“ </p> <p>ЉУ |
| нити као себи.</p> <p>Сутра дан је пола Београда испратило мајстор-Дишу до лађе, чија су једрил |
| српске сиромашне дућанчиће по окрајцима Београда.</p> <pb n="8" /> <p>Колико је пак мајстор Диш |
| S} Пуно!{S} Ко ће их набројати!{S} Оног Београда више нема.{S} И гробље је већ оронуло, крстаче |
| ХАЏИ-ДИША</p> <p>РОМАН ИЗ ЖИВОТА СТАРОГ БЕОГРАДА</p> <p>ОД</p> <p>ДРАГ.{S} Ј. ИЛИЈЋА</p> <p>БЕО |
| овратка у Београд.</p> <p>Али даљина од Београда и Лепосаве није била у стању да га извида.{S} |
| Београда трајало је много дуже него од Београда.{S} Пуну недељу дана не смедоше се путници укр |
| воју службу, да носи поверљива писма из Београда у Цариград и обратно.{S} Ова служба била је ко |
| штета не оста усамљена.{S} Путовање до Београда трајало је много дуже него од Београда.{S} Пун |
| као да га неке мађије вуку, стиште пут Београда.</p> <p>И ено га сад где у мутваку послује, оп |
| је већ у велике осула небо звездама над Београдом, који је дубоко спавао.{S} Тек по у гдекојој |
| у оним мрачним пећинама, где се обично београдска дечурлија завлаче, те хватају слепе мишеве, |
| што је то чинио, кад се у цркви појави београдски митрополит, Антим, по народности Грк.{S} У т |
| /note> <note xml:id="SRP19061_N5">Стари београдски израз: ни бриге те</note> </div> </back> </t |
| узрујаној гомили паса, који се гложе по београдским шанчевима и својим разногласним лавежом узн |
| мала своје сигурне приходе.{S} Половина београдских жена и сада су тражиле њену помоћ, па, разу |
| но лето грејало је над густим зеленилом београдских башта, челе су зујале и вредно прибирале со |
| онога места, са кога се јасно оцртаваше београдско обзорје са кубастим џамијама и витим минарет |
| је сада тај „памјатник?“ Зађите у старо београдско гробље, идите оном хладовитом стазицом, која |
| о „татарин“ (курир, улак) прво у служби београдскога везира, а доцније га узе Господар Милош у |
| лама, а од туда и по целоме хришћанлуку београдскоме, да је то свети човек, да односи болести и |
| ба, који се за најкраће време по целоме Београду раструби, није било никаквога изгледа на мирбу |
| та реч, тако често изговарана у староме Београду за оне људе који су тек после седам и више год |
| /p> <p>Мајстор Диша уживао је у староме Београду добар глас, не само међу Србима и Турцима, нег |
| ица, или тетка Маца, како су је по свем Београду звали.{S} Ова тетка Маца, није имала никога св |
| м и јеврејским фирмама, које, у тадањем Београду, јасно показиваху, да су сви угледнији занати |
| немогућно, да својом шаком запуши целом Београду уста или да забрани Јанићију Бику, да на свако |
| на чесму, да наточи воде.{S} А чесме по Београду, у оно време, биле су као нека врста касине, г |
| има света изгледати, кад ствар пукне по Београду.{S} Једно што је осећао, то је, да ће сав онај |
| атељ и његова жена.{S} А, у то време, у Београду се са највећом суревнивошћу пратио приватан, п |
| пристајала ни за живу главу да остане у Београду више.{S} Плакала је, проклињала%, га што је на |
| а надао, на Јалији беше сабрана множина Београђана.{S} Повратак хаџија у то доба пропраћан је о |
| г позива, била је и с друге стране међу београђанкама мио гост.{S} Зато што јој је био отворен |
| мо какав изгледа!{S} Одмах да си отишао берберину, да те измије и ошиша, па у дућан!</p> <p>— Х |
| је, пре него што се Јанићије вратио из бербернице, већ чуо за цео догађај, разуме се, сасвим у |
| доношаху хране својој дечици.</p> <p>— Берићет под кровом! — рече хаџија, који сеђаше на томе |
| к Маца одшкрину врата и викну:</p> <p>— Берићет, зете: дође и друго!</p> <p>— Шта велиш? — запи |
| о си потегао толики пут; донео си читав берићет у кућу! — утишавала је Маца усплахирена зета.</ |
| и Јанићије узбуђен.</p> <p>— Који ти је бес?{S} Што си се надуо тако?</p> <p>— Ти знаш.</p> <p> |
| а удовичка игра или: „последњи удовички бес“, како би се изразио њезин кум, кир-Дума, да је неш |
| у главу, у колико је он, онако смрзао и бесвесан, могао схватати.{S} Срамота ће се за цело чути |
| , скочи насред собе, опусти руке, па се бесвесно заблену у врата.{S} Стојао је нетремице тако; |
| распаљују.{S} У овај мах био је потпуно бесвестан за спољашне утиске; неколико врабаца џакало ј |
| . — Ако вам није ствар у срце, нисто не бесе; ајде, кир-Дума!</p> <p>Но кир-Дума не беше од они |
| није ништа чуо шта га она пита; а онај бесмислени поглед, који се уковао за врата, куда је Јан |
| ти у лађу због буре, која је на сав мах беснела; а када се море утишало и хаџија укрцао у лађу, |
| преплашено лице женино усугубише његово беснило.{S} Учинило му се, да му је баш то открило у по |
| а и растужена.</p> <p>— Лако је вама да бесните, мужеви вам код куће, а мој?{S} Хеј, хеј, ко зн |
| теб ми црно на очи! — дерао се Ламбре и бесно је дрмусао за оба рамена.</p> <p>А када се кира-М |
| својски.{S} Лутао је по сокацима, онако беспослен завиривао по дућанима, а када је осетио глад, |
| ка.{S} Неуморно је пазио да му момци не беспосличе и хлеб бадава једу.{S} И колико је тек сада, |
| ам месеци истицао је из дућана и утицао беспрекорно у једну гвоздењачу, од које је кључ држала |
| међу Грко-цинцарима, који, у оно доба, беху друштвеноме животу што и со хлебу, и чијим трговач |
| а, која је тамо плачна и очајна остала, беху једини предмет његових збуњених мисли.{S} Њу да ви |
| ве.{S} Ни педесет онакових звона, каква беху она што су ове године први пут после Косова забруј |
| анасонлију, јамајку и друга пића, која беху на гласу.</p> <p>Кир-Дишина домаћа невоља учинила |
| авнице на Дунаву.</p> <p>Но та зарицања беху и сувише слаба, да бар за који тренут стишају мете |
| ваква „интимна“ питања од једног шегрта беху зазорна, а уз то се сети оних разбијених врата, те |
| та Лепосава, којој ових неколико месеца беху као неколико дана, и збуњено погледа у мајку.</p> |
| видео у Витлејему на једној икони, где беху исписане <pb n="188" /> страховите муке грешника у |
| рије две загрљасте пуначке мишице, које беху до рамена голе.</p> <p>— Добро сте нам досли!...{S |
| , таман као ћелија, собицу, чији зидови беху као у каквој трговини прекривени многобројним икон |
| о ожалостило зле језике комшијске, који беху занемели, кад угледаше како им је сплетка краткога |
| где се све лепо свршило; али ти примери беху тако ретки, да је хаџија тек сада осећао, како би |
| едиште свих комшијских жена, чије кћери беху већ стасале за удају, те се могаху дотле надати, д |
| ви са Термопила, ипак својим васпитањем беху толико успели, да се отресу варварских особина сво |
| нао ни шта ради ни куда се креће.{S} То беху дани тешких душевних мука, које су га ломиле и муч |
| р-Ламбру.{S} Онако бунован, зинуо и он, бечи очи, али никако не може да се разабере, где је и ш |
| наследника.{S} У залуд је мајстор Диша бечио очи и очекивао тај срећни дан, Лепосава ни мукает |
| а, па док је он са највећим нестрпљењем бечио од туда очи и искашљивао се, не би ли га чула, он |
| , да са собом располаже по својој вољи, беше једна кап више зејтина на већ онако разбукталу жер |
| дбина, у коју је он безусловно веровао, беше наменила, да се баш Анастасијом Бенџином ожени, а |
| о лице, које <pb n="151" /> у исти мах, беше изненађено, збуњено и препаднуто.{S} Као запањен с |
| у да ти кажем све како се <pb n="83" /> беше осилио, чим ти оде!{S} Неће да слуша; а ако, што и |
| собом и згази ногама.{S} Да му Лепосава беше под руком, за цело би и с њоме тако: пљунуо би на |
| а душу мртвих, да је заискао; али то га беше срамота и он се с тешким срцем одби од ћепенка и х |
| p> <p>Но, ма колико јасно и убедљиво да беше њезино осликавање злих страна и тегоба што их роди |
| иста песмица, коју ономад зачу, а која беше у то доба нова:</p> <quote> <l>„Да ли знаш како се |
| паре да намлати!</p> <p>Али сва та вика беше у залуд.{S} Хаџија је сахранио свога калфу.{S} И а |
| лостивити газду.</p> <p>Али његова мука беше у залуд.{S} Кад се околишећи приближио ћепенку мај |
| — одговори кир-Дума.{S} И Ламбре такође беше тога уверења, да тога мангупа не треба трпети, да |
| догађај између ње и Канчета.{S} Само је беше стид да дода још и оно последње, чега ради је и по |
| ви ћутите кир-Диса? — рече Ламбре, коме беше нешто тугаљиво око срца и чисто криво, што се зале |
| предавати један другоме „шилт“, на коме беше исписана лисица са калпаком на глави, како чучи и |
| обеси онда?</p> <pb n="187" /> <p>— Не беше ми згодног дрвета — одговори Јанићије; али Лепосав |
| p> <p>И свему је она крива.{S} Ње да не беше, да га она није својим понашањем намамила на онај |
| остави уцвељену младицу, којој тада не беше више од двадесет година.</p> <p>Може се мислити ка |
| без којих свакако ни кира-Анастасија не беше.{S} Овога пута престао је да се са њоме прегони; д |
| ним сухим контурама и очима у којима не беше ни трага од живахности.{S} Нешто му се скупи под г |
| ; ајде, кир-Дума!</p> <p>Но кир-Дума не беше од оних, који олако напуштају што су предузели.{S} |
| Лепосавине другарице; јер тетка Маца не беше од оних жена које оклевају.{S} Ваљало је да се одм |
| је једна... једна...</p> <p>Али Диша не беше у стању да изусти ову реч, већ се окрете и пође на |
| ком“ љубави намицао којекако, па кад не беше топлог сунчевог зрака, да се на њему сунча, добра |
| крстити са погрешком свога оца, који не беше те среће да се, као и он, ожени Гркињом.</p> <p>Но |
| цу.</p> <p>Но у ћор-Ахметовој кафани не беше никога <pb n="220" /> више.{S} Само што затече ћор |
| већи враг Грцима.{S} А како на улици не беше никога, не оста му друге него да тркне до тетка-Ма |
| прву ноћ без жене.{S} Тек сутра дан не беше га у дућану.{S} Јанићије Бик седео је опет на свом |
| а од њих била је црња од црње.{S} То не беше више обична брига домаћина, који се удалио од куће |
| , па сас њу што ћемо?</p> <p>Сад већ не беше никакве тешкоће; устава је пробијена и бујица мисл |
| ли несташлук детињи (јер ни Јанићију не беше више од петнаест година), то се не би могло утврди |
| е у дућанску собицу.</p> <p>Јанићију не беше баш најпријатније, али се диже и пође за њом у соб |
| од сласти %гуташа очима.{S} И да му не беше зазорно, да своју испрошеницу пољуби пре времена, |
| ре...{S} То је било!</p> <p>И сад му не беше тешко опоменути се и свега осталога: како је онако |
| ла, тако, да о трогодишњем парастосу не беше у чаршији ни једнога човека у антерији од ћитајке, |
| оме, коме се хаџи-Диша надао, на Јалији беше сабрана множина Београђана.{S} Повратак хаџија у т |
| се уплаши од овога наглога скока, који беше тако неспретан, да се задувани Ламбре умало не спо |
| пунице водио се озбиљан разговор, који беше од недогледних последица по цео живот ове куће.</p |
| брамку, па само звера.</p> <p>— Тако ли беше? — пита Диша.</p> <p>— Очију ми, тако.{S} И па как |
| на поље.</p> <p>Али Диша, који у истини беше пребледео од учињенога дела, није имао када да му |
| ј кући колико је изненадила, толико јој беше и необично пријатна.{S} Од када себи није она прек |
| ове куће.{S} Покуша да уђе, али капиџик беше изнутра затворен.{S} Јанићија не збуни ово, он пре |
| ла ти, кира-Мана, свога пса везати, док беше овде, а ја да ти га хватам, нећу.</p> <p>— Ама нем |
| Маца, која се са Лепосавом и Јанићијем беше издвојила мало од онога барјака.</p> <pb n="202" / |
| ачин, подмити Јанићија, да ћути.{S} Ово беше једини излаз, да се сачувају од срамоте, која их ј |
| ји хришћански глас; и <pb n="163" /> то беше прави узрок, што је одустао од ужасне намере и спа |
| по нова старац тако спокојно, као да то беше само један грош.</p> <p>— Да ти дам пет стотина?</ |
| ји се од њих одваја и кади Грцима, и то беше, у очима њиховим, тежак грех: издвајати се од свог |
| и он се мало поведе у страну.{S} Но то беше тренутно, баш кад је потегао за кваку од капиџика. |
| шилуку није смео тражити помоћи, јер то беше грчка махала; а кир-Диша је сада постао највећи вр |
| зурла и гочева не заглушише.</p> <p>То беше последња удовичка игра или: „последњи удовички бес |
| Камо ти сада тако јаког човека, као што беше мој покојник?{S} Једаред, баш после прошевине, диг |
| грех према будућој својој деци, као што беше грех његових родитеља према њему.{S} Међутим грчко |
| е.</p> <p>— А где је?</p> <p>— Мало час беше ту кир-Ламбре, па оде — одговори девојчица гласом, |
| ила уважавана и од оних жена чији живот беше посвећен у свему своме мужу, кући и деци, ако их ј |
| што јој нема мужа.</p> <p>Кир-Дума већ беше спреман, да оде у полицију и да се пожали, како је |
| праве.</p> <p>И овога часа Јанићије већ беше одмерио оком даљину, те се реши да, бар за часак, |
| д ли ми долази! — рече хаџија, који већ беше на ногама, и додаде нешто по турски.{S} Маца оде, |
| одласком, хтеде да га викне, али он већ беше на улици; она обори главу и са неким изразом досад |
| али, како је у мутваку не затече, то му беше још и милије.{S} Некако тешко би му било рећи јој |
| о порастао, спласнуће сада као надувена бешика, када се иглом боцне.</p> <p>Остати без жене и п |
| је тако размишљао и брижно погледао у „бешчедну“ будућност, кира-Анастасија ни слутила није о |
| ца онаквог једног мужа не <pb n="10" /> би, ма у чему било, изгубила од оног лепог угледа, који |
| нкину и њено Канче; боље <pb n="144" /> би било, да ти се не нађох као рођена мати, кад оно на |
| хоће.</p> <pb n="156" /> <p>Лепосави га би жао, па се и она тренутно збуни, не знајући шта да м |
| ао, како се споро примиче дан, без кога би му сав овај живот и тековина пуста остала, над његов |
| овери своју замисао, јер је слутила, да би је он од тога одвратио, једно што је пут за једну же |
| је за његове године и сувише стара, да би јој се могао пожалити.{S} Са Лепосавом опет не би мо |
| после дошао је до једнога резултата, да би најбољи начин, који би одговарао потпуно његовоме ст |
| ало је тих дана да има стотину уста, да би могао наодговарати свима питачима, са којима се у ча |
| у потрча на сусрет, али и сам увиде, да би то било неприлично да он, један мајстор, своме шегрт |
| , како је чула од друге, а уз то је, да би догађај био што потпунији, описивала све појединости |
| тио на све начине.</p> <p>— Чапкуне, да би чапкуне! — дерао се Диша <pb n="164" /> — Мислиш ти, |
| што да предузме.</p> <p>Нема сумње, да би кир-Диша, као и многи други, ово питање извео одлучн |
| га баш сада остави.</p> <p>— Магаре, да би магаре!{S} Шта му је наспело! <pb n="160" /> И да ми |
| де некако непријатно и учини јој се, да би требало да га ма на који начин опомене на мало већу |
| т; међутим, није могао ни помишљати, да би Јанићије, сам, без ичије помоћи, могао доћи на овако |
| , поста му сада тако тесан и мрачан, да би се угушио, само да је за неколико у њему остао.{S} П |
| цама, па га је толико тукао и газио, да би га и убио, само да не дотрчаше људи, те га од Јанићи |
| } Јео је тако пријатно, тако слатко, да би и сит човек огладнео посматрајући оно задовољство, к |
| о у наглу срдитост, па му се чинило, да би сад у стању био да је сву у комадиће растрза, само д |
| се смејати тако јасно, тако помамно, да би јој се <pb n="27" /> смех чак на улицу разлегао, да |
| тења кир-Диша, коме у тај пар севну, да би му боље било да га је млатнуо каквим калупом, него л |
| бакарни прстен са пуцетом као орах, да би му често кожу раскрвавио.{S} А за све то коме би се |
| не бриге без које се може бити.{S} А да би се пред Дишом и својом савести оправдала, увек је из |
| да га позове у сватове; чинило му се да би га појава овога простака понизила у очима Ламбриним, |
| а га поче тако болећиво гледати, као да би му хтела рећи: „Остани овде; тамо је туђина!“</p> <p |
| тела ударити.</p> <p>Лепо %јо осећао да би требало да је презре, да јој се освети, да је уништи |
| му а другарице јој прихватиле, ретко да би ко прошао улицом, а да не застане, бар једну строфу |
| ; а и када би успео да докаже, тешко да би до својих новаца дошао.{S} Турске власти би хаџи-Зос |
| урити, па онда још више уситни, само да би што пре замакао за сокачић, у коме му станује кум Ду |
| му се дало, побегао би у дућан, само да би избегао оно што се може десити.{S} Зато је Јанићије |
| женом.</p> <p>— Ћути, будало; мислиш да би тебе неко питао, када би те онакав човек заискао.</p |
| Диша не заста на овоме само.</p> <p>Да би доказао, како је у свему раскрстио са грчко-цинцарск |
| покаткад простењао, нарочито онда, када би му она околишно тек по штошта добацила, што би га ув |
| шила или се на сав глас засмејала, када би кир-Ламбре покаткад из каквога присенка искочио пред |
| више ни у шали није враћао ударце, када би га ова својим пуначким шакама пљеснула по снажним ле |
| мирна од његових напада, а у вече, када би он за совром, не обраћајући на њу ни мало пажње, раз |
| за у потаји пролила у својој кући, када би јој која пакосна пријатељица навратила, бајаги да је |
| штену, он се сети како га је увек, када би кир-Диша отишао у дућан, терала да муче као бик и да |
| ало; мислиш да би тебе неко питао, када би те онакав човек заискао.</p> <p>— А што она да лаже. |
| сторове радње, било је врло тужно, када би видео како мајстор Диша неправедно џангриза својој ж |
| успомену; и само једаред месечно, када би се кренула, да из државног „казначејства“ прими десе |
| од мисли у његову запаљену мозгу, када би хтели да је уподобимо, била је слична узрујаној гоми |
| каквоме према газдарици.</p> <p>А када би било бар кога, коме би смео поверити и његовом помоћ |
| S} Лепосава је имала лепо грло, па када би запевала какву му драго песму а другарице јој прихва |
| рзао на сав грчко-цинцарски род, и када би му било у власти, за цело би се сва грчка чаршија за |
| а, као што је некада у Лепосаву, и када би се Јанићије махао око њезиних унучића, чинило јој се |
| а, да га је хаџи-Зосим покрао; а и када би успео да докаже, тешко да би до својих новаца дошао. |
| а им она не би ништа казала, баш и када би у истини што знала.</p> <p>Али то није сметало комши |
| а да му ма шта пребаци!{S} А баш и када би се толико заборавила, брзо би га отишла мајци на вил |
| оме се правда — не иде.{S} А баш и када би тако радио, он сам, по својој повученој и срамежљиво |
| још да се уда.</p> <p>Па онда, баш када би и на све ове разлоге зажмурила и рекла да јој се не |
| елости да га тако осрамоти, па баш када би знала, да је за такво дело не би вратио њезиној фами |
| ије остајао дужан; толико пута изненада би је дохватио шаком, те је она често више од њега прим |
| би се с мајком разговарала.</p> <p>Тада би Јанићије из чежње и страшљивога очекивања прелазио у |
| ли.{S} Да је мало боље загледала, можда би опазила трагове од суза; али Маци то и не паде на ум |
| е сроза на улицу и сав изубија. — Можда би он и опет прешао преко зида, ама кира-Анастасија се |
| уша; али Лепосава, као навлаш, баш онда би се нашла у послу око огњишта, па док је он са највећ |
| д би дућан дошла, да штогод купи, свуда би добијала на поклон по које шећерлеме или други какав |
| следња брига; венчана му је жена и куда би она смела да му ма шта пребаци!{S} А баш и када би с |
| ... ето, радња је, посао се прави; а ја би хтео кира-Анастасијине паре да уложим у еспап...</p> |
| се слатко најео хлеба.</p> <p>Симиџија би му, можда, и дао комад хлеба, макар и за душу мртвих |
| ва.{S} Ни једну важнију „штафету“, која би се од кнежева двора испошиљала „блистателној Порти“ |
| ило баш тако лако пронаћи прилику, која би одговарала положају једне тако лепе и угледне удовиц |
| везала са којеким; а таквога мужа свака би себи пожелела.</p> <p>— Мени не треба мајстор Диша.{ |
| лако; мушко си, газда си човек и свака би девојка пошла у твоје богатство — па, ето, и сад...{ |
| шкуртељчици и плавоме фистану, добивала би у лицу неки тужан израз, како то у опште одговара уд |
| ушевне борбе сасвим поремети.{S} Јавила би му се кира-Мана са оном оптужбом, којом га је обедил |
| би она пркосила целоме свету, раставила би се са кир-Дишом, па би се удала за Ламбру; али овако |
| них идеала; а ноћу, кад заспи, долазила би му лепа удовица на сан, насмејаних очију, са оним мл |
| тамна сенка; у такоме случају уозбиљила би се и страшљиво погледала на капиџик.</p> <p>Мајстор |
| је ма какве жртве још захтео, испунила би кира-Анастасија.{S} Дала му је реч, заклела се, и Ја |
| а обешено; а у селу понајмање! — тешила би га Маца, а Лепосава, која се свему невешта градила, |
| важније, уза сваки убачени поклон нашла би и по једну киту цвећа, тако сређеног, да је удовица |
| амо може избацити језик удавача, којима би милије било, да су оне зурле пред њиховим капиџицима |
| асеобине.{S} Да тога није било, Бог зна би ли се мајстор Диша могао одржати међу оноликим грчко |
| тада необично пријатно расположење, па би, после свакога ударца, мукнуо као младо теле, што је |
| свету, раставила би се са кир-Дишом, па би се удала за Ламбру; али овако, ствар ће испасти сасв |
| раживања једва вратила.</p> <p>— Е, шта би? — запита кир-Диша нестрпељиво, а очи му се плашљиво |
| и мајстор Дишу, сад би се зачудили, шта би од овога човека.{S} Истина, он је још онако био пун |
| ем тога ваљало је добро промозгати, шта би све за толики новац могао набавити цркви.</p> <p>Јед |
| ради које је чак у Јерусалим запео, шта би тек од њих било!</p> <p>Тетка Маца је увиђала то, па |
| е нам он?</p> <p>— Ви’ш ти ње!{S} А шта би свет онда реко?{S} Мајстор Диша појео шљиву, а кошчи |
| аш блатом на мене?</p> <p>И Бог зна шта би још старац казао у својој срдњи, да се не умеша хаџи |
| о томе да мисли.{S} А после тога и Маца би била најбоља контрола, да му домаћицу од злих очију |
| ју испрошеницу пољуби пре времена, Диша би чак и то урадио, без обзира на устабашко достојанств |
| ке године по једно.</p> <p>Мајстор Диша би, пред оваквом перспективом, затворио очи и са пријат |
| апсу, а новац би задржале, и хаџи-Диша би имао само то задовољство, да је кривац пронађен.{S} |
| есрећник? — запита Диша.</p> <p>— А Бог би га знао; одоше пут Јалије, тамо, а за њима и Цигани, |
| и се узбунила чак и фудул-Стаменка, кад би се тако што пронело за њезино Канче.</p> <p>Једнога |
| и сада весело певао, па на сељаке, кад би у дућан тек онако нагвирили, мукнуо као бик и кроза |
| ин дисај.{S} И необично се радовао, кад би се болесница ма и за кратко освестила и затражила, д |
| ћана изашао.{S} Нарочито се мрштио, кад би у дућан ушао кир-Ламбре, да види шта раде и да му об |
| је замишљала, како би то изгледало, кад би она, у онаком положају, обилазила по месечини око ба |
| сада осећао, како би то добро било, кад би чудотворна хамајлија учинила и сада чудо, те му спас |
| ради своје одбране, страшила га.{S} Кад би могао <pb n="38" /> да се некуд далеко уклони, или к |
| гао бити мало-мало равнодушнији.{S} Кад би могао само за часак да заборави на ону живахну пласт |
| Маце у кући и Јанићија у дућану.{S} Кад би му их когод одузео, остао би без њих као трупина без |
| час благо, како је кад затребало; а кад би опазила, да је ко од њих лабав у служби или да своје |
| да га нико не пита о томе.</p> <p>А кад би причао све, где је био и шта је радио, само би још в |
| авац и он се морао поштовати.{S} Па кад би то све било, да ли би он то и дочекао?{S} А код овог |
| и је потребно.{S} Па онда, ти баш и кад би продао ту ствар мени, света места су препуна других |
| " /> да се некуд далеко уклони, или кад би имао какву враџбину, те да се учини невидљивим, кад |
| длучно и с таким изразом очију, као кад би неко хтео да каже:{S} Хтеле би ви да ми језик извуче |
| гледом на страну, <pb n="62" /> као кад би ко окретао очи од ружне ствари; па ни кроз чаршију н |
| у пре три дана видели мајстор Дишу, сад би се зачудили, шта би од овога човека.{S} Истина, он ј |
| ла онај сан још пре шест година.{S} Сад би нам био оволики. — Одговори јој Диша и руком одмери |
| уважавала, како ти се радовала, кад год би дошао, па сад одједаред да је под таквом срамотом ос |
| змеђу осталога, и она истицала, кад год би навратио до тетке Маце, чије је разговоре и савете т |
| авине толико омрзнуо, да га је, кад год би му се дало, избегавао.{S} А мајстор Диша напротив.{S |
| двеју јамица што су се јављале, кад год би се у сну мало јаче насмејала.</p> <p>Рано, у зору, к |
| Једно је јасно, да га је увек, кад год би изишао из мутвака, погледала и испратила очима, за к |
| шње чаршије искашљивали за њим, кад год би туда прошао.</p> <p>Једино тетка-Маца што је слала Л |
| зводио и био је увек задовољан, кад год би опазио како јој од силнога смеха сузе на очи ударе.{ |
| и самоме њему било је тугаљиво, кад год би помислио на долазак мајсторов.{S} Зашто је он зебао |
| често занимала мајстор-Дишу, и кад год би га онако оболелога спопао страх од учињенога греха, |
| неколико пута прошао онуда, али кад год би угледао текију, опседнуту оноликим светом, он је гра |
| а истицао у својим мислима, али кад год би покушао да га усвоји и самога себе победи, онај осећ |
| му не испадаше тако олако, јер кад год би помислио да је са овим питањем на чисто и кад год је |
| културни трофеј“.</p> <p>Свуда, где год би му се дало прилике, он је, својим примерним држањем, |
| дочекивали сличним питањима, и где год би започео да се правда, свуда су га дочекивали сумњиви |
| е од туда многе користи; јер у који год би дућан дошла, да штогод купи, свуда би добијала на по |
| {S} Ексер је био чудотворан, јер ко год би га целивао, одмах би се излечио од сваке болести кој |
| Хеј, да ми је та светиња у дућану, куд би ми крај био! — уздахну побожни хаџија бројећи паре п |
| ајпријатнија ова перспектива, али какве би користи било, да му каже то?</p> <p>— Толики пут чин |
| мачка.</p> <p>Али све то на страну; све би се то још и којекако поднело, само да је према кира- |
| пак бирао оне сокачиће и завијутке, где би се најмање могао надати на сусрет са мајстор-Дишом.{ |
| а је о свему овоме имао појма, Јанићије би без сумње ово расположење њезине душе протумачио у с |
| ло често певала и у мутваку, а Јанићије би често, помажући јој, код последње строфе пао у неко |
| ј...</p> <p>У свако друго доба Јанићије би се обрадовао, што ће му мајстор постати устабашом, а |
| ладу душу бар од оних вечних мука, које би га на ономе свету дочепале.</p> <p>Сад већ, кад је д |
| рала је да чује и такве ствари, на које би се узбунила чак и фудул-Стаменка, кад би се тако што |
| као кад би неко хтео да каже:{S} Хтеле би ви да ми језик извучете, ама ја нећу.</p> <p>— А оно |
| баченим.</p> <p>И сам Бог знаде, докле би ова идила потрајала, да је кир-Дума, устабаша бакалс |
| који ће скочити.{S} И сам Бог зна докле би ово ломљење трајало, да се сутра дан не догоди нешто |
| е прескамуче од бола и кукања.{S} После би заповедио да га окују у најтеже букагије, да га метн |
| ете, као да ми је рођена мати!“ А после би подвикнуо жандармима, да извуку мацке и да на њих по |
| ају макар и једну трунчицу; а већ после би им лако било да од те трунчице замесе читаво брдо пр |
| {S} Ако си тако мислио, мој синко, боље би и за тебе и за нас било, да си тражио кућу фудул-Ста |
| о му би више жао, што нема, ма шта чиме би јој могао наградити доброту.{S} Детињска машта његов |
| и.</p> <p>А када би било бар кога, коме би смео поверити и његовом помоћи разбистрити у глави о |
| S} Није имао никога поузданога, на коме би, бар за који час, могао оставити радњу.{S} Тек сада |
| то кожу раскрвавио.{S} А за све то коме би се потужио, кад никога свога није имао и кад није мо |
| су ма шта друго изнели противу њега, не би га толико запањило као то, да је он, један угледан м |
| дан из дан слуша са градских бедема, не би му толико заглухнуле слух и толики шум у глави подиг |
| нуо од силна задовољства и, Бог зна, не би ли заборавио и на своју тежину и на своје године, па |
| штуче међу сватове.</p> <p>А ко зна, не би ли боље било, да је мајстор Диша прво саслушао свога |
| до Галца, па да покуша све што може, не би ли га умилостивила и ражалила, те да се кући врати.{ |
| ћну младост и да на њезине очи вене, не би ли се уверила, какву му је неправду учинила.</p> <p> |
| м бечио од туда очи и искашљивао се, не би ли га чула, она је у мутваку певушила што или би се |
| ојој повученој и срамежљивој нарави, не би имао те смелости, да ствар, коју ће време једаред за |
| {S} Лепосава! — викао је као смушен, не би ли је расвестио; али у залуд.</p> <p>— Лепосава! — ј |
| ворни памук у коме лежи свети ексер, не би му за ту суму дао.</p> <p>— А од чега он чува? — зап |
| епидлака, која тражи у јајету длаку, не би имала шта замерити.{S} Чим је видио кир-Ламбру, како |
| тао би без њих као трупина без руку, не би имао више коме да повери ни кућу ни радњу, а ово тро |
| , он би у тој жељи провео цео век, а не би ни покушао да је у дело приведе.{S} Желео је да се о |
| ла у чашу, где је мирисало, докле га не би заменила другим, свежијим китицама, преко зида бачен |
| очекивао Јанићија, да се врати; њега не би ни од куда.{S} Послао је два „чирачета“, да га траже |
| тало и последњега изговора ради чега не би могла још да се уда.</p> <p>Па онда, баш када би и н |
| не живети.</p> <p>И што му ова брига не би увек на ум падала, некако се вазда, између осталога, |
| у, како му је кеса украдена, они, да не би сумња на њих пала, пристадоше, да се над сваким <pb |
| м, заспао је Јанићије тако тврдо, да не би осетио, да га је когод те поћи извукао из мутвака и |
| на кафу тетка-Маци, а Маца тек ваљда не би примала сваки дан једног нежењу, који јој није ни ро |
| ака. <pb n="17" /> Ниједног просјака не би он отпустио без благе хришћанске утехе.</p> <p>— Ако |
| ове руке и брзо устаде, да јој мајка не би гледала како седи поред Дише.</p> <p>— Разговарасмо |
| лазило му да полуди.{S} Ова три дана не би се могао похвалити, да је онолико посла свршио колик |
| стао је да јој говори; по десет дана не би са њоме ни речи проговорио, а, када му је што затреб |
| а потајно плаче и вене.{S} Кира-Мана не би имала смелости да га тако осрамоти, па баш када би з |
| огао отети, обузе га свега и Бог зна не би ли у овим топлим оковима остао тако цео дан, да у ис |
| > <p>То је била добра мисао и ко зна не би ли тај посао испао кир-Думи за руком; али Ламбре пре |
| ме правцу, јер су осетиле, да им она не би ништа казала, баш и када би у истини што знала.</p> |
| ао је прави Грк; а да му се простота не би у очи подсмевала и подмигивала, што се толико повео |
| до препреке, преко које мајстор Диша не би могао прећи.</p> <p>А докле се по разним комшијским |
| ио тетка-Маци, да то ни мајстор Диша не би боље вршио.{S} Па ни у самој кући мајсторовој није с |
| маш зашто.{S} Море, грех би био, кад не би то урадио.{S} И ко би сада веровао да ту нема ништа, |
| овога часа и био „неверни Тома“, сад не би могао ни за часак посумњати више о чудотворној моћи |
| стасија је опазила добро, да јој сад не би <pb n="91" /> помогло никакво извијање, а још мање д |
| чак и прве комшије, само да га когод не би запитао што о томе; и у опште био је збуњен и сав ут |
| арке.{S} Или: да је она чему, зар је не би узео ко од њихових, него је потурили баш мајстор-Диш |
| погледала и испратила очима, за које не би могао рећи да су равнодушне.{S} Шта више, за она чет |
| у, изује па прагу обућу, да застирке не би прљао, па у мествама уђе у собу.</note> <note xml:id |
| , обешеној о дувар, све дотле, докле не би напипао једну аспру (1/3 од паре), па кад је напипа, |
| земаљске остатке Бенџине, кир-Ламбре не би отишао у свој дућан, а да не наврати удовици, тек да |
| на других чудотворних светиња, па се не би ни осетило, а у мојој земљи немамо ни једне чудотвор |
| ри да на улици нема никога с киме се не би радо срео, изиђе и упути се у Скадар-махалу.</p> <p> |
| њски насмејане и тако миле, да им се не би могло одолети.</p> <p>Томе изразу није могао пркосит |
| беше више од петнаест година), то се не би могло утврдити тако на пречац.{S} Главно је, да су ј |
| ајна борба.{S} Нешто нејасно, што се не би могло образложити ни верношћу наспрам свога газде чи |
| оје погледе, баш му се свиђало.{S} И не би био с раскида да се њоме ожени.{S} Оно, у шта је био |
| дусретнути као прводаџије, тако им и не би тешко, да одмах започну са својим предлогом.{S} Да л |
| и ја према теби.{S} Удрите!</p> <p>И не би га оставио, све докле не прескамуче од бола и кукања |
| меће дукат на чело?</p> <p>Лепосави не би најпријатнија ова перспектива, али какве би користи |
| дино какав непредвиђени случај, који не би зависио ни од Дишине воље, ако би је спасао.{S} А та |
| нсуз!“</p> <p>А када га ни до вечери не би, мајстор Диша одлучи да достави полицији о бегунцу, |
| е толико изменио у кући, да га човек не би познао.{S} Разуме се, да се Лепосава одупрла и такви |
| увао до повратка газдина, сада ме он не би овако отерао, него би ме још и за калфу извео, што с |
| у, да на капиџик удари катанац, како не би нико могао с поља ући, па да лично окуша код Јанићиј |
| , то је двострука штета, коју никако не би могао поднети.</p> <p>А да на све ово одмахне руком |
| но неверство.{S} Тако у чаршији нико не би сазнао о томе, како му је пријатељ образ укаљао, а о |
| ни да помисли.{S} Њојзи баш ни мало не би криво, што ленчује; она је по кући весело певала, ра |
| ш када би знала, да је за такво дело не би вратио њезиној фамилији на вилајет; међутим, није мо |
| нићијеву.{S} Кира-Анастасија за цело не би јаче вриснула, да јој се наместо његово јавио у соби |
| притискивала.</p> <p>Иначе, када то не би знали, могли би још помислити, да се за овим загонет |
| отишла у буџак, добила је нешто што не би ни налик на Божји благослов.{S} То је била нека глав |
| могао пожалити.{S} Са Лепосавом опет не би могао говорити о томе, ма да је и она, као и мајка ј |
| -Дишина.</p> <p>Ваљда се Дишин шегрт не би толико забленуо ни пред голом турском сабљом, као ов |
| чу!“</p> <p>Али у кућевном домазлуку не би га више познали.{S} Како је у почетку покушавао, да |
| искушења претрпео; а да није, Бог му не би дао ону чудотворну силу и одрекао би се њега.</p> <p |
| , да је девојка честита и за цело му не би довела у кућу новога Ламбру; млада је, па није имала |
| и, море, да те ни сам Господар Милош не би од мене сачувао, само да се ниси вратио.{S} Па, деде |
| ом покојнога супруга.</p> <p>Кир-Ламбре би, можда, причекао још коју годину, докле удовица потп |
| вило око тебе као лоза око чардака, пре би и живот сактисало, само да теби и твојима помогне.</ |
| ушкоме не приличи оваку игру играти, те би се и сам почео као чочек извијати и поскакивати.</p> |
| ајлука, који би му морао исплатити, те би тако хаџија имао двоструку штету: — готов новац би м |
| , тај је облачак постајао све гушћи, те би, по који пут, бацио тамну сенку на кир-Дишино спокој |
| ародности Грк.{S} У таквој прилици први би запевао „<title>Тон деспота</title>“, да је грчкој п |
| што?{S} Бог ти је дао, можеш.{S} Многи би желео да буде хаџија, ама не може.</p> <p>— А баш си |
| самохран и како нема никога свога, који би га срдачно прихватио и благим мелемом ране привио.</ |
| ба, па тако и немају никога свога, који би им, на суђеноме часу, свећу додржао и паром очи закл |
| о као стене.{S} Прва два просјака, који би му навратили на дућан и почели богорадити, испратио |
| оликогодишњег непримљенога ајлука, који би му морао исплатити, те би тако хаџија имао двоструку |
| ч! — била је његова опомена онима, који би просјака, са прага свога дућана, сурово најурили.{S} |
| , не нађе ни један згоднији излаз, који би најбоље одговарао његовој жељи, да се ништа о овоме |
| га резултата, да би најбољи начин, који би одговарао потпуно његовоме стању, био, да Ламбру уни |
| иле, да спрече сваки могући пожар, који би се могао ма када јавити.</p> <p>— Ватру запрети, удо |
| клом јелечету и танкоме струку, за који би страховали да ће се сада преломити под теретом широк |
| на је већ почела да размишљава, на који би начин могла да оде само до Галца, па да покуша све ш |
| товати.{S} Па кад би то све било, да ли би он то и дочекао?{S} А код овога мајстора његово прои |
| за кир-Бенџом проливала.{S} Али како ли би тек сада било, сада, када је прошао трогодишњи парас |
| p> <p>Иначе, када то не би знали, могли би још помислити, да се за овим загонетним стиховима пр |
| о, нестрпељиво изгледао на капиџик, или би Лепосаву чешће одашиљао чак до другога сокачета, да |
| чула, она је у мутваку певушила што или би се с мајком разговарала.</p> <p>Тада би Јанићије из |
| се ради, добивао је шамаре за врат или би га мајстор чукао у главу савијеним кажипрстом, на ко |
| го за тебе, ваљда, рђо калфинска!{S} Ти би ми па бољи био? — одговори Лепосава и сада га удари |
| он се зачуђено заблену.</p> <p>— Шта ти би, мајсторе?</p> <p>— Воде! — једва прошапута Диша.</p |
| о својих новаца дошао.{S} Турске власти би хаџи-Зосима бациле у апсу, а новац би задржале, и ха |
| ју је у посао узео.</p> <p>Мајстор-Диши би сасвим ново; куд је он на то и помишљао!{S} И он се |
| леда лево десно кроз сокачић.{S} И увек би се, после тога, враћала нерасположена и срдито стрес |
| з маглу слушао, и место икакве речи тек би покаткад простењао, нарочито онда, када би му она ок |
| одвратила од нечастиве силе!{S} Са овим би добио децу, али то би било од нечастивога! — говорио |
| толико!{S} И зар је он једини, за којим би полиција морала трагати!</p> <p>Диша је већ у велике |
| ме месту и код свакога човека, са којим би се састали, истицао богоугодне врлине побожнога мајс |
| кир-Думинога дућана.{S} А кир-Дума, чим би га угледао, повукао би се дубље у радњу и од туда кр |
| плео и у страху од могућне несреће, чим би му се дало, побегао би у дућан, само да би избегао о |
| ад је правио туршију од белога лука, он би пребројао све главичице и строго је мотрио, колико ћ |
| су се међу девојкама у тај час чула, он би сазнао на пример да је округао као гоч (бубањ), да с |
| ога спопао страх од учињенога греха, он би се дохватио тога правца, окретао своје мисли на ту с |
| гима не паде на ум да га њоме ожене, он би у тој жељи провео цео век, а не би ни покушао да је |
| ада ни крива ни дужна тера из радње, он би га тако издеветао за све, да се до века сећа, како ј |
| на мишицама какве му драго лепотице, он би, зацело, узвикнуо од силна задовољства и, Бог зна, н |
| ити око дућана.{S} Да је само могао, он би тога мајстора, који му је толико шамара напоклањао к |
| просјак пред вратима понизно чекао, он би се пропео на прсте, бркао по једној торбици, обешено |
| .{S} Баш да и није кир-Дума пристао, он би се ипак вратио својој вереници; јер оно, што већ јед |
| агрљај и пољубац, који му узе свест, он би и сада весело певао, па на сељаке, кад би у дућан те |
| како му је пријатељ образ укаљао, а он би био потпуно освећен.</p> <p>Ама такав начин освете б |
| ћне несреће, чим би му се дало, побегао би у дућан, само да би избегао оно што се може десити.{ |
| м задовољством свакога вечера пребрајао би дневни пазар и милостиво посматрао у гвоздењачи насл |
| не би дао ону чудотворну силу и одрекао би се њега.</p> <p>— И тебе сада искушава ђаво.{S} Метн |
| А кир-Дума, чим би га угледао, повукао би се дубље у радњу и од туда крвнички гледао за њиме.< |
| сасвим пропао; код другога газде морао би као шегрт почети из нова и шегртовати још толико год |
| ском предусретљивошћу претегла, искрсао би на ново нов непријатељ, који прећаше да му правац ду |
| ну.{S} Кад би му их когод одузео, остао би без њих као трупина без руку, не би имао више коме д |
| го зачуђена и збуњена.</p> <p>— Шта ово би, буди Бог с нама!? — учини и од чуда се прекрсти.</p |
| на, сада ме он не би овако отерао, него би ме још и за калфу извео, што сам му био веран! — мис |
| личаше.{S} Он занеме од забуне.{S} Хтео би да јој одговори ма шта, да је нападне речима, да јој |
| аш и када би се толико заборавила, брзо би га отишла мајци на вилает!{S} Жена, кад није понизна |
| се удале; а тек трећи, кад наврати, био би задржан са речима: „Чекај, чекај!{S} Дао Бог, брате, |
| : — готов новац би морао дати и изгубио би вернога и оданога калфу, на кога је тако свикао.</p> |
| лонуо, незадовољан и као утучен, вратио би се у мутвак и осорљиво одговарао, ако би га она што |
| на дућан и почели богорадити, испратио би обично речима: „Даће Бог, Божји људи, даће Бог!“ и м |
| нимаше.{S} Напротив, да је смео запушио би јој уста и изгурао из мутвака, у коме је до мало час |
| а намучи, или што се нечега плашила, ко би то могао погодити.{S} Једно је јасно, да га је увек, |
| пут, пред том сликом снеби.</p> <p>— Ко би и на то мислио? — прошапута и одмахну главом, да се |
| Бенџине смрти; а кира-Думиница?{S} А ко би то знао, чега се ради она радовала!{S} Жене никада н |
| ех би био, кад не би то урадио.{S} И ко би сада веровао да ту нема ништа, кад не избиваш од ону |
| урадио, као да си ми био брат.{S} И ко би други смео да тако уради?{S} Ја ето нисам никоме ода |
| ој да заплаче, очи се замаглише; али ко би знао зашто, она од једном скочи, одмахну руком, скид |
| n="99" /> ма у каквоме послу нађе, ако би случајно он из собе изашао.</p> <p>Али кир-Ламбре не |
| ји не би зависио ни од Дишине воље, ако би је спасао.{S} А тако се баш и десило.</p> <p>Кир-Диш |
| и се у мутвак и осорљиво одговарао, ако би га она што запитала.</p> <p>Да ли је Лепосава ово чи |
| у сагне, како би га прелетео калуп, ако би се газда Диша бацио за њим.</p> <p>Газда Диша је сед |
| ио од сваке болести коју је имао; а ако би случајно био здрав, онда је требало само, пре него ш |
| игра или: „последњи удовички бес“, како би се изразио њезин кум, кир-Дума, да је нешто од куда |
| е у смеј.{S} Сигурно је замишљала, како би то изгледало, кад би она, у онаком положају, обилази |
| има што, по кући спреми и дотера, како би младожења све у реду затекао.</p> <p>О сунчеву смира |
| ре навуче антерију, тек онда виде, како би му боље било да го и бос протрчи кроз чаршију, него |
| вазда, да се у згодном часу сагне, како би га прелетео калуп, ако би се газда Диша бацио за њим |
| се зацени од смеха представљајући, како би то изгледало да се Диша оженио њезином мајком.</p> < |
| ку.{S} Да му је сада онај цванцик, како би се слатко најео хлеба.</p> <p>Симиџија би му, можда, |
| тки, да је хаџија тек сада осећао, како би то добро било, кад би чудотворна хамајлија учинила и |
| о је, да што раније дође на чесму, како би што дуже на <pb n="37" /> њој остао.{S} Али овога пу |
| та, да пресретне мајку.</p> <p>— А како би било да пођем и сам, да је потражим! — помисли једар |
| ти из куће удалише.</p> <p>— Е, па како би; нађе ли? — запита Маца, кад вечераше.</p> <p>— Добр |
| шити о томе није ни мислио.{S} А и како би могао размишљавати, кад су га све ове сплетке и дога |
| ако је уздисао Ламбре, помишљајућИ како би му све празно било без ове веселе женице, ради које |
| рла и таквим жељама, да тка платно како би Диша хтео; али зато Диша изналажаше свакога дана по |
| му ја нисам била жена, па да видиш како би се провео — викала је фудул-Стаменка <pb n="104" /> |
| је кир-Ламбре слободан, без жене, лако би она пркосила целоме свету, раставила би се са кир-Ди |
| чу да ће Јанићије у свет, осети колико би јој тешко било да се растане од овога младића, са ко |
| лити, да је онолико посла свршио колико би обично, шале ради, за један дан посвршавао.</p> <p>В |
| о му беше још и милије.{S} Некако тешко би му било рећи јој све то у очи, а још теже остати при |
| није имао више нигде излаза.{S} Требало би да се врати; али куд и коме?{S} Зар да својим очима |
| од, и када би му било у власти, за цело би се сва грчка чаршија за двадесет и четири сахата исе |
| Да му Лепосава беше под руком, за цело би и с њоме тако: пљунуо би на онај дукат и сву би нога |
| овако узбуђеном стању започео, за цело би морао из нова започињати, да га у раду не прекиде ки |
| е придржа за довратак у дућану, за цело би пао на земљу.{S} Пожурио је кући, али, кад је дошао |
| му се под ногама земља мигољи и за цело би пао, да се у томе часу не ослони леђима о стабло јед |
| најубедљивије разлоге мозга, размахнуло би у томе часу, заошијало на све стране и развејало лед |
| наш још ни по коме свету ходиш, а овамо би да радиш по својој лудој памети.</p> <p>— Боже, мајк |
| ао све, где је био и шта је радио, само би још више пред Лепосавом утврдио колико је немоћан, д |
| лакрдијама; где га нису оставили, тамо би изникао међу сватовима, провлачио се са Мацином Лепо |
| ме, отрчи до куће и обиђе децу.{S} Тамо би преседео по читаве сате, гледао их све троје, онако |
| жалости.{S} А да је удаду за Србина, то би био грех према покојнику, који је Србе, као и сви Гр |
| о се тако што из њезине куће изнесе, то би могло нахудити њезиноме доброме гласу.</p> <p>Тетка |
| евидљивим, кад кроз чаршију пролази, то би му било најмилије.{S} Овако, није му остало ништа др |
| м стиховима прикрива какав злочин; а то би била клевета на једног честитог грађанина, који је с |
| амбре умало не спотаче.</p> <p>— Шта то би, кир-Ламбре?{S} Да се нисте убили? — чисто врисну фу |
| у се никако не јављаше, те му сада и то би неправо.{S} Ако је и отерао из собе, зашто да му се |
| је узети коју му драго Српкињу, али то би био онакав исти грех према будућој својој деци, као |
| силе!{S} Са овим би добио децу, али то би било од нечастивога! — говорио је хаџија држећи харт |
| и отићи бољем.{S} Јер и бољи мајстор то би исто радио са својим шегртима.{S} Чак и родитељи, ка |
| су једно другоме вазда пакостили; често би се пута, она рашчупаних коса и плачући а он сав изгр |
| ица сливале се крупне грашке зноја, што би за здрава човека било много и на највећој летњој при |
| на околишно тек по штошта добацила, што би га уверило, да кира-Анастасија ни као удовица није б |
| мајстор-Дише никада не виде ништа, што би га чвршће везивало за њега, он му је опет био нешто: |
| лико расположи или ма чиме одушеви, што би га из граница обичнога душевног кретања изазвало.{S} |
| га много више него ли ма шта друго, што би намерно смислио.{S} Мајстор Диша је, пре него што се |
| затекао и први сумрак, те једно то, што би могао пасти патроли у руке, ако на улици заноћи, а д |
| дана у дан за сваку своју погрешку, што би је као дете учинио, или за сваки погрешан убод шилом |
| ј није изгледало онако страшно, као што би било, да их је ма коме другоме дао.{S} Она изиђе из |
| е, који је говорио много више, него што би је у стању била исказати највештија фраза песника из |
| ишу.</p> <p>— Казала сам, боље него што би и ти сам могао; али она ни да чује!{S} Каже:{S} Гаџу |
| о ради, ни главе не диже.{S} Једино што би га из дућана повукло, то је, да, од времена на време |
| ка Маца још ћуташе, тек по који пут што би јој се из груди отео дубок уздах, који му наговештав |
| онако било. — Јер, да није крива, зашто би вриснула?</p> <p>— А?...{S} То?... поче Диша загушен |
| /p> <p>— А што ме питаш за то?{S} Зашто би се ја мразила са светом, да сада говорим, па сутра д |
| руком, за цело би и с њоме тако: пљунуо би на онај дукат и сву би ногама изгазио.</p> <p>— Или |
| када течеш, за кога течеш! — суздахнуо би кир-Диша, нарочито онда, када се у своме дућану усам |
| ће Бог, Божји људи, даће Бог!“ и махнуо би им руком, да се удале; а тек трећи, кад наврати, био |
| оре, да је он човек на своме месту, зар би се клонио наших девојака па тражио Цинцарке.{S} Или: |
| говори: „добра храна, добар пород!“ Зар би твоја жена дошла теби здрава као тресак, да мој поко |
| лази он за бадава у нашу кућу.{S} И зар би то било лепо од њега, паметног и угледног човека, да |
| зјавити у себи какву жељу и часни ексер би му је одмах испунио.</p> <p>— Шта желиш? — запита ис |
| оме тако: пљунуо би на онај дукат и сву би ногама изгазио.</p> <p>— Или ћу је убити или ћу се о |
| — одговори Јанићије, зверајући на коју би страну умакао, само да се спасе од толиких девојачки |
| јој Диша и руком одмери висину, колику би могло имати дете од шест година.</p> <p>Овај се разг |
| Маца од овога часа омилела, у толико му би више жао, што нема, ма шта чиме би јој могао награди |
| му је теже падало: дан или ноћ.{S} Дању би по вас дан одбијао од себе мисли, које га и без њего |
| завлачи у лонац где се ручак кувао, ту би обично варјача утерала дисциплину у главу непослушни |
| творан, јер ко год би га целивао, одмах би се излечио од сваке болести коју је имао; а ако би с |
| {S} Кријеш а немаш зашто.{S} Море, грех би био, кад не би то урадио.{S} И ко би сада веровао да |
| пракси видела и такве ствари, од којих би се човеку дигла коса на глави, само кад о њима слуша |
| и би хаџи-Зосима бациле у апсу, а новац би задржале, и хаџи-Диша би имао само то задовољство, д |
| ија имао двоструку штету: — готов новац би морао дати и изгубио би вернога и оданога калфу, на |
| ј напуштеној вереници као блудни син из Библије своме оцу, ушли свечано у кућу лепе удовице, шт |
| Ја да си гола бакчу обилазим? — Ич, не бива!</p> <p>— Зашто: не бива?</p> <p>— Мори, ни у хама |
| азим? — Ич, не бива!</p> <p>— Зашто: не бива?</p> <p>— Мори, ни у хамам без пестемаљ не ходим!{ |
| убље залазила у удовиштво, све је лепша бивала, тако, да о трогодишњем парастосу не беше у чарш |
| и смејала се; али ипак (до душе ретко) бивало је да јој кроз најживљу шалу и смех прелети прек |
| Дан из дан Лепосави је све горе и горе бивало, а кад болесница већ поче сасвим губити свест, х |
| му је што.</p> <p>Незадовољство Дишино бивало је све веће, и у колико се више Лепосава на њего |
| цаху, мајстор Диша је све нестрпељивији бивао.{S} Баш је чезнуо да се на ново окући, да стече д |
| а и Лепосави ово Дишино џангризање поче бивати несносно и једнога дана, кад Диша, мислећи ваљда |
| се од немила до недрага, докле га један биволар, који је дотеривао биволице у Београд, није наш |
| испрзи у паклена мука!{S} А-ах, рогата биволица една, сас моји ли пари градиш барјаче на црква |
| у ја вас <pb n="167" /> и твога мајстор-биволица!{S} Пцета! — викао је на сав глас Дума, очигле |
| кле га један биволар, који је дотеривао биволице у Београд, није нашао на путу, примио га и дов |
| удул-Стаменку није никада марио; његова бивша жена била јој је присна пријатељица; а сама та по |
| оже за јеменије и испод очију посматрао бившег шегрта како се наокришке ближи.</p> <p>Јанићије |
| м заклоњеним улицама сукобити са својим бившим пријатељом, стаде, разрогачи се на Ламбру и дршћ |
| ет нам не је како у вас.{S} Него кад ми бидете муж, онда — друго је“.</p> <p>Тако је причао Лам |
| еш, све ћу да урадим.{S} И калфа ћеш да биднеш, и ортак са кир-Дишом.</p> <p>— Ламбру да отераш |
| лонуле а у недрима од страха тако силно бије, да јој је кошуља од танке ћерћелије, кроз коју су |
| <p>Мајстор Диша бледи и румени; срце му бије а душа се поткупила, па се и не показује жива.{S} |
| обе ћупе да се разбију.</p> <p>— Што се бијеш, газда? — зацвили дечак, изненађен оваким дочеком |
| стор Диша и тетка Маца шаљу; али, ипак, Бик не може да одоли срцу, а да је, бар узгред, кад пор |
| њивала мајку или бар старију сестру.{S} Бик и Лепосава начинили примирје и заједно трче то амо |
| нице)... знаш... пре, кад оно... — муца Бик збуњено и чеше се за врат.</p> <p>— А, ту ли те свр |
| ата, те га одалами шаком за врат, да је Бик одлетео неколико корачаји.</p> <pb n="48" /> <p>— Т |
| стор Диша, и ожалошћени калфа, Јанићије Бик, и сав остали комшилук, који се наслађавао некада, |
| ј пар уђе у дућан његов шегрт, Јанићије Бик, и унесе две ћупе воде.</p> <p>Мајстор-Диша му потр |
| е народу: „Чујте и почујте!{S} Јанићије Бик, калфица код Дише устабаше, отумарао је незнано куд |
| еди.</p> <p>Весеље махнито.{S} Јанићије Бик зачинио песмом и шалом.{S} Овога дана постао је он |
| ра дан не беше га у дућану.{S} Јанићије Бик седео је опет на своме месту и радио посао, као да |
| је почистио испред дућана, узе Јанићије Бик крчаг и отиде на чесму, да наточи воде.{S} А чесме |
| ка.{S} Један међу овима био је Јанићије Бик.{S} Са заваљеним фесом за потиљак, пребаченим ћурче |
| .</p> <pb n="58" /> <p>И то је Јанићије Бик тако савесно вршио, да му ни највећа цепидлака, кој |
| по мери капу избере.</p> <p>И Јанићије Бик тих дана био је више по улицама него у дућану.{S} Р |
| ати мајстор-Диши.{S} Па и овај Јанићије Бик, чији снажни врат и пространа плећа одаваху силу мл |
| некакву грану о којој је висио Јанићије Бик о затегнутоме ужету.</p> <p>— Не дај, Боже! — уздах |
| ело па изиђе из дућана.</p> <p>Јанићије Бик притегао кајишем о колено једну јеменију и прошива |
| та чује, зашто је вратио прстен; али им Бик увек одговори, да газда није у дућану.</p> <p>Но до |
| Диша отишао у дућан, терала да муче као бик и да гради којекакве лакрдије, као оно о сватовима. |
| ије храстова врата, а уме и да муче као бик.{S} Ко га нађе, нека га привуче властима а по том м |
| у дућан тек онако нагвирили, мукнуо као бик и кроза целу чаршију изазивао весели смех.</p> <p>П |
| дућана, али он не муче више на њих као бик, те да засмеје ћепенке, него се ућутао, па само рад |
| и полети, мукне тако, да вам се чини то бик муче.</p> <p>Кир-Ламбре и сви остали одушевљени Бик |
| p> <p>— Ох, ох, луда глава! ох проклето Бик што ми укради антерија!{S} А-а-ах! — Шија да му зав |
| еко собе пренео.</p> <p>— Ба! — узвикну Бик -— то и ја могу.</p> <p>— Јок, то ти ниси кадар.</p |
| на овако благом пролетњем сунцу.</p> <p>Бик стао насред дућана, па гледа разрогачено у свога га |
| ше сад је, (разуме се у пратњи Јанићија Бика) пролазећи кроз грчку чаршију, пркосно пролазио по |
| е супруг већ отпутовао.</p> <p>Јанићија Бика, и ако није још био произведен за калфу, оба су ше |
| о својој глави ради.</p> <p>Ухватио је Бика за ухо, продрмусао га ваљано, па му је онда читао |
| > <p>Кир-Ламбре и сви остали одушевљени Биковом вештином, само што га у недра не мећу.{S} Дума |
| стор Диша са женом, пуницом и Јанићијем Биком, а око њих стотину и више пратилаца.{S} Литија се |
| рошенице, па када није могао, он нареди Бику, да погне леђа, а он му се попе на леђа, па одатле |
| м Београду уста или да забрани Јанићију Бику, да на свакоме ћепенку приповеда како је кир-Ламбр |
| као да сам ти ја крива.</p> <p>Јанићију Бику, који је у велико постао десна рука мајсторове рад |
| тка Маца, поред свога видарског позива, била је и с друге стране међу београђанкама мио гост.{S |
| унила, прво лице, које угледа код себе, била је тетка Маца.{S} Она му је сваки час чело квасила |
| Маца, којој је предао Ламбрине хаљине, била је за његове године и сувише стара, да би јој се м |
| еколико замењиваху кћер; а то је, ипак, била каква таква утеха.</p> <p>Али Јанићије се сасвим и |
| , што је од молепствија и обећања имао, била је у томе, што се кира-Думиница, од године до годи |
| ао.{S} Кир-Думина жена, кога је окумио, била му је сад наместо најстарије сестре; она је по чар |
| у мозгу, када би хтели да је уподобимо, била је слична узрујаној гомили паса, који се гложе по |
| идес, Даде, Пијаде, Гуша, Нуша, и т. д. била су, у то доба, као градски бедеми чврста имена, ко |
| шко, да у мало не паде пред олтарем.{S} Била је бледа у лицу.</p> <p>Но то је за кратко трајало |
| и не уделиш пару, удели му благу реч! — била је његова опомена онима, који би просјака, са праг |
| и што је брже могао истрча на улицу. — Била му је првобитна намера да врати газдарици цванцик |
| зенско глава не могу да идем.</p> <p>— Била ти, кира-Мана, свога пса везати, док беше овде, а |
| ада у Цариград и обратно.{S} Ова служба била је колико напорна толико и строго поверљива.{S} Ни |
| д очи; и ма колико му та живахна појава била пријатна, ипак га је доводила у неку забуну.</p> < |
| пи му руци.</p> <p>— Зива била!{S} Зива била! — одговори кир-Дума, пруживши јој руку у којој су |
| -Думу и приступи му руци.</p> <p>— Зива била!{S} Зива била! — одговори кир-Дума, пруживши јој р |
| у целој овој сплетки толико исто крива била колико и мајстор Диша, морала је да чује и такве с |
| м кир-Думе и Ламбре.{S} Али круна свега била је његова вештина, да пробије врата — главом.{S} З |
| ледаше како им је сплетка краткога века била.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Шта је мај |
| </p> <p>Али како је Анастасијина порука била то исто што и заповест, он прикупи бројанице, изви |
| о мајстор-Дишу до лађе, чија су једрила била већ уздигнута <pb n="181" /> и спремна, да крену н |
| чинило му се, да је до пре четири дана била тек као једва растворен пупољак, а сада ето где пр |
| је ни мало сумњао.{S} Зар је једна жена била, којој су записи побожних дервиша помогли!{S} Ето |
| ку није никада марио; његова бивша жена била јој је присна пријатељица; а сама та помисао била |
| потпуно и слатко причати, да је милина била слушати.</p> <p>Била је увек одмерена, горда на св |
| е дан прстена и сватова.{S} Кућа Мацина била је пространа, те, поред осталога, утврдише да се м |
| ећи пре него ли што је уцвељена удовица била у стању да утаре трогодишњу сузу над успоменом пок |
| ко Бог да, наследника.</p> <p>Свадба је била врло весела.{S} Цео еснаф и званице из осталих есн |
| ири дана, кад није долазио, Лепосава је била врло замишљена, па је по десет и двадесет пута ист |
| n="169" /> и понизност.{S} Лепосава је била као мало преплашена; када су је у цркви довели пре |
| ово или оно донесе.</p> <p>Лепосава је била у трострукоме послу: спремала је ствари мужевљеве, |
| своје особине, тетка Маца не само да је била радо виђена у кућама где се тако што догодило, нег |
| ј дан, и сутра дан, она је, као када је била здрава, радила по кући и отимала се од слабости, к |
| ом оделу међу људе јави.{S} Антерија је била толико широка, да је могао четири пута око себе об |
| ри стране, разнесу.{S} Напротив, она је била од оно мало жена, које су умеле не само да туђу та |
| се жене „на коме добу“ налазиле, она је била неопходна; а оне жене, опет, које чезнуше за децом |
| о у срце; а што је најгоре било, она је била толико <pb n="136" /> одана вољи своје матере и то |
| м, грчким, цинцарским и српским; она је била увек пуна домаћих новости, а умела их је тако потп |
| џезвом кафе и два филџана.{S} И она је била нешто мало раскомоћена, без јелечета око снаге и б |
| г члана фамилије.{S} Једном речи она је била: „тетка“, мила и добро дошла свакоме.{S} Али, кира |
| за покој душе чиме заложи.{S} Совра је била пуна; Маца није жалила, она је у овом изобиљу јела |
| посаву.</p> <p>Али овога вечера Маца је била узнемиренија него ли икада.{S} Ни сама не знајући |
| ш, како му момак објасни, тетка-Маца је била врло љутита и поручила му: ако одмах не дође, она |
| гне и око њих пробаје.{S} А рука јој је била тако срећна, да и оне жене, које су већ сваку наду |
| ућама где се тако што догодило, него је била уважавана и од оних жена чији живот беше посвећен |
| и ни налик на Божји благослов.{S} То је била нека глава са вепровим зубима без трупа и рамена и |
| шњи трговци доносили робу.</p> <p>То је била добра мисао и ко зна не би ли тај посао испао кир- |
| под својим јастуком напипао.{S} Ноћ је била ведра и обасјана, благ поветарац доносио му је шум |
| љивања за собом?</p> <p>Кира-Мана му је била последња брига; венчана му је жена и куда би она с |
| она на то пристати.</p> <p>Зебња му је била оправдана.{S} Кира-Анастасија <pb n="54" /> удари |
| зрака, да се на њему сунча, добра му је била и хладна месечина.</p> <p>А Лепосава га је и сада |
| пожури тетка-Маци.{S} Тетка Маца му је била једина личност, коју је он дубоко поштовао и о кој |
| о таквим сокак-сплеткама, дужност му је била да их најодлучније сузбије.</p> <p>Али на који нач |
| 1" /> јучерањи дан севну у памети, није била, да сазна шта је са његовом женом.{S} За њега је о |
| ј намери.{S} Синоћна пољска вечера није била тако издашна, да га за дуже време засити.{S} Имао |
| као грешница пред иконом.{S} Ништа није била у стању да проговори, у грудима јој је тако силно |
| >Али даљина од Београда и Лепосаве није била у стању да га извида.{S} Дан ноћ осећао је како му |
| чува од срамоте, али ниједна мисао није била кадра ни толико, да се за који часак у његовој гла |
| о онај дежмекасти папуџија, она то није била кадра ни за живу главу рећи пред кир-Ламбром, чију |
| из далека му наговештавала како му није била прилика да се жени удовицом па још једном Цинцарко |
| тка-Маце.{S} И кира-Анастасија је после била овде, плакала и пошла, да се дави, а ја сам се онд |
| да је од њега само једну или две године била старија) Бог с тобом, дете!{S} 4000 гроша!{S} Ако |
| оја се налазила тек у првим зачетцима и била тако неуређена, да су се писма на хрпате губила ил |
| а свих редова уживала велико поверење и била радо примана у сваку кућу.{S} Нарочито, када су се |
| оме да мисли.{S} А после тога и Маца би била најбоља контрола, да му домаћицу од злих очију сач |
| тиховима прикрива какав злочин; а то би била клевета на једног честитог грађанина, који је свој |
| да ће она котао теглити!{S} Ја нисам ни била у мутваку но у соби, кад је то урадила.{S} И није |
| ије само расположена, она је ове вечери била управо одушевљена.{S} Прам јасне месечине, која је |
| до ове заклетве нагризала срце, па ипак била тако мила, сада му постаде мрско онако исто као и |
| ице на покојника.</p> <p>А тај покојник била је прва љубав, први њезин осећај, који је у свој с |
| а, погансуз!{S} Ух, ух, што му ја нисам била жена, па да видиш како би се провео — викала је фу |
| да неко отвори капиџик.{S} Прва помисао била је, да је мајстор Диша дошао, да се разрачуна с њи |
| е присна пријатељица; а сама та помисао била је довољна да је грубо запита: „Шта тражиш ти овде |
| је био задовољан: ово му је куд и камо била снажнија освета, него ли да је кир-Думи забо нож у |
| што га је задужила.</p> <p>Да ли је то била узајамна мржња или несташлук детињи (јер ни Јанићи |
| сећала се много пријатније; сада је бар била мирна од његових напада, а у вече, када би он за с |
| ажио је и развод брака, а како је ствар била очигледна, суд му је и то досудио.{S} Да се ствар |
| у књигу.</p> <p>Анастасија је први пут била удата за кир-Бенџу, казаса из Главне Чаршије, који |
| ад је Маца ушла у собу, Лепосава је већ била мртва.{S} Јанићије, који још једнако јецаше, није |
| орио много више, него што би је у стању била исказати највештија фраза песника из Еладе.</p> <p |
| зу.{S} Таква случајност за мајстор-Дишу била је сама Маца.</p> <p>Када је претрнула срца напуст |
| ало се по његовој глави; а свака од њих била је црња од црње.{S} То не беше више обична брига д |
| о јој у томе часу лице запламте.</p> <p>Била је у томе часу тако свежа и мила, да је Диша од сл |
| чати, да је милина била слушати.</p> <p>Била је увек одмерена, горда на своју вештину, и када ј |
| ија, која у тај пар уђе у дућан.</p> <p>Била је необично тужна и усплахирена.{S} Кад је видела |
| е.{S} А чесме по Београду, у оно време, биле су као нека врста касине, где се свет састаје, да |
| млаз бистре и хладне воде, нису никада биле без два три човека или жене, чије се већ давно нап |
| у, у овом невином обожавању и саучешћу, били заступљени сви еснафи, који се у ондашњој чаршији |
| и, који су као Јанићије, <pb n="170" /> били те среће, да свој први пламен младићске љубави пре |
| и, који нису у сличноме положају никада били, дај Боже да ни кроз туђу историју не сазнаду а ка |
| е чаршија умири.{S} И тако, сви разлози били су тако снажни, да им се није могло одолети ни с к |
| роклето Ламбре, што %ми направи!{S} Они били ортаци на жена, а ја да плаћам трошкови!{S} Не сум |
| зи овамо и свима онима, који су невични били обичајима овога света, стојао је на услузи за врло |
| ваља.{S} До тога времена сви су еснафи били у цркви заступљени својим барјаком, само папуџијск |
| дакле само поуздани људи, који су уз то били не само вешти јахачи но, у случају потребе, и издр |
| положени седоше оба кума, а како су већ били од својих жена предусретнути као прводаџије, тако |
| {S} Нико од Грка и Цинцара, а они су му били најобилније муштерије, неће завирити више у његов |
| чко-цинцарској нацији.</p> <p>О томе су били оба кума на чисто; али, тамо овамо, не оста им дру |
| те и поче пирити у ватру, пред којом су били престављени лонци и рантлике.</p> <p>— Што ћутиш с |
| е.{S} Разуме се да, у таквим приликама, било случај или ма какав спољашни утицај узме неодлучно |
| и, дође јој као некада, када се с њиме, било на чешми или у махали, буд за што покавжила и поби |
| у бутину и мишице, тискале су се жене, било саме било са болесном дечицом, а и по који човек, |
| ико постао десна рука мајсторове радње, било је врло тужно, када би видео како мајстор Диша неп |
| ад се врати, да је никако више не види, било је за <pb n="100" /> њега толико исто немогућно, к |
| му до сада ни пост ни молитва не угуши, било је довољан доказ о чудотворној моћи свете утвари.< |
| ојећи.</p> <p>Прво, што јој паде на ум, било је то, да је на прагу новога живота, да је тај чов |
| е први на ударцу за свако доброчинство: било за поправку које цркве, школе или друге културне у |
| простићу јој и зажмурићу; што је било — било, само да ми се закуне да ме никада више неће варат |
| атова догоди.</p> <p>Шта је после овога било, Лепосава није знала.{S} Сећала се само толико, да |
| -Диша умро, па истрча на улицу, да кога било наврати у кућу.{S} Разуме се да по комшилуку није |
| ала много боље, него ли што је пре тога било.{S} Дућан пун, поруџбина на хрпат, а зарађени нова |
| али помисли, да ли ти је познато икада било, да је некоме радња пропала, докле се он на хаџилу |
| еодлучан да ма шта уради, да га је сада било чак страх и на улицу да изиђе.</p> <p>Али има нешт |
| м проливала.{S} Али како ли би тек сада било, сада, када је прошао трогодишњи парастос, те тако |
| е грашке зноја, што би за здрава човека било много и на највећој летњој припеци, а камо ли на о |
| /p> <p>И то му је у овом хаосу узбуђења било лако рећи; али, ако га мајстор не отпусти, ако му |
| а сваку ситницу пребацивао Лепосави, па било то макар за што.{S} Лепосава је донекле сносила св |
| храни и науци; све ми је добро код тебе било, али ето, ја те молим да ме отпустиш.</p> <p>— Хај |
| ти о свему што се десило.{S} Шта је све било ноћас?{S} Ето: код фудул-Стаменке прекужио је једа |
| нарави иста мајка.</p> <p>То му је све било већ одавна познато; није једаред само кира-Думиниц |
| се морао поштовати.{S} Па кад би то све било, да ли би он то и дочекао?{S} А код овога мајстора |
| ом, он је грабио даље.{S} Срамота га је било, да се умеша у ту гомилу, јер му се чинило, да ће |
| шта је томе узрок.{S} Разуме се, да је било сијасет прича и узрока; свака жена причала је, как |
| онални ипак умекшају.{S} Међу Србима је било већ такових људи, који, и ако не имађаху ни капи к |
| оме, па многе нероткиње, међу којима је било и сасвим непознатих јој жена, долазиле су, да виде |
| н исприча газда-Диши потанко све шта је било и како га је кира-Анастасија после митила; па чак |
| ипну зубима.{S} Инако надраженом сад је било довољно, да сав нагомилани јед окрене противу свој |
| над земљом, нарочито око чешме, где је било увек по мало блата, игрукала је провидна јара, да |
| ира-Анастасија одреши бошчу, у којој је било поклона за њу, кира-Думиницу и кира-Ману.{S} Јако |
| мети није долазило.{S} Напротив, њој је било врло пријатно што је судбина поштедела од једне су |
| ер баш и да јој се није свиђало, њој је било немогућно да и даље самује, а да ипак очува добро |
| а: калос мерос, кир-Диса!</p> <p>Ово је било за њега толико почасти, да је сав успламтео, па од |
| варали и поштење ми убијали, па, ако је било греха од мене, он ће ми опростити.</p> <p>Таква су |
| година.</p> <p>Може се мислити како је било грчкој чаршији, а нарочито комшијама онога времена |
| ила, да је водом напоји.</p> <p>Тако је било и овога јутра.{S} Диша је зором отишао у дућан нар |
| ажњу то на ово то на оно, тек колико је било потребно, да удовица онаквог једног мужа не <pb n= |
| те толико у кући држим!</p> <p>Тешко је било Лепосави слушајући материна разлагања.{S} Свака ње |
| ја.{S} Једино што јој је добацио, то је било неколико речи, да га не дочека кући, ако принова н |
| о је!... промуца кир-Ламбре...{S} То је било!</p> <p>И сад му не беше тешко опоменути се и свег |
| завртела, да буде његова жена, — то је било тако мило, тако неочекивано, да је од <pb n="21" / |
| на гнездо па онда на њега.</p> <p>То је било после једнога разговора са Мацом, који је хаџију в |
| p>— И опростићу јој и зажмурићу; што је било — било, само да ми се закуне да ме никада више нећ |
| иције!{S} Несрећник један!{S} Шта му је било мало код мене?{S} Хтео сам да га узмем на трећу па |
| врати у овај „црни“ Београд, где му је било све тако горко и мрско.</p> <p>И свему је она крив |
| аде јој дуго да премишља.{S} Лице му је било врло расположено, готово насмејано, у колико се та |
| је како га памет издаје, у глави му је било мутно и тупо, а уз то је осећао и неко одмерено ху |
| ена брата.{S} У овој улози, и ако му је било таман онако као одрасломе момку у детињим чакшириц |
| име, то му је било све.{S} А како му је било код куће, где се врло рано затварао?{S} Изгледао ј |
| је срце вукло Анастасији, толико му је било тешко изићи јој пред очи овако сплетен и немоћан, |
| најмање надати сусрету с киме, то му је било све.{S} А како му је било код куће, где се врло ра |
| ша је већ у велико припремао, што му је било потребно, да се у сватовима покаже као <pb n="31" |
| ћи, под оним хладовитим орахом, њему је било као да се налази међу најближим својима.{S} Управо |
| ма, да га целују.</p> <p>У сандучету је било пуно памука, а у томе памуку лежао је један велики |
| е болује. — Но међу свима највиша их је било жена нероткиња, којима су већ дотужали прекори и и |
| више онако снажних људи, као што их је било некада.</p> <p>— Камо ти сада тако јаког човека, к |
| збацити језик удавача, којима би милије било, да су оне зурле пред њиховим капиџицима писнуле.< |
| ако су се кумови и сложили у томе, није било баш тако лако пронаћи прилику, која би одговарала |
| време по целоме Београду раструби, није било никаквога изгледа на мирбу.{S} Кир-Дума, који је у |
| бре никако не може изићи на улицу, није било другога начина, но да Ламбру закључа у собу, да на |
| азност наспрам Дишинога шегрта.{S} Није било јела ни посластице, које је кира-Анастасија тако в |
| члану грчке насеобине.{S} Да тога није било, Бог зна би ли се мајстор Диша могао одржати међу |
| кори жену, што нема деце, али сада није било дана, кад није ма за што викао.{S} Пре се уздржава |
| једна.{S} Међутим, кира-Анастасији није било до чекања, ту је требала једна одлучна мисао која |
| се.</p> <p>Но ни у удовичиној кући није било друкчије.{S} Кад је Јанићије однео прстен кира-Ана |
| вољством дочекала кир-Ламбру, ипак није било пријатно, да се у њеној кући догоди какав шкандал, |
| што по то, да оде.{S} Пред текијом није било никога а у самој текији затече дервиша, огрнута ву |
| њиховим удавачама прилику, а како није било другога начина да мајстор-Дишу изведу на праву ста |
| настасији да ће ћутати, то за цело није било, јер је Ламбре престао да долази и кира-Анастасија |
| ти се са сваке стране за собом, то није било у нарави Дишиној.{S} Међутим, Јанићије му је већ ј |
| ја да ћеш се ти вратити.{S} Али то није било лепо, да свога мајстора, који ти је као један роди |
| екнуло је Дишу, у толико више, што није било никаквога оправдана разлога, да на њезин позив не |
| до овога доба нема; то му до данас није било да толико одоцни.</p> <p>— Шта је томе момку, те ј |
| још новчано опљачка.</p> <p>Да му није било баш најлакше, када је пред запаљеним свећама и ева |
| ј није ни род ни помози Бог, да ту није било некога рачуна.</p> <p>Сплетка је од некуда потурен |
| гућно поправити.{S} Та прстена још није било, а за десет дана, колико је до прстена означено, о |
| ло не збуни.{S} Оно, што је најглавније било, постигао је.{S} Видео је, да испосник хоће да се |
| нахе.{S} До душе, није му најпријатније било, што му се синовац оженио Гркињом, па још удовицом |
| девојака.{S} Али кад већ није друкчије било, он се помири са тим гласом и пође у Београд, прво |
| стоји у јакој вези са оним што је после било; а то ће нам, најзад, објаснити и оне загонетне ст |
| сватове.</p> <p>А ко зна, не би ли боље било, да је мајстор Диша прво саслушао свога шегрта, па |
| ша, коме у тај пар севну, да би му боље било да га је млатнуо каквим калупом, него ли што му ре |
| нтерију, тек онда виде, како би му боље било да го и бос протрчи кроз чаршију, него ли да се у |
| и мишице, тискале су се жене, било саме било са болесном дечицом, а и по који човек, коме нијед |
| нуо прстен!</p> <p>Како је ово казивање било од свих осталих најоблије и најпотпуније, то, за д |
| пак, поред свега тога, ово садање стање било му је много сношљивије него ли оно што је јуче про |
| део.{S} Ништа, што је за напредак радње било корисно, није пропустио, и за ових седам месеци ра |
| А код овога мајстора његово произвођење било је већ на прагу.</p> <p>Сузе му навреше на очи и о |
| ађала је право у срце; а што је најгоре било, она је била толико <pb n="136" /> одана вољи свој |
| ек кира-Думиници.{S} Некако му је лакше било, да исприча све њојзи него ли њеноме мужу, према к |
| ао, колико му је вредио онај Јанићије и било му је врло криво, зашто да га баш сада остави.</p> |
| ну и њено Канче; боље <pb n="144" /> би било, да ти се не нађох као рођена мати, кад оно на смр |
| квоме према газдарици.</p> <p>А када би било бар кога, коме би смео поверити и његовом помоћи р |
| да пресретне мајку.</p> <p>— А како би било да пођем и сам, да је потражим! — помисли једаред; |
| ле!{S} Са овим би добио децу, али то би било од нечастивога! — говорио је хаџија држећи хартији |
| ије изгледало онако страшно, као што би било, да их је ма коме другоме дао.{S} Она изиђе из соб |
| као да сам ти рођена сестра.{S} Жао ми било, што немаш никога свога, а Диша те на неправди оте |
| е од њега сазнаде све како је на вечери било, а што је најважније, шегрт му исприча, како је ки |
| а ова перспектива, али какве би користи било, да му каже то?</p> <p>— Толики пут чиним због теб |
| обилазиле често; а тада у кући и башти било је врло живо и весело.{S} Лепосава је имала лепо г |
| деспота</title>“, да је грчкој певници било милина слушати га како извија.</p> <p>Побожан <hi> |
| че.</p> <p>Сад је и самоме мајстор-Диши било чудно, како је могао тако лаковерно поверовати јед |
| Диши поче да бубња у ушима.{S} Све ово било је за њега и сувише нејасно, али ипак је толико <p |
| брат си ми!</p> <p>Јанићију је све ово било нелагодно; оно незнано што га је једнако држало у |
| једну трунчицу; а већ после би им лако било да од те трунчице замесе читаво брдо препреке, пре |
| је био очевидни доказ, да је све онако било. — Јер, да није крива, зашто би вриснула?</p> <p>— |
| ићије у свет, осети колико би јој тешко било да се растане од овога младића, са којим се као де |
| чи не одговори, а њему је тако потребно било, да о тој теми разговор продужи.</p> <p>Тетка Маца |
| та потпуно задовољан.{S} Њему је главно било да кир-Ламбру најури из куће, а то је, у овај мах, |
| мбре, помишљајућИ како би му све празно било без ове веселе женице, ради које је прегорео кира- |
| аџија тек сада осећао, како би то добро било, кад би чудотворна хамајлија учинила и сада чудо, |
| вежега пролећа он није чуо, — све је то било и сувише слабо да га изведе из неме дубине у коју |
| ије могао умрети раније, него што је то било уписано у књигу.</p> <p>Анастасија је први пут бил |
| ј кући.</p> <p>— Грех је; ама зар је то било поштено да ми потури онакву жену?{S} Је ли то прав |
| ред појавом мајстор-Дишином.{S} Није то било од каквога страха, већ од оне изненадне промене, ш |
| ча на сусрет, али и сам увиде, да би то било неприлично да он, један мајстор, своме шегрту испо |
| н за бадава у нашу кућу.{S} И зар би то било лепо од њега, паметног и угледног човека, да једну |
| што се цене тиче, то му је већ познато било, да се овде може човек погађати до миле воље.{S} О |
| , мој синко, боље би и за тебе и за нас било, да си тражио кућу фудул-Стаменкину и њено Канче; |
| а сав грчко-цинцарски род, и када би му било у власти, за цело би се сва грчка чаршија за дваде |
| еше још и милије.{S} Некако тешко би му било рећи јој све то у очи, а још теже остати при своме |
| вим, кад кроз чаршију пролази, то би му било најмилије.{S} Овако, није му остало ништа друго, н |
| о очевидно он сам опажао, и самоме њему било је тугаљиво, кад год би помислио на долазак мајсто |
| ног мужа не <pb n="10" /> би, ма у чему било, изгубила од оног лепог угледа, којим се, као жена |
| се разабере, шта је све то у овоме часу било.</p> <p>Лепосава прва дође свести, образи јој на н |
| ак у Јерусалим запео, шта би тек од њих било!</p> <p>Тетка Маца је увиђала то, па је и предузел |
| у му пријатељи дали готов новац.</p> <p>Било је пријатеља, који су му само поручили да им купи, |
| ечицом, а и по који човек, коме ниједна биљара ни гатара није могла наћи лека нити му означити |
| вештина тетка-Мацина па најпосле и све биљаре, које су јој усрдно помагале, да спасу Лепосаву, |
| зид авлијски, сроза се и седе на један бињекташ, који стојаше уза зид авлијски и служаше уморн |
| Још неко време седео је мајстор Диша на бињекташу и чекао неће ли се, ма с које стране, из сока |
| је на оштроме крају, место обична врха, био завршен двокрако, те је личио на хаждајину жаоку, к |
| воту.{S} Као имућан трговац и устабаша, био је први на ударцу за свако доброчинство: било за по |
| да, када сам нагорео онако?</p> <p>— Е, био отварати очи!{S} Шта ти је требала јабанџика, туђа |
| да се удале; а тек трећи, кад наврати, био би задржан са речима: „Чекај, чекај!{S} Дао Бог, бр |
| више волела!{S} Растао је на наше очи, био ти је десна рука у кући, поштује те као оца; а и са |
| е сада, када се почео свестити, осећао, био је стид од самог себе, што је тако урадио.</p> <p>— |
| везало за ову кућу и хаџијину судбину, био је као утучен.{S} Од хаџије није се Маца никаквој р |
| ји би одговарао потпуно његовоме стању, био, да Ламбру уништи, њу љуто казни, али да му она, по |
| ло се и ишчезло као мехурић на води.{S} Био је као на ново рођен; лице почело опет да се затеже |
| сом ђулса, а очи са сунчаним зраком.{S} Био је у Еврејској Махали, пред једном баштом где су се |
| збунио, да је само хуктао и стењао.{S} Био је толико неодлучан да ма шта уради, да га је сада |
| , који му је био вођа по Јерусалиму.{S} Био је то неки Грк хаџи-Зосим из Епира, врло побожан, т |
| ћу спацирам!“</p> <p>Тај „побољи човек“ био је кир-Ламбре, те тако је она сама признала своје б |
| > <note xml:id="SRP19061_N3">„Карантин“ био је новац од бакра у вредности 10 пара.</note> <note |
| у се на пакост тако стегло, да је једва био у стању да ваздух удахне.{S} Стојао је тако неко вр |
| и.{S} Очигледан пример за потврду овога био је он сам.{S} И њему дође тешко, што је на прво пот |
| <p>Али што се тиче новца, ту је и сада био потпуно прибран и свој господар; о свакој је аспри |
| , по који пут (као што је то свуда онда био обичај доброга тона) узригну, у знак да је до ситос |
| е; али по староме обичају, који је онда био у јеку, Лепосава не одмиче даље од врата, на која ј |
| ницама.</p> <p>У ћелији је од намештаја био само један миндерлук, на коме се, како је кад треба |
| а грчка чаршија, и да му је проводаџија био главом кир-Ламбре, трговац са Зерека.</p> <p>А то, |
| уму, да је кира-Анастасији први комшија био кир-Ламбре, који се затекао на издисају свога прија |
| ик тројице ноћника.{S} Један међу овима био је Јанићије Бик.{S} Са заваљеним фесом за потиљак, |
| избере.</p> <p>И Јанићије Бик тих дана био је више по улицама него у дућану.{S} Разносио је „к |
| при венчавању младенаца.{S} Да је Диша био потпуно збуњен <pb n="46" /> од толике пажње а у ду |
| n="8" /> <p>Колико је пак мајстор Диша био уважен међу овима, буди напоменуто, да га је првом |
| о чезнула.</p> <p>Али ма да је кир-Диша био задовољан својим успехом и свом силом прегнуо да ут |
| и оде из дућана.</p> <p>Сад је кир-Диша био потпуно усамљен; изгубио је грчке пријатеље, а да с |
| где си ти до сада, болан?{S} Е, е, жив био, жив био! — рече Маца, кад јој Јанићије приступи ру |
| и до сада, болан?{S} Е, е, жив био, жив био! — рече Маца, кад јој Јанићије приступи руци, па га |
| нских нација, којима је ондашњи Београд био насељен, а тројани, као од брега одваљени, са кратк |
| кира-Анастасија говорила о њему, да је био непослушан, неваљао и да је мајстор учинио паметно, |
| учност раслабљаваху.{S} И сада, када је био потпуно уверен о неверству женином, он је осећао пр |
| <p>— Оно... одговори Јанићије и сада је био још збуњенији, што га она више гледаше.</p> <p>— Шт |
| оше.</p> <p>Но како му драго, хаџија је био приморан, да поднесе и овај ударац и да у страху оч |
| иховој штићеници.</p> <p>Но кир-Дума је био човек од оних разложитих људи, који је ствари одмер |
| кида да се њоме ожени.{S} Оно, у шта је био сигуран, то је, да је девојка честита и за цело му |
| ежно помилова кћер.</p> <p>Хаџи-Диша је био задовољан свим што је у кући и радњи затекао.{S} Ја |
| одине без фајду.</p> <p>Мајстор-Диша је био потпуно задовољан.{S} Баш да и није кир-Дума приста |
| stone unit="subSection" /> <p>Погреб је био као што и приличи једној устабашиници.{S} Однесена |
| p>— Јеси јунак! — рече Маца. — Такав је био и онај мој: као од брега одваљен!{S} Није се тај бо |
| па је пред мајстором ћутао; али, кад је био сам у мутваку, онда је отворено и без зазора разгов |
| его да изиђе на поље.</p> <p>Тек кад је био на доксату, он се окрете соби, у којој му жена стој |
| На пољу удахну свежа ваздуха.{S} Сад је био потпуно освећен; можда није требао баш тако да учин |
| нићије однео код тетка-Маце.{S} Овде је био сигуран да их, до повратка кир-Дишинога неће нико т |
| оме.</p> <p>А кад би причао све, где је био и шта је радио, само би још више пред Лепосавом утв |
| и.</p> <p>До овога догађаја Јанићије је био само дечак, безбрижан, весео; а овај догађај и она |
| главу савијеним кажипрстом, на коме је био дебео бакарни прстен са пуцетом као орах, да би му |
| о је он удовици вратио прстен, мираз је био још у његовим рукама, те тако му се чинило, као да |
| ржавати даље тамо.{S} Кир-Ламбре јој је био још једино њено уздање, па како је он и био прави у |
| грађанкама мио гост.{S} Зато што јој је био отворен приступ по свима кућама, турским, грчким, ц |
| коју је он дубоко поштовао и о којој је био тврдо уверен, да ће успети, да га измири.</p> <p>— |
| на својим бројаницама.</p> <p>Дочек је био достојан једнога устабаше и признатога добротвора, |
| е искиданога гајтана.{S} Његов узвик је био за цело страховит, кад се неколико хаџија, који по |
| прву мисао залетао у посао.{S} И сам је био страшно озлојеђен, па, у први мах, подчинио се утиц |
| м једну велику светињу: ексер, којим је био прикован Спаситељ за крст.{S} Тај ексер, како се тв |
| поред ових лепих особина Хаџи-Зосим је био уважаван међу поклоницима и зато, што је он толико |
| ом доспе до Галца.</p> <p>Хаџи-Зосим је био врло услужан, и на растанку за градом чак му се и с |
| им припека мало ублажи.</p> <p>А дан је био врло врео, сунце је прижижало озго, а над земљом, н |
| омаћицом, а што се тиче Јанићија, он је био потпуно уверен, да ће у томе погледу постати не сам |
| То је увиђао јасно, али заман!{S} Он је био жртва, играчка супротних мисли, које су га као јато |
| ије требао баш тако да учини, али он је био задовољан: ово му је куд и камо била снажнија освет |
| ерига котао пун вреле воде.{S} Котао је био тежак, те не <pb n="207" /> могући да га одржи, исп |
| жну пажњу примао захвално, па, и ако је био вас дан расејан и апатичан, ипак га је ова нежност |
| чуо да му се синовац оженио, а како је био самохран, одлучи, да се досели у Београд, те да пос |
| нема!{S} Ноге му се подсекоше и како је био наслоњен леђима уза зид авлијски, сроза се и седе н |
| есушише сузе, прими две аспре, (а то је био први поклон што га је за пет година шегртовања доби |
| је гризла и кући гонила.</p> <p>Зато је био и довољно морално награђен.{S} Хаџи-Зосим био му је |
| мало по мало, вратити се на оно, што је био пре десетак и више година: постаће сиромашни крпа, |
| ким ексером длан пробијали.{S} Ексер је био чудотворан, јер ко год би га целивао, одмах би се и |
| игу, и о радњи и о кући, Јанићије му је био неопходно потребан.{S} Могао му је поверити послове |
| ош једнога друга, сапутника, који му је био вођа по Јерусалиму.{S} Био је то неки Грк хаџи-Зоси |
| цинога исказа могао посумњати; то му је био очевидни доказ, да је све онако било. — Јер, да ниј |
| ђаше смелости.{S} Напротив, живот му је био толико несносан, да га је из дна душе презирао.{S} |
| ије убио Лепосаву, није се обесио, није био у стању да на свој начин удеси живот без ичије помо |
| о снажне као од брега одваљене.{S} Није био на чисто, да ли да их воли или мрзи, што су Лепосав |
| не удовице.</p> <p>Но мајстор Диша није био од оних људи, који, кад сазнаду шта се противу њих |
| тати нечисто.</p> <p>А овај разлог није био без јакога утицаја, у толико пре, што је мајстор Ди |
| за јутрошњи догађај.{S} Па ни овде није био у стању да увери никога.{S} Слушају му правдање, ал |
| да саму себе увери, како Јанићије није био толико луд да се обеси.</p> <p>Једнога јутра устала |
| ти фигура његове жене.{S} Сад више није био способан ни да премишља о својој несрећи.{S} Малакс |
| ко да се ороди с Грцима, те кад он није био срећан, а оно да му бар у дечици проструји грчка кр |
| нових пријатеља.{S} Но стриц и ако није био позван у сватове, кад је чуо да му се синовац ожени |
| да га остави.{S} Онда, док је Јанићије био још дете и мали калфица, имао је права и могао је с |
| догодило.</p> <p>Међутим, код кир-Думе био је читав породични савет.{S} Думиница је тешила кир |
| јих јеменија.{S} Кућа затворена, Ламбре био ту, ње више нема!{S} Ноге му се подсекоше и како је |
| освећен.</p> <p>Ама такав начин освете био је немогућ.</p> <p>— Роспија!{S} Уби ми душу; дроб |
| год не би запитао што о томе; и у опште био је збуњен и сав утучен.{S} Од како је вратио прстен |
| >Баш да је мајстор Диша до овога часа и био „неверни Тома“, сад не би могао ни за часак посумња |
| е? — одговори Јанићије.</p> <p>Ако је и био од свога детињства везан за свога мајстора, он га ј |
| још једино њено уздање, па како је он и био прави узрок њезиној завади с мужем, то је с правом |
| Јанићије је све то драговољно изводио и био је увек задовољан, кад год би опазио како јој од си |
| погледе, баш му се свиђало.{S} И не би био с раскида да се њоме ожени.{S} Оно, у шта је био си |
| ко му је пријатељ образ укаљао, а он би био потпуно освећен.</p> <p>Ама такав начин освете био |
| ости.{S} А да је удаду за Србина, то би био грех према покојнику, који је Србе, као и сви Грко- |
| узети коју му драго Српкињу, али то би био онакав исти грех према будућој својој деци, као што |
| Кријеш а немаш зашто.{S} Море, грех би био, кад не би то урадио.{S} И ко би сада веровао да ту |
| љда, рђо калфинска!{S} Ти би ми па бољи био? — одговори Лепосава и сада га удари тако снажно у |
| рљај).{S} Ти си то урадио, као да си ми био брат.{S} И ко би други смео да тако уради?{S} Ја ет |
| ам те упутио, добар си био, веран си ми био, па ето ти радње!{S} Тамо, у кући, да се нађеш тетк |
| Section" /> <p>Мајстор Диша је у истини био човек срећне звезде.{S} Чему год се није надао, оно |
| м редом исприча све: како је у Витавари био код пустињака, који чува свети чудотворни ексер са |
| <p>Догађај овај, који је у самој ствари био искључиво приватнога значаја, сада је почео већ да |
| у, да мајку послужи.</p> <p>— Па где си био до сада?</p> <p>Јанићије се смете; желео је да га н |
| си код мене, ја сам те упутио, добар си био, веран си ми био, па ето ти радње!{S} Тамо, у кући, |
| атка, и тога целога дана у његовој кући био је долазак као о слави.{S} Хаџи-Диша није могао да |
| ула од друге, а уз то је, да би догађај био што потпунији, описивала све појединости које су, к |
| је та светиња у дућану, куд би ми крај био! — уздахну побожни хаџија бројећи паре пред ковчежи |
| к Диши, да се не миче. — Стари пустињак био је сед као овца, дуге браде и лица овална са необич |
| ни то, с чим ће доћи дотле, он је ипак био науман да то изврши, само ако она усхтедне.{S} А не |
| сан још пре шест година.{S} Сад би нам био оволики. — Одговори јој Диша и руком одмери висину, |
| довољно морално награђен.{S} Хаџи-Зосим био му је не само добар вођа него и одличан поштовалац, |
| S} Утисак <pb n="126" /> је тако снажан био, да му је лева рука, којом је обавио вито и еластич |
| у није никада толико волео и тако везан био за њу, као баш сада, када га је она преварила, па ч |
| , да се до века сећа, како је нечовечан био наспрам свога шегрта.{S} У потаји је тако осећао; а |
| иза својој жени.{S} Разуме се, да је он био увек на Лепосавиној страни.{S} Није могао да се упл |
| на снађе!{S} Доста, ако кажем, да је он био налик ономе сиромаху, који је седео испод пуне трпе |
| за каквога слепца?</p> <p>— Ама није он био прилика за њу; он је погрешио; требало је да се тоб |
| вога човека.{S} Истина, он је још онако био пун и трбушат, али лице му некако смагло, а очи се |
| S} У потаји је тако осећао; али наравно био је принуђен, да то осећање дубоко у себи скрије и д |
| болести коју је имао; а ако би случајно био здрав, онда је требало само, пре него што ће целива |
| ног младића што боље убеди, како је оно био братски пољубац и загрљај).{S} Ти си то урадио, као |
| p> <p>Такав један просвећени српски тип био је и мајстор Диша.{S} Од детињства још служећи у Гр |
| едног невиног уживања, пошто му је укус био јако склон према облим, загрљастим рукама, витом вр |
| чвршће везивало за њега, он му је опет био нешто: јео је његов хлеб, до душе врло често зачиње |
| ном и Јанићијевом; а за Јанићија је већ био уверен, да ће и за другом му женом, као и за оном п |
| његове услуге тражили, а он је на крају био захвалан и на најмањем поклону од побожних поклоник |
| би ме још и за калфу извео, што сам му био веран! — мислио је, силазећи се већ по пети пут до |
| ишљао о своме калфи, који му је у свему био десна рука.</p> <p>Нарочито сада, од како је Лепоса |
| ост, па му се чинило, да би сад у стању био да је сву у комадиће растрза, само да му на очи изи |
| га младога дервиша, који му је у лечењу био десна рука.</p> <p>Око текије, у којој се свети чов |
| азрогачи очи, па, када сазнаде да је ту био крај, докопа покојницу за рамена и поче је трести.< |
| меховима ватру распаљују.{S} У овај мах био је потпуно бесвестан за спољашне утиске; неколико в |
| т и разређивао по столу, а сваки од њих био је утврђен печатима и потписима, исписаним грчким и |
| ку, како је молују.{S} Тај двокраки врх био је покапан рђом као крвавим капима.</p> <p>Мајстор |
| , ухвати крај од кајиша, који му је још био скопчан око колена, и поче га са смејом вући по дућ |
| о.</p> <p>Јанићија Бика, и ако није још био произведен за калфу, оба су шегрта ипак сматрали ка |
| е.</p> <p>—- Комшија, не комшија, еписи бир; ама, што Бог није заповедио да се једе, оно је пог |
| то најстарије сестре; она је по чаршији бирала за ново ћурче и свилу за свадбену антерију и леп |
| оном, ради које ће жртвовати све, ипак бирао оне сокачиће и завијутке, где би се најмање могао |
| з којих је избијао као рука снажан млаз бистре и хладне воде, нису никада биле без два три чове |
| ка кроз криву и тесну улицу на Зереку и Бит-пазару румени се у јутарњем зраку; па и сав послени |
| о да му није казала, како ће му од сада бити не газдарица но права сестра.</p> <p>Као утучен вр |
| ао, моје дреје мора ми дати; неће ваљда бити тако бездушан, да ме без ичега пусти у бели свет! |
| гртовати још толико година, па тек онда бити произведен за калфу.{S} Еснафи су према млађима им |
| сам ја, да си ти честит и да онако мора бити, како ти кажеш.{S} Нека ти је са срећом; бар сад з |
| да разговарамо шта да се ради!{S} Може бити кир-Диша да ће се покаје и помири; кој зна!</p> <p |
| </p> <p>— Да ли да и њој кажем?{S} Може бити она ће пристати; она није што и Анастасија.</p> <p |
| амбру.</p> <p>— Како то?.</p> <p>— Може бити он је нешто посумњао, па њему наредио да нас хвата |
| м по овој светињи, али друкчије не може бити; но пљунути, то је грех, који се не прашта. — Тако |
| је она одговорила, да то никако не може бити. „Не смо ми — вели — како српско удовица.{S} У нас |
| од једне сувишне бриге без које се може бити.{S} А да би се пред Дишом и својом савести оправда |
| е је, до мало час, седео.</p> <p>— Мозе бити, не бегенисете несто? — пита кир-Дума, коме се ова |
| Ти!</p> <p>— Ја?</p> <p>— Него је мозе бити мој деда!?{S} Белћим ћу ја да једем њен кадаиф, от |
| еш толике паре издавао, шта ће најпосле бити од тебе?{S} Треба цркви дати; подај!{S} Ама 4000 г |
| да је старац одмах опазио, како ће боље бити, да што пре оде у свој Пожаревац и да више никада |
| јанскога гробља.</p> <p>— Ето, таква ће бити и твоја сахрана! — прошапута му онај разложитији х |
| > <p>— Ту смо! — помисли Диша. — Ово ће бити онај сан Мацин. — А како се ради с њим? — упита гл |
| ="122" /> узвикну Диша весело. — Ово ће бити и добро и Богу угодно.</p> <p>И од 4000 гроша сиђе |
| је вазда на ум падало, да од њега неће бити сигурна, све докле се он буде налазио у овој кући. |
| к, кад је муж код кућа, ели Ламбре неће бити жив!</p> <p>— Добар дан, кир-Ламбре! — зачу за леђ |
| >— Е, па честитај Лепосави!{S} То ће ти бити, ако Бог да, мајсторица.</p> <p>— Јаох!... писну н |
| и подигле, као ова једна реч: „То ће ти бити мајсторица!“</p> <p>Мора да је изгледао врло смеша |
| као кукавица јаје.</p> <p>— А ко ће им бити кум?</p> <p>— Кир-Дума.</p> <p>— А Ламбре?</p> <p> |
| само да је према кира-Анастасији могао бити мало-мало равнодушнији.{S} Кад би могао само за ча |
| ог детета, Лепосаве, коме је тада могло бити око дванаест година.</p> <p>Тетка Маца је међу жен |
| меје. — Ово девојче, коме је тада могло бити дванаест година, није могло никада да прође с миро |
| цити око на мајстор-Дишу, њему је могло бити тридесет и шест година.{S} Тридесет и шест година, |
| а Грка или Цинцарина, о томе није могло бити разговора, јер, као на пакост, ни једна од њихових |
| је узбуђење.</p> <p>Сад више није могло бити разговора о ономе, што му је на срцу лежало.{S} Те |
| ку стаде ослушкивати, какав ће разговор бити.</p> <p>Али наместо разговора Маца из гласа закука |
| колико је до прстена означено, они могу бити већ и у Влашкој, па ако је нужно чак и у Галцу.</p |
| плакала и молила га и рекла му да ће му бити сестра, ако је не ода?</p> <p>— Ама, зар она?... п |
| младине има још девет дана, а то ће му бити довољно времена да је обрлати.</p> <p>Кира-Анастас |
| дина.{S} Тридесет и шест година, па још бити неожењен, не само да се сматрало као велико чудо, |
| ава, а и ти си здрав као врба!{S} Биће, биће!</p> <p>Разуме се да мајстор Диши не оста друге, н |
| еће добити, него ће ради њега страдати, биће посрамљена, кира-Мана ће је на свакоме сусрету поп |
| и здрава, а и ти си здрав као врба!{S} Биће, биће!</p> <p>Разуме се да мајстор Диши не оста др |
| е, да јој донесем нешто.{S} Па онда већ биће боље...</p> <p>И тако мајстор Диша, ведар и лак ка |
| n="148" /> друго, ти си добра девојка и бићеш вредна и послушна; ха?</p> <p>— Хоћу! — одговори |
| је донео дреје овде.</p> <p>— А од куда бих ја знала да су то баш дреје кир-Ламбрине?{S} Што да |
| !{S} Море, да сам ја нешто у власти, ја бих њој...</p> <p>У свако друго доба Јанићије би се обр |
| <p>— Нисам, газда, то?{S} Да сам то, ја бих и сада седео у твојој радњи.</p> <p>Газда Диша га п |
| таде.</p> <p>— Кад те не бих волела, не бих ти толико говорила.{S} Не бих марила, баш и да се о |
| Знаш како је: да ми је рођено дете, не бих га више волела!{S} Растао је на наше очи, био ти је |
| оже.{S} Ја, да немам деце пуну кућу, не бих жалио ни триста гроша за то.</p> <p>Мајстор Диша кр |
| олела, не бих ти толико говорила.{S} Не бих марила, баш и да се обесиш.</p> <pb n="157" /> <p>— |
| њим нема пазара.{S} Ни за 550 гроша не бих му дао.{S} Ама ни овај чудотворни памук у коме лежи |
| о, кад она престаде.</p> <p>— Кад те не бих волела, не бих ти толико говорила.{S} Не бих марила |
| >— Зар ја? — одговори Јанићије. — Могао бих је тако сву ноћ носити, па да и не осетим.</p> <p>— |
| <p>— А с оним гадом лако бих ја; пребио бих му обе цеванице, само да ме није стало до мога трго |
| га измири.</p> <p>— А с оним гадом лако бих ја; пребио бих му обе цеванице, само да ме није ста |
| шта је.</p> <p>Али Јанићије мукну на њу бичјим гласом, те тако забашури Лепосавино дело.</p> <m |
| пипао.{S} Ноћ је била ведра и обасјана, благ поветарац доносио му је шумор баштенскога грања и |
| жно се загледа у вити месечев срп, чија блага светлост обасјаваше његово суморно лице и ону кај |
| атише кући и кума, кад ноћ осу звезде и блага месечина засја над зеленим баштама и стрехом тетк |
| на усамљену и обрањену душу Дишину као блага дажда после припеке, он је чак и њезину кућу, у к |
| Ниједног просјака не би он отпустио без благе хришћанске утехе.</p> <p>— Ако му и не уделиш пар |
| као од умора задиханоме човеку, када га благи ветрић заћарлија.</p> <p>Баш у томе тренутку, кад |
| на своје удовиштво.{S} А већ после овај благи обичај постајао је све ређи и ређи, докле се сасв |
| а свога, који би га срдачно прихватио и благим мелемом ране привио.</p> <p>И мајстор Диша се об |
| у је у шаке, а другом руком прихвати га благо за плећа и потискује на сокак.</p> <p>— Дао Бог, |
| од својом главом и који је као најдраже благо до данас чувао, носио преко дана за појасом, а ка |
| а „чирацима“ у мутваку час строго а час благо, како је кад затребало; а кад би опазила, да је к |
| </p> <p>— Бога ти, шта ти је? — рече му благо и такну га руком по мишици.</p> <p>— Ја... ја не |
| побожним делом.{S} У цркви је одслужено благодарење за срећна повратка, и тога целога дана у ње |
| ни цар Константин није могао са толиким благом доћи.{S} А испосници никада не лажу.{S} Па онда, |
| ећој летњој припеци, а камо ли на овако благом пролетњем сунцу.</p> <p>Бик стао насред дућана, |
| 1" /> потомство које ће некада, када то благоме Богу буде угодно, прихватити и продужити фирму, |
| /p> <p>— Ко са некрштенима спреже, тога благослов Божји оставља! — заврши Маца својим познатим |
| одстојао службу, примио од митрополита благослов, а онда, под црквеним барјацима, крену се све |
| ла је нешто што не би ни налик на Божји благослов.{S} То је била нека глава са вепровим зубима |
| е и целиваше га у скут, а он им очински благослов подели.</p> <p>— Богоугодни пустињаче — започ |
| ју нероткиња, роди одмах дете честито и благословено.{S} Ама, што ће њему, он има децу!</p> <p> |
| кад вечери.</p> <p>— Само да ме Господ благослови породом, па да видиш онда како ће те твој Ди |
| <p>— Ако му и не уделиш пару, удели му благу реч! — била је његова опомена онима, који би прос |
| ице, сав онај први бол стопи се у једну благу успомену; и само једаред месечно, када би се крен |
| стаде се плазити на Јанићија, који се, блажен од онога ударца, утварао као да га боли.</p> <p> |
| b n="19" /> руку цвеће, па се осећа сва блажена, што јој баш њих две ово цвеће пружају.</p> <p> |
| к га је ова нежност тетка-Мацина помало блажила.</p> <p>Но, ма да је ова пажња падала на усамље |
| Диша правдао и кумовим грехом свој грех блажио.{S} Но истину рећи, како је осећао пуно задовољс |
| ито око чешме, где је било увек по мало блата, игрукала је провидна јара, да очи заслепи.</p> < |
| чену аспру, узме је међ прсте, отре јој блато о антерију, па је опет врати на старо место, да ј |
| екоји од ових, срдито му одбаце аспру у блато и оде.{S} Тада мајстор Диша тужно узвикне:</p> <p |
| Јесам ли ја Френк, шта ли, да се бацаш блатом на мене?</p> <p>И Бог зна шта би још старац каза |
| собу.{S} Али кад угледа како је мајстор блед и модар, он се зачуђено заблену.</p> <p>— Шта ти б |
| на капиџике, развадише их, и Лепосава, бледа од узбуђења, отрча кући, па кад залупи капиџиком |
| у кућу.{S} Кад га је кира-Мана угледала бледа и збуњена, застала је забезекнуто на прагу.</p> < |
| у мало не паде пред олтарем.{S} Била је бледа у лицу.</p> <p>Но то је за кратко трајало, а већ |
| рам другога запањени и обоје, као крпа, бледи.{S} Она укочила поглед у престрављено и потпуно з |
| ће да му га покаже.</p> <p>Мајстор Диша бледи и румени; срце му бије а душа се поткупила, па се |
| стасија са оним престрављеним погледом, бледим лицем и сузама у очима, које га тако жалостиво г |
| 9" /> и тетка Маца, кад га угледа онако бледога и утученога.</p> <p>Јанићију ударише сузе на оч |
| ша, коме паде у очи силна малаксалост и бледоћа.</p> <p>— Ништа ми није.</p> <p>— Море, ти си б |
| еметиле; али када је погледа сад, овако бледу, онемелу и потпуно саломљену, њему стаде жао ове |
| а је забезекнуто на прагу.</p> <p>— Шта блејиш ту, бре! — продера се Ламбре, када му се она не |
| то усплахирен, изгубио сву моћ мишљења, блене у кира-Анастасију питајућим погледом, као да је о |
| рицкао једну зелену сламчицу и несвесно бленуо у једнога мрава, који се свакојако мучио, да одв |
| ледаш ти у Јанићија и како ти побелеше, бленући у капиџик, кад ће да га отвори и дође.{S} Јанић |
| ипао седиште, тако се скљокао на њега и блесасто гледао у Јанићија, који је са страхом очекивао |
| реће ти! — запита она, а зрачак ведрине блесну из влажних очију.</p> <p>— Кажем ти, нисам!</p> |
| <p>— Погле, шта сам ти донео.{S} Ходи, ближе!</p> <p>Лепосава маши очима руци Дишиној, коју је |
| их руку уза сама врата и снебива се, да ближе приступи.{S} Мајстор Диша је са пуно чежње неколи |
| ! — одговори Лепосава, па како је дошла ближе Јанићију, ухвати крај од кајиша, који му је још б |
| bSection" /> <p>Што се дани венчања све ближе примицаху, мајстор Диша је све нестрпељивији бива |
| ? — запита најзад Диша приступајући јој ближе.</p> <p>— Јесте! — прошапута стидљиво она.</p> <p |
| увери да их нико не гледа, приступи му ближе.</p> <p>— Хајде сас мен’ у Галац.{S} Троскови ја |
| сматрао бившег шегрта како се наокришке ближи.</p> <p>Јанићије стаде у близини ћепенка снуждено |
| , срце му је све страшљивије куцало.{S} Ближио се тако пажљиво и спреман вазда, да се у згодном |
| удовица опростила му је, а дан сватова ближио се као на крилима, те је младожења у брзо забора |
| елеће очима по кајику, који се све више ближио.</p> <p>— Ено, онај тамо!</p> <p>— Ама, зар оно? |
| ислио је уз пут Јанићије, а што се више ближио ћепенку, који је испунила гојазна фигура кир-Диш |
| ако није оставио никаквог завештања, ни ближих сродника, то је кир-Диша постао наследник целе и |
| , што му је подарио толико мудрости, да ближњега ода зла спасава.</p> <p>И мајстор Диша, коме, |
| претресала обично домаћа питања својих ближњих, почело је по мало већ да се <pb n="132" /> вод |
| им је само у моћи, и да помогну својој ближњој, да ову тајну од туђег ока сачува; ради те свој |
| га срећа.{S} Баш на самоме завијутку, у близини Синџир-џамије испаде од некуда кир-Диша, и, кад |
| аокришке ближи.</p> <p>Јанићије стаде у близини ћепенка снуждено и скромно.</p> <p>— Шта тражиш |
| и криве јерусалимске сокачиће, докле у близини Витезде не уђоше у једну малену, таман као ћели |
| е у његовој испосници, која се налазила близу Гетсиманске Баште у једној старој гробници.{S} Ал |
| епосаву, како под једним дебелим орахом близу мутвака поставља софру и полаже санове и чанке пу |
| ма, само не ономе „шилту“, у ћор-сокаку близу Синџир-џамије!</p> <p>А цигани су ревносно лупали |
| у шаке седео је још на једноме избрешку близу Вилине Водице и подавао се стотинама грозничавих |
| која би се од кнежева двора испошиљала „блистателној Порти“ у Цариград, није смео двор поверава |
| ведроме и као стакло јасноме дану, који блисташе свежим плаветнилом и разлегаше се у шумору лиш |
| е враћао својој напуштеној вереници као блудни син из Библије своме оцу, ушли свечано у кућу ле |
| ње се промоли страшна чељуст, која поче бљувати ватру на богоугодника.{S} Побожни испосник учин |
| ова и призивање Алаховог имена, по телу бо.</p> <p>Раздрљених груди и голих руку, дервиш, чије |
| само једну или две године била старија) Бог с тобом, дете!{S} 4000 гроша!{S} Ако ти за сваку бо |
| ељ је сва искушења претрпео; а да није, Бог му не би дао ону чудотворну силу и одрекао би се ње |
| ацело, узвикнуо од силна задовољства и, Бог зна, не би ли заборавио и на своју тежину и на свој |
| еби здрава као тресак, да мој покојник, Бог да га прости, није пустио да ја кувам и месим што х |
| грчке насеобине.{S} Да тога није било, Бог зна би ли се мајстор Диша могао одржати међу онолик |
| и повлађује гостима, као да је и њему, Бог зна како, мило, што му је шегрт врата пробио.</p> < |
| .</p> <p>— Бог види колико сам страдао; Бог види како су ме сви они варали и поштење ми убијали |
| <p>— Као тебе што гледам, зете, сад!{S} Бог нека ми се смилује, требаше одмах да припаднем њези |
| хота, џанум, да остариш као девојче!{S} Бог је наредио на жена, да не једе џабе лебац, — вели к |
| каже: пут за морем а смрт за вратом.{S} Бог ће дати, па ћу се вратити, а ти да ме дочекаш како |
| Деде, размисли! — А то ти је овако:{S} Бог, (нека му је вавек слава и нека ми опрости, што му |
| >— Па то на хаџилук?</p> <p>— А што?{S} Бог ти је дао, можеш.{S} Многи би желео да буде хаџија, |
| — Света ствар! — утаче се хаџи-Зосим. — Бог кад хоће, све може.{S} Ја, да немам деце пуну кућу, |
| аша.</p> <p>— Леле, зајеца Анастасија — Бог па ти!{S} Ти ако ме не избавиш, ја ћу у Дунав!</p> |
| — викну љутито.</p> <pb n="208" /> <p>— Бог с тобом, зете!{S} Од куда сам ја знала, да ће она к |
| ућан и дотакнув се руком чела.</p> <p>— Бог добро дао! — одговори Диша, а немаче се са свога ме |
| о као и кир-Ламбре и кир-Дума.</p> <p>— Бог види колико сам страдао; Бог види како су ме сви он |
| , баш као пре кад бејаху деца.</p> <p>— Бог с тобом, девојко, одби му бубреге! — викну Маца, ка |
| дошао, ама не знам шта му је.</p> <p>— Бог с тобом, дете, што си такав? — узвикну <pb n="79" / |
| отишао Маци, да се посаветује.</p> <p>— Бог и душа, побегао! — рече Маца, када јој саопшти, как |
| намеру и потражи савета од ње.</p> <p>— Бог с тобом, дете! (тетка-Маца га је сада нарочито тако |
| ад сам се за толико заветовао?</p> <p>— Бог хоће да га се ми, као једни верни христијани, сећам |
| и не добио деце.{S} Али: човек каже, а Бог располаже.{S} Диша се спремао за повратак; још само |
| е, несрећник? — запита Диша.</p> <p>— А Бог би га знао; одоше пут Јалије, тамо, а за њима и Циг |
| требало је да се тобом ожени, па да га Бог види!</p> <p>Тетка Маца, која је радо слушала Јанић |
| а гроша.</p> <pb n="178" /> <p>— Па, да Бог да да, још толико зарадиш!</p> <p>— Ама за кога?{S} |
| д Мацу као укопан.</p> <p>— Сад, шта да Бог — одговори Маца забринуто — сад може да се догоди с |
| ч се не разбира за децу.{S} Кад не даде Бог по христијански закон — вели — не искам ни по псешк |
| е улази, <pb n="98" /> па се, као да је Бог зна колико пешачио, спусти на миндерлук и дубоко за |
| вему своме мужу, кући и деци, ако их је Бог дао.{S} И та особина тетка-Мацина створила јој је т |
| Па ни у самој кући мајсторовој није се Бог зна како осећао недостатак домаћинов.{S} Један део |
| и добар, — мелем сам; ама за зло, да те Бог сачува!{S} С оном првом у мало што не учиних русвај |
| ћу, кад се срамим?</p> <p>— Како год те Бог учи.{S} Ја хоћу дете; а ти ако нећеш да питаш... ти |
| чно речима: „Даће Бог, Божји људи, даће Бог!“ и махнуо би им руком, да се удале; а тек трећи, к |
| адити, испратио би обично речима: „Даће Бог, Божји људи, даће Бог!“ и махнуо би им руком, да се |
| а му је лице као накалаисана тепсија, и Бог те пита, још шта, што само може избацити језик удав |
| , а сад до тебе стоји.{S} Хвала Богу, и Бог ти је дао много новаца а још више памети, па размис |
| један сиротан <pb n="130" /> калфица; и Бог зна хоћу ли кадгод толико спечалити, да постанем га |
| вољна оваквом сатисфакцијом.</p> <p>— И Бог ми је услишио жељу; ево, погледај ово, Лепосава!</p |
| а се није могао отети, обузе га свега и Бог зна не би ли у овим топлим оковима остао тако цео д |
| ора изазивала смех по чаршији.</p> <p>И Бог зна какве га све мисли не спопадоше, те му не дадош |
| и, да се бацаш блатом на мене?</p> <p>И Бог зна шта би још старац казао у својој срдњи, да се н |
| гама.{S} Па чим се родило, оно се, буди Бог с нама, истргло из руку и почело као лопта да се пр |
| на и збуњена.</p> <p>— Шта ово би, буди Бог с нама!? — учини и од чуда се прекрсти.</p> <p>— Шт |
| под бркова потајно смеше.</p> <p>— Буди Бог с нама, шта ме сад опет снађе! — прекрсти се Диша о |
| ћа обилазила онако често.</p> <p>— Буди Бог с нама, жене! — узвикну тетка Маца чисто запањено — |
| нежењу, који јој није ни род ни помози Бог, да ту није било некога рачуна.</p> <p>Сплетка је о |
| каза руком на образ).{S} Велим, није ми Бог уделио богаства, али да јој образ бар сачувам, нека |
| гуши; а када је завршио оно: „тако мени Бог помогао“, лепо му се учини, као да га нешто посред |
| ољи изабере у који ће скочити.{S} И сам Бог зна докле би ово ломљење трајало, да се сутра дан н |
| ицама, преко зида баченим.</p> <p>И сам Бог знаде, докле би ова идила потрајала, да је кир-Дума |
| : „Чекај, чекај!{S} Дао Бог, брате, дао Бог!“</p> <p>И докле је ове речи по десет и дваест пути |
| на сокак.</p> <p>— Дао Бог, брате, дао Бог!</p> <p>Просјак обично отвори руку, и кад види коли |
| адржан са речима: „Чекај, чекај!{S} Дао Бог, брате, дао Бог!“</p> <p>И докле је ове речи по дес |
| лећа и потискује на сокак.</p> <p>— Дао Бог, брате, дао Бог!</p> <p>Просјак обично отвори руку, |
| куту.</p> <pb n="179" /> <p>— Ко ће као Бог!{S} И сам си се требао сетити своје вере, а не да о |
| кућу мир и задовољство и до године, ако Бог да, наследника.</p> <p>Свадба је била врло весела.{ |
| еститај Лепосави!{S} То ће ти бити, ако Бог да, мајсторица.</p> <p>— Јаох!... писну нешто из дн |
| брзица ваља врбову кладу.</p> <p>— Како Бог хоће, тако нека буде! — уздахну Диша и оде тетка-Ма |
| омшија, не комшија, еписи бир; ама, што Бог није заповедио да се једе, оно је погано.{S} И жаба |
| прибере.{S} Одмахнуо је руком и рекао: „Бог да је прости!{S} Један пре а други после, тек, сви |
| рчеви попали.</p> <p>— Не лажем, газда, Бога ми! — одговори Јанићије одмеравајући у исто време |
| ростења кир-Диша.</p> <p>— Тако, газда, Бога ми!</p> <p>Диша скочи и онако усплахирен пође из д |
| веде и тетка Мацу на хаџилук.{S} Штета, Бога ми!</p> <p>Но Лепосава и овога пута нити се насмеј |
| p>— Лају пси; лају, тетка-Мацо, и лажу, Бога ми! — викну Диша очајно.</p> <p>— Е, мој Дишо — уз |
| се измирите; ама да сам ја што ти...{S} Бога ми... отегну тетка-Маца.</p> <p>— Ама, што ме мучи |
| ирну ово и она му се приближи.</p> <p>— Бога ти, шта ти је? — рече му благо и такну га руком по |
| е, па не може ни речи даље.</p> <p>— За Бога, шта ти је? — викну Анастасија и пљесну се рукама, |
| очекај, зете!{S} Ниси се ни ти ваљда на Бога камењем бацао.{S} Ето и ја тако; донела сам Лепоса |
| ише изненадно све ово.</p> <p>— Имаш ли Бога, имаш ли душе? — Зар ћеш да ме убијеш, Јанићије?! |
| ла како да се понаша: да ли да им прими Бога или да утекне у собу и врата забрави?{S} Али, оне |
| е то погани милет, што не верује више у Бога и пљује на свете утвари?</p> <p>— Море, не пазариш |
| ји га сада погледају и који му називају Бога, јасно, као на длану, виде шта се све у његовој ду |
| на образ).{S} Велим, није ми Бог уделио богаства, али да јој образ бар сачувам, нека уђе у свет |
| у руке спусти.{S} Жељкао је да постане богат и угледан грађанин, а ни из далека није слутио, д |
| то је њезин муж дошао срећно с пута као богат наследник, и што је кир-Ламбре толико зачикавао и |
| рао да буде задовољан мрвицама, које са богата стола падаху.</p> <milestone unit="subSection" / |
| , сећамо, да му се клањамо и молимо.{S} Богатији је, мој синко, он и од Султана и од Господар-М |
| поче да га загледа, пријатно изненађена богатим поклоном.</p> <p>— Хајде, кћери, метни огрлицу |
| је он, кад буде произведен за калфу, са богатим интересом врати првоме своме шегрту, који му по |
| рњацима, који су се више Стамбол-Капије богато ширили онде, где се данас налази густо насељени |
| стрински пазила, да му се његово ћутање богато награђивало.</p> <p>Но у дну душе Јанићијеве, шт |
| човек и свака би девојка пошла у твоје богатство — па, ето, и сад...{S} И зар је то лепо, да ј |
| ицом око усана, слуша и осмешкује се на богату домаћу идилу.</p> <p>— Е, е, ти ми много наказив |
| ј тросак!</p> <p>— Море, иди ти с милим Богом! — обрецну се Јанићије и трже рукав, за који га к |
| који би му навратили на дућан и почели богорадити, испратио би обично речима: „Даће Бог, Божји |
| осим у цркву тамњана и палим свећу пред Богородицом и метанишем, само да вама да деце а мени ун |
| човека, са којим би се састали, истицао богоугодне врлине побожнога мајстор-Дише.{S} Диша му је |
| н им очински благослов подели.</p> <p>— Богоугодни пустињаче — започе хаџи-Зосим на турском јез |
| >Рождества</hi>.{S} Уочи Рождества овај богоугодни %постуњак виде, на сну човека са ранама на д |
| ако се оно чудо догодило.{S} Та уверења богоугодник показује свакоме.</p> <p>Мајстор-Дишу силно |
| крстио, дошао је један пустињак, прави богоугодник, за кога се зна, да никада ништа не једе <p |
| </p> <p>— Нема сумње — оговори Зосим. — Богоугодника познаје цео свет, па зато се и мора верова |
| ашна чељуст, која поче бљувати ватру на богоугодника.{S} Побожни испосник учини крст над раскло |
| Френки што једу жабе.</p> <p>— Тако је, богоугодниче.{S} Мој пријатељ није баш од тих, само су |
| е могао да да; друго је он, а друго ми, богоугодниче.{S} Ти си свет човек, па што ти требају то |
| он исказивао захвалност <pb n="191" /> Богу, што му је подарио толико мудрости, да ближњега од |
| е сваки дан; много сте остали!</p> <p>— Богу хвала што још за толико не остах, са каквим сам ло |
| Пречиста, а сад до тебе стоји.{S} Хвала Богу, и Бог ти је дао много новаца а још више памети, п |
| /p> <p>— Боље вас нашао!{S} Добро, фала Богу! — одговори Диша, када му весела женица притрча ру |
| жењу, које човек осећа, кад зна да тиме Богу угађа.{S} Напротив, оне му постајаху све нејасније |
| томство које ће некада, када то благоме Богу буде угодно, прихватити и продужити фирму, ето, то |
| ша постићи двоструку корист; одужиће се Богу и задужиће свој еснаф захвалношћу; а после тога „к |
| ну Диша весело. — Ово ће бити и добро и Богу угодно.</p> <p>И од 4000 гроша сиђе поклон цркви н |
| оравио, шта је <pb n="121" /> у болести Богу обећао.{S} Само није хтео хитати; има дана још, а |
| ни вечерњу; па је прве године обећавао Богу пет ока чистога воска, и сваке је године повишавао |
| ко текије, у којој се свети човек молио Богу и мучио своје тело шибањем, забадањем ножева у бут |
| равити.</p> <p>— А од чега му је то, по Богу да си ми отац?</p> <p>— Ех, од чега? — проговори д |
| S} Ама 4000 гроша то је много.{S} И зар Богу требају толике паре?{S} Приложи на дискус, купи пе |
| пита, ти да јој кажеш: „Добро је, шућур Богу!“ — а полако да кажеш: „Со ти у очи, а болест у ло |
| e unit="subSection" /> <p>Колико ли је, Боже, година од тога доба?{S} Пуно!{S} Ко ће их наброја |
| к о затегнутоме ужету.</p> <p>— Не дај, Боже! — уздахну дубоко и, покривши се јорганом преко гл |
| брзо! — одговори Маца.</p> <p>— Не чуј, Боже! — прошапта Јанићије, али тако тихо, да га је Лепо |
| а он је слуга, нема нигде ништа!{S} Ох, Боже, само му не дај да се обеси!</p> <p>Тако је шапута |
| и без деце, враћаш се с децом!</p> <p>— Боже дај! — одахну Диша, исплати новцем и пође.</p> <p> |
| радиш по својој лудој памети.</p> <p>— Боже, мајка, шта ти је? — брани се Лепосава. — Та и сам |
| заврши хаџи-Диша своју причу.</p> <p>— Боже дај!{S} И време му је, да и у нашој кући дете запл |
| ш да ми и кесу одсечеш.</p> <p>— Е, дај Боже, душа да вам не испадне на нос како христијанину, |
| су у сличноме положају никада били, дај Боже да ни кроз туђу историју не сазнаду а камо ли да и |
| љавао је Диша — ја знам како ћу.{S} Дај Боже да оздравим само, а туђе мени не треба.{S} То ћу п |
| а таман изашао на чистину и подвикнуо: „Боже помози!“ — а оно на равном и сигурном путу спотакн |
| нећу.</p> <p>— А оно, тетка-Мацо?...{S} Божем се не зна што си је лањског Божића обилазила онак |
| ..{S} Божем се не зна што си је лањског Божића обилазила онако често.</p> <p>— Буди Бог с нама, |
| ? — запита Диша мало храбрије.</p> <p>— Божја па твоја, сине!{S} Ето, тако раде поштени људи.{S |
| бају толике паре?{S} Не једеш ни колико Божја тичица, <pb n="196" /> а побожан си, народ ти дај |
| } Српски судови кесе секу.{S} Него, сас Божја воља, сутра да си кренеш; до Дубравица на каик, а |
| ију ујео, то му је скупо платио!{S} Има Божје правде, има, само што то овај покварени свет не з |
| стидиш?{S} Видиш, како се не стиде ове Божје тичице!{S} И зар нисам ради тога чак у Јерусалим |
| стор Диша доста, а то ћу цркви, нека је Божје.</p> <p>Са таквим мислима бавио се по вас дан; те |
| зна!</p> <p>И хаџи-Диша се, кад спомену Божје име, побожно прекрсти.</p> <pb n="218" /> <p>— А |
| , испратио би обично речима: „Даће Бог, Божји људи, даће Бог!“ и махнуо би им руком, да се удал |
| , добила је нешто што не би ни налик на Божји благослов.{S} То је била нека глава са вепровим з |
| о са некрштенима спреже, тога благослов Божји оставља! — заврши Маца својим познатим лаганим ал |
| онео такву кутију, и у цркви, на служби Божјој, често је вадио иза појаса и пљувао у њу, тако д |
| аџија откупио од некога испосника мајку Божју, икону која је од времена на време сузила.{S} Исп |
| и сирћета, кад се разабра.</p> <p>— Не бој се, кир-Дишо, сад је све добро! — одазва се на овај |
| А уз ово осећање расла је упоредо и она бојазан, да ће <pb n="93" /> постати предметом свих ћеп |
| је у једноме часу обећао.{S} Услед ове бојазни кира-Анастасија постала је ових дана сушта услу |
| а га умекша и задобије, да ћути, она се бојала да неће моћи очувати тајну, коју јој је у једном |
| ј: као од брега одваљен!{S} Није се тај бојао ни десет „ерлија“.</p> <p>— А је ли ишао на хаџил |
| е спокојне сени у дугим антеријама емир-боје ћурчетима, оперваженим жутом лисичином; са црвеним |
| око које се омотавала чалма зелене емир-боје (знак да води порекло од самога Мухамеда), седео ј |
| — журио је Диша Мацу и комшијницу; па, бојећи се да му жена не продужи како је започела, дохва |
| Зашто њој да кажем?</p> <p>— Па, знаш, бојим се; а она зна све.{S} Ако она каже...</p> <p>— Па |
| још мало.{S} Лепосави је врло тешко... бојим се... устеже Маца и не доврши, јер је нагло одазв |
| Е, па хтео сам, баш!{S} Зар се ја тебе бојим!</p> <p>— Лудаче! — одговори Лепосава, али таким |
| ко утешен сишао је у подрум, да у један бокал оточи расола, који је он увек за вечером наместо |
| па и после четрдесетнице, сав онај први бол стопи се у једну благу успомену; и само једаред мес |
| рину, сносила је стојички свој удовички бол и, као под неком магијском силом, што је дубље зала |
| цила, но ту је осећао и неки неодређени бол од самоће, коју ће без ње осећати, и страх од мајст |
| стрпљење и јучерања срџба ишчезнуше као бол, кад зуб умине.{S} Он задовољно бркну у кесу, извад |
| лусну и неком бунилу, од чега је осећао бол у глави.{S} Налазио се у сличноме стању душевнога н |
| ли сте чули?</p> <p>Али кир-Диши умину бол и он се и по други пут залете.{S} Анастасија вешто |
| е од умора а још више од оног унутарњег бола, ударио другом страном и пошао тетка-Маци.</p> <p> |
| га оставио, све докле не прескамуче од бола и кукања.{S} После би заповедио да га окују у најт |
| ребале и ударале.{S} Неко је врискао од бола, али, да ли Канче или њена другарица, то није знал |
| авине кичме.</p> <p>Болесница врисну од бола и отвори очи, ова изненадна %операција освести је, |
| своје момке и не слутећи колико туге и бола остављаху у једном уцвељеном срцу.</p> <p>Као и св |
| све, на ону, коју је са толико чежње и бола у срцу носио, поче да кипи свом жестином.{S} Он се |
| p> <p>Дан, који је Јанићију освануо пун бола и горчине, завршио се врло пријатно.{S} У тетка-Ма |
| ла га ватра, дрхтавица, а у срцу толико бола и љутине, да је као махнит трчао кући, те да невер |
| ро јутро, дете!{S} А где си ти до сада, болан?{S} Е, е, жив био, жив био! — рече Маца, кад јој |
| ју“, а Диша јој вели: „Јесте!“ — Немој, болан, тако!</p> <p>— Не могу!{S} Овде, ето, овде боли, |
| еде на једну асуру према њему.</p> <p>— Болан ли си?</p> <p>— Нисам болан у снази, ама ми душа |
| у.</p> <p>— Болан ли си?</p> <p>— Нисам болан у снази, ама ми душа болује.</p> <p>— Зашто, џану |
| барјак?{S} Хиљаду гроша!{S} Шта мислиш болан, хиљаду гроша!{S} И она ороспија да превари такво |
| е већ три дана?</p> <p>— Глава ме нешто болела; требам ли што да те послушам?</p> <p>— Хајде ти |
| исли.{S} Њу да види, њу да лечи, ако је болесна, с њоме да поднесе све, па макар га цела чаршиј |
| ј и по који пут тако застење, као тешки болесник кад га болови спопадну.</p> <p>Јанићије види д |
| посави је све горе и горе бивало, а кад болесница већ поче сасвим губити свест, хаџи-Диша употр |
| ај.{S} И необично се радовао, кад би се болесница ма и за кратко освестила и затражила, да је в |
| евуче њима дуж Лепосавине кичме.</p> <p>Болесница врисну од бола и отвори очи, ова изненадна %о |
| по вас дан мајати се са тетка-Мацом око болеснице и трчати свуда, куд га је слала ради помоћи.< |
| лаву сирћетом, помагао Маци у свему око болеснице, држао је по читав сат њезину врелу руку у св |
| је испратио мајстора на улицу, врати се болесници, која је спавала тврдо.{S} У једно време Лепо |
| крупних пилула.{S} А за тим предузе да болесницу доведе к свести.{S} Наредио је да се добро уг |
| ао руком.</p> <p>Хећим прегледа озбиљно болесницу и неколико пута одмахну главом, па онда започ |
| није отпратила куд, није се одмицао од болесничке постеље.{S} Квасио јој главу сирћетом, помаг |
| му чучнула некаква жена и држи на крилу болесно дете.</p> <p>— Тако да радиш, снахо — говорио ј |
| , тискале су се жене, било саме било са болесном дечицом, а и по који човек, коме ниједна биљар |
| до куће да говориш: „Здравље пред кућу, болест из кућу“.{S} А кад дођеш кући, прво да потражиш |
| !“ — а полако да кажеш: „Со ти у очи, а болест у ложичице“, и три пута да хукнеш за њоме.</p> < |
| бзине, а ти три пута да викнеш: „Његова болест на тебе, твоје здравље на њега“.{S} Онда жабу да |
| а није могла наћи лека нити му означити болест од које болује. — Но међу свима највиша их је би |
| дете!{S} 4000 гроша!{S} Ако ти за сваку болест будеш толике паре издавао, шта ће најпосле бити |
| p>— Ништа ми није.</p> <p>— Море, ти си болестан.{S} Какав то изгледаш, као да су те гује пиле. |
| а целивао, одмах би се излечио од сваке болести коју је имао; а ако би случајно био здрав, онда |
| дскоме, да је то свети човек, да односи болести и недуге као руком, и само што мртве из гроба н |
| рца, за кога се онда говорило да односи болести као руком.</p> <p>Хећим прегледа озбиљно болесн |
| драв заборавио, шта је <pb n="121" /> у болести Богу обећао.{S} Само није хтео хитати; има дана |
| вам као своју сестру; она ми се нашла у болести... она...</p> <p>— Е, па де, де; кад није, није |
| >— Лудо! — прошапута Лепосава, али тако болећивим гласом, да Јанићије од тога чисто задрхта.{S} |
| осава весело, кад виде како јој се мати болећиво опходи наспрам Јанићија, и поче га вући софри. |
| ежала.{S} Дође јој жао, па га поче тако болећиво гледати, као да би му хтела рећи: „Остани овде |
| ажен од онога ударца, утварао као да га боли.</p> <p>— Јеси јунак! — рече Маца. — Такав је био |
| о!</p> <p>— Не могу!{S} Овде, ето, овде боли, па ми не да да живим.</p> <p>— Лудо! — прошапута |
| очајно.</p> <p>— Е, мој Дишо — уздахну болно Маца — Лају ли или не лају, не знам; али, ово ми |
| нађох као рођена мати, кад оно на смрт болова!</p> <p>Свака реч наваљивала се на мајстор-Дишин |
| тако застење, као тешки болесник кад га болови спопадну.</p> <p>Јанићије види да се нешто страш |
| одмах ни казала, него тек јуче, кад је болови стигоше.</p> <p>Но како му драго, хаџија је био |
| {S} Као да га и сад гледам у оно његово болта.</p> <p>И оба пријатеља Бенџина оборише главе, ду |
| по предметима, почињући од бакалског и болтаџијскога па до бућмеџијскога еспапа, изгледа да су |
| је имала кад, да се подаје материнскоме болу.{S} Деца јој у неколико замењиваху кћер; а то је, |
| угледа ћерку на поду, како се у тешкоме болу савија.</p> <p>И то унесе забуну у кућу.{S} Мајсто |
| > <p>— Нисам болан у снази, ама ми душа болује.</p> <p>— Зашто, џанум?</p> <p>— Деце немам, све |
| ћи лека нити му означити болест од које болује. — Но међу свима највиша их је било жена неротки |
| ући, одбацио је предлоге Ламбрине, или, боље рећи, одложио је, да се на њих врати као на послед |
| о узбуђенога Дишу.</p> <p>— Казала сам, боље него што би и ти сам могао; али она ни да чује!{S} |
| авиш.{S} Ако си тако мислио, мој синко, боље би и за тебе и за нас било, да си тражио кућу фуду |
| када је загрлио и пољубио.{S} И та реч, боље рећи, тај меки, нежни нагласак, који овој речи при |
| жио кућу фудул-Стаменкину и њено Канче; боље <pb n="144" /> би било, да ти се не нађох као рође |
| да не чиниш; боље нека она иде у свет; боље на њену главу срамота него на твоју.{S} Имао си бр |
| очнем из нова?</p> <p>— То да не чиниш; боље нека она иде у свет; боље на њену главу срамота не |
| шану му друга мисао: зашто полиција?{S} Боље да одеш прво Ламбри, да га јавно у дућану испљујеш |
| о досли!{S} Како сте путовали!</p> <p>— Боље вас нашао!{S} Добро, фала Богу! — одговори Диша, к |
| руку и мало повуче себи; он се наже, да боље чује.</p> <p>— Да му кажеш...{S} Диши... јер ја ћу |
| ми се, та своја погрчена чувства никада боље и лепше није истицао, као што је то чинио, кад се |
| у свога родитеља.</p> <p>— И ко се може боље побринути о срећи свога детета него мати.{S} Ваљда |
| оводила у неку забуну.</p> <p>— Опет је боље да не идем тамо, — мислио је и с тешком муком, што |
| кој чаршији а сад опет псовку, што није боље отварао очи, да му се тако што не догоди.</p> <p>Ј |
| ира, да је старац одмах опазио, како ће боље бити, да што пре оде у свој Пожаревац и да више ни |
| јој донесем нешто.{S} Па онда већ биће боље...</p> <p>И тако мајстор Диша, ведар и лак као мла |
| тетка-Маци, да то ни мајстор Диша не би боље вршио.{S} Па ни у самој кући мајсторовој није се Б |
| међу сватове.</p> <p>А ко зна, не би ли боље било, да је мајстор Диша прво саслушао свога шегрт |
| р Диша крупно премишљао и овај сан, или боље рећи Мацино виђење, на сваку руку тумачио, а треће |
| ога часа не јави баш никаква мисао; или боље рећи, јавило их се безброј, стотине, а то је таман |
| ећи свога детета него мати.{S} Ваљда ти боље знаш шта теби треба?{S} Ниси још ни загризла у жив |
| седам месеци радња је процветала много боље, него ли што је пре тога било.{S} Дућан пун, поруџ |
| аву о шаку и нешто мисли.{S} Да је мало боље загледала, можда би опазила трагове од суза; али М |
| дигоше се у чаршију, те да уз пут мало боље промозгају и удесе, а кира-Мана, чим их отпрати оч |
| мучећи се да овог несрећног младића што боље убеди, како је оно био братски пољубац и загрљај). |
| и овако сплетен и немоћан, да ствар што боље изведе.</p> <p>Али како је Анастасијина порука бил |
| ир-Диша, коме у тај пар севну, да би му боље било да га је млатнуо каквим калупом, него ли што |
| уче антерију, тек онда виде, како би му боље било да го и бос протрчи кроз чаршију, него ли да |
| ћа.{S} Мало је који Грк или Цинцарин од бољега угледа изостао а да није присуствовао макар у цр |
| судбино!{S} Всецјело</l> <l>Количество бољезни и јада</l> <l>Смерт попашна вјечном руком руши! |
| никако напустити овога мајстора и отићи бољем.{S} Јер и бољи мајстор то би исто радио са својим |
| е, ваљда, рђо калфинска!{S} Ти би ми па бољи био? — одговори Лепосава и сада га удари тако снаж |
| овога мајстора и отићи бољем.{S} Јер и бољи мајстор то би исто радио са својим шегртима.{S} Ча |
| хоћу да будеш мати; а мајци требаше ли бољи накит од деце.</p> <p>Као што је кућу и жену остав |
| поменуше му по десет пута, како од њих бољих пријатеља нема, па му тек онда, после толиког око |
| на време дубоко уздахне, или тешко, као боник, застење.</p> <p>У таквоме стању затекао га је у |
| ан, весео; а овај догађај и она душевна борба сада га сасвим променише.{S} Почео је да промишља |
| могао разабрати, водила се нека потајна борба.{S} Нешто нејасно, што се не би могло образложити |
| ња.</p> <p>И тако је та дивља, унутарња борба почела опадати и у својим облицима почела се огра |
| атељ, који прећаше да му правац душевне борбе сасвим поремети.{S} Јавила би му се кира-Мана са |
| мајстор Диша, који добро опази старчеву борбу.{S} Реци, колико тражиш?</p> <p>Старац га значајн |
| /p> <p>Тако је, од прилике, решавао ову борбу Дишин шегрт и старао се свим начинима да се пред |
| показивале су, у томе часу, сву душевну борбу његову.</p> <p>— Јазук, кир-Диса, јазук! — продуж |
| а се противу њих говори, пођу у одлучну борбу противу дотичне сплетке.{S} Напротив, и сама поми |
| ахну.{S} Видело се да се са самим собом бори.</p> <p>— Да продам, а ко зна у какав ће народ доћ |
| чаршије и младе српске чаршије, која се борила не само за свој опстанак пред моћном и умешном г |
| ... јер ја ћу...</p> <p>Она се очевидно борила са самом собом, да му нешто на душу метне, али Ј |
| аџилуку искушава, али, докле се ми овде боримо са нечистом силом, дотле он у наше радње шаље по |
| вим, набави кутију од тенећке и поче се борити са оном изнутрицом, која га је гризла и кући гон |
| онда виде, како би му боље било да го и бос протрчи кроз чаршију, него ли да се у оваком оделу |
| де, да из ове кући може изаћи само го и бос, њему се учини, да је пронашао прави узрок Јанићије |
| али Ламбре преко те помисли претрча као бос преко жеравице.{S} Да оде у Галац, да се растави од |
| о.{S} Кутију швирну на неко ђубриште, а босиљак искида, издроби, пљуну на њега, просу пред собо |
| авди отерао, па сам рекла: нека му овај босиљак — то, у место сестре.{S} А оно... оно... знаш.. |
| де му снаге да проговори.</p> <p>— Онај босиљак... што си ми турила под јастук... па оно...</p> |
| у.{S} И снажни мирис густога каранфила, босиока и осталога цвећа, који се са девојачким гласови |
| положењу; сву је ноћ осећао мирис онога босиока, што га је некада под својим јастуком напипао.{ |
| ибара.</p> <p>Иза појаса извади стручак босиока и пружи га домаћици.</p> <p>— Сутра па да извол |
| S} У кутијици је лежао сасушени стручак босиока, онај, што га је некада нашао под својом главом |
| шом испод јастука метнула један стручак босиока, заспао.{S} Сит и зачаран овом маштом, заспао ј |
| о да јој проба јеменије; она му пружила босу ногу, а он је целу обухватио у једну шаку, па се к |
| уздаси кћерини тргоше иза сна.</p> <p>— Боцкају ме мрве, нано! — одговори Лепосава и седе у пос |
| сада као надувена бешика, када се иглом боцне.</p> <p>Остати без жене и пустити да се цео свет |
| /p> <p>Диша поскочи, као да га је иглом боцнула.</p> <p>— Ко каже то?{S} Ко каже, ана-сана.... |
| о раскомоћена, без јелечета око снаге и бошче око шалвара.</p> <p>Није могућно описати ни изнен |
| ој, па је са осталим шегртима целива, а бошчу прихвати и пође за газдом.</p> <p>Кира-Анастасија |
| кућу.</p> <p>Јанићије додаде газдарици бошчу, мало стишанији после овако пријатнога сусрета, а |
| супруга.</p> <p>Кира-Анастасија одреши бошчу, у којој је било поклона за њу, кира-Думиницу и к |
| е заштите, шта је могла друго него да о бошчу, припасану око шарених шалвара, обрише руке и сма |
| ји и не помиче се, да прихвати путничку бошчу, коју му је пружио.</p> <p>— Држи ово, па хајде к |
| какав је!{S} Што је пустио оно чудо од браде?</p> <p>— Море, није оно он! — шапну Јанићије.</p |
| тари пустињак био је сед као овца, дуге браде и лица овална са необично живим очима, које одава |
| ршину из онога густога честара хаџијске браде.</p> <p>— Знаш ли ко је дошао? — запита је још са |
| хаџија и задовољно се поглади по дугој бради.</p> <p>Једном речи, у кући хаџијиној цветало је |
| ар га не познајеш?{S} Ено онај, у дугој бради.</p> <p>— Какав мајстор Диша, оно је свети Спирид |
| к са светим Спиридоном у дугачкој седој бради.{S} Сад је и хаџија обрастао у дугу, јако проседе |
| тетка-Маца поче раздрешивати шамију под брадом — оно није човек, оно је тулум, једно говеђе шке |
| >Старац се дубоко замисли, ухвати се за браду и оборене главе по који пут дубоко уздахну.{S} Ви |
| голих руку, дервиш, чије је лице све у браду зарасло и под високом купастом капом, око које се |
| pb n="197" /> из које си дошао, да ми у браду поганиш?{S} Јесам ли ја Френк, шта ли, да се баца |
| ервиш и поглади замишљено замршену дугу браду. — Сви сте ви, ђаури, једна нечиста вера!{S} Имаш |
| хаџија обрастао у дугу, јако проседелу браду, која му је чак до појаса долазила.</p> <p>— Ено |
| /p> <p>— Е, али један је па један Диша, брајко мој!{S} Камо, нека ми ко покаже у еснафима макар |
| је разбио врата.</p> <p>— Можеш ти то, брајко, пробати на Думиним вратима а не на мојим! — мис |
| ци, поред кратке успомене на проживљени брак, остаде још и три хиљаде и пет стотина гроша готов |
| ог мрака</l> <l>Ко остатак от земаљског брака!</l> <l>И тој, која лежи у тљености,</l> <l>Сузом |
| нцарском партијом, потражио је и развод брака, а како је ствар била очигледна, суд му је и то д |
| бре, те тако је она сама признала своје браколомство.</p> <p>Међутим, докле су се са њиме дешав |
| ници Дишини, држе страну своме Србину и бране га, а Грци, пуни једа, што се њихова удовица тако |
| ло и добро је одаламио Лепосаву, а она, бранећи се, изгребала га по лицу.</p> <p>Кад чу мајстор |
| не искам деца.</p> <p>Тако је кира-Мана бранећи себе и нехотице дала Анастасији један разлог ви |
| ети.</p> <p>— Боже, мајка, шта ти је? — брани се Лепосава. — Та и сама кажеш да ме мајстор Диша |
| у на врат, па сада не зна ни како да се брани у махали од својих сународника, ни како да изведе |
| > <p>— Па шта да радим за име света?! — бранила се Лепосава. — Шта ти је сад опет наспело?</p> |
| им.</p> <p>— Пуштај, мука те ударила! — бранила се Лепосава.</p> <p>— Сад, сад! — одговори Јани |
| смо га звали; сам се тискао међу нас! — бранили су се Грци од оног прекора.</p> <p>А кир-Дума, |
| те оженимо.</p> <p>— Море тетка-Мацо, — бранио се тек разговора ради — зар сада, када сам нагор |
| када га глад узмучи, он је по џбуновима брао лишће кисељак и тиме је тога дана забашуривао глад |
| во је да ти ја поклоним, сестра сам ти, брат си ми!</p> <p>Јанићију је све ово било нелагодно; |
| ицу да палим за душу на твоја мајка.{S} Брат да ми будеш, Јанићије... врати ми дреје...</p> <pb |
| о год му се дало да се покаже као прави брат, он је то чинио са пуно пожртвовања.{S} Једном реч |
| ком разговору. — Не сум јој ни татко ни брат, ни кум; ако се разбирате за њено к’смет, зашто па |
| на, а и ја те волим као да си ми рођени брат.{S} Ти немаш ни мајке ни сестре, па што да идеш од |
| ).{S} Ти си то урадио, као да си ми био брат.{S} И ко би други смео да тако уради?{S} Ја ето ни |
| а и осветљавала тек по гдекога веселога брата, који жељно ишчекује, неће ли какав изненадни гос |
| савиној изјави, како га воли као рођена брата.{S} У овој улози, и ако му је било таман онако ка |
| н са речима: „Чекај, чекај!{S} Дао Бог, брате, дао Бог!“</p> <p>И докле је ове речи по десет и |
| и потискује на сокак.</p> <p>— Дао Бог, брате, дао Бог!</p> <p>Просјак обично отвори руку, и ка |
| , што не је човек!{S} Толке године, бре брате, служиш поштено, а он да ти не донесе поклон ни к |
| ри своме, кад се она заплаче и стане га братимити, да је не ода.{S} Овако њезин је цванцик врат |
| .{S} Он је са тим чакширицама, т.ј. са „братинском“ и „сестринском“ љубави намицао којекако, па |
| ви пламен младићске љубави преобрате у „братинску“ љубав, могу знати како је и тежак и горак ов |
| младића што боље убеди, како је оно био братски пољубац и загрљај).{S} Ти си то урадио, као да |
| ио све, да до краја увери себе о својој братској љубави, и што год му је тетка Маца наредила, с |
| уситнио Диша — Ви сте ми све: — отац и браћа... па...</p> <p>— Машала, кир-Диса!{S} Тој ти је |
| ни онај облачак, што им се над пролећем брачнога живота надноси.</p> <p>А како који дан, кир-Ди |
| } И што је дубље залазио у другу годину брачнога живота, тај је облачак постајао све гушћи, те |
| довољством даде се у маштање о будућем, брачноме животу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| ко било да од те трунчице замесе читаво брдо препреке, преко које мајстор Диша не би могао прећ |
| м испод очију. —</p> <p>— Ко те огреба, бре? — запита га мајстор Диша, кад га онаквога угледа.< |
| и чисто набрекле.</p> <p>— Сува кучка, бре!{S} Ели ћеш ми платиш за ово спацирање по комшилук, |
| комшије.</p> <p>— Шта си се забленула, бре, овамо!? — дрекну мајстор Диша, кад опази како дево |
| >— Сто је то?{S} Ста искас сас та жена, бре? — развика се кир-Дума, што га грло доноси, и диже |
| д наглога запрепашћења.</p> <p>— Доста, бре!{S} Доста!{S} Нећеш ваљда свих седам... продера се |
| кад се све зна?{S} Па још устабашиница, бре, бре!</p> <p>— Ко: устабашиница?</p> <p>— Па ти!{S} |
| мите пари, па да не вратите!{S} Лопове, бре, паре да си вратиш!</p> <p>Јанићије није чекао да с |
| е молим да ме отпустиш.</p> <p>— Хајде, бре, ћопеку један!{S} Седи и ради тамо, док те нисам ов |
| чи у очи са мајстором.</p> <p>— Шта је, бре? — Како си ми образ чувао?</p> <p>Јанићију се одреш |
| p>— Кир-Диса је диваљ човек — Србин је, бре; што може да се чека од један диваљ народ? — забрин |
| главу.</p> <p>— Јанићије!{S} Јанићије, бре, где си?! — викну у један мах преплашено.</p> <p>— |
| вну изненадна мисао.</p> <p>— Јанићије, бре!</p> <p>— Шта је? — обрецну се Јанићије.</p> <p>— О |
| цето, што не је човек!{S} Толке године, бре брате, служиш поштено, а он да ти не донесе поклон |
| <p>— Онако....</p> <p>— А бре, чапкуне, бре, куда ти нишаниш? — смеју се мајстори у Гушанчевој |
| ?</p> <p>— Како да се поквари, чапкуне, бре?</p> <p>— Па тако, пре ђердека (ложнице)... знаш... |
| е све зна?{S} Па још устабашиница, бре, бре!</p> <p>— Ко: устабашиница?</p> <p>— Па ти!{S} Зар |
| <p>— Ух, гомаре едно: зашто да заспите, бре?! — јекну кир-Ламбре очајно и пљесну се шаком по че |
| — А и шта си друго него пезевенк, куче, бре!? — подвикну Диша и дохвати једну летву, да одалами |
| ко ти је појео паре!</p> <p>— Кога ви, бре, да клепећете?{S} Сто сам ја на вас скривио, да ме |
| онда, кад је ја питам: „Што нас остави, бре?“ а она ми каже: „Он ме је овамо отерао!“</p> <pb n |
| де си откршила глава?{S} Овамо се вуци, бре!</p> <p>Али ни сад му се не одазва нико.{S} Кира-Ма |
| хвата људе за гушу, па вели:{S} Плаћај, бре!{S} Напротив, ти имаш права да се ценкаш, па ако им |
| о моја.{S} На поље из кућа, ти, зевзек, бре!</p> <p>Кир-Диши прекипе и са узмахнутим песницама |
| /> <p>— То ли се газда пита, пезевенк, бре!</p> <p>Јанићије немаде кад да се објашњава више, в |
| исам крив...</p> <p>— Сиктер, пезевенк, бре!...</p> <p>— Нисам, газда, то?{S} Да сам то, ја бих |
| кир-Диса, да остарис брез зена; јазук, бре!</p> <p>— Па.... смеши се мајстор Диша љубазно....{ |
| S} И то је живо, и то си има очи, Дисо, бре!</p> <p>Кира-Анастасија погледа искоса на темељиту |
| рка буде устабашиница!“</p> <p>— А што, бре; шта јој фали?{S} Него да сам је удала за каквога с |
| кира-Анастасија и кир-Ламбре.{S} Зашто, бре, тако?</p> <p>— Ја да јој опростим? — викну Диша.— |
| едала очима своје дете!</p> <p>— Зашто, бре, газда-Дишо, зашто ме тешко закле?{S} Казаћу ти, а |
| С оном, тетка-Мацином.</p> <p>— Зашто, бре?</p> <p>— Ето ти, газда, шта се на чесми прича.{S} |
| море?</p> <p>— У село.</p> <p>— Зашто, бре?</p> <p>— Не могу више да останем овде.</p> <p>— За |
| атио за образ, а она му казала: „Зашто, бре, да ме удаш за овај тулум?“</p> <p>Мајстор Диша виш |
| јно кир-Дума на улици.</p> <p>— Сиктер, бре, псето; жену ми украдосте, па сад хоћеш да ми и кес |
| кнуто на прагу.</p> <p>— Шта блејиш ту, бре! — продера се Ламбре, када му се она не маче с пута |
| зато, што кир-Ламбре...</p> <p>— Лажеш, бре, псето, лажеш! — јечао је Диша, као да су га грчеви |
| лучај пут до врата.</p> <p>— Ама лажеш, бре! —Где су Ламбрине дреје?{S} Од куда Ламбре ту?</p> |
| станеш човек, хоћеш у село?{S} Шта ћеш, бре, тамо?{S} Кога имаш тамо?</p> <p>— Тако; нећу да сл |
| ет мени дао паре?{S} Какве паре тражиш, бре?</p> <p>Думи поклецнуше колена, које од претећега и |
| дом као на угљевљу.</p> <p>— Шта велиш, бре?</p> <p>— Немој, газда, да ме шаљеш тамо: немам обр |
| а узвикнуо:</p> <p>— А, а! — Турчине, - бре, пали кумбару, да ме разнесеш!</p> <p>— Рђо ниједна |
| сажалио, па сам јој дао дреје.</p> <p>— Бре, децо, чусте ли шта лаже?</p> <p>Оба шегрта потврди |
| р оставио?{S} Тако ли му чуваше кућу, а бре?</p> <p>Јанићију се свет обрте, кад чу каквим га им |
| акав род?</p> <p>— Онако....</p> <p>— А бре, чапкуне, бре, куда ти нишаниш? — смеју се мајстори |
| довољно кир-Диша. <pb n="117" /> — Нема бре ништа за бадава, па ни жена!{S} Ја сам се доста ује |
| ка и побегла.</p> <p>— Шта чекаш, домуз бре; што не кршиш шија на гробље?{S} Од теб ми црно на |
| да захитим воду, а она ми каже: „Је ли бре, Јанићије, кад те је мајстор Диша погодио за магаре |
| главу срамота него на твоју.{S} Имао си бре дреје у својим рукама, па што јој рече, где си их с |
| хо и дрхћућим гласом.</p> <p>— А што си бре такав у лицу? — запита Диша, коме паде у очи силна |
| ганима удари на Јалију.</p> <p>— Свирај бре, ченгене, свирај!{S} А-а-х!{S} Душа ми гори, душа! |
| а.</p> <p>— Шта си се запањио, пезевенк бре, као да је мечка пред тобом?! — узвикну мајстор, ка |
| одара.</p> <pb n="24" /> <p>— А, чапкун бре, — прети јој кира-Думиница кроз сузе и весело — нем |
| гиле.</p> <p>— Много, кир-Ламбре, много бре, оште педесет и четири!</p> <p>— Неје много за едно |
| ша оженио њезином мајком.</p> <p>— Како бре, седепсузу; ја сам стара!</p> <p>— А он ти је па мл |
| не питате?</p> <p>— Како, зашто, Ламбро бре?{S} Не ли си ти прво комшија на кира-Анастасија?{S} |
| ир-Думи забо нож у срце.</p> <p>— Зашто бре, кир-Диса, зашто да ја плаћам ваш ортаклук, кад не |
| Београд био насељен, а тројани, као од брега одваљени, са кратким вратовима и снажним гласићим |
| Маца. — Такав је био и онај мој: као од брега одваљен!{S} Није се тај бојао ни десет „ерлија“.< |
| ледао их све троје, онако снажне као од брега одваљене.{S} Није био на чисто, да ли да их воли |
| е.</p> <p>— Јазук, кир-Диса, да остарис брез зена; јазук, бре!</p> <p>— Па.... смеши се мајстор |
| цама о широке слабине, које од узбуђења бректаху, хуктао је и ходао горе доле по соби.</p> <p>— |
| воду и запалио чибук, па сада задовољно брекће и ужива у хладовитом зеленилу и његову шумору.{S |
| она поклони, баци га у мутвак и што је брже могао истрча на улицу. — Била му је првобитна наме |
| Диша, подиже обе песнице и што је могао брже прогура се кроз гомилу, која је све више расла.</p |
| и су преко мајстор-Дишинога крова много брже, него ли што су они можда промицали над главом сам |
| ајстор Диша ни сада не одговори.{S} Ова брза питања, што их је кир-Дума тако одлучно и оштро из |
| ваља на својим таласима, као што речна брзица ваља врбову кладу.</p> <p>— Како Бог хоће, тако |
| } А баш и када би се толико заборавила, брзо би га отишла мајци на вилает!{S} Жена, кад није по |
| На поље! — продера се Диша — Јанићије, брзо овамо!</p> <p>Али Јанићије, који је радио на мутва |
| и радиш, јел’?</p> <p>Лепосава претрну, брзо се наже над огњиште и поче пирити у ватру, пред ко |
| на Јанићијевом лицу оцртаваше.</p> <p>— Брзо кући, мајсторе!{S} Тетка-Маца поручила да одмах до |
| ар уђе тетка-Маца у мутвак.{S} Лепосава брзо поче да претура по посуђу, Јанићије се закашља, па |
| и од неизвесности претрну.{S} Но то га брзо пређе, кад угледа расположено и озарено мајсторово |
| ир-Дишино дреје?</p> <p>Кира-Анастасија брзо скочи и изнесе из долапа једну антерију, ћурче и ч |
| {S} Лепосава се збуни, али је та забуна брзо пређе, узе јеменије и стаде их разгледати.{S} Јани |
| вуче за ухо једнога шегрта, па онда оде брзо својој кући поздрављајући весело комшије по ћепенц |
| зда!...</p> <p>— Зашто?</p> <p>Јанићије брзо угуши сузе, од којих се застидео, и исприча тетка |
| Тако... рече Маца, прсну у смех; али се брзо уозбиљи и поче се крстити.</p> <p>— О, анатема је |
| а ако га ко на улици и заустави, он се брзо опрашта и изговара да мора журити, па онда још виш |
| му друга мисао, извуче гужву од туда и брзо оде низ чаршију.</p> <pb n="65" /> <p>После некога |
| томе часу извуче своју из његове руке и брзо устаде, да јој мајка не би гледала како седи поред |
| а забуна и ватра на ново га дохвати; он брзо седе на миндерлук, завали се на узглавље и поче те |
| о!</p> <p>— Само здравља, вратиће се он брзо! — одговори Маца.</p> <p>— Не чуј, Боже! — прошапт |
| чио кафанскога прага, тако и није могао брзо сазнати за ове сплетке, те да их за времена пресеч |
| ено тресну писмо о совру.</p> <p>— Тако брзо? — запита Лепосава, којој ових неколико месеца бех |
| говори Диша, весео, што га је Маца тако брзо обрадовала.</p> <p>Чудотворна хамајлија сада је по |
| а веза чврсто држи за ону, коју је тако брзо напустио.{S} Сад ће кир-Дума затражити мираз, а он |
| ко могао да разуме, како тај момак тако брзо измени своју ведру нарав, и ма да му ни на крај па |
| већ сваку наду изгубиле, морадоше врло брзо обрадовати забринутога супруга са по једним наслед |
| о.{S} Али овога пута вратио се необично брзо, и што је главно, врло узбуђен и са једном огребот |
| и не видећи ништа пред собом, он је час брзо час успорено, како су га кад узавреле мисли распињ |
| среће.</p> <p>На срећу ову наглу жалост брзо је умерила њезина ведра и вазда расположена нарав, |
| ио се као на крилима, те је младожења у брзо заборавио на ону немилу епизоду, ради које три ноћ |
| почетка збуњено примио позив, али се у брзо прибрао, када је видео како кир-Диша и не слути о |
| колико и не живети.</p> <p>И што му ова брига не би увек на ум падала, некако се вазда, између |
| црња од црње.{S} То не беше више обична брига домаћина, који се удалио од куће, већ права патња |
| м?</p> <p>Кира-Мана му је била последња брига; венчана му је жена и куда би она смела да му ма |
| о мислио на кућу и Лепосаву, ипак га је брига више морила за радњом.{S} За Лепосаву није бринуо |
| оглади свој образ.</p> <p>— Та ли ти је брига? — запита тихо, некако замишљено, више као да раз |
| е по мало већ да се <pb n="132" /> води брига и о женидби устабашиној.{S} Који је тај што је пр |
| је поверити послове у дућану без икакве бриге, да ће га преварити.{S} И баш са тога гледишта он |
| проговори Маца гласом и изразом велике бриге и нерасположења.</p> <p>Диша седе.{S} Свечано ћут |
| јавио, да ће одмах на пут и да од силне бриге за радњом <pb n="190" /> не може сачекати овде ни |
| о је судбина поштедела од једне сувишне бриге без које се може бити.{S} А да би се пред Дишом и |
| SRP19061_N5">Стари београдски израз: ни бриге те</note> </div> </back> </text> </TEI> |
| сада искушава ђаво.{S} Метнуо ти у срце бригу и страх за радњу, само да те одврати од побожних |
| ласом, који је у исто време показивао и бригу и радост, што јој тако давно невиђени гост опет у |
| о прво комшија, Грк и пријатељ, не води бригу на грцко удовица, кој да гу води.{S} Него знаш шт |
| о, у неку руку, морао да води двоструку бригу, и о радњи и о кући, Јанићије му је био неопходно |
| а из сасвим других обзира.{S} Ту њезину бригу није изазивао никакав <pb n="219" /> материјални |
| село певала, радила своје послове, а ту бригу оставила је своме супругу.</p> <p>Диша постаде св |
| ком шаком, од које су му уши тако често бридиле, и кира-Анастасија са оним престрављеним поглед |
| бацала!</p> <p>— А која ли то? — запита брижно жена, а очи јој крвнички севнуше на помисао, да |
| ме себи.{S} А докле је тако размишљао и брижно погледао у „бешчедну“ будућност, кира-Анастасија |
| естанак Јанићијев, а остало је оставила бризи грађана и — случају.{S} Ако се пронађе, — добро, |
| одлазила од њега, и захваљујући њезиној бризи а и стишавању савести, мајстор Диша се после две |
| а употребити сву присебност, само да не бризне у плач.</p> <p>Јанићије је такође немо стојао пр |
| кући, па кад залупи капиџиком за собом, бризну у плач и јецање.</p> <p>— Шта ти је, девојко? — |
| аћа и да више неће да зна за њу, она је бризнула у плач и стала толико лелекати, да је својим л |
| ше сузе удовичине, и саме се ражалише и бризнуше у плач, па онда онако уплакане почеше грлити и |
| него то због тебе рекох.</p> <p>— Гле, брине се за мене.</p> <p>— Па тек да се одмориш мало.{S |
| већ онај који је потури није требало да брине више колико ће порасти.{S} Свет једва чека да чуј |
| дговори Маца — Изменио се много и то ме брине.{S} Знаш како је: да ми је рођено дете, не бих га |
| } Наша кост, наше месо!{S} Кој па да се брине у ова чаршија за едно грцко удовица?</p> <p>— Па, |
| ђем добру девојку?</p> <p>— За то ли се бринеш?{S} Пашајши!<ref target="#SRP19061_N5" /> Ти сам |
| код тетка-Маце.</p> <p>— Море, зете, не брини!{S} Доћи ће ти, видећеш!{S} Нема нигде умешено па |
| он се теби опет мора вратити, ич се не брините за то!{S} Ви само да му чувате чест и да знате, |
| ога је тако свикао.</p> <p>Маца је опет бринула за Јанићија из сасвим других обзира.{S} Ту њези |
| е морила за радњом.{S} За Лепосаву није бринуо, јер је знао да се она налази под двоструком паж |
| тор Диша наредити, али овај сео на пањ, брише рукавом <pb n="34" /> зној и по који пут тако зас |
| око стола срче од полупаних стаклади и брише проливено по столу вино.</p> <p>Хаџија поче распи |
| ући пред дућанима својих познаника и не бришући онај зној што му је капао са чела.{S} Нека тешк |
| онизно чекао, он би се пропео на прсте, бркао по једној торбици, обешеној о дувар, све дотле, д |
| као бол, кад зуб умине.{S} Он задовољно бркну у кесу, извади један цванцик и даде пуници.</p> < |
| авдање, али лепо се види, како се испод бркова потајно смеше.</p> <p>— Буди Бог с нама, шта ме |
| антерија до чланака и кратко подшишани бркови, који, широком лицу и носу, сасвим различитом од |
| што капаху из очију ове лисице, а и по брковима, што су са њушке на одераној кожи стршили, чов |
| ије за дуго имала деце, а њен муж Петар Брњош хамалин толико је мучио због тога, да је она отиш |
| рошле године она је олакшала некој Маци Брњошевој.{S} Та Маца није за дуго имала деце, а њен му |
| из туршије изнети за совру, већ онолики број, колики је он пред ручак означио.</p> <p>Али што с |
| , он се сасвим отпадио и од оног малога броја српских познаника, са којима је до своје женидбе |
| -Дума, а не седа, него пребраја зрна на бројаницама и пажљиво гледа у очи Дишине.</p> <p>— Шта: |
| ави.{S} Промичу ваше упокојене сени, са бројаницама у руци и дуванкесом за појасом; промичу и и |
| о између прстију зрно по зрно на својим бројаницама.</p> <p>Дочек је био достојан једнога устаб |
| ину, у ћурчету и антерији и са дугачким бројаницама у левој руци.{S} Знао је он, чега се ова по |
| баченом десном руком, из које су висиле бројанице за леђима, стао кир-Ламбре пред мутвак, а нек |
| о узнемирено и помало љутито да премеће бројанице по руци, упаде шегрче у собу.</p> <p>— Шта је |
| била то исто што и заповест, он прикупи бројанице, извири још једном кроз капиџик, те када се у |
| а скупо коштају! — уздисао је премећући бројанице и по вас дан срачунавајући шта га све то кошт |
| може дуже и да је кир-Дума већ поткупио бројанице и турао их за појас, он положи руке на трбух, |
| кир-Дума, пруживши јој руку у којој су бројанице са педесет и четири зрна, као дренак дугуљаст |
| ч, и кад је мајстор Диша са нестрпљењем бројао дане, догоди се оно, што му је сву сладост ишчек |
| е — одговори Лепосава и продужи шапатом бројати петљице на плетећим иглама.</p> <p>— А што да с |
| и ми крај био! — уздахну побожни хаџија бројећи паре пред ковчежићем.</p> <p>— Штета, што није |
| едно килибар-зрно.</p> <p>— А колико ли бројиш па сад? — Запита га кир-Ламбре и подави ноге пор |
| ати.</p> <p>— Цинцарку, па још удовицу; брука!</p> <p>— Море да је само то, ни по јада! — прихв |
| ника, ни како да изведе ствар, те да се брука заглади.</p> <p>Мајстор Диша се затворио у ону ма |
| ало до мога трговачког образа, те да ми брука по чаршији не пуца.</p> <p>Тетка-Маца је прихвати |
| руге недеље и кира-Дишиница.{S} Али кад бубањ тресну и зурле одјекнуше, она преплашено одскочи, |
| сазнао на пример да је округао као гоч (бубањ), да се не зна где је шири, да ли у леђима или у |
| офе пао у неко севдалијско расположење, бубнуо се песницом у груди и онда узвикнуо:</p> <p>— А, |
| аз срамоти.</p> <p>- Газда Диши поче да бубња у ушима.{S} Све ово било је за њега и сувише неја |
| ова халабука од дивље музичке ларме са бубњавом гочева, изгледала јој је као да долази од неку |
| </p> <p>— Бог с тобом, девојко, одби му бубреге! — викну Маца, кад зачу како звекнуше леђа.</p> |
| се с њиме, било на чешми или у махали, буд за што покавжила и побила.</p> <p>И то ново осећање |
| ји дан, немилостива рука живота удариће будаком преко мртвих, расплашиће сетне тичице, што се о |
| дбегао са његовом женом.</p> <p>— Ћути, будало; мислиш да би тебе неко питао, када би те онакав |
| ума и Ламбре, све су учинили, да свадба буде што већа.{S} Мало је који Грк или Цинцарин од боље |
| оја је целој чаршији мозак завртела, да буде његова жена, — то је било тако мило, тако неочекив |
| Ускрса и Четрдесетнице, тај не може да буде хаџија.{S} А то је велики грех.</p> <p>И сад му ха |
| сно: ако је човек псето, жена не сме да буде мачка.</p> <p>Али све то на страну; све би се то ј |
| ма како, она треба или да умре, или да буде његова.{S} Прво ће отказати службу, а за тим ће ур |
| и је седео испод пуне трпезе и морао да буде задовољан мрвицама, које са богата стола падаху.</ |
| у глави онај хаос, који му је сметао да буде онако ведар и безбрижан као до сада!{S} Но он није |
| ти је дао, можеш.{S} Многи би желео да буде хаџија, ама не може.</p> <p>— А баш си видела? — з |
| ди сина слабачког, шкољавог, онда ко да буде крив?{S} Увек да жалиш, што си откидао од својих и |
| ено мајстор-Дише, па, ако узмогне, нека буде срећна с њим! — шапутао је и расејано гледао, прем |
| ! — виче из гласа Стаменка. — Срам нека буде ону твоју... твоју...{S} Косе ћу јој ишчупати, где |
| , па ето, како год ти кажеш, онако нека буде!</p> <p>— Дајеш ми је? — запита Диша мало храбрије |
| ладу.</p> <p>— Како Бог хоће, тако нека буде! — уздахну Диша и оде тетка-Мациној кући.</p> <p>П |
| отварала очи, него си хтела да ти ћерка буде устабашиница!“</p> <p>— А што, бре; шта јој фали?{ |
| " /> и чест му чува, а он ће знати, кад буде време, како да га награди.</p> <p>Оволика хвала и |
| ј онда све ређао шта ће јој донети, кад буде у бабињама.</p> <p>Али прође и прва и друга па и т |
| гутао и чувао их, да их доцније он, кад буде произведен за калфу, са богатим интересом врати пр |
| .{S} И то овако да радиш.{S} У ноћ, кад буде младина, жену да изведеш у бакчу; тамо да је скине |
| ане на сокаку, желела, да јој свадба не буде велика, њени стараоци, кир-Дума и Ламбре, све су у |
| и, да га не дочека кући, ако принова не буде жива.</p> <p>Цео тај дан хаџија је провео као у не |
| Да служим кира-Ману и Ламбру, то да не буде! — помисли, а пламен му удари у образе.</p> <p>Сут |
| а шегртима, но да ту седи, докле год не буде време да се ћепенци затварају.</p> <p>Још од кир-Д |
| адни гост од куда бахнути, тек да он не буде онај један „од заклетве“. — Од озго, од стране Зер |
| е! — помисли Диша — и да ми у дућану не буде штете!</p> <p>И када дотаче пољупцем врх светог ек |
| да га узмем на трећу пару; ортак да ми буде, паре да намлати!</p> <p>Али сва та вика беше у за |
| , то ипак није сметало, да општи утисак буде весео и задовољан.</p> <p>Али друкчије је одјекнул |
| још једно, доста!{S} Не треба више; нек буде макар једно, син, као мој Алкибијадес!</p> <p>— Са |
| земљака, задржаше о своме трошку, да им буде на руци, као људима јоште несвиклим овамошњим прил |
| њега неће бити сигурна, све докле се он буде налазио у овој кући.</p> <p>И кир-Ламбре је, као и |
| саопштила зету добру вест.</p> <p>— Ако буде син, начинићу ти, Мацо, либаде од кадифе?</p> <p>— |
| Мацо, либаде од кадифе?</p> <p>— А ако буде кћи?</p> <p>— Бацићу је у трице; поклонићу је теби |
| икнута да, на крају крајева, увек онако буде како се то њој свиди, сад чисто није могла да позн |
| амо десна рука тетка-Маци, но, у колико буде нужно, он ће и сав тетка-Мацин надзор подвргнути с |
| јој се нађе, а и да њему јави, ако што буде.</p> <p>Око подне дотрча Јанићије у дућан, узбуђен |
| во које ће некада, када то благоме Богу буде угодно, прихватити и продужити фирму, ето, тога ни |
| се већ разговарати, а до јутра нека му буде и тако, — рече Маци и седе, да вечера позну вечеру |
| аву говори.{S} И ко ће ми веровати, кад будем казивала, да се моје дете није од мене мицало?{S} |
| се ја не вратим, не треба ти, а када се будем вратио, иде ли то, да једна хаџијница меће дукат |
| p>— Сестру немаш, Јанићије; ја ћу да ти будем од сада сестра.</p> <p>Јанићије осети неку непоја |
| p>— Толики пут чиним због тебе: хоћу да будеш мати; а мајци требаше ли бољи накит од деце.</p> |
| а захватиш воде са три извора; а кад се будеш враћала дома, никако да се не обазреш за собом, а |
| м за душу на твоја мајка.{S} Брат да ми будеш, Јанићије... врати ми дреје...</p> <pb n="67" /> |
| } 4000 гроша!{S} Ако ти за сваку болест будеш толике паре издавао, шта ће најпосле бити од тебе |
| пак мајстор Диша био уважен међу овима, буди напоменуто, да га је првом женом, Анастасијом, оже |
| о надвлада и анђео да ти из дућана оде, буди ексик-хаџија; желиш ли, да ти ђавола савладаш и да |
| са ногама.{S} Па чим се родило, оно се, буди Бог с нама, истргло из руку и почело као лопта да |
| ачуђена и збуњена.</p> <p>— Шта ово би, буди Бог с нама!? — учини и од чуда се прекрсти.</p> <p |
| се испод бркова потајно смеше.</p> <p>— Буди Бог с нама, шта ме сад опет снађе! — прекрсти се Д |
| Божића обилазила онако често.</p> <p>— Буди Бог с нама, жене! — узвикну тетка Маца чисто запањ |
| као руком, и само што мртве из гроба не буди.{S} Свет је толико нагртао њему, да им даде какав |
| } Почео је да промишља, почело је да се буди у њему нешто озбиљно, натуштено, које му, из неке |
| ре, није да сам снила, него сам ноћас и будна видела.{S} Ово је пуна година, како ја сваког пра |
| чула; али, кад ноћас и по трећи пут баш будна зачух, рекох:{S} Није фајде, то му је једини лек; |
| еда?{S} Ето, ако комшија спава, није ли будно комшиско, маче?{S} И то је живо, и то си има очи, |
| , после толиког околишења, рекоше и име будуће невесте.</p> <p>Мајстор-Диши писнуше уши као тал |
| време, да се нахвале доброте и вредноће будуће кира-Дишинице, па се онда дигоше и одоше право к |
| м измири, а он као и до сада остане и у будуће са Дишом добар пријатељ, то му не остаде друге, |
| унавајући шта га све то кошта.{S} Свога будућег потомка задужио је са оних шест стотина гроша, |
| које се стиђаше да баци поглед на свога будућег домаћина.</p> <pb n="146" /> <p>— Је ли ти рекл |
| чудноме сну.{S} Пријатељи су посећивали будућега хаџију, да се с њиме виде и разговоре, а многи |
| а зуцало, додавало или смејало на рачун будућега младожење и младе, мајстор Диша је пливао у ду |
| мцима класичне нације, те тако, у своме будућем породу, исправи погрешку својих родитеља.</p> < |
| лепшим задовољством даде се у маштање о будућем, брачноме животу.</p> <milestone unit="subSecti |
| другој по коју веселу досетку на рачун будућих младенаца.</p> <pb n="25" /> <p>Да је мајстор Д |
| азмишљао и брижно погледао у „бешчедну“ будућност, кира-Анастасија ни слутила није о томе, шта |
| у, али то би био онакав исти грех према будућој својој деци, као што беше грех његових родитеља |
| ће, којој се није ни мало надао, целива будућу ташту у руке.</p> <p>— А где ти је Лепосава? — з |
| слова, а живи трн, који онако раскошно буја над старим, запуштеним гробовима, не допушта да се |
| своме обичају сачека, докле се не стиша бујица наврелих речи.</p> <p>— Ето, кажу....</p> <p>— З |
| никакве тешкоће; устава је пробијена и бујица мисли и размишљања могла је тећи својим коритом. |
| сле претрпљенога пораза, после целе ове бујице која га је заошијала, чинило <pb n="106" /> да т |
| да у соби; Диша је скрушено очекивао на бујицу прекора, али тетка Маца још ћуташе, тек по који |
| трашна одлука, какву може само утврдити бујна крв једног младог разоренога срца, ужљебила се ду |
| а.{S} Прам јасне месечине, која је кроз бујне османлуке и баштенско грање провиривала, трчкарал |
| сивим зидовима, иза којих се заклањаху бујне баште и спретне куће са доксатима и многобројним |
| и овај сунчани зрак и оно лишће, што са бујних грана под ветрићем шуми, дише.{S} И то неодољиво |
| осећај, који је у свој својој лепоти и бујности плануо и разбуктао се у њезину срцу, да је зан |
| ећа одаваху силу младости у свој својој бујности, дође јој као некада, када се с њиме, било на |
| осле би заповедио да га окују у најтеже букагије, да га метну на магаре, али не као што се јаше |
| гових пријатеља.</p> <p>— Ајдутин!{S} У букагије ћемо ми тебе!{S} Нема да си узмите пари, па да |
| м платио, и у које је сву наду полагао, букнуше у пламен.</p> <p>— Добро је, паметно си урадила |
| зујало је неколико пчела; један крупни бумбар облете око њега неколико пута и изгуби се у сунч |
| ад се Диша у неко доба ноћи разабрао од бунила, прво лице, које угледа код себе, била је тетка |
| и за кратко.{S} Лепосава на ново паде у бунило, а Маца не допусти више да јој дете пеку усијани |
| ај дан хаџија је провео као у некаквоме бунилу.{S} Толике његове наде, толико ишчекивање, %на н |
| елу ову ноћ провео је у полусну и неком бунилу, од чега је осећао бол у глави.{S} Налазио се у |
| паде у постељу и тако цео дан лежаше у бунилу и несвести.</p> <p>Маца се озбиљно препаде за кћ |
| ипадала и противу чега се није смела ни бунити ни протестовати.{S} Те су успомене припадале њез |
| га није ништа десило.</p> <p>Сутра дан, бунован и добро неиспаван, хаџија је отишао у дућан.{S} |
| рисак трже иза сна кир-Ламбру.{S} Онако бунован, зинуо и он, бечи очи, али никако не може да се |
| смедоше се путници укрцати у лађу због буре, која је на сав мах беснела; а када се море утишал |
| као домаћин, који је мало час дошао са бурне улице, па се овде раскомотио, лепо испавао и онак |
| тити у дућан.{S} То је осећао кроза сву буру своје душе; а то осећање, које му јасно показиваше |
| о га носе на гробље, а Лепосава нариче, буса се у груди и довикује:{S} Ја сам крива, што се уби |
| своје тело шибањем, забадањем ножева у бутину и мишице, тискале су се жене, било саме било са |
| њући од бакалског и болтаџијскога па до бућмеџијскога еспапа, изгледа да су, у овом невином обо |
| ора.</p> <p>А кир-Дума, коме је највише бучала глава од свега тога, сад више није знао шта да п |
| И одмах се осетила; али кад је отишла у буџак, добила је нешто што не би ни налик на Божји благ |
| ватове, докле му невеста није „отишла у буџак“.</p> <p>Сад ни кира-Думиници ни кира-Анастасији |
| мем.{S} Данас, сутра, кад ти жена оде у буџак, па ти роди сина слабачког, шкољавог, онда ко да |
| маче ударцу, протрча поред њега једноме буџаку, дочепа кухињски нож, којим је мало час рибу пор |
| — А то ти је овако:{S} Бог, (нека му је вавек слава и нека ми опрости, што му име грешна уста п |
| тако хаџи-Диша мораде и по трећи пут да вади из ћемера и да са нестрпљењем очекује на свој повр |
| за добро је! — смеје се мајстор Диша и вади иза појаса кесу у којој нађе две аспре.</p> <p>— У |
| , и у цркви, на служби Божјој, често је вадио иза појаса и пљувао у њу, тако да је сваки од црк |
| сретнем!{S} Криво је моје Канче, што ви вадите очи.{S} Мислиш ти нико не зна!?</p> <p>Кад опази |
| из мутвака, у коме је до мало час тако важне говоре водио.</p> <p>Неколико дана после овога ни |
| предосећао већ, да је нека друга, много важнија мисао довела Думу њему, па се чак по мало и дос |
| многим кућама сматрати као глас ма кога важнијег члана фамилије.{S} Једном речи она је била: „т |
| а хаџи-Зосим на другог пустињака, много важнијег од овога кога тражаше.</p> <p>Једнога дана, по |
| толико и строго поверљива.{S} Ни једну важнију „штафету“, која би се од кнежева двора испошиља |
| приклопи их, седе према зету и поче га важно гледати.</p> <p>— Е то сам хтела, да преда мном о |
| да сиђе.</p> <p>Морало се нешто особито важно десити, када је чак хаџи-Зосим, тихи, смерни и вр |
| пљуне, тај је посао са неком нарочитом важношћу вршио у ову кутију.</p> <p>Једна мала ситница, |
| им га је нарочито тражио, да му саопшти важну новост.{S} Са Јорданскога спруда Витаваре, на ком |
| за калфу, доживљавао је тако исто једну важну промену.{S} Мајстор-Дишино често одлажење тетка-М |
| обра душа да учини сирочету; али јој је вазда на ум падало, да од њега неће бити сигурна, све д |
| ; навикао је да од своје газдарице чује вазда одлучан и заповедни тон, па му дође сада и сувише |
| ечац.{S} Главно је, да су једно другоме вазда пакостили; често би се пута, она рашчупаних коса |
| рига не би увек на ум падала, некако се вазда, између осталога, и она истицала, кад год би навр |
| у жалост брзо је умерила њезина ведра и вазда расположена нарав, те тако, после првога наступа |
| д палилулских ратара, а за то су морали вазда ове сељаке да мећу о слави у чело софре, те тако |
| и колико ће се данас појести, уздишући вазда на скупоћу и велике трошкове, тетка Маца је <pb n |
| ло.{S} Ближио се тако пажљиво и спреман вазда, да се у згодном часу сагне, како би га прелетео |
| та јабука! — смеје се Думиница и пиљи у вазда насмејане очи лепе удовице.</p> <p>— Кој па да гр |
| тако стегло, да је једва био у стању да ваздух удахне.{S} Стојао је тако неко време без речи, о |
| , пуном неке неодољиве чежње, којом сав ваздух и овај сунчани зрак и оно лишће, што са бујних г |
| ве немиле куће.{S} На пољу удахну свежа ваздуха.{S} Сад је био потпуно освећен; можда није треб |
| ама за груди и удахну што је више могао ваздуха.</p> <p>Песмица из баште заврши се последњим ст |
| се плаши од могућне напасти, поче да се вајка, како сада нема више онако снажних људи, као што |
| да просиш девојку?</p> <p>— Још му неје вакат, него ће сутра моја домакица да ми наниже оште ед |
| вом да није.</p> <p>— А зашто, море?{S} Ваља да одеш, да га пољубиш <pb n="161" /> у руку и зам |
| ека га носи куда је њему драго, нека га ваља на својим таласима, као што речна брзица ваља врбо |
| а својим таласима, као што речна брзица ваља врбову кладу.</p> <p>— Како Бог хоће, тако нека бу |
| ка-Маци испричао.</p> <p>— Да кажем, не ваља!{S} Обећао сам да ћутим.{S} А да варам газду, зло! |
| теби и твојима помогне.</p> <p>— Тако и ваља.{S} Мајстор је више од оца; отац само што роди, ал |
| си ме уцвелио.{S} Ти и сам знаш шта ти ваља чинити.</p> <p>— Ако ти хоћеш... рече полугласно Д |
| .</p> <p>Овај савет дошао је таман како ваља.{S} До тога времена сви су еснафи били у цркви зас |
| баш није могао ни замислити више, да му ваља своје обећање одржати.</p> <p>До овога догађаја Ја |
| тке.{S} Напротив, и сама помисао, да му ваља ма што предузети, те да се пред светом опере и сво |
| новат страх.{S} Увиђао је свесно, да му ваља што енергичније предузети против клевете; али, ма |
| омену га, да се не сме оклевати и да му ваља ма шта предузети, те да за времена спречи Јанићија |
| увао; а ти ме тераш да идем кир-Ламбру, ваљада да ти опет образ срамоти.</p> <p>- Газда Диши по |
| мајстора...</p> <p>— Па за кога ћу?{S} Ваљада за слугу?</p> <p>Јанићију се попе крв у главу, к |
| го ме жао? — одговори Јанићије</p> <p>— Ваљада, што и тебе не поведе?</p> <p>— Није, него што н |
| ао.{S} А што није учинио крај са собом, ваљало му је захвалити једино ономе уверењу, које му је |
| одрешитим радом но увек — случајно.{S} Ваљало је само да зажели, да чезне за нечим, па да му с |
| не беше од оних жена које оклевају.{S} Ваљало је да се одмах сазна, да је Лепосава испрошена и |
| мити, кад год јој приложи.{S} Осем тога ваљало је добро промозгати, шта би све за толики новац |
| p>Ухватио је Бика за ухо, продрмусао га ваљано, па му је онда читао и претио на све начине.</p> |
| веку.{S} Шта је то изнети на глас једно ваљано девојче, убити јој срећу, па је оставити!{S} Сир |
| о сада имао, пасти у прашину.{S} Једном ваљаном трговцу, који је у чаршији уживао леп углед, а |
| удало за њега?</p> <p>-— Него за тебе, ваљда, рђо калфинска!{S} Ти би ми па бољи био? — одгово |
| терију и чампаре, што их је кир-Ламбре, ваљда због силне жеге, свукао и на под бацио.</p> <p>Та |
| ога кир-Дису <pb n="50" /> мучи, па се, ваљда зато, није ни паштила да разгони онај облачак, шт |
| нема ништа, кад не избиваш од онуда!{S} Ваљда тек ниси тамо због Маце одлазио! — одговори Станк |
| нути о срећи свога детета него мати.{S} Ваљда ти боље знаш шта теби треба?{S} Ниси још ни загри |
| тка Маца.</p> <p>— А где ћеш ноћити?{S} Ваљда ће те пустити, да заноћиш?</p> <p>— Неће; казао д |
| о да вама да деце а мени унучиће.{S} Па ваљда се смиловала мајчица, те је три пута угледах, па |
| тек онда да га дарује. — Но судбина је ваљда тако хтела, да Јанићије добије ону ћушку и да Диш |
| и отерао, моје дреје мора ми дати; неће ваљда бити тако бездушан, да ме без ичега пусти у бели |
| Де, де, почекај, зете!{S} Ниси се ни ти ваљда на Бога камењем бацао.{S} Ето и ја тако; донела с |
| носно и једнога дана, кад Диша, мислећи ваљда да није довољно изразио своје незадовољство, рече |
| омила се уплете у ову свађу, па мислећи ваљда да ће се обоје потући, навалише да их разваде.</p |
| одлазио на кафу тетка-Маци, а Маца тек ваљда не би примала сваки дан једног нежењу, који јој н |
| еру“.</p> <p>— Нашао сам кесу на сокаку ваљда, те да беломе свету купујем, па после да чекам, х |
| /p> <p>— Доста, бре!{S} Доста!{S} Нећеш ваљда свих седам... продера се Диша на жену, која се на |
| изненади појава мајстор-Дишина.</p> <p>Ваљда се Дишин шегрт не би толико забленуо ни пред голо |
| ејући се загрлила дебели јастук.</p> <p>Ваљда, у томе часу, није тек помишљала на мајстор-Дишу! |
| д подвије врат и полети, мукне тако, да вам се чини то бик муче.</p> <p>Кир-Ламбре и сви остали |
| одсечеш.</p> <p>— Е, дај Боже, душа да вам не испадне на нос како христијанину, него на друго |
| за изгубљеним новцем.</p> <p>— Е, нека вам је на здравље, и толико срећа да имате, колико се в |
| прескочите код удовице преко зид и кад вам је шегрт подметнуо леђа, да се попнете?</p> <p>— То |
| вари.</p> <p>— Поздравио мајстор и шаље вам ово! — испоручи Јанићије, збуњен девојачким нападом |
| p> <p>— Лако је вама да бесните, мужеви вам код куће, а мој?{S} Хеј, хеј, ко зна кад ће се врат |
| ре да уложим у еспап...</p> <p>— Е, кој вам па за то смета? — Чија жена <pb n="44" /> онога и п |
| највише помаже него грцко чаршија; кој вам је мустерија, него Грци, а то све из еден љубов на |
| жена?</p> <p>— Не знам кир-Диса; не сум вам ништо скривио.</p> <p>— Јабучицу ћу да ти ишчупам; |
| Цигане око себе.</p> <p>— Доста!{S} Ево вам бакшиша; а сада да се вратите онима, тамо.{S} Ама н |
| жена ашикује с комшијама!</p> <p>— А ко вам каза па то? — одговори Анастасија и утаче се у очи |
| о, што се залетео у прводаџисање. — Ако вам није ствар у срце, нисто не бесе; ајде, кир-Дума!</ |
| а да видите колико вас постујемо, ја ћу вам позајмим из еснафска каса пет стотин гроси за четир |
| у пред Богородицом и метанишем, само да вама да деце а мени унучиће.{S} Па ваљда се смиловала м |
| усамљена и растужена.</p> <p>— Лако је вама да бесните, мужеви вам код куће, а мој?{S} Хеј, хе |
| ше га носилима четири хамала и закопаше ван христијанскога гробља.</p> <p>— Ето, таква ће бити |
| м да ми се квари ред; не дам да ме нико вара и да ми образ гази.{S} Разумеш ли?</p> <p>— Опрост |
| ворио очи, те да видиш како те она прва варала.</p> <p>Хаџи-Диша одмахну замишљено главом.{S} Н |
| ам страдао; Бог види како су ме сви они варали и поштење ми убијали, па, ако је било греха од м |
| е ваља!{S} Обећао сам да ћутим.{S} А да варам газду, зло! — мислио је Јанићије и између ова два |
| да ми се закуне да ме никада више неће варати; а оно псето (ту кир-Диша зашкрипа зубима и јекн |
| итањем беху толико успели, да се отресу варварских особина свога племена и да се подражавањем и |
| лонац где се ручак кувао, ту би обично варјача утерала дисциплину у главу непослушнику.</p> <p |
| {S} Мисли и планови разлетали су се као варнице са упаљенога крова; и сваке од њих дотакао се, |
| слио је, силазећи се већ по пети пут до Варош-капије и враћајући се натраг Барјак-џамији.{S} А |
| ин!{S} Искам да си идем из ову проклету варош, идем на вилает, там да плачем и пред иконе да ку |
| ину диње.{S} Такву су капу носили махом варошани како по Србији тако и по Румунији и Грчкој.{S} |
| фенско писмо и отићи ће из ове проклете вароши, да се никад више у њу не врати.</p> <p>— Отићи |
| ! —- виче кир-Диша.</p> <p>— Ела-те, да вас гурнем у трбу! — одговара Ламбре.</p> <p>— Пушком ћ |
| супругу.</p> <p>— Ела-те, ако искате да вас закољем!{S} Ела, удрите! — рече му пркосно и са пре |
| — А е ли истина да сте пали са зид и да вас је патрола јурила, а ви побегли?</p> <p>— Није исти |
| скромнога изгледа.</p> <p>— Е, како да вас утешимо, куме?{S} Судбина, к’смет, сто кажу Турци.< |
| од грцка мајка родени.{S} И рекосмо да вас женимо на грцко невеста, на кир-Бенџина удовица, па |
| вет, онда је истина; а кад се казује за вас, не је истина? — Тако ли је?</p> <p>— Ама кир-Дума, |
| чујно Диша.</p> <p>— Цео свет говори за вас.</p> <p>— Лају пси; лају, тетка-Мацо, и лажу, Бога |
| ривио, да ме клепећете?{S} У апса ћу ја вас <pb n="167" /> и твога мајстор-биволица!{S} Пцета! |
| а-Анастасија ћемо ми удати за Грка; ама вас жалимо: лепе паре губите, мустерије ће изгубите и ц |
| ви, бре, да клепећете?{S} Сто сам ја на вас скривио, да ме клепећете?{S} У апса ћу ја вас <pb n |
| а, него Грци, а то све из еден љубов на вас због засто сте као од грцка мајка родени.{S} И реко |
| љио у њега.</p> <p>— Како: шта? — Ми на вас као на едног честитог мајстора сас леб, а ви на нас |
| као сваки сан; али мајстор Диша не може вас дан да се отресе оног двоструког утиска, што га је |
| него да свирате!{S} Свирајте, све докле вас могу чути. — Оно... знаш, оно...</p> <p>— Знамо, га |
| ли!{S} Како сте путовали!</p> <p>— Боље вас нашао!{S} Добро, фала Богу! — одговори Диша, када м |
| опази како се мајстор Диша сплео. — Кој вас највише помаже него грцко чаршија; кој вам је мусте |
| пажњу примао захвално, па, и ако је био вас дан расејан и апатичан, ипак га је ова нежност тетк |
| јстор-Диша и шкрипи зубима.</p> <p>— Ко вас отровао?</p> <p>— Ти! — продера се супруг и подиже |
| оставио кир-Бенџо; ама да видите колико вас постујемо, ја ћу вам позајмим из еснафска каса пет |
| же: јазук на мајстор-Диса! — А како смо вас волели, као да сте из сама Елада, као да не сте из |
| е.</p> <p>Са таквим мислима бавио се по вас дан; тетка-Маца није одлазила од њега, и захваљујућ |
| ! — уздисао је премећући бројанице и по вас дан срачунавајући шта га све то кошта.{S} Свога буд |
| теже падало: дан или ноћ.{S} Дању би по вас дан одбијао од себе мисли, које га и без његове вољ |
| же десити.{S} Зато је Јанићије морао по вас дан мајати се са тетка-Мацом око болеснице и трчати |
| наје за ред, а ни адет нам не је како у вас.{S} Него кад ми бидете муж, онда — друго је“.</p> < |
| дућан коже, и готове јеменије, које су вас дан пред дућаном висиле, па већ почео спуштати ћепе |
| ни капи крви са Термопила, ипак својим васпитањем беху толико успели, да се отресу варварских |
| не донесе више у овај пусти Београд! — Ватра да га изгори! — уздахну кира-Анастасија прихватај |
| ио и душу и срце и мозак.{S} Грозничава ватра лизала га је од пете до главе, па се разгоревала |
| и да се мало примири.</p> <p>Обузела га ватра, дрхтавица, а у срцу толико бола и љутине, да је |
| } Трећега дана толико је слабост и нека ватра обузе, да паде у постељу и тако цео дан лежаше у |
| p> <quote> <l>„Знаш ли како се зове она ватра,</l> <l>Што душу сажиже а срце спржи?</l> <l>— Зн |
| <quote> <l>„Да ли знаш како се зове она ватра, што душу</l> <l>сажиже а срце спржи?</l> <l>„Зна |
| <quote> <l>„Да ли знаш како се зове она ватра,</l> <l>Што душу сажиже а срце спржи?</l> <l>Знам |
| пуца скопчавају.{S} Млада удовица није ватра само у кући; њезин пламен лиже и кроз махале где |
| /p> <p>Али кад уђе у собу, она забуна и ватра на ново га дохвати; он брзо седе на миндерлук, за |
| та више.{S} Некакве, час зелене час као ватра светле пеге разлетеше му се око очију; смрачи му |
| и кира-Думиница помало плашила, да она „ватра“ не опече и њезина супруга.</p> <p>Како му драго, |
| а, како му се грло сасушило од унутарње ватре, приђе једној чешми, напи се воде, подметну главу |
| — Проћи ће га већ! — рече уклањајући с ватре велику џезву шербета, који се грејао за Лепосавин |
| сти.{S} Наредио је да се добро угреју у ватри једне машице, па, када се ове готово усијаше, он |
| е признаје никакве рачуне и које својом ватром сагорева најубедљивије разлоге мозга, размахнуло |
| ји би се могао ма када јавити.</p> <p>— Ватру запрети, удовицу удај! — казао је кир-Дума; а та |
| ју, пре мајке и са „чирачетом“ наложила ватру у мутваку, преставила џезву с кафом, метнула чети |
| ум што се чује у ковачници кад меховима ватру распаљују.{S} У овај мах био је потпуно бесвестан |
| омоли страшна чељуст, која поче бљувати ватру на богоугодника.{S} Побожни испосник учини крст н |
| рзо се наже над огњиште и поче пирити у ватру, пред којом су били престављени лонци и рантлике. |
| закључана, ускомеша у њему на ново ону ватру и он поче одмерено гвозденом алком, а за тим све |
| дове разапетих ћепенака и кроз унакрсну ватру исмевака и чаршијског искашљивања за собом?</p> < |
| ену у госта.</p> <p>— Ја сум, кир-Диса, ваш кум и пријател.{S} Еле, како сте? — пита Дума, али |
| Зашто бре, кир-Диса, зашто да ја плаћам ваш ортаклук, кад не сум ништо крив?{S} Зашто да се кри |
| о не тиче то ви да идете!{S} Кућа не је ваша него моја.{S} На поље из кућа, ти, зевзек, бре!</p |
| — А, не је истина; саг, не је истина за ваше што се прича, ха! — А е ли истина да сте пали са з |
| н, кога се једва опомињемо, таласају се ваше спокојне сени у дугим антеријама емир-боје ћурчети |
| ="#SRP19061_N1" /> на глави.{S} Промичу ваше упокојене сени, са бројаницама у руци и дуванкесом |
| е!{S} Стари честити људи!{S} Како нам и ваши, давно запуштени гробови изгледају тајанствени!{S} |
| иће боље...</p> <p>И тако мајстор Диша, ведар и лак као младић, убрза из куће, оде мало до дућа |
| ј хаос, који му је сметао да буде онако ведар и безбрижан као до сада!{S} Но он није имао никог |
| својим јастуком напипао.{S} Ноћ је била ведра и обасјана, благ поветарац доносио му је шумор ба |
| ову наглу жалост брзо је умерила њезина ведра и вазда расположена нарав, те тако, после првога |
| а и од једном прште у онај необуздани и ведри, детињи смех, — када поче представљати шетњу о ме |
| > <p>— Среће ти! — запита она, а зрачак ведрине блесну из влажних очију.</p> <p>— Кажем ти, нис |
| јнога крова трептила је у оној сунчаној ведрини зелена чуваркућа, што се над надстрешницом безб |
| лада.{S} Уместо одговора она га погледа ведро и пркосно и продужи пут ћутке.{S} Јанићије је иша |
| аху, попуцаше, и њему стаде тако лако и ведро, те у мало што не поскочи, да је на ново загрли.< |
| лако трептање.{S} Њему стаде пријатно и ведро; а она потајна изнутрица, која га је, поред свега |
| од задовољства, улази са Мацом у собу и ведро гледа око себе.{S} Не потраја много, па ето и Леп |
| оне аде и изгуби се испред очију.{S} На ведроме и као стакло јасноме дану, који блисташе свежим |
| , како тај момак тако брзо измени своју ведру нарав, и ма да му ни на крај памети не падаше да |
| Јанићије је ћутао и збуњено, натуштених веђа, гужвао један широк орахов лист, што му се у руци |
| ошајлију“, што се жутио над Лепосавиним веђама, то у њено насмешено лице.</p> <p>Девојке отрчаш |
| е тако му се чинило, као да га још нека веза чврсто држи за ону, коју је тако брзо напустио.{S} |
| конака бежи.{S} Ћути, само када те није везала са којеким; а таквога мужа свака би себи пожелел |
| и Јанићије, кога је још прво детињство везало за ову кућу и хаџијину судбину, био је као утуче |
| </p> <p>Ако је и био од свога детињства везан за свога мајстора, он га је од смрти Лепосавине т |
| ту жену није никада толико волео и тако везан био за њу, као баш сада, када га је она преварила |
| мајстора и самога себе, што му се језик везао, те не каза чега ради не може да иде Ламбри и кир |
| </p> <p>— Била ти, кира-Мана, свога пса везати, док беше овде, а ја да ти га хватам, нећу.</p> |
| ита о нечем, што баш није имало никакве везе са овим даном.</p> <p>— Јеси ли се опет срео са ки |
| којима је до своје женидбе какве такве везе одржавао.</p> <p>И кира-Анастасија могла је рећи, |
| шао, треба да се зна, јер стоји у јакој вези са оним што је после било; а то ће нам, најзад, об |
| је цванцик вратио, и сад га ништа није везивало да језик везује.</p> <p>Али ипак, овога дана н |
| никада не виде ништа, што би га чвршће везивало за њега, он му је опет био нешто: јео је његов |
| курир, улак) прво у служби београдскога везира, а доцније га узе Господар Милош у своју службу, |
| , загледала са сваке стране и дивила се везу на рукавима.{S} Кир-Ламбри и кир-Думи донео је два |
| паше кецељу, коју при раду око антерије везује.</p> <p>Пред кућом Дишу изневери кураж.{S} Кад х |
| , и сад га ништа није везивало да језик везује.</p> <p>Али ипак, овога дана није смео ни прићи |
| е жива.{S} Није шале, оно о чему је цео век сањала и за чим је кришом чезнула, сад јој се самој |
| њоме ожене, он би у тој жељи провео цео век, а не би ни покушао да је у дело приведе.{S} Желео |
| ад угледаше како им је сплетка краткога века била.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Шта ј |
| атну забуну, као човека, који је целога века где је год могао штедео, па сад одједаред види, ка |
| н би га тако издеветао за све, да се до века сећа, како је нечовечан био наспрам свога шегрта.{ |
| остао је самохран у свету, а живети до века тако без жене и без икакве наде на своје потомство |
| е копљем пробио.{S} И тако су пролазили векови и о том се ексеру није ништа знало све до прошло |
| опет хлеб; јер газда-Диша, који у своме веку никоме у очи није смео рећи ни ружне речи а камо л |
| {S} А кир-Диша, који никада још у своме веку није запевао световне песме нити западао у слично |
| ати њезино оклевање.</p> <p>— Каажу.... веле: узе јој образ, па сад је оставља!</p> <p>Диша пос |
| ори очи на своја колена.</p> <p>— Хоће, вели, да се врати, али тако... продужи Маца и на полови |
| ну Диша.— Никада!</p> <p>— Долазила.{S} Вели: човек чека...</p> <p>— Који човек?</p> <p>— А зна |
| редио на жена, да не једе џабе лебац, — вели кира-Мана.</p> <p>— Ето, ја — утаче се кира-Думини |
| бра из куће не оде.</p> <p>— Не треба — вели — да мајсторица остане сама без послуге, кад јој г |
| да то никако не може бити. „Не смо ми — вели — како српско удовица.{S} У нас се знаје за ред, а |
| Кад не даде Бог по христијански закон — вели — не искам ни по псешки.{S} Ја сам му зборила, ама |
| ка арамија, који хвата људе за гушу, па вели:{S} Плаћај, бре!{S} Напротив, ти имаш права да се |
| тне стихове на гробу друге му жене, где вели, да тај „памјатник“ подиже својој „честитој“ жени, |
| у и радњу чувати као своју“, а Диша јој вели: „Јесте!“ — Немој, болан, тако!</p> <p>— Не могу!{ |
| ар газда и човек „тихе нарави“, па, као вели, ако овде раскварим сватове, лако ћу после удесити |
| прашта ли му или се љути баш зато, што вели „да није хтео“.</p> <p>— Ја онако...{S} Дође ми мр |
| а сокаку, желела, да јој свадба не буде велика, њени стараоци, кир-Дума и Ламбре, све су учинил |
| ис има осамнаест година, висок, плећат, велике <pb n="159" /> главе, ниска чела, широка врата, |
| ас појести, уздишући вазда на скупоћу и велике трошкове, тетка Маца је <pb n="171" /> ипак мало |
| Дишо! — проговори Маца гласом и изразом велике бриге и нерасположења.</p> <p>Диша седе.{S} Свеч |
| и ништа ташти, на чије се разлоге већ у велике навикао да их прима и — сноси.</p> <p>Но њему се |
| ја морала трагати!</p> <p>Диша је већ у велике примао честитања по раним ћепенцима.</p> <p>— Та |
| ne unit="subSection" /> <p>Ноћ је већ у велике осула небо звездама над Београдом, који је дубок |
| ва, оно поче <pb n="36" /> освајати.{S} Велики део чаршије поче гледати на мајстор-Дишу као на |
| а у томе часу страховито рикну, избљува велики ексер и нестаде је.</p> <p>— Сад народ у гомилам |
| је је дао за еснафски барјак, постао је велики добротвор цркве и устабаша свога еснафа.</p> <p> |
| тај не може да буде хаџија.{S} А то је велики грех.</p> <p>И сад му хаџија поче приповедати, к |
| .</p> <p>На пет дана после ове куповине велики караван, <pb n="199" /> већ посвећених хаџија из |
| састају, <pb n="147" /> спуштао из косе велики дукат „ћошајлија“ и око грла златне махмудије.</ |
| и пар дође му на ум она њезина претња и велики кујнски нож, и он, место да пође на улицу, седе |
| титор и приложник храма сего“ постаће и велики добротвор свога народа.</p> <p>— Међер, имаш зла |
| а, а ово да метнеш па чело — и даде јој велики, златни дукат „ћошајлију“.</p> <p>Лепосава погле |
| памука, а у томе памуку лежао је један велики чавао, не дужи од садашњих „мертечких“ ексера.{S |
| се сматрало као велико чудо, него и као велики грех.{S} И мајстор-Диши су замерали, па су га ду |
| го ли њеноме мужу, према коме је осећао велики решпект. — Тако је он причао њојзи, како га је, |
| сти.{S} Српска чаршија прихватила га са великим уважењем, црква га убројала у своје ктиторе „и |
| , окретао своје мисли на ту страну и са великим успехом долазио до уверења, да је у целој ствар |
| гласом и предаје јој огрлицу од педесет великих, златних махмудија.</p> <p>— То да носиш око вр |
| Маца је међу женама свих редова уживала велико поверење и била радо примана у сваку кућу.{S} На |
| да из кесе извади ситнине, али на своје велико запрепашћење опази, да му ни кесе ни новца нема. |
| ти неожењен, не само да се сматрало као велико чудо, него и као велики грех.{S} И мајстор-Диши |
| крива.</p> <p>Јанићију Бику, који је у велико постао десна рука мајсторове радње, било је врло |
| поклоничко путовање.{S} По чаршији се у велико рашчуло да ће Диша у света места, а по махалама |
| о је први пронео глас, не зна се, али у велико се веровало да ће мајстор Диша да се ожени Лепос |
| искрсавати.</p> <p>А то се већ почело у велико јављати.{S} Од некога времена млада удовица, не |
| у праву домаћицу и радњу, која је већ у велико почела посртати, није ни помишљао.</p> <p>Кира-М |
| на друго ради.{S} Мајстор Диша је већ у велико припремао, што му је било потребно, да се у сват |
| ајстор-Дише, који се у Јерусалиму већ у велико предао побожноме опхођењу светих места, бденисањ |
| те!{S} Ето, он се каје, — утаче се Маца великодушно.</p> <p>— Гледај само какав изгледа!{S} Одм |
| хоћу да се кајем... у цркву ћу да идем, велику воштаницу да палим за душу на твоја мајка.{S} Бр |
| ћи ће га већ! — рече уклањајући с ватре велику џезву шербета, који се грејао за Лепосавине друг |
| рна пшенице.{S} Он је донео собом једну велику светињу: ексер, којим је био прикован Спаситељ з |
| да још опази на тетка-Мацину лицу једну велику збиљу, њему се чисто стужи од неке необјашњиве с |
| у тетка Маца показа руком на образ).{S} Велим, није ми Бог уделио богаства, али да јој образ ба |
| р у ове године и овако...</p> <p>— Како велите?...</p> <pb n="42" /> <p>— Ето, овако... — И ту |
| рићет, зете: дође и друго!</p> <p>— Шта велиш? — запита Диша и забезекну се пред гласом, коме с |
| и... јецала је Анастасија.</p> <p>— Шта велиш?! — запита Ламбре запрепашћено.</p> <p>— И... јем |
| а му један шегрт одговара.</p> <p>— Шта велиш?!...</p> <p>— Твој сам леб јео, газда, па сам ти |
| ред газдом као на угљевљу.</p> <p>— Шта велиш, бре?</p> <p>— Немој, газда, да ме шаљеш тамо: не |
| /p> <p>Јанићија подиђоше мравци, спусти венац од јеменија на тезгу, а чело му се ороси знојем ш |
| > <p>Осетио Ламбре одавно, како му жена вене а ствари ишчезавају, али још као не може да схвати |
| ћу кира-Анастасије и да потајно плаче и вене.{S} Кира-Мана не би имала смелости да га тако осра |
| ану и оставио да у кући кришом уздише и вене и да пакосно гледа на ону која јој мужа преотела.< |
| оју несрећну младост и да на њезине очи вене, не би ли се уверила, какву му је неправду учинила |
| да, кад је кира-Ламбриница почела нагло венути и потајно довлачити у кућу неке чињарице, које с |
| вним патњама, кир-Диша је започео нагло венути.{S} Оно пространо лице са затегнутом кожом смрша |
| да није присуствовао макар у цркви при венчавању младенаца.{S} Да је Диша био потпуно збуњен < |
| <p>Кира-Мана му је била последња брига; венчана му је жена и куда би она смела да му ма шта пре |
| а свога мужа, па чак ни кир-Думи, своме венчаноме куму. — Али што није језик открио, то открише |
| one unit="subSection" /> <p>Што се дани венчања све ближе примицаху, мајстор Диша је све нестрп |
| а, да га друга жена, на седам година по венчању, обрадује тројкама, једрим и тако грлатим, да с |
| алога, утврдише да се младенци одмах по венчању уселе у кућу.</p> <milestone unit="subSection" |
| ка топал-Стојан, па се завештао да неће венчати децу, све докле на Саборној Цркви звона не проп |
| ркви довели пред младожењу и метнули им венчила на главу, њој стаде тако тешко, да у мало не па |
| благослов.{S} То је била нека глава са вепровим зубима без трупа и рамена и само са ногама.{S} |
| стијански, нећу ни по псешки.{S} Турска вера — погана вера; а што се од те вере добије, то је п |
| у ни по псешки.{S} Турска вера — погана вера; а што се од те вере добије, то је погано.</p> <pb |
| ила, ама он каже:{S} Дервишин је погана вера, а од поган закон не искам деца.</p> <p>Тако је ки |
| аду. — Сви сте ви, ђаури, једна нечиста вера!{S} Имаш ли комшику која нема деце?</p> <p>— Имам, |
| хоће да сазна, колико је у души чврста вера хаџијска.{S} Зато он пушта ђавола, да нас на хаџил |
| д мене, ја сам те упутио, добар си био, веран си ми био, па ето ти радње!{S} Тамо, у кући, да с |
| чека, но да погази своје обећање и, као веран слуга, исприча своме <pb n="71" /> газди све и ка |
| ме још и за калфу извео, што сам му био веран! — мислио је, силазећи се већ по пети пут до Варо |
| Бог!{S} И сам си се требао сетити своје вере, а не да од некрштених тражиш записе.</p> <p>Мајст |
| рска вера — погана вера; а што се од те вере добије, то је погано.</p> <pb n="56" /> <p>Поткреп |
| како јој ништа није познато, зашто јој вереник врати прстен, те тако кир-Думи није остало друг |
| прагу свога новога живота покаже својој вереници, како он никоме у својој кући не допушта, да ш |
| ма пристао, он би се ипак вратио својој вереници; јер оно, што већ једаред очима омили, то се в |
| ожење, који се враћао својој напуштеној вереници као блудни син из Библије своме оцу, ушли свеч |
| д требаше, па сад да запишемо у пропала вересија...{S} А, а-ах, Дума, гомаре едно, кој да те пр |
| {S} Једнога дана покуша да сама скине с верига котао пун вреле воде.{S} Котао је био тежак, те |
| е са њиме дешавале ове промене, и његов верни Јанићије, кога је већ произвео за калфу, доживљав |
| p> <p>— Бог хоће да га се ми, као једни верни христијани, сећамо, да му се клањамо и молимо.{S} |
| једва гласови мујезина, који оглашаваху вернима: сабах-намази (јутарњу молитву).</p> <p>Али пор |
| готов новац би морао дати и изгубио би вернога и оданога калфу, на кога је тако свикао.</p> <p |
| асно, што се не би могло образложити ни верношћу наспрам свога газде чији је хлебац јео, ни стр |
| оја је свога мужа добро познавала, није веровала у такву претпоставку.{S} Кир-Диша је ревносно |
| гој без икаквих истраживања на голу реч веровале све.</p> <p>А бар да је кира-Мана имала право, |
| пронео глас, не зна се, али у велико се веровало да ће мајстор Диша да се ожени Лепосавом Мацин |
| е Диша вратио прстен.{S} С почетка се и веровало и није: али када тетка Маца, која је тога дана |
| о, кад не би то урадио.{S} И ко би сада веровао да ту нема ништа, кад не избиваш од онуда!{S} В |
| што му судбина, у коју је он безусловно веровао, беше наменила, да се баш Анастасијом Бенџином |
| <p>Но њему се ипак није чекало.</p> <p>Веровао је тврдо у моћ дервишевих хамајлија и он их јед |
| ика познаје цео свет, па зато се и мора веровати, да је само таквоме испоснику дато да за бадав |
| а тебе и Лепосаву говори.{S} И ко ће ми веровати, кад будем казивала, да се моје дете није од м |
| новима и грудима и он му рече:{S} Иди у Вертеп Витлејемски и прими свети ексер.{S} Пустињак ниј |
| оклевао, оде у Витлејем и, баш кад се у Вертепу пред јаслама молио, расклопи се земља и из ње с |
| да за свој новац не купује другима „на веру“.</p> <p>— Нашао сам кесу на сокаку ваљда, те да б |
| на лицу му се јасно чита, како ни он не верује што мајстор Диша тврди.</p> <p>— И што да износе |
| > <p>— Какав је то погани милет, што не верује више у Бога и пљује на свете утвари?</p> <p>— Мо |
| ији.</p> <p>— Нисам хтела самој себи да верујем да сам на сну два пута чула; али, кад ноћас и п |
| /p> <p>— Тако је, кир-Дума.{S} Ја и сам верујем, да је комшилук измислио и за кира-Анастасију о |
| климати главом и гледати у Дишу. — А ви верујете што се, по свет прича?</p> <p>— Не прича то је |
| осигурао.{S} За „неверне Томе“, који не верују, докле се и прстом не дотакну рана, снабдео се о |
| може овај случај да на њеној остане.{S} Весела, што је тако испало, кира-Анастасија спрема све |
| у томе и Маца изиђе, само не више онако весела, него зачуђена и збуњена.</p> <p>— Шта ово би, б |
| наследника.</p> <p>Свадба је била врло весела.{S} Цео еснаф и званице из осталих еснафа и грађ |
| ро, фала Богу! — одговори Диша, када му весела женица притрча руци, да је целује.</p> <p>— А ви |
| јућИ како би му све празно било без ове веселе женице, ради које је прегорео кира-Ману и остави |
| е посластице, па се сада све заједнички веселе, задиркују и смеју.</p> <pb n="150" /> <p>Све ов |
| о је љубав! — понови оп последњу реч; а весели смех девојачких грла из баште, као да му дохвати |
| гласом, који није ни мало личио на онај весели глас, из кога је детињски несташлук избијао.</p> |
| о као бик и кроза целу чаршију изазивао весели смех.</p> <p>Па ипак, поред свега тога, ово сада |
| о као младо теле, што је увек изазивало весели смех.</p> <p>Те ударце некада је Лепосава делила |
| а разговори ударише много живље и много веселије, све докле их не прекиде Канче, која у тај пар |
| у колико јој то допушташе нови положај, весело, нежно, управо сестрински, те он, хтео не хтео, |
| бар!{S} Баш је добро то што не учини! — весело је певушила Лепосава, носећи ратлокум и кафу, да |
| ћије!{S} Ево Јанићија! — викну Лепосава весело.</p> <p>— Де, де!{S} Знала сам ја; дете је то! — |
| <p>— Што стојиш море? — викну Лепосава весело, кад виде како јој се мати болећиво опходи наспр |
| ољубац, који му узе свест, он би и сада весело певао, па на сељаке, кад би у дућан тек онако на |
| тка-Мацо! — <pb n="122" /> узвикну Диша весело. — Ово ће бити и добро и Богу угодно.</p> <p>И о |
| чију са земље.</p> <p>Лепосава, која је весело до овога часа говорила, сад се од једном уозбиљи |
| ште педесет и четири! — одговори Ламбре весело и даде знак својој домаћици, да пред госта донес |
| себе, погледа тамо од куда му допираше весело ћеретање, па кад опази Лепосаву и чу, како се са |
| , као врабац из шаке, шмурну на врата и весело одјури симиџиници.</p> <p>А мајстор Диша седе на |
| , — прети јој кира-Думиница кроз сузе и весело — нема висе да фудулис кроз чаршија, ћепенци да |
| тада у кући и башти било је врло живо и весело.{S} Лепосава је имала лепо грло, па када би запе |
| онда оде брзо својој кући поздрављајући весело комшије по ћепенцима.</p> <milestone unit="subSe |
| е би криво, што ленчује; она је по кући весело певала, радила своје послове, а ту бригу оставил |
| нску собу и као шева међу пуним класјем весело певушила или се на сав глас засмејала, када би к |
| краси.{S} Он отури посао, одмахну руком весело па изиђе из дућана.</p> <p>Јанићије Бик притегао |
| ко узрујана.{S} Ушао је у дућан и почео весело певушити; повуче за ухо једнога шегрта, па онда |
| на миндерлуку опазише своје жене, како весело разговарају са кира-Анастасијом, као да нису пун |
| море, што си подупро капију? — рече му весело и дрпну га за рукав.</p> <p>Али Јанићију се стег |
| а лојаница и осветљавала тек по гдекога веселога брата, који жељно ишчекује, неће ли какав изне |
| ствари а зачуђено је посматрао сву ову веселост, а нарочито Лепосаву са оним накитом, која га |
| у башту добацујући једна другој по коју веселу досетку на рачун будућих младенаца.</p> <pb n="2 |
| у памети прибира све утиске вечерашњега весеља и да се за тим са једним осмејком на руменим усн |
| о младожења, од своје стране, позвао на весеље.</p> <p>Сутра дан, по прстену, пошао мајстор Диш |
| >— Е, нека је со стрекја; и у здравје и весеље да дочекате дечица, па како пилињи око кокошка д |
| овамо час онамо, што ко нареди.</p> <p>Весеље махнито.{S} Јанићије Бик зачинио песмом и шалом. |
| мбре, који су овог дана управљали целим весељем, наредили, да се софре поставе у башти под оним |
| и грађанских редова учествовали су.{S} Весељу није ништа недостајало, а мајстор Диша се, тога |
| це; поклонићу је теби! — одговори Диша, весео, што га је Маца тако брзо обрадовала.</p> <p>Чудо |
| Јанићије је био само дечак, безбрижан, весео; а овај догађај и она душевна борба сада га сасви |
| ипак није сметало, да општи утисак буде весео и задовољан.</p> <p>Али друкчије је одјекнула ова |
| бунише.{S} Јанићије покуша да се покаже весео, а она опет поче да га пита о нечем, што баш није |
| н.</p> <p>Али друкчије је одјекнула ова вест међу српским занатлијама и трговцима.{S} Мајстор-Д |
| од ћерке сазнала и саопштила зету добру вест.</p> <p>— Ако буде син, начинићу ти, Мацо, либаде |
| све стране и развејало ледену мисао као ветар прашину.</p> <p>— А што, зар је једна пошла за си |
| /p> <p>Али шта је вечито? — И живот као ветар прође, а камо ли једно тренутно задовољство што г |
| умора задиханоме човеку, када га благи ветрић заћарлија.</p> <p>Баш у томе тренутку, када се м |
| ак и оно лишће, што са бујних грана под ветрићем шуми, дише.{S} И то неодољиво осећање, које об |
| хлебу, маслинама и зејтину и та његова, већ увелико позната испосничка наклоност, створила му ј |
| ном.{S} Није то било од каквога страха, већ од оне изненадне промене, што је угледа на целој по |
| кад маши очима горе, а то није удовица, већ држи кир-Ламбру за ногу.</p> <p>Сан као сваки сан; |
| {S} Кајик, у коме је путовао хаџи-Диша, већ се помаљао са стране Кајабурме.{S} Нестрпељив, да ш |
| миче.{S} Није му дакле остајало друге, већ да се преда слепо случају, нека га носи куда је њем |
| клецајући довуче у башту.{S} Јанићије, већ стишан од прве навале, седео је подвијених ногу на |
| ам му ја крива?{S} Ја не смем друкчије, већ како нана каже; а он је слуга, нема нигде ништа!{S} |
| трунуле и сви, који живљаху у оне дане, већ су давно полегали.{S} Густи трњак и зеленило препла |
| алуп, што се у мајсторовој руци обрете, већ наже низ улицу и изгуби се у оним силним ћорбуџацим |
| брига домаћина, који се удалио од куће, већ права патња, мучење душе, које га је обзинуло као п |
| о што се Јанићије вратио из бербернице, већ чуо за цео догађај, разуме се, сасвим у другој форм |
| б стоји и ни једним делом тела не миче, већ гледа у врата, на којима је стојао мајстор Диша.</p |
| нићије немаде кад да се објашњава више, већ штуче међу сватове.</p> <p>А ко зна, не би ли боље |
| чки ситно говори. — Ово му је, до душе, већ много теже ишло због гојазног трбуха, који се споко |
| за живота није могла друкчије сматрати, већ као свога господара, коме је по закону <pb n="26" / |
| асија, али не доврши шта је хтела рећи, већ удари у такав хистерични плач, да му требаше повише |
| о већ није ни дућан ни трговачки посао, већ свој пријатељ и његова жена.{S} А, у то време, у Бе |
| ожења, те тако ни нама не остаје друго, већ да поверујемо кира-Маниној потајној сумњи, да се и |
| аху у очи Дишине.</p> <p>— Ама не тако, већ кажи, да ти чујем гласа.</p> <p>— Хоћу! — одговори |
| е она рука, која му чврсто држаше шаку, већ умрла.{S} Тек кад Маца закука, он престрављено скоч |
| ојаве у ћор-Ахметовој кафани на Зереку, већ су отишле у посету лепој удовици.</p> <p>Свака од њ |
| априка више из туршије изнети за совру, већ онолики број, колики је он пред ручак означио.</p> |
| е чинио он из мржње према своме шегрту, већ из виших педагошких принципа, који су у оно време у |
| Диша не беше у стању да изусти ову реч, већ се окрете и пође на улицу и не обазирући се на тетк |
| куповине велики караван, <pb n="199" /> већ посвећених хаџија из разних земаља, кренуо се на пу |
| .{S} Свет једва чека да чује новости, а већ онда, кад та новост дође до последњега уха, развије |
| у.</p> <p>Но то је за кратко трајало, а већ после, кад је прошапутала оно: „хоћу“, она мало заж |
| свадбену антерију и леп шарен појас; а већ нови ђевђелук (капа „дињара“) то је мајстор Диша ку |
| етка је од некуда потурена у чаршију; а већ онај који је потури није требало да брине више коли |
| ице ишчачкају макар и једну трунчицу; а већ после би им лако било да од те трунчице замесе чита |
| е се не свикну на своје удовиштво.{S} А већ после овај благи обичај постајао је све ређи и ређи |
| ањем прстена, набацао.</p> <p>А када га већ и срце и разум гонише, да се осврне на тако убедљив |
| м одмахну.</p> <p>— Дете! — Проћи ће га већ! — рече уклањајући с ватре велику џезву шербета, ко |
| добро; остани ти само овде, а ја ћу га већ сама молити.</p> <p>Лепосава само што није од радос |
| ишло је тако, да се није ни опажало, да већ од толико недеља нема господара у њој.{S} Јанићије |
| башти закопала?</p> <p>Тетка Маца сада већ није имала израз двомислен и тајанствен; лице јој ј |
| {S} Ова вижљава девојчица, која је сада већ толико израсла, да је набујала у једру и живахну де |
| куће, да јој донесем нешто.{S} Па онда већ биће боље...</p> <p>И тако мајстор Диша, ведар и ла |
| ићем у левоме куту доње уснице, постала већ предметом једне песмице на грчком језику.</p> <p>Ни |
| стор-Дишу до лађе, чија су једрила била већ уздигнута <pb n="181" /> и спремна, да крену низ Ду |
| аглибио.</p> <p>Судбина га је заквачила већ; а кога судба једаред само дохвати у своје незграпн |
| да тетка Маца, која је тога дана обишла већ неколико породиља, потврди, поче се на све стране н |
| на последње средство. — Неколико недеља већ, како је дошао из Меке неки постарији дервиш и наст |
| рукчије.{S} Јанићије је зрео човек; има већ и мали капитал од толикогодишњег непримљенога ајлук |
| да овако не може дуже и да је кир-Дума већ поткупио бројанице и турао их за појас, он положи р |
| и то што јој нема мужа.</p> <p>Кир-Дума већ беше спреман, да оде у полицију и да се пожали, как |
| ој вољи, беше једна кап више зејтина на већ онако разбукталу жеравицу.</p> <p>Да остане и даље |
| те пољуби.{S} Од толиког његовог грлења већ и комшилук балдиса само гледајући, тек нећеш ти!</p |
| које су вас дан пред дућаном висиле, па већ почео спуштати ћепенак, кад у дућан утрча други шег |
| служи мајку, кад из собе изиђе.{S} Маца већ устала, умила се и пошла вратима, кад од једном зач |
| све горе и горе бивало, а кад болесница већ поче сасвим губити свест, хаџи-Диша употреби послед |
| сти кира-Анастасију, како јој је супруг већ отпутовао.</p> <p>Јанићија Бика, и ако није још био |
| од толиких српских девојака.{S} Али кад већ није друкчије било, он се помири са тим гласом и по |
| его ли оно што је јуче пропатио.{S} Сад већ није могао ни помишљати, а камо ли одлучивати се на |
| Диша изгуби свест, срце му заигра и сад већ заборави на свој положај и адет.</p> <p>Али, у томе |
| .{S} А мајстор Диша напротив.{S} Он сад већ <pb n="216" /> није могао ништа без тетка-Маце у ку |
| га на ономе свету дочепале.</p> <p>Сад већ, кад је дошао до овога уверења, није имао више нигд |
| стасија, па сас њу што ћемо?</p> <p>Сад већ не беше никакве тешкоће; устава је пробијена и буји |
| дговори ништа ташти, на чије се разлоге већ у велике навикао да их прима и — сноси.</p> <p>Но њ |
| е трговце да пазар престаје; и погдегде већ су се спуштали ћепенци и затварали дућани.{S} И Јан |
| <p>Кад је Маца ушла у собу, Лепосава је већ била мртва.{S} Јанићије, који још једнако јецаше, н |
| и заноћи, а друго јака глад, која га је већ толико стегла, да је лепо осећао како га по трбуху |
| ак, да се с њиме не сретне.{S} То га је већ коснуло као ружан знак, а када још опази на тетка-М |
| ромене, и његов верни Јанићије, кога је већ произвео за калфу, доживљавао је тако исто једну ва |
| да се искрено каје.{S} Али сад, када је већ то обећање дао и када му је предосећање казивало, д |
| е већ грчки или цинцарски.{S} А када је већ морао да проговори српски са муштеријама, који нису |
| Мацином и Јанићијевом; а за Јанићија је већ био уверен, да ће и за другом му женом, као и за он |
| гао да се потпуно отресе жаоке, која је већ пецнула заљубљено срце његово.{S} Грашке зноја, што |
| а своју праву домаћицу и радњу, која је већ у велико почела посртати, није ни помишљао.</p> <p> |
| се примио за старога свата.{S} Кума је већ изабрао: газда Николу, мумџију (онога чију је кћер |
| није жене најпосле дође крај.{S} Она је већ почела да размишљава, на који би начин могла да оде |
| тито у Лепосавиним недрима, а пуница је већ од ћерке сазнала и саопштила зету добру вест.</p> < |
| ве и погледајући у небо.{S} Али Диша је већ далеко одмакао, завио за сокак и отишао својој кући |
| судбина друго ради.{S} Мајстор Диша је већ у велико припремао, што му је било потребно, да се |
| дање њихових мужева.</p> <p>Кир-Диша је већ неколико пута прошао онуда, али кад год би угледао |
| полиција морала трагати!</p> <p>Диша је већ у велике примао честитања по раним ћепенцима.</p> < |
| имора, да му у радњи остане; али сад је већ сасвим друкчије.{S} Јанићије је зрео човек; има већ |
| Оног Београда више нема.{S} И гробље је већ оронуло, крстаче давно изтрунуле и сви, који живљах |
| то казује.</p> <p>Мајстор Диша, коме је већ једаред Лепосава у одбрани рекла да је угатан, само |
| ише није знао шта да предузме.{S} Он је већ гледао у мислима како његов кир-Ламбре лежи иа улиц |
| е на теби, од прве ти је жене. — Ово је већ трећа ноћ, како ми се на сну то казује.</p> <p>Мајс |
| ога мајстора његово произвођење било је већ на прагу.</p> <p>Сузе му навреше на очи и он их кри |
| ла.{S} У то доба њено Канче навршило је већ петнаесту годину, а мајстор-Диша је добар газда и ч |
| /p> <p>Од кир-Дишиног одласка прошло је већ неколико дана.{S} У радњи је ишло као по зејтину.{S |
| о збунити њезиним смехом.{S} Оно што је већ једном увртео у главу, то се није могло избити од т |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Ноћ је већ у велике осула небо звездама над Београдом, који је |
| ави Дишиној.{S} Међутим, Јанићије му је већ једаред засведочио своју оданост, и он је потпуно п |
| се погађа, а што се цене тиче, то му је већ познато било, да се овде може човек погађати до мил |
| расправе.</p> <p>И овога часа Јанићије већ беше одмерио оком даљину, те се реши да, бар за час |
| му станује кум Дума. —</p> <p>Јанићије већ довршио један посао, па почео да отпасује кајиш с к |
| чију је вољу увек сматрала не друкчије већ као наредбу, коју је њезин покојник издавао озго.</ |
| кући ни у чаршији није говорио друкчије већ грчки или цинцарски.{S} А када је већ морао да прог |
| смешећи се:</p> <p>— А где си ти ђаволе већ три дана?</p> <p>— Глава ме нешто болела; требам ли |
| шију.{S} Када је мајстор Диша, по своме већ утврђеноме обичају, пошао тетка-Маци на кафу, спази |
| уваженој кући, наста такво стање, да се већ и у комшилуку почело о томе расправљати.</p> <p>Кир |
| је он, чега се ова посета тицала, па се већ потпуно збунио, шта да каже и како да оправда своју |
| ле без два три човека или жене, чије се већ давно напуњене тестије под лулама преливају, докле |
| му био веран! — мислио је, силазећи се већ по пети пут до Варош-капије и враћајући се натраг Б |
| и врати се кући.</p> <p>— Сутра ћемо се већ разговарати, а до јутра нека му буде и тако, — рече |
| вангелијем дигао три прста у вис, то се већ дало видети и по његову лицу и антерији, која је це |
| ле овде онде искрсавати.</p> <p>А то се већ почело у велико јављати.{S} Од некога времена млада |
| враћао из дућана.</p> <p>— Да не долази већ? — упита га Лепосава још с врата.</p> <p>— Долази! |
| ; сад ли ми долази! — рече хаџија, који већ беше на ногама, и додаде нешто по турски.{S} Маца о |
| о, шта кажу? — викну мајстор Диша, који већ не мога издржати њезино оклевање.</p> <p>— Каажу... |
| вру и изишла на капиџик, да види иде ли већ хаџија са својим калфом.{S} Јанићије је обично увек |
| се утицају свога кума и пријатеља; али већ после треће кафе, у кир-Ламбриној кући, одбацио је |
| о је до прстена означено, они могу бити већ и у Влашкој, па ако је нужно чак и у Галцу.</p> <p> |
| о на један леп сан, што га је са чежњом већ три године сањао.</p> <p>— Калос мерос, кир-Диса! — |
| лим одласком, хтеде да га викне, али он већ беше на улици; она обори главу и са неким изразом д |
| тако премишљао.{S} У мислима је гледао већ, како га носе на гробље, а Лепосава нариче, буса се |
| о главноме.{S} Кир-Ламбре је предосећао већ, да је нека друга, много важнија мисао довела Думу |
| лимну главом; али сада не тако стидљиво већ с осмехом у очима, које слободно гледаху у очи Диши |
| ваки кутић у светим местима, јер је ово већ трећи пут, како као побожни поклоник долази овамо и |
| одбеглица скрива, то јој не оста друго већ да зареди кроз махале прво код кира-%Думиница, па т |
| кира-Мани.{S} Сад јој не остајаше друго већ или да жива сачека јавну срамоту, или да без икакво |
| учиво приватнога значаја, сада је почео већ да узима шире размере.{S} Потајна саревњивост измеђ |
| итања својих ближњих, почело је по мало већ да се <pb n="132" /> води брига и о женидби устабаш |
| ви иста мајка.</p> <p>То му је све било већ одавна познато; није једаред само кира-Думиница све |
| и ипак умекшају.{S} Међу Србима је било већ такових људи, који, и ако не имађаху ни капи крви с |
| и долазак свога мајстора. — Сунце зашло већ, а тамна румен, која је ишчезавала заједно са мујез |
| не купуј; али, ово је сасвим друго, то већ није ни дућан ни трговачки посао, већ свој пријатељ |
| емам, свети човече; желим децу, ама ето већ друга година, а она и не мисли!</p> <p>— Пеки, пеки |
| ак вратио својој вереници; јер оно, што већ једаред очима омили, то се више од срца не очупа.</ |
| нога што ће сад опет чути, ма да је чуо већ оно што је најстрашније.</p> <p>— Јесте, због тога! |
| мога мајстор-Дише, који се у Јерусалиму већ у велико предао побожноме опхођењу светих места, бд |
| ша их је било жена нероткиња, којима су већ дотужали прекори и искосо погледање њихових мужева. |
| о пре стану на пут неприликама, које су већ почеле овде онде искрсавати.</p> <p>А то се већ поч |
| ила тако срећна, да и оне жене, које су већ сваку наду изгубиле, морадоше врло брзо обрадовати |
| расположени седоше оба кума, а како су већ били од својих жена предусретнути као прводаџије, т |
| тлијама и трговцима.{S} Мајстор-Дишу су већ инако сматрали као човека који се од њих одваја и к |
| е свих комшијских жена, чије кћери беху већ стасале за удају, те се могаху дотле надати, да ће |
| и из далека није слутио, да му је стриц већ то и да ће га у скоро наследити.{S} Чезнуо је за ки |
| мало воде већи таласи, у малој чаршији већа узбуна.{S} Срби, познаници Дишини, држе страну сво |
| бре, све су учинили, да свадба буде што већа.{S} Мало је који Грк или Цинцарин од бољега угледа |
| > <p>Незадовољство Дишино бивало је све веће, и у колико се више Лепосава на његове очи развија |
| Анастасију Бенџину.</p> <p>У мало воде већи таласи, у малој чаршији већа узбуна.{S} Срби, позн |
| тело одмарао; а пљунути на такво место већи је грех, него ли што је на цркву пљунути.{S} Грех |
| осаву, али, место да га то стишава, све већма опажа колико је несрећан, колико је самохран и ка |
| н више, Јанићију се чињаше, како га све већма потискује онај терет, што му се од смрти Лепосави |
| ред свега тога, што га је ова мисао све већма освајала и пред очи му изводила кира-Анастасију у |
| ва на његове очи развијала, у толико је већма падао у неразумљиву срџбу.{S} Младост, набрекла с |
| да му на очи изиђе.</p> <p>И онда, још већма клонуо, незадовољан и као утучен, вратио би се у |
| да га ма на који начин опомене на мало већу пристојност према своме мајстору, али у исто време |
| четку покушавао, да и у кући заведе што већу штедњу и да на драмове одмерава шта ће се и колико |
| осле и певао и мукао толико, да је пред вече узбунио говеда, која се с паше враћаху.</p> <p>И с |
| ромоли кир-Думина глава.</p> <p>— Добар вече, кир-Диса!</p> <p>Диша се разрогачених очију забле |
| е бар била мирна од његових напада, а у вече, када би он за совром, не обраћајући на њу ни мало |
| дућан.{S} Ручак му је у дућан слат, а у вече је заједно са тетка-Мацом и Лепосавом седао за сов |
| није дошла; обећала је и она, али је у вече изненада заболи једна страна вилице, а и главобоља |
| А када га је умор савладао, отишао је у вече на Ташмајдан и у оним мрачним пећинама, где се оби |
| осили од куће шегрти, пре него што ће у вече заклопити <pb n="213" /> ћепенке и поћи кући, слао |
| пре толико година указа.</p> <p>Рано у вече Јанићије је долазио кући, а у први освит одлазио у |
| потапшао Јанићија по рамену и, кад су у вече сели за совру, казао пред Лепосавом и Мацом: „Још |
| види и своју Лепосаву.</p> <p>Али овога вечера Маца је била узнемиренија него ли икада.{S} Ни с |
| ; а сав дневни пазар редовно је свакога вечера доносио тетка-Маци, која га је затварала у окова |
| чуна и са највећим задовољством свакога вечера пребрајао би дневни пазар и милостиво посматрао |
| то трајало неколико недеља, кад једнога вечера дође Диша кући, уђе у собу и рече Лепосави, да и |
| у се тако што не догоди.</p> <p>Једнога вечера сео мајстор Диша на миндерлук и пропуштајући зрн |
| му буде и тако, — рече Маци и седе, да вечера позну вечеру.</p> <milestone unit="subSection" / |
| упи смишљеној намери.{S} Синоћна пољска вечера није била тако издашна, да га за дуже време заси |
| писано задовољство обузе га свега.{S} И вечера, које се до сад једва дотицао, сад му необично с |
| цо! — викну он и са доксата, на коме су вечерали, изнесе је у башту и поче је обносити.{S} Лепо |
| мутваку ћеш да спаваш; а сада хајде да вечерамо!</p> <pb n="80" /> <p>— Нека, нисам гладан! — |
| етка-Мацом и Лепосавом седао за совру и вечерао.</p> <p>Једаред, по вечери, разговарајући још з |
| ти да дођете на једну баклаву и татлије вечерас.</p> <p>— Не могу, газда! — одговори одлучно Ја |
| па како би; нађе ли? — запита Маца, кад вечераше.</p> <p>— Добро је, нашао сам.</p> <p>— Зар? — |
| да још дуго у памети прибира све утиске вечерашњега весеља и да се за тим са једним осмејком на |
| посава се дубоко замисли и за све време вечере остала је тако замишљена.</p> <p>Осмога дана пос |
| нога, те од њега сазнаде све како је на вечери било, а што је најважније, шегрт му исприча, как |
| ће рећи тетка-Маци, те да га задржи на вечери и ноћишту.</p> <p>Како је затворио леђима капиџи |
| вномерно јавља, кад је време ручку, кад вечери.</p> <p>— Само да ме Господ благослови породом, |
| асија није само расположена, она је ове вечери била управо одушевљена.{S} Прам јасне месечине, |
| а такве чапкуне као ти!</p> <p>Целе ове вечери Јанићије се осећао у необичном расположењу; сву |
| ко недеља не мога отрести.</p> <p>Једне вечери — баш уочи недеље — тетка Маца, као и увек, пост |
| вака и чак на Јалију однео.</p> <p>А те вечери, када је он спавао, мајстор-Диша је гостио своје |
| ије страдала.</p> <p>Јанићије је још те вечери дознао, да ће мајстор сутра звати на част и Ламб |
| е нам погансуз!“</p> <p>А када га ни до вечери не би, мајстор Диша одлучи да достави полицији о |
| за совру и вечерао.</p> <p>Једаред, по вечери, разговарајући још за совром, тетка Маца, која ј |
| ст година, није изоставио ни јутрењу ни вечерњу; па је прве године обећавао Богу пет ока чистог |
| мујезинова песма са минарета не огласи вечерњу молитву, када се и последњи гости из куће удали |
| бокал оточи расола, који је он увек за вечером наместо вина пио.{S} Маца је предузела домазлук |
| бре, пољубили се и љубазно га позвао на вечеру.{S} Кир-Ламбре је с почетка збуњено примио позив |
| су одлазили једно другоме на ручак или вечеру.{S} Али једно га је, у овај пар, мучило; како да |
| р-Диша наредио жени, да за сутра спреми вечеру и да позове Ламбру, Думу и њихове жене; хоће да |
| ицу.</p> <pb n="84" /> <p>— Е, ову ћемо вечеру дуго памтити!{S} Кали нопта, кир-Диса, кали нопт |
| ко, — рече Маци и седе, да вечера позну вечеру.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ноћ је в |
| уснама слатко успава.</p> <p>Али шта је вечито? — И живот као ветар прође, а камо ли једно трен |
| намере и спасао младу душу бар од оних вечних мука, које би га на ономе свету дочепале.</p> <p |
| половина чаршије, отпратио покојника до вечнога станишта.</p> <p>Сахранили су га до Лепосаве.</ |
| е на одераној кожи стршили, човек, иоле вешт у читању хијероглифа и старих шилтова, досећа се, |
| уздани људи, који су уз то били не само вешти јахачи но, у случају потребе, и издржљиви пешаци. |
| мбре.{S} Али круна свега била је његова вештина, да пробије врата — главом.{S} Залети се, подви |
| ла ради помоћи.</p> <p>Али сва видарска вештина тетка-Мацина па најпосле и све биљаре, које су |
| да.{S} Јер, најпосле, трговина је једна вештина, а људи који купују нису слепци, па да рекну:{S |
| о једним наследником.</p> <p>Ова њезина вештина отварала јој је врата сваке куће и донела јој ј |
| -Ламбре и сви остали одушевљени Биковом вештином, само што га у недра не мећу.{S} Дума светује |
| а освести је, а хећим, задовољан својом вештином, намаза рану зејтином, даде јој апове, да прог |
| p>Била је увек одмерена, горда на своју вештину, и када је о чему причала, то је увек тако лага |
| се и по други пут залете.{S} Анастасија вешто измаче ударцу, протрча поред њега једноме буџаку, |
| осластице, које је кира-Анастасија тако вешто градила, а да најбоље залогаје од тога не добије |
| немаче се са свога места.</p> <p>— Еле, ви тако? — започе кир-Дума, а не седа, него пребраја зр |
| </p> <p>— Четири хиљаде!</p> <p>— Елем, ви тразите осте 500 гроси?{S} Толко неје оставио кир-Бе |
| о у башту младе удовице.</p> <p>— Елем, ви ћутите кир-Диса? — рече Ламбре, коме беше нешто туга |
| ора вратити, ич се не брините за то!{S} Ви само да му чувате чест и да знате, да една паметна и |
| е?{S} Ели ово гора Романија, што ли?{S} Ви мене да клепећете?</p> <p>— Море, одвали човече, док |
| p>— Па... шта да кажем — уситнио Диша — Ви сте ми све: — отац и браћа... па...</p> <p>— Машала, |
| у кућу више; зашто ће нам он?</p> <p>— Ви’ш ти ње!{S} А шта би свет онда реко?{S} Мајстор Диша |
| ли са зид и да вас је патрола јурила, а ви побегли?</p> <p>— Није истина, то лаже свет!{S} Куд |
| о на едног честитог мајстора сас леб, а ви на нас сас поган! — Засто уцвелисте оно сирота удови |
| довица, па да постанете сретно човек; а ви, ето каква страмота на грцко образ метнусте!</p> <p> |
| че климати главом и гледати у Дишу. — А ви верујете што се, по свет прича?</p> <p>— Не прича то |
| притрча руци, да је целује.</p> <p>— А ви, како сте?</p> <p>— Ето, ја и Јаникије чекамо те сва |
| ажем ко ти је појео паре!</p> <p>— Кога ви, бре, да клепећете?{S} Сто сам ја на вас скривио, да |
| круг око оба противника.</p> <p>— Кога ви да закољите?{S} Чија јабучица да изедете <pb n="112" |
| ет.{S} И едну писму је послала; иска да ви из њена кућа идете.{S} Жалос, кир-Диса, много жалос; |
| лаже свет!{S} Куд ја...</p> <p>— А: куд ви!{S} Еле, кад се несто за другога лаје по овај свет, |
| вље, и толико срећа да имате, колико се ви право заклели! — довикну Дума Диши кад овај изиђе на |
| и у страну.</p> <p>— А-а!{S} Шта искате ви? — викну изненађено.</p> <p>Пред њим стајаше девојчи |
| ли.</p> <p>— А, е ли ко видео, када сте ви хтели да прескочите код удовице преко зид и кад вам |
| амишљено замршену дугу браду. — Сви сте ви, ђаури, једна нечиста вера!{S} Имаш ли комшику која |
| о кад би неко хтео да каже:{S} Хтеле би ви да ми језик извучете, ама ја нећу.</p> <p>— А оно, т |
| ни кир-Дума и потапша Дишу. — Ела, само ви говорите; знао сам ја да кир-Диса не је човек без па |
| рено.</p> <p>— Због 4000 гроши, што смо ви позајмили ја и Ламбре.</p> <p>Кир-Диша га погледа за |
| а о нечему што је се ни мало не тиче то ви да идете!{S} Кућа не је ваша него моја.{S} На поље и |
| је сретнем!{S} Криво је моје Канче, што ви вадите очи.{S} Мислиш ти нико не зна!?</p> <p>Кад оп |
| га је слала ради помоћи.</p> <p>Али сва видарска вештина тетка-Мацина па најпосле и све биљаре, |
| аткиш.</p> <p>А тетка Маца, поред свога видарског позива, била је и с друге стране међу београђ |
| да измири пријатеље и да ствар заташка, виде да му не остаје друге, него да од мирбе дигне руке |
| своју, од самога себе прикривену жељу, виде он данас остварену, опет не својом вољом и одлучно |
| му називају Бога, јасно, као на длану, виде шта се све у његовој души догађа.</p> <p>Пошао је |
| ана у кафу спустила, он сав побледе.{S} Виде да му је жена забраздила далеко, да се ђаво увукао |
| им непознатих јој жена, долазиле су, да виде чудо, па, узгред, и три пута помиришу.</p> <p>Али, |
| родиљи са пуним рукама повојница, те да виде децу и да се увере о чуду, које учини једна хамајл |
| Дишин дућан, да обиђе момке, колико да виде, како нису остали без икакве контроле, а од туда н |
| нићије?! — промуца Анастасија, па, када виде како Јанићије упорно ћути, она покри лице рукама и |
| S} Кад Ламбре навуче антерију, тек онда виде, како би му боље било да го и бос протрчи кроз чар |
| догодило?! — подвикну најзад Маца, кад виде, како она не може да се од суза поврати.</p> <p>— |
| Чекај, да ти помогнем! — проговори, кад виде, како се испиње на прсте, и пружи руку, да од ње у |
| и као претучен занеми.{S} Сада тек, кад виде, да из ове кући може изаћи само го и бос, њему се |
| ојиш море? — викну Лепосава весело, кад виде како јој се мати болећиво опходи наспрам Јанићија, |
| мајстора.{S} Па и њему дошло мило, кад виде како му газда певуши једну грчку песмицу и како се |
| гледаше нетремице и чисто му лакну, кад виде да јој на челу <pb n="155" /> нема оног мрскога ду |
| м јој се и кајиш измаче из руку, те кад виде како Јанићије скочи љутито, наже из дућана и кад п |
| горе.</p> <p>Лепосава га спази, али кад виде како снуждено стоји и не миче се, она остави судов |
| ћале, да чују што о Диши, а и да узгред виде, како се одржава кућа, кад домаћин није ту; комшин |
| осећивали будућега хаџију, да се с њиме виде и разговоре, а многи и да га замоле, да им из свет |
| ога.{S} Ма да од мајстор-Дише никада не виде ништа, што би га чвршће везивало за њега, он му је |
| > <p>И оно, што мајстор Диша до сада не виде, угледа сада.{S} Тетка-Маци ударише сузе на очи; г |
| Срамиш се од звезде и месеца, да те не виде с мужем у башчи, а не срамиш се да те шегрти гледа |
| То им долази некако крње.{S} Хоће да те виде ожењена; а како ти не избијаш из те куће, а тамо д |
| аспа.</p> <p>Кад се сутра дан пробуди и виде где и како лежи, скочио је и још мамуран поче збуњ |
| очи Рождества овај богоугодни %постуњак виде, на сну човека са ранама на длановима и грудима и |
| а за њима и Цигани, да их прате.</p> <p>Виде хаџи-Диша, да му не вреди тражити га, и врати се к |
| n="29" /> Маца.{S} Па и њезина Лепосава видела је од туда многе користи; јер у који год би дућа |
| ићије каже:{S} Ламбре, а ја нити сам га видела, ни дреје познајем.</p> <p>— Па то... она је јед |
| је да сам снила, него сам ноћас и будна видела.{S} Ово је пуна година, како ја сваког празника |
| необично тужна и усплахирена.{S} Кад је видела да кир-Ламбре никако не може изићи на улицу, ниј |
| е Лепосавине смрти, ни после, Маца није видела свога зета толико расположена и разговорна као д |
| хаџија, ама не може.</p> <p>— А баш си видела? — запита Диша, привучен њеним причањем.</p> <p> |
| им, тетка Маца је у својој дугој пракси видела и такве ствари, од којих би се човеку дигла коса |
| рила или открила трепавице, она је увек видела једно: некакву грану о којој је висио Јанићије Б |
| тила, да је Јанићије одао, сад је јасно видела.</p> <p>И за чудо, место да је ово сазнање потпу |
| бинама.</p> <p>Они који су пре три дана видели мајстор Дишу, сад би се зачудили, шта би од овог |
| Стаменка.</p> <p>— Молићемо, есте ли је видели?</p> <p>— Нисам; али причају тако.</p> <p>— А, т |
| пују нису слепци, па да рекну:{S} Нисмо видели шта нам је дао; нити је трговац нека арамија, ко |
| д куда Ламбре ту?</p> <p>— Ево и ови су видели, када сам их донео у дућан, а после сам их однео |
| рича то један; то причају многи који су видели.</p> <p>— А, е ли ко видео, када сте ви хтели да |
| ужи Маца и на половини речи застаде.{S} Видело се јасно, да јој није баш тако пријатно да му ис |
| не главе по који пут дубоко уздахну.{S} Видело се да се са самим собом бори.</p> <p>— Да продам |
| Диша гласом клонулим, из кога се јасно видело, да га је сва моћ оставила а наместо тога настао |
| а — одговори Јанићије, на чијем се лицу видело јасно, како га је ова новост изненадила.{S} Лепо |
| на памет како је, пре неколико година, видео спровод некога самоубијце.{S} Неопојанога, неокуп |
| то је најглавније било, постигао је.{S} Видео је, да испосник хоће да се погађа, а што се цене |
| ат.</p> <p>А код газда-Дише није никада видео никакве милости.{S} Из дана у дан за сваку своју |
| ре, но то није све.{S} Један од комшија видео је и нешто више.{S} Око поноћи — прича он — Диша |
| ање, које обујимаше све што је око себе видео, таласало се у њему.{S} У један мах учини му се, |
| га пријатеља газдинога и када год га је видео у дућану, увек је окретао очи и избегавао да га п |
| о позив, али се у брзо прибрао, када је видео како кир-Диша и не слути о ономе што се пре десет |
| и све грко-цинцарске муштерије, ипак је видео јасно, да је кир-Думи и његовима јако стало до то |
| је обзинуло као паклена аждаја, коју је видео у Витлејему на једној икони, где беху исписане <p |
| да се наприча чуда и лепоте, што их је видео у светим местима, а радознали пријатељи нису проп |
| >Мајстор Диша више није чуо ништа, није видео <pb n="87" /> никога.{S} Као несвесна ствар, која |
| и и поскакивати.</p> <p>Но он тога није видео, а удовица, са забаченим дугим курјуком, распучен |
| оме углу, при улазу у ћорсокак, лепо се видео мајстор-Дишин „шилт“ са расплаканом лисицом.</p> |
| рове радње, било је врло тужно, када би видео како мајстор Диша неправедно џангриза својој жени |
| чинила, а од њега нисам никакве милости видео.</p> <p>Тако је, од прилике, решавао ову борбу Ди |
| је остао без ње, он је у пуној јасноћи видео, како му је без ње пусто и како је сав овај живот |
| о и мајка јој, знала о свему, што је он видео и тетка-Маци испричао.</p> <p>— Да кажем, не ваља |
| оги који су видели.</p> <p>— А, е ли ко видео, када сте ви хтели да прескочите код удовице прек |
| лије, што ће, после толико тешких дана, видети онога ради кога у мало што није страдала.</p> <p |
| најлепшу белину и руменило што се може видети на мишицама какве му драго лепотице, он би, заце |
| свију, те га је тако ретко когод могао видети, кад дође и оде из дућана.</p> <p>Сад је кир-Диш |
| ексер, који ни цар Костадин није могао видети.</p> <p>Пре него што ће се дотаћи сандучета, ста |
| м дигао три прста у вис, то се већ дало видети и по његову лицу и антерији, која је цептила на |
| ћи.{S} И тај страх, што ће у своме дому видети мртваца, задржа га, те, место да одмах оде тамо, |
| то радиш? — Ево, ту су шегрти у дућану, видеће.</p> <p>— Хоћу да се давим...{S} Леле...{S} Јани |
| >— Море, зете, не брини!{S} Доћи ће ти, видећеш!{S} Нема нигде умешено па обешено; а у селу пон |
| ах сурвала.</p> <p>Готово посрћући и не видећи ништа пред собом, он је час брзо час успорено, к |
| <p>Мајстор-Дишу силно заинтересова, да види и целује свети ексер, и он се упути са хаџи-Зосимо |
| ци и деца па и гдекоји човек истрча, да види шта је, а на капиџицима од башта начичкале се млад |
| е, он прибра снагу и крстећи се уђе, да види покојницу и да је целује.</p> <milestone unit="sub |
| гомилама хрли пустињаку са Витаваре, да види свети ексер, да се и њему помоли и да приложи коју |
| тио, кад би у дућан ушао кир-Ламбре, да види шта раде и да му обрати пажњу, да не оставља дућан |
| низно Зосим — али мој пријатељ жели, да види и целује свети ексер и да приложи на зидање светог |
| ула овај ударац и завирила у мутвак, да види шта је.</p> <p>Али Јанићије мукну на њу бичјим гла |
| узнемирено је истрчавала на капиџик, да види што се шегрче толико затаја.</p> <p>После некога в |
| поставила совру и изишла на капиџик, да види иде ли већ хаџија са својим калфом.{S} Јанићије је |
| дућан, а да не наврати удовици, тек да види, не оскудева ли у чем и, као први комшија и мушки |
| њезиних унучића, чинило јој се, као да види и своју Лепосаву.</p> <p>Али овога вечера Маца је |
| редмет његових збуњених мисли.{S} Њу да види, њу да лечи, ако је болесна, с њоме да поднесе све |
| а друго, што је чезнуо да је бар очима види, ако не успе да с њоме на само говори.</p> <p>До у |
| > <p>— Бог види колико сам страдао; Бог види како су ме сви они варали и поштење ми убијали, па |
| о и кир-Ламбре и кир-Дума.</p> <p>— Бог види колико сам страдао; Бог види како су ме сви они ва |
| бало је да се тобом ожени, па да га Бог види!</p> <p>Тетка Маца, која је радо слушала Јанићијев |
| p> <p>Просјак обично отвори руку, и кад види колико му је дао, промрмља понешто; а гдекоји од о |
| е је год могао штедео, па сад одједаред види, како му се на све стране расипа.{S} Шта ће све то |
| сна пријатељица навратила, бајаги да је види, а овамо да јој узгред исприча и искити све шта се |
| кад га болови спопадну.</p> <p>Јанићије види да се нешто страшно десило, па се чисто смрзао, др |
| Маца. — Мислиш ти, Маца је слепа, па не види шта ти радиш, јел’?</p> <p>Лепосава претрну, брзо |
| и на моја кућа, тамо се сакри, да те не види влас, а ја ћу се врнем да ти кажем несто.</p> <p>— |
| асија одлучно.</p> <p>— Ама, нико те не види.</p> <p>— А месец, а звезде? — Зар нема нешто живо |
| па, кад се врати, да је никако више не види, било је за <pb n="100" /> њега толико исто немогу |
| око сунчева смираја чесменски зид и не види се од гомиле прислоњених обрамица, тестија, бакрач |
| ву у посао, па се учини, као да је и не види.{S} Ма да је све оно урадио не размишљавајући дуго |
| >— Слепац ниједан! — Свет види, а он не види какву је сурунтију узео! — Оди ти овамо, тетка Мац |
| /> од њих изврши преметачина, те да се види, ко је крађу извршио.{S} Сад хаџи-Диша зађе од јед |
| га.{S} Слушају му правдање, али лепо се види, како се испод бркова потајно смеше.</p> <p>— Буди |
| укава од честог платна!{S} Што да сваки види голе руке?{S} То је срамота; тако нека носи фудул- |
| за кратко време изађе из собе, да нешто види у мутваку, те тако Диша и Лепосава осташе сами.</p |
| д знам.</p> <p>— Слепац ниједан! — Свет види, а он не види какву је сурунтију узео! — Оди ти ов |
| ено га сад где у мутваку послује, опет види Лепосаву, али, место да га то стишава, све већма о |
| — рече Диша шалећи се. — А сад деде да видим каква су!</p> <p>— Немој, још мало; треба их окуп |
| јко — рече Маца дижући се. — Мислиш, не видим ја којим очима гледаш ти у Јанићија и како ти поб |
| ко еластично покреће.</p> <p>— То да не видим више — такви рукави!{S} Тако што не приличи чести |
| и. — Нема ноћи, море, када је на сну не видим; дође, тумара по соби, па онда, онда, кад је ја п |
| у децу убијаш.{S} Хоћу да попустим, што видим да си човек поштен.</p> <p>И сада наста на ново п |
| одговори Јанићије.</p> <p>— Па, де, да видимо, ако си јунак.</p> <p>Још тетка Маца није ни усп |
| ку, не би имала шта замерити.{S} Чим је видио кир-Ламбру, како се упутио кући његовог мајстора, |
| ао, сплетоше га за часак.</p> <p>— Ето, видите? — продужи Дума, кад опази како се мајстор Диша |
| S} Толко неје оставио кир-Бенџо; ама да видите колико вас постујемо, ја ћу вам позајмим из есна |
| иглама.</p> <p>— А што да се стидиш?{S} Видиш, како се не стиде ове Божје тичице!{S} И зар ниса |
| Зосим на турском језику. — Овај, што га видиш да је дошао са мном, јесте хаџи-Диша.{S} Дошао је |
| х, ух, што му ја нисам била жена, па да видиш како би се провео — викала је фудул-Стаменка <pb |
| да ме Господ благослови породом, па да видиш онда како ће те твој Диша хранити.{S} Море, ни Го |
| ра учинио, кад ти је отворио очи, те да видиш како те она прва варала.</p> <p>Хаџи-Диша одмахну |
| p>— Ко, море?</p> <p>— Кир-Ламбре, и да видиш какав!{S} Таман како је и заслужио. — Оставила га |
| сам мајка, па ето, трпим; а ти, зар не видиш какав си стао?!</p> <p>— Зашто да умре?{S} Зашто |
| то само прстен вратио.{S} Ето... и сам видиш и чујеш...{S} Цела чаршија говори за покојног кир |
| /p> <p>— Оно... знаш...</p> <p>— Па ето видиш и сам, како те волим, као да сам ти рођена сестра |
| их петнаест година није се мајстор Диша виђао са својим стрицем, нити је икада што о њему говор |
| ине, тетка Маца не само да је била радо виђена у кућама где се тако што догодило, него је била |
| мишљао и овај сан, или боље рећи Мацино виђење, на сваку руку тумачио, а трећег дана, кад седе |
| је у прво време и то покушавао.{S} Ова вижљава девојчица, која је сада већ толико израсла, да |
| дана посматрао испод очију, како се ово вижљаво девојче све више развија у једру и свежу девојк |
| умунији и Грчкој.{S} Капа је та грчког, византијског порекла.</note> <note xml:id="SRP19061_N2" |
| д куће, он стаде трчати, као да га неко вија.</p> <p>А када се потпуно разбистри од забуне, зас |
| а гурну капиџик и нагло, као да га неко вија, ускочи унутра.</p> <p>Фудул-Стаменка се уплаши од |
| ачио се са Мацином Лепосавом кроз коло, вијали једно другога, док тек Лепосава у један час отрч |
| ошћу, кад му са сокака допре раздражена вика кир-Думе и двојице његових пријатеља.</p> <p>— Ајд |
| ста викати и грдити Лепосаву.{S} Њезина вика заустави неколико пролазника, па и комшинице истрч |
| уде, паре да намлати!</p> <p>Али сва та вика беше у залуд.{S} Хаџија је сахранио свога калфу.{S |
| ш!{S} У полицију ћу ја тебе и твоју.... викала је фудул-Стаменка удаљујући се победничким корак |
| а жена, па да видиш како би се провео — викала је фудул-Стаменка <pb n="104" /> слушајући све ш |
| /p> <p>— И ето за тај посао, што је она викала на патролу, он је врнуо прстен!</p> <p>Како је о |
| ни... мени!{S} Је ли од мајстор-Дише? — викале су девојке у један мах.</p> <p>— Та ућутите, сур |
| це не је никад доста!{S} То због старос викам.{S} Синови, па ће да те прифате; и па зетови, из |
| ="214" /> <p>— Лепосава!{S} Лепосава! — викао је као смушен, не би ли је расвестио; али у залуд |
| > и твога мајстор-биволица!{S} Пцета! — викао је на сав глас Дума, очигледно преплашен оним одл |
| крив?{S} Зашто да се криво закунете? — викао је за њим очајно кир-Дума на улици.</p> <p>— Сикт |
| то толики пут потегао и новац трошио? — викао је хаџија на сав глас и подупрвши се песницама о |
| сада није било дана, кад није ма за што викао.{S} Пре се уздржавао пред Мацом а сада је и пред |
| Стаменка повиси глас и поче на сва уста викати и грдити Лепосаву.{S} Њезина вика заустави некол |
| ошку, па, кад је ни тамо не спази, поче викати:</p> <p>— Куде си откршила глава?{S} Овамо се ву |
| де ћу?</p> <pb n="166" /> <p>— Па не ли викаше Суља добошар за теб’ да те с власт фаћају.</p> < |
| ролу.{S} Мајстор Диша се уплаши од њене вике, те онако подеран и изубијан од пада замаче у сока |
| кнута овим наглим одласком, хтеде да га викне, али он већ беше на улици; она обори главу и са н |
| дете три пута обзине, а ти три пута да викнеш: „Његова болест на тебе, твоје здравље на њега“. |
| >— Ко каже то?{S} Ко каже, ана-сана.... викну раздражен и поче поклецавати од ужаса.</p> <p>— А |
| Јанићије!{S} Јанићије, бре, где си?! — викну у један мах преплашено.</p> <p>— Ево ме, мајсторе |
| анићија.</p> <p>— То она казала, то?! — викну Диша очајним гласом и ухвати се обема рукама за г |
| тво.</p> <p>— Морам да трчим по њега! — викну Ламбре. — Не ли имаш кир-Дишино дреје?</p> <p>Кир |
| <p>— Дошао Јанићије!{S} Ево Јанићија! — викну Лепосава весело.</p> <p>— Де, де!{S} Знала сам ја |
| ог с тобом, девојко, одби му бубреге! — викну Маца, кад зачу како звекнуше леђа.</p> <p>Лепосав |
| а је пусти.</p> <p>— Пашће, пусти је! — викну Маца за њим.</p> <p>— Пуштај, мука те ударила! — |
| осмехну.</p> <p>— У мутвак, чапкуне! — викну Маца. — Хаџилук је за побожне људе а не за такве |
| и; лају, тетка-Мацо, и лажу, Бога ми! — викну Диша очајно.</p> <p>— Е, мој Дишо — уздахну болно |
| ш, зете?</p> <p>— Идем да га дотерам! — викну хаџија раздражено и изиђе на улицу.</p> <p>Но у ћ |
| надао.</p> <p>— И друго, па опет син! — викну Маца — Камо алвалук?</p> <pb n="210" /> <p>Диша и |
| ти, па да и не осетим.</p> <p>— Лудо! — викну Лепосава још збуњена и не знајући да ли да се све |
| /p> <p>— Пије.</p> <p>— Шта, наопако! — викну Маца, а Диша само што разрогачи очи од изненађења |
| несе је.</p> <p>— Гледај, тетка-Мацо! — викну он и са доксата, на коме су вечерали, изнесе је у |
| тије ниједне; оставите момка на миру! — викну тетка Маца и поче примати ствари.</p> <p>— Поздра |
| шо, шта си се замислио, ходи на кафу! — викну га један комшија са ћепенка.</p> <p>— Хвала, сад |
| акву лудост?!{S} Зашто си је пустила? — викну љутито.</p> <pb n="208" /> <p>— Бог с тобом, зете |
| уше муње.</p> <p>— Ста искас ти овде? — викну му још из далека.</p> <p>— Поздравила те моја газ |
| кука.</p> <pb n="222" /> <p>— Шта је? — викну усплахирено хаџија и скочи са свога дивана.</p> < |
| чи даље.</p> <p>— За Бога, шта ти је? — викну Анастасија и пљесну се рукама, када угледа како ј |
| ркиња; оди!</p> <p>— Што стојиш море? — викну Лепосава весело, кад виде како јој се мати болећи |
| рану.</p> <p>— А-а!{S} Шта искате ви? — викну изненађено.</p> <p>Пред њим стајаше девојчица око |
| е, тако?</p> <p>— Ја да јој опростим? — викну Диша.— Никада!</p> <p>— Долазила.{S} Вели: човек |
| јецање.</p> <p>— Шта ти је, девојко? — викну запрепашћено тетка Маца, када је угледа онаку, и |
| — За име света, тетка-Мацо, шта кажу? — викну мајстор Диша, који већ не мога издржати њезино ок |
| ом топлога кадаифа.</p> <p>— Јанићије — викну га с прага — носи ово код тетка-Маце и да кажеш: |
| оби, у којој му жена стојаше с ножем, и викну:</p> <p>— Хоћеш ножем, роспијо?{S} На леб си ми п |
| положењу, док тек Маца одшкрину врата и викну:</p> <p>— Берићет, зете: дође и друго!</p> <p>— Ш |
| а нема.</p> <p>Хаџи-Диша је престрашено викнуо, кад уместо кесе извуче из недара крајеве искида |
| покојникова, који је на последњем часу викнуо: „кира-Анастасија! кира-Анастасија!“</p> <p>И до |
| ним изразом Јанићијевим и у жељи, да се виком спасе од нападача.</p> <p>Неколико пролазника дот |
| <p>Неколико пролазника дотрчаше на ову вику; а када Дума опази да више није сам, распомами се |
| сија?{S} Ако за њу разбирате, она је на вилает.{S} И едну писму је послала; иска да ви из њена |
| заборавила, брзо би га отишла мајци на вилает!{S} Жена, кад није понизна мужу, не заслужује им |
| си идем из ову проклету варош, идем на вилает, там да плачем и пред иконе да кунем тебе Ламбре |
| писмо, Ламбре му јавља да је отишао на вилает, у Костур; тамо ће остати неколико месеци, а њег |
| ло његове обрве.</p> <p>— Ти да идеш на вилает, а ја па овде без тебе да живим, што ми треба?</ |
| о дело не би вратио њезиној фамилији на вилајет; међутим, није могао ни помишљати, да би Јанићи |
| ом, јесте хаџи-Диша.{S} Дошао је из срб-вилајета, хеј, тамо, преко мора на сто конака, где сунц |
| седео је још на једноме избрешку близу Вилине Водице и подавао се стотинама грозничавих мисли, |
| и ћу се обесити! — говорио је стиснутих вилица и песница и ишао, лутао, без смисла и циља.</p> |
| /p> <p>Али кир-Ламбре ни речи; проглави вилицама, да нешто одговори, но грло га издаде и место |
| је у вече изненада заболи једна страна вилице, а и главобоља, те није могла ни маћи из собе.</ |
| ма зар тако? — хтеде да каже, али му се вилице тако стегоше, те он само нетремице звераше то у |
| обоша.{S} Грлати добошар Суља разглавио вилице и на памет виче искупљеноме народу: „Чујте и поч |
| је у почетку поручио само једно „шише“ вина, па после, кад дођоше двојица са Циганима, њега ра |
| ола, који је он увек за вечером наместо вина пио.{S} Маца је предузела домазлук, неговала она т |
| них стаклади и брише проливено по столу вино.</p> <p>Хаџија поче распитивати, а ћор-Ахмет му ис |
| , што га грло доноси, и диже обе шаке и вис.</p> <p>— А шта се то тебе тиче?</p> <p>— Разбојник |
| свећама и евангелијем дигао три прста у вис, то се већ дало видети и по његову лицу и антерији, |
| у тај час, упао у собу и угледао ове у вис уздигнуте руке, са којих су широки рукави кошуље сп |
| родера се супруг и подиже обе песнице у вис.</p> <p>Кира-Анастасија пребледе.{S} Што је у првом |
| је донео за спомен; подигла је руком у вис, загледала са сваке стране и дивила се везу на рука |
| има руци Дишиној, коју је он пред њом у вис уздигао.</p> <p>— Ово теби; ти да га носиш, а ја да |
| ло, које је нервозно час скупљало час у вис уздизало његове обрве.</p> <p>— Ти да идеш на вилае |
| кира-Думиница кроз сузе и весело — нема висе да фудулис кроз чаршија, ћепенци да ни запалаш.</p |
| уочљиве димензије, те је антерија тужно висила на њему.{S} Дућан је отварао пре свију и затвара |
| јеменије, које су вас дан пред дућаном висиле, па већ почео спуштати ћепенак, кад у дућан утрч |
| ак и забаченом десном руком, из које су висиле бројанице за леђима, стао кир-Ламбре пред мутвак |
| ики. — Одговори јој Диша и руком одмери висину, колику би могло имати дете од шест година.</p> |
| и својом руком одсече гајтан, о коме је висио чудотворни памук.</p> <p>Кроз махале пуче глас да |
| видела једно: некакву грану о којој је висио Јанићије Бик о затегнутоме ужету.</p> <p>— Не дај |
| сти. — Лични опис има осамнаест година, висок, плећат, велике <pb n="159" /> главе, ниска чела, |
| је кроз мртве и криве сокачиће, омеђене високим, сивим зидовима, иза којих се заклањаху бујне б |
| им обрвама, које се као два црвена лука високо надвијаху изнад живахних, силом застиђених црних |
| ес за потиљак, издиже обрве на половину високога чела, искрете мало у страну врат и танким глас |
| чије је лице све у браду зарасло и под високом купастом капом, око које се омотавала чалма зел |
| ла се на прсте, уздигла руке, да домаши високу полицу, па се извила леђима, да ти се чини, сад |
| ападни поруб, тамо, од куда се уздизаху вита минарета одблескујући под руменим јутарњим зрацима |
| важну новост.{S} Са Јорданскога спруда Витаваре, на коме је Јован Крститељ Спаситеља крстио, д |
| Сад народ у гомилама хрли пустињаку са Витаваре, да види свети ексер, да се и њему помоли и да |
| и коју аспру за зидање једнога храма на Витавари.</p> <p>— Ама, да ли је у истини то баш онај е |
| <p>Сад им редом исприча све: како је у Витавари био код пустињака, који чува свети чудотворни |
| јерусалимске сокачиће, докле у близини Витезде не уђоше у једну малену, таман као ћелија, соби |
| де на један трупац и тужно се загледа у вити месечев срп, чија блага светлост обасјаваше његово |
| оградско обзорје са кубастим џамијама и витим минаретима.</p> <p>После је отишао у Мокри Луг.{S |
| девојчица около својих тринаест година, витка, у шареним шалварицама, опуштених плетеница низ в |
| ексер.{S} Пустињак није оклевао, оде у Витлејем и, баш кад се у Вертепу пред јаслама молио, ра |
| и грудима и он му рече:{S} Иди у Вертеп Витлејемски и прими свети ексер.{S} Пустињак није оклев |
| уло као паклена аждаја, коју је видео у Витлејему на једној икони, где беху исписане <pb n="188 |
| ио, да му је лева рука, којом је обавио вито и еластично девојачко тело, осећала онај отпор и о |
| оче пратити еластично гибање и извијање витога струка и оно набрекло јелече, које се час пењаше |
| о склон према облим, загрљастим рукама, витом врату, набреклом јелечету и танкоме струку, за ко |
| што пара ухо те се уздиже изнад свију, виче: „кира-Анастасија! кира-Анастасија!“</p> <p>И њој |
| ц.</p> <p>— Пуштај, да убијем псето! —- виче кир-Диша.</p> <p>— Ела-те, да вас гурнем у трбу! — |
| да ти ишчупам; зубима да те закољем! — виче пригушеним гласом кир-Диша, стегао обе песнице, ал |
| >— Нека се искупи цео свет, не марим! — виче из гласа Стаменка. — Срам нека буде ону твоју... т |
| асије.</p> <p>— Ели сте ради гостима? — виче још с капиџика кира-Думиница домаћици.</p> <p>Кира |
| увукли у кућу, те у мало што не поче да виче за помоћ.</p> <p>Јанићије се у томе часу користи з |
| да га проведу кроз чаршију, а телал да виче: „Чујте и почујте!{S} Ово је луди Диша, који има ж |
| е онако на једној нози скакуће за њом и виче да пусти, а она се све више церекала, те га не пус |
| обошар Суља разглавио вилице и на памет виче искупљеноме народу: „Чујте и почујте!{S} Јанићије |
| тала?</p> <p>— Па то, да немаш деце.{S} Вичеш на мене, као да сам ти ја крива.</p> <p>Јанићију |
| ира. „Море, смири се, човече, једаред!“ вичеш му ти; ама пусто оно срце његово игра ли игра, ка |
| </p> <p>— Шта је?{S} Што сабајле толико вичеш? — одазва се Маца и изађе на доксат.</p> <p>— Дош |
| о се њихова удовица тако јавно срамоти, вичу на сва уста не само на мајстор-Дишу него и на кир- |
| Ламбрино одело није код њега.{S} Дакле, више јој нема спаса; он је то одело однео без сумње кир |
| брига? — запита тихо, некако замишљено, више као да размишљава него ли да пита.</p> <pb n="13" |
| уку.</p> <p>Хаџија на ново клону духом; више није смео да долази кући преко дана.{S} Ручак су м |
| ој кафани не беше никога <pb n="220" /> више.{S} Само што затече ћор-Ахмета, где купи око стола |
| — Једно и још једно, доста!{S} Не треба више; нек буде макар једно, син, као мој Алкибијадес!</ |
| <p>Јанићије немаде кад да се објашњава више, већ штуче међу сватове.</p> <p>А ко зна, не би ли |
| жала нека промена; уозбиљио се, не пева више, као што је то увек уз посао радио, не зачикује ми |
| њих скида по један грех с душе, сада га више не одржаваху у оном пријатном расположењу, које чо |
| вијала, праћена звеком дахирета, све га више мамљаше својом меком, страсном мелодијом, пуном не |
| p> <p>Али у кућевном домазлуку не би га више познали.{S} Како је у почетку покушавао, да и у ку |
| ако је: да ми је рођено дете, не бих га више волела!{S} Растао је на наше очи, био ти је десна |
| ио на кућу и Лепосаву, ипак га је брига више морила за радњом.{S} За Лепосаву није бринуо, јер |
| и удари у плач.</p> <p>Јанићије не мога више да издржи у овакоме положају.</p> <p>— Ко ће да те |
| у грчкоме и цинцарском језику, тако, да више ни у кући ни у чаршији није говорио друкчије већ г |
| азао, да јој то мајстор Диша враћа и да више неће да зна за њу, она је бризнула у плач и стала |
| и, да што пре оде у свој Пожаревац и да више никада не помишља <pb n="57" /> на синовца, који с |
| рчаше на ову вику; а када Дума опази да више није сам, распомами се па се улете право пред очи |
| било, само да ми се закуне да ме никада више неће варати; а оно псето (ту кир-Диша зашкрипа зуб |
| S} Ко ће их набројати!{S} Оног Београда више нема.{S} И гробље је већ оронуло, крстаче давно из |
| када није се смела чак ни једна паприка више из туршије изнети за совру, већ онолики број, коли |
| послуша, то све наопако.{S} Нисам смела више ни да му заповедим што, сама сам у кући, а он као |
| рошкове, што их је за ових седам недеља више учинио.</p> <p>— Још се чкембе једно није ни окоти |
| пасти, поче да се вајка, како сада нема више онако снажних људи, као што их је било некада.</p> |
| та сте без ћирија седели у њу, сад нема више! — одговори Анастасија и залупи вратима под носем |
| ксату и залевала цвеће, које је оздо на више, заједно са османлуком, сав доксат обузело.{S} Кад |
| и сада је био још збуњенији, што га она више гледаше.</p> <p>— Што да се љутим, кад ниси хтео?! |
| па, него је често тај еспап протурао са више користи, него ли и сам мајстор му; а сав дневни па |
| т и одан своме мајстору; а Диша му, шта више, посаветова, нека се он држи само њега <pb n="168" |
| би могао рећи да су равнодушне.{S} Шта више, за она четири дана, кад није долазио, Лепосава је |
| димензијама као и пређе распиње.{S} Шта више сад је, (разуме се у пратњи Јанићија Бика) пролазе |
| ојој љубави према неверној жени.{S} Шта више, њему се тек сада, после претрпљенога пораза, посл |
| !{S} Мајстор Диша неће да зна ни за шта више.</p> <p>Отрча Јанићије, а Мајстор Диша остаде сам. |
| пија једна!</p> <p>Јанићије не чу ништа више.{S} Некакве, час зелене час као ватра светле пеге |
| даш за овај тулум?“</p> <p>Мајстор Диша више није чуо ништа, није видео <pb n="87" /> никога.{S |
| и нехотице дала Анастасији један разлог више, да се одупре кир-Дишином наваљивању. — Кад не мож |
| ати дреје...{S} Ја ћу му кажем да никад више не долази... хоћу да се кајем... у цркву ћу да иде |
| ће из ове проклете вароши, да се никад више у њу не врати.</p> <p>— Отићи ћу, али ћу јој рећи |
| највише бучала глава од свега тога, сад више није знао шта да предузме.{S} Он је већ гледао у м |
| ака појавити фигура његове жене.{S} Сад више није био способан ни да премишља о својој несрећи. |
| о да сакрије своје узбуђење.</p> <p>Сад више није могло бити разговора о ономе, што му је на ср |
| рже прогура се кроз гомилу, која је све више расла.</p> <p>Сад, после овога сукоба, који се за |
| <p>И тако, дан из дан, Јанићије је све више подлегао ономе тешкоме осећању, од кога се ни посл |
| ће за њом и виче да пусти, а она се све више церекала, те га не пусти све докле се Јанићије не |
| на глас износи.</p> <p>Лепосави се све више у грудима стезаше.{S} По свему овоме њој се чинило |
| поклона! одговори Јанићије, који се све више збуњивао посматрајући како му се газдарица двојако |
| да прелеће очима по кајику, који се све више ближио.</p> <p>— Ено, онај тамо!</p> <p>— Ама, зар |
| апетости и недоумици, појачавало се све више, те он није никако могао да схвати ни одреди, у ка |
| очију, како се ово вижљаво девојче све више развија у једру и свежу девојку, он је ипак то чин |
| анићије је слушао, како се у даљини све више и више губе страсни тонови сетне арије.{S} Тихи жу |
| <p>Разиграна машта Јанићијева све га је више увлачила у свој чаробни круг, докле није у мутваку |
| ачке ћуди; и што се више отимао, све је више подлегао оном немилостивоме осећају, у који се до |
| .</p> <p>И Јанићије Бик тих дана био је више по улицама него у дућану.{S} Разносио је „каранфил |
| ћи се натраг Барјак-џамији.{S} А што је више у те мисли западао, све се више кајао, што <pb n=" |
| и обема рукама за груди и удахну што је више могао ваздуха.</p> <p>Песмица из баште заврши се п |
| не.</p> <p>— Тако и ваља.{S} Мајстор је више од оца; отац само што роди, али мајстор је онај шт |
| а је много више с друге стране.{S} Није више морала живети онако повучено и зазирати од најмање |
| у своје руке толико, да хаџи-Диша није више знао ни шта се у кућу уноси ни шта износи.{S} А не |
| "subSection" /> <p>Мајстор Диша се није више могао сносити.{S} Престао је да кори жену, што нем |
| Какав је то погани милет, што не верује више у Бога и пљује на свете утвари?</p> <p>— Море, не |
| а.{S} Очи јој необично светљаху, али не више оним топлим сјајем но неком светлошћу стакластом, |
| ксату, али у томе и Маца изиђе, само не више онако весела, него зачуђена и збуњена.</p> <p>— Шт |
| ај који је потури није требало да брине више колико ће порасти.{S} Свет једва чека да чује ново |
| а.{S} Кућа затворена, Ламбре био ту, ње више нема!{S} Ноге му се подсекоше и како је био наслоњ |
| што је више у те мисли западао, све се више кајао, што <pb n="78" /> је попустио пред њезиним |
| ишино бивало је све веће, и у колико се више Лепосава на његове очи развијала, у толико је већм |
| оно, што већ једаред очима омили, то се више од срца не очупа.</p> <p>Сутра дан су кира-Думиниц |
| ! — мислио је уз пут Јанићије, а што се више ближио ћепенку, који је испунила гојазна фигура ки |
| тао је играчка девојачке ћуди; и што се више отимао, све је више подлегао оном немилостивоме ос |
| тамо амо по густим трњацима, који су се више Стамбол-Капије богато ширили онде, где се данас на |
| /p> <p>— Ни врана коска да ми не донесе више у овај пусти Београд! — Ватра да га изгори! — узда |
| ци пролазе поред дућана, али он не муче више на њих као бик, те да засмеје ћепенке, него се ућу |
| ви уцвељену младицу, којој тада не беше више од двадесет година.</p> <p>Може се мислити како је |
| њих била је црња од црње.{S} То не беше више обична брига домаћина, који се удалио од куће, већ |
| сташлук детињи (јер ни Јанићију не беше више од петнаест година), то се не би могло утврдити та |
| ав као и пређе, па, ако се може рећи, и више, у колико се уз ту нежну црту његове душе јављао с |
| /p> <p>— Па, ето, тетка-Маце; она зна и више.</p> <p>— А шта ја знам? — Знам да је млада, лепа |
| је слушао, како се у даљини све више и више губе страсни тонови сетне арије.{S} Тихи жубор из |
| ити се на оно, што је био пре десетак и више година: постаће сиромашни крпа, неугледан човек.</ |
| у за оне људе који су тек после седам и више година добивали децу: „Ишао у Јерусалим по децу!“< |
| и Јанићијем Биком, а око њих стотину и више пратилаца.{S} Литија се свечано спусти низ Зерек, |
| а од овога часа омилела, у толико му би више жао, што нема, ма шта чиме би јој могао наградити |
| да се приближите гробу, коме не долази више нико; јер сви они, знани и незнани, који искрено т |
| нож у срце, на то није хтео ни да мисли више.{S} Извадиће своје калфенско писмо и отићи ће из о |
| .</p> <p>— Шта сад да чиним?{S} Овде ми више нема места.{S} Казаће тетка-Маци и мајстор ће ме о |
| дубине, говори; Пази како ћеш, ти ниси више дете!</p> <p>У таквоме несносноме душевноме распол |
| , сад не би могао ни за часак посумњати више о чудотворној моћи часнога ексера.{S} Оно, што је |
| рин, и тада баш није могао ни замислити више, да му ваља своје обећање одржати.</p> <p>До овога |
| ли најобилније муштерије, неће завирити више у његов дућан, те тако ће, мало по мало, вратити с |
| а ново паде у бунило, а Маца не допусти више да јој дете пеку усијаним гвожђем, него продужи ле |
| вонаре, потражите га и — нећете га наћи више.{S} Зуб времена оглодао је слова, а живи трн, који |
| по мало толико је овладала њиме, да јој више ни у шали није враћао ударце, када би га ова своји |
| аох, тетка-Мацо! — застења Диша — немој више тако!</p> <pb n="120" /> <p>— Шта: немој! — запита |
| на мајстор Диша — Носи, да га не гледам више!</p> <p>Јанићије се окрете вратима и збуњено заста |
| стично покреће.</p> <p>— То да не видим више — такви рукави!{S} Тако што не приличи честитој же |
| маш тамо?</p> <p>— Тако; нећу да служим више.</p> <p>— Ја те не пуштам; ти мораш да одслужиш <p |
| ирио са судбином.{S} Али, како који дан више, Јанићију се чињаше, како га све већма потискује о |
| а пробијање зида, и тада баш није могао више.</p> <p>И поред свега тога, што је оволики пут пот |
| ад је дошао до овога уверења, није имао више нигде излаза.{S} Требало би да се врати; али куд и |
| ез њих као трупина без руку, не би имао више коме да повери ни кућу ни радњу, а ово троје деце, |
| Маци, коју је после свега овога сматрао више него ли да му је рођена сестра, и Јанићија је дове |
| сну није надао, учинио је за њега много више него ли ма шта друго, што би намерно смислио.{S} М |
| та његова јучерања реч, сад га је много више мамила својом грозотом.{S} Није се плашио смрти, а |
| на у пустињи; али за то добила је много више с друге стране.{S} Није више морала живети онако п |
| уна очајне чежње, који је говорио много више, него што би је у стању била исказати највештија ф |
| ра-Анастасије пријале су Јанићију много више него ли газдине ћушке, што их је, као шегрт, од вр |
| стасије, па, кад се врати, да је никако више не види, било је за <pb n="100" /> њега толико ист |
| а ни сама није могла погодити, у толико више, што је прстен тек синоћ добила и што се мајстор Д |
| учно позивање текнуло је Дишу, у толико више, што није било никаквога оправдана разлога, да на |
| омшијама; <pb n="20" /> а то му је само више пријатеља стицало, јер су они знали кога под „фука |
| а би је дохватио шаком, те је она често више од њега примала, него ли што га је задужила.</p> < |
| на је <pb n="60" /> за цело знала нешто више, него ли што је он могао и помислити, када је поче |
| е.{S} Један од комшија видео је и нешто више.{S} Око поноћи — прича он — Диша је пробао да отво |
| асполаже по својој вољи, беше једна кап више зејтина на већ онако разбукталу жеравицу.</p> <p>Д |
| .</p> <p>— Не могу, тетка-Мацо, не могу више! — јекну Јанићије и грухну се у груди. — Нема ноћи |
| је запева.</p> <p>— Нема лека; не могу више овако! — рече он једаред тетка-Маци, када га ова п |
| гледа га преко рамена.</p> <p>— Не могу више! — одговори Јанићије узбуђен.</p> <p>— Који ти је |
| .</p> <p>— Зашто, бре?</p> <p>— Не могу више да останем овде.</p> <p>— Зашто?</p> <p>Јанићије о |
| а ни за живу главу да остане у Београду више.{S} Плакала је, проклињала%, га што је наведе да с |
| ћепенка и збуњен оде одатле.{S} Сад му више не падаше ни на ум уобичајена кафа код Маце.{S} Хт |
| — Па ти му реци да нам не долази у кућу више; зашто ће нам он?</p> <p>— Ви’ш ти ње!{S} А шта би |
| се с очију, у дућан да ми не приступиш више!</p> <p>Несрећни Јанићије сада је остао потпуно са |
| а, па се, чисто за неколико недеља, још више издужила, озари се, кад угледа кир-Думу и приступи |
| ногу, сав раслабљен које од умора а још више од оног унутарњег бола, ударио другом страном и по |
| огу, и Бог ти је дао много новаца а још више памети, па размисли.</p> <p>— Па то на хаџилук?</p |
| и изговара да мора журити, па онда још више уситни, само да би што пре замакао за сокачић, у к |
| како је Ламбре отишао, кира-Мана се још више издужила.{S} Уз припомоћ кир-Думину она је од тога |
| уком и изиђе из дућана, Јанићију се још више разведри, прихвати газдину песмицу и, онако уз пос |
| ну угледа два тако уважена госта, и још више, када га, место оног простачкога назива: „мајстор“ |
| срам! — одговори шапатом Лепосава и још више саже лице у своје плетиво.</p> <p>— Од кога те је |
| где је био и шта је радио, само би још више пред Лепосавом утврдио колико је немоћан, да на св |
| е ради, за један дан посвршавао.</p> <p>Више није могао издржати.{S} Четвртога дана одлучи да о |
| он из мржње према своме шегрту, већ из виших педагошких принципа, који су у оно време у јеку ц |
| <p>„Здје почивајет Лепосава, папуџика, вјерна супружница мајстор-Дише обућара, честију и љубов |
| > <l>А над гробом у тузи се гуши</l> <l>Вјерни супруг сред жизненог мрака</l> <l>Ко остатак от |
| тво бољезни и јада</l> <l>Смерт попашна вјечном руком руши!</l> <l>Здје, у гробу, мир прелестни |
| ек пут, поче да је саветује, како да се влада, како да води кућу и да ни на сокак без мајке не |
| ши!</l> <l>Здје, у гробу, мир прелестни влада,</l> <l>А над гробом у тузи се гуши</l> <l>Вјерни |
| аче означи ону разлику, која између њих владаше.</p> <pb n="76" /> <p>А Јанићије је те шамаре з |
| запита она, а зрачак ведрине блесну из влажних очију.</p> <p>— Кажем ти, нисам!</p> <p>— Хоћеш |
| моја кућа, тамо се сакри, да те не види влас, а ја ћу се врнем да ти кажем несто.</p> <p>— Шта |
| ом мајстору на посао!“</p> <p>С овим је власт учинила своје: објавила је нестанак Јанићијев, а |
| ли викаше Суља добошар за теб’ да те с власт фаћају.</p> <p>Јанићија жацну, кад сазнаде да га |
| да Лепосави створи што ширу самоуправну власт у мутваку.</p> <p>— Е, мој зете, слушао си како с |
| р Диша на своју пуницу, дао јој је пуну власт надзора, како над кућом тако и над домаћицом, а ш |
| , снабдео се он уверењима и печатима од власти и свештенства, у којима је описана <pb n="193" / |
| аху, да се врати у Јерусалим, те да код власти оптужи хаџи-Зосима.{S} Али која фајда!{S} Хаџи-Д |
| да би до својих новаца дошао.{S} Турске власти би хаџи-Зосима бациле у апсу, а новац би задржал |
| д.{S} Ко о њему што сазна, нека достави власти. — Лични опис има осамнаест година, висок, плећа |
| рчко-цинцарски род, и када би му било у власти, за цело би се сва грчка чаршија за двадесет и ч |
| вога човека!{S} Море, да сам ја нешто у власти, ја бих њој...</p> <p>У свако друго доба Јанићиј |
| као бик.{S} Ко га нађе, нека га привуче властима а по том мајстору на посао!“</p> <p>С овим је |
| прстена означено, они могу бити већ и у Влашкој, па ако је нужно чак и у Галцу.</p> <p>Ма да ни |
| пластичну фигуру, која га је као свежа вода оживљавала!{S} И тек сада, када је остао без ње, о |
| да је неко тресе.</p> <p>— Е ли искате вода, да се повратите?</p> <p>— Отрова, кучко, отрова! |
| </p> <p>— Шта ти би, мајсторе?</p> <p>— Воде! — једва прошапута Диша.</p> <p>— Мајсторе, мајсто |
| ја се од српске одвајала, као зејтин од воде; многе црквене песме певао је по грчки, а оне, кој |
| набасао на лепу хладовину и врело свеже воде.</p> <p>— Па баш сигурно? — запита је Диша скинувш |
| да сама скине с верига котао пун вреле воде.{S} Котао је био тежак, те не <pb n="207" /> могућ |
| , из које је избијао дебели млаз хладне воде, и поче се пљускати по лицу и врату.{S} А она дево |
| ао као рука снажан млаз бистре и хладне воде, нису никада биле без два три човека или жене, чиј |
| <p>— Газда, да ли да ти донесем хладне воде?</p> <p>— На! — простења Диша и иза појаса извади |
| кир-Диша под пријатном свежином хладне воде и сирћета, кад се разабра.</p> <p>— Не бој се, кир |
| ума на саханчић, а у шарену чашу хладне воде, да послужи мајку, кад из собе изиђе.{S} Маца већ |
| чен вратио се кући, оставио судове пуне воде у мутвак, па ни да је сачекао за који часак, изиђе |
| в шегрт, Јанићије Бик, и унесе две ћупе воде.</p> <p>Мајстор-Диша му потрча на сусрет, али и са |
| арње ватре, приђе једној чешми, напи се воде, подметну главу под лулу, из које је избијао дебел |
| Лепосава, дете, донеси један ратлокум и воде.</p> <p>Кир-Диша само пребледе, седе на миндерлук |
| е Бик крчаг и отиде на чесму, да наточи воде.{S} А чесме по Београду, у оно време, биле су као |
| а час Анастасију Бенџину.</p> <p>У мало воде већи таласи, у малој чаршији већа узбуна.{S} Срби, |
| ову зелену чинију; пре зоре да захватиш воде са три извора; а кад се будеш враћала дома, никако |
| ело је по мало већ да се <pb n="132" /> води брига и о женидби устабашиној.{S} Који је тај што |
| е, ама за гол сабља да уфати; клефти да води, што је у срце!</p> <p>— А деце не је никад доста! |
| отавала чалма зелене емир-боје (знак да води порекло од самога Мухамеда), седео је на једној ме |
| деце, те је тако, у неку руку, морао да води двоструку бригу, и о радњи и о кући, Јанићије му ј |
| је саветује, како да се влада, како да води кућу и да ни на сокак без мајке не изиђе.</p> <p>— |
| о, распукло се и ишчезло као мехурић на води.{S} Био је као на ново рођен; лице почело опет да |
| S} Ако прво комшија, Грк и пријатељ, не води бригу на грцко удовица, кој да гу води.{S} Него зн |
| води бригу на грцко удовица, кој да гу води.{S} Него знаш шта је?{S} Кира-Анастасија да удамо! |
| ти ђавола савладаш и да ти анђео радњу води, издржи до краја и постани хаџија.{S} То ти је! — |
| ве, што он ни сам није могао разабрати, водила се нека потајна борба.{S} Нешто нејасно, што се |
| о лагано и сређено разлагала, као да је водила рачуна о свакој речи коју ће изговорити.</p> <p> |
| l>— Ако ј’ умро те тешто, ја си коло па водим!“</l> </quote> <p>Он запева, а обе жене преузеше; |
| оницима и зато, што је он толико рачуна водио о светињи ове земље, по којој је Спаситељ ходио и |
| у коме је до мало час тако важне говоре водио.</p> <p>Неколико дана после овога није му се дало |
| дра и уважена глава.</p> <p>Разговор се водио око свакидашњих ствари; по неколико пути понављал |
| .</p> <p>Тога дана између зета и пунице водио се озбиљан разговор, који беше од недогледних пос |
| бран и свој господар; о свакој је аспри водио рачуна и са највећим задовољством свакога вечера |
| дара у њој.{S} Јанићије је тако савесно водио послове, надгледао радњу и сакупљени пазар односи |
| од шест година.</p> <p>Овај се разговор водио на петнаест дана по повратку Дишином.{S} Још се ч |
| је још на једноме избрешку близу Вилине Водице и подавао се стотинама грозничавих мисли, које с |
| .</p> <p>А докле је тетка-Маца обносила водицу и у свакој кући задржавана, бар док једну кафу н |
| за кратко освестила и затражила, да је водом напоји.</p> <p>Тако је било и овога јутра.{S} Диш |
| е да умијеш и запојиш из те чиније оном водом, три пута. — Тако да радиш, снахо, па ће ти дете |
| о до обале, и тек када се каик одби низ воду и изгуби иза градских бедема, он се врати натраг, |
| комотан изишао на доксат, узео слатко и воду и запалио чибук, па сада задовољно брекће и ужива |
| чесми прича.{S} Кад чучнух, да захитим воду, а она ми каже: „Је ли бре, Јанићије, кад те је ма |
| у ономе часу кад је Јанићије отрчао по воду, угледао, како у собу улете некаква црна крмача по |
| е мутвак и са Лепосавом оде на чешму по воду.{S} На чешми је затекао млађега шегрта мајстор-Диш |
| спред дућана почисте и по дућану полију воду, устаде и Јанићије, помете мутвак и са Лепосавом о |
| еднога друга, сапутника, који му је био вођа по Јерусалиму.{S} Био је то неки Грк хаџи-Зосим из |
| .{S} Хаџи-Зосим био му је не само добар вођа него и одличан поштовалац, који је на свакоме мест |
| > материјални рачун.{S} Она је Јанићија волела; гледала је у њега, као што је некада у Лепосаву |
| е: да ми је рођено дете, не бих га више волела!{S} Растао је на наше очи, био ти је десна рука |
| <p>— Не си ми муж: не сам те никада ни волела!{S} Ти да идеш одавде; е ли сте чули?</p> <p>Али |
| расправљати.</p> <p>Кира-Мана је силно волела свога Ламбру, а имала је и ту добру страну, што |
| ад она престаде.</p> <p>— Кад те не бих волела, не бих ти толико говорила.{S} Не бих марила, ба |
| јазук на мајстор-Диса! — А како смо вас волели, као да сте из сама Елада, као да не сте из пожа |
| } Ја сам крива, што се убио; он је мене волео, па је због мене то!</p> <p>И ова слика, коју је |
| ="106" /> да ту жену није никада толико волео и тако везан био за њу, као баш сада, када га је |
| ила на оној Лепосавиној изјави, како га воли као рођена брата.{S} У овој улози, и ако му је бил |
| тако!{S} Не иди од нас.{S} Ето, нана те воли као сина, а и ја те волим као да си ми рођени брат |
| љене.{S} Није био на чисто, да ли да их воли или мрзи, што су Лепосаву у гроб отерали.</p> <p>М |
| } Ето, нана те воли као сина, а и ја те волим као да си ми рођени брат.{S} Ти немаш ни мајке ни |
| ..</p> <p>— Па ето видиш и сам, како те волим, као да сам ти рођена сестра.{S} Жао ми било, што |
| у радњу за ортака.“</p> <p>— Зато га и волим, као да ми је рођени син <pb n="205" /> — рече Ма |
| е.{S} Јанићије је моје дете; добар је и волим га.{S} Али он је још слуга, нема нигде ништа; а д |
| она све тако мислила.</p> <p>— Ти ме не волиш... рече Јанићије тужно, кад она престаде.</p> <p> |
| ки судови кесе секу.{S} Него, сас Божја воља, сутра да си кренеш; до Дубравица на каик, а за ти |
| м <pb n="153" /> момцима, да без његове воље и допуштења није момак могао располагати својом сл |
| јао од себе мисли, које га и без његове воље вукоше развалинама порушених идеала; а ноћу, кад з |
| кући не допушта, да што противу његове воље и о својој глави ради.</p> <p>Ухватио је Бика за у |
| да се овде може човек погађати до миле воље.{S} Ономад је један хаџија откупио од некога испос |
| случај, који не би зависио ни од Дишине воље, ако би је спасао.{S} А тако се баш и десило.</p> |
| она је била толико <pb n="136" /> одана вољи своје матере и толико је стрепила од њене љутине, |
| ила кир-Дише, за кога се удала по туђој вољи и, само толико, колико да покрије главу.{S} Да је |
| огња међу које је стављен, да по својој вољи изабере у који ће скочити.{S} И сам Бог зна докле |
| немоћ, да са собом располаже по својој вољи, беше једна кап више зејтина на већ онако разбукта |
| свој нови положај и предаде се потпуно вољи ове девојке, у коју је, кад год му се за то дало п |
| надао, оно је постигао, и никад својом вољом, својим одрешитим радом но увек — случајно.{S} Ва |
| виде он данас остварену, опет не својом вољом и одлучношћу него — случајно.</p> <p>Право рећи с |
| ву главу рећи пред кир-Ламбром, чију је вољу увек сматрала не друкчије већ као наредбу, коју је |
| и послушна девојка неће никада погазити вољу свога родитеља.</p> <p>— И ко се може боље побрину |
| је Диша код прве цене занемео и изгубио вољу на пазар и на децу; а он је опет нудио толишно, да |
| ве године обећавао Богу пет ока чистога воска, и сваке је године повишавао обећање, докле га ни |
| није се плашила ничега.{S} То је, као у воску знала, да тетка Маца није од оних жена, које једв |
| се кајем... у цркву ћу да идем, велику воштаницу да палим за душу на твоја мајка.{S} Брат да м |
| ртовања добио од свога мајстора) и, као врабац из шаке, шмурну на врата и весело одјури симиџин |
| бесвестан за спољашне утиске; неколико врабаца џакало је на једној дафини, чије се гране повил |
| хала; а кир-Диша је сада постао највећи враг Грцима.{S} А како на улици не беше никога, не оста |
| ре без порода и да му имање туђа хала и врана разнесе.</p> <p>Тако су протицали дани за данима, |
| афом и наливеним филџанима.</p> <p>— Ни врана коска да ми не донесе више у овај пусти Београд! |
| ја нисам текао овај зној, да га хале и вране растичу!“</p> <p>Али у кућевном домазлуку не би г |
| јана како се ради, добивао је шамаре за врат или би га мајстор чукао у главу савијеним кажипрст |
| оно... — муца Бик збуњено и чеше се за врат.</p> <p>— А, ту ли те сврби, магаре! — подвикну Ди |
| азбијених врата, те га одалами шаком за врат, да је Бик одлетео неколико корачаји.</p> <pb n="4 |
| свадба пре ђердека; а ти мени шамар за врат!{S} А ја сам хтео да ти кажем како ју је кир-Ламбр |
| н Грк, који му онакву жену натоварио на врат, још новчано опљачка.</p> <p>Да му није било баш н |
| ума је муке мучио; навукао себи беду на врат, па сада не зна ни како да се брани у махали од св |
| игурном путу спотакне се, падне и скрха врат.</p> <p>А кира-Анастасија, како је са осмејком на |
| уђе главе, издашно спуштао на Јанићијев врат.{S} Али то, у осталом, није чинио он из мржње прем |
| , а глави ништа.{S} А увек, кад подвије врат и полети, мукне тако, да вам се чини то бик муче.< |
| им шалварицама, опуштених плетеница низ врат и к’носаним обрвама, које се као два црвена лука в |
| {S} Па и овај Јанићије Бик, чији снажни врат и пространа плећа одаваху силу младости у свој сво |
| дговори Диша и својом руком јој обеси о врат чудотворну хамајлију.</p> <p>Сад им редом исприча |
| ну високога чела, искрете мало у страну врат и танким гласом запева:</p> <quote> <l>„Кокона Мар |
| м, па тек теменом о затворена врата.{S} Врата прснуше, а глави ништа.{S} А увек, кад подвије вр |
| врата, главом може да пробије храстова врата, а уме и да муче као бик.{S} Ко га нађе, нека га |
| ле надати, да ће мајстор Диша на њихова врата кад тад закуцати.</p> <p>— Цинцарку, па још удови |
| ај бесмислени поглед, који се уковао за врата, куда је Јанићије отишао, тешко да је и опажао, д |
| pb n="159" /> главе, ниска чела, широка врата, главом може да пробије храстова врата, а уме и д |
| прекидано и тупо гледао у она комшијска врата, иза којих је извиривало девојче и радознало прат |
| у се уклони.</p> <p>Уђе у собу, заригла врата, да му нико не улази, <pb n="98" /> па се, као да |
| а под.{S} Стала опуштених руку уза сама врата и снебива се, да ближе приступи.{S} Мајстор Диша |
| запита сада Диша и нежно баци поглед на врата од мутвака.</p> <p>— Сад ћу је звати.{S} Дошла јо |
| стора) и, као врабац из шаке, шмурну на врата и весело одјури симиџиници.</p> <p>А мајстор Диша |
| , те Диша заборави и на своја разбијена врата и на оно што је шегрту спремао.</p> <p>Али судбин |
| земљу рогом, па тек теменом о затворена врата.{S} Врата прснуше, а глави ништа.{S} А увек, кад |
| с тешком муком, што самоме себи затвара врата од куће, која га је као свога рођенога примала, и |
| био у јеку, Лепосава не одмиче даље од врата, на која је ухо прислонила.</p> <p>— Је ли истина |
| уди и докле фудул-Стаменка не одмаче од врата.</p> <p>— Ово ћеш да ми скупо платиш!{S} У полици |
| > <p>Ова њезина вештина отварала јој је врата сваке куће и донела јој је породички назив: тетка |
| вега била је његова вештина, да пробије врата — главом.{S} Залети се, подвије главом као јунац, |
| аца и Лепосава уђоше у кућу и заклопише врата, распучи, те им даде маха, да што слободније одах |
| у томе часу користи забуном, штуче кроз врата и истрча на улицу.</p> <p>Анастасија и Ламбре ост |
| да им прими Бога или да утекне у собу и врата забрави?{S} Али, оне су се тако љубазно смешиле; |
| чи, притиште руком кваку и погурну; али врата затворена.</p> <p>Ова једна ситница, што су врата |
| пође за њом у собу.</p> <p>Кад приклопи врата, кира-Анастасија га тако нежно, тако молећиво пог |
| ба их окупати! — одговори Маца и залупи врата пред носом зетовљевим.{S} Диши не оста друге него |
| осподар у кући, или шта је? — Он отвори врата, извири на ћошку, па, кад је ни тамо не спази, по |
| ући у исто време за сваки случај пут до врата.</p> <p>— Ама лажеш, бре! —Где су Ламбрине дреје? |
| обро кроз шаке, за оно што му је разбио врата.</p> <p>— Можеш ти то, брајко, пробати на Думиним |
| p> <p>— Хајде, кћери, метни огрлицу око врата, а дукат на чело; па онда донеси послужење.</p> < |
| них махмудија.</p> <p>— То да носиш око врата, а ово да метнеш па чело — и даде јој велики, зла |
| е долази већ? — упита га Лепосава још с врата.</p> <p>— Долази! — одговори Јанићије и узбуђено |
| д неко закуца на вратима.{S} У исти час врата се полако ошкринуше и у собу се промоли кир-Думин |
| му, Бог зна како, мило, што му је шегрт врата пробио.</p> <pb n="47" /> <p>Но то је само тренут |
| једним делом тела не миче, већ гледа у врата, на којима је стојао мајстор Диша.</p> <p>— Шта с |
| м све жустрије и јаче песницом лупати у врата, да се од удара тресла.</p> <p>Али из куће ни жив |
| , опусти руке, па се бесвесно заблену у врата.{S} Стојао је нетремице тако; али, на његову срећ |
| ео да питам.</p> <p>Тетка Маца одшкрину врата и тајанствено погледа, да их ко не ослушкује, а к |
| номе расположењу, док тек Маца одшкрину врата и викну:</p> <p>— Берићет, зете: дође и друго!</p |
| една комшика, која у томе часу одшкрину врата и промоли главу на поље.</p> <p>— Како је?</p> <p |
| а хркања нечијег.{S} Он нечујно ошкрину врата, провуче главу и загледа унутра.{S} На миндерлуку |
| орена.</p> <p>Ова једна ситница, што су врата закључана, ускомеша у њему на ново ону ватру и он |
| азорна, а уз то се сети оних разбијених врата, те га одалами шаком за врат, да је Бик одлетео н |
| мајстор, када се он једва вукући ноге, врати у дућан.</p> <p>— Однео сам, мајсторе! — одговори |
| } Тражио је да кир-Дума одмах иде Диши, врати удовичин мираз, а Дишу да туже митрополиту и суду |
| а он чим је испратио мајстора на улицу, врати се болесници, која је спавала тврдо.{S} У једно в |
| мајка.{S} Брат да ми будеш, Јанићије... врати ми дреје...</p> <pb n="67" /> <p>— Не могу, нису |
| </p> <p>— Ама шта ћеш од мене?</p> <p>— Врати дреје...{S} Ја ћу му кажем да никад више не долаз |
| улицу. — Била му је првобитна намера да врати газдарици цванцик у руке и да јој каже, да ће све |
| лоништво, да се, макар као ексик-хаџија врати, па макар никада и не добио деце.{S} Али: човек к |
| ној кући.</p> <p>После подужега времена врати се мајстор Диша у свој дућан, зајапурен од наглог |
| > <pb n="65" /> <p>После некога времена врати се у дућан, али без оне гужве, седе за посао, да |
| куда, па се тек после извеснога времена врати, ако је могућно још замишљенији него што је из ду |
| гао ни десет дана да издржи, а да се не врати у овај „црни“ Београд, где му је било све тако го |
| оклете вароши, да се никад више у њу не врати.</p> <p>— Отићи ћу, али ћу јој рећи све.{S} Пљуну |
| иша је у залуд очекивао Јанићија, да се врати; њега не би ни од куда.{S} Послао је два „чирачет |
| ко у њему остао.{S} Потајна жеља, да се врати кући, да се још једном, макар и крвнички, погледа |
| воја колена.</p> <p>— Хоће, вели, да се врати, али тако... продужи Маца и на половини речи заст |
| сажаљевале; неки га и саветоваху, да се врати у Јерусалим, те да код власти оптужи хаџи-Зосима. |
| от зависи.</p> <p>— Ето, каже:{S} Да се врати, ама тако, да се пољубиш са кир-Ламбром, да Јанић |
| више нигде излаза.{S} Требало би да се врати; али куд и коме?{S} Зар да својим очима гледа Леп |
| и њему не остаде друго, него или да се врати мајстору или да изврши што је наумио.{S} На прво |
| да се растави од Анастасије, па, кад се врати, да је никако више не види, било је за <pb n="100 |
| да им купи, а новац ће му дати, кад се врати.{S} Диша је и њима обећао, али као човек од рачун |
| у“, она мало зажмури, присебност јој се врати, па је целога дана, као невеста, по тадашњем обич |
| оду и изгуби иза градских бедема, он се врати натраг, сврати прво у Дишин дућан, да обиђе момке |
| хаџи-Диша, да му не вреди тражити га, и врати се кући.</p> <p>— Сутра ћемо се већ разговарати, |
| оли хаџи-Дишу, да га код куће сачека, и врати се натраг.</p> <p>На пет дана после ове куповине |
| умилостивила и ражалила, те да се кући врати.{S} Кир-Думи не смеде да повери своју замисао, је |
| собици плакала и молила Јанићија да јој врати дреје.{S} Јанићије им није казао чије су дреје; а |
| ј ништа није познато, зашто јој вереник врати прстен, те тако кир-Думи није остало другога пута |
| лице Ламбри; а Ламбре тим истим оружјем врати му ударац.</p> <p>— Пуштај, да убијем псето! —- в |
| оизведен за калфу, са богатим интересом врати првоме своме шегрту, који му под руку дође.</p> < |
| е мајстор-Дишу нагонило, да онако нагло врати прстен, то је он тек из далека напоменуо Думи, ка |
| , отре јој блато о антерију, па је опет врати на старо место, да је удели оном трећем, који се, |
| ли, боље рећи, одложио је, да се на њих врати као на последње средство, ако не успе да мајстор- |
| која се после дугога истраживања једва вратила.</p> <p>— Е, шта би? — запита кир-Диша нестрпељ |
| о се замисли.</p> <p>Када се тетка Маца вратила, затекла је ћерку у мутваку како седи на шамлиц |
| вом очи и побеже из собе.</p> <p>Кад се вратила са послужењем, на челу јој се, баш над самим по |
| паних коса и плачући а он сав изгребан, вратили са чесме кућама.{S} Али се ни после тога не ост |
| ек без памету.{S} Еле, за сто сте јосте вратили прстен?</p> <p>— Па... ето, радња је, посао се |
| е, што је допратило покојницу до гроба, вратило се хаџи-Дишиној кући, да над пуним <pb n="215" |
| ога имаш да се китиш?{S} Докле се ја не вратим, не треба ти, а када се будем вратио, иде ли то, |
| , да је кира-Мана, која се притајала за вратима и ослушкивала шта Ламбре у соби ради, одскочила |
| е.{S} Маца већ устала, умила се и пошла вратима, кад од једном зачу јасан усклик Лепосавин:</p> |
| ма тихо шапуће себи, кад неко закуца на вратима.{S} У исти час врата се полако ошкринуше и у со |
| -Ламбрину, по обичају изу јеменије пред вратима и у танким мествама уђе у собу.</p> <p>— Кали-м |
| и дваест пути понављао, а просјак пред вратима понизно чекао, он би се пропео на прсте, бркао |
| Скупо је!{S} Збогом! — рече Диша и пође вратима.</p> <p>Али свети човек, опазивши намеру хаџији |
| } То му требаше још! — рече Диша и пође вратима.</p> <p>— Куда ћеш, зете?</p> <p>— Идем да га д |
| гледам више!</p> <p>Јанићије се окрете вратима и збуњено застаде на самоме прагу.</p> <p>— Ето |
| како девојче извирује; девојчица залупи вратима и певушећи отрча кроз авлију у кућу.</p> <p>Још |
| ма више! — одговори Анастасија и залупи вратима под носем свога супруга.</p> <p>А мајстор Диша, |
| Можеш ти то, брајко, пробати на Думиним вратима а не на мојим! — мисли срдито у себи, а гласно |
| већма клонуо, незадовољан и као утучен, вратио би се у мутвак и осорљиво одговарао, ако би га о |
| n="37" /> њој остао.{S} Али овога пута вратио се необично брзо, и што је главно, врло узбуђен |
| > <p>Пуче глас по комшилуку, да је Диша вратио прстен.{S} С почетка се и веровало и није: али к |
| о је збуњен и сав утучен.{S} Од како је вратио прстен, тек од онда осетио је, колико му је тешк |
| олико да из Дишиних уста чује, зашто је вратио прстен; али им Бик увек одговори, да газда није |
| о, када му Маца саопшти, да се Јанићије вратио, али се ипак трудио, да то задовољство не покаже |
| јстор Диша је, пре него што се Јанићије вратио из бербернице, већ чуо за цео догађај, разуме се |
| е наменио својој невести.</p> <p>Кад се вратио, тетка Маца га је дочекала на капиџику.</p> <p>— |
| ао да је једва дочекала, што јој се муж вратио, а сада тако презриво.</p> <p>— Мори, немој да с |
| ада би знала, да је за такво дело не би вратио њезиној фамилији на вилајет; међутим, није могао |
| не би од мене сачувао, само да се ниси вратио.{S} Па, деде, пробај још једаред; земљу ћу да пр |
| вајући тренутак.{S} И ако је он удовици вратио прстен, мираз је био још у његовим рукама, те та |
| и није кир-Дума пристао, он би се ипак вратио својој вереници; јер оно, што већ једаред очима |
| да је не ода.{S} Овако њезин је цванцик вратио, и сад га ништа није везивало да језик везује.</ |
| не вратим, не треба ти, а када се будем вратио, иде ли то, да једна хаџијница меће дукат на чел |
| иђати, како је пренаглио, кад је прстен вратио само зато, што му је некаква комшиница зуцнула ј |
| .{S} Ама нисам ја баш за то само прстен вратио.{S} Ето... и сам видиш и чујеш...{S} Цела чаршиј |
| рица но права сестра.</p> <p>Као утучен вратио се кући, оставио судове пуне воде у мутвак, па н |
| д хаџија после, кад се у своју отаџбину вратио, понео такву кутију, и у цркви, на служби Божјој |
| ме научите, те да и ја разбирам, засто вратисте прстен?</p> <pb n="41" /> <p>Али мајстор Диша |
| бе!{S} Нема да си узмите пари, па да не вратите!{S} Лопове, бре, паре да си вратиш!</p> <p>Јани |
| Доста!{S} Ево вам бакшиша; а сада да се вратите онима, тамо.{S} Ама немојте глуво, него да свир |
| његов дућан, те тако ће, мало по мало, вратити се на оно, што је био пре десетак и више година |
| р-Дума затражити мираз, а он му га мора вратити, те на тај начин прекинути и последњи кончић, к |
| жацну и он од једном осети да јој мора вратити.</p> <p>— Е, па хтео сам, баш!{S} Зар се ја теб |
| , мушко је.{S} Ама он се теби опет мора вратити, ич се не брините за то!{S} Ви само да му чуват |
| е, а мој?{S} Хеј, хеј, ко зна кад ће се вратити!</p> <p>У таквоме расположењу она је најрадије |
| мрт за вратом.{S} Бог ће дати, па ћу се вратити, а ти да ме дочекаш како приличи једној хаџики: |
| "85" /> да ће га она курталисати беде и вратити у дућан; а гледај ти сада, како изокренула, као |
| годан час, када ће јој се зет опет жени вратити.</p> <p>Тако је то трајало неколико недеља, кад |
| уби у лице, — Знала сам ја да ћеш се ти вратити.{S} Али то није било лепо, да свога мајстора, к |
| ала силна врелина.</p> <p>Морао се ипак вратити у дућан.{S} То је осећао кроза сву буру своје д |
| </p> <p>— Много!</p> <p>— Само здравља, вратиће се он брзо! — одговори Маца.</p> <p>— Не чуј, Б |
| , де, не плачи!{S} Не идем преко света; вратићу се.{S} Него онако да чиниш, знаш?</p> <p>— Знам |
| не вратите!{S} Лопове, бре, паре да си вратиш!</p> <p>Јанићије није чекао да се пролазници иск |
| за врбацима ниже Кајабурме.{S} Тек онда вратише се свих троје ћутке и замишљено.</p> <p>— Где ј |
| зговор. — И кира-Мана и све остале жене вратише јој на ново старо пријатељство, за киме је сиро |
| ирачета“, да га траже, али, када се ови вратише и јавише, да га нигде нема, он одмахну главом: |
| задржа шаку сирћета, којом хтеде да му вратне жиле протрља.</p> <p>— Немој: кир-Диша!</p> <p>— |
| јани, као од брега одваљени, са кратким вратовима и снажним гласићима, потврђивали су у сложном |
| ма како се каже: пут за морем а смрт за вратом.{S} Бог ће дати, па ћу се вратити, а ти да ме до |
| судбина, која се тога дана наднела над вратом Јанићију, није га мимоишла.{S} Све до првога сах |
| како је Лепосава умрла и оставила му на врату троје деце, те је тако, у неку руку, морао да вод |
| које је кључ држала тетка Маца о своме врату.{S} Кад је хаџија прегледао све рачуне и уверио с |
| адне воде, и поче се пљускати по лицу и врату.{S} А она девојачка песмица што се из баште извиј |
| /p> <p>Лепосаву обли руменило по лицу и врату.</p> <p>— Зар ти није мајка казала?</p> <p>— Де, |
| н према облим, загрљастим рукама, витом врату, набреклом јелечету и танкоме струку, за који би |
| ећа наднесену шаку и чека када ће га по врату пљеснути.</p> <p>Најпосле, после кратких ћутања и |
| ј је овај казао, да јој то мајстор Диша враћа и да више неће да зна за њу, она је бризнула у пл |
| ен; изгубио је грчке пријатеље, а да се враћа својој нацији на то није ни мислио.{S} Одрођеноме |
| А за љубав тога малог задовољства да се враћа и излаже новим трошковима, то није хтео.</p> <p>И |
| и после <pb n="103" /> неколико година, враћајући се из Цариграда, паде мртав с коња, негде на |
| тране.{S} Бар њему се тако чинило, јер, враћајући се у дућан замишљен и тешко расположен, у уши |
| ћи се већ по пети пут до Варош-капије и враћајући се натраг Барјак-џамији.{S} А што је више у т |
| дговараше Цигани у глас, удесише жице и враћајући се лагано истим путем, стадоше извијати арију |
| з сокачић.{S} И увек би се, после тога, враћала нерасположена и срдито стресала са шарених шалв |
| оја је пошла право њезиној кући, она се враћала из казначејства, свратила узгред у цркву, купил |
| атиш воде са три извора; а кад се будеш враћала дома, никако да се не обазреш за собом, а све д |
| имена, коју је Диша, својим неразложним враћањем прстена, набацао.</p> <p>А када га већ и срце |
| сао од тешког душевног напора и збуњен, враћао ипак оном једином осећању, које је кроза сву срџ |
| положење остајало снажно и несаломљено; враћао се својој љубави према неверној жени.{S} Шта виш |
| врло узбуђен.{S} Тако се он никада није враћао из дућана.</p> <p>— Да не долази већ? — упита га |
| ладала њиме, да јој више ни у шали није враћао ударце, када би га ова својим пуначким шакама пљ |
| атњи својих мужева и младожење, који се враћао својој напуштеној вереници као блудни син из Биб |
| онда да не изгледа џабе, што је прстен враћао.</p> <p>— Тако је, кир-Дума.{S} Ја и сам верујем |
| сневесели, као да му се на ново почеше враћати тешки дани очајања и пометености.</p> <pb n="17 |
| ред вече узбунио говеда, која се с паше враћаху.</p> <p>И све му је лепо ишло за руком.{S} Али |
| >— Узми и хаирли!{S} Дошао си без деце, враћаш се с децом!</p> <p>— Боже дај! — одахну Диша, ис |
| олико интересовала за мужа, који јој се враћаше.</p> <p>А докле су они овако разговарали у гоми |
| та на једноме месту скрасити.</p> <p>Са враћеним прстеном као да му је отишло на свагда оно спо |
| p>— Што?{S} Што треба да скинеш са себе враџбине.{S} Зар си ти један који је тако страдао, па, |
| ишеве, да их после удавачама, за њихове враџбине, продају, завуче се и тако целу ноћ преспава.{ |
| оји је тако страдао, па, када је скинуо враџбине, деце пуна кућа.{S} А то што је на теби, од пр |
| уд далеко уклони, или кад би имао какву враџбину, те да се учини невидљивим, кад кроз чаршију п |
| је млада и здрава, а и ти си здрав као врба!{S} Биће, биће!</p> <p>Разуме се да мајстор Диши н |
| е и даље клизила, докле се не изгуби за врбацима ниже Кајабурме.{S} Тек онда вратише се свих тр |
| јим таласима, као што речна брзица ваља врбову кладу.</p> <p>— Како Бог хоће, тако нека буде! — |
| кочи преко зида и лагано, као мачка кад вреба, довуче се између дрвета и густога османлука само |
| у, тешко је побројати.{S} Она непојамна врева од мисли у његову запаљену мозгу, када би хтели д |
| ожење, Лепосава се чешће пута усред ове вреве међу пријатељицама осећала усамљена и растужена.< |
| Она га никад није грдила; а то је много вредело за душу једнога сирочета, које није сазнало ни |
| атекао.{S} Јанићије му је у истини пара вредео.{S} Ништа, што је за напредак радње било корисно |
| прате.</p> <p>Виде хаџи-Диша, да му не вреди тражити га, и врати се кући.</p> <p>— Сутра ћемо |
| њу.{S} Тек сада је осећао, колико му је вредио онај Јанићије и било му је врло криво, зашто да |
| шта ја знам? — Знам да је млада, лепа и вредна... одговори тетка Маца, али некако тако неодлучн |
| " /> друго, ти си добра девојка и бићеш вредна и послушна; ха?</p> <p>— Хоћу! — одговори Лепоса |
| упамо из заборава, ако ни за шта друго, вредно је поменути по ономе чуду, које му се још у Јеру |
| , испунише кућу детинским плачем, то је вредно сазнати, нарочито садањем појасу мужева и жена, |
| лом београдских башта, челе су зујале и вредно прибирале сокове из белих расклопљених чашица ку |
| _N3">„Карантин“ био је новац од бакра у вредности 10 пара.</note> <note xml:id="SRP19061_N4">Сп |
| још неко време, да се нахвале доброте и вредноће будуће кира-Дишинице, па се онда дигоше и одош |
| прса и савијеним кажипрстом обриса две вреле сузе које му низ лице кануше.</p> <p>Тетка Маца ј |
| покуша да сама скине с верига котао пун вреле воде.{S} Котао је био тежак, те не <pb n="207" /> |
| вала у очима, из којих је суктала силна врелина.</p> <p>Морао се ипак вратити у дућан.{S} То је |
| дан, па тек набасао на лепу хладовину и врело свеже воде.</p> <p>— Па баш сигурно? — запита је |
| из чесме, на којој је онога дана квасио врелу главу, жуборио је као и онда, а са гранчица, што |
| болеснице, држао је по читав сат њезину врелу руку у својој руци и са запетом пажњом ослушкивао |
| омаћице?</p> <p>— Ама, то је истина.{S} Време је, треба да се оженим; али ко је мислио на то?</ |
| пријатељице и познанице, које су јој за време удовиштва с тешком муком прелазиле преко прага и |
| ућана повукло, то је, да, од времена на време, отрчи до куће и обиђе децу.{S} Тамо би преседео |
| .</p> <p>Мајстор Диша је, од времена на време, слао своје „чираке“, да се нађу тетка-Маци у пос |
| ке, што их је, као шегрт, од времена на време добијао. — Али ма колико да је то очевидно он сам |
| десну преко леве ноге, а од времена на време забринуто је трљао чело, које је нервозно час ску |
| о га само гуши и гони, да од времена на време дубоко уздахне, или тешко, као боник, застење.</p |
| ајку Божју, икону која је од времена на време сузила.{S} Испосник није давао испод пет хиљада г |
| цом слушао, а после, поче од времена на време да баца око на кир-Ламбру, који је сад узео од чо |
| а и Лепосава слушали су и од времена на време превртали свету утвар.</p> <p>— Ето, ја сам уради |
| {S} Лепосава се дубоко замисли и за све време вечере остала је тако замишљена.</p> <p>Осмога да |
| и чест му чува, а он ће знати, кад буде време, како да га награди.</p> <p>Оволика хвала и задов |
| ртима, но да ту седи, докле год не буде време да се ћепенци затварају.</p> <p>Још од кир-Дишини |
| и се са туђином.{S} Требало је да прође време, да залечи ране, да се разабере и обазре око себе |
| а није била тако издашна, да га за дуже време засити.{S} Имао је здрав и необично снажан стомак |
| оји дан из дан равномерно јавља, кад је време ручку, кад вечери.</p> <p>— Само да ме Господ бла |
| у твоје.</p> <p>— Ба!{S} За то ми није време!{S} Прво тебе да удамо; старија си.</p> <pb n="13 |
| и даље у служби онога, коме је у своје време образ очувао, а који му је сада, место да га нагр |
| ша повери о свему, што га је у последње време мучило.{S} Хаџи-Зосим га је пажљиво саслушао, а к |
| би имао те смелости, да ствар, коју ће време једаред зачепркати, рашчепркава.</p> <p>— Најбоље |
| после овога сукоба, који се за најкраће време по целоме Београду раструби, није било никаквога |
| ша своју причу.</p> <p>— Боже дај!{S} И време му је, да и у нашој кући дете заплаче!{S} Па сада |
| уњено погледа у мајку.</p> <p>— Е, па и време му је — одговори Маца равнодушно — а када долази? |
| влији, певушила и радила.</p> <p>Дође и време поласку.{S} Уочи овога дана мајстор <pb n="180" / |
| трговачким фирмама не могаху одолети ни време ни оне нове фирме са чистим српским именима.{S} К |
| ти, шта је све преживео Јанићије за ово време!{S} Час по час сагибао се преко <pb n="149" /> ће |
| пакост, ни једна од њихових жена, у ово време, није <pb n="15" /> ни помишљала да свога супруга |
| икако да посестрими.{S} Ма да је у прво време и то покушавао.{S} Ова вижљава девојчица, која је |
| ђе оставио.{S} Њезин муж служио је дуго време као „татарин“ (курир, улак) прво у служби београд |
| еко авлије, заригла капиџик, па за неко време престаја уза зид, да сачека када ће кир-Диша проћ |
| ђало овакво примирје, али је и она неко време остављала, да се ствар сама собом развија, и без |
| ајстор Диша остаде сам.{S} Тако је неко време ћутао и отирао зној, а мало за тим устаде, с муко |
| а она комшика.</p> <p>Диша стојаше неко време и у радости и у некоме мутноме расположењу, док т |
| седео скрштених ногу на ћепенку и неко време замишљено гледао у зид; најпосле извади дуванкесу |
| а ваздух удахне.{S} Стојао је тако неко време без речи, оборио главу на груди, тешко предисао и |
| пет долази?{S} Стојао је неодлучно неко време и почео ослушкивати, неће ли бар што изнутра чути |
| бише у уста, а за тим поседише још неко време, да се нахвале доброте и вредноће будуће кира-Диш |
| рча кроз авлију у кућу.</p> <p>Још неко време седео је мајстор Диша на бињекташу и чекао неће л |
| своју ћер.</p> <p>Тетка Маца за кратко време изађе из собе, да нешто види у мутваку, те тако Д |
| и осветничко расположење за ово кратко време створиле су читав пустош; у души су му лежале раз |
| тешки камен на душу навали.{S} У једно време покуша, да стресе са своје душе овај притисак, ра |
| ници, која је спавала тврдо.{S} У једно време Лепосави задрхта рука, коју је Јанићије у својој |
| вола свима оним средствима, која, у оно време, једном савесном мужу и домаћину стајаху на распо |
| очи воде.{S} А чесме по Београду, у оно време, биле су као нека врста касине, где се свет саста |
| иших педагошких принципа, који су у оно време у јеку цветали, а и зато, да у очима свога шегрта |
| овим капиџицима писнуле.</p> <p>А за то време кира-Анастасија није излазила из собе.{S} Када су |
| е збуњен и без речи, а тетка-Маца за то време лагано и на одушке развијала је своје погледе на |
| одговори Јанићије, који је жељно за то време погледао у ону чинију пуну пилава и овновска меса |
| свој пријатељ и његова жена.{S} А, у то време, у Београду се са највећом суревнивошћу пратио пр |
| истинити; грчко-цинцарска чаршија, у то време, држала се сложно и, где год су њезине устабаше п |
| > <p>Кира-Анастасија, која је, баш у то време, изрибала тепсије и жуте сахане, па их прислонила |
| “</l> </quote> <p>Ах!{S} Старо, честито време!{S} Стари честити људи!{S} Како нам и ваши, давно |
| но, сад ће полиција!</p> <p>Али, у исто време, дошану му друга мисао: зашто полиција?{S} Боље д |
| служаше за стовариште еспапа, а у исто време и као ноћиште Јанићијево, па се прући по миндерлу |
| му је радњу у невреме оставио, а у исто време, да на прагу свога новога живота покаже својој ве |
| Ламбре! — зачу за леђима глас, а у исто време таче се неко његове руке.</p> <p>Кир-Ламбру прођо |
| а неким љубазним гласом, који је у исто време показивао и бригу и радост, што јој тако давно не |
| ојност према своме мајстору, али у исто време њу је обузимало неко друго осећање, које је неосе |
| јој се освети, да је уништи; али у исто време и да му без ње нема живота.{S} Једном речи, измеђ |
| — одговори Јанићије одмеравајући у исто време за сваки случај пут до врата.</p> <p>— Ама лажеш, |
| тка-Мациној кући.</p> <p>После подужега времена врати се мајстор Диша у свој дућан, зајапурен о |
| ћ почело у велико јављати.{S} Од некога времена млада удовица, не знајући ни сама од куда то до |
| није ни мало сумњао, ма да је од некога времена она на ново започела да попреко погледа на кућу |
| шију.</p> <pb n="65" /> <p>После некога времена врати се у дућан, али без оне гужве, седе за по |
| грче толико затаја.</p> <p>После некога времена, баш када је хаџија почео узнемирено и помало љ |
| кој чаршији, а нарочито комшијама онога времена, гледати међу собом младу, лепу удовицу, па још |
| тркне некуда, па се тек после извеснога времена врати, ако је могућно још замишљенији него што |
| } Уз припомоћ кир-Думину она је од тога времена сама надгледала Ламбрину радњу и обављала све т |
| ет дошао је таман како ваља.{S} До тога времена сви су еснафи били у цркви заступљени својим ба |
| и да му ваља ма шта предузети, те да за времена спречи Јанићија у његовом издајничкоме послу.{S |
| рзо сазнати за ове сплетке, те да их за времена пресече.{S} Тек после испита, када су младенци |
| 174" /> <p>— Зашто: турфа посла?{S} Има времена; почекај још мало, бар ову годину!{S} Лепосава |
| жите га и — нећете га наћи више.{S} Зуб времена оглодао је слова, а живи трн, који онако раскош |
| <p>— Шта је томе момку, те је од неког времена постао сасвим друкчији; толико се изопачио, да |
| би га из дућана повукло, то је, да, од времена на време, отрчи до куће и обиђе децу.{S} Тамо б |
| на капиџик.</p> <p>Мајстор Диша је, од времена на време, слао своје „чираке“, да се нађу тетка |
| газдине ћушке, што их је, као шегрт, од времена на време добијао. — Али ма колико да је то очев |
| ко десне то десну преко леве ноге, а од времена на време забринуто је трљао чело, које је нерво |
| д туда, него га само гуши и гони, да од времена на време дубоко уздахне, или тешко, као боник, |
| испосника мајку Божју, икону која је од времена на време сузила.{S} Испосник није давао испод п |
| о са неверицом слушао, а после, поче од времена на време да баца око на кир-Ламбру, који је сад |
| море; а Маца и Лепосава слушали су и од времена на време превртали свету утвар.</p> <p>— Ето, ј |
| ићије, који је радио на мутваку, немаде времена ни да засуче рукаве, кад прво оба сведока а одм |
| а зубе скреса, да кира-Мана једва имаде времена да му се уклони.</p> <p>Уђе у собу, заригла вра |
| азорно, да своју испрошеницу пољуби пре времена, Диша би чак и то урадио, без обзира на устабаш |
| в хистерични плач, да му требаше повише времена, докле је како тако умири.</p> <p>— Од суза нем |
| још девет дана, а то ће му бити довољно времена да је обрлати.</p> <p>Кира-Анастасија опет сасв |
| } Ето, ја ћу престати да долазим, па ће временом и свет ућутати.</p> <p>Маца га гневно погледа. |
| је Диша оставио њезиној мајци, да га на врео калуп метне и очисти.{S} На повратку, кад је завил |
| а мало ублажи.</p> <p>А дан је био врло врео, сунце је прижижало озго, а над земљом, нарочито о |
| очију, она престрашено врисну.{S} Овај врисак и преплашено лице женино усугубише његово беснил |
| , застртом шареним ћилимом.</p> <p>Овај врисак трже иза сна кир-Ламбру.{S} Онако бунован, зинуо |
| на земљу.</p> <p>Маца је прва чула њен врисак и онај пад, па је, као без душе, утрчала у мутва |
| е шаке њу гребале и ударале.{S} Неко је врискао од бола, али, да ли Канче или њена другарица, т |
| дуж Лепосавине кичме.</p> <p>Болесница врисну од бола и отвори очи, ова изненадна %операција о |
| јанога и крвавих очију, она престрашено врисну.{S} Овај врисак и преплашено лице женино усугуби |
| р-Ламбре?{S} Да се нисте убили? — чисто врисну фудул-Стаменка неким љубазним гласом, који је у |
| еричну наступу, скочи са миндерлука, па вриснувши, као да је жеравица опече, подвикну: „Што ћут |
| .{S} Кира-Анастасија за цело не би јаче вриснула, да јој се наместо његово јавио у соби пок. ки |
| ко било. — Јер, да није крива, зашто би вриснула?</p> <p>— А?...{S} То?... поче Диша загушеним |
| којим би се састали, истицао богоугодне врлине побожнога мајстор-Дише.{S} Диша му је поверио ча |
| Био је то неки Грк хаџи-Зосим из Епира, врло побожан, тих и услужан хаџија.{S} Овај хаџија позн |
| атио се необично брзо, и што је главно, врло узбуђен и са једном огреботином испод очију. —</p> |
| !“</l> </quote> <p>Ту песму је Лепосава врло често певала и у мутваку, а Јанићије би често, пом |
| има овога света, стојао је на услузи за врло скромну награду.{S} Мајстор Диша му је на пример < |
| адовољство не покаже.{S} Сад му се дала врло згодна прилика, прво, да излије сав јед на Јанићиј |
| г да, наследника.</p> <p>Свадба је била врло весела.{S} Цео еснаф и званице из осталих еснафа и |
| ана, кад није долазио, Лепосава је била врло замишљена, па је по десет и двадесет пута истрчава |
| ко му момак објасни, тетка-Маца је била врло љутита и поручила му: ако одмах не дође, она ће му |
| ро име честите удовице.{S} Знала је она врло добро, шта су све комшијске жене, па и ове две, за |
| опростити.</p> <p>Таква су размишљавања врло често занимала мајстор-Дишу, и кад год би га онако |
| е на њега.</p> <p>Јанићије се тога часа врло препао; учини му се да је кир-Диша умро, па истрча |
| xml:id="SRP19061_N2">Местве се праве од врло фине и танке коже; навлаче се преко чарапа, па се |
| > <p>— Не још, још мало.{S} Лепосави је врло тешко... бојим се... устеже Маца и не доврши, јер |
| ао десна рука мајсторове радње, било је врло тужно, када би видео како мајстор Диша неправедно |
| ле често; а тада у кући и башти било је врло живо и весело.{S} Лепосава је имала лепо грло, па |
| му је вредио онај Јанићије и било му је врло криво, зашто да га баш сада остави.</p> <p>— Магар |
| Лепосавом на само састане.{S} Навлаш је врло често излазио иза мутвака на цепаник, надајући се, |
| .{S} А како му је било код куће, где се врло рано затварао?{S} Изгледао је самоме себи као осуђ |
| освануо пун бола и горчине, завршио се врло пријатно.{S} У тетка-Мациној кући, под оним хладов |
| роз пријатељске савете претио, могло се врло лако и обистинити; грчко-цинцарска чаршија, у то в |
| је су већ сваку наду изгубиле, морадоше врло брзо обрадовати забринутога супруга са по једним н |
| т био нешто: јео је његов хлеб, до душе врло често зачињен шамарима, али опет хлеб; јер газда-Д |
| увукоше се још два Цинцарина учтивога и врло скромнога изгледа.</p> <p>— Е, како да вас утешимо |
| осао радио, не зачикује мимопролазеће и врло често устаје са троножице, тркне некуда, па се тек |
| када је чак хаџи-Зосим, тихи, смерни и врло одмерених корака човек, одједаред се изменио и дао |
| дана дотрча Јанићије кући сав задуван и врло узбуђен.{S} Тако се он никада није враћао из дућан |
| ном оградом таман кров једне малене али врло спретне кућице са доксатом и баштом.{S} Ту је живе |
| ноћи превртао се мајстор Диша у постељи врло дуго.{S} Из очију му никако није избивала Мацина к |
| у, да се мајстор-Диши тај моменат учини врло сличан са оним, кад га кира-Анастасија удари ногом |
| мајсторица!“</p> <p>Мора да је изгледао врло смешан, кад се девојке заценише од смеха гледајући |
| оспе до Галца.</p> <p>Хаџи-Зосим је био врло услужан, и на растанку за градом чак му се и сузе |
| рипека мало ублажи.</p> <p>А дан је био врло врео, сунце је прижижало озго, а над земљом, нароч |
| рече хећим строго и даде Маци неколико врло крупних пилула.{S} А за тим предузе да болесницу д |
| во.</p> <p>Страх од онога, што се могло врло лако догодити, не даде јој те ноћи тренути.{S} Обр |
| није долазило.{S} Напротив, њој је било врло пријатно што је судбина поштедела од једне сувишне |
| ој дуго да премишља.{S} Лице му је било врло расположено, готово насмејано, у колико се тај осм |
| једно што је пут за једну женску главу врло далек, а друго, што мужа не треба дирати, све докл |
| нога разговора са Мацом, који је хаџију врло обрадовао и изазвао расположење, слично ономе што |
| ни да се осврне, а на другом му се баш врло озбиљно задржала мисао.{S} И та његова јучерања ре |
| раздио. „Кад му сама дуса не иска да се врне, ја га не могу врнем“.</p> <p>Сад, када се сусрете |
| е сакри, да те не види влас, а ја ћу се врнем да ти кажем несто.</p> <p>— Шта имаш да ми кажеш, |
| дуса не иска да се врне, ја га не могу врнем“.</p> <p>Сад, када се сусрете са Јанићијем, њој с |
| ао, што је она викала на патролу, он је врнуо прстен!</p> <p>Како је ово казивање било од свих |
| ко је културно одмакао од многих својих врсника.{S} У цркви је увек хватао грчку страну, која с |
| Београду, у оно време, биле су као нека врста касине, где се свет састаје, да чује шта има ново |
| он овако ломио и у нерешљивости својој вртео око својих мисли као вртешка на једноме месту, ки |
| вости својој вртео око својих мисли као вртешка на једноме месту, кира-Анастасија је имала само |
| лично са оним даном, кад га спопаде она вртоглавица, те несвесно одлете чак у Еврејску Махалу.{ |
| огледа.</p> <p>— Због њега сам ја појео врућ шамар; али ће ми га, мајци, кад тад платити! — изд |
| жаоку, како је молују.{S} Тај двокраки врх био је покапан рђом као крвавим капима.</p> <p>Мајс |
| де штете!</p> <p>И када дотаче пољупцем врх светог ексера, осети, како га кроз цело тело проже |
| и-Зосим још једном погледа на камилу, у врх чије грбе сеђаше широка и темељита прилика мајстор- |
| , што је на оштроме крају, место обична врха, био завршен двокрако, те је личио на хаждајину жа |
| а обори сетно главу и немо се загледа у врхове својих јеменија.{S} Кућа затворена, Ламбре био т |
| ази и пар мушких јеменија са подвијених врхом и ружом од сахтијана на врху.{S} Ослушну, али из |
| одвијених врхом и ружом од сахтијана на врху.{S} Ослушну, али из собе ништа није чуо осем дубок |
| енутку, када се мајстор Диша налазио на врхунцу радости и узбуђења, те му дође чисто као нека д |
| —</p> <p>Докле се ова посета двеју кума вршила, кир-Ламбре и Дума, потпуно споразумни, упутише |
| удри, не жали!“ А мајстори су ревносно вршили овај аманет: „Докле ти не утаманим оно дивље мес |
| о год му је тетка Маца наредила, све је вршио па најпосле и певао и мукао толико, да је пред ве |
| -Маци, да то ни мајстор Диша не би боље вршио.{S} Па ни у самој кући мајсторовој није се Бог зн |
| /> <p>И то је Јанићије Бик тако савесно вршио, да му ни највећа цепидлака, која тражи у јајету |
| ај је посао са неком нарочитом важношћу вршио у ову кутију.</p> <p>Једна мала ситница, али ипак |
| а зјело.</l> <l>Ах, печална судбино!{S} Всецјело</l> <l>Количество бољезни и јада</l> <l>Смерт |
| едао му је чисто као претучен; једва се вукао и стењао, а са лица сливале се крупне грашке зној |
| а му се правда, па макар да га и слаже, вукла га је неодољиво тамо, и он сав раслабљен изиђе из |
| мо толико, да је обема рукама шчепала и вукла нечије косе, и да су нечије шаке њу гребале и уда |
| напора, једва се кроз собу и по авлији вукла.{S} Цео тај дан, и сутра дан, она је, као када је |
| образ мајсторов поцрвенити.{S} И то се вукло кроз душу, као тешка магла када се вуче над земљо |
| опажао кир-Ламбре, те колико га је срце вукло Анастасији, толико му је било тешко изићи јој пре |
| д себе мисли, које га и без његове воље вукоше развалинама порушених идеала; а ноћу, кад заспи, |
| х пас чува, а он, као да га неке мађије вуку, стиште пут Београда.</p> <p>И ено га сад где у му |
| ? — запита га мајстор, када се он једва вукући ноге, врати у дућан.</p> <p>— Однео сам, мајстор |
| светој земљи.</p> <p>И зато је носио за вуненим појасом једну дугуљасту кутију од тенећке, па к |
| , чак, из добро набијених душека опрану вуну, што им је кира-Мана (тако се звала Ламбрина жена) |
| ћиво опходи наспрам Јанићија, и поче га вући софри.{S} Јанићије се ослободи и седе.{S} Како је |
| ак лојанице, и нешто неодређено поче га вући тамо.{S} Уђе у кафану, и остаде тамо до после поно |
| скопчан око колена, и поче га са смејом вући по дућану.</p> <p>Јанићије онако на једној нози ск |
| p>— Куде си откршила глава?{S} Овамо се вуци, бре!</p> <p>Али ни сад му се не одазва нико.{S} К |
| укло кроз душу, као тешка магла када се вуче над земљом и никако не може да се подигне и разбис |
| е му он.</p> <p>— Шта знам, кад ме тамо вуче — одврати Диша.</p> <p>— То је искушење — одговори |
| да ми плате; доста је што овима бадава вучем читав пртљаг.</p> <p>У квартиру мајстор Диша је и |
| ва.</p> <p>— Море, девојко, немој да ме вучеш за језик — обрецну се Маца. — Мислиш ти, Маца је |
| твој Диша хранити.{S} Море, ни Господар Вучићева Анула неће да има такав фистан, какав ћу ја те |
| у самој текији затече дервиша, огрнута вучјом кожом, са топузом о бедрима и неколико <pb n="51 |
| граду више.{S} Плакала је, проклињала%, га што је наведе да се за Дишу удаје, што јој упропасти |
| е оде.{S} Ко зна како ће <pb n="141" /> га дочекати и шта ће му све рећи, што јој је дете на гл |
| па онда тури кључ у недра.{S} Лепосава га зачуђено запита:</p> <p>— А што ми узе то?</p> <p>— |
| ла и хладна месечина.</p> <p>А Лепосава га је и сада предусретала отворено и, у колико јој то д |
| е смео дићи очију горе.</p> <p>Лепосава га спази, али кад виде како снуждено стоји и не миче се |
| повери тајну Лепосави.</p> <p>Лепосава га је слушала, па се не насмеја чак ни онда, када јој ј |
| опраштао се тако неколико пута и једва га је пустио из загрљаја.{S} Караван се крете долином, |
| ћије, који је стојао код мутвака, позва га полугласно:</p> <p>— Газда!</p> <p>— Шта је? — запит |
| p>— Јанићије, оди часком овамо! — позва га и уђе у дућанску собицу.</p> <p>Јанићију не беше баш |
| рихватила га са великим уважењем, црква га убројала у своје ктиторе „и приложнике храма сего“, |
| д куда.{S} Послао је два „чирачета“, да га траже, али, када се ови вратише и јавише, да га нигд |
| а није имао у рукама никаква доказа, да га је хаџи-Зосим покрао; а и када би успео да докаже, т |
| ом, и чија је молитва најзад успела, да га друга жена, на седам година по венчању, обрадује тро |
| од Јанићија.{S} И ако је све чинила, да га умекша и задобије, да ћути, она се бојала да неће мо |
| Чинило му се, кад га је она ударила, да га је захватила нека несхватљива страст да је стегне ок |
| молитву и принесе ковчежић хаџијама, да га целују.</p> <p>У сандучету је било пуно памука, а у |
| шу увукао, тако се заквачио ноктима, да га ни за реп ни за уши не могаше извући одатле.{S} На п |
| S} Много доцније уверио се кир-Дума, да га је Ламбре обмануо и да је заједно са кира-Анастасијо |
| памет, као оно пре неколико година, да га остави.{S} Онда, док је Јанићије био још дете и мали |
| ољска вечера није била тако издашна, да га за дуже време засити.{S} Имао је здрав и необично сн |
| калфа не дође, те Маца посла шегрта, да га у чаршији потражи. — Час по час узнемирено је истрча |
| едио да га окују у најтеже букагије, да га метну на магаре, али не као што се јаше него лицем р |
| што, али њезине очи тако су севнуле, да га је тај поглед јако подсетио на онај догађај.</p> <p> |
| куда ће.{S} Остане ли тврдо на томе, да га не прими, онда је сасвим пропао; код другога газде м |
| и гудуре, обзирао се на све стране, да га рђави људи не опљачкају или да се једним непромишљен |
| н?</p> <p>Девојче се пажљиво обазре, да га ко не чује, па онда на пола гласа прошапута:</p> <p> |
| ало што не дрекну.{S} Учинило му се, да га је за руку ухватио кир-Диша, трже руку и одскочи у с |
| кочи, испусти јастук, што га понесе, да га постави у чело миндерлука и тако, као занета, оста н |
| вему је она крива.{S} Ње да не беше, да га она није својим понашањем намамила на онај загрљај и |
| , али, када се ови вратише и јавише, да га нигде нема, он одмахну главом: „Побеже нам погансуз! |
| ње осећати, и страх од мајстор-Дише, да га усред чаршије не нападне.{S} Па онда, тиштала га је |
| је толико неодлучан да ма шта уради, да га је сада било чак страх и на улицу да изиђе.</p> <p>А |
| радознали пријатељи нису пропустили, да га и за најситније догађаје на путу не пропитају.{S} И |
| лиција?{S} Боље да одеш прво Ламбри, да га јавно у дућану испљујеш и покажеш свету, како је нев |
| кну као иза сна мајстор Диша — Носи, да га не гледам више!</p> <p>Јанићије се окрете вратима и |
| за цело би морао из нова започињати, да га у раду не прекиде кира-Анастасија, која у тај пар уђ |
| ј је био тврдо уверен, да ће успети, да га измири.</p> <p>— А с оним гадом лако бих ја; пребио |
| јстор Диша се толико изменио у кући, да га човек не би познао.{S} Разуме се, да се Лепосава оду |
| који је Диша оставио њезиној мајци, да га на врео калуп метне и очисти.{S} На повратку, кад је |
| е добацио, то је било неколико речи, да га не дочека кући, ако принова не буде жива.</p> <p>Цео |
| ка даје, а ја нисам текао овај зној, да га хале и вране растичу!“</p> <p>Али у кућевном домазлу |
| приступи кир-Думи, као најстаријем, да га у руке целује.</p> <p>Оба кума развеселише се; кир-Д |
| ив, живот му је био толико несносан, да га је из дна душе презирао.{S} А што није учинио крај с |
| се осећао побеђен; предвиђао је он, да га мајстор неће лака срца пустити; али најпосле и да га |
| ="27" /> смех чак на улицу разлегао, да га последњи одјеци зурла и гочева не заглушише.</p> <p> |
| анићије тако тврдо, да не би осетио, да га је когод те поћи извукао из мутвака и чак на Јалију |
| сасвим друкчији; толико се изопачио, да га чисто не познајем.</p> <p>— Не знам — одговори Маца |
| м клонулим, из кога се јасно видело, да га је сва моћ оставила а наместо тога настао у души ужа |
| о могао погодити.{S} Једно је јасно, да га је увек, кад год би изишао из мутвака, погледала и и |
| уважен међу овима, буди напоменуто, да га је првом женом, Анастасијом, оженила грчка чаршија, |
| од смрти Лепосавине толико омрзнуо, да га је, кад год би му се дало, избегавао.{S} А мајстор Д |
| — прошапта Јанићије, али тако тихо, да га је Лепосава, која иђаше уза њ, једва чула.</p> <p>— |
| <p>Фудул-Стаменка истрча на авлију, да га пресретне, а у томе кир-Ламбра гурну капиџик и нагло |
| и двадесет пута истрчавала капиџику, да га одшкрине, колико тек да промоли главу, па да сагледа |
| недра не мећу.{S} Дума светује Дишу, да га „извади“ за калфу, а Диша обећава све, али, разуме с |
| светога човека, па замоли хаџи-Дишу, да га код куће сачека, и врати се натраг.</p> <p>На пет да |
| <p>— А зашто, море?{S} Ваља да одеш, да га пољубиш <pb n="161" /> у руку и замолиш да ти опрост |
| , куда да га носим?</p> <p>— Њој!{S} Да га њој даш... натраг...{S} То ми не треба...{S} Реци: е |
| ије могло никада да прође с миром, а да га не зачикне на ма који начин. <pb n="33" /> Али јој н |
| он је још слуга, нема нигде ништа; а да га чекаш, док се огазди, хој, хој!{S} То ће да прође и |
| им, баш за ово није требало ни глава да га заболи; јер Јанићије не само да је показао доброга у |
| изјави да ће се и заклети, али не да да га један Грк, који му онакву жену натоварио на врат, јо |
| о саслушао свога шегрта, па тек онда да га дарује. — Но судбина је ваљда тако хтела, да Јанићиј |
| p> <p>— Ето, носим, газда; ама, куда да га носим?</p> <p>— Њој!{S} Да га њој даш... натраг...{S |
| ио; требало је да се тобом ожени, па да га Бог види!</p> <p>Тетка Маца, која је радо слушала Ја |
| друго, него да се преда судбини, па да га она на својим леђима изнесе.</p> <p>Но ни у удовичин |
| као што се јаше него лицем репу, па да га проведу кроз чаршију, а телал да виче: „Чујте и почу |
| е више у овај пусти Београд! — Ватра да га изгори! — уздахну кира-Анастасија прихватајући филџа |
| ава као тресак, да мој покојник, Бог да га прости, није пустио да ја кувам и месим што хоћу и к |
| .</p> <p>Јанићија жацну, кад сазнаде да га је чак и та срамота постигла.</p> <p>— Него знас сто |
| езекнута овим наглим одласком, хтеде да га викне, али он већ беше на улици; она обори главу и с |
| ?</p> <p>Јанићије се смете; желео је да га нико не пита о томе.</p> <p>А кад би причао све, где |
| е он сасвим друкчије.{S} Помислио је да га је Лепосава одала, па сада тетка Маца зове мајстора, |
| неће ли му газда казати, где и коме да га однесе.</p> <p>— Носи! — јекну као иза сна мајстор Д |
| хвати у своје незграпне шаке и почне да га меси, тај се не откупи лако.{S} Јанићију је тек пред |
| смеде ни да одахне јаче, плашећи се да га плач не савлада.</p> <p>Готово крадимице извуче се и |
| носно чекао, неће ли га угледати, те да га исплати по својски.{S} Лутао је по сокацима, онако б |
| е савете, где ће уз пут одседати, те да га на путу не оглобе.{S} Главан новац мајстор Диша је, |
| како ће и шта ће рећи тетка-Маци, те да га задржи на вечери и ноћишту.</p> <p>Како је затворио |
| чи да достави полицији о бегунцу, те да га она пронађе.{S} Прво је отишао Маци, да се посаветуј |
| побелеше, бленући у капиџик, кад ће да га отвори и дође.{S} Јанићије је моје дете; добар је и |
| Јанићије!{S} Тамо, на Јалији; сад ће да га донесу!</p> <p>— Кога да донесу?!{S} Нећу мртваца! — |
| толико заветовао?</p> <p>— Бог хоће да га се ми, као једни верни христијани, сећамо, да му се |
| од толиког крупнога злата и она поче да га загледа, пријатно изненађена богатим поклоном.</p> < |
| да се покаже весео, а она опет поче да га пита о нечем, што баш није имало никакве везе са ови |
| ће лака срца пустити; али најпосле и да га не пусти баш на лепо, — пустиће га, кад изврши што ј |
| е с њиме виде и разговоре, а многи и да га замоле, да им из светих места ово или оно донесе.</p |
| ао је он као кривац, кога су осудили да га двојица шибају.</p> <p>— И опростићу јој и зажмурићу |
| у вис уздигао.</p> <p>— Ово теби; ти да га носиш, а ја да те гледам! — рече што је могао нежниј |
| е.{S} Кира-Мана не би имала смелости да га тако осрамоти, па баш када би знала, да је за такво |
| и сажалити, <pb n="129" /> те изићи да га саслуша; али Лепосава, као навлаш, баш онда би се на |
| о тежак, те не <pb n="207" /> могући да га одржи, испусти га посред огњишта, и колико је дуга п |
| у је било мало код мене?{S} Хтео сам да га узмем на трећу пару; ортак да ми буде, паре да намла |
| > <p>— Куда ћеш, зете?</p> <p>— Идем да га дотерам! — викну хаџија раздражено и изиђе на улицу. |
| фица, имао је права и могао је силом да га примора, да му у радњи остане; али сад је већ сасвим |
| инстиктивно, или са свесном намером да га намучи, или што се нечега плашила, ко би то могао по |
| стасијом, и да другима не паде на ум да га њоме ожене, он би у тој жељи провео цео век, а не би |
| ану, увек је окретао очи и избегавао да га погледа.</p> <p>— Због њега сам ја појео врућ шамар; |
| је изгледао као пркосна претња, као да га чика да је се дотакне, ако сме.</p> <p>— Еле, муж на |
| Бог помогао“, лепо му се учини, као да га нешто посред главе лупи.{S} На путу кући поче га обу |
| одмаче од куће, он стаде трчати, као да га неко вија.</p> <p>А када се потпуно разбистри од заб |
| је оставља!</p> <p>Диша поскочи, као да га је иглом боцнула.</p> <p>— Ко каже то?{S} Ко каже, а |
| орио очи и са пријатним изразом, као да га когод шашољи сламчицом око усана, слуша и осмешкује |
| .</p> <p>Хаџији мркну свест; он, као да га неко гурну, улете у собу дршћући од наглога запрепаш |
| ви овце, нека их пас чува, а он, као да га неке мађије вуку, стиште пут Београда.</p> <p>И ено |
| ир-Ламбра гурну капиџик и нагло, као да га неко вија, ускочи унутра.</p> <p>Фудул-Стаменка се у |
| као по сну.{S} Све му се чинило, као да га је јуче нешто замаштало, те му сада и они ћепенци и |
| им рукама, те тако му се чинило, као да га још нека веза чврсто држи за ону, коју је тако брзо |
| Онакво памет, онакво философ!{S} Као да га и сад гледам у оно његово болта.</p> <p>И оба пријат |
| арочито расположен, чинило му се као да га сваки познаје и честита му на тако красном успеху, ш |
| блажен од онога ударца, утварао као да га боли.</p> <p>— Јеси јунак! — рече Маца. — Такав је б |
| х дође.</p> <p>Кир-Ламбре није чекао да га по други пут зове, отишао је и тамо затекао Анастаси |
| ојим мислима, али кад год би покушао да га усвоји и самога себе победи, онај осећај, оно срце, |
| чуо, — све је то било и сувише слабо да га изведе из неме дубине у коју је тонуо.</p> <p>Најзад |
| <p>Од овога часа кир-Диша није трпео да га ико тако назива; јер такав назив само му је напомиња |
| S} Када се женио, није нарочито хтео да га позове у сватове; чинило му се да би га појава овога |
| бола и кукања.{S} После би заповедио да га окују у најтеже букагије, да га метну на магаре, али |
| а он ће знати, кад буде време, како да га награди.</p> <p>Оволика хвала и задовољство, које му |
| ијатно и учини јој се, да би требало да га ма на који начин опомене на мало већу пристојност пр |
| ом?</p> <p>— А шта ти је сад наспело да га о томе питаш? — зачуди се тетка Маца.</p> <p>— Ето т |
| у тај пар севну, да би му боље било да га је млатнуо каквим калупом, него ли што му рече: уђит |
| збегавао је чак и прве комшије, само да га когод не би запитао што о томе; и у опште био је збу |
| раз очувао, а који му је сада, место да га награди, забио нож у срце, на то није хтео ни да мис |
| лује, опет види Лепосаву, али, место да га то стишава, све већма опажа колико је несрећан, коли |
| ићије и било му је врло криво, зашто да га баш сада остави.</p> <p>— Магаре, да би магаре!{S} Ш |
| отера, бар да му се правда, па макар да га и слаже, вукла га је неодољиво тамо, и он сав раслаб |
| а-Анастасије уроке, који јој сметају да га начини оцем, о томе кир-Диша није ни мало сумњао.{S} |
| еограда и Лепосаве није била у стању да га извида.{S} Дан ноћ осећао је како му је све празно и |
| p>— Ама, што си се препала?{S} Ја ћу да га потплатим, да ћути.{S} Дај ми само дреје да се обуче |
| ако везан био за њу, као баш сада, када га је она преварила, па чак и ножем хтела ударити.</p> |
| нога немира као пре готико година, када га је кира-Анастасија оставила.{S} Лепосава је међутим, |
| о занесен уђе у авлију, а девојке, када га угледаше са оним товаром, у жагору слетеше око њега |
| ва тако уважена госта, и још више, када га, место оног простачкога назива: „мајстор“, први пут |
| Лепосаву је опазио у авлији, али, када га она угледа, штуче у мутвак, да се с њиме не сретне.{ |
| ако! — рече он једаред тетка-Маци, када га ова поче грдити, што се не отргне.</p> <p>— Не могу, |
| о, као од умора задиханоме човеку, када га благи ветрић заћарлија.</p> <p>Баш у томе тренутку, |
| ру двоструко порасла у ономе часу, када га је угледао како се разметнуо и хрче на туђем миндерл |
| ли много даље, пут Мокрога Луга; а када га глад узмучи, он је по џбуновима брао лишће кисељак и |
| зи густо насељени Енглезовац.{S} А када га је умор савладао, отишао је у вече на Ташмајдан и у |
| раћањем прстена, набацао.</p> <p>А када га већ и срце и разум гонише, да се осврне на тако убед |
| м: „Побеже нам погансуз!“</p> <p>А када га ни до вечери не би, мајстор Диша одлучи да достави п |
| } Смејала се тако слатко, као дете када га заголицају, па се и он, заражен овим смехом, и сам и |
| улажење и излажење из куће, и тек када га неке жене из куће зовнуше, он прибра снагу и крстећи |
| а неверницу на месту убије.</p> <p>Када га кира-Анастасија, која се налазила још под пријатним |
| од њих скида по један грех с душе, сада га више не одржаваху у оном пријатном расположењу, које |
| а овај догађај и она душевна борба сада га сасвим променише.{S} Почео је да промишља, почело је |
| па бољи био? — одговори Лепосава и сада га удари тако снажно у леђа, да је толико звекнуло, да |
| му мајстор постати устабашом, али сада га баш ништа не занимаше.{S} Напротив, да је смео запуш |
| ? — прекиде му мисли Лепосава и погледа га преко рамена.</p> <p>— Не могу више! — одговори Јани |
| — насмеја се пакосно Лепосава и погледа га презриво.{S} Тај поглед га жацну и он од једном осет |
| Лепосава се нагло окрете њему и погледа га.{S} Он се збуни и не доврши што хтеде рећи.{S} Изнен |
| ће у своме дому видети мртваца, задржа га, те, место да одмах оде тамо, он се преплашен и клец |
| Кад му сама дуса не иска да се врне, ја га не могу врнем“.</p> <p>Сад, када се сусрете са Јанић |
| <p>Кад приклопи врата, кира-Анастасија га тако нежно, тако молећиво погледа, а руке склопи пре |
| Али у који час налете, кира-Анастасија га удари ногом у трбух тако јако, да он јаукну, ухвати |
| бре престао да долази и кира-Анастасија га је тако сестрински пазила, да му се његово ћутање бо |
| подигне и разбистри.</p> <p>Анастасија га је сузама и преклињањем задобила, и он је, у тренутк |
| не може сачекати овде ни Ускрс, хаџија га тужно погледа.</p> <p>— Ексик-хаџија! — рече му он.< |
| ај ти!</p> <p>Кир-Дишина несаница, која га је за неколико дана истопила као грудву снега, сад ј |
| и ведро; а она потајна изнутрица, која га је, поред свега савлађивања, непрестано гризла, ишче |
| а улици заноћи, а друго јака глад, која га је већ толико стегла, да је лепо осећао како га по т |
| самоме себи затвара врата од куће, која га је као свога рођенога примала, изиђе из собе на авли |
| свакога вечера доносио тетка-Маци, која га је затварала у оковану гвоздењачу, да до повратка Ди |
| нарочито Лепосаву са оним накитом, која га је равнодушним осмехом по каткад погледала.</p> <p>— |
| поче се борити са оном изнутрицом, која га је гризла и кући гонила.</p> <p>Зато је био и довољн |
| и на ону живахну пластичну фигуру, која га је као свежа вода оживљавала!{S} И тек сада, када је |
| у и не обазирући се на тетка-Мацу, која га задржаваше, да бар једну кафу попије и да се мало пр |
| нога пораза, после целе ове бујице која га је заошијала, чинило <pb n="106" /> да ту жену није |
| и да муче као бик.{S} Ко га нађе, нека га привуче властима а по том мајстору на посао!“</p> <p |
| , нека га носи куда је њему драго, нека га ваља на својим таласима, као што речна брзица ваља в |
| ге, већ да се преда слепо случају, нека га носи куда је њему драго, нека га ваља на својим тала |
| , што му се није свидело.</p> <p>— Мука га изела, какав је постао! — рече једаред љутито Лепоса |
| Лепосаву, а она, бранећи се, изгребала га по лицу.</p> <p>Кад чу мајстор Диша, шта се све о ње |
| ика, коју је тако замислио, растуживала га је и изазвала у њему ону горку тугу, која ипак тако |
| рце и мозак.{S} Грозничава ватра лизала га је од пете до главе, па се разгоревала у очима, из к |
| се у залуд смејала, праћакала, ударала га обема песницама, да је пусти.</p> <p>— Пашће, пусти |
| чаршије не нападне.{S} Па онда, тиштала га је и помисао на срамоту, која ће га, можда још данас |
| ла свежином, која пркосно дражи, бацала га је у неку непријатну забуну, као човека, који је цел |
| је и да се мало примири.</p> <p>Обузела га ватра, дрхтавица, а у срцу толико бола и љутине, да |
| S} Таман како је и заслужио. — Оставила га она ороспија, кира-Анастасија, и одбегла с неким рус |
| и своје непријатеље изобличи, доводила га је у некакав чудноват страх.{S} Увиђао је свесно, да |
| и лепо су чули како је плакала и молила га и рекла му да ће му бити сестра, ако је не ода?</p> |
| а се по њему, зграбила јастук, загрлила га и стала се смејати тако јасно, тако помамно, да би ј |
| е чиниш тога, кад ниси крив! — храбрила га је тетка Маца.</p> <p>— А где ћеш ноћити?{S} Ваљда ћ |
| ти она тај запис метну у недра, носила га под пасом четири месеца и — то јој поможе.{S} Сада к |
| е користи.{S} Српска чаршија прихватила га са великим уважењем, црква га убројала у своје ктито |
| сватовима онако рђаво провео, дохватила га сада, па га чисто гура напред кроз тесну и кривудаву |
| нога дана постао као зла коб.{S} Митила га, чинила му све угодности, које може једна добра душа |
| оброту.{S} Детињска машта његова бацила га је у маштање: да је нешто књаз, па да нареди да му д |
| има срушила на његово теме и пригнечила га.{S} Дисање му заста.{S} Како је шакама за собом напи |
| и у свету, ради своје одбране, страшила га.{S} Кад би могао <pb n="38" /> да се некуд далеко ук |
| е правда, па макар да га и слаже, вукла га је неодољиво тамо, и он сав раслабљен изиђе из дућан |
| оји се до грла заглибио.</p> <p>Судбина га је заквачила већ; а кога судба једаред само дохвати |
| а.</p> <p>А када је Јанићије дошао, она га је осетила инстиктивно и у грудима јој тако живо зак |
| зато није мрзео своју газдарицу.{S} Она га никад није грдила; а то је много вредело за душу јед |
| сећање превлада.{S} Уместо одговора она га погледа ведро и пркосно и продужи пут ћутке.{S} Јани |
| ако рђаво провео, дохватила га сада, па га чисто гура напред кроз тесну и кривудаву улицу.{S} Н |
| а Јанићије тада размахну песницама, па га је толико тукао и газио, да би га и убио, само да не |
| д фесом и кратком кићанком на глави, па га удари кишом у трбух, обори га и леже на њега.</p> <p |
| аца, кад јој Јанићије приступи руци, па га и пољуби у лице, — Знала сам ја да ћеш се ти вратити |
| наспело, а ти купи еснафски барјак, па га приложи цркви.{S} То те неће скупо коштати, а и есна |
| ша и иза појаса извади један прстен, па га пружи Јанићију.</p> <p>Јанићије узео прстен и чека, |
| сто плачући бежала.{S} Дође јој жао, па га поче тако болећиво гледати, као да би му хтела рећи: |
| , ужљебила се дубоко у његову главу; та га је одлука подржавала и хранила, па донекле и утишава |
| p> <p>— Где си, море, до сада? — запита га мајстор, када се он једва вукући ноге, врати у дућан |
| p>— А колико ли бројиш па сад? — Запита га кир-Ламбре и подави ноге поред свога госта.</p> <p>— |
| —</p> <p>— Ко те огреба, бре? — запита га мајстор Диша, кад га онаквога угледа.</p> <p>— Тукао |
| — Погађаш ли зашто је све ово? — запита га Маца такође с осмехом.</p> <p>— Не — одговори Јанићи |
| ана.</p> <p>— Да не долази већ? — упита га Лепосава још с врата.</p> <p>— Долази! — одговори Ја |
| м светом, он је грабио даље.{S} Срамота га је било, да се умеша у ту гомилу, јер му се чинило, |
| ројанице и по вас дан срачунавајући шта га све то кошта.{S} Свога будућег потомка задужио је са |
| >Ламбре је дуго праскао и размишљао шта га све може снаћи, кад се сукоби са разјареним Дишом; м |
| сва остала чула, да није ништа чуо шта га она пита; а онај бесмислени поглед, који се уковао з |
| је и без њених речи постало јасно зашта га је позвала.</p> <p>— Ако си поштен човек, онда не см |
| вести.</p> <p>Кад се вратио, тетка Маца га је дочекала на капиџику.</p> <p>— Камо Лепосава? — з |
| и најурили.</p> <p>Напротив, тетка-Маца га дочека као и обично и смешећи се:</p> <p>— А где си |
| /p> <p>— Бог с тобом, дете! (тетка-Маца га је сада нарочито тако ословила, ма да је од њега сам |
| су Лепосаву у гроб отерали.</p> <p>Маца га је истински жалила.{S} Гледајући га једном како смаг |
| ће временом и свет ућутати.</p> <p>Маца га гневно погледа.</p> <p>— Капе, мајстор-Дишо!{S} Тама |
| а зар то није срећан човек?</p> <p>Маца га је дочекала сама у својој соби.{S} Лепосаву је опази |
| чи, јер не знаде шта да наведе.{S} Диша га значајно гледаше.</p> <p>— Зар сада, када си изучио |
| седео у твојој радњи.</p> <p>Газда Диша га погледа разрогаченим погледом и чисто чудећи се, как |
| позајмили ја и Ламбре.</p> <p>Кир-Диша га погледа зачуђено.</p> <p>— Ти мени дао паре?{S} Зар |
| узвикну <pb n="79" /> и тетка Маца, кад га угледа онако бледога и утученога.</p> <p>Јанићију уд |
| еба, бре? — запита га мајстор Диша, кад га онаквога угледа.</p> <p>— Тукао сам се, газда.</p> < |
| о несвесно учинио.{S} Чинило му се, кад га је она ударила, да га је захватила нека несхватљива |
| о сада; момци се чисто забезекнуше, кад га угледаше онако узрујана.{S} Ушао је у дућан и почео |
| моменат учини врло сличан са оним, кад га кира-Анастасија удари ногом у трбух.{S} Истина, Лепо |
| Јанићију тако слично са оним даном, кад га спопаде она вртоглавица, те несвесно одлете чак у Ев |
| на комшијама, а он да тркне за њом, кад га одједаред изненади појава мајстор-Дишина.</p> <p>Ваљ |
| ољуби га у руку, а он њу у чело.{S} Кад га је погледала, једна јој се суза скотрља с лица.</p> |
| као уништен, ушао у своју кућу.{S} Кад га је кира-Мана угледала бледа и збуњена, застала је за |
| набавити цркви.</p> <p>Једнога дана кад га некакво пробадање у слабинама опомену на обећање, од |
| ут тако застење, као тешки болесник кад га болови спопадну.</p> <p>Јанићије види да се нешто ст |
| мисао.{S} И та његова јучерања реч, сад га је много више мамила својом грозотом.{S} Није се пла |
| . — Не сам га ни до сада гледала, а сад га мрзим како једно куче, како што христијанска душа мр |
| S} Овако њезин је цванцик вратио, и сад га ништа није везивало да језик везује.</p> <p>Али ипак |
| ва и погледа га презриво.{S} Тај поглед га жацну и он од једном осети да јој мора вратити.</p> |
| а првога пријатеља газдинога и када год га је видео у дућану, увек је окретао очи и избегавао д |
| код куће.</p> <p>Јанићије опет, кад год га Маца није отпратила куд, није се одмицао од болеснич |
| Мацом око болеснице и трчати свуда, куд га је слала ради помоћи.</p> <p>Али сва видарска вештин |
| смех по чаршији.</p> <p>И Бог зна какве га све мисли не спопадоше, те му не дадоше за дуго засп |
| извијала, праћена звеком дахирета, све га више мамљаше својом меком, страсном мелодијом, пуном |
| вима разлегаше преко зидане ограде, све га то поче на ново да заноси, заједно са чежњивом мелод |
| “</p> <p>Разиграна машта Јанићијева све га је више увлачила у свој чаробни круг, докле није у м |
| о од глади, те тако, и не мислећи, ноге га саме однесоше у шибљак, а руке се пружише за очима, |
| па као смушен полете капиџику и нестаде га на улици.</p> <p>И тако, оно, у што је Јанићије одав |
| м, час мукањем и другим лакрдијама; где га нису оставили, тамо би изникао међу сватовима, провл |
| очима знак Ламбри, да послуша, и изведе га из собе на авлију тешећи га да ће је она умирити.</p |
| ки, пеки, не је тешка работа! — прекиде га дервиш — До године, кад дођем, ти да ме дочекаш са п |
| ло а од чега се није могао отети, обузе га свега и Бог зна не би ли у овим топлим оковима остао |
| м свану.{S} Неописано задовољство обузе га свега.{S} И вечера, које се до сад једва дотицао, са |
| дана наднела над вратом Јанићију, није га мимоишла.{S} Све до првога сахата пред акшам Јанићиј |
| у служби београдскога везира, а доцније га узе Господар Милош у своју службу, да носи поверљива |
| ом, бледим лицем и сузама у очима, које га тако жалостиво гледају.</p> <p>— А што се опет ожени |
| уће, већ права патња, мучење душе, које га је обзинуло као паклена аждаја, коју је видео у Витл |
| по вас дан одбијао од себе мисли, које га и без његове воље вукоше развалинама порушених идеал |
| а јој бар за часак заклопи то око, које га је онако жарко палило.</p> <p>— Наразговарасте ли се |
| -Диши треба на путу, смеје се, зачикује га, пева по кући, како одавна није запевала.{S} Сутра д |
| говори за покојног кир-Бенџу и поштује га; па и ја, ето, што поштујем као и тебе и кир-Ламбру, |
| потуцао се од немила до недрага, докле га један биволар, који је дотеривао биволице у Београд, |
| ваке је године повишавао обећање, докле га није попео до целога товара; али сва хасна, што је о |
| дијо?!</p> <p>Јаукао је и претио, докле га силна мастика, што је у ћор-Ахметовој кафани попио, |
| е метала у чашу, где је мирисало, докле га не би заменила другим, свежијим китицама, преко зида |
| , кира-Мана, шта то говориш?{S} Са киме га је она јела до сада?</p> <p>— Санким не знас, пезеве |
| ишини, држе страну своме Србину и бране га, а Грци, пуни једа, што се њихова удовица тако јавно |
| и при своме, кад се она заплаче и стане га братимити, да је не ода.{S} Овако њезин је цванцик в |
| ле није замакао за први угао.{S} Ламбре га испратио до обале, и тек када се каик одби низ воду |
| >Али, у томе часу од ове погрешке спасе га тетка Маца.{S} Она уђе баш у часу, кад мајстор Диша |
| а пусти, а она се све више церекала, те га не пусти све докле се Јанићије не саплете и паде пот |
| уз то се сети оних разбијених врата, те га одалами шаком за врат, да је Бик одлетео неколико ко |
| ега; Јанићије се, у добар час, саже, те га калуп прелете и у мало што не погоди једнога пролазн |
| га и убио, само да не дотрчаше људи, те га од Јанићија отеше.</p> <p>Тетка Маца и Лепосава доче |
| пре свију и затварао га после свију, те га је тако ретко когод могао видети, кад дође и оде из |
| вице и звонаре, потражите га и — нећете га наћи више.{S} Зуб времена оглодао је слова, а живи т |
| еђу малене црквице и звонаре, потражите га и — нећете га наћи више.{S} Зуб времена оглодао је с |
| кир-Дишу на ручак, тврдо уверена, да ће га потпуно саломити.{S} Али се преварила.{S} Кир-Диша ј |
| ослове у дућану без икакве бриге, да ће га преварити.{S} И баш са тога гледишта он се јако плаш |
| го: да ће му жена ударити у плач, да ће га преклињати да је не убије и да јој погрешку опрости. |
| ш у саму газдарицу, <pb n="85" /> да ће га она курталисати беде и вратити у дућан; а гледај ти |
| > душу, па једва дише; чини му се да ће га угушити, а цела снага на њему трепти од изненадне кл |
| е слутио, да му је стриц већ то и да ће га у скоро наследити.{S} Чезнуо је за кира-Анастасијом, |
| де чији је хлебац јео, ни страхом да ће га когод проказати Диши како прикрива једну прљаву тајн |
| Дише, који је ономад јавно казао да ће га из пушке убити.{S} Но четвртога дана доби писмо, Лам |
| еђи осећа наднесену шаку и чека када ће га по врату пљеснути.</p> <p>Најпосле, после кратких ћу |
| ала га је и помисао на срамоту, која ће га, можда још данас, постићи, чим се у чаршији сазна за |
| очима приказиваше као орјатин, који ће га на првоме сусрету на комадиће растргати, приковаше г |
| ли једно му је мутило помисао: да ли ће га она жалити? <pb n="162" /> Хоће ли плакати за њим и |
| авом одмахну.</p> <p>— Дете! — Проћи ће га већ! — рече уклањајући с ватре велику џезву шербета, |
| е необично тешко, кад помисли каквим ће га очима гледати и Ламбре и кира-Мана, кад их стане око |
| стор-Дишиноме уважењу и о томе, како ће га еснаф од Нове Године да изабере за свога устабашу.</ |
| у на њега метлом, а он, пре него што ће га ударити, побеже из мутвака.</p> <p>Ма да је мајстор |
| сто смрзао, држи прстен у руци, премеће га и загледа и очекује, неће ли му газда казати, где и |
| и да га не пусти баш на лепо, — пустиће га, кад изврши што је наумио.</p> <p>Страшна одлука, ка |
| к по који пут испрекидано уздахне, поче га миловати по коси.</p> <p>— Е, де, де, ја сам мајка, |
| олећиво опходи наспрам Јанићија, и поче га вући софри.{S} Јанићије се ослободи и седе.{S} Како |
| у је још био скопчан око колена, и поче га са смејом вући по дућану.</p> <p>Јанићије онако на ј |
| ради одбране, унесе му се у лице и поче га као мачка грепсти.</p> <p>Фудул-Стаменка и Канче јед |
| ма, приклопи их, седе према зету и поче га важно гледати.</p> <p>— Е то сам хтела, да преда мно |
| посред главе лупи.{S} На путу кући поче га обузимати нека топлота, а по који пут и забуна у гла |
| мичак лојанице, и нешто неодређено поче га вући тамо.{S} Уђе у кафану, и остаде тамо до после п |
| се, оба поклоника приступише и целиваше га у скут, а он им очински благослов подели.</p> <p>— Б |
| усрету на комадиће растргати, приковаше га за онај миндерлук.</p> <p>У једноме часу њему се учи |
| ноћ без жене.{S} Тек сутра дан не беше га у дућану.{S} Јанићије Бик седео је опет на своме мес |
| а и Думиница увукоше и младожењу, узеше га међу се, те Диша заборави и на своја разбијена врата |
| ка и икаквога тужнога спровода, пронеше га носилима четири хамала и закопаше ван христијанскога |
| , које му Лепосава указиваше, повратише га, истина не сасвим, али тек његов мучан осећај мало с |
| стор Диша?{S} Тек ове појаве расвестише га и он се полако изви из њенога загрљаја.</p> <p>— Да |
| тако одлучно и оштро излагао, сплетоше га за часак.</p> <p>— Ето, видите? — продужи Дума, кад |
| а, па га је толико тукао и газио, да би га и убио, само да не дотрчаше људи, те га од Јанићија |
| га позове у сватове; чинило му се да би га појава овога простака понизила у очима Ламбриним, Ду |
| е ни у шали није враћао ударце, када би га ова својим пуначким шакама пљеснула по снажним леђим |
| бешено; а у селу понајмање! — тешила би га Маца, а Лепосава, која се свему невешта градила, тру |
| ећник? — запита Диша.</p> <p>— А Бог би га знао; одоше пут Јалије, тамо, а за њима и Цигани, да |
| сто занимала мајстор-Дишу, и кад год би га онако оболелога спопао страх од учињенога греха, он |
| Ексер је био чудотворан, јер ко год би га целивао, одмах би се излечио од сваке болести коју ј |
| у душу бар од оних вечних мука, које би га на ономе свету дочепале.</p> <p>Сад већ, кад је доша |
| ма шта друго изнели противу њега, не би га толико запањило као то, да је он, један угледан мајс |
| а према теби.{S} Удрите!</p> <p>И не би га оставио, све докле не прескамуче од бола и кукања.{S |
| “</p> <p>Али у кућевном домазлуку не би га више познали.{S} Како је у почетку покушавао, да и у |
| охран и како нема никога свога, који би га срдачно прихватио и благим мелемом ране привио.</p> |
| ради, добивао је шамаре за врат или би га мајстор чукао у главу савијеним кажипрстом, на коме |
| -Думинога дућана.{S} А кир-Дума, чим би га угледао, повукао би се дубље у радњу и од туда крвни |
| ни крива ни дужна тера из радње, он би га тако издеветао за све, да се до века сећа, како је н |
| и када би се толико заборавила, брзо би га отишла мајци на вилает!{S} Жена, кад није понизна му |
| е у мутвак и осорљиво одговарао, ако би га она што запитала.</p> <p>Да ли је Лепосава ово чинил |
| да, да се у згодном часу сагне, како би га прелетео калуп, ако би се газда Диша бацио за њим.</ |
| околишно тек по штошта добацила, што би га уверило, да кира-Анастасија ни као удовица није баш |
| јстор-Дише никада не виде ништа, што би га чвршће везивало за њега, он му је опет био нешто: је |
| о расположи или ма чиме одушеви, што би га из граница обичнога душевног кретања изазвало.{S} И |
| ади, ни главе не диже.{S} Једино што би га из дућана повукло, то је, да, од времена на време, о |
| а, као да је она свему томе крива, одби га од своје рођене капије, и он пожури даље.{S} Пред ћо |
| ра дан испрати мужа до капиџика, пољуби га у руку, а он њу у чело, и ту остаде, гледајући за њи |
| во се Лепосава поздрави с мужем, пољуби га у руку, а он њу у чело.{S} Кад га је погледала, једн |
| Маца узе мајстор-Дишу за главу, пољуби га у чело и оба образа; а мајстор Диша, још збуњен од и |
| ан пламен сукну му уз образе, а у глави га захвати чудна несвестица, кад осети пријатан мирис д |
| д светога човека четири гроша; поздрави га, а дервиш, коме је онај млађи припаљивао наргиле, са |
| та хоће.</p> <pb n="156" /> <p>Лепосави га би жао, па се и она тренутно збуни, не знајући шта д |
| ор-Дишом.{S} Али, овога пута не послужи га срећа.{S} Баш на самоме завијутку, у близини Синџир- |
| а појаса извади стручак босиока и пружи га домаћици.</p> <p>— Сутра па да изволите на куде моју |
| бичају, пошао тетка-Маци на кафу, спази га Станко туфегџија и позва на свој ћепенак.</p> <p>— А |
| , у који је унео срж свога живота, који га је из године у годину снажио и освежавао на истрајан |
| ети пријатан мирис девојачке душе, који га са набреклог јелечета запахну.{S} Он је стеже грудим |
| цео свет и да сваки од ових људи, који га сада погледају и који му називају Бога, јасно, као н |
| ицаху у чаршију.</p> <p>Тај калуп, који га није погодио, одлучио је Јанићијево држање.{S} Он он |
| начин прекинути и последњи кончић, који га је опомињао на један леп сан, што га је са чежњом ве |
| рецну се Јанићије и трже рукав, за који га кира-Мана пријатељски ухватила.</p> <p>А баш у томе |
| а ни своме псу удараца није дао, и који га сада ни крива ни дужна тера из радње, он би га тако |
| о!</p> <p>Хаџије су га сажаљевале; неки га и саветоваху, да се врати у Јерусалим, те да код вла |
| рче у собу.</p> <p>— Шта је?{S} Нађе ли га? — запита Диша осорљиво.</p> <p>— Нађох! — одговори |
| је мајстор Диша ревносно чекао, неће ли га угледати, те да га исплати по својски.{S} Лутао је п |
| па да лично окуша код Јанићија неће ли га умилостивити.</p> <p>Јанићије се збуни, кад је углед |
| ца, па да покуша све што може, не би ли га умилостивила и ражалила, те да се кући врати.{S} Кир |
| о од туда очи и искашљивао се, не би ли га чула, она је у мутваку певушила што или би се с мајк |
| /p> <p>— Који човек?</p> <p>— А знам ли га ја који је? — Јанићије каже:{S} Ламбре, а ја нити са |
| ого лакше уверити свет у нешто, него ли га разуверити.</p> <p>— Па зар је то лепо да дочекаш ст |
| а крова; и сваке од њих дотакао се, али га је свака и опржила.{S} У дубини узрујане душе и кроз |
| на кафа код Маце.{S} Хтео је отићи, али га узе неки стид; изиђе му на очи Лепосава у целој свој |
| ор Диша занеме.{S} Није се наљутио, али га изненадило то што му рече.</p> <p>— Ко ми угатао?</p |
| су заједно са Дишом Јанићија и обасули га свима похвалама, што је тако честит и одан своме мај |
| њега сам ја појео врућ шамар; али ће ми га, мајци, кад тад платити! — издаде се једаред пред ше |
| Лепосава.</p> <p>— Тај, тај, донеси ми га.</p> <p>Лепосава донесе хартијице, хаџија их прихват |
| о осећао како га по трбуху коље, нагони га, те отвори капиџик тетка-Мацин и увуче се у њену авл |
| икраде, па, кад јој се није надао, лупи га обема шакама у леђа.{S} Јанићије се живо окрете, <pb |
| глави, па га удари кишом у трбух, обори га и леже на њега.</p> <p>Јанићије се тога часа врло пр |
| а пса везати, док беше овде, а ја да ти га хватам, нећу.</p> <p>— Ама немој да си луд; мој трос |
| е дервиш овој жени — овај запис, што ти га дадох, да метнеш пред зору у нову зелену чинију; пре |
| е му је у шаке, а другом руком прихвати га благо за плећа и потискује на сокак.</p> <p>— Дао Бо |
| .{S} Она паде преда њ на колена, ухвати га за рукав и поче јецати.</p> <p>— Газдарице, шта то р |
| а је грчкој певници било милина слушати га како извија.</p> <p>Побожан <hi>као</hi> Грк, љубак |
| >Виде хаџи-Диша, да му не вреди тражити га, и врати се кући.</p> <p>— Сутра ћемо се већ разгова |
| n="207" /> могући да га одржи, испусти га посред огњишта, и колико је дуга паде на земљу.</p> |
| а, и изведе га из собе на авлију тешећи га да ће је она умирити.</p> <p>— Ето, то је!... промуц |
| аца га је истински жалила.{S} Гледајући га једном како смагла лица као утучен седи крај деце, п |
| ај цванцик, што му га она поклони, баци га у мутвак и што је брже могао истрча на улицу. — Била |
| у, прође поред кир-Дише и не погледавши га.</p> <p>Кир-Диша поздрави дервиша по турском адету и |
| А он ти је па младунче, ба!{S} Погледај га само: је ли му оно лице или трбух на раменима?{S} Не |
| ко је обема рукама пружио сахан, да јој га да, тако је као окамењен и остао.</p> <p>— Ама, кира |
| днео прстен кира-Анастасији и бацио јој га пред ноге, удовица је са страхом погледала у Јанићиј |
| да су донекле утицале на Јанићија, ипак га нису ни мало пореметиле; али када је погледа сад, ов |
| у та живахна појава била пријатна, ипак га је доводила у неку забуну.</p> <p>— Опет је боље да |
| је био вас дан расејан и апатичан, ипак га је ова нежност тетка-Мацина помало блажила.</p> <p>Н |
| а често мислио на кућу и Лепосаву, ипак га је брига више морила за радњом.{S} За Лепосаву није |
| ли кад год је покушао да јој каже, увек га је неко предосећање задржавало.{S} Једнога дана зажм |
| Нећу! — јецала је Анастасија. — Не сам га ни до сада гледала, а сад га мрзим како једно куче, |
| Јанићије каже:{S} Ламбре, а ја нити сам га видела, ни дреје познајем.</p> <p>— Па то... она је |
| во, тражили су и обећавали ономе, ко им га донесе, пола царевине.{S} Али ексер се није могао на |
| p>Јанићију се свет обрте, кад чу каквим га именом назва.</p> <p>— Ко је пезевенк-баша?!</p> <p> |
| Јанићије је моје дете; добар је и волим га.{S} Али он је још слуга, нема нигде ништа; а да га ч |
| p> <p>И није се преварио.{S} Хаџи-Зосим га је нарочито тражио, да му саопшти важну новост.{S} С |
| у последње време мучило.{S} Хаџи-Зосим га је пажљиво саслушао, а кад је Диша изјавио, да ће од |
| и истрча на улицу.{S} Но кир-Дума, чим га угледа, замаче са сведоцима за први угао, лармајући |
| јекну) њему ћу да пребијем цволике, чим га угледам.</p> <p>Са овом последњом одлуком, која му д |
| и поче тешко уздисати.</p> <p>У таквом га стању затече и тетка-Маца, која се после дугога истр |
| им утисцима оне кира-Манине речи, којом га је онако срамотно окарактерисала, он је ипак сада ос |
| му се кира-Мана са оном оптужбом, којом га је обедила да је саучасник своје газдарице и Ламбрин |
| утицај узме неодлучнога за руку и силом га одвуче једноме излазу.{S} Таква случајност за мајсто |
| гроша за то.</p> <p>Мајстор Диша кришом га гурну лактом, да не говори о ценама.</p> <p>— Па кол |
| а детињства везан за свога мајстора, он га је од смрти Лепосавине толико омрзнуо, да га је, кад |
| агрлио је снажно хаџи-Дишу, притискивао га на своје груди, опраштао се тако неколико пута и јед |
| застење.</p> <p>У таквоме стању затекао га је у дућану кир-Дума.{S} Диша чисто претрну, кад угл |
| } Дућан је отварао пре свију и затварао га после свију, те га је тако ретко когод могао видети, |
| ако се сав свет на чесми смејао и дирао га за оно.{S} Јанићију је тада прекипело и добро је ода |
| > <p>Ухватио је Бика за ухо, продрмусао га ваљано, па му је онда читао и претио на све начине.< |
| д? — промуца кира-Анастасија и плашљиво га погледа.</p> <p>Кир-Ламбре не одговори ни речи.{S} П |
| уђе у собу, она забуна и ватра на ново га дохвати; он брзо седе на миндерлук, завали се на узг |
| ва је она, па још да ми кумује, кумство га убило!</p> <p>Тако је мајстор Диша правдао и кумовим |
| 0" /> па никако да слегне од туда, него га само гуши и гони, да од времена на време дубоко узда |
| ну.{S} Она му не одговори ни речи, него га поче одмеравати очима као човека, кога ни у шта не р |
| е у Београд, није нашао на путу, примио га и довео у Београд и предао газда-Диши на занат.</p> |
| вога калфу, па између осталога подсетио га и на оне услуге, што му их Јанићије пре толико годин |
| а врата, а уме и да муче као бик.{S} Ко га нађе, нека га привуче властима а по том мајстору на |
| хаосу узбуђења било лако рећи; али, ако га мајстор не отпусти, ако му не изда калфенско писмо, |
| ида, да му на улици не честитају; а ако га ко на улици и заустави, он се брзо опрашта и изговар |
| — чуо је мало за тим мајстор Диша, како га Јанићије зове и дрмуса из све снаге; али он се не мо |
| који дан више, Јанићију се чињаше, како га све већма потискује онај терет, што му се од смрти Л |
| тавила на оној Лепосавиној изјави, како га воли као рођена брата.{S} У овој улози, и ако му је |
| ешпект. — Тако је он причао њојзи, како га је, сутра дан по прстену, нашла <pb n="45" /> фудул- |
| пољупцем врх светог ексера, осети, како га кроз цело тело проже топла струја и лако трептање.{S |
| се застидео, и исприча тетка Маци, како га је кир-Диша гонио да иде кира-Мани и зашто није хтео |
| је, на чијем се лицу видело јасно, како га је ова новост изненадила.{S} Лепосава се дубоко зами |
| ишљао.{S} У мислима је гледао већ, како га носе на гробље, а Лепосава нариче, буса се у груди и |
| тиском безбројних мисли, осећао је како га памет издаје, у глави му је било мутно и тупо, а уз |
| је говорио ону заклетву, осећао је како га нешто у грлу гуши; а када је завршио оно: „тако мени |
| то је све претрпео од Анастасије и како га је исмејала.{S} Он тури записе на њихово место.</p> |
| зда-Диши потанко све шта је било и како га је кира-Анастасија после митила; па чак не заборави |
| о порушену и поништену, он се сети како га је увек, када би кир-Диша отишао у дућан, терала да |
| сведоцима за први угао, лармајући како га је кир-Диса покрао.</p> <p>— Жену ми одведосте, на о |
| ћ толико стегла, да је лепо осећао како га по трбуху коље, нагони га, те отвори капиџик тетка-М |
| њом, да ће у Дунав скочити.</p> <p>Тако га је на улицама затекао и први сумрак, те једно то, шт |
| >Све је то опажао кир-Ламбре, те колико га је срце вукло Анастасији, толико му је било тешко из |
| у сукну у главу и страшна забуна толико га обузе, да му у један мах изгледаше, да ће се таван н |
| е као стена.{S} Тај њезин поглед толико га помете, да је изгубио сваку кураж да јој џангриза; а |
| нека неодољива мржња према жени толико га захвати, да му изгледаше <pb n="101" /> неће је моћи |
| е дешавало око њега и с њиме уништавало га је сасвим.{S} На свакоме кораку стицао је уверење о |
| довољство као мекани талас запљускивало га је са свих страна <pb n="22" /> и то му је долазило |
| не доврши што хтеде рећи.{S} Изненадило га је, како се за ово четири дана изменила.{S} Стала мн |
| ?... поче Диша загушеним гласом, а грло га издаје, па не може ни речи даље.</p> <p>— За Бога, ш |
| ви вилицама, да нешто одговори, но грло га издаде и место да изусти реч, он поче некако ситно ш |
| <p>Јанићије подиже очи мајстору и немо га гледаше.</p> <p>— Умрла зар?... пита Диша шапћући.</ |
| му сада и образ узесте.</p> <p>— Не смо га звали; сам се тискао међу нас! — бранили су се Грци |
| угоме на ручак или вечеру.{S} Али једно га је, у овај пар, мучило; како да помене кира-Анастаси |
| је чак до појаса долазила.</p> <p>— Ено га! — рече Маца, која се са Лепосавом и Јанићијем беше |
| вуку, стиште пут Београда.</p> <p>И ено га сад где у мутваку послује, опет види Лепосаву, али, |
| ла, сад се од једном уозбиљи и зачуђено га погледа, па онда преплашено поче узмицати насатке.</ |
| >— Хоћу! — одговори Лепосава и отворено га погледа, па се и насмеши.{S} Диша изгуби свест, срце |
| ам до кир-Ламбре, пољубили се и љубазно га позвао на вечеру.{S} Кир-Ламбре је с почетка збуњено |
| у мутвак, да се с њиме не сретне.{S} То га је већ коснуло као ружан знак, а када још опази на т |
| и за душу мртвих, да је заискао; али то га беше срамота и он се с тешким срцем одби од ћепенка |
| ишу и од неизвесности претрну.{S} Но то га брзо пређе, кад угледа расположено и озарено мајстор |
| узети у радњу за ортака.“</p> <p>— Зато га и волим, као да ми је рођени син <pb n="205" /> — ре |
| га душевног кретања изазвало.{S} И зато га је пуница гледала чисто зачуђена овом екстазом, у ко |
| </p> <p>— Ко?</p> <p>— Кир-Диса!{S} Ето га за ћоше.</p> <p>Фудул-Стаменки, која је с највећим з |
| наш човек, право Грекос.{S} Јазук, сто га не роди грцко мајка!</p> <p>— Море какво: „мајстор“? |
| p> <p>— Е?! — рече Лепосава и ђаволасто га погледа преко рамена.</p> <p>— Па знаш како је — одг |
| авао.{S} Па ипак, поред свега тога, што га је ова мисао све већма освајала и пред очи му изводи |
| је ноћ осећао мирис онога босиока, што га је некада под својим јастуком напипао.{S} Ноћ је бил |
| а се отресе оног двоструког утиска, што га је те ноћи осећао.{S} Притиснуло му нешто душу, <pb |
| {S} Јанићије је осећао, да та рука, што га тако често лупа по леђима, чини то из нарочите милос |
| Јанићије?</p> <p>— Не знам ни сама, што га до овога доба нема; то му до данас није било да толи |
| а жена, бре? — развика се кир-Дума, што га грло доноси, и диже обе шаке и вис.</p> <p>— А шта с |
| ротвора, који је и иначе леп углед, што га у грађанству уживаше, увеличао још и једним тако поб |
| али сумњивим осмехом или тако чиме, што га је уверавало да је много лакше уверити свет у нешто, |
| осећаше потребу да се на њу извиче, што га је бацила на толики трошак, кад није хтела да пази н |
| нићије и сада је био још збуњенији, што га она више гледаше.</p> <p>— Што да се љутим, кад ниси |
| а Маца.</p> <p>— Ето тако; мило ми, што га истукао!</p> <p>Али ја нећу даље да описујем овај пр |
| џи-Зосим на турском језику. — Овај, што га видиш да је дошао са мном, јесте хаџи-Диша.{S} Дошао |
| жао сасушени стручак босиока, онај, што га је некада нашао под својом главом и који је као најд |
| преплашено одскочи, испусти јастук, што га понесе, да га постави у чело миндерлука и тако, као |
| ји га је опомињао на један леп сан, што га је са чежњом већ три године сањао.</p> <p>— Калос ме |
| де за посао, да ради; но тај посао, што га је у овако узбуђеном стању започео, за цело би морао |
| Јанићије двоструко радостан; прво, што га Лепосава није одала, а друго, што је чезнуо да је ба |
| је отишло на свагда оно спокојство, што га је до сада имао.{S} Није знао, шта му је теже падало |
| ћу је теби! — одговори Диша, весео, што га је Маца тако брзо обрадовала.</p> <p>Чудотворна хама |
| ме загрљају.{S} Нешто мило, опојно, што га је заносило а од чега се није могао отети, обузе га |
| љао и да је мајстор учинио паметно, што га је отерао.</p> <p>Колико је ускипело у души Јанићије |
| Грк, и поносит на <pb n="16" /> то, што га грчка чаршија у своје „трофеје“ убраја, он се трудио |
| хаџији мајстор Диша повери о свему, што га је у последње време мучило.{S} Хаџи-Зосим га је пажљ |
| честита му на тако красном успеху, што га је јуче на „гледању“ и прстену код своје испрошенице |
| на да ћеш да узмеш Лепосаву.{S} Ама што га кријеш, море, хеј?{S} Девојче је добро; сирото, ама |
| и изазвао расположење, слично ономе што га осећа путник, који је дуго пешачио жедан, па тек наб |
| едбу, па се и не обазире на обећање што га је дала Јанићију, само пева по кући и меси посластиц |
| често више од њега примала, него ли што га је задужила.</p> <p>Да ли је то била узајамна мржња |
| уно праведно заслужила онај надимак што га носи, — па се од самога себе стидео.{S} Али лепа удо |
| на тезгу, а чело му се ороси знојем што га проби.{S} Као дрвени стуб стоји и ни једним делом те |
| свим инако.{S} Да зажали за породом што га нема, то јој ни на крај памети није долазило.{S} Нап |
| две аспре, (а то је био први поклон што га је за пет година шегртовања добио од свога мајстора) |
| камо ли једно тренутно задовољство што га човек ужива.{S} Зар то није истина, да баш онда кад |
| и одушевљени Биковом вештином, само што га у недра не мећу.{S} Дума светује Дишу, да га „извади |
| све ово било нелагодно; оно незнано што га је једнако држало у некој запетости и недоумици, пој |
| од најуваженијих грађана; а све оно што га је до сада тиштало и мучило, распукло се и ишчезло к |
| јим барјаком, само папуџијски еснаф што га још није имао.{S} О светоме Спиридону, кад је еснаф |
| оно он! — шапну Јанићије.</p> <p>— Зар га не познајеш?{S} Ено онај, у дугој бради.</p> <p>— Ка |
| олесна, с њоме да поднесе све, па макар га цела чаршија презрела.</p> <p>Устаде и безобзирце ис |
| ртога дана одлучи да оде тамо, па макар га од туда и најурили.</p> <p>Напротив, тетка-Маца га д |
| џи-Зосим, који је морао још остати, јер га неколико нових хаџија, његових земљака, задржаше о с |
| е.{S} Али ексер се није могао наћи, јер га је прогутало неко чудовиште, налик на ону аждају, ко |
| ије могао да доврши што хтеде рећи, јер га Анастасија, радосно изненађена, загрли и поче љубити |
| о залупа а рука клону доле.{S} Мало час га је одјурила ножем, па зар да јој опет долази?{S} Сто |
| који је сад баш узабрао, па хоће да му га покаже.</p> <p>Мајстор Диша бледи и румени; срце му |
| је фајде, то му је једини лек; морам му га казати.</p> <p>— А шта си снила?</p> <p>— Море, није |
| ад ће кир-Дума затражити мираз, а он му га мора вратити, те на тај начин прекинути и последњи к |
| здарицу, он извади онај цванцик, што му га она поклони, баци га у мутвак и што је брже могао ис |
| и да исприча и о ономе цванцику, што му га даде, и како је казала да је Диша псето и да није чо |
| .</p> <p>Јецање кира-Анастасије опомену га, да се не сме оклевати и да му ваља ма шта предузети |
| ти, шта ти је? — рече му благо и такну га руком по мишици.</p> <p>— Ја... ја не могу тако... ј |
| а си се замислио, ходи на кафу! — викну га један комшија са ћепенка.</p> <p>— Хвала, сад сам је |
| лога кадаифа.</p> <p>— Јанићије — викну га с прага — носи ово код тетка-Маце и да кажеш: поздра |
| одупро капију? — рече му весело и дрпну га за рукав.</p> <p>Али Јанићију се стегло грло од стид |
| то је, мало по мало, успео дотле, да су га у чаршији сви Грко-цинцари почели убрајати као у нек |
| сето, лажеш! — јечао је Диша, као да су га грчеви попали.</p> <p>— Не лажем, газда, Бога ми! — |
| е год би започео да се правда, свуда су га дочекивали сумњивим осмехом или тако чиме, што га је |
| х.{S} И мајстор-Диши су замерали, па су га дуго и гонили, да се ожени, али он тога не учини, мо |
| А и како би могао размишљавати, кад су га све ове сплетке и догађаји толико узнемирили, да му |
| гроша да ме кошта то!</p> <p>Хаџије су га сажаљевале; неки га и саветоваху, да се врати у Јеру |
| беху дани тешких душевних мука, које су га ломиле и мучиле, а којима не мога одолети.{S} Ма как |
| еби као осуђеник међу стварима, које су га сваки час подсећале на одбеглу жену; уздисао је и ша |
| о и оне четрдесет и три године, које су га иза разапете антерије за леђима гледале.</p> <p>— Ел |
| жртва, играчка супротних мисли, које су га као јато грабљивих тичурина растрзале и кљувале.</p> |
| о вечнога станишта.</p> <p>Сахранили су га до Лепосаве.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| м, он је час брзо час успорено, како су га кад узавреле мисли распињале, тетурао ни сам не знај |
| ро, добро; остани ти само овде, а ја ћу га већ сама молити.</p> <p>Лепосава само што није од ра |
| торе „и приложнике храма сего“, а еснаф га изабрао за свога устабашу.{S} Све што један честит, |
| ш како је: да ми је рођено дете, не бих га више волела!{S} Растао је на наше очи, био ти је дес |
| .{S} Реци, колико тражиш?</p> <p>Старац га значајно погледа, па онда одлучно одговори.</p> <p>— |
| риликом, њих двоје кришом измењали, још га и сада држаше у неком заносу, те је ишао као по сну. |
| успети, да га измири.</p> <p>— А с оним гадом лако бих ја; пребио бих му обе цеванице, само да |
| л-Стаменки, ради које је, баш тих дана, газда Митар своју жену избио.</p> <p>Од прилике слично |
| очима своје дете!</p> <p>— Зашто, бре, газда-Дишо, зашто ме тешко закле?{S} Казаћу ти, а ти ће |
| онаквога угледа.</p> <p>— Тукао сам се, газда.</p> <p>— С киме, море?</p> <p>— С оном, тетка-Ма |
| <p>— Море, теби је бар лако; мушко си, газда си човек и свака би девојка пошла у твоје богатст |
| .</p> <p>— Зашто, бре?</p> <p>— Ето ти, газда, шта се на чесми прича.{S} Кад чучнух, да захитим |
| — запита газда Диша.</p> <p>— Опрости, газда, ја нисам крив...</p> <p>— Сиктер, пезевенк, бре! |
| p> <p>— Шта велиш, бре?</p> <p>— Немој, газда, да ме шаљеш тамо: немам образа да јој на очи изи |
| ктер, пезевенк, бре!...</p> <p>— Нисам, газда, то?{S} Да сам то, ја бих и сада седео у твојој р |
| су га грчеви попали.</p> <p>— Не лажем, газда, Бога ми! — одговори Јанићије одмеравајући у исто |
| е на самоме прагу.</p> <p>— Ето, носим, газда; ама, куда да га носим?</p> <p>— Њој!{S} Да га њо |
| а велиш?!...</p> <p>— Твој сам леб јео, газда, па сам ти и образ чувао; а ти ме тераш да идем к |
| а?... простења кир-Диша.</p> <p>— Тако, газда, Бога ми!</p> <p>Диша скочи и онако усплахирен по |
| . — Оно... знаш, оно...</p> <p>— Знамо, газда-Јанићије! — одговараше Цигани у глас, удесише жиц |
| ву и татлије вечерас.</p> <p>— Не могу, газда! — одговори одлучно Јанићије, који је до овога ча |
| е да се разбију.</p> <p>— Што се бијеш, газда? — зацвили дечак, изненађен оваким дочеком.</p> < |
| љада да ти опет образ срамоти.</p> <p>- Газда Диши поче да бубња у ушима.{S} Све ово било је за |
| старога свата.{S} Кума је већ изабрао: газда Николу, мумџију (онога чију је кћер испросио за с |
| мота, газдарице! — проговори Јанићије — Газда на путу а ти, ето, како чиниш!</p> <p>Анастасија |
| оложај, па се усуди да запита.</p> <p>— Газда, да ли да ти донесем хладне воде?</p> <p>— На! — |
| мутвака, позва га полугласно:</p> <p>— Газда!</p> <p>— Шта је? — запита Диша и дође мутваку.</ |
| ио прстен; али им Бик увек одговори, да газда није у дућану.</p> <p>Но докле се, тога дана, међ |
| .</p> <p>— Шта тражиш ти овде? — запита газда Диша.</p> <p>— Опрости, газда, ја нисам крив...</ |
| е овога часа дели судбина, и он исприча газда-Диши потанко све шта је било и како га је кира-Ан |
| редао газда-Диши на занат.</p> <p>А код газда-Дише није никада видео никакве милости.{S} Из дан |
| де — одговори девојчица гласом, који је газда-Диши некако подсмешљиво звучао. — А она је одмах |
| је, море, те плачеш?</p> <p>— Отерао ме газда!...</p> <p>— Зашто?</p> <p>Јанићије брзо угуши су |
| е, како би га прелетео калуп, ако би се газда Диша бацио за њим.</p> <p>Газда Диша је седао мир |
| рачаји.</p> <pb n="48" /> <p>— То ли се газда пита, пезевенк, бре!</p> <p>Јанићије немаде кад д |
| да то што је обећао није добро и да ће газда-Диша и без њега сазнати све: како је кира-Анастас |
| азао све што треба да каже један строги газда своме калфици.{S} Јанићије сними фес, пољуби мајс |
| је предосећање казивало, да је долазак газда-Дишин ту на прагу, у њему се појавила сумња, да т |
| ли кадгод толико спечалити, да постанем газда-човек.{S} Што да ме гледа?</p> <p>Ово тачно разми |
| један честит, заслужан мајстор и имућан газда може постићи, то је он у грађанству и своме еснаф |
| у, примио га и довео у Београд и предао газда-Диши на занат.</p> <p>А код газда-Дише није никад |
| тнаесту годину, а мајстор-Диша је добар газда и човек „тихе нарави“, па, као вели, ако овде рас |
| то зачињен шамарима, али опет хлеб; јер газда-Диша, који у своме веку никоме у очи није смео ре |
| меће га и загледа и очекује, неће ли му газда казати, где и коме да га однесе.</p> <p>— Носи! — |
| Па и њему дошло мило, кад виде како му газда певуши једну грчку песмицу и како се час по час о |
| <pb n="42" /> <p>— Ето, овако... — И ту газда Диша погледа на своје темељито тело.</p> <p>— Ама |
| /p> <p>Али из куће ни живе душе.</p> <p>Газда Дишу обузе слутња, да му је жена напустила кућу, |
| бих и сада седео у твојој радњи.</p> <p>Газда Диша га погледа разрогаченим погледом и чисто чуд |
| о би се газда Диша бацио за њим.</p> <p>Газда Диша је седао мирно, опсецао коже за јеменије и и |
| ни сахан кадаифа од кира-Анастасије.{S} Газдарица му наредила, да то однесе и да је поздрави, д |
| и у своме новоме положају.{S} Као права газдарица опходила се са „чирацима“ у мутваку час строг |
| из далека.</p> <p>— Поздравила те моја газдарица започе Јанићије.</p> <p>— Крси глава одавде, |
| није казала, како ће му од сада бити не газдарица но права сестра.</p> <p>Као утучен вратио се |
| е више збуњивао посматрајући како му се газдарица двојако понаша: мало час онако радосна, као д |
| и колико за једну аспру.</p> <p>— Нека, газдарице, не треба мени поклона! одговори Јанићије, ко |
| а ћу у Дунав!</p> <p>— И то је срамота, газдарице! — проговори Јанићије — Газда на путу а ти, е |
| у у шаке један цванцик.</p> <p>— Зашто, газдарице? — запита Јанићије гледајући нерешљиво у нова |
| ати га за рукав и поче јецати.</p> <p>— Газдарице, шта то радиш? — Ево, ту су шегрти у дућану, |
| хом, и сам из све душе смејао.</p> <p>— Газдарице, ја ето нећу да те издам, —- рече полугласно |
| ас амо час тамо; навикао је да од своје газдарице чује вазда одлучан и заповедни тон, па му дођ |
| јом га је обедила да је саучасник своје газдарице и Ламбрин, и тада баш није могао ни замислити |
| ђе према своме газди, а у каквоме према газдарици.</p> <p>А када би било бар кога, коме би смео |
| ша и уђе у кућу.</p> <p>Јанићије додаде газдарици бошчу, мало стишанији после овако пријатнога |
| — Била му је првобитна намера да врати газдарици цванцик у руке и да јој каже, да ће све одати |
| е, завири у мутвак, па кад не нађе тамо газдарицу, он извади онај цванцик, што му га она поклон |
| своје жене, опет зато није мрзео своју газдарицу.{S} Она га никад није грдила; а то је много в |
| он се, до овога часа, уздао баш у саму газдарицу, <pb n="85" /> да ће га она курталисати беде |
| о образложити ни верношћу наспрам свога газде чији је хлебац јео, ни страхом да ће га когод про |
| ими, онда је сасвим пропао; код другога газде морао би као шегрт почети из нова и шегртовати јо |
| ће да губи место и да на ново у другога газде започиње занат; али, како је у мутваку не затече, |
| кри Луг.{S} Тамо се погодио код једнога газде сељака, да му чува овце само за храну, па је код |
| рт, који се мајао на пољу.</p> <p>— Ето газде! — повика и журно се даде на посао око сређивања |
| еран слуга, исприча своме <pb n="71" /> газди све и каквога је пријатеља имао и каква му је жен |
| ложају треба сад да се нађе према своме газди, а у каквоме према газдарици.</p> <p>А када би би |
| метну руке на појас и ниско се поклони газди.</p> <p>— Хвала ти, као оцу на храни и науци; све |
| су, слуге су то; а где је слуга сачувао газдин новац?</p> <p>И стотину мисли сличних овој укршт |
| Мани; или да сам их сачувао до повратка газдина, сада ме он не би овако отерао, него би ме још |
| пријале су Јанићију много више него ли газдине ћушке, што их је, као шегрт, од времена на врем |
| > <p>А Јанићије је те шамаре заједно са газдиним хлебом гутао и чувао их, да их доцније он, кад |
| Јанићије је намрзао на првога пријатеља газдинога и када год га је видео у дућану, увек је окре |
| Јанићију се још више разведри, прихвати газдину песмицу и, онако уз посао, запева гласно и јасн |
| тима целива, а бошчу прихвати и пође за газдом.</p> <p>Кира-Анастасија се у тај час мајала на д |
| ћије, који је до овога часа стојао пред газдом као на угљевљу.</p> <p>— Шта велиш, бре?</p> <p> |
| ед дућана, па гледа разрогачено у свога газду.</p> <p>Мајстор Диша стоји према њему, пипа се по |
| а ми ко покаже у еснафима макар једнога газду, који је толике паре поклонио за барјак?{S} Хиљад |
| још једном покуша, неће ли умилостивити газду.</p> <p>Али његова мука беше у залуд.{S} Кад се о |
| !{S} Обећао сам да ћутим.{S} А да варам газду, зло! — мислио је Јанићије и између ова два израз |
| д; не дам да ме нико вара и да ми образ гази.{S} Разумеш ли?</p> <p>— Опрости му, зете, још је |
| .{S} Грех је што својом грешном ногом и газим по овој светињи, али друкчије не може бити; но пљ |
| ахну песницама, па га је толико тукао и газио, да би га и убио, само да не дотрчаше људи, те га |
| е живе улице, по којима ће се безбрижно газити.</p> <p>А како ли овде сетно мирише Мајкина Души |
| а, дохвати маказе и својом руком одсече гајтан, о коме је висио чудотворни памук.</p> <p>Кроз м |
| есе извуче из недара крајеве искиданога гајтана.{S} Његов узвик је био за цело страховит, кад с |
| ку у недра, извуче једну дугачку кесу о гајтану, па из ње одброја на сто неколико белих пара.</ |
| Галцу.</p> <p>Ма да није знао ни где је Галац, ни како се до њега може доћи, па ни то, с чим ће |
| упи му ближе.</p> <p>— Хајде сас мен’ у Галац.{S} Троскови ја плаћам.</p> <p>— Шта ћу ја с тобо |
| озима из Галца.{S} А кира-Мана отишла у Галац и довела мужа кући, пошто се добро намучио и нагл |
| рча као бос преко жеравице.{S} Да оде у Галац, да се растави од Анастасије, па, кад се врати, д |
| времено, ради куповине еспапа, уклони у Галац или Цариград, од куда су ондашњи трговци доносили |
| ја плаћам.</p> <p>— Шта ћу ја с тобом у Галац? — зачуди се Јанићије.</p> <p>— Да се склонис и п |
| , и одбегла с неким руским матрозима из Галца.{S} А кира-Мана отишла у Галац и довела мужа кући |
| а дође у Београд, да се суди, она је из Галца одговорила, да јој Диша ништа не треба: „а ако ис |
| требало да са највећом штедњом доспе до Галца.</p> <p>Хаџи-Зосим је био врло услужан, и на раст |
| , на који би начин могла да оде само до Галца, па да покуша све што може, не би ли га умилостив |
| му још једно непријатно искушење.{S} У Галцу их задржаше пуних шест недеља у „контроманцу“, те |
| то је од других дознала, то је, да је у Галцу са кира-Анастасијом отворио малу бакалницу и успе |
| ећ и у Влашкој, па ако је нужно чак и у Галцу.</p> <p>Ма да није знао ни где је Галац, ни како |
| о и да је заједно са кира-Анастасијом у Галцу, где је отворио малу бакалницу, а у <pb n="114" / |
| и по који човек, коме ниједна биљара ни гатара није могла наћи лека нити му означити болест од |
| аследника дође, па ништа.{S} Обишли све гатаре; за једанаест година попила је она бар три ливад |
| могао; али она ни да чује!{S} Каже:{S} Гаџу циганина узеће, али теби ни за живу главу неће!{S} |
| допусти више да јој дете пеку усијаним гвожђем, него продужи лечење на своју руку.</p> <p>Хаџи |
| сам своје руке на сокаку, да их по томе гвожђу лупам.</p> <p>Јанићије се засмеја од силнога зад |
| му на ново ону ватру и он поче одмерено гвозденом алком, а за тим све жустрије и јаче песницом |
| би дневни пазар и милостиво посматрао у гвоздењачи наслагани капитал у разним кесама, кесицама |
| дукат „ћошајлију“, па то све закључа у гвоздењачу сандук, опроба да ли је добро забравио, па о |
| ка-Маци, која га је затварала у оковану гвоздењачу, да до повратка Дишинога ту престоји.</p> <p |
| из дућана и утицао беспрекорно у једну гвоздењачу, од које је кључ држала тетка Маца о своме в |
| носила му је примере из своје „праксе“, где се све лепо свршило; али ти примери беху тако ретки |
| и свој „културни трофеј“.</p> <p>Свуда, где год би му се дало прилике, он је, својим примерним |
| а, хеј, тамо, преко мора на сто конака, где сунце залази.</p> <p>— Знам — одговори пустињак — з |
| ужно му показа место у чело миндерлука, где се обично најугледнији гости посађују.</p> <p>Кира- |
| на челу јој се, баш над самим повијама, где се обрве састају, <pb n="147" /> спуштао из косе ве |
| на Ташмајдан и у оним мрачним пећинама, где се обично београдска дечурлија завлаче, те хватају |
| ање обнављало се готово у свима кућама, где је тетка-Маца навраћала, да разбере о кира-Анастаси |
| изиђе из дућана и споредним сокачићима, где је у ово доба најмање света, стиже пред своју кућу. |
| /> више.{S} Само што затече ћор-Ахмета, где купи око стола срче од полупаних стаклади и брише п |
| а да се не врати у овај „црни“ Београд, где му је било све тако горко и мрско.</p> <p>И свему ј |
| ита о томе.</p> <p>А кад би причао све, где је био и шта је радио, само би још више пред Лепоса |
| више Стамбол-Капије богато ширили онде, где се данас налази густо насељени Енглезовац.{S} А кад |
| е, ипак бирао оне сокачиће и завијутке, где би се најмање могао надати на сусрет са мајстор-Диш |
| прстена.{S} Све махале око Сака-чесме, где се налазила лепа удовичина кућица са хладовитим чар |
| озго, а над земљом, нарочито око чешме, где је било увек по мало блата, игрукала је провидна ја |
| гонетне стихове на гробу друге му жене, где вели, да тај „памјатник“ подиже својој „честитој“ ж |
| о време, биле су као нека врста касине, где се свет састаје, да чује шта има ново или да сам ис |
| у.</p> <p>— Јанићије!{S} Јанићије, бре, где си?! — викну у један мах преплашено.</p> <p>— Ево м |
| очи, али никако не може да се разабере, где је и шта се то око њега догађа. <pb n="61" /> Забор |
| н му је при поласку дао корисне савете, где ће уз пут одседати, те да га на путу не оглобе.{S} |
| ило све.{S} А како му је било код куће, где се врло рано затварао?{S} Изгледао је самоме себи к |
| дреје у својим рукама, па што јој рече, где си их сакрио?{S} Што је посла овамо, да их дигне?</ |
| ичала женама по стоти пут сан мајчин и, где год се макла по авлији, певушила и радила.</p> <p>Д |
| аршија, у то време, држала се сложно и, где год су њезине устабаше прегле, чаршија је за њима, |
| у је видео у Витлејему на једној икони, где беху исписане <pb n="188" /> страховите муке грешни |
| еда и очекује, неће ли му газда казати, где и коме да га однесе.</p> <p>— Носи! — јекну као иза |
| ју... твоју...{S} Косе ћу јој ишчупати, где је сретнем!{S} Криво је моје Канче, што ви вадите о |
| и је ли све у реду; завирио и у мутвак, где је Јанићије стојао и очекивао на заповести.</p> <p> |
| иривала, трчкарала је она час у мутвак, где су два шегрта пословала, час у гостинску собу и као |
| неш можда ћеш пљунути баш на оно место, где је Спаситељ стојао или где је своје уморно свето те |
| етовој кафани попио, не обори иа патос, где тврдо заспа.</p> <p>Кад се сутра дан пробуди и виде |
| вој чаробни круг, докле није у мутваку, где му је Лепосава удесила постељу и кришом испод јасту |
| замаче у град.</p> <p>На првоме конаку, где ће ноћити, хаџи-Диша завуче руку у недра, да из кес |
| Мацином, он устаде са постеље у дућану, где је са „чирацима“ спавао, изиђе у авлију, седе на је |
| д изиђоше из последње улице на чистину, где су јеврејске баште и где је, пре седам година, први |
| да ће тај час пући баш на ономе месту, где се пуца скопчавају.{S} Млада удовица није ватра сам |
| жењених људи неће ићи сваки дан у кућу, где има девојке за удају, за бадава.</p> <p>— Ама, то н |
| је заједно са кира-Анастасијом у Галцу, где је отворио малу бакалницу, а у <pb n="114" /> њој к |
| кућу као своје, а цвеће метала у чашу, где је мирисало, докле га не би заменила другим, свежиј |
| о децу!“</p> <p>Али не каже се у заман: где има много среће, несрећа дође.{S} Четвртога дана ус |
| <p>— Овуда је стопа Спаситељева ходила; где год пљунеш можда ћеш пљунути баш на оно место, где |
| есмом, час мукањем и другим лакрдијама; где га нису оставили, тамо би изникао међу сватовима, п |
| мало стушти лице, кад чу <pb n="69" /> где је оставио ствари; али опет то јој није изгледало о |
| ака.</p> <pb n="202" /> <p>— Где је?{S} Где је? — запита Лепосава и радознало поче да прелеће о |
| тектати.</p> <p>— Што штекћеш, куче?{S} Где ми је жена?</p> <p>— Не знам кир-Диса; не сум вам н |
| онога барјака.</p> <pb n="202" /> <p>— Где је?{S} Где је? — запита Лепосава и радознало поче д |
| стора па Мацу и изиђе из собе.</p> <p>— Где је онај запис? —упита Диша, кад њих троје осташе са |
| то ће се после у песму певати.</p> <p>— Где си, море, до сада? — запита га мајстор, када се он |
| а и Диша згледаше се зачуђено.</p> <p>— Где је остао?</p> <p>— Код ћор-Ахмета, — пије.</p> <p>— |
| свих троје ћутке и замишљено.</p> <p>— Где је то себи? — рече Јанићије.</p> <p>— Пола године д |
| а догодило?{S} Момци су, слуге су то; а где је слуга сачувао газдин новац?</p> <p>И стотину мис |
| очију.</p> <p>— Добро јутро, дете!{S} А где си ти до сада, болан?{S} Е, е, жив био, жив био! — |
| <p>— Шта кажеш? — зграну се хаџија. — А где ти је памет, да је саму остављаш? — Зар сам зато то |
| жно прекрсти.</p> <pb n="218" /> <p>— А где је Јанићије?</p> <p>— Не знам ни сама, што га до ов |
| — храбрила га је тетка Маца.</p> <p>— А где ћеш ноћити?{S} Ваљда ће те пустити, да заноћиш?</p> |
| целива будућу ташту у руке.</p> <p>— А где ти је Лепосава? — запита сада Диша и нежно баци пог |
| аш толико?{S} Није код куће.</p> <p>— А где је?</p> <p>— Мало час беше ту кир-Ламбре, па оде — |
| ина, к’смет, сто кажу Турци.</p> <p>— А где је она? — упаде Диша у реч страшљиво.</p> <p>— Разб |
| а као и обично и смешећи се:</p> <p>— А где си ти ђаволе већ три дана?</p> <p>— Глава ме нешто |
| Од куда ти?{S} Зар си овде?</p> <p>— Ја где ћу?</p> <pb n="166" /> <p>— Па не ли викаше Суља до |
| забуну, као човека, који је целога века где је год могао штедео, па сад одједаред види, како му |
| ми много наказива — смеши се Диша — Ама где да нађем добру девојку?</p> <p>— За то ли се бринеш |
| не само да је била радо виђена у кућама где се тако што догодило, него је била уважавана и од о |
| у дућан и обратно, и то увек сокачићима где се могао најмање надати сусрету с киме, то му је би |
| е округао као гоч (бубањ), да се не зна где је шири, да ли у леђима или у појасу, да му је лице |
| вори шегрче снебивајући се.</p> <p>— Па где је, што не долази?</p> <p>— Он каже: да неће!</p> < |
| м и кафу, да мајку послужи.</p> <p>— Па где си био до сада?</p> <p>Јанићије се смете; желео је |
| > <p>Хаџи-Диша“.</p> <pb n="6" /> <p>Па где је сада тај „памјатник?“ Зађите у старо београдско |
| тиште пут Београда.</p> <p>И ено га сад где у мутваку послује, опет види Лепосаву, али, место д |
| </p> <p>Кад се сутра дан пробуди и виде где и како лежи, скочио је и још мамуран поче збуњено р |
| у кући; њезин пламен лиже и кроз махале где год прође, и онда није никако чудо, што су сви приј |
| бистри од забуне, застаде, да се обазре где је.{S} Пред њиме је треперило широко Дунаво а за њи |
| } Но како ни она ни кир-Диша не знадоше где се одбеглица скрива, то јој не оста друго већ да за |
| то онде дочекивали сличним питањима, и где год би започео да се правда, свуда су га дочекивали |
| це на чистину, где су јеврејске баште и где је, пре седам година, први пут чуо ону песмицу, што |
| а-Мацине куће не зна се, па тако исто и где је провео прву ноћ без жене.{S} Тек сутра дан не бе |
| а оно место, где је Спаситељ стојао или где је своје уморно свето тело одмарао; а пљунути на та |
| ак и у Галцу.</p> <p>Ма да није знао ни где је Галац, ни како се до њега може доћи, па ни то, с |
| и из њенога загрљаја.</p> <p>— Да кажем где су.. ама тако, ако обећаш нешто.{S} Ако нећеш — онд |
| у Еврејској Махали, пред једном баштом где су се еврејске девојке искупиле на игру.</p> <p>— О |
| спламтео, па од силне радости није знао где да им места начини.{S} Посадио их је на ћепенак и о |
| јој нема излаза; али и кроз ту таму ево где проби један зрачак надања.</p> <p>И тако је та дивљ |
| ко њега догађа. <pb n="61" /> Заборавио где је, па премислио да му се лопови увукли у кућу, те |
| као једва растворен пупољак, а сада ето где пред њиме стоји потпуно развијена ружа.</p> <p>— Шт |
| амоте неће смети на улицу изићи, па ето где се све, у једноме часу, измени.{S} Због свога покло |
| N4">Спавало се обично на поду.{S} Место где ће се постеља метати, покривено је даскама, које су |
| к, овога дана није смео ни прићи дућану где је мајстор Диша ревносно чекао, неће ли га угледати |
| да своје прсте почешће завлачи у лонац где се ручак кувао, ту би обично варјача утерала дисцип |
| Цинцарима уживала најбољи глас.</p> <p>Где је Диша после овога најтежег удара отишао из тетка- |
| пут до врата.</p> <p>— Ама лажеш, бре! —Где су Ламбрине дреје?{S} Од куда Ламбре ту?</p> <p>— Е |
| по једна лојаница и осветљавала тек по гдекога веселога брата, који жељно ишчекује, неће ли ка |
| и колико му је дао, промрмља понешто; а гдекоји од ових, срдито му одбаце аспру у блато и оде.{ |
| баштом, узрујаше се; момци и деца па и гдекоји човек истрча, да види шта је, а на капиџицима о |
| %честитпла кир-Диши, па ако је, не тек гдекоји, но многи од трговаца и старијих калфи, потајно |
| дом, који је дубоко спавао.{S} Тек по у гдекојој крчмици још жмиркала је по једна лојаница и ос |
| тале пред њезиним капиџиком, она је још гдешто довршавала по кући, па се толико око распремања |
| говој испосници, која се налазила близу Гетсиманске Баште у једној старој гробници.{S} Али зато |
| и коска од твоја коска, а искају исе да ги даш.{S} Српски судови кесе секу.{S} Него, сас Божја |
| е се: суд; ама кој држи тај суд?{S} Има ги који не су ни род, ни коска од твоја коска, а искају |
| у као наливене пуне мишице и што јој се гибак струк тако еластично покреће.</p> <p>— То да не в |
| зажареним очима поче пратити еластично гибање и извијање витога струка и оно набрекло јелече, |
| , како мрзи све што неваља, и за правду гине.</p> <p>— Љута сам паприка на неправду; крв ми на |
| песмице, или одушевљено прате извијање гипких чочека, који према њима, уз пратњу циганских деф |
| где си ти ђаволе већ три дана?</p> <p>— Глава ме нешто болела; требам ли што да те послушам?</p |
| гао ићи са својом кумом кроз чаршију, а глава није „калуп“, те да је она сама понесе и по мери |
| ћу, нико не дође.</p> <p>— Ох, ох, луда глава! ох проклето Бик што ми укради антерија!{S} А-а-а |
| на Божји благослов.{S} То је била нека глава са вепровим зубима без трупа и рамена и само са н |
| ама заблесну ме светлост, а ја, женска глава, па се препадох, па само што ми зуби цвокоћу од с |
| > <p>А кир-Дума, коме је највише бучала глава од свега тога, сад више није знао шта да предузме |
| поче викати:</p> <p>— Куде си откршила глава?{S} Овамо се вуци, бре!</p> <p>Али ни сад му се н |
| <p>— Неје много за едно мудра и уважена глава.</p> <p>Разговор се водио око свакидашњих ствари; |
| шкринуше и у собу се промоли кир-Думина глава.</p> <p>— Добар вече, кир-Диса!</p> <p>Диша се ра |
| ва ли у чем и, као први комшија и мушки глава, да јој обрати пажњу то на ово то на оно, тек кол |
| <p>Међутим, баш за ово није требало ни глава да га заболи; јер Јанићије не само да је показао |
| аздарица започе Јанићије.</p> <p>— Крси глава одавде, куче едно!{S} А на кира-Анастасија поздра |
| га кир-Ламбре, па сама како една зенско глава не могу да идем.</p> <p>— Била ти, кира-Мана, сво |
| пријатељ жив и здрав.</p> <p>— Паметно глава — рече кира-Мани. — Засто плачете?{S} Догодило се |
| apter" xml:id="SRP19061_C1"> <head> <hi>ГЛАВА ПРВА</hi> </head> <p> <hi>1.</hi> </p> <p>Мајстор |
| apter" xml:id="SRP19061_C2"> <head> <hi>ГЛАВА ДРУГА</hi> </head> <p>Тако се сврши <hi>први део< |
| дседати, те да га на путу не оглобе.{S} Главан новац мајстор Диша је, као и обично што је на пу |
| а, висок, плећат, велике <pb n="159" /> главе, ниска чела, широка врата, главом може да пробије |
| епо му се учини, као да га нешто посред главе лупи.{S} На путу кући поче га обузимати нека топл |
| рао кутијицу, помирисао, метао је испод главе <pb n="152" /> и сањао о оној, која му је тај стр |
| е шамаре које је желео спустити на туђе главе, издашно спуштао на Јанићијев врат.{S} Али то, у |
| ле; а она опет, као удовица, раскривене главе и без мушке заштите, шта је могла друго него да о |
| о замисли, ухвати се за браду и оборене главе по који пут дубоко уздахну.{S} Видело се да се са |
| </p> <p>И оба пријатеља Бенџина оборише главе, дубоко се замислише и тихо сркаху кафу, коју им |
| ети.{S} Ма како се трудио, да избије из главе сваку помисао на оно што је онако несвесно урадио |
| пенке, него се ућутао, па само ради, ни главе не диже.{S} Једино што би га из дућана повукло, т |
| розничава ватра лизала га је од пете до главе, па се разгоревала у очима, из којих је суктала с |
| ка Маца.{S} Са пребаченом шамијом преко главе излазила је из мутвака и пошла софри.</p> <p>— На |
| ну дубоко и, покривши се јорганом преко главе, три пута се прекрсти.</p> <p>— Шта ти је, те не |
| шу?</p> <p>Лепосави се окрете улица око главе, а баштенски зидови са многобројним мазгалима поч |
| е, а која са китицом цвећа, да јој чело главе метне.{S} Хаџи-Диша је збуњено гледао ово немо ул |
| да — проклињао је кир-Дума дижући фес с главе и погледајући у небо.{S} Али Диша је већ далеко о |
| о затворена врата.{S} Врата прснуше, а глави ништа.{S} А увек, кад подвије врат и полети, мукн |
| дињаром<ref target="#SRP19061_N1" /> на глави.{S} Промичу ваше упокојене сени, са бројаницама у |
| ри, од којих би се човеку дигла коса на глави, само кад о њима слуша.{S} Баш прошле године она |
| оме беше исписана лисица са калпаком на глави, како чучи и предњим шапама држи кожу од неке дру |
| крмача под фесом и кратком кићанком на глави, па га удари кишом у трбух, обори га и леже на ње |
| сли сличних овој укрштало се по његовој глави; а свака од њих била је црња од црње.{S} То не бе |
| розничавих мисли, које су се по његовој глави ломиле.</p> <p>Али једна, од свију снажнија и стр |
| и толико, да се за који часак у његовој глави скраси.{S} Од свих му се најподеснија чинила та, |
| амо, док те нисам овим калупом по лудој глави! — подвикну му мајстор претећим гласом и дохвати |
| , да што противу његове воље и о својој глави ради.</p> <p>Ухватио је Бика за ухо, продрмусао г |
| и зашто, он се несвесно поче пипкати по глави и слабинама.</p> <p>Пун сахат седео је збуњен и б |
| исли, осећао је како га памет издаје, у глави му је било мутно и тупо, а уз то је осећао и неко |
| Необичан пламен сукну му уз образе, а у глави га захвати чудна несвестица, кад осети пријатан м |
| нека топлота, а по који пут и забуна у глави.{S} Пред кућом му се баш заврте и он се мало пове |
| поче тешко предисати.{S} Тупо шуштање у глави и модри колути почеше му играти пред очима; а кад |
| поверити и његовом помоћи разбистрити у глави онај хаос, који му је сметао да буде онако ведар |
| и неком бунилу, од чега је осећао бол у глави.{S} Налазио се у сличноме стању душевнога немира |
| у толико заглухнуле слух и толики шум у глави подигле, као ова једна реч: „То ће ти бити мајсто |
| ко узнемирили, да му је свака помисао у глави стала, па се као закована ни с места не миче.{S} |
| оно најстрашније.{S} Али у заман; ту у глави урезала се једна слика, па, зажмурила или открила |
| хом гнездо, из кога извириваше неколико главица голуждравих ластавчића, који са расклопљеним жу |
| ирћетом, а на слепочњаче метала по пола главице црна лука.</p> <p>— Ох, ох! — одахну кир-Диша п |
| ију од белога лука, он би пребројао све главичице и строго је мотрио, колико ће се дневно појес |
| а овако очајно лутао све даље и даље од главне чаршије, Ламбре је, као уништен, ушао у своју ку |
| пут била удата за кир-Бенџу, казаса из Главне Чаршије, који поживе с њоме три године и, умревш |
| јстор-Дише.{S} Диша му је поверио чак и главни разлог, чега ради је предузео тако далек пут, и |
| не би могло утврдити тако на пречац.{S} Главно је, да су једно другоме вазда пакостили; често б |
| пута вратио се необично брзо, и што је главно, врло узбуђен и са једном огреботином испод очиј |
| ије поста потпуно задовољан.{S} Њему је главно било да кир-Ламбру најури из куће, а то је, у ов |
| едеми чврста имена, која господарише по Главној Чаршији и Зереку, бацајући у присенак оне српск |
| подеси згодан тренутак, те да започне о главноме.{S} Кир-Ламбре је предосећао већ, да је нека д |
| зненада заболи једна страна вилице, а и главобоља, те није могла ни маћи из собе.</p> <p>Кир-Ду |
| 59" /> главе, ниска чела, широка врата, главом може да пробије храстова врата, а уме и да муче |
| а је његова вештина, да пробије врата — главом.{S} Залети се, подвије главом као јунац, кад зак |
| <p>— Па, па, па! — учини Дума и занија главом, као да се чуди, како и тих седам дана прођоше.< |
| аваси</hi> (игра чочека) она уздиже над главом деф, другом руком удари по њему по такту мелодиј |
| него ли што су они можда промицали над главом самога мајстор-Дише, који се у Јерусалиму већ у |
| е врата — главом.{S} Залети се, подвије главом као јунац, кад закопа земљу рогом, па тек темено |
| вешта; само што се неприметно насмеши и главом одмахну.</p> <p>— Дете! — Проћи ће га већ! — реч |
| е ли до мајстора?</p> <p>Јанићије учини главом да није.</p> <p>— А зашто, море?{S} Ваља да одеш |
| учини кир-Дума и сажаљиво поче климати главом и гледати у Дишу. — А ви верујете што се, по све |
| от и тековина пуста остала, над његовом главом надвијала се судбина, која у мало што не поремет |
| век, <pb n="212" /> када се над његовом главом надвијала зла судба, потпуно сплео и у страху од |
| онај, што га је некада нашао под својом главом и који је као најдраже благо до данас чувао, нос |
| чка чаршија, и да му је проводаџија био главом кир-Ламбре, трговац са Зерека.</p> <p>А то, како |
| ала.</p> <p>Хаџи-Диша одмахну замишљено главом.{S} Није никако могао да разуме, како тај момак |
| у њеној забуни.</p> <p>Лепосава климну главом.</p> <p>— А знаш ли зашто сам ти дао?</p> <p>Леп |
| — Хоћеш ли?</p> <p>Лепосава опет климну главом; али сада не тако стидљиво већ с осмехом у очима |
| ти је дао?</p> <p>Лепосава опет климну главом.</p> <p>— Штета — рече Диша — и добра ти је ћерк |
| е поразе освести, дубоко уздахну, клону главом на прса и савијеним кажипрстом обриса две вреле |
| биљно болесницу и неколико пута одмахну главом, па онда започе да грди и Мацу и све остале жене |
| и и на то мислио? — прошапута и одмахну главом, да се отресе од такве помисли.{S} Али ова новос |
| и јавише, да га нигде нема, он одмахну главом: „Побеже нам погансуз!“</p> <p>А када га ни до в |
| јним гласом и ухвати се обема рукама за главу.</p> <p>— А кира-Мана ми је казала да сам пезевен |
| /p> <p>И тетка Маца узе мајстор-Дишу за главу, пољуби га у чело и оба образа; а мајстор Диша, ј |
| досети, а ова опет редовно је разбијала главу размишљајући ко јој све то шаље, ствари привлачил |
| а је прихватила Дишину молбу, забрадила главу шамијом и одмах кренула на посао.{S} Но како ни о |
| утваку како седи на шамлици, подлактила главу о шаку и нешто мисли.{S} Да је мало боље загледал |
| пред младожењу и метнули им венчила на главу, њој стаде тако тешко, да у мало не паде пред олт |
| и зидови поклањају а таваница спушта на главу.</p> <p>— Јанићије!{S} Јанићије, бре, где си?! — |
| вољи и, само толико, колико да покрије главу.{S} Да је кир-Ламбре слободан, без жене, лако би |
| г.{S} Он нечујно ошкрину врата, провуче главу и загледа унутра.{S} На миндерлуку је спавао кир- |
| ни, кад је угледа на прагу дућана, заби главу у посао, па се учини, као да је и не види.{S} Ма |
| , да га одшкрине, колико тек да промоли главу, па да сагледа лево десно кроз сокачић.{S} И увек |
| ја у томе часу одшкрину врата и промоли главу на поље.</p> <p>— Како је?</p> <p>— Сад ће! — одг |
| не, али он већ беше на улици; она обори главу и са неким изразом досаде и срдње одмахну руком:< |
| </p> <pb n="217" /> <p>Тетка Маца обори главу и оде у мутвак, тек да од Јанићија сакрије сузе, |
| се по чаршији говори?</p> <p>Диша обори главу.</p> <p>— За тебе и...</p> <p>— Лепосаву... проша |
| , зашто? — одговори Лепосава уклањајући главу од кесице.</p> <p>— Помириши, од тога ћеш родити. |
| ао од болесничке постеље.{S} Квасио јој главу сирћетом, помагао Маци у свему око болеснице, држ |
| о не улази у собу, но, како је промолио главу и пружио једну ногу преко прага, тако још стоји д |
| јао је тако неко време без речи, оборио главу на груди, тешко предисао и слушао, како му срце н |
| ака је стојао Јанићије, стидљиво оборио главу и не диже очију.</p> <p>— Добро јутро, дете!{S} А |
| .</p> <pb n="96" /> <p>Диша обори сетно главу и немо се загледа у врхове својих јеменија.{S} Ку |
| за слугу?</p> <p>Јанићију се попе крв у главу, кад зачу овај одговор, који му на на подсмевање |
| магло, а очи се чисто угасиле и упале у главу.{S} Па онда, он, који је умео од подне до мрака д |
| кир-Дума и туцао се од муке песницом у главу.</p> <p>Сутра дан Дума је отишао суду, да још с т |
| амаре за врат или би га мајстор чукао у главу савијеним кажипрстом, на коме је био дебео бакарн |
| ехом.{S} Оно што је већ једном увртео у главу, то се није могло избити од туда ничим па ни њези |
| баша, па људима од реда не иде никако у главу да имају устабашу а без устабашинице.{S} То им до |
| ај; ама срећа моја, што ми дође памет у главу: зашто да робијам због једне ороспије, па је отер |
| би обично варјача утерала дисциплину у главу непослушнику.</p> <p>Мајстор Диша започео живот и |
| оруке он сав претрну.{S} Крв му сукну у главу и страшна забуна толико га обузе, да му у један м |
| намере долазиле и то све на један мах у главу, тешко је побројати.{S} Она непојамна врева од ми |
| а-Анастасија није пристајала ни за живу главу да остане у Београду више.{S} Плакала је, проклињ |
| џија, она то није била кадра ни за живу главу рећи пред кир-Ламбром, чију је вољу увек сматрала |
| аџу циганина узеће, али теби ни за живу главу неће!{S} Каже — и овде тетка-Маца поче раздрешива |
| а осећаја тако је нагло јурила у његову главу, да му се језик спотицаше преко сваке речи, те не |
| енога срца, ужљебила се дубоко у његову главу; та га је одлука подржавала и хранила, па донекле |
| не нађе у својој авлији убачену по коју главу шећера или трубу платна, а често и по неколико ар |
| ратио, једно што је пут за једну женску главу врло далек, а друго, што мужа не треба дирати, св |
| ме, на којој је онога дана квасио врелу главу, жуборио је као и онда, а са гранчица, што се над |
| боље нека она иде у свет; боље на њену главу срамота него на твоју.{S} Имао си бре дреје у сво |
| о томе пролетало је и кроз кир-Ламбрину главу, у колико је он, онако смрзао и бесвесан, могао с |
| ђе једној чешми, напи се воде, подметну главу под лулу, из које је избијао дебели млаз хладне в |
| много даље, пут Мокрога Луга; а када га глад узмучи, он је по џбуновима брао лишће кисељак и ти |
| руке, ако на улици заноћи, а друго јака глад, која га је већ толико стегла, да је лепо осећао к |
| кисељак и тиме је тога дана забашуривао глад.</p> <p>Али, кисељак је слаба храна и њему не оста |
| завиривао по дућанима, а када је осетио глад, отишао је до једне симиџинице и тамо жељно гледао |
| амо!</p> <pb n="80" /> <p>— Нека, нисам гладан! — одговори Јанићије, који је жељно за то време |
| {S} Па трећега дана да обоје липшете од глади!{S} Да се удаш за дериште, које не може за десет |
| други су патили, па опет нису помрли од глади.</p> <p>Дан из дан преживљавао је нове тегобе: на |
| тужнога размишљања, мученички грчио од глади, те тако, и не мислећи, ноге га саме однесоше у ш |
| који су у животу имали прилике почешће гладовати.</p> <p>Дан, који је Јанићију освануо пун бол |
| е пође?{S} Ако је суђено да патимо и да гладујемо, то је онда судбина!{S} А од судбине нико се |
| Добар дан, кир-Ламбре! — зачу за леђима глас, а у исто време таче се неко његове руке.</p> <p>К |
| шта ће му све рећи, што јој је дете на глас изнео.{S} Па још, како му момак објасни, тетка-Мац |
| еститоме човеку.{S} Шта је то изнети на глас једно ваљано девојче, убити јој срећу, па је остав |
| p> <p>— И што да износе поштену кућу на глас?{S} Зар је то лепо од света?</p> <p>— Е, такав му |
| ледног човека, да једну честиту кућу на глас износи.</p> <p>Лепосави се све више у грудима стез |
| очекивала је од свога мужа макар какав глас; али кир-Ламбре као да је у земљу пропао.{S} Све ш |
| новац трошио? — викао је хаџија на сав глас и подупрвши се песницама о широке слабине, које од |
| р-биволица!{S} Пцета! — викао је на сав глас Дума, очигледно преплашен оним одлучним изразом Ја |
| м класјем весело певушила или се на сав глас засмејала, када би кир-Ламбре покаткад из каквога |
| Деде, да се пољубимо! — чу се Јанићијев глас и пред крчмом наста љубљење, које циганска ћеманет |
| .</p> <p>— Зете, дај алвалук! — зачу се глас Мацин.</p> <p>— Је л’ живо? — запита Диша дршћући. |
| дотворни памук.</p> <p>Кроз махале пуче глас да је устабашиница <pb n="211" /> тројанила.{S} Же |
| } Од махале до махале и по чаршији пуче глас, да се кира-Атанасија удаје.{S} Грчка чаршија је % |
| изменце стењати и уздисати.</p> <p>Пуче глас по комшилуку, да је Диша вратио прстен.{S} С почет |
| рошапута му онај разложитији хришћански глас; и <pb n="163" /> то беше прави узрок, што је одус |
| који није ни мало личио на онај весели глас, из кога је детињски несташлук избијао.</p> <p>— Љ |
| ојим Грцима и Цинцарима уживала најбољи глас.</p> <p>Где је Диша после овога најтежег удара оти |
| да јој одговори, фудул-Стаменка повиси глас и поче на сва уста викати и грдити Лепосаву.{S} Ње |
| ворила јој је толики углед, да се њезин глас могао у многим кућама сматрати као глас ма кога ва |
| Стаменка, удовица, за којом је ишао зао глас да је завадила две најбоље комшије:{S} Митра и Ста |
| глас могао у многим кућама сматрати као глас ма кога важнијег члана фамилије.{S} Једном речи он |
| иној.{S} Који је тај што је први пронео глас, не зна се, али у велико се веровало да ће мајстор |
| Диша уживао је у староме Београду добар глас, не само међу Србима и Турцима, него чак и међу Гр |
| , газда-Јанићије! — одговараше Цигани у глас, удесише жице и враћајући се лагано истим путем, с |
| ине...</p> <p>И код овога имена запе му глас у грлу, те само што промуца нешто неразумљиво и са |
| азре, да га ко не чује, па онда на пола гласа прошапута:</p> <p>— Поздравила те моја мајка, да |
| и.</p> <p>Али наместо разговора Маца из гласа закука.</p> <pb n="222" /> <p>— Шта је? — викну у |
| се искупи цео свет, не марим! — виче из гласа Стаменка. — Срам нека буде ону твоју... твоју...{ |
| је жена напустила кућу, и он је поче из гласа по имену звати.{S} Из куће се не одазва нико, а н |
| еже, он се прући на миндерлук и поче из гласа лелекати.</p> <p>— Леле!{S} Због теб да пропадним |
| и три дана, а од кир-Ламбре ни трага ни гласа.{S} Кира-Мана стрпељиво је подносила све, па и то |
| ра чути; али ни из авлије ни из куће ни гласа ни каквог му драго шума, осем онога шандуда, чије |
| <p>— Ама не тако, већ кажи, да ти чујем гласа.</p> <p>— Хоћу! — одговори Лепосава и окрете лице |
| ри, душа! — чула се још из далека силна гласина Јанићијева.</p> <p>Кад изиђоше из последње улиц |
| дваљени, са кратким вратовима и снажним гласићима, потврђивали су у сложноме терцету чудо, о ко |
| а не на мојим! — мисли срдито у себи, а гласно се смеје и повлађује гостима, као да је и њему, |
| здину песмицу и, онако уз посао, запева гласно и јасно да се по целоме дућану хорило.</p> <pb n |
| Мацин. — А како се ради с њим? — упита гласно.</p> <p>— Сашије се у крпу, па се онда да жени, |
| аке и поче горко плакати.</p> <p>Мацино гласно нарицање огласило је комшилуку смрт њезине кћери |
| у јасан жагор, смех и певање девојачких гласова.{S} И то се разлегала баш она иста песмица, кој |
| цима.{S} Из те даљине допираху му једва гласови мујезина, који оглашаваху вернима: сабах-намази |
| се чула лупа дахирета и свежи девојачки гласови, који уз дахире извијаху неку страсну турску пе |
| амо амо ходао, из собе се зачуше крупни гласови од дечје писке.{S} Њему се развукоше усне од за |
| и осталога цвећа, који се са девојачким гласовима разлегаше преко зидане ограде, све га то поче |
| жавала је Анастасија искиданим од смеха гласом.</p> <p>Фудул-Стаменка једва дочека овај звонки |
| >— Седи, мајстор-Дишо! — проговори Маца гласом и изразом велике бриге и нерасположења.</p> <p>Д |
| кир-Ламбре, па оде — одговори девојчица гласом, који је газда-Диши некако подсмешљиво звучао. — |
| г тога?{S} Како: због тога? — пита Диша гласом клонулим, из кога се јасно видело, да га је сва |
| елиш? — запита Диша и забезекну се пред гласом, коме се ни у сну није надао.</p> <p>— И друго, |
| p> <p>— Тетка-Мацо — рече Диша дрхтавим гласом — имам један разговор с тобом.</p> <p>Маца махну |
| прошапута Лепосава, али тако болећивим гласом, да Јанићије од тога чисто задрхта.{S} Овако му |
| те гледам! — рече што је могао нежнијим гласом и предаје јој огрлицу од педесет великих, златни |
| </p> <p>Али Јанићије мукну на њу бичјим гласом, те тако забашури Лепосавино дело.</p> <mileston |
| ла, искрете мало у страну врат и танким гласом запева:</p> <quote> <l>„Кокона Маријола, муж ти |
| а.</p> <p>— Па?... упита Диша утанчаним гласом.</p> <p>— Чекај, да мало одахнем! — одговори тет |
| епосава, очевидно неким новим измењеним гласом, који није ни мало личио на онај весели глас, из |
| p>— А?...{S} То?... поче Диша загушеним гласом, а грло га издаје, па не може ни речи даље.</p> |
| зубима да те закољем! — виче пригушеним гласом кир-Диша, стегао обе песнице, али ипак не миче с |
| то врисну фудул-Стаменка неким љубазним гласом, који је у исто време показивао и бригу и радост |
| о она казала, то?! — викну Диша очајним гласом и ухвати се обема рукама за главу.</p> <p>— А ки |
| </p> <p>Тетка Маца је то таким одлучним гласом исказала, да су комшинице одмах пресекле разгово |
| није друкчије било, он се помири са тим гласом и пође у Београд, прво да се упозна са снахом, п |
| ле запита Диша необично меким и молећим гласом.{S} Тетка Маца дубоко уздахну.</p> <pb n="143" / |
| ј глави! — подвикну му мајстор претећим гласом и дохвати руком за један дрвени калуп.</p> <p>Ја |
| ре! — одговори Јанићије сухо и дрхћућим гласом.</p> <p>— А што си бре такав у лицу? — запита Ди |
| ију, јамајку и друга пића, која беху на гласу.</p> <p>Кир-Дишина домаћа невоља учинила је читав |
| , то би могло нахудити њезиноме доброме гласу.</p> <p>Тетка Маца је то таким одлучним гласом ис |
| обим, него то због тебе рекох.</p> <p>— Гле, брине се за мене.</p> <p>— Па тек да се одмориш ма |
| Јанићије није улазио у крчму никада, а гле шта се сада учини!</p> <p>— Несрећник!{S} То му тре |
| али куд и коме?{S} Зар да својим очима гледа Лепосаву, како се опрема за његова мајстора?{S} Т |
| унцу.</p> <p>Бик стао насред дућана, па гледа разрогачено у свога газду.</p> <p>Мајстор Диша ст |
| ! — зајеца она, кад опази како Јанићије гледа у страну и избегава да се сусретне са њезиним очи |
| , да постанем газда-човек.{S} Што да ме гледа?</p> <p>Ово тачно размишљање о своме положају он |
| па.</p> <p>— Па, дабогме, и зашто да ме гледа! — размишљавао је Јанићије. — Ја сам само један с |
| стране, па када се увери да их нико не гледа, приступи му ближе.</p> <p>— Хајде сас мен’ у Гал |
| сећа неки тешки услов, па само трепће и гледа у очи тетка-Мацине.</p> <p>— Тако... рече Маца, п |
| пребраја зрна на бројаницама и пажљиво гледа у очи Дишине.</p> <p>— Шта: тако? — пита Диша, а |
| кући кришом уздише и вене и да пакосно гледа на ону која јој мужа преотела.</p> <p>А докле су |
| овољства, улази са Мацом у собу и ведро гледа око себе.{S} Не потраја много, па ето и Лепосаве, |
| ец, а звезде? — Зар нема нешто живо што гледа?{S} Ето, ако комшија спава, није ли будно комшиск |
| оји и ни једним делом тела не миче, већ гледа у врата, на којима је стојао мајстор Диша.</p> <p |
| ете од две године и понесе је.</p> <p>— Гледај, тетка-Мацо! — викну он и са доксата, на коме су |
| , — утаче се Маца великодушно.</p> <p>— Гледај само какав изгледа!{S} Одмах да си отишао бербер |
| Још се чкембе једно није ни окотило, а гледај ти, колико ме кошта! — уздахну хаџија и одмахну |
| а курталисати беде и вратити у дућан; а гледај ти сада, како изокренула, као да је није сачувао |
| !</p> <p>— Е, тако ти је то кад људи не гледају шта узимљу.</p> <p>Овако шчуђавање обнављало се |
| ем у башчи, а не срамиш се да те шегрти гледају са туђим човеком у соби.</p> <p>— Шта кажеш? — |
| сузама у очима, које га тако жалостиво гледају.</p> <p>— А што се опет оженио њоме, када му је |
| осао, па онако седећи око пања узверено гледају час у мајстора час у Јанићија.</p> <p>— То она |
| га у руку, а он њу у чело, и ту остаде, гледајући за њим, докле није замакао за први угао.{S} Л |
| рјаче на црква! — узвикивао је од муке, гледајући како се оно старо сало повраћа у простране ан |
| .</p> <p>Маца га је истински жалила.{S} Гледајући га једном како смагла лица као утучен седи кр |
| стрављена Анастасија.</p> <p>Анастасија гледајући у запрепашћено Ламбрино лице, почела је осећа |
| мешан, кад се девојке заценише од смеха гледајући оно лице, које <pb n="151" /> у исти мах, беш |
| p>— Зашто, газдарице? — запита Јанићије гледајући нерешљиво у новац.</p> <p>— Зато, што је пцет |
| овог грлења већ и комшилук балдиса само гледајући, тек нећеш ти!</p> <p>Подсмевка Јанићијева те |
| јални рачун.{S} Она је Јанићија волела; гледала је у њега, као што је некада у Лепосаву, и када |
| а је Анастасија. — Не сам га ни до сада гледала, а сад га мрзим како једно куче, како што христ |
| ретања изазвало.{S} И зато га је пуница гледала чисто зачуђена овом екстазом, у коју је хаџи-Ди |
| је ли долазила по дреје, реци, тако не гледала очима своје дете!</p> <p>— Зашто, бре, газда-Ди |
| тварала је очи, да заспи, отварала их и гледала замишљена у оно кандилце, што је пуцкарало и св |
| руке и брзо устаде, да јој мајка не би гледала како седи поред Дише.</p> <p>— Разговарасмо мал |
| оној нацији, која је са таким презрењем гледала на јучерању рају, како сада тежи не само да се |
| шити.</p> <p>Лепосава је тако безазлено гледала у свога мужа и тако му се предано одала, да хаџ |
| е су га иза разапете антерије за леђима гледале.</p> <p>— Еле, сад да ти кажем какав сам ја и ш |
| јали су:{S} Маца, Лепосава и Јанићије и гледали за лађом, која је носила мајстор-Дишу.{S} Сунце |
| мном отвориш уста и да мене запиташ.{S} Гледам само шта чиниш и како мучиш ону јадницу, и она т |
| мет, онакво философ!{S} Као да га и сад гледам у оно његово болта.</p> <p>И оба пријатеља Бенџи |
| о иза сна мајстор Диша — Носи, да га не гледам више!</p> <p>Јанићије се окрете вратима и збуњен |
| >— Ово теби; ти да га носиш, а ја да те гледам! — рече што је могао нежнијим гласом и предаје ј |
| н њеним причањем.</p> <p>— Као тебе што гледам, зете, сад!{S} Бог нека ми се смилује, требаше о |
| шао мајстор Диша у дућан; али јучерање „гледање“ и осмејци што су их, том приликом, њих двоје к |
| тако красном успеху, што га је јуче на „гледању“ и прстену код своје испрошенице добио. — Иде с |
| цу.{S} Тамо би преседео по читаве сате, гледао их све троје, онако снажне као од брега одваљене |
| Дуго је тако премишљао.{S} У мислима је гледао већ, како га носе на гробље, а Лепосава нариче, |
| гибао се преко <pb n="149" /> ћепенка и гледао од куда ли ће тек искрснути мајстор и какав ће и |
| би се дубље у радњу и од туда крвнички гледао за њиме.</p> <p>— Дуса да ти се испрзи у паклена |
| <p>Али, докле је хаџија са нестрпљењем гледао, како се споро примиче дан, без кога би му сав о |
| е срећна с њим! — шапутао је и расејано гледао, према јутарњем сунцу, на западни поруб, тамо, о |
| ногу на ћепенку и неко време замишљено гледао у зид; најпосле извади дуванкесу, сави на колену |
| ло главе метне.{S} Хаџи-Диша је збуњено гледао ово немо улажење и излажење из куће, и тек када |
| шао је до једне симиџинице и тамо жељно гледао у онај хлеб и симите, који су се пушили по ћепен |
| ни?</p> <p>Мислио је испрекидано и тупо гледао у она комшијска врата, иза којих је извиривало д |
| ште, тако се скљокао на њега и блесасто гледао у Јанићија, који је са страхом очекивао, шта ће |
| јао је кир-Дума спрам њега, забезекнуто гледао у кривоклетника и само што није залелекао за изг |
| није знао шта да предузме.{S} Он је већ гледао у мислима како његов кир-Ламбре лежи иа улици, а |
| ји, а нарочито комшијама онога времена, гледати међу собом младу, лепу удовицу, па још без деце |
| о тешко, кад помисли каквим ће га очима гледати и Ламбре и кира-Мана, кад их стане око софре сл |
| /> освајати.{S} Велики део чаршије поче гледати на мајстор-Дишу као на једнога сладострасника.{ |
| р-Дума и сажаљиво поче климати главом и гледати у Дишу. — А ви верујете што се, по свет прича?< |
| Дође јој жао, па га поче тако болећиво гледати, као да би му хтела рећи: „Остани овде; тамо је |
| опи их, седе према зету и поче га важно гледати.</p> <p>— Е то сам хтела, да преда мном отвориш |
| во већ с осмехом у очима, које слободно гледаху у очи Дишине.</p> <p>— Ама не тако, већ кажи, д |
| и се. — Мислиш, не видим ја којим очима гледаш ти у Јанићија и како ти побелеше, бленући у капи |
| >Јанићије подиже очи мајстору и немо га гледаше.</p> <p>— Умрла зар?... пита Диша шапћући.</p> |
| е и стаде их разгледати.{S} Јанићије је гледаше нетремице и чисто му лакну, кад виде да јој на |
| а је био још збуњенији, што га она више гледаше.</p> <p>— Што да се љутим, кад ниси хтео?! — од |
| </p> <p>Мајстор Диша ћуташе и замишљено гледаше у ону икону, пред којом се Маца побожно крстила |
| наде шта да наведе.{S} Диша га значајно гледаше.</p> <p>— Зар сада, када си изучио занат и на п |
| зишла је за њим и на све могућне начине гледела је, да стиша преплашенога човека.{S} Износила м |
| е, да ће га преварити.{S} И баш са тога гледишта он се јако плашио, да овоме момку не прасне оп |
| е слична узрујаној гомили паса, који се гложе по београдским шанчевима и својим разногласним ла |
| се вратите онима, тамо.{S} Ама немојте глуво, него да свирате!{S} Свирајте, све докле вас могу |
| де, разрогачи се на Ламбру и дршћући од гнева поче нешто неразумљиво мрмљати.{S} Кир-Ламбре се |
| временом и свет ућутати.</p> <p>Маца га гневно погледа.</p> <p>— Капе, мајстор-Дишо!{S} Таман к |
| ином осећању, које је кроза сву срџбу и гневно расположење остајало снажно и несаломљено; враћа |
| запита је Диша скинувши поглед са онога гнезда и погледавши радознало у своју жену.</p> <pb n=" |
| , расплашиће сетне тичице, што се овуда гнезде, прекопаће оронуле гробове, и од овога тужног, з |
| он ово рече, мало застиђено погледа на гнездо па онда на њега.</p> <p>То је било после једнога |
| ца савио је у самом доксату под стрехом гнездо, из кога извириваше неколико главица голуждравих |
| з постеље, да му отвори, поче је тући и гњавити тако, да се једва искобељала из његових шака и |
| тек онда виде, како би му боље било да го и бос протрчи кроз чаршију, него ли да се у оваком о |
| леђима о зид.</p> <p>— Леле!{S} Фаћајте го!{S} Разбојник!{S} Арамија!{S} Хоће да ме убије! — ле |
| ад виде, да из ове кући може изаћи само го и бос, њему се учини, да је пронашао прави узрок Јан |
| и мукао толико, да је пред вече узбунио говеда, која се с паше враћаху.</p> <p>И све му је лепо |
| је за људе а не за фукару.{S} Ко је још говеда појио кафом? —</p> <p>Тако је мајстор Диша често |
| , јер су они знали кога под „фукаром“ и говедом разуме мајстор Диша.</p> <p>Али како се тек изн |
| м — оно није човек, оно је тулум, једно говеђе шкембе!{S} Ох, ох, како сам уморна!{S} Лепосава, |
| твака, у коме је до мало час тако важне говоре водио.</p> <p>Неколико дана после овога није му |
| кућу као рођену поштујем, а оно што они говоре лажно је...</p> <p>Тетка Маца се тужно насмеја.< |
| уштено, које му, из неке мрачне дубине, говори; Пази како ћеш, ти ниси више дете!</p> <p>У такв |
| ада.{S} Тетка-Маци ударише сузе на очи; говори му, а сузе без јецања и плача теку кап по кап ни |
| } Девојче је добро; сирото, ама добро — говори Станко пилећи турпијом око ороза једне пушке кре |
| та Маца.</p> <p>— Нема језик; не уме да говори.</p> <p>Обоје се засмејаше, а Лепосава, застиђен |
| а шта је теби, мајко; ко ти за Јанићија говори? — плашљиво промуца Лепосава.</p> <p>— Слушај, у |
| и сам видиш и чујеш...{S} Цела чаршија говори за покојног кир-Бенџу и поштује га; па и ја, ето |
| евидно ништа није чула шта јој Јанићије говори.{S} Она паде преда њ на колена, ухвати га за рук |
| стор Диша кришом га гурну лактом, да не говори о ценама.</p> <p>— Па колико тражиш за ово?</p> |
| мо плакаше, дуго плакаше.</p> <p>— Море говори шта се то догодило?! — подвикну најзад Маца, кад |
| се свуда говорити таман онако, како се говори о фудул-Стаменки, ради које је, баш тих дана, га |
| /p> <p>— Е, мој зете, слушао си како се говори: „добра храна, добар пород!“ Зар би твоја жена д |
| ио и за мене ово, што се сад по чаршији говори.{S} Ама нисам ја баш за то само прстен вратио.{S |
| синко Дишо, чу ли ти шта се по чаршији говори?</p> <p>Диша обори главу.</p> <p>— За тебе и...< |
| наговести сумњу и оно што се по чаршији говори, поче му пребацивати зашто се туђио својих и ниј |
| као да се ту о некој незнатној ситници говори.</p> <p>— Ама Јанићије је донео дреје овде.</p> |
| он пронађе други.{S} Престао је да јој говори; по десет дана не би са њоме ни речи проговорио, |
| гред исприча и искити све шта се за њом говори.{S} И то се све за њом говорило тако рећи још до |
| има види, ако не успе да с њоме на само говори.</p> <p>До ушију заљубљен и необично куражан, да |
| д онако ситно, као што се и грчки ситно говори. — Ово му је, до душе, већ много теже ишло због |
| >— Нема сиротиње, нема сиротиње! — И то говори све докле не пронађе одбачену аспру, узме је међ |
| ута једва чујно Диша.</p> <p>— Цео свет говори за вас.</p> <p>— Лају пси; лају, тетка-Мацо, и л |
| о ни труни истине нема у ономе што свет говори.{S} Очигледан пример за потврду овога био је он |
| ујеш све о чему свет за тебе и Лепосаву говори.{S} И ко ће ми веровати, кад будем казивала, да |
| и, који, кад сазнаду шта се противу њих говори, пођу у одлучну борбу противу дотичне сплетке.{S |
| грт му исприча, како је кира-Анастасија говорила о њему, да је био непослушан, неваљао и да је |
| >Лепосава, која је весело до овога часа говорила, сад се од једном уозбиљи и зачуђено га поглед |
| па, ако је имала што да му каже, то је говорила мајци, а он јој је преко мајке одговарао.</p> |
| Кад те не бих волела, не бих ти толико говорила.{S} Не бих марила, баш и да се обесиш.</p> <pb |
| ом позва Јанићија.{S} Нешто му је журно говорила, а он је прво са неверицом слушао, а после, по |
| њу износиле и против њезинога удовиштва говориле; колико ли је само суза у потаји пролила у сво |
| и, када су децу давали у руке мајстору, говорили су: „Твоје месо, моје кости; само <pb n="81" / |
| хећима, једног старца, за кога се онда говорило да односи болести као руком.</p> <p>Хећим прег |
| се за њом говори.{S} И то се све за њом говорило тако рећи још док се није ни сасушио траг оних |
| што би се ја мразила са светом, да сада говорим, па сутра да ми се каже како сам казала и оно ш |
| се давнашњи сан испунио, о томе и да не говоримо.</p> <p>Дан јасан и пун пролетњега мириса.{S} |
| као честита жена, треба да испуњава.{S} Говорио је, како му је образ највећа светиља, како мрзи |
| децу, али то би било од нечастивога! — говорио је хаџија држећи хартијице, све докле их пламен |
| >— Или ћу је убити или ћу се обесити! — говорио је стиснутих вилица и песница и ишао, лутао, бе |
| еваш, јер знаш какви су српски судови — говорио је Ламбре Диши, када је за ту новост дознао.{S} |
| о дете.</p> <p>— Тако да радиш, снахо — говорио је дервиш овој жени — овај запис, што ти га дад |
| p>Тако је овога часа, докле је кир-Дума говорио, мајстор-Диша размишљавао.{S} Па ипак, поред св |
| ива али ипак пуна очајне чежње, који је говорио много више, него што би је у стању била исказат |
| о се једаред и он осветио, ипак, док је говорио ону заклетву, осећао је како га нешто у грлу гу |
| ко, да више ни у кући ни у чаршији није говорио друкчије већ грчки или цинцарски.{S} А када је |
| е опет оженио њоме, када му је цео свет говорио да то не чини?{S} А да му кажем, па да ме, као |
| војим стрицем, нити је икада што о њему говорио.{S} Када се женио, није нарочито хтео да га поз |
| з пожаревацко!</p> <p>И у такоме правцу говорио је кир-Дума још дуго и дуго.{S} На све могуће н |
| кир-Дума и потапша Дишу. — Ела, само ви говорите; знао сам ја да кир-Диса не је човек без памет |
| вања.{S} Једном речи, о њој ће се свуда говорити таман онако, како се говори о фудул-Стаменки, |
| алити.{S} Са Лепосавом опет не би могао говорити о томе, ма да је и она, као и мајка јој, знала |
| могао и помислити, када је почела тако говорити о пријатељици, од које се после сватова није н |
| е не обазреш за собом, а све до куће да говориш: „Здравље пред кућу, болест из кућу“.{S} А кад |
| остао.</p> <p>— Ама, кира-Мана, шта то говориш?{S} Са киме га је она јела до сада?</p> <p>— Са |
| ао на првога пријатеља газдинога и када год га је видео у дућану, увек је окретао очи и избегав |
| је уважавала, како ти се радовала, кад год би дошао, па сад одједаред да је под таквом срамото |
| а, између осталога, и она истицала, кад год би навратио до тетке Маце, чије је разговоре и саве |
| епосавине толико омрзнуо, да га је, кад год би му се дало, избегавао.{S} А мајстор Диша напроти |
| отпуно вољи ове девојке, у коју је, кад год му се за то дало прилике, пиљио као псетанце на зал |
| них двеју јамица што су се јављале, кад год би се у сну мало јаче насмејала.</p> <p>Рано, у зор |
| ; има дана још, а црква ће примити, кад год јој приложи.{S} Осем тога ваљало је добро промозгат |
| .{S} Једно је јасно, да га је увек, кад год би изишао из мутвака, погледала и испратила очима, |
| ондашње чаршије искашљивали за њим, кад год би туда прошао.</p> <p>Једино тетка-Маца што је сла |
| но изводио и био је увек задовољан, кад год би опазио како јој од силнога смеха сузе на очи уда |
| ао, и самоме њему било је тугаљиво, кад год би помислио на долазак мајсторов.{S} Зашто је он зе |
| је код куће.</p> <p>Јанићије опет, кад год га Маца није отпратила куд, није се одмицао од боле |
| дну дугуљасту кутију од тенећке, па кад год му је требало да пљуне, тај је посао са неком нароч |
| врло често занимала мајстор-Дишу, и кад год би га онако оболелога спопао страх од учињенога гре |
| ио да је са овим питањем на чисто и кад год је она слика кира-Анастасије заједно са свима оним |
| већ неколико пута прошао онуда, али кад год би угледао текију, опседнуту оноликим светом, он је |
| ткада истицао у својим мислима, али кад год би покушао да га усвоји и самога себе победи, онај |
| а није што и Анастасија.</p> <p>Али кад год је покушао да јој каже, увек га је неко предосећање |
| и то му не испадаше тако олако, јер кад год би помислио да је са овим питањем на чисто и кад го |
| ој „културни трофеј“.</p> <p>Свуда, где год би му се дало прилике, он је, својим примерним држа |
| а женама по стоти пут сан мајчин и, где год се макла по авлији, певушила и радила.</p> <p>Дође |
| ја, у то време, држала се сложно и, где год су њезине устабаше прегле, чаршија је за њима, као |
| Овуда је стопа Спаситељева ходила; где год пљунеш можда ћеш пљунути баш на оно место, где је С |
| ћи; њезин пламен лиже и кроз махале где год прође, и онда није никако чудо, што су сви пријатељ |
| онде дочекивали сличним питањима, и где год би започео да се правда, свуда су га дочекивали сум |
| као човека, који је целога века где је год могао штедео, па сад одједаред види, како му се на |
| дућан на шегртима, но да ту седи, докле год не буде време да се ћепенци затварају.</p> <p>Још о |
| ла је од туда многе користи; јер у који год би дућан дошла, да штогод купи, свуда би добијала н |
| али.{S} Ексер је био чудотворан, јер ко год би га целивао, одмах би се излечио од сваке болести |
| /> паметујеш за цео еснаф, па ето, како год ти кажеш, онако нека буде!</p> <p>— Дајеш ми је? — |
| — Како ћу, кад се срамим?</p> <p>— Како год те Бог учи.{S} Ја хоћу дете; а ти ако нећеш да пита |
| се себи да се никада не жени, и колико год му се дало да се покаже као прави брат, он је то чи |
| /> а побожан си, народ ти даје све, што год ти је потребно.{S} Па онда, ти баш и кад би продао |
| ри себе о својој братској љубави, и што год му је тетка Маца наредила, све је вршио па најпосле |
| истини био човек срећне звезде.{S} Чему год се није надао, оно је постигао, и никад својом вољо |
| ом.{S} Да ли је кира-Анастасији у опште годило да се уда за кир-Дишу или не, то је тешко одреди |
| ="subSection" /> <p>Колико ли је, Боже, година од тога доба?{S} Пуно!{S} Ко ће их набројати!{S} |
| и човече; желим децу, ама ето већ друга година, а она и не мисли!</p> <p>— Пеки, пеки, не је те |
| ам ноћас и будна видела.{S} Ово је пуна година, како ја сваког празника носим у цркву тамњана и |
| <p>Али прође и прва и друга па и трећа година, а мајстор Диша оста без наследника.{S} У залуд |
| е на оно, што је био пре десетак и више година: постаће сиромашни крпа, неугледан човек.</p> <p |
| оне људе који су тек после седам и више година добивали децу: „Ишао у Јерусалим по децу!“</p> < |
| јзад успела, да га друга жена, на седам година по венчању, обрадује тројкама, једрим и тако грл |
| су јеврејске баште и где је, пре седам година, први пут чуо ону песмицу, што му памет занесе, |
| е.{S} Али после <pb n="103" /> неколико година, враћајући се из Цариграда, паде мртав с коња, н |
| зијица!“</p> <p>Тако је радила неколико година, све докле се не свикну на своје удовиштво.{S} А |
| Паде му на памет како је, пре неколико година, видео спровод некога самоубијце.{S} Неопојанога |
| асне опет у памет, као оно пре неколико година, да га остави.{S} Онда, док је Јанићије био још |
| воје!{S} Мислиш ти, да сам те ја толико година хранио и мучио се око тебе, да те занату научим, |
| би, комшије и некомшије, које је толико година с презрењем дочекивао и увек држао у пристојној |
| е услуге, што му их Јанићије пре толико година указа.</p> <p>Рано у вече Јанићије је долазио ку |
| почети из нова и шегртовати још толико година, па тек онда бити произведен за калфу.{S} Еснафи |
| е стању душевнога немира као пре готико година, када га је кира-Анастасија оставила.{S} Лепосав |
| то је био први поклон што га је за пет година шегртовања добио од свога мајстора) и, као враба |
| удаш за дериште, које не може за десет година на селамет изаћи.{S} Знаш ли која ти је сад?{S} |
| ова жеља може остварити тек после десет година.{S} Смрче му се, али ипак не одговори ништа ташт |
| ди, хој, хој!{S} То ће да прође и десет година.{S} Па зар да те толико у кући држим!</p> <p>Теш |
| .{S} А колико је њих жена, што по десет година чекају, па кад после навру деца, а она се ратоси |
| цу, којој тада не беше више од двадесет година.</p> <p>Може се мислити како је било грчкој чарш |
| војче, коме је тада могло бити дванаест година, није могло никада да прође с миром, а да га не |
| е, коме је тада могло бити око дванаест година.</p> <p>Тетка Маца је међу женама свих редова уж |
| шта.{S} Обишли све гатаре; за једанаест година попила је она бар три ливаде свакојаких трава, а |
| свакојаких трава, а он, пуних једанаест година, није изоставио ни јутрењу ни вечерњу; па је прв |
| куме, кир-Думинице.{S} Пуних једанаест година није имала деце; и шта све није кир-Дума чинио, |
| стајаше девојчица около својих тринаест година, витка, у шареним шалварицама, опуштених плетени |
| S} Сада кир-Дума има сина од седамнаест година, у лицу сушти отац а по нарави иста мајка.</p> < |
| тави власти. — Лични опис има осамнаест година, висок, плећат, велике <pb n="159" /> главе, нис |
| ер ни Јанићију не беше више од петнаест година), то се не би могло утврдити тако на пречац.{S} |
| охран без игде икога.{S} Пуних петнаест година није се мајстор Диша виђао са својим стрицем, ни |
| ину, колику би могло имати дете од шест година.</p> <p>Овај се разговор водио на петнаест дана |
| ти је мати сањала онај сан још пре шест година.{S} Сад би нам био оволики. — Одговори јој Диша |
| десет и шест година.{S} Тридесет и шест година, па још бити неожењен, не само да се сматрало ка |
| ишу, њему је могло бити тридесет и шест година.{S} Тридесет и шест година, па још бити неожењен |
| то себи? — рече Јанићије.</p> <p>— Пола године док оде и дође!</p> <p>— Много!</p> <p>— Само зд |
| ила је у томе, што се кира-Думиница, од године до године, све јаче гојила. — А једанаесте годин |
| же је на руке тако лако као дете од две године и понесе је.</p> <p>— Гледај, тетка-Мацо! — викн |
| кира-Анастасијом, као да нису пуне две године избегавале чак и да јој се јаве, а камо ли на ње |
| ла, ма да је од њега само једну или две године била старија) Бог с тобом, дете!{S} 4000 гроша!{ |
| казао пред Лепосавом и Мацом: „Још две године да ме овако послужиш, па ћу те узети у радњу за |
| куд ја да скачем преко зида; зар у ове године и овако...</p> <p>— Како велите?...</p> <pb n="4 |
| акових звона, каква беху она што су ове године први пут после Косова забрујала са Саборне Цркве |
| едао Ламбрине хаљине, била је за његове године и сувише стара, да би јој се могао пожалити.{S} |
| жењу и о томе, како ће га еснаф од Нове Године да изабере за свога устабашу.</p> <p>— Е, али је |
| тавио ни јутрењу ни вечерњу; па је прве године обећавао Богу пет ока чистога воска, и сваке је |
| Богу пет ока чистога воска, и сваке је године повишавао обећање, докле га није попео до целога |
| заборавио и на своју тежину и на своје године, па чак и на то, да мушкоме не приличи оваку игр |
| првим мужем; па децу да ти рађа, сваке године по једно.</p> <p>Мајстор Диша би, пред оваквом п |
| што је пцето, што не је човек!{S} Толке године, бре брате, служиш поштено, а он да ти не донесе |
| и, само кад о њима слуша.{S} Баш прошле године она је олакшала некој Маци Брњошевој.{S} Та Маца |
| године, све јаче гојила. — А једанаесте године једна комшиница Туркиња даде јој, свој запис, ко |
| је унео срж свога живота, који га је из године у годину снажио и освежавао на истрајан рад, леж |
| снафска каса пет стотин гроси за четири године без фајду.</p> <p>Мајстор-Диша је био потпуно за |
| Главне Чаршије, који поживе с њоме три године и, умревши у шездесетдругој <pb n="9" /> години, |
| ра-Ламбриница, која је, за последње три године, приметно увела, па се, чисто за неколико недеља |
| шију.{S} Она крилата реч, коју, пре три године изрече кир-Дума, потпуно се обистинила, те то на |
| шних јеменија, које је кришом, кроз три године, убацивао у башту младе удовице.</p> <p>— Елем, |
| ашко достојанство и оне четрдесет и три године, које су га иза разапете антерије за леђима глед |
| трану, започе:</p> <p>— Еле, просло три године!</p> <p>— И седум дана! — допуни Ламбре.</p> <p> |
| ан леп сан, што га је са чежњом већ три године сањао.</p> <p>— Калос мерос, кир-Диса! — рече Ду |
| тешка работа! — прекиде га дервиш — До године, кад дођем, ти да ме дочекаш са пешкешом, а ја д |
| оме, што се кира-Думиница, од године до године, све јаче гојила. — А једанаесте године једна ко |
| му унети у кућу мир и задовољство и до године, ако Бог да, наследника.</p> <p>Свадба је била в |
| , умревши у шездесетдругој <pb n="9" /> години, остави уцвељену младицу, којој тада не беше виш |
| ако; донела сам Лепосаву тек у четвртој години.{S} А колико је њих жена, што по десет година че |
| рж свога живота, који га је из године у годину снажио и освежавао на истрајан рад, лежао је пре |
| ош два шегрта.{S} А њега самога, за ову годину дана, кира-Анастасија потпуно усавршила у грчком |
| Има времена; почекај још мало, бар ову годину!{S} Лепосава је млада и здрава, а и ти си здрав |
| ушом.{S} И што је дубље залазио у другу годину брачнога живота, тај је облачак постајао све гуш |
| Кир-Ламбре би, можда, причекао још коју годину, докле удовица потпуно не залечи ране, које јој |
| ему је жудео.{S} Чекао је неуморно пуну годину и по, па кад опази да му од празнога чекања нема |
| ба њено Канче навршило је већ петнаесту годину, а мајстор-Диша је добар газда и човек „тихе нар |
| ја ти је сад?{S} Пуних шеснаест!{S} Још годину две па ћеш да постанеш уседелица.</p> <p>— Ама ш |
| зила још под пријатним утисцима синоћне гозбе, угледа онако узрујанога и крвавих очију, она пре |
| е више ближио ћепенку, који је испунила гојазна фигура кир-Дишина, срце му је све страшљивије к |
| у је, до душе, већ много теже ишло због гојазног трбуха, који се спокојно држао на кратким, као |
| Думиница, од године до године, све јаче гојила. — А једанаесте године једна комшиница Туркиња д |
| ко Рига от Фера!{S} Још је дете, ама за гол сабља да уфати; клефти да води, што је у срце!</p> |
| <p>— Аман!{S} Спацирати сас она мешина гол... по башча!... продужавала је Анастасија искиданим |
| шта јој муж захтева.</p> <p>— Ја да си гола бакчу обилазим? — Ич, не бива!</p> <p>— Зашто: не |
| не литургије и поклоничкога путовања на Голготу, угледа мајстор Диша хаџи-Зосима, како се журно |
| Диша хаџи-Зосима, како се журно пење уз Голготу, и кад опази мајстор-Дишу, поче махати и давати |
| сте пуначке мишице, које беху до рамена голе.</p> <p>— Добро сте нам досли!...{S} Орсе! — нуди |
| од честог платна!{S} Што да сваки види голе руке?{S} То је срамота; тако нека носи фудул-Стаме |
| ме еснафу постигао на своју радост и на големи јед кир-Думин, који је још једнако уздисао за из |
| им дугим курјуком, распученим недрима и голим до рамена рукама, све је живље скакутала по соби, |
| , по телу бо.</p> <p>Раздрљених груди и голих руку, дервиш, чије је лице све у браду зарасло и |
| шин шегрт не би толико забленуо ни пред голом турском сабљом, као овога пута пред појавом мајст |
| једна другој без икаквих истраживања на голу реч веровале све.</p> <p>А бар да је кира-Мана има |
| до, из кога извириваше неколико главица голуждравих ластавчића, који са расклопљеним жутим кљун |
| у пропала вересија...{S} А, а-ах, Дума, гомаре едно, кој да те превари?{S} Едно Диса, едно српс |
| ј живот ништаван и празан.</p> <p>— Ух, гомаре едно: зашто да заспите, бре?! — јекну кир-Ламбре |
| Ламбринога, обазре се за собом.</p> <p>Гомила се уплете у ову свађу, па мислећи ваљда да ће се |
| ксер и нестаде је.</p> <p>— Сад народ у гомилама хрли пустињаку са Витаваре, да види свети ексе |
| обрамица, тестија, бакрача и ибрика.{S} Гомиле жена, момака и људи, ко лежећи на меканој трави, |
| а смираја чесменски зид и не види се од гомиле прислоњених обрамица, тестија, бакрача и ибрика. |
| устури лице назад и, застиђен од толике гомиле света а можда мало и уплашен од ратоборнога изгл |
| је уподобимо, била је слична узрујаној гомили паса, који се гложе по београдским шанчевима и с |
| > <p>А докле су они овако разговарали у гомили овога света, хаџи-Диша је достојанствено стојао |
| живањем посматра из даљине, како се над гомилом људи љуљушка еснафски барјак са светим Спиридон |
| ице и што је могао брже прогура се кроз гомилу, која је све више расла.</p> <p>Сад, после овога |
| бре, кад за својим леђима угледа читаву гомилу света.</p> <p>— Ела, изедите, ако смете!{S} На! |
| S} Срамота га је било, да се умеша у ту гомилу, јер му се чинило, да ће му сваки погодити чега |
| ђаво увукао у њезину душу, те окрете да гони из женина срца ђавола свима оним средствима, која, |
| слеђу свога кума, па је почео у шали да гони кира-Анастасију да пожури, те да не остане толико |
| да слегне од туда, него га само гуши и гони, да од времена на време дубоко уздахне, или тешко, |
| ом изнутрицом, која га је гризла и кући гонила.</p> <p>Зато је био и довољно морално награђен.{ |
| јстор-Диши су замерали, па су га дуго и гонили, да се ожени, али он тога не учини, можда и зато |
| исприча тетка Маци, како га је кир-Диша гонио да иде кира-Мани и зашто није хтео отићи.</p> <p> |
| ући одатле.{S} На против, што је Ламбре гонио из ње ђавола усрдније, то се он све чвршће усађив |
| ао.</p> <p>А када га већ и срце и разум гонише, да се осврне на тако убедљиве разлоге кир-Думин |
| а!{S} На зенско ли нападате?{S} Ели ово гора Романија, што ли?{S} Ви мене да клепећете?</p> <p> |
| ку“ љубав, могу знати како је и тежак и горак овај први састанак.{S} А они, који нису у сличном |
| слушати.</p> <p>Била је увек одмерена, горда на своју вештину, и када је о чему причала, то је |
| {S} И она се кикоће; али кад маши очима горе, а то није удовица, већ држи кир-Ламбру за ногу.</ |
| помогоше.{S} Дан из дан Лепосави је све горе и горе бивало, а кад болесница већ поче сасвим губ |
| е.{S} Дан из дан Лепосави је све горе и горе бивало, а кад болесница већ поче сасвим губити све |
| од узбуђења бректаху, хуктао је и ходао горе доле по соби.</p> <p>— Па сад? — запита преплашено |
| о њега, а од стида није смео дићи очију горе.</p> <p>Лепосава га спази, али кад виде како снужд |
| ситеља четрдесет дана искушавао ђаво на гори, али Спаситељ је сва искушења претрпео; а да није, |
| , ченгене, свирај!{S} А-а-х!{S} Душа ми гори, душа! — чула се још из далека силна гласина Јанић |
| е удно баште, зарони лице у шаке и поче горко плакати.</p> <p>Мацино гласно нарицање огласило ј |
| ла на столичицу, заронила лице у шаке и горко заплакала.{S} Плакала је као да некога сарањује, |
| едњи звук ишчезну, зарони лице у шаке и горко зајеца.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У |
| луп.</p> <p>Јанићије се скљуси за пањ и горко уздахну.</p> <p>Није се осећао побеђен; предвиђао |
| „црни“ Београд, где му је било све тако горко и мрско.</p> <p>И свему је она крива.{S} Ње да не |
| тој, која лежи у тљености,</l> <l>Сузом горком орошава кости!“</l> </quote> <p>А одмах, испод о |
| растуживала га је и изазвала у њему ону горку тугу, која ипак тако пријатно пада на рањено срце |
| могла је тећи својим коритом.</p> <p>На горње питање кир-Ламбре трепну мало очима и лагано погл |
| обухвати шакама једно колено и поче се горњим делом тела нијати одмерено и сетно, те тако изаз |
| у мелодије, а ногама поче поцупкивати и горњим делом тела извијати најпластичније фигуре чочечк |
| иконе, кандиоце, које тако тајанствено горука у слабо осветљеној собици, и мирис тамњана и изм |
| ати, у куту један асталић, над којим је горукало кандиоце, а под кандиоцетом мален сандучић, са |
| ан, који је Јанићију освануо пун бола и горчине, завршио се врло пријатно.{S} У тетка-Мациној к |
| е оно, што му је сву сладост ишчекивања горчином залило.</p> <p>У истоме ћор-сокачету извиривао |
| ручку, кад вечери.</p> <p>— Само да ме Господ благослови породом, па да видиш онда како ће те |
| ији је, мој синко, он и од Султана и од Господар-Милоша па чак и од капетан-Мише.{S} Него баш к |
| и београдскога везира, а доцније га узе Господар Милош у своју службу, да носи поверљива писма |
| пита треба ли му што!{S} Је ли он муж и господар у кући, или шта је? — Он отвори врата, извири |
| ко ће те твој Диша хранити.{S} Море, ни Господар Вучићева Анула неће да има такав фистан, какав |
| ту је и сада био потпуно прибран и свој господар; о свакој је аспри водио рачуна и са највећим |
| рдати!{S} А знаш ли, море, да те ни сам Господар Милош не би од мене сачувао, само да се ниси в |
| дно слушкиња на свој човек, а ти си њен господар. — Пари су твоје.</p> <p>— Јесте, моје; ама ме |
| дном на ново скућити кућу и стећи свога господара.</p> <pb n="24" /> <p>— А, чапкун бре, — прет |
| могла друкчије сматрати, већ као свога господара, коме је по закону <pb n="26" /> у својину пр |
| и опажало, да већ од толико недеља нема господара у њој.{S} Јанићије је тако савесно водио посл |
| , као градски бедеми чврста имена, која господарише по Главној Чаршији и Зереку, бацајући у при |
| и отрока мужескаго спола, престависја у Господу 184... љета от рождества Христова. — Амин!</p> |
| жељно ишчекује, неће ли какав изненадни гост од куда бахнути, тек да он не буде онај један „од |
| у и радост, што јој тако давно невиђени гост опет у кућу долази.</p> <p>— Е ли она ту? — тихо и |
| и с друге стране међу београђанкама мио гост.{S} Зато што јој је био отворен приступ по свима к |
| га кир-Ламбре и подави ноге поред свога госта.</p> <p>— Педесет и четири.</p> <pb n="12" /> <p> |
| у своме дућану угледа два тако уважена госта, и још више, када га, место оног простачкога нази |
| ло и даде знак својој домаћици, да пред госта донесе распаљене наргиле.</p> <p>— Много, кир-Лам |
| <p>Диша се разрогачених очију заблену у госта.</p> <p>— Ја сум, кир-Диса, ваш кум и пријател.{S |
| ила се, да у младожењиној кући дочекује госте.{S} Диша није имао никога свога, те му је тетка М |
| сахата пред акшам Јанићије је забављао госте час песмом, час мукањем и другим лакрдијама; где |
| а-Думиници почеше очи крпити, припалише гости фењере, окачише их о крајеве чибука, што им је Ди |
| миндерлука, где се обично најугледнији гости посађују.</p> <p>Кира-Ламбриница, која је, за пос |
| аси вечерњу молитву, када се и последњи гости из куће удалише.</p> <p>— Е, па како би; нађе ли? |
| торица остане сама без послуге, кад јој гости долазе.</p> <p>Од кир-Дишиног одласка прошло је в |
| о славе, а да су папуџије тек онако као гости за софром.</p> <p>Тако ће мајстор Диша постићи дв |
| изразом лица пратити расположење својих гостију.</p> <p>А кир-Ламбре само извија час грчку час |
| меси посластице.{S} Мило јој да се пред гостима похвали поклоном, а још милије, што ће, после т |
| о у себи, а гласно се смеје и повлађује гостима, као да је и њему, Бог зна како, мило, што му ј |
| час кафу час ратлокуме и друге слаткише гостима.</p> <p>Најзад се проводаџије са својим женама |
| кира-Анастасије.</p> <p>— Ели сте ради гостима? — виче још с капиџика кира-Думиница домаћици.< |
| ата, када је фудул-Стаменка ушла у собу гостима.{S} Из њихова опхођења и стишаних израза опажал |
| вак, где су два шегрта пословала, час у гостинску собу и као шева међу пуним класјем весело пев |
| ери, када је он спавао, мајстор-Диша је гостио своје званице.{S} Отишао је сам до кир-Ламбре, п |
| сличноме стању душевнога немира као пре готико година, када га је кира-Анастасија оставила.{S} |
| војче добро, таман за устабашу, па ето, готов разговор.</p> <p>Цео тај дан мајстор-Дишу су то о |
| би тако хаџија имао двоструку штету: — готов новац би морао дати и изгубио би вернога и оданог |
| е ситнице, за које су му пријатељи дали готов новац.</p> <p>Било је пријатеља, који су му само |
| вио за собом, претворили су пријатељи у готов новац, те тако, после неких обрачуна, што их је к |
| једним шегртом уносити у дућан коже, и готове јеменије, које су вас дан пред дућаном висиле, п |
| вори Диша и хартијице, што их је некада готовим новцем платио, и у које је сву наду полагао, бу |
| де још и три хиљаде и пет стотина гроша готовине.</p> <p>Добра прилика у оно доба, кад су се ка |
| а дана, пред зору, добегла куму и куми, готово у самој кошуљи и сва модра од убоја.</p> <p>Што |
| а.{S} Лице му је било врло расположено, готово насмејано, у колико се тај осмејак могао провући |
| ма се у чаршији среташе и састајаше.{S} Готово на свакоме углу понављао је ону исту историју, п |
| у у ватри једне машице, па, када се ове готово усијаше, он превуче њима дуж Лепосавине кичме.</ |
| љу.</p> <p>Овако шчуђавање обнављало се готово у свима кућама, где је тетка-Маца навраћала, да |
| дубину своје душе, него је страшљиво и готово са трепетом једнако мислио о радњи, о ономе што |
| лашећи се да га плач не савлада.</p> <p>Готово крадимице извуче се из мутвака на улицу, па, кад |
| енутку до темеља у прах сурвала.</p> <p>Готово посрћући и не видећи ништа пред собом, он је час |
| кикот.</p> <p>— Таман?{S} Па то за онај гоч?</p> <p>— Унутра, сурунтије!{S} Шта сте се раскокот |
| н би сазнао на пример да је округао као гоч (бубањ), да се не зна где је шири, да ли у леђима и |
| разлегао, да га последњи одјеци зурла и гочева не заглушише.</p> <p>То беше последња удовичка и |
| бука од дивље музичке ларме са бубњавом гочева, изгледала јој је као да долази од некуд с друго |
| е!</p> <p>А цигани су ревносно лупали у гочеве, а она писка, што је од зурла до неба јечала, ра |
| очи недеље, запишташе зурле и затутњише гочеви пред кућом кира-Анастасије.{S} Мајстор Диша посл |
| ш њих две ово цвеће пружају.</p> <p>Обе гошће пољубише се на прагу са домаћицом, а кира-Думиниц |
| одговара још стидљивије удовица и уводи гошће у собу. —</p> <p>Докле се ова посета двеју кума в |
| .</p> <p>И Јанићије, као и сваки други, грабио је, да што раније дође на чесму, како би што дуж |
| але, тетурао ни сам не знајући куда.{S} Грабио је кроз мртве и криве сокачиће, омеђене високим, |
| екију, опседнуту оноликим светом, он је грабио даље.{S} Срамота га је било, да се умеша у ту го |
| ка супротних мисли, које су га као јато грабљивих тичурина растрзале и кљувале.</p> <p>Међутим |
| па за тим окрете леђа и журно замаче у град.</p> <p>На првоме конаку, где ће ноћити, хаџи-Диша |
| е дућану сам.{S} Јанићија је отправио у град, да однесе један пар местви<ref target="#SRP19061_ |
| ао у дућан, терала да муче као бик и да гради којекакве лакрдије, као оно о сватовима.{S} Јанић |
| Маца, а Лепосава, која се свему невешта градила, трудила се на све начине да саму себе увери, к |
| ице, које је кира-Анастасија тако вешто градила, а да најбоље залогаје од тога не добије Јанићи |
| ади тиме, што је од прве младости своје градио планове, како да се ороди с Грцима, те кад он ни |
| рогата биволица една, сас моји ли пари градиш барјаче на црква! — узвикивао је од муке, гледај |
| м је био врло услужан, и на растанку за градом чак му се и сузе у очима завртеше.{S} Загрлио је |
| , Нуша, и т. д. била су, у то доба, као градски бедеми чврста имена, која господарише по Главно |
| када се каик одби низ воду и изгуби иза градских бедема, он се врати натраг, сврати прво у Диши |
| урске трубе, што их дан из дан слуша са градских бедема, не би му толико заглухнуле слух и толи |
| без облачка; откуцавао је као сахат на градској „сахат-кули“, који дан из дан равномерно јавља |
| к Јанићијев, а остало је оставила бризи грађана и — случају.{S} Ако се пронађе, — добро, не про |
| ен ока постао је један од најуваженијих грађана; а све оно што га је до сада тиштало и мучило, |
| S} Жељкао је да постане богат и угледан грађанин, а ни из далека није слутио, да му је стриц ве |
| а то би била клевета на једног честитог грађанина, који је свој непорочни живот освештао још и |
| Цео еснаф и званице из осталих еснафа и грађанских редова учествовали су.{S} Весељу није ништа |
| ра, који је и иначе леп углед, што га у грађанству уживаше, увеличао још и једним тако побожним |
| и имућан газда може постићи, то је он у грађанству и своме еснафу постигао на своју радост и на |
| сунчани зрак и оно лишће, што са бујних грана под ветрићем шуми, дише.{S} И то неодољиво осећањ |
| лице и ону кајсију, тамо, што је густим гранама тицала један малени прозор, за којим се одмарах |
| аца џакало је на једној дафини, чије се гране повиле преко авлијскога зида; ласте су стреловито |
| оложи или ма чиме одушеви, што би га из граница обичнога душевног кретања изазвало.{S} И зато г |
| вице, она је увек видела једно: некакву грану о којој је висио Јанићије Бик о затегнутоме ужету |
| огаја на Дишином лицу огледа.{S} Очи му грануше живошћу, кад му са сокака допре раздражена вика |
| релу главу, жуборио је као и онда, а са гранчица, што се надношаху преко зида, стресао се по ко |
| ветарац доносио му је шумор баштенскога грања и пријатно расхлађивао његове снажне груди, које, |
| оја је кроз бујне османлуке и баштенско грање провиривала, трчкарала је она час у мутвак, где с |
| шума, осем онога шандуда, чије се густо грање над самим кровом наднело, а који је тако тајанств |
| е већ пецнула заљубљено срце његово.{S} Грашке зноја, што су му избијале по челу, показивале су |
| о и стењао, а са лица сливале се крупне грашке зноја, што би за здрава човека било много и на н |
| ош једном погледа на камилу, у врх чије грбе сеђаше широка и темељита прилика мајстор-Дишина, п |
| пута одмахну главом, па онда започе да грди и Мацу и све остале жене, које се пачају у хећимск |
| о своју газдарицу.{S} Она га никад није грдила; а то је много вредело за душу једнога сирочета, |
| он једаред тетка-Маци, када га ова поче грдити, што се не отргне.</p> <p>— Не могу, тетка-Мацо, |
| повиси глас и поче на сва уста викати и грдити Лепосаву.{S} Њезина вика заустави неколико прола |
| о изокренула, као да је није сачувао од грдне срамоте, и као да му није казала, како ће му од с |
| кла нечије косе, и да су нечије шаке њу гребале и ударале.{S} Неко је врискао од бола, али, да |
| позавидети.</p> <p>Топло и сунчано лето грејало је над густим зеленилом београдских башта, челе |
| и с ватре велику џезву шербета, који се грејао за Лепосавине другарице.</p> <p>Али то „дете“ у |
| да се — нада.{S} Али подгрејана нада не греје.{S} Надао се али са стрепњом, да је њему суђено д |
| > <p>— Мајстор Диша је наш човек, право Грекос.{S} Јазук, сто га не роди грцко мајка!</p> <p>— |
| унесе му се у лице и поче га као мачка грепсти.</p> <p>Фудул-Стаменка и Канче једва стигоше, д |
| исац.{S} Кријеш а немаш зашто.{S} Море, грех би био, кад не би то урадио.{S} И ко би сада веров |
| ече му пут.</p> <p>— Нећу да те пустим; грех чиниш, своју рођену децу убијаш.{S} Хоћу да попуст |
| ех, него ли што је на цркву пљунути.{S} Грех је што својом грешном ногом и газим по овој светињ |
| за сокак и отишао својој кући.</p> <p>— Грех је; ама зар је то било поштено да ми потури онакву |
| марао; а пљунути на такво место већи је грех, него ли што је на цркву пљунути.{S} Грех је што с |
| рукчије не може бити; но пљунути, то је грех, који се не прашта. — Тако је објашњавао он познан |
| према будућој својој деци, као што беше грех његових родитеља према њему.{S} Међутим грчко-цинц |
| може да буде хаџија.{S} А то је велики грех.</p> <p>И сад му хаџија поче приповедати, како је |
| рало као велико чудо, него и као велики грех.{S} И мајстор-Диши су замерали, па су га дуго и го |
| раго Српкињу, али то би био онакав исти грех према будућој својој деци, као што беше грех његов |
| о на небу то ће ти се уписати у највећи грех и неће ти се опростити.{S} Ето, тебе ђаво сада иск |
| стор Диша правдао и кумовим грехом свој грех блажио.{S} Но истину рећи, како је осећао пуно зад |
| цима, и то беше, у очима њиховим, тежак грех: издвајати се од свога соја и прилазити оној нациј |
| ењем, да му свака од њих скида по један грех с душе, сада га више не одржаваху у оном пријатном |
| .{S} А да је удаду за Србина, то би био грех према покојнику, који је Србе, као и сви Грко-цинц |
| ако оболелога спопао страх од учињенога греха, он би се дохватио тога правца, окретао своје мис |
| и и поштење ми убијали, па, ако је било греха од мене, он ће ми опростити.</p> <p>Таква су разм |
| >Тако је мајстор Диша правдао и кумовим грехом свој грех блажио.{S} Но истину рећи, како је осе |
| p> <p>— Тетка-Мацо, ти си поштена жена, грехота је да кријеш оно што ми образ каља — очајно про |
| грла, салетеше је, да послуша.</p> <p>— Грехота, џанум, да остариш као девојче!{S} Бог је наред |
| трагови од свете крви, а спустити своја грешна уста на то, целивати такву светињу чинило му се |
| век слава и нека ми опрости, што му име грешна уста помињу) хоће да сазна, колико је у души чвр |
| исписане <pb n="188" /> страховите муке грешника у паклу. — И молитве, којима се скрушено преда |
| о оно сажалење, које осећамо увек према грешнику, када се искрено каје.{S} Али сад, када је већ |
| во погледа, а руке склопи пред њим, као грешница пред иконом.{S} Ништа није била у стању да про |
| пуно саломљену, њему стаде жао ове лепе грешнице, чије очи, заливене сузама и очајањем, изгледа |
| остовима, помоћу којих је хтео да казни грешно тело, <pb n="186" /> склоно свакоме искушењу.{S} |
| на цркву пљунути.{S} Грех је што својом грешном ногом и газим по овој светињи, али друкчије не |
| ревној,</l> <l>Со тим да се спасе љуте гриже,</l> <l>Совјест што му притискала зјело.</l> <l>А |
| жени, у нади, да ће се тиме спасти љуте гриже, која му је савест притискивала.</p> <p>Иначе, ка |
| не очи лепе удовице.</p> <p>— Кој па да гриза? — пита стидљиво кира-Анастасија, а мишицом скрив |
| е борити са оном изнутрицом, која га је гризла и кући гонила.</p> <p>Зато је био и довољно мора |
| је, поред свега савлађивања, непрестано гризла, ишчезну, као да је руком однео.</p> <p>— Оде ис |
| але, седео је подвијених ногу на трави, грицкао једну зелену сламчицу и несвесно бленуо у једно |
| а кира-Анастасија?{S} Ако прво комшија, Грк и пријатељ, не води бригу на грцко удовица, кој да |
| <hi>као</hi> Грк, штедљив <hi>као</hi> Грк, услужан <hi>као</hi> Грк, и поносит на <pb n="16" |
| ако извија.</p> <p>Побожан <hi>као</hi> Грк, љубак и разложит <hi>као</hi> Грк, штедљив <hi>као |
| <hi>као</hi> Грк, услужан <hi>као</hi> Грк, и поносит на <pb n="16" /> то, што га грчка чаршиј |
| /hi> Грк, љубак и разложит <hi>као</hi> Грк, штедљив <hi>као</hi> Грк, услужан <hi>као</hi> Грк |
| ка.</p> <p>Једном речи, постао је прави Грк; а да му се простота не би у очи подсмевала и подми |
| а свадба буде што већа.{S} Мало је који Грк или Цинцарин од бољега угледа изостао а да није при |
| о вођа по Јерусалиму.{S} Био је то неки Грк хаџи-Зосим из Епира, врло побожан, тих и услужан ха |
| радски митрополит, Антим, по народности Грк.{S} У таквој прилици први би запевао „<title>Тон де |
| ће се и заклети, али не да да га један Грк, који му онакву жену натоварио на врат, још новчано |
| , испаде иза ћошка кир-Дума и још један Грк.</p> <p>— Сто је то?{S} Ста искас сас та жена, бре? |
| ос тако, да ти се увек чинило као да их Грк пева.</p> <p>Али, чини ми се, та своја погрчена чув |
| едне удовице.{S} Да је удаду за каквога Грка или Цинцарина, о томе није могло бити разговора, ј |
| ума. — Кира-Анастасија ћемо ми удати за Грка; ама вас жалимо: лепе паре губите, мустерије ће из |
| да изгуби пријатељство два тако угледна Грка а с њима и све грко-цинцарске муштерије, ипак је в |
| лно самога себе упропастити.{S} Нико од Грка и Цинцара, а они су му били најобилније муштерије, |
| , него чак да потисне на свима странама Грке и Цинцаре, на које су, у то доба, мал’ те не као и |
| туђина, није тетка Маца ни Цинцарка ни Гркиња; оди!</p> <p>— Што стојиш море? — викну Лепосава |
| ма-Думиница и остале жене, све по избор Гркиње и Цинцарке, расположиле се, па, кад не играју у |
| ару по пару и маштајући потајно о лепој Гркињи, поста му сада тако тесан и мрачан, да би се угу |
| не беше те среће да се, као и он, ожени Гркињом.</p> <p>Но човек једно мисли, а судбина друго р |
| p> <hi>2.</hi> </p> <p>Женидба са лепом Гркињом начинила је потпун прелом у животу кир-Дишином. |
| ијатније било, што му се синовац оженио Гркињом, па још удовицом, код толиких српских девојака. |
| во два тако угледна Грка а с њима и све грко-цинцарске муштерије, ипак је видео јасно, да је ки |
| младенци пред свештеником, законицима и грко-цинцарским званицама дали реч, и кад је мајстор Ди |
| рема покојнику, који је Србе, као и сви Грко-цинцари, уважавао само као добру муштерију, али ни |
| ло, успео дотле, да су га у чаршији сви Грко-цинцари почели убрајати као у неки свој „културни |
| тор Диша.{S} Од детињства још служећи у Грко-цинцара на занату, Диша је постепено примио све на |
| међу Србима и Турцима, него чак и међу Грко-цинцарима, који, у оно доба, беху друштвеноме живо |
| е дервишких записа, обе, као из једнога грла, салетеше је, да послуша.</p> <p>— Грехота, џанум, |
| ном немилостивоме осећају, у који се до грла заглибио.</p> <p>Судбина га је заквачила већ; а ко |
| лице.{S} Диша упаде у дућан, заручен до грла са неколико кеса леблебија, ратлокума, халве и јед |
| из косе велики дукат „ћошајлија“ и око грла златне махмудије.</p> <p>— Е, сада, ћерко, да си ж |
| последњу реч; а весели смех девојачких грла из баште, као да му дохвати усклик и разнесе на св |
| чуло се добовање општинскога добоша.{S} Грлати добошар Суља разглавио вилице и на памет виче ис |
| нчању, обрадује тројкама, једрим и тако грлатим, да су својим терцетом, чим се промолише на све |
| л’ да те пољуби.{S} Од толиког његовог грлења већ и комшилук балдиса само гледајући, тек нећеш |
| а лопова. — Јуда Искариота!{S} Докле се грлио са мном, кесу ми је одсекао!{S} Пет хиљада гроша, |
| е у плач, па онда онако уплакане почеше грлити и љубити кира-Анастасију, и радосно јој честитат |
| е своме шегрту, али, кад расклопи уста, грло му се стегне, па ни да прослови. — Јанићију дође т |
| и; дође му, да као мало дете зајеца.{S} Грло му се стегло те не смеде ни да одахне јаче, плашећ |
| S} То?... поче Диша загушеним гласом, а грло га издаје, па не може ни речи даље.</p> <p>— За Бо |
| ена, бре? — развика се кир-Дума, што га грло доноси, и диже обе шаке и вис.</p> <p>— А шта се т |
| да запева, — али му се код првога стиха грло стеже.{S} Она песма, која му онда у Еврејској Мали |
| од живахности.{S} Нешто му се скупи под грло; неодољива одвратност према својој жени, па чак и |
| енађења.{S} Хтео је да одговори, али се грло запекло, па реч ни тамо ни амо.{S} Најпосле, кад о |
| вде? — помисли Јанићије, па, како му се грло сасушило од унутарње ватре, приђе једној чешми, на |
| за рукав.</p> <p>Али Јанићију се стегло грло од стида, па ћути као заливен.</p> <p>— Море, шта |
| прилепиш на њојзина недра, ама под само грло; други пут, овај запис на чело; трећи пут, овај за |
| роглави вилицама, да нешто одговори, но грло га издаде и место да изусти реч, он поче некако си |
| иво и весело.{S} Лепосава је имала лепо грло, па када би запевала какву му драго песму а другар |
| у грудима јој је тако силно лупало а у грлу стезало, да је морала употребити сву присебност, с |
| а у Еврејској Мали памет попила, запе у грлу, и њему се учини, да ће пред шегртима зајецати, ак |
| е како је превртљива; али све то запе у грлу, које му се на пакост тако стегло, да је једва био |
| ону заклетву, осећао је како га нешто у грлу гуши; а када је завршио оно: „тако мени Бог помога |
| /p> <p>И код овога имена запе му глас у грлу, те само што промуца нешто неразумљиво и са очекив |
| да их воли или мрзи, што су Лепосаву у гроб отерали.</p> <p>Маца га је истински жалила.{S} Гле |
| и недуге као руком, и само што мртве из гроба не буди.{S} Свет је толико нагртао њему, да им да |
| копа све, што је допратило покојницу до гроба, вратило се хаџи-Дишиној кући, да над пуним <pb n |
| ри хамала и закопаше ван христијанскога гробља.</p> <p>— Ето, таква ће бити и твоја сахрана! — |
| чекаш, домуз бре; што не кршиш шија на гробље?{S} Од теб ми црно на очи! — дерао се Ламбре и б |
| мислима је гледао већ, како га носе на гробље, а Лепосава нариче, буса се у груди и довикује:{ |
| ојати!{S} Оног Београда више нема.{S} И гробље је већ оронуло, крстаче давно изтрунуле и сви, к |
| „памјатник?“ Зађите у старо београдско гробље, идите оном хладовитом стазицом, која међу гробо |
| ти трњак и зеленило преплавило је Старо Гробље и, још за који дан, немилостива рука живота удар |
| близу Гетсиманске Баште у једној старој гробници.{S} Али зато набаса хаџи-Зосим на другог пусти |
| што се овуда гнезде, прекопаће оронуле гробове, и од овога тужног, запуштенога места начиниће |
| ди!{S} Како нам и ваши, давно запуштени гробови изгледају тајанствени!{S} У успомени, као кроза |
| ко раскошно буја над старим, запуштеним гробовима, не допушта да се приближите гробу, коме не д |
| ите оном хладовитом стазицом, која међу гробовима кривуда између малене црквице и звонаре, потр |
| робу, мир прелестни влада,</l> <l>А над гробом у тузи се гуши</l> <l>Вјерни супруг сред жизнено |
| д, објаснити и оне загонетне стихове на гробу друге му жене, где вели, да тај „памјатник“ подиж |
| гробовима, не допушта да се приближите гробу, коме не долази више нико; јер сви они, знани и н |
| ашна вјечном руком руши!</l> <l>Здје, у гробу, мир прелестни влада,</l> <l>А над гробом у тузи |
| је подхватио и душу и срце и мозак.{S} Грозничава ватра лизала га је од пете до главе, па се р |
| утом кожом смршало је нагло, очи добиле грозничави сјај и нестално зверају, а трбух и леђа поче |
| зу Вилине Водице и подавао се стотинама грозничавих мисли, које су се по његовој глави ломиле.< |
| моћи жив дочекати.{S} Очи су му севале грозничаво и чисто набрекле.</p> <p>— Сува кучка, бре!{ |
| реч, сад га је много више мамила својом грозотом.{S} Није се плашио смрти, али једно му је мути |
| аде!</p> <p>— Елем, ви тразите осте 500 гроси?{S} Толко неје оставио кир-Бенџо; ама да видите к |
| ет на улица?{S} Поједосте четири хиљада гроси па искате и да убијете кира-Мана.</p> <p>— Море, |
| ири, џанум!{S} Три хиљади и пет стотине гроси.</p> <p>— Четири хиљаде!</p> <p>— Елем, ви тразит |
| ам позајмим из еснафска каса пет стотин гроси за четири године без фајду.</p> <p>Мајстор-Диша ј |
| Колико коштају?</p> <pb n="53" /> <p>— Грош од запис.</p> <p>Диша извади кесу за појасом, одмо |
| ако спокојно, као да то беше само један грош.</p> <p>— Да ти дам пет стотина?</p> <p>— Шта каже |
| ила старија) Бог с тобом, дете!{S} 4000 гроша!{S} Ако ти за сваку болест будеш толике паре изда |
| -Думи, него му је та освета донела 4000 гроша; а за мале новце, које је дао за еснафски барјак, |
| S} Треба цркви дати; подај!{S} Ама 4000 гроша то је много.{S} И зар Богу требају толике паре?{S |
| , на образ ми пљунусте; — то кошта 4000 гроша, — шапуће задовољно кир-Диша. <pb n="117" /> — Не |
| и добро и Богу угодно.</p> <p>И од 4000 гроша сиђе поклон цркви на један барјак златом извезен, |
| но невин.</p> <p>— А баш ако је до 4000 гроша — размишљавао је Диша — ја знам како ћу.{S} Дај Б |
| рогачи се на Дишу.</p> <p>— Шта?{S} 500 гроша?{S} Каква је то погана земља, <pb n="197" /> из к |
| ан је проширио, женин мираз са оних 500 гроша, што му је кум-Дума дао од еснафских пара, уложио |
| посластицу, оставио, помену и оних 3500 гроша мираза и кућу удовичину.</p> <p>Али мајстор Диша |
| к, јок, с њим нема пазара.{S} Ни за 550 гроша не бих му дао.{S} Ама ни овај чудотворни памук у |
| то сам ја стекао, имам на двеста хиљада гроша.</p> <pb n="178" /> <p>— Па, да Бог да да, још то |
| ом, која му носи кућу и неколико хиљада гроша и ородиће се са грчком нацијом, те ће тако, мало |
| а одлучно одговори.</p> <p>— Сто хиљада гроша.</p> <p>Мајстор-Дишу ова огромна свота ни мало не |
| дсекао!{S} Пет хиљада гроша, пет хиљада гроша да ме кошта то!</p> <p>Хаџије су га сажаљевале; н |
| мном, кесу ми је одсекао!{S} Пет хиљада гроша, пет хиљада гроша да ме кошта то!</p> <p>Хаџије с |
| S} Испосник није давао испод пет хиљада гроша, а продао је баш томе купцу за сто и педесет.</p> |
| , остаде још и три хиљаде и пет стотина гроша готовине.</p> <p>Добра прилика у оно доба, кад су |
| е коже, а у кесу је метнуо шест стотина гроша, таман колико му је требало да са највећом штедњо |
| потомка задужио је са оних шест стотина гроша, што их хаџи-Зосим украде, и са двеста четрдесет, |
| деце пуну кућу, не бих жалио ни триста гроша за то.</p> <p>Мајстор Диша кришом га гурну лактом |
| ако уздисао за изгубљених четири хиљаде гроша.</p> <p>Али оно, за чиме је Диша највише жудео, — |
| а је и метну пред светога човека четири гроша; поздрави га, а дервиш, коме је онај млађи припаљ |
| посаву мало, и то за двеста и четрдесет гроша, море; а Маца и Лепосава слушали су и од времена |
| састадоше на цени од двеста и четрдесет гроша.{S} Свети човек узе памука, начини од њега малу л |
| љаду гроша!{S} Шта мислиш болан, хиљаду гроша!{S} И она ороспија да превари таквога човека!{S} |
| лике паре поклонио за барјак?{S} Хиљаду гроша!{S} Шта мислиш болан, хиљаду гроша!{S} И она орос |
| н, за који је платио равно једну хиљаду гроша.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Чудна је |
| но доба, кад су се капитали рачунали на грошеве; па још кад се има на уму, да је кира-Анастасиј |
| ита Диша узнемирено.</p> <p>— Због 4000 гроши, што смо ви позајмили ја и Ламбре.</p> <p>Кир-Диш |
| е од првога сазнања свога само знало за груба извикивања и тешку руку свога мајстора.{S} Напрот |
| а сама та помисао била је довољна да је грубо запита: „Шта тражиш ти овде?“</p> <p>— Тражим чес |
| оја га је за неколико дана истопила као грудву снега, сад је прешла на кир-Думу.{S} Целе ноћи п |
| а дише.{S} Он се ухвати обема рукама за груди и удахну што је више могао ваздуха.</p> <p>Песмиц |
| ко неко време без речи, оборио главу на груди, тешко предисао и слушао, како му срце на махове |
| ако му срце на махове удара, да пробије груди.</p> <p>Лепосаву дирну ово и она му се приближи.< |
| ажно хаџи-Дишу, притискивао га на своје груди, опраштао се тако неколико пута и једва га је пус |
| ња и пријатно расхлађивао његове снажне груди, које, чим Маца и Лепосава уђоше у кућу и заклопи |
| уташе, тек по који пут што би јој се из груди отео дубок уздах, који му наговештаваше све друго |
| на гробље, а Лепосава нариче, буса се у груди и довикује:{S} Ја сам крива, што се убио; он је м |
| гу више! — јекну Јанићије и грухну се у груди. — Нема ноћи, море, када је на сну не видим; дође |
| ијско расположење, бубнуо се песницом у груди и онда узвикнуо:</p> <p>— А, а! — Турчине, - бре, |
| ог имена, по телу бо.</p> <p>Раздрљених груди и голих руку, дервиш, чије је лице све у браду за |
| у су руделе једре контуре, одскакала на грудима.{S} А он, тако исто усплахирен, изгубио сву моћ |
| реклог јелечета запахну.{S} Он је стеже грудима, а она се одупре шакама о његова плећа и одскоч |
| на сну човека са ранама на длановима и грудима и он му рече:{S} Иди у Вертеп Витлејемски и при |
| Ништа није била у стању да проговори, у грудима јој је тако силно лупало а у грлу стезало, да ј |
| епосавину ложницу, њему толико залупа у грудима, да мораде застати.</p> <p>— Немој, хаџија, још |
| с износи.</p> <p>Лепосави се све више у грудима стезаше.{S} По свему овоме њој се чинило да њез |
| ошао, она га је осетила инстиктивно и у грудима јој тако живо закуцало, да у мало није упустила |
| ли да се свему овоме смеје или заплаче, груну Јанићија, баш као пре кад бејаху деца.</p> <p>— Б |
| -Мацо, не могу више! — јекну Јанићије и грухну се у груди. — Нема ноћи, море, када је на сну не |
| држе страну своме Србину и бране га, а Грци, пуни једа, што се њихова удовица тако јавно срамо |
| сам се тискао међу нас! — бранили су се Грци од оног прекора.</p> <p>А кир-Дума, коме је највиш |
| цко чаршија; кој вам је мустерија, него Грци, а то све из еден љубов на вас због засто сте као |
| а кир-Диша је сада постао највећи враг Грцима.{S} А како на улици не беше никога, не оста му д |
| као човека који се од њих одваја и кади Грцима, и то беше, у очима њиховим, тежак грех: издваја |
| дело приведе.{S} Желео је да се освети Грцима и да подигне свој оронули морални углед у еснафу |
| ни као удовица није баш ни међу својим Грцима и Цинцарима уживала најбољи глас.</p> <p>Где је |
| воје градио планове, како да се ороди с Грцима, те кад он није био срећан, а оно да му бар у де |
| питоме особине дизале су му углед међу Грцима, али, у очима кир-Думиним, нарочито његова хришћ |
| еден љубов на вас због засто сте као од грцка мајка родени.{S} И рекосмо да вас женимо на грцко |
| с, ама да узмес зенско от наше сорта, — грцко!</p> <p>И ту кир-Дума, густа ради, кад изрече реч |
| етно човек; а ви, ето каква страмота на грцко образ метнусте!</p> <p>— Фала, кир-Думо, на љубав |
| а родени.{S} И рекосмо да вас женимо на грцко невеста, на кир-Бенџина удовица, па да постанете |
| мшија, Грк и пријатељ, не води бригу на грцко удовица, кој да гу води.{S} Него знаш шта је?{S} |
| право Грекос.{S} Јазук, сто га не роди грцко мајка!</p> <p>— Море какво: „мајстор“? <hi>кир</h |
| ша сплео. — Кој вас највише помаже него грцко чаршија; кој вам је мустерија, него Грци, а то св |
| ој па да се брине у ова чаршија за едно грцко удовица?</p> <p>— Па, па, па! — учини Ламбре, као |
| кир-Дума, густа ради, кад изрече реч: „грцко“, поткупи три прста, па их пружи према мајстор-Ди |
| о, лажеш! — јечао је Диша, као да су га грчеви попали.</p> <p>— Не лажем, газда, Бога ми! — одг |
| А када их раздвојише, она се поче као у грчевима савијати и јецати, те је сад опет кир-Ламбре, |
| шити.{S} Последња нада, за коју се тако грчевито ухватио, истрже му се из руку и он тешко засте |
| овом часу тужнога размишљања, мученички грчио од глади, те тако, и не мислећи, ноге га саме одн |
| че глас, да се кира-Атанасија удаје.{S} Грчка чаршија је %честитпла кир-Диши, па ако је, не тек |
| би му било у власти, за цело би се сва грчка чаршија за двадесет и четири сахата иселила у Јел |
| , и поносит на <pb n="16" /> то, што га грчка чаршија у своје „трофеје“ убраја, он се трудио да |
| га је првом женом, Анастасијом, оженила грчка чаршија, и да му је проводаџија био главом кир-Ла |
| нисам ја кир... погана је то реч; то је грчка реч!...</p> <p>— Тако, тако мајстор-Дишо — поправ |
| у није смео тражити помоћи, јер то беше грчка махала; а кир-Диша је сада постао највећи враг Гр |
| ћан, а оно да му бар у дечици проструји грчка крв.</p> <p>У овоме можда и лежи кључ тајне, што |
| ом, чинио он само према угледним људима грчке народности.</p> <p>— Кафа је за људе а не за фука |
| </p> <p>И тако у овој одличној и од све грчке махале <pb n="14" /> уваженој кући, наста такво с |
| ир-Диша био потпуно усамљен; изгубио је грчке пријатеље, а да се враћа својој нацији на то није |
| јући дланом о длан певају оне мелодичне грчке песмице, или одушевљено прате извијање гипких чоч |
| ре.{S} Потајна саревњивост између старе грчке чаршије и младе српске чаршије, која се борила не |
| и подигне углед као равноправноме члану грчке насеобине.{S} Да тога није било, Бог зна би ли се |
| него да потпуно истисне <pb n="113" /> грчки елеменат из српске престонице, поче овоме догађај |
| а удеси и ход онако ситно, као што се и грчки ситно говори. — Ово му је, до душе, већ много теж |
| д воде; многе црквене песме певао је по грчки, а оне, које није умео, удешавао је кроз нос тако |
| ни у чаршији није говорио друкчије већ грчки или цинцарски.{S} А када је већ морао да проговор |
| ворен приступ по свима кућама, турским, грчким, цинцарским и српским; она је била увек пуна дом |
| утврђен печатима и потписима, исписаним грчким и арапским писменом.{S} Мајстор Диша прелете пог |
| ретио, могло се врло лако и обистинити; грчко-цинцарска чаршија, у то време, држала се сложно и |
| и доказао, како је у свему раскрстио са грчко-цинцарском партијом, потражио је и развод брака, |
| а својом женом, толико је омрзао на сав грчко-цинцарски род, и када би му било у власти, за цел |
| роком лицу и носу, сасвим различитом од грчко-цинцарскога, ипак придаваху неку нарочиту сличнос |
| о добру муштерију, али никако као равне грчко-цинцарској нацији.</p> <p>О томе су били оба кума |
| шњавао своје назоре кир-Ламбри и другим грчко-цинцарским комшијама; <pb n="20" /> а то му је са |
| ајстор Диша могао одржати међу оноликим грчко-цинцарским и јеврејским фирмама, које, у тадањем |
| његових родитеља према њему.{S} Међутим грчко-цинцарске кћери некако нису још уочиле ову чежњу |
| о и по Румунији и Грчкој.{S} Капа је та грчког, византијског порекла.</note> <note xml:id="SRP1 |
| ију, те да се тако опере она срамота са грчкога имена, коју је Диша, својим неразложним враћање |
| вао „<title>Тон деспота</title>“, да је грчкој певници било милина слушати га како извија.</p> |
| ани како по Србији тако и по Румунији и Грчкој.{S} Капа је та грчког, византијског порекла.</no |
| и шапутао час проклетство Ламбри и свој грчкој чаршији а сад опет псовку, што није боље отварао |
| на.</p> <p>Може се мислити како је било грчкој чаршији, а нарочито комшијама онога времена, гле |
| ије исприча мајстору све оно, што се по грчкој махали причало, и како се сав свет на чесми смеј |
| у, како се са неким човеком прашта, — у грчкој чаршији и ћор-Ахметовој кафани причало се потанк |
| ди! — јекну Ламбре и стотине псовака на грчком, цинцарском и турском језику праскало је по соби |
| постала већ предметом једне песмице на грчком језику.</p> <p>Није могућно, да је све те „артик |
| и неколико хиљада гроша и ородиће се са грчком нацијом, те ће тако, мало по мало, раскрстити са |
| за свој опстанак пред моћном и умешном грчком чаршијом, него да потпуно истисне <pb n="113" /> |
| устајао, уздисао и псовао све што се на грчкоме језику налазило.</p> <p>— А-а- проклета пцета; |
| на, кира-Анастасија потпуно усавршила у грчкоме и цинцарском језику, тако, да више ни у кући ни |
| у пратњи Јанићија Бика) пролазећи кроз грчку чаршију, пркосно пролазио покрај кир-Думинога дућ |
| ојих врсника.{S} У цркви је увек хватао грчку страну, која се од српске одвајала, као зејтин од |
| ју.</p> <p>А кир-Ламбре само извија час грчку час цинцарску песмицу; пребацио једну руку на Дум |
| ло, кад виде како му газда певуши једну грчку песмицу и како се час по час осмешкује.{S} А чим |
| леђа.{S} Е, кад све тако урадиш, ти да гу одведеш у ђердек и тамо овај четврти запис да спусти |
| не води бригу на грцко удовица, кој да гу води.{S} Него знаш шта је?{S} Кира-Анастасија да уда |
| тално зверају, а трбух и леђа почеше да губе оне уочљиве димензије, те је антерија тужно висила |
| лушао, како се у даљини све више и више губе страсни тонови сетне арије.{S} Тихи жубор из чесме |
| све одати мајстору, јер због ње неће да губи место и да на ново у другога газде започиње занат; |
| ако неуређена, да су се писма на хрпате губила или је пошиљалац често пута на неколико дана пре |
| дати за Грка; ама вас жалимо: лепе паре губите, мустерије ће изгубите и цела чаршија ће да каже |
| бивало, а кад болесница већ поче сасвим губити свест, хаџи-Диша употреби последње средство, пот |
| естита удовица, јадикује за ненакнадним губитком.</p> <p>Но, како се у мајстор-Дишином дому изв |
| етнилом и разлегаше се у шумору лишћа и гугутању кумрија, дође јој лако, мило, као некада, докл |
| , који је пролазио кроз најгушће шуме и гудуре, обзирао се на све стране, да га рђави људи не о |
| је је ћутао и збуњено, натуштених веђа, гужвао један широк орахов лист, што му се у руци нашао. |
| а времена врати се у дућан, али без оне гужве, седе за посао, да ради; но тај посао, што га је |
| не тиче.</p> <p>Међутим, Јанићије је са гужвом кир-Ламбринога одела стигао у дућан и сав збуњен |
| азу из собе дође му друга мисао, извуче гужву од туда и брзо оде низ чаршију.</p> <pb n="65" /> |
| тан.{S} Какав то изгледаш, као да су те гује пиле.</p> <p>Јанићије не одговори, седе за пањ и у |
| провео, дохватила га сада, па га чисто гура напред кроз тесну и кривудаву улицу.{S} Није знао |
| је извела; дала је једном Циганчету две гурабије и обећала му каленицу попаре, само да тркне до |
| </p> <p>— Ти мени дао паре?{S} Зар онај гурбет мени дао паре?{S} Какве паре тражиш, бре?</p> <p |
| нема смисла да седи тако сам, као „еден гурбетин“, поменуше му по десет пута, како од њих бољих |
| виче кир-Диша.</p> <p>— Ела-те, да вас гурнем у трбу! — одговара Ламбре.</p> <p>— Пушком ћу ја |
| ша за то.</p> <p>Мајстор Диша кришом га гурну лактом, да не говори о ценама.</p> <p>— Па колико |
| у, да га пресретне, а у томе кир-Ламбра гурну капиџик и нагло, као да га неко вија, ускочи унут |
| >Хаџији мркну свест; он, као да га неко гурну, улете у собу дршћући од наглога запрепашћења.</p |
| е сорта, — грцко!</p> <p>И ту кир-Дума, густа ради, кад изрече реч: „грцко“, поткупи три прста, |
| .{S} Како ли ће само пролазити кроз оне густе редове разапетих ћепенака и кроз унакрсну ватру и |
| у знак опраштања и поче немарно пуштати густе хладне димове.</p> <p>Тако је кир-Диша покушао да |
| у у оне дане, већ су давно полегали.{S} Густи трњак и зеленило преплавило је Старо Гробље и, јо |
| <p>Топло и сунчано лето грејало је над густим зеленилом београдских башта, челе су зујале и вр |
| уморно лице и ону кајсију, тамо, што је густим гранама тицала један малени прозор, за којим се |
| и, да се софре поставе у башти под оним густим дрвећем, које не да сунцу на земљу.{S} Кира-Мана |
| е пун срџбе и очајања лутао тамо амо по густим трњацима, који су се више Стамбол-Капије богато |
| тише се Зереком право, све докле између густих ћепенака не завише у један ћорсокак баш до Синџи |
| драго шума, осем онога шандуда, чије се густо грање над самим кровом наднело, а који је тако та |
| богато ширили онде, где се данас налази густо насељени Енглезовац.{S} А када га је умор савлада |
| ејак могао провући на површину из онога густога честара хаџијске браде.</p> <p>— Знаш ли ко је |
| ка кад вреба, довуче се између дрвета и густога османлука самоме доксату, из кога се одмах у со |
| ак у Еврејску Махалу.{S} И снажни мирис густога каранфила, босиока и осталога цвећа, који се са |
| овичина кућица са хладовитим чардаком и густом баштом, узрујаше се; момци и деца па и гдекоји ч |
| је те шамаре заједно са газдиним хлебом гутао и чувао их, да их доцније он, кад буде произведен |
| ако свежа и мила, да је Диша од сласти %гуташа очима.{S} И да му не беше зазорно, да своју испр |
| , Шабакидес, Сакаларидес, Даде, Пијаде, Гуша, Нуша, и т. д. била су, у то доба, као градски бед |
| куда ти нишаниш? — смеју се мајстори у Гушанчевој кафани; и тек после ове пакосне напомене поч |
| ни влада,</l> <l>А над гробом у тузи се гуши</l> <l>Вјерни супруг сред жизненог мрака</l> <l>Ко |
| никако да слегне од туда, него га само гуши и гони, да од времена на време дубоко уздахне, или |
| аклетву, осећао је како га нешто у грлу гуши; а када је завршио оно: „тако мени Бог помогао“, л |
| ога живота, тај је облачак постајао све гушћи, те би, по који пут, бацио тамну сенку на кир-Диш |
| рговац нека арамија, који хвата људе за гушу, па вели:{S} Плаћај, бре!{S} Напротив, ти имаш пра |
| молише на свет, расплашили јато домаћих гушчића, који, са својим родитељима, под кутњом настреш |
| ларидес, Даде, Пијаде, Гуша, Нуша, и т. д. била су, у то доба, као градски бедеми чврста имена, |
| а пример да је округао као гоч (бубањ), да се не зна где је шири, да ли у леђима или у појасу, |
| и запевао „<title>Тон деспота</title>“, да је грчкој певници било милина слушати га како извија |
| и од куда.{S} Послао је два „чирачета“, да га траже, али, када се ови вратише и јавише, да га н |
| посла.</p> <p>— Даћете јој ове „апове“, да прогута, чим се освести! — рече хећим строго и даде |
| времена на време, слао своје „чираке“, да се нађу тетка-Маци у послу, а он је седео у радњи по |
| <p>Но та зарицања беху и сувише слаба, да бар за који тренут стишају метеж, који му је подхват |
| му дође чисто као нека душевна потреба, да бар пред зидовима и јеменијама јасно изрекне њезино |
| чем и, као први комшија и мушки глава, да јој обрати пажњу то на ово то на оно, тек колико је |
| нило да Лепосава нарочито тако удешава, да је њој баш мило, што јој се испод широких рукава кош |
| а струка.{S} Слика необично примамљива, да се Јанићије једва уздржао, да не понови оно што је п |
| мала ситница, али ипак толико уочљива, да је многи од хаџија после, кад се у своју отаџбину вр |
| /p> <p>Мајстор-Дишу силно заинтересова, да види и целује свети ексер, и он се упути са хаџи-Зос |
| , јави му о стричевој смрти и саветова, да што пре дође, те да прими наслеђе.</p> <p>— Ти да по |
| > <p>Јецање кира-Анастасије опомену га, да се не сме оклевати и да му ваља ма шта предузети, те |
| а ноћиште, изненађени скупише око њега, да чују шта му је.{S} А када им Диша исказа своју несре |
| накусурати.</p> <p>— На полицију њега, да се протера од куда је дошао — одговори кир-Дума.{S} |
| није било никаквога оправдана разлога, да на њезин позив не оде.{S} Ко зна како ће <pb n="141" |
| рњош хамалин толико је мучио због тога, да је она отишла једноме дервишу, те јој овај даде запи |
| кир-Думи и његовима јако стало до тога, да баш он узме кира-Анастасију, те да се тако опере она |
| тако ђаволасто <pb n="128" /> погледа, да све оне стеге, које му душу до мало час сапињаху, по |
| опусти, пре него ли што сам не погледа, да се с ким на улици не сукоби.</p> <p>Анастасија је од |
| а одшкрину врата и тајанствено погледа, да их ко не ослушкује, а када се увери, да никога нема, |
| Ближио се тако пажљиво и спреман вазда, да се у згодном часу сагне, како би га прелетео калуп, |
| Шта велиш, бре?</p> <p>— Немој, газда, да ме шаљеш тамо: немам образа да јој на очи изиђем.</p |
| па се усуди да запита.</p> <p>— Газда, да ли да ти донесем хладне воде?</p> <p>— На! — простењ |
| а да се са познатима састане, од стида, да му на улици не честитају; а ако га ко на улици и зау |
| неко тресе.</p> <p>— Е ли искате вода, да се повратите?</p> <p>— Отрова, кучко, отрова! — стењ |
| зид и кад вам је шегрт подметнуо леђа, да се попнете?</p> <p>— То није истина! — узвикну мајст |
| ава и сада га удари тако снажно у леђа, да је толико звекнуло, да је чак и тетка Маца, која је |
| у.{S} Познавала је она адет свога мужа, да сву срџбу, коју је са сокака донео против кога му др |
| Диша није имао у рукама никаква доказа, да га је хаџи-Зосим покрао; а и када би успео да докаже |
| Зосим. — Бог кад хоће, све може.{S} Ја, да немам деце пуну кућу, не бих жалио ни триста гроша з |
| ако раде поштени људи.{S} Знала сам ја, да си ти честит и да онако мора бити, како ти кажеш.{S} |
| затребало, слао је из дућана Јанићија, да му донесе, па чак је од некога доба у дућану ручавао |
| и, ма на који начин, подмити Јанићија, да ћути.{S} Ово беше једини излаз, да се сачувају од ср |
| стор Диша је у залуд очекивао Јанићија, да се врати; њега не би ни од куда.{S} Послао је два „ч |
| ра-Анастасију казују; хајде на чаршија, да чујите.</p> <p>И збиља, мајстор Диша и сам поче увиђ |
| мо се погодио код једнога газде сељака, да му чува овце само за храну, па је код њега остао све |
| на удовица само, бежи од ње три конака, да ти не унесе несрећу у кућу.{S} Него сада отварај очи |
| , па кад не беше топлог сунчевог зрака, да се на њему сунча, добра му је била и хладна месечина |
| по од њега, паметног и угледног човека, да једну честиту кућу на глас износи.</p> <p>Лепосави с |
| ута:</p> <p>— Поздравила те моја мајка, да одмах дођеш.</p> <p>— Какву послу имам ја сас твоја |
| ави.{S} Антерија је била толико широка, да је могао четири пута око себе обмотати, а цеванице њ |
| ко ће ми веровати, кад будем казивала, да се моје дете није од мене мицало?{S} Знаш ли шта лај |
| честитала му и „као сестра“ саветовала, да што пре свршава сватове, докле му невеста није „отиш |
| свога мужа и тако му се предано одала, да хаџија, и ако осећаше потребу да се на њу извиче, шт |
| а је то таким одлучним гласом исказала, да су комшинице одмах пресекле разговор у томе правцу, |
| ог знаде, докле би ова идила потрајала, да је кир-Дума, устабаша бакалског еснафа, не пресече к |
| рје, али је и она неко време остављала, да се ствар сама собом развија, и без сумње чекала згод |
| с тобом, зете!{S} Од куда сам ја знала, да ће она котао теглити!{S} Ја нисам ни била у мутваку |
| га тако осрамоти, па баш када би знала, да је за такво дело не би вратио њезиној фамилији на ви |
| ла ничега.{S} То је, као у воску знала, да тетка Маца није од оних жена, које једва чекају да с |
| евала.{S} Није шале, толико се препала, да се не обеси ради ње. — Ох!{S} Ох!{S} Баш је добар!{S |
| ма кућама, где је тетка-Маца навраћала, да разбере о кира-Анастасији.</p> <p>А докле је тетка-М |
| ака глад, која га је већ толико стегла, да је лепо осећао како га по трбуху коље, нагони га, те |
| он у наше радње шаље по једнога анђела, да нам имање до повратка сачува.{S} Хоћеш ли да те ђаво |
| му удовица не остане на сокаку, желела, да јој свадба не буде велика, њени стараоци, кир-Дума и |
| ико око распремања и дотеривања занела, да је потпуно заборавила зашто све ово ради, нити јој ј |
| луком, и чија је молитва најзад успела, да га друга жена, на седам година по венчању, обрадује |
| .</p> <p>Још тетка Маца није ни успела, да покаже Јанићију ма какву тешку ствар за дизање, кад |
| pb n="171" /> ипак мало по мало успела, да надвлада зета и да Лепосави створи што ширу самоупра |
| , која је целој чаршији мозак завртела, да буде његова жена, — то је било тако мило, тако неоче |
| важно гледати.</p> <p>— Е то сам хтела, да преда мном отвориш уста и да мене запиташ.{S} Гледам |
| рује. — Но судбина је ваљда тако хтела, да Јанићије добије ону ћушку и да Диша не сазна за оно, |
| јучерањи дан севну у памети, није била, да сазна шта је са његовом женом.{S} За њега је она пос |
| — Како да нећеш?{S} Шта сам ти урадила, да онако учиниш?{S} Ја ћу да скачем у Дунав — ја не сме |
| а-Анастасије.{S} Газдарица му наредила, да то однесе и да је поздрави, да не иде никуда из куће |
| а ма и за кратко освестила и затражила, да је водом напоји.</p> <p>Тако је било и овога јутра.{ |
| настасија га је тако сестрински пазила, да му се његово ћутање богато награђивало.</p> <p>Но у |
| ако је кад затребало; а кад би опазила, да је ко од њих лабав у служби или да своје прсте почеш |
| >Била је у томе часу тако свежа и мила, да је Диша од сласти %гуташа очима.{S} И да му не беше |
| е он безусловно веровао, беше наменила, да се баш Анастасијом Бенџином ожени, а Бенџа опет није |
| аш од Јанићија.{S} И ако је све чинила, да га умекша и задобије, да ћути, она се бојала да неће |
| би, да је кира-Мана сваки час стрепила, да је не позове у собу.{S} Познавала је она адет свога |
| S} Чинило му се, кад га је она ударила, да га је захватила нека несхватљива страст да је стегне |
| вичиној кући, али му је она одговорила, да то никако не може бити. „Не смо ми — вели — како срп |
| да се суди, она је из Галца одговорила, да јој Диша ништа не треба: „а ако искам да по месечина |
| а повери своју замисао, јер је слутила, да би је он од тога одвратио, једно што је пут за једну |
| .{S} Што је у првом тренутку наслутила, да је Јанићије одао, сад је јасно видела.</p> <p>И за ч |
| , да се и кира-Думиница помало плашила, да она „ватра“ не опече и њезина супруга.</p> <p>Како м |
| вера хаџијска.{S} Зато он пушта ђавола, да нас на хаџилуку искушава, али, докле се ми овде бори |
| е тога и Маца би била најбоља контрола, да му домаћицу од злих очију сачува.</p> <p>Све је то т |
| јчица, која је сада већ толико израсла, да је набујала у једру и живахну девојку, мало по мало |
| мо једаред месечно, када би се кренула, да из државног „казначејства“ прими десет цванцика пенз |
| Анастасија за цело не би јаче вриснула, да јој се наместо његово јавио у соби пок. кир-Бенџо; ф |
| ој кући, обузела му је сва остала чула, да није ништа чуо шта га она пита; а онај бесмислени по |
| користи; јер у који год би дућан дошла, да штогод купи, свуда би добијала на поклон по које шећ |
| ја је после била овде, плакала и пошла, да се дави, а ја сам се онда сажалио, па сам јој дао др |
| неколико у њему остао.{S} Потајна жеља, да се врати кући, да се још једном, макар и крвнички, п |
| еднога храма на Витавари.</p> <p>— Ама, да ли је у истини то баш онај ексер? — упита мајстор Ди |
| ку молитву и принесе ковчежић хаџијама, да га целују.</p> <p>У сандучету је било пуно памука, а |
| да се Лепосава одупрла и таквим жељама, да тка платно како би Диша хтео; али зато Диша изналажа |
| кир-Ламбре ни речи; проглави вилицама, да нешто одговори, но грло га издаде и место да изусти |
| праћакала, ударала га обема песницама, да је пусти.</p> <p>— Пашће, пусти је! — викну Маца за |
| ложницу, њему толико залупа у грудима, да мораде застати.</p> <p>— Немој, хаџија, још! — рече |
| аши високу полицу, па се извила леђима, да ти се чини, сад ће се у струку сломити.{S} А дебели |
| лости, па се увек тако намештао леђима, да је чисто нукао, само да продужи што је започела.</p> |
| мати!“ А после би подвикнуо жандармима, да извуку мацке и да на њих повале мајстор-Дишу.</p> <p |
| <p>Анастасија нервозно мрдну раменима, да је не тиче руком.</p> <p>— Ама, што си се препала?{S |
| душу увукао, тако се заквачио ноктима, да га ни за реп ни за уши не могаше извући одатле.{S} Н |
| рава над својим <pb n="153" /> момцима, да без његове воље и допуштења није момак могао распола |
| одговори ма шта, да је нападне речима, да јој каже како је превртљива; али све то запе у грлу, |
| како би се изразио њезин кум, кир-Дума, да је нешто од куда на ово наишао.</p> <p>Место опрошта |
| а.{S} Много доцније уверио се кир-Дума, да га је Ламбре обмануо и да је заједно са кира-Анастас |
| абленуо у њу; а она тако исто узрујана, да јој се недра од наглога дисања дизаху и спуштаху, ст |
| првим зачетцима и била тако неуређена, да су се писма на хрпате губила или је пошиљалац често |
| као девојче!{S} Бог је наредио на жена, да не једе џабе лебац, — вели кира-Мана.</p> <p>— Ето, |
| ла је кир-Дишу на ручак, тврдо уверена, да ће га потпуно саломити.{S} Али се преварила.{S} Кир- |
| њак, прави богоугодник, за кога се зна, да никада ништа не једе <pb n="192" /> него пије само н |
| >— Знам, знам, Дишо; али свет и то зна, да ти не избијаш из моје куће; зна свет да тетка Маца и |
| левају.{S} Ваљало је да се одмах сазна, да је Лепосава испрошена и обележена, па је тако и урад |
| вој жељи, да се ништа о овоме не дозна, да се кира-Анастасија са Дишом измири, а он као и до са |
| т у памет, као оно пре неколико година, да га остави.{S} Онда, док је Јанићије био још дете и м |
| га човек ужива.{S} Зар то није истина, да баш онда кад човек мисли да је најсрећнији, дође неш |
| Али круна свега била је његова вештина, да пробије врата — главом.{S} Залети се, подвије главом |
| већ уздигнута <pb n="181" /> и спремна, да крену низ Дунаво Црноме Мору.{S} У цркви је Диша одс |
| аје.{S} А рука јој је била тако срећна, да и оне жене, које су већ сваку наду изгубиле, морадош |
| а пољска вечера није била тако издашна, да га за дуже време засити.{S} Имао је здрав и необично |
| извео одлучно и без дугога размишљања, да му не цепаху душу два снажна осећања, која му сваку |
| .{S} И Ламбре такође беше тога уверења, да тога мангупа не треба трпети, да барата и сербез ход |
| са великим успехом долазио до уверења, да је у целој ствари потпуно невин.</p> <p>— А баш ако |
| ту на прагу, у њему се појавила сумња, да то што је обећао није добро и да ће газда-Диша и без |
| е душе.</p> <p>Газда Дишу обузе слутња, да му је жена напустила кућу, и он је поче из гласа по |
| љада гроша.</p> <pb n="178" /> <p>— Па, да Бог да да, још толико зарадиш!</p> <p>— Ама за кога? |
| посава ни да прослови, а срце јој лупа, да му ударце чује.</p> <p>— Да те дам Јанићију, шта ли? |
| и слушао, како му срце на махове удара, да пробије груди.</p> <p>Лепосаву дирну ово и она му се |
| мало блата, игрукала је провидна јара, да очи заслепи.</p> <pb n="59" /> <p>Јанићије ступи у х |
| ила је за његове године и сувише стара, да би јој се могао пожалити.{S} Са Лепосавом опет не би |
| ноћити, хаџи-Диша завуче руку у недра, да из кесе извади ситнине, али на своје велико запрепаш |
| рица тако хладно и без икаквога обзира, да је старац одмах опазио, како ће боље бити, да што пр |
| е права и могао је силом да га примора, да му у радњи остане; али сад је већ сасвим друкчије.{S |
| дала, па сада тетка Маца зове мајстора, да му се на њега пожали.</p> <p>Може се помислити, шта |
| да и нешто по турски кроза зубе скреса, да кира-Мана једва имаде времена да му се уклони.</p> < |
| чега долазе.</p> <p>— Јазук, кир-Диса, да остарис брез зена; јазук, бре!</p> <p>— Па.... смеши |
| } Од свих му се најподеснија чинила та, да некако кир-Дума измири Анастасију са Дишом, а он да |
| лони.</p> <p>Уђе у собу, заригла врата, да му нико не улази, <pb n="98" /> па се, као да је Бог |
| устрије и јаче песницом лупати у врата, да се од удара тресла.</p> <p>Али из куће ни живе душе. |
| Најпосле дошао је до једнога резултата, да би најбољи начин, који би одговарао потпуно његовоме |
| чешће одашиљао чак до другога сокачета, да пресретне мајку.</p> <p>— А како би било да пођем и |
| ло је то, да је на прагу новога живота, да је тај човек, за кога се удаје, налетео на њену удов |
| му калфа не дође, те Маца посла шегрта, да га у чаршији потражи. — Час по час узнемирено је ист |
| и, слао је и са зебњом очекивао шегрта, да му јави шта је код куће.</p> <p>Јанићије опет, кад г |
| ребало је тих дана да има стотину уста, да би могао наодговарати свима питачима, са којима се у |
| уне.{S} Хтео би да јој одговори ма шта, да је нападне речима, да јој каже како је превртљива; а |
| ако он никоме у својој кући не допушта, да што противу његове воље и о својој глави ради.</p> < |
| хаџи-Зосим са највећом оданошћу обећа, да пронађе неког пустињака, који је тумачио снове, те д |
| ојницом ужеже, а која са китицом цвећа, да јој чело главе метне.{S} Хаџи-Диша је збуњено гледао |
| лопише врата, распучи, те им даде маха, да што слободније одахну.</p> <p>Дани за данима протица |
| </p> <p>— Срамиш се од звезде и месеца, да те не виде с мужем у башчи, а не срамиш се да те шег |
| момци и деца па и гдекоји човек истрча, да види шта је, а на капиџицима од башта начичкале се м |
| ни, да их прате.</p> <p>Виде хаџи-Диша, да му не вреди тражити га, и врати се кући.</p> <p>— Су |
| а душу навали.{S} У једно време покуша, да стресе са своје душе овај притисак, размахну да ради |
| љао са стране Кајабурме.{S} Нестрпељив, да што пре изађе на обалу, попео се хаџија на крму, шак |
| га баш ништа не занимаше.{S} Напротив, да је смео запушио би јој уста и изгурао из мутвака, у |
| њу, који јој није ни род ни помози Бог, да ту није било некога рачуна.</p> <p>Сплетка је од нек |
| и и по једну киту цвећа, тако сређеног, да је удовица из њега могла прочитати и све жеље онога, |
| око куће и деце, често није имала кад, да се подаје материнскоме болу.{S} Деца јој у неколико |
| ну сам.{S} Јанићија је отправио у град, да однесе један пар местви<ref target="#SRP19061_N2" /> |
| ла.{S} На позив суда да дође у Београд, да се суди, она је из Галца одговорила, да јој Диша ниш |
| ка-Мацина створила јој је толики углед, да се њезин глас могао у многим кућама сматрати као гла |
| џик, па за неко време престаја уза зид, да сачека када ће кир-Диша проћи.</p> <p>Кира-Анастасиј |
| лико година хранио и мучио се око тебе, да те занату научим, па сад, кад сам те спремио, да оде |
| , зашто ме даде на оно кавурско чкембе, да ми очи испије, младост отрује!</p> <p>Кир-Ламбре, уз |
| тка Маца за кратко време изађе из собе, да нешто види у мутваку, те тако Диша и Лепосава осташе |
| рлија завлаче, те хватају слепе мишеве, да их после удавачама, за њихове враџбине, продају, зав |
| , намаза рану зејтином, даде јој апове, да прогута, и, кад своје лекове наплати, оде из куће.</ |
| радње, он би га тако издеветао за све, да се до века сећа, како је нечовечан био наспрам свога |
| вих леђа.</p> <p>Јанићије је чинио све, да до краја увери себе о својој братској љубави, и што |
| рити послове у дућану без икакве бриге, да ће га преварити.{S} И баш са тога гледишта он се јак |
| ! — одговори Јанићије.</p> <p>— Па, де, да видимо, ако си јунак.</p> <p>Још тетка Маца није ни |
| ледњом одлуком, која му даде неке наде, да ће се ова ствар ипак на добро свршити, он пожури тет |
| Думи чисто лакну, кад из писма сазнаде, да му је пријатељ жив и здрав.</p> <p>— Паметно глава — |
| е потпуно разбистри од забуне, застаде, да се обазре где је.{S} Пред њиме је треперило широко Д |
| а?{S} А? — запита тетка Маца и застаде, да мало одахне и по своме обичају сачека, докле се не с |
| уче своју из његове руке и брзо устаде, да јој мајка не би гледала како седи поред Дише.</p> <p |
| се.</p> <p>— Збогом, пријатељи! — Деде, да се пољубимо! — чу се Јанићијев глас и пред крчмом на |
| ека му буде и тако, — рече Маци и седе, да вечера позну вечеру.</p> <milestone unit="subSection |
| о.</p> <p>Мајстор рече Јанићију да иде, да спава.{S} Јанићије се диже од совре, целива у руку п |
| претучен занеми.{S} Сада тек, кад виде, да из ове кући може изаћи само го и бос, њему се учини, |
| а му потрча на сусрет, али и сам увиде, да би то било неприлично да он, један мајстор, своме ше |
| и додаде нешто по турски.{S} Маца оде, да му отвори, а хаџија, седећи на чардаку стаде ослушки |
| тора, па онда тетка-Мацу у руку, и оде, да се измије.</p> <p>И све то што се дешавало око њега |
| саханчић, а у шарену чашу хладне воде, да послужи мајку, кад из собе изиђе.{S} Маца већ устала |
| нуше, он прибра снагу и крстећи се уђе, да види покојницу и да је целује.</p> <milestone unit=" |
| х не прекиде Канче, која у тај пар уђе, да им јави за долазак Ламбрин.</p> <p>Фудул-Стаменка ис |
| газдарици цванцик у руке и да јој каже, да ће све одати мајстору, јер због ње неће да губи мест |
| нежењен.{S} Е, па онда ко ту да докаже, да у томе нема нечега.</p> <p>— Па шта да радим сада?{S |
| те руку и мало повуче себи; он се наже, да боље чује.</p> <p>— Да му кажеш...{S} Диши... јер ја |
| дигне руке и да употреби све што може, да свога најдражег пријатеља, Ламбру, сачува од пушке Д |
| главу и страшна забуна толико га обузе, да му у један мах изгледаше, да ће се таван на њега сру |
| а толико је слабост и нека ватра обузе, да паде у постељу и тако цео дан лежаше у бунилу и несв |
| њим и на све могућне начине гледела је, да стиша преплашенога човека.{S} Износила му је примере |
| твори капиџик.{S} Прва помисао била је, да је мајстор Диша дошао, да се разрачуна с њим, и он с |
| журно иде.{S} Још из далека опазила је, да је хаџија нешто узбуђен.{S} Хаџи-Диша не даде јој ду |
| обе, као из једнога грла, салетеше је, да послуша.</p> <p>— Грехота, џанум, да остариш као дев |
| лавније било, постигао је.{S} Видео је, да испосник хоће да се погађа, а што се цене тиче, то м |
| Јанићије, као и сваки други, грабио је, да што раније дође на чесму, како би што дуже на <pb n= |
| е Ламбрине, или, боље рећи, одложио је, да се на њих врати као на последње средство, ако не усп |
| болети своју домаћу несрећу; мислио је, да од срамоте неће смети на улицу изићи, па ето где се |
| и покојника и његове удовице, журио је, да се што пре чаршија умири.{S} И тако, сви разлози бил |
| а му одговори; <pb n="118" /> журио је, да што пре изиђе из ове немиле куће.{S} На пољу удахну |
| ао, али као човек од рачуна одлучио је, да за свој новац не купује другима „на веру“.</p> <p>— |
| како му драго, тек све ово ускорило је, да се овај разговор поведе баш сада, тако рећи пре него |
| утврдити тако на пречац.{S} Главно је, да су једно другоме вазда пакостили; често би се пута, |
| S} Све што је од других дознала, то је, да је у Галцу са кира-Анастасијом отворио малу бакалниц |
| и.{S} Оно, у шта је био сигуран, то је, да је девојка честита и за цело му не би довела у кућу |
| еограду.{S} Једно што је осећао, то је, да ће сав онај углед, који је до сада имао, пасти у пра |
| ино што би га из дућана повукло, то је, да, од времена на време, отрчи до куће и обиђе децу.{S} |
| је, како је чула од друге, а уз то је, да би догађај био што потпунији, описивала све поједино |
| у.</p> <p>— Боже дај!{S} И време му је, да и у нашој кући дете заплаче!{S} Па сада, ћерко, не л |
| нека врста касине, где се свет састаје, да чује шта има ново или да сам исприча, шта је данас и |
| а у недрима од страха тако силно бије, да јој је кошуља од танке ћерћелије, кроз коју су рудел |
| је све чинила, да га умекша и задобије, да ћути, она се бојала да неће моћи очувати тајну, коју |
| поведио да га окују у најтеже букагије, да га метну на магаре, али не као што се јаше него лице |
| онај зрачак љубави и страх од чаршије, да му срамоту на смеј не изнесу.</p> <p>Најпосле дошао |
| ор-Дишу, поче махати и давати му знаке, да сиђе.</p> <p>Морало се нешто особито важно десити, к |
| на миру, него тражише на ново прилике, да се расправе.</p> <p>И овога часа Јанићије већ беше о |
| на после овога није му се дало прилике, да се са Лепосавом на само састане.{S} Навлаш је врло ч |
| обмотати, а цеванице његове тако танке, да су у оним чампарима изгледале као танка сламчица, за |
| е.{S} Испела се на прсте, уздигла руке, да домаши високу полицу, па се извила леђима, да ти се |
| ве биљаре, које су јој усрдно помагале, да спасу Лепосаву, не помогоше.{S} Дан из дан Лепосави |
| његову шумору.{S} Комшије су навраћале, да чују што о Диши, а и да узгред виде, како се одржава |
| искрено, да су комшинице једва успеле, да је сачувају од какве му драго несреће.</p> <p>На сре |
| азу, оне су се свим средствима трудиле, да из прошлости лепе удовице ишчачкају макар и једну тр |
| {S} А ове две куме толико су се пазиле, да су једна другој без икаквих истраживања на голу реч |
| ак тако детињски насмејане и тако миле, да им се не би могло одолети.</p> <p>Томе изразу није м |
| р-Бенџе, а нарочито жене њихове журиле, да спрече сваки могући пожар, који би се могао ма када |
| разговор у томе правцу, јер су осетиле, да им она не би ништа казала, баш и када би у истини шт |
| <pb n="135" /> <p>То је толико заболе, да је покушала све што је смела, само да отклони опасно |
| де и разговоре, а многи и да га замоле, да им из светих места ово или оно донесе.</p> <p>Лепоса |
| удо, што је, мало по мало, успео дотле, да су га у чаршији сви Грко-цинцари почели убрајати као |
| ко што, али њезине очи тако су севнуле, да га је тај поглед јако подсетио на онај догађај.</p> |
| своју жену, која је скочила из постеље, да му отвори, поче је тући и гњавити тако, да се једва |
| епркати, рашчепркава.</p> <p>— Најбоље, да ја престанем ићи тамо! — помисли и крете у дућан.</p |
| туђином.{S} Требало је да прође време, да залечи ране, да се разабере и обазре око себе; јер с |
| уста, а за тим поседише још неко време, да се нахвале доброте и вредноће будуће кира-Дишинице, |
| адњу у невреме оставио, а у исто време, да на прагу свога новога живота покаже својој вереници, |
| , мало по мало толико је овладала њиме, да јој више ни у шали није враћао ударце, када би га ов |
| а и по целоме хришћанлуку београдскоме, да је то свети човек, да односи болести и недуге као ру |
| и куда ће.{S} Остане ли тврдо на томе, да га не прими, онда је сасвим пропао; код другога газд |
| грешку опрости.{S} Надао се чак и томе, да ће се правдати, па, можда, и утерати у лаж и Јанићиј |
| итао, и свакога часа слао до кира-Мане, да сазна је ли кир-Ламбре код куће.</p> <p>Али прође и |
| бало је да прође време, да залечи ране, да се разабере и обазре око себе; јер сви ови Срби, ком |
| уме и гудуре, обзирао се на све стране, да га рђави људи не опљачкају или да се једним непромиш |
| ре и толико је стрепила од њене љутине, да је морала пред њезиним разлозима устукнути.</p> <p>К |
| хтавица, а у срцу толико бола и љутине, да је као махнит трчао кући, те да неверницу на месту у |
| претио на све начине.</p> <p>— Чапкуне, да би чапкуне! — дерао се Диша <pb n="164" /> — Мислиш |
| ове и тако ударише у пијанку и певање, да се чак и њему — кафеџији — учинило много, те је прес |
| лазак у дућан и онако срдито захтевање, да јој мајстор Диша одмах дође, протумачио је он сасвим |
| и то није сметало комшилуку ни најмање, да мало доцније, из оног ранијег снебивања и потајног о |
| 4" /> уваженој кући, наста такво стање, да се већ и у комшилуку почело о томе расправљати.</p> |
| све то за што?{S} Само за једно сећање, да се и на њега, ма и под старост, насмешила срећа и ту |
| лико су утицали на побожно расположење, да је са неком нејасном стравом и трептањем срца очекив |
| шља што да предузме.</p> <p>Нема сумње, да би кир-Диша, као и многи други, ово питање извео одл |
| у гомилама хрли пустињаку са Витаваре, да види свети ексер, да се и њему помоли и да приложи к |
| да га баш сада остави.</p> <p>— Магаре, да би магаре!{S} Шта му је наспело! <pb n="160" /> И да |
| ја дузна остала! — Иска, маторо магаре, да по месечина кроз бакчу спацира сас мен!{S} И како да |
| и је појео паре!</p> <p>— Кога ви, бре, да клепећете?{S} Сто сам ја на вас скривио, да ме клепе |
| за образ, а она му казала: „Зашто, бре, да ме удаш за овај тулум?“</p> <p>Мајстор Диша више ниј |
| мрштио, кад би у дућан ушао кир-Ламбре, да види шта раде и да му обрати пажњу, да не оставља ду |
| мен?</p> <p>Девојче се пажљиво обазре, да га ко не чује, па онда на пола гласа прошапута:</p> |
| %јо осећао да би требало да је презре, да јој се освети, да је уништи; али у исто време и да м |
| мном можеш спрдати!{S} А знаш ли, море, да те ни сам Господар Милош не би од мене сачувао, само |
| ија да превари таквога човека!{S} Море, да сам ја нешто у власти, ја бих њој...</p> <p>У свако |
| е као и на Турке мрзели.</p> <p>— Море, да је он човек на своме месту, зар би се клонио наших д |
| , у зору, кад сви шегрти устају и журе, да испред дућана почисте и по дућану полију воду, устад |
| тених руку уза сама врата и снебива се, да ближе приступи.{S} Мајстор Диша је са пуно чежње нек |
| ознаница кира-Анастасијина, примила се, да у младожењиној кући дочекује госте.{S} Диша није има |
| тако лако.{S} Ено је у соби, спрема се, да пред свога домаћина не изиђе постидна.</p> <p>Диши и |
| ијероглифа и старих шилтова, досећа се, да је оно кожа њезиног рано изгубљеног супруга, лисца, |
| окрене противу своје жене и, разуме се, да на њојзи своје незадовољство излије.</p> <p>Са заваљ |
| дно џангриза својој жени.{S} Разуме се, да је он био увек на Лепосавиној страни.{S} Није могао |
| ађати, шта је томе узрок.{S} Разуме се, да је било сијасет прича и узрока; свака жена причала ј |
| да га човек не би познао.{S} Разуме се, да се Лепосава одупрла и таквим жељама, да тка платно к |
| а из авлије на улицу.</p> <p>Разуме се, да је Ламбре, покрај све своје чежње да се што пре саст |
| како му шегрт још стоји и не помиче се, да прихвати путничку бошчу, коју му је пружио.</p> <p>— |
| ла.{S} Другарице Лепосавине сјатише се, да јој честитају, а Лепосава их је са златном огрлицом |
| о!{S} А на кира-Анастасија поздрави се, да тој кадаиф једе сас кога је јела и до саг!....</p> < |
| утати на ухо, <pb n="63" /> трудећи се, да је умири и подигне са јастука, у који је заронила ли |
| ио иза мутвака на цепаник, надајући се, да ће се она сетити, па макар и сажалити, <pb n="129" / |
| стаде некако непријатно и учини јој се, да би требало да га ма на који начин опомене на мало ве |
| лну погрешку својих родитеља трудио се, да изглади тиме, што је од прве младости своје градио п |
| се у њему.{S} У један мах учини му се, да од свега тога не може да дише.{S} Он се ухвати обема |
| ла много зрелија и лепша; чинило му се, да је до пре четири дана била тек као једва растворен п |
| убише његово беснило.{S} Учинило му се, да му је баш то открило у потпуности све оно, о чему је |
| у мало што не дрекну.{S} Учинило му се, да га је за руку ухватио кир-Диша, трже руку и одскочи |
| одскочи, испусти јастук, што га понесе, да га постави у чело миндерлука и тако, као занета, ост |
| ето! —- виче кир-Диша.</p> <p>— Ела-те, да вас гурнем у трбу! — одговара Ламбре.</p> <p>— Пушко |
| } Ви само да му чувате чест и да знате, да една паметна и честита жена нема засто да плаче за м |
| екипе и са узмахнутим песницама полете, да је удари.{S} Али у који час налете, кира-Анастасија |
| .{S} Тај њезин поглед толико га помете, да је изгубио сваку кураж да јој џангриза; али, кад на |
| Јанићије, <pb n="170" /> били те среће, да свој први пламен младићске љубави преобрате у „брати |
| ва од урока или какве му драго несреће, да је свети човек морао узети у помоћ још једнога младо |
| е, а од туда наврати и код Дишине куће, да обиђе и извести кира-Анастасију, како јој је супруг |
| цо, не зови је сада; одох прво до куће, да јој донесем нешто.{S} Па онда већ биће боље...</p> < |
| заливен ћутао и очекивао од тетка-Маце, да она сама пронађе пута и начина шта да се ради.</p> < |
| и башче до <pb n="18" /> кира-Думинице, да јој јави за новост, коју је, прислушкујући кроз кључ |
| отрчала је у комшилук до кира-Думинице, да разабере, неће ли кир-Дума знати са чега јој је муж |
| и се на тетка-Мацу, која га задржаваше, да бар једну кафу попије и да се мало примири.</p> <p>О |
| га обузе, да му у један мах изгледаше, да ће се таван на њега срушити.{S} Последња нада, за ко |
| ло, као некада, докле још и не мишљаше, да ће је судбина предати мајстор-Диши.{S} Па и овај Јан |
| зиђе у мутвак.{S} Сад њих двоје осташе, да се споразумеју и утаначе дан прстена и сватова.{S} К |
| И свему је она крива.{S} Ње да не беше, да га она није својим понашањем намамила на онај загрља |
| тице дала Анастасији један разлог више, да се одупре кир-Дишином наваљивању. — Кад не може по х |
| тада баш није могао ни замислити више, да му ваља своје обећање одржати.</p> <p>До овога догађ |
| аже, али, када се ови вратише и јавише, да га нигде нема, он одмахну главом: „Побеже нам поганс |
| ез ње осећати, и страх од мајстор-Дише, да га усред чаршије не нападне.{S} Па онда, тиштала га |
| шта лаже?</p> <p>Оба шегрта потврдише, да је заиста донео нечије дреје и да их је однео некуда |
| <p>А када га већ и срце и разум гонише, да се осврне на тако убедљиве разлоге кир-Думине, њему |
| се проводаџије са својим женама дигоше, да иду, а удовица их испрати до самога капиџика.{S} Кир |
| p>Фудул-Стаменка и Канче једва стигоше, да беднога Ламбру спасу од ноката раздражене Анастасије |
| да не би сумња на њих пала, пристадоше, да се над сваким <pb n="200" /> од њих изврши преметачи |
| посумњати; то му је био очевидни доказ, да је све онако било. — Јер, да није крива, зашто би вр |
| ија, да ћути.{S} Ово беше једини излаз, да се сачувају од срамоте, која их је у чаршији чекала. |
| а поткупи уста и привуче Лепосаву себи, да јој бар за часак заклопи то око, које га је онако жа |
| м и турском језику праскало је по соби, да је кира-Мана сваки час стрепила, да је не позове у с |
| з собе, зашто да му се до сада не јави, да пита треба ли му што!{S} Је ли он муж и господар у к |
| аредила, да то однесе и да је поздрави, да не иде никуда из куће, јер ће јој она доћи на посело |
| ко — одговори Маца и даде миг Лепосави, да изиђе у мутвак.{S} Сад њих двоје осташе, да се спора |
| Диша кући, уђе у собу и рече Лепосави, да иде у мутвак, јер хоће са њеном мајком да разговара. |
| па да је појури, ни да је опет остави, да му се онако смеје. — Ово девојче, коме је тада могло |
| вори Лепосава и седе у постељи, бајаги, да их шаком шчисти.</p> <p>— Хајде, хајде!{S} Даћу ја т |
| подиже својој „честитој“ жени, у нади, да ће се тиме спасти љуте гриже, која му је савест прит |
| е душе овај притисак, размахну да ради, да се заборави; једаред покуша и да запева, — али му се |
| ио је толико неодлучан да ма шта уради, да га је сада било чак страх и на улицу да изиђе.</p> < |
| Дишине.</p> <p>— Ама не тако, већ кажи, да ти чујем гласа.</p> <p>— Хоћу! — одговори Лепосава и |
| али на своје велико запрепашћење опази, да му ни кесе ни новца нема.</p> <p>Хаџи-Диша је престр |
| а дигоше и одоше право кира-Анастасији, да и с њоме ствар удесе.</p> <p>А мајстор Диша оста у д |
| вршило; али ти примери беху тако ретки, да је хаџија тек сада осећао, како би то добро било, ка |
| очи своме мужу тако дрско и изазивачки, да се овај чисто забезекнуо пред тим изразом.</p> <p>— |
| поганиш?{S} Јесам ли ја Френк, шта ли, да се бацаш блатом на мене?</p> <p>И Бог зна шта би још |
| ућана оде, буди ексик-хаџија; желиш ли, да ти ђавола савладаш и да ти анђео радњу води, издржи |
| арале.{S} Неко је врискао од бола, али, да ли Канче или њена другарица, то није знала.</p> <p>Н |
| лично јаве; они су чезнули, очекивали, да се сама кира-Анастасија досети, а ова опет редовно ј |
| и на своја колена.</p> <p>— Хоће, вели, да се врати, али тако... продужи Маца и на половини реч |
| ихове на гробу друге му жене, где вели, да тај „памјатник“ подиже својој „честитој“ жени, у над |
| понизно Зосим — али мој пријатељ жели, да види и целује свети ексер и да приложи на зидање све |
| случајно.{S} Ваљало је само да зажели, да чезне за нечим, па да му се то као умешено и испечен |
| к својим васпитањем беху толико успели, да се отресу варварских особина свога племена и да се п |
| дана управљали целим весељем, наредили, да се софре поставе у башти под оним густим дрвећем, ко |
| оци, кир-Дума и Ламбре, све су учинили, да свадба буде што већа.{S} Мало је који Грк или Цинцар |
| ши су замерали, па су га дуго и гонили, да се ожени, али он тога не учини, можда и зато, што му |
| е сплетке и догађаји толико узнемирили, да му је свака помисао у глави стала, па се као закован |
| а радознали пријатељи нису пропустили, да га и за најситније догађаје на путу не пропитају.{S} |
| ће остати неколико месеци, а њега моли, да му обилази радњу и кира-Ману.</p> <p>Кир-Думи чисто |
| а се не замери званицама; иначе, мисли, да чапкуна пропусти добро кроз шаке, за оно што му је р |
| , тебе ђаво сада искушава, али помисли, да ли ти је познато икада било, да је некоме радња проп |
| који би најбоље одговарао његовој жељи, да се ништа о овоме не дозна, да се кира-Анастасија са |
| одлучним изразом Јанићијевим и у жељи, да се виком спасе од нападача.</p> <p>Неколико пролазни |
| е пут Јалије, тамо, а за њима и Цигани, да их прате.</p> <p>Виде хаџи-Диша, да му не вреди траж |
| а, отишла је кума-Думиници и кира-Мани, да им се на Дишино тврдоглавство пожали.</p> <p>Али уме |
| ога места.</p> <p>Ламбре полети кафани, да се склони, али из кафане истрча кафеџија и запречи у |
| — Сашије се у крпу, па се онда да жени, да пред сан три пута помирише, а после да то носи у нед |
| преокрет.</p> <p>Кир-Диша наредио жени, да за сутра спреми вечеру и да позове Ламбру, Думу и њи |
| тако, сви разлози били су тако снажни, да им се није могло одолети ни с које стране.</p> <p>Ал |
| а?</p> <p>— Шта ће ти? —</p> <p>— Зини, да ти кажем! — одговори Лепосава, па како је дошла ближ |
| <p>— Јесте, моје; ама мени се све чини, да сам баш од тебе чуо, да она носи четири хиљаде...</p |
| тиће ти, — рече Маца, кад јој се учини, да је зет казао све што треба да каже један строги газд |
| њезина покојника.{S} Лепо јој се учини, да тај звук, што пара ухо те се уздиже изнад свију, вич |
| ога дуката.{S} За тренутак му се учини, да је Лепосава она некадања и да је то све још могућно |
| оже изаћи само го и бос, њему се учини, да је пронашао прави узрок Јанићијевом поступању.{S} Он |
| т попила, запе у грлу, и њему се учини, да ће пред шегртима зајецати, ако је запева.</p> <p>— Н |
| несрећу, како му је кеса украдена, они, да не би сумња на њих пала, пристадоше, да се над сваки |
| егне од туда, него га само гуши и гони, да од времена на време дубоко уздахне, или тешко, као б |
| шта би још старац казао у својој срдњи, да се не умеша хаџи-Зосим.</p> <p>— Полако!{S} Добри љу |
| ме тиха туга, жеља да самога себе кињи, да жали своју несрећну младост и да на њезине очи вене, |
| поверујемо кира-Маниној потајној сумњи, да се и кира-Думиница помало плашила, да она „ватра“ не |
| Фудул-Стаменка учини очима знак Ламбри, да послуша, и изведе га из собе на авлију тешећи га да |
| полиција?{S} Боље да одеш прво Ламбри, да га јавно у дућану испљујеш и покажеш свету, како је |
| да их ко не ослушкује, а када се увери, да никога нема, приклопи их, седе према зету и поче га |
| погано! —јекну хаџи-Диша, кад се увери, да овде нема лопова. — Јуда Искариота!{S} Докле се грли |
| гоч (бубањ), да се не зна где је шири, да ли у леђима или у појасу, да му је лице као накалаис |
| је?{S} Иди на моја кућа, тамо се сакри, да те не види влас, а ја ћу се врнем да ти кажем несто. |
| ратио прстен; али им Бик увек одговори, да газда није у дућану.</p> <p>Но докле се, тога дана, |
| p>— А што се то тиче па тебе поп ли си, да ти се исповедам?</p> <p>— Море, жао ме, много ме жао |
| јекну као иза сна мајстор Диша — Носи, да га не гледам више!</p> <p>Јанићије се окрете вратима |
| жиш <pb n="154" /> своје!{S} Мислиш ти, да сам те ја толико година хранио и мучио се око тебе, |
| рао се Диша <pb n="164" /> — Мислиш ти, да се са мном можеш спрдати!{S} А знаш ли, море, да те |
| е цео свет, па зато се и мора веровати, да је само таквоме испоснику дато да за бадава дође до |
| лечетом, за које сте морали страховати, да ће тај час пући баш на ономе месту, где се пуца скоп |
| ива мржња према жени толико га захвати, да му изгледаше <pb n="101" /> неће је моћи жив дочекат |
| ле за удају, те се могаху дотле надати, да ће мајстор Диша на њихова врата кад тад закуцати.</p |
| ризнула у плач и стала толико лелекати, да је својим лелеком цео комшилук жена сазвала.</p> <p> |
| ајет; међутим, није могао ни помишљати, да би Јанићије, сам, без ичије помоћи, могао доћи на ов |
| о, за цело би морао из нова започињати, да га у раду не прекиде кира-Анастасија, која у тај пар |
| астави од Анастасије, па, кад се врати, да је никако више не види, било је за <pb n="100" /> ње |
| ла их је тако потпуно и слатко причати, да је милина била слушати.</p> <p>Била је увек одмерена |
| требало да је презре, да јој се освети, да је уништи; али у исто време и да му без ње нема живо |
| ерења, да тога мангупа не треба трпети, да барата и сербез хода по поштеној чаршији.</p> <p>За |
| ојој је био тврдо уверен, да ће успети, да га измири.</p> <p>— А с оним гадом лако бих ја; преб |
| старац одмах опазио, како ће боље бити, да што пре оде у свој Пожаревац и да више никада не пом |
| а чисто запањено — још ћете ме обедити, да сам јој нешто изнела, а ја ништа о томе не знам.</p> |
| Ова три дана не би се могао похвалити, да је онолико посла свршио колико би обично, шале ради, |
| ог зна хоћу ли кадгод толико спечалити, да постанем газда-човек.{S} Што да ме гледа?</p> <p>Ово |
| то не би знали, могли би још помислити, да се за овим загонетним стиховима прикрива какав злочи |
| ад се она заплаче и стане га братимити, да је не ода.{S} Овако њезин је цванцик вратио, и сад г |
| скварим сватове, лако ћу после удесити, да му омилим моје Канче.</p> <p>Сад је и самоме мајстор |
| где ћеш ноћити?{S} Ваљда ће те пустити, да заноћиш?</p> <p>— Неће; казао да сутра дођем по свој |
| <p>Ово је било за њега толико почасти, да је сав успламтео, па од силне радости није знао где |
| ежљивој нарави, не би имао те смелости, да ствар, коју ће време једаред зачепркати, рашчепркава |
| огу, што му је подарио толико мудрости, да ближњега ода зла спасава.</p> <p>И мајстор Диша, ком |
| иша се обрадовао, када му Маца саопшти, да се Јанићије вратио, али се ипак трудио, да то задово |
| /p> <p>И кира-Анастасија могла је рећи, да јој је овај живот много угоднији од трогодишњега удо |
| ви чираци са Јанићијем морали су отићи, да пољубе руку својој мајсторици.{S} Лепосава је дочека |
| тао.{S} Потајна жеља, да се врати кући, да се још једном, макар и крвнички, погледа с њоме и да |
| до гроба, вратило се хаџи-Дишиној кући, да над пуним <pb n="215" /> чанком жеравице опере руке |
| узгред по њему обазре, па за тим кући, да узме што је наменио својој невести.</p> <p>Кад се вр |
| еђивала поклон, кир-Диша зашао по кући, да осмотри је ли све у реду; завирио и у мутвак, где је |
| био, па ето ти радње!{S} Тамо, у кући, да се нађеш тетка-Маци на помоћи и четворе очи да отвор |
| мајстор Диша се толико изменио у кући, да га човек не би познао.{S} Разуме се, да се Лепосава |
| .{S} Баш је чезнуо да се на ново окући, да стече домаћицу, која ће му унети у кућу мир и задово |
| остане код куће, те, ако устреба Маци, да јој се нађе, а и да њему јави, ако што буде.</p> <p> |
| га она пронађе.{S} Прво је отишао Маци, да се посаветује.</p> <p>— Бог и душа, побегао! — рече |
| у и сакупљени пазар односио тетка-Маци, да то ни мајстор Диша не би боље вршио.{S} Па ни у само |
| бре весело и даде знак својој домаћици, да пред госта донесе распаљене наргиле.</p> <p>— Много, |
| ес, који је Диша оставио њезиној мајци, да га на врео калуп метне и очисти.{S} На повратку, кад |
| ша, када му весела женица притрча руци, да је целује.</p> <p>— А ви, како сте?</p> <p>— Ето, ја |
| ј је добацио, то је било неколико речи, да га не дочека кући, ако принова не буде жива.</p> <p> |
| n="158" /> мешкољила, затварала је очи, да заспи, отварала их и гледала замишљена у оно кандилц |
| опет псовку, што није боље отварао очи, да му се тако што не догоди.</p> <p>Једнога вечера сео |
| лако и ведро, те у мало што не поскочи, да је на ново загрли.</p> <p>— Како да ти се осветим?</ |
| оженио, а како је био самохран, одлучи, да се досели у Београд, те да последње дане живота пров |
| , он диже руке од свега и тврдо одлучи, да не доврши своје поклоништво, да се, макар као ексик- |
| им метну прст на уста и даде знак Диши, да се не миче. — Стари пустињак био је сед као овца, ду |
| мо и амо муваше, чинио се мајстор-Диши, да је баш данас нарочито расположен, чинило му се као д |
| исмо и отићи ће из ове проклете вароши, да се никад више у њу не врати.</p> <p>— Отићи ћу, али |
| сестра, и Јанићија је довело у положај, да је сваки час морао то због овога то због онога трчка |
| Диша утанчаним гласом.</p> <p>— Чекај, да мало одахнем! — одговори тетка-Маца предишући и са о |
| је пре три дана урадио.</p> <p>— Чекај, да ти помогнем! — проговори, кад виде, како се испиње н |
| ужјем врати му ударац.</p> <p>— Пуштај, да убијем псето! —- виче кир-Диша.</p> <p>— Ела-те, да |
| ворној моћи свете утвари.</p> <p>— Хеј, да ми је та светиња у дућану, куд би ми крај био! — узд |
| е туђина!“</p> <p>— Него ти, синко мој, да не чиниш тога, кад ниси крив! — храбрила га је тетка |
| нека даје, а ја нисам текао овај зној, да га хале и вране растичу!“</p> <p>Али у кућевном дома |
| мо у моћи, и да помогну својој ближњој, да ову тајну од туђег ока сачува; ради те своје особине |
| , чула овај ударац и завирила у мутвак, да види шта је.</p> <p>Али Јанићије мукну на њу бичјим |
| заклони рукавом очи и побеже у мутвак, да кафе припрема.</p> <p>Кира-Анастасија није само расп |
| ли, када га она угледа, штуче у мутвак, да се с њиме не сретне.{S} То га је већ коснуло као руж |
| рану и на прстима отрчала чак у мутвак, да се <pb n="99" /> ма у каквоме послу нађе, ако би слу |
| У то није сумњала, али се плашила ипак, да сада кир-Диша не сазна и да Јанићије не разгласи по |
| воја жена дошла теби здрава као тресак, да мој покојник, Бог да га прости, није пустио да ја ку |
| уку београдскоме, да је то свети човек, да односи болести и недуге као руком, и само што мртве |
| ас узнемирено је истрчавала на капиџик, да види што се шегрче толико затаја.</p> <p>После неког |
| к, поставила совру и изишла на капиџик, да види иде ли већ хаџија са својим калфом.{S} Јанићије |
| — Ето, ја сам досао као еден пријатељ, да ме научите, те да и ја разбирам, засто вратисте прст |
| Сам сам, без родитеља, па никога немам, да ме посаветује и помогне.</p> <p>— Како никога немате |
| /p> <p>— А како би било да пођем и сам, да је потражим! — помисли једаред; али у тај исти пар д |
| ква судбина снађе!{S} Доста, ако кажем, да је он био налик ономе сиромаху, који је седео испод |
| и и приступи кир-Думи, као најстаријем, да га у руке целује.</p> <p>Оба кума развеселише се; ки |
| Тако је, кир-Дума.{S} Ја и сам верујем, да је комшилук измислио и за кира-Анастасију оно, као ш |
| којима се скрушено предавао с уверењем, да му свака од њих скида по један грех с душе, сада га |
| се то десити и у коме часу. — Да речем, да се кајао, што је обећао Анастасији да ће ћутати, то |
| и се препала?{S} Ја ћу да га потплатим, да ћути.{S} Дај ми само дреје да се обучем.</p> <p>— Од |
| радује тројкама, једрим и тако грлатим, да су својим терцетом, чим се промолише на свет, распла |
| >Она се очевидно борила са самом собом, да му нешто на душу метне, али Јанићије, који до овога |
| о мислио? — прошапута и одмахну главом, да се отресе од такве помисли.{S} Али ова новост тако ј |
| одговори Лепосава, али таким нагласком, да му од једном стаде јасно оно што мало час није разум |
| људи, даће Бог!“ и махнуо би им руком, да се удале; а тек трећи, кад наврати, био би задржан с |
| не греје.{S} Надао се али са стрепњом, да је њему суђено да умре без порода и да му имање туђа |
| попустио пред њезиним сузама и претњом, да ће у Дунав скочити.</p> <p>Тако га је на улицама зат |
| ама тако, да се пољубиш са кир-Ламбром, да Јанићија отераш, а кир-Ламбри да допустиш да и од са |
| та Лепосава, али тако болећивим гласом, да Јанићије од тога чисто задрхта.{S} Овако му је исто |
| о?{S} Зашто би се ја мразила са светом, да сада говорим, па сутра да ми се каже како сам казала |
| <p>Мајстор Диша кришом га гурну лактом, да не говори о ценама.</p> <p>— Па колико тражиш за ово |
| лазила је на капиџик, која са свећицом, да је над покојницом ужеже, а која са китицом цвећа, да |
| оме послу.{S} Прва му мисао паде на ум, да оде у дућан и, ма на који начин, подмити Јанићија, д |
| ве разлоге кир-Думине, њему дође на ум, да још један покушај изврши, па ако успе, онда да не из |
| све ово ради, нити јој је падало на ум, да ће сутра дан постати испрошеница а до друге недеље и |
| а и није — помисли и поче напрезати ум, да замисли како се %Јинићије није обесио.</p> <p>— Сиро |
| е, да послуша.</p> <p>— Грехота, џанум, да остариш као девојче!{S} Бог је наредио на жена, да н |
| мо!“ — и тако утешен сишао је у подрум, да у један бокал оточи расола, који је он увек за вечер |
| /p> <p>А када кир-Диша зађе и у подрум, да прегледа туршију, кира-Анастасија стрча са доксата у |
| овим топлим оковима остао тако цео дан, да у исти мах не осећаше и неку чудновату страву од све |
| p>До ушију заљубљен и необично куражан, да јој бар овога пута покаже све, журио је Јанићије кућ |
| осећање расла је упоредо и она бојазан, да ће <pb n="93" /> постати предметом свих ћепенака у ч |
| мужа.</p> <p>Кир-Дума већ беше спреман, да оде у полицију и да се пожали, како је нестало кир-Л |
| како му драго, хаџија је био приморан, да поднесе и овај ударац и да у страху очекује, како ће |
| ротив, живот му је био толико несносан, да га је из дна душе презирао.{S} А што није учинио кра |
| аглога скока, који беше тако неспретан, да се задувани Ламбре умало не спотаче.</p> <p>— Шта то |
| ед Лепосавом утврдио колико је немоћан, да на своју руку живи.</p> <p>Када је оно отишао, тврдо |
| и јој пред очи овако сплетен и немоћан, да ствар што боље изведе.</p> <p>Али како је Анастасији |
| рати натраг, сврати прво у Дишин дућан, да обиђе момке, колико да виде, како нису остали без ик |
| тка-Маца што је слала Лепосаву у дућан, да му донесе по штошта од своје софре као понуду.{S} Ки |
| , па како је обема рукама пружио сахан, да јој га да, тако је као окамењен и остао.</p> <p>— Ам |
| ињи, поста му сада тако тесан и мрачан, да би се угушио, само да је за неколико у њему остао.{S |
| ми дати; неће ваљда бити тако бездушан, да ме без ичега пусти у бели свет! — мислио је уз пут Ј |
| ко осећао; али наравно био је принуђен, да то осећање дубоко у себи скрије и да још једном поку |
| о између два огња међу које је стављен, да по својој вољи изабере у који ће скочити.{S} И сам Б |
| поштовао и о којој је био тврдо уверен, да ће успети, да га измири.</p> <p>— А с оним гадом лак |
| јевом; а за Јанићија је већ био уверен, да ће и за другом му женом, као и за оном првом, ревно |
| иче Јанићија, он је био потпуно уверен, да ће у томе погледу постати не само десна рука тетка-М |
| ије се осећао побеђен; предвиђао је он, да га мајстор неће лака срца пустити; али најпосле и да |
| и кроза свет.</p> <p>Диша је избегавао, да од своје стране даде каквог му драго објашњења, избе |
| ознали.{S} Како је у почетку покушавао, да и у кући заведе што већу штедњу и да на драмове одме |
| b n="27" /> смех чак на улицу разлегао, да га последњи одјеци зурла и гочева не заглушише.</p> |
| губи мегдан.{S} Руку, којом је потегао, да је дохвати, трже као опарен, кад угледа како и нож и |
| обраћао пажњу, нити је и слутити могао, да ће му се од њихове стране тако што десити.</p> <p>У |
| кир-Ламбре толико зачикавао и препадао, да су се сви по кући смејали од срца њезиноме страху и |
| Јанићије отишао, тешко да је и опажао, да пред њим стоји престрављена Анастасија.</p> <p>Анаст |
| имамљива, да се Јанићије једва уздржао, да не понови оно што је пре три дана урадио.</p> <p>— Ч |
| ла у Јанићија; а кад јој је овај казао, да јој то мајстор Диша враћа и да више неће да зна за њ |
| p> <p>Јанићије је још те вечери дознао, да ће мајстор сутра звати на част и Ламбру и кира-Ману, |
| д ногама земља мигољи и за цело би пао, да се у томе часу не ослони леђима о стабло једне дафин |
| ипак је толико <pb n="86" /> разбирао, да има нешто што он не зна, а што се баш њега тиче.</p> |
| у чаршији, могао доћи и на таку мисао, да ноћу ускаче у кућу једне удовице.</p> <p>Но мајстор |
| Ламбре не одговори ни речи.{S} Помисао, да је затечен у овакоме стању у туђој кући, обузела му |
| изићи међу људе.{S} А та сама помисао, да се сад, овако оцрњен и смешан, јави у свету, ради св |
| е сплетке.{S} Напротив, и сама помисао, да му ваља ма што предузети, те да се пред светом опере |
| а и пламен јој обузе образе на помисао, да је Јанићије нешто пронео.</p> <p>— Па у твоје.</p> < |
| а очи јој крвнички севнуше на помисао, да се ма са којом од њих разрачуна.</p> <p>— Она, која |
| ућан, али без оне гужве, седе за посао, да ради; но тај посао, што га је у овако узбуђеном стањ |
| ни због другога.{S} Јанићије је осећао, да та рука, што га тако често лупа по леђима, чини то и |
| Думу њему, па се чак по мало и досећао, да ће се тицати и удовице, те му некако дође тако нелаг |
| исао била је, да је мајстор Диша дошао, да се разрачуна с њим, и он сав претрну, скочи насред с |
| земља, <pb n="197" /> из које си дошао, да ми у браду поганиш?{S} Јесам ли ја Френк, шта ли, да |
| о.</p> <p>Таман све то покупио и пошао, да се неопажено извуче из собе, када се у тај час указа |
| д му се дала врло згодна прилика, прво, да излије сав јед на Јанићија, што му је радњу у неврем |
| хаџи-Диша би имао само то задовољство, да је кривац пронађен.{S} А за љубав тога малог задовољ |
| одлучи, да не доврши своје поклоништво, да се, макар као ексик-хаџија врати, па макар никада и |
| вао кир-Ламбре, а спавао је тако тврдо, да није ни осетио, када се Јанићије привуче и лагано по |
| маштом, заспао је Јанићије тако тврдо, да не би осетио, да га је когод те поћи извукао из мутв |
| одговарао потпуно његовоме стању, био, да Ламбру уништи, њу љуто казни, али да му она, после т |
| исак <pb n="126" /> је тако снажан био, да му је лева рука, којом је обавио вито и еластично де |
| ажљиво саслушао, а кад је Диша изјавио, да ће одмах на пут и да од силне бриге за радњом <pb n= |
| лепећете?{S} Сто сам ја на вас скривио, да ме клепећете?{S} У апса ћу ја вас <pb n="167" /> и т |
| Рђо папуџијска, шта ти је ружно урадио, да му тако желиш? — рече Лепосава, која је после одласк |
| јстор Диша му је пред шегртима наредио, да пази на радњу и што чешће у дану тркне до куће, те д |
| синовца, који се на све начине трудио, да му покаже, како он неће да зна ни за какав род.</p> |
| не мога одолети.{S} Ма како се трудио, да избије из главе сваку помисао на оно што је онако не |
| се Јанићије вратио, али се ипак трудио, да то задовољство не покаже.{S} Сад му се дала врло зго |
| о.{S} Хаџи-Зосим га је нарочито тражио, да му саопшти важну новост.{S} Са Јорданскога спруда Ви |
| сницама, па га је толико тукао и газио, да би га и убио, само да не дотрчаше људи, те га од Јан |
| ти.{S} До скора је мајстор Диша мислио, да не може преболети своју домаћу несрећу; мислио је, д |
| ату научим, па сад, кад сам те спремио, да одеш?</p> <p>Јанићије устаде, метну руке на појас и |
| <pb n="172" /> зар сам се зато оженио, да свакога месеца слушам, како се та и та у комшилуку п |
| евидовне беде толико се сплео и збунио, да је само хуктао и стењао.{S} Био је толико неодлучан |
| којој је Спаситељ ходио и чуда творио, да се није усуђивао ни да пљуне на ту земљу.</p> <p>— О |
| е Јанићије тако тврдо, да не би осетио, да га је когод те поћи извукао из мутвака и чак на Јали |
| у, што се толико заслепио, те допустио, да се један Србин <pb n="35" /> увлачи у њихово друштво |
| н грађанин, а ни из далека није слутио, да му је стриц већ то и да ће га у скоро наследити.{S} |
| ао сасвим друкчији; толико се изопачио, да га чисто не познајем.</p> <p>— Не знам — одговори Ма |
| ила.{S} Кир-Диша је овога пута одлучио, да остане чврст и непомичан као стена, па је тако и ура |
| једнога мрава, који се свакојако мучио, да одвуче кроз траву једну покрупнију мрву хлеба.</p> < |
| баш са тога гледишта он се јако плашио, да овоме момку не прасне опет у памет, као оно пре неко |
| алим ишао; зато сам се толико истрошио, да мртваце из куће износим?! — зајаука хаџи-Диша и у ст |
| то је Јанићије Бик тако савесно вршио, да му ни највећа цепидлака, која тражи у јајету длаку, |
| асија га удари ногом у трбух тако јако, да он јаукну, ухвати се обема рукама за трбух и пресами |
| у удовиштво, све је лепша бивала, тако, да о трогодишњем парастосу не беше у чаршији ни једнога |
| ла у грчкоме и цинцарском језику, тако, да више ни у кући ни у чаршији није говорио друкчије ве |
| >— Ето, каже:{S} Да се врати, ама тако, да се пољубиш са кир-Ламбром, да Јанићија отераш, а кир |
| речи, у кући хаџијиној цветало је тако, да му је и најбоља домаћинска кућа могла позавидети.</p |
| а у радњи мајстор-Дишиној ишло је тако, да се није ни опажало, да већ од толико недеља нема гос |
| кад подвије врат и полети, мукне тако, да вам се чини то бик муче.</p> <p>Кир-Ламбре и сви ост |
| и хтео?! — одговори Лепосава, али тако, да он сада не знађаше прашта ли му или се љути баш зато |
| н је тек онда окретао српски, али тако, да се очито опажало, како с тешком муком изговара појед |
| му отвори, поче је тући и гњавити тако, да се једва искобељала из његових шака и побегла.</p> < |
| е није умео, удешавао је кроз нос тако, да ти се увек чинило као да их Грк пева.</p> <p>Али, чи |
| } Виде да му је жена забраздила далеко, да се ђаво увукао у њезину душу, те окрете да гони из ж |
| е и предузела кућу у своје руке толико, да хаџи-Диша није више знао ни шта се у кућу уноси ни ш |
| ти човек <pb n="198" /> тражаше толико, да је Диша код прве цене занемео и изгубио вољу на паза |
| иједна мисао није била кадра ни толико, да се за који часак у његовој глави скраси.{S} Од свих |
| шио па најпосле и певао и мукао толико, да је пред вече узбунио говеда, која се с паше враћаху. |
| а није знала.{S} Сећала се само толико, да је обема рукама шчепала и вукла нечије косе, и да су |
| тне махмудије.</p> <p>— Е, сада, ћерко, да си жива и здрава и срећу да унесеш твоме домаћину у |
| .{S} Јео је тако пријатно, тако слатко, да би и сит човек огладнео посматрајући оно задовољство |
| као прводаџије, тако им и не би тешко, да одмах започну са својим предлогом.{S} Да ли је кира- |
| венчила на главу, њој стаде тако тешко, да у мало не паде пред олтарем.{S} Била је бледа у лицу |
| дао и када му је предосећање казивало, да је долазак газда-Дишин ту на прагу, у њему се појави |
| ирочету; али јој је вазда на ум падало, да од њега неће бити сигурна, све докле се он буде нала |
| ој ишло је тако, да се није ни опажало, да већ од толико недеља нема господара у њој.{S} Јанићи |
| је тако силно лупало а у грлу стезало, да је морала употребити сву присебност, само да не бриз |
| м Бог зна докле би ово ломљење трајало, да се сутра дан не догоди нешто, што је Јанићијевој одл |
| ужи.</p> <p>Тетка Маца је застала мало, да се поздрави са једном комшијницом, која је заустави |
| а лепом удовицом, то ипак није сметало, да општи утисак буде весео и задовољан.</p> <p>Али друк |
| вно и у грудима јој тако живо закуцало, да у мало није упустила једну милојку, коју је баш тада |
| грлу, које му се на пакост тако стегло, да је једва био у стању да ваздух удахне.{S} Стојао је |
| асом клонулим, из кога се јасно видело, да га је сва моћ оставила а наместо тога настао у души |
| сам ти добар, — мелем сам; ама за зло, да те Бог сачува!{S} С оном првом у мало што не учиних |
| омисли, да ли ти је познато икада било, да је некоме радња пропала, докле се он на хаџилуку бав |
| ао поштовати.{S} Па кад би то све било, да ли би он то и дочекао?{S} А код овога мајстора његов |
| је грабио даље.{S} Срамота га је било, да се умеша у ту гомилу, јер му се чинило, да ће му сва |
| и језик удавача, којима би милије било, да су оне зурле пред њиховим капиџицима писнуле.</p> <p |
| е.</p> <p>А ко зна, не би ли боље било, да је мајстор Диша прво саслушао свога шегрта, па тек о |
| а-Думиници.{S} Некако му је лакше било, да исприча све њојзи него ли њеноме мужу, према коме је |
| ено Канче; боље <pb n="144" /> би било, да ти се не нађох као рођена мати, кад оно на смрт боло |
| гледало онако страшно, као што би било, да их је ма коме другоме дао.{S} Она изиђе из собице и |
| перспектива, али какве би користи било, да му каже то?</p> <p>— Толики пут чиним због тебе: хоћ |
| одговори, а њему је тако потребно било, да о тој теми разговор продужи.</p> <p>Тетка Маца је за |
| е цене тиче, то му је већ познато било, да се овде може човек погађати до миле воље.{S} Ономад |
| синко, боље би и за тебе и за нас било, да си тражио кућу фудул-Стаменкину и њено Канче; боље < |
| мајстора.</p> <p>И тада му је долазило, да не чека, но да погази своје обећање и, као веран слу |
| азио у наглу срдитост, па му се чинило, да би сад у стању био да је сву у комадиће растрза, сам |
| се умеша у ту гомилу, јер му се чинило, да ће му сваки погодити чега ради долази.</p> <p>Али је |
| on" /> <p>Шта је мајстор-Дишу нагонило, да онако нагло врати прстен, то је он тек из далека нап |
| по штошта добацила, што би га уверило, да кира-Анастасија ни као удовица није баш ни међу свој |
| п је испитао младенце и сада се журило, да се све што је потребно за сватове спреми.{S} У Мацин |
| о снажно у леђа, да је толико звекнуло, да је чак и тетка Маца, која је у башти нешто плевила, |
| тога, што му никако у рачун није ишло, да изгуби пријатељство два тако угледна Грка а с њима и |
| де си их сакрио?{S} Што је посла овамо, да их дигне?</p> <p>Лепосава кад чу да ће Јанићије у св |
| ми, као једни верни христијани, сећамо, да му се клањамо и молимо.{S} Богатији је, мој синко, о |
| то је било тако мило, тако неочекивано, да је од <pb n="21" /> силна изненађења занемио и пред |
| то на оно, тек колико је било потребно, да удовица онаквог једног мужа не <pb n="10" /> би, ма |
| ико припремао, што му је било потребно, да се у сватовима покаже као <pb n="31" /> достојан зет |
| осле је жалила и лелекала тако искрено, да су комшинице једва успеле, да је сачувају од какве м |
| рекипе, отисну од себе Думу тако силно, да овај полете насатке и лупи леђима о зид.</p> <p>— Ле |
| } Инако надраженом сад је било довољно, да сав нагомилани јед окрене противу своје жене и, разу |
| ла се смејати тако јасно, тако помамно, да би јој се <pb n="27" /> смех чак на улицу разлегао, |
| таша очима.{S} И да му не беше зазорно, да своју испрошеницу пољуби пре времена, Диша би чак и |
| и то могао погодити.{S} Једно је јасно, да га је увек, кад год би изишао из мутвака, погледала |
| овини речи застаде.{S} Видело се јасно, да јој није баш тако пријатно да му испоручи све што јо |
| нцарске муштерије, ипак је видео јасно, да је кир-Думи и његовима јако стало до тога, да баш он |
| ав чудноват страх.{S} Увиђао је свесно, да му ваља што енергичније предузети против клевете; ал |
| ла кир-Ламбру, ипак није било пријатно, да се у њеној кући догоди какав шкандал, <pb n="105" /> |
| на грчком језику.</p> <p>Није могућно, да је све те „артикле“ убацивало једно лице; јер по пре |
| о немогућно, као што је сада немогућно, да својом шаком запуши целом Београду уста или да забра |
| и на децу; а он је опет нудио толишно, да је свети човек са највећим презирањем, у место њему |
| е ти вратити.{S} Али то није било лепо, да свога мајстора, који ти је као један родитељ, тако о |
| онда што мене питаш?{S} Зар је то лепо, да се у туђа посла мешам!</p> <p>— Тетка-Мацо, ти си по |
| па, ето, и сад...{S} И зар је то лепо, да јој сам доводиш кир-Ламбру у кућу.</p> <pb n="109" / |
| а?!</p> <p>Анастасија је опазила добро, да јој сад не би <pb n="91" /> помогло никакво извијање |
| у сами пепео.</p> <p>— Знала сам ја то, да ћеш ми кад тад рећи хвала, — одговори Маца задовољна |
| жину и на своје године, па чак и на то, да мушкоме не приличи оваку игру играти, те би се и сам |
| ојчуре“, али ипак све се сводило на то, да је мајстор Диша прилика, каква се лако не налази, и |
| <p>— Шта ми је угатала?</p> <p>— Па то, да немаш деце.{S} Вичеш на мене, као да сам ти ја крива |
| p>Прво, што јој паде на ум, било је то, да је на прагу новога живота, да је тај човек, за кога |
| ти, а када се будем вратио, иде ли то, да једна хаџијница меће дукат на чело?</p> <p>Лепосави |
| њега, не би га толико запањило као то, да је он, један угледан мајстор у чаршији, могао доћи и |
| а одујмила, он се одлучи, по што по то, да оде.{S} Пред текијом није било никога а у самој теки |
| у у оно време у јеку цветали, а и зато, да у очима свога шегрта јаче означи ону разлику, која и |
| ерију, па је опет врати на старо место, да је удели оном трећем, који се, по реду, јави.</p> <p |
| д брега одваљене.{S} Није био на чисто, да ли да их воли или мрзи, што су Лепосаву у гроб отера |
| био уважен међу овима, буди напоменуто, да га је првом женом, Анастасијом, оженила грчка чаршиј |
| је од смрти Лепосавине толико омрзнуо, да га је, кад год би му се дало, избегавао.{S} А мајсто |
| м Кир-Бенџи, који се за живота збринуо, да му удовица не остане на сокаку, желела, да јој свадб |
| ни се све чини, да сам баш од тебе чуо, да она носи четири хиљаде...</p> <p>— Не је четири, џан |
| же! — прошапта Јанићије, али тако тихо, да га је Лепосава, која иђаше уза њ, једва чула.</p> <p |
| дни доказ, да је све онако било. — Јер, да није крива, зашто би вриснула?</p> <p>— А?...{S} То? |
| ињаку са Витаваре, да види свети ексер, да се и њему помоли и да приложи коју аспру за зидање ј |
| ахале до махале и по чаршији пуче глас, да се кира-Атанасија удаје.{S} Грчка чаршија је %честит |
| них врата, те га одалами шаком за врат, да је Бик одлетео неколико корачаји.</p> <pb n="48" /> |
| зграну се хаџија. — А где ти је памет, да је саму остављаш? — Зар сам зато толики пут потегао |
| ливање, испосник је сматрао за дужност, да побожним хаџијама опише све оне муке, што их је <pb |
| инило му се, ако одмах не крене на пут, да ће умрети од неодољива страха.</p> <p>— Ко зна шта с |
| вноме.{S} Кир-Ламбре је предосећао већ, да је нека друга, много важнија мисао довела Думу њему, |
| које му јасно показиваше његову немоћ, да са собом располаже по својој вољи, беше једна кап ви |
| е га узе Господар Милош у своју службу, да носи поверљива писма из Београда у Цариград и обратн |
| ине другарице долазиле су, као на мобу, да јој помогну у пословима и спремању за свадбу.{S} Леп |
| га начина, но да Ламбру закључа у собу, да на капиџик удари катанац, како не би нико могао с по |
| ја тако је нагло јурила у његову главу, да му се језик спотицаше преко сваке речи, те не мога д |
| ји од ћитајке, који није дошао у цркву, да се помоли за покој душе кир-Бенџине и, колико је мог |
| — подвикну Диша и дохвати једну летву, да одалами непослушна шегрта.</p> <p>Али Јанићије, мног |
| .</p> <p>Сутра дан Дума је отишао суду, да још с те стране покуша.{S} Али Диша одрече и тамо ду |
| аре?“ питам ја. — „Ти, ето сви причају, да се мајстор Диша пео на твоја леђа.“</p> <p>И ту Јани |
| /p> <p>Фудул-Стаменка истрча на авлију, да га пресретне, а у томе кир-Ламбра гурну капиџик и на |
| ором отишао у дућан наредивши Јанићију, да му сваки час јавља, како је Лепосави, а он чим је ис |
| ријатељи су посећивали будућега хаџију, да се с њиме виде и разговоре, а многи и да га замоле, |
| — Јест, нашла сам своје руке на сокаку, да их по томе гвожђу лупам.</p> <p>Јанићије се засмеја |
| а умре?{S} Зашто је даде ономе токмаку, да јој младост поједе? — одговори Јанићије.</p> <p>Ако |
| це, па када није могао, он нареди Бику, да погне леђа, а он му се попе на леђа, па одатле на зи |
| раду уста или да забрани Јанићију Бику, да на свакоме ћепенку приповеда како је кир-Ламбре прес |
| , нано, — замеће она и измиче рантлику, да не прекипи — уморила се, па мало седох.</p> <p>— Хај |
| ет и двадесет пута истрчавала капиџику, да га одшкрине, колико тек да промоли главу, па да сагл |
| епосава нарочито застаде и позва мајку, да се не задржава толико.</p> <milestone unit="subSecti |
| здисати.</p> <p>Пуче глас по комшилуку, да је Диша вратио прстен.{S} С почетка се и веровало и |
| своју кућу.</p> <p>Али кад пружи руку, да ухвати кваку од авлијскога капиџика, срце му силно з |
| како се испиње на прсте, и пружи руку, да од ње узме сахан.</p> <p>— Нека, што ми требаш ти!{S |
| гових земљака, задржаше о своме трошку, да им буде на руци, као људима јоште несвиклим овамошњи |
| шегрта помилује, приши му једну ћушку, да овај у мало што не испусти обе ћупе да се разбију.</ |
| амбре очајно и пљесну се шаком по челу, да је кира-Мана, која се притајала за вратима и ослушки |
| а је долазила тетка-Маца и поручила му, да одмах њезиној кући оде.</p> <p>И то одлучно позивање |
| /p> <p>И њему се нешто ражали; дође му, да као мало дете зајеца.{S} Грло му се стегло те не сме |
| Јерусалиму приказало, наговестивши му, да ће у скоро постати <pb n="7" /> „родоначалником“ мно |
| ајстора, послао је шегрта и наредио му, да се у мутваку нађе и да остане тамо, све докле кир-Ла |
| ако је кира-Анастасија говорила о њему, да је био непослушан, неваљао и да је мајстор учинио па |
| е буди.{S} Свет је толико нагртао њему, да им даде какав запис или амајлију која чува од урока |
| зе Јанићије Бик крчаг и отиде на чесму, да наточи воде.{S} А чесме по Београду, у оно време, би |
| и на грошеве; па још кад се има на уму, да је кира-Анастасији први комшија био кир-Ламбре, који |
| ! — одговори Лепосава и стаде у страну, да учини места другима.</p> <p>Диша се опрости са свима |
| говори Лепосава и окрете лице у страну, да јој Диша не угледа, како јој у томе часу лице заплам |
| ростења кир-Диша, коме у тај пар севну, да би му боље било да га је млатнуо каквим калупом, нег |
| обистинила, те то нагна целу насеобину, да што пре стану на пут неприликама, које су већ почеле |
| гледа!{S} Одмах да си отишао берберину, да те измије и ошиша, па у дућан!</p> <p>— Хајде, дете, |
| а тако <pb n="177" /> одлучно подвикну, да се мајстор-Диши тај моменат учини врло сличан са они |
| ад из каквога присенка искочио пред њу, да је преплаши.</p> <p>И то одушевљење имало је свога р |
| амо затекао Анастасију у таквоме стању, да му је и без њених речи постало јасно зашта га је поз |
| да види шта раде и да му обрати пажњу, да не оставља дућан на шегртима, но да ту седи, докле г |
| — А, а! — Турчине, - бре, пали кумбару, да ме разнесеш!</p> <p>— Рђо ниједна, што се не обеси о |
| ри Јанићије на душак и поможе мајстору, да отпаше кецељу, коју при раду око антерије везује.</p |
| асвим непознатих јој жена, долазиле су, да виде чудо, па, узгред, и три пута помиришу.</p> <p>А |
| е је шири, да ли у леђима или у појасу, да му је лице као накалаисана тепсија, и Бог те пита, ј |
| овек хоће у собу, изује па прагу обућу, да застирке не би прљао, па у мествама уђе у собу.</not |
| мало, он се толико навикну на ову кућу, да тетка-Мацу није друкчије поштовао него као да му је |
| Диша послао цигане пред удовичину кућу, да јој навести сутрашњи дан њихова прстена.{S} Све маха |
| ушила Лепосава, носећи ратлокум и кафу, да мајку послужи.</p> <p>— Па где си био до сада?</p> < |
| , у тадањем Београду, јасно показиваху, да су сви угледнији занати и трговине у туђим рукама.</ |
| су га сажаљевале; неки га и саветоваху, да се врати у Јерусалим, те да код власти оптужи хаџи-З |
| носим?! — зајаука хаџи-Диша и у страху, да се то баш овога часа не догоди, побеже у дубину башт |
| ији су се идеали стопили у једну сврху, да се ороди са племенитим потомцима класичне нације, те |
| м, обично су се обраћале на тетка-Мацу, да им она помогне и око њих пробаје.{S} А рука јој је б |
| де у свој дућан, и затвори се у собицу, да премишља што да предузме.</p> <p>Нема сумње, да би к |
| а је кир-Диша умро, па истрча на улицу, да кога било наврати у кућу.{S} Разуме се да по комшилу |
| ти плануо и разбуктао се у њезину срцу, да је занесе, опије, па сад да се тако насилно у један |
| а га је затварала у оковану гвоздењачу, да до повратка Дишинога ту престоји.</p> <p>Једнога дан |
| сто да јој оне помогну и утичу на Дишу, да се махне дервишких записа, обе, као из једнога грла, |
| у недра не мећу.{S} Дума светује Дишу, да га „извади“ за калфу, а Диша обећава све, али, разум |
| то светога човека, па замоли хаџи-Дишу, да га код куће сачека, и врати се натраг.</p> <p>На пет |
| бео бакарни прстен са пуцетом као орах, да би му често кожу раскрвавио.{S} А за све то коме би |
| ту нежну црту његове душе јављао страх, да ће је сада за навек можда изгубити.{S} А уз ово осећ |
| но са газдиним хлебом гутао и чувао их, да их доцније он, кад буде произведен за калфу, са бога |
| ао комад хлеба, макар и за душу мртвих, да је заискао; али то га беше срамота и он се с тешким |
| вој жени — овај запис, што ти га дадох, да метнеш пред зору у нову зелену чинију; пре зоре да з |
| , шта се на чесми прича.{S} Кад чучнух, да захитим воду, а она ми каже: „Је ли бре, Јанићије, к |
| бос преко жеравице.{S} Да оде у Галац, да се растави од Анастасије, па, кад се врати, да је ни |
| ећи, већ удари у такав хистерични плач, да му требаше повише времена, докле је како тако умири. |
| им друго: да ће му жена ударити у плач, да ће га преклињати да је не убије и да јој погрешку оп |
| {S} Нека ти је са срећом; бар сад знаш, да ћеш имати честиту домаћицу.</p> <p>И тетка Маца узе |
| p> <p>— А зашто, море?{S} Ваља да одеш, да га пољубиш <pb n="161" /> у руку и замолиш да ти опр |
| е не одговори, седе за пањ и узе дикиш, да разрезује по обележеним линијама на меку сахтијану.< |
| ену и потомка.</p> <p>— И ти да пустиш, да она учини такву лудост?!{S} Зашто си је пустила? — в |
| Тако ли си научио ону твоју... твоју... да моме Канчету косе почупа! — пискала је фудул-Стаменк |
| куме.{S} Није знала како да се понаша: да ли да им прими Бога или да утекне у собу и врата заб |
| де је, што не долази?</p> <p>— Он каже: да неће!</p> <p>Маца и Диша згледаше се зачуђено.</p> < |
| е много и то ме брине.{S} Знаш како је: да ми је рођено дете, не бих га више волела!{S} Растао |
| ка машта његова бацила га је у маштање: да је нешто књаз, па да нареди да му доведу тетка-Мацу |
| их девојака па тражио Цинцарке.{S} Или: да је она чему, зар је не би узео ко од њихових, него ј |
| смрти, али једно му је мутило помисао: да ли ће га она жалити? <pb n="162" /> Хоће ли плакати |
| мах збуни.{S} Очекивао је сасвим друго: да ће му жена ударити у плач, да ће га преклињати да је |
| раним ћепенцима.</p> <p>— Тако те хоћу: да се ожениш, ја; а не да затварамо капиџике, кад прође |
| дао баш у саму газдарицу, <pb n="85" /> да ће га она курталисати беде и вратити у дућан; а глед |
| га је заошијала, чинило <pb n="106" /> да ту жену није никада толико волео и тако везан био за |
| што?{S} Па то се бар зна <pb n="137" /> да нико од нежењених људи неће ићи сваки дан у кућу, гд |
| т претрнуо, па и сам као <pb n="108" /> да предосећа неки тешки услов, па само трепће и гледа у |
| ашила га.{S} Кад би могао <pb n="38" /> да се некуд далеко уклони, или кад би имао какву враџби |
| ћега дана да обоје липшете од глади!{S} Да се удаш за дериште, које не може за десет година на |
| ама, куда да га носим?</p> <p>— Њој!{S} Да га њој даш... натраг...{S} То ми не треба...{S} Реци |
| га, просу пред собом и згази ногама.{S} Да му Лепосава беше под руком, за цело би и с њоме тако |
| пође поиздаље обилазити око дућана.{S} Да је само могао, он би тога мајстора, који му је толик |
| кар у цркви при венчавању младенаца.{S} Да је Диша био потпуно збуњен <pb n="46" /> од толике п |
| равноправноме члану грчке насеобине.{S} Да тога није било, Бог зна би ли се мајстор Диша могао |
| исли претрча као бос преко жеравице.{S} Да оде у Галац, да се растави од Анастасије, па, кад се |
| у једне тако лепе и угледне удовице.{S} Да је удаду за каквога Грка или Цинцарина, о томе није |
| длактила главу о шаку и нешто мисли.{S} Да је мало боље загледала, можда би опазила трагове од |
| помислити да тако што предложи Маци.{S} Да је бар удовац, али пуштеник — е, не иде!{S} Човек са |
| а одмах започну са својим предлогом.{S} Да ли је кира-Анастасији у опште годило да се уда за ки |
| јевога лица, а у лицу сав пребледео.{S} Да су ма шта друго изнели противу њега, не би га толико |
| а очигледна, суд му је и то досудио.{S} Да се ствар што пре оконча, томе је и сама кира-Анастас |
| p>Кира-Анастасија опет сасвим инако.{S} Да зажали за породом што га нема, то јој ни на крај пам |
| амо толико, колико да покрије главу.{S} Да је кир-Ламбре слободан, без жене, лако би она пркоси |
| имите, који су се пушили по ћепенку.{S} Да му је сада онај цванцик, како би се слатко најео хле |
| те да осигура потомство своме имену.{S} Да ће младина скинути са кира-Анастасије уроке, који јо |
| ео живот зависи.</p> <p>— Ето, каже:{S} Да се врати, ама тако, да се пољубиш са кир-Ламбром, да |
| ратлокум.</p> <p>— Зашто, кир-Дума?{S} Да ли не мислиш на сина да просиш девојку?</p> <p>— Још |
| аче.</p> <p>— Шта то би, кир-Ламбре?{S} Да се нисте убили? — чисто врисну фудул-Стаменка неким |
| ко ли му је могао тако што наредити?{S} Да то није кира-Манино дело, о томе није ни мало сумњао |
| е сузбије.</p> <p>Али на који начин?{S} Да зађе кроз махале и свакоме се правда — не иде.{S} А |
| — Овде је!{S} Ама шта си се уплашио?{S} Да ниси угануо ногу?</p> <p>— Заригли капиџик; хоће да |
| , бре!...</p> <p>— Нисам, газда, то?{S} Да сам то, ја бих и сада седео у твојој радњи.</p> <p>Г |
| о, шта ће се то десити и у коме часу. — Да речем, да се кајао, што је обећао Анастасији да ће ћ |
| куће не оде.</p> <p>— Не треба — вели — да мајсторица остане сама без послуге, кад јој гости до |
| дан тефтер.</p> <p>— Седи, — рече јој — да ти покажем нешто.{S} Знаш ли шта је овде?</p> <p>— Н |
| олако изви из њенога загрљаја.</p> <p>— Да кажем где су.. ама тако, ако обећаш нешто.{S} Ако не |
| никада није враћао из дућана.</p> <p>— Да не долази већ? — упита га Лепосава још с врата.</p> |
| у Галац? — зачуди се Јанићије.</p> <p>— Да се склонис и поарну послу да најдес.{S} А ја искам д |
| еби; он се наже, да боље чује.</p> <p>— Да му кажеш...{S} Диши... јер ја ћу...</p> <p>Она се оч |
| е јој лупа, да му ударце чује.</p> <p>— Да те дам Јанићију, шта ли?{S} Па трећега дана да обоје |
| ди му да оде до Ламбрине куће.</p> <p>— Да поздравиш кира-Ману и да јој овако кажеш:{S} Много т |
| се да се са самим собом бори.</p> <p>— Да продам, а ко зна у какав ће народ доћи оваква светињ |
| ад их стане око софре служити.</p> <p>— Да служим кира-Ману и Ламбру, то да не буде! — помисли, |
| н видео и тетка-Маци испричао.</p> <p>— Да кажем, не ваља!{S} Обећао сам да ћутим.{S} А да вара |
| н тури записе на њихово место.</p> <p>— Да ли да и њој кажем?{S} Може бити она ће пристати; она |
| ао да то беше само један грош.</p> <p>— Да ти дам пет стотина?</p> <p>— Шта кажеш?</p> <p>— Чет |
| ламену.</p> <p>— Шта радиш то?</p> <p>— Да спалим сотону!{S} Нечастиви је у њој, а ово је кућа |
| >— Па не ли викаше Суља добошар за теб’ да те с власт фаћају.</p> <p>Јанићија жацну, кад сазнад |
| рч’ за тобом, ја л’ да те загрли, ја л’ да те пољуби.{S} Од толиког његовог грлења већ и комшил |
| па ко што ради, он трч’ за тобом, ја л’ да те загрли, ја л’ да те пољуби.{S} Од толиког његовог |
| ону чувену песму:</p> <quote> <l>„Зашт’ да прећутим ја овога свјета,</l> <l>Да моја млада овде |
| е кира-Анастасија тако вешто градила, а да најбоље залогаје од тога не добије Јанићије.{S} Од о |
| е тако изгледаше као да они то славе, а да су папуџије тек онако као гости за софром.</p> <p>Та |
| ј је било немогућно да и даље самује, а да ипак очува добро име честите удовице.{S} Знала је он |
| усамљен; изгубио је грчке пријатеље, а да се враћа својој нацији на то није ни мислио.{S} Одро |
| , није могао ни десет дана да издржи, а да се не врати у овај „црни“ Београд, где му је било св |
| кроз прсте свака превара у трговини, а да му морални углед не пострада.{S} Јер, најпосле, трго |
| , није могло никада да прође с миром, а да га не зачикне на ма који начин. <pb n="33" /> Али јо |
| ватиле, ретко да би ко прошао улицом, а да не застане, бар једну строфу да чује.</p> <p>Па ипак |
| кир-Ламбре не би отишао у свој дућан, а да не наврати удовици, тек да види, не оскудева ли у че |
| али, ипак, Бик не може да одоли срцу, а да је, бар узгред, кад поред ње протрчи, не чупне за ку |
| ли он је још слуга, нема нигде ништа; а да га чекаш, док се огазди, хој, хој!{S} То ће да прође |
| <p>Једном речи, постао је прави Грк; а да му се простота не би у очи подсмевала и подмигивала, |
| ли Спаситељ је сва искушења претрпео; а да није, Бог му не би дао ону чудотворну силу и одрекао |
| вишне бриге без које се може бити.{S} А да би се пред Дишом и својом савести оправдала, увек је |
| мишљала да свога супруга ожалости.{S} А да је удаду за Србина, то би био грех према покојнику, |
| , не ваља!{S} Обећао сам да ћутим.{S} А да варам газду, зло! — мислио је Јанићије и између ова |
| је цео свет говорио да то не чини?{S} А да му кажем, па да ме, као у сватовима, опет одалами, т |
| не падају на памет шегртима.</p> <p>— А да није то кир-Диша? — запита престрављено после кратко |
| жио његов изгладнели стомак.</p> <p>— А да сам оне Ламбрине дреје предао онда кира Мани; или да |
| је учитељ изненада искрснуо.</p> <p>— А да је упусти, море? — запита Маца, тек да изађе из ове |
| или Цинцарин од бољега угледа изостао а да није присуствовао макар у цркви при венчавању младен |
| седи подавитих ногу на своме ћепенку а да се не макне, сада се није могао у дућану ни „черег“ |
| ју никако не би могао поднети.</p> <p>А да на све ово одмахне руком и да опрости срамоту, ни на |
| ости, које она, као честита жена, треба да испуњава.{S} Говорио је, како му је образ највећа св |
| — Ама, то је истина.{S} Време је, треба да се оженим; али ко је мислио на то?</p> <p>Те ноћи пр |
| т и како је са овом женом прошао, треба да се зна, јер стоји у јакој вези са оним што је после |
| покојство.</p> <p>— Кад се жениш, треба да знаш зашто се жениш; а када течеш, за кога течеш! — |
| а помене кира-Анастасији, шта све треба да уради, и хоће ли она на то пристати.</p> <p>Зебња му |
| ни онда, када јој је казао, како треба да се њих двоје о младини у башти појаве.{S} Она се дуб |
| што се лени?</p> <p>— Што?{S} Што треба да скинеш са себе враџбине.{S} Зар си ти један који је |
| се учини, да је зет казао све што треба да каже један строги газда своме калфици.{S} Јанићије с |
| е треба мајстор Диша.{S} Ако њему треба да се жени, ено му кира-Мане; и тако је њезин муж одбег |
| све закључа у гвоздењачу сандук, опроба да ли је добро забравио, па онда тури кључ у недра.{S} |
| му то допушташе његова облина, избегава да се са познатима састане, од стида, да му на улици не |
| како Јанићије гледа у страну и избегава да се сусретне са њезиним очима.</p> <p>— Смилуј се!</p |
| ђутим, баш за ово није требало ни глава да га заболи; јер Јанићије не само да је показао доброг |
| Плаћај, бре!{S} Напротив, ти имаш права да се ценкаш, па ако им је скупо, не купуј; али, ово је |
| лије можеш добити сина, ама сто крстова да метнеш на њега, оно ће опет остати нечисто.</p> <p>А |
| н.{S} А за љубав тога малог задовољства да се враћа и излаже новим трошковима, то није хтео.</p |
| и изведе га из собе на авлију тешећи га да ће је она умирити.</p> <p>— Ето, то је!... промуца к |
| је обема рукама пружио сахан, да јој га да, тако је као окамењен и остао.</p> <p>— Ама, кира-Ма |
| ији; сад ће да га донесу!</p> <p>— Кога да донесу?!{S} Нећу мртваца! — развика се хаџија као у |
| ком чело, из кога ама баш ништа не мога да истеше.</p> <p>У соби му постајаше све тескобније.{S |
| еже у дубину баште.</p> <p>Маца не мога да остави зета без какве такве утехе.{S} Изишла је за њ |
| спотицаше преко сваке речи, те не мога да искаже шта хоће.</p> <pb n="156" /> <p>Лепосави га б |
| џангриза; али, кад на тај начин не мога да излије своје нерасположење, он пронађе други.{S} Пре |
| .</p> <pb n="178" /> <p>— Па, да Бог да да, још толико зарадиш!</p> <p>— Ама за кога?{S} Ето то |
| ак изјави да ће се и заклети, али не да да га један Грк, који му онакву жену натоварио на врат, |
| у!{S} Овде, ето, овде боли, па ми не да да живим.</p> <p>— Лудо! — прошапута Лепосава, али тако |
| угу да попије она. — Оно, што јој не да да рађа, младина ће да скине с ње, а од овога записа, р |
| дин за ово.</p> <p>— Толико је могао да да; друго је он, а друго ми, богоугодниче.{S} Ти си све |
| ледео од учињенога дела, није имао када да му одговори; <pb n="118" /> журио је, да што пре изи |
| {S} Хаџи-Диша иначе није ни умео никада да се толико расположи или ма чиме одушеви, што би га и |
| бити дванаест година, није могло никада да прође с миром, а да га не зачикне на ма који начин. |
| ти ме тераш да идем кир-Ламбру, ваљада да ти опет образ срамоти.</p> <p>- Газда Диши поче да б |
| <p>— Доста!{S} Ево вам бакшиша; а сада да се вратите онима, тамо.{S} Ама немојте глуво, него д |
| е руком до себе — Тако!{S} Па деде сада да и мени кажеш оно, што си мајци казала! — Хоћеш ли?</ |
| ога па до бућмеџијскога еспапа, изгледа да су, у овом невином обожавању и саучешћу, били заступ |
| му се свиђало.{S} И не би био с раскида да се њоме ожени.{S} Оно, у шта је био сигуран, то је, |
| и једнога дана, кад Диша, мислећи ваљда да није довољно изразио своје незадовољство, рече, како |
| се уплете у ову свађу, па мислећи ваљда да ће се обоје потући, навалише да их разваде.</p> <p>А |
| ати у лицу.</p> <p>— Ако је одала, онда да бежим из ове чаршије! — мишљаше Јанићије и дође му т |
| један покушај изврши, па ако успе, онда да не изгледа џабе, што је прстен враћао.</p> <p>— Тако |
| .</p> <p>— Сашије се у крпу, па се онда да жени, да пред сан три пута помирише, а после да то н |
| прво саслушао свога шегрта, па тек онда да га дарује. — Но судбина је ваљда тако хтела, да Јани |
| .</p> <p>— Ето, носим, газда; ама, куда да га носим?</p> <p>— Њој!{S} Да га њој даш... натраг.. |
| ја случајно допринела.{S} На позив суда да дође у Београд, да се суди, она је из Галца одговори |
| , газда, да ме шаљеш тамо: немам образа да јој на очи изиђем.</p> <p>— Зашто, море?</p> <p>— Је |
| д зачу шта јој муж захтева.</p> <p>— Ја да си гола бакчу обилазим? — Ич, не бива!</p> <p>— Зашт |
| амбре.{S} Зашто, бре, тако?</p> <p>— Ја да јој опростим? — викну Диша.— Никада!</p> <p>— Долази |
| прави!{S} Они били ортаци на жена, а ја да плаћам трошкови!{S} Не сум писмено тражио, кад треба |
| , свога пса везати, док беше овде, а ја да ти га хватам, нећу.</p> <p>— Ама немој да си луд; мо |
| ђем, ти да ме дочекаш са пешкешом, а ја да ти сада дам четири записа.{S} И то овако да радиш.{S |
| /p> <p>— Ово теби; ти да га носиш, а ја да те гледам! — рече што је могао нежнијим гласом и пре |
| ко ли је?</p> <p>— Ама кир-Дума, куд ја да скачем преко зида; зар у ове године и овако...</p> < |
| , па га и пољуби у лице, — Знала сам ја да ћеш се ти вратити.{S} Али то није било лепо, да свог |
| у. — Ела, само ви говорите; знао сам ја да кир-Диса не је човек без памету.{S} Еле, за сто сте |
| је мозе бити мој деда!?{S} Белћим ћу ја да једем њен кадаиф, отров да је изеде, ороспија једна! |
| болан, хиљаду гроша!{S} И она ороспија да превари таквога човека!{S} Море, да сам ја нешто у в |
| це почело опет да се затеже, а антерија да се у свима димензијама као и пређе распиње.{S} Шта в |
| S} Него знаш шта је?{S} Кира-Анастасија да удамо!</p> <p>Не може се рећи да и сам кир-Ламбре ни |
| у оној собици плакала и молила Јанићија да јој врати дреје.{S} Јанићије им није казао чије су д |
| о ми укради антерија!{S} А-а-ах! — Шија да му заврнем, нека липше, куче погано, што ми уједи! — |
| нда, он, који је умео од подне до мрака да седи подавитих ногу на своме ћепенку а да се не макн |
| е колико ће порасти.{S} Свет једва чека да чује новости, а већ онда, кад та новост дође до посл |
| наговештавала како му није била прилика да се жени удовицом па још једном Цинцарком.{S} А погде |
| едао као пркосна претња, као да га чика да је се дотакне, ако сме.</p> <p>— Еле, муж на путу а |
| илает.{S} И едну писму је послала; иска да ви из њена кућа идете.{S} Жалос, кир-Диса, много жал |
| је забраздио. „Кад му сама дуса не иска да се врне, ја га не могу врнем“.</p> <p>Сад, када се с |
| еним филџанима.</p> <p>— Ни врана коска да ми не донесе више у овај пусти Београд! — Ватра да г |
| и намигну.</p> <p>— Зар од овог памука да роди?</p> <p>— То је због тога, што свети ексер лежи |
| кате дечица, па како пилињи око кокошка да пијучу у кућа.</p> <p>Обе куме, кад угледаше сузе уд |
| авади с мужем, то је с правом очекивала да је он заштити <pb n="102" /> и нађе начина, како да |
| веселише се.{S} Кира-Мана је предвиђала да ће се у кући повратити стари дани, они, који цветаху |
| лаву.</p> <p>— А кира-Мана ми је казала да сам пезевенк-баша зато, што кир-Ламбре...</p> <p>— Л |
| Зашто, море?</p> <p>— Јер ми је казала да сам пезевенк-баша!{S} Зашто да ми каже тако?</p> <p> |
| нцику, што му га даде, и како је казала да је Диша псето и да није човек.</p> <p>Страшна новост |
| екша и задобије, да ћути, она се бојала да неће моћи очувати тајну, коју јој је у једноме часу |
| време, није <pb n="15" /> ни помишљала да свога супруга ожалости.{S} А да је удаду за Србина, |
| е овде.</p> <p>— А од куда бих ја знала да су то баш дреје кир-Ламбрине?{S} Што да бедим човека |
| када би кир-Диша отишао у дућан, терала да муче као бик и да гради којекакве лакрдије, као оно |
| двикну Маца, која није никада допуштала да јој кћи противуречи; Лепосава убриса очи рукавом и о |
| нка, и изнела је ову сплетку и покушала да њоме поквари сватове кира-Анастасије. — Мајстор Диша |
| о се то њој свиди, сад чисто није могла да позна свога супруга.{S} Он се није обазирао ни на ње |
| а да размишљава, на који би начин могла да оде само до Галца, па да покуша све што може, не би |
| о тужна и усплахирена.{S} Кад је видела да кир-Ламбре никако не може изићи на улицу, није било |
| венчана му је жена и куда би она смела да му ма шта пребаци!{S} А баш и када би се толико забо |
| лук.{S} Кажу: остарела си, а ниси умела да очуваш девојче.</p> <p>И оно, што мајстор Диша до са |
| бацила на толики трошак, кад није хтела да пази на саму себе, ипак не смеде да истерује ствар д |
| 75" /> ниси отварала очи, него си хтела да ти ћерка буде устабашиница!“</p> <p>— А што, бре; шт |
| тка Маца, која је од некога доба почела да се плаши од могућне напасти, поче да се вајка, како |
| ајпосле дође крај.{S} Она је већ почела да размишљава, на који би начин могла да оде само до Га |
| од некога времена она на ново започела да попреко погледа на кућу кира-Анастасије и да потајно |
| срцу лежало.{S} Тетка-Маца је развезла да прича о мајстор-Дишиноме уважењу и о томе, како ће г |
| вим сокак-сплеткама, дужност му је била да их најодлучније сузбије.</p> <p>Али на који начин?{S |
| е кира-Думиница — шта све не сам радила да родим!{S} Радос је то, кума-Анастасија, и радос и ед |
| а са оном оптужбом, којом га је обедила да је саучасник своје газдарице и Ламбрин, и тада баш н |
| учи, па се, ваљда зато, није ни паштила да разгони онај облачак, што им се над пролећем брачног |
| кући, мајсторе!{S} Тетка-Маца поручила да одмах дођеш... још нема ништа! — изговори Јанићије н |
| и на све ове разлоге зажмурила и рекла да јој се не свиђа ни мало онај дежмекасти папуџија, он |
| је већ једаред Лепосава у одбрани рекла да је угатан, само што не опсова нешто кира-Анастасији. |
| <p>Разложише му понова како нема смисла да седи тако сам, као „еден гурбетин“, поменуше му по д |
| змеђу Софије и Ниша.</p> <p>Кад је чула да јој је муж умро и сахрањен тамо далеко, фудул-Стамен |
| а није.</p> <p>— А зашто, море?{S} Ваља да одеш, да га пољубиш <pb n="161" /> у руку и замолиш |
| Фера!{S} Још је дете, ама за гол сабља да уфати; клефти да води, што је у срце!</p> <p>— А дец |
| вртога дана доби писмо, Ламбре му јавља да је отишао на вилает, у Костур; тамо ће остати неколи |
| то њих овладала је њиме тиха туга, жеља да самога себе кињи, да жали своју несрећну младост и д |
| а га је сада нарочито тако ословила, ма да је од њега само једну или две године била старија) Б |
| ом опет не би могао говорити о томе, ма да је и она, као и мајка јој, знала о свему, што је он |
| страх од онога што ће сад опет чути, ма да је чуо већ оно што је најстрашније.</p> <p>— Јесте, |
| но дело, о томе није ни мало сумњао, ма да је од некога времена она на ново започела да попреко |
| војима.{S} Управо тако је он мислио, ма да није никада знао како је то међу најближима, јер је |
| ка-Мацина помало блажила.</p> <p>Но, ма да је ова пажња падала на усамљену и обрањену душу Диши |
| ла.</p> <p>Сузе и преклињање њезино, ма да су донекле утицале на Јанићија, ипак га нису ни мало |
| на сокаку, без игде икога свога.{S} Ма да од мајстор-Дише никада не виде ништа, што би га чврш |
| ни кући очекивао се свакога дана.{S} Ма да се са Јанићијем онако измирила и ствари Ламбрине од |
| па се учини, као да је и не види.{S} Ма да је све оно урадио не размишљавајући дуго и под првим |
| није могао никако да посестрими.{S} Ма да је у прво време и то покушавао.{S} Ова вижљава девој |
| ишљао да је начини устабашиницом.{S} Ма да је пун нежнога задовољства примао из њезиних руку по |
| ако брзо измени своју ведру нарав, и ма да му ни на крај памети не падаше да потражи узрока, ип |
| вица, тако жељно чезнула.</p> <p>Али ма да је кир-Диша био задовољан својим успехом и свом сило |
| да Митар и Станко туфегџија).</p> <p>Ма да је онако одлучно најурила мужа из куће, ипак се није |
| а ударити, побеже из мутвака.</p> <p>Ма да је мајстор Диша често мислио на кућу и Лепосаву, ипа |
| тек колико да јој напакости.</p> <p>Ма да је кира-Анастасија, из обзира према покојном Кир-Бен |
| а ако је нужно чак и у Галцу.</p> <p>Ма да није знао ни где је Галац, ни како се до њега може д |
| итељи, ми смо ту; него да се зенис, ама да узмес зенско от наше сорта, — грцко!</p> <p>И ту кир |
| м јој зла и лепо је да се измирите; ама да сам ја што ти...{S} Бога ми... отегну тетка-Маца.</p |
| и?{S} Толко неје оставио кир-Бенџо; ама да видите колико вас постујемо, ја ћу вам позајмим из е |
| д Богородицом и метанишем, само да вама да деце а мени унучиће.{S} Па ваљда се смиловала мајчиц |
| љена и растужена.</p> <p>— Лако је вама да бесните, мужеви вам код куће, а мој?{S} Хеј, хеј, ко |
| ин!{S} У букагије ћемо ми тебе!{S} Нема да си узмите пари, па да не вратите!{S} Лопове, бре, па |
| <p>— Јабучицу ћу да ти ишчупам; зубима да те закољем! — виче пригушеним гласом кир-Диша, стега |
| у Дишин шегрт и старао се свим начинима да се пред својом савешћу оправда за своје ћутање.{S} А |
| ам Јанићију, шта ли?{S} Па трећега дана да обоје липшете од глади!{S} Да се удаш за дериште, ко |
| и; и најпосле, није могао ни десет дана да издржи, а да се не врати у овај „црни“ Београд, где |
| о.</p> <p>Хаџи-Диша требало је тих дана да има стотину уста, да би могао наодговарати свима пит |
| креса, да кира-Мана једва имаде времена да му се уклони.</p> <p>Уђе у собу, заригла врата, да м |
| т дана, а то ће му бити довољно времена да је обрлати.</p> <p>Кира-Анастасија опет сасвим инако |
| расположењу, које човек осећа, кад зна да тиме Богу угађа.{S} Напротив, оне му постајаху све н |
| кријеш, а овамо се свуда по чаршији зна да ћеш да узмеш Лепосаву.{S} Ама што га кријеш, море, х |
| о, кир-Дума?{S} Да ли не мислиш на сина да просиш девојку?</p> <p>— Још му неје вакат, него ће |
| ваше што се прича, ха! — А е ли истина да сте пали са зид и да вас је патрола јурила, а ви поб |
| рилику, а како није било другога начина да мајстор-Дишу изведу на праву стазу, оне су се свим с |
| љица; а сама та помисао била је довољна да је грубо запита: „Шта тражиш ти овде?“</p> <p>— Траж |
| а-Анастасија: он да одмах захрче, а она да још дуго у памети прибира све утиске вечерашњега вес |
| накав човек заискао.</p> <p>— А што она да лаже...</p> <p>— У мутвак, сурунтијо; шта си ми се т |
| ј нађе две аспре.</p> <p>— Узми, на! па да купиш пењерлију, и да добро запамтиш овај дан!</p> < |
| едан део капитала, крваво стеченога, па да ли ће Јанићије умети тако поуздано да му и радњу над |
| } Ух, ух, што му ја нисам била жена, па да видиш како би се провео — викала је фудул-Стаменка < |
| цко невеста, на кир-Бенџина удовица, па да постанете сретно човек; а ви, ето каква страмота на |
| би начин могла да оде само до Галца, па да покуша све што може, не би ли га умилостивила и ража |
| а га је у маштање: да је нешто књаз, па да нареди да му доведу тетка-Мацу и мајстор-Дишу, па он |
| решио; требало је да се тобом ожени, па да га Бог види!</p> <p>Тетка Маца, која је радо слушала |
| шта друго, него да се преда судбини, па да га она на својим леђима изнесе.</p> <p>Но ни у удови |
| азао да сутра дођем по своје ствари, па да идем куд знам.</p> <p>— Слепац ниједан! — Свет види, |
| ми тебе!{S} Нема да си узмите пари, па да не вратите!{S} Лопове, бре, паре да си вратиш!</p> < |
| — Могао бих је тако сву ноћ носити, па да и не осетим.</p> <p>— Лудо! — викну Лепосава још збу |
| ц, како не би нико могао с поља ући, па да лично окуша код Јанићија неће ли га умилостивити.</p |
| ина, а људи који купују нису слепци, па да рекну:{S} Нисмо видели шта нам је дао; нити је тргов |
| рио да то не чини?{S} А да му кажем, па да ме, као у сватовима, опет одалами, то баш нећу. — На |
| е само да зажели, да чезне за нечим, па да му се то као умешено и испечено само у руке спусти.{ |
| амо да ме Господ благослови породом, па да видиш онда како ће те твој Диша хранити.{S} Море, ни |
| зеде; није пристао да напусти дућан, па да је појури, ни да је опет остави, да му се онако смеј |
| удо цинцарска, док те нисам клепнуо, па да ти кажем ко ти је појео паре!</p> <p>— Кога ви, бре, |
| шкрине, колико тек да промоли главу, па да сагледа лево десно кроз сокачић.{S} И увек би се, по |
| два чекају да сазнаду за туђу тајну, па да је, на све четири стране, разнесу.{S} Напротив, она |
| не као што се јаше него лицем репу, па да га проведу кроз чаршију, а телал да виче: „Чујте и п |
| ша да могу да ти дам, <pb n="116" /> па да дам.{S} Него ми дођосмо због друго; знате због они п |
| } Не, не, ти немаш те паре.</p> <p>— Па да се погодимо! — одговори мајстор Диша, који добро опа |
| и пружи га домаћици.</p> <p>— Сутра па да изволите на куде моју домакицу, на еден кадаиф и рат |
| нум?{S} Наша кост, наше месо!{S} Кој па да се брине у ова чаршија за едно грцко удовица?</p> <p |
| ејане очи лепе удовице.</p> <p>— Кој па да гриза? — пита стидљиво кира-Анастасија, а мишицом ск |
| заустави, он се брзо опрашта и изговара да мора журити, па онда још више уситни, само да би што |
| на улицу. — Била му је првобитна намера да врати газдарици цванцик у руке и да јој каже, да ће |
| „То ће ти бити мајсторица!“</p> <p>Мора да је изгледао врло смешан, кад се девојке заценише од |
| несе више у овај пусти Београд! — Ватра да га изгори! — уздахну кира-Анастасија прихватајући фи |
| се секу.{S} Него, сас Божја воља, сутра да си кренеш; до Дубравица на каик, а за тим кола ће да |
| ла са светом, да сада говорим, па сутра да ми се каже како сам казала и оно што није? — одговор |
| ана дуже.</p> <p>Али како није могао са да пријатељем путује, он му је при поласку дао корисне |
| крвнички гледао за њиме.</p> <p>— Дуса да ти се испрзи у паклена мука!{S} А-ах, рогата биволиц |
| е?</p> <p>— Не знам!{S} Овде ме срамота да останем; идем у свет.</p> <p>— Зар због оне ороспије |
| ама, истргло из руку и почело као лопта да се премеће, скаче и шкљоца зубима на своју мајку.</p |
| и урадио.{S} Кира-Анастасија, навикнута да, на крају крајева, увек онако буде како се то њој св |
| у очи, а болест у ложичице“, и три пута да хукнеш за њоме.</p> <p>Жена спусти пред ноге дервише |
| ти дете три пута обзине, а ти три пута да викнеш: „Његова болест на тебе, твоје здравље на њег |
| на ноге.{S} Е, па онда сас њу три пута да обиђеш бакчу.{S} Први пут како обиђеш, овај запис да |
| пред Мацу као укопан.</p> <p>— Сад, шта да Бог — одговори Маца забринуто — сад може да се догод |
| а тицала, па се већ потпуно збунио, шта да каже и како да оправда своју наглост.</p> <p>А осем |
| д јој се самој нуди!</p> <p>— Па... шта да кажем — уситнио Диша — Ви сте ми све: — отац и браћа |
| е предузети против клевете; али, ма шта да започне, он ће морати, пре свега, изићи међу људе.{S |
| ша нерешљив и збуњен стоји и не зна шта да јој одговори, фудул-Стаменка повиси глас и поче на с |
| , да она сама пронађе пута и начина шта да се ради.</p> <p>— Па ти и не чујеш све о чему свет з |
| приличи честитој жени!</p> <p>— Па шта да радим за име света?! — бранила се Лепосава. — Шта ти |
| да у томе нема нечега.</p> <p>— Па шта да радим сада?{S} Научи ме, де!{S} Ето, ја ћу престати |
| — прошапута. — И он долазио... сад шта да се чини?</p> <p>Мислио је испрекидано и тупо гледао |
| <p>Јанићије обори очи, јер не знаде шта да наведе.{S} Диша га значајно гледаше.</p> <p>— Зар са |
| се и она тренутно збуни, не знајући шта да му каже.</p> <p>— Чујеш, Јанићије, немој тако!{S} Не |
| а од свега тога, сад више није знао шта да предузме.{S} Он је већ гледао у мислима како његов к |
| ема лек, џанум; него да разговарамо шта да се ради!{S} Може бити кир-Диша да ће се покаје и пом |
| тарим, запуштеним гробовима, не допушта да се приближите гробу, коме не долази више нико; јер с |
| нека вам је на здравље, и толико срећа да имате, колико се ви право заклели! — довикну Дума Ди |
| но и скрушено, као човек који предосећа да му од тога цео живот зависи.</p> <p>— Ето, каже:{S} |
| очи: девојку да узмеш, девојку, па кућа да ти пропева!{S} За девојку знаш да је твоја, неће те |
| неје вакат, него ће сутра моја домакица да ми наниже оште едно килибар-зрно.</p> <p>— А колико |
| — Кога ви да закољите?{S} Чија јабучица да изедете <pb n="112" /> ? — поче сада одважно кир-Лам |
| у велико се веровало да ће мајстор Диша да се ожени Лепосавом Мацином.{S} А тако се најзад и мо |
| о шта да се ради!{S} Може бити кир-Диша да ће се покаје и помири; кој зна!</p> <p>— Нећу!{S} Не |
| !{S} Пет хиљада гроша, пет хиљада гроша да ме кошта то!</p> <p>Хаџије су га сажаљевале; неки га |
| есу одсечеш.</p> <p>— Е, дај Боже, душа да вам не испадне на нос како христијанину, него на дру |
| е угодности, које може једна добра душа да учини сирочету; али јој је вазда на ум падало, да од |
| S} Жалос, кир-Диса, много жалос; и душа да могу да ти дам, <pb n="116" /> па да дам.{S} Него ми |
| , кога четворица држаху за руке, покуша да се отме; па, кад осети да му је то немогућно, пљуну |
| пред капиџик мајсторове куће.{S} Покуша да уђе, али капиџик беше изнутра затворен.{S} Јанићија |
| сасвим залудна.{S} Једнога дана покуша да сама скине с верига котао пун вреле воде.{S} Котао ј |
| — обоје се збунише.{S} Јанићије покуша да се покаже весео, а она опет поче да га пита о нечем, |
| .</p> <p>Али поред свега тога не покуша да одмах приступи смишљеној намери.{S} Синоћна пољска в |
| <p>— Образ да ми погазиш?{S} На мој леб да пљунеш?{S} На поље из куће!{S} Иди твоме Ламбри!</p> |
| са лелекати.</p> <p>— Леле!{S} Због теб да пропадним!{S} Што ми искате у кућа, ђидијо?!</p> <p> |
| и поче му пркосити.</p> <p>Јанићије жив да се изеде; није пристао да напусти дућан, па да је по |
| Белћим ћу ја да једем њен кадаиф, отров да је изеде, ороспија једна!</p> <p>Јанићије не чу ништ |
| да јој се јаве, а камо ли на њезин праг да ступе.</p> <pb n="23" /> <p>Необично расположени сед |
| здрава као тресак, да мој покојник, Бог да га прости, није пустио да ја кувам и месим што хоћу |
| оша.</p> <pb n="178" /> <p>— Па, да Бог да да, још толико зарадиш!</p> <p>— Ама за кога?{S} Ето |
| мир и задовољство и до године, ако Бог да, наследника.</p> <p>Свадба је била врло весела.{S} Ц |
| тај Лепосави!{S} То ће ти бити, ако Бог да, мајсторица.</p> <p>— Јаох!... писну нешто из дна ду |
| ере.{S} Одмахнуо је руком и рекао: „Бог да је прости!{S} Један пре а други после, тек, сви ћемо |
| зевенк, бре!</p> <p>Јанићије немаде кад да се објашњава више, већ штуче међу сватове.</p> <p>А |
| је за леђима гледале.</p> <p>— Еле, сад да ти кажем какав сам ја и шта тражим од домаћице! — ре |
| управо <pb n="74" /> положају треба сад да се нађе према своме газди, а у каквоме према газдари |
| езину срцу, да је занесе, опије, па сад да се тако насилно у један мах угаси!</p> <milestone un |
| сум писмено тражио, кад требаше, па сад да запишемо у пропала вересија...{S} А, а-ах, Дума, гом |
| ело од себе. — Уједе ме, пцето; шта сад да се ради?.</p> <p>Анастасија је стајала насред собе, |
| е, што је тако урадио.</p> <p>— Шта сад да чиним?{S} Овде ми више нема места.{S} Казаће тетка-М |
| ала, кад год би дошао, па сад одједаред да је под таквом срамотом оставиш.{S} Ако си тако мисли |
| међу ње и Канчета.{S} Само је беше стид да дода још и оно последње, чега ради је и полетела Кан |
| у, а сви совјетници, попечитељи и народ да јој приступе руци, а он да им каже: „Да је сви листо |
| вери, како Јанићије није био толико луд да се обеси.</p> <p>Једнога јутра устала Лепосава, по о |
| зео! — Оди ти овамо, тетка Маца ће тебе да прими, ту у мутваку ћеш да спаваш; а сада хајде да в |
| а идеш на вилает, а ја па овде без тебе да живим, што ми треба?</p> <p>Тако је уздисао Ламбре, |
| а!{S} За то ми није време!{S} Прво тебе да удамо; старија си.</p> <pb n="133" /> <p>— Е, што кр |
| ваше сасвим други значај, даде му снаге да проговори.</p> <p>— Онај босиљак... што си ми турила |
| овори Јанићије; али Лепосава му не даде да доврши, измахну на њега метлом, а он, пре него што ћ |
| скочи, разрогачи очи, па, када сазнаде да је ту био крај, докопа покојницу за рамена и поче је |
| ају.</p> <p>Јанићија жацну, кад сазнаде да га је чак и та срамота постигла.</p> <p>— Него знас |
| ного наказива — смеши се Диша — Ама где да нађем добру девојку?</p> <p>— За то ли се бринеш?{S} |
| мтео, па од силне радости није знао где да им места начини.{S} Посадио их је на ћепенак и одмах |
| акала је, проклињала%, га што је наведе да се за Дишу удаје, што јој упропасти младост.{S} А ка |
| си, — рече Диша шалећи се. — А сад деде да видим каква су!</p> <p>— Немој, још мало; треба их о |
| да се кући врати.{S} Кир-Думи не смеде да повери своју замисао, јер је слутила, да би је он од |
| ела да пази на саму себе, ипак не смеде да истерује ствар до краја.{S} Једино што јој је добаци |
| забезекнута овим наглим одласком, хтеде да га викне, али он већ беше на улици; она обори главу |
| дафине.</p> <p>— Ама зар тако? — хтеде да каже, али му се вилице тако стегоше, те он само нетр |
| кућом Дишу изневери кураж.{S} Кад хтеде да се попне на доксат, одакле се ишло у Лепосавину ложн |
| Маца и задржа шаку сирћета, којом хтеде да му вратне жиле протрља.</p> <p>— Немој: кир-Диша!</p |
| мири пријатеље и да ствар заташка, виде да му не остаје друге, него да од мирбе дигне руке и да |
| кафу спустила, он сав побледе.{S} Виде да му је жена забраздила далеко, да се ђаво увукао у ње |
| ше нетремице и чисто му лакну, кад виде да јој на челу <pb n="155" /> нема оног мрскога дуката. |
| стају се од чесме, тек кад и сами увиде да су се и сувише дуго замајали.</p> <p>И Јанићије, као |
| у у мутваку ћеш да спаваш; а сада хајде да вечерамо!</p> <pb n="80" /> <p>— Нека, нисам гладан! |
| непознато.{S} Осврте се по дућану, пође да седне и да се прихвати „дикиша“ с којим је опсецао с |
| до кир-Ламбринога дућана, те да му каже да јој одмах дође.</p> <p>Кир-Ламбре није чекао да га п |
| сличноме положају никада били, дај Боже да ни кроз туђу историју не сазнаду а камо ли да их так |
| је Диша — ја знам како ћу.{S} Дај Боже да оздравим само, а туђе мени не треба.{S} То ћу поклон |
| ог — одговори Маца забринуто — сад може да се догоди све, и зло и добро.</p> <p>— Како: зло? — |
| х учини му се, да од свега тога не може да дише.{S} Он се ухвати обема рукама за груди и удахну |
| најзад Маца, кад виде, како она не може да се од суза поврати.</p> <p>— Ето, шта... одговори Ле |
| зик везао, те не каза чега ради не може да иде Ламбри и кира-Мани, уђе журно у авлију кира-Анас |
| о као псетанце на залогај, који не може да домаши.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Што с |
| пре Ускрса и Четрдесетнице, тај не може да буде хаџија.{S} А то је велики грех.</p> <p>И сад му |
| тетка Маца шаљу; али, ипак, Бик не може да одоли срцу, а да је, бар узгред, кад поред ње протрч |
| ствари ишчезавају, али још као не може да схвати зашто то.{S} Али кад једног јутра, срчући каф |
| ада се вуче над земљом и никако не може да се подигне и разбистри.</p> <p>Анастасија га је суза |
| инуо и он, бечи очи, али никако не може да се разабере, где је и шта се то око њега догађа. <pb |
| , ниска чела, широка врата, главом може да пробије храстова врата, а уме и да муче као бик.{S} |
| е диваљ човек — Србин је, бре; што може да се чека од један диваљ народ? — забринуто се питао, |
| рло крупних пилула.{S} А за тим предузе да болесницу доведе к свести.{S} Наредио је да се добро |
| а опхођења и стишаних израза опажала је да су се споразумели.{S} И она уз осмејак пун љубазност |
| ла свога мужа!{S} Цела чаршија знала је да један „старатељ“, тако рећи, други отац, не може ни |
| а била колико и мајстор Диша, морала је да чује и такве ствари, на које би се узбунила чак и фу |
| ка-Мацо, ти си поштена жена, грехота је да кријеш оно што ми образ каља — очајно промуца Диша. |
| че зверати час амо час тамо; навикао је да од своје газдарице чује вазда одлучан и заповедни то |
| печено само у руке спусти.{S} Жељкао је да постане богат и угледан грађанин, а ни из далека ниј |
| ложење, он пронађе други.{S} Престао је да јој говори; по десет дана не би са њоме ни речи прог |
| није више могао сносити.{S} Престао је да кори жену, што нема деце, али сада није било дана, к |
| асија не беше.{S} Овога пута престао је да се са њоме прегони; до младине има још девет дана, а |
| <p>— Мори, немој да се нећкаш; право је да ти ја поклоним, сестра сам ти, брат си ми!</p> <p>Ја |
| ада?</p> <p>Јанићије се смете; желео је да га нико не пита о томе.</p> <p>А кад би причао све, |
| кушао да је у дело приведе.{S} Желео је да се освети Грцима и да подигне свој оронули морални у |
| поврати од првог изненађења.{S} Хтео је да одговори, али се грло запекло, па реч ни тамо ни амо |
| а сада га сасвим променише.{S} Почео је да промишља, почело је да се буди у њему нешто озбиљно, |
| олесницу доведе к свести.{S} Наредио је да се добро угреју у ватри једне машице, па, када се ов |
| шу уведе у њихово друштво.{S} Тражио је да кир-Дума одмах иде Диши, врати удовичин мираз, а Диш |
| о је он сасвим друкчије.{S} Помислио је да га је Лепосава одала, па сада тетка Маца зове мајсто |
| >Јанићију се одреши језик.{S} Осетио је да му се овога часа дели судбина, и он исприча газда-Ди |
| S} Иди твоме Ламбри!</p> <p>— Е, ако је да се иде из кућа — одговори Анастасија тако прибрано и |
| илика за њу; он је погрешио; требало је да се тобом ожени, па да га Бог види!</p> <p>Тетка Маца |
| ну сродити се са туђином.{S} Требало је да прође време, да залечи ране, да се разабере и обазре |
| се; али ипак (до душе ретко) бивало је да јој кроз најживљу шалу и смех прелети преко лица нек |
| д оних жена које оклевају.{S} Ваљало је да се одмах сазна, да је Лепосава испрошена и обележена |
| ише.{S} Почео је да промишља, почело је да се буди у њему нешто озбиљно, натуштено, које му, из |
| пожуриш са сватовима.{S} Знаш, ружно је да ти се пре сватова догоди.</p> <p>Шта је после овога |
| , о!{S} Ево, не желим јој зла и лепо је да се измирите; ама да сам ја што ти...{S} Бога ми... о |
| етири.</p> <pb n="12" /> <p>— У здравје да нанижеш оште педесет и четири! — одговори Ламбре вес |
| отплатим, да ћути.{S} Дај ми само дреје да се обучем.</p> <p>— Однео... све... и дреје.. и... ј |
| p>— А шта си снила?</p> <p>— Море, није да сам снила, него сам ноћас и будна видела.{S} Ово је |
| огу тако... ја ћу... узмучи се Јанићије да каже шта ће; али навала осећаја тако је нагло јурила |
| </p> <p>— Јер... јер... заусти Јанићије да се потпуно изјасни, али у тај пар уђе тетка-Маца у м |
| ара, а за то су морали вазда ове сељаке да мећу о слави у чело софре, те тако изгледаше као да |
| да пред сан три пута помирише, а после да то носи у недрима као своју хамајлију.</p> <p>— И то |
| а, те да беломе свету купујем, па после да чекам, хоће ли се сетити да ми плате; доста је што о |
| , а кошчицу бацио на ђубре.{S} Па после да плетеш седе, као што ће их плести фудул-Стаменкино К |
| што га истукао!</p> <p>Али ја нећу даље да описујем овај први сусрет после сватова.{S} Само они |
| ека је со стрекја; и у здравје и весеље да дочекате дечица, па како пилињи око кокошка да пијуч |
| му друга мисао: зашто полиција?{S} Боље да одеш прво Ламбри, да га јавно у дућану испљујеш и по |
| ла у неку забуну.</p> <p>— Опет је боље да не идем тамо, — мислио је и с тешком муком, што само |
| ушао, а после, поче од времена на време да баца око на кир-Ламбру, који је сад узео од чочека д |
| но да ту седи, докле год не буде време да се ћепенци затварају.</p> <p>Још од кир-Дишиних сват |
| и поче је потанко испитивати.{S} Дабоме да се и она ишчуђавала на дрскост „оне девојчуре“, али |
| трупина без руку, не би имао више коме да повери ни кућу ни радњу, а ово троје деце, ради које |
| је, неће ли му газда казати, где и коме да га однесе.</p> <p>— Носи! — јекну као иза сна мајсто |
| н учини тај покрет, што је могло некоме да изгледа, као да ће да удари кира-Ману, испаде иза ћо |
| иди, њу да лечи, ако је болесна, с њоме да поднесе све, па макар га цела чаршија презрела.</p> |
| бру; млада је, па није имала кад о томе да мисли.{S} А после тога и Маца би била најбоља контро |
| јасно: ако је човек псето, жена не сме да буде мачка.</p> <p>Али све то на страну; све би се т |
| апита Маца.</p> <p>— Нема језик; не уме да говори.</p> <p>Обоје се засмејаше, а Лепосава, засти |
| ам си се требао сетити своје вере, а не да од некрштених тражиш записе.</p> <p>Мајстор Диша ћут |
| >— Тако те хоћу: да се ожениш, ја; а не да затварамо капиџике, кад прођеш! — шалио се Станко ту |
| башти под оним густим дрвећем, које не да сунцу на земљу.{S} Кира-Мана, кума-Думиница и остале |
| ; чак изјави да ће се и заклети, али не да да га један Грк, који му онакву жену натоварио на вр |
| могу!{S} Овде, ето, овде боли, па ми не да да живим.</p> <p>— Лудо! — прошапута Лепосава, али т |
| остраном ширином сео на душу, па јој не да дахнути.</p> <p>И није то само жалост за кира-Анаста |
| другу да попије она. — Оно, што јој не да да рађа, младина ће да скине с ње, а од овога записа |
| павају.</p> <p>— Ножем на мужа!{S} Мене да пробурази?{S} И све то због њезина неверства!{S} Е, |
| зиђе.</p> <p>— Мајку да слушаш, на мене да мислиш!</p> <p>— Хоћу! — одговара Лепосава.</p> <p>— |
| и ово гора Романија, што ли?{S} Ви мене да клепећете?</p> <p>— Море, одвали човече, док си чита |
| пред Лепосавом и Мацом: „Још две године да ме овако послужиш, па ћу те узети у радњу за ортака. |
| о томе, како ће га еснаф од Нове Године да изабере за свога устабашу.</p> <p>— Е, али један је |
| вешта градила, трудила се на све начине да саму себе увери, како Јанићије није био толико луд д |
| м на вилает, там да плачем и пред иконе да кунем тебе Ламбре, зашто ме даде на оно кавурско чке |
| то је било — било, само да ми се закуне да ме никада више неће варати; а оно псето (ту кир-Диша |
| дохвати у своје незграпне шаке и почне да га меси, тај се не откупи лако.{S} Јанићију је тек п |
| ско.</p> <p>И свему је она крива.{S} Ње да не беше, да га она није својим понашањем намамила на |
| /> помогло никакво извијање, а још мање да ће ма чиме другим ублажити своју судбину.{S} Она му |
| е, да је Ламбре, покрај све своје чежње да се што пре састане са оном, ради које ће жртвовати с |
| езнуо да је бар очима види, ако не успе да с њоме на само говори.</p> <p>До ушију заљубљен и не |
| и као на последње средство, ако не успе да мајстор-Дишу обрлати.</p> <p>Осрамоћена удовица клел |
| да овај у мало што не испусти обе ћупе да се разбију.</p> <p>— Што се бијеш, газда? — зацвили |
| м на трећу пару; ортак да ми буде, паре да намлати!</p> <p>Али сва та вика беше у залуд.{S} Хаџ |
| па да не вратите!{S} Лопове, бре, паре да си вратиш!</p> <p>Јанићије није чекао да се пролазни |
| ви; а ја би хтео кира-Анастасијине паре да уложим у еспап...</p> <p>— Е, кој вам па за то смета |
| ред зору у нову зелену чинију; пре зоре да захватиш воде са три извора; а кад се будеш враћала |
| у, па још удовицу; брука!</p> <p>— Море да је само то, ни по јада! — прихвати једна између њих, |
| еодлучне до одлуке доведе.{S} Разуме се да, у таквим приликама, било случај или ма какав спољаш |
| је кори за њезину леност.{S} Разуме се да и Лепосави ово Дишино џангризање поче бивати несносн |
| кога било наврати у кућу.{S} Разуме се да по комшилуку није смео тражити помоћи, јер то беше г |
| о врба!{S} Биће, биће!</p> <p>Разуме се да мајстор Диши не оста друге, него да још чека и да се |
| боко испод коже у пањ!</p> <p>Разуме се да је Диша причао Маци и Лепосави, како је Јанићије хте |
| сувишну збуњеност и страх и трудећи се да се колико толико прибере.</p> <p>— Јанићије, оди час |
| е Диша Мацу и комшијницу; па, бојећи се да му жена не продужи како је започела, дохвати маказе |
| ад и Лепосава запе, без сумње мучећи се да овог несрећног младића што боље убеди, како је оно б |
| не смеде ни да одахне јаче, плашећи се да га плач не савлада.</p> <p>Готово крадимице извуче с |
| она са мном? — мисли Јанићије и мучи се да разазна, титра ли се она с њим или је у истини она с |
| о који пут дубоко уздахну.{S} Видело се да се са самим собом бори.</p> <p>— Да продам, а ко зна |
| "88" /> душу, па једва дише; чини му се да ће га угушити, а цела снага на њему трепти од изнена |
| е се тога часа врло препао; учини му се да је кир-Диша умро, па истрча на улицу, да кога било н |
| ео да га позове у сватове; чинило му се да би га појава овога простака понизила у очима Ламбрин |
| не виде с мужем у башчи, а не срамиш се да те шегрти гледају са туђим човеком у соби.</p> <p>— |
| , ни коска од твоја коска, а искају исе да ги даш.{S} Српски судови кесе секу.{S} Него, сас Бож |
| Думиница кроз сузе и весело — нема висе да фудулис кроз чаршија, ћепенци да ни запалаш.</p> <p> |
| кроз чаршију, а глава није „калуп“, те да је она сама понесе и по мери капу избере.</p> <p>И Ј |
| <p>— Нашао сам кесу на сокаку ваљда, те да беломе свету купујем, па после да чекам, хоће ли се |
| ије стало до мога трговачког образа, те да ми брука по чаршији не пуца.</p> <p>Тетка-Маца је пр |
| не би ли га умилостивила и ражалила, те да се кући врати.{S} Кир-Думи не смеде да повери своју |
| о да тркне до кир-Ламбринога дућана, те да му каже да јој одмах дође.</p> <p>Кир-Ламбре није че |
| ="200" /> од њих изврши преметачина, те да се види, ко је крађу извршио.{S} Сад хаџи-Диша зађе |
| породиљи са пуним рукама повојница, те да виде децу и да се увере о чуду, које учини једна хам |
| ран, одлучи, да се досели у Београд, те да последње дане живота проведе код свога синовца и сна |
| ог пустињака, који је тумачио снове, те да им он разреши онај загонетни сан тетка-Мацин.</p> <p |
| ј смрти и саветова, да што пре дође, те да прими наслеђе.</p> <p>— Ти да пожуриш; немој да окле |
| е могао брзо сазнати за ове сплетке, те да их за времена пресече.{S} Тек после испита, када су |
| ао као еден пријатељ, да ме научите, те да и ја разбирам, засто вратисте прстен?</p> <pb n="41" |
| њу и што чешће у дану тркне до куће, те да се кира-Анастасији нађе, ако јој што затреба.</p> <p |
| и да гони кира-Анастасију да пожури, те да не остане толико имање без наследника.</p> <p>— Једн |
| ревносно чекао, неће ли га угледати, те да га исплати по својски.{S} Лутао је по сокацима, онак |
| исне савете, где ће уз пут одседати, те да га на путу не оглобе.{S} Главан новац мајстор Диша ј |
| евати и да му ваља ма шта предузети, те да за времена спречи Јанићија у његовом издајничкоме по |
| омисао, да му ваља ма што предузети, те да се пред светом опере и своје непријатеље изобличи, д |
| љутине, да је као махнит трчао кући, те да неверницу на месту убије.</p> <p>Када га кира-Анаста |
| ли како ће и шта ће рећи тетка-Маци, те да га задржи на вечери и ноћишту.</p> <p>Како је затвор |
| добра учинио, кад ти је отворио очи, те да видиш како те она прва варала.</p> <p>Хаџи-Диша одма |
| ма никако да подеси згодан тренутак, те да започне о главноме.{S} Кир-Ламбре је предосећао већ, |
| али он не муче више на њих као бик, те да засмеје ћепенке, него се ућутао, па само ради, ни гл |
| прегнуо да утростручи свој капитал, те да се и у томе изједначи са кума-Думом, ипак је један, |
| саветоваху, да се врати у Јерусалим, те да код власти оптужи хаџи-Зосима.{S} Али која фајда!{S} |
| да употреби и ово последње средство, те да осигура потомство своме имену.{S} Да ће младина скин |
| ународника, ни како да изведе ствар, те да се брука заглади.</p> <p>Мајстор Диша се затворио у |
| ога, да баш он узме кира-Анастасију, те да се тако опере она срамота са грчкога имена, коју је |
| на своју руку, дигоше се у чаршију, те да уз пут мало боље промозгају и удесе, а кира-Мана, чи |
| ој са просиоцима доћи у прву недељу, те да дотле, ако има што, по кући спреми и дотера, како би |
| они, или кад би имао какву враџбину, те да се учини невидљивим, кад кроз чаршију пролази, то би |
| длучи да достави полицији о бегунцу, те да га она пронађе.{S} Прво је отишао Маци, да се посаве |
| ме супругу.</p> <p>— Ела-те, ако искате да вас закољем!{S} Ела, удрите! — рече му пркосно и са |
| .{S} Онда жабу да бациш на кров, а дете да умијеш и запојиш из те чиније оном водом, три пута. |
| </p> <p>— Можеш да изгубиш жену, а дете да остане живо; а и да их обоје изгубиш.</p> <p>— И зат |
| се ђаво увукао у њезину душу, те окрете да гони из женина срца ђавола свима оним средствима, ко |
| ња Дишинога.</p> <p>— Молићемо, немојте да се љутите; ама то није лепо од једно...</p> <p>— На |
| о је могло некоме да изгледа, као да ће да удари кира-Ману, испаде иза ћошка кир-Дума и још јед |
| мустерије ће изгубите и цела чаршија ће да каже: јазук на мајстор-Диса! — А како смо вас волели |
| до Дубравица на каик, а за тим кола ће да нађеш.</p> <p>И тако кира-Анастасији поможе овај слу |
| Оно, што јој не да да рађа, младина ће да скине с ње, а од овога записа, родиће ти мушко.</p> |
| То због старос викам.{S} Синови, па ће да те прифате; и па зетови, из једно поштовање што си р |
| ти побелеше, бленући у капиџик, кад ће да га отвори и дође.{S} Јанићије је моје дете; добар је |
| >— Јанићије!{S} Тамо, на Јалији; сад ће да га донесу!</p> <p>— Кога да донесу?!{S} Нећу мртваца |
| држи у овакоме положају.</p> <p>— Ко ће да те убије?{S} Ја нећу!</p> <p>— Како да нећеш?{S} Шта |
| екаш, док се огазди, хој, хој!{S} То ће да прође и десет година.{S} Па зар да те толико у кући |
| 83" /> беше осилио, чим ти оде!{S} Неће да слуша; а ако, што и послуша, то све наопако.{S} Ниса |
| } Море, ни Господар Вучићева Анула неће да има такав фистан, какав ћу ја теби да купим.</p> <p> |
| .{S} Реци: ево ти!{S} Мајстор Диша неће да зна ни за шта више.</p> <p>Отрча Јанићије, а Мајстор |
| ће све одати мајстору, јер због ње неће да губи место и да на ново у другога газде започиње зан |
| ој то мајстор Диша враћа и да више неће да зна за њу, она је бризнула у плач и стала толико лел |
| чине трудио, да му покаже, како он неће да зна ни за какав род.</p> <p>Сад му је тај стриц умро |
| решком свога оца, који не беше те среће да се, као и он, ожени Гркињом.</p> <p>Но човек једно м |
| ога чак у Јерусалим ишао?{S} Камо среће да ти је мати сањала онај сан још пре шест година.{S} С |
| па за то ли плачеш, лудо?{S} Камо среће да се тако и догоди; а она што прича, то јој је криво, |
| ти, што му име грешна уста помињу) хоће да сазна, колико је у души чврста вера хаџијска.{S} Зат |
| позове Ламбру, Думу и њихове жене; хоће да их почасти за своје наслеђе.</p> <p>Кира-Анастасија |
| уо ногу?</p> <p>— Заригли капиџик; хоће да дође!</p> <p>— Ко?</p> <p>— Кир-Диса!{S} Ето га за ћ |
| е го!{S} Разбојник!{S} Арамија!{S} Хоће да ме убије! — лелекао је кир-Дума не мичући од зида кр |
| е.{S} То им долази некако крње.{S} Хоће да те виде ожењена; а како ти не избијаш из те куће, а |
| цвет, који је сад баш узабрао, па хоће да му га покаже.</p> <p>Мајстор Диша бледи и румени; ср |
| за толико заветовао?</p> <p>— Бог хоће да га се ми, као једни верни христијани, сећамо, да му |
| тигао је.{S} Видео је, да испосник хоће да се погађа, а што се цене тиче, то му је већ познато |
| а се не обазреш за собом, а све до куће да говориш: „Здравље пред кућу, болест из кућу“.{S} А к |
| инарета разлегала, опомињала је трговце да пазар престаје; и погдегде већ су се спуштали ћепенц |
| ко на једној нози скакуће за њом и виче да пусти, а она се све више церекала, те га не пусти св |
| ла да се плаши од могућне напасти, поче да се вајка, како сада нема више онако снажних људи, ка |
| толико чежње и бола у срцу носио, поче да кипи свом жестином.{S} Он се обазре око себе, поглед |
| век који полази на тако далек пут, поче да је саветује, како да се влада, како да води кућу и д |
| ше од толиког крупнога злата и она поче да га загледа, пријатно изненађена богатим поклоном.</p |
| ви увукли у кућу, те у мало што не поче да виче за помоћ.</p> <p>Јанићије се у томе часу корист |
| часу чисто преобразише.{S} Ламбре поче да се отима и пишти од промуклости; а и кир-Диша, кога |
| је тонуо.</p> <p>Најзад, кад сунце поче да прижиже а хлад од дафине скрете и остави Дишу у пуно |
| p>Диша постаде све нестрпељивији и поче да џангриза Лепосави, па чак и да је кори за њезину лен |
| образ срамоти.</p> <p>- Газда Диши поче да бубња у ушима.{S} Све ово било је за њега и сувише н |
| ка-Маца у мутвак.{S} Лепосава брзо поче да претура по посуђу, Јанићије се закашља, па се и он н |
| је? — запита Лепосава и радознало поче да прелеће очима по кајику, који се све више ближио.</p |
| уша да се покаже весео, а она опет поче да га пита о нечем, што баш није имало никакве везе са |
| ико пута одмахну главом, па онда започе да грди и Мацу и све остале жене, које се пачају у хећи |
| тамо да је скинеш, ама нагу, ни папуче да нема на ноге.{S} Е, па онда сас њу три пута да обиђе |
| ори Диша не баш најљубазније. — Требаше да сазна, шта ја тражим од своје домаћице.</p> <p>— Е, |
| <pb n="183" /> те тако Јанићије могаше да Лепосави још неколико речи добаци.</p> <p>— Љутиш ли |
| и ма да му ни на крај памети не падаше да потражи узрока, ипак је чешће размишљао о своме калф |
| равао овај стас и лице, које се стиђаше да баци поглед на свога будућег домаћина.</p> <pb n="14 |
| би на ново нов непријатељ, који прећаше да му правац душевне борбе сасвим поремети.{S} Јавила б |
| нестално зверају, а трбух и леђа почеше да губе оне уочљиве димензије, те је антерија тужно вис |
| ри у плач.</p> <p>Јанићије не мога више да издржи у овакоме положају.</p> <p>— Ко ће да те убиј |
| о паде у бунило, а Маца не допусти више да јој дете пеку усијаним гвожђем, него продужи лечење |
| <p>— Зашто, бре?</p> <p>— Не могу више да останем овде.</p> <p>— Зашто?</p> <p>Јанићије обори |
| пространа, те, поред осталога, утврдише да се младенци одмах по венчању уселе у кућу.</p> <mile |
| и ваљда да ће се обоје потући, навалише да их разваде.</p> <p>Али ово постиже други резултат.{S |
| ићијем у објашњење, па, када се уверише да није ничему крив, разиђоше се, а Јанићије оде својој |
| ко га помете, да је изгубио сваку кураж да јој џангриза; али, кад на тај начин не мога да излиј |
| кога ни у шта не рачуна.</p> <p>— Образ да ми погазиш?{S} На мој леб да пљунеш?{S} На поље из к |
| , Анастасијом, оженила грчка чаршија, и да му је проводаџија био главом кир-Ламбре, трговац са |
| зиног рано изгубљеног супруга, лисца, и да она, као свака неутешна и честита удовица, јадикује |
| аџији јавили, њему се подсекоше ноге, и да се у томе часу не придржа за довратак у дућану, за ц |
| > <p>— Ко, море?</p> <p>— Кир-Ламбре, и да видиш какав!{S} Таман како је и заслужио. — Оставила |
| а рукама шчепала и вукла нечије косе, и да су нечије шаке њу гребале и ударале.{S} Неко је врис |
| иша прилика, каква се лако не налази, и да једна честита и послушна девојка неће никада погазит |
| акопају, него, ако им је само у моћи, и да помогну својој ближњој, да ову тајну од туђег ока са |
| ти.{S} Чезнуо је за кира-Анастасијом, и да другима не паде на ум да га њоме ожене, он би у тој |
| <p>— Узми, на! па да купиш пењерлију, и да добро запамтиш овај дан!</p> <p>Јанићију се, после о |
| {S} Шта му је наспело! <pb n="160" /> И да ми је знати само куда се степао! — љутио се често ко |
| а је Диша од сласти %гуташа очима.{S} И да му не беше зазорно, да своју испрошеницу пољуби пре |
| твар.</p> <p>— Дете! — помисли Диша — и да ми у дућану не буде штете!</p> <p>И када дотаче пољу |
| , ако устреба Маци, да јој се нађе, а и да њему јави, ако што буде.</p> <p>Око подне дотрча Јан |
| пожали, како је нестало кир-Ламбре, а и да искаже своју сумњу противу Дише, који је ономад јавн |
| е су навраћале, да чују што о Диши, а и да узгред виде, како се одржава кућа, кад домаћин није |
| згубиш жену, а дете да остане живо; а и да их обоје изгубиш.</p> <p>— И зато сам чак у Јерусали |
| да је њему суђено да умре без порода и да му имање туђа хала и врана разнесе.</p> <p>Тако су п |
| Диши не оста друге, него да још чека и да се — нада.{S} Али подгрејана нада не греје.{S} Надао |
| прибира све утиске вечерашњега весеља и да се за тим са једним осмејком на руменим уснама слатк |
| аше одмах да припаднем њезиним ногама и да јој целујем златне одежде, ама заблесну ме светлост, |
| , него да се пода небројеним уздасима и да почешће таре шаком чело, из кога ама баш ништа не мо |
| веде.{S} Желео је да се освети Грцима и да подигне свој оронули морални углед у еснафу, па је < |
| ресу варварских особина свога племена и да се подражавањем и опхођењем у животу јако приближе п |
| ашила ипак, да сада кир-Диша не сазна и да Јанићије не разгласи по комшилуку њезино неверство.< |
| се учини, да је Лепосава она некадања и да је то све још могућно поправити.{S} Та прстена још н |
| се квари ред; не дам да ме нико вара и да ми образ гази.{S} Разумеш ли?</p> <p>— Опрости му, з |
| раде и по трећи пут да вади из ћемера и да са нестрпљењем очекује на свој повратак кући.</p> <p |
| мало по мало успела, да надвлада зета и да Лепосави створи што ширу самоуправну власт у мутваку |
| сам хтела, да преда мном отвориш уста и да мене запиташ.{S} Гледам само шта чиниш и како мучиш |
| ј казао, да јој то мајстор Диша враћа и да више неће да зна за њу, она је бризнула у плач и ста |
| исли да може постати мајстор-Дишиница и да се мора одрећи свога Јанићија.</p> <pb n="135" /> <p |
| ради, да се заборави; једаред покуша и да запева, — али му се код првога стиха грло стеже.{S} |
| а! — А е ли истина да сте пали са зид и да вас је патрола јурила, а ви побегли?</p> <p>— Није и |
| ћан ушао кир-Ламбре, да види шта раде и да му обрати пажњу, да не оставља дућан на шегртима, но |
| та и наредио му, да се у мутваку нађе и да остане тамо, све докле кир-Ламбра из куће не оде.</p |
| осле, кад опази да овако не може дуже и да је кир-Дума већ поткупио бројанице и турао их за пој |
| дише, да је заиста донео нечије дреје и да их је однео некуда.{S} Па испричаше, како је долазил |
| ч, да ће га преклињати да је не убије и да јој погрешку опрости.{S} Надао се чак и томе, да ће |
| задржаваше, да бар једну кафу попије и да се мало примири.</p> <p>Обузела га ватра, дрхтавица, |
| н, да то осећање дубоко у себи скрије и да још једном покуша, неће ли умилостивити газду.</p> < |
| преко погледа на кућу кира-Анастасије и да потајно плаче и вене.{S} Кира-Мана не би имала смело |
| је друге, него да од мирбе дигне руке и да употреби све што може, да свога најдражег пријатеља, |
| n="215" /> чанком жеравице опере руке и да се за покој душе чиме заложи.{S} Совра је била пуна; |
| ера да врати газдарици цванцик у руке и да јој каже, да ће све одати мајстору, јер због ње неће |
| подвикнуо жандармима, да извуку мацке и да на њих повале мајстор-Дишу.</p> <p>— Ниси имао милос |
| прво да се упозна са снахом, па после и да се сасвим настани.</p> <p>Али кир-Диша и његова жена |
| неће лака срца пустити; али најпосле и да га не пусти баш на лепо, — пустиће га, кад изврши шт |
| овој ствари тежио да измири пријатеље и да ствар заташка, виде да му не остаје друге, него да о |
| свети, да је уништи; али у исто време и да му без ње нема живота.{S} Једном речи, између ова дв |
| ном, макар и крвнички, погледа с њоме и да је дотера, бар да му се правда, па макар да га и сла |
| то му се давнашњи сан испунио, о томе и да не говоримо.</p> <p>Дан јасан и пун пролетњега мирис |
| може да пробије храстова врата, а уме и да муче као бик.{S} Ко га нађе, нека га привуче властим |
| S} Осврте се по дућану, пође да седне и да се прихвати „дикиша“ с којим је опсецао сахтијан за |
| ставио да у кући кришом уздише и вене и да пакосно гледа на ону која јој мужа преотела.</p> <p> |
| } Газдарица му наредила, да то однесе и да је поздрави, да не иде никуда из куће, јер ће јој он |
| једосте четири хиљада гроси па искате и да убијете кира-Мана.</p> <p>— Море, не дери се ту, луд |
| га с прага — носи ово код тетка-Маце и да кажеш: поздравио мајстор и шаље ово! — Јеси ли разум |
| а се с њиме виде и разговоре, а многи и да га замоле, да им из светих места ово или оно донесе. |
| види свети ексер, да се и њему помоли и да приложи коју аспру за зидање једнога храма на Витава |
| } Чак му је помагао и да радњу отвори и да му у чаршији подигне углед као равноправноме члану г |
| ије опомену га, да се не сме оклевати и да му ваља ма шта предузети, те да за времена спречи Ја |
| а, после те казне, опет остане у кући и да се искрено покаје за учињено неверство.{S} Тако у ча |
| и и поче да џангриза Лепосави, па чак и да је кори за њезину леност.{S} Разуме се да и Лепосави |
| а нису пуне две године избегавале чак и да јој се јаве, а камо ли на њезин праг да ступе.</p> < |
| тишао у дућан, терала да муче као бик и да гради којекакве лакрдије, као оно о сватовима.{S} Ја |
| <pb n="162" /> Хоће ли плакати за њим и да ли ће се кајати, кад сазна шта му је све учинила?</p |
| </p> <p>А да на све ово одмахне руком и да опрости срамоту, ни на то није могао пристати.</p> < |
| > него да се састане са мајстор-Дишом и да од њега самога чује, ради чега је онако поступио.</p |
| од осталих Срба.{S} Чак му је помагао и да радњу отвори и да му у чаршији подигне углед као рав |
| о њему, да је био непослушан, неваљао и да је мајстор учинио паметно, што га је отерао.</p> <p> |
| а не пође?{S} Ако је суђено да патимо и да гладујемо, то је онда судбина!{S} А од судбине нико |
| сумња, да то што је обећао није добро и да ће газда-Диша и без њега сазнати све: како је кира-А |
| ка није слутио, да му је стриц већ то и да ће га у скоро наследити.{S} Чезнуо је за кира-Анаста |
| де, и како је казала да је Диша псето и да није човек.</p> <p>Страшна новост начинила је од ина |
| стору, јер због ње неће да губи место и да на ново у другога газде започиње занат; али, како је |
| се кир-Дума, да га је Ламбре обмануо и да је заједно са кира-Анастасијом у Галцу, где је отвор |
| ељ жели, да види и целује свети ексер и да приложи на зидање светога храма.</p> <pb n="194" /> |
| да ово, што је сада чуо, зна цео свет и да сваки од ових људи, који га сада погледају и који му |
| уди.{S} Знала сам ја, да си ти честит и да онако мора бити, како ти кажеш.{S} Нека ти је са сре |
| е за то!{S} Ви само да му чувате чест и да знате, да една паметна и честита жена нема засто да |
| кињи, да жали своју несрећну младост и да на њезине очи вене, не би ли се уверила, какву му је |
| д је Диша изјавио, да ће одмах на пут и да од силне бриге за радњом <pb n="190" /> не може саче |
| свет да тетка Маца има ћерку на удају и да си ти нежењен.{S} Е, па онда ко ту да докаже, да у т |
| а већ беше спреман, да оде у полицију и да се пожали, како је нестало кир-Ламбре, а и да искаже |
| о хтела, да Јанићије добије ону ћушку и да Диша не сазна за оно, што му Јанићије хтеде казати.< |
| куће.</p> <p>— Да поздравиш кира-Ману и да јој овако кажеш:{S} Много те поздравља кира-Анастаси |
| о, да и у кући заведе што већу штедњу и да на драмове одмерава шта ће се и колико ће се данас п |
| редио жени, да за сутра спреми вечеру и да позове Ламбру, Думу и њихове жене; хоће да их почаст |
| , како да се влада, како да води кућу и да ни на сокак без мајке не изиђе.</p> <p>— Мајку да сл |
| ним рукама повојница, те да виде децу и да се увере о чуду, које учини једна хамајлија.{S} Лепо |
| у и крстећи се уђе, да види покојницу и да је целује.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>По |
| да псује пред Јанићијем мајстор-Дишу и да прети, како ће му радњу да запали; а Јанићије тада р |
| бити, да што пре оде у свој Пожаревац и да више никада не помишља <pb n="57" /> на синовца, кој |
| ио приморан, да поднесе и овај ударац и да у страху очекује, како ће се све свршити.</p> <p>Леп |
| олико говорила.{S} Не бих марила, баш и да се обесиш.</p> <pb n="157" /> <p>— И хоћу то!... оте |
| а то се све њега лично тицало, те баш и да није хтео да размишља и о таквим сокак-сплеткама, ду |
| или не, то је тешко одредити; јер баш и да јој се није свиђало, њој је било немогућно да и даље |
| џија; желиш ли, да ти ђавола савладаш и да ти анђео радњу води, издржи до краја и постани хаџиј |
| пљунула, кућу опоганила, па сада још и да ме закољеш?{S} У полицију ћу ја тебе!</p> <pb n="92" |
| не пригвири у мајсторову кућу.</p> <p>И да је ма какве жртве још захтео, испунила би кира-Анаст |
| аше.{S} Он занеме од забуне.{S} Хтео би да јој одговори ма шта, да је нападне речима, да јој ка |
| е имао више нигде излаза.{S} Требало би да се врати; али куд и коме?{S} Зар да својим очима гле |
| још ни по коме свету ходиш, а овамо би да радиш по својој лудој памети.</p> <p>— Боже, мајка, |
| ати на нову улогу.{S} Заветовао се себи да се никада не жени, и колико год му се дало да се пок |
| тасији.</p> <p>— Нисам хтела самој себи да верујем да сам на сну два пута чула; али, кад ноћас |
| е да има такав фистан, какав ћу ја теби да купим.</p> <p>Тако је редовно обећавао Лепосави, па |
| уг око оба противника.</p> <p>— Кога ви да закољите?{S} Чија јабучица да изедете <pb n="112" /> |
| ад би неко хтео да каже:{S} Хтеле би ви да ми језик извучете, ама ја нећу.</p> <p>— А оно, тетк |
| нечему што је се ни мало не тиче то ви да идете!{S} Кућа не је ваша него моја.{S} На поље из к |
| пиџика.{S} Кир-Дума, на поласку, изјави да ће јој са просиоцима доћи у прву недељу, те да дотле |
| Али Диша одрече и тамо дуг; чак изјави да ће се и заклети, али не да да га један Грк, који му |
| тасија после митила; па чак не заборави да исприча и о ономе цванцику, што му га даде, и како ј |
| а пакосна пријатељица навратила, бајаги да је види, а овамо да јој узгред исприча и искити све |
| маштање: да је нешто књаз, па да нареди да му доведу тетка-Мацу и мајстор-Дишу, па онда пред це |
| а болови спопадну.</p> <p>Јанићије види да се нешто страшно десило, па се чисто смрзао, држи пр |
| дође тежак овакав положај, па се усуди да запита.</p> <p>— Газда, да ли да ти донесем хладне в |
| /> и толиких жртава, не имадоше куражи да се лично јаве; они су чезнули, очекивали, да се сама |
| дотрчаше на ову вику; а када Дума опази да више није сам, распомами се па се улете право пред о |
| ала.</p> <p>Јанићије уздрхта, кад опази да су сами.{S} Лепосава се збуни, али је та забуна брзо |
| ни тамо ни амо.{S} Најпосле, кад опази да овако не може дуже и да је кир-Дума већ поткупио бро |
| неуморно пуну годину и по, па кад опази да му од празнога чекања нема ништа, он се одлучи на по |
| , да се кајао, што је обећао Анастасији да ће ћутати, то за цело није било, јер је Ламбре прест |
| ма, куда ћу овде?{S} Зар у овој чаршији да почнем из нова?</p> <p>— То да не чиниш; боље нека о |
| усуди да запита.</p> <p>— Газда, да ли да ти донесем хладне воде?</p> <p>— На! — простења Диша |
| а одваљене.{S} Није био на чисто, да ли да их воли или мрзи, што су Лепосаву у гроб отерали.</p |
| {S} Није знала како да се понаша: да ли да им прими Бога или да утекне у собу и врата забрави?{ |
| записе на њихово место.</p> <p>— Да ли да и њој кажем?{S} Може бити она ће пристати; она није |
| Лепосава још збуњена и не знајући да ли да се свему овоме смеје или заплаче, груну Јанићија, ба |
| због тога! — Ја те лепо питах: може ли да се расквари свадба пре ђердека; а ти мени шамар за в |
| а Диша и дође мутваку.</p> <p>— Може ли да се поквари свадба?</p> <p>— Како да се поквари, чапк |
| уд и камо била снажнија освета, него ли да је кир-Думи забо нож у срце.</p> <p>— Зашто бре, кир |
| го и бос протрчи кроз чаршију, него ли да се у оваком оделу међу људе јави.{S} Антерија је бил |
| мишљено, више као да размишљава него ли да пита.</p> <pb n="13" /> <p>— Како, џанум?{S} Наша ко |
| после свега овога сматрао више него ли да му је рођена сестра, и Јанићија је довело у положај, |
| кроз туђу историју не сазнаду а камо ли да их таква судбина снађе!{S} Доста, ако кажем, да је о |
| м имање до повратка сачува.{S} Хоћеш ли да те ђаво надвлада и анђео да ти из дућана оде, буди е |
| Велим, није ми Бог уделио богаства, али да јој образ бар сачувам, нека уђе у свет са образом.{S |
| о, да Ламбру уништи, њу љуто казни, али да му она, после те казне, опет остане у кући и да се и |
| и танкоме струку, за који би страховали да ће се сада преломити под теретом широких и пуначких |
| наслеђу свога кума, па је почео у шали да гони кира-Анастасију да пожури, те да не остане толи |
| пре него ли што су њихови мужеви успели да се појаве у ћор-Ахметовој кафани на Зереку, већ су о |
| у његову запаљену мозгу, када би хтели да је уподобимо, била је слична узрујаној гомили паса, |
| p>— А, е ли ко видео, када сте ви хтели да прескочите код удовице преко зид и кад вам је шегрт |
| се ма како, она треба или да умре, или да буде његова.{S} Прво ће отказати службу, а за тим ће |
| ћ или да жива сачека јавну срамоту, или да без икаквога одлагања учини оно, што је Јанићију мал |
| мбрине дреје предао онда кира Мани; или да сам их сачувао до повратка газдина, сада ме он не би |
| шта, свршило се ма како, она треба или да умре, или да буде његова.{S} Прво ће отказати службу |
| а се понаша: да ли да им прими Бога или да утекне у собу и врата забрави?{S} Али, оне су се так |
| ом шаком запуши целом Београду уста или да забрани Јанићију Бику, да на свакоме ћепенку припове |
| ила, да је ко од њих лабав у служби или да своје прсте почешће завлачи у лонац где се ручак кув |
| свет састаје, да чује шта има ново или да сам исприча, шта је данас или јуче чуо.{S} Лепе, тур |
| храна и њему не остаде друго, него или да се врати мајстору или да изврши што је наумио.{S} На |
| и.{S} Сад јој не остајаше друго већ или да жива сачека јавну срамоту, или да без икаквога одлаг |
| ране, да га рђави људи не опљачкају или да се једним непромишљеним кораком не сурва у провале, |
| руго, него или да се врати мајстору или да изврши што је наумио.{S} На прво није хтео ни да се |
| тојао је он као кривац, кога су осудили да га двојица шибају.</p> <p>— И опростићу јој и зажмур |
| је пријатеља, који су му само поручили да им купи, а новац ће му дати, кад се врати.{S} Диша ј |
| ије истина, да баш онда кад човек мисли да је најсрећнији, дође нешто, што му сву срећу наопако |
| ор-Дишу и срце јој премре, када помисли да може постати мајстор-Дишиница и да се мора одрећи св |
| р-Диши се смрче пред очима, кад помисли да се и његова жеља може остварити тек после десет годи |
| о да напусти дућан, па да је појури, ни да је опет остави, да му се онако смеје. — Ово девојче, |
| ма, месеци за месецима, али Лепосава ни да помисли.{S} Њојзи баш ни мало не би криво, што ленчу |
| >— Што ћутиш сад, а?</p> <p>Лепосава ни да прослови, а срце јој лупа, да му ударце чује.</p> <p |
| је радио на мутваку, немаде времена ни да засуче рукаве, кад прво оба сведока а одмах за њима |
| него што би и ти сам могао; али она ни да чује!{S} Каже:{S} Гаџу циганина узеће, али теби ни з |
| расклопи уста, грло му се стегне, па ни да прослови. — Јанићију дође тежак овакав положај, па с |
| е зграну.{S} Очи му се приковаше, па ни да макну са Јанићијевога лица, а у лицу сав пребледео.{ |
| ставио судове пуне воде у мутвак, па ни да је сачекао за који часак, изиђе на улицу и упути се |
| ца.{S} Грло му се стегло те не смеде ни да одахне јаче, плашећи се да га плач не савлада.</p> < |
| то све наопако.{S} Нисам смела више ни да му заповедим што, сама сам у кући, а он као ајдук на |
| жене.{S} Сад више није био способан ни да премишља о својој несрећи.{S} Малаксао, под притиско |
| о и чуда творио, да се није усуђивао ни да пљуне на ту земљу.</p> <p>— Овуда је стопа Спаситеље |
| што је наумио.{S} На прво није хтео ни да се осврне, а на другом му се баш врло озбиљно задржа |
| и, забио нож у срце, на то није хтео ни да мисли више.{S} Извадиће своје калфенско писмо и отић |
| ук.</p> <p>У једноме часу њему се учини да неко отвори капиџик.{S} Прва помисао била је, да је |
| мбром, да Јанићија отераш, а кир-Ламбри да допустиш да и од сада долази У кућу.</p> <p>До овога |
| обазре на све стране, па када се увери да их нико не гледа, приступи му ближе.</p> <p>— Хајде |
| ш једном кроз капиџик, те када се увери да на улици нема никога с киме се не би радо срео, изиђ |
| мој, снахо; него кад те тако запита, ти да јој кажеш: „Добро је, шућур Богу!“ — а полако да каж |
| ва — Лажеш као кучка?</p> <p>— Море, ти да ћутиш — одговори јој Канче са неким изразом пакосног |
| де га дервиш — До године, кад дођем, ти да ме дочекаш са пешкешом, а ја да ти сада дам четири з |
| -за леђа.{S} Е, кад све тако урадиш, ти да гу одведеш у ђердек и тамо овај четврти запис да спу |
| ом у вис уздигао.</p> <p>— Ово теби; ти да га носиш, а ја да те гледам! — рече што је могао неж |
| муж: не сам те никада ни волела!{S} Ти да идеш одавде; е ли сте чули?</p> <p>Али кир-Диши умин |
| си родила тако добра ћерка.</p> <p>— Ти да ћутиш, кира-Мана! — осече се Анастасија нестрпељиво. |
| вис уздизало његове обрве.</p> <p>— Ти да идеш на вилает, а ја па овде без тебе да живим, што |
| дође, те да прими наслеђе.</p> <p>— Ти да пожуриш; немој да оклеваш, јер знаш какви су српски |
| {S} Бог ће дати, па ћу се вратити, а ти да ме дочекаш како приличи једној хаџики: чесна и поште |
| поздравља кира-Анастасија и поручила ти да дођете на једну баклаву и татлије вечерас.</p> <p>— |
| му спасла жену и потомка.</p> <p>— И ти да пустиш, да она учини такву лудост?!{S} Зашто си је п |
| ена ударити у плач, да ће га преклињати да је не убије и да јој погрешку опрости.{S} Надао се ч |
| S} Научи ме, де!{S} Ето, ја ћу престати да долазим, па ће временом и свет ућутати.</p> <p>Маца |
| .</p> <p>На улици се хаџи-Зосим присети да о некој својој ствари запита нешто светога човека, п |
| руке, покуша да се отме; па, кад осети да му је то немогућно, пљуну у лице Ламбри; а Ламбре ти |
| ај поглед га жацну и он од једном осети да јој мора вратити.</p> <p>— Е, па хтео сам, баш!{S} З |
| то тако, али он није могао ни помислити да тако што предложи Маци.{S} Да је бар удовац, али пуш |
| м, па после да чекам, хоће ли се сетити да ми плате; доста је што овима бадава вучем читав пртљ |
| боцне.</p> <p>Остати без жене и пустити да се цео свет исмева његовом судбином, то је двострука |
| вене.{S} Кира-Мана не би имала смелости да га тако осрамоти, па баш када би знала, да је за так |
| дете, ама за гол сабља да уфати; клефти да води, што је у срце!</p> <p>— А деце не је никад дос |
| тасија да удамо!</p> <p>Не може се рећи да и сам кир-Ламбре није помишљао на ово, а нарочито од |
| пратила очима, за које не би могао рећи да су равнодушне.{S} Шта више, за она четири дана, кад |
| кар и сажалити, <pb n="129" /> те изићи да га саслуша; али Лепосава, као навлаш, баш онда би се |
| био тежак, те не <pb n="207" /> могући да га одржи, испусти га посред огњишта, и колико је дуг |
| викну Лепосава још збуњена и не знајући да ли да се свему овоме смеје или заплаче, груну Јанићи |
| о у насмејане очи своје жене, очекујући да му оне прве објаве оно, чему је жудео.{S} Чекао је н |
| пасност од себе,</p> <p>— Па ти му реци да нам не долази у кућу више; зашто ће нам он?</p> <p>— |
| кућу и отишао у дућан, рекоше му момци да је долазила тетка-Маца и поручила му, да одмах њезин |
| а висе да фудулис кроз чаршија, ћепенци да ни запалаш.</p> <p>А она, стидљива као невеста, само |
| ађеш тетка-Маци на помоћи и четворе очи да отвориш на све... разумеш ли, на све.</p> <p>— На св |
| огао издржати.{S} Четвртога дана одлучи да оде тамо, па макар га од туда и најурили.</p> <p>Нап |
| ни до вечери не би, мајстор Диша одлучи да достави полицији о бегунцу, те да га она пронађе.{S} |
| ећ беше одмерио оком даљину, те се реши да, бар за часак, остави дућан на комшијама, а он да тр |
| игде ништа!{S} Ох, Боже, само му не дај да се обеси!</p> <p>Тако је шапутала у себи, докле не о |
| тако кира-Анастасији поможе овај случај да на њеној остане.{S} Весела, што је тако испало, кира |
| ја! кира-Анастасија!“</p> <p>И дође јој да заплаче, очи се замаглише; али ко би знао зашто, она |
| по кући и меси посластице.{S} Мило јој да се пред гостима похвали поклоном, а још милије, што |
| ељ, не води бригу на грцко удовица, кој да гу води.{S} Него знаш шта је?{S} Кира-Анастасија да |
| а...{S} А, а-ах, Дума, гомаре едно, кој да те превари?{S} Едно Диса, едно српско куче!...{S} Ух |
| .</p> <p>— Аман, кузун, што ке па некој да узива, кад загриза у та јабука! — смеје се Думиница |
| врх пилава пушило.</p> <p>— Море, немој да се срамиш!{S} Ниси ти код туђина, није тетка Маца ни |
| ада тако презриво.</p> <p>— Мори, немој да се нећкаш; право је да ти ја поклоним, сестра сам ти |
| Лепосава.</p> <p>— Море, девојко, немој да ме вучеш за језик — обрецну се Маца. — Мислиш ти, Ма |
| наслеђе.</p> <p>— Ти да пожуриш; немој да оклеваш, јер знаш какви су српски судови — говорио ј |
| ти га хватам, нећу.</p> <p>— Ама немој да си луд; мој тросак!</p> <p>— Море, иди ти с милим Бо |
| јеси ли казао нани?</p> <p>— Зашто њој да кажем?</p> <p>— Па, знаш, бојим се; а она зна све.{S |
| ио обичај доброга тона) узригну, у знак да је до ситости задовољан и поче трептати очима, а неж |
| омотавала чалма зелене емир-боје (знак да води порекло од самога Мухамеда), седео је на једној |
| одушнији.{S} Кад би могао само за часак да заборави на ону живахну пластичну фигуру, која га је |
| ео сам да га узмем на трећу пару; ортак да ми буде, паре да намлати!</p> <p>Али сва та вика беш |
| агли одлазак не даде јој ни за тренутак да поверује само у бегство.</p> <p>Страх од онога, што |
| одсећало на некадање робовање, него чак да потисне на свима странама Грке и Цинцаре, на које су |
| шкољавог, онда ко да буде крив?{S} Увек да жалиш, што си откидао од својих и жениних уста!</p> |
| убрза из куће, оде мало до дућана, тек да се узгред по њему обазре, па за тим кући, да узме шт |
| да је упусти, море? — запита Маца, тек да изађе из ове непојмљиве забуне.</p> <p>— Зар ја? — о |
| арком.{S} А погдегде, онако узгред, тек да наговести сумњу и оно што се по чаршији говори, поче |
| кав изненадни гост од куда бахнути, тек да он не буде онај један „од заклетве“. — Од озго, од с |
| вој дућан, а да не наврати удовици, тек да види, не оскудева ли у чем и, као први комшија и муш |
| ка Маца обори главу и оде у мутвак, тек да од Јанићија сакрије сузе, које је облише.</p> <p>И т |
| а је још по мало радила по мутваку, тек да не седи сасвим залудна.{S} Једнога дана покуша да са |
| Гле, брине се за мене.</p> <p>— Па тек да се одмориш мало.{S} Жалим те, што ти ни дан ни ноћ н |
| ла капиџику, да га одшкрине, колико тек да промоли главу, па да сагледа лево десно кроз сокачић |
| па да га проведу кроз чаршију, а телал да виче: „Чујте и почујте!{S} Ово је луди Диша, који им |
| , али не дам да ми се квари ред; не дам да ме нико вара и да ми образ гази.{S} Разумеш ли?</p> |
| сам ја стао за тебе једнога, али не дам да ми се квари ред; не дам да ме нико вара и да ми обра |
| ша.</p> <p>— На поље! на поље!{S} Искам да умрем, ако останеш овде!</p> <p>Фудул-Стаменка учини |
| мрзи на <pb n="94" /> Турчин!{S} Искам да си идем из ову проклету варош, идем на вилает, там д |
| > <p>— Кучко! — дрекну Диша. — Ја искам да ми даш дете у кућу, а ти, место детета, кир-Ламбру — |
| и поарну послу да најдес.{S} А ја искам да се састанем сас мога кир-Ламбре, па сама како една з |
| а јој Диша ништа не треба: „а ако искам да по месечина спацирам по башча, како од мајку <pb n=" |
| и више.</p> <p>— А шта ја знам? — Знам да је млада, лепа и вредна... одговори тетка Маца, али |
| шилуку њезино неверство.</p> <p>— Морам да трчим по њега! — викну Ламбре. — Не ли имаш кир-Диши |
| и Јанићије сад немаде куда, него и сам да ућути, у толико пре, што Лепосава нарочито застаде и |
| > <p>— Да кажем, не ваља!{S} Обећао сам да ћутим.{S} А да варам газду, зло! — мислио је Јанићиј |
| а му је било мало код мене?{S} Хтео сам да га узмем на трећу пару; ортак да ми буде, паре да на |
| ову проклету варош, идем на вилает, там да плачем и пред иконе да кунем тебе Ламбре, зашто ме д |
| </p> <p>— Куда ћеш, зете?</p> <p>— Идем да га дотерам! — викну хаџија раздражено и изиђе на ули |
| > <p>— Врати дреје...{S} Ја ћу му кажем да никад више не долази... хоћу да се кајем... у цркву |
| <p>— Нисам хтела самој себи да верујем да сам на сну два пута чула; али, кад ноћас и по трећи |
| и, да те не види влас, а ја ћу се врнем да ти кажем несто.</p> <p>— Шта имаш да ми кажеш, кажи |
| убијаш.{S} Хоћу да попустим, што видим да си човек поштен.</p> <p>И сада наста на ново погађањ |
| бро код тебе било, али ето, ја те молим да ме отпустиш.</p> <p>— Хајде, бре, ћопеку један!{S} С |
| и-Диша, у надежди ревној,</l> <l>Со тим да се спасе љуте гриже,</l> <l>Совјест што му притискал |
| мајстора?</p> <p>Јанићије учини главом да није.</p> <p>— А зашто, море?{S} Ваља да одеш, да га |
| ајстор-Дишу, па онда пред целим народом да метне поред себе тетка-Мацу, а сви совјетници, попеч |
| иде у мутвак, јер хоће са њеном мајком да разговара.</p> <p>Кад оста са Мацом на само, мајстор |
| калфица, имао је права и могао је силом да га примора, да му у радњи остане; али сад је већ сас |
| ила инстиктивно, или са свесном намером да га намучи, или што се нечега плашила, ко би то могао |
| га газде чији је хлебац јео, ни страхом да ће га когод проказати Диши како прикрива једну прљав |
| Анастасијом, и да другима не паде на ум да га њоме ожене, он би у тој жељи провео цео век, а не |
| ајаху на расположењу.{S} Ретко који дан да кира-Мана није примила свој део „лечења“, али онај ђ |
| и сан; али мајстор Диша не може вас дан да се отресе оног двоструког утиска, што га је те ноћи |
| му и радњу надгледа, као што је поуздан да му за женом пази?</p> <p>Међутим, баш за ово није тр |
| еља имао и каква му је жена.{S} И таман да се на таквој одлуци задржи, а у мислима му искрсну у |
| попе на леђа, па одатле на зид и таман да ускочи у њезину башчу, опучи му се камен под ногом, |
| /p> <p>Када је оно отишао, тврдо науман да са собом доконча, он је пун срџбе и очајања лутао та |
| им ће доћи дотле, он је ипак био науман да то изврши, само ако она усхтедне.{S} А не хтедне ли? |
| код тетка-Маце.{S} Овде је био сигуран да их, до повратка кир-Дишинога неће нико тражити.</p> |
| </p> <p>— Торњај ми се с очију, у дућан да ми не приступиш више!</p> <p>Несрећни Јанићије сада |
| ао и стењао.{S} Био је толико неодлучан да ма шта уради, да га је сада било чак страх и на улиц |
| , а одмах до њега и кира-Анастасија: он да одмах захрче, а она да још дуго у памети прибира све |
| часак, остави дућан на комшијама, а он да тркне за њом, кад га одједаред изненади појава мајст |
| тељи и народ да јој приступе руци, а он да им каже: „Да је сви листом поштујете, као да ми је р |
| р-Дума измири Анастасију са Дишом, а он да се привремено, ради куповине еспапа, уклони у Галац |
| године, бре брате, служиш поштено, а он да ти не донесе поклон ни колико за једну аспру.</p> <p |
| Око поноћи — прича он — Диша је пробао да отвори капиџик своје прошенице, па када није могао, |
| дућану, увек је окретао очи и избегавао да га погледа.</p> <p>— Због њега сам ја појео врућ шам |
| рети кир-Думу, што је у опште покушавао да мајстор Дишу уведе у њихово друштво.{S} Тражио је да |
| н је, својим примерним држањем, успевао да покаже, колико је културно одмакао од многих својих |
| е би то урадио.{S} И ко би сада веровао да ту нема ништа, кад не избиваш од онуда!{S} Ваљда тек |
| стадин за ово.</p> <p>— Толико је могао да да; друго је он, а друго ми, богоугодниче.{S} Ти си |
| Зашто је он зебао и од чега, није могао да самоме себи објасни?{S} Осећао је тако неку потајну |
| ек на Лепосавиној страни.{S} Није могао да се уплеће, па је пред мајстором ћутао; али, кад је б |
| p>— Хоћу.... али...</p> <p>— Није могао да доврши што хтеде рећи, јер га Анастасија, радосно из |
| ак као о слави.{S} Хаџи-Диша није могао да се наприча чуда и лепоте, што их је видео у светим м |
| ао и пажљиво мотрио, али што није могао да лако утврди, поста му сада потпуно јасно.{S} Кира-Ма |
| ала до пре неки дан, он опет није могао да се потпуно отресе жаоке, која је већ пецнула заљубље |
| замишљено главом.{S} Није никако могао да разуме, како тај момак тако брзо измени своју ведру |
| ло се све више, те он није никако могао да схвати ни одреди, у каквом управо <pb n="74" /> поло |
| {S} Кир-Диша, који се такође није надао да ће се у овим заклоњеним улицама сукобити са својим б |
| стити, да заноћиш?</p> <p>— Неће; казао да сутра дођем по своје ствари, па да идем куд знам.</p |
| ротиву Дише, који је ономад јавно казао да ће га из пушке убити.{S} Но четвртога дана доби писм |
| с волели, као да сте из сама Елада, као да не сте из пожаревацко!</p> <p>И у такоме правцу гово |
| ет, што је могло некоме да изгледа, као да ће да удари кира-Ману, испаде иза ћошка кир-Дума и ј |
| ек тако лагано и сређено разлагала, као да је водила рачуна о свакој речи коју ће изговорити.</ |
| ог необично танкога писка са зурла, као да то пишти прекором душа њезина покојника.{S} Лепо јој |
| а гледај ти сада, како изокренула, као да је није сачувао од грдне срамоте, и као да му није к |
| ласно се смеје и повлађује гостима, као да је и њему, Бог зна како, мило, што му је шегрт врата |
| ако понаша: мало час онако радосна, као да је једва дочекала, што јој се муж вратио, а сада так |
| према својој жени, па чак и мржња, као да је она свему томе крива, одби га од своје рођене кап |
| му је изгледао као пркосна претња, као да га чика да је се дотакне, ако сме.</p> <p>— Еле, муж |
| бре, псето, лажеш! — јечао је Диша, као да су га грчеви попали.</p> <p>— Не лажем, газда, Бога |
| Плакала је као да некога сарањује, као да у овоме часу баца прегршт земљице на покојника.</p> |
| о, да немаш деце.{S} Вичеш на мене, као да сам ти ја крива.</p> <p>Јанићију Бику, који је у вел |
| >— Шта си се запањио, пезевенк бре, као да је мечка пред тобом?! — узвикну мајстор, кад опази к |
| нико не улази, <pb n="98" /> па се, као да је Бог зна колико пешачио, спусти на миндерлук и дуб |
| око њезиних унучића, чинило јој се, као да види и своју Лепосаву.</p> <p>Али овога вечера Маца |
| каже: „Да је сви листом поштујете, као да ми је рођена мати!“ А после би подвикнуо жандармима, |
| сели смех девојачких грла из баште, као да му дохвати усклик и разнесе на све стране.{S} Бар ње |
| ерија му од силнога узбуђења дршће, као да је неко тресе.</p> <p>— Е ли искате вода, да се повр |
| стор-Диса! — А како смо вас волели, као да сте из сама Елада, као да не сте из пожаревацко!</p> |
| а! — уздахну Диша, па се сневесели, као да му се на ново почеше враћати тешки дани очајања и по |
| вану, њему се <pb n="119" /> учини, као да му се сви зидови поклањају а таваница спушта на глав |
| а, заби главу у посао, па се учини, као да је и не види.{S} Ма да је све оно урадио не размишља |
| ени Бог помогао“, лепо му се учини, као да га нешто посред главе лупи.{S} На путу кући поче га |
| , па га поче тако болећиво гледати, као да би му хтела рећи: „Остани овде; тамо је туђина!“</p> |
| да одмаче од куће, он стаде трчати, као да га неко вија.</p> <p>А када се потпуно разбистри од |
| <p>Лепосава прену и збуњено скочи, као да је ухваћена у нечем.</p> <p>— Шта си радила до сада? |
| ад је оставља!</p> <p>Диша поскочи, као да га је иглом боцнула.</p> <p>— Ко каже то?{S} Ко каже |
| скочи са миндерлука, па вриснувши, као да је жеравица опече, подвикну: „Што ћутиш као стрина?“ |
| та, па их пружи према мајстор-Диши, као да је невеста, коју му нуди, цвет, који је сад баш узаб |
| ећао је тежак притисак, тако тежак, као да му је цео мајстор Диша са свом својом пространом шир |
| Па ето видиш и сам, како те волим, као да сам ти рођена сестра.{S} Жао ми било, што немаш нико |
| ортака.“</p> <p>— Зато га и волим, као да ми је рођени син <pb n="205" /> — рече Маца. — Некад |
| , па! — учини Дума и занија главом, као да се чуди, како и тих седам дана прођоше.</p> <p>— Сир |
| кира-Анастасију питајућим погледом, као да је овога часа некакво привиђење пролетело крај њега. |
| атворио очи и са пријатним изразом, као да га когод шашољи сламчицом око усана, слуша и осмешку |
| ло разговарају са кира-Анастасијом, као да нису пуне две године избегавале чак и да јој се јаве |
| онесе је пред тетка-Мацу и, збуњен, као да је бекријску чашу искапио, спусти је пред њу.</p> <p |
| !...</p> <p>Хаџији мркну свест; он, као да га неко гурну, улете у собу дршћући од наглога запре |
| стави овце, нека их пас чува, а он, као да га неке мађије вуку, стиште пут Београда.</p> <p>И е |
| опет на своме месту и радио посао, као да се ништа није догодило.</p> <p>Међутим, код кир-Думе |
| , шта ти је?{S} Шта си се направио, као да ти је све помрло; хајде овамо, нана је у мутваку.</p |
| бац и загрљај).{S} Ти си то урадио, као да си ми био брат.{S} И ко би други смео да тако уради? |
| жица.</p> <p>И ноћас је сањао тако, као да јој проба јеменије; она му пружила босу ногу, а он ј |
| е кир-Ламбра гурну капиџик и нагло, као да га неко вија, ускочи унутра.</p> <p>Фудул-Стаменка с |
| ао као по сну.{S} Све му се чинило, као да га је јуче нешто замаштало, те му сада и они ћепенци |
| говим рукама, те тако му се чинило, као да га још нека веза чврсто држи за ону, коју је тако бр |
| тасија тако прибрано и тако хладно, као да прича о нечему што је се ни мало не тиче то ви да ид |
| а посматрала облачење кир-Ламбрино, као да се ње то ништа не тиче.</p> <p>Међутим, Јанићије је |
| овори по нова старац тако спокојно, као да то беше само један грош.</p> <p>— Да ти дам пет стот |
| вори тетка Маца лагано и разложито, као да се ту о некој незнатној ситници говори.</p> <p>— Ама |
| зметнуо и хрче на туђем миндерлуку, као да је у својој кући и код своје жене, опет зато није мр |
| ђивања, непрестано гризла, ишчезну, као да је руком однео.</p> <p>— Оде искушитељ! — помисли ха |
| си болестан.{S} Какав то изгледаш, као да су те гује пиле.</p> <p>Јанићије не одговори, седе з |
| S} Онакво памет, онакво философ!{S} Као да га и сад гледам у оно његово болта.</p> <p>И оба при |
| ају јасним шаренилом, те ти изгледа као да је из ових башта живо цвеће поврвело на капиџике.</p |
| ке и горко заплакала.{S} Плакала је као да некога сарањује, као да у овоме часу баца прегршт зе |
| а бубњавом гочева, изгледала јој је као да долази од некуд с другог света, па јој се чак учини |
| жа макар какав глас; али кир-Ламбре као да је у земљу пропао.{S} Све што је од других дознала, |
| с нарочито расположен, чинило му се као да га сваки познаје и честита му на тако красном успеху |
| ави у чело софре, те тако изгледаше као да они то славе, а да су папуџије тек онако као гости з |
| запита тихо, некако замишљено, више као да размишљава него ли да пита.</p> <pb n="13" /> <p>— К |
| је није сачувао од грдне срамоте, и као да му није казала, како ће му од сада бити не газдарица |
| чудо, после овога догађаја кир-Диши као да од једном свану.{S} Неописано задовољство обузе га с |
| а те воли као сина, а и ја те волим као да си ми рођени брат.{S} Ти немаш ни мајке ни сестре, п |
| расити.</p> <p>Са враћеним прстеном као да му је отишло на свагда оно спокојство, што га је до |
| се, блажен од онога ударца, утварао као да га боли.</p> <p>— Јеси јунак! — рече Маца. — Такав ј |
| ка-Мацу није друкчије поштовао него као да му је мати.{S} Али Лепосаву није могао никако да пос |
| претње, спавала тако мирно и дубоко као да се између ње и супруга није ништа десило.</p> <p>Сут |
| ним хладовитим орахом, њему је било као да се налази међу најближим својима.{S} Управо тако је |
| кроз нос тако, да ти се увек чинило као да их Грк пева.</p> <p>Али, чини ми се, та своја погрче |
| а си вратиш!</p> <p>Јанићије није чекао да се пролазници искупе, шчепа из мутвака обраницу и ис |
| дмах дође.</p> <p>Кир-Ламбре није чекао да га по други пут зове, отишао је и тамо затекао Анаст |
| на чије се разлоге већ у велике навикао да их прима и — сноси.</p> <p>Но њему се ипак није чека |
| p> <p>О Лепосави ни у сну није помишљао да је начини устабашиницом.{S} Ма да је пун нежнога зад |
| ћије и стаде му криво што је и помишљао да дође овамо.{S} Он се повуче иза огњишта, па, како је |
| S} За Лепосаву није бринуо, јер је знао да се она налази под двоструком пажњом, Мацином и Јанић |
| , који још једнако јецаше, није ни знао да је она рука, која му чврсто држаше шаку, већ умрла.{ |
| и.</p> <p>— Мори, који те је ђаво терао да се удајеш за онај пањ? — Псетиште је оно! — Тврдица, |
| је деце, те је тако, у неку руку, морао да води двоструку бригу, и о радњи и о кући, Јанићије м |
| који је седео испод пуне трпезе и морао да буде задовољан мрвицама, које са богата стола падаху |
| и или цинцарски.{S} А када је већ морао да проговори српски са муштеријама, који нису знали ни |
| ти у глави онај хаос, који му је сметао да буде онако ведар и безбрижан као до сада!{S} Но он н |
| форми.{S} Чуо је како је кир-Дума стао да псује пред Јанићијем мајстор-Дишу и да прети, како ћ |
| кафеџији — учинило много, те је престао да точи.</p> <p>— Па куд оде, несрећник? — запита Диша. |
| а цело није било, јер је Ламбре престао да долази и кира-Анастасија га је тако сестрински пазил |
| >Јанићије жив да се изеде; није пристао да напусти дућан, па да је појури, ни да је опет остави |
| вога унука топал-Стојан, па се завештао да неће венчати децу, све докле на Саборној Цркви звона |
| окарактерисала, он је ипак сада осећао да се из свега овога може исплести нешто страшно и по њ |
| повуче иза огњишта, па, како је осећао да му ноге малаксавају, седе на једну троножицу и зажар |
| м хтела ударити.</p> <p>Лепо %јо осећао да би требало да је презре, да јој се освети, да је уни |
| димове.</p> <p>Тако је кир-Диша покушао да употреби и ово последње средство, те да осигура пото |
| астасија.</p> <p>Али кад год је покушао да јој каже, увек га је неко предосећање задржавало.{S} |
| својим мислима, али кад год би покушао да га усвоји и самога себе победи, онај осећај, оно срц |
| жељи провео цео век, а не би ни покушао да је у дело приведе.{S} Желео је да се освети Грцима и |
| е мајстор Диша одмах по прстену покушао да остане у удовичиној кући, али му је она одговорила, |
| је чуо, — све је то било и сувише слабо да га изведе из неме дубине у коју је тонуо.</p> <p>Нај |
| .</p> <p>Но, ма колико јасно и убедљиво да беше њезино осликавање злих страна и тегоба што их р |
| .</p> <p>— То да носиш око врата, а ово да метнеш па чело — и даде јој велики, златни дукат „ћо |
| о зидане ограде, све га то поче на ново да заноси, заједно са чежњивом мелодијом која му се срц |
| ри са тим гласом и пође у Београд, прво да се упозна са снахом, па после и да се сасвим настани |
| ест из кућу“.{S} А кад дођеш кући, прво да потражиш зелену жабу, па ту жабу да ти дете три пута |
| се да мајстор Диши не оста друге, него да још чека и да се — нада.{S} Али подгрејана нада не г |
| р пријатељ, то му не остаде друге, него да се пода небројеним уздасима и да почешће таре шаком |
| ташка, виде да му не остаје друге, него да од мирбе дигне руке и да употреби све што може, да с |
| али, тамо овамо, не оста им друге, него да свој историјски понос национални ипак умекшају.{S} М |
| моћном и умешном грчком чаршијом, него да потпуно истисне <pb n="113" /> грчки елеменат из срп |
| онима, тамо.{S} Ама немојте глуво, него да свирате!{S} Свирајте, све докле вас могу чути. — Оно |
| <p>И тако хаџи-Диши не оста друго, него да сву ноћ уздише, куне и проклиње, што се на толики пу |
| Овако, није му остало ништа друго, него да се преда судбини, па да га она на својим леђима изне |
| </p> <p>— Од суза нема лек, џанум; него да разговарамо шта да се ради!{S} Може бити кир-Диша да |
| Ако си немаш родитељи, ми смо ту; него да се зенис, ама да узмес зенско от наше сорта, — грцко |
| остало другога пута, <pb n="39" /> него да се састане са мајстор-Дишом и да од њега самога чује |
| <p>— А што, бре; шта јој фали?{S} Него да сам је удала за каквога слепца?</p> <p>— Ама није он |
| им изразом пакоснога задовољства — него да пожуриш са сватовима.{S} Знаш, ружно је да ти се пре |
| зетовљевим.{S} Диши не оста друге него да очекне.</p> <p>Међутим, докле је он чекао пред докса |
| и не беше никога, не оста му друге него да тркне до тетка-Маце.</p> <p>Кад се Диша у неко доба |
| мушке заштите, шта је могла друго него да о бошчу, припасану око шарених шалвара, обрише руке |
| је наумио, и њему не остаде друго него да изиђе на поље.</p> <p>Тек кад је био на доксату, он |
| узбуђен.{S} Хаџи-Диша не даде јој дуго да премишља.{S} Лице му је било врло расположено, готов |
| пристати.</p> <p>Па ипак, он је увидео да му је немогућно остати и даље у овако безизлазном по |
| S} Хоћеш ли да те ђаво надвлада и анђео да ти из дућана оде, буди ексик-хаџија; желиш ли, да ти |
| Бог ти је дао, можеш.{S} Многи би желео да буде хаџија, ама не може.</p> <p>— А баш си видела? |
| ија на ново клону духом; више није смео да долази кући преко дана.{S} Ручак су му доносили од к |
| а си ми био брат.{S} И ко би други смео да тако уради?{S} Ја ето нисам никоме одала?</p> <p>— А |
| p> <p>Од овога часа кир-Диша није трпео да га ико тако назива; јер такав назив само му је напом |
| <p>После недеље дана хаџи-Диша је успео да се прибере.{S} Одмахнуо је руком и рекао: „Бог да је |
| као стрина?“ — и, пре него што је успео да пружи руке ради одбране, унесе му се у лице и поче г |
| /> те, пре него ли што је Ламбре успео да од силног журења одахне, прелете преко авлије, зариг |
| је хаџи-Зосим покрао; а и када би успео да докаже, тешко да би до својих новаца дошао.{S} Турск |
| ва текну у срце Лепосаву.{S} Он је хтео да је, као и обично, изазове на смеј, али овога пута пр |
| исању и постовима, помоћу којих је хтео да казни грешно тело, <pb n="186" /> склоно свакоме иск |
| ега лично тицало, те баш и да није хтео да размишља и о таквим сокак-сплеткама, дужност му је б |
| да разабере.</p> <p>Хаџи-Диша није хтео да седа за совру, докле му калфа не дође, те Маца посла |
| Маци и Лепосави, како је Јанићије хтео да остави посао и како му он није дао.{S} Кад је сутра |
| ти мени шамар за врат!{S} А ја сам хтео да ти кажем како ју је кир-Ламбре онда за мутваком ухва |
| Ето то, то да ми кажеш.{S} То сам хтео да питам.</p> <p>Тетка Маца одшкрину врата и тајанствен |
| ким изразом очију, као кад би неко хтео да каже:{S} Хтеле би ви да ми језик извучете, ама ја не |
| о.{S} Када се женио, није нарочито хтео да га позове у сватове; чинило му се да би га појава ов |
| ићије већ довршио један посао, па почео да отпасује кајиш с колена, кад у дућан завири Лепосава |
| сличним питањима, и где год би започео да се правда, свуда су га дочекивали сумњивим осмехом и |
| па му се чинило, да би сад у стању био да је сву у комадиће растрза, само да му на очи изиђе.< |
| ди које је прегорео кира-Ману и оставио да у кући кришом уздише и вене и да пакосно гледа на он |
| еписи бир; ама, што Бог није заповедио да се једе, оно је погано.{S} И жаба је погана — и Френ |
| од бола и кукања.{S} После би заповедио да га окују у најтеже букагије, да га метну на магаре, |
| проговорио.{S} Јанићију је само наредио да остане код куће, те, ако устреба Маци, да јој се нађ |
| и он је нешто посумњао, па њему наредио да нас хвата.</p> <p>Али кира-Анастасија, која је свога |
| осадио их је на ћепенак и одмах наредио да се џезва пристави, што је, у осталом, чинио он само |
| у своје „трофеје“ убраја, он се трудио да удеси и ход онако ситно, као што се и грчки ситно го |
| Дума, који је у целој овој ствари тежио да измири пријатеље и да ствар заташка, виде да му не о |
| измицала из шака.{S} Неуморно је пазио да му момци не беспосличе и хлеб бадава једу.{S} И коли |
| ="61" /> Заборавио где је, па премислио да му се лопови увукли у кућу, те у мало што не поче да |
| аше тако олако, јер кад год би помислио да је са овим питањем на чисто и кад год је она слика к |
| а тетка Маци, како га је кир-Диша гонио да иде кира-Мани и зашто није хтео отићи.</p> <p>— Па к |
| ш једаред дошао кући, па, кад се уверио да је капија затворена, он је, као подсечених ногу, сав |
| женио њоме, када му је цео свет говорио да то не чини?{S} А да му кажем, па да ме, као у сватов |
| ко да ти кажем, кад си ме одмах појурио да тучеш?!{S} Зар ми о сватовима због тога ниси опалио |
| покојник, Бог да га прости, није пустио да ја кувам и месим што хоћу и како умем.{S} Данас, сут |
| роди сина слабачког, шкољавог, онда ко да буде крив?{S} Увек да жалиш, што си откидао од своји |
| и сада дам четири записа.{S} И то овако да радиш.{S} У ноћ, кад буде младина, жену да изведеш у |
| да је саветује, како да се влада, како да води кућу и да ни на сокак без мајке не изиђе.</p> < |
| тити <pb n="102" /> и нађе начина, како да се из овог неприличнога и несноснога положаја извуче |
| Дишом; мучио се на стотину начина, како да се сачува од срамоте, али ниједна мисао није била ка |
| рло скромнога изгледа.</p> <p>— Е, како да вас утешимо, куме?{S} Судбина, к’смет, сто кажу Турц |
| рве младости своје градио планове, како да се ороди с Грцима, те кад он није био срећан, а оно |
| ко далек пут, поче да је саветује, како да се влада, како да води кућу и да ни на сокак без мај |
| ва, а он ће знати, кад буде време, како да га награди.</p> <p>Оволика хвала и задовољство, које |
| Анастасијом претресао све начине, како да и себе и Анастасију сачува од неприлика, кир-Диша је |
| ику која нема деце?</p> <p>— Имам, како да немам; па још три.</p> <p>— Е, једна му је набацала! |
| } Цео дан он је Јанићија упућивао, како да му радњу чува.</p> <p>— Одрастао си код мене, ја сам |
| и једно га је, у овај пар, мучило; како да помене кира-Анастасији, шта све треба да уради, и хо |
| да те убије?{S} Ја нећу!</p> <p>— Како да нећеш?{S} Шта сам ти урадила, да онако учиниш?{S} Ја |
| чи, да је на ново загрли.</p> <p>— Како да ти се осветим?</p> <p>— Па, ето, удари ме у леђа.</p |
| ли да се поквари свадба?</p> <p>— Како да се поквари, чапкуне, бре?</p> <p>— Па тако, пре ђерд |
| сазнао — зашто си ћутао?</p> <p>— Како да ти кажем, кад си ме одмах појурио да тучеш?!{S} Зар |
| авлији ове две куме.{S} Није знала како да се понаша: да ли да им прими Бога или да утекне у со |
| Думо, на љубави и муштеријама, ама како да се оженим удовицом, која у поноћ стоји на капиџику к |
| ве.{S} Ако она каже...</p> <p>— Па како да питам... срам ме је...</p> <p>— И мене — додаде Лепо |
| а кроз бакчу спацира сас мен!{S} И како да спацирамо? — рече кира-Анастасија и од једном прште |
| већ потпуно збунио, шта да каже и како да оправда своју наглост.</p> <p>А осем тога, ова посет |
| у махали од својих сународника, ни како да изведе ствар, те да се брука заглади.</p> <p>Мајстор |
| би беду на врат, па сада не зна ни како да се брани у махали од својих сународника, ни како да |
| b n="66" /> смео подићи; није знао како да се у овоме часу понаша.</p> <p>— Аман! — зајеца она, |
| ра; а кад се будеш враћала дома, никако да се не обазреш за собом, а све до куће да говориш: „З |
| догодити, али шта, то није могла никако да разабере.</p> <p>Хаџи-Диша није хтео да седа за совр |
| е недеље разговарало, а кир-Дума никако да подеси згодан тренутак, те да започне о главноме.{S} |
| му нешто душу, <pb n="40" /> па никако да слегне од туда, него га само гуши и гони, да од врем |
| овичину.</p> <p>Али мајстор Диша никако да се поврати од првог изненађења.{S} Хтео је да одгово |
| мати.{S} Али Лепосаву није могао никако да посестрими.{S} Ма да је у прво време и то покушавао. |
| и зашто то?{S} То није могао баш никако да објасни.{S} Тек једно што је сада, када се почео све |
| уштаху, стојала је не могући још никако да се разабере, шта је све то у овоме часу било.</p> <p |
| жеш: „Добро је, шућур Богу!“ — а полако да кажеш: „Со ти у очи, а болест у ложичице“, и три пут |
| преко света; вратићу се.{S} Него онако да чиниш, знаш?</p> <p>— Знам! — одговори Лепосава и ст |
| је вадио иза појаса и пљувао у њу, тако да је сваки од црквара могао разумети, како хаџија цркв |
| те чиније оном водом, три пута. — Тако да радиш, снахо, па ће ти дете за три пута три дана озд |
| жи на крилу болесно дете.</p> <p>— Тако да радиш, снахо — говорио је дервиш овој жени — овај за |
| уно освећен; можда није требао баш тако да учини, али он је био задовољан: ово му је куд и камо |
| о у Дишин дућан, да обиђе момке, колико да виде, како нису остали без икакве контроле, а од туд |
| ла по туђој вољи и, само толико, колико да покрије главу.{S} Да је кир-Ламбре слободан, без жен |
| емена на време добијао. — Али ма колико да је то очевидно он сам опажао, и самоме њему било је |
| p>И ово је убрзало ствар; јер ма колико да је човек прав, у очима жена, докле се пазе, он је ув |
| ке или не повуче за шалваре, тек колико да јој напакости.</p> <p>Ма да је кира-Анастасија, из о |
| обећава све, али, разуме се, тек колико да се не замери званицама; иначе, мисли, да чапкуна про |
| наника Срба наврати у дућан, тек колико да из Дишиних уста чује, зашто је вратио прстен; али им |
| по једну шамију калемћарку, тек колико да знају како ни на њих није заборавио.</p> <p>Докле је |
| ља, па се и он нађе у послу, тек колико да сакрије своје узбуђење.</p> <p>Сад више није могло б |
| песму а другарице јој прихватиле, ретко да би ко прошао улицом, а да не застане, бар једну стро |
| рао; а и када би успео да докаже, тешко да би до својих новаца дошао.{S} Турске власти би хаџи- |
| а врата, куда је Јанићије отишао, тешко да је и опажао, да пред њим стоји престрављена Анастаси |
| ју од тенећке, па кад год му је требало да пљуне, тај је посао са неком нарочитом важношћу врши |
| отина гроша, таман колико му је требало да са највећом штедњом доспе до Галца.</p> <p>Хаџи-Зоси |
| а већ онај који је потури није требало да брине више колико ће порасти.{S} Свет једва чека да |
| епријатно и учини јој се, да би требало да га ма на који начин опомене на мало већу пристојност |
| и.</p> <p>Лепо %јо осећао да би требало да је презре, да јој се освети, да је уништи; али у ист |
| ехом или тако чиме, што га је уверавало да је много лакше уверити свет у нешто, него ли га разу |
| ик вратио, и сад га ништа није везивало да језик везује.</p> <p>Али ипак, овога дана није смео |
| ас, не зна се, али у велико се веровало да ће мајстор Диша да се ожени Лепосавом Мацином.{S} А |
| никада не жени, и колико год му се дало да се покаже као прави брат, он је то чинио са пуно пож |
| ха представљајући, како би то изгледало да се Диша оженио њезином мајком.</p> <p>— Како бре, се |
| Она се дубоко замисли и поче радознало да разгледа записе.</p> <p>— Хоћеш ли? — запита Диша.</ |
| Думом?</p> <p>— А шта ти је сад наспело да га о томе питаш? — зачуди се тетка Маца.</p> <p>— Ет |
| p>— А је ли ти, море, шта ти је наспело да идеш одавде? — прекиде му мисли Лепосава и погледа г |
| ога доба нема; то му до данас није било да толико одоцни.</p> <p>— Шта је томе момку, те је од |
| оме у тај пар севну, да би му боље било да га је млатнуо каквим калупом, него ли што му рече: у |
| ју, тек онда виде, како би му боље било да го и бос протрчи кроз чаршију, него ли да се у овако |
| ресретне мајку.</p> <p>— А како би било да пођем и сам, да је потражим! — помисли једаред; али |
| у трунчицу; а већ после би им лако било да од те трунчице замесе читаво брдо препреке, преко ко |
| у свет, осети колико би јој тешко било да се растане од овога младића, са којим се као девојчи |
| тпуно задовољан.{S} Њему је главно било да кир-Ламбру најури из куће, а то је, у овај мах, успе |
| Да ли је кира-Анастасији у опште годило да се уда за кир-Дишу или не, то је тешко одредити; јер |
| тезаше.{S} По свему овоме њој се чинило да њезина мати нешто плете за њу и мајстор-Дишу и срце |
| о?{S} И сасвим природно, њему се чинило да Лепосава нарочито тако удешава, да је њој баш мило, |
| да у очима људи.{S} Јер, њему се чинило да ово, што је сада чуо, зна цео свет и да сваки од ови |
| трашило.{S} У један мах њему се учинило да се таваница са балванима срушила на његово теме и пр |
| једног старца, за кога се онда говорило да односи болести као руком.</p> <p>Хећим прегледа озби |
| вање.{S} По чаршији се у велико рашчуло да ће Диша у света места, а по махалама се приповедало |
| Српским женама није никако у рачун ишло да једна Цинцарка, па још удовица, уграби њиховим удава |
| а навратила, бајаги да је види, а овамо да јој узгред исприча и искити све шта се за њом говори |
| био да је сву у комадиће растрза, само да му на очи изиђе.</p> <p>И онда, још већма клонуо, не |
| , да је покушала све што је смела, само да отклони опасност од себе,</p> <p>— Па ти му реци да |
| не иконе у углу.{S} Чинила је све, само да не мисли на оно најстрашније.{S} Али у заман; ту у г |
| је, који до овога часа чињаше све, само да се одбрани од тешке слутње, од једном се зали сузама |
| о? — пита Диша, а очију не подиже, само да се не сусретне са оним погледом, што се упиљио у њег |
| , избегавао је чак и прве комшије, само да га когод не би запитао што о томе; и у опште био је |
| } То никако!{S} И он убрза кораке, само да што пре побегне одавде, што даље од онога места, са |
| бије и обећала му каленицу попаре, само да тркне до кир-Ламбринога дућана, те да му каже да јој |
| их ја; пребио бих му обе цеванице, само да ме није стало до мога трговачког образа, те да ми бр |
| а журити, па онда још више уситни, само да би што пре замакао за сокачић, у коме му станује кум |
| већу пред Богородицом и метанишем, само да вама да деце а мени унучиће.{S} Па ваљда се смиловал |
| би му се дало, побегао би у дућан, само да би избегао оно што се може десити.{S} Зато је Јанићи |
| не, муку мучио и све јој обећавао, само да се стиша.</p> <p>— На поље! на поље!{S} Искам да умр |
| подар Милош не би од мене сачувао, само да се ниси вратио.{S} Па, деде, пробај још једаред; зем |
| верајући на коју би страну умакао, само да се спасе од толиких девојачких очију.</p> <p>— Е, па |
| амештао леђима, да је чисто нукао, само да продужи што је започела.</p> <p>Једнога дана догодил |
| ко тукао и газио, да би га и убио, само да не дотрчаше људи, те га од Јанићија отеше.</p> <p>Те |
| це; и шта све није кир-Дума чинио, само да до једнога наследника дође, па ништа.{S} Обишли све |
| о тесан и мрачан, да би се угушио, само да је за неколико у њему остао.{S} Потајна жеља, да се |
| чардака, пре би и живот сактисало, само да теби и твојима помогне.</p> <p>— Тако и ваља.{S} Мај |
| е би се то још и којекако поднело, само да је према кира-Анастасији могао бити мало-мало равнод |
| ј и зажмурићу; што је било — било, само да ми се закуне да ме никада више неће варати; а оно пс |
| морала употребити сву присебност, само да не бризне у плач.</p> <p>Јанићије је такође немо сто |
| ти у срце бригу и страх за радњу, само да те одврати од побожних молитава.{S} Зато, ако му се |
| време ручку, кад вечери.</p> <p>— Само да ме Господ благослови породом, па да видиш онда како |
| м но увек — случајно.{S} Ваљало је само да зажели, да чезне за нечим, па да му се то као умешен |
| што је нанесе кира-Анастасији, не само да је изгубио код трговачкога света свако уважење, него |
| т година, па још бити неожењен, не само да се сматрало као велико чудо, него и као велики грех. |
| ди те своје особине, тетка Маца не само да је била радо виђена у кућама где се тако што догодил |
| лава да га заболи; јер Јанићије не само да је показао доброга успеха у продаји поверенога му ес |
| од оно мало жена, које су умеле не само да туђу тајну, када им се повери, дубоко закопају, него |
| и у томе нехотично успео.{S} И не само да се осветио кир-Думи, него му је та освета донела 400 |
| а јучерању рају, како сада тежи не само да се ослободи свега што је подсећало на некадање робов |
| ије: мужа ће изгубити, а Ламбру не само да неће добити, него ће ради њега страдати, биће посрам |
| ити, ич се не брините за то!{S} Ви само да му чувате чест и да знате, да една паметна и честита |
| } Диша се спремао за повратак; још само да покупује неке ситнице, за које су му пријатељи дали |
| ве ти је по таман, свега имаш; још само да те оженимо.</p> <p>— Море тетка-Мацо, — бранио се те |
| младина, жену да изведеш у бакчу; тамо да је скинеш, ама нагу, ни папуче да нема на ноге.{S} Е |
| и мало ти, нек подигне мало он, па ћемо да углавимо.</p> <p>— Јок, јок, с њим нема пазара.{S} Н |
| мајстор-Дишу по плећима. — За тебе ћемо да правимо како и за нас.</p> <p>Разложише му понова ка |
| као од грцка мајка родени.{S} И рекосмо да вас женимо на грцко невеста, на кир-Бенџина удовица, |
| p>И тада му је долазило, да не чека, но да погази своје обећање и, као веран слуга, исприча сво |
| њу, да не оставља дућан на шегртима, но да ту седи, докле год не буде време да се ћепенци затва |
| на улицу, није било другога начина, но да Ламбру закључа у собу, да на капиџик удари катанац, |
| ника, те кира-Анастасија немаде куд, но да се покори жељи свога мужа.{S} Али пре него што је пр |
| а да ли ће Јанићије умети тако поуздано да му и радњу надгледа, као што је поуздан да му за жен |
| ино лице, почела је осећати инстиктивно да јој од туда нема помоћи, паде на миндерлук, зарони л |
| баш да и она не пође?{S} Ако је суђено да патимо и да гладујемо, то је онда судбина!{S} А од с |
| о се али са стрепњом, да је њему суђено да умре без порода и да му имање туђа хала и врана разн |
| p>— Грех је; ама зар је то било поштено да ми потури онакву жену?{S} Је ли то правда, шта ли, к |
| рцима, те кад он није био срећан, а оно да му бар у дечици проструји грчка крв.</p> <p>У овоме |
| , онако уз посао, запева гласно и јасно да се по целоме дућану хорило.</p> <pb n="32" /> <p>Јут |
| се јасно, да јој није баш тако пријатно да му испоручи све што јој је Анастасија казала.</p> <p |
| се није свиђало, њој је било немогућно да и даље самује, а да ипак очува добро име честите удо |
| и и сам увиде, да би то било неприлично да он, један мајстор, своме шегрту исповеда зашта се ра |
| разуверити.</p> <p>— Па зар је то лепо да дочекаш старост без домаћице?</p> <p>— Ама, то је ис |
| наш како је, мајстор-Дишо; није то лепо да ме уплећеш у те ствари — развуче тетка Маца <pb n="8 |
| ама од куда то долази, ретко које јутро да не нађе у својој авлији убачену по коју главу шећера |
| иш!</p> <p>— Ама за кога?{S} Ето то, то да ми кажеш.{S} То сам хтео да питам.</p> <p>Тетка Маца |
| > <p>— Да служим кира-Ману и Ламбру, то да не буде! — помисли, а пламен му удари у образе.</p> |
| а све.</p> <p>— На све, мајсторе!{S} То да знаш да ћу чинити као себи.</p> <p>Сутра дан је пола |
| великих, златних махмудија.</p> <p>— То да носиш око врата, а ово да метнеш па чело — и даде јо |
| рук тако еластично покреће.</p> <p>— То да не видим више — такви рукави!{S} Тако што не приличи |
| е ороспије?</p> <p>— Морам.</p> <p>— То да не чиниш.</p> <p>— Ама, куда ћу овде?{S} Зар у овој |
| чаршији да почнем из нова?</p> <p>— То да не чиниш; боље нека она иде у свет; боље на њену гла |
| ним погледом и чисто чудећи се, како то да му један шегрт одговара.</p> <p>— Шта велиш?!...</p> |
| вати, да је само таквоме испоснику дато да за бадава дође до оне светиње, до које ни цар Конста |
| хаџија почео узнемирено и помало љутито да премеће бројанице по руци, упаде шегрче у собу.</p> |
| една паметна и честита жена нема засто да плаче за мужа.</p> <p>Неколико дана доцније изгуби с |
| образ очувао, а који му је сада, место да га награди, забио нож у срце, на то није хтео ни да |
| му видети мртваца, задржа га, те, место да одмах оде тамо, он се преплашен и клецајући довуче у |
| послује, опет види Лепосаву, али, место да га то стишава, све већма опажа колико је несрећан, к |
| ретња и велики кујнски нож, и он, место да пође на улицу, седе изнемогло на миндерлук, притиште |
| е јасно видела.</p> <p>И за чудо, место да је ово сазнање потпуно уништи, она се наједаред приб |
| ко напуштају што су предузели.{S} Место да устане, он поче на широко описивати све добре стране |
| ану ручавао.</p> <p>Али, Лепосава место да осети ову казну, напротив, осећала се много пријатни |
| што одговори, но грло га издаде и место да изусти реч, он поче некако ситно штектати.</p> <p>— |
| у исповеда зашта се радује, те, у место да свога шегрта помилује, приши му једну ћушку, да овај |
| тврдоглавство пожали.</p> <p>Али уместо да јој оне помогну и утичу на Дишу, да се махне дервишк |
| p>— Има рукава од честог платна!{S} Што да сваки види голе руке?{S} То је срамота; тако нека но |
| чалити, да постанем газда-човек.{S} Што да ме гледа?</p> <p>Ово тачно размишљање о своме положа |
| да су то баш дреје кир-Ламбрине?{S} Што да бедим човека?</p> <p>— А моја жена?...</p> <p>— Знаш |
| , што га она више гледаше.</p> <p>— Што да се љутим, кад ниси хтео?! — одговори Лепосава, али т |
| љице на плетећим иглама.</p> <p>— А што да се стидиш?{S} Видиш, како се не стиде ове Божје тичи |
| ом, она је ћутала, па, ако је имала што да му каже, то је говорила мајци, а он јој је преко мај |
| и затвори се у собицу, да премишља што да предузме.</p> <p>Нема сумње, да би кир-Диша, као и м |
| {S} Ти немаш ни мајке ни сестре, па што да идеш од нас?{S} Нана и синоћ каже Диши: „Честит је м |
| што мајстор Диша тврди.</p> <p>— И што да износе поштену кућу на глас?{S} Зар је то лепо од св |
| >— Глава ме нешто болела; требам ли што да те послушам?</p> <p>— Хајде ти само у мутвак; сад ћу |
| це.</p> <p>— Зашто бре, кир-Диса, зашто да ја плаћам ваш ортаклук, кад не сум ништо крив?{S} За |
| раво.{S} Ако је и отерао из собе, зашто да му се до сада не јави, да пита треба ли му што!{S} Ј |
| Јанићије и било му је врло криво, зашто да га баш сада остави.</p> <p>— Магаре, да би магаре!{S |
| а сама себе: зашто да уради тако, зашто да се пред свима обрука!</p> <p>— Иде! — рече у себи, к |
| дође му тако криво на сама себе: зашто да уради тако, зашто да се пред свима обрука!</p> <p>— |
| празан.</p> <p>— Ух, гомаре едно: зашто да заспите, бре?! — јекну кир-Ламбре очајно и пљесну се |
| моја, што ми дође памет у главу: зашто да робијам због једне ороспије, па је отерах.{S} Ти си |
| е казала да сам пезевенк-баша!{S} Зашто да ми каже тако?</p> <p>Кир-Диши се смрачи, кад чу како |
| S} Јаох!{S} Ја је морам убити!{S} Зашто да се прода?{S} Куда ћу сада?{S} Коме? — јецао је, кад |
| таклук, кад не сум ништо крив?{S} Зашто да се криво закунете? — викао је за њим очајно кир-Дума |
| не видиш какав си стао?!</p> <p>— Зашто да умре?{S} Зашто је даде ономе токмаку, да јој младост |
| не отапа.</p> <p>— Па, дабогме, и зашто да ме гледа! — размишљавао је Јанићије. — Ја сам само ј |
| ему, пипа се по појасу и све хоће нешто да каже своме шегрту, али, кад расклопи уста, грло му с |
| љан својим успехом и свом силом прегнуо да утростручи свој капитал, те да се и у томе изједначи |
| сава није одала, а друго, што је чезнуо да је бар очима види, ако не успе да с њоме на само гов |
| е нестрпељивији бивао.{S} Баш је чезнуо да се на ново окући, да стече домаћицу, која ће му унет |
| о није био позван у сватове, кад је чуо да му се синовац оженио, а како је био самохран, одлучи |
| чки, погледа с њоме и да је дотера, бар да му се правда, па макар да га и слаже, вукла га је не |
| на голу реч веровале све.</p> <p>А бар да је кира-Мана имала право, што је сумњичила свога муж |
| застиђено осмејкиваше.</p> <p>— Сад бар да знаш, зашто си потегао толики пут; донео си читав бе |
| би да се врати; али куд и коме?{S} Зар да својим очима гледа Лепосаву, како се опрема за његов |
| } Мало час га је одјурила ножем, па зар да јој опет долази?{S} Стојао је неодлучно неко време и |
| о ће да прође и десет година.{S} Па зар да те толико у кући држим!</p> <p>Тешко је било Лепосав |
| е дотера, бар да му се правда, па макар да га и слаже, вукла га је неодољиво тамо, и он сав рас |
| у тај час чула, он би сазнао на пример да је округао као гоч (бубањ), да се не зна где је шири |
| рни памук.</p> <p>Кроз махале пуче глас да је устабашиница <pb n="211" /> тројанила.{S} Жене су |
| нка, удовица, за којом је ишао зао глас да је завадила две најбоље комшије:{S} Митра и Станка, |
| о што је долазио, нека!{S} Ама од данас да не пригвири у мајсторову кућу.</p> <p>И да је ма как |
| едеш у ђердек и тамо овај четврти запис да спустиш у чашку ракије, па половину да попијеш ти, а |
| чу.{S} Први пут како обиђеш, овај запис да прилепиш на њојзина недра, ама под само грло; други |
| а палим за душу на твоја мајка.{S} Брат да ми будеш, Јанићије... врати ми дреје...</p> <pb n="6 |
| да ти не избијаш из моје куће; зна свет да тетка Маца има ћерку на удају и да си ти нежењен.{S} |
| је као на ново рођен; лице почело опет да се затеже, а антерија да се у свима димензијама као |
| га је захватила нека несхватљива страст да је стегне око паса и привуче себи.{S} Али зашто то?{ |
| ролџија, који сматрају за свету дужност да своју ноћну службу ревносно одспавају.</p> <p>— Ноже |
| те тако хаџи-Диша мораде и по трећи пут да вади из ћемера и да са нестрпљењем очекује на свој п |
| аде најмилија она:</p> <quote> <l>„Зашт да прећутим ја онога свјета,</l> <l>Да моја млада овде |
| е.{S} Није му дакле остајало друге, већ да се преда слепо случају, нека га носи куда је њему др |
| а, те тако ни нама не остаје друго, већ да поверујемо кира-Маниној потајној сумњи, да се и кира |
| еглица скрива, то јој не оста друго већ да зареди кроз махале прво код кира-%Думиница, па тако |
| о приватнога значаја, сада је почео већ да узима шире размере.{S} Потајна саревњивост између ст |
| а својих ближњих, почело је по мало већ да се <pb n="132" /> води брига и о женидби устабашиној |
| е, твоје здравље на њега“.{S} Онда жабу да бациш на кров, а дете да умијеш и запојиш из те чини |
| рво да потражиш зелену жабу, па ту жабу да ти дете три пута обзине, а ти три пута да викнеш: „Њ |
| одала, да хаџија, и ако осећаше потребу да се на њу извиче, што га је бацила на толики трошак, |
| па људима од реда не иде никако у главу да имају устабашу а без устабашинице.{S} То им долази н |
| тасија није пристајала ни за живу главу да остане у Београду више.{S} Плакала је, проклињала%, |
| и.</p> <p>— А од чега му је то, по Богу да си ми отац?</p> <p>— Ех, од чега? — проговори дервиш |
| , кир-Диса, много жалос; и душа да могу да ти дам, <pb n="116" /> па да дам.{S} Него ми дођосмо |
| Јесте, зете; од дервишкога записа могу да се роде деца.{S} Ама ти и не знаш, шта је све овде д |
| отерао из радње.</p> <p>— Море, не могу да ти кажем све како се <pb n="83" /> беше осилио, чим |
| па сама како една зенско глава не могу да идем.</p> <p>— Била ти, кира-Мана, свога пса везати, |
| па половину да попијеш ти, а ону другу да попије она. — Оно, што јој не да да рађа, младина ће |
| ца није од оних жена, које једва чекају да сазнаду за туђу тајну, па да је, на све четири стран |
| кира-Анастасије уроке, који јој сметају да га начини оцем, о томе кир-Диша није ни мало сумњао. |
| је почео у шали да гони кира-Анастасију да пожури, те да не остане толико имање без наследника. |
| и радосно.</p> <p>Мајстор рече Јанићију да иде, да спава.{S} Јанићије се диже од совре, целива |
| окак без мајке не изиђе.</p> <p>— Мајку да слушаш, на мене да мислиш!</p> <p>— Хоћу! — одговара |
| кућу.{S} Него сада отварај очи: девојку да узмеш, девојку, па кућа да ти пропева!{S} За девојку |
| .</p> <p>— Да се склонис и поарну послу да најдес.{S} А ја искам да се састанем сас мога кир-Ла |
| како је плакала и молила га и рекла му да ће му бити сестра, ако је не ода?</p> <p>— Ама, зар |
| ајем; страх од могућне смрти не даде му да изврши што је наумио, и њему не остаде друго него да |
| стрплење, све у један мах, не дадоше му да се на једноме месту скраси.{S} Он отури посао, одмах |
| 75" /> кафу, позва Јанићија и нареди му да оде до Ламбрине куће.</p> <p>— Да поздравиш кира-Ман |
| сање њезиних недара.</p> <p>Долазило му да полуди.{S} Ова три дана не би се могао похвалити, да |
| ек са највећим презирањем, у место њему да одговори, запитао хаџи-Зосима:</p> <p>— Какав је то |
| радиш.{S} У ноћ, кад буде младина, жену да изведеш у бакчу; тамо да је скинеш, ама нагу, ни пап |
| да спустиш у чашку ракије, па половину да попијеш ти, а ону другу да попије она. — Оно, што јо |
| е са своје душе овај притисак, размахну да ради, да се заборави; једаред покуша и да запева, — |
| гових збуњених мисли.{S} Њу да види, њу да лечи, ако је болесна, с њоме да поднесе све, па мака |
| и предмет његових збуњених мисли.{S} Њу да види, њу да лечи, ако је болесна, с њоме да поднесе |
| ли што је уцвељена удовица била у стању да утаре трогодишњу сузу над успоменом покојнога супруг |
| пред иконом.{S} Ништа није била у стању да проговори, у грудима јој је тако силно лупало а у гр |
| д Београда и Лепосаве није била у стању да га извида.{S} Дан ноћ осећао је како му је све празн |
| една...</p> <p>Али Диша не беше у стању да изусти ову реч, већ се окрете и пође на улицу и не о |
| ст тако стегло, да је једва био у стању да ваздух удахне.{S} Стојао је тако неко време без речи |
| осаву, није се обесио, није био у стању да на свој начин удеси живот без ичије помоћи; и најпос |
| догађај.{S} Па ни овде није био у стању да увери никога.{S} Слушају му правдање, али лепо се ви |
| јстор-Дишу и да прети, како ће му радњу да запали; а Јанићије тада размахну песницама, па га је |
| и тек после ове пакосне напомене почињу да се развијају незгодне досетке на рачун мајстор-Дише, |
| , и ортак са кир-Дишом.</p> <p>— Ламбру да отераш!{S} То што је долазио, нека!{S} Ама од данас |
| и да си ти нежењен.{S} Е, па онда ко ту да докаже, да у томе нема нечега.</p> <p>— Па шта да ра |
| Диша и сам имао прилике у своме животу да о таквим стварима чује.{S} Међутим, тетка Маца је у |
| ар сада, када си изучио занат и на путу да постанеш човек, хоћеш у село?{S} Шта ћеш, бре, тамо? |
| </p> <p>— Сестру немаш, Јанићије; ја ћу да ти будем од сада сестра.</p> <p>Јанићије осети неку |
| > <p>— Ама, што си се препала?{S} Ја ћу да га потплатим, да ћути.{S} Дај ми само дреје да се об |
| м ти урадила, да онако учиниш?{S} Ја ћу да скачем у Дунав — ја не смем...</p> <p>— Ја нећу да м |
| да..</p> <p>— Све како ти хоћеш, све ћу да урадим.{S} И калфа ћеш да биднеш, и ортак са кир-Диш |
| ту?</p> <pb n="52" /> <p>— Леле, што ћу да јој се наплатим, само док је познам.</p> <p>— Немој, |
| олази... хоћу да се кајем... у цркву ћу да идем, велику воштаницу да палим за душу на твоја мај |
| Па, деде, пробај још једаред; земљу ћу да прокопам, па ћу те и под земљом наћи!{S} Нисам ја ст |
| р-Диша зашкрипа зубима и јекну) њему ћу да пребијем цволике, чим га угледам.</p> <p>Са овом пос |
| вам ништо скривио.</p> <p>— Јабучицу ћу да ти ишчупам; зубима да те закољем! — виче пригушеним |
| {S} Кога имаш тамо?</p> <p>— Тако; нећу да служим више.</p> <p>— Ја те не пуштам; ти мораш да о |
| хаџијину пресече му пут.</p> <p>— Нећу да те пустим; грех чиниш, своју рођену децу убијаш.{S} |
| удул-Стаменкино Канче!</p> <p>— Ја нећу да плетем седе, — промуца Лепосава.</p> <p>— Море, дево |
| Дунав — ја не смем...</p> <p>— Ја нећу да мени нико каже, како сам твој пезевенк-баша.</p> <p> |
| смејао.</p> <p>— Газдарице, ја ето нећу да те издам, —- рече полугласно и погледа је у очи.</p> |
| ада, ћерко, да си жива и здрава и срећу да унесеш твоме домаћину у кућу! — рече Маца и пуна срц |
| пред мајстора.</p> <p>— Мајсторе, хоћу да идем.</p> <p>— Куда, море?</p> <p>— У село.</p> <p>— |
| поштујем као и тебе и кир-Ламбру, хоћу да те послушам.</p> <p>— Златна уста, мудра реч! — усит |
| у кажем да никад више не долази... хоћу да се кајем... у цркву ћу да идем, велику воштаницу да |
| > <p>— Толики пут чиним због тебе: хоћу да будеш мати; а мајци требаше ли бољи накит од деце.</ |
| иниш, своју рођену децу убијаш.{S} Хоћу да попустим, што видим да си човек поштен.</p> <p>И сад |
| шегрти у дућану, видеће.</p> <p>— Хоћу да се давим...{S} Леле...{S} Јанићије!</p> <p>— Ама шта |
| ицом, а да не застане, бар једну строфу да чује.</p> <p>Па ипак, кроза све то расположење, Лепо |
| да у обе жене, које радознало очекиваху да им објасни, чега ради је тај памук чудотворан и свет |
| неће те прекорети првим мужем; па децу да ти рађа, сваке године по једно.</p> <p>Мајстор Диша |
| да га је сада било чак страх и на улицу да изиђе.</p> <p>Али има нешто што и неодлучне до одлук |
| .. у цркву ћу да идем, велику воштаницу да палим за душу на твоја мајка.{S} Брат да ми будеш, Ј |
| мо, да их дигне?</p> <p>Лепосава кад чу да ће Јанићије у свет, осети колико би јој тешко било д |
| адоше, а сузе у часу усахнуше, кад зачу да Ламбрино одело није код њега.{S} Дакле, више јој нем |
| иде Диши, врати удовичин мираз, а Дишу да туже митрополиту и суду за срамоту, што ју је нанео |
| p>— Гледај само какав изгледа!{S} Одмах да си отишао берберину, да те измије и ошиша, па у дућа |
| } Бог нека ми се смилује, требаше одмах да припаднем њезиним ногама и да јој целујем златне оде |
| р-Диша је био потпуно задовољан.{S} Баш да и није кир-Дума пристао, он би се ипак вратио својој |
| е једна пошла за сиромаха?{S} Зашто баш да и она не пође?{S} Ако је суђено да патимо и да гладу |
| на сто неколико белих пара.</p> <p>Баш да је мајстор Диша до овога часа и био „неверни Тома“, |
| </p> <p>— Па што ће ти?{S} За кога имаш да се китиш?{S} Докле се ја не вратим, не треба ти, а к |
| ем да ти кажем несто.</p> <p>— Шта имаш да ми кажеш, кажи ми овде.</p> <p>Кира-Мана се обазре н |
| p> <p>— На све, мајсторе!{S} То да знаш да ћу чинити као себи.</p> <p>Сутра дан је пола Београд |
| кућа да ти пропева!{S} За девојку знаш да је твоја, неће те прекорети првим мужем; па децу да |
| па сам ти и образ чувао; а ти ме тераш да идем кир-Ламбру, ваљада да ти опет образ срамоти.</p |
| ише.</p> <p>— Ја те не пуштам; ти мораш да одслужиш <pb n="154" /> своје!{S} Мислиш ти, да сам |
| — брани се Лепосава. — Та и сама кажеш да ме мајстор Диша не проси.</p> <p>— Не проси, дабогме |
| бринутога лица Мацинога.</p> <p>— Можеш да изгубиш жену, а дете да остане живо; а и да их обоје |
| <p>— Ако си поштен човек, онда не смеш да оставиш да ме чаршија... поче Анастасија, али не дов |
| а овамо се свуда по чаршији зна да ћеш да узмеш Лепосаву.{S} Ама што га кријеш, море, хеј?{S} |
| уних шеснаест!{S} Још годину две па ћеш да постанеш уседелица.</p> <p>— Ама шта је теби, мајко; |
| хоћеш, све ћу да урадим.{S} И калфа ћеш да биднеш, и ортак са кир-Дишом.</p> <p>— Ламбру да оте |
| ка не одмаче од врата.</p> <p>— Ово ћеш да ми скупо платиш!{S} У полицију ћу ја тебе и твоју... |
| — Имаш ли Бога, имаш ли душе? — Зар ћеш да ме убијеш, Јанићије?! — промуца Анастасија, па, када |
| Маца ће тебе да прими, ту у мутваку ћеш да спаваш; а сада хајде да вечерамо!</p> <pb n="80" /> |
| Ете, зато, што мене караш, а сама нећеш да узмеш запис!{S} Зашто не узмеш?{S} Куде су ти деца, |
| једнога детета.</p> <p>— Еле, ти нећеш да пазариш? — запита свети човек, чије очи набрекнуше и |
| ог учи.{S} Ја хоћу дете; а ти ако нећеш да питаш... ти...</p> <p>Мајстор Диша не доврши и изиђе |
| абашиница?</p> <p>— Па ти!{S} Зар нећеш да се удаш за мајстор Дишу?</p> <p>Лепосави се окрете у |
| Па што нам се не похвалиш?{S} Зар нећеш да нас позовеш?</p> <p>— Куда?</p> <p>— Па у сватове.</ |
| p> <p>— Кажем ти, нисам!</p> <p>— Хоћеш да ми даш?...</p> <p>— Хоћу.... али...</p> <p>— Није мо |
| псето; жену ми украдосте, па сад хоћеш да ми и кесу одсечеш.</p> <p>— Е, дај Боже, душа да вам |
| и поштен човек, онда не смеш да оставиш да ме чаршија... поче Анастасија, али не доврши шта је |
| на турском језику. — Овај, што га видиш да је дошао са мном, јесте хаџи-Диша.{S} Дошао је из ср |
| пољубиш <pb n="161" /> у руку и замолиш да ти опрости.{S} Добар је он, опростиће ти.</p> <p>— Н |
| ом женом.</p> <p>— Ћути, будало; мислиш да би тебе неко питао, када би те онакав човек заискао. |
| нићија отераш, а кир-Ламбри да допустиш да и од сада долази У кућу.</p> <p>До овога часа кир-Ди |
| њега изговора ради чега не би могла још да се уда.</p> <p>Па онда, баш када би и на све ове раз |
| та ли, кад је знао каква је она, па још да ми кумује, кумство га убило!</p> <p>Тако је мајстор |
| шт’ да прећутим ја овога свјета,</l> <l>Да моја млада овде труну љета,</l> <l>Кад сватко очевид |
| ашт да прећутим ја онога свјета,</l> <l>Да моја млада овде труну љета,</l> <l>Кад сватко очевид |
| будућих младенаца.</p> <pb n="25" /> <p>Да је мајстор Диша прислушкивао од куда сва ова пецкања |
| ио на врат, још новчано опљачка.</p> <p>Да му није било баш најлакше, када је пред запаљеним св |
| је баш тада на полицу пропињала.</p> <p>Да је о свему овоме имао појма, Јанићије би без сумње о |
| рао, ако би га она што запитала.</p> <p>Да ли је Лепосава ово чинила инстиктивно, или са свесно |
| ала, него ли што га је задужила.</p> <p>Да ли је то била узајамна мржња или несташлук детињи (ј |
| ини и младости удовичине фигуре.</p> <p>Да је нешто кир-Диша, у тај час, упао у собу и угледао |
| тор Диша не заста на овоме само.</p> <p>Да би доказао, како је у свему раскрстио са грчко-цинца |
| а већ онако разбукталу жеравицу.</p> <p>Да остане и даље у служби онога, коме је у своје време |
| да јој приступе руци, а он да им каже: „Да је сви листом поштујете, као да ми је рођена мати!“ |
| а ли му или се љути баш зато, што вели „да није хтео“.</p> <p>— Ја онако...{S} Дође ми мрак... |
| ја беше у то доба нова:</p> <quote> <l>„Да ли знаш како се зове она ватра,</l> <l>Што душу сажи |
| ши се последњим стихом:</p> <quote> <l>„Да ли знаш како се зове она ватра, што душу</l> <l>сажи |
| нта леда која се не отапа.</p> <p>— Па, дабогме, и зашто да ме гледа! — размишљавао је Јанићије |
| јстор Диша не проси.</p> <p>— Не проси, дабогме; али шта знаш ти!{S} Не долази он за бадава у н |
| и Маца и поче је потанко испитивати.{S} Дабоме да се и она ишчуђавала на дрскост „оне девојчуре |
| а ону силну навалу, што му дан ноћ није давала дисати.</p> <p>Два супарника седела су за једним |
| гртима.{S} Чак и родитељи, када су децу давали у руке мајстору, говорили су: „Твоје месо, моје |
| емена на време сузила.{S} Испосник није давао испод пет хиљада гроша, а продао је баш томе купц |
| {S} Жалим те, што ти ни дан ни ноћ није давао мира. „Море, смири се, човече, једаред!“ вичеш му |
| ра ти немаш!{S} Пола султанове царевине давао је цар Костадин за ово.</p> <p>— Толико је могао |
| и кад опази мајстор-Дишу, поче махати и давати му знаке, да сиђе.</p> <p>Морало се нешто особит |
| после била овде, плакала и пошла, да се дави, а ја сам се онда сажалио, па сам јој дао дреје.</ |
| ПАРИЈА - „ДАВИДОВИЋ“ </p> <p>ЉУБ.{S} М. ДАВИДОВИЋ</p> <p>1908.</p> </div> <pb n="2" /> <pb n="3 |
| p> <p>БЕОГРАД</p> <p>НОВА ШТАМПАРИЈА - „ДАВИДОВИЋ“ </p> <p>ЉУБ.{S} М. ДАВИДОВИЋ</p> <p>1908.</p |
| и у дућану, видеће.</p> <p>— Хоћу да се давим...{S} Леле...{S} Јанићије!</p> <p>— Ама шта ћеш о |
| ажње а у дубини душе ликовао, што му се давнашњи сан испунио, о томе и да не говоримо.</p> <p>Д |
| Стари честити људи!{S} Како нам и ваши, давно запуштени гробови изгледају тајанствени!{S} У усп |
| ани, који искрено тужише за покојницом, давно су иструнули: и неутешни супруг, мајстор Диша, и |
| ма.{S} И гробље је већ оронуло, крстаче давно изтрунуле и сви, који живљаху у оне дане, већ су |
| оказивао и бригу и радост, што јој тако давно невиђени гост опет у кућу долази.</p> <p>— Е ли о |
| ез два три човека или жене, чије се већ давно напуњене тестије под лулама преливају, докле се о |
| и сви, који живљаху у оне дане, већ су давно полегали.{S} Густи трњак и зеленило преплавило је |
| вој речи придаваше сасвим други значај, даде му снаге да проговори.</p> <p>— Онај босиљак... шт |
| својом вештином, намаза рану зејтином, даде јој апове, да прогута, и, кад своје лекове наплати |
| , Данга, Џанга, Шабакидес, Сакаларидес, Даде, Пијаде, Гуша, Нуша, и т. д. била су, у то доба, к |
| а исприча и о ономе цванцику, што му га даде, и како је казала да је Диша псето и да није човек |
| данаесте године једна комшиница Туркиња даде јој, свој запис, који је од неког дервиша добила, |
| о?!</p> <p>— Зашто да умре?{S} Зашто је даде ономе токмаку, да јој младост поједе? — одговори Ј |
| ед иконе да кунем тебе Ламбре, зашто ме даде на оно кавурско чкембе, да ми очи испије, младост |
| га, што се могло врло лако догодити, не даде јој те ноћи тренути.{S} Обртала се, <pb n="158" /> |
| е хаџија нешто узбуђен.{S} Хаџи-Диша не даде јој дуго да премишља.{S} Лице му је било врло расп |
| ти, ич се не разбира за децу.{S} Кад не даде Бог по христијански закон — вели — не искам ни по |
| штрим сјајем; страх од могућне смрти не даде му да изврши што је наумио, и њему не остаде друго |
| његова последња реч и нагли одлазак не даде јој ни за тренутак да поверује само у бегство.</p> |
| — одговори Јанићије; али Лепосава му не даде да доврши, измахну на њега метлом, а он, пре него |
| Оба кума развеселише се; кир-Дума му не даде руке, него се, као и кир-Ламбре, пољубише у уста, |
| p>Диша је избегавао, да од своје стране даде каквог му драго објашњења, избегавао је чак и прве |
| /p> <p>— Ето газде! — повика и журно се даде на посао око сређивања еспапа.</p> <p>Јанићија под |
| око врата, а ово да метнеш па чело — и даде јој велики, златни дукат „ћошајлију“.</p> <p>Лепос |
| уче.{S} Хаџи-Зосим метну прст на уста и даде знак Диши, да се не миче. — Стари пустињак био је |
| </p> <p>— Е, ако, ако — одговори Маца и даде миг Лепосави, да изиђе у мутвак.{S} Сад њих двоје |
| но бркну у кесу, извади један цванцик и даде пуници.</p> <p>— Не још, још мало.{S} Лепосави је |
| , чим се освести! — рече хећим строго и даде Маци неколико врло крупних пилула.{S} А за тим пре |
| ет и четири! — одговори Ламбре весело и даде знак својој домаћици, да пред госта донесе распаље |
| она отишла једноме дервишу, те јој овај даде записе.{S} И одмах се осетила; али кад је отишла у |
| .{S} Свет је толико нагртао њему, да им даде какав запис или амајлију која чува од урока или ка |
| кућу и заклопише врата, распучи, те им даде маха, да што слободније одахну.</p> <p>Дани за дан |
| подави ноге и са најлепшим задовољством даде се у маштање о будућем, брачноме животу.</p> <mile |
| > <p>Са овом последњом одлуком, која му даде неке наде, да ће се ова ствар ипак на добро свршит |
| ервиш овој жени — овај запис, што ти га дадох, да метнеш пред зору у нову зелену чинију; пре зо |
| адост и нестрплење, све у један мах, не дадоше му да се на једноме месту скраси.{S} Он отури по |
| кве га све мисли не спопадоше, те му не дадоше за дуго заспати.</p> <p>Кад се пробудио у јутру, |
| амљену и обрањену душу Дишину као блага дажда после припеке, он је чак и њезину кућу, у којој ј |
| хоћеш да ми и кесу одсечеш.</p> <p>— Е, дај Боже, душа да вам не испадне на нос како христијани |
| /p> <p>Диша оде у башту.</p> <p>— Зете, дај алвалук! — зачу се глас Мацин.</p> <p>— Је л’ живо? |
| и нису у сличноме положају никада били, дај Боже да ни кроз туђу историју не сазнаду а камо ли |
| ?{S} Ја ћу да га потплатим, да ћути.{S} Дај ми само дреје да се обучем.</p> <p>— Однео... све.. |
| змишљавао је Диша — ја знам како ћу.{S} Дај Боже да оздравим само, а туђе мени не треба.{S} То |
| деце, враћаш се с децом!</p> <p>— Боже дај! — одахну Диша, исплати новцем и пође.</p> <p>На ул |
| ши хаџи-Диша своју причу.</p> <p>— Боже дај!{S} И време му је, да и у нашој кући дете заплаче!{ |
| је Бик о затегнутоме ужету.</p> <p>— Не дај, Боже! — уздахну дубоко и, покривши се јорганом пре |
| ма нигде ништа!{S} Ох, Боже, само му не дај да се обеси!</p> <p>Тако је шапутала у себи, докле |
| аткишима.</p> <p>— Ко је послао? — Мени дај, — Јанићије!... мени... мени!{S} Је ли од мајстор-Д |
| муку, који је такође постао чудотворан: даје децу нероткињама, те и он купио за Лепосаву мало, |
| ништа све то требало. „Коме треба нека даје, а ја нисам текао овај зној, да га хале и вране ра |
| и, али мајстор је онај што отвара очи и даје лебац у руке — објашњавао је хаџија и задовољно се |
| , <pb n="196" /> а побожан си, народ ти даје све, што год ти је потребно.{S} Па онда, ти баш и |
| ити.{S} Ето, ти тражиш сто хиљада, а он даје пет стотина.{S} Спусти мало ти, нек подигне мало о |
| год ти кажеш, онако нека буде!</p> <p>— Дајеш ми је? — запита Диша мало храбрије.</p> <p>— Божј |
| ачу да Ламбрино одело није код њега.{S} Дакле, више јој нема спаса; он је то одело однео без су |
| закована ни с места не миче.{S} Није му дакле остајало друге, већ да се преда слепо случају, не |
| место.{S} У службу „татара“ примани су дакле само поуздани људи, који су уз то били не само ве |
| ала само једну мисао и одмах је извела; дала је једном Циганчету две гурабије и обећала му кале |
| захтео, испунила би кира-Анастасија.{S} Дала му је реч, заклела се, и Јанићије поста потпуно за |
| па се и не обазире на обећање што га је дала Јанићију, само пева по кући и меси посластице.{S} |
| то задовољство не покаже.{S} Сад му се дала врло згодна прилика, прво, да излије сав јед на Ја |
| ко је кира-Мана бранећи себе и нехотице дала Анастасији један разлог више, да се одупре кир-Диш |
| у собу, и као човек који полази на тако далек пут, поче да је саветује, како да се влада, како |
| авни разлог, чега ради је предузео тако далек пут, и хаџи-Зосим са највећом оданошћу обећа, да |
| о што је пут за једну женску главу врло далек, а друго, што мужа не треба дирати, све докле сам |
| ла је своје погледе на данашњи свет, из далека му наговештавала како му није била прилика да се |
| стане богат и угледан грађанин, а ни из далека није слутио, да му је стриц већ то и да ће га у |
| о на повратак мајсторов.{S} Он се ни из далека није могао надати ономе, што се, у тај пар, дога |
| ако нагло врати прстен, то је он тек из далека напоменуо Думи, кад је споменуо како удовица у п |
| гледа хаџију, како журно иде.{S} Још из далека опазила је, да је хаџија нешто узбуђен.{S} Хаџи- |
| S} Душа ми гори, душа! — чула се још из далека силна гласина Јанићијева.</p> <p>Кад изиђоше из |
| >— Ста искас ти овде? — викну му још из далека.</p> <p>— Поздравила те моја газдарица започе Ја |
| ом за појасом; промичу и ишчезавају као далеки звук или кукурекање петлово, које се чак из друг |
| бледе.{S} Виде да му је жена забраздила далеко, да се ђаво увукао у њезину душу, те окрете да г |
| Кад би могао <pb n="38" /> да се некуд далеко уклони, или кад би имао какву враџбину, те да се |
| чула да јој је муж умро и сахрањен тамо далеко, фудул-Стаменка је, као стрелом такнута, пала у |
| погледајући у небо.{S} Али Диша је већ далеко одмакао, завио за сокак и отишао својој кући.</p |
| законицима и грко-цинцарским званицама дали реч, и кад је мајстор Диша са нестрпљењем бројао д |
| е неке ситнице, за које су му пријатељи дали готов новац.</p> <p>Било је пријатеља, који су му |
| а се никада не жени, и колико год му се дало да се покаже као прави брат, он је то чинио са пун |
| <p>Неколико дана после овога није му се дало прилике, да се са Лепосавом на само састане.{S} На |
| ико омрзнуо, да га је, кад год би му се дало, избегавао.{S} А мајстор Диша напротив.{S} Он сад |
| трофеј“.</p> <p>Свуда, где год би му се дало прилике, он је, својим примерним држањем, успевао |
| страху од могућне несреће, чим би му се дало, побегао би у дућан, само да би избегао оно што се |
| догоди нешто, што је Јанићијевој одлуци дало снажан преокрет.</p> <p>Кир-Диша наредио жени, да |
| девојке, у коју је, кад год му се за то дало прилике, пиљио као псетанце на залогај, који не мо |
| елијем дигао три прста у вис, то се већ дало видети и по његову лицу и антерији, која је цептил |
| воју снагу око тековине, толико је и на даље остао равнодушан према свему осталоме у приватноме |
| ктио од сунчаних зракова, а лађа је све даље и даље клизила, докле се не изгуби за врбацима ниж |
| окле је кир-Диша овако очајно лутао све даље и даље од главне чаршије, Ламбре је, као уништен, |
| је онда био у јеку, Лепосава не одмиче даље од врата, на која је ухо прислонила.</p> <p>— Је л |
| ије свиђало, њој је било немогућно да и даље самује, а да ипак очува добро име честите удовице. |
| сунчаних зракова, а лађа је све даље и даље клизила, докле се не изгуби за врбацима ниже Кајаб |
| кир-Диша овако очајно лутао све даље и даље од главне чаршије, Ламбре је, као уништен, ушао у |
| разбукталу жеравицу.</p> <p>Да остане и даље у служби онога, коме је у своје време образ очувао |
| н је увидео да му је немогућно остати и даље у овако безизлазном положају.{S} То је увиђао јасн |
| га од своје рођене капије, и он пожури даље.{S} Пред ћор-Ахметовом кафаном угледа како из једн |
| из куће, ипак се није смела задржавати даље тамо.{S} Кир-Ламбре јој је био још једино њено узд |
| м, а грло га издаје, па не може ни речи даље.</p> <p>— За Бога, шта ти је? — викну Анастасија и |
| .{S} Сутра дан је опет лутао, али много даље, пут Мокрога Луга; а када га глад узмучи, он је по |
| опседнуту оноликим светом, он је грабио даље.{S} Срамота га је било, да се умеша у ту гомилу, ј |
| ке, само да што пре побегне одавде, што даље од онога места, са кога се јасно оцртаваше београд |
| ми, што га истукао!</p> <p>Али ја нећу даље да описујем овај први сусрет после сватова.{S} Сам |
| до свога повратка у Београд.</p> <p>Али даљина од Београда и Лепосаве није била у стању да га и |
| под руменим јутарњим зрацима.{S} Из те даљине допираху му једва гласови мујезина, који оглашав |
| очи и са пријатним уживањем посматра из даљине, како се над гомилом људи љуљушка еснафски барја |
| њем дочекивао и увек држао у пристојној даљини од себе, сад су му се злурадо смејали и по укусу |
| quote> <p>Јанићије је слушао, како се у даљини све више и више губе страсни тонови сетне арије. |
| ога часа Јанићије већ беше одмерио оком даљину, те се реши да, бар за часак, остави дућан на ко |
| да могу да ти дам, <pb n="116" /> па да дам.{S} Него ми дођосмо због друго; знате због они пари |
| ме дочекаш са пешкешом, а ја да ти сада дам четири записа.{S} И то овако да радиш.{S} У ноћ, ка |
| нога, али не дам да ми се квари ред; не дам да ме нико вара и да ми образ гази.{S} Разумеш ли?< |
| } Нисам ја стао за тебе једнога, али не дам да ми се квари ред; не дам да ме нико вара и да ми |
| лупа, да му ударце чује.</p> <p>— Да те дам Јанићију, шта ли?{S} Па трећега дана да обоје липше |
| то беше само један грош.</p> <p>— Да ти дам пет стотина?</p> <p>— Шта кажеш?</p> <p>— Четири ст |
| Диса, много жалос; и душа да могу да ти дам, <pb n="116" /> па да дам.{S} Него ми дођосмо због |
| је сузе, које је облише.</p> <p>И тако, дан из дан, Јанићије је све више подлегао ономе тешкоме |
| о.{S} Није знао, шта му је теже падало: дан или ноћ.{S} Дању би по вас дан одбијао од себе мисл |
| ао је како му је све празно и несносно; дан ноћ чезнуо је за њоме, и једнога дана остави овце, |
| саве није била у стању да га извида.{S} Дан ноћ осећао је како му је све празно и несносно; дан |
| але, да спасу Лепосаву, не помогоше.{S} Дан из дан Лепосави је све горе и горе бивало, а кад бо |
| {S} Али лепа удовица опростила му је, а дан сватова ближио се као на крилима, те је младожења у |
| село, чим припека мало ублажи.</p> <p>А дан је био врло врео, сунце је прижижало озго, а над зе |
| сталих најоблије и најпотпуније, то, за дан два, оно поче <pb n="36" /> освајати.{S} Велики део |
| ријал за читаву историју, која ће се за дан два развити.</p> <p>Српским женама није никако у ра |
| о је он причао њојзи, како га је, сутра дан по прстену, нашла <pb n="45" /> фудул-Стаменка, чес |
| е се и тако целу ноћ преспава.{S} Сутра дан је опет лутао, али много даље, пут Мокрога Луга; а |
| ћи, како одавна није запевала.{S} Сутра дан испрати мужа до капиџика, пољуби га у руку, а он њу |
| и како му он није дао.{S} Кад је сутра дан Јанићије однео једне јеменије тетка-Маци, затече Ле |
| кле би ово ломљење трајало, да се сутра дан не догоди нешто, што је Јанићијевој одлуци дало сна |
| с, где тврдо заспа.</p> <p>Кад се сутра дан пробуди и виде где и како лежи, скочио је и још мам |
| , нити јој је падало на ум, да ће сутра дан постати испрошеница а до друге недеље и кира-Дишини |
| о авлији вукла.{S} Цео тај дан, и сутра дан, она је, као када је била здрава, радила по кући и |
| провео прву ноћ без жене.{S} Тек сутра дан не беше га у дућану.{S} Јанићије Бик седео је опет |
| milestone unit="subSection" /> <p>Сутра дан од раскрснице до раскрснице чуло се добовање општин |
| се више од срца не очупа.</p> <p>Сутра дан су кира-Думиница и Ламбриница, у пратњи својих муже |
| егов мајстор и мајсторица.</p> <p>Сутра дан сви чираци са Јанићијем морали су отићи, да пољубе |
| пламен му удари у образе.</p> <p>Сутра дан дође мајстор Диша у дућан, седе на ћепенак и, када |
| стране, позвао на весеље.</p> <p>Сутра дан, по прстену, пошао мајстор Диша у дућан; али јучера |
| наш да ћу чинити као себи.</p> <p>Сутра дан је пола Београда испратило мајстор-Дишу до лађе, чи |
| супруга није ништа десило.</p> <p>Сутра дан, бунован и добро неиспаван, хаџија је отишао у дућа |
| од муке песницом у главу.</p> <p>Сутра дан Дума је отишао суду, да још с те стране покуша.{S} |
| инијама на меку сахтијану.</p> <p>Сутра дан изиђе одлучно пред мајстора.</p> <p>— Мајсторе, хоћ |
| и морало држати, пошто је мајстор Диша дан из дан одлазио на кафу тетка-Маци, а Маца тек ваљда |
| атове спреми.{S} У Мациној кући чује се дан из дан девојачки жагор и певање.{S} Лепосавине друг |
| оје осташе, да се споразумеју и утаначе дан прстена и сватова.{S} Кућа Мацина била је пространа |
| стрпљењем гледао, како се споро примиче дан, без кога би му сав овај живот и тековина пуста ост |
| , које је облише.</p> <p>И тако, дан из дан, Јанићије је све више подлегао ономе тешкоме осећањ |
| спасу Лепосаву, не помогоше.{S} Дан из дан Лепосави је све горе и горе бивало, а кад болесница |
| ло држати, пошто је мајстор Диша дан из дан одлазио на кафу тетка-Маци, а Маца тек ваљда не би |
| преми.{S} У Мациној кући чује се дан из дан девојачки жагор и певање.{S} Лепосавине другарице д |
| т на градској „сахат-кули“, који дан из дан равномерно јавља, кад је време ручку, кад вечери.</ |
| кве, ни све турске трубе, што их дан из дан слуша са градских бедема, не би му толико заглухнул |
| пет нису помрли од глади.</p> <p>Дан из дан преживљавао је нове тегобе: надао се, плашио, срдио |
| ао сахат на градској „сахат-кули“, који дан из дан равномерно јавља, кад је време ручку, кад ве |
| еплавило је Старо Гробље и, још за који дан, немилостива рука живота удариће будаком преко мртв |
| помирио са судбином.{S} Али, како који дан више, Јанићију се чињаше, како га све већма потиску |
| нога живота надноси.</p> <p>А како који дан, кир-Диша је све жудније погледао у насмејане очи с |
| у стајаху на расположењу.{S} Ретко који дан да кира-Мана није примила свој део „лечења“, али он |
| и, а Маца тек ваљда не би примала сваки дан једног нежењу, који јој није ни род ни помози Бог, |
| <p>— Ето, ја и Јаникије чекамо те сваки дан; много сте остали!</p> <p>— Богу хвала што још за т |
| а нико од нежењених људи неће ићи сваки дан у кућу, где има девојке за удају, за бадава.</p> <p |
| ти, у каквој му је трептала до пре неки дан, он опет није могао да се потпуно отресе жаоке, кој |
| се одмориш мало.{S} Жалим те, што ти ни дан ни ноћ није давао мира. „Море, смири се, човече, је |
| ор Диша бечио очи и очекивао тај срећни дан, Лепосава ни мукает.</p> <p>— Е, па зато ли сам тол |
| свега сећања на <pb n="111" /> јучерањи дан севну у памети, није била, да сазна шта је са његов |
| удовичину кућу, да јој навести сутрашњи дан њихова прстена.{S} Све махале око Сака-чесме, где с |
| пиш пењерлију, и да добро запамтиш овај дан!</p> <p>Јанићију се, после овакога обрта, у мах пре |
| кроз собу и по авлији вукла.{S} Цео тај дан, и сутра дан, она је, као када је била здрава, ради |
| ко принова не буде жива.</p> <p>Цео тај дан хаџија је провео као у некаквоме бунилу.{S} Толике |
| па ето, готов разговор.</p> <p>Цео тај дан мајстор-Дишу су то овде то онде дочекивали сличним |
| о колико би обично, шале ради, за један дан посвршавао.</p> <p>Више није могао издржати.{S} Чет |
| ко је радњу оставио на Јанићију.{S} Цео дан он је Јанићија упућивао, како да му радњу чува.</p> |
| иповеда како је кир-Ламбре преседео цео дан без ћурчета и антерије у кући туђе жене.</p> <p>На |
| тра обузе, да паде у постељу и тако цео дан лежаше у бунилу и несвести.</p> <p>Маца се озбиљно |
| ли у овим топлим оковима остао тако цео дан, да у исти мах не осећаше и неку чудновату страву о |
| и у послу, а он је седео у радњи по цео дан.{S} Није имао никога поузданога, на коме би, бар за |
| ме је некада тако спокојно седео по цео дан, прибирајући пару по пару и маштајући потајно о леп |
| ли Ламбре неће бити жив!</p> <p>— Добар дан, кир-Ламбре! — зачу за леђима глас, а у исто време |
| сваки сан; али мајстор Диша не може вас дан да се отресе оног двоструког утиска, што га је те н |
| у примао захвално, па, и ако је био вас дан расејан и апатичан, ипак га је ова нежност тетка-Ма |
| p> <p>Са таквим мислима бавио се по вас дан; тетка-Маца није одлазила од њега, и захваљујући ње |
| уздисао је премећући бројанице и по вас дан срачунавајући шта га све то кошта.{S} Свога будућег |
| падало: дан или ноћ.{S} Дању би по вас дан одбијао од себе мисли, које га и без његове воље ву |
| есити.{S} Зато је Јанићије морао по вас дан мајати се са тетка-Мацом око болеснице и трчати сву |
| ан коже, и готове јеменије, које су вас дан пред дућаном висиле, па већ почео спуштати ћепенак, |
| ада видео никакве милости.{S} Из дана у дан за сваку своју погрешку, што би је као дете учинио, |
| ле и утишавала ону силну навалу, што му дан ноћ није давала дисати.</p> <p>Два супарника седела |
| орне Цркве, ни све турске трубе, што их дан из дан слуша са градских бедема, не би му толико за |
| и, па опет нису помрли од глади.</p> <p>Дан из дан преживљавао је нове тегобе: надао се, плашио |
| имали прилике почешће гладовати.</p> <p>Дан, који је Јанићију освануо пун бола и горчине, заврш |
| спунио, о томе и да не говоримо.</p> <p>Дан јасан и пун пролетњега мириса.{S} Дума и Ламбре, ко |
| бости, која је не остављаше.{S} Трећега дана толико је слабост и нека ватра обузе, да паде у по |
| те дам Јанићију, шта ли?{S} Па трећега дана да обоје липшете од глади!{S} Да се удаш за деришт |
| да језик везује.</p> <p>Али ипак, овога дана није смео ни прићи дућану где је мајстор Диша ревн |
| је Бик зачинио песмом и шалом.{S} Овога дана постао је он љубимцем кир-Думе и Ламбре.{S} Али кр |
| <p>Дође и време поласку.{S} Уочи овога дана мајстор <pb n="180" /> Диша одведе жену у собу, и |
| вљала све трговачке послове.{S} Свакога дана очекивала је од свога мужа макар какав глас; али к |
| атак кир-Дишни кући очекивао се свакога дана.{S} Ма да се са Јанићијем онако измирила и ствари |
| хтео; али зато Диша изналажаше свакога дана по штошта, што му се није свидело.</p> <p>— Мука г |
| ао из њезиних руку послужење, и свакога дана посматрао испод очију, како се ово вижљаво девојче |
| арење за срећна повратка, и тога целога дана у његовој кући био је долазак као о слави.{S} Хаџи |
| , присебност јој се врати, па је целога дана, као невеста, по тадашњем обичају, одстојала иза к |
| остала је тако замишљена.</p> <p>Осмога дана после овога писма, које је у кући хаџијиној изазва |
| к да не седи сасвим залудна.{S} Једнога дана покуша да сама скине с верига котао пун вреле воде |
| неко предосећање задржавало.{S} Једнога дана зажмуре и повери тајну Лепосави.</p> <p>Лепосава г |
| о; дан ноћ чезнуо је за њоме, и једнога дана остави овце, нека их пас чува, а он, као да га нек |
| нгризање поче бивати несносно и једнога дана, кад Диша, мислећи ваљда да није довољно изразио с |
| ти чега ради долази.</p> <p>Али једнога дана, када је светина одујмила, он се одлучи, по што по |
| оћ дервишевих хамајлија и он их једнога дана изнађе у једноме сандуку.{S} Кад их разгледа, изиђ |
| lestone unit="subSection" /> <p>Једнога дана дотрча Јанићије кући сав задуван и врло узбуђен.{S |
| продужи што је започела.</p> <p>Једнога дана догодило се нешто, што је и Јанићија и Лепосаву до |
| Ламбре изиђе из дућана.</p> <p>Једнога дана по ручку пошао Јанићије Ламбриној кући и носи кира |
| г од овога кога тражаше.</p> <p>Једнога дана, после одслужене литургије и поклоничкога путовања |
| ац могао набавити цркви.</p> <p>Једнога дана кад га некакво пробадање у слабинама опомену на об |
| ка Дишинога ту престоји.</p> <p>Једнога дана устаде мајстор Диша из постеље сав узнемирен.{S} Ц |
| е добије Јанићије.{S} Од оног фаталнога дана па све до <pb n="70" /> мајстор-Дишинога доласка, |
| из куће Јанићија, који јој је од онога дана постао као зла коб.{S} Митила га, чинила му све уг |
| старалац младе удовице.</p> <p>Од онога дана, када укопаше земаљске остатке Бенџине, кир-Ламбре |
| Тихи жубор из чесме, на којој је онога дана квасио врелу главу, жуборио је као и онда, а са гр |
| та недостајало, а мајстор Диша се, тога дана, претворио сав у услужност <pb n="169" /> и понизн |
| није у дућану.</p> <p>Но докле се, тога дана, међу Србима причало, како је Диши још јутрос нека |
| није: али када тетка Маца, која је тога дана обишла већ неколико породиља, потврди, поче се на |
| аца је отишла једној жени, која је тога дана принову чекала.</p> <p>Јанићије уздрхта, кад опази |
| иница је тешила кира-Ману, која је тога дана, пред зору, добегла куму и куми, готово у самој ко |
| овима брао лишће кисељак и тиме је тога дана забашуривао глад.</p> <p>Али, кисељак је слаба хра |
| ремао.</p> <p>Али судбина, која се тога дана наднела над вратом Јанићију, није га мимоишла.{S} |
| дговара удовичкоме стању.</p> <p>И тога дана, када ће се срести са кира-Анастасијом, која је по |
| за сваку услугу, коју му је указао тога дана, плаћао једном оком хлеба.{S} Хаџи-Зосим је у свет |
| рши и изиђе срдито из куће.</p> <p>Тога дана између зета и пунице водио се озбиљан разговор, ко |
| нећеш дочекивати седећи. —</p> <p>Тога дана мајстор Диша је у залуд очекивао Јанићија, да се в |
| много среће, несрећа дође.{S} Четвртога дана устаде Лепосава, али, истрошена од толикога напора |
| >Више није могао издржати.{S} Четвртога дана одлучи да оде тамо, па макар га од туда и најурили |
| а ће га из пушке убити.{S} Но четвртога дана доби писмо, Ламбре му јавља да је отишао на вилает |
| у обећао.{S} Само није хтео хитати; има дана још, а црква ће примити, кад год јој приложи.{S} О |
| виђење, на сваку руку тумачио, а трећег дана, кад седе са женом и пуницом за совру, рече:</p> < |
| његовога имена плело.</p> <p>Но трећег дана догоди се случај, који му отвори очи и у потпуној |
| и чега је онако поступио.</p> <p>Трећег дана, по овоме догађају, седео је мајстор Диша у своме |
| мириса.{S} Дума и Ламбре, који су овог дана управљали целим весељем, наредили, да се софре пос |
| али, кад и њојзи превре, она му једног дана тако <pb n="177" /> одлучно подвикну, да се мајсто |
| трогодишњега удовиштва.{S} До душе, од дана њезине удаје престало је оно пријатно убацивање ра |
| а умрлом јединицом.</p> <p>После недеље дана хаџи-Диша је успео да се прибере.{S} Одмахнуо је р |
| ије никада видео никакве милости.{S} Из дана у дан за сваку своју погрешку, што би је као дете |
| равнодушне.{S} Шта више, за она четири дана, кад није долазио, Лепосава је била врло замишљена |
| епша; чинило му се, да је до пре четири дана била тек као једва растворен пупољак, а сада ето г |
| Изненадило га је, како се за ово четири дана изменила.{S} Стала много зрелија и лепша; чинило м |
| p> <p>Долазило му да полуди.{S} Ова три дана не би се могао похвалити, да је онолико посла сврш |
| је љубав, то је љубав!</p> <p>Пуна три дана Јанићије није знао ни шта ради ни куда се креће.{S |
| ш, снахо, па ће ти дете за три пута три дана оздравити.</p> <p>— А од чега му је то, по Богу да |
| здржао, да не понови оно што је пре три дана урадио.</p> <p>— Чекај, да ти помогнем! — проговор |
| поруџбинама.</p> <p>Они који су пре три дана видели мајстор Дишу, сад би се зачудили, шта би од |
| Ламбре код куће.</p> <p>Али прође и три дана, а од кир-Ламбре ни трага ни гласа.{S} Кира-Мана с |
| се:</p> <p>— А где си ти ђаволе већ три дана?</p> <p>— Глава ме нешто болела; требам ли што да |
| о ми зуби цвокоћу од страха.</p> <p>Три дана је мајстор Диша крупно премишљао и овај сан, или б |
| а и не слути о ономе што се пре десетак дана десило.</p> <pb n="82" /> <p>Кира-Мана није дошла; |
| лавом, као да се чуди, како и тих седам дана прођоше.</p> <p>— Сирома кир-Бенџо!{S} Онакво паме |
| ле, просло три године!</p> <p>— И седум дана! — допуни Ламбре.</p> <p>— Па, па, па! — учини Дум |
| ом; више није смео да долази кући преко дана.{S} Ручак су му доносили од куће шегрти, пре него |
| драже благо до данас чувао, носио преко дана за појасом, а када је легао, отварао кутијицу, пом |
| Дишина несаница, која га је за неколико дана истопила као грудву снега, сад је прешла на кир-Ду |
| или је пошиљалац често пута на неколико дана пре свога писма стизао на адресовано место.{S} У с |
| ових неколико месеца беху као неколико дана, и збуњено погледа у мајку.</p> <p>— Е, па и време |
| -Дишиног одласка прошло је већ неколико дана.{S} У радњи је ишло као по зејтину.{S} Али код Јан |
| засто да плаче за мужа.</p> <p>Неколико дана доцније изгуби се и кира-Анастасија.{S} Много доцн |
| ако важне говоре водио.</p> <p>Неколико дана после овога није му се дало прилике, да се са Лепо |
| жену, што нема деце, али сада није било дана, кад није ма за што викао.{S} Пре се уздржавао пре |
| њоме прегони; до младине има још девет дана, а то ће му бити довољно времена да је обрлати.</p |
| ачека, и врати се натраг.</p> <p>На пет дана после ове куповине велики караван, <pb n="199" /> |
| S} Та прстена још није било, а за десет дана, колико је до прстена означено, они могу бити већ |
| помоћи; и најпосле, није могао ни десет дана да издржи, а да се не врати у овај „црни“ Београд, |
| .{S} Престао је да јој говори; по десет дана не би са њоме ни речи проговорио, а, када му је шт |
| риповедати, како је Спаситеља четрдесет дана искушавао ђаво на гори, али Спаситељ је сва искуше |
| > <p>Овај се разговор водио на петнаест дана по повратку Дишином.{S} Још се чудотворни памук ни |
| е пресече као на пању.</p> <p>На недељу дана, после трогодишњег парастоса, бахну он у кућу кир- |
| о — а када долази?</p> <p>— Кроз недељу дана — одговори Јанићије, на чијем се лицу видело јасно |
| о дуже него од Београда.{S} Пуну недељу дана не смедоше се путници укрцати у лађу због буре, ко |
| шегрта.{S} А њега самога, за ову годину дана, кира-Анастасија потпуно усавршила у грчкоме и цин |
| бојазни кира-Анастасија постала је ових дана сушта услужност и љубазност наспрам Дишинога шегрт |
| још милије, што ће, после толико тешких дана, видети онога ради кога у мало што није страдала.< |
| могло.</p> <p>Хаџи-Диша требало је тих дана да има стотину уста, да би могао наодговарати свим |
| капу избере.</p> <p>И Јанићије Бик тих дана био је више по улицама него у дућану.{S} Разносио |
| о фудул-Стаменки, ради које је, баш тих дана, газда Митар своју жену избио.</p> <p>Од прилике с |
| мошњим приликама, остао је још за месец дана дуже.</p> <p>Али како није могао са да пријатељем |
| вила, морамо је послушати.</p> <p>Месец дана спремао се мајстор Диша за поклоничко путовање.{S} |
| забринуто погледа у Дишу.</p> <p>— Ето, данас сам све прохесапио шта имам а шта немам.{S} Са он |
| кувам и месим што хоћу и како умем.{S} Данас, сутра, кад ти жена оде у буџак, па ти роди сина |
| !{S} То што је долазио, нека!{S} Ама од данас да не пригвири у мајсторову кућу.</p> <p>И да је |
| шта има ново или да сам исприча, шта је данас или јуче чуо.{S} Лепе, турске чесме, озидане од т |
| амбол-Капије богато ширили онде, где се данас налази густо насељени Енглезовац.{S} А када га је |
| амове одмерава шта ће се и колико ће се данас појести, уздишући вазда на скупоћу и велике трошк |
| од самога себе прикривену жељу, виде он данас остварену, опет не својом вољом и одлучношћу него |
| ета толико расположена и разговорна као данас.{S} Хаџи-Диша иначе није ни умео никада да се тол |
| х разрачуна.</p> <p>— Она, која те прво данас запита:{S} Како ти је детету?</p> <pb n="52" /> < |
| што разрогачи очи од изненађења.{S} До данас Јанићије није улазио у крчму никада, а гле шта се |
| главом и који је као најдраже благо до данас чувао, носио преко дана за појасом, а када је лег |
| ма, што га до овога доба нема; то му до данас није било да толико одоцни.</p> <p>— Шта је томе |
| уваше, чинио се мајстор-Диши, да је баш данас нарочито расположен, чинило му се као да га сваки |
| мисао на срамоту, која ће га, можда још данас, постићи, чим се у чаршији сазна за неверство, ко |
| свакој речи коју ће изговорити.</p> <p>Данас је њена кућа постала средиште свих комшијских жен |
| на одушке развијала је своје погледе на данашњи свет, из далека му наговештавала како му није б |
| српским именима.{S} Кир-Бенџо, Ламбре, Данга, Џанга, Шабакидес, Сакаларидес, Даде, Пијаде, Гуш |
| вно изтрунуле и сви, који живљаху у оне дане, већ су давно полегали.{S} Густи трњак и зеленило |
| да се досели у Београд, те да последње дане живота проведе код свога синовца и снахе.{S} До ду |
| д је мајстор Диша са нестрпљењем бројао дане, догоди се оно, што му је сву сладост ишчекивања г |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Што се дани венчања све ближе примицаху, мајстор Диша је све н |
| о да му се на ново почеше враћати тешки дани очајања и пометености.</p> <pb n="174" /> <p>— Заш |
| врана разнесе.</p> <p>Тако су протицали дани за данима, недеље за недељама, месеци за месецима, |
| двиђала да ће се у кући повратити стари дани, они, који цветаху пре Бенџине смрти; а кира-Думин |
| и шта ради ни куда се креће.{S} То беху дани тешких душевних мука, које су га ломиле и мучиле, |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Дани пролажаху, недеље протицаху, а у радњи мајстор-Диш |
| маха, да што слободније одахну.</p> <p>Дани за данима протицали су преко мајстор-Дишинога кров |
| знесе.</p> <p>Тако су протицали дани за данима, недеље за недељама, месеци за месецима, али Леп |
| а што слободније одахну.</p> <p>Дани за данима протицали су преко мајстор-Дишинога крова много |
| што баш није имало никакве везе са овим даном.</p> <p>— Јеси ли се опет срео са кир-Думом?</p> |
| гледа дође Јанићију тако слично са оним даном, кад га спопаде она вртоглавица, те несвесно одле |
| ију.{S} На ведроме и као стакло јасноме дану, који блисташе свежим плаветнилом и разлегаше се у |
| наредио, да пази на радњу и што чешће у дану тркне до куће, те да се кира-Анастасији нађе, ако |
| шта му је теже падало: дан или ноћ.{S} Дању би по вас дан одбијао од себе мисли, које га и без |
| чима: „Чекај, чекај!{S} Дао Бог, брате, дао Бог!“</p> <p>И докле је ове речи по десет и дваест |
| кује на сокак.</p> <p>— Дао Бог, брате, дао Бог!</p> <p>Просјак обично отвори руку, и кад види |
| пренео је мајстор Диша на своју пуницу, дао јој је пуну власт надзора, како над кућом тако и на |
| би задржан са речима: „Чекај, чекај!{S} Дао Бог, брате, дао Бог!“</p> <p>И докле је ове речи по |
| за плећа и потискује на сокак.</p> <p>— Дао Бог, брате, дао Бог!</p> <p>Просјак обично отвори р |
| з са оних 500 гроша, што му је кум-Дума дао од еснафских пара, уложио у еспап и довео још два ш |
| своме мужу, кући и деци, ако их је Бог дао.{S} И та особина тетка-Мацина створила јој је толик |
| ла 4000 гроша; а за мале новце, које је дао за еснафски барјак, постао је велики добротвор цркв |
| а хаџилук?</p> <p>— А што?{S} Бог ти је дао, можеш.{S} Многи би желео да буде хаџија, ама не мо |
| тебе стоји.{S} Хвала Богу, и Бог ти је дао много новаца а још више памети, па размисли.</p> <p |
| кад те пита!{S} Кажи, знаш ли што ти је дао?</p> <p>Лепосава опет климну главом.</p> <p>— Штета |
| па да рекну:{S} Нисмо видели шта нам је дао; нити је трговац нека арамија, који хвата људе за г |
| у њему.{S} Снагу своју чудотворну он је дао и овоме памуку, ама само за нероткиње, за друго не |
| но отвори руку, и кад види колико му је дао, промрмља понешто; а гдекоји од ових, срдито му одб |
| колико можда ни своме псу удараца није дао, и који га сада ни крива ни дужна тера из радње, он |
| д комшиница.</p> <p>Но кир-Диша се није дао онако збунити њезиним смехом.{S} Оно што је већ јед |
| хтео да остави посао и како му он није дао.{S} Кад је сутра дан Јанићије однео једне јеменије |
| о што би било, да их је ма коме другоме дао.{S} Она изиђе из собице и пожури тетка-Маци, а Јани |
| аје.{S} Али сад, када је већ то обећање дао и када му је предосећање казивало, да је долазак га |
| хлеба.</p> <p>Симиџија би му, можда, и дао комад хлеба, макар и за душу мртвих, да је заискао; |
| их корака човек, одједаред се изменио и дао на оваку журбу.</p> <p>И није се преварио.{S} Хаџи- |
| ушења претрпео; а да није, Бог му не би дао ону чудотворну силу и одрекао би се њега.</p> <p>— |
| а га погледа зачуђено.</p> <p>— Ти мени дао паре?{S} Зар онај гурбет мени дао паре?{S} Какве па |
| мени дао паре?{S} Зар онај гурбет мени дао паре?{S} Какве паре тражиш, бре?</p> <p>Думи поклец |
| главом.</p> <p>— А знаш ли зашто сам ти дао?</p> <p>Лепосаву обли руменило по лицу и врату.</p> |
| и, а ја сам се онда сажалио, па сам јој дао дреје.</p> <p>— Бре, децо, чусте ли шта лаже?</p> < |
| акнув се руком чела.</p> <p>— Бог добро дао! — одговори Диша, а немаче се са свога места.</p> < |
| пријатељем путује, он му је при поласку дао корисне савете, где ће уз пут одседати, те да га на |
| ма пазара.{S} Ни за 550 гроша не бих му дао.{S} Ама ни овај чудотворни памук у коме лежи свети |
| е лежи свети ексер, не би му за ту суму дао.</p> <p>— А од чега он чува? — запита Зосим.</p> <p |
| ише их о крајеве чибука, што им је Диша даровао, и тако светлећи пред собом, опростише се са до |
| аслушао свога шегрта, па тек онда да га дарује. — Но судбина је ваљда тако хтела, да Јанићије д |
| где ће се постеља метати, покривено је даскама, које су над подом правиле узвишицу од прилике |
| ишицу од прилике за пола шаке.{S} На те даске метала се асура, а преко ње постеља.{S} То се мес |
| ут за морем а смрт за вратом.{S} Бог ће дати, па ћу се вратити, а ти да ме дочекаш како приличи |
| е најпосле бити од тебе?{S} Треба цркви дати; подај!{S} Ама 4000 гроша то је много.{S} И зар Бо |
| Ако ме је и отерао, моје дреје мора ми дати; неће ваљда бити тако бездушан, да ме без ичега пу |
| двоструку штету: — готов новац би морао дати и изгубио би вернога и оданога калфу, на кога је т |
| само поручили да им купи, а новац ће му дати, кад се врати.{S} Диша је и њима обећао, али као ч |
| џи-Зосим украде, и са двеста четрдесет, датих пустињаку за чудотворни памук, а уза све то урачу |
| веровати, да је само таквоме испоснику дато да за бадава дође до оне светиње, до које ни цар К |
| и обично речима: „Даће Бог, Божји људи, даће Бог!“ и махнуо би им руком, да се удале; а тек тре |
| богорадити, испратио би обично речима: „Даће Бог, Божји људи, даће Бог!“ и махнуо би им руком, |
| је се пачају у хећимска посла.</p> <p>— Даћете јој ове „апове“, да прогута, чим се освести! — р |
| шаком шчисти.</p> <p>— Хајде, хајде!{S} Даћу ја теби мрве!{S} Скапоши се ту, па спавај!</p> <p> |
| ад, кад сунце поче да прижиже а хлад од дафине скрете и остави Дишу у пуној светлости, он се ди |
| ме часу не ослони леђима о стабло једне дафине.</p> <p>— Ама зар тако? — хтеде да каже, али му |
| е; неколико врабаца џакало је на једној дафини, чије се гране повиле преко авлијскога зида; лас |
| којој је момак сравњивао <pb n="125" /> дах девојачке душе са мирисом ђулса, а очи са сунчаним |
| он то није могао успети.{S} Онај топли дах девојачке душе, њено зајапурено лице и сада је осећ |
| рета и свежи девојачки гласови, који уз дахире извијаху неку страсну турску песмицу, у којој је |
| чи, одмахну руком, скиде са зида малено дахире, те докле су зурлаши са улице изводили арију: <h |
| ило широко Дунаво а за њим се чула лупа дахирета и свежи девојачки гласови, који уз дахире изви |
| то се из баште извијала, праћена звеком дахирета, све га више мамљаше својом меком, страсном ме |
| раном ширином сео на душу, па јој не да дахнути.</p> <p>И није то само жалост за кира-Анастасиј |
| оска од твоја коска, а искају исе да ги даш.{S} Српски судови кесе секу.{S} Него, сас Божја вољ |
| Кучко! — дрекну Диша. — Ја искам да ми даш дете у кућу, а ти, место детета, кир-Ламбру — ха?!< |
| — Кажем ти, нисам!</p> <p>— Хоћеш да ми даш?...</p> <p>— Хоћу.... али...</p> <p>— Није могао да |
| да га носим?</p> <p>— Њој!{S} Да га њој даш... натраг...{S} То ми не треба...{S} Реци: ево ти!{ |
| — Ух, кучка, кучка; шта уради од онаква два красна човека!</p> <p>— Е, тако ти је то кад људи н |
| нема живота.{S} Једном речи, између ова два супротна осећаја стојао је он као кривац, кога су о |
| зло! — мислио је Јанићије и између ова два израза узнемирене савести стојао је у мутваку као и |
| } И он се тога држао као стене.{S} Прва два просјака, који би му навратили на дућан и почели бо |
| заигра срце, кад у своме дућану угледа два тако уважена госта, и још више, када га, место оног |
| ука и привијао десну мишицу, коју је на два места ножем пробо.{S} Према њему чучнула некаква же |
| донесе хартијице, хаџија их прихвати са два прста, усекну мумаказама огорели фитиљ на лојаници |
| ?</p> <pb n="210" /> <p>Диша извади сад два цванцика и пружи Маци.</p> <p>— Ево на; добро само |
| ти; њега не би ни од куда.{S} Послао је два „чирачета“, да га траже, али, када се ови вратише и |
| вима.{S} Кир-Ламбри и кир-Думи донео је два дугачка чибука, поткићена разнобојним мерџанима и п |
| тре и хладне воде, нису никада биле без два три човека или жене, чије се већ давно напуњене тес |
| прагу кира-Анастасија са џезвом кафе и два филџана.{S} И она је била нешто мало раскомоћена, б |
| их најоблије и најпотпуније, то, за дан два, оно поче <pb n="36" /> освајати.{S} Велики део чар |
| л за читаву историју, која ће се за дан два развити.</p> <p>Српским женама није никако у рачун |
| з врат и к’носаним обрвама, које се као два црвена лука високо надвијаху изнад живахних, силом |
| рачун није ишло, да изгуби пријатељство два тако угледна Грка а с њима и све грко-цинцарске муш |
| савести стојао је у мутваку као између два огња међу које је стављен, да по својој вољи изабер |
| ела самој себи да верујем да сам на сну два пута чула; али, кад ноћас и по трећи пут баш будна |
| , трчкарала је она час у мутвак, где су два шегрта пословала, час у гостинску собу и као шева м |
| дугога размишљања, да му не цепаху душу два снажна осећања, која му сваку одлучност раслабљавах |
| њиме тако исто обазриво увукоше се још два Цинцарина учтивога и врло скромнога изгледа.</p> <p |
| афских пара, уложио у еспап и довео још два шегрта.{S} А њега самога, за ову годину дана, кира- |
| о му дан ноћ није давала дисати.</p> <p>Два супарника седела су за једним пањем и кројили по са |
| сти, за цело би се сва грчка чаршија за двадесет и четири сахата иселила у Јеладу.</p> <p>Измош |
| ену младицу, којој тада не беше више од двадесет година.</p> <p>Може се мислити како је било гр |
| е била врло замишљена, па је по десет и двадесет пута истрчавала капиџику, да га одшкрине, коли |
| “</p> <p>И докле је ове речи по десет и дваест пути понављао, а просјак пред вратима понизно че |
| — Ово девојче, коме је тада могло бити дванаест година, није могло никада да прође с миром, а |
| , Лепосаве, коме је тада могло бити око дванаест година.</p> <p>Тетка Маца је међу женама свих |
| о ти ниси кадар.</p> <p>— Море, не реци двареда! — одговори Јанићије.</p> <p>— Па, де, да видим |
| е носом кесицу и помириса.</p> <p>— Још двареда! — рече Диша.</p> <p>Лепосава помириса и други |
| а којом је ишао зао глас да је завадила две најбоље комшије:{S} Митра и Станка, и изнела је ову |
| ке чесме, озидане од тесаног камена, са две и три луле, из којих је избијао као рука снажан мла |
| м на прса и савијеним кажипрстом обриса две вреле сузе које му низ лице кануше.</p> <p>Тетка Ма |
| , диже је на руке тако лако као дете од две године и понесе је.</p> <p>— Гледај, тетка-Мацо! — |
| ле се пазе, он је увек кривац.{S} А ове две куме толико су се пазиле, да су једна другој без ик |
| ро, шта су све комшијске жене, па и ове две, за њу износиле и против њезинога удовиштва говорил |
| безекну, кад угледа у својој авлији ове две куме.{S} Није знала како да се понаша: да ли да им |
| иша и вади иза појаса кесу у којој нађе две аспре.</p> <p>— Узми, на! па да купиш пењерлију, и |
| ке и смакне засукане рукаве, те покрије две загрљасте пуначке мишице, које беху до рамена голе. |
| тишавању савести, мајстор Диша се после две недеље диже из постеље.{S} Толика Мацина нега најпо |
| у са кира-Анастасијом, као да нису пуне две године избегавале чак и да јој се јаве, а камо ли н |
| ућан његов шегрт, Јанићије Бик, и унесе две ћупе воде.</p> <p>Мајстор-Диша му потрча на сусрет, |
| ловила, ма да је од њега само једну или две године била старија) Бог с тобом, дете!{S} 4000 гро |
| кога обрта, у мах пресушише сузе, прими две аспре, (а то је био први поклон што га је за пет го |
| е сад?{S} Пуних шеснаест!{S} Још годину две па ћеш да постанеш уседелица.</p> <p>— Ама шта је т |
| мах је извела; дала је једном Циганчету две гурабије и обећала му каленицу попаре, само да тркн |
| а се осећа сва блажена, што јој баш њих две ово цвеће пружају.</p> <p>Обе гошће пољубише се на |
| вру, казао пред Лепосавом и Мацом: „Још две године да ме овако послужиш, па ћу те узети у радњу |
| ће у собу. —</p> <p>Докле се ова посета двеју кума вршила, кир-Ламбре и Дума, потпуно споразумн |
| зажареним образима и извиривао из оних двеју јамица што су се јављале, кад год би се у сну мал |
| те и он купио за Лепосаву мало, и то за двеста и четрдесет гроша, море; а Маца и Лепосава слуша |
| евцу и овим, што сам ја стекао, имам на двеста хиљада гроша.</p> <pb n="178" /> <p>— Па, да Бог |
| а гроша, што их хаџи-Зосим украде, и са двеста четрдесет, датих пустињаку за чудотворни памук, |
| кле се најпосле не састадоше на цени од двеста и четрдесет гроша.{S} Свети човек узе памука, на |
| вној,</l> <l>Честној жени сеј памјатник движе:</l> <l>Хаџи-Диша, у надежди ревној,</l> <l>Со ти |
| њивао посматрајући како му се газдарица двојако понаша: мало час онако радосна, као да је једва |
| и осмејци што су их, том приликом, њих двоје кришом измењали, још га и сада држаше у неком зан |
| Лепосави, да изиђе у мутвак.{S} Сад њих двоје осташе, да се споразумеју и утаначе дан прстена и |
| када јој је казао, како треба да се њих двоје о младини у башти појаве.{S} Она се дубоко замисл |
| ој мужа преотела.</p> <p>А докле су њих двоје овде размишљавали, седео је Диша у ономе собичку |
| је он као кривац, кога су осудили да га двојица шибају.</p> <p>— И опростићу јој и зажмурићу; ш |
| војом аријом.</p> <pb n="221" /> <p>Она двојица уђоше у крчму, а Јанићије сам са Циганима удари |
| једно „шише“ вина, па после, кад дођоше двојица са Циганима, њега раздрага песма, дође међу ове |
| сокака допре раздражена вика кир-Думе и двојице његових пријатеља.</p> <p>— Ајдутин!{S} У букаг |
| хаждајину жаоку, како је молују.{S} Тај двокраки врх био је покапан рђом као крвавим капима.</p |
| /> Спаситељ подносио, докле су му овим двокраким ексером длан пробијали.{S} Ексер је био чудот |
| е крају, место обична врха, био завршен двокрако, те је личио на хаждајину жаоку, како је молуј |
| <p>Тетка Маца сада већ није имала израз двомислен и тајанствен; лице јој је дошло запрепашћено. |
| истателној Порти“ у Цариград, није смео двор поверавати пошти, која се налазила тек у првим зач |
| ажнију „штафету“, која би се од кнежева двора испошиљала „блистателној Порти“ у Цариград, није |
| иличи невести, а кир-Диша између кумова двори и додаје час овамо час онамо, што ко нареди.</p> |
| цео свет исмева његовом судбином, то је двострука штета, коју никако не би могао поднети.</p> < |
| <p>— Јесам, мајсторе — одврати Јанићије двоструко радостан; прво, што га Лепосава није одала, а |
| ити; па и ако му је мржња на кир-Ламбру двоструко порасла у ономе часу, када га је угледао како |
| Диша не може вас дан да се отресе оног двоструког утиска, што га је те ноћи осећао.{S} Притисн |
| ринуо, јер је знао да се она налази под двоструком пажњом, Мацином и Јанићијевом; а за Јанићија |
| те је тако, у неку руку, морао да води двоструку бригу, и о радњи и о кући, Јанићије му је био |
| ом.</p> <p>Тако ће мајстор Диша постићи двоструку корист; одужиће се Богу и задужиће свој еснаф |
| морао исплатити, те би тако хаџија имао двоструку штету: — готов новац би морао дати и изгубио |
| реда! — одговори Јанићије.</p> <p>— Па, де, да видимо, ако си јунак.</p> <p>Још тетка Маца није |
| јој се суза скотрља с лица.</p> <p>— Е, де, не плачи!{S} Не идем преко света; вратићу се.{S} Не |
| , поче га миловати по коси.</p> <p>— Е, де, де, ја сам мајка, па ето, трпим; а ти, зар не видиш |
| че га миловати по коси.</p> <p>— Е, де, де, ја сам мајка, па ето, трпим; а ти, зар не видиш как |
| о је ову или ону олакшала.</p> <p>— Де, де, почекај, зете!{S} Ниси се ни ти ваљда на Бога камењ |
| и полетела Канчету у косе.</p> <p>— Де, де; па за то ли плачеш, лудо?{S} Камо среће да се тако |
| ! — викну Лепосава весело.</p> <p>— Де, де!{S} Знала сам ја; дете је то! — одговори Маца и сиђе |
| Зар ти није мајка казала?</p> <p>— Де, де, што се стидиш?{S} Одговори, кад те пита!{S} Кажи, з |
| у болести... она...</p> <p>— Е, па де, де; кад није, није; што се правдаш толико? — одговара к |
| <p>— Па шта да радим сада?{S} Научи ме, де!{S} Ето, ја ћу престати да долазим, па ће временом и |
| -Мани. — Засто плачете?{S} Догодило се, де; човек је, мушко је.{S} Ама он се теби опет мора вра |
| а, сад сам је пио.</p> <p>— Ходи, ходи, де!</p> <pb n="138" /> <p>Мајстор Диша је и на томе ћеп |
| како је ову или ону олакшала.</p> <p>— Де, де, почекај, зете!{S} Ниси се ни ти ваљда на Бога к |
| је и полетела Канчету у косе.</p> <p>— Де, де; па за то ли плачеш, лудо?{S} Камо среће да се т |
| ћија! — викну Лепосава весело.</p> <p>— Де, де!{S} Знала сам ја; дете је то! — одговори Маца и |
| <p>— Зар ти није мајка казала?</p> <p>— Де, де, што се стидиш?{S} Одговори, кад те пита!{S} Каж |
| ашла у болести... она...</p> <p>— Е, па де, де; кад није, није; што се правдаш толико? — одгова |
| чини, сад ће се у струку сломити.{S} А дебели курјук плетене косе, преко које је слазила модра |
| грала чочек-аваси и смејући се загрлила дебели јастук.</p> <p>Ваљда, у томе часу, није тек поми |
| етну главу под лулу, из које је избијао дебели млаз хладне воде, и поче се пљускати по лицу и в |
| му никако није избивала Мацина кућа са дебелим хладовима и Лепосава у њој.{S} То лепушкасто, с |
| се спокојно држао на кратким, као ступе дебелим и чврстим ногама.{S} Али тај недостатак покрива |
| а, кад угледа Лепосаву, како под једним дебелим орахом близу мутвака поставља софру и полаже са |
| ву савијеним кажипрстом, на коме је био дебео бакарни прстен са пуцетом као орах, да би му чест |
| се са њоме прегони; до младине има још девет дана, а то ће му бити довољно времена да је обрла |
| м, па још удовицом, код толиких српских девојака.{S} Али кад већ није друкчије било, он се поми |
| шу, папуџију.</p> <p>Неколико несташних девојака прснуше у кикот.</p> <p>— Таман?{S} Па то за о |
| на своме месту, зар би се клонио наших девојака па тражио Цинцарке.{S} Или: да је она чему, за |
| е се пљускати по лицу и врату.{S} А она девојачка песмица што се из баште извијала, праћена зве |
| ости.{S} Једном речи, постао је играчка девојачке ћуди; и што се више отимао, све је више подле |
| на несвестица, кад осети пријатан мирис девојачке душе, који га са набреклог јелечета запахну.{ |
| ј је момак сравњивао <pb n="125" /> дах девојачке душе са мирисом ђулса, а очи са сунчаним зрак |
| то није могао успети.{S} Онај топли дах девојачке душе, њено зајапурено лице и сада је осећао к |
| а за њим се чула лупа дахирета и свежи девојачки гласови, који уз дахире извијаху неку страсну |
| и.{S} У Мациној кући чује се дан из дан девојачки жагор и певање.{S} Лепосавине другарице долаз |
| а, босиока и осталога цвећа, који се са девојачким гласовима разлегаше преко зидане ограде, све |
| ље вам ово! — испоручи Јанићије, збуњен девојачким нападом.{S} Предавао је ствари а зачуђено је |
| орахом, зачу јасан жагор, смех и певање девојачких гласова.{S} И то се разлегала баш она иста п |
| — понови оп последњу реч; а весели смех девојачких грла из баште, као да му дохвати усклик и ра |
| ану умакао, само да се спасе од толиких девојачких очију.</p> <p>— Е, па честитај Лепосави!{S} |
| рука, којом је обавио вито и еластично девојачко тело, осећала онај отпор и оно таласање њезин |
| е налази, и да једна честита и послушна девојка неће никада погазити вољу свога родитеља.</p> < |
| Ти си <pb n="148" /> друго, ти си добра девојка и бићеш вредна и послушна; ха?</p> <p>— Хоћу! — |
| Оно, у шта је био сигуран, то је, да је девојка честита и за цело му не би довела у кућу новога |
| ко; мушко си, газда си човек и свака би девојка пошла у твоје богатство — па, ето, и сад...{S} |
| од куда сва ова пецкања, што су се међу девојкама у тај час чула, он би сазнао на пример да је |
| е.</p> <p>— Као занесен уђе у авлију, а девојке, када га угледаше са оним товаром, у жагору сле |
| људи неће ићи сваки дан у кућу, где има девојке за удају, за бадава.</p> <p>— Ама, то није исти |
| и положај и предаде се потпуно вољи ове девојке, у коју је, кад год му се за то дало прилике, п |
| , пред једном баштом где су се еврејске девојке искупиле на игру.</p> <p>— Од куда ја овде? — п |
| Мора да је изгледао врло смешан, кад се девојке заценише од смеха гледајући оно лице, које <pb |
| цима од башта начичкале се младе жене и девојке, у живописним шалварама и јелечићима, што се пр |
| !{S} Је ли од мајстор-Дише? — викале су девојке у један мах.</p> <p>— Та ућутите, сурунтије ниј |
| еђама, то у њено насмешено лице.</p> <p>Девојке отрчаше у дубину баште са посластицама, а Јанић |
| ну у плач и јецање.</p> <p>— Шта ти је, девојко? — викну запрепашћено тетка Маца, када је углед |
| еде, — промуца Лепосава.</p> <p>— Море, девојко, немој да ме вучеш за језик — обрецну се Маца. |
| омуца Лепосава.</p> <p>— Слушај, утуви, девојко — рече Маца дижући се. — Мислиш, не видим ја ко |
| кад бејаху деца.</p> <p>— Бог с тобом, девојко, одби му бубреге! — викну Маца, кад зачу како з |
| Канчетом, која је опет са другом једном девојком пролазила туда.</p> <p>— А што си се тако пофу |
| его сада отварај очи: девојку да узмеш, девојку, па кућа да ти пропева!{S} За девојку знаш да ј |
| срећу у кућу.{S} Него сада отварај очи: девојку да узмеш, девојку, па кућа да ти пропева!{S} За |
| , девојку, па кућа да ти пропева!{S} За девојку знаш да је твоја, неће те прекорети првим мужем |
| евојче све више развија у једру и свежу девојку, он је ипак то чинио из једног невиног уживања, |
| расла, да је набујала у једру и живахну девојку, мало по мало толико је овладала њиме, да јој в |
| смеши се Диша — Ама где да нађем добру девојку?</p> <p>— За то ли се бринеш?{S} Пашајши!<ref t |
| а?{S} Да ли не мислиш на сина да просиш девојку?</p> <p>— Још му неје вакат, него ће сутра моја |
| ву.{S} Ама што га кријеш, море, хеј?{S} Девојче је добро; сирото, ама добро — говори Станко пил |
| Лепосава у њој.{S} То лепушкасто, свеже девојче, на које је (то је, кришом од самога себе, у се |
| /p> <p>— Грехота, џанум, да остариш као девојче!{S} Бог је наредио на жена, да не једе џабе леб |
| матрао испод очију, како се ово вижљаво девојче све више развија у једру и свежу девојку, он је |
| пет остави, да му се онако смеје. — Ово девојче, коме је тада могло бити дванаест година, није |
| ? — дрекну мајстор Диша, кад опази како девојче извирује; девојчица залупи вратима и певушећи о |
| омшијска врата, иза којих је извиривало девојче и радознало пратило сваки покрет очајнога комши |
| а како ти не избијаш из те куће, а тамо девојче добро, таман за устабашу, па ето, готов разгово |
| } Шта је то изнети на глас једно ваљано девојче, убити јој срећу, па је оставити!{S} Сирото дет |
| на комшијском капиџику појави се једно девојче.</p> <p>— Што чукаш толико?{S} Није код куће.</ |
| ео ту лаж?{S} Зар сам ја прилика за оно девојче?{S} Мацу ја уважавам као своју сестру; она ми с |
| жу: остарела си, а ниси умела да очуваш девојче.</p> <p>И оно, што мајстор Диша до сада не виде |
| !...</p> <p>— Шта искате од мен?</p> <p>Девојче се пажљиво обазре, да га ко не чује, па онда на |
| Диша, кад опази како девојче извирује; девојчица залупи вратима и певушећи отрча кроз авлију у |
| во време и то покушавао.{S} Ова вижљава девојчица, која је сада већ толико израсла, да је набуј |
| кну изненађено.</p> <p>Пред њим стајаше девојчица около својих тринаест година, витка, у шарени |
| с беше ту кир-Ламбре, па оде — одговори девојчица гласом, који је газда-Диши некако подсмешљиво |
| стане од овога младића, са којим се као девојчица толико прегонила и од кога је често плачући б |
| реч. — Сад ћу, одма ћу!... — и тиснувши девојчици у шаку пару, изгура је на капиџик, али је на |
| да се и она ишчуђавала на дрскост „оне девојчуре“, али ипак све се сводило на то, да је мајсто |
| е, ради које су се онако крвно завадили деда Митар и Станко туфегџија).</p> <p>Ма да је онако о |
| <p>— Ја?</p> <p>— Него је мозе бити мој деда!?{S} Белћим ћу ја да једем њен кадаиф, отров да је |
| сачувао, само да се ниси вратио.{S} Па, деде, пробај још једаред; земљу ћу да прокопам, па ћу т |
| пала, докле се он на хаџилуку бавио?{S} Деде, размисли! — А то ти је овако:{S} Бог, (нека му је |
| авише се.</p> <p>— Збогом, пријатељи! — Деде, да се пољубимо! — чу се Јанићијев глас и пред крч |
| привуче је руком до себе — Тако!{S} Па деде сада да и мени кажеш оно, што си мајци казала! — Х |
| у кеси, — рече Диша шалећи се. — А сад деде да видим каква су!</p> <p>— Немој, још мало; треба |
| и рекла да јој се не свиђа ни мало онај дежмекасти папуџија, она то није била кадра ни за живу |
| ји у истини беше пребледео од учињенога дела, није имао када да му одговори; <pb n="118" /> жур |
| ко исто сметен и застиђен од несвеснога дела, <pb n="185" /> стојали су пред тетка-Мацом као не |
| језик.{S} Осетио је да му се овога часа дели судбина, и он исприча газда-Диши потанко све шта ј |
| ех.</p> <p>Те ударце некада је Лепосава делила Јанићију просто из детињске пакости а можда и из |
| на одлучна мисао која ће у часу постати дело.</p> <p>Све је то опажао кир-Ламбре, те колико га |
| и, па баш када би знала, да је за такво дело не би вратио њезиној фамилији на вилајет; међутим, |
| јим гласом, те тако забашури Лепосавино дело.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Мајстор Ди |
| што наредити?{S} Да то није кира-Манино дело, о томе није ни мало сумњао, ма да је од некога вр |
| сположен, као онај који је учинио добро дело, па сада у томе ужива...</p> <p>Повратак кир-Дишни |
| вео цео век, а не би ни покушао да је у дело приведе.{S} Желео је да се освети Грцима и да поди |
| и.{S} Као дрвени стуб стоји и ни једним делом тела не миче, већ гледа у врата, на којима је сто |
| ше, увеличао још и једним тако побожним делом.{S} У цркви је одслужено благодарење за срећна по |
| ти шакама једно колено и поче се горњим делом тела нијати одмерено и сетно, те тако изазивати у |
| ије, а ногама поче поцупкивати и горњим делом тела извијати најпластичније фигуре чочечке игре, |
| </hi> </head> <p>Тако се сврши <hi>први део</hi> ове тужне домаће историје човека, чији су се и |
| поче <pb n="36" /> освајати.{S} Велики део чаршије поче гледати на мајстор-Дишу као на једнога |
| који дан да кира-Мана није примила свој део „лечења“, али онај ђаво што јој се у душу увукао, т |
| о осећао недостатак домаћинов.{S} Један део домаћинових права пренео је мајстор Диша на своју п |
| на срцу стојала.{S} Ту је уложен један део капитала, крваво стеченога, па да ли ће Јанићије ум |
| је пуцало за ушима и како је жељно јео деран, то нека оцене они који су у животу имали прилике |
| ине.</p> <p>— Чапкуне, да би чапкуне! — дерао се Диша <pb n="164" /> — Мислиш ти, да се са мном |
| на гробље?{S} Од теб ми црно на очи! — дерао се Ламбре и бесно је дрмусао за оба рамена.</p> < |
| .</p> <p>Раздрљених груди и голих руку, дервиш, чије је лице све у браду зарасло и под високом |
| ога човека четири гроша; поздрави га, а дервиш, коме је онај млађи припаљивао наргиле, само тре |
| пеки, не је тешка работа! — прекиде га дервиш — До године, кад дођем, ти да ме дочекаш са пешк |
| а.{S} Ама ти и не знаш, шта је све овде дервиш записао.{S} Некрштена душа ради са некрштеним си |
| <p>— Тако да радиш, снахо — говорио је дервиш овој жени — овај запис, што ти га дадох, да метн |
| згледа, изиђе му пред очи све што му је дервиш саветовао, па онда и оно, што је све претрпео од |
| ћ, како је дошао из Меке неки постарији дервиш и настанио се у Дервишани испод Синџир-џамије.{S |
| отац?</p> <p>— Ех, од чега? — проговори дервиш и поглади замишљено замршену дугу браду. — Сви с |
| у о месечевој младини, онако како је то дервиш наредио.</p> <p>— Аман!{S} Спацирати сас она меш |
| д овога записа, родиће ти мушко.</p> <p>Дервиш узе испод јастука неке хартијице, изабра између |
| морао узети у помоћ још једнога младога дервиша, који му је у лечењу био десна рука.</p> <p>Око |
| даде јој, свој запис, који је од неког дервиша добила, а који јој је помогао, те ти она тај за |
| ије било никога а у самој текији затече дервиша, огрнута вучјом кожом, са топузом о бедрима и н |
| погледавши га.</p> <p>Кир-Диша поздрави дервиша по турском адету и седе на једну асуру према ње |
| дна жена била, којој су записи побожних дервиша помогли!{S} Ето му и куме, кир-Думинице.{S} Пун |
| илата, пролетела кроза све махале испод Дервишане и Бајрак-џамије.</p> <p>Оно дућана, што је ки |
| е неки постарији дервиш и настанио се у Дервишани испод Синџир-џамије.{S} О овоме дервишу прича |
| аше сами.</p> <pb n="203" /> <p>— Је л’ дервишев? — запита Лепосава.</p> <p>— Тај, тај, донеси |
| ш за њоме.</p> <p>Жена спусти пред ноге дервишеве четири „карантина“<ref target="#SRP19061_N3" |
| е чекало.</p> <p>Веровао је тврдо у моћ дервишевих хамајлија и он их једнога дана изнађе у једн |
| .{S} Ја сам му зборила, ама он каже:{S} Дервишин је погана вера, а од поган закон не искам деца |
| не помогну и утичу на Дишу, да се махне дервишких записа, обе, као из једнога грла, салетеше је |
| ивот ове куће.</p> <p>— Јесте, зете; од дервишкога записа могу да се роде деца.{S} Ама ти и не |
| рих с обе стране, којима се, при општој дервишкој молитви, уз махнито хуктање, прогањање злих д |
| рвишани испод Синџир-џамије.{S} О овоме дервишу причало се по турским махалама, а од туда и по |
| чио због тога, да је она отишла једноме дервишу, те јој овај даде записе.{S} И одмах се осетила |
| да убијете кира-Мана.</p> <p>— Море, не дери се ту, лудо цинцарска, док те нисам клепнуо, па да |
| боје липшете од глади!{S} Да се удаш за дериште, које не може за десет година на селамет изаћи. |
| вити.{S} Та прстена још није било, а за десет дана, колико је до прстена означено, они могу бит |
| Да се удаш за дериште, које не може за десет година на селамет изаћи.{S} Знаш ли која ти је са |
| и његова жеља може остварити тек после десет година.{S} Смрче му се, али ипак не одговори ништ |
| е огазди, хој, хој!{S} То ће да прође и десет година.{S} Па зар да те толико у кући држим!</p> |
| ла, да из државног „казначејства“ прими десет цванцика пензије, њена танка фигура у жутој шкурт |
| ичије помоћи; и најпосле, није могао ни десет дана да издржи, а да се не врати у овај „црни“ Бе |
| брега одваљен!{S} Није се тај бојао ни десет „ерлија“.</p> <p>— А је ли ишао на хаџилук по дец |
| други.{S} Престао је да јој говори; по десет дана не би са њоме ни речи проговорио, а, када му |
| посава је била врло замишљена, па је по десет и двадесет пута истрчавала капиџику, да га одшкри |
| дао Бог!“</p> <p>И докле је ове речи по десет и дваест пути понављао, а просјак пред вратима по |
| години.{S} А колико је њих жена, што по десет година чекају, па кад после навру деца, а она се |
| ам, као „еден гурбетин“, поменуше му по десет пута, како од њих бољих пријатеља нема, па му тек |
| мотуљцима.</p> <p>Тако је то ишло пуних десет недеља.{S} Хаџи-Диша се потпуно помирио са судбин |
| кир-Диша и не слути о ономе што се пре десетак дана десило.</p> <pb n="82" /> <p>Кира-Мана ниј |
| мало, вратити се на оно, што је био пре десетак и више година: постаће сиромашни крпа, неугледа |
| е слути о ономе што се пре десетак дана десило.</p> <pb n="82" /> <p>Кира-Мана није дошла; обећ |
| ао да се између ње и супруга није ништа десило.</p> <p>Сутра дан, бунован и добро неиспаван, ха |
| дра од убоја.</p> <p>Што се никада није десило, кир-Ламбре је, дубоко после поноћи, дошао кући |
| не сруши, кад му пуница саопшти шта се десило.</p> <p>— Шта кажеш? — зграну се хаџија. — А где |
| оче збуњено размишљавати о свему што се десило.{S} Шта је све било ноћас?{S} Ето: код фудул-Ста |
| е, ако би је спасао.{S} А тако се баш и десило.</p> <p>Кир-Диша је имао у Пожаревцу једног стри |
| је, колико му је тешко, што се све тако десило.</p> <p>Али како није никуд излазио и сваки разг |
| p> <p>Јанићије види да се нешто страшно десило, па се чисто смрзао, држи прстен у руци, премеће |
| ћан, само да би избегао оно што се може десити.{S} Зато је Јанићије морао по вас дан мајати се |
| ље знала, шта се све могло са Јанићијем десити.{S} Она његова последња реч и нагли одлазак не д |
| трахом очекивао, шта ће се са мајстором десити.</p> <p>— А ти — замуца Диша утучен од овога што |
| кад очекујемо нешто што ће се неминовно десити, али никако не знамо, шта ће се то десити и у ко |
| е.</p> <p>Морало се нешто особито важно десити, када је чак хаџи-Зосим, тихи, смерни и врло одм |
| сити, али никако не знамо, шта ће се то десити и у коме часу. — Да речем, да се кајао, што је о |
| , да ће му се од њихове стране тако што десити.</p> <p>У то није сумњала, али се плашила ипак, |
| ла!{S} Растао је на наше очи, био ти је десна рука у кући, поштује те као оца; а и сам знаш, ко |
| >Јанићију Бику, који је у велико постао десна рука мајсторове радње, било је врло тужно, када б |
| о о своме калфи, који му је у свему био десна рука.</p> <p>Нарочито сада, од како је Лепосава у |
| ладога дервиша, који му је у лечењу био десна рука.</p> <p>Око текије, у којој се свети човек м |
| н, да ће у томе погледу постати не само десна рука тетка-Маци, но, у колико буде нужно, он ће и |
| а узнемирено, пребацујући то леву преко десне то десну преко леве ноге, а од времена на време з |
| ек да промоли главу, па да сагледа лево десно кроз сокачић.{S} И увек би се, после тога, враћал |
| м за потиљак, пребаченим ћурчетом преко деснога рамена и раздрљеном кошуљом, кроз коју су широк |
| заваљеним фесом за потиљак и забаченом десном руком, из које су висиле бројанице за леђима, ст |
| дугачког мртвачкога сандука и привијао десну мишицу, коју је на два места ножем пробо.{S} Прем |
| ено, пребацујући то леву преко десне то десну преко леве ноге, а од времена на време забринуто |
| вој прилици први би запевао „<title>Тон деспота</title>“, да је грчкој певници било милина слуш |
| } Ох, ох, како сам уморна!{S} Лепосава, дете, донеси један ратлокум и воде.</p> <p>Кир-Диша сам |
| је и ошиша, па у дућан!</p> <p>— Хајде, дете, пољуби мајстора у руку; добар је он, опростиће ти |
| и две године била старија) Бог с тобом, дете!{S} 4000 гроша!{S} Ако ти за сваку болест будеш то |
| е знам шта му је.</p> <p>— Бог с тобом, дете, што си такав? — узвикну <pb n="79" /> и тетка Мац |
| ажи савета од ње.</p> <p>— Бог с тобом, дете! (тетка-Маца га је сада нарочито тако ословила, ма |
| и не диже очију.</p> <p>— Добро јутро, дете!{S} А где си ти до сада, болан?{S} Е, е, жив био, |
| ком:</p> <p>— Дете!{S} Право каже нана: дете! — прошапута и заставши на собњем прагу дубоко се |
| село.</p> <p>— Де, де!{S} Знала сам ја; дете је то! — одговори Маца и сиђе у мутвак.</p> <p>Код |
| ћи Дишиним уснама свету утвар.</p> <p>— Дете! — помисли Диша — и да ми у дућану не буде штете!< |
| етно насмеши и главом одмахну.</p> <p>— Дете! — Проћи ће га већ! — рече уклањајући с ватре вели |
| досаде и срдње одмахну руком:</p> <p>— Дете!{S} Право каже нана: дете! — прошапута и заставши |
| њега“.{S} Онда жабу да бациш на кров, а дете да умијеш и запојиш из те чиније оном водом, три п |
| нога.</p> <p>— Можеш да изгубиш жену, а дете да остане живо; а и да их обоје изгубиш.</p> <p>— |
| чекати и шта ће му све рећи, што јој је дете на глас изнео.{S} Па још, како му момак објасни, т |
| ш ли?</p> <p>— Опрости му, зете, још је дете!{S} Ето, он се каје, — утаче се Маца великодушно.< |
| а; патриот како Рига от Фера!{S} Још је дете, ама за гол сабља да уфати; клефти да води, што је |
| реје, реци, тако не гледала очима своје дете!</p> <p>— Зашто, бре, газда-Дишо, зашто ме тешко з |
| а га отвори и дође.{S} Јанићије је моје дете; добар је и волим га.{S} Али он је још слуга, нема |
| еровати, кад будем казивала, да се моје дете није од мене мицало?{S} Знаш ли шта лају погана ус |
| не, говори; Пази како ћеш, ти ниси више дете!</p> <p>У таквоме несносноме душевноме расположењу |
| потражиш зелену жабу, па ту жабу да ти дете три пута обзине, а ти три пута да викнеш: „Његова |
| пута. — Тако да радиш, снахо, па ће ти дете за три пута три дана оздравити.</p> <p>— А од чега |
| ом одмери висину, колику би могло имати дете од шест година.</p> <p>Овај се разговор водио на п |
| ај!{S} И време му је, да и у нашој кући дете заплаче!{S} Па сада, ћерко, не лени се, него пожур |
| у бунило, а Маца не допусти више да јој дете пеку усијаним гвожђем, него продужи лечење на свој |
| и ударе.{S} Смејала се тако слатко, као дете када га заголицају, па се и он, заражен овим смехо |
| за сваку своју погрешку, што би је као дете учинио, или за сваки погрешан убод шилом, кад му ј |
| Лепосаву, диже је на руке тако лако као дете од две године и понесе је.</p> <p>— Гледај, тетка- |
| о је то међу најближима, јер је још као дете изгубио родитеље и онако самохран потуцао се од не |
| е ништа право.</p> <p>— А што је узимао дете?</p> <p>— А што се „дете“ удало за њега?</p> <p>-— |
| у се нешто ражали; дође му, да као мало дете зајеца.{S} Грло му се стегло те не смеде ни да ода |
| брине.{S} Знаш како је: да ми је рођено дете, не бих га више волела!{S} Растао је на наше очи, |
| руком!{S} И не знаш ни сам како, а оно дете у кућу!</p> <p>— Света ствар! — утаче се хаџи-Зоси |
| ла некаква жена и држи на крилу болесно дете.</p> <p>— Тако да радиш, снахо — говорио је дервиш |
| ти јој срећу, па је оставити!{S} Сирото дете!{S} Како те је уважавала, како ти се радовала, кад |
| p> <p>— Како год те Бог учи.{S} Ја хоћу дете; а ти ако нећеш да питаш... ти...</p> <p>Мајстор Д |
| начини хамајлију нероткиња, роди одмах дете честито и благословено.{S} Ама, што ће њему, он им |
| ко! — дрекну Диша. — Ја искам да ми даш дете у кућу, а ти, место детета, кир-Ламбру — ха?!</p> |
| стави.{S} Онда, док је Јанићије био још дете и мали калфица, имао је права и могао је силом да |
| што је узимао дете?</p> <p>— А што се „дете“ удало за њега?</p> <p>-— Него за тебе, ваљда, рђо |
| за Лепосавине другарице.</p> <p>Али то „дете“ у овоме часу шкрипну зубима.{S} Неодољива срџба н |
| ко се може боље побринути о срећи свога детета него мати.{S} Ваљда ти боље знаш шта теби треба? |
| се до сада истрошио, цигло ради једнога детета.</p> <p>— Еле, ти нећеш да пазариш? — запита све |
| ца, није имала никога свога осем једног детета, Лепосаве, коме је тада могло бити око дванаест |
| скам да ми даш дете у кућу, а ти, место детета, кир-Ламбру — ха?!</p> <p>Анастасија је опазила |
| _N3" /> и сва срећна, што је нашла лека детету, прође поред кир-Дише и не погледавши га.</p> <p |
| оја те прво данас запита:{S} Како ти је детету?</p> <pb n="52" /> <p>— Леле, што ћу да јој се н |
| сам до сада спечалила и сачувала своме детету (и ту тетка Маца показа руком на образ).{S} Вели |
| оји му, у један исти час, испунише кућу детинским плачем, то је вредно сазнати, нарочито садање |
| меније од црвена сахтијана, мајушне као детиња шака, таман за њезину ножицу, која је, заједно с |
| једном прште у онај необуздани и ведри, детињи смех, — када поче представљати шетњу о месечевој |
| је то била узајамна мржња или несташлук детињи (јер ни Јанићију не беше више од петнаест година |
| било таман онако као одрасломе момку у детињим чакширицама, ипак је почео налазити какве такве |
| чиме би јој могао наградити доброту.{S} Детињска машта његова бацила га је у маштање: да је неш |
| а је Лепосава делила Јанићију просто из детињске пакости а можда и из несташлука; али сада ни з |
| о личио на онај весели глас, из кога је детињски несташлук избијао.</p> <p>— Љута је! — помисли |
| сузама и очајањем, изгледаху ипак тако детињски насмејане и тако миле, да им се не би могло од |
| Јанићије.</p> <p>Ако је и био од свога детињства везан за свога мајстора, он га је од смрти Ле |
| српски тип био је и мајстор Диша.{S} Од детињства још служећи у Грко-цинцара на занату, Диша је |
| ко исто, а и Јанићије, кога је још прво детињство везало за ову кућу и хаџијину судбину, био је |
| кир-Ламбру, који је сад узео од чочека деф и стао пред невесту и жене около њих, па, докле чоч |
| hi> (игра чочека) она уздиже над главом деф, другом руком удари по њему по такту мелодије, а но |
| о њих, па, докле чочеци певаху, он је у деф ударао.</p> <p>Од тога часа преста Јанићије са свој |
| а, који према њима, уз пратњу циганских дефова и песме женскога хора, играју.</p> <p>Ламбре и Д |
| кад, да се подаје материнскоме болу.{S} Деца јој у неколико замењиваху кћер; а то је, ипак, бил |
| стојали су пред тетка-Мацом као немирна деца пред коју је учитељ изненада искрснуо.</p> <p>— А |
| е; од дервишкога записа могу да се роде деца.{S} Ама ти и не знаш, шта је све овде дервиш запис |
| на свој повратак кући.</p> <p>— Ова ме деца скупо коштају! — уздисао је премећући бројанице и |
| једног стрица, коме под старост помреше деца и жена, те тако остаде самохран без игде икога.{S} |
| м и густом баштом, узрујаше се; момци и деца па и гдекоји човек истрча, да види шта је, а на ка |
| запис!{S} Зашто не узмеш?{S} Куде су ти деца, па теби?</p> <p>— Неће Ламбре!{S} Он како и ти, и |
| погана вера, а од поган закон не искам деца.</p> <p>Тако је кира-Мана бранећи себе и нехотице |
| десет година чекају, па кад после навру деца, а она се ратосиља.</p> <p>Мајстор-Диши се смрче п |
| садањем појасу мужева и жена, којима су деца једна тегоба, па тако и немају никога свога, који |
| груну Јанићија, баш као пре кад бејаху деца.</p> <p>— Бог с тобом, девојко, одби му бубреге! — |
| о страдао, па, када је скинуо враџбине, деце пуна кућа.{S} А то што је на теби, од прве ти је ж |
| болује.</p> <p>— Зашто, џанум?</p> <p>— Деце немам, свети човече; желим децу, ама ето већ друга |
| ефти да води, што је у срце!</p> <p>— А деце не је никад доста!{S} То због старос викам.{S} Син |
| огородицом и метанишем, само да вама да деце а мени унучиће.{S} Па ваљда се смиловала мајчица, |
| е.{S} Пуних једанаест година није имала деце; и шта све није кир-Дума чинио, само да до једнога |
| рњошевој.{S} Та Маца није за дуго имала деце, а њен муж Петар Брњош хамалин толико је мучио збо |
| иста вера!{S} Имаш ли комшику која нема деце?</p> <p>— Имам, како да немам; па још три.</p> <p> |
| дницу, и она толико исто пати, што нема деце, као и ти.</p> <p>— Па што се лени?</p> <p>— Што?{ |
| и.{S} Престао је да кори жену, што нема деце, али сада није било дана, кад није ма за што викао |
| ости које многе родитеље од деце и због деце сналазе.</p> <p>Но, ма колико јасно и убедљиво да |
| јцрње могућности које многе родитеље од деце и због деце сналазе.</p> <p>Но, ма колико јасно и |
| мати; а мајци требаше ли бољи накит од деце.</p> <p>Као што је кућу и жену оставио Маци, тако |
| да повери ни кућу ни радњу, а ово троје деце, ради које је чак у Јерусалим запео, шта би тек од |
| сава умрла и оставила му на врату троје деце, те је тако, у неку руку, морао да води двоструку |
| /p> <p>— Узми и хаирли!{S} Дошао си без деце, враћаш се с децом!</p> <p>— Боже дај! — одахну Ди |
| у собом младу, лепу удовицу, па још без деце, са једним руменим младешчићем у самом куту доње у |
| ета, па, прибравши сву пажњу око куће и деце, често није имала кад, да се подаје материнскоме б |
| м како смагла лица као утучен седи крај деце, посматра их, па тек по који пут испрекидано уздах |
| Бог кад хоће, све може.{S} Ја, да немам деце пуну кућу, не бих жалио ни триста гроша за то.</p> |
| аџија врати, па макар никада и не добио деце.{S} Али: човек каже, а Бог располаже.{S} Диша се с |
| ми је угатала?</p> <p>— Па то, да немаш деце.{S} Вичеш на мене, као да сам ти ја крива.</p> <p> |
| еше посвећен у свему своме мужу, кући и деци, ако их је Бог дао.{S} И та особина тетка-Мацина с |
| о онакав исти грех према будућој својој деци, као што беше грех његових родитеља према њему.{S} |
| ио, па сам јој дао дреје.</p> <p>— Бре, децо, чусте ли шта лаже?</p> <p>Оба шегрта потврдише, д |
| одна; а оне жене, опет, које чезнуше за децом, обично су се обраћале на тетка-Мацу, да им она п |
| и Маца — <pb n="204" /> овамо чезнеш за децом, а сада се ту стидиш и снебиваш.</p> <p>Лепосава |
| ирли!{S} Дошао си без деце, враћаш се с децом!</p> <p>— Боже дај! — одахну Диша, исплати новцем |
| >— Море, не пазариш ти ово памук; децу, децу пазариш! — додаде за тим окренувши се Диши.</p> <p |
| /p> <p>— Море, не пазариш ти ово памук; децу, децу пазариш! — додаде за тим окренувши се Диши.< |
| е!{S} Он како и ти, ич се не разбира за децу.{S} Кад не даде Бог по христијански закон — вели — |
| агословено.{S} Ама, што ће њему, он има децу!</p> <p>Хаџи-Зосим значајно погледа у мајстор-Дишу |
| не занемео и изгубио вољу на пазар и на децу; а он је опет нудио толишно, да је свети човек са |
| воја, неће те прекорети првим мужем; па децу да ти рађа, сваке године по једно.</p> <p>Мајстор |
| и са пуним рукама повојница, те да виде децу и да се увере о чуду, које учини једна хамајлија.{ |
| времена на време, отрчи до куће и обиђе децу.{S} Тамо би преседео по читаве сате, гледао их све |
| који је такође постао чудотворан: даје децу нероткињама, те и он купио за Лепосаву мало, и то |
| им окренувши се Диши.</p> <p>— Ако је и децу, скупо је! — уздахну Диша, коме у тај пар прелети |
| тек после седам и више година добивали децу: „Ишао у Јерусалим по децу!“</p> <p>Али не каже се |
| -Стојан, па се завештао да неће венчати децу, све докле на Саборној Цркви звона не пропоје).</p |
| p> <p>— Деце немам, свети човече; желим децу, ама ето већ друга година, а она и не мисли!</p> < |
| од нечастиве силе!{S} Са овим би добио децу, али то би било од нечастивога! — говорио је хаџиј |
| а“.</p> <p>— А је ли ишао на хаџилук по децу? — запита Јанићије и одлучно се осмехну.</p> <p>— |
| ина добивали децу: „Ишао у Јерусалим по децу!“</p> <p>Али не каже се у заман: где има много сре |
| да те пустим; грех чиниш, своју рођену децу убијаш.{S} Хоћу да попустим, што видим да си човек |
| им шегртима.{S} Чак и родитељи, када су децу давали у руке мајстору, говорили су: „Твоје месо, |
| /p> <p>— Што се бијеш, газда? — зацвили дечак, изненађен оваким дочеком.</p> <p>— Није за зло; |
| >До овога догађаја Јанићије је био само дечак, безбрижан, весео; а овај догађај и она душевна б |
| рекја; и у здравје и весеље да дочекате дечица, па како пилињи око кокошка да пијучу у кућа.</p |
| м, који наизменце доношаху хране својој дечици.</p> <p>— Берићет под кровом! — рече хаџија, кој |
| д он није био срећан, а оно да му бар у дечици проструји грчка крв.</p> <p>У овоме можда и лежи |
| су се жене, било саме било са болесном дечицом, а и по који човек, коме ниједна биљара ни гата |
| ао, из собе се зачуше крупни гласови од дечје писке.{S} Њему се развукоше усне од задовољства и |
| чним пећинама, где се обично београдска дечурлија завлаче, те хватају слепе мишеве, да их после |
| стојао је и није знао, шта се око њега дешава.{S} Осетио је само, како му се под ногама земља |
| ату страву од свега овога што се с њиме дешава. — Од куда му баш сада почеше излазити на очи ча |
| во.</p> <p>Међутим, докле су се са њиме дешавале ове промене, и његов верни Јанићије, кога је в |
| е, да се измије.</p> <p>И све то што се дешавало око њега и с њиме уништавало га је сасвим.{S} |
| му се топи у крви.</p> <p>— Кир-Диса је диваљ човек — Србин је, бре; што може да се чека од јед |
| н је, бре; што може да се чека од један диваљ народ? — забринуто се питао, и свакога часа слао |
| кну усплахирено хаџија и скочи са свога дивана.</p> <p>— Убио се! — јаукну Мада.</p> <p>— Ко, м |
| уком у вис, загледала са сваке стране и дивила се везу на рукавима.{S} Кир-Ламбри и кир-Думи до |
| едан зрачак надања.</p> <p>И тако је та дивља, унутарња борба почела опадати и у својим облицим |
| ела одбранити.{S} А сва ова халабука од дивље музичке ларме са бубњавом гочева, изгледала јој ј |
| овај аманет: „Докле ти не утаманим оно дивље месо, не можеш постати човек!“</p> <p>Колико му ј |
| ојник?{S} Једаред, баш после прошевине, дигао ме је као перце до појаса и шале ради три пута пр |
| је пред запаљеним свећама и евангелијем дигао три прста у вис, то се већ дало видети и по његов |
| а и такве ствари, од којих би се човеку дигла коса на глави, само кад о њима слуша.{S} Баш прош |
| да му не остаје друге, него да од мирбе дигне руке и да употреби све што може, да свога најдраж |
| их сакрио?{S} Што је посла овамо, да их дигне?</p> <p>Лепосава кад чу да ће Јанићије у свет, ос |
| оба кума, задовољни свак на своју руку, дигоше се у чаршију, те да уз пут мало боље промозгају |
| едноће будуће кира-Дишинице, па се онда дигоше и одоше право кира-Анастасији, да и с њоме ствар |
| >Најзад се проводаџије са својим женама дигоше, да иду, а удовица их испрати до самога капиџика |
| ород свој!“</p> <p>Кад Маца доврши ово, диже се са седишта, прекрсти се и скромно се поклони ик |
| а дизање, кад Јанићије зграби Лепосаву, диже је на руке тако лако као дете од две године и поне |
| е кратког размишљања.</p> <p>Анастасија диже лице с јастука и са неким страхом погледа у Ламбру |
| вести, мајстор Диша се после две недеље диже из постеље.{S} Толика Мацина нега најпосле му помо |
| го се ућутао, па само ради, ни главе не диже.{S} Једино што би га из дућана повукло, то је, да, |
| <p>Али Јанићије не миче, него ћути и не диже очију са земље.</p> <p>Лепосава, која је весело до |
| ао Јанићије, стидљиво оборио главу и не диже очију.</p> <p>— Добро јутро, дете!{S} А где си ти |
| нићију да иде, да спава.{S} Јанићије се диже од совре, целива у руку прво мајстора па Мацу и из |
| ићију не беше баш најпријатније, али се диже и пође за њом у собу.</p> <p>Кад приклопи врата, к |
| и остави Дишу у пуној светлости, он се диже и пође оном страном којом Анастасија оде.</p> </di |
| вика се кир-Дума, што га грло доноси, и диже обе шаке и вис.</p> <p>— А шта се то тебе тиче?</p |
| е жртве принео ради свога потомства, он диже руке од свега и тврдо одлучи, да не доврши своје п |
| ј или јавној новости, и са тешким срцем дижу на обрамице своје судове и растају се од чесме, те |
| Турцима испада — проклињао је кир-Дума дижући фес с главе и погледајући у небо.{S} Али Диша је |
| <p>— Слушај, утуви, девојко — рече Маца дижући се. — Мислиш, не видим ја којим очима гледаш ти |
| м рукама.</p> <p>Све ове питоме особине дизале су му углед међу Грцима, али, у очима кир-Думини |
| покаже Јанићију ма какву тешку ствар за дизање, кад Јанићије зграби Лепосаву, диже је на руке т |
| јана, да јој се недра од наглога дисања дизаху и спуштаху, стојала је не могући још никако да с |
| Јанићије не одговори, седе за пањ и узе дикиш, да разрезује по обележеним линијама на меку сахт |
| вој посао, а са како тешком руком оштри дикиш калфин засецаше дубоко испод коже у пањ!</p> <p>Р |
| дућану, пође да седне и да се прихвати „дикиша“ с којим је опсецао сахтијан за јеменије, али не |
| пањем и кројили по сахтијану са оштрим дикишом.{S} Са каквом ли је лакоћом руке опсецао мајсто |
| да се затеже, а антерија да се у свима димензијама као и пређе распиње.{S} Шта више сад је, (р |
| трбух и леђа почеше да губе оне уочљиве димензије, те је антерија тужно висила на њему.{S} Дућа |
| дуванкесу, сави на колену цигару и поче димити.</p> <p>— Чудан свет! — размишљава мајстор Диша. |
| ања и поче немарно пуштати густе хладне димове.</p> <p>Тако је кир-Диша покушао да употреби и о |
| шарен појас; а већ нови ђевђелук (капа „дињара“) то је мајстор Диша купио сам, јер од младеначк |
| утом лисичином; са црвеним јеменијама и дињаром<ref target="#SRP19061_N1" /> на глави.{S} Проми |
| и обла, јајаста капа, налик на половину диње.{S} Такву су капу носили махом варошани како по Ср |
| о, и како се сав свет на чесми смејао и дирао га за оно.{S} Јанићију је тада прекипело и добро |
| врло далек, а друго, што мужа не треба дирати, све докле сам не увиди докле је забраздио. „Кад |
| дара, да пробије груди.</p> <p>Лепосаву дирну ово и она му се приближи.</p> <p>— Бога ти, шта т |
| гомаре едно, кој да те превари?{S} Едно Диса, едно српско куче!...{S} Ух! ух! — уздисао је кир- |
| јстор“? <hi>кир</hi>-Диса, <hi>кир</hi>-Диса! — поправи кир-Думу кир-Ламбре.</p> <p>И тако, оба |
| p>— Море какво: „мајстор“? <hi>кир</hi>-Диса, <hi>кир</hi>-Диса! — поправи кир-Думу кир-Ламбре. |
| ц и браћа... па...</p> <p>— Машала, кир-Диса!{S} Тој ти је мудро реч. — упаде кир-Дума и тапше |
| вечеру дуго памтити!{S} Кали нопта, кир-Диса, кали нопта!</p> <p>— Кали нопта! — одазива се Диш |
| або нож у срце.</p> <p>— Зашто бре, кир-Диса, зашто да ја плаћам ваш ортаклук, кад не сум ништо |
| -Думина глава.</p> <p>— Добар вече, кир-Диса!</p> <p>Диша се разрогачених очију заблену у госта |
| е ради чега долазе.</p> <p>— Јазук, кир-Диса, да остарис брез зена; јазук, бре!</p> <p>— Па.... |
| шевну борбу његову.</p> <p>— Јазук, кир-Диса, јазук! — продужује кир Дума. — Кира-Анастасија ће |
| у заблену у госта.</p> <p>— Ја сум, кир-Диса, ваш кум и пријател.{S} Еле, како сте? — пита Дума |
| да ви из њена кућа идете.{S} Жалос, кир-Диса, много жалос; и душа да могу да ти дам, <pb n="116 |
| поздравише љубазно са: калос мерос, кир-Диса!</p> <p>Ово је било за њега толико почасти, да је |
| године сањао.</p> <p>— Калос мерос, кир-Диса! — рече Дума улазећи у дућан и дотакнув се руком ч |
| нтерија му се топи у крви.</p> <p>— Кир-Диса је диваљ човек — Србин је, бре; што може да се чек |
| хоће да дође!</p> <p>— Ко?</p> <p>— Кир-Диса!{S} Ето га за ћоше.</p> <p>Фудул-Стаменки, која је |
| а, само ви говорите; знао сам ја да кир-Диса не је човек без памету.{S} Еле, за сто сте јосте в |
| за први угао, лармајући како га је кир-Диса покрао.</p> <p>— Жену ми одведосте, на образ ми пљ |
| е удовице.</p> <p>— Елем, ви ћутите кир-Диса? — рече Ламбре, коме беше нешто тугаљиво око срца |
| S} Где ми је жена?</p> <p>— Не знам кир-Диса; не сум вам ништо скривио.</p> <p>— Јабучицу ћу да |
| ла чаршија ће да каже: јазук на мајстор-Диса! — А како смо вас волели, као да сте из сама Елада |
| а запетом пажњом ослушкивао сваки њезин дисај.{S} И необично се радовао, кад би се болесница ма |
| то узрујана, да јој се недра од наглога дисања дизаху и спуштаху, стојала је не могући још ника |
| шила на његово теме и пригнечила га.{S} Дисање му заста.{S} Како је шакама за собом напипао сед |
| илну навалу, што му дан ноћ није давала дисати.</p> <p>Два супарника седела су за једним пањем |
| Богу требају толике паре?{S} Приложи на дискус, купи пет ока измирне, па доста!</p> <p>— Ама ка |
| маче?{S} И то је живо, и то си има очи, Дисо, бре!</p> <p>Кира-Анастасија погледа искоса на тем |
| и слутила није о томе, шта њезинога кир-Дису <pb n="50" /> мучи, па се, ваљда зато, није ни паш |
| чак кувао, ту би обично варјача утерала дисциплину у главу непослушнику.</p> <p>Мајстор Диша за |
| о наслоњен о њега, а од стида није смео дићи очију горе.</p> <p>Лепосава га спази, али кад виде |
| , којим се, као жена кир-Бенџина, могла дичити.</p> <p>И кира-Анастасија, уз пријатељску пажњу |
| а своју испрошеницу пољуби пре времена, Диша би чак и то урадио, без обзира на устабашко достој |
| а још служећи у Грко-цинцара на занату, Диша је постепено примио све навике и погледе својих ма |
| седе.{S} Свечано ћутање овлада у соби; Диша је скрушено очекивао на бујицу прекора, али тетка |
| Уочи овога дана мајстор <pb n="180" /> Диша одведе жену у собу, и као човек који полази на так |
| ању затекао га је у дућану кир-Дума.{S} Диша чисто претрну, кад угледа танку и мало повијену фи |
| .</p> <p>Тако је било и овога јутра.{S} Диша је зором отишао у дућан наредивши Јанићију, да му |
| ори очи, јер не знаде шта да наведе.{S} Диша га значајно гледаше.</p> <p>— Зар сада, када си из |
| S} Али: човек каже, а Бог располаже.{S} Диша се спремао за повратак; још само да покупује неке |
| у младожењиној кући дочекује госте.{S} Диша није имао никога свога, те му је тетка Маца сада з |
| сположено и озарено мајсторово лице.{S} Диша упаде у дућан, заручен до грла са неколико кеса ле |
| годне врлине побожнога мајстор-Дише.{S} Диша му је поверио чак и главни разлог, чега ради је пр |
| и, а новац ће му дати, кад се врати.{S} Диша је и њима обећао, али као човек од рачуна одлучио |
| творено га погледа, па се и насмеши.{S} Диша изгуби свест, срце му заигра и сад већ заборави на |
| нешто више.{S} Око поноћи — прича он — Диша је пробао да отвори капиџик своје прошенице, па ка |
| ће ти кућу и радњу чувати као своју“, а Диша јој вели: „Јесте!“ — Немој, болан, тако!</p> <p>— |
| Жао ми било, што немаш никога свога, а Диша те на неправди отерао, па сам рекла: нека му овај |
| </p> <p>— Шта, наопако! — викну Маца, а Диша само што разрогачи очи од изненађења.{S} До данас |
| ветује Дишу, да га „извади“ за калфу, а Диша обећава све, али, разуме се, тек колико да се не з |
| је тако честит и одан своме мајстору; а Диша му, шта више, посаветова, нека се он држи само њег |
| е је обично увек пре мајстора долазио а Диша опет није никада тако одоцнио као овога пута.{S} М |
| тела, да Јанићије добије ону ћушку и да Диша не сазна за оно, што му Јанићије хтеде казати.</p> |
| p>— А где ти је Лепосава? — запита сада Диша и нежно баци поглед на врата од мутвака.</p> <p>— |
| <p>— Шта тражиш ти овде? — запита газда Диша.</p> <p>— Опрости, газда, ја нисам крив...</p> <p> |
| о би га прелетео калуп, ако би се газда Диша бацио за њим.</p> <p>Газда Диша је седао мирно, оп |
| "42" /> <p>— Ето, овако... — И ту газда Диша погледа на своје темељито тело.</p> <p>— Ама, свет |
| сада седео у твојој радњи.</p> <p>Газда Диша га погледа разрогаченим погледом и чисто чудећи се |
| е газда Диша бацио за њим.</p> <p>Газда Диша је седао мирно, опсецао коже за јеменије и испод о |
| Уби ми душу; дроб ми ишчупа! — застења Диша саломљен и клонуо под тешким теретом неостварљивих |
| а.</p> <p>— Јаох, тетка-Мацо! — застења Диша — немој више тако!</p> <pb n="120" /> <p>— Шта: не |
| ем хладне воде?</p> <p>— На! — простења Диша и иза појаса извади један прстен, па га пружи Јани |
| на онај догађај.</p> <p>И од тога часа Диша занеме као стена.{S} Тај њезин поглед толико га по |
| га гледаше.</p> <p>— Умрла зар?... пита Диша шапћући.</p> <p>— Умрла, мајсторе! — уздахну дубок |
| — Због тога?{S} Како: због тога? — пита Диша гласом клонулим, из кога се јасно видело, да га је |
| мо звера.</p> <p>— Тако ли беше? — пита Диша.</p> <p>— Очију ми, тако.{S} И па како је погано п |
| очи Дишине.</p> <p>— Шта: тако? — пита Диша, а очију не подиже, само да се не сусретне са оним |
| се прекрсти.</p> <p>— Шта је?... запита Диша, кога овакав неодређени израз на Мацином лицу текн |
| иџику.</p> <p>— Камо Лепосава? — запита Диша.</p> <p>— Е, чекај, зете; не иде то тако лако.{S} |
| p> <p>— Шта је?{S} Нађе ли га? — запита Диша осорљиво.</p> <p>— Нађох! — одговори шегрче снебив |
| .</p> <p>— Је ли ти се допада? — запита Диша, уживајући у њеној забуни.</p> <p>Лепосава климну |
| оже.</p> <p>— А баш си видела? — запита Диша, привучен њеним причањем.</p> <p>— Као тебе што гл |
| > <p>— Газда!</p> <p>— Шта је? — запита Диша и дође мутваку.</p> <p>— Може ли да се поквари сва |
| ка буде!</p> <p>— Дајеш ми је? — запита Диша мало храбрије.</p> <p>— Божја па твоја, сине!{S} Е |
| они пари!</p> <p>— Које паре? — запита Диша узнемирено.</p> <p>— Због 4000 гроши, што смо ви п |
| еда записе.</p> <p>— Хоћеш ли? — запита Диша.</p> <p>— А јеси ли казао нани?</p> <p>— Зашто њој |
| p> <p>— Па куд оде, несрећник? — запита Диша.</p> <p>— А Бог би га знао; одоше пут Јалије, тамо |
| ас Мацин.</p> <p>— Је л’ живо? — запита Диша дршћући.</p> <p>— И живо, и здраво, и — мушко! — о |
| у хлеба.</p> <p>— Шта је тамо? — запита Диша плашљиво.</p> <p>Јанићије подиже очи мајстору и не |
| p>— А што си бре такав у лицу? — запита Диша, коме паде у очи силна малаксалост и бледоћа.</p> |
| е и друго!</p> <p>— Шта велиш? — запита Диша и забезекну се пред гласом, коме се ни у сну није |
| <p>— Шта си ме звала? — најпосле запита Диша необично меким и молећим гласом.{S} Тетка Маца дуб |
| и хукну од умора.</p> <p>— Па?... упита Диша утанчаним гласом.</p> <p>— Чекај, да мало одахнем! |
| обе.</p> <p>— Где је онај запис? —упита Диша, кад њих троје осташе сами.</p> <pb n="203" /> <p> |
| сторе?</p> <p>— Воде! — једва прошапута Диша.</p> <p>— Мајсторе, мајсторе! — чуо је мало за тим |
| ајстором десити.</p> <p>— А ти — замуца Диша утучен од овога што је сазнао — зашто си ћутао?</p |
| оно што ми образ каља — очајно промуца Диша. — Реци ми само, је ли долазила по дреје, реци, та |
| ти рекла што мајка, ха? — запита најзад Диша приступајући јој ближе.</p> <p>— Јесте! — прошапут |
| оче бивати несносно и једнога дана, кад Диша, мислећи ваљда да није довољно изразио своје незад |
| у Турци.</p> <p>— А где је она? — упаде Диша у реч страшљиво.</p> <p>— Разбирате ли за кира-Ана |
| еколико недеља, кад једнога вечера дође Диша кући, уђе у собу и рече Лепосави, да иде у мутвак, |
| је у томе часу тако свежа и мила, да је Диша од сласти %гуташа очима.{S} И да му не беше зазорн |
| ек <pb n="198" /> тражаше толико, да је Диша код прве цене занемео и изгубио вољу на пазар и на |
| и.</p> <p>Пуче глас по комшилуку, да је Диша вратио прстен.{S} С почетка се и веровало и није: |
| цркви при венчавању младенаца.{S} Да је Диша био потпуно збуњен <pb n="46" /> од толике пажње а |
| што му га даде, и како је казала да је Диша псето и да није човек.</p> <p>Страшна новост начин |
| спод коже у пањ!</p> <p>Разуме се да је Диша причао Маци и Лепосави, како је Јанићије хтео да о |
| е.</p> <p>— Па баш сигурно? — запита је Диша скинувши поглед са онога гнезда и погледавши радоз |
| -Зосим га је пажљиво саслушао, а кад је Диша изјавио, да ће одмах на пут и да од силне бриге за |
| има уживала најбољи глас.</p> <p>Где је Диша после овога најтежег удара отишао из тетка-Мацине |
| estone unit="subSection" /> <p>Докле је Диша код тетка-Маце остао, Јанићије је седео у дућану и |
| иљаде гроша.</p> <p>Али оно, за чиме је Диша највише жудео, — <pb n="131" /> потомство које ће |
| у низ Дунаво Црноме Мору.{S} У цркви је Диша одстојао службу, примио од митрополита благослов, |
| мајстор-Дишин те му однела фес, који је Диша оставио њезиној мајци, да га на врео калуп метне и |
| окачише их о крајеве чибука, што им је Диша даровао, и тако светлећи пред собом, опростише се |
| ш ако је до 4000 гроша — размишљавао је Диша — ја знам како ћу.{S} Дај Боже да оздравим само, а |
| >— Лажеш, бре, псето, лажеш! — јечао је Диша, као да су га грчеви попали.</p> <p>— Не лажем, га |
| у њих двоје овде размишљавали, седео је Диша у ономе собичку очајан и нерешљив.{S} Мисли и план |
| !{S} Скидајте јој хамајлију! — журио је Диша Мацу и комшијницу; па, бојећи се да му жена не про |
| е она срамота са грчкога имена, коју је Диша, својим неразложним враћањем прстена, набацао.</p> |
| — Ама шта?</p> <p>— Кир... кир... стење Диша — нисам ја кир... погана је то реч; то је грчка ре |
| опта!</p> <p>— Кали нопта! — одазива се Диша са капиџика, и, задовољан за све, леже у душеке, а |
| дстављајући, како би то изгледало да се Диша оженио њезином мајком.</p> <p>— Како бре, седепсуз |
| S} Нећеш ваљда свих седам... продера се Диша на жену, која се на мужа застиђено осмејкиваше.</p |
| p> <p>— Пушком ћу ја тебе! — продера се Диша, подиже обе песнице и што је могао брже прогура се |
| једно...</p> <p>— На поље! — продера се Диша — Јанићије, брзо овамо!</p> <p>Али Јанићије, који |
| о да тркне до тетка-Маце.</p> <p>Кад се Диша у неко доба ноћи разабрао од бунила, прво лице, ко |
| а, шта ме сад опет снађе! — прекрсти се Диша од чуда, кад опази ову неверицу. — Ама, људи, шта |
| — Е, е, ти ми много наказива — смеши се Диша — Ама где да нађем добру девојку?</p> <p>— За то л |
| <p>— Чапкуне, да би чапкуне! — дерао се Диша <pb n="164" /> — Мислиш ти, да се са мном можеш сп |
| укоше и младожењу, узеше га међу се, те Диша заборави и на своја разбијена врата и на оно што ј |
| S} По чаршији се у велико рашчуло да ће Диша у света места, а по махалама се приповедало о оном |
| помириса.</p> <p>— Још двареда! — рече Диша.</p> <p>Лепосава помириса и други и трећи пут.</p> |
| сам ја и шта тражим од домаћице! — рече Диша и поче јој на дугачко описивати све дужности, које |
| воран и свет.</p> <p>— Помириши! — рече Диша и принесе носу женином кесицу.</p> <p>— Ама, зашто |
| и.</p> <p>— Скупо је!{S} Збогом! — рече Диша и пође вратима.</p> <p>Али свети човек, опазивши н |
| Несрећник!{S} То му требаше још! — рече Диша и пође вратима.</p> <p>— Куда ћеш, зете?</p> <p>— |
| те ми се толико затекло у кеси, — рече Диша шалећи се. — А сад деде да видим каква су!</p> <p> |
| ет климну главом.</p> <p>— Штета — рече Диша — и добра ти је ћерка и све, само има једну махну. |
| осташе сами.</p> <p>— Седи овде — рече Диша Лепосави и привуче је руком до себе — Тако!{S} Па |
| ао код куће.</p> <p>— Тетка-Мацо — рече Диша дрхтавим гласом — имам један разговор с тобом.</p> |
| вриснула?</p> <p>— А?...{S} То?... поче Диша загушеним гласом, а грло га издаје, па не може ни |
| p> <p>— Он каже: да неће!</p> <p>Маца и Диша згледаше се зачуђено.</p> <p>— Где је остао?</p> < |
| и таквим жељама, да тка платно како би Диша хтео; али зато Диша изналажаше свакога дана по што |
| Чудотворни памук, свети памук! —потврди Диша и значајно погледа у обе жене, које радознало очек |
| виче: „Чујте и почујте!{S} Ово је луди Диша, који има жену ороспију и који због ње туче шегрте |
| суду, да још с те стране покуша.{S} Али Диша одрече и тамо дуг; чак изјави да ће се и заклети, |
| ес с главе и погледајући у небо.{S} Али Диша је већ далеко одмакао, завио за сокак и отишао сво |
| ... она је једна... једна...</p> <p>Али Диша не беше у стању да изусти ову реч, већ се окрете и |
| Диши кад овај изиђе на поље.</p> <p>Али Диша, који у истини беше пребледео од учињенога дела, н |
| а свету утвар.</p> <p>— Дете! — помисли Диша — и да ми у дућану не буде штете!</p> <p>И када до |
| о не помаже.</p> <p>— Ту смо! — помисли Диша. — Ово ће бити онај сан Мацин. — А како се ради с |
| о ме мучиш?{S} Што не казујеш? — завапи Диша тако молебно и скрушено, као човек који предосећа |
| </p> <p>— Разговарасмо мало... одговори Диша не баш најљубазније. — Требаше да сазна, шта ја тр |
| стидљива.</p> <p>— Од тога! — одговори Диша и својом руком јој обеси о врат чудотворну хамајли |
| а ово је кућа христијанска! — одговори Диша и хартијице, што их је некада готовим новцем плати |
| вим сам лоповима имао посла! — одговори Диша и уђе у кућу.</p> <p>Јанићије додаде газдарици бош |
| у трице; поклонићу је теби! — одговори Диша, весео, што га је Маца тако брзо обрадовала.</p> < |
| ло питајући.</p> <p>— Памук! — одговори Диша значајно.</p> <p>— Памук!?</p> <p>— Чудотворни пам |
| ела.</p> <p>— Бог добро дао! — одговори Диша, а немаче се са свога места.</p> <p>— Еле, ви тако |
| <p>— Четири стотине педесет! — одговори Диша, коме се и ово учини много.</p> <p>Старац скочи са |
| нашао!{S} Добро, фала Богу! — одговори Диша, када му весела женица притрча руци, да је целује. |
| с!</p> <p>— Само ћерку нећу! — одговори Диша и намигну на кума; а кира-Анастасија, стидна од ку |
| >— Шта знам, кад ме тамо вуче — одврати Диша.</p> <p>— То је искушење — одговори хаџија — а она |
| родом, па да видиш онда како ће те твој Диша хранити.{S} Море, ни Господар Вучићева Анула неће |
| уди, она је из Галца одговорила, да јој Диша ништа не треба: „а ако искам да по месечина спацир |
| Лепосава и окрете лице у страну, да јој Диша не угледа, како јој у томе часу лице запламте.</p> |
| Сад би нам био оволики. — Одговори јој Диша и руком одмери висину, колику би могло имати дете |
| о њега, да чују шта му је.{S} А када им Диша исказа своју несрећу, како му је кеса украдена, он |
| башу.</p> <p>— Е, али један је па један Диша, брајко мој!{S} Камо, нека ми ко покаже у еснафима |
| мбре дознао за срамоту, коју је начинио Диша, цикнуо је од љутине и почео корети кир-Думу, што |
| !</p> <p>— Па... шта да кажем — уситнио Диша — Ви сте ми све: — отац и браћа... па...</p> <p>— |
| собе, да нешто види у мутваку, те тако Диша и Лепосава осташе сами.</p> <p>— Седи овде — рече |
| <p>— Лепосаву... прошапута једва чујно Диша.</p> <p>— Цео свет говори за вас.</p> <p>— Лају пс |
| p> <p>— Ако ти хоћеш... рече полугласно Диша, али одмах и прекиде, јер се уплаши и од саме поми |
| тка платно како би Диша хтео; али зато Диша изналажаше свакога дана по штошта, што му се није |
| ија, да чујите.</p> <p>И збиља, мајстор Диша и сам поче увиђати, како често ни труни истине нем |
| у иструнули: и неутешни супруг, мајстор Диша, и ожалошћени калфа, Јанићије Бик, и сав остали ко |
| чун будућега младожење и младе, мајстор Диша је пливао у дупломе задовољству: ожениће се најлеп |
| p>А када га ни до вечери не би, мајстор Диша одлучи да достави полицији о бегунцу, те да га она |
| ој бризи а и стишавању савести, мајстор Диша се после две недеље диже из постеље.{S} Толика Мац |
| сме тако! -</p> <p>Једном речи, мајстор Диша се толико изменио у кући, да га човек не би познао |
| за њим, под еснафским барјаком, мајстор Диша са женом, пуницом и Јанићијем Биком, а око њих сто |
| > <p>Кад оста са Мацом на само, мајстор Диша извади из недара један тефтер.</p> <p>— Седи, — ре |
| ни венчања све ближе примицаху, мајстор Диша је све нестрпељивији бивао.{S} Баш је чезнуо да се |
| не треба...{S} Реци: ево ти!{S} Мајстор Диша неће да зна ни за шта више.</p> <p>Отрча Јанићије, |
| пред кућом кира-Анастасије.{S} Мајстор Диша послао цигане пред удовичину кућу, да јој навести |
| мисли, а судбина друго ради.{S} Мајстор Диша је већ у велико припремао, што му је било потребно |
| ебива се, да ближе приступи.{S} Мајстор Диша је са пуно чежње неколико тренутака одмеравао овај |
| грчким и арапским писменом.{S} Мајстор Диша прелете погледом преко овога шаренила од жутих и ц |
| уго, што би намерно смислио.{S} Мајстор Диша је, пре него што се Јанићије вратио из бербернице, |
| узи за врло скромну награду.{S} Мајстор Диша му је на пример <pb n="189" /> за сваку услугу, ко |
| поче запомагати за патролу.{S} Мајстор Диша се уплаши од њене вике, те онако подеран и изубија |
| матрали као свога старешину.{S} Мајстор Диша му је пред шегртима наредио, да пази на радњу и шт |
| <p>И то унесе забуну у кућу.{S} Мајстор Диша у мало што се и сам не сруши, кад му пуница саопшт |
| {S} А шта би свет онда реко?{S} Мајстор Диша појео шљиву, а кошчицу бацио на ђубре.{S} Па после |
| вари сватове кира-Анастасије. — Мајстор Диша је ову сплетку у потпуности њеној поверио тек кира |
| оји се, по реду, јави.</p> <p>— Мајстор Диша је наш човек, право Грекос.{S} Јазук, сто га не ро |
| ва и друга па и трећа година, а мајстор Диша оста без наследника.{S} У залуд је мајстор Диша бе |
| више.</p> <p>Отрча Јанићије, а Мајстор Диша остаде сам.{S} Тако је неко време ћутао и отирао з |
| есељу није ништа недостајало, а мајстор Диша се, тога дана, претворио сав у услужност <pb n="16 |
| 1_N5" /> Ти само накриви фес, а мајстор Диша је један по један! — одговори тетка-Маца и кришом, |
| ољуби га у чело и оба образа; а мајстор Диша, још збуњен од изненадне среће, којој се није ни м |
| би му се дало, избегавао.{S} А мајстор Диша напротив.{S} Он сад већ <pb n="216" /> није могао |
| д носем свога супруга.</p> <p>А мајстор Диша, још збуњенији него што је дошао, изиђе из оне кућ |
| је Анастасија казала.</p> <p>А мајстор Диша опет претрнуо, па и сам као <pb n="108" /> да пред |
| и с њоме ствар удесе.</p> <p>А мајстор Диша оста у дућану још потпуно збуњен од изненадне радо |
| ело одјури симиџиници.</p> <p>А мајстор Диша седе на ћепенак, подави ноге и са најлепшим задово |
| ожелела.</p> <p>— Мени не треба мајстор Диша.{S} Ако њему треба да се жени, ено му кира-Мане; и |
| > <p>— Чудан свет! — размишљава мајстор Диша.{S} Шта му још неће пасти на ум.</p> <p>— Море, ус |
| Ко те огреба, бре? — запита га мајстор Диша, кад га онаквога угледа.</p> <p>— Тукао сам се, га |
| це аспру у блато и оде.{S} Тада мајстор Диша тужно узвикне:</p> <p>— Нема сиротиње, нема сироти |
| ога путовања на Голготу, угледа мајстор Диша хаџи-Зосима, како се журно пење уз Голготу, и кад |
| S} Не требају ми баш ништа; има мајстор Диша доста, а то ћу цркви, нека је Божје.</p> <p>Са так |
| <p>Пред тако снажним разлозима мајстор Диша је попустио; а осем тога, он је и иначе уважавао с |
| вати седећи. —</p> <p>Тога дана мајстор Диша је у залуд очекивао Јанићија, да се врати; њега не |
| <p>— Носи! — јекну као иза сна мајстор Диша — Носи, да га не гледам више!</p> <p>Јанићије се о |
| тини то баш онај ексер? — упита мајстор Диша.</p> <p>— Нема сумње — оговори Зосим. — Богоугодни |
| , у дугој бради.</p> <p>— Какав мајстор Диша, оно је свети Спиридон! — шапну Јанићије, пакостан |
| угледа на целој појави.{S} Сав мајстор Диша изгледао му је чисто као претучен; једва се вукао |
| аца.{S} Она уђе баш у часу, кад мајстор Диша поткупи уста и привуче Лепосаву себи, да јој бар з |
| оји.</p> <p>Једнога дана устаде мајстор Диша из постеље сав узнемирен.{S} Целе ноћи није могао |
| у образе.</p> <p>Сутра дан дође мајстор Диша у дућан, седе на ћепенак и, када му млађи шегрт пр |
| {S} Прва помисао била је, да је мајстор Диша дошао, да се разрачуна с њим, и он сав претрну, ск |
| зна, не би ли боље било, да је мајстор Диша прво саслушао свога шегрта, па тек онда да га дару |
| пак све се сводило на то, да је мајстор Диша прилика, каква се лако не налази, и да једна чести |
| еже из мутвака.</p> <p>Ма да је мајстор Диша често мислио на кућу и Лепосаву, ипак га је брига |
| ко белих пара.</p> <p>Баш да је мајстор Диша до овога часа и био „неверни Тома“, сад не би мога |
| аца.</p> <pb n="25" /> <p>Да је мајстор Диша прислушкивао од куда сва ова пецкања, што су се ме |
| шилук ни за чаршију.{S} Када је мајстор Диша, по своме већ утврђеноме обичају, пошао тетка-Маци |
| у од страха.</p> <p>Три дана је мајстор Диша крупно премишљао и овај сан, или боље рећи Мацино |
| чега оздравити.{S} До скора је мајстор Диша мислио, да не може преболети своју домаћу несрећу; |
| им званицама дали реч, и кад је мајстор Диша са нестрпљењем бројао дане, догоди се оно, што му |
| а без наследника.{S} У залуд је мајстор Диша бечио очи и очекивао тај срећни дан, Лепосава ни м |
| ије смео ни прићи дућану где је мајстор Диша ревносно чекао, неће ли га угледати, те да га испл |
| е „каранфил“ званицама, које је мајстор Диша, као младожења, од своје стране, позвао на весеље. |
| свакоме искушењу.{S} И докле је мајстор Диша забринуто и са чежњом помишљао у овој песковитој и |
| „Је ли бре, Јанићије, кад те је мајстор Диша погодио за магаре?“ — „Ко је магаре?“ питам ја. — |
| на, по овоме догађају, седео је мајстор Диша у своме дућану сам.{S} Јанићија је отправио у град |
| </p> <p>Још неко време седео је мајстор Диша на бињекташу и чекао неће ли се, ма с које стране, |
| део домаћинових права пренео је мајстор Диша на своју пуницу, дао јој је пуну власт надзора, ка |
| Кир-Ламбре је испричао, како је мајстор Диша одмах по прстену покушао да остане у удовичиној ку |
| умство га убило!</p> <p>Тако је мајстор Диша правдао и кумовим грехом свој грех блажио.{S} Но и |
| а појио кафом? —</p> <p>Тако је мајстор Диша често објашњавао своје назоре кир-Ламбри и другим |
| ђевђелук (капа „дињара“) то је мајстор Диша купио сам, јер од младеначкога стида није могао ић |
| можда и лежи кључ тајне, што је мајстор Диша одоцнио тако са својом женидбом.{S} Могао је узети |
| а утицаја, у толико пре, што је мајстор Диша и сам имао прилике у своме животу да о таквим ства |
| ајзад и морало држати, пошто је мајстор Диша дан из дан одлазио на кафу тетка-Маци, а Маца тек |
| итаво брдо препреке, преко које мајстор Диша не би могао прећи.</p> <p>А докле се по разним ком |
| посава. — Та и сама кажеш да ме мајстор Диша не проси.</p> <p>— Не проси, дабогме; али шта знаш |
| под „фукаром“ и говедом разуме мајстор Диша.</p> <p>Али како се тек изненадио, кад му оба кума |
| . — „Ти, ето сви причају, да се мајстор Диша пео на твоја леђа.“</p> <p>И ту Јанићије исприча м |
| <p>Баш у томе тренутку, када се мајстор Диша налазио на врхунцу радости и узбуђења, те му дође |
| за зло; за добро је! — смеје се мајстор Диша и вади иза појаса кесу у којој нађе две аспре.</p> |
| } Пуних петнаест година није се мајстор Диша виђао са својим стрицем, нити је икада што о њему |
| ога није било, Бог зна би ли се мајстор Диша могао одржати међу оноликим грчко-цинцарским и јев |
| После подужега времена врати се мајстор Диша у свој дућан, зајапурен од наглога узбуђења.{S} Оч |
| , бре!</p> <p>— Па.... смеши се мајстор Диша љубазно....{S} Шта ћу?..{S} Сам сам, без родитеља, |
| и.</p> <p>Месец дана спремао се мајстор Диша за поклоничко путовање.{S} По чаршији се у велико |
| то?</p> <p>Те ноћи превртао се мајстор Диша у постељи врло дуго.{S} Из очију му никако није из |
| продужи Дума, кад опази како се мајстор Диша сплео. — Кој вас највише помаже него грцко чаршија |
| рстен тек синоћ добила и што се мајстор Диша с њоме растао чисто тужан и плачан, што не може јо |
| е се могаху дотле надати, да ће мајстор Диша на њихова врата кад тад закуцати.</p> <p>— Цинцарк |
| али у велико се веровало да ће мајстор Диша да се ожени Лепосавом Мацином.{S} А тако се најзад |
| ћије узео прстен и чека, шта ће мајстор Диша наредити, али овај сео на пањ, брише рукавом <pb n |
| гости за софром.</p> <p>Тако ће мајстор Диша постићи двоструку корист; одужиће се Богу и задужи |
| просвећени српски тип био је и мајстор Диша.{S} Од детињства још служећи у Грко-цинцара на зан |
| толико исто крива била колико и мајстор Диша, морала је да чује и такве ствари, на које би се у |
| жњега ода зла спасава.</p> <p>И мајстор Диша, коме, после овога разлагања, пуче пред очима сва |
| м мелемом ране привио.</p> <p>И мајстор Диша се обрадовао, када му Маца саопшти, да се Јанићије |
| ву уважава.</p> <p>Овоме хаџији мајстор Диша повери о свему, што га је у последње време мучило. |
| .</p> <p>Сан као сваки сан; али мајстор Диша не може вас дан да се отресе оног двоструког утиск |
| рстен?</p> <pb n="41" /> <p>Али мајстор Диша ни сада не одговори.{S} Ова брза питања, што их је |
| ржање учини сумњиво.</p> <p>Али мајстор Диша не чу ово питање?{S} Пред његовим очима лебдела је |
| за и кућу удовичину.</p> <p>Али мајстор Диша никако да се поврати од првог изненађења.{S} Хтео |
| ар односио тетка-Маци, да то ни мајстор Диша не би боље вршио.{S} Па ни у самој кући мајсторово |
| — Па да се погодимо! — одговори мајстор Диша, који добро опази старчеву борбу.{S} Реци, колико |
| онако срдито захтевање, да јој мајстор Диша одмах дође, протумачио је он сасвим друкчије.{S} П |
| > <pb n="8" /> <p>Колико је пак мајстор Диша био уважен међу овима, буди напоменуто, да га је п |
| мајсторе! — чуо је мало за тим мајстор Диша, како га Јанићије зове и дрмуса из све снаге; али |
| час по час осмешкује.{S} А чим мајстор Диша одмахну руком и изиђе из дућана, Јанићију се још в |
| да у врата, на којима је стојао мајстор Диша.</p> <p>— Шта си се запањио, пезевенк бре, као да |
| <p>Сутра дан, по прстену, пошао мајстор Диша у дућан; али јучерање „гледање“ и осмејци што су и |
| годи.</p> <p>Једнога вечера сео мајстор Диша на миндерлук и пропуштајући зрна међу прстима тихо |
| к, тако тежак, као да му је цео мајстор Диша са свом својом пространом ширином сео на душу, па |
| не зна!?</p> <p>Кад опази како мајстор Диша нерешљив и збуњен стоји и не зна шта да јој одгово |
| врло тужно, када би видео како мајстор Диша неправедно џангриза својој жени.{S} Разуме се, да |
| е истрчаше на капиџике, те тако мајстор Диша, који се баш тога и плашио, устукну у своју собу, |
| већ биће боље...</p> <p>И тако мајстор Диша, ведар и лак као младић, убрза из куће, оде мало д |
| p> <p>— Шта? — запита радознало мајстор Диша.</p> <p>— Па, између Мацине Лепосаве и фудул-Стаме |
| у простране антерије.</p> <p>Но мајстор Диша не заста на овоме само.</p> <p>Да би доказао, како |
| у кућу једне удовице.</p> <p>Но мајстор Диша није био од оних људи, који, кад сазнаду шта се пр |
| > <p>Нико није знао зашто је то мајстор Диша урадио, па ни сама није могла погодити, у толико в |
| ад јој је овај казао, да јој то мајстор Диша враћа и да више неће да зна за њу, она је бризнула |
| уваш девојче.</p> <p>И оно, што мајстор Диша до сада не виде, угледа сада.{S} Тетка-Маци удариш |
| чита, како ни он не верује што мајстор Диша тврди.</p> <p>— И што да износе поштену кућу на гл |
| Маца час Лепосава, а сада опет мајстор Диша?{S} Тек ове појаве расвестише га и он се полако из |
| абленула, бре, овамо!? — дрекну мајстор Диша, кад опази како девојче извирује; девојчица залупи |
| , тетка-Мацо, шта кажу? — викну мајстор Диша, који већ не мога издржати њезино оклевање.</p> <p |
| <p>— То није истина! — узвикну мајстор Диша и сав се зацрвене од стида.</p> <p>— А, не је исти |
| читав пртљаг.</p> <p>У квартиру мајстор Диша је имао још једнога друга, сапутника, који му је б |
| ебала га по лицу.</p> <p>Кад чу мајстор Диша, шта се све о њему прича и разноси, чисто се згран |
| но трче то амо то тамо, куда их мајстор Диша и тетка Маца шаљу; али, ипак, Бик не може да одоли |
| путу не оглобе.{S} Главан новац мајстор Диша је, као и обично што је на путу радио, метнуо у ће |
| ходи, де!</p> <pb n="138" /> <p>Мајстор Диша је и на томе ћепенку чуо за јутрошњи догађај.{S} П |
| у у кућу.</p> <pb n="109" /> <p>Мајстор Диша је као кроз маглу слушао, и место икакве речи тек |
| lestone unit="subSection" /> <p>Мајстор Диша је пожњео све користи.{S} Српска чаршија прихватил |
| lestone unit="subSection" /> <p>Мајстор Диша је у истини био човек срећне звезде.{S} Чему год с |
| lestone unit="subSection" /> <p>Мајстор Диша се није више могао сносити.{S} Престао је да кори |
| </head> <p> <hi>1.</hi> </p> <p>Мајстор Диша уживао је у староме Београду добар глас, не само м |
| нећеш да питаш... ти...</p> <p>Мајстор Диша не доврши и изиђе срдито из куће.</p> <p>Тога дана |
| али ипак потпуно здрав.</p> <p>Мајстор Диша није ни здрав заборавио, шта је <pb n="121" /> у б |
| а један крвнички поглед.</p> <p>Мајстор Диша изгуби мегдан.{S} Руку, којом је потегао, да је до |
| па хоће да му га покаже.</p> <p>Мајстор Диша бледи и румени; срце му бије а душа се поткупила, |
| ми се на сну то казује.</p> <p>Мајстор Диша, коме је већ једаред Лепосава у одбрани рекла да ј |
| екрштених тражиш записе.</p> <p>Мајстор Диша ћуташе и замишљено гледаше у ону икону, пред којом |
| те да се брука заглади.</p> <p>Мајстор Диша се затворио у ону малу собицу, па се жив од туда н |
| нкина у жутој шкуртељци.</p> <p>Мајстор Диша се избечи на ову посету, којој се најмање надао.{S |
| смејати својој досетци.</p> <p>Мајстор Диша скочи са ћепенка и збуњен оде одатле.{S} Сад му ви |
| ичким кораком низ сокак.</p> <p>Мајстор Диша остаде у соби као убијен.{S} Од чуда и ове невидов |
| во погледала на капиџик.</p> <p>Мајстор Диша је, од времена на време, слао своје „чираке“, да с |
| , сваке године по једно.</p> <p>Мајстор Диша би, пред оваквом перспективом, затворио очи и са п |
| о ни триста гроша за то.</p> <p>Мајстор Диша кришом га гурну лактом, да не говори о ценама.</p> |
| зрогачено у свога газду.</p> <p>Мајстор Диша стоји према њему, пипа се по појасу и све хоће неш |
| ну у главу непослушнику.</p> <p>Мајстор Диша започео живот из нова.{S} У чаршији и дућану остао |
| цом, па ти она угатала!“</p> <p>Мајстор Диша занеме.{S} Није се наљутио, али га изненадило то ш |
| ме удаш за овај тулум?“</p> <p>Мајстор Диша више није чуо ништа, није видео <pb n="87" /> нико |
| ну Анастасија.</p> <p>— Кучко! — дрекну Диша. — Ја искам да ми даш дете у кућу, а ти, место дет |
| а.</p> <p>— То она казала, то?! — викну Диша очајним гласом и ухвати се обема рукама за главу.< |
| у, тетка-Мацо, и лажу, Бога ми! — викну Диша очајно.</p> <p>— Е, мој Дишо — уздахну болно Маца |
| о?</p> <p>— Ја да јој опростим? — викну Диша.— Никада!</p> <p>— Долазила.{S} Вели: човек чека.. |
| — А, ту ли те сврби, магаре! — подвикну Диша, коме оваква „интимна“ питања од једног шегрта бех |
| о него пезевенк, куче, бре!? — подвикну Диша и дохвати једну летву, да одалами непослушна шегрт |
| т, тетка-Мацо! — <pb n="122" /> узвикну Диша весело. — Ово ће бити и добро и Богу угодно.</p> < |
| /p> <p>— И тако, турфа посла! — уздахну Диша, па се сневесели, као да му се на ново почеше враћ |
| ако Бог хоће, тако нека буде! — уздахну Диша и оде тетка-Мациној кући.</p> <p>После подужега вр |
| <p>— Ако је и децу, скупо је! — уздахну Диша, коме у тај пар прелети у памети, колики је све пу |
| се с децом!</p> <p>— Боже дај! — одахну Диша, исплати новцем и пође.</p> <p>На улици се хаџи-Зо |
| што је обећао није добро и да ће газда-Диша и без њега сазнати све: како је кира-Анастасија по |
| ињен шамарима, али опет хлеб; јер газда-Диша, који у своме веку никоме у очи није смео рећи ни |
| ита је Јанићије.</p> <p>— Је ли ту чика-Диша?</p> <p>— Шта ће ти? —</p> <p>— Зини, да ти кажем! |
| разговарали у гомили овога света, хаџи-Диша је достојанствено стојао код крме и побожно пропуш |
| p>На првоме конаку, где ће ноћити, хаџи-Диша завуче руку у недра, да из кесе извади ситнине, ал |
| p>Маца се озбиљно препаде за кћер, хаџи-Диша тако исто, а и Јанићије, кога је још прво детињств |
| ница већ поче сасвим губити свест, хаџи-Диша употреби последње средство, потражи турског хећима |
| хаџи-Зосима.{S} Али која фајда!{S} Хаџи-Диша није имао у рукама никаква доказа, да га је хаџи-З |
| је то ишло пуних десет недеља.{S} Хаџи-Диша се потпуно помирио са судбином.{S} Али, како који |
| цвећа, да јој чело главе метне.{S} Хаџи-Диша је збуњено гледао ово немо улажење и излажење из к |
| ући био је долазак као о слави.{S} Хаџи-Диша није могао да се наприча чуда и лепоте, што их је |
| је, да је хаџија нешто узбуђен.{S} Хаџи-Диша не даде јој дуго да премишља.{S} Лице му је било в |
| оложена и разговорна као данас.{S} Хаџи-Диша иначе није ни умео никада да се толико расположи и |
| узела кућу у своје руке толико, да хаџи-Диша није више знао ни шта се у кућу уноси ни шта износ |
| ртваце из куће износим?! — зајаука хаџи-Диша и у страху, да се то баш овога часа не догоди, поб |
| единицом.</p> <p>После недеље дана хаџи-Диша је успео да се прибере.{S} Одмахнуо је руком и рек |
| види, ко је крађу извршио.{S} Сад хаџи-Диша зађе од једнога до другога, те их редом опипа све, |
| и Цигани, да их прате.</p> <p>Виде хаџи-Диша, да му не вреди тражити га, и врати се кући.</p> < |
| зачуђена овом екстазом, у коју је хаџи-Диша улетео.</p> <p>— Кажем ти, ко је макар једаред хаџ |
| вим противан утисак ономе, коме се хаџи-Диша надао, на Јалији беше сабрана множина Београђана.{ |
| ама.{S} У томе каравану налазио се хаџи-Диша.</p> <p>Хаџи-Зосим, који је морао још остати, јер |
| а видиш да је дошао са мном, јесте хаџи-Диша.{S} Дошао је из срб-вилајета, хеј, тамо, преко мор |
| иле у апсу, а новац би задржале, и хаџи-Диша би имао само то задовољство, да је кривац пронађен |
| ај покварени свет не зна!</p> <p>И хаџи-Диша се, кад спомену Божје име, побожно прекрсти.</p> < |
| </p> <p>— Оде искушитељ! — помисли хаџи-Диша, кад осети, како му у души лакну, завуче руку у не |
| орни памук учинити своје! — заврши хаџи-Диша своју причу.</p> <p>— Боже дај!{S} И време му је, |
| начин.{S} Кајик, у коме је путовао хаџи-Диша, већ се помаљао са стране Кајабурме.{S} Нестрпељив |
| ст недеља у „контроманцу“, те тако хаџи-Диша мораде и по трећи пут да вади из ћемера и да са не |
| p> <p>— А-ах, псето погано! —јекну хаџи-Диша, кад се увери, да овде нема лопова. — Јуда Искарио |
| ј жени сеј памјатник движе:</l> <l>Хаџи-Диша, у надежди ревној,</l> <l>Со тим да се спасе љуте |
| n="3" /> <div type="titlepage"> <p>ХАЏИ-ДИША</p> </div> <pb n="4" /> </front> <body> <pb n="5" |
| иш како те она прва варала.</p> <p>Хаџи-Диша одмахну замишљено главом.{S} Није никако могао да |
| а му ни кесе ни новца нема.</p> <p>Хаџи-Диша је престрашено викнуо, кад уместо кесе извуче из н |
| е могла никако да разабере.</p> <p>Хаџи-Диша није хтео да седа за совру, докле му калфа не дође |
| екове наплати, оде из куће.</p> <p>Хаџи-Диша одахну мало, али за кратко.{S} Лепосава на ново па |
| оме се једва мислити могло.</p> <p>Хаџи-Диша требало је тих дана да има стотину уста, да би мог |
| Маца и нежно помилова кћер.</p> <p>Хаџи-Диша је био задовољан свим што је у кући и радњи затека |
| СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 116</p> <p>ХАЏИ-ДИША</p> <p>РОМАН ИЗ ЖИВОТА СТАРОГ БЕОГРАДА</p> <p>ОД</ |
| диже зјело уцвјељени супруг</p> <p>Хаџи-Диша“.</p> <pb n="6" /> <p>Па где је сада тај „памјатни |
| е и Анастасију сачува од неприлика, кир-Диша је још једаред дошао кући, па, кад се уверио да је |
| .</p> <p>Измоштен душевним патњама, кир-Диша је започео нагло венути.{S} Оно пространо лице са |
| едну кафу не <pb n="107" /> попије, кир-Диша је као на угљевљу седео у тетка-МациноЈ кући, час |
| у, обилазила по месечини око башче, кир-Диша потпуно одевен пратио је у стопу, а од туда, преко |
| та надноси.</p> <p>А како који дан, кир-Диша је све жудније погледао у насмејане очи своје жене |
| p>Докле је жена разређивала поклон, кир-Диша зашао по кући, да осмотри је ли све у реду; завири |
| ратне жиле протрља.</p> <p>— Немој: кир-Диша!</p> <p>— Ама шта?</p> <p>— Кир... кир... стење Ди |
| о саломити.{S} Али се преварила.{S} Кир-Диша је овога пута одлучио, да остане чврст и непомичан |
| оме нађоше, стадоше као укопани.{S} Кир-Диша, који се такође није надао да ће се у овим заклоње |
| дносе, то јој ипак није помогло.{S} Кир-Диша је упорно тражио наследника, те кира-Анастасија не |
| тошта од своје софре као понуду.{S} Кир-Диша је ову нежну пажњу примао захвално, па, и ако је б |
| е веровала у такву претпоставку.{S} Кир-Диша је ревносно пазио на свако парче кожице <pb n="64" |
| идна, као што то приличи невести, а кир-Диша између кумова двори и додаје час овамо час онамо, |
| помоћи, јер то беше грчка махала; а кир-Диша је сада постао највећи враг Грцима.{S} А како на у |
| од обилног расположења јекну.{S} А кир-Диша, који никада још у своме веку није запевао световн |
| чекивао на заповести.</p> <p>А када кир-Диша зађе и у подрум, да прегледа туршију, кира-Анастас |
| мњала, али се плашила ипак, да сада кир-Диша не сазна и да Јанићије не разгласи по комшилуку ње |
| зини Синџир-џамије испаде од некуда кир-Диша, и, када се један према другоме нађоше, стадоше ка |
| </p> <p>— Ама, зар она?... простења кир-Диша.</p> <p>— Тако, газда, Бога ми!</p> <p>Диша скочи |
| дођосмо.</p> <p>— Уђите! — простења кир-Диша, коме у тај пар севну, да би му боље било да га је |
| н је то милет.</p> <p>Од овога часа кир-Диша није трпео да га ико тако назива; јер такав назив |
| долази У кућу.</p> <p>До овога часа кир-Диша се бар колико толико надао; али после оваке испору |
| атила.</p> <p>— Е, шта би? — запита кир-Диша нестрпељиво, а очи му се плашљиво приковаше за Мац |
| о, и исприча тетка Маци, како га је кир-Диша гонио да иде кира-Мани и зашто није хтео отићи.</p |
| жељно чезнула.</p> <p>Али ма да је кир-Диша био задовољан својим успехом и свом силом прегнуо |
| часа врло препао; учини му се да је кир-Диша умро, па истрча на улицу, да кога било наврати у к |
| дође и оде из дућана.</p> <p>Сад је кир-Диша био потпуно усамљен; изгубио је грчке пријатеље, а |
| пахњивало.</p> <p>Међутим, докле је кир-Диша овако очајно лутао све даље и даље од главне чарши |
| густе хладне димове.</p> <p>Тако је кир-Диша покушао да употреби и ово последње средство, те да |
| авештања, ни ближих сродника, то је кир-Диша постао наследник целе имаовине покојникове.{S} Јед |
| ј сметају да га начини оцем, о томе кир-Диша није ни мало сумњао.{S} Зар је једна жена била, ко |
| престаја уза зид, да сачека када ће кир-Диша проћи.</p> <p>Кира-Анастасија и Ламбре стојали су |
| >— Пуштај, да убијем псето! —- виче кир-Диша.</p> <p>— Ела-те, да вас гурнем у трбу! — одговара |
| е отима и пишти од промуклости; а и кир-Диша, кога четворица држаху за руке, покуша да се отме; |
| предузме.</p> <p>Нема сумње, да би кир-Диша, као и многи други, ово питање извео одлучно и без |
| он се сети како га је увек, када би кир-Диша отишао у дућан, терала да муче као бик и да гради |
| ечеш, за кога течеш! — суздахнуо би кир-Диша, нарочито онда, када се у своме дућану усами и пог |
| и да се сасвим настани.</p> <p>Али кир-Диша и његова жена примише стрица тако хладно и без ика |
| нула на посао.{S} Но како ни она ни кир-Диша не знадоше где се одбеглица скрива, то јој не оста |
| варамо шта да се ради!{S} Може бити кир-Диша да ће се покаје и помири; кој зна!</p> <p>— Нећу!{ |
| е закољем! — виче пригушеним гласом кир-Диша, стегао обе песнице, али ипак не миче са свога мес |
| ржи, а у мислима му искрсну упоредо кир-Диша са својом широком шаком, од које су му уши тако че |
| ило му се, да га је за руку ухватио кир-Диша, трже руку и одскочи у страну.</p> <p>— А-а!{S} Шт |
| у брзо прибрао, када је видео како кир-Диша и не слути о ономе што се пре десетак дана десило. |
| атрала која од комшиница.</p> <p>Но кир-Диша се није дао онако збунити њезиним смехом.{S} Оно ш |
| ошта 4000 гроша, — шапуће задовољно кир-Диша. <pb n="117" /> — Нема бре ништа за бадава, па ни |
| мет шегртима.</p> <p>— А да није то кир-Диша? — запита престрављено после кратког размишљања.</ |
| довичине фигуре.</p> <p>Да је нешто кир-Диша, у тај час, упао у собу и угледао ове у вис уздигн |
| рна лука.</p> <p>— Ох, ох! — одахну кир-Диша под пријатном свежином хладне воде и сирћета, кад |
| а више неће варати; а оно псето (ту кир-Диша зашкрипа зубима и јекну) њему ћу да пребијем цволи |
| со погледање њихових мужева.</p> <p>Кир-Диша је већ неколико пута прошао онуда, али кад год би |
| кир-Дише и не погледавши га.</p> <p>Кир-Диша поздрави дервиша по турском адету и седе на једну |
| онеси један ратлокум и воде.</p> <p>Кир-Диша само пребледе, седе на миндерлук и тужно обори очи |
| мо ви позајмили ја и Ламбре.</p> <p>Кир-Диша га погледа зачуђено.</p> <p>— Ти мени дао паре?{S} |
| .{S} А тако се баш и десило.</p> <p>Кир-Диша је имао у Пожаревцу једног стрица, коме под старос |
| одлуци дало снажан преокрет.</p> <p>Кир-Диша наредио жени, да за сутра спреми вечеру и да позов |
| А те вечери, када је он спавао, мајстор-Диша је гостио своје званице.{S} Отишао је сам до кир-Л |
| аса, докле је кир-Дума говорио, мајстор-Диша размишљавао.{S} Па ипак, поред свега тога, што га |
| шило је већ петнаесту годину, а мајстор-Диша је добар газда и човек „тихе нарави“, па, као вели |
| Отрова, кучко, отрова! — стење мајстор-Диша и шкрипи зубима.</p> <p>— Ко вас отровао?</p> <p>— |
| /p> <p>У један тренутак, кад се мајстор-Диша мало одмаче од сватова, Јанићије, који је стојао к |
| о један човек, ишла.</p> <p>Али мајстор-Диша, поред свега тога, што је и сам почео увиђати, как |
| тасије и Ламбре.</p> <p>Но како мајстор-Диша, који је на сваку пару пазио, није никада ногом пр |
| , и унесе две ћупе воде.</p> <p>Мајстор-Диша му потрча на сусрет, али и сам увиде, да би то бил |
| стор-Диши шипак под нос.</p> <p>Мајстор-Диша, кад осети под носом склопљену песницу, устури лиц |
| четири године без фајду.</p> <p>Мајстор-Диша је био потпуно задовољан.{S} Баш да и није кир-Дум |
| а — Камо алвалук?</p> <pb n="210" /> <p>Диша извади сад два цванцика и пружи Маци.</p> <p>— Ево |
| оде на ову страну.</p> <pb n="96" /> <p>Диша обори сетно главу и немо се загледа у врхове своји |
| зе јој образ, па сад је оставља!</p> <p>Диша поскочи, као да га је иглом боцнула.</p> <p>— Ко к |
| .</p> <p>— Добар вече, кир-Диса!</p> <p>Диша се разрогачених очију заблену у госта.</p> <p>— Ја |
| .</p> <p>— Тако, газда, Бога ми!</p> <p>Диша скочи и онако усплахирен пође из дућана.{S} Колена |
| ојим би полиција морала трагати!</p> <p>Диша је већ у велике примао честитања по раним ћепенцим |
| јер је нагло одазва она комшика.</p> <p>Диша стојаше неко време и у радости и у некоме мутноме |
| страну, да учини места другима.</p> <p>Диша се опрости са свима, пуницу пољуби у руку, а она њ |
| ом велике бриге и нерасположења.</p> <p>Диша седе.{S} Свечано ћутање овлада у соби; Диша је скр |
| аво, и — мушко! — одговори Маца.</p> <p>Диша се сав озари.{S} Сав страх, нестрпљење и јучерања |
| ао крв зацрвенело лице хаџијино.</p> <p>Диша оде у башту.</p> <p>— Зете, дај алвалук! — зачу се |
| pb n="53" /> <p>— Грош од запис.</p> <p>Диша извади кесу за појасом, одмота је и метну пред све |
| о као стрела пролети кроза свет.</p> <p>Диша је избегавао, да од своје стране даде каквог му др |
| бригу оставила је своме супругу.</p> <p>Диша постаде све нестрпељивији и поче да џангриза Лепос |
| ли ти шта се по чаршији говори?</p> <p>Диша обори главу.</p> <p>— За тебе и...</p> <p>— Лепоса |
| што са бујних грана под ветрићем шуми, дише.{S} И то неодољиво осећање, које обујимаше све што |
| ритисла му <pb n="88" /> душу, па једва дише; чини му се да ће га угушити, а цела снага на њему |
| чини му се, да од свега тога не може да дише.{S} Он се ухвати обема рукама за груди и удахну шт |
| јој мајка не би гледала како седи поред Дише.</p> <p>— Разговарасмо мало... одговори Диша не ба |
| и почујте!{S} Јанићије Бик, калфица код Дише устабаше, отумарао је незнано куд.{S} Ко о њему шт |
| мбре, а и да искаже своју сумњу противу Дише, који је ономад јавно казао да ће га из пушке убит |
| газда-Диши на занат.</p> <p>А код газда-Дише није никада видео никакве милости.{S} Из дана у да |
| ати.{S} Није се она ни мало плашила кир-Дише, за кога се удала по туђој вољи и, само толико, ко |
| о је нашла лека детету, прође поред кир-Дише и не погледавши га.</p> <p>Кир-Диша поздрави дерви |
| жаревца, Јанко папуџија, који је од кир-Дише куповао сахтијан, јави му о стричевој смрти и саве |
| Туга за Анастасијом и онај страх од кир-Дише, који му се у очима приказиваше као орјатин, који |
| жда промицали над главом самога мајстор-Дише, који се у Јерусалиму већ у велико предао побожном |
| цао богоугодне врлине побожнога мајстор-Дише.{S} Диша му је поверио чак и главни разлог, чега р |
| ва, папуџика, вјерна супружница мајстор-Дише обућара, честију и љубовју озаривши јего ранше уцв |
| з игде икога свога.{S} Ма да од мајстор-Дише никада не виде ништа, што би га чвршће везивало за |
| е!... мени... мени!{S} Је ли од мајстор-Дише? — викале су девојке у један мах.</p> <p>— Та ућут |
| у ће без ње осећати, и страх од мајстор-Дише, да га усред чаршије не нападне.{S} Па онда, тишта |
| ијају незгодне досетке на рачун мајстор-Дише, кира-Анастасије и Ламбре.</p> <p>Но како мајстор- |
| </p> <p>— Обесићу се; а њој ено мајстор-Дише, па, ако узмогне, нека буде срећна с њим! — шапута |
| а боље чује.</p> <p>— Да му кажеш...{S} Диши... јер ја ћу...</p> <p>Она се очевидно борила са с |
| залупи врата пред носом зетовљевим.{S} Диши не оста друге него да очекне.</p> <p>Међутим, докл |
| а ти опет образ срамоти.</p> <p>- Газда Диши поче да бубња у ушима.{S} Све ово било је за њега |
| ико се ви право заклели! — довикну Дума Диши кад овај изиђе на поље.</p> <p>Али Диша, који у ис |
| тво.{S} Тражио је да кир-Дума одмах иде Диши, врати удовичин мираз, а Дишу да туже митрополиту |
| то да идеш од нас?{S} Нана и синоћ каже Диши: „Честит је момак, Јанићије; он ће ти кућу и радњу |
| тога дана, међу Србима причало, како је Диши још јутрос нека жена дошанула нешто, те он као мах |
| ви су српски судови — говорио је Ламбре Диши, када је за ту новост дознао.{S} Каже се: суд; ама |
| у пазариш! — додаде за тим окренувши се Диши.</p> <p>— Ако је и децу, скупо је! — уздахну Диша, |
| ео, ни страхом да ће га когод проказати Диши како прикрива једну прљаву тајну, ради које ће обр |
| џи-Зосим метну прст на уста и даде знак Диши, да се не миче. — Стари пустињак био је сед као ов |
| {S} Комшије су навраћале, да чују што о Диши, а и да узгред виде, како се одржава кућа, кад дом |
| -Ламбре је, као и Анастасија, одобравао Диши, што је тога неваљалца отерао из радње.</p> <p>— М |
| Биће, биће!</p> <p>Разуме се да мајстор Диши не оста друге, него да још чека и да се — нада.{S} |
| са расплаканом лисицом.</p> <p>Мајстор Диши заигра срце, кад у своме дућану угледа два тако ув |
| а часа дели судбина, и он исприча газда-Диши потанко све шта је било и како га је кира-Анастаси |
| дговори девојчица гласом, који је газда-Диши некако подсмешљиво звучао. — А она је одмах после |
| мио га и довео у Београд и предао газда-Диши на занат.</p> <p>А код газда-Дише није никада виде |
| овима, то није хтео.</p> <p>И тако хаџи-Диши не оста друго, него да сву ноћ уздише, куне и прок |
| <p>И за чудо, после овога догађаја кир-Диши као да од једном свану.{S} Неописано задовољство о |
| аје.{S} Грчка чаршија је %честитпла кир-Диши, па ако је, не тек гдекоји, но многи од трговаца и |
| и израз.</p> <p>Тај израз не измаче кир-Диши, и он се на један мах збуни.{S} Очекивао је сасвим |
| међу њих четири записа, па их пружи кир-Диши.</p> <p>— Колико коштају?</p> <pb n="53" /> <p>— Г |
| ш одавде; е ли сте чули?</p> <p>Али кир-Диши умину бол и он се и по други пут залете.{S} Анаста |
| ало, кира-Анастасија спрема све што кир-Диши треба на путу, смеје се, зачикује га, пева по кући |
| ље из кућа, ти, зевзек, бре!</p> <p>Кир-Диши прекипе и са узмахнутим песницама полете, да је уд |
| а!{S} Зашто да ми каже тако?</p> <p>Кир-Диши се смрачи, кад чу како му шегрт отказује послушнос |
| пи три прста, па их пружи према мајстор-Диши, као да је невеста, коју му нуди, цвет, који је са |
| опажало и у дућану и на самоме мајстор-Диши.{S} Дућан је проширио, женин мираз са оних 500 гро |
| е Канче.</p> <p>Сад је и самоме мајстор-Диши било чудно, како је могао тако лаковерно повероват |
| 177" /> одлучно подвикну, да се мајстор-Диши тај моменат учини врло сличан са оним, кад га кира |
| ака тамо и амо муваше, чинио се мајстор-Диши, да је баш данас нарочито расположен, чинило му се |
| а! — и окуражени Ламбре поднесе мајстор-Диши шипак под нос.</p> <p>Мајстор-Диша, кад осети под |
| о, него и као велики грех.{S} И мајстор-Диши су замерали, па су га дуго и гонили, да се ожени, |
| шљаше, да ће је судбина предати мајстор-Диши.{S} Па и овај Јанићије Бик, чији снажни врат и про |
| су у чељустима аждаје.{S} Реци мајстор-Диши нека иде у Јерусалим, и тамо ће наћи копље моје.{S |
| и друге културне установе, — но мајстор-Диши није ништа све то требало. „Коме треба нека даје, |
| д њихових, него је потурили баш мајстор-Диши као кукавица јаје.</p> <p>— А ко ће им бити кум?</ |
| деца, а она се ратосиља.</p> <p>Мајстор-Диши се смрче пред очима, кад помисли да се и његова же |
| ше и име будуће невесте.</p> <p>Мајстор-Диши писнуше уши као таламбаси на звук невестина имена. |
| е, коју је у посао узео.</p> <p>Мајстор-Диши би сасвим ново; куд је он на то и помишљао!{S} И о |
| вога домаћина не изиђе постидна.</p> <p>Диши игра срце од задовољства, улази са Мацом у собу и |
| ction" /> <p>У зору рано неко закуца на Дишин капиџик.</p> <p>— То је онај несрећник; сад ли ми |
| појава мајстор-Дишина.</p> <p>Ваљда се Дишин шегрт не би толико забленуо ни пред голом турском |
| и се? — запита Маца, којој не измаче ни Дишин покушај, ни Лепосавин покрет, која у томе часу из |
| дема, он се врати натраг, сврати прво у Дишин дућан, да обиђе момке, колико да виде, како нису |
| >Тако је, од прилике, решавао ову борбу Дишин шегрт и старао се свим начинима да се пред својом |
| едосећање казивало, да је долазак газда-Дишин ту на прагу, у њему се појавила сумња, да то што |
| а јутра отишла Лепосава у дућан мајстор-Дишин те му однела фес, који је Диша оставио њезиној ма |
| улазу у ћорсокак, лепо се видео мајстор-Дишин „шилт“ са расплаканом лисицом.</p> <p>Мајстор Диш |
| ку, који је испунила гојазна фигура кир-Дишина, срце му је све страшљивије куцало.{S} Ближио се |
| тање око пространога обима, који је кир-Дишина запремина у соби захватала.{S} - Једино какав не |
| та уједао, сад се уједај ти!</p> <p>Кир-Дишина несаница, која га је за неколико дана истопила к |
| га пића, која беху на гласу.</p> <p>Кир-Дишина домаћа невоља учинила је читав преврат у његовим |
| ад га одједаред изненади појава мајстор-Дишина.</p> <p>Ваљда се Дишин шегрт не би толико заблен |
| еђаше широка и темељита прилика мајстор-Дишина, па за тим окрете леђа и журно замаче у град.</p |
| p>— Ко носи нека носи, ама жена мајстор-Дишина не сме тако! -</p> <p>Једном речи, мајстор Диша |
| тетка Маца, као прва комшиница мајстор-Дишина, а и као добра познаница кира-Анастасијина, прим |
| виђени случај, који не би зависио ни од Дишине воље, ако би је спасао.{S} А тако се баш и десил |
| какве контроле, а од туда наврати и код Дишине куће, да обиђе и извести кира-Анастасију, како ј |
| причајући час срдито час кроза смех све Дишине примедбе. — Криво му сад, што сам здрава...</p> |
| ажег пријатеља, Ламбру, сачува од пушке Дишине.</p> <p>Догађај овај, који је у самој ствари био |
| на на бројаницама и пажљиво гледа у очи Дишине.</p> <p>— Шта: тако? — пита Диша, а очију не под |
| ом у очима, које слободно гледаху у очи Дишине.</p> <p>— Ама не тако, већ кажи, да ти чујем гла |
| чаршији већа узбуна.{S} Срби, познаници Дишини, држе страну своме Србину и бране га, а Грци, пу |
| Шта желиш? — запита испосник приносећи Дишиним уснама свету утвар.</p> <p>— Дете! — помисли Ди |
| <pb n="43" /> сликао пред очима мајстор-Дишиним, није остала без свога утицаја на и онако пољуљ |
| Срба наврати у дућан, тек колико да из Дишиних уста чује, зашто је вратио прстен; али им Бик у |
| се ћепенци затварају.</p> <p>Још од кир-Дишиних сватова Јанићије је намрзао на првога пријатеља |
| ти испрошеница а до друге недеље и кира-Дишиница.{S} Али кад бубањ тресну и зурле одјекнуше, он |
| аслађавао некада, слушајући кад мајстор-Дишиница запева ону чувену песму:</p> <quote> <l>„Зашт’ |
| е, када помисли да може постати мајстор-Дишиница и да се мора одрећи свога Јанићија.</p> <pb n= |
| нахвале доброте и вредноће будуће кира-Дишинице, па се онда дигоше и одоше право кира-Анастаси |
| кума-Думиници и кира-Мани, да им се на Дишино тврдоглавство пожали.</p> <p>Али уместо да јој о |
| ребацио једну руку на Думино а другу на Дишино раме, па ниже ли ниже.{S} Једном речи, прави при |
| > <p>Но то је само тренутно расположење Дишино; после пола часа, када је Ламбре позвао младу у |
| леност.{S} Разуме се да и Лепосави ово Дишино џангризање поче бивати несносно и једнога дана, |
| ни шта му је што.</p> <p>Незадовољство Дишино бивало је све веће, и у колико се више Лепосава |
| , по који пут, бацио тамну сенку на кир-Дишино спокојство.</p> <p>— Кад се жениш, треба да знаш |
| њега! — викну Ламбре. — Не ли имаш кир-Дишино дреје?</p> <p>Кира-Анастасија брзо скочи и изнес |
| ко исто једну важну промену.{S} Мајстор-Дишино често одлажење тетка-Маци, коју је после свега о |
| — пита кир-Дума, коме се овако мајстор-Дишино држање учини сумњиво.</p> <p>Али мајстор Диша не |
| ге, кад јој гости долазе.</p> <p>Од кир-Дишиног одласка прошло је већ неколико дана.{S} У радњи |
| ачинила је од иначе мирног и спокојнога Дишинога лица право страшило.{S} У један мах њему се уч |
| ла у оковану гвоздењачу, да до повратка Дишинога ту престоји.</p> <p>Једнога дана устаде мајсто |
| ретећега израза а које опет од одрицања Дишинога.</p> <p>— Молићемо, немојте да се љутите; ама |
| ана сушта услужност и љубазност наспрам Дишинога шегрта.{S} Није било јела ни посластице, које |
| е је био сигуран да их, до повратка кир-Дишинога неће нико тражити.</p> <p>Кира-Анастасији се м |
| га дана па све до <pb n="70" /> мајстор-Дишинога доласка, Јанићије је живео као мали султан.</p |
| чешми је затекао млађега шегрта мајстор-Дишинога, те од њега сазнаде све како је на вечери било |
| ни за данима протицали су преко мајстор-Дишинога крова много брже, него ли што су они можда про |
| стране за собом, то није било у нарави Дишиној.{S} Међутим, Јанићије му је већ једаред засведо |
| ближе!</p> <p>Лепосава маши очима руци Дишиној, коју је он пред њом у вис уздигао.</p> <p>— Ов |
| ило покојницу до гроба, вратило се хаџи-Дишиној кући, да над пуним <pb n="215" /> чанком жерави |
| ху, недеље протицаху, а у радњи мајстор-Дишиној ишло је тако, да се није ни опажало, да већ од |
| ољство, које се код свакога залогаја на Дишином лицу огледа.{S} Очи му грануше живошћу, кад му |
| овор водио на петнаест дана по повратку Дишином.{S} Још се чудотворни памук није, тако рећи, ни |
| ији један разлог више, да се одупре кир-Дишином наваљивању. — Кад не може по христијански, нећу |
| начинила је потпун прелом у животу кир-Дишином.{S} Све се то опажало и у дућану и на самоме ма |
| ом, као овога пута пред појавом мајстор-Дишином.{S} Није то било од каквога страха, већ од оне |
| губитком.</p> <p>Но, како се у мајстор-Дишином дому извршило чудо, и како је он постао оцем тр |
| р-Ахметовој кафани причало се потанко о Дишиноме непоштењу.{S} Кир-Ламбре је испричао, како је |
| тка-Маца је развезла да прича о мајстор-Дишиноме уважењу и о томе, како ће га еснаф од Нове Год |
| е пуца.</p> <p>Тетка-Маца је прихватила Дишину молбу, забрадила главу шамијом и одмах кренула н |
| ажња падала на усамљену и обрањену душу Дишину као блага дажда после припеке, он је чак и њезин |
| > <p>Свака реч наваљивала се на мајстор-Дишину душу као стена и он је као заливен ћутао и очеки |
| екако нису још уочиле ову чежњу мајстор-Дишину, те се удаваху за своје момке и не слутећи колик |
| ада у томе ужива...</p> <p>Повратак кир-Дишни кући очекивао се свакога дана.{S} Ма да се са Јан |
| га ми, тетка-Мацо!</p> <p>— Знам, знам, Дишо; али свет и то зна, да ти не избијаш из моје куће; |
| и! — викну Диша очајно.</p> <p>— Е, мој Дишо — уздахну болно Маца — Лају ли или не лају, не зна |
| ахну.</p> <pb n="143" /> <p>— Па, синко Дишо, чу ли ти шта се по чаршији говори?</p> <p>Диша об |
| своје дете!</p> <p>— Зашто, бре, газда-Дишо, зашто ме тешко закле?{S} Казаћу ти, а ти ћеш, кад |
| кад се разабра.</p> <p>— Не бој се, кир-Дишо, сад је све добро! — одазва се на овај уздах тетка |
| жена?...</p> <p>— Знаш како је, мајстор-Дишо; није то лепо да ме уплећеш у те ствари — развуче |
| гневно погледа.</p> <p>— Капе, мајстор-Дишо!{S} Таман како приличи честитоме човеку.{S} Шта је |
| бјашњиве слутње.</p> <p>— Седи, мајстор-Дишо! — проговори Маца гласом и изразом велике бриге и |
| чка реч!...</p> <p>— Тако, тако мајстор-Дишо — поправи се Маца. — Ето, нећу; поган је то милет. |
| воме не дозна, да се кира-Анастасија са Дишом измири, а он као и до сада остане и у будуће са Д |
| а он као и до сада остане и у будуће са Дишом добар пријатељ, то му не остаде друге, него да се |
| Маца и Лепосава дочекали су заједно са Дишом Јанићија и обасули га свима похвалама, што је так |
| да некако кир-Дума измири Анастасију са Дишом, а он да се привремено, ради куповине еспапа, укл |
| з које се може бити.{S} А да би се пред Дишом и својом савести оправдала, увек је износила оне |
| може снаћи, кад се сукоби са разјареним Дишом; мучио се на стотину начина, како да се сачува од |
| ла целоме свету, раставила би се са кир-Дишом, па би се удала за Ламбру; али овако, ствар ће ис |
| } И калфа ћеш да биднеш, и ортак са кир-Дишом.</p> <p>— Ламбру да отераш!{S} То што је долазио, |
| n="39" /> него да се састане са мајстор-Дишом и да од њега самога чује, ради чега је онако пост |
| јмање могао надати на сусрет са мајстор-Дишом.{S} Али, овога пута не послужи га срећа.{S} Баш н |
| одмах иде Диши, врати удовичин мираз, а Дишу да туже митрополиту и суду за срамоту, што ју је н |
| илици само надражаваше онако узбуђенога Дишу.</p> <p>— Казала сам, боље него што би и ти сам мо |
| >Али из куће ни живе душе.</p> <p>Газда Дишу обузе слутња, да му је жена напустила кућу, и он ј |
| проклињала%, га што је наведе да се за Дишу удаје, што јој упропасти младост.{S} А како је он |
| ц скочи са миндерлука и разрогачи се на Дишу.</p> <p>— Шта?{S} 500 гроша?{S} Каква је то погана |
| епосава погледа и збуњено се насмеши на Дишу; очи јој засенуше од толиког крупнога злата и она |
| ли уместо да јој оне помогну и утичу на Дишу, да се махне дервишких записа, обе, као из једнога |
| мудра реч! — уситни кир-Дума и потапша Дишу. — Ела, само ви говорите; знао сам ја да кир-Диса |
| /p> <p>И то одлучно позивање текнуло је Дишу, у толико више, што није било никаквога оправдана |
| што га у недра не мећу.{S} Дума светује Дишу, да га „извади“ за калфу, а Диша обећава све, али, |
| рижиже а хлад од дафине скрете и остави Дишу у пуној светлости, он се диже и пође оном страном |
| из Зерек, уз пјенија свештеника допрати Дишу до Јалије, окадише лађу и пожелеше срећан пут и јо |
| око антерије везује.</p> <p>Пред кућом Дишу изневери кураж.{S} Кад хтеде да се попне на доксат |
| му, што је у опште покушавао да мајстор Дишу уведе у њихово друштво.{S} Тражио је да кир-Дума о |
| ти!{S} Зар нећеш да се удаш за мајстор Дишу?</p> <p>Лепосави се окрете улица око главе, а башт |
| Они који су пре три дана видели мајстор Дишу, сад би се зачудили, шта би од овога човека.{S} Ис |
| рђом као крвавим капима.</p> <p>Мајстор Дишу подузе стравична језа, кад спази оне капи.{S} То с |
| о страну коме, бацале у тамну сенку час Дишу а час Анастасију Бенџину.</p> <p>У мало воде већи |
| ! — одговори Маца и забринуто погледа у Дишу.</p> <p>— Ето, данас сам све прохесапио шта имам а |
| ажаљиво поче климати главом и гледати у Дишу. — А ви верујете што се, по свет прича?</p> <p>— Н |
| из другога села разлеже.</p> <p>А хаџи-Дишу, чију достојну успомену чупамо из заборава, ако ни |
| та нешто светога човека, па замоли хаџи-Дишу, да га код куће сачека, и врати се натраг.</p> <p> |
| има завртеше.{S} Загрлио је снажно хаџи-Дишу, притискивао га на своје груди, опраштао се тако н |
| ове историје о чудотворном памуку хаџи-Дишу, ради лакшега разликовања од једног другог хаџије, |
| стасији у опште годило да се уда за кир-Дишу или не, то је тешко одредити; јер баш и да јој се |
| тако снажним разлогом, дочекала је кир-Дишу на ручак, тврдо уверена, да ће га потпуно саломити |
| ким занатлијама и трговцима.{S} Мајстор-Дишу су већ инако сматрали као човека који се од њих од |
| ако није било другога начина да мајстор-Дишу изведу на праву стазу, оне су се свим средствима т |
| следње средство, ако не успе да мајстор-Дишу обрлати.</p> <p>Осрамоћена удовица клела се на све |
| и кришом, испод очију, погледа мајстор-Дишу.</p> <p>Међутим, и у чаршији, која је у недостатку |
| Иде! — рече у себи, кад угледа мајстор-Дишу и од неизвесности претрну.{S} Но то га брзо пређе, |
| ар кира-Анастасија?</p> <p>— За мајстор-Дишу, папуџију.</p> <p>Неколико несташних девојака прсн |
| излазу.{S} Таква случајност за мајстор-Дишу била је сама Маца.</p> <p>Када је претрнула срца н |
| азмишљавања врло често занимала мајстор-Дишу, и кад год би га онако оболелога спопао страх од у |
| ледали за лађом, која је носила мајстор-Дишу.{S} Сунце је жегло пуном јаром, Дунав се сјактио о |
| оме часу, није тек помишљала на мајстор-Дишу!</p> <p>Зурле су учиниле своје.{S} Од махале до ма |
| ики део чаршије поче гледати на мајстор-Дишу као на једнога сладострасника.{S} А кад једно кази |
| својих пријатеља, бацити око на мајстор-Дишу, њему је могло бити тридесет и шест година.{S} Три |
| ти, вичу на сва уста не само на мајстор-Дишу него и на кир-Думу, што се толико заслепио, те доп |
| маћицу.</p> <p>И тетка Маца узе мајстор-Дишу за главу, пољуби га у чело и оба образа; а мајстор |
| unit="subSection" /> <p>Шта је мајстор-Дишу нагонило, да онако нагло врати прстен, то је он те |
| извуку мацке и да на њих повале мајстор-Дишу.</p> <p>— Ниси имао милости према својим шегртима, |
| а чаршија, тако је и кир-Ламбре мајстор-Дишу уважавао и издвајао од осталих Срба.{S} Чак му је |
| о реч. — упаде кир-Дума и тапше мајстор-Дишу по плећима. — За тебе ћемо да правимо како и за на |
| њезина мати нешто плете за њу и мајстор-Дишу и срце јој премре, када помисли да може постати ма |
| ареди да му доведу тетка-Мацу и мајстор-Дишу, па онда пред целим народом да метне поред себе те |
| но пење уз Голготу, и кад опази мајстор-Дишу, поче махати и давати му знаке, да сиђе.</p> <p>Мо |
| ма стао да псује пред Јанићијем мајстор-Дишу и да прети, како ће му радњу да запали; а Јанићије |
| ов разговор.</p> <p>Цео тај дан мајстор-Дишу су то овде то онде дочекивали сличним питањима, и |
| дан је пола Београда испратило мајстор-Дишу до лађе, чија су једрила била већ уздигнута <pb n= |
| p>Хаџи-Зосим значајно погледа у мајстор-Дишу и намигну.</p> <p>— Зар од овог памука да роди?</p |
| > <p>— Сто хиљада гроша.</p> <p>Мајстор-Дишу ова огромна свота ни мало не збуни.{S} Оно, што је |
| годник показује свакоме.</p> <p>Мајстор-Дишу силно заинтересова, да види и целује свети ексер, |
| највећа цепидлака, која тражи у јајету длаку, не би имала шта замерити.{S} Чим је видио кир-Ла |
| сио, докле су му овим двокраким ексером длан пробијали.{S} Ексер је био чудотворан, јер ко год |
| де око пуних софра и ударајући дланом о длан певају оне мелодичне грчке песмице, или одушевљено |
| стуњак виде, на сну човека са ранама на длановима и грудима и он му рече:{S} Иди у Вертеп Витле |
| колу, седе око пуних софра и ударајући дланом о длан певају оне мелодичне грчке песмице, или о |
| и који му називају Бога, јасно, као на длану, виде шта се све у његовој души догађа.</p> <p>По |
| му је био толико несносан, да га је из дна душе презирао.{S} А што није учинио крај са собом, |
| орица.</p> <p>— Јаох!... писну нешто из дна душе Јанићијеве.{S} Ни педесет онакових звона, какв |
| ористи, него ли и сам мајстор му; а сав дневни пазар редовно је свакога вечера доносио тетка-Ма |
| адовољством свакога вечера пребрајао би дневни пазар и милостиво посматрао у гвоздењачи наслага |
| вичице и строго је мотрио, колико ће се дневно појести, али, што се тиче жене и пријатеља, кога |
| ћутање богато награђивало.</p> <p>Но у дну душе Јанићијеве, што он ни сам није могао разабрати |
| е тако изазивати утиске неких успомена, до душе не о кир-Бенџи, кога ни за живота није могла др |
| у је опет био нешто: јео је његов хлеб, до душе врло често зачињен шамарима, али опет хлеб; јер |
| ајао заципљен, као онај пањ на коме је, до мало час, седео.</p> <p>— Мозе бити, не бегенисете н |
| о се и грчки ситно говори. — Ово му је, до душе, већ много теже ишло због гојазног трбуха, који |
| дато да за бадава дође до оне светиње, до које ни цар Константин није могао са толиким благом |
| у песму певати.</p> <p>— Где си, море, до сада? — запита га мајстор, када се он једва вукући н |
| није потребно ни помињати.{S} Та он се, до овога часа, уздао баш у саму газдарицу, <pb n="85" / |
| изједначи са кума-Думом, ипак је један, до душе не баш толико тежак облак, али тек један облача |
| тка-Маце.{S} Овде је био сигуран да их, до повратка кир-Дишинога неће нико тражити.</p> <p>Кира |
| пута престао је да се са њоме прегони; до младине има још девет дана, а то ће му бити довољно |
| го, сас Божја воља, сутра да си кренеш; до Дубравица на каик, а за тим кола ће да нађеш.</p> <p |
| угоднији од трогодишњега удовиштва.{S} До душе, од дана њезине удаје престало је оно пријатно |
| Овај савет дошао је таман како ваља.{S} До тога времена сви су еснафи били у цркви заступљени с |
| амо што разрогачи очи од изненађења.{S} До данас Јанићије није улазио у крчму никада, а гле шта |
| а проведе код свога синовца и снахе.{S} До душе, није му најпријатније било, што му се синовац |
| чега ће умрети ни од чега оздравити.{S} До скора је мајстор Диша мислио, да не може преболети с |
| је тешка работа! — прекиде га дервиш — До године, кад дођем, ти да ме дочекаш са пешкешом, а ј |
| > <p>— Сутра ћемо се већ разговарати, а до јутра нека му буде и тако, — рече Маци и седе, да ве |
| , да ће сутра дан постати испрошеница а до друге недеље и кира-Дишиница.{S} Али кад бубањ тресн |
| ићије?</p> <p>— Не знам ни сама, што га до овога доба нема; то му до данас није било да толико |
| ечнога станишта.</p> <p>Сахранили су га до Лепосаве.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кол |
| вршио.{S} Сад хаџи-Диша зађе од једнога до другога, те их редом опипа све, али кесе ни од коров |
| леђа.</p> <p>Јанићије је чинио све, да до краја увери себе о својој братској љубави, и што год |
| а је затварала у оковану гвоздењачу, да до повратка Дишинога ту престоји.</p> <p>Једнога дана у |
| и шта све није кир-Дума чинио, само да до једнога наследника дође, па ништа.{S} Обишли све гат |
| ије запевала.{S} Сутра дан испрати мужа до капиџика, пољуби га у руку, а он њу у чело, и ту ост |
| ли тај недостатак покривала је антерија до чланака и кратко подшишани бркови, који, широком лиц |
| ро половина чаршије, отпратио покојника до вечнога станишта.</p> <p>Сахранили су га до Лепосаве |
| илој светлости, у каквој му је трептала до пре неки дан, он опет није могао да се потпуно отрес |
| а то говориш?{S} Са киме га је она јела до сада?</p> <p>— Санким не знас, пезевенк-башо?{S} Еле |
| хваћена у нечем.</p> <p>— Шта си радила до сада?</p> <p>— Ништа, нано, — замеће она и измиче ра |
| е и онако самохран потуцао се од немила до недрага, докле га један биволар, који је дотеривао б |
| у гочеве, а она писка, што је од зурла до неба јечала, разлегала се у њезиним ушима као писка |
| очињући од бакалског и болтаџијскога па до бућмеџијскога еспапа, изгледа да су, у овом невином |
| ту историју, почињући од Мациног сна па до побожнога пустињака и светога ексера, који је своју |
| ио, метнуо у ћемер и то опасао око паса до саме коже, а у кесу је метнуо шест стотина гроша, та |
| лих пара.</p> <p>Баш да је мајстор Диша до овога часа и био „неверни Тома“, сад не би могао ни |
| девојче.</p> <p>И оно, што мајстор Диша до сада не виде, угледа сада.{S} Тетка-Маци ударише суз |
| , зете.{S} Тако ми рече Пречиста, а сад до тебе стоји.{S} Хвала Богу, и Бог ти је дао много нов |
| атом Јанићију, није га мимоишла.{S} Све до првога сахата пред акшам Јанићије је забављао госте |
| никако да се не обазреш за собом, а све до куће да говориш: „Здравље пред кућу, болест из кућу“ |
| ићије.{S} Од оног фаталнога дана па све до <pb n="70" /> мајстор-Дишинога доласка, Јанићије је |
| цу заспала, тако јој је тај осмејак све до ране зоре играо час на уснама а час скакутао по зажа |
| о код кира-%Думиница, па тако редом све до фудул-Стаменкине куће.</p> <p>— Ух, кучка, кучка; шт |
| само за храну, па је код њега остао све до свога повратка у Београд.</p> <p>Али даљина од Беогр |
| и о том се ексеру није ништа знало све до прошлога <hi>Рождества</hi>.{S} Уочи Рождества овај |
| ање у слабинама опомену на обећање, оде до тетка-Маце, те јој саопшти своју намеру и потражи са |
| кафу, позва Јанићија и нареди му да оде до Ламбрине куће.</p> <p>— Да поздравиш кира-Ману и да |
| аквоме испоснику дато да за бадава дође до оне светиње, до које ни цар Константин није могао са |
| новости, а већ онда, кад та новост дође до последњега уха, развије се у читаву приповетку.</p> |
| шло на свагда оно спокојство, што га је до сада имао.{S} Није знао, шта му је теже падало: дан |
| уваженијих грађана; а све оно што га је до сада тиштало и мучило, распукло се и ишчезло као мех |
| го зрелија и лепша; чинило му се, да је до пре четири дана била тек као једва растворен пупољак |
| чај доброга тона) узригну, у знак да је до ситости задовољан и поче трептати очима, а нежним из |
| !{S} Човек са једном историјом, која је до скора изазивала смех по чаршији.</p> <p>И Бог зна ка |
| а броја српских познаника, са којима је до своје женидбе какве такве везе одржавао.</p> <p>И ки |
| ој уста и изгурао из мутвака, у коме је до мало час тако важне говоре водио.</p> <p>Неколико да |
| о, то је, да ће сав онај углед, који је до сада имао, пасти у прашину.{S} Једном ваљаном трговц |
| а! — одговори одлучно Јанићије, који је до овога часа стојао пред газдом као на угљевљу.</p> <p |
| анима, а када је осетио глад, отишао је до једне симиџинице и тамо жељно гледао у онај хлеб и с |
| меј не изнесу.</p> <p>Најпосле дошао је до једнога резултата, да би најбољи начин, који би одго |
| ри потпуно невин.</p> <p>— А баш ако је до 4000 гроша — размишљавао је Диша — ја знам како ћу.{ |
| ш није било, а за десет дана, колико је до прстена означено, они могу бити већ и у Влашкој, па |
| ив само му је напомињао све оно, што је до овога часа поднео, тај назив му изгледаше сада као п |
| <p>Зурле су учиниле своје.{S} Од махале до махале и по чаршији пуче глас, да се кира-Атанасија |
| .{S} Па онда, он, који је умео од подне до мрака да седи подавитих ногу на своме ћепенку а да с |
| у томе, што се кира-Думиница, од године до године, све јаче гојила. — А једанаесте године једна |
| никога, не оста му друге него да тркне до тетка-Маце.</p> <p>Кад се Диша у неко доба ноћи раза |
| ећала му каленицу попаре, само да тркне до кир-Ламбринога дућана, те да му каже да јој одмах до |
| пази на радњу и што чешће у дану тркне до куће, те да се кира-Анастасији нађе, ако јој што зат |
| е.</p> <p>Али има нешто што и неодлучне до одлуке доведе.{S} Разуме се да, у таквим приликама, |
| та штета не оста усамљена.{S} Путовање до Београда трајало је много дуже него од Београда.{S} |
| ње шаље по једнога анђела, да нам имање до повратка сачува.{S} Хоћеш ли да те ђаво надвлада и а |
| је требало да са највећом штедњом доспе до Галца.</p> <p>Хаџи-Зосим је био врло услужан, и на р |
| , он би га тако издеветао за све, да се до века сећа, како је нечовечан био наспрам свога шегрт |
| еодољива страха.</p> <p>— Ко зна шта се до сада догодило?{S} Момци су, слуге су то; а где је сл |
| во обузе га свега.{S} И вечера, које се до сад једва дотицао, сад му необично слатко паде.{S} Ј |
| о оном немилостивоме осећају, у који се до грла заглибио.</p> <p>Судбина га је заквачила већ; а |
| оложаја извуче.</p> <p>Но кир-Ламбри се до овога часа не јави баш никаква мисао; или боље рећи, |
| а није знао ни где је Галац, ни како се до њега може доћи, па ни то, с чим ће доћи дотле, он је |
| ти, колики је све пут претурио и што се до сада истрошио, цигло ради једнога детета.</p> <p>— Е |
| Ако је и отерао из собе, зашто да му се до сада не јави, да пита треба ли му што!{S} Је ли он м |
| } Грозничава ватра лизала га је од пете до главе, па се разгоревала у очима, из којих је суктал |
| bSection" /> <p>Сутра дан од раскрснице до раскрснице чуло се добовање општинскога добоша.{S} Г |
| после прошевине, дигао ме је као перце до појаса и шале ради три пута преко собе пренео.</p> < |
| а мало за тим устаде, с муком се довуче до собичка, који служаше за стовариште еспапа, а у исто |
| ма, штуче кроз суседне капиџике и башче до <pb n="18" /> кира-Думинице, да јој јави за новост, |
| , да тој кадаиф једе сас кога је јела и до саг!....</p> <p>Јанићије зинуо на овакав дочек; избе |
| -Анастасија са Дишом измири, а он као и до сада остане и у будуће са Дишом добар пријатељ, то м |
| ће му унети у кућу мир и задовољство и до године, ако Бог да, наследника.</p> <p>Свадба је бил |
| и када би успео да докаже, тешко да би до својих новаца дошао.{S} Турске власти би хаџи-Зосима |
| владаш и да ти анђео радњу води, издржи до краја и постани хаџија.{S} То ти је! — заврши хаџи-З |
| нешто на душу метне, али Јанићије, који до овога часа чињаше све, само да се одбрани од тешке с |
| што му се у руци нашао.</p> <p>— Иде ли до мајстора?</p> <p>Јанићије учини главом да није.</p> |
| ђења.{S} Очи су му севале живље него ли до сада; момци се чисто забезекнуше, кад га угледаше он |
| беже нам погансуз!“</p> <p>А када га ни до вечери не би, мајстор Диша одлучи да достави полициј |
| — јецала је Анастасија. — Не сам га ни до сада гледала, а сад га мрзим како једно куче, како ш |
| <p>— Добро јутро, дете!{S} А где си ти до сада, болан?{S} Е, е, жив био, жив био! — рече Маца, |
| то било, да се овде може човек погађати до миле воље.{S} Ономад је један хаџија откупио од неко |
| о то због овога то због онога трчкарати до тетка-Мацине куће.{S} И тако, мало по мало, он се то |
| ма дигоше, да иду, а удовица их испрати до самога капиџика.{S} Кир-Дума, на поласку, изјави да |
| ене остао је самохран у свету, а живети до века тако без жене и без икакве наде на своје потомс |
| , то је, да, од времена на време, отрчи до куће и обиђе децу.{S} Тамо би преседео по читаве сат |
| ира-Анастасије, чија му је слика у души до ове заклетве нагризала срце, па ипак била тако мила, |
| у, јако проседелу браду, која му је чак до појаса долазила.</p> <p>— Ено га! — рече Маца, која |
| џик, или би Лепосаву чешће одашиљао чак до другога сокачета, да пресретне мајку.</p> <p>— А как |
| амбрином љутином, отрчала је у комшилук до кира-Думинице, да разабере, неће ли кир-Дума знати с |
| гостио своје званице.{S} Отишао је сам до кир-Ламбре, пољубили се и љубазно га позвао на вечер |
| ју, не знам; али, ово ми је све што сам до сада спечалила и сачувала своме детету (и ту тетка М |
| бареш-шамија, дотицао је својим крајем до самога струка.{S} Слика необично примамљива, да се Ј |
| им курјуком, распученим недрима и голим до рамена рукама, све је живље скакутала по соби, па он |
| — рече Диша Лепосави и привуче је руком до себе — Тако!{S} Па деде сада да и мени кажеш оно, шт |
| во лице.{S} Диша упаде у дућан, заручен до грла са неколико кеса леблебија, ратлокума, халве и |
| о онда кира Мани; или да сам их сачувао до повратка газдина, сада ме он не би овако отерао, нег |
| тао да буде онако ведар и безбрижан као до сада!{S} Но он није имао никога свога; а тетка Маца, |
| забринуто се питао, и свакога часа слао до кира-Мане, да сазна је ли кир-Ламбре код куће.</p> < |
| растужен пошао кући, али, када је дошао до свога капиџика, изиђе му на очи кира-Мана са њезиним |
| дочепале.</p> <p>Сад већ, кад је дошао до овога уверења, није имао више нигде излаза.{S} Треба |
| тетка-Мацо, не зови је сада; одох прво до куће, да јој донесем нешто.{S} Па онда већ биће боље |
| јом главом и који је као најдраже благо до данас чувао, носио преко дана за појасом, а када је |
| повишавао обећање, докле га није попео до целога товара; али сва хасна, што је од молепствија |
| а мајку послужи.</p> <p>— Па где си био до сада?</p> <p>Јанићије се смете; желео је да га нико |
| ту страну и са великим успехом долазио до уверења, да је у целој ствари потпуно невин.</p> <p> |
| га, и она истицала, кад год би навратио до тетке Маце, чије је разговоре и савете тако радо слу |
| као за први угао.{S} Ламбре га испратио до обале, и тек када се каик одби низ воду и изгуби иза |
| лак као младић, убрза из куће, оде мало до дућана, тек да се узгред по њему обазре, па за тим к |
| му обе цеванице, само да ме није стало до мога трговачког образа, те да ми брука по чаршији не |
| о, да је кир-Думи и његовима јако стало до тога, да баш он узме кира-Анастасију, те да се тако |
| земље.</p> <p>Лепосава, која је весело до овога часа говорила, сад се од једном уозбиљи и зачу |
| .{S} Међутим, кира-Анастасији није било до чекања, ту је требала једна одлучна мисао која ће у |
| ава, на који би начин могла да оде само до Галца, па да покуша све што може, не би ли га умилос |
| ћи тамо.{S} Уђе у кафану, и остаде тамо до после поноћи.</p> <p>Прва мисао, која му, после свег |
| у себе, ипак не смеде да истерује ствар до краја.{S} Једино што јој је добацио, то је било неко |
| мислио је, силазећи се већ по пети пут до Варош-капије и враћајући се натраг Барјак-џамији.{S} |
| вајући у исто време за сваки случај пут до врата.</p> <p>— Ама лажеш, бре! —Где су Ламбрине дре |
| ров метнуо, а она се у једноме тренутку до темеља у прах сурвала.</p> <p>Готово посрћући и не в |
| ако нагло исцељење од искушења, које му до сада ни пост ни молитва не угуши, било је довољан до |
| сама, што га до овога доба нема; то му до данас није било да толико одоцни.</p> <p>— Шта је то |
| две загрљасте пуначке мишице, које беху до рамена голе.</p> <p>— Добро сте нам досли!...{S} Орс |
| е укопа све, што је допратило покојницу до гроба, вратило се хаџи-Дишиној кући, да над пуним <p |
| рек, уз пјенија свештеника допрати Дишу до Јалије, окадише лађу и пожелеше срећан пут и још сре |
| је пола Београда испратило мајстор-Дишу до лађе, чија су једрила била већ уздигнута <pb n="181" |
| погледа, да све оне стеге, које му душу до мало час сапињаху, попуцаше, и њему стаде тако лако |
| адовољан за све, леже у душеке, а одмах до њега и кира-Анастасија: он да одмах захрче, а она да |
| ћепенака не завише у један ћорсокак баш до Синџир-џамије.{S} На самоме углу, при улазу у ћорсок |
| евала, ћеретала и смејала се; али ипак (до душе ретко) бивало је да јој кроз најживљу шалу и см |
| е успе да с њоме на само говори.</p> <p>До ушију заљубљен и необично куражан, да јој бар овога |
| а му ваља своје обећање одржати.</p> <p>До овога догађаја Јанићије је био само дечак, безбрижан |
| стиш да и од сада долази У кућу.</p> <p>До овога часа кир-Диша се бар колико толико надао; али |
| > <p>— Не знам ни сама, што га до овога доба нема; то му до данас није било да толико одоцни.</ |
| а совром, тетка Маца, која је од некога доба почела да се плаши од могућне напасти, поче да се |
| ћија, да му донесе, па чак је од некога доба у дућану ручавао.</p> <p>Али, Лепосава место да ос |
| > <p>Колико ли је, Боже, година од тога доба?{S} Пуно!{S} Ко ће их набројати!{S} Оног Београда |
| на и споредним сокачићима, где је у ово доба најмање света, стиже пред своју кућу.</p> <p>Али к |
| сти, ја бих њој...</p> <p>У свако друго доба Јанићије би се обрадовао, што ће му мајстор постат |
| о тетка-Маце.</p> <p>Кад се Диша у неко доба ноћи разабрао од бунила, прво лице, које угледа ко |
| ља, као у својој, налази.</p> <p>У неко доба ноћи, када се кира-Думиници почеше очи крпити, при |
| чак и међу Грко-цинцарима, који, у оно доба, беху друштвеноме животу што и со хлебу, и чијим т |
| ша готовине.</p> <p>Добра прилика у оно доба, кад су се капитали рачунали на грошеве; па још ка |
| јаде, Гуша, Нуша, и т. д. била су, у то доба, као градски бедеми чврста имена, која господарише |
| ранама Грке и Цинцаре, на које су, у то доба, мал’ те не као и на Турке мрзели.</p> <p>— Море, |
| таменка оваку сплетку смислила.{S} У то доба њено Канче навршило је већ петнаесту годину, а мај |
| ина Београђана.{S} Повратак хаџија у то доба пропраћан је обично на свечан начин.{S} Кајик, у к |
| ица, коју ономад зачу, а која беше у то доба нова:</p> <quote> <l>„Да ли знаш како се зове она |
| име, прозваше: хаџи-Памук.</p> <p>У то доба је поникла и она крилата реч, тако често изговаран |
| настрешницом чупкаше траву.</p> <p>У то доба, када ће кир-Ламбре, са још неколицином својих при |
| слушао си како се говори: „добра храна, добар пород!“ Зар би твоја жена дошла теби здрава као т |
| Одрастао си код мене, ја сам те упутио, добар си био, веран си ми био, па ето ти радње!{S} Тамо |
| твори и дође.{S} Јанићије је моје дете; добар је и волим га.{S} Али он је још слуга, нема нигде |
| >— Хајде, дете, пољуби мајстора у руку; добар је он, опростиће ти, — рече Маца, кад јој се учин |
| " /> у руку и замолиш да ти опрости.{S} Добар је он, опростиће ти.</p> <p>— Не могу... стид ме. |
| ућа, ели Ламбре неће бити жив!</p> <p>— Добар дан, кир-Ламбре! — зачу за леђима глас, а у исто |
| у се промоли кир-Думина глава.</p> <p>— Добар вече, кир-Диса!</p> <p>Диша се разрогачених очију |
| већ петнаесту годину, а мајстор-Диша је добар газда и човек „тихе нарави“, па, као вели, ако ов |
| е обеси ради ње. — Ох!{S} Ох!{S} Баш је добар!{S} Баш је добро то што не учини! — весело је пев |
| а нека беже од мене!{S} За добро сам ти добар, — мелем сам; ама за зло, да те Бог сачува!{S} С |
| ао и до сада остане и у будуће са Дишом добар пријатељ, то му не остаде друге, него да се пода |
| Дума, као кум, а после тога и као један добар пријатељ како Ламбрин тако и покојника и његове у |
| грађен.{S} Хаџи-Зосим био му је не само добар вођа него и одличан поштовалац, који је на сваком |
| алуп и исповрте на њега; Јанићије се, у добар час, саже, те га калуп прелете и у мало што не по |
| јстор Диша уживао је у староме Београду добар глас, не само међу Србима и Турцима, него чак и м |
| је могаше да Лепосави још неколико речи добаци.</p> <p>— Љутиш ли се?</p> <p>— Зашто?</p> <p>— |
| , када би му она околишно тек по штошта добацила, што би га уверило, да кира-Анастасија ни као |
| је ствар до краја.{S} Једино што јој је добацио, то је било неколико речи, да га не дочека кући |
| влије, а оне, кикоћући, прхнуше у башту добацујући једна другој по коју веселу досетку на рачун |
| ира-Ману, која је тога дана, пред зору, добегла куму и куми, готово у самој кошуљи и сва модра |
| га из пушке убити.{S} Но четвртога дана доби писмо, Ламбре му јавља да је отишао на вилает, у К |
| у жутој шкуртељчици и плавоме фистану, добивала би у лицу неки тужан израз, како то у опште од |
| е који су тек после седам и више година добивали децу: „Ишао у Јерусалим по децу!“</p> <p>Али н |
| требном опсечку сахтијана како се ради, добивао је шамаре за врат или би га мајстор чукао у гла |
| којој је најбоље <pb n="115" /> савете добивао, избегавао.{S} Из куће у дућан и обратно, и то |
| и дућан дошла, да штогод купи, свуда би добијала на поклон по које шећерлеме или други какав сл |
| о их је, као шегрт, од времена на време добијао. — Али ма колико да је то очевидно он сам опажа |
| удбина је ваљда тако хтела, да Јанићије добије ону ћушку и да Диша не сазна за оно, што му Јани |
| адила, а да најбоље залогаје од тога не добије Јанићије.{S} Од оног фаталнога дана па све до <p |
| вера — погана вера; а што се од те вере добије, то је погано.</p> <pb n="56" /> <p>Поткрепљена |
| се осетила; али кад је отишла у буџак, добила је нешто што не би ни налик на Божји благослов.{ |
| ј, свој запис, који је од неког дервиша добила, а који јој је помогао, те ти она тај запис метн |
| ину башту као мана у пустињи; али за то добила је много више с друге стране.{S} Није више морал |
| у толико више, што је прстен тек синоћ добила и што се мајстор Диша с њоме растао чисто тужан |
| затегнутом кожом смршало је нагло, очи добиле грозничави сјај и нестално зверају, а трбух и ле |
| клон што га је за пет година шегртовања добио од свога мајстора) и, као врабац из шаке, шмурну |
| ксик-хаџија врати, па макар никада и не добио деце.{S} Али: човек каже, а Бог располаже.{S} Диш |
| ледању“ и прстену код своје испрошенице добио. — Иде ситно, у колико му то допушташе његова обл |
| ратила од нечастиве силе!{S} Са овим би добио децу, али то би било од нечастивога! — говорио је |
| а ће изгубити, а Ламбру не само да неће добити, него ће ради њега страдати, биће посрамљена, ки |
| штеним силама.{S} Од ове амајлије можеш добити сина, ама сто крстова да метнеш на њега, оно ће |
| лашености неста, а наместо тога очи јој добише некакав дрзак, изазивачки израз.</p> <p>Тај изра |
| дан од раскрснице до раскрснице чуло се добовање општинскога добоша.{S} Грлати добошар Суља раз |
| раскрснице чуло се добовање општинскога добоша.{S} Грлати добошар Суља разглавио вилице и на па |
| pb n="166" /> <p>— Па не ли викаше Суља добошар за теб’ да те с власт фаћају.</p> <p>Јанићија ж |
| добовање општинскога добоша.{S} Грлати добошар Суља разглавио вилице и на памет виче искупљено |
| ог сунчевог зрака, да се на њему сунча, добра му је била и хладна месечина.</p> <p>А Лепосава г |
| рговци доносили робу.</p> <p>То је била добра мисао и ко зна не би ли тај посао испао кир-Думи |
| инила му све угодности, које може једна добра душа да учини сирочету; али јој је вазда на ум па |
| те као оца; а и сам знаш, колико ти је добра учинио, кад ти је отворио очи, те да видиш како т |
| главом.</p> <p>— Штета — рече Диша — и добра ти је ћерка и све, само има једну махну.</p> <p>— |
| х.{S} Ти си <pb n="148" /> друго, ти си добра девојка и бићеш вредна и послушна; ха?</p> <p>— Х |
| прва комшиница мајстор-Дишина, а и као добра познаница кира-Анастасијина, примила се, да у мла |
| , из једно поштовање што си родила тако добра ћерка.</p> <p>— Ти да ћутиш, кира-Мана! — осече с |
| де и пет стотина гроша готовине.</p> <p>Добра прилика у оно доба, кад су се капитали рачунали н |
| Е, мој зете, слушао си како се говори: „добра храна, добар пород!“ Зар би твоја жена дошла теби |
| устане, он поче на широко описивати све добре стране кира-Анастасије, а што је за последак, као |
| нале су ценити и наградити њезин труд и добре услуге.</p> <p>Јанићије се почео мало по мало нав |
| е умеша хаџи-Зосим.</p> <p>— Полако!{S} Добри људи ће се угодити.{S} Ето, ти тражиш сто хиљада, |
| раза песника из Еладе.</p> <p>Прошло је добрих пола сахата, када је фудул-Стаменка ушла у собу |
| пута Јанићије.</p> <p>— Јогуницо!{S} Е, добро, добро; остани ти само овде, а ја ћу га већ сама |
| нићије.</p> <p>— Јогуницо!{S} Е, добро, добро; остани ти само овде, а ја ћу га већ сама молити. |
| цванцика и пружи Маци.</p> <p>— Ево на; добро само те ми се толико затекло у кеси, — рече Диша |
| е путовали!</p> <p>— Боље вас нашао!{S} Добро, фала Богу! — одговори Диша, када му весела жениц |
| ађана и — случају.{S} Ако се пронађе, — добро, не пронађе ли се, — то толико!{S} И зар је он је |
| адости стрча доле.</p> <p>— Стиже ли? — Добро досли!{S} Како сте путовали!</p> <p>— Боље вас на |
| ице, које беху до рамена голе.</p> <p>— Добро сте нам досли!...{S} Орсе! — нуди их домаћица у к |
| ? — запита Маца, кад вечераше.</p> <p>— Добро је, нашао сам.</p> <p>— Зар? — учини Маца изненађ |
| аду полагао, букнуше у пламен.</p> <p>— Добро је, паметно си урадила, Мацо, што си ме одвратила |
| оборио главу и не диже очију.</p> <p>— Добро јутро, дете!{S} А где си ти до сада, болан?{S} Е, |
| гућно да и даље самује, а да ипак очува добро име честите удовице.{S} Знала је она врло добро, |
| — Узми, на! па да купиш пењерлију, и да добро запамтиш овај дан!</p> <p>Јанићију се, после овак |
| Али кира-Анастасија, која је свога мужа добро познавала, није веровала у такву претпоставку.{S} |
| ваким дочеком.</p> <p>— Није за зло; за добро је! — смеје се мајстор Диша и вади иза појаса кес |
| наиђе, па онда нека беже од мене!{S} За добро сам ти добар, — мелем сам; ама за зло, да те Бог |
| бру — ха?!</p> <p>Анастасија је опазила добро, да јој сад не би <pb n="91" /> помогло никакво и |
| , хеј?{S} Девојче је добро; сирото, ама добро — говори Станко пилећи турпијом око ороза једне п |
| е неке наде, да ће се ова ствар ипак на добро свршити, он пожури тетка-Маци.{S} Тетка Маца му ј |
| и дотакнув се руком чела.</p> <p>— Бог добро дао! — одговори Диша, а немаче се са свога места. |
| p> <p>— Не бој се, кир-Дишо, сад је све добро! — одазва се на овај уздах тетка-Маца.</p> <p>— Ј |
| што га кријеш, море, хеј?{S} Девојче је добро; сирото, ама добро — говори Станко пилећи турпијо |
| ча у гвоздењачу сандук, опроба да ли је добро забравио, па онда тури кључ у недра.{S} Лепосава |
| ти, као оцу на храни и науци; све ми је добро код тебе било, али ето, ја те молим да ме отпусти |
| год јој приложи.{S} Осем тога ваљало је добро промозгати, шта би све за толики новац могао наба |
| — Ох!{S} Ох!{S} Баш је добар!{S} Баш је добро то што не учини! — весело је певушила Лепосава, н |
| ојавила сумња, да то што је обећао није добро и да ће газда-Диша и без њега сазнати све: како ј |
| цу доведе к свести.{S} Наредио је да се добро угреју у ватри једне машице, па, када се ове гото |
| ла у Галац и довела мужа кући, пошто се добро намучио и нагладовао.</p> <p>Ни пре Лепосавине см |
| и не избијаш из те куће, а тамо девојче добро, таман за устабашу, па ето, готов разговор.</p> < |
| шкуртељке, ћитајке, платна, па, чак, из добро набијених душека опрану вуну, што им је кира-Мана |
| едном речи она је била: „тетка“, мила и добро дошла свакоме.{S} Али, кира-Анастасија је зебла б |
| /> узвикну Диша весело. — Ово ће бити и добро и Богу угодно.</p> <p>И од 4000 гроша сиђе поклон |
| шта десило.</p> <p>Сутра дан, бунован и добро неиспаван, хаџија је отишао у дућан.{S} На поласк |
| за оно.{S} Јанићију је тада прекипело и добро је одаламио Лепосаву, а она, бранећи се, изгребал |
| то — сад може да се догоди све, и зло и добро.</p> <p>— Како: зло? — запита хаџија очевидно пре |
| погодимо! — одговори мајстор Диша, који добро опази старчеву борбу.{S} Реци, колико тражиш?</p> |
| цама; иначе, мисли, да чапкуна пропусти добро кроз шаке, за оно што му је разбио врата.</p> <p> |
| му наговештаваше све друго само никакво добро не.</p> <p>— Шта си ме звала? — најпосле запита Д |
| ано расположен, као онај који је учинио добро дело, па сада у томе ужива...</p> <p>Повратак кир |
| е честите удовице.{S} Знала је она врло добро, шта су све комшијске жене, па и ове две, за њу и |
| а је хаџија тек сада осећао, како би то добро било, кад би чудотворна хамајлија учинила и сада |
| о кад те тако запита, ти да јој кажеш: „Добро је, шућур Богу!“ — а полако да кажеш: „Со ти у оч |
| ут (као што је то свуда онда био обичај доброга тона) узригну, у знак да је до ситости задовоља |
| оли; јер Јанићије не само да је показао доброга успеха у продаји поверенога му еспапа, него је |
| е изнесе, то би могло нахудити њезиноме доброме гласу.</p> <p>Тетка Маца је то таким одлучним г |
| ао за еснафски барјак, постао је велики добротвор цркве и устабаша свога еснафа.</p> <p>О Лепос |
| приложник храма сего“ постаће и велики добротвор свога народа.</p> <p>— Међер, имаш златну пам |
| достојан једнога устабаше и признатога добротвора, који је и иначе леп углед, што га у грађанс |
| поседише још неко време, да се нахвале доброте и вредноће будуће кира-Дишинице, па се онда диг |
| ема, ма шта чиме би јој могао наградити доброту.{S} Детињска машта његова бацила га је у маштањ |
| стабаша, био је први на ударцу за свако доброчинство: било за поправку које цркве, школе или др |
| зива — смеши се Диша — Ама где да нађем добру девојку?</p> <p>— За то ли се бринеш?{S} Пашајши! |
| о и сви Грко-цинцари, уважавао само као добру муштерију, али никако као равне грчко-цинцарској |
| но волела свога Ламбру, а имала је и ту добру страну, што се није никоме жалила на свога мужа, |
| е већ од ћерке сазнала и саопштила зету добру вест.</p> <p>— Ако буде син, начинићу ти, Мацо, л |
| .{S} Нарочито, када су се жене „на коме добу“ налазиле, она је била неопходна; а оне жене, опет |
| Али има нешто што и неодлучне до одлуке доведе.{S} Разуме се да, у таквим приликама, било случа |
| илула.{S} А за тим предузе да болесницу доведе к свести.{S} Наредио је да се добро угреју у ват |
| е: да је нешто књаз, па да нареди да му доведу тетка-Мацу и мајстор-Дишу, па онда пред целим на |
| Галца.{S} А кира-Мана отишла у Галац и довела мужа кући, пошто се добро намучио и нагладовао.< |
| а је девојка честита и за цело му не би довела у кућу новога Ламбру; млада је, па није имала ка |
| , да је нека друга, много важнија мисао довела Думу њему, па се чак по мало и досећао, да ће се |
| као мало преплашена; када су је у цркви довели пред младожењу и метнули им венчила на главу, њо |
| и да му је рођена сестра, и Јанићија је довело у положај, да је сваки час морао то због овога т |
| се нешто, што је и Јанићија и Лепосаву довело у неко чудно, несхватљиво расположење.{S} Тетка- |
| еоград, није нашао на путу, примио га и довео у Београд и предао газда-Диши на занат.</p> <p>А |
| дао од еснафских пара, уложио у еспап и довео још два шегрта.{S} А њега самога, за ову годину д |
| да имате, колико се ви право заклели! — довикну Дума Диши кад овај изиђе на поље.</p> <p>Али Ди |
| е, а Лепосава нариче, буса се у груди и довикује:{S} Ја сам крива, што се убио; он је мене воле |
| амбриница почела нагло венути и потајно довлачити у кућу неке чињарице, које су јој редовно у њ |
| том опере и своје непријатеље изобличи, доводила га је у некакав чудноват страх.{S} Увиђао је с |
| ивахна појава била пријатна, ипак га је доводила у неку забуну.</p> <p>— Опет је боље да не иде |
| сад...{S} И зар је то лепо, да јој сам доводиш кир-Ламбру у кућу.</p> <pb n="109" /> <p>Мајсто |
| да ни пост ни молитва не угуши, било је довољан доказ о чудотворној моћи свете утвари.</p> <p>— |
| пријатељица; а сама та помисао била је довољна да је грубо запита: „Шта тражиш ти овде?“</p> < |
| а дана, кад Диша, мислећи ваљда да није довољно изразио своје незадовољство, рече, како је хран |
| зла и кући гонила.</p> <p>Зато је био и довољно морално награђен.{S} Хаџи-Зосим био му је не са |
| ине има још девет дана, а то ће му бити довољно времена да је обрлати.</p> <p>Кира-Анастасија о |
| зубима.{S} Инако надраженом сад је било довољно, да сав нагомилани јед окрене противу своје жен |
| ноге, и да се у томе часу не придржа за довратак у дућану, за цело би пао на земљу.{S} Пожурио |
| ед њезиним капиџиком, она је још гдешто довршавала по кући, па се толико око распремања и дотер |
| пред оним сандучетом.{S} Он је баш тада довршавао молитву и из земљане кадионице окађивао ово с |
| ри Јанићије; али Лепосава му не даде да доврши, измахну на њега метлом, а он, пре него што ће г |
| Хоћу.... али...</p> <p>— Није могао да доврши што хтеде рећи, јер га Анастасија, радосно изнен |
| ослободиће пород свој!“</p> <p>Кад Маца доврши ово, диже се са седишта, прекрсти се и скромно с |
| иже руке од свега и тврдо одлучи, да не доврши своје поклоништво, да се, макар као ексик-хаџија |
| а питаш... ти...</p> <p>Мајстор Диша не доврши и изиђе срдито из куће.</p> <p>Тога дана између |
| о тешко... бојим се... устеже Маца и не доврши, јер је нагло одазва она комшика.</p> <p>Диша ст |
| њему и погледа га.{S} Он се збуни и не доврши што хтеде рећи.{S} Изненадило га је, како се за |
| а ме чаршија... поче Анастасија, али не доврши шта је хтела рећи, већ удари у такав хистерични |
| станује кум Дума. —</p> <p>Јанићије већ довршио један посао, па почео да отпасује кајиш с колен |
| еко зида и лагано, као мачка кад вреба, довуче се између дрвета и густога османлука самоме докс |
| зној, а мало за тим устаде, с муком се довуче до собичка, који служаше за стовариште еспапа, а |
| х оде тамо, он се преплашен и клецајући довуче у башту.{S} Јанићије, већ стишан од прве навале, |
| е разабере, где је и шта се то око њега догађа. <pb n="61" /> Заборавио где је, па премислио да |
| ствар, која не разуме шта се то око ње догађа, седео је нем и поражен према Јанићију и обојици |
| а длану, виде шта се све у његовој души догађа.</p> <p>Пошао је кући, али на половини пута заст |
| ако је чула од друге, а уз то је, да би догађај био што потпунији, описивала све појединости ко |
| ша је и на томе ћепенку чуо за јутрошњи догађај.{S} Па ни овде није био у стању да увери никога |
| ио само дечак, безбрижан, весео; а овај догађај и она душевна борба сада га сасвим променише.{S |
| га је тај поглед јако подсетио на онај догађај.</p> <p>И од тога часа Диша занеме као стена.{S |
| stone unit="subSection" /> <p>Лепосавин догађај са Канчетом не оста тајна ни за комшилук ни за |
| је вратио из бербернице, већ чуо за цео догађај, разуме се, сасвим у другој форми.{S} Чуо је ка |
| кроз плач чисто прекорно и исприча цео догађај између ње и Канчета.{S} Само је беше стид да до |
| Ламбру, сачува од пушке Дишине.</p> <p>Догађај овај, који је у самој ствари био искључиво прив |
| на сокак.</p> <p>И за чудо, после овога догађаја кир-Диши као да од једном свану.{S} Неописано |
| своје обећање одржати.</p> <p>До овога догађаја Јанићије је био само дечак, безбрижан, весео; |
| нису пропустили, да га и за најситније догађаје на путу не пропитају.{S} И то је тако ишло, св |
| змишљавати, кад су га све ове сплетке и догађаји толико узнемирили, да му је свака помисао у гл |
| еменат из српске престонице, поче овоме догађају придавати и политички значај.</p> <p>— Одродил |
| поступио.</p> <p>Трећег дана, по овоме догађају, седео је мајстор Диша у своме дућану сам.{S} |
| могао надати ономе, што се, у тај пар, догађало тамо; тетка-Мацин долазак у дућан и онако срди |
| ајстор Диша са нестрпљењем бројао дане, догоди се оно, што му је сву сладост ишчекивања горчино |
| {S} Знаш, ружно је да ти се пре сватова догоди.</p> <p>Шта је после овога било, Лепосава није з |
| вога имена плело.</p> <p>Но трећег дана догоди се случај, који му отвори очи и у потпуној нагот |
| и у страху, да се то баш овога часа не догоди, побеже у дубину баште.</p> <p>Маца не мога да о |
| ово ломљење трајало, да се сутра дан не догоди нешто, што је Јанићијевој одлуци дало снажан пре |
| боље отварао очи, да му се тако што не догоди.</p> <p>Једнога вечера сео мајстор Диша на минде |
| дговори Маца забринуто — сад може да се догоди све, и зло и добро.</p> <p>— Како: зло? — запита |
| лачеш, лудо?{S} Камо среће да се тако и догоди; а она што прича, то јој је криво, завиди што он |
| није било пријатно, да се у њеној кући догоди какав шкандал, <pb n="105" /> те, пре него ли шт |
| /p> <p>— Ама, чули ти шта се оно јутрос догоди.</p> <p>— Шта? — запита радознало мајстор Диша.< |
| страховитија, испињала се нада све.{S} Догодило се ма шта, свршило се ма како, она треба или д |
| а — рече кира-Мани. — Засто плачете?{S} Догодило се, де; човек је, мушко је.{S} Ама он се теби |
| страха.</p> <p>— Ко зна шта се до сада догодило?{S} Момци су, слуге су то; а где је слуга сачу |
| жи што је започела.</p> <p>Једнога дана догодило се нешто, што је и Јанићија и Лепосаву довело |
| сту и радио посао, као да се ништа није догодило.</p> <p>Међутим, код кир-Думе био је читав пор |
| орија светога ексера и како се оно чудо догодило.{S} Та уверења богоугодник показује свакоме.</ |
| плакаше.</p> <p>— Море говори шта се то догодило?! — подвикну најзад Маца, кад виде, како она н |
| ла радо виђена у кућама где се тако што догодило, него је била уважавана и од оних жена чији жи |
| >Страх од онога, што се могло врло лако догодити, не даде јој те ноћи тренути.{S} Обртала се, < |
| ла нешто нејасно, нешто што ће се скоро догодити, али шта, то није могла никако да разабере.</p |
| у ње и Канчета.{S} Само је беше стид да дода још и оно последње, чега ради је и полетела Канчет |
| се по разним комшијским кућама зуцало, додавало или смејало на рачун будућега младожење и млад |
| риш ти ово памук; децу, децу пазариш! — додаде за тим окренувши се Диши.</p> <p>— Ако је и децу |
| итам... срам ме је...</p> <p>— И мене — додаде Лепосава.</p> <pb n="173" /> <p>— Ама, ти си јој |
| о сам здрава...</p> <p>— И млада... и — додаде Јанићије.</p> <p>— Е?! — рече Лепосава и ђаволас |
| вори Диша и уђе у кућу.</p> <p>Јанићије додаде газдарици бошчу, мало стишанији после овако приј |
| рече хаџија, који већ беше на ногама, и додаде нешто по турски.{S} Маца оде, да му отвори, а ха |
| вести, а кир-Диша између кумова двори и додаје час овамо час онамо, што ко нареди.</p> <p>Весељ |
| га, који би им, на суђеноме часу, свећу додржао и паром очи заклопио.</p> </div> <div type="cha |
| е се у шумору лишћа и гугутању кумрија, дође јој лако, мило, као некада, докле још и не мишљаше |
| ојица са Циганима, њега раздрага песма, дође међу ове и тако ударише у пијанку и певање, да се |
| онда кад човек мисли да је најсрећнији, дође нешто, што му сву срећу наопако окрене.{S} И то ба |
| у силу младости у свој својој бујности, дође јој као некада, када се с њиме, било на чешми или |
| врата и викну:</p> <p>— Берићет, зете: дође и друго!</p> <p>— Шта велиш? — запита Диша и забез |
| отерати.</p> <p>И њему се нешто ражали; дође му, да као мало дете зајеца.{S} Грло му се стегло |
| ма ноћи, море, када је на сну не видим; дође, тумара по соби, па онда, онда, кад је ја питам: „ |
| „да није хтео“.</p> <p>— Ја онако...{S} Дође ми мрак... али...</p> <p>— Ниси хтео! — насмеја се |
| а и од кога је често плачући бежала.{S} Дође јој жао, па га поче тако болећиво гледати, као да |
| амо таквоме испоснику дато да за бадава дође до оне светиње, до које ни цар Константин није мог |
| у овоме часу било.</p> <p>Лепосава прва дође свести, образи јој на ново запламтеше, она покри о |
| случајно допринела.{S} На позив суда да дође у Београд, да се суди, она је из Галца одговорила, |
| ногу?</p> <p>— Заригли капиџик; хоће да дође!</p> <p>— Ко?</p> <p>— Кир-Диса!{S} Ето га за ћоше |
| е и стаде му криво што је и помишљао да дође овамо.{S} Он се повуче иза огњишта, па, како је ос |
| p> <pb n="150" /> <p>Све ово што угледа дође Јанићију тако слично са оним даном, кад га спопаде |
| ма чинио, само да до једнога наследника дође, па ништа.{S} Обишли све гатаре; за једанаест годи |
| ало неколико недеља, кад једнога вечера дође Диша кући, уђе у собу и рече Лепосави, да иде у му |
| е у заман: где има много среће, несрећа дође.{S} Четвртога дана устаде Лепосава, али, истрошена |
| а је тако ретко когод могао видети, кад дође и оде из дућана.</p> <p>Сад је кир-Диша био потпун |
| 19061_N4" />.{S} Али при излазу из собе дође му друга мисао, извуче гужву од туда и брзо оде ни |
| ептила на њему.{S} На половини заклетве дође му на ум, како није ни поштено ни лепо то што сада |
| и сваки други, грабио је, да што раније дође на чесму, како би што дуже на <pb n="37" /> њој ос |
| али и стрплењу најверније жене најпосле дође крај.{S} Она је већ почела да размишљава, на који |
| рукавом и оде у мутвак.</p> <p>За њоме дође и Маца и поче је потанко испитивати.{S} Дабоме да |
| тео да седа за совру, докле му калфа не дође, те Маца посла шегрта, да га у чаршији потражи. — |
| ице тако; али, на његову срећу, нико не дође.</p> <p>— Ох, ох, луда глава! ох проклето Бик што |
| врло љутита и поручила му: ако одмах не дође, она ће му сама у дућан доћи.</p> <p>Није се имало |
| стричевој смрти и саветова, да што пре дође, те да прими наслеђе.</p> <p>— Ти да пожуриш; немо |
| Газда!</p> <p>— Шта је? — запита Диша и дође мутваку.</p> <p>— Може ли да се поквари свадба?</p |
| анићије.</p> <p>— Пола године док оде и дође!</p> <p>— Много!</p> <p>— Само здравља, вратиће се |
| им из ове чаршије! — мишљаше Јанићије и дође му тако криво на сама себе: зашто да уради тако, з |
| ленући у капиџик, кад ће да га отвори и дође.{S} Јанићије је моје дете; добар је и волим га.{S} |
| -Анастасија! кира-Анастасија!“</p> <p>И дође јој да заплаче, очи се замаглише; али ко би знао з |
| е учиних русвај; ама срећа моја, што ми дође памет у главу: зашто да робијам због једне ороспиј |
| стасија! кира-Анастасија!“</p> <p>И њој дође тако тужно; седе на миндерлук, обухвати шакама јед |
| мен му удари у образе.</p> <p>Сутра дан дође мајстор Диша у дућан, седе на ћепенак и, када му м |
| да ће се тицати и удовице, те му некако дође тако нелагодно око срца, као ономе, који за леђи о |
| ! — помисли једаред; али у тај исти пар дође му на ум она њезина претња и велики кујнски нож, и |
| чује новости, а већ онда, кад та новост дође до последњега уха, развије се у читаву приповетку. |
| е стегне, па ни да прослови. — Јанићију дође тежак овакав положај, па се усуди да запита.</p> < |
| и првоме своме шегрту, који му под руку дође.</p> <p>Кад се овако нагло нашао на улици, стао је |
| је вазда одлучан и заповедни тон, па му дође сада и сувише изненадно све ово.</p> <p>— Имаш ли |
| ати на част и Ламбру и кира-Ману, па му дође необично тешко, кад помисли каквим ће га очима гле |
| ио на врхунцу радости и узбуђења, те му дође чисто као нека душевна потреба, да бар пред зидови |
| тако убедљиве разлоге кир-Думине, њему дође на ум, да још један покушај изврши, па ако успе, о |
| потврду овога био је он сам.{S} И њему дође тешко, што је на прво потказивање из комшилука пов |
| то захтевање, да јој мајстор Диша одмах дође, протумачио је он сасвим друкчије.{S} Помислио је |
| нога дућана, те да му каже да јој одмах дође.</p> <p>Кир-Ламбре није чекао да га по други пут з |
| ла по авлији, певушила и радила.</p> <p>Дође и време поласку.{S} Уочи овога дана мајстор <pb n= |
| заноћиш?</p> <p>— Неће; казао да сутра дођем по своје ствари, па да идем куд знам.</p> <p>— Сл |
| а! — прекиде га дервиш — До године, кад дођем, ти да ме дочекаш са пешкешом, а ја да ти сада да |
| дравља кира-Анастасија и поручила ти да дођете на једну баклаву и татлије вечерас.</p> <p>— Не |
| ље пред кућу, болест из кућу“.{S} А кад дођеш кући, прво да потражиш зелену жабу, па ту жабу да |
| <p>— Поздравила те моја мајка, да одмах дођеш.</p> <p>— Какву послу имам ја сас твоја мајка?</p |
| јсторе!{S} Тетка-Маца поручила да одмах дођеш... још нема ништа! — изговори Јанићије на душак и |
| м, <pb n="116" /> па да дам.{S} Него ми дођосмо због друго; знате због они пари!</p> <p>— Које |
| — Еле, како сте?{S} По пријателски посо дођосмо.</p> <p>— Уђите! — простења кир-Диша, коме у та |
| о само једно „шише“ вина, па после, кад дођоше двојица са Циганима, њега раздрага песма, дође м |
| анићије, кога је већ произвео за калфу, доживљавао је тако исто једну важну промену.{S} Мајстор |
| ао његовој жељи, да се ништа о овоме не дозна, да се кира-Анастасија са Дишом измири, а он као |
| у земљу пропао.{S} Све што је од других дознала, то је, да је у Галцу са кира-Анастасијом отвор |
| часак остати.</p> <p>Кад је кир-Ламбре дознао за срамоту, коју је начинио Диша, цикнуо је од љ |
| адала.</p> <p>Јанићије је још те вечери дознао, да ће мајстор сутра звати на част и Ламбру и ки |
| ио је Ламбре Диши, када је за ту новост дознао.{S} Каже се: суд; ама кој држи тај суд?{S} Има г |
| осавом кроз коло, вијали једно другога, док тек Лепосава у један час отрча мутваку и прстом поз |
| неколико година, да га остави.{S} Онда, док је Јанићије био још дете и мали калфица, имао је пр |
| >— Море, не дери се ту, лудо цинцарска, док те нисам клепнуо, па да ти кажем ко ти је појео пар |
| шалварица прашину, која се прихватила, док је уз капиџик стојала.</p> <p>А када је Јанићије до |
| лепећете?</p> <p>— Море, одвали човече, док си читав! — узвикну Јанићије, и како му прекипе, от |
| — Била ти, кира-Мана, свога пса везати, док беше овде, а ја да ти га хватам, нећу.</p> <p>— Ама |
| тво, што се једаред и он осветио, ипак, док је говорио ону заклетву, осећао је како га нешто у |
| бре, ћопеку један!{S} Седи и ради тамо, док те нисам овим калупом по лудој глави! — подвикну му |
| радости и у некоме мутноме расположењу, док тек Маца одшкрину врата и викну:</p> <p>— Берићет, |
| слуга, нема нигде ништа; а да га чекаш, док се огазди, хој, хој!{S} То ће да прође и десет годи |
| нда би се нашла у послу око огњишта, па док је он са највећим нестрпљењем бечио од туда очи и и |
| ? — рече Јанићије.</p> <p>— Пола године док оде и дође!</p> <p>— Много!</p> <p>— Само здравља, |
| ве докле их пламен сасвим не обухвати и док се не претворише у сами пепео.</p> <p>— Знала сам ј |
| — Леле, што ћу да јој се наплатим, само док је познам.</p> <p>— Немој, снахо; него кад те тако |
| водицу и у свакој кући задржавана, бар док једну кафу не <pb n="107" /> попије, кир-Диша је ка |
| то се све за њом говорило тако рећи још док се није ни сасушио траг оних суза, што их је за кир |
| хаџи-Зосим покрао; а и када би успео да докаже, тешко да би до својих новаца дошао.{S} Турске в |
| а си ти нежењен.{S} Е, па онда ко ту да докаже, да у томе нема нечега.</p> <p>— Па шта да радим |
| могао посумњати; то му је био очевидни доказ, да је све онако било. — Јер, да није крива, зашт |
| ст ни молитва не угуши, било је довољан доказ о чудотворној моћи свете утвари.</p> <p>— Хеј, да |
| S} Хаџи-Диша није имао у рукама никаква доказа, да га је хаџи-Зосим покрао; а и када би успео д |
| ша не заста на овоме само.</p> <p>Да би доказао, како је у свему раскрстио са грчко-цинцарском |
| мохран потуцао се од немила до недрага, докле га један биволар, који је дотеривао биволице у Бе |
| мрија, дође јој лако, мило, као некада, докле још и не мишљаше, да ће је судбина предати мајсто |
| мало одахне и по своме обичају сачека, докле се не стиша бујица наврелих речи.</p> <p>— Ето, к |
| икада било, да је некоме радња пропала, докле се он на хаџилуку бавио?{S} Деде, размисли! — А т |
| ова, а лађа је све даље и даље клизила, докле се не изгуби за врбацима ниже Кајабурме.{S} Тек о |
| колико да је човек прав, у очима жена, докле се пазе, он је увек кривац.{S} А ове две куме тол |
| чни плач, да му требаше повише времена, докле је како тако умири.</p> <p>— Од суза нема лек, џа |
| стао пред невесту и жене около њих, па, докле чочеци певаху, он је у деф ударао.</p> <p>Од тога |
| и поштовање.</p> <p>Тако је овога часа, докле је кир-Дума говорио, мајстор-Диша размишљавао.{S} |
| а је више увлачила у свој чаробни круг, докле није у мутваку, где му је Лепосава удесила постељ |
| саветовала, да што пре свршава сватове, докле му невеста није „отишла у буџак“.</p> <p>Сад ни к |
| о зида баченим.</p> <p>И сам Бог знаде, докле би ова идила потрајала, да је кир-Дума, устабаша |
| ј торбици, обешеној о дувар, све дотле, докле не би напипао једну аспру (1/3 од паре), па кад ј |
| .</p> <p>И сада наста на ново погађање, докле се најпосле не састадоше на цени од двеста и четр |
| а, и сваке је године повишавао обећање, докле га није попео до целога товара; али сва хасна, шт |
| оз тесне и криве јерусалимске сокачиће, докле у близини Витезде не уђоше у једну малену, таман |
| обеси!</p> <p>Тако је шапутала у себи, докле не одоле сан.{S} Кандилце поче јаче праскати, там |
| тавља дућан на шегртима, но да ту седи, докле год не буде време да се ћепенци затварају.</p> <p |
| аги обичај постајао је све ређи и ређи, докле се сасвим није изгубио у пријатноме расположењу у |
| вола, да нас на хаџилуку искушава, али, докле се ми овде боримо са нечистом силом, дотле он у н |
| згред, и три пута помиришу.</p> <p>Али, докле је хаџија са нестрпљењем гледао, како се споро пр |
| такнута, пала у незнан; муке су имали, докле су је повратили себи, а после је жалила и лелекал |
| </p> <p>— Хајде, хајде, још мало, ћери, докле си код мајке; мужа нећеш дочекивати седећи. —</p> |
| својим облицима почела се ограничавати, докле се није зауставила на оној Лепосавиној изјави, ка |
| у чело, и ту остаде, гледајући за њим, докле није замакао за први угао.{S} Ламбре га испратио |
| а друге него да очекне.</p> <p>Међутим, докле је он чекао пред доксатом и задовољно тамо амо хо |
| ала своје браколомство.</p> <p>Међутим, докле су се са њиме дешавале ове промене, и његов верни |
| им задахом запахњивало.</p> <p>Међутим, докле је кир-Диша овако очајно лутао све даље и даље од |
| их је <pb n="195" /> Спаситељ подносио, докле су му овим двокраким ексером длан пробијали.{S} Е |
| ћа, ђидијо?!</p> <p>Јаукао је и претио, докле га силна мастика, што је у ћор-Ахметовој кафани п |
| а цвеће метала у чашу, где је мирисало, докле га не би заменила другим, свежијим китицама, прек |
| напуњене тестије под лулама преливају, докле се они живо о овоме или ономе разговарају.{S} А р |
| .{S} За „неверне Томе“, који не верују, докле се и прстом не дотакну рана, снабдео се он уверењ |
| ре би, можда, причекао још коју годину, докле удовица потпуно не залечи ране, које јој Бенџина |
| p>Хаџи-Диша није хтео да седа за совру, докле му калфа не дође, те Маца посла шегрта, да га у ч |
| овде нема лопова. — Јуда Искариота!{S} Докле се грлио са мном, кесу ми је одсекао!{S} Пет хиља |
| ће ти?{S} За кога имаш да се китиш?{S} Докле се ја не вратим, не треба ти, а када се будем вра |
| бре је дуго остао код фудул-Стаменке; а докле је он са Анастасијом претресао све начине, како д |
| знам; — одговарао је самоме себи.{S} А докле је тако размишљао и брижно погледао у „бешчедну“ |
| на ону која јој мужа преотела.</p> <p>А докле су њих двоје овде размишљавали, седео је Диша у о |
| за мужа, који јој се враћаше.</p> <p>А докле су они овако разговарали у гомили овога света, ха |
| да разбере о кира-Анастасији.</p> <p>А докле је тетка-Маца обносила водицу и у свакој кући зад |
| ајстор Диша не би могао прећи.</p> <p>А докле се по разним комшијским кућама зуцало, додавало и |
| ере у који ће скочити.{S} И сам Бог зна докле би ово ломљење трајало, да се сутра дан не догоди |
| <p>Тако је радила неколико година, све докле се не свикну на своје удовиштво.{S} А већ после о |
| дало, да од њега неће бити сигурна, све докле се он буде налазио у овој кући.</p> <p>И кир-Ламб |
| арише много живље и много веселије, све докле их не прекиде Канче, која у тај пар уђе, да им ја |
| собу, затвори се и не изиђе из ње, све докле се не разиђоше људи и докле фудул-Стаменка не одм |
| луво, него да свирате!{S} Свирајте, све докле вас могу чути. — Оно... знаш, оно...</p> <p>— Зна |
| говорио је хаџија држећи хартијице, све докле их пламен сасвим не обухвати и док се не претвори |
| а друго, што мужа не треба дирати, све докле сам не увиди докле је забраздио. „Кад му сама дус |
| оразумни, упутише се Зереком право, све докле између густих ћепенака не завише у један ћорсокак |
| Удрите!</p> <p>И не би га оставио, све докле не прескамуче од бола и кукања.{S} После би запов |
| не пропитају.{S} И то је тако ишло, све докле се не помоли месец и докле мујезинова песма са ми |
| се у мутваку нађе и да остане тамо, све докле кир-Ламбра из куће не оде.</p> <p>— Не треба — ве |
| а се завештао да неће венчати децу, све докле на Саборној Цркви звона не пропоје).</p> <p>Прсте |
| отиње, нема сиротиње! — И то говори све докле не пронађе одбачену аспру, узме је међ прсте, отр |
| е све више церекала, те га не пусти све докле се Јанићије не саплете и паде потрбушке насред ду |
| руком, скиде са зида малено дахире, те докле су зурлаши са улице изводили арију: <hi>чочек ава |
| ="186" /> склоно свакоме искушењу.{S} И докле је мајстор Диша забринуто и са чежњом помишљао у |
| из ње, све докле се не разиђоше људи и докле фудул-Стаменка не одмаче од врата.</p> <p>— Ово ћ |
| ко ишло, све докле се не помоли месец и докле мујезинова песма са минарета не огласи вечерњу мо |
| !{S} Дао Бог, брате, дао Бог!“</p> <p>И докле је ове речи по десет и дваест пути понављао, а пр |
| не треба дирати, све докле сам не увиди докле је забраздио. „Кад му сама дуса не иска да се врн |
| ина растрзале и кљувале.</p> <p>Међутим докле се он овако ломио и у нерешљивости својој вртео о |
| вори, да газда није у дућану.</p> <p>Но докле се, тога дана, међу Србима причало, како је Диши |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Докле је Диша код тетка-Маце остао, Јанићије је седео у |
| игурније изиђе из суда оправдан.</p> <p>Докле је он полагао заклетву, стојао је кир-Дума спрам |
| у како ни на њих није заборавио.</p> <p>Докле је жена разређивала поклон, кир-Диша зашао по кућ |
| удовица и уводи гошће у собу. —</p> <p>Докле се ова посета двеју кума вршила, кир-Ламбре и Дум |
| јстори су ревносно вршили овај аманет: „Докле ти не утаманим оно дивље месо, не можеш постати ч |
| је оно отишао, тврдо науман да са собом доконча, он је пун срџбе и очајања лутао тамо амо по гу |
| чи, па, када сазнаде да је ту био крај, докопа покојницу за рамена и поче је трести.</p> <pb n= |
| лико вичеш? — одазва се Маца и изађе на доксат.</p> <p>— Дошао Јанићије!{S} Ево Јанићија! — вик |
| вери кураж.{S} Кад хтеде да се попне на доксат, одакле се ишло у Лепосавину ложницу, њему толик |
| лепо испавао и онако комотан изишао на доксат, узео слатко и воду и запалио чибук, па сада зад |
| здо на више, заједно са османлуком, сав доксат обузело.{S} Кад угледа свога мужа, отури канту и |
| гледа туршију, кира-Анастасија стрча са доксата у мутвак Јанићију.</p> <p>— Ово теби! — рече и |
| p>— Гледај, тетка-Мацо! — викну он и са доксата, на коме су вечерали, изнесе је у башту и поче |
| ешницом.{S} Ћира-Мана је баш силазила с доксата и, кад угледа Јанићија, како јој долази, стушти |
| заклањаху бујне баште и спретне куће са доксатима и многобројним срчали-прозорима.</p> <p>Ишао |
| а је у дубини извиривала бела кућица са доксатом и као смиље жутом надстрешницом.{S} Ћира-Мана |
| једне малене али врло спретне кућице са доксатом и баштом.{S} Ту је живела Маца удовица, или те |
| </p> <p>Међутим, докле је он чекао пред доксатом и задовољно тамо амо ходао, из собе се зачуше |
| е, са широком настрешницом и хладовитим доксатом, дотле је у тој кући ишао живот тихо и мирно, |
| >Кира-Анастасија се у тај час мајала на доксату и залевала цвеће, које је оздо на више, заједно |
| изиђе на поље.</p> <p>Тек кад је био на доксату, он се окрете соби, у којој му жена стојаше с н |
| љства и среће.{S} Он и без допуста пође доксату, али у томе и Маца изиђе, само не више онако ве |
| змеђу дрвета и густога османлука самоме доксату, из кога се одмах у собу улазило.</p> <p>На соб |
| вом! — рече хаџија, који сеђаше на томе доксату и са неким изразом задовољства посматраше ову р |
| S} Један пар ластавица савио је у самом доксату под стрехом гнездо, из кога извириваше неколико |
| том озбиљношћу расклапао један по један докуменат и разређивао по столу, а сваки од њих био је |
| анче, која у тај пар уђе, да им јави за долазак Ламбрин.</p> <p>Фудул-Стаменка истрча на авлију |
| ило је тугаљиво, кад год би помислио на долазак мајсторов.{S} Зашто је он зебао и од чега, није |
| када му је предосећање казивало, да је долазак газда-Дишин ту на прагу, у њему се појавила сум |
| тога целога дана у његовој кући био је долазак као о слави.{S} Хаџи-Диша није могао да се напр |
| номе душевноме расположењу дочекао је и долазак свога мајстора. — Сунце зашло већ, а тамна руме |
| , у тај пар, догађало тамо; тетка-Мацин долазак у дућан и онако срдито захтевање, да јој мајсто |
| , после треће каве, саопштише ради чега долазе.</p> <p>— Јазук, кир-Диса, да остарис брез зена; |
| остане сама без послуге, кад јој гости долазе.</p> <p>Од кир-Дишиног одласка прошло је већ нек |
| упита га Лепосава још с врата.</p> <p>— Долази! — одговори Јанићије и узбуђено тресну писмо о с |
| убњавом гочева, изгледала јој је као да долази од некуд с другог света, па јој се чак учини од |
| ело није било, јер је Ламбре престао да долази и кира-Анастасија га је тако сестрински пазила, |
| на ново клону духом; више није смео да долази кући преко дана.{S} Ручак су му доносили од куће |
| је — одговори Маца равнодушно — а када долази?</p> <p>— Кроз недељу дана — одговори Јанићије, |
| , а кир-Ламбри да допустиш да и од сада долази У кућу.</p> <p>До овога часа кир-Диша се бар кол |
| проси, дабогме; али шта знаш ти!{S} Не долази он за бадава у нашу кућу.{S} И зар би то било ле |
| а није враћао из дућана.</p> <p>— Да не долази већ? — упита га Лепосава још с врата.</p> <p>— Д |
| допушта да се приближите гробу, коме не долази више нико; јер сви они, знани и незнани, који ис |
| е...{S} Ја ћу му кажем да никад више не долази... хоћу да се кајем... у цркву ћу да идем, велик |
| себе,</p> <p>— Па ти му реци да нам не долази у кућу више; зашто ће нам он?</p> <p>— Ви’ш ти њ |
| бивајући се.</p> <p>— Па где је, што не долази?</p> <p>— Он каже: да неће!</p> <p>Маца и Диша з |
| нило, да ће му сваки погодити чега ради долази.</p> <p>Али једнога дана, када је светина одујми |
| p> <p>— То је онај несрећник; сад ли ми долази! — рече хаџија, који већ беше на ногама, и додад |
| оксата и, кад угледа Јанићија, како јој долази, стушти обрве, а из очију само што не севнуше му |
| о јој је криво, завиди што онакав човек долази <pb n="134" /> у нашу кућу, а од њезине три кона |
| ећ трећи пут, како као побожни поклоник долази овамо и свима онима, који су невични били обичај |
| у устабашу а без устабашинице.{S} То им долази некако крње.{S} Хоће да те виде ожењена; а како |
| удовица, не знајући ни сама од куда то долази, ретко које јутро да не нађе у својој авлији уба |
| а је одјурила ножем, па зар да јој опет долази?{S} Стојао је неодлучно неко време и почео ослуш |
| ој тако давно невиђени гост опет у кућу долази.</p> <p>— Е ли она ту? — тихо и задувано запита |
| ма порушених идеала; а ноћу, кад заспи, долазила би му лепа удовица на сан, насмејаних очију, с |
| ростим? — викну Диша.— Никада!</p> <p>— Долазила.{S} Вели: човек чека...</p> <p>— Који човек?</ |
| оседелу браду, која му је чак до појаса долазила.</p> <p>— Ено га! — рече Маца, која се са Лепо |
| и отишао у дућан, рекоше му момци да је долазила тетка-Маца и поручила му, да одмах њезиној кућ |
| однео некуда.{S} Па испричаше, како је долазила кира-Анастасија и у оној собици плакала и моли |
| јно промуца Диша. — Реци ми само, је ли долазила по дреје, реци, тако не гледала очима своје де |
| а је било и сасвим непознатих јој жена, долазиле су, да виде чудо, па, узгред, и три пута помир |
| сина.</p> <p>Какве су му мисли и намере долазиле и то све на један мах у главу, тешко је поброј |
| жагор и певање.{S} Лепосавине другарице долазиле су, као на мобу, да јој помогну у пословима и |
| леб свога мајстора.</p> <p>И тада му је долазило, да не чека, но да погази своје обећање и, као |
| са свих страна <pb n="22" /> и то му је долазило тако пријатно, као од умора задиханоме човеку, |
| га нема, то јој ни на крај памети није долазило.{S} Напротив, њој је било врло пријатно што је |
| р и оно таласање њезиних недара.</p> <p>Долазило му да полуди.{S} Ова три дана не би се могао п |
| Научи ме, де!{S} Ето, ја ћу престати да долазим, па ће временом и свет ућутати.</p> <p>Маца га |
| S} Јанићије је обично увек пре мајстора долазио а Диша опет није никада тако одоцнио као овога |
| а указа.</p> <p>Рано у вече Јанићије је долазио кући, а у први освит одлазио у дућан.{S} Ручак |
| /p> <p>— Ламбру да отераш!{S} То што је долазио, нека!{S} Ама од данас да не пригвири у мајстор |
| Шта више, за она четири дана, кад није долазио, Лепосава је била врло замишљена, па је по десе |
| мисли на ту страну и са великим успехом долазио до уверења, да је у целој ствари потпуно невин. |
| е.</p> <p>— Отишла! — прошапута. — И он долазио... сад шта да се чини?</p> <p>Мислио је испреки |
| >Кира-Анастасија брзо скочи и изнесе из долапа једну антерију, ћурче и чампаре.{S} Кад Ламбре н |
| а све до <pb n="70" /> мајстор-Дишинога доласка, Јанићије је живео као мали султан.</p> <p>Посл |
| мужа, отури канту и пуна радости стрча доле.</p> <p>— Стиже ли? — Добро досли!{S} Како сте пут |
| буђења бректаху, хуктао је и ходао горе доле по соби.</p> <p>— Па сад? — запита преплашено и ст |
| џика, срце му силно залупа а рука клону доле.{S} Мало час га је одјурила ножем, па зар да јој о |
| пустио из загрљаја.{S} Караван се крете долином, а хаџи-Зосим још једном погледа на камилу, у в |
| е са три извора; а кад се будеш враћала дома, никако да се не обазреш за собом, а све до куће д |
| наместо вина пио.{S} Маца је предузела домазлук, неговала она три сирочета, па, прибравши сву |
| и вране растичу!“</p> <p>Али у кућевном домазлуку не би га више познали.{S} Како је у почетку п |
| — Још му неје вакат, него ће сутра моја домакица да ми наниже оште едно килибар-зрно.</p> <p>— |
| <p>— Сутра па да изволите на куде моју домакицу, на еден кадаиф и ратлокум.</p> <p>— Зашто, ки |
| , која беху на гласу.</p> <p>Кир-Дишина домаћа невоља учинила је читав преврат у његовим поглед |
| атку других разговора претресала обично домаћа питања својих ближњих, почело је по мало већ да |
| ко се сврши <hi>први део</hi> ове тужне домаће историје човека, чији су се идеали стопили у јед |
| ошћу пратио приватан, породички живот и домаћи праг чувао као „свјатаја свјатих“ од нечистих но |
| узгред виде, како се одржава кућа, кад домаћин није ту; комшинице и другарице Лепосавине такођ |
| Ламбре!</p> <p>— Кали-мера! — одазва се домаћин — Орсе, изволите кир-Дума, орсе! — и услужно му |
| у тој кући ишао живот тихо и мирно, као домаћин, који је мало час дошао са бурне улице, па се о |
| д црње.{S} То не беше више обична брига домаћина, који се удалио од куће, већ права патња, муче |
| Ено је у соби, спрема се, да пред свога домаћина не изиђе постидна.</p> <p>Диши игра срце од за |
| стиђаше да баци поглед на свога будућег домаћина.</p> <pb n="146" /> <p>— Је ли ти рекла што ма |
| ко светлећи пред собом, опростише се са домаћинима и изиђоше на улицу.</p> <pb n="84" /> <p>— Е |
| није се Бог зна како осећао недостатак домаћинов.{S} Један део домаћинових права пренео је мај |
| ећао недостатак домаћинов.{S} Један део домаћинових права пренео је мајстор Диша на своју пуниц |
| ној цветало је тако, да му је и најбоља домаћинска кућа могла позавидети.</p> <p>Топло и сунчан |
| и жива и здрава и срећу да унесеш твоме домаћину у кућу! — рече Маца и пуна срца пољуби своју ћ |
| ја, у оно време, једном савесном мужу и домаћину стајаху на расположењу.{S} Ретко који дан да к |
| арским и српским; она је била увек пуна домаћих новости, а умела их је тако потпуно и слатко пр |
| м се промолише на свет, расплашили јато домаћих гушчића, који, са својим родитељима, под кутњом |
| ро сте нам досли!...{S} Орсе! — нуди их домаћица у кућу и, смешећи се, прима из њихових <pb n=" |
| а ти кажем какав сам ја и шта тражим од домаћице! — рече Диша и поче јој на дугачко описивати с |
| ребаше да сазна, шта ја тражим од своје домаћице.</p> <p>— Е, ако, ако — одговори Маца и даде м |
| а зар је то лепо да дочекаш старост без домаћице?</p> <p>— Ама, то је истина.{S} Време је, треб |
| ојаса извади стручак босиока и пружи га домаћици.</p> <p>— Сутра па да изволите на куде моју до |
| ма? — виче још с капиџика кира-Думиница домаћици.</p> <p>Кира-Анастасија, која је, баш у то вре |
| говори Ламбре весело и даде знак својој домаћици, да пред госта донесе распаљене наргиле.</p> < |
| p> <p>Обе гошће пољубише се на прагу са домаћицом, а кира-Думиница уштину је још за обрашчић, п |
| ласт надзора, како над кућом тако и над домаћицом, а што се тиче Јанићија, он је био потпуно ув |
| је чезнуо да се на ново окући, да стече домаћицу, која ће му унети у кућу мир и задовољство и д |
| шно крчмио анасонлију, а на своју праву домаћицу и радњу, која је већ у велико почела посртати, |
| и Маца би била најбоља контрола, да му домаћицу од злих очију сачува.</p> <p>Све је то тако, а |
| ћом; бар сад знаш, да ћеш имати честиту домаћицу.</p> <p>И тетка Маца узе мајстор-Дишу за главу |
| по цео сат жагоре, расправљају о каквој домаћој или јавној новости, и са тешким срцем дижу на о |
| Диша мислио, да не може преболети своју домаћу несрећу; мислио је, да од срамоте неће смети на |
| о усана, слуша и осмешкује се на богату домаћу идилу.</p> <p>— Е, е, ти ми много наказива — сме |
| S} Испела се на прсте, уздигла руке, да домаши високу полицу, па се извила леђима, да ти се чин |
| ао псетанце на залогај, који не може да домаши.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Што се д |
| ој кући.{S} И тај страх, што ће у своме дому видети мртваца, задржа га, те, место да одмах оде |
| м.</p> <p>Но, како се у мајстор-Дишином дому извршило чудо, и како је он постао оцем три синчић |
| вих шака и побегла.</p> <p>— Шта чекаш, домуз бре; што не кршиш шија на гробље?{S} Од теб ми цр |
| а га је одлука подржавала и хранила, па донекле и утишавала ону силну навалу, што му дан ноћ ни |
| па било то макар за што.{S} Лепосава је донекле сносила све то, али, кад и њојзи превре, она му |
| > <p>Сузе и преклињање њезино, ма да су донекле утицале на Јанићија, ипак га нису ни мало порем |
| а Бога камењем бацао.{S} Ето и ја тако; донела сам Лепосаву тек у четвртој години.{S} А колико |
| осветио кир-Думи, него му је та освета донела 4000 гроша; а за мале новце, које је дао за есна |
| тина отварала јој је врата сваке куће и донела јој је породички назив: тетка <pb n="29" /> Маца |
| р да знаш, зашто си потегао толики пут; донео си читав берићет у кућу! — утишавала је Маца успл |
| а мужа, да сву срџбу, коју је са сокака донео против кога му драго, искали на њојзи.</p> <p>Лам |
| > <p>Оба шегрта потврдише, да је заиста донео нечије дреје и да их је однео некуда.{S} Па испри |
| итници говори.</p> <p>— Ама Јанићије је донео дреје овде.</p> <p>— А од куда бих ја знала да су |
| фистан и антерија од ћитајке што јој је донео за спомен; подигла је руком у вис, загледала са с |
| то узима по три зрна пшенице.{S} Он је донео собом једну велику светињу: ексер, којим је био п |
| у на рукавима.{S} Кир-Ламбри и кир-Думи донео је два дугачка чибука, поткићена разнобојним мерџ |
| тидљиво она.</p> <p>— Погле, шта сам ти донео.{S} Ходи, ближе!</p> <p>Лепосава маши очима руци |
| > <p>— Ево и ови су видели, када сам их донео у дућан, а после сам их однео код тетка-Маце.{S} |
| Тај, тај, донеси ми га.</p> <p>Лепосава донесе хартијице, хаџија их прихвати са два прста, усек |
| тражили су и обећавали ономе, ко им га донесе, пола царевине.{S} Али ексер се није могао наћи, |
| аде знак својој домаћици, да пред госта донесе распаљене наргиле.</p> <p>— Много, кир-Ламбре, м |
| анима.</p> <p>— Ни врана коска да ми не донесе више у овај пусти Београд! — Ватра да га изгори! |
| ре брате, служиш поштено, а он да ти не донесе поклон ни колико за једну аспру.</p> <p>— Нека, |
| моле, да им из светих места ово или оно донесе.</p> <p>Лепосава је била у трострукоме послу: сп |
| бало, слао је из дућана Јанићија, да му донесе, па чак је од некога доба у дућану ручавао.</p> |
| ца што је слала Лепосаву у дућан, да му донесе по штошта од своје софре као понуду.{S} Кир-Диша |
| дговори Јанићије и оптрчавши целу башту донесе је пред тетка-Мацу и, збуњен, као да је бекријск |
| да запита.</p> <p>— Газда, да ли да ти донесем хладне воде?</p> <p>— На! — простења Диша и иза |
| зови је сада; одох прво до куће, да јој донесем нешто.{S} Па онда већ биће боље...</p> <p>И так |
| ох, како сам уморна!{S} Лепосава, дете, донеси један ратлокум и воде.</p> <p>Кир-Диша само преб |
| ? — запита Лепосава.</p> <p>— Тај, тај, донеси ми га.</p> <p>Лепосава донесе хартијице, хаџија |
| ицу око врата, а дукат на чело; па онда донеси послужење.</p> <p>— Је ли ти се допада? — запита |
| ићије!{S} Тамо, на Јалији; сад ће да га донесу!</p> <p>— Кога да донесу?!{S} Нећу мртваца! — ра |
| ; сад ће да га донесу!</p> <p>— Кога да донесу?!{S} Нећу мртваца! — развика се хаџија као у пом |
| осави, па јој онда све ређао шта ће јој донети, кад буде у бабињама.</p> <p>Али прође и прва и |
| е и трчи из собе у мутвак и обратно, те доноси час кафу час ратлокуме и друге слаткише гостима. |
| бре? — развика се кир-Дума, што га грло доноси, и диже обе шаке и вис.</p> <p>— А шта се то теб |
| ли Цариград, од куда су ондашњи трговци доносили робу.</p> <p>То је била добра мисао и ко зна н |
| долази кући преко дана.{S} Ручак су му доносили од куће шегрти, пре него што ће у вече заклопи |
| дневни пазар редовно је свакога вечера доносио тетка-Маци, која га је затварала у оковану гвоз |
| е била ведра и обасјана, благ поветарац доносио му је шумор баштенскога грања и пријатно расхла |
| иштаху за мамом и татом, који наизменце доношаху хране својој дечици.</p> <p>— Берићет под кров |
| аједно са тим младешчићем у левоме куту доње уснице, постала већ предметом једне песмице на грч |
| једним руменим младешчићем у самом куту доње уснице, и јелечетом, за које сте морали страховати |
| донеси послужење.</p> <p>— Је ли ти се допада? — запита Диша, уживајући у њеној забуни.</p> <p |
| ра-Думиницу и кира-Ману.{S} Јако јој се допао фистан и антерија од ћитајке што јој је донео за |
| меним јутарњим зрацима.{S} Из те даљине допираху му једва гласови мујезина, који оглашаваху вер |
| базре око себе, погледа тамо од куда му допираше весело ћеретање, па кад опази Лепосаву и чу, к |
| спусти низ Зерек, уз пјенија свештеника допрати Дишу до Јалије, окадише лађу и пожелеше срећан |
| ким барјаком; а после укопа све, што је допратило покојницу до гроба, вратило се хаџи-Дишиној к |
| чи му грануше живошћу, кад му са сокака допре раздражена вика кир-Думе и двојице његових пријат |
| томе је и сама кира-Анастасија случајно допринела.{S} На позив суда да дође у Београд, да се су |
| ло три године!</p> <p>— И седум дана! — допуни Ламбре.</p> <p>— Па, па, па! — учини Дума и зани |
| сне од задовољства и среће.{S} Он и без допуста пође доксату, али у томе и Маца изиђе, само не |
| посава на ново паде у бунило, а Маца не допусти више да јој дете пеку усијаним гвожђем, него пр |
| на кир-Думу, што се толико заслепио, те допустио, да се један Србин <pb n="35" /> увлачи у њихо |
| ом, да Јанићија отераш, а кир-Ламбри да допустиш да и од сада долази У кућу.</p> <p>До овога ча |
| ја над старим, запуштеним гробовима, не допушта да се приближите гробу, коме не долази више ник |
| реници, како он никоме у својој кући не допушта, да што противу његове воље и о својој глави ра |
| дила! — подвикну Маца, која није никада допуштала да јој кћи противуречи; Лепосава убриса очи р |
| редусретала отворено и, у колико јој то допушташе нови положај, весело, нежно, управо сестринск |
| нице добио. — Иде ситно, у колико му то допушташе његова облина, избегава да се са познатима са |
| ="153" /> момцима, да без његове воље и допуштења није момак могао располагати својом службом.< |
| ици; она обори главу и са неким изразом досаде и срдње одмахну руком:</p> <p>— Дете!{S} Право к |
| ете? — утаче се кир-Дума. — Ето, ја сам досао као еден пријатељ, да ме научите, те да и ја разб |
| , а како је био самохран, одлучи, да се досели у Београд, те да последње дане живота проведе ко |
| , очекивали, да се сама кира-Анастасија досети, а ова опет редовно је разбијала главу размишљај |
| апомене почињу да се развијају незгодне досетке на рачун мајстор-Дише, кира-Анастасије и Ламбре |
| добацујући једна другој по коју веселу досетку на рачун будућих младенаца.</p> <pb n="25" /> < |
| дговори Станко и поче се смејати својој досетци.</p> <p>Мајстор Диша скочи са ћепенка и збуњен |
| у читању хијероглифа и старих шилтова, досећа се, да је оно кожа њезиног рано изгубљеног супру |
| о довела Думу њему, па се чак по мало и досећао, да ће се тицати и удовице, те му некако дође т |
| до рамена голе.</p> <p>— Добро сте нам досли!...{S} Орсе! — нуди их домаћица у кућу и, смешећи |
| стрча доле.</p> <p>— Стиже ли? — Добро досли!{S} Како сте путовали!</p> <p>— Боље вас нашао!{S |
| ко му је требало да са највећом штедњом доспе до Галца.</p> <p>Хаџи-Зосим је био врло услужан, |
| наследника.</p> <p>— Једно и још једно, доста!{S} Не треба више; нек буде макар једно, син, као |
| pb n="92" /> <p>— На поље из моја кућа; доста сте без ћирија седели у њу, сад нема више! — одго |
| а чекам, хоће ли се сетити да ми плате; доста је што овима бадава вучем читав пртљаг.</p> <p>У |
| а камо ли да их таква судбина снађе!{S} Доста, ако кажем, да је он био налик ономе сиромаху, ко |
| а запрепашћења.</p> <p>— Доста, бре!{S} Доста!{S} Нећеш ваљда свих седам... продера се Диша на |
| шћући од наглога запрепашћења.</p> <p>— Доста, бре!{S} Доста!{S} Нећеш ваљда свих седам... прод |
| амен и поређа Цигане око себе.</p> <p>— Доста!{S} Ево вам бакшиша; а сада да се вратите онима, |
| ожи на дискус, купи пет ока измирне, па доста!</p> <p>— Ама како ћу, кад сам се за толико завет |
| требају ми баш ништа; има мајстор Диша доста, а то ћу цркви, нека је Божје.</p> <p>Са таквим м |
| је у срце!</p> <p>— А деце не је никад доста!{S} То због старос викам.{S} Синови, па ће да те |
| шта за бадава, па ни жена!{S} Ја сам се доста уједао, сад се уједај ти!</p> <p>Кир-Дишина несан |
| ице свега овога, седео је на миндерлуку доста узнемирено, пребацујући то леву преко десне то де |
| до вечери не би, мајстор Диша одлучи да достави полицији о бегунцу, те да га она пронађе.{S} Пр |
| знано куд.{S} Ко о њему што сазна, нека достави власти. — Лични опис има осамнаест година, висо |
| се у сватовима покаже као <pb n="31" /> достојан зет нације у коју се претапао.{S} Кир-Думина ж |
| својим бројаницама.</p> <p>Дочек је био достојан једнога устабаше и признатога добротвора, који |
| да баци нестрпељиве очи на ковчежић.{S} Достојанствен изглед пустињаков, који поред свега нејел |
| рали у гомили овога света, хаџи-Диша је достојанствено стојао код крме и побожно пропуштао изме |
| ак и то урадио, без обзира на устабашко достојанство и оне четрдесет и три године, које су га и |
| села разлеже.</p> <p>А хаџи-Дишу, чију достојну успомену чупамо из заборава, ако ни за шта дру |
| је ствар била очигледна, суд му је и то досудио.{S} Да се ствар што пре оконча, томе је и сама |
| нице са упаљенога крова; и сваке од њих дотакао се, али га је свака и опржила.{S} У дубини узру |
| пркосна претња, као да га чика да је се дотакне, ако сме.</p> <p>— Еле, муж на путу а жена ашик |
| “, који не верују, докле се и прстом не дотакну рана, снабдео се он уверењима и печатима од вла |
| кир-Диса! — рече Дума улазећи у дућан и дотакнув се руком чела.</p> <p>— Бог добро дао! — одгов |
| могао видети.</p> <p>Пре него што ће се дотаћи сандучета, старац изговори кратку молитву и прин |
| е ту стидиш и снебиваш.</p> <p>Лепосава дотаче носом кесицу и помириса.</p> <p>— Још двареда! — |
| и у дућану не буде штете!</p> <p>И када дотаче пољупцем врх светог ексера, осети, како га кроз |
| акар и крвнички, погледа с њоме и да је дотера, бар да му се правда, па макар да га и слаже, ву |
| да дотле, ако има што, по кући спреми и дотера, како би младожења све у реду затекао.</p> <p>О |
| p>— Куда ћеш, зете?</p> <p>— Идем да га дотерам! — викну хаџија раздражено и изиђе на улицу.</p |
| по кући, па се толико око распремања и дотеривања занела, да је потпуно заборавила зашто све о |
| едрага, докле га један биволар, који је дотеривао биволице у Београд, није нашао на путу, прими |
| еко које је слазила модра бареш-шамија, дотицао је својим крајем до самога струка.{S} Слика нео |
| вега.{S} И вечера, које се до сад једва дотицао, сад му необично слатко паде.{S} Јео је тако пр |
| их говори, пођу у одлучну борбу противу дотичне сплетке.{S} Напротив, и сама помисао, да му ваљ |
| гла прочитати и све жеље онога, који је дотични поклон послао.</p> <p>Али сви ти поклоници, пор |
| ле се ми овде боримо са нечистом силом, дотле он у наше радње шаље по једнога анђела, да нам им |
| ком настрешницом и хладовитим доксатом, дотле је у тој кући ишао живот тихо и мирно, као домаћи |
| са просиоцима доћи у прву недељу, те да дотле, ако има што, по кући спреми и дотера, како би мл |
| о једној торбици, обешеној о дувар, све дотле, докле не би напипао једну аспру (1/3 од паре), п |
| њега може доћи, па ни то, с чим ће доћи дотле, он је ипак био науман да то изврши, само ако она |
| је ни чудо, што је, мало по мало, успео дотле, да су га у чаршији сви Грко-цинцари почели убрај |
| беху већ стасале за удају, те се могаху дотле надати, да ће мајстор Диша на њихова врата кад та |
| {S} И тако, заборављајући на све што их дотле устручаваше, уђоше једна за другом у авлију кира- |
| ne unit="subSection" /> <p>Једнога дана дотрча Јанићије кући сав задуван и врло узбуђен.{S} Так |
| му јави, ако што буде.</p> <p>Око подне дотрча Јанићије у дућан, узбуђен и задуван од силног тр |
| стоји и не миче се, она остави судове и дотрча му.</p> <p>— Шта је, море, што си подупро капију |
| од нападача.</p> <p>Неколико пролазника дотрчаше на ову вику; а када Дума опази да више није са |
| ао и газио, да би га и убио, само да не дотрчаше људи, те га од Јанићија отеше.</p> <p>Тетка Ма |
| х је било жена нероткиња, којима су већ дотужали прекори и искосо погледање њихових мужева.</p> |
| Маце.</p> <p>— Море, зете, не брини!{S} Доћи ће ти, видећеш!{S} Нема нигде умешено па обешено; |
| p>— Хајде ти само у мутвак; сад ћу и ја доћи.</p> <p>У мутваку затече Лепосаву, како намешта по |
| поласку, изјави да ће јој са просиоцима доћи у прву недељу, те да дотле, ако има што, по кући с |
| а не иде никуда из куће, јер ће јој она доћи на посело, чим припека мало ублажи.</p> <p>А дан ј |
| >— Да продам, а ко зна у какав ће народ доћи оваква светиња.{S} Можда си ти баш од оних... оних |
| и где је Галац, ни како се до њега може доћи, па ни то, с чим ће доћи дотле, он је ипак био нау |
| е до њега може доћи, па ни то, с чим ће доћи дотле, он је ипак био науман да то изврши, само ак |
| Константин није могао са толиким благом доћи.{S} А испосници никада не лажу.{S} Па онда, он се |
| о одмах не дође, она ће му сама у дућан доћи.</p> <p>Није се имало куда; ићи се мора, а како ће |
| један угледан мајстор у чаршији, могао доћи и на таку мисао, да ноћу ускаче у кућу једне удови |
| Јанићије, сам, без ичије помоћи, могао доћи на овако препредену мисао.{S} Такве мисли не падај |
| да му жена не продужи како је започела, дохвати маказе и својом руком одсече гајтан, о коме је |
| е у собу, она забуна и ватра на ново га дохвати; он брзо седе на миндерлук, завали се на узглав |
| егдан.{S} Руку, којом је потегао, да је дохвати, трже као опарен, кад угледа како и нож и очи к |
| пезевенк, куче, бре!? — подвикну Диша и дохвати једну летву, да одалами непослушна шегрта.</p> |
| — подвикну му мајстор претећим гласом и дохвати руком за један дрвени калуп.</p> <p>Јанићије се |
| аквачила већ; а кога судба једаред само дохвати у своје незграпне шаке и почне да га меси, тај |
| мех девојачких грла из баште, као да му дохвати усклик и разнесе на све стране.{S} Бар њему се |
| кога се о сватовима онако рђаво провео, дохватила га сада, па га чисто гура напред кроз тесну и |
| тајао дужан; толико пута изненада би је дохватио шаком, те је она често више од њега примала, н |
| да ћу сада?{S} Коме? — јецао је, кад се дохватио оне простране равнице на Дунаву.</p> <p>Но та |
| опао страх од учињенога греха, он би се дохватио тога правца, окретао своје мисли на ту страну |
| то је руком нешто отискивао од себе.{S} Доцније тек, кад се освестио, причао је, како је, у оно |
| к) прво у служби београдскога везира, а доцније га узе Господар Милош у своју службу, да носи п |
| да плаче за мужа.</p> <p>Неколико дана доцније изгуби се и кира-Анастасија.{S} Много доцније у |
| е изгуби се и кира-Анастасија.{S} Много доцније уверио се кир-Дума, да га је Ламбре обмануо и д |
| е сметало комшилуку ни најмање, да мало доцније, из оног ранијег снебивања и потајног осмешкива |
| газдиним хлебом гутао и чувао их, да их доцније он, кад буде произведен за калфу, са богатим ин |
| аг!....</p> <p>Јанићије зинуо на овакав дочек; избечио очи, па како је обема рукама пружио саха |
| о по зрно на својим бројаницама.</p> <p>Дочек је био достојан једнога устабаше и признатога доб |
| еха гласом.</p> <p>Фудул-Стаменка једва дочека овај звонки смех и сада разговори ударише много |
| ајурили.</p> <p>Напротив, тетка-Маца га дочека као и обично и смешећи се:</p> <p>— А где си ти |
| цио, то је било неколико речи, да га не дочека кући, ако принова не буде жива.</p> <p>Цео тај д |
| > <p>Поткрепљена тако снажним разлогом, дочекала је кир-Дишу на ручак, тврдо уверена, да ће га |
| мало час онако радосна, као да је једва дочекала, што јој се муж вратио, а сада тако презриво.< |
| руку својој мајсторици.{S} Лепосава је дочекала „чираке“ као права устабашиница, али, кад се с |
| </p> <p>Кад се вратио, тетка Маца га је дочекала на капиџику.</p> <p>— Камо Лепосава? — запита |
| то није срећан човек?</p> <p>Маца га је дочекала сама у својој соби.{S} Лепосаву је опазио у ав |
| аменки, која је с највећим задовољством дочекала кир-Ламбру, ипак није било пријатно, да се у њ |
| е са златном огрлицом и дукатом на челу дочекала, изнела пред њих свакојаке посластице, па се с |
| ија отеше.</p> <p>Тетка Маца и Лепосава дочекали су заједно са Дишом Јанићија и обасули га свим |
| Па кад би то све било, да ли би он то и дочекао?{S} А код овога мајстора његово произвођење бил |
| аквоме несносноме душевноме расположењу дочекао је и долазак свога мајстора. — Сунце зашло већ, |
| је со стрекја; и у здравје и весеље да дочекате дечица, па како пилињи око кокошка да пијучу у |
| де.{S} Ко зна како ће <pb n="141" /> га дочекати и шта ће му све рећи, што јој је дете на глас |
| гледаше <pb n="101" /> неће је моћи жив дочекати.{S} Очи су му севале грозничаво и чисто набрек |
| зуверити.</p> <p>— Па зар је то лепо да дочекаш старост без домаћице?</p> <p>— Ама, то је истин |
| дервиш — До године, кад дођем, ти да ме дочекаш са пешкешом, а ја да ти сада дам четири записа. |
| г ће дати, па ћу се вратити, а ти да ме дочекаш како приличи једној хаџики: чесна и поштена!{S} |
| од би започео да се правда, свуда су га дочекивали сумњивим осмехом или тако чиме, што га је ув |
| тај дан мајстор-Дишу су то овде то онде дочекивали сличним питањима, и где год би започео да се |
| шије, које је толико година с презрењем дочекивао и увек држао у пристојној даљини од себе, сад |
| о, ћери, докле си код мајке; мужа нећеш дочекивати седећи. —</p> <p>Тога дана мајстор Диша је у |
| азда? — зацвили дечак, изненађен оваким дочеком.</p> <p>— Није за зло; за добро је! — смеје се |
| Анастасија радосно и без икакве стрепње дочекује свога супруга.</p> <p>Кира-Анастасија одреши б |
| ина, примила се, да у младожењиној кући дочекује госте.{S} Диша није имао никога свога, те му ј |
| рцу, протрча поред њега једноме буџаку, дочепа кухињски нож, којим је мало час рибу порила, и с |
| ећи приближио ћепенку мајсторовом, овај дочепа ненадно калуп и исповрте на њега; Јанићије се, у |
| вечних мука, које би га на ономе свету дочепале.</p> <p>Сад већ, кад је дошао до овога уверења |
| ће полиција!</p> <p>Али, у исто време, дошану му друга мисао: зашто полиција?{S} Боље да одеш |
| чало, како је Диши још јутрос нека жена дошанула нешто, те он као махнит одјурио у удовичину ку |
| ло, кир-Ламбре је, дубоко после поноћи, дошао кући пијан као земља, и чим је натрапао на своју |
| оме је Јован Крститељ Спаситеља крстио, дошао је један пустињак, прави богоугодник, за кога се |
| предаде му.</p> <p>— Узми и хаирли!{S} Дошао си без деце, враћаш се с децом!</p> <p>— Боже дај |
| а је дошао са мном, јесте хаџи-Диша.{S} Дошао је из срб-вилајета, хеј, тамо, преко мора на сто |
| зва се Маца и изађе на доксат.</p> <p>— Дошао Јанићије!{S} Ево Јанићија! — викну Лепосава весел |
| да докаже, тешко да би до својих новаца дошао.{S} Турске власти би хаџи-Зосима бациле у апсу, а |
| рва помисао била је, да је мајстор Диша дошао, да се разрачуна с њим, и он сав претрну, скочи н |
| а од неприлика, кир-Диша је још једаред дошао кући, па, кад се уверио да је капија затворена, о |
| ском језику. — Овај, што га видиш да је дошао са мном, јесте хаџи-Диша.{S} Дошао је из срб-вила |
| онако растужен пошао кући, али, када је дошао до свога капиџика, изиђе му на очи кира-Мана са њ |
| полицију њега, да се протера од куда је дошао — одговори кир-Дума.{S} И Ламбре такође беше тога |
| земљу.{S} Пожурио је кући, али, кад је дошао пред капиџик и чуо оно нарицање, застаде за некол |
| свету дочепале.</p> <p>Сад већ, кад је дошао до овога уверења, није имао више нигде излаза.{S} |
| ри, кад спази матер. — Ево, Јанићије је дошао, ама не знам шта му је.</p> <p>— Бог с тобом, дет |
| хаџијске браде.</p> <p>— Знаш ли ко је дошао? — запита је још са сокака.</p> <p>— Ко, море?</p |
| редство. — Неколико недеља већ, како је дошао из Меке неки постарији дервиш и настанио се у Дер |
| мајстор Диша, још збуњенији него што је дошао, изиђе из оне куће и од оне жене, за којом је тол |
| човека у антерији од ћитајке, који није дошао у цркву, да се помоли за покој душе кир-Бенџине и |
| иџик стојала.</p> <p>А када је Јанићије дошао, она га је осетила инстиктивно и у грудима јој та |
| ти са чега јој је муж овакав из чаршије дошао?</p> <p>Завири у мутвак, али, кад је ни тамо не н |
| моту на смеј не изнесу.</p> <p>Најпосле дошао је до једнога резултата, да би најбољи начин, кој |
| азлога не само у томе, што је њезин муж дошао срећно с пута као богат наследник, и што је кир-Л |
| жавала, како ти се радовала, кад год би дошао, па сад одједаред да је под таквом срамотом остав |
| погана земља, <pb n="197" /> из које си дошао, да ми у браду поганиш?{S} Јесам ли ја Френк, шта |
| и мирно, као домаћин, који је мало час дошао са бурне улице, па се овде раскомотио, лепо испав |
| подићи углед у цркви.</p> <p>Овај савет дошао је таман како ваља.{S} До тога времена сви су есн |
| д мутвака.</p> <p>— Сад ћу је звати.{S} Дошла јој другарица, па плету иза мутвака.</p> <p>— Нек |
| храна, добар пород!“ Зар би твоја жена дошла теби здрава као тресак, да мој покојник, Бог да г |
| кажем! — одговори Лепосава, па како је дошла ближе Јанићију, ухвати крај од кајиша, који му је |
| ло.</p> <pb n="82" /> <p>Кира-Мана није дошла; обећала је и она, али је у вече изненада заболи |
| многе користи; јер у који год би дућан дошла, да штогод купи, свуда би добијала на поклон по к |
| ли.{S} Али ова новост тако је изненадно дошла; а то се све њега лично тицало, те баш и да није |
| речи она је била: „тетка“, мила и добро дошла свакоме.{S} Али, кира-Анастасија је зебла баш од |
| несхватљиво расположење.{S} Тетка-Маци дошле на посело неке жене, а Јанићије у мутваку туца ка |
| Section" /> <p>Кад су кир-Ламбре и Дума дошли кира-Анастасији, пријатно се изненадише, кад на м |
| раз двомислен и тајанствен; лице јој је дошло запрепашћено.{S} Она се од чуда само прекрсти и п |
| аки покрет свога мајстора.{S} Па и њему дошло мило, кад виде како му газда певуши једну грчку п |
| ЖИВОТА СТАРОГ БЕОГРАДА</p> <p>ОД</p> <p>ДРАГ.{S} Ј. ИЛИЈЋА</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>НОВА ШТАМПАРИЈ |
| коју је са сокака донео против кога му драго, искали на њојзи.</p> <p>Ламбре је дуго праскао и |
| авао, да од своје стране даде каквог му драго објашњења, избегавао је чак и прве комшије, само |
| авлије ни из куће ни гласа ни каквог му драго шума, осем онога шандуда, чије се густо грање над |
| што се може видети на мишицама какве му драго лепотице, он би, зацело, узвикнуо од силна задово |
| едва успеле, да је сачувају од какве му драго несреће.</p> <p>На срећу ову наглу жалост брзо је |
| мајлију која чува од урока или какве му драго несреће, да је свети човек морао узети у помоћ јо |
| љева обично помишља.</p> <p>Али како му драго, тек све ово ускорило је, да се овај разговор пов |
| ад је болови стигоше.</p> <p>Но како му драго, хаџија је био приморан, да поднесе и овај ударац |
| опече и њезина супруга.</p> <p>Како му драго, тек обе куме прихватише ово као свршену ствар и, |
| лепо грло, па када би запевала какву му драго песму а другарице јој прихватиле, ретко да би ко |
| јом женидбом.{S} Могао је узети коју му драго Српкињу, али то би био онакав исти грех према буд |
| лепо случају, нека га носи куда је њему драго, нека га ваља на својим таласима, као што речна б |
| оно о сватовима.{S} Јанићије је све то драговољно изводио и био је увек задовољан, кад год би |
| чније фигуре чочечке игре, која је тако дражесно пристајала свежини и младости удовичине фигуре |
| ладост, набрекла свежином, која пркосно дражи, бацала га је у неку непријатну забуну, као човек |
| д ћепенка и хлебова, чији је мирис тако дражио његов изгладнели стомак.</p> <p>— А да сам оне Л |
| и у кући заведе што већу штедњу и да на драмове одмерава шта ће се и колико ће се данас појести |
| ретећим гласом и дохвати руком за један дрвени калуп.</p> <p>Јанићије се скљуси за пањ и горко |
| му се ороси знојем што га проби.{S} Као дрвени стуб стоји и ни једним делом тела не миче, већ г |
| <pb n="187" /> <p>— Не беше ми згодног дрвета — одговори Јанићије; али Лепосава му не даде да |
| , као мачка кад вреба, довуче се између дрвета и густога османлука самоме доксату, из кога се о |
| е софре поставе у башти под оним густим дрвећем, које не да сунцу на земљу.{S} Кира-Мана, кума- |
| елена, кад су узели из Јерусалима часно дрво, тражили су и обећавали ономе, ко им га донесе, по |
| и језиком на коме је Периклес усхићавао древну Јеладу, он је тек онда окретао српски, али тако, |
| леда је у очи.</p> <pb n="68" /> <p>— А дреје?...{S} Што си их однео на кира-Ману?</p> <p>— Нис |
| та потврдише, да је заиста донео нечије дреје и да их је однео некуда.{S} Па испричаше, како је |
| тора.</p> <p>— Ако ме је и отерао, моје дреје мора ми дати; неће ваљда бити тако бездушан, да м |
| стомак.</p> <p>— А да сам оне Ламбрине дреје предао онда кира Мани; или да сам их сачувао до п |
| > <p>— Ама лажеш, бре! —Где су Ламбрине дреје?{S} Од куда Ламбре ту?</p> <p>— Ево и ови су виде |
| тетка Маца пажљиво.</p> <p>— Па... оне дреје...{S} Ламбрине...</p> <p>И код овога имена запе м |
| у срамота него на твоју.{S} Имао си бре дреје у својим рукама, па што јој рече, где си их сакри |
| а се обучем.</p> <p>— Однео... све... и дреје.. и... јецала је Анастасија.</p> <p>— Шта велиш?! |
| Брат да ми будеш, Јанићије... врати ми дреје...</p> <pb n="67" /> <p>— Не могу, нису код мене! |
| {S} Ламбре, а ја нити сам га видела, ни дреје познајем.</p> <p>— Па то... она је једна... једна |
| p>— Ама шта ћеш од мене?</p> <p>— Врати дреје...{S} Ја ћу му кажем да никад више не долази... х |
| плакала и молила Јанићија да јој врати дреје.{S} Јанићије им није казао чије су дреје; али леп |
| ја сам се онда сажалио, па сам јој дао дреје.</p> <p>— Бре, децо, чусте ли шта лаже?</p> <p>Об |
| говори.</p> <p>— Ама Јанићије је донео дреје овде.</p> <p>— А од куда бих ја знала да су то ба |
| а га потплатим, да ћути.{S} Дај ми само дреје да се обучем.</p> <p>— Однео... све... и дреје.. |
| — викну Ламбре. — Не ли имаш кир-Дишино дреје?</p> <p>Кира-Анастасија брзо скочи и изнесе из до |
| Диша. — Реци ми само, је ли долазила по дреје, реци, тако не гледала очима своје дете!</p> <p>— |
| реје.{S} Јанићије им није казао чије су дреје; али лепо су чули како је плакала и молила га и р |
| p>— А од куда бих ја знала да су то баш дреје кир-Ламбрине?{S} Што да бедим човека?</p> <p>— А |
| подвикну Анастасија.</p> <p>— Кучко! — дрекну Диша. — Ја искам да ми даш дете у кућу, а ти, ме |
| p>— Шта си се забленула, бре, овамо!? — дрекну мајстор Диша, кад опази како девојче извирује; д |
| р-Ламбру прођоше жмарци и у мало што не дрекну.{S} Учинило му се, да га је за руку ухватио кир- |
| бројанице са педесет и четири зрна, као дренак дугуљаста и крупна ћилибара.</p> <p>Иза појаса и |
| аред месечно, када би се кренула, да из државног „казначејства“ прими десет цванцика пензије, њ |
| и; грчко-цинцарска чаршија, у то време, држала се сложно и, где год су њезине устабаше прегле, |
| рно у једну гвоздењачу, од које је кључ држала тетка Маца о своме врату.{S} Кад је хаџија прегл |
| елагодно; оно незнано што га је једнако држало у некој запетости и недоумици, појачавало се све |
| га није погодио, одлучио је Јанићијево држање.{S} Он онако узбуђен и псујући <pb n="77" /> и т |
| кир-Дума, коме се овако мајстор-Дишино држање учини сумњиво.</p> <p>Али мајстор Диша не чу ово |
| е дало прилике, он је, својим примерним држањем, успевао да покаже, колико је културно одмакао |
| ом, помагао Маци у свему око болеснице, држао је по читав сат њезину врелу руку у својој руци и |
| ућана, сурово најурили.{S} И он се тога држао као стене.{S} Прва два просјака, који би му навра |
| задрхта рука, коју је Јанићије у својој држао; она отвори очи, погледа Јанићија и осмехну се на |
| ико година с презрењем дочекивао и увек држао у пристојној даљини од себе, сад су му се злурадо |
| ала све појединости које су, како је ко држао страну коме, бацале у тамну сенку час Дишу а час |
| због гојазног трбуха, који се спокојно држао на кратким, као ступе дебелим и чврстим ногама.{S |
| м Мацином.{S} А тако се најзад и морало држати, пошто је мајстор Диша дан из дан одлазио на каф |
| омуклости; а и кир-Диша, кога четворица држаху за руке, покуша да се отме; па, кад осети да му |
| их двоје кришом измењали, још га и сада држаше у неком заносу, те је ишао као по сну.{S} Све му |
| ни знао да је она рука, која му чврсто држаше шаку, већ умрла.{S} Тек кад Маца закука, он прес |
| већа узбуна.{S} Срби, познаници Дишини, држе страну своме Србину и бране га, а Грци, пуни једа, |
| могло.</p> <p>— Шта? — запита Јанићије, држећи је за руку и хладећи јој чело и зажарене образе. |
| почупа! — пискала је фудул-Стаменка и, држећи <pb n="140" /> се једнако капиџика, трешаше му п |
| ило од нечастивога! — говорио је хаџија држећи хартијице, све докле их пламен сасвим не обухват |
| једну ногу преко прага, тако још стоји држећи руком за кваку.</p> <p>— Еле, како сте?{S} По пр |
| што страшно десило, па се чисто смрзао, држи прстен у руци, премеће га и загледа и очекује, нећ |
| ичку бошчу, коју му је пружио.</p> <p>— Држи ово, па хајде кући!</p> <p>Јанићије се поврати од |
| ом на глави, како чучи и предњим шапама држи кожу од неке друге лисице.{S} По оним крупним, зел |
| о.{S} Према њему чучнула некаква жена и држи на крилу болесно дете.</p> <p>— Тако да радиш, сна |
| новост дознао.{S} Каже се: суд; ама кој држи тај суд?{S} Има ги који не су ни род, ни коска од |
| ша му, шта више, посаветова, нека се он држи само њега <pb n="168" /> и чест му чува, а он ће з |
| чинило, као да га још нека веза чврсто држи за ону, коју је тако брзо напустио.{S} Сад ће кир- |
| маши очима горе, а то није удовица, већ држи кир-Ламбру за ногу.</p> <p>Сан као сваки сан; али |
| т година.{S} Па зар да те толико у кући држим!</p> <p>Тешко је било Лепосави слушајући материна |
| , а наместо тога очи јој добише некакав дрзак, изазивачки израз.</p> <p>Тај израз не измаче кир |
| м мајстор Диша, како га Јанићије зове и дрмуса из све снаге; али он се не мога одазвати.{S} Сам |
| но на очи! — дерао се Ламбре и бесно је дрмусао за оба рамена.</p> <p>А када се кира-Мана истрж |
| огућ.</p> <p>— Роспија!{S} Уби ми душу; дроб ми ишчупа! — застења Диша саломљен и клонуо под те |
| о си подупро капију? — рече му весело и дрпну га за рукав.</p> <p>Али Јанићију се стегло грло о |
| тасија и утаче се у очи своме мужу тако дрско и изазивачки, да се овај чисто забезекнуо пред ти |
| ти.{S} Дабоме да се и она ишчуђавала на дрскост „оне девојчуре“, али ипак све се сводило на то, |
| xml:id="SRP19061_C2"> <head> <hi>ГЛАВА ДРУГА</hi> </head> <p>Тако се сврши <hi>први део</hi> о |
| и чија је молитва најзад успела, да га друга жена, на седам година по венчању, обрадује тројка |
| артиру мајстор Диша је имао још једнога друга, сапутника, који му је био вођа по Јерусалиму.{S} |
| ир-Ламбре је предосећао већ, да је нека друга, много важнија мисао довела Думу њему, па се чак |
| е у бабињама.</p> <p>Али прође и прва и друга па и трећа година, а мајстор Диша оста без наслед |
| њој крчми по мало анасонлију, јамајку и друга пића, која беху на гласу.</p> <p>Кир-Дишина домаћ |
| , свети човече; желим децу, ама ето већ друга година, а она и не мисли!</p> <p>— Пеки, пеки, не |
| " />.{S} Али при излазу из собе дође му друга мисао, извуче гужву од туда и брзо оде низ чаршиј |
| ја!</p> <p>Али, у исто време, дошану му друга мисао: зашто полиција?{S} Боље да одеш прво Ламбр |
| љу учинио.</p> <p>Но и ту мисао потисну друга, а ову трећа и тако редом, те на тај начин, порем |
| скао од бола, али, да ли Канче или њена другарица, то није знала.</p> <p>Неколико жена, које ис |
| </p> <p>— Сад ћу је звати.{S} Дошла јој другарица, па плету иза мутвака.</p> <p>— Нека тетка-Ма |
| а и обележена, па је тако и урадила.{S} Другарице Лепосавине сјатише се, да јој честитају, а Ле |
| када би запевала какву му драго песму а другарице јој прихватиле, ретко да би ко прошао улицом, |
| девојачки жагор и певање.{S} Лепосавине другарице долазиле су, као на мобу, да јој помогну у по |
| у шербета, који се грејао за Лепосавине другарице.</p> <p>Али то „дете“ у овоме часу шкрипну зу |
| /l> </quote> <p>То су певале Лепосавине другарице; јер тетка Маца не беше од оних жена које окл |
| кућа, кад домаћин није ту; комшинице и другарице Лепосавине такође су је обилазиле често; а та |
| пред носом зетовљевим.{S} Диши не оста друге него да очекне.</p> <p>Међутим, докле је он чекао |
| p> <p>Разуме се да мајстор Диши не оста друге, него да још чека и да се — нада.{S} Али подгреја |
| свака жена причала је, како је чула од друге, а уз то је, да би догађај био што потпунији, опи |
| а Дишом добар пријатељ, то му не остаде друге, него да се пода небројеним уздасима и да почешће |
| /p> <p>— А ти знаш нешто? — запиташе је друге и радознало погледаше у њу.</p> <p>— Па, ето, тет |
| да ствар заташка, виде да му не остаје друге, него да од мирбе дигне руке и да употреби све шт |
| чучи и предњим шапама држи кожу од неке друге лисице.{S} По оним крупним, зеленим сузама што ка |
| тно, те доноси час кафу час ратлокуме и друге слаткише гостима.</p> <p>Најзад се проводаџије са |
| било за поправку које цркве, школе или друге културне установе, — но мајстор-Диши није ништа с |
| а на чисто; али, тамо овамо, не оста им друге, него да свој историјски понос национални ипак ум |
| а ће сутра дан постати испрошеница а до друге недеље и кира-Дишиница.{S} Али кад бубањ тресну и |
| еста не миче.{S} Није му дакле остајало друге, већ да се преда слепо случају, нека га носи куда |
| стињи; али за то добила је много више с друге стране.{S} Није више морала живети онако повучено |
| ред свога видарског позива, била је и с друге стране међу београђанкама мио гост.{S} Зато што ј |
| аснити и оне загонетне стихове на гробу друге му жене, где вели, да тај „памјатник“ подиже свој |
| ако на улици не беше никога, не оста му друге него да тркне до тетка-Маце.</p> <p>Кад се Диша у |
| нала је да један „старатељ“, тако рећи, други отац, не може ни помишљати и на такве ешеклуке, н |
| иш на њојзина недра, ама под само грло; други пут, овај запис на чело; трећи пут, овај запис на |
| екао: „Бог да је прости!{S} Један пре а други после, тек, сви ћемо тамо!“ — и тако утешен сишао |
| е насумце, залазећи час за један час за други угао тесних улица, претрпаних као и увек разним с |
| чео спуштати ћепенак, кад у дућан утрча други шегрт, који се мајао на пољу.</p> <p>— Ето газде! |
| излије своје нерасположење, он пронађе други.{S} Престао је да јој говори; по десет дана не би |
| е да их разваде.</p> <p>Али ово постиже други резултат.{S} Обојица се у томе часу чисто преобра |
| а!{S} А од судбине нико се не оте.{S} И други су патили, па опет нису помрли од глади.</p> <p>Д |
| — рече Диша.</p> <p>Лепосава помириса и други и трећи пут.</p> <p>— И од тога ћу?... запита она |
| адио, као да си ми био брат.{S} И ко би други смео да тако уради?{S} Ја ето нисам никоме одала? |
| Нема сумње, да би кир-Диша, као и многи други, ово питање извео одлучно и без дугога размишљања |
| амајали.</p> <p>И Јанићије, као и сваки други, грабио је, да што раније дође на чесму, како би |
| обијала на поклон по које шећерлеме или други какав слаткиш.</p> <p>А тетка Маца, поред свога в |
| асу наиђе. — Јанићије није чекао и онај други калуп, што се у мајсторовој руци обрете, већ наже |
| ва образ од њихових очију.</p> <p>— Кој други него младожења!</p> <p>— Какав младожења?{S} Ич с |
| гласак, који овој речи придаваше сасвим други значај, даде му снаге да проговори.</p> <p>— Онај |
| .</p> <p>Кир-Ламбре није чекао да га по други пут зове, отишао је и тамо затекао Анастасију у т |
| <p>Али кир-Диши умину бол и он се и по други пут залете.{S} Анастасија вешто измаче ударцу, пр |
| де је мирисало, докле га не би заменила другим, свежијим китицама, преко зида баченим.</p> <p>И |
| акво извијање, а још мање да ће ма чиме другим ублажити своју судбину.{S} Она му не одговори ни |
| ани капитал у разним кесама, кесицама и другим замотуљцима.</p> <p>Тако је то ишло пуних десет |
| то објашњавао своје назоре кир-Ламбри и другим грчко-цинцарским комшијама; <pb n="20" /> а то м |
| абављао госте час песмом, час мукањем и другим лакрдијама; где га нису оставили, тамо би изника |
| да, надама које је она управљала сасвим другим странама, само не ономе „шилту“, у ћор-сокаку бл |
| {S} Чезнуо је за кира-Анастасијом, и да другима не паде на ум да га њоме ожене, он би у тој жељ |
| посава и стаде у страну, да учини места другима.</p> <p>Диша се опрости са свима, пуницу пољуби |
| одлучио је, да за свој новац не купује другима „на веру“.</p> <p>— Нашао сам кесу на сокаку ва |
| о ту ствар мени, света места су препуна других чудотворних светиња, па се не би ни осетило, а у |
| да је у земљу пропао.{S} Све што је од других дознала, то је, да је у Галцу са кира-Анастасијо |
| а је опет бринула за Јанићија из сасвим других обзира.{S} Ту њезину бригу није изазивао никакав |
| утим, и у чаршији, која је у недостатку других разговора претресала обично домаћа питања својих |
| за ово.</p> <p>— Толико је могао да да; друго је он, а друго ми, богоугодниче.{S} Ти си свет чо |
| , па је отерах.{S} Ти си <pb n="148" /> друго, ти си добра девојка и бићеш вредна и послушна; х |
| вас.{S} Него кад ми бидете муж, онда — друго је“.</p> <p>Тако је причао Ламбре, но то није све |
| ан; прво, што га Лепосава није одала, а друго, што је чезнуо да је бар очима види, ако не успе |
| патроли у руке, ако на улици заноћи, а друго јака глад, која га је већ толико стегла, да је ле |
| пут за једну женску главу врло далек, а друго, што мужа не треба дирати, све докле сам не увиди |
| — Толико је могао да да; друго је он, а друго ми, богоугодниче.{S} Ти си свет човек, па што ти |
| овоме памуку, ама само за нероткиње, за друго не помаже.</p> <p>— Ту смо! — помисли Диша. — Ово |
| главе и без мушке заштите, шта је могла друго него да о бошчу, припасану око шарених шалвара, о |
| падне на нос како христијанину, него на друго место на куде Турцима испада — проклињао је кир-Д |
| </p> <p>Но човек једно мисли, а судбина друго ради.{S} Мајстор Диша је већ у велико припремао, |
| е хтео.</p> <p>И тако хаџи-Диши не оста друго, него да сву ноћ уздише, куне и проклиње, што се |
| где се одбеглица скрива, то јој не оста друго већ да зареди кроз махале прво код кира-%Думиница |
| омену чупамо из заборава, ако ни за шта друго, вредно је поменути по ономе чуду, које му се још |
| ио је за њега много више него ли ма шта друго, што би намерно смислио.{S} Мајстор Диша је, пре |
| а у лицу сав пребледео.{S} Да су ма шта друго изнели противу њега, не би га толико запањило као |
| јмилије.{S} Овако, није му остало ништа друго, него да се преда судбини, па да га она на својим |
| " /> па да дам.{S} Него ми дођосмо због друго; знате због они пари!</p> <p>— Које паре? — запит |
| нићија и тетка-Мацу.{S} Очекивао је све друго само не овај израз, који му је изгледао као пркос |
| дубок уздах, који му наговештаваше све друго само никакво добро не.</p> <p>— Шта си ме звала? |
| изврши што је наумио, и њему не остаде друго него да изиђе на поље.</p> <p>Тек кад је био на д |
| кисељак је слаба храна и њему не остаде друго, него или да се врати мајстору или да изврши што |
| расположења, те тако ни нама не остаје друго, већ да поверујемо кира-Маниној потајној сумњи, д |
| сумње кира-Мани.{S} Сад јој не остајаше друго већ или да жива сачека јавну срамоту, или да без |
| коме се ни у сну није надао.</p> <p>— И друго, па опет син! — викну Маца — Камо алвалук?</p> <p |
| и викну:</p> <p>— Берићет, зете: дође и друго!</p> <p>— Шта велиш? — запита Диша и забезекну се |
| тказује послушност.</p> <p>— А и шта си друго него пезевенк, куче, бре!? — подвикну Диша и дохв |
| један мах збуни.{S} Очекивао је сасвим друго: да ће му жена ударити у плач, да ће га преклињат |
| је скупо, не купуј; али, ово је сасвим друго, то већ није ни дућан ни трговачки посао, већ сво |
| у власти, ја бих њој...</p> <p>У свако друго доба Јанићије би се обрадовао, што ће му мајстор |
| , али у исто време њу је обузимало неко друго осећање, које је неосетно обујимаше, чим кајик иш |
| а снажна набрекла прса, ишао је он пред друговима и свирачима.{S} Код једне крчме зауставише се |
| бници.{S} Али зато набаса хаџи-Зосим на другог пустињака, много важнијег од овога кога тражаше. |
| ишу, ради лакшега разликовања од једног другог хаџије, који је случајно имао исто име, прозваше |
| гледала јој је као да долази од некуд с другог света, па јој се чак учини од једног необично та |
| <p>— А: куд ви!{S} Еле, кад се несто за другога лаје по овај свет, онда је истина; а кад се каз |
| шлука; али сада ни због једнога ни због другога.{S} Јанићије је осећао, да та рука, што га тако |
| га не прими, онда је сасвим пропао; код другога газде морао би као шегрт почети из нова и шегрт |
| или кукурекање петлово, које се чак из другога села разлеже.</p> <p>А хаџи-Дишу, чију достојну |
| >Анастасија и Ламбре осташе једно спрам другога запањени и обоје, као крпа, бледи.{S} Она укочи |
| ицу стојали су обоје сада једно наспрам другога.{S} Он опустио руке, разрогачио очи и зачуђено |
| ио.{S} Сад хаџи-Диша зађе од једнога до другога, те их редом опипа све, али кесе ни од корова.< |
| , или би Лепосаву чешће одашиљао чак до другога сокачета, да пресретне мајку.</p> <p>— А како б |
| ти прстен, те тако кир-Думи није остало другога пута, <pb n="39" /> него да се састане са мајст |
| икако не може изићи на улицу, није било другога начина, но да Ламбру закључа у собу, да на капи |
| вим удавачама прилику, а како није било другога начина да мајстор-Дишу изведу на праву стазу, о |
| цином Лепосавом кроз коло, вијали једно другога, док тек Лепосава у један час отрча мутваку и п |
| ог ње неће да губи место и да на ново у другога газде започиње занат; али, како је у мутваку не |
| оћући, прхнуше у башту добацујући једна другој по коју веселу досетку на рачун будућих младенац |
| е куме толико су се пазиле, да су једна другој без икаквих истраживања на голу реч веровале све |
| чуо за цео догађај, разуме се, сасвим у другој форми.{S} Чуо је како је кир-Дума стао да псује |
| игра чочека) она уздиже над главом деф, другом руком удари по њему по такту мелодије, а ногама |
| риступи просјаку, тисне му је у шаке, а другом руком прихвати га благо за плећа и потискује на |
| то их дотле устручаваше, уђоше једна за другом у авлију кира-Анастасије.</p> <p>— Ели сте ради |
| Јанићија је већ био уверен, да ће и за другом му женом, као и за оном првом, ревно пазити.{S} |
| На прво није хтео ни да се осврне, а на другом му се баш врло озбиљно задржала мисао.{S} И та њ |
| , срете се са Канчетом, која је опет са другом једном девојком пролазила туда.</p> <p>— А што с |
| још више од оног унутарњег бола, ударио другом страном и пошао тетка-Маци.</p> <p>Сав онај јед |
| некуда кир-Диша, и, када се један према другоме нађоше, стадоше као укопани.{S} Кир-Диша, који |
| мбре стојали су у соби сами једно према другоме; она намргођених обрва а он оборена чела, погле |
| ашно, као што би било, да их је ма коме другоме дао.{S} Она изиђе из собице и пожури тетка-Маци |
| ће, с колена на колено, предавати један другоме „шилт“, на коме беше исписана лисица са калпако |
| ово приповедала, када су одлазили једно другоме на ручак или вечеру.{S} Али једно га је, у овај |
| ко на пречац.{S} Главно је, да су једно другоме вазда пакостили; често би се пута, она рашчупан |
| есмицу; пребацио једну руку на Думино а другу на Дишино раме, па ниже ли ниже.{S} Једном речи, |
| ред, опет стаде, па одједаред окрете на другу страну и оде тетка-Мацином сокачићу.</p> <p>Тетка |
| овом душом.{S} И што је дубље залазио у другу годину брачнога живота, тај је облачак постајао с |
| акије, па половину да попијеш ти, а ону другу да попије она. — Оно, што јој не да да рађа, млад |
| кир-Бенџи, кога ни за живота није могла друкчије сматрати, већ као свога господара, коме је по |
| х српских девојака.{S} Али кад већ није друкчије било, он се помири са тим гласом и пође у Беог |
| навикну на ову кућу, да тетка-Мацу није друкчије поштовао него као да му је мати.{S} Али Лепоса |
| -Ламбром, чију је вољу увек сматрала не друкчије већ као наредбу, коју је њезин покојник издава |
| шном ногом и газим по овој светињи, али друкчије не може бити; но пљунути, то је грех, који се |
| исак буде весео и задовољан.</p> <p>Али друкчије је одјекнула ова вест међу српским занатлијама |
| S} И зар сам му ја крива?{S} Ја не смем друкчије, већ како нана каже; а он је слуга, нема нигде |
| бру; али овако, ствар ће испасти сасвим друкчије: мужа ће изгубити, а Ламбру не само да неће до |
| иша одмах дође, протумачио је он сасвим друкчије.{S} Помислио је да га је Лепосава одала, па са |
| у у радњи остане; али сад је већ сасвим друкчије.{S} Јанићије је зрео човек; има већ и мали кап |
| ише ни у кући ни у чаршији није говорио друкчије већ грчки или цинцарски.{S} А када је већ мора |
| p> <p>Но ни у удовичиној кући није било друкчије.{S} Кад је Јанићије однео прстен кира-Анастаси |
| у, те је од неког времена постао сасвим друкчији; толико се изопачио, да га чисто не познајем.< |
| Грко-цинцарима, који, у оно доба, беху друштвеноме животу што и со хлебу, и чијим трговачким ф |
| окушавао да мајстор Дишу уведе у њихово друштво.{S} Тражио је да кир-Дума одмах иде Диши, врати |
| дан Србин <pb n="35" /> увлачи у њихово друштво.{S} Кир-Дума је муке мучио; навукао себи беду н |
| д куће.</p> <p>— Тетка-Мацо — рече Диша дрхтавим гласом — имам један разговор с тобом.</p> <p>М |
| мало примири.</p> <p>Обузела га ватра, дрхтавица, а у срцу толико бола и љутине, да је као мах |
| м, мајсторе! — одговори Јанићије сухо и дрхћућим гласом.</p> <p>— А што си бре такав у лицу? — |
| ница, а антерија му од силнога узбуђења дршће, као да је неко тресе.</p> <p>— Е ли искате вода, |
| цин.</p> <p>— Је л’ живо? — запита Диша дршћући.</p> <p>— И живо, и здраво, и — мушко! — одгово |
| атељом, стаде, разрогачи се на Ламбру и дршћући од гнева поче нешто неразумљиво мрмљати.{S} Кир |
| он, као да га неко гурну, улете у собу дршћући од наглога запрепашћења.</p> <p>— Доста, бре!{S |
| ле овога разлагања, пуче пред очима сва дубина хаџијскога значаја, стеже срце и, предавши се по |
| ило и сувише слабо да га изведе из неме дубине у коју је тонуо.</p> <p>Најзад, кад сунце поче д |
| љно, натуштено, које му, из неке мрачне дубине, говори; Пази како ћеш, ти ниси више дете!</p> < |
| као се, али га је свака и опржила.{S} У дубини узрујане душе и кроз осветничко расположење једн |
| буњен <pb n="46" /> од толике пажње а у дубини душе ликовао, што му се давнашњи сан испунио, о |
| уну османлука и зеленила, иза кога је у дубини извиривала бела кућица са доксатом и као смиље ж |
| е то баш овога часа не догоди, побеже у дубину баште.</p> <p>Маца не мога да остави зета без ка |
| асмешено лице.</p> <p>Девојке отрчаше у дубину баште са посластицама, а Јанићије, кад оста сам |
| варајући их он се мислима није утицао у дубину своје душе, него је страшљиво и готово са трепет |
| , као под неком магијском силом, што је дубље залазила у удовиштво, све је лепша бивала, тако, |
| , лебдео над његовом душом.{S} И што је дубље залазио у другу годину брачнога живота, тај је об |
| -Дума, чим би га угледао, повукао би се дубље у радњу и од туда крвнички гледао за њиме.</p> <p |
| по који пут што би јој се из груди отео дубок уздах, који му наговештаваше све друго само никак |
| >И оба пријатеља Бенџина оборише главе, дубоко се замислише и тихо сркаху кафу, коју им кира-Ла |
| о се никада није десило, кир-Ламбре је, дубоко после поноћи, дошао кући пијан као земља, и чим |
| само да туђу тајну, када им се повери, дубоко закопају, него, ако им је само у моћи, и да помо |
| а сам и када се од прве поразе освести, дубоко уздахну, клону главом на прса и савијеним кажипр |
| о меким и молећим гласом.{S} Тетка Маца дубоко уздахну.</p> <pb n="143" /> <p>— Па, синко Дишо, |
| ла небо звездама над Београдом, који је дубоко спавао.{S} Тек по у гдекојој крчмици још жмиркал |
| амо гуши и гони, да од времена на време дубоко уздахне, или тешко, као боник, застење.</p> <p>У |
| наравно био је принуђен, да то осећање дубоко у себи скрије и да још једном покуша, неће ли ум |
| е ова новост изненадила.{S} Лепосава се дубоко замисли и за све време вечере остала је тако зам |
| ног младог разоренога срца, ужљебила се дубоко у његову главу; та га је одлука подржавала и хра |
| оје о младини у башти појаве.{S} Она се дубоко замисли и поче радознало да разгледа записе.</p> |
| чићи без наде и утехе.</p> <p>Старац се дубоко замисли, ухвати се за браду и оборене главе по к |
| ешком руком оштри дикиш калфин засецаше дубоко испод коже у пањ!</p> <p>Разуме се да је Диша пр |
| а колико пешачио, спусти на миндерлук и дубоко замишљен поче трљати шаком чело.{S} Осећао је те |
| ија.{S} То ти је! — заврши хаџи-Зосим и дубоко се поче клањати и крстити пред једном иконицом у |
| оне кратке претње, спавала тако мирно и дубоко као да се између ње и супруга није ништа десило. |
| а му је била једина личност, коју је он дубоко поштовао и о којој је био тврдо уверен, да ће ус |
| са својим шалама.{S} Заћута се и нешто дубоко замисли, па тек по који пут ако обиђе сватове.</ |
| се за браду и оборене главе по који пут дубоко уздахну.{S} Видело се да се са самим собом бори. |
| — прошапута и заставши на собњем прагу дубоко се замисли.</p> <p>Када се тетка Маца вратила, з |
| ужету.</p> <p>— Не дај, Боже! — уздахну дубоко и, покривши се јорганом преко главе, три пута се |
| ћи.</p> <p>— Умрла, мајсторе! — уздахну дубоко Јанићије, који се тек на ово питање расвести.</p |
| слушну, али из собе ништа није чуо осем дубокога хркања нечијег.{S} Он нечујно ошкрину врата, п |
| сас Божја воља, сутра да си кренеш; до Дубравица на каик, а за тим кола ће да нађеш.</p> <p>И |
| упокојене сени, са бројаницама у руци и дуванкесом за појасом; промичу и ишчезавају као далеки |
| замишљено гледао у зид; најпосле извади дуванкесу, сави на колену цигару и поче димити.</p> <p> |
| а разнобојним мерџанима и по једну лепу дуванкесу са жутим кићанкама.{S} Њиховим женама по једн |
| те, бркао по једној торбици, обешеној о дувар, све дотле, докле не би напипао једну аспру (1/3 |
| тране покуша.{S} Али Диша одрече и тамо дуг; чак изјави да ће се и заклети, али не да да га јед |
| испусти га посред огњишта, и колико је дуга паде на земљу.</p> <p>Маца је прва чула њен врисак |
| .{S} Кир-Ламбри и кир-Думи донео је два дугачка чибука, поткићена разнобојним мерџанима и по је |
| у кир-Думину, у ћурчету и антерији и са дугачким бројаницама у левој руци.{S} Знао је он, чега |
| од домаћице! — рече Диша и поче јој на дугачко описивати све дужности, које она, као честита ж |
| еда), седео је на једној међедини, чело дугачког мртвачкога сандука и привијао десну мишицу, ко |
| еснафски барјак са светим Спиридоном у дугачкој седој бради.{S} Сад је и хаџија обрастао у дуг |
| акну, завуче руку у недра, извуче једну дугачку кесу о гајтану, па из ње одброја на сто неколик |
| . — Стари пустињак био је сед као овца, дуге браде и лица овална са необично живим очима, које |
| ога није видео, а удовица, са забаченим дугим курјуком, распученим недрима и голим до рамена ру |
| ињемо, таласају се ваше спокојне сени у дугим антеријама емир-боје ћурчетима, оперваженим жутом |
| притрча.{S} Али Лепосава само плакаше, дуго плакаше.</p> <p>— Море говори шта се то догодило?! |
| S} И мајстор-Диши су замерали, па су га дуго и гонили, да се ожени, али он тога не учини, можда |
| екој Маци Брњошевој.{S} Та Маца није за дуго имала деце, а њен муж Петар Брњош хамалин толико ј |
| мисли не спопадоше, те му не дадоше за дуго заспати.</p> <p>Кад се пробудио у јутру, осећао се |
| ко тражиш за ово?</p> <p>И сада настаде дуго ценкање.{S} Свети човек <pb n="198" /> тражаше тол |
| збуњена отрча у кућу.{S} А Јанићије је дуго и дуго стојао забленут и зачуђен оним, што је онак |
| фудул-Стаменкине.</p> <p>Кир-Ламбре је дуго остао код фудул-Стаменке; а докле је он са Анастас |
| раго, искали на њојзи.</p> <p>Ламбре је дуго праскао и размишљао шта га све може снаћи, кад се |
| ично ономе што га осећа путник, који је дуго пешачио жедан, па тек набасао на лепу хладовину и |
| наслеђе оставио.{S} Њезин муж служио је дуго време као „татарин“ (курир, улак) прво у служби бе |
| тек кад и сами увиде да су се и сувише дуго замајали.</p> <p>И Јанићије, као и сваки други, гр |
| а отрча у кућу.{S} А Јанићије је дуго и дуго стојао забленут и зачуђен оним, што је онако несве |
| е правцу говорио је кир-Дума још дуго и дуго.{S} На све могуће начине он му је показивао, како |
| у чело, и лађа се отисну.</p> <p>Дуго и дуго још стајали су:{S} Маца, Лепосава и Јанићије и гле |
| да је све оно урадио не размишљавајући дуго и под првим утисцима оне кира-Манине речи, којом г |
| нешто узбуђен.{S} Хаџи-Диша не даде јој дуго да премишља.{S} Лице му је било врло расположено, |
| превртао се мајстор Диша у постељи врло дуго.{S} Из очију му никако није избивала Мацина кућа с |
| > <pb n="84" /> <p>— Е, ову ћемо вечеру дуго памтити!{S} Кали нопта, кир-Диса, кали нопта!</p> |
| асија: он да одмах захрче, а она да још дуго у памети прибира све утиске вечерашњега весеља и д |
| у такоме правцу говорио је кир-Дума још дуго и дуго.{S} На све могуће начине он му је показивао |
| а њега у чело, и лађа се отисну.</p> <p>Дуго и дуго још стајали су:{S} Маца, Лепосава и Јанићиј |
| кад сазна шта му је све учинила?</p> <p>Дуго је тако премишљао.{S} У мислима је гледао већ, как |
| тању затече и тетка-Маца, која се после дугога истраживања једва вратила.</p> <p>— Е, шта би? — |
| и други, ово питање извео одлучно и без дугога размишљања, да му не цепаху душу два снажна осећ |
| ује.{S} Међутим, тетка Маца је у својој дугој пракси видела и такве ствари, од којих би се чове |
| вао је хаџија и задовољно се поглади по дугој бради.</p> <p>Једном речи, у кући хаџијиној цвета |
| <p>— Зар га не познајеш?{S} Ено онај, у дугој бради.</p> <p>— Какав мајстор Диша, оно је свети |
| ој бради.{S} Сад је и хаџија обрастао у дугу, јако проседелу браду, која му је чак до појаса до |
| ори дервиш и поглади замишљено замршену дугу браду. — Сви сте ви, ђаури, једна нечиста вера!{S} |
| це са педесет и четири зрна, као дренак дугуљаста и крупна ћилибара.</p> <p>Иза појаса извади с |
| зато је носио за вуненим појасом једну дугуљасту кутију од тенећке, па кад год му је требало д |
| се ове готово усијаше, он превуче њима дуж Лепосавине кичме.</p> <p>Болесница врисну од бола и |
| 33" /> Али јој ни Јанићије није остајао дужан; толико пута изненада би је дохватио шаком, те је |
| вечера није била тако издашна, да га за дуже време засити.{S} Имао је здрав и необично снажан с |
| м приликама, остао је још за месец дана дуже.</p> <p>Али како није могао са да пријатељем путуј |
| S} Најпосле, кад опази да овако не може дуже и да је кир-Дума већ поткупио бројанице и турао их |
| } Путовање до Београда трајало је много дуже него од Београда.{S} Пуну недељу дана не смедоше с |
| а што раније дође на чесму, како би што дуже на <pb n="37" /> њој остао.{S} Али овога пута врат |
| памуку лежао је један велики чавао, не дужи од садашњих „мертечких“ ексера.{S} Ексер као и сви |
| ца није дао, и који га сада ни крива ни дужна тера из радње, он би га тако издеветао за све, да |
| да размишља и о таквим сокак-сплеткама, дужност му је била да их најодлучније сузбије.</p> <p>А |
| сер на целивање, испосник је сматрао за дужност, да побожним хаџијама опише све оне муке, што и |
| ских патролџија, који сматрају за свету дужност да своју ноћну службу ревносно одспавају.</p> < |
| иша и поче јој на дугачко описивати све дужности, које она, као честита жена, треба да испуњава |
| ија претрпела.</p> <p>— Не сум му ни ја дузна остала! — Иска, маторо магаре, да по месечина кро |
| ајде, кћери, метни огрлицу око врата, а дукат на чело; па онда донеси послужење.</p> <p>— Је ли |
| тио, иде ли то, да једна хаџијница меће дукат на чело?</p> <p>Лепосави не би најпријатнија ова |
| , <pb n="147" /> спуштао из косе велики дукат „ћошајлија“ и око грла златне махмудије.</p> <p>— |
| неш па чело — и даде јој велики, златни дукат „ћошајлију“.</p> <p>Лепосава погледа и збуњено се |
| ело би и с њоме тако: пљунуо би на онај дукат и сву би ногама изгазио.</p> <p>— Или ћу је убити |
| Лепосавина сандука ниску дуката и онај дукат „ћошајлију“, па то све закључа у гвоздењачу санду |
| те он само нетремице звераше то у онај дукат „ћошајлију“, што се жутио над Лепосавиним веђама, |
| а челу <pb n="155" /> нема оног мрскога дуката.{S} За тренутак му се учини, да је Лепосава она |
| па онда узе из Лепосавина сандука ниску дуката и онај дукат „ћошајлију“, па то све закључа у гв |
| а Лепосава их је са златном огрлицом и дукатом на челу дочекала, изнела пред њих свакојаке пос |
| ишемо у пропала вересија...{S} А, а-ах, Дума, гомаре едно, кој да те превари?{S} Едно Диса, едн |
| ote> <p>Он запева, а обе жене преузеше; Дума се завали на узглавље за софром и од обилног распо |
| p>Дан јасан и пун пролетњега мириса.{S} Дума и Ламбре, који су овог дана управљали целим весеље |
| штином, само што га у недра не мећу.{S} Дума светује Дишу, да га „извади“ за калфу, а Диша обећ |
| пролазника дотрчаше на ову вику; а када Дума опази да више није сам, распомами се па се улете п |
| ум и пријател.{S} Еле, како сте? — пита Дума, али никако не улази у собу, но, како је промолио |
| </p> <p>— Калос мерос, кир-Диса! — рече Дума улазећи у дућан и дотакнув се руком чела.</p> <p>— |
| посета двеју кума вршила, кир-Ламбре и Дума, потпуно споразумни, упутише се Зереком право, све |
| ="subSection" /> <p>Кад су кир-Ламбре и Дума дошли кира-Анастасији, пријатно се изненадише, кад |
| женскога хора, играју.</p> <p>Ламбре и Дума чисто помахнитали, заборавили на уважење, па први |
| часак.</p> <p>— Ето, видите? — продужи Дума, кад опази како се мајстор Диша сплео. — Кој вас н |
| ране, које јој Бенџина смрт зададе, али Дума, као кум, а после тога и као један добар пријатељ |
| ни Ламбре.</p> <p>— Па, па, па! — учини Дума и занија главом, као да се чуди, како и тих седам |
| макао за сокачић, у коме му станује кум Дума. —</p> <p>Јанићије већ довршио један посао, па поч |
| муке песницом у главу.</p> <p>Сутра дан Дума је отишао суду, да још с те стране покуша.{S} Али |
| Јазук, кир-Диса, јазук! — продужује кир Дума. — Кира-Анастасија ћемо ми удати за Грка; ама вас |
| олица!{S} Пцета! — викао је на сав глас Дума, очигледно преплашен оним одлучним изразом Јанићиј |
| , колико се ви право заклели! — довикну Дума Диши кад овај изиђе на поље.</p> <p>Али Диша, који |
| мираз са оних 500 гроша, што му је кум-Дума дао од еснафских пара, уложио у еспап и довео још |
| ња и пребрајања ћилибарских зрнаца, кир-Дума се мало искашља и, окренувши очи у страну, започе: |
| ствар у срце, нисто не бесе; ајде, кир-Дума!</p> <p>Но кир-Дума не беше од оних, који олако на |
| је прстен враћао.</p> <p>— Тако је, кир-Дума.{S} Ја и сам верујем, да је комшилук измислио и за |
| адба не буде велика, њени стараоци, кир-Дума и Ламбре, све су учинили, да свадба буде што већа. |
| бес“, како би се изразио њезин кум, кир-Дума, да је нешто од куда на ово наишао.</p> <p>Место о |
| кадаиф и ратлокум.</p> <p>— Зашто, кир-Дума?{S} Да ли не мислиш на сина да просиш девојку?</p> |
| је.</p> <p>Оба кума развеселише се; кир-Дума му не даде руке, него се, као и кир-Ламбре, пољуби |
| а их испрати до самога капиџика.{S} Кир-Дума, на поласку, изјави да ће јој са просиоцима доћи у |
| "35" /> увлачи у њихово друштво.{S} Кир-Дума је муке мучио; навукао себи беду на врат, па сада |
| било никаквога изгледа на мирбу.{S} Кир-Дума, који је у целој овој ствари тежио да измири прија |
| <p>— А ко ће им бити кум?</p> <p>— Кир-Дума.</p> <p>— А Ламбре?</p> <p>— Онако, пустосват.</p> |
| чему се целе недеље разговарало, а кир-Дума никако да подеси згодан тренутак, те да започне о |
| ио покрај кир-Думинога дућана.{S} А кир-Дума, чим би га угледао, повукао би се дубље у радњу и |
| у се Грци од оног прекора.</p> <p>А кир-Дума, коме је највише бучала глава од свега тога, сад в |
| е у њихово друштво.{S} Тражио је да кир-Дума одмах иде Диши, врати удовичин мираз, а Дишу да ту |
| и месеца и — то јој поможе.{S} Сада кир-Дума има сина од седамнаест година, у лицу сушти отац а |
| а удари кира-Ману, испаде иза ћошка кир-Дума и још један Грк.</p> <p>— Сто је то?{S} Ста искас |
| истина? — Тако ли је?</p> <p>— Ама кир-Дума, куд ја да скачем преко зида; зар у ове године и о |
| е бити, не бегенисете несто? — пита кир-Дума, коме се овако мајстор-Дишино држање учини сумњиво |
| са!{S} Тој ти је мудро реч. — упаде кир-Дума и тапше мајстор-Дишу по плећима. — За тебе ћемо да |
| докле би ова идила потрајала, да је кир-Дума, устабаша бакалског еснафа, не пресече као на пању |
| опази да овако не може дуже и да је кир-Дума већ поткупио бројанице и турао их за појас, он пол |
| /p> <p>Тако је овога часа, докле је кир-Дума говорио, мајстор-Диша размишљавао.{S} Па ипак, пор |
| гово.{S} У самој ствари то, чиме је кир-Дума кроз пријатељске савете претио, могло се врло лако |
| у запрети, удовицу удај! — казао је кир-Дума; а та је реч, као крилата, пролетела кроза све мах |
| е је он полагао заклетву, стојао је кир-Дума спрам њега, забезекнуто гледао у кривоклетника и с |
| !{S} Хоће да ме убије! — лелекао је кир-Дума не мичући од зида крај кога се срозао.</p> <p>Али |
| куде Турцима испада — проклињао је кир-Дума дижући фес с главе и погледајући у небо.{S} Али Ди |
| ко куче!...{S} Ух! ух! — уздисао је кир-Дума и туцао се од муке песницом у главу.</p> <p>Сутра |
| /p> <p>И у такоме правцу говорио је кир-Дума још дуго и дуго.{S} На све могуће начине он му је |
| м у другој форми.{S} Чуо је како је кир-Дума стао да псује пред Јанићијем мајстор-Дишу и да пре |
| > <p>Оваква перспектива, како ју је кир-Дума живо <pb n="43" /> сликао пред очима мајстор-Дишин |
| ко, после неких обрачуна, што их је кир-Дума имао између четири ока са покојником, уцвељеној уд |
| вори.{S} Ова брза питања, што их је кир-Дума тако одлучно и оштро излагао, сплетоше га за часак |
| ина није имала деце; и шта све није кир-Дума чинио, само да до једнога наследника дође, па ништ |
| потпуно задовољан.{S} Баш да и није кир-Дума пристао, он би се ипак вратио својој вереници; јер |
| скас сас та жена, бре? — развика се кир-Дума, што га грло доноси, и диже обе шаке и вис.</p> <p |
| <p>— Е па сто не казете? — утаче се кир-Дума. — Ето, ја сам досао као еден пријатељ, да ме науч |
| стасија.{S} Много доцније уверио се кир-Дума, да га је Ламбре обмануо и да је заједно са кира-А |
| одазва се домаћин — Орсе, изволите кир-Дума, орсе! — и услужно му показа место у чело миндерлу |
| ју је тако брзо напустио.{S} Сад ће кир-Дума затражити мираз, а он му га мора вратити, те на та |
| та реч, коју, пре три године изрече кир-Дума, потпуно се обистинила, те то нагна целу насеобину |
| та.</p> <p>— Еле, ви тако? — започе кир-Дума, а не седа, него пребраја зрна на бројаницама и па |
| прво оба сведока а одмах за њима и кир-Дума као опарени искочише на сокак.</p> <p>И за чудо, п |
| мрско онако исто као и кир-Ламбре и кир-Дума.</p> <p>— Бог види колико сам страдао; Бог види ка |
| кира-Думинице, да разабере, неће ли кир-Дума знати са чега јој је муж овакав из чаршије дошао?< |
| </p> <p>— А, тако: причају! — учини кир-Дума и сажаљиво поче климати главом и гледати у Дишу. — |
| >— Златна уста, мудра реч! — уситни кир-Дума и потапша Дишу. — Ела, само ви говорите; знао сам |
| Зива била!{S} Зива била! — одговори кир-Дума, пруживши јој руку у којој су бројанице са педесет |
| протера од куда је дошао — одговори кир-Дума.{S} И Ламбре такође беше тога уверења, да тога ман |
| е најподеснија чинила та, да некако кир-Дума измири Анастасију са Дишом, а он да се привремено, |
| а обраницу и истрча на улицу.{S} Но кир-Дума, чим га угледа, замаче са сведоцима за први угао, |
| не бесе; ајде, кир-Дума!</p> <p>Но кир-Дума не беше од оних, који олако напуштају што су преду |
| нанео њиховој штићеници.</p> <p>Но кир-Дума је био човек од оних разложитих људи, који је ства |
| закунете? — викао је за њим очајно кир-Дума на улици.</p> <p>— Сиктер, бре, псето; жену ми укр |
| аквоме стању затекао га је у дућану кир-Дума.{S} Диша чисто претрну, кад угледа танку и мало по |
| от наше сорта, — грцко!</p> <p>И ту кир-Дума, густа ради, кад изрече реч: „грцко“, поткупи три |
| , па и то што јој нема мужа.</p> <p>Кир-Дума већ беше спреман, да оде у полицију и да се пожали |
| није могла ни маћи из собе.</p> <p>Кир-Дума се искрено радовао наслеђу свога кума, па је почео |
| него ли што му рече: уђите.</p> <p>Кир-Дума уђе опрезно, а одмах за њиме тако исто обазриво ув |
| му са сокака допре раздражена вика кир-Думе и двојице његових пријатеља.</p> <p>— Ајдутин!{S} |
| није догодило.</p> <p>Међутим, код кир-Думе био је читав породични савет.{S} Думиница је тешил |
| S} Овога дана постао је он љубимцем кир-Думе и Ламбре.{S} Али круна свега била је његова вештин |
| рстен, то је он тек из далека напоменуо Думи, кад је споменуо како удовица у поноћи стоји на ка |
| и ражалила, те да се кући врати.{S} Кир-Думи не смеде да повери своју замисао, јер је слутила, |
| штерије, ипак је видео јасно, да је кир-Думи и његовима јако стало до тога, да баш он узме кира |
| била снажнија освета, него ли да је кир-Думи забо нож у срце.</p> <p>— Зашто бре, кир-Диса, заш |
| комшилука поверовао; и тако једноме кир-Думи и кир-Ламбри одрекао у неку руку свако уважење и п |
| , па! — учини Ламбре, као чудећи се кир-Думи на таком разговору. — Не сум јој ни татко ни брат, |
| е везу на рукавима.{S} Кир-Ламбри и кир-Думи донео је два дугачка чибука, поткићена разнобојним |
| оме жалила на свога мужа, па чак ни кир-Думи, своме венчаноме куму. — Али што није језик открио |
| трбух, ниско се поклони и приступи кир-Думи, као најстаријем, да га у руке целује.</p> <p>Оба |
| о и ко зна не би ли тај посао испао кир-Думи за руком; али Ламбре преко те помисли претрча као |
| о успео.{S} И не само да се осветио кир-Думи, него му је та освета донела 4000 гроша; а за мале |
| о јој вереник врати прстен, те тако кир-Думи није остало другога пута, <pb n="39" /> него да се |
| у обилази радњу и кира-Ману.</p> <p>Кир-Думи чисто лакну, кад из писма сазнаде, да му је пријат |
| паре?{S} Какве паре тражиш, бре?</p> <p>Думи поклецнуше колена, које од претећега израза а које |
| гао на своју радост и на големи јед кир-Думин, који је још једнако уздисао за изгубљених четири |
| н зет нације у коју се претапао.{S} Кир-Думина жена, кога је окумио, била му је сад наместо нај |
| олако ошкринуше и у собу се промоли кир-Думина глава.</p> <p>— Добар вече, кир-Диса!</p> <p>Диш |
| д у хамаму неколико модрица, што их кир-Думина жена спази на куминим плећима.</p> <p>И ово је у |
| се осврне на тако убедљиве разлоге кир-Думине, њему дође на ум, да још један покушај изврши, п |
| га простака понизила у очима Ламбриним, Думиним и осталих нових пријатеља.{S} Но стриц и ако ни |
| p> <p>— Можеш ти то, брајко, пробати на Думиним вратима а не на мојим! — мисли срдито у себи, а |
| му углед међу Грцима, али, у очима кир-Думиним, нарочито његова хришћанска питомост, коју је п |
| р-Думе био је читав породични савет.{S} Думиница је тешила кира-Ману, која је тога дана, пред з |
| ва, кад загриза у та јабука! — смеје се Думиница и пиљи у вазда насмејане очи лепе удовице.</p> |
| коло и почео с њоме играти, кира-Мана и Думиница увукоше и младожењу, узеше га међу се, те Диша |
| ећ да зареди кроз махале прво код кира-%Думиница, па тако редом све до фудул-Стаменкине куће.</ |
| е да сунцу на земљу.{S} Кира-Мана, кума-Думиница и остале жене, све по избор Гркиње и Цинцарке, |
| е је на свакоме сусрету попљувати, кума-Думиница и остале честите жене заобилазиће око ње са по |
| за живота покојнога кир-Бенџе.{S} Кира-Думиница је свакога јутра, када им мужеви оду у дућан, |
| љубише се на прагу са домаћицом, а кира-Думиница уштину је још за обрашчић, па се онда измаче и |
| који цветаху пре Бенџине смрти; а кира-Думиница?{S} А ко би то знао, чега се ради она радовала |
| ади гостима? — виче још с капиџика кира-Думиница домаћици.</p> <p>Кира-Анастасија, која је, баш |
| -Мана.</p> <p>— Ето, ја — утаче се кира-Думиница — шта све не сам радила да родим!{S} Радос је |
| ећања имао, била је у томе, што се кира-Думиница, од године до године, све јаче гојила. — А јед |
| ра-Маниној потајној сумњи, да се и кира-Думиница помало плашила, да она „ватра“ не опече и њези |
| /> <p>— А, чапкун бре, — прети јој кира-Думиница кроз сузе и весело — нема висе да фудулис кроз |
| одавна познато; није једаред само кира-Думиница све ово приповедала, када су одлазили једно др |
| срца не очупа.</p> <p>Сутра дан су кира-Думиница и Ламбриница, у пратњи својих мужева и младоже |
| капиџике и башче до <pb n="18" /> кира-Думинице, да јој јави за новост, коју је, прислушкујући |
| љутином, отрчала је у комшилук до кира-Думинице, да разабере, неће ли кир-Дума знати са чега ј |
| дервиша помогли!{S} Ето му и куме, кир-Думинице.{S} Пуних једанаест година није имала деце; и |
| ре него што је пристала, отишла је кума-Думиници и кира-Мани, да им се на Дишино тврдоглавство |
| оз баштенски капиџик њојзи или ова кира-Думиници на кафу и разговор. — И кира-Мана и све остале |
| .</p> <p>У неко доба ноћи, када се кира-Думиници почеше очи крпити, припалише гости фењере, ока |
| је „отишла у буџак“.</p> <p>Сад ни кира-Думиници ни кира-Анастасији па ни осталима није остало |
| тку у потпуности њеној поверио тек кира-Думиници.{S} Некако му је лакше било, да исприча све њо |
| чу, у којој је било поклона за њу, кира-Думиницу и кира-Ману.{S} Јако јој се допао фистан и ант |
| нцарску песмицу; пребацио једну руку на Думино а другу на Дишино раме, па ниже ли ниже.{S} Једн |
| ку чаршију, пркосно пролазио покрај кир-Думинога дућана.{S} А кир-Дума, чим би га угледао, пову |
| е још више издужила.{S} Уз припомоћ кир-Думину она је од тога времена сама надгледала Ламбрину |
| угледа танку и мало повијену фигуру кир-Думину, у ћурчету и антерији и са дугачким бројаницама |
| рцко образ метнусте!</p> <p>— Фала, кир-Думо, на љубави и муштеријама, ама како да се оженим уд |
| ена удовица клела се на све начине пред Думом и Ламбром и њиховим женама, како јој ништа није п |
| ал, те да се и у томе изједначи са кума-Думом, ипак је један, до душе не баш толико тежак облак |
| м.</p> <p>— Јеси ли се опет срео са кир-Думом?</p> <p>— А шта ти је сад наспело да га о томе пи |
| сутра спреми вечеру и да позове Ламбру, Думу и њихове жене; хоће да их почасти за своје наслеђе |
| нека друга, много важнија мисао довела Думу њему, па се чак по мало и досећао, да ће се тицати |
| ћије, и како му прекипе, отисну од себе Думу тако силно, да овај полете насатке и лупи леђима о |
| више издужила, озари се, кад угледа кир-Думу и приступи му руци.</p> <p>— Зива била!{S} Зива би |
| као грудву снега, сад је прешла на кир-Думу.{S} Целе ноћи претурао се по постељи, устајао, узд |
| а не само на мајстор-Дишу него и на кир-Думу, што се толико заслепио, те допустио, да се један |
| -Диса, <hi>кир</hi>-Диса! — поправи кир-Думу кир-Ламбре.</p> <p>И тако, оба кума, задовољни сва |
| цикнуо је од љутине и почео корети кир-Думу, што је у опште покушавао да мајстор Дишу уведе у |
| ор-Дишу.{S} Сунце је жегло пуном јаром, Дунав се сјактио од сунчаних зракова, а лађа је све даљ |
| пред њезиним сузама и претњом, да ће у Дунав скочити.</p> <p>Тако га је на улицама затекао и п |
| , да онако учиниш?{S} Ја ћу да скачем у Дунав — ја не смем...</p> <p>— Ја нећу да мени нико каж |
| па ти!{S} Ти ако ме не избавиш, ја ћу у Дунав!</p> <p>— И то је срамота, газдарице! — проговори |
| <pb n="181" /> и спремна, да крену низ Дунаво Црноме Мору.{S} У цркви је Диша одстојао службу, |
| де је.{S} Пред њиме је треперило широко Дунаво а за њим се чула лупа дахирета и свежи девојачки |
| ад се дохватио оне простране равнице на Дунаву.</p> <p>Но та зарицања беху и сувише слаба, да б |
| ожење и младе, мајстор Диша је пливао у дупломе задовољству: ожениће се најлепшом удовицом, кој |
| туда крвнички гледао за њиме.</p> <p>— Дуса да ти се испрзи у паклена мука!{S} А-ах, рогата би |
| увиди докле је забраздио. „Кад му сама дуса не иска да се врне, ја га не могу врнем“.</p> <p>С |
| та удовица, засто јој без ноз исцупасте дусу?</p> <p>— Зашто? — За оно... за...</p> <p>— Е па с |
| и у дућану и на самоме мајстор-Диши.{S} Дућан је проширио, женин мираз са оних 500 гроша, што м |
| боље, него ли што је пре тога било.{S} Дућан пун, поруџбина на хрпат, а зарађени новац као пот |
| те је антерија тужно висила на њему.{S} Дућан је отварао пре свију и затварао га после свију, т |
| аде и да му обрати пажњу, да не оставља дућан на шегртима, но да ту седи, докле год не буде вре |
| а два просјака, који би му навратили на дућан и почели богорадити, испратио би обично речима: „ |
| е муштерије, неће завирити више у његов дућан, те тако ће, мало по мало, вратити се на оно, што |
| д туда многе користи; јер у који год би дућан дошла, да штогод купи, свуда би добијала на покло |
| ну, те се реши да, бар за часак, остави дућан на комшијама, а он да тркне за њом, кад га одједа |
| ли, ово је сасвим друго, то већ није ни дућан ни трговачки посао, већ свој пријатељ и његова же |
| ив да се изеде; није пристао да напусти дућан, па да је појури, ни да је опет остави, да му се |
| га времена врати се мајстор Диша у свој дућан, зајапурен од наглога узбуђења.{S} Очи су му сева |
| хаосом од мисли и узбуђења, оде у свој дућан, и затвори се у собицу, да премишља што да предуз |
| Бенџине, кир-Ламбре не би отишао у свој дућан, а да не наврати удовици, тек да види, не оскудев |
| он се врати натраг, сврати прво у Дишин дућан, да обиђе момке, колико да виде, како нису остали |
| поље.</p> <p>— Торњај ми се с очију, у дућан да ми не приступиш више!</p> <p>Несрећни Јанићије |
| </p> <p>Једнога јутра отишла Лепосава у дућан мајстор-Дишин те му однела фес, који је Диша оста |
| му: ако одмах не дође, она ће му сама у дућан доћи.</p> <p>Није се имало куда; ићи се мора, а к |
| о берберину, да те измије и ошиша, па у дућан!</p> <p>— Хајде, дете, пољуби мајстора у руку; до |
| е.</p> <p>Сутра дан дође мајстор Диша у дућан, седе на ћепенак и, када му млађи шегрт прислужи |
| а дан, по прстену, пошао мајстор Диша у дућан; али јучерање „гледање“ и осмејци што су их, том |
| почео да отпасује кајиш с колена, кад у дућан завири Лепосава тетка-Мацина. —</p> <p>— Шта ћеш? |
| е, па већ почео спуштати ћепенак, кад у дућан утрча други шегрт, који се мајао на пољу.</p> <p> |
| зарено мајсторово лице.{S} Диша упаде у дућан, заручен до грла са неколико кеса леблебија, ратл |
| .{S} Прва му мисао паде на ум, да оде у дућан и, ма на који начин, подмити Јанићија, да ћути.{S |
| на нега најпосле му поможе и он изиђе у дућан, истина жут као исцеђени лимун, али ипак потпуно |
| -Маци, а Јанићије, још сав румен, уђе у дућан и седе за посао, али сада много прибранији и нека |
| зрекне њезино име, кад, у тај пар уђе у дућан његов шегрт, Јанићије Бик, и унесе две ћупе воде. |
| е кира-Анастасија, која у тај пар уђе у дућан.</p> <p>Била је необично тужна и усплахирена.{S} |
| а угледаше онако узрујана.{S} Ушао је у дућан и почео весело певушити; повуче за ухо једнога ше |
| освит одлазио у дућан.{S} Ручак му је у дућан слат, а у вече је заједно са тетка-Мацом и Лепоса |
| уде.</p> <p>Око подне дотрча Јанићије у дућан, узбуђен и задуван од силног трчања.</p> <p>— Шта |
| " /> <p>После некога времена врати се у дућан, али без оне гужве, седе за посао, да ради; но та |
| ему се тако чинило, јер, враћајући се у дућан замишљен и тешко расположен, у ушима му је једнак |
| престанем ићи тамо! — помисли и крете у дућан.</p> <p>У дућану је седео скрштених ногу на ћепен |
| савете добивао, избегавао.{S} Из куће у дућан и обратно, и то увек сокачићима где се могао најм |
| да весело певао, па на сељаке, кад би у дућан тек онако нагвирили, мукнуо као бик и кроза целу |
| изашао.{S} Нарочито се мрштио, кад би у дућан ушао кир-Ламбре, да види шта раде и да му обрати |
| есреће, чим би му се дало, побегао би у дућан, само да би избегао оно што се може десити.{S} За |
| што се баш њега тиче.</p> <p>— Улази у дућан!</p> <p>Јанићије прекорачи праг страшљиво и нађе |
| , када се он једва вукући ноге, врати у дућан.</p> <p>— Однео сам, мајсторе! — одговори Јанићиј |
| .{S} Понеки од познаника Срба наврати у дућан, тек колико да из Дишиних уста чује, зашто је вра |
| "72" /> узе са једним шегртом уносити у дућан коже, и готове јеменије, које су вас дан пред дућ |
| ће га она курталисати беде и вратити у дућан; а гледај ти сада, како изокренула, као да је ниј |
| врелина.</p> <p>Морао се ипак вратити у дућан.{S} То је осећао кроза сву буру своје душе; а то |
| мерос, кир-Диса! — рече Дума улазећи у дућан и дотакнув се руком чела.</p> <p>— Бог добро дао! |
| р, догађало тамо; тетка-Мацин долазак у дућан и онако срдито захтевање, да јој мајстор Диша одм |
| са гужвом кир-Ламбринога одела стигао у дућан и сав збуњен прошао мимо оба шегрта у собицу и од |
| о га је увек, када би кир-Диша отишао у дућан, терала да муче као бик и да гради којекакве лакр |
| н и добро неиспаван, хаџија је отишао у дућан.{S} На поласку није жени ни речи проговорио.{S} Ј |
| претрнула срца напустио кућу и отишао у дућан, рекоше му момци да је долазила тетка-Маца и пору |
| овога јутра.{S} Диша је зором отишао у дућан наредивши Јанићију, да му сваки час јавља, како ј |
| во и ови су видели, када сам их донео у дућан, а после сам их однео код тетка-Маце.{S} И кира-А |
| долазио кући, а у први освит одлазио у дућан.{S} Ручак му је у дућан слат, а у вече је заједно |
| дино тетка-Маца што је слала Лепосаву у дућан, да му донесе по штошта од своје софре као понуду |
| је свакога јутра, када им мужеви оду у дућан, или прелазила кроз баштенски капиџик њојзи или о |
| онима, који би просјака, са прага свога дућана, сурово најурили.{S} И он се тога држао као стен |
| у, пркосно пролазио покрај кир-Думинога дућана.{S} А кир-Дума, чим би га угледао, повукао би се |
| попаре, само да тркне до кир-Ламбринога дућана, те да му каже да јој одмах дође.</p> <p>Кир-Лам |
| вора, ни песме.{S} Сељаци пролазе поред дућана, али он не муче више на њих као бик, те да засме |
| кад сви шегрти устају и журе, да испред дућана почисте и по дућану полију воду, устаде и Јанићи |
| Рано у јутру, пошто је почистио испред дућана, узе Јанићије Бик крчаг и отиде на чесму, да нат |
| ћије не саплете и паде потрбушке насред дућана. — У том јој се и кајиш измаче из руку, те кад в |
| пролетњем сунцу.</p> <p>Бик стао насред дућана, па гледа разрогачено у свога газду.</p> <p>Мајс |
| и главе не диже.{S} Једино што би га из дућана повукло, то је, да, од времена на време, отрчи д |
| о когод могао видети, кад дође и оде из дућана.</p> <p>Сад је кир-Диша био потпуно усамљен; изг |
| посао, одмахну руком весело па изиђе из дућана.</p> <p>Јанићије Бик притегао кајишем о колено ј |
| аред пред шегртима, кад Ламбре изиђе из дућана.</p> <p>Једнога дана по ручку пошао Јанићије Лам |
| м мајстор Диша одмахну руком и изиђе из дућана, Јанићију се још више разведри, прихвати газдину |
| ољиво тамо, и он сав раслабљен изиђе из дућана и споредним сокачићима, где је у ово доба најмањ |
| p>Диша скочи и онако усплахирен пође из дућана.{S} Колена су му клецала од душевног узбуђења, а |
| иде како Јанићије скочи љутито, наже из дућана и кад подобро одмаче застаде и поче му пркосити. |
| а, када му је што затребало, слао је из дућана Јанићија, да му донесе, па чак је од некога доба |
| хне, за ових седам месеци истицао је из дућана и утицао беспрекорно у једну гвоздењачу, од које |
| могућно још замишљенији него што је из дућана изашао.{S} Нарочито се мрштио, кад би у дућан уш |
| ли да те ђаво надвлада и анђео да ти из дућана оде, буди ексик-хаџија; желиш ли, да ти ђавола с |
| ен.{S} Тако се он никада није враћао из дућана.</p> <p>— Да не долази већ? — упита га Лепосава |
| као младић, убрза из куће, оде мало до дућана, тек да се узгред по њему обазре, па за тим кући |
| и полагано пође поиздаље обилазити око дућана.{S} Да је само могао, он би тога мајстора, који |
| д Дервишане и Бајрак-џамије.</p> <p>Оно дућана, што је кир-Бенџо оставио за собом, претворили с |
| нићије се збуни, кад је угледа на прагу дућана, заби главу у посао, па се учини, као да је и не |
| ја је за који тренутак стојала на прагу дућана, очевидно савлађујући у себи сувишну збуњеност и |
| већ су се спуштали ћепенци и затварали дућани.{S} И Јанићије <pb n="72" /> узе са једним шегрт |
| поздравима људи и не застајкујући пред дућанима својих познаника и не бришући онај зној што му |
| сокацима, онако беспослен завиривао по дућанима, а када је осетио глад, отишао је до једне сим |
| и готове јеменије, које су вас дан пред дућаном висиле, па већ почео спуштати ћепенак, кад у ду |
| е, оди часком овамо! — позва га и уђе у дућанску собицу.</p> <p>Јанићију не беше баш најпријатн |
| догађају, седео је мајстор Диша у своме дућану сам.{S} Јанићија је отправио у град, да однесе ј |
| p>Мајстор Диши заигра срце, кад у своме дућану угледа два тако уважена госта, и још више, када |
| ир-Диша, нарочито онда, када се у своме дућану усами и погледа, како му удвостручена радња нагл |
| , запева гласно и јасно да се по целоме дућану хорило.</p> <pb n="32" /> <p>Јутро необично приј |
| а започео живот из нова.{S} У чаршији и дућану остао је онакав исти — човек од рачуна.{S} Нијед |
| Али ипак, овога дана није смео ни прићи дућану где је мајстор Диша ревносно чекао, неће ли га у |
| часак, изиђе на улицу и упути се право дућану свога мајстора.</p> <p>— Ако ме је и отерао, мој |
| згледа ново, непознато.{S} Осврте се по дућану, пође да седне и да се прихвати „дикиша“ с којим |
| у и журе, да испред дућана почисте и по дућану полију воду, устаде и Јанићије, помете мутвак и |
| око колена, и поче га са смејом вући по дућану.</p> <p>Јанићије онако на једној нози скакуће за |
| о на свако парче кожице <pb n="64" /> у дућану, на сваку кашичицу масла, што ће се у кући потро |
| а му донесе, па чак је од некога доба у дућану ручавао.</p> <p>Али, Лепосава место да осети ову |
| без жене.{S} Тек сутра дан не беше га у дућану.{S} Јанићије Бик седео је опет на своме месту и |
| ишта без тетка-Маце у кући и Јанићија у дућану.{S} Кад би му их когод одузео, остао би без њих |
| ри.</p> <p>— Хеј, да ми је та светиња у дућану, куд би ми крај био! — уздахну побожни хаџија бр |
| вар удесе.</p> <p>А мајстор Диша оста у дућану још потпуно збуњен од изненадне радости.{S} Топл |
| ебан.{S} Могао му је поверити послове у дућану без икакве бриге, да ће га преварити.{S} И баш с |
| </p> <p>У таквоме стању затекао га је у дућану кир-Дума.{S} Диша чисто претрну, кад угледа танк |
| и им Бик увек одговори, да газда није у дућану.</p> <p>Но докле се, тога дана, међу Србима прич |
| м тетка-Мацином, он устаде са постеље у дућану, где је са „чирацима“ спавао, изиђе у авлију, се |
| у кир-Дишином.{S} Све се то опажало и у дућану и на самоме мајстор-Диши.{S} Дућан је проширио, |
| > <p>— Дете! — помисли Диша — и да ми у дућану не буде штете!</p> <p>И када дотаче пољупцем врх |
| це, шта то радиш? — Ево, ту су шегрти у дућану, видеће.</p> <p>— Хоћу да се давим...{S} Леле... |
| се у томе часу не придржа за довратак у дућану, за цело би пао на земљу.{S} Пожурио је кући, ал |
| а да се не макне, сада се није могао у дућану ни „черег“ сахата на једноме месту скрасити.</p> |
| тих дана био је више по улицама него у дућану.{S} Разносио је „каранфил“ званицама, које је ма |
| д тетка-Маце остао, Јанићије је седео у дућану и са неком стрепњом очекивао на повратак мајстор |
| теља газдинога и када год га је видео у дућану, увек је окретао очи и избегавао да га погледа.< |
| Боље да одеш прво Ламбри, да га јавно у дућану испљујеш и покажеш свету, како је неваљалство св |
| мо! — помисли и крете у дућан.</p> <p>У дућану је седео скрштених ногу на ћепенку и неко време |
| ацајући у присенак оне српске сиромашне дућанчиће по окрајцима Београда.</p> <pb n="8" /> <p>Ко |
| тви, уз махнито хуктање, прогањање злих духова и призивање Алаховог имена, по телу бо.</p> <p>Р |
| своју руку.</p> <p>Хаџија на ново клону духом; више није смео да долази кући преко дана.{S} Руч |
| и и кесу одсечеш.</p> <p>— Е, дај Боже, душа да вам не испадне на нос како христијанину, него н |
| ене, свирај!{S} А-а-х!{S} Душа ми гори, душа! — чула се још из далека силна гласина Јанићијева. |
| ирај бре, ченгене, свирај!{S} А-а-х!{S} Душа ми гори, душа! — чула се још из далека силна гласи |
| тор Диша бледи и румени; срце му бије а душа се поткупила, па се и не показује жива.{S} Није ша |
| како једно куче, како што христијанска душа мрзи на <pb n="94" /> Турчин!{S} Искам да си идем |
| е све овде дервиш записао.{S} Некрштена душа ради са некрштеним силама.{S} Од ове амајлије може |
| му све угодности, које може једна добра душа да учини сирочету; али јој је вазда на ум падало, |
| ете.{S} Жалос, кир-Диса, много жалос; и душа да могу да ти дам, <pb n="116" /> па да дам.{S} Не |
| Маци, да се посаветује.</p> <p>— Бог и душа, побегао! — рече Маца, када јој саопшти, како му н |
| и?</p> <p>— Нисам болан у снази, ама ми душа болује.</p> <p>— Зашто, џанум?</p> <p>— Деце немам |
| иска са зурла, као да то пишти прекором душа њезина покојника.{S} Лепо јој се учини, да тај зву |
| још нема ништа! — изговори Јанићије на душак и поможе мајстору, да отпаше кецељу, коју при рад |
| је био толико несносан, да га је из дна душе презирао.{S} А што није учинио крај са собом, ваља |
| а.</p> <p>— Јаох!... писну нешто из дна душе Јанићијеве.{S} Ни педесет онакових звона, каква бе |
| дара тресла.</p> <p>Али из куће ни живе душе.</p> <p>Газда Дишу обузе слутња, да му је жена нап |
| ше, у колико се уз ту нежну црту његове душе јављао страх, да ће је сада за навек можда изгубит |
| и он, заражен овим смехом, и сам из све душе смејао.</p> <p>— Газдарице, ја ето нећу да те изда |
| једно време покуша, да стресе са своје душе овај притисак, размахну да ради, да се заборави; ј |
| н се мислима није утицао у дубину своје душе, него је страшљиво и готово са трепетом једнако ми |
| н.{S} То је осећао кроза сву буру своје душе; а то осећање, које му јасно показиваше његову нем |
| ица, кад осети пријатан мирис девојачке душе, који га са набреклог јелечета запахну.{S} Он је с |
| сравњивао <pb n="125" /> дах девојачке душе са мирисом ђулса, а очи са сунчаним зраком.{S} Био |
| гао успети.{S} Онај топли дах девојачке душе, њено зајапурено лице и сада је осећао као и онога |
| е свака и опржила.{S} У дубини узрујане душе и кроз осветничко расположење једнако се пробијао |
| ије би без сумње ово расположење њезине душе протумачио у своју корист.{S} Овако му она изгледа |
| удалио од куће, већ права патња, мучење душе, које га је обзинуло као паклена аждаја, коју је в |
| а њен врисак и онај пад, па је, као без душе, утрчала у мутвак.{S} Запрепастила се, кад угледа |
| све ово.</p> <p>— Имаш ли Бога, имаш ли душе? — Зар ћеш да ме убијеш, Јанићије?! — промуца Анас |
| pb n="46" /> од толике пажње а у дубини душе ликовао, што му се давнашњи сан испунио, о томе и |
| вања.{S} Једном речи, између ове четири душе постигнута је права хармонија и њихов живот текао |
| ом жеравице опере руке и да се за покој душе чиме заложи.{S} Совра је била пуна; Маца није жали |
| је дошао у цркву, да се помоли за покој душе кир-Бенџине и, колико је могућно, утеши уцвељено с |
| ако изазивати утиске неких успомена, до душе не о кир-Бенџи, кога ни за живота није могла друкч |
| е опет био нешто: јео је његов хлеб, до душе врло често зачињен шамарима, али опет хлеб; јер га |
| е и грчки ситно говори. — Ово му је, до душе, већ много теже ишло због гојазног трбуха, који се |
| едначи са кума-Думом, ипак је један, до душе не баш толико тежак облак, али тек један облачак, |
| однији од трогодишњега удовиштва.{S} До душе, од дана њезине удаје престало је оно пријатно уба |
| роведе код свога синовца и снахе.{S} До душе, није му најпријатније било, што му се синовац оже |
| ла, ћеретала и смејала се; али ипак (до душе ретко) бивало је да јој кроз најживљу шалу и смех |
| а му свака од њих скида по један грех с душе, сада га више не одржаваху у оном пријатном распол |
| ање богато награђивало.</p> <p>Но у дну душе Јанићијеве, што он ни сам није могао разабрати, во |
| и и узбуђења, те му дође чисто као нека душевна потреба, да бар пред зидовима и јеменијама јасн |
| безбрижан, весео; а овај догађај и она душевна борба сада га сасвим променише.{S} Почео је да |
| еклињањем задобила, и он је, у тренутку душевне слабости, осетио оно сажалење, које осећамо уве |
| в непријатељ, који прећаше да му правац душевне борбе сасвим поремети.{S} Јавила би му се кира- |
| ахата иселила у Јеладу.</p> <p>Измоштен душевним патњама, кир-Диша је започео нагло венути.{S} |
| и куда се креће.{S} То беху дани тешких душевних мука, које су га ломиле и мучиле, а којима не |
| одушеви, што би га из граница обичнога душевног кретања изазвало.{S} И зато га је пуница гледа |
| пут смишљао и он се, малаксао од тешког душевног напора и збуњен, враћао ипак оном једином осећ |
| е из дућана.{S} Колена су му клецала од душевног узбуђења, али он је ишао напред, ишао и не обз |
| у глави.{S} Налазио се у сличноме стању душевнога немира као пре готико година, када га је кира |
| више дете!</p> <p>У таквоме несносноме душевноме расположењу дочекао је и долазак свога мајсто |
| о челу, показивале су, у томе часу, сву душевну борбу његову.</p> <p>— Јазук, кир-Диса, јазук! |
| ке, платна, па, чак, из добро набијених душека опрану вуну, што им је кира-Мана (тако се звала |
| а капиџика, и, задовољан за све, леже у душеке, а одмах до њега и кира-Анастасија: он да одмах |
| ко ње постеља.{S} То се место називало: душема.</note> <note xml:id="SRP19061_N5">Стари београд |
| шегрта у собицу и одело турио под своју душему<ref target="#SRP19061_N4" />.{S} Али при излазу |
| као на длану, виде шта се све у његовој души догађа.</p> <p>Пошао је кући, али на половини пута |
| ратко време створиле су читав пустош; у души су му лежале развалине од свију мисли што их је уз |
| име кира-Анастасије, чија му је слика у души до ове заклетве нагризала срце, па ипак била тако |
| уста помињу) хоће да сазна, колико је у души чврста вера хаџијска.{S} Зато он пушта ђавола, да |
| ва моћ оставила а наместо тога настао у души ужасан страх од онога што ће сад опет чути, ма да |
| је отерао.</p> <p>Колико је ускипело у души Јанићијевој слушајући ово, о томе није потребно ни |
| помисли хаџи-Диша, кад осети, како му у души лакну, завуче руку у недра, извуче једну дугачку к |
| <p>А како ли овде сетно мирише Мајкина Душица!</p> <p> <hi>15. септембра 1906.</hi> </p> <p> < |
| ушу сажиже а срце спржи?</l> <l>— Знам, душо, знам — то је љубав!“</l> </quote> <p>Јанићије је |
| листић падајући на њега.</p> <p>— Знам, душо, знам! — то је љубав! прошапута Јанићије, и кад и |
| душу сажиже а срце спржи?</l> <l>Знам, душо, знам, — то је Љубав.</l> </quote> <p>То су певале |
| > <l>сажиже а срце спржи?</l> <l>„Знам, душо, знам — то је љубав!“</l> </quote> <p>— То је љуба |
| и тек један облачак, лебдео над његовом душом.{S} И што је дубље залазио у другу годину брачног |
| ка тешка мука притисла му <pb n="88" /> душу, па једва дише; чини му се да ће га угушити, а цел |
| у, можда, и дао комад хлеба, макар и за душу мртвих, да је заискао; али то га беше срамота и он |
| у да идем, велику воштаницу да палим за душу на твоја мајка.{S} Брат да ми будеш, Јанићије... в |
| д није грдила; а то је много вредело за душу једнога сирочета, које није сазнало ни за мајчину |
| од смрти Лепосавине као тешки камен на душу навали.{S} У једно време покуша, да стресе са свој |
| а свом својом пространом ширином сео на душу, па јој не да дахнути.</p> <p>И није то само жалос |
| о борила са самом собом, да му нешто на душу метне, али Јанићије, који до овога часа чињаше све |
| торов поцрвенити.{S} И то се вукло кроз душу, као тешка магла када се вуче над земљом и никако |
| т стишају метеж, који му је подхватио и душу и срце и мозак.{S} Грозничава ватра лизала га је о |
| је немогућ.</p> <p>— Роспија!{S} Уби ми душу; дроб ми ишчупа! — застења Диша саломљен и клонуо |
| „Да ли знаш како се зове она ватра, што душу</l> <l>сажиже а срце спржи?</l> <l>„Знам, душо, зн |
| ш ли како се зове она ватра,</l> <l>Што душу сажиже а срце спржи?</l> <l>— Знам, душо, знам — т |
| знаш како се зове она ватра,</l> <l>Што душу сажиже а срце спржи?</l> <l>Знам, душо, знам, — то |
| те ноћи осећао.{S} Притиснуло му нешто душу, <pb n="40" /> па никако да слегне од туда, него г |
| ео „лечења“, али онај ђаво што јој се у душу увукао, тако се заквачио ноктима, да га ни за реп |
| одустао од ужасне намере и спасао младу душу бар од оних вечних мука, које би га на ономе свету |
| " /> погледа, да све оне стеге, које му душу до мало час сапињаху, попуцаше, и њему стаде тако |
| и љубовју озаривши јего ранше уцвјељену душу, а по том, подаривши јему истовремено три отрока м |
| ова пажња падала на усамљену и обрањену душу Дишину као блага дажда после припеке, он је чак и |
| дила далеко, да се ђаво увукао у њезину душу, те окрете да гони из женина срца ђавола свима они |
| чињарице, које су јој редовно у њезину душу увлачиле сумњу, а из сандука извлачиле разне ствар |
| ака реч наваљивала се на мајстор-Дишину душу као стена и он је као заливен ћутао и очекивао од |
| без дугога размишљања, да му не цепаху душу два снажна осећања, која му сваку одлучност раслаб |
| се њега.</p> <p>— И тебе сада искушава ђаво.{S} Метнуо ти у срце бригу и страх за радњу, само |
| ех и неће ти се опростити.{S} Ето, тебе ђаво сада искушава, али помисли, да ли ти је познато ик |
| тала удовати.</p> <p>— Мори, који те је ђаво терао да се удајеш за онај пањ? — Псетиште је оно! |
| да му је жена забраздила далеко, да се ђаво увукао у њезину душу, те окрете да гони из женина |
| е до повратка сачува.{S} Хоћеш ли да те ђаво надвлада и анђео да ти из дућана оде, буди ексик-х |
| ије примила свој део „лечења“, али онај ђаво што јој се у душу увукао, тако се заквачио ноктима |
| о је Спаситеља четрдесет дана искушавао ђаво на гори, али Спаситељ је сва искушења претрпео; а |
| чврста вера хаџијска.{S} Зато он пушта ђавола, да нас на хаџилуку искушава, али, докле се ми о |
| душу, те окрете да гони из женина срца ђавола свима оним средствима, која, у оно време, једном |
| S} На против, што је Ламбре гонио из ње ђавола усрдније, то се он све чвршће усађивао у њој.</p |
| оде, буди ексик-хаџија; желиш ли, да ти ђавола савладаш и да ти анђео радњу води, издржи до кра |
| анићије.</p> <p>— Е?! — рече Лепосава и ђаволасто га погледа преко рамена.</p> <p>— Па знаш как |
| <p>— Како ћу? — запита Лепосава и тако ђаволасто <pb n="128" /> погледа, да све оне стеге, кој |
| ично и смешећи се:</p> <p>— А где си ти ђаволе већ три дана?</p> <p>— Глава ме нешто болела; тр |
| љено замршену дугу браду. — Сви сте ви, ђаури, једна нечиста вера!{S} Имаш ли комшику која нема |
| антерију и леп шарен појас; а већ нови ђевђелук (капа „дињара“) то је мајстор Диша купио сам, |
| кад све тако урадиш, ти да гу одведеш у ђердек и тамо овај четврти запис да спустиш у чашку рак |
| ри, чапкуне, бре?</p> <p>— Па тако, пре ђердека (ложнице)... знаш... пре, кад оно... — муца Бик |
| итах: може ли да се расквари свадба пре ђердека; а ти мени шамар за врат!{S} А ја сам хтео да т |
| да пропадним!{S} Што ми искате у кућа, ђидијо?!</p> <p>Јаукао је и претио, докле га силна маст |
| јишем о колено једну јеменију и прошива ђонове, а испод очију прати сваки покрет свога мајстора |
| виште, налик на ону аждају, коју је св. Ђорђе копљем пробио.{S} И тако су пролазили векови и о |
| ор Диша појео шљиву, а кошчицу бацио на ђубре.{S} Па после да плетеш седе, као што ће их плести |
| е поста мрско.{S} Кутију швирну на неко ђубриште, а босиљак искида, издроби, пљуну на њега, про |
| ="125" /> дах девојачке душе са мирисом ђулса, а очи са сунчаним зраком.{S} Био је у Еврејској |
| ичају многи који су видели.</p> <p>— А, е ли ко видео, када сте ви хтели да прескочите код удов |
| е!{S} А где си ти до сада, болан?{S} Е, е, жив био, жив био! — рече Маца, кад јој Јанићије прис |
| /p> <p>— Кира-Анастасија...</p> <p>— Е, е, сад ћу, сад! — прекиде јој Ламбре реч. — Сад ћу, одм |
| се на богату домаћу идилу.</p> <p>— Е, е, ти ми много наказива — смеши се Диша — Ама где да на |
| никада ни волела!{S} Ти да идеш одавде; е ли сте чули?</p> <p>Али кир-Диши умину бол и он се и |
| ?{S} И све то због њезина неверства!{S} Е, чекај сад!{S} Ниси хтела поштено, сад ће полиција!</ |
| ошапута Јанићије.</p> <p>— Јогуницо!{S} Е, добро, добро; остани ти само овде, а ја ћу га већ са |
| трећи пут, овај запис на-по-за леђа.{S} Е, кад све тако урадиш, ти да гу одведеш у ђердек и там |
| — Зашто, море?</p> <p>— Поради тебе.{S} Е, хе, пријатељу, па ти кријеш, а овамо се свуда по чар |
| ама нагу, ни папуче да нема на ноге.{S} Е, па онда сас њу три пута да обиђеш бакчу.{S} Први пут |
| а ћерку на удају и да си ти нежењен.{S} Е, па онда ко ту да докаже, да у томе нема нечега.</p> |
| дете!{S} А где си ти до сада, болан?{S} Е, е, жив био, жив био! — рече Маца, кад јој Јанићије п |
| ци.{S} Да је бар удовац, али пуштеник — е, не иде!{S} Човек са једном историјом, која је до ско |
| мо; старија си.</p> <pb n="133" /> <p>— Е, што кријеш, кад се све зна?{S} Па још устабашиница, |
| зиђоше на улицу.</p> <pb n="84" /> <p>— Е, ову ћемо вечеру дуго памтити!{S} Кали нопта, кир-Дис |
| и од онаква два красна човека!</p> <p>— Е, тако ти је то кад људи не гледају шта узимљу.</p> <p |
| из куће!{S} Иди твоме Ламбри!</p> <p>— Е, ако је да се иде из кућа — одговори Анастасија тако |
| <p>— Зашто? — За оно... за...</p> <p>— Е па сто не казете? — утаче се кир-Дума. — Ето, ја сам |
| а?</p> <p>— Кира-Анастасија...</p> <p>— Е, е, сад ћу, сад! — прекиде јој Ламбре реч. — Сад ћу, |
| и се нашла у болести... она...</p> <p>— Е, па де, де; кад није, није; што се правдаш толико? — |
| јине паре да уложим у еспап...</p> <p>— Е, кој вам па за то смета? — Чија жена <pb n="44" /> он |
| вога и врло скромнога изгледа.</p> <p>— Е, како да вас утешимо, куме?{S} Судбина, к’смет, сто к |
| ога истраживања једва вратила.</p> <p>— Е, шта би? — запита кир-Диша нестрпељиво, а очи му се п |
| на јој се суза скотрља с лица.</p> <p>— Е, де, не плачи!{S} Не идем преко света; вратићу се.{S} |
| Камо Лепосава? — запита Диша.</p> <p>— Е, чекај, зете; не иде то тако лако.{S} Ено је у соби, |
| “ и око грла златне махмудије.</p> <p>— Е, сада, ћерко, да си жива и здрава и срећу да унесеш т |
| млада... и — додаде Јанићије.</p> <p>— Е?! — рече Лепосава и ђаволасто га погледа преко рамена |
| а дршће, као да је неко тресе.</p> <p>— Е ли искате вода, да се повратите?</p> <p>— Отрова, куч |
| а ја тражим од своје домаћице.</p> <p>— Е, ако, ако — одговори Маца и даде миг Лепосави, да изи |
| оследњи гости из куће удалише.</p> <p>— Е, па како би; нађе ли? — запита Маца, кад вечераше.</p |
| иђени гост опет у кућу долази.</p> <p>— Е ли она ту? — тихо и задувано запита Ламбре.</p> <p>— |
| ам, како да немам; па још три.</p> <p>— Е, једна му је набацала!</p> <p>— А која ли то? — запит |
| хне, поче га миловати по коси.</p> <p>— Е, де, де, ја сам мајка, па ето, трпим; а ти, зар не ви |
| зету и поче га важно гледати.</p> <p>— Е то сам хтела, да преда мном отвориш уста и да мене за |
| ном осети да јој мора вратити.</p> <p>— Е, па хтео сам, баш!{S} Зар се ја тебе бојим!</p> <p>— |
| ког одговора приступи им руци.</p> <p>— Е, нека је со стрекја; и у здравје и весеље да дочекате |
| алелекао за изгубљеним новцем.</p> <p>— Е, нека вам је на здравље, и толико срећа да имате, кол |
| Бога ми! — викну Диша очајно.</p> <p>— Е, мој Дишо — уздахну болно Маца — Лају ли или не лају, |
| рећни дан, Лепосава ни мукает.</p> <p>— Е, па зато ли сам толико трошио на тебе; <pb n="172" /> |
| е од толиких девојачких очију.</p> <p>— Е, па честитај Лепосави!{S} То ће ти бити, ако Бог да, |
| у самоуправну власт у мутваку.</p> <p>— Е, мој зете, слушао си како се говори: „добра храна, до |
| на, и збуњено погледа у мајку.</p> <p>— Е, па и време му је — одговори Маца равнодушно — а када |
| ује се на богату домаћу идилу.</p> <p>— Е, е, ти ми много наказива — смеши се Диша — Ама где да |
| да изабере за свога устабашу.</p> <p>— Е, али један је па један Диша, брајко мој!{S} Камо, нек |
| ад хоћеш да ми и кесу одсечеш.</p> <p>— Е, дај Боже, душа да вам не испадне на нос како христиј |
| с?{S} Зар је то лепо од света?</p> <p>— Е, такав му је адет.{S} Оно знаш како је: ти си устабаш |
| сада, када сам нагорео онако?</p> <p>— Е, био отварати очи!{S} Шта ти је требала јабанџика, ту |
| је истина за ваше што се прича, ха! — А е ли истина да сте пали са зид и да вас је патрола јури |
| лакше, када је пред запаљеним свећама и евангелијем дигао три прста у вис, то се већ дало видет |
| натраг...{S} То ми не треба...{S} Реци: ево ти!{S} Мајстор Диша неће да зна ни за шта више.</p> |
| јом.</p> <p>— И Бог ми је услишио жељу; ево, погледај ово, Лепосава!</p> <p>— Шта има у тој кес |
| еђа Цигане око себе.</p> <p>— Доста!{S} Ево вам бакшиша; а сада да се вратите онима, тамо.{S} А |
| на доксат.</p> <p>— Дошао Јанићије!{S} Ево Јанићија! — викну Лепосава весело.</p> <p>— Де, де! |
| ој све неће пасти на ум!{S} О, о, о!{S} Ево, не желим јој зла и лепо је да се измирите; ама да |
| ава која се охрабри, кад спази матер. — Ево, Јанићије је дошао, ама не знам шта му је.</p> <p>— |
| ти.</p> <p>— Газдарице, шта то радиш? — Ево, ту су шегрти у дућану, видеће.</p> <p>— Хоћу да се |
| сад два цванцика и пружи Маци.</p> <p>— Ево на; добро само те ми се толико затекло у кеси, — ре |
| викну у један мах преплашено.</p> <p>— Ево ме, мајсторе! — одазва се Јанићије и утрча у собу.{ |
| е дреје?{S} Од куда Ламбре ту?</p> <p>— Ево и ови су видели, када сам их донео у дућан, а после |
| у којој нема излаза; али и кроз ту таму ево где проби један зрачак надања.</p> <p>И тако је та |
| ој Махали, пред једном баштом где су се еврејске девојке искупиле на игру.</p> <p>— Од куда ја |
| рло стеже.{S} Она песма, која му онда у Еврејској Мали памет попила, запе у грлу, и њему се учи |
| , а очи са сунчаним зраком.{S} Био је у Еврејској Махали, пред једном баштом где су се еврејске |
| а вртоглавица, те несвесно одлете чак у Еврејску Махалу.{S} И снажни мирис густога каранфила, б |
| а да изволите на куде моју домакицу, на еден кадаиф и ратлокум.</p> <p>— Зашто, кир-Дума?{S} Да |
| ам је мустерија, него Грци, а то све из еден љубов на вас због засто сте као од грцка мајка род |
| шта се то тебе тиче?</p> <p>— Разбојник еден!{S} За сто нападас зенско свет на улица?{S} Поједо |
| че се кир-Дума. — Ето, ја сам досао као еден пријатељ, да ме научите, те да и ја разбирам, заст |
| како нема смисла да седи тако сам, као „еден гурбетин“, поменуше му по десет пута, како од њих |
| и само да му чувате чест и да знате, да една паметна и честита жена нема засто да плаче за мужа |
| паклена мука!{S} А-ах, рогата биволица една, сас моји ли пари градиш барјаче на црква! — узвик |
| Радос је то, кума-Анастасија, и радос и една сладос!{S} Ено, мој Алкибијадес!{S} Клефта, право |
| танем сас мога кир-Ламбре, па сама како една зенско глава не могу да идем.</p> <p>— Била ти, ки |
| едно, кој да те превари?{S} Едно Диса, едно српско куче!...{S} Ух! ух! — уздисао је кир-Дума и |
| ума, гомаре едно, кој да те превари?{S} Едно Диса, едно српско куче!...{S} Ух! ух! — уздисао је |
| {S} Кој па да се брине у ова чаршија за едно грцко удовица?</p> <p>— Па, па, па! — учини Ламбре |
| едесет и четири!</p> <p>— Неје много за едно мудра и уважена глава.</p> <p>Разговор се водио ок |
| ла вересија...{S} А, а-ах, Дума, гомаре едно, кој да те превари?{S} Едно Диса, едно српско куче |
| ништаван и празан.</p> <p>— Ух, гомаре едно: зашто да заспите, бре?! — јекну кир-Ламбре очајно |
| е сутра моја домакица да ми наниже оште едно килибар-зрно.</p> <p>— А колико ли бројиш па сад? |
| ићије.</p> <p>— Крси глава одавде, куче едно!{S} А на кира-Анастасија поздрави се, да тој кадаи |
| n="44" /> онога и пари.{S} Жена је како едно слушкиња на свој човек, а ти си њен господар. — Па |
| </p> <p>— Како: шта? — Ми на вас као на едног честитог мајстора сас леб, а ви на нас сас поган! |
| за њу разбирате, она је на вилает.{S} И едну писму је послала; иска да ви из њена кућа идете.{S |
| Он је донео собом једну велику светињу: ексер, којим је био прикован Спаситељ за крст.{S} Тај е |
| дужи од садашњих „мертечких“ ексера.{S} Ексер као и сви ексери што су, само се од ових разликов |
| им двокраким ексером длан пробијали.{S} Ексер је био чудотворан, јер ко год би га целивао, одма |
| е часу страховито рикну, избљува велики ексер и нестаде је.</p> <p>— Сад народ у гомилама хрли |
| ко им га донесе, пола царевине.{S} Али ексер се није могао наћи, јер га је прогутало неко чудо |
| д пустињака, који чува свети чудотворни ексер са крста Спаситељева, у памуку, који је такође по |
| ати, изјавити у себи какву жељу и часни ексер би му је одмах испунио.</p> <p>— Шта желиш? — зап |
| ао, када ће својим очима угледати часни ексер, који ни цар Костадин није могао видети.</p> <p>П |
| > <p>Но пре него ли ће му поднети часни ексер на целивање, испосник је сматрао за дужност, да п |
| но заинтересова, да види и целује свети ексер, и он се упути са хаџи-Зосимом кроз тесне и криве |
| ј пријатељ жели, да види и целује свети ексер и да приложи на зидање светога храма.</p> <pb n=" |
| ли пустињаку са Витаваре, да види свети ексер, да се и њему помоли и да приложи коју аспру за з |
| овај чудотворни памук у коме лежи свети ексер, не би му за ту суму дао.</p> <p>— А од чега он ч |
| Иди у Вертеп Витлејемски и прими свети ексер.{S} Пустињак није оклевао, оде у Витлејем и, баш |
| ди?</p> <p>— То је због тога, што свети ексер лежи у њему.{S} Снагу своју чудотворну он је дао |
| <p>— Ама, да ли је у истини то баш онај ексер? — упита мајстор Диша.</p> <p>— Нема сумње — огов |
| е био прикован Спаситељ за крст.{S} Тај ексер, како се тврдило, још цар Константин и царица Јел |
| чавао, не дужи од садашњих „мертечких“ ексера.{S} Ексер као и сви ексери што су, само се од ов |
| сумњати више о чудотворној моћи часнога ексера.{S} Оно, што је све осетио, кад је целивао, и та |
| описана <pb n="193" /> историја светога ексера и како се оно чудо догодило.{S} Та уверења богоу |
| сна па до побожнога пустињака и светога ексера, који је своју чудотворну моћ предао и ономе пам |
| p> <p>И када дотаче пољупцем врх светог ексера, осети, како га кроз цело тело проже топла струј |
| „мертечких“ ексера.{S} Ексер као и сви ексери што су, само се од ових разликовао, што је на ош |
| ељ подносио, докле су му овим двокраким ексером длан пробијали.{S} Ексер је био чудотворан, јер |
| } И тако су пролазили векови и о том се ексеру није ништа знало све до прошлога <hi>Рождества</ |
| скрс, хаџија га тужно погледа.</p> <p>— Ексик-хаџија! — рече му он.</p> <p>— Шта знам, кад ме т |
| влада и анђео да ти из дућана оде, буди ексик-хаџија; желиш ли, да ти ђавола савладаш и да ти а |
| рши своје поклоништво, да се, макар као ексик-хаџија врати, па макар никада и не добио деце.{S} |
| ато, ако му се покориш и одеш, постаћеш ексик-хаџија; на земљи ће ти се људи смејати, а тамо на |
| а је пуница гледала чисто зачуђена овом екстазом, у коју је хаџи-Диша улетео.</p> <p>— Кажем ти |
| — Ела-те, ако искате да вас закољем!{S} Ела, удрите! — рече му пркосно и са презрењем баци на њ |
| еч! — уситни кир-Дума и потапша Дишу. — Ела, само ви говорите; знао сам ја да кир-Диса не је чо |
| ма угледа читаву гомилу света.</p> <p>— Ела, изедите, ако смете!{S} На! — и окуражени Ламбре по |
| бијем псето! —- виче кир-Диша.</p> <p>— Ела-те, да вас гурнем у трбу! — одговара Ламбре.</p> <p |
| аде према разјареноме супругу.</p> <p>— Ела-те, ако искате да вас закољем!{S} Ела, удрите! — ре |
| како смо вас волели, као да сте из сама Елада, као да не сте из пожаревацко!</p> <p>И у такоме |
| ла исказати највештија фраза песника из Еладе.</p> <p>Прошло је добрих пола сахата, када је фуд |
| му је лева рука, којом је обавио вито и еластично девојачко тело, осећала онај отпор и оно тала |
| роножицу и зажареним очима поче пратити еластично гибање и извијање витога струка и оно набрекл |
| не мишице и што јој се гибак струк тако еластично покреће.</p> <p>— То да не видим више — такви |
| ет!{S} Куд ја...</p> <p>— А: куд ви!{S} Еле, кад се несто за другога лаје по овај свет, онда је |
| а сум, кир-Диса, ваш кум и пријател.{S} Еле, како сте? — пита Дума, али никако не улази у собу, |
| да кир-Диса не је човек без памету.{S} Еле, за сто сте јосте вратили прстен?</p> <p>— Па... ет |
| <p>— Санким не знас, пезевенк-башо?{S} Еле, за тој ли те је твој мајстор оставио?{S} Тако ли м |
| ио, цигло ради једнога детета.</p> <p>— Еле, ти нећеш да пазариш? — запита свети човек, чије оч |
| а, а немаче се са свога места.</p> <p>— Еле, ви тако? — започе кир-Дума, а не седа, него пребра |
| те антерије за леђима гледале.</p> <p>— Еле, сад да ти кажем какав сам ја и шта тражим од домаћ |
| ика да је се дотакне, ако сме.</p> <p>— Еле, муж на путу а жена ашикује с комшијама!</p> <p>— А |
| ш стоји држећи руком за кваку.</p> <p>— Еле, како сте?{S} По пријателски посо дођосмо.</p> <p>— |
| кренувши очи у страну, започе:</p> <p>— Еле, просло три године!</p> <p>— И седум дана! — допуни |
| гроси.</p> <p>— Четири хиљаде!</p> <p>— Елем, ви тразите осте 500 гроси?{S} Толко неје оставио |
| абодена усред најшире саксије.</p> <p>— Елем, нема ништа од тај посао! — рече Ламбре скрушено и |
| бацивао у башту младе удовице.</p> <p>— Елем, ви ћутите кир-Диса? — рече Ламбре, коме беше нешт |
| да потпуно истисне <pb n="113" /> грчки елеменат из српске престонице, поче овоме догађају прид |
| ирање по комшилук, кад је муж код кућа, ели Ламбре неће бити жив!</p> <p>— Добар дан, кир-Ламбр |
| набрекле.</p> <p>— Сува кучка, бре!{S} Ели ћеш ми платиш за ово спацирање по комшилук, кад је |
| p>— Пцета!{S} На зенско ли нападате?{S} Ели ово гора Романија, што ли?{S} Ви мене да клепећете? |
| угом у авлију кира-Анастасије.</p> <p>— Ели сте ради гостима? — виче још с капиџика кира-Думини |
| е ваше спокојне сени у дугим антеријама емир-боје ћурчетима, оперваженим жутом лисичином; са цр |
| пом, око које се омотавала чалма зелене емир-боје (знак да води порекло од самога Мухамеда), се |
| нде, где се данас налази густо насељени Енглезовац.{S} А када га је умор савладао, отишао је у |
| ах.{S} Увиђао је свесно, да му ваља што енергичније предузети против клевете; али, ма шта да за |
| тор Диша.{S} Ако њему треба да се жени, ено му кира-Мане; и тако је њезин муж одбегао са његово |
| у!{S} Шта ми требају мртваци у кући!{S} Ено му полиције!{S} Несрећник један!{S} Шта му је било |
| а-Анастасија, и радос и една сладос!{S} Ено, мој Алкибијадес!{S} Клефта, право клефта; патриот |
| Е, чекај, зете; не иде то тако лако.{S} Ено је у соби, спрема се, да пред свога домаћина не изи |
| нићије.</p> <p>— Зар га не познајеш?{S} Ено онај, у дугој бради.</p> <p>— Какав мајстор Диша, о |
| му је чак до појаса долазила.</p> <p>— Ено га! — рече Маца, која се са Лепосавом и Јанићијем б |
| јику, који се све више ближио.</p> <p>— Ено, онај тамо!</p> <p>— Ама, зар оно? — зачуди се Лепо |
| ије вуку, стиште пут Београда.</p> <p>И ено га сад где у мутваку послује, опет види Лепосаву, а |
| рањено срце.</p> <p>— Обесићу се; а њој ено мајстор-Дише, па, ако узмогне, нека буде срећна с њ |
| ладожења у брзо заборавио на ону немилу епизоду, ради које три ноћи није спавао.</p> <p>И тетка |
| му.{S} Био је то неки Грк хаџи-Зосим из Епира, врло побожан, тих и услужан хаџија.{S} Овај хаџи |
| комшије.</p> <p>—- Комшија, не комшија, еписи бир; ама, што Бог није заповедио да се једе, оно |
| одваљен!{S} Није се тај бојао ни десет „ерлија“.</p> <p>— А је ли ишао на хаџилук по децу? — за |
| е изда калфенско писмо, шта ће онда?{S} Еснаф је јачи од њега, а мајстор је имао толико права н |
| је ктиторе „и приложнике храма сего“, а еснаф га изабрао за свога устабашу.{S} Све што један че |
| р-Дишиноме уважењу и о томе, како ће га еснаф од Нове Године да изабере за свога устабашу.</p> |
| ници не опојаше самоубијцу, ипак је сав еснаф папуџијски, и скоро половина чаршије, отпратио по |
| је имао.{S} О светоме Спиридону, кад је еснаф славио, они су увек позајмљивали барјак од палилу |
| упљени својим барјаком, само папуџијски еснаф што га још није имао.{S} О светоме Спиридону, кад |
| корист; одужиће се Богу и задужиће свој еснаф захвалношћу; а после тога „ктитор и приложник хра |
| > <p>Свадба је била врло весела.{S} Цео еснаф и званице из осталих еснафа и грађанских редова у |
| .{S} Ти <pb n="145" /> паметујеш за цео еснаф, па ето, како год ти кажеш, онако нека буде!</p> |
| новрсних артикала од свих <pb n="49" /> еснафа, које је сваке ноћи од некуда падало у њезину ба |
| велики добротвор цркве и устабаша свога еснафа.</p> <p>О Лепосави ни у сну није помишљао да је |
| ала, да је кир-Дума, устабаша бакалског еснафа, не пресече као на пању.</p> <p>На недељу дана, |
| села.{S} Цео еснаф и званице из осталих еснафа и грађанских редова учествовали су.{S} Весељу ни |
| а тек онда бити произведен за калфу.{S} Еснафи су према млађима имали такав правац и он се мора |
| ожавању и саучешћу, били заступљени сви еснафи, који се у ондашњој чаршији налажаху.{S} И што ј |
| ан како ваља.{S} До тога времена сви су еснафи били у цркви заступљени својим барјаком, само па |
| рајко мој!{S} Камо, нека ми ко покаже у еснафима макар једнога газду, који је толике паре покло |
| ко вас постујемо, ја ћу вам позајмим из еснафска каса пет стотин гроси за четири године без фај |
| гроша; а за мале новце, које је дао за еснафски барјак, постао је велики добротвор цркве и уст |
| аљине, како се над гомилом људи љуљушка еснафски барјак са светим Спиридоном у дугачкој седој б |
| } Него баш кад ти је наспело, а ти купи еснафски барјак, па га приложи цркви.{S} То те неће ску |
| у одеждама и са иконама; а за њим, под еснафским барјаком, мајстор Диша са женом, пуницом и Ја |
| једној устабашиници.{S} Однесена је под еснафским барјаком; а после укопа све, што је допратило |
| их 500 гроша, што му је кум-Дума дао од еснафских пара, уложио у еспап и довео још два шегрта.{ |
| оме часу, измени.{S} Због свога поклона еснафу за трен ока постао је један од најуваженијих гра |
| постићи, то је он у грађанству и своме еснафу постигао на своју радост и на големи јед кир-Дум |
| цркви.{S} То те неће скупо коштати, а и еснафу ћеш своме подићи углед у цркви.</p> <p>Овај саве |
| да подигне свој оронули морални углед у еснафу, па је <pb n="142" /> и у томе нехотично успео.{ |
| поверенога му еспапа, него је често тај еспап протурао са више користи, него ли и сам мајстор м |
| хтео кира-Анастасијине паре да уложим у еспап...</p> <p>— Е, кој вам па за то смета? — Чија жен |
| ум-Дума дао од еснафских пара, уложио у еспап и довео још два шегрта.{S} А њега самога, за ову |
| ког и болтаџијскога па до бућмеџијскога еспапа, изгледа да су, у овом невином обожавању и сауче |
| и журно се даде на посао око сређивања еспапа.</p> <p>Јанићија подиђоше мравци, спусти венац о |
| м, а он да се привремено, ради куповине еспапа, уклони у Галац или Цариград, од куда су ондашњи |
| до собичка, који служаше за стовариште еспапа, а у исто време и као ноћиште Јанићијево, па се |
| доброга успеха у продаји поверенога му еспапа, него је често тај еспап протурао са више корист |
| као фудул-Стаменка.</p> <p>— Молићемо, есте ли је видели?</p> <p>— Нисам; али причају тако.</p |
| рпељиво.</p> <p>— Зашто, море?</p> <p>— Ете, зато, што мене караш, а сама нећеш да узмеш запис! |
| којног кир-Бенџу и поштује га; па и ја, ето, што поштујем као и тебе и кир-Ламбру, хоћу да те п |
| и девојка пошла у твоје богатство — па, ето, и сад...{S} И зар је то лепо, да јој сам доводиш к |
| радознало погледаше у њу.</p> <p>— Па, ето, тетка-Маце; она зна и више.</p> <p>— А шта ја знам |
| p>— Како да ти се осветим?</p> <p>— Па, ето, удари ме у леђа.</p> <p>— А ти?</p> <p>— Ја ћу опе |
| болан, тако!</p> <p>— Не могу!{S} Овде, ето, овде боли, па ми не да да живим.</p> <p>— Лудо! — |
| ца, па да постанете сретно човек; а ви, ето каква страмота на грцко образ метнусте!</p> <p>— Фа |
| роговори Јанићије — Газда на путу а ти, ето, како чиниш!</p> <p>Анастасија очевидно ништа није |
| ре?“ — „Ко је магаре?“ питам ја. — „Ти, ето сви причају, да се мајстор Диша пео на твоја леђа.“ |
| се оженио, то знам; али за кога течем, ето, то је оно што не знам; — одговарао је самоме себи. |
| е угодно, прихватити и продужити фирму, ето, тога није имао.{S} Без жене остао је самохран у св |
| те јосте вратили прстен?</p> <p>— Па... ето, радња је, посао се прави; а ја би хтео кира-Анаста |
| ође!</p> <p>— Ко?</p> <p>— Кир-Диса!{S} Ето га за ћоше.</p> <p>Фудул-Стаменки, која је с највећ |
| шта да радим сада?{S} Научи ме, де!{S} Ето, ја ћу престати да долазим, па ће временом и свет у |
| рије.</p> <p>— Божја па твоја, сине!{S} Ето, тако раде поштени људи.{S} Знала сам ја, да си ти |
| <p>— Опрости му, зете, још је дете!{S} Ето, он се каје, — утаче се Маца великодушно.</p> <p>— |
| су записи побожних дервиша помогли!{S} Ето му и куме, кир-Думинице.{S} Пуних једанаест година |
| ужаса.</p> <p>— А ко не каже, питај!{S} Ето, њој каза Канче, а мени цео комшилук.{S} Кажу: оста |
| } А сада?...{S} Шта се учини сада...{S} Ето чујеш и сам...</p> <p>— Па зар сам ја крив томе?{S} |
| Полако!{S} Добри људи ће се угодити.{S} Ето, ти тражиш сто хиљада, а он даје пет стотина.{S} Сп |
| највећи грех и неће ти се опростити.{S} Ето, тебе ђаво сада искушава, али помисли, да ли ти је |
| е ни ти ваљда на Бога камењем бацао.{S} Ето и ја тако; донела сам Лепосаву тек у четвртој годин |
| сам ја баш за то само прстен вратио.{S} Ето... и сам видиш и чујеш...{S} Цела чаршија говори за |
| ићије, немој тако!{S} Не иди од нас.{S} Ето, нана те воли као сина, а и ја те волим као да си м |
| олико зарадиш!</p> <p>— Ама за кога?{S} Ето то, то да ми кажеш.{S} То сам хтео да питам.</p> <p |
| де? — Зар нема нешто живо што гледа?{S} Ето, ако комшија спава, није ли будно комшиско, маче?{S |
| се десило.{S} Шта је све било ноћас?{S} Ето: код фудул-Стаменке прекужио је један <pb n="110" / |
| а сто не казете? — утаче се кир-Дума. — Ето, ја сам досао као еден пријатељ, да ме научите, те |
| тако мајстор-Дишо — поправи се Маца. — Ето, нећу; поган је то милет.</p> <p>Од овога часа кир- |
| Како велите?...</p> <pb n="42" /> <p>— Ето, овако... — И ту газда Диша погледа на своје темељи |
| аше ван христијанскога гробља.</p> <p>— Ето, таква ће бити и твоја сахрана! — прошапута му онај |
| џабе лебац, — вели кира-Мана.</p> <p>— Ето, ја — утаче се кира-Думиница — шта све не сам радил |
| питаш? — зачуди се тетка Маца.</p> <p>— Ето тако; мило ми, што га истукао!</p> <p>Али ја нећу д |
| а му од тога цео живот зависи.</p> <p>— Ето, каже:{S} Да се врати, ама тако, да се пољубиш са к |
| не може да се од суза поврати.</p> <p>— Ето, шта... одговори Лепосава кроз плач чисто прекорно |
| ешећи га да ће је она умирити.</p> <p>— Ето, то је!... промуца кир-Ламбре...{S} То је било!</p> |
| не стиша бујица наврелих речи.</p> <p>— Ето, кажу....</p> <p>— За име света, тетка-Мацо, шта ка |
| излагао, сплетоше га за часак.</p> <p>— Ето, видите? — продужи Дума, кад опази како се мајстор |
| а време превртали свету утвар.</p> <p>— Ето, ја сам урадио све што треба, а сад ће чудотворни п |
| уњено застаде на самоме прагу.</p> <p>— Ето, носим, газда; ама, куда да га носим?</p> <p>— Њој! |
| шегрт, који се мајао на пољу.</p> <p>— Ето газде! — повика и журно се даде на посао око сређив |
| ца и забринуто погледа у Дишу.</p> <p>— Ето, данас сам све прохесапио шта имам а шта немам.{S} |
| -Мацином.</p> <p>— Зашто, бре?</p> <p>— Ето ти, газда, шта се на чесми прича.{S} Кад чучнух, да |
| лује.</p> <p>— А ви, како сте?</p> <p>— Ето, ја и Јаникије чекамо те сваки дан; много сте остал |
| ни рођен син није истински пријатељ, а ето, ово сироче, што се савило око тебе као лоза око ча |
| тек као једва растворен пупољак, а сада ето где пред њиме стоји потпуно развијена ружа.</p> <p> |
| све душе смејао.</p> <p>— Газдарице, ја ето нећу да те издам, —- рече полугласно и погледа је у |
| И ко би други смео да тако уради?{S} Ја ето нисам никоме одала?</p> <p>— Ама шта то ради она са |
| це немам, свети човече; желим децу, ама ето већ друга година, а она и не мисли!</p> <p>— Пеки, |
| и.</p> <p>— Е, де, де, ја сам мајка, па ето, трпим; а ти, зар не видиш какав си стао?!</p> <p>— |
| д срамоте неће смети на улицу изићи, па ето где се све, у једноме часу, измени.{S} Због свога п |
| гледа око себе.{S} Не потраја много, па ето и Лепосаве, румене од стида и оборених очију на под |
| утио, добар си био, веран си ми био, па ето ти радње!{S} Тамо, у кући, да се нађеш тетка-Маци н |
| мо девојче добро, таман за устабашу, па ето, готов разговор.</p> <p>Цео тај дан мајстор-Дишу су |
| b n="145" /> паметујеш за цео еснаф, па ето, како год ти кажеш, онако нека буде!</p> <p>— Дајеш |
| ? —</p> <p>— Оно... знаш...</p> <p>— Па ето видиш и сам, како те волим, као да сам ти рођена се |
| теретом широких и пуначких плећа.{S} И ето, своју, од самога себе прикривену жељу, виде он дан |
| јан од пада замаче у сокаче.</p> <p>— И ето за тај посао, што је она викала на патролу, он је в |
| уци; све ми је добро код тебе било, али ето, ја те молим да ме отпустиш.</p> <p>— Хајде, бре, ћ |
| о мајстору.{S} Једном рече тетка-Маци: „Ето ти!{S} Што <pb n="175" /> ниси отварала очи, него с |
| је то, по Богу да си ми отац?</p> <p>— Ех, од чега? — проговори дервиш и поглади замишљено зам |
| и отац, не може ни помишљати и на такве ешеклуке, на какве жена старатељева обично помишља.</p> |
| поведио да се једе, оно је погано.{S} И жаба је погана — и Френки су погани!</p> <p>— Тако је! |
| тињак — знам; тамо живе Френки што једу жабе.</p> <p>— Тако је, богоугодниче.{S} Мој пријатељ н |
| а тебе, твоје здравље на њега“.{S} Онда жабу да бациш на кров, а дете да умијеш и запојиш из те |
| кад дођеш кући, прво да потражиш зелену жабу, па ту жабу да ти дете три пута обзине, а ти три п |
| ћи, прво да потражиш зелену жабу, па ту жабу да ти дете три пута обзине, а ти три пута да викне |
| циној кући чује се дан из дан девојачки жагор и певање.{S} Лепосавине другарице долазиле су, ка |
| ште, баш под широким орахом, зачу јасан жагор, смех и певање девојачких гласова.{S} И то се раз |
| дупрвши се о своју обрамицу, по цео сат жагоре, расправљају о каквој домаћој или јавној новости |
| ке, када га угледаше са оним товаром, у жагору слетеше око њега и почеше черупати кесе са слатк |
| тиха туга, жеља да самога себе кињи, да жали своју несрећну младост и да на њезине очи вене, не |
| ти; само <pb n="81" /> не уби; удри, не жали!“ А мајстори су ревносно вршили овај аманет: „Докл |
| докле су је повратили себи, а после је жалила и лелекала тако искрено, да су комшинице једва у |
| аложи.{S} Совра је била пуна; Маца није жалила, она је у овом изобиљу јела излила све обиље сво |
| е и ту добру страну, што се није никоме жалила на свога мужа, па чак ни кир-Думи, своме венчано |
| роб отерали.</p> <p>Маца га је истински жалила.{S} Гледајући га једном како смагла лица као уту |
| </p> <p>— Па тек да се одмориш мало.{S} Жалим те, што ти ни дан ни ноћ није давао мира. „Море, |
| астасија ћемо ми удати за Грка; ама вас жалимо: лепе паре губите, мустерије ће изгубите и цела |
| {S} Ја, да немам деце пуну кућу, не бих жалио ни триста гроша за то.</p> <p>Мајстор Диша кришом |
| о му је мутило помисао: да ли ће га она жалити? <pb n="162" /> Хоће ли плакати за њим и да ли ћ |
| љавог, онда ко да буде крив?{S} Увек да жалиш, што си откидао од својих и жениних уста!</p> <p> |
| лала; иска да ви из њена кућа идете.{S} Жалос, кир-Диса, много жалос; и душа да могу да ти дам, |
| а кућа идете.{S} Жалос, кир-Диса, много жалос; и душа да могу да ти дам, <pb n="116" /> па да д |
| ој не да дахнути.</p> <p>И није то само жалост за кира-Анастасијом, која му је онако срдито пре |
| раго несреће.</p> <p>На срећу ову наглу жалост брзо је умерила њезина ведра и вазда расположена |
| им лицем и сузама у очима, које га тако жалостиво гледају.</p> <p>— А што се опет оженио њоме, |
| и је рођена мати!“ А после би подвикнуо жандармима, да извуку мацке и да на њих повале мајстор- |
| си, да ти се исповедам?</p> <p>— Море, жао ме, много ме жао? — одговори Јанићије</p> <p>— Ваља |
| волим, као да сам ти рођена сестра.{S} Жао ми било, што немаш никога свога, а Диша те на непра |
| онемелу и потпуно саломљену, њему стаде жао ове лепе грешнице, чије очи, заливене сузама и очај |
| оведам?</p> <p>— Море, жао ме, много ме жао? — одговори Јанићије</p> <p>— Ваљада, што и тебе не |
| овога часа омилела, у толико му би више жао, што нема, ма шта чиме би јој могао наградити добро |
| е.</p> <pb n="156" /> <p>Лепосави га би жао, па се и она тренутно збуни, не знајући шта да му к |
| га је често плачући бежала.{S} Дође јој жао, па га поче тако болећиво гледати, као да би му хте |
| он опет није могао да се потпуно отресе жаоке, која је већ пецнула заљубљено срце његово.{S} Гр |
| ршен двокрако, те је личио на хаждајину жаоку, како је молују.{S} Тај двокраки врх био је покап |
| часак заклопи то око, које га је онако жарко палило.</p> <p>— Наразговарасте ли се? — запита М |
| и погледа га презриво.{S} Тај поглед га жацну и он од једном осети да јој мора вратити.</p> <p> |
| ’ да те с власт фаћају.</p> <p>Јанићија жацну, кад сазнаде да га је чак и та срамота постигла.< |
| што их је кир-Ламбре, ваљда због силне жеге, свукао и на под бацио.</p> <p>Таман све то покупи |
| оја је носила мајстор-Дишу.{S} Сунце је жегло пуном јаром, Дунав се сјактио од сунчаних зракова |
| о га осећа путник, који је дуго пешачио жедан, па тек набасао на лепу хладовину и врело свеже в |
| из кућа избаченим, што се на пролетној жези сасушило и често неким интимним задахом запахњивал |
| нуо, да му удовица не остане на сокаку, желела, да јој свадба не буде велика, њени стараоци, ки |
| био до сада?</p> <p>Јанићије се смете; желео је да га нико не пита о томе.</p> <p>А кад би при |
| би ни покушао да је у дело приведе.{S} Желео је да се освети Грцима и да подигне свој оронули |
| шаком, обично је све оне шамаре које је желео спустити на туђе главе, издашно спуштао на Јанићи |
| о?{S} Бог ти је дао, можеш.{S} Многи би желео да буде хаџија, ама не може.</p> <p>— А баш си ви |
| говори понизно Зосим — али мој пријатељ жели, да види и целује свети ексер и да приложи на зида |
| нум?</p> <p>— Деце немам, свети човече; желим децу, ама ето већ друга година, а она и не мисли! |
| еће пасти на ум!{S} О, о, о!{S} Ево, не желим јој зла и лепо је да се измирите; ама да сам ја ш |
| да ти из дућана оде, буди ексик-хаџија; желиш ли, да ти ђавола савладаш и да ти анђео радњу вод |
| ер би му је одмах испунио.</p> <p>— Шта желиш? — запита испосник приносећи Дишиним уснама свету |
| ска, шта ти је ружно урадио, да му тако желиш? — рече Лепосава, која је после одласка мужевљева |
| наместо њих овладала је њиме тиха туга, жеља да самога себе кињи, да жали своју несрећну младос |
| пред очима, кад помисли да се и његова жеља може остварити тек после десет година.{S} Смрче му |
| је за неколико у њему остао.{S} Потајна жеља, да се врати кући, да се још једном, макар и крвни |
| уме се, да се Лепосава одупрла и таквим жељама, да тка платно како би Диша хтео; али зато Диша |
| е удовица из њега могла прочитати и све жеље онога, који је дотични поклон послао.</p> <p>Али с |
| -Анастасија немаде куд, но да се покори жељи свога мужа.{S} Али пре него што је пристала, отишл |
| злаз, који би најбоље одговарао његовој жељи, да се ништа о овоме не дозна, да се кира-Анастаси |
| аде на ум да га њоме ожене, он би у тој жељи провео цео век, а не би ни покушао да је у дело пр |
| н оним одлучним изразом Јанићијевим и у жељи, да се виком спасе од нападача.</p> <p>Неколико пр |
| ешено и испечено само у руке спусти.{S} Жељкао је да постане богат и угледан грађанин, а ни из |
| ам гладан! — одговори Јанићије, који је жељно за то време погледао у ону чинију пуну пилава и о |
| е.{S} Како је пуцало за ушима и како је жељно јео деран, то нека оцене они који су у животу има |
| ала тек по гдекога веселога брата, који жељно ишчекује, неће ли какав изненадни гост од куда ба |
| рота кира-Анастасија, као удовица, тако жељно чезнула.</p> <p>Али ма да је кир-Диша био задовољ |
| ојом је толико чезнуо и од које је тако жељно ишчекивао бар једнога сина.</p> <p>Какве су му ми |
| д, отишао је до једне симиџинице и тамо жељно гледао у онај хлеб и симите, који су се пушили по |
| сфакцијом.</p> <p>— И Бог ми је услишио жељу; ево, погледај ово, Лепосава!</p> <p>— Шта има у т |
| што ће целивати, изјавити у себи какву жељу и часни ексер би му је одмах испунио.</p> <p>— Шта |
| И ето, своју, од самога себе прикривену жељу, виде он данас остварену, опет не својом вољом и о |
| S} То је бар јасно: ако је човек псето, жена не сме да буде мачка.</p> <p>Али све то на страну; |
| , брзо би га отишла мајци на вилает!{S} Жена, кад није понизна мужу, не заслужује име честите ж |
| >У соби му постајаше све тескобније.{S} Жена му се никако не јављаше, те му сада и то би неправ |
| ија жена <pb n="44" /> онога и пари.{S} Жена је како едно слушкиња на свој човек, а ти си њен г |
| е, ако сме.</p> <p>— Еле, муж на путу а жена ашикује с комшијама!</p> <p>— А ко вам каза па то? |
| ем пробо.{S} Према њему чучнула некаква жена и држи на крилу болесно дете.</p> <p>— Тако да рад |
| чаршији мозак завртела, да буде његова жена, — то је било тако мило, тако неочекивано, да је о |
| м настани.</p> <p>Али кир-Диша и његова жена примише стрица тако хладно и без икаквога обзира, |
| вачки посао, већ свој пријатељ и његова жена.{S} А, у то време, у Београду се са највећом сурев |
| а је молитва најзад успела, да га друга жена, на седам година по венчању, обрадује тројкама, је |
| але по сокаку! — подвикну нека остарија жена из авлије, а оне, кикоћући, прхнуше у башту добацу |
| <p>— Е, кој вам па за то смета? — Чија жена <pb n="44" /> онога и пари.{S} Жена је како едно с |
| добра храна, добар пород!“ Зар би твоја жена дошла теби здрава као тресак, да мој покојник, Бог |
| S} Што да бедим човека?</p> <p>— А моја жена?...</p> <p>— Знаш како је, мајстор-Дишо; није то л |
| а је било сијасет прича и узрока; свака жена причала је, како је чула од друге, а уз то је, да |
| а причало, како је Диши још јутрос нека жена дошанула нешто, те он као махнит одјурио у удовичи |
| гансуз!{S} Ух, ух, што му ја нисам била жена, па да видиш како би се провео — викала је фудул-С |
| n="176" /> <p>— Ко носи нека носи, ама жена мајстор-Дишина не сме тако! -</p> <p>Једном речи, |
| јер ма колико да је човек прав, у очима жена, докле се пазе, он је увек кривац.{S} А ове две ку |
| што %ми направи!{S} Они били ортаци на жена, а ја да плаћам трошкови!{S} Не сум писмено тражио |
| тариш као девојче!{S} Бог је наредио на жена, да не једе џабе лебац, — вели кира-Мана.</p> <p>— |
| ша није ни мало сумњао.{S} Зар је једна жена била, којој су записи побожних дервиша помогли!{S} |
| е се разлегало нарицање; једна по једна жена улазила је на капиџик, која са свећицом, да је над |
| шам!</p> <p>— Тетка-Мацо, ти си поштена жена, грехота је да кријеш оно што ми образ каља — очај |
| ације у коју се претапао.{S} Кир-Думина жена, кога је окумио, била му је сад наместо најстарије |
| аму неколико модрица, што их кир-Думина жена спази на куминим плећима.</p> <p>И ово је убрзало |
| им је кира-Мана (тако се звала Ламбрина жена) „на белегу“ и „среће ради“ кришом поклањала.</p> |
| насмешила срећа и ту му срећу лакоумна жена за један часак уништи!</p> <p>Целу ову ноћ провео |
| уважавао своју пуницу и зато, што је та жена и сада, као и пре, имала своје сигурне приходе.{S} |
| /p> <p>— Сто је то?{S} Ста искас сас та жена, бре? — развика се кир-Дума, што га грло доноси, и |
| т и да знате, да една паметна и честита жена нема засто да плаче за мужа.</p> <p>Неколико дана |
| ати све дужности, које она, као честита жена, треба да испуњава.{S} Говорио је, како му је обра |
| таменку није никада марио; његова бивша жена била јој је присна пријатељица; а сама та помисао |
| помишљати и на такве ешеклуке, на какве жена старатељева обично помишља.</p> <p>Али како му дра |
| на њих није заборавио.</p> <p>Докле је жена разређивала поклон, кир-Диша зашао по кући, да осм |
| p> <p>— Што штекћеш, куче?{S} Где ми је жена?</p> <p>— Не знам кир-Диса; не сум вам ништо скрив |
| каквога је пријатеља имао и каква му је жена.{S} И таман да се на таквој одлуци задржи, а у мис |
| p> <p>Газда Дишу обузе слутња, да му је жена напустила кућу, и он је поче из гласа по имену зва |
| стила, он сав побледе.{S} Виде да му је жена забраздила далеко, да се ђаво увукао у њезину душу |
| у је била последња брига; венчана му је жена и куда би она смела да му ма шта пребаци!{S} А баш |
| а, тестија, бакрача и ибрика.{S} Гомиле жена, момака и људи, ко лежећи на меканој трави, ко оду |
| знати, нарочито садањем појасу мужева и жена, којима су деца једна тегоба, па тако и немају ник |
| стрица, коме под старост помреше деца и жена, те тако остаде самохран без игде икога.{S} Пуних |
| 7" /> — Нема бре ништа за бадава, па ни жена!{S} Ја сам се доста уједао, сад се уједај ти!</p> |
| ћу и како умем.{S} Данас, сутра, кад ти жена оде у буџак, па ти роди сина слабачког, шкољавог, |
| којима је било и сасвим непознатих јој жена, долазиле су, да виде чудо, па, узгред, и три пута |
| кати, да је својим лелеком цео комшилук жена сазвала.</p> <p>Нико није знао зашто је то мајстор |
| ила од оног лепог угледа, којим се, као жена кир-Бенџина, могла дичити.</p> <p>И кира-Анастасиј |
| угарица, то није знала.</p> <p>Неколико жена, које истрчаше на капиџике, развадише их, и Лепоса |
| у.{S} Напротив, она је била од оно мало жена, које су умеле не само да туђу тајну, када им се п |
| ује. — Но међу свима највиша их је било жена нероткиња, којима су већ дотужали прекори и искосо |
| </p> <p>— А која ли то? — запита брижно жена, а очи јој крвнички севнуше на помисао, да се ма с |
| Мацу и комшијницу; па, бојећи се да му жена не продужи како је започела, дохвати маказе и свој |
| .{S} Очекивао је сасвим друго: да ће му жена ударити у плач, да ће га преклињати да је не убије |
| доксату, он се окрете соби, у којој му жена стојаше с ножем, и викну:</p> <p>— Хоћеш ножем, ро |
| а.</p> <p>Осетио Ламбре одавно, како му жена вене а ствари ишчезавају, али још као не може да с |
| јер, као на пакост, ни једна од њихових жена, у ово време, није <pb n="15" /> ни помишљала да с |
| оба кума, а како су већ били од својих жена предусретнути као прводаџије, тако им и не би тешк |
| игурне приходе.{S} Половина београдских жена и сада су тражиле њену помоћ, па, разуме се, све т |
| а кућа постала средиште свих комшијских жена, чије кћери беху већ стасале за удају, те се могах |
| воску знала, да тетка Маца није од оних жена, које једва чекају да сазнаду за туђу тајну, па да |
| угарице; јер тетка Маца не беше од оних жена које оклевају.{S} Ваљало је да се одмах сазна, да |
| одило, него је била уважавана и од оних жена чији живот беше посвећен у свему своме мужу, кући |
| к у четвртој години.{S} А колико је њих жена, што по десет година чекају, па кад после навру де |
| “, и три пута да хукнеш за њоме.</p> <p>Жена спусти пред ноге дервишеве четири „карантина“<ref |
| : спремала је ствари мужевљеве, причала женама по стоти пут сан мајчин и, где год се макла по а |
| уванкесу са жутим кићанкама.{S} Њиховим женама по једну шамију калемћарку, тек колико да знају |
| е начине пред Думом и Ламбром и њиховим женама, како јој ништа није познато, зашто јој вереник |
| </p> <p>Најзад се проводаџије са својим женама дигоше, да иду, а удовица их испрати до самога к |
| е се за дан два развити.</p> <p>Српским женама није никако у рачун ишло да једна Цинцарка, па ј |
| наест година.</p> <p>Тетка Маца је међу женама свих редова уживала велико поверење и била радо |
| онако често.</p> <p>— Буди Бог с нама, жене! — узвикну тетка Маца чисто запањено — још ћете ме |
| то знао, чега се ради она радовала!{S} Жене никада не казују праве узроке свога расположења, т |
| табашиница <pb n="211" /> тројанила.{S} Жене су као на чудо одлазиле породиљи са пуним рукама п |
| — запита Зосим.</p> <p>— То је само за жене.{S} Кад од њега начини хамајлију нероткиња, роди о |
| одим!“</l> </quote> <p>Он запева, а обе жене преузеше; Дума се завали на узглавље за софром и о |
| —потврди Диша и значајно погледа у обе жене, које радознало очекиваху да им објасни, чега ради |
| тране, из сокака појавити фигура његове жене.{S} Сад више није био способан ни да премишља о св |
| ечеру и да позове Ламбру, Думу и њихове жене; хоће да их почасти за своје наслеђе.</p> <p>Кира- |
| капиџицима од башта начичкале се младе жене и девојке, у живописним шалварама и јелечићима, шт |
| дан без ћурчета и антерије у кући туђе жене.</p> <p>На ову летимичну идеју он само одмахну шак |
| .{S} А то што је на теби, од прве ти је жене. — Ово је већ трећа ноћ, како ми се на сну то казу |
| ељиво чекала; али и стрплењу најверније жене најпосле дође крај.{S} Она је већ почела да размиш |
| ку, као да је у својој кући и код своје жене, опет зато није мрзео своју газдарицу.{S} Она га н |
| надише, кад на миндерлуку опазише своје жене, како весело разговарају са кира-Анастасијом, као |
| жудније погледао у насмејане очи своје жене, очекујући да му оне прве објаве оно, чему је жуде |
| сав нагомилани јед окрене противу своје жене и, разуме се, да на њојзи своје незадовољство изли |
| и излажење из куће, и тек када га неке жене из куће зовнуше, он прибра снагу и крстећи се уђе, |
| ење.{S} Тетка-Маци дошле на посело неке жене, а Јанићије у мутваку туца кафу.{S} Лепосава се пр |
| је она врло добро, шта су све комшијске жене, па и ове две, за њу износиле и против њезинога уд |
| и разговор. — И кира-Мана и све остале жене вратише јој на ново старо пријатељство, за киме је |
| онда започе да грди и Мацу и све остале жене, које се пачају у хећимска посла.</p> <p>— Даћете |
| у.{S} Кира-Мана, кума-Думиница и остале жене, све по избор Гркиње и Цинцарке, расположиле се, п |
| налазиле, она је била неопходна; а оне жене, опет, које чезнуше за децом, обично су се обраћал |
| то је дошао, изиђе из оне куће и од оне жене, за којом је толико чезнуо и од које је тако жељно |
| рука јој је била тако срећна, да и оне жене, које су већ сваку наду изгубиле, морадоше врло бр |
| а у сваку кућу.{S} Нарочито, када су се жене „на коме добу“ налазиле, она је била неопходна; а |
| ножева у бутину и мишице, тискале су се жене, било саме било са болесном дечицом, а и по који ч |
| ажиле њену помоћ, па, разуме се, све те жене знале су ценити и наградити њезин труд и добре усл |
| пљувати, кума-Думиница и остале честите жене заобилазиће око ње са погледом на страну, <pb n="6 |
| понизна мужу, не заслужује име честите жене.{S} То је бар јасно: ако је човек псето, жена не с |
| ће се дневно појести, али, што се тиче жене и пријатеља, кога је тако јако уважавао, на њих ни |
| лаву.{S} Да је кир-Ламбре слободан, без жене, лако би она пркосила целоме свету, раставила би с |
| жити фирму, ето, тога није имао.{S} Без жене остао је самохран у свету, а живети до века тако б |
| када се иглом боцне.</p> <p>Остати без жене и пустити да се цео свет исмева његовом судбином, |
| хран у свету, а живети до века тако без жене и без икакве наде на своје потомство, толико је ис |
| тако исто и где је провео прву ноћ без жене.{S} Тек сутра дан не беше га у дућану.{S} Јанићије |
| зео од чочека деф и стао пред невесту и жене около њих, па, докле чочеци певаху, он је у деф уд |
| нису никада биле без два три човека или жене, чије се већ давно напуњене тестије под лулама пре |
| х ћепенака у чаршији; његовим ће именом жене испирати уста, и онај углед, који му је од ове жен |
| ви пријатељи пок. кир-Бенџе, а нарочито жене њихове журиле, да спрече сваки могући пожар, који |
| оне загонетне стихове на гробу друге му жене, где вели, да тај „памјатник“ подиже својој „чести |
| ај „памјатник“ подиже својој „честитој“ жени, у нади, да ће се тиме спасти љуте гриже, која му |
| p> <p>— Сашије се у крпу, па се онда да жени, да пред сан три пута помирише, а после да то носи |
| ед мутвак, а нека неодољива мржња према жени толико га захвати, да му изгледаше <pb n="101" /> |
| а је отишао у дућан.{S} На поласку није жени ни речи проговорио.{S} Јанићију је само наредио да |
| у.{S} Заветовао се себи да се никада не жени, и колико год му се дало да се покаже као прави бр |
| а мајстор Диша.{S} Ако њему треба да се жени, ено му кира-Мане; и тако је њезин муж одбегао са |
| штавала како му није била прилика да се жени удовицом па још једном Цинцарком.{S} А погдегде, о |
| а радиш, снахо — говорио је дервиш овој жени — овај запис, што ти га дадох, да метнеш пред зору |
| мајстор Диша неправедно џангриза својој жени.{S} Разуме се, да је он био увек на Лепосавиној ст |
| грло; неодољива одвратност према својој жени, па чак и мржња, као да је она свему томе крива, о |
| ву саму.{S} Тетка-Маца је отишла једној жени, која је тога дана принову чекала.</p> <p>Јанићије |
| могао тако лаковерно поверовати једној жени, која је потпуно праведно заслужила онај надимак ш |
| враћао се својој љубави према неверној жени.{S} Шта више, њему се тек сада, после претрпљенога |
| ници, у жизни плачевној,</l> <l>Честној жени сеј памјатник движе:</l> <l>Хаџи-Диша, у надежди р |
| рукави!{S} Тако што не приличи честитој жени!</p> <p>— Па шта да радим за име света?! — бранила |
| нажан преокрет.</p> <p>Кир-Диша наредио жени, да за сутра спреми вечеру и да позове Ламбру, Дум |
| ала згодан час, када ће јој се зет опет жени вратити.</p> <p>Тако је то трајало неколико недеља |
| "subSection" /> <p> <hi>2.</hi> </p> <p>Женидба са лепом Гркињом начинила је потпун прелом у жи |
| и уста, и онај углед, који му је од ове женидбе у чаршији нагло порастао, спласнуће сада као на |
| рпских познаника, са којима је до своје женидбе какве такве везе одржавао.</p> <p>И кира-Анаста |
| већ да се <pb n="132" /> води брига и о женидби устабашиној.{S} Који је тај што је први пронео |
| је мајстор Диша одоцнио тако са својом женидбом.{S} Могао је узети коју му драго Српкињу, али |
| грцка мајка родени.{S} И рекосмо да вас женимо на грцко невеста, на кир-Бенџина удовица, па да |
| оме мајстор-Диши.{S} Дућан је проширио, женин мираз са оних 500 гроша, што му је кум-Дума дао о |
| као у њезину душу, те окрете да гони из женина срца ђавола свима оним средствима, која, у оно в |
| ек да жалиш, што си откидао од својих и жениних уста!</p> <p>Пред тако снажним разлозима мајсто |
| рисну.{S} Овај врисак и преплашено лице женино усугубише његово беснило.{S} Учинило му се, да м |
| када је био потпуно уверен о неверству женином, он је осећао према њојзи онако исто љубав као |
| >— Помириши! — рече Диша и принесе носу женином кесицу.</p> <p>— Ама, зашто? — одговори Лепосав |
| је икада што о њему говорио.{S} Када се женио, није нарочито хтео да га позове у сватове; чинил |
| самоме себи стао на срећу!{S} Што си се женио први пут удовицом, па ти она угатала!“</p> <p>Мај |
| својих и није отварао очи, када се хтео женити.</p> <p>— Море, теби је бар лако; мушко си, газд |
| а Богу! — одговори Диша, када му весела женица притрча руци, да је целује.</p> <p>— А ви, како |
| ко би му све празно било без ове веселе женице, ради које је прегорео кира-Ману и оставио да у |
| кир-Дишино спокојство.</p> <p>— Кад се жениш, треба да знаш зашто се жениш; а када течеш, за к |
| >— Кад се жениш, треба да знаш зашто се жениш; а када течеш, за кога течеш! — суздахнуо би кир- |
| а и подмигивала, што се толико повео за женом, он се сасвим отпадио и од оног малога броја српс |
| у надгледа, као што је поуздан да му за женом пази?</p> <p>Међутим, баш за ово није требало ни |
| под еснафским барјаком, мајстор Диша са женом, пуницом и Јанићијем Биком, а око њих стотину и в |
| уку тумачио, а трећег дана, кад седе са женом и пуницом за совру, рече:</p> <p>— Није фајде, ка |
| се крстити.</p> <p>— О, анатема је и са женом, шта јој све неће пасти на ум!{S} О, о, о!{S} Ево |
| ко се оженио први пут и како је са овом женом прошао, треба да се зна, јер стоји у јакој вези с |
| , није била, да сазна шта је са његовом женом.{S} За њега је она постала сада сасвим као изблед |
| и тако је њезин муж одбегао са његовом женом.</p> <p>— Ћути, будало; мислиш да би тебе неко пи |
| овима, буди напоменуто, да га је првом женом, Анастасијом, оженила грчка чаршија, и да му је п |
| а.{S} Колико је патио од туге за својом женом, толико је омрзао на сав грчко-цинцарски род, и к |
| је већ био уверен, да ће и за другом му женом, као и за оном првом, ревно пазити.{S} Али радња, |
| одежде, ама заблесну ме светлост, а ја, женска глава, па се препадох, па само што ми зуби цвоко |
| Стаменка и поднесе му под нос пуну шаку женске косе. — Шта је ово?{S} Тако ли си научио ону тво |
| има, уз пратњу циганских дефова и песме женскога хора, играју.</p> <p>Ламбре и Дума чисто помах |
| ога одвратио, једно што је пут за једну женску главу врло далек, а друго, што мужа не треба дир |
| о да радиш.{S} У ноћ, кад буде младина, жену да изведеш у бакчу; тамо да је скинеш, ама нагу, н |
| лужби татар-Јован је стекао ову кућицу, жену, па после и ћерчицу, Канче.{S} Али после <pb n="10 |
| на улици.</p> <p>— Сиктер, бре, псето; жену ми украдосте, па сад хоћеш да ми и кесу одсечеш.</ |
| ћи како га је кир-Диса покрао.</p> <p>— Жену ми одведосте, на образ ми пљунусте; — то кошта 400 |
| јлија учинила и сада чудо, те му спасла жену и потомка.</p> <p>— И ти да пустиш, да она учини т |
| почујте!{S} Ово је луди Диша, који има жену ороспију и који због ње туче шегрте!“</p> <p>Разиг |
| ваљда свих седам... продера се Диша на жену, која се на мужа застиђено осмејкиваше.</p> <p>— С |
| дана мајстор <pb n="180" /> Диша одведе жену у собу, и као човек који полази на тако далек пут, |
| накит од деце.</p> <p>Као што је кућу и жену оставио Маци, тако је радњу оставио на Јанићију.{S |
| леде.</p> <p>— Куче цинцарско, ти ли ми жену одведе!</p> <p>Али кир-Ламбре ни речи; проглави ви |
| ше могао сносити.{S} Престао је да кори жену, што нема деце, али сада није било дана, кад није |
| је то било поштено да ми потури онакву жену?{S} Је ли то правда, шта ли, кад је знао каква је |
| и не да да га један Грк, који му онакву жену натоварио на врат, још новчано опљачка.</p> <p>Да |
| н као земља, и чим је натрапао на своју жену, која је скочила из постеље, да му отвори, поче је |
| оје је, баш тих дана, газда Митар своју жену избио.</p> <p>Од прилике слично томе пролетало је |
| а гнезда и погледавши радознало у своју жену.</p> <pb n="206" /> <p>— Што ме запиткујеш једнако |
| је су га сваки час подсећале на одбеглу жену; уздисао је и шапутао час проклетство Ламбри и сво |
| заошијала, чинило <pb n="106" /> да ту жену није никада толико волео и тако везан био за њу, к |
| ица Мацинога.</p> <p>— Можеш да изгубиш жену, а дете да остане живо; а и да их обоје изгубиш.</ |
| са миндерлука, па вриснувши, као да је жеравица опече, подвикну: „Што ћутиш као стрина?“ — и, |
| ући, да над пуним <pb n="215" /> чанком жеравице опере руке и да се за покој душе чиме заложи.{ |
| преко те помисли претрча као бос преко жеравице.{S} Да оде у Галац, да се растави од Анастасиј |
| ап више зејтина на већ онако разбукталу жеравицу.</p> <p>Да остане и даље у служби онога, коме |
| и бола у срцу носио, поче да кипи свом жестином.{S} Он се обазре око себе, погледа тамо од куд |
| S} А где си ти до сада, болан?{S} Е, е, жив био, жив био! — рече Маца, кад јој Јанићије приступ |
| си ти до сада, болан?{S} Е, е, жив био, жив био! — рече Маца, кад јој Јанићије приступи руци, п |
| аде и поче му пркосити.</p> <p>Јанићије жив да се изеде; није пристао да напусти дућан, па да ј |
| ша се затворио у ону малу собицу, па се жив од туда не јавља.{S} Понеки од познаника Срба навра |
| д је муж код кућа, ели Ламбре неће бити жив!</p> <p>— Добар дан, кир-Ламбре! — зачу за леђима г |
| у изгледаше <pb n="101" /> неће је моћи жив дочекати.{S} Очи су му севале грозничаво и чисто на |
| кад из писма сазнаде, да му је пријатељ жив и здрав.</p> <p>— Паметно глава — рече кира-Мани. — |
| S} Сад јој не остајаше друго већ или да жива сачека јавну срамоту, или да без икаквога одлагања |
| га не дочека кући, ако принова не буде жива.</p> <p>Цео тај дан хаџија је провео као у некакво |
| душа се поткупила, па се и не показује жива.{S} Није шале, оно о чему је цео век сањала и за ч |
| хмудије.</p> <p>— Е, сада, ћерко, да си жива и здрава и срећу да унесеш твоме домаћину у кућу! |
| е истављала пред очи; и ма колико му та живахна појава била пријатна, ипак га је доводила у нек |
| два црвена лука високо надвијаху изнад живахних, силом застиђених црних очију.</p> <p>— Ја сам |
| ма и очима у којима не беше ни трага од живахности.{S} Нешто му се скупи под грло; неодољива од |
| олико израсла, да је набујала у једру и живахну девојку, мало по мало толико је овладала њиме, |
| могао само за часак да заборави на ону живахну пластичну фигуру, која га је као свежа вода ожи |
| вога тужног, запуштенога места начиниће живе улице, по којима ће се безбрижно газити.</p> <p>А |
| од удара тресла.</p> <p>Али из куће ни живе душе.</p> <p>Газда Дишу обузе слутња, да му је жен |
| — Знам — одговори пустињак — знам; тамо живе Френки што једу жабе.</p> <p>— Тако је, богоугодни |
| е кућице са доксатом и баштом.{S} Ту је живела Маца удовица, или тетка Маца, како су је по свем |
| леба.{S} Хаџи-Зосим је у светим местима живео само о сухом хлебу, маслинама и зејтину и та њего |
| > мајстор-Дишинога доласка, Јанићије је живео као мали султан.</p> <p>Посластице и услужност ки |
| } Без жене остао је самохран у свету, а живети до века тако без жене и без икакве наде на своје |
| ише с друге стране.{S} Није више морала живети онако повучено и зазирати од најмањега шушња.{S} |
| е потомство, толико је исто колико и не живети.</p> <p>И што му ова брига не би увек на ум пада |
| ише.{S} Зуб времена оглодао је слова, а живи трн, који онако раскошно буја над старим, запуштен |
| дио колико је немоћан, да на своју руку живи.</p> <p>Када је оно отишао, тврдо науман да са соб |
| S} Овде, ето, овде боли, па ми не да да живим.</p> <p>— Лудо! — прошапута Лепосава, али тако бо |
| деш на вилает, а ја па овде без тебе да живим, што ми треба?</p> <p>Тако је уздисао Ламбре, пом |
| а, дуге браде и лица овална са необично живим очима, које одаваху тип Јерменина.{S} Кад старац |
| емљи немамо ни једне чудотворне утвари; живимо као сирочићи без наде и утехе.</p> <p>Старац се |
| ло, крстаче давно изтрунуле и сви, који живљаху у оне дане, већ су давно полегали.{S} Густи трњ |
| едрима и голим до рамена рукама, све је живље скакутала по соби, па онда одједаред одлетела мин |
| д наглога узбуђења.{S} Очи су му севале живље него ли до сада; момци се чисто забезекнуше, кад |
| нки смех и сада разговори ударише много живље и много веселије, све докле их не прекиде Канче, |
| к! — зачу се глас Мацин.</p> <p>— Је л’ живо? — запита Диша дршћући.</p> <p>— И живо, и здраво, |
| Оваква перспектива, како ју је кир-Дума живо <pb n="43" /> сликао пред очима мајстор-Дишиним, н |
| , те ти изгледа као да је из ових башта живо цвеће поврвело на капиџике.</p> <p>— Аман!{S} То п |
| ије ли будно комшиско, маче?{S} И то је живо, и то си има очи, Дисо, бре!</p> <p>Кира-Анастасиј |
| Можеш да изгубиш жену, а дете да остане живо; а и да их обоје изгубиш.</p> <p>— И зато сам чак |
| га обема шакама у леђа.{S} Јанићије се живо окрете, <pb n="124" /> пружи руку за њом и онако, |
| ено тетка Маца, када је угледа онаку, и живо јој притрча.{S} Али Лепосава само плакаше, дуго пл |
| живо? — запита Диша дршћући.</p> <p>— И живо, и здраво, и — мушко! — одговори Маца.</p> <p>Диша |
| тије под лулама преливају, докле се они живо о овоме или ономе разговарају.{S} А рано јутром и |
| сетила инстиктивно и у грудима јој тако живо закуцало, да у мало није упустила једну милојку, к |
| сто; а тада у кући и башти било је врло живо и весело.{S} Лепосава је имала лепо грло, па када |
| p>— А месец, а звезде? — Зар нема нешто живо што гледа?{S} Ето, ако комшија спава, није ли будн |
| о поштеној чаршији.</p> <p>За мало и од живога разговора и Ламбриних шала изви се песма.{S} Лам |
| та начичкале се младе жене и девојке, у живописним шалварама и јелечићима, што се преливају јас |
| , што не имађаше смелости.{S} Напротив, живот му је био толико несносан, да га је из дна душе п |
| ек његов мучан осећај мало се стиша.{S} Живот му је и сада личио на једну непрозирну таму којој |
| е постигнута је права хармонија и њихов живот текао је одмерено, тихо и без облачка; откуцавао |
| о успава.</p> <p>Али шта је вечито? — И живот као ветар прође, а камо ли једно тренутно задовољ |
| око тебе као лоза око чардака, пре би и живот сактисало, само да теби и твојима помогне.</p> <p |
| о је била уважавана и од оних жена чији живот беше посвећен у свему своме мужу, кући и деци, ак |
| суревнивошћу пратио приватан, породички живот и домаћи праг чувао као „свјатаја свјатих“ од неч |
| титог грађанина, који је свој непорочни живот освештао још и хаџилуком, и чија је молитва најза |
| није био у стању да на свој начин удеси живот без ичије помоћи; и најпосле, није могао ни десет |
| о му је без ње пусто и како је сав овај живот ништаван и празан.</p> <p>— Ух, гомаре едно: зашт |
| ро примиче дан, без кога би му сав овај живот и тековина пуста остала, над његовом главом надви |
| настасија могла је рећи, да јој је овај живот много угоднији од трогодишњега удовиштва.{S} До д |
| итим доксатом, дотле је у тој кући ишао живот тихо и мирно, као домаћин, који је мало час дошао |
| човек који предосећа да му од тога цео живот зависи.</p> <p>— Ето, каже:{S} Да се врати, ама т |
| ји беше од недогледних последица по цео живот ове куће.</p> <p>— Јесте, зете; од дервишкога зап |
| послушнику.</p> <p>Мајстор Диша започео живот из нова.{S} У чаршији и дућану остао је онакав ис |
| а теби треба?{S} Ниси још ни загризла у живот, не знаш још ни по коме свету ходиш, а овамо би д |
| у исто време, да на прагу свога новога живота покаже својој вереници, како он никоме у својој |
| а ум, било је то, да је на прагу новога живота, да је тај човек, за кога се удаје, налетео на њ |
| нствени идеал, у који је унео срж свога живота, који га је из године у годину снажио и освежава |
| био у пријатноме расположењу удовичкога живота.</p> <p>Кира-Анастасијина појава у њезиној кући |
| блачак, што им се над пролећем брачнога живота надноси.</p> <p>А како који дан, кир-Диша је све |
| е дубље залазио у другу годину брачнога живота, тај је облачак постајао све гушћи, те би, по ко |
| ра према покојном Кир-Бенџи, који се за живота збринуо, да му удовица не остане на сокаку, желе |
| а на посело, баш као што је радила и за живота покојнога кир-Бенџе.{S} Кира-Думиница је свакога |
| ена, до душе не о кир-Бенџи, кога ни за живота није могла друкчије сматрати, већ као свога госп |
| ље и, још за који дан, немилостива рука живота удариће будаком преко мртвих, расплашиће сетне т |
| и; али у исто време и да му без ње нема живота.{S} Једном речи, између ова два супротна осећаја |
| е досели у Београд, те да последње дане живота проведе код свога синовца и снахе.{S} До душе, н |
| ГА 116</p> <p>ХАЏИ-ДИША</p> <p>РОМАН ИЗ ЖИВОТА СТАРОГ БЕОГРАДА</p> <p>ОД</p> <p>ДРАГ.{S} Ј. ИЛИ |
| мајстор Диша и сам имао прилике у своме животу да о таквим стварима чује.{S} Међутим, тетка Мац |
| а свему осталоме у приватноме и јавноме животу.{S} Као имућан трговац и устабаша, био је први н |
| има, који, у оно доба, беху друштвеноме животу што и со хлебу, и чијим трговачким фирмама не мо |
| м даде се у маштање о будућем, брачноме животу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад су к |
| мена и да се подражавањем и опхођењем у животу јако приближе потомцима јелинских и римских фило |
| пом Гркињом начинила је потпун прелом у животу кир-Дишином.{S} Све се то опажало и у дућану и н |
| јео деран, то нека оцене они који су у животу имали прилике почешће гладовати.</p> <p>Дан, кој |
| Дишином лицу огледа.{S} Очи му грануше живошћу, кад му са сокака допре раздражена вика кир-Дум |
| } Кира-Анастасија није пристајала ни за живу главу да остане у Београду више.{S} Плакала је, пр |
| папуџија, она то није била кадра ни за живу главу рећи пред кир-Ламбром, чију је вољу увек сма |
| {S} Гаџу циганина узеће, али теби ни за живу главу неће!{S} Каже — и овде тетка-Маца поче раздр |
| тузи се гуши</l> <l>Вјерни супруг сред жизненог мрака</l> <l>Ко остатак от земаљског брака!</l |
| "SRP19061_C0"> <quote> <l>„Сопутници, у жизни плачевној,</l> <l>Честној жени сеј памјатник движ |
| шаку сирћета, којом хтеде да му вратне жиле протрља.</p> <p>— Немој: кир-Диша!</p> <p>— Ама шт |
| је! — одговараше Цигани у глас, удесише жице и враћајући се лагано истим путем, стадоше извијат |
| његове руке.</p> <p>Кир-Ламбру прођоше жмарци и у мало што не дрекну.{S} Учинило му се, да га |
| павао.{S} Тек по у гдекојој крчмици још жмиркала је по једна лојаница и осветљавала тек по гдек |
| све своје чежње <pb n="11" /> и толиких жртава, не имадоше куражи да се лично јаве; они су чезн |
| е увиђао јасно, али заман!{S} Он је био жртва, играчка супротних мисли, које су га као јато гра |
| ајсторову кућу.</p> <p>И да је ма какве жртве још захтео, испунила би кира-Анастасија.{S} Дала |
| га, што је оволики пут потегао и толике жртве принео ради свога потомства, он диже руке од свег |
| е што пре састане са оном, ради које ће жртвовати све, ипак бирао оне сокачиће и завијутке, где |
| убе страсни тонови сетне арије.{S} Тихи жубор из чесме, на којој је онога дана квасио врелу гла |
| којој је онога дана квасио врелу главу, жуборио је као и онда, а са гранчица, што се надношаху |
| јући да му оне прве објаве оно, чему је жудео.{S} Чекао је неуморно пуну годину и по, па кад оп |
| /p> <p>Али оно, за чиме је Диша највише жудео, — <pb n="131" /> потомство које ће некада, када |
| /p> <p>А како који дан, кир-Диша је све жудније погледао у насмејане очи своје жене, очекујући |
| ек, одједаред се изменио и дао на оваку журбу.</p> <p>И није се преварио.{S} Хаџи-Зосим га је н |
| p>Рано, у зору, кад сви шегрти устају и журе, да испред дућана почисте и по дућану полију воду, |
| его ли што је Ламбре успео да од силног журења одахне, прелете преко авлије, заригла капиџик, п |
| пок. кир-Бенџе, а нарочито жене њихове журиле, да спрече сваки могући пожар, који би се могао |
| ршио, поп је испитао младенце и сада се журило, да се све што је потребно за сватове спреми.{S} |
| ажан, да јој бар овога пута покаже све, журио је Јанићије кући Лепосавиној.{S} Пред кућом заста |
| брин тако и покојника и његове удовице, журио је, да се што пре чаршија умири.{S} И тако, сви р |
| мао када да му одговори; <pb n="118" /> журио је, да што пре изиђе из ове немиле куће.{S} На по |
| много је!{S} Скидајте јој хамајлију! — журио је Диша Мацу и комшијницу; па, бојећи се да му же |
| , он се брзо опрашта и изговара да мора журити, па онда још више уситни, само да би што пре зам |
| му се закрвавише а песнице стегоше..{S} Журно изиђе на капију и изгуби се за углом.</p> <p>— Уд |
| не може да иде Ламбри и кира-Мани, уђе журно у авлију кира-Анастасије, завири у мутвак, па кад |
| и прстом позва Јанићија.{S} Нешто му је журно говорила, а он је прво са неверицом слушао, а пос |
| гледа мајстор Диша хаџи-Зосима, како се журно пење уз Голготу, и кад опази мајстор-Дишу, поче м |
| мајстор-Дишина, па за тим окрете леђа и журно замаче у град.</p> <p>На првоме конаку, где ће но |
| на пољу.</p> <p>— Ето газде! — повика и журно се даде на посао око сређивања еспапа.</p> <p>Јан |
| нема, кад а у томе угледа хаџију, како журно иде.{S} Још из далека опазила је, да је хаџија не |
| одмерено гвозденом алком, а за тим све жустрије и јаче песницом лупати у врата, да се од удара |
| ле му поможе и он изиђе у дућан, истина жут као исцеђени лимун, али ипак потпуно здрав.</p> <p> |
| је, баш у то време, изрибала тепсије и жуте сахане, па их прислонила уз чардак и ужива како су |
| мерџанима и по једну лепу дуванкесу са жутим кићанкама.{S} Њиховим женама по једну шамију кале |
| дравих ластавчића, који са расклопљеним жутим кљуновима пиштаху за мамом и татом, који наизменц |
| аше то у онај дукат „ћошајлију“, што се жутио над Лепосавиним веђама, то у њено насмешено лице. |
| релете погледом преко овога шаренила од жутих и црних печата, па онда баци нестрпељиве очи на к |
| појави танка фигура фудул-Стаменкина у жутој шкуртељци.</p> <p>Мајстор Диша се избечи на ову п |
| т цванцика пензије, њена танка фигура у жутој шкуртељчици и плавоме фистану, добивала би у лицу |
| ала бела кућица са доксатом и као смиље жутом надстрешницом.{S} Ћира-Мана је баш силазила с док |
| ријама емир-боје ћурчетима, оперваженим жутом лисичином; са црвеним јеменијама и дињаром<ref ta |
| довео још два шегрта.{S} А њега самога, за ову годину дана, кира-Анастасија потпуно усавршила у |
| аван на њега срушити.{S} Последња нада, за коју се тако грчевито ухватио, истрже му се из руку |
| ју слепе мишеве, да их после удавачама, за њихове враџбине, продају, завуче се и тако целу ноћ |
| з мутвака, погледала и испратила очима, за које не би могао рећи да су равнодушне.{S} Шта више, |
| ђутим, баш ова фудул-Стаменка, удовица, за којом је ишао зао глас да је завадила две најбоље ко |
| потражи турског хећима, једног старца, за кога се онда говорило да односи болести као руком.</ |
| ом! — обрецну се Јанићије и трже рукав, за који га кира-Мана пријатељски ухватила.</p> <p>А баш |
| та су све комшијске жене, па и ове две, за њу износиле и против њезинога удовиштва говориле; ко |
| ађују.</p> <p>Кира-Ламбриница, која је, за последње три године, приметно увела, па се, чисто за |
| и, да чапкуна пропусти добро кроз шаке, за оно што му је разбио врата.</p> <p>— Можеш ти то, бр |
| ир-Диса не је човек без памету.{S} Еле, за сто сте јосте вратили прстен?</p> <p>— Па... ето, ра |
| Санким не знас, пезевенк-башо?{S} Еле, за тој ли те је твој мајстор оставио?{S} Тако ли му чув |
| дошао, изиђе из оне куће и од оне жене, за којом је толико чезнуо и од које је тако жељно ишчек |
| ађени новац као поточић, који не сахне, за ових седам месеци истицао је из дућана и утицао бесп |
| и овоме памуку, ама само за нероткиње, за друго не помаже.</p> <p>— Ту смо! — помисли Диша. — |
| изгуби се за углом.</p> <p>— Удаје се, за мога мајстора... а мене... мене... ух! — уздахну теш |
| так; још само да покупује неке ситнице, за које су му пријатељи дали готов новац.</p> <p>Било ј |
| гао рећи да су равнодушне.{S} Шта више, за она четири дана, кад није долазио, Лепосава је била |
| } Није се она ни мало плашила кир-Дише, за кога се удала по туђој вољи и, само толико, колико д |
| сла свршио колико би обично, шале ради, за један дан посвршавао.</p> <p>Више није могао издржат |
| се, — то толико!{S} И зар је он једини, за којим би полиција морала трагати!</p> <p>Диша је већ |
| царски род, и када би му било у власти, за цело би се сва грчка чаршија за двадесет и четири са |
| а прагу новога живота, да је тај човек, за кога се удаје, налетео на њену удовичку идилу као из |
| о је један пустињак, прави богоугодник, за кога се зна, да никада ништа не једе <pb n="192" /> |
| гама.{S} Да му Лепосава беше под руком, за цело би и с њоме тако: пљунуо би на онај дукат и сву |
| у самом куту доње уснице, и јелечетом, за које сте морали страховати, да ће тај час пући баш н |
| н цркви на један барјак златом извезен, за који је платио равно једну хиљаду гроша.</p> <milest |
| вратише јој на ново старо пријатељство, за киме је сирота кира-Анастасија, као удовица, тако же |
| га је у овако узбуђеном стању започео, за цело би морао из нова започињати, да га у раду не пр |
| их четири хиљаде гроша.</p> <p>Али оно, за чиме је Диша највише жудео, — <pb n="131" /> потомст |
| х осталих најоблије и најпотпуније, то, за дан два, оно поче <pb n="36" /> освајати.{S} Велики |
| тим гранама тицала један малени прозор, за којим се одмараху његов мајстор и мајсторица.</p> <p |
| и дан у кућу, где има девојке за удају, за бадава.</p> <p>— Ама, то није истина.</p> <p>— Хе, х |
| у, набреклом јелечету и танкоме струку, за који би страховали да ће се сада преломити под терет |
| е часу не придржа за довратак у дућану, за цело би пао на земљу.{S} Пожурио је кући, али, кад ј |
| а да знаш зашто се жениш; а када течеш, за кога течеш! — суздахнуо би кир-Диша, нарочито онда, |
| пасте дусу?</p> <p>— Зашто? — За оно... за...</p> <p>— Е па сто не казете? — утаче се кир-Дума. |
| а дође, па ништа.{S} Обишли све гатаре; за једанаест година попила је она бар три ливаде свакој |
| н оваким дочеком.</p> <p>— Није за зло; за добро је! — смеје се мајстор Диша и вади иза појаса |
| но јасно.{S} Кира-Мана је <pb n="60" /> за цело знала нешто више, него ли што је он могао и пом |
| тор Диша му је на пример <pb n="189" /> за сваку услугу, коју му је указао тога дана, плаћао је |
| о.</p> <p>— Па у твоје.</p> <p>— Ба!{S} За то ми није време!{S} Прво тебе да удамо; старија си. |
| меш, девојку, па кућа да ти пропева!{S} За девојку знаш да је твоја, неће те прекорети првим му |
| чи наиђе, па онда нека беже од мене!{S} За добро сам ти добар, — мелем сам; ама за зло, да те Б |
| тебе тиче?</p> <p>— Разбојник еден!{S} За сто нападас зенско свет на улица?{S} Поједосте четир |
| n="155" /> нема оног мрскога дуката.{S} За тренутак му се учини, да је Лепосава она некадања и |
| а, да сазна шта је са његовом женом.{S} За њега је она постала сада сасвим као избледела успоме |
| к га је брига више морила за радњом.{S} За Лепосаву није бринуо, јер је знао да се она налази п |
| онда, он се и са те стране осигурао.{S} За „неверне Томе“, који не верују, докле се и прстом не |
| то ми узе то?</p> <p>— Па што ће ти?{S} За кога имаш да се китиш?{S} Докле се ја не вратим, не |
| Дума и тапше мајстор-Дишу по плећима. — За тебе ћемо да правимо како и за нас.</p> <p>Разложише |
| з ноз исцупасте дусу?</p> <p>— Зашто? — За оно... за...</p> <p>— Е па сто не казете? — утаче се |
| х речи.</p> <p>— Ето, кажу....</p> <p>— За име света, тетка-Мацо, шта кажу? — викну мајстор Диш |
| ита Лепосава не окрећући лица.</p> <p>— За оно...</p> <p>— Које: оно?</p> <p>— Среће ми нисам к |
| даје, па не може ни речи даље.</p> <p>— За Бога, шта ти је? — викну Анастасија и пљесну се рука |
| вори?</p> <p>Диша обори главу.</p> <p>— За тебе и...</p> <p>— Лепосаву... прошапута једва чујно |
| </p> <p>— Зар кира-Анастасија?</p> <p>— За мајстор-Дишу, папуџију.</p> <p>Неколико несташних де |
| ма где да нађем добру девојку?</p> <p>— За то ли се бринеш?{S} Пашајши!<ref target="#SRP19061_N |
| те само угледа, па ко што ради, он трч’ за тобом, ја л’ да те загрли, ја л’ да те пољуби.{S} Од |
| у.{S} Дума светује Дишу, да га „извади“ за калфу, а Диша обећава све, али, разуме се, тек колик |
| мљивали барјак од палилулских ратара, а за то су морали вазда ове сељаке да мећу о слави у чело |
| е, као и кир-Ламбре, пољубише у уста, а за тим поседише још неко време, да се нахвале доброте и |
| а да си кренеш; до Дубравица на каик, а за тим кола ће да нађеш.</p> <p>И тако кира-Анастасији |
| у и он поче одмерено гвозденом алком, а за тим све жустрије и јаче песницом лупати у врата, да |
| правити.{S} Та прстена још није било, а за десет дана, колико је до прстена означено, они могу |
| г би га знао; одоше пут Јалије, тамо, а за њима и Цигани, да их прате.</p> <p>Виде хаџи-Диша, д |
| е његова.{S} Прво ће отказати службу, а за тим ће урадити оно, што ће се после у песму певати.< |
| свештенство у одеждама и са иконама; а за њим, под еснафским барјаком, мајстор Диша са женом, |
| го му је та освета донела 4000 гроша; а за мале новце, које је дао за еснафски барјак, постао ј |
| труком пажњом, Мацином и Јанићијевом; а за Јанићија је већ био уверен, да ће и за другом му жен |
| Маци неколико врло крупних пилула.{S} А за тим предузе да болесницу доведе к свести.{S} Наредио |
| адовољство, да је кривац пронађен.{S} А за љубав тога малог задовољства да се враћа и излаже но |
| х, да би му често кожу раскрвавио.{S} А за све то коме би се потужио, кад никога свога није има |
| Пред њиме је треперило широко Дунаво а за њим се чула лупа дахирета и свежи девојачки гласови, |
| ед њиховим капиџицима писнуле.</p> <p>А за то време кира-Анастасија није излазила из собе.{S} К |
| ка вечера није била тако издашна, да га за дуже време засити.{S} Имао је здрав и необично снажа |
| ету на комадиће растргати, приковаше га за онај миндерлук.</p> <p>У једноме часу њему се учини |
| ко одлучно и оштро излагао, сплетоше га за часак.</p> <p>— Ето, видите? — продужи Дума, кад опа |
| } Она паде преда њ на колена, ухвати га за рукав и поче јецати.</p> <p>— Газдарице, шта то ради |
| се сав свет на чесми смејао и дирао га за оно.{S} Јанићију је тада прекипело и добро је одалам |
| > <p>— Ко?</p> <p>— Кир-Диса!{S} Ето га за ћоше.</p> <p>Фудул-Стаменки, која је с највећим задо |
| про капију? — рече му весело и дрпну га за рукав.</p> <p>Али Јанићију се стегло грло од стида, |
| какав спољашни утицај узме неодлучнога за руку и силом га одвуче једноме излазу.{S} Таква случ |
| кир-Ламбре не изиђе још задуго.{S} Туга за Анастасијом и онај страх од кир-Дише, који му се у о |
| али као човек од рачуна одлучио је, да за свој новац не купује другима „на веру“.</p> <p>— Наш |
| окрет.</p> <p>Кир-Диша наредио жени, да за сутра спреми вечеру и да позове Ламбру, Думу и њихов |
| ти и да му ваља ма шта предузети, те да за времена спречи Јанићија у његовом издајничкоме послу |
| и, да је само таквоме испоснику дато да за бадава дође до оне светиње, до које ни цар Константи |
| ра...</p> <p>— Па за кога ћу?{S} Ваљада за слугу?</p> <p>Јанићију се попе крв у главу, кад зачу |
| његове душе јављао страх, да ће је сада за навек можда изгубити.{S} А уз ово осећање расла је у |
| инима да се пред својом савешћу оправда за своје ћутање.{S} Али то му не испадаше тако олако, ј |
| ере.</p> <p>Хаџи-Диша није хтео да седа за совру, докле му калфа не дође, те Маца посла шегрта, |
| да ти кажем како ју је кир-Ламбре онда за мутваком ухватио за образ, а она му казала: „Зашто, |
| ира-Анастасији у опште годило да се уда за кир-Дишу или не, то је тешко одредити; јер баш и да |
| ше ноге, и да се у томе часу не придржа за довратак у дућану, за цело би пао на земљу.{S} Пожур |
| и забуну Јанићијеву.{S} Кира-Анастасија за цело не би јаче вриснула, да јој се наместо његово ј |
| со!{S} Кој па да се брине у ова чаршија за едно грцко удовица?</p> <p>— Па, па, па! — учини Лам |
| власти, за цело би се сва грчка чаршија за двадесет и четири сахата иселила у Јеладу.</p> <p>Из |
| ојој глави ради.</p> <p>Ухватио је Бика за ухо, продрмусао га ваљано, па му је онда читао и пре |
| мо пронео ту лаж?{S} Зар сам ја прилика за оно девојче?{S} Мацу ја уважавам као своју сестру; о |
| лепца?</p> <p>— Ама није он био прилика за њу; он је погрешио; требало је да се тобом ожени, па |
| ан, што се Лепосава толико интересовала за мужа, који јој се враћаше.</p> <p>А докле су они ова |
| ; шта јој фали?{S} Него да сам је удала за каквога слепца?</p> <p>— Ама није он био прилика за |
| вила би се са кир-Дишом, па би се удала за Ламбру; али овако, ствар ће испасти сасвим друкчије: |
| елу, да је кира-Мана, која се притајала за вратима и ослушкивала шта Ламбре у соби ради, одскоч |
| тарије сестре; она је по чаршији бирала за ново ћурче и свилу за свадбену антерију и леп шарен |
| Лепосаву, ипак га је брига више морила за радњом.{S} За Лепосаву није бринуо, јер је знао да с |
| ако свикао.</p> <p>Маца је опет бринула за Јанићија из сасвим других обзира.{S} Ту њезину бригу |
| ину.</p> <p>— А што, зар је једна пошла за сиромаха?{S} Зашто баш да и она не пође?{S} Ако је с |
| е, али сада није било дана, кад није ма за што викао.{S} Пре се уздржавао пред Мацом а сада је |
| како Рига от Фера!{S} Још је дете, ама за гол сабља да уфати; клефти да води, што је у срце!</ |
| За добро сам ти добар, — мелем сам; ама за зло, да те Бог сачува!{S} С оном првом у мало што не |
| да да, још толико зарадиш!</p> <p>— Ама за кога?{S} Ето то, то да ми кажеш.{S} То сам хтео да п |
| .{S} Дисање му заста.{S} Како је шакама за собом напипао седиште, тако се скљокао на њега и бле |
| о, да он јаукну, ухвати се обема рукама за трбух и пресамити се.</p> <p>— Не си ми муж: не сам |
| очајним гласом и ухвати се обема рукама за главу.</p> <p>— А кира-Мана ми је казала да сам пезе |
| е да дише.{S} Он се ухвати обема рукама за груди и удахну што је више могао ваздуха.</p> <p>Пес |
| им очима гледа Лепосаву, како се опрема за његова мајстора?{S} То никако!{S} И он убрза кораке, |
| ума, чим га угледа, замаче са сведоцима за први угао, лармајући како га је кир-Диса покрао.</p> |
| благо до данас чувао, носио преко дана за појасом, а када је легао, отварао кутијицу, помириса |
| е што их дотле устручаваше, уђоше једна за другом у авлију кира-Анастасије.</p> <p>— Ели сте ра |
| ешила срећа и ту му срећу лакоумна жена за један часак уништи!</p> <p>Целу ову ноћ провео је у |
| ајстор Диша враћа и да више неће да зна за њу, она је бризнула у плач и стала толико лелекати, |
| ије добије ону ћушку и да Диша не сазна за оно, што му Јанићије хтеде казати.</p> <milestone un |
| данас, постићи, чим се у чаршији сазна за неверство, које је своме присноме пријатељу учинио.{ |
| <p>— А, не је истина; саг, не је истина за ваше што се прича, ха! — А е ли истина да сте пали с |
| а одреши бошчу, у којој је било поклона за њу, кира-Думиницу и кира-Ману.{S} Јако јој се допао |
| ватру исмевака и чаршијског искашљивања за собом?</p> <p>Кира-Мана му је била последња брига; в |
| а и темељита прилика мајстор-Дишина, па за тим окрете леђа и журно замаче у град.</p> <p>На прв |
| на, тек да се узгред по њему обазре, па за тим кући, да узме што је наменио својој невести.</p> |
| елете преко авлије, заригла капиџик, па за неко време престаја уза зид, да сачека када ће кир-Д |
| ела Канчету у косе.</p> <p>— Де, де; па за то ли плачеш, лудо?{S} Камо среће да се тако и догод |
| >— Удајеш се за мајстора...</p> <p>— Па за кога ћу?{S} Ваљада за слугу?</p> <p>Јанићију се попе |
| ложим у еспап...</p> <p>— Е, кој вам па за то смета? — Чија жена <pb n="44" /> онога и пари.{S} |
| мбре!{S} Он како и ти, ич се не разбира за децу.{S} Кад не даде Бог по христијански закон — вел |
| p> <p>Анастасија је први пут била удата за кир-Бенџу, казаса из Главне Чаршије, који поживе с њ |
| р-Диша. <pb n="117" /> — Нема бре ништа за бадава, па ни жена!{S} Ја сам се доста уједао, сад с |
| рца пољуби своју ћер.</p> <p>Тетка Маца за кратко време изађе из собе, да нешто види у мутваку, |
| </p> <p>— Пашће, пусти је! — викну Маца за њим.</p> <p>— Пуштај, мука те ударила! — бранила се |
| едео је збуњен и без речи, а тетка-Маца за то време лагано и на одушке развијала је своје погле |
| > <p>Месец дана спремао се мајстор Диша за поклоничко путовање.{S} По чаршији се у велико рашчу |
| пуну кућу, не бих жалио ни триста гроша за то.</p> <p>Мајстор Диша кришом га гурну лактом, да н |
| > ? — поче сада одважно кир-Ламбре, кад за својим леђима угледа читаву гомилу света.</p> <p>— Е |
| с њиме, било на чешми или у махали, буд за што покавжила и побила.</p> <p>И то ново осећање пре |
| ве шта се за њом говори.{S} И то се све за њом говорило тако рећи још док се није ни сасушио тр |
| ваљало је добро промозгати, шта би све за толики новац могао набавити цркви.</p> <p>Једнога да |
| да ће одмах на пут и да од силне бриге за радњом <pb n="190" /> не може сачекати овде ни Ускрс |
| м погледима.{S} Колико је патио од туге за својом женом, толико је омрзао на сав грчко-цинцарск |
| излила све обиље своје материнске туге за умрлом јединицом.</p> <p>После недеље дана хаџи-Диша |
| ово памук; децу, децу пазариш! — додаде за тим окренувши се Диши.</p> <p>— Ако је и децу, скупо |
| есвести.</p> <p>Маца се озбиљно препаде за кћер, хаџи-Диша тако исто, а и Јанићије, кога је још |
| ред капиџик и чуо оно нарицање, застаде за неколико часака.{S} Јако се плашио смрти, па још смр |
| ати се у дућан, али без оне гужве, седе за посао, да ради; но тај посао, што га је у овако узбу |
| пиле.</p> <p>Јанићије не одговори, седе за пањ и узе дикиш, да разрезује по обележеним линијама |
| ћије, још сав румен, уђе у дућан и седе за посао, али сада много прибранији и некако свечано ра |
| е трговац нека арамија, који хвата људе за гушу, па вели:{S} Плаћај, бре!{S} Напротив, ти имаш |
| е баш најпријатније, али се диже и пође за њом у собу.</p> <p>Кад приклопи врата, кира-Анастаси |
| егртима целива, а бошчу прихвати и пође за газдом.</p> <p>Кира-Анастасија се у тај час мајала н |
| Газда Диша је седао мирно, опсецао коже за јеменије и испод очију посматрао бившег шегрта како |
| {S} Да се удаш за дериште, које не може за десет година на селамет изаћи.{S} Знаш ли која ти је |
| о не дрекну.{S} Учинило му се, да га је за руку ухватио кир-Диша, трже руку и одскочи у страну. |
| </p> <p>Кир-Дишина несаница, која га је за неколико дана истопила као грудву снега, сад је преш |
| пре, (а то је био први поклон што га је за пет година шегртовања добио од свога мајстора) и, ка |
| о осрамоти, па баш када би знала, да је за такво дело не би вратио њезиној фамилији на вилајет; |
| н и мрачан, да би се угушио, само да је за неколико у њему остао.{S} Потајна жеља, да се врати |
| удови — говорио је Ламбре Диши, када је за ту новост дознао.{S} Каже се: суд; ама кој држи тај |
| уђења није мислио.</p> <p>Анастасија је за који тренутак стојала на прагу дућана, очевидно савл |
| д су њезине устабаше прегле, чаршија је за њима, као један човек, ишла.</p> <p>Али мајстор-Диша |
| ојој је предао Ламбрине хаљине, била је за његове године и сувише стара, да би јој се могао пож |
| ета без какве такве утехе.{S} Изишла је за њим и на све могућне начине гледела је, да стиша пре |
| дима грчке народности.</p> <p>— Кафа је за људе а не за фукару.{S} Ко је још говеда појио кафом |
| <p>— Шта? — запита Јанићије, држећи је за руку и хладећи јој чело и зажарене образе.</p> <p>Ле |
| ак, чапкуне! — викну Маца. — Хаџилук је за побожне људе а не за такве чапкуне као ти!</p> <p>Це |
| > <p>У истоме ћор-сокачету извиривао је за зиданом оградом таман кров једне малене али врло спр |
| Зашто да се криво закунете? — викао је за њим очајно кир-Дума на улици.</p> <p>— Сиктер, бре, |
| се овако нагло нашао на улици, стао је за један часак и нерешљиво се обазирао на све стране пи |
| Јанићије ни у сну није надао, учинио је за њега много више него ли ма шта друго, што би намерно |
| ати, да је никако више не види, било је за <pb n="100" /> њега толико исто немогућно, као што ј |
| че да бубња у ушима.{S} Све ово било је за њега и сувише нејасно, али ипак је толико <pb n="86" |
| } Била је бледа у лицу.</p> <p>Но то је за кратко трајало, а већ после, кад је прошапутала оно: |
| у истини пара вредео.{S} Ништа, што је за напредак радње било корисно, није пропустио, и за ов |
| добре стране кира-Анастасије, а што је за последак, као најслађу посластицу, оставио, помену и |
| једнако мислио о радњи, о ономе што је за собом оставио. — Покаткад му се усред читане молитве |
| а ће га у скоро наследити.{S} Чезнуо је за кира-Анастасијом, и да другима не паде на ум да га њ |
| ве празно и несносно; дан ноћ чезнуо је за њоме, и једнога дана остави овце, нека их пас чува, |
| случајно напипа једну кутијицу, коју је за појасом носио.{S} Он је извуче и отвори.{S} У кутији |
| је ни сасушио траг оних суза, што их је за кир-Бенџом проливала.{S} Али како ли би тек сада бил |
| му <pb n="201" /> и трошкове, што их је за ових седам недеља више учинио.</p> <p>— Још се чкемб |
| ет остане у кући и да се искрено покаје за учињено неверство.{S} Тако у чаршији нико не би сазн |
| како српско удовица.{S} У нас се знаје за ред, а ни адет нам не је како у вас.{S} Него кад ми |
| изненађен оваким дочеком.</p> <p>— Није за зло; за добро је! — смеје се мајстор Диша и вади иза |
| а некој Маци Брњошевој.{S} Та Маца није за дуго имала деце, а њен муж Петар Брњош хамалин толик |
| ед ковчежићем.</p> <p>— Штета, што није за продају!</p> <p>— Јесте, ама тих пара ти немаш!{S} П |
| одине, које су га иза разапете антерије за леђима гледале.</p> <p>— Еле, сад да ти кажем какав |
| помислити, шта је све преживео Јанићије за ово време!{S} Час по час сагибао се преко <pb n="149 |
| ј свет, онда је истина; а кад се казује за вас, не је истина? — Тако ли је?</p> <p>— Ама кир-Ду |
| ка неутешна и честита удовица, јадикује за ненакнадним губитком.</p> <p>Но, како се у мајстор-Д |
| у над подом правиле узвишицу од прилике за пола шаке.{S} На те даске метала се асура, а преко њ |
| е ићи сваки дан у кућу, где има девојке за удају, за бадава.</p> <p>— Ама, то није истина.</p> |
| јских жена, чије кћери беху већ стасале за удају, те се могаху дотле надати, да ће мајстор Диша |
| не преузеше; Дума се завали на узглавље за софром и од обилног расположења јекну.{S} А кир-Диша |
| ако су протицали дани за данима, недеље за недељама, месеци за месецима, али Лепосава ни да пом |
| вори Јанићије одмеравајући у исто време за сваки случај пут до врата.</p> <p>— Ама лажеш, бре! |
| родности.</p> <p>— Кафа је за људе а не за фукару.{S} Ко је још говеда појио кафом? —</p> <p>Та |
| Маца. — Хаџилук је за побожне људе а не за такве чапкуне као ти!</p> <p>Целе ове вечери Јанићиј |
| и пут а не осигурати се са сваке стране за собом, то није било у нарави Дишиној.{S} Међутим, Ја |
| .{S} Ваљало је само да зажели, да чезне за нечим, па да му се то као умешено и испечено само у |
| стави дућан на комшијама, а он да тркне за њом, кад га одједаред изненади појава мајстор-Дишина |
| узгред, кад поред ње протрчи, не чупне за курјуке или не повуче за шалваре, тек колико да јој |
| p>Сав онај јед и осветничко расположење за ово кратко време створиле су читав пустош; у души су |
| ом.{S} У цркви је одслужено благодарење за срећна повратка, и тога целога дана у његовој кући б |
| хтијана како се ради, добивао је шамаре за врат или би га мајстор чукао у главу савијеним кажип |
| о ће га еснаф од Нове Године да изабере за свога устабашу.</p> <p>— Е, али један је па један Ди |
| би знали, могли би још помислити, да се за овим загонетним стиховима прикрива какав злочин; а т |
| мисао није била кадра ни толико, да се за који часак у његовој глави скраси.{S} Од свих му се |
| је, проклињала%, га што је наведе да се за Дишу удаје, што јој упропасти младост.{S} А како је |
| а све утиске вечерашњега весеља и да се за тим са једним осмејком на руменим уснама слатко успа |
| " /> чанком жеравице опере руке и да се за покој душе чиме заложи.{S} Совра је била пуна; Маца |
| јој узгред исприча и искити све шта се за њом говори.{S} И то се све за њом говорило тако рећи |
| због тебе рекох.</p> <p>— Гле, брине се за мене.</p> <p>— Па тек да се одмориш мало.{S} Жалим т |
| тоборнога изгледа Ламбринога, обазре се за собом.</p> <p>Гомила се уплете у ову свађу, па мисле |
| атеријал за читаву историју, која ће се за дан два развити.</p> <p>Српским женама није никако у |
| весан, могао схватати.{S} Срамота ће се за цело чути, те ни он није могао замислити, како ће се |
| кад оно... — муца Бик збуњено и чеше се за врат.</p> <p>— А, ту ли те сврби, магаре! — подвикну |
| ..{S} Журно изиђе на капију и изгуби се за углом.</p> <p>— Удаје се, за мога мајстора... а мене |
| /p> <p>Сад, после овога сукоба, који се за најкраће време по целоме Београду раструби, није бил |
| бзира према покојном Кир-Бенџи, који се за живота збринуо, да му удовица не остане на сокаку, ж |
| <p>Старац се дубоко замисли, ухвати се за браду и оборене главе по који пут дубоко уздахну.{S} |
| н је ишао напред, ишао и не обзирући се за поздравима људи и не застајкујући пред дућанима свој |
| доста!</p> <p>— Ама како ћу, кад сам се за толико заветовао?</p> <p>— Бог хоће да га се ми, као |
| теде рећи.{S} Изненадило га је, како се за ово четири дана изменила.{S} Стала много зрелија и л |
| и ове девојке, у коју је, кад год му се за то дало прилике, пиљио као псетанце на залогај, који |
| <p>— А шта ја знам?</p> <p>— Удајеш се за мајстора...</p> <p>— Па за кога ћу?{S} Ваљада за слу |
| татко ни брат, ни кум; ако се разбирате за њено к’смет, зашто па мене питате?</p> <p>— Како, за |
| . — Тако да радиш, снахо, па ће ти дете за три пута три дана оздравити.</p> <p>— А од чега му ј |
| ој се чинило да њезина мати нешто плете за њу и мајстор-Дишу и срце јој премре, када помисли да |
| еби опет мора вратити, ич се не брините за то!{S} Ви само да му чувате чест и да знате, да една |
| p>Јанићије онако на једној нози скакуће за њом и виче да пусти, а она се све више церекала, те |
| сном руком, из које су висиле бројанице за леђима, стао кир-Ламбре пред мутвак, а нека неодољив |
| етна и честита жена нема засто да плаче за мужа.</p> <p>Неколико дана доцније изгуби се и кира- |
| и у кућу, те у мало што не поче да виче за помоћ.</p> <p>Јанићије се у томе часу користи забуно |
| у дућан и почео весело певушити; повуче за ухо једнога шегрта, па онда оде брзо својој кући поз |
| трчи, не чупне за курјуке или не повуче за шалваре, тек колико да јој напакости.</p> <p>Ма да ј |
| рпељиво, а очи му се плашљиво приковаше за Мацино лице.</p> <p>— Нађе ли је?{S} Шта је казала?< |
| уком се довуче до собичка, који служаше за стовариште еспапа, а у исто време и као ноћиште Јани |
| ме однесоше у шибљак, а руке се пружише за очима, које им показаше издашне џбунове кисељака.</p |
| и, знани и незнани, који искрено тужише за покојницом, давно су иструнули: и неутешни супруг, м |
| све мисли не спопадоше, те му не дадоше за дуго заспати.</p> <p>Кад се пробудио у јутру, осећао |
| опходна; а оне жене, опет, које чезнуше за децом, обично су се обраћале на тетка-Мацу, да им он |
| ћа светиља, како мрзи све што неваља, и за правду гине.</p> <p>— Љута сам паприка на неправду; |
| к радње било корисно, није пропустио, и за ових седам месеци радња је процветала много боље, не |
| нали пријатељи нису пропустили, да га и за најситније догађаје на путу не пропитају.{S} И то је |
| је шале, оно о чему је цео век сањала и за чим је кришом чезнула, сад јој се самој нуди!</p> <p |
| зила на посело, баш као што је радила и за живота покојнога кир-Бенџе.{S} Кира-Думиница је свак |
| но се радовао, кад би се болесница ма и за кратко освестила и затражила, да је водом напоји.</p |
| сигуран, то је, да је девојка честита и за цело му не би довела у кућу новога Ламбру; млада је, |
| мислио, мој синко, боље би и за тебе и за нас било, да си тражио кућу фудул-Стаменкину и њено |
| за Јанићија је већ био уверен, да ће и за другом му женом, као и за оном првом, ревно пазити.{ |
| ко си тако мислио, мој синко, боље би и за тебе и за нас било, да си тражио кућу фудул-Стаменки |
| надила.{S} Лепосава се дубоко замисли и за све време вечере остала је тако замишљена.</p> <p>Ос |
| о, како му се под ногама земља мигољи и за цело би пао, да се у томе часу не ослони леђима о ст |
| ерен, да ће и за другом му женом, као и за оном првом, ревно пазити.{S} Али радња, радња му је |
| а-Анастасију оно, као што је измислио и за мене ово, што се сад по чаршији говори.{S} Ама нисам |
| сам верујем, да је комшилук измислио и за кира-Анастасију оно, као што је измислио и за мене о |
| ећима. — За тебе ћемо да правимо како и за нас.</p> <p>Разложише му понова како нема смисла да |
| и му, можда, и дао комад хлеба, макар и за душу мртвих, да је заискао; али то га беше срамота и |
| он не би овако отерао, него би ме још и за калфу извео, што сам му био веран! — мислио је, сила |
| ије одао, сад је јасно видела.</p> <p>И за чудо, место да је ово сазнање потпуно уништи, она се |
| као опарени искочише на сокак.</p> <p>И за чудо, после овога догађаја кир-Диши као да од једном |
| сливале се крупне грашке зноја, што би за здрава човека било много и на највећој летњој припец |
| даље и даље клизила, докле се не изгуби за врбацима ниже Кајабурме.{S} Тек онда вратише се свих |
| pb n="18" /> кира-Думинице, да јој јави за новост, коју је, прислушкујући кроз кључаницу, чула. |
| е Канче, која у тај пар уђе, да им јави за долазак Ламбрин.</p> <p>Фудул-Стаменка истрча на авл |
| ло, као да га још нека веза чврсто држи за ону, коју је тако брзо напустио.{S} Сад ће кир-Дума |
| чајима овога света, стојао је на услузи за врло скромну награду.{S} Мајстор Диша му је на приме |
| ако нелагодно око срца, као ономе, који за леђи осећа наднесену шаку и чека када ће га по врату |
| у реч страшљиво.</p> <p>— Разбирате ли за кира-Анастасија?{S} Ако за њу разбирате, она је на в |
| куће.</p> <p>Хаџи-Диша одахну мало, али за кратко.{S} Лепосава на ново паде у бунило, а Маца не |
| у њезину башту као мана у пустињи; али за то добила је много више с друге стране.{S} Није више |
| <p>— Зашто сам се оженио, то знам; али за кога течем, ето, то је оно што не знам; — одговарао |
| и по укусу ондашње чаршије искашљивали за њим, кад год би туда прошао.</p> <p>Једино тетка-Мац |
| {S} Маца, Лепосава и Јанићије и гледали за лађом, која је носила мајстор-Дишу.{S} Сунце је жегл |
| стасија опет сасвим инако.{S} Да зажали за породом што га нема, то јој ни на крај памети није д |
| анићија по рамену и, кад су у вече сели за совру, казао пред Лепосавом и Мацом: „Још две године |
| огрешку, што би је као дете учинио, или за сваки погрешан убод шилом, кад му је мајстор показив |
| , који није дошао у цркву, да се помоли за покој душе кир-Бенџине и, колико је могућно, утеши у |
| о зна не би ли тај посао испао кир-Думи за руком; али Ламбре преко те помисли претрча као бос п |
| <p>— Јок, јок, с њим нема пазара.{S} Ни за 550 гроша не бих му дао.{S} Ама ни овај чудотворни п |
| као, тако се заквачио ноктима, да га ни за реп ни за уши не могаше извући одатле.{S} На против, |
| помена, до душе не о кир-Бенџи, кога ни за живота није могла друкчије сматрати, већ као свога г |
| .{S} Кира-Анастасија није пристајала ни за живу главу да остане у Београду више.{S} Плакала је, |
| ево ти!{S} Мајстор Диша неће да зна ни за шта више.</p> <p>Отрча Јанићије, а Мајстор Диша оста |
| о, да му покаже, како он неће да зна ни за какав род.</p> <p>Сад му је тај стриц умро, па како |
| ин догађај са Канчетом не оста тајна ни за комшилук ни за чаршију.{S} Када је мајстор Диша, по |
| сти папуџија, она то није била кадра ни за живу главу рећи пред кир-Ламбром, чију је вољу увек |
| оје није сазнало ни за мајчину љубав ни за сестринску милошту, и које је од првога сазнања свог |
| же:{S} Гаџу циганина узеће, али теби ни за живу главу неће!{S} Каже — и овде тетка-Маца поче ра |
| едња реч и нагли одлазак не даде јој ни за тренутак да поверује само у бегство.</p> <p>Страх од |
| анчетом не оста тајна ни за комшилук ни за чаршију.{S} Када је мајстор Диша, по своме већ утврђ |
| био „неверни Тома“, сад не би могао ни за часак посумњати више о чудотворној моћи часнога ексе |
| јну успомену чупамо из заборава, ако ни за шта друго, вредно је поменути по ономе чуду, које му |
| једнога сирочета, које није сазнало ни за мајчину љубав ни за сестринску милошту, и које је од |
| се заквачио ноктима, да га ни за реп ни за уши не могаше извући одатле.{S} На против, што је Ла |
| разнесе.</p> <p>Тако су протицали дани за данима, недеље за недељама, месеци за месецима, али |
| , да што слободније одахну.</p> <p>Дани за данима протицали су преко мајстор-Дишинога крова мно |
| воје незадовољство, рече, како је храни за банбадава, она плану и одговори: „Ко ти је крив, што |
| видиш и чујеш...{S} Цела чаршија говори за покојног кир-Бенџу и поштује га; па и ја, ето, што п |
| ва чујно Диша.</p> <p>— Цео свет говори за вас.</p> <p>— Лају пси; лају, тетка-Мацо, и лажу, Бо |
| џангриза Лепосави, па чак и да је кори за њезину леност.{S} Разуме се да и Лепосави ово Дишино |
| ајмим из еснафска каса пет стотин гроси за четири године без фајду.</p> <p>Мајстор-Диша је био |
| дрвени калуп.</p> <p>Јанићије се скљуси за пањ и горко уздахну.</p> <p>Није се осећао побеђен; |
| </p> <p>— Ама шта је теби, мајко; ко ти за Јанићија говори? — плашљиво промуца Лепосава.</p> <p |
| с тобом, дете!{S} 4000 гроша!{S} Ако ти за сваку болест будеш толике паре издавао, шта ће најпо |
| е у томе часу пробуди и поче запомагати за патролу.{S} Мајстор Диша се уплаши од њене вике, те |
| р Дума. — Кира-Анастасија ћемо ми удати за Грка; ама вас жалимо: лепе паре губите, мустерије ће |
| жалити? <pb n="162" /> Хоће ли плакати за њим и да ли ће се кајати, кад сазна шта му је све уч |
| а прага, тако и није могао брзо сазнати за ове сплетке, те да их за времена пресече.{S} Тек пос |
| ни једна паприка више из туршије изнети за совру, већ онолики број, колики је он пред ручак озн |
| Думу и њихове жене; хоће да их почасти за своје наслеђе.</p> <p>Кира-Анастасија радо прихватил |
| е, а да су папуџије тек онако као гости за софром.</p> <p>Тако ће мајстор Диша постићи двострук |
| а он њу у чело, и ту остаде, гледајући за њим, докле није замакао за први угао.{S} Ламбре га и |
| и за данима, недеље за недељама, месеци за месецима, али Лепосава ни да помисли.{S} Њојзи баш н |
| ње пријатељице и познанице, које су јој за време удовиштва с тешком муком прелазиле преко прага |
| дан бокал оточи расола, који је он увек за вечером наместо вина пио.{S} Маца је предузела домаз |
| тетка-Мацинога извуку згодан материјал за читаву историју, која ће се за дан два развити.</p> |
| : ексер, којим је био прикован Спаситељ за крст.{S} Тај ексер, како се тврдило, још цар Констан |
| p>— Какав младожења?{S} Ич си не знајем за тај лаф (разговор)! — одговара још стидљивије удовиц |
| честитој жени!</p> <p>— Па шта да радим за име света?! — бранила се Лепосава. — Шта ти је сад о |
| у ћу да идем, велику воштаницу да палим за душу на твоја мајка.{S} Брат да ми будеш, Јанићије.. |
| х разбијених врата, те га одалами шаком за врат, да је Бик одлетео неколико корачаји.</p> <pb n |
| ња, отрча кући, па кад залупи капиџиком за собом, бризну у плач и јецање.</p> <p>— Шта ти је, д |
| мајстор претећим гласом и дохвати руком за један дрвени калуп.</p> <p>Јанићије се скљуси за пањ |
| реко прага, тако још стоји држећи руком за кваку.</p> <p>— Еле, како сте?{S} По пријателски пос |
| државао пред Мацом а сада је и пред њом за сваку ситницу пребацивао Лепосави, па било то макар |
| ени, са бројаницама у руци и дуванкесом за појасом; промичу и ишчезавају као далеки звук или ку |
| је Јанићије Бик.{S} Са заваљеним фесом за потиљак, пребаченим ћурчетом преко деснога рамена и |
| љство излије.</p> <p>Са заваљеним фесом за потиљак и забаченом десном руком, из које су висиле |
| рећег дана, кад седе са женом и пуницом за совру, рече:</p> <p>— Није фајде, кад нам се Пречист |
| видео никакве милости.{S} Из дана у дан за сваку своју погрешку, што би је као дете учинио, или |
| p>Ако је и био од свога детињства везан за свога мајстора, он га је од смрти Лепосавине толико |
| ти „дикиша“ с којим је опсецао сахтијан за јеменије, али некакав унутарњи немир, у коме се огле |
| азива се Диша са капиџика, и, задовољан за све, леже у душеке, а одмах до њега и кира-Анастасиј |
| хтијана, мајушне као детиња шака, таман за њезину ножицу, која је, заједно са тим младешчићем у |
| из те куће, а тамо девојче добро, таман за устабашу, па ето, готов разговор.</p> <p>Цео тај дан |
| {S} У овај мах био је потпуно бесвестан за спољашне утиске; неколико врабаца џакало је на једно |
| , да их доцније он, кад буде произведен за калфу, са богатим интересом врати првоме своме шегрт |
| ико година, па тек онда бити произведен за калфу.{S} Еснафи су према млађима имали такав правац |
| ија Бика, и ако није још био произведен за калфу, оба су шегрта ипак сматрали као свога стареши |
| ултанове царевине давао је цар Костадин за ово.</p> <p>— Толико је могао да да; друго је он, а |
| од његових напада, а у вече, када би он за совром, не обраћајући на њу ни мало пажње, разговара |
| богме; али шта знаш ти!{S} Не долази он за бадава у нашу кућу.{S} И зар би то било лепо од њега |
| онај бесмислени поглед, који се уковао за врата, куда је Јанићије отишао, тешко да је и опажао |
| Но то беше тренутно, баш кад је потегао за кваку од капиџика.</p> <p>Али кад уђе у собу, она за |
| 000 гроша; а за мале новце, које је дао за еснафски барјак, постао је велики добротвор цркве и |
| дубље у радњу и од туда крвнички гледао за њиме.</p> <p>— Дуса да ти се испрзи у паклена мука!{ |
| аједно са тетка-Мацом и Лепосавом седао за совру и вечерао.</p> <p>Једаред, по вечери, разговар |
| ре велику џезву шербета, који се грејао за Лепосавине другарице.</p> <p>Али то „дете“ у овоме ч |
| е, гледајући за њим, докле није замакао за први угао.{S} Ламбре га испратио до обале, и тек кад |
| више уситни, само да би што пре замакао за сокачић, у коме му станује кум Дума. —</p> <p>Јанићи |
| кривоклетника и само што није залелекао за изгубљеним новцем.</p> <p>— Е, нека вам је на здрављ |
| пуне воде у мутвак, па ни да је сачекао за који часак, изиђе на улицу и упути се право дућану с |
| же, а Бог располаже.{S} Диша се спремао за повратак; још само да покупује неке ситнице, за које |
| остати.</p> <p>Кад је кир-Ламбре дознао за срамоту, коју је начинио Диша, цикнуо је од љутине и |
| ложнике храма сего“, а еснаф га изабрао за свога устабашу.{S} Све што један честит, заслужан ма |
| ексер на целивање, испосник је сматрао за дужност, да побожним хаџијама опише све оне муке, шт |
| кир-Думин, који је још једнако уздисао за изгубљених четири хиљаде гроша.</p> <p>Али оно, за ч |
| и! — дерао се Ламбре и бесно је дрмусао за оба рамена.</p> <p>А када се кира-Мана истрже и сва |
| тера из радње, он би га тако издеветао за све, да се до века сећа, како је нечовечан био наспр |
| те и под земљом наћи!{S} Нисам ја стао за тебе једнога, али не дам да ми се квари ред; не дам |
| шаке, а другом руком прихвати га благо за плећа и потискује на сокак.</p> <p>— Дао Бог, брате, |
| се „дете“ удало за њега?</p> <p>-— Него за тебе, ваљда, рђо калфинска!{S} Ти би ми па бољи био? |
| е педесет и четири!</p> <p>— Неје много за едно мудра и уважена глава.</p> <p>Разговор се водио |
| ов верни Јанићије, кога је већ произвео за калфу, доживљавао је тако исто једну важну промену.{ |
| вала и подмигивала, што се толико повео за женом, он се сасвим отпадио и од оног малога броја с |
| и антерија од ћитајке што јој је донео за спомен; подигла је руком у вис, загледала са сваке с |
| киданога гајтана.{S} Његов узвик је био за цело страховит, кад се неколико хаџија, који по минд |
| је никада толико волео и тако везан био за њу, као баш сада, када га је она преварила, па чак и |
| } Али Диша је већ далеко одмакао, завио за сокак и отишао својој кући.</p> <p>— Грех је; ама за |
| <p>Оно дућана, што је кир-Бенџо оставио за собом, претворили су пријатељи у готов новац, те так |
| анићије, кад те је мајстор Диша погодио за магаре?“ — „Ко је магаре?“ питам ја. — „Ти, ето сви |
| лио се Станко туфегџија, који се примио за старога свата.{S} Кума је већ изабрао: газда Николу, |
| ога газду, који је толике паре поклонио за барјак?{S} Хиљаду гроша!{S} Шта мислиш болан, хиљаду |
| н: даје децу нероткињама, те и он купио за Лепосаву мало, и то за двеста и четрдесет гроша, мор |
| ма светој земљи.</p> <p>И зато је носио за вуненим појасом једну дугуљасту кутију од тенећке, п |
| у, мумџију (онога чију је кћер испросио за свога унука топал-Стојан, па се завештао да неће вен |
| је кир-Ламбре онда за мутваком ухватио за образ, а она му казала: „Зашто, бре, да ме удаш за о |
| летео калуп, ако би се газда Диша бацио за њим.</p> <p>Газда Диша је седао мирно, опсецао коже |
| Разбирате ли за кира-Анастасија?{S} Ако за њу разбирате, она је на вилает.{S} И едну писму је п |
| , а он да ти не донесе поклон ни колико за једну аспру.</p> <p>— Нека, газдарице, не треба мени |
| е виде ништа, што би га чвршће везивало за њега, он му је опет био нешто: јео је његов хлеб, до |
| ао дете?</p> <p>— А што се „дете“ удало за њега?</p> <p>-— Него за тебе, ваљда, рђо калфинска!{ |
| ћије, кога је још прво детињство везало за ову кућу и хаџијину судбину, био је као утучен.{S} О |
| неко време ћутао и отирао зној, а мало за тим устаде, с муком се довуче до собичка, који служа |
| <p>— Мајсторе, мајсторе! — чуо је мало за тим мајстор Диша, како га Јанићије зове и дрмуса из |
| е је од првога сазнања свога само знало за груба извикивања и тешку руку свога мајстора.{S} Нап |
| е се ослободи и седе.{S} Како је пуцало за ушима и како је жељно јео деран, то нека оцене они к |
| икад није грдила; а то је много вредело за душу једнога сирочета, које није сазнало ни за мајчи |
| ул-Стаменка, кад би се тако што пронело за њезино Канче.</p> <p>Једнога јутра отишла Лепосава у |
| и на ударцу за свако доброчинство: било за поправку које цркве, школе или друге културне устано |
| лос мерос, кир-Диса!</p> <p>Ово је било за њега толико почасти, да је сав успламтео, па од силн |
| е враћаху.</p> <p>И све му је лепо ишло за руком.{S} Али кад Цигани свирачи отпратише кући и ку |
| туђим земљама, и све то за што?{S} Само за једно сећање, да се и на њега, ма и под старост, нас |
| орну он је дао и овоме памуку, ама само за нероткиње, за друго не помаже.</p> <p>— Ту смо! — по |
| ва? — запита Зосим.</p> <p>— То је само за жене.{S} Кад од њега начини хамајлију нероткиња, род |
| српске чаршије, која се борила не само за свој опстанак пред моћном и умешном грчком чаршијом, |
| нога газде сељака, да му чува овце само за храну, па је код њега остао све до свога повратка у |
| мало равнодушнији.{S} Кад би могао само за часак да заборави на ону живахну пластичну фигуру, к |
| да се журило, да се све што је потребно за сватове спреми.{S} У Мациној кући чује се дан из дан |
| дан! — одговори Јанићије, који је жељно за то време погледао у ону чинију пуну пилава и овновск |
| о је обећао Анастасији да ће ћутати, то за цело није било, јер је Ламбре престао да долази и ки |
| снуше у кикот.</p> <p>— Таман?{S} Па то за онај гоч?</p> <p>— Унутра, сурунтије!{S} Шта сте се |
| лико ломљење по туђим земљама, и све то за што?{S} Само за једно сећање, да се и на њега, ма и |
| а, те и он купио за Лепосаву мало, и то за двеста и четрдесет гроша, море; а Маца и Лепосава сл |
| од пада замаче у сокаче.</p> <p>— И ето за тај посао, што је она викала на патролу, он је врнуо |
| p> <p>— А: куд ви!{S} Еле, кад се несто за другога лаје по овај свет, онда је истина; а кад се |
| ри године, приметно увела, па се, чисто за неколико недеља, још више издужила, озари се, кад уг |
| ваца и старијих калфи, потајно уздахнуо за лепом удовицом, то ипак није сметало, да општи утиса |
| Јанићије вратио из бербернице, већ чуо за цео догађај, разуме се, сасвим у другој форми.{S} Чу |
| p>Мајстор Диша је и на томе ћепенку чуо за јутрошњи догађај.{S} Па ни овде није био у стању да |
| одмерио оком даљину, те се реши да, бар за часак, остави дућан на комшијама, а он да тркне за њ |
| имао никога поузданога, на коме би, бар за који час, могао оставити радњу.{S} Тек сада је осећа |
| та зарицања беху и сувише слаба, да бар за који тренут стишају метеж, који му је подхватио и ду |
| ста и привуче Лепосаву себи, да јој бар за часак заклопи то око, које га је онако жарко палило. |
| да покаже Јанићију ма какву тешку ствар за дизање, кад Јанићије зграби Лепосаву, диже је на рук |
| у пребацивао Лепосави, па било то макар за што.{S} Лепосава је донекле сносила све то, али, кад |
| ари свадба пре ђердека; а ти мени шамар за врат!{S} А ја сам хтео да ти кажем како ју је кир-Ла |
| 6" /> <p>— Па не ли викаше Суља добошар за теб’ да те с власт фаћају.</p> <p>Јанићија жацну, ка |
| ме што свет говори.{S} Очигледан пример за потврду овога био је он сам.{S} И њему дође тешко, ш |
| а.</p> <p>Ишао је насумце, залазећи час за један час за други угао тесних улица, претрпаних као |
| о је насумце, залазећи час за један час за други угао тесних улица, претрпаних као и увек разни |
| ала изви се песма.{S} Ламбре затури фес за потиљак, издиже обрве на половину високога чела, иск |
| > <p>— Па ти и не чујеш све о чему свет за тебе и Лепосаву говори.{S} И ко ће ми веровати, кад |
| сама како се каже: пут за морем а смрт за вратом.{S} Бог ће дати, па ћу се вратити, а ти да ме |
| а дахнути.</p> <p>И није то само жалост за кира-Анастасијом, која му је онако срдито пребацила, |
| уче једноме излазу.{S} Таква случајност за мајстор-Дишу била је сама Маца.</p> <p>Када је претр |
| </p> <p>— Знаш и сама како се каже: пут за морем а смрт за вратом.{S} Бог ће дати, па ћу се вра |
| е он од тога одвратио, једно што је пут за једну женску главу врло далек, а друго, што мужа не |
| лепе и угледне удовице.{S} Да је удаду за каквога Грка или Цинцарина, о томе није могло бити р |
| вога супруга ожалости.{S} А да је удаду за Србина, то би био грех према покојнику, који је Србе |
| оних жена, које једва чекају да сазнаду за туђу тајну, па да је, на све четири стране, разнесу. |
| ако често изговарана у староме Београду за оне људе који су тек после седам и више година добив |
| ираз, а Дишу да туже митрополиту и суду за срамоту, што ју је нанео њиховој штићеници.</p> <p>Н |
| ан општинских патролџија, који сматрају за свету дужност да своју ноћну службу ревносно одспава |
| и са двеста четрдесет, датих пустињаку за чудотворни памук, а уза све то урачуна му <pb n="201 |
| авлијски и служаше уморноме пролазнику за седиште.</p> <p>— Отишла! — прошапута. — И он долази |
| осим је био врло услужан, и на растанку за градом чак му се и сузе у очима завртеше.{S} Загрлио |
| живо окрете, <pb n="124" /> пружи руку за њом и онако, ненамерно, обухвати је око паса и нагло |
| по чаршији бирала за ново ћурче и свилу за свадбену антерију и леп шарен појас; а већ нови ђевђ |
| , који по миндерлуку припремаху постељу за ноћиште, изненађени скупише око њега, да чују шта му |
| адњу надгледа, као што је поуздан да му за женом пази?</p> <p>Међутим, баш за ово није требало |
| памук у коме лежи свети ексер, не би му за ту суму дао.</p> <p>— А од чега он чува? — запита Зо |
| е неосетно обујимаше, чим кајик ишчезну за оне аде и изгуби се испред очију.{S} На ведроме и ка |
| , да јој помогну у пословима и спремању за свадбу.{S} Лепосава је са њима заједно певала, ћерет |
| овако послужиш, па ћу те узети у радњу за ортака.“</p> <p>— Зато га и волим, као да ми је рође |
| а то није удовица, већ држи кир-Ламбру за ногу.</p> <p>Сан као сваки сан; али мајстор Диша не |
| е и њему помоли и да приложи коју аспру за зидање једнога храма на Витавари.</p> <p>— Ама, да л |
| дисати.</p> <p>Два супарника седела су за једним пањем и кројили по сахтијану са оштрим дикишо |
| ајно.</p> <p>Право рећи саме прилике су за њега радиле.{S} Па зар то није срећан човек?</p> <p> |
| Грош од запис.</p> <p>Диша извади кесу за појасом, одмота је и метну пред светога човека четир |
| у, измени.{S} Због свога поклона еснафу за трен ока постао је један од најуваженијих грађана; а |
| ову чежњу мајстор-Дишину, те се удаваху за своје момке и не слутећи колико туге и бола остављах |
| ти; а и кир-Диша, кога четворица држаху за руке, покуша да се отме; па, кад осети да му је то н |
| са расклопљеним жутим кљуновима пиштаху за мамом и татом, који наизменце доношаху хране својој |
| аде да је ту био крај, докопа покојницу за рамена и поче је трести.</p> <pb n="214" /> <p>— Леп |
| иљада гроша, а продао је баш томе купцу за сто и педесет.</p> <p>— Колико рече?</p> <p>— Сто хи |
| говац и устабаша, био је први на ударцу за свако доброчинство: било за поправку које цркве, шко |
| </p> <p>— Добар дан, кир-Ламбре! — зачу за леђима глас, а у исто време таче се неко његове руке |
| у.</p> <p>И тетка Маца узе мајстор-Дишу за главу, пољуби га у чело и оба образа; а мајстор Диша |
| е.</p> <p>Кир-Дума уђе опрезно, а одмах за њиме тако исто обазриво увукоше се још два Цинцарина |
| че рукаве, кад прво оба сведока а одмах за њима и кир-Дума као опарени искочише на сокак.</p> < |
| ђаво.{S} Метнуо ти у срце бригу и страх за радњу, само да те одврати од побожних молитава.{S} З |
| о брзо сазнати за ове сплетке, те да их за времена пресече.{S} Тек после испита, када су младен |
| -Дума већ поткупио бројанице и турао их за појас, он положи руке на трбух, ниско се поклони и п |
| а му за женом пази?</p> <p>Међутим, баш за ово није требало ни глава да га заболи; јер Јанићије |
| по чаршији говори.{S} Ама нисам ја баш за то само прстен вратио.{S} Ето... и сам видиш и чујеш |
| она му казала: „Зашто, бре, да ме удаш за овај тулум?“</p> <p>Мајстор Диша више није чуо ништа |
| а обоје липшете од глади!{S} Да се удаш за дериште, које не може за десет година на селамет иза |
| /p> <p>— Па ти!{S} Зар нећеш да се удаш за мајстор Дишу?</p> <p>Лепосави се окрете улица око гл |
| авнодушно лице.</p> <p>— А што ме питаш за то?{S} Зашто би се ја мразила са светом, да сада гов |
| ори, који те је ђаво терао да се удајеш за онај пањ? — Псетиште је оно! — Тврдица, погансуз!{S} |
| ој руци.{S} Ти <pb n="145" /> паметујеш за цео еснаф, па ето, како год ти кажеш, онако нека буд |
| че и Маца — <pb n="204" /> овамо чезнеш за децом, а сада се ту стидиш и снебиваш.</p> <p>Лепоса |
| олест у ложичице“, и три пута да хукнеш за њоме.</p> <p>Жена спусти пред ноге дервишеве четири |
| ш враћала дома, никако да се не обазреш за собом, а све до куће да говориш: „Здравље пред кућу, |
| > <p>— Море, девојко, немој да ме вучеш за језик — обрецну се Маца. — Мислиш ти, Маца је слепа, |
| ори о ценама.</p> <p>— Па колико тражиш за ово?</p> <p>И сада настаде дуго ценкање.{S} Свети чо |
| — Сува кучка, бре!{S} Ели ћеш ми платиш за ово спацирање по комшилук, кад је муж код кућа, ели |
| енило преплавило је Старо Гробље и, још за који дан, немилостива рука живота удариће будаком пр |
| иклим овамошњим приликама, остао је још за месец дана дуже.</p> <p>Али како није могао са да пр |
| омаћицом, а кира-Думиница уштину је још за обрашчић, па се онда измаче и засмеја показујући кир |
| p>Једаред, по вечери, разговарајући још за совром, тетка Маца, која је од некога доба почела да |
| сте остали!</p> <p>— Богу хвала што још за толико не остах, са каквим сам лоповима имао посла! |
| ис на чело; трећи пут, овај запис на-по-за леђа.{S} Е, кад све тако урадиш, ти да гу одведеш у |
| сербез хода по поштеној чаршији.</p> <p>За мало и од живога разговора и Ламбриних шала изви се |
| риса очи рукавом и оде у мутвак.</p> <p>За њоме дође и Маца и поче је потанко испитивати.{S} Да |
| до првога сахата пред акшам Јанићије је забављао госте час песмом, час мукањем и другим лакрдиј |
| молио Богу и мучио своје тело шибањем, забадањем ножева у бутину и мишице, тискале су се жене, |
| <p>Но он тога није видео, а удовица, са забаченим дугим курјуком, распученим недрима и голим до |
| </p> <p>Са заваљеним фесом за потиљак и забаченом десном руком, из које су висиле бројанице за |
| ћије мукну на њу бичјим гласом, те тако забашури Лепосавино дело.</p> <milestone unit="subSecti |
| брао лишће кисељак и тиме је тога дана забашуривао глад.</p> <p>Али, кисељак је слаба храна и |
| одблескују о калаисано посуђе, чисто се забезекну, кад угледа у својој авлији ове две куме.{S} |
| го!</p> <p>— Шта велиш? — запита Диша и забезекну се пред гласом, коме се ни у сну није надао.< |
| ко дрско и изазивачки, да се овај чисто забезекнуо пред тим изразом.</p> <p>— Срамиш се од звез |
| кања, излете на улицу.{S} Лепосава оста забезекнута овим наглим одласком, хтеде да га викне, ал |
| аклетву, стојао је кир-Дума спрам њега, забезекнуто гледао у кривоклетника и само што није зале |
| на угледала бледа и збуњена, застала је забезекнуто на прагу.</p> <p>— Шта блејиш ту, бре! — пр |
| е живље него ли до сада; момци се чисто забезекнуше, кад га угледаше онако узрујана.{S} Ушао је |
| е збуни, кад је угледа на прагу дућана, заби главу у посао, па се учини, као да је и не види.{S |
| а који му је сада, место да га награди, забио нож у срце, на то није хтео ни да мисли више.{S} |
| је мајстор блед и модар, он се зачуђено заблену.</p> <p>— Шта ти би, мајсторе?</p> <p>— Воде! — |
| асред собе, опусти руке, па се бесвесно заблену у врата.{S} Стојао је нетремице тако; али, на њ |
| Диса!</p> <p>Диша се разрогачених очију заблену у госта.</p> <p>— Ја сум, кир-Диса, ваш кум и п |
| ет очајнога комшије.</p> <p>— Шта си се забленула, бре, овамо!? — дрекну мајстор Диша, кад опаз |
| стио руке, разрогачио очи и зачуђено се забленуо у њу; а она тако исто узрујана, да јој се недр |
| p> <p>Ваљда се Дишин шегрт не би толико забленуо ни пред голом турском сабљом, као овога пута п |
| ћу.{S} А Јанићије је дуго и дуго стојао забленут и зачуђен оним, што је онако несвесно учинио.{ |
| ама и да јој целујем златне одежде, ама заблесну ме светлост, а ја, женска глава, па се препадо |
| снажнија освета, него ли да је кир-Думи забо нож у срце.</p> <p>— Зашто бре, кир-Диса, зашто да |
| чампарима изгледале као танка сламчица, забодена усред најшире саксије.</p> <p>— Елем, нема ниш |
| ија.</p> <pb n="135" /> <p>То је толико заболе, да је покушала све што је смела, само да отклон |
| баш за ово није требало ни глава да га заболи; јер Јанићије не само да је показао доброга успе |
| бећала је и она, али је у вече изненада заболи једна страна вилице, а и главобоља, те није могл |
| -Дишу, чију достојну успомену чупамо из заборава, ако ни за шта друго, вредно је поменути по он |
| шнији.{S} Кад би могао само за часак да заборави на ону живахну пластичну фигуру, која га је ка |
| и младожењу, узеше га међу се, те Диша заборави и на своја разбијена врата и на оно што је шег |
| кира-Анастасија после митила; па чак не заборави да исприча и о ономе цванцику, што му га даде, |
| овај притисак, размахну да ради, да се заборави; једаред покуша и да запева, — али му се код п |
| изгуби свест, срце му заигра и сад већ заборави на свој положај и адет.</p> <p>Али, у томе час |
| а пребаци!{S} А баш и када би се толико заборавила, брзо би га отишла мајци на вилает!{S} Жена, |
| мања и дотеривања занела, да је потпуно заборавила зашто све ово ради, нити јој је падало на ум |
| /p> <p>Ламбре и Дума чисто помахнитали, заборавили на уважење, па први у колу, први у песми.{S} |
| та се то око њега догађа. <pb n="61" /> Заборавио где је, па премислио да му се лопови увукли у |
| драв.</p> <p>Мајстор Диша није ни здрав заборавио, шта је <pb n="121" /> у болести Богу обећао. |
| тек колико да знају како ни на њих није заборавио.</p> <p>Докле је жена разређивала поклон, кир |
| силна задовољства и, Бог зна, не би ли заборавио и на своју тежину и на своје године, па чак и |
| као на крилима, те је младожења у брзо заборавио на ону немилу епизоду, ради које три ноћи ниј |
| ти и јецати, те је сад опет кир-Ламбре, заборављајући на све огреботине, муку мучио и све јој о |
| дан цветак шебоја и замбака.{S} И тако, заборављајући на све што их дотле устручаваше, уђоше је |
| прими Бога или да утекне у собу и врата забрави?{S} Али, оне су се тако љубазно смешиле; а она |
| воздењачу сандук, опроба да ли је добро забравио, па онда тури кључ у недра.{S} Лепосава га зач |
| >Тетка-Маца је прихватила Дишину молбу, забрадила главу шамијом и одмах кренула на посао.{S} Но |
| и по јада! — прихвати једна између њих, забрађена преко феса шамијом калемћарком.</p> <p>— А ти |
| , он сав побледе.{S} Виде да му је жена забраздила далеко, да се ђаво увукао у њезину душу, те |
| дирати, све докле сам не увиди докле је забраздио. „Кад му сама дуса не иска да се врне, ја га |
| шаком запуши целом Београду уста или да забрани Јанићију Бику, да на свакоме ћепенку приповеда |
| ао овога пута.{S} Маца се у истини мало забринула, што их то нема, кад а у томе угледа хаџију, |
| може да се чека од један диваљ народ? — забринуто се питао, и свакога часа слао до кира-Мане, д |
| p> <p>— Сад, шта да Бог — одговори Маца забринуто — сад може да се догоди све, и зло и добро.</ |
| ме искушењу.{S} И докле је мајстор Диша забринуто и са чежњом помишљао у овој песковитој и зрел |
| преко леве ноге, а од времена на време забринуто је трљао чело, које је нервозно час скупљало |
| > <p>— Не знам, зете! — одговори Маца и забринуто погледа у Дишу.</p> <p>— Ето, данас сам све п |
| ? — запита хаџија очевидно преплашен од забринутога лица Мацинога.</p> <p>— Можеш да изгубиш же |
| изгубиле, морадоше врло брзо обрадовати забринутога супруга са по једним наследником.</p> <p>Ов |
| што су ове године први пут после Косова забрујала са Саборне Цркве, ни све турске трубе, што их |
| апиџика.</p> <p>Али кад уђе у собу, она забуна и ватра на ново га дохвати; он брзо седе на минд |
| трну.{S} Крв му сукну у главу и страшна забуна толико га обузе, да му у један мах изгледаше, да |
| у сами.{S} Лепосава се збуни, али је та забуна брзо пређе, узе јеменије и стаде их разгледати.{ |
| обузимати нека топлота, а по који пут и забуна у глави.{S} Пред кућом му се баш заврте и он се |
| а на подсмевање личаше.{S} Он занеме од забуне.{S} Хтео би да јој одговори ма шта, да је нападн |
| .</p> <p>А када се потпуно разбистри од забуне, застаде, да се обазре где је.{S} Пред њиме је т |
| та Маца, тек да изађе из ове непојмљиве забуне.</p> <p>— Зар ја? — одговори Јанићије. — Могао б |
| ући!</p> <p>Јанићије се поврати од прве забуне, притрча руци мајсторовој, па је са осталим шегр |
| опада? — запита Диша, уживајући у њеној забуни.</p> <p>Лепосава климну главом.</p> <p>— А знаш |
| </p> <p>Јанићије се у томе часу користи забуном, штуче кроз врата и истрча на улицу.</p> <p>Ана |
| тешкоме болу савија.</p> <p>И то унесе забуну у кућу.{S} Мајстор Диша у мало што се и сам не с |
| сати ни изненађење кира-Анастасијино ни забуну Јанићијеву.{S} Кира-Анастасија за цело не би јач |
| ла пријатна, ипак га је доводила у неку забуну.</p> <p>— Опет је боље да не идем тамо, — мислио |
| о дражи, бацала га је у неку непријатну забуну, као човека, који је целога века где је год мога |
| па како је он и био прави узрок њезиној завади с мужем, то је с правом очекивала да је он зашти |
| довица, за којом је ишао зао глас да је завадила две најбоље комшије:{S} Митра и Станка, и изне |
| менке (оне, ради које су се онако крвно завадили деда Митар и Станко туфегџија).</p> <p>Ма да ј |
| га дохвати; он брзо седе на миндерлук, завали се на узглавље и поче тешко предисати.{S} Тупо ш |
| Он запева, а обе жене преузеше; Дума се завали на узглавље за софром и од обилног расположења ј |
| падао у слично одушевљење, онако пресит завали се и сам на узглавља, по који пут (као што је то |
| н међу овима био је Јанићије Бик.{S} Са заваљеним фесом за потиљак, пребаченим ћурчетом преко д |
| и своје незадовољство излије.</p> <p>Са заваљеним фесом за потиљак и забаченом десном руком, из |
| Ама, што ме мучиш?{S} Што не казујеш? — завапи Диша тако молебно и скрушено, као човек који пре |
| ако је у почетку покушавао, да и у кући заведе што већу штедњу и да на драмове одмерава шта ће |
| ло по мало навикавати на нову улогу.{S} Заветовао се себи да се никада не жени, и колико год му |
| <p>— Ама како ћу, кад сам се за толико заветовао?</p> <p>— Бог хоће да га се ми, као једни вер |
| риц умро, па како није оставио никаквог завештања, ни ближих сродника, то је кир-Диша постао на |
| осио за свога унука топал-Стојан, па се завештао да неће венчати децу, све докле на Саборној Цр |
| годи; а она што прича, то јој је криво, завиди што онакав човек долази <pb n="134" /> у нашу ку |
| ртвовати све, ипак бирао оне сокачиће и завијутке, где би се најмање могао надати на сусрет са |
| а не послужи га срећа.{S} Баш на самоме завијутку, у близини Синџир-џамије испаде од некуда кир |
| метне и очисти.{S} На повратку, кад је завила у своје сокаче, срете се са Канчетом, која је оп |
| ебо.{S} Али Диша је већ далеко одмакао, завио за сокак и отишао својој кући.</p> <p>— Грех је; |
| ни, уђе журно у авлију кира-Анастасије, завири у мутвак, па кад не нађе тамо газдарицу, он изва |
| да отпасује кајиш с колена, кад у дућан завири Лепосава тетка-Мацина. —</p> <p>— Шта ћеш?{S} За |
| је муж овакав из чаршије дошао?</p> <p>Завири у мутвак, али, кад је ни тамо не нађе, шкрипну з |
| } Лутао је по сокацима, онако беспослен завиривао по дућанима, а када је осетио глад, отишао је |
| башти нешто плевила, чула овај ударац и завирила у мутвак, да види шта је.</p> <p>Али Јанићије |
| о по кући, да осмотри је ли све у реду; завирио и у мутвак, где је Јанићије стојао и очекивао н |
| су му били најобилније муштерије, неће завирити више у његов дућан, те тако ће, мало по мало, |
| који предосећа да му од тога цео живот зависи.</p> <p>— Ето, каже:{S} Да се врати, ама тако, д |
| о какав непредвиђени случај, који не би зависио ни од Дишине воље, ако би је спасао.{S} А тако |
| во, све докле између густих ћепенака не завише у један ћорсокак баш до Синџир-џамије.{S} На сам |
| ама, где се обично београдска дечурлија завлаче, те хватају слепе мишеве, да их после удавачама |
| бав у служби или да своје прсте почешће завлачи у лонац где се ручак кувао, ту би обично варјач |
| кради антерија!{S} А-а-ах! — Шија да му заврнем, нека липше, куче погано, што ми уједи! — јекну |
| забуна у глави.{S} Пред кућом му се баш заврте и он се мало поведе у страну.{S} Но то беше трен |
| на удовица, која је целој чаршији мозак завртела, да буде његова жена, — то је било тако мило, |
| анку за градом чак му се и сузе у очима завртеше.{S} Загрлио је снажно хаџи-Дишу, притискивао г |
| а оштроме крају, место обична врха, био завршен двокрако, те је личио на хаждајину жаоку, како |
| спреже, тога благослов Божји оставља! — заврши Маца својим познатим лаганим али речитим разлага |
| краја и постани хаџија.{S} То ти је! — заврши хаџи-Зосим и дубоко се поче клањати и крстити пр |
| ад ће чудотворни памук учинити своје! — заврши хаџи-Диша своју причу.</p> <p>— Боже дај!{S} И в |
| могао ваздуха.</p> <p>Песмица из баште заврши се последњим стихом:</p> <quote> <l>„Да ли знаш |
| је Јанићију освануо пун бола и горчине, завршио се врло пријатно.{S} У тетка-Мациној кући, под |
| је како га нешто у грлу гуши; а када је завршио оно: „тако мени Бог помогао“, лепо му се учини, |
| удавачама, за њихове враџбине, продају, завуче се и тако целу ноћ преспава.{S} Сутра дан је опе |
| -Диша, кад осети, како му у души лакну, завуче руку у недра, извуче једну дугачку кесу о гајтан |
| првоме конаку, где ће ноћити, хаџи-Диша завуче руку у недра, да из кесе извади ситнине, али на |
| ни како да изведе ствар, те да се брука заглади.</p> <p>Мајстор Диша се затворио у ону малу соб |
| толиког крупнога злата и она поче да га загледа, пријатно изненађена богатим поклоном.</p> <p>— |
| /> <p>Диша обори сетно главу и немо се загледа у врхове својих јеменија.{S} Кућа затворена, Ла |
| авлију, седе на један трупац и тужно се загледа у вити месечев срп, чија блага светлост обасјав |
| мрзао, држи прстен у руци, премеће га и загледа и очекује, неће ли му газда казати, где и коме |
| нечујно ошкрину врата, провуче главу и загледа унутра.{S} На миндерлуку је спавао кир-Ламбре, |
| а то и помишљао!{S} И он се као запањен загледа у комшију.</p> <p>— Море, шалиш ли се ти?</p> < |
| онео за спомен; подигла је руком у вис, загледала са сваке стране и дивила се везу на рукавима. |
| шаку и нешто мисли.{S} Да је мало боље загледала, можда би опазила трагове од суза; али Маци т |
| емилостивоме осећају, у који се до грла заглибио.</p> <p>Судбина га је заквачила већ; а кога су |
| уша са градских бедема, не би му толико заглухнуле слух и толики шум у глави подигле, као ова ј |
| да га последњи одјеци зурла и гочева не заглушише.</p> <p>То беше последња удовичка игра или: „ |
| мејала се тако слатко, као дете када га заголицају, па се и он, заражен овим смехом, и сам из с |
| о; а то ће нам, најзад, објаснити и оне загонетне стихове на гробу друге му жене, где вели, да |
| тумачио снове, те да им он разреши онај загонетни сан тетка-Мацин.</p> <p>Тога пустињака не нађ |
| , могли би још помислити, да се за овим загонетним стиховима прикрива какав злочин; а то би бил |
| <p>А одмах, испод ових суморних и нешто загонетних стихова, стојало је урезано:</p> <p>„Здје по |
| н, кузун, што ке па некој да узива, кад загриза у та јабука! — смеје се Думиница и пиљи у вазда |
| оље знаш шта теби треба?{S} Ниси још ни загризла у живот, не знаш још ни по коме свету ходиш, а |
| јер га Анастасија, радосно изненађена, загрли и поче љубити.</p> <p>— Сестру немаш, Јанићије; |
| >Лепосава се засмеја, седе поред мајке, загрли је и стаде се плазити на Јанићија, који се, блаж |
| што ради, он трч’ за тобом, ја л’ да те загрли, ја л’ да те пољуби.{S} Од толиког његовог грлењ |
| те у мало што не поскочи, да је на ново загрли.</p> <p>— Како да ти се осветим?</p> <p>— Па, ет |
| у, прућила се по њему, зграбила јастук, загрлила га и стала се смејати тако јасно, тако помамно |
| на је одиграла чочек-аваси и смејући се загрлила дебели јастук.</p> <p>Ваљда, у томе часу, није |
| м чак му се и сузе у очима завртеше.{S} Загрлио је снажно хаџи-Дишу, притискивао га на своје гр |
| Овако му је исто рекла и онда, када је загрлио и пољубио.{S} И та реч, боље рећи, тај меки, не |
| беди, како је оно био братски пољубац и загрљај).{S} Ти си то урадио, као да си ми био брат.{S} |
| није својим понашањем намамила на онај загрљај и пољубац, који му узе свест, он би и сада весе |
| естише га и он се полако изви из њенога загрљаја.</p> <p>— Да кажем где су.. ама тако, ако обећ |
| о неколико пута и једва га је пустио из загрљаја.{S} Караван се крете долином, а хаџи-Зосим још |
| је осети неку непојамну топлину у овоме загрљају.{S} Нешто мило, опојно, што га је заносило а о |
| смакне засукане рукаве, те покрије две загрљасте пуначке мишице, које беху до рамена голе.</p> |
| му је укус био јако склон према облим, загрљастим рукама, витом врату, набреклом јелечету и та |
| ула?</p> <p>— А?...{S} То?... поче Диша загушеним гласом, а грло га издаје, па не може ни речи |
| о не залечи ране, које јој Бенџина смрт зададе, али Дума, као кум, а после тога и као један доб |
| ој жези сасушило и често неким интимним задахом запахњивало.</p> <p>Међутим, докле је кир-Диша |
| тице, па се сада све заједнички веселе, задиркују и смеју.</p> <pb n="150" /> <p>Све ово што уг |
| је долазило тако пријатно, као од умора задиханоме човеку, када га благи ветрић заћарлија.</p> |
| {S} И ако је све чинила, да га умекша и задобије, да ћути, она се бојала да неће моћи очувати т |
| p>Анастасија га је сузама и преклињањем задобила, и он је, у тренутку душевне слабости, осетио |
| опта! — одазива се Диша са капиџика, и, задовољан за све, леже у душеке, а одмах до њега и кира |
| ненадна %операција освести је, а хећим, задовољан својом вештином, намаза рану зејтином, даде ј |
| седео испод пуне трпезе и морао да буде задовољан мрвицама, које са богата стола падаху.</p> <m |
| е сметало, да општи утисак буде весео и задовољан.</p> <p>Али друкчије је одјекнула ова вест ме |
| тона) узригну, у знак да је до ситости задовољан и поче трептати очима, а нежним изразом лица |
| све то драговољно изводио и био је увек задовољан, кад год би опазио како јој од силнога смеха |
| знула.</p> <p>Али ма да је кир-Диша био задовољан својим успехом и свом силом прегнуо да утрост |
| помилова кћер.</p> <p>Хаџи-Диша је био задовољан свим што је у кући и радњи затекао.{S} Јанићи |
| требао баш тако да учини, али он је био задовољан: ово му је куд и камо била снажнија освета, н |
| ч, заклела се, и Јанићије поста потпуно задовољан.{S} Њему је главно било да кир-Ламбру најури |
| јду.</p> <p>Мајстор-Диша је био потпуно задовољан.{S} Баш да и није кир-Дума пристао, он би се |
| ми кад тад рећи хвала, — одговори Маца задовољна оваквом сатисфакцијом.</p> <p>— И Бог ми је у |
| му кир-Ламбре.</p> <p>И тако, оба кума, задовољни свак на своју руку, дигоше се у чаршију, те д |
| слатко и воду и запалио чибук, па сада задовољно брекће и ужива у хладовитом зеленилу и његову |
| унусте; — то кошта 4000 гроша, — шапуће задовољно кир-Диша. <pb n="117" /> — Нема бре ништа за |
| е лебац у руке — објашњавао је хаџија и задовољно се поглади по дугој бради.</p> <p>Једном речи |
| утим, докле је он чекао пред доксатом и задовољно тамо амо ходао, из собе се зачуше крупни глас |
| ишчезнуше као бол, кад зуб умине.{S} Он задовољно бркну у кесу, извади један цванцик и даде пун |
| устабашиницом.{S} Ма да је пун нежнога задовољства примао из њезиних руку послужење, и свакога |
| .</p> <p>Јанићије се засмеја од силнога задовољства.</p> <p>— А што се сад цериш као луд?</p> < |
| ри јој Канче са неким изразом пакоснога задовољства — него да пожуриш са сватовима.{S} Знаш, ру |
| отице, он би, зацело, узвикнуо од силна задовољства и, Бог зна, не би ли заборавио и на своју т |
| ивац пронађен.{S} А за љубав тога малог задовољства да се враћа и излаже новим трошковима, то н |
| ио у једну шаку, па се као луд смеје од задовољства.{S} И она се кикоће; али кад маши очима гор |
| чје писке.{S} Њему се развукоше усне од задовољства и среће.{S} Он и без допуста пође доксату, |
| зиђе постидна.</p> <p>Диши игра срце од задовољства, улази са Мацом у собу и ведро гледа око се |
| ђаше на томе доксату и са неким изразом задовољства посматраше ову родитељску идилу.{S} Лепосав |
| о да га награди.</p> <p>Оволика хвала и задовољство, које му Лепосава указиваше, повратише га, |
| домаћицу, која ће му унети у кућу мир и задовољство и до године, ако Бог да, наследника.</p> <p |
| о збуњен од изненадне радости.{S} Топло задовољство као мекани талас запљускивало га је са свих |
| ши као да од једном свану.{S} Неописано задовољство обузе га свега.{S} И вечера, које се до сад |
| и и сит човек огладнео посматрајући оно задовољство, које се код свакога залогаја на Дишином ли |
| о ветар прође, а камо ли једно тренутно задовољство што га човек ужива.{S} Зар то није истина, |
| {S} Но истину рећи, како је осећао пуно задовољство, што се једаред и он осветио, ипак, док је |
| ићије вратио, али се ипак трудио, да то задовољство не покаже.{S} Сад му се дала врло згодна пр |
| и задржале, и хаџи-Диша би имао само то задовољство, да је кривац пронађен.{S} А за љубав тога |
| кој је аспри водио рачуна и са највећим задовољством свакога вечера пребрајао би дневни пазар и |
| > <p>Фудул-Стаменки, која је с највећим задовољством дочекала кир-Ламбру, ипак није било пријат |
| на ћепенак, подави ноге и са најлепшим задовољством даде се у маштање о будућем, брачноме живо |
| младе, мајстор Диша је пливао у дупломе задовољству: ожениће се најлепшом удовицом, која му нос |
| ах, што ће у своме дому видети мртваца, задржа га, те, место да одмах оде тамо, он се преплашен |
| 20" /> <p>— Шта: немој! — запита Маца и задржа шаку сирћета, којом хтеде да му вратне жиле прот |
| арочито застаде и позва мајку, да се не задржава толико.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| а јој каже, увек га је неко предосећање задржавало.{S} Једнога дана зажмуре и повери тајну Лепо |
| ка-Маца обносила водицу и у свакој кући задржавана, бар док једну кафу не <pb n="107" /> попије |
| јурила мужа из куће, ипак се није смела задржавати даље тамо.{S} Кир-Ламбре јој је био још једи |
| не обазирући се на тетка-Мацу, која га задржаваше, да бар једну кафу попије и да се мало прими |
| рне, а на другом му се баш врло озбиљно задржала мисао.{S} И та његова јучерања реч, сад га је |
| и хаџи-Зосима бациле у апсу, а новац би задржале, и хаџи-Диша би имао само то задовољство, да ј |
| удале; а тек трећи, кад наврати, био би задржан са речима: „Чекај, чекај!{S} Дао Бог, брате, да |
| неколико нових хаџија, његових земљака, задржаше о своме трошку, да им буде на руци, као људима |
| едно непријатно искушење.{S} У Галцу их задржаше пуних шест недеља у „контроманцу“, те тако хаџ |
| о ће и шта ће рећи тетка-Маци, те да га задржи на вечери и ноћишту.</p> <p>Како је затворио леђ |
| жена.{S} И таман да се на таквој одлуци задржи, а у мислима му искрсну упоредо кир-Диша са свој |
| ype="titlepage"> <p>116 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 116</p> <p>ХАЏИ-ДИША</p> <p>РОМАН ИЗ ЖИВОТА СТА |
| павала тврдо.{S} У једно време Лепосави задрхта рука, коју је Јанићије у својој држао; она отво |
| ћивим гласом, да Јанићије од тога чисто задрхта.{S} Овако му је исто рекла и онда, када је загр |
| , плашио, срдио, на сваки њезин осмејак задрхтао од неисказане пријатности.{S} Једном речи, пос |
| p>Једнога дана дотрча Јанићије кући сав задуван и врло узбуђен.{S} Тако се он никада није враћа |
| одне дотрча Јанићије у дућан, узбуђен и задуван од силног трчања.</p> <p>— Шта је тамо? — запит |
| скока, који беше тако неспретан, да се задувани Ламбре умало не спотаче.</p> <p>— Шта то би, к |
| долази.</p> <p>— Е ли она ту? — тихо и задувано запита Ламбре.</p> <p>— Овде је!{S} Ама шта си |
| шао.</p> <p>Али кир-Ламбре не изиђе још задуго.{S} Туга за Анастасијом и онај страх од кир-Дише |
| више од њега примала, него ли што га је задужила.</p> <p>Да ли је то била узајамна мржња или не |
| све то кошта.{S} Свога будућег потомка задужио је са оних шест стотина гроша, што их хаџи-Зоси |
| ићи двоструку корист; одужиће се Богу и задужиће свој еснаф захвалношћу; а после тога „ктитор и |
| узбије.</p> <p>Али на који начин?{S} Да зађе кроз махале и свакоме се правда — не иде.{S} А баш |
| , ко је крађу извршио.{S} Сад хаџи-Диша зађе од једнога до другога, те их редом опипа све, али |
| ао на заповести.</p> <p>А када кир-Диша зађе и у подрум, да прегледа туршију, кира-Анастасија с |
| " /> <p>Па где је сада тај „памјатник?“ Зађите у старо београдско гробље, идите оном хладовитом |
| ира-Анастасија опет сасвим инако.{S} Да зажали за породом што га нема, то јој ни на крај памети |
| држећи је за руку и хладећи јој чело и зажарене образе.</p> <p>Лепосава му стиште руку и мало |
| малаксавају, седе на једну троножицу и зажареним очима поче пратити еластично гибање и извијањ |
| е играо час на уснама а час скакутао по зажареним образима и извиривао из оних двеју јамица што |
| о увек — случајно.{S} Ваљало је само да зажели, да чезне за нечим, па да му се то као умешено и |
| предосећање задржавало.{S} Једнога дана зажмуре и повери тајну Лепосави.</p> <p>Лепосава га је |
| ри му се кира-Анастасија и Ламбре, и он зажмури, изговори заклетву и колико је могао сигурније |
| ад је прошапутала оно: „хоћу“, она мало зажмури, присебност јој се врати, па је целога дана, ка |
| ту у глави урезала се једна слика, па, зажмурила или открила трепавице, она је увек видела јед |
| онда, баш када би и на све ове разлоге зажмурила и рекла да јој се не свиђа ни мало онај дежме |
| јица шибају.</p> <p>— И опростићу јој и зажмурићу; што је било — било, само да ми се закуне да |
| ије више морала живети онако повучено и зазирати од најмањега шушња.{S} Некадање пријатељице и |
| о сам у мутваку, онда је отворено и без зазора разговарао о мајстору.{S} Једном рече тетка-Маци |
| „интимна“ питања од једног шегрта беху зазорна, а уз то се сети оних разбијених врата, те га о |
| ласти %гуташа очима.{S} И да му не беше зазорно, да своју испрошеницу пољуби пре времена, Диша |
| асплаканом лисицом.</p> <p>Мајстор Диши заигра срце, кад у своме дућану угледа два тако уважена |
| насмеши.{S} Диша изгуби свест, срце му заигра и сад већ заборави на свој положај и адет.</p> < |
| зује свакоме.</p> <p>Мајстор-Дишу силно заинтересова, да види и целује свети ексер, и он се упу |
| лија сада је постала предметом, који је заинтересовао многу Лепосавину познаницу.{S} Рашчуло се |
| ад хлеба, макар и за душу мртвих, да је заискао; али то га беше срамота и он се с тешким срцем |
| ебе неко питао, када би те онакав човек заискао.</p> <p>— А што она да лаже...</p> <p>— У мутва |
| аже?</p> <p>Оба шегрта потврдише, да је заиста донео нечије дреје и да их је однео некуда.{S} П |
| ена врати се мајстор Диша у свој дућан, зајапурен од наглога узбуђења.{S} Очи су му севале живљ |
| {S} Онај топли дах девојачке душе, њено зајапурено лице и сада је осећао као и онога часа, када |
| строшио, да мртваце из куће износим?! — зајаука хаџи-Диша и у страху, да се то баш овога часа н |
| их свакојаке посластице, па се сада све заједнички веселе, задиркују и смеју.</p> <pb n="150" / |
| шака, таман за њезину ножицу, која је, заједно са тим младешчићем у левоме куту доње уснице, п |
| и залевала цвеће, које је оздо на више, заједно са османлуком, сав доксат обузело.{S} Кад углед |
| раде, све га то поче на ново да заноси, заједно са чежњивом мелодијом која му се срца тицаше.</ |
| већ, а тамна румен, која је ишчезавала заједно са мујезиновом песмом што се са минарета разлег |
| емању за свадбу.{S} Лепосава је са њима заједно певала, ћеретала и смејала се; али ипак (до душ |
| р-Дума, да га је Ламбре обмануо и да је заједно са кира-Анастасијом у Галцу, где је отворио мал |
| } Ручак му је у дућан слат, а у вече је заједно са тетка-Мацом и Лепосавом седао за совру и веч |
| и кад год је она слика кира-Анастасије заједно са свима оним слаткишима и сестринском предусре |
| pb n="76" /> <p>А Јанићије је те шамаре заједно са газдиним хлебом гутао и чувао их, да их доцн |
| .{S} Бик и Лепосава начинили примирје и заједно трче то амо то тамо, куда их мајстор Диша и тет |
| p> <p>Тетка Маца и Лепосава дочекали су заједно са Дишом Јанићија и обасули га свима похвалама, |
| сам твој пезевенк-баша.</p> <p>— Леле, зајеца Анастасија — Бог па ти!{S} Ти ако ме не избавиш, |
| е у овоме часу понаша.</p> <p>— Аман! — зајеца она, кад опази како Јанићије гледа у страну и из |
| нешто ражали; дође му, да као мало дете зајеца.{S} Грло му се стегло те не смеде ни да одахне ј |
| вук ишчезну, зарони лице у шаке и горко зајеца.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У зору р |
| у, и њему се учини, да ће пред шегртима зајецати, ако је запева.</p> <p>— Нема лека; не могу ви |
| поче да претура по посуђу, Јанићије се закашља, па се и он нађе у послу, тек колико да сакрије |
| до грла заглибио.</p> <p>Судбина га је заквачила већ; а кога судба једаред само дохвати у свој |
| ђаво што јој се у душу увукао, тако се заквачио ноктима, да га ни за реп ни за уши не могаше и |
| е високим, сивим зидовима, иза којих се заклањаху бујне баште и спретне куће са доксатима и мно |
| Зашто, бре, газда-Дишо, зашто ме тешко закле?{S} Казаћу ти, а ти ћеш, када јој опростиш, омрзн |
| би кира-Анастасија.{S} Дала му је реч, заклела се, и Јанићије поста потпуно задовољан.{S} Њему |
| лико срећа да имате, колико се ви право заклели! — довикну Дума Диши кад овај изиђе на поље.</p |
| хнути, тек да он не буде онај један „од заклетве“. — Од озго, од стране Зерека, чула су се танк |
| стасије, чија му је слика у души до ове заклетве нагризала срце, па ипак била тако мила, сада м |
| која је цептила на њему.{S} На половини заклетве дође му на ум, како није ни поштено ни лепо то |
| тасија и Ламбре, и он зажмури, изговори заклетву и колико је могао сигурније изиђе из суда опра |
| да оправдан.</p> <p>Докле је он полагао заклетву, стојао је кир-Дума спрам њега, забезекнуто гл |
| и он осветио, ипак, док је говорио ону заклетву, осећао је како га нешто у грлу гуши; а када ј |
| дрече и тамо дуг; чак изјави да ће се и заклети, али не да да га један Грк, који му онакву жену |
| Она се од чуда само прекрсти и поче се заклињати својим јединчетом, како је то лаж и ако се та |
| ума; а кира-Анастасија, стидна од кума, заклони рукавом очи и побеже у мутвак, да кафе припрема |
| ји се такође није надао да ће се у овим заклоњеним улицама сукобити са својим бившим пријатељом |
| је се засмејаше, а Лепосава, застиђена, заклопи рукавом очи и побеже из собе.</p> <p>Кад се вра |
| вуче Лепосаву себи, да јој бар за часак заклопи то око, које га је онако жарко палило.</p> <p>— |
| уђеноме часу, свећу додржао и паром очи заклопио.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP190 |
| од куће шегрти, пре него што ће у вече заклопити <pb n="213" /> ћепенке и поћи кући, слао је и |
| оје, чим Маца и Лепосава уђоше у кућу и заклопише врата, распучи, те им даде маха, да што слобо |
| ата и онај дукат „ћошајлију“, па то све закључа у гвоздењачу сандук, опроба да ли је добро забр |
| није било другога начина, но да Ламбру закључа у собу, да на капиџик удари катанац, како не би |
| </p> <p>Ова једна ситница, што су врата закључана, ускомеша у њему на ново ону ватру и он поче |
| свака помисао у глави стала, па се као закована ни с места не миче.{S} Није му дакле остајало |
| Јабучицу ћу да ти ишчупам; зубима да те закољем! — виче пригушеним гласом кир-Диша, стегао обе |
| угу.</p> <p>— Ела-те, ако искате да вас закољем!{S} Ела, удрите! — рече му пркосно и са презрењ |
| ла, кућу опоганила, па сада још и да ме закољеш?{S} У полицију ћу ја тебе!</p> <pb n="92" /> <p |
| око оба противника.</p> <p>— Кога ви да закољите?{S} Чија јабучица да изедете <pb n="112" /> ? |
| ецу.{S} Кад не даде Бог по христијански закон — вели — не искам ни по псешки.{S} Ја сам му збор |
| {S} Дервишин је погана вера, а од поган закон не искам деца.</p> <p>Тако је кира-Мана бранећи с |
| ита, када су младенци пред свештеником, законицима и грко-цинцарским званицама дали реч, и кад |
| ти, већ као свога господара, коме је по закону <pb n="26" /> у својину припадала и противу чега |
| алети се, подвије главом као јунац, кад закопа земљу рогом, па тек теменом о затворена врата.{S |
| а туђу тајну, када им се повери, дубоко закопају, него, ако им је само у моћи, и да помогну сво |
| <p>— Белћим не знамо ми шта је у башти закопала?</p> <p>Тетка Маца сада већ није имала израз д |
| да, пронеше га носилима четири хамала и закопаше ван христијанскога гробља.</p> <p>— Ето, таква |
| у, како се са осталима смеје, очи му се закрвавише а песнице стегоше..{S} Журно изиђе на капију |
| пита свети човек, чије очи набрекнуше и закрвавише од раздражености.</p> <p>— Скупо је!{S} Због |
| <p>Али наместо разговора Маца из гласа закука.</p> <pb n="222" /> <p>— Шта је? — викну усплахи |
| држаше шаку, већ умрла.{S} Тек кад Маца закука, он престрављено скочи, разрогачи очи, па, када |
| рићу; што је било — било, само да ми се закуне да ме никада више неће варати; а оно псето (ту к |
| не сум ништо крив?{S} Зашто да се криво закунете? — викао је за њим очајно кир-Дума на улици.</ |
| међу прстима тихо шапуће себи, кад неко закуца на вратима.{S} У исти час врата се полако ошкрин |
| nit="subSection" /> <p>У зору рано неко закуца на Дишин капиџик.</p> <p>— То је онај несрећник; |
| а инстиктивно и у грудима јој тако живо закуцало, да у мало није упустила једну милојку, коју ј |
| ће мајстор Диша на њихова врата кад тад закуцати.</p> <p>— Цинцарку, па још удовицу; брука!</p> |
| чали-прозорима.</p> <p>Ишао је насумце, залазећи час за један час за други угао тесних улица, п |
| мо, преко мора на сто конака, где сунце залази.</p> <p>— Знам — одговори пустињак — знам; тамо |
| под неком магијском силом, што је дубље залазила у удовиштво, све је лепша бивала, тако, да о т |
| ео над његовом душом.{S} И што је дубље залазио у другу годину брачнога живота, тај је облачак |
| тасија се у тај час мајала на доксату и залевала цвеће, које је оздо на више, заједно са османл |
| гледао у кривоклетника и само што није залелекао за изгубљеним новцем.</p> <p>— Е, нека вам је |
| лико пута, и који се није на прву мисао залетао у посао.{S} И сам је био страшно озлојеђен, па, |
| р-Диши умину бол и он се и по други пут залете.{S} Анастасија вешто измаче ударцу, протрча поре |
| тугаљиво око срца и чисто криво, што се залетео у прводаџисање. — Ако вам није ствар у срце, ни |
| вештина, да пробије врата — главом.{S} Залети се, подвије главом као јунац, кад закопа земљу р |
| ђином.{S} Требало је да прође време, да залечи ране, да се разабере и обазре око себе; јер сви |
| ш коју годину, докле удовица потпуно не залечи ране, које јој Бенџина смрт зададе, али Дума, ка |
| е одбрани од тешке слутње, од једном се зали сузама и поче силио јецати.</p> <p>Лепосава приков |
| јстор-Дишину душу као стена и он је као заливен ћутао и очекивао од тетка-Маце, да она сама про |
| ју се стегло грло од стида, па ћути као заливен.</p> <p>— Море, шта ти је?{S} Шта си се направи |
| стаде жао ове лепе грешнице, чије очи, заливене сузама и очајањем, изгледаху ипак тако детињск |
| о му је сву сладост ишчекивања горчином залило.</p> <p>У истоме ћор-сокачету извиривао је за зи |
| то дало прилике, пиљио као псетанце на залогај, који не може да домаши.</p> <milestone unit="s |
| ћи оно задовољство, које се код свакога залогаја на Дишином лицу огледа.{S} Очи му грануше живо |
| тасија тако вешто градила, а да најбоље залогаје од тога не добије Јанићије.{S} Од оног фатално |
| е опере руке и да се за покој душе чиме заложи.{S} Совра је била пуна; Маца није жалила, она је |
| мајстор Диша оста без наследника.{S} У залуд је мајстор Диша бечио очи и очекивао тај срећни д |
| и. —</p> <p>Тога дана мајстор Диша је у залуд очекивао Јанићија, да се врати; њега не би ни од |
| ту и поче је обносити.{S} Лепосава се у залуд смејала, праћакала, ударала га обема песницама, д |
| намлати!</p> <p>Али сва та вика беше у залуд.{S} Хаџија је сахранио свога калфу.{S} И ако ни з |
| ти газду.</p> <p>Али његова мука беше у залуд.{S} Кад се околишећи приближио ћепенку мајсторово |
| ао смушен, не би ли је расвестио; али у залуд.</p> <p>— Лепосава! — јаукну још једном, и онда к |
| адила по мутваку, тек да не седи сасвим залудна.{S} Једнога дана покуша да сама скине с верига |
| ишло у Лепосавину ложницу, њему толико залупа у грудима, да мораде застати.</p> <p>— Немој, ха |
| у од авлијскога капиџика, срце му силно залупа а рука клону доле.{S} Мало час га је одјурила но |
| опази како девојче извирује; девојчица залупи вратима и певушећи отрча кроз авлију у кућу.</p> |
| , бледа од узбуђења, отрча кући, па кад залупи капиџиком за собом, бризну у плач и јецање.</p> |
| сад нема више! — одговори Анастасија и залупи вратима под носем свога супруга.</p> <p>А мајсто |
| ло; треба их окупати! — одговори Маца и залупи врата пред носом зетовљевим.{S} Диши не оста дру |
| с њоме на само говори.</p> <p>До ушију заљубљен и необично куражан, да јој бар овога пута пока |
| тпуно отресе жаоке, која је већ пецнула заљубљено срце његово.{S} Грашке зноја, што су му избиј |
| !“</p> <p>И дође јој да заплаче, очи се замаглише; али ко би знао зашто, она од једном скочи, о |
| кад и сами увиде да су се и сувише дуго замајали.</p> <p>И Јанићије, као и сваки други, грабио |
| ту остаде, гледајући за њим, докле није замакао за први угао.{S} Ламбре га испратио до обале, и |
| нда још више уситни, само да би што пре замакао за сокачић, у коме му станује кум Дума. —</p> < |
| ом положају.{S} То је увиђао јасно, али заман!{S} Он је био жртва, играчка супротних мисли, кој |
| салим по децу!“</p> <p>Али не каже се у заман: где има много среће, несрећа дође.{S} Четвртога |
| не мисли на оно најстрашније.{S} Али у заман; ту у глави урезала се једна слика, па, зажмурила |
| а улицу.{S} Но кир-Дума, чим га угледа, замаче са сведоцима за први угао, лармајући како га је |
| ке, те онако подеран и изубијан од пада замаче у сокаче.</p> <p>— И ето за тај посао, што је он |
| р-Дишина, па за тим окрете леђа и журно замаче у град.</p> <p>На првоме конаку, где ће ноћити, |
| е му се чинило, као да га је јуче нешто замаштало, те му сада и они ћепенци и људи по њима и св |
| ади, понела је по један цветак шебоја и замбака.{S} И тако, заборављајући на све што их дотле у |
| у чашу, где је мирисало, докле га не би заменила другим, свежијим китицама, преко зида баченим. |
| никога свога, те му је тетка Маца сада замењивала мајку или бар старију сестру.{S} Бик и Лепос |
| теринскоме болу.{S} Деца јој у неколико замењиваху кћер; а то је, ипак, била каква таква утеха. |
| и као велики грех.{S} И мајстор-Диши су замерали, па су га дуго и гонили, да се ожени, али он т |
| ве, али, разуме се, тек колико да се не замери званицама; иначе, мисли, да чапкуна пропусти доб |
| а тражи у јајету длаку, не би имала шта замерити.{S} Чим је видио кир-Ламбру, како се упутио ку |
| после би им лако било да од те трунчице замесе читаво брдо препреке, преко које мајстор Диша не |
| радила до сада?</p> <p>— Ништа, нано, — замеће она и измиче рантлику, да не прекипи — уморила с |
| и.{S} Кир-Думи не смеде да повери своју замисао, јер је слутила, да би је он од тога одвратио, |
| није — помисли и поче напрезати ум, да замисли како се %Јинићије није обесио.</p> <p>— Сиромах |
| та и заставши на собњем прагу дубоко се замисли.</p> <p>Када се тетка Маца вратила, затекла је |
| овост изненадила.{S} Лепосава се дубоко замисли и за све време вечере остала је тако замишљена. |
| ладини у башти појаве.{S} Она се дубоко замисли и поче радознало да разгледа записе.</p> <p>— Х |
| з наде и утехе.</p> <p>Старац се дубоко замисли, ухвати се за браду и оборене главе по који пут |
| јим шалама.{S} Заћута се и нешто дубоко замисли, па тек по који пут ако обиђе сватове.</p> <p>У |
| е кипи!{S} Шта радиш море то, куд си се замислила?</p> <p>Лепосава прену и збуњено скочи, као д |
| ум.</p> <p>— Море, устабашо, шта си се замислио, ходи на кафу! — викну га један комшија са ћеп |
| не то!</p> <p>И ова слика, коју је тако замислио, растуживала га је и изазвала у њему ону горку |
| ице и Ламбрин, и тада баш није могао ни замислити више, да му ваља своје обећање одржати.</p> < |
| ће се за цело чути, те ни он није могао замислити, како ће се у чаршији окренути и какав ће у о |
| јатеља Бенџина оборише главе, дубоко се замислише и тихо сркаху кафу, коју им кира-Ламбриница м |
| а и на ново прште у смеј.{S} Сигурно је замишљала, како би то изгледало, кад би она, у онаком п |
| тако чинило, јер, враћајући се у дућан замишљен и тешко расположен, у ушима му је једнако звон |
| о пешачио, спусти на миндерлук и дубоко замишљен поче трљати шаком чело.{S} Осећао је тежак при |
| је очи, да заспи, отварала их и гледала замишљена у оно кандилце, што је пуцкарало и својом сла |
| жевљева од једном постала нешто сетна и замишљена.</p> <pb n="182" /> <p>— Па ништа! — одговори |
| ли и за све време вечере остала је тако замишљена.</p> <p>Осмога дана после овога писма, које ј |
| кад није долазио, Лепосава је била врло замишљена, па је по десет и двадесет пута истрчавала ка |
| снога времена врати, ако је могућно још замишљенији него што је из дућана изашао.{S} Нарочито с |
| скрштених ногу на ћепенку и неко време замишљено гледао у зид; најпосле извади дуванкесу, сави |
| Тек онда вратише се свих троје ћутке и замишљено.</p> <p>— Где је то себи? — рече Јанићије.</p |
| иш записе.</p> <p>Мајстор Диша ћуташе и замишљено гледаше у ону икону, пред којом се Маца побож |
| , од чега? — проговори дервиш и поглади замишљено замршену дугу браду. — Сви сте ви, ђаури, јед |
| а ли ти је брига? — запита тихо, некако замишљено, више као да размишљава него ли да пита.</p> |
| а прва варала.</p> <p>Хаџи-Диша одмахну замишљено главом.{S} Није никако могао да разуме, како |
| њиме виде и разговоре, а многи и да га замоле, да им из светих места ово или оно донесе.</p> < |
| ствари запита нешто светога човека, па замоли хаџи-Дишу, да га код куће сачека, и врати се нат |
| , да га пољубиш <pb n="161" /> у руку и замолиш да ти опрости.{S} Добар је он, опростиће ти.</p |
| итал у разним кесама, кесицама и другим замотуљцима.</p> <p>Тако је то ишло пуних десет недеља. |
| — проговори дервиш и поглади замишљено замршену дугу браду. — Сви сте ви, ђаури, једна нечиста |
| се са мајстором десити.</p> <p>— А ти — замуца Диша утучен од овога што је сазнао — зашто си ћу |
| довео у Београд и предао газда-Диши на занат.</p> <p>А код газда-Дише није никада видео никакв |
| о и да на ново у другога газде започиње занат; али, како је у мутваку не затече, то му беше још |
| даше.</p> <p>— Зар сада, када си изучио занат и на путу да постанеш човек, хоћеш у село?{S} Шта |
| , јасно показиваху, да су сви угледнији занати и трговине у туђим рукама.</p> <p>Све ове питоме |
| чије је одјекнула ова вест међу српским занатлијама и трговцима.{S} Мајстор-Дишу су већ инако с |
| детињства још служећи у Грко-цинцара на занату, Диша је постепено примио све навике и погледе с |
| одина хранио и мучио се око тебе, да те занату научим, па сад, кад сам те спремио, да одеш?</p> |
| а се толико око распремања и дотеривања занела, да је потпуно заборавила зашто све ово ради, ни |
| нај догађај.</p> <p>И од тога часа Диша занеме као стена.{S} Тај њезин поглед толико га помете, |
| па ти она угатала!“</p> <p>Мајстор Диша занеме.{S} Није се наљутио, али га изненадило то што му |
| који му на на подсмевање личаше.{S} Он занеме од забуне.{S} Хтео би да јој одговори ма шта, да |
| лостило зле језике комшијске, који беху занемели, кад угледаше како им је сплетка краткога века |
| ражаше толико, да је Диша код прве цене занемео и изгубио вољу на пазар и на децу; а он је опет |
| мо што седе на миндерлук и као претучен занеми.{S} Сада тек, кад виде, да из ове кући може изаћ |
| да је од <pb n="21" /> силна изненађења занемио и пред проводаџијама стајао заципљен, као онај |
| нуо и разбуктао се у њезину срцу, да је занесе, опије, па сад да се тако насилно у један мах уг |
| први пут чуо ону песмицу, што му памет занесе, седе на један камен и поређа Цигане око себе.</ |
| ом која му се срца тицаше.</p> <p>— Као занесен уђе у авлију, а девојке, када га угледаше са он |
| а постави у чело миндерлука и тако, као занета, оста насред собе стојећи.</p> <p>Прво, што јој |
| ре.</p> <p>— Па, па, па! — учини Дума и занија главом, као да се чуди, како и тих седам дана пр |
| /p> <p>Таква су размишљавања врло често занимала мајстор-Дишу, и кад год би га онако оболелога |
| ати устабашом, али сада га баш ништа не занимаше.{S} Напротив, да је смео запушио би јој уста и |
| идане ограде, све га то поче на ново да заноси, заједно са чежњивом мелодијом која му се срца т |
| рљају.{S} Нешто мило, опојно, што га је заносило а од чега се није могао отети, обузе га свега |
| измењали, још га и сада држаше у неком заносу, те је ишао као по сну.{S} Све му се чинило, као |
| огао пасти патроли у руке, ако на улици заноћи, а друго јака глад, која га је већ толико стегла |
| ћеш ноћити?{S} Ваљда ће те пустити, да заноћиш?</p> <p>— Неће; казао да сутра дођем по своје с |
| дул-Стаменка, удовица, за којом је ишао зао глас да је завадила две најбоље комшије:{S} Митра и |
| ти, кума-Думиница и остале честите жене заобилазиће око ње са погледом на страну, <pb n="62" /> |
| ораза, после целе ове бујице која га је заошијала, чинило <pb n="106" /> да ту жену није никада |
| злоге мозга, размахнуло би у томе часу, заошијало на све стране и развејало ледену мисао као ве |
| јак-џамији.{S} А што је више у те мисли западао, све се више кајао, што <pb n="78" /> је попуст |
| е веку није запевао световне песме нити западао у слично одушевљење, онако пресит завали се и с |
| сејано гледао, према јутарњем сунцу, на западни поруб, тамо, од куда се уздизаху вита минарета |
| да фудулис кроз чаршија, ћепенци да ни запалаш.</p> <p>А она, стидљива као невеста, само се ос |
| ор-Дишу и да прети, како ће му радњу да запали; а Јанићије тада размахну песницама, па га је то |
| ладе удовице.</p> <p>Кира-Анастасија је запалила целу чаршију.{S} Она крилата реч, коју, пре тр |
| у цркву, купила свећицу од једне паре и запалила је пред иконом са уобичајеним уздахом: „Јово, |
| изишао на доксат, узео слатко и воду и запалио чибук, па сада задовољно брекће и ужива у хладо |
| му није било баш најлакше, када је пред запаљеним свећама и евангелијем дигао три прста у вис, |
| } Она непојамна врева од мисли у његову запаљену мозгу, када би хтели да је уподобимо, била је |
| , на! па да купиш пењерлију, и да добро запамтиш овај дан!</p> <p>Јанићију се, после овакога об |
| зненађено, збуњено и препаднуто.{S} Као запањен стојао је и није знао, шта се око њега дешава.{ |
| је он на то и помишљао!{S} И он се као запањен загледа у комшију.</p> <p>— Море, шалиш ли се т |
| ија и Ламбре осташе једно спрам другога запањени и обоје, као крпа, бледи.{S} Она укочила погле |
| нама, жене! — узвикну тетка Маца чисто запањено — још ћете ме обедити, да сам јој нешто изнела |
| го изнели противу њега, не би га толико запањило као то, да је он, један угледан мајстор у чарш |
| стојао мајстор Диша.</p> <p>— Шта си се запањио, пезевенк бре, као да је мечка пред тобом?! — у |
| чке душе, који га са набреклог јелечета запахну.{S} Он је стеже грудима, а она се одупре шакама |
| сасушило и често неким интимним задахом запахњивало.</p> <p>Међутим, докле је кир-Диша овако оч |
| му онда у Еврејској Мали памет попила, запе у грлу, и њему се учини, да ће пред шегртима зајец |
| А оно... оно... знаш... (сад и Лепосава запе, без сумње мучећи се да овог несрећног младића што |
| S} Ламбрине...</p> <p>И код овога имена запе му глас у грлу, те само што промуца нешто неразумљ |
| јој каже како је превртљива; али све то запе у грлу, које му се на пакост тако стегло, да је је |
| вати газдину песмицу и, онако уз посао, запева гласно и јасно да се по целоме дућану хорило.</p |
| ди, да се заборави; једаред покуша и да запева, — али му се код првога стиха грло стеже.{S} Она |
| некада, слушајући кад мајстор-Дишиница запева ону чувену песму:</p> <quote> <l>„Зашт’ да прећу |
| и, да ће пред шегртима зајецати, ако је запева.</p> <p>— Нема лека; не могу више овако! — рече |
| рете мало у страну врат и танким гласом запева:</p> <quote> <l>„Кокона Маријола, муж ти је умро |
| а си коло па водим!“</l> </quote> <p>Он запева, а обе жене преузеше; Дума се завали на узглавље |
| кује га, пева по кући, како одавна није запевала.{S} Сутра дан испрати мужа до капиџика, пољуби |
| Лепосава је имала лепо грло, па када би запевала какву му драго песму а другарице јој прихватил |
| p> <p>Лепосава само што није од радости запевала.{S} Није шале, толико се препала, да се не обе |
| Диша, који никада још у своме веку није запевао световне песме нити западао у слично одушевљење |
| дности Грк.{S} У таквој прилици први би запевао „<title>Тон деспота</title>“, да је грчкој певн |
| ња.{S} Хтео је да одговори, али се грло запекло, па реч ни тамо ни амо.{S} Најпосле, кад опази |
| роје деце, ради које је чак у Јерусалим запео, шта би тек од њих било!</p> <p>Тетка Маца је уви |
| ат њезину врелу руку у својој руци и са запетом пажњом ослушкивао сваки њезин дисај.{S} И необи |
| езнано што га је једнако држало у некој запетости и недоумици, појачавало се све више, те он ни |
| е толико нагртао њему, да им даде какав запис или амајлију која чува од урока или какве му драг |
| коштају?</p> <pb n="53" /> <p>— Грош од запис.</p> <p>Диша извади кесу за појасом, одмота је и |
| гу одведеш у ђердек и тамо овај четврти запис да спустиш у чашку ракије, па половину да попијеш |
| дра, ама под само грло; други пут, овај запис на чело; трећи пут, овај запис на-по-за леђа.{S} |
| ут, овај запис на чело; трећи пут, овај запис на-по-за леђа.{S} Е, кад све тако урадиш, ти да г |
| еш бакчу.{S} Први пут како обиђеш, овај запис да прилепиш на њојзина недра, ама под само грло; |
| хо — говорио је дервиш овој жени — овај запис, што ти га дадох, да метнеш пред зору у нову зеле |
| у и изиђе из собе.</p> <p>— Где је онај запис? —упита Диша, кад њих троје осташе сами.</p> <pb |
| а, а који јој је помогао, те ти она тај запис метну у недра, носила га под пасом четири месеца |
| једна комшиница Туркиња даде јој, свој запис, који је од неког дервиша добила, а који јој је п |
| , што мене караш, а сама нећеш да узмеш запис!{S} Зашто не узмеш?{S} Куде су ти деца, па теби?< |
| а, младина ће да скине с ње, а од овога записа, родиће ти мушко.</p> <p>Дервиш узе испод јастук |
| ће.</p> <p>— Јесте, зете; од дервишкога записа могу да се роде деца.{S} Ама ти и не знаш, шта ј |
| са пешкешом, а ја да ти сада дам четири записа.{S} И то овако да радиш.{S} У ноћ, кад буде млад |
| еке хартијице, изабра између њих четири записа, па их пружи кир-Диши.</p> <p>— Колико коштају?< |
| и утичу на Дишу, да се махне дервишких записа, обе, као из једнога грла, салетеше је, да послу |
| ма ти и не знаш, шта је све овде дервиш записао.{S} Некрштена душа ради са некрштеним силама.{S |
| ко замисли и поче радознало да разгледа записе.</p> <p>— Хоћеш ли? — запита Диша.</p> <p>— А је |
| тишла једноме дервишу, те јој овај даде записе.{S} И одмах се осетила; али кад је отишла у буџа |
| асије и како га је исмејала.{S} Он тури записе на њихово место.</p> <p>— Да ли да и њој кажем?{ |
| воје вере, а не да од некрштених тражиш записе.</p> <p>Мајстор Диша ћуташе и замишљено гледаше |
| ао.{S} Зар је једна жена била, којој су записи побожних дервиша помогли!{S} Ето му и куме, кир- |
| д чуда се прекрсти.</p> <p>— Шта је?... запита Диша, кога овакав неодређени израз на Мацином ли |
| и трећи пут.</p> <p>— И од тога ћу?... запита она стидљива.</p> <p>— Од тога! — одговори Диша |
| ва тетка-Мацина. —</p> <p>— Шта ћеш?{S} Запита је Јанићије.</p> <p>— Је ли ту чика-Диша?</p> <p |
| а је Анастасија.</p> <p>— Шта велиш?! — запита Ламбре запрепашћено.</p> <p>— И... јеменије....< |
| у?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Среће ти! — запита она, а зрачак ведрине блесну из влажних очију.</ |
| !</p> <pb n="120" /> <p>— Шта: немој! — запита Маца и задржа шаку сирћета, којом хтеде да му вр |
| } Знаш ли шта лају погана уста?{S} А? — запита тетка Маца и застаде, да мало одахне и по своме |
| што си се тако пофудулила, Лепосава? — запита Канче.</p> <p>— Нисам, Канче, то ми није адет.</ |
| руке.</p> <p>— А где ти је Лепосава? — запита сада Диша и нежно баци поглед на врата од мутвак |
| на капиџику.</p> <p>— Камо Лепосава? — запита Диша.</p> <p>— Е, чекај, зете; не иде то тако ла |
| суму дао.</p> <p>— А од чега он чува? — запита Зосим.</p> <p>— То је само за жене.{S} Кад од ње |
| собу.</p> <p>— Шта је?{S} Нађе ли га? — запита Диша осорљиво.</p> <p>— Нађох! — одговори шегрче |
| ој образ.</p> <p>— Та ли ти је брига? — запита тихо, некако замишљено, више као да размишљава н |
| служење.</p> <p>— Је ли ти се допада? — запита Диша, уживајући у њеној забуни.</p> <p>Лепосава |
| вати.</p> <p>— Где си, море, до сада? — запита га мајстор, када се он једва вукући ноге, врати |
| ма не може.</p> <p>— А баш си видела? — запита Диша, привучен њеним причањем.</p> <p>— Као тебе |
| а се оно јутрос догоди.</p> <p>— Шта? — запита радознало мајстор Диша.</p> <p>— Па, између Маци |
| — прошапута изнемогло.</p> <p>— Шта? — запита Јанићије, држећи је за руку и хладећи јој чело и |
| /> <p>— Је ли ти рекла што мајка, ха? — запита најзад Диша приступајући јој ближе.</p> <p>— Јес |
| тима.</p> <p>— А да није то кир-Диша? — запита престрављено после кратког размишљања.</p> <p>Ан |
| > <pb n="203" /> <p>— Је л’ дервишев? — запита Лепосава.</p> <p>— Тај, тај, донеси ми га.</p> < |
| о горе доле по соби.</p> <p>— Па сад? — запита преплашено и стаде пред Мацу као укопан.</p> <p> |
| .</p> <p>— А колико ли бројиш па сад? — Запита га кир-Ламбре и подави ноге поред свога госта.</ |
| Па у сватове.</p> <p>— Чије сватове? — запита изненађена Лепосава и пламен јој обузе образе на |
| скромно.</p> <p>— Шта тражиш ти овде? — запита газда Диша.</p> <p>— Опрости, газда, ја нисам кр |
| сно:</p> <p>— Газда!</p> <p>— Шта је? — запита Диша и дође мутваку.</p> <p>— Може ли да се покв |
| pb n="202" /> <p>— Где је?{S} Где је? — запита Лепосава и радознало поче да прелеће очима по ка |
| нако нека буде!</p> <p>— Дајеш ми је? — запита Диша мало храбрије.</p> <p>— Божја па твоја, син |
| <p>— Је ли истина оно?</p> <p>— Које? — запита тетка Маца пажљиво.</p> <p>— Па... оне дреје...{ |
| те због они пари!</p> <p>— Које паре? — запита Диша узнемирено.</p> <p>— Због 4000 гроши, што с |
| очију. —</p> <p>— Ко те огреба, бре? — запита га мајстор Диша, кад га онаквога угледа.</p> <p> |
| рснуо.</p> <p>— А да је упусти, море? — запита Маца, тек да изађе из ове непојмљиве забуне.</p> |
| алило.</p> <p>— Наразговарасте ли се? — запита Маца, којој не измаче ни Дишин покушај, ни Лепос |
| илену кошуљицу.</p> <p>— Љутиш ли се? — запита је шапћући.</p> <p>Лепосава намешта посуђе и не |
| н цванцик.</p> <p>— Зашто, газдарице? — запита Јанићије гледајући нерешљиво у новац.</p> <p>— З |
| ња једва вратила.</p> <p>— Е, шта би? — запита кир-Диша нестрпељиво, а очи му се плашљиво прико |
| ише.</p> <p>— Е, па како би; нађе ли? — запита Маца, кад вечераше.</p> <p>— Добро је, нашао сам |
| а разгледа записе.</p> <p>— Хоћеш ли? — запита Диша.</p> <p>— А јеси ли казао нани?</p> <p>— За |
| осава!</p> <p>— Шта има у тој кесици? — запита Лепосава радознало питајући.</p> <p>— Памук! — о |
| точи.</p> <p>— Па куд оде, несрећник? — запита Диша.</p> <p>— А Бог би га знао; одоше пут Јалиј |
| браде.</p> <p>— Знаш ли ко је дошао? — запита је још са сокака.</p> <p>— Ко, море?</p> <p>— Ки |
| у се глас Мацин.</p> <p>— Је л’ живо? — запита Диша дршћући.</p> <p>— И живо, и здраво, и — муш |
| /p> <p>— Погађаш ли зашто је све ово? — запита га Маца такође с осмехом.</p> <p>— Не — одговори |
| </p> <p>— Тражим чест!{S} Шта је ово? — запита раздражено фудул-Стаменка и поднесе му под нос п |
| ну писмо о совру.</p> <p>— Тако брзо? — запита Лепосава, којој ових неколико месеца беху као не |
| е, и зло и добро.</p> <p>— Како: зло? — запита хаџија очевидно преплашен од забринутога лица Ма |
| ију мрву хлеба.</p> <p>— Шта је тамо? — запита Диша плашљиво.</p> <p>Јанићије подиже очи мајсто |
| силног трчања.</p> <p>— Шта је тамо? — запита хаџија, узнемирен <pb n="209" /> од онакога изгл |
| свеже воде.</p> <p>— Па баш сигурно? — запита је Диша скинувши поглед са онога гнезда и поглед |
| у је набацала!</p> <p>— А која ли то? — запита брижно жена, а очи јој крвнички севнуше на помис |
| мо има једну махну.</p> <p>— Коју то? — запита Маца.</p> <p>— Нема језик; не уме да говори.</p> |
| ми се не наплатиш?</p> <p>— Како ћу? — запита Лепосава и тако ђаволасто <pb n="128" /> погледа |
| <p>— А је ли ишао на хаџилук по децу? — запита Јанићије и одлучно се осмехну.</p> <p>— У мутвак |
| .</p> <p>— А што си бре такав у лицу? — запита Диша, коме паде у очи силна малаксалост и бледоћ |
| те: дође и друго!</p> <p>— Шта велиш? — запита Диша и забезекну се пред гласом, коме се ни у сн |
| је одмах испунио.</p> <p>— Шта желиш? — запита испосник приносећи Дишиним уснама свету утвар.</ |
| а.</p> <p>— Еле, ти нећеш да пазариш? — запита свети човек, чије очи набрекнуше и закрвавише од |
| ђе тежак овакав положај, па се усуди да запита.</p> <p>— Газда, да ли да ти донесем хладне воде |
| е.</p> <p>— Шта си ме звала? — најпосле запита Диша необично меким и молећим гласом.{S} Тетка М |
| -Зосим присети да о некој својој ствари запита нешто светога човека, па замоли хаџи-Дишу, да га |
| та помисао била је довољна да је грубо запита: „Шта тражиш ти овде?“</p> <p>— Тражим чест!{S} |
| /p> <p>— Немој, снахо; него кад те тако запита, ти да јој кажеш: „Добро је, шућур Богу!“ — а по |
| /p> <p>— Е ли она ту? — тихо и задувано запита Ламбре.</p> <p>— Овде је!{S} Ама шта си се уплаш |
| и кључ у недра.{S} Лепосава га зачуђено запита:</p> <p>— А што ми узе то?</p> <p>— Па што ће ти |
| ачуна.</p> <p>— Она, која те прво данас запита:{S} Како ти је детету?</p> <pb n="52" /> <p>— Ле |
| и осорљиво одговарао, ако би га она што запитала.</p> <p>Да ли је Лепосава ово чинила инстиктив |
| м презирањем, у место њему да одговори, запитао хаџи-Зосима:</p> <p>— Какав је то погани милет, |
| и прве комшије, само да га когод не би запитао што о томе; и у опште био је збуњен и сав утуче |
| а, да преда мном отвориш уста и да мене запиташ.{S} Гледам само шта чиниш и како мучиш ону јадн |
| алемћарком.</p> <p>— А ти знаш нешто? — запиташе је друге и радознало погледаше у њу.</p> <p>— |
| а је савете оба проводаџије, а када они запиташе, хоће ли, њој потекоше сузе и место сваког одг |
| ју жену.</p> <pb n="206" /> <p>— Што ме запиткујеш једнако... мене је срам! — одговори шапатом |
| писмено тражио, кад требаше, па сад да запишемо у пропала вересија...{S} А, а-ах, Дума, гомаре |
| није излазила из собе.{S} Када су зурле запиштале пред њезиним капиџиком, она је још гдешто дов |
| /p> <p>О сунчеву смирају, у очи недеље, запишташе зурле и затутњише гочеви пред кућом кира-Анас |
| столичицу, заронила лице у шаке и горко заплакала.{S} Плакала је као да некога сарањује, као да |
| ша не угледа, како јој у томе часу лице запламте.</p> <p>Била је у томе часу тако свежа и мила, |
| ва прва дође свести, образи јој на ново запламтеше, она покри очи шакама и побеже из мутвака, п |
| кира-Анастасија!“</p> <p>И дође јој да заплаче, очи се замаглише; али ко би знао зашто, она од |
| а још теже остати при своме, кад се она заплаче и стане га братимити, да је не ода.{S} Овако ње |
| } И време му је, да и у нашој кући дете заплаче!{S} Па сада, ћерко, не лени се, него пожури! — |
| ајући да ли да се свему овоме смеје или заплаче, груну Јанићија, баш као пре кад бејаху деца.</ |
| .{S} Топло задовољство као мекани талас запљускивало га је са свих страна <pb n="22" /> и то му |
| е наопако.{S} Нисам смела више ни да му заповедим што, сама сам у кући, а он као ајдук наслони |
| е комшија, еписи бир; ама, што Бог није заповедио да се једе, оно је погано.{S} И жаба је поган |
| рескамуче од бола и кукања.{S} После би заповедио да га окују у најтеже букагије, да га метну н |
| од своје газдарице чује вазда одлучан и заповедни тон, па му дође сада и сувише изненадно све о |
| Анастасијина порука била то исто што и заповест, он прикупи бројанице, извири још једном кроз |
| к, где је Јанићије стојао и очекивао на заповести.</p> <p>А када кир-Диша зађе и у подрум, да п |
| бу да бациш на кров, а дете да умијеш и запојиш из те чиније оном водом, три пута. — Тако да ра |
| настасија се у томе часу пробуди и поче запомагати за патролу.{S} Мајстор Диша се уплаши од њен |
| мало искашља и, окренувши очи у страну, започе:</p> <p>— Еле, просло три године!</p> <p>— И сед |
| а свога места.</p> <p>— Еле, ви тако? — започе кир-Дума, а не седа, него пребраја зрна на броја |
| подели.</p> <p>— Богоугодни пустињаче — започе хаџи-Зосим на турском језику. — Овај, што га вид |
| о, па се прући по миндерлуку и тек сада започе наизменце стењати и уздисати.</p> <p>Пуче глас п |
| и неколико пута одмахну главом, па онда започе да грди и Мацу и све остале жене, које се пачају |
| .</p> <p>— Поздравила те моја газдарица започе Јанићије.</p> <p>— Крси глава одавде, куче едно! |
| бојећи се да му жена не продужи како је започела, дохвати маказе и својом руком одсече гајтан, |
| је чисто нукао, само да продужи што је започела.</p> <p>Једнога дана догодило се нешто, што је |
| ма да је од некога времена она на ново започела да попреко погледа на кућу кира-Анастасије и д |
| главу непослушнику.</p> <p>Мајстор Диша започео живот из нова.{S} У чаршији и дућану остао је о |
| >Измоштен душевним патњама, кир-Диша је започео нагло венути.{S} Оно пространо лице са затегнут |
| чекивали сличним питањима, и где год би започео да се правда, свуда су га дочекивали сумњивим о |
| осао, што га је у овако узбуђеном стању започео, за цело би морао из нова започињати, да га у р |
| стању започео, за цело би морао из нова започињати, да га у раду не прекиде кира-Анастасија, ко |
| губи место и да на ново у другога газде започиње занат; али, како је у мутваку не затече, то му |
| редузети против клевете; али, ма шта да започне, он ће морати, пре свега, изићи међу људе.{S} А |
| никако да подеси згодан тренутак, те да започне о главноме.{S} Кир-Ламбре је предосећао већ, да |
| даџије, тако им и не би тешко, да одмах започну са својим предлогом.{S} Да ли је кира-Анастасиј |
| о пространога обима, који је кир-Дишина запремина у соби захватала.{S} - Једино какав непредвиђ |
| је, као без душе, утрчала у мутвак.{S} Запрепастила се, кад угледа ћерку на поду, како се у те |
| а.</p> <p>— Шта велиш?! — запита Ламбре запрепашћено.</p> <p>— И... јеменије....</p> <p>Кир-Лам |
| омислен и тајанствен; лице јој је дошло запрепашћено.{S} Она се од чуда само прекрсти и поче се |
| астасија.</p> <p>Анастасија гледајући у запрепашћено Ламбрино лице, почела је осећати инстиктив |
| е.</p> <p>— Шта ти је, девојко? — викну запрепашћено тетка Маца, када је угледа онаку, и живо ј |
| гурну, улете у собу дршћући од наглога запрепашћења.</p> <p>— Доста, бре!{S} Доста!{S} Нећеш в |
| есе извади ситнине, али на своје велико запрепашћење опази, да му ни кесе ни новца нема.</p> <p |
| се могао ма када јавити.</p> <p>— Ватру запрети, удовицу удај! — казао је кир-Дума; а та је реч |
| склони, али из кафане истрча кафеџија и запречи улазак.{S} Неколико људи састави круг око оба п |
| што је сада немогућно, да својом шаком запуши целом Београду уста или да забрани Јанићију Бику |
| та не занимаше.{S} Напротив, да је смео запушио би јој уста и изгурао из мутвака, у коме је до |
| честити људи!{S} Како нам и ваши, давно запуштени гробови изгледају тајанствени!{S} У успомени, |
| н, који онако раскошно буја над старим, запуштеним гробовима, не допушта да се приближите гробу |
| аће оронуле гробове, и од овога тужног, запуштенога места начиниће живе улице, по којима ће се |
| </p> <p>— Ено, онај тамо!</p> <p>— Ама, зар оно? — зачуди се Лепосава. — Их, какав је!{S} Што ј |
| ти сестра, ако је не ода?</p> <p>— Ама, зар она?... простења кир-Диша.</p> <p>— Тако, газда, Бо |
| де, ја сам мајка, па ето, трпим; а ти, зар не видиш какав си стао?!</p> <p>— Зашто да умре?{S} |
| исао као ветар прашину.</p> <p>— А што, зар је једна пошла за сиромаха?{S} Зашто баш да и она н |
| ражио Цинцарке.{S} Или: да је она чему, зар је не би узео ко од њихових, него је потурили баш м |
| >— Море, да је он човек на своме месту, зар би се клонио наших девојака па тражио Цинцарке.{S} |
| кир-Дума, куд ја да скачем преко зида; зар у ове године и овако...</p> <p>— Како велите?...</p |
| м толико трошио на тебе; <pb n="172" /> зар сам се зато оженио, да свакога месеца слушам, како |
| , кад си ме одмах појурио да тучеш?!{S} Зар ми о сватовима због тога ниси опалио ћушку?</p> <p> |
| >— Ко: устабашиница?</p> <p>— Па ти!{S} Зар нећеш да се удаш за мајстор Дишу?</p> <p>Лепосави с |
| атити.</p> <p>— Е, па хтео сам, баш!{S} Зар се ја тебе бојим!</p> <p>— Лудаче! — одговори Лепос |
| утно задовољство што га човек ужива.{S} Зар то није истина, да баш онда кад човек мисли да је н |
| то треба да скинеш са себе враџбине.{S} Зар си ти један који је тако страдао, па, када је скину |
| о томе кир-Диша није ни мало сумњао.{S} Зар је једна жена била, којој су записи побожних дервиш |
| е чиниш.</p> <p>— Ама, куда ћу овде?{S} Зар у овој чаршији да почнем из нова?</p> <p>— То да не |
| бало би да се врати; али куд и коме?{S} Зар да својим очима гледа Лепосаву, како се опрема за њ |
| зачуђено.</p> <p>— Ти мени дао паре?{S} Зар онај гурбет мени дао паре?{S} Какве паре тражиш, бр |
| ли сте!{S} Ко је само пронео ту лаж?{S} Зар сам ја прилика за оно девојче?{S} Мацу ја уважавам |
| ну се Јанићије.</p> <p>— Од куда ти?{S} Зар си овде?</p> <p>— Ја где ћу?</p> <pb n="166" /> <p> |
| што да износе поштену кућу на глас?{S} Зар је то лепо од света?</p> <p>— Е, такав му је адет.{ |
| — ако што знаш, онда што мене питаш?{S} Зар је то лепо, да се у туђа посла мешам!</p> <p>— Тетк |
| </p> <p>— Па што нам се не похвалиш?{S} Зар нећеш да нас позовеш?</p> <p>— Куда?</p> <p>— Па у |
| не види.</p> <p>— А месец, а звезде? — Зар нема нешто живо што гледа?{S} Ето, ако комшија спав |
| </p> <p>— Имаш ли Бога, имаш ли душе? — Зар ћеш да ме убијеш, Јанићије?! — промуца Анастасија, |
| где ти је памет, да је саму остављаш? — Зар сам зато толики пут потегао и новац трошио? — викао |
| -Мацо, — бранио се тек разговора ради — зар сада, када сам нагорео онако?</p> <p>— Е, био отвар |
| није оно он! — шапну Јанићије.</p> <p>— Зар га не познајеш?{S} Ено онај, у дугој бради.</p> <p> |
| зађе из ове непојмљиве забуне.</p> <p>— Зар ја? — одговори Јанићије. — Могао бих је тако сву но |
| ином кућом?</p> <p>— Удаје се.</p> <p>— Зар кира-Анастасија?</p> <p>— За мајстор-Дишу, папуџију |
| .{S} Диша га значајно гледаше.</p> <p>— Зар сада, када си изучио занат и на путу да постанеш чо |
| </p> <p>— Добро је, нашао сам.</p> <p>— Зар? — учини Маца изненађена и радосно.</p> <p>Мајстор |
| амота да останем; идем у свет.</p> <p>— Зар због оне ороспије?</p> <p>— Морам.</p> <p>— То да н |
| леда у мајстор-Дишу и намигну.</p> <p>— Зар од овог памука да роди?</p> <p>— То је због тога, ш |
| обли руменило по лицу и врату.</p> <p>— Зар ти није мајка казала?</p> <p>— Де, де, што се стиди |
| се говори: „добра храна, добар пород!“ Зар би твоја жена дошла теби здрава као тресак, да мој |
| стору и немо га гледаше.</p> <p>— Умрла зар?... пита Диша шапћући.</p> <p>— Умрла, мајсторе! — |
| ишао својој кући.</p> <p>— Грех је; ама зар је то било поштено да ми потури онакву жену?{S} Је |
| има о стабло једне дафине.</p> <p>— Ама зар тако? — хтеде да каже, али му се вилице тако стегош |
| е.{S} Мало час га је одјурила ножем, па зар да јој опет долази?{S} Стојао је неодлучно неко вре |
| S} То ће да прође и десет година.{S} Па зар да те толико у кући држим!</p> <p>Тешко је било Леп |
| и саме прилике су за њега радиле.{S} Па зар то није срећан човек?</p> <p>Маца га је дочекала са |
| да...{S} Ето чујеш и сам...</p> <p>— Па зар сам ја крив томе?{S} Ја тебе и твоју кућу као рођен |
| што, него ли га разуверити.</p> <p>— Па зар је то лепо да дочекаш старост без домаћице?</p> <p> |
| како се не стиде ове Божје тичице!{S} И зар нисам ради тога чак у Јерусалим ишао?{S} Камо среће |
| ро, не пронађе ли се, — то толико!{S} И зар је он једини, за којим би полиција морала трагати!< |
| ије није обесио.</p> <p>— Сиромах!{S} И зар сам му ја крива?{S} Ја не смем друкчије, већ како н |
| воје богатство — па, ето, и сад...{S} И зар је то лепо, да јој сам доводиш кир-Ламбру у кућу.</ |
| ај!{S} Ама 4000 гроша то је много.{S} И зар Богу требају толике паре?{S} Приложи на дискус, куп |
| е долази он за бадава у нашу кућу.{S} И зар би то било лепо од њега, паметног и угледног човека |
| ш колико те поштујем... и Лепосаву; али зар ћеш ти...</p> <p>— Ако си честит човек — рече Маца |
| 8" /> <p>— Па, да Бог да да, још толико зарадиш!</p> <p>— Ама за кога?{S} Ето то, то да ми каже |
| ло.{S} Дућан пун, поруџбина на хрпат, а зарађени новац као поточић, који не сахне, за ових седа |
| ао дете када га заголицају, па се и он, заражен овим смехом, и сам из све душе смејао.</p> <p>— |
| руку, дервиш, чије је лице све у браду зарасло и под високом купастом капом, око које се омота |
| ица скрива, то јој не оста друго већ да зареди кроз махале прво код кира-%Думиница, па тако ред |
| ог журења одахне, прелете преко авлије, заригла капиџик, па за неко време престаја уза зид, да |
| ена да му се уклони.</p> <p>Уђе у собу, заригла врата, да му нико не улази, <pb n="98" /> па се |
| лашио?{S} Да ниси угануо ногу?</p> <p>— Заригли капиџик; хоће да дође!</p> <p>— Ко?</p> <p>— Ки |
| остране равнице на Дунаву.</p> <p>Но та зарицања беху и сувише слаба, да бар за који тренут сти |
| махнит истрча из собе, оде удно баште, зарони лице у шаке и поче горко плакати.</p> <p>Мацино |
| од туда нема помоћи, паде на миндерлук, зарони лице у јастуке и поче нагло јецати.{S} Пред очи |
| анићије, и кад и последњи звук ишчезну, зарони лице у шаке и горко зајеца.</p> <milestone unit= |
| у кућу, Лепосава је села на столичицу, заронила лице у шаке и горко заплакала.{S} Плакала је к |
| е умири и подигне са јастука, у који је заронила лице и плакала.</p> <p>Анастасија нервозно мрд |
| огао располагати својом службом.</p> <p>Зароњена лица у шаке седео је још на једноме избрешку б |
| ујући кира-Мани, како је на ономе месту зарудела белега.</p> <p>— Аман, кузун, што ке па некој |
| мајсторово лице.{S} Диша упаде у дућан, заручен до грла са неколико кеса леблебија, ратлокума, |
| {S} Међутим, Јанићије му је већ једаред засведочио своју оданост, и он је потпуно права имао, к |
| а и збуњено се насмеши на Дишу; очи јој засенуше од толиког крупнога злата и она поче да га заг |
| са како тешком руком оштри дикиш калфин засецаше дубоко испод коже у пањ!</p> <p>Разуме се да ј |
| била тако издашна, да га за дуже време засити.{S} Имао је здрав и необично снажан стомак, који |
| ма, кад ноћ осу звезде и блага месечина засја над зеленим баштама и стрехом тетка-Мацином, он у |
| лата, игрукала је провидна јара, да очи заслепи.</p> <pb n="59" /> <p>Јанићије ступи у хладовит |
| -Дишу него и на кир-Думу, што се толико заслепио, те допустио, да се један Србин <pb n="35" /> |
| вога устабашу.{S} Све што један честит, заслужан мајстор и имућан газда може постићи, то је он |
| и једној жени, која је потпуно праведно заслужила онај надимак што га носи, — па се од самога с |
| е, и да видиш какав!{S} Таман како је и заслужио. — Оставила га она ороспија, кира-Анастасија, |
| ает!{S} Жена, кад није понизна мужу, не заслужује име честите жене.{S} То је бар јасно: ако је |
| како звекнуше леђа.</p> <p>Лепосава се засмеја, седе поред мајке, загрли је и стаде се плазити |
| о томе гвожђу лупам.</p> <p>Јанићије се засмеја од силнога задовољства.</p> <p>— А што се сад ц |
| је још за обрашчић, па се онда измаче и засмеја показујући кира-Мани, како је на ономе месту за |
| сјем весело певушила или се на сав глас засмејала, када би кир-Ламбре покаткад из каквога присе |
| език; не уме да говори.</p> <p>Обоје се засмејаше, а Лепосава, застиђена, заклопи рукавом очи и |
| и он не муче више на њих као бик, те да засмеје ћепенке, него се ућутао, па само ради, ни главе |
| црну икону, мрак се сведе у соби, и она заспа.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутра дан |
| ани попио, не обори иа патос, где тврдо заспа.</p> <p>Кад се сутра дан пробуди и виде где и как |
| Анастасија, како је са осмејком на лицу заспала, тако јој је тај осмејак све до ране зоре играо |
| јастука метнула један стручак босиока, заспао.{S} Сит и зачаран овом маштом, заспао је Јанићиј |
| , заспао.{S} Сит и зачаран овом маштом, заспао је Јанићије тако тврдо, да не би осетио, да га ј |
| и не спопадоше, те му не дадоше за дуго заспати.</p> <p>Кад се пробудио у јутру, осећао се у не |
| 158" /> мешкољила, затварала је очи, да заспи, отварала их и гледала замишљена у оно кандилце, |
| звалинама порушених идеала; а ноћу, кад заспи, долазила би му лепа удовица на сан, насмејаних о |
| зан.</p> <p>— Ух, гомаре едно: зашто да заспите, бре?! — јекну кир-Ламбре очајно и пљесну се ша |
| ане антерије.</p> <p>Но мајстор Диша не заста на овоме само.</p> <p>Да би доказао, како је у св |
| гово теме и пригнечила га.{S} Дисање му заста.{S} Како је шакама за собом напипао седиште, тако |
| S} Право каже нана: дете! — прошапута и заставши на собњем прагу дубоко се замисли.</p> <p>Када |
| >А када се потпуно разбистри од забуне, застаде, да се обазре где је.{S} Пред њиме је треперило |
| дошао пред капиџик и чуо оно нарицање, застаде за неколико часака.{S} Јако се плашио смрти, па |
| <p>Пошао је кући, али на половини пута застаде; нерешљиво се крете напред, опет стаде, па одје |
| то, наже из дућана и кад подобро одмаче застаде и поче му пркосити.</p> <p>Јанићије жив да се и |
| огана уста?{S} А? — запита тетка Маца и застаде, да мало одахне и по своме обичају сачека, докл |
| тако... продужи Маца и на половини речи застаде.{S} Видело се јасно, да јој није баш тако прија |
| анићије кући Лепосавиној.{S} Пред кућом застаде изненађен, јер из баште, баш под широким орахом |
| <p>Јанићије се окрете вратима и збуњено застаде на самоме прагу.</p> <p>— Ето, носим, газда; ам |
| ти, у толико пре, што Лепосава нарочито застаде и позва мајку, да се не задржава толико.</p> <m |
| не обзирући се за поздравима људи и не застајкујући пред дућанима својих познаника и не бришућ |
| је кира-Мана угледала бледа и збуњена, застала је забезекнуто на прагу.</p> <p>— Шта блејиш ту |
| разговор продужи.</p> <p>Тетка Маца је застала мало, да се поздрави са једном комшијницом, кој |
| , ретко да би ко прошао улицом, а да не застане, бар једну строфу да чује.</p> <p>Па ипак, кроз |
| њему толико залупа у грудима, да мораде застати.</p> <p>— Немој, хаџија, још! — рече му једна к |
| пија!{S} Уби ми душу; дроб ми ишчупа! — застења Диша саломљен и клонуо под тешким теретом неост |
| етка-Маца.</p> <p>— Јаох, тетка-Мацо! — застења Диша — немој више тако!</p> <pb n="120" /> <p>— |
| хватио, истрже му се из руку и он тешко застења.{S} Једнолики, безизразни шум шумио је око њега |
| е дубоко уздахне, или тешко, као боник, застење.</p> <p>У таквоме стању затекао га је у дућану |
| м <pb n="34" /> зној и по који пут тако застење, као тешки болесник кад га болови спопадну.</p> |
| ру и полаже санове и чанке пуне јела, и застиде, кад помисли како ће и шта ће рећи тетка-Маци, |
| p>Јанићије брзо угуши сузе, од којих се застидео, и исприча тетка Маци, како га је кир-Диша гон |
| склопљену песницу, устури лице назад и, застиђен од толике гомиле света а можда мало и уплашен |
| ненађена, а Јанићије тако исто сметен и застиђен од несвеснога дела, <pb n="185" /> стојали су |
| </p> <p>Обоје се засмејаше, а Лепосава, застиђена, заклопи рукавом очи и побеже из собе.</p> <p |
| високо надвијаху изнад живахних, силом застиђених црних очију.</p> <p>— Ја сам, кир-Ламбре — К |
| родера се Диша на жену, која се на мужа застиђено осмејкиваше.</p> <p>— Сад бар да знаш, зашто |
| и прела чарапе и, кад он ово рече, мало застиђено погледа на гнездо па онда на њега.</p> <p>То |
| к хоће у собу, изује па прагу обућу, да застирке не би прљао, па у мествама уђе у собу.</note> |
| ! — Засто уцвелисте оно сирота удовица, засто јој без ноз исцупасте дусу?</p> <p>— Зашто? — За |
| ељ, да ме научите, те да и ја разбирам, засто вратисте прстен?</p> <pb n="41" /> <p>Али мајстор |
| стора сас леб, а ви на нас сас поган! — Засто уцвелисте оно сирота удовица, засто јој без ноз и |
| <p>— Паметно глава — рече кира-Мани. — Засто плачете?{S} Догодило се, де; човек је, мушко је.{ |
| те, да една паметна и честита жена нема засто да плаче за мужа.</p> <p>Неколико дана доцније из |
| рци, а то све из еден љубов на вас због засто сте као од грцка мајка родени.{S} И рекосмо да ва |
| е са послужавника и просуше се по поду, застртом шареним ћилимом.</p> <p>Овај врисак трже иза с |
| тога времена сви су еснафи били у цркви заступљени својим барјаком, само папуџијски еснаф што г |
| овом невином обожавању и саучешћу, били заступљени сви еснафи, који се у ондашњој чаршији налаж |
| о шарених шалвара, обрише руке и смакне засукане рукаве, те покрије две загрљасте пуначке мишиц |
| радио на мутваку, немаде времена ни да засуче рукаве, кад прво оба сведока а одмах за њима и к |
| а капиџик, да види што се шегрче толико затаја.</p> <p>После некога времена, баш када је хаџија |
| ри тежио да измири пријатеље и да ствар заташка, виде да му не остаје друге, него да од мирбе д |
| ио је и с тешком муком, што самоме себи затвара врата од куће, која га је као свога рођенога пр |
| , докле год не буде време да се ћепенци затварају.</p> <p>Још од кир-Дишиних сватова Јанићије ј |
| } Обртала се, <pb n="158" /> мешкољила, затварала је очи, да заспи, отварала их и гледала замиш |
| а вечера доносио тетка-Маци, која га је затварала у оковану гвоздењачу, да до повратка Дишинога |
| и погдегде већ су се спуштали ћепенци и затварали дућани.{S} И Јанићије <pb n="72" /> узе са је |
| Тако те хоћу: да се ожениш, ја; а не да затварамо капиџике, кад прођеш! — шалио се Станко туфег |
| а њему.{S} Дућан је отварао пре свију и затварао га после свију, те га је тако ретко когод мога |
| о му је било код куће, где се врло рано затварао?{S} Изгледао је самоме себи као осуђеник међу |
| Покуша да уђе, али капиџик беше изнутра затворен.{S} Јанићија не збуни ово, он прескочи преко з |
| ао кући, па, кад се уверио да је капија затворена, он је, као подсечених ногу, сав раслабљен ко |
| итиште руком кваку и погурну; али врата затворена.</p> <p>Ова једна ситница, што су врата закљу |
| гледа у врхове својих јеменија.{S} Кућа затворена, Ламбре био ту, ње више нема!{S} Ноге му се п |
| ад закопа земљу рогом, па тек теменом о затворена врата.{S} Врата прснуше, а глави ништа.{S} А |
| аш тога и плашио, устукну у своју собу, затвори се и не изиђе из ње, све докле се не разиђоше љ |
| д мисли и узбуђења, оде у свој дућан, и затвори се у собицу, да премишља што да предузме.</p> < |
| тор Диша би, пред оваквом перспективом, затворио очи и са пријатним изразом, као да га когод ша |
| ржи на вечери и ноћишту.</p> <p>Како је затворио леђима капиџик, тако је и остао наслоњен о њег |
| е брука заглади.</p> <p>Мајстор Диша се затворио у ону малу собицу, па се жив од туда не јавља. |
| нагло венути.{S} Оно пространо лице са затегнутом кожом смршало је нагло, очи добиле грозничав |
| у грану о којој је висио Јанићије Бик о затегнутоме ужету.</p> <p>— Не дај, Боже! — уздахну дуб |
| оји поред свега нејела имађаше светлу и затегнуту кожу, па ове иконе, кандиоце, које тако тајан |
| о на ново рођен; лице почело опет да се затеже, а антерија да се у свима димензијама као и пређ |
| в скочити.</p> <p>Тако га је на улицама затекао и први сумрак, те једно то, што би могао пасти |
| ом оде на чешму по воду.{S} На чешми је затекао млађега шегрта мајстор-Дишинога, те од њега саз |
| -Мацином сокачићу.</p> <p>Тетка-Мацу је затекао код куће.</p> <p>— Тетка-Мацо — рече Диша дрхта |
| ји први комшија био кир-Ламбре, који се затекао на издисају свога пријатеља Бенџе, те тако, у н |
| н као махнит одјурио у удовичину кућу и затекао је баш на капиџику, како се са неким човеком пр |
| ио задовољан свим што је у кући и радњи затекао.{S} Јанићије му је у истини пара вредео.{S} Ниш |
| га по други пут зове, отишао је и тамо затекао Анастасију у таквоме стању, да му је и без њени |
| и дотера, како би младожења све у реду затекао.</p> <p>О сунчеву смирају, у очи недеље, запишт |
| боник, застење.</p> <p>У таквоме стању затекао га је у дућану кир-Дума.{S} Диша чисто претрну, |
| сли.</p> <p>Када се тетка Маца вратила, затекла је ћерку у мутваку како седи на шамлици, подлак |
| сав ишаран резбама.</p> <p>Пустињака су затекли на коленима пред оним сандучетом.{S} Он је баш |
| <p>— Ево на; добро само те ми се толико затекло у кеси, — рече Диша шалећи се. — А сад деде да |
| нићије однео једне јеменије тетка-Маци, затече Лепосаву саму.{S} Тетка-Маца је отишла једној же |
| почиње занат; али, како је у мутваку не затече, то му беше још и милије.{S} Некако тешко би му |
| кијом није било никога а у самој текији затече дервиша, огрнута вучјом кожом, са топузом о бедр |
| никога <pb n="220" /> више.{S} Само што затече ћор-Ахмета, где купи око стола срче од полупаних |
| вак; сад ћу и ја доћи.</p> <p>У мутваку затече Лепосаву, како намешта по полици санове и калени |
| ешко уздисати.</p> <p>У таквом га стању затече и тетка-Маца, која се после дугога истраживања ј |
| не одговори ни речи.{S} Помисао, да је затечен у овакоме стању у туђој кући, обузела му је сва |
| во.</p> <p>— Зашто, море?</p> <p>— Ете, зато, што мене караш, а сама нећеш да узмеш запис!{S} З |
| > <p>— И зато сам чак у Јерусалим ишао; зато сам се толико истрошио, да мртваце из куће износим |
| да те одврати од побожних молитава.{S} Зато, ако му се покориш и одеш, постаћеш ексик-хаџија; |
| лико је у души чврста вера хаџијска.{S} Зато он пушта ђавола, да нас на хаџилуку искушава, али, |
| а би избегао оно што се може десити.{S} Зато је Јанићије морао по вас дан мајати се са тетка-Ма |
| стране међу београђанкама мио гост.{S} Зато што јој је био отворен приступ по свима кућама, ту |
| е гледајући нерешљиво у новац.</p> <p>— Зато, што је пцето, што не је човек!{S} Толке године, б |
| у те узети у радњу за ортака.“</p> <p>— Зато га и волим, као да ми је рођени син <pb n="205" /> |
| р-Дису <pb n="50" /> мучи, па се, ваљда зато, није ни паштила да разгони онај облачак, што им с |
| дан, Лепосава ни мукает.</p> <p>— Е, па зато ли сам толико трошио на тебе; <pb n="172" /> зар с |
| им. — Богоугодника познаје цео свет, па зато се и мора веровати, да је само таквоме испоснику д |
| -Мана ми је казала да сам пезевенк-баша зато, што кир-Ламбре...</p> <p>— Лажеш, бре, псето, лаж |
| кисељака.</p> <p>Није се обесио; али не зато, што не имађаше смелости.{S} Напротив, живот му је |
| ошио на тебе; <pb n="172" /> зар сам се зато оженио, да свакога месеца слушам, како се та и та |
| бичнога душевног кретања изазвало.{S} И зато га је пуница гледала чисто зачуђена овом екстазом, |
| во; а и да их обоје изгубиш.</p> <p>— И зато сам чак у Јерусалим ишао; зато сам се толико истро |
| који су у оно време у јеку цветали, а и зато, да у очима свога шегрта јаче означи ону разлику, |
| се ожени, али он тога не учини, можда и зато, што му судбина, у коју је он безусловно веровао, |
| осим је био уважаван међу поклоницима и зато, што је он толико рачуна водио о светињи ове земље |
| , он је и иначе уважавао своју пуницу и зато, што је та жена и сада, као и пре, имала своје сиг |
| поштовање према светој земљи.</p> <p>И зато је носио за вуненим појасом једну дугуљасту кутију |
| а, да тка платно како би Диша хтео; али зато Диша изналажаше свакога дана по штошта, што му се |
| Баште у једној старој гробници.{S} Али зато набаса хаџи-Зосим на другог пустињака, много важни |
| е памет, да је саму остављаш? — Зар сам зато толики пут потегао и новац трошио? — викао је хаџи |
| је пренаглио, кад је прстен вратио само зато, што му је некаква комшиница зуцнула једну пакосну |
| је у својој кући и код своје жене, опет зато није мрзео своју газдарицу.{S} Она га никад није г |
| не знађаше прашта ли му или се љути баш зато, што вели „да није хтео“.</p> <p>— Ја онако...{S} |
| која га је гризла и кући гонила.</p> <p>Зато је био и довољно морално награђен.{S} Хаџи-Зосим б |
| се болесница ма и за кратко освестила и затражила, да је водом напоји.</p> <p>Тако је било и ов |
| тако брзо напустио.{S} Сад ће кир-Дума затражити мираз, а он му га мора вратити, те на тај нач |
| да се кира-Анастасији нађе, ако јој што затреба.</p> <pb n="58" /> <p>И то је Јанићије Бик тако |
| аку час строго а час благо, како је кад затребало; а кад би опазила, да је ко од њих лабав у сл |
| е ни речи проговорио, а, када му је што затребало, слао је из дућана Јанићија, да му донесе, па |
| Ламбриних шала изви се песма.{S} Ламбре затури фес за потиљак, издиже обрве на половину високог |
| мирају, у очи недеље, запишташе зурле и затутњише гочеви пред кућом кира-Анастасије.{S} Мајстор |
| задиханоме човеку, када га благи ветрић заћарлија.</p> <p>Баш у томе тренутку, када се мајстор |
| са преста Јанићије са својим шалама.{S} Заћута се и нешто дубоко замисли, па тек по који пут ак |
| икати и грдити Лепосаву.{S} Њезина вика заустави неколико пролазника, па и комшинице истрчаше н |
| поздрави са једном комшијницом, која је заустави на сокаку, <pb n="183" /> те тако Јанићије мог |
| ци не честитају; а ако га ко на улици и заустави, он се брзо опрашта и изговара да мора журити, |
| а почела се ограничавати, докле се није зауставила на оној Лепосавиној изјави, како га воли као |
| уговима и свирачима.{S} Код једне крчме зауставише се.</p> <p>— Збогом, пријатељи! — Деде, да с |
| , у себи помислио) <pb n="139" /> често заустављао своје погледе, баш му се свиђало.{S} И не би |
| д цериш као луд?</p> <p>— Јер... јер... заусти Јанићије да се потпуно изјасни, али у тај пар уђ |
| ве услуге тражили, а он је на крају био захвалан и на најмањем поклону од побожних поклоника.</ |
| није учинио крај са собом, ваљало му је захвалити једино ономе уверењу, које му је овде у кисељ |
| .{S} Кир-Диша је ову нежну пажњу примао захвално, па, и ако је био вас дан расејан и апатичан, |
| коницом у соби.{S} Тиме је он исказивао захвалност <pb n="191" /> Богу, што му је подарио толик |
| ; одужиће се Богу и задужиће свој еснаф захвалношћу; а после тога „ктитор и приложник храма сег |
| ан; тетка-Маца није одлазила од њега, и захваљујући њезиној бризи а и стишавању савести, мајсто |
| ма, који је кир-Дишина запремина у соби захватала.{S} - Једино какав непредвиђени случај, који |
| пламен сукну му уз образе, а у глави га захвати чудна несвестица, кад осети пријатан мирис дево |
| ка неодољива мржња према жени толико га захвати, да му изгледаше <pb n="101" /> неће је моћи жи |
| му се, кад га је она ударила, да га је захватила нека несхватљива страст да је стегне око паса |
| зору у нову зелену чинију; пре зоре да захватиш воде са три извора; а кад се будеш враћала дом |
| та се на чесми прича.{S} Кад чучнух, да захитим воду, а она ми каже: „Је ли бре, Јанићије, кад |
| до њега и кира-Анастасија: он да одмах захрче, а она да још дуго у памети прибира све утиске в |
| ј неуздржани смех, кад зачу шта јој муж захтева.</p> <p>— Ја да си гола бакчу обилазим? — Ич, н |
| ка-Мацин долазак у дућан и онако срдито захтевање, да јој мајстор Диша одмах дође, протумачио ј |
| кућу.</p> <p>И да је ма какве жртве још захтео, испунила би кира-Анастасија.{S} Дала му је реч, |
| азбију.</p> <p>— Што се бијеш, газда? — зацвили дечак, изненађен оваким дочеком.</p> <p>— Није |
| ишицама какве му драго лепотице, он би, зацело, узвикнуо од силна задовољства и, Бог зна, не би |
| пецкања, удари у смех, а и Лепосава се зацени од смеха представљајући, како би то изгледало да |
| је изгледао врло смешан, кад се девојке заценише од смеха гледајући оно лице, које <pb n="151" |
| ења занемио и пред проводаџијама стајао заципљен, као онај пањ на коме је, до мало час, седео.< |
| истина! — узвикну мајстор Диша и сав се зацрвене од стида.</p> <p>— А, не је истина; саг, не је |
| се, кад опази оно преплашено и као крв зацрвенело лице хаџијино.</p> <p>Диша оде у башту.</p> |
| један стручак босиока, заспао.{S} Сит и зачаран овом маштом, заспао је Јанићије тако тврдо, да |
| елости, да ствар, коју ће време једаред зачепркати, рашчепркава.</p> <p>— Најбоље, да ја преста |
| ати пошти, која се налазила тек у првим зачетцима и била тако неуређена, да су се писма на хрпа |
| т наследник, и што је кир-Ламбре толико зачикавао и препадао, да су се сви по кући смејали од с |
| гло никада да прође с миром, а да га не зачикне на ма који начин. <pb n="33" /> Али јој ни Јани |
| е што кир-Диши треба на путу, смеје се, зачикује га, пева по кући, како одавна није запевала.{S |
| , као што је то увек уз посао радио, не зачикује мимопролазеће и врло често устаје са троножице |
| </p> <p>Весеље махнито.{S} Јанићије Бик зачинио песмом и шалом.{S} Овога дана постао је он љуби |
| : јео је његов хлеб, до душе врло често зачињен шамарима, али опет хлеб; јер газда-Диша, који у |
| , јер из баште, баш под широким орахом, зачу јасан жагор, смех и певање девојачких гласова.{S} |
| жив!</p> <p>— Добар дан, кир-Ламбре! — зачу за леђима глас, а у исто време таче се неко његове |
| у башту.</p> <p>— Зете, дај алвалук! — зачу се глас Мацин.</p> <p>— Је л’ живо? — запита Диша |
| јко, одби му бубреге! — викну Маца, кад зачу како звекнуше леђа.</p> <p>Лепосава се засмеја, се |
| ој стадоше, а сузе у часу усахнуше, кад зачу да Ламбрино одело није код њега.{S} Дакле, више јо |
| p> <p>Јанићију се попе крв у главу, кад зачу овај одговор, који му на на подсмевање личаше.{S} |
| 4" /> удари у свој неуздржани смех, кад зачу шта јој муж захтева.</p> <p>— Ја да си гола бакчу |
| егала баш она иста песмица, коју ономад зачу, а која беше у то доба нова:</p> <quote> <l>„Да ли |
| умила се и пошла вратима, кад од једном зачу јасан усклик Лепосавин:</p> <p>— Нано, нано!</p> < |
| но, онај тамо!</p> <p>— Ама, зар оно? — зачуди се Лепосава. — Их, какав је!{S} Што је пустио он |
| .</p> <p>— Шта ћу ја с тобом у Галац? — зачуди се Јанићије.</p> <p>— Да се склонис и поарну пос |
| ти је сад наспело да га о томе питаш? — зачуди се тетка Маца.</p> <p>— Ето тако; мило ми, што г |
| три дана видели мајстор Дишу, сад би се зачудили, шта би од овога човека.{S} Истина, он је још |
| и после овако пријатнога сусрета, али и зачуђен, <pb n="73" /> кад угледа како кира-Анастасија |
| нићије је дуго и дуго стојао забленут и зачуђен оним, што је онако несвесно учинио.{S} Чинило м |
| изиђе, само не више онако весела, него зачуђена и збуњена.</p> <p>— Шта ово би, буди Бог с нам |
| о.{S} И зато га је пуница гледала чисто зачуђена овом екстазом, у коју је хаџи-Диша улетео.</p> |
| јачким нападом.{S} Предавао је ствари а зачуђено је посматрао сву ову веселост, а нарочито Лепо |
| онда тури кључ у недра.{S} Лепосава га зачуђено запита:</p> <p>— А што ми узе то?</p> <p>— Па |
| ја и Ламбре.</p> <p>Кир-Диша га погледа зачуђено.</p> <p>— Ти мени дао паре?{S} Зар онај гурбет |
| да неће!</p> <p>Маца и Диша згледаше се зачуђено.</p> <p>— Где је остао?</p> <p>— Код ћор-Ахмет |
| еда како је мајстор блед и модар, он се зачуђено заблену.</p> <p>— Шта ти би, мајсторе?</p> <p> |
| са говорила, сад се од једном уозбиљи и зачуђено га погледа, па онда преплашено поче узмицати н |
| а.{S} Он опустио руке, разрогачио очи и зачуђено се забленуо у њу; а она тако исто узрујана, да |
| али, кад ноћас и по трећи пут баш будна зачух, рекох:{S} Није фајде, то му је једини лек; морам |
| и задовољно тамо амо ходао, из собе се зачуше крупни гласови од дечје писке.{S} Њему се развук |
| ле је жена разређивала поклон, кир-Диша зашао по кући, да осмотри је ли све у реду; завирио и у |
| е неће варати; а оно псето (ту кир-Диша зашкрипа зубима и јекну) њему ћу да пребијем цволике, ч |
| ао је и долазак свога мајстора. — Сунце зашло већ, а тамна румен, која је ишчезавала заједно са |
| постаде најмилија она:</p> <quote> <l>„Зашт да прећутим ја онога свјета,</l> <l>Да моја млада |
| апева ону чувену песму:</p> <quote> <l>„Зашт’ да прећутим ја овога свјета,</l> <l>Да моја млада |
| н, један мајстор, своме шегрту исповеда зашта се радује, те, у место да свога шегрта помилује, |
| да му је и без њених речи постало јасно зашта га је позвала.</p> <p>— Ако си поштен човек, онда |
| о удовица, раскривене главе и без мушке заштите, шта је могла друго него да о бошчу, припасану |
| ужем, то је с правом очекивала да је он заштити <pb n="102" /> и нађе начина, како да се из ово |
| е све онако било. — Јер, да није крива, зашто би вриснула?</p> <p>— А?...{S} То?... поче Диша з |
| несе носу женином кесицу.</p> <p>— Ама, зашто? — одговори Лепосава уклањајући главу од кесице.< |
| ж у срце.</p> <p>— Зашто бре, кир-Диса, зашто да ја плаћам ваш ортаклук, кад не сум ништо крив? |
| би неправо.{S} Ако је и отерао из собе, зашто да му се до сада не јави, да пита треба ли му што |
| ан, тек колико да из Дишиних уста чује, зашто је вратио прстен; али им Бик увек одговори, да га |
| ачем и пред иконе да кунем тебе Ламбре, зашто ме даде на оно кавурско чкембе, да ми очи испије, |
| онај Јанићије и било му је врло криво, зашто да га баш сада остави.</p> <p>— Магаре, да би маг |
| т, зашто па мене питате?</p> <p>— Како, зашто, Ламбро бре?{S} Не ли си ти прво комшија на кира- |
| риво на сама себе: зашто да уради тако, зашто да се пред свима обрука!</p> <p>— Иде! — рече у с |
| им женама, како јој ништа није познато, зашто јој вереник врати прстен, те тако кир-Думи није о |
| дете!</p> <p>— Зашто, бре, газда-Дишо, зашто ме тешко закле?{S} Казаћу ти, а ти ћеш, када јој |
| и кум; ако се разбирате за њено к’смет, зашто па мене питате?</p> <p>— Како, зашто, Ламбро бре? |
| осмејкиваше.</p> <p>— Сад бар да знаш, зашто си потегао толики пут; донео си читав берићет у к |
| ћије и дође му тако криво на сама себе: зашто да уради тако, зашто да се пред свима обрука!</p> |
| и, у исто време, дошану му друга мисао: зашто полиција?{S} Боље да одеш прво Ламбри, да га јавн |
| ван и празан.</p> <p>— Ух, гомаре едно: зашто да заспите, бре?! — јекну кир-Ламбре очајно и пље |
| срећа моја, што ми дође памет у главу: зашто да робијам због једне ороспије, па је отерах.{S} |
| и му реци да нам не долази у кућу више; зашто ће нам он?</p> <p>— Ви’ш ти ње!{S} А шта би свет |
| пустиш, да она учини такву лудост?!{S} Зашто си је пустила? — викну љутито.</p> <pb n="208" /> |
| р ми је казала да сам пезевенк-баша!{S} Зашто да ми каже тако?</p> <p>Кир-Диши се смрачи, кад ч |
| у је!{S} Јаох!{S} Ја је морам убити!{S} Зашто да се прода?{S} Куда ћу сада?{S} Коме? — јецао је |
| караш, а сама нећеш да узмеш запис!{S} Зашто не узмеш?{S} Куде су ти деца, па теби?</p> <p>— Н |
| од би помислио на долазак мајсторов.{S} Зашто је он зебао и од чега, није могао да самоме себи |
| ; па и кира-Анастасија и кир-Ламбре.{S} Зашто, бре, тако?</p> <p>— Ја да јој опростим? — викну |
| што, зар је једна пошла за сиромаха?{S} Зашто баш да и она не пође?{S} Ако је суђено да патимо |
| ваш ортаклук, кад не сум ништо крив?{S} Зашто да се криво закунете? — викао је за њим очајно ки |
| ав си стао?!</p> <p>— Зашто да умре?{S} Зашто је даде ономе токмаку, да јој младост поједе? — о |
| лице.</p> <p>— А што ме питаш за то?{S} Зашто би се ја мразила са светом, да сада говорим, па с |
| ца Диша утучен од овога што је сазнао — зашто си ћутао?</p> <p>— Како да ти кажем, кад си ме од |
| и пометености.</p> <pb n="174" /> <p>— Зашто: турфа посла?{S} Има времена; почекај још мало, б |
| нако, пустосват.</p> <pb n="28" /> <p>— Зашто он није кум?</p> <p>— Не може, род су.</p> <p>— К |
| , зар не видиш какав си стао?!</p> <p>— Зашто да умре?{S} Зашто је даде ономе токмаку, да јој м |
| бакчу обилазим? — Ич, не бива!</p> <p>— Зашто: не бива?</p> <p>— Мори, ни у хамам без пестемаљ |
| о не гледала очима своје дете!</p> <p>— Зашто, бре, газда-Дишо, зашто ме тешко закле?{S} Казаћу |
| ?</p> <p>— Отерао ме газда!...</p> <p>— Зашто?</p> <p>Јанићије брзо угуши сузе, од којих се зас |
| двостручена радња нагло цвета.</p> <p>— Зашто сам се оженио, то знам; али за кога течем, ето, т |
| Не могу више да останем овде.</p> <p>— Зашто?</p> <p>Јанићије обори очи, јер не знаде шта да н |
| н у снази, ама ми душа болује.</p> <p>— Зашто, џанум?</p> <p>— Деце немам, свети човече; желим |
| чух ништа.</p> <p>— Побише се.</p> <p>— Зашто, море?</p> <p>— Поради тебе.{S} Е, хе, пријатељу, |
| а је кир-Думи забо нож у срце.</p> <p>— Зашто бре, кир-Диса, зашто да ја плаћам ваш ортаклук, к |
| тутну му у шаке један цванцик.</p> <p>— Зашто, газдарице? — запита Јанићије гледајући нерешљиво |
| м образа да јој на очи изиђем.</p> <p>— Зашто, море?</p> <p>— Јер ми је казала да сам пезевенк- |
| p> <p>— С оном, тетка-Мацином.</p> <p>— Зашто, бре?</p> <p>— Ето ти, газда, шта се на чесми при |
| цу, на еден кадаиф и ратлокум.</p> <p>— Зашто, кир-Дума?{S} Да ли не мислиш на сина да просиш д |
| ече се Анастасија нестрпељиво.</p> <p>— Зашто, море?</p> <p>— Ете, зато, што мене караш, а сама |
| — Куда, море?</p> <p>— У село.</p> <p>— Зашто, бре?</p> <p>— Не могу више да останем овде.</p> |
| добаци.</p> <p>— Љутиш ли се?</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Што је отишао.</p> <p>— А што се то тич |
| Шта ћеш?</p> <p>— Љутиш ли се?</p> <p>— Зашто? — упита Лепосава не окрећући лица.</p> <p>— За о |
| /p> <p>— А јеси ли казао нани?</p> <p>— Зашто њој да кажем?</p> <p>— Па, знаш, бојим се; а она |
| то јој без ноз исцупасте дусу?</p> <p>— Зашто? — За оно... за...</p> <p>— Е па сто не казете? — |
| нићије учини главом да није.</p> <p>— А зашто, море?{S} Ваља да одеш, да га пољубиш <pb n="161" |
| ривања занела, да је потпуно заборавила зашто све ово ради, нити јој је падало на ум, да ће сут |
| ја се не отапа.</p> <p>— Па, дабогме, и зашто да ме гледа! — размишљавао је Јанићије. — Ја сам |
| га је кир-Диша гонио да иде кира-Мани и зашто није хтео отићи.</p> <p>— Па куда ћеш сада, несре |
| о каткад погледала.</p> <p>— Погађаш ли зашто је све ово? — запита га Маца такође с осмехом.</p |
| осава климну главом.</p> <p>— А знаш ли зашто сам ти дао?</p> <p>Лепосаву обли руменило по лицу |
| стегне око паса и привуче себи.{S} Али зашто то?{S} То није могао баш никако да објасни.{S} Те |
| по чаршији говори, поче му пребацивати зашто се туђио својих и није отварао очи, када се хтео |
| чезавају, али још као не може да схвати зашто то.{S} Али кад једног јутра, срчући кафу, у мало |
| ја него ли икада.{S} Ни сама не знајући зашто, она је предосећала и слутила нешто нејасно, нешт |
| умио је око њега, па, ни сам не знајући зашто, он се несвесно поче пипкати по глави и слабинама |
| лук жена сазвала.</p> <p>Нико није знао зашто је то мајстор Диша урадио, па ни сама није могла |
| плаче, очи се замаглише; али ко би знао зашто, она од једном скочи, одмахну руком, скиде са зид |
| , јеси ти неки лисац.{S} Кријеш а немаш зашто.{S} Море, грех би био, кад не би то урадио.{S} И |
| о.</p> <p>— Кад се жениш, треба да знаш зашто се жениш; а када течеш, за кога течеш! — суздахну |
| ком ухватио за образ, а она му казала: „Зашто, бре, да ме удаш за овај тулум?“</p> <p>Мајстор Д |
| ; хајде на чаршија, да чујите.</p> <p>И збиља, мајстор Диша и сам поче увиђати, како често ни т |
| опази на тетка-Мацину лицу једну велику збиљу, њему се чисто стужи од неке необјашњиве слутње.< |
| но што је најстрашније.</p> <p>— Јесте, због тога! — Ја те лепо питах: може ли да се расквари с |
| о одвајала.</p> <p>Она мржња на Ламбру, због кога се о сватовима онако рђаво провео, дохватила |
| лио ћушку?</p> <p>— Због тога?{S} Како: због тога? — пита Диша гласом клонулим, из кога се јасн |
| че из гласа лелекати.</p> <p>— Леле!{S} Због теб да пропадним!{S} Што ми искате у кућа, ђидијо? |
| где се све, у једноме часу, измени.{S} Због свога поклона еснафу за трен ока постао је један о |
| очи и избегавао да га погледа.</p> <p>— Због њега сам ја појео врућ шамар; али ће ми га, мајци, |
| аре? — запита Диша узнемирено.</p> <p>— Због 4000 гроши, што смо ви позајмили ја и Ламбре.</p> |
| а због тога ниси опалио ћушку?</p> <p>— Због тога?{S} Како: због тога? — пита Диша гласом клону |
| и чампаре, што их је кир-Ламбре, ваљда због силне жеге, свукао и на под бацио.</p> <p>Таман св |
| ојурио да тучеш?!{S} Зар ми о сватовима због тога ниси опалио ћушку?</p> <p>— Због тога?{S} Как |
| а, што се убио; он је мене волео, па је због мене то!</p> <p>И ова слика, коју је тако замислио |
| од овог памука да роди?</p> <p>— То је због тога, што свети ексер лежи у њему.{S} Снагу своју |
| м.{S} Него ми дођосмо због друго; знате због они пари!</p> <p>— Које паре? — запита Диша узнеми |
| огућности које многе родитеље од деце и због деце сналазе.</p> <p>Но, ма колико јасно и убедљив |
| уди Диша, који има жену ороспију и који због ње туче шегрте!“</p> <p>Разиграна машта Јанићијева |
| несташлука; али сада ни због једнога ни због другога.{S} Јанићије је осећао, да та рука, што га |
| ти а можда и из несташлука; али сада ни због једнога ни због другога.{S} Јанићије је осећао, да |
| ми дође памет у главу: зашто да робијам због једне ороспије, па је отерах.{S} Ти си <pb n="148" |
| а му каже то?</p> <p>— Толики пут чиним због тебе: хоћу да будеш мати; а мајци требаше ли бољи |
| муж Петар Брњош хамалин толико је мучио због тога, да је она отишла једноме дервишу, те јој ова |
| Ово му је, до душе, већ много теже ишло због гојазног трбуха, који се спокојно држао на кратким |
| збиваш од онуда!{S} Ваљда тек ниси тамо због Маце одлазио! — одговори Станко и поче се смејати |
| ="116" /> па да дам.{S} Него ми дођосмо због друго; знате због они пари!</p> <p>— Које паре? — |
| p> <p>— А деце не је никад доста!{S} То због старос викам.{S} Синови, па ће да те прифате; и па |
| да је сваки час морао то због овога то због онога трчкарати до тетка-Мацине куће.{S} И тако, м |
| мужа!{S} Мене да пробурази?{S} И све то због њезина неверства!{S} Е, чекај сад!{S} Ниси хтела п |
| ело у положај, да је сваки час морао то због овога то због онога трчкарати до тетка-Мацине куће |
| онда кобиш?</p> <p>— Не кобим, него то због тебе рекох.</p> <p>— Гле, брине се за мене.</p> <p |
| а да останем; идем у свет.</p> <p>— Зар због оне ороспије?</p> <p>— Морам.</p> <p>— То да не чи |
| јој каже, да ће све одати мајстору, јер због ње неће да губи место и да на ново у другога газде |
| его Грци, а то све из еден љубов на вас због засто сте као од грцка мајка родени.{S} И рекосмо |
| на не смедоше се путници укрцати у лађу због буре, која је на сав мах беснела; а када се море у |
| од раздражености.</p> <p>— Скупо је!{S} Збогом! — рече Диша и пође вратима.</p> <p>Али свети чо |
| Код једне крчме зауставише се.</p> <p>— Збогом, пријатељи! — Деде, да се пољубимо! — чу се Јани |
| и — не искам ни по псешки.{S} Ја сам му зборила, ама он каже:{S} Дервишин је погана вера, а од |
| а покојном Кир-Бенџи, који се за живота збринуо, да му удовица не остане на сокаку, желела, да |
| к беше изнутра затворен.{S} Јанићија не збуни ово, он прескочи преко зида и лагано, као мачка к |
| јстор-Дишу ова огромна свота ни мало не збуни.{S} Оно, што је најглавније било, постигао је.{S} |
| а, кад опази да су сами.{S} Лепосава се збуни, али је та забуна брзо пређе, узе јеменије и стад |
| ли га умилостивити.</p> <p>Јанићије се збуни, кад је угледа на прагу дућана, заби главу у поса |
| агло окрете њему и погледа га.{S} Он се збуни и не доврши што хтеде рећи.{S} Изненадило га је, |
| епосави га би жао, па се и она тренутно збуни, не знајући шта да му каже.</p> <p>— Чујеш, Јанић |
| е измаче кир-Диши, и он се на један мах збуни.{S} Очекивао је сасвим друго: да ће му жена удари |
| и ове невидовне беде толико се сплео и збунио, да је само хуктао и стењао.{S} Био је толико не |
| се ова посета тицала, па се већ потпуно збунио, шта да каже и како да оправда своју наглост.</p |
| а.</p> <p>Но кир-Диша се није дао онако збунити њезиним смехом.{S} Оно што је већ једном увртео |
| анићијем погледа, порумени и — обоје се збунише.{S} Јанићије покуша да се покаже весео, а она о |
| ор и шаље вам ово! — испоручи Јанићије, збуњен девојачким нападом.{S} Предавао је ствари а зачу |
| целу башту донесе је пред тетка-Мацу и, збуњен, као да је бекријску чашу искапио, спусти је пре |
| р-Ламбринога одела стигао у дућан и сав збуњен прошао мимо оба шегрта у собицу и одело турио по |
| и слабинама.</p> <p>Пун сахат седео је збуњен и без речи, а тетка-Маца за то време лагано и на |
| би запитао што о томе; и у опште био је збуњен и сав утучен.{S} Од како је вратио прстен, тек о |
| </p> <p>Мајстор Диша скочи са ћепенка и збуњен оде одатле.{S} Сад му више не падаше ни на ум уо |
| е, малаксао од тешког душевног напора и збуњен, враћао ипак оном једином осећању, које је кроза |
| >Кад опази како мајстор Диша нерешљив и збуњен стоји и не зна шта да јој одговори, фудул-Стамен |
| утке.{S} Јанићије је ишао поред ње мало збуњен, што му баш ни речи не одговори, а њему је тако |
| њу младенаца.{S} Да је Диша био потпуно збуњен <pb n="46" /> од толике пажње а у дубини душе ли |
| мајстор Диша оста у дућану још потпуно збуњен од изненадне радости.{S} Топло задовољство као м |
| чело и оба образа; а мајстор Диша, још збуњен од изненадне среће, којој се није ни мало надао, |
| пио, спусти је пред њу.</p> <p>Лепосава збуњена и изненађена, а Јанићије тако исто сметен и зас |
| S} Кад га је кира-Мана угледала бледа и збуњена, застала је забезекнуто на прагу.</p> <p>— Шта |
| о не више онако весела, него зачуђена и збуњена.</p> <p>— Шта ово би, буди Бог с нама!? — учини |
| чи шакама и побеже из мутвака, па онако збуњена отрча у кућу.{S} А Јанићије је дуго и дуго стој |
| им.</p> <p>— Лудо! — викну Лепосава још збуњена и не знајући да ли да се свему овоме смеје или |
| његова плећа и одскочи у страну.</p> <p>Збуњени и црвени у лицу стојали су обоје сада једно нас |
| ога супруга.</p> <p>А мајстор Диша, још збуњенији него што је дошао, изиђе из оне куће и од оне |
| ... одговори Јанићије и сада је био још збуњенији, што га она више гледаше.</p> <p>— Што да се |
| јна остала, беху једини предмет његових збуњених мисли.{S} Њу да види, њу да лечи, ако је болес |
| n="151" /> у исти мах, беше изненађено, збуњено и препаднуто.{S} Као запањен стојао је и није з |
| о на вечеру.{S} Кир-Ламбре је с почетка збуњено примио позив, али се у брзо прибрао, када је ви |
| а јој чело главе метне.{S} Хаџи-Диша је збуњено гледао ово немо улажење и излажење из куће, и т |
| како лежи, скочио је и још мамуран поче збуњено размишљавати о свему што се десило.{S} Шта је с |
| колико месеца беху као неколико дана, и збуњено погледа у мајку.</p> <p>— Е, па и време му је — |
| „ћошајлију“.</p> <p>Лепосава погледа и збуњено се насмеши на Дишу; очи јој засенуше од толиког |
| ше!</p> <p>Јанићије се окрете вратима и збуњено застаде на самоме прагу.</p> <p>— Ето, носим, г |
| ако оставиш.</p> <p>Јанићије је ћутао и збуњено, натуштених веђа, гужвао један широк орахов лис |
| и се замислила?</p> <p>Лепосава прену и збуњено скочи, као да је ухваћена у нечем.</p> <p>— Шта |
| )... знаш... пре, кад оно... — муца Бик збуњено и чеше се за врат.</p> <p>— А, ту ли те сврби, |
| укочила поглед у престрављено и потпуно збуњено лице Ламбрино, руке јој клонуле а у недрима од |
| на, очевидно савлађујући у себи сувишну збуњеност и страх и трудећи се да се колико толико приб |
| на! одговори Јанићије, који се све више збуњивао посматрајући како му се газдарица двојако пона |
| мо никакво добро не.</p> <p>— Шта си ме звала? — најпосле запита Диша необично меким и молећим |
| рану вуну, што им је кира-Мана (тако се звала Ламбрина жена) „на белегу“ и „среће ради“ кришом |
| сада и образ узесте.</p> <p>— Не смо га звали; сам се тискао међу нас! — бранили су се Грци од |
| тетка Маца, како су је по свем Београду звали.{S} Ова тетка Маца, није имала никога свога осем |
| его у дућану.{S} Разносио је „каранфил“ званицама, које је мајстор Диша, као младожења, од свој |
| , разуме се, тек колико да се не замери званицама; иначе, мисли, да чапкуна пропусти добро кроз |
| ештеником, законицима и грко-цинцарским званицама дали реч, и кад је мајстор Диша са нестрпљење |
| он спавао, мајстор-Диша је гостио своје званице.{S} Отишао је сам до кир-Ламбре, пољубили се и |
| дба је била врло весела.{S} Цео еснаф и званице из осталих еснафа и грађанских редова учествова |
| ш те вечери дознао, да ће мајстор сутра звати на част и Ламбру и кира-Ману, па му дође необично |
| на врата од мутвака.</p> <p>— Сад ћу је звати.{S} Дошла јој другарица, па плету иза мутвака.</p |
| ла кућу, и он је поче из гласа по имену звати.{S} Из куће се не одазва нико, а на комшијском ка |
| n" /> <p>Ноћ је већ у велике осула небо звездама над Београдом, који је дубоко спавао.{S} Тек п |
| а, нико те не види.</p> <p>— А месец, а звезде? — Зар нема нешто живо што гледа?{S} Ето, ако ко |
| пред тим изразом.</p> <p>— Срамиш се од звезде и месеца, да те не виде с мужем у башчи, а не ср |
| јстор Диша је у истини био човек срећне звезде.{S} Чему год се није надао, оно је постигао, и н |
| рачи отпратише кући и кума, кад ноћ осу звезде и блага месечина засја над зеленим баштама и стр |
| удари тако снажно у леђа, да је толико звекнуло, да је чак и тетка Маца, која је у башти нешто |
| му бубреге! — викну Маца, кад зачу како звекнуше леђа.</p> <p>Лепосава се засмеја, седе поред м |
| смица што се из баште извијала, праћена звеком дахирета, све га више мамљаше својом меком, стра |
| као ајдук наслони се о обрамку, па само звера.</p> <p>— Тако ли беше? — пита Диша.</p> <p>— Очи |
| , очи добиле грозничави сјај и нестално зверају, а трбух и леђа почеше да губе оне уочљиве диме |
| мехом.</p> <p>— Не — одговори Јанићије, зверајући на коју би страну умакао, само да се спасе од |
| /p> <p>Јанићију поста непријатно и поче зверати час амо час тамо; навикао је да од своје газдар |
| иво и са очекивањем, испуњеним страхом, звераше у тетка-Мацино равнодушно лице.</p> <p>— А што |
| лице тако стегоше, те он само нетремице звераше то у онај дукат „ћошајлију“, што се жутио над Л |
| нчати децу, све докле на Саборној Цркви звона не пропоје).</p> <p>Прстен се свршио, поп је испи |
| ја је сахранио свога калфу.{S} И ако ни звона ни свештеници не опојаше самоубијцу, ипак је сав |
| душе Јанићијеве.{S} Ни педесет онакових звона, каква беху она што су ове године први пут после |
| обовима кривуда између малене црквице и звонаре, потражите га и — нећете га наћи више.{S} Зуб в |
| тешко расположен, у ушима му је једнако звонило: — То је љубав, то је љубав!</p> <p>Пуна три да |
| /p> <p>Фудул-Стаменка једва дочека овај звонки смех и сада разговори ударише много живље и мног |
| јстор-Диши писнуше уши као таламбаси на звук невестина имена.{S} Она удовица, која је целој чар |
| ојасом; промичу и ишчезавају као далеки звук или кукурекање петлово, које се чак из другога сел |
| в! прошапута Јанићије, и кад и последњи звук ишчезну, зарони лице у шаке и горко зајеца.</p> <m |
| покојника.{S} Лепо јој се учини, да тај звук, што пара ухо те се уздиже изнад свију, виче: „кир |
| у се усред читане молитве причуо потмуо звук, који јако опомињаше на пробијање зида, и тада баш |
| се у сунчеву зраку; но ни један од тих звукова свежега пролећа он није чуо, — све је то било и |
| , који је газда-Диши некако подсмешљиво звучао. — А она је одмах после њега изишла, и оде на ов |
| роби, пљуну на њега, просу пред собом и згази ногама.{S} Да му Лепосава беше под руком, за цело |
| >— Он каже: да неће!</p> <p>Маца и Диша згледаше се зачуђено.</p> <p>— Где је остао?</p> <p>— К |
| сама собом развија, и без сумње чекала згодан час, када ће јој се зет опет жени вратити.</p> < |
| азговарало, а кир-Дума никако да подеси згодан тренутак, те да започне о главноме.{S} Кир-Ламбр |
| ајног осмешкивања тетка-Мацинога извуку згодан материјал за читаву историју, која ће се за дан |
| љство не покаже.{S} Сад му се дала врло згодна прилика, прво, да излије сав јед на Јанићија, шт |
| , поред свега мозгања, не нађе ни један згоднији излаз, који би најбоље одговарао његовој жељи, |
| нда?</p> <pb n="187" /> <p>— Не беше ми згодног дрвета — одговори Јанићије; али Лепосава му не |
| е тако пажљиво и спреман вазда, да се у згодном часу сагне, како би га прелетео калуп, ако би с |
| кву тешку ствар за дизање, кад Јанићије зграби Лепосаву, диже је на руке тако лако као дете од |
| длетела миндерлуку, прућила се по њему, зграбила јастук, загрлила га и стала се смејати тако ја |
| ти шта се десило.</p> <p>— Шта кажеш? — зграну се хаџија. — А где ти је памет, да је саму остав |
| се све о њему прича и разноси, чисто се зграну.{S} Очи му се приковаше, па ни да макну са Јанић |
| се чудотворни памук није, тако рећи, ни згрејао честито у Лепосавиним недрима, а пуница је већ |
| мерт попашна вјечном руком руши!</l> <l>Здје, у гробу, мир прелестни влада,</l> <l>А над гробом |
| их стихова, стојало је урезано:</p> <p>„Здје почивајет Лепосава, папуџика, вјерна супружница ма |
| да га за дуже време засити.{S} Имао је здрав и необично снажан стомак, који се, у овом часу ту |
| писма сазнаде, да му је пријатељ жив и здрав.</p> <p>— Паметно глава — рече кира-Мани. — Засто |
| пуно здрав.</p> <p>Мајстор Диша није ни здрав заборавио, шта је <pb n="121" /> у болести Богу о |
| } Лепосава је млада и здрава, а и ти си здрав као врба!{S} Биће, биће!</p> <p>Разуме се да мајс |
| сти коју је имао; а ако би случајно био здрав, онда је требало само, пре него што ће целивати, |
| ут као исцеђени лимун, али ипак потпуно здрав.</p> <p>Мајстор Диша није ни здрав заборавио, шта |
| ивале се крупне грашке зноја, што би за здрава човека било много и на највећој летњој припеци, |
| , и сутра дан, она је, као када је била здрава, радила по кући и отимала се од слабости, која ј |
| .</p> <p>— Е, сада, ћерко, да си жива и здрава и срећу да унесеш твоме домаћину у кућу! — рече |
| бар ову годину!{S} Лепосава је млада и здрава, а и ти си здрав као врба!{S} Биће, биће!</p> <p |
| ар пород!“ Зар би твоја жена дошла теби здрава као тресак, да мој покојник, Бог да га прости, н |
| ишине примедбе. — Криво му сад, што сам здрава...</p> <p>— И млада... и — додаде Јанићије.</p> |
| есет и четири.</p> <pb n="12" /> <p>— У здравје да нанижеш оште педесет и четири! — одговори Ла |
| ци.</p> <p>— Е, нека је со стрекја; и у здравје и весеље да дочекате дечица, па како пилињи око |
| е и дође!</p> <p>— Много!</p> <p>— Само здравља, вратиће се он брзо! — одговори Маца.</p> <p>— |
| еним новцем.</p> <p>— Е, нека вам је на здравље, и толико срећа да имате, колико се ви право за |
| а викнеш: „Његова болест на тебе, твоје здравље на њега“.{S} Онда жабу да бациш на кров, а дете |
| еш за собом, а све до куће да говориш: „Здравље пред кућу, болест из кућу“.{S} А кад дођеш кући |
| запита Диша дршћући.</p> <p>— И живо, и здраво, и — мушко! — одговори Маца.</p> <p>Диша се сав |
| ио на долазак мајсторов.{S} Зашто је он зебао и од чега, није могао да самоме себи објасни?{S} |
| шла свакоме.{S} Али, кира-Анастасија је зебла баш од Јанићија.{S} И ако је све чинила, да га ум |
| а-Маце примила, кира-Анастасија је опет зебла од нечега.{S} Са тетка-Мацине стране није се плаш |
| и, и хоће ли она на то пристати.</p> <p>Зебња му је била оправдана.{S} Кира-Анастасија <pb n="5 |
| 3" /> ћепенке и поћи кући, слао је и са зебњом очекивао шегрта, да му јави шта је код куће.</p> |
| ваша него моја.{S} На поље из кућа, ти, зевзек, бре!</p> <p>Кир-Диши прекипе и са узмахнутим пе |
| страну, која се од српске одвајала, као зејтин од воде; многе црквене песме певао је по грчки, |
| аже по својој вољи, беше једна кап више зејтина на већ онако разбукталу жеравицу.</p> <p>Да ост |
| задовољан својом вештином, намаза рану зејтином, даде јој апове, да прогута, и, кад своје леко |
| а живео само о сухом хлебу, маслинама и зејтину и та његова, већ увелико позната испосничка нак |
| еколико дана.{S} У радњи је ишло као по зејтину.{S} Али код Јанићија се опажала нека промена; у |
| ова трептила је у оној сунчаној ведрини зелена чуваркућа, што се над надстрешницом безбрижно ух |
| стом капом, око које се омотавала чалма зелене емир-боје (знак да води порекло од самога Мухаме |
| ићије не чу ништа више.{S} Некакве, час зелене час као ватра светле пеге разлетеше му се око оч |
| пи у хладовиту авлију, пуну османлука и зеленила, иза кога је у дубини извиривала бела кућица с |
| већ су давно полегали.{S} Густи трњак и зеленило преплавило је Старо Гробље и, још за који дан, |
| ло и сунчано лето грејало је над густим зеленилом београдских башта, челе су зујале и вредно пр |
| а задовољно брекће и ужива у хладовитом зеленилу и његову шумору.{S} Комшије су навраћале, да ч |
| неке друге лисице.{S} По оним крупним, зеленим сузама што капаху из очију ове лисице, а и по б |
| ћ осу звезде и блага месечина засја над зеленим баштама и стрехом тетка-Мацином, он устаде са п |
| ти га дадох, да метнеш пред зору у нову зелену чинију; пре зоре да захватиш воде са три извора; |
| једе <pb n="192" /> него пије само неку зелену течност, а уз то узима по три зрна пшенице.{S} О |
| подвијених ногу на трави, грицкао једну зелену сламчицу и несвесно бленуо у једнога мрава, који |
| .{S} А кад дођеш кући, прво да потражиш зелену жабу, па ту жабу да ти дете три пута обзине, а т |
| 199" /> већ посвећених хаџија из разних земаља, кренуо се на пут кућама.{S} У томе каравану нал |
| ице.</p> <p>Од онога дана, када укопаше земаљске остатке Бенџине, кир-Ламбре не би отишао у сво |
| ред жизненог мрака</l> <l>Ко остатак от земаљског брака!</l> <l>И тој, која лежи у тљености,</l |
| } Осетио је само, како му се под ногама земља мигољи и за цело би пао, да се у томе часу не осл |
| та?{S} 500 гроша?{S} Каква је то погана земља, <pb n="197" /> из које си дошао, да ми у браду п |
| Вертепу пред јаслама молио, расклопи се земља и из ње се промоли страшна чељуст, која поче бљув |
| боко после поноћи, дошао кући пијан као земља, и чим је натрапао на своју жену, која је скочила |
| , јер га неколико нових хаџија, његових земљака, задржаше о своме трошку, да им буде на руци, к |
| онолики пут и онолико ломљење по туђим земљама, и све то за што?{S} Само за једно сећање, да с |
| } Он је баш тада довршавао молитву и из земљане кадионице окађивао ово сандуче.{S} Хаџи-Зосим м |
| е не миче, него ћути и не диже очију са земље.</p> <p>Лепосава, која је весело до овога часа го |
| је он толико рачуна водио о светињи ове земље, по којој је Спаситељ ходио и чуда творио, да се |
| кориш и одеш, постаћеш ексик-хаџија; на земљи ће ти се људи смејати, а тамо на небу то ће ти се |
| тиња, па се не би ни осетило, а у мојој земљи немамо ни једне чудотворне утвари; живимо као сир |
| о у овој песковитој и зрелој Јорданској земљи на своју удобну кућу код Чукур-чешме, са широком |
| танчана чуства и поштовање према светој земљи.</p> <p>И зато је носио за вуненим појасом једну |
| ањује, као да у овоме часу баца прегршт земљице на покојника.</p> <p>А тај покојник била је прв |
| ло врео, сунце је прижижало озго, а над земљом, нарочито око чешме, где је било увек по мало бл |
| душу, као тешка магла када се вуче над земљом и никако не може да се подигне и разбистри.</p> |
| д; земљу ћу да прокопам, па ћу те и под земљом наћи!{S} Нисам ја стао за тебе једнога, али не д |
| ратио.{S} Па, деде, пробај још једаред; земљу ћу да прокопам, па ћу те и под земљом наћи!{S} Ни |
| осред огњишта, и колико је дуга паде на земљу.</p> <p>Маца је прва чула њен врисак и онај пад, |
| за довратак у дућану, за цело би пао на земљу.{S} Пожурио је кући, али, кад је дошао пред капиџ |
| ним густим дрвећем, које не да сунцу на земљу.{S} Кира-Мана, кума-Думиница и остале жене, све п |
| е, подвије главом као јунац, кад закопа земљу рогом, па тек теменом о затворена врата.{S} Врата |
| какав глас; али кир-Ламбре као да је у земљу пропао.{S} Све што је од других дознала, то је, д |
| , да се није усуђивао ни да пљуне на ту земљу.</p> <p>— Овуда је стопа Спаситељева ходила; где |
| > <p>— Јазук, кир-Диса, да остарис брез зена; јазук, бре!</p> <p>— Па.... смеши се мајстор Диша |
| и немаш родитељи, ми смо ту; него да се зенис, ама да узмес зенско от наше сорта, — грцко!</p> |
| под нос Јанићију.</p> <p>— Пцета!{S} На зенско ли нападате?{S} Ели ово гора Романија, што ли?{S |
| сас мога кир-Ламбре, па сама како една зенско глава не могу да идем.</p> <p>— Била ти, кира-Ма |
| <p>— Разбојник еден!{S} За сто нападас зенско свет на улица?{S} Поједосте четири хиљада гроси |
| смо ту; него да се зенис, ама да узмес зенско от наше сорта, — грцко!</p> <p>И ту кир-Дума, гу |
| тилаца.{S} Литија се свечано спусти низ Зерек, уз пјенија свештеника допрати Дишу до Јалије, ок |
| аџија био главом кир-Ламбре, трговац са Зерека.</p> <p>А то, како се оженио први пут и како је |
| дан „од заклетве“. — Од озго, од стране Зерека, чула су се танка ћеманета циганска и тек по кој |
| и Дума, потпуно споразумни, упутише се Зереком право, све докле између густих ћепенака не зави |
| да се појаве у ћор-Ахметовој кафани на Зереку, већ су отишле у посету лепој удовици.</p> <p>Св |
| их ћепенака кроз криву и тесну улицу на Зереку и Бит-пазару румени се у јутарњем зраку; па и са |
| , која господарише по Главној Чаршији и Зереку, бацајући у присенак оне српске сиромашне дућанч |
| и, — рече Маца, кад јој се учини, да је зет казао све што треба да каже један строги газда свом |
| сумње чекала згодан час, када ће јој се зет опет жени вратити.</p> <p>Тако је то трајало неколи |
| овима покаже као <pb n="31" /> достојан зет нације у коју се претапао.{S} Кир-Думина жена, кога |
| смрти, ни после, Маца није видела свога зета толико расположена и разговорна као данас.{S} Хаџи |
| > ипак мало по мало успела, да надвлада зета и да Лепосави створи што ширу самоуправну власт у |
| у кућу! — утишавала је Маца усплахирена зета.</p> <p>— Ама што је много, много је!{S} Скидајте |
| ну баште.</p> <p>Маца не мога да остави зета без какве такве утехе.{S} Изишла је за њим и на св |
| срдито из куће.</p> <p>Тога дана између зета и пунице водио се озбиљан разговор, који беше од н |
| се често код тетка-Маце.</p> <p>— Море, зете, не брини!{S} Доћи ће ти, видећеш!{S} Нема нигде у |
| по цео живот ове куће.</p> <p>— Јесте, зете; од дервишкога записа могу да се роде деца.{S} Ама |
| сава? — запита Диша.</p> <p>— Е, чекај, зете; не иде то тако лако.{S} Ено је у соби, спрема се, |
| ону олакшала.</p> <p>— Де, де, почекај, зете!{S} Ниси се ни ти ваљда на Бога камењем бацао.{S} |
| причањем.</p> <p>— Као тебе што гледам, зете, сад!{S} Бог нека ми се смилује, требаше одмах да |
| е то копље?</p> <p>— А од куда ја знам, зете.{S} Тако ми рече Пречиста, а сад до тебе стоји.{S} |
| Знаш ли шта је овде?</p> <p>— Не знам, зете! — одговори Маца и забринуто погледа у Дишу.</p> < |
| о.</p> <pb n="208" /> <p>— Бог с тобом, зете!{S} Од куда сам ја знала, да ће она котао теглити! |
| шкрину врата и викну:</p> <p>— Берићет, зете: дође и друго!</p> <p>— Шта велиш? — запита Диша и |
| зи.{S} Разумеш ли?</p> <p>— Опрости му, зете, још је дете!{S} Ето, он се каје, — утаче се Маца |
| Диша и пође вратима.</p> <p>— Куда ћеш, зете?</p> <p>— Идем да га дотерам! — викну хаџија раздр |
| јино.</p> <p>Диша оде у башту.</p> <p>— Зете, дај алвалук! — зачу се глас Мацин.</p> <p>— Је л’ |
| правну власт у мутваку.</p> <p>— Е, мој зете, слушао си како се говори: „добра храна, добар пор |
| м.{S} Синови, па ће да те прифате; и па зетови, из једно поштовање што си родила тако добра ћер |
| одговори Маца и залупи врата пред носом зетовљевим.{S} Диши не оста друге него да очекне.</p> < |
| ица је већ од ћерке сазнала и саопштила зету добру вест.</p> <p>— Ако буде син, начинићу ти, Ма |
| да никога нема, приклопи их, седе према зету и поче га важно гледати.</p> <p>— Е то сам хтела, |
| риступи му руци.</p> <p>— Зива била!{S} Зива била! — одговори кир-Дума, пруживши јој руку у кој |
| а кир-Думу и приступи му руци.</p> <p>— Зива била!{S} Зива била! — одговори кир-Дума, пруживши |
| капиџик, па за неко време престаја уза зид, да сачека када ће кир-Диша проћи.</p> <p>Кира-Анас |
| екоше и како је био наслоњен леђима уза зид авлијски, сроза се и седе на један бињекташ, који с |
| еде на један бињекташ, који стојаше уза зид авлијски и служаше уморноме пролазнику за седиште.< |
| , а он му се попе на леђа, па одатле на зид и таман да ускочи у њезину башчу, опучи му се камен |
| ича, ха! — А е ли истина да сте пали са зид и да вас је патрола јурила, а ви побегли?</p> <p>— |
| јутром и око сунчева смираја чесменски зид и не види се од гомиле прислоњених обрамица, тестиј |
| да овај полете насатке и лупи леђима о зид.</p> <p>— Леле!{S} Фаћајте го!{S} Разбојник!{S} Ара |
| и хтели да прескочите код удовице преко зид и кад вам је шегрт подметнуо леђа, да се попнете?</ |
| ћепенку и неко време замишљено гледао у зид; најпосле извади дуванкесу, сави на колену цигару и |
| , чије се гране повиле преко авлијскога зида; ласте су стреловито пролетале тик његових очију, |
| е у стопу, а од туда, преко баштенскога зида, сву ову „литију“ посматрала која од комшиница.</p |
| д једном скочи, одмахну руком, скиде са зида малено дахире, те докле су зурлаши са улице изводи |
| ије! — лелекао је кир-Дума не мичући од зида крај кога се срозао.</p> <p>Али људи, као људи, ст |
| звук, који јако опомињаше на пробијање зида, и тада баш није могао више.</p> <p>И поред свега |
| менила другим, свежијим китицама, преко зида баченим.</p> <p>И сам Бог знаде, докле би ова идил |
| анићија не збуни ово, он прескочи преко зида и лагано, као мачка кад вреба, довуче се између др |
| >— Ама кир-Дума, куд ја да скачем преко зида; зар у ове године и овако...</p> <p>— Како велите? |
| бија. — Можда би он и опет прешао преко зида, ама кира-Анастасија се у томе часу пробуди и поче |
| , а са гранчица, што се надношаху преко зида, стресао се по који пожутели листић падајући на ње |
| са девојачким гласовима разлегаше преко зидане ограде, све га то поче на ново да заноси, заједн |
| p>У истоме ћор-сокачету извиривао је за зиданом оградом таман кров једне малене али врло спретн |
| њему помоли и да приложи коју аспру за зидање једнога храма на Витавари.</p> <p>— Ама, да ли ј |
| ди и целује свети ексер и да приложи на зидање светога храма.</p> <pb n="194" /> <p>— Пеки, пек |
| <pb n="119" /> учини, као да му се сви зидови поклањају а таваница спушта на главу.</p> <p>— Ј |
| малену, таман као ћелија, собицу, чији зидови беху као у каквој трговини прекривени многобројн |
| се окрете улица око главе, а баштенски зидови са многобројним мазгалима почеше играти око ње.< |
| о као нека душевна потреба, да бар пред зидовима и јеменијама јасно изрекне њезино име, кад, у |
| криве сокачиће, омеђене високим, сивим зидовима, иза којих се заклањаху бујне баште и спретне |
| ка-Диша?</p> <p>— Шта ће ти? —</p> <p>— Зини, да ти кажем! — одговори Лепосава, па како је дошл |
| е иза сна кир-Ламбру.{S} Онако бунован, зинуо и он, бечи очи, али никако не може да се разабере |
| а је јела и до саг!....</p> <p>Јанићије зинуо на овакав дочек; избечио очи, па како је обема ру |
| гриже,</l> <l>Совјест што му притискала зјело.</l> <l>Ах, печална судбино!{S} Всецјело</l> <l>К |
| ва. — Амин!</p> <p>Сеј памјатник подиже зјело уцвјељени супруг</p> <p>Хаџи-Диша“.</p> <pb n="6" |
| ш нећу. — Најпосле, она ми није никаква зла учинила, а од њега нисам никакве милости видео.</p> |
| одарио толико мудрости, да ближњега ода зла спасава.</p> <p>И мајстор Диша, коме, после овога р |
| /> када се над његовом главом надвијала зла судба, потпуно сплео и у страху од могућне несреће, |
| на ум!{S} О, о, о!{S} Ево, не желим јој зла и лепо је да се измирите; ама да сам ја што ти...{S |
| а, који јој је од онога дана постао као зла коб.{S} Митила га, чинила му све угодности, које мо |
| у; очи јој засенуше од толиког крупнога злата и она поче да га загледа, пријатно изненађена бог |
| р-Ламбру, хоћу да те послушам.</p> <p>— Златна уста, мудра реч! — уситни кир-Дума и потапша Диш |
| осе велики дукат „ћошајлија“ и око грла златне махмудије.</p> <p>— Е, сада, ћерко, да си жива и |
| ипаднем њезиним ногама и да јој целујем златне одежде, ама заблесну ме светлост, а ја, женска г |
| да метнеш па чело — и даде јој велики, златни дукат „ћошајлију“.</p> <p>Лепосава погледа и збу |
| предаје јој огрлицу од педесет великих, златних махмудија.</p> <p>— То да носиш око врата, а ов |
| , да јој честитају, а Лепосава их је са златном огрлицом и дукатом на челу дочекала, изнела пре |
| твор свога народа.</p> <p>— Међер, имаш златну памет, тетка-Мацо! — <pb n="122" /> узвикну Диша |
| гроша сиђе поклон цркви на један барјак златом извезен, за који је платио равно једну хиљаду гр |
| селило срце удовичино а јако ожалостило зле језике комшијске, који беху занемели, кад угледаше |
| ила најбоља контрола, да му домаћицу од злих очију сачува.</p> <p>Све је то тако, али он није м |
| но и убедљиво да беше њезино осликавање злих страна и тегоба што их родитељска <pb n="55" /> ср |
| молитви, уз махнито хуктање, прогањање злих духова и призивање Алаховог имена, по телу бо.</p> |
| ећао сам да ћутим.{S} А да варам газду, зло! — мислио је Јанићије и између ова два израза узнем |
| годи све, и зло и добро.</p> <p>— Како: зло? — запита хаџија очевидно преплашен од забринутога |
| добро сам ти добар, — мелем сам; ама за зло, да те Бог сачува!{S} С оном првом у мало што не уч |
| енађен оваким дочеком.</p> <p>— Није за зло; за добро је! — смеје се мајстор Диша и вади иза по |
| абринуто — сад може да се догоди све, и зло и добро.</p> <p>— Како: зло? — запита хаџија очевид |
| вим загонетним стиховима прикрива какав злочин; а то би била клевета на једног честитог грађани |
| пристојној даљини од себе, сад су му се злурадо смејали и по укусу ондашње чаршије искашљивали |
| њему се чинило да ово, што је сада чуо, зна цео свет и да сваки од ових људи, који га сада погл |
| то зна, да ти не избијаш из моје куће; зна свет да тетка Маца има ћерку на удају и да си ти не |
| } Реци: ево ти!{S} Мајстор Диша неће да зна ни за шта више.</p> <p>Отрча Јанићије, а Мајстор Ди |
| то мајстор Диша враћа и да више неће да зна за њу, она је бризнула у плач и стала толико лелека |
| е трудио, да му покаже, како он неће да зна ни за какав род.</p> <p>Сад му је тај стриц умро, п |
| у њу.</p> <p>— Па, ето, тетка-Маце; она зна и више.</p> <p>— А шта ја знам? — Знам да је млада, |
| жем?</p> <p>— Па, знаш, бојим се; а она зна све.{S} Ако она каже...</p> <p>— Па како да питам.. |
| о, узвикнуо од силна задовољства и, Бог зна, не би ли заборавио и на своју тежину и на своје го |
| ке насеобине.{S} Да тога није било, Бог зна би ли се мајстор Диша могао одржати међу оноликим г |
| овлађује гостима, као да је и њему, Бог зна како, мило, што му је шегрт врата пробио.</p> <pb n |
| ази, <pb n="98" /> па се, као да је Бог зна колико пешачио, спусти на миндерлук и дубоко замишљ |
| ни у самој кући мајсторовој није се Бог зна како осећао недостатак домаћинов.{S} Један део дома |
| н сиротан <pb n="130" /> калфица; и Бог зна хоћу ли кадгод толико спечалити, да постанем газда- |
| није могао отети, обузе га свега и Бог зна не би ли у овим топлим оковима остао тако цео дан, |
| изазивала смех по чаршији.</p> <p>И Бог зна какве га све мисли не спопадоше, те му не дадоше за |
| а се бацаш блатом на мене?</p> <p>И Бог зна шта би још старац казао у својој срдњи, да се не ум |
| изабере у који ће скочити.{S} И сам Бог зна докле би ово ломљење трајало, да се сутра дан не до |
| тном расположењу, које човек осећа, кад зна да тиме Богу угађа.{S} Напротив, оне му постајаху с |
| "133" /> <p>— Е, што кријеш, кад се све зна?{S} Па још устабашиница, бре, бре!</p> <p>— Ко: уст |
| Који је тај што је први пронео глас, не зна се, али у велико се веровало да ће мајстор Диша да |
| ; навукао себи беду на врат, па сада не зна ни како да се брани у махали од својих сународника, |
| да је округао као гоч (бубањ), да се не зна где је шири, да ли у леђима или у појасу, да му је |
| >— А оно, тетка-Мацо?...{S} Божем се не зна што си је лањског Божића обилазила онако често.</p> |
| ег удара отишао из тетка-Мацине куће не зна се, па тако исто и где је провео прву ноћ без жене. |
| јстор Диша нерешљив и збуњен стоји и не зна шта да јој одговори, фудул-Стаменка повиси глас и п |
| 86" /> разбирао, да има нешто што он не зна, а што се баш њега тиче.</p> <p>— Улази у дућан!</p |
| што ви вадите очи.{S} Мислиш ти нико не зна!?</p> <p>Кад опази како мајстор Диша нерешљив и збу |
| има, само што то овај покварени свет не зна!</p> <p>И хаџи-Диша се, кад спомену Божје име, побо |
| пустињак, прави богоугодник, за кога се зна, да никада ништа не једе <pb n="192" /> него пије с |
| ко је са овом женом прошао, треба да се зна, јер стоји у јакој вези са оним што је после било; |
| ти кријеш, а овамо се свуда по чаршији зна да ћеш да узмеш Лепосаву.{S} Ама што га кријеш, мор |
| /> <p>Чудна је судбина човечја.{S} Нити зна од чега ће умрети ни од чега оздравити.{S} До скора |
| кир-Диша да ће се покаје и помири; кој зна!</p> <p>— Нећу!{S} Нећу! — јецала је Анастасија. — |
| ви вам код куће, а мој?{S} Хеј, хеј, ко зна кад ће се вратити!</p> <p>У таквоме расположењу она |
| азлога, да на њезин позив не оде.{S} Ко зна како ће <pb n="141" /> га дочекати и шта ће му све |
| умрети од неодољива страха.</p> <p>— Ко зна шта се до сада догодило?{S} Момци су, слуге су то; |
| им собом бори.</p> <p>— Да продам, а ко зна у какав ће народ доћи оваква светиња.{S} Можда си т |
| ше, већ штуче међу сватове.</p> <p>А ко зна, не би ли боље било, да је мајстор Диша прво саслуш |
| обу.</p> <p>То је била добра мисао и ко зна не би ли тај посао испао кир-Думи за руком; али Лам |
| p> <p>— Знам, знам, Дишо; али свет и то зна, да ти не избијаш из моје куће; зна свет да тетка М |
| се не шалим!{S} А што?{S} Па то се бар зна <pb n="137" /> да нико од нежењених људи неће ићи с |
| а, преко зида баченим.</p> <p>И сам Бог знаде, докле би ова идила потрајала, да је кир-Дума, ус |
| ашто?</p> <p>Јанићије обори очи, јер не знаде шта да наведе.{S} Диша га значајно гледаше.</p> < |
| труну љета,</l> <l>Кад сватко очевидно знаде</l> <l>Чјем је сердце оскудно!“</l> </quote> <p>А |
| труну љета,</l> <l>Кад сватко очевидно знаде</l> <l>Чјем је сердце оскудно!“</l> </quote> <p>Т |
| посао.{S} Но како ни она ни кир-Диша не знадоше где се одбеглица скрива, то јој не оста друго в |
| овори Лепосава, али тако, да он сада не знађаше прашта ли му или се љути баш зато, што вели „да |
| вели — како српско удовица.{S} У нас се знаје за ред, а ни адет нам не је како у вас.{S} Него к |
| !</p> <p>— Какав младожења?{S} Ич си не знајем за тај лаф (разговор)! — одговара још стидљивије |
| једну шамију калемћарку, тек колико да знају како ни на њих није заборавио.</p> <p>Докле је же |
| {S} Од некога времена млада удовица, не знајући ни сама од куда то долази, ретко које јутро да |
| би жао, па се и она тренутно збуни, не знајући шта да му каже.</p> <p>— Чујеш, Јанићије, немој |
| немиренија него ли икада.{S} Ни сама не знајући зашто, она је предосећала и слутила нешто нејас |
| Лудо! — викну Лепосава још збуњена и не знајући да ли да се свему овоме смеје или заплаче, грун |
| ни шум шумио је око њега, па, ни сам не знајући зашто, он се несвесно поче пипкати по глави и с |
| реле мисли распињале, тетурао ни сам не знајући куда.{S} Грабио је кроз мртве и криве сокачиће, |
| овде!</p> <p>Фудул-Стаменка учини очима знак Ламбри, да послуша, и изведе га из собе на авлију |
| S} Хаџи-Зосим метну прст на уста и даде знак Диши, да се не миче. — Стари пустињак био је сед к |
| четири! — одговори Ламбре весело и даде знак својој домаћици, да пред госта донесе распаљене на |
| етне.{S} То га је већ коснуло као ружан знак, а када још опази на тетка-Мацину лицу једну велик |
| нда био обичај доброга тона) узригну, у знак да је до ситости задовољан и поче трептати очима, |
| припаљивао наргиле, само трепну очима у знак опраштања и поче немарно пуштати густе хладне димо |
| је се омотавала чалма зелене емир-боје (знак да води порекло од самога Мухамеда), седео је на ј |
| и мајстор-Дишу, поче махати и давати му знаке, да сиђе.</p> <p>Морало се нешто особито важно де |
| томе, ма да је и она, као и мајка јој, знала о свему, што је он видео и тетка-Маци испричао.</ |
| ну Лепосава весело.</p> <p>— Де, де!{S} Знала сам ја; дете је то! — одговори Маца и сиђе у мутв |
| пак очува добро име честите удовице.{S} Знала је она врло добро, шта су све комшијске жене, па |
| ине!{S} Ето, тако раде поштени људи.{S} Знала сам ја, да си ти честит и да онако мора бити, как |
| приступи руци, па га и пољуби у лице, — Знала сам ја да ћеш се ти вратити.{S} Али то није било |
| се не претворише у сами пепео.</p> <p>— Знала сам ја то, да ћеш ми кад тад рећи хвала, — одгово |
| >— Бог с тобом, зете!{S} Од куда сам ја знала, да ће она котао теглити!{S} Ја нисам ни била у м |
| о дреје овде.</p> <p>— А од куда бих ја знала да су то баш дреје кир-Ламбрине?{S} Што да бедим |
| е сумњичила свога мужа!{S} Цела чаршија знала је да један „старатељ“, тако рећи, други отац, не |
| а у својој авлији ове две куме.{S} Није знала како да се понаша: да ли да им прими Бога или да |
| >Шта је после овога било, Лепосава није знала.{S} Сећала се само толико, да је обема рукама шче |
| да ли Канче или њена другарица, то није знала.</p> <p>Неколико жена, које истрчаше на капиџике, |
| p> <p>Лепосава пребледе; она је најбоље знала, шта се све могло са Јанићијем десити.{S} Она њег |
| сти да га тако осрамоти, па баш када би знала, да је за такво дело не би вратио њезиној фамилиј |
| .{S} Кира-Мана је <pb n="60" /> за цело знала нешто више, него ли што је он могао и помислити, |
| ишта казала, баш и када би у истини што знала.</p> <p>Али то није сметало комшилуку ни најмање, |
| е плашила ничега.{S} То је, као у воску знала, да тетка Маца није од оних жена, које једва чека |
| њену помоћ, па, разуме се, све те жене знале су ценити и наградити њезин труд и добре услуге.< |
| итискивала.</p> <p>Иначе, када то не би знали, могли би још помислити, да се за овим загонетним |
| само више пријатеља стицало, јер су они знали кога под „фукаром“ и говедом разуме мајстор Диша. |
| говори српски са муштеријама, који нису знали ни бекнути језиком на коме је Периклес усхићавао |
| или векови и о том се ексеру није ништа знало све до прошлога <hi>Рождества</hi>.{S} Уочи Рожде |
| и које је од првога сазнања свога само знало за груба извикивања и тешку руку свога мајстора.{ |
| Светога ми, тетка-Мацо!</p> <p>— Знам, знам, Дишо; али свет и то зна, да ти не избијаш из моје |
| жиже а срце спржи?</l> <l>— Знам, душо, знам — то је љубав!“</l> </quote> <p>Јанићије је слушао |
| падајући на њега.</p> <p>— Знам, душо, знам! — то је љубав! прошапута Јанићије, и кад и послед |
| сажиже а срце спржи?</l> <l>Знам, душо, знам, — то је Љубав.</l> </quote> <p>То су певале Лепос |
| ажиже а срце спржи?</l> <l>„Знам, душо, знам — то је љубав!“</l> </quote> <p>— То је љубав! — п |
| а зна и више.</p> <p>— А шта ја знам? — Знам да је млада, лепа и вредна... одговори тетка Маца, |
| зи.</p> <p>— Знам — одговори пустињак — знам; тамо живе Френки што једу жабе.</p> <p>— Тако је, |
| >Што душу сажиже а срце спржи?</l> <l>— Знам, душо, знам — то је љубав!“</l> </quote> <p>Јанићи |
| је.{S} Светога ми, тетка-Мацо!</p> <p>— Знам, знам, Дишо; али свет и то зна, да ти не избијаш и |
| утели листић падајући на њега.</p> <p>— Знам, душо, знам! — то је љубав! прошапута Јанићије, и |
| сто конака, где сунце залази.</p> <p>— Знам — одговори пустињак — знам; тамо живе Френки што ј |
| {S} Него онако да чиниш, знаш?</p> <p>— Знам! — одговори Лепосава и стаде у страну, да учини ме |
| чека...</p> <p>— Који човек?</p> <p>— А знам ли га ја који је? — Јанићије каже:{S} Ламбре, а ја |
| о 4000 гроша — размишљавао је Диша — ја знам како ћу.{S} Дај Боже да оздравим само, а туђе мени |
| акво је то копље?</p> <p>— А од куда ја знам, зете.{S} Тако ми рече Пречиста, а сад до тебе сто |
| Маце; она зна и више.</p> <p>— А шта ја знам? — Знам да је млада, лепа и вредна... одговори тет |
| ко?</p> <p>— Ти знаш.</p> <p>— А шта ја знам?</p> <p>— Удајеш се за мајстора...</p> <p>— Па за |
| ксик-хаџија! — рече му он.</p> <p>— Шта знам, кад ме тамо вуче — одврати Диша.</p> <p>— То је и |
| а дођем по своје ствари, па да идем куд знам.</p> <p>— Слепац ниједан! — Свет види, а он не вид |
| ну болно Маца — Лају ли или не лају, не знам; али, ово ми је све што сам до сада спечалила и са |
| о, да га чисто не познајем.</p> <p>— Не знам — одговори Маца — Изменио се много и то ме брине.{ |
| ш, куче?{S} Где ми је жена?</p> <p>— Не знам кир-Диса; не сум вам ништо скривио.</p> <p>— Јабуч |
| то.{S} Знаш ли шта је овде?</p> <p>— Не знам, зете! — одговори Маца и забринуто погледа у Дишу. |
| /> <p>— А где је Јанићије?</p> <p>— Не знам ни сама, што га до овога доба нема; то му до данас |
| да ћеш сада, несрећни сине?</p> <p>— Не знам!{S} Овде ме срамота да останем; идем у свет.</p> < |
| матер. — Ево, Јанићије је дошао, ама не знам шта му је.</p> <p>— Бог с тобом, дете, што си така |
| јој нешто изнела, а ја ништа о томе не знам.</p> <p>— А оно?</p> <pb n="30" /> <p>— Које?</p> |
| ли за кога течем, ето, то је оно што не знам; — одговарао је самоме себи.{S} А докле је тако ра |
| цвета.</p> <p>— Зашто сам се оженио, то знам; али за кога течем, ето, то је оно што не знам; — |
| <l>Што душу сажиже а срце спржи?</l> <l>Знам, душо, знам, — то је Љубав.</l> </quote> <p>То су |
| ушу</l> <l>сажиже а срце спржи?</l> <l>„Знам, душо, знам — то је љубав!“</l> </quote> <p>— То ј |
| гу чути. — Оно... знаш, оно...</p> <p>— Знамо, газда-Јанићије! — одговараше Цигани у глас, удес |
| n="30" /> <p>— Које?</p> <p>— Белћим не знамо ми шта је у башти закопала?</p> <p>Тетка Маца сад |
| о ће се неминовно десити, али никако не знамо, шта ће се то десити и у коме часу. — Да речем, д |
| коме не долази више нико; јер сви они, знани и незнани, који искрено тужише за покојницом, дав |
| потапша Дишу. — Ела, само ви говорите; знао сам ја да кир-Диса не је човек без памету.{S} Еле, |
| а дугачким бројаницама у левој руци.{S} Знао је он, чега се ова посета тицала, па се већ потпун |
| ик? — запита Диша.</p> <p>— А Бог би га знао; одоше пут Јалије, тамо, а за њима и Цигани, да их |
| во тако је он мислио, ма да није никада знао како је то међу најближима, јер је још као дете из |
| ену?{S} Је ли то правда, шта ли, кад је знао каква је она, па још да ми кумује, кумство га убил |
| њом.{S} За Лепосаву није бринуо, јер је знао да се она налази под двоструком пажњом, Мацином и |
| их није <pb n="66" /> смео подићи; није знао како да се у овоме часу понаша.</p> <p>— Аман! — з |
| ојство, што га је до сада имао.{S} Није знао, шта му је теже падало: дан или ноћ.{S} Дању би по |
| д кроз тесну и кривудаву улицу.{S} Није знао ни сам, кад је пре стигао пред капиџик мајсторове |
| нужно чак и у Галцу.</p> <p>Ма да није знао ни где је Галац, ни како се до њега може доћи, па |
| бав!</p> <p>Пуна три дана Јанићије није знао ни шта ради ни куда се креће.{S} То беху дани тешк |
| чала глава од свега тога, сад више није знао шта да предузме.{S} Он је већ гледао у мислима как |
| аднуто.{S} Као запањен стојао је и није знао, шта се око њега дешава.{S} Осетио је само, како м |
| сав успламтео, па од силне радости није знао где да им места начини.{S} Посадио их је на ћепена |
| комшилук жена сазвала.</p> <p>Нико није знао зашто је то мајстор Диша урадио, па ни сама није м |
| оје руке толико, да хаџи-Диша није више знао ни шта се у кућу уноси ни шта износи.{S} А некада |
| да заплаче, очи се замаглише; али ко би знао зашто, она од једном скочи, одмахну руком, скиде с |
| ићије, који још једнако јецаше, није ни знао да је она рука, која му чврсто држаше шаку, већ ум |
| е смрти; а кира-Думиница?{S} А ко би то знао, чега се ради она радовала!{S} Жене никада не казу |
| је она јела до сада?</p> <p>— Санким не знас, пезевенк-башо?{S} Еле, за тој ли те је твој мајст |
| ак и та срамота постигла.</p> <p>— Него знас сто је?{S} Иди на моја кућа, тамо се сакри, да те |
| да дам.{S} Него ми дођосмо због друго; знате због они пари!</p> <p>— Које паре? — запита Диша |
| а то!{S} Ви само да му чувате чест и да знате, да една паметна и честита жена нема засто да пла |
| Думинице, да разабере, неће ли кир-Дума знати са чега јој је муж овакав из чаршије дошао?</p> < |
| у је наспело! <pb n="160" /> И да ми је знати само куда се степао! — љутио се често код тетка-М |
| <pb n="168" /> и чест му чува, а он ће знати, кад буде време, како да га награди.</p> <p>Оволи |
| р о томе избегавао, то он није ни могао знати све оно, што се око његовога имена плело.</p> <p> |
| ави преобрате у „братинску“ љубав, могу знати како је и тежак и горак овај први састанак.{S} А |
| , који овој речи придаваше сасвим други значај, даде му снаге да проговори.</p> <p>— Онај босиљ |
| че овоме догађају придавати и политички значај.</p> <p>— Одродили сте човека од његова народа, |
| , пуче пред очима сва дубина хаџијскога значаја, стеже срце и, предавши се потпуно разлозима ха |
| у самој ствари био искључиво приватнога значаја, сада је почео већ да узима шире размере.{S} По |
| јер не знаде шта да наведе.{S} Диша га значајно гледаше.</p> <p>— Зар сада, када си изучио зан |
| } Реци, колико тражиш?</p> <p>Старац га значајно погледа, па онда одлучно одговори.</p> <p>— Ст |
| тајући.</p> <p>— Памук! — одговори Диша значајно.</p> <p>— Памук!?</p> <p>— Чудотворни памук, с |
| рни памук, свети памук! —потврди Диша и значајно погледа у обе жене, које радознало очекиваху д |
| ће њему, он има децу!</p> <p>Хаџи-Зосим значајно погледа у мајстор-Дишу и намигну.</p> <p>— Зар |
| о крстила.</p> <p>— Копље!{S} Шта му то значи?{S} Какво је то копље?</p> <p>— А од куда ја знам |
| > <p>— Зашто њој да кажем?</p> <p>— Па, знаш, бојим се; а она зна све.{S} Ако она каже...</p> < |
| диш?{S} Одговори, кад те пита!{S} Кажи, знаш ли што ти је дао?</p> <p>Лепосава опет климну глав |
| та; вратићу се.{S} Него онако да чиниш, знаш?</p> <p>— Знам! — одговори Лепосава и стаде у стра |
| <p>— Па тако, пре ђердека (ложнице)... знаш... пре, кад оно... — муца Бик збуњено и чеше се за |
| то, у место сестре.{S} А оно... оно... знаш... (сад и Лепосава запе, без сумње мучећи се да ов |
| ајте, све докле вас могу чути. — Оно... знаш, оно...</p> <p>— Знамо, газда-Јанићије! — одговара |
| .</p> <p>— Које: оно? —</p> <p>— Оно... знаш...</p> <p>— Па ето видиш и сам, како те волим, као |
| ства — него да пожуриш са сватовима.{S} Знаш, ружно је да ти се пре сватова догоди.</p> <p>Шта |
| ца — Изменио се много и то ме брине.{S} Знаш како је: да ми је рођено дете, не бих га више воле |
| же за десет година на селамет изаћи.{S} Знаш ли која ти је сад?{S} Пуних шеснаест!{S} Још годин |
| и, — рече јој — да ти покажем нешто.{S} Знаш ли шта је овде?</p> <p>— Не знам, зете! — одговори |
| да се моје дете није од мене мицало?{S} Знаш ли шта лају погана уста?{S} А? — запита тетка Маца |
| века?</p> <p>— А моја жена?...</p> <p>— Знаш како је, мајстор-Дишо; није то лепо да ме уплећеш |
| p>— Хоћу! — одговара Лепосава.</p> <p>— Знаш и сама како се каже: пут за морем а смрт за вратом |
| устога честара хаџијске браде.</p> <p>— Знаш ли ко је дошао? — запита је још са сокака.</p> <p> |
| ш ти, да се са мном можеш спрдати!{S} А знаш ли, море, да те ни сам Господар Милош не би од мен |
| > <p>Лепосава климну главом.</p> <p>— А знаш ли зашто сам ти дао?</p> <p>Лепосаву обли руменило |
| ојство.</p> <p>— Кад се жениш, треба да знаш зашто се жениш; а када течеш, за кога течеш! — суз |
| ве.</p> <p>— На све, мајсторе!{S} То да знаш да ћу чинити као себи.</p> <p>Сутра дан је пола Бе |
| тиђено осмејкиваше.</p> <p>— Сад бар да знаш, зашто си потегао толики пут; донео си читав берић |
| то га погледа преко рамена.</p> <p>— Па знаш како је — одговори Јанаћије подсмешљиво — кад чове |
| си.</p> <p>— Не проси, дабогме; али шта знаш ти!{S} Не долази он за бадава у нашу кућу.{S} И за |
| кажеш.{S} Нека ти је са срећом; бар сад знаш, да ћеш имати честиту домаћицу.</p> <p>И тетка Мац |
| вога детета него мати.{S} Ваљда ти боље знаш шта теби треба?{S} Ниси још ни загризла у живот, н |
| ба?{S} Ниси још ни загризла у живот, не знаш још ни по коме свету ходиш, а овамо би да радиш по |
| помоћи?</p> <p>— Ама као руком!{S} И не знаш ни сам како, а оно дете у кућу!</p> <p>— Света ств |
| са могу да се роде деца.{S} Ама ти и не знаш, шта је све овде дервиш записао.{S} Некрштена душа |
| е у то доба нова:</p> <quote> <l>„Да ли знаш како се зове она ватра,</l> <l>Што душу сажиже а с |
| последњим стихом:</p> <quote> <l>„Да ли знаш како се зове она ватра, што душу</l> <l>сажиже а с |
| <p>— Немој, молим те, тетка-Мацо!{S} Ти знаш колико те поштујем... и Лепосаву; али зар ћеш ти.. |
| с?{S} Што си се надуо тако?</p> <p>— Ти знаш.</p> <p>— А шта ја знам?</p> <p>— Удајеш се за мај |
| феса шамијом калемћарком.</p> <p>— А ти знаш нешто? — запиташе је друге и радознало погледаше у |
| ука у кући, поштује те као оца; а и сам знаш, колико ти је добра учинио, кад ти је отворио очи, |
| просто, што си ме уцвелио.{S} Ти и сам знаш шта ти ваља чинити.</p> <p>— Ако ти хоћеш... рече |
| грцко удовица, кој да гу води.{S} Него знаш шта је?{S} Кира-Анастасија да удамо!</p> <p>Не мож |
| а?</p> <p>— Е, такав му је адет.{S} Оно знаш како је: ти си устабаша, па људима од реда не иде |
| вуче тетка Маца <pb n="89" /> — ако што знаш, онда што мене питаш?{S} Зар је то лепо, да се у т |
| >— Ти да пожуриш; немој да оклеваш, јер знаш какви су српски судови — говорио је Ламбре Диши, к |
| у, па кућа да ти пропева!{S} За девојку знаш да је твоја, неће те прекорети првим мужем; па дец |
| вијати арију оне песме:</p> <quote> <l>„Знаш ли како се зове она ватра,</l> <l>Што душу сажиже |
| сео на пањ, брише рукавом <pb n="34" /> зној и по који пут тако застење, као тешки болесник кад |
| треба нека даје, а ја нисам текао овај зној, да га хале и вране растичу!“</p> <p>Али у кућевно |
| нима својих познаника и не бришући онај зној што му је капао са чела.{S} Нека тешка мука притис |
| м.{S} Тако је неко време ћутао и отирао зној, а мало за тим устаде, с муком се довуче до собичк |
| жених хартија, умашћених и слепљених од зноја и честога пипања руком.{S} Испосник је са нарочит |
| ецнула заљубљено срце његово.{S} Грашке зноја, што су му избијале по челу, показивале су, у том |
| њао, а са лица сливале се крупне грашке зноја, што би за здрава човека било много и на највећој |
| д јеменија на тезгу, а чело му се ороси знојем што га проби.{S} Као дрвени стуб стоји и ни једн |
| а је Лепосава одала, па сада тетка Маца зове мајстора, да му се на њега пожали.</p> <p>Може се |
| о за тим мајстор Диша, како га Јанићије зове и дрмуса из све снаге; али он се не мога одазвати. |
| песме:</p> <quote> <l>„Знаш ли како се зове она ватра,</l> <l>Што душу сажиже а срце спржи?</l |
| ова:</p> <quote> <l>„Да ли знаш како се зове она ватра,</l> <l>Што душу сажиже а срце спржи?</l |
| хом:</p> <quote> <l>„Да ли знаш како се зове она ватра, што душу</l> <l>сажиже а срце спржи?</l |
| ир-Ламбре није чекао да га по други пут зове, отишао је и тамо затекао Анастасију у таквоме ста |
| а мутвака.</p> <p>— Нека тетка-Мацо, не зови је сада; одох прво до куће, да јој донесем нешто.{ |
| з куће, и тек када га неке жене из куће зовнуше, он прибра снагу и крстећи се уђе, да види поко |
| ла, тако јој је тај осмејак све до ране зоре играо час на уснама а час скакутао по зажареним об |
| неш пред зору у нову зелену чинију; пре зоре да захватиш воде са три извора; а кад се будеш вра |
| >Тако је било и овога јутра.{S} Диша је зором отишао у дућан наредивши Јанићију, да му сваки ча |
| шила кира-Ману, која је тога дана, пред зору, добегла куму и куми, готово у самој кошуљи и сва |
| запис, што ти га дадох, да метнеш пред зору у нову зелену чинију; пре зоре да захватиш воде са |
| сну мало јаче насмејала.</p> <p>Рано, у зору, кад сви шегрти устају и журе, да испред дућана по |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>У зору рано неко закуца на Дишин капиџик.</p> <p>— То је |
| о.</p> <p>— А од чега он чува? — запита Зосим.</p> <p>— То је само за жене.{S} Кад од њега начи |
| тор Диша.</p> <p>— Нема сумње — оговори Зосим. — Богоугодника познаје цео свет, па зато се и мо |
| и!</p> <p>— Тако је! — одговори понизно Зосим — али мој пријатељ жели, да види и целује свети е |
| дана, плаћао једном оком хлеба.{S} Хаџи-Зосим је у светим местима живео само о сухом хлебу, мас |
| кадионице окађивао ово сандуче.{S} Хаџи-Зосим метну прст на уста и даде знак Диши, да се не мич |
| био и довољно морално награђен.{S} Хаџи-Зосим био му је не само добар вођа него и одличан пошто |
| рбу.</p> <p>И није се преварио.{S} Хаџи-Зосим га је нарочито тражио, да му саопшти важну новост |
| га је у последње време мучило.{S} Хаџи-Зосим га је пажљиво саслушао, а кад је Диша изјавио, да |
| ја.{S} Караван се крете долином, а хаџи-Зосим још једном погледа на камилу, у врх чије грбе сеђ |
| /p> <p>Но поред ових лепих особина Хаџи-Зосим је био уважаван међу поклоницима и зато, што је о |
| тарој гробници.{S} Али зато набаса хаџи-Зосим на другог пустињака, много важнијег од овога кога |
| зао у својој срдњи, да се не умеша хаџи-Зосим.</p> <p>— Полако!{S} Добри људи ће се угодити.{S} |
| у рукама никаква доказа, да га је хаџи-Зосим покрао; а и када би успео да докаже, тешко да би |
| !</p> <p>— Света ствар! — утаче се хаџи-Зосим. — Бог кад хоће, све може.{S} Ја, да немам деце п |
| новцем и пође.</p> <p>На улици се хаџи-Зосим присети да о некој својој ствари запита нешто све |
| <p>— Богоугодни пустињаче — започе хаџи-Зосим на турском језику. — Овај, што га видиш да је дош |
| ради је предузео тако далек пут, и хаџи-Зосим са највећом оданошћу обећа, да пронађе неког пуст |
| тани хаџија.{S} То ти је! — заврши хаџи-Зосим и дубоко се поче клањати и крстити пред једном ик |
| особито важно десити, када је чак хаџи-Зосим, тихи, смерни и врло одмерених корака човек, одје |
| Јерусалиму.{S} Био је то неки Грк хаџи-Зосим из Епира, врло побожан, тих и услужан хаџија.{S} |
| са оних шест стотина гроша, што их хаџи-Зосим украде, и са двеста четрдесет, датих пустињаку за |
| , што ће њему, он има децу!</p> <p>Хаџи-Зосим значајно погледа у мајстор-Дишу и намигну.</p> <p |
| ћом штедњом доспе до Галца.</p> <p>Хаџи-Зосим је био врло услужан, и на растанку за градом чак |
| авану налазио се хаџи-Диша.</p> <p>Хаџи-Зосим, који је морао још остати, јер га неколико нових |
| ња на Голготу, угледа мајстор Диша хаџи-Зосима, како се журно пење уз Голготу, и кад опази мајс |
| новаца дошао.{S} Турске власти би хаџи-Зосима бациле у апсу, а новац би задржале, и хаџи-Диша |
| Јерусалим, те да код власти оптужи хаџи-Зосима.{S} Али која фајда!{S} Хаџи-Диша није имао у рук |
| у место њему да одговори, запитао хаџи-Зосима:</p> <p>— Какав је то погани милет, што не веруј |
| е и, предавши се потпуно разлозима хаџи-Зосимовим, набави кутију од тенећке и поче се борити са |
| лује свети ексер, и он се упути са хаџи-Зосимом кроз тесне и криве јерусалимске сокачиће, докле |
| чежње, којом сав ваздух и овај сунчани зрак и оно лишће, што са бујних грана под ветрићем шуми |
| ојекако, па кад не беше топлог сунчевог зрака, да се на њему сунча, добра му је била и хладна м |
| ном јаром, Дунав се сјактио од сунчаних зракова, а лађа је све даље и даље клизила, докле се не |
| уше са мирисом ђулса, а очи са сунчаним зраком.{S} Био је у Еврејској Махали, пред једном башто |
| ереку и Бит-пазару румени се у јутарњем зраку; па и сав послени свет, који се око ћепенака тамо |
| ега неколико пута и изгуби се у сунчеву зраку; но ни један од тих звукова свежега пролећа он ни |
| ислонила уз чардак и ужива како сунчани зраци одблескују о калаисано посуђе, чисто се забезекну |
| арета одблескујући под руменим јутарњим зрацима.{S} Из те даљине допираху му једва гласови мује |
| сам!</p> <p>— Среће ти! — запита она, а зрачак ведрине блесну из влажних очију.</p> <p>— Кажем |
| ко расположење једнако се пробијао онај зрачак љубави и страх од чаршије, да му срамоту на смеј |
| али и кроз ту таму ево где проби један зрачак надања.</p> <p>И тако је та дивља, унутарња борб |
| во четири дана изменила.{S} Стала много зрелија и лепша; чинило му се, да је до пре четири дана |
| са чежњом помишљао у овој песковитој и зрелој Јорданској земљи на своју удобну кућу код Чукур- |
| је већ сасвим друкчије.{S} Јанићије је зрео човек; има већ и мали капитал од толикогодишњег не |
| поче кир-Дума, а не седа, него пребраја зрна на бројаницама и пажљиво гледа у очи Дишине.</p> < |
| којој су бројанице са педесет и четири зрна, као дренак дугуљаста и крупна ћилибара.</p> <p>Из |
| ку зелену течност, а уз то узима по три зрна пшенице.{S} Он је донео собом једну велику светињу |
| ајстор Диша на миндерлук и пропуштајући зрна међу прстима тихо шапуће себи, кад неко закуца на |
| кратких ћутања и пребрајања ћилибарских зрнаца, кир-Дума се мало искашља и, окренувши очи у стр |
| обожно пропуштао између прстију зрно по зрно на својим бројаницама.</p> <p>Дочек је био достоја |
| крме и побожно пропуштао између прстију зрно по зрно на својим бројаницама.</p> <p>Дочек је био |
| домакица да ми наниже оште едно килибар-зрно.</p> <p>— А колико ли бројиш па сад? — Запита га к |
| отражите га и — нећете га наћи више.{S} Зуб времена оглодао је слова, а живи трн, који онако ра |
| и јучерања срџба ишчезнуше као бол, кад зуб умине.{S} Он задовољно бркну у кесу, извади један ц |
| рвнички погледа и нешто по турски кроза зубе скреса, да кира-Мана једва имаде времена да му се |
| а глава, па се препадох, па само што ми зуби цвокоћу од страха.</p> <p>Три дана је мајстор Диша |
| ио.</p> <p>— Јабучицу ћу да ти ишчупам; зубима да те закољем! — виче пригушеним гласом кир-Диша |
| рати; а оно псето (ту кир-Диша зашкрипа зубима и јекну) њему ћу да пребијем цволике, чим га угл |
| као лопта да се премеће, скаче и шкљоца зубима на своју мајку.</p> <p>— Ко са некрштенима спреж |
| , отрова! — стење мајстор-Диша и шкрипи зубима.</p> <p>— Ко вас отровао?</p> <p>— Ти! — продера |
| в.{S} То је била нека глава са вепровим зубима без трупа и рамена и само са ногама.{S} Па чим с |
| к, али, кад је ни тамо не нађе, шкрипну зубима.{S} Инако надраженом сад је било довољно, да сав |
| > <p>Али то „дете“ у овоме часу шкрипну зубима.{S} Неодољива срџба на све, на ону, коју је са т |
| им зеленилом београдских башта, челе су зујале и вредно прибирале сокове из белих расклопљених |
| их очију, а у јасној сунчаној светлости зујало је неколико пчела; један крупни бумбар облете ок |
| ини од једног необично танкога писка са зурла, као да то пишти прекором душа њезина покојника.{ |
| лупали у гочеве, а она писка, што је од зурла до неба јечала, разлегала се у њезиним ушима као |
| а улицу разлегао, да га последњи одјеци зурла и гочева не заглушише.</p> <p>То беше последња уд |
| киде са зида малено дахире, те докле су зурлаши са улице изводили арију: <hi>чочек аваси</hi> ( |
| авача, којима би милије било, да су оне зурле пред њиховим капиџицима писнуле.</p> <p>А за то в |
| унчеву смирају, у очи недеље, запишташе зурле и затутњише гочеви пред кућом кира-Анастасије.{S} |
| ира-Дишиница.{S} Али кад бубањ тресну и зурле одјекнуше, она преплашено одскочи, испусти јастук |
| асија није излазила из собе.{S} Када су зурле запиштале пред њезиним капиџиком, она је још гдеш |
| е тек помишљала на мајстор-Дишу!</p> <p>Зурле су учиниле своје.{S} Од махале до махале и по чар |
| >А докле се по разним комшијским кућама зуцало, додавало или смејало на рачун будућега младожењ |
| само зато, што му је некаква комшиница зуцнула једну пакосну сплетку, и поред свега тога, што |
| ина шегртовања добио од свога мајстора) и, као врабац из шаке, шмурну на врата и весело одјури |
| еш: „Со ти у очи, а болест у ложичице“, и три пута да хукнеш за њоме.</p> <p>Жена спусти пред н |
| е хаџи-Диша, да му не вреди тражити га, и врати се кући.</p> <p>— Сутра ћемо се већ разговарати |
| дан; тетка-Маца није одлазила од њега, и захваљујући њезиној бризи а и стишавању савести, мајс |
| дала, некако се вазда, између осталога, и она истицала, кад год би навратио до тетке Маце, чије |
| к и томе, да ће се правдати, па, можда, и утерати у лаж и Јанићија и тетка-Мацу.{S} Очекивао је |
| ео хлеба.</p> <p>Симиџија би му, можда, и дао комад хлеба, макар и за душу мртвих, да је заиска |
| који јако опомињаше на пробијање зида, и тада баш није могао више.</p> <p>И поред свега тога, |
| ављала, да се ствар сама собом развија, и без сумње чекала згодан час, када ће јој се зет опет |
| родим!{S} Радос је то, кума-Анастасија, и радос и една сладос!{S} Ено, мој Алкибијадес!{S} Клеф |
| авила га она ороспија, кира-Анастасија, и одбегла с неким руским матрозима из Галца.{S} А кира- |
| да му је лице као накалаисана тепсија, и Бог те пита, још шта, што само може избацити језик уд |
| мати болећиво опходи наспрам Јанићија, и поче га вући софри.{S} Јанићије се ослободи и седе.{S |
| и тако му се предано одала, да хаџија, и ако осећаше потребу да се на њу извиче, што га је бац |
| ом, Анастасијом, оженила грчка чаршија, и да му је проводаџија био главом кир-Ламбре, трговац с |
| амоли хаџи-Дишу, да га код куће сачека, и врати се натраг.</p> <p>На пет дана после ове куповин |
| уг већ отпутовао.</p> <p>Јанићија Бика, и ако није још био произведен за калфу, оба су шегрта и |
| и нопта! — одазива се Диша са капиџика, и, задовољан за све, леже у душеке, а одмах до њега и к |
| две најбоље комшије:{S} Митра и Станка, и изнела је ову сплетку и покушала да њоме поквари сват |
| не обећавао Богу пет ока чистога воска, и сваке је године повишавао обећање, докле га није попе |
| служено благодарење за срећна повратка, и тога целога дана у његовој кући био је долазак као о |
| офру и полаже санове и чанке пуне јела, и застиде, кад помисли како ће и шта ће рећи тетка-Маци |
| ја га је сузама и преклињањем задобила, и он је, у тренутку душевне слабости, осетио оно сажале |
| ски нож, којим је мало час рибу порила, и стаде према разјареноме супругу.</p> <p>— Ела-те, ако |
| ао. — А она је одмах после њега изишла, и оде на ову страну.</p> <pb n="96" /> <p>Диша обори се |
| већа светиља, како мрзи све што неваља, и за правду гине.</p> <p>— Љута сам паприка на неправду |
| сле поноћи, дошао кући пијан као земља, и чим је натрапао на своју жену, која је скочила из пос |
| — рече хаџија, који већ беше на ногама, и додаде нешто по турски.{S} Маца оде, да му отвори, а |
| пут и онолико ломљење по туђим земљама, и све то за што?{S} Само за једно сећање, да се и на ње |
| де то онде дочекивали сличним питањима, и где год би започео да се правда, свуда су га дочекива |
| ка који се од њих одваја и кади Грцима, и то беше, у очима њиховим, тежак грех: издвајати се од |
| неколико месеца беху као неколико дана, и збуњено погледа у мајку.</p> <p>— Е, па и време му је |
| који му је још био скопчан око колена, и поче га са смејом вући по дућану.</p> <p>Јанићије она |
| ио је да му се овога часа дели судбина, и он исприча газда-Диши потанко све шта је било и како |
| је ову нежну пажњу примао захвално, па, и ако је био вас дан расејан и апатичан, ипак га је ова |
| ао више него ли да му је рођена сестра, и Јанићија је довело у положај, да је сваки час морао т |
| е дућану угледа два тако уважена госта, и још више, када га, место оног простачкога назива: „ма |
| ; његовим ће именом жене испирати уста, и онај углед, који му је од ове женидбе у чаршији нагло |
| у зејтином, даде јој апове, да прогута, и, кад своје лекове наплати, оде из куће.</p> <p>Хаџи-Д |
| и је ствари одмеравао по неколико пута, и који се није на прву мисао залетао у посао.{S} И сам |
| да га одржи, испусти га посред огњишта, и колико је дуга паде на земљу.</p> <p>Маца је прва чул |
| њезиног рано изгубљеног супруга, лисца, и да она, као свака неутешна и честита удовица, јадикуј |
| унули: и неутешни супруг, мајстор Диша, и ожалошћени калфа, Јанићије Бик, и сав остали комшилук |
| инџир-џамије испаде од некуда кир-Диша, и, када се један према другоме нађоше, стадоше као укоп |
| ка учини очима знак Ламбри, да послуша, и изведе га из собе на авлију тешећи га да ће је она ум |
| Сакаларидес, Даде, Пијаде, Гуша, Нуша, и т. д. била су, у то доба, као градски бедеми чврста и |
| мак тако брзо измени своју ведру нарав, и ма да му ни на крај памети не падаше да потражи узрок |
| у противу дотичне сплетке.{S} Напротив, и сама помисао, да му ваља ма што предузети, те да се п |
| долазиле су, да виде чудо, па, узгред, и три пута помиришу.</p> <p>Али, докле је хаџија са нес |
| о је омрзао на сав грчко-цинцарски род, и када би му било у власти, за цело би се сва грчка чар |
| амо вешти јахачи но, у случају потребе, и издржљиви пешаци.</p> <p>У таквој служби татар-Јован |
| вуда гнезде, прекопаће оронуле гробове, и од овога тужног, запуштенога места начиниће живе улиц |
| забринуто — сад може да се догоди све, и зло и добро.</p> <p>— Како: зло? — запита хаџија очев |
| хаџији јавили, њему се подсекоше ноге, и да се у томе часу не придржа за довратак у дућану, за |
| ича и о ономе цванцику, што му га даде, и како је казала да је Диша псето и да није човек.</p> |
| тотина гроша, што их хаџи-Зосим украде, и са двеста четрдесет, датих пустињаку за чудотворни па |
| оје је избијао дебели млаз хладне воде, и поче се пљускати по лицу и врату.{S} А она девојачка |
| ламен лиже и кроз махале где год прође, и онда није никако чудо, што су сви пријатељи пок. кир- |
| са једним шегртом уносити у дућан коже, и готове јеменије, које су вас дан пред дућаном висиле, |
| крива, одби га од своје рођене капије, и он пожури даље.{S} Пред ћор-Ахметовом кафаном угледа |
| нам! — то је љубав! прошапута Јанићије, и кад и последњи звук ишчезну, зарони лице у шаке и гор |
| вече, док си читав! — узвикну Јанићије, и како му прекипе, отисну од себе Думу тако силно, да о |
| и угао.{S} Ламбре га испратио до обале, и тек када се каик одби низ воду и изгуби иза градских |
| има бациле у апсу, а новац би задржале, и хаџи-Диша би имао само то задовољство, да је кривац п |
| , од које су му уши тако често бридиле, и кира-Анастасија са оним престрављеним погледом, бледи |
| ем.</p> <p>— Е, нека вам је на здравље, и толико срећа да имате, колико се ви право заклели! — |
| која се не отапа.</p> <p>— Па, дабогме, и зашто да ме гледа! — размишљавао је Јанићије. — Ја са |
| и несносно; дан ноћ чезнуо је за њоме, и једнога дана остави овце, нека их пас чува, а он, као |
| кле су се са њиме дешавале ове промене, и његов верни Јанићије, кога је већ произвео за калфу, |
| >Обе куме, кад угледаше сузе удовичине, и саме се ражалише и бризнуше у плач, па онда онако упл |
| љства примао из њезиних руку послужење, и свакога дана посматрао испод очију, како се ово вижља |
| створи му се кира-Анастасија и Ламбре, и он зажмури, изговори заклетву и колико је могао сигур |
| /p> <p>— Ко, море?</p> <p>— Кир-Ламбре, и да видиш какав!{S} Таман како је и заслужио. — Остави |
| стасија.{S} Дала му је реч, заклела се, и Јанићије поста потпуно задовољан.{S} Њему је главно б |
| азлетеше му се око очију; смрачи му се, и он тресну сахан са кадаифом пред ноге кира-Манине, па |
| ема рукама шчепала и вукла нечије косе, и да су нечије шаке њу гребале и ударале.{S} Неко је вр |
| ао да је није сачувао од грдне срамоте, и као да му није казала, како ће му од сада бити не газ |
| ори, кад виде, како се испиње на прсте, и пружи руку, да од ње узме сахан.</p> <p>— Нека, што м |
| езадовољство Дишино бивало је све веће, и у колико се више Лепосава на његове очи развијала, у |
| ао ово немо улажење и излажење из куће, и тек када га неке жене из куће зовнуше, он прибра снаг |
| а фењера чкиљи слаби пламичак лојанице, и нешто неодређено поче га вући тамо.{S} Уђе у кафану, |
| м младешчићем у самом куту доње уснице, и јелечетом, за које сте морали страховати, да ће тај ч |
| му душу до мало час сапињаху, попуцаше, и њему стаде тако лако и ведро, те у мало што не поскоч |
| она њезина претња и велики кујнски нож, и он, место да пође на улицу, седе изнемогло на миндерл |
| обузе црну икону, мрак се сведе у соби, и она заспа.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сут |
| ја увери себе о својој братској љубави, и што год му је тетка Маца наредила, све је вршио па на |
| ира-Анастасији, шта све треба да уради, и хоће ли она на то пристати.</p> <p>Зебња му је била о |
| Диша прилика, каква се лако не налази, и да једна честита и послушна девојка неће никада погаз |
| воли као рођена брата.{S} У овој улози, и ако му је било таман онако као одрасломе момку у дети |
| Србима је било већ такових људи, који, и ако не имађаху ни капи крви са Термопила, ипак својим |
| моубијцу, ипак је сав еснаф папуџијски, и скоро половина чаршије, отпратио покојника до вечнога |
| Заветовао се себи да се никада не жени, и колико год му се дало да се покаже као прави брат, он |
| а нити се насмеја нити му што одговори, и Јанићије сад немаде куда, него и сам да ућути, у толи |
| азвика се кир-Дума, што га грло доноси, и диже обе шаке и вис.</p> <p>— А шта се то тебе тиче?< |
| бол од самоће, коју ће без ње осећати, и страх од мајстор-Дише, да га усред чаршије не нападне |
| ју о каквој домаћој или јавној новости, и са тешким срцем дижу на обрамице своје судове и раста |
| убав као и пређе, па, ако се може рећи, и више, у колико се уз ту нежну црту његове душе јављао |
| закопају, него, ако им је само у моћи, и да помогну својој ближњој, да ову тајну од туђег ока |
| твено горука у слабо осветљеној собици, и мирис тамњана и измирне, толико су утицали на побожно |
| з.</p> <p>Тај израз не измаче кир-Диши, и он се на један мах збуни.{S} Очекивао је сасвим друго |
| Диша, и ожалошћени калфа, Јанићије Бик, и сав остали комшилук, који се наслађавао некада, слуша |
| уђе у дућан његов шегрт, Јанићије Бик, и унесе две ћупе воде.</p> <p>Мајстор-Диша му потрча на |
| ошао срећно с пута као богат наследник, и што је кир-Ламбре толико зачикавао и препадао, да су |
| као</hi> Грк, услужан <hi>као</hi> Грк, и поносит на <pb n="16" /> то, што га грчка чаршија у с |
| соби, у којој му жена стојаше с ножем, и викну:</p> <p>— Хоћеш ножем, роспијо?{S} На леб си ми |
| Реци мајстор-Диши нека иде у Јерусалим, и тамо ће наћи копље моје.{S} Тим копљем пробошће аждај |
| стор Диша дошао, да се разрачуна с њим, и он сав претрну, скочи насред собе, опусти руке, па се |
| , погледа мајстор-Дишу.</p> <p>Међутим, и у чаршији, која је у недостатку других разговора прет |
| дити.{S} Чезнуо је за кира-Анастасијом, и да другима не паде на ум да га њоме ожене, он би у то |
| порочни живот освештао још и хаџилуком, и чија је молитва најзад успела, да га друга жена, на с |
| , да односи болести и недуге као руком, и само што мртве из гроба не буди.{S} Свет је толико на |
| /p> <p>— Лепосава! — јаукну још једном, и онда као махнит истрча из собе, оде удно баште, зарон |
| ицају, па се и он, заражен овим смехом, и сам из све душе смејао.</p> <p>— Газдарице, ја ето не |
| собу и по авлији вукла.{S} Цео тај дан, и сутра дан, она је, као када је била здрава, радила по |
| </p> <p>Хаџи-Зосим је био врло услужан, и на растанку за градом чак му се и сузе у очима заврте |
| од мисли и узбуђења, оде у свој дућан, и затвори се у собицу, да премишља што да предузме.</p> |
| је саучасник своје газдарице и Ламбрин, и тада баш није могао ни замислити више, да му ваља сво |
| Оно, што је све осетио, кад је целивао, и тако нагло исцељење од искушења, које му до сада ни п |
| крајеве чибука, што им је Диша даровао, и тако светлећи пред собом, опростише се са домаћинима |
| ему год се није надао, оно је постигао, и никад својом вољом, својим одрешитим радом но увек — |
| ко можда ни своме псу удараца није дао, и који га сада ни крива ни дужна тера из радње, он би г |
| колико да је то очевидно он сам опажао, и самоме њему било је тугаљиво, кад год би помислио на |
| едан диваљ народ? — забринуто се питао, и свакога часа слао до кира-Мане, да сазна је ли кир-Ла |
| >Мајстор Диша је као кроз маглу слушао, и место икакве речи тек би покаткад простењао, нарочито |
| иша дршћући.</p> <p>— И живо, и здраво, и — мушко! — одговори Маца.</p> <p>Диша се сав озари.{S |
| будно комшиско, маче?{S} И то је живо, и то си има очи, Дисо, бре!</p> <p>Кира-Анастасија погл |
| — запита Диша дршћући.</p> <p>— И живо, и здраво, и — мушко! — одговори Маца.</p> <p>Диша се са |
| е у мајстор-Дишином дому извршило чудо, и како је он постао оцем три синчића, који му, у један |
| брзо угуши сузе, од којих се застидео, и исприча тетка Маци, како га је кир-Диша гонио да иде |
| Али овога пута вратио се необично брзо, и што је главно, врло узбуђен и са једном огреботином и |
| рти не даде му да изврши што је наумио, и њему не остаде друго него да изиђе на поље.</p> <p>Те |
| што их је некада готовим новцем платио, и у које је сву наду полагао, букнуше у пламен.</p> <p> |
| ода.{S} Овако њезин је цванцик вратио, и сад га ништа није везивало да језик везује.</p> <p>Ал |
| дак радње било корисно, није пропустио, и за ових седам месеци радња је процветала много боље, |
| ања, мученички грчио од глади, те тако, и не мислећи, ноге га саме однесоше у шибљак, а руке се |
| кињама, те и он купио за Лепосаву мало, и то за двеста и четрдесет гроша, море; а Маца и Лепоса |
| е оно, што се по грчкој махали причало, и како се сав свет на чесми смејао и дирао га за оно.{S |
| уницу пољуби у руку, а она њега у чело, и лађа се отисну.</p> <p>Дуго и дуго још стајали су:{S} |
| џика, пољуби га у руку, а он њу у чело, и ту остаде, гледајући за њим, докле није замакао за пр |
| га и слаже, вукла га је неодољиво тамо, и он сав раслабљен изиђе из дућана и споредним сокачићи |
| збегавао.{S} Из куће у дућан и обратно, и то увек сокачићима где се могао најмање надати сусрет |
| ојка пошла у твоје богатство — па, ето, и сад...{S} И зар је то лепо, да јој сам доводиш кир-Ла |
| с.</p> <p>— Лају пси; лају, тетка-Мацо, и лажу, Бога ми! — викну Диша очајно.</p> <p>— Е, мој Д |
| тересова, да види и целује свети ексер, и он се упути са хаџи-Зосимом кроз тесне и криве јеруса |
| е већ једаред засведочио своју оданост, и он је потпуно права имао, када је уочи <pb n="184" /> |
| , чега ради је предузео тако далек пут, и хаџи-Зосим са највећом оданошћу обећа, да пронађе нек |
| беху друштвеноме животу што и со хлебу, и чијим трговачким фирмама не могаху одолети ни време н |
| <pb n="180" /> Диша одведе жену у собу, и као човек који полази на тако далек пут, поче да је с |
| е у њега, као што је некада у Лепосаву, и када би се Јанићије махао око њезиних унучића, чинило |
| ку руку, морао да води двоструку бригу, и о радњи и о кући, Јанићије му је био неопходно потреб |
| та, а сад до тебе стоји.{S} Хвала Богу, и Бог ти је дао много новаца а још више памети, па разм |
| > <p>— Узми, на! па да купиш пењерлију, и да добро запамтиш овај дан!</p> <p>Јанићију се, после |
| почеше грлити и љубити кира-Анастасију, и радосно јој честитати, што ће једном на ново скућити |
| ју отаџбину вратио, понео такву кутију, и у цркви, на служби Божјој, често је вадио иза појаса |
| шћено тетка Маца, када је угледа онаку, и живо јој притрча.{S} Али Лепосава само плакаше, дуго |
| омшиница зуцнула једну пакосну сплетку, и поред свега тога, што му никако у рачун није ишло, да |
| Бог!</p> <p>Просјак обично отвори руку, и кад види колико му је дао, промрмља понешто; а гдекој |
| би мајстора, па онда тетка-Мацу у руку, и оде, да се измије.</p> <p>И све то што се дешавало ок |
| рејској Мали памет попила, запе у грлу, и њему се учини, да ће пред шегртима зајецати, ако је з |
| ено поче га вући тамо.{S} Уђе у кафану, и остаде тамо до после поноћи.</p> <p>Прва мисао, која |
| увек одмерена, горда на своју вештину, и када је о чему причала, то је увек тако лагано и сређ |
| -Зосима, како се журно пење уз Голготу, и кад опази мајстор-Дишу, поче махати и давати му знаке |
| мајчину љубав ни за сестринску милошту, и које је од првога сазнања свога само знало за груба и |
| е слутња, да му је жена напустила кућу, и он је поче из гласа по имену звати.{S} Из куће се не |
| амо шта чиниш и како мучиш ону јадницу, и она толико исто пати, што нема деце, као и ти.</p> <p |
| авања врло често занимала мајстор-Дишу, и кад год би га онако оболелога спопао страх од учињено |
| оје истрчаше на капиџике, развадише их, и Лепосава, бледа од узбуђења, отрча кући, па кад залуп |
| а и грко-цинцарским званицама дали реч, и кад је мајстор Диша са нестрпљењем бројао дане, догод |
| ћу да урадим.{S} И калфа ћеш да биднеш, и ортак са кир-Дишом.</p> <p>— Ламбру да отераш!{S} То |
| , што сам здрава...</p> <p>— И млада... и — додаде Јанићије.</p> <p>— Е?! — рече Лепосава и ђав |
| да се обучем.</p> <p>— Однео... све... и дреје.. и... јецала је Анастасија.</p> <p>— Шта велиш |
| -Мацо!{S} Ти знаш колико те поштујем... и Лепосаву; али зар ћеш ти...</p> <p>— Ако си честит чо |
| баш за то само прстен вратио.{S} Ето... и сам видиш и чујеш...{S} Цела чаршија говори за покојн |
| чем.</p> <p>— Однео... све... и дреје.. и... јецала је Анастасија.</p> <p>— Шта велиш?! — запит |
| жише за покојницом, давно су иструнули: и неутешни супруг, мајстор Диша, и ожалошћени калфа, Ја |
| и су се као варнице са упаљенога крова; и сваке од њих дотакао се, али га је свака и опржила.{S |
| м руци.</p> <p>— Е, нека је со стрекја; и у здравје и весеље да дочекате дечица, па како пилињи |
| о један сиротан <pb n="130" /> калфица; и Бог зна хоћу ли кадгод толико спечалити, да постанем |
| опомињала је трговце да пазар престаје; и погдегде већ су се спуштали ћепенци и затварали дућан |
| о да га когод не би запитао што о томе; и у опште био је збуњен и сав утучен.{S} Од како је вра |
| ему треба да се жени, ено му кира-Мане; и тако је њезин муж одбегао са његовом женом.</p> <p>— |
| викам.{S} Синови, па ће да те прифате; и па зетови, из једно поштовање што си родила тако добр |
| Пуних једанаест година није имала деце; и шта све није кир-Дума чинио, само да до једнога насле |
| речи, постао је играчка девојачке ћуди; и што се више отимао, све је више подлегао оном немилос |
| смеју се мајстори у Гушанчевој кафани; и тек после ове пакосне напомене почињу да се развијају |
| вој начин удеси живот без ичије помоћи; и најпосле, није могао ни десет дана да издржи, а да се |
| илика једнако му се истављала пред очи; и ма колико му та живахна појава била пријатна, ипак га |
| рво потказивање из комшилука поверовао; и тако једноме кир-Думи и кир-Ламбри одрекао у неку рук |
| та му онај разложитији хришћански глас; и <pb n="163" /> то беше прави узрок, што је одустао од |
| идете.{S} Жалос, кир-Диса, много жалос; и душа да могу да ти дам, <pb n="116" /> па да дам.{S} |
| ви бол стопи се у једну благу успомену; и само једаред месечно, када би се кренула, да из држав |
| е!{S} Шта му је наспело! <pb n="160" /> И да ми је знати само куда се степао! — љутио се често |
| а уза све то урачуна му <pb n="201" /> и трошкове, што их је за ових седам недеља више учинио. |
| ци, поред све своје чежње <pb n="11" /> и толиких жртава, не имадоше куражи да се лично јаве; о |
| дрила била већ уздигнута <pb n="181" /> и спремна, да крену низ Дунаво Црноме Мору.{S} У цркви |
| екивала да је он заштити <pb n="102" /> и нађе начина, како да се из овог неприличнога и неснос |
| вало га је са свих страна <pb n="22" /> и то му је долазило тако пријатно, као од умора задихан |
| ни углед у еснафу, па је <pb n="142" /> и у томе нехотично успео.{S} И не само да се осветио ки |
| ао, метао је испод главе <pb n="152" /> и сањао о оној, која му је тај стручак кришом под јасту |
| карантина“<ref target="#SRP19061_N3" /> и сва срећна, што је нашла лека детету, прође поред кир |
| ете?{S} У апса ћу ја вас <pb n="167" /> и твога мајстор-биволица!{S} Пцета! — викао је на сав г |
| н онако узбуђен и псујући <pb n="77" /> и тога мајстора и самога себе, што му се језик везао, т |
| ека се он држи само њега <pb n="168" /> и чест му чува, а он ће знати, кад буде време, како да |
| ретворио сав у услужност <pb n="169" /> и понизност.{S} Лепосава је била као мало преплашена; к |
| , што си такав? — узвикну <pb n="79" /> и тетка Маца, кад га угледа онако бледога и утученога.< |
| оја га је као свежа вода оживљавала!{S} И тек сада, када је остао без ње, он је у пуној јасноћи |
| !{S} Шта мислиш болан, хиљаду гроша!{S} И она ороспија да превари таквога човека!{S} Море, да с |
| > <pb n="179" /> <p>— Ко ће као Бог!{S} И сам си се требао сетити своје вере, а не да од некршт |
| , како се не стиде ове Божје тичице!{S} И зар нисам ради тога чак у Јерусалим ишао?{S} Камо сре |
| Диша своју причу.</p> <p>— Боже дај!{S} И време му је, да и у нашој кући дете заплаче!{S} Па са |
| јој помоћи?</p> <p>— Ама као руком!{S} И не знаш ни сам како, а оно дете у кућу!</p> <p>— Свет |
| месечина кроз бакчу спацира сас мен!{S} И како да спацирамо? — рече кира-Анастасија и од једном |
| им ново; куд је он на то и помишљао!{S} И он се као запањен загледа у комшију.</p> <p>— Море, ш |
| ма за његова мајстора?{S} То никако!{S} И он убрза кораке, само да што пре побегне одавде, што |
| обро, не пронађе ли се, — то толико!{S} И зар је он једини, за којим би полиција морала трагати |
| ићије није обесио.</p> <p>— Сиромах!{S} И зар сам му ја крива?{S} Ја не смем друкчије, већ како |
| твоје богатство — па, ето, и сад...{S} И зар је то лепо, да јој сам доводиш кир-Ламбру у кућу. |
| р, смех и певање девојачких гласова.{S} И то се разлегала баш она иста песмица, коју ономад зач |
| па се као луд смеје од задовољства.{S} И она се кикоће; али кад маши очима горе, а то није удо |
| еописано задовољство обузе га свега.{S} И вечера, које се до сад једва дотицао, сад му необично |
| Анастасија је зебла баш од Јанићија.{S} И ако је све чинила, да га умекша и задобије, да ћути, |
| је по један цветак шебоја и замбака.{S} И тако, заборављајући на све што их дотле устручаваше, |
| утваку но у соби, кад је то урадила.{S} И није ми одмах ни казала, него тек јуче, кад је болови |
| бројати!{S} Оног Београда више нема.{S} И гробље је већ оронуло, крстаче давно изтрунуле и сви, |
| да је Диша од сласти %гуташа очима.{S} И да му не беше зазорно, да своју испрошеницу пољуби пр |
| д куда је дошао — одговори кир-Дума.{S} И Ламбре такође беше тога уверења, да тога мангупа не т |
| тасија са џезвом кафе и два филџана.{S} И она је била нешто мало раскомоћена, без јелечета око |
| е пријатеља имао и каква му је жена.{S} И таман да се на таквој одлуци задржи, а у мислима му и |
| , а ја да ти сада дам четири записа.{S} И то овако да радиш.{S} У ноћ, кад буде младина, жену д |
| од теретом широких и пуначких плећа.{S} И ето, своју, од самога себе прикривену жељу, виде он д |
| то, што му сву срећу наопако окрене.{S} И то баш онда, када му се најмање нада, као оно човек, |
| ме дервишу, те јој овај даде записе.{S} И одмах се осетила; али кад је отишла у буџак, добила ј |
| ина!{S} А од судбине нико се не оте.{S} И други су патили, па опет нису помрли од глади.</p> <p |
| нога трчкарати до тетка-Мацине куће.{S} И тако, мало по мало, он се толико навикну на ову кућу, |
| а после сам их однео код тетка-Маце.{S} И кира-Анастасија је после била овде, плакала и пошла, |
| ујних грана под ветрићем шуми, дише.{S} И то неодољиво осећање, које обујимаше све што је око с |
| аза опажала је да су се споразумели.{S} И она уз осмејак пун љубазности принесе ибричић с кафом |
| прага свога дућана, сурово најурили.{S} И он се тога држао као стене.{S} Прва два просјака, кој |
| спуштали ћепенци и затварали дућани.{S} И Јанићије <pb n="72" /> узе са једним шегртом уносити |
| засто сте као од грцка мајка родени.{S} И рекосмо да вас женимо на грцко невеста, на кир-Бенџин |
| рио је, да се што пре чаршија умири.{S} И тако, сви разлози били су тако снажни, да им се није |
| а и искити све шта се за њом говори.{S} И то се све за њом говорило тако рећи још док се није н |
| чему свет за тебе и Лепосаву говори.{S} И ко ће ми веровати, кад будем казивала, да се моје дет |
| које ће образ мајсторов поцрвенити.{S} И то се вукло кроз душу, као тешка магла када се вуче н |
| ез икакве бриге, да ће га преварити.{S} И баш са тога гледишта он се јако плашио, да овоме момк |
| ојој вољи изабере у који ће скочити.{S} И сам Бог зна докле би ово ломљење трајало, да се сутра |
| о смрти, па још смрти у својој кући.{S} И тај страх, што ће у своме дому видети мртваца, задржа |
| пажњом ослушкивао сваки њезин дисај.{S} И необично се радовао, кад би се болесница ма и за крат |
| у његовим очима решавајући тренутак.{S} И ако је он удовици вратио прстен, мираз је био још у њ |
| имер за потврду овога био је он сам.{S} И њему дође тешко, што је на прво потказивање из комшил |
| Све како ти хоћеш, све ћу да урадим.{S} И калфа ћеш да биднеш, и ортак са кир-Дишом.</p> <p>— Л |
| н облачак, лебдео над његовом душом.{S} И што је дубље залазио у другу годину брачнога живота, |
| ужу, кући и деци, ако их је Бог дао.{S} И та особина тетка-Мацина створила јој је толики углед, |
| се баш врло озбиљно задржала мисао.{S} И та његова јучерања реч, сад га је много више мамила с |
| није на прву мисао залетао у посао.{S} И сам је био страшно озлојеђен, па, у први мах, подчини |
| одај!{S} Ама 4000 гроша то је много.{S} И зар Богу требају толике паре?{S} Приложи на дискус, к |
| n="142" /> и у томе нехотично успео.{S} И не само да се осветио кир-Думи, него му је та освета |
| ју, коју је св. Ђорђе копљем пробио.{S} И тако су пролазили векови и о том се ексеру није ништа |
| а и онда, када је загрлио и пољубио.{S} И та реч, боље рећи, тај меки, нежни нагласак, који ово |
| е, грех би био, кад не би то урадио.{S} И ко би сада веровао да ту нема ништа, кад не избиваш о |
| пита Диша.</p> <p>— Очију ми, тако.{S} И па како је погано пцовао!</p> <p>— Пеки!{S} Сутра ћу |
| обичнога душевног кретања изазвало.{S} И зато га је пуница гледала чисто зачуђена овом екстазо |
| ао своје погледе, баш му се свиђало.{S} И не би био с раскида да се њоме ожени.{S} Оно, у шта ј |
| заповедио да се једе, оно је погано.{S} И жаба је погана — и Френки су погани!</p> <p>— Тако је |
| си то урадио, као да си ми био брат.{S} И ко би други смео да тако уради?{S} Ја ето нисам ником |
| о за њу разбирате, она је на вилает.{S} И едну писму је послала; иска да ви из њена кућа идете. |
| да сагледа лево десно кроз сокачић.{S} И увек би се, после тога, враћала нерасположена и срдит |
| ци не беспосличе и хлеб бадава једу.{S} И колико је тек сада, када је отворио пут потомству, уд |
| тније догађаје на путу не пропитају.{S} И то је тако ишло, све докле се не помоли месец и докле |
| свесно одлете чак у Еврејску Махалу.{S} И снажни мирис густога каранфила, босиока и осталога цв |
| n="186" /> склоно свакоме искушењу.{S} И докле је мајстор Диша забринуто и са чежњом помишљао |
| Не долази он за бадава у нашу кућу.{S} И зар би то било лепо од њега, паметног и угледног чове |
| .{S} Хаџија је сахранио свога калфу.{S} И ако ни звона ни свештеници не опојаше самоубијцу, ипа |
| оја му сваку одлучност раслабљаваху.{S} И сада, када је био потпуно уверен о неверству женином, |
| који се у ондашњој чаршији налажаху.{S} И што је најважније, уза сваки убачени поклон нашла би |
| велико чудо, него и као велики грех.{S} И мајстор-Диши су замерали, па су га дуго и гонили, да |
| спава, није ли будно комшиско, маче?{S} И то је живо, и то си има очи, Дисо, бре!</p> <p>Кира-А |
| Ножем на мужа!{S} Мене да пробурази?{S} И све то због њезина неверства!{S} Е, чекај сад!{S} Нис |
| а.{S} Шта ће све то?{S} Чему све то?{S} И сасвим природно, њему се чинило да Лепосава нарочито |
| <p>— Ела, изедите, ако смете!{S} На! — и окуражени Ламбре поднесе мајстор-Диши шипак под нос.< |
| p> <p>— Нема сиротиње, нема сиротиње! — И то говори све докле не пронађе одбачену аспру, узме ј |
| аћин — Орсе, изволите кир-Дума, орсе! — и услужно му показа место у чело миндерлука, где се оби |
| јој Ламбре реч. — Сад ћу, одма ћу!... — и тиснувши девојчици у шаку пару, изгура је на капиџик, |
| </p> <pb n="42" /> <p>— Ето, овако... — И ту газда Диша погледа на своје темељито тело.</p> <p> |
| едиште.</p> <p>— Отишла! — прошапута. — И он долазио... сад шта да се чини?</p> <p>Мислио је ис |
| ова кира-Думиници на кафу и разговор. — И кира-Мана и све остале жене вратише јој на ново старо |
| /> страховите муке грешника у паклу. — И молитве, којима се скрушено предавао с уверењем, да м |
| тко успава.</p> <p>Али шта је вечито? — И живот као ветар прође, а камо ли једно тренутно задов |
| е а други после, тек, сви ћемо тамо!“ — и тако утешен сишао је у подрум, да у један бокал оточи |
| че, подвикну: „Што ћутиш као стрина?“ — и, пре него што је успео да пружи руке ради одбране, ун |
| е, оно је погано.{S} И жаба је погана — и Френки су погани!</p> <p>— Тако је! — одговори понизн |
| ну главом.</p> <p>— Штета — рече Диша — и добра ти је ћерка и све, само има једну махну.</p> <p |
| утвар.</p> <p>— Дете! — помисли Диша — и да ми у дућану не буде штете!</p> <p>И када дотаче по |
| и теби ни за живу главу неће!{S} Каже — и овде тетка-Маца поче раздрешивати шамију под брадом — |
| иш око врата, а ово да метнеш па чело — и даде јој велики, златни дукат „ћошајлију“.</p> <p>Леп |
| и да се обесиш.</p> <pb n="157" /> <p>— И хоћу то!... оте му се узвик и он, без икаквог чекања, |
| ме не избавиш, ја ћу у Дунав!</p> <p>— И то је срамота, газдарице! — проговори Јанићије — Газд |
| > <p>— Еле, просло три године!</p> <p>— И седум дана! — допуни Ламбре.</p> <p>— Па, па, па! — у |
| риво му сад, што сам здрава...</p> <p>— И млада... и — додаде Јанићије.</p> <p>— Е?! — рече Леп |
| како да питам... срам ме је...</p> <p>— И мене — додаде Лепосава.</p> <pb n="173" /> <p>— Ама, |
| рну силу и одрекао би се њега.</p> <p>— И тебе сада искушава ђаво.{S} Метнуо ти у срце бригу и |
| , те му спасла жену и потомка.</p> <p>— И ти да пустиш, да она учини такву лудост?!{S} Зашто си |
| погазити вољу свога родитеља.</p> <p>— И ко се може боље побринути о срећи свога детета него м |
| бијан од пада замаче у сокаче.</p> <p>— И ето за тај посао, што је она викала на патролу, он је |
| верује што мајстор Диша тврди.</p> <p>— И што да износе поштену кућу на глас?{S} Зар је то лепо |
| ’ живо? — запита Диша дршћући.</p> <p>— И живо, и здраво, и — мушко! — одговори Маца.</p> <p>Ди |
| аганим али речитим разлагањем.</p> <p>— И тако, турфа посла! — уздахну Диша, па се сневесели, к |
| довољна оваквом сатисфакцијом.</p> <p>— И Бог ми је услишио жељу; ево, погледај ово, Лепосава!< |
| , коме се ни у сну није надао.</p> <p>— И друго, па опет син! — викну Маца — Камо алвалук?</p> |
| оно што мало час није разумео.</p> <p>— И јесам лудак.{S} А ти, што ми се не наплатиш?</p> <p>— |
| — запита Ламбре запрепашћено.</p> <p>— И... јеменије....</p> <p>Кир-Ламбре само што седе на ми |
| помириса и други и трећи пут.</p> <p>— И од тога ћу?... запита она стидљива.</p> <p>— Од тога! |
| осудили да га двојица шибају.</p> <p>— И опростићу јој и зажмурићу; што је било — било, само д |
| у недрима као своју хамајлију.</p> <p>— И то ће јој помоћи?</p> <p>— Ама као руком!{S} И не зна |
| живо; а и да их обоје изгубиш.</p> <p>— И зато сам чак у Јерусалим ишао; зато сам се толико ист |
| чима: „Даће Бог, Божји људи, даће Бог!“ и махнуо би им руком, да се удале; а тек трећи, кад нав |
| пуштао из косе велики дукат „ћошајлија“ и око грла златне махмудије.</p> <p>— Е, сада, ћерко, д |
| ор Диша у дућан; али јучерање „гледање“ и осмејци што су их, том приликом, њих двоје кришом изм |
| а тим чакширицама, т.ј. са „братинском“ и „сестринском“ љубави намицао којекако, па кад не беше |
| ло, јер су они знали кога под „фукаром“ и говедом разуме мајстор Диша.</p> <p>Али како се тек и |
| ако се звала Ламбрина жена) „на белегу“ и „среће ради“ кришом поклањала.</p> <p>Осетио Ламбре о |
| ном успеху, што га је јуче на „гледању“ и прстену код своје испрошенице добио. — Иде ситно, у к |
| одину!{S} Лепосава је млада и здрава, а и ти си здрав као врба!{S} Биће, биће!</p> <p>Разуме се |
| д нас.{S} Ето, нана те воли као сина, а и ја те волим као да си ми рођени брат.{S} Ти немаш ни |
| а, као прва комшиница мајстор-Дишина, а и као добра познаница кира-Анастасијина, примила се, да |
| те, ако устреба Маци, да јој се нађе, а и да њему јави, ако што буде.</p> <p>Око подне дотрча Ј |
| е пожали, како је нестало кир-Ламбре, а и да искаже своју сумњу противу Дише, који је ономад ја |
| изненада заболи једна страна вилице, а и главобоља, те није могла ни маћи из собе.</p> <p>Кир- |
| узама што капаху из очију ове лисице, а и по брковима, што су са њушке на одераној кожи стршили |
| , који су у оно време у јеку цветали, а и зато, да у очима свога шегрта јаче означи ону разлику |
| и цркви.{S} То те неће скупо коштати, а и еснафу ћеш своме подићи углед у цркви.</p> <p>Овај са |
| ије су навраћале, да чују што о Диши, а и да узгред виде, како се одржава кућа, кад домаћин ниј |
| , било саме било са болесном дечицом, а и по који човек, коме ниједна биљара ни гатара није мог |
| препаде за кћер, хаџи-Диша тако исто, а и Јанићије, кога је још прво детињство везало за ову ку |
| ала Јанићијева пецкања, удари у смех, а и Лепосава се зацени од смеха представљајући, како би т |
| есна рука у кући, поштује те као оца; а и сам знаш, колико ти је добра учинио, кад ти је отвори |
| е да се отима и пишти од промуклости; а и кир-Диша, кога четворица држаху за руке, покуша да се |
| а доказа, да га је хаџи-Зосим покрао; а и када би успео да докаже, тешко да би до својих новаца |
| изгубиш жену, а дете да остане живо; а и да их обоје изгубиш.</p> <p>— И зато сам чак у Јеруса |
| ово свршити о томе није ни мислио.{S} А и како би могао размишљавати, кад су га све ове сплетке |
| у шегрт отказује послушност.</p> <p>— А и шта си друго него пезевенк, куче, бре!? — подвикну Ди |
| од њега, и захваљујући њезиној бризи а и стишавању савести, мајстор Диша се после две недеље д |
| возно склањао.{S} Фудул-Стаменкина соба и Анастасија, која је тамо плачна и очајна остала, беху |
| време погледао у ону чинију пуну пилава и овновска меса, што се поврх пилава пушило.</p> <p>— М |
| овако:{S} Бог, (нека му је вавек слава и нека ми опрости, што му име грешна уста помињу) хоће |
| p>— Е, сада, ћерко, да си жива и здрава и срећу да унесеш твоме домаћину у кућу! — рече Маца и |
| још дете и мали калфица, имао је права и могао је силом да га примора, да му у радњи остане; а |
| дуго још стајали су:{S} Маца, Лепосава и Јанићије и гледали за лађом, која је носила мајстор-Д |
| е сватове? — запита изненађена Лепосава и пламен јој обузе образе на помисао, да је Јанићије не |
| >— Где је?{S} Где је? — запита Лепосава и радознало поче да прелеће очима по кајику, који се св |
| иш?</p> <p>— Како ћу? — запита Лепосава и тако ђаволасто <pb n="128" /> погледа, да све оне сте |
| Јанићије.</p> <p>— Е?! — рече Лепосава и ђаволасто га погледа преко рамена.</p> <p>— Па знаш к |
| деш одавде? — прекиде му мисли Лепосава и погледа га преко рамена.</p> <p>— Не могу више! — одг |
| наш?</p> <p>— Знам! — одговори Лепосава и стаде у страну, да учини места другима.</p> <p>Диша с |
| кају ме мрве, нано! — одговори Лепосава и седе у постељи, бајаги, да их шаком шчисти.</p> <p>— |
| аса.</p> <p>— Хоћу! — одговори Лепосава и окрете лице у страну, да јој Диша не угледа, како јој |
| ха?</p> <p>— Хоћу! — одговори Лепосава и отворено га погледа, па се и насмеши.{S} Диша изгуби |
| би ми па бољи био? — одговори Лепосава и сада га удари тако снажно у леђа, да је толико звекну |
| м?</p> <p>— Од тебе — одговори Лепосава и продужи шапатом бројати петљице на плетећим иглама.</ |
| не је срам! — одговори шапатом Лепосава и још више саже лице у своје плетиво.</p> <p>— Од кога |
| .{S} Штета, Бога ми!</p> <p>Но Лепосава и овога пута нити се насмеја нити му што одговори, и Ја |
| иси хтео! — насмеја се пакосно Лепосава и погледа га презриво.{S} Тај поглед га жацну и он од ј |
| сазнати, нарочито садањем појасу мужева и жена, којима су деца једна тегоба, па тако и немају н |
| ца и Ламбриница, у пратњи својих мужева и младожење, који се враћао својој напуштеној вереници |
| је.</p> <p>— Е, сада, ћерко, да си жива и здрава и срећу да унесеш твоме домаћину у кућу! — реч |
| ако је?</p> <p>— Сад ће! — одговори ова и насмеја се, кад опази оно преплашено и као крв зацрве |
| газде морао би као шегрт почети из нова и шегртовати још толико година, па тек онда бити произв |
| према њима, уз пратњу циганских дефова и песме женскога хора, играју.</p> <p>Ламбре и Дума чис |
| махнито хуктање, прогањање злих духова и призивање Алаховог имена, по телу бо.</p> <p>Раздрљен |
| уде у бабињама.</p> <p>Али прође и прва и друга па и трећа година, а мајстор Диша оста без насл |
| , зацело, узвикнуо од силна задовољства и, Бог зна, не би ли заборавио и на своју тежину и на с |
| } Њему се развукоше усне од задовољства и среће.{S} Он и без допуста пође доксату, али у томе и |
| ао он познаницима своја утанчана чуства и поштовање према светој земљи.</p> <p>И зато је носио |
| Јанићије, оди часком овамо! — позва га и уђе у дућанску собицу.</p> <p>Јанићију не беше баш на |
| ознали пријатељи нису пропустили, да га и за најситније догађаје на путу не пропитају.{S} И то |
| кво памет, онакво философ!{S} Као да га и сад гледам у оно његово болта.</p> <p>И оба пријатеља |
| ра, бар да му се правда, па макар да га и слаже, вукла га је неодољиво тамо, и он сав раслабљен |
| епо су чули како је плакала и молила га и рекла му да ће му бити сестра, ако је не ода?</p> <p> |
| е по њему, зграбила јастук, загрлила га и стала се смејати тако јасно, тако помамно, да би јој |
| , кад јој Јанићије приступи руци, па га и пољуби у лице, — Знала сам ја да ћеш се ти вратити.{S |
| вас дан одбијао од себе мисли, које га и без његове воље вукоше развалинама порушених идеала; |
| малене црквице и звонаре, потражите га и — нећете га наћи више.{S} Зуб времена оглодао је слов |
| смрзао, држи прстен у руци, премеће га и загледа и очекује, неће ли му газда казати, где и ком |
| р Диша?{S} Тек ове појаве расвестише га и он се полако изви из њенога загрљаја.</p> <p>— Да каж |
| па га је толико тукао и газио, да би га и убио, само да не дотрчаше људи, те га од Јанићија оте |
| /p> <p>Хаџије су га сажаљевале; неки га и саветоваху, да се врати у Јерусалим, те да код власти |
| ви, па га удари кишом у трбух, обори га и леже на њега.</p> <p>Јанићије се тога часа врло препа |
| Београд, није нашао на путу, примио га и довео у Београд и предао газда-Диши на занат.</p> <p> |
| а калфу, па између осталога подсетио га и на оне услуге, што му их Јанићије пре толико година у |
| ти у радњу за ортака.“</p> <p>— Зато га и волим, као да ми је рођени син <pb n="205" /> — рече |
| иком, њих двоје кришом измењали, још га и сада држаше у неком заносу, те је ишао као по сну.{S} |
| ва с тешком муком прелазиле преко прага и ревносно бацале сумњиве погледе на онај младешчић и с |
| ега се није могао отети, обузе га свега и Бог зна не би ли у овим топлим оковима остао тако цео |
| свога потомства, он диже руке од свега и тврдо одлучи, да не доврши своје поклоништво, да се, |
| бња у ушима.{S} Све ово било је за њега и сувише нејасно, али ипак је толико <pb n="86" /> разб |
| апипао седиште, тако се скљокао на њега и блесасто гледао у Јанићија, који је са страхом очекив |
| за све, леже у душеке, а одмах до њега и кира-Анастасија: он да одмах захрче, а она да још дуг |
| оним товаром, у жагору слетеше око њега и почеше черупати кесе са слаткишима.</p> <p>— Ко је по |
| p> <p>И све то што се дешавало око њега и с њиме уништавало га је сасвим.{S} На свакоме кораку |
| а може исплести нешто страшно и по њега и по све остале, о чему у првоме тренутку свога узбуђењ |
| ало већ да се <pb n="132" /> води брига и о женидби устабашиној.{S} Који је тај што је први про |
| погани милет, што не верује више у Бога и пљује на свете утвари?</p> <p>— Море, не пазариш ти о |
| о увукоше се још два Цинцарина учтивога и врло скромнога изгледа.</p> <p>— Е, како да вас утеши |
| тетка Маца, кад га угледа онако бледога и утученога.</p> <p>Јанићију ударише сузе на очи.</p> < |
| синоћне гозбе, угледа онако узрујанога и крвавих очију, она престрашено врисну.{S} Овај врисак |
| е намрзао на првога пријатеља газдинога и када год га је видео у дућану, увек је окретао очи и |
| смета? — Чија жена <pb n="44" /> онога и пари.{S} Жена је како едно слушкиња на свој човек, а |
| овац би морао дати и изгубио би вернога и оданога калфу, на кога је тако свикао.</p> <p>Маца је |
| начина, како да се из овог неприличнога и несноснога положаја извуче.</p> <p>Но кир-Ламбри се д |
| зададе, али Дума, као кум, а после тога и као један добар пријатељ како Ламбрин тако и покојник |
| ла кад о томе да мисли.{S} А после тога и Маца би била најбоља контрола, да му домаћицу од злих |
| те тако мајстор Диша, који се баш тога и плашио, устукну у своју собу, затвори се и не изиђе и |
| .{S} А рука јој је била тако срећна, да и оне жене, које су већ сваку наду изгубиле, морадоше в |
| /p> <p>— Боже дај!{S} И време му је, да и у нашој кући дете заплаче!{S} Па сада, ћерко, не лени |
| игоше и одоше право кира-Анастасији, да и с њоме ствар удесе.</p> <p>А мајстор Диша оста у дућа |
| али.{S} Како је у почетку покушавао, да и у кући заведе што већу штедњу и да на драмове одмерав |
| уком до себе — Тако!{S} Па деде сада да и мени кажеш оно, што си мајци казала! — Хоћеш ли?</p> |
| Могао бих је тако сву ноћ носити, па да и не осетим.</p> <p>— Лудо! — викну Лепосава још збуњен |
| кори за њезину леност.{S} Разуме се да и Лепосави ово Дишино џангризање поче бивати несносно и |
| као еден пријатељ, да ме научите, те да и ја разбирам, засто вратисте прстен?</p> <pb n="41" /> |
| писе на њихово место.</p> <p>— Да ли да и њој кажем?{S} Може бити она ће пристати; она није што |
| ија да удамо!</p> <p>Не може се рећи да и сам кир-Ламбре није помишљао на ово, а нарочито од он |
| астасијом претресао све начине, како да и себе и Анастасију сачува од неприлика, кир-Диша је јо |
| није свиђало, њој је било немогућно да и даље самује, а да ипак очува добро име честите удовиц |
| иша је био потпуно задовољан.{S} Баш да и није кир-Дума пристао, он би се ипак вратио својој ве |
| една пошла за сиромаха?{S} Зашто баш да и она не пође?{S} Ако је суђено да патимо и да гладујем |
| ија отераш, а кир-Ламбри да допустиш да и од сада долази У кућу.</p> <p>До овога часа кир-Диша |
| као ексик-хаџија врати, па макар никада и не добио деце.{S} Али: човек каже, а Бог располаже.{S |
| сачува.{S} Хоћеш ли да те ђаво надвлада и анђео да ти из дућана оде, буди ексик-хаџија; желиш л |
| о, бар ову годину!{S} Лепосава је млада и здрава, а и ти си здрав као врба!{S} Биће, биће!</p> |
| Београд.</p> <p>Али даљина од Београда и Лепосаве није била у стању да га извида.{S} Дан ноћ о |
| длучан и заповедни тон, па му дође сада и сувише изненадно све ово.</p> <p>— Имаш ли Бога, имаш |
| арода, одузели му крсно име, па му сада и образ узесте.</p> <p>— Не смо га звали; сам се тискао |
| ена му се никако не јављаше, те му сада и то би неправо.{S} Ако је и отерао из собе, зашто да м |
| га је јуче нешто замаштало, те му сада и они ћепенци и људи по њима и све око њега изгледа нов |
| .{S} Кад га је кира-Мана угледала бледа и збуњена, застала је забезекнуто на прагу.</p> <p>— Шт |
| ржи прстен у руци, премеће га и загледа и очекује, неће ли му газда казати, где и коме да га од |
| ат „ћошајлију“.</p> <p>Лепосава погледа и збуњено се насмеши на Дишу; очи јој засенуше од толик |
| на; али је Ламбре тако крвнички погледа и нешто по турски кроза зубе скреса, да кира-Мана једва |
| а се ожени, али он тога не учини, можда и зато, што му судбина, у коју је он безусловно веровао |
| опет леже и притаја се.</p> <p>— Можда и није — помисли и поче напрезати ум, да замисли како с |
| ћију просто из детињске пакости а можда и из несташлука; али сада ни због једнога ни због друго |
| оструји грчка крв.</p> <p>У овоме можда и лежи кључ тајне, што је мајстор Диша одоцнио тако са |
| у годину, а мајстор-Диша је добар газда и човек „тихе нарави“, па, као вели, ако овде раскварим |
| је Диша скинувши поглед са онога гнезда и погледавши радознало у своју жену.</p> <pb n="206" /> |
| ја не збуни ово, он прескочи преко зида и лагано, као мачка кад вреба, довуче се између дрвета |
| ого, па ето и Лепосаве, румене од стида и оборених очију на под.{S} Стала опуштених руку уза са |
| све што му је дервиш саветовао, па онда и оно, што је све претрпео од Анастасије и како га је и |
| м, да је њему суђено да умре без порода и да му имање туђа хала и врана разнесе.</p> <p>Тако су |
| otes"> <note xml:id="SRP19061_N1">Тврда и обла, јајаста капа, налик на половину диње.{S} Такву |
| ичало се по турским махалама, а од туда и по целоме хришћанлуку београдскоме, да је то свети чо |
| одлучи да оде тамо, па макар га од туда и најурили.</p> <p>Напротив, тетка-Маца га дочека као и |
| ђе му друга мисао, извуче гужву од туда и брзо оде низ чаршију.</p> <pb n="65" /> <p>После неко |
| Хаџи-Диша није могао да се наприча чуда и лепоте, што их је видео у светим местима, а радознали |
| ша остаде у соби као убијен.{S} Од чуда и ове невидовне беде толико се сплео и збунио, да је са |
| а мајстор-Дишина, па за тим окрете леђа и журно замаче у град.</p> <p>На првоме конаку, где ће |
| .</p> <p>Била је у томе часу тако свежа и мила, да је Диша од сласти %гуташа очима.{S} И да му |
| је тако безазлено гледала у свога мужа и тако му се предано одала, да хаџија, и ако осећаше по |
| да искоса на темељиту фигуру свога мужа и на ново прште у смеј.{S} Сигурно је замишљала, како б |
| ставио, помену и оних 3500 гроша мираза и кућу удовичину.</p> <p>Али мајстор Диша никако да се |
| > <p>— А ви, како сте?</p> <p>— Ето, ја и Јаникије чекамо те сваки дан; много сте остали!</p> < |
| аћао.</p> <p>— Тако је, кир-Дума.{S} Ја и сам верујем, да је комшилук измислио и за кира-Анаста |
| бог 4000 гроши, што смо ви позајмили ја и Ламбре.</p> <p>Кир-Диша га погледа зачуђено.</p> <p>— |
| <p>— Еле, сад да ти кажем какав сам ја и шта тражим од домаћице! — рече Диша и поче јој на дуг |
| атрали као човека који се од њих одваја и кади Грцима, и то беше, у очима њиховим, тежак грех: |
| да ти анђео радњу води, издржи до краја и постани хаџија.{S} То ти је! — заврши хаџи-Зосим и ду |
| а; али сва хасна, што је од молепствија и обећања имао, била је у томе, што се кира-Думиница, о |
| и дана изменила.{S} Стала много зрелија и лепша; чинило му се, да је до пре четири дана била те |
| вао је тврдо у моћ дервишевих хамајлија и он их једнога дана изнађе у једноме сандуку.{S} Кад и |
| ле.</p> <p>Али једна, од свију снажнија и страховитија, испињала се нада све.{S} Догодило се ма |
| тири душе постигнута је права хармонија и њихов живот текао је одмерено, тихо и без облачка; от |
| у, сад нема више! — одговори Анастасија и залупи вратима под носем свога супруга.</p> <p>А мајс |
| о вам каза па то? — одговори Анастасија и утаче се у очи своме мужу тако дрско и изазивачки, да |
| За Бога, шта ти је? — викну Анастасија и пљесну се рукама, када угледа како јој супруг стоји < |
| ичаше, како је долазила кира-Анастасија и у оној собици плакала и молила Јанићија да јој врати |
| :{S} Много те поздравља кира-Анастасија и поручила ти да дођете на једну баклаву и татлије вече |
| > <p>— А сад? — промуца кира-Анастасија и плашљиво га погледа.</p> <p>Кир-Ламбре не одговори ни |
| стоме часу створи му се кира-Анастасија и Ламбре, и он зажмури, изговори заклетву и колико је м |
| ко да спацирамо? — рече кира-Анастасија и од једном прште у онај необуздани и ведри, детињи сме |
| омрзнути на мене; па и кира-Анастасија и кир-Ламбре.{S} Зашто, бре, тако?</p> <p>— Ја да јој о |
| кир-Диша проћи.</p> <p>Кира-Анастасија и Ламбре стојали су у соби сами једно према другоме; он |
| та и истрча на улицу.</p> <p>Анастасија и Ламбре осташе једно спрам другога запањени и обоје, к |
| едну <pb n="75" /> кафу, позва Јанићија и нареди му да оде до Ламбрине куће.</p> <p>— Да поздра |
| држао; она отвори очи, погледа Јанићија и осмехну се на њега.</p> <p>— Још мало — прошапута изн |
| на догодило се нешто, што је и Јанићија и Лепосаву довело у неко чудно, несхватљиво расположење |
| , па, можда, и утерати у лаж и Јанићија и тетка-Мацу.{S} Очекивао је све друго само не овај изр |
| а дочекали су заједно са Дишом Јанићија и обасули га свима похвалама, што је тако честит и одан |
| дим ја којим очима гледаш ти у Јанићија и како ти побелеше, бленући у капиџик, кад ће да га отв |
| аје лебац у руке — објашњавао је хаџија и задовољно се поглади по дугој бради.</p> <p>Једном ре |
| <p>— Шта је? — викну усплахирено хаџија и скочи са свога дивана.</p> <p>— Убио се! — јаукну Мад |
| ј ти, колико ме кошта! — уздахну хаџија и одмахну руком.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| Маци на кафу, спази га Станко туфегџија и позва на свој ћепенак.</p> <p>— Ама, чули ти шта се о |
| е склони, али из кафане истрча кафеџија и запречи улазак.{S} Неколико људи састави круг око оба |
| е оскудева ли у чем и, као први комшија и мушки глава, да јој обрати пажњу то на ово то на оно, |
| ради, понела је по један цветак шебоја и замбака.{S} И тако, заборављајући на све што их дотле |
| хартија, умашћених и слепљених од зноја и честога пипања руком.{S} Испосник је са нарочитом озб |
| тежак грех: издвајати се од свога соја и прилазити оној нацији, која је са таким презрењем гле |
| ко га кроз цело тело проже топла струја и лако трептање.{S} Њему стаде пријатно и ведро; а она |
| ћепенака и кроз унакрсну ватру исмевака и чаршијског искашљивања за собом?</p> <p>Кира-Мана му |
| ваке од њих дотакао се, али га је свака и опржила.{S} У дубини узрујане душе и кроз осветничко |
| .</p> <p>Када је Маца изишла из мутвака и отишла у кућу, Лепосава је села на столичицу, заронил |
| ијом преко главе излазила је из мутвака и пошла софри.</p> <p>— Нане! — поче Лепосава која се о |
| га је когод те поћи извукао из мутвака и чак на Јалију однео.</p> <p>А те вечери, када је он с |
| акрача и ибрика.{S} Гомиле жена, момака и људи, ко лежећи на меканој трави, ко одупрвши се о св |
| статак покривала је антерија до чланака и кратко подшишани бркови, који, широком лицу и носу, с |
| роз оне густе редове разапетих ћепенака и кроз унакрсну ватру исмевака и чаршијског искашљивања |
| д Мациног сна па до побожнога пустињака и светога ексера, који је своју чудотворну моћ предао и |
| од свога мајстора, истрже му се из шака и излете на поље.</p> <p>— Торњај ми се с очију, у дућа |
| да се једва искобељала из његових шака и побегла.</p> <p>— Шта чекаш, домуз бре; што не кршиш |
| ор Диши не оста друге, него да још чека и да се — нада.{S} Али подгрејана нада не греје.{S} Над |
| о на пољу.</p> <p>— Ето газде! — повика и журно се даде на посао око сређивања еспапа.</p> <p>Ј |
| шију неће смети од белосветскога језика и подмигивања.{S} Једном речи, о њој ће се свуда говори |
| ајкујући пред дућанима својих познаника и не бришући онај зној што му је капао са чела.{S} Нека |
| и џезва с кафом слетеше са послужавника и просуше се по поду, застртом шареним ћилимом.</p> <p> |
| еопојанога, неокупанога, без свештеника и икаквога тужнога спровода, пронеше га носилима четири |
| пријатељ како Ламбрин тако и покојника и његове удовице, журио је, да се што пре чаршија умири |
| ега, забезекнуто гледао у кривоклетника и само што није залелекао за изгубљеним новцем.</p> <p> |
| 210" /> <p>Диша извади сад два цванцика и пружи Маци.</p> <p>— Ево на; добро само те ми се толи |
| b n="148" /> друго, ти си добра девојка и бићеш вредна и послушна; ха?</p> <p>— Хоћу! — одговор |
| осе почупа! — пискала је фудул-Стаменка и, држећи <pb n="140" /> се једнако капиџика, трешаше м |
| ово? — запита раздражено фудул-Стаменка и поднесе му под нос пуну шаку женске косе. — Шта је ов |
| ао мачка грепсти.</p> <p>Фудул-Стаменка и Канче једва стигоше, да беднога Ламбру спасу од нокат |
| сагибао се преко <pb n="149" /> ћепенка и гледао од куда ли ће тек искрснути мајстор и какав ће |
| и.</p> <p>Мајстор Диша скочи са ћепенка и збуњен оде одатле.{S} Сад му више не падаше ни на ум |
| и он се с тешким срцем одби од ћепенка и хлебова, чији је мирис тако дражио његов изгладнели с |
| снажни мирис густога каранфила, босиока и осталога цвећа, који се са девојачким гласовима разле |
| p> <p>Иза појаса извади стручак босиока и пружи га домаћици.</p> <p>— Сутра па да изволите на к |
| а камилу, у врх чије грбе сеђаше широка и темељита прилика мајстор-Дишина, па за тим окрете леђ |
| амога себе упропастити.{S} Нико од Грка и Цинцара, а они су му били најобилније муштерије, неће |
| Штета — рече Диша — и добра ти је ћерка и све, само има једну махну.</p> <p>— Коју то? — запита |
| ека, чула су се танка ћеманета циганска и тек по који усклик тројице ноћника.{S} Један међу ови |
| едини, чело дугачког мртвачкога сандука и привијао десну мишицу, коју је на два места ножем про |
| тупи у хладовиту авлију, пуну османлука и зеленила, иза кога је у дубини извиривала бела кућица |
| ного.</p> <p>Старац скочи са миндерлука и разрогачи се на Дишу.</p> <p>— Шта?{S} 500 гроша?{S} |
| понесе, да га постави у чело миндерлука и тако, као занета, оста насред собе стојећи.</p> <p>Пр |
| астично гибање и извијање витога струка и оно набрекло јелече, које се час пењаше <pb n="127" / |
| .</p> <p>Анастасија диже лице с јастука и са неким страхом погледа у Ламбру.</p> <p>— Како то?. |
| егову главу; та га је одлука подржавала и хранила, па донекле и утишавала ону силну навалу, што |
| а му се простота не би у очи подсмевала и подмигивала, што се толико повео за женом, он се сасв |
| >Ту песму је Лепосава врло често певала и у мутваку, а Јанићије би често, помажући јој, код пос |
| ако да га награди.</p> <p>Оволика хвала и задовољство, које му Лепосава указиваше, повратише га |
| акону <pb n="26" /> у својину припадала и противу чега се није смела ни бунити ни протестовати. |
| акав унутарњи немир, у коме се огледала и чежња и радост и нестрплење, све у један мах, не дадо |
| кад год би изишао из мутвака, погледала и испратила очима, за које не би могао рећи да су равно |
| па сутра да ми се каже како сам казала и оно што није? — одговори тетка Маца лагано и разложит |
| што га је ова мисао све већма освајала и пред очи му изводила кира-Анастасију у оној јасној и |
| -Анастасија је после била овде, плакала и пошла, да се дави, а ја сам се онда сажалио, па сам ј |
| дреје; али лепо су чули како је плакала и молила га и рекла му да ће му бити сестра, ако је не |
| кира-Анастасија и у оној собици плакала и молила Јанићија да јој врати дреје.{S} Јанићије им ни |
| вода, пронеше га носилима четири хамала и закопаше ван христијанскога гробља.</p> <p>— Ето, так |
| дрима, а пуница је већ од ћерке сазнала и саопштила зету добру вест.</p> <p>— Ако буде син, нач |
| Није шале, оно о чему је цео век сањала и за чим је кришом чезнула, сад јој се самој нуди!</p> |
| само толико, да је обема рукама шчепала и вукла нечије косе, и да су нечије шаке њу гребале и у |
| ава је са њима заједно певала, ћеретала и смејала се; али ипак (до душе ретко) бивало је да јој |
| ма не знајући зашто, она је предосећала и слутила нешто нејасно, нешто што ће се скоро догодити |
| умре без порода и да му имање туђа хала и врана разнесе.</p> <p>Тако су протицали дани за даним |
| ка Маца је у својој дугој пракси видела и такве ствари, од којих би се човеку дигла коса на гла |
| се, да тој кадаиф једе сас кога је јела и до саг!....</p> <p>Јанићије зинуо на овакав дочек; из |
| м!{S} О, о, о!{S} Ево, не желим јој зла и лепо је да се измирите; ама да сам ја што ти...{S} Бо |
| и са оном изнутрицом, која га је гризла и кући гонила.</p> <p>Зато је био и довољно морално наг |
| , да се на њему сунча, добра му је била и хладна месечина.</p> <p>А Лепосава га је и сада преду |
| ко више, што је прстен тек синоћ добила и што се мајстор Диша с њоме растао чисто тужан и плача |
| све што може, не би ли га умилостивила и ражалила, те да се кући врати.{S} Кир-Думи не смеде д |
| лазила на посело, баш као што је радила и за живота покојнога кир-Бенџе.{S} Кира-Думиница је св |
| ешми или у махали, буд за што покавжила и побила.</p> <p>И то ново осећање превлада.{S} Уместо |
| су је повратили себи, а после је жалила и лелекала тако искрено, да су комшинице једва успеле, |
| ово ми је све што сам до сада спечалила и сачувала своме детету (и ту тетка Маца показа руком н |
| Једном речи она је била: „тетка“, мила и добро дошла свакоме.{S} Али, кира-Анастасија је зебла |
| ло, кад би чудотворна хамајлија учинила и сада чудо, те му спасла жену и потомка.</p> <p>— И ти |
| којим се као девојчица толико прегонила и од кога је често плачући бежала.{S} Дође јој жао, па |
| S} Ма да се са Јанићијем онако измирила и ствари Ламбрине од тетка-Маце примила, кира-Анастасиј |
| када би и на све ове разлоге зажмурила и рекла да јој се не свиђа ни мало онај дежмекасти папу |
| и се болесница ма и за кратко освестила и затражила, да је водом напоји.</p> <p>Тако је било и |
| и, где год се макла по авлији, певушила и радила.</p> <p>Дође и време поласку.{S} Уочи овога да |
| исто задрхта.{S} Овако му је исто рекла и онда, када је загрлио и пољубио.{S} И та реч, боље ре |
| хаџи-Памук.</p> <p>У то доба је поникла и она крилата реч, тако често изговарана у староме Беог |
| ставио, све докле не прескамуче од бола и кукања.{S} После би заповедио да га окују у најтеже б |
| кичме.</p> <p>Болесница врисну од бола и отвори очи, ова изненадна %операција освести је, а хе |
| >Дан, који је Јанићију освануо пун бола и горчине, завршио се врло пријатно.{S} У тетка-Мациној |
| ватра, дрхтавица, а у срцу толико бола и љутине, да је као махнит трчао кући, те да неверницу |
| арочито сада, од како је Лепосава умрла и оставила му на врату троје деце, те је тако, у неку р |
| о.{S} Разуме се, да се Лепосава одупрла и таквим жељама, да тка платно како би Диша хтео; али з |
| у разлегао, да га последњи одјеци зурла и гочева не заглушише.</p> <p>То беше последња удовичка |
| ица и песница и ишао, лутао, без смисла и циља.</p> <p>— Убићу је!{S} Јаох!{S} Ја је морам убит |
| и прибира све утиске вечерашњега весеља и да се за тим са једним осмејком на руменим уснама сла |
| у пред јаслама молио, расклопи се земља и из ње се промоли страшна чељуст, која поче бљувати ва |
| арских зрнаца, кир-Дума се мало искашља и, окренувши очи у страну, започе:</p> <p>— Еле, просло |
| цало, те баш и да није хтео да размишља и о таквим сокак-сплеткама, дужност му је била да их на |
| мо за једно сећање, да се и на њега, ма и под старост, насмешила срећа и ту му срећу лакоумна ж |
| ично се радовао, кад би се болесница ма и за кратко освестила и затражила, да је водом напоји.< |
| ебаше одмах да припаднем њезиним ногама и да јој целујем златне одежде, ама заблесну ме светлос |
| јацима, крену се свештенство у одеждама и са иконама; а за њим, под еснафским барјаком, мајстор |
| збистри.</p> <p>Анастасија га је сузама и преклињањем задобила, и он је, у тренутку душевне сла |
| епе грешнице, чије очи, заливене сузама и очајањем, изгледаху ипак тако детињски насмејане и та |
| тешке слутње, од једном се зали сузама и поче силио јецати.</p> <p>Лепосава прикова поглед у њ |
| "78" /> је попустио пред њезиним сузама и претњом, да ће у Дунав скочити.</p> <p>Тако га је на |
| рује!</p> <p>Кир-Ламбре, узбуђен сузама и пребацивањима, а помишљајући на последице свега овога |
| кнула ова вест међу српским занатлијама и трговцима.{S} Мајстор-Дишу су већ инако сматрали као |
| београдско обзорје са кубастим џамијама и витим минаретима.</p> <p>После је отишао у Мокри Луг. |
| жутом лисичином; са црвеним јеменијама и дињаром<ref target="#SRP19061_N1" /> на глави.{S} Про |
| а ново запламтеше, она покри очи шакама и побеже из мутвака, па онако збуњена отрча у кућу.{S} |
| ћије упорно ћути, она покри лице рукама и удари у плач.</p> <p>Јанићије не мога више да издржи |
| има живео само о сухом хлебу, маслинама и зејтину и та његова, већ увелико позната испосничка н |
| жене и девојке, у живописним шалварама и јелечићима, што се преливају јасним шаренилом, те ти |
| чи кира-Мана са њезиним сухим контурама и очима у којима не беше ни трага од живахности.{S} Неш |
| лага месечина засја над зеленим баштама и стрехом тетка-Мацином, он устаде са постеље у дућану, |
| ајлакше, када је пред запаљеним свећама и евангелијем дигао три прста у вис, то се већ дало вид |
| седа, него пребраја зрна на бројаницама и пажљиво гледа у очи Дишине.</p> <p>— Шта: тако? — пит |
| агани капитал у разним кесама, кесицама и другим замотуљцима.</p> <p>Тако је то ишло пуних десе |
| еограду добар глас, не само међу Србима и Турцима, него чак и међу Грко-цинцарима, који, у оно |
| оно псето (ту кир-Диша зашкрипа зубима и јекну) њему ћу да пребијем цволике, чим га угледам.</ |
| који се гложе по београдским шанчевима и својим разногласним лавежом узнемирују тихи сан општи |
| абрекла прса, ишао је он пред друговима и свирачима.{S} Код једне крчме зауставише се.</p> <p>— |
| бивала Мацина кућа са дебелим хладовима и Лепосава у њој.{S} То лепушкасто, свеже девојче, на к |
| а душевна потреба, да бар пред зидовима и јеменијама јасно изрекне њезино име, кад, у тај пар у |
| као на мобу, да јој помогну у пословима и спремању за свадбу.{S} Лепосава је са њима заједно пе |
| е, на сну човека са ранама на длановима и грудима и он му рече:{S} Иди у Вертеп Витлејемски и п |
| од брега одваљени, са кратким вратовима и снажним гласићима, потврђивали су у сложноме терцету |
| човека са ранама на длановима и грудима и он му рече:{S} Иди у Вертеп Витлејемски и прими свети |
| ма а час скакутао по зажареним образима и извиривао из оних двеју јамица што су се јављале, кад |
| чибука, поткићена разнобојним мерџанима и по једну лепу дуванкесу са жутим кићанкама.{S} Њихови |
| пред собом, опростише се са домаћинима и изиђоше на улицу.</p> <pb n="84" /> <p>— Е, ову ћемо |
| знао; одоше пут Јалије, тамо, а за њима и Цигани, да их прате.</p> <p>Виде хаџи-Диша, да му не |
| е, кад прво оба сведока а одмах за њима и кир-Дума као опарени искочише на сокак.</p> <p>И за ч |
| те му сада и они ћепенци и људи по њима и све око њега изгледа ново, непознато.{S} Осврте се по |
| атељство два тако угледна Грка а с њима и све грко-цинцарске муштерије, ипак је видео јасно, да |
| е дотакну рана, снабдео се он уверењима и печатима од власти и свештенства, у којима је описана |
| нута вучјом кожом, са топузом о бедрима и неколико <pb n="51" /> ножева, оштрих с обе стране, к |
| еним дугим курјуком, распученим недрима и голим до рамена рукама, све је живље скакутала по соб |
| азлоге већ у велике навикао да их прима и — сноси.</p> <p>Но њему се ипак није чекало.</p> <p>В |
| ге, него да се пода небројеним уздасима и да почешће таре шаком чело, из кога ама баш ништа не |
| кира-Мана, која се притајала за вратима и ослушкивала шта Ламбре у соби ради, одскочила у стран |
| у, по обичају изу јеменије пред вратима и у танким мествама уђе у собу.</p> <p>— Кали-мера, кир |
| више!</p> <p>Јанићије се окрете вратима и збуњено застаде на самоме прагу.</p> <p>— Ето, носим, |
| ојче извирује; девојчица залупи вратима и певушећи отрча кроз авлију у кућу.</p> <p>Још неко вр |
| бујне баште и спретне куће са доксатима и многобројним срчали-прозорима.</p> <p>Ишао је насумце |
| а сваки од њих био је утврђен печатима и потписима, исписаним грчким и арапским писменом.{S} М |
| преобразише.{S} Ламбре поче да се отима и пишти од промуклости; а и кир-Диша, кога четворица др |
| у младенци пред свештеником, законицима и грко-цинцарским званицама дали реч, и кад је мајстор |
| -Зосим је био уважаван међу поклоницима и зато, што је он толико рачуна водио о светињи ове зем |
| риведе.{S} Желео је да се освети Грцима и да подигне свој оронули морални углед у еснафу, па је |
| удовица није баш ни међу својим Грцима и Цинцарима уживала најбољи глас.</p> <p>Где је Диша по |
| која се налазила тек у првим зачетцима и била тако неуређена, да су се писма на хрпате губила |
| рње питање кир-Ламбре трепну мало очима и лагано поглади свој образ.</p> <p>— Та ли ти је брига |
| тасије заједно са свима оним слаткишима и сестринском предусретљивошћу претегла, искрсао би на |
| боди и седе.{S} Како је пуцало за ушима и како је жељно јео деран, то нека оцене они који су у |
| јасан и пун пролетњега мириса.{S} Дума и Ламбре, који су овог дана управљали целим весељем, на |
| мбре.</p> <p>— Па, па, па! — учини Дума и занија главом, као да се чуди, како и тих седам дана |
| не буде велика, њени стараоци, кир-Дума и Ламбре, све су учинили, да свадба буде што већа.{S} М |
| ри кира-Ману, испаде иза ћошка кир-Дума и још један Грк.</p> <p>— Сто је то?{S} Ста искас сас т |
| } Тој ти је мудро реч. — упаде кир-Дума и тапше мајстор-Дишу по плећима. — За тебе ћемо да прав |
| че!...{S} Ух! ух! — уздисао је кир-Дума и туцао се од муке песницом у главу.</p> <p>Сутра дан Д |
| <p>— А, тако: причају! — учини кир-Дума и сажаљиво поче климати главом и гледати у Дишу. — А ви |
| атна уста, мудра реч! — уситни кир-Дума и потапша Дишу. — Ела, само ви говорите; знао сам ја да |
| рви мах, подчинио се утицају свога кума и пријатеља; али већ после треће кафе, у кир-Ламбриној |
| шиним, није остала без свога утицаја на и онако пољуљано уверење његово.{S} У самој ствари то, |
| ко што догодило, него је била уважавана и од оних жена чији живот беше посвећен у свему своме м |
| јев, а остало је оставила бризи грађана и — случају.{S} Ако се пронађе, — добро, не пронађе ли |
| у коло и почео с њоме играти, кира-Мана и Думиница увукоше и младожењу, узеше га међу се, те Ди |
| иници на кафу и разговор. — И кира-Мана и све остале жене вратише јој на ново старо пријатељств |
| сестре, па што да идеш од нас?{S} Нана и синоћ каже Диши: „Честит је момак, Јанићије; он ће ти |
| лабо осветљеној собици, и мирис тамњана и измирне, толико су утицали на побожно расположење, да |
| а сваког празника носим у цркву тамњана и палим свећу пред Богородицом и метанишем, само да вам |
| о да беше њезино осликавање злих страна и тегоба што их родитељска <pb n="55" /> срца подносе, |
| лад.</p> <p>Али, кисељак је слаба храна и њему не остаде друго, него или да се врати мајстору и |
| Богатији је, мој синко, он и од Султана и од Господар-Милоша па чак и од капетан-Мише.{S} Него |
| амо, и он сав раслабљен изиђе из дућана и споредним сокачићима, где је у ово доба најмање света |
| о Јанићије скочи љутито, наже из дућана и кад подобро одмаче застаде и поче му пркосити.</p> <p |
| ових седам месеци истицао је из дућана и утицао беспрекорно у једну гвоздењачу, од које је кљу |
| уго, ти си добра девојка и бићеш вредна и послушна; ха?</p> <p>— Хоћу! — одговори Лепосава и от |
| .</p> <p>— Зар? — учини Маца изненађена и радосно.</p> <p>Мајстор рече Јанићију да иде, да спав |
| амо не више онако весела, него зачуђена и збуњена.</p> <p>— Шта ово би, буди Бог с нама!? — учи |
| обо.{S} Према њему чучнула некаква жена и држи на крилу болесно дете.</p> <p>— Тако да радиш, с |
| вао своју пуницу и зато, што је та жена и сада, као и пре, имала своје сигурне приходе.{S} Поло |
| била последња брига; венчана му је жена и куда би она смела да му ма шта пребаци!{S} А баш и ка |
| е приходе.{S} Половина београдских жена и сада су тражиле њену помоћ, па, разуме се, све те жен |
| је видела свога зета толико расположена и разговорна као данас.{S} Хаџи-Диша иначе није ни умео |
| и се, после тога, враћала нерасположена и срдито стресала са шарених шалварица прашину, која се |
| ше никакве тешкоће; устава је пробијена и бујица мисли и размишљања могла је тећи својим корито |
| еве међу пријатељицама осећала усамљена и растужена.</p> <p>— Лако је вама да бесните, мужеви в |
| ребаченим ћурчетом преко деснога рамена и раздрљеном кошуљом, кроз коју су широко избијала снаж |
| ту био крај, докопа покојницу за рамена и поче је трести.</p> <pb n="214" /> <p>— Лепосава!{S} |
| а са вепровим зубима без трупа и рамена и само са ногама.{S} Па чим се родило, оно се, буди Бог |
| отресу варварских особина свога племена и да се подражавањем и опхођењем у животу јако приближе |
| сти је пред њу.</p> <p>Лепосава збуњена и изненађена, а Јанићије тако исто сметен и застиђен од |
| <p>— Лудо! — викну Лепосава још збуњена и не знајући да ли да се свему овоме смеје или заплаче, |
| ала се на мајстор-Дишину душу као стена и он је као заливен ћутао и очекивао од тетка-Маце, да |
| да се споразумеју и утаначе дан прстена и сватова.{S} Кућа Мацина била је пространа, те, поред |
| е одмах сазна, да је Лепосава испрошена и обележена, па је тако и урадила.{S} Другарице Лепосав |
| у дућан.</p> <p>Била је необично тужна и усплахирена.{S} Кад је видела да кир-Ламбре никако не |
| .</p> <p>— Па, ето, тетка-Маце; она зна и више.</p> <p>— А шта ја знам? — Знам да је млада, леп |
| плашила ипак, да сада кир-Диша не сазна и да Јанићије не разгласи по комшилуку њезино неверство |
| м децу, ама ето већ друга година, а она и не мисли!</p> <p>— Пеки, пеки, не је тешка работа! — |
| ада?</p> <p>— Ништа, нано, — замеће она и измиче рантлику, да не прекипи — уморила се, па мало |
| {S} Кира-%Анастасија међу кумама смерна и стидна, као што то приличи невести, а кир-Диша између |
| чекаш како приличи једној хаџики: чесна и поштена!{S} Чу ли?</p> <p>— Чујем, — одговара Лепосав |
| чувате чест и да знате, да една паметна и честита жена нема засто да плаче за мужа.</p> <p>Неко |
| мужевљева од једном постала нешто сетна и замишљена.</p> <pb n="182" /> <p>— Па ништа! — одгово |
| .</p> <p>Али кад уђе у собу, она забуна и ватра на ново га дохвати; он брзо седе на миндерлук, |
| осподар; о свакој је аспри водио рачуна и са највећим задовољством свакога вечера пребрајао би |
| соба и Анастасија, која је тамо плачна и очајна остала, беху једини предмет његових збуњених м |
| га, лисца, и да она, као свака неутешна и честита удовица, јадикује за ненакнадним губитком.</p |
| мало доцније, из оног ранијег снебивања и потајног осмешкивања тетка-Мацинога извуку згодан мат |
| ња свога само знало за груба извикивања и тешку руку свога мајстора.{S} Напротив, овога часа, к |
| у се учини, да је Лепосава она некадања и да је то све још могућно поправити.{S} Та прстена још |
| ново почеше враћати тешки дани очајања и пометености.</p> <pb n="174" /> <p>— Зашто: турфа пос |
| ла по кући, па се толико око распремања и дотеривања занела, да је потпуно заборавила зашто све |
| ц доносио му је шумор баштенскога грања и пријатно расхлађивао његове снажне груди, које, чим М |
| .</p> <p>Најпосле, после кратких ћутања и пребрајања ћилибарских зрнаца, кир-Дума се мало искаш |
| иле, само трепну очима у знак опраштања и поче немарно пуштати густе хладне димове.</p> <p>Тако |
| зе на очи; говори му, а сузе без јецања и плача теку кап по кап низ образе.</p> <p>— Немој, мол |
| а у собу гостима.{S} Из њихова опхођења и стишаних израза опажала је да су се споразумели.{S} И |
| тарњи немир, у коме се огледала и чежња и радост и нестрплење, све у један мах, не дадоше му да |
| сти пар дође му на ум она њезина претња и велики кујнски нож, и он, место да пође на улицу, сед |
| а вика заустави неколико пролазника, па и комшинице истрчаше на капиџике, те тако мајстор Диша, |
| збуњено погледа у мајку.</p> <p>— Е, па и време му је — одговори Маца равнодушно — а када долаз |
| ира-Мана стрпељиво је подносила све, па и то што јој нема мужа.</p> <p>Кир-Дума већ беше спрема |
| ло добро, шта су све комшијске жене, па и ове две, за њу износиле и против њезинога удовиштва г |
| /p> <p>А мајстор Диша опет претрнуо, па и сам као <pb n="108" /> да предосећа неки тешки услов, |
| за покојног кир-Бенџу и поштује га; па и ја, ето, што поштујем као и тебе и кир-Ламбру, хоћу д |
| када јој опростиш, омрзнути на мене; па и кира-Анастасија и кир-Ламбре.{S} Зашто, бре, тако?</p |
| <p>Томе изразу није могао пркосити; па и ако му је мржња на кир-Ламбру двоструко порасла у оно |
| т-пазару румени се у јутарњем зраку; па и сав послени свет, који се око ћепенака тамо и амо мув |
| рати сваки покрет свога мајстора.{S} Па и њему дошло мило, кад виде како му газда певуши једну |
| назив: тетка <pb n="29" /> Маца.{S} Па и њезина Лепосава видела је од туда многе користи; јер |
| је судбина предати мајстор-Диши.{S} Па и овај Јанићије Бик, чији снажни врат и пространа плећа |
| ама.</p> <p>Али прође и прва и друга па и трећа година, а мајстор Диша оста без наследника.{S} |
| ом баштом, узрујаше се; момци и деца па и гдекоји човек истрча, да види шта је, а на капиџицима |
| е сада као пакосна подсмевка.</p> <p>Па и име кира-Анастасије, чија му је слика у души до ове з |
| А шта ја знам? — Знам да је млада, лепа и вредна... одговори тетка Маца, али некако тако неодлу |
| нека глава са вепровим зубима без трупа и рамена и само са ногама.{S} Па чим се родило, оно се, |
| на нарав, те тако, после првога наступа и после четрдесетнице, сав онај први бол стопи се у јед |
| ми се квари ред; не дам да ме нико вара и да ми образ гази.{S} Разумеш ли?</p> <p>— Опрости му, |
| и.{S} Диша изгуби свест, срце му заигра и сад већ заборави на свој положај и адет.</p> <p>Али, |
| јастуком напипао.{S} Ноћ је била ведра и обасјана, благ поветарац доносио му је шумор баштенск |
| глу жалост брзо је умерила њезина ведра и вазда расположена нарав, те тако, после првога наступ |
| тири!</p> <p>— Неје много за едно мудра и уважена глава.</p> <p>Разговор се водио око свакидашњ |
| мораде и по трећи пут да вади из ћемера и да са нестрпљењем очекује на свој повратак кући.</p> |
| <pb n="193" /> историја светога ексера и како се оно чудо догодило.{S} Та уверења богоугодник |
| и.</p> <p>За мало и од живога разговора и Ламбриних шала изви се песма.{S} Ламбре затури фес за |
| се, малаксао од тешког душевног напора и збуњен, враћао ипак оном једином осећању, које је кро |
| е могао никако напустити овога мајстора и отићи бољем.{S} Јер и бољи мајстор то би исто радио с |
| и псујући <pb n="77" /> и тога мајстора и самога себе, што му се језик везао, те не каза чега р |
| завадила две најбоље комшије:{S} Митра и Станка, и изнела је ову сплетку и покушала да њоме по |
| не играју у колу, седе око пуних софра и ударајући дланом о длан певају оне мелодичне грчке пе |
| лужби Божјој, често је вадио иза појаса и пљувао у њу, тако да је сваки од црквара могао разуме |
| шевине, дигао ме је као перце до појаса и шале ради три пута преко собе пренео.</p> <p>— Ба! — |
| онако, ненамерно, обухвати је око паса и нагло привуче себи.{S} Необичан пламен сукну му уз об |
| есхватљива страст да је стегне око паса и привуче себи.{S} Али зашто то?{S} То није могао баш н |
| <p>Баш да је мајстор Диша до овога часа и био „неверни Тома“, сад не би могао ни за часак посум |
| ! — рече Диша.</p> <p>Лепосава помириса и други и трећи пут.</p> <p>— И од тога ћу?... запита о |
| ; често би се пута, она рашчупаних коса и плачући а он сав изгребан, вратили са чесме кућама.{S |
| искушење савладало и отишао пре Ускрса и Четрдесетнице, тај не може да буде хаџија.{S} А то је |
| и, дубоко уздахну, клону главом на прса и савијеним кажипрстом обриса две вреле сузе које му ни |
| а, шта ти је? — брани се Лепосава. — Та и сама кажеш да ме мајстор Диша не проси.</p> <p>— Не п |
| о, да свакога месеца слушам, како се та и та у комшилуку породила, а у мојој кући, ништа! — реч |
| узе из Лепосавина сандука ниску дуката и онај дукат „ћошајлију“, па то све закључа у гвоздењач |
| јој засенуше од толиког крупнога злата и она поче да га загледа, пријатно изненађена богатим п |
| тога мангупа не треба трпети, да барата и сербез хода по поштеној чаршији.</p> <p>За мало и од |
| {S} Стала опуштених руку уза сама врата и снебива се, да ближе приступи.{S} Мајстор Диша је са |
| и, као врабац из шаке, шмурну на врата и весело одјури симиџиници.</p> <p>А мајстор Диша седе |
| иша заборави и на своја разбијена врата и на оно што је шегрту спремао.</p> <p>Али судбина, кој |
| часу користи забуном, штуче кроз врата и истрча на улицу.</p> <p>Анастасија и Ламбре осташе је |
| питам.</p> <p>Тетка Маца одшкрину врата и тајанствено погледа, да их ко не ослушкује, а када се |
| асположењу, док тек Маца одшкрину врата и викну:</p> <p>— Берићет, зете: дође и друго!</p> <p>— |
| омшика, која у томе часу одшкрину врата и промоли главу на поље.</p> <p>— Како је?</p> <p>— Сад |
| {S} Ћира-Мана је баш силазила с доксата и, кад угледа Јанићија, како јој долази, стушти обрве, |
| ачка кад вреба, довуче се између дрвета и густога османлука самоме доксату, из кога се одмах у |
| к мало по мало успела, да надвлада зета и да Лепосави створи што ширу самоуправну власт у мутва |
| о из куће.</p> <p>Тога дана између зета и пунице водио се озбиљан разговор, који беше од недогл |
| о Дунаво а за њим се чула лупа дахирета и свежи девојачки гласови, који уз дахире извијаху неку |
| ног набреклог, мало распученог јелечета и младешчића и неколико пари мајушних јеменија, које је |
| кир-Ламбре преседео цео дан без ћурчета и антерије у кући туђе жене.</p> <p>На ову летимичну ид |
| о сигуран, то је, да је девојка честита и за цело му не би довела у кућу новога Ламбру; млада ј |
| а се лако не налази, и да једна честита и послушна девојка неће никада погазити вољу свога роди |
| објасни, тетка-Маца је била врло љутита и поручила му: ако одмах не дође, она ће му сама у дућа |
| , да је заискао; али то га беше срамота и он се с тешким срцем одби од ћепенка и хлебова, чији |
| кући његовог мајстора, послао је шегрта и наредио му, да се у мутваку нађе и да остане тамо, св |
| сет и четири зрна, као дренак дугуљаста и крупна ћилибара.</p> <p>Иза појаса извади стручак бос |
| купио за Лепосаву мало, и то за двеста и четрдесет гроша, море; а Маца и Лепосава слушали су и |
| најпосле не састадоше на цени од двеста и четрдесет гроша.{S} Свети човек узе памука, начини од |
| ндуче.{S} Хаџи-Зосим метну прст на уста и даде знак Диши, да се не миче. — Стари пустињак био ј |
| ш у часу, кад мајстор Диша поткупи уста и привуче Лепосаву себи, да јој бар за часак заклопи то |
| апротив, да је смео запушио би јој уста и изгурао из мутвака, у коме је до мало час тако важне |
| о сам хтела, да преда мном отвориш уста и да мене запиташ.{S} Гледам само шта чиниш и како мучи |
| од тетка-Маце, да она сама пронађе пута и начина шта да се ради.</p> <p>— Па ти и не чујеш све |
| ни бумбар облете око њега неколико пута и изгуби се у сунчеву зраку; но ни један од тих звукова |
| е груди, опраштао се тако неколико пута и једва га је пустио из загрљаја.{S} Караван се крете д |
| !{S} Право каже нана: дете! — прошапута и заставши на собњем прагу дубоко се замисли.</p> <p>Ка |
| <p>— Ко би и на то мислио? — прошапута и одмахну главом, да се отресе од такве помисли.{S} Али |
| на улици и заустави, он се брзо опрашта и изговара да мора журити, па онда још више уситни, сам |
| вај казао, да јој то мајстор Диша враћа и да више неће да зна за њу, она је бризнула у плач и с |
| убав тога малог задовољства да се враћа и излаже новим трошковима, то није хтео.</p> <p>И тако |
| , а она се одупре шакама о његова плећа и одскочи у страну.</p> <p>Збуњени и црвени у лицу стој |
| другом руком прихвати га благо за плећа и потискује на сокак.</p> <p>— Дао Бог, брате, дао Бог! |
| њега, ма и под старост, насмешила срећа и ту му срећу лакоумна жена за један часак уништи!</p> |
| о и ту мисао потисну друга, а ову трећа и тако редом, те на тај начин, поремећен правим хаосом |
| , мало распученог јелечета и младешчића и неколико пари мајушних јеменија, које је кришом, кроз |
| аветнилом и разлегаше се у шумору лишћа и гугутању кумрија, дође јој лако, мило, као некада, до |
| } Цео еснаф и званице из осталих еснафа и грађанских редова учествовали су.{S} Весељу није ништ |
| , човек, иоле вешт у читању хијероглифа и старих шилтова, досећа се, да је оно кожа њезиног ран |
| е, не тек гдекоји, но многи од трговаца и старијих калфи, потајно уздахнуо за лепом удовицом, т |
| двеста и четрдесет гроша, море; а Маца и Лепосава слушали су и од времена на време превртали с |
| погана уста?{S} А? — запита тетка Маца и застаде, да мало одахне и по своме обичају сачека, до |
| авите момка на миру! — викну тетка Маца и поче примати ствари.</p> <p>— Поздравио мајстор и шаљ |
| га од Јанићија отеше.</p> <p>Тетка Маца и Лепосава дочекали су заједно са Дишом Јанићија и обас |
| "120" /> <p>— Шта: немој! — запита Маца и задржа шаку сирћета, којом хтеде да му вратне жиле пр |
| е врло тешко... бојим се... устеже Маца и не доврши, јер је нагло одазва она комшика.</p> <p>Ди |
| сабајле толико вичеш? — одазва се Маца и изађе на доксат.</p> <p>— Дошао Јанићије!{S} Ево Јани |
| ш?</p> <p>— Па троје их је! — рече Маца и удари у смех.</p> <p>— Шта-а?...</p> <p>— Троје... тр |
| есеш твоме домаћину у кућу! — рече Маца и пуна срца пољуби своју ћер.</p> <p>Тетка Маца за крат |
| ађох... код фудул-Стаменке, — рече Маца и хукну од умора.</p> <p>— Па?... упита Диша утанчаним |
| де у мутвак.</p> <p>За њоме дође и Маца и поче је потанко испитивати.{S} Дабоме да се и она ишч |
| , да се врати, али тако... продужи Маца и на половини речи застаде.{S} Видело се јасно, да јој |
| /p> <p>— Не знам, зете! — одговори Маца и забринуто погледа у Дишу.</p> <p>— Ето, данас сам све |
| е лени се, него пожури! — одговори Маца и нежно помилова кћер.</p> <p>Хаџи-Диша је био задовоља |
| мало; треба их окупати! — одговори Маца и залупи врата пред носом зетовљевим.{S} Диши не оста д |
| ала сам ја; дете је то! — одговори Маца и сиђе у мутвак.</p> <p>Код мутвака је стојао Јанићије, |
| е.</p> <p>— Е, ако, ако — одговори Маца и даде миг Лепосави, да изиђе у мутвак.{S} Сад њих двој |
| вао његове снажне груди, које, чим Маца и Лепосава уђоше у кућу и заклопише врата, распучи, те |
| коше му момци да је долазила тетка-Маца и поручила му, да одмах њезиној кући оде.</p> <p>И то о |
| е један по један! — одговори тетка-Маца и кришом, испод очију, погледа мајстор-Дишу.</p> <p>Међ |
| </p> <p>— Он каже: да неће!</p> <p>Маца и Диша згледаше се зачуђено.</p> <p>— Где је остао?</p> |
| е дане живота проведе код свога синовца и снахе.{S} До душе, није му најпријатније било, што му |
| г стрица, коме под старост помреше деца и жена, те тако остаде самохран без игде икога.{S} Пуни |
| едра, носила га под пасом четири месеца и — то јој поможе.{S} Сада кир-Дума има сина од седамна |
| вор)! — одговара још стидљивије удовица и уводи гошће у собу. —</p> <p>Докле се ова посета двеј |
| обесити! — говорио је стиснутих вилица и песница и ишао, лутао, без смисла и циља.</p> <p>— Уб |
| чмици још жмиркала је по једна лојаница и осветљавала тек по гдекога веселога брата, који жељно |
| агриза у та јабука! — смеје се Думиница и пиљи у вазда насмејане очи лепе удовице.</p> <p>— Кој |
| у на земљу.{S} Кира-Мана, кума-Думиница и остале жене, све по избор Гркиње и Цинцарке, располож |
| вакоме сусрету попљувати, кума-Думиница и остале честите жене заобилазиће око ње са погледом на |
| чупа.</p> <p>Сутра дан су кира-Думиница и Ламбриница, у пратњи својих мужева и младожење, који |
| омисли да може постати мајстор-Дишиница и да се мора одрећи свога Јанићија.</p> <pb n="135" /> |
| — говорио је стиснутих вилица и песница и ишао, лутао, без смисла и циља.</p> <p>— Убићу је!{S} |
| мбре, коме беше нешто тугаљиво око срца и чисто криво, што се залетео у прводаџисање. — Ако вам |
| прислоњених обрамица, тестија, бакрача и ибрика.{S} Гомиле жена, момака и људи, ко лежећи на м |
| {S} Разуме се, да је било сијасет прича и узрока; свака жена причала је, како је чула од друге, |
| у мајстор Диша, шта се све о њему прича и разноси, чисто се зграну.{S} Очи му се приковаше, па |
| е митила; па чак не заборави да исприча и о ономе цванцику, што му га даде, и како је казала да |
| је види, а овамо да јој узгред исприча и искити све шта се за њом говори.{S} И то се све за њо |
| где ти је Лепосава? — запита сада Диша и нежно баци поглед на врата од мутвака.</p> <p>— Сад ћ |
| адне воде?</p> <p>— На! — простења Диша и иза појаса извади један прстен, па га пружи Јанићију. |
| — Газда!</p> <p>— Шта је? — запита Диша и дође мутваку.</p> <p>— Може ли да се поквари свадба?< |
| руго!</p> <p>— Шта велиш? — запита Диша и забезекну се пред гласом, коме се ни у сну није надао |
| а и шта тражим од домаћице! — рече Диша и поче јој на дугачко описивати све дужности, које она, |
| и свет.</p> <p>— Помириши! — рече Диша и принесе носу женином кесицу.</p> <p>— Ама, зашто? — о |
| > <p>— Скупо је!{S} Збогом! — рече Диша и пође вратима.</p> <p>Али свети човек, опазивши намеру |
| ћник!{S} То му требаше још! — рече Диша и пође вратима.</p> <p>— Куда ћеш, зете?</p> <p>— Идем |
| ворни памук, свети памук! —потврди Диша и значајно погледа у обе жене, које радознало очекиваху |
| љива.</p> <p>— Од тога! — одговори Диша и својом руком јој обеси о врат чудотворну хамајлију.</ |
| о је кућа христијанска! — одговори Диша и хартијице, што их је некада готовим новцем платио, и |
| ам лоповима имао посла! — одговори Диша и уђе у кућу.</p> <p>Јанићије додаде газдарици бошчу, м |
| > <p>— Само ћерку нећу! — одговори Диша и намигну на кума; а кира-Анастасија, стидна од кума, з |
| би нам био оволики. — Одговори јој Диша и руком одмери висину, колику би могло имати дете од ше |
| , да нешто види у мутваку, те тако Диша и Лепосава осташе сами.</p> <p>— Седи овде — рече Диша |
| да чујите.</p> <p>И збиља, мајстор Диша и сам поче увиђати, како често ни труни истине нема у о |
| цаја, у толико пре, што је мајстор Диша и сам имао прилике у своме животу да о таквим стварима |
| о; за добро је! — смеје се мајстор Диша и вади иза појаса кесу у којој нађе две аспре.</p> <p>— |
| То није истина! — узвикну мајстор Диша и сав се зацрвене од стида.</p> <p>— А, не је истина; с |
| че то амо то тамо, куда их мајстор Диша и тетка Маца шаљу; али, ипак, Бик не може да одоли срцу |
| о пезевенк, куче, бре!? — подвикну Диша и дохвати једну летву, да одалами непослушна шегрта.</p |
| ог хоће, тако нека буде! — уздахну Диша и оде тетка-Мациној кући.</p> <p>После подужега времена |
| је обећао није добро и да ће газда-Диша и без њега сазнати све: како је кира-Анастасија погазил |
| е из куће износим?! — зајаука хаџи-Диша и у страху, да се то баш овога часа не догоди, побеже у |
| се сасвим настани.</p> <p>Али кир-Диша и његова жена примише стрица тако хладно и без икаквога |
| зо прибрао, када је видео како кир-Диша и не слути о ономе што се пре десетак дана десило.</p> |
| ва, кучко, отрова! — стење мајстор-Диша и шкрипи зубима.</p> <p>— Ко вас отровао?</p> <p>— Ти! |
| а.{S} И ако је све чинила, да га умекша и задобије, да ћути, она се бојала да неће моћи очувати |
| ја му носи кућу и неколико хиљада гроша и ородиће се са грчком нацијом, те ће тако, мало по мал |
| да ради, да се заборави; једаред покуша и да запева, — али му се код првога стиха грло стеже.{S |
| когод шашољи сламчицом око усана, слуша и осмешкује се на богату домаћу идилу.</p> <p>— Е, е, т |
| иџинице и тамо жељно гледао у онај хлеб и симите, који су се пушили по ћепенку.{S} Да му је сад |
| е преда њ на колена, ухвати га за рукав и поче јецати.</p> <p>— Газдарице, шта то радиш? — Ево, |
| за дуже време засити.{S} Имао је здрав и необично снажан стомак, који се, у овом часу тужнога |
| из писма сазнаде, да му је пријатељ жив и здрав.</p> <p>— Паметно глава — рече кира-Мани. — Зас |
| <p>Кад опази како мајстор Диша нерешљив и збуњен стоји и не зна шта да јој одговори, фудул-Стам |
| о испред дућана, узе Јанићије Бик крчаг и отиде на чесму, да наточи воде.{S} А чесме по Београд |
| ао Маци, да се посаветује.</p> <p>— Бог и душа, побегао! — рече Маца, када јој саопшти, како му |
| ер по предметима, почињући од бакалског и болтаџијскога па до бућмеџијскога еспапа, изгледа да |
| ашна новост начинила је од иначе мирног и спокојнога Дишинога лица право страшило.{S} У један м |
| И зар би то било лепо од њега, паметног и угледног човека, да једну честиту кућу на глас износи |
| ровао?</p> <p>— Ти! — продера се супруг и подиже обе песнице у вис.</p> <p>Кира-Анастасија преб |
| ом склопљену песницу, устури лице назад и, застиђен од толике гомиле света а можда мало и уплаш |
| ове наде, толико ишчекивање, %на најзад и онолики пут и онолико ломљење по туђим земљама, и све |
| Лепосавом Мацином.{S} А тако се најзад и морало држати, пошто је мајстор Диша дан из дан одлаз |
| ава је донекле сносила све то, али, кад и њојзи превре, она му једног дана тако <pb n="177" /> |
| то је љубав! прошапута Јанићије, и кад и последњи звук ишчезну, зарони лице у шаке и горко зај |
| е судове и растају се од чесме, тек кад и сами увиде да су се и сувише дуго замајали.</p> <p>И |
| поверљива писма из Београда у Цариград и обратно.{S} Ова служба била је колико напорна толико |
| ао на путу, примио га и довео у Београд и предао газда-Диши на занат.</p> <p>А код газда-Дише н |
| сестре.{S} А оно... оно... знаш... (сад и Лепосава запе, без сумње мучећи се да овог несрећног |
| и пошао тетка-Маци.</p> <p>Сав онај јед и осветничко расположење за ово кратко време створиле с |
| {S} Али кад угледа како је мајстор блед и модар, он се зачуђено заблену.</p> <p>— Шта ти би, ма |
| осећао пуно задовољство, што се једаред и он осветио, ипак, док је говорио ону заклетву, осећао |
| он му се попе на леђа, па одатле на зид и таман да ускочи у њезину башчу, опучи му се камен под |
| ха! — А е ли истина да сте пали са зид и да вас је патрола јурила, а ви побегли?</p> <p>— Није |
| ром и око сунчева смираја чесменски зид и не види се од гомиле прислоњених обрамица, тестија, б |
| ели да прескочите код удовице преко зид и кад вам је шегрт подметнуо леђа, да се попнете?</p> < |
| али он је био задовољан: ово му је куд и камо била снажнија освета, него ли да је кир-Думи заб |
| аза.{S} Требало би да се врати; али куд и коме?{S} Зар да својим очима гледа Лепосаву, како се |
| знале су ценити и наградити њезин труд и добре услуге.</p> <p>Јанићије се почео мало по мало н |
| ом претресао све начине, како да и себе и Анастасију сачува од неприлика, кир-Диша је још једар |
| .</p> <p>Тако је кира-Мана бранећи себе и нехотице дала Анастасији један разлог више, да се оду |
| > <p>Диша обори главу.</p> <p>— За тебе и...</p> <p>— Лепосаву... прошапута једва чујно Диша.</ |
| ко мислио, мој синко, боље би и за тебе и за нас било, да си тражио кућу фудул-Стаменкину и њен |
| а ти и не чујеш све о чему свет за тебе и Лепосаву говори.{S} И ко ће ми веровати, кад будем ка |
| p>— Па зар сам ја крив томе?{S} Ја тебе и твоју кућу као рођену поштујем, а оно што они говоре |
| скупо платиш!{S} У полицију ћу ја тебе и твоју.... викала је фудул-Стаменка удаљујући се побед |
| ; па и ја, ето, што поштујем као и тебе и кир-Ламбру, хоћу да те послушам.</p> <p>— Златна уста |
| ан да са собом доконча, он је пун срџбе и очајања лутао тамо амо по густим трњацима, који су се |
| она опет, као удовица, раскривене главе и без мушке заштите, шта је могла друго него да о бошчу |
| роклињао је кир-Дума дижући фес с главе и погледајући у небо.{S} Али Диша је већ далеко одмакао |
| ша.</p> <p>— Па, између Мацине Лепосаве и фудул-Стаменкиног Канчета.</p> <p>— Ја не чух ништа.< |
| есме, озидане од тесаног камена, са две и три луле, из којих је избијао као рука снажан млаз би |
| арјак, постао је велики добротвор цркве и устабаша свога еснафа.</p> <p>О Лепосави ни у сну ниј |
| колико кеса леблебија, ратлокума, халве и једним саханом топлога кадаифа.</p> <p>— Јанићије — в |
| има, њега раздрага песма, дође међу ове и тако ударише у пијанку и певање, да се чак и њему — к |
| ким срцем дижу на обрамице своје судове и растају се од чесме, тек кад и сами увиде да су се и |
| о стоји и не миче се, она остави судове и дотрча му.</p> <p>— Шта је, море, што си подупро капи |
| тим мајстор Диша, како га Јанићије зове и дрмуса из све снаге; али он се не мога одазвати.{S} С |
| мутвака поставља софру и полаже санове и чанке пуне јела, и застиде, кад помисли како ће и шта |
| Лепосаву, како намешта по полици санове и каленице.{S} Испела се на прсте, уздигла руке, да дом |
| , исприча своме <pb n="71" /> газди све и каквога је пријатеља имао и каква му је жена.{S} И та |
| е знајући куда.{S} Грабио је кроз мртве и криве сокачиће, омеђене високим, сивим зидовима, иза |
| ало раскомоћена, без јелечета око снаге и бошче око шалвара.</p> <p>Није могућно описати ни изн |
| вори Маца гласом и изразом велике бриге и нерасположења.</p> <p>Диша седе.{S} Свечано ћутање ов |
| јстор Диша седе на ћепенак, подави ноге и са најлепшим задовољством даде се у маштање о будућем |
| >— А ти знаш нешто? — запиташе је друге и радознало погледаше у њу.</p> <p>— Па, ето, тетка-Мац |
| за своје момке и не слутећи колико туге и бола остављаху у једном уцвељеном срцу.</p> <p>Као и |
| обујимаше, чим кајик ишчезну за оне аде и изгуби се испред очију.{S} На ведроме и као стакло ја |
| а, да нешто одговори, но грло га издаде и место да изусти реч, он поче некако ситно штектати.</ |
| роживљени брак, остаде још и три хиљаде и пет стотина гроша готовине.</p> <p>Добра прилика у он |
| не утвари; живимо као сирочићи без наде и утехе.</p> <p>Старац се дубоко замисли, ухвати се за |
| дућан ушао кир-Ламбре, да види шта раде и да му обрати пажњу, да не оставља дућан на шегртима, |
| устињак био је сед као овца, дуге браде и лица овална са необично живим очима, које одаваху тип |
| „контроманцу“, те тако хаџи-Диша мораде и по трећи пут да вади из ћемера и да са нестрпљењем оч |
| а обори главу и са неким изразом досаде и срдње одмахну руком:</p> <p>— Дете!{S} Право каже нан |
| из дућана и кад подобро одмаче застаде и поче му пркосити.</p> <p>Јанићије жив да се изеде; ни |
| лико пре, што Лепосава нарочито застаде и позва мајку, да се не задржава толико.</p> <milestone |
| почисте и по дућану полију воду, устаде и Јанићије, помете мутвак и са Лепосавом оде на чешму п |
| аху тип Јерменина.{S} Кад старац устаде и обазре се, оба поклоника приступише и целиваше га у с |
| га цела чаршија презрела.</p> <p>Устаде и безобзирце истрча из авлије на улицу.</p> <p>Разуме с |
| и очекује, неће ли му газда казати, где и коме да га однесе.</p> <p>— Носи! — јекну као иза сна |
| <p>Кад се сутра дан пробуди и виде где и како лежи, скочио је и још мамуран поче збуњено разми |
| n="85" /> да ће га она курталисати беде и вратити у дућан; а гледај ти сада, како изокренула, к |
| веде?</p> <p>— Није, него што не поведе и тетка Мацу на хаџилук.{S} Штета, Бога ми!</p> <p>Но Л |
| м изразом.</p> <p>— Срамиш се од звезде и месеца, да те не виде с мужем у башчи, а не срамиш се |
| пратише кући и кума, кад ноћ осу звезде и блага месечина засја над зеленим баштама и стрехом те |
| вали будућега хаџију, да се с њиме виде и разговоре, а многи и да га замоле, да им из светих ме |
| не ли?...{S} Овде му се помисао прекиде и он се стресе...</p> <p>— А је ли ти, море, шта ти је |
| Јанићије.</p> <p>— Пола године док оде и дође!</p> <p>— Много!</p> <p>— Само здравља, вратиће |
| Диша под пријатном свежином хладне воде и сирћета, кад се разабра.</p> <p>— Не бој се, кир-Дишо |
| ећ разговарати, а до јутра нека му буде и тако, — рече Маци и седе, да вечера позну вечеру.</p> |
| заповести.</p> <p>А када кир-Диша зађе и у подрум, да прегледа туршију, кира-Анастасија стрча |
| грта и наредио му, да се у мутваку нађе и да остане тамо, све докле кир-Ламбра из куће не оде.< |
| уда наврати и код Дишине куће, да обиђе и извести кира-Анастасију, како јој је супруг већ отпут |
| никога с киме се не би радо срео, изиђе и упути се у Скадар-махалу.</p> <p>Фудул-Стаменка је им |
| а и викну:</p> <p>— Берићет, зете: дође и друго!</p> <p>— Шта велиш? — запита Диша и забезекну |
| тако ретко когод могао видети, кад дође и оде из дућана.</p> <p>Сад је кир-Диша био потпуно уса |
| вом и оде у мутвак.</p> <p>За њоме дође и Маца и поче је потанко испитивати.{S} Дабоме да се и |
| авлији, певушила и радила.</p> <p>Дође и време поласку.{S} Уочи овога дана мајстор <pb n="180" |
| се огазди, хој, хој!{S} То ће да прође и десет година.{S} Па зар да те толико у кући држим!</p |
| , кад буде у бабињама.</p> <p>Али прође и прва и друга па и трећа година, а мајстор Диша оста б |
| и кир-Ламбре код куће.</p> <p>Али прође и три дана, а од кир-Ламбре ни трага ни гласа.{S} Кира- |
| шапћући.</p> <p>Лепосава намешта посуђе и не одговора ништа.</p> <p>— Лепосава! — понови он.</p |
| , па се већ потпуно збунио, шта да каже и како да оправда своју наглост.</p> <p>А осем тога, ов |
| у, па спавај!</p> <p>Лепосава опет леже и притаја се.</p> <p>— Можда и није — помисли и поче на |
| не беше баш најпријатније, али се диже и пође за њом у собу.</p> <p>Кад приклопи врата, кира-А |
| тави Дишу у пуној светлости, он се диже и пође оном страном којом Анастасија оде.</p> </div> <p |
| је ватра само у кући; њезин пламен лиже и кроз махале где год прође, и онда није никако чудо, ш |
| } Толика Мацина нега најпосле му поможе и он изиђе у дућан, истина жут као исцеђени лимун, али |
| мена.</p> <p>А када се кира-Мана истрже и сва изубијана побеже, он се прући на миндерлук и поче |
| јпосле, кад опази да овако не може дуже и да је кир-Дума већ поткупио бројанице и турао их за п |
| родужи како је започела, дохвати маказе и својом руком одсече гајтан, о коме је висио чудотворн |
| ромаху, који је седео испод пуне трпезе и морао да буде задовољан мрвицама, које са богата стол |
| ни запиташе, хоће ли, њој потекоше сузе и место сваког одговора приступи им руци.</p> <p>— Е, н |
| ре, — прети јој кира-Думиница кроз сузе и весело — нема висе да фудулис кроз чаршија, ћепенци д |
| е Јанићију мало час казала.</p> <p>Сузе и преклињање њезино, ма да су донекле утицале на Јанићи |
| ладна месечина.</p> <p>А Лепосава га је и сада предусретала отворено и, у колико јој то допушта |
| оју је тако замислио, растуживала га је и изазвала у њему ону горку тугу, која ипак тако пријат |
| е не нападне.{S} Па онда, тиштала га је и помисао на срамоту, која ће га, можда још данас, пост |
| т не би могао говорити о томе, ма да је и она, као и мајка јој, знала о свему, што је он видео |
| се смеје и повлађује гостима, као да је и њему, Бог зна како, мило, што му је шегрт врата проби |
| и главу у посао, па се учини, као да је и не види.{S} Ма да је све оно урадио не размишљавајући |
| а, куда је Јанићије отишао, тешко да је и опажао, да пред њим стоји престрављена Анастасија.</p |
| } Пре се уздржавао пред Мацом а сада је и пред њом за сваку ситницу пребацивао Лепосави, па бил |
| е силно волела свога Ламбру, а имала је и ту добру страну, што се није никоме жалила на свога м |
| /> <p>Кира-Мана није дошла; обећала је и она, али је у вече изненада заболи једна страна вилиц |
| , поред свога видарског позива, била је и с друге стране међу београђанкама мио гост.{S} Зато ш |
| поче се крстити.</p> <p>— О, анатема је и са женом, шта јој све неће пасти на ум!{S} О, о, о!{S |
| </p> <p>Тетка Маца је увиђала то, па је и предузела кућу у своје руке толико, да хаџи-Диша није |
| >Диша извади кесу за појасом, одмота је и метну пред светога човека четири гроша; поздрави га, |
| ац ће му дати, кад се врати.{S} Диша је и њима обећао, али као човек од рачуна одлучио је, да з |
| !</p> <pb n="138" /> <p>Мајстор Диша је и на томе ћепенку чуо за јутрошњи догађај.{S} Па ни овд |
| доном у дугачкој седој бради.{S} Сад је и хаџија обрастао у дугу, јако проседелу браду, која му |
| да му омилим моје Канче.</p> <p>Сад је и самоме мајстор-Диши било чудно, како је могао тако ла |
| и никако не може да се разабере, где је и шта се то око њега догађа. <pb n="61" /> Заборавио гд |
| ћану свога мајстора.</p> <p>— Ако ме је и отерао, моје дреје мора ми дати; неће ваљда бити тако |
| {S} Да се ствар што пре оконча, томе је и сама кира-Анастасија случајно допринела.{S} На позив |
| а дода још и оно последње, чега ради је и полетела Канчету у косе.</p> <p>— Де, де; па за то ли |
| табаше и признатога добротвора, који је и иначе леп углед, што га у грађанству уживаше, увелича |
| није се свиђало овакво примирје, али је и она неко време остављала, да се ствар сама собом разв |
| се засмеја, седе поред мајке, загрли је и стаде се плазити на Јанићија, који се, блажен од оног |
| вао, на њих није обраћао пажњу, нити је и слутити могао, да ће му се од њихове стране тако што |
| ор Диша је попустио; а осем тога, он је и иначе уважавао своју пуницу и зато, што је та жена и |
| и препаднуто.{S} Као запањен стојао је и није знао, шта се око њега дешава.{S} Осетио је само, |
| осноме душевноме расположењу дочекао је и долазак свога мајстора. — Сунце зашло већ, а тамна ру |
| скате у кућа, ђидијо?!</p> <p>Јаукао је и претио, докле га силна мастика, што је у ћор-Ахметово |
| n="213" /> ћепенке и поћи кући, слао је и са зебњом очекивао шегрта, да му јави шта је код куће |
| с подсећале на одбеглу жену; уздисао је и шапутао час проклетство Ламбри и свој грчкој чаршији |
| е, које од узбуђења бректаху, хуктао је и ходао горе доле по соби.</p> <p>— Па сад? — запита пр |
| е, нека буде срећна с њим! — шапутао је и расејано гледао, према јутарњем сунцу, на западни пор |
| екао да га по други пут зове, отишао је и тамо затекао Анастасију у таквоме стању, да му је и б |
| није све.{S} Један од комшија видео је и нешто више.{S} Око поноћи — прича он — Диша је пробао |
| акав један просвећени српски тип био је и мајстор Диша.{S} Од детињства још служећи у Грко-цинц |
| грчко-цинцарском партијом, потражио је и развод брака, а како је ствар била очигледна, суд му |
| ет је боље да не идем тамо, — мислио је и с тешком муком, што самоме себи затвара врата од куће |
| ред овом очајничком приликом, оборио је и он очи, па их није <pb n="66" /> смео подићи; није зн |
| обуди и виде где и како лежи, скочио је и још мамуран поче збуњено размишљавати о свему што се |
| , те му сада и то би неправо.{S} Ако је и отерао из собе, зашто да му се до сада не јави, да пи |
| тим окренувши се Диши.</p> <p>— Ако је и децу, скупо је! — уздахну Диша, коме у тај пар прелет |
| еде? — одговори Јанићије.</p> <p>Ако је и био од свога детињства везан за свога мајстора, он га |
| у „братинску“ љубав, могу знати како је и тежак и горак овај први састанак.{S} А они, који нису |
| бре, и да видиш какав!{S} Таман како је и заслужио. — Оставила га она ороспија, кира-Анастасија |
| срцу.</p> <p>Као и сва чаршија, тако је и кир-Ламбре мајстор-Дишу уважавао и издвајао од остали |
| ако је затворио леђима капиџик, тако је и остао наслоњен о њега, а од стида није смео дићи очиј |
| сву своју снагу око тековине, толико је и на даље остао равнодушан према свему осталоме у прива |
| <p>Од прилике слично томе пролетало је и кроз кир-Ламбрину главу, у колико је он, онако смрзао |
| мајстор-Диша, поред свега тога, што је и сам почео увиђати, како је пренаглио, кад је прстен в |
| >Једнога дана догодило се нешто, што је и Јанићија и Лепосаву довело у неко чудно, несхватљиво |
| омисли Јанићије и стаде му криво што је и помишљао да дође овамо.{S} Он се повуче иза огњишта, |
| ође.{S} Јанићије је моје дете; добар је и волим га.{S} Али он је још слуга, нема нигде ништа; а |
| ући хаџијиној цветало је тако, да му је и најбоља домаћинска кућа могла позавидети.</p> <p>Топл |
| ао Анастасију у таквоме стању, да му је и без њених речи постало јасно зашта га је позвала.</p> |
| како је ствар била очигледна, суд му је и то досудио.{S} Да се ствар што пре оконча, томе је и |
| ан осећај мало се стиша.{S} Живот му је и сада личио на једну непрозирну таму којој нема излаза |
| открило у потпуности све оно, о чему је и после Мацинога исказа могао посумњати; то му је био о |
| ио.</p> <p>Али што се тиче новца, ту је и сада био потпуно прибран и свој господар; о свакој је |
| !{S} Може бити кир-Диша да ће се покаје и помири; кој зна!</p> <p>— Нећу!{S} Нећу! — јецала је |
| н, чинило му се као да га сваки познаје и честита му на тако красном успеху, што га је јуче на |
| <p>— Е, нека је со стрекја; и у здравје и весеље да дочекате дечица, па како пилињи око кокошка |
| мисли срдито у себи, а гласно се смеје и повлађује гостима, као да је и њему, Бог зна како, ми |
| врдише, да је заиста донео нечије дреје и да их је однео некуда.{S} Па испричаше, како је долаз |
| ; дала је једном Циганчету две гурабије и обећала му каленицу попаре, само да тркне до кир-Ламб |
| лач, да ће га преклињати да је не убије и да јој погрешку опрости.{S} Надао се чак и томе, да ћ |
| Једнога дана, после одслужене литургије и поклоничкога путовања на Голготу, угледа мајстор Диша |
| казивање било од свих осталих најоблије и најпотпуније, то, за дан два, оно поче <pb n="36" /> |
| ах да си отишао берберину, да те измије и ошиша, па у дућан!</p> <p>— Хајде, дете, пољуби мајст |
| е седао мирно, опсецао коже за јеменије и испод очију посматрао бившег шегрта како се наокришке |
| и је та забуна брзо пређе, узе јеменије и стаде их разгледати.{S} Јанићије је гледаше нетремице |
| апротив, оне му постајаху све нејасније и изговарајући их он се мислима није утицао у дубину св |
| зећи се већ по пети пут до Варош-капије и враћајући се натраг Барјак-џамији.{S} А што је више у |
| га задржаваше, да бар једну кафу попије и да се мало примири.</p> <p>Обузела га ватра, дрхтавиц |
| ђен, да то осећање дубоко у себи скрије и да још једном покуша, неће ли умилостивити газду.</p> |
| гвозденом алком, а за тим све жустрије и јаче песницом лупати у врата, да се од удара тресла.< |
| оно, што је све претрпео од Анастасије и како га је исмејала.{S} Он тури записе на њихово мест |
| на рачун мајстор-Дише, кира-Анастасије и Ламбре.</p> <p>Но како мајстор-Диша, који је на сваку |
| попреко погледа на кућу кира-Анастасије и да потајно плаче и вене.{S} Кира-Мана не би имала сме |
| ја је, баш у то време, изрибала тепсије и жуте сахане, па их прислонила уз чардак и ужива како |
| о на хаџилук по децу? — запита Јанићије и одлучно се осмехну.</p> <p>— У мутвак, чапкуне! — вик |
| варам газду, зло! — мислио је Јанићије и између ова два израза узнемирене савести стојао је у |
| Ево ме, мајсторе! — одазва се Јанићије и утрча у собу.{S} Али кад угледа како је мајстор блед |
| ти с милим Богом! — обрецну се Јанићије и трже рукав, за који га кира-Мана пријатељски ухватила |
| ежим из ове чаршије! — мишљаше Јанићије и дође му тако криво на сама себе: зашто да уради тако, |
| тајали су:{S} Маца, Лепосава и Јанићије и гледали за лађом, која је носила мајстор-Дишу.{S} Сун |
| а то ради она са мном? — мисли Јанићије и мучи се да разазна, титра ли се она с њим или је у ис |
| о.</p> <p>— Љута је! — помисли Јанићије и стаде му криво што је и помишљао да дође овамо.{S} Он |
| хтео?</p> <p>— Оно... одговори Јанићије и сада је био још збуњенији, што га она више гледаше.</ |
| </p> <p>— Сад, сад! — одговори Јанићије и оптрчавши целу башту донесе је пред тетка-Мацу и, збу |
| а.</p> <p>— Долази! — одговори Јанићије и узбуђено тресну писмо о совру.</p> <p>— Тако брзо? — |
| ећао, колико му је вредио онај Јанићије и било му је врло криво, зашто да га баш сада остави.</ |
| ка-Мацо, не могу више! — јекну Јанићије и грухну се у груди. — Нема ноћи, море, када је на сну |
| тав с коња, негде на путу између Софије и Ниша.</p> <p>Кад је чула да јој је муж умро и сахрање |
| зре око себе; јер сви ови Срби, комшије и некомшије, које је толико година с презрењем дочекива |
| саревњивост између старе грчке чаршије и младе српске чаршије, која се борила не само за свој |
| настасија, уз пријатељску пажњу чаршије и кир-Ламбрину, сносила је стојички свој удовички бол и |
| ру.{S} Бик и Лепосава начинили примирје и заједно трче то амо то тамо, куда их мајстор Диша и т |
| стидљива као невеста, само се осмешкује и трчи из собе у мутвак и обратно, те доноси час кафу ч |
| теља, па никога немам, да ме посаветује и помогне.</p> <p>— Како никога немате?{S} А ми који см |
| олико и мајстор Диша, морала је да чује и такве ствари, на које би се узбунила чак и фудул-Стам |
| ма, што га грло доноси, и диже обе шаке и вис.</p> <p>— А шта се то тебе тиче?</p> <p>— Разбојн |
| ред само дохвати у своје незграпне шаке и почне да га меси, тај се не откупи лако.{S} Јанићију |
| села на столичицу, заронила лице у шаке и горко заплакала.{S} Плакала је као да некога сарањује |
| обе, оде удно баште, зарони лице у шаке и поче горко плакати.</p> <p>Мацино гласно нарицање огл |
| следњи звук ишчезну, зарони лице у шаке и горко зајеца.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| ту, Диша је постепено примио све навике и погледе својих мајстора, па није ни чудо, што је, мал |
| рати очима, штуче кроз суседне капиџике и башче до <pb n="18" /> кира-Думинице, да јој јави за |
| устала Лепосава, по обичају, пре мајке и са „чирачетом“ наложила ватру у мутваку, преставила џ |
| ор-Дишину, те се удаваху за своје момке и не слутећи колико туге и бола остављаху у једном уцве |
| у вече заклопити <pb n="213" /> ћепенке и поћи кући, слао је и са зебњом очекивао шегрта, да му |
| о чак да потисне на свима странама Грке и Цинцаре, на које су, у то доба, мал’ те не као и на Т |
| Думу тако силно, да овај полете насатке и лупи леђима о зид.</p> <p>— Леле!{S} Фаћајте го!{S} Р |
| размишљавати, кад су га све ове сплетке и догађаји толико узнемирили, да му је свака помисао у |
| S} Тек онда вратише се свих троје ћутке и замишљено.</p> <p>— Где је то себи? — рече Јанићије.< |
| аџи-Зосимовим, набави кутију од тенећке и поче се борити са оном изнутрицом, која га је гризла |
| месечине, која је кроз бујне османлуке и баштенско грање провиривала, трчкарала је она час у м |
| у томе часу извуче своју из његове руке и брзо устаде, да јој мајка не би гледала како седи пор |
| таје друге, него да од мирбе дигне руке и да употреби све што може, да свога најдражег пријатељ |
| b n="215" /> чанком жеравице опере руке и да се за покој душе чиме заложи.{S} Совра је била пун |
| пасану око шарених шалвара, обрише руке и смакне засукане рукаве, те покрије две загрљасте пуна |
| амера да врати газдарици цванцик у руке и да јој каже, да ће све одати мајстору, јер због ње не |
| аде на миндерлук, зарони лице у јастуке и поче нагло јецати.{S} Пред очи јој изиђе све, шта мож |
| и подвикнуо жандармима, да извуку мацке и да на њих повале мајстор-Дишу.</p> <p>— Ниси имао мил |
| је косе, и да су нечије шаке њу гребале и ударале.{S} Неко је врискао од бола, али, да ли Канче |
| смешиле, — сад су је редовно посећивале и она њима одлазила на посело, баш као што је радила и |
| а као јато грабљивих тичурина растрзале и кљувале.</p> <p>Међутим докле се он овако ломио и у н |
| нилом београдских башта, челе су зујале и вредно прибирале сокове из белих расклопљених чашица |
| а ја нисам текао овај зној, да га хале и вране растичу!“</p> <p>Али у кућевном домазлуку не би |
| и на који начин?{S} Да зађе кроз махале и свакоме се правда — не иде.{S} А баш и када би тако р |
| у учиниле своје.{S} Од махале до махале и по чаршији пуче глас, да се кира-Атанасија удаје.{S} |
| <p>Какве су му мисли и намере долазиле и то све на један мах у главу, тешко је побројати.{S} О |
| тешких душевних мука, које су га ломиле и мучиле, а којима не мога одолети.{S} Ма како се труди |
| у некако смагло, а очи се чисто угасиле и упале у главу.{S} Па онда, он, који је умео од подне |
| јске жене, па и ове две, за њу износиле и против њезинога удовиштва говориле; колико ли је само |
| одлука подржавала и хранила, па донекле и утишавала ону силну навалу, што му дан ноћ није давал |
| смирају, у очи недеље, запишташе зурле и затутњише гочеви пред кућом кира-Анастасије.{S} Мајст |
| , прво да се упозна са снахом, па после и да се сасвим настани.</p> <p>Али кир-Диша и његова же |
| ан је стекао ову кућицу, жену, па после и ћерчицу, Канче.{S} Али после <pb n="103" /> неколико |
| дарска вештина тетка-Мацина па најпосле и све биљаре, које су јој усрдно помагале, да спасу Леп |
| Маца наредила, све је вршио па најпосле и певао и мукао толико, да је пред вече узбунио говеда, |
| ор неће лака срца пустити; али најпосле и да га не пусти баш на лепо, — пустиће га, кад изврши |
| је већ оронуло, крстаче давно изтрунуле и сви, који живљаху у оне дане, већ су давно полегали.{ |
| од сунчаних зракова, а лађа је све даље и даље клизила, докле се не изгуби за врбацима ниже Кај |
| је кир-Диша овако очајно лутао све даље и даље од главне чаршије, Ламбре је, као уништен, ушао |
| к и зеленило преплавило је Старо Гробље и, још за који дан, немилостива рука живота удариће буд |
| еде на миндерлук, завали се на узглавље и поче тешко предисати.{S} Тупо шуштање у глави и модри |
| ех и сада разговори ударише много живље и много веселије, све докле их не прекиде Канче, која у |
| н постати испрошеница а до друге недеље и кира-Дишиница.{S} Али кад бубањ тресну и зурле одјекн |
| ј овој ствари тежио да измири пријатеље и да ствар заташка, виде да му не остаје друге, него да |
| а, јер је још као дете изгубио родитеље и онако самохран потуцао се од немила до недрага, докле |
| , та своја погрчена чувства никада боље и лепше није истицао, као што је то чинио, кад се у црк |
| n="153" /> момцима, да без његове воље и допуштења није момак могао располагати својом службом |
| не допушта, да што противу његове воље и о својој глави ради.</p> <p>Ухватио је Бика за ухо, п |
| да посестрими.{S} Ма да је у прво време и то покушавао.{S} Ова вижљава девојчица, која је сада |
| комшика.</p> <p>Диша стојаше неко време и у радости и у некоме мутноме расположењу, док тек Мац |
| лази?{S} Стојао је неодлучно неко време и почео ослушкивати, неће ли бар што изнутра чути; али |
| ше за стовариште еспапа, а у исто време и као ноћиште Јанићијево, па се прући по миндерлуку и т |
| освети, да је уништи; али у исто време и да му без ње нема живота.{S} Једном речи, између ова |
| ица са балванима срушила на његово теме и пригнечила га.{S} Дисање му заста.{S} Како је шакама |
| -Анастасија потпуно усавршила у грчкоме и цинцарском језику, тако, да више ни у кући ни у чарши |
| душан према свему осталоме у приватноме и јавноме животу.{S} Као имућан трговац и устабаша, био |
| едном, макар и крвнички, погледа с њоме и да је дотера, бар да му се правда, па макар да га и с |
| и изгуби се испред очију.{S} На ведроме и као стакло јасноме дану, који блисташе свежим плаветн |
| што му се давнашњи сан испунио, о томе и да не говоримо.</p> <p>Дан јасан и пун пролетњега мир |
| и без допуста пође доксату, али у томе и Маца изиђе, само не више онако весела, него зачуђена |
| -Диша је достојанствено стојао код крме и побожно пропуштао између прстију зрно по зрно на свој |
| м може да пробије храстова врата, а уме и да муче као бик.{S} Ко га нађе, нека га привуче власт |
| а сокака допре раздражена вика кир-Думе и двојице његових пријатеља.</p> <p>— Ајдутин!{S} У бук |
| ога дана постао је он љубимцем кир-Думе и Ламбре.{S} Али круна свега била је његова вештина, да |
| ратно, те доноси час кафу час ратлокуме и друге слаткише гостима.</p> <p>Најзад се проводаџије |
| ек, који је пролазио кроз најгушће шуме и гудуре, обзирао се на све стране, да га рђави људи не |
| изгледаху ипак тако детињски насмејане и тако миле, да им се не би могло одолети.</p> <p>Томе |
| би у томе часу, заошијало на све стране и развејало ледену мисао као ветар прашину.</p> <p>— А |
| руком у вис, загледала са сваке стране и дивила се везу на рукавима.{S} Кир-Ламбри и кир-Думи |
| о разбукталу жеравицу.</p> <p>Да остане и даље у служби онога, коме је у своје време образ очув |
| Дишом измири, а он као и до сада остане и у будуће са Дишом добар пријатељ, то му не остаде дру |
| летела кроза све махале испод Дервишане и Бајрак-џамије.</p> <p>Оно дућана, што је кир-Бенџо ос |
| д земљом и никако не може да се подигне и разбистри.</p> <p>Анастасија га је сузама и преклињањ |
| раћале на тетка-Мацу, да им она помогне и око њих пробаје.{S} А рука јој је била тако срећна, д |
| вном и сигурном путу спотакне се, падне и скрха врат.</p> <p>А кира-Анастасија, како је са осме |
| .{S} Осврте се по дућану, пође да седне и да се прихвати „дикиша“ с којим је опсецао сахтијан з |
| оставио да у кући кришом уздише и вене и да пакосно гледа на ону која јој мужа преотела.</p> < |
| џицима од башта начичкале се младе жене и девојке, у живописним шалварама и јелечићима, што се |
| агомилани јед окрене противу своје жене и, разуме се, да на њојзи своје незадовољство излије.</ |
| е дневно појести, али, што се тиче жене и пријатеља, кога је тако јако уважавао, на њих није об |
| се иглом боцне.</p> <p>Остати без жене и пустити да се цео свет исмева његовом судбином, то је |
| у свету, а живети до века тако без жене и без икакве наде на своје потомство, толико је исто ко |
| а руке тако лако као дете од две године и понесе је.</p> <p>— Гледај, тетка-Мацо! — викну он и |
| да скачем преко зида; зар у ове године и овако...</p> <p>— Како велите?...</p> <pb n="42" /> < |
| мбрине хаљине, била је за његове године и сувише стара, да би јој се могао пожалити.{S} Са Лепо |
| Чаршије, који поживе с њоме три године и, умревши у шездесетдругој <pb n="9" /> години, остави |
| ју је начинио Диша, цикнуо је од љутине и почео корети кир-Думу, што је у опште покушавао да ма |
| P19061_N2">Местве се праве од врло фине и танке коже; навлаче се преко чарапа, па се тек преко |
| да се помоли за покој душе кир-Бенџине и, колико је могућно, утеши уцвељено срце младе удовице |
| он се упути са хаџи-Зосимом кроз тесне и криве јерусалимске сокачиће, докле у близини Витезде |
| езиној мајци, да га на врео калуп метне и очисти.{S} На повратку, кад је завила у своје сокаче, |
| ста друго, него да сву ноћ уздише, куне и проклиње, што се на толики пут одважио.</p> <p>Но та |
| о срце, које не признаје никакве рачуне и које својом ватром сагорева најубедљивије разлоге моз |
| .{S} Кад је хаџија прегледао све рачуне и уверио се о неоспорној савесности и тачности свога ка |
| та тетка Маца и застаде, да мало одахне и по своме обичају сачека, докле се не стиша бујица нав |
| тако мирно и дубоко као да се између ње и супруга није ништа десило.</p> <p>Сутра дан, бунован |
| рекорно и исприча цео догађај између ње и Канчета.{S} Само је беше стид да дода још и оно после |
| ним очима поче пратити еластично гибање и извијање витога струка и оно набрекло јелече, које се |
| да не чека, но да погази своје обећање и, као веран слуга, исприча своме <pb n="71" /> газди с |
| амбри одрекао у неку руку свако уважење и поштовање.</p> <p>Тако је овога часа, докле је кир-Ду |
| Диша је збуњено гледао ово немо улажење и излажење из куће, и тек када га неке жене из куће зов |
| или смејало на рачун будућега младожење и младе, мајстор Диша је пливао у дупломе задовољству: |
| аш? — прогунђа јој мати, коју мешкољење и чести уздаси кћерини тргоше иза сна.</p> <p>— Боцкају |
| се сав озари.{S} Сав страх, нестрпљење и јучерања срџба ишчезнуше као бол, кад зуб умине.{S} О |
| ама свих редова уживала велико поверење и била радо примана у сваку кућу.{S} Нарочито, када су |
| арала.</p> <p>Тада би Јанићије из чежње и страшљивога очекивања прелазио у наглу срдитост, па м |
| на све, на ону, коју је са толико чежње и бола у срцу носио, поче да кипи свом жестином.{S} Он |
| ница и остале жене, све по избор Гркиње и Цинцарке, расположиле се, па, кад не играју у колу, с |
| ава је седела према њему и прела чарапе и, кад он ово рече, мало застиђено погледа на гнездо па |
| би одговарала положају једне тако лепе и угледне удовице.{S} Да је удаду за каквога Грка или Ц |
| и, зевзек, бре!</p> <p>Кир-Диши прекипе и са узмахнутим песницама полете, да је удари.{S} Али у |
| д у цркву, купила свећицу од једне паре и запалила је пред иконом са уобичајеним уздахом: „Јово |
| д теб ми црно на очи! — дерао се Ламбре и бесно је дрмусао за оба рамена.</p> <p>А када се кира |
| сли каквим ће га очима гледати и Ламбре и кира-Мана, кад их стане око софре служити.</p> <p>— Д |
| че погано, што ми уједи! — јекну Ламбре и стотине псовака на грчком, цинцарском и турском језик |
| ва посета двеју кума вршила, кир-Ламбре и Дума, потпуно споразумни, упутише се Зереком право, с |
| и бројиш па сад? — Запита га кир-Ламбре и подави ноге поред свога госта.</p> <p>— Педесет и чет |
| стаде мрско онако исто као и кир-Ламбре и кир-Дума.</p> <p>— Бог види колико сам страдао; Бог в |
| it="subSection" /> <p>Кад су кир-Ламбре и Дума дошли кира-Анастасији, пријатно се изненадише, к |
| се чини то бик муче.</p> <p>Кир-Ламбре и сви остали одушевљени Биковом вештином, само што га у |
| ме женскога хора, играју.</p> <p>Ламбре и Дума чисто помахнитали, заборавили на уважење, па прв |
| е време, да залечи ране, да се разабере и обазре око себе; јер сви ови Срби, комшије и некомшиј |
| узрок, што је одустао од ужасне намере и спасао младу душу бар од оних вечних мука, које би га |
| о предузети, те да се пред светом опере и своје непријатеље изобличи, доводила га је у некакав |
| <pb n="136" /> одана вољи своје матере и толико је стрепила од њене љутине, да је морала пред |
| вратио до тетке Маце, чије је разговоре и савете тако радо слушао.</p> <p>— Све ти је по таман, |
| оше.{S} Дан из дан Лепосави је све горе и горе бивало, а кад болесница већ поче сасвим губити с |
| је избијао као рука снажан млаз бистре и хладне воде, нису никада биле без два три човека или |
| ање задржавало.{S} Једнога дана зажмуре и повери тајну Лепосави.</p> <p>Лепосава га је слушала, |
| за што?{S} Само за једно сећање, да се и на њега, ма и под старост, насмешила срећа и ту му ср |
| јемо кира-Маниној потајној сумњи, да се и кира-Думиница помало плашила, да она „ватра“ не опече |
| са Витаваре, да види свети ексер, да се и њему помоли и да приложи коју аспру за зидање једнога |
| је потанко испитивати.{S} Дабоме да се и она ишчуђавала на дрскост „оне девојчуре“, али ипак с |
| уо да утростручи свој капитал, те да се и у томе изједначи са кума-Думом, ипак је један, до душ |
| се смрче пред очима, кад помисли да се и његова жеља може остварити тек после десет година.{S} |
| рета не огласи вечерњу молитву, када се и последњи гости из куће удалише.</p> <p>— Е, па како б |
| лоњен леђима уза зид авлијски, сроза се и седе на један бињекташ, који стојаше уза зид авлијски |
| је Диша вратио прстен.{S} С почетка се и веровало и није: али када тетка Маца, која је тога да |
| обе изиђе.{S} Маца већ устала, умила се и пошла вратима, кад од једном зачу јасан усклик Лепоса |
| и Лепосава и отворено га погледа, па се и насмеши.{S} Диша изгуби свест, срце му заигра и сад в |
| срце му бије а душа се поткупила, па се и не показује жива.{S} Није шале, оно о чему је цео век |
| а по посуђу, Јанићије се закашља, па се и он нађе у послу, тек колико да сакрије своје узбуђење |
| n="156" /> <p>Лепосави га би жао, па се и она тренутно збуни, не знајући шта да му каже.</p> <p |
| астасија радо прихватила наредбу, па се и не обазире на обећање што га је дала Јанићију, само п |
| тко, као дете када га заголицају, па се и он, заражен овим смехом, и сам из све душе смејао.</p |
| Јанићије са својим шалама.{S} Заћута се и нешто дубоко замисли, па тек по који пут ако обиђе св |
| неверне Томе“, који не верују, докле се и прстом не дотакну рана, снабдео се он уверењима и печ |
| отине педесет! — одговори Диша, коме се и ово учини много.</p> <p>Старац скочи са миндерлука и |
| иђе из собе на авлију.</p> <p>У томе се и капиџик отвори и %ни прагу се појави танка фигура фуд |
| одрече и тамо дуг; чак изјави да ће се и заклети, али не да да га један Грк, који му онакву же |
| едњу и да на драмове одмерава шта ће се и колико ће се данас појести, уздишући вазда на скупоћу |
| за њихове враџбине, продају, завуче се и тако целу ноћ преспава.{S} Сутра дан је опет лутао, а |
| сенка; у такоме случају уозбиљила би се и страшљиво погледала на капиџик.</p> <p>Мајстор Диша ј |
| не приличи оваку игру играти, те би се и сам почео као чочек извијати и поскакивати.</p> <p>Но |
| </p> <p>Неколико дана доцније изгуби се и кира-Анастасија.{S} Много доцније уверио се кир-Дума, |
| ично одушевљење, онако пресит завали се и сам на узглавља, по који пут (као што је то свуда онд |
| тишао је сам до кир-Ламбре, пољубили се и љубазно га позвао на вечеру.{S} Кир-Ламбре је с почет |
| лашио, устукну у своју собу, затвори се и не изиђе из ње, све докле се не разиђоше људи и докле |
| ши ово, диже се са седишта, прекрсти се и скромно се поклони икони у куту.</p> <pb n="179" /> < |
| <p>И сад му не беше тешко опоменути се и свега осталога: како је онако растужен пошао кући, ал |
| потрбушке насред дућана. — У том јој се и кајиш измаче из руку, те кад виде како Јанићије скочи |
| сници никада не лажу.{S} Па онда, он се и са те стране осигурао.{S} За „неверне Томе“, који не |
| ?</p> <p>Али кир-Диши умину бол и он се и по други пут залете.{S} Анастасија вешто измаче ударц |
| е до сада тиштало и мучило, распукло се и ишчезло као мехурић на води.{S} Био је као на ново ро |
| гоугодника познаје цео свет, па зато се и мора веровати, да је само таквоме испоснику дато да з |
| да удеси и ход онако ситно, као што се и грчки ситно говори. — Ово му је, до душе, већ много т |
| у у кућу.{S} Мајстор Диша у мало што се и сам не сруши, кад му пуница саопшти шта се десило.</p |
| ужан, и на растанку за градом чак му се и сузе у очима завртеше.{S} Загрлио је снажно хаџи-Дишу |
| од чесме, тек кад и сами увиде да су се и сувише дуго замајали.</p> <p>И Јанићије, као и сваки |
| и свеже лице, озарено очима, које су се и кроз најтужније сузе пркосно смешиле, — сад су је ред |
| {S} Газдарица му наредила, да то однесе и да је поздрави, да не иде никуда из куће, јер ће јој |
| аго, хаџија је био приморан, да поднесе и овај ударац и да у страху очекује, како ће се све свр |
| није „калуп“, те да је она сама понесе и по мери капу избере.</p> <p>И Јанићије Бик тих дана б |
| о чудотворан: даје децу нероткињама, те и он купио за Лепосаву мало, и то за двеста и четрдесет |
| једаред; земљу ћу да прокопам, па ћу те и под земљом наћи!{S} Нисам ја стао за тебе једнога, ал |
| Поједосте четири хиљада гроси па искате и да убијете кира-Мана.</p> <p>— Море, не дери се ту, л |
| .{S} Онда, док је Јанићије био још дете и мали калфица, имао је права и могао је силом да га пр |
| у добар час, саже, те га калуп прелете и у мало што не погоди једнога пролазника, који у томе |
| пусти све докле се Јанићије не саплете и паде потрбушке насред дућана. — У том јој се и кајиш |
| стању да изусти ову реч, већ се окрете и пође на улицу и не обазирући се на тетка-Мацу, која г |
| поче да прижиже а хлад од дафине скрете и остави Дишу у пуној светлости, он се диже и пође оном |
| лепе паре губите, мустерије ће изгубите и цела чаршија ће да каже: јазук на мајстор-Диса! — А к |
| у кроз чаршију, а телал да виче: „Чујте и почујте!{S} Ово је луди Диша, који има жену ороспију |
| а памет виче искупљеноме народу: „Чујте и почујте!{S} Јанићије Бик, калфица код Дише устабаше, |
| е још неко време, да се нахвале доброте и вредноће будуће кира-Дишинице, па се онда дигоше и од |
| у глави.{S} Пред кућом му се баш заврте и он се мало поведе у страну.{S} Но то беше тренутно, б |
| устају и журе, да испред дућана почисте и по дућану полију воду, устаде и Јанићије, помете мутв |
| лице на чистину, где су јеврејске баште и где је, пре седам година, први пут чуо ону песмицу, ш |
| има, иза којих се заклањаху бујне баште и спретне куће са доксатима и многобројним срчали-прозо |
| осава претрну, брзо се наже над огњиште и поче пирити у ватру, пред којом су били престављени л |
| а за Јанићија је већ био уверен, да ће и за другом му женом, као и за оном првом, ревно пазити |
| на све стране питајући се у себи шта ће и куда ће.{S} Остане ли тврдо на томе, да га не прими, |
| ка-Маци, но, у колико буде нужно, он ће и сав тетка-Мацин надзор подвргнути својој потајној кон |
| рговачкога света свако уважење, него ће и материјално самога себе упропастити.{S} Нико од Грка |
| не јела, и застиде, кад помисли како ће и шта ће рећи тетка-Маци, те да га задржи на вечери и н |
| „ктитор и приложник храма сего“ постаће и велики добротвор свога народа.</p> <p>— Међер, имаш з |
| посао радио, не зачикује мимопролазеће и врло често устаје са троножице, тркне некуда, па се т |
| жртвовати све, ипак бирао оне сокачиће и завијутке, где би се најмање могао надати на сусрет с |
| запалио чибук, па сада задовољно брекће и ужива у хладовитом зеленилу и његову шумору.{S} Комши |
| досећа неки тешки услов, па само трепће и гледа у очи тетка-Мацине.</p> <p>— Тако... рече Маца, |
| ештина отварала јој је врата сваке куће и донела јој је породички назив: тетка <pb n="29" /> Ма |
| ји него што је дошао, изиђе из оне куће и од оне жене, за којом је толико чезнуо и од које је т |
| да, од времена на време, отрчи до куће и обиђе децу.{S} Тамо би преседео по читаве сате, гледа |
| очета, па, прибравши сву пажњу око куће и деце, често није имала кад, да се подаје материнскоме |
| на прагу кира-Анастасија са џезвом кафе и два филџана.{S} И она је била нешто мало раскомоћена, |
| ну га с прага — носи ово код тетка-Маце и да кажеш: поздравио мајстор и шаље ово! — Јеси ли раз |
| могућности које многе родитеље од деце и због деце сналазе.</p> <p>Но, ма колико јасно и убедљ |
| оме другоме дао.{S} Она изиђе из собице и пожури тетка-Маци, а Јанићије, још сав румен, уђе у д |
| гробовима кривуда између малене црквице и звонаре, потражите га и — нећете га наћи више.{S} Зуб |
| на једноме избрешку близу Вилине Водице и подавао се стотинама грозничавих мисли, које су се по |
| одговараше Цигани у глас, удесише жице и враћајући се лагано истим путем, стадоше извијати ари |
| гне са јастука, у који је заронила лице и плакала.</p> <p>Анастасија нервозно мрдну раменима, д |
| ах девојачке душе, њено зајапурено лице и сада је осећао као и онога часа, када је привуче себи |
| светлост обасјаваше његово суморно лице и ону кајсију, тамо, што је густим гранама тицала један |
| и руке ради одбране, унесе му се у лице и поче га као мачка грепсти.</p> <p>Фудул-Стаменка и Ка |
| S} Грлати добошар Суља разглавио вилице и на памет виче искупљеноме народу: „Чујте и почујте!{S |
| ајмањега шушња.{S} Некадање пријатељице и познанице, које су јој за време удовиштва с тешком му |
| едати.{S} Јанићије је гледаше нетремице и чисто му лакну, кад виде да јој на челу <pb n="155" / |
| штају! — уздисао је премећући бројанице и по вас дан срачунавајући шта га све то кошта.{S} Свог |
| и да је кир-Дума већ поткупио бројанице и турао их за појас, он положи руке на трбух, ниско се |
| тио глад, отишао је до једне симиџинице и тамо жељно гледао у онај хлеб и симите, који су се пу |
| ва кућа, кад домаћин није ту; комшинице и другарице Лепосавине такође су је обилазиле често; а |
| мајати се са тетка-Мацом око болеснице и трчати свуда, куд га је слала ради помоћи.</p> <p>Али |
| ! — продера се Диша, подиже обе песнице и што је могао брже прогура се кроз гомилу, која је све |
| раво пред очи Јанићијеве, стеже песнице и сав трепћући од љутине унесе их под нос Јанићију.</p> |
| обедила да је саучасник своје газдарице и Ламбрин, и тада баш није могао ни замислити више, да |
| ивео као мали султан.</p> <p>Посластице и услужност кира-Анастасије пријале су Јанићију много в |
| ога лука, он би пребројао све главичице и строго је мотрио, колико ће се дневно појести, али, ш |
| канине прозиру као наливене пуне мишице и што јој се гибак струк тако еластично покреће.</p> <p |
| стен се свршио, поп је испитао младенце и сада се журило, да се све што је потребно за сватове |
| а дубина хаџијскога значаја, стеже срце и, предавши се потпуно разлозима хаџи-Зосимовим, набави |
| а, набацао.</p> <p>А када га већ и срце и разум гонише, да се осврне на тако убедљиве разлоге к |
| теж, који му је подхватио и душу и срце и мозак.{S} Грозничава ватра лизала га је од пете до гл |
| и почело као лопта да се премеће, скаче и шкљоца зубима на своју мајку.</p> <p>— Ко са некрштен |
| кућу кира-Анастасије и да потајно плаче и вене.{S} Кира-Мана не би имала смелости да га тако ос |
| же остати при своме, кад се она заплаче и стане га братимити, да је не ода.{S} Овако њезин је ц |
| у је још за обрашчић, па се онда измаче и засмеја показујући кира-Мани, како је на ономе месту |
| помало плашила, да она „ватра“ не опече и њезина супруга.</p> <p>Како му драго, тек обе куме пр |
| вак Јанићију.</p> <p>— Ово теби! — рече и тутну му у шаке један цванцик.</p> <p>— Зашто, газдар |
| и.</p> <p>— Помириши; шта чекаш? — рече и Маца — <pb n="204" /> овамо чезнеш за децом, а сада с |
| с те стране покуша.{S} Али Диша одрече и тамо дуг; чак изјави да ће се и заклети, али не да да |
| дисати.</p> <p>У таквом га стању затече и тетка-Маца, која се после дугога истраживања једва вр |
| орно је пазио да му момци не беспосличе и хлеб бадава једу.{S} И колико је тек сада, када је от |
| врата, иза којих је извиривало девојче и радознало пратило сваки покрет очајнога комшије.</p> |
| изнесе из долапа једну антерију, ћурче и чампаре.{S} Кад Ламбре навуче антерију, тек онда виде |
| она је по чаршији бирала за ново ћурче и свилу за свадбену антерију и леп шарен појас; а већ н |
| ју је за појасом носио.{S} Он је извуче и отвори.{S} У кутијици је лежао сасушени стручак босио |
| ије ни осетио, када се Јанићије привуче и лагано покупи ћурче, антерију и чампаре, што их је ки |
| >Дочек је био достојан једнога устабаше и признатога добротвора, који је и иначе леп углед, што |
| итачима, са којима се у чаршији среташе и састајаше.{S} Готово на свакоме углу понављао је ону |
| ажиш записе.</p> <p>Мајстор Диша ћуташе и замишљено гледаше у ону икону, пред којом се Маца поб |
| тако цео дан, да у исти мах не осећаше и неку чудновату страву од свега овога што се с њиме де |
| и колико је изненадила, толико јој беше и необично пријатна.{S} Од када себи није она прекорачи |
| је је слушао, како се у даљини све више и више губе страсни тонови сетне арије.{S} Тихи жубор и |
| нашла лека детету, прође поред кир-Дише и не погледавши га.</p> <p>Кир-Диша поздрави дервиша по |
| -Ману и оставио да у кући кришом уздише и вене и да пакосно гледа на ону која јој мужа преотела |
| даше сузе удовичине, и саме се ражалише и бризнуше у плач, па онда онако уплакане почеше грлити |
| џина оборише главе, дубоко се замислише и тихо сркаху кафу, коју им кира-Ламбриница мало час пр |
| е и обазре се, оба поклоника приступише и целиваше га у скут, а он им очински благослов подели. |
| , да га траже, али, када се ови вратише и јавише, да га нигде нема, он одмахну главом: „Побеже |
| будуће кира-Дишинице, па се онда дигоше и одоше право кира-Анастасији, да и с њоме ствар удесе. |
| к онда, после толиког околишења, рекоше и име будуће невесте.</p> <p>Мајстор-Диши писнуше уши к |
| , ње више нема!{S} Ноге му се подсекоше и како је био наслоњен леђима уза зид авлијски, сроза с |
| ме играти, кира-Мана и Думиница увукоше и младожењу, узеше га међу се, те Диша заборави и на св |
| ка и опржила.{S} У дубини узрујане душе и кроз осветничко расположење једнако се пробијао онај |
| S} У исти час врата се полако ошкринуше и у собу се промоли кир-Думина глава.</p> <p>— Добар ве |
| запита свети човек, чије очи набрекнуше и закрвавише од раздражености.</p> <p>— Скупо је!{S} Зб |
| ињати својим јединчетом, како је то лаж и ако се тако што из њезине куће изнесе, то би могло на |
| се правдати, па, можда, и утерати у лаж и Јанићија и тетка-Мацу.{S} Очекивао је све друго само |
| трже као опарен, кад угледа како и нож и очи кира-Анастасијине севнуше оштрим сјајем; страх од |
| а пита треба ли му што!{S} Је ли он муж и господар у кући, или шта је? — Он отвори врата, извир |
| ео је тако пријатно, тако слатко, да би и сит човек огладнео посматрајући оно задовољство, које |
| да се уда.</p> <p>Па онда, баш када би и на све ове разлоге зажмурила и рекла да јој се не сви |
| није, уза сваки убачени поклон нашла би и по једну киту цвећа, тако сређеног, да је удовица из |
| Ако си тако мислио, мој синко, боље би и за тебе и за нас било, да си тражио кућу фудул-Стамен |
| о око тебе као лоза око чардака, пре би и живот сактисало, само да теби и твојима помогне.</p> |
| љај и пољубац, који му узе свест, он би и сада весело певао, па на сељаке, кад би у дућан тек о |
| , пред том сликом снеби.</p> <p>— Ко би и на то мислио? — прошапута и одмахну главом, да се отр |
| му Лепосава беше под руком, за цело би и с њоме тако: пљунуо би на онај дукат и сву би ногама |
| .</p> <p>— Казала сам, боље него што би и ти сам могао; али она ни да чује!{S} Каже:{S} Гаџу ци |
| <p>Тако је кир-Диша покушао да употреби и ово последње средство, те да осигура потомство своме |
| пре би и живот сактисало, само да теби и твојима помогне.</p> <p>— Тако и ваља.{S} Мајстор је |
| сте!</p> <p>— Фала, кир-Думо, на љубави и муштеријама, ама како да се оженим удовицом, која у п |
| једнако се пробијао онај зрачак љубави и страх од чаршије, да му срамоту на смеј не изнесу.</p |
| змицати насатке.</p> <p>У том се појави и тетка Маца.{S} Са пребаченом шамијом преко главе изла |
| у на очи Лепосава у целој својој појави и он се, сад први пут, пред том сликом снеби.</p> <p>— |
| о, он се несвесно поче пипкати по глави и слабинама.</p> <p>Пун сахат седео је збуњен и без реч |
| ешко предисати.{S} Тупо шуштање у глави и модри колути почеше му играти пред очима; а кад подиж |
| ењу, узеше га међу се, те Диша заборави и на своја разбијена врата и на оно што је шегрту спрем |
| /p> <p>— Седи овде — рече Диша Лепосави и привуче је руком до себе — Тако!{S} Па деде сада да и |
| м пробио.{S} И тако су пролазили векови и о том се ексеру није ништа знало све до прошлога <hi> |
| је стране.</p> <p>Али, ако су се кумови и сложили у томе, није било баш тако лако пронаћи прили |
| да се с њиме виде и разговоре, а многи и да га замоле, да им из светих места ово или оно донес |
| Диша.</p> <p>Лепосава помириса и други и трећи пут.</p> <p>— И од тога ћу?... запита она стидљ |
| пи око стола срче од полупаних стаклади и брише проливено по столу вино.</p> <p>Хаџија поче рас |
| <p>— Не је четири, џанум!{S} Три хиљади и пет стотине гроси.</p> <p>— Четири хиљаде!</p> <p>— Е |
| му га покаже.</p> <p>Мајстор Диша бледи и румени; срце му бије а душа се поткупила, па се и не |
| <p>— Хајде, бре, ћопеку један!{S} Седи и ради тамо, док те нисам овим калупом по лудој глави! |
| ајстор-Дишу силно заинтересова, да види и целује свети ексер, и он се упути са хаџи-Зосимом кро |
| Зосим — али мој пријатељ жели, да види и целује свети ексер и да приложи на зидање светога хра |
| них унучића, чинило јој се, као да види и своју Лепосаву.</p> <p>Али овога вечера Маца је била |
| га вући софри.{S} Јанићије се ослободи и седе.{S} Како је пуцало за ушима и како је жељно јео |
| одмахну главом, па онда започе да грди и Мацу и све остале жене, које се пачају у хећимска пос |
| заспа.</p> <p>Кад се сутра дан пробуди и виде где и како лежи, скочио је и још мамуран поче зб |
| кира-Анастасија се у томе часу пробуди и поче запомагати за патролу.{S} Мајстор Диша се уплаши |
| шао и не обзирући се за поздравима људи и не застајкујући пред дућанима својих познаника и не б |
| ђе из ње, све докле се не разиђоше људи и докле фудул-Стаменка не одмаче од врата.</p> <p>— Ово |
| .{S} Он се ухвати обема рукама за груди и удахну што је више могао ваздуха.</p> <p>Песмица из б |
| бље, а Лепосава нариче, буса се у груди и довикује:{S} Ја сам крива, што се убио; он је мене во |
| расположење, бубнуо се песницом у груди и онда узвикнуо:</p> <p>— А, а! — Турчине, - бре, пали |
| на, по телу бо.</p> <p>Раздрљених груди и голих руку, дервиш, чије је лице све у браду зарасло |
| овај благи обичај постајао је све ређи и ређи, докле се сасвим није изгубио у пријатноме распо |
| е било, јер је Ламбре престао да долази и кира-Анастасија га је тако сестрински пазила, да му с |
| у улазило.</p> <p>На собњем прагу опази и пар мушких јеменија са подвијених врхом и ружом од са |
| .</p> <p>Диша постаде све нестрпељивији и поче да џангриза Лепосави, па чак и да је кори за њез |
| еде за посао, али сада много прибранији и некако свечано расположен, као онај који је учинио до |
| ошани како по Србији тако и по Румунији и Грчкој.{S} Капа је та грчког, византијског порекла.</ |
| фигуру кир-Думину, у ћурчету и антерији и са дугачким бројаницама у левој руци.{S} Знао је он, |
| е Јанићије однео прстен кира-Анастасији и бацио јој га пред ноге, удовица је са страхом погледа |
| еким човеком прашта, — у грчкој чаршији и ћор-Ахметовој кафани причало се потанко о Дишиноме не |
| на, која господарише по Главној Чаршији и Зереку, бацајући у присенак оне српске сиромашне дућа |
| иша започео живот из нова.{S} У чаршији и дућану остао је онакав исти — човек од рачуна.{S} Ниј |
| ма, али кад год би покушао да га усвоји и самога себе победи, онај осећај, оно срце, које не пр |
| што га проби.{S} Као дрвени стуб стоји и ни једним делом тела не миче, већ гледа у врата, на к |
| ко мајстор Диша нерешљив и збуњен стоји и не зна шта да јој одговори, фудул-Стаменка повиси гла |
| спази, али кад виде како снуждено стоји и не миче се, она остави судове и дотрча му.</p> <p>— Ш |
| стор, кад опази како му шегрт још стоји и не помиче се, да прихвати путничку бошчу, коју му је |
| бињекташ, који стојаше уза зид авлијски и служаше уморноме пролазнику за седиште.</p> <p>— Отиш |
| он му рече:{S} Иди у Вертеп Витлејемски и прими свети ексер.{S} Пустињак није оклевао, оде у Ви |
| еспап протурао са више користи, него ли и сам мајстор му; а сав дневни пазар редовно је свакога |
| ији после овако пријатнога сусрета, али и зачуђен, <pb n="73" /> кад угледа како кира-Анастасиј |
| p>Мајстор-Диша му потрча на сусрет, али и сам увиде, да би то било неприлично да он, један мајс |
| непрозирну таму којој нема излаза; али и кроз ту таму ево где проби један зрачак надања.</p> < |
| > <p>Кира-Мана је стрпељиво чекала; али и стрплењу најверније жене најпосле дође крај.{S} Она ј |
| и од себе, сад су му се злурадо смејали и по укусу ондашње чаршије искашљивали за њим, кад год |
| дао; Бог види како су ме сви они варали и поштење ми убијали, па, ако је било греха од мене, он |
| а види свети ексер, да се и њему помоли и да приложи коју аспру за зидање једнога храма на Вита |
| Анастасија, радосно изненађена, загрли и поче љубити.</p> <p>— Сестру немаш, Јанићије; ја ћу д |
| оме собичку очајан и нерешљив.{S} Мисли и планови разлетали су се као варнице са упаљенога кров |
| оће; устава је пробијена и бујица мисли и размишљања могла је тећи својим коритом.</p> <p>На го |
| начин, поремећен правим хаосом од мисли и узбуђења, оде у свој дућан, и затвори се у собицу, да |
| једнога сина.</p> <p>Какве су му мисли и намере долазиле и то све на један мах у главу, тешко |
| ненадила.{S} Лепосава се дубоко замисли и за све време вечере остала је тако замишљена.</p> <p> |
| башти појаве.{S} Она се дубоко замисли и поче радознало да разгледа записе.</p> <p>— Хоћеш ли? |
| ље, да ја престанем ићи тамо! — помисли и крете у дућан.</p> <p>У дућану је седео скрштених ног |
| аја се.</p> <p>— Можда и није — помисли и поче напрезати ум, да замисли како се %Јинићије није |
| етка-Мацу, а сви совјетници, попечитељи и народ да јој приступе руци, а он да им каже: „Да је с |
| часа говорила, сад се од једном уозбиљи и зачуђено га погледа, па онда преплашено поче узмицати |
| Маца, прсну у смех; али се брзо уозбиљи и поче се крстити.</p> <p>— О, анатема је и са женом, ш |
| ир-Дише, за кога се удала по туђој вољи и, само толико, колико да покрије главу.{S} Да је кир-Л |
| амо, како му се под ногама земља мигољи и за цело би пао, да се у томе часу не ослони леђима о |
| егла куму и куми, готово у самој кошуљи и сва модра од убоја.</p> <p>Што се никада није десило, |
| ; жену ми украдосте, па сад хоћеш да ми и кесу одсечеш.</p> <p>— Е, дај Боже, душа да вам не ис |
| чито онда, када се у своме дућану усами и погледа, како му удвостручена радња нагло цвета.</p> |
| е да дотле, ако има што, по кући спреми и дотера, како би младожења све у реду затекао.</p> <p> |
| едну крпицу и предаде му.</p> <p>— Узми и хаирли!{S} Дошао си без деце, враћаш се с децом!</p> |
| је, ипак је видео јасно, да је кир-Думи и његовима јако стало до тога, да баш он узме кира-Анас |
| лука поверовао; и тако једноме кир-Думи и кир-Ламбри одрекао у неку руку свако уважење и поштов |
| ија и од једном прште у онај необуздани и ведри, детињи смех, — када поче представљати шетњу о |
| о га је кир-Диша гонио да иде кира-Мани и зашто није хтео отићи.</p> <p>— Па куда ћеш сада, нес |
| не долази више нико; јер сви они, знани и незнани, који искрено тужише за покојницом, давно су |
| ди.</p> <p>— Хвала ти, као оцу на храни и науци; све ми је добро код тебе било, али ето, ја те |
| во јавио у соби пок. кир-Бенџо; филџани и џезва с кафом слетеше са послужавника и просуше се по |
| , кад се са Јанићијем погледа, порумени и — обоје се збунише.{S} Јанићије покуша да се покаже в |
| бре осташе једно спрам другога запањени и обоје, као крпа, бледи.{S} Она укочила поглед у прест |
| лећа и одскочи у страну.</p> <p>Збуњени и црвени у лицу стојали су обоје сада једно наспрам дру |
| !{S} Всецјело</l> <l>Количество бољезни и јада</l> <l>Смерт попашна вјечном руком руши!</l> <l> |
| оја је тако дражесно пристајала свежини и младости удовичине фигуре.</p> <p>Да је нешто кир-Диш |
| — Шта ово би, буди Бог с нама!? — учини и од чуда се прекрсти.</p> <p>— Шта је?... запита Диша, |
| положи руке на трбух, ниско се поклони и приступи кир-Думи, као најстаријем, да га у руке целу |
| и, када је чак хаџи-Зосим, тихи, смерни и врло одмерених корака човек, одједаред се изменио и д |
| крете њему и погледа га.{S} Он се збуни и не доврши што хтеде рећи.{S} Изненадило га је, како с |
| орао да води двоструку бригу, и о радњи и о кући, Јанићије му је био неопходно потребан.{S} Мог |
| не каза чега ради не може да иде Ламбри и кира-Мани, уђе журно у авлију кира-Анастасије, завири |
| сао је и шапутао час проклетство Ламбри и свој грчкој чаршији а сад опет псовку, што није боље |
| вила се везу на рукавима.{S} Кир-Ламбри и кир-Думи донео је два дугачка чибука, поткићена разно |
| есто објашњавао своје назоре кир-Ламбри и другим грчко-цинцарским комшијама; <pb n="20" /> а то |
| и тетка-Маци, те да га задржи на вечери и ноћишту.</p> <p>Како је затворио леђима капиџик, тако |
| , <pb n="63" /> трудећи се, да је умири и подигне са јастука, у који је заронила лице и плакала |
| невести, а кир-Диша између кумова двори и додаје час овамо час онамо, што ко нареди.</p> <p>Вес |
| бленући у капиџик, кад ће да га отвори и дође.{S} Јанићије је моје дете; добар је и волим га.{ |
| лију.</p> <p>У томе се и капиџик отвори и %ни прагу се појави танка фигура фудул-Стаменкина у ж |
| {S} Чак му је помагао и да радњу отвори и да му у чаршији подигне углед као равноправноме члану |
| роткиња, којима су већ дотужали прекори и искосо погледање њихових мужева.</p> <p>Кир-Диша је в |
| умљиво мрмљати.{S} Кир-Ламбре се устури и пребледе.</p> <p>— Куче цинцарско, ти ли ми жену одве |
| а кир-Бенџу она је одиграла чочек-аваси и смејући се загрлила дебели јастук.</p> <p>Ваљда, у то |
| „трофеје“ убраја, он се трудио да удеси и ход онако ситно, као што се и грчки ситно говори. — О |
| ека је просто, што си ме уцвелио.{S} Ти и сам знаш шта ти ваља чинити.</p> <p>— Ако ти хоћеш... |
| записа могу да се роде деца.{S} Ама ти и не знаш, шта је све овде дервиш записао.{S} Некрштена |
| и начина шта да се ради.</p> <p>— Па ти и не чујеш све о чему свет за тебе и Лепосаву говори.{S |
| <p>— Твој сам леб јео, газда, па сам ти и образ чувао; а ти ме тераш да идем кир-Ламбру, ваљада |
| естонице, поче овоме догађају придавати и политички значај.</p> <p>— Одродили сте човека од њег |
| асије опомену га, да се не сме оклевати и да му ваља ма шта предузети, те да за времена спречи |
| кту мелодије, а ногама поче поцупкивати и горњим делом тела извијати најпластичније фигуре чоче |
| талим шегртима целива, а бошчу прихвати и пође за газдом.</p> <p>Кира-Анастасија се у тај час м |
| све докле их пламен сасвим не обухвати и док се не претворише у сами пепео.</p> <p>— Знала сам |
| руку штету: — готов новац би морао дати и изгубио би вернога и оданога калфу, на кога је тако с |
| та дивља, унутарња борба почела опадати и у својим облицима почела се ограничавати, докле се ни |
| кад помисли каквим ће га очима гледати и Ламбре и кира-Мана, кад их стане око софре служити.</ |
| ше, она се поче као у грчевима савијати и јецати, те је сад опет кир-Ламбре, заборављајући на с |
| те би се и сам почео као чочек извијати и поскакивати.</p> <p>Но он тога није видео, а удовица, |
| зна како ће <pb n="141" /> га дочекати и шта ће му све рећи, што јој је дете на глас изнео.{S} |
| а повиси глас и поче на сва уста викати и грдити Лепосаву.{S} Њезина вика заустави неколико про |
| рећи, други отац, не може ни помишљати и на такве ешеклуке, на какве жена старатељева обично п |
| показиваху, да су сви угледнији занати и трговине у туђим рукама.</p> <p>Све ове питоме особин |
| рши хаџи-Зосим и дубоко се поче клањати и крстити пред једном иконицом у соби.{S} Тиме је он ис |
| уку и тек сада започе наизменце стењати и уздисати.</p> <p>Пуче глас по комшилуку, да је Диша в |
| без икакве контроле, а од туда наврати и код Дишине куће, да обиђе и извести кира-Анастасију, |
| , да је удовица из њега могла прочитати и све жеље онога, који је дотични поклон послао.</p> <p |
| он је увидео да му је немогућно остати и даље у овако безизлазном положају.{S} То је увиђао ја |
| , и кад опази мајстор-Дишу, поче махати и давати му знаке, да сиђе.</p> <p>Морало се нешто особ |
| чак по мало и досећао, да ће се тицати и удовице, те му некако дође тако нелагодно око срца, к |
| 4" /> <p>— Пеки, пеки! — одговори свети и, пре него ли расклопи ковчежић, извади из недара једн |
| три прста у вис, то се већ дало видети и по његову лицу и антерији, која је цептила на њему.{S |
| ога гробља.</p> <p>— Ето, таква ће бити и твоја сахрана! — прошапута му онај разложитији хришћа |
| " /> узвикну Диша весело. — Ово ће бити и добро и Богу угодно.</p> <p>И од 4000 гроша сиђе покл |
| ч, па онда онако уплакане почеше грлити и љубити кира-Анастасију, и радосно јој честитати, што |
| разуме се, све те жене знале су ценити и наградити њезин труд и добре услуге.</p> <p>Јанићије |
| ле било; а то ће нам, најзад, објаснити и оне загонетне стихове на гробу друге му жене, где вел |
| би било бар кога, коме би смео поверити и његовом помоћи разбистрити у глави онај хаос, који му |
| ли никако не знамо, шта ће се то десити и у коме часу. — Да речем, да се кајао, што је обећао А |
| то благоме Богу буде угодно, прихватити и продужити фирму, ето, тога није имао.{S} Без жене ост |
| ин осећај, који је у свој својој лепоти и бујности плануо и разбуктао се у њезину срцу, да је з |
| вао сахтијан, јави му о стричевој смрти и саветова, да што пре дође, те да прими наслеђе.</p> < |
| ео се он уверењима и печатима од власти и свештенства, у којима је описана <pb n="193" /> истор |
| да је то свети човек, да односи болести и недуге као руком, и само што мртве из гроба не буди.{ |
| <p>Диша стојаше неко време и у радости и у некоме мутноме расположењу, док тек Маца одшкрину в |
| мајстор Диша налазио на врхунцу радости и узбуђења, те му дође чисто као нека душевна потреба, |
| на њему трепти од изненадне клонулости и страха, какав ли то он изгледа у очима људи.{S} Јер, |
| уне и уверио се о неоспорној савесности и тачности свога калфе, он је потапшао Јанићија по раме |
| га је једнако држало у некој запетости и недоумици, појачавало се све више, те он није никако |
| ашћено.{S} Она се од чуда само прекрсти и поче се заклињати својим јединчетом, како је то лаж и |
| је кира-Ламбриница почела нагло венути и потајно довлачити у кућу неке чињарице, које су јој р |
| амислити, како ће се у чаршији окренути и какав ће у очима света изгледати, кад ствар пукне по |
| мора вратити, те на тај начин прекинути и последњи кончић, који га је опомињао на један леп сан |
| </p> <p>Али Јанићије не миче, него ћути и не диже очију са земље.</p> <p>Лепосава, која је весе |
| н угледан мајстор у чаршији, могао доћи и на таку мисао, да ноћу ускаче у кућу једне удовице.</ |
| кући, да се нађеш тетка-Маци на помоћи и четворе очи да отвориш на све... разумеш ли, на све.< |
| беше посвећен у свему своме мужу, кући и деци, ако их је Бог дао.{S} И та особина тетка-Мацина |
| } Али кад Цигани свирачи отпратише кући и кума, кад ноћ осу звезде и блага месечина засја над з |
| ђем миндерлуку, као да је у својој кући и код своје жене, опет зато није мрзео своју газдарицу. |
| по ручку пошао Јанићије Ламбриној кући и носи кира-Мани сахан кадаифа од кира-Анастасије.{S} Г |
| га је дала Јанићију, само пева по кући и меси посластице.{S} Мило јој да се пред гостима похва |
| као када је била здрава, радила по кући и отимала се од слабости, која је не остављаше.{S} Трећ |
| ђе су је обилазиле често; а тада у кући и башти било је врло живо и весело.{S} Лепосава је имал |
| иша је био задовољан свим што је у кући и радњи затекао.{S} Јанићије му је у истини пара вредео |
| она, после те казне, опет остане у кући и да се искрено покаје за учињено неверство.{S} Тако у |
| није могао ништа без тетка-Маце у кући и Јанићија у дућану.{S} Кад би му их когод одузео, оста |
| из постеље, да му отвори, поче је тући и гњавити тако, да се једва искобељала из његових шака |
| у прах сурвала.</p> <p>Готово посрћући и не видећи ништа пред собом, он је час брзо час успоре |
| дахнем! — одговори тетка-Маца предишући и са оклевањем, које у овој прилици само надражаваше он |
| јутра нека му буде и тако, — рече Маци и седе, да вечера позну вечеру.</p> <milestone unit="su |
| /p> <p>Разуме се да је Диша причао Маци и Лепосави, како је Јанићије хтео да остави посао и как |
| и више нема места.{S} Казаће тетка-Маци и мајстор ће ме отерати.</p> <p>И њему се нешто ражали; |
| лици не честитају; а ако га ко на улици и заустави, он се брзо опрашта и изговара да мора журит |
| ну мумаказама огорели фитиљ на лојаници и принесе хартијице пламену.</p> <p>— Шта радиш то?</p> |
| то је пристала, отишла је кума-Думиници и кира-Мани, да им се на Дишино тврдоглавство пожали.</ |
| , њена танка фигура у жутој шкуртељчици и плавоме фистану, добивала би у лицу неки тужан израз, |
| ком и густом баштом, узрујаше се; момци и деца па и гдекоји човек истрча, да види шта је, а на |
| ; и погдегде већ су се спуштали ћепенци и затварали дућани.{S} И Јанићије <pb n="72" /> узе са |
| што замаштало, те му сада и они ћепенци и људи по њима и све око њега изгледа ново, непознато.{ |
| у, пред којом су били престављени лонци и рантлике.</p> <p>— Што ћутиш сад, а?</p> <p>Лепосава |
| руке.</p> <p>Кир-Ламбру прођоше жмарци и у мало што не дрекну.{S} Учинило му се, да га је за р |
| тав сат њезину врелу руку у својој руци и са запетом пажњом ослушкивао сваки њезин дисај.{S} И |
| е упокојене сени, са бројаницама у руци и дуванкесом за појасом; промичу и ишчезавају као далек |
| највећим нестрпљењем бечио од туда очи и искашљивао се, не би ли га чула, она је у мутваку пев |
| на прагу.</p> <p>Сузе му навреше на очи и он их кришом од пролазника утре рукавом и полагано по |
| оди, али мајстор је онај што отвара очи и даје лебац у руке — објашњавао је хаџија и задовољно |
| на догоди се случај, који му отвори очи и у потпуној наготи показа, какво се мишљење о њему по |
| ја, стидна од кума, заклони рукавом очи и побеже у мутвак, да кафе припрема.</p> <p>Кира-Анаста |
| епосава, застиђена, заклопи рукавом очи и побеже из собе.</p> <p>Кад се вратила са послужењем, |
| је видео у дућану, увек је окретао очи и избегавао да га погледа.</p> <p>— Због њега сам ја по |
| пред оваквом перспективом, затворио очи и са пријатним изразом, као да га когод шашољи сламчицо |
| ога.{S} Он опустио руке, разрогачио очи и зачуђено се забленуо у њу; а она тако исто узрујана, |
| а.{S} У залуд је мајстор Диша бечио очи и очекивао тај срећни дан, Лепосава ни мукает.</p> <p>— |
| се хаџија на крму, шаком надстрешио очи и са пријатним уживањем посматра из даљине, како се над |
| Тако, газда, Бога ми!</p> <p>Диша скочи и онако усплахирен пође из дућана.{S} Колена су му клец |
| реје?</p> <p>Кира-Анастасија брзо скочи и изнесе из долапа једну антерију, ћурче и чампаре.{S} |
| лисица са калпаком на глави, како чучи и предњим шапама држи кожу од неке друге лисице.{S} По |
| иша, али одмах и прекиде, јер се уплаши и од саме помисли.</p> <p>— А шта: ја хоћу?{S} Ствар је |
| невешта; само што се неприметно насмеши и главом одмахну.</p> <p>— Дете! — Проћи ће га већ! — р |
| ... ти...</p> <p>Мајстор Диша не доврши и изиђе срдито из куће.</p> <p>Тога дана између зета и |
| ко да слегне од туда, него га само гуши и гони, да од времена на време дубоко уздахне, или тешк |
| дечак, безбрижан, весео; а овај догађај и она душевна борба сада га сасвим променише.{S} Почео |
| ео не хтео, обикну на свој нови положај и предаде се потпуно вољи ове девојке, у коју је, кад г |
| игра и сад већ заборави на свој положај и адет.</p> <p>Али, у томе часу од ове погрешке спасе г |
| ло је нагло, очи добиле грозничави сјај и нестално зверају, а трбух и леђа почеше да губе оне у |
| ојим понашањем намамила на онај загрљај и пољубац, који му узе свест, он би и сада весело певао |
| војица шибају.</p> <p>— И опростићу јој и зажмурићу; што је било — било, само да ми се закуне д |
| тако радио, он сам, по својој повученој и срамежљивој нарави, не би имао те смелости, да ствар, |
| а пањ, брише рукавом <pb n="34" /> зној и по који пут тако застење, као тешки болесник кад га б |
| изводила кира-Анастасију у оној јасној и милој светлости, у каквој му је трептала до пре неки |
| ао у њој.</p> <p>И тако у овој одличној и од све грчке махале <pb n="14" /> уваженој кући, наст |
| и са чежњом помишљао у овој песковитој и зрелој Јорданској земљи на своју удобну кућу код Чуку |
| </p> <p>Побожан <hi>као</hi> Грк, љубак и разложит <hi>као</hi> Грк, штедљив <hi>као</hi> Грк, |
| воду, устаде и Јанићије, помете мутвак и са Лепосавом оде на чешму по воду.{S} На чешми је зат |
| што му га она поклони, баци га у мутвак и што је брже могао истрча на улицу. — Била му је првоб |
| мо се осмешкује и трчи из собе у мутвак и обратно, те доноси час кафу час ратлокуме и друге сла |
| љан и као утучен, вратио би се у мутвак и осорљиво одговарао, ако би га она што запитала.</p> < |
| жуте сахане, па их прислонила уз чардак и ужива како сунчани зраци одблескују о калаисано посуђ |
| нску“ љубав, могу знати како је и тежак и горак овај први састанак.{S} А они, који нису у сличн |
| а је већ далеко одмакао, завио за сокак и отишао својој кући.</p> <p>— Грех је; ама зар је то б |
| , он је по џбуновима брао лишће кисељак и тиме је тога дана забашуривао глад.</p> <p>Али, кисељ |
| е.</p> <p>Са заваљеним фесом за потиљак и забаченом десном руком, из које су висиле бројанице з |
| е мајстор Диша у дућан, седе на ћепенак и, када му млађи шегрт прислужи једну <pb n="75" /> каф |
| ста начини.{S} Посадио их је на ћепенак и одмах наредио да се џезва пристави, што је, у осталом |
| , већ су давно полегали.{S} Густи трњак и зеленило преплавило је Старо Гробље и, још за који да |
| е, којом сав ваздух и овај сунчани зрак и оно лишће, што са бујних грана под ветрићем шуми, диш |
| нашао на улици, стао је за један часак и нерешљиво се обазирао на све стране питајући се у себ |
| она престрашено врисну.{S} Овај врисак и преплашено лице женино усугубише његово беснило.{S} У |
| љу.</p> <p>Маца је прва чула њен врисак и онај пад, па је, као без душе, утрчала у мутвак.{S} З |
| атити се на оно, што је био пре десетак и више година: постаће сиромашни крпа, неугледан човек. |
| и исто радио са својим шегртима.{S} Чак и родитељи, када су децу давали у руке мајстору, говори |
| акве ствари, на које би се узбунила чак и фудул-Стаменка, кад би се тако што пронело за њезино |
| сада, када га је она преварила, па чак и ножем хтела ударити.</p> <p>Лепо %јо осећао да би тре |
| своју тежину и на своје године, па чак и на то, да мушкоме не приличи оваку игру играти, те би |
| ији и поче да џангриза Лепосави, па чак и да је кори за њезину леност.{S} Разуме се да и Лепоса |
| ва одвратност према својој жени, па чак и мржња, као да је она свему томе крива, одби га од сво |
| од Султана и од Господар-Милоша па чак и од капетан-Мише.{S} Него баш кад ти је наспело, а ти |
| анићија жацну, кад сазнаде да га је чак и та срамота постигла.</p> <p>— Него знас сто је?{S} Ид |
| леђа, да је толико звекнуло, да је чак и тетка Маца, која је у башти нешто плевила, чула овај |
| ао блага дажда после припеке, он је чак и њезину кућу, у којој је најбоље <pb n="115" /> савете |
| ог му драго објашњења, избегавао је чак и прве комшије, само да га когод не би запитао што о то |
| да нису пуне две године избегавале чак и да јој се јаве, а камо ли на њезин праг да ступе.</p> |
| о ударише у пијанку и певање, да се чак и њему — кафеџији — учинило много, те је престао да точ |
| а јој погрешку опрости.{S} Надао се чак и томе, да ће се правдати, па, можда, и утерати у лаж и |
| ошеницу пољуби пре времена, Диша би чак и то урадио, без обзира на устабашко достојанство и оне |
| ао не само према себи равнима, него чак и наспрам просјака. <pb n="17" /> Ниједног просјака не |
| не само међу Србима и Турцима, него чак и међу Грко-цинцарима, који, у оно доба, беху друштвено |
| мајстор-Дише.{S} Диша му је поверио чак и главни разлог, чега ради је предузео тако далек пут, |
| ти већ и у Влашкој, па ако је нужно чак и у Галцу.</p> <p>Ма да није знао ни где је Галац, ни к |
| ема ништа! — изговори Јанићије на душак и поможе мајстору, да отпаше кецељу, коју при раду око |
| и је бар лако; мушко си, газда си човек и свака би девојка пошла у твоје богатство — па, ето, и |
| тако урадиш, ти да гу одведеш у ђердек и тамо овај четврти запис да спустиш у чашку ракије, па |
| ла мајку или бар старију сестру.{S} Бик и Лепосава начинили примирје и заједно трче то амо то т |
| отишао у дућан, терала да муче као бик и да гради којекакве лакрдије, као оно о сватовима.{S} |
| ћан тек онако нагвирили, мукнуо као бик и кроза целу чаршију изазивао весели смех.</p> <p>Па ип |
| " /> <p>— И хоћу то!... оте му се узвик и он, без икаквог чекања, излете на улицу.{S} Лепосава |
| грла из баште, као да му дохвати усклик и разнесе на све стране.{S} Бар њему се тако чинило, је |
| ољно бркну у кесу, извади један цванцик и даде пуници.</p> <p>— Не још, још мало.{S} Лепосави ј |
| је кући, али, кад је дошао пред капиџик и чуо оно нарицање, застаде за неколико часака.{S} Јако |
| етне, а у томе кир-Ламбра гурну капиџик и нагло, као да га неко вија, ускочи унутра.</p> <p>Фуд |
| ра-Анастасија?{S} Ако прво комшија, Грк и пријатељ, не води бригу на грцко удовица, кој да гу в |
| га вечера сео мајстор Диша на миндерлук и пропуштајући зрна међу прстима тихо шапуће себи, кад |
| р-Диша само пребледе, седе на миндерлук и тужно обори очи на своја колена.</p> <p>— Хоће, вели, |
| p>Кир-Ламбре само што седе на миндерлук и као претучен занеми.{S} Сада тек, кад виде, да из ове |
| зна колико пешачио, спусти на миндерлук и дубоко замишљен поче трљати шаком чело.{S} Осећао је |
| бијана побеже, он се прући на миндерлук и поче из гласа лелекати.</p> <p>— Леле!{S} Због теб да |
| , сносила је стојички свој удовички бол и, као под неком магијском силом, што је дубље залазила |
| сте чули?</p> <p>Али кир-Диши умину бол и он се и по други пут залете.{S} Анастасија вешто изма |
| н ни трговачки посао, већ свој пријатељ и његова жена.{S} А, у то време, у Београду се са најве |
| г да га прости, није пустио да ја кувам и месим што хоћу и како умем.{S} Данас, сутра, кад ти ж |
| аду за оне људе који су тек после седам и више година добивали децу: „Ишао у Јерусалим по децу! |
| еме!{S} Стари честити људи!{S} Како нам и ваши, давно запуштени гробови изгледају тајанствени!{ |
| посластицама, а Јанићије, кад оста сам и када се од прве поразе освести, дубоко уздахну, клону |
| мајку.</p> <p>— А како би било да пођем и сам, да је потражим! — помисли једаред; али у тај ист |
| } Пустињак није оклевао, оде у Витлејем и, баш кад се у Вертепу пред јаслама молио, расклопи се |
| е шта се то око ње догађа, седео је нем и поражен према Јанићију и обојици шегрта, који су напу |
| бина свога племена и да се подражавањем и опхођењем у животу јако приближе потомцима јелинских |
| забављао госте час песмом, час мукањем и другим лакрдијама; где га нису оставили, тамо би изни |
| Два супарника седела су за једним пањем и кројили по сахтијану са оштрим дикишом.{S} Са каквом |
| , насмејаних очију, са оним младешчићем и у шареним шалварицама, из којих је несташно извиривал |
| Боже дај! — одахну Диша, исплати новцем и пође.</p> <p>На улици се хаџи-Зосим присети да о неко |
| им престрављеним погледом, бледим лицем и сузама у очима, које га тако жалостиво гледају.</p> < |
| вици, тек да види, не оскудева ли у чем и, као први комшија и мушки глава, да јој обрати пажњу |
| ту варош, идем на вилает, там да плачем и пред иконе да кунем тебе Ламбре, зашто ме даде на оно |
| а предусретнути као прводаџије, тако им и не би тешко, да одмах започну са својим предлогом.{S} |
| лашен оним одлучним изразом Јанићијевим и у жељи, да се виком спасе од нападача.</p> <p>Неколик |
| ? — најпосле запита Диша необично меким и молећим гласом.{S} Тетка Маца дубоко уздахну.</p> <pb |
| има кућама, турским, грчким, цинцарским и српским; она је била увек пуна домаћих новости, а уме |
| одржати међу оноликим грчко-цинцарским и јеврејским фирмама, које, у тадањем Београду, јасно п |
| печатима и потписима, исписаним грчким и арапским писменом.{S} Мајстор Диша прелете погледом п |
| јно држао на кратким, као ступе дебелим и чврстим ногама.{S} Али тај недостатак покривала је ан |
| ака понизила у очима Ламбриним, Думиним и осталих нових пријатеља.{S} Но стриц и ако није био п |
| какве такве утехе.{S} Изишла је за њим и на све могућне начине гледела је, да стиша преплашено |
| ? <pb n="162" /> Хоће ли плакати за њим и да ли ће се кајати, кад сазна шта му је све учинила?< |
| а по венчању, обрадује тројкама, једрим и тако грлатим, да су својим терцетом, чим се промолише |
| аџија.{S} То ти је! — заврши хаџи-Зосим и дубоко се поче клањати и крстити пред једном иконицом |
| здроби, пљуну на њега, просу пред собом и згази ногама.{S} Да му Лепосава беше под руком, за це |
| он их кришом од пролазника утре рукавом и полагано пође поиздаље обилазити око дућана.{S} Да је |
| ротивуречи; Лепосава убриса очи рукавом и оде у мутвак.</p> <p>За њоме дође и Маца и поче је по |
| кир-Дума и сажаљиво поче климати главом и гледати у Дишу. — А ви верујете што се, по свет прича |
| то га је некада нашао под својом главом и који је као најдраже благо до данас чувао, носио прек |
| ложење, да је са неком нејасном стравом и трептањем срца очекивао, када ће својим очима угледат |
| о га! — рече Маца, која се са Лепосавом и Јанићијем беше издвојила мало од онога барјака.</p> < |
| ече сели за совру, казао пред Лепосавом и Мацом: „Још две године да ме овако послужиш, па ћу те |
| ти.{S} Грех је што својом грешном ногом и газим по овој светињи, али друкчије не може бити; но |
| а Диша га погледа разрогаченим погледом и чисто чудећи се, како то да му један шегрт одговара.< |
| а Дишину молбу, забрадила главу шамијом и одмах кренула на посао.{S} Но како ни она ни кир-Диша |
| зиђе још задуго.{S} Туга за Анастасијом и онај страх од кир-Дише, који му се у очима приказиваш |
| удовичина кућица са хладовитим чардаком и густом баштом, узрујаше се; момци и деца па и гдекоји |
| и стотине псовака на грчком, цинцарском и турском језику праскало је по соби, да је кира-Мана с |
| пео да се прибере.{S} Одмахнуо је руком и рекао: „Бог да је прости!{S} Један пре а други после, |
| и.</p> <p>А да на све ово одмахне руком и да опрости срамоту, ни на то није могао пристати.</p> |
| је.{S} А чим мајстор Диша одмахну руком и изиђе из дућана, Јанићију се још више разведри, прихв |
| дану, који блисташе свежим плаветнилом и разлегаше се у шумору лишћа и гугутању кумрија, дође |
| као тешка магла када се вуче над земљом и никако не може да се подигне и разбистри.</p> <p>Анас |
| н данас остварену, опет не својом вољом и одлучношћу него — случајно.</p> <p>Право рећи саме пр |
| пљеним жутим кљуновима пиштаху за мамом и татом, који наизменце доношаху хране својој дечици.</ |
| махнито.{S} Јанићије Бик зачинио песмом и шалом.{S} Овога дана постао је он љубимцем кир-Думе и |
| овица клела се на све начине пред Думом и Ламбром и њиховим женама, како јој ништа није познато |
| г унутарњег бола, ударио другом страном и пошао тетка-Маци.</p> <p>Сав онај јед и осветничко ра |
| икнуо: „Боже помози!“ — а оно на равном и сигурном путу спотакне се, падне и скрха врат.</p> <p |
| мачио, а трећег дана, кад седе са женом и пуницом за совру, рече:</p> <p>— Није фајде, кад нам |
| ћу престати да долазим, па ће временом и свет ућутати.</p> <p>Маца га гневно погледа.</p> <p>— |
| а налази под двоструком пажњом, Мацином и Јанићијевом; а за Јанићија је већ био уверен, да ће и |
| ла не само за свој опстанак пред моћном и умешном грчком чаршијом, него да потпуно истисне <pb |
| ије онако на једној нози скакуће за њом и виче да пусти, а она се све више церекала, те га не п |
| крете, <pb n="124" /> пружи руку за њом и онако, ненамерно, обухвати је око паса и нагло привуч |
| а се на све начине пред Думом и Ламбром и њиховим женама, како јој ништа није познато, зашто јо |
| или ономе разговарају.{S} А рано јутром и око сунчева смираја чесменски зид и не види се од гом |
| е; Дума се завали на узглавље за софром и од обилног расположења јекну.{S} А кир-Диша, који ник |
| , мајстор-Дишо! — проговори Маца гласом и изразом велике бриге и нерасположења.</p> <p>Диша сед |
| ам! — рече што је могао нежнијим гласом и предаје јој огрлицу од педесет великих, златних махму |
| азала, то?! — викну Диша очајним гласом и ухвати се обема рукама за главу.</p> <p>— А кира-Мана |
| укчије било, он се помири са тим гласом и пође у Београд, прво да се упозна са снахом, па после |
| ! — подвикну му мајстор претећим гласом и дохвати руком за један дрвени калуп.</p> <p>Јанићије |
| обу улете некаква црна крмача под фесом и кратком кићанком на глави, па га удари кишом у трбух, |
| бини извиривала бела кућица са доксатом и као смиље жутом надстрешницом.{S} Ћира-Мана је баш си |
| ене али врло спретне кућице са доксатом и баштом.{S} Ту је живела Маца удовица, или тетка Маца, |
| еђутим, докле је он чекао пред доксатом и задовољно тамо амо ходао, из собе се зачуше крупни гл |
| пун љубазности принесе ибричић с кафом и наливеним филџанима.</p> <p>— Ни врана коска да ми не |
| е кир-Диша био задовољан својим успехом и свом силом прегнуо да утростручи свој капитал, те да |
| пар мушких јеменија са подвијених врхом и ружом од сахтијана на врху.{S} Ослушну, али из собе н |
| лат, а у вече је заједно са тетка-Мацом и Лепосавом седао за совру и вечерао.</p> <p>Једаред, п |
| тамњана и палим свећу пред Богородицом и метанишем, само да вама да деце а мени унучиће.{S} Па |
| у, а Лепосава их је са златном огрлицом и дукатом на челу дочекала, изнела пред њих свакојаке п |
| арјаком, мајстор Диша са женом, пуницом и Јанићијем Биком, а око њих стотину и више пратилаца.{ |
| од Чукур-чешме, са широком настрешницом и хладовитим доксатом, дотле је у тој кући ишао живот т |
| се може бити.{S} А да би се пред Дишом и својом савести оправдала, увек је износила оне најцрњ |
| /> него да се састане са мајстор-Дишом и да од њега самога чује, ради чега је онако поступио.< |
| ста.</p> <p>— Ја сум, кир-Диса, ваш кум и пријател.{S} Еле, како сте? — пита Дума, али никако н |
| о је певушила Лепосава, носећи ратлокум и кафу, да мајку послужи.</p> <p>— Па где си био до сад |
| } Лепосава, дете, донеси један ратлокум и воде.</p> <p>Кир-Диша само пребледе, седе на миндерлу |
| пусто и како је сав овај живот ништаван и празан.</p> <p>— Ух, гомаре едно: зашто да заспите, б |
| ништа десило.</p> <p>Сутра дан, бунован и добро неиспаван, хаџија је отишао у дућан.{S} На пола |
| а дана дотрча Јанићије кући сав задуван и врло узбуђен.{S} Тако се он никада није враћао из дућ |
| савладао, отишао је у вече на Ташмајдан и у оним мрачним пећинама, где се обично београдска деч |
| мајстор Диша с њоме растао чисто тужан и плачан, што не може још који часак остати.</p> <p>Кад |
| и, седео је Диша у ономе собичку очајан и нерешљив.{S} Мисли и планови разлетали су се као варн |
| вално, па, и ако је био вас дан расејан и апатичан, ипак га је ова нежност тетка-Мацина помало |
| тражили, а он је на крају био захвалан и на најмањем поклону од побожних поклоника.</p> <p>Но |
| игну, у знак да је до ситости задовољан и поче трептати очима, а нежним изразом лица пратити ра |
| p>И онда, још већма клонуо, незадовољан и као утучен, вратио би се у мутвак и осорљиво одговара |
| новца, ту је и сада био потпуно прибран и свој господар; о свакој је аспри водио рачуна и са на |
| е уплаши од њене вике, те онако подеран и изубијан од пада замаче у сокаче.</p> <p>— И ето за т |
| асни, чега ради је тај памук чудотворан и свет.</p> <p>— Помириши! — рече Диша и принесе носу ж |
| колико је несрећан, колико је самохран и како нема никога свога, који би га срдачно прихватио |
| томе и да не говоримо.</p> <p>Дан јасан и пун пролетњега мириса.{S} Дума и Ламбре, који су овог |
| лепој Гркињи, поста му сада тако тесан и мрачан, да би се угушио, само да је за неколико у њем |
| кира-Ману.{S} Јако јој се допао фистан и антерија од ћитајке што јој је донео за спомен; подиг |
| просјака, који би му навратили на дућан и почели богорадити, испратио би обично речима: „Даће Б |
| рва му мисао паде на ум, да оде у дућан и, ма на који начин, подмити Јанићија, да ћути.{S} Ово |
| а Јанићије, још сав румен, уђе у дућан и седе за посао, али сада много прибранији и некако све |
| даше онако узрујана.{S} Ушао је у дућан и почео весело певушити; повуче за ухо једнога шегрта, |
| добивао, избегавао.{S} Из куће у дућан и обратно, и то увек сокачићима где се могао најмање на |
| , кир-Диса! — рече Дума улазећи у дућан и дотакнув се руком чела.</p> <p>— Бог добро дао! — одг |
| ађало тамо; тетка-Мацин долазак у дућан и онако срдито захтевање, да јој мајстор Диша одмах дођ |
| вом кир-Ламбринога одела стигао у дућан и сав збуњен прошао мимо оба шегрта у собицу и одело ту |
| а од своје газдарице чује вазда одлучан и заповедни тон, па му дође сада и сувише изненадно све |
| подне дотрча Јанићије у дућан, узбуђен и задуван од силног трчања.</p> <p>— Шта је тамо? — зап |
| Јанићијево држање.{S} Он онако узбуђен и псујући <pb n="77" /> и тога мајстора и самога себе, |
| чно брзо, и што је главно, врло узбуђен и са једном огреботином испод очију. —</p> <p>— Ко те о |
| } Ко каже, ана-сана.... викну раздражен и поче поклецавати од ужаса.</p> <p>— А ко не каже, пит |
| аца сада већ није имала израз двомислен и тајанствен; лице јој је дошло запрепашћено.{S} Она се |
| а само говори.</p> <p>До ушију заљубљен и необично куражан, да јој бар овога пута покаже све, ж |
| дроб ми ишчупа! — застења Диша саломљен и клонуо под тешким теретом неостварљивих и мучних мисл |
| ило, јер, враћајући се у дућан замишљен и тешко расположен, у ушима му је једнако звонило: — То |
| то му памет занесе, седе на један камен и поређа Цигане око себе.</p> <p>— Доста!{S} Ево вам ба |
| хан, да јој га да, тако је као окамењен и остао.</p> <p>— Ама, кира-Мана, шта то говориш?{S} Са |
| а сама помисао, да се сад, овако оцрњен и смешан, јави у свету, ради своје одбране, страшила га |
| инама.</p> <p>Пун сахат седео је збуњен и без речи, а тетка-Маца за то време лагано и на одушке |
| тао што о томе; и у опште био је збуњен и сав утучен.{S} Од како је вратио прстен, тек од онда |
| тешко изићи јој пред очи овако сплетен и немоћан, да ствар што боље изведе.</p> <p>Али како је |
| изненађена, а Јанићије тако исто сметен и застиђен од несвеснога дела, <pb n="185" /> стојали с |
| и Јанићију.</p> <p>Јанићије узео прстен и чека, шта ће мајстор Диша наредити, али овај сео на п |
| есто да одмах оде тамо, он се преплашен и клецајући довуче у башту.{S} Јанићије, већ стишан од |
| ер, како се тврдило, још цар Константин и царица Јелена, кад су узели из Јерусалима часно дрво, |
| агони га, те отвори капиџик тетка-Мацин и увуче се у њену авлију.</p> <p>Како ли се у један мах |
| причала женама по стоти пут сан мајчин и, где год се макла по авлији, певушила и радила.</p> < |
| и молимо.{S} Богатији је, мој синко, он и од Султана и од Господар-Милоша па чак и од капетан-М |
| коше усне од задовољства и среће.{S} Он и без допуста пође доксату, али у томе и Маца изиђе, са |
| о још једино њено уздање, па како је он и био прави узрок њезиној завади с мужем, то је с право |
| а на улицу и сав изубија. — Можда би он и опет прешао преко зида, ама кира-Анастасија се у томе |
| /p> <p>— Гледај, тетка-Мацо! — викну он и са доксата, на коме су вечерали, изнесе је у башту и |
| ека.{S} Истина, он је још онако био пун и трбушат, али лице му некако смагло, а очи се чисто уг |
| p> <p>Јанићије не одговори, седе за пањ и узе дикиш, да разрезује по обележеним линијама на мек |
| калуп.</p> <p>Јанићије се скљуси за пањ и горко уздахну.</p> <p>Није се осећао побеђен; предвиђ |
| долазак мајсторов.{S} Зашто је он зебао и од чега, није могао да самоме себи објасни?{S} Осећао |
| о је и кир-Ламбре мајстор-Дишу уважавао и издвајао од осталих Срба.{S} Чак му је помагао и да р |
| к, и што је кир-Ламбре толико зачикавао и препадао, да су се сви по кући смејали од срца њезино |
| це, па се овде раскомотио, лепо испавао и онако комотан изишао на доксат, узео слатко и воду и |
| едила, све је вршио па најпосле и певао и мукао толико, да је пред вече узбунио говеда, која се |
| гласом, који је у исто време показивао и бригу и радост, што јој тако давно невиђени гост опет |
| је толико година с презрењем дочекивао и увек држао у пристојној даљини од себе, сад су му се |
| са Мацом, који је хаџију врло обрадовао и изазвао расположење, слично ономе што га осећа путник |
| ина личност, коју је он дубоко поштовао и о којој је био тврдо уверен, да ће успети, да га изми |
| о од осталих Срба.{S} Чак му је помагао и да радњу отвори и да му у чаршији подигне углед као р |
| свега тога, што је оволики пут потегао и толике жртве принео ради свога потомства, он диже рук |
| вљаш? — Зар сам зато толики пут потегао и новац трошио? — викао је хаџија на сав глас и подупрв |
| ала нешто више, него ли што је он могао и помислити, када је почела тако говорити о пријатељици |
| му.{S} Снагу своју чудотворну он је дао и овоме памуку, ама само за нероткиње, за друго не пома |
| {S} Али сад, када је већ то обећање дао и када му је предосећање казивало, да је долазак газда- |
| ло!</p> <p>Тако је мајстор Диша правдао и кумовим грехом свој грех блажио.{S} Но истину рећи, к |
| ра, који је своју чудотворну моћ предао и ономе памуку, у коме је лежао.</p> <p>И од честога по |
| би им, на суђеноме часу, свећу додржао и паром очи заклопио.</p> </div> <div type="chapter" xm |
| ину главу, у колико је он, онако смрзао и бесвесан, могао схватати.{S} Срамота ће се за цело чу |
| ало, и како се сав свет на чесми смејао и дирао га за оно.{S} Јанићију је тада прекипело и добр |
| ирио и у мутвак, где је Јанићије стојао и очекивао на заповести.</p> <p>А када кир-Диша зађе и |
| ницу и зато, што је та жена и сада, као и пре, имала своје сигурне приходе.{S} Половина београд |
| ао говорити о томе, ма да је и она, као и мајка јој, знала о свему, што је он видео и тетка-Мац |
| ери — баш уочи недеље — тетка Маца, као и увек, поставила совру и изишла на капиџик, да види ид |
| </p> <p>Нема сумње, да би кир-Диша, као и многи други, ово питање извео одлучно и без дугога ра |
| грех према покојнику, који је Србе, као и сви Грко-цинцари, уважавао само као добру муштерију, |
| срце Лепосаву.{S} Он је хтео да је, као и обично, изазове на смеј, али овога пута промаши.{S} Њ |
| е.{S} Главан новац мајстор Диша је, као и обично што је на путу радио, метнуо у ћемер и то опас |
| овој кући.</p> <p>И кир-Ламбре је, као и Анастасија, одобравао Диши, што је тога неваљалца оте |
| е дуго замајали.</p> <p>И Јанићије, као и сваки други, грабио је, да што раније дође на чесму, |
| а оца, који не беше те среће да се, као и он, ожени Гркињом.</p> <p>Но човек једно мисли, а суд |
| итој помоћи могла надати.{S} Он се, као и увек, <pb n="212" /> када се над његовом главом надви |
| кир-Дума му не даде руке, него се, као и кир-Ламбре, пољубише у уста, а за тим поседише још не |
| на толико исто пати, што нема деце, као и ти.</p> <p>— Па што се лени?</p> <p>— Што?{S} Што тре |
| уверен, да ће и за другом му женом, као и за оном првом, ревно пазити.{S} Али радња, радња му ј |
| > <p>Напротив, тетка-Маца га дочека као и обично и смешећи се:</p> <p>— А где си ти ђаволе већ |
| антерија да се у свима димензијама као и пређе распиње.{S} Шта више сад је, (разуме се у пратњ |
| осећао према њојзи онако исто љубав као и пређе, па, ако се може рећи, и више, у колико се уз т |
| дана квасио врелу главу, жуборио је као и онда, а са гранчица, што се надношаху преко зида, стр |
| , на које су, у то доба, мал’ те не као и на Турке мрзели.</p> <p>— Море, да је он човек на сво |
| тује га; па и ја, ето, што поштујем као и тебе и кир-Ламбру, хоћу да те послушам.</p> <p>— Злат |
| ра-Анастасија са Дишом измири, а он као и до сада остане и у будуће са Дишом добар пријатељ, то |
| но зајапурено лице и сада је осећао као и онога часа, када је привуче себи.{S} Утисак <pb n="12 |
| а, сада му постаде мрско онако исто као и кир-Ламбре и кир-Дума.</p> <p>— Бог види колико сам с |
| дашњих „мертечких“ ексера.{S} Ексер као и сви ексери што су, само се од ових разликовао, што је |
| други угао тесних улица, претрпаних као и увек разним сметлиштем, из кућа избаченим, што се на |
| аху у једном уцвељеном срцу.</p> <p>Као и сва чаршија, тако је и кир-Ламбре мајстор-Дишу уважав |
| и.</p> <p>Тако га је на улицама затекао и први сумрак, те једно то, што би могао пасти патроли |
| томе часу наиђе. — Јанићије није чекао и онај други калуп, што се у мајсторовој руци обрете, в |
| на њојзи.</p> <p>Ламбре је дуго праскао и размишљао шта га све може снаћи, кад се сукоби са раз |
| у је чисто као претучен; једва се вукао и стењао, а са лица сливале се крупне грашке зноја, што |
| р-Ламбре, ваљда због силне жеге, свукао и на под бацио.</p> <p>Таман све то покупио и пошао, да |
| змахну песницама, па га је толико тукао и газио, да би га и убио, само да не дотрчаше људи, те |
| а о њему, да је био непослушан, неваљао и да је мајстор учинио паметно, што га је отерао.</p> < |
| и дана је мајстор Диша крупно премишљао и овај сан, или боље рећи Мацино виђење, на сваку руку |
| моме себи.{S} А докле је тако размишљао и брижно погледао у „бешчедну“ будућност, кира-Анастаси |
| од свију мисли што их је уз пут смишљао и он се, малаксао од тешког душевног напора и збуњен, в |
| > газди све и каквога је пријатеља имао и каква му је жена.{S} И таман да се на таквој одлуци з |
| се потужио, кад никога свога није имао и кад није могао никако напустити овога мајстора и отић |
| о, оно, у што је Јанићије одавна сумњао и пажљиво мотрио, али што није могао да лако утврди, по |
| , оборио главу на груди, тешко предисао и слушао, како му срце на махове удара, да пробије груд |
| ретурао се по постељи, устајао, уздисао и псовао све што се на грчкоме језику налазило.</p> <p> |
| или робу.</p> <p>То је била добра мисао и ко зна не би ли тај посао испао кир-Думи за руком; ал |
| ра-Анастасија је имала само једну мисао и одмах је извела; дала је једном Циганчету две гурабиј |
| , како је Јанићије хтео да остави посао и како му он није дао.{S} Кад је сутра дан Јанићије одн |
| одрмусао га ваљано, па му је онда читао и претио на све начине.</p> <p>— Чапкуне, да би чапкуне |
| ко се сплео и збунио, да је само хуктао и стењао.{S} Био је толико неодлучан да ма шта уради, д |
| шамаре заједно са газдиним хлебом гутао и чувао их, да их доцније он, кад буде произведен за ка |
| тако оставиш.</p> <p>Јанићије је ћутао и збуњено, натуштених веђа, гужвао један широк орахов л |
| остаде сам.{S} Тако је неко време ћутао и отирао зној, а мало за тим устаде, с муком се довуче |
| ушу као стена и он је као заливен ћутао и очекивао од тетка-Маце, да она сама пронађе пута и на |
| је било мутно и тупо, а уз то је осећао и неко одмерено хуктање, као онај шум што се чује у ков |
| онако срдито пребацила, но ту је осећао и неки неодређени бол од самоће, коју ће без ње осећати |
| г узбуђења, али он је ишао напред, ишао и не обзирући се за поздравима људи и не застајкујући п |
| очекати.{S} Очи су му севале грозничаво и чисто набрекле.</p> <p>— Сува кучка, бре!{S} Ели ћеш |
| еје?{S} Од куда Ламбре ту?</p> <p>— Ево и ови су видели, када сам их донео у дућан, а после сам |
| а тада у кући и башти било је врло живо и весело.{S} Лепосава је имала лепо грло, па када би за |
| ивије куцало.{S} Ближио се тако пажљиво и спреман вазда, да се у згодном часу сагне, како би га |
| , те само што промуца нешто неразумљиво и са очекивањем, испуњеним страхом, звераше у тетка-Мац |
| p> <p>Јанићије прекорачи праг страшљиво и нађе се очи у очи са мајстором.</p> <p>— Шта је, бре? |
| у дубину своје душе, него је страшљиво и готово са трепетом једнако мислио о радњи, о ономе шт |
| робије груди.</p> <p>Лепосаву дирну ово и она му се приближи.</p> <p>— Бога ти, шта ти је? — ре |
| ја ће му унети у кућу мир и задовољство и до године, ако Бог да, наследника.</p> <p>Свадба је б |
| о, без обзира на устабашко достојанство и оне четрдесет и три године, које су га иза разапете а |
| к онда виде, како би му боље било да го и бос протрчи кроз чаршију, него ли да се у оваком одел |
| виде, да из ове кући може изаћи само го и бос, њему се учини, да је пронашао прави узрок Јанићи |
| p>— Бога ти, шта ти је? — рече му благо и такну га руком по мишици.</p> <p>— Ја... ја не могу т |
| овори, и Јанићије сад немаде куда, него и сам да ућути, у толико пре, што Лепосава нарочито зас |
| мо да се сматрало као велико чудо, него и као велики грех.{S} И мајстор-Диши су замерали, па су |
| Зосим био му је не само добар вођа него и одличан поштовалац, који је на свакоме месту и код св |
| а сва уста не само на мајстор-Дишу него и на кир-Думу, што се толико заслепио, те допустио, да |
| знам — одговори Маца — Изменио се много и то ме брине.{S} Знаш како је: да ми је рођено дете, н |
| оја, што би за здрава човека било много и на највећој летњој припеци, а камо ли на овако благом |
| та, чим се освести! — рече хећим строго и даде Маци неколико врло крупних пилула.{S} А за тим п |
| мајстор-Диши су замерали, па су га дуго и гонили, да се ожени, али он тога не учини, можда и за |
| ена отрча у кућу.{S} А Јанићије је дуго и дуго стојао забленут и зачуђен оним, што је онако нес |
| е све оно урадио не размишљавајући дуго и под првим утисцима оне кира-Манине речи, којом га је |
| оме правцу говорио је кир-Дума још дуго и дуго.{S} На све могуће начине он му је показивао, как |
| а у чело, и лађа се отисну.</p> <p>Дуго и дуго још стајали су:{S} Маца, Лепосава и Јанићије и г |
| и.{S} А уз ово осећање расла је упоредо и она бојазан, да ће <pb n="93" /> постати предметом св |
| младост.{S} А како је он без речи седео и само трљао чело тражећи каква таква излаза, кира-Анас |
| јка јој, знала о свему, што је он видео и тетка-Маци испричао.</p> <p>— Да кажем, не ваља!{S} О |
| /> да ту жену није никада толико волео и тако везан био за њу, као баш сада, када га је она пр |
| да и ове невидовне беде толико се сплео и збунио, да је само хуктао и стењао.{S} Био је толико |
| авом надвијала зла судба, потпуно сплео и у страху од могућне несреће, чим би му се дало, побег |
| олико, да је Диша код прве цене занемео и изгубио вољу на пазар и на децу; а он је опет нудио т |
| ије сметало, да општи утисак буде весео и задовољан.</p> <p>Али друкчије је одјекнула ова вест |
| Јеси јунак! — рече Маца. — Такав је био и онај мој: као од брега одваљен!{S} Није се тај бојао |
| </p> <p>А кад би причао све, где је био и шта је радио, само би још више пред Лепосавом утврдио |
| ризла и кући гонила.</p> <p>Зато је био и довољно морално награђен.{S} Хаџи-Зосим био му је не |
| овољства и, Бог зна, не би ли заборавио и на своју тежину и на своје године, па чак и на то, да |
| ко повео за женом, он се сасвим отпадио и од оног малога броја српских познаника, са којима је |
| } Јанићије је све то драговољно изводио и био је увек задовољан, кад год би опазио како јој од |
| и ове земље, по којој је Спаситељ ходио и чуда творио, да се није усуђивао ни да пљуне на ту зе |
| а, који га је из године у годину снажио и освежавао на истрајан рад, лежао је пред његовим нога |
| ило.</p> <p>Али како није никуд излазио и сваки разговор о томе избегавао, то он није ни могао |
| у је исто рекла и онда, када је загрлио и пољубио.{S} И та реч, боље рећи, тај меки, нежни нагл |
| ира-Анастасију оно, као што је измислио и за мене ово, што се сад по чаршији говори.{S} Ама нис |
| и сам верујем, да је комшилук измислио и за кира-Анастасију оно, као што је измислио и за мене |
| <pb n="21" /> силна изненађења занемио и пред проводаџијама стајао заципљен, као онај пањ на к |
| </p> <p>Међутим докле се он овако ломио и у нерешљивости својој вртео око својих мисли као врте |
| ш ти, да сам те ја толико година хранио и мучио се око тебе, да те занату научим, па сад, кад с |
| ених корака човек, одједаред се изменио и дао на оваку журбу.</p> <p>И није се преварио.{S} Хаџ |
| под бацио.</p> <p>Таман све то покупио и пошао, да се неопажено извуче из собе, када се у тај |
| и, да осмотри је ли све у реду; завирио и у мутвак, где је Јанићије стојао и очекивао на запове |
| ти у памети, колики је све пут претурио и што се до сада истрошио, цигло ради једнога детета.</ |
| нут стишају метеж, који му је подхватио и душу и срце и мозак.{S} Грозничава ватра лизала га је |
| ога свога, који би га срдачно прихватио и благим мелемом ране привио.</p> <p>И мајстор Диша се |
| рављајући на све огреботине, муку мучио и све јој обећавао, само да се стиша.</p> <p>— На поље! |
| овела мужа кући, пошто се добро намучио и нагладовао.</p> <p>Ни пре Лепосавине смрти, ни после, |
| а и занија главом, као да се чуди, како и тих седам дана прођоше.</p> <p>— Сирома кир-Бенџо!{S} |
| хвати, трже као опарен, кад угледа како и нож и очи кира-Анастасијине севнуше оштрим сјајем; ст |
| теби?</p> <p>— Неће Ламбре!{S} Он како и ти, ич се не разбира за децу.{S} Кад не даде Бог по х |
| плећима. — За тебе ћемо да правимо како и за нас.</p> <p>Разложише му понова како нема смисла д |
| ињаху, попуцаше, и њему стаде тако лако и ведро, те у мало што не поскочи, да је на ново загрли |
| ељске савете претио, могло се врло лако и обистинити; грчко-цинцарска чаршија, у то време, држа |
| ногом прекорачио кафанскога прага, тако и није могао брзо сазнати за ове сплетке, те да их за в |
| а теби и твојима помогне.</p> <p>— Тако и ваља.{S} Мајстор је више од оца; отац само што роди, |
| а, којима су деца једна тегоба, па тако и немају никога свога, који би им, на суђеноме часу, св |
| осава испрошена и обележена, па је тако и урадила.{S} Другарице Лепосавине сјатише се, да јој ч |
| чврст и непомичан као стена, па је тако и урадио.{S} Кира-Анастасија, навикнута да, на крају кр |
| плачеш, лудо?{S} Камо среће да се тако и догоди; а она што прича, то јој је криво, завиди што |
| сили махом варошани како по Србији тако и по Румунији и Грчкој.{S} Капа је та грчког, византијс |
| пуну власт надзора, како над кућом тако и над домаћицом, а што се тиче Јанићија, он је био потп |
| један добар пријатељ како Ламбрин тако и покојника и његове удовице, журио је, да се што пре ч |
| ј сплетки толико исто крива била колико и мајстор Диша, морала је да чује и такве ствари, на ко |
| ј, стотине, а то је таман толико колико и ни једна.{S} Међутим, кира-Анастасији није било до че |
| своје потомство, толико је исто колико и не живети.</p> <p>И што му ова брига не би увек на ум |
| ва служба била је колико напорна толико и строго поверљива.{S} Ни једну важнију „штафету“, која |
| мо због Маце одлазио! — одговори Станко и поче се смејати својој досетци.</p> <p>Мајстор Диша с |
| /p> <p>— Не дај, Боже! — уздахну дубоко и, покривши се јорганом преко главе, три пута се прекрс |
| Београд, где му је било све тако горко и мрско.</p> <p>И свему је она крива.{S} Ње да не беше, |
| и утаче се у очи своме мужу тако дрско и изазивачки, да се овај чисто забезекнуо пред тим изра |
| о комотан изишао на доксат, узео слатко и воду и запалио чибук, па сада задовољно брекће и ужив |
| атио прстен.{S} С почетка се и веровало и није: али када тетка Маца, која је тога дана обишла в |
| ја — а онај, кога је искушење савладало и отишао пре Ускрса и Четрдесетнице, тај не може да буд |
| ивоту кир-Дишином.{S} Све се то опажало и у дућану и на самоме мајстор-Диши.{S} Дућан је прошир |
| ђен од толике гомиле света а можда мало и уплашен од ратоборнога изгледа Ламбринога, обазре се |
| ода по поштеној чаршији.</p> <p>За мало и од живога разговора и Ламбриних шала изви се песма.{S |
| сао довела Думу њему, па се чак по мало и досећао, да ће се тицати и удовице, те му некако дође |
| ишљена у оно кандилце, што је пуцкарало и својом слабачком светлошћу преливало преко црне иконе |
| ао трогодишњи парастос, те тако нестало и последњега изговора ради чега не би могла још да се у |
| на; а све оно што га је до сада тиштало и мучило, распукло се и ишчезло као мехурић на води.{S} |
| сав мах беснела; а када се море утишало и хаџија укрцао у лађу, предстојало му још једно неприј |
| а за оно.{S} Јанићију је тада прекипело и добро је одаламио Лепосаву, а она, бранећи се, изгреб |
| есет и четири! — одговори Ламбре весело и даде знак својој домаћици, да пред госта донесе распа |
| што си подупро капију? — рече му весело и дрпну га за рукав.</p> <p>Али Јанићију се стегло грло |
| е, држећи је за руку и хладећи јој чело и зажарене образе.</p> <p>Лепосава му стиште руку и мал |
| мајстор-Дишу за главу, пољуби га у чело и оба образа; а мајстор Диша, још збуњен од изненадне с |
| нуто — сад може да се догоди све, и зло и добро.</p> <p>— Како: зло? — запита хаџија очевидно п |
| па многе нероткиње, међу којима је било и сасвим непознатих јој жена, долазиле су, да виде чудо |
| рича газда-Диши потанко све шта је било и како га је кира-Анастасија после митила; па чак не за |
| да је водом напоји.</p> <p>Тако је било и овога јутра.{S} Диша је зором отишао у дућан наредивш |
| а пролећа он није чуо, — све је то било и сувише слабо да га изведе из неме дубине у коју је то |
| еним, што се на пролетној жези сасушило и често неким интимним задахом запахњивало.</p> <p>Међу |
| аса, када је Ламбре позвао младу у коло и почео с њоме играти, кира-Мана и Думиница увукоше и м |
| ска кућа могла позавидети.</p> <p>Топло и сунчано лето грејало је над густим зеленилом београдс |
| ервиш, чије је лице све у браду зарасло и под високом купастом капом, око које се омотавала чал |
| како као побожни поклоник долази овамо и свима онима, који су невични били обичајима овога све |
| ни христијани, сећамо, да му се клањамо и молимо.{S} Богатији је, мој синко, он и од Султана и |
| послени свет, који се око ћепенака тамо и амо муваше, чинио се мајстор-Диши, да је баш данас на |
| она не пође?{S} Ако је суђено да патимо и да гладујемо, то је онда судбина!{S} А од судбине ник |
| више.{S} Извадиће своје калфенско писмо и отићи ће из ове проклете вароши, да се никад више у њ |
| лство своме пријатељу учинио.</p> <p>Но и ту мисао потисну друга, а ову трећа и тако редом, те |
| што није? — одговори тетка Маца лагано и разложито, као да се ту о некој незнатној ситници гов |
| з речи, а тетка-Маца за то време лагано и на одушке развијала је своје погледе на данашњи свет, |
| о чему причала, то је увек тако лагано и сређено разлагала, као да је водила рачуна о свакој р |
| а се чини?</p> <p>Мислио је испрекидано и тупо гледао у она комшијска врата, иза којих је извир |
| ућа — одговори Анастасија тако прибрано и тако хладно, као да прича о нечему што је се ни мало |
| и његовоме чапкунлуку; оно је повећано и тиме, што је њезин муж најурио из куће Јанићија, који |
| не казујеш? — завапи Диша тако молебно и скрушено, као човек који предосећа да му од тога цео |
| је дошао, она га је осетила инстиктивно и у грудима јој тако живо закуцало, да у мало није упус |
| његова жена примише стрица тако хладно и без икаквога обзира, да је старац одмах опазио, како |
| ко имање без наследника.</p> <p>— Једно и још једно, доста!{S} Не треба више; нек буде макар је |
| нићије стаде у близини ћепенка снуждено и скромно.</p> <p>— Шта тражиш ти овде? — запита газда |
| а га дотерам! — викну хаџија раздражено и изиђе на улицу.</p> <p>Но у ћор-Ахметовој кафани не б |
| о га брзо пређе, кад угледа расположено и озарено мајсторово лице.{S} Диша упаде у дућан, заруч |
| миндерлук, обухвати шакама једно колено и поче се горњим делом тела нијати одмерено и сетно, те |
| и.{S} Она укочила поглед у престрављено и потпуно збуњено лице Ламбрино, руке јој клонуле а у н |
| /> у исти мах, беше изненађено, збуњено и препаднуто.{S} Као запањен стојао је и није знао, шта |
| ш... пре, кад оно... — муца Бик збуњено и чеше се за врат.</p> <p>— А, ту ли те сврби, магаре! |
| че се горњим делом тела нијати одмерено и сетно, те тако изазивати утиске неких успомена, до ду |
| на, баш када је хаџија почео узнемирено и помало љутито да премеће бројанице по руци, упаде шег |
| сава га је и сада предусретала отворено и, у колико јој то допушташе нови положај, весело, нежн |
| је био сам у мутваку, онда је отворено и без зазора разговарао о мајстору.{S} Једном рече тетк |
| Није више морала живети онако повучено и зазирати од најмањега шушња.{S} Некадање пријатељице |
| и.</p> <p>— Па сад? — запита преплашено и стаде пред Мацу као укопан.</p> <p>— Сад, шта да Бог |
| и насмеја се, кад опази оно преплашено и као крв зацрвенело лице хаџијино.</p> <p>Диша оде у б |
| не за нечим, па да му се то као умешено и испечено само у руке спусти.{S} Жељкао је да постане |
| та од тај посао! — рече Ламбре скрушено и отури одело од себе. — Уједе ме, пцето; шта сад да се |
| бу и гневно расположење остајало снажно и несаломљено; враћао се својој љубави према неверној ж |
| а чаршија, у то време, држала се сложно и, где год су њезине устабаше прегле, чаршија је за њим |
| Дан ноћ осећао је како му је све празно и несносно; дан ноћ чезнуо је за њоме, и једнога дана о |
| аспите, бре?! — јекну кир-Ламбре очајно и пљесну се шаком по челу, да је кира-Мана, која се при |
| е оне кратке претње, спавала тако мирно и дубоко као да се између ње и супруга није ништа десил |
| овори Лепосава кроз плач чисто прекорно и исприча цео догађај између ње и Канчета.{S} Само је б |
| еце сналазе.</p> <p>Но, ма колико јасно и убедљиво да беше њезино осликавање злих страна и тего |
| есмицу и, онако уз посао, запева гласно и јасно да се по целоме дућану хорило.</p> <pb n="32" / |
| то нећу да те издам, —- рече полугласно и погледа је у очи.</p> <pb n="68" /> <p>— А дреје?...{ |
| кад угледа како кира-Анастасија радосно и без икакве стрепње дочекује свога супруга.</p> <p>Кир |
| одговора она га погледа ведро и пркосно и продужи пут ћутке.{S} Јанићије је ишао поред ње мало |
| ољем!{S} Ела, удрите! — рече му пркосно и са презрењем баци на њега један крвнички поглед.</p> |
| Дишино џангризање поче бивати несносно и једнога дана, кад Диша, мислећи ваљда да није довољно |
| и лако трептање.{S} Њему стаде пријатно и ведро; а она потајна изнутрица, која га је, поред све |
| уј се!</p> <p>Јанићију поста непријатно и поче зверати час амо час тамо; навикао је да од своје |
| промаши.{S} Њој стаде некако непријатно и учини јој се, да би требало да га ма на који начин оп |
| памет издаје, у глави му је било мутно и тупо, а уз то је осећао и неко одмерено хуктање, као |
| ћих новости, а умела их је тако потпуно и слатко причати, да је милина била слушати.</p> <p>Бил |
| отив, тетка-Маца га дочека као и обично и смешећи се:</p> <p>— А где си ти ђаволе већ три дана? |
| тајала насред собе, па је тако апатично и са тужним изразом лица посматрала облачење кир-Ламбри |
| и многи други, ово питање извео одлучно и без дугога размишљања, да му не цепаху душу два снажн |
| питања, што их је кир-Дума тако одлучно и оштро излагао, сплетоше га за часак.</p> <p>— Ето, ви |
| и тетка Маца, али некако тако неодлучно и с таким изразом очију, као кад би неко хтео да каже:{ |
| свега овога може исплести нешто страшно и по њега и по све остале, о чему у првоме тренутку сво |
| а сумња, да то што је обећао није добро и да ће газда-Диша и без њега сазнати све: како је кира |
| икну Диша весело. — Ово ће бити и добро и Богу угодно.</p> <p>И од 4000 гроша сиђе поклон цркви |
| S} Уместо одговора она га погледа ведро и пркосно и продужи пут ћутке.{S} Јанићије је ишао поре |
| .</p> <p>Кад је чула да јој је муж умро и сахрањен тамо далеко, фудул-Стаменка је, као стрелом |
| ренео.</p> <p>— Ба! — узвикну Бик -— то и ја могу.</p> <p>— Јок, то ти ниси кадар.</p> <p>— Мор |
| ор-Диши би сасвим ново; куд је он на то и помишљао!{S} И он се као запањен загледа у комшију.</ |
| би опазила трагове од суза; али Маци то и не паде на ум.</p> <p>— Седиш, ћерко, седиш, а из ран |
| } Па кад би то све било, да ли би он то и дочекао?{S} А код овога мајстора његово произвођење б |
| лека није слутио, да му је стриц већ то и да ће га у скоро наследити.{S} Чезнуо је за кира-Анас |
| од ових, срдито му одбаце аспру у блато и оде.{S} Тада мајстор Диша тужно узвикне:</p> <p>— Нем |
| ти ваљда на Бога камењем бацао.{S} Ето и ја тако; донела сам Лепосаву тек у четвртој години.{S |
| а око себе.{S} Не потраја много, па ето и Лепосаве, румене од стида и оборених очију на под.{S} |
| даде, и како је казала да је Диша псето и да није човек.</p> <p>Страшна новост начинила је од и |
| а му је лева рука, којом је обавио вито и еластично девојачко тело, осећала онај отпор и оно та |
| лију нероткиња, роди одмах дете честито и благословено.{S} Ама, што ће њему, он има децу!</p> < |
| роша, а продао је баш томе купцу за сто и педесет.</p> <p>— Колико рече?</p> <p>— Сто хиљада — |
| ајстору, јер због ње неће да губи место и да на ново у другога газде започиње занат; али, како |
| главу шећера или трубу платна, а често и по неколико аршина свилене материје или нове новцате |
| тка-Мацине куће не зна се, па тако исто и где је провео прву ноћ без жене.{S} Тек сутра дан не |
| помислио да је са овим питањем на чисто и кад год је она слика кира-Анастасије заједно са свима |
| јасноћи видео, како му је без ње пусто и како је сав овај живот ништаван и празан.</p> <p>— Ух |
| у.{S} И докле је мајстор Диша забринуто и са чежњом помишљао у овој песковитој и зрелој Јорданс |
| одговори Јанићије</p> <p>— Ваљада, што и тебе не поведе?</p> <p>— Није, него што не поведе и т |
| им ти оде!{S} Неће да слуша; а ако, што и послуша, то све наопако.{S} Нисам смела више ни да му |
| Може бити она ће пристати; она није што и Анастасија.</p> <p>Али кад год је покушао да јој каже |
| subSection" /> <p>Погреб је био као што и приличи једној устабашиници.{S} Однесена је под еснаф |
| ати такву светињу чинило му се исто што и целивати руку Спаситељеву.</p> <p>Но пре него ли ће м |
| је Анастасијина порука била то исто што и заповест, он прикупи бројанице, извири још једном кро |
| лицу да изиђе.</p> <p>Али има нешто што и неодлучне до одлуке доведе.{S} Разуме се да, у таквим |
| у оно доба, беху друштвеноме животу што и со хлебу, и чијим трговачким фирмама не могаху одолет |
| у свој својој лепоти и бујности плануо и разбуктао се у њезину срцу, да је занесе, опије, па с |
| ио се кир-Дума, да га је Ламбре обмануо и да је заједно са кира-Анастасијом у Галцу, где је отв |
| од оне жене, за којом је толико чезнуо и од које је тако жељно ишчекивао бар једнога сина.</p> |
| сна кир-Ламбру.{S} Онако бунован, зинуо и он, бечи очи, али никако не може да се разабере, где |
| у, када га је угледао како се разметнуо и хрче на туђем миндерлуку, као да је у својој кући и к |
| а и њихов живот текао је одмерено, тихо и без облачка; откуцавао је као сахат на градској „саха |
| ћу долази.</p> <p>— Е ли она ту? — тихо и задувано запита Ламбре.</p> <p>— Овде је!{S} Ама шта |
| ом, дотле је у тој кући ишао живот тихо и мирно, као домаћин, који је мало час дошао са бурне у |
| сам, мајсторе! — одговори Јанићије сухо и дрхћућим гласом.</p> <p>— А што си бре такав у лицу? |
| а дао од еснафских пара, уложио у еспап и довео још два шегрта.{S} А њега самога, за ову годину |
| мајсторовом, овај дочепа ненадно калуп и исповрте на њега; Јанићије се, у добар час, саже, те |
| е куме прихватише ово као свршену ствар и, пре него ли што су њихови мужеви успели да се појаве |
| ље...</p> <p>И тако мајстор Диша, ведар и лак као младић, убрза из куће, оде мало до дућана, те |
| , који му је сметао да буде онако ведар и безбрижан као до сада!{S} Но он није имао никога свог |
| ве цене занемео и изгубио вољу на пазар и на децу; а он је опет нудио толишно, да је свети чове |
| вакога вечера пребрајао би дневни пазар и милостиво посматрао у гвоздењачи наслагани капитал у |
| би му, можда, и дао комад хлеба, макар и за душу мртвих, да је заискао; али то га беше срамота |
| се врати кући, да се још једном, макар и крвнички, погледа с њоме и да је дотера, бар да му се |
| ајући се, да ће се она сетити, па макар и сажалити, <pb n="129" /> те изићи да га саслуша; али |
| прошлости лепе удовице ишчачкају макар и једну трунчицу; а већ после би им лако било да од те |
| е су се онако крвно завадили деда Митар и Станко туфегџија).</p> <p>Ма да је онако одлучно нају |
| ти овога мајстора и отићи бољем.{S} Јер и бољи мајстор то би исто радио са својим шегртима.{S} |
| но што је на путу радио, метнуо у ћемер и то опасао око паса до саме коже, а у кесу је метнуо ш |
| страховито рикну, избљува велики ексер и нестаде је.</p> <p>— Сад народ у гомилама хрли пустињ |
| атељ жели, да види и целује свети ексер и да приложи на зидање светога храма.</p> <pb n="194" / |
| е домаћицу, која ће му унети у кућу мир и задовољство и до године, ако Бог да, наследника.</p> |
| кући чује се дан из дан девојачки жагор и певање.{S} Лепосавине другарице долазиле су, као на м |
| ично девојачко тело, осећала онај отпор и оно таласање њезиних недара.</p> <p>Долазило му да по |
| еснаф захвалношћу; а после тога „ктитор и приложник храма сего“ постаће и велики добротвор свог |
| зор, за којим се одмараху његов мајстор и мајсторица.</p> <p>Сутра дан сви чираци са Јанићијем |
| дао од куда ли ће тек искрснути мајстор и какав ће изгледати у лицу.</p> <p>— Ако је одала, онд |
| Све што један честит, заслужан мајстор и имућан газда може постићи, то је он у грађанству и св |
| етка-Маце и да кажеш: поздравио мајстор и шаље ово! — Јеси ли разумео?</p> <p>— Јесам, мајсторе |
| мати ствари.</p> <p>— Поздравио мајстор и шаље вам ово! — испоручи Јанићије, збуњен девојачким |
| <p>Јанићије устаде, метну руке на појас и ниско се поклони газди.</p> <p>— Хвала ти, као оцу на |
| миндерлук, притиште песницама под појас и поче тешко уздисати.</p> <p>У таквом га стању затече |
| ц трошио? — викао је хаџија на сав глас и подупрвши се песницама о широке слабине, које од узбу |
| да се пољубимо! — чу се Јанићијев глас и пред крчмом наста љубљење, које циганска ћеманета пра |
| ој одговори, фудул-Стаменка повиси глас и поче на сва уста викати и грдити Лепосаву.{S} Њезина |
| неколико тренутака одмеравао овај стас и лице, које се стиђаше да баци поглед на свога будућег |
| ам на сну два пута чула; али, кад ноћас и по трећи пут баш будна зачух, рекох:{S} Није фајде, т |
| Море, није да сам снила, него сам ноћас и будна видела.{S} Ово је пуна година, како ја сваког п |
| уди се Јанићије.</p> <p>— Да се склонис и поарну послу да најдес.{S} А ја искам да се састанем |
| } Радос је то, кума-Анастасија, и радос и една сладос!{S} Ено, мој Алкибијадес!{S} Клефта, прав |
| е спусти.{S} Жељкао је да постане богат и угледан грађанин, а ни из далека није слутио, да му ј |
| и с њоме тако: пљунуо би на онај дукат и сву би ногама изгазио.</p> <p>— Или ћу је убити или ћ |
| /p> <p>— Зар сада, када си изучио занат и на путу да постанеш човек, хоћеш у село?{S} Шта ћеш, |
| ошћу расклапао један по један докуменат и разређивао по столу, а сваки од њих био је утврђен пе |
| лави ништа.{S} А увек, кад подвије врат и полети, мукне тако, да вам се чини то бик муче.</p> < |
| лварицама, опуштених плетеница низ врат и к’носаним обрвама, које се као два црвена лука високо |
| а и овај Јанићије Бик, чији снажни врат и пространа плећа одаваху силу младости у свој својој б |
| сокога чела, искрете мало у страну врат и танким гласом запева:</p> <quote> <l>„Кокона Маријола |
| цо!</p> <p>— Знам, знам, Дишо; али свет и то зна, да ти не избијаш из моје куће; зна свет да те |
| о да ово, што је сада чуо, зна цео свет и да сваки од ових људи, који га сада погледају и који |
| је била врло замишљена, па је по десет и двадесет пута истрчавала капиџику, да га одшкрине, ко |
| г!“</p> <p>И докле је ове речи по десет и дваест пути понављао, а просјак пред вратима понизно |
| ело би се сва грчка чаршија за двадесет и четири сахата иселила у Јеладу.</p> <p>Измоштен душев |
| оге поред свога госта.</p> <p>— Педесет и четири.</p> <pb n="12" /> <p>— У здравје да нанижеш о |
| ој руку у којој су бројанице са педесет и четири зрна, као дренак дугуљаста и крупна ћилибара.< |
| го, кир-Ламбре, много бре, оште педесет и четири!</p> <p>— Неје много за едно мудра и уважена г |
| <p>— У здравје да нанижеш оште педесет и четири! — одговори Ламбре весело и даде знак својој д |
| ити тридесет и шест година.{S} Тридесет и шест година, па још бити неожењен, не само да се смат |
| јстор-Дишу, њему је могло бити тридесет и шест година.{S} Тридесет и шест година, па још бити н |
| устабашко достојанство и оне четрдесет и три године, које су га иза разапете антерије за леђим |
| а један стручак босиока, заспао.{S} Сит и зачаран овом маштом, заспао је Јанићије тако тврдо, д |
| људи.{S} Знала сам ја, да си ти честит и да онако мора бити, како ти кажеш.{S} Нека ти је са с |
| га свима похвалама, што је тако честит и одан своме мајстору; а Диша му, шта више, посаветова, |
| ивошћу пратио приватан, породички живот и домаћи праг чувао као „свјатаја свјатих“ од нечистих |
| миче дан, без кога би му сав овај живот и тековина пуста остала, над његовом главом надвијала с |
| прилике, решавао ову борбу Дишин шегрт и старао се свим начинима да се пред својом савешћу опр |
| знао, да ће мајстор сутра звати на част и Ламбру и кира-Ману, па му дође необично тешко, кад по |
| ите за то!{S} Ви само да му чувате чест и да знате, да една паметна и честита жена нема засто д |
| љаше.{S} Трећега дана толико је слабост и нека ватра обузе, да паде у постељу и тако цео дан ле |
| бе кињи, да жали своју несрећну младост и да на њезине очи вене, не би ли се уверила, какву му |
| ир, у коме се огледала и чежња и радост и нестрплење, све у један мах, не дадоше му да се на је |
| и своме еснафу постигао на своју радост и на големи јед кир-Думин, који је још једнако уздисао |
| Диша, коме паде у очи силна малаксалост и бледоћа.</p> <p>— Ништа ми није.</p> <p>— Море, ти си |
| но савлађујући у себи сувишну збуњеност и страх и трудећи се да се колико толико прибере.</p> < |
| ја постала је ових дана сушта услужност и љубазност наспрам Дишинога шегрта.{S} Није било јела |
| је овога пута одлучио, да остане чврст и непомичан као стена, па је тако и урадио.{S} Кира-Ана |
| Јанићије је дуго и дуго стојао забленут и зачуђен оним, што је онако несвесно учинио.{S} Чинило |
| кад је Диша изјавио, да ће одмах на пут и да од силне бриге за радњом <pb n="190" /> не може са |
| а.</p> <p>А то, како се оженио први пут и како је са овом женом прошао, треба да се зна, јер ст |
| а обузимати нека топлота, а по који пут и забуна у глави.{S} Пред кућом му се баш заврте и он с |
| ко ишчекивање, %на најзад и онолики пут и онолико ломљење по туђим земљама, и све то за што?{S} |
| ије, окадише лађу и пожелеше срећан пут и још срећнији повратак хаџији.{S} Прво се Лепосава поз |
| прстена, набацао.</p> <p>А када га већ и срце и разум гонише, да се осврне на тако убедљиве ра |
| ије.{S} Јанићије је зрео човек; има већ и мали капитал од толикогодишњег непримљенога ајлука, к |
| ољуби.{S} Од толиког његовог грлења већ и комшилук балдиса само гледајући, тек нећеш ти!</p> <p |
| еној кући, наста такво стање, да се већ и у комшилуку почело о томе расправљати.</p> <p>Кира-Ма |
| до прстена означено, они могу бити већ и у Влашкој, па ако је нужно чак и у Галцу.</p> <p>Ма д |
| ацале сумњиве погледе на онај младешчић и свеже лице, озарено очима, које су се и кроз најтужни |
| зине молбе, па чак ни на онај младешчић и несташно скакутање око пространога обима, који је кир |
| од толикога напора, једва се кроз собу и по авлији вукла.{S} Цео тај дан, и сутра дан, она је, |
| днога вечера дође Диша кући, уђе у собу и рече Лепосави, да иде у мутвак, јер хоће са њеном мај |
| и да им прими Бога или да утекне у собу и врата забрави?{S} Али, оне су се тако љубазно смешиле |
| е од задовољства, улази са Мацом у собу и ведро гледа око себе.{S} Не потраја много, па ето и Л |
| нешто кир-Диша, у тај час, упао у собу и угледао ове у вис уздигнуте руке, са којих су широки |
| шегрта пословала, час у гостинску собу и као шева међу пуним класјем весело певушила или се на |
| едином осећању, које је кроза сву срџбу и гневно расположење остајало снажно и несаломљено; вра |
| Он нечујно ошкрину врата, провуче главу и загледа унутра.{S} На миндерлуку је спавао кир-Ламбре |
| и он већ беше на улици; она обори главу и са неким изразом досаде и срдње одмахну руком:</p> <p |
| pb n="217" /> <p>Тетка Маца обори главу и оде у мутвак, тек да од Јанићија сакрије сузе, које ј |
| лази у собу, но, како је промолио главу и пружио једну ногу преко прага, тако још стоји држећи |
| стојао Јанићије, стидљиво оборио главу и не диже очију.</p> <p>— Добро јутро, дете!{S} А где с |
| <pb n="96" /> <p>Диша обори сетно главу и немо се загледа у врхове својих јеменија.{S} Кућа зат |
| он сав претрну.{S} Крв му сукну у главу и страшна забуна толико га обузе, да му у један мах изг |
| поручила ти да дођете на једну баклаву и татлије вечерас.</p> <p>— Не могу, газда! — одговори |
| ом.</p> <p>Маца махну очима на Лепосаву и ова изиђе на поље; али по староме обичају, који је он |
| весело ћеретање, па кад опази Лепосаву и чу, како се са осталима смеје, очи му се закрвавише а |
| Читав низ разапетих ћепенака кроз криву и тесну улицу на Зереку и Бит-пазару румени се у јутарњ |
| Ламбре, и он зажмури, изговори заклетву и колико је могао сигурније изиђе из суда оправдан.</p> |
| ом.{S} Он је баш тада довршавао молитву и из земљане кадионице окађивао ово сандуче.{S} Хаџи-Зо |
| ндучета, старац изговори кратку молитву и принесе ковчежић хаџијама, да га целују.</p> <p>У сан |
| зда може постићи, то је он у грађанству и своме еснафу постигао на своју радост и на големи јед |
| су успомене припадале њезину удовиштву и, можда, надама које је она управљала сасвим другим ст |
| е жене из куће зовнуше, он прибра снагу и крстећи се уђе, да види покојницу и да је целује.</p> |
| скушава ђаво.{S} Метнуо ти у срце бригу и страх за радњу, само да те одврати од побожних молита |
| који је у исто време показивао и бригу и радост, што јој тако давно невиђени гост опет у кућу |
| стићи двоструку корист; одужиће се Богу и задужиће свој еснаф захвалношћу; а после тога „ктитор |
| кије, у којој се свети човек молио Богу и мучио своје тело шибањем, забадањем ножева у бутину и |
| ц се дубоко замисли, ухвати се за браду и оборене главе по који пут дубоко уздахну.{S} Видело с |
| обале, и тек када се каик одби низ воду и изгуби иза градских бедема, он се врати натраг, сврат |
| ан изишао на доксат, узео слатко и воду и запалио чибук, па сада задовољно брекће и ужива у хла |
| ка допрати Дишу до Јалије, окадише лађу и пожелеше срећан пут и још срећнији повратак хаџији.{S |
| која, у оно време, једном савесном мужу и домаћину стајаху на расположењу.{S} Ретко који дан да |
| шију, те да уз пут мало боље промозгају и удесе, а кира-Мана, чим их отпрати очима, штуче кроз |
| ки од ових људи, који га сада погледају и који му називају Бога, јасно, као на длану, виде шта |
| пље моје.{S} Тим копљем пробошће аждају и ослободиће пород свој!“</p> <p>Кад Маца доврши ово, д |
| а свет да тетка Маца има ћерку на удају и да си ти нежењен.{S} Е, па онда ко ту да докаже, да у |
| <p>Рано, у зору, кад сви шегрти устају и журе, да испред дућана почисте и по дућану полију вод |
| Сад њих двоје осташе, да се споразумеју и утаначе дан прстена и сватова.{S} Кућа Мацина била је |
| на њему.{S} Дућан је отварао пре свију и затварао га после свију, те га је тако ретко когод мо |
| ритегао кајишем о колено једну јеменију и прошива ђонове, а испод очију прати сваки покрет свог |
| нице стегоше..{S} Журно изиђе на капију и изгуби се за углом.</p> <p>— Удаје се, за мога мајсто |
| во је луди Диша, који има жену ороспију и који због ње туче шегрте!“</p> <p>Разиграна машта Јан |
| привуче и лагано покупи ћурче, антерију и чампаре, што их је кир-Ламбре, ваљда због силне жеге, |
| ново ћурче и свилу за свадбену антерију и леп шарен појас; а већ нови ђевђелук (капа „дињара“) |
| упружница мајстор-Дише обућара, честију и љубовју озаривши јего ранше уцвјељену душу, а по том, |
| , седео је нем и поражен према Јанићију и обојици шегрта, који су напустили посао, па онако сед |
| ума већ беше спреман, да оде у полицију и да се пожали, како је нестало кир-Ламбре, а и да иска |
| е сада све заједнички веселе, задиркују и смеју.</p> <pb n="150" /> <p>Све ово што угледа дође |
| >Најзад се одлучи, притиште руком кваку и погурну; али врата затворена.</p> <p>Ова једна ситниц |
| тек Лепосава у један час отрча мутваку и прстом позва Јанићија.{S} Нешто му је журно говорила, |
| еди на шамлици, подлактила главу о шаку и нешто мисли.{S} Да је мало боље загледала, можда би о |
| номе, који за леђи осећа наднесену шаку и чека када ће га по врату пљеснути.</p> <p>Најпосле, п |
| нака кроз криву и тесну улицу на Зереку и Бит-пазару румени се у јутарњем зраку; па и сав после |
| а-Манине, па као смушен полете капиџику и нестаде га на улици.</p> <p>И тако, оно, у што је Јан |
| > њој крчми по мало анасонлију, јамајку и друга пића, која беху на гласу.</p> <p>Кир-Дишина дом |
| дође међу ове и тако ударише у пијанку и певање, да се чак и њему — кафеџији — учинило много, |
| S} Диша чисто претрну, кад угледа танку и мало повијену фигуру кир-Думину, у ћурчету и антерији |
| ћану је седео скрштених ногу на ћепенку и неко време замишљено гледао у зид; најпосле извади ду |
| Митра и Станка, и изнела је ову сплетку и покушала да њоме поквари сватове кира-Анастасије. — М |
| е Јанићијево, па се прући по миндерлуку и тек сада започе наизменце стењати и уздисати.</p> <p> |
| пољашни утицај узме неодлучнога за руку и силом га одвуче једноме излазу.{S} Таква случајност з |
| а? — запита Јанићије, држећи је за руку и хладећи јој чело и зажарене образе.</p> <p>Лепосава м |
| је за руку ухватио кир-Диша, трже руку и одскочи у страну.</p> <p>— А-а!{S} Шта искате ви? — в |
| образе.</p> <p>Лепосава му стиште руку и мало повуче себи; он се наже, да боље чује.</p> <p>— |
| грчевито ухватио, истрже му се из руку и он тешко застења.{S} Једнолики, безизразни шум шумио |
| но се, буди Бог с нама, истргло из руку и почело као лопта да се премеће, скаче и шкљоца зубима |
| еш, да га пољубиш <pb n="161" /> у руку и замолиш да ти опрости.{S} Добар је он, опростиће ти.< |
| ако хтела, да Јанићије добије ону ћушку и да Диша не сазна за оно, што му Јанићије хтеде казати |
| ко) бивало је да јој кроз најживљу шалу и смех прелети преко лица нека тамна сенка; у такоме сл |
| да је погледа сад, овако бледу, онемелу и потпуно саломљену, њему стаде жао ове лепе грешнице, |
| но брекће и ужива у хладовитом зеленилу и његову шумору.{S} Комшије су навраћале, да чују што о |
| постељу и тако цео дан лежаше у бунилу и несвести.</p> <p>Маца се озбиљно препаде за кћер, хаџ |
| е, Бог му не би дао ону чудотворну силу и одрекао би се њега.</p> <p>— И тебе сада искушава ђав |
| који поред свега нејела имађаше светлу и затегнуту кожу, па ове иконе, кандиоце, које тако тај |
| ће целивати, изјавити у себи какву жељу и часни ексер би му је одмах испунио.</p> <p>— Шта жели |
| аку, где му је Лепосава удесила постељу и кришом испод јастука метнула један стручак босиока, з |
| т и нека ватра обузе, да паде у постељу и тако цео дан лежаше у бунилу и несвести.</p> <p>Маца |
| и ће Јанићије умети тако поуздано да му и радњу надгледа, као што је поуздан да му за женом паз |
| ришом под јастук турила.</p> <p>Сада му и ово сасушено лисје поста мрско.{S} Кутију швирну на н |
| n="45" /> фудул-Стаменка, честитала му и „као сестра“ саветовала, да што пре свршава сватове, |
| благе хришћанске утехе.</p> <p>— Ако му и не уделиш пару, удели му благу реч! — била је његова |
| иси побожних дервиша помогли!{S} Ето му и куме, кир-Думинице.{S} Пуних једанаест година није им |
| идилу.{S} Лепосава је седела према њему и прела чарапе и, кад он ово рече, мало застиђено погле |
| ..</p> <p>Лепосава се нагло окрете њему и погледа га.{S} Он се збуни и не доврши што хтеде рећи |
| спреми вечеру и да позове Ламбру, Думу и њихове жене; хоће да их почасти за своје наслеђе.</p> |
| издужила, озари се, кад угледа кир-Думу и приступи му руци.</p> <p>— Зива била!{S} Зива била! — |
| а је тога дана, пред зору, добегла куму и куми, готово у самој кошуљи и сва модра од убоја.</p> |
| , како је храни за банбадава, она плану и одговори: „Ко ти је крив, што си самоме себи стао на |
| е служити.</p> <p>— Да служим кира-Ману и Ламбру, то да не буде! — помисли, а пламен му удари у |
| женице, ради које је прегорео кира-Ману и оставио да у кући кришом уздише и вене и да пакосно г |
| е куће.</p> <p>— Да поздравиш кира-Ману и да јој овако кажеш:{S} Много те поздравља кира-Анаста |
| кад опази како Јанићије гледа у страну и избегава да се сусретне са њезиним очима.</p> <p>— См |
| Ламбре у соби ради, одскочила у страну и на прстима отрчала чак у мутвак, да се <pb n="99" /> |
| де, па одједаред окрете на другу страну и оде тетка-Мацином сокачићу.</p> <p>Тетка-Мацу је зате |
| равца, окретао своје мисли на ту страну и са великим успехом долазио до уверења, да је у целој |
| ишином.{S} Све се то опажало и у дућану и на самоме мајстор-Диши.{S} Дућан је проширио, женин м |
| -Маце остао, Јанићије је седео у дућану и са неком стрепњом очекивао на повратак мајсторов.{S} |
| и.</p> <p>Али уместо да јој оне помогну и утичу на Дишу, да се махне дервишких записа, обе, као |
| учинила и сада чудо, те му спасла жену и потомка.</p> <p>— И ти да пустиш, да она учини такву |
| , ма да је ова пажња падала на усамљену и обрањену душу Дишину као блага дажда после припеке, о |
| алфе, он је потапшао Јанићија по рамену и, кад су у вече сели за совру, казао пред Лепосавом и |
| ао најслађу посластицу, оставио, помену и оних 3500 гроша мираза и кућу удовичину.</p> <p>Али м |
| си се замислила?</p> <p>Лепосава прену и збуњено скочи, као да је ухваћена у нечем.</p> <p>— Ш |
| ога часа, када је угледа овако порушену и поништену, он се сети како га је увек, када би кир-Ди |
| наници Дишини, држе страну своме Србину и бране га, а Грци, пуни једа, што се њихова удовица та |
| жедан, па тек набасао на лепу хладовину и врело свеже воде.</p> <p>— Па баш сигурно? — запита ј |
| жудео.{S} Чекао је неуморно пуну годину и по, па кад опази да му од празнога чекања нема ништа, |
| а, не би ли заборавио и на своју тежину и на своје године, па чак и на то, да мушкоме не прилич |
| ило, да си тражио кућу фудул-Стаменкину и њено Канче; боље <pb n="144" /> би било, да ти се не |
| тако показивали, можда најлепшу белину и руменило што се може видети на мишицама какве му драг |
| само о сухом хлебу, маслинама и зејтину и та његова, већ увелико позната испосничка наклоност, |
| ом и Јанићијем Биком, а око њих стотину и више пратилаца.{S} Литија се свечано спусти низ Зерек |
| а у провале, па таман изашао на чистину и подвикнуо: „Боже помози!“ — а оно на равном и сигурно |
| тело шибањем, забадањем ножева у бутину и мишице, тискале су се жене, било саме било са болесно |
| кира-Дишиница.{S} Али кад бубањ тресну и зурле одјекнуше, она преплашено одскочи, испусти јаст |
| ада, па га чисто гура напред кроз тесну и кривудаву улицу.{S} Није знао ни сам, кад је пре стиг |
| /p> <p>Целу ову ноћ провео је у полусну и неком бунилу, од чега је осећао бол у глави.{S} Налаз |
| еда га презриво.{S} Тај поглед га жацну и он од једном осети да јој мора вратити.</p> <p>— Е, п |
| чинило да њезина мати нешто плете за њу и мајстор-Дишу и срце јој премре, када помисли да може |
| изгледа да су, у овом невином обожавању и саучешћу, били заступљени сви еснафи, који се у ондаш |
| ожноме опхођењу светих места, бденисању и постовима, помоћу којих је хтео да казни грешно тело, |
| пред шегртима наредио, да пази на радњу и што чешће у дану тркне до куће, те да се кира-Анастас |
| есеци, а њега моли, да му обилази радњу и кира-Ману.</p> <p>Кир-Думи чисто лакну, кад из писма |
| савесно водио послове, надгледао радњу и сакупљени пазар односио тетка-Маци, да то ни мајстор |
| га угледао, повукао би се дубље у радњу и од туда крвнички гледао за њиме.</p> <p>— Дуса да ти |
| времена сама надгледала Ламбрину радњу и обављала све трговачке послове.{S} Свакога дана очеки |
| вао, да и у кући заведе што већу штедњу и да на драмове одмерава шта ће се и колико ће се данас |
| зла да прича о мајстор-Дишиноме уважењу и о томе, како ће га еснаф од Нове Године да изабере за |
| ада су је у цркви довели пред младожењу и метнули им венчила на главу, њој стаде тако тешко, да |
| е, онако узгред, тек да наговести сумњу и оно што се по чаршији говори, поче му пребацивати заш |
| извади дуванкесу, сави на колену цигару и поче димити.</p> <p>— Чудан свет! — размишљава мајсто |
| ео по цео дан, прибирајући пару по пару и маштајући потајно о лепој Гркињи, поста му сада тако |
| ијатељом, стаде, разрогачи се на Ламбру и дршћући од гнева поче нешто неразумљиво мрмљати.{S} К |
| ће мајстор сутра звати на част и Ламбру и кира-Ману, па му дође необично тешко, кад помисли как |
| тетка-Мацом и Лепосавом седао за совру и вечерао.</p> <p>Једаред, по вечери, разговарајући још |
| тетка Маца, као и увек, поставила совру и изишла на капиџик, да види иде ли већ хаџија са своји |
| ижљаво девојче све више развија у једру и свежу девојку, он је ипак то чинио из једног невиног |
| толико израсла, да је набујала у једру и живахну девојку, мало по мало толико је овладала њиме |
| тетка-Маце, те јој саопшти своју намеру и потражи савета од ње.</p> <p>— Бог с тобом, дете! (те |
| наредио жени, да за сутра спреми вечеру и да позове Ламбру, Думу и њихове жене; хоће да их поча |
| во.</p> <p>Јанићије подиже очи мајстору и немо га гледаше.</p> <p>— Умрла зар?... пита Диша шап |
| чана, ускомеша у њему на ново ону ватру и он поче одмерено гвозденом алком, а за тим све жустри |
| лим орахом близу мутвака поставља софру и полаже санове и чанке пуне јела, и застиде, кад помис |
| оша, море; а Маца и Лепосава слушали су и од времена на време превртали свету утвар.</p> <p>— Е |
| ли из Јерусалима часно дрво, тражили су и обећавали ономе, ко им га донесе, пола царевине.{S} А |
| иша стоји према њему, пипа се по појасу и све хоће нешто да каже своме шегрту, али, кад расклоп |
| астасија се у тај час мајала на доксату и залевала цвеће, које је оздо на више, заједно са осма |
| ече хаџија, који сеђаше на томе доксату и са неким изразом задовољства посматраше ову родитељск |
| -Диша поздрави дервиша по турском адету и седе на једну асуру према њему.</p> <p>— Болан ли си? |
| кога нема, приклопи их, седе према зету и поче га важно гледати.</p> <p>— Е то сам хтела, да пр |
| рукама, витом врату, набреклом јелечету и танкоме струку, за који би страховали да ће се сада п |
| о повијену фигуру кир-Думину, у ћурчету и антерији и са дугачким бројаницама у левој руци.{S} З |
| вичин мираз, а Дишу да туже митрополиту и суду за срамоту, што ју је нанео њиховој штићеници.</ |
| .{S} Кад угледа свога мужа, отури канту и пуна радости стрча доле.</p> <p>— Стиже ли? — Добро д |
| узео од чочека деф и стао пред невесту и жене около њих, па, докле чочеци певаху, он је у деф |
| нићије Бик седео је опет на своме месту и радио посао, као да се ништа није догодило.</p> <p>Ме |
| ан поштовалац, који је на свакоме месту и код свакога човека, са којим би се састали, истицао б |
| на коме су вечерали, изнесе је у башту и поче је обносити.{S} Лепосава се у залуд смејала, пра |
| /p> <p>— Хајде ти само у мутвак; сад ћу и ја доћи.</p> <p>У мутваку затече Лепосаву, како намеш |
| анас појести, уздишући вазда на скупоћу и велике трошкове, тетка Маца је <pb n="171" /> ипак ма |
| ије пустио да ја кувам и месим што хоћу и како умем.{S} Данас, сутра, кад ти жена оде у буџак, |
| да је мајстор Диша често мислио на кућу и Лепосаву, ипак га је брига више морила за радњом.{S} |
| и накит од деце.</p> <p>Као што је кућу и жену оставио Маци, тако је радњу оставио на Јанићију. |
| је, како да се влада, како да води кућу и да ни на сокак без мајке не изиђе.</p> <p>— Мајку да |
| е најлепшом удовицом, која му носи кућу и неколико хиљада гроша и ородиће се са грчком нацијом, |
| естит је момак, Јанићије; он ће ти кућу и радњу чувати као своју“, а Диша јој вели: „Јесте!“ — |
| ати, што ће једном на ново скућити кућу и стећи свога господара.</p> <pb n="24" /> <p>— А, чапк |
| <p>Када је претрнула срца напустио кућу и отишао у дућан, рекоше му момци да је долазила тетка- |
| !...{S} Орсе! — нуди их домаћица у кућу и, смешећи се, прима из њихових <pb n="19" /> руку цвећ |
| које, чим Маца и Лепосава уђоше у кућу и заклопише врата, распучи, те им даде маха, да што сло |
| е још прво детињство везало за ову кућу и хаџијину судбину, био је као утучен.{S} Од хаџије ниј |
| он као махнит одјурио у удовичину кућу и затекао је баш на капиџику, како се са неким човеком |
| џик њојзи или ова кира-Думиници на кафу и разговор. — И кира-Мана и све остале жене вратише јој |
| а јој се недра од наглога дисања дизаху и спуштаху, стојала је не могући још никако да се разаб |
| по кући смејали од срца њезиноме страху и његовоме чапкунлуку; оно је повећано и тиме, што је њ |
| е на Дунаву.</p> <p>Но та зарицања беху и сувише слаба, да бар за који тренут стишају метеж, ко |
| ре, целива у руку прво мајстора па Мацу и изиђе из собе.</p> <p>— Где је онај запис? —упита Диш |
| јте јој хамајлију! — журио је Диша Мацу и комшијницу; па, бојећи се да му жена не продужи како |
| у главом, па онда започе да грди и Мацу и све остале жене, које се пачају у хећимска посла.</p> |
| ши целу башту донесе је пред тетка-Мацу и, збуњен, као да је бекријску чашу искапио, спусти је |
| з, па да нареди да му доведу тетка-Мацу и мајстор-Дишу, па онда пред целим народом да метне пор |
| та немам.{S} Са оним имањем у Пожаревцу и овим, што сам ја стекао, имам на двеста хиљада гроша. |
| пуним рукама повојница, те да виде децу и да се увере о чуду, које учини једна хамајлија.{S} Ле |
| збуњен прошао мимо оба шегрта у собицу и одело турио под своју душему<ref target="#SRP19061_N4 |
| p>А докле је тетка-Маца обносила водицу и у свакој кући задржавана, бар док једну кафу не <pb n |
| ге малаксавају, седе на једну троножицу и зажареним очима поче пратити еластично гибање и извиј |
| ко подшишани бркови, који, широком лицу и носу, сасвим различитом од грчко-цинцарскога, ипак пр |
| хладне воде, и поче се пљускати по лицу и врату.{S} А она девојачка песмица што се из баште изв |
| ?</p> <p>Лепосаву обли руменило по лицу и врату.</p> <p>— Зар ти није мајка казала?</p> <p>— Де |
| то се већ дало видети и по његову лицу и антерији, која је цептила на њему.{S} На половини зак |
| е камен под ногом, те се сроза на улицу и сав изубија. — Можда би он и опет прешао преко зида, |
| е сачекао за који часак, изиђе на улицу и упути се право дућану свога мајстора.</p> <p>— Ако ме |
| ову реч, већ се окрете и пође на улицу и не обазирући се на тетка-Мацу, која га задржаваше, да |
| торовој руци обрете, већ наже низ улицу и изгуби се у оним силним ћорбуџацима који се стицаху у |
| ако му газда певуши једну грчку песмицу и како се час по час осмешкује.{S} А чим мајстор Диша о |
| више разведри, прихвати газдину песмицу и, онако уз посао, запева гласно и јасно да се по целом |
| зници искупе, шчепа из мутвака обраницу и истрча на улицу.{S} Но кир-Дума, чим га угледа, замач |
| ој је било поклона за њу, кира-Думиницу и кира-Ману.{S} Јако јој се допао фистан и антерија од |
| агу и крстећи се уђе, да види покојницу и да је целује.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| кира-Анастасијом отворио малу бакалницу и успешно крчмио анасонлију, а на своју праву домаћицу |
| /p> <p>Хећим прегледа озбиљно болесницу и неколико пута одмахну главом, па онда започе да грди |
| га, он је и иначе уважавао своју пуницу и зато, што је та жена и сада, као и пре, имала своје с |
| малу лоптицу, па то уши у једну крпицу и предаде му.</p> <p>— Узми и хаирли!{S} Дошао си без д |
| аш.</p> <p>Лепосава дотаче носом кесицу и помириса.</p> <p>— Још двареда! — рече Диша.</p> <p>Л |
| о анасонлију, а на своју праву домаћицу и радњу, која је већ у велико почела посртати, није ни |
| на трави, грицкао једну зелену сламчицу и несвесно бленуо у једнога мрава, који се свакојако му |
| у руци и дуванкесом за појасом; промичу и ишчезавају као далеки звук или кукурекање петлово, ко |
| ла чаршија говори за покојног кир-Бенџу и поштује га; па и ја, ето, што поштујем као и тебе и к |
| реме седео је мајстор Диша на бињекташу и чекао неће ли се, ма с које стране, из сокака појавит |
| — рече у себи, кад угледа мајстор-Дишу и од неизвесности претрну.{S} Но то га брзо пређе, кад |
| а мати нешто плете за њу и мајстор-Дишу и срце јој премре, када помисли да може постати мајстор |
| ао да псује пред Јанићијем мајстор-Дишу и да прети, како ће му радњу да запали; а Јанићије тада |
| и-Зосим значајно погледа у мајстор-Дишу и намигну.</p> <p>— Зар од овог памука да роди?</p> <p> |
| шају метеж, који му је подхватио и душу и срце и мозак.{S} Грозничава ватра лизала га је од пет |
| вадба је била врло весела.{S} Цео еснаф и званице из осталих еснафа и грађанских редова учество |
| -Ламбру, који је сад узео од чочека деф и стао пред невесту и жене около њих, па, докле чочеци |
| е на куде моју домакицу, на еден кадаиф и ратлокум.</p> <p>— Зашто, кир-Дума?{S} Да ли не мисли |
| у авлију.</p> <p>Како ли се у један мах и обрадова, кад угледа Лепосаву, како под једним дебели |
| оћеш... рече полугласно Диша, али одмах и прекиде, јер се уплаши и од саме помисли.</p> <p>— А |
| ђујући у себи сувишну збуњеност и страх и трудећи се да се колико толико прибере.</p> <p>— Јани |
| шта уради, да га је сада било чак страх и на улицу да изиђе.</p> <p>Али има нешто што и неодлуч |
| широким орахом, зачу јасан жагор, смех и певање девојачких гласова.{S} И то се разлегала баш о |
| -Стаменка једва дочека овај звонки смех и сада разговори ударише много живље и много веселије, |
| небу то ће ти се уписати у највећи грех и неће ти се опростити.{S} Ето, тебе ђаво сада искушава |
| затварала је очи, да заспи, отварала их и гледала замишљена у оно кандилце, што је пуцкарало и |
| Нисам, газда, то?{S} Да сам то, ја бих и сада седео у твојој радњи.</p> <p>Газда Диша га погле |
| клонуо под тешким теретом неостварљивих и мучних мисли.</p> <pb n="95" /> <p>И овај собичак, у |
| Увек да жалиш, што си откидао од својих и жениних уста!</p> <p>Пред тако снажним разлозима мајс |
| че му пребацивати зашто се туђио својих и није отварао очи, када се хтео женити.</p> <p>— Море, |
| е се сада преломити под теретом широких и пуначких плећа.{S} И ето, своју, од самога себе прикр |
| ивоту јако приближе потомцима јелинских и римских философа.</p> <p>Такав један просвећени српск |
| једну хрпу сложених хартија, умашћених и слепљених од зноја и честога пипања руком.{S} Испосни |
| /quote> <p>А одмах, испод ових суморних и нешто загонетних стихова, стојало је урезано:</p> <p> |
| хаџи-Зосим из Епира, врло побожан, тих и услужан хаџија.{S} Овај хаџија познавао је сваки кути |
| погледом преко овога шаренила од жутих и црних печата, па онда баци нестрпељиве очи на ковчежи |
| ничави сјај и нестално зверају, а трбух и леђа почеше да губе оне уочљиве димензије, те је анте |
| јаукну, ухвати се обема рукама за трбух и пресамити се.</p> <p>— Не си ми муж: не сам те никада |
| неке неодољиве чежње, којом сав ваздух и овај сунчани зрак и оно лишће, што са бујних грана по |
| бедема, не би му толико заглухнуле слух и толики шум у глави подигле, као ова једна реч: „То ће |
| убеди, како је оно био братски пољубац и загрљај).{S} Ти си то урадио, као да си ми био брат.{ |
| афи су према млађима имали такав правац и он се морао поштовати.{S} Па кад би то све било, да л |
| е бити, да што пре оде у свој Пожаревац и да више никада не помишља <pb n="57" /> на синовца, к |
| и јавноме животу.{S} Као имућан трговац и устабаша, био је први на ударцу за свако доброчинство |
| из Галца.{S} А кира-Мана отишла у Галац и довела мужа кући, пошто се добро намучио и нагладовао |
| о, изиђе у авлију, седе на један трупац и тужно се загледа у вити месечев срп, чија блага светл |
| у башти нешто плевила, чула овај ударац и завирила у мутвак, да види шта је.</p> <p>Али Јанићиј |
| био приморан, да поднесе и овај ударац и да у страху очекује, како ће се све свршити.</p> <p>Л |
| — уситнио Диша — Ви сте ми све: — отац и браћа... па...</p> <p>— Машала, кир-Диса!{S} Тој ти ј |
| тако ишло, све докле се не помоли месец и докле мујезинова песма са минарета не огласи вечерњу |
| и осталих нових пријатеља.{S} Но стриц и ако није био позван у сватове, кад је чуо да му се си |
| ће да зна за њу, она је бризнула у плач и стала толико лелекати, да је својим лелеком цео комши |
| алупи капиџиком за собом, бризну у плач и јецање.</p> <p>— Шта ти је, девојко? — викну запрепаш |
| ијем десити.{S} Она његова последња реч и нагли одлазак не даде јој ни за тренутак да поверује |
| тиле, да им она не би ништа казала, баш и када би у истини што знала.</p> <p>Али то није сметал |
| толико говорила.{S} Не бих марила, баш и да се обесиш.</p> <pb n="157" /> <p>— И хоћу то!... о |
| на смела да му ма шта пребаци!{S} А баш и када би се толико заборавила, брзо би га отишла мајци |
| и свакоме се правда — не иде.{S} А баш и када би тако радио, он сам, по својој повученој и сра |
| оље, ако би је спасао.{S} А тако се баш и десило.</p> <p>Кир-Диша је имао у Пожаревцу једног ст |
| ; а то се све њега лично тицало, те баш и да није хтео да размишља и о таквим сокак-сплеткама, |
| год ти је потребно.{S} Па онда, ти баш и кад би продао ту ствар мени, света места су препуна д |
| у или не, то је тешко одредити; јер баш и да јој се није свиђало, њој је било немогућно да и да |
| хаџија; желиш ли, да ти ђавола савладаш и да ти анђео радњу води, издржи до краја и постани хаџ |
| оћу! — одговара Лепосава.</p> <p>— Знаш и сама како се каже: пут за морем а смрт за вратом.{S} |
| жабу да бациш на кров, а дете да умијеш и запојиш из те чиније оном водом, три пута. — Тако да |
| о Ламбри, да га јавно у дућану испљујеш и покажеш свету, како је неваљалство своме пријатељу уч |
| ..{S} Шта се учини сада...{S} Ето чујеш и сам...</p> <p>— Па зар сам ја крив томе?{S} Ја тебе и |
| је дошао из Меке неки постарији дервиш и настанио се у Дервишани испод Синџир-џамије.{S} О ово |
| p> <p>— Ех, од чега? — проговори дервиш и поглади замишљено замршену дугу браду. — Сви сте ви, |
| мо прстен вратио.{S} Ето... и сам видиш и чујеш...{S} Цела чаршија говори за покојног кир-Бенџу |
| >— Оно... знаш...</p> <p>— Па ето видиш и сам, како те волим, као да сам ти рођена сестра.{S} Ж |
| мо чезнеш за децом, а сада се ту стидиш и снебиваш.</p> <p>Лепосава дотаче носом кесицу и помир |
| мене запиташ.{S} Гледам само шта чиниш и како мучиш ону јадницу, и она толико исто пати, што н |
| их молитава.{S} Зато, ако му се покориш и одеш, постаћеш ексик-хаџија; на земљи ће ти се људи с |
| ми пљунула, кућу опоганила, па сада још и да ме закољеш?{S} У полицију ћу ја тебе!</p> <pb n="9 |
| нчета.{S} Само је беше стид да дода још и оно последње, чега ради је и полетела Канчету у косе. |
| успомене на проживљени брак, остаде још и три хиљаде и пет стотина гроша готовине.</p> <p>Добра |
| е јој лако, мило, као некада, докле још и не мишљаше, да ће је судбина предати мајстор-Диши.{S} |
| е он не би овако отерао, него би ме још и за калфу извео, што сам му био веран! — мислио је, си |
| је у мутваку не затече, то му беше још и милије.{S} Некако тешко би му било рећи јој све то у |
| ји је свој непорочни живот освештао још и хаџилуком, и чија је молитва најзад успела, да га дру |
| о га у грађанству уживаше, увеличао још и једним тако побожним делом.{S} У цркви је одслужено б |
| >Али све то на страну; све би се то још и којекако поднело, само да је према кира-Анастасији мо |
| сада спечалила и сачувала своме детету (и ту тетка Маца показа руком на образ).{S} Велим, није |
| l>Ко остатак от земаљског брака!</l> <l>И тој, која лежи у тљености,</l> <l>Сузом горком орошав |
| их и мучних мисли.</p> <pb n="95" /> <p>И овај собичак, у коме је некада тако спокојно седео по |
| о јој што затреба.</p> <pb n="58" /> <p>И то је Јанићије Бик тако савесно вршио, да му ни најве |
| о то овај покварени свет не зна!</p> <p>И хаџи-Диша се, кад спомену Божје име, побожно прекрсти |
| и да ми у дућану не буде штете!</p> <p>И када дотаче пољупцем врх светог ексера, осети, како г |
| ећу ни ја према теби.{S} Удрите!</p> <p>И не би га оставио, све докле не прескамуче од бола и к |
| а, као да не сте из пожаревацко!</p> <p>И у такоме правцу говорио је кир-Дума још дуго и дуго.{ |
| с зенско от наше сорта, — грцко!</p> <p>И ту кир-Дума, густа ради, кад изрече реч: „грцко“, пот |
| уца кир-Ламбре...{S} То је било!</p> <p>И сад му не беше тешко опоменути се и свега осталога: к |
| мене волео, па је због мене то!</p> <p>И ова слика, коју је тако замислио, растуживала га је и |
| што.{S} Па онда већ биће боље...</p> <p>И тако мајстор Диша, ведар и лак као младић, убрза из к |
| а... оне дреје...{S} Ламбрине...</p> <p>И код овога имена запе му глас у грлу, те само што пром |
| ти, да ближњега ода зла спасава.</p> <p>И мајстор Диша, коме, после овога разлагања, пуче пред |
| ађије вуку, стиште пут Београда.</p> <p>И ено га сад где у мутваку послује, опет види Лепосаву, |
| , како се у тешкоме болу савија.</p> <p>И то унесе забуну у кућу.{S} Мајстор Диша у мало што се |
| ићије одао, сад је јасно видела.</p> <p>И за чудо, место да је ово сазнање потпуно уништи, она |
| , буд за што покавжила и побила.</p> <p>И то ново осећање превлада.{S} Уместо одговора она га п |
| справи погрешку својих родитеља.</p> <p>И тај јединствени идеал, у који је унео срж свога живот |
| а жена спази на куминим плећима.</p> <p>И ово је убрзало ствар; јер ма колико да је човек прав, |
| у очи, па нека остане постидна.</p> <p>И то му је у овом хаосу узбуђења било лако рећи; али, а |
| о где проби један зрачак надања.</p> <p>И тако је та дивља, унутарња борба почела опадати и у с |
| мужа, а он хлеб свога мајстора.</p> <p>И тада му је долазило, да не чека, но да погази своје о |
| и сад гледам у оно његово болта.</p> <p>И оба пријатеља Бенџина оборише главе, дубоко се замисл |
| несташно извиривала мала ножица.</p> <p>И ноћас је сањао тако, као да јој проба јеменије; она м |
| на ново прилике, да се расправе.</p> <p>И овога часа Јанићије већ беше одмерио оком даљину, те |
| а му, да одмах њезиној кући оде.</p> <p>И то одлучно позивање текнуло је Дишу, у толико више, ш |
| астрза, само да му на очи изиђе.</p> <p>И онда, још већма клонуо, незадовољан и као утучен, вра |
| ацу у руку, и оде, да се измије.</p> <p>И све то што се дешавало око њега и с њиме уништавало г |
| ! — поправи кир-Думу кир-Ламбре.</p> <p>И тако, оба кума, задовољни свак на своју руку, дигоше |
| ма понесе и по мери капу избере.</p> <p>И Јанићије Бик тих дана био је више по улицама него у д |
| ју; хајде на чаршија, да чујите.</p> <p>И збиља, мајстор Диша и сам поче увиђати, како често ни |
| а ниси умела да очуваш девојче.</p> <p>И оно, што мајстор Диша до сада не виде, угледа сада.{S |
| ида, и тада баш није могао више.</p> <p>И поред свега тога, што је оволики пут потегао и толике |
| ја сакрије сузе, које је облише.</p> <p>И тако, дан из дан, Јанићије је све више подлегао ономе |
| скора изазивала смех по чаршији.</p> <p>И Бог зна какве га све мисли не спопадоше, те му не дад |
| да су се и сувише дуго замајали.</p> <p>И Јанићије, као и сваки други, грабио је, да што раније |
| и поштовање према светој земљи.</p> <p>И зато је носио за вуненим појасом једну дугуљасту кути |
| ка-Маци и мајстор ће ме отерати.</p> <p>И њему се нешто ражали; дође му, да као мало дете зајец |
| лико је исто колико и не живети.</p> <p>И што му ова брига не би увек на ум падала, некако се в |
| жена кир-Бенџина, могла дичити.</p> <p>И кира-Анастасија, уз пријатељску пажњу чаршије и кир-Л |
| о на душу, па јој не да дахнути.</p> <p>И није то само жалост за кира-Анастасијом, која му је о |
| се он буде налазио у овој кући.</p> <p>И кир-Ламбре је, као и Анастасија, одобравао Диши, што |
| капиџику и нестаде га на улици.</p> <p>И тако, оно, у што је Јанићије одавна сумњао и пажљиво |
| искочио пред њу, да је преплаши.</p> <p>И то одушевљење имало је свога разлога не само у томе, |
| д јако подсетио на онај догађај.</p> <p>И од тога часа Диша занеме као стена.{S} Тај њезин погл |
| се он све чвршће усађивао у њој.</p> <p>И тако у овој одличној и од све грчке махале <pb n="14" |
| а као опарени искочише на сокак.</p> <p>И за чудо, после овога догађаја кир-Диши као да од једн |
| им китицама, преко зида баченим.</p> <p>И сам Бог знаде, докле би ова идила потрајала, да је ки |
| м, што видим да си човек поштен.</p> <p>И сада наста на ново погађање, докле се најпосле не сас |
| нидбе какве такве везе одржавао.</p> <p>И кира-Анастасија могла је рећи, да јој је овај живот м |
| ради које три ноћи није спавао.</p> <p>И тетка Маца, као прва комшиница мајстор-Дишина, а и ка |
| и ономе памуку, у коме је лежао.</p> <p>И од честога понављања ове историје о чудотворном памук |
| новим трошковима, то није хтео.</p> <p>И тако хаџи-Диши не оста друго, него да сву ноћ уздише, |
| ио и благим мелемом ране привио.</p> <p>И мајстор Диша се обрадовао, када му Маца саопшти, да с |
| је било све тако горко и мрско.</p> <p>И свему је она крива.{S} Ње да не беше, да га она није |
| о ће бити и добро и Богу угодно.</p> <p>И од 4000 гроша сиђе поклон цркви на један барјак злато |
| ем, — одговара Лепосава скромно.</p> <p>И још много саветовао јој је, па онда узе из Лепосавина |
| се изменио и дао на оваку журбу.</p> <p>И није се преварио.{S} Хаџи-Зосим га је нарочито тражио |
| опште одговара удовичкоме стању.</p> <p>И тога дана, када ће се срести са кира-Анастасијом, кој |
| а не пригвири у мајсторову кућу.</p> <p>И да је ма какве жртве још захтео, испунила би кира-Ана |
| говеда, која се с паше враћаху.</p> <p>И све му је лепо ишло за руком.{S} Али кад Цигани свира |
| , да ћеш имати честиту домаћицу.</p> <p>И тетка Маца узе мајстор-Дишу за главу, пољуби га у чел |
| хаџија.{S} А то је велики грех.</p> <p>И сад му хаџија поче приповедати, како је Спаситеља чет |
| каик, а за тим кола ће да нађеш.</p> <p>И тако кира-Анастасији поможе овај случај да на њеној о |
| ли, да се бацаш блатом на мене?</p> <p>И Бог зна шта би још старац казао у својој срдњи, да се |
| p> <p>— Па колико тражиш за ово?</p> <p>И сада настаде дуго ценкање.{S} Свети човек <pb n="198" |
| е је слуга сачувао газдин новац?</p> <p>И стотину мисли сличних овој укрштало се по његовој гла |
| ра-Анастасија! кира-Анастасија!“</p> <p>И дође јој да заплаче, очи се замаглише; али ко би знао |
| ра-Анастасија! кира-Анастасија!“</p> <p>И њој дође тако тужно; седе на миндерлук, обухвати шака |
| ај!{S} Дао Бог, брате, дао Бог!“</p> <p>И докле је ове речи по десет и дваест пути понављао, а |
| мајстор Диша пео на твоја леђа.“</p> <p>И ту Јанићије исприча мајстору све оно, што се по грчко |
| њем, црква га убројала у своје ктиторе „и приложнике храма сего“, а еснаф га изабрао за свога у |
| ао у мислима како његов кир-Ламбре лежи иа улици, а антерија му се топи у крви.</p> <p>— Кир-Ди |
| у ћор-Ахметовој кафани попио, не обори иа патос, где тврдо заспа.</p> <p>Кад се сутра дан проб |
| рислоњених обрамица, тестија, бакрача и ибрика.{S} Гомиле жена, момака и људи, ко лежећи на мек |
| И она уз осмејак пун љубазности принесе ибричић с кафом и наливеним филџанима.</p> <p>— Ни вран |
| да је остао потпуно сам, на сокаку, без игде икога свога.{S} Ма да од мајстор-Дише никада не ви |
| еца и жена, те тако остаде самохран без игде икога.{S} Пуних петнаест година није се мајстор Ди |
| ужи шапатом бројати петљице на плетећим иглама.</p> <p>— А што да се стидиш?{S} Видиш, како се |
| авља!</p> <p>Диша поскочи, као да га је иглом боцнула.</p> <p>— Ко каже то?{S} Ко каже, ана-сан |
| снуће сада као надувена бешика, када се иглом боцне.</p> <p>Остати без жене и пустити да се цео |
| ушише.</p> <p>То беше последња удовичка игра или: „последњи удовички бес“, како би се изразио њ |
| у ти; ама пусто оно срце његово игра ли игра, кад те само угледа, па ко што ради, он трч’ за то |
| домаћина не изиђе постидна.</p> <p>Диши игра срце од задовољства, улази са Мацом у собу и ведро |
| вичеш му ти; ама пусто оно срце његово игра ли игра, кад те само угледа, па ко што ради, он тр |
| е изводили арију: <hi>чочек аваси</hi> (игра чочека) она уздиже над главом деф, другом руком уд |
| циганских дефова и песме женскога хора, играју.</p> <p>Ламбре и Дума чисто помахнитали, заборав |
| и Цинцарке, расположиле се, па, кад не играју у колу, седе око пуних софра и ударајући дланом |
| ако јој је тај осмејак све до ране зоре играо час на уснама а час скакутао по зажареним образим |
| мбре позвао младу у коло и почео с њоме играти, кира-Мана и Думиница увукоше и младожењу, узеше |
| зидови са многобројним мазгалима почеше играти око ње.</p> <p>— Шта ти је, море, што се љутиш?< |
| уштање у глави и модри колути почеше му играти пред очима; а кад подиже очи тавану, њему се <pb |
| на то, да мушкоме не приличи оваку игру играти, те би се и сам почео као чочек извијати и поска |
| о јасно, али заман!{S} Он је био жртва, играчка супротних мисли, које су га као јато грабљивих |
| пријатности.{S} Једном речи, постао је играчка девојачке ћуди; и што се више отимао, све је ви |
| извијати најпластичније фигуре чочечке игре, која је тако дражесно пристајала свежини и младос |
| где су се еврејске девојке искупиле на игру.</p> <p>— Од куда ја овде? — помисли Јанићије, па, |
| ак и на то, да мушкоме не приличи оваку игру играти, те би се и сам почео као чочек извијати и |
| чешме, где је било увек по мало блата, игрукала је провидна јара, да очи заслепи.</p> <pb n="5 |
| м, не треба ти, а када се будем вратио, иде ли то, да једна хаџијница меће дукат на чело?</p> < |
| прстену код своје испрошенице добио. — Иде ситно, у колико му то допушташе његова облина, избе |
| зашто да се пред свима обрука!</p> <p>— Иде! — рече у себи, кад угледа мајстор-Дишу и од неизве |
| лист, што му се у руци нашао.</p> <p>— Иде ли до мајстора?</p> <p>Јанићије учини главом да ниј |
| ша кући, уђе у собу и рече Лепосави, да иде у мутвак, јер хоће са њеном мајком да разговара.</p |
| везао, те не каза чега ради не може да иде Ламбри и кира-Мани, уђе журно у авлију кира-Анастас |
| етка Маци, како га је кир-Диша гонио да иде кира-Мани и зашто није хтео отићи.</p> <p>— Па куда |
| адосно.</p> <p>Мајстор рече Јанићију да иде, да спава.{S} Јанићије се диже од совре, целива у р |
| стима аждаје.{S} Реци мајстор-Диши нека иде у Јерусалим, и тамо ће наћи копље моје.{S} Тим копљ |
| </p> <p>— То да не чиниш; боље нека она иде у свет; боље на њену главу срамота него на твоју.{S |
| Да је бар удовац, али пуштеник — е, не иде!{S} Човек са једном историјом, која је до скора иза |
| апита Диша.</p> <p>— Е, чекај, зете; не иде то тако лако.{S} Ено је у соби, спрема се, да пред |
| ђе кроз махале и свакоме се правда — не иде.{S} А баш и када би тако радио, он сам, по својој п |
| а, да то однесе и да је поздрави, да не иде никуда из куће, јер ће јој она доћи на посело, чим |
| е: ти си устабаша, па људима од реда не иде никако у главу да имају устабашу а без устабашинице |
| твоме Ламбри!</p> <p>— Е, ако је да се иде из кућа — одговори Анастасија тако прибрано и тако |
| вила совру и изишла на капиџик, да види иде ли већ хаџија са својим калфом.{S} Јанићије је обич |
| кад а у томе угледа хаџију, како журно иде.{S} Још из далека опазила је, да је хаџија нешто уз |
| друштво.{S} Тражио је да кир-Дума одмах иде Диши, врати удовичин мираз, а Дишу да туже митропол |
| ојих родитеља.</p> <p>И тај јединствени идеал, у који је унео срж свога живота, који га је из г |
| егове воље вукоше развалинама порушених идеала; а ноћу, кад заспи, долазила би му лепа удовица |
| ужне домаће историје човека, чији су се идеали стопили у једну сврху, да се ороди са племенитим |
| кући туђе жене.</p> <p>На ову летимичну идеју он само одмахну шаком; а како, поред свега мозгањ |
| Искам да си идем из ову проклету варош, идем на вилает, там да плачем и пред иконе да кунем теб |
| Не знам!{S} Овде ме срамота да останем; идем у свет.</p> <p>— Зар због оне ороспије?</p> <p>— М |
| тима.</p> <p>— Куда ћеш, зете?</p> <p>— Идем да га дотерам! — викну хаџија раздражено и изиђе н |
| о да сутра дођем по своје ствари, па да идем куд знам.</p> <p>— Слепац ниједан! — Свет види, а |
| сама како една зенско глава не могу да идем.</p> <p>— Била ти, кира-Мана, свога пса везати, до |
| зи... хоћу да се кајем... у цркву ћу да идем, велику воштаницу да палим за душу на твоја мајка. |
| ед мајстора.</p> <p>— Мајсторе, хоћу да идем.</p> <p>— Куда, море?</p> <p>— У село.</p> <p>— За |
| сам ти и образ чувао; а ти ме тераш да идем кир-Ламбру, ваљада да ти опет образ срамоти.</p> < |
| с лица.</p> <p>— Е, де, не плачи!{S} Не идем преко света; вратићу се.{S} Него онако да чиниш, з |
| еку забуну.</p> <p>— Опет је боље да не идем тамо, — мислио је и с тешком муком, што самоме себ |
| на <pb n="94" /> Турчин!{S} Искам да си идем из ову проклету варош, идем на вилает, там да плач |
| чему што је се ни мало не тиче то ви да идете!{S} Кућа не је ваша него моја.{S} На поље из кућа |
| сму је послала; иска да ви из њена кућа идете.{S} Жалос, кир-Диса, много жалос; и душа да могу |
| ж: не сам те никада ни волела!{S} Ти да идеш одавде; е ли сте чули?</p> <p>Али кир-Диши умину б |
| с уздизало његове обрве.</p> <p>— Ти да идеш на вилает, а ја па овде без тебе да живим, што ми |
| А је ли ти, море, шта ти је наспело да идеш одавде? — прекиде му мисли Лепосава и погледа га п |
| Ти немаш ни мајке ни сестре, па што да идеш од нас?{S} Нана и синоћ каже Диши: „Честит је мома |
| ј да си луд; мој тросак!</p> <p>— Море, иди ти с милим Богом! — обрецну се Јанићије и трже рука |
| ј леб да пљунеш?{S} На поље из куће!{S} Иди твоме Ламбри!</p> <p>— Е, ако је да се иде из кућа |
| на длановима и грудима и он му рече:{S} Иди у Вертеп Витлејемски и прими свети ексер.{S} Пустињ |
| постигла.</p> <p>— Него знас сто је?{S} Иди на моја кућа, тамо се сакри, да те не види влас, а |
| <p>— Чујеш, Јанићије, немој тако!{S} Не иди од нас.{S} Ето, нана те воли као сина, а и ја те во |
| м.</p> <p>И сам Бог знаде, докле би ова идила потрајала, да је кир-Дума, устабаша бакалског есн |
| м задовољства посматраше ову родитељску идилу.{S} Лепосава је седела према њему и прела чарапе |
| кога се удаје, налетео на њену удовичку идилу као изненадна мећава, од које се није умела одбра |
| , слуша и осмешкује се на богату домаћу идилу.</p> <p>— Е, е, ти ми много наказива — смеши се Д |
| ник?“ Зађите у старо београдско гробље, идите оном хладовитом стазицом, која међу гробовима кри |
| проводаџије са својим женама дигоше, да иду, а удовица их испрати до самога капиџика.{S} Кир-Ду |
| али тако тихо, да га је Лепосава, која иђаше уза њ, једва чула.</p> <p>— Рђо папуџијска, шта т |
| кости.</p> <p>Ма да је кира-Анастасија, из обзира према покојном Кир-Бенџи, који се за живота з |
| им младешчићем и у шареним шалварицама, из којих је несташно извиривала мала ножица.</p> <p>И н |
| те до главе, па се разгоревала у очима, из којих је суктала силна врелина.</p> <p>Морао се ипак |
| комшилуку ни најмање, да мало доцније, из оног ранијег снебивања и потајног осмешкивања тетка- |
| е од тесаног камена, са две и три луле, из којих је избијао као рука снажан млаз бистре и хладн |
| у и чекао неће ли се, ма с које стране, из сокака појавити фигура његове жене.{S} Сад више није |
| нови, па ће да те прифате; и па зетови, из једно поштовање што си родила тако добра ћерка.</p> |
| и: шкуртељке, ћитајке, платна, па, чак, из добро набијених душека опрану вуну, што им је кира-М |
| ретрпаних као и увек разним сметлиштем, из кућа избаченим, што се на пролетној жези сасушило и |
| због тога? — пита Диша гласом клонулим, из кога се јасно видело, да га је сва моћ оставила а на |
| ом за потиљак и забаченом десном руком, из које су висиле бројанице за леђима, стао кир-Ламбре |
| ед доксатом и задовољно тамо амо ходао, из собе се зачуше крупни гласови од дечје писке.{S} Њем |
| је у самом доксату под стрехом гнездо, из кога извириваше неколико главица голуждравих ластавч |
| уздасима и да почешће таре шаком чело, из кога ама баш ништа не мога да истеше.</p> <p>У соби |
| није ни мало личио на онај весели глас, из кога је детињски несташлук избијао.</p> <p>— Љута је |
| ијала је своје погледе на данашњи свет, из далека му наговештавала како му није била прилика да |
| напи се воде, подметну главу под лулу, из које је избијао дебели млаз хладне воде, и поче се п |
| њему нешто озбиљно, натуштено, које му, из неке мрачне дубине, говори; Пази како ћеш, ти ниси в |
| ета и густога османлука самоме доксату, из кога се одмах у собу улазило.</p> <p>На собњем прагу |
| аква је то погана земља, <pb n="197" /> из које си дошао, да ми у браду поганиш?{S} Јесам ли ја |
| фудул-Стаменка ушла у собу гостима.{S} Из њихова опхођења и стишаних израза опажала је да су с |
| кујући под руменим јутарњим зрацима.{S} Из те даљине допираху му једва гласови мујезина, који о |
| он је поче из гласа по имену звати.{S} Из куће се не одазва нико, а на комшијском капиџику пој |
| е није никада видео никакве милости.{S} Из дана у дан за сваку своју погрешку, што би је као де |
| ="115" /> савете добивао, избегавао.{S} Из куће у дућан и обратно, и то увек сокачићима где се |
| се мајстор Диша у постељи врло дуго.{S} Из очију му никако није избивала Мацина кућа са дебелим |
| ићија, како јој долази, стушти обрве, а из очију само што не севнуше муње.</p> <p>— Ста искас т |
| редовно у њезину душу увлачиле сумњу, а из сандука извлачиле разне ствари: шкуртељке, ћитајке, |
| на ум.</p> <p>— Седиш, ћерко, седиш, а из рантлике кипи!{S} Шта радиш море то, куд си се замис |
| ма знак Ламбри, да послуша, и изведе га из собе на авлију тешећи га да ће је она умирити.</p> < |
| ше, који је ономад јавно казао да ће га из пушке убити.{S} Но четвртога дана доби писмо, Ламбре |
| асположи или ма чиме одушеви, што би га из граница обичнога душевног кретања изазвало.{S} И зат |
| , ни главе не диже.{S} Једино што би га из дућана повукло, то је, да, од времена на време, отрч |
| једаред месечно, када би се кренула, да из државног „казначејства“ прими десет цванцика пензије |
| ћити, хаџи-Диша завуче руку у недра, да из кесе извади ситнине, али на своје велико запрепашћењ |
| тучен занеми.{S} Сада тек, кад виде, да из ове кући може изаћи само го и бос, њему се учини, да |
| , оне су се свим средствима трудиле, да из прошлости лепе удовице ишчачкају макар и једну трунч |
| ика Срба наврати у дућан, тек колико да из Дишиних уста чује, зашто је вратио прстен; али им Би |
| несе и да је поздрави, да не иде никуда из куће, јер ће јој она доћи на посело, чим припека мал |
| <p>Ма да је онако одлучно најурила мужа из куће, ипак се није смела задржавати даље тамо.{S} Ки |
| тор Диша, ведар и лак као младић, убрза из куће, оде мало до дућана, тек да се узгред по њему о |
| /p> <p>Маца је опет бринула за Јанићија из сасвим других обзира.{S} Ту њезину бригу није изазив |
| н, <pb n="199" /> већ посвећених хаџија из разних земаља, кренуо се на пут кућама.{S} У томе ка |
| била исказати највештија фраза песника из Еладе.</p> <p>Прошло је добрих пола сахата, када је |
| и гњавити тако, да се једва искобељала из његових шака и побегла.</p> <p>— Шта чекаш, домуз бр |
| ошла право њезиној кући, она се враћала из казначејства, свратила узгред у цркву, купила свећиц |
| у је судбина наменила, није му измицала из шака.{S} Неуморно је пазио да му момци не беспосличе |
| то време кира-Анастасија није излазила из собе.{S} Када су зурле запиштале пред њезиним капиџи |
| це кануше.</p> <p>Тетка Маца је опазила из мутвака ово, али се учини свему невешта; само што се |
| натрапао на своју жену, која је скочила из постеље, да му отвори, поче је тући и гњавити тако, |
| едњу реч; а весели смех девојачких грла из баште, као да му дохвати усклик и разнесе на све стр |
| а устукнути.</p> <p>Када је Маца изишла из мутвака и отишла у кућу, Лепосава је села на столичи |
| ија, и одбегла с неким руским матрозима из Галца.{S} А кира-Мана отишла у Галац и довела мужа к |
| их домаћица у кућу и, смешећи се, прима из њихових <pb n="19" /> руку цвеће, па се осећа сва бл |
| у своју службу, да носи поверљива писма из Београда у Цариград и обратно.{S} Ова служба била је |
| о сокаку! — подвикну нека остарија жена из авлије, а оне, кикоћући, прхнуше у башту добацујући |
| извуче једну дугачку кесу о гајтану, па из ње одброја на сто неколико белих пара.</p> <p>Баш да |
| је чекао да се пролазници искупе, шчепа из мутвака обраницу и истрча на улицу.{S} Но кир-Дума, |
| и да остане тамо, све докле кир-Ламбра из куће не оде.</p> <p>— Не треба — вели — да мајсториц |
| , и који га сада ни крива ни дужна тера из радње, он би га тако издеветао за све, да се до века |
| ио очи и са пријатним уживањем посматра из даљине, како се над гомилом људи љуљушка еснафски ба |
| рви пут била удата за кир-Бенџу, казаса из Главне Чаршије, који поживе с њоме три године и, умр |
| ор Диша, како га Јанићије зове и дрмуса из све снаге; али он се не мога одазвати.{S} Само што ј |
| бити.</p> <p>Али наместо разговора Маца из гласа закука.</p> <pb n="222" /> <p>— Шта је? — викн |
| иту цвећа, тако сређеног, да је удовица из њега могла прочитати и све жеље онога, који је дотич |
| о је више могао ваздуха.</p> <p>Песмица из баште заврши се последњим стихом:</p> <quote> <l>„Да |
| рела.</p> <p>Устаде и безобзирце истрча из авлије на улицу.</p> <p>Разуме се, да је Ламбре, пок |
| ну још једном, и онда као махнит истрча из собе, оде удно баште, зарони лице у шаке и поче горк |
| /p> <p>Једнога дана устаде мајстор Диша из постеље сав узнемирен.{S} Целе ноћи није могао трену |
| ир-Дума знати са чега јој је муж овакав из чаршије дошао?</p> <p>Завири у мутвак, али, кад је н |
| чашу хладне воде, да послужи мајку, кад из собе изиђе.{S} Маца већ устала, умила се и пошла вра |
| -Ману.</p> <p>Кир-Думи чисто лакну, кад из писма сазнаде, да му је пријатељ жив и здрав.</p> <p |
| засмејала, када би кир-Ламбре покаткад из каквога присенка искочио пред њу, да је преплаши.</p |
| еле су зујале и вредно прибирале сокове из белих расклопљених чашица купинова цвета, а по тамно |
| ј вам је мустерија, него Грци, а то све из еден љубов на вас због засто сте као од грцка мајка |
| ти и недуге као руком, и само што мртве из гроба не буди.{S} Свет је толико нагртао њему, да им |
| је то било и сувише слабо да га изведе из неме дубине у коју је тонуо.</p> <p>Најзад, кад сунц |
| ме Ламбри!</p> <p>— Е, ако је да се иде из кућа — одговори Анастасија тако прибрано и тако хлад |
| огута, и, кад своје лекове наплати, оде из куће.</p> <p>Хаџи-Диша одахну мало, али за кратко.{S |
| етко когод могао видети, кад дође и оде из дућана.</p> <p>Сад је кир-Диша био потпуно усамљен; |
| усти, море? — запита Маца, тек да изађе из ове непојмљиве забуне.</p> <p>— Зар ја? — одговори Ј |
| /p> <p>Тетка Маца за кратко време изађе из собе, да нешто види у мутваку, те тако Диша и Лепоса |
| га је као свога рођенога примала, изиђе из собе на авлију.</p> <p>У томе се и капиџик отвори и |
| још збуњенији него што је дошао, изиђе из оне куће и од оне жене, за којом је толико чезнуо и |
| их је ма коме другоме дао.{S} Она изиђе из собице и пожури тетка-Маци, а Јанићије, још сав руме |
| ри посао, одмахну руком весело па изиђе из дућана.</p> <p>Јанићије Бик притегао кајишем о колен |
| летву и колико је могао сигурније изиђе из суда оправдан.</p> <p>Докле је он полагао заклетву, |
| кну у своју собу, затвори се и не изиђе из ње, све докле се не разиђоше људи и докле фудул-Стам |
| једаред пред шегртима, кад Ламбре изиђе из дућана.</p> <p>Једнога дана по ручку пошао Јанићије |
| b n="118" /> журио је, да што пре изиђе из ове немиле куће.{S} На пољу удахну свежа ваздуха.{S} |
| чим мајстор Диша одмахну руком и изиђе из дућана, Јанићију се још више разведри, прихвати газд |
| ва у руку прво мајстора па Мацу и изиђе из собе.</p> <p>— Где је онај запис? —упита Диша, кад њ |
| еодољиво тамо, и он сав раслабљен изиђе из дућана и споредним сокачићима, где је у ово доба нај |
| > <p>Диша скочи и онако усплахирен пође из дућана.{S} Колена су му клецала од душевног узбуђења |
| д виде како Јанићије скочи љутито, наже из дућана и кад подобро одмаче застаде и поче му пркоси |
| он, пре него што ће га ударити, побеже из мутвака.</p> <p>Ма да је мајстор Диша често мислио н |
| пламтеше, она покри очи шакама и побеже из мутвака, па онако збуњена отрча у кућу.{S} А Јанићиј |
| застиђена, заклопи рукавом очи и побеже из собе.</p> <p>Кад се вратила са послужењем, на челу ј |
| , мајстор Диша се после две недеље диже из постеље.{S} Толика Мацина нега најпосле му поможе и |
| још много саветовао јој је, па онда узе из Лепосавина сандука ниску дуката и онај дукат „ћошајл |
| вот му је био толико несносан, да га је из дна душе презирао.{S} А што није учинио крај са собо |
| ји је унео срж свога живота, који га је из године у годину снажио и освежавао на истрајан рад, |
| сним шаренилом, те ти изгледа као да је из ових башта живо цвеће поврвело на капиџике.</p> <p>— |
| баченом шамијом преко главе излазила је из мутвака и пошла софри.</p> <p>— Нане! — поче Лепосав |
| а да дође у Београд, да се суди, она је из Галца одговорила, да јој Диша ништа не треба: „а ако |
| о, а, када му је што затребало, слао је из дућана Јанићија, да му донесе, па чак је од некога д |
| сахне, за ових седам месеци истицао је из дућана и утицао беспрекорно у једну гвоздењачу, од к |
| о са мном, јесте хаџи-Диша.{S} Дошао је из срб-вилајета, хеј, тамо, преко мора на сто конака, г |
| је могућно још замишљенији него што је из дућана изашао.{S} Нарочито се мрштио, кад би у дућан |
| долети.{S} Ма како се трудио, да избије из главе сваку помисао на оно што је онако несвесно ура |
| ом разговарала.</p> <p>Тада би Јанићије из чежње и страшљивога очекивања прелазио у наглу срдит |
| } Кућа не је ваша него моја.{S} На поље из кућа, ти, зевзек, бре!</p> <p>Кир-Диши прекипе и са |
| иш?{S} На мој леб да пљунеш?{S} На поље из куће!{S} Иди твоме Ламбри!</p> <p>— Е, ако је да се |
| ја тебе!</p> <pb n="92" /> <p>— На поље из моја кућа; доста сте без ћирија седели у њу, сад нем |
| лажење из куће, и тек када га неке жене из куће зовнуше, он прибра снагу и крстећи се уђе, да в |
| дође тешко, што је на прво потказивање из комшилука поверовао; и тако једноме кир-Думи и кир-Л |
| њено гледао ово немо улажење и излажење из куће, и тек када га неке жене из куће зовнуше, он пр |
| енога човека.{S} Износила му је примере из своје „праксе“, где се све лепо свршило; али ти прим |
| ктерисала, он је ипак сада осећао да се из свега овога може исплести нешто страшно и по њега и |
| pb n="102" /> и нађе начина, како да се из овог неприличнога и несноснога положаја извуче.</p> |
| лада.</p> <p>Готово крадимице извуче се из мутвака на улицу, па, када одмаче од куће, он стаде |
| ="103" /> неколико година, враћајући се из Цариграда, паде мртав с коња, негде на путу између С |
| ш ћуташе, тек по који пут што би јој се из груди отео дубок уздах, који му наговештаваше све др |
| рату.{S} А она девојачка песмица што се из баште извијала, праћена звеком дахирета, све га више |
| хитрији од свога мајстора, истрже му се из шака и излете на поље.</p> <p>— Торњај ми се с очију |
| се тако грчевито ухватио, истрже му се из руку и он тешко застења.{S} Једнолики, безизразни шу |
| <p>Кира-Анастасија брзо скочи и изнесе из долапа једну антерију, ћурче и чампаре.{S} Кад Ламбр |
| са! — А како смо вас волели, као да сте из сама Елада, као да не сте из пожаревацко!</p> <p>И у |
| као да сте из сама Елада, као да не сте из пожаревацко!</p> <p>И у такоме правцу говорио је кир |
| вадиће своје калфенско писмо и отићи ће из ове проклете вароши, да се никад више у њу не врати. |
| зато сам се толико истрошио, да мртваце из куће износим?! — зајаука хаџи-Диша и у страху, да се |
| ила врло весела.{S} Цео еснаф и званице из осталих еснафа и грађанских редова учествовали су.{S |
| д дућана. — У том јој се и кајиш измаче из руку, те кад виде како Јанићије скочи љутито, наже и |
| ка се искупи цео свет, не марим! — виче из гласа Стаменка. — Срам нека буде ону твоју... твоју. |
| му је жена напустила кућу, и он је поче из гласа по имену звати.{S} Из куће се не одазва нико, |
| побеже, он се прући на миндерлук и поче из гласа лелекати.</p> <p>— Леле!{S} Због теб да пропад |
| страшено викнуо, кад уместо кесе извуче из недара крајеве искиданога гајтана.{S} Његов узвик је |
| покупио и пошао, да се неопажено извуче из собе, када се у тај час указа на прагу кира-Анастаси |
| није се смела чак ни једна паприка више из туршије изнети за совру, већ онолики број, колики је |
| гласина Јанићијева.</p> <p>Кад изиђоше из последње улице на чистину, где су јеврејске баште и |
| ју просто из детињске пакости а можда и из несташлука; али сада ни због једнога ни због другога |
| пред јаслама молио, расклопи се земља и из ње се промоли страшна чељуст, која поче бљувати ватр |
| .{S} Он је баш тада довршавао молитву и из земљане кадионице окађивао ово сандуче.{S} Хаџи-Зоси |
| {S} И едну писму је послала; иска да ви из њена кућа идете.{S} Жалос, кир-Диса, много жалос; и |
| ојаве расвестише га и он се полако изви из њенога загрљаја.</p> <p>— Да кажем где су.. ама тако |
| хаџи-Диша мораде и по трећи пут да вади из ћемера и да са нестрпљењем очекује на свој повратак |
| , пре него ли расклопи ковчежић, извади из недара једну хрпу сложених хартија, умашћених и слеп |
| а са Мацом на само, мајстор Диша извади из недара један тефтер.</p> <p>— Седи, — рече јој — да |
| Ламбре полети кафани, да се склони, али из кафане истрча кафеџија и запречи улазак.{S} Неколико |
| м од сахтијана на врху.{S} Ослушну, али из собе ништа није чуо осем дубокога хркања нечијег.{S} |
| рата, да се од удара тресла.</p> <p>Али из куће ни живе душе.</p> <p>Газда Дишу обузе слутња, д |
| онстантин и царица Јелена, кад су узели из Јерусалима часно дрво, тражили су и обећавали ономе, |
| постане богат и угледан грађанин, а ни из далека није слутио, да му је стриц већ то и да ће га |
| р што изнутра чути; али ни из авлије ни из куће ни гласа ни каквог му драго шума, осем онога ша |
| ивао на повратак мајсторов.{S} Он се ни из далека није могао надати ономе, што се, у тај пар, д |
| и, неће ли бар што изнутра чути; али ни из авлије ни из куће ни гласа ни каквог му драго шума, |
| увукао у њезину душу, те окрете да гони из женина срца ђавола свима оним средствима, која, у он |
| ему је главно било да кир-Ламбру најури из куће, а то је, у овај мах, успео.</p> <p>Ствари је Ј |
| еш ли да те ђаво надвлада и анђео да ти из дућана оде, буди ексик-хаџија; желиш ли, да ти ђавол |
| другога газде морао би као шегрт почети из нова и шегртовати још толико година, па тек онда бит |
| черњу молитву, када се и последњи гости из куће удалише.</p> <p>— Е, па како би; нађе ли? — зап |
| е, а и главобоља, те није могла ни маћи из собе.</p> <p>Кир-Дума се искрено радовао наслеђу сво |
| а као невеста, само се осмешкује и трчи из собе у мутвак и обратно, те доноси час кафу час ратл |
| вук или кукурекање петлово, које се чак из другога села разлеже.</p> <p>А хаџи-Дишу, чију досто |
| онако нагло врати прстен, то је он тек из далека напоменуо Думи, кад је споменуо како удовица |
| па се и он, заражен овим смехом, и сам из све душе смејао.</p> <p>— Газдарице, ја ето нећу да |
| b n="94" /> Турчин!{S} Искам да си идем из ову проклету варош, идем на вилает, там да плачем и |
| у овде?{S} Зар у овој чаршији да почнем из нова?</p> <p>— То да не чиниш; боље нека она иде у с |
| азговоре, а многи и да га замоле, да им из светих места ово или оно донесе.</p> <p>Лепосава је |
| у.</p> <p>— Ако је одала, онда да бежим из ове чаршије! — мишљаше Јанићије и дође му тако криво |
| олико вас постујемо, ја ћу вам позајмим из еснафска каса пет стотин гроси за четири године без |
| алиму.{S} Био је то неки Грк хаџи-Зосим из Епира, врло побожан, тих и услужан хаџија.{S} Овај х |
| узе, које је облише.</p> <p>И тако, дан из дан, Јанићије је све више подлегао ономе тешкоме осе |
| да спасу Лепосаву, не помогоше.{S} Дан из дан Лепосави је све горе и горе бивало, а кад болесн |
| орало држати, пошто је мајстор Диша дан из дан одлазио на кафу тетка-Маци, а Маца тек ваљда не |
| е спреми.{S} У Мациној кући чује се дан из дан девојачки жагор и певање.{S} Лепосавине другариц |
| ахат на градској „сахат-кули“, који дан из дан равномерно јавља, кад је време ручку, кад вечери |
| Цркве, ни све турске трубе, што их дан из дан слуша са градских бедема, не би му толико заглух |
| а опет нису помрли од глади.</p> <p>Дан из дан преживљавао је нове тегобе: надао се, плашио, ср |
| ДРУГА 116</p> <p>ХАЏИ-ДИША</p> <p>РОМАН ИЗ ЖИВОТА СТАРОГ БЕОГРАДА</p> <p>ОД</p> <p>ДРАГ.{S} Ј. |
| хну кира-Анастасија прихватајући филџан из руке фудул-Стаменкине.</p> <p>Кир-Ламбре је дуго ост |
| ојој напуштеној вереници као блудни син из Библије своме оцу, ушли свечано у кућу лепе удовице, |
| ат.{S} Али то, у осталом, није чинио он из мржње према своме шегрту, већ из виших педагошких пр |
| каквоме послу нађе, ако би случајно он из собе изашао.</p> <p>Али кир-Ламбре не изиђе још заду |
| кутао по зажареним образима и извиривао из оних двеју јамица што су се јављале, кад год би се у |
| да се махне дервишких записа, обе, као из једнога грла, салетеше је, да послуша.</p> <p>— Грех |
| осетио, да га је когод те поћи извукао из мутвака и чак на Јалију однео.</p> <p>А те вечери, к |
| Ма да је пун нежнога задовољства примао из њезиних руку послужење, и свакога дана посматрао исп |
| авао Диши, што је тога неваљалца отерао из радње.</p> <p>— Море, не могу да ти кажем све како с |
| ада и то би неправо.{S} Ако је и отерао из собе, зашто да му се до сада не јави, да пита треба |
| буђеном стању започео, за цело би морао из нова започињати, да га у раду не прекиде кира-Анаста |
| а је смео запушио би јој уста и изгурао из мутвака, у коме је до мало час тако важне говоре вод |
| е обрве састају, <pb n="147" /> спуштао из косе велики дукат „ћошајлија“ и око грла златне махм |
| буђен.{S} Тако се он никада није враћао из дућана.</p> <p>— Да не долази већ? — упита га Лепоса |
| јасно, да га је увек, кад год би изишао из мутвака, погледала и испратила очима, за које не би |
| Диша после овога најтежег удара отишао из тетка-Мацине куће не зна се, па тако исто и где је п |
| о. — Неколико недеља већ, како је дошао из Меке неки постарији дервиш и настанио се у Дервишани |
| ру и свежу девојку, он је ипак то чинио из једног невиног уживања, пошто му је укус био јако ск |
| атле.{S} На против, што је Ламбре гонио из ње ђавола усрдније, то се он све чвршће усађивао у њ |
| већано и тиме, што је њезин муж најурио из куће Јанићија, који јој је од онога дана постао као |
| иша је, пре него што се Јанићије вратио из бербернице, већ чуо за цео догађај, разуме се, сасви |
| тако неколико пута и једва га је пустио из загрљаја.{S} Караван се крете долином, а хаџи-Зосим |
| Пред ћор-Ахметовом кафаном угледа како из једнога фењера чкиљи слаби пламичак лојанице, и нешт |
| одило, оно се, буди Бог с нама, истргло из руку и почело као лопта да се премеће, скаче и шкљоц |
| аџи-Дишу, чију достојну успомену чупамо из заборава, ако ни за шта друго, вредно је поменути по |
| о га тако често лупа по леђима, чини то из нарочите милости, па се увек тако намештао леђима, д |
| p>Мајстор Диша не доврши и изиђе срдито из куће.</p> <p>Тога дана између зета и пунице водио се |
| када је Лепосава делила Јанићију просто из детињске пакости а можда и из несташлука; али сада н |
| четом, како је то лаж и ако се тако што из њезине куће изнесе, то би могло нахудити њезиноме до |
| јсторица.</p> <p>— Јаох!... писну нешто из дна душе Јанићијеве.{S} Ни педесет онакових звона, к |
| ј.{S} Пред кућом застаде изненађен, јер из баште, баш под широким орахом, зачу јасан жагор, сме |
| расни тонови сетне арије.{S} Тихи жубор из чесме, на којој је онога дана квасио врелу главу, жу |
| о истисне <pb n="113" /> грчки елеменат из српске престонице, поче овоме догађају придавати и п |
| нику.</p> <p>Мајстор Диша започео живот из нова.{S} У чаршији и дућану остао је онакав исти — ч |
| да говориш: „Здравље пред кућу, болест из кућу“.{S} А кад дођеш кући, прво да потражиш зелену |
| нио он из мржње према своме шегрту, већ из виших педагошких принципа, који су у оно време у јек |
| et="#SRP19061_N4" />.{S} Али при излазу из собе дође му друга мисао, извуче гужву од туда и брз |
| н покрет, која у томе часу извуче своју из његове руке и брзо устаде, да јој мајка не би гледал |
| е тај осмејак могао провући на површину из онога густога честара хаџијске браде.</p> <p>— Знаш |
| ! — запита она, а зрачак ведрине блесну из влажних очију.</p> <p>— Кажем ти, нисам!</p> <p>— Хо |
| оним крупним, зеленим сузама што капаху из очију ове лисице, а и по брковима, што су са њушке н |
| добио од свога мајстора) и, као врабац из шаке, шмурну на врата и весело одјури симиџиници.</p |
| имаовине покојникове.{S} Један трговац из Пожаревца, Јанко папуџија, који је од кир-Дише купов |
| шо; али свет и то зна, да ти не избијаш из моје куће; зна свет да тетка Маца има ћерку на удају |
| а те виде ожењена; а како ти не избијаш из те куће, а тамо девојче добро, таман за устабашу, па |
| циш на кров, а дете да умијеш и запојиш из те чиније оном водом, три пута. — Тако да радиш, сна |
| е угледа хаџију, како журно иде.{S} Још из далека опазила је, да је хаџија нешто узбуђен.{S} Ха |
| х!{S} Душа ми гори, душа! — чула се још из далека силна гласина Јанићијева.</p> <p>Кад изиђоше |
| <p>— Ста искас ти овде? — викну му још из далека.</p> <p>— Поздравила те моја газдарица започе |
| и се тек на ово питање расвести.</p> <p>Из куће се разлегало нарицање; једна по једна жена улаз |
| виту авлију, пуну османлука и зеленила, иза кога је у дубини извиривала бела кућица са доксатом |
| ачиће, омеђене високим, сивим зидовима, иза којих се заклањаху бујне баште и спретне куће са до |
| но и тупо гледао у она комшијска врата, иза којих је извиривало девојче и радознало пратило сва |
| оне четрдесет и три године, које су га иза разапете антерије за леђима гледале.</p> <p>— Еле, |
| невеста, по тадашњем обичају, одстојала иза кумових леђа.</p> <p>Јанићије је чинио све, да до к |
| а, као да ће да удари кира-Ману, испаде иза ћошка кир-Дума и још један Грк.</p> <p>— Сто је то? |
| ареним ћилимом.</p> <p>Овај врисак трже иза сна кир-Ламбру.{S} Онако бунован, зинуо и он, бечи |
| помишљао да дође овамо.{S} Он се повуче иза огњишта, па, како је осећао да му ноге малаксавају, |
| мешкољење и чести уздаси кћерини тргоше иза сна.</p> <p>— Боцкају ме мрве, нано! — одговори Леп |
| не воде?</p> <p>— На! — простења Диша и иза појаса извади један прстен, па га пружи Јанићију.</ |
| тек када се каик одби низ воду и изгуби иза градских бедема, он се врати натраг, сврати прво у |
| обро је! — смеје се мајстор Диша и вади иза појаса кесу у којој нађе две аспре.</p> <p>— Узми, |
| а га однесе.</p> <p>— Носи! — јекну као иза сна мајстор Диша — Носи, да га не гледам више!</p> |
| цркви, на служби Божјој, често је вадио иза појаса и пљувао у њу, тако да је сваки од црквара м |
| астане.{S} Навлаш је врло често излазио иза мутвака на цепаник, надајући се, да ће се она сетит |
| звати.{S} Дошла јој другарица, па плету иза мутвака.</p> <p>— Нека тетка-Мацо, не зови је сада; |
| нак дугуљаста и крупна ћилибара.</p> <p>Иза појаса извади стручак босиока и пружи га домаћици.< |
| оме, како ће га еснаф од Нове Године да изабере за свога устабашу.</p> <p>— Е, али један је па |
| међу које је стављен, да по својој вољи изабере у који ће скочити.{S} И сам Бог зна докле би ов |
| ервиш узе испод јастука неке хартијице, изабра између њих четири записа, па их пружи кир-Диши.< |
| е „и приложнике храма сего“, а еснаф га изабрао за свога устабашу.{S} Све што један честит, зас |
| примио за старога свата.{S} Кума је већ изабрао: газда Николу, мумџију (онога чију је кћер испр |
| је упусти, море? — запита Маца, тек да изађе из ове непојмљиве забуне.</p> <p>— Зар ја? — одго |
| ћер.</p> <p>Тетка Маца за кратко време изађе из собе, да нешто види у мутваку, те тако Диша и |
| не Кајабурме.{S} Нестрпељив, да што пре изађе на обалу, попео се хаџија на крму, шаком надстреш |
| абајле толико вичеш? — одазва се Маца и изађе на доксат.</p> <p>— Дошао Јанићије!{S} Ево Јанићи |
| у је тако замислио, растуживала га је и изазвала у њему ону горку тугу, која ипак тако пријатно |
| га из граница обичнога душевног кретања изазвало.{S} И зато га је пуница гледала чисто зачуђена |
| е овога писма, које је у кући хаџијиној изазвало сасвим противан утисак ономе, коме се хаџи-Диш |
| Мацом, који је хаџију врло обрадовао и изазвао расположење, слично ономе што га осећа путник, |
| к са једном историјом, која је до скора изазивала смех по чаршији.</p> <p>И Бог зна какве га св |
| рца, мукнуо као младо теле, што је увек изазивало весели смех.</p> <p>Те ударце некада је Лепос |
| других обзира.{S} Ту њезину бригу није изазивао никакав <pb n="219" /> материјални рачун.{S} О |
| ли, мукнуо као бик и кроза целу чаршију изазивао весели смех.</p> <p>Па ипак, поред свега тога, |
| м тела нијати одмерено и сетно, те тако изазивати утиске неких успомена, до душе не о кир-Бенџи |
| есто тога очи јој добише некакав дрзак, изазивачки израз.</p> <p>Тај израз не измаче кир-Диши, |
| утаче се у очи своме мужу тако дрско и изазивачки, да се овај чисто забезекнуо пред тим изразо |
| аву.{S} Он је хтео да је, као и обично, изазове на смеј, али овога пута промаши.{S} Њој стаде н |
| Сада тек, кад виде, да из ове кући може изаћи само го и бос, њему се учини, да је пронашао прав |
| које не може за десет година на селамет изаћи.{S} Знаш ли која ти је сад?{S} Пуних шеснаест!{S} |
| о још замишљенији него што је из дућана изашао.{S} Нарочито се мрштио, кад би у дућан ушао кир- |
| послу нађе, ако би случајно он из собе изашао.</p> <p>Али кир-Ламбре не изиђе још задуго.{S} Т |
| им кораком не сурва у провале, па таман изашао на чистину и подвикнуо: „Боже помози!“ — а оно н |
| Анастасија — Бог па ти!{S} Ти ако ме не избавиш, ја ћу у Дунав!</p> <p>— И то је срамота, газда |
| , и Бог те пита, још шта, што само може избацити језик удавача, којима би милије било, да су он |
| х као и увек разним сметлиштем, из кућа избаченим, што се на пролетној жези сасушило и често не |
| у колико му то допушташе његова облина, избегава да се са познатима састане, од стида, да му на |
| ад опази како Јанићије гледа у страну и избегава да се сусретне са њезиним очима.</p> <p>— Смил |
| настасијом, као да нису пуне две године избегавале чак и да јој се јаве, а камо ли на њезин пра |
| стране даде каквог му драго објашњења, избегавао је чак и прве комшије, само да га когод не би |
| најбоље <pb n="115" /> савете добивао, избегавао.{S} Из куће у дућан и обратно, и то увек сока |
| рзнуо, да га је, кад год би му се дало, избегавао.{S} А мајстор Диша напротив.{S} Он сад већ <p |
| рела пролети кроза свет.</p> <p>Диша је избегавао, да од своје стране даде каквог му драго обја |
| е никуд излазио и сваки разговор о томе избегавао, то он није ни могао знати све оно, што се ок |
| е видео у дућану, увек је окретао очи и избегавао да га погледа.</p> <p>— Због њега сам ја поје |
| се дало, побегао би у дућан, само да би избегао оно што се може десити.{S} Зато је Јанићије мор |
| те да је она сама понесе и по мери капу избере.</p> <p>И Јанићије Бик тих дана био је више по у |
| жутој шкуртељци.</p> <p>Мајстор Диша се избечи на ову посету, којој се најмање надао.{S} Фудул- |
| </p> <p>Јанићије зинуо на овакав дочек; избечио очи, па како је обема рукама пружио сахан, да ј |
| и врло дуго.{S} Из очију му никако није избивала Мацина кућа са дебелим хладовима и Лепосава у |
| и сада веровао да ту нема ништа, кад не избиваш од онуда!{S} Ваљда тек ниси тамо због Маце одла |
| раздрљеном кошуљом, кроз коју су широко избијала снажна набрекла прса, ишао је он пред друговим |
| срце његово.{S} Грашке зноја, што су му избијале по челу, показивале су, у томе часу, сву душев |
| де, подметну главу под лулу, из које је избијао дебели млаз хладне воде, и поче се пљускати по |
| камена, са две и три луле, из којих је избијао као рука снажан млаз бистре и хладне воде, нису |
| ели глас, из кога је детињски несташлук избијао.</p> <p>— Љута је! — помисли Јанићије и стаде м |
| знам, Дишо; али свет и то зна, да ти не избијаш из моје куће; зна свет да тетка Маца има ћерку |
| } Хоће да те виде ожењена; а како ти не избијаш из те куће, а тамо девојче добро, таман за уста |
| мога одолети.{S} Ма како се трудио, да избије из главе сваку помисао на оно што је онако несве |
| е, баш тих дана, газда Митар своју жену избио.</p> <p>Од прилике слично томе пролетало је и кро |
| једном увртео у главу, то се није могло избити од туда ничим па ни њезиним смехом ни разлозима, |
| За њега је она постала сада сасвим као избледела успомена, управо несносна помисао, од које се |
| ти, а ова у томе часу страховито рикну, избљува велики ексер и нестаде је.</p> <p>— Сад народ у |
| на, кума-Думиница и остале жене, све по избор Гркиње и Цинцарке, расположиле се, па, кад не игр |
| ена лица у шаке седео је још на једноме избрешку близу Вилине Водице и подавао се стотинама гро |
| свети и, пре него ли расклопи ковчежић, извади из недара једну хрпу сложених хартија, умашћених |
| уб умине.{S} Он задовољно бркну у кесу, извади један цванцик и даде пуници.</p> <p>— Не још, јо |
| > <p>— На! — простења Диша и иза појаса извади један прстен, па га пружи Јанићију.</p> <p>Јанић |
| та и крупна ћилибара.</p> <p>Иза појаса извади стручак босиока и пружи га домаћици.</p> <p>— Су |
| Кад оста са Мацом на само, мајстор Диша извади из недара један тефтер.</p> <p>— Седи, — рече јо |
| амо алвалук?</p> <pb n="210" /> <p>Диша извади сад два цванцика и пружи Маци.</p> <p>— Ево на; |
| "53" /> <p>— Грош од запис.</p> <p>Диша извади кесу за појасом, одмота је и метну пред светога |
| време замишљено гледао у зид; најпосле извади дуванкесу, сави на колену цигару и поче димити.< |
| џи-Диша завуче руку у недра, да из кесе извади ситнине, али на своје велико запрепашћење опази, |
| твак, па кад не нађе тамо газдарицу, он извади онај цванцик, што му га она поклони, баци га у м |
| а не мећу.{S} Дума светује Дишу, да га „извади“ за калфу, а Диша обећава све, али, разуме се, т |
| е, на то није хтео ни да мисли више.{S} Извадиће своје калфенско писмо и отићи ће из ове прокле |
| , — све је то било и сувише слабо да га изведе из неме дубине у коју је тонуо.</p> <p>Најзад, к |
| ахали од својих сународника, ни како да изведе ствар, те да се брука заглади.</p> <p>Мајстор Ди |
| ко сплетен и немоћан, да ствар што боље изведе.</p> <p>Али како је Анастасијина порука била то |
| учини очима знак Ламбри, да послуша, и изведе га из собе на авлију тешећи га да ће је она умир |
| иш.{S} У ноћ, кад буде младина, жену да изведеш у бакчу; тамо да је скинеш, ама нагу, ни папуче |
| ије било другога начина да мајстор-Дишу изведу на праву стазу, оне су се свим средствима трудил |
| иђе поклон цркви на један барјак златом извезен, за који је платио равно једну хиљаду гроша.</p |
| ја је имала само једну мисао и одмах је извела; дала је једном Циганчету две гурабије и обећала |
| кир-Диша, као и многи други, ово питање извео одлучно и без дугога размишљања, да му не цепаху |
| овако отерао, него би ме још и за калфу извео, што сам му био веран! — мислио је, силазећи се в |
| роножице, тркне некуда, па се тек после извеснога времена врати, ако је могућно још замишљенији |
| а наврати и код Дишине куће, да обиђе и извести кира-Анастасију, како јој је супруг већ отпутов |
| и од живога разговора и Ламбриних шала изви се песма.{S} Ламбре затури фес за потиљак, издиже |
| ове појаве расвестише га и он се полако изви из њенога загрљаја.</p> <p>— Да кажем где су.. ама |
| рада и Лепосаве није била у стању да га извида.{S} Дан ноћ осећао је како му је све празно и не |
| кој певници било милина слушати га како извија.</p> <p>Побожан <hi>као</hi> Грк, љубак и разлож |
| војих гостију.</p> <p>А кир-Ламбре само извија час грчку час цинцарску песмицу; пребацио једну |
| А она девојачка песмица што се из баште извијала, праћена звеком дахирета, све га више мамљаше |
| чне грчке песмице, или одушевљено прате извијање гипких чочека, који према њима, уз пратњу цига |
| м очима поче пратити еластично гибање и извијање витога струка и оно набрекло јелече, које се ч |
| сад не би <pb n="91" /> помогло никакво извијање, а још мање да ће ма чиме другим ублажити свој |
| ма поче поцупкивати и горњим делом тела извијати најпластичније фигуре чочечке игре, која је та |
| раћајући се лагано истим путем, стадоше извијати арију оне песме:</p> <quote> <l>„Знаш ли како |
| играти, те би се и сам почео као чочек извијати и поскакивати.</p> <p>Но он тога није видео, а |
| свежи девојачки гласови, који уз дахире извијаху неку страсну турску песмицу, у којој је момак |
| рвога сазнања свога само знало за груба извикивања и тешку руку свога мајстора.{S} Напротив, ов |
| ла руке, да домаши високу полицу, па се извила леђима, да ти се чини, сад ће се у струку сломит |
| у кући, или шта је? — Он отвори врата, извири на ћошку, па, кад је ни тамо не спази, поче вика |
| о што и заповест, он прикупи бројанице, извири још једном кроз капиџик, те када се увери да на |
| анлука и зеленила, иза кога је у дубини извиривала бела кућица са доксатом и као смиље жутом на |
| реним шалварицама, из којих је несташно извиривала мала ножица.</p> <p>И ноћас је сањао тако, к |
| дао у она комшијска врата, иза којих је извиривало девојче и радознало пратило сваки покрет оча |
| а час скакутао по зажареним образима и извиривао из оних двеју јамица што су се јављале, кад г |
| ом залило.</p> <p>У истоме ћор-сокачету извиривао је за зиданом оградом таман кров једне малене |
| мом доксату под стрехом гнездо, из кога извириваше неколико главица голуждравих ластавчића, кој |
| ну мајстор Диша, кад опази како девојче извирује; девојчица залупи вратима и певушећи отрча кро |
| џија, и ако осећаше потребу да се на њу извиче, што га је бацила на толики трошак, кад није хте |
| езину душу увлачиле сумњу, а из сандука извлачиле разне ствари: шкуртељке, ћитајке, платна, па, |
| мисао све већма освајала и пред очи му изводила кира-Анастасију у оној јасној и милој светлост |
| но дахире, те докле су зурлаши са улице изводили арију: <hi>чочек аваси</hi> (игра чочека) она |
| овима.{S} Јанићије је све то драговољно изводио и био је увек задовољан, кад год би опазио како |
| Кали-мера! — одазва се домаћин — Орсе, изволите кир-Дума, орсе! — и услужно му показа место у |
| пружи га домаћици.</p> <p>— Сутра па да изволите на куде моју домакицу, на еден кадаиф и ратлок |
| инију; пре зоре да захватиш воде са три извора; а кад се будеш враћала дома, никако да се не об |
| о, него или да се врати мајстору или да изврши што је наумио.{S} На прво није хтео ни да се осв |
| м; страх од могућне смрти не даде му да изврши што је наумио, и њему не остаде друго него да из |
| не пусти баш на лепо, — пустиће га, кад изврши што је наумио.</p> <p>Страшна одлука, какву може |
| , њему дође на ум, да још један покушај изврши, па ако успе, онда да не изгледа џабе, што је пр |
| доћи дотле, он је ипак био науман да то изврши, само ако она усхтедне.{S} А не хтедне ли?...{S} |
| да се над сваким <pb n="200" /> од њих изврши преметачина, те да се види, ко је крађу извршио. |
| > <p>Но, како се у мајстор-Дишином дому извршило чудо, и како је он постао оцем три синчића, ко |
| преметачина, те да се види, ко је крађу извршио.{S} Сад хаџи-Диша зађе од једнога до другога, т |
| да не би осетио, да га је когод те поћи извукао из мутвака и чак на Јалију однео.</p> <p>А те в |
| а и потајног осмешкивања тетка-Мацинога извуку згодан материјал за читаву историју, која ће се |
| и!“ А после би подвикнуо жандармима, да извуку мацке и да на њих повале мајстор-Дишу.</p> <p>— |
| ма, да га ни за реп ни за уши не могаше извући одатле.{S} На против, што је Ламбре гонио из ње |
| о му у души лакну, завуче руку у недра, извуче једну дугачку кесу о гајтану, па из ње одброја н |
| при излазу из собе дође му друга мисао, извуче гужву од туда и брзо оде низ чаршију.</p> <pb n= |
| овог неприличнога и несноснога положаја извуче.</p> <p>Но кир-Ламбри се до овога часа не јави б |
| ицу, коју је за појасом носио.{S} Он је извуче и отвори.{S} У кутијици је лежао сасушени струча |
| је престрашено викнуо, кад уместо кесе извуче из недара крајеве искиданога гајтана.{S} Његов у |
| лач не савлада.</p> <p>Готово крадимице извуче се из мутвака на улицу, па, када одмаче од куће, |
| све то покупио и пошао, да се неопажено извуче из собе, када се у тај час указа на прагу кира-А |
| , ни Лепосавин покрет, која у томе часу извуче своју из његове руке и брзо устаде, да јој мајка |
| тео да каже:{S} Хтеле би ви да ми језик извучете, ама ја нећу.</p> <p>— А оно, тетка-Мацо?...{S |
| пљунуо би на онај дукат и сву би ногама изгазио.</p> <p>— Или ћу је убити или ћу се обесити! — |
| погрешку својих родитеља трудио се, да изглади тиме, што је од прве младости своје градио план |
| лебова, чији је мирис тако дражио његов изгладнели стомак.</p> <p>— А да сам оне Ламбрине дреје |
| ељиве очи на ковчежић.{S} Достојанствен изглед пустињаков, који поред свега нејела имађаше свет |
| лтаџијскога па до бућмеџијскога еспапа, изгледа да су, у овом невином обожавању и саучешћу, бил |
| и ћепенци и људи по њима и све око њега изгледа ново, непознато.{S} Осврте се по дућану, пође д |
| Београду раструби, није било никаквога изгледа на мирбу.{S} Кир-Дума, који је у целој овој ств |
| ја, узнемирен <pb n="209" /> од онакога изгледа, што се на Јанићијевом лицу оцртаваше.</p> <p>— |
| два Цинцарина учтивога и врло скромнога изгледа.</p> <p>— Е, како да вас утешимо, куме?{S} Судб |
| а а можда мало и уплашен од ратоборнога изгледа Ламбринога, обазре се за собом.</p> <p>Гомила с |
| чини тај покрет, што је могло некоме да изгледа, као да ће да удари кира-Ману, испаде иза ћошка |
| великодушно.</p> <p>— Гледај само какав изгледа!{S} Одмах да си отишао берберину, да те измије |
| покушај изврши, па ако успе, онда да не изгледа џабе, што је прстен враћао.</p> <p>— Тако је, к |
| то се преливају јасним шаренилом, те ти изгледа као да је из ових башта живо цвеће поврвело на |
| дне клонулости и страха, какав ли то он изгледа у очима људи.{S} Јер, њему се чинило да ово, шт |
| ако нам и ваши, давно запуштени гробови изгледају тајанствени!{S} У успомени, као кроза сан, ко |
| дивље музичке ларме са бубњавом гочева, изгледала јој је као да долази од некуд с другог света, |
| гове тако танке, да су у оним чампарима изгледале као танка сламчица, забодена усред најшире са |
| је оставио ствари; али опет то јој није изгледало онако страшно, као што би било, да их је ма к |
| еј.{S} Сигурно је замишљала, како би то изгледало, кад би она, у онаком положају, обилазила по |
| ени од смеха представљајући, како би то изгледало да се Диша оженио њезином мајком.</p> <p>— Ка |
| код куће, где се врло рано затварао?{S} Изгледао је самоме себи као осуђеник међу стварима, кој |
| да на целој појави.{S} Сав мајстор Диша изгледао му је чисто као претучен; једва се вукао и сте |
| ти бити мајсторица!“</p> <p>Мора да је изгледао врло смешан, кад се девојке заценише од смеха |
| ве друго само не овај израз, који му је изгледао као пркосна претња, као да га чика да је се до |
| циноЈ кући, час по устајао, нестрпељиво изгледао на капиџик, или би Лепосаву чешће одашиљао чак |
| ршији окренути и какав ће у очима света изгледати, кад ствар пукне по Београду.{S} Једно што је |
| ли ће тек искрснути мајстор и какав ће изгледати у лицу.</p> <p>— Ако је одала, онда да бежим |
| , чије очи, заливене сузама и очајањем, изгледаху ипак тако детињски насмејане и тако миле, да |
| <p>— Море, ти си болестан.{S} Какав то изгледаш, као да су те гује пиле.</p> <p>Јанићије не од |
| тумачио у своју корист.{S} Овако му она изгледаше као санта леда која се не отапа.</p> <p>— Па, |
| е да мећу о слави у чело софре, те тако изгледаше као да они то славе, а да су папуџије тек она |
| жња према жени толико га захвати, да му изгледаше <pb n="101" /> неће је моћи жив дочекати.{S} |
| о је до овога часа поднео, тај назив му изгледаше сада као пакосна подсмевка.</p> <p>Па и име к |
| буна толико га обузе, да му у један мах изгледаше, да ће се таван на њега срушити.{S} Последња |
| улици и заустави, он се брзо опрашта и изговара да мора журити, па онда још више уситни, само |
| а се очито опажало, како с тешком муком изговара поједине речи некадањег матерњег језика.</p> < |
| ротив, оне му постајаху све нејасније и изговарајући их он се мислима није утицао у дубину свој |
| е поникла и она крилата реч, тако често изговарана у староме Београду за оне људе који су тек п |
| парастос, те тако нестало и последњега изговора ради чега не би могла још да се уда.</p> <p>Па |
| кира-Анастасија и Ламбре, и он зажмури, изговори заклетву и колико је могао сигурније изиђе из |
| ила да одмах дођеш... још нема ништа! — изговори Јанићије на душак и поможе мајстору, да отпаше |
| него што ће се дотаћи сандучета, старац изговори кратку молитву и принесе ковчежић хаџијама, да |
| је водила рачуна о свакој речи коју ће изговорити.</p> <p>Данас је њена кућа постала средиште |
| ише у овај пусти Београд! — Ватра да га изгори! — уздахну кира-Анастасија прихватајући филџан и |
| е одаламио Лепосаву, а она, бранећи се, изгребала га по лицу.</p> <p>Кад чу мајстор Диша, шта с |
| она рашчупаних коса и плачући а он сав изгребан, вратили са чесме кућама.{S} Али се ни после т |
| га, што му никако у рачун није ишло, да изгуби пријатељство два тако угледна Грка а с њима и св |
| но га погледа, па се и насмеши.{S} Диша изгуби свест, срце му заигра и сад већ заборави на свој |
| ан крвнички поглед.</p> <p>Мајстор Диша изгуби мегдан.{S} Руку, којом је потегао, да је дохвати |
| е за мужа.</p> <p>Неколико дана доцније изгуби се и кира-Анастасија.{S} Много доцније уверио се |
| је све даље и даље клизила, докле се не изгуби за врбацима ниже Кајабурме.{S} Тек онда вратише |
| бумбар облете око њега неколико пута и изгуби се у сунчеву зраку; но ни један од тих звукова с |
| ујимаше, чим кајик ишчезну за оне аде и изгуби се испред очију.{S} На ведроме и као стакло јасн |
| але, и тек када се каик одби низ воду и изгуби иза градских бедема, он се врати натраг, сврати |
| це стегоше..{S} Журно изиђе на капију и изгуби се за углом.</p> <p>— Удаје се, за мога мајстора |
| ровој руци обрете, већ наже низ улицу и изгуби се у оним силним ћорбуџацима који се стицаху у ч |
| жа не <pb n="10" /> би, ма у чему било, изгубила од оног лепог угледа, којим се, као жена кир-Б |
| , да и оне жене, које су већ сваку наду изгубиле, морадоше врло брзо обрадовати забринутога суп |
| грудима.{S} А он, тако исто усплахирен, изгубио сву моћ мишљења, блене у кира-Анастасију питају |
| <p>Сад је кир-Диша био потпуно усамљен; изгубио је грчке пријатеље, а да се враћа својој нацији |
| ај њезин поглед толико га помете, да је изгубио сваку кураж да јој џангриза; али, кад на тај на |
| е нанесе кира-Анастасији, не само да је изгубио код трговачкога света свако уважење, него ће и |
| е све ређи и ређи, докле се сасвим није изгубио у пријатноме расположењу удовичкога живота.</p> |
| то међу најближима, јер је још као дете изгубио родитеље и онако самохран потуцао се од немила |
| ку штету: — готов новац би морао дати и изгубио би вернога и оданога калфу, на кога је тако сви |
| ико, да је Диша код прве цене занемео и изгубио вољу на пазар и на децу; а он је опет нудио тол |
| жалимо: лепе паре губите, мустерије ће изгубите и цела чаршија ће да каже: јазук на мајстор-Ди |
| љао страх, да ће је сада за навек можда изгубити.{S} А уз ово осећање расла је упоредо и она бо |
| вар ће испасти сасвим друкчије: мужа ће изгубити, а Ламбру не само да неће добити, него ће ради |
| нутога лица Мацинога.</p> <p>— Можеш да изгубиш жену, а дете да остане живо; а и да их обоје из |
| а дете да остане живо; а и да их обоје изгубиш.</p> <p>— И зато сам чак у Јерусалим ишао; зато |
| воклетника и само што није залелекао за изгубљеним новцем.</p> <p>— Е, нека вам је на здравље, |
| р-Думин, који је још једнако уздисао за изгубљених четири хиљаде гроша.</p> <p>Али оно, за чиме |
| досећа се, да је оно кожа њезиног рано изгубљеног супруга, лисца, и да она, као свака неутешна |
| ... — и тиснувши девојчици у шаку пару, изгура је на капиџик, али је на улицу не пропусти, пре |
| ротив, да је смео запушио би јој уста и изгурао из мутвака, у коме је до мало час тако важне го |
| и, ако га мајстор не отпусти, ако му не изда калфенско писмо, шта ће онда?{S} Еснаф је јачи од |
| ко ти за сваку болест будеш толике паре издавао, шта ће најпосле бити од тебе?{S} Треба цркви д |
| већ као наредбу, коју је њезин покојник издавао озго.</p> <p>Саслушала је савете оба проводаџиј |
| али ће ми га, мајци, кад тад платити! — издаде се једаред пред шегртима, кад Ламбре изиђе из ду |
| вилицама, да нешто одговори, но грло га издаде и место да изусти реч, он поче некако ситно штек |
| . поче Диша загушеним гласом, а грло га издаје, па не може ни речи даље.</p> <p>— За Бога, шта |
| збројних мисли, осећао је како га памет издаје, у глави му је било мутно и тупо, а уз то је осе |
| да за времена спречи Јанићија у његовом издајничкоме послу.{S} Прва му мисао паде на ум, да оде |
| .</p> <p>— Газдарице, ја ето нећу да те издам, —- рече полугласно и погледа је у очи.</p> <pb n |
| S} Синоћна пољска вечера није била тако издашна, да га за дуже време засити.{S} Имао је здрав и |
| е се пружише за очима, које им показаше издашне џбунове кисељака.</p> <p>Није се обесио; али не |
| е које је желео спустити на туђе главе, издашно спуштао на Јанићијев врат.{S} Али то, у осталом |
| је и кир-Ламбре мајстор-Дишу уважавао и издвајао од осталих Срба.{S} Чак му је помагао и да рад |
| и то беше, у очима њиховим, тежак грех: издвајати се од свога соја и прилазити оној нацији, кој |
| , која се са Лепосавом и Јанићијем беше издвојила мало од онога барјака.</p> <pb n="202" /> <p> |
| а ни дужна тера из радње, он би га тако издеветао за све, да се до века сећа, како је нечовечан |
| песма.{S} Ламбре затури фес за потиљак, издиже обрве на половину високога чела, искрете мало у |
| шија био кир-Ламбре, који се затекао на издисају свога пријатеља Бенџе, те тако, у неку руку, п |
| — викну мајстор Диша, који већ не мога издржати њезино оклевање.</p> <p>— Каажу.... веле: узе |
| дан посвршавао.</p> <p>Више није могао издржати.{S} Четвртога дана одлучи да оде тамо, па мака |
| вола савладаш и да ти анђео радњу води, издржи до краја и постани хаџија.{S} То ти је! — заврши |
| и најпосле, није могао ни десет дана да издржи, а да се не врати у овај „црни“ Београд, где му |
| у плач.</p> <p>Јанићије не мога више да издржи у овакоме положају.</p> <p>— Ко ће да те убије?{ |
| о вешти јахачи но, у случају потребе, и издржљиви пешаци.</p> <p>У таквој служби татар-Јован је |
| рну на неко ђубриште, а босиљак искида, издроби, пљуну на њега, просу пред собом и згази ногама |
| се, чисто за неколико недеља, још више издужила, озари се, кад угледа кир-Думу и приступи му р |
| је Ламбре отишао, кира-Мана се још више издужила.{S} Уз припомоћ кир-Думину она је од тога врем |
| ћу ја да једем њен кадаиф, отров да је изеде, ороспија једна!</p> <p>Јанићије не чу ништа више |
| му пркосити.</p> <p>Јанићије жив да се изеде; није пристао да напусти дућан, па да је појури, |
| ога ви да закољите?{S} Чија јабучица да изедете <pb n="112" /> ? — поче сада одважно кир-Ламбре |
| леда читаву гомилу света.</p> <p>— Ела, изедите, ако смете!{S} На! — и окуражени Ламбре поднесе |
| то му се није свидело.</p> <p>— Мука га изела, какав је постао! — рече једаред љутито Лепосава, |
| у једноме сандуку.{S} Кад их разгледа, изиђе му пред очи све што му је дервиш саветовао, па он |
| , али, када је дошао до свога капиџика, изиђе му на очи кира-Мана са њезиним сухим контурама и |
| која га је као свога рођенога примала, изиђе из собе на авлију.</p> <p>У томе се и капиџик отв |
| вак, па ни да је сачекао за који часак, изиђе на улицу и упути се право дућану свога мајстора.< |
| у дућану, где је са „чирацима“ спавао, изиђе у авлију, седе на један трупац и тужно се загледа |
| Диша, још збуњенији него што је дошао, изиђе из оне куће и од оне жене, за којом је толико чез |
| нема никога с киме се не би радо срео, изиђе и упути се у Скадар-махалу.</p> <p>Фудул-Стаменка |
| S} Хтео је отићи, али га узе неки стид; изиђе му на очи Лепосава у целој својој појави и он се, |
| > <p>Маца махну очима на Лепосаву и ова изиђе на поље; али по староме обичају, који је онда био |
| — одговори Маца и даде миг Лепосави, да изиђе у мутвак.{S} Сад њих двоје осташе, да се споразум |
| наумио, и њему не остаде друго него да изиђе на поље.</p> <p>Тек кад је био на доксату, он се |
| га је сада било чак страх и на улицу да изиђе.</p> <p>Али има нешто што и неодлучне до одлуке д |
| о, да их је ма коме другоме дао.{S} Она изиђе из собице и пожури тетка-Маци, а Јанићије, још са |
| Он отури посао, одмахну руком весело па изиђе из дућана.</p> <p>Јанићије Бик притегао кајишем о |
| допуста пође доксату, али у томе и Маца изиђе, само не више онако весела, него зачуђена и збуње |
| дне воде, да послужи мајку, кад из собе изиђе.{S} Маца већ устала, умила се и пошла вратима, ка |
| ри заклетву и колико је могао сигурније изиђе из суда оправдан.</p> <p>Докле је он полагао закл |
| и, спрема се, да пред свога домаћина не изиђе постидна.</p> <p>Диши игра срце од задовољства, у |
| води кућу и да ни на сокак без мајке не изиђе.</p> <p>— Мајку да слушаш, на мене да мислиш!</p> |
| з собе изашао.</p> <p>Али кир-Ламбре не изиђе још задуго.{S} Туга за Анастасијом и онај страх о |
| , устукну у своју собу, затвори се и не изиђе из ње, све докле се не разиђоше људи и докле фуду |
| де се једаред пред шегртима, кад Ламбре изиђе из дућана.</p> <p>Једнога дана по ручку пошао Јан |
| ри; <pb n="118" /> журио је, да што пре изиђе из ове немиле куће.{S} На пољу удахну свежа вазду |
| . ти...</p> <p>Мајстор Диша не доврши и изиђе срдито из куће.</p> <p>Тога дана између зета и пу |
| .{S} А чим мајстор Диша одмахну руком и изиђе из дућана, Јанићију се још више разведри, прихват |
| га дотерам! — викну хаџија раздражено и изиђе на улицу.</p> <p>Но у ћор-Ахметовој кафани не беш |
| , целива у руку прво мајстора па Мацу и изиђе из собе.</p> <p>— Где је онај запис? —упита Диша, |
| у у комадиће растрза, само да му на очи изиђе.</p> <p>И онда, још већма клонуо, незадовољан и к |
| о заклели! — довикну Дума Диши кад овај изиђе на поље.</p> <p>Али Диша, који у истини беше преб |
| ке и поче нагло јецати.{S} Пред очи јој изиђе све, шта може сада очекивати.{S} Није се она ни м |
| ама на меку сахтијану.</p> <p>Сутра дан изиђе одлучно пред мајстора.</p> <p>— Мајсторе, хоћу да |
| а је неодољиво тамо, и он сав раслабљен изиђе из дућана и споредним сокачићима, где је у ово до |
| ика Мацина нега најпосле му поможе и он изиђе у дућан, истина жут као исцеђени лимун, али ипак |
| закрвавише а песнице стегоше..{S} Журно изиђе на капију и изгуби се за углом.</p> <p>— Удаје се |
| шаљеш тамо: немам образа да јој на очи изиђем.</p> <p>— Зашто, море?</p> <p>— Јер ми је казала |
| ка силна гласина Јанићијева.</p> <p>Кад изиђоше из последње улице на чистину, где су јеврејске |
| ред собом, опростише се са домаћинима и изиђоше на улицу.</p> <pb n="84" /> <p>— Е, ову ћемо ве |
| та да започне, он ће морати, пре свега, изићи међу људе.{S} А та сама помисао, да се сад, овако |
| је видела да кир-Ламбре никако не може изићи на улицу, није било другога начина, но да Ламбру |
| па макар и сажалити, <pb n="129" /> те изићи да га саслуша; али Лепосава, као навлаш, баш онда |
| кло Анастасији, толико му је било тешко изићи јој пред очи овако сплетен и немоћан, да ствар шт |
| о је, да од срамоте неће смети на улицу изићи, па ето где се све, у једноме часу, измени.{S} Зб |
| дно је јасно, да га је увек, кад год би изишао из мутвака, погледала и испратила очима, за које |
| аскомотио, лепо испавао и онако комотан изишао на доксат, узео слатко и воду и запалио чибук, п |
| а остави зета без какве такве утехе.{S} Изишла је за њим и на све могућне начине гледела је, да |
| иво звучао. — А она је одмах после њега изишла, и оде на ову страну.</p> <pb n="96" /> <p>Диша |
| азлозима устукнути.</p> <p>Када је Маца изишла из мутвака и отишла у кућу, Лепосава је села на |
| тка Маца, као и увек, поставила совру и изишла на капиџик, да види иде ли већ хаџија са својим |
| мога капиџика.{S} Кир-Дума, на поласку, изјави да ће јој са просиоцима доћи у прву недељу, те д |
| се није зауставила на оној Лепосавиној изјави, како га воли као рођена брата.{S} У овој улози, |
| уша.{S} Али Диша одрече и тамо дуг; чак изјави да ће се и заклети, али не да да га један Грк, к |
| м га је пажљиво саслушао, а кад је Диша изјавио, да ће одмах на пут и да од силне бриге за радњ |
| требало само, пре него што ће целивати, изјавити у себи какву жељу и часни ексер би му је одмах |
| .. јер... заусти Јанићије да се потпуно изјасни, али у тај пар уђе тетка-Маца у мутвак.{S} Лепо |
| остручи свој капитал, те да се и у томе изједначи са кума-Думом, ипак је један, до душе не баш |
| што их је кир-Дума тако одлучно и оштро излагао, сплетоше га за часак.</p> <p>— Ето, видите? — |
| ав тога малог задовољства да се враћа и излаже новим трошковима, то није хтео.</p> <p>И тако ха |
| ша је збуњено гледао ово немо улажење и излажење из куће, и тек када га неке жене из куће зовну |
| вега мозгања, не нађе ни један згоднији излаз, који би најбоље одговарао његовој жељи, да се ни |
| и Јанићија, да ћути.{S} Ово беше једини излаз, да се сачувају од срамоте, која их је у чаршији |
| о и само трљао чело тражећи каква таква излаза, кира-Анастасија, у хистеричну наступу, скочи са |
| чио на једну непрозирну таму којој нема излаза; али и кроз ту таму ево где проби један зрачак н |
| до овога уверења, није имао више нигде излаза.{S} Требало би да се врати; али куд и коме?{S} З |
| а.{S} Са пребаченом шамијом преко главе излазила је из мутвака и пошла софри.</p> <p>— Нане! — |
| > <p>А за то време кира-Анастасија није излазила из собе.{S} Када су зурле запиштале пред њезин |
| тако десило.</p> <p>Али како није никуд излазио и сваки разговор о томе избегавао, то он није н |
| а само састане.{S} Навлаш је врло често излазио иза мутвака на цепаник, надајући се, да ће се о |
| ме дешава. — Од куда му баш сада почеше излазити на очи час тетка Маца час Лепосава, а сада опе |
| чнога за руку и силом га одвуче једноме излазу.{S} Таква случајност за мајстор-Дишу била је сам |
| ef target="#SRP19061_N4" />.{S} Али при излазу из собе дође му друга мисао, извуче гужву од туд |
| е му се узвик и он, без икаквог чекања, излете на улицу.{S} Лепосава оста забезекнута овим нагл |
| свога мајстора, истрже му се из шака и излете на поље.</p> <p>— Торњај ми се с очију, у дућан |
| , јер ко год би га целивао, одмах би се излечио од сваке болести коју је имао; а ако би случајн |
| у се дала врло згодна прилика, прво, да излије сав јед на Јанићија, што му је радњу у невреме о |
| гриза; али, кад на тај начин не мога да излије своје нерасположење, он пронађе други.{S} Преста |
| уме се, да на њојзи своје незадовољство излије.</p> <p>Са заваљеним фесом за потиљак и забачено |
| није жалила, она је у овом изобиљу јела излила све обиље своје материнске туге за умрлом једини |
| ије; али Лепосава му не даде да доврши, измахну на њега метлом, а он, пре него што ће га ударит |
| а уштину је још за обрашчић, па се онда измаче и засмеја показујући кира-Мани, како је на ономе |
| , изазивачки израз.</p> <p>Тај израз не измаче кир-Диши, и он се на један мах збуни.{S} Очекива |
| оварасте ли се? — запита Маца, којој не измаче ни Дишин покушај, ни Лепосавин покрет, која у то |
| о други пут залете.{S} Анастасија вешто измаче ударцу, протрча поред њега једноме буџаку, дочеп |
| е насред дућана. — У том јој се и кајиш измаче из руку, те кад виде како Јанићије скочи љутито, |
| би увек на ум падала, некако се вазда, између осталога, и она истицала, кад год би навратио до |
| та радознало мајстор Диша.</p> <p>— Па, између Мацине Лепосаве и фудул-Стаменкиног Канчета.</p> |
| ио са пуно пожртвовања.{S} Једном речи, између ове четири душе постигнута је права хармонија и |
| му без ње нема живота.{S} Једном речи, између ова два супротна осећаја стојао је он као кривац |
| м стазицом, која међу гробовима кривуда између малене црквице и звонаре, потражите га и — нећет |
| га шегрта јаче означи ону разлику, која између њих владаше.</p> <pb n="76" /> <p>А Јанићије је |
| изиђе срдито из куће.</p> <p>Тога дана између зета и пунице водио се озбиљан разговор, који бе |
| е само то, ни по јада! — прихвати једна између њих, забрађена преко феса шамијом калемћарком.</ |
| поласка призвао на само свога калфу, па између осталога подсетио га и на оне услуге, што му их |
| зе испод јастука неке хартијице, изабра између њих четири записа, па их пружи кир-Диши.</p> <p> |
| као што то приличи невести, а кир-Диша између кумова двори и додаје час овамо час онамо, што к |
| ни, упутише се Зереком право, све докле између густих ћепенака не завише у један ћорсокак баш д |
| , спавала тако мирно и дубоко као да се између ње и супруга није ништа десило.</p> <p>Сутра дан |
| лагано, као мачка кад вреба, довуче се између дрвета и густога османлука самоме доксату, из ко |
| арам газду, зло! — мислио је Јанићије и између ова два израза узнемирене савести стојао је у му |
| ач чисто прекорно и исприча цео догађај између ње и Канчета.{S} Само је беше стид да дода још и |
| емирене савести стојао је у мутваку као између два огња међу које је стављен, да по својој вољи |
| неких обрачуна, што их је кир-Дума имао између четири ока са покојником, уцвељеној удовици, пор |
| ено стојао код крме и побожно пропуштао између прстију зрно по зрно на својим бројаницама.</p> |
| ма шире размере.{S} Потајна саревњивост између старе грчке чаршије и младе српске чаршије, која |
| града, паде мртав с коња, негде на путу између Софије и Ниша.</p> <p>Кад је чула да јој је муж |
| ићи, па ето где се све, у једноме часу, измени.{S} Због свога поклона еснафу за трен ока постао |
| гао да разуме, како тај момак тако брзо измени своју ведру нарав, и ма да му ни на крај памети |
| адило га је, како се за ово четири дана изменила.{S} Стала много зрелија и лепша; чинило му се, |
| јем.</p> <p>— Не знам — одговори Маца — Изменио се много и то ме брине.{S} Знаш како је: да ми |
| ло одмерених корака човек, одједаред се изменио и дао на оваку журбу.</p> <p>И није се преварио |
| ва утеха.</p> <p>Али Јанићије се сасвим изменио.{S} Ни оне шале, ни разговора, ни песме.{S} Сељ |
| <p>Једном речи, мајстор Диша се толико изменио у кући, да га човек не би познао.{S} Разуме се, |
| о су их, том приликом, њих двоје кришом измењали, још га и сада држаше у неком заносу, те је иш |
| одговори Лепосава, очевидно неким новим измењеним гласом, који није ни мало личио на онај весел |
| па онда тетка-Мацу у руку, и оде, да се измије.</p> <p>И све то што се дешавало око њега и с њи |
| {S} Одмах да си отишао берберину, да те измије и ошиша, па у дућан!</p> <p>— Хајде, дете, пољуб |
| е био тврдо уверен, да ће успети, да га измири.</p> <p>— А с оним гадом лако бих ја; пребио бих |
| а, који је у целој овој ствари тежио да измири пријатеље и да ствар заташка, виде да му не оста |
| подеснија чинила та, да некако кир-Дума измири Анастасију са Дишом, а он да се привремено, ради |
| е дозна, да се кира-Анастасија са Дишом измири, а он као и до сада остане и у будуће са Дишом д |
| га дана.{S} Ма да се са Јанићијем онако измирила и ствари Ламбрине од тетка-Маце примила, кира- |
| } Ево, не желим јој зла и лепо је да се измирите; ама да сам ја што ти...{S} Бога ми... отегну |
| аре?{S} Приложи на дискус, купи пет ока измирне, па доста!</p> <p>— Ама како ћу, кад сам се за |
| бо осветљеној собици, и мирис тамњана и измирне, толико су утицали на побожно расположење, да ј |
| ио и за кира-Анастасију оно, као што је измислио и за мене ово, што се сад по чаршији говори.{S |
| ма.{S} Ја и сам верујем, да је комшилук измислио и за кира-Анастасију оно, као што је измислио |
| а, коју му је судбина наменила, није му измицала из шака.{S} Неуморно је пазио да му момци не б |
| а?</p> <p>— Ништа, нано, — замеће она и измиче рантлику, да не прекипи — уморила се, па мало се |
| четири сахата иселила у Јеладу.</p> <p>Измоштен душевним патњама, кир-Диша је започео нагло ве |
| да тај звук, што пара ухо те се уздиже изнад свију, виче: „кира-Анастасија! кира-Анастасија!“< |
| се као два црвена лука високо надвијаху изнад живахних, силом застиђених црних очију.</p> <p>— |
| рвишевих хамајлија и он их једнога дана изнађе у једноме сандуку.{S} Кад их разгледа, изиђе му |
| платно како би Диша хтео; али зато Диша изналажаше свакога дана по штошта, што му се није свиде |
| антерије везује.</p> <p>Пред кућом Дишу изневери кураж.{S} Кад хтеде да се попне на доксат, ода |
| ом огрлицом и дукатом на челу дочекала, изнела пред њих свакојаке посластице, па се сада све за |
| е најбоље комшије:{S} Митра и Станка, и изнела је ову сплетку и покушала да њоме поквари сватов |
| — још ћете ме обедити, да сам јој нешто изнела, а ја ништа о томе не знам.</p> <p>— А оно?</p> |
| цу сав пребледео.{S} Да су ма шта друго изнели противу њега, не би га толико запањило као то, д |
| на њега.</p> <p>— Још мало — прошапута изнемогло.</p> <p>— Шта? — запита Јанићије, држећи је з |
| нож, и он, место да пође на улицу, седе изнемогло на миндерлук, притиште песницама под појас и |
| анићије није остајао дужан; толико пута изненада би је дохватио шаком, те је она често више од |
| дошла; обећала је и она, али је у вече изненада заболи једна страна вилице, а и главобоља, те |
| ом као немирна деца пред коју је учитељ изненада искрснуо.</p> <p>— А да је упусти, море? — зап |
| а он да тркне за њом, кад га одједаред изненади појава мајстор-Дишина.</p> <p>Ваљда се Дишин ш |
| асијина појава у њезиној кући колико је изненадила, толико јој беше и необично пријатна.{S} Од |
| ицу видело јасно, како га је ова новост изненадила.{S} Лепосава се дубоко замисли и за све врем |
| се збуни и не доврши што хтеде рећи.{S} Изненадило га је, како се за ово четири дана изменила.{ |
| Диша занеме.{S} Није се наљутио, али га изненадило то што му рече.</p> <p>— Ко ми угатао?</p> < |
| ме мајстор Диша.</p> <p>Али како се тек изненадио, кад му оба кума, после треће каве, саопштише |
| Дума дошли кира-Анастасији, пријатно се изненадише, кад на миндерлуку опазише своје жене, како |
| есница врисну од бола и отвори очи, ова изненадна %операција освести је, а хећим, задовољан сво |
| аје, налетео на њену удовичку идилу као изненадна мећава, од које се није умела одбранити.{S} А |
| када се сусрете са Јанићијем, њој севну изненадна мисао.</p> <p>— Јанићије, бре!</p> <p>— Шта ј |
| угушити, а цела снага на њему трепти од изненадне клонулости и страха, какав ли то он изгледа у |
| иша оста у дућану још потпуно збуњен од изненадне радости.{S} Топло задовољство као мекани тала |
| а образа; а мајстор Диша, још збуњен од изненадне среће, којој се није ни мало надао, целива бу |
| е то било од каквога страха, већ од оне изненадне промене, што је угледа на целој појави.{S} Са |
| ата, који жељно ишчекује, неће ли какав изненадни гост од куда бахнути, тек да он не буде онај |
| акве помисли.{S} Али ова новост тако је изненадно дошла; а то се све њега лично тицало, те баш |
| заповедни тон, па му дође сада и сувише изненадно све ово.</p> <p>— Имаш ли Бога, имаш ли душе? |
| — Што се бијеш, газда? — зацвили дечак, изненађен оваким дочеком.</p> <p>— Није за зло; за добр |
| кући Лепосавиној.{S} Пред кућом застаде изненађен, јер из баште, баш под широким орахом, зачу ј |
| ватове.</p> <p>— Чије сватове? — запита изненађена Лепосава и пламен јој обузе образе на помиса |
| , нашао сам.</p> <p>— Зар? — учини Маца изненађена и радосно.</p> <p>Мајстор рече Јанићију да и |
| и је пред њу.</p> <p>Лепосава збуњена и изненађена, а Јанићије тако исто сметен и застиђен од н |
| хтеде рећи, јер га Анастасија, радосно изненађена, загрли и поче љубити.</p> <p>— Сестру немаш |
| лата и она поче да га загледа, пријатно изненађена богатим поклоном.</p> <p>— Хајде, кћери, мет |
| ндерлуку припремаху постељу за ноћиште, изненађени скупише око њега, да чују шта му је.{S} А ка |
| е, које <pb n="151" /> у исти мах, беше изненађено, збуњено и препаднуто.{S} Као запањен стојао |
| /p> <p>— А-а!{S} Шта искате ви? — викну изненађено.</p> <p>Пред њим стајаше девојчица около сво |
| очекивано, да је од <pb n="21" /> силна изненађења занемио и пред проводаџијама стајао заципљен |
| стор Диша никако да се поврати од првог изненађења.{S} Хтео је да одговори, али се грло запекло |
| Маца, а Диша само што разрогачи очи од изненађења.{S} До данас Јанићије није улазио у крчму ни |
| шалвара.</p> <p>Није могућно описати ни изненађење кира-Анастасијино ни забуну Јанићијеву.{S} К |
| ће му све рећи, што јој је дете на глас изнео.{S} Па још, како му момак објасни, тетка-Маца је |
| у он и са доксата, на коме су вечерали, изнесе је у башту и поче је обносити.{S} Лепосава се у |
| судбини, па да га она на својим леђима изнесе.</p> <p>Но ни у удовичиној кући није било друкчи |
| то лаж и ако се тако што из њезине куће изнесе, то би могло нахудити њезиноме доброме гласу.</p |
| је?</p> <p>Кира-Анастасија брзо скочи и изнесе из долапа једну антерију, ћурче и чампаре.{S} Ка |
| ах од чаршије, да му срамоту на смеј не изнесу.</p> <p>Најпосле дошао је до једнога резултата, |
| ла чак ни једна паприка више из туршије изнети за совру, већ онолики број, колики је он пред ру |
| приличи честитоме човеку.{S} Шта је то изнети на глас једно ваљано девојче, убити јој срећу, п |
| крдијама; где га нису оставили, тамо би изникао међу сватовима, провлачио се са Мацином Лепосав |
| о мајстор Диша тврди.</p> <p>— И што да износе поштену кућу на глас?{S} Зар је то лепо од света |
| више знао ни шта се у кућу уноси ни шта износи.{S} А некада није се смела чак ни једна паприка |
| г човека, да једну честиту кућу на глас износи.</p> <p>Лепосави се све више у грудима стезаше.{ |
| ла је, да стиша преплашенога човека.{S} Износила му је примере из своје „праксе“, где се све ле |
| шом и својом савести оправдала, увек је износила оне најцрње могућности које многе родитеље од |
| све комшијске жене, па и ове две, за њу износиле и против њезинога удовиштва говориле; колико л |
| се толико истрошио, да мртваце из куће износим?! — зајаука хаџи-Диша и у страху, да се то баш |
| уће.{S} Покуша да уђе, али капиџик беше изнутра затворен.{S} Јанићија не збуни ово, он прескочи |
| ме и почео ослушкивати, неће ли бар што изнутра чути; али ни из авлије ни из куће ни гласа ни к |
| у стаде пријатно и ведро; а она потајна изнутрица, која га је, поред свега савлађивања, непрест |
| ију од тенећке и поче се борити са оном изнутрицом, која га је гризла и кући гонила.</p> <p>Зат |
| а пуна; Маца није жалила, она је у овом изобиљу јела излила све обиље своје материнске туге за |
| е пред светом опере и своје непријатеље изобличи, доводила га је у некакав чудноват страх.{S} У |
| вратити у дућан; а гледај ти сада, како изокренула, као да је није сачувао од грдне срамоте, и |
| емена постао сасвим друкчији; толико се изопачио, да га чисто не познајем.</p> <p>— Не знам — о |
| ава, а он, пуних једанаест година, није изоставио ни јутрењу ни вечерњу; па је прве године обећ |
| који Грк или Цинцарин од бољега угледа изостао а да није присуствовао макар у цркви при венчав |
| ?</p> <p>Тетка Маца сада већ није имала израз двомислен и тајанствен; лице јој је дошло запрепа |
| e xml:id="SRP19061_N5">Стари београдски израз: ни бриге те</note> </div> </back> </text> </TEI> |
| чи јој добише некакав дрзак, изазивачки израз.</p> <p>Тај израз не измаче кир-Диши, и он се на |
| ... запита Диша, кога овакав неодређени израз на Мацином лицу текну у срце.</p> <p>— Чудо! — уз |
| .{S} Очекивао је све друго само не овај израз, који му је изгледао као пркосна претња, као да г |
| кав дрзак, изазивачки израз.</p> <p>Тај израз не измаче кир-Диши, и он се на један мах збуни.{S |
| фистану, добивала би у лицу неки тужан израз, како то у опште одговара удовичкоме стању.</p> < |
| ! — мислио је Јанићије и између ова два израза узнемирене савести стојао је у мутваку као измеђ |
| ми поклецнуше колена, које од претећега израза а које опет од одрицања Дишинога.</p> <p>— Молић |
| стима.{S} Из њихова опхођења и стишаних израза опажала је да су се споразумели.{S} И она уз осм |
| Он се није обазирао ни на њезине оштре изразе, ни на њезине молбе, па чак ни на онај младешчић |
| ли: „последњи удовички бес“, како би се изразио њезин кум, кир-Дума, да је нешто од куда на ово |
| кад Диша, мислећи ваљда да није довољно изразио своје незадовољство, рече, како је храни за бан |
| мајстор-Дишо! — проговори Маца гласом и изразом велике бриге и нерасположења.</p> <p>Диша седе. |
| ца, али некако тако неодлучно и с таким изразом очију, као кад би неко хтео да каже:{S} Хтеле б |
| да ћутиш — одговори јој Канче са неким изразом пакоснога задовољства — него да пожуриш са сват |
| ше на улици; она обори главу и са неким изразом досаде и срдње одмахну руком:</p> <p>— Дете!{S} |
| који сеђаше на томе доксату и са неким изразом задовољства посматраше ову родитељску идилу.{S} |
| довољан и поче трептати очима, а нежним изразом лица пратити расположење својих гостију.</p> <p |
| д собе, па је тако апатично и са тужним изразом лица посматрала облачење кир-Ламбрино, као да с |
| рспективом, затворио очи и са пријатним изразом, као да га когод шашољи сламчицом око усана, сл |
| Дума, очигледно преплашен оним одлучним изразом Јанићијевим и у жељи, да се виком спасе од напа |
| и, да се овај чисто забезекнуо пред тим изразом.</p> <p>— Срамиш се од звезде и месеца, да те н |
| им се не би могло одолети.</p> <p>Томе изразу није могао пркосити; па и ако му је мржња на кир |
| љава девојчица, која је сада већ толико израсла, да је набујала у једру и живахну девојку, мало |
| да бар пред зидовима и јеменијама јасно изрекне њезино име, кад, у тај пар уђе у дућан његов ше |
| !</p> <p>И ту кир-Дума, густа ради, кад изрече реч: „грцко“, поткупи три прста, па их пружи пре |
| } Она крилата реч, коју, пре три године изрече кир-Дума, потпуно се обистинила, те то нагна цел |
| ра-Анастасија, која је, баш у то време, изрибала тепсије и жуте сахане, па их прислонила уз чар |
| И гробље је већ оронуло, крстаче давно изтрунуле и сви, који живљаху у оне дане, већ су давно |
| ахну он у кућу кир-Ламбрину, по обичају изу јеменије пред вратима и у танким мествама уђе у соб |
| н под ногом, те се сроза на улицу и сав изубија. — Можда би он и опет прешао преко зида, ама ки |
| уплаши од њене вике, те онако подеран и изубијан од пада замаче у сокаче.</p> <p>— И ето за тај |
| /p> <p>А када се кира-Мана истрже и сва изубијана побеже, он се прући на миндерлук и поче из гл |
| обућа навуче.{S} Кад човек хоће у собу, изује па прагу обућу, да застирке не би прљао, па у мес |
| одговори, но грло га издаде и место да изусти реч, он поче некако ситно штектати.</p> <p>— Што |
| а...</p> <p>Али Диша не беше у стању да изусти ову реч, већ се окрете и пође на улицу и не обаз |
| јно гледаше.</p> <p>— Зар сада, када си изучио занат и на путу да постанеш човек, хоћеш у село? |
| р Диша виђао са својим стрицем, нити је икада што о њему говорио.{S} Када се женио, није нарочи |
| ечера Маца је била узнемиренија него ли икада.{S} Ни сама не знајући зашто, она је предосећала |
| ушава, али помисли, да ли ти је познато икада било, да је некоме радња пропала, докле се он на |
| у, а живети до века тако без жене и без икакве наде на своје потомство, толико је исто колико и |
| леда како кира-Анастасија радосно и без икакве стрепње дочекује свога супруга.</p> <p>Кира-Анас |
| е, колико да виде, како нису остали без икакве контроле, а од туда наврати и код Дишине куће, д |
| гао му је поверити послове у дућану без икакве бриге, да ће га преварити.{S} И баш са тога глед |
| Диша је као кроз маглу слушао, и место икакве речи тек би покаткад простењао, нарочито онда, к |
| ко су се пазиле, да су једна другој без икаквих истраживања на голу реч веровале све.</p> <p>А |
| И хоћу то!... оте му се узвик и он, без икаквог чекања, излете на улицу.{S} Лепосава оста забез |
| а жива сачека јавну срамоту, или да без икаквога одлагања учини оно, што је Јанићију мало час к |
| а жена примише стрица тако хладно и без икаквога обзира, да је старац одмах опазио, како ће бољ |
| појанога, неокупанога, без свештеника и икаквога тужнога спровода, пронеше га носилима четири х |
| Од овога часа кир-Диша није трпео да га ико тако назива; јер такав назив само му је напомињао с |
| остао потпуно сам, на сокаку, без игде икога свога.{S} Ма да од мајстор-Дише никада не виде ни |
| жена, те тако остаде самохран без игде икога.{S} Пуних петнаест година није се мајстор Диша ви |
| а, крену се свештенство у одеждама и са иконама; а за њим, под еснафским барјаком, мајстор Диша |
| ш, идем на вилает, там да плачем и пред иконе да кунем тебе Ламбре, зашто ме даде на оно кавурс |
| имађаше светлу и затегнуту кожу, па ове иконе, кандиоце, које тако тајанствено горука у слабо о |
| лабачком светлошћу преливало преко црне иконе у углу.{S} Чинила је све, само да не мисли на оно |
| дишта, прекрсти се и скромно се поклони икони у куту.</p> <pb n="179" /> <p>— Ко ће као Бог!{S} |
| ја, коју је видео у Витлејему на једној икони, где беху исписане <pb n="188" /> страховите муке |
| каквој трговини прекривени многобројним иконицама.</p> <p>У ћелији је од намештаја био само јед |
| о се поче клањати и крстити пред једном иконицом у соби.{S} Тиме је он исказивао захвалност <pb |
| руке склопи пред њим, као грешница пред иконом.{S} Ништа није била у стању да проговори, у груд |
| већицу од једне паре и запалила је пред иконом са уобичајеним уздахом: „Јово, теби свећица, мен |
| ткупио од некога испосника мајку Божју, икону која је од времена на време сузила.{S} Испосник н |
| р Диша ћуташе и замишљено гледаше у ону икону, пред којом се Маца побожно крстила.</p> <p>— Коп |
| лце поче јаче праскати, тама обузе црну икону, мрак се сведе у соби, и она заспа.</p> <mileston |
| и баштом.{S} Ту је живела Маца удовица, или тетка Маца, како су је по свем Београду звали.{S} О |
| ној кући, одбацио је предлоге Ламбрине, или, боље рећи, одложио је, да се на њих врати као на п |
| да од времена на време дубоко уздахне, или тешко, као боник, застење.</p> <p>У таквоме стању з |
| шило се ма како, она треба или да умре, или да буде његова.{S} Прво ће отказати службу, а за ти |
| лан певају оне мелодичне грчке песмице, или одушевљено прате извијање гипких чочека, који према |
| pb n="38" /> да се некуд далеко уклони, или кад би имао какву враџбину, те да се учини невидљив |
| што!{S} Је ли он муж и господар у кући, или шта је? — Он отвори врата, извири на ћошку, па, кад |
| о, или са свесном намером да га намучи, или што се нечега плашила, ко би то могао погодити.{S} |
| тајао, нестрпељиво изгледао на капиџик, или би Лепосаву чешће одашиљао чак до другога сокачета, |
| јстор Диша крупно премишљао и овај сан, или боље рећи Мацино виђење, на сваку руку тумачио, а т |
| кога јутра, када им мужеви оду у дућан, или прелазила кроз баштенски капиџик њојзи или ова кира |
| ју погрешку, што би је као дете учинио, или за сваки погрешан убод шилом, кад му је мајстор пок |
| ли је Лепосава ово чинила инстиктивно, или са свесном намером да га намучи, или што се нечега |
| о већ или да жива сачека јавну срамоту, или да без икаквога одлагања учини оно, што је Јанићију |
| е Ламбрине дреје предао онда кира Мани; или да сам их сачувао до повратка газдина, сада ме он н |
| о овога часа не јави баш никаква мисао; или боље рећи, јавило их се безброј, стотине, а то је т |
| о наших девојака па тражио Цинцарке.{S} Или: да је она чему, зар је не би узео ко од њихових, н |
| дукат и сву би ногама изгазио.</p> <p>— Или ћу је убити или ћу се обесити! — говорио је стиснут |
| е ма шта, свршило се ма како, она треба или да умре, или да буде његова.{S} Прво ће отказати сл |
| ко да се понаша: да ли да им прими Бога или да утекне у собу и врата забрави?{S} Али, оне су се |
| де, нису никада биле без два три човека или жене, чије се већ давно напуњене тестије под лулама |
| в запис или амајлију која чува од урока или какве му драго несреће, да је свети човек морао узе |
| удовице.{S} Да је удаду за каквога Грка или Цинцарина, о томе није могло бити разговора, јер, к |
| ређена, да су се писма на хрпате губила или је пошиљалац често пута на неколико дана пре свога |
| и урезала се једна слика, па, зажмурила или открила трепавице, она је увек видела једно: некакв |
| шева међу пуним класјем весело певушила или се на сав глас засмејала, када би кир-Ламбре покатк |
| а се не зна где је шири, да ли у леђима или у појасу, да му је лице као накалаисана тепсија, и |
| </p> <p>Да ли је то била узајамна мржња или несташлук детињи (јер ни Јанићију не беше више од п |
| .</p> <p>То беше последња удовичка игра или: „последњи удовички бес“, како би се изразио њезин |
| јој авлији убачену по коју главу шећера или трубу платна, а често и по неколико аршина свилене |
| својом шаком запуши целом Београду уста или да забрани Јанићију Бику, да на свакоме ћепенку при |
| е знајући да ли да се свему овоме смеје или заплаче, груну Јанићија, баш као пре кад бејаху дец |
| о и по неколико аршина свилене материје или нове новцате јеменије од црвена сахтијана, мајушне |
| д поред ње протрчи, не чупне за курјуке или не повуче за шалваре, тек колико да јој напакости.< |
| тво: било за поправку које цркве, школе или друге културне установе, — но мајстор-Диши није ниш |
| би добијала на поклон по које шећерлеме или други какав слаткиш.</p> <p>А тетка Маца, поред сво |
| ма преливају, докле се они живо о овоме или ономе разговарају.{S} А рано јутром и око сунчева с |
| {S} Погледај га само: је ли му оно лице или трбух на раменима?{S} Не разбираш му ни шта му је ш |
| ко је врискао од бола, али, да ли Канче или њена другарица, то није знала.</p> <p>Неколико жена |
| опазила, да је ко од њих лабав у служби или да своје прсте почешће завлачи у лонац где се ручак |
| е ни умео никада да се толико расположи или ма чиме одушеви, што би га из граница обичнога душе |
| прелазила кроз баштенски капиџик њојзи или ова кира-Думиници на кафу и разговор. — И кира-Мана |
| чаршији није говорио друкчије већ грчки или цинцарски.{S} А када је већ морао да проговори српс |
| мој Дишо — уздахну болно Маца — Лају ли или не лају, не знам; али, ово ми је све што сам до сад |
| {S} Није био на чисто, да ли да их воли или мрзи, што су Лепосаву у гроб отерали.</p> <p>Маца г |
| о некада, када се с њиме, било на чешми или у махали, буд за што покавжила и побила.</p> <p>И т |
| е се, како је кад требало, могло седети или лежати, у куту један асталић, над којим је горукало |
| огама изгазио.</p> <p>— Или ћу је убити или ћу се обесити! — говорио је стиснутих вилица и песн |
| се да, у таквим приликама, било случај или ма какав спољашни утицај узме неодлучнога за руку и |
| ат жагоре, расправљају о каквој домаћој или јавној новости, и са тешким срцем дижу на обрамице |
| када су одлазили једно другоме на ручак или вечеру.{S} Али једно га је, у овај пар, мучило; как |
| адба буде што већа.{S} Мало је који Грк или Цинцарин од бољега угледа изостао а да није присуст |
| м; промичу и ишчезавају као далеки звук или кукурекање петлово, које се чак из другога села раз |
| чи се да разазна, титра ли се она с њим или је у истини она све тако мислила.</p> <p>— Ти ме не |
| свуда су га дочекивали сумњивим осмехом или тако чиме, што га је уверавало да је много лакше ув |
| } Није знао, шта му је теже падало: дан или ноћ.{S} Дању би по вас дан одбијао од себе мисли, к |
| аш на оно место, где је Спаситељ стојао или где је своје уморно свето тело одмарао; а пљунути н |
| да га замоле, да им из светих места ово или оно донесе.</p> <p>Лепосава је била у трострукоме п |
| е се свет састаје, да чује шта има ново или да сам исприча, шта је данас или јуче чуо.{S} Лепе, |
| лаба храна и њему не остаде друго, него или да се врати мајстору или да изврши што је наумио.{S |
| зним комшијским кућама зуцало, додавало или смејало на рачун будућега младожење и младе, мајсто |
| га чула, она је у мутваку певушила што или би се с мајком разговарала.</p> <p>Тада би Јанићије |
| а ново или да сам исприча, шта је данас или јуче чуо.{S} Лепе, турске чесме, озидане од тесаног |
| ко нагртао њему, да им даде какав запис или амајлију која чува од урока или какве му драго неср |
| како се ради, добивао је шамаре за врат или би га мајстор чукао у главу савијеним кажипрстом, н |
| -Мани.{S} Сад јој не остајаше друго већ или да жива сачека јавну срамоту, или да без икаквога о |
| дито, кад Маца поче причати како је ову или ону олакшала.</p> <p>— Де, де, почекај, зете!{S} Ни |
| е стране, да га рђави људи не опљачкају или да се једним непромишљеним кораком не сурва у прова |
| му је тетка Маца сада замењивала мајку или бар старију сестру.{S} Бик и Лепосава начинили прим |
| ако, да он сада не знађаше прашта ли му или се љути баш зато, што вели „да није хтео“.</p> <p>— |
| о ословила, ма да је од њега само једну или две године била старија) Бог с тобом, дете!{S} 4000 |
| де друго, него или да се врати мајстору или да изврши што је наумио.{S} На прво није хтео ни да |
| ји у опште годило да се уда за кир-Дишу или не, то је тешко одредити; јер баш и да јој се није |
| о, ради куповине еспапа, уклони у Галац или Цариград, од куда су ондашњи трговци доносили робу. |
| Г БЕОГРАДА</p> <p>ОД</p> <p>ДРАГ.{S} Ј. ИЛИЈЋА</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>НОВА ШТАМПАРИЈА - „ДАВИДОВ |
| е прекиде Канче, која у тај пар уђе, да им јави за долазак Ламбрин.</p> <p>Фудул-Стаменка истрч |
| тако детињски насмејане и тако миле, да им се не би могло одолети.</p> <p>Томе изразу није мога |
| говор у томе правцу, јер су осетиле, да им она не би ништа казала, баш и када би у истини што з |
| и разговоре, а многи и да га замоле, да им из светих места ово или оно донесе.</p> <p>Лепосава |
| отишла је кума-Думиници и кира-Мани, да им се на Дишино тврдоглавство пожали.</p> <p>Али уместо |
| ко, сви разлози били су тако снажни, да им се није могло одолети ни с које стране.</p> <p>Али, |
| их земљака, задржаше о своме трошку, да им буде на руци, као људима јоште несвиклим овамошњим п |
| уди.{S} Свет је толико нагртао њему, да им даде какав запис или амајлију која чува од урока или |
| обично су се обраћале на тетка-Мацу, да им она помогне и око њих пробаје.{S} А рука јој је била |
| о, па од силне радости није знао где да им места начини.{S} Посадио их је на ћепенак и одмах на |
| пустињака, који је тумачио снове, те да им он разреши онај загонетни сан тетка-Мацин.</p> <p>То |
| Није знала како да се понаша: да ли да им прими Бога или да утекне у собу и врата забрави?{S} |
| пријатеља, који су му само поручили да им купи, а новац ће му дати, кад се врати.{S} Диша је и |
| и и народ да јој приступе руци, а он да им каже: „Да је сви листом поштујете, као да ми је рође |
| у обе жене, које радознало очекиваху да им објасни, чега ради је тај памук чудотворан и свет.</ |
| S} Кира-Думиница је свакога јутра, када им мужеви оду у дућан, или прелазила кроз баштенски кап |
| је су умеле не само да туђу тајну, када им се повери, дубоко закопају, него, ако им је само у м |
| око њега, да чују шта му је.{S} А када им Диша исказа своју несрећу, како му је кеса украдена, |
| кума на чисто; али, тамо овамо, не оста им друге, него да свој историјски понос национални ипак |
| о врат чудотворну хамајлију.</p> <p>Сад им редом исприча све: како је у Витавари био код пустињ |
| анићија да јој врати дреје.{S} Јанићије им није казао чије су дреје; али лепо су чули како је п |
| ибљак, а руке се пружише за очима, које им показаше издашне џбунове кисељака.</p> <p>Није се об |
| е у кућу и заклопише врата, распучи, те им даде маха, да што слободније одахну.</p> <p>Дани за |
| иши као кукавица јаје.</p> <p>— А ко ће им бити кум?</p> <p>— Кир-Дума.</p> <p>— А Ламбре?</p> |
| макар и једну трунчицу; а већ после би им лако било да од те трунчице замесе читаво брдо препр |
| па тако и немају никога свога, који би им, на суђеноме часу, свећу додржао и паром очи заклопи |
| Бог, Божји људи, даће Бог!“ и махнуо би им руком, да се удале; а тек трећи, кад наврати, био би |
| уста чује, зашто је вратио прстен; али им Бик увек одговори, да газда није у дућану.</p> <p>Но |
| у цркви довели пред младожењу и метнули им венчила на главу, њој стаде тако тешко, да у мало не |
| е сузе и место сваког одговора приступи им руци.</p> <p>— Е, нека је со стрекја; и у здравје и |
| а приступише и целиваше га у скут, а он им очински благослов подели.</p> <p>— Богоугодни пустињ |
| дрво, тражили су и обећавали ономе, ко им га донесе, пола царевине.{S} Али ексер се није могао |
| м се повери, дубоко закопају, него, ако им је само у моћи, и да помогну својој ближњој, да ову |
| тив, ти имаш права да се ценкаш, па ако им је скупо, не купуј; али, ово је сасвим друго, то већ |
| , који беху занемели, кад угледаше како им је сплетка краткога века била.</p> <milestone unit=" |
| жена предусретнути као прводаџије, тако им и не би тешко, да одмах започну са својим предлогом. |
| мају устабашу а без устабашинице.{S} То им долази некако крње.{S} Хоће да те виде ожењена; а ка |
| ењере, окачише их о крајеве чибука, што им је Диша даровао, и тако светлећи пред собом, опрости |
| ни паштила да разгони онај облачак, што им се над пролећем брачнога живота надноси.</p> <p>А ка |
| добро набијених душека опрану вуну, што им је кира-Мана (тако се звала Ламбрина жена) „на белег |
| о се замислише и тихо сркаху кафу, коју им кира-Ламбриница мало час принесе.</p> <p>— А кира-Ан |
| у је скупо платио!{S} Има Божје правде, има, само што то овај покварени свет не зна!</p> <p>И х |
| нити цркви.{S} Не требају ми баш ништа; има мајстор Диша доста, а то ћу цркви, нека је Божје.</ |
| Богу обећао.{S} Само није хтео хитати; има дана још, а црква ће примити, кад год јој приложи.{ |
| им друкчије.{S} Јанићије је зрео човек; има већ и мали капитал од толикогодишњег непримљенога а |
| хаџију ујео, то му је скупо платио!{S} Има Божје правде, има, само што то овај покварени свет |
| n="174" /> <p>— Зашто: турфа посла?{S} Има времена; почекај још мало, бар ову годину!{S} Лепос |
| Каже се: суд; ама кој држи тај суд?{S} Има ги који не су ни род, ни коска од твоја коска, а ис |
| — Шта ти је сад опет наспело?</p> <p>— Има рукава од честог платна!{S} Што да сваки види голе |
| ак је толико <pb n="86" /> разбирао, да има нешто што он не зна, а што се баш њега тиче.</p> <p |
| /p> <p>Хаџи-Диша требало је тих дана да има стотину уста, да би могао наодговарати свима питачи |
| оре, ни Господар Вучићева Анула неће да има такав фистан, какав ћу ја теби да купим.</p> <p>Так |
| еца и — то јој поможе.{S} Сада кир-Дума има сина од седамнаест година, у лицу сушти отац а по н |
| о, погледај ово, Лепосава!</p> <p>— Шта има у тој кесици? — запита Лепосава радознало питајући. |
| асине, где се свет састаје, да чује шта има ново или да сам исприча, шта је данас или јуче чуо. |
| аш из моје куће; зна свет да тетка Маца има ћерку на удају и да си ти нежењен.{S} Е, па онда ко |
| них људи неће ићи сваки дан у кућу, где има девојке за удају, за бадава.</p> <p>— Ама, то није |
| цу!“</p> <p>Али не каже се у заман: где има много среће, несрећа дође.{S} Четвртога дана устаде |
| ао је да се са њоме прегони; до младине има још девет дана, а то ће му бити довољно времена да |
| тали рачунали на грошеве; па још кад се има на уму, да је кира-Анастасији први комшија био кир- |
| те и почујте!{S} Ово је луди Диша, који има жену ороспију и који због ње туче шегрте!“</p> <p>Р |
| к страх и на улицу да изиђе.</p> <p>Али има нешто што и неодлучне до одлуке доведе.{S} Разуме с |
| омшиско, маче?{S} И то је живо, и то си има очи, Дисо, бре!</p> <p>Кира-Анастасија погледа иско |
| и благословено.{S} Ама, што ће њему, он има децу!</p> <p>Хаџи-Зосим значајно погледа у мајстор- |
| ма доћи у прву недељу, те да дотле, ако има што, по кући спреми и дотера, како би младожења све |
| Диша — и добра ти је ћерка и све, само има једну махну.</p> <p>— Коју то? — запита Маца.</p> < |
| азна, нека достави власти. — Лични опис има осамнаест година, висок, плећат, велике <pb n="159" |
| и кроза зубе скреса, да кира-Мана једва имаде времена да му се уклони.</p> <p>Уђе у собу, зариг |
| ежње <pb n="11" /> и толиких жртава, не имадоше куражи да се лично јаве; они су чезнули, очекив |
| е било већ такових људи, који, и ако не имађаху ни капи крви са Термопила, ипак својим васпитањ |
| лед пустињаков, који поред свега нејела имађаше светлу и затегнуту кожу, па ове иконе, кандиоце |
| <p>Није се обесио; али не зато, што не имађаше смелости.{S} Напротив, живот му је био толико н |
| људима од реда не иде никако у главу да имају устабашу а без устабашинице.{S} То им долази нека |
| зато, што је та жена и сада, као и пре, имала своје сигурне приходе.{S} Половина београдских же |
| ра-Мана је силно волела свога Ламбру, а имала је и ту добру страну, што се није никоме жалила н |
| овале све.</p> <p>А бар да је кира-Мана имала право, што је сумњичила свога мужа!{S} Цела чарши |
| наглост.</p> <p>А осем тога, ова посета имала је у његовим очима решавајући тренутак.{S} И ако |
| о је врло живо и весело.{S} Лепосава је имала лепо грло, па када би запевала какву му драго пес |
| ка на једноме месту, кира-Анастасија је имала само једну мисао и одмах је извела; дала је једно |
| Скадар-махалу.</p> <p>Фудул-Стаменка је имала једну кућу, коју јој је муж, покојни татар-Јован, |
| о са пуницом, она је ћутала, па, ако је имала што да му каже, то је говорила мајци, а он јој је |
| Београду звали.{S} Ова тетка Маца, није имала никога свога осем једног детета, Лепосаве, коме ј |
| уминице.{S} Пуних једанаест година није имала деце; и шта све није кир-Дума чинио, само да до ј |
| у кућу новога Ламбру; млада је, па није имала кад о томе да мисли.{S} А после тога и Маца би би |
| и сву пажњу око куће и деце, често није имала кад, да се подаје материнскоме болу.{S} Деца јој |
| копала?</p> <p>Тетка Маца сада већ није имала израз двомислен и тајанствен; лице јој је дошло з |
| длака, која тражи у јајету длаку, не би имала шта замерити.{S} Чим је видио кир-Ламбру, како се |
| отајно плаче и вене.{S} Кира-Мана не би имала смелости да га тако осрамоти, па баш када би знал |
| Маци Брњошевој.{S} Та Маца није за дуго имала деце, а њен муж Петар Брњош хамалин толико је муч |
| ен за калфу.{S} Еснафи су према млађима имали такав правац и он се морао поштовати.{S} Па кад б |
| стрелом такнута, пала у незнан; муке су имали, докле су је повратили себи, а после је жалила и |
| ран, то нека оцене они који су у животу имали прилике почешће гладовати.</p> <p>Дан, који је Ја |
| т поче да га пита о нечем, што баш није имало никакве везе са овим даном.</p> <p>— Јеси ли се о |
| да је преплаши.</p> <p>И то одушевљење имало је свога разлога не само у томе, што је њезин муж |
| ће му сама у дућан доћи.</p> <p>Није се имало куда; ићи се мора, а како ће се све ово свршити о |
| а, како од мајку <pb n="123" /> родена, имам си овде побољи човек, сас кога ћу спацирам!“</p> < |
| у Пожаревцу и овим, што сам ја стекао, имам на двеста хиљада гроша.</p> <pb n="178" /> <p>— Па |
| етка-Мацо — рече Диша дрхтавим гласом — имам један разговор с тобом.</p> <p>Маца махну очима на |
| маш ли комшику која нема деце?</p> <p>— Имам, како да немам; па још три.</p> <p>— Е, једна му ј |
| <p>— Ето, данас сам све прохесапио шта имам а шта немам.{S} Са оним имањем у Пожаревцу и овим, |
| а, да одмах дођеш.</p> <p>— Какву послу имам ја сас твоја мајка?</p> <p>— Кира-Анастасија...</p |
| ше радње шаље по једнога анђела, да нам имање до повратка сачува.{S} Хоћеш ли да те ђаво надвла |
| асију да пожури, те да не остане толико имање без наследника.</p> <p>— Једно и још једно, доста |
| њему суђено да умре без порода и да му имање туђа хала и врана разнесе.</p> <p>Тако су протица |
| есапио шта имам а шта немам.{S} Са оним имањем у Пожаревцу и овим, што сам ја стекао, имам на д |
| е Јанићије био још дете и мали калфица, имао је права и могао је силом да га примора, да му у р |
| а у цркви, према митрополитовом столу, имао свој сто, могла се прогледати кроз прсте свака пре |
| издашна, да га за дуже време засити.{S} Имао је здрав и необично снажан стомак, који се, у овом |
| на њену главу срамота него на твоју.{S} Имао си бре дреје у својим рукама, па што јој рече, где |
| ио своју оданост, и он је потпуно права имао, када је уочи <pb n="184" /> свога поласка призвао |
| вагда оно спокојство, што га је до сада имао.{S} Није знао, шта му је теже падало: дан или ноћ. |
| , да ће сав онај углед, који је до сада имао, пасти у прашину.{S} Једном ваљаном трговцу, који |
| и му морао исплатити, те би тако хаџија имао двоструку штету: — готов новац би морао дати и изг |
| 71" /> газди све и каквога је пријатеља имао и каква му је жена.{S} И таман да се на таквој одл |
| толико не остах, са каквим сам лоповима имао посла! — одговори Диша и уђе у кућу.</p> <p>Јанићи |
| осле неких обрачуна, што их је кир-Дума имао између четири ока са покојником, уцвељеној удовици |
| хасна, што је од молепствија и обећања имао, била је у томе, што се кира-Думиница, од године д |
| тљаг.</p> <p>У квартиру мајстор Диша је имао још једнога друга, сапутника, који му је био вођа |
| ако се баш и десило.</p> <p>Кир-Диша је имао у Пожаревцу једног стрица, коме под старост помреш |
| {S} Еснаф је јачи од њега, а мајстор је имао толико права над својим <pb n="153" /> момцима, да |
| би се излечио од сваке болести коју је имао; а ако би случајно био здрав, онда је требало само |
| беше пребледео од учињенога дела, није имао када да му одговори; <pb n="118" /> журио је, да ш |
| ећ, кад је дошао до овога уверења, није имао више нигде излаза.{S} Требало би да се врати; али |
| он је седео у радњи по цео дан.{S} Није имао никога поузданога, на коме би, бар за који час, мо |
| ме би се потужио, кад никога свога није имао и кад није могао никако напустити овога мајстора и |
| атити и продужити фирму, ето, тога није имао.{S} Без жене остао је самохран у свету, а живети д |
| њиној кући дочекује госте.{S} Диша није имао никога свога, те му је тетка Маца сада замењивала |
| а.{S} Али која фајда!{S} Хаџи-Диша није имао у рукама никаква доказа, да га је хаџи-Зосим покра |
| и безбрижан као до сада!{S} Но он није имао никога свога; а тетка Маца, којој је предао Ламбри |
| , само папуџијски еснаф што га још није имао.{S} О светоме Спиридону, кад је еснаф славио, они |
| у пропињала.</p> <p>Да је о свему овоме имао појма, Јанићије би без сумње ово расположење њезин |
| су, а новац би задржале, и хаџи-Диша би имао само то задовољство, да је кривац пронађен.{S} А з |
| > да се некуд далеко уклони, или кад би имао какву враџбину, те да се учини невидљивим, кад кро |
| ј повученој и срамежљивој нарави, не би имао те смелости, да ствар, коју ће време једаред зачеп |
| би без њих као трупина без руку, не би имао више коме да повери ни кућу ни радњу, а ово троје |
| њих повале мајстор-Дишу.</p> <p>— Ниси имао милости према својим шегртима, сад нећу ни ја прем |
| у толико пре, што је мајстор Диша и сам имао прилике у своме животу да о таквим стварима чује.{ |
| једног другог хаџије, који је случајно имао исто име, прозваше: хаџи-Памук.</p> <p>У то доба ј |
| а, то је кир-Диша постао наследник целе имаовине покојникове.{S} Један трговац из Пожаревца, Ја |
| ка вам је на здравље, и толико срећа да имате, колико се ви право заклели! — довикну Дума Диши |
| и руком одмери висину, колику би могло имати дете од шест година.</p> <p>Овај се разговор води |
| а ти је са срећом; бар сад знаш, да ћеш имати честиту домаћицу.</p> <p>И тетка Маца узе мајстор |
| ненадно све ово.</p> <p>— Имаш ли Бога, имаш ли душе? — Зар ћеш да ме убијеш, Јанићије?! — пром |
| добротвор свога народа.</p> <p>— Међер, имаш златну памет, тетка-Мацо! — <pb n="122" /> узвикну |
| и сте ви, ђаури, једна нечиста вера!{S} Имаш ли комшику која нема деце?</p> <p>— Имам, како да |
| да и сувише изненадно све ово.</p> <p>— Имаш ли Бога, имаш ли душе? — Зар ћеш да ме убијеш, Јан |
| шао.</p> <p>— Све ти је по таман, свега имаш; још само да те оженимо.</p> <p>— Море тетка-Мацо, |
| у село?{S} Шта ћеш, бре, тамо?{S} Кога имаш тамо?</p> <p>— Тако; нећу да служим више.</p> <p>— |
| е то?</p> <p>— Па што ће ти?{S} За кога имаш да се китиш?{S} Докле се ја не вратим, не треба ти |
| е врнем да ти кажем несто.</p> <p>— Шта имаш да ми кажеш, кажи ми овде.</p> <p>Кира-Мана се оба |
| трчим по њега! — викну Ламбре. — Не ли имаш кир-Дишино дреје?</p> <p>Кира-Анастасија брзо скоч |
| а вели:{S} Плаћај, бре!{S} Напротив, ти имаш права да се ценкаш, па ако им је скупо, не купуј; |
| ечи.</p> <p>— Ето, кажу....</p> <p>— За име света, тетка-Мацо, шта кажу? — викну мајстор Диша, |
| титој жени!</p> <p>— Па шта да радим за име света?! — бранила се Лепосава. — Шта ти је сад опет |
| p> <p>И хаџи-Диша се, кад спомену Божје име, побожно прекрсти.</p> <pb n="218" /> <p>— А где је |
| на, кад није понизна мужу, не заслужује име честите жене.{S} То је бар јасно: ако је човек псет |
| сада као пакосна подсмевка.</p> <p>Па и име кира-Анастасије, чија му је слика у души до ове зак |
| онда, после толиког околишења, рекоше и име будуће невесте.</p> <p>Мајстор-Диши писнуше уши као |
| овима и јеменијама јасно изрекне њезино име, кад, у тај пар уђе у дућан његов шегрт, Јанићије Б |
| века од његова народа, одузели му крсно име, па му сада и образ узесте.</p> <p>— Не смо га звал |
| да и даље самује, а да ипак очува добро име честите удовице.{S} Знала је она врло добро, шта су |
| угог хаџије, који је случајно имао исто име, прозваше: хаџи-Памук.</p> <p>У то доба је поникла |
| е вавек слава и нека ми опрости, што му име грешна уста помињу) хоће да сазна, колико је у души |
| је...{S} Ламбрине...</p> <p>И код овога имена запе му глас у грлу, те само што промуца нешто не |
| огао знати све оно, што се око његовога имена плело.</p> <p>Но трећег дана догоди се случај, ко |
| да се тако опере она срамота са грчкога имена, коју је Диша, својим неразложним враћањем прстен |
| уше уши као таламбаси на звук невестина имена.{S} Она удовица, која је целој чаршији мозак завр |
| у, у то доба, као градски бедеми чврста имена, која господарише по Главној Чаршији и Зереку, ба |
| гањање злих духова и призивање Алаховог имена, по телу бо.</p> <p>Раздрљених груди и голих руку |
| еме ни оне нове фирме са чистим српским именима.{S} Кир-Бенџо, Ламбре, Данга, Џанга, Шабакидес, |
| анићију се свет обрте, кад чу каквим га именом назва.</p> <p>— Ко је пезевенк-баша?!</p> <p>— Т |
| том свих ћепенака у чаршији; његовим ће именом жене испирати уста, и онај углед, који му је од |
| средство, те да осигура потомство своме имену.{S} Да ће младина скинути са кира-Анастасије урок |
| апустила кућу, и он је поче из гласа по имену звати.{S} Из куће се не одазва нико, а на комшијс |
| ве што један честит, заслужан мајстор и имућан газда може постићи, то је он у грађанству и свом |
| е у приватноме и јавноме животу.{S} Као имућан трговац и устабаша, био је први на ударцу за сва |
| је ни тамо не нађе, шкрипну зубима.{S} Инако надраженом сад је било довољно, да сав нагомилани |
| ати.</p> <p>Кира-Анастасија опет сасвим инако.{S} Да зажали за породом што га нема, то јој ни н |
| ама и трговцима.{S} Мајстор-Дишу су већ инако сматрали као човека који се од њих одваја и кади |
| , тек колико да се не замери званицама; иначе, мисли, да чапкуна пропусти добро кроз шаке, за о |
| на и разговорна као данас.{S} Хаџи-Диша иначе није ни умео никада да се толико расположи или ма |
| к.</p> <p>Страшна новост начинила је од иначе мирног и спокојнога Дишинога лица право страшило. |
| баше и признатога добротвора, који је и иначе леп углед, што га у грађанству уживаше, увеличао |
| Диша је попустио; а осем тога, он је и иначе уважавао своју пуницу и зато, што је та жена и са |
| која му је савест притискивала.</p> <p>Иначе, када то не би знали, могли би још помислити, да |
| ла.</p> <p>Да ли је Лепосава ово чинила инстиктивно, или са свесном намером да га намучи, или ш |
| да је Јанићије дошао, она га је осетила инстиктивно и у грудима јој тако живо закуцало, да у ма |
| ашћено Ламбрино лице, почела је осећати инстиктивно да јој од туда нема помоћи, паде на миндерл |
| ићије, пакостан, што се Лепосава толико интересовала за мужа, који јој се враћаше.</p> <p>А док |
| ад буде произведен за калфу, са богатим интересом врати првоме своме шегрту, који му под руку д |
| , магаре! — подвикну Диша, коме оваква „интимна“ питања од једног шегрта беху зазорна, а уз то |
| а пролетној жези сасушило и често неким интимним задахом запахњивало.</p> <p>Међутим, докле је |
| њушке на одераној кожи стршили, човек, иоле вешт у читању хијероглифа и старих шилтова, досећа |
| сасвим различитом од грчко-цинцарскога, ипак придаваху неку нарочиту сличност са културном наци |
| , ма да су донекле утицале на Јанићија, ипак га нису ни мало пореметиле; али када је погледа са |
| рај памети не падаше да потражи узрока, ипак је чешће размишљао о своме калфи, који му је у све |
| о не имађаху ни капи крви са Термопила, ипак својим васпитањем беху толико успели, да се отресу |
| одрасломе момку у детињим чакширицама, ипак је почео налазити какве такве утехе.{S} Он је са т |
| ико му та живахна појава била пријатна, ипак га је доводила у неку забуну.</p> <p>— Опет је бољ |
| к, кад није хтела да пази на саму себе, ипак не смеде да истерује ствар до краја.{S} Једино што |
| не са оном, ради које ће жртвовати све, ипак бирао оне сокачиће и завијутке, где би се најмање |
| ој у неколико замењиваху кћер; а то је, ипак, била каква таква утеха.</p> <p>Али Јанићије се са |
| с њима и све грко-цинцарске муштерије, ипак је видео јасно, да је кир-Думи и његовима јако ста |
| је онако одлучно најурила мужа из куће, ипак се није смела задржавати даље тамо.{S} Кир-Ламбре |
| их мајстор Диша и тетка Маца шаљу; али, ипак, Бик не може да одоли срцу, а да је, бар узгред, к |
| да се и у томе изједначи са кума-Думом, ипак је један, до душе не баш толико тежак облак, али т |
| ако је био вас дан расејан и апатичан, ипак га је ова нежност тетка-Мацина помало блажила.</p> |
| довољство, што се једаред и он осветио, ипак, док је говорио ону заклетву, осећао је како га не |
| р Диша често мислио на кућу и Лепосаву, ипак га је брига више морила за радњом.{S} За Лепосаву |
| већим задовољством дочекала кир-Ламбру, ипак није било пријатно, да се у њеној кући догоди кака |
| на ни свештеници не опојаше самоубијцу, ипак је сав еснаф папуџијски, и скоро половина чаршије, |
| трошкове, тетка Маца је <pb n="171" /> ипак мало по мало успела, да надвлада зета и да Лепосав |
| е било немогућно да и даље самује, а да ипак очува добро име честите удовице.{S} Знала је она в |
| и изазвала у њему ону горку тугу, која ипак тако пријатно пада на рањено срце.</p> <p>— Обесић |
| p> <p>У то није сумњала, али се плашила ипак, да сада кир-Диша не сазна и да Јанићије не разгла |
| души до ове заклетве нагризала срце, па ипак била тако мила, сада му постаде мрско онако исто к |
| оворио, мајстор-Диша размишљавао.{S} Па ипак, поред свега тога, што га је ова мисао све већма о |
| не, бар једну строфу да чује.</p> <p>Па ипак, кроза све то расположење, Лепосава се чешће пута |
| ни на то није могао пристати.</p> <p>Па ипак, он је увидео да му је немогућно остати и даље у о |
| чаршију изазивао весели смех.</p> <p>Па ипак, поред свега тога, ово садање стање било му је мно |
| био произведен за калфу, оба су шегрта ипак сматрали као свога старешину.{S} Мајстор Диша му ј |
| је онако срамотно окарактерисала, он је ипак сада осећао да се из свега овога може исплести неш |
| и, па ни то, с чим ће доћи дотле, он је ипак био науман да то изврши, само ако она усхтедне.{S} |
| развија у једру и свежу девојку, он је ипак то чинио из једног невиног уживања, пошто му је ук |
| аш да и није кир-Дума пристао, он би се ипак вратио својој вереници; јер оно, што већ једаред о |
| саопшти, да се Јанићије вратио, али се ипак трудио, да то задовољство не покаже.{S} Сад му се |
| суктала силна врелина.</p> <p>Морао се ипак вратити у дућан.{S} То је осећао кроза сву буру св |
| а их прима и — сноси.</p> <p>Но њему се ипак није чекало.</p> <p>Веровао је тврдо у моћ дервише |
| уђавала на дрскост „оне девојчуре“, али ипак све се сводило на то, да је мајстор Диша прилика, |
| кутију.</p> <p>Једна мала ситница, али ипак толико уочљива, да је многи од хаџија после, кад с |
| после десет година.{S} Смрче му се, али ипак не одговори ништа ташти, на чије се разлоге већ у |
| ласом кир-Диша, стегао обе песнице, али ипак не миче са свога места.</p> <p>Ламбре полети кафан |
| ћан, истина жут као исцеђени лимун, али ипак потпуно здрав.</p> <p>Мајстор Диша није ни здрав з |
| о било је за њега и сувише нејасно, али ипак је толико <pb n="86" /> разбирао, да има нешто што |
| едно певала, ћеретала и смејала се; али ипак (до душе ретко) бивало је да јој кроз најживљу шал |
| а он оборена чела, погледа плашљива али ипак пуна очајне чежње, који је говорио много више, нег |
| је везивало да језик везује.</p> <p>Али ипак, овога дана није смео ни прићи дућану где је мајст |
| его да свој историјски понос национални ипак умекшају.{S} Међу Србима је било већ такових људи, |
| љска <pb n="55" /> срца подносе, то јој ипак није помогло.{S} Кир-Диша је упорно тражио наследн |
| тешког душевног напора и збуњен, враћао ипак оном једином осећању, које је кроза сву срџбу и гн |
| потајно уздахнуо за лепом удовицом, то ипак није сметало, да општи утисак буде весео и задовољ |
| а му даде неке наде, да ће се ова ствар ипак на добро свршити, он пожури тетка-Маци.{S} Тетка М |
| , заливене сузама и очајањем, изгледаху ипак тако детињски насмејане и тако миле, да им се не б |
| род, ни коска од твоја коска, а искају исе да ги даш.{S} Српски судови кесе секу.{S} Него, сас |
| чка чаршија за двадесет и четири сахата иселила у Јеладу.</p> <p>Измоштен душевним патњама, кир |
| на вилает.{S} И едну писму је послала; иска да ви из њена кућа идете.{S} Жалос, кир-Диса, мног |
| p> <p>— Не сум му ни ја дузна остала! — Иска, маторо магаре, да по месечина кроз бакчу спацира |
| окле је забраздио. „Кад му сама дуса не иска да се врне, ја га не могу врнем“.</p> <p>Сад, када |
| отицаше преко сваке речи, те не мога да искаже шта хоће.</p> <pb n="156" /> <p>Лепосави га би ж |
| али, како је нестало кир-Ламбре, а и да искаже своју сумњу противу Дише, који је ономад јавно к |
| сти све оно, о чему је и после Мацинога исказа могао посумњати; то му је био очевидни доказ, да |
| а, да чују шта му је.{S} А када им Диша исказа своју несрећу, како му је кеса украдена, они, да |
| >Тетка Маца је то таким одлучним гласом исказала, да су комшинице одмах пресекле разговор у том |
| много више, него што би је у стању била исказати највештија фраза песника из Еладе.</p> <p>Прош |
| д једном иконицом у соби.{S} Тиме је он исказивао захвалност <pb n="191" /> Богу, што му је под |
| е су ни род, ни коска од твоја коска, а искају исе да ги даш.{S} Српски судови кесе секу.{S} Не |
| е са сокака донео против кога му драго, искали на њојзи.</p> <p>Ламбре је дуго праскао и размиш |
| се стиша.</p> <p>— На поље! на поље!{S} Искам да умрем, ако останеш овде!</p> <p>Фудул-Стаменка |
| а душа мрзи на <pb n="94" /> Турчин!{S} Искам да си идем из ову проклету варош, идем на вилает, |
| када му се она не маче с пута.</p> <p>— Искам... промуца кира-Мана; али је Ламбре тако крвнички |
| ја.</p> <p>— Кучко! — дрекну Диша. — Ја искам да ми даш дете у кућу, а ти, место детета, кир-Ла |
| лонис и поарну послу да најдес.{S} А ја искам да се састанем сас мога кир-Ламбре, па сама како |
| е Бог по христијански закон — вели — не искам ни по псешки.{S} Ја сам му зборила, ама он каже:{ |
| шин је погана вера, а од поган закон не искам деца.</p> <p>Тако је кира-Мана бранећи себе и нех |
| ила, да јој Диша ништа не треба: „а ако искам да по месечина спацирам по башча, како од мајку < |
| ацу и, збуњен, као да је бекријску чашу искапио, спусти је пред њу.</p> <p>Лепосава збуњена и и |
| д се увери, да овде нема лопова. — Јуда Искариота!{S} Докле се грлио са мном, кесу ми је одсека |
| ш један Грк.</p> <p>— Сто је то?{S} Ста искас сас та жена, бре? — развика се кир-Дума, што га г |
| само што не севнуше муње.</p> <p>— Ста искас ти овде? — викну му још из далека.</p> <p>— Поздр |
| ца?{S} Поједосте четири хиљада гроси па искате и да убијете кира-Мана.</p> <p>— Море, не дери с |
| одскочи у страну.</p> <p>— А-а!{S} Шта искате ви? — викну изненађено.</p> <p>Пред њим стајаше |
| ам, кир-Ламбре — Канче!...</p> <p>— Шта искате од мен?</p> <p>Девојче се пажљиво обазре, да га |
| ће, као да је неко тресе.</p> <p>— Е ли искате вода, да се повратите?</p> <p>— Отрова, кучко, о |
| ле!{S} Због теб да пропадним!{S} Што ми искате у кућа, ђидијо?!</p> <p>Јаукао је и претио, докл |
| зјареноме супругу.</p> <p>— Ела-те, ако искате да вас закољем!{S} Ела, удрите! — рече му пркосн |
| ња ћилибарских зрнаца, кир-Дума се мало искашља и, окренувши очи у страну, започе:</p> <p>— Еле |
| радо смејали и по укусу ондашње чаршије искашљивали за њим, кад год би туда прошао.</p> <p>Једи |
| оз унакрсну ватру исмевака и чаршијског искашљивања за собом?</p> <p>Кира-Мана му је била после |
| ајвећим нестрпљењем бечио од туда очи и искашљивао се, не би ли га чула, она је у мутваку певуш |
| тију швирну на неко ђубриште, а босиљак искида, издроби, пљуну на њега, просу пред собом и згаз |
| по башча!... продужавала је Анастасија искиданим од смеха гласом.</p> <p>Фудул-Стаменка једва |
| ад уместо кесе извуче из недара крајеве искиданога гајтана.{S} Његов узвик је био за цело страх |
| е види, а овамо да јој узгред исприча и искити све шта се за њом говори.{S} И то се све за њом |
| огађај овај, који је у самој ствари био искључиво приватнога значаја, сада је почео већ да узим |
| оче је тући и гњавити тако, да се једва искобељала из његових шака и побегла.</p> <p>— Шта чека |
| со, бре!</p> <p>Кира-Анастасија погледа искоса на темељиту фигуру свога мужа и на ново прште у |
| ткиња, којима су већ дотужали прекори и искосо погледање њихових мужева.</p> <p>Кир-Диша је већ |
| кир-Ламбре покаткад из каквога присенка искочио пред њу, да је преплаши.</p> <p>И то одушевљење |
| а одмах за њима и кир-Дума као опарени искочише на сокак.</p> <p>И за чудо, после овога догађа |
| и<ref target="#SRP19061_N2" />, а он је искрајао сахтијан, по поруџбинама.</p> <p>Они који су п |
| ле те казне, опет остане у кући и да се искрено покаје за учињено неверство.{S} Тако у чаршији |
| је осећамо увек према грешнику, када се искрено каје.{S} Али сад, када је већ то обећање дао и |
| гла ни маћи из собе.</p> <p>Кир-Дума се искрено радовао наслеђу свога кума, па је почео у шали |
| ико; јер сви они, знани и незнани, који искрено тужише за покојницом, давно су иструнули: и неу |
| себи, а после је жалила и лелекала тако искрено, да су комшинице једва успеле, да је сачувају о |
| издиже обрве на половину високога чела, искрете мало у страну врат и танким гласом запева:</p> |
| приликама, које су већ почеле овде онде искрсавати.</p> <p>А то се већ почело у велико јављати. |
| сестринском предусретљивошћу претегла, искрсао би на ново нов непријатељ, који прећаше да му п |
| на таквој одлуци задржи, а у мислима му искрсну упоредо кир-Диша са својом широком шаком, од ко |
| мирна деца пред коју је учитељ изненада искрснуо.</p> <p>— А да је упусти, море? — запита Маца, |
| " /> ћепенка и гледао од куда ли ће тек искрснути мајстор и какав ће изгледати у лицу.</p> <p>— |
| <p>Јанићије није чекао да се пролазници искупе, шчепа из мутвака обраницу и истрча на улицу.{S} |
| ми комшилук пред кућу.</p> <p>— Нека се искупи цео свет, не марим! — виче из гласа Стаменка. — |
| едном баштом где су се еврејске девојке искупиле на игру.</p> <p>— Од куда ја овде? — помисли Ј |
| </p> <p>— Море торњај мм се с очију; не искупљај ми комшилук пред кућу.</p> <p>— Нека се искупи |
| р Суља разглавио вилице и на памет виче искупљеноме народу: „Чујте и почујте!{S} Јанићије Бик, |
| дрекао би се њега.</p> <p>— И тебе сада искушава ђаво.{S} Метнуо ти у срце бригу и страх за рад |
| ти се опростити.{S} Ето, тебе ђаво сада искушава, али помисли, да ли ти је познато икада било, |
| ато он пушта ђавола, да нас на хаџилуку искушава, али, докле се ми овде боримо са нечистом сило |
| едати, како је Спаситеља четрдесет дана искушавао ђаво на гори, али Спаситељ је сва искушења пр |
| шавао ђаво на гори, али Спаситељ је сва искушења претрпео; а да није, Бог му не би дао ону чудо |
| ад је целивао, и тако нагло исцељење од искушења, које му до сада ни пост ни молитва не угуши, |
| ење — одговори хаџија — а онај, кога је искушење савладало и отишао пре Ускрса и Четрдесетнице, |
| амо вуче — одврати Диша.</p> <p>— То је искушење — одговори хаџија — а онај, кога је искушење с |
| ђу, предстојало му још једно непријатно искушење.{S} У Галцу их задржаше пуних шест недеља у „к |
| шно тело, <pb n="186" /> склоно свакоме искушењу.{S} И докле је мајстор Диша забринуто и са чеж |
| ну, као да је руком однео.</p> <p>— Оде искушитељ! — помисли хаџи-Диша, кад осети, како му у ду |
| стати без жене и пустити да се цео свет исмева његовом судбином, то је двострука штета, коју ни |
| азапетих ћепенака и кроз унакрсну ватру исмевака и чаршијског искашљивања за собом?</p> <p>Кира |
| све претрпео од Анастасије и како га је исмејала.{S} Он тури записе на њихово место.</p> <p>— Д |
| урне улице, па се овде раскомотио, лепо испавао и онако комотан изишао на доксат, узео слатко и |
| ну, него на друго место на куде Турцима испада — проклињао је кир-Дума дижући фес с главе и пог |
| правда за своје ћутање.{S} Али то му не испадаше тако олако, јер кад год би помислио да је са о |
| изгледа, као да ће да удари кира-Ману, испаде иза ћошка кир-Дума и још један Грк.</p> <p>— Сто |
| моме завијутку, у близини Синџир-џамије испаде од некуда кир-Диша, и, када се један према друго |
| ш.</p> <p>— Е, дај Боже, душа да вам не испадне на нос како христијанину, него на друго место н |
| на њеној остане.{S} Весела, што је тако испало, кира-Анастасија спрема све што кир-Диши треба н |
| добра мисао и ко зна не би ли тај посао испао кир-Думи за руком; али Ламбре преко те помисли пр |
| се удала за Ламбру; али овако, ствар ће испасти сасвим друкчије: мужа ће изгубити, а Ламбру не |
| намешта по полици санове и каленице.{S} Испела се на прсте, уздигла руке, да домаши високу поли |
| за нечим, па да му се то као умешено и испечено само у руке спусти.{S} Жељкао је да постане бо |
| даде на оно кавурско чкембе, да ми очи испије, младост отрује!</p> <p>Кир-Ламбре, узбуђен суза |
| една, од свију снажнија и страховитија, испињала се нада све.{S} Догодило се ма шта, свршило се |
| омогнем! — проговори, кад виде, како се испиње на прсте, и пружи руку, да од ње узме сахан.</p> |
| енака у чаршији; његовим ће именом жене испирати уста, и онај углед, који му је од ове женидбе |
| вати један другоме „шилт“, на коме беше исписана лисица са калпаком на глави, како чучи и предњ |
| о у Витлејему на једној икони, где беху исписане <pb n="188" /> страховите муке грешника у пакл |
| их био је утврђен печатима и потписима, исписаним грчким и арапским писменом.{S} Мајстор Диша п |
| да их за времена пресече.{S} Тек после испита, када су младенци пред свештеником, законицима и |
| опоје).</p> <p>Прстен се свршио, поп је испитао младенце и сада се журило, да се све што је пот |
| p>За њоме дође и Маца и поче је потанко испитивати.{S} Дабоме да се и она ишчуђавала на дрскост |
| ецом!</p> <p>— Боже дај! — одахну Диша, исплати новцем и пође.</p> <p>На улици се хаџи-Зосим пр |
| но чекао, неће ли га угледати, те да га исплати по својски.{S} Лутао је по сокацима, онако бесп |
| г непримљенога ајлука, који би му морао исплатити, те би тако хаџија имао двоструку штету: — го |
| к сада осећао да се из свега овога може исплести нешто страшно и по њега и по све остале, о чем |
| одеш прво Ламбри, да га јавно у дућану испљујеш и покажеш свету, како је неваљалство своме при |
| ично да он, један мајстор, своме шегрту исповеда зашта се радује, те, у место да свога шегрта п |
| се то тиче па тебе поп ли си, да ти се исповедам?</p> <p>— Море, жао ме, много ме жао? — одгов |
| ајсторовом, овај дочепа ненадно калуп и исповрте на њега; Јанићије се, у добар час, саже, те га |
| један! — одговори тетка-Маца и кришом, испод очију, погледа мајстор-Дишу.</p> <p>Међутим, и у |
| рошава кости!“</l> </quote> <p>А одмах, испод ових суморних и нешто загонетних стихова, стојало |
| лено једну јеменију и прошива ђонове, а испод очију прати сваки покрет свога мајстора.{S} Па и |
| иса, родиће ти мушко.</p> <p>Дервиш узе испод јастука неке хартијице, изабра између њих четири |
| , отварао кутијицу, помирисао, метао је испод главе <pb n="152" /> и сањао о оној, која му је т |
| као крилата, пролетела кроза све махале испод Дервишане и Бајрак-џамије.</p> <p>Оно дућана, што |
| удешава, да је њој баш мило, што јој се испод широких рукава кошуље од танке тканине прозиру ка |
| му правдање, али лепо се види, како се испод бркова потајно смеше.</p> <p>— Буди Бог с нама, ш |
| седао мирно, опсецао коже за јеменије и испод очију посматрао бившег шегрта како се наокришке б |
| тарији дервиш и настанио се у Дервишани испод Синџир-џамије.{S} О овоме дервишу причало се по т |
| о, врло узбуђен и са једном огреботином испод очију. —</p> <p>— Ко те огреба, бре? — запита га |
| му је Лепосава удесила постељу и кришом испод јастука метнула један стручак босиока, заспао.{S} |
| на време сузила.{S} Испосник није давао испод пет хиљада гроша, а продао је баш томе купцу за с |
| уку послужење, и свакога дана посматрао испод очију, како се ово вижљаво девојче све више разви |
| био налик ономе сиромаху, који је седео испод пуне трпезе и морао да буде задовољан мрвицама, к |
| уком оштри дикиш калфин засецаше дубоко испод коже у пањ!</p> <p>Разуме се да је Диша причао Ма |
| ар колико толико надао; али после оваке испоруке он сав претрну.{S} Крв му сукну у главу и стра |
| p>— Поздравио мајстор и шаље вам ово! — испоручи Јанићије, збуњен девојачким нападом.{S} Предав |
| но, да јој није баш тако пријатно да му испоручи све што јој је Анастасија казала.</p> <p>А мај |
| ће му поднети часни ексер на целивање, испосник је сматрао за дужност, да побожним хаџијама оп |
| која је од времена на време сузила.{S} Испосник није давао испод пет хиљада гроша, а продао је |
| них од зноја и честога пипања руком.{S} Испосник је са нарочитом озбиљношћу расклапао један по |
| није било, постигао је.{S} Видео је, да испосник хоће да се погађа, а што се цене тиче, то му ј |
| х испунио.</p> <p>— Шта желиш? — запита испосник приносећи Дишиним уснама свету утвар.</p> <p>— |
| увати ватру на богоугодника.{S} Побожни испосник учини крст над расклопљеном чељусти, а ова у т |
| номад је један хаџија откупио од некога испосника мајку Божју, икону која је од времена на врем |
| се и мора веровати, да је само таквоме испоснику дато да за бадава дође до оне светиње, до кој |
| није могао са толиким благом доћи.{S} А испосници никада не лажу.{S} Па онда, он се и са те стр |
| > <p>Тога пустињака не нађоше у његовој испосници, која се налазила близу Гетсиманске Баште у ј |
| ејтину и та његова, већ увелико позната испосничка наклоност, створила му је међу новим поклони |
| „штафету“, која би се од кнежева двора испошиљала „блистателној Порти“ у Цариград, није смео д |
| ације, те тако, у своме будућем породу, исправи погрешку својих родитеља.</p> <p>И тај јединств |
| како одавна није запевала.{S} Сутра дан испрати мужа до капиџика, пољуби га у руку, а он њу у ч |
| јим женама дигоше, да иду, а удовица их испрати до самога капиџика.{S} Кир-Дума, на поласку, из |
| д год би изишао из мутвака, погледала и испратила очима, за које не би могао рећи да су равноду |
| себи.</p> <p>Сутра дан је пола Београда испратило мајстор-Дишу до лађе, чија су једрила била ве |
| навратили на дућан и почели богорадити, испратио би обично речима: „Даће Бог, Божји људи, даће |
| није замакао за први угао.{S} Ламбре га испратио до обале, и тек када се каик одби низ воду и и |
| ас јавља, како је Лепосави, а он чим је испратио мајстора на улицу, врати се болесници, која је |
| зору, кад сви шегрти устају и журе, да испред дућана почисте и по дућану полију воду, устаде и |
| им кајик ишчезну за оне аде и изгуби се испред очију.{S} На ведроме и као стакло јасноме дану, |
| оси.{S} Рано у јутру, пошто је почистио испред дућана, узе Јанићије Бик крчаг и отиде на чесму, |
| .. сад шта да се чини?</p> <p>Мислио је испрекидано и тупо гледао у она комшијска врата, иза ко |
| ј деце, посматра их, па тек по који пут испрекидано уздахне, поче га миловати по коси.</p> <p>— |
| гледао за њиме.</p> <p>— Дуса да ти се испрзи у паклена мука!{S} А-ах, рогата биволица една, с |
| огази своје обећање и, као веран слуга, исприча своме <pb n="71" /> газди све и каквога је приј |
| уминици.{S} Некако му је лакше било, да исприча све њојзи него ли њеноме мужу, према коме је ос |
| ија после митила; па чак не заборави да исприча и о ономе цванцику, што му га даде, и како је к |
| ајаги да је види, а овамо да јој узгред исприча и искити све шта се за њом говори.{S} И то се с |
| ео на твоја леђа.“</p> <p>И ту Јанићије исприча мајстору све оно, што се по грчкој махали прича |
| рзо угуши сузе, од којих се застидео, и исприча тетка Маци, како га је кир-Диша гонио да иде ки |
| ори Лепосава кроз плач чисто прекорно и исприча цео догађај између ње и Канчета.{S} Само је беш |
| астаје, да чује шта има ново или да сам исприча, шта је данас или јуче чуо.{S} Лепе, турске чес |
| дотворну хамајлију.</p> <p>Сад им редом исприча све: како је у Витавари био код пустињака, који |
| да му се овога часа дели судбина, и он исприча газда-Диши потанко све шта је било и како га је |
| Хаџија поче распитивати, а ћор-Ахмет му исприча све, како је у почетку поручио само једно „шише |
| ери било, а што је најважније, шегрт му исприча, како је кира-Анастасија говорила о њему, да је |
| о Дишиноме непоштењу.{S} Кир-Ламбре је испричао, како је мајстор Диша одмах по прстену покушао |
| а о свему, што је он видео и тетка-Маци испричао.</p> <p>— Да кажем, не ваља!{S} Обећао сам да |
| је дреје и да их је однео некуда.{S} Па испричаше, како је долазила кира-Анастасија и у оној со |
| зда Николу, мумџију (онога чију је кћер испросио за свога унука топал-Стојан, па се завештао да |
| ло је да се одмах сазна, да је Лепосава испрошена и обележена, па је тако и урадила.{S} Другари |
| е падало на ум, да ће сутра дан постати испрошеница а до друге недеље и кира-Дишиница.{S} Али к |
| е јуче на „гледању“ и прстену код своје испрошенице добио. — Иде ситно, у колико му то допушташ |
| а.{S} И да му не беше зазорно, да своју испрошеницу пољуби пре времена, Диша би чак и то урадио |
| > <p>И да је ма какве жртве још захтео, испунила би кира-Анастасија.{S} Дала му је реч, заклела |
| , а што се више ближио ћепенку, који је испунила гојазна фигура кир-Дишина, срце му је све стра |
| ни душе ликовао, што му се давнашњи сан испунио, о томе и да не говоримо.</p> <p>Дан јасан и пу |
| какву жељу и часни ексер би му је одмах испунио.</p> <p>— Шта желиш? — запита испосник приносећ |
| три синчића, који му, у један исти час, испунише кућу детинским плачем, то је вредно сазнати, н |
| и, које она, као честита жена, треба да испуњава.{S} Говорио је, како му је образ највећа свети |
| муца нешто неразумљиво и са очекивањем, испуњеним страхом, звераше у тетка-Мацино равнодушно ли |
| е не <pb n="207" /> могући да га одржи, испусти га посред огњишта, и колико је дуга паде на зем |
| урле одјекнуше, она преплашено одскочи, испусти јастук, што га понесе, да га постави у чело мин |
| и му једну ћушку, да овај у мало што не испусти обе ћупе да се разбију.</p> <p>— Што се бијеш, |
| х гласова.{S} И то се разлегала баш она иста песмица, коју ономад зачу, а која беше у то доба н |
| т година, у лицу сушти отац а по нарави иста мајка.</p> <p>То му је све било већ одавна познато |
| њу.{S} Лепосавина прилика једнако му се истављала пред очи; и ма колико му та живахна појава би |
| да пази на саму себе, ипак не смеде да истерује ствар до краја.{S} Једино што јој је добацио, |
| чело, из кога ама баш ништа не мога да истеше.</p> <p>У соби му постајаше све тескобније.{S} Ж |
| .{S} У чаршији и дућану остао је онакав исти — човек од рачуна.{S} Ниједна пара, коју му је суд |
| му драго Српкињу, али то би био онакав исти грех према будућој својој деци, као што беше грех |
| потражим! — помисли једаред; али у тај исти пар дође му на ум она њезина претња и велики кујнс |
| стао оцем три синчића, који му, у један исти час, испунише кућу детинским плачем, то је вредно |
| едајући оно лице, које <pb n="151" /> у исти мах, беше изненађено, збуњено и препаднуто.{S} Као |
| себи, кад неко закуца на вратима.{S} У исти час врата се полако ошкринуше и у собу се промоли |
| топлим оковима остао тако цео дан, да у исти мах не осећаше и неку чудновату страву од свега ов |
| ућно, пљуну у лице Ламбри; а Ламбре тим истим оружјем врати му ударац.</p> <p>— Пуштај, да убиј |
| лас, удесише жице и враћајући се лагано истим путем, стадоше извијати арију оне песме:</p> <quo |
| је му Лепосава указиваше, повратише га, истина не сасвим, али тек његов мучан осећај мало се ст |
| најпосле му поможе и он изиђе у дућан, истина жут као исцеђени лимун, али ипак потпуно здрав.< |
| се зачудили, шта би од овога човека.{S} Истина, он је још онако био пун и трбушат, али лице му |
| кира-Анастасија удари ногом у трбух.{S} Истина, Лепосава није помислила на тако што, али њезине |
| о за другога лаје по овај свет, онда је истина; а кад се казује за вас, не је истина? — Тако ли |
| се зацрвене од стида.</p> <p>— А, не је истина; саг, не је истина за ваше што се прича, ха! — А |
| а.</p> <p>— А, не је истина; саг, не је истина за ваше што се прича, ха! — А е ли истина да сте |
| е истина; а кад се казује за вас, не је истина? — Тако ли је?</p> <p>— Ама кир-Дума, куд ја да |
| арост без домаћице?</p> <p>— Ама, то је истина.{S} Време је, треба да се оженим; али ко је мисл |
| ола јурила, а ви побегли?</p> <p>— Није истина, то лаже свет!{S} Куд ја...</p> <p>— А: куд ви!{ |
| удају, за бадава.</p> <p>— Ама, то није истина.</p> <p>— Хе, хе, јеси ти неки лисац.{S} Кријеш |
| о леђа, да се попнете?</p> <p>— То није истина! — узвикну мајстор Диша и сав се зацрвене од сти |
| ство што га човек ужива.{S} Зар то није истина, да баш онда кад човек мисли да је најсрећнији, |
| тина за ваше што се прича, ха! — А е ли истина да сте пали са зид и да вас је патрола јурила, а |
| која је ухо прислонила.</p> <p>— Је ли истина оно?</p> <p>— Које? — запита тетка Маца пажљиво. |
| и сам поче увиђати, како често ни труни истине нема у ономе што свет говори.{S} Очигледан приме |
| it="subSection" /> <p>Мајстор Диша је у истини био човек срећне звезде.{S} Чему год се није над |
| а на Витавари.</p> <p>— Ама, да ли је у истини то баш онај ексер? — упита мајстор Диша.</p> <p> |
| разазна, титра ли се она с њим или је у истини она све тако мислила.</p> <p>— Ти ме не волиш... |
| ћи и радњи затекао.{S} Јанићије му је у истини пара вредео.{S} Ништа, што је за напредак радње |
| ко одоцнио као овога пута.{S} Маца се у истини мало забринула, што их то нема, кад а у томе угл |
| она не би ништа казала, баш и када би у истини што знала.</p> <p>Али то није сметало комшилуку |
| изиђе на поље.</p> <p>Али Диша, који у истини беше пребледео од учињенога дела, није имао када |
| осаву у гроб отерали.</p> <p>Маца га је истински жалила.{S} Гледајући га једном како смагла лиц |
| ече Маца. — Некада ти ни рођен син није истински пријатељ, а ето, ово сироче, што се савило око |
| кумовим грехом свој грех блажио.{S} Но истину рећи, како је осећао пуно задовољство, што се је |
| мешном грчком чаршијом, него да потпуно истисне <pb n="113" /> грчки елеменат из српске престон |
| некако се вазда, између осталога, и она истицала, кад год би навратио до тетке Маце, чије је ра |
| свакога човека, са којим би се састали, истицао богоугодне врлине побожнога мајстор-Дише.{S} Ди |
| шљање о своме положају он је по каткада истицао у својим мислима, али кад год би покушао да га |
| грчена чувства никада боље и лепше није истицао, као што је то чинио, кад се у цркви појави бео |
| ић, који не сахне, за ових седам месеци истицао је из дућана и утицао беспрекорно у једну гвозд |
| акве наде на своје потомство, толико је исто колико и не живети.</p> <p>И што му ова брига не б |
| е од тога чисто задрхта.{S} Овако му је исто рекла и онда, када је загрлио и пољубио.{S} И та р |
| то, целивати такву светињу чинило му се исто што и целивати руку Спаситељеву.</p> <p>Но пре нег |
| тићи бољем.{S} Јер и бољи мајстор то би исто радио са својим шегртима.{S} Чак и родитељи, када |
| ог другог хаџије, који је случајно имао исто име, прозваше: хаџи-Памук.</p> <p>У то доба је пон |
| женином, он је осећао према њојзи онако исто љубав као и пређе, па, ако се може рећи, и више, у |
| тако мила, сада му постаде мрско онако исто као и кир-Ламбре и кир-Дума.</p> <p>— Бог види кол |
| ре, одскакала на грудима.{S} А он, тако исто усплахирен, изгубио сву моћ мишљења, блене у кира- |
| и зачуђено се забленуо у њу; а она тако исто узрујана, да јој се недра од наглога дисања дизаху |
| из тетка-Мацине куће не зна се, па тако исто и где је провео прву ноћ без жене.{S} Тек сутра да |
| озбиљно препаде за кћер, хаџи-Диша тако исто, а и Јанићије, кога је још прво детињство везало з |
| ћ произвео за калфу, доживљавао је тако исто једну важну промену.{S} Мајстор-Дишино често одлаж |
| а збуњена и изненађена, а Јанићије тако исто сметен и застиђен од несвеснога дела, <pb n="185" |
| -Дума уђе опрезно, а одмах за њиме тако исто обазриво увукоше се још два Цинцарина учтивога и в |
| , било је за <pb n="100" /> њега толико исто немогућно, као што је сада немогућно, да својом ша |
| и како мучиш ону јадницу, и она толико исто пати, што нема деце, као и ти.</p> <p>— Па што се |
| ва, која је у целој овој сплетки толико исто крива била колико и мајстор Диша, морала је да чуј |
| Али како је Анастасијина порука била то исто што и заповест, он прикупи бројанице, извири још ј |
| поштено, сад ће полиција!</p> <p>Али, у исто време, дошану му друга мисао: зашто полиција?{S} Б |
| који служаше за стовариште еспапа, а у исто време и као ноћиште Јанићијево, па се прући по мин |
| што му је радњу у невреме оставио, а у исто време, да на прагу свога новога живота покаже свој |
| кир-Ламбре! — зачу за леђима глас, а у исто време таче се неко његове руке.</p> <p>Кир-Ламбру |
| аменка неким љубазним гласом, који је у исто време показивао и бригу и радост, што јој тако дав |
| пристојност према своме мајстору, али у исто време њу је обузимало неко друго осећање, које је |
| , да јој се освети, да је уништи; али у исто време и да му без ње нема живота.{S} Једном речи, |
| ми! — одговори Јанићије одмеравајући у исто време за сваки случај пут до врата.</p> <p>— Ама л |
| цвјељену душу, а по том, подаривши јему истовремено три отрока мужескаго спола, престависја у Г |
| поштено ни лепо то што сада ради; али у истоме часу створи му се кира-Анастасија и Ламбре, и он |
| ст ишчекивања горчином залило.</p> <p>У истоме ћор-сокачету извиривао је за зиданом оградом там |
| а несаница, која га је за неколико дана истопила као грудву снега, сад је прешла на кир-Думу.{S |
| тва, у којима је описана <pb n="193" /> историја светога ексера и како се оно чудо догодило.{S} |
| ежао.</p> <p>И од честога понављања ове историје о чудотворном памуку хаџи-Дишу, ради лакшега р |
| врши <hi>први део</hi> ове тужне домаће историје човека, чији су се идеали стопили у једну сврх |
| уштеник — е, не иде!{S} Човек са једном историјом, која је до скора изазивала смех по чаршији.< |
| о овамо, не оста им друге, него да свој историјски понос национални ипак умекшају.{S} Међу Срби |
| инога извуку згодан материјал за читаву историју, која ће се за дан два развити.</p> <p>Српским |
| у никада били, дај Боже да ни кроз туђу историју не сазнаду а камо ли да их таква судбина снађе |
| во на свакоме углу понављао је ону исту историју, почињући од Мациног сна па до побожнога пусти |
| тече и тетка-Маца, која се после дугога истраживања једва вратила.</p> <p>— Е, шта би? — запита |
| пазиле, да су једна другој без икаквих истраживања на голу реч веровале све.</p> <p>А бар да ј |
| з године у годину снажио и освежавао на истрајан рад, лежао је пред његовим ногама као огромна |
| чим се родило, оно се, буди Бог с нама, истргло из руку и почело као лопта да се премеће, скаче |
| ићије, много хитрији од свога мајстора, истрже му се из шака и излете на поље.</p> <p>— Торњај |
| нада, за коју се тако грчевито ухватио, истрже му се из руку и он тешко застења.{S} Једнолики, |
| оба рамена.</p> <p>А када се кира-Мана истрже и сва изубијана побеже, он се прући на миндерлук |
| S} Четвртога дана устаде Лепосава, али, истрошена од толикога напора, једва се кроз собу и по а |
| ки је све пут претурио и што се до сада истрошио, цигло ради једнога детета.</p> <p>— Еле, ти н |
| ак у Јерусалим ишао; зато сам се толико истрошио, да мртваце из куће износим?! — зајаука хаџи-Д |
| искрено тужише за покојницом, давно су иструнули: и неутешни супруг, мајстор Диша, и ожалошћен |
| долазак Ламбрин.</p> <p>Фудул-Стаменка истрча на авлију, да га пресретне, а у томе кир-Ламбра |
| ао; учини му се да је кир-Диша умро, па истрча на улицу, да кога било наврати у кућу.{S} Разуме |
| ети кафани, да се склони, али из кафане истрча кафеџија и запречи улазак.{S} Неколико људи саст |
| ја презрела.</p> <p>Устаде и безобзирце истрча из авлије на улицу.</p> <p>Разуме се, да је Ламб |
| асу користи забуном, штуче кроз врата и истрча на улицу.</p> <p>Анастасија и Ламбре осташе једн |
| ици искупе, шчепа из мутвака обраницу и истрча на улицу.{S} Но кир-Дума, чим га угледа, замаче |
| аше се; момци и деца па и гдекоји човек истрча, да види шта је, а на капиџицима од башта начичк |
| и, баци га у мутвак и што је брже могао истрча на улицу. — Била му је првобитна намера да врати |
| — јаукну још једном, и онда као махнит истрча из собе, оде удно баште, зарони лице у шаке и по |
| мишљена, па је по десет и двадесет пута истрчавала капиџику, да га одшкрине, колико тек да пром |
| ији потражи. — Час по час узнемирено је истрчавала на капиџик, да види што се шегрче толико зат |
| није знала.</p> <p>Неколико жена, које истрчаше на капиџике, развадише их, и Лепосава, бледа о |
| ави неколико пролазника, па и комшинице истрчаше на капиџике, те тако мајстор Диша, који се баш |
| Готово на свакоме углу понављао је ону исту историју, почињући од Мациног сна па до побожнога |
| аца.</p> <p>— Ето тако; мило ми, што га истукао!</p> <p>Али ја нећу даље да описујем овај први |
| може и он изиђе у дућан, истина жут као исцеђени лимун, али ипак потпуно здрав.</p> <p>Мајстор |
| ве осетио, кад је целивао, и тако нагло исцељење од искушења, које му до сада ни пост ни молитв |
| е оно сирота удовица, засто јој без ноз исцупасте дусу?</p> <p>— Зашто? — За оно... за...</p> < |
| дућан доћи.</p> <p>Није се имало куда; ићи се мора, а како ће се све ово свршити о томе није н |
| "137" /> да нико од нежењених људи неће ићи сваки дан у кућу, где има девојке за удају, за бада |
| кава.</p> <p>— Најбоље, да ја престанем ићи тамо! — помисли и крете у дућан.</p> <p>У дућану је |
| м, јер од младеначкога стида није могао ићи са својом кумом кроз чаршију, а глава није „калуп“, |
| — Ама, зар оно? — зачуди се Лепосава. — Их, какав је!{S} Што је пустио оно чудо од браде?</p> < |
| ква су!</p> <p>— Немој, још мало; треба их окупати! — одговори Маца и залупи врата пред носом з |
| јатише се, да јој честитају, а Лепосава их је са златном огрлицом и дукатом на челу дочекала, и |
| дшкрину врата и тајанствено погледа, да их ко не ослушкује, а када се увери, да никога нема, пр |
| ја завлаче, те хватају слепе мишеве, да их после удавачама, за њихове враџбине, продају, завуче |
| и Лепосава и седе у постељи, бајаги, да их шаком шчисти.</p> <p>— Хајде, хајде!{S} Даћу ја теби |
| ут Јалије, тамо, а за њима и Цигани, да их прате.</p> <p>Виде хаџи-Диша, да му не вреди тражити |
| дало онако страшно, као што би било, да их је ма коме другоме дао.{S} Она изиђе из собице и пож |
| си их сакрио?{S} Што је посла овамо, да их дигне?</p> <p>Лепосава кад чу да ће Јанићије у свет, |
| ест, нашла сам своје руке на сокаку, да их по томе гвожђу лупам.</p> <p>Јанићије се засмеја од |
| са газдиним хлебом гутао и чувао их, да их доцније он, кад буде произведен за калфу, са богатим |
| сокак-сплеткама, дужност му је била да их најодлучније сузбије.</p> <p>Али на који начин?{S} Д |
| огао брзо сазнати за ове сплетке, те да их за времена пресече.{S} Тек после испита, када су мла |
| ове Ламбру, Думу и њихове жене; хоће да их почасти за своје наслеђе.</p> <p>Кира-Анастасија рад |
| аљда да ће се обоје потући, навалише да их разваде.</p> <p>Али ово постиже други резултат.{S} О |
| биш жену, а дете да остане живо; а и да их обоје изгубиш.</p> <p>— И зато сам чак у Јерусалим и |
| е, да је заиста донео нечије дреје и да их је однео некуда.{S} Па испричаше, како је долазила к |
| дваљене.{S} Није био на чисто, да ли да их воли или мрзи, што су Лепосаву у гроб отерали.</p> < |
| з туђу историју не сазнаду а камо ли да их таква судбина снађе!{S} Доста, ако кажем, да је он б |
| азре на све стране, па када се увери да их нико не гледа, приступи му ближе.</p> <p>— Хајде сас |
| д тетка-Маце.{S} Овде је био сигуран да их, до повратка кир-Дишинога неће нико тражити.</p> <p> |
| з нос тако, да ти се увек чинило као да их Грк пева.</p> <p>Али, чини ми се, та своја погрчена |
| чије се разлоге већ у велике навикао да их прима и — сноси.</p> <p>Но њему се ипак није чекало. |
| та раздражене Анастасије.</p> <p>А када их раздвојише, она се поче као у грчевима савијати и је |
| рје и заједно трче то амо то тамо, куда их мајстор Диша и тетка Маца шаљу; али, ипак, Бик не мо |
| p> <p>Лепосава донесе хартијице, хаџија их прихвати са два прста, усекну мумаказама огорели фит |
| излаз, да се сачувају од срамоте, која их је у чаршији чекала.</p> <p>— Анастасија! — поче јој |
| њоме, и једнога дана остави овце, нека их пас чува, а он, као да га неке мађије вуку, стиште п |
| а, затварала је очи, да заспи, отварала их и гледала замишљена у оно кандилце, што је пуцкарало |
| била увек пуна домаћих новости, а умела их је тако потпуно и слатко причати, да је милина била |
| це, изабра између њих четири записа, па их пружи кир-Диши.</p> <p>— Колико коштају?</p> <pb n=" |
| ече реч: „грцко“, поткупи три прста, па их пружи према мајстор-Диши, као да је невеста, коју му |
| еме, изрибала тепсије и жуте сахане, па их прислонила уз чардак и ужива како сунчани зраци одбл |
| ничком приликом, оборио је и он очи, па их није <pb n="66" /> смео подићи; није знао како да се |
| ица као утучен седи крај деце, посматра их, па тек по који пут испрекидано уздахне, поче га мил |
| својим женама дигоше, да иду, а удовица их испрати до самога капиџика.{S} Кир-Дума, на поласку, |
| од које болује. — Но међу свима највиша их је било жена нероткиња, којима су већ дотужали преко |
| очима гледати и Ламбре и кира-Мана, кад их стане око софре служити.</p> <p>— Да служим кира-Ман |
| а дана изнађе у једноме сандуку.{S} Кад их разгледа, изиђе му пред очи све што му је дервиш сав |
| забуна брзо пређе, узе јеменије и стаде их разгледати.{S} Јанићије је гледаше нетремице и чисто |
| о чудо?{S} Што ћутиш?</p> <p>— Па троје их је! — рече Маца и удари у смех.</p> <p>— Шта-а?...</ |
| много живље и много веселије, све докле их не прекиде Канче, која у тај пар уђе, да им јави за |
| о је хаџија држећи хартијице, све докле их пламен сасвим не обухвати и док се не претворише у с |
| песнице и сав трепћући од љутине унесе их под нос Јанићију.</p> <p>— Пцета!{S} На зенско ли на |
| аџи-Диша зађе од једнога до другога, те их редом опипа све, али кесе ни од корова.</p> <p>— А-а |
| година од тога доба?{S} Пуно!{S} Ко ће их набројати!{S} Оног Београда више нема.{S} И гробље ј |
| {S} Па после да плетеш седе, као што ће их плести фудул-Стаменкино Канче!</p> <p>— Ја нећу да п |
| а, које истрчаше на капиџике, развадише их, и Лепосава, бледа од узбуђења, отрча кући, па кад з |
| крпити, припалише гости фењере, окачише их о крајеве чибука, што им је Диша даровао, и тако све |
| Добро сте нам досли!...{S} Орсе! — нуди их домаћица у кућу и, смешећи се, прима из њихових <pb |
| када се увери, да никога нема, приклопи их, седе према зету и поче га важно гледати.</p> <p>— Е |
| својим рукама, па што јој рече, где си их сакрио?{S} Што је посла овамо, да их дигне?</p> <p>Л |
| pb n="68" /> <p>— А дреје?...{S} Што си их однео на кира-Ману?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Среће т |
| постајаху све нејасније и изговарајући их он се мислима није утицао у дубину своје душе, него |
| дреје предао онда кира Мани; или да сам их сачувао до повратка газдина, сада ме он не би овако |
| </p> <p>— Ево и ови су видели, када сам их донео у дућан, а после сам их однео код тетка-Маце.{ |
| када сам их донео у дућан, а после сам их однео код тетка-Маце.{S} И кира-Анастасија је после |
| ље промозгају и удесе, а кира-Мана, чим их отпрати очима, штуче кроз суседне капиџике и башче д |
| е тврдо у моћ дервишевих хамајлија и он их једнога дана изнађе у једноме сандуку.{S} Кад их раз |
| агу.</p> <p>Сузе му навреше на очи и он их кришом од пролазника утре рукавом и полагано пође по |
| аједно са газдиним хлебом гутао и чувао их, да их доцније он, кад буде произведен за калфу, са |
| Тамо би преседео по читаве сате, гледао их све троје, онако снажне као од брега одваљене.{S} Ни |
| кир-Дума већ поткупио бројанице и турао их за појас, он положи руке на трбух, ниско се поклони |
| знао где да им места начини.{S} Посадио их је на ћепенак и одмах наредио да се џезва пристави, |
| ен у свему своме мужу, кући и деци, ако их је Бог дао.{S} И та особина тетка-Мацина створила јо |
| аш никаква мисао; или боље рећи, јавило их се безброј, стотине, а то је таман толико колико и н |
| се није ни сасушио траг оних суза, што их је за кир-Бенџом проливала.{S} Али како ли би тек са |
| S} Маца се у истини мало забринула, што их то нема, кад а у томе угледа хаџију, како журно иде. |
| вац, те тако, после неких обрачуна, што их је кир-Дума имао између четири ока са покојником, уц |
| да не одговори.{S} Ова брза питања, што их је кир-Дума тако одлучно и оштро излагао, сплетоше г |
| једаред у хамаму неколико модрица, што их кир-Думина жена спази на куминим плећима.</p> <p>И о |
| ужио је са оних шест стотина гроша, што их хаџи-Зосим украде, и са двеста четрдесет, датих пуст |
| Саборне Цркве, ни све турске трубе, што их дан из дан слуша са градских бедема, не би му толико |
| ачуна му <pb n="201" /> и трошкове, што их је за ових седам недеља више учинио.</p> <p>— Још се |
| божним хаџијама опише све оне муке, што их је <pb n="195" /> Спаситељ подносио, докле су му ови |
| у много више него ли газдине ћушке, што их је, као шегрт, од времена на време добијао. — Али ма |
| о покупи ћурче, антерију и чампаре, што их је кир-Ламбре, ваљда због силне жеге, свукао и на по |
| могао да се наприча чуда и лепоте, што их је видео у светим местима, а радознали пријатељи нис |
| анска! — одговори Диша и хартијице, што их је некада готовим новцем платио, и у које је сву над |
| ино осликавање злих страна и тегоба што их родитељска <pb n="55" /> срца подносе, то јој ипак н |
| ка.{S} И тако, заборављајући на све што их дотле устручаваше, уђоше једна за другом у авлију ки |
| му лежале развалине од свију мисли што их је уз пут смишљао и он се, малаксао од тешког душевн |
| а нема више онако снажних људи, као што их је било некада.</p> <p>— Камо ти сада тако јаког чов |
| кући и Јанићија у дућану.{S} Кад би му их когод одузео, остао би без њих као трупина без руку, |
| ога подсетио га и на оне услуге, што му их Јанићије пре толико година указа.</p> <p>Рано у вече |
| али јучерање „гледање“ и осмејци што су их, том приликом, њих двоје кришом измењали, још га и с |
| ш једно непријатно искушење.{S} У Галцу их задржаше пуних шест недеља у „контроманцу“, те тако |
| </p> <p>— Неће Ламбре!{S} Он како и ти, ич се не разбира за децу.{S} Кад не даде Бог по христиј |
| е.{S} Ама он се теби опет мора вратити, ич се не брините за то!{S} Ви само да му чувате чест и |
| младожења!</p> <p>— Какав младожења?{S} Ич си не знајем за тај лаф (разговор)! — одговара још с |
| p> <p>— Ја да си гола бакчу обилазим? — Ич, не бива!</p> <p>— Зашто: не бива?</p> <p>— Мори, ни |
| /p> <p>— Море, шалиш ли се ти?</p> <p>— Ич се не шалим!{S} А што?{S} Па то се бар зна <pb n="13 |
| еће ваљда бити тако бездушан, да ме без ичега пусти у бели свет! — мислио је уз пут Јанићије, а |
| ни помишљати, да би Јанићије, сам, без ичије помоћи, могао доћи на овако препредену мисао.{S} |
| стању да на свој начин удеси живот без ичије помоћи; и најпосле, није могао ни десет дана да и |
| у широко избијала снажна набрекла прса, ишао је он пред друговима и свирачима.{S} Код једне крч |
| шевног узбуђења, али он је ишао напред, ишао и не обзирући се за поздравима људи и не застајкуј |
| осећајући у себи сву ову навалу мисли, ишао је Јанићије ногу пред ногу кроз кривудаве сокачиће |
| сно и продужи пут ћутке.{S} Јанићије је ишао поред ње мало збуњен, што му баш ни речи не одгово |
| га и сада држаше у неком заносу, те је ишао као по сну.{S} Све му се чинило, као да га је јуче |
| ва фудул-Стаменка, удовица, за којом је ишао зао глас да је завадила две најбоље комшије:{S} Ми |
| клецала од душевног узбуђења, али он је ишао напред, ишао и не обзирући се за поздравима људи и |
| говорио је стиснутих вилица и песница и ишао, лутао, без смисла и циља.</p> <p>— Убићу је!{S} Ј |
| јао ни десет „ерлија“.</p> <p>— А је ли ишао на хаџилук по децу? — запита Јанићије и одлучно се |
| ладовитим доксатом, дотле је у тој кући ишао живот тихо и мирно, као домаћин, који је мало час |
| } И зар нисам ради тога чак у Јерусалим ишао?{S} Камо среће да ти је мати сањала онај сан још п |
| иш.</p> <p>— И зато сам чак у Јерусалим ишао; зато сам се толико истрошио, да мртваце из куће и |
| и многобројним срчали-прозорима.</p> <p>Ишао је насумце, залазећи час за један час за други уга |
| сле седам и више година добивали децу: „Ишао у Јерусалим по децу!“</p> <p>Али не каже се у зама |
| , а под кандиоцетом мален сандучић, сав ишаран резбама.</p> <p>Пустињака су затекли на коленима |
| е, чаршија је за њима, као један човек, ишла.</p> <p>Али мајстор-Диша, поред свега тога, што је |
| и. — Ово му је, до душе, већ много теже ишло због гојазног трбуха, који се спокојно држао на кр |
| шло је већ неколико дана.{S} У радњи је ишло као по зејтину.{S} Али код Јанићија се опажала нек |
| свега тога, што му никако у рачун није ишло, да изгуби пријатељство два тако угледна Грка а с |
| хтеде да се попне на доксат, одакле се ишло у Лепосавину ложницу, њему толико залупа у грудима |
| ље протицаху, а у радњи мајстор-Дишиној ишло је тако, да се није ни опажало, да већ од толико н |
| > <p>Српским женама није никако у рачун ишло да једна Цинцарка, па још удовица, уграби њиховим |
| е на путу не пропитају.{S} И то је тако ишло, све докле се не помоли месец и докле мујезинова п |
| с паше враћаху.</p> <p>И све му је лепо ишло за руком.{S} Али кад Цигани свирачи отпратише кући |
| и другим замотуљцима.</p> <p>Тако је то ишло пуних десет недеља.{S} Хаџи-Диша се потпуно помири |
| а трудиле, да из прошлости лепе удовице ишчачкају макар и једну трунчицу; а већ после би им лак |
| руци и дуванкесом за појасом; промичу и ишчезавају као далеки звук или кукурекање петлово, које |
| мбре одавно, како му жена вене а ствари ишчезавају, али још као не може да схвати зашто то.{S} |
| Сунце зашло већ, а тамна румен, која је ишчезавала заједно са мујезиновом песмом што се са мина |
| до сада тиштало и мучило, распукло се и ишчезло као мехурић на води.{S} Био је као на ново рође |
| д свега савлађивања, непрестано гризла, ишчезну, као да је руком однео.</p> <p>— Оде искушитељ! |
| , које је неосетно обујимаше, чим кајик ишчезну за оне аде и изгуби се испред очију.{S} На ведр |
| ошапута Јанићије, и кад и последњи звук ишчезну, зарони лице у шаке и горко зајеца.</p> <milest |
| Сав страх, нестрпљење и јучерања срџба ишчезнуше као бол, кад зуб умине.{S} Он задовољно бркну |
| е, догоди се оно, што му је сву сладост ишчекивања горчином залило.</p> <p>У истоме ћор-сокачет |
| е бунилу.{S} Толике његове наде, толико ишчекивање, %на најзад и онолики пут и онолико ломљење |
| е толико чезнуо и од које је тако жељно ишчекивао бар једнога сина.</p> <p>Какве су му мисли и |
| к по гдекога веселога брата, који жељно ишчекује, неће ли какав изненадни гост од куда бахнути, |
| танко испитивати.{S} Дабоме да се и она ишчуђавала на дрскост „оне девојчуре“, али ипак све се |
| > <p>— Роспија!{S} Уби ми душу; дроб ми ишчупа! — застења Диша саломљен и клонуо под тешким тер |
| што скривио.</p> <p>— Јабучицу ћу да ти ишчупам; зубима да те закољем! — виче пригушеним гласом |
| де ону твоју... твоју...{S} Косе ћу јој ишчупати, где је сретнем!{S} Криво је моје Канче, што в |
| АРОГ БЕОГРАДА</p> <p>ОД</p> <p>ДРАГ.{S} Ј. ИЛИЈЋА</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>НОВА ШТАМПАРИЈА - „ДАВИ |
| Маријола, муж ти је умро!</l> <l>— Ако ј’ умро те тешто, ја си коло па водим!“</l> </quote> <p |
| е утехе.{S} Он је са тим чакширицама, т.ј. са „братинском“ и „сестринском“ љубави намицао којек |
| та газда Диша.</p> <p>— Опрости, газда, ја нисам крив...</p> <p>— Сиктер, пезевенк, бре!...</p> |
| а миловати по коси.</p> <p>— Е, де, де, ја сам мајка, па ето, трпим; а ти, зар не видиш какав с |
| њу чува.</p> <p>— Одрастао си код мене, ја сам те упутио, добар си био, веран си ми био, па ето |
| . „Кад му сама дуса не иска да се врне, ја га не могу врнем“.</p> <p>Сад, када се сусрете са Ја |
| из све душе смејао.</p> <p>— Газдарице, ја ето нећу да те издам, —- рече полугласно и погледа ј |
| , он трч’ за тобом, ја л’ да те загрли, ја л’ да те пољуби.{S} Од толиког његовог грлења већ и |
| ека!{S} Море, да сам ја нешто у власти, ја бих њој...</p> <p>У свако друго доба Јанићије би се |
| леда, па ко што ради, он трч’ за тобом, ја л’ да те загрли, ја л’ да те пољуби.{S} Од толиког њ |
| џо; ама да видите колико вас постујемо, ја ћу вам позајмим из еснафска каса пет стотин гроси за |
| p> <p>— Нисам, газда, то?{S} Да сам то, ја бих и сада седео у твојој радњи.</p> <p>Газда Диша г |
| да радим сада?{S} Научи ме, де!{S} Ето, ја ћу престати да долазим, па ће временом и свет ућутат |
| не казете? — утаче се кир-Дума. — Ето, ја сам досао као еден пријатељ, да ме научите, те да и |
| лебац, — вели кира-Мана.</p> <p>— Ето, ја — утаче се кира-Думиница — шта све не сам радила да |
| ме превртали свету утвар.</p> <p>— Ето, ја сам урадио све што треба, а сад ће чудотворни памук |
| </p> <p>— А ви, како сте?</p> <p>— Ето, ја и Јаникије чекамо те сваки дан; много сте остали!</p |
| све ми је добро код тебе било, али ето, ја те молим да ме отпустиш.</p> <p>— Хајде, бре, ћопеку |
| је умро!</l> <l>— Ако ј’ умро те тешто, ја си коло па водим!“</l> </quote> <p>Он запева, а обе |
| а — Бог па ти!{S} Ти ако ме не избавиш, ја ћу у Дунав!</p> <p>— И то је срамота, газдарице! — п |
| а.</p> <p>— Тако те хоћу: да се ожениш, ја; а не да затварамо капиџике, кад прођеш! — шалио се |
| акну га руком по мишици.</p> <p>— Ја... ја не могу тако... ја ћу... узмучи се Јанићије да каже |
| шици.</p> <p>— Ја... ја не могу тако... ја ћу... узмучи се Јанићије да каже шта ће; али навала |
| лаши и од саме помисли.</p> <p>— А шта: ја хоћу?{S} Ствар је у твојој руци.{S} Ти <pb n="145" / |
| убити.</p> <p>— Сестру немаш, Јанићије; ја ћу да ти будем од сада сестра.</p> <p>Јанићије осети |
| м мајком.</p> <p>— Како бре, седепсузу; ја сам стара!</p> <p>— А он ти је па младунче, ба!{S} П |
| ема бре ништа за бадава, па ни жена!{S} Ја сам се доста уједао, сад се уједај ти!</p> <p>Кир-Ди |
| м ја знала, да ће она котао теглити!{S} Ја нисам ни била у мутваку но у соби, кад је то урадила |
| и циља.</p> <p>— Убићу је!{S} Јаох!{S} Ја је морам убити!{S} Зашто да се прода?{S} Куда ћу сад |
| ћеш од мене?</p> <p>— Врати дреје...{S} Ја ћу му кажем да никад више не долази... хоћу да се ка |
| враћао.</p> <p>— Тако је, кир-Дума.{S} Ја и сам верујем, да је комшилук измислио и за кира-Ана |
| : оно?</p> <p>— Среће ми нисам крив.{S} Ја баш нисам хтео... али тако...</p> <p>Лепосава се наг |
| аџи-Зосим. — Бог кад хоће, све може.{S} Ја, да немам деце пуну кућу, не бих жалио ни триста гро |
| акон — вели — не искам ни по псешки.{S} Ја сам му зборила, ама он каже:{S} Дервишин је погана в |
| рамим?</p> <p>— Како год те Бог учи.{S} Ја хоћу дете; а ти ако нећеш да питаш... ти...</p> <p>М |
| нариче, буса се у груди и довикује:{S} Ја сам крива, што се убио; он је мене волео, па је због |
| — Сиромах!{S} И зар сам му ја крива?{S} Ја не смем друкчије, већ како нана каже; а он је слуга, |
| ом.</p> <p>— Ама, што си се препала?{S} Ја ћу да га потплатим, да ћути.{S} Дај ми само дреје да |
| оложају.</p> <p>— Ко ће да те убије?{S} Ја нећу!</p> <p>— Како да нећеш?{S} Шта сам ти урадила, |
| ..</p> <p>— Па зар сам ја крив томе?{S} Ја тебе и твоју кућу као рођену поштујем, а оно што они |
| S} И ко би други смео да тако уради?{S} Ја ето нисам никоме одала?</p> <p>— Ама шта то ради она |
| Шта сам ти урадила, да онако учиниш?{S} Ја ћу да скачем у Дунав — ја не смем...</p> <p>— Ја нећ |
| страшније.</p> <p>— Јесте, због тога! — Ја те лепо питах: може ли да се расквари свадба пре ђер |
| асија.</p> <p>— Кучко! — дрекну Диша. — Ја искам да ми даш дете у кућу, а ти, место детета, кир |
| ме гледа! — размишљавао је Јанићије. — Ја сам само један сиротан <pb n="130" /> калфица; и Бог |
| е до 4000 гроша — размишљавао је Диша — ја знам како ћу.{S} Дај Боже да оздравим само, а туђе м |
| ко учиниш?{S} Ја ћу да скачем у Дунав — ја не смем...</p> <p>— Ја нећу да мени нико каже, како |
| плести фудул-Стаменкино Канче!</p> <p>— Ја нећу да плетем седе, — промуца Лепосава.</p> <p>— Мо |
| е пезевенк-баша?!</p> <p>— Ти!</p> <p>— Ја?</p> <p>— Него је мозе бити мој деда!?{S} Белћим ћу |
| скачем у Дунав — ја не смем...</p> <p>— Ја нећу да мени нико каже, како сам твој пезевенк-баша. |
| зато, што вели „да није хтео“.</p> <p>— Ја онако...{S} Дође ми мрак... али...</p> <p>— Ниси хте |
| кад зачу шта јој муж захтева.</p> <p>— Ја да си гола бакчу обилазим? — Ич, не бива!</p> <p>— З |
| е и фудул-Стаменкиног Канчета.</p> <p>— Ја не чух ништа.</p> <p>— Побише се.</p> <p>— Зашто, мо |
| гачених очију заблену у госта.</p> <p>— Ја сум, кир-Диса, ваш кум и пријател.{S} Еле, како сте? |
| p>— Тако; нећу да служим више.</p> <p>— Ја те не пуштам; ти мораш да одслужиш <pb n="154" /> св |
| го и такну га руком по мишици.</p> <p>— Ја... ја не могу тако... ја ћу... узмучи се Јанићије да |
| силом застиђених црних очију.</p> <p>— Ја сам, кир-Ламбре — Канче!...</p> <p>— Шта искате од м |
| >— Од куда ти?{S} Зар си овде?</p> <p>— Ја где ћу?</p> <pb n="166" /> <p>— Па не ли викаше Суља |
| дари ме у леђа.</p> <p>— А ти?</p> <p>— Ја ћу опет онако...</p> <p>— Јест, нашла сам своје руке |
| р-Ламбре.{S} Зашто, бре, тако?</p> <p>— Ја да јој опростим? — викну Диша.— Никада!</p> <p>— Дол |
| ме обедити, да сам јој нешто изнела, а ја ништа о томе не знам.</p> <p>— А оно?</p> <pb n="30" |
| направи!{S} Они били ортаци на жена, а ја да плаћам трошкови!{S} Не сум писмено тражио, кад тр |
| ана, свога пса везати, док беше овде, а ја да ти га хватам, нећу.</p> <p>— Ама немој да си луд; |
| Е, добро, добро; остани ти само овде, а ја ћу га већ сама молити.</p> <p>Лепосава само што није |
| ве то требало. „Коме треба нека даје, а ја нисам текао овај зној, да га хале и вране растичу!“< |
| који је? — Јанићије каже:{S} Ламбре, а ја нити сам га видела, ни дреје познајем.</p> <p>— Па т |
| ла овде, плакала и пошла, да се дави, а ја сам се онда сажалио, па сам јој дао дреје.</p> <p>— |
| дођем, ти да ме дочекаш са пешкешом, а ја да ти сада дам четири записа.{S} И то овако да радиш |
| а, тамо се сакри, да те не види влас, а ја ћу се врнем да ти кажем несто.</p> <p>— Шта имаш да |
| обрве.</p> <p>— Ти да идеш на вилает, а ја па овде без тебе да живим, што ми треба?</p> <p>Тако |
| тне одежде, ама заблесну ме светлост, а ја, женска глава, па се препадох, па само што ми зуби ц |
| о.</p> <p>— Ово теби; ти да га носиш, а ја да те гледам! — рече што је могао нежнијим гласом и |
| Па... ето, радња је, посао се прави; а ја би хтео кира-Анастасијине паре да уложим у еспап...< |
| ђердека; а ти мени шамар за врат!{S} А ја сам хтео да ти кажем како ју је кир-Ламбре онда за м |
| склонис и поарну послу да најдес.{S} А ја искам да се састанем сас мога кир-Ламбре, па сама ка |
| <p>— Који човек?</p> <p>— А знам ли га ја који је? — Јанићије каже:{S} Ламбре, а ја нити сам г |
| кати, рашчепркава.</p> <p>— Најбоље, да ја престанем ићи тамо! — помисли и крете у дућан.</p> < |
| ојник, Бог да га прости, није пустио да ја кувам и месим што хоћу и како умем.{S} Данас, сутра, |
| </p> <p>— Зашто бре, кир-Диса, зашто да ја плаћам ваш ортаклук, кад не сум ништо крив?{S} Зашто |
| ојке искупиле на игру.</p> <p>— Од куда ја овде? — помисли Јанићије, па, како му се грло сасуши |
| } Какво је то копље?</p> <p>— А од куда ја знам, зете.{S} Тако ми рече Пречиста, а сад до тебе |
| } Хтеле би ви да ми језик извучете, ама ја нећу.</p> <p>— А оно, тетка-Мацо?...{S} Божем се не |
| ш најљубазније. — Требаше да сазна, шта ја тражим од своје домаћице.</p> <p>— Е, ако, ако — одг |
| ка-Маце; она зна и више.</p> <p>— А шта ја знам? — Знам да је млада, лепа и вредна... одговори |
| тако?</p> <p>— Ти знаш.</p> <p>— А шта ја знам?</p> <p>— Удајеш се за мајстора...</p> <p>— Па |
| Тако ли је?</p> <p>— Ама кир-Дума, куд ја да скачем преко зида; зар у ове године и овако...</p |
| <p>— Није истина, то лаже свет!{S} Куд ја...</p> <p>— А: куд ви!{S} Еле, кад се несто за друго |
| , тумара по соби, па онда, онда, кад је ја питам: „Што нас остави, бре?“ а она ми каже: „Он ме |
| } За кога имаш да се китиш?{S} Докле се ја не вратим, не треба ти, а када се будем вратио, иде |
| >— А што ме питаш за то?{S} Зашто би се ја мразила са светом, да сада говорим, па сутра да ми с |
| /p> <p>— Е, па хтео сам, баш!{S} Зар се ја тебе бојим!</p> <p>— Лудаче! — одговори Лепосава, ал |
| "154" /> своје!{S} Мислиш ти, да сам те ја толико година хранио и мучио се око тебе, да те зана |
| нас.{S} Ето, нана те воли као сина, а и ја те волим као да си ми рођени брат.{S} Ти немаш ни ма |
| о еден пријатељ, да ме научите, те да и ја разбирам, засто вратисте прстен?</p> <pb n="41" /> < |
| а покојног кир-Бенџу и поштује га; па и ја, ето, што поштујем као и тебе и кир-Ламбру, хоћу да |
| нео.</p> <p>— Ба! — узвикну Бик -— то и ја могу.</p> <p>— Јок, то ти ниси кадар.</p> <p>— Море, |
| и ваљда на Бога камењем бацао.{S} Ето и ја тако; донела сам Лепосаву тек у четвртој години.{S} |
| > <p>— Хајде ти само у мутвак; сад ћу и ја доћи.</p> <p>У мутваку затече Лепосаву, како намешта |
| p>— Хајде сас мен’ у Галац.{S} Троскови ја плаћам.</p> <p>— Шта ћу ја с тобом у Галац? — зачуди |
| шао, да ми у браду поганиш?{S} Јесам ли ја Френк, шта ли, да се бацаш блатом на мене?</p> <p>И |
| ко; мило ми, што га истукао!</p> <p>Али ја нећу даље да описујем овај први сусрет после сватова |
| — Због 4000 гроши, што смо ви позајмили ја и Ламбре.</p> <p>Кир-Диша га погледа зачуђено.</p> < |
| .</p> <p>— Па све носе тако; не могу ни ја осем света.</p> <pb n="176" /> <p>— Ко носи нека нос |
| тасија претрпела.</p> <p>— Не сум му ни ја дузна остала! — Иска, маторо магаре, да по месечина |
| ости према својим шегртима, сад нећу ни ја према теби.{S} Удрите!</p> <p>И не би га оставио, св |
| ори, немој да се нећкаш; право је да ти ја поклоним, сестра сам ти, брат си ми!</p> <p>Јанићију |
| ш деце.{S} Вичеш на мене, као да сам ти ја крива.</p> <p>Јанићију Бику, који је у велико постао |
| одмах дођеш.</p> <p>— Какву послу имам ја сас твоја мајка?</p> <p>— Кира-Анастасија...</p> <p> |
| о да га погледа.</p> <p>— Због њега сам ја појео врућ шамар; али ће ми га, мајци, кад тад плати |
| превари таквога човека!{S} Море, да сам ја нешто у власти, ја бих њој...</p> <p>У свако друго д |
| ла и лепо је да се измирите; ама да сам ја што ти...{S} Бога ми... отегну тетка-Маца.</p> <p>— |
| <p>— Бог с тобом, зете!{S} Од куда сам ја знала, да ће она котао теглити!{S} Ја нисам ни била |
| а весело.</p> <p>— Де, де!{S} Знала сам ја; дете је то! — одговори Маца и сиђе у мутвак.</p> <p |
| о, тако раде поштени људи.{S} Знала сам ја, да си ти честит и да онако мора бити, како ти кажеш |
| уци, па га и пољуби у лице, — Знала сам ја да ћеш се ти вратити.{S} Али то није било лепо, да с |
| ворише у сами пепео.</p> <p>— Знала сам ја то, да ћеш ми кад тад рећи хвала, — одговори Маца за |
| /p> <p>— Еле, сад да ти кажем какав сам ја и шта тражим од домаћице! — рече Диша и поче јој на |
| Дишу. — Ела, само ви говорите; знао сам ја да кир-Диса не је човек без памету.{S} Еле, за сто с |
| Кога ви, бре, да клепећете?{S} Сто сам ја на вас скривио, да ме клепећете?{S} У апса ћу ја вас |
| оним имањем у Пожаревцу и овим, што сам ја стекао, имам на двеста хиљада гроша.</p> <pb n="178" |
| S} Ко је само пронео ту лаж?{S} Зар сам ја прилика за оно девојче?{S} Мацу ја уважавам као свој |
| Ето чујеш и сам...</p> <p>— Па зар сам ја крив томе?{S} Ја тебе и твоју кућу као рођену поштуј |
| м, па ћу те и под земљом наћи!{S} Нисам ја стао за тебе једнога, али не дам да ми се квари ред; |
| > <p>— Кир... кир... стење Диша — нисам ја кир... погана је то реч; то је грчка реч!...</p> <p> |
| се сад по чаршији говори.{S} Ама нисам ја баш за то само прстен вратио.{S} Ето... и сам видиш |
| дио за магаре?“ — „Ко је магаре?“ питам ја. — „Ти, ето сви причају, да се мајстор Диша пео на т |
| рече Маца дижући се. — Мислиш, не видим ја којим очима гледаш ти у Јанићија и како ти побелеше, |
| есму:</p> <quote> <l>„Зашт’ да прећутим ја овога свјета,</l> <l>Да моја млада овде труну љета,< |
| а она:</p> <quote> <l>„Зашт да прећутим ја онога свјета,</l> <l>Да моја млада овде труну љета,< |
| дна видела.{S} Ово је пуна година, како ја сваког празника носим у цркву тамњана и палим свећу |
| из ове непојмљиве забуне.</p> <p>— Зар ја? — одговори Јанићије. — Могао бих је тако сву ноћ но |
| </p> <p>— Да му кажеш...{S} Диши... јер ја ћу...</p> <p>Она се очевидно борила са самом собом, |
| есио.</p> <p>— Сиромах!{S} И зар сам му ја крива?{S} Ја не смем друкчије, већ како нана каже; а |
| — Тврдица, погансуз!{S} Ух, ух, што му ја нисам била жена, па да видиш како би се провео — вик |
| скривио, да ме клепећете?{S} У апса ћу ја вас <pb n="167" /> и твога мајстор-биволица!{S} Пцет |
| {S} Троскови ја плаћам.</p> <p>— Шта ћу ја с тобом у Галац? — зачуди се Јанићије.</p> <p>— Да с |
| нула неће да има такав фистан, какав ћу ја теби да купим.</p> <p>Тако је редовно обећавао Лепос |
| го је мозе бити мој деда!?{S} Белћим ћу ја да једем њен кадаиф, отров да је изеде, ороспија јед |
| ! — одговара Ламбре.</p> <p>— Пушком ћу ја тебе! — продера се Диша, подиже обе песнице и што је |
| еш да ми скупо платиш!{S} У полицију ћу ја тебе и твоју.... викала је фудул-Стаменка удаљујући |
| а још и да ме закољеш?{S} У полицију ћу ја тебе!</p> <pb n="92" /> <p>— На поље из моја кућа; д |
| шчисти.</p> <p>— Хајде, хајде!{S} Даћу ја теби мрве!{S} Скапоши се ту, па спавај!</p> <p>Лепос |
| сам ја прилика за оно девојче?{S} Мацу ја уважавам као своју сестру; она ми се нашла у болести |
| онео дреје овде.</p> <p>— А од куда бих ја знала да су то баш дреје кир-Ламбрине?{S} Што да бед |
| змири.</p> <p>— А с оним гадом лако бих ја; пребио бих му обе цеванице, само да ме није стало д |
| био отварати очи!{S} Шта ти је требала јабанџика, туђа кост, па још удовица?!{S} Ама је ли она |
| ке па некој да узива, кад загриза у та јабука! — смеје се Думиница и пиљи у вазда насмејане оч |
| .</p> <p>— Кога ви да закољите?{S} Чија јабучица да изедете <pb n="112" /> ? — поче сада одважн |
| иса; не сум вам ништо скривио.</p> <p>— Јабучицу ћу да ти ишчупам; зубима да те закољем! — виче |
| е две године избегавале чак и да јој се јаве, а камо ли на њезин праг да ступе.</p> <pb n="23" |
| х жртава, не имадоше куражи да се лично јаве; они су чезнули, очекивали, да се сама кира-Анаста |
| , који је од кир-Дише куповао сахтијан, јави му о стричевој смрти и саветова, да што пре дође, |
| исао, да се сад, овако оцрњен и смешан, јави у свету, ради своје одбране, страшила га.{S} Кад б |
| је удели оном трећем, који се, по реду, јави.</p> <p>— Мајстор Диша је наш човек, право Грекос. |
| него ли да се у оваком оделу међу људе јави.{S} Антерија је била толико широка, да је могао че |
| ерао из собе, зашто да му се до сада не јави, да пита треба ли му што!{S} Је ли он муж и господ |
| p> <p>Но кир-Ламбри се до овога часа не јави баш никаква мисао; или боље рећи, јавило их се без |
| до <pb n="18" /> кира-Думинице, да јој јави за новост, коју је, прислушкујући кроз кључаницу, |
| рекиде Канче, која у тај пар уђе, да им јави за долазак Ламбрин.</p> <p>Фудул-Стаменка истрча н |
| о је и са зебњом очекивао шегрта, да му јави шта је код куће.</p> <p>Јанићије опет, кад год га |
| треба Маци, да јој се нађе, а и да њему јави, ако што буде.</p> <p>Око подне дотрча Јанићије у |
| равац душевне борбе сасвим поремети.{S} Јавила би му се кира-Мана са оном оптужбом, којом га је |
| >— Није фајде, кад нам се Пречиста сама јавила, морамо је послушати.</p> <p>Месец дана спремао |
| уку смрт њезине кћери.{S} Кад су хаџији јавили, њему се подсекоше ноге, и да се у томе часу не |
| јави баш никаква мисао; или боље рећи, јавило их се безброј, стотине, а то је таман толико кол |
| јаче вриснула, да јој се наместо његово јавио у соби пок. кир-Бенџо; филџани и џезва с кафом сл |
| могући пожар, који би се могао ма када јавити.</p> <p>— Ватру запрети, удовицу удај! — казао ј |
| да га траже, али, када се ови вратише и јавише, да га нигде нема, он одмахну главом: „Побеже на |
| у ону малу собицу, па се жив од туда не јавља.{S} Понеки од познаника Срба наврати у дућан, тек |
| сахат-кули“, који дан из дан равномерно јавља, кад је време ручку, кад вечери.</p> <p>— Само да |
| ћан наредивши Јанићију, да му сваки час јавља, како је Лепосави, а он чим је испратио мајстора |
| Но четвртога дана доби писмо, Ламбре му јавља да је отишао на вилает, у Костур; тамо ће остати |
| звиривао из оних двеју јамица што су се јављале, кад год би се у сну мало јаче насмејала.</p> < |
| колико се уз ту нежну црту његове душе јављао страх, да ће је сада за навек можда изгубити.{S} |
| ати.</p> <p>А то се већ почело у велико јављати.{S} Од некога времена млада удовица, не знајући |
| све тескобније.{S} Жена му се никако не јављаше, те му сада и то би неправо.{S} Ако је и отерао |
| ија?{S} Боље да одеш прво Ламбри, да га јавно у дућану испљујеш и покажеш свету, како је неваља |
| воју сумњу противу Дише, који је ономад јавно казао да ће га из пушке убити.{S} Но четвртога да |
| , пуни једа, што се њихова удовица тако јавно срамоти, вичу на сва уста не само на мајстор-Дишу |
| агоре, расправљају о каквој домаћој или јавној новости, и са тешким срцем дижу на обрамице свој |
| шан према свему осталоме у приватноме и јавноме животу.{S} Као имућан трговац и устабаша, био ј |
| е остајаше друго већ или да жива сачека јавну срамоту, или да без икаквога одлагања учини оно, |
| S} Всецјело</l> <l>Количество бољезни и јада</l> <l>Смерт попашна вјечном руком руши!</l> <l>Зд |
| ука!</p> <p>— Море да је само то, ни по јада! — прихвати једна између њих, забрађена преко феса |
| , као свака неутешна и честита удовица, јадикује за ненакнадним губитком.</p> <p>Но, како се у |
| Гледам само шта чиниш и како мучиш ону јадницу, и она толико исто пати, што нема деце, као и т |
| борбу његову.</p> <p>— Јазук, кир-Диса, јазук! — продужује кир Дума. — Кира-Анастасија ћемо ми |
| ће изгубите и цела чаршија ће да каже: јазук на мајстор-Диса! — А како смо вас волели, као да |
| Јазук, кир-Диса, да остарис брез зена; јазук, бре!</p> <p>— Па.... смеши се мајстор Диша љубаз |
| тор Диша је наш човек, право Грекос.{S} Јазук, сто га не роди грцко мајка!</p> <p>— Море какво: |
| е, саопштише ради чега долазе.</p> <p>— Јазук, кир-Диса, да остарис брез зена; јазук, бре!</p> |
| асу, сву душевну борбу његову.</p> <p>— Јазук, кир-Диса, јазук! — продужује кир Дума. — Кира-Ан |
| note xml:id="SRP19061_N1">Тврда и обла, јајаста капа, налик на половину диње.{S} Такву су капу |
| потурили баш мајстор-Диши као кукавица јаје.</p> <p>— А ко ће им бити кум?</p> <p>— Кир-Дума.< |
| а му ни највећа цепидлака, која тражи у јајету длаку, не би имала шта замерити.{S} Чим је видио |
| ли у руке, ако на улици заноћи, а друго јака глад, која га је већ толико стегла, да је лепо осе |
| ди.{S} Сад је и хаџија обрастао у дугу, јако проседелу браду, која му је чак до појаса долазила |
| арицање, застаде за неколико часака.{S} Јако се плашио смрти, па још смрти у својој кући.{S} И |
| на за њу, кира-Думиницу и кира-Ману.{S} Јако јој се допао фистан и антерија од ћитајке што јој |
| вице, што је овеселило срце удовичино а јако ожалостило зле језике комшијске, који беху занемел |
| видео јасно, да је кир-Думи и његовима јако стало до тога, да баш он узме кира-Анастасију, те |
| чи тако су севнуле, да га је тај поглед јако подсетио на онај догађај.</p> <p>И од тога часа Ди |
| варити.{S} И баш са тога гледишта он се јако плашио, да овоме момку не прасне опет у памет, као |
| читане молитве причуо потмуо звук, који јако опомињаше на пробијање зида, и тада баш није могао |
| г невиног уживања, пошто му је укус био јако склон према облим, загрљастим рукама, витом врату, |
| се тиче жене и пријатеља, кога је тако јако уважавао, на њих није обраћао пажњу, нити је и слу |
| -Анастасија га удари ногом у трбух тако јако, да он јаукну, ухвати се обема рукама за трбух и п |
| да се подражавањем и опхођењем у животу јако приближе потомцима јелинских и римских философа.</ |
| било некада.</p> <p>— Камо ти сада тако јаког човека, као што беше мој покојник?{S} Једаред, ба |
| исто.</p> <p>А овај разлог није био без јакога утицаја, у толико пре, што је мајстор Диша и сам |
| ом прошао, треба да се зна, јер стоји у јакој вези са оним што је после било; а то ће нам, најз |
| , уз пјенија свештеника допрати Дишу до Јалије, окадише лађу и пожелеше срећан пут и још срећни |
| а.</p> <p>— А Бог би га знао; одоше пут Јалије, тамо, а за њима и Цигани, да их прате.</p> <p>В |
| исак ономе, коме се хаџи-Диша надао, на Јалији беше сабрана множина Београђана.{S} Повратак хаџ |
| о, море?</p> <p>— Јанићије!{S} Тамо, на Јалији; сад ће да га донесу!</p> <p>— Кога да донесу?!{ |
| му, а Јанићије сам са Циганима удари на Јалију.</p> <p>— Свирај бре, ченгене, свирај!{S} А-а-х! |
| год те поћи извукао из мутвака и чак на Јалију однео.</p> <p>А те вечери, када је он спавао, ма |
| ="114" /> њој крчми по мало анасонлију, јамајку и друга пића, која беху на гласу.</p> <p>Кир-Ди |
| еним образима и извиривао из оних двеју јамица што су се јављале, кад год би се у сну мало јаче |
| на.</p> <p>— Па знаш како је — одговори Јанаћије подсмешљиво — кад човек остари, њему није ништ |
| <p>— А ви, како сте?</p> <p>— Ето, ја и Јаникије чекамо те сваки дан; много сте остали!</p> <p> |
| је мајстор Диша у своме дућану сам.{S} Јанићија је отправио у град, да однесе један пар местви |
| , али капиџик беше изнутра затворен.{S} Јанићија не збуни ово, он прескочи преко зида и лагано, |
| рислужи једну <pb n="75" /> кафу, позва Јанићија и нареди му да оде до Ламбрине куће.</p> <p>— |
| један час отрча мутваку и прстом позва Јанићија.{S} Нешто му је журно говорила, а он је прво с |
| стор-Дишиница и да се мора одрећи свога Јанићија.</p> <pb n="135" /> <p>То је толико заболе, да |
| тако, да се пољубиш са кир-Ламбром, да Јанићија отераш, а кир-Ламбри да допустиш да и од сада |
| у својој држао; она отвори очи, погледа Јанићија и осмехну се на њега.</p> <p>— Још мало — прош |
| је баш силазила с доксата и, кад угледа Јанићија, како јој долази, стушти обрве, а из очију сам |
| ком пажњом, Мацином и Јанићијевом; а за Јанићија је већ био уверен, да ће и за другом му женом, |
| свикао.</p> <p>Маца је опет бринула за Јанићија из сасвим других обзира.{S} Ту њезину бригу ни |
| > <p>— Ама шта је теби, мајко; ко ти за Јанићија говори? — плашљиво промуца Лепосава.</p> <p>— |
| тасија и у оној собици плакала и молила Јанићија да јој врати дреје.{S} Јанићије им није казао |
| че Маца, када јој саопшти, како му нема Јанићија од јутрос.</p> <p>Лепосава пребледе; она је на |
| дна прилика, прво, да излије сав јед на Јанићија, што му је радњу у невреме оставио, а у исто в |
| ање њезино, ма да су донекле утицале на Јанићија, ипак га нису ни мало пореметиле; али када је |
| мајке, загрли је и стаде се плазити на Јанићија, који се, блажен од онога ударца, утварао као |
| му је што затребало, слао је из дућана Јанићија, да му донесе, па чак је од некога доба у дућа |
| био, само да не дотрчаше људи, те га од Јанићија отеше.</p> <p>Тетка Маца и Лепосава дочекали с |
| а обори главу и оде у мутвак, тек да од Јанићија сакрије сузе, које је облише.</p> <p>И тако, д |
| S} Али, кира-Анастасија је зебла баш од Јанићија.{S} И ако је све чинила, да га умекша и задоби |
| могао с поља ући, па да лично окуша код Јанићија неће ли га умилостивити.</p> <p>Јанићије се зб |
| адњи је ишло као по зејтину.{S} Али код Јанићија се опажала нека промена; уозбиљио се, не пева |
| n="219" /> материјални рачун.{S} Она је Јанићија волела; гледала је у њега, као што је некада у |
| у оставио на Јанићију.{S} Цео дан он је Јанићија упућивао, како да му радњу чува.</p> <p>— Одра |
| тиме, што је њезин муж најурио из куће Јанићија, који јој је од онога дана постао као зла коб. |
| ћом тако и над домаћицом, а што се тиче Јанићија, он је био потпуно уверен, да ће у томе поглед |
| више него ли да му је рођена сестра, и Јанићија је довело у положај, да је сваки час морао то |
| еднога дана догодило се нешто, што је и Јанићија и Лепосаву довело у неко чудно, несхватљиво ра |
| правдати, па, можда, и утерати у лаж и Јанићија и тетка-Мацу.{S} Очекивао је све друго само не |
| ије могао ништа без тетка-Маце у кући и Јанићија у дућану.{S} Кад би му их когод одузео, остао |
| S} Шта више сад је, (разуме се у пратњи Јанићија Бика) пролазећи кроз грчку чаршију, пркосно пр |
| де у дућан и, ма на који начин, подмити Јанићија, да ћути.{S} Ово беше једини излаз, да се сачу |
| шта предузети, те да за времена спречи Јанићија у његовом издајничкоме послу.{S} Прва му мисао |
| ако јој се мати болећиво опходи наспрам Јанићија, и поче га вући софри.{S} Јанићије се ослободи |
| и Лепосава дочекали су заједно са Дишом Јанићија и обасули га свима похвалама, што је тако чест |
| а дана мајстор Диша је у залуд очекивао Јанићија, да се врати; њега не би ни од куда.{S} Послао |
| и тачности свога калфе, он је потапшао Јанићија по рамену и, кад су у вече сели за совру, каза |
| доксат.</p> <p>— Дошао Јанићије!{S} Ево Јанићија! — викну Лепосава весело.</p> <p>— Де, де!{S} |
| ноге, удовица је са страхом погледала у Јанићија; а кад јој је овај казао, да јој то мајстор Ди |
| иш, не видим ја којим очима гледаш ти у Јанићија и како ти побелеше, бленући у капиџик, кад ће |
| се скљокао на њега и блесасто гледао у Јанићија, који је са страхом очекивао, шта ће се са мај |
| а узверено гледају час у мајстора час у Јанићија.</p> <p>— То она казала, то?! — викну Диша оча |
| се свему овоме смеје или заплаче, груну Јанићија, баш као пре кад бејаху деца.</p> <p>— Бог с т |
| е на посао око сређивања еспапа.</p> <p>Јанићија подиђоше мравци, спусти венац од јеменија на т |
| ако јој је супруг већ отпутовао.</p> <p>Јанићија Бика, и ако није још био произведен за калфу, |
| ар за теб’ да те с власт фаћају.</p> <p>Јанићија жацну, кад сазнаде да га је чак и та срамота п |
| се мајстор-Диша мало одмаче од сватова, Јанићије, који је стојао код мутвака, позва га полуглас |
| <pb n="70" /> мајстор-Дишинога доласка, Јанићије је живео као мали султан.</p> <p>Посластице и |
| </p> <p>Да је о свему овоме имао појма, Јанићије би без сумње ово расположење њезине душе проту |
| пруг, мајстор Диша, и ожалошћени калфа, Јанићије Бик, и сав остали комшилук, који се наслађавао |
| ахитим воду, а она ми каже: „Је ли бре, Јанићије, кад те је мајстор Диша погодио за магаре?“ — |
| ди двоструку бригу, и о радњи и о кући, Јанићије му је био неопходно потребан.{S} Могао му је п |
| на и синоћ каже Диши: „Честит је момак, Јанићије; он ће ти кућу и радњу чувати као своју“, а Ди |
| није било у нарави Дишиној.{S} Међутим, Јанићије му је већ једаред засведочио своју оданост, и |
| се ње то ништа не тиче.</p> <p>Међутим, Јанићије је са гужвом кир-Ламбринога одела стигао у дућ |
| е је облише.</p> <p>И тако, дан из дан, Јанићије је све више подлегао ономе тешкоме осећању, од |
| <p>Докле је Диша код тетка-Маце остао, Јанићије је седео у дућану и са неком стрепњом очекивао |
| оја се охрабри, кад спази матер. — Ево, Јанићије је дошао, ама не знам шта му је.</p> <p>— Бог |
| кад, у тај пар уђе у дућан његов шегрт, Јанићије Бик, и унесе две ћупе воде.</p> <p>Мајстор-Диш |
| епосава брзо поче да претура по посуђу, Јанићије се закашља, па се и он нађе у послу, тек колик |
| и и поче љубити.</p> <p>— Сестру немаш, Јанићије; ја ћу да ти будем од сада сестра.</p> <p>Јани |
| шу на твоја мајка.{S} Брат да ми будеш, Јанићије... врати ми дреје...</p> <pb n="67" /> <p>— Не |
| , имаш ли душе? — Зар ћеш да ме убијеш, Јанићије?! — промуца Анастасија, па, када виде како Јан |
| знајући шта да му каже.</p> <p>— Чујеш, Јанићије, немој тако!{S} Не иди од нас.{S} Ето, нана те |
| очепа ненадно калуп и исповрте на њега; Јанићије се, у добар час, саже, те га калуп прелете и у |
| спушта на главу.</p> <p>— Јанићије!{S} Јанићије, бре, где си?! — викну у један мах преплашено. |
| скупљеноме народу: „Чујте и почујте!{S} Јанићије Бик, калфица код Дише устабаше, отумарао је не |
| <p>— Хоћу да се давим...{S} Леле...{S} Јанићије!</p> <p>— Ама шта ћеш од мене?</p> <p>— Врати |
| стор рече Јанићију да иде, да спава.{S} Јанићије се диже од совре, целива у руку прво мајстора |
| у собу, Лепосава је већ била мртва.{S} Јанићије, који још једнако јецаше, није ни знао да је о |
| ада ни због једнога ни због другога.{S} Јанићије је осећао, да та рука, што га тако често лупа |
| надао, лупи га обема шакама у леђа.{S} Јанићије се живо окрете, <pb n="124" /> пружи руку за њ |
| какве лакрдије, као оно о сватовима.{S} Јанићије је све то драговољно изводио и био је увек зад |
| капиџик, кад ће да га отвори и дође.{S} Јанићије је моје дете; добар је и волим га.{S} Али он ј |
| молила Јанићија да јој врати дреје.{S} Јанићије им није казао чије су дреје; али лепо су чули |
| ане; али сад је већ сасвим друкчије.{S} Јанићије је зрео човек; има већ и мали капитал од толик |
| ведро и пркосно и продужи пут ћутке.{S} Јанићије је ишао поред ње мало збуњен, што му баш ни ре |
| леда, порумени и — обоје се збунише.{S} Јанићије покуша да се покаже весео, а она опет поче да |
| прам Јанићија, и поче га вући софри.{S} Јанићије се ослободи и седе.{S} Како је пуцало за ушима |
| узе јеменије и стаде их разгледати.{S} Јанићије је гледаше нетремице и чисто му лакну, кад вид |
| же један строги газда своме калфици.{S} Јанићије сними фес, пољуби мајстора, па онда тетка-Мацу |
| толико недеља нема господара у њој.{S} Јанићије је тако савесно водио послове, надгледао радњу |
| иде ли већ хаџија са својим калфом.{S} Јанићије је обично увек пре мајстора долазио а Диша опе |
| свим што је у кући и радњи затекао.{S} Јанићије му је у истини пара вредео.{S} Ништа, што је з |
| то ко нареди.</p> <p>Весеље махнито.{S} Јанићије Бик зачинио песмом и шалом.{S} Овога дана пост |
| } Тек сутра дан не беше га у дућану.{S} Јанићије Бик седео је опет на своме месту и радио посао |
| реплашен и клецајући довуче у башту.{S} Јанићије, већ стишан од прве навале, седео је подвијени |
| а.</p> <p>— Ко је послао? — Мени дај, — Јанићије!... мени... мени!{S} Је ли од мајстор-Дише? — |
| а пролазника, који у томе часу наиђе. — Јанићије није чекао и онај други калуп, што се у мајсто |
| ек?</p> <p>— А знам ли га ја који је? — Јанићије каже:{S} Ламбре, а ја нити сам га видела, ни д |
| .</p> <p>— На поље! — продера се Диша — Јанићије, брзо овамо!</p> <p>Али Јанићије, који је ради |
| едним саханом топлога кадаифа.</p> <p>— Јанићије — викну га с прага — носи ово код тетка-Маце и |
| е да се колико толико прибере.</p> <p>— Јанићије, оди часком овамо! — позва га и уђе у дућанску |
| ем, њој севну изненадна мисао.</p> <p>— Јанићије, бре!</p> <p>— Шта је? — обрецну се Јанићије.< |
| ју а таваница спушта на главу.</p> <p>— Јанићије!{S} Јанићије, бре, где си?! — викну у један ма |
| аукну Мада.</p> <p>— Ко, море?</p> <p>— Јанићије!{S} Тамо, на Јалији; сад ће да га донесу!</p> |
| рчаше у дубину баште са посластицама, а Јанићије, кад оста сам и када се од прве поразе освести |
| /p> <p>Лепосава збуњена и изненађена, а Јанићије тако исто сметен и застиђен од несвеснога дела |
| Тетка-Маци дошле на посело неке жене, а Јанићије у мутваку туца кафу.{S} Лепосава се прикраде, |
| ише да није ничему крив, разиђоше се, а Јанићије оде својој кући.</p> <p>Овај пуки случај, коме |
| изиђе из собице и пожури тетка-Маци, а Јанићије, још сав румен, уђе у дућан и седе за посао, а |
| посава врло често певала и у мутваку, а Јанићије би често, помажући јој, код последње строфе па |
| 221" /> <p>Она двојица уђоше у крчму, а Јанићије сам са Циганима удари на Јалију.</p> <p>— Свир |
| да прети, како ће му радњу да запали; а Јанићије тада размахну песницама, па га је толико тукао |
| ка, па онако збуњена отрча у кућу.{S} А Јанићије је дуго и дуго стојао забленут и зачуђен оним, |
| еђу њих владаше.</p> <pb n="76" /> <p>А Јанићије је те шамаре заједно са газдиним хлебом гутао |
| ја бих њој...</p> <p>У свако друго доба Јанићије би се обрадовао, што ће му мајстор постати уст |
| рају.</p> <p>Још од кир-Дишиних сватова Јанићије је намрзао на првога пријатеља газдинога и кад |
| уо је мало за тим мајстор Диша, како га Јанићије зове и дрмуса из све снаге; али он се не мога |
| е. — Но судбина је ваљда тако хтела, да Јанићије добије ону ћушку и да Диша не сазна за оно, шт |
| Лепосава, али тако болећивим гласом, да Јанићије од тога чисто задрхта.{S} Овако му је исто рек |
| ла ипак, да сада кир-Диша не сазна и да Јанићије не разгласи по комшилуку њезино неверство.</p> |
| ећање одржати.</p> <p>До овога догађаја Јанићије је био само дечак, безбрижан, весео; а овај до |
| незнатној ситници говори.</p> <p>— Ама Јанићије је донео дреје овде.</p> <p>— А од куда бих ја |
| убав, то је љубав!</p> <p>Пуна три дана Јанићије није знао ни шта ради ни куда се креће.{S} То |
| ке, да се расправе.</p> <p>И овога часа Јанићије већ беше одмерио оком даљину, те се реши да, б |
| апута изнемогло.</p> <p>— Шта? — запита Јанићије, држећи је за руку и хладећи јој чело и зажаре |
| ик.</p> <p>— Зашто, газдарице? — запита Јанићије гледајући нерешљиво у новац.</p> <p>— Зато, шт |
| је ли ишао на хаџилук по децу? — запита Јанићије и одлучно се осмехну.</p> <p>— У мутвак, чапку |
| Маца.</p> <p>— Не чуј, Боже! — прошапта Јанићије, али тако тихо, да га је Лепосава, која иђаше |
| деф ударао.</p> <p>Од тога часа преста Јанићије са својим шалама.{S} Заћута се и нешто дубоко |
| м, душо, знам! — то је љубав! прошапута Јанићије, и кад и последњи звук ишчезну, зарони лице у |
| p> <p>— Не могу... стид ме... прошапута Јанићије.</p> <p>— Јогуницо!{S} Е, добро, добро; остани |
| еће да зна ни за шта више.</p> <p>Отрча Јанићије, а Мајстор Диша остаде сам.{S} Тако је неко вр |
| ="subSection" /> <p>Једнога дана дотрча Јанићије кући сав задуван и врло узбуђен.{S} Тако се он |
| , ако што буде.</p> <p>Око подне дотрча Јанићије у дућан, узбуђен и задуван од силног трчања.</ |
| ију ма какву тешку ствар за дизање, кад Јанићије зграби Лепосаву, диже је на руке тако лако као |
| драва...</p> <p>— И млада... и — додаде Јанићије.</p> <p>— Е?! — рече Лепосава и ђаволасто га п |
| у, пошто је почистио испред дућана, узе Јанићије Бик крчаг и отиде на чесму, да наточи воде.{S} |
| то је у првом тренутку наслутила, да је Јанићије одао, сад је јасно видела.</p> <p>И за чудо, м |
| амен јој обузе образе на помисао, да је Јанићије нешто пронео.</p> <p>— Па у твоје.</p> <p>— Ба |
| је уз капиџик стојала.</p> <p>А када је Јанићије дошао, она га је осетила инстиктивно и у груди |
| оглед, који се уковао за врата, куда је Јанићије отишао, тешко да је и опажао, да пред њим стој |
| ацина. —</p> <p>— Шта ћеш?{S} Запита је Јанићије.</p> <p>— Је ли ту чика-Диша?</p> <p>— Шта ће |
| иној кући није било друкчије.{S} Кад је Јанићије однео прстен кира-Анастасији и бацио јој га пр |
| причао је, како је, у ономе часу кад је Јанићије отрчао по воду, угледао, како у собу улете нек |
| све у реду; завирио и у мутвак, где је Јанићије стојао и очекивао на заповести.</p> <p>А када |
| крсти.</p> <pb n="218" /> <p>— А где је Јанићије?</p> <p>— Не знам ни сама, што га до овога доб |
| је, у овај мах, успео.</p> <p>Ствари је Јанићије однео код тетка-Маце.{S} Овде је био сигуран д |
| о година, да га остави.{S} Онда, док је Јанићије био још дете и мали калфица, имао је права и м |
| , и зашто да ме гледа! — размишљавао је Јанићије. — Ја сам само један сиротан <pb n="130" /> ка |
| S} Сит и зачаран овом маштом, заспао је Јанићије тако тврдо, да не би осетио, да га је когод те |
| ћи у себи сву ову навалу мисли, ишао је Јанићије ногу пред ногу кроз кривудаве сокачиће, кад се |
| ице ноћника.{S} Један међу овима био је Јанићије Бик.{S} Са заваљеним фесом за потиљак, пребаче |
| .{S} А да варам газду, зло! — мислио је Јанићије и између ова два израза узнемирене савести сто |
| јој бар овога пута покаже све, журио је Јанићије кући Лепосавиној.{S} Пред кућом застаде изнена |
| је Диша причао Маци и Лепосави, како је Јанићије хтео да остави посао и како му он није дао.{S} |
| о затреба.</p> <pb n="58" /> <p>И то је Јанићије Бик тако савесно вршио, да му ни највећа цепид |
| егао оно што се може десити.{S} Зато је Јанићије морао по вас дан мајати се са тетка-Мацом око |
| на улици.</p> <p>И тако, оно, у што је Јанићије одавна сумњао и пажљиво мотрио, али што није м |
| но време Лепосави задрхта рука, коју је Јанићије у својој држао; она отвори очи, погледа Јанићи |
| а да најбоље залогаје од тога не добије Јанићије.{S} Од оног фаталнога дана па све до <pb n="70 |
| </p> <p>— Ево ме, мајсторе! — одазва се Јанићије и утрча у собу.{S} Али кад угледа како је мајс |
| ка.{S} Слика необично примамљива, да се Јанићије једва уздржао, да не понови оно што је пре три |
| обрадовао, када му Маца саопшти, да се Јанићије вратио, али се ипак трудио, да то задовољство |
| тако тврдо, да није ни осетио, када се Јанићије привуче и лагано покупи ћурче, антерију и чамп |
| е церекала, те га не пусти све докле се Јанићије не саплете и паде потрбушке насред дућана. — У |
| кући.</p> <p>Овај пуки случај, коме се Јанићије ни у сну није надао, учинио је за њега много в |
| што је некада у Лепосаву, и када би се Јанићије махао око њезиних унучића, чинило јој се, као |
| Шта ћу ја с тобом у Галац? — зачуди се Јанићије.</p> <p>— Да се склонис и поарну послу да најд |
| . ја не могу тако... ја ћу... узмучи се Јанићије да каже шта ће; али навала осећаја тако је наг |
| ио.{S} Мајстор Диша је, пре него што се Јанићије вратио из бербернице, већ чуо за цео догађај, |
| оре, иди ти с милим Богом! — обрецну се Јанићије и трже рукав, за који га кира-Мана пријатељски |
| ије, бре!</p> <p>— Шта је? — обрецну се Јанићије.</p> <p>— Од куда ти?{S} Зар си овде?</p> <p>— |
| их дигне?</p> <p>Лепосава кад чу да ће Јанићије у свет, осети колико би јој тешко било да се р |
| капитала, крваво стеченога, па да ли ће Јанићије умети тако поуздано да му и радњу надгледа, ка |
| толико година указа.</p> <p>Рано у вече Јанићије је долазио кући, а у први освит одлазио у дућа |
| ислила.</p> <p>— Ти ме не волиш... рече Јанићије тужно, кад она престаде.</p> <p>— Кад те не би |
| ишљено.</p> <p>— Где је то себи? — рече Јанићије.</p> <p>— Пола године док оде и дође!</p> <p>— |
| p>— Поздравила те моја газдарица започе Јанићије.</p> <p>— Крси глава одавде, куче едно!{S} А н |
| онда да бежим из ове чаршије! — мишљаше Јанићије и дође му тако криво на сама себе: зашто да ур |
| асија.{S} Дала му је реч, заклела се, и Јанићије поста потпуно задовољан.{S} Њему је главно бил |
| нити се насмеја нити му што одговори, и Јанићије сад немаде куда, него и сам да ућути, у толико |
| уштали ћепенци и затварали дућани.{S} И Јанићије <pb n="72" /> узе са једним шегртом уносити у |
| епаде за кћер, хаџи-Диша тако исто, а и Јанићије, кога је још прво детињство везало за ову кућу |
| уго још стајали су:{S} Маца, Лепосава и Јанићије и гледали за лађом, која је носила мајстор-Диш |
| чисте и по дућану полију воду, устаде и Јанићије, помете мутвак и са Лепосавом оде на чешму по |
| понесе и по мери капу избере.</p> <p>И Јанићије Бик тих дана био је више по улицама него у дућ |
| су се и сувише дуго замајали.</p> <p>И Јанићије, као и сваки други, грабио је, да што раније д |
| међутим, није могао ни помишљати, да би Јанићије, сам, без ичије помоћи, могао доћи на овако пр |
| се с мајком разговарала.</p> <p>Тада би Јанићије из чежње и страшљивога очекивања прелазио у на |
| м собом, да му нешто на душу метне, али Јанићије, који до овога часа чињаше све, само да се одб |
| Диша — Јанићије, брзо овамо!</p> <p>Али Јанићије, који је радио на мутваку, немаде времена ни д |
| а одалами непослушна шегрта.</p> <p>Али Јанићије, много хитрији од свога мајстора, истрже му се |
| пак, била каква таква утеха.</p> <p>Али Јанићије се сасвим изменио.{S} Ни оне шале, ни разговор |
| ла у мутвак, да види шта је.</p> <p>Али Јанићије мукну на њу бичјим гласом, те тако забашури Ле |
| де овамо, нана је у мутваку.</p> <p>Али Јанићије не миче, него ћути и не диже очију са земље.</ |
| >— Ама шта то ради она са мном? — мисли Јанићије и мучи се да разазна, титра ли се она с њим ил |
| ук избијао.</p> <p>— Љута је! — помисли Јанићије и стаде му криво што је и помишљао да дође ова |
| ру.</p> <p>— Од куда ја овде? — помисли Јанићије, па, како му се грло сасушило од унутарње ватр |
| ма који начин. <pb n="33" /> Али јој ни Јанићије није остајао дужан; толико пута изненада би је |
| име дешавале ове промене, и његов верни Јанићије, кога је већ произвео за калфу, доживљавао је |
| а ми не приступиш више!</p> <p>Несрећни Јанићије сада је остао потпуно сам, на сокаку, без игде |
| чапкуне као ти!</p> <p>Целе ове вечери Јанићије се осећао у необичном расположењу; сву је ноћ |
| дарице, не треба мени поклона! одговори Јанићије, који се све више збуњивао посматрајући како м |
| Шта ниси хтео?</p> <p>— Оно... одговори Јанићије и сада је био још збуњенији, што га она више г |
| <p>— Море, не реци двареда! — одговори Јанићије.</p> <p>— Па, де, да видимо, ако си јунак.</p> |
| pb n="182" /> <p>— Па ништа! — одговори Јанићије суморно. — Није ми баш ништа урадио.</p> <p>— |
| Лепосава.</p> <p>— Сад, сад! — одговори Јанићије и оптрчавши целу башту донесе је пред тетка-Ма |
| p> <p>— Однео сам, мајсторе! — одговори Јанићије сухо и дрхћућим гласом.</p> <p>— А што си бре |
| мена.</p> <p>— Не могу више! — одговори Јанићије узбуђен.</p> <p>— Који ти је бес?{S} Што си се |
| ош с врата.</p> <p>— Долази! — одговори Јанићије и узбуђено тресну писмо о совру.</p> <p>— Тако |
| >— Не лажем, газда, Бога ми! — одговори Јанићије одмеравајући у исто време за сваки случај пут |
| /> <p>— Нека, нисам гладан! — одговори Јанићије, који је жељно за то време погледао у ону чини |
| иве забуне.</p> <p>— Зар ја? — одговори Јанићије. — Могао бих је тако сву ноћ носити, па да и н |
| маку, да јој младост поједе? — одговори Јанићије.</p> <p>Ако је и био од свога детињства везан |
| Море, жао ме, много ме жао? — одговори Јанићије</p> <p>— Ваљада, што и тебе не поведе?</p> <p> |
| и?</p> <p>— Кроз недељу дана — одговори Јанићије, на чијем се лицу видело јасно, како га је ова |
| >— Не беше ми згодног дрвета — одговори Јанићије; али Лепосава му не даде да доврши, измахну на |
| акође с осмехом.</p> <p>— Не — одговори Јанићије, зверајући на коју би страну умакао, само да с |
| мах дођеш... још нема ништа! — изговори Јанићије на душак и поможе мајстору, да отпаше кецељу, |
| И то је срамота, газдарице! — проговори Јанићије — Газда на путу а ти, ето, како чиниш!</p> <p> |
| мео?</p> <p>— Јесам, мајсторе — одврати Јанићије двоструко радостан; прво, што га Лепосава није |
| као луд?</p> <p>— Јер... јер... заусти Јанићије да се потпуно изјасни, али у тај пар уђе тетка |
| авио мајстор и шаље вам ово! — испоручи Јанићије, збуњен девојачким нападом.{S} Предавао је ств |
| бина предати мајстор-Диши.{S} Па и овај Јанићије Бик, чији снажни врат и пространа плећа одавах |
| ада је осећао, колико му је вредио онај Јанићије и било му је врло криво, зашто да га баш сада |
| тасија очевидно ништа није чула шта јој Јанићије говори.{S} Она паде преда њ на колена, ухвати |
| жив био, жив био! — рече Маца, кад јој Јанићије приступи руци, па га и пољуби у лице, — Знала |
| шла.{S} Све до првога сахата пред акшам Јанићије је забављао госте час песмом, час мукањем и др |
| ако му он није дао.{S} Кад је сутра дан Јанићије однео једне јеменије тетка-Маци, затече Лепоса |
| у мутвак.</p> <p>Код мутвака је стојао Јанићије, стидљиво оборио главу и не диже очију.</p> <p |
| после сватова.{S} Само они, који су као Јанићије, <pb n="170" /> били те среће, да свој први пл |
| Маца и изађе на доксат.</p> <p>— Дошао Јанићије!{S} Ево Јанићија! — викну Лепосава весело.</p> |
| ана.</p> <p>Једнога дана по ручку пошао Јанићије Ламбриној кући и носи кира-Мани сахан кадаифа |
| >Може се помислити, шта је све преживео Јанићије за ово време!{S} Час по час сагибао се преко < |
| а једно: некакву грану о којој је висио Јанићије Бик о затегнутоме ужету.</p> <p>— Не дај, Боже |
| на све начине да саму себе увери, како Јанићије није био толико луд да се обеси.</p> <p>Једног |
| промуца Анастасија, па, када виде како Јанићије упорно ћути, она покри лице рукама и удари у п |
| кајиш измаче из руку, те кад виде како Јанићије скочи љутито, наже из дућана и кад подобро одм |
| <p>— Аман! — зајеца она, кад опази како Јанићије гледа у страну и избегава да се сусретне са ње |
| стави на сокаку, <pb n="183" /> те тако Јанићије могаше да Лепосави још неколико речи добаци.</ |
| <p>— Умрла, мајсторе! — уздахну дубоко Јанићије, који се тек на ово питање расвести.</p> <p>Из |
| <p>— Не могу, газда! — одговори одлучно Јанићије, који је до овога часа стојао пред газдом као |
| није требало ни глава да га заболи; јер Јанићије не само да је показао доброга успеха у продаји |
| азрогачи очи од изненађења.{S} До данас Јанићије није улазио у крчму никада, а гле шта се сада |
| а пусти у бели свет! — мислио је уз пут Јанићије, а што се више ближио ћепенку, који је испунил |
| ћушку и да Диша не сазна за оно, што му Јанићије хтеде казати.</p> <milestone unit="subSection" |
| могу, тетка-Мацо, не могу више! — јекну Јанићије и грухну се у груди. — Нема ноћи, море, када ј |
| одвали човече, док си читав! — узвикну Јанићије, и како му прекипе, отисну од себе Думу тако с |
| де?</p> <p>— Море, није оно он! — шапну Јанићије.</p> <p>— Зар га не познајеш?{S} Ено онај, у д |
| ор Диша, оно је свети Спиридон! — шапну Јанићије, пакостан, што се Лепосава толико интересовала |
| ор Диша пео на твоја леђа.“</p> <p>И ту Јанићије исприча мајстору све оно, што се по грчкој мах |
| подсетио га и на оне услуге, што му их Јанићије пре толико година указа.</p> <p>Рано у вече Ја |
| о... знаш, оно...</p> <p>— Знамо, газда-Јанићије! — одговараше Цигани у глас, удесише жице и вр |
| а, да очи заслепи.</p> <pb n="59" /> <p>Јанићије ступи у хладовиту авлију, пуну османлука и зел |
| о, знам — то је љубав!“</l> </quote> <p>Јанићије је слушао, како се у даљини све више и више гу |
| ров да је изеде, ороспија једна!</p> <p>Јанићије не чу ништа више.{S} Некакве, час зелене час к |
| ли се газда пита, пезевенк, бре!</p> <p>Јанићије немаде кад да се објашњава више, већ штуче међ |
| ша — Носи, да га не гледам више!</p> <p>Јанићије се окрете вратима и збуњено застаде на самоме |
| p> <p>— Држи ово, па хајде кући!</p> <p>Јанићије се поврати од прве забуне, притрча руци мајсто |
| га тиче.</p> <p>— Улази у дућан!</p> <p>Јанићије прекорачи праг страшљиво и нађе се очи у очи с |
| Лопове, бре, паре да си вратиш!</p> <p>Јанићије није чекао да се пролазници искупе, шчепа из м |
| е сас кога је јела и до саг!....</p> <p>Јанићије зинуо на овакав дочек; избечио очи, па како је |
| трбух, обори га и леже на њега.</p> <p>Јанићије се тога часа врло препао; учини му се да је ки |
| ају, одстојала иза кумових леђа.</p> <p>Јанићије је чинио све, да до краја увери себе о својој |
| и кога у мало што није страдала.</p> <p>Јанићије је још те вечери дознао, да ће мајстор сутра з |
| оја је тога дана принову чекала.</p> <p>Јанићије уздрхта, кад опази да су сами.{S} Лепосава се |
| руком весело па изиђе из дућана.</p> <p>Јанићије Бик притегао кајишем о колено једну јеменију и |
| а ћу да ти будем од сада сестра.</p> <p>Јанићије осети неку непојамну топлину у овоме загрљају. |
| адити њезин труд и добре услуге.</p> <p>Јанићије се почео мало по мало навикавати на нову улогу |
| згледаш, као да су те гује пиле.</p> <p>Јанићије не одговори, седе за пањ и узе дикиш, да разре |
| рта, да му јави шта је код куће.</p> <p>Јанићије опет, кад год га Маца није отпратила куд, није |
| шегрта како се наокришке ближи.</p> <p>Јанићије стаде у близини ћепенка снуждено и скромно.</p |
| анићија неће ли га умилостивити.</p> <p>Јанићије се збуни, кад је угледа на прагу дућана, заби |
| маче застаде и поче му пркосити.</p> <p>Јанићије жив да се изеде; није пристао да напусти дућан |
| аку, да их по томе гвожђу лупам.</p> <p>Јанићије се засмеја од силнога задовољства.</p> <p>— А |
| је тамо? — запита Диша плашљиво.</p> <p>Јанићије подиже очи мајстору и немо га гледаше.</p> <p> |
| ати руком за један дрвени калуп.</p> <p>Јанићије се скљуси за пањ и горко уздахну.</p> <p>Није |
| ло што не поче да виче за помоћ.</p> <p>Јанићије се у томе часу користи забуном, штуче кроз вра |
| ан прстен, па га пружи Јанићију.</p> <p>Јанићије узео прстен и чека, шта ће мајстор Диша нареди |
| оче га са смејом вући по дућану.</p> <p>Јанићије онако на једној нози скакуће за њом и виче да |
| болесник кад га болови спопадну.</p> <p>Јанићије види да се нешто страшно десило, па се чисто с |
| а! — одговори Диша и уђе у кућу.</p> <p>Јанићије додаде газдарици бошчу, мало стишанији после о |
| бност, само да не бризне у плач.</p> <p>Јанићије је такође немо стојао пред овом очајничком при |
| окри лице рукама и удари у плач.</p> <p>Јанићије не мога више да издржи у овакоме положају.</p> |
| као један родитељ, тако оставиш.</p> <p>Јанићије је ћутао и збуњено, натуштених веђа, гужвао је |
| </p> <p>— Па где си био до сада?</p> <p>Јанићије се смете; желео је да га нико не пита о томе.< |
| ао.</p> <p>— Иде ли до мајстора?</p> <p>Јанићије учини главом да није.</p> <p>— А зашто, море?{ |
| рао ме газда!...</p> <p>— Зашто?</p> <p>Јанићије брзо угуши сузе, од којих се застидео, и испри |
| да останем овде.</p> <p>— Зашто?</p> <p>Јанићије обори очи, јер не знаде шта да наведе.{S} Диша |
| ад, кад сам те спремио, да одеш?</p> <p>Јанићије устаде, метну руке на појас и ниско се поклони |
| ћ, у коме му станује кум Дума. —</p> <p>Јанићије већ довршио један посао, па почео да отпасује |
| стити на туђе главе, издашно спуштао на Јанићијев врат.{S} Али то, у осталом, није чинио он из |
| јатељи! — Деде, да се пољубимо! — чу се Јанићијев глас и пред крчмом наста љубљење, које циганс |
| аст учинила своје: објавила је нестанак Јанићијев, а остало је оставила бризи грађана и — случа |
| едајући, тек нећеш ти!</p> <p>Подсмевка Јанићијева текну у срце Лепосаву.{S} Он је хтео да је, |
| /p> <p>Тетка Маца, која је радо слушала Јанићијева пецкања, удари у смех, а и Лепосава се зацен |
| ! — чула се још из далека силна гласина Јанићијева.</p> <p>Кад изиђоше из последње улице на чис |
| ње туче шегрте!“</p> <p>Разиграна машта Јанићијева све га је више увлачила у свој чаробни круг, |
| > <p>— Јаох!... писну нешто из дна душе Јанићијеве.{S} Ни педесет онакових звона, каква беху он |
| огато награђивало.</p> <p>Но у дну душе Јанићијеве, што он ни сам није могао разабрати, водила |
| распомами се па се улете право пред очи Јанићијеве, стеже песнице и сав трепћући од љутине унес |
| игледно преплашен оним одлучним изразом Јанићијевим и у жељи, да се виком спасе од нападача.</p |
| калуп, који га није погодио, одлучио је Јанићијево држање.{S} Он онако узбуђен и псујући <pb n= |
| те еспапа, а у исто време и као ноћиште Јанићијево, па се прући по миндерлуку и тек сада започе |
| Очи му се приковаше, па ни да макну са Јанићијевога лица, а у лицу сав пребледео.{S} Да су ма |
| да се сутра дан не догоди нешто, што је Јанићијевој одлуци дало снажан преокрет.</p> <p>Кир-Диш |
| терао.</p> <p>Колико је ускипело у души Јанићијевој слушајући ово, о томе није потребно ни поми |
| ="209" /> од онакога изгледа, што се на Јанићијевом лицу оцртаваше.</p> <p>— Брзо кући, мајстор |
| налази под двоструком пажњом, Мацином и Јанићијевом; а за Јанићија је већ био уверен, да ће и з |
| му се учини, да је пронашао прави узрок Јанићијевом поступању.{S} Он није ушао случајно, но нам |
| изненађење кира-Анастасијино ни забуну Јанићијеву.{S} Кира-Анастасија за цело не би јаче врисн |
| чекивао се свакога дана.{S} Ма да се са Јанићијем онако измирила и ствари Ламбрине од тетка-Мац |
| као права устабашиница, али, кад се са Јанићијем погледа, порумени и — обоје се збунише.{S} Ја |
| врнем“.</p> <p>Сад, када се сусрете са Јанићијем, њој севну изненадна мисао.</p> <p>— Јанићије |
| .</p> <p>Али људи, као људи, ступише са Јанићијем у објашњење, па, када се уверише да није ниче |
| сторица.</p> <p>Сутра дан сви чираци са Јанићијем морали су отићи, да пољубе руку својој мајсто |
| а је најбоље знала, шта се све могло са Јанићијем десити.{S} Она његова последња реч и нагли од |
| је како је кир-Дума стао да псује пред Јанићијем мајстор-Дишу и да прети, како ће му радњу да |
| га! — рече Маца, која се са Лепосавом и Јанићијем беше издвојила мало од онога барјака.</p> <pb |
| јаком, мајстор Диша са женом, пуницом и Јанићијем Биком, а око њих стотину и више пратилаца.{S} |
| р Диша одмахну руком и изиђе из дућана, Јанићију се још више разведри, прихвати газдину песмицу |
| а судбином.{S} Али, како који дан више, Јанићију се чињаше, како га све већма потискује онај те |
| оласку није жени ни речи проговорио.{S} Јанићију је само наредио да остане код куће, те, ако ус |
| е да га меси, тај се не откупи лако.{S} Јанићију је тек предстојала судбина.</p> <milestone uni |
| т на чесми смејао и дирао га за оно.{S} Јанићију је тада прекипело и добро је одаламио Лепосаву |
| грло му се стегне, па ни да прослови. — Јанићију дође тежак овакав положај, па се усуди да запи |
| и не обазире на обећање што га је дала Јанићију, само пева по кући и меси посластице.{S} Мило |
| <p>Те ударце некада је Лепосава делила Јанићију просто из детињске пакости а можда и из несташ |
| ње догађа, седео је нем и поражен према Јанићију и обојици шегрта, који су напустили посао, па |
| оставио Маци, тако је радњу оставио на Јанићију.{S} Цео дан он је Јанићија упућивао, како да м |
| b n="150" /> <p>Све ово што угледа дође Јанићију тако слично са оним даном, кад га спопаде она |
| ош тетка Маца није ни успела, да покаже Јанићију ма какву тешку ствар за дизање, кад Јанићије з |
| говори Лепосава, па како је дошла ближе Јанићију, ухвати крај од кајиша, који му је још био ско |
| почешће гладовати.</p> <p>Дан, који је Јанићију освануо пун бола и горчине, завршио се врло пр |
| без икаквога одлагања учини оно, што је Јанићију мало час казала.</p> <p>Сузе и преклињање њези |
| ненађена и радосно.</p> <p>Мајстор рече Јанићију да иде, да спава.{S} Јанићије се диже од совре |
| појаса извади један прстен, па га пружи Јанићију.</p> <p>Јанићије узео прстен и чека, шта ће ма |
| весело и дрпну га за рукав.</p> <p>Али Јанићију се стегло грло од стида, па ћути као заливен.< |
| амна мржња или несташлук детињи (јер ни Јанићију не беше више од петнаест година), то се не би |
| пуши целом Београду уста или да забрани Јанићију Бику, да на свакоме ћепенку приповеда како је |
| Диша је зором отишао у дућан наредивши Јанићију, да му сваки час јавља, како је Лепосави, а он |
| ра-Анастасија стрча са доксата у мутвак Јанићију.</p> <p>— Ово теби! — рече и тутну му у шаке ј |
| , да му ударце чује.</p> <p>— Да те дам Јанићију, шта ли?{S} Па трећега дана да обоје липшете о |
| а, која се тога дана наднела над вратом Јанићију, није га мимоишла.{S} Све до првога сахата пре |
| сав трепћући од љутине унесе их под нос Јанићију.</p> <p>— Пцета!{S} На зенско ли нападате?{S} |
| и услужност кира-Анастасије пријале су Јанићију много више него ли газдине ћушке, што их је, к |
| зиним очима.</p> <p>— Смилуј се!</p> <p>Јанићију поста непријатно и поче зверати час амо час та |
| оним, сестра сам ти, брат си ми!</p> <p>Јанићију је све ово било нелагодно; оно незнано што га |
| у, и да добро запамтиш овај дан!</p> <p>Јанићију се, после овакога обрта, у мах пресушише сузе, |
| на мене, као да сам ти ја крива.</p> <p>Јанићију Бику, који је у велико постао десна рука мајст |
| гледа онако бледога и утученога.</p> <p>Јанићију ударише сузе на очи.</p> <p>— Шта је, море, те |
| озва га и уђе у дућанску собицу.</p> <p>Јанићију не беше баш најпријатније, али се диже и пође |
| } Тако ли му чуваше кућу, а бре?</p> <p>Јанићију се свет обрте, кад чу каквим га именом назва.< |
| , бре? — Како си ми образ чувао?</p> <p>Јанићију се одреши језик.{S} Осетио је да му се овога ч |
| за кога ћу?{S} Ваљада за слугу?</p> <p>Јанићију се попе крв у главу, кад зачу овај одговор, ко |
| јникове.{S} Један трговац из Пожаревца, Јанко папуџија, који је од кир-Дише куповао сахтијан, ј |
| ез смисла и циља.</p> <p>— Убићу је!{S} Јаох!{S} Ја је морам убити!{S} Зашто да се прода?{S} Ку |
| а се на овај уздах тетка-Маца.</p> <p>— Јаох, тетка-Мацо! — застења Диша — немој више тако!</p> |
| бити, ако Бог да, мајсторица.</p> <p>— Јаох!... писну нешто из дна душе Јанићијеве.{S} Ни педе |
| век по мало блата, игрукала је провидна јара, да очи заслепи.</p> <pb n="59" /> <p>Јанићије сту |
| а мајстор-Дишу.{S} Сунце је жегло пуном јаром, Дунав се сјактио од сунчаних зракова, а лађа је |
| ио, о томе и да не говоримо.</p> <p>Дан јасан и пун пролетњега мириса.{S} Дума и Ламбре, који с |
| из баште, баш под широким орахом, зачу јасан жагор, смех и певање девојачких гласова.{S} И то |
| се и пошла вратима, кад од једном зачу јасан усклик Лепосавин:</p> <p>— Нано, нано!</p> <p>— Ш |
| у Витлејем и, баш кад се у Вертепу пред јаслама молио, расклопи се земља и из ње се промоли стр |
| вечери била управо одушевљена.{S} Прам јасне месечине, која је кроз бујне османлуке и баштенск |
| алварама и јелечићима, што се преливају јасним шаренилом, те ти изгледа као да је из ових башта |
| сада погледају и који му називају Бога, јасно, као на длану, виде шта се све у његовој души дог |
| ским фирмама, које, у тадањем Београду, јасно показиваху, да су сви угледнији занати и трговине |
| реба, да бар пред зидовима и јеменијама јасно изрекне њезино име, кад, у тај пар уђе у дућан ње |
| таким нагласком, да му од једном стаде јасно оно што мало час није разумео.</p> <p>— И јесам л |
| наслутила, да је Јанићије одао, сад је јасно видела.</p> <p>И за чудо, место да је ово сазнање |
| а, ко би то могао погодити.{S} Једно је јасно, да га је увек, кад год би изишао из мутвака, пог |
| де, што даље од онога места, са кога се јасно оцртаваше београдско обзорје са кубастим џамијама |
| — пита Диша гласом клонулим, из кога се јасно видело, да га је сва моћ оставила а наместо тога |
| на половини речи застаде.{S} Видело се јасно, да јој није баш тако пријатно да му испоручи све |
| ко? — одговара комшија, а на лицу му се јасно чита, како ни он не верује што мајстор Диша тврди |
| мицу и, онако уз посао, запева гласно и јасно да се по целоме дућану хорило.</p> <pb n="32" /> |
| о безизлазном положају.{S} То је увиђао јасно, али заман!{S} Он је био жртва, играчка супротних |
| грко-цинцарске муштерије, ипак је видео јасно, да је кир-Думи и његовима јако стало до тога, да |
| ук, загрлила га и стала се смејати тако јасно, тако помамно, да би јој се <pb n="27" /> смех ча |
| због деце сналазе.</p> <p>Но, ма колико јасно и убедљиво да беше њезино осликавање злих страна |
| тању, да му је и без њених речи постало јасно зашта га је позвала.</p> <p>— Ако си поштен човек |
| овори Јанићије, на чијем се лицу видело јасно, како га је ова новост изненадила.{S} Лепосава се |
| о да лако утврди, поста му сада потпуно јасно.{S} Кира-Мана је <pb n="60" /> за цело знала нешт |
| аслужује име честите жене.{S} То је бар јасно: ако је човек псето, жена не сме да буде мачка.</ |
| буру своје душе; а то осећање, које му јасно показиваше његову немоћ, да са собом располаже по |
| очи му изводила кира-Анастасију у оној јасној и милој светлости, у каквој му је трептала до пр |
| ловито пролетале тик његових очију, а у јасној сунчаној светлости зујало је неколико пчела; јед |
| спред очију.{S} На ведроме и као стакло јасноме дану, који блисташе свежим плаветнилом и разлег |
| да, када је остао без ње, он је у пуној јасноћи видео, како му је без ње пусто и како је сав ов |
| индерлуку, прућила се по њему, зграбила јастук, загрлила га и стала се смејати тако јасно, тако |
| >— Онај босиљак... што си ми турила под јастук... па оно...</p> <p>— Које: оно? —</p> <p>— Оно. |
| оној, која му је тај стручак кришом под јастук турила.</p> <p>Сада му и ово сасушено лисје пост |
| очек-аваси и смејући се загрлила дебели јастук.</p> <p>Ваљда, у томе часу, није тек помишљала н |
| екнуше, она преплашено одскочи, испусти јастук, што га понесе, да га постави у чело миндерлука |
| /> трудећи се, да је умири и подигне са јастука, у који је заронила лице и плакала.</p> <p>Анас |
| одиће ти мушко.</p> <p>Дервиш узе испод јастука неке хартијице, изабра између њих четири записа |
| Лепосава удесила постељу и кришом испод јастука метнула један стручак босиока, заспао.{S} Сит и |
| змишљања.</p> <p>Анастасија диже лице с јастука и са неким страхом погледа у Ламбру.</p> <p>— К |
| омоћи, паде на миндерлук, зарони лице у јастуке и поче нагло јецати.{S} Пред очи јој изиђе све, |
| га босиока, што га је некада под својим јастуком напипао.{S} Ноћ је била ведра и обасјана, благ |
| м, чим се промолише на свет, расплашили јато домаћих гушчића, који, са својим родитељима, под к |
| играчка супротних мисли, које су га као јато грабљивих тичурина растрзале и кљувале.</p> <p>Међ |
| } Што ми искате у кућа, ђидијо?!</p> <p>Јаукао је и претио, докле га силна мастика, што је у ћо |
| стио; али у залуд.</p> <p>— Лепосава! — јаукну још једном, и онда као махнит истрча из собе, од |
| чи са свога дивана.</p> <p>— Убио се! — јаукну Мада.</p> <p>— Ко, море?</p> <p>— Јанићије!{S} Т |
| га удари ногом у трбух тако јако, да он јаукну, ухвати се обема рукама за трбух и пресамити се. |
| људи, који су уз то били не само вешти јахачи но, у случају потребе, и издржљиви пешаци.</p> < |
| тали, а и зато, да у очима свога шегрта јаче означи ону разлику, која између њих владаше.</p> < |
| кира-Думиница, од године до године, све јаче гојила. — А једанаесте године једна комшиница Турк |
| о му се стегло те не смеде ни да одахне јаче, плашећи се да га плач не савлада.</p> <p>Готово к |
| и, докле не одоле сан.{S} Кандилце поче јаче праскати, тама обузе црну икону, мрак се сведе у с |
| возденом алком, а за тим све жустрије и јаче песницом лупати у врата, да се од удара тресла.</p |
| ијеву.{S} Кира-Анастасија за цело не би јаче вриснула, да јој се наместо његово јавио у соби по |
| су се јављале, кад год би се у сну мало јаче насмејала.</p> <p>Рано, у зору, кад сви шегрти уст |
| лфенско писмо, шта ће онда?{S} Еснаф је јачи од њега, а мајстор је имао толико права над својим |
| а га метну на магаре, али не као што се јаше него лицем репу, па да га проведу кроз чаршију, а |
| — очајно промуца Диша. — Реци ми само, је ли долазила по дреје, реци, тако не гледала очима св |
| е па младунче, ба!{S} Погледај га само: је ли му оно лице или трбух на раменима?{S} Не разбираш |
| привуче себи.{S} Утисак <pb n="126" /> је тако снажан био, да му је лева рука, којом је обавио |
| о, све се више кајао, што <pb n="78" /> је попустио пред њезиним сузама и претњом, да ће у Дуна |
| ни дај, — Јанићије!... мени... мени!{S} Је ли од мајстор-Дише? — викале су девојке у један мах. |
| да не јави, да пита треба ли му што!{S} Је ли он муж и господар у кући, или шта је? — Он отвори |
| ло поштено да ми потури онакву жену?{S} Је ли то правда, шта ли, кад је знао каква је она, па ј |
| је осташе сами.</p> <pb n="203" /> <p>— Је л’ дервишев? — запита Лепосава.</p> <p>— Тај, тај, д |
| дућег домаћина.</p> <pb n="146" /> <p>— Је ли ти рекла што мајка, ха? — запита најзад Диша прис |
| та, на која је ухо прислонила.</p> <p>— Је ли истина оно?</p> <p>— Које? — запита тетка Маца па |
| та ћеш?{S} Запита је Јанићије.</p> <p>— Је ли ту чика-Диша?</p> <p>— Шта ће ти? —</p> <p>— Зини |
| ело; па онда донеси послужење.</p> <p>— Је ли ти се допада? — запита Диша, уживајући у њеној за |
| алвалук! — зачу се глас Мацин.</p> <p>— Је л’ живо? — запита Диша дршћући.</p> <p>— И живо, и з |
| ао прекиде и он се стресе...</p> <p>— А је ли ти, море, шта ти је наспело да идеш одавде? — пре |
| тај бојао ни десет „ерлија“.</p> <p>— А је ли ишао на хаџилук по децу? — запита Јанићије и одлу |
| ио да се једе, оно је погано.{S} И жаба је погана — и Френки су погани!</p> <p>— Тако је! — одг |
| , ако Бог да, наследника.</p> <p>Свадба је била врло весела.{S} Цео еснаф и званице из осталих |
| прозваше: хаџи-Памук.</p> <p>У то доба је поникла и она крилата реч, тако често изговарана у с |
| четири дана, кад није долазио, Лепосава је била врло замишљена, па је по десет и двадесет пута |
| p> <p>Кад је Маца ушла у собу, Лепосава је већ била мртва.{S} Јанићије, који још једнако јецаше |
| ла из мутвака и отишла у кућу, Лепосава је села на столичицу, заронила лице у шаке и горко запл |
| ј још мало, бар ову годину!{S} Лепосава је млада и здрава, а и ти си здрав као врба!{S} Биће, б |
| које учини једна хамајлија.{S} Лепосава је примала у постељи посете од свију балканских нација, |
| е кира-Анастасија оставила.{S} Лепосава је међутим, поред све оне кратке претње, спавала тако м |
| убе руку својој мајсторици.{S} Лепосава је дочекала „чираке“ као права устабашиница, али, кад с |
| било је врло живо и весело.{S} Лепосава је имала лепо грло, па када би запевала какву му драго |
| и, па било то макар за што.{S} Лепосава је донекле сносила све то, али, кад и њојзи превре, она |
| <pb n="169" /> и понизност.{S} Лепосава је била као мало преплашена; када су је у цркви довели |
| овима и спремању за свадбу.{S} Лепосава је са њима заједно певала, ћеретала и смејала се; али и |
| траше ову родитељску идилу.{S} Лепосава је седела према њему и прела чарапе и, кад он ово рече, |
| поремети све наде хаџијине. — Лепосава је још по мало радила по мутваку, тек да не седи сасвим |
| ста ово или оно донесе.</p> <p>Лепосава је била у трострукоме послу: спремала је ствари мужевље |
| како ће се све свршити.</p> <p>Лепосава је тако безазлено гледала у свога мужа и тако му се пре |
| Сад већ не беше никакве тешкоће; устава је пробијена и бујица мисли и размишљања могла је тећи |
| у.</p> <p>— Шта?{S} 500 гроша?{S} Каква је то погана земља, <pb n="197" /> из које си дошао, да |
| ли то правда, шта ли, кад је знао каква је она, па још да ми кумује, кумство га убило!</p> <p>Т |
| и хладна месечина.</p> <p>А Лепосава га је и сада предусретала отворено и, у колико јој то допу |
| вери тајну Лепосави.</p> <p>Лепосава га је слушала, па се не насмеја чак ни онда, када јој је к |
| раштао се тако неколико пута и једва га је пустио из загрљаја.{S} Караван се крете долином, а х |
| ије имао у рукама никаква доказа, да га је хаџи-Зосим покрао; а и када би успео да докаже, тешк |
| ило му се, кад га је она ударила, да га је захватила нека несхватљива страст да је стегне око п |
| Много доцније уверио се кир-Дума, да га је Ламбре обмануо и да је заједно са кира-Анастасијом у |
| , али њезине очи тако су севнуле, да га је тај поглед јако подсетио на онај догађај.</p> <p>И о |
| што не дрекну.{S} Учинило му се, да га је за руку ухватио кир-Диша, трже руку и одскочи у стра |
| толико неодлучан да ма шта уради, да га је сада било чак страх и на улицу да изиђе.</p> <p>Али |
| живот му је био толико несносан, да га је из дна душе презирао.{S} А што није учинио крај са с |
| ћије тако тврдо, да не би осетио, да га је когод те поћи извукао из мутвака и чак на Јалију одн |
| лонулим, из кога се јасно видело, да га је сва моћ оставила а наместо тога настао у души ужасан |
| огао погодити.{S} Једно је јасно, да га је увек, кад год би изишао из мутвака, погледала и испр |
| ажен међу овима, буди напоменуто, да га је првом женом, Анастасијом, оженила грчка чаршија, и д |
| смрти Лепосавине толико омрзнуо, да га је, кад год би му се дало, избегавао.{S} А мајстор Диша |
| прошапта Јанићије, али тако тихо, да га је Лепосава, која иђаше уза њ, једва чула.</p> <p>— Рђо |
| p> <p>Јанићија жацну, кад сазнаде да га је чак и та срамота постигла.</p> <p>— Него знас сто је |
| н сасвим друкчије.{S} Помислио је да га је Лепосава одала, па сада тетка Маца зове мајстора, да |
| оставља!</p> <p>Диша поскочи, као да га је иглом боцнула.</p> <p>— Ко каже то?{S} Ко каже, ана- |
| по сну.{S} Све му се чинило, као да га је јуче нешто замаштало, те му сада и они ћепенци и људ |
| тај пар севну, да би му боље било да га је млатнуо каквим калупом, него ли што му рече: уђите.< |
| везан био за њу, као баш сада, када га је она преварила, па чак и ножем хтела ударити.</p> <p> |
| а немира као пре готико година, када га је кира-Анастасија оставила.{S} Лепосава је међутим, по |
| двоструко порасла у ономе часу, када га је угледао како се разметнуо и хрче на туђем миндерлуку |
| густо насељени Енглезовац.{S} А када га је умор савладао, отишао је у вече на Ташмајдан и у они |
| престао да долази и кира-Анастасија га је тако сестрински пазила, да му се његово ћутање богат |
| дигне и разбистри.</p> <p>Анастасија га је сузама и преклињањем задобила, и он је, у тренутку д |
| ти!</p> <p>Кир-Дишина несаница, која га је за неколико дана истопила као грудву снега, сад је п |
| ведро; а она потајна изнутрица, која га је, поред свега савлађивања, непрестано гризла, ишчезну |
| лици заноћи, а друго јака глад, која га је већ толико стегла, да је лепо осећао како га по трбу |
| оме себи затвара врата од куће, која га је као свога рођенога примала, изиђе из собе на авлију. |
| кога вечера доносио тетка-Маци, која га је затварала у оковану гвоздењачу, да до повратка Дишин |
| очито Лепосаву са оним накитом, која га је равнодушним осмехом по каткад погледала.</p> <p>— По |
| е се борити са оном изнутрицом, која га је гризла и кући гонила.</p> <p>Зато је био и довољно м |
| а ону живахну пластичну фигуру, која га је као свежа вода оживљавала!{S} И тек сада, када је ос |
| а пораза, после целе ове бујице која га је заошијала, чинило <pb n="106" /> да ту жену није ник |
| , коју је тако замислио, растуживала га је и изазвала у њему ону горку тугу, која ипак тако при |
| и мозак.{S} Грозничава ватра лизала га је од пете до главе, па се разгоревала у очима, из који |
| шије не нападне.{S} Па онда, тиштала га је и помисао на срамоту, која ће га, можда још данас, п |
| свежином, која пркосно дражи, бацала га је у неку непријатну забуну, као човека, који је целога |
| своје непријатеље изобличи, доводила га је у некакав чудноват страх.{S} Увиђао је свесно, да му |
| иниш тога, кад ниси крив! — храбрила га је тетка Маца.</p> <p>— А где ћеш ноћити?{S} Ваљда ће т |
| оту.{S} Детињска машта његова бацила га је у маштање: да је нешто књаз, па да нареди да му дове |
| равда, па макар да га и слаже, вукла га је неодољиво тамо, и он сав раслабљен изиђе из дућана и |
| се до грла заглибио.</p> <p>Судбина га је заквачила већ; а кога судба једаред само дохвати у с |
| /p> <p>А када је Јанићије дошао, она га је осетила инстиктивно и у грудима јој тако живо закуца |
| Јанићије тада размахну песницама, па га је толико тукао и газио, да би га и убио, само да не до |
| жљебила се дубоко у његову главу; та га је одлука подржавала и хранила, па донекле и утишавала |
| ветом, он је грабио даље.{S} Срамота га је било, да се умеша у ту гомилу, јер му се чинило, да |
| и без њених речи постало јасно зашта га је позвала.</p> <p>— Ако си поштен човек, онда не смеш |
| ти.</p> <p>Кад се вратио, тетка Маца га је дочекала на капиџику.</p> <p>— Камо Лепосава? — запи |
| <p>— Бог с тобом, дете! (тетка-Маца га је сада нарочито тако ословила, ма да је од њега само ј |
| Лепосаву у гроб отерали.</p> <p>Маца га је истински жалила.{S} Гледајући га једном како смагла |
| ар то није срећан човек?</p> <p>Маца га је дочекала сама у својој соби.{S} Лепосаву је опазио у |
| есвесно учинио.{S} Чинило му се, кад га је она ударила, да га је захватила нека несхватљива стр |
| би га у руку, а он њу у чело.{S} Кад га је погледала, једна јој се суза скотрља с лица.</p> <p> |
| о уништен, ушао у своју кућу.{S} Кад га је кира-Мана угледала бледа и збуњена, застала је забез |
| ао.{S} И та његова јучерања реч, сад га је много више мамила својом грозотом.{S} Није се плашио |
| рвога пријатеља газдинога и када год га је видео у дућану, увек је окретао очи и избегавао да г |
| ом око болеснице и трчати свуда, куд га је слала ради помоћи.</p> <p>Али сва видарска вештина т |
| p> <p>Разиграна машта Јанићијева све га је више увлачила у свој чаробни круг, докле није у мутв |
| , већ права патња, мучење душе, које га је обзинуло као паклена аждаја, коју је видео у Витлеје |
| ој бар за часак заклопи то око, које га је онако жарко палило.</p> <p>— Наразговарасте ли се? — |
| ира-Мана, шта то говориш?{S} Са киме га је она јела до сада?</p> <p>— Санким не знас, пезевенк- |
| свију и затварао га после свију, те га је тако ретко когод могао видети, кад дође и оде из дућ |
| који је унео срж свога живота, који га је из године у годину снажио и освежавао на истрајан ра |
| ин прекинути и последњи кончић, који га је опомињао на један леп сан, што га је са чежњом већ т |
| рова; и сваке од њих дотакао се, али га је свака и опржила.{S} У дубини узрујане душе и кроз ос |
| а живахна појава била пријатна, ипак га је доводила у неку забуну.</p> <p>— Опет је боље да не |
| био вас дан расејан и апатичан, ипак га је ова нежност тетка-Мацина помало блажила.</p> <p>Но, |
| есто мислио на кућу и Лепосаву, ипак га је брига више морила за радњом.{S} За Лепосаву није бри |
| кад год је покушао да јој каже, увек га је неко предосећање задржавало.{S} Једнога дана зажмуре |
| <p>И није се преварио.{S} Хаџи-Зосим га је нарочито тражио, да му саопшти важну новост.{S} Са Ј |
| последње време мучило.{S} Хаџи-Зосим га је пажљиво саслушао, а кад је Диша изјавио, да ће одмах |
| утисцима оне кира-Манине речи, којом га је онако срамотно окарактерисала, он је ипак сада осећа |
| се кира-Мана са оном оптужбом, којом га је обедила да је саучасник своје газдарице и Ламбрин, и |
| етињства везан за свога мајстора, он га је од смрти Лепосавине толико омрзнуо, да га је, кад го |
| тење.</p> <p>У таквоме стању затекао га је у дућану кир-Дума.{S} Диша чисто претрну, кад угледа |
| ект. — Тако је он причао њојзи, како га је, сутра дан по прстену, нашла <pb n="45" /> фудул-Ста |
| застидео, и исприча тетка Маци, како га је кир-Диша гонио да иде кира-Мани и зашто није хтео от |
| на чијем се лицу видело јасно, како га је ова новост изненадила.{S} Лепосава се дубоко замисли |
| је све претрпео од Анастасије и како га је исмејала.{S} Он тури записе на њихово место.</p> <p> |
| -Диши потанко све шта је било и како га је кира-Анастасија после митила; па чак не заборави да |
| орушену и поништену, он се сети како га је увек, када би кир-Диша отишао у дућан, терала да муч |
| едоцима за први угао, лармајући како га је кир-Диса покрао.</p> <p>— Жену ми одведосте, на обра |
| , да ће у Дунав скочити.</p> <p>Тако га је на улицама затекао и први сумрак, те једно то, што б |
| е је то опажао кир-Ламбре, те колико га је срце вукло Анастасији, толико му је било тешко изићи |
| ешавало око њега и с њиме уништавало га је сасвим.{S} На свакоме кораку стицао је уверење о сво |
| ољство као мекани талас запљускивало га је са свих страна <pb n="22" /> и то му је долазило так |
| доврши што хтеде рећи.{S} Изненадило га је, како се за ово четири дана изменила.{S} Стала много |
| ме на ручак или вечеру.{S} Али једно га је, у овај пар, мучило; како да помене кира-Анастасији, |
| утвак, да се с њиме не сретне.{S} То га је већ коснуло као ружан знак, а када још опази на тетк |
| душевног кретања изазвало.{S} И зато га је пуница гледала чисто зачуђена овом екстазом, у коју |
| о.{S} Па ипак, поред свега тога, што га је ова мисао све већма освајала и пред очи му изводила |
| ноћ осећао мирис онога босиока, што га је некада под својим јастуком напипао.{S} Ноћ је била в |
| е отресе оног двоструког утиска, што га је те ноћи осећао.{S} Притиснуло му нешто душу, <pb n=" |
| сумњивим осмехом или тако чиме, што га је уверавало да је много лакше уверити свет у нешто, не |
| ћаше потребу да се на њу извиче, што га је бацила на толики трошак, кад није хтела да пази на с |
| сасушени стручак босиока, онај, што га је некада нашао под својом главом и који је као најдраж |
| га је опомињао на један леп сан, што га је са чежњом већ три године сањао.</p> <p>— Калос мерос |
| за посао, да ради; но тај посао, што га је у овако узбуђеном стању започео, за цело би морао из |
| отишло на свагда оно спокојство, што га је до сада имао.{S} Није знао, шта му је теже падало: д |
| је теби! — одговори Диша, весео, што га је Маца тако брзо обрадовала.</p> <p>Чудотворна хамајли |
| загрљају.{S} Нешто мило, опојно, што га је заносило а од чега се није могао отети, обузе га све |
| и да је мајстор учинио паметно, што га је отерао.</p> <p>Колико је ускипело у души Јанићијевој |
| ији мајстор Диша повери о свему, што га је у последње време мучило.{S} Хаџи-Зосим га је пажљиво |
| стита му на тако красном успеху, што га је јуче на „гледању“ и прстену код своје испрошенице до |
| у, па се и не обазире на обећање што га је дала Јанићију, само пева по кући и меси посластице.{ |
| то више од њега примала, него ли што га је задужила.</p> <p>Да ли је то била узајамна мржња или |
| аспре, (а то је био први поклон што га је за пет година шегртовања добио од свога мајстора) и, |
| ово било нелагодно; оно незнано што га је једнако држало у некој запетости и недоумици, појача |
| најуваженијих грађана; а све оно што га је до сада тиштало и мучило, распукло се и ишчезло као |
| S} Али ексер се није могао наћи, јер га је прогутало неко чудовиште, налик на ону аждају, коју |
| алупа а рука клону доле.{S} Мало час га је одјурила ножем, па зар да јој опет долази?{S} Стојао |
| зна шта је са његовом женом.{S} За њега је она постала сада сасвим као избледела успомена, упра |
| ео је у полусну и неком бунилу, од чега је осећао бол у глави.{S} Налазио се у сличноме стању д |
| шом и да од њега самога чује, ради чега је онако поступио.</p> <p>Трећег дана, по овоме догађај |
| своме <pb n="71" /> газди све и каквога је пријатеља имао и каква му је жена.{S} И таман да се |
| али, што се тиче жене и пријатеља, кога је тако јако уважавао, на њих није обраћао пажњу, нити |
| у се претапао.{S} Кир-Думина жена, кога је окумио, била му је сад наместо најстарије сестре; он |
| хаџи-Диша тако исто, а и Јанићије, кога је још прво детињство везало за ову кућу и хаџијину суд |
| е промене, и његов верни Јанићије, кога је већ произвео за калфу, доживљавао је тако исто једну |
| кушење — одговори хаџија — а онај, кога је искушење савладало и отишао пре Ускрса и Четрдесетни |
| ју, пуну османлука и зеленила, иза кога је у дубини извиривала бела кућица са доксатом и као см |
| био би вернога и оданога калфу, на кога је тако свикао.</p> <p>Маца је опет бринула за Јанићија |
| ао девојчица толико прегонила и од кога је често плачући бежала.{S} Дође јој жао, па га поче та |
| мало личио на онај весели глас, из кога је детињски несташлук избијао.</p> <p>— Љута је! — поми |
| оздрави се, да тој кадаиф једе сас кога је јела и до саг!....</p> <p>Јанићије зинуо на овакав д |
| апевао „<title>Тон деспота</title>“, да је грчкој певници било милина слушати га како извија.</ |
| о да Лепосава нарочито тако удешава, да је њој баш мило, што јој се испод широких рукава кошуље |
| ла ситница, али ипак толико уочљива, да је многи од хаџија после, кад се у своју отаџбину врати |
| ш хамалин толико је мучио због тога, да је она отишла једноме дервишу, те јој овај даде записе. |
| и сада га удари тако снажно у леђа, да је толико звекнуло, да је чак и тетка Маца, која је у б |
| .{S} Антерија је била толико широка, да је могао четири пута око себе обмотати, а цеванице њего |
| знаде, докле би ова идила потрајала, да је кир-Дума, устабаша бакалског еснафа, не пресече као |
| тако осрамоти, па баш када би знала, да је за такво дело не би вратио њезиној фамилији на вилај |
| глад, која га је већ толико стегла, да је лепо осећао како га по трбуху коље, нагони га, те от |
| око распремања и дотеривања занела, да је потпуно заборавила зашто све ово ради, нити јој је п |
| а и за кратко освестила и затражила, да је водом напоји.</p> <p>Тако је било и овога јутра.{S} |
| је кад затребало; а кад би опазила, да је ко од њих лабав у служби или да своје прсте почешће |
| ла је у томе часу тако свежа и мила, да је Диша од сласти %гуташа очима.{S} И да му не беше заз |
| да је кира-Мана сваки час стрепила, да је не позове у собу.{S} Познавала је она адет свога муж |
| } Што је у првом тренутку наслутила, да је Јанићије одао, сад је јасно видела.</p> <p>И за чудо |
| ца, која је сада већ толико израсла, да је набујала у једру и живахну девојку, мало по мало тол |
| аћакала, ударала га обема песницама, да је пусти.</p> <p>— Пашће, пусти је! — викну Маца за њим |
| ти, па се увек тако намештао леђима, да је чисто нукао, само да продужи што је започела.</p> <p |
| >Анастасија нервозно мрдну раменима, да је не тиче руком.</p> <p>— Ама, што си се препала?{S} Ј |
| о би се изразио њезин кум, кир-Дума, да је нешто од куда на ово наишао.</p> <p>Место опроштајни |
| ају.{S} Ваљало је да се одмах сазна, да је Лепосава испрошена и обележена, па је тако и урадила |
| великим успехом долазио до уверења, да је у целој ствари потпуно невин.</p> <p>— А баш ако је |
| а тако хладно и без икаквога обзира, да је старац одмах опазио, како ће боље бити, да што пре о |
| је то, да је на прагу новога живота, да је тај човек, за кога се удаје, налетео на њену удовичк |
| .{S} Хтео би да јој одговори ма шта, да је нападне речима, да јој каже како је превртљива; али |
| баш ништа не занимаше.{S} Напротив, да је смео запушио би јој уста и изгурао из мутвака, у ком |
| по једну киту цвећа, тако сређеног, да је удовица из њега могла прочитати и све жеље онога, ко |
| ри капиџик.{S} Прва помисао била је, да је мајстор Диша дошао, да се разрачуна с њим, и он сав |
| но иде.{S} Још из далека опазила је, да је хаџија нешто узбуђен.{S} Хаџи-Диша не даде јој дуго |
| Све што је од других дознала, то је, да је у Галцу са кира-Анастасијом отворио малу бакалницу и |
| S} Оно, у шта је био сигуран, то је, да је девојка честита и за цело му не би довела у кућу нов |
| крено, да су комшинице једва успеле, да је сачувају од какве му драго несреће.</p> <p>На срећу |
| b n="135" /> <p>То је толико заболе, да је покушала све што је смела, само да отклони опасност |
| по целоме хришћанлуку београдскоме, да је то свети човек, да односи болести и недуге као руком |
| и толико је стрепила од њене љутине, да је морала пред њезиним разлозима устукнути.</p> <p>Када |
| вица, а у срцу толико бола и љутине, да је као махнит трчао кући, те да неверницу на месту убиј |
| о су утицали на побожно расположење, да је са неком нејасном стравом и трептањем срца очекивао, |
| ао и на Турке мрзели.</p> <p>— Море, да је он човек на своме месту, зар би се клонио наших дево |
| роглифа и старих шилтова, досећа се, да је оно кожа њезиног рано изгубљеног супруга, лисца, и д |
| џангриза својој жени.{S} Разуме се, да је он био увек на Лепосавиној страни.{S} Није могао да |
| ти, шта је томе узрок.{S} Разуме се, да је било сијасет прича и узрока; свака жена причала је, |
| з авлије на улицу.</p> <p>Разуме се, да је Ламбре, покрај све своје чежње да се што пре састане |
| ти на ухо, <pb n="63" /> трудећи се, да је умири и подигне са јастука, у који је заронила лице |
| много зрелија и лепша; чинило му се, да је до пре четири дана била тек као једва растворен пупо |
| пе и са узмахнутим песницама полете, да је удари.{S} Али у који час налете, кира-Анастасија га |
| } Тај њезин поглед толико га помете, да је изгубио сваку кураж да јој џангриза; али, кад на тај |
| од урока или какве му драго несреће, да је свети човек морао узети у помоћ још једнога младога |
| а лаже?</p> <p>Оба шегрта потврдише, да је заиста донео нечије дреје и да их је однео некуда.{S |
| умњати; то му је био очевидни доказ, да је све онако било. — Јер, да није крива, зашто би врисн |
| турском језику праскало је по соби, да је кира-Мана сваки час стрепила, да је не позове у собу |
| ило; али ти примери беху тако ретки, да је хаџија тек сада осећао, како би то добро било, кад б |
| е ти, — рече Маца, кад јој се учини, да је зет казао све што треба да каже један строги газда с |
| дуката.{S} За тренутак му се учини, да је Лепосава она некадања и да је то све још могућно поп |
| изаћи само го и бос, њему се учини, да је пронашао прави узрок Јанићијевом поступању.{S} Он ни |
| ео свет, па зато се и мора веровати, да је само таквоме испоснику дато да за бадава дође до оне |
| нула у плач и стала толико лелекати, да је својим лелеком цео комшилук жена сазвала.</p> <p>Ник |
| ави од Анастасије, па, кад се врати, да је никако више не види, било је за <pb n="100" /> њега |
| их је тако потпуно и слатко причати, да је милина била слушати.</p> <p>Била је увек одмерена, г |
| бало да је презре, да јој се освети, да је уништи; али у исто време и да му без ње нема живота. |
| а три дана не би се могао похвалити, да је онолико посла свршио колико би обично, шале ради, за |
| се она заплаче и стане га братимити, да је не ода.{S} Овако њезин је цванцик вратио, и сад га н |
| >Ово је било за њега толико почасти, да је сав успламтео, па од силне радости није знао где да |
| када му весела женица притрча руци, да је целује.</p> <p>— А ви, како сте?</p> <p>— Ето, ја и |
| о и ведро, те у мало што не поскочи, да је на ново загрли.</p> <p>— Како да ти се осветим?</p> |
| и амо муваше, чинио се мајстор-Диши, да је баш данас нарочито расположен, чинило му се као да г |
| тра, и Јанићија је довело у положај, да је сваки час морао то због овога то због онога трчкарат |
| <p>— А како би било да пођем и сам, да је потражим! — помисли једаред; али у тај исти пар дође |
| судбина снађе!{S} Доста, ако кажем, да је он био налик ономе сиромаху, који је седео испод пун |
| о је, кир-Дума.{S} Ја и сам верујем, да је комшилук измислио и за кира-Анастасију оно, као што |
| греје.{S} Надао се али са стрепњом, да је њему суђено да умре без порода и да му имање туђа ха |
| ила је на капиџик, која са свећицом, да је над покојницом ужеже, а која са китицом цвећа, да јо |
| и мегдан.{S} Руку, којом је потегао, да је дохвати, трже као опарен, кад угледа како и нож и оч |
| бре не одговори ни речи.{S} Помисао, да је затечен у овакоме стању у туђој кући, обузела му је |
| пламен јој обузе образе на помисао, да је Јанићије нешто пронео.</p> <p>— Па у твоје.</p> <p>— |
| џи-Диша би имао само то задовољство, да је кривац пронађен.{S} А за љубав тога малог задовољств |
| довне беде толико се сплео и збунио, да је само хуктао и стењао.{S} Био је толико неодлучан да |
| човек <pb n="198" /> тражаше толико, да је Диша код прве цене занемео и изгубио вољу на пазар и |
| па најпосле и певао и мукао толико, да је пред вече узбунио говеда, која се с паше враћаху.</p |
| ије знала.{S} Сећала се само толико, да је обема рукама шчепала и вукла нечије косе, и да су не |
| о и када му је предосећање казивало, да је долазак газда-Дишин ту на прагу, у њему се појавила |
| тако силно лупало а у грлу стезало, да је морала употребити сву присебност, само да не бризне |
| у, које му се на пакост тако стегло, да је једва био у стању да ваздух удахне.{S} Стојао је так |
| сли, да ли ти је познато икада било, да је некоме радња пропала, докле се он на хаџилуку бавио? |
| /p> <p>А ко зна, не би ли боље било, да је мајстор Диша прво саслушао свога шегрта, па тек онда |
| нажно у леђа, да је толико звекнуло, да је чак и тетка Маца, која је у башти нешто плевила, чул |
| је било тако мило, тако неочекивано, да је од <pb n="21" /> силна изненађења занемио и пред про |
| рске муштерије, ипак је видео јасно, да је кир-Думи и његовима јако стало до тога, да баш он уз |
| грчком језику.</p> <p>Није могућно, да је све те „артикле“ убацивало једно лице; јер по предме |
| на децу; а он је опет нудио толишно, да је свети човек са највећим презирањем, у место њему да |
| уре“, али ипак све се сводило на то, да је мајстор Диша прилика, каква се лако не налази, и да |
| рво, што јој паде на ум, било је то, да је на прагу новога живота, да је тај човек, за кога се |
| га, не би га толико запањило као то, да је он, један угледан мајстор у чаршији, могао доћи и на |
| ју, па је опет врати на старо место, да је удели оном трећем, који се, по реду, јави.</p> <p>— |
| врата, те га одалами шаком за врат, да је Бик одлетео неколико корачаји.</p> <pb n="48" /> <p> |
| рану се хаџија. — А где ти је памет, да је саму остављаш? — Зар сам зато толики пут потегао и н |
| ме.{S} Кир-Ламбре је предосећао већ, да је нека друга, много важнија мисао довела Думу њему, па |
| сати.</p> <p>Пуче глас по комшилуку, да је Диша вратио прстен.{S} С почетка се и веровало и ниј |
| ре очајно и пљесну се шаком по челу, да је кира-Мана, која се притајала за вратима и ослушкивал |
| је кира-Анастасија говорила о њему, да је био непослушан, неваљао и да је мајстор учинио памет |
| а грошеве; па још кад се има на уму, да је кира-Анастасији први комшија био кир-Ламбре, који се |
| из каквога присенка искочио пред њу, да је преплаши.</p> <p>И то одушевљење имало је свога разл |
| плануо и разбуктао се у њезину срцу, да је занесе, опије, па сад да се тако насилно у један мах |
| комад хлеба, макар и за душу мртвих, да је заискао; али то га беше срамота и он се с тешким срц |
| машта његова бацила га је у маштање: да је нешто књаз, па да нареди да му доведу тетка-Мацу и м |
| девојака па тражио Цинцарке.{S} Или: да је она чему, зар је не би узео ко од њихових, него је п |
| ђе поиздаље обилазити око дућана.{S} Да је само могао, он би тога мајстора, који му је толико ш |
| у цркви при венчавању младенаца.{S} Да је Диша био потпуно збуњен <pb n="46" /> од толике пажњ |
| едне тако лепе и угледне удовице.{S} Да је удаду за каквога Грка или Цинцарина, о томе није мог |
| ктила главу о шаку и нешто мисли.{S} Да је мало боље загледала, можда би опазила трагове од суз |
| ислити да тако што предложи Маци.{S} Да је бар удовац, али пуштеник — е, не иде!{S} Човек са је |
| толико, колико да покрије главу.{S} Да је кир-Ламбре слободан, без жене, лако би она пркосила |
| , ипак, Бик не може да одоли срцу, а да је, бар узгред, кад поред ње протрчи, не чупне за курју |
| љала да свога супруга ожалости.{S} А да је удаду за Србина, то би био грех према покојнику, кој |
| учитељ изненада искрснуо.</p> <p>— А да је упусти, море? — запита Маца, тек да изађе из ове неп |
| о као пркосна претња, као да га чика да је се дотакне, ако сме.</p> <p>— Еле, муж на путу а жен |
| ди с мужем, то је с правом очекивала да је он заштити <pb n="102" /> и нађе начина, како да се |
| ку, што му га даде, и како је казала да је Диша псето и да није човек.</p> <p>Страшна новост на |
| а оном оптужбом, којом га је обедила да је саучасник своје газдарице и Ламбрин, и тада баш није |
| већ једаред Лепосава у одбрани рекла да је угатан, само што не опсова нешто кира-Анастасији.</p |
| ога дана доби писмо, Ламбре му јавља да је отишао на вилает, у Костур; тамо ће остати неколико |
| а је сада нарочито тако ословила, ма да је од њега само једну или две године била старија) Бог |
| опет не би могао говорити о томе, ма да је и она, као и мајка јој, знала о свему, што је он вид |
| ах од онога што ће сад опет чути, ма да је чуо већ оно што је најстрашније.</p> <p>— Јесте, збо |
| дело, о томе није ни мало сумњао, ма да је од некога времена она на ново започела да попреко по |
| Мацина помало блажила.</p> <p>Но, ма да је ова пажња падала на усамљену и обрањену душу Дишину |
| се учини, као да је и не види.{S} Ма да је све оно урадио не размишљавајући дуго и под првим ут |
| је могао никако да посестрими.{S} Ма да је у прво време и то покушавао.{S} Ова вижљава девојчиц |
| ао да је начини устабашиницом.{S} Ма да је пун нежнога задовољства примао из њезиних руку послу |
| а, тако жељно чезнула.</p> <p>Али ма да је кир-Диша био задовољан својим успехом и свом силом п |
| Митар и Станко туфегџија).</p> <p>Ма да је онако одлучно најурила мужа из куће, ипак се није см |
| дарити, побеже из мутвака.</p> <p>Ма да је мајстор Диша често мислио на кућу и Лепосаву, ипак г |
| к колико да јој напакости.</p> <p>Ма да је кира-Анастасија, из обзира према покојном Кир-Бенџи, |
| ана, а то ће му бити довољно времена да је обрлати.</p> <p>Кира-Анастасија опет сасвим инако.{S |
| а; а сама та помисао била је довољна да је грубо запита: „Шта тражиш ти овде?“</p> <p>— Тражим |
| е; није пристао да напусти дућан, па да је појури, ни да је опет остави, да му се онако смеје. |
| чекају да сазнаду за туђу тајну, па да је, на све четири стране, разнесу.{S} Напротив, она је |
| ће ти бити мајсторица!“</p> <p>Мора да је изгледао врло смешан, кад се девојке заценише од сме |
| ћим ћу ја да једем њен кадаиф, отров да је изеде, ороспија једна!</p> <p>Јанићије не чу ништа в |
| .{S} Одмахнуо је руком и рекао: „Бог да је прости!{S} Један пре а други после, тек, сви ћемо та |
| , кад год би дошао, па сад одједаред да је под таквом срамотом оставиш.{S} Ако си тако мислио, |
| очи, разрогачи очи, па, када сазнаде да је ту био крај, докопа покојницу за рамена и поче је тр |
| па још удовицу; брука!</p> <p>— Море да је само то, ни по јада! — прихвати једна између њих, за |
| о испод коже у пањ!</p> <p>Разуме се да је Диша причао Маци и Лепосави, како је Јанићије хтео д |
| е тога часа врло препао; учини му се да је кир-Диша умро, па истрча на улицу, да кога било навр |
| оз чаршију, а глава није „калуп“, те да је она сама понесе и по мери капу избере.</p> <p>И Јани |
| који полази на тако далек пут, поче да је саветује, како да се влада, како да води кућу и да н |
| учини, да је Лепосава она некадања и да је то све још могућно поправити.{S} Та прстена још није |
| е, кад опази да овако не може дуже и да је кир-Дума већ поткупио бројанице и турао их за појас, |
| , макар и крвнички, погледа с њоме и да је дотера, бар да му се правда, па макар да га и слаже, |
| аздарица му наредила, да то однесе и да је поздрави, да не иде никуда из куће, јер ће јој она д |
| поче да џангриза Лепосави, па чак и да је кори за њезину леност.{S} Разуме се да и Лепосави ов |
| ему, да је био непослушан, неваљао и да је мајстор учинио паметно, што га је отерао.</p> <p>Кол |
| кир-Дума, да га је Ламбре обмануо и да је заједно са кира-Анастасијом у Галцу, где је отворио |
| крстећи се уђе, да види покојницу и да је целује.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Погре |
| пригвири у мајсторову кућу.</p> <p>И да је ма какве жртве још захтео, испунила би кира-Анастаси |
| акосна пријатељица навратила, бајаги да је види, а овамо да јој узгред исприча и искити све шта |
| и камо била снажнија освета, него ли да је кир-Думи забо нож у срце.</p> <p>— Зашто бре, кир-Ди |
| његову запаљену мозгу, када би хтели да је уподобимо, била је слична узрујаној гомили паса, кој |
| истина, да баш онда кад човек мисли да је најсрећнији, дође нешто, што му сву срећу наопако ок |
| а напусти дућан, па да је појури, ни да је опет остави, да му се онако смеје. — Ово девојче, ко |
| вио судове пуне воде у мутвак, па ни да је сачекао за који часак, изиђе на улицу и упути се пра |
| ударити у плач, да ће га преклињати да је не убије и да јој погрешку опрости.{S} Надао се чак |
| ћу и отишао у дућан, рекоше му момци да је долазила тетка-Маца и поручила му, да одмах њезиној |
| обичај доброга тона) узригну, у знак да је до ситости задовољан и поче трептати очима, а нежним |
| више.</p> <p>— А шта ја знам? — Знам да је млада, лепа и вредна... одговори тетка Маца, али нек |
| тако лагано и сређено разлагала, као да је водила рачуна о свакој речи коју ће изговорити.</p> |
| гледај ти сада, како изокренула, као да је није сачувао од грдне срамоте, и као да му није каза |
| но се смеје и повлађује гостима, као да је и њему, Бог зна како, мило, што му је шегрт врата пр |
| понаша: мало час онако радосна, као да је једва дочекала, што јој се муж вратио, а сада тако п |
| ема својој жени, па чак и мржња, као да је она свему томе крива, одби га од своје рођене капије |
| Шта си се запањио, пезевенк бре, као да је мечка пред тобом?! — узвикну мајстор, кад опази како |
| о не улази, <pb n="98" /> па се, као да је Бог зна колико пешачио, спусти на миндерлук и дубоко |
| ја му од силнога узбуђења дршће, као да је неко тресе.</p> <p>— Е ли искате вода, да се поврати |
| заби главу у посао, па се учини, као да је и не види.{S} Ма да је све оно урадио не размишљавај |
| >Лепосава прену и збуњено скочи, као да је ухваћена у нечем.</p> <p>— Шта си радила до сада?</p |
| очи са миндерлука, па вриснувши, као да је жеравица опече, подвикну: „Што ћутиш као стрина?“ — |
| па их пружи према мајстор-Диши, као да је невеста, коју му нуди, цвет, који је сад баш узабрао |
| а-Анастасију питајућим погледом, као да је овога часа некакво привиђење пролетело крај њега.</p |
| се је пред тетка-Мацу и, збуњен, као да је бекријску чашу искапио, спусти је пред њу.</p> <p>Ле |
| тнуо и хрче на туђем миндерлуку, као да је у својој кући и код своје жене, опет зато није мрзео |
| ања, непрестано гризла, ишчезну, као да је руком однео.</p> <p>— Оде искушитељ! — помисли хаџи- |
| јасним шаренилом, те ти изгледа као да је из ових башта живо цвеће поврвело на капиџике.</p> < |
| макар какав глас; али кир-Ламбре као да је у земљу пропао.{S} Све што је од других дознала, то |
| <p>О Лепосави ни у сну није помишљао да је начини устабашиницом.{S} Ма да је пун нежнога задово |
| оји још једнако јецаше, није ни знао да је она рука, која му чврсто држаше шаку, већ умрла.{S} |
| и провео цео век, а не би ни покушао да је у дело приведе.{S} Желео је да се освети Грцима и да |
| текну у срце Лепосаву.{S} Он је хтео да је, као и обично, изазове на смеј, али овога пута прома |
| му се чинило, да би сад у стању био да је сву у комадиће растрза, само да му на очи изиђе.</p> |
| тако олако, јер кад год би помислио да је са овим питањем на чисто и кад год је она слика кира |
| едаред дошао кући, па, кад се уверио да је капија затворена, он је, као подсечених ногу, сав ра |
| вадио иза појаса и пљувао у њу, тако да је сваки од црквара могао разумети, како хаџија цркву у |
| на на време добијао. — Али ма колико да је то очевидно он сам опажао, и самоме њему било је туг |
| ово је убрзало ствар; јер ма колико да је човек прав, у очима жена, докле се пазе, он је увек |
| рата, куда је Јанићије отишао, тешко да је и опажао, да пред њим стоји престрављена Анастасија. |
| /p> <p>Лепо %јо осећао да би требало да је презре, да јој се освети, да је уништи; али у исто в |
| м или тако чиме, што га је уверавало да је много лакше уверити свет у нешто, него ли га разувер |
| есан и мрачан, да би се угушио, само да је за неколико у њему остао.{S} Потајна жеља, да се вра |
| и се то још и којекако поднело, само да је према кира-Анастасији могао бити мало-мало равнодушн |
| о је нанесе кира-Анастасији, не само да је изгубио код трговачкога света свако уважење, него ће |
| те своје особине, тетка Маца не само да је била радо виђена у кућама где се тако што догодило, |
| а да га заболи; јер Јанићије не само да је показао доброга успеха у продаји поверенога му еспап |
| адина, жену да изведеш у бакчу; тамо да је скинеш, ама нагу, ни папуче да нема на ноге.{S} Е, п |
| асно видела.</p> <p>И за чудо, место да је ово сазнање потпуно уништи, она се наједаред прибра, |
| а није одала, а друго, што је чезнуо да је бар очима види, ако не успе да с њоме на само говори |
| голу реч веровале све.</p> <p>А бар да је кира-Мана имала право, што је сумњичила свога мужа!{ |
| тај час чула, он би сазнао на пример да је округао као гоч (бубањ), да се не зна где је шири, д |
| памук.</p> <p>Кроз махале пуче глас да је устабашиница <pb n="211" /> тројанила.{S} Жене су ка |
| , удовица, за којом је ишао зао глас да је завадила две најбоље комшије:{S} Митра и Станка, и и |
| је захватила нека несхватљива страст да је стегне око паса и привуче себи.{S} Али зашто то?{S} |
| сто неколико белих пара.</p> <p>Баш да је мајстор Диша до овога часа и био „неверни Тома“, сад |
| ћа да ти пропева!{S} За девојку знаш да је твоја, неће те прекорети првим мужем; па децу да ти |
| турском језику. — Овај, што га видиш да је дошао са мном, јесте хаџи-Диша.{S} Дошао је из срб-в |
| ућих младенаца.</p> <pb n="25" /> <p>Да је мајстор Диша прислушкивао од куда сва ова пецкања, ш |
| баш тада на полицу пропињала.</p> <p>Да је о свему овоме имао појма, Јанићије би без сумње ово |
| и младости удовичине фигуре.</p> <p>Да је нешто кир-Диша, у тај час, упао у собу и угледао ове |
| јој приступе руци, а он да им каже: „Да је сви листом поштујете, као да ми је рођена мати!“ А п |
| ли како ли би тек сада било, сада, када је прошао трогодишњи парастос, те тако нестало и послед |
| одлучност раслабљаваху.{S} И сада, када је био потпуно уверен о неверству женином, он је осећао |
| ава једу.{S} И колико је тек сада, када је отворио пут потомству, удвостручио сву своју снагу о |
| жа вода оживљавала!{S} И тек сада, када је остао без ње, он је у пуној јасноћи видео, како му ј |
| {S} Овако му је исто рекла и онда, када је загрлио и пољубио.{S} И та реч, боље рећи, тај меки, |
| и долази.</p> <p>Али једнога дана, када је светина одујмила, он се одлучи, по што по то, да оде |
| ти један који је тако страдао, па, када је скинуо враџбине, деце пуна кућа.{S} А то што је на т |
| мајстора.{S} Напротив, овога часа, када је угледа овако порушену и поништену, он се сети како г |
| и сада је осећао као и онога часа, када је привуче себи.{S} Утисак <pb n="126" /> је тако снажа |
| сположење Дишино; после пола часа, када је Ламбре позвао младу у коло и почео с њоме играти, ки |
| > <p>Прошло је добрих пола сахата, када је фудул-Стаменка ушла у собу гостима.{S} Из њихова опх |
| ? — викну запрепашћено тетка Маца, када је угледа онаку, и живо јој притрча.{S} Али Лепосава са |
| када се искрено каје.{S} Али сад, када је већ то обећање дао и када му је предосећање казивало |
| хну се у груди. — Нема ноћи, море, када је на сну не видим; дође, тумара по соби, па онда, онда |
| > <p>Да му није било баш најлакше, када је пред запаљеним свећама и евангелијем дигао три прста |
| је онако растужен пошао кући, али, када је дошао до свога капиџика, изиђе му на очи кира-Мана с |
| Јалију однео.</p> <p>А те вечери, када је он спавао, мајстор-Диша је гостио своје званице.{S} |
| го ли што је он могао и помислити, када је почела тако говорити о пријатељици, од које се после |
| ало се нешто особито важно десити, када је чак хаџи-Зосим, тихи, смерни и врло одмерених корака |
| и судови — говорио је Ламбре Диши, када је за ту новост дознао.{S} Каже се: суд; ама кој држи т |
| аност, и он је потпуно права имао, када је уочи <pb n="184" /> свога поласка призвао на само св |
| имио позив, али се у брзо прибрао, када је видео како кир-Диша и не слути о ономе што се пре де |
| а ни за комшилук ни за чаршију.{S} Када је мајстор Диша, по своме већ утврђеноме обичају, пошао |
| беспослен завиривао по дућанима, а када је осетио глад, отишао је до једне симиџинице и тамо же |
| ао, носио преко дана за појасом, а када је легао, отварао кутијицу, помирисао, метао је испод г |
| ао је како га нешто у грлу гуши; а када је завршио оно: „тако мени Бог помогао“, лепо му се учи |
| чије већ грчки или цинцарски.{S} А када је већ морао да проговори српски са муштеријама, који н |
| ок је уз капиџик стојала.</p> <p>А када је Јанићије дошао, она га је осетила инстиктивно и у гр |
| рачила прага ове авлије, управо од када је престала удовати.</p> <p>— Мори, који те је ђаво тер |
| дмерена, горда на своју вештину, и када је о чему причала, то је увек тако лагано и сређено раз |
| ак га нису ни мало пореметиле; али када је погледа сад, овако бледу, онемелу и потпуно саломљен |
| тај дан, и сутра дан, она је, као када је била здрава, радила по кући и отимала се од слабости |
| .</p> <p>После некога времена, баш када је хаџија почео узнемирено и помало љутито да премеће б |
| тор-Дишу била је сама Маца.</p> <p>Када је претрнула срца напустио кућу и отишао у дућан, рекош |
| ћан, да на своју руку живи.</p> <p>Када је оно отишао, тврдо науман да са собом доконча, он је |
| езиним разлозима устукнути.</p> <p>Када је Маца изишла из мутвака и отишла у кућу, Лепосава је |
| ло весели смех.</p> <p>Те ударце некада је Лепосава делила Јанићију просто из детињске пакости |
| е би довела у кућу новога Ламбру; млада је, па није имала кад о томе да мисли.{S} А после тога |
| био искључиво приватнога значаја, сада је почео већ да узима шире размере.{S} Потајна саревњив |
| отив, осећала се много пријатније; сада је бар била мирна од његових напада, а у вече, када би |
| .{S} Пре се уздржавао пред Мацом а сада је и пред њом за сваку ситницу пребацивао Лепосави, па |
| овала.</p> <p>Чудотворна хамајлија сада је постала предметом, који је заинтересовао многу Лепос |
| пиш више!</p> <p>Несрећни Јанићије сада је остао потпуно сам, на сокаку, без игде икога свога.{ |
| p> <p>— Оно... одговори Јанићије и сада је био још збуњенији, што га она више гледаше.</p> <p>— |
| јачке душе, њено зајапурено лице и сада је осећао као и онога часа, када је привуче себи.{S} Ут |
| час, могао оставити радњу.{S} Тек сада је осећао, колико му је вредио онај Јанићије и било му |
| те издам, —- рече полугласно и погледа је у очи.</p> <pb n="68" /> <p>— А дреје?...{S} Што си |
| имао; а ако би случајно био здрав, онда је требало само, пре него што ће целивати, изјавити у с |
| ли тврдо на томе, да га не прими, онда је сасвим пропао; код другога газде морао би као шегрт |
| есто за другога лаје по овај свет, онда је истина; а кад се казује за вас, не је истина? — Тако |
| ао; али, кад је био сам у мутваку, онда је отворено и без зазора разговарао о мајстору.{S} Једн |
| ни да пљуне на ту земљу.</p> <p>— Овуда је стопа Спаситељева ходила; где год пљунеш можда ћеш п |
| и поглед, који се уковао за врата, куда је Јанићије отишао, тешко да је и опажао, да пред њим с |
| На полицију њега, да се протера од куда је дошао — одговори кир-Дума.{S} И Ламбре такође беше т |
| преда слепо случају, нека га носи куда је њему драго, нека га ваља на својим таласима, као што |
| се сјактио од сунчаних зракова, а лађа је све даље и даље клизила, докле се не изгуби за врбац |
| циља.</p> <p>— Убићу је!{S} Јаох!{S} Ја је морам убити!{S} Зашто да се прода?{S} Куда ћу сада?{ |
| ваком оделу међу људе јави.{S} Антерија је била толико широка, да је могао четири пута око себе |
| од тетка-Маце примила, кира-Анастасија је опет зебла од нечега.{S} Са тетка-Мацине стране није |
| дошла свакоме.{S} Али, кира-Анастасија је зебла баш од Јанићија.{S} И ако је све чинила, да га |
| тешка на једноме месту, кира-Анастасија је имала само једну мисао и одмах је извела; дала је је |
| ео код тетка-Маце.{S} И кира-Анастасија је после била овде, плакала и пошла, да се дави, а ја с |
| е младе удовице.</p> <p>Кира-Анастасија је запалила целу чаршију.{S} Она крилата реч, коју, пре |
| та, кир-Ламбру — ха?!</p> <p>Анастасија је опазила добро, да јој сад не би <pb n="91" /> помогл |
| шта сад да се ради?.</p> <p>Анастасија је стајала насред собе, па је тако апатично и са тужним |
| м на улици не сукоби.</p> <p>Анастасија је одмах после одласка Ламбринога отишла у Скадар-махал |
| узбуђења није мислио.</p> <p>Анастасија је за који тренутак стојала на прагу дућана, очевидно с |
| било уписано у књигу.</p> <p>Анастасија је први пут била удата за кир-Бенџу, казаса из Главне Ч |
| ор Диша у своме дућану сам.{S} Јанићија је отправио у град, да однесе један пар местви<ref targ |
| м, Мацином и Јанићијевом; а за Јанићија је већ био уверен, да ће и за другом му женом, као и за |
| о ли да му је рођена сестра, и Јанићија је довело у положај, да је сваки час морао то због овог |
| живот освештао још и хаџилуком, и чија је молитва најзад успела, да га друга жена, на седам го |
| дан, бунован и добро неиспаван, хаџија је отишао у дућан.{S} На поласку није жени ни речи прог |
| тигоше.</p> <p>Но како му драго, хаџија је био приморан, да поднесе и овај ударац и да у страху |
| Али сва та вика беше у залуд.{S} Хаџија је сахранио свога калфу.{S} И ако ни звона ни свештениц |
| не буде жива.</p> <p>Цео тај дан хаџија је провео као у некаквоме бунилу.{S} Толике његове наде |
| год су њезине устабаше прегле, чаршија је за њима, као један човек, ишла.</p> <p>Али мајстор-Д |
| кира-Атанасија удаје.{S} Грчка чаршија је %честитпла кир-Диши, па ако је, не тек гдекоји, но м |
| риповетку.</p> <p>Сирота Лепосава, која је у целој овој сплетки толико исто крива била колико и |
| да му тако желиш? — рече Лепосава, која је после одласка мужевљева од једном постала нешто сетн |
| е очију са земље.</p> <p>Лепосава, која је весело до овога часа говорила, сад се од једном уозб |
| удул-Стаменкина соба и Анастасија, која је тамо плачна и очајна остала, беху једини предмет њег |
| хвата.</p> <p>Али кира-Анастасија, која је свога мужа добро познавала, није веровала у такву пр |
| домаћици.</p> <p>Кира-Анастасија, која је, баш у то време, изрибала тепсије и жуте сахане, па |
| арајући још за совром, тетка Маца, која је од некога доба почела да се плаши од могућне напасти |
| овало и није: али када тетка Маца, која је тога дана обишла већ неколико породиља, потврди, поч |
| звекнуло, да је чак и тетка Маца, која је у башти нешто плевила, чула овај ударац и завирила у |
| да га Бог види!</p> <p>Тетка Маца, која је радо слушала Јанићијева пецкања, удари у смех, а и Л |
| к невестина имена.{S} Она удовица, која је целој чаршији мозак завртела, да буде његова жена, — |
| посађују.</p> <p>Кира-Ламбриница, која је, за последње три године, приметно увела, па се, чист |
| кушавао.{S} Ова вижљава девојчица, која је сада већ толико израсла, да је набујала у једру и жи |
| могао да се потпуно отресе жаоке, која је већ пецнула заљубљено срце његово.{S} Грашке зноја, |
| душевљена.{S} Прам јасне месечине, која је кроз бујне османлуке и баштенско грање провиривала, |
| ајпластичније фигуре чочечке игре, која је тако дражесно пристајала свежини и младости удовичин |
| путници укрцати у лађу због буре, која је на сав мах беснела; а када се море утишало и хаџија |
| идети и по његову лицу и антерији, која је цептила на њему.{S} На половини заклетве дође му на |
| вога соја и прилазити оној нацији, која је са таким презрењем гледала на јучерању рају, како са |
| Дишу.</p> <p>Међутим, и у чаршији, која је у недостатку других разговора претресала обично дома |
| га за ћоше.</p> <p>Фудул-Стаменки, која је с највећим задовољством дочекала кир-Ламбру, ипак ни |
| Тетка-Маца је отишла једној жени, која је тога дана принову чекала.</p> <p>Јанићије уздрхта, к |
| лаковерно поверовати једној жени, која је потпуно праведно заслужила онај надимак што га носи, |
| по кући и отимала се од слабости, која је не остављаше.{S} Трећега дана толико је слабост и не |
| тора на улицу, врати се болесници, која је спавала тврдо.{S} У једно време Лепосави задрхта рук |
| ава и Јанићије и гледали за лађом, која је носила мајстор-Дишу.{S} Сунце је жегло пуном јаром, |
| иде!{S} Човек са једном историјом, која је до скора изазивала смех по чаршији.</p> <p>И Бог зна |
| ће се срести са кира-Анастасијом, која је пошла право њезиној кући, она се враћала из казначеј |
| воје сокаче, срете се са Канчетом, која је опет са другом једном девојком пролазила туда.</p> < |
| се поздрави са једном комшијницом, која је заустави на сокаку, <pb n="183" /> те тако Јанићије |
| — Сунце зашло већ, а тамна румен, која је ишчезавала заједно са мујезиновом песмом што се са м |
| могао брже прогура се кроз гомилу, која је све више расла.</p> <p>Сад, после овога сукоба, који |
| .{S} Думиница је тешила кира-Ману, која је тога дана, пред зору, добегла куму и куми, готово у |
| , и чим је натрапао на своју жену, која је скочила из постеље, да му отвори, поче је тући и гња |
| а на своју праву домаћицу и радњу, која је већ у велико почела посртати, није ни помишљао.</p> |
| тиња шака, таман за њезину ножицу, која је, заједно са тим младешчићем у левоме куту доње усниц |
| посава не одмиче даље од врата, на која је ухо прислонила.</p> <p>— Је ли истина оно?</p> <p>— |
| екога испосника мајку Божју, икону која је од времена на време сузила.{S} Испосник није давао и |
| аца и сиђе у мутвак.</p> <p>Код мутвака је стојао Јанићије, стидљиво оборио главу и не диже очи |
| вора приступи им руци.</p> <p>— Е, нека је со стрекја; и у здравје и весеље да дочекате дечица, |
| мајстор Диша доста, а то ћу цркви, нека је Божје.</p> <p>Са таквим мислима бавио се по вас дан; |
| днако капаху — ако си честит, онда нека је просто, што си ме уцвелио.{S} Ти и сам знаш шта ти в |
| и сахрањен тамо далеко, фудул-Стаменка је, као стрелом такнута, пала у незнан; муке су имали, |
| у Скадар-махалу.</p> <p>Фудул-Стаменка је имала једну кућу, коју јој је муж, покојни татар-Јов |
| није било некога рачуна.</p> <p>Сплетка је од некуда потурена у чаршију; а већ онај који је пот |
| мешина гол... по башча!... продужавала је Анастасија искиданим од смеха гласом.</p> <p>Фудул-С |
| а, да је не позове у собу.{S} Познавала је она адет свога мужа, да сву срџбу, коју је са сокака |
| ео си читав берићет у кућу! — утишавала је Маца усплахирена зета.</p> <p>— Ама што је много, мн |
| ачке послове.{S} Свакога дана очекивала је од свога мужа макар какав глас; али кир-Ламбре као д |
| ногама.{S} Али тај недостатак покривала је антерија до чланака и кратко подшишани бркови, који, |
| амо једну мисао и одмах је извела; дала је једном Циганчету две гурабије и обећала му каленицу |
| е стишале су се, а наместо њих овладала је њиме тиха туга, жеља да самога себе кињи, да жали св |
| чун.{S} Она је Јанићија волела; гледала је у њега, као што је некада у Лепосаву, и када би се Ј |
| разлагања.{S} Свака њезина реч погађала је право у срце; а што је најгоре било, она је била тол |
| хова опхођења и стишаних израза опажала је да су се споразумели.{S} И она уз осмејак пун љубазн |
| а то време лагано и на одушке развијала је своје погледе на данашњи свет, из далека му наговешт |
| глога дисања дизаху и спуштаху, стојала је не могући још никако да се разабере, шта је све то у |
| це у шаке и горко заплакала.{S} Плакала је као да некога сарањује, као да у овоме часу баца пре |
| у да остане у Београду више.{S} Плакала је, проклињала%, га што је наведе да се за Дишу удаје, |
| репљена тако снажним разлогом, дочекала је кир-Дишу на ручак, тврдо уверена, да ће га потпуно с |
| полицију ћу ја тебе и твоју.... викала је фудул-Стаменка удаљујући се победничким кораком низ |
| па да видиш како би се провео — викала је фудул-Стаменка <pb n="104" /> слушајући све шта је к |
| Тек по у гдекојој крчмици још жмиркала је по једна лојаница и осветљавала тек по гдекога весел |
| да моме Канчету косе почупа! — пискала је фудул-Стаменка и, држећи <pb n="140" /> се једнако к |
| де је било увек по мало блата, игрукала је провидна јара, да очи заслепи.</p> <pb n="59" /> <p> |
| а је била у трострукоме послу: спремала је ствари мужевљеве, причала женама по стоти пут сан ма |
| а је силно волела свога Ламбру, а имала је и ту добру страну, што се није никоме жалила на свог |
| т.</p> <p>А осем тога, ова посета имала је у његовим очима решавајући тренутак.{S} И ако је он |
| ува добро име честите удовице.{S} Знала је она врло добро, шта су све комшијске жене, па и ове |
| ичила свога мужа!{S} Цела чаршија знала је да један „старатељ“, тако рећи, други отац, не може |
| што се са минарета разлегала, опомињала је трговце да пазар престаје; и погдегде већ су се спуш |
| се, <pb n="158" /> мешкољила, затварала је очи, да заспи, отварала их и гледала замишљена у оно |
| баштенско грање провиривала, трчкарала је она час у мутвак, где су два шегрта пословала, час у |
| рива била колико и мајстор Диша, морала је да чује и такве ствари, на које би се узбунила чак и |
| -Мана угледала бледа и збуњена, застала је забезекнуто на прагу.</p> <p>— Шта блејиш ту, бре! — |
| ко замисли и за све време вечере остала је тако замишљена.</p> <p>Осмога дана после овога писма |
| лед ове бојазни кира-Анастасија постала је ових дана сушта услужност и љубазност наспрам Дишино |
| 82" /> <p>Кира-Мана није дошла; обећала је и она, али је у вече изненада заболи једна страна ви |
| — Однео... све... и дреје.. и... јецала је Анастасија.</p> <p>— Шта велиш?! — запита Ламбре зап |
| ј зна!</p> <p>— Нећу!{S} Нећу! — јецала је Анастасија. — Не сам га ни до сада гледала, а сад га |
| асет прича и узрока; свака жена причала је, како је чула од друге, а уз то је, да би догађај би |
| емирена овом Ламбрином љутином, отрчала је у комшилук до кира-Думинице, да разабере, неће ли ки |
| покојник издавао озго.</p> <p>Саслушала је савете оба проводаџије, а када они запиташе, хоће ли |
| јке што јој је донео за спомен; подигла је руком у вис, загледала са сваке стране и дивила се в |
| државао.</p> <p>И кира-Анастасија могла је рећи, да јој је овај живот много угоднији од трогоди |
| ијена и бујица мисли и размишљања могла је тећи својим коритом.</p> <p>На горње питање кир-Ламб |
| о питање?{S} Пред његовим очима лебдела је само прилика оног набреклог, мало распученог јелечет |
| за њим и на све могућне начине гледела је, да стиша преплашенога човека.{S} Износила му је при |
| /> Маца.{S} Па и њезина Лепосава видела је од туда многе користи; јер у који год би дућан дошла |
| ље комшије:{S} Митра и Станка, и изнела је ову сплетку и покушала да њоме поквари сватове кира- |
| </p> <p>Свака од њих, руке ради, понела је по један цветак шебоја и замбака.{S} И тако, заборав |
| ћи у запрепашћено Ламбрино лице, почела је осећати инстиктивно да јој од туда нема помоћи, паде |
| аца, поред свога видарског позива, била је и с друге стране међу београђанкама мио гост.{S} Зат |
| , прво лице, које угледа код себе, била је тетка Маца.{S} Она му је сваки час чело квасила сирћ |
| , којој је предао Ламбрине хаљине, била је за његове године и сувише стара, да би јој се могао |
| је од молепствија и обећања имао, била је у томе, што се кира-Думиница, од године до године, с |
| гу, када би хтели да је уподобимо, била је слична узрујаној гомили паса, који се гложе по беогр |
| да у мало не паде пред олтарем.{S} Била је бледа у лицу.</p> <p>Но то је за кратко трајало, а в |
| уделиш пару, удели му благу реч! — била је његова опомена онима, који би просјака, са прага сво |
| Цариград и обратно.{S} Ова служба била је колико напорна толико и строго поверљива.{S} Ни једн |
| -Думе и Ламбре.{S} Али круна свега била је његова вештина, да пробије врата — главом.{S} Залети |
| прстена и сватова.{S} Кућа Мацина била је пространа, те, поред осталога, утврдише да се младен |
| а покојника.</p> <p>А тај покојник била је прва љубав, први њезин осећај, који је у свој својој |
| ко отвори капиџик.{S} Прва помисао била је, да је мајстор Диша дошао, да се разрачуна с њим, и |
| сна пријатељица; а сама та помисао била је довољна да је грубо запита: „Шта тражиш ти овде?“</p |
| } Таква случајност за мајстор-Дишу била је сама Маца.</p> <p>Када је претрнула срца напустио ку |
| е по његовој глави; а свака од њих била је црња од црње.{S} То не беше више обична брига домаћи |
| у томе часу лице запламте.</p> <p>Била је у томе часу тако свежа и мила, да је Диша од сласти |
| да је милина била слушати.</p> <p>Била је увек одмерена, горда на своју вештину, и када је о ч |
| која у тај пар уђе у дућан.</p> <p>Била је необично тужна и усплахирена.{S} Кад је видела да ки |
| тила; али кад је отишла у буџак, добила је нешто што не би ни налик на Божји благослов.{S} То ј |
| ту као мана у пустињи; али за то добила је много више с друге стране.{S} Није више морала живет |
| С овим је власт учинила своје: објавила је нестанак Јанићијев, а остало је оставила бризи грађа |
| дила своје послове, а ту бригу оставила је своме супругу.</p> <p>Диша постаде све нестрпељивији |
| пребаченом шамијом преко главе излазила је из мутвака и пошла софри.</p> <p>— Нане! — поче Лепо |
| о нарицање; једна по једна жена улазила је на капиџик, која са свећицом, да је над покојницом у |
| ако журно иде.{S} Још из далека опазила је, да је хаџија нешто узбуђен.{S} Хаџи-Диша не даде јо |
| купила свећицу од једне паре и запалила је пред иконом са уобичајеним уздахом: „Јово, теби свећ |
| вало преко црне иконе у углу.{S} Чинила је све, само да не мисли на оно најстрашније.{S} Али у |
| p> <p>Женидба са лепом Гркињом начинила је потпун прелом у животу кир-Дишином.{S} Све се то опа |
| е човек.</p> <p>Страшна новост начинила је од иначе мирног и спокојнога Дишинога лица право стр |
| /p> <p>Кир-Дишина домаћа невоља учинила је читав преврат у његовим погледима.{S} Колико је пати |
| све гатаре; за једанаест година попила је она бар три ливаде свакојаких трава, а он, пуних јед |
| у пажњу чаршије и кир-Ламбрину, сносила је стојички свој удовички бол и, као под неком магијско |
| амној ћерамиди хаџијнога крова трептила је у оној сунчаној ведрини зелена чуваркућа, што се над |
| <p>Када се тетка Маца вратила, затекла је ћерку у мутваку како седи на шамлици, подлактила гла |
| жда изгубити.{S} А уз ово осећање расла је упоредо и она бојазан, да ће <pb n="93" /> постати п |
| и зета без какве такве утехе.{S} Изишла је за њим и на све могућне начине гледела је, да стиша |
| S} Али пре него што је пристала, отишла је кума-Думиници и кира-Мани, да им се на Дишино тврдог |
| ика, туђа кост, па још удовица?!{S} Ама је ли она удовица само, бежи од ње три конака, да ти не |
| и поче се крстити.</p> <p>— О, анатема је и са женом, шта јој све неће пасти на ум!{S} О, о, о |
| ационални ипак умекшају.{S} Међу Србима је било већ такових људи, који, и ако не имађаху ни кап |
| сете од свију балканских нација, којима је ондашњи Београд био насељен, а тројани, као од брега |
| а не миче, већ гледа у врата, на којима је стојао мајстор Диша.</p> <p>— Шта си се запањио, пез |
| лога броја српских познаника, са којима је до своје женидбе какве такве везе одржавао.</p> <p>И |
| атима од власти и свештенства, у којима је описана <pb n="193" /> историја светога ексера и как |
| о томе, па многе нероткиње, међу којима је било и сасвим непознатих јој жена, долазиле су, да в |
| <p>Дуго је тако премишљао.{S} У мислима је гледао већ, како га носе на гробље, а Лепосава нарич |
| песницом у главу.</p> <p>Сутра дан Дума је отишао суду, да још с те стране покуша.{S} Али Диша |
| /> увлачи у њихово друштво.{S} Кир-Дума је муке мучио; навукао себи беду на врат, па сада не зн |
| о њиховој штићеници.</p> <p>Но кир-Дума је био човек од оних разложитих људи, који је ствари од |
| оји се примио за старога свата.{S} Кума је већ изабрао: газда Николу, мумџију (онога чију је кћ |
| ... стење Диша — нисам ја кир... погана је то реч; то је грчка реч!...</p> <p>— Тако, тако мајс |
| зуби цвокоћу од страха.</p> <p>Три дана је мајстор Диша крупно премишљао и овај сан, или боље р |
| <p>Обе куме овеселише се.{S} Кира-Мана је предвиђала да ће се у кући повратити стари дани, они |
| ста му сада потпуно јасно.{S} Кира-Мана је <pb n="60" /> за цело знала нешто више, него ли што |
| ло о томе расправљати.</p> <p>Кира-Мана је силно волела свога Ламбру, а имала је и ту добру стр |
| ати, није ни помишљао.</p> <p>Кира-Мана је стрпељиво чекала; али и стрплењу најверније жене нај |
| смиље жутом надстрешницом.{S} Ћира-Мана је баш силазила с доксата и, кад угледа Јанићија, како |
| да ти је све помрло; хајде овамо, нана је у мутваку.</p> <p>Али Јанићије не миче, него ћути и |
| milestone unit="subSection" /> <p>Чудна је судбина човечја.{S} Нити зна од чега ће умрети ни од |
| ена <pb n="44" /> онога и пари.{S} Жена је како едно слушкиња на свој човек, а ти си њен господ |
| риличи једној устабашиници.{S} Однесена је под еснафским барјаком; а после укопа све, што је до |
| вакога часа слао до кира-Мане, да сазна је ли кир-Ламбре код куће.</p> <p>Али прође и три дана, |
| па тек онда да га дарује. — Но судбина је ваљда тако хтела, да Јанићије добије ону ћушку и да |
| не пострада.{S} Јер, најпосле, трговина је једна вештина, а људи који купују нису слепци, па да |
| вра је била пуна; Маца није жалила, она је у овом изобиљу јела излила све обиље своје материнск |
| и искашљивао се, не би ли га чула, она је у мутваку певушила што или би се с мајком разговарал |
| а-Анастасија није само расположена, она је ове вечери била управо одушевљена.{S} Прам јасне мес |
| етири стране, разнесу.{S} Напротив, она је била од оно мало жена, које су умеле не само да туђу |
| су се жене „на коме добу“ налазиле, она је била неопходна; а оне жене, опет, које чезнуше за де |
| Анастасија?{S} Ако за њу разбирате, она је на вилает.{S} И едну писму је послала; иска да ви из |
| а, зажмурила или открила трепавице, она је увек видела једно: некакву грану о којој је висио Ја |
| суда да дође у Београд, да се суди, она је из Галца одговорила, да јој Диша ништа не треба: „а |
| е запиштале пред њезиним капиџиком, она је још гдешто довршавала по кући, па се толико око расп |
| мало пажње, разговарао са пуницом, она је ћутала, па, ако је имала што да му каже, то је говор |
| вукла.{S} Цео тај дан, и сутра дан, она је, као када је била здрава, радила по кући и отимала с |
| раво у срце; а што је најгоре било, она је била толико <pb n="136" /> одана вољи своје матере и |
| икада.{S} Ни сама не знајући зашто, она је предосећала и слутила нешто нејасно, нешто што ће се |
| враћа и да више неће да зна за њу, она је бризнула у плач и стала толико лелекати, да је своји |
| и дреје познајем.</p> <p>— Па то... она је једна... једна...</p> <p>Али Диша не беше у стању да |
| д јутрос.</p> <p>Лепосава пребледе; она је најбоље знала, шта се све могло са Јанићијем десити. |
| ш ни мало не би криво, што ленчује; она је по кући весело певала, радила своје послове, а ту бр |
| у је сад наместо најстарије сестре; она је по чаршији бирала за ново ћурче и свилу за свадбену |
| ским, грчким, цинцарским и српским; она је била увек пуна домаћих новости, а умела их је тако п |
| верније жене најпосле дође крај.{S} Она је већ почела да размишљава, на који би начин могла да |
| pb n="219" /> материјални рачун.{S} Она је Јанићија волела; гледала је у њега, као што је некад |
| Диши некако подсмешљиво звучао. — А она је одмах после њега изишла, и оде на ову страну.</p> <p |
| о њима слуша.{S} Баш прошле године она је олакшала некој Маци Брњошевој.{S} Та Маца није за ду |
| са џезвом кафе и два филџана.{S} И она је била нешто мало раскомоћена, без јелечета око снаге |
| ијег члана фамилије.{S} Једном речи она је била: „тетка“, мила и добро дошла свакоме.{S} Али, к |
| издужила.{S} Уз припомоћ кир-Думину она је од тога времена сама надгледала Ламбрину радњу и оба |
| атити!</p> <p>У таквоме расположењу она је најрадије окретала на тужну арију, а од песама јој п |
| их суза успомени на свога кир-Бенџу она је одиграла чочек-аваси и смејући се загрлила дебели ја |
| атили прстен?</p> <p>— Па... ето, радња је, посао се прави; а ја би хтео кира-Анастасијине паре |
| пропустио, и за ових седам месеци радња је процветала много боље, него ли што је пре тога било. |
| искрено радовао наслеђу свога кума, па је почео у шали да гони кира-Анастасију да пожури, те д |
| а је Лепосава испрошена и обележена, па је тако и урадила.{S} Другарице Лепосавине сјатише се, |
| ио, Лепосава је била врло замишљена, па је по десет и двадесет пута истрчавала капиџику, да га |
| остане чврст и непомичан као стена, па је тако и урадио.{S} Кира-Анастасија, навикнута да, на |
| је прва чула њен врисак и онај пад, па је, као без душе, утрчала у мутвак.{S} Запрепастила се, |
| p>Анастасија је стајала насред собе, па је тако апатично и са тужним изразом лица посматрала об |
| ашто да робијам због једне ороспије, па је отерах.{S} Ти си <pb n="148" /> друго, ти си добра д |
| страни.{S} Није могао да се уплеће, па је пред мајстором ћутао; али, кад је био сам у мутваку, |
| ло зажмури, присебност јој се врати, па је целога дана, као невеста, по тадашњем обичају, одсто |
| ве забуне, притрча руци мајсторовој, па је са осталим шегртима целива, а бошчу прихвати и пође |
| рива, што се убио; он је мене волео, па је због мене то!</p> <p>И ова слика, коју је тако замис |
| ло!</p> <p>Тетка Маца је увиђала то, па је и предузела кућу у своје руке толико, да хаџи-Диша н |
| еђ прсте, отре јој блато о антерију, па је опет врати на старо место, да је удели оном трећем, |
| љака, да му чува овце само за храну, па је код њега остао све до свога повратка у Београд.</p> |
| дно ваљано девојче, убити јој срећу, па је оставити!{S} Сирото дете!{S} Како те је уважавала, к |
| свој оронули морални углед у еснафу, па је <pb n="142" /> и у томе нехотично успео.{S} И не сам |
| ије изоставио ни јутрењу ни вечерњу; па је прве године обећавао Богу пет ока чистога воска, и с |
| ји тако и по Румунији и Грчкој.{S} Капа је та грчког, византијског порекла.</note> <note xml:id |
| се за покој душе чиме заложи.{S} Совра је била пуна; Маца није жалила, она је у овом изобиљу ј |
| мрети ни од чега оздравити.{S} До скора је мајстор Диша мислио, да не може преболети своју дома |
| тиснувши девојчици у шаку пару, изгура је на капиџик, али је на улицу не пропусти, пре него ли |
| ја му се топи у крви.</p> <p>— Кир-Диса је диваљ човек — Србин је, бре; што може да се чека од |
| удовицу удај! — казао је кир-Дума; а та је реч, као крилата, пролетела кроза све махале испод Д |
| а-Мацина. —</p> <p>— Шта ћеш?{S} Запита је Јанићије.</p> <p>— Је ли ту чика-Диша?</p> <p>— Шта |
| ошуљицу.</p> <p>— Љутиш ли се? — запита је шапћући.</p> <p>Лепосава намешта посуђе и не одговор |
| </p> <p>— Знаш ли ко је дошао? — запита је још са сокака.</p> <p>— Ко, море?</p> <p>— Кир-Ламбр |
| воде.</p> <p>— Па баш сигурно? — запита је Диша скинувши поглед са онога гнезда и погледавши ра |
| <p>Диша извади кесу за појасом, одмота је и метну пред светога човека четири гроша; поздрави г |
| Тетка-Мацо, ти си поштена жена, грехота је да кријеш оно што ми образ каља — очајно промуца Диш |
| м, хоће ли се сетити да ми плате; доста је што овима бадава вучем читав пртљаг.</p> <p>У кварти |
| тињски несташлук избијао.</p> <p>— Љута је! — помисли Јанићије и стаде му криво што је и помишљ |
| речи, између ове четири душе постигнута је права хармонија и њихов живот текао је одмерено, тих |
| је шта има ново или да сам исприча, шта је данас или јуче чуо.{S} Лепе, турске чесме, озидане о |
| е могући још никако да се разабере, шта је све то у овоме часу било.</p> <p>Лепосава прва дође |
| скривене главе и без мушке заштите, шта је могла друго него да о бошчу, припасану око шарених ш |
| ди, поче се на све стране нагађати, шта је томе узрок.{S} Разуме се, да је било сијасет прича и |
| а пожали.</p> <p>Може се помислити, шта је све преживео Јанићије за ово време!{S} Час по час са |
| јстор Диша није ни здрав заборавио, шта је <pb n="121" /> у болести Богу обећао.{S} Само није х |
| се роде деца.{S} Ама ти и не знаш, шта је све овде дервиш записао.{S} Некрштена душа ради са н |
| ти овде?“</p> <p>— Тражим чест!{S} Шта је ово? — запита раздражено фудул-Стаменка и поднесе му |
| мишљавати о свему што се десило.{S} Шта је све било ноћас?{S} Ето: код фудул-Стаменке прекужио |
| н како приличи честитоме човеку.{S} Шта је то изнети на глас једно ваљано девојче, убити јој ср |
| ацино лице.</p> <p>— Нађе ли је?{S} Шта је казала?</p> <p>— Нађох... код фудул-Стаменке, — рече |
| му под нос пуну шаку женске косе. — Шта је ово?{S} Тако ли си научио ону твоју... твоју... да м |
| аса закука.</p> <pb n="222" /> <p>— Шта је? — викну усплахирено хаџија и скочи са свога дивана. |
| олугласно:</p> <p>— Газда!</p> <p>— Шта је? — запита Диша и дође мутваку.</p> <p>— Може ли да с |
| о.</p> <p>— Јанићије, бре!</p> <p>— Шта је? — обрецну се Јанићије.</p> <p>— Од куда ти?{S} Зар |
| авин:</p> <p>— Нано, нано!</p> <p>— Шта је?{S} Што сабајле толико вичеш? — одазва се Маца и иза |
| дну покрупнију мрву хлеба.</p> <p>— Шта је тамо? — запита Диша плашљиво.</p> <p>Јанићије подиже |
| задуван од силног трчања.</p> <p>— Шта је тамо? — запита хаџија, узнемирен <pb n="209" /> од о |
| ије било да толико одоцни.</p> <p>— Шта је томе момку, те је од неког времена постао сасвим дру |
| ини и од чуда се прекрсти.</p> <p>— Шта је?... запита Диша, кога овакав неодређени израз на Мац |
| ићију ударише сузе на очи.</p> <p>— Шта је, море, те плачеш?</p> <p>— Отерао ме газда!...</p> < |
| се очи у очи са мајстором.</p> <p>— Шта је, бре? — Како си ми образ чувао?</p> <p>Јанићију се о |
| руци, упаде шегрче у собу.</p> <p>— Шта је?{S} Нађе ли га? — запита Диша осорљиво.</p> <p>— Нађ |
| остави судове и дотрча му.</p> <p>— Шта је, море, што си подупро капију? — рече му весело и дрп |
| да постанеш уседелица.</p> <p>— Ама шта је теби, мајко; ко ти за Јанићија говори? — плашљиво пр |
| севну у памети, није била, да сазна шта је са његовом женом.{S} За њега је она постала сада сас |
| аменка <pb n="104" /> слушајући све шта је кира-Анастасија претрпела.</p> <p>— Не сум му ни ја |
| и он исприча газда-Диши потанко све шта је било и како га је кира-Анастасија после митила; па ч |
| p>А кад би причао све, где је био и шта је радио, само би још више пред Лепосавом утврдио колик |
| зебњом очекивао шегрта, да му јави шта је код куће.</p> <p>Јанићије опет, кад год га Маца није |
| па и гдекоји човек истрча, да види шта је, а на капиџицима од башта начичкале се младе жене и |
| ударац и завирила у мутвак, да види шта је.</p> <p>Али Јанићије мукну на њу бичјим гласом, те т |
| ј — да ти покажем нешто.{S} Знаш ли шта је овде?</p> <p>— Не знам, зете! — одговори Маца и забр |
| им уснама слатко успава.</p> <p>Али шта је вечито? — И живот као ветар прође, а камо ли једно т |
| Је ли он муж и господар у кући, или шта је? — Он отвори врата, извири на ћошку, па, кад је ни т |
| — Које?</p> <p>— Белћим не знамо ми шта је у башти закопала?</p> <p>Тетка Маца сада већ није им |
| а... поче Анастасија, али не доврши шта је хтела рећи, већ удари у такав хистерични плач, да му |
| раскида да се њоме ожени.{S} Оно, у шта је био сигуран, то је, да је девојка честита и за цело |
| овица, кој да гу води.{S} Него знаш шта је?{S} Кира-Анастасија да удамо!</p> <p>Не може се рећи |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Шта је мајстор-Дишу нагонило, да онако нагло врати прстен, |
| да ти се пре сватова догоди.</p> <p>Шта је после овога било, Лепосава није знала.{S} Сећала се |
| људима грчке народности.</p> <p>— Кафа је за људе а не за фукару.{S} Ко је још говеда појио ка |
| ик — обрецну се Маца. — Мислиш ти, Маца је слепа, па не види шта ти радиш, јел’?</p> <p>Лепосав |
| ек за вечером наместо вина пио.{S} Маца је предузела домазлук, неговала она три сирочета, па, п |
| а скупоћу и велике трошкове, тетка Маца је <pb n="171" /> ипак мало по мало успела, да надвлада |
| м стварима чује.{S} Међутим, тетка Маца је у својој дугој пракси видела и такве ствари, од који |
| а би тек од њих било!</p> <p>Тетка Маца је увиђала то, па је и предузела кућу у своје руке толи |
| око дванаест година.</p> <p>Тетка Маца је међу женама свих редова уживала велико поверење и би |
| е му низ лице кануше.</p> <p>Тетка Маца је опазила из мутвака ово, али се учини свему невешта; |
| еми разговор продужи.</p> <p>Тетка Маца је застала мало, да се поздрави са једном комшијницом, |
| зиноме доброме гласу.</p> <p>Тетка Маца је то таким одлучним гласом исказала, да су комшинице о |
| Лепосаву.</p> <p>Али овога вечера Маца је била узнемиренија него ли икада.{S} Ни сама не знају |
| још, како му момак објасни, тетка-Маца је била врло љутита и поручила му: ако одмах не дође, о |
| што му је на срцу лежало.{S} Тетка-Маца је развезла да прича о мајстор-Дишиноме уважењу и о том |
| ци, затече Лепосаву саму.{S} Тетка-Маца је отишла једној жени, која је тога дана принову чекала |
| а по чаршији не пуца.</p> <p>Тетка-Маца је прихватила Дишину молбу, забрадила главу шамијом и о |
| фу, на кога је тако свикао.</p> <p>Маца је опет бринула за Јанићија из сасвим других обзира.{S} |
| лико је дуга паде на земљу.</p> <p>Маца је прва чула њен врисак и онај пад, па је, као без душе |
| асији и бацио јој га пред ноге, удовица је са страхом погледала у Јанићија; а кад јој је овај к |
| о је читав породични савет.{S} Думиница је тешила кира-Ману, која је тога дана, пред зору, добе |
| а покојнога кир-Бенџе.{S} Кира-Думиница је свакога јутра, када им мужеви оду у дућан, или прела |
| честито у Лепосавиним недрима, а пуница је већ од ћерке сазнала и саопштила зету добру вест.</p |
| служећи у Грко-цинцара на занату, Диша је постепено примио све навике и погледе својих мајстор |
| .{S} Свечано ћутање овлада у соби; Диша је скрушено очекивао на бујицу прекора, али тетка Маца |
| <p>Тако је било и овога јутра.{S} Диша је зором отишао у дућан наредивши Јанићију, да му сваки |
| новац ће му дати, кад се врати.{S} Диша је и њима обећао, али као човек од рачуна одлучио је, д |
| о више.{S} Око поноћи — прича он — Диша је пробао да отвори капиџик своје прошенице, па када ни |
| да Диша бацио за њим.</p> <p>Газда Диша је седао мирно, опсецао коже за јеменије и испод очију |
| главе и погледајући у небо.{S} Али Диша је већ далеко одмакао, завио за сокак и отишао својој к |
| удућега младожење и младе, мајстор Диша је пливао у дупломе задовољству: ожениће се најлепшом у |
| нчања све ближе примицаху, мајстор Диша је све нестрпељивији бивао.{S} Баш је чезнуо да се на н |
| , а судбина друго ради.{S} Мајстор Диша је већ у велико припремао, што му је било потребно, да |
| се, да ближе приступи.{S} Мајстор Диша је са пуно чежње неколико тренутака одмеравао овај стас |
| што би намерно смислио.{S} Мајстор Диша је, пре него што се Јанићије вратио из бербернице, већ |
| сватове кира-Анастасије. — Мајстор Диша је ову сплетку у потпуности њеној поверио тек кира-Думи |
| е, по реду, јави.</p> <p>— Мајстор Диша је наш човек, право Грекос.{S} Јазук, сто га не роди гр |
| /> Ти само накриви фес, а мајстор Диша је један по један! — одговори тетка-Маца и кришом, испо |
| ред тако снажним разлозима мајстор Диша је попустио; а осем тога, он је и иначе уважавао своју |
| седећи. —</p> <p>Тога дана мајстор Диша је у залуд очекивао Јанићија, да се врати; њега не би н |
| пртљаг.</p> <p>У квартиру мајстор Диша је имао још једнога друга, сапутника, који му је био во |
| не оглобе.{S} Главан новац мајстор Диша је, као и обично што је на путу радио, метнуо у ћемер и |
| де!</p> <pb n="138" /> <p>Мајстор Диша је и на томе ћепенку чуо за јутрошњи догађај.{S} Па ни |
| ућу.</p> <pb n="109" /> <p>Мајстор Диша је као кроз маглу слушао, и место икакве речи тек би по |
| ne unit="subSection" /> <p>Мајстор Диша је пожњео све користи.{S} Српска чаршија прихватила га |
| ne unit="subSection" /> <p>Мајстор Диша је у истини био човек срећне звезде.{S} Чему год се ниј |
| гледала на капиџик.</p> <p>Мајстор Диша је, од времена на време, слао своје „чираке“, да се нађ |
| оварали у гомили овога света, хаџи-Диша је достојанствено стојао код крме и побожно пропуштао и |
| , да јој чело главе метне.{S} Хаџи-Диша је збуњено гледао ово немо улажење и излажење из куће, |
| цом.</p> <p>После недеље дана хаџи-Диша је успео да се прибере.{S} Одмахнуо је руком и рекао: „ |
| ни кесе ни новца нема.</p> <p>Хаџи-Диша је престрашено викнуо, кад уместо кесе извуче из недара |
| и нежно помилова кћер.</p> <p>Хаџи-Диша је био задовољан свим што је у кући и радњи затекао.{S} |
| настасију сачува од неприлика, кир-Диша је још једаред дошао кући, па, кад се уверио да је капи |
| <p>Измоштен душевним патњама, кир-Диша је започео нагло венути.{S} Оно пространо лице са затег |
| кафу не <pb n="107" /> попије, кир-Диша је као на угљевљу седео у тетка-МациноЈ кући, час по ус |
| дноси.</p> <p>А како који дан, кир-Диша је све жудније погледао у насмејане очи своје жене, оче |
| омити.{S} Али се преварила.{S} Кир-Диша је овога пута одлучио, да остане чврст и непомичан као |
| , то јој ипак није помогло.{S} Кир-Диша је упорно тражио наследника, те кира-Анастасија немаде |
| од своје софре као понуду.{S} Кир-Диша је ову нежну пажњу примао захвално, па, и ако је био ва |
| овала у такву претпоставку.{S} Кир-Диша је ревносно пазио на свако парче кожице <pb n="64" /> у |
| и, јер то беше грчка махала; а кир-Диша је сада постао највећи враг Грцима.{S} А како на улици |
| гледање њихових мужева.</p> <p>Кир-Диша је већ неколико пута прошао онуда, али кад год би углед |
| А тако се баш и десило.</p> <p>Кир-Диша је имао у Пожаревцу једног стрица, коме под старост пом |
| вечери, када је он спавао, мајстор-Диша је гостио своје званице.{S} Отишао је сам до кир-Ламбре |
| је већ петнаесту годину, а мајстор-Диша је добар газда и човек „тихе нарави“, па, као вели, ако |
| и године без фајду.</p> <p>Мајстор-Диша је био потпуно задовољан.{S} Баш да и није кир-Дума при |
| би полиција морала трагати!</p> <p>Диша је већ у велике примао честитања по раним ћепенцима.</p |
| стрела пролети кроза свет.</p> <p>Диша је избегавао, да од своје стране даде каквог му драго о |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Погреб је био као што и приличи једној устабашиници.{S} Однесе |
| свидело.</p> <p>— Мука га изела, какав је постао! — рече једаред љутито Лепосава, причајући ча |
| оно? — зачуди се Лепосава. — Их, какав је!{S} Што је пустио оно чудо од браде?</p> <p>— Море, |
| ри, запитао хаџи-Зосима:</p> <p>— Какав је то погани милет, што не верује више у Бога и пљује н |
| > <p>— Јеси јунак! — рече Маца. — Такав је био и онај мој: као од брега одваљен!{S} Није се тај |
| , џанум, да остариш као девојче!{S} Бог је наредио на жена, да не једе џабе лебац, — вели кира- |
| ође, тумара по соби, па онда, онда, кад је ја питам: „Што нас остави, бре?“ а она ми каже: „Он |
| омишљао на ово, а нарочито од онда, кад је кира-Ламбриница почела нагло венути и потајно довлач |
| , који дан из дан равномерно јавља, кад је време ручку, кад вечери.</p> <p>— Само да ме Господ |
| отвори врата, извири на ћошку, па, кад је ни тамо не спази, поче викати:</p> <p>— Куде си откр |
| иц и ако није био позван у сватове, кад је чуо да му се синовац оженио, а како је био самохран, |
| је за кратко трајало, а већ после, кад је прошапутала оно: „хоћу“, она мало зажмури, присебнос |
| ми одмах ни казала, него тек јуче, кад је болови стигоше.</p> <p>Но како му драго, хаџија је б |
| нисам ни била у мутваку но у соби, кад је то урадила.{S} И није ми одмах ни казала, него тек ј |
| у жену?{S} Је ли то правда, шта ли, кад је знао каква је она, па још да ми кумује, кумство га у |
| на земљу.{S} Пожурио је кући, али, кад је дошао пред капиџик и чуо оно нарицање, застаде за не |
| дошао?</p> <p>Завири у мутвак, али, кад је ни тамо не нађе, шкрипну зубима.{S} Инако надраженом |
| е, па је пред мајстором ћутао; али, кад је био сам у мутваку, онда је отворено и без зазора раз |
| је он тек из далека напоменуо Думи, кад је споменуо како удовица у поноћи стоји на капиџику као |
| остивити.</p> <p>Јанићије се збуни, кад је угледа на прагу дућана, заби главу у посао, па се уч |
| латиш за ово спацирање по комшилук, кад је муж код кућа, ели Ламбре неће бити жив!</p> <p>— Доб |
| ивудаву улицу.{S} Није знао ни сам, кад је пре стигао пред капиџик мајсторове куће.{S} Покуша д |
| м почео увиђати, како је пренаглио, кад је прстен вратио само зато, што му је некаква комшиница |
| ексера.{S} Оно, што је све осетио, кад је целивао, и тако нагло исцељење од искушења, које му |
| оме свету дочепале.</p> <p>Сад већ, кад је дошао до овога уверења, није имао више нигде излаза. |
| луп метне и очисти.{S} На повратку, кад је завила у своје сокаче, срете се са Канчетом, која је |
| није имао.{S} О светоме Спиридону, кад је еснаф славио, они су увек позајмљивали барјак од пал |
| масла, што ће се у кући потрошити; кад је правио туршију од белога лука, он би пребројао све г |
| је необично тужна и усплахирена.{S} Кад је видела да кир-Ламбре никако не може изићи на улицу, |
| вичиној кући није било друкчије.{S} Кад је Јанићије однео прстен кира-Анастасији и бацио јој га |
| ави посао и како му он није дао.{S} Кад је сутра дан Јанићије однео једне јеменије тетка-Маци, |
| држала тетка Маца о своме врату.{S} Кад је хаџија прегледао све рачуне и уверио се о неоспорној |
| аџи-Зосим га је пажљиво саслушао, а кад је Диша изјавио, да ће одмах на пут и да од силне бриге |
| пипао једну аспру (1/3 од паре), па кад је напипа, приступи просјаку, тисне му је у шаке, а дру |
| ко-цинцарским званицама дали реч, и кад је мајстор Диша са нестрпљењем бројао дане, догоди се о |
| записе.{S} И одмах се осетила; али кад је отишла у буџак, добила је нешто што не би ни налик н |
| о него да изиђе на поље.</p> <p>Тек кад је био на доксату, он се окрете соби, у којој му жена с |
| о, причао је, како је, у ономе часу кад је Јанићије отрчао по воду, угледао, како у собу улете |
| страну.{S} Но то беше тренутно, баш кад је потегао за кваку од капиџика.</p> <p>Али кад уђе у с |
| астом, хладном као месечина.</p> <p>Кад је Маца ушла у собу, Лепосава је већ била мртва.{S} Јан |
| а путу између Софије и Ниша.</p> <p>Кад је чула да јој је муж умро и сахрањен тамо далеко, фуду |
| може још који часак остати.</p> <p>Кад је кир-Ламбре дознао за срамоту, коју је начинио Диша, |
| човек погађати до миле воље.{S} Ономад је један хаџија откупио од некога испосника мајку Божју |
| ико дана истопила као грудву снега, сад је прешла на кир-Думу.{S} Целе ноћи претурао се по пост |
| тку наслутила, да је Јанићије одао, сад је јасно видела.</p> <p>И за чудо, место да је ово сазн |
| абра.</p> <p>— Не бој се, кир-Дишо, сад је све добро! — одазва се на овај уздах тетка-Маца.</p> |
| S} На пољу удахну свежа ваздуха.{S} Сад је био потпуно освећен; можда није требао баш тако да у |
| иридоном у дугачкој седој бради.{S} Сад је и хаџија обрастао у дугу, јако проседелу браду, која |
| — Каажу.... веле: узе јој образ, па сад је оставља!</p> <p>Диша поскочи, као да га је иглом боц |
| ма као и пређе распиње.{S} Шта више сад је, (разуме се у пратњи Јанићија Бика) пролазећи кроз г |
| примора, да му у радњи остане; али сад је већ сасвим друкчије.{S} Јанићије је зрео човек; има |
| шкрипну зубима.{S} Инако надраженом сад је било довољно, да сав нагомилани јед окрене противу с |
| и, кад дође и оде из дућана.</p> <p>Сад је кир-Диша био потпуно усамљен; изгубио је грчке прија |
| ти, да му омилим моје Канче.</p> <p>Сад је и самоме мајстор-Диши било чудно, како је могао тако |
| а је са овим питањем на чисто и кад год је она слика кира-Анастасије заједно са свима оним слат |
| је што и Анастасија.</p> <p>Али кад год је покушао да јој каже, увек га је неко предосећање зад |
| /p> <p>Мајстор-Диши би сасвим ново; куд је он на то и помишљао!{S} И он се као запањен загледа |
| ор Диша оста без наследника.{S} У залуд је мајстор Диша бечио очи и очекивао тај срећни дан, Ле |
| што год му је тетка Маца наредила, све је вршио па најпосле и певао и мукао толико, да је пред |
| м недрима и голим до рамена рукама, све је живље скакутала по соби, па онда одједаред одлетела |
| војачке ћуди; и што се више отимао, све је више подлегао оном немилостивоме осећају, у који се |
| што је дубље залазила у удовиштво, све је лепша бивала, тако, да о трогодишњем парастосу не бе |
| кова свежега пролећа он није чуо, — све је то било и сувише слабо да га изведе из неме дубине у |
| маћицу од злих очију сачува.</p> <p>Све је то тако, али он није могао ни помислити да тако што |
| која ће у часу постати дело.</p> <p>Све је то опажао кир-Ламбре, те колико га је срце вукло Ана |
| о рикну, избљува велики ексер и нестаде је.</p> <p>— Сад народ у гомилама хрли пустињаку са Вит |
| Јанићије однео код тетка-Маце.{S} Овде је био сигуран да их, до повратка кир-Дишинога неће ник |
| и задувано запита Ламбре.</p> <p>— Овде је!{S} Ама шта си се уплашио?{S} Да ниси угануо ногу?</ |
| обнављало се готово у свима кућама, где је тетка-Маца навраћала, да разбере о кира-Анастасији.< |
| е из дућана и споредним сокачићима, где је у ово доба најмање света, стиже пред своју кућу.</p> |
| о томе.</p> <p>А кад би причао све, где је био и шта је радио, само би још више пред Лепосавом |
| , а над земљом, нарочито око чешме, где је било увек по мало блата, игрукала је провидна јара, |
| али никако не може да се разабере, где је и шта се то око њега догађа. <pb n="61" /> Заборавио |
| . твоју...{S} Косе ћу јој ишчупати, где је сретнем!{S} Криво је моје Канче, што ви вадите очи.{ |
| ли све у реду; завирио и у мутвак, где је Јанићије стојао и очекивао на заповести.</p> <p>А ка |
| можда ћеш пљунути баш на оно место, где је Спаситељ стојао или где је своје уморно свето тело о |
| ном, он устаде са постеље у дућану, где је са „чирацима“ спавао, изиђе у авлију, седе на један |
| аједно са кира-Анастасијом у Галцу, где је отворио малу бакалницу, а у <pb n="114" /> њој крчми |
| у као своје, а цвеће метала у чашу, где је мирисало, докле га не би заменила другим, свежијим к |
| о стушти лице, кад чу <pb n="69" /> где је оставио ствари; али опет то јој није изгледало онако |
| </p> <pb n="202" /> <p>— Где је?{S} Где је? — запита Лепосава и радознало поче да прелеће очима |
| га барјака.</p> <pb n="202" /> <p>— Где је?{S} Где је? — запита Лепосава и радознало поче да пр |
| а па Мацу и изиђе из собе.</p> <p>— Где је онај запис? —упита Диша, кад њих троје осташе сами.< |
| Диша згледаше се зачуђено.</p> <p>— Где је остао?</p> <p>— Код ћор-Ахмета, — пије.</p> <p>— Пиј |
| х троје ћутке и замишљено.</p> <p>— Где је то себи? — рече Јанићије.</p> <p>— Пола године док о |
| годило?{S} Момци су, слуге су то; а где је слуга сачувао газдин новац?</p> <p>И стотину мисли с |
| прекрсти.</p> <pb n="218" /> <p>— А где је Јанићије?</p> <p>— Не знам ни сама, што га до овога |
| олико?{S} Није код куће.</p> <p>— А где је?</p> <p>— Мало час беше ту кир-Ламбре, па оде — одго |
| к’смет, сто кажу Турци.</p> <p>— А где је она? — упаде Диша у реч страшљиво.</p> <p>— Разбират |
| ну, као човека, који је целога века где је год могао штедео, па сад одједаред види, како му се |
| ругао као гоч (бубањ), да се не зна где је шири, да ли у леђима или у појасу, да му је лице као |
| шегрче снебивајући се.</p> <p>— Па где је, што не долази?</p> <p>— Он каже: да неће!</p> <p>Ма |
| >Хаџи-Диша“.</p> <pb n="6" /> <p>Па где је сада тај „памјатник?“ Зађите у старо београдско гроб |
| ри од забуне, застаде, да се обазре где је.{S} Пред њиме је треперило широко Дунаво а за њим се |
| а чистину, где су јеврејске баште и где је, пре седам година, први пут чуо ону песмицу, што му |
| цине куће не зна се, па тако исто и где је провео прву ноћ без жене.{S} Тек сутра дан не беше г |
| о место, где је Спаситељ стојао или где је своје уморно свето тело одмарао; а пљунути на такво |
| у Галцу.</p> <p>Ма да није знао ни где је Галац, ни како се до њега може доћи, па ни то, с чим |
| ега догађа. <pb n="61" /> Заборавио где је, па премислио да му се лопови увукли у кућу, те у ма |
| вога дана није смео ни прићи дућану где је мајстор Диша ревносно чекао, неће ли га угледати, те |
| царима уживала најбољи глас.</p> <p>Где је Диша после овога најтежег удара отишао из тетка-Маци |
| ање, кад Јанићије зграби Лепосаву, диже је на руке тако лако као дете од две године и понесе је |
| " /> мајстор-Дишинога доласка, Јанићије је живео као мали султан.</p> <p>Посластице и услужност |
| ништа не тиче.</p> <p>Међутим, Јанићије је са гужвом кир-Ламбринога одела стигао у дућан и сав |
| ше.</p> <p>И тако, дан из дан, Јанићије је све више подлегао ономе тешкоме осећању, од кога се |
| је Диша код тетка-Маце остао, Јанићије је седео у дућану и са неком стрепњом очекивао на повра |
| рабри, кад спази матер. — Ево, Јанићије је дошао, ама не знам шта му је.</p> <p>— Бог с тобом, |
| ог једнога ни због другога.{S} Јанићије је осећао, да та рука, што га тако често лупа по леђима |
| рдије, као оно о сватовима.{S} Јанићије је све то драговољно изводио и био је увек задовољан, к |
| кад ће да га отвори и дође.{S} Јанићије је моје дете; добар је и волим га.{S} Али он је још слу |
| сад је већ сасвим друкчије.{S} Јанићије је зрео човек; има већ и мали капитал од толикогодишњег |
| ркосно и продужи пут ћутке.{S} Јанићије је ишао поред ње мало збуњен, што му баш ни речи не одг |
| није и стаде их разгледати.{S} Јанићије је гледаше нетремице и чисто му лакну, кад виде да јој |
| едеља нема господара у њој.{S} Јанићије је тако савесно водио послове, надгледао радњу и сакупљ |
| ећ хаџија са својим калфом.{S} Јанићије је обично увек пре мајстора долазио а Диша опет није ни |
| ако збуњена отрча у кућу.{S} А Јанићије је дуго и дуго стојао забленут и зачуђен оним, што је о |
| ладаше.</p> <pb n="76" /> <p>А Јанићије је те шамаре заједно са газдиним хлебом гутао и чувао и |
| <p>Још од кир-Дишиних сватова Јанићије је намрзао на првога пријатеља газдинога и када год га |
| жати.</p> <p>До овога догађаја Јанићије је био само дечак, безбрижан, весео; а овај догађај и о |
| ј ситници говори.</p> <p>— Ама Јанићије је донео дреје овде.</p> <p>— А од куда бих ја знала да |
| дина указа.</p> <p>Рано у вече Јанићије је долазио кући, а у први освит одлазио у дућан.{S} Руч |
| ве до првога сахата пред акшам Јанићије је забављао госте час песмом, час мукањем и другим лакр |
| то је љубав!“</l> </quote> <p>Јанићије је слушао, како се у даљини све више и више губе страсн |
| ојала иза кумових леђа.</p> <p>Јанићије је чинио све, да до краја увери себе о својој братској |
| мало што није страдала.</p> <p>Јанићије је још те вечери дознао, да ће мајстор сутра звати на ч |
| мо да не бризне у плач.</p> <p>Јанићије је такође немо стојао пред овом очајничком приликом, об |
| родитељ, тако оставиш.</p> <p>Јанићије је ћутао и збуњено, натуштених веђа, гужвао један широк |
| кад год би навратио до тетке Маце, чије је разговоре и савете тако радо слушао.</p> <p>— Све ти |
| рљених груди и голих руку, дервиш, чије је лице све у браду зарасло и под високом купастом капо |
| весео и задовољан.</p> <p>Али друкчије је одјекнула ова вест међу српским занатлијама и трговц |
| и неколико пари мајушних јеменија, које је кришом, кроз три године, убацивао у башту младе удов |
| Разносио је „каранфил“ званицама, које је мајстор Диша, као младожења, од своје стране, позвао |
| <p>Осмога дана после овога писма, које је у кући хаџијиној изазвало сасвим противан утисак оно |
| кала од свих <pb n="49" /> еснафа, које је сваке ноћи од некуда падало у њезину башту као мана |
| , тек да од Јанићија сакрије сузе, које је облише.</p> <p>И тако, дан из дан, Јанићије је све в |
| к — рече Маца утирући полако сузе, које је не слушаху, него једнако капаху — ако си честит, онд |
| сви ови Срби, комшије и некомшије, које је толико година с презрењем дочекивао и увек држао у п |
| у је обузимало неко друго осећање, које је неосетно обујимаше, чим кајик ишчезну за оне аде и и |
| ајала на доксату и залевала цвеће, које је оздо на више, заједно са османлуком, сав доксат обуз |
| онела 4000 гроша; а за мале новце, које је дао за еснафски барјак, постао је велики добротвор ц |
| .{S} Није било јела ни посластице, које је кира-Анастасија тако вешто градила, а да најбоље зал |
| м се у чаршији сазна за неверство, које је своме присноме пријатељу учинио.{S} Како ли ће само |
| на време забринуто је трљао чело, које је нервозно час скупљало час у вис уздизало његове обрв |
| враћао ипак оном једином осећању, које је кроза сву срџбу и гневно расположење остајало снажно |
| њезину удовиштву и, можда, надама које је она управљала сасвим другим странама, само не ономе |
| } То лепушкасто, свеже девојче, на које је (то је, кришом од самога себе, у себи помислио) <pb |
| беспрекорно у једну гвоздењачу, од које је кључ држала тетка Маца о своме врату.{S} Кад је хаџи |
| не, за којом је толико чезнуо и од које је тако жељно ишчекивао бар једнога сина.</p> <p>Какве |
| ти шаком, обично је све оне шамаре које је желео спустити на туђе главе, издашно спуштао на Јан |
| воде, подметну главу под лулу, из које је избијао дебели млаз хладне воде, и поче се пљускати |
| љубав ни за сестринску милошту, и које је од првога сазнања свога само знало за груба извикива |
| у ни радњу, а ово троје деце, ради које је чак у Јерусалим запео, шта би тек од њих било!</p> < |
| о било без ове веселе женице, ради које је прегорео кира-Ману и оставио да у кући кришом уздише |
| о се говори о фудул-Стаменки, ради које је, баш тих дана, газда Митар своју жену избио.</p> <p> |
| дебели курјук плетене косе, преко које је слазила модра бареш-шамија, дотицао је својим крајем |
| некада готовим новцем платио, и у које је сву наду полагао, букнуше у пламен.</p> <p>— Добро ј |
| у мутваку као између два огња међу које је стављен, да по својој вољи изабере у који ће скочити |
| вао Богу пет ока чистога воска, и сваке је године повишавао обећање, докле га није попео до цел |
| ач, да му требаше повише времена, докле је како тако умири.</p> <p>— Од суза нема лек, џанум; н |
| овање.</p> <p>Тако је овога часа, докле је кир-Дума говорио, мајстор-Диша размишљавао.{S} Па ип |
| и три пута помиришу.</p> <p>Али, докле је хаџија са нестрпљењем гледао, како се споро примиче |
| е него да очекне.</p> <p>Међутим, докле је он чекао пред доксатом и задовољно тамо амо ходао, и |
| ахом запахњивало.</p> <p>Међутим, докле је кир-Диша овако очајно лутао све даље и даље од главн |
| дуго остао код фудул-Стаменке; а докле је он са Анастасијом претресао све начине, како да и се |
| — одговарао је самоме себи.{S} А докле је тако размишљао и брижно погледао у „бешчедну“ будућн |
| збере о кира-Анастасији.</p> <p>А докле је тетка-Маца обносила водицу и у свакој кући задржаван |
| /> склоно свакоме искушењу.{S} И докле је мајстор Диша забринуто и са чежњом помишљао у овој п |
| ао Бог, брате, дао Бог!“</p> <p>И докле је ове речи по десет и дваест пути понављао, а просјак |
| ба дирати, све докле сам не увиди докле је забраздио. „Кад му сама дуса не иска да се врне, ја |
| milestone unit="subSection" /> <p>Докле је Диша код тетка-Маце остао, Јанићије је седео у дућан |
| је изиђе из суда оправдан.</p> <p>Докле је он полагао заклетву, стојао је кир-Дума спрам њега, |
| ни на њих није заборавио.</p> <p>Докле је жена разређивала поклон, кир-Диша зашао по кући, да |
| ли, докле су је повратили себи, а после је жалила и лелекала тако искрено, да су комшинице једв |
| мијама и витим минаретима.</p> <p>После је отишао у Мокри Луг.{S} Тамо се погодио код једнога г |
| стрешницом и хладовитим доксатом, дотле је у тој кући ишао живот тихо и мирно, као домаћин, кој |
| S} Оног Београда више нема.{S} И гробље је већ оронуло, крстаче давно изтрунуле и сви, који жив |
| ..</p> <p>— Па како да питам... срам ме је...</p> <p>— И мене — додаде Лепосава.</p> <pb n="173 |
| нас остави, бре?“ а она ми каже: „Он ме је овамо отерао!“</p> <pb n="217" /> <p>Тетка Маца обор |
| Једаред, баш после прошевине, дигао ме је као перце до појаса и шале ради три пута преко собе |
| дућану свога мајстора.</p> <p>— Ако ме је и отерао, моје дреје мора ми дати; неће ваљда бити т |
| е?</p> <p>— Ама, то је истина.{S} Време је, треба да се оженим; али ко је мислио на то?</p> <p> |
| е докле не пронађе одбачену аспру, узме је међ прсте, отре јој блато о антерију, па је опет вра |
| јој на ново старо пријатељство, за киме је сирота кира-Анастасија, као удовица, тако жељно чезн |
| таде, да се обазре где је.{S} Пред њиме је треперило широко Дунаво а за њим се чула лупа дахире |
| ти пред једном иконицом у соби.{S} Тиме је он исказивао захвалност <pb n="191" /> Богу, што му |
| по џбуновима брао лишће кисељак и тиме је тога дана забашуривао глад.</p> <p>Али, кисељак је с |
| рење његово.{S} У самој ствари то, чиме је кир-Дума кроз пријатељске савете претио, могло се вр |
| и хиљаде гроша.</p> <p>Али оно, за чиме је Диша највише жудео, — <pb n="131" /> потомство које |
| p>Да остане и даље у служби онога, коме је у своје време образ очувао, а који му је сада, место |
| д оног прекора.</p> <p>А кир-Дума, коме је највише бучала глава од свега тога, сад више није зн |
| сматрати, већ као свога господара, коме је по закону <pb n="26" /> у својину припадала и против |
| ну то казује.</p> <p>Мајстор Диша, коме је већ једаред Лепосава у одбрани рекла да је угатан, с |
| вога осем једног детета, Лепосаве, коме је тада могло бити око дванаест година.</p> <p>Тетка Ма |
| му се онако смеје. — Ово девојче, коме је тада могло бити дванаест година, није могло никада д |
| тири гроша; поздрави га, а дервиш, коме је онај млађи припаљивао наргиле, само трепну очима у з |
| е њојзи него ли њеноме мужу, према коме је осећао велики решпект. — Тако је он причао њојзи, ка |
| Са Јорданскога спруда Витаваре, на коме је Јован Крститељ Спаситеља крстио, дошао је један пуст |
| о у главу савијеним кажипрстом, на коме је био дебео бакарни прстен са пуцетом као орах, да би |
| и нису знали ни бекнути језиком на коме је Периклес усхићавао древну Јеладу, он је тек онда окр |
| а стајао заципљен, као онај пањ на коме је, до мало час, седео.</p> <p>— Мозе бити, не бегенисе |
| зе и својом руком одсече гајтан, о коме је висио чудотворни памук.</p> <p>Кроз махале пуче глас |
| и јој уста и изгурао из мутвака, у коме је до мало час тако важне говоре водио.</p> <p>Неколико |
| <pb n="95" /> <p>И овај собичак, у коме је некада тако спокојно седео по цео дан, прибирајући п |
| бично на свечан начин.{S} Кајик, у коме је путовао хаџи-Диша, већ се помаљао са стране Кајабурм |
| ворну моћ предао и ономе памуку, у коме је лежао.</p> <p>И од честога понављања ове историје о |
| ији на то није ни мислио.{S} Одрођеноме је теже сродити се са својима, него ли туђину сродити с |
| ио.{S} Да се ствар што пре оконча, томе је и сама кира-Анастасија случајно допринела.{S} На поз |
| ав се зацрвене од стида.</p> <p>— А, не је истина; саг, не је истина за ваше што се прича, ха! |
| тида.</p> <p>— А, не је истина; саг, не је истина за ваше што се прича, ха! — А е ли истина да |
| она и не мисли!</p> <p>— Пеки, пеки, не је тешка работа! — прекиде га дервиш — До године, кад д |
| а је истина; а кад се казује за вас, не је истина? — Тако ли је?</p> <p>— Ама кир-Дума, куд ја |
| а она носи четири хиљаде...</p> <p>— Не је четири, џанум!{S} Три хиљади и пет стотине гроси.</p |
| ви говорите; знао сам ја да кир-Диса не је човек без памету.{S} Еле, за сто сте јосте вратили п |
| мало не тиче то ви да идете!{S} Кућа не је ваша него моја.{S} На поље из кућа, ти, зевзек, бре! |
| води, што је у срце!</p> <p>— А деце не је никад доста!{S} То због старос викам.{S} Синови, па |
| У нас се знаје за ред, а ни адет нам не је како у вас.{S} Него кад ми бидете муж, онда — друго |
| ац.</p> <p>— Зато, што је пцето, што не је човек!{S} Толке године, бре брате, служиш поштено, а |
| <p>— Што ме запиткујеш једнако... мене је срам! — одговори шапатом Лепосава и још више саже ли |
| е даље и даље од главне чаршије, Ламбре је, као уништен, ушао у своју кућу.{S} Кад га је кира-М |
| p>Што се никада није десило, кир-Ламбре је, дубоко после поноћи, дошао кући пијан као земља, и |
| те да започне о главноме.{S} Кир-Ламбре је предосећао већ, да је нека друга, много важнија миса |
| нко о Дишиноме непоштењу.{S} Кир-Ламбре је испричао, како је мајстор Диша одмах по прстену поку |
| азно га позвао на вечеру.{S} Кир-Ламбре је с почетка збуњено примио позив, али се у брзо прибра |
| алазио у овој кући.</p> <p>И кир-Ламбре је, као и Анастасија, одобравао Диши, што је тога неваљ |
| уке фудул-Стаменкине.</p> <p>Кир-Ламбре је дуго остао код фудул-Стаменке; а докле је он са Анас |
| у драго, искали на њојзи.</p> <p>Ламбре је дуго праскао и размишљао шта га све може снаћи, кад |
| са доксата, на коме су вечерали, изнесе је у башту и поче је обносити.{S} Лепосава се у залуд с |
| Јанићије и оптрчавши целу башту донесе је пред тетка-Мацу и, збуњен, као да је бекријску чашу |
| ко лако као дете од две године и понесе је.</p> <p>— Гледај, тетка-Мацо! — викну он и са доксат |
| ан сватова ближио се као на крилима, те је младожења у брзо заборавио на ону немилу епизоду, ра |
| е.{S} Па ваљда се смиловала мајчица, те је три пута угледах, па као сваки пут ми рече: „Твоји у |
| очеше да губе оне уочљиве димензије, те је антерија тужно висила на њему.{S} Дућан је отварао п |
| а и оставила му на врату троје деце, те је тако, у неку руку, морао да води двоструку бригу, и |
| че као у грчевима савијати и јецати, те је сад опет кир-Ламбре, заборављајући на све огреботине |
| пута изненада би је дохватио шаком, те је она често више од њега примала, него ли што га је за |
| к и њему — кафеџији — учинило много, те је престао да точи.</p> <p>— Па куд оде, несрећник? — з |
| о обична врха, био завршен двокрако, те је личио на хаждајину жаоку, како је молују.{S} Тај дво |
| одоцни.</p> <p>— Шта је томе момку, те је од неког времена постао сасвим друкчији; толико се и |
| још га и сада држаше у неком заносу, те је ишао као по сну.{S} Све му се чинило, као да га је ј |
| це у своје плетиво.</p> <p>— Од кога те је срам?</p> <p>— Од тебе — одговори Лепосава и продужи |
| а ми каже: „Је ли бре, Јанићије, кад те је мајстор Диша погодио за магаре?“ — „Ко је магаре?“ п |
| рестала удовати.</p> <p>— Мори, који те је ђаво терао да се удајеш за онај пањ? — Псетиште је о |
| ас, пезевенк-башо?{S} Еле, за тој ли те је твој мајстор оставио?{S} Тако ли му чуваше кућу, а б |
| је оставити!{S} Сирото дете!{S} Како те је уважавала, како ти се радовала, кад год би дошао, па |
| </p> <p>— Де, де!{S} Знала сам ја; дете је то! — одговори Маца и сиђе у мутвак.</p> <p>Код мутв |
| ао да се удајеш за онај пањ? — Псетиште је оно! — Тврдица, погансуз!{S} Ух, ух, што му ја нисам |
| о некада, докле још и не мишљаше, да ће је судбина предати мајстор-Диши.{S} Па и овај Јанићије |
| ну црту његове душе јављао страх, да ће је сада за навек можда изгубити.{S} А уз ово осећање ра |
| де га из собе на авлију тешећи га да ће је она умирити.</p> <p>— Ето, то је!... промуца кир-Лам |
| страдати, биће посрамљена, кира-Мана ће је на свакоме сусрету попљувати, кума-Думиница и остале |
| ти, да му изгледаше <pb n="101" /> неће је моћи жив дочекати.{S} Очи су му севале грозничаво и |
| и.</p> <p>А дан је био врло врео, сунце је прижижало озго, а над земљом, нарочито око чешме, гд |
| , која је носила мајстор-Дишу.{S} Сунце је жегло пуном јаром, Дунав се сјактио од сунчаних зрак |
| .{S} Ручак му је у дућан слат, а у вече је заједно са тетка-Мацом и Лепосавом седао за совру и |
| ма што га кријеш, море, хеј?{S} Девојче је добро; сирото, ама добро — говори Станко пилећи турп |
| скочила из постеље, да му отвори, поче је тући и гњавити тако, да се једва искобељала из његов |
| крај, докопа покојницу за рамена и поче је трести.</p> <pb n="214" /> <p>— Лепосава!{S} Лепосав |
| твак.</p> <p>За њоме дође и Маца и поче је потанко испитивати.{S} Дабоме да се и она ишчуђавала |
| е су вечерали, изнесе је у башту и поче је обносити.{S} Лепосава се у залуд смејала, праћакала, |
| еди овде — рече Диша Лепосави и привуче је руком до себе — Тако!{S} Па деде сада да и мени каже |
| м.</p> <p>— А ти знаш нешто? — запиташе је друге и радознало погледаше у њу.</p> <p>— Па, ето, |
| иса, обе, као из једнога грла, салетеше је, да послуша.</p> <p>— Грехота, џанум, да остариш као |
| ако је он удовици вратио прстен, мираз је био још у његовим рукама, те тако му се чинило, као |
| ри своју замисао, јер је слутила, да би је он од тога одвратио, једно што је пут за једну женск |
| остајао дужан; толико пута изненада би је дохватио шаком, те је она често више од њега примала |
| не би зависио ни од Дишине воље, ако би је спасао.{S} А тако се баш и десило.</p> <p>Кир-Диша ј |
| а у дан за сваку своју погрешку, што би је као дете учинио, или за сваки погрешан убод шилом, к |
| који је говорио много више, него што би је у стању била исказати највештија фраза песника из Ел |
| ада се хтео женити.</p> <p>— Море, теби је бар лако; мушко си, газда си човек и свака би девојк |
| </p> <p>— Не још, још мало.{S} Лепосави је врло тешко... бојим се... устеже Маца и не доврши, ј |
| ву, не помогоше.{S} Дан из дан Лепосави је све горе и горе бивало, а кад болесница већ поче сас |
| /p> <p>— Да спалим сотону!{S} Нечастиви је у њој, а ово је кућа христијанска! — одговори Диша и |
| ао од многих својих врсника.{S} У цркви је увек хватао грчку страну, која се од српске одвајала |
| једним тако побожним делом.{S} У цркви је одслужено благодарење за срећна повратка, и тога цел |
| рену низ Дунаво Црноме Мору.{S} У цркви је Диша одстојао службу, примио од митрополита благосло |
| вака.</p> <p>— Нека тетка-Мацо, не зови је сада; одох прво до куће, да јој донесем нешто.{S} Па |
| поверио чак и главни разлог, чега ради је предузео тако далек пут, и хаџи-Зосим са највећом од |
| д да дода још и оно последње, чега ради је и полетела Канчету у косе.</p> <p>— Де, де; па за то |
| нало очекиваху да им објасни, чега ради је тај памук чудотворан и свет.</p> <p>— Помириши! — ре |
| осталима није остало нејасно, чега ради је фудул-Стаменка оваку сплетку смислила.{S} У то доба |
| н био наспрам свога шегрта.{S} У потаји је тако осећао; али наравно био је принуђен, да то осећ |
| многобројним иконицама.</p> <p>У ћелији је од намештаја био само један миндерлук, на коме се, к |
| да му се клањамо и молимо.{S} Богатији је, мој синко, он и од Султана и од Господар-Милоша па |
| м срцем одби од ћепенка и хлебова, чији је мирис тако дражио његов изгладнели стомак.</p> <p>— |
| ти ни верношћу наспрам свога газде чији је хлебац јео, ни страхом да ће га когод проказати Диши |
| о не прогута читав <hi>чичак</hi>, који је кира-Мана у кафу спустила, он сав побледе.{S} Виде д |
| зиним ушима као писка покојникова, који је на последњем часу викнуо: „кира-Анастасија! кира-Ана |
| могла прочитати и све жеље онога, који је дотични поклон послао.</p> <p>Али сви ти поклоници, |
| њега и блесасто гледао у Јанићија, који је са страхом очекивао, шта ће се са мајстором десити.< |
| овац из Пожаревца, Јанко папуџија, који је од кир-Дише куповао сахтијан, јави му о стричевој см |
| обећа, да пронађе неког пустињака, који је тумачио снове, те да им он разреши онај загонетни са |
| еку непријатну забуну, као човека, који је целога века где је год могао штедео, па сад одједаре |
| ум, да у један бокал оточи расола, који је он увек за вечером наместо вина пио.{S} Маца је пред |
| о скакутање око пространога обима, који је кир-Дишина запремина у соби захватала.{S} - Једино к |
| ога изгледа на мирбу.{S} Кир-Дума, који је у целој овој ствари тежио да измири пријатеље и да с |
| вета на једног честитог грађанина, који је свој непорочни живот освештао још и хаџилуком, и чиј |
| ожнога пустињака и светога ексера, који је своју чудотворну моћ предао и ономе памуку, у коме ј |
| устабаше и признатога добротвора, који је и иначе леп углед, што га у грађанству уживаше, увел |
| мбре.</p> <p>Но како мајстор-Диша, који је на сваку пару пазио, није никада ногом прекорачио ка |
| ећао, то је, да ће сав онај углед, који је до сада имао, пасти у прашину.{S} Једном ваљаном трг |
| мало одмаче од сватова, Јанићије, који је стојао код мутвака, позва га полугласно:</p> <p>— Га |
| , брзо овамо!</p> <p>Али Јанићије, који је радио на мутваку, немаде времена ни да засуче рукаве |
| нисам гладан! — одговори Јанићије, који је жељно за то време погледао у ону чинију пуну пилава |
| азда! — одговори одлучно Јанићије, који је до овога часа стојао пред газдом као на угљевљу.</p> |
| зликовања од једног другог хаџије, који је случајно имао исто име, прозваше: хаџи-Памук.</p> <p |
| ашљива али ипак пуна очајне чежње, који је говорио много више, него што би је у стању била иска |
| а искаже своју сумњу противу Дише, који је ономад јавно казао да ће га из пушке убити.{S} Но че |
| био човек од оних разложитих људи, који је ствари одмеравао по неколико пута, и који се није на |
| пушке Дишине.</p> <p>Догађај овај, који је у самој ствари био искључиво приватнога значаја, сад |
| је прва љубав, први њезин осећај, који је у свој својој лепоти и бујности плануо и разбуктао с |
| му се најмање нада, као оно човек, који је пролазио кроз најгушће шуме и гудуре, обзирао се на |
| слично ономе што га осећа путник, који је дуго пешачио жедан, па тек набасао на лепу хладовину |
| о се хаџи-Диша.</p> <p>Хаџи-Зосим, који је морао још остати, јер га неколико нових хаџија, њего |
| осула небо звездама над Београдом, који је дубоко спавао.{S} Тек по у гдекојој крчмици још жмир |
| а оде — одговори девојчица гласом, који је газда-Диши некако подсмешљиво звучао. — А она је одм |
| ул-Стаменка неким љубазним гласом, који је у исто време показивао и бригу и радост, што јој так |
| мајлија сада је постала предметом, који је заинтересовао многу Лепосавину познаницу.{S} Рашчуло |
| после једнога разговора са Мацом, који је хаџију врло обрадовао и изазвао расположење, слично |
| ике почешће гладовати.</p> <p>Дан, који је Јанићију освануо пун бола и горчине, завршио се врло |
| радост и на големи јед кир-Думин, који је још једнако уздисао за изгубљених четири хиљаде грош |
| о живот тихо и мирно, као домаћин, који је мало час дошао са бурне улице, па се овде раскомотио |
| е и упале у главу.{S} Па онда, он, који је умео од подне до мрака да седи подавитих ногу на сво |
| о недрага, докле га један биволар, који је дотеривао биволице у Београд, није нашао на путу, пр |
| ан мајстор-Дишин те му однела фес, који је Диша оставио њезиној мајци, да га на врео калуп метн |
| ница Туркиња даде јој, свој запис, који је од неког дервиша добила, а који јој је помогао, те т |
| да је невеста, коју му нуди, цвет, који је сад баш узабрао, па хоће да му га покаже.</p> <p>Мај |
| же у еснафима макар једнога газду, који је толике паре поклонио за барјак?{S} Хиљаду гроша!{S} |
| е на поље; али по староме обичају, који је онда био у јеку, Лепосава не одмиче даље од врата, н |
| ти ја крива.</p> <p>Јанићију Бику, који је у велико постао десна рука мајсторове радње, било је |
| а, то би био грех према покојнику, који је Србе, као и сви Грко-цинцари, уважавао само као добр |
| ије, а што се више ближио ћепенку, који је испунила гојазна фигура кир-Дишина, срце му је све с |
| ер са крста Спаситељева, у памуку, који је такође постао чудотворан: даје децу нероткињама, те |
| а време да баца око на кир-Ламбру, који је сад узео од чочека деф и стао пред невесту и жене ок |
| да је он био налик ономе сиромаху, који је седео испод пуне трпезе и морао да буде задовољан мр |
| рашину.{S} Једном ваљаном трговцу, који је у чаршији уживао леп углед, а у цркви, према митропо |
| ар вођа него и одличан поштовалац, који је на свакоме месту и код свакога човека, са којим би с |
| брига и о женидби устабашиној.{S} Који је тај што је први пронео глас, не зна се, али у велико |
| грање над самим кровом наднело, а који је тако тајанствено овога пута шуштао.</p> <p>Најзад се |
| на један барјак златом извезен, за који је платио равно једну хиљаду гроша.</p> <milestone unit |
| ји човек?</p> <p>— А знам ли га ја који је? — Јанићије каже:{S} Ламбре, а ја нити сам га видела |
| е некада нашао под својом главом и који је као најдраже благо до данас чувао, носио преко дана |
| екако свечано расположен, као онај који је учинио добро дело, па сада у томе ужива...</p> <p>По |
| уда потурена у чаршију; а већ онај који је потури није требало да брине више колико ће порасти. |
| себе враџбине.{S} Зар си ти један који је тако страдао, па, када је скинуо враџбине, деце пуна |
| а је умири и подигне са јастука, у који је заронила лице и плакала.</p> <p>Анастасија нервозно |
| </p> <p>И тај јединствени идеал, у који је унео срж свога живота, који га је из године у годину |
| коме у тај пар прелети у памети, колики је све пут претурио и што се до сада истрошио, цигло ра |
| нети за совру, већ онолики број, колики је он пред ручак означио.</p> <p>Али што се тиче новца, |
| храма на Витавари.</p> <p>— Ама, да ли је у истини то баш онај ексер? — упита мајстор Диша.</p |
| х започну са својим предлогом.{S} Да ли је кира-Анастасији у опште годило да се уда за кир-Дишу |
| кључа у гвоздењачу сандук, опроба да ли је добро забравио, па онда тури кључ у недра.{S} Лепоса |
| ко би га она што запитала.</p> <p>Да ли је Лепосава ово чинила инстиктивно, или са свесном наме |
| его ли што га је задужила.</p> <p>Да ли је то била узајамна мржња или несташлук детињи (јер ни |
| коваше за Мацино лице.</p> <p>— Нађе ли је?{S} Шта је казала?</p> <p>— Нађох... код фудул-Стаме |
| ул-Стаменка.</p> <p>— Молићемо, есте ли је видели?</p> <p>— Нисам; али причају тако.</p> <p>— А |
| посава! — викао је као смушен, не би ли је расвестио; али у залуд.</p> <p>— Лепосава! — јаукну |
| јану са оштрим дикишом.{S} Са каквом ли је лакоћом руке опсецао мајстор свој посао, а са како т |
| казује за вас, не је истина? — Тако ли је?</p> <p>— Ама кир-Дума, куд ја да скачем преко зида; |
| њезинога удовиштва говориле; колико ли је само суза у потаји пролила у својој кући, када би јо |
| stone unit="subSection" /> <p>Колико ли је, Боже, година од тога доба?{S} Пуно!{S} Ко ће их наб |
| -Мана није дошла; обећала је и она, али је у вече изненада заболи једна страна вилице, а и глав |
| ци није се свиђало овакво примирје, али је и она неко време остављала, да се ствар сама собом р |
| и да су сами.{S} Лепосава се збуни, али је та забуна брзо пређе, узе јеменије и стаде их разгле |
| у шаку пару, изгура је на капиџик, али је на улицу не пропусти, пре него ли што сам не погледа |
| p> <p>— Искам... промуца кира-Мана; али је Ламбре тако крвнички погледа и нешто по турски кроза |
| на, да су се писма на хрпате губила или је пошиљалац често пута на неколико дана пре свога писм |
| е да разазна, титра ли се она с њим или је у истини она све тако мислила.</p> <p>— Ти ме не вол |
| ва се засмеја, седе поред мајке, загрли је и стаде се плазити на Јанићија, који се, блажен од о |
| моћи свете утвари.</p> <p>— Хеј, да ми је та светиња у дућану, куд би ми крај био! — уздахну п |
| о и то ме брине.{S} Знаш како је: да ми је рођено дете, не бих га више волела!{S} Растао је на |
| а му је наспело! <pb n="160" /> И да ми је знати само куда се степао! — љутио се често код тетк |
| „Да је сви листом поштујете, као да ми је рођена мати!“ А после би подвикнуо жандармима, да из |
| а.“</p> <p>— Зато га и волим, као да ми је рођени син <pb n="205" /> — рече Маца. — Некада ти н |
| укама за главу.</p> <p>— А кира-Мана ми је казала да сам пезевенк-баша зато, што кир-Ламбре...< |
| и угатао?</p> <p>— Она.</p> <p>— Шта ми је угатала?</p> <p>— Па то, да немаш деце.{S} Вичеш на |
| ваквом сатисфакцијом.</p> <p>— И Бог ми је услишио жељу; ево, погледај ово, Лепосава!</p> <p>— |
| ла ти, као оцу на храни и науци; све ми је добро код тебе било, али ето, ја те молим да ме отпу |
| .</p> <p>— Што штекћеш, куче?{S} Где ми је жена?</p> <p>— Не знам кир-Диса; не сум вам ништо ск |
| ју ли или не лају, не знам; али, ово ми је све што сам до сада спечалила и сачувала своме детет |
| .</p> <p>— Зашто, море?</p> <p>— Јер ми је казала да сам пезевенк-баша!{S} Зашто да ми каже так |
| ота!{S} Докле се грлио са мном, кесу ми је одсекао!{S} Пет хиљада гроша, пет хиљада гроша да ме |
| жеш, онако нека буде!</p> <p>— Дајеш ми је? — запита Диша мало храбрије.</p> <p>— Божја па твој |
| савом оде на чешму по воду.{S} На чешми је затекао млађега шегрта мајстор-Дишинога, те од њега |
| прошло је већ неколико дана.{S} У радњи је ишло као по зејтину.{S} Али код Јанићија се опажала |
| то је, у овај мах, успео.</p> <p>Ствари је Јанићије однео код тетка-Маце.{S} Овде је био сигура |
| лон, кир-Диша зашао по кући, да осмотри је ли све у реду; завирио и у мутвак, где је Јанићије с |
| етка-Мацо?...{S} Божем се не зна што си је лањског Божића обилазила онако често.</p> <p>— Буди |
| да она учини такву лудост?!{S} Зашто си је пустила? — викну љутито.</p> <pb n="208" /> <p>— Бог |
| к у Јерусалим ишао?{S} Камо среће да ти је мати сањала онај сан још пре шест година.{S} Сад би |
| ти је?{S} Шта си се направио, као да ти је све помрло; хајде овамо, нана је у мутваку.</p> <p>А |
| на на селамет изаћи.{S} Знаш ли која ти је сад?{S} Пуних шеснаест!{S} Још годину две па ћеш да |
| ко мора бити, како ти кажеш.{S} Нека ти је са срећом; бар сад знаш, да ћеш имати честиту домаћи |
| /p> <p>— Штета — рече Диша — и добра ти је ћерка и све, само има једну махну.</p> <p>— Коју то? |
| ни речи даље.</p> <p>— За Бога, шта ти је? — викну Анастасија и пљесну се рукама, када угледа |
| ој памети.</p> <p>— Боже, мајка, шта ти је? — брани се Лепосава. — Та и сама кажеш да ме мајсто |
| а чула.</p> <p>— Рђо папуџијска, шта ти је ружно урадио, да му тако желиш? — рече Лепосава, кој |
| се...</p> <p>— А је ли ти, море, шта ти је наспело да идеш одавде? — прекиде му мисли Лепосава |
| ћути као заливен.</p> <p>— Море, шта ти је?{S} Шта си се направио, као да ти је све помрло; хај |
| у се приближи.</p> <p>— Бога ти, шта ти је? — рече му благо и такну га руком по мишици.</p> <p> |
| /p> <p>— Е, био отварати очи!{S} Шта ти је требала јабанџика, туђа кост, па још удовица?!{S} Ам |
| света?! — бранила се Лепосава. — Шта ти је сад опет наспело?</p> <p>— Има рукава од честог плат |
| а почеше играти око ње.</p> <p>— Шта ти је, море, што се љутиш?</p> <p>— Ти лажеш! — цикну Лепо |
| бризну у плач и јецање.</p> <p>— Шта ти је, девојко? — викну запрепашћено тетка Маца, када је у |
| , три пута се прекрсти.</p> <p>— Шта ти је, те не спаваш? — прогунђа јој мати, коју мешкољење и |
| ет срео са кир-Думом?</p> <p>— А шта ти је сад наспело да га о томе питаш? — зачуди се тетка Ма |
| о на хаџилук?</p> <p>— А што?{S} Бог ти је дао, можеш.{S} Многи би желео да буде хаџија, ама не |
| до тебе стоји.{S} Хвала Богу, и Бог ти је дао много новаца а још више памети, па размисли.</p> |
| знаш, колико ти је добра учинио, кад ти је отворио очи, те да видиш како те она прва варала.</p |
| к и од капетан-Мише.{S} Него баш кад ти је наспело, а ти купи еснафски барјак, па га приложи цр |
| божан си, народ ти даје све, што год ти је потребно.{S} Па онда, ти баш и кад би продао ту ства |
| ућа.{S} А то што је на теби, од прве ти је жене. — Ово је већ трећа ноћ, како ми се на сну то к |
| авете тако радо слушао.</p> <p>— Све ти је по таман, свега имаш; још само да те оженимо.</p> <p |
| а кажеш? — зграну се хаџија. — А где ти је памет, да је саму остављаш? — Зар сам зато толики пу |
| будућу ташту у руке.</p> <p>— А где ти је Лепосава? — запита сада Диша и нежно баци поглед на |
| /p> <quote> <l>„Кокона Маријола, муж ти је умро!</l> <l>— Ако ј’ умро те тешто, ја си коло па в |
| е било лепо, да свога мајстора, који ти је као један родитељ, тако оставиш.</p> <p>Јанићије је |
| вори Јанићије узбуђен.</p> <p>— Који ти је бес?{S} Што си се надуо тако?</p> <p>— Ти знаш.</p> |
| во сада искушава, али помисли, да ли ти је познато икада било, да је некоме радња пропала, докл |
| о поглади свој образ.</p> <p>— Та ли ти је брига? — запита тихо, некако замишљено, више као да |
| ..</p> <p>— Машала, кир-Диса!{S} Тој ти је мудро реч. — упаде кир-Дума и тапше мајстор-Дишу по |
| депсузу; ја сам стара!</p> <p>— А он ти је па младунче, ба!{S} Погледај га само: је ли му оно л |
| олела!{S} Растао је на наше очи, био ти је десна рука у кући, поштује те као оца; а и сам знаш, |
| те нисам клепнуо, па да ти кажем ко ти је појео паре!</p> <p>— Кога ви, бре, да клепећете?{S} |
| банбадава, она плану и одговори: „Ко ти је крив, што си самоме себи стао на срећу!{S} Што си се |
| , која те прво данас запита:{S} Како ти је детету?</p> <pb n="52" /> <p>— Леле, што ћу да јој с |
| два красна човека!</p> <p>— Е, тако ти је то кад људи не гледају шта узимљу.</p> <p>Овако шчуђ |
| ује те као оца; а и сам знаш, колико ти је добра учинио, кад ти је отворио очи, те да видиш как |
| ржи до краја и постани хаџија.{S} То ти је! — заврши хаџи-Зосим и дубоко се поче клањати и крст |
| уку бавио?{S} Деде, размисли! — А то ти је овако:{S} Бог, (нека му је вавек слава и нека ми опр |
| и, кад те пита!{S} Кажи, знаш ли што ти је дао?</p> <p>Лепосава опет климну главом.</p> <p>— Шт |
| уку за њом и онако, ненамерно, обухвати је око паса и нагло привуче себи.{S} Необичан пламен су |
| стор Диша виђао са својим стрицем, нити је икада што о њему говорио.{S} Када се женио, није нар |
| ажавао, на њих није обраћао пажњу, нити је и слутити могао, да ће му се од њихове стране тако ш |
| у:{S} Нисмо видели шта нам је дао; нити је трговац нека арамија, који хвата људе за гушу, па ве |
| и очи, ова изненадна %операција освести је, а хећим, задовољан својом вештином, намаза рану зеј |
| ама, да је пусти.</p> <p>— Пашће, пусти је! — викну Маца за њим.</p> <p>— Пуштај, мука те удари |
| ао да је бекријску чашу искапио, спусти је пред њу.</p> <p>Лепосава збуњена и изненађена, а Јан |
| одмарао; а пљунути на такво место већи је грех, него ли што је на цркву пљунути.{S} Грех је шт |
| /p> <p>— Шта? — запита Јанићије, држећи је за руку и хладећи јој чело и зажарене образе.</p> <p |
| S} Он је извуче и отвори.{S} У кутијици је лежао сасушени стручак босиока, онај, што га је нека |
| зио у другу годину брачнога живота, тај је облачак постајао све гушћи, те би, по који пут, баци |
| па кад год му је требало да пљуне, тај је посао са неком нарочитом важношћу вршио у ову кутију |
| ере, неће ли кир-Дума знати са чега јој је муж овакав из чаршије дошао?</p> <p>Завири у мутвак, |
| дрима од страха тако силно бије, да јој је кошуља од танке ћерћелије, кроз коју су руделе једре |
| И кира-Анастасија могла је рећи, да јој је овај живот много угоднији од трогодишњега удовиштва. |
| офије и Ниша.</p> <p>Кад је чула да јој је муж умро и сахрањен тамо далеко, фудул-Стаменка је, |
| па се не насмеја чак ни онда, када јој је казао, како треба да се њих двоје о младини у башти |
| омогне и око њих пробаје.{S} А рука јој је била тако срећна, да и оне жене, које су већ сваку н |
| ларме са бубњавом гочева, изгледала јој је као да долази од некуд с другог света, па јој се чак |
| </p> <p>Ова њезина вештина отварала јој је врата сваке куће и донела јој је породички назив: те |
| ла јој је врата сваке куће и донела јој је породички назив: тетка <pb n="29" /> Маца.{S} Па и њ |
| икада марио; његова бивша жена била јој је присна пријатељица; а сама та помисао била је довољн |
| И та особина тетка-Мацина створила јој је толики углед, да се њезин глас могао у многим кућама |
| ила у стању да проговори, у грудима јој је тако силно лупало а у грлу стезало, да је морала упо |
| страхом погледала у Јанићија; а кад јој је овај казао, да јој то мајстор Диша враћа и да више н |
| задржавати даље тамо.{S} Кир-Ламбре јој је био још једино њено уздање, па како је он и био прав |
| израз двомислен и тајанствен; лице јој је дошло запрепашћено.{S} Она се од чуда само прекрсти |
| муж најурио из куће Јанићија, који јој је од онога дана постао као зла коб.{S} Митила га, чини |
| је од неког дервиша добила, а који јој је помогао, те ти она тај запис метну у недра, носила г |
| а добра душа да учини сирочету; али јој је вазда на ум падало, да од њега неће бити сигурна, св |
| заборавила зашто све ово ради, нити јој је падало на ум, да ће сутра дан постати испрошеница а |
| му каже, то је говорила мајци, а он јој је преко мајке одговарао.</p> <p>Тетка-Маци није се сви |
| ромно.</p> <p>И још много саветовао јој је, па онда узе из Лепосавина сандука ниску дуката и он |
| е мајстор Диша на своју пуницу, дао јој је пуну власт надзора, како над кућом тако и над домаћи |
| иђе и извести кира-Анастасију, како јој је супруг већ отпутовао.</p> <p>Јанићија Бика, и ако ни |
| е са осмејком на лицу заспала, тако јој је тај осмејак све до ране зоре играо час на уснама а ч |
| тако и догоди; а она што прича, то јој је криво, завиди што онакав човек долази <pb n="134" /> |
| дочекати и шта ће му све рећи, што јој је дете на глас изнео.{S} Па још, како му момак објасни |
| ако пријатно да му испоручи све што јој је Анастасија казала.</p> <p>А мајстор Диша опет претрн |
| ао фистан и антерија од ћитајке што јој је донео за спомен; подигла је руком у вис, загледала с |
| ерује ствар до краја.{S} Једино што јој је добацио, то је било неколико речи, да га не дочека к |
| београђанкама мио гост.{S} Зато што јој је био отворен приступ по свима кућама, турским, грчким |
| ла да неће моћи очувати тајну, коју јој је у једноме часу обећао.{S} Услед ове бојазни кира-Ана |
| -Стаменка је имала једну кућу, коју јој је муж, покојни татар-Јован, у наслеђе оставио.{S} Њези |
| имао никога свога; а тетка Маца, којој је предао Ламбрине хаљине, била је за његове године и с |
| арије.{S} Тихи жубор из чесме, на којој је онога дана квасио врелу главу, жуборио је као и онда |
| т, коју је он дубоко поштовао и о којој је био тврдо уверен, да ће успети, да га измири.</p> <p |
| век видела једно: некакву грану о којој је висио Јанићије Бик о затегнутоме ужету.</p> <p>— Не |
| уна водио о светињи ове земље, по којој је Спаситељ ходио и чуда творио, да се није усуђивао ни |
| ипеке, он је чак и њезину кућу, у којој је најбоље <pb n="115" /> савете добивао, избегавао.{S} |
| ху неку страсну турску песмицу, у којој је момак сравњивао <pb n="125" /> дах девојачке душе са |
| p>Кира-Анастасија одреши бошчу, у којој је било поклона за њу, кира-Думиницу и кира-Ману.{S} Ја |
| тпуно прибран и свој господар; о свакој је аспри водио рачуна и са највећим задовољством сваког |
| памети није долазило.{S} Напротив, њој је било врло пријатно што је судбина поштедела од једне |
| ; јер баш и да јој се није свиђало, њој је било немогућно да и даље самује, а да ипак очува доб |
| а забашуривао глад.</p> <p>Али, кисељак је слаба храна и њему не остаде друго, него или да се в |
| амети не падаше да потражи узрока, ипак је чешће размишљао о своме калфи, који му је у свему би |
| сломе момку у детињим чакширицама, ипак је почео налазити какве такве утехе.{S} Он је са тим ча |
| ма и све грко-цинцарске муштерије, ипак је видео јасно, да је кир-Думи и његовима јако стало до |
| и у томе изједначи са кума-Думом, ипак је један, до душе не баш толико тежак облак, али тек је |
| свештеници не опојаше самоубијцу, ипак је сав еснаф папуџијски, и скоро половина чаршије, отпр |
| о је за њега и сувише нејасно, али ипак је толико <pb n="86" /> разбирао, да има нешто што он н |
| з дућана Јанићија, да му донесе, па чак је од некога доба у дућану ручавао.</p> <p>Али, Лепосав |
| асто плачете?{S} Догодило се, де; човек је, мушко је.{S} Ама он се теби опет мора вратити, ич с |
| Дишом и својом савести оправдала, увек је износила оне најцрње могућности које многе родитеље |
| а и када год га је видео у дућану, увек је окретао очи и избегавао да га погледа.</p> <p>— Због |
| рно на својим бројаницама.</p> <p>Дочек је био достојан једнога устабаше и признатога добротвор |
| јеве искиданога гајтана.{S} Његов узвик је био за цело страховит, кад се неколико хаџија, који |
| днети часни ексер на целивање, испосник је сматрао за дужност, да побожним хаџијама опише све о |
| оја и честога пипања руком.{S} Испосник је са нарочитом озбиљношћу расклапао један по један док |
| лико година, да га остави.{S} Онда, док је Јанићије био још дете и мали калфица, имао је права |
| варица прашину, која се прихватила, док је уз капиџик стојала.</p> <p>А када је Јанићије дошао, |
| што се једаред и он осветио, ипак, док је говорио ону заклетву, осећао је како га нешто у грлу |
| би се нашла у послу око огњишта, па док је он са највећим нестрпљењем бечио од туда очи и искаш |
| ле, што ћу да јој се наплатим, само док је познам.</p> <p>— Немој, снахо; него кад те тако запи |
| утвак, чапкуне! — викну Маца. — Хаџилук је за побожне људе а не за такве чапкуне као ти!</p> <p |
| на искушавао ђаво на гори, али Спаситељ је сва искушења претрпео; а да није, Бог му не би дао о |
| изгубљеним новцем.</p> <p>— Е, нека вам је на здравље, и толико срећа да имате, колико се ви пр |
| скочите код удовице преко зид и кад вам је шегрт подметнуо леђа, да се попнете?</p> <p>— То ниј |
| више помаже него грцко чаршија; кој вам је мустерија, него Грци, а то све из еден љубов на вас |
| и, па да рекну:{S} Нисмо видели шта нам је дао; нити је трговац нека арамија, који хвата људе з |
| што, бре; шта јој фали?{S} Него да сам је удала за каквога слепца?</p> <p>— Ама није он био пр |
| ија са ћепенка.</p> <p>— Хвала, сад сам је пио.</p> <p>— Ходи, ходи, де!</p> <pb n="138" /> <p> |
| на прву мисао залетао у посао.{S} И сам је био страшно озлојеђен, па, у први мах, подчинио се у |
| l>Кад сватко очевидно знаде</l> <l>Чјем је сердце оскудно!“</l> </quote> <p>Ах!{S} Старо, чести |
| l>Кад сватко очевидно знаде</l> <l>Чјем је сердце оскудно!“</l> </quote> <p>Ту песму је Лепосав |
| е повери, дубоко закопају, него, ако им је само у моћи, и да помогну својој ближњој, да ову тај |
| , ти имаш права да се ценкаш, па ако им је скупо, не купуј; али, ово је сасвим друго, то већ ни |
| оји беху занемели, кад угледаше како им је сплетка краткога века била.</p> <milestone unit="sub |
| ре, окачише их о крајеве чибука, што им је Диша даровао, и тако светлећи пред собом, опростише |
| ро набијених душека опрану вуну, што им је кира-Мана (тако се звала Ламбрина жена) „на белегу“ |
| о том мајстору на посао!“</p> <p>С овим је власт учинила своје: објавила је нестанак Јанићијев, |
| номе буџаку, дочепа кухињски нож, којим је мало час рибу порила, и стаде према разјареноме супр |
| обом једну велику светињу: ексер, којим је био прикован Спаситељ за крст.{S} Тај ексер, како се |
| лежати, у куту један асталић, над којим је горукало кандиоце, а под кандиоцетом мален сандучић, |
| седне и да се прихвати „дикиша“ с којим је опсецао сахтијан за јеменије, али некакав унутарњи н |
| плаћао једном оком хлеба.{S} Хаџи-Зосим је у светим местима живео само о сухом хлебу, маслинама |
| >Но поред ових лепих особина Хаџи-Зосим је био уважаван међу поклоницима и зато, што је он толи |
| едњом доспе до Галца.</p> <p>Хаџи-Зосим је био врло услужан, и на растанку за градом чак му се |
| длаку, не би имала шта замерити.{S} Чим је видио кир-Ламбру, како се упутио кући његовог мајсто |
| , оно о чему је цео век сањала и за чим је кришом чезнула, сад јој се самој нуди!</p> <p>— Па.. |
| ноћи, дошао кући пијан као земља, и чим је натрапао на своју жену, која је скочила из постеље, |
| и час јавља, како је Лепосави, а он чим је испратио мајстора на улицу, врати се болесници, која |
| о снажан био, да му је лева рука, којом је обавио вито и еластично девојачко тело, осећала онај |
| стор Диша изгуби мегдан.{S} Руку, којом је потегао, да је дохвати, трже као опарен, кад угледа |
| ш ова фудул-Стаменка, удовица, за којом је ишао зао глас да је завадила две најбоље комшије:{S} |
| иђе из оне куће и од оне жене, за којом је толико чезнуо и од које је тако жељно ишчекивао бар |
| аци.</p> <p>У таквој служби татар-Јован је стекао ову кућицу, жену, па после и ћерчицу, Канче.{ |
| о — поправи се Маца. — Ето, нећу; поган је то милет.</p> <p>Од овога часа кир-Диша није трпео д |
| , чим припека мало ублажи.</p> <p>А дан је био врло врео, сунце је прижижало озго, а над земљом |
| и тако целу ноћ преспава.{S} Сутра дан је опет лутао, али много даље, пут Мокрога Луга; а када |
| да ћу чинити као себи.</p> <p>Сутра дан је пола Београда испратило мајстор-Дишу до лађе, чија с |
| а свога устабашу.</p> <p>— Е, али један је па један Диша, брајко мој!{S} Камо, нека ми ко покаж |
| {S} Повратак хаџија у то доба пропраћан је обично на свечан начин.{S} Кајик, у коме је путовао |
| ћану и на самоме мајстор-Диши.{S} Дућан је проширио, женин мираз са оних 500 гроша, што му је к |
| антерија тужно висила на њему.{S} Дућан је отварао пре свију и затварао га после свију, те га ј |
| p> <p>— Кир-Диса је диваљ човек — Србин је, бре; што може да се чека од један диваљ народ? — за |
| братимити, да је не ода.{S} Овако њезин је цванцик вратио, и сад га ништа није везивало да јези |
| ам му зборила, ама он каже:{S} Дервишин је погана вера, а од поган закон не искам деца.</p> <p> |
| јстор Диша је попустио; а осем тога, он је и иначе уважавао своју пуницу и зато, што је та жена |
| д домаћицом, а што се тиче Јанићија, он је био потпуно уверен, да ће у томе погледу постати не |
| га је онако срамотно окарактерисала, он је ипак сада осећао да се из свега овога може исплести |
| ад се уверио да је капија затворена, он је, као подсечених ногу, сав раслабљен које од умора а |
| , шта би од овога човека.{S} Истина, он је још онако био пун и трбушат, али лице му некако смаг |
| о, тврдо науман да са собом доконча, он је пун срџбе и очајања лутао тамо амо по густим трњацим |
| к прав, у очима жена, докле се пазе, он је увек кривац.{S} А ове две куме толико су се пазиле, |
| ишину као блага дажда после припеке, он је чак и њезину кућу, у којој је најбоље <pb n="115" /> |
| вуда, где год би му се дало прилике, он је, својим примерним држањем, успевао да покаже, колико |
| доћи, па ни то, с чим ће доћи дотле, он је ипак био науман да то изврши, само ако она усхтедне. |
| S} И тек сада, када је остао без ње, он је у пуној јасноћи видео, како му је без ње пусто и как |
| ј савесности и тачности свога калфе, он је потапшао Јанићија по рамену и, кад су у вече сели за |
| Мокрога Луга; а када га глад узмучи, он је по џбуновима брао лишће кисељак и тиме је тога дана |
| није могао пристати.</p> <p>Па ипак, он је увидео да му је немогућно остати и даље у овако бези |
| срћући и не видећи ништа пред собом, он је час брзо час успорено, како су га кад узавреле мисли |
| потпуно уверен о неверству женином, он је осећао према њојзи онако исто љубав као и пређе, па, |
| о текију, опседнуту оноликим светом, он је грабио даље.{S} Срамота га је било, да се умеша у ту |
| се дало да се покаже као прави брат, он је то чинио са пуно пожртвовања.{S} Једном речи, између |
| је Периклес усхићавао древну Јеладу, он је тек онда окретао српски, али тако, да се очито опажа |
| ише развија у једру и свежу девојку, он је ипак то чинио из једног невиног уживања, пошто му је |
| посао, што је она викала на патролу, он је врнуо прстен!</p> <p>Како је ово казивање било од св |
| около њих, па, докле чочеци певаху, он је у деф ударао.</p> <p>Од тога часа преста Јанићије са |
| њега.{S} Дакле, више јој нема спаса; он је то одело однео без сумње кира-Мани.{S} Сад јој не ос |
| икује:{S} Ја сам крива, што се убио; он је мене волео, па је због мене то!</p> <p>И ова слика, |
| <p>— Ама није он био прилика за њу; он је погрешио; требало је да се тобом ожени, па да га Бог |
| S} То је увиђао јасно, али заман!{S} Он је био жртва, играчка супротних мисли, које су га као ј |
| д више није знао шта да предузме.{S} Он је већ гледао у мислима како његов кир-Ламбре лежи иа у |
| почео налазити какве такве утехе.{S} Он је са тим чакширицама, т.ј. са „братинском“ и „сестринс |
| уз то узима по три зрна пшенице.{S} Он је донео собом једну велику светињу: ексер, којим је би |
| на коленима пред оним сандучетом.{S} Он је баш тада довршавао молитву и из земљане кадионице ок |
| тијицу, коју је за појасом носио.{S} Он је извуче и отвори.{S} У кутијици је лежао сасушени стр |
| Јанићијева текну у срце Лепосаву.{S} Он је хтео да је, као и обично, изазове на смеј, али овога |
| га са набреклог јелечета запахну.{S} Он је стеже грудима, а она се одупре шакама о његова плећа |
| стви<ref target="#SRP19061_N2" />, а он је искрајао сахтијан, по поруџбинама.</p> <p>Они који с |
| ја.{S} Нешто му је журно говорила, а он је прво са неверицом слушао, а после, поче од времена н |
| д; многи су његове услуге тражили, а он је на крају био захвалан и на најмањем поклону од побож |
| еменије; она му пружила босу ногу, а он је целу обухватио у једну шаку, па се као луд смеје од |
| е“, да се нађу тетка-Маци у послу, а он је седео у радњи по цео дан.{S} Није имао никога поузда |
| смем друкчије, већ како нана каже; а он је слуга, нема нигде ништа!{S} Ох, Боже, само му не дај |
| и изгубио вољу на пазар и на децу; а он је опет нудио толишно, да је свети човек са највећим пр |
| је сузама и преклињањем задобила, и он је, у тренутку душевне слабости, осетио оно сажалење, к |
| једаред засведочио своју оданост, и он је потпуно права имао, када је уочи <pb n="184" /> свог |
| тња, да му је жена напустила кућу, и он је поче из гласа по имену звати.{S} Из куће се не одазв |
| е на мајстор-Дишину душу као стена и он је као заливен ћутао и очекивао од тетка-Маце, да она с |
| му клецала од душевног узбуђења, али он је ишао напред, ишао и не обзирући се за поздравима људ |
| а није требао баш тако да учини, али он је био задовољан: ово му је куд и камо била снажнија ос |
| је дете; добар је и волим га.{S} Али он је још слуга, нема нигде ништа; а да га чекаш, док се о |
| p> <p>— Како то?.</p> <p>— Може бити он је нешто посумњао, па њему наредио да нас хвата.</p> <p |
| адњу оставио на Јанићију.{S} Цео дан он је Јанићија упућивао, како да му радњу чува.</p> <p>— О |
| во тачно размишљање о своме положају он је по каткада истицао у својим мислима, али кад год би |
| жи у њему.{S} Снагу своју чудотворну он је дао и овоме памуку, ама само за нероткиње, за друго |
| де каквог му драго објашњења, избегавао је чак и прве комшије, само да га когод не би запитао ш |
| немаш!{S} Пола султанове царевине давао је цар Костадин за ово.</p> <p>— Толико је могао да да; |
| збуњен девојачким нападом.{S} Предавао је ствари а зачуђено је посматрао сву ову веселост, а н |
| од глади.</p> <p>Дан из дан преживљавао је нове тегобе: надао се, плашио, срдио, на сваки њезин |
| га је већ произвео за калфу, доживљавао је тако исто једну важну промену.{S} Мајстор-Дишино чес |
| гме, и зашто да ме гледа! — размишљавао је Јанићије. — Ја сам само један сиротан <pb n="130" /> |
| баш ако је до 4000 гроша — размишљавао је Диша — ја знам како ћу.{S} Дај Боже да оздравим само |
| услужан хаџија.{S} Овај хаџија познавао је сваки кутић у светим местима, јер је ово већ трећи п |
| ра очи и даје лебац у руке — објашњавао је хаџија и задовољно се поглади по дугој бради.</p> <p |
| ндерлуку је спавао кир-Ламбре, а спавао је тако тврдо, да није ни осетио, када се Јанићије прив |
| одмерено, тихо и без облачка; откуцавао је као сахат на градској „сахат-кули“, који дан из дан |
| грчки, а оне, које није умео, удешавао је кроз нос тако, да ти се увек чинило као да их Грк пе |
| јтин од воде; многе црквене песме певао је по грчки, а оне, које није умео, удешавао је кроз но |
| опсечку сахтијана како се ради, добивао је шамаре за врат или би га мајстор чукао у главу савиј |
| <hi>1.</hi> </p> <p>Мајстор Диша уживао је у староме Београду добар глас, не само међу Србима и |
| и он се на један мах збуни.{S} Очекивао је сасвим друго: да ће му жена ударити у плач, да ће га |
| аж и Јанићија и тетка-Мацу.{S} Очекивао је све друго само не овај израз, који му је изгледао ка |
| ри градиш барјаче на црква! — узвикивао је од муке, гледајући како се оно старо сало повраћа у |
| </p> <p>У истоме ћор-сокачету извиривао је за зиданом оградом таман кров једне малене али врло |
| ему се ипак није чекало.</p> <p>Веровао је тврдо у моћ дервишевих хамајлија и он их једнога дан |
| Оно, што је најглавније било, постигао је.{S} Видео је, да испосник хоће да се погађа, а што с |
| оцнио тако са својом женидбом.{S} Могао је узети коју му драго Српкињу, али то би био онакав ис |
| е и мали калфица, имао је права и могао је силом да га примора, да му у радњи остане; али сад ј |
| где се врло рано затварао?{S} Изгледао је самоме себи као осуђеник међу стварима, које су га с |
| те га наћи више.{S} Зуб времена оглодао је слова, а живи трн, који онако раскошно буја над стар |
| давао испод пет хиљада гроша, а продао је баш томе купцу за сто и педесет.</p> <p>— Колико реч |
| p> <p>Није се осећао побеђен; предвиђао је он, да га мајстор неће лака срца пустити; али најпос |
| је у некакав чудноват страх.{S} Увиђао је свесно, да му ваља што енергичније предузети против |
| ажио и освежавао на истрајан рад, лежао је пред његовим ногама као огромна архитектура, коју је |
| било пуно памука, а у томе памуку лежао је један велики чавао, не дужи од садашњих „мертечких“ |
| магао Маци у свему око болеснице, држао је по читав сат њезину врелу руку у својој руци и са за |
| >— Ватру запрети, удовицу удај! — казао је кир-Дума; а та је реч, као крилата, пролетела кроза |
| А већ после овај благи обичај постајао је све ређи и ређи, докле се сасвим није изгубио у приј |
| ични били обичајима овога света, стојао је на услузи за врло скромну награду.{S} Мајстор Диша м |
| <p>Докле је он полагао заклетву, стојао је кир-Дума спрам њега, забезекнуто гледао у кривоклетн |
| се бесвесно заблену у врата.{S} Стојао је нетремице тако; али, на његову срећу, нико не дође.< |
| био у стању да ваздух удахне.{S} Стојао је тако неко време без речи, оборио главу на груди, теш |
| м, па зар да јој опет долази?{S} Стојао је неодлучно неко време и почео ослушкивати, неће ли ба |
| између ова два супротна осећаја стојао је он као кривац, кога су осудили да га двојица шибају. |
| ва два израза узнемирене савести стојао је у мутваку као између два огња међу које је стављен, |
| ено и препаднуто.{S} Као запањен стојао је и није знао, шта се око њега дешава.{S} Осетио је са |
| Арамија!{S} Хоће да ме убије! — лелекао је кир-Дума не мичући од зида крај кога се срозао.</p> |
| је права хармонија и њихов живот текао је одмерено, тихо и без облачка; откуцавао је као сахат |
| хнит одјурио у удовичину кућу и затекао је баш на капиџику, како се са неким човеком прашта, — |
| рве објаве оно, чему је жудео.{S} Чекао је неуморно пуну годину и по, па кад опази да му од пра |
| есносноме душевноме расположењу дочекао је и долазак свога мајстора. — Сунце зашло већ, а тамна |
| /> <p>— Лепосава!{S} Лепосава! — викао је као смушен, не би ли је расвестио; али у залуд.</p> |
| ога мајстор-биволица!{S} Пцета! — викао је на сав глас Дума, очигледно преплашен оним одлучним |
| {S} Зашто да се криво закунете? — викао је за њим очајно кир-Дума на улици.</p> <p>— Сиктер, бр |
| ики пут потегао и новац трошио? — викао је хаџија на сав глас и подупрвши се песницама о широке |
| поче зверати час амо час тамо; навикао је да од своје газдарице чује вазда одлучан и заповедни |
| испечено само у руке спусти.{S} Жељкао је да постане богат и угледан грађанин, а ни из далека |
| и искате у кућа, ђидијо?!</p> <p>Јаукао је и претио, докле га силна мастика, што је у ћор-Ахмет |
| pb n="213" /> ћепенке и поћи кући, слао је и са зебњом очекивао шегрта, да му јави шта је код к |
| орио, а, када му је што затребало, слао је из дућана Јанићија, да му донесе, па чак је од неког |
| се упутио кући његовог мајстора, послао је шегрта и наредио му, да се у мутваку нађе и да остан |
| врати; њега не би ни од куда.{S} Послао је два „чирачета“, да га траже, али, када се ови вратиш |
| аше.{S} Готово на свакоме углу понављао је ону исту историју, почињући од Мациног сна па до поб |
| ићије био још дете и мали калфица, имао је права и могао је силом да га примора, да му у радњи |
| на, да га за дуже време засити.{S} Имао је здрав и необично снажан стомак, који се, у овом часу |
| ачким бројаницама у левој руци.{S} Знао је он, чега се ова посета тицала, па се већ потпуно збу |
| есто на куде Турцима испада — проклињао је кир-Дума дижући фес с главе и погледајући у небо.{S} |
| о.{S} Сит и зачаран овом маштом, заспао је Јанићије тако тврдо, да не би осетио, да га је когод |
| ето, то је оно што не знам; — одговарао је самоме себи.{S} А докле је тако размишљао и брижно п |
| ик, калфица код Дише устабаше, отумарао је незнано куд.{S} Ко о њему што сазна, нека достави вл |
| час подсећале на одбеглу жену; уздисао је и шапутао час проклетство Ламбри и свој грчкој чарши |
| >— Ова ме деца скупо коштају! — уздисао је премећући бројанице и по вас дан срачунавајући шта г |
| но српско куче!...{S} Ух! ух! — уздисао је кир-Дума и туцао се од муке песницом у главу.</p> <p |
| гао, отварао кутијицу, помирисао, метао је испод главе <pb n="152" /> и сањао о оној, која му ј |
| бине, које од узбуђења бректаху, хуктао је и ходао горе доле по соби.</p> <p>— Па сад? — запита |
| с верига котао пун вреле воде.{S} Котао је био тежак, те не <pb n="207" /> могући да га одржи, |
| Кад се овако нагло нашао на улици, стао је за један часак и нерешљиво се обазирао на све стране |
| дете, не бих га више волела!{S} Растао је на наше очи, био ти је десна рука у кући, поштује те |
| сположење, он пронађе други.{S} Престао је да јој говори; по десет дана не би са њоме ни речи п |
| се није више могао сносити.{S} Престао је да кори жену, што нема деце, али сада није било дана |
| астасија не беше.{S} Овога пута престао је да се са њоме прегони; до младине има још девет дана |
| те несвиклим овамошњим приликама, остао је још за месец дана дуже.</p> <p>Али како није могао с |
| ето, тога није имао.{S} Без жене остао је самохран у свету, а живети до века тако без жене и б |
| от из нова.{S} У чаршији и дућану остао је онакав исти — човек од рачуна.{S} Ниједна пара, коју |
| ане пријатности.{S} Једном речи, постао је играчка девојачке ћуди; и што се више отимао, све је |
| рњег језика.</p> <p>Једном речи, постао је прави Грк; а да му се простота не би у очи подсмевал |
| које је дао за еснафски барјак, постао је велики добротвор цркве и устабаша свога еснафа.</p> |
| свога поклона еснафу за трен ока постао је један од најуваженијих грађана; а све оно што га је |
| ио песмом и шалом.{S} Овога дана постао је он љубимцем кир-Думе и Ламбре.{S} Али круна свега би |
| , те да га исплати по својски.{S} Лутао је по сокацима, онако беспослен завиривао по дућанима, |
| огне, нека буде срећна с њим! — шапутао је и расејано гледао, према јутарњем сунцу, на западни |
| по снажним леђима.{S} Напротив, осећао је тада необично пријатно расположење, па би, после сва |
| под притиском безбројних мисли, осећао је како га памет издаје, у глави му је било мутно и туп |
| ак, док је говорио ону заклетву, осећао је како га нешто у грлу гуши; а када је завршио оно: „т |
| ишљен поче трљати шаком чело.{S} Осећао је тежак притисак, тако тежак, као да му је цео мајстор |
| могао да самоме себи објасни?{S} Осећао је тако неку потајну страву, као кад очекујемо нешто шт |
| у стању да га извида.{S} Дан ноћ осећао је како му је све празно и несносно; дан ноћ чезнуо је |
| рода?{S} Куда ћу сада?{S} Коме? — јецао је, кад се дохватио оне простране равнице на Дунаву.</p |
| је слазила модра бареш-шамија, дотицао је својим крајем до самога струка.{S} Слика необично пр |
| је сасвим.{S} На свакоме кораку стицао је уверење о својој немоћи.{S} Ништа, ама баш ништа, на |
| не сахне, за ових седам месеци истицао је из дућана и утицао беспрекорно у једну гвоздењачу, о |
| <p>— Лажеш, бре, псето, лажеш! — јечао је Диша, као да су га грчеви попали.</p> <p>— Не лажем, |
| S} Доцније тек, кад се освестио, причао је, како је, у ономе часу кад је Јанићије отрчао по вод |
| око избијала снажна набрекла прса, ишао је он пред друговима и свирачима.{S} Код једне крчме за |
| ајући у себи сву ову навалу мисли, ишао је Јанићије ногу пред ногу кроз кривудаве сокачиће, кад |
| гобројним срчали-прозорима.</p> <p>Ишао је насумце, залазећи час за један час за други угао тес |
| , сви ћемо тамо!“ — и тако утешен сишао је у подрум, да у један бокал оточи расола, који је он |
| дућанима, а када је осетио глад, отишао је до једне симиџинице и тамо жељно гледао у онај хлеб |
| е чекао да га по други пут зове, отишао је и тамо затекао Анастасију у таквоме стању, да му је |
| .{S} А када га је умор савладао, отишао је у вече на Ташмајдан и у оним мрачним пећинама, где с |
| Диша је гостио своје званице.{S} Отишао је сам до кир-Ламбре, пољубили се и љубазно га позвао н |
| Јован Крститељ Спаситеља крстио, дошао је један пустињак, прави богоугодник, за кога се зна, д |
| ошао са мном, јесте хаџи-Диша.{S} Дошао је из срб-вилајета, хеј, тамо, преко мора на сто конака |
| а смеј не изнесу.</p> <p>Најпосле дошао је до једнога резултата, да би најбољи начин, који би о |
| углед у цркви.</p> <p>Овај савет дошао је таман како ваља.{S} До тога времена сви су еснафи би |
| све у његовој души догађа.</p> <p>Пошао је кући, али на половини пута застаде; нерешљиво се кре |
| кад га угледаше онако узрујана.{S} Ушао је у дућан и почео весело певушити; повуче за ухо једно |
| p> <p>— Мори, немој да се нећкаш; право је да ти ја поклоним, сестра сам ти, брат си ми!</p> <p |
| трага ни гласа.{S} Кира-Мана стрпељиво је подносила све, па и то што јој нема мужа.</p> <p>Кир |
| јој ишчупати, где је сретнем!{S} Криво је моје Канче, што ви вадите очи.{S} Мислиш ти нико не |
| p>— Копље!{S} Шта му то значи?{S} Какво је то копље?</p> <p>— А од куда ја знам, зете.{S} Тако |
| па ако им је скупо, не купуј; али, ово је сасвим друго, то већ није ни дућан ни трговачки поса |
| телал да виче: „Чујте и почујте!{S} Ово је луди Диша, који има жену ороспију и који због ње туч |
| , него сам ноћас и будна видела.{S} Ово је пуна година, како ја сваког празника носим у цркву т |
| о је на теби, од прве ти је жене. — Ово је већ трећа ноћ, како ми се на сну то казује.</p> <p>М |
| им сотону!{S} Нечастиви је у њој, а ово је кућа христијанска! — одговори Диша и хартијице, што |
| спази на куминим плећима.</p> <p>И ово је убрзало ствар; јер ма колико да је човек прав, у очи |
| о са: калос мерос, кир-Диса!</p> <p>Ово је било за њега толико почасти, да је сав успламтео, па |
| бегунцу, те да га она пронађе.{S} Прво је отишао Маци, да се посаветује.</p> <p>— Бог и душа, |
| ха у продаји поверенога му еспапа, него је често тај еспап протурао са више користи, него ли и |
| а није утицао у дубину своје душе, него је страшљиво и готово са трепетом једнако мислио о радњ |
| у кућама где се тако што догодило, него је била уважавана и од оних жена чији живот беше посвећ |
| , зар је не би узео ко од њихових, него је потурили баш мајстор-Диши као кукавица јаје.</p> <p> |
| /p> <p>— Ти!</p> <p>— Ја?</p> <p>— Него је мозе бити мој деда!?{S} Белћим ћу ја да једем њен ка |
| зета.</p> <p>— Ама што је много, много је!{S} Скидајте јој хамајлију! — журио је Диша Мацу и к |
| он би пребројао све главичице и строго је мотрио, колико ће се дневно појести, али, што се тич |
| азна шта му је све учинила?</p> <p>Дуго је тако премишљао.{S} У мислима је гледао већ, како га |
| .</p> <p>— Толико је могао да да; друго је он, а друго ми, богоугодниче.{S} Ти си свет човек, п |
| S} Него кад ми бидете муж, онда — друго је“.</p> <p>Тако је причао Ламбре, но то није све.{S} Ј |
| асак уништи!</p> <p>Целу ову ноћ провео је у полусну и неком бунилу, од чега је осећао бол у гл |
| води порекло од самога Мухамеда), седео је на једној међедини, чело дугачког мртвачкога сандука |
| шљајући на последице свега овога, седео је на миндерлуку доста узнемирено, пребацујући то леву |
| е разуме шта се то око ње догађа, седео је нем и поражен према Јанићију и обојици шегрта, који |
| ићије, већ стишан од прве навале, седео је подвијених ногу на трави, грицкао једну зелену сламч |
| е су њих двоје овде размишљавали, седео је Диша у ономе собичку очајан и нерешљив.{S} Мисли и п |
| p>Трећег дана, по овоме догађају, седео је мајстор Диша у своме дућану сам.{S} Јанићија је отпр |
| жбом.</p> <p>Зароњена лица у шаке седео је још на једноме избрешку близу Вилине Водице и подава |
| ију у кућу.</p> <p>Још неко време седео је мајстор Диша на бињекташу и чекао неће ли се, ма с к |
| беше га у дућану.{S} Јанићије Бик седео је опет на своме месту и радио посао, као да се ништа н |
| ави и слабинама.</p> <p>Пун сахат седео је збуњен и без речи, а тетка-Маца за то време лагано и |
| најглавније било, постигао је.{S} Видео је, да испосник хоће да се погађа, а што се цене тиче, |
| то није све.{S} Један од комшија видео је и нешто више.{S} Око поноћи — прича он — Диша је про |
| о за њега, он му је опет био нешто: јео је његов хлеб, до душе врло често зачињен шамарима, али |
| ао, сад му необично слатко паде.{S} Јео је тако пријатно, тако слатко, да би и сит човек огладн |
| о сада?</p> <p>Јанићије се смете; желео је да га нико не пита о томе.</p> <p>А кад би причао св |
| покушао да је у дело приведе.{S} Желео је да се освети Грцима и да подигне свој оронули моралн |
| .{S} Један део домаћинових права пренео је мајстор Диша на своју пуницу, дао јој је пуну власт |
| укавима.{S} Кир-Ламбри и кир-Думи донео је два дугачка чибука, поткићена разнобојним мерџанима |
| се поврати од првог изненађења.{S} Хтео је да одговори, али се грло запекло, па реч ни тамо ни |
| на ум уобичајена кафа код Маце.{S} Хтео је отићи, али га узе неки стид; изиђе му на очи Лепосав |
| орба сада га сасвим променише.{S} Почео је да промишља, почело је да се буди у њему нешто озбиљ |
| .</p> <p>На срећу ову наглу жалост брзо је умерила њезина ведра и вазда расположена нарав, те т |
| .{S} Као имућан трговац и устабаша, био је први на ударцу за свако доброчинство: било за поправ |
| да, када се почео свестити, осећао, био је стид од самог себе, што је тако урадио.</p> <p>— Шта |
| ало за ову кућу и хаџијину судбину, био је као утучен.{S} Од хаџије није се Маца никаквој разбо |
| е и ишчезло као мехурић на води.{S} Био је као на ново рођен; лице почело опет да се затеже, а |
| ђулса, а очи са сунчаним зраком.{S} Био је у Еврејској Махали, пред једном баштом где су се евр |
| нио, да је само хуктао и стењао.{S} Био је толико неодлучан да ма шта уради, да га је сада било |
| ји му је био вођа по Јерусалиму.{S} Био је то неки Грк хаџи-Зосим из Епира, врло побожан, тих и |
| пацирам!“</p> <p>Тај „побољи човек“ био је кир-Ламбре, те тако је она сама признала своје брако |
| ote xml:id="SRP19061_N3">„Карантин“ био је новац од бакра у вредности 10 пара.</note> <note xml |
| } Очигледан пример за потврду овога био је он сам.{S} И њему дође тешко, што је на прво поткази |
| ројице ноћника.{S} Један међу овима био је Јанићије Бик.{S} Са заваљеним фесом за потиљак, преб |
| ере.</p> <p>И Јанићије Бик тих дана био је више по улицама него у дућану.{S} Разносио је „каран |
| одило.</p> <p>Међутим, код кир-Думе био је читав породични савет.{S} Думиница је тешила кира-Ма |
| ећен.</p> <p>Ама такав начин освете био је немогућ.</p> <p>— Роспија!{S} Уби ми душу; дроб ми и |
| не би запитао што о томе; и у опште био је збуњен и сав утучен.{S} Од како је вратио прстен, те |
| ћије је све то драговољно изводио и био је увек задовољан, кад год би опазио како јој од силног |
| , и тога целога дана у његовој кући био је долазак као о слави.{S} Хаџи-Диша није могао да се н |
| ши, да се не миче. — Стари пустињак био је сед као овца, дуге браде и лица овална са необично ж |
| потаји је тако осећао; али наравно био је принуђен, да то осећање дубоко у себи скрије и да јо |
| p>Такав један просвећени српски тип био је и мајстор Диша.{S} Од детињства још служећи у Грко-ц |
| вима ватру распаљују.{S} У овај мах био је потпуно бесвестан за спољашне утиске; неколико враба |
| разређивао по столу, а сваки од њих био је утврђен печатима и потписима, исписаним грчким и ара |
| како је молују.{S} Тај двокраки врх био је покапан рђом као крвавим капима.</p> <p>Мајстор Дишу |
| p>И Јанићије, као и сваки други, грабио је, да што раније дође на чесму, како би што дуже на <p |
| турао ни сам не знајући куда.{S} Грабио је кроз мртве и криве сокачиће, омеђене високим, сивим |
| е кир-Диша био потпуно усамљен; изгубио је грчке пријатеље, а да се враћа својој нацији на то н |
| ухватила.{S} Један пар ластавица савио је у самом доксату под стрехом гнездо, из кога извирива |
| а болесницу доведе к свести.{S} Наредио је да се добро угреју у ватри једне машице, па, када се |
| Дишу уведе у њихово друштво.{S} Тражио је да кир-Дума одмах иде Диши, врати удовичин мираз, а |
| са грчко-цинцарском партијом, потражио је и развод брака, а како је ствар била очигледна, суд |
| длоге Ламбрине, или, боље рећи, одложио је, да се на њих врати као на последње средство, ако не |
| кошта.{S} Свога будућег потомка задужио је са оних шест стотина гроша, што их хаџи-Зосим украде |
| ас?{S} Ето: код фудул-Стаменке прекужио је један <pb n="110" /> тежак час.{S} Кира-Анастасија н |
| у наслеђе оставио.{S} Њезин муж служио је дуго време као „татарин“ (курир, улак) прво у служби |
| се и сузе у очима завртеше.{S} Загрлио је снажно хаџи-Дишу, притискивао га на своје груди, опр |
| преболети своју домаћу несрећу; мислио је, да од срамоте неће смети на улицу изићи, па ето где |
| у извео, што сам му био веран! — мислио је, силазећи се већ по пети пут до Варош-капије и враћа |
| тим.{S} А да варам газду, зло! — мислио је Јанићије и између ова два израза узнемирене савести |
| е без ичега пусти у бели свет! — мислио је уз пут Јанићије, а што се више ближио ћепенку, који |
| Опет је боље да не идем тамо, — мислио је и с тешком муком, што самоме себи затвара врата од к |
| ио... сад шта да се чини?</p> <p>Мислио је испрекидано и тупо гледао у она комшијска врата, иза |
| ачио је он сасвим друкчије.{S} Помислио је да га је Лепосава одала, па сада тетка Маца зове мај |
| ења.{S} Једнолики, безизразни шум шумио је око њега, па, ни сам не знајући зашто, он се несвесн |
| се Јанићије ни у сну није надао, учинио је за њега много више него ли ма шта друго, што би наме |
| о пред овом очајничком приликом, оборио је и он очи, па их није <pb n="66" /> смео подићи; није |
| онога дана квасио врелу главу, жуборио је као и онда, а са гранчица, што се надношаху преко зи |
| ита жена, треба да испуњава.{S} Говорио је, како му је образ највећа светиља, како мрзи све што |
| ли то би било од нечастивога! — говорио је хаџија држећи хартијице, све докле их пламен сасвим |
| у је убити или ћу се обесити! — говорио је стиснутих вилица и песница и ишао, лутао, без смисла |
| р знаш какви су српски судови — говорио је Ламбре Диши, када је за ту новост дознао.{S} Каже се |
| /p> <p>— Тако да радиш, снахо — говорио је дервиш овој жени — овај запис, што ти га дадох, да м |
| вацко!</p> <p>И у такоме правцу говорио је кир-Дума још дуго и дуго.{S} На све могуће начине он |
| да јој бар овога пута покаже све, журио је Јанићије кући Лепосавиној.{S} Пред кућом застаде изн |
| ако и покојника и његове удовице, журио је, да се што пре чаршија умири.{S} И тако, сви разлози |
| да да му одговори; <pb n="118" /> журио је, да што пре изиђе из ове немиле куће.{S} На пољу уда |
| је!{S} Скидајте јој хамајлију! — журио је Диша Мацу и комшијницу; па, бојећи се да му жена не |
| ну, за цело би пао на земљу.{S} Пожурио је кући, али, кад је дошао пред капиџик и чуо оно нариц |
| е по улицама него у дућану.{S} Разносио је „каранфил“ званицама, које је мајстор Диша, као млад |
| е и о својој глави ради.</p> <p>Ухватио је Бика за ухо, продрмусао га ваљано, па му је онда чит |
| о башче, кир-Диша потпуно одевен пратио је у стопу, а од туда, преко баштенскога зида, сву ову |
| знао, шта се око њега дешава.{S} Осетио је само, како му се под ногама земља мигољи и за цело б |
| <p>Јанићију се одреши језик.{S} Осетио је да му се овога часа дели судбина, и он исприча газда |
| ко је вратио прстен, тек од онда осетио је, колико му је тешко, што се све тако десило.</p> <p> |
| еће кафе, у кир-Ламбриној кући, одбацио је предлоге Ламбрине, или, боље рећи, одложио је, да се |
| јој мајстор Диша одмах дође, протумачио је он сасвим друкчије.{S} Помислио је да га је Лепосава |
| пробуди и виде где и како лежи, скочио је и још мамуран поче збуњено размишљавати о свему што |
| ај калуп, који га није погодио, одлучио је Јанићијево држање.{S} Он онако узбуђен и псујући <pb |
| обећао, али као човек од рачуна одлучио је, да за свој новац не купује другима „на веру“.</p> < |
| х изврши преметачина, те да се види, ко је крађу извршио.{S} Сад хаџи-Диша зађе од једнога до д |
| хаџи-Диша улетео.</p> <p>— Кажем ти, ко је макар једаред хаџију ујео, то му је скупо платио!{S} |
| еверицу. — Ама, људи, шта ли сте!{S} Ко је само пронео ту лаж?{S} Зар сам ја прилика за оно дев |
| — Кафа је за људе а не за фукару.{S} Ко је још говеда појио кафом? —</p> <p>Тако је мајстор Диш |
| чу каквим га именом назва.</p> <p>— Ко је пезевенк-баша?!</p> <p>— Ти!</p> <p>— Ја?</p> <p>— Н |
| ерупати кесе са слаткишима.</p> <p>— Ко је послао? — Мени дај, — Јанићије!... мени... мени!{S} |
| ара хаџијске браде.</p> <p>— Знаш ли ко је дошао? — запита је још са сокака.</p> <p>— Ко, море? |
| S} Време је, треба да се оженим; али ко је мислио на то?</p> <p>Те ноћи превртао се мајстор Диш |
| мајстор Диша погодио за магаре?“ — „Ко је магаре?“ питам ја. — „Ти, ето сви причају, да се мај |
| арао са пуницом, она је ћутала, па, ако је имала што да му каже, то је говорила мајци, а он јој |
| ни варали и поштење ми убијали, па, ако је било греха од мене, он ће ми опростити.</p> <p>Таква |
| га и рекла му да ће му бити сестра, ако је не ода?</p> <p>— Ама, зар она?... простења кир-Диша. |
| е!{S} Иди твоме Ламбри!</p> <p>— Е, ако је да се иде из кућа — одговори Анастасија тако прибран |
| тек после извеснога времена врати, ако је могућно још замишљенији него што је из дућана изашао |
| чини, да ће пред шегртима зајецати, ако је запева.</p> <p>— Нема лека; не могу више овако! — ре |
| х мисли.{S} Њу да види, њу да лечи, ако је болесна, с њоме да поднесе све, па макар га цела чар |
| е честите жене.{S} То је бар јасно: ако је човек псето, жена не сме да буде мачка.</p> <p>Али с |
| аше, те му сада и то би неправо.{S} Ако је и отерао из собе, зашто да му се до сада не јави, да |
| ?{S} Зашто баш да и она не пође?{S} Ако је суђено да патимо и да гладујемо, то је онда судбина! |
| за тим окренувши се Диши.</p> <p>— Ако је и децу, скупо је! — уздахну Диша, коме у тај пар пре |
| какав ће изгледати у лицу.</p> <p>— Ако је одала, онда да бежим из ове чаршије! — мишљаше Јанић |
| чаршија је %честитпла кир-Диши, па ако је, не тек гдекоји, но многи од трговаца и старијих кал |
| , они могу бити већ и у Влашкој, па ако је нужно чак и у Галцу.</p> <p>Ма да није знао ни где ј |
| нежну пажњу примао захвално, па, и ако је био вас дан расејан и апатичан, ипак га је ова нежно |
| сија је зебла баш од Јанићија.{S} И ако је све чинила, да га умекша и задобије, да ћути, она се |
| вим очима решавајући тренутак.{S} И ако је он удовици вратио прстен, мираз је био још у његовим |
| твари потпуно невин.</p> <p>— А баш ако је до 4000 гроша — размишљавао је Диша — ја знам како ћ |
| поједе? — одговори Јанићије.</p> <p>Ако је и био од свога детињства везан за свога мајстора, он |
| ха врат.</p> <p>А кира-Анастасија, како је са осмејком на лицу заспала, тако јој је тај осмејак |
| и Јанићију, да му сваки час јавља, како је Лепосави, а он чим је испратио мајстора на улицу, вр |
| .{S} Он се повуче иза огњишта, па, како је осећао да му ноге малаксавају, седе на једну троножи |
| еветао за све, да се до века сећа, како је нечовечан био наспрам свога шегрта.{S} У потаји је т |
| о је најважније, шегрт му исприча, како је кира-Анастасија говорила о њему, да је био непослуша |
| ивати, а ћор-Ахмет му исприча све, како је у почетку поручио само једно „шише“ вина, па после, |
| а и узрока; свака жена причала је, како је чула од друге, а уз то је, да би догађај био што пот |
| е тек, кад се освестио, причао је, како је, у ономе часу кад је Јанићије отрчао по воду, угледа |
| само један миндерлук, на коме се, како је кад требало, могло седети или лежати, у куту један а |
| изразио своје незадовољство, рече, како је храни за банбадава, она плану и одговори: „Ко ти је |
| је однео некуда.{S} Па испричаше, како је долазила кира-Анастасија и у оној собици плакала и м |
| да је Диша причао Маци и Лепосави, како је Јанићије хтео да остави посао и како му он није дао. |
| несрећног младића што боље убеди, како је оно био братски пољубац и загрљај).{S} Ти си то урад |
| другога газде започиње занат; али, како је у мутваку не затече, то му беше још и милије.{S} Нек |
| да оде у полицију и да се пожали, како је нестало кир-Ламбре, а и да искаже своју сумњу против |
| че и засмеја показујући кира-Мани, како је на ономе месту зарудела белега.</p> <p>— Аман, кузун |
| >И сад му хаџија поче приповедати, како је Спаситеља четрдесет дана искушавао ђаво на гори, али |
| тога, што је и сам почео увиђати, како је пренаглио, кад је прстен вратио само зато, што му је |
| ој грех блажио.{S} Но истину рећи, како је осећао пуно задовољство, што се једаред и он осветио |
| че се заклињати својим јединчетом, како је то лаж и ако се тако што из њезине куће изнесе, то б |
| овоме само.</p> <p>Да би доказао, како је у свему раскрстио са грчко-цинцарском партијом, потр |
| оштењу.{S} Кир-Ламбре је испричао, како је мајстор Диша одмах по прстену покушао да остане у уд |
| у мутваку час строго а час благо, како је кад затребало; а кад би опазила, да је ко од њих лаб |
| е, тога дана, међу Србима причало, како је Диши још јутрос нека жена дошанула нешто, те он као |
| а, али никако не улази у собу, но, како је промолио главу и пружио једну ногу преко прага, тако |
| и самоме мајстор-Диши било чудно, како је могао тако лаковерно поверовати једној жени, која је |
| е средство. — Неколико недеља већ, како је дошао из Меке неки постарији дервиш и настанио се у |
| о, те је личио на хаждајину жаоку, како је молују.{S} Тај двокраки врх био је покапан рђом као |
| описивала све појединости које су, како је ко држао страну коме, бацале у тамну сенку час Дишу |
| у дућану испљујеш и покажеш свету, како је неваљалство своме пријатељу учинио.</p> <p>Но и ту м |
| шко опоменути се и свега осталога: како је онако растужен пошао кући, али, када је дошао до сво |
| .</p> <p>Сад им редом исприча све: како је у Витавари био код пустињака, који чува свети чудотв |
| газда-Диша и без њега сазнати све: како је кира-Анастасија погазила образ свога мужа, а он хлеб |
| гнечила га.{S} Дисање му заста.{S} Како је шакама за собом напипао седиште, тако се скљокао на |
| S} Јанићије се ослободи и седе.{S} Како је пуцало за ушима и како је жељно јео деран, то нека о |
| омазлуку не би га више познали.{S} Како је у почетку покушавао, да и у кући заведе што већу ште |
| и промоли главу на поље.</p> <p>— Како је?</p> <p>— Сад ће! — одговори ова и насмеја се, кад о |
| јом, потражио је и развод брака, а како је ствар била очигледна, суд му је и то досудио.{S} Да |
| је чуо да му се синовац оженио, а како је био самохран, одлучи, да се досели у Београд, те да |
| е, што јој упропасти младост.{S} А како је он без речи седео и само трљао чело тражећи каква та |
| у, да на свакоме ћепенку приповеда како је кир-Ламбре преседео цео дан без ћурчета и антерије у |
| и утрча у собу.{S} Али кад угледа како је мајстор блед и модар, он се зачуђено заблену.</p> <p |
| ти кажем! — одговори Лепосава, па како је дошла ближе Јанићију, ухвати крај од кајиша, који му |
| је био још једино њено уздање, па како је он и био прави узрок њезиној завади с мужем, то је с |
| о на овакав дочек; избечио очи, па како је обема рукама пружио сахан, да јој га да, тако је као |
| .</p> <p>— Очију ми, тако.{S} И па како је погано пцовао!</p> <p>— Пеки!{S} Сутра ћу се накусур |
| сна рука.</p> <p>Нарочито сада, од како је Лепосава умрла и оставила му на врату троје деце, те |
| био је збуњен и сав утучен.{S} Од како је вратио прстен, тек од онда осетио је, колико му је т |
| у сусрете са кира-Маном.</p> <p>Од како је Ламбре отишао, кира-Мана се још више издужила.{S} Уз |
| р-Дишинога, те од њега сазнаде све како је на вечери било, а што је најважније, шегрт му исприч |
| да је нападне речима, да јој каже како је превртљива; али све то запе у грлу, које му се на па |
| , сасвим у другој форми.{S} Чуо је како је кир-Дума стао да псује пред Јанићијем мајстор-Дишу и |
| ономе цванцику, што му га даде, и како је казала да је Диша псето и да није човек.</p> <p>Стра |
| стор-Дишином дому извршило чудо, и како је он постао оцем три синчића, који му, у један исти ча |
| седе.{S} Како је пуцало за ушима и како је жељно јео деран, то нека оцене они који су у животу |
| ше нема!{S} Ноге му се подсекоше и како је био наслоњен леђима уза зид авлијски, сроза се и сед |
| и видео, како му је без ње пусто и како је сав овај живот ништаван и празан.</p> <p>— Ух, гомар |
| <p>А то, како се оженио први пут и како је са овом женом прошао, треба да се зна, јер стоји у ј |
| а, бојећи се да му жена не продужи како је започела, дохвати маказе и својом руком одсече гајта |
| ствар што боље изведе.</p> <p>Али како је Анастасијина порука била то исто што и заповест, он |
| ао чије су дреје; али лепо су чули како је плакала и молила га и рекла му да ће му бити сестра, |
| те у „братинску“ љубав, могу знати како је и тежак и горак овај први састанак.{S} А они, који н |
| аред срдито, кад Маца поче причати како је ову или ону олакшала.</p> <p>— Де, де, почекај, зете |
| сет година.</p> <p>Може се мислити како је било грчкој чаршији, а нарочито комшијама онога врем |
| Ламбре, и да видиш какав!{S} Таман како је и заслужио. — Оставила га она ороспија, кира-Анастас |
| он мислио, ма да није никада знао како је то међу најближима, јер је још као дете изгубио роди |
| и шетњу о месечевој младини, онако како је то дервиш наредио.</p> <p>— Аман!{S} Спацирати сас о |
| отворило очи.{S} Паде му на памет како је, пре неколико година, видео спровод некога самоубијц |
| ио се много и то ме брине.{S} Знаш како је: да ми је рођено дете, не бих га више волела!{S} Рас |
| <p>— А моја жена?...</p> <p>— Знаш како је, мајстор-Дишо; није то лепо да ме уплећеш у те ствар |
| еда преко рамена.</p> <p>— Па знаш како је — одговори Јанаћије подсмешљиво — кад човек остари, |
| — Е, такав му је адет.{S} Оно знаш како је: ти си устабаша, па људима од реда не иде никако у г |
| атролу, он је врнуо прстен!</p> <p>Како је ово казивање било од свих осталих најоблије и најпот |
| задржи на вечери и ноћишту.</p> <p>Како је затворио леђима капиџик, тако је и остао наслоњен о |
| ала усамљена и растужена.</p> <p>— Лако је вама да бесните, мужеви вам код куће, а мој?{S} Хеј, |
| рукама пружио сахан, да јој га да, тако је као окамењен и остао.</p> <p>— Ама, кира-Мана, шта т |
| ом срцу.</p> <p>Као и сва чаршија, тако је и кир-Ламбре мајстор-Дишу уважавао и издвајао од ост |
| о што је кућу и жену оставио Маци, тако је радњу оставио на Јанићију.{S} Цео дан он је Јанићија |
| p>Како је затворио леђима капиџик, тако је и остао наслоњен о њега, а од стида није смео дићи о |
| ије, а Мајстор Диша остаде сам.{S} Тако је неко време ћутао и отирао зној, а мало за тим устаде |
| , то је грех, који се не прашта. — Тако је објашњавао он познаницима своја утанчана чуства и по |
| а коме је осећао велики решпект. — Тако је он причао њојзи, како га је, сутра дан по прстену, н |
| ана — и Френки су погани!</p> <p>— Тако је! — одговори понизно Зосим — али мој пријатељ жели, д |
| иве Френки што једу жабе.</p> <p>— Тако је, богоугодниче.{S} Мој пријатељ није баш од тих, само |
| бе, што је прстен враћао.</p> <p>— Тако је, кир-Дума.{S} Ја и сам верујем, да је комшилук измис |
| да каже шта ће; али навала осећаја тако је нагло јурила у његову главу, да му се језик спотицаш |
| обољи човек“ био је кир-Ламбре, те тако је она сама признала своје браколомство.</p> <p>Међутим |
| ба да се жени, ено му кира-Мане; и тако је њезин муж одбегао са његовом женом.</p> <p>— Ћути, б |
| роби један зрачак надања.</p> <p>И тако је та дивља, унутарња борба почела опадати и у својим о |
| међу најближим својима.{S} Управо тако је он мислио, ма да није никада знао како је то међу на |
| д такве помисли.{S} Али ова новост тако је изненадно дошла; а то се све њега лично тицало, те б |
| само му не дај да се обеси!</p> <p>Тако је шапутала у себи, докле не одоле сан.{S} Кандилце поч |
| и кумује, кумство га убило!</p> <p>Тако је мајстор Диша правдао и кумовим грехом свој грех блаж |
| дете муж, онда — друго је“.</p> <p>Тако је причао Ламбре, но то није све.{S} Један од комшија в |
| ицама и другим замотуљцима.</p> <p>Тако је то ишло пуних десет недеља.{S} Хаџи-Диша се потпуно |
| поган закон не искам деца.</p> <p>Тако је кира-Мана бранећи себе и нехотице дала Анастасији је |
| уштати густе хладне димове.</p> <p>Тако је кир-Диша покушао да употреби и ово последње средство |
| свако уважење и поштовање.</p> <p>Тако је овога часа, докле је кир-Дума говорио, мајстор-Диша |
| ражила, да је водом напоји.</p> <p>Тако је било и овога јутра.{S} Диша је зором отишао у дућан |
| ј се зет опет жени вратити.</p> <p>Тако је то трајало неколико недеља, кад једнога вечера дође |
| какав ћу ја теби да купим.</p> <p>Тако је редовно обећавао Лепосави, па јој онда све ређао шта |
| исам никакве милости видео.</p> <p>Тако је, од прилике, решавао ову борбу Дишин шегрт и старао |
| ебе да живим, што ми треба?</p> <p>Тако је уздисао Ламбре, помишљајућИ како би му све празно би |
| е још говеда појио кафом? —</p> <p>Тако је мајстор Диша често објашњавао своје назоре кир-Ламбр |
| и свећица, мени пензијица!“</p> <p>Тако је радила неколико година, све докле се не свикну на св |
| чије шаке њу гребале и ударале.{S} Неко је врискао од бола, али, да ли Канче или њена другарица |
| још није било, а за десет дана, колико је до прстена означено, они могу бити већ и у Влашкој, |
| ешна уста помињу) хоће да сазна, колико је у души чврста вера хаџијска.{S} Зато он пушта ђавола |
| рним држањем, успевао да покаже, колико је културно одмакао од многих својих врсника.{S} У цркв |
| оли за покој душе кир-Бенџине и, колико је могућно, утеши уцвељено срце младе удовице.</p> <p>К |
| већма опажа колико је несрећан, колико је самохран и како нема никога свога, који би га срдачн |
| преврат у његовим погледима.{S} Колико је патио од туге за својом женом, толико је омрзао на с |
| саву тек у четвртој години.{S} А колико је њих жена, што по десет година чекају, па кад после н |
| а га то стишава, све већма опажа колико је несрећан, колико је самохран и како нема никога свог |
| жи, испусти га посред огњишта, и колико је дуга паде на земљу.</p> <p>Маца је прва чула њен ври |
| посличе и хлеб бадава једу.{S} И колико је тек сада, када је отворио пут потомству, удвостручио |
| он зажмури, изговори заклетву и колико је могао сигурније изиђе из суда оправдан.</p> <p>Докле |
| астасијина појава у њезиној кући колико је изненадила, толико јој беше и необично пријатна.{S} |
| и пажњу то на ово то на оно, тек колико је било потребно, да удовица онаквог једног мужа не <pb |
| још више пред Лепосавом утврдио колико је немоћан, да на своју руку живи.</p> <p>Када је оно о |
| је и кроз кир-Ламбрину главу, у колико је он, онако смрзао и бесвесан, могао схватати.{S} Срам |
| ма Београда.</p> <pb n="8" /> <p>Колико је пак мајстор Диша био уважен међу овима, буди напомен |
| аметно, што га је отерао.</p> <p>Колико је ускипело у души Јанићијевој слушајући ово, о томе ни |
| ио сву своју снагу око тековине, толико је и на даље остао равнодушан према свему осталоме у пр |
| е патио од туге за својом женом, толико је омрзао на сав грчко-цинцарски род, и када би му било |
| икакве наде на своје потомство, толико је исто колико и не живети.</p> <p>И што му ова брига н |
| је цар Костадин за ово.</p> <p>— Толико је могао да да; друго је он, а друго ми, богоугодниче.{ |
| је не остављаше.{S} Трећега дана толико је слабост и нека ватра обузе, да паде у постељу и тако |
| 36" /> одана вољи своје матере и толико је стрепила од њене љутине, да је морала пред њезиним р |
| е, а њен муж Петар Брњош хамалин толико је мучио због тога, да је она отишла једноме дервишу, т |
| и живахну девојку, мало по мало толико је овладала њиме, да јој више ни у шали није враћао уда |
| осава на његове очи развијала, у толико је већма падао у неразумљиву срџбу.{S} Младост, набрекл |
| ле и то све на један мах у главу, тешко је побројати.{S} Она непојамна врева од мисли у његову |
| да те толико у кући држим!</p> <p>Тешко је било Лепосави слушајући материна разлагања.{S} Свака |
| те?{S} Догодило се, де; човек је, мушко је.{S} Ама он се теби опет мора вратити, ич се не брини |
| прилика за њу; он је погрешио; требало је да се тобом ожени, па да га Бог види!</p> <p>Тетка М |
| уђину сродити се са туђином.{S} Требало је да прође време, да залечи ране, да се разабере и оба |
| мислити могло.</p> <p>Хаџи-Диша требало је тих дана да има стотину уста, да би могао наодговара |
| ала се; али ипак (до душе ретко) бивало је да јој кроз најживљу шалу и смех прелети преко лица |
| што.</p> <p>Незадовољство Дишино бивало је све веће, и у колико се више Лепосава на његове очи |
| амљена.{S} Путовање до Београда трајало је много дуже него од Београда.{S} Пуну недељу дана не |
| ти.</p> <p>Топло и сунчано лето грејало је над густим зеленилом београдских башта, челе су зуја |
| них и нешто загонетних стихова, стојало је урезано:</p> <p>„Здје почивајет Лепосава, папуџика, |
| у, а у јасној сунчаној светлости зујало је неколико пчела; један крупни бумбар облете око њега |
| пољашне утиске; неколико врабаца џакало је на једној дафини, чије се гране повиле преко авлијск |
| м, цинцарском и турском језику праскало је по соби, да је кира-Мана сваки час стрепила, да је н |
| тим радом но увек — случајно.{S} Ваљало је само да зажели, да чезне за нечим, па да му се то ка |
| е од оних жена које оклевају.{S} Ваљало је да се одмах сазна, да је Лепосава испрошена и обележ |
| ад год јој приложи.{S} Осем тога ваљало је добро промозгати, шта би све за толики новац могао н |
| инили, да свадба буде што већа.{S} Мало је који Грк или Цинцарин од бољега угледа изостао а да |
| преплаши.</p> <p>И то одушевљење имало је свога разлога не само у томе, што је њезин муж дошао |
| p>Једном речи, у кући хаџијиној цветало је тако, да му је и најбоља домаћинска кућа могла позав |
| /p> <p>Од прилике слично томе пролетало је и кроз кир-Ламбрину главу, у колико је он, онако смр |
| До душе, од дана њезине удаје престало је оно пријатно убацивање разноврсних артикала од свих |
| бјавила је нестанак Јанићијев, а остало је оставила бризи грађана и — случају.{S} Ако се пронађ |
| страно лице са затегнутом кожом смршало је нагло, очи добиле грозничави сјај и нестално зверају |
| Баш је добро то што не учини! — весело је певушила Лепосава, носећи ратлокум и кафу, да мајку |
| менише.{S} Почео је да промишља, почело је да се буди у њему нешто озбиљно, натуштено, које му, |
| но домаћа питања својих ближњих, почело је по мало већ да се <pb n="132" /> води брига и о жени |
| остао десна рука мајсторове радње, било је врло тужно, када би видео како мајстор Диша неправед |
| врати, да је никако више не види, било је за <pb n="100" /> њега толико исто немогућно, као шт |
| сада ни пост ни молитва не угуши, било је довољан доказ о чудотворној моћи свете утвари.</p> < |
| .</p> <p>Прво, што јој паде на ум, било је то, да је на прагу новога живота, да је тај човек, з |
| овога мајстора његово произвођење било је већ на прагу.</p> <p>Сузе му навреше на очи и он их |
| азиле често; а тада у кући и башти било је врло живо и весело.{S} Лепосава је имала лепо грло, |
| поче да бубња у ушима.{S} Све ово било је за њега и сувише нејасно, али ипак је толико <pb n=" |
| видно он сам опажао, и самоме њему било је тугаљиво, кад год би помислио на долазак мајсторов.{ |
| пријатељи дали готов новац.</p> <p>Било је пријатеља, који су му само поручили да им купи, а но |
| и.{S} Густи трњак и зеленило преплавило је Старо Гробље и, још за који дан, немилостива рука жи |
| Али како му драго, тек све ово ускорило је, да се овај разговор поведе баш сада, тако рећи пре |
| </p> <p>Мацино гласно нарицање огласило је комшилуку смрт њезине кћери.{S} Кад су хаџији јавили |
| слила.{S} У то доба њено Канче навршило је већ петнаесту годину, а мајстор-Диша је добар газда |
| е.</p> <p>И то одлучно позивање текнуло је Дишу, у толико више, што није било никаквога оправда |
| отицаху, а у радњи мајстор-Дишиној ишло је тако, да се није ни опажало, да већ од толико недеља |
| е.</p> <p>Од кир-Дишиног одласка прошло је већ неколико дана.{S} У радњи је ишло као по зејтину |
| а фраза песника из Еладе.</p> <p>Прошло је добрих пола сахата, када је фудул-Стаменка ушла у со |
| кад нам се Пречиста сама јавила, морамо је послушати.</p> <p>Месец дана спремао се мајстор Диша |
| ео догађај између ње и Канчета.{S} Само је беше стид да дода још и оно последње, чега ради је и |
| да би му хтела рећи: „Остани овде; тамо је туђина!“</p> <p>— Него ти, синко мој, да не чиниш то |
| огло утврдити тако на пречац.{S} Главно је, да су једно другоме вазда пакостили; често би се пу |
| мајстор му; а сав дневни пазар редовно је свакога вечера доносио тетка-Маци, која га је затвар |
| а-Анастасија досети, а ова опет редовно је разбијала главу размишљајући ко јој све то шаље, ств |
| шила, ко би то могао погодити.{S} Једно је јасно, да га је увек, кад год би изишао из мутвака, |
| з заборава, ако ни за шта друго, вредно је поменути по ономе чуду, које му се још у Јерусалиму |
| екај, зете; не иде то тако лако.{S} Ено је у соби, спрема се, да пред свога домаћина не изиђе п |
| сто где ће се постеља метати, покривено је даскама, које су над подом правиле узвишицу од прили |
| падом.{S} Предавао је ствари а зачуђено је посматрао сву ову веселост, а нарочито Лепосаву са о |
| аршији потражи. — Час по час узнемирено је истрчавала на капиџик, да види што се шегрче толико |
| а Маца се тужно насмеја.</p> <p>— Лажно је.{S} Светога ми, тетка-Мацо!</p> <p>— Знам, знам, Диш |
| ну поштујем, а оно што они говоре лажно је...</p> <p>Тетка Маца се тужно насмеја.</p> <p>— Лажн |
| да пожуриш са сватовима.{S} Знаш, ружно је да ти се пре сватова догоди.</p> <p>Шта је после ово |
| бради.</p> <p>— Какав мајстор Диша, оно је свети Спиридон! — шапну Јанићије, пакостан, што се Л |
| што Бог није заповедио да се једе, оно је погано.{S} И жаба је погана — и Френки су погани!</p |
| шамију под брадом — оно није човек, оно је тулум, једно говеђе шкембе!{S} Ох, ох, како сам умор |
| звезде.{S} Чему год се није надао, оно је постигао, и никад својом вољом, својим одрешитим рад |
| иноме страху и његовоме чапкунлуку; оно је повећано и тиме, што је њезин муж најурио из куће Ја |
| , није му измицала из шака.{S} Неуморно је пазио да му момци не беспосличе и хлеб бадава једу.{ |
| мужа и на ново прште у смеј.{S} Сигурно је замишљала, како би то изгледало, кад би она, у онако |
| црно на очи! — дерао се Ламбре и бесно је дрмусао за оба рамена.</p> <p>А када се кира-Мана ис |
| речи а камо ли узмахнути шаком, обично је све оне шамаре које је желео спустити на туђе главе, |
| , о, о!{S} Ево, не желим јој зла и лепо је да се измирите; ама да сам ја што ти...{S} Бога ми.. |
| се Диши.</p> <p>— Ако је и децу, скупо је! — уздахну Диша, коме у тај пар прелети у памети, ко |
| вавише од раздражености.</p> <p>— Скупо је!{S} Збогом! — рече Диша и пође вратима.</p> <p>Али с |
| пита Маца, кад вечераше.</p> <p>— Добро је, нашао сам.</p> <p>— Зар? — учини Маца изненађена и |
| лагао, букнуше у пламен.</p> <p>— Добро је, паметно си урадила, Мацо, што си ме одвратила од не |
| дочеком.</p> <p>— Није за зло; за добро је! — смеје се мајстор Диша и вади иза појаса кесу у ко |
| .{S} Јанићију је тада прекипело и добро је одаламио Лепосаву, а она, бранећи се, изгребала га п |
| те тако запита, ти да јој кажеш: „Добро је, шућур Богу!“ — а полако да кажеш: „Со ти у очи, а б |
| а већ нови ђевђелук (капа „дињара“) то је мајстор Диша купио сам, јер од младеначкога стида ни |
| аквог завештања, ни ближих сродника, то је кир-Диша постао наследник целе имаовине покојникове. |
| ао.{S} Све што је од других дознала, то је, да је у Галцу са кира-Анастасијом отворио малу бака |
| у вештину, и када је о чему причала, то је увек тако лагано и сређено разлагала, као да је води |
| старост без домаћице?</p> <p>— Ама, то је истина.{S} Време је, треба да се оженим; али ко је м |
| у је једнако звонило: — То је љубав, то је љубав!</p> <p>Пуна три дана Јанићије није знао ни шт |
| ла, па, ако је имала што да му каже, то је говорила мајци, а он јој је преко мајке одговарао.</ |
| на вера; а што се од те вере добије, то је погано.</p> <pb n="56" /> <p>Поткрепљена тако снажни |
| годило да се уда за кир-Дишу или не, то је тешко одредити; јер баш и да јој се није свиђало, њо |
| и друкчије не може бити; но пљунути, то је грех, који се не прашта. — Тако је објашњавао он поз |
| мајстор и имућан газда може постићи, то је он у грађанству и своме еснафу постигао на своју рад |
| прави узрок њезиној завади с мужем, то је с правом очекивала да је он заштити <pb n="102" /> и |
| час, испунише кућу детинским плачем, то је вредно сазнати, нарочито садањем појасу мужева и жен |
| се цео свет исмева његовом судбином, то је двострука штета, коју никако не би могао поднети.</p |
| ожени.{S} Оно, у шта је био сигуран, то је, да је девојка честита и за цело му не би довела у к |
| гонило, да онако нагло врати прстен, то је он тек из далека напоменуо Думи, кад је споменуо как |
| по Београду.{S} Једно што је осећао, то је, да ће сав онај углед, који је до сада имао, пасти у |
| краја.{S} Једино што јој је добацио, то је било неколико речи, да га не дочека кући, ако принов |
| Једино што би га из дућана повукло, то је, да, од времена на време, отрчи до куће и обиђе децу |
| је суђено да патимо и да гладујемо, то је онда судбина!{S} А од судбине нико се не оте.{S} И д |
| ио, то знам; али за кога течем, ето, то је оно што не знам; — одговарао је самоме себи.{S} А до |
| да ће је она умирити.</p> <p>— Ето, то је!... промуца кир-Ламбре...{S} То је било!</p> <p>И са |
| — нисам ја кир... погана је то реч; то је грчка реч!...</p> <p>— Тако, тако мајстор-Дишо — поп |
| , то је!... промуца кир-Ламбре...{S} То је било!</p> <p>И сад му не беше тешко опоменути се и с |
| не стране није се плашила ничега.{S} То је, као у воску знала, да тетка Маца није од оних жена, |
| е би ни налик на Божји благослов.{S} То је била нека глава са вепровим зубима без трупа и рамен |
| у, не заслужује име честите жене.{S} То је бар јасно: ако је човек псето, жена не сме да буде м |
| <p>Морао се ипак вратити у дућан.{S} То је осећао кроза сву буру своје душе; а то осећање, које |
| аље у овако безизлазном положају.{S} То је увиђао јасно, али заман!{S} Он је био жртва, играчка |
| !{S} Што да сваки види голе руке?{S} То је срамота; тако нека носи фудул-Стаменка.</p> <p>— Па |
| а њега.</p> <p>— Знам, душо, знам! — то је љубав! прошапута Јанићије, и кад и последњи звук ишч |
| зак завртела, да буде његова жена, — то је било тако мило, тако неочекивано, да је од <pb n="21 |
| це спржи?</l> <l>Знам, душо, знам, — то је Љубав.</l> </quote> <p>То су певале Лепосавине друга |
| ен, у ушима му је једнако звонило: — То је љубав, то је љубав!</p> <p>Пуна три дана Јанићије ни |
| е спржи?</l> <l>— Знам, душо, знам — то је љубав!“</l> </quote> <p>Јанићије је слушао, како се |
| це спржи?</l> <l>„Знам, душо, знам — то је љубав!“</l> </quote> <p>— То је љубав! — понови оп п |
| ам — то је љубав!“</l> </quote> <p>— То је љубав! — понови оп последњу реч; а весели смех девој |
| е тамо вуче — одврати Диша.</p> <p>— То је искушење — одговори хаџија — а онај, кога је искушењ |
| ко закуца на Дишин капиџик.</p> <p>— То је онај несрећник; сад ли ми долази! — рече хаџија, кој |
| га он чува? — запита Зосим.</p> <p>— То је само за жене.{S} Кад од њега начини хамајлију неротк |
| Зар од овог памука да роди?</p> <p>— То је због тога, што свети ексер лежи у њему.{S} Снагу сво |
| ћи, јавило их се безброј, стотине, а то је таман толико колико и ни једна.{S} Међутим, кира-Ана |
| било да кир-Ламбру најури из куће, а то је, у овај мах, успео.</p> <p>Ствари је Јанићије однео |
| рицу.{S} Она га никад није грдила; а то је много вредело за душу једнога сирочета, које није са |
| ца јој у неколико замењиваху кћер; а то је, ипак, била каква таква утеха.</p> <p>Али Јанићије с |
| це, тај не може да буде хаџија.{S} А то је велики грех.</p> <p>И сад му хаџија поче приповедати |
| пресушише сузе, прими две аспре, (а то је био први поклон што га је за пет година шегртовања д |
| цркви дати; подај!{S} Ама 4000 гроша то је много.{S} И зар Богу требају толике паре?{S} Приложи |
| чала је, како је чула од друге, а уз то је, да би догађај био што потпунији, описивала све поје |
| глави му је било мутно и тупо, а уз то је осећао и неко одмерено хуктање, као онај шум што се |
| догађаје на путу не пропитају.{S} И то је тако ишло, све докле се не помоли месец и докле мује |
| , није ли будно комшиско, маче?{S} И то је живо, и то си има очи, Дисо, бре!</p> <p>Кира-Анаста |
| е избавиш, ја ћу у Дунав!</p> <p>— И то је срамота, газдарице! — проговори Јанићије — Газда на |
| што затреба.</p> <pb n="58" /> <p>И то је Јанићије Бик тако савесно вршио, да му ни највећа це |
| рата пробио.</p> <pb n="47" /> <p>Но то је само тренутно расположење Дишино; после пола часа, к |
| .{S} Била је бледа у лицу.</p> <p>Но то је за кратко трајало, а већ после, кад је прошапутала о |
| пушкасто, свеже девојче, на које је (то је, кришом од самога себе, у себи помислио) <pb n="139" |
| вога Јанићија.</p> <pb n="135" /> <p>То је толико заболе, да је покушала све што је смела, само |
| да на гнездо па онда на њега.</p> <p>То је било после једнога разговора са Мацом, који је хаџиј |
| ндашњи трговци доносили робу.</p> <p>То је била добра мисао и ко зна не би ли тај посао испао к |
| избегао оно што се може десити.{S} Зато је Јанићије морао по вас дан мајати се са тетка-Мацом о |
| овање према светој земљи.</p> <p>И зато је носио за вуненим појасом једну дугуљасту кутију од т |
| га је гризла и кући гонила.</p> <p>Зато је био и довољно морално награђен.{S} Хаџи-Зосим био му |
| кир-Дума и још један Грк.</p> <p>— Сто је то?{S} Ста искас сас та жена, бре? — развика се кир- |
| рамота постигла.</p> <p>— Него знас сто је?{S} Иди на моја кућа, тамо се сакри, да те не види в |
| ију, и у цркви, на служби Божјој, често је вадио иза појаса и пљувао у њу, тако да је сваки од |
| е ноге, а од времена на време забринуто је трљао чело, које је нервозно час скупљало час у вис |
| Али мајстор-Диша, поред свега тога, што је и сам почео увиђати, како је пренаглио, кад је прсте |
| ао више.</p> <p>И поред свега тога, што је оволики пут потегао и толике жртве принео ради свога |
| е и претио, докле га силна мастика, што је у ћор-Ахметовој кафани попио, не обори иа патос, где |
| носно лупали у гочеве, а она писка, што је од зурла до неба јечала, разлегала се у њезиним ушим |
| учај да на њеној остане.{S} Весела, што је тако испало, кира-Анастасија спрема све што кир-Диши |
| ићија и обасули га свима похвалама, што је тако честит и одан своме мајстору; а Диша му, шта ви |
| и Бајрак-џамије.</p> <p>Оно дућана, што је кир-Бенџо оставио за собом, претворили су пријатељи |
| ео до целога товара; али сва хасна, што је од молепствија и обећања имао, била је у томе, што с |
| get="#SRP19061_N3" /> и сва срећна, што је нашла лека детету, прође поред кир-Дише и не погледа |
| је у истини пара вредео.{S} Ништа, што је за напредак радње било корисно, није пропустио, и за |
| могаше извући одатле.{S} На против, што је Ламбре гонио из ње ђавола усрдније, то се он све чвр |
| ако успе, онда да не изгледа џабе, што је прстен враћао.</p> <p>— Тако је, кир-Дума.{S} Ја и с |
| осећао, био је стид од самог себе, што је тако урадио.</p> <p>— Шта сад да чиним?{S} Овде ми в |
| афским барјаком; а после укопа све, што је допратило покојницу до гроба, вратило се хаџи-Дишино |
| кога ударца, мукнуо као младо теле, што је увек изазивало весели смех.</p> <p>Те ударце некада |
| чапкунлуку; оно је повећано и тиме, што је њезин муж најурио из куће Јанићија, који јој је од о |
| одитеља трудио се, да изглади тиме, што је од прве младости своје градио планове, како да се ор |
| ло је свога разлога не само у томе, што је њезин муж дошао срећно с пута као богат наследник, и |
| раха, већ од оне изненадне промене, што је угледа на целој појави.{S} Сав мајстор Диша изгледао |
| <p>У овоме можда и лежи кључ тајне, што је мајстор Диша одоцнио тако са својом женидбом.{S} Мог |
| о без јакога утицаја, у толико пре, што је мајстор Диша и сам имао прилике у своме животу да о |
| , ушли свечано у кућу лепе удовице, што је овеселило срце удовичино а јако ожалостило зле језик |
| и гледала замишљена у оно кандилце, што је пуцкарало и својом слабачком светлошћу преливало пре |
| није могла погодити, у толико више, што је прстен тек синоћ добила и што се мајстор Диша с њоме |
| одмах наредио да се џезва пристави, што је, у осталом, чинио он само према угледним људима грчк |
| гол сабља да уфати; клефти да води, што је у срце!</p> <p>— А деце не је никад доста!{S} То збо |
| , као и Анастасија, одобравао Диши, што је тога неваљалца отерао из радње.</p> <p>— Море, не мо |
| <pb n="163" /> то беше прави узрок, што је одустао од ужасне намере и спасао младу душу бар од |
| уго стојао забленут и зачуђен оним, што је онако несвесно учинио.{S} Чинило му се, кад га је он |
| л и, као под неком магијском силом, што је дубље залазила у удовиштво, све је лепша бивала, так |
| е показивао, како са овом срамотом, што је нанесе кира-Анастасији, не само да је изгубио код тр |
| што су, само се од ових разликовао, што је на оштроме крају, место обична врха, био завршен дво |
| коме часу. — Да речем, да се кајао, што је обећао Анастасији да ће ћутати, то за цело није било |
| окаче.</p> <p>— И ето за тај посао, што је она викала на патролу, он је врнуо прстен!</p> <p>Ка |
| >А бар да је кира-Мана имала право, што је сумњичила свога мужа!{S} Цела чаршија знала је да је |
| уди.{S} Јер, њему се чинило да ово, што је сада чуо, зна цео свет и да сваки од ових људи, који |
| то га Лепосава није одала, а друго, што је чезнуо да је бар очима види, ако не успе да с њоме н |
| е својих мајстора, па није ни чудо, што је, мало по мало, успео дотле, да су га у чаршији сви Г |
| ио је он сам.{S} И њему дође тешко, што је на прво потказивање из комшилука поверовао; и тако ј |
| о суморно лице и ону кајсију, тамо, што је густим гранама тицала један малени прозор, за којим |
| ворној моћи часнога ексера.{S} Оно, што је све осетио, кад је целивао, и тако нагло исцељење од |
| мна свота ни мало не збуни.{S} Оно, што је најглавније било, постигао је.{S} Видео је, да испос |
| е, мало по мало, вратити се на оно, што је био пре десетак и више година: постаће сиромашни крп |
| назив само му је напомињао све оно, што је до овога часа поднео, тај назив му изгледаше сада ка |
| је дервиш саветовао, па онда и оно, што је све претрпео од Анастасије и како га је исмејала.{S} |
| да без икаквога одлагања учини оно, што је Јанићију мало час казала.</p> <p>Сузе и преклињање њ |
| и нерешљиво у новац.</p> <p>— Зато, што је пцето, што не је човек!{S} Толке године, бре брате, |
| о уважаван међу поклоницима и зато, што је он толико рачуна водио о светињи ове земље, по којој |
| иначе уважавао своју пуницу и зато, што је та жена и сада, као и пре, имала своје сигурне прихо |
| <p>Једнога дана догодило се нешто, што је и Јанићија и Лепосаву довело у неко чудно, несхватљи |
| о, да се сутра дан не догоди нешто, што је Јанићијевој одлуци дало снажан преокрет.</p> <p>Кир- |
| томе часу, кад он учини тај покрет, што је могло некоме да изгледа, као да ће да удари кира-Ман |
| на, као и мајка јој, знала о свему, што је он видео и тетка-Маци испричао.</p> <p>— Да кажем, н |
| од љутине и почео корети кир-Думу, што је у опште покушавао да мајстор Дишу уведе у њихово дру |
| > <p>— И опростићу јој и зажмурићу; што је било — било, само да ми се закуне да ме никада више |
| уди се Лепосава. — Их, какав је!{S} Што је пустио оно чудо од браде?</p> <p>— Море, није оно он |
| /p> <p>Кира-Анастасија пребледе.{S} Што је у првом тренутку наслутила, да је Јанићије одао, сад |
| што јој рече, где си их сакрио?{S} Што је посла овамо, да их дигне?</p> <p>Лепосава кад чу да |
| тиш ли се?</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Што је отишао.</p> <p>— А што се то тиче па тебе поп ли си, |
| све добре стране кира-Анастасије, а што је за последак, као најслађу посластицу, оставио, помен |
| знаде све како је на вечери било, а што је најважније, шегрт му исприча, како је кира-Анастасиј |
| ина реч погађала је право у срце; а што је најгоре било, она је била толико <pb n="136" /> одан |
| ајући се натраг Барјак-џамији.{S} А што је више у те мисли западао, све се више кајао, што <pb |
| , њему није ништа право.</p> <p>— А што је узимао дете?</p> <p>— А што се „дете“ удало за њега? |
| ише.{S} Плакала је, проклињала%, га што је наведе да се за Дишу удаје, што јој упропасти младос |
| а тежи не само да се ослободи свега што је подсећало на некадање робовање, него чак да потисне |
| А ти — замуца Диша утучен од овога што је сазнао — зашто си ћутао?</p> <p>— Како да ти кажем, |
| Маца усплахирена зета.</p> <p>— Ама што је много, много је!{S} Скидајте јој хамајлију! — журио |
| да прошао.</p> <p>Једино тетка-Маца што је слала Лепосаву у дућан, да му донесе по штошта од св |
| ре као да је у земљу пропао.{S} Све што је од других дознала, то је, да је у Галцу са кира-Анас |
| е толико заболе, да је покушала све што је смела, само да отклони опасност од себе,</p> <p>— Па |
| ладенце и сада се журило, да се све што је потребно за сватове спреми.{S} У Мациној кући чује с |
| одољиво осећање, које обујимаше све што је око себе видео, таласало се у њему.{S} У један мах у |
| ему обазре, па за тим кући, да узме што је наменио својој невести.</p> <p>Кад се вратио, тетка |
| том једнако мислио о радњи, о ономе што је за собом оставио. — Покаткад му се усред читане моли |
| га носиш, а ја да те гледам! — рече што је могао нежнијим гласом и предаје јој огрлицу од педес |
| рећно с пута као богат наследник, и што је кир-Ламбре толико зачикавао и препадао, да су се сви |
| ога пута вратио се необично брзо, и што је главно, врло узбуђен и са једном огреботином испод о |
| чак, лебдео над његовом душом.{S} И што је дубље залазио у другу годину брачнога живота, тај је |
| е у ондашњој чаршији налажаху.{S} И што је најважније, уза сваки убачени поклон нашла би и по ј |
| одера се Диша, подиже обе песнице и што је могао брже прогура се кроз гомилу, која је све више |
| га она поклони, баци га у мутвак и што је брже могао истрча на улицу. — Била му је првобитна н |
| да је чисто нукао, само да продужи што је започела.</p> <p>Једнога дана догодило се нешто, што |
| а је процветала много боље, него ли што је пре тога било.{S} Дућан пун, поруџбина на хрпат, а з |
| > за цело знала нешто више, него ли што је он могао и помислити, када је почела тако говорити о |
| а такво место већи је грех, него ли што је на цркву пљунути.{S} Грех је што својом грешном ного |
| дал, <pb n="105" /> те, пре него ли што је Ламбре успео да од силног журења одахне, прелете пре |
| еде баш сада, тако рећи пре него ли што је уцвељена удовица била у стању да утаре трогодишњу су |
| да се врати мајстору или да изврши што је наумио.{S} На прво није хтео ни да се осврне, а на д |
| могућне смрти не даде му да изврши што је наумио, и њему не остаде друго него да изиђе на поље |
| ш на лепо, — пустиће га, кад изврши што је наумио.</p> <p>Страшна одлука, какву може само утврд |
| женидби устабашиној.{S} Који је тај што је први пронео глас, не зна се, али у велико се веровал |
| <p>Хаџи-Диша је био задовољан свим што је у кући и радњи затекао.{S} Јанићије му је у истини п |
| зна, јер стоји у јакој вези са оним што је после било; а то ће нам, најзад, објаснити и оне заг |
| ћија волела; гледала је у њега, као што је некада у Лепосаву, и када би се Јанићије махао око њ |
| оуздано да му и радњу надгледа, као што је поуздан да му за женом пази?</p> <p>Међутим, баш за |
| ена; уозбиљио се, не пева више, као што је то увек уз посао радио, не зачикује мимопролазеће и |
| када боље и лепше није истицао, као што је то чинио, кад се у цркви појави београдски митрополи |
| ислио и за кира-Анастасију оно, као што је измислио и за мене ово, што се сад по чаршији говори |
| /> њега толико исто немогућно, као што је сада немогућно, да својом шаком запуши целом Београд |
| на њима одлазила на посело, баш као што је радила и за живота покојнога кир-Бенџе.{S} Кира-Думи |
| и сам на узглавља, по који пут (као што је то свуда онда био обичај доброга тона) узригну, у зн |
| е ли бољи накит од деце.</p> <p>Као што је кућу и жену оставио Маци, тако је радњу оставио на Ј |
| — помисли Јанићије и стаде му криво што је и помишљао да дође овамо.{S} Он се повуче иза огњишт |
| опет није могао умрети раније, него што је то било уписано у књигу.</p> <p>Анастасија је први п |
| то ћутиш као стрина?“ — и, пре него што је успео да пружи руке ради одбране, унесе му се у лице |
| ри жељи свога мужа.{S} Али пре него што је пристала, отишла је кума-Думиници и кира-Мани, да им |
| ако је могућно још замишљенији него што је из дућана изашао.{S} Нарочито се мрштио, кад би у ду |
| >А мајстор Диша, још збуњенији него што је дошао, изиђе из оне куће и од оне жене, за којом је |
| али он се не мога одазвати.{S} Само што је руком нешто отискивао од себе.{S} Доцније тек, кад с |
| да би је он од тога одвратио, једно што је пут за једну женску главу врло далек, а друго, што м |
| д ствар пукне по Београду.{S} Једно што је осећао, то је, да ће сав онај углед, који је до сада |
| баш никако да објасни.{S} Тек једно што је сада, када се почео свестити, осећао, био је стид од |
| нако збунити њезиним смехом.{S} Оно што је већ једном увртео у главу, то се није могло избити о |
| и на своја разбијена врата и на оно што је шегрту спремао.</p> <p>Али судбина, која се тога дан |
| збије из главе сваку помисао на оно што је онако несвесно урадио, он то није могао успети.{S} О |
| ије једва уздржао, да не понови оно што је пре три дана урадио.</p> <p>— Чекај, да ти помогнем! |
| му је много сношљивије него ли оно што је јуче пропатио.{S} Сад већ није могао ни помишљати, а |
| сад опет чути, ма да је чуо већ оно што је најстрашније.</p> <p>— Јесте, због тога! — Ја те леп |
| Напротив, њој је било врло пријатно што је судбина поштедела од једне сувишне бриге без које се |
| новац мајстор Диша је, као и обично што је на путу радио, метнуо у ћемер и то опасао око паса д |
| м.</p> <p>— Ламбру да отераш!{S} То што је долазио, нека!{S} Ама од данас да не пригвири у мајс |
| о враџбине, деце пуна кућа.{S} А то што је на теби, од прве ти је жене. — Ово је већ трећа ноћ, |
| гу, у њему се појавила сумња, да то што је обећао није добро и да ће газда-Диша и без њега сазн |
| га на улици.</p> <p>И тако, оно, у што је Јанићије одавна сумњао и пажљиво мотрио, али што ниј |
| тако хладно, као да прича о нечему што је се ни мало не тиче то ви да идете!{S} Кућа не је ваш |
| вати обема рукама за груди и удахну што је више могао ваздуха.</p> <p>Песмица из баште заврши с |
| к колико да из Дишиних уста чује, зашто је вратио прстен; али им Бик увек одговори, да газда ни |
| помислио на долазак мајсторов.{S} Зашто је он зебао и од чега, није могао да самоме себи објасн |
| стао?!</p> <p>— Зашто да умре?{S} Зашто је даде ономе токмаку, да јој младост поједе? — одговор |
| ад погледала.</p> <p>— Погађаш ли зашто је све ово? — запита га Маца такође с осмехом.</p> <p>— |
| на сазвала.</p> <p>Нико није знао зашто је то мајстор Диша урадио, па ни сама није могла погоди |
| А тако се најзад и морало држати, пошто је мајстор Диша дан из дан одлазио на кафу тетка-Маци, |
| чаршији проноси.{S} Рано у јутру, пошто је почистио испред дућана, узе Јанићије Бик крчаг и оти |
| и да ће га у скоро наследити.{S} Чезнуо је за кира-Анастасијом, и да другима не паде на ум да г |
| е све празно и несносно; дан ноћ чезнуо је за њоме, и једнога дана остави овце, нека их пас чув |
| а срамоту, коју је начинио Диша, цикнуо је од љутине и почео корети кир-Думу, што је у опште по |
| иша је успео да се прибере.{S} Одмахнуо је руком и рекао: „Бог да је прости!{S} Један пре а дру |
| азуме се, сасвим у другој форми.{S} Чуо је како је кир-Дума стао да псује пред Јанићијем мајсто |
| иша.</p> <p>— Мајсторе, мајсторе! — чуо је мало за тим мајстор Диша, како га Јанићије зове и др |
| пропоје).</p> <p>Прстен се свршио, поп је испитао младенце и сада се журило, да се све што је |
| и дође.{S} Јанићије је моје дете; добар је и волим га.{S} Али он је још слуга, нема нигде ништа |
| де, дете, пољуби мајстора у руку; добар је он, опростиће ти, — рече Маца, кад јој се учини, да |
| руку и замолиш да ти опрости.{S} Добар је он, опростиће ти.</p> <p>— Не могу... стид ме... про |
| исли.</p> <p>— А шта: ја хоћу?{S} Ствар је у твојој руци.{S} Ти <pb n="145" /> паметујеш за цео |
| као ветар прашину.</p> <p>— А што, зар је једна пошла за сиромаха?{S} Зашто баш да и она не по |
| о Цинцарке.{S} Или: да је она чему, зар је не би узео ко од њихових, него је потурили баш мајст |
| ме кир-Диша није ни мало сумњао.{S} Зар је једна жена била, којој су записи побожних дервиша по |
| да износе поштену кућу на глас?{S} Зар је то лепо од света?</p> <p>— Е, такав му је адет.{S} О |
| о што знаш, онда што мене питаш?{S} Зар је то лепо, да се у туђа посла мешам!</p> <p>— Тетка-Ма |
| својој кући.</p> <p>— Грех је; ама зар је то било поштено да ми потури онакву жену?{S} Је ли т |
| него ли га разуверити.</p> <p>— Па зар је то лепо да дочекаш старост без домаћице?</p> <p>— Ам |
| не пронађе ли се, — то толико!{S} И зар је он једини, за којим би полиција морала трагати!</p> |
| богатство — па, ето, и сад...{S} И зар је то лепо, да јој сам доводиш кир-Ламбру у кућу.</p> < |
| да знао како је то међу најближима, јер је још као дете изгубио родитеље и онако самохран потуц |
| ао је сваки кутић у светим местима, јер је ово већ трећи пут, како као побожни поклоник долази |
| ојим се... устеже Маца и не доврши, јер је нагло одазва она комшика.</p> <p>Диша стојаше неко в |
| и не смеде да повери своју замисао, јер је слутила, да би је он од тога одвратио, једно што је |
| да ће ћутати, то за цело није било, јер је Ламбре престао да долази и кира-Анастасија га је так |
| радњом.{S} За Лепосаву није бринуо, јер је знао да се она налази под двоструком пажњом, Мацином |
| краким ексером длан пробијали.{S} Ексер је био чудотворан, јер ко год би га целивао, одмах би с |
| могне.</p> <p>— Тако и ваља.{S} Мајстор је више од оца; отац само што роди, али мајстор је онај |
| да?{S} Еснаф је јачи од њега, а мајстор је имао толико права над својим <pb n="153" /> момцима, |
| од оца; отац само што роди, али мајстор је онај што отвара очи и даје лебац у руке — објашњавао |
| е ли истина да сте пали са зид и да вас је патрола јурила, а ви побегли?</p> <p>— Није истина, |
| ј речи коју ће изговорити.</p> <p>Данас је њена кућа постала средиште свих комшијских жена, чиј |
| извиривала мала ножица.</p> <p>И ноћас је сањао тако, као да јој проба јеменије; она му пружил |
| та све не сам радила да родим!{S} Радос је то, кума-Анастасија, и радос и една сладос!{S} Ено, |
| амо што мртве из гроба не буди.{S} Свет је толико нагртао њему, да им даде какав запис или амај |
| е доводила у неку забуну.</p> <p>— Опет је боље да не идем тамо, — мислио је и с тешком муком, |
| нас?{S} Нана и синоћ каже Диши: „Честит је момак, Јанићије; он ће ти кућу и радњу чувати као св |
| ада под својим јастуком напипао.{S} Ноћ је била ведра и обасјана, благ поветарац доносио му је |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Ноћ је већ у велике осула небо звездама над Београдом, који |
| очекала сама у својој соби.{S} Лепосаву је опазио у авлији, али, када га она угледа, штуче у му |
| иједан! — Свет види, а он не види какву је сурунтију узео! — Оди ти овамо, тетка Маца ће тебе д |
| се осећао у необичном расположењу; сву је ноћ осећао мирис онога босиока, што га је некада под |
| век.</p> <p>Оваква перспектива, како ју је кир-Дума живо <pb n="43" /> сликао пред очима мајсто |
| т!{S} А ја сам хтео да ти кажем како ју је кир-Ламбре онда за мутваком ухватио за образ, а она |
| е митрополиту и суду за срамоту, што ју је нанео њиховој штићеници.</p> <p>Но кир-Дума је био ч |
| је жени ни речи проговорио.{S} Јанићију је само наредио да остане код куће, те, ако устреба Мац |
| еси, тај се не откупи лако.{S} Јанићију је тек предстојала судбина.</p> <milestone unit="subSec |
| и смејао и дирао га за оно.{S} Јанићију је тада прекипело и добро је одаламио Лепосаву, а она, |
| тра сам ти, брат си ми!</p> <p>Јанићију је све ово било нелагодно; оно незнано што га је једнак |
| живу главу рећи пред кир-Ламбром, чију је вољу увек сматрала не друкчије већ као наредбу, коју |
| брао: газда Николу, мумџију (онога чију је кћер испросио за свога унука топал-Стојан, па се зав |
| га је обзинуло као паклена аждаја, коју је видео у Витлејему на једној икони, где беху исписане |
| због мене то!</p> <p>И ова слика, коју је тако замислио, растуживала га је и изазвала у њему о |
| једно време Лепосави задрхта рука, коју је Јанићије у својој држао; она отвори очи, погледа Јан |
| пере она срамота са грчкога имена, коју је Диша, својим неразложним враћањем прстена, набацао.< |
| им ногама као огромна архитектура, коју је мало час под кров метнуо, а она се у једноме тренутк |
| м око ороза једне пушке кремењаче, коју је у посао узео.</p> <p>Мајстор-Диши би сасвим ново; ку |
| -Дишино често одлажење тетка-Маци, коју је после свега овога сматрао више него ли да му је рође |
| >Лепосава маши очима руци Дишиној, коју је он пред њом у вис уздигао.</p> <p>— Ово теби; ти да |
| а-Думинице, да јој јави за новост, коју је, прислушкујући кроз кључаницу, чула.</p> <p>Обе куме |
| рочито његова хришћанска питомост, коју је показивао не само према себи равнима, него чак и нас |
| ка Маца му је била једина личност, коју је он дубоко поштовао и о којој је био тврдо уверен, да |
| трала не друкчије већ као наредбу, коју је њезин покојник издавао озго.</p> <p>Саслушала је сав |
| она адет свога мужа, да сву срџбу, коју је са сокака донео против кога му драго, искали на њојз |
| ко чудовиште, налик на ону аждају, коју је св. Ђорђе копљем пробио.{S} И тако су пролазили веко |
| мало није упустила једну милојку, коју је баш тада на полицу пропињала.</p> <p>Да је о свему о |
| још нека веза чврсто држи за ону, коју је тако брзо напустио.{S} Сад ће кир-Дума затражити мир |
| S} Неодољива срџба на све, на ону, коју је са толико чежње и бола у срцу носио, поче да кипи св |
| д је кир-Ламбре дознао за срамоту, коју је начинио Диша, цикнуо је од љутине и почео корети кир |
| му случајно напипа једну кутијицу, коју је за појасом носио.{S} Он је извуче и отвори.{S} У кут |
| а сандука и привијао десну мишицу, коју је на два места ножем пробо.{S} Према њему чучнула нека |
| тетка-Мацом као немирна деца пред коју је учитељ изненада искрснуо.</p> <p>— А да је упусти, м |
| мах би се излечио од сваке болести коју је имао; а ако би случајно био здрав, онда је требало с |
| и, можда и зато, што му судбина, у коју је он безусловно веровао, беше наменила, да се баш Анас |
| аде се потпуно вољи ове девојке, у коју је, кад год му се за то дало прилике, пиљио као псетанц |
| ла чисто зачуђена овом екстазом, у коју је хаџи-Диша улетео.</p> <p>— Кажем ти, ко је макар јед |
| лабо да га изведе из неме дубине у коју је тонуо.</p> <p>Најзад, кад сунце поче да прижиже а хл |
| лаву и загледа унутра.{S} На миндерлуку је спавао кир-Ламбре, а спавао је тако тврдо, да није н |
| и каквога је пријатеља имао и каква му је жена.{S} И таман да се на таквој одлуци задржи, а у |
| и дана оздравити.</p> <p>— А од чега му је то, по Богу да си ми отац?</p> <p>— Ех, од чега? — п |
| .</p> <p>Газда Дишу обузе слутња, да му је жена напустила кућу, и он је поче из гласа по имену |
| исто лакну, кад из писма сазнаде, да му је пријатељ жив и здрав.</p> <p>— Паметно глава — рече |
| његово беснило.{S} Учинило му се, да му је баш то открило у потпуности све оно, о чему је и пос |
| тке и догађаји толико узнемирили, да му је свака помисао у глави стала, па се као закована ни с |
| pb n="126" /> је тако снажан био, да му је лева рука, којом је обавио вито и еластично девојачк |
| анин, а ни из далека није слутио, да му је стриц већ то и да ће га у скоро наследити.{S} Чезнуо |
| у кући хаџијиној цветало је тако, да му је и најбоља домаћинска кућа могла позавидети.</p> <p>Т |
| текао Анастасију у таквоме стању, да му је и без њених речи постало јасно зашта га је позвала.< |
| ири, да ли у леђима или у појасу, да му је лице као накалаисана тепсија, и Бог те пита, још шта |
| који су се пушили по ћепенку.{S} Да му је сада онај цванцик, како би се слатко најео хлеба.</p |
| спустила, он сав побледе.{S} Виде да му је жена забраздила далеко, да се ђаво увукао у њезину д |
| тасијом, оженила грчка чаршија, и да му је проводаџија био главом кир-Ламбре, трговац са Зерека |
| свега овога сматрао више него ли да му је рођена сестра, и Јанићија је довело у положај, да је |
| покуша да се отме; па, кад осети да му је то немогућно, пљуну у лице Ламбри; а Ламбре тим исти |
| е тежак притисак, тако тежак, као да му је цео мајстор Диша са свом својом пространом ширином с |
| .</p> <p>Са враћеним прстеном као да му је отишло на свагда оно спокојство, што га је до сада и |
| у није друкчије поштовао него као да му је мати.{S} Али Лепосаву није могао никако да посестрим |
| ати.</p> <p>Па ипак, он је увидео да му је немогућно остати и даље у овако безизлазном положају |
| са њоме ни речи проговорио, а, када му је што затребало, слао је из дућана Јанићија, да му дон |
| <p>— А што се опет оженио њоме, када му је цео свет говорио да то не чини?{S} А да му кажем, па |
| д, када је већ то обећање дао и када му је предосећање казивало, да је долазак газда-Дишин ту н |
| н хлеб свога мајстора.</p> <p>И тада му је долазило, да не чека, но да погази своје обећање и, |
| p> <p>Па и име кира-Анастасије, чија му је слика у души до ове заклетве нагризала срце, па ипак |
| а ће се тиме спасти љуте гриже, која му је савест притискивала.</p> <p>Иначе, када то не би зна |
| <pb n="152" /> и сањао о оној, која му је тај стручак кришом под јастук турила.</p> <p>Сада му |
| амо жалост за кира-Анастасијом, која му је онако срдито пребацила, но ту је осећао и неки неодр |
| о у дугу, јако проседелу браду, која му је чак до појаса долазила.</p> <p>— Ено га! — рече Маца |
| и! — А то ти је овако:{S} Бог, (нека му је вавек слава и нека ми опрости, што му име грешна уст |
| испунила би кира-Анастасија.{S} Дала му је реч, заклела се, и Јанићије поста потпуно задовољан. |
| овакоме стању у туђој кући, обузела му је сва остала чула, да није ништа чуо шта га она пита; |
| ир-Думина жена, кога је окумио, била му је сад наместо најстарије сестре; она је по чаршији бир |
| е брже могао истрча на улицу. — Била му је првобитна намера да врати газдарици цванцик у руке и |
| зната испосничка наклоност, створила му је међу новим поклоницима леп углед; многи су његове ус |
| иша преплашенога човека.{S} Износила му је примере из своје „праксе“, где се све лепо свршило; |
| тидео.{S} Али лепа удовица опростила му је, а дан сватова ближио се као на крилима, те је младо |
| замишљен и тешко расположен, у ушима му је једнако звонило: — То је љубав, то је љубав!</p> <p> |
| кашљивања за собом?</p> <p>Кира-Мана му је била последња брига; венчана му је жена и куда би он |
| а му је била последња брига; венчана му је жена и куда би она смела да му ма шта пребаци!{S} А |
| немам; па још три.</p> <p>— Е, једна му је набацала!</p> <p>— А која ли то? — запита брижно жен |
| код себе, била је тетка Маца.{S} Она му је сваки час чело квасила сирћетом, а на слепочњаче мет |
| ли она на то пристати.</p> <p>Зебња му је била оправдана.{S} Кира-Анастасија <pb n="54" /> уда |
| м, ревно пазити.{S} Али радња, радња му је највише на срцу стојала.{S} Ту је уложен један део к |
| ика за ухо, продрмусао га ваљано, па му је онда читао и претио на све начине.</p> <p>— Чапкуне, |
| ог зрака, да се на њему сунча, добра му је била и хладна месечина.</p> <p>А Лепосава га је и са |
| а је до сада имао.{S} Није знао, шта му је теже падало: дан или ноћ.{S} Дању би по вас дан одби |
| p> <p>— Магаре, да би магаре!{S} Шта му је наспело! <pb n="160" /> И да ми је знати само куда с |
| полиције!{S} Несрећник један!{S} Шта му је било мало код мене?{S} Хтео сам да га узмем на трећу |
| и да ли ће се кајати, кад сазна шта му је све учинила?</p> <p>Дуго је тако премишљао.{S} У мис |
| а раменима?{S} Не разбираш му ни шта му је што.</p> <p>Незадовољство Дишино бивало је све веће, |
| , Јанићије је дошао, ама не знам шта му је.</p> <p>— Бог с тобом, дете, што си такав? — узвикну |
| нађени скупише око њега, да чују шта му је.{S} А када им Диша исказа своју несрећу, како му је |
| он пожури тетка-Маци.{S} Тетка Маца му је била једина личност, коју је он дубоко поштовао и о |
| лине побожнога мајстор-Дише.{S} Диша му је поверио чак и главни разлог, чега ради је предузео т |
| рло скромну награду.{S} Мајстор Диша му је на пример <pb n="189" /> за сваку услугу, коју му је |
| као свога старешину.{S} Мајстор Диша му је пред шегртима наредио, да пази на радњу и што чешће |
| то лепо од света?</p> <p>— Е, такав му је адет.{S} Оно знаш како је: ти си устабаша, па људима |
| ли за сваки погрешан убод шилом, кад му је мајстор показивао на каквом непотребном опсечку сахт |
| е да зна ни за какав род.</p> <p>Сад му је тај стриц умро, па како није оставио никаквог завешт |
| уљасту кутију од тенећке, па кад год му је требало да пљуне, тај је посао са неком нарочитом ва |
| о својој братској љубави, и што год му је тетка Маца наредила, све је вршио па најпосле и пева |
| а како је ствар била очигледна, суд му је и то досудио.{S} Да се ствар што пре оконча, томе је |
| која се с паше враћаху.</p> <p>И све му је лепо ишло за руком.{S} Али кад Цигани свирачи отпрат |
| не врати у овај „црни“ Београд, где му је било све тако горко и мрско.</p> <p>И свему је она к |
| обни круг, докле није у мутваку, где му је Лепосава удесила постељу и кришом испод јастука метн |
| бригу, и о радњи и о кући, Јанићије му је био неопходно потребан.{S} Могао му је поверити посл |
| нарави Дишиној.{S} Међутим, Јанићије му је већ једаред засведочио своју оданост, и он је потпун |
| у кући и радњи затекао.{S} Јанићије му је у истини пара вредео.{S} Ништа, што је за напредак р |
| захвалити једино ономе уверењу, које му је овде у кисељаку отворило очи.{S} Паде му на памет ка |
| причу.</p> <p>— Боже дај!{S} И време му је, да и у нашој кући дете заплаче!{S} Па сада, ћерко, |
| леда у мајку.</p> <p>— Е, па и време му је — одговори Маца равнодушно — а када долази?</p> <p>— |
| је напипа, приступи просјаку, тисне му је у шаке, а другом руком прихвати га благо за плећа и |
| .{S} Диша није имао никога свога, те му је тетка Маца сада замењивала мајку или бар старију сес |
| е даде јој дуго да премишља.{S} Лице му је било врло расположено, готово насмејано, у колико се |
| нила гојазна фигура кир-Дишина, срце му је све страшљивије куцало.{S} Ближио се тако пажљиво и |
| и у себи какву жељу и часни ексер би му је одмах испунио.</p> <p>— Шта желиш? — запита испосник |
| ћао је како га памет издаје, у глави му је било мутно и тупо, а уз то је осећао и неко одмерено |
| о још једнога друга, сапутника, који му је био вођа по Јерусалиму.{S} Био је то неки Грк хаџи-З |
| амо могао, он би тога мајстора, који му је толико шамара напоклањао колико можда ни своме псу у |
| оћ још једнога младога дервиша, који му је у лечењу био десна рука.</p> <p>Око текије, у којој |
| анићију, ухвати крај од кајиша, који му је још био скопчан око колена, и поче га са смејом вући |
| не испирати уста, и онај углед, који му је од ове женидбе у чаршији нагло порастао, спласнуће с |
| р за који тренут стишају метеж, који му је подхватио и душу и срце и мозак.{S} Грозничава ватра |
| е све друго само не овај израз, који му је изгледао као пркосна претња, као да га чика да је се |
| чешће размишљао о своме калфи, који му је у свему био десна рука.</p> <p>Нарочито сада, од как |
| разбистрити у глави онај хаос, који му је сметао да буде онако ведар и безбрижан као до сада!{ |
| е у своје време образ очувао, а који му је сада, место да га награди, забио нож у срце, на то н |
| случајно, но намерно.{S} Само, ко ли му је могао тако што наредити?{S} Да то није кира-Манино д |
| шао да остане у удовичиној кући, али му је она одговорила, да то никако не може бити. „Не смо м |
| ј јасној и милој светлости, у каквој му је трептала до пре неки дан, он опет није могао да се п |
| о и издвајао од осталих Срба.{S} Чак му је помагао и да радњу отвори и да му у чаршији подигне |
| први освит одлазио у дућан.{S} Ручак му је у дућан слат, а у вече је заједно са тетка-Мацом и Л |
| то би га чвршће везивало за њега, он му је опет био нешто: јео је његов хлеб, до душе врло чест |
| је могао са да пријатељем путује, он му је при поласку дао корисне савете, где ће уз пут одседа |
| о и дуго.{S} На све могуће начине он му је показивао, како са овом срамотом, што је нанесе кира |
| је био неопходно потребан.{S} Могао му је поверити послове у дућану без икакве бриге, да ће га |
| појави.{S} Сав мајстор Диша изгледао му је чисто као претучен; једва се вукао и стењао, а са ли |
| учини, али он је био задовољан: ово му је куд и камо била снажнија освета, него ли да је кир-Д |
| о што се и грчки ситно говори. — Ово му је, до душе, већ много теже ишло због гојазног трбуха, |
| не само да се осветио кир-Думи, него му је та освета донела 4000 гроша; а за мале новце, које ј |
| морално награђен.{S} Хаџи-Зосим био му је не само добар вођа него и одличан поштовалац, који ј |
| а и обасјана, благ поветарац доносио му је шумор баштенскога грања и пријатно расхлађивао његов |
| рођена брата.{S} У овој улози, и ако му је било таман онако као одрасломе момку у детињим чакши |
| изразу није могао пркосити; па и ако му је мржња на кир-Ламбру двоструко порасла у ономе часу, |
| ћије од тога чисто задрхта.{S} Овако му је исто рекла и онда, када је загрлио и пољубио.{S} И т |
| еба да испуњава.{S} Говорио је, како му је образ највећа светиља, како мрзи све што неваља, и з |
| ршији нико не би сазнао о томе, како му је пријатељ образ укаљао, а он би био потпуно освећен.< |
| е, он је у пуној јасноћи видео, како му је без ње пусто и како је сав овај живот ништаван и пра |
| а им Диша исказа своју несрећу, како му је кеса украдена, они, да не би сумња на њих пала, прис |
| с киме, то му је било све.{S} А како му је било код куће, где се врло рано затварао?{S} Изгледа |
| га извида.{S} Дан ноћ осећао је како му је све празно и несносно; дан ноћ чезнуо је за њоме, и |
| поверио тек кира-Думиници.{S} Некако му је лакше било, да исприча све њојзи него ли њеноме мужу |
| рстен, тек од онда осетио је, колико му је тешко, што се све тако десило.</p> <p>Али како није |
| радњу.{S} Тек сада је осећао, колико му је вредио онај Јанићије и било му је врло криво, зашто |
| бично отвори руку, и кад види колико му је дао, промрмља понешто; а гдекоји од ових, срдито му |
| нуо шест стотина гроша, таман колико му је требало да са највећом штедњом доспе до Галца.</p> < |
| можеш постати човек!“</p> <p>Колико му је тетка Маца од овога часа омилела, у толико му би виш |
| га је срце вукло Анастасији, толико му је било тешко изићи јој пред очи овако сплетен и немоћа |
| то није учинио крај са собом, ваљало му је захвалити једино ономе уверењу, које му је овде у ки |
| ед свега тога, ово садање стање било му је много сношљивије него ли оно што је јуче пропатио.{S |
| ко му је вредио онај Јанићије и било му је врло криво, зашто да га баш сада остави.</p> <p>— Ма |
| ко тако назива; јер такав назив само му је напомињао све оно, што је до овога часа поднео, тај |
| .{S} Није се плашио смрти, али једно му је мутило помисао: да ли ће га она жалити? <pb n="162" |
| удна зачух, рекох:{S} Није фајде, то му је једини лек; морам му га казати.</p> <p>— А шта си сн |
| ао најмање надати сусрету с киме, то му је било све.{S} А како му је било код куће, где се врло |
| да се погађа, а што се цене тиче, то му је већ познато било, да се овде може човек погађати до |
| ко је макар једаред хаџију ујео, то му је скупо платио!{S} Има Божје правде, има, само што то |
| Мацинога исказа могао посумњати; то му је био очевидни доказ, да је све онако било. — Јер, да |
| арским комшијама; <pb n="20" /> а то му је само више пријатеља стицало, јер су они знали кога п |
| је са свих страна <pb n="22" /> и то му је долазило тако пријатно, као од умора задиханоме чове |
| па нека остане постидна.</p> <p>И то му је у овом хаосу узбуђења било лако рећи; али, ако га ма |
| ац а по нарави иста мајка.</p> <p>То му је све било већ одавна познато; није једаред само кира- |
| , да излије сав јед на Јанићија, што му је радњу у невреме оставио, а у исто време, да на прагу |
| , женин мираз са оних 500 гроша, што му је кум-Дума дао од еснафских пара, уложио у еспап и дов |
| је могло бити разговора о ономе, што му је на срцу лежало.{S} Тетка-Маца је развезла да прича о |
| Диша је већ у велико припремао, што му је било потребно, да се у сватовима покаже као <pb n="3 |
| а је и њему, Бог зна како, мило, што му је шегрт врата пробио.</p> <pb n="47" /> <p>Но то је са |
| ењем бројао дане, догоди се оно, што му је сву сладост ишчекивања горчином залило.</p> <p>У ист |
| кад је прстен вратио само зато, што му је некаква комшиница зуцнула једну пакосну сплетку, и п |
| захвалност <pb n="191" /> Богу, што му је подарио толико мудрости, да ближњега ода зла спасава |
| разгледа, изиђе му пред очи све што му је дервиш саветовао, па онда и оно, што је све претрпео |
| познаника и не бришући онај зној што му је капао са чела.{S} Нека тешка мука притисла му <pb n= |
| пропусти добро кроз шаке, за оно што му је разбио врата.</p> <p>— Можеш ти то, брајко, пробати |
| ку и прстом позва Јанићија.{S} Нешто му је журно говорила, а он је прво са неверицом слушао, а |
| нио из једног невиног уживања, пошто му је укус био јако склон према облим, загрљастим рукама, |
| имађаше смелости.{S} Напротив, живот му је био толико несносан, да га је из дна душе презирао.{ |
| мучан осећај мало се стиша.{S} Живот му је и сада личио на једну непрозирну таму којој нема изл |
| и о таквим сокак-сплеткама, дужност му је била да их најодлучније сузбије.</p> <p>Али на који |
| очи вене, не би ли се уверила, какву му је неправду учинила.</p> <p>Премишљајући, управо осећај |
| век од рачуна.{S} Ниједна пара, коју му је судбина наменила, није му измицала из шака.{S} Неумо |
| <pb n="189" /> за сваку услугу, коју му је указао тога дана, плаћао једном оком хлеба.{S} Хаџи- |
| се, да прихвати путничку бошчу, коју му је пружио.</p> <p>— Држи ово, па хајде кући!</p> <p>Јан |
| све тако горко и мрско.</p> <p>И свему је она крива.{S} Ње да не беше, да га она није својим п |
| кући, под оним хладовитим орахом, њему је било као да се налази међу најближим својима.{S} Упр |
| атеља, бацити око на мајстор-Дишу, њему је могло бити тридесет и шест година.{S} Тридесет и шес |
| нићије поста потпуно задовољан.{S} Њему је главно било да кир-Ламбру најури из куће, а то је, у |
| што му баш ни речи не одговори, а њему је тако потребно било, да о тој теми разговор продужи.< |
| екујући да му оне прве објаве оно, чему је жудео.{S} Чекао је неуморно пуну годину и по, па кад |
| то открило у потпуности све оно, о чему је и после Мацинога исказа могао посумњати; то му је би |
| показује жива.{S} Није шале, оно о чему је цео век сањала и за чим је кришом чезнула, сад јој с |
| рдце оскудно!“</l> </quote> <p>Ту песму је Лепосава врло често певала и у мутваку, а Јанићије б |
| рате, она је на вилает.{S} И едну писму је послала; иска да ви из њена кућа идете.{S} Жалос, ки |
| омисли и крете у дућан.</p> <p>У дућану је седео скрштених ногу на ћепенку и неко време замишље |
| гу са домаћицом, а кира-Думиница уштину је још за обрашчић, па се онда измаче и засмеја показуј |
| ема своме мајстору, али у исто време њу је обузимало неко друго осећање, које је неосетно обуји |
| ва је била као мало преплашена; када су је у цркви довели пред младожењу и метнули им венчила н |
| јтужније сузе пркосно смешиле, — сад су је редовно посећивале и она њима одлазила на посело, ба |
| шинице и другарице Лепосавине такође су је обилазиле често; а тада у кући и башти било је врло |
| пала у незнан; муке су имали, докле су је повратили себи, а после је жалила и лелекала тако ис |
| а Маца удовица, или тетка Маца, како су је по свем Београду звали.{S} Ова тетка Маца, није имал |
| опасао око паса до саме коже, а у кесу је метнуо шест стотина гроша, таман колико му је требал |
| кира-Анастасији није било до чекања, ту је требала једна одлучна мисао која ће у часу постати д |
| начио.</p> <p>Али што се тиче новца, ту је и сада био потпуно прибран и свој господар; о свакој |
| ња му је највише на срцу стојала.{S} Ту је уложен један део капитала, крваво стеченога, па да л |
| етне кућице са доксатом и баштом.{S} Ту је живела Маца удовица, или тетка Маца, како су је по с |
| оја му је онако срдито пребацила, но ту је осећао и неки неодређени бол од самоће, коју ће без |
| ијама, да га целују.</p> <p>У сандучету је било пуно памука, а у томе памуку лежао је један вел |
| ед на врата од мутвака.</p> <p>— Сад ћу је звати.{S} Дошла јој другарица, па плету иза мутвака. |
| сву би ногама изгазио.</p> <p>— Или ћу је убити или ћу се обесити! — говорио је стиснутих вили |
| утао, без смисла и циља.</p> <p>— Убићу је!{S} Јаох!{S} Ја је морам убити!{S} Зашто да се прода |
| ?</p> <p>— Бацићу је у трице; поклонићу је теби! — одговори Диша, весео, што га је Маца тако бр |
| p> <p>— А ако буде кћи?</p> <p>— Бацићу је у трице; поклонићу је теби! — одговори Диша, весео, |
| тка-Мацином сокачићу.</p> <p>Тетка-Мацу је затекао код куће.</p> <p>— Тетка-Мацо — рече Диша др |
| калфенско писмо, шта ће онда?{S} Еснаф је јачи од њега, а мајстор је имао толико права над сво |
| асија је имала само једну мисао и одмах је извела; дала је једном Циганчету две гурабије и обећ |
| его ли што је на цркву пљунути.{S} Грех је што својом грешном ногом и газим по овој светињи, ал |
| как и отишао својој кући.</p> <p>— Грех је; ама зар је то било поштено да ми потури онакву жену |
| ише се, да јој честитају, а Лепосава их је са златном огрлицом и дукатом на челу дочекала, изне |
| о онако страшно, као што би било, да их је ма коме другоме дао.{S} Она изиђе из собице и пожури |
| да је заиста донео нечије дреје и да их је однео некуда.{S} Па испричаше, како је долазила кира |
| лаз, да се сачувају од срамоте, која их је у чаршији чекала.</p> <p>— Анастасија! — поче јој ша |
| а увек пуна домаћих новости, а умела их је тако потпуно и слатко причати, да је милина била слу |
| које болује. — Но међу свима највиша их је било жена нероткиња, којима су већ дотужали прекори |
| удо?{S} Што ћутиш?</p> <p>— Па троје их је! — рече Маца и удари у смех.</p> <p>— Шта-а?...</p> |
| о где да им места начини.{S} Посадио их је на ћепенак и одмах наредио да се џезва пристави, што |
| у свему своме мужу, кући и деци, ако их је Бог дао.{S} И та особина тетка-Мацина створила јој ј |
| није ни сасушио траг оних суза, што их је за кир-Бенџом проливала.{S} Али како ли би тек сада |
| , те тако, после неких обрачуна, што их је кир-Дума имао између четири ока са покојником, уцвељ |
| не одговори.{S} Ова брза питања, што их је кир-Дума тако одлучно и оштро излагао, сплетоше га з |
| на му <pb n="201" /> и трошкове, што их је за ових седам недеља више учинио.</p> <p>— Још се чк |
| ним хаџијама опише све оне муке, што их је <pb n="195" /> Спаситељ подносио, докле су му овим д |
| ного више него ли газдине ћушке, што их је, као шегрт, од времена на време добијао. — Али ма ко |
| окупи ћурче, антерију и чампаре, што их је кир-Ламбре, ваљда због силне жеге, свукао и на под б |
| гао да се наприча чуда и лепоте, што их је видео у светим местима, а радознали пријатељи нису п |
| ка! — одговори Диша и хартијице, што их је некада готовим новцем платио, и у које је сву наду п |
| лежале развалине од свију мисли што их је уз пут смишљао и он се, малаксао од тешког душевног |
| ема више онако снажних људи, као што их је било некада.</p> <p>— Камо ти сада тако јаког човека |
| ар ја? — одговори Јанићије. — Могао бих је тако сву ноћ носити, па да и не осетим.</p> <p>— Луд |
| гледао у она комшијска врата, иза којих је извиривало девојче и радознало пратило сваки покрет |
| чићем и у шареним шалварицама, из којих је несташно извиривала мала ножица.</p> <p>И ноћас је с |
| ве, па се разгоревала у очима, из којих је суктала силна врелина.</p> <p>Морао се ипак вратити |
| ног камена, са две и три луле, из којих је избијао као рука снажан млаз бистре и хладне воде, н |
| та, бденисању и постовима, помоћу којих је хтео да казни грешно тело, <pb n="186" /> склоно сва |
| е. — Ох!{S} Ох!{S} Баш је добар!{S} Баш је добро то што не учини! — весело је певушила Лепосава |
| е не обеси ради ње. — Ох!{S} Ох!{S} Баш је добар!{S} Баш је добро то што не учини! — весело је |
| Диша је све нестрпељивији бивао.{S} Баш је чезнуо да се на ново окући, да стече домаћицу, која |
| са Лепосавом на само састане.{S} Навлаш је врло често излазио иза мутвака на цепаник, надајући |
| умеш ли?</p> <p>— Опрости му, зете, још је дете!{S} Ето, он се каје, — утаче се Маца великодушн |
| ефта; патриот како Рига от Фера!{S} Још је дете, ама за гол сабља да уфати; клефти да води, што |
| учнух, да захитим воду, а она ми каже: „Је ли бре, Јанићије, кад те је мајстор Диша погодио за |
| ше из последње улице на чистину, где су јеврејске баште и где је, пре седам година, први пут чу |
| држати међу оноликим грчко-цинцарским и јеврејским фирмама, које, у тадањем Београду, јасно пок |
| ише обућара, честију и љубовју озаривши јего ранше уцвјељену душу, а по том, подаривши јему ист |
| рло згодна прилика, прво, да излије сав јед на Јанићија, што му је радњу у невреме оставио, а у |
| фу постигао на своју радост и на големи јед кир-Думин, који је још једнако уздисао за изгубљени |
| сад је било довољно, да сав нагомилани јед окрене противу своје жене и, разуме се, да на њојзи |
| ном и пошао тетка-Маци.</p> <p>Сав онај јед и осветничко расположење за ово кратко време створи |
| у своме Србину и бране га, а Грци, пуни једа, што се њихова удовица тако јавно срамоти, вичу на |
| увиде, да би то било неприлично да он, један мајстор, своме шегрту исповеда зашта се радује, т |
| би га толико запањило као то, да је он, један угледан мајстор у чаршији, могао доћи и на таку м |
| ној светлости зујало је неколико пчела; један крупни бумбар облете око њега неколико пута и изг |
| је руком и рекао: „Бог да је прости!{S} Један пре а други после, тек, сви ћемо тамо!“ — и тако |
| тек по који усклик тројице ноћника.{S} Један међу овима био је Јанићије Бик.{S} Са заваљеним ф |
| ад надстрешницом безбрижно ухватила.{S} Један пар ластавица савио је у самом доксату под стрехо |
| на како осећао недостатак домаћинов.{S} Један део домаћинових права пренео је мајстор Диша на с |
| наследник целе имаовине покојникове.{S} Један трговац из Пожаревца, Јанко папуџија, који је од |
| ко је причао Ламбре, но то није све.{S} Један од комшија видео је и нешто више.{S} Око поноћи — |
| ави да ће се и заклети, али не да да га један Грк, који му онакву жену натоварио на врат, још н |
| туцао се од немила до недрага, докле га један биволар, који је дотеривао биволице у Београд, ни |
| и се замислио, ходи на кафу! — викну га један комшија са ћепенка.</p> <p>— Хвала, сад сам је пи |
| му пркосно и са презрењем баци на њега један крвнички поглед.</p> <p>Мајстор Диша изгуби мегда |
| свога мужа!{S} Цела чаршија знала је да један „старатељ“, тако рећи, други отац, не може ни пом |
| свршио колико би обично, шале ради, за један дан посвршавао.</p> <p>Више није могао издржати.{ |
| ла срећа и ту му срећу лакоумна жена за један часак уништи!</p> <p>Целу ову ноћ провео је у пол |
| овако нагло нашао на улици, стао је за један часак и нерешљиво се обазирао на све стране питај |
| стор претећим гласом и дохвати руком за један дрвени калуп.</p> <p>Јанићије се скљуси за пањ и |
| /p> <p>Ишао је насумце, залазећи час за један час за други угао тесних улица, претрпаних као и |
| ију, тамо, што је густим гранама тицала један малени прозор, за којим се одмараху његов мајстор |
| постељу и кришом испод јастука метнула један стручак босиока, заспао.{S} Сит и зачаран овом ма |
| му мисли и намере долазиле и то све на један мах у главу, тешко је побројати.{S} Она непојамна |
| у песмицу, што му памет занесе, седе на један камен и поређа Цигане око себе.</p> <p>— Доста!{S |
| рацима“ спавао, изиђе у авлију, седе на један трупац и тужно се загледа у вити месечев срп, чиј |
| ма уза зид авлијски, сроза се и седе на један бињекташ, који стојаше уза зид авлијски и служаше |
| ај израз не измаче кир-Диши, и он се на један мах збуни.{S} Очекивао је сасвим друго: да ће му |
| <p>И од 4000 гроша сиђе поклон цркви на један барјак златом извезен, за који је платио равно је |
| последњи кончић, који га је опомињао на један леп сан, што га је са чежњом већ три године сањао |
| а устабашу.</p> <p>— Е, али један је па један Диша, брајко мој!{S} Камо, нека ми ко покаже у ес |
| на само, мајстор Диша извади из недара један тефтер.</p> <p>— Седи, — рече јој — да ти покажем |
| инских и римских философа.</p> <p>Такав један просвећени српски тип био је и мајстор Диша.{S} О |
| — Србин је, бре; што може да се чека од један диваљ народ? — забринуто се питао, и свакога часа |
| , да је зет казао све што треба да каже један строги газда своме калфици.{S} Јанићије сними фес |
| Ти само накриви фес, а мајстор Диша је један по један! — одговори тетка-Маца и кришом, испод о |
| век погађати до миле воље.{S} Ономад је један хаџија откупио од некога испосника мајку Божју, и |
| у томе изједначи са кума-Думом, ипак је један, до душе не баш толико тежак облак, али тек један |
| о пуно памука, а у томе памуку лежао је један велики чавао, не дужи од садашњих „мертечких“ екс |
| га поклона еснафу за трен ока постао је један од најуваженијих грађана; а све оно што га је до |
| ван Крститељ Спаситеља крстио, дошао је један пустињак, прави богоугодник, за кога се зна, да н |
| {S} Ето: код фудул-Стаменке прекужио је један <pb n="110" /> тежак час.{S} Кира-Анастасија није |
| <p>— Ово теби! — рече и тутну му у шаке један цванцик.</p> <p>— Зашто, газдарице? — запита Јани |
| се толико заслепио, те допустио, да се један Србин <pb n="35" /> увлачи у њихово друштво.{S} К |
| е испаде од некуда кир-Диша, и, када се један према другоме нађоше, стадоше као укопани.{S} Кир |
| Јанићија је отправио у град, да однесе један пар местви<ref target="#SRP19061_N2" />, а он је |
| злаза; али и кроз ту таму ево где проби један зрачак надања.</p> <p>И тако је та дивља, унутарњ |
| е.{S} Он задовољно бркну у кесу, извади један цванцик и даде пуници.</p> <p>— Не још, још мало. |
| На! — простења Диша и иза појаса извади један прстен, па га пружи Јанићију.</p> <p>Јанићије узе |
| бранећи себе и нехотице дала Анастасији један разлог више, да се одупре кир-Дишином наваљивању. |
| бере за свога устабашу.</p> <p>— Е, али један је па један Диша, брајко мој!{S} Камо, нека ми ко |
| а како, поред свега мозгања, не нађе ни један згоднији излаз, који би најбоље одговарао његовој |
| пута и изгуби се у сунчеву зраку; но ни један од тих звукова свежега пролећа он није чуо, — све |
| о сам уморна!{S} Лепосава, дете, донеси један ратлокум и воде.</p> <p>Кир-Диша само пребледе, с |
| а скинеш са себе враџбине.{S} Зар си ти један који је тако страдао, па, када је скинуо враџбине |
| које ће, с колена на колено, предавати један другоме „шилт“, на коме беше исписана лисица са к |
| од куда бахнути, тек да он не буде онај један „од заклетве“. — Од озго, од стране Зерека, чула |
| душе не баш толико тежак облак, али тек један облачак, лебдео над његовом душом.{S} И што је ду |
| кући!{S} Ено му полиције!{S} Несрећник један!{S} Шта му је било мало код мене?{S} Хтео сам да |
| Мацо — рече Диша дрхтавим гласом — имам један разговор с тобом.</p> <p>Маца махну очима на Лепо |
| ајвише на срцу стојала.{S} Ту је уложен један део капитала, крваво стеченога, па да ли ће Јанић |
| утао и збуњено, натуштених веђа, гужвао један широк орахов лист, што му се у руци нашао.</p> <p |
| стабаше прегле, чаршија је за њима, као један човек, ишла.</p> <p>Али мајстор-Диша, поред свега |
| лепо, да свога мајстора, који ти је као један родитељ, тако оставиш.</p> <p>Јанићије је ћутао и |
| , али Дума, као кум, а после тога и као један добар пријатељ како Ламбрин тако и покојника и ње |
| ик је са нарочитом озбиљношћу расклапао један по један докуменат и разређивао по столу, а сваки |
| кум Дума. —</p> <p>Јанићије већ довршио један посао, па почео да отпасује кајиш с колена, кад у |
| арац тако спокојно, као да то беше само један грош.</p> <p>— Да ти дам пет стотина?</p> <p>— Шт |
| размишљавао је Јанићије. — Ја сам само један сиротан <pb n="130" /> калфица; и Бог зна хоћу ли |
| p> <p>У ћелији је од намештаја био само један миндерлук, на коме се, како је кад требало, могло |
| с уверењем, да му свака од њих скида по један грех с душе, сада га више не одржаваху у оном при |
| p>Свака од њих, руке ради, понела је по један цветак шебоја и замбака.{S} И тако, заборављајући |
| накриви фес, а мајстор Диша је један по један! — одговори тетка-Маца и кришом, испод очију, пог |
| нарочитом озбиљношћу расклапао један по један докуменат и разређивао по столу, а сваки од њих б |
| се, по свет прича?</p> <p>— Не прича то један; то причају многи који су видели.</p> <p>— А, е л |
| а изабрао за свога устабашу.{S} Све што један честит, заслужан мајстор и имућан газда може пост |
| он постао оцем три синчића, који му, у један исти час, испунише кућу детинским плачем, то је в |
| нога Дишинога лица право страшило.{S} У један мах њему се учинило да се таваница са балванима с |
| ко себе видео, таласало се у њему.{S} У један мах учини му се, да од свега тога не може да дише |
| ијали једно другога, док тек Лепосава у један час отрча мутваку и прстом позва Јанићија.{S} Неш |
| — и тако утешен сишао је у подрум, да у један бокал оточи расола, који је он увек за вечером на |
| ла и чежња и радост и нестрплење, све у један мах, не дадоше му да се на једноме месту скраси.{ |
| од мајстор-Дише? — викале су девојке у један мах.</p> <p>— Та ућутите, сурунтије ниједне; оста |
| е се у њену авлију.</p> <p>Како ли се у један мах и обрадова, кад угледа Лепосаву, како под јед |
| окле између густих ћепенака не завише у један ћорсокак баш до Синџир-џамије.{S} На самоме углу, |
| есе, опије, па сад да се тако насилно у један мах угаси!</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| страшна забуна толико га обузе, да му у један мах изгледаше, да ће се таван на њега срушити.{S} |
| е!{S} Јанићије, бре, где си?! — викну у један мах преплашено.</p> <p>— Ево ме, мајсторе! — одаз |
| по који пут ако обиђе сватове.</p> <p>У један тренутак, кад се мајстор-Диша мало одмаче од сват |
| е отпустиш.</p> <p>— Хајде, бре, ћопеку један!{S} Седи и ради тамо, док те нисам овим калупом п |
| гледом и чисто чудећи се, како то да му један шегрт одговара.</p> <p>— Шта велиш?!...</p> <p>— |
| ребало, могло седети или лежати, у куту један асталић, над којим је горукало кандиоце, а под ка |
| оге кир-Думине, њему дође на ум, да још један покушај изврши, па ако успе, онда да не изгледа џ |
| а-Ману, испаде иза ћошка кир-Дума и још један Грк.</p> <p>— Сто је то?{S} Ста искас сас та жена |
| ође, па ништа.{S} Обишли све гатаре; за једанаест година попила је она бар три ливаде свакојаки |
| ри ливаде свакојаких трава, а он, пуних једанаест година, није изоставио ни јутрењу ни вечерњу; |
| } Ето му и куме, кир-Думинице.{S} Пуних једанаест година није имала деце; и шта све није кир-Ду |
| године до године, све јаче гојила. — А једанаесте године једна комшиница Туркиња даде јој, сво |
| је давао мира. „Море, смири се, човече, једаред!“ вичеш му ти; ама пусто оно срце његово игра л |
| исак, размахну да ради, да се заборави; једаред покуша и да запева, — али му се код првога стих |
| г човека, као што беше мој покојник?{S} Једаред, баш после прошевине, дигао ме је као перце до |
| дбина га је заквачила већ; а кога судба једаред само дохвати у своје незграпне шаке и почне да |
| му је све било већ одавна познато; није једаред само кира-Думиница све ово приповедала, када су |
| ао те смелости, да ствар, коју ће време једаред зачепркати, рашчепркава.</p> <p>— Најбоље, да ј |
| га, мајци, кад тад платити! — издаде се једаред пред шегртима, кад Ламбре изиђе из дућана.</p> |
| како је осећао пуно задовољство, што се једаред и он осветио, ипак, док је говорио ону заклетву |
| породила, а у мојој кући, ништа! — рече једаред срдито, кад Маца поче причати како је ову или о |
| Мука га изела, какав је постао! — рече једаред љутито Лепосава, причајући час срдито час кроза |
| — Али што није језик открио, то открише једаред у хамаму неколико модрица, што их кир-Думина же |
| пођем и сам, да је потражим! — помисли једаред; али у тај исти пар дође му на ум она њезина пр |
| ема лека; не могу више овако! — рече он једаред тетка-Маци, када га ова поче грдити, што се не |
| стопи се у једну благу успомену; и само једаред месечно, када би се кренула, да из државног „ка |
| улетео.</p> <p>— Кажем ти, ко је макар једаред хаџију ујео, то му је скупо платио!{S} Има Божј |
| азује.</p> <p>Мајстор Диша, коме је већ једаред Лепосава у одбрани рекла да је угатан, само што |
| Дишиној.{S} Међутим, Јанићије му је већ једаред засведочио своју оданост, и он је потпуно права |
| ратио својој вереници; јер оно, што већ једаред очима омили, то се више од срца не очупа.</p> < |
| ју сачува од неприлика, кир-Диша је још једаред дошао кући, па, кад се уверио да је капија затв |
| се ниси вратио.{S} Па, деде, пробај још једаред; земљу ћу да прокопам, па ћу те и под земљом на |
| осавом седао за совру и вечерао.</p> <p>Једаред, по вечери, разговарајући још за совром, тетка |
| ава, али, истрошена од толикога напора, једва се кроз собу и по авлији вукла.{S} Цео тај дан, и |
| о, да га је Лепосава, која иђаше уза њ, једва чула.</p> <p>— Рђо папуџијска, шта ти је ружно ур |
| Диша изгледао му је чисто као претучен; једва се вукао и стењао, а са лица сливале се крупне гр |
| — Шта ти би, мајсторе?</p> <p>— Воде! — једва прошапута Диша.</p> <p>— Мајсторе, мајсторе! — чу |
| од смеха гласом.</p> <p>Фудул-Стаменка једва дочека овај звонки смех и сада разговори ударише |
| турски кроза зубе скреса, да кира-Мана једва имаде времена да му се уклони.</p> <p>Уђе у собу, |
| -Маца, која се после дугога истраживања једва вратила.</p> <p>— Е, шта би? — запита кир-Диша не |
| мука притисла му <pb n="88" /> душу, па једва дише; чини му се да ће га угушити, а цела снага н |
| ебе и...</p> <p>— Лепосаву... прошапута једва чујно Диша.</p> <p>— Цео свет говори за вас.</p> |
| е га свега.{S} И вечера, које се до сад једва дотицао, сад му необично слатко паде.{S} Јео је т |
| које му се на пакост тако стегло, да је једва био у стању да ваздух удахне.{S} Стојао је тако н |
| наша: мало час онако радосна, као да је једва дочекала, што јој се муж вратио, а сада тако през |
| ика необично примамљива, да се Јанићије једва уздржао, да не понови оно што је пре три дана ура |
| , да тетка Маца није од оних жена, које једва чекају да сазнаду за туђу тајну, па да је, на све |
| !{S} У успомени, као кроза сан, кога се једва опомињемо, таласају се ваше спокојне сени у дугим |
| ори, поче је тући и гњавити тако, да се једва искобељала из његових шака и побегла.</p> <p>— Шт |
| и су у сложноме терцету чудо, о коме се једва мислити могло.</p> <p>Хаџи-Диша требало је тих да |
| лелекала тако искрено, да су комшинице једва успеле, да је сачувају од какве му драго несреће. |
| грепсти.</p> <p>Фудул-Стаменка и Канче једва стигоше, да беднога Ламбру спасу од ноката раздра |
| груди, опраштао се тако неколико пута и једва га је пустио из загрљаја.{S} Караван се крете дол |
| о сада? — запита га мајстор, када се он једва вукући ноге, врати у дућан.</p> <p>— Однео сам, м |
| , да је до пре четири дана била тек као једва растворен пупољак, а сада ето где пред њиме стоји |
| а брине више колико ће порасти.{S} Свет једва чека да чује новости, а већ онда, кад та новост д |
| им зрацима.{S} Из те даљине допираху му једва гласови мујезина, који оглашаваху вернима: сабах- |
| војче!{S} Бог је наредио на жена, да не једе џабе лебац, — вели кира-Мана.</p> <p>— Ето, ја — у |
| ник, за кога се зна, да никада ништа не једе <pb n="192" /> него пије само неку зелену течност, |
| бир; ама, што Бог није заповедио да се једе, оно је погано.{S} И жаба је погана — и Френки су |
| а-Анастасија поздрави се, да тој кадаиф једе сас кога је јела и до саг!....</p> <p>Јанићије зин |
| мозе бити мој деда!?{S} Белћим ћу ја да једем њен кадаиф, отров да је изеде, ороспија једна!</p |
| к, па што ти требају толике паре?{S} Не једеш ни колико Божја тичица, <pb n="196" /> а побожан |
| ри тетка-Маци.{S} Тетка Маца му је била једина личност, коју је он дубоко поштовао и о којој је |
| а зачух, рекох:{S} Није фајде, то му је једини лек; морам му га казати.</p> <p>— А шта си снила |
| подмити Јанићија, да ћути.{S} Ово беше једини излаз, да се сачувају од срамоте, која их је у ч |
| нађе ли се, — то толико!{S} И зар је он једини, за којим би полиција морала трагати!</p> <p>Диш |
| ја је тамо плачна и очајна остала, беху једини предмет његових збуњених мисли.{S} Њу да види, њ |
| е обиље своје материнске туге за умрлом јединицом.</p> <p>После недеље дана хаџи-Диша је успео |
| Дишина запремина у соби захватала.{S} - Једино какав непредвиђени случај, који не би зависио ни |
| не смеде да истерује ствар до краја.{S} Једино што јој је добацио, то је било неколико речи, да |
| тао, па само ради, ни главе не диже.{S} Једино што би га из дућана повукло, то је, да, од време |
| о крај са собом, ваљало му је захвалити једино ономе уверењу, које му је овде у кисељаку отвори |
| даље тамо.{S} Кир-Ламбре јој је био још једино њено уздање, па како је он и био прави узрок њез |
| за њим, кад год би туда прошао.</p> <p>Једино тетка-Маца што је слала Лепосаву у дућан, да му |
| евног напора и збуњен, враћао ипак оном једином осећању, које је кроза сву срџбу и гневно распо |
| погрешку својих родитеља.</p> <p>И тај јединствени идеал, у који је унео срж свога живота, кој |
| амо прекрсти и поче се заклињати својим јединчетом, како је то лаж и ако се тако што из њезине |
| а он њу у чело.{S} Кад га је погледала, једна јој се суза скотрља с лица.</p> <p>— Е, де, не пл |
| како да немам; па још три.</p> <p>— Е, једна му је набацала!</p> <p>— А која ли то? — запита б |
| мршену дугу браду. — Сви сте ви, ђаури, једна нечиста вера!{S} Имаш ли комшику која нема деце?< |
| ајем.</p> <p>— Па то... она је једна... једна...</p> <p>Али Диша не беше у стању да изусти ову |
| .</p> <p>Из куће се разлегало нарицање; једна по једна жена улазила је на капиџик, која са свећ |
| х и толики шум у глави подигле, као ова једна реч: „То ће ти бити мајсторица!“</p> <p>Мора да ј |
| огурну; али врата затворена.</p> <p>Ова једна ситница, што су врата закључана, ускомеша у њему |
| , а када се будем вратио, иде ли то, да једна хаџијница меће дукат на чело?</p> <p>Лепосави не |
| прилика, каква се лако не налази, и да једна честита и послушна девојка неће никада погазити в |
| ским женама није никако у рачун ишло да једна Цинцарка, па још удовица, уграби њиховим удавачам |
| њен кадаиф, отров да је изеде, ороспија једна!</p> <p>Јанићије не чу ништа више.{S} Некакве, ча |
| сији није било до чекања, ту је требала једна одлучна мисао која ће у часу постати дело.</p> <p |
| ем појасу мужева и жена, којима су деца једна тегоба, па тако и немају никога свога, који би им |
| га, чинила му све угодности, које може једна добра душа да учини сирочету; али јој је вазда на |
| пострада.{S} Јер, најпосле, трговина је једна вештина, а људи који купују нису слепци, па да ре |
| реје познајем.</p> <p>— Па то... она је једна... једна...</p> <p>Али Диша не беше у стању да из |
| о ветар прашину.</p> <p>— А што, зар је једна пошла за сиромаха?{S} Зашто баш да и она не пође? |
| кир-Диша није ни мало сумњао.{S} Зар је једна жена била, којој су записи побожних дервиша помог |
| све јаче гојила. — А једанаесте године једна комшиница Туркиња даде јој, свој запис, који је о |
| .{S} Али у заман; ту у глави урезала се једна слика, па, зажмурила или открила трепавице, она ј |
| са собом располаже по својој вољи, беше једна кап више зејтина на већ онако разбукталу жеравицу |
| на све што их дотле устручаваше, уђоше једна за другом у авлију кира-Анастасије.</p> <p>— Ели |
| се по његовој глави ломиле.</p> <p>Али једна, од свију снажнија и страховитија, испињала се на |
| је и она, али је у вече изненада заболи једна страна вилице, а и главобоља, те није могла ни ма |
| бити разговора, јер, као на пакост, ни једна од њихових жена, у ово време, није <pb n="15" /> |
| отине, а то је таман толико колико и ни једна.{S} Међутим, кира-Анастасији није било до чекања, |
| зноси.{S} А некада није се смела чак ни једна паприка више из туршије изнети за совру, већ онол |
| е децу и да се увере о чуду, које учини једна хамајлија.{S} Лепосава је примала у постељи посет |
| е да је само то, ни по јада! — прихвати једна између њих, забрађена преко феса шамијом калемћар |
| е, кикоћући, прхнуше у башту добацујући једна другој по коју веселу досетку на рачун будућих мл |
| Из куће се разлегало нарицање; једна по једна жена улазила је на капиџик, која са свећицом, да |
| о у гдекојој крчмици још жмиркала је по једна лојаница и осветљавала тек по гдекога веселога бр |
| </p> <p>— Немој, хаџија, још! — рече му једна комшика, која у томе часу одшкрину врата и промол |
| ове две куме толико су се пазиле, да су једна другој без икаквих истраживања на голу реч верова |
| том важношћу вршио у ову кутију.</p> <p>Једна мала ситница, али ипак толико уочљива, да је мног |
| номе расположењу.{S} Лепосавина прилика једнако му се истављала пред очи; и ма колико му та жив |
| о било нелагодно; оно незнано што га је једнако држало у некој запетости и недоумици, појачавал |
| ишљен и тешко расположен, у ушима му је једнако звонило: — То је љубав, то је љубав!</p> <p>Пун |
| јане душе и кроз осветничко расположење једнако се пробијао онај зрачак љубави и страх од чарши |
| ул-Стаменка и, држећи <pb n="140" /> се једнако капиџика, трешаше му под нос песницу са прамење |
| него је страшљиво и готово са трепетом једнако мислио о радњи, о ономе што је за собом оставио |
| и полако сузе, које је не слушаху, него једнако капаху — ако си честит, онда нека је просто, шт |
| > <pb n="206" /> <p>— Што ме запиткујеш једнако... мене је срам! — одговори шапатом Лепосава и |
| и на големи јед кир-Думин, који је још једнако уздисао за изгубљених четири хиљаде гроша.</p> |
| е већ била мртва.{S} Јанићије, који још једнако јецаше, није ни знао да је она рука, која му чв |
| говори Станко пилећи турпијом око ороза једне пушке кремењаче, коју је у посао узео.</p> <p>Мај |
| иривао је за зиданом оградом таман кров једне малене али врло спретне кућице са доксатом и башт |
| ђе памет у главу: зашто да робијам због једне ороспије, па је отерах.{S} Ти си <pb n="148" /> д |
| ло пријатно што је судбина поштедела од једне сувишне бриге без које се може бити.{S} А да би с |
| атила узгред у цркву, купила свећицу од једне паре и запалила је пред иконом са уобичајеним узд |
| е он пред друговима и свирачима.{S} Код једне крчме зауставише се.</p> <p>— Збогом, пријатељи! |
| и ни осетило, а у мојој земљи немамо ни једне чудотворне утвари; живимо као сирочићи без наде и |
| } Наредио је да се добро угреју у ватри једне машице, па, када се ове готово усијаше, он превуч |
| куту доње уснице, постала већ предметом једне песмице на грчком језику.</p> <p>Није могућно, да |
| ма, а када је осетио глад, отишао је до једне симиџинице и тамо жељно гледао у онај хлеб и сими |
| дао.{S} Кад је сутра дан Јанићије однео једне јеменије тетка-Маци, затече Лепосаву саму.{S} Тет |
| е у томе часу не ослони леђима о стабло једне дафине.</p> <p>— Ама зар тако? — хтеде да каже, а |
| ћи прилику, која би одговарала положају једне тако лепе и угледне удовице.{S} Да је удаду за ка |
| и на таку мисао, да ноћу ускаче у кућу једне удовице.</p> <p>Но мајстор Диша није био од оних |
| е толико недеља не мога отрести.</p> <p>Једне вечери — баш уочи недеље — тетка Маца, као и увек |
| вао?</p> <p>— Бог хоће да га се ми, као једни верни христијани, сећамо, да му се клањамо и моли |
| сати.</p> <p>Два супарника седела су за једним пањем и кројили по сахтијану са оштрим дикишом.{ |
| ладу, лепу удовицу, па још без деце, са једним руменим младешчићем у самом куту доње уснице, и |
| ани.{S} И Јанићије <pb n="72" /> узе са једним шегртом уносити у дућан коже, и готове јеменије, |
| ке вечерашњега весеља и да се за тим са једним осмејком на руменим уснама слатко успава.</p> <p |
| обрадова, кад угледа Лепосаву, како под једним дебелим орахом близу мутвака поставља софру и по |
| да га рђави људи не опљачкају или да се једним непромишљеним кораком не сурва у провале, па там |
| лико кеса леблебија, ратлокума, халве и једним саханом топлога кадаифа.</p> <p>— Јанићије — вик |
| га у грађанству уживаше, увеличао још и једним тако побожним делом.{S} У цркви је одслужено бла |
| га проби.{S} Као дрвени стуб стоји и ни једним делом тела не миче, већ гледа у врата, на којима |
| зо обрадовати забринутога супруга са по једним наследником.</p> <p>Ова њезина вештина отварала |
| брадом — оно није човек, оно је тулум, једно говеђе шкембе!{S} Ох, ох, како сам уморна!{S} Леп |
| слутила, да би је он од тога одвратио, једно што је пут за једну женску главу врло далек, а др |
| га плашила, ко би то могао погодити.{S} Једно је јасно, да га је увек, кад год би изишао из мут |
| ледати, кад ствар пукне по Београду.{S} Једно што је осећао, то је, да ће сав онај углед, који |
| е толико имање без наследника.</p> <p>— Једно и још једно, доста!{S} Не треба више; нек буде ма |
| и и црвени у лицу стојали су обоје сада једно наспрам другога.{S} Он опустио руке, разрогачио о |
| им земљама, и све то за што?{S} Само за једно сећање, да се и на њега, ма и под старост, насмеш |
| и открила трепавице, она је увек видела једно: некакву грану о којој је висио Јанићије Бик о за |
| жно; седе на миндерлук, обухвати шакама једно колено и поче се горњим делом тела нијати одмерен |
| као на једнога сладострасника.{S} А кад једно казивање победи, оно као стрела пролети кроза све |
| мојте да се љутите; ама то није лепо од једно...</p> <p>— На поље! — продера се Диша — Јанићије |
| еља више учинио.</p> <p>— Још се чкембе једно није ни окотило, а гледај ти, колико ме кошта! — |
| ико, а на комшијском капиџику појави се једно девојче.</p> <p>— Што чукаш толико?{S} Није код к |
| је на улицама затекао и први сумрак, те једно то, што би могао пасти патроли у руке, ако на ули |
| лицу.</p> <p>Анастасија и Ламбре осташе једно спрам другога запањени и обоје, као крпа, бледи.{ |
| и, па ће да те прифате; и па зетови, из једно поштовање што си родила тако добра ћерка.</p> <p> |
| о? — И живот као ветар прође, а камо ли једно тренутно задовољство што га човек ужива.{S} Зар т |
| грозотом.{S} Није се плашио смрти, али једно му је мутило помисао: да ли ће га она жалити? <pb |
| дно другоме на ручак или вечеру.{S} Али једно га је, у овај пар, мучило; како да помене кира-Ан |
| са Мацином Лепосавом кроз коло, вијали једно другога, док тек Лепосава у један час отрча мутва |
| а све ово приповедала, када су одлазили једно другоме на ручак или вечеру.{S} Али једно га је, |
| стасија и Ламбре стојали су у соби сами једно према другоме; она намргођених обрва а он оборена |
| ао и он, ожени Гркињом.</p> <p>Но човек једно мисли, а судбина друго ради.{S} Мајстор Диша је в |
| ије могао баш никако да објасни.{S} Тек једно што је сада, када се почео свестити, осећао, био |
| ни до сада гледала, а сад га мрзим како једно куче, како што христијанска душа мрзи на <pb n="9 |
| гућно, да је све те „артикле“ убацивало једно лице; јер по предметима, почињући од бакалског и |
| ича све, како је у почетку поручио само једно „шише“ вина, па после, кад дођоше двојица са Цига |
| ем; па децу да ти рађа, сваке године по једно.</p> <p>Мајстор Диша би, пред оваквом перспективо |
| доста!{S} Не треба више; нек буде макар једно, син, као мој Алкибијадес!</p> <p>— Само ћерку не |
| оме човеку.{S} Шта је то изнети на глас једно ваљано девојче, убити јој срећу, па је оставити!{ |
| не као тешки камен на душу навали.{S} У једно време покуша, да стресе са своје душе овај притис |
| болесници, која је спавала тврдо.{S} У једно време Лепосави задрхта рука, коју је Јанићије у с |
| ити тако на пречац.{S} Главно је, да су једно другоме вазда пакостили; често би се пута, она ра |
| ње без наследника.</p> <p>— Једно и још једно, доста!{S} Не треба више; нек буде макар једно, с |
| аџија укрцао у лађу, предстојало му још једно непријатно искушење.{S} У Галцу их задржаше пуних |
| ледње средство, потражи турског хећима, једног старца, за кога се онда говорило да односи болес |
| а какав злочин; а то би била клевета на једног честитог грађанина, који је свој непорочни живот |
| ука, какву може само утврдити бујна крв једног младог разоренога срца, ужљебила се дубоко у њег |
| ко је било потребно, да удовица онаквог једног мужа не <pb n="10" /> би, ма у чему било, изгуби |
| не може да схвати зашто то.{S} Али кад једног јутра, срчући кафу, у мало не прогута читав <hi> |
| хаџи-Дишу, ради лакшега разликовања од једног другог хаџије, који је случајно имао исто име, п |
| у Диша, коме оваква „интимна“ питања од једног шегрта беху зазорна, а уз то се сети оних разбиј |
| с другог света, па јој се чак учини од једног необично танкога писка са зурла, као да то пишти |
| и свежу девојку, он је ипак то чинио из једног невиног уживања, пошто му је укус био јако склон |
| етка Маца, није имала никога свога осем једног детета, Лепосаве, коме је тада могло бити око дв |
| Маца тек ваљда не би примала сваки дан једног нежењу, који јој није ни род ни помози Бог, да т |
| све то, али, кад и њојзи превре, она му једног дана тако <pb n="177" /> одлучно подвикну, да се |
| ло.</p> <p>Кир-Диша је имао у Пожаревцу једног стрица, коме под старост помреше деца и жена, те |
| ваку, тек да не седи сасвим залудна.{S} Једнога дана покуша да сама скине с верига котао пун вр |
| к га је неко предосећање задржавало.{S} Једнога дана зажмуре и повери тајну Лепосави.</p> <p>Ле |
| ије поче гледати на мајстор-Дишу као на једнога сладострасника.{S} А кад једно казивање победи, |
| можда и из несташлука; али сада ни због једнога ни због другога.{S} Јанићије је осећао, да та р |
| Тако је то трајало неколико недеља, кад једнога вечера дође Диша кући, уђе у собу и рече Лепоса |
| крађу извршио.{S} Сад хаџи-Диша зађе од једнога до другога, те их редом опипа све, али кесе ни |
| шао у Мокри Луг.{S} Тамо се погодио код једнога газде сељака, да му чува овце само за храну, па |
| д земљом наћи!{S} Нисам ја стао за тебе једнога, али не дам да ми се квари ред; не дам да ме ни |
| а онда на њега.</p> <p>То је било после једнога разговора са Мацом, који је хаџију врло обрадов |
| омоли и да приложи коју аспру за зидање једнога храма на Витавари.</p> <p>— Ама, да ли је у ист |
| се махне дервишких записа, обе, као из једнога грла, салетеше је, да послуша.</p> <p>— Грехота |
| ед ћор-Ахметовом кафаном угледа како из једнога фењера чкиљи слаби пламичак лојанице, и нешто н |
| несносно; дан ноћ чезнуо је за њоме, и једнога дана остави овце, нека их пас чува, а он, као д |
| ишино џангризање поче бивати несносно и једнога дана, кад Диша, мислећи ваљда да није довољно и |
| о и што се до сада истрошио, цигло ради једнога детета.</p> <p>— Еле, ти нећеш да пазариш? — за |
| га калуп прелете и у мало што не погоди једнога пролазника, који у томе часу наиђе. — Јанићије |
| и погодити чега ради долази.</p> <p>Али једнога дана, када је светина одујмила, он се одлучи, п |
| годишњем парастосу не беше у чаршији ни једнога човека у антерији од ћитајке, који није дошао у |
| ојаницама.</p> <p>Дочек је био достојан једнога устабаше и признатога добротвора, који је и ина |
| шта све није кир-Дума чинио, само да до једнога наследника дође, па ништа.{S} Обишли све гатаре |
| не изнесу.</p> <p>Најпосле дошао је до једнога резултата, да би најбољи начин, који би одговар |
| ом силом, дотле он у наше радње шаље по једнога анђела, да нам имање до повратка сачува.{S} Хоћ |
| и почео весело певушити; повуче за ухо једнога шегрта, па онда оде брзо својој кући поздрављај |
| о и од које је тако жељно ишчекивао бар једнога сина.</p> <p>Какве су му мисли и намере долазил |
| амо, нека ми ко покаже у еснафима макар једнога газду, који је толике паре поклонио за барјак?{ |
| дну зелену сламчицу и несвесно бленуо у једнога мрава, који се свакојако мучио, да одвуче кроз |
| е грдила; а то је много вредело за душу једнога сирочета, које није сазнало ни за мајчину љубав |
| врдо у моћ дервишевих хамајлија и он их једнога дана изнађе у једноме сандуку.{S} Кад их разгле |
| <p>У квартиру мајстор Диша је имао још једнога друга, сапутника, који му је био вођа по Јеруса |
| је свети човек морао узети у помоћ још једнога младога дервиша, који му је у лечењу био десна |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Једнога дана дотрча Јанићије кући сав задуван и врло уз |
| само да продужи што је започела.</p> <p>Једнога дана догодило се нешто, што је и Јанићија и Леп |
| има, кад Ламбре изиђе из дућана.</p> <p>Једнога дана по ручку пошао Јанићије Ламбриној кући и н |
| ако што пронело за њезино Канче.</p> <p>Једнога јутра отишла Лепосава у дућан мајстор-Дишин те |
| важнијег од овога кога тражаше.</p> <p>Једнога дана, после одслужене литургије и поклоничкога |
| лики новац могао набавити цркви.</p> <p>Једнога дана кад га некакво пробадање у слабинама опоме |
| чи, да му се тако што не догоди.</p> <p>Једнога вечера сео мајстор Диша на миндерлук и пропушта |
| о повратка Дишинога ту престоји.</p> <p>Једнога дана устаде мајстор Диша из постеље сав узнемир |
| није био толико луд да се обеси.</p> <p>Једнога јутра устала Лепосава, по обичају, пре мајке и |
| Лепосаву саму.{S} Тетка-Маца је отишла једној жени, која је тога дана принову чекала.</p> <p>Ј |
| орекло од самога Мухамеда), седео је на једној међедини, чело дугачког мртвачкога сандука и при |
| е утиске; неколико врабаца џакало је на једној дафини, чије се гране повиле преко авлијскога зи |
| ући по дућану.</p> <p>Јанићије онако на једној нози скакуће за њом и виче да пусти, а она се св |
| на аждаја, коју је видео у Витлејему на једној икони, где беху исписане <pb n="188" /> страхови |
| грло сасушило од унутарње ватре, приђе једној чешми, напи се воде, подметну главу под лулу, из |
| како је могао тако лаковерно поверовати једној жени, која је потпуно праведно заслужила онај на |
| " /> <p>Погреб је био као што и приличи једној устабашиници.{S} Однесена је под еснафским барја |
| ратити, а ти да ме дочекаш како приличи једној хаџики: чесна и поштена!{S} Чу ли?</p> <p>— Чује |
| као, он би се пропео на прсте, бркао по једној торбици, обешеној о дувар, све дотле, докле не б |
| а се налазила близу Гетсиманске Баште у једној старој гробници.{S} Али зато набаса хаџи-Зосим н |
| же му се из руку и он тешко застења.{S} Једнолики, безизразни шум шумио је око њега, па, ни сам |
| има оним средствима, која, у оно време, једном савесном мужу и домаћину стајаху на расположењу. |
| белосветскога језика и подмигивања.{S} Једном речи, о њој ће се свуда говорити таман онако, ка |
| он је то чинио са пуно пожртвовања.{S} Једном речи, између ове четири душе постигнута је права |
| то време и да му без ње нема живота.{S} Једном речи, између ова два супротна осећаја стојао је |
| угу на Дишино раме, па ниже ли ниже.{S} Једном речи, прави пријатељ који се у кући свога пријат |
| лас ма кога важнијег члана фамилије.{S} Једном речи она је била: „тетка“, мила и добро дошла св |
| задрхтао од неисказане пријатности.{S} Једном речи, постао је играчка девојачке ћуди; и што се |
| ји је до сада имао, пасти у прашину.{S} Једном ваљаном трговцу, који је у чаршији уживао леп уг |
| и без зазора разговарао о мајстору.{S} Једном рече тетка-Маци: „Ето ти!{S} Што <pb n="175" /> |
| га је истински жалила.{S} Гледајући га једном како смагла лица као утучен седи крај деце, посм |
| рзо, и што је главно, врло узбуђен и са једном огреботином испод очију. —</p> <p>— Ко те огреба |
| Маца је застала мало, да се поздрави са једном комшијницом, која је заустави на сокаку, <pb n=" |
| , али пуштеник — е, не иде!{S} Човек са једном историјом, која је до скора изазивала смех по ча |
| ком.{S} Био је у Еврејској Махали, пред једном баштом где су се еврејске девојке искупиле на иг |
| и дубоко се поче клањати и крстити пред једном иконицом у соби.{S} Тиме је он исказивао захвалн |
| само да се одбрани од тешке слутње, од једном се зали сузама и поче силио јецати.</p> <p>Лепос |
| ава, која је после одласка мужевљева од једном постала нешто сетна и замишљена.</p> <pb n="182" |
| после овога догађаја кир-Диши као да од једном свану.{S} Неописано задовољство обузе га свега.{ |
| замаглише; али ко би знао зашто, она од једном скочи, одмахну руком, скиде са зида малено дахир |
| стала, умила се и пошла вратима, кад од једном зачу јасан усклик Лепосавин:</p> <p>— Нано, нано |
| есело до овога часа говорила, сад се од једном уозбиљи и зачуђено га погледа, па онда преплашен |
| спацирамо? — рече кира-Анастасија и од једном прште у онај необуздани и ведри, детињи смех, — |
| резриво.{S} Тај поглед га жацну и он од једном осети да јој мора вратити.</p> <p>— Е, па хтео с |
| Лепосава, али таким нагласком, да му од једном стаде јасно оно што мало час није разумео.</p> < |
| једну мисао и одмах је извела; дала је једном Циганчету две гурабије и обећала му каленицу поп |
| тасију, и радосно јој честитати, што ће једном на ново скућити кућу и стећи свога господара.</p |
| се са Канчетом, која је опет са другом једном девојком пролазила туда.</p> <p>— А што си се та |
| гу, коју му је указао тога дана, плаћао једном оком хлеба.{S} Хаџи-Зосим је у светим местима жи |
| унити њезиним смехом.{S} Оно што је већ једном увртео у главу, то се није могло избити од туда |
| слутећи колико туге и бола остављаху у једном уцвељеном срцу.</p> <p>Као и сва чаршија, тако ј |
| о осећање дубоко у себи скрије и да још једном покуша, неће ли умилостивити газду.</p> <p>Али њ |
| била прилика да се жени удовицом па још једном Цинцарком.{S} А погдегде, онако узгред, тек да н |
| тајна жеља, да се врати кући, да се још једном, макар и крвнички, погледа с њоме и да је дотера |
| овест, он прикупи бројанице, извири још једном кроз капиџик, те када се увери да на улици нема |
| аван се крете долином, а хаџи-Зосим још једном погледа на камилу, у врх чије грбе сеђаше широка |
| залуд.</p> <p>— Лепосава! — јаукну још једном, и онда као махнит истрча из собе, оде удно башт |
| на мајстор-Дишина не сме тако! -</p> <p>Једном речи, мајстор Диша се толико изменио у кући, да |
| речи некадањег матерњег језика.</p> <p>Једном речи, постао је прави Грк; а да му се простота н |
| вољно се поглади по дугој бради.</p> <p>Једном речи, у кући хаџијиној цветало је тако, да му је |
| вешто измаче ударцу, протрча поред њега једноме буџаку, дочепа кухињски нож, којим је мало час |
| ко је мучио због тога, да је она отишла једноме дервишу, те јој овај даде записе.{S} И одмах се |
| ј вртео око својих мисли као вртешка на једноме месту, кира-Анастасија је имала само једну миса |
| ије могао у дућану ни „черег“ сахата на једноме месту скрасити.</p> <p>Са враћеним прстеном као |
| све у један мах, не дадоше му да се на једноме месту скраси.{S} Он отури посао, одмахну руком |
| ногу кроз кривудаве сокачиће, кад се на једноме углу сусрете са кира-Маном.</p> <p>Од како је Л |
| <p>Зароњена лица у шаке седео је још на једноме избрешку близу Вилине Водице и подавао се стоти |
| е неодлучнога за руку и силом га одвуче једноме излазу.{S} Таква случајност за мајстор-Дишу бил |
| казивање из комшилука поверовао; и тако једноме кир-Думи и кир-Ламбри одрекао у неку руку свако |
| ти на улицу изићи, па ето где се све, у једноме часу, измени.{S} Због свога поклона еснафу за т |
| хамајлија и он их једнога дана изнађе у једноме сандуку.{S} Кад их разгледа, изиђе му пред очи |
| неће моћи очувати тајну, коју јој је у једноме часу обећао.{S} Услед ове бојазни кира-Анастаси |
| је мало час под кров метнуо, а она се у једноме тренутку до темеља у прах сурвала.</p> <p>Готов |
| риковаше га за онај миндерлук.</p> <p>У једноме часу њему се учини да неко отвори капиџик.{S} П |
| е га когод проказати Диши како прикрива једну прљаву тајну, ради које ће образ мајсторов поцрве |
| од њега, паметног и угледног човека, да једну честиту кућу на глас износи.</p> <p>Лепосави се с |
| он да ти не донесе поклон ни колико за једну аспру.</p> <p>— Нека, газдарице, не треба мени по |
| н од тога одвратио, једно што је пут за једну женску главу врло далек, а друго, што мужа не тре |
| -махалу.</p> <p>Фудул-Стаменка је имала једну кућу, коју јој је муж, покојни татар-Јован, у нас |
| живо закуцало, да у мало није упустила једну милојку, коју је баш тада на полицу пропињала.</p |
| то, што му је некаква комшиница зуцнула једну пакосну сплетку, и поред свега тога, што му никак |
| а — и добра ти је ћерка и све, само има једну махну.</p> <p>— Коју то? — запита Маца.</p> <p>— |
| осећао да му ноге малаксавају, седе на једну троножицу и зажареним очима поче пратити еластичн |
| рави дервиша по турском адету и седе на једну асуру према њему.</p> <p>— Болан ли си?</p> <p>— |
| а-Анастасија и поручила ти да дођете на једну баклаву и татлије вечерас.</p> <p>— Не могу, газд |
| е стиша.{S} Живот му је и сада личио на једну непрозирну таму којој нема излаза; али и кроз ту |
| настасија брзо скочи и изнесе из долапа једну антерију, ћурче и чампаре.{S} Кад Ламбре навуче а |
| дахну тешко.{S} Рука му случајно напипа једну кутијицу, коју је за појасом носио.{S} Он је изву |
| ли расклопи ковчежић, извади из недара једну хрпу сложених хартија, умашћених и слепљених од з |
| души лакну, завуче руку у недра, извуче једну дугачку кесу о гајтану, па из ње одброја на сто н |
| рошлости лепе удовице ишчачкају макар и једну трунчицу; а већ после би им лако било да од те тр |
| ћепенак и, када му млађи шегрт прислужи једну <pb n="75" /> кафу, позва Јанићија и нареди му да |
| апорна толико и строго поверљива.{S} Ни једну важнију „штафету“, која би се од кнежева двора ис |
| , куче, бре!? — подвикну Диша и дохвати једну летву, да одалами непослушна шегрта.</p> <p>Али Ј |
| шло мило, кад виде како му газда певуши једну грчку песмицу и како се час по час осмешкује.{S} |
| ицу и у свакој кући задржавана, бар док једну кафу не <pb n="107" /> попије, кир-Диша је као на |
| три зрна пшенице.{S} Он је донео собом једну велику светињу: ексер, којим је био прикован Спас |
| > <p>И зато је носио за вуненим појасом једну дугуљасту кутију од тенећке, па кад год му је тре |
| ео је подвијених ногу на трави, грицкао једну зелену сламчицу и несвесно бленуо у једнога мрава |
| о дувар, све дотле, докле не би напипао једну аспру (1/3 од паре), па кад је напипа, приступи п |
| бу, но, како је промолио главу и пружио једну ногу преко прага, тако још стоји држећи руком за |
| с грчку час цинцарску песмицу; пребацио једну руку на Думино а другу на Дишино раме, па ниже ли |
| то тако ословила, ма да је од њега само једну или две године била старија) Бог с тобом, дете!{S |
| ме месту, кира-Анастасија је имала само једну мисао и одмах је извела; дала је једном Циганчету |
| златом извезен, за који је платио равно једну хиљаду гроша.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| >Јанићије Бик притегао кајишем о колено једну јеменију и прошива ђонове, а испод очију прати св |
| а жутим кићанкама.{S} Њиховим женама по једну шамију калемћарку, тек колико да знају како ни на |
| а, поткићена разнобојним мерџанима и по једну лепу дуванкесу са жутим кићанкама.{S} Њиховим жен |
| уза сваки убачени поклон нашла би и по једну киту цвећа, тако сређеног, да је удовица из њега |
| извео за калфу, доживљавао је тако исто једну важну промену.{S} Мајстор-Дишино често одлажење т |
| ко прошао улицом, а да не застане, бар једну строфу да чује.</p> <p>Па ипак, кроза све то расп |
| тетка-Мацу, која га задржаваше, да бар једну кафу попије и да се мало примири.</p> <p>Обузела |
| десетнице, сав онај први бол стопи се у једну благу успомену; и само једаред месечно, када би с |
| иће, докле у близини Витезде не уђоше у једну малену, таман као ћелија, собицу, чији зидови бех |
| ије човека, чији су се идеали стопили у једну сврху, да се ороди са племенитим потомцима класич |
| ачини од њега малу лоптицу, па то уши у једну крпицу и предаде му.</p> <p>— Узми и хаирли!{S} Д |
| ила босу ногу, а он је целу обухватио у једну шаку, па се као луд смеје од задовољства.{S} И он |
| цао је из дућана и утицао беспрекорно у једну гвоздењачу, од које је кључ држала тетка Маца о с |
| е свакојако мучио, да одвуче кроз траву једну покрупнију мрву хлеба.</p> <p>— Шта је тамо? — за |
| есто да свога шегрта помилује, приши му једну ћушку, да овај у мало што не испусти обе ћупе да |
| , а када још опази на тетка-Мацину лицу једну велику збиљу, њему се чисто стужи од неке необјаш |
| од танке ћерћелије, кроз коју су руделе једре контуре, одскакала на грудима.{S} А он, тако исто |
| испратило мајстор-Дишу до лађе, чија су једрила била већ уздигнута <pb n="181" /> и спремна, да |
| м година по венчању, обрадује тројкама, једрим и тако грлатим, да су својим терцетом, чим се пр |
| ово вижљаво девојче све више развија у једру и свежу девојку, он је ипак то чинио из једног не |
| да већ толико израсла, да је набујала у једру и живахну девојку, мало по мало толико је овладал |
| да му момци не беспосличе и хлеб бадава једу.{S} И колико је тек сада, када је отворио пут пото |
| и пустињак — знам; тамо живе Френки што једу жабе.</p> <p>— Тако је, богоугодниче.{S} Мој прија |
| а.</p> <p>Мајстор Дишу подузе стравична језа, кад спази оне капи.{S} То су трагови од свете крв |
| вратио, и сад га ништа није везивало да језик везује.</p> <p>Али ипак, овога дана није смео ни |
| p>— Море, девојко, немој да ме вучеш за језик — обрецну се Маца. — Мислиш ти, Маца је слепа, па |
| — Коју то? — запита Маца.</p> <p>— Нема језик; не уме да говори.</p> <p>Обоје се засмејаше, а Л |
| и, своме венчаноме куму. — Али што није језик открио, то открише једаред у хамаму неколико модр |
| е нагло јурила у његову главу, да му се језик спотицаше преко сваке речи, те не мога да искаже |
| тога мајстора и самога себе, што му се језик везао, те не каза чега ради не може да иде Ламбри |
| неко хтео да каже:{S} Хтеле би ви да ми језик извучете, ама ја нећу.</p> <p>— А оно, тетка-Мацо |
| е пита, још шта, што само може избацити језик удавача, којима би милије било, да су оне зурле п |
| образ чувао?</p> <p>Јанићију се одреши језик.{S} Осетио је да му се овога часа дели судбина, и |
| роз чаршију неће смети од белосветскога језика и подмигивања.{S} Једном речи, о њој ће се свуда |
| говара поједине речи некадањег матерњег језика.</p> <p>Једном речи, постао је прави Грк; а да м |
| ло срце удовичино а јако ожалостило зле језике комшијске, који беху занемели, кад угледаше како |
| муштеријама, који нису знали ни бекнути језиком на коме је Периклес усхићавао древну Јеладу, он |
| уздисао и псовао све што се на грчкоме језику налазило.</p> <p>— А-а- проклета пцета; проклето |
| отпуно усавршила у грчкоме и цинцарском језику, тако, да више ни у кући ни у чаршији није говор |
| устињаче — започе хаџи-Зосим на турском језику. — Овај, што га видиш да је дошао са мном, јесте |
| псовака на грчком, цинцарском и турском језику праскало је по соби, да је кира-Мана сваки час с |
| а већ предметом једне песмице на грчком језику.</p> <p>Није могућно, да је све те „артикле“ уба |
| гомаре едно: зашто да заспите, бре?! — јекну кир-Ламбре очајно и пљесну се шаком по челу, да ј |
| >— Не могу, тетка-Мацо, не могу више! — јекну Јанићије и грухну се у груди. — Нема ноћи, море, |
| ека липше, куче погано, што ми уједи! — јекну Ламбре и стотине псовака на грчком, цинцарском и |
| е и коме да га однесе.</p> <p>— Носи! — јекну као иза сна мајстор Диша — Носи, да га не гледам |
| авље за софром и од обилног расположења јекну.{S} А кир-Диша, који никада још у своме веку није |
| но псето (ту кир-Диша зашкрипа зубима и јекну) њему ћу да пребијем цволике, чим га угледам.</p> |
| д корова.</p> <p>— А-ах, псето погано! —јекну хаџи-Диша, кад се увери, да овде нема лопова. — Ј |
| агошких принципа, који су у оно време у јеку цветали, а и зато, да у очима свога шегрта јаче оз |
| по староме обичају, који је онда био у јеку, Лепосава не одмиче даље од врата, на која је ухо |
| Маца је слепа, па не види шта ти радиш, јел’?</p> <p>Лепосава претрну, брзо се наже над огњиште |
| а, шта то говориш?{S} Са киме га је она јела до сада?</p> <p>— Санким не знас, пезевенк-башо?{S |
| рави се, да тој кадаиф једе сас кога је јела и до саг!....</p> <p>Јанићије зинуо на овакав доче |
| авља софру и полаже санове и чанке пуне јела, и застиде, кад помисли како ће и шта ће рећи тетк |
| т наспрам Дишинога шегрта.{S} Није било јела ни посластице, које је кира-Анастасија тако вешто |
| Маца није жалила, она је у овом изобиљу јела излила све обиље своје материнске туге за умрлом ј |
| а за двадесет и четири сахата иселила у Јеладу.</p> <p>Измоштен душевним патњама, кир-Диша је з |
| ом на коме је Периклес усхићавао древну Јеладу, он је тек онда окретао српски, али тако, да се |
| се тврдило, још цар Константин и царица Јелена, кад су узели из Јерусалима часно дрво, тражили |
| и извијање витога струка и оно набрекло јелече, које се час пењаше <pb n="127" /> уз леђа час с |
| ис девојачке душе, који га са набреклог јелечета запахну.{S} Он је стеже грудима, а она се одуп |
| прилика оног набреклог, мало распученог јелечета и младешчића и неколико пари мајушних јеменија |
| она је била нешто мало раскомоћена, без јелечета око снаге и бошче око шалвара.</p> <p>Није мог |
| младешчићем у самом куту доње уснице, и јелечетом, за које сте морали страховати, да ће тај час |
| грљастим рукама, витом врату, набреклом јелечету и танкоме струку, за који би страховали да ће |
| ене и девојке, у живописним шалварама и јелечићима, што се преливају јасним шаренилом, те ти из |
| ођењем у животу јако приближе потомцима јелинских и римских философа.</p> <p>Такав један просве |
| нићија подиђоше мравци, спусти венац од јеменија на тезгу, а чело му се ороси знојем што га про |
| главу и немо се загледа у врхове својих јеменија.{S} Кућа затворена, Ламбре био ту, ње више нем |
| > <p>На собњем прагу опази и пар мушких јеменија са подвијених врхом и ружом од сахтијана на вр |
| а и младешчића и неколико пари мајушних јеменија, које је кришом, кроз три године, убацивао у б |
| душевна потреба, да бар пред зидовима и јеменијама јасно изрекне њезино име, кад, у тај пар уђе |
| оперваженим жутом лисичином; са црвеним јеменијама и дињаром<ref target="#SRP19061_N1" /> на гл |
| пита Ламбре запрепашћено.</p> <p>— И... јеменије....</p> <p>Кир-Ламбре само што седе на миндерл |
| И ноћас је сањао тако, као да јој проба јеменије; она му пружила босу ногу, а он је целу обухва |
| да Диша је седао мирно, опсецао коже за јеменије и испод очију посматрао бившег шегрта како се |
| „дикиша“ с којим је опсецао сахтијан за јеменије, али некакав унутарњи немир, у коме се огледал |
| шегртом уносити у дућан коже, и готове јеменије, које су вас дан пред дућаном висиле, па већ п |
| збуни, али је та забуна брзо пређе, узе јеменије и стаде их разгледати.{S} Јанићије је гледаше |
| } Кад је сутра дан Јанићије однео једне јеменије тетка-Маци, затече Лепосаву саму.{S} Тетка-Мац |
| ршина свилене материје или нове новцате јеменије од црвена сахтијана, мајушне као детиња шака, |
| он у кућу кир-Ламбрину, по обичају изу јеменије пред вратима и у танким мествама уђе у собу.</ |
| ије Бик притегао кајишем о колено једну јеменију и прошива ђонове, а испод очију прати сваки по |
| нше уцвјељену душу, а по том, подаривши јему истовремено три отрока мужескаго спола, престависј |
| ивало за њега, он му је опет био нешто: јео је његов хлеб, до душе врло често зачињен шамарима, |
| отицао, сад му необично слатко паде.{S} Јео је тако пријатно, тако слатко, да би и сит човек ог |
| >— Шта велиш?!...</p> <p>— Твој сам леб јео, газда, па сам ти и образ чувао; а ти ме тераш да и |
| Како је пуцало за ушима и како је жељно јео деран, то нека оцене они који су у животу имали при |
| ошћу наспрам свога газде чији је хлебац јео, ни страхом да ће га когод проказати Диши како прик |
| никада знао како је то међу најближима, јер је још као дете изгубио родитеље и онако самохран п |
| знавао је сваки кутић у светим местима, јер је ово већ трећи пут, како као побожни поклоник дол |
| са овом женом прошао, треба да се зна, јер стоји у јакој вези са оним што је после било; а то |
| рина, о томе није могло бити разговора, јер, као на пакост, ни једна од њихових жена, у ово вре |
| е полугласно Диша, али одмах и прекиде, јер се уплаши и од саме помисли.</p> <p>— А шта: ја хоћ |
| је поздрави, да не иде никуда из куће, јер ће јој она доћи на посело, чим припека мало ублажи. |
| p>Хаџи-Зосим, који је морао још остати, јер га неколико нових хаџија, његових земљака, задржаше |
| евине.{S} Али ексер се није могао наћи, јер га је прогутало неко чудовиште, налик на ону аждају |
| >— Није могао да доврши што хтеде рећи, јер га Анастасија, радосно изненађена, загрли и поче љу |
| по комшилуку није смео тражити помоћи, јер то беше грчка махала; а кир-Диша је сада постао нај |
| <p>— Зашто?</p> <p>Јанићије обори очи, јер не знаде шта да наведе.{S} Диша га значајно гледаше |
| .. бојим се... устеже Маца и не доврши, јер је нагло одазва она комшика.</p> <p>Диша стојаше не |
| собу и рече Лепосави, да иде у мутвак, јер хоће са њеном мајком да разговара.</p> <p>Кад оста |
| „дињара“) то је мајстор Диша купио сам, јер од младеначкога стида није могао ићи са својом кумо |
| пробијали.{S} Ексер је био чудотворан, јер ко год би га целивао, одмах би се излечио од сваке |
| виној.{S} Пред кућом застаде изненађен, јер из баште, баш под широким орахом, зачу јасан жагор, |
| -Думи не смеде да повери своју замисао, јер је слутила, да би је он од тога одвратио, једно што |
| е.{S} Али то му не испадаше тако олако, јер кад год би помислио да је са овим питањем на чисто |
| а то му је само више пријатеља стицало, јер су они знали кога под „фукаром“ и говедом разуме ма |
| ији да ће ћутати, то за цело није било, јер је Ламбре престао да долази и кира-Анастасија га је |
| све стране.{S} Бар њему се тако чинило, јер, враћајући се у дућан замишљен и тешко расположен, |
| за радњом.{S} За Лепосаву није бринуо, јер је знао да се она налази под двоструком пажњом, Мац |
| та га је било, да се умеша у ту гомилу, јер му се чинило, да ће му сваки погодити чега ради дол |
| да јој каже, да ће све одати мајстору, јер због ње неће да губи место и да на ново у другога г |
| одмах пресекле разговор у томе правцу, јер су осетиле, да им она не би ништа казала, баш и кад |
| > <p>— Ти да пожуриш; немој да оклеваш, јер знаш какви су српски судови — говорио је Ламбре Диш |
| ује.</p> <p>— Да му кажеш...{S} Диши... јер ја ћу...</p> <p>Она се очевидно борила са самом соб |
| о се сад цериш као луд?</p> <p>— Јер... јер... заусти Јанићије да се потпуно изјасни, али у тај |
| -Диша није трпео да га ико тако назива; јер такав назив само му је напомињао све оно, што је до |
| често зачињен шамарима, али опет хлеб; јер газда-Диша, који у своме веку никоме у очи није сме |
| ране, да се разабере и обазре око себе; јер сви ови Срби, комшије и некомшије, које је толико г |
| све те „артикле“ убацивало једно лице; јер по предметима, почињући од бакалског и болтаџијског |
| > <p>То су певале Лепосавине другарице; јер тетка Маца не беше од оних жена које оклевају.{S} В |
| ово није требало ни глава да га заболи; јер Јанићије не само да је показао доброга успеха у про |
| кир-Дишу или не, то је тешко одредити; јер баш и да јој се није свиђало, њој је било немогућно |
| посава видела је од туда многе користи; јер у који год би дућан дошла, да штогод купи, свуда би |
| , он би се ипак вратио својој вереници; јер оно, што већ једаред очима омили, то се више од срц |
| лижите гробу, коме не долази више нико; јер сви они, знани и незнани, који искрено тужише за по |
| плећима.</p> <p>И ово је убрзало ствар; јер ма колико да је човек прав, у очима жена, докле се |
| , а да му морални углед не пострада.{S} Јер, најпосле, трговина је једна вештина, а људи који к |
| какав ли то он изгледа у очима људи.{S} Јер, њему се чинило да ово, што је сада чуо, зна цео св |
| устити овога мајстора и отићи бољем.{S} Јер и бољи мајстор то би исто радио са својим шегртима. |
| очевидни доказ, да је све онако било. — Јер, да није крива, зашто би вриснула?</p> <p>— А?...{S |
| >— А што се сад цериш као луд?</p> <p>— Јер... јер... заусти Јанићије да се потпуно изјасни, ал |
| изиђем.</p> <p>— Зашто, море?</p> <p>— Јер ми је казала да сам пезевенк-баша!{S} Зашто да ми к |
| ла узајамна мржња или несташлук детињи (јер ни Јанићију не беше више од петнаест година), то се |
| необично живим очима, које одаваху тип Јерменина.{S} Кад старац устаде и обазре се, оба поклон |
| аждаје.{S} Реци мајстор-Диши нека иде у Јерусалим, и тамо ће наћи копље моје.{S} Тим копљем про |
| ле; неки га и саветоваху, да се врати у Јерусалим, те да код власти оптужи хаџи-Зосима.{S} Али |
| тичице!{S} И зар нисам ради тога чак у Јерусалим ишао?{S} Камо среће да ти је мати сањала онај |
| у, а ово троје деце, ради које је чак у Јерусалим запео, шта би тек од њих било!</p> <p>Тетка М |
| боје изгубиш.</p> <p>— И зато сам чак у Јерусалим ишао; зато сам се толико истрошио, да мртваце |
| ам и више година добивали децу: „Ишао у Јерусалим по децу!“</p> <p>Али не каже се у заман: где |
| тантин и царица Јелена, кад су узели из Јерусалима часно дрво, тражили су и обећавали ономе, ко |
| пути са хаџи-Зосимом кроз тесне и криве јерусалимске сокачиће, докле у близини Витезде не уђоше |
| руга, сапутника, који му је био вођа по Јерусалиму.{S} Био је то неки Грк хаџи-Зосим из Епира, |
| д главом самога мајстор-Дише, који се у Јерусалиму већ у велико предао побожноме опхођењу свети |
| оменути по ономе чуду, које му се још у Јерусалиму приказало, наговестивши му, да ће у скоро по |
| оје си дошао, да ми у браду поганиш?{S} Јесам ли ја Френк, шта ли, да се бацаш блатом на мене?< |
| и шаље ово! — Јеси ли разумео?</p> <p>— Јесам, мајсторе — одврати Јанићије двоструко радостан; |
| о што мало час није разумео.</p> <p>— И јесам лудак.{S} А ти, што ми се не наплатиш?</p> <p>— К |
| — Ама, то није истина.</p> <p>— Хе, хе, јеси ти неки лисац.{S} Кријеш а немаш зашто.{S} Море, г |
| кажеш: поздравио мајстор и шаље ово! — Јеси ли разумео?</p> <p>— Јесам, мајсторе — одврати Јан |
| дарца, утварао као да га боли.</p> <p>— Јеси јунак! — рече Маца. — Такав је био и онај мој: као |
| ло никакве везе са овим даном.</p> <p>— Јеси ли се опет срео са кир-Думом?</p> <p>— А шта ти је |
| p>— Хоћеш ли? — запита Диша.</p> <p>— А јеси ли казао нани?</p> <p>— Зашто њој да кажем?</p> <p |
| ?</p> <p>— Ја ћу опет онако...</p> <p>— Јест, нашла сам своје руке на сокаку, да их по томе гво |
| Овај, што га видиш да је дошао са мном, јесте хаџи-Диша.{S} Дошао је из срб-вилајета, хеј, тамо |
| >— Штета, што није за продају!</p> <p>— Јесте, ама тих пара ти немаш!{S} Пола султанове царевин |
| д Диша приступајући јој ближе.</p> <p>— Јесте! — прошапута стидљиво она.</p> <p>— Погле, шта са |
| о већ оно што је најстрашније.</p> <p>— Јесте, због тога! — Ја те лепо питах: може ли да се рас |
| њен господар. — Пари су твоје.</p> <p>— Јесте, моје; ама мени се све чини, да сам баш од тебе ч |
| следица по цео живот ове куће.</p> <p>— Јесте, зете; од дервишкога записа могу да се роде деца. |
| њу чувати као своју“, а Диша јој вели: „Јесте!“ — Немој, болан, тако!</p> <p>— Не могу!{S} Овде |
| /p> <p>— Однео... све... и дреје.. и... јецала је Анастасија.</p> <p>— Шта велиш?! — запита Лам |
| ири; кој зна!</p> <p>— Нећу!{S} Нећу! — јецала је Анастасија. — Не сам га ни до сада гледала, а |
| рише сузе на очи; говори му, а сузе без јецања и плача теку кап по кап низ образе.</p> <p>— Нем |
| упи капиџиком за собом, бризну у плач и јецање.</p> <p>— Шта ти је, девојко? — викну запрепашће |
| “ од нечистих ногу непосвећених.</p> <p>Јецање кира-Анастасије опомену га, да се не сме оклеват |
| а се прода?{S} Куда ћу сада?{S} Коме? — јецао је, кад се дохватио оне простране равнице на Дуна |
| њ на колена, ухвати га за рукав и поче јецати.</p> <p>— Газдарице, шта то радиш? — Ево, ту су |
| , она се поче као у грчевима савијати и јецати, те је сад опет кир-Ламбре, заборављајући на све |
| , од једном се зали сузама и поче силио јецати.</p> <p>Лепосава прикова поглед у њега.{S} Очи ј |
| лук, зарони лице у јастуке и поче нагло јецати.{S} Пред очи јој изиђе све, шта може сада очекив |
| ла мртва.{S} Јанићије, који још једнако јецаше, није ни знао да је она рука, која му чврсто држ |
| е, а она писка, што је од зурла до неба јечала, разлегала се у њезиним ушима као писка покојник |
| ..</p> <p>— Лажеш, бре, псето, лажеш! — јечао је Диша, као да су га грчеви попали.</p> <p>— Не |
| поче напрезати ум, да замисли како се %Јинићије није обесио.</p> <p>— Сиромах!{S} И зар сам му |
| чак и ножем хтела ударити.</p> <p>Лепо %јо осећао да би требало да је презре, да јој се освети, |
| Јорданскога спруда Витаваре, на коме је Јован Крститељ Спаситеља крстио, дошао је један пустиња |
| ви пешаци.</p> <p>У таквој служби татар-Јован је стекао ову кућицу, жену, па после и ћерчицу, К |
| ну кућу, коју јој је муж, покојни татар-Јован, у наслеђе оставио.{S} Њезин муж служио је дуго в |
| је пред иконом са уобичајеним уздахом: „Јово, теби свећица, мени пензијица!“</p> <p>Тако је рад |
| стид ме... прошапута Јанићије.</p> <p>— Јогуницо!{S} Е, добро, добро; остани ти само овде, а ја |
| азабере, неће ли кир-Дума знати са чега јој је муж овакав из чаршије дошао?</p> <p>Завири у мут |
| м и, као први комшија и мушки глава, да јој обрати пажњу то на ово то на оно, тек колико је бил |
| удовица не остане на сокаку, желела, да јој свадба не буде велика, њени стараоци, кир-Дума и Ла |
| се суди, она је из Галца одговорила, да јој Диша ништа не треба: „а ако искам да по месечина сп |
| стасија за цело не би јаче вриснула, да јој се наместо његово јавио у соби пок. кир-Бенџо; филџ |
| говори ма шта, да је нападне речима, да јој каже како је превртљива; али све то запе у грлу, ко |
| енуо у њу; а она тако исто узрујана, да јој се недра од наглога дисања дизаху и спуштаху, стоја |
| ицом ужеже, а која са китицом цвећа, да јој чело главе метне.{S} Хаџи-Диша је збуњено гледао ов |
| своју из његове руке и брзо устаде, да јој мајка не би гледала како седи поред Дише.</p> <p>— |
| у недрима од страха тако силно бије, да јој је кошуља од танке ћерћелије, кроз коју су руделе ј |
| ало по мало толико је овладала њиме, да јој више ни у шали није враћао ударце, када би га ова с |
| ак у дућан и онако срдито захтевање, да јој мајстор Диша одмах дође, протумачио је он сасвим др |
| о осећао да би требало да је презре, да јој се освети, да је уништи; али у исто време и да му б |
| {S} Другарице Лепосавине сјатише се, да јој честитају, а Лепосава их је са златном огрлицом и д |
| не зови је сада; одох прво до куће, да јој донесем нешто.{S} Па онда већ биће боље...</p> <p>И |
| ашче до <pb n="18" /> кира-Думинице, да јој јави за новост, коју је, прислушкујући кроз кључани |
| откупи уста и привуче Лепосаву себи, да јој бар за часак заклопи то око, које га је онако жарко |
| <p>И кира-Анастасија могла је рећи, да јој је овај живот много угоднији од трогодишњега удовиш |
| тане код куће, те, ако устреба Маци, да јој се нађе, а и да њему јави, ако што буде.</p> <p>Око |
| о ушију заљубљен и необично куражан, да јој бар овога пута покаже све, журио је Јанићије кући Л |
| а како је обема рукама пружио сахан, да јој га да, тако је као окамењен и остао.</p> <p>— Ама, |
| у Јанићија; а кад јој је овај казао, да јој то мајстор Диша враћа и да више неће да зна за њу, |
| ни речи застаде.{S} Видело се јасно, да јој није баш тако пријатно да му испоручи све што јој ј |
| , ето, и сад...{S} И зар је то лепо, да јој сам доводиш кир-Ламбру у кућу.</p> <pb n="109" /> < |
| </p> <p>Анастасија је опазила добро, да јој сад не би <pb n="91" /> помогло никакво извијање, а |
| другарице долазиле су, као на мобу, да јој помогну у пословима и спремању за свадбу.{S} Лепоса |
| мре?{S} Зашто је даде ономе токмаку, да јој младост поједе? — одговори Јанићије.</p> <p>Ако је |
| ори Лепосава и окрете лице у страну, да јој Диша не угледа, како јој у томе часу лице запламте. |
| а послао цигане пред удовичину кућу, да јој навести сутрашњи дан њихова прстена.{S} Све махале |
| азда, да ме шаљеш тамо: немам образа да јој на очи изиђем.</p> <p>— Зашто, море?</p> <p>— Јер м |
| ре.{S} Зашто, бре, тако?</p> <p>— Ја да јој опростим? — викну Диша.— Никада!</p> <p>— Долазила. |
| ној собици плакала и молила Јанићија да јој врати дреје.{S} Јанићије им није казао чије су дреј |
| кну Маца, која није никада допуштала да јој кћи противуречи; Лепосава убриса очи рукавом и оде |
| на све ове разлоге зажмурила и рекла да јој се не свиђа ни мало онај дежмекасти папуџија, она т |
| ђу Софије и Ниша.</p> <p>Кад је чула да јој је муж умро и сахрањен тамо далеко, фудул-Стаменка |
| нерешљив и збуњен стоји и не зна шта да јој одговори, фудул-Стаменка повиси глас и поче на сва |
| а сви совјетници, попечитељи и народ да јој приступе руци, а он да им каже: „Да је сви листом п |
| нетремице и чисто му лакну, кад виде да јој на челу <pb n="155" /> нема оног мрскога дуката.{S} |
| кир-Ламбринога дућана, те да му каже да јој одмах дође.</p> <p>Кир-Ламбре није чекао да га по д |
| ење, он пронађе други.{S} Престао је да јој говори; по десет дана не би са њоме ни речи прогово |
| ; али ипак (до душе ретко) бивало је да јој кроз најживљу шалу и смех прелети преко лица нека т |
| аде у бунило, а Маца не допусти више да јој дете пеку усијаним гвожђем, него продужи лечење на |
| га помете, да је изгубио сваку кураж да јој џангриза; али, кад на тај начин не мога да излије с |
| одмах да припаднем њезиним ногама и да јој целујем златне одежде, ама заблесну ме светлост, а |
| да ће га преклињати да је не убије и да јој погрешку опрости.{S} Надао се чак и томе, да ће се |
| да врати газдарици цванцик у руке и да јој каже, да ће све одати мајстору, јер због ње неће да |
| ису пуне две године избегавале чак и да јој се јаве, а камо ли на њезин праг да ступе.</p> <pb |
| е.</p> <p>— Да поздравиш кира-Ману и да јој овако кажеш:{S} Много те поздравља кира-Анастасија |
| не, то је тешко одредити; јер баш и да јој се није свиђало, њој је било немогућно да и даље са |
| .{S} Он занеме од забуне.{S} Хтео би да јој одговори ма шта, да је нападне речима, да јој каже |
| им, није ми Бог уделио богаства, али да јој образ бар сачувам, нека уђе у свет са образом.{S} А |
| , снахо; него кад те тако запита, ти да јој кажеш: „Добро је, шућур Богу!“ — а полако да кажеш: |
| поглед га жацну и он од једном осети да јој мора вратити.</p> <p>— Е, па хтео сам, баш!{S} Зар |
| а.</p> <p>И ноћас је сањао тако, као да јој проба јеменије; она му пружила босу ногу, а он је ц |
| асија.</p> <p>Али кад год је покушао да јој каже, увек га је неко предосећање задржавало.{S} Је |
| или не повуче за шалваре, тек колико да јој напакости.</p> <p>Ма да је кира-Анастасија, из обзи |
| авратила, бајаги да је види, а овамо да јој узгред исприча и искити све шта се за њом говори.{S |
| лице, почела је осећати инстиктивно да јој од туда нема помоћи, паде на миндерлук, зарони лице |
| доглавство пожали.</p> <p>Али уместо да јој оне помогну и утичу на Дишу, да се махне дервишких |
| ало час га је одјурила ножем, па зар да јој опет долази?{S} Стојао је неодлучно неко време и по |
| </p> <pb n="52" /> <p>— Леле, што ћу да јој се наплатим, само док је познам.</p> <p>— Немој, сн |
| ала, па се не насмеја чак ни онда, када јој је казао, како треба да се њих двоје о младини у ба |
| Бог и душа, побегао! — рече Маца, када јој саопшти, како му нема Јанићија од јутрос.</p> <p>Ле |
| шко закле?{S} Казаћу ти, а ти ћеш, када јој опростиш, омрзнути на мене; па и кира-Анастасија и |
| p>— Шта ти је, те не спаваш? — прогунђа јој мати, коју мешкољење и чести уздаси кћерини тргоше |
| е и вене и да пакосно гледа на ону која јој мужа преотела.</p> <p>А докле су њих двоје овде раз |
| ити о томе, ма да је и она, као и мајка јој, знала о свему, што је он видео и тетка-Маци исприч |
| на помогне и око њих пробаје.{S} А рука јој је била тако срећна, да и оне жене, које су већ сва |
| чке ларме са бубњавом гочева, изгледала јој је као да долази од некуд с другог света, па јој се |
| ком.</p> <p>Ова њезина вештина отварала јој је врата сваке куће и донела јој је породички назив |
| варала јој је врата сваке куће и донела јој је породички назив: тетка <pb n="29" /> Маца.{S} Па |
| је никада марио; његова бивша жена била јој је присна пријатељица; а сама та помисао била је до |
| .{S} И та особина тетка-Мацина створила јој је толики углед, да се њезин глас могао у многим ку |
| ака.</p> <p>— Сад ћу је звати.{S} Дошла јој другарица, па плету иза мутвака.</p> <p>— Нека тетк |
| је окретала на тужну арију, а од песама јој постаде најмилија она:</p> <quote> <l>„Зашт да прећ |
| је била у стању да проговори, у грудима јој је тако силно лупало а у грлу стезало, да је морала |
| а га је осетила инстиктивно и у грудима јој тако живо закуцало, да у мало није упустила једну м |
| у у чело.{S} Кад га је погледала, једна јој се суза скотрља с лица.</p> <p>— Е, де, не плачи!{S |
| о да долази од некуд с другог света, па јој се чак учини од једног необично танкога писка са зу |
| p>Тако је редовно обећавао Лепосави, па јој онда све ређао шта ће јој донети, кад буде у бабиња |
| ојом пространом ширином сео на душу, па јој не да дахнути.</p> <p>И није то само жалост за кира |
| </p> <p>— О, анатема је и са женом, шта јој све неће пасти на ум!{S} О, о, о!{S} Ево, не желим |
| устабашиница!“</p> <p>— А што, бре; шта јој фали?{S} Него да сам је удала за каквога слепца?</p |
| Анастасија очевидно ништа није чула шта јој Јанићије говори.{S} Она паде преда њ на колена, ухв |
| ри у свој неуздржани смех, кад зачу шта јој муж захтева.</p> <p>— Ја да си гола бакчу обилазим? |
| да се подаје материнскоме болу.{S} Деца јој у неколико замењиваху кћер; а то је, ипак, била как |
| кућу и радњу чувати као своју“, а Диша јој вели: „Јесте!“ — Немој, болан, тако!</p> <p>— Не мо |
| кафу.{S} Лепосава се прикраде, па, кад јој се није надао, лупи га обема шакама у леђа.{S} Јани |
| , е, жив био, жив био! — рече Маца, кад јој Јанићије приступи руци, па га и пољуби у лице, — Зн |
| р је он, опростиће ти, — рече Маца, кад јој се учини, да је зет казао све што треба да каже јед |
| мајсторица остане сама без послуге, кад јој гости долазе.</p> <p>Од кир-Дишиног одласка прошло |
| са страхом погледала у Јанићија; а кад јој је овај казао, да јој то мајстор Диша враћа и да ви |
| сањала и за чим је кришом чезнула, сад јој се самој нуди!</p> <p>— Па... шта да кажем — уситни |
| одело однео без сумње кира-Мани.{S} Сад јој не остајаше друго већ или да жива сачека јавну срам |
| а дана још, а црква ће примити, кад год јој приложи.{S} Осем тога ваљало је добро промозгати, ш |
| ући на све огреботине, муку мучио и све јој обећавао, само да се стиша.</p> <p>— На поље! на по |
| ом вештином, намаза рану зејтином, даде јој апове, да прогута, и, кад своје лекове наплати, оде |
| сте године једна комшиница Туркиња даде јој, свој запис, који је од неког дервиша добила, а кој |
| то се могло врло лако догодити, не даде јој те ноћи тренути.{S} Обртала се, <pb n="158" /> мешк |
| ија нешто узбуђен.{S} Хаџи-Диша не даде јој дуго да премишља.{S} Лице му је било врло расположе |
| ва последња реч и нагли одлазак не даде јој ни за тренутак да поверује само у бегство.</p> <p>С |
| врата, а ово да метнеш па чело — и даде јој велики, златни дукат „ћошајлију“.</p> <p>Лепосава п |
| .</p> <p>— Е, е, сад ћу, сад! — прекиде јој Ламбре реч. — Сад ћу, одма ћу!... — и тиснувши дево |
| у шумору лишћа и гугутању кумрија, дође јој лако, мило, као некада, докле још и не мишљаше, да |
| у младости у свој својој бујности, дође јој као некада, када се с њиме, било на чешми или у мах |
| д кога је често плачући бежала.{S} Дође јој жао, па га поче тако болећиво гледати, као да би му |
| тасија! кира-Анастасија!“</p> <p>И дође јој да заплаче, очи се замаглише; али ко би знао зашто, |
| оклевање.</p> <p>— Каажу.... веле: узе јој образ, па сад је оставља!</p> <p>Диша поскочи, као |
| што је могао нежнијим гласом и предаје јој огрлицу од педесет великих, златних махмудија.</p> |
| ле удовица потпуно не залечи ране, које јој Бенџина смрт зададе, али Дума, као кум, а после тог |
| о и потпуно збуњено лице Ламбрино, руке јој клонуле а у недрима од страха тако силно бије, да ј |
| ела задржавати даље тамо.{S} Кир-Ламбре јој је био још једино њено уздање, па како је он и био |
| одбачену аспру, узме је међ прсте, отре јој блато о антерију, па је опет врати на старо место, |
| омену на обећање, оде до тетка-Маце, те јој саопшти своју намеру и потражи савета од ње.</p> <p |
| а, да је она отишла једноме дервишу, те јој овај даде записе.{S} И одмах се осетила; али кад је |
| ачају у хећимска посла.</p> <p>— Даћете јој ове „апове“, да прогута, чим се освести! — рече хећ |
| Ама што је много, много је!{S} Скидајте јој хамајлију! — журио је Диша Мацу и комшијницу; па, б |
| .{S} Кир-Дума, на поласку, изјави да ће јој са просиоцима доћи у прву недељу, те да дотле, ако |
| и без сумње чекала згодан час, када ће јој се зет опет жени вратити.</p> <p>Тако је то трајало |
| Лепосави, па јој онда све ређао шта ће јој донети, кад буде у бабињама.</p> <p>Али прође и прв |
| а као своју хамајлију.</p> <p>— И то ће јој помоћи?</p> <p>— Ама као руком!{S} И не знаш ни сам |
| драви, да не иде никуда из куће, јер ће јој она доћи на посело, чим припека мало ублажи.</p> <p |
| мала израз двомислен и тајанствен; лице јој је дошло запрепашћено.{S} Она се од чуда само прекр |
| певала какву му драго песму а другарице јој прихватиле, ретко да би ко прошао улицом, а да не з |
| </p> <p>Лепосава ни да прослови, а срце јој лупа, да му ударце чује.</p> <p>— Да те дам Јанићиј |
| нешто плете за њу и мајстор-Дишу и срце јој премре, када помисли да може постати мајстор-Дишини |
| ара један тефтер.</p> <p>— Седи, — рече јој — да ти покажем нешто.{S} Знаш ли шта је овде?</p> |
| ији чекала.</p> <p>— Анастасија! — поче јој шапутати на ухо, <pb n="63" /> трудећи се, да је ум |
| тражим од домаћице! — рече Диша и поче јој на дугачко описивати све дужности, које она, као че |
| ино одело није код њега.{S} Дакле, више јој нема спаса; он је то одело однео без сумње кира-Ман |
| — И кира-Мана и све остале жене вратише јој на ново старо пријатељство, за киме је сирота кира- |
| за његове године и сувише стара, да би јој се могао пожалити.{S} Са Лепосавом опет не би могао |
| смејати тако јасно, тако помамно, да би јој се <pb n="27" /> смех чак на улицу разлегао, да га |
| у потаји пролила у својој кући, када би јој која пакосна пријатељица навратила, бајаги да је ви |
| у би више жао, што нема, ма шта чиме би јој могао наградити доброту.{S} Детињска машта његова б |
| аше.{S} Напротив, да је смео запушио би јој уста и изгурао из мутвака, у коме је до мало час та |
| да ће Јанићије у свет, осети колико би јој тешко било да се растане од овога младића, са којим |
| Маца још ћуташе, тек по који пут што би јој се из груди отео дубок уздах, који му наговештаваше |
| p> <p>Лепосава прва дође свести, образи јој на ново запламтеше, она покри очи шакама и побеже и |
| осава толико интересовала за мужа, који јој се враћаше.</p> <p>А докле су они овако разговарали |
| езин муж најурио из куће Јанићија, који јој је од онога дана постао као зла коб.{S} Митила га, |
| скинути са кира-Анастасије уроке, који јој сметају да га начини оцем, о томе кир-Диша није ни |
| и примала сваки дан једног нежењу, који јој није ни род ни помози Бог, да ту није било некога р |
| који је од неког дервиша добила, а који јој је помогао, те ти она тај запис метну у недра, носи |
| једна добра душа да учини сирочету; али јој је вазда на ум падало, да од њега неће бити сигурна |
| кне на ма који начин. <pb n="33" /> Али јој ни Јанићије није остајао дужан; толико пута изненад |
| {S} Њој стаде некако непријатно и учини јој се, да би требало да га ма на који начин опомене на |
| .{S} Сад би нам био оволики. — Одговори јој Диша и руком одмери висину, колику би могло имати д |
| ?</p> <p>— Море, ти да ћутиш — одговори јој Канче са неким изразом пакоснога задовољства — него |
| ава.</p> <pb n="173" /> <p>— Ама, ти си јој ћерка; питај ти.</p> <p>— Како ћу, кад се срамим?</ |
| b n="24" /> <p>— А, чапкун бре, — прети јој кира-Думиница кроз сузе и весело — нема висе да фуд |
| ети на глас једно ваљано девојче, убити јој срећу, па је оставити!{S} Сирото дете!{S} Како те ј |
| уно заборавила зашто све ово ради, нити јој је падало на ум, да ће сутра дан постати испрошениц |
| а Јанићије, држећи је за руку и хладећи јој чело и зажарене образе.</p> <p>Лепосава му стиште р |
| милије.{S} Некако тешко би му било рећи јој све то у очи, а још теже остати при своме, кад се о |
| астасији, толико му је било тешко изићи јој пред очи овако сплетен и немоћан, да ствар што боље |
| мутваку, а Јанићије би често, помажући јој, код последње строфе пао у неко севдалијско располо |
| , ха? — запита најзад Диша приступајући јој ближе.</p> <p>— Јесте! — прошапута стидљиво она.</p |
| д мене!</p> <p>Анастасија пребледе, очи јој стадоше, а сузе у часу усахнуше, кад зачу да Ламбри |
| гледа и збуњено се насмеши на Дишу; очи јој засенуше од толиког крупнога злата и она поче да га |
| >Лепосава прикова поглед у њега.{S} Очи јој необично светљаху, али не више оним топлим сјајем н |
| која ли то? — запита брижно жена, а очи јој крвнички севнуше на помисао, да се ма са којом од њ |
| преплашености неста, а наместо тога очи јој добише некакав дрзак, изазивачки израз.</p> <p>Тај |
| астуке и поче нагло јецати.{S} Пред очи јој изиђе све, шта може сада очекивати.{S} Није се она |
| ива била! — одговори кир-Дума, пруживши јој руку у којој су бројанице са педесет и четири зрна, |
| запањено — још ћете ме обедити, да сам јој нешто изнела, а ја ништа о томе не знам.</p> <p>— А |
| дави, а ја сам се онда сажалио, па сам јој дао дреје.</p> <p>— Бре, децо, чусте ли шта лаже?</ |
| сти на ум!{S} О, о, о!{S} Ево, не желим јој зла и лепо је да се измирите; ама да сам ја што ти. |
| Од тога! — одговори Диша и својом руком јој обеси о врат чудотворну хамајлију.</p> <p>Сад им ре |
| и паде потрбушке насред дућана. — У том јој се и кајиш измаче из руку, те кад виде како Јанићиј |
| е кир-Думи на таком разговору. — Не сум јој ни татко ни брат, ни кум; ако се разбирате за њено |
| ? — запита изненађена Лепосава и пламен јој обузе образе на помисао, да је Јанићије нешто проне |
| да му каже, то је говорила мајци, а он јој је преко мајке одговарао.</p> <p>Тетка-Маци није се |
| а скромно.</p> <p>И још много саветовао јој је, па онда узе из Лепосавина сандука ниску дуката |
| ео је мајстор Диша на своју пуницу, дао јој је пуну власт надзора, како над кућом тако и над до |
| етка Маца, када је угледа онаку, и живо јој притрча.{S} Али Лепосава само плакаше, дуго плакаше |
| дмицао од болесничке постеље.{S} Квасио јој главу сирћетом, помагао Маци у свему око болеснице, |
| је однео прстен кира-Анастасији и бацио јој га пред ноге, удовица је са страхом погледала у Јан |
| овно је разбијала главу размишљајући ко јој све то шаље, ствари привлачила у кућу као своје, а |
| уће, те да се кира-Анастасији нађе, ако јој што затреба.</p> <pb n="58" /> <p>И то је Јанићије |
| њу, кира-Думиницу и кира-Ману.{S} Јако јој се допао фистан и антерија од ћитајке што јој је до |
| е у страну, да јој Диша не угледа, како јој у томе часу лице запламте.</p> <p>Била је у томе ча |
| с доксата и, кад угледа Јанићија, како јој долази, стушти обрве, а из очију само што не севнуш |
| Думом и Ламбром и њиховим женама, како јој ништа није познато, зашто јој вереник врати прстен, |
| а обиђе и извести кира-Анастасију, како јој је супруг већ отпутовао.</p> <p>Јанићија Бика, и ак |
| ја и пљесну се рукама, када угледа како јој супруг стоји <pb n="90" /> стегнутих песница, а ант |
| — викну Лепосава весело, кад виде како јој се мати болећиво опходи наспрам Јанићија, и поче га |
| увек задовољан, кад год би опазио како јој од силнога смеха сузе на очи ударе.{S} Смејала се т |
| ко је са осмејком на лицу заспала, тако јој је тај осмејак све до ране зоре играо час на уснама |
| сада предусретала отворено и, у колико јој то допушташе нови положај, весело, нежно, управо се |
| зиној кући колико је изненадила, толико јој беше и необично пријатна.{S} Од када себи није она |
| пева по кући и меси посластице.{S} Мило јој да се пред гостима похвали поклоном, а још милије, |
| ићије махао око њезиних унучића, чинило јој се, као да види и своју Лепосаву.</p> <p>Али овога |
| ити и љубити кира-Анастасију, и радосно јој честитати, што ће једном на ново скућити кућу и сте |
| прекором душа њезина покојника.{S} Лепо јој се учини, да тај звук, што пара ухо те се уздиже из |
| не знадоше где се одбеглица скрива, то јој не оста друго већ да зареди кроз махале прво код ки |
| S} Да зажали за породом што га нема, то јој ни на крај памети није долазило.{S} Напротив, њој ј |
| а се тако и догоди; а она што прича, то јој је криво, завиди што онакав човек долази <pb n="134 |
| дитељска <pb n="55" /> срца подносе, то јој ипак није помогло.{S} Кир-Диша је упорно тражио нас |
| осила га под пасом четири месеца и — то јој поможе.{S} Сада кир-Дума има сина од седамнаест год |
| " /> где је оставио ствари; али опет то јој није изгледало онако страшно, као што би било, да и |
| сто уцвелисте оно сирота удовица, засто јој без ноз исцупасте дусу?</p> <p>— Зашто? — За оно... |
| радосна, као да је једва дочекала, што јој се муж вратио, а сада тако презриво.</p> <p>— Мори, |
| уку цвеће, па се осећа сва блажена, што јој баш њих две ово цвеће пружају.</p> <p>Обе гошће пољ |
| што је наведе да се за Дишу удаје, што јој упропасти младост.{S} А како је он без речи седео и |
| > га дочекати и шта ће му све рећи, што јој је дете на глас изнео.{S} Па још, како му момак обј |
| а насред собе стојећи.</p> <p>Прво, што јој паде на ум, било је то, да је на прагу новога живот |
| о тако удешава, да је њој баш мило, што јој се испод широких рукава кошуље од танке тканине про |
| , а ону другу да попије она. — Оно, што јој не да да рађа, младина ће да скине с ње, а од овога |
| о време показивао и бригу и радост, што јој тако давно невиђени гост опет у кућу долази.</p> <p |
| ао си бре дреје у својим рукама, па што јој рече, где си их сакрио?{S} Што је посла овамо, да и |
| аш тако пријатно да му испоручи све што јој је Анастасија казала.</p> <p>А мајстор Диша опет пр |
| допао фистан и антерија од ћитајке што јој је донео за спомен; подигла је руком у вис, загледа |
| прозиру као наливене пуне мишице и што јој се гибак струк тако еластично покреће.</p> <p>— То |
| ла свој део „лечења“, али онај ђаво што јој се у душу увукао, тако се заквачио ноктима, да га н |
| истерује ствар до краја.{S} Једино што јој је добацио, то је било неколико речи, да га не доче |
| стрпељиво је подносила све, па и то што јој нема мужа.</p> <p>Кир-Дума већ беше спреман, да оде |
| еђу београђанкама мио гост.{S} Зато што јој је био отворен приступ по свима кућама, турским, гр |
| ама, како јој ништа није познато, зашто јој вереник врати прстен, те тако кир-Думи није остало |
| о: „хоћу“, она мало зажмури, присебност јој се врати, па је целога дана, као невеста, по тадашњ |
| бојала да неће моћи очувати тајну, коју јој је у једноме часу обећао.{S} Услед ове бојазни кира |
| удул-Стаменка је имала једну кућу, коју јој је муж, покојни татар-Јован, у наслеђе оставио.{S} |
| p>Кад се вратила са послужењем, на челу јој се, баш над самим повијама, где се обрве састају, < |
| ацина па најпосле и све биљаре, које су јој усрдно помагале, да спасу Лепосаву, не помогоше.{S} |
| кадање пријатељице и познанице, које су јој за време удовиштва с тешком муком прелазиле преко п |
| довлачити у кућу неке чињарице, које су јој редовно у њезину душу увлачиле сумњу, а из сандука |
| а буде ону твоју... твоју...{S} Косе ћу јој ишчупати, где је сретнем!{S} Криво је моје Канче, ш |
| њу не врати.</p> <p>— Отићи ћу, али ћу јој рећи све.{S} Пљунућу јој у очи, па нека остане пост |
| га двојица шибају.</p> <p>— И опростићу јој и зажмурићу; што је било — било, само да ми се заку |
| ићи ћу, али ћу јој рећи све.{S} Пљунућу јој у очи, па нека остане постидна.</p> <p>И то му је у |
| међу којима је било и сасвим непознатих јој жена, долазиле су, да виде чудо, па, узгред, и три |
| он, па ћемо да углавимо.</p> <p>— Јок, јок, с њим нема пазара.{S} Ни за 550 гроша не бих му да |
| мало он, па ћемо да углавимо.</p> <p>— Јок, јок, с њим нема пазара.{S} Ни за 550 гроша не бих |
| — узвикну Бик -— то и ја могу.</p> <p>— Јок, то ти ниси кадар.</p> <p>— Море, не реци двареда! |
| , Боже! — уздахну дубоко и, покривши се јорганом преко главе, три пута се прекрсти.</p> <p>— Шт |
| ажио, да му саопшти важну новост.{S} Са Јорданскога спруда Витаваре, на коме је Јован Крститељ |
| њом помишљао у овој песковитој и зрелој Јорданској земљи на своју удобну кућу код Чукур-чешме, |
| је човек без памету.{S} Еле, за сто сте јосте вратили прстен?</p> <p>— Па... ето, радња је, пос |
| > <pb n="178" /> <p>— Па, да Бог да да, још толико зарадиш!</p> <p>— Ама за кога?{S} Ето то, то |
| само да му на очи изиђе.</p> <p>И онда, још већма клонуо, незадовољан и као утучен, вратио би с |
| мораде застати.</p> <p>— Немој, хаџија, још! — рече му једна комшика, која у томе часу одшкрину |
| увела, па се, чисто за неколико недеља, још више издужила, озари се, кад угледа кир-Думу и прис |
| као накалаисана тепсија, и Бог те пита, још шта, што само може избацити језик удавача, којима б |
| га у чело и оба образа; а мајстор Диша, још збуњен од изненадне среће, којој се није ни мало на |
| м свога супруга.</p> <p>А мајстор Диша, још збуњенији него што је дошао, изиђе из оне куће и од |
| , па мало седох.</p> <p>— Хајде, хајде, још мало, ћери, докле си код мајке; мужа нећеш дочекива |
| собице и пожури тетка-Маци, а Јанићије, још сав румен, уђе у дућан и седе за посао, али сада мн |
| Разумеш ли?</p> <p>— Опрости му, зете, још је дете!{S} Ето, он се каје, — утаче се Маца велико |
| зеленило преплавило је Старо Гробље и, још за који дан, немилостива рука живота удариће будако |
| ом приликом, њих двоје кришом измењали, још га и сада држаше у неком заносу, те је ишао као по |
| деде да видим каква су!</p> <p>— Немој, још мало; треба их окупати! — одговори Маца и залупи вр |
| за крст.{S} Тај ексер, како се тврдило, још цар Константин и царица Јелена, кад су узели из Јер |
| који му онакву жену натоварио на врат, још новчано опљачка.</p> <p>Да му није било баш најлакш |
| цванцик и даде пуници.</p> <p>— Не још, још мало.{S} Лепосави је врло тешко... бојим се... усте |
| } Тетка-Маца поручила да одмах дођеш... још нема ништа! — изговори Јанићије на душак и поможе м |
| полаже.{S} Диша се спремао за повратак; још само да покупује неке ситнице, за које су му пријат |
| p> <p>— Све ти је по таман, свега имаш; још само да те оженимо.</p> <p>— Море тетка-Мацо, — бра |
| о клефта; патриот како Рига от Фера!{S} Још је дете, ама за гол сабља да уфати; клефти да води, |
| и која ти је сад?{S} Пуних шеснаест!{S} Још годину две па ћеш да постанеш уседелица.</p> <p>— А |
| томе угледа хаџију, како журно иде.{S} Још из далека опазила је, да је хаџија нешто узбуђен.{S |
| а петнаест дана по повратку Дишином.{S} Још се чудотворни памук није, тако рећи, ни згрејао чес |
| ! — узвикну тетка Маца чисто запањено — још ћете ме обедити, да сам јој нешто изнела, а ја ништ |
| Јанићија и осмехну се на њега.</p> <p>— Још мало — прошапута изнемогло.</p> <p>— Шта? — запита |
| отаче носом кесицу и помириса.</p> <p>— Још двареда! — рече Диша.</p> <p>Лепосава помириса и др |
| ових седам недеља више учинио.</p> <p>— Још се чкембе једно није ни окотило, а гледај ти, колик |
| лиш на сина да просиш девојку?</p> <p>— Још му неје вакат, него ће сутра моја домакица да ми на |
| b n="91" /> помогло никакво извијање, а још мање да ће ма чиме другим ублажити своју судбину.{S |
| шко би му било рећи јој све то у очи, а још теже остати при своме, кад се она заплаче и стане г |
| да се пред гостима похвали поклоном, а још милије, што ће, после толико тешких дана, видети он |
| них ногу, сав раслабљен које од умора а још више од оног унутарњег бола, ударио другом страном |
| ла Богу, и Бог ти је дао много новаца а још више памети, па размисли.</p> <p>— Па то на хаџилук |
| — Да не долази већ? — упита га Лепосава још с врата.</p> <p>— Долази! — одговори Јанићије и узб |
| осетим.</p> <p>— Лудо! — викну Лепосава још збуњена и не знајући да ли да се свему овоме смеје |
| био је и мајстор Диша.{S} Од детињства још служећи у Грко-цинцара на занату, Диша је постепено |
| рукама, те тако му се чинило, као да га још нека веза чврсто држи за ону, коју је тако брзо нап |
| барјаком, само папуџијски еснаф што га још није имао.{S} О светоме Спиридону, кад је еснаф сла |
| разлоге кир-Думине, њему дође на ум, да још један покушај изврши, па ако успе, онда да не изгле |
| p> <p>Сутра дан Дума је отишао суду, да још с те стране покуша.{S} Али Диша одрече и тамо дуг; |
| настасија: он да одмах захрче, а она да још дуго у памети прибира све утиске вечерашњега весеља |
| да то осећање дубоко у себи скрије и да још једном покуша, неће ли умилостивити газду.</p> <p>А |
| да мајстор Диши не оста друге, него да још чека и да се — нада.{S} Али подгрејана нада не греј |
| а је већ коснуло као ружан знак, а када још опази на тетка-Мацину лицу једну велику збиљу, њему |
| ожења јекну.{S} А кир-Диша, који никада још у своме веку није запевао световне песме нити запад |
| си ми пљунула, кућу опоганила, па сада још и да ме закољеш?{S} У полицију ћу ја тебе!</p> <pb |
| и помисао на срамоту, која ће га, можда још данас, постићи, чим се у чаршији сазна за неверство |
| ашта и изговара да мора журити, па онда још више уситни, само да би што пре замакао за сокачић, |
| и Канчета.{S} Само је беше стид да дода још и оно последње, чега ради је и полетела Канчету у к |
| следњега изговора ради чега не би могла још да се уда.</p> <p>Па онда, баш када би и на све ове |
| да га кира-Анастасија, која се налазила још под пријатним утисцима синоћне гозбе, угледа онако |
| е да се са њоме прегони; до младине има још девет дана, а то ће му бити довољно времена да је о |
| p>И у такоме правцу говорио је кир-Дума још дуго и дуго.{S} На све могуће начине он му је показ |
| ћао.{S} Само није хтео хитати; има дана још, а црква ће примити, кад год јој приложи.{S} Осем т |
| ве још могућно поправити.{S} Та прстена још није било, а за десет дана, колико је до прстена оз |
| како у рачун ишло да једна Цинцарка, па још удовица, уграби њиховим удавачама прилику, а како н |
| т година.{S} Тридесет и шест година, па још бити неожењен, не само да се сматрало као велико чу |
| а, шта ли, кад је знао каква је она, па још да ми кумује, кумство га убило!</p> <p>Тако је мајс |
| ико часака.{S} Јако се плашио смрти, па још смрти у својој кући.{S} И тај страх, што ће у своме |
| о, што му се синовац оженио Гркињом, па још удовицом, код толиких српских девојака.{S} Али кад |
| ти је требала јабанџика, туђа кост, па још удовица?!{S} Ама је ли она удовица само, бежи од ње |
| кад тад закуцати.</p> <p>— Цинцарку, па још удовицу; брука!</p> <p>— Море да је само то, ни по |
| дати међу собом младу, лепу удовицу, па још без деце, са једним руменим младешчићем у самом кут |
| су се капитали рачунали на грошеве; па још кад се има на уму, да је кира-Анастасији први комши |
| деце?</p> <p>— Имам, како да немам; па још три.</p> <p>— Е, једна му је набацала!</p> <p>— А к |
| и, што јој је дете на глас изнео.{S} Па још, како му момак објасни, тетка-Маца је била врло љут |
| >— Е, што кријеш, кад се све зна?{S} Па још устабашиница, бре, бре!</p> <p>— Ко: устабашиница?< |
| ије била прилика да се жени удовицом па још једном Цинцарком.{S} А погдегде, онако узгред, тек |
| најем за тај лаф (разговор)! — одговара још стидљивије удовица и уводи гошће у собу. —</p> <p>Д |
| p> <p>У то доба, када ће кир-Ламбре, са још неколицином својих пријатеља, бацити око на мајстор |
| кивао на бујицу прекора, али тетка Маца још ћуташе, тек по који пут што би јој се из груди отео |
| је Лепосава она некадања и да је то све још могућно поправити.{S} Та прстена још није било, а з |
| ову кућу.</p> <p>И да је ма какве жртве још захтео, испунила би кира-Анастасија.{S} Дала му је |
| тке успомене на проживљени брак, остаде још и три хиљаде и пет стотина гроша готовине.</p> <p>Д |
| изашао.</p> <p>Али кир-Ламбре не изиђе још задуго.{S} Туга за Анастасијом и онај страх од кир- |
| астао чисто тужан и плачан, што не може још који часак остати.</p> <p>Кад је кир-Ламбре дознао |
| ремети све наде хаџијине. — Лепосава је још по мало радила по мутваку, тек да не седи сасвим за |
| и-Диша тако исто, а и Јанићије, кога је још прво детињство везало за ову кућу и хаџијину судбин |
| апиштале пред њезиним капиџиком, она је још гдешто довршавала по кући, па се толико око распрем |
| > <p>— Знаш ли ко је дошао? — запита је још са сокака.</p> <p>— Ко, море?</p> <p>— Кир-Ламбре, |
| тасију сачува од неприлика, кир-Диша је још једаред дошао кући, па, кад се уверио да је капија |
| о што није страдала.</p> <p>Јанићије је још те вечери дознао, да ће мајстор сутра звати на част |
| дост и на големи јед кир-Думин, који је још једнако уздисао за изгубљених четири хиљаде гроша.< |
| та би од овога човека.{S} Истина, он је још онако био пун и трбушат, али лице му некако смагло, |
| дете; добар је и волим га.{S} Али он је још слуга, нема нигде ништа; а да га чекаш, док се огаз |
| несвиклим овамошњим приликама, остао је још за месец дана дуже.</p> <p>Али како није могао са д |
| м.</p> <p>Зароњена лица у шаке седео је још на једноме избрешку близу Вилине Водице и подавао с |
| афа је за људе а не за фукару.{S} Ко је још говеда појио кафом? —</p> <p>Тако је мајстор Диша ч |
| знао како је то међу најближима, јер је још као дете изгубио родитеље и онако самохран потуцао |
| ћију, ухвати крај од кајиша, који му је још био скопчан око колена, и поче га са смејом вући по |
| са домаћицом, а кира-Думиница уштину је још за обрашчић, па се онда измаче и засмеја показујући |
| товао.</p> <p>Јанићија Бика, и ако није још био произведен за калфу, оба су шегрта ипак сматрал |
| дође јој лако, мило, као некада, докле још и не мишљаше, да ће је судбина предати мајстор-Диши |
| да ме он не би овако отерао, него би ме још и за калфу извео, што сам му био веран! — мислио је |
| едан цванцик и даде пуници.</p> <p>— Не још, још мало.{S} Лепосави је врло тешко... бојим се... |
| } Потајна жеља, да се врати кући, да се још једном, макар и крвнички, погледа с њоме и да је до |
| А-а-х!{S} Душа ми гори, душа! — чула се још из далека силна гласина Јанићијева.</p> <p>Кад изиђ |
| >Од како је Ламбре отишао, кира-Мана се још више издужила.{S} Уз припомоћ кир-Думину она је од |
| х за њиме тако исто обазриво увукоше се још два Цинцарина учтивога и врло скромнога изгледа.</p |
| ну руком и изиђе из дућана, Јанићију се још више разведри, прихвати газдину песмицу и, онако уз |
| о је поменути по ономе чуду, које му се још у Јерусалиму приказало, наговестивши му, да ће у ск |
| .</p> <p>— Ели сте ради гостима? — виче још с капиџика кира-Думиница домаћици.</p> <p>Кира-Анас |
| и!</p> <p>— Несрећник!{S} То му требаше још! — рече Диша и пође вратима.</p> <p>— Куда ћеш, зет |
| како је у мутваку не затече, то му беше још и милије.{S} Некако тешко би му било рећи јој све т |
| бре, пољубише у уста, а за тим поседише још неко време, да се нахвале доброте и вредноће будуће |
| дућану угледа два тако уважена госта, и још више, када га, место оног простачкога назива: „мајс |
| је срам! — одговори шапатом Лепосава и још више саже лице у своје плетиво.</p> <p>— Од кога те |
| кира-Ману, испаде иза ћошка кир-Дума и још један Грк.</p> <p>— Сто је то?{S} Ста искас сас та |
| уди и виде где и како лежи, скочио је и још мамуран поче збуњено размишљавати о свему што се де |
| имање без наследника.</p> <p>— Једно и још једно, доста!{S} Не треба више; нек буде макар једн |
| е, окадише лађу и пожелеше срећан пут и још срећнији повратак хаџији.{S} Прво се Лепосава поздр |
| , — одговара Лепосава скромно.</p> <p>И још много саветовао јој је, па онда узе из Лепосавина с |
| блатом на мене?</p> <p>И Бог зна шта би још старац казао у својој срдњи, да се не умеша хаџи-Зо |
| <p>Иначе, када то не би знали, могли би још помислити, да се за овим загонетним стиховима прикр |
| све, где је био и шта је радио, само би још више пред Лепосавом утврдио колико је немоћан, да н |
| /> те тако Јанићије могаше да Лепосави још неколико речи добаци.</p> <p>— Љутиш ли се?</p> <p> |
| ва је већ била мртва.{S} Јанићије, који још једнако јецаше, није ни знао да је она рука, која м |
| о му жена вене а ствари ишчезавају, али још као не може да схвати зашто то.{S} Али кад једног ј |
| заповест, он прикупи бројанице, извири још једном кроз капиџик, те када се увери да на улици н |
| да ти боље знаш шта теби треба?{S} Ниси још ни загризла у живот, не знаш још ни по коме свету х |
| и као шегрт почети из нова и шегртовати још толико година, па тек онда бити произведен за калфу |
| } И то се све за њом говорило тако рећи још док се није ни сасушио траг оних суза, што их је за |
| дизаху и спуштаху, стојала је не могући још никако да се разабере, шта је све то у овоме часу б |
| p> <p>Једаред, по вечери, разговарајући још за совром, тетка Маца, која је од некога доба почел |
| ко спавао.{S} Тек по у гдекојој крчмици још жмиркала је по једна лојаница и осветљавала тек по |
| дана, међу Србима причало, како је Диши још јутрос нека жена дошанула нешто, те он као махнит о |
| да се ниси вратио.{S} Па, деде, пробај још једаред; земљу ћу да прокопам, па ћу те и под земљо |
| о: турфа посла?{S} Има времена; почекај још мало, бар ову годину!{S} Лепосава је млада и здрава |
| Караван се крете долином, а хаџи-Зосим још једном погледа на камилу, у врх чије грбе сеђаше ши |
| амо среће да ти је мати сањала онај сан још пре шест година.{S} Сад би нам био оволики. — Одгов |
| .</p> <p>Кир-Ламбре би, можда, причекао још коју годину, докле удовица потпуно не залечи ране, |
| </p> <p>У квартиру мајстор Диша је имао још једнога друга, сапутника, који му је био вођа по Је |
| -Диша.</p> <p>Хаџи-Зосим, који је морао још остати, јер га неколико нових хаџија, његових земља |
| , који је свој непорочни живот освештао још и хаџилуком, и чија је молитва најзад успела, да га |
| , што га у грађанству уживаше, увеличао још и једним тако побожним делом.{S} У цркви је одслуже |
| о, и лађа се отисну.</p> <p>Дуго и дуго још стајали су:{S} Маца, Лепосава и Јанићије и гледали |
| еснафских пара, уложио у еспап и довео још два шегрта.{S} А њега самога, за ову годину дана, к |
| Оно... одговори Јанићије и сада је био још збуњенији, што га она више гледаше.</p> <p>— Што да |
| он удовици вратио прстен, мираз је био још у његовим рукама, те тако му се чинило, као да га ј |
| ати даље тамо.{S} Кир-Ламбре јој је био још једино њено уздање, па како је он и био прави узрок |
| га остави.{S} Онда, док је Јанићије био још дете и мали калфица, имао је права и могао је силом |
| у и пружио једну ногу преко прага, тако још стоји држећи руком за кваку.</p> <p>— Еле, како сте |
| извеснога времена врати, ако је могућно још замишљенији него што је из дућана изашао.{S} Нарочи |
| > <p>Али све то на страну; све би се то још и којекако поднело, само да је према кира-Анастасиј |
| ого сте остали!</p> <p>— Богу хвала што још за толико не остах, са каквим сам лоповима имао пос |
| звикну мајстор, кад опази како му шегрт још стоји и не помиче се, да прихвати путничку бошчу, к |
| , да је свети човек морао узети у помоћ још једнога младога дервиша, који му је у лечењу био де |
| т! — размишљава мајстор Диша.{S} Шта му још неће пасти на ум.</p> <p>— Море, устабашо, шта си с |
| и хаџија укрцао у лађу, предстојало му још једно непријатно искушење.{S} У Галцу их задржаше п |
| </p> <p>— Ста искас ти овде? — викну му још из далека.</p> <p>— Поздравила те моја газдарица за |
| се.</p> <p>А мајстор Диша оста у дућану још потпуно збуњен од изненадне радости.{S} Топло задов |
| ли у залуд.</p> <p>— Лепосава! — јаукну још једном, и онда као махнит истрча из собе, оде удно |
| ђутим грчко-цинцарске кћери некако нису још уочиле ову чежњу мајстор-Дишину, те се удаваху за с |
| } Ниси још ни загризла у живот, не знаш још ни по коме свету ходиш, а овамо би да радиш по свој |
| Па, де, да видимо, ако си јунак.</p> <p>Још тетка Маца није ни успела, да покаже Јанићију ма ка |
| е време да се ћепенци затварају.</p> <p>Још од кир-Дишиних сватова Јанићије је намрзао на првог |
| вушећи отрча кроз авлију у кућу.</p> <p>Још неко време седео је мајстор Диша на бињекташу и чек |
| а совру, казао пред Лепосавом и Мацом: „Још две године да ме овако послужиш, па ћу те узети у р |
| трошку, да им буде на руци, као људима јоште несвиклим овамошњим приликама, остао је још за ме |
| човек.</p> <p>Оваква перспектива, како ју је кир-Дума живо <pb n="43" /> сликао пред очима мај |
| врат!{S} А ја сам хтео да ти кажем како ју је кир-Ламбре онда за мутваком ухватио за образ, а о |
| туже митрополиту и суду за срамоту, што ју је нанео њиховој штићеници.</p> <p>Но кир-Дума је би |
| а, кад се увери, да овде нема лопова. — Јуда Искариота!{S} Докле се грлио са мном, кесу ми је о |
| ије.</p> <p>— Па, де, да видимо, ако си јунак.</p> <p>Још тетка Маца није ни успела, да покаже |
| , утварао као да га боли.</p> <p>— Јеси јунак! — рече Маца. — Такав је био и онај мој: као од б |
| лавом.{S} Залети се, подвије главом као јунац, кад закопа земљу рогом, па тек теменом о затворе |
| да сте пали са зид и да вас је патрола јурила, а ви побегли?</p> <p>— Није истина, то лаже све |
| та ће; али навала осећаја тако је нагло јурила у његову главу, да му се језик спотицаше преко с |
| ! — шапутао је и расејано гледао, према јутарњем сунцу, на западни поруб, тамо, од куда се узди |
| лицу на Зереку и Бит-пазару румени се у јутарњем зраку; па и сав послени свет, који се око ћепе |
| вита минарета одблескујући под руменим јутарњим зрацима.{S} Из те даљине допираху му једва гла |
| који оглашаваху вернима: сабах-намази (јутарњу молитву).</p> <p>Али поред свега тога не покуша |
| дом напоји.</p> <p>Тако је било и овога јутра.{S} Диша је зором отишао у дућан наредивши Јанићи |
| кир-Бенџе.{S} Кира-Думиница је свакога јутра, када им мужеви оду у дућан, или прелазила кроз б |
| пронело за њезино Канче.</p> <p>Једнога јутра отишла Лепосава у дућан мајстор-Дишин те му однел |
| толико луд да се обеси.</p> <p>Једнога јутра устала Лепосава, по обичају, пре мајке и са „чира |
| е да схвати зашто то.{S} Али кад једног јутра, срчући кафу, у мало не прогута читав <hi>чичак</ |
| p>— Сутра ћемо се већ разговарати, а до јутра нека му буде и тако, — рече Маци и седе, да вечер |
| них једанаест година, није изоставио ни јутрењу ни вечерњу; па је прве године обећавао Богу пет |
| и ни сама од куда то долази, ретко које јутро да не нађе у својој авлији убачену по коју главу |
| о главу и не диже очију.</p> <p>— Добро јутро, дете!{S} А где си ти до сада, болан?{S} Е, е, жи |
| оме дућану хорило.</p> <pb n="32" /> <p>Јутро необично пријатно.{S} Читав низ разапетих ћепенак |
| овоме или ономе разговарају.{S} А рано јутром и око сунчева смираја чесменски зид и не види се |
| а јој саопшти, како му нема Јанићија од јутрос.</p> <p>Лепосава пребледе; она је најбоље знала, |
| пенак.</p> <p>— Ама, чули ти шта се оно јутрос догоди.</p> <p>— Шта? — запита радознало мајстор |
| , међу Србима причало, како је Диши још јутрос нека жена дошанула нешто, те он као махнит одјур |
| ајстор Диша је и на томе ћепенку чуо за јутрошњи догађај.{S} Па ни овде није био у стању да уве |
| дуго заспати.</p> <p>Кад се пробудио у јутру, осећао се у нелагодноме расположењу.{S} Лепосави |
| ње о њему по чаршији проноси.{S} Рано у јутру, пошто је почистио испред дућана, узе Јанићије Би |
| сну.{S} Све му се чинило, као да га је јуче нешто замаштало, те му сада и они ћепенци и људи п |
| та му на тако красном успеху, што га је јуче на „гледању“ и прстену код своје испрошенице добио |
| је много сношљивије него ли оно што је јуче пропатио.{S} Сад већ није могао ни помишљати, а ка |
| во или да сам исприча, шта је данас или јуче чуо.{S} Лепе, турске чесме, озидане од тесаног кам |
| {S} И није ми одмах ни казала, него тек јуче, кад је болови стигоше.</p> <p>Но како му драго, х |
| озбиљно задржала мисао.{S} И та његова јучерања реч, сад га је много више мамила својом грозот |
| е сав озари.{S} Сав страх, нестрпљење и јучерања срџба ишчезнуше као бол, кад зуб умине.{S} Он |
| рстену, пошао мајстор Диша у дућан; али јучерање „гледање“ и осмејци што су их, том приликом, њ |
| у, после свега сећања на <pb n="111" /> јучерањи дан севну у памети, није била, да сазна шта је |
| , која је са таким презрењем гледала на јучерању рају, како сада тежи не само да се ослободи св |
| како да вас утешимо, куме?{S} Судбина, к’смет, сто кажу Турци.</p> <p>— А где је она? — упаде |
| S} А за тим предузе да болесницу доведе к свести.{S} Наредио је да се добро угреју у ватри једн |
| арицама, опуштених плетеница низ врат и к’носаним обрвама, које се као два црвена лука високо н |
| брат, ни кум; ако се разбирате за њено к’смет, зашто па мене питате?</p> <p>— Како, зашто, Лам |
| мога издржати њезино оклевање.</p> <p>— Каажу.... веле: узе јој образ, па сад је оставља!</p> < |
| изненадио, кад му оба кума, после треће каве, саопштише ради чега долазе.</p> <p>— Јазук, кир-Д |
| кунем тебе Ламбре, зашто ме даде на оно кавурско чкембе, да ми очи испије, младост отрује!</p> |
| овине.</p> <p>Добра прилика у оно доба, кад су се капитали рачунали на грошеве; па још кад се и |
| Аман, кузун, што ке па некој да узива, кад загриза у та јабука! — смеје се Думиница и пиљи у в |
| > <p>Како ли се у један мах и обрадова, кад угледа Лепосаву, како под једним дебелим орахом бли |
| га не пусти баш на лепо, — пустиће га, кад изврши што је наумио.</p> <p>Страшна одлука, какву |
| — Него ти, синко мој, да не чиниш тога, кад ниси крив! — храбрила га је тетка Маца.</p> <p>— А |
| м; дође, тумара по соби, па онда, онда, кад је ја питам: „Што нас остави, бре?“ а она ми каже: |
| је помишљао на ово, а нарочито од онда, кад је кира-Ламбриница почела нагло венути и потајно до |
| једва чека да чује новости, а већ онда, кад та новост дође до последњега уха, развије се у чита |
| опет снађе! — прекрсти се Диша од чуда, кад опази ову неверицу. — Ама, људи, шта ли сте!{S} Ко |
| <p>Мајстор Дишу подузе стравична језа, кад спази оне капи.{S} То су трагови од свете крви, а с |
| је би се узбунила чак и фудул-Стаменка, кад би се тако што пронело за њезино Канче.</p> <p>Једн |
| о те је уважавала, како ти се радовала, кад год би дошао, па сад одједаред да је под таквом сра |
| вазда, између осталога, и она истицала, кад год би навратио до тетке Маце, чије је разговоре и |
| ули“, који дан из дан равномерно јавља, кад је време ручку, кад вечери.</p> <p>— Само да ме Гос |
| <p>Тако је то трајало неколико недеља, кад једнога вечера дође Диша кући, уђе у собу и рече Ле |
| истини мало забринула, што их то нема, кад а у томе угледа хаџију, како журно иде.{S} Још из д |
| а већ устала, умила се и пошла вратима, кад од једном зачу јасан усклик Лепосавин:</p> <p>— Нан |
| ити! — издаде се једаред пред шегртима, кад Ламбре изиђе из дућана.</p> <p>Једнога дана по ручк |
| p> <p>Мајстор-Диши се смрче пред очима, кад помисли да се и његова жеља може остварити тек посл |
| .</p> <p>— Ето, видите? — продужи Дума, кад опази како се мајстор Диша сплео. — Кој вас највише |
| д Цигани свирачи отпратише кући и кума, кад ноћ осу звезде и блага месечина засја над зеленим б |
| ње поче бивати несносно и једнога дана, кад Диша, мислећи ваљда да није довољно изразио своје н |
| , на сваку руку тумачио, а трећег дана, кад седе са женом и пуницом за совру, рече:</p> <p>— Ни |
| душне.{S} Шта више, за она четири дана, кад није долазио, Лепосава је била врло замишљена, па ј |
| што нема деце, али сада није било дана, кад није ма за што викао.{S} Пре се уздржавао пред Мацо |
| га очима гледати и Ламбре и кира-Мана, кад их стане око софре служити.</p> <p>— Да служим кира |
| би га отишла мајци на вилает!{S} Жена, кад није понизна мужу, не заслужује име честите жене.{S |
| ло, још цар Константин и царица Јелена, кад су узели из Јерусалима часно дрво, тражили су и обе |
| о, па почео да отпасује кајиш с колена, кад у дућан завири Лепосава тетка-Мацина. —</p> <p>— Шт |
| су понаша.</p> <p>— Аман! — зајеца она, кад опази како Јанићије гледа у страну и избегава да се |
| туца кафу.{S} Лепосава се прикраде, па, кад јој се није надао, лупи га обема шакама у леђа.{S} |
| Галац, да се растави од Анастасије, па, кад се врати, да је никако више не види, било је за <pb |
| Гркиње и Цинцарке, расположиле се, па, кад не играју у колу, седе око пуних софра и ударајући |
| кир-Диша је још једаред дошао кући, па, кад се уверио да је капија затворена, он је, као подсеч |
| — Он отвори врата, извири на ћошку, па, кад је ни тамо не спази, поче викати:</p> <p>— Куде си |
| држаху за руке, покуша да се отме; па, кад осети да му је то немогућно, пљуну у лице Ламбри; а |
| ама пусто оно срце његово игра ли игра, кад те само угледа, па ко што ради, он трч’ за тобом, ј |
| што хоћу и како умем.{S} Данас, сутра, кад ти жена оде у буџак, па ти роди сина слабачког, шко |
| ијатном свежином хладне воде и сирћета, кад се разабра.</p> <p>— Не бој се, кир-Дишо, сад је св |
| ринову чекала.</p> <p>Јанићије уздрхта, кад опази да су сами.{S} Лепосава се збуни, али је та з |
| И ко би сада веровао да ту нема ништа, кад не избиваш од онуда!{S} Ваљда тек ниси тамо због Ма |
| ријатном расположењу, које човек осећа, кад зна да тиме Богу угађа.{S} Напротив, оне му постаја |
| и да узгред виде, како се одржава кућа, кад домаћин није ту; комшинице и другарице Лепосавине т |
| ? — узвикну <pb n="79" /> и тетка Маца, кад га угледа онако бледога и утученога.</p> <p>Јанићиј |
| Е, па како би; нађе ли? — запита Маца, кад вечераше.</p> <p>— Добро је, нашао сам.</p> <p>— За |
| е то догодило?! — подвикну најзад Маца, кад виде, како она не може да се од суза поврати.</p> < |
| S} Е, е, жив био, жив био! — рече Маца, кад јој Јанићије приступи руци, па га и пољуби у лице, |
| добар је он, опростиће ти, — рече Маца, кад јој се учини, да је зет казао све што треба да каже |
| девојко, одби му бубреге! — викну Маца, кад зачу како звекнуше леђа.</p> <p>Лепосава се засмеја |
| а у глави га захвати чудна несвестица, кад осети пријатан мирис девојачке душе, који га са наб |
| p> <p>— Где је онај запис? —упита Диша, кад њих троје осташе сами.</p> <pb n="203" /> <p>— Је л |
| огреба, бре? — запита га мајстор Диша, кад га онаквога угледа.</p> <p>— Тукао сам се, газда.</ |
| ла, бре, овамо!? — дрекну мајстор Диша, кад опази како девојче извирује; девојчица залупи врати |
| p>— Оде искушитељ! — помисли хаџи-Диша, кад осети, како му у души лакну, завуче руку у недра, и |
| — А-ах, псето погано! —јекну хаџи-Диша, кад се увери, да овде нема лопова. — Јуда Искариота!{S} |
| иши шипак под нос.</p> <p>Мајстор-Диша, кад осети под носом склопљену песницу, устури лице наза |
| дубине у коју је тонуо.</p> <p>Најзад, кад сунце поче да прижиже а хлад од дафине скрете и ост |
| око тебе, да те занату научим, па сад, кад сам те спремио, да одеш?</p> <p>Јанићије устаде, ме |
| оже да одоли срцу, а да је, бар узгред, кад поред ње протрчи, не чупне за курјуке или не повуче |
| ћи пут, овај запис на-по-за леђа.{S} Е, кад све тако урадиш, ти да гу одведеш у ђердек и тамо о |
| ку, немаде времена ни да засуче рукаве, кад прво оба сведока а одмах за њима и кир-Дума као опа |
| стриц и ако није био позван у сватове, кад је чуо да му се синовац оженио, а како је био самох |
| да мајсторица остане сама без послуге, кад јој гости долазе.</p> <p>Од кир-Дишиног одласка про |
| же санове и чанке пуне јела, и застиде, кад помисли како ће и шта ће рећи тетка-Маци, те да га |
| ом за совру, рече:</p> <p>— Није фајде, кад нам се Пречиста сама јавила, морамо је послушати.</ |
| сности претрну.{S} Но то га брзо пређе, кад угледа расположено и озарено мајсторово лице.{S} Ди |
| ти Лепосавине толико омрзнуо, да га је, кад год би му се дало, избегавао.{S} А мајстор Диша нап |
| ?{S} Куда ћу сада?{S} Коме? — јецао је, кад се дохватио оне простране равнице на Дунаву.</p> <p |
| се потпуно вољи ове девојке, у коју је, кад год му се за то дало прилике, пиљио као псетанце на |
| у, а она ми каже: „Је ли бре, Јанићије, кад те је мајстор Диша погодио за магаре?“ — „Ко је маг |
| бину баште са посластицама, а Јанићије, кад оста сам и када се од прве поразе освести, дубоко у |
| н би и сада весело певао, па на сељаке, кад би у дућан тек онако нагвирили, мукнуо као бик и кр |
| ожениш, ја; а не да затварамо капиџике, кад прођеш! — шалио се Станко туфегџија, који се примио |
| из оних двеју јамица што су се јављале, кад год би се у сну мало јаче насмејала.</p> <p>Рано, у |
| } Куд ја...</p> <p>— А: куд ви!{S} Еле, кад се несто за другога лаје по овај свет, онда је исти |
| о уочљива, да је многи од хаџија после, кад се у своју отаџбину вратио, понео такву кутију, и у |
| ручио само једно „шише“ вина, па после, кад дођоше двојица са Циганима, њега раздрага песма, до |
| о то је за кратко трајало, а већ после, кад је прошапутала оно: „хоћу“, она мало зажмури, присе |
| ло, па реч ни тамо ни амо.{S} Најпосле, кад опази да овако не може дуже и да је кир-Дума већ по |
| и јеменијама јасно изрекне њезино име, кад, у тај пар уђе у дућан његов шегрт, Јанићије Бик, и |
| то у очи, а још теже остати при своме, кад се она заплаче и стане га братимити, да је не ода.{ |
| ошка да пијучу у кућа.</p> <p>Обе куме, кад угледаше сузе удовичине, и саме се ражалише и бризн |
| абота! — прекиде га дервиш — До године, кад дођем, ти да ме дочекаш са пешкешом, а ја да ти сад |
| анићију ма какву тешку ствар за дизање, кад Јанићије зграби Лепосаву, диже је на руке тако лако |
| 2" /> ? — поче сада одважно кир-Ламбре, кад за својим леђима угледа читаву гомилу света.</p> <p |
| , пре ђердека (ложнице)... знаш... пре, кад оно... — муца Бик збуњено и чеше се за врат.</p> <p |
| >— Сад ће! — одговори ова и насмеја се, кад опази оно преплашено и као крв зацрвенело лице хаџи |
| , утрчала у мутвак.{S} Запрепастила се, кад угледа ћерку на поду, како се у тешкоме болу савија |
| ени свет не зна!</p> <p>И хаџи-Диша се, кад спомену Божје име, побожно прекрсти.</p> <pb n="218 |
| ко недеља, још више издужила, озари се, кад угледа кир-Думу и приступи му руци.</p> <p>— Зива б |
| онако несвесно учинио.{S} Чинило му се, кад га је она ударила, да га је захватила нека несхватљ |
| , а бре?</p> <p>Јанићију се свет обрте, кад чу каквим га именом назва.</p> <p>— Ко је пезевенк- |
| ногу пред ногу кроз кривудаве сокачиће, кад се на једноме углу сусрете са кира-Маном.</p> <p>Од |
| <p>Кира-Анастасији се мало стушти лице, кад чу <pb n="69" /> где је оставио ствари; али опет то |
| сицом.</p> <p>Мајстор Диши заигра срце, кад у своме дућану угледа два тако уважена госта, и још |
| није ми одмах ни казала, него тек јуче, кад је болови стигоше.</p> <p>Но како му драго, хаџија |
| ира-Анастасији, пријатно се изненадише, кад на миндерлуку опазише своје жене, како весело разго |
| ли до сада; момци се чисто забезекнуше, кад га угледаше онако узрујана.{S} Ушао је у дућан и по |
| чи јој стадоше, а сузе у часу усахнуше, кад зачу да Ламбрино одело није код њега.{S} Дакле, виш |
| ејтином, даде јој апове, да прогута, и, кад своје лекове наплати, оде из куће.</p> <p>Хаџи-Диша |
| Ћира-Мана је баш силазила с доксата и, кад угледа Јанићија, како јој долази, стушти обрве, а и |
| је седела према њему и прела чарапе и, кад он ово рече, мало застиђено погледа на гнездо па он |
| е, он је потапшао Јанићија по рамену и, кад су у вече сели за совру, казао пред Лепосавом и Мац |
| ући зрна међу прстима тихо шапуће себи, кад неко закуца на вратима.{S} У исти час врата се пола |
| ма обрука!</p> <p>— Иде! — рече у себи, кад угледа мајстор-Дишу и од неизвесности претрну.{S} Н |
| } Ја нисам ни била у мутваку но у соби, кад је то урадила.{S} И није ми одмах ни казала, него т |
| рцко!</p> <p>И ту кир-Дума, густа ради, кад изрече реч: „грцко“, поткупи три прста, па их пружи |
| јстор Диша није био од оних људи, који, кад сазнаду шта се противу њих говори, пођу у одлучну б |
| накву жену?{S} Је ли то правда, шта ли, кад је знао каква је она, па још да ми кумује, кумство |
| а „чираке“ као права устабашиница, али, кад се са Јанићијем погледа, порумени и — обоје се збун |
| пао на земљу.{S} Пожурио је кући, али, кад је дошао пред капиџик и чуо оно нарицање, застаде з |
| ије дошао?</p> <p>Завири у мутвак, али, кад је ни тамо не нађе, шкрипну зубима.{S} Инако надраж |
| епосава је донекле сносила све то, али, кад и њојзи превре, она му једног дана тако <pb n="177" |
| е хоће нешто да каже своме шегрту, али, кад расклопи уста, грло му се стегне, па ни да прослови |
| губио сваку кураж да јој џангриза; али, кад на тај начин не мога да излије своје нерасположење, |
| рујем да сам на сну два пута чула; али, кад ноћас и по трећи пут баш будна зачух, рекох:{S} Ниј |
| плеће, па је пред мајстором ћутао; али, кад је био сам у мутваку, онда је отворено и без зазора |
| е језике комшијске, који беху занемели, кад угледаше како им је сплетка краткога века била.</p> |
| то је он тек из далека напоменуо Думи, кад је споменуо како удовица у поноћи стоји на капиџику |
| умилостивити.</p> <p>Јанићије се збуни, кад је угледа на прагу дућана, заби главу у посао, па с |
| Нане! — поче Лепосава која се охрабри, кад спази матер. — Ево, Јанићије је дошао, ама не знам |
| p>— Де, де, што се стидиш?{S} Одговори, кад те пита!{S} Кажи, знаш ли што ти је дао?</p> <p>Леп |
| p>— Чекај, да ти помогнем! — проговори, кад виде, како се испиње на прсте, и пружи руку, да од |
| лио.{S} А и како би могао размишљавати, кад су га све ове сплетке и догађаји толико узнемирили, |
| епосаву говори.{S} И ко ће ми веровати, кад будем казивала, да се моје дете није од мене мицало |
| оручили да им купи, а новац ће му дати, кад се врати.{S} Диша је и њима обећао, али као човек о |
| ути и какав ће у очима света изгледати, кад ствар пукне по Београду.{S} Једно што је осећао, то |
| ли плакати за њим и да ли ће се кајати, кад сазна шта му је све учинила?</p> <p>Дуго је тако пр |
| ило, да ти се не нађох као рођена мати, кад оно на смрт болова!</p> <p>Свака реч наваљивала се |
| "168" /> и чест му чува, а он ће знати, кад буде време, како да га награди.</p> <p>Оволика хвал |
| те га је тако ретко когод могао видети, кад дође и оде из дућана.</p> <p>Сад је кир-Диша био по |
| а јој онда све ређао шта ће јој донети, кад буде у бабињама.</p> <p>Али прође и прва и друга па |
| тати; има дана још, а црква ће примити, кад год јој приложи.{S} Осем тога ваљало је добро промо |
| скао и размишљао шта га све може снаћи, кад се сукоби са разјареним Дишом; мучио се на стотину |
| би им руком, да се удале; а тек трећи, кад наврати, био би задржан са речима: „Чекај, чекај!{S |
| појео врућ шамар; али ће ми га, мајци, кад тад платити! — издаде се једаред пред шегртима, кад |
| и каже тако?</p> <p>Кир-Диши се смрачи, кад чу како му шегрт отказује послушност.</p> <p>— А и |
| стор Диша у мало што се и сам не сруши, кад му пуница саопшти шта се десило.</p> <p>— Шта кажеш |
| висиле, па већ почео спуштати ћепенак, кад у дућан утрча други шегрт, који се мајао на пољу.</ |
| обиђе сватове.</p> <p>У један тренутак, кад се мајстор-Диша мало одмаче од сватова, Јанићије, к |
| иче, што га је бацила на толики трошак, кад није хтела да пази на саму себе, ипак не смеде да и |
| рата прснуше, а глави ништа.{S} А увек, кад подвије врат и полети, мукне тако, да вам се чини т |
| дити.{S} Једно је јасно, да га је увек, кад год би изишао из мутвака, погледала и испратила очи |
| лук и као претучен занеми.{S} Сада тек, кад виде, да из ове кући може изаћи само го и бос, њему |
| ешто отискивао од себе.{S} Доцније тек, кад се освестио, причао је, како је, у ономе часу кад ј |
| и како ти побелеше, бленући у капиџик, кад ће да га отвори и дође.{S} Јанићије је моје дете; д |
| ми платиш за ово спацирање по комшилук, кад је муж код кућа, ели Ламбре неће бити жив!</p> <p>— |
| -Диса, зашто да ја плаћам ваш ортаклук, кад не сум ништо крив?{S} Зашто да се криво закунете? — |
| ење и јучерања срџба ишчезнуше као бол, кад зуб умине.{S} Он задовољно бркну у кесу, извади јед |
| аџија! — рече му он.</p> <p>— Шта знам, кад ме тамо вуче — одврати Диша.</p> <p>— То је искушењ |
| и кривудаву улицу.{S} Није знао ни сам, кад је пре стигао пред капиџик мајсторове куће.{S} Поку |
| то си ћутао?</p> <p>— Како да ти кажем, кад си ме одмах појурио да тучеш?!{S} Зар ми о сватовим |
| ву враџбину, те да се учини невидљивим, кад кроз чаршију пролази, то би му било најмилије.{S} О |
| тај моменат учини врло сличан са оним, кад га кира-Анастасија удари ногом у трбух.{S} Истина, |
| усу ондашње чаршије искашљивали за њим, кад год би туда прошао.</p> <p>Једино тетка-Маца што је |
| више гледаше.</p> <p>— Што да се љутим, кад ниси хтео?! — одговори Лепосава, али тако, да он са |
| инио, или за сваки погрешан убод шилом, кад му је мајстор показивао на каквом непотребном опсеч |
| ође Јанићију тако слично са оним даном, кад га спопаде она вртоглавица, те несвесно одлете чак |
| ћан на комшијама, а он да тркне за њом, кад га одједаред изненади појава мајстор-Дишина.</p> <p |
| овољно изводио и био је увек задовољан, кад год би опазио како јој од силнога смеха сузе на очи |
| /p> <p>Мора да је изгледао врло смешан, кад се девојке заценише од смеха гледајући оно лице, ко |
| отегао, да је дохвати, трже као опарен, кад угледа како и нож и очи кира-Анастасијине севнуше о |
| бом гутао и чувао их, да их доцније он, кад буде произведен за калфу, са богатим интересом врат |
| њезин дисај.{S} И необично се радовао, кад би се болесница ма и за кратко освестила и затражил |
| опажао, и самоме њему било је тугаљиво, кад год би помислио на долазак мајсторов.{S} Зашто је о |
| еш а немаш зашто.{S} Море, грех би био, кад не би то урадио.{S} И ко би сада веровао да ту нема |
| Диша.</p> <p>Али како се тек изненадио, кад му оба кума, после треће каве, саопштише ради чега |
| ћам трошкови!{S} Не сум писмено тражио, кад требаше, па сад да запишемо у пропала вересија...{S |
| вио.{S} А за све то коме би се потужио, кад никога свога није имао и кад није могао никако напу |
| и сам почео увиђати, како је пренаглио, кад је прстен вратио само зато, што му је некаква комши |
| епше није истицао, као што је то чинио, кад се у цркви појави београдски митрополит, Антим, по |
| и сам знаш, колико ти је добра учинио, кад ти је отворио очи, те да видиш како те она прва вар |
| нога ексера.{S} Оно, што је све осетио, кад је целивао, и тако нагло исцељење од искушења, које |
| з дућана изашао.{S} Нарочито се мрштио, кад би у дућан ушао кир-Ламбре, да види шта раде и да м |
| и кира-Ману, па му дође необично тешко, кад помисли каквим ће га очима гледати и Ламбре и кира- |
| рно је замишљала, како би то изгледало, кад би она, у онаком положају, обилазила по месечини ок |
| о стојиш море? — викну Лепосава весело, кад виде како јој се мати болећиво опходи наспрам Јанић |
| тек сада осећао, како би то добро било, кад би чудотворна хамајлија учинила и сада чудо, те му |
| вога мајстора.{S} Па и њему дошло мило, кад виде како му газда певуши једну грчку песмицу и как |
| Ти ме не волиш... рече Јанићије тужно, кад она престаде.</p> <p>— Кад те не бих волела, не бих |
| јој кући, ништа! — рече једаред срдито, кад Маца поче причати како је ову или ону олакшала.</p> |
| /p> <p>Хаџи-Диша је престрашено викнуо, кад уместо кесе извуче из недара крајеве искиданога гај |
| е мечка пред тобом?! — узвикну мајстор, кад опази како му шегрт још стоји и не помиче се, да пр |
| шта је код куће.</p> <p>Јанићије опет, кад год га Маца није отпратила куд, није се одмицао од |
| } Његов узвик је био за цело страховит, кад се неколико хаџија, који по миндерлуку припремаху п |
| а ономе свету дочепале.</p> <p>Сад већ, кад је дошао до овога уверења, није имао више нигде изл |
| писа.{S} И то овако да радиш.{S} У ноћ, кад буде младина, жену да изведеш у бакчу; тамо да је с |
| у?</p> <p>Јанићију се попе крв у главу, кад зачу овај одговор, који му на на подсмевање личаше. |
| ену чашу хладне воде, да послужи мајку, кад из собе изиђе.{S} Маца већ устала, умила се и пошла |
| о калуп метне и очисти.{S} На повратку, кад је завила у своје сокаче, срете се са Канчетом, кој |
| н равномерно јавља, кад је време ручку, кад вечери.</p> <p>— Само да ме Господ благослови пород |
| кира-Ману.</p> <p>Кир-Думи чисто лакну, кад из писма сазнаде, да му је пријатељ жив и здрав.</p |
| је гледаше нетремице и чисто му лакну, кад виде да јој на челу <pb n="155" /> нема оног мрског |
| о калаисано посуђе, чисто се забезекну, кад угледа у својој авлији ове две куме.{S} Није знала |
| још није имао.{S} О светоме Спиридону, кад је еснаф славио, они су увек позајмљивали барјак од |
| дућану кир-Дума.{S} Диша чисто претрну, кад угледа танку и мало повијену фигуру кир-Думину, у ћ |
| с власт фаћају.</p> <p>Јанићија жацну, кад сазнаде да га је чак и та срамота постигла.</p> <p> |
| ло јаче насмејала.</p> <p>Рано, у зору, кад сви шегрти устају и журе, да испред дућана почисте |
| ски ухватила.</p> <p>А баш у томе часу, кад он учини тај покрет, што је могло некоме да изгледа |
| е га тетка Маца.{S} Она уђе баш у часу, кад мајстор Диша поткупи уста и привуче Лепосаву себи, |
| јој ћерка; питај ти.</p> <p>— Како ћу, кад се срамим?</p> <p>— Како год те Бог учи.{S} Ја хоћу |
| змирне, па доста!</p> <p>— Ама како ћу, кад сам се за толико заветовао?</p> <p>— Бог хоће да га |
| е развалинама порушених идеала; а ноћу, кад заспи, долазила би му лепа удовица на сан, насмејан |
| лицу огледа.{S} Очи му грануше живошћу, кад му са сокака допре раздражена вика кир-Думе и двоји |
| n="54" /> удари у свој неуздржани смех, кад зачу шта јој муж захтева.</p> <p>— Ја да си гола ба |
| S} Залети се, подвије главом као јунац, кад закопа земљу рогом, па тек теменом о затворена врат |
| </p> <pb n="133" /> <p>— Е, што кријеш, кад се све зна?{S} Па још устабашиница, бре, бре!</p> < |
| олести... она...</p> <p>— Е, па де, де; кад није, није; што се правдаш толико? — одговара комши |
| чицу масла, што ће се у кући потрошити; кад је правио туршију од белога лука, он би пребројао с |
| а сусрета, али и зачуђен, <pb n="73" /> кад угледа како кира-Анастасија радосно и без икакве ст |
| ту, ради своје одбране, страшила га.{S} Кад би могао <pb n="38" /> да се некуд далеко уклони, и |
| ила је необично тужна и усплахирена.{S} Кад је видела да кир-Ламбре никако не може изићи на ули |
| м очима, које одаваху тип Јерменина.{S} Кад старац устаде и обазре се, оба поклоника приступише |
| то ти, газда, шта се на чесми прича.{S} Кад чучнух, да захитим воду, а она ми каже: „Је ли бре, |
| /p> <p>Али његова мука беше у залуд.{S} Кад се околишећи приближио ћепенку мајсторовом, овај до |
| удовичиној кући није било друкчије.{S} Кад је Јанићије однео прстен кира-Анастасији и бацио јо |
| Зосим.</p> <p>— То је само за жене.{S} Кад од њега начини хамајлију нероткиња, роди одмах дете |
| апа једну антерију, ћурче и чампаре.{S} Кад Ламбре навуче антерију, тек онда виде, како би му б |
| е тек преко њих спољна обућа навуче.{S} Кад човек хоће у собу, изује па прагу обућу, да застирк |
| > <p>Пред кућом Дишу изневери кураж.{S} Кад хтеде да се попне на доксат, одакле се ишло у Лепос |
| и могао бити мало-мало равнодушнији.{S} Кад би могао само за часак да заборави на ону живахну п |
| сило је комшилуку смрт њезине кћери.{S} Кад су хаџији јавили, њему се подсекоше ноге, и да се у |
| остави посао и како му он није дао.{S} Кад је сутра дан Јанићије однео једне јеменије тетка-Ма |
| о са османлуком, сав доксат обузело.{S} Кад угледа свога мужа, отури канту и пуна радости стрча |
| м, пољуби га у руку, а он њу у чело.{S} Кад га је погледала, једна јој се суза скотрља с лица.< |
| днога дана изнађе у једноме сандуку.{S} Кад их разгледа, изиђе му пред очи све што му је дервиш |
| тка-Маце у кући и Јанићија у дућану.{S} Кад би му их когод одузео, остао би без њих као трупина |
| ључ држала тетка Маца о своме врату.{S} Кад је хаџија прегледао све рачуне и уверио се о неоспо |
| је, као уништен, ушао у своју кућу.{S} Кад га је кира-Мана угледала бледа и збуњена, застала ј |
| како и ти, ич се не разбира за децу.{S} Кад не даде Бог по христијански закон — вели — не искам |
| да се одупре кир-Дишином наваљивању. — Кад не може по христијански, нећу ни по псешки.{S} Турс |
| ко је — одговори Јанаћије подсмешљиво — кад човек остари, њему није ништа право.</p> <p>— А што |
| ићије тужно, кад она престаде.</p> <p>— Кад те не бих волела, не бих ти толико говорила.{S} Не |
| енку на кир-Дишино спокојство.</p> <p>— Кад се жениш, треба да знаш зашто се жениш; а када тече |
| S} Хаџи-Зосим га је пажљиво саслушао, а кад је Диша изјавио, да ће одмах на пут и да од силне б |
| н Лепосави је све горе и горе бивало, а кад болесница већ поче сасвим губити свест, хаџи-Диша у |
| а је са страхом погледала у Јанићија; а кад јој је овај казао, да јој то мајстор Диша враћа и д |
| и колути почеше му играти пред очима; а кад подиже очи тавану, њему се <pb n="119" /> учини, ка |
| га лаје по овај свет, онда је истина; а кад се казује за вас, не је истина? — Тако ли је?</p> < |
| зоре да захватиш воде са три извора; а кад се будеш враћала дома, никако да се не обазреш за с |
| о а час благо, како је кад затребало; а кад би опазила, да је ко од њих лабав у служби или да с |
| дравље пред кућу, болест из кућу“.{S} А кад дођеш кући, прво да потражиш зелену жабу, па ту жаб |
| ишу као на једнога сладострасника.{S} А кад једно казивање победи, оно као стрела пролети кроза |
| је да га нико не пита о томе.</p> <p>А кад би причао све, где је био и шта је радио, само би ј |
| сла овамо, да их дигне?</p> <p>Лепосава кад чу да ће Јанићије у свет, осети колико би јој тешко |
| он је час брзо час успорено, како су га кад узавреле мисли распињале, тетурао ни сам не знајући |
| ива.{S} Зар то није истина, да баш онда кад човек мисли да је најсрећнији, дође нешто, што му с |
| прескочи преко зида и лагано, као мачка кад вреба, довуче се између дрвета и густога османлука |
| новога Ламбру; млада је, па није имала кад о томе да мисли.{S} А после тога и Маца би била нај |
| пажњу око куће и деце, често није имала кад, да се подаје материнскоме болу.{S} Деца јој у неко |
| гао набавити цркви.</p> <p>Једнога дана кад га некакво пробадање у слабинама опомену на обећање |
| ам код куће, а мој?{S} Хеј, хеј, ко зна кад ће се вратити!</p> <p>У таквоме расположењу она је |
| и напипао једну аспру (1/3 од паре), па кад је напипа, приступи просјаку, тисне му је у шаке, а |
| м једну дугуљасту кутију од тенећке, па кад год му је требало да пљуне, тај је посао са неком н |
| од куда му допираше весело ћеретање, па кад опази Лепосаву и чу, како се са осталима смеје, очи |
| сава, бледа од узбуђења, отрча кући, па кад залупи капиџиком за собом, бризну у плач и јецање.< |
| ју кира-Анастасије, завири у мутвак, па кад не нађе тамо газдарицу, он извади онај цванцик, што |
| естринском“ љубави намицао којекако, па кад не беше топлог сунчевог зрака, да се на њему сунча, |
| Чекао је неуморно пуну годину и по, па кад опази да му од празнога чекања нема ништа, он се од |
| их жена, што по десет година чекају, па кад после навру деца, а она се ратосиља.</p> <p>Мајстор |
| в правац и он се морао поштовати.{S} Па кад би то све било, да ли би он то и дочекао?{S} А код |
| ати, да ће мајстор Диша на њихова врата кад тад закуцати.</p> <p>— Цинцарку, па још удовицу; бр |
| ета ствар! — утаче се хаџи-Зосим. — Бог кад хоће, све може.{S} Ја, да немам деце пуну кућу, не |
| , пезевенк, бре!</p> <p>Јанићије немаде кад да се објашњава више, већ штуче међу сватове.</p> < |
| мо један миндерлук, на коме се, како је кад требало, могло седети или лежати, у куту један аста |
| мутваку час строго а час благо, како је кад затребало; а кад би опазила, да је ко од њих лабав |
| ли заплаче, груну Јанићија, баш као пре кад бејаху деца.</p> <p>— Бог с тобом, девојко, одби му |
| планове, како да се ороди с Грцима, те кад он није био срећан, а оно да му бар у дечици простр |
| У том јој се и кајиш измаче из руку, те кад виде како Јанићије скочи љутито, наже из дућана и к |
| м! — то је љубав! прошапута Јанићије, и кад и последњи звук ишчезну, зарони лице у шаке и горко |
| г!</p> <p>Просјак обично отвори руку, и кад види колико му је дао, промрмља понешто; а гдекоји |
| осима, како се журно пење уз Голготу, и кад опази мајстор-Дишу, поче махати и давати му знаке, |
| ања врло често занимала мајстор-Дишу, и кад год би га онако оболелога спопао страх од учињенога |
| и грко-цинцарским званицама дали реч, и кад је мајстор Диша са нестрпљењем бројао дане, догоди |
| Јанићије скочи љутито, наже из дућана и кад подобро одмаче застаде и поче му пркосити.</p> <p>Ј |
| и да прескочите код удовице преко зид и кад вам је шегрт подметнуо леђа, да се попнете?</p> <p> |
| е потужио, кад никога свога није имао и кад није могао никако напустити овога мајстора и отићи |
| мислио да је са овим питањем на чисто и кад год је она слика кира-Анастасије заједно са свима о |
| од ти је потребно.{S} Па онда, ти баш и кад би продао ту ствар мени, света места су препуна дру |
| је већ неколико пута прошао онуда, али кад год би угледао текију, опседнуту оноликим светом, о |
| о каткада истицао у својим мислима, али кад год би покушао да га усвоји и самога себе победи, о |
| ију горе.</p> <p>Лепосава га спази, али кад виде како снуждено стоји и не миче се, она остави с |
| даде записе.{S} И одмах се осетила; али кад је отишла у буџак, добила је нешто што не би ни нал |
| од задовољства.{S} И она се кикоће; али кад маши очима горе, а то није удовица, већ држи кир-Ла |
| м, код толиких српских девојака.{S} Али кад већ није друкчије било, он се помири са тим гласом |
| до друге недеље и кира-Дишиница.{S} Али кад бубањ тресну и зурле одјекнуше, она преплашено одск |
| >И све му је лепо ишло за руком.{S} Али кад Цигани свирачи отпратише кући и кума, кад ноћ осу з |
| као не може да схвати зашто то.{S} Али кад једног јутра, срчући кафу, у мало не прогута читав |
| азва се Јанићије и утрча у собу.{S} Али кад угледа како је мајстор блед и модар, он се зачуђено |
| ; она није што и Анастасија.</p> <p>Али кад год је покушао да јој каже, увек га је неко предосе |
| отегао за кваку од капиџика.</p> <p>Али кад уђе у собу, она забуна и ватра на ново га дохвати; |
| вета, стиже пред своју кућу.</p> <p>Али кад пружи руку, да ухвати кваку од авлијскога капиџика, |
| ="38" /> да се некуд далеко уклони, или кад би имао какву враџбину, те да се учини невидљивим, |
| ео.</p> <p>— Знала сам ја то, да ћеш ми кад тад рећи хвала, — одговори Маца задовољна оваквом с |
| к, који се наслађавао некада, слушајући кад мајстор-Дишиница запева ону чувену песму:</p> <quot |
| е, као онај шум што се чује у ковачници кад меховима ватру распаљују.{S} У овај мах био је потп |
| е ви право заклели! — довикну Дума Диши кад овај изиђе на поље.</p> <p>Али Диша, који у истини |
| своје судове и растају се од чесме, тек кад и сами увиде да су се и сувише дуго замајали.</p> < |
| у чврсто држаше шаку, већ умрла.{S} Тек кад Маца закука, он престрављено скочи, разрогачи очи, |
| друго него да изиђе на поље.</p> <p>Тек кад је био на доксату, он се окрете соби, у којој му же |
| ји пут тако застење, као тешки болесник кад га болови спопадну.</p> <p>Јанићије види да се нешт |
| Осећао је тако неку потајну страву, као кад очекујемо нешто што ће се неминовно десити, али ник |
| неодлучно и с таким изразом очију, као кад би неко хтео да каже:{S} Хтеле би ви да ми језик из |
| а погледом на страну, <pb n="62" /> као кад би ко окретао очи од ружне ствари; па ни кроз чарши |
| је познам.</p> <p>— Немој, снахо; него кад те тако запита, ти да јој кажеш: „Добро је, шућур Б |
| а ни адет нам не је како у вас.{S} Него кад ми бидете муж, онда — друго је“.</p> <p>Тако је при |
| би се човеку дигла коса на глави, само кад о њима слуша.{S} Баш прошле године она је олакшала |
| расна човека!</p> <p>— Е, тако ти је то кад људи не гледају шта узимљу.</p> <p>Овако шчуђавање |
| } Али то му не испадаше тако олако, јер кад год би помислио да је са овим питањем на чисто и ка |
| естио, причао је, како је, у ономе часу кад је Јанићије отрчао по воду, угледао, како у собу ул |
| њак није оклевао, оде у Витлејем и, баш кад се у Вертепу пред јаслама молио, расклопи се земља |
| е у страну.{S} Но то беше тренутно, баш кад је потегао за кваку од капиџика.</p> <p>Али кад уђе |
| а па чак и од капетан-Мише.{S} Него баш кад ти је наспело, а ти купи еснафски барјак, па га при |
| се капитали рачунали на грошеве; па још кад се има на уму, да је кира-Анастасији први комшија б |
| l>Да моја млада овде труну љета,</l> <l>Кад сватко очевидно знаде</l> <l>Чјем је сердце оскудно |
| l>Да моја млада овде труну љета,</l> <l>Кад сватко очевидно знаде</l> <l>Чјем је сердце оскудно |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад су кир-Ламбре и Дума дошли кира-Анастасији, пријатн |
| далека силна гласина Јанићијева.</p> <p>Кад изиђоше из последње улице на чистину, где су јевреј |
| такластом, хладном као месечина.</p> <p>Кад је Маца ушла у собу, Лепосава је већ била мртва.{S} |
| обори иа патос, где тврдо заспа.</p> <p>Кад се сутра дан пробуди и виде где и како лежи, скочио |
| ће са њеном мајком да разговара.</p> <p>Кад оста са Мацом на само, мајстор Диша извади из недар |
| де на путу између Софије и Ниша.</p> <p>Кад је чула да јој је муж умро и сахрањен тамо далеко, |
| пи рукавом очи и побеже из собе.</p> <p>Кад се вратила са послужењем, на челу јој се, баш над с |
| е шегрту, који му под руку дође.</p> <p>Кад се овако нагло нашао на улици, стао је за један час |
| уге него да тркне до тетка-Маце.</p> <p>Кад се Диша у неко доба ноћи разабрао од бунила, прво л |
| те му не дадоше за дуго заспати.</p> <p>Кад се пробудио у јутру, осећао се у нелагодноме распол |
| о не може још који часак остати.</p> <p>Кад је кир-Ламбре дознао за срамоту, коју је начинио Ди |
| е што је наменио својој невести.</p> <p>Кад се вратио, тетка Маца га је дочекала на капиџику.</ |
| ли се диже и пође за њом у собу.</p> <p>Кад приклопи врата, кира-Анастасија га тако нежно, тако |
| ранећи се, изгребала га по лицу.</p> <p>Кад чу мајстор Диша, шта се све о њему прича и разноси, |
| очи.{S} Мислиш ти нико не зна!?</p> <p>Кад опази како мајстор Диша нерешљив и збуњен стоји и н |
| аждају и ослободиће пород свој!“</p> <p>Кад Маца доврши ово, диже се са седишта, прекрсти се и |
| докле сам не увиди докле је забраздио. „Кад му сама дуса не иска да се врне, ја га не могу врне |
| на не би са њоме ни речи проговорио, а, када му је што затребало, слао је из дућана Јанићија, д |
| шницом чупкаше траву.</p> <p>У то доба, када ће кир-Ламбре, са још неколицином својих пријатеља |
| pb n="131" /> потомство које ће некада, када то благоме Богу буде угодно, прихватити и продужит |
| ј својој бујности, дође јој као некада, када се с њиме, било на чешми или у махали, буд за што |
| {S} Али како ли би тек сада било, сада, када је прошао трогодишњи парастос, те тако нестало и п |
| о да објасни.{S} Тек једно што је сада, када се почео свестити, осећао, био је стид од самог се |
| ваку одлучност раслабљаваху.{S} И сада, када је био потпуно уверен о неверству женином, он је о |
| б бадава једу.{S} И колико је тек сада, када је отворио пут потомству, удвостручио сву своју сн |
| о свежа вода оживљавала!{S} И тек сада, када је остао без ње, он је у пуној јасноћи видео, како |
| ранио се тек разговора ради — зар сада, када сам нагорео онако?</p> <p>— Е, био отварати очи!{S |
| га значајно гледаше.</p> <p>— Зар сада, када си изучио занат и на путу да постанеш човек, хоћеш |
| о и тако везан био за њу, као баш сада, када га је она преварила, па чак и ножем хтела ударити. |
| рхта.{S} Овако му је исто рекла и онда, када је загрлио и пољубио.{S} И та реч, боље рећи, тај |
| слушала, па се не насмеја чак ни онда, када јој је казао, како треба да се њих двоје о младини |
| — суздахнуо би кир-Диша, нарочито онда, када се у своме дућану усами и погледа, како му удвостр |
| к би покаткад простењао, нарочито онда, када би му она околишно тек по штошта добацила, што би |
| срећу наопако окрене.{S} И то баш онда, када му се најмање нада, као оно човек, који је пролази |
| ао, спласнуће сада као надувена бешика, када се иглом боцне.</p> <p>Остати без жене и пустити д |
| само кира-Думиница све ово приповедала, када су одлазили једно другоме на ручак или вечеру.{S} |
| певушила или се на сав глас засмејала, када би кир-Ламбре покаткад из каквога присенка искочио |
| — викну Анастасија и пљесну се рукама, када угледа како јој супруг стоји <pb n="90" /> стегнут |
| а ради долази.</p> <p>Али једнога дана, када је светина одујмила, он се одлучи, по што по то, д |
| ац младе удовице.</p> <p>Од онога дана, када укопаше земаљске остатке Бенџине, кир-Ламбре не би |
| а удовичкоме стању.</p> <p>И тога дана, када ће се срести са кира-Анастасијом, која је пошла пр |
| душевнога немира као пре готико година, када га је кира-Анастасија оставила.{S} Лепосава је међ |
| ш, Јанићије?! — промуца Анастасија, па, када виде како Јанићије упорно ћути, она покри лице рук |
| , ступише са Јанићијем у објашњење, па, када се уверише да није ничему крив, разиђоше се, а Јан |
| добро угреју у ватри једне машице, па, када се ове готово усијаше, он превуче њима дуж Лепосав |
| престрављено скочи, разрогачи очи, па, када сазнаде да је ту био крај, докопа покојницу за рам |
| р си ти један који је тако страдао, па, када је скинуо враџбине, деце пуна кућа.{S} А то што је |
| мице извуче се из мутвака на улицу, па, када одмаче од куће, он стаде трчати, као да га неко ви |
| нџе.{S} Кира-Думиница је свакога јутра, када им мужеви оду у дућан, или прелазила кроз баштенск |
| вога мајстора.{S} Напротив, овога часа, када је угледа овако порушену и поништену, он се сети к |
| лице и сада је осећао као и онога часа, када је привуче себи.{S} Утисак <pb n="126" /> је тако |
| но расположење Дишино; после пола часа, када је Ламбре позвао младу у коло и почео с њоме играт |
| е.</p> <p>Прошло је добрих пола сахата, када је фудул-Стаменка ушла у собу гостима.{S} Из њихов |
| а времена пресече.{S} Тек после испита, када су младенци пред свештеником, законицима и грко-ци |
| војко? — викну запрепашћено тетка Маца, када је угледа онаку, и живо јој притрча.{S} Али Лепоса |
| <p>— Бог и душа, побегао! — рече Маца, када јој саопшти, како му нема Јанићија од јутрос.</p> |
| !{S} Добро, фала Богу! — одговори Диша, када му весела женица притрча руци, да је целује.</p> < |
| нику, када се искрено каје.{S} Али сад, када је већ то обећање дао и када му је предосећање каз |
| врне, ја га не могу врнем“.</p> <p>Сад, када се сусрете са Јанићијем, њој севну изненадна мисао |
| пошао, да се неопажено извуче из собе, када се у тај час указа на прагу кира-Анастасија са џез |
| >— Као занесен уђе у авлију, а девојке, када га угледаше са оним товаром, у жагору слетеше око |
| ју.</p> <p>— А што се опет оженио њоме, када му је цео свет говорио да то не чини?{S} А да му к |
| та блејиш ту, бре! — продера се Ламбре, када му се она не маче с пута.</p> <p>— Искам... промуц |
| за њу и мајстор-Дишу и срце јој премре, када помисли да може постати мајстор-Дишиница и да се м |
| и грухну се у груди. — Нема ноћи, море, када је на сну не видим; дође, тумара по соби, па онда, |
| јој више ни у шали није враћао ударце, када би га ова својим пуначким шакама пљеснула по снажн |
| у је савест притискивала.</p> <p>Иначе, када то не би знали, могли би још помислити, да се за о |
| била мирна од његових напада, а у вече, када би он за совром, не обраћајући на њу ни мало пажње |
| еда два тако уважена госта, и још више, када га, место оног простачкога назива: „мајстор“, први |
| а.</p> <p>Да му није било баш најлакше, када је пред запаљеним свећама и евангелијем дигао три |
| ир-џамије испаде од некуда кир-Диша, и, када се један према другоме нађоше, стадоше као укопани |
| ајстор Диша у дућан, седе на ћепенак и, када му млађи шегрт прислужи једну <pb n="75" /> кафу, |
| ао је два „чирачета“, да га траже, али, када се ови вратише и јавише, да га нигде нема, он одма |
| и.{S} Лепосаву је опазио у авлији, али, када га она угледа, штуче у мутвак, да се с њиме не сре |
| како је онако растужен пошао кући, али, када је дошао до свога капиџика, изиђе му на очи кира-М |
| амбре ту?</p> <p>— Ево и ови су видели, када сам их донео у дућан, а после сам их однео код тет |
| са својим шегртима.{S} Чак и родитељи, када су децу давали у руке мајстору, говорили су: „Твој |
| ак на Јалију однео.</p> <p>А те вечери, када је он спавао, мајстор-Диша је гостио своје званице |
| е, него ли што је он могао и помислити, када је почела тако говорити о пријатељици, од које се |
| p>Морало се нешто особито важно десити, када је чак хаџи-Зосим, тихи, смерни и врло одмерених к |
| војој, налази.</p> <p>У неко доба ноћи, када се кира-Думиници почеше очи крпити, припалише гост |
| мо суза у потаји пролила у својој кући, када би јој која пакосна пријатељица навратила, бајаги |
| ше овако! — рече он једаред тетка-Маци, када га ова поче грдити, што се не отргне.</p> <p>— Не |
| што се туђио својих и није отварао очи, када се хтео женити.</p> <p>— Море, теби је бар лако; м |
| српски судови — говорио је Ламбре Диши, када је за ту новост дознао.{S} Каже се: суд; ама кој д |
| поништену, он се сети како га је увек, када би кир-Диша отишао у дућан, терала да муче као бик |
| сном стравом и трептањем срца очекивао, када ће својим очима угледати часни ексер, који ни цар |
| ио.</p> <p>И мајстор Диша се обрадовао, када му Маца саопшти, да се Јанићије вратио, али се ипа |
| ју оданост, и он је потпуно права имао, када је уочи <pb n="184" /> свога поласка призвао на са |
| но примио позив, али се у брзо прибрао, када је видео како кир-Диша и не слути о ономе што се п |
| , будало; мислиш да би тебе неко питао, када би те онакав човек заискао.</p> <p>— А што она да |
| и су видели.</p> <p>— А, е ли ко видео, када сте ви хтели да прескочите код удовице преко зид и |
| павао је тако тврдо, да није ни осетио, када се Јанићије привуче и лагано покупи ћурче, антериј |
| а мајсторове радње, било је врло тужно, када би видео како мајстор Диша неправедно џангриза сво |
| благу успомену; и само једаред месечно, када би се кренула, да из државног „казначејства“ прими |
| радо примана у сваку кућу.{S} Нарочито, када су се жене „на коме добу“ налазиле, она је била не |
| си, море, до сада? — запита га мајстор, када се он једва вукући ноге, врати у дућан.</p> <p>— О |
| развија, и без сумње чекала згодан час, када ће јој се зет опет жени вратити.</p> <p>Тако је то |
| са минарета не огласи вечерњу молитву, када се и последњи гости из куће удалише.</p> <p>— Е, п |
| врева од мисли у његову запаљену мозгу, када би хтели да је уподобимо, била је слична узрујаној |
| ијатно, као од умора задиханоме човеку, када га благи ветрић заћарлија.</p> <p>Баш у томе трену |
| лење, које осећамо увек према грешнику, када се искрено каје.{S} Али сад, када је већ то обећањ |
| заћарлија.</p> <p>Баш у томе тренутку, када се мајстор Диша налазио на врхунцу радости и узбуђ |
| а, које су умеле не само да туђу тајну, када им се повери, дубоко закопају, него, ако им је сам |
| -Ламбру двоструко порасла у ономе часу, када га је угледао како се разметнуо и хрче на туђем ми |
| ме тешко закле?{S} Казаћу ти, а ти ћеш, када јој опростиш, омрзнути на мене; па и кира-Анастаси |
| } Лепосава је била као мало преплашена; када су је у цркви довели пред младожењу и метнули им в |
| и.{S} Он се, као и увек, <pb n="212" /> када се над његовом главом надвијала зла судба, потпуно |
| ра-Анастасија није излазила из собе.{S} Када су зурле запиштале пред њезиним капиџиком, она је |
| м, нити је икада што о њему говорио.{S} Када се женио, није нарочито хтео да га позове у сватов |
| тајна ни за комшилук ни за чаршију.{S} Када је мајстор Диша, по своме већ утврђеноме обичају, |
| онај необуздани и ведри, детињи смех, — када поче представљати шетњу о месечевој младини, онако |
| нако беспослен завиривао по дућанима, а када је осетио глад, отишао је до једне симиџинице и та |
| >Саслушала је савете оба проводаџије, а када они запиташе, хоће ли, њој потекоше сузе и место с |
| твено погледа, да их ко не ослушкује, а када се увери, да никога нема, приклопи их, седе према |
| } Докле се ја не вратим, не треба ти, а када се будем вратио, иде ли то, да једна хаџијница мећ |
| То га је већ коснуло као ружан знак, а када још опази на тетка-Мацину лицу једну велику збиљу, |
| с чувао, носио преко дана за појасом, а када је легао, отварао кутијицу, помирисао, метао је ис |
| ао, али много даље, пут Мокрога Луга; а када га глад узмучи, он је по џбуновима брао лишће кисе |
| бог буре, која је на сав мах беснела; а када се море утишало и хаџија укрцао у лађу, предстојал |
| осећао је како га нешто у грлу гуши; а када је завршио оно: „тако мени Бог помогао“, лепо му с |
| лико пролазника дотрчаше на ову вику; а када Дума опази да више није сам, распомами се па се ул |
| жениш, треба да знаш зашто се жениш; а када течеш, за кога течеш! — суздахнуо би кир-Диша, нар |
| упише око њега, да чују шта му је.{S} А када им Диша исказа своју несрећу, како му је кеса укра |
| друкчије већ грчки или цинцарски.{S} А када је већ морао да проговори српски са муштеријама, к |
| налази густо насељени Енглезовац.{S} А када га је умор савладао, отишао је у вече на Ташмајдан |
| ме му је — одговори Маца равнодушно — а када долази?</p> <p>— Кроз недељу дана — одговори Јанић |
| е трчати, као да га неко вија.</p> <p>А када се потпуно разбистри од забуне, застаде, да се оба |
| ла, док је уз капиџик стојала.</p> <p>А када је Јанићије дошао, она га је осетила инстиктивно и |
| есно је дрмусао за оба рамена.</p> <p>А када се кира-Мана истрже и сва изубијана побеже, он се |
| ноката раздражене Анастасије.</p> <p>А када их раздвојише, она се поче као у грчевима савијати |
| тојао и очекивао на заповести.</p> <p>А када кир-Диша зађе и у подрум, да прегледа туршију, кир |
| , а у каквоме према газдарици.</p> <p>А када би било бар кога, коме би смео поверити и његовом |
| ним враћањем прстена, набацао.</p> <p>А када га већ и срце и разум гонише, да се осврне на тако |
| главом: „Побеже нам погансуз!“</p> <p>А када га ни до вечери не би, мајстор Диша одлучи да дост |
| оји за леђи осећа наднесену шаку и чека када ће га по врату пљеснути.</p> <p>Најпосле, после кр |
| неко време престаја уза зид, да сачека када ће кир-Диша проћи.</p> <p>Кира-Анастасија и Ламбре |
| то се вукло кроз душу, као тешка магла када се вуче над земљом и никако не може да се подигне |
| сваки могући пожар, који би се могао ма када јавити.</p> <p>— Ватру запрети, удовицу удај! — ка |
| p>Кира-Мана се обазре на све стране, па када се увери да их нико не гледа, приступи му ближе.</ |
| о да отвори капиџик своје прошенице, па када није могао, он нареди Бику, да погне леђа, а он му |
| ело.{S} Лепосава је имала лепо грло, па када би запевала какву му драго песму а другарице јој п |
| ико јој беше и необично пријатна.{S} Од када себи није она прекорачила прага ове авлије, управо |
| прекорачила прага ове авлије, управо од када је престала удовати.</p> <p>— Мори, који те је ђав |
| ице, извири још једном кроз капиџик, те када се увери да на улици нема никога с киме се не би р |
| ре.{S} Смејала се тако слатко, као дете када га заголицају, па се и он, заражен овим смехом, и |
| је омрзао на сав грчко-цинцарски род, и када би му било у власти, за цело би се сва грчка чарши |
| у њега, као што је некада у Лепосаву, и када би се Јанићије махао око њезиних унучића, чинило ј |
| век одмерена, горда на своју вештину, и када је о чему причала, то је увек тако лагано и сређен |
| доказа, да га је хаџи-Зосим покрао; а и када би успео да докаже, тешко да би до својих новаца д |
| намрзао на првога пријатеља газдинога и када год га је видео у дућану, увек је окретао очи и из |
| осластицама, а Јанићије, кад оста сам и када се од прве поразе освести, дубоко уздахну, клону г |
| } Али сад, када је већ то обећање дао и када му је предосећање казивало, да је долазак газда-Ди |
| ле, да им она не би ништа казала, баш и када би у истини што знала.</p> <p>Али то није сметало |
| смела да му ма шта пребаци!{S} А баш и када би се толико заборавила, брзо би га отишла мајци н |
| свакоме се правда — не иде.{S} А баш и када би тако радио, он сам, по својој повученој и сраме |
| да ми у дућану не буде штете!</p> <p>И када дотаче пољупцем врх светог ексера, осети, како га |
| {S} С почетка се и веровало и није: али када тетка Маца, која је тога дана обишла већ неколико |
| а, ипак га нису ни мало пореметиле; али када је погледа сад, овако бледу, онемелу и потпуно сал |
| .{S} Ламбре га испратио до обале, и тек када се каик одби низ воду и изгуби иза градских бедема |
| немо улажење и излажење из куће, и тек када га неке жене из куће зовнуше, он прибра снагу и кр |
| } Цео тај дан, и сутра дан, она је, као када је била здрава, радила по кући и отимала се од сла |
| пребледео од учињенога дела, није имао када да му одговори; <pb n="118" /> журио је, да што пр |
| д њезине три конака бежи.{S} Ћути, само када те није везала са којеким; а таквога мужа свака би |
| огла још да се уда.</p> <p>Па онда, баш када би и на све ове разлоге зажмурила и рекла да јој с |
| атаја.</p> <p>После некога времена, баш када је хаџија почео узнемирено и помало љутито да прем |
| ла смелости да га тако осрамоти, па баш када би знала, да је за такво дело не би вратио њезиној |
| мајстор-Дишу била је сама Маца.</p> <p>Када је претрнула срца напустио кућу и отишао у дућан, |
| те да неверницу на месту убије.</p> <p>Када га кира-Анастасија, која се налазила још под прија |
| немоћан, да на своју руку живи.</p> <p>Када је оно отишао, тврдо науман да са собом доконча, о |
| собњем прагу дубоко се замисли.</p> <p>Када се тетка Маца вратила, затекла је ћерку у мутваку |
| ред њезиним разлозима устукнути.</p> <p>Када је Маца изишла из мутвака и отишла у кућу, Лепосав |
| на кира-Анастасија поздрави се, да тој кадаиф једе сас кога је јела и до саг!....</p> <p>Јанић |
| изволите на куде моју домакицу, на еден кадаиф и ратлокум.</p> <p>— Зашто, кир-Дума?{S} Да ли н |
| мој деда!?{S} Белћим ћу ја да једем њен кадаиф, отров да је изеде, ороспија једна!</p> <p>Јанић |
| тлокума, халве и једним саханом топлога кадаифа.</p> <p>— Јанићије — викну га с прага — носи ов |
| е Ламбриној кући и носи кира-Мани сахан кадаифа од кира-Анастасије.{S} Газдарица му наредила, д |
| ију; смрачи му се, и он тресну сахан са кадаифом пред ноге кира-Манине, па као смушен полете ка |
| то и ја могу.</p> <p>— Јок, то ти ниси кадар.</p> <p>— Море, не реци двареда! — одговори Јанић |
| b n="130" /> калфица; и Бог зна хоћу ли кадгод толико спечалити, да постанем газда-човек.{S} Шт |
| рали као човека који се од њих одваја и кади Грцима, и то беше, у очима њиховим, тежак грех: из |
| баш тада довршавао молитву и из земљане кадионице окађивао ово сандуче.{S} Хаџи-Зосим метну прс |
| буде син, начинићу ти, Мацо, либаде од кадифе?</p> <p>— А ако буде кћи?</p> <p>— Бацићу је у т |
| од срамоте, али ниједна мисао није била кадра ни толико, да се за који часак у његовој глави ск |
| ј дежмекасти папуџија, она то није била кадра ни за живу главу рећи пред кир-Ламбром, чију је в |
| од тога цео живот зависи.</p> <p>— Ето, каже:{S} Да се врати, ама тако, да се пољубиш са кир-Ла |
| и ти сам могао; али она ни да чује!{S} Каже:{S} Гаџу циганина узеће, али теби ни за живу главу |
| еће, али теби ни за живу главу неће!{S} Каже — и овде тетка-Маца поче раздрешивати шамију под б |
| е Диши, када је за ту новост дознао.{S} Каже се: суд; ама кој држи тај суд?{S} Има ги који не с |
| учини, да је зет казао све што треба да каже један строги газда своме калфици.{S} Јанићије сним |
| ицала, па се већ потпуно збунио, шта да каже и како да оправда своју наглост.</p> <p>А осем тог |
| фине.</p> <p>— Ама зар тако? — хтеде да каже, али му се вилице тако стегоше, те он само нетреми |
| тако... ја ћу... узмучи се Јанићије да каже шта ће; али навала осећаја тако је нагло јурила у |
| терије ће изгубите и цела чаршија ће да каже: јазук на мајстор-Диса! — А како смо вас волели, к |
| изразом очију, као кад би неко хтео да каже:{S} Хтеле би ви да ми језик извучете, ама ја нећу. |
| , пипа се по појасу и све хоће нешто да каже своме шегрту, али, кад расклопи уста, грло му се с |
| ?{S} Ја не смем друкчије, већ како нана каже; а он је слуга, нема нигде ништа!{S} Ох, Боже, сам |
| аш, бојим се; а она зна све.{S} Ако она каже...</p> <p>— Па како да питам... срам ме је...</p> |
| p>— А знам ли га ја који је? — Јанићије каже:{S} Ламбре, а ја нити сам га видела, ни дреје позн |
| шао у Јерусалим по децу!“</p> <p>Али не каже се у заман: где има много среће, несрећа дође.{S} |
| поклецавати од ужаса.</p> <p>— А ко не каже, питај!{S} Ето, њој каза Канче, а мени цео комшилу |
| том, да сада говорим, па сутра да ми се каже како сам казала и оно што није? — одговори тетка М |
| Лепосава.</p> <p>— Знаш и сама како се каже: пут за морем а смрт за вратом.{S} Бог ће дати, па |
| ла да сам пезевенк-баша!{S} Зашто да ми каже тако?</p> <p>Кир-Диши се смрачи, кад чу како му ше |
| } Кад чучнух, да захитим воду, а она ми каже: „Је ли бре, Јанићије, кад те је мајстор Диша пого |
| питам: „Што нас остави, бре?“ а она ми каже: „Он ме је овамо отерао!“</p> <pb n="217" /> <p>Те |
| ри ма шта, да је нападне речима, да јој каже како је превртљива; али све то запе у грлу, које м |
| врати газдарици цванцик у руке и да јој каже, да ће све одати мајстору, јер због ње неће да губ |
| а.</p> <p>Али кад год је покушао да јој каже, увек га је неко предосећање задржавало.{S} Једног |
| р никада и не добио деце.{S} Али: човек каже, а Бог располаже.{S} Диша се спремао за повратак; |
| народ да јој приступе руци, а он да им каже: „Да је сви листом поштујете, као да ми је рођена |
| — Па где је, што не долази?</p> <p>— Он каже: да неће!</p> <p>Маца и Диша згледаше се зачуђено. |
| по псешки.{S} Ја сам му зборила, ама он каже:{S} Дервишин је погана вера, а од поган закон не и |
| одмахну руком:</p> <p>— Дете!{S} Право каже нана: дете! — прошапута и заставши на собњем прагу |
| лом боцнула.</p> <p>— Ко каже то?{S} Ко каже, ана-сана.... викну раздражен и поче поклецавати о |
| као да га је иглом боцнула.</p> <p>— Ко каже то?{S} Ко каже, ана-сана.... викну раздражен и поч |
| е смем...</p> <p>— Ја нећу да мени нико каже, како сам твој пезевенк-баша.</p> <p>— Леле, зајец |
| своје темељито тело.</p> <p>— Ама, свет каже; комшије на кира-Анастасију казују; хајде на чарши |
| па што да идеш од нас?{S} Нана и синоћ каже Диши: „Честит је момак, Јанићије; он ће ти кућу и |
| ктива, али какве би користи било, да му каже то?</p> <p>— Толики пут чиним због тебе: хоћу да б |
| на тренутно збуни, не знајући шта да му каже.</p> <p>— Чујеш, Јанићије, немој тако!{S} Не иди о |
| ркне до кир-Ламбринога дућана, те да му каже да јој одмах дође.</p> <p>Кир-Ламбре није чекао да |
| а је ћутала, па, ако је имала што да му каже, то је говорила мајци, а он јој је преко мајке одг |
| м, у коју је хаџи-Диша улетео.</p> <p>— Кажем ти, ко је макар једаред хаџију ујео, то му је ску |
| дрине блесну из влажних очију.</p> <p>— Кажем ти, нисам!</p> <p>— Хоћеш да ми даш?...</p> <p>— |
| ко изви из њенога загрљаја.</p> <p>— Да кажем где су.. ама тако, ако обећаш нешто.{S} Ако нећеш |
| идео и тетка-Маци испричао.</p> <p>— Да кажем, не ваља!{S} Обећао сам да ћутим.{S} А да варам г |
| ој се самој нуди!</p> <p>— Па... шта да кажем — уситнио Диша — Ви сте ми све: — отац и браћа... |
| си ли казао нани?</p> <p>— Зашто њој да кажем?</p> <p>— Па, знаш, бојим се; а она зна све.{S} А |
| <p>— Шта ће ти? —</p> <p>— Зини, да ти кажем! — одговори Лепосава, па како је дошла ближе Јани |
| нцарска, док те нисам клепнуо, па да ти кажем ко ти је појео паре!</p> <p>— Кога ви, бре, да кл |
| леђима гледале.</p> <p>— Еле, сад да ти кажем какав сам ја и шта тражим од домаћице! — рече Диш |
| те не види влас, а ја ћу се врнем да ти кажем несто.</p> <p>— Шта имаш да ми кажеш, кажи ми овд |
| и шамар за врат!{S} А ја сам хтео да ти кажем како ју је кир-Ламбре онда за мутваком ухватио за |
| о — зашто си ћутао?</p> <p>— Како да ти кажем, кад си ме одмах појурио да тучеш?!{S} Зар ми о с |
| из радње.</p> <p>— Море, не могу да ти кажем све како се <pb n="83" /> беше осилио, чим ти оде |
| а њихово место.</p> <p>— Да ли да и њој кажем?{S} Може бити она ће пристати; она није што и Ана |
| а их таква судбина снађе!{S} Доста, ако кажем, да је он био налик ономе сиромаху, који је седео |
| свет говорио да то не чини?{S} А да му кажем, па да ме, као у сватовима, опет одалами, то баш |
| не?</p> <p>— Врати дреје...{S} Ја ћу му кажем да никад више не долази... хоћу да се кајем... у |
| с прага — носи ово код тетка-Маце и да кажеш: поздравио мајстор и шаље ово! — Јеси ли разумео? |
| : „Добро је, шућур Богу!“ — а полако да кажеш: „Со ти у очи, а болест у ложичице“, и три пута д |
| ти је? — брани се Лепосава. — Та и сама кажеш да ме мајстор Диша не проси.</p> <p>— Не проси, д |
| у са туђим човеком у соби.</p> <p>— Шта кажеш? — подвикну Анастасија.</p> <p>— Кучко! — дрекну |
| ица саопшти шта се десило.</p> <p>— Шта кажеш? — зграну се хаџија. — А где ти је памет, да је с |
| p>— Да ти дам пет стотина?</p> <p>— Шта кажеш?</p> <p>— Четири стотине педесет! — одговори Диша |
| > <p>— Ама за кога?{S} Ето то, то да ми кажеш.{S} То сам хтео да питам.</p> <p>Тетка Маца одшкр |
| ти кажем несто.</p> <p>— Шта имаш да ми кажеш, кажи ми овде.</p> <p>Кира-Мана се обазре на све |
| себе — Тако!{S} Па деде сада да и мени кажеш оно, што си мајци казала! — Хоћеш ли?</p> <p>Лепо |
| тујеш за цео еснаф, па ето, како год ти кажеш, онако нека буде!</p> <p>— Дајеш ми је? — запита |
| ти честит и да онако мора бити, како ти кажеш.{S} Нека ти је са срећом; бар сад знаш, да ћеш им |
| ахо; него кад те тако запита, ти да јој кажеш: „Добро је, шућур Богу!“ — а полако да кажеш: „Со |
| — Да поздравиш кира-Ману и да јој овако кажеш:{S} Много те поздравља кира-Анастасија и поручила |
| н се наже, да боље чује.</p> <p>— Да му кажеш...{S} Диши... јер ја ћу...</p> <p>Она се очевидно |
| м несто.</p> <p>— Шта имаш да ми кажеш, кажи ми овде.</p> <p>Кира-Мана се обазре на све стране, |
| се стидиш?{S} Одговори, кад те пита!{S} Кажи, знаш ли што ти је дао?</p> <p>Лепосава опет климн |
| у очи Дишине.</p> <p>— Ама не тако, већ кажи, да ти чујем гласа.</p> <p>— Хоћу! — одговори Лепо |
| дахну, клону главом на прса и савијеним кажипрстом обриса две вреле сузе које му низ лице кануш |
| и би га мајстор чукао у главу савијеним кажипрстом, на коме је био дебео бакарни прстен са пуце |
| иша бујица наврелих речи.</p> <p>— Ето, кажу....</p> <p>— За име света, тетка-Мацо, шта кажу? — |
| њој каза Канче, а мени цео комшилук.{S} Кажу: остарела си, а ниси умела да очуваш девојче.</p> |
| </p> <p>— За име света, тетка-Мацо, шта кажу? — викну мајстор Диша, који већ не мога издржати њ |
| утешимо, куме?{S} Судбина, к’смет, сто кажу Турци.</p> <p>— А где је она? — упаде Диша у реч с |
| мога себе, што му се језик везао, те не каза чега ради не може да иде Ламбри и кира-Мани, уђе ж |
| > <p>— А ко не каже, питај!{S} Ето, њој каза Канче, а мени цео комшилук.{S} Кажу: остарела си, |
| ашикује с комшијама!</p> <p>— А ко вам каза па то? — одговори Анастасија и утаче се у очи свом |
| ажаваше онако узбуђенога Дишу.</p> <p>— Казала сам, боље него што би и ти сам могао; али она ни |
| а му испоручи све што јој је Анастасија казала.</p> <p>А мајстор Диша опет претрнуо, па и сам к |
| ицу и врату.</p> <p>— Зар ти није мајка казала?</p> <p>— Де, де, што се стидиш?{S} Одговори, ка |
| ајстора час у Јанићија.</p> <p>— То она казала, то?! — викну Диша очајним гласом и ухвати се об |
| , јер су осетиле, да им она не би ништа казала, баш и када би у истини што знала.</p> <p>Али то |
| но лице.</p> <p>— Нађе ли је?{S} Шта је казала?</p> <p>— Нађох... код фудул-Стаменке, — рече Ма |
| ма за главу.</p> <p>— А кира-Мана ми је казала да сам пезевенк-баша зато, што кир-Ламбре...</p> |
| p> <p>— Зашто, море?</p> <p>— Јер ми је казала да сам пезевенк-баша!{S} Зашто да ми каже тако?< |
| оме цванцику, што му га даде, и како је казала да је Диша псето и да није човек.</p> <p>Страшна |
| увао од грдне срамоте, и као да му није казала, како ће му од сада бити не газдарица но права с |
| ад је то урадила.{S} И није ми одмах ни казала, него тек јуче, кад је болови стигоше.</p> <p>Но |
| сада да и мени кажеш оно, што си мајци казала! — Хоћеш ли?</p> <p>Лепосава опет климну главом; |
| оворим, па сутра да ми се каже како сам казала и оно што није? — одговори тетка Маца лагано и р |
| ања учини оно, што је Јанићију мало час казала.</p> <p>Сузе и преклињање њезино, ма да су донек |
| за мутваком ухватио за образ, а она му казала: „Зашто, бре, да ме удаш за овај тулум?“</p> <p> |
| рамену и, кад су у вече сели за совру, казао пред Лепосавом и Мацом: „Још две године да ме ова |
| те пустити, да заноћиш?</p> <p>— Неће; казао да сутра дођем по своје ствари, па да идем куд зн |
| /p> <p>— Ватру запрети, удовицу удај! — казао је кир-Дума; а та је реч, као крилата, пролетела |
| се не насмеја чак ни онда, када јој је казао, како треба да се њих двоје о младини у башти пој |
| да јој врати дреје.{S} Јанићије им није казао чије су дреје; али лепо су чули како је плакала и |
| ш ли? — запита Диша.</p> <p>— А јеси ли казао нани?</p> <p>— Зашто њој да кажем?</p> <p>— Па, з |
| погледала у Јанићија; а кад јој је овај казао, да јој то мајстор Диша враћа и да више неће да з |
| умњу противу Дише, који је ономад јавно казао да ће га из пушке убити.{S} Но четвртога дана доб |
| рече Маца, кад јој се учини, да је зет казао све што треба да каже један строги газда своме ка |
| ене?</p> <p>И Бог зна шта би још старац казао у својој срдњи, да се не умеша хаџи-Зосим.</p> <p |
| ја је први пут била удата за кир-Бенџу, казаса из Главне Чаршије, који поживе с њоме три године |
| фајде, то му је једини лек; морам му га казати.</p> <p>— А шта си снила?</p> <p>— Море, није да |
| а и загледа и очекује, неће ли му газда казати, где и коме да га однесе.</p> <p>— Носи! — јекну |
| не сазна за оно, што му Јанићије хтеде казати.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> <hi>2.< |
| а чиним?{S} Овде ми више нема места.{S} Казаће тетка-Маци и мајстор ће ме отерати.</p> <p>И њем |
| е, газда-Дишо, зашто ме тешко закле?{S} Казаћу ти, а ти ћеш, када јој опростиш, омрзнути на мен |
| — За оно... за...</p> <p>— Е па сто не казете? — утаче се кир-Дума. — Ето, ја сам досао као ед |
| вори.{S} И ко ће ми веровати, кад будем казивала, да се моје дете није од мене мицало?{S} Знаш |
| то обећање дао и када му је предосећање казивало, да је долазак газда-Дишин ту на прагу, у њему |
| он је врнуо прстен!</p> <p>Како је ово казивање било од свих осталих најоблије и најпотпуније, |
| једнога сладострасника.{S} А кад једно казивање победи, оно као стрела пролети кроза свет.</p> |
| а право њезиној кући, она се враћала из казначејства, свратила узгред у цркву, купила свећицу о |
| но, када би се кренула, да из државног „казначејства“ прими десет цванцика пензије, њена танка |
| њу љуто казни, али да му она, после те казне, опет остане у кући и да се искрено покаје за учи |
| њу и постовима, помоћу којих је хтео да казни грешно тело, <pb n="186" /> склоно свакоме искуше |
| е стању, био, да Ламбру уништи, њу љуто казни, али да му она, после те казне, опет остане у кућ |
| /p> <p>Али, Лепосава место да осети ову казну, напротив, осећала се много пријатније; сада је б |
| по овај свет, онда је истина; а кад се казује за вас, не је истина? — Тако ли је?</p> <p>— Ама |
| је већ трећа ноћ, како ми се на сну то казује.</p> <p>Мајстор Диша, коме је већ једаред Лепоса |
| .</p> <p>— Ама, што ме мучиш?{S} Што не казујеш? — завапи Диша тако молебно и скрушено, као чов |
| се ради она радовала!{S} Жене никада не казују праве узроке свога расположења, те тако ни нама |
| , свет каже; комшије на кира-Анастасију казују; хајде на чаршија, да чујите.</p> <p>И збиља, ма |
| ља, сутра да си кренеш; до Дубравица на каик, а за тим кола ће да нађеш.</p> <p>И тако кира-Ана |
| бре га испратио до обале, и тек када се каик одби низ воду и изгуби иза градских бедема, он се |
| ла, докле се не изгуби за врбацима ниже Кајабурме.{S} Тек онда вратише се свих троје ћутке и за |
| вао хаџи-Диша, већ се помаљао са стране Кајабурме.{S} Нестрпељив, да што пре изађе на обалу, по |
| десити и у коме часу. — Да речем, да се кајао, што је обећао Анастасији да ће ћутати, то за цел |
| је више у те мисли западао, све се више кајао, што <pb n="78" /> је попустио пред њезиним сузам |
| /> Хоће ли плакати за њим и да ли ће се кајати, кад сазна шта му је све учинила?</p> <p>Дуго је |
| ти му, зете, још је дете!{S} Ето, он се каје, — утаче се Маца великодушно.</p> <p>— Гледај само |
| мо увек према грешнику, када се искрено каје.{S} Али сад, када је већ то обећање дао и када му |
| м да никад више не долази... хоћу да се кајем... у цркву ћу да идем, велику воштаницу да палим |
| пропраћан је обично на свечан начин.{S} Кајик, у коме је путовао хаџи-Диша, већ се помаљао са с |
| сећање, које је неосетно обујимаше, чим кајик ишчезну за оне аде и изгуби се испред очију.{S} Н |
| ва и радознало поче да прелеће очима по кајику, који се све више ближио.</p> <p>— Ено, онај там |
| вршио један посао, па почео да отпасује кајиш с колена, кад у дућан завири Лепосава тетка-Мацин |
| трбушке насред дућана. — У том јој се и кајиш измаче из руку, те кад виде како Јанићије скочи љ |
| је дошла ближе Јанићију, ухвати крај од кајиша, који му је још био скопчан око колена, и поче г |
| из дућана.</p> <p>Јанићије Бик притегао кајишем о колено једну јеменију и прошива ђонове, а исп |
| ст обасјаваше његово суморно лице и ону кајсију, тамо, што је густим гранама тицала један мален |
| е није свидело.</p> <p>— Мука га изела, какав је постао! — рече једаред љутито Лепосава, причај |
| репти од изненадне клонулости и страха, какав ли то он изгледа у очима људи.{S} Јер, њему се чи |
| а, седећи на чардаку стаде ослушкивати, какав ће разговор бити.</p> <p>Али наместо разговора Ма |
| учићева Анула неће да има такав фистан, какав ћу ја теби да купим.</p> <p>Тако је редовно обећа |
| а, зар оно? — зачуди се Лепосава. — Их, какав је!{S} Што је пустио оно чудо од браде?</p> <p>— |
| није.</p> <p>— Море, ти си болестан.{S} Какав то изгледаш, као да су те гује пиле.</p> <p>Јанић |
| <p>— Кој други него младожења!</p> <p>— Какав младожења?{S} Ич си не знајем за тај лаф (разгово |
| ш?{S} Ено онај, у дугој бради.</p> <p>— Какав мајстор Диша, оно је свети Спиридон! — шапну Јани |
| кум?</p> <p>— Не може, род су.</p> <p>— Какав род?</p> <p>— Онако....</p> <p>— А бре, чапкуне, |
| одговори, запитао хаџи-Зосима:</p> <p>— Какав је то погани милет, што не верује више у Бога и п |
| е за овим загонетним стиховима прикрива какав злочин; а то би била клевета на једног честитог г |
| да му покаже, како он неће да зна ни за какав род.</p> <p>Сад му је тај стриц умро, па како ниј |
| у таквим приликама, било случај или ма какав спољашни утицај узме неодлучнога за руку и силом |
| Свет је толико нагртао њему, да им даде какав запис или амајлију која чува од урока или какве м |
| ислити, како ће се у чаршији окренути и какав ће у очима света изгледати, кад ствар пукне по Бе |
| о од куда ли ће тек искрснути мајстор и какав ће изгледати у лицу.</p> <p>— Ако је одала, онда |
| а на поклон по које шећерлеме или други какав слаткиш.</p> <p>А тетка Маца, поред свога видарск |
| ило пријатно, да се у њеној кући догоди какав шкандал, <pb n="105" /> те, пре него ли што је Ла |
| ога брата, који жељно ишчекује, неће ли какав изненадни гост од куда бахнути, тек да он не буде |
| гледале.</p> <p>— Еле, сад да ти кажем какав сам ја и шта тражим од домаћице! — рече Диша и по |
| Маца великодушно.</p> <p>— Гледај само какав изгледа!{S} Одмах да си отишао берберину, да те и |
| запремина у соби захватала.{S} - Једино какав непредвиђени случај, који не би зависио ни од Диш |
| а дана очекивала је од свога мужа макар какав глас; али кир-Ламбре као да је у земљу пропао.{S} |
| ом бори.</p> <p>— Да продам, а ко зна у какав ће народ доћи оваква светиња.{S} Можда си ти баш |
| , море?</p> <p>— Кир-Ламбре, и да видиш какав!{S} Таман како је и заслужио. — Оставила га она о |
| ајка, па ето, трпим; а ти, зар не видиш какав си стао?!</p> <p>— Зашто да умре?{S} Зашто је дад |
| дило на то, да је мајстор Диша прилика, каква се лако не налази, и да једна честита и послушна |
| нићијеве.{S} Ни педесет онакових звона, каква беху она што су ове године први пут после Косова |
| на Дишу.</p> <p>— Шта?{S} 500 гроша?{S} Каква је то погана земља, <pb n="197" /> из које си дош |
| ко замењиваху кћер; а то је, ипак, била каква таква утеха.</p> <p>Али Јанићије се сасвим измени |
| газди све и каквога је пријатеља имао и каква му је жена.{S} И таман да се на таквој одлуци зад |
| ез речи седео и само трљао чело тражећи каква таква излаза, кира-Анастасија, у хистеричну насту |
| е Диша шалећи се. — А сад деде да видим каква су!</p> <p>— Немој, још мало; треба их окупати! — |
| S} Је ли то правда, шта ли, кад је знао каква је она, па још да ми кумује, кумство га убило!</p |
| па да постанете сретно човек; а ви, ето каква страмота на грцко образ метнусте!</p> <p>— Фала, |
| е?{S} Зар онај гурбет мени дао паре?{S} Какве паре тражиш, бре?</p> <p>Думи поклецнуше колена, |
| ри у мајсторову кућу.</p> <p>И да је ма какве жртве још захтео, испунила би кира-Анастасија.{S} |
| руменило што се може видети на мишицама какве му драго лепотице, он би, зацело, узвикнуо од сил |
| же ни помишљати и на такве ешеклуке, на какве жена старатељева обично помишља.</p> <p>Али како |
| ивала смех по чаршији.</p> <p>И Бог зна какве га све мисли не спопадоше, те му не дадоше за дуг |
| мшинице једва успеле, да је сачувају од какве му драго несреће.</p> <p>На срећу ову наглу жалос |
| ознаника, са којима је до своје женидбе какве такве везе одржавао.</p> <p>И кира-Анастасија мог |
| </p> <p>Маца не мога да остави зета без какве такве утехе.{S} Изишла је за њим и на све могућне |
| е би најпријатнија ова перспектива, али какве би користи било, да му каже то?</p> <p>— Толики п |
| пис или амајлију која чува од урока или какве му драго несреће, да је свети човек морао узети у |
| њим чакширицама, ипак је почео налазити какве такве утехе.{S} Он је са тим чакширицама, т.ј. са |
| ељно ишчекивао бар једнога сина.</p> <p>Какве су му мисли и намере долазиле и то све на један м |
| да пожуриш; немој да оклеваш, јер знаш какви су српски судови — говорио је Ламбре Диши, када ј |
| гу хвала што још за толико не остах, са каквим сам лоповима имао посла! — одговори Диша и уђе у |
| па му дође необично тешко, кад помисли каквим ће га очима гледати и Ламбре и кира-Мана, кад их |
| ну, да би му боље било да га је млатнуо каквим калупом, него ли што му рече: уђите.</p> <p>Кир- |
| ?</p> <p>Јанићију се свет обрте, кад чу каквим га именом назва.</p> <p>— Ко је пезевенк-баша?!< |
| отвори очи и у потпуној наготи показа, какво се мишљење о њему по чаршији проноси.{S} Рано у ј |
| p>— Чудо! — узвикну Маца.</p> <p>— Ама, какво чудо?{S} Што ћутиш?</p> <p>— Па троје их је! — ре |
| </p> <p>— Копље!{S} Шта му то значи?{S} Какво је то копље?</p> <p>— А од куда ја знам, зете.{S} |
| о га не роди грцко мајка!</p> <p>— Море какво: „мајстор“? <hi>кир</hi>-Диса, <hi>кир</hi>-Диса! |
| а је избегавао, да од своје стране даде каквог му драго објашњења, избегавао је чак и прве комш |
| али ни из авлије ни из куће ни гласа ни каквог му драго шума, осем онога шандуда, чије се густо |
| та јој фали?{S} Него да сам је удала за каквога слепца?</p> <p>— Ама није он био прилика за њу; |
| пе и угледне удовице.{S} Да је удаду за каквога Грка или Цинцарина, о томе није могло бити разг |
| вом мајстор-Дишином.{S} Није то било од каквога страха, већ од оне изненадне промене, што је уг |
| смејала, када би кир-Ламбре покаткад из каквога присенка искочио пред њу, да је преплаши.</p> < |
| исприча своме <pb n="71" /> газди све и каквога је пријатеља имао и каква му је жена.{S} И тама |
| амицу, по цео сат жагоре, расправљају о каквој домаћој или јавној новости, и са тешким срцем ди |
| сију у оној јасној и милој светлости, у каквој му је трептала до пре неки дан, он опет није мог |
| ћелија, собицу, чији зидови беху као у каквој трговини прекривени многобројним иконицама.</p> |
| д шилом, кад му је мајстор показивао на каквом непотребном опсечку сахтијана како се ради, доби |
| и по сахтијану са оштрим дикишом.{S} Са каквом ли је лакоћом руке опсецао мајстор свој посао, а |
| ије никако могао да схвати ни одреди, у каквом управо <pb n="74" /> положају треба сад да се на |
| а сад да се нађе према своме газди, а у каквоме према газдарици.</p> <p>А када би било бар кога |
| чак у мутвак, да се <pb n="99" /> ма у каквоме послу нађе, ако би случајно он из собе изашао.< |
| и што је наумио.</p> <p>Страшна одлука, какву може само утврдити бујна крв једног младог разоре |
| а њезине очи вене, не би ли се уверила, какву му је неправду учинила.</p> <p>Премишљајући, упра |
| те моја мајка, да одмах дођеш.</p> <p>— Какву послу имам ја сас твоја мајка?</p> <p>— Кира-Анас |
| је имала лепо грло, па када би запевала какву му драго песму а другарице јој прихватиле, ретко |
| а није ни успела, да покаже Јанићију ма какву тешку ствар за дизање, кад Јанићије зграби Лепоса |
| е него што ће целивати, изјавити у себи какву жељу и часни ексер би му је одмах испунио.</p> <p |
| епац ниједан! — Свет види, а он не види какву је сурунтију узео! — Оди ти овамо, тетка Маца ће |
| се некуд далеко уклони, или кад би имао какву враџбину, те да се учини невидљивим, кад кроз чар |
| ичка игра или: „последњи удовички бес“, како би се изразио њезин кум, кир-Дума, да је нешто од |
| ледан човек.</p> <p>Оваква перспектива, како ју је кир-Дума живо <pb n="43" /> сликао пред очим |
| поче да је саветује, како да се влада, како да води кућу и да ни на сокак без мајке не изиђе.< |
| де и вратити у дућан; а гледај ти сада, како изокренула, као да је није сачувао од грдне срамот |
| када се у своме дућану усами и погледа, како му удвостручена радња нагло цвета.</p> <p>— Зашто |
| е лице у страну, да јој Диша не угледа, како јој у томе часу лице запламте.</p> <p>Била је у то |
| и скрха врат.</p> <p>А кира-Анастасија, како је са осмејком на лицу заспала, тако јој је тај ос |
| азила с доксата и, кад угледа Јанићија, како јој долази, стушти обрве, а из очију само што не с |
| и од могућне напасти, поче да се вајка, како сада нема више онако снажних људи, као што их је б |
| } Сирото дете!{S} Како те је уважавала, како ти се радовала, кад год би дошао, па сад одједаред |
| грдне срамоте, и као да му није казала, како ће му од сада бити не газдарица но права сестра.</ |
| прште у смеј.{S} Сигурно је замишљала, како би то изгледало, кад би она, у онаком положају, об |
| едивши Јанићију, да му сваки час јавља, како је Лепосави, а он чим је испратио мајстора на улиц |
| о је, како му је образ највећа светиља, како мрзи све што неваља, и за правду гине.</p> <p>— Љу |
| пред Думом и Ламбром и њиховим женама, како јој ништа није познато, зашто јој вереник врати пр |
| лготу, угледа мајстор Диша хаџи-Зосима, како се журно пење уз Голготу, и кад опази мајстор-Дишу |
| и будна видела.{S} Ово је пуна година, како ја сваког празника носим у цркву тамњана и палим с |
| н заштити <pb n="102" /> и нађе начина, како да се из овог неприличнога и несноснога положаја и |
| еним Дишом; мучио се на стотину начина, како да се сачува од срамоте, али ниједна мисао није би |
| овамо.{S} Он се повуче иза огњишта, па, како је осећао да му ноге малаксавају, седе на једну тр |
| д куда ја овде? — помисли Јанићије, па, како му се грло сасушило од унутарње ватре, приђе једно |
| , ако има што, по кући спреми и дотера, како би младожења све у реду затекао.</p> <p>О сунчеву |
| пуницу, дао јој је пуну власт надзора, како над кућом тако и над домаћицом, а што се тиче Јани |
| ра комшија, а на лицу му се јасно чита, како ни он не верује што мајстор Диша тврди.</p> <p>— И |
| н гурбетин“, поменуше му по десет пута, како од њих бољих пријатеља нема, па му тек онда, после |
| о издеветао за све, да се до века сећа, како је нечовечан био наспрам свога шегрта.{S} У потаји |
| је живела Маца удовица, или тетка Маца, како су је по свем Београду звали.{S} Ова тетка Маца, н |
| а што је најважније, шегрт му исприча, како је кира-Анастасија говорила о њему, да је био непо |
| искам да по месечина спацирам по башча, како од мајку <pb n="123" /> родена, имам си овде побољ |
| оре! — чуо је мало за тим мајстор Диша, како га Јанићије зове и дрмуса из све снаге; али он се |
| а и врло скромнога изгледа.</p> <p>— Е, како да вас утешимо, куме?{S} Судбина, к’смет, сто кажу |
| од прве младости своје градио планове, како да се ороди с Грцима, те кад он није био срећан, а |
| аспитивати, а ћор-Ахмет му исприча све, како је у почетку поручио само једно „шише“ вина, па по |
| дућан, да обиђе момке, колико да виде, како нису остали без икакве контроле, а од туда наврати |
| Ламбре навуче антерију, тек онда виде, како би му боље било да го и бос протрчи кроз чаршију, |
| ило?! — подвикну најзад Маца, кад виде, како она не може да се од суза поврати.</p> <p>— Ето, ш |
| да ти помогнем! — проговори, кад виде, како се испиње на прсте, и пружи руку, да од ње узме са |
| да чују што о Диши, а и да узгред виде, како се одржава кућа, кад домаћин није ту; комшинице и |
| ...</p> <p>— Ја нећу да мени нико каже, како сам твој пезевенк-баша.</p> <p>— Леле, зајеца Анас |
| се на све начине трудио, да му покаже, како он неће да зна ни за какав род.</p> <p>Сад му је т |
| ши што хтеде рећи.{S} Изненадило га је, како се за ово четири дана изменила.{S} Стала много зре |
| прича и узрока; свака жена причала је, како је чула од друге, а уз то је, да би догађај био шт |
| оцније тек, кад се освестио, причао је, како је, у ономе часу кад је Јанићије отрчао по воду, у |
| жена, треба да испуњава.{S} Говорио је, како му је образ највећа светиља, како мрзи све што нев |
| се и овај ударац и да у страху очекује, како ће се све свршити.</p> <p>Лепосава је тако безазле |
| на тако далек пут, поче да је саветује, како да се влада, како да води кућу и да ни на сокак бе |
| , кир-Диса, ваш кум и пријател.{S} Еле, како сте? — пита Дума, али никако не улази у собу, но, |
| ји држећи руком за кваку.</p> <p>— Еле, како сте?{S} По пријателски посо дођосмо.</p> <p>— Уђит |
| му чува, а он ће знати, кад буде време, како да га награди.</p> <p>Оволика хвала и задовољство, |
| ча о мајстор-Дишиноме уважењу и о томе, како ће га еснаф од Нове Године да изабере за свога уст |
| ако у чаршији нико не би сазнао о томе, како му је пријатељ образ укаљао, а он би био потпуно о |
| главом.{S} Није никако могао да разуме, како тај момак тако брзо измени своју ведру нарав, и ма |
| еман вазда, да се у згодном часу сагне, како би га прелетео калуп, ако би се газда Диша бацио з |
| , кад на миндерлуку опазише своје жене, како весело разговарају са кира-Анастасијом, као да нис |
| пријатним уживањем посматра из даљине, како се над гомилом људи љуљушка еснафски барјак са све |
| он са Анастасијом претресао све начине, како да и себе и Анастасију сачува од неприлика, кир-Ди |
| а био само један миндерлук, на коме се, како је кад требало, могло седети или лежати, у куту је |
| азрогаченим погледом и чисто чудећи се, како то да му један шегрт одговара.</p> <p>— Шта велиш? |
| ољно изразио своје незадовољство, рече, како је храни за банбадава, она плану и одговори: „Ко т |
| ледала, а сад га мрзим како једно куче, како што христијанска душа мрзи на <pb n="94" /> Турчин |
| како који дан више, Јанићију се чињаше, како га све већма потискује онај терет, што му се од см |
| да их је однео некуда.{S} Па испричаше, како је долазила кира-Анастасија и у оној собици плакал |
| у, добивала би у лицу неки тужан израз, како то у опште одговара удовичкоме стању.</p> <p>И тог |
| трча руци, да је целује.</p> <p>— А ви, како сте?</p> <p>— Ето, ја и Јаникије чекамо те сваки д |
| зауставила на оној Лепосавиној изјави, како га воли као рођена брата.{S} У овој улози, и ако м |
| е исписана лисица са калпаком на глави, како чучи и предњим шапама држи кожу од неке друге лиси |
| е се да је Диша причао Маци и Лепосави, како је Јанићије хтео да остави посао и како му он није |
| овог несрећног младића што боље убеди, како је оно био братски пољубац и загрљај).{S} Ти си то |
| од могао штедео, па сад одједаред види, како му се на све стране расипа.{S} Шта ће све то?{S} Ч |
| Слушају му правдање, али лепо се види, како се испод бркова потајно смеше.</p> <p>— Буди Бог с |
| и Дума и занија главом, као да се чуди, како и тих седам дана прођоше.</p> <p>— Сирома кир-Бенџ |
| ики решпект. — Тако је он причао њојзи, како га је, сутра дан по прстену, нашла <pb n="45" /> ф |
| во у другога газде започиње занат; али, како је у мутваку не затече, то му беше још и милије.{S |
| се потпуно помирио са судбином.{S} Али, како који дан више, Јанићију се чињаше, како га све већ |
| еман, да оде у полицију и да се пожали, како је нестало кир-Ламбре, а и да искаже своју сумњу п |
| измаче и засмеја показујући кира-Мани, како је на ономе месту зарудела белега.</p> <p>— Аман, |
| ла се на све начине да саму себе увери, како Јанићије није био толико луд да се обеси.</p> <p>Ј |
| p> <p>И сад му хаџија поче приповедати, како је Спаситеља четрдесет дана искушавао ђаво на гори |
| збиља, мајстор Диша и сам поче увиђати, како често ни труни истине нема у ономе што свет говори |
| свега тога, што је и сам почео увиђати, како је пренаглио, кад је прстен вратио само зато, што |
| да је сваки од црквара могао разумети, како хаџија цркву уважава.</p> <p>Овоме хаџији мајстор |
| пред Јанићијем мајстор-Дишу и да прети, како ће му радњу да запали; а Јанићије тада размахну пе |
| таче пољупцем врх светог ексера, осети, како га кроз цело тело проже топла струја и лако трепта |
| ушитељ! — помисли хаџи-Диша, кад осети, како му у души лакну, завуче руку у недра, извуче једну |
| , да си ти честит и да онако мора бити, како ти кажеш.{S} Нека ти је са срећом; бар сад знаш, д |
| ло чути, те ни он није могао замислити, како ће се у чаршији окренути и какав ће у очима света |
| побегао! — рече Маца, када јој саопшти, како му нема Јанићија од јутрос.</p> <p>Лепосава пребле |
| ом свој грех блажио.{S} Но истину рећи, како је осећао пуно задовољство, што се једаред и он ос |
| сава се зацени од смеха представљајући, како би то изгледало да се Диша оженио њезином мајком.< |
| у, смеје се, зачикује га, пева по кући, како одавна није запевала.{S} Сутра дан испрати мужа до |
| ојих се застидео, и исприча тетка Маци, како га је кир-Диша гонио да иде кира-Мани и зашто није |
| а новога живота покаже својој вереници, како он никоме у својој кући не допушта, да што противу |
| ћепенку.{S} Да му је сада онај цванцик, како би се слатко најео хлеба.</p> <p>Симиџија би му, м |
| комшику која нема деце?</p> <p>— Имам, како да немам; па још три.</p> <p>— Е, једна му је наба |
| .. знаш...</p> <p>— Па ето видиш и сам, како те волим, као да сам ти рођена сестра.{S} Жао ми б |
| зато оженио, да свакога месеца слушам, како се та и та у комшилуку породила, а у мојој кући, н |
| и поче се заклињати својим јединчетом, како је то лаж и ако се тако што из њезине куће изнесе, |
| {S} На половини заклетве дође му на ум, како није ни поштено ни лепо то што сада ради; али у ис |
| а све могуће начине он му је показивао, како са овом срамотом, што је нанесе кира-Анастасији, н |
| ју.{S} Цео дан он је Јанићија упућивао, како да му радњу чува.</p> <p>— Одрастао си код мене, ј |
| докле је хаџија са нестрпљењем гледао, како се споро примиче дан, без кога би му сав овај живо |
| ад је Јанићије отрчао по воду, угледао, како у собу улете некаква црна крмача под фесом и кратк |
| насмеја чак ни онда, када јој је казао, како треба да се њих двоје о младини у башти појаве.{S} |
| та на овоме само.</p> <p>Да би доказао, како је у свему раскрстио са грчко-цинцарском партијом, |
| ко ретки, да је хаџија тек сада осећао, како би то добро било, кад би чудотворна хамајлија учин |
| е непоштењу.{S} Кир-Ламбре је испричао, како је мајстор Диша одмах по прстену покушао да остане |
| в!“</l> </quote> <p>Јанићије је слушао, како се у даљини све више и више губе страсни тонови се |
| лаву на груди, тешко предисао и слушао, како му срце на махове удара, да пробије груди.</p> <p> |
| цима“ у мутваку час строго а час благо, како је кад затребало; а кад би опазила, да је ко од њи |
| ао без ње, он је у пуној јасноћи видео, како му је без ње пусто и како је сав овај живот ништав |
| вога обзира, да је старац одмах опазио, како ће боље бити, да што пре оде у свој Пожаревац и да |
| о њој ће се свуда говорити таман онако, како се говори о фудул-Стаменки, ради које је, баш тих |
| српски, али тако, да се очито опажало, како с тешком муком изговара поједине речи некадањег ма |
| кле се, тога дана, међу Србима причало, како је Диши још јутрос нека жена дошанула нешто, те он |
| се око њега дешава.{S} Осетио је само, како му се под ногама земља мигољи и за цело би пао, да |
| а Дума, али никако не улази у собу, но, како је промолио главу и пружио једну ногу преко прага, |
| ује за ненакнадним губитком.</p> <p>Но, како се у мајстор-Дишином дому извршило чудо, и како је |
| поклањала.</p> <p>Осетио Ламбре одавно, како му жена вене а ствари ишчезавају, али још као не м |
| ад је и самоме мајстор-Диши било чудно, како је могао тако лаковерно поверовати једној жени, ко |
| ред собом, он је час брзо час успорено, како су га кад узавреле мисли распињале, тетурао ни сам |
| анићије, на чијем се лицу видело јасно, како га је ова новост изненадила.{S} Лепосава се дубоко |
| Ламбре, трговац са Зерека.</p> <p>А то, како се оженио први пут и како је са овом женом прошао, |
| ори Јанићије — Газда на путу а ти, ето, како чиниш!</p> <p>Анастасија очевидно ништа није чула |
| 145" /> паметујеш за цео еснаф, па ето, како год ти кажеш, онако нека буде!</p> <p>— Дајеш ми ј |
| рикован Спаситељ за крст.{S} Тај ексер, како се тврдило, још цар Константин и царица Јелена, ка |
| етим местима, јер је ово већ трећи пут, како као побожни поклоник долази овамо и свима онима, к |
| следње средство. — Неколико недеља већ, како је дошао из Меке неки постарији дервиш и настанио |
| премишљао.{S} У мислима је гледао већ, како га носе на гробље, а Лепосава нариче, буса се у гр |
| рве ти је жене. — Ово је већ трећа ноћ, како ми се на сну то казује.</p> <p>Мајстор Диша, коме |
| {S} Зар да својим очима гледа Лепосаву, како се опрема за његова мајстора?{S} То никако!{S} И о |
| ан мах и обрадова, кад угледа Лепосаву, како под једним дебелим орахом близу мутвака поставља с |
| доћи.</p> <p>У мутваку затече Лепосаву, како намешта по полици санове и каленице.{S} Испела се |
| репастила се, кад угледа ћерку на поду, како се у тешкоме болу савија.</p> <p>И то унесе забуну |
| ким презрењем гледала на јучерању рају, како сада тежи не само да се ослободи свега што је подс |
| ће, да обиђе и извести кира-Анастасију, како јој је супруг већ отпутовао.</p> <p>Јанићија Бика, |
| , и свакога дана посматрао испод очију, како се ово вижљаво девојче све више развија у једру и |
| их то нема, кад а у томе угледа хаџију, како журно иде.{S} Још из далека опазила је, да је хаџи |
| чину кућу и затекао је баш на капиџику, како се са неким човеком прашта, — у грчкој чаршији и ћ |
| окрако, те је личио на хаждајину жаоку, како је молују.{S} Тај двокраки врх био је покапан рђом |
| грабио је, да што раније дође на чесму, како би што дуже на <pb n="37" /> њој остао.{S} Али ово |
| а замерити.{S} Чим је видио кир-Ламбру, како се упутио кући његовог мајстора, послао је шегрта |
| ији, описивала све појединости које су, како је ко држао страну коме, бацале у тамну сенку час |
| авно у дућану испљујеш и покажеш свету, како је неваљалство своме пријатељу учинио.</p> <p>Но и |
| S} А када им Диша исказа своју несрећу, како му је кеса украдена, они, да не би сумња на њих па |
| о ћеретање, па кад опази Лепосаву и чу, како се са осталима смеје, очи му се закрвавише а песни |
| тулум, једно говеђе шкембе!{S} Ох, ох, како сам уморна!{S} Лепосава, дете, донеси један ратлок |
| ча у собу, да на капиџик удари катанац, како не би нико могао с поља ући, па да лично окуша код |
| </p> <p>— А што да се стидиш?{S} Видиш, како се не стиде ове Божје тичице!{S} И зар нисам ради |
| о јој је дете на глас изнео.{S} Па још, како му момак објасни, тетка-Маца је била врло љутита и |
| ше тешко опоменути се и свега осталога: како је онако растужен пошао кући, али, када је дошао д |
| јлију.</p> <p>Сад им редом исприча све: како је у Витавари био код пустињака, који чува свети ч |
| а ће газда-Диша и без њега сазнати све: како је кира-Анастасија погазила образ свога мужа, а он |
| S} Али једно га је, у овај пар, мучило; како да помене кира-Анастасији, шта све треба да уради, |
| ећу, па је оставити!{S} Сирото дете!{S} Како те је уважавала, како ти се радовала, кад год би д |
| естито време!{S} Стари честити људи!{S} Како нам и ваши, давно запуштени гробови изгледају таја |
| е.</p> <p>— Стиже ли? — Добро досли!{S} Како сте путовали!</p> <p>— Боље вас нашао!{S} Добро, ф |
| и пригнечила га.{S} Дисање му заста.{S} Како је шакама за собом напипао седиште, тако се скљока |
| фри.{S} Јанићије се ослободи и седе.{S} Како је пуцало за ушима и како је жељно јео деран, то н |
| ном домазлуку не би га више познали.{S} Како је у почетку покушавао, да и у кући заведе што већ |
| је своме присноме пријатељу учинио.{S} Како ли ће само пролазити кроз оне густе редове разапет |
| <p>— Она, која те прво данас запита:{S} Како ти је детету?</p> <pb n="52" /> <p>— Леле, што ћу |
| си опалио ћушку?</p> <p>— Због тога?{S} Како: због тога? — пита Диша гласом клонулим, из кога с |
| и са мајстором.</p> <p>— Шта је, бре? — Како си ми образ чувао?</p> <p>Јанићију се одреши језик |
| икако не може бити. „Не смо ми — вели — како српско удовица.{S} У нас се знаје за ред, а ни аде |
| него ли да пита.</p> <pb n="13" /> <p>— Како, џанум?{S} Наша кост, наше месо!{S} Кој па да се б |
| Ко ће да те убије?{S} Ја нећу!</p> <p>— Како да нећеш?{S} Шта сам ти урадила, да онако учиниш?{ |
| а; зар у ове године и овако...</p> <p>— Како велите?...</p> <pb n="42" /> <p>— Ето, овако... — |
| огледом, што се упиљио у њега.</p> <p>— Како: шта? — Ми на вас као на едног честитог мајстора с |
| врата и промоли главу на поље.</p> <p>— Како је?</p> <p>— Сад ће! — одговори ова и насмеја се, |
| м, да ме посаветује и помогне.</p> <p>— Како никога немате?{S} А ми који смо?{S} Ти, не ли си н |
| поскочи, да је на ново загрли.</p> <p>— Како да ти се осветим?</p> <p>— Па, ето, удари ме у леђ |
| ма, ти си јој ћерка; питај ти.</p> <p>— Како ћу, кад се срамим?</p> <p>— Како год те Бог учи.{S |
| се Диша оженио њезином мајком.</p> <p>— Како бре, седепсузу; ја сам стара!</p> <p>— А он ти је |
| се догоди све, и зло и добро.</p> <p>— Како: зло? — запита хаџија очевидно преплашен од забрин |
| ечна брзица ваља врбову кладу.</p> <p>— Како Бог хоће, тако нека буде! — уздахну Диша и оде тет |
| еким страхом погледа у Ламбру.</p> <p>— Како то?.</p> <p>— Може бити он је нешто посумњао, па њ |
| Може ли да се поквари свадба?</p> <p>— Како да се поквари, чапкуне, бре?</p> <p>— Па тако, пре |
| к’смет, зашто па мене питате?</p> <p>— Како, зашто, Ламбро бре?{S} Не ли си ти прво комшија на |
| > <p>— Како ћу, кад се срамим?</p> <p>— Како год те Бог учи.{S} Ја хоћу дете; а ти ако нећеш да |
| то је сазнао — зашто си ћутао?</p> <p>— Како да ти кажем, кад си ме одмах појурио да тучеш?!{S} |
| } А ти, што ми се не наплатиш?</p> <p>— Како ћу? — запита Лепосава и тако ђаволасто <pb n="128" |
| партијом, потражио је и развод брака, а како је ствар била очигледна, суд му је и то досудио.{S |
| Необично расположени седоше оба кума, а како су већ били од својих жена предусретнути као првод |
| > <p>Није се имало куда; ићи се мора, а како ће се све ово свршити о томе није ни мислио.{S} А |
| , кад је чуо да му се синовац оженио, а како је био самохран, одлучи, да се досели у Београд, т |
| ца, уграби њиховим удавачама прилику, а како није било другога начина да мајстор-Дишу изведу на |
| ако крње.{S} Хоће да те виде ожењена; а како ти не избијаш из те куће, а тамо девојче добро, та |
| етимичну идеју он само одмахну шаком; а како, поред свега мозгања, не нађе ни један згоднији из |
| е сада постао највећи враг Грцима.{S} А како на улици не беше никога, не оста му друге него да |
| сусрету с киме, то му је било све.{S} А како му је било код куће, где се врло рано затварао?{S} |
| удаје, што јој упропасти младост.{S} А како је он без речи седео и само трљао чело тражећи как |
| ће да каже: јазук на мајстор-Диса! — А како смо вас волели, као да сте из сама Елада, као да н |
| Диша. — Ово ће бити онај сан Мацин. — А како се ради с њим? — упита гласно.</p> <p>— Сашије се |
| окачета, да пресретне мајку.</p> <p>— А како би било да пођем и сам, да је потражим! — помисли |
| лећем брачнога живота надноси.</p> <p>А како који дан, кир-Диша је све жудније погледао у насме |
| којима ће се безбрижно газити.</p> <p>А како ли овде сетно мирише Мајкина Душица!</p> <p> <hi>1 |
| ане, па их прислонила уз чардак и ужива како сунчани зраци одблескују о калаисано посуђе, чисто |
| ко и за нас.</p> <p>Разложише му понова како нема смисла да седи тако сам, као „еден гурбетин“, |
| е грчкој певници било милина слушати га како извија.</p> <p>Побожан <hi>као</hi> Грк, љубак и р |
| у Бику, да на свакоме ћепенку приповеда како је кир-Ламбре преседео цео дан без ћурчета и антер |
| стасија и пљесну се рукама, када угледа како јој супруг стоји <pb n="90" /> стегнутих песница, |
| је дохвати, трже као опарен, кад угледа како и нож и очи кира-Анастасијине севнуше оштрим сјаје |
| али и зачуђен, <pb n="73" /> кад угледа како кира-Анастасија радосно и без икакве стрепње дочек |
| ићије и утрча у собу.{S} Али кад угледа како је мајстор блед и модар, он се зачуђено заблену.</ |
| е.{S} Пред ћор-Ахметовом кафаном угледа како из једнога фењера чкиљи слаби пламичак лојанице, и |
| од благослови породом, па да видиш онда како ће те твој Диша хранити.{S} Море, ни Господар Вучи |
| анашњи свет, из далека му наговештавала како му није била прилика да се жени удовицом па још је |
| брзо устаде, да јој мајка не би гледала како седи поред Дише.</p> <p>— Разговарасмо мало... одг |
| ојој авлији ове две куме.{S} Није знала како да се понаша: да ли да им прими Бога или да утекне |
| мучиле, а којима не мога одолети.{S} Ма како се трудио, да избије из главе сваку помисао на оно |
| е.{S} Догодило се ма шта, свршило се ма како, она треба или да умре, или да буде његова.{S} Прв |
| кир-Думо, на љубави и муштеријама, ама како да се оженим удовицом, која у поноћ стоји на капиџ |
| пет ока измирне, па доста!</p> <p>— Ама како ћу, кад сам се за толико заветовао?</p> <p>— Бог х |
| е састанем сас мога кир-Ламбре, па сама како една зенско глава не могу да идем.</p> <p>— Била т |
| одговара Лепосава.</p> <p>— Знаш и сама како се каже: пут за морем а смрт за вратом.{S} Бог ће |
| предузме.{S} Он је већ гледао у мислима како његов кир-Ламбре лежи иа улици, а антерија му се т |
| на каквом непотребном опсечку сахтијана како се ради, добивао је шамаре за врат или би га мајст |
| ђује гостима, као да је и њему, Бог зна како, мило, што му је шегрт врата пробио.</p> <pb n="47 |
| самој кући мајсторовој није се Бог зна како осећао недостатак домаћинов.{S} Један део домаћино |
| га, да на њезин позив не оде.{S} Ко зна како ће <pb n="141" /> га дочекати и шта ће му све рећи |
| и, да ти кажем! — одговори Лепосава, па како је дошла ближе Јанићију, ухвати крај од кајиша, ко |
| здравје и весеље да дочекате дечица, па како пилињи око кокошка да пијучу у кућа.</p> <p>Обе ку |
| и гости из куће удалише.</p> <p>— Е, па како би; нађе ли? — запита Маца, кад вечераше.</p> <p>— |
| е јој је био још једино њено уздање, па како је он и био прави узрок њезиној завади с мужем, то |
| зинуо на овакав дочек; избечио очи, па како је обема рукама пружио сахан, да јој га да, тако ј |
| од.</p> <p>Сад му је тај стриц умро, па како није оставио никаквог завештања, ни ближих сродник |
| зна све.{S} Ако она каже...</p> <p>— Па како да питам... срам ме је...</p> <p>— И мене — додаде |
| Диша.</p> <p>— Очију ми, тако.{S} И па како је погано пцовао!</p> <p>— Пеки!{S} Сутра ћу се на |
| м руке опсецао мајстор свој посао, а са како тешком руком оштри дикиш калфин засецаше дубоко ис |
| е и испод очију посматрао бившег шегрта како се наокришке ближи.</p> <p>Јанићије стаде у близин |
| ио десна рука.</p> <p>Нарочито сада, од како је Лепосава умрла и оставила му на врату троје дец |
| опште био је збуњен и сав утучен.{S} Од како је вратио прстен, тек од онда осетио је, колико му |
| е углу сусрете са кира-Маном.</p> <p>Од како је Ламбре отишао, кира-Мана се још више издужила.{ |
| што.{S} Ако нећеш — онда..</p> <p>— Све како ти хоћеш, све ћу да урадим.{S} И калфа ћеш да бидн |
| ајстор-Дишинога, те од њега сазнаде све како је на вечери било, а што је најважније, шегрт му и |
| </p> <p>— Море, не могу да ти кажем све како се <pb n="83" /> беше осилио, чим ти оде!{S} Неће |
| е?! — промуца Анастасија, па, када виде како Јанићије упорно ћути, она покри лице рукама и удар |
| море? — викну Лепосава весело, кад виде како јој се мати болећиво опходи наспрам Јанићија, и по |
| тора.{S} Па и њему дошло мило, кад виде како му газда певуши једну грчку песмицу и како се час |
| се и кајиш измаче из руку, те кад виде како Јанићије скочи љутито, наже из дућана и кад подобр |
| </p> <p>Лепосава га спази, али кад виде како снуждено стоји и не миче се, она остави судове и д |
| а да, на крају крајева, увек онако буде како се то њој свиди, сад чисто није могла да позна сво |
| да сада говорим, па сутра да ми се каже како сам казала и оно што није? — одговори тетка Маца л |
| шта, да је нападне речима, да јој каже како је превртљива; али све то запе у грлу, које му се |
| <pb n="44" /> онога и пари.{S} Жена је како едно слушкиња на свој човек, а ти си њен господар. |
| да му требаше повише времена, докле је како тако умири.</p> <p>— Од суза нема лек, џанум; него |
| ас се знаје за ред, а ни адет нам не је како у вас.{S} Него кад ми бидете муж, онда — друго је“ |
| д притиском безбројних мисли, осећао је како га памет издаје, у глави му је било мутно и тупо, |
| док је говорио ону заклетву, осећао је како га нешто у грлу гуши; а када је завршио оно: „тако |
| тању да га извида.{S} Дан ноћ осећао је како му је све празно и несносно; дан ноћ чезнуо је за |
| ме се, сасвим у другој форми.{S} Чуо је како је кир-Дума стао да псује пред Јанићијем мајстор-Д |
| ијске, који беху занемели, кад угледаше како им је сплетка краткога века била.</p> <milestone u |
| а и о ономе цванцику, што му га даде, и како је казала да је Диша псето и да није човек.</p> <p |
| че, док си читав! — узвикну Јанићије, и како му прекипе, отисну од себе Думу тако силно, да ова |
| у мајстор-Дишином дому извршило чудо, и како је он постао оцем три синчића, који му, у један ис |
| оно, што се по грчкој махали причало, и како се сав свет на чесми смејао и дирао га за оно.{S} |
| сечина кроз бакчу спацира сас мен!{S} И како да спацирамо? — рече кира-Анастасија и од једном п |
| о свршити о томе није ни мислио.{S} А и како би могао размишљавати, кад су га све ове сплетке и |
| м ја којим очима гледаш ти у Јанићија и како ти побелеше, бленући у капиџик, кад ће да га отвор |
| ди и седе.{S} Како је пуцало за ушима и како је жељно јео деран, то нека оцене они који су у жи |
| pb n="193" /> историја светога ексера и како се оно чудо догодило.{S} Та уверења богоугодник по |
| p>Кад се сутра дан пробуди и виде где и како лежи, скочио је и још мамуран поче збуњено размишљ |
| па се већ потпуно збунио, шта да каже и како да оправда своју наглост.</p> <p>А осем тога, ова |
| но, што је све претрпео од Анастасије и како га је исмејала.{S} Он тури записе на њихово место. |
| ње више нема!{S} Ноге му се подсекоше и како је био наслоњен леђима уза зид авлијски, сроза се |
| олико је несрећан, колико је самохран и како нема никога свога, који би га срдачно прихватио и |
| како је Јанићије хтео да остави посао и како му он није дао.{S} Кад је сутра дан Јанићије однео |
| ча газда-Диши потанко све шта је било и како га је кира-Анастасија после митила; па чак не забо |
| асноћи видео, како му је без ње пусто и како је сав овај живот ништаван и празан.</p> <p>— Ух, |
| </p> <p>А то, како се оженио први пут и како је са овом женом прошао, треба да се зна, јер стој |
| е пустио да ја кувам и месим што хоћу и како умем.{S} Данас, сутра, кад ти жена оде у буџак, па |
| о му газда певуши једну грчку песмицу и како се час по час осмешкује.{S} А чим мајстор Диша одм |
| ене запиташ.{S} Гледам само шта чиниш и како мучиш ону јадницу, и она толико исто пати, што нем |
| — Бог види колико сам страдао; Бог види како су ме сви они варали и поштење ми убијали, па, ако |
| цу; па, бојећи се да му жена не продужи како је започела, дохвати маказе и својом руком одсече |
| му, из неке мрачне дубине, говори; Пази како ћеш, ти ниси више дете!</p> <p>У таквоме несносном |
| Ето, видите? — продужи Дума, кад опази како се мајстор Диша сплео. — Кој вас највише помаже не |
| </p> <p>— Аман! — зајеца она, кад опази како Јанићије гледа у страну и избегава да се сусретне |
| вамо!? — дрекну мајстор Диша, кад опази како девојче извирује; девојчица залупи вратима и певуш |
| ед тобом?! — узвикну мајстор, кад опази како му шегрт још стоји и не помиче се, да прихвати пут |
| ислиш ти нико не зна!?</p> <p>Кад опази како мајстор Диша нерешљив и збуњен стоји и не зна шта |
| рију оне песме:</p> <quote> <l>„Знаш ли како се зове она ватра,</l> <l>Што душу сажиже а срце с |
| о их је за кир-Бенџом проливала.{S} Али како ли би тек сада било, сада, када је прошао трогодиш |
| старатељева обично помишља.</p> <p>Али како му драго, тек све ово ускорило је, да се овај разг |
| говедом разуме мајстор Диша.</p> <p>Али како се тек изненадио, кад му оба кума, после треће кав |
| н, да ствар што боље изведе.</p> <p>Али како је Анастасијина порука била то исто што и заповест |
| о је још за месец дана дуже.</p> <p>Али како није могао са да пријатељем путује, он му је при п |
| шко, што се све тако десило.</p> <p>Али како није никуд излазио и сваки разговор о томе избегав |
| помисли и поче напрезати ум, да замисли како се %Јинићије није обесио.</p> <p>— Сиромах!{S} И з |
| чанке пуне јела, и застиде, кад помисли како ће и шта ће рећи тетка-Маци, те да га задржи на ве |
| е казао чије су дреје; али лепо су чули како је плакала и молила га и рекла му да ће му бити се |
| рани у махали од својих сународника, ни како да изведе ствар, те да се брука заглади.</p> <p>Ма |
| <p>Ма да није знао ни где је Галац, ни како се до њега може доћи, па ни то, с чим ће доћи дотл |
| ао себи беду на врат, па сада не зна ни како да се брани у махали од својих сународника, ни как |
| {S} Такву су капу носили махом варошани како по Србији тако и по Румунији и Грчкој.{S} Капа је |
| утваку.</p> <p>— Е, мој зете, слушао си како се говори: „добра храна, добар пород!“ Зар би твој |
| еобрате у „братинску“ љубав, могу знати како је и тежак и горак овај први састанак.{S} А они, к |
| е једаред срдито, кад Маца поче причати како је ову или ону олакшала.</p> <p>— Де, де, почекај, |
| овако порушену и поништену, он се сети како га је увек, када би кир-Диша отишао у дућан, терал |
| двадесет година.</p> <p>Може се мислити како је било грчкој чаршији, а нарочито комшијама онога |
| рква! — узвикивао је од муке, гледајући како се оно старо сало повраћа у простране антерије.</p |
| <p>Тако је уздисао Ламбре, помишљајућИ како би му све празно било без ове веселе женице, ради |
| че са сведоцима за први угао, лармајући како га је кир-Диса покрао.</p> <p>— Жену ми одведосте, |
| који се све више збуњивао посматрајући како му се газдарица двојако понаша: мало час онако рад |
| и страхом да ће га когод проказати Диши како прикрива једну прљаву тајну, ради које ће образ ма |
| а после тога и као један добар пријатељ како Ламбрин тако и покојника и његове удовице, журио ј |
| 0 гроша — размишљавао је Диша — ја знам како ћу.{S} Дај Боже да оздравим само, а туђе мени не т |
| <p>— Ама као руком!{S} И не знаш ни сам како, а оно дете у кућу!</p> <p>— Света ствар! — утаче |
| р за врат!{S} А ја сам хтео да ти кажем како ју је кир-Ламбре онда за мутваком ухватио за образ |
| м га ни до сада гледала, а сад га мрзим како једно куче, како што христијанска душа мрзи на <pb |
| истински жалила.{S} Гледајући га једном како смагла лица као утучен седи крај деце, посматра их |
| Кир-Ламбре, и да видиш какав!{S} Таман како је и заслужио. — Оставила га она ороспија, кира-Ан |
| .</p> <p>— Капе, мајстор-Дишо!{S} Таман како приличи честитоме човеку.{S} Шта је то изнети на г |
| цркви.</p> <p>Овај савет дошао је таман како ваља.{S} До тога времена сви су еснафи били у цркв |
| а, па теби?</p> <p>— Неће Ламбре!{S} Он како и ти, ич се не разбира за децу.{S} Кад не даде Бог |
| орасла у ономе часу, када га је угледао како се разметнуо и хрче на туђем миндерлуку, као да је |
| ко је он мислио, ма да није никада знао како је то међу најближима, јер је још као дете изгубио |
| је <pb n="66" /> смео подићи; није знао како да се у овоме часу понаша.</p> <p>— Аман! — зајеца |
| је већ толико стегла, да је лепо осећао како га по трбуху коље, нагони га, те отвори капиџик те |
| в, али се у брзо прибрао, када је видео како кир-Диша и не слути о ономе што се пре десетак дан |
| адње, било је врло тужно, када би видео како мајстор Диша неправедно џангриза својој жени.{S} Р |
| ио је увек задовољан, кад год би опазио како јој од силнога смеха сузе на очи ударе.{S} Смејала |
| ављати шетњу о месечевој младини, онако како је то дервиш наредио.</p> <p>— Аман!{S} Спацирати |
| у по плећима. — За тебе ћемо да правимо како и за нас.</p> <p>Разложише му понова како нема сми |
| шамијом и одмах кренула на посао.{S} Но како ни она ни кир-Диша не знадоше где се одбеглица скр |
| ше, кира-Анастасије и Ламбре.</p> <p>Но како мајстор-Диша, који је на сваку пару пазио, није ни |
| јуче, кад је болови стигоше.</p> <p>Но како му драго, хаџија је био приморан, да поднесе и ова |
| одупрла и таквим жељама, да тка платно како би Диша хтео; али зато Диша изналажаше свакога дан |
| далека напоменуо Думи, кад је споменуо како удовица у поноћи стоји на капиџику као фудул-Стаме |
| дај Боже, душа да вам не испадне на нос како христијанину, него на друго место на куде Турцима |
| ељаку отворило очи.{S} Паде му на памет како је, пре неколико година, видео спровод некога само |
| јадес!{S} Клефта, право клефта; патриот како Рига от Фера!{S} Још је дете, ама за гол сабља да |
| у три пута да обиђеш бакчу.{S} Први пут како обиђеш, овај запис да прилепиш на њојзина недра, а |
| у ја крива?{S} Ја не смем друкчије, већ како нана каже; а он је слуга, нема нигде ништа!{S} Ох, |
| шамију калемћарку, тек колико да знају како ни на њих није заборавио.</p> <p>Докле је жена раз |
| аца вратила, затекла је ћерку у мутваку како седи на шамлици, подлактила главу о шаку и нешто м |
| тако?</p> <p>Кир-Диши се смрачи, кад чу како му шегрт отказује послушност.</p> <p>— А и шта си |
| одби му бубреге! — викну Маца, кад зачу како звекнуше леђа.</p> <p>Лепосава се засмеја, седе по |
| и, па ћу се вратити, а ти да ме дочекаш како приличи једној хаџики: чесна и поштена!{S} Чу ли?< |
| Изменио се много и то ме брине.{S} Знаш како је: да ми је рођено дете, не бих га више волела!{S |
| </p> <p>— А моја жена?...</p> <p>— Знаш како је, мајстор-Дишо; није то лепо да ме уплећеш у те |
| погледа преко рамена.</p> <p>— Па знаш како је — одговори Јанаћије подсмешљиво — кад човек ост |
| о доба нова:</p> <quote> <l>„Да ли знаш како се зове она ватра,</l> <l>Што душу сажиже а срце с |
| дњим стихом:</p> <quote> <l>„Да ли знаш како се зове она ватра, што душу</l> <l>сажиже а срце с |
| > <p>— Е, такав му је адет.{S} Оно знаш како је: ти си устабаша, па људима од реда не иде никак |
| што му ја нисам била жена, па да видиш како би се провео — викала је фудул-Стаменка <pb n="104 |
| нио, кад ти је отворио очи, те да видиш како те она прва варала.</p> <p>Хаџи-Диша одмахну замиш |
| на патролу, он је врнуо прстен!</p> <p>Како је ово казивање било од свих осталих најоблије и н |
| атра“ не опече и њезина супруга.</p> <p>Како му драго, тек обе куме прихватише ово као свршену |
| -Мацин и увуче се у њену авлију.</p> <p>Како ли се у један мах и обрадова, кад угледа Лепосаву, |
| а га задржи на вечери и ноћишту.</p> <p>Како је затворио леђима капиџик, тако је и остао наслоњ |
| и ужива како сунчани зраци одблескују о калаисано посуђе, чисто се забезекну, кад угледа у свој |
| змеђу њих, забрађена преко феса шамијом калемћарком.</p> <p>— А ти знаш нешто? — запиташе је др |
| кама.{S} Њиховим женама по једну шамију калемћарку, тек колико да знају како ни на њих није заб |
| посаву, како намешта по полици санове и каленице.{S} Испела се на прсте, уздигла руке, да домаш |
| ном Циганчету две гурабије и обећала му каленицу попаре, само да тркне до кир-Ламбринога дућана |
| дуго памтити!{S} Кали нопта, кир-Диса, кали нопта!</p> <p>— Кали нопта! — одазива се Диша са к |
| p>— Е, ову ћемо вечеру дуго памтити!{S} Кали нопта, кир-Диса, кали нопта!</p> <p>— Кали нопта! |
| и нопта, кир-Диса, кали нопта!</p> <p>— Кали нопта! — одазива се Диша са капиџика, и, задовољан |
| p> <p>— Кали-мера, кир-Ламбре!</p> <p>— Кали-мера! — одазва се домаћин — Орсе, изволите кир-Дум |
| у танким мествама уђе у собу.</p> <p>— Кали-мера, кир-Ламбре!</p> <p>— Кали-мера! — одазва се |
| јстор“, први пут поздравише љубазно са: калос мерос, кир-Диса!</p> <p>Ово је било за њега толик |
| а чежњом већ три године сањао.</p> <p>— Калос мерос, кир-Диса! — рече Дума улазећи у дућан и до |
| „шилт“, на коме беше исписана лисица са калпаком на глави, како чучи и предњим шапама држи кожу |
| ; Јанићије се, у добар час, саже, те га калуп прелете и у мало што не погоди једнога пролазника |
| иђе. — Јанићије није чекао и онај други калуп, што се у мајсторовој руци обрете, већ наже низ у |
| гласом и дохвати руком за један дрвени калуп.</p> <p>Јанићије се скљуси за пањ и горко уздахну |
| а који се стицаху у чаршију.</p> <p>Тај калуп, који га није погодио, одлучио је Јанићијево држа |
| ша оставио њезиној мајци, да га на врео калуп метне и очисти.{S} На повратку, кад је завила у с |
| згодном часу сагне, како би га прелетео калуп, ако би се газда Диша бацио за њим.</p> <p>Газда |
| епенку мајсторовом, овај дочепа ненадно калуп и исповрте на њега; Јанићије се, у добар час, саж |
| војом кумом кроз чаршију, а глава није „калуп“, те да је она сама понесе и по мери капу избере. |
| би му боље било да га је млатнуо каквим калупом, него ли што му рече: уђите.</p> <p>Кир-Дума уђ |
| {S} Седи и ради тамо, док те нисам овим калупом по лудој глави! — подвикну му мајстор претећим |
| е како ти хоћеш, све ћу да урадим.{S} И калфа ћеш да биднеш, и ортак са кир-Дишом.</p> <p>— Лам |
| ешни супруг, мајстор Диша, и ожалошћени калфа, Јанићије Бик, и сав остали комшилук, који се нас |
| ша није хтео да седа за совру, докле му калфа не дође, те Маца посла шегрта, да га у чаршији по |
| неоспорној савесности и тачности свога калфе, он је потапшао Јанићија по рамену и, кад су у ве |
| о га мајстор не отпусти, ако му не изда калфенско писмо, шта ће онда?{S} Еснаф је јачи од њега, |
| тео ни да мисли више.{S} Извадиће своје калфенско писмо и отићи ће из ове проклете вароши, да с |
| узрока, ипак је чешће размишљао о своме калфи, који му је у свему био десна рука.</p> <p>Нарочи |
| декоји, но многи од трговаца и старијих калфи, потајно уздахнуо за лепом удовицом, то ипак није |
| сао, а са како тешком руком оштри дикиш калфин засецаше дубоко испод коже у пањ!</p> <p>Разуме |
| ега?</p> <p>-— Него за тебе, ваљда, рђо калфинска!{S} Ти би ми па бољи био? — одговори Лепосава |
| оду: „Чујте и почујте!{S} Јанићије Бик, калфица код Дише устабаше, отумарао је незнано куд.{S} |
| а сам само један сиротан <pb n="130" /> калфица; и Бог зна хоћу ли кадгод толико спечалити, да |
| да, док је Јанићије био још дете и мали калфица, имао је права и могао је силом да га примора, |
| треба да каже један строги газда своме калфици.{S} Јанићије сними фес, пољуби мајстора, па онд |
| ик, да види иде ли већ хаџија са својим калфом.{S} Јанићије је обично увек пре мајстора долазио |
| ше у залуд.{S} Хаџија је сахранио свога калфу.{S} И ако ни звона ни свештеници не опојаше самоу |
| /> свога поласка призвао на само свога калфу, па између осталога подсетио га и на оне услуге, |
| рао дати и изгубио би вернога и оданога калфу, на кога је тако свикао.</p> <p>Маца је опет брин |
| S} Дума светује Дишу, да га „извади“ за калфу, а Диша обећава све, али, разуме се, тек колико д |
| не би овако отерао, него би ме још и за калфу извео, што сам му био веран! — мислио је, силазећ |
| а их доцније он, кад буде произведен за калфу, са богатим интересом врати првоме своме шегрту, |
| година, па тек онда бити произведен за калфу.{S} Еснафи су према млађима имали такав правац и |
| Бика, и ако није још био произведен за калфу, оба су шегрта ипак сматрали као свога старешину. |
| верни Јанићије, кога је већ произвео за калфу, доживљавао је тако исто једну важну промену.{S} |
| , грехота је да кријеш оно што ми образ каља — очајно промуца Диша. — Реци ми само, је ли долаз |
| н да ускочи у њезину башчу, опучи му се камен под ногом, те се сроза на улицу и сав изубија. — |
| што му се од смрти Лепосавине као тешки камен на душу навали.{S} У једно време покуша, да стрес |
| ицу, што му памет занесе, седе на један камен и поређа Цигане око себе.</p> <p>— Доста!{S} Ево |
| Лепе, турске чесме, озидане од тесаног камена, са две и три луле, из којих је избијао као рука |
| ј, зете!{S} Ниси се ни ти ваљда на Бога камењем бацао.{S} Ето и ја тако; донела сам Лепосаву те |
| ном, а хаџи-Зосим још једном погледа на камилу, у врх чије грбе сеђаше широка и темељита прилик |
| један је па један Диша, брајко мој!{S} Камо, нека ми ко покаже у еснафима макар једнога газду, |
| исам ради тога чак у Јерусалим ишао?{S} Камо среће да ти је мати сањала онај сан још пре шест г |
| >— Де, де; па за то ли плачеш, лудо?{S} Камо среће да се тако и догоди; а она што прича, то јој |
| >— И друго, па опет син! — викну Маца — Камо алвалук?</p> <pb n="210" /> <p>Диша извади сад два |
| ди, као што их је било некада.</p> <p>— Камо ти сада тако јаког човека, као што беше мој покојн |
| ца га је дочекала на капиџику.</p> <p>— Камо Лепосава? — запита Диша.</p> <p>— Е, чекај, зете; |
| дине избегавале чак и да јој се јаве, а камо ли на њезин праг да ступе.</p> <pb n="23" /> <p>Не |
| је вечито? — И живот као ветар прође, а камо ли једно тренутно задовољство што га човек ужива.{ |
| .{S} Сад већ није могао ни помишљати, а камо ли одлучивати се на оне убилачке мисли. <pb n="165 |
| о много и на највећој летњој припеци, а камо ли на овако благом пролетњем сунцу.</p> <p>Бик ста |
| ме у очи није смео рећи ни ружне речи а камо ли узмахнути шаком, обично је све оне шамаре које |
| е да ни кроз туђу историју не сазнаду а камо ли да их таква судбина снађе!{S} Доста, ако кажем, |
| ли он је био задовољан: ово му је куд и камо била снажнија освета, него ли да је кир-Думи забо |
| шапутала у себи, докле не одоле сан.{S} Кандилце поче јаче праскати, тама обузе црну икону, мра |
| , отварала их и гледала замишљена у оно кандилце, што је пуцкарало и својом слабачком светлошћу |
| светлу и затегнуту кожу, па ове иконе, кандиоце, које тако тајанствено горука у слабо осветљен |
| ту један асталић, над којим је горукало кандиоце, а под кандиоцетом мален сандучић, сав ишаран |
| , над којим је горукало кандиоце, а под кандиоцетом мален сандучић, сав ишаран резбама.</p> <p> |
| бузело.{S} Кад угледа свога мужа, отури канту и пуна радости стрча доле.</p> <p>— Стиже ли? — Д |
| обриса две вреле сузе које му низ лице кануше.</p> <p>Тетка Маца је опазила из мутвака ово, ал |
| посава? — запита Канче.</p> <p>— Нисам, Канче, то ми није адет.</p> <p>— Па што нам се не похва |
| о ову кућицу, жену, па после и ћерчицу, Канче.{S} Али после <pb n="103" /> неколико година, вра |
| их очију.</p> <p>— Ја сам, кир-Ламбре — Канче!...</p> <p>— Шта искате од мен?</p> <p>Девојче се |
| — А ко не каже, питај!{S} Ето, њој каза Канче, а мени цео комшилук.{S} Кажу: остарела си, а нис |
| се тако пофудулила, Лепосава? — запита Канче.</p> <p>— Нисам, Канче, то ми није адет.</p> <p>— |
| много веселије, све докле их не прекиде Канче, која у тај пар уђе, да им јави за долазак Ламбри |
| упати, где је сретнем!{S} Криво је моје Канче, што ви вадите очи.{S} Мислиш ти нико не зна!?</p |
| ако ћу после удесити, да му омилим моје Канче.</p> <p>Сад је и самоме мајстор-Диши било чудно, |
| мачка грепсти.</p> <p>Фудул-Стаменка и Канче једва стигоше, да беднога Ламбру спасу од ноката |
| {S} Неко је врискао од бола, али, да ли Канче или њена другарица, то није знала.</p> <p>Неколик |
| > <p>— Море, ти да ћутиш — одговори јој Канче са неким изразом пакоснога задовољства — него да |
| аку сплетку смислила.{S} У то доба њено Канче навршило је већ петнаесту годину, а мајстор-Диша |
| си тражио кућу фудул-Стаменкину и њено Канче; боље <pb n="144" /> би било, да ти се не нађох к |
| а, кад би се тако што пронело за њезино Канче.</p> <p>Једнога јутра отишла Лепосава у дућан мај |
| , као што ће их плести фудул-Стаменкино Канче!</p> <p>— Ја нећу да плетем седе, — промуца Лепос |
| еђу Мацине Лепосаве и фудул-Стаменкиног Канчета.</p> <p>— Ја не чух ништа.</p> <p>— Побише се.< |
| корно и исприча цео догађај између ње и Канчета.{S} Само је беше стид да дода још и оно последњ |
| д је завила у своје сокаче, срете се са Канчетом, која је опет са другом једном девојком пролаз |
| "subSection" /> <p>Лепосавин догађај са Канчетом не оста тајна ни за комшилук ни за чаршију.{S} |
| и оно последње, чега ради је и полетела Канчету у косе.</p> <p>— Де, де; па за то ли плачеш, лу |
| си научио ону твоју... твоју... да моме Канчету косе почупа! — пискала је фудул-Стаменка и, држ |
| Гуша, Нуша, и т. д. била су, у то доба, као градски бедеми чврста имена, која господарише по Гл |
| > те изићи да га саслуша; али Лепосава, као навлаш, баш онда би се нашла у послу око огњишта, п |
| је Јанићија волела; гледала је у њега, као што је некада у Лепосаву, и када би се Јанићије мах |
| о вас волели, као да сте из сама Елада, као да не сте из пожаревацко!</p> <p>И у такоме правцу |
| И то баш онда, када му се најмање нада, као оно човек, који је пролазио кроз најгушће шуме и гу |
| у пуницу и зато, што је та жена и сада, као и пре, имала своје сигурне приходе.{S} Половина бео |
| и тако поуздано да му и радњу надгледа, као што је поуздан да му за женом пази?</p> <p>Међутим, |
| покрет, што је могло некоме да изгледа, као да ће да удари кира-Ману, испаде иза ћошка кир-Дума |
| тво, за киме је сирота кира-Анастасија, као удовица, тако жељно чезнула.</p> <p>Али ма да је ки |
| p> <p>— Камо ти сада тако јаког човека, као што беше мој покојник?{S} Једаред, баш после прошев |
| е увек тако лагано и сређено разлагала, као да је водила рачуна о свакој речи коју ће изговорит |
| чку страну, која се од српске одвајала, као зејтин од воде; многе црквене песме певао је по грч |
| једног необично танкога писка са зурла, као да то пишти прекором душа њезина покојника.{S} Лепо |
| ћан; а гледај ти сада, како изокренула, као да је није сачувао од грдне срамоте, и као да му ни |
| ријатељ који се у кући свога пријатеља, као у својој, налази.</p> <p>У неко доба ноћи, када се |
| не устабаше прегле, чаршија је за њима, као један човек, ишла.</p> <p>Али мајстор-Диша, поред с |
| драго, нека га ваља на својим таласима, као што речна брзица ваља врбову кладу.</p> <p>— Како Б |
| а гласно се смеје и повлађује гостима, као да је и њему, Бог зна како, мило, што му је шегрт в |
| које јој Бенџина смрт зададе, али Дума, као кум, а после тога и као један добар пријатељ како Л |
| ебност јој се врати, па је целога дана, као невеста, по тадашњем обичају, одстојала иза кумових |
| Анастасија међу кумама смерна и стидна, као што то приличи невести, а кир-Диша између кумова дв |
| но изгубљеног супруга, лисца, и да она, као свака неутешна и честита удовица, јадикује за ненак |
| гачко описивати све дужности, које она, као честита жена, треба да испуњава.{S} Говорио је, как |
| могао говорити о томе, ма да је и она, као и мајка јој, знала о свему, што је он видео и тетка |
| су бројанице са педесет и четири зрна, као дренак дугуљаста и крупна ћилибара.</p> <p>Иза поја |
| двојако понаша: мало час онако радосна, као да је једва дочекала, што јој се муж вратио, а сада |
| ност према својој жени, па чак и мржња, као да је она свему томе крива, одби га од своје рођене |
| који му је изгледао као пркосна претња, као да га чика да је се дотакне, ако сме.</p> <p>— Еле, |
| добар газда и човек „тихе нарави“, па, као вели, ако овде раскварим сватове, лако ћу после уде |
| вечери — баш уочи недеље — тетка Маца, као и увек, поставила совру и изишла на капиџик, да вид |
| ноћи није спавао.</p> <p>И тетка Маца, као прва комшиница мајстор-Дишина, а и као добра познан |
| му некако дође тако нелагодно око срца, као ономе, који за леђи осећа наднесену шаку и чека кад |
| еш, бре, псето, лажеш! — јечао је Диша, као да су га грчеви попали.</p> <p>— Не лажем, газда, Б |
| анфил“ званицама, које је мајстор Диша, као младожења, од своје стране, позвао на весеље.</p> < |
| зме.</p> <p>Нема сумње, да би кир-Диша, као и многи други, ово питање извео одлучно и без дугог |
| ишу, да се махне дервишких записа, обе, као из једнога грла, салетеше је, да послуша.</p> <p>— |
| био грех према покојнику, који је Србе, као и сви Грко-цинцари, уважавао само као добру муштери |
| о на ђубре.{S} Па после да плетеш седе, као што ће их плести фудул-Стаменкино Канче!</p> <p>— Ј |
| у у срце Лепосаву.{S} Он је хтео да је, као и обично, изазове на смеј, али овога пута промаши.{ |
| ахрањен тамо далеко, фудул-Стаменка је, као стрелом такнута, пала у незнан; муке су имали, докл |
| а.{S} Цео тај дан, и сутра дан, она је, као када је била здрава, радила по кући и отимала се од |
| прва чула њен врисак и онај пад, па је, као без душе, утрчала у мутвак.{S} Запрепастила се, кад |
| глобе.{S} Главан новац мајстор Диша је, као и обично што је на путу радио, метнуо у ћемер и то |
| ље и даље од главне чаршије, Ламбре је, као уништен, ушао у своју кућу.{S} Кад га је кира-Мана |
| ио у овој кући.</p> <p>И кир-Ламбре је, као и Анастасија, одобравао Диши, што је тога неваљалца |
| е уверио да је капија затворена, он је, као подсечених ногу, сав раслабљен које од умора а још |
| тране није се плашила ничега.{S} То је, као у воску знала, да тетка Маца није од оних жена, кој |
| више него ли газдине ћушке, што их је, као шегрт, од времена на време добијао. — Али ма колико |
| као бик и да гради којекакве лакрдије, као оно о сватовима.{S} Јанићије је све то драговољно и |
| увише дуго замајали.</p> <p>И Јанићије, као и сваки други, грабио је, да што раније дође на чес |
| е једно спрам другога запањени и обоје, као крпа, бледи.{S} Она укочила поглед у престрављено и |
| .{S} Плакала је као да некога сарањује, као да у овоме часу баца прегршт земљице на покојника.< |
| нуле слух и толики шум у глави подигле, као ова једна реч: „То ће ти бити мајсторица!“</p> <p>М |
| то не чини?{S} А да му кажем, па да ме, као у сватовима, опет одалами, то баш нећу. — Најпосле, |
| Па то, да немаш деце.{S} Вичеш на мене, као да сам ти ја крива.</p> <p>Јанићију Бику, који је у |
| з то је осећао и неко одмерено хуктање, као онај шум што се чује у ковачници кад меховима ватру |
| 34" /> зној и по који пут тако застење, као тешки болесник кад га болови спопадну.</p> <p>Јанић |
| > <p>— Шта си се запањио, пезевенк бре, као да је мечка пред тобом?! — узвикну мајстор, кад опа |
| а?</p> <p>— Па, па, па! — учини Ламбре, као чудећи се кир-Думи на таком разговору. — Не сум јој |
| свога оца, који не беше те среће да се, као и он, ожени Гркињом.</p> <p>Но човек једно мисли, а |
| му нико не улази, <pb n="98" /> па се, као да је Бог зна колико пешачио, спусти на миндерлук и |
| хао око њезиних унучића, чинило јој се, као да види и своју Лепосаву.</p> <p>Али овога вечера М |
| згубила од оног лепог угледа, којим се, као жена кир-Бенџина, могла дичити.</p> <p>И кира-Анаст |
| зборитој помоћи могла надати.{S} Он се, као и увек, <pb n="212" /> када се над његовом главом н |
| се; кир-Дума му не даде руке, него се, као и кир-Ламбре, пољубише у уста, а за тим поседише јо |
| а им каже: „Да је сви листом поштујете, као да ми је рођена мати!“ А после би подвикнуо жандарм |
| а весели смех девојачких грла из баште, као да му дохвати усклик и разнесе на све стране.{S} Ба |
| антерија му од силнога узбуђења дршће, као да је неко тресе.</p> <p>— Е ли искате вода, да се |
| и она толико исто пати, што нема деце, као и ти.</p> <p>— Па што се лени?</p> <p>— Што?{S} Што |
| ека промена; уозбиљио се, не пева више, као што је то увек уз посао радио, не зачикује мимопрол |
| шегртовања добио од свога мајстора) и, као врабац из шаке, шмурну на врата и весело одјури сим |
| не чека, но да погази своје обећање и, као веран слуга, исприча своме <pb n="71" /> газди све |
| носила је стојички свој удовички бол и, као под неком магијском силом, што је дубље залазила у |
| и, тек да види, не оскудева ли у чем и, као први комшија и мушки глава, да јој обрати пажњу то |
| а крај кога се срозао.</p> <p>Али људи, као људи, ступише са Јанићијем у објашњење, па, када се |
| како сада нема више онако снажних људи, као што их је било некада.</p> <p>— Камо ти сада тако ј |
| мајстор-Диса! — А како смо вас волели, као да сте из сама Елада, као да не сте из пожаревацко! |
| посла! — уздахну Диша, па се сневесели, као да му се на ново почеше враћати тешки дани очајања |
| ветовао?</p> <p>— Бог хоће да га се ми, као једни верни христијани, сећамо, да му се клањамо и |
| , ниско се поклони и приступи кир-Думи, као најстаријем, да га у руке целује.</p> <p>Оба кума р |
| ондашњи Београд био насељен, а тројани, као од брега одваљени, са кратким вратовима и снажним г |
| и изгледају тајанствени!{S} У успомени, као кроза сан, кога се једва опомињемо, таласају се ваш |
| и тавану, њему се <pb n="119" /> учини, као да му се сви зидови поклањају а таваница спушта на |
| ућана, заби главу у посао, па се учини, као да је и не види.{S} Ма да је све оно урадио не разм |
| ко мени Бог помогао“, лепо му се учини, као да га нешто посред главе лупи.{S} На путу кући поче |
| ко се поклони газди.</p> <p>— Хвала ти, као оцу на храни и науци; све ми је добро код тебе било |
| жао, па га поче тако болећиво гледати, као да би му хтела рећи: „Остани овде; тамо је туђина!“ |
| , када одмаче од куће, он стаде трчати, као да га неко вија.</p> <p>А када се потпуно разбистри |
| ав исти грех према будућој својој деци, као што беше грех његових родитеља према њему.{S} Међут |
| аше о своме трошку, да им буде на руци, као људима јоште несвиклим овамошњим приликама, остао ј |
| </p> <p>Лепосава прену и збуњено скочи, као да је ухваћена у нечем.</p> <p>— Шта си радила до с |
| па сад је оставља!</p> <p>Диша поскочи, као да га је иглом боцнула.</p> <p>— Ко каже то?{S} Ко |
| упу, скочи са миндерлука, па вриснувши, као да је жеравица опече, подвикну: „Што ћутиш као стри |
| прста, па их пружи према мајстор-Диши, као да је невеста, коју му нуди, цвет, који је сад баш |
| кира-Анастасије, а што је за последак, као најслађу посластицу, оставио, помену и оних 3500 гр |
| } Осећао је тежак притисак, тако тежак, као да му је цео мајстор Диша са свом својом пространом |
| нова како нема смисла да седи тако сам, као „еден гурбетин“, поменуше му по десет пута, како од |
| уха, који се спокојно држао на кратким, као ступе дебелим и чврстим ногама.{S} Али тај недостат |
| <p>— Па ето видиш и сам, како те волим, као да сам ти рођена сестра.{S} Жао ми било, што немаш |
| у за ортака.“</p> <p>— Зато га и волим, као да ми је рођени син <pb n="205" /> — рече Маца. — Н |
| лећиво погледа, а руке склопи пред њим, као грешница пред иконом.{S} Ништа није била у стању да |
| , па, па! — учини Дума и занија главом, као да се чуди, како и тих седам дана прођоше.</p> <p>— |
| е у кира-Анастасију питајућим погледом, као да је овога часа некакво привиђење пролетело крај њ |
| м, затворио очи и са пријатним изразом, као да га когод шашољи сламчицом око усана, слуша и осм |
| весело разговарају са кира-Анастасијом, као да нису пуне две године избегавале чак и да јој се |
| забленуо ни пред голом турском сабљом, као овога пута пред појавом мајстор-Дишином.{S} Није то |
| био уверен, да ће и за другом му женом, као и за оном првом, ревно пазити.{S} Али радња, радња |
| прибранији и некако свечано расположен, као онај који је учинио добро дело, па сада у томе ужив |
| о и пред проводаџијама стајао заципљен, као онај пањ на коме је, до мало час, седео.</p> <p>— М |
| ту донесе је пред тетка-Мацу и, збуњен, као да је бекријску чашу искапио, спусти је пред њу.</p |
| треба више; нек буде макар једно, син, као мој Алкибијадес!</p> <p>— Само ћерку нећу! — одгово |
| сина!...</p> <p>Хаџији мркну свест; он, као да га неко гурну, улете у собу дршћући од наглога з |
| на остави овце, нека их пас чува, а он, као да га неке мађије вуку, стиште пут Београда.</p> <p |
| о је опет на своме месту и радио посао, као да се ништа није догодило.</p> <p>Међутим, код кир- |
| вства никада боље и лепше није истицао, као што је то чинио, кад се у цркви појави београдски м |
| Море, шта ти је?{S} Шта си се направио, као да ти је све помрло; хајде овамо, нана је у мутваку |
| пољубац и загрљај).{S} Ти си то урадио, као да си ми био брат.{S} И ко би други смео да тако ур |
| да га постави у чело миндерлука и тако, као занета, оста насред собе стојећи.</p> <p>Прво, што |
| а ножица.</p> <p>И ноћас је сањао тако, као да јој проба јеменије; она му пружила босу ногу, а |
| а очи ударе.{S} Смејала се тако слатко, као дете када га заголицају, па се и он, заражен овим с |
| ена на време дубоко уздахне, или тешко, као боник, застење.</p> <p>У таквоме стању затекао га ј |
| томе кир-Ламбра гурну капиџик и нагло, као да га неко вија, ускочи унутра.</p> <p>Фудул-Стамен |
| гугутању кумрија, дође јој лако, мило, као некада, докле још и не мишљаше, да ће је судбина пр |
| е ишао као по сну.{S} Све му се чинило, као да га је јуче нешто замаштало, те му сада и они ћеп |
| у његовим рукама, те тако му се чинило, као да га још нека веза чврсто држи за ону, коју је так |
| и ово, он прескочи преко зида и лагано, као мачка кад вреба, довуче се између дрвета и густога |
| Анастасија тако прибрано и тако хладно, као да прича о нечему што је се ни мало не тиче то ви д |
| — завапи Диша тако молебно и скрушено, као човек који предосећа да му од тога цео живот зависи |
| лица посматрала облачење кир-Ламбрино, као да се ње то ништа не тиче.</p> <p>Међутим, Јанићије |
| одговори по нова старац тако спокојно, као да то беше само један грош.</p> <p>— Да ти дам пет |
| илук измислио и за кира-Анастасију оно, као што је измислио и за мене ово, што се сад по чаршиј |
| је у тој кући ишао живот тихо и мирно, као домаћин, који је мало час дошао са бурне улице, па |
| гледају и који му називају Бога, јасно, као на длану, виде шта се све у његовој души догађа.</p |
| " /> и то му је долазило тако пријатно, као од умора задиханоме човеку, када га благи ветрић за |
| н се трудио да удеси и ход онако ситно, као што се и грчки ситно говори. — Ово му је, до душе, |
| n="100" /> њега толико исто немогућно, као што је сада немогућно, да својом шаком запуши целом |
| ет то јој није изгледало онако страшно, као што би било, да их је ма коме другоме дао.{S} Она и |
| одговори тетка Маца лагано и разложито, као да се ту о некој незнатној ситници говори.</p> <p>— |
| о томе није могло бити разговора, јер, као на пакост, ни једна од њихових жена, у ово време, н |
| да овоме момку не прасне опет у памет, као оно пре неколико година, да га остави.{S} Онда, док |
| су се тако љубазно смешиле; а она опет, као удовица, раскривене главе и без мушке заштите, шта |
| {S} Осећао је тако неку потајну страву, као кад очекујемо нешто што ће се неминовно десити, али |
| тако неодлучно и с таким изразом очију, као кад би неко хтео да каже:{S} Хтеле би ви да ми јези |
| е разметнуо и хрче на туђем миндерлуку, као да је у својој кући и код своје жене, опет зато ниј |
| авлађивања, непрестано гризла, ишчезну, као да је руком однео.</p> <p>— Оде искушитељ! — помисл |
| бацала га је у неку непријатну забуну, као човека, који је целога века где је год могао штедео |
| да толико волео и тако везан био за њу, као баш сада, када га је она преварила, па чак и ножем |
| е.{S} Лепосавине другарице долазиле су, као на мобу, да јој помогну у пословима и спремању за с |
| поцрвенити.{S} И то се вукло кроз душу, као тешка магла када се вуче над земљом и никако не мож |
| удај! — казао је кир-Дума; а та је реч, као крилата, пролетела кроза све махале испод Дервишане |
| , ти си болестан.{S} Какав то изгледаш, као да су те гује пиле.</p> <p>Јанићије не одговори, се |
| — рече Маца. — Такав је био и онај мој: као од брега одваљен!{S} Није се тај бојао ни десет „ер |
| ње са погледом на страну, <pb n="62" /> као кад би ко окретао очи од ружне ствари; па ни кроз ч |
| џо!{S} Онакво памет, онакво философ!{S} Као да га и сад гледам у оно његово болта.</p> <p>И оба |
| та, није видео <pb n="87" /> никога.{S} Као несвесна ствар, која не разуме шта се то око ње дог |
| ело му се ороси знојем што га проби.{S} Као дрвени стуб стоји и ни једним делом тела не миче, в |
| ше изненађено, збуњено и препаднуто.{S} Као запањен стојао је и није знао, шта се око њега деша |
| умела наћи у своме новоме положају.{S} Као права газдарица опходила се са „чирацима“ у мутваку |
| аломе у приватноме и јавноме животу.{S} Као имућан трговац и устабаша, био је први на ударцу за |
| одијом која му се срца тицаше.</p> <p>— Као занесен уђе у авлију, а девојке, када га угледаше с |
| Диша, привучен њеним причањем.</p> <p>— Као тебе што гледам, зете, сад!{S} Бог нека ми се смилу |
| орици.{S} Лепосава је дочекала „чираке“ као права устабашиница, али, кад се са Јанићијем поглед |
| д!“ Зар би твоја жена дошла теби здрава као тресак, да мој покојник, Бог да га прости, није пус |
| и да ни запалаш.</p> <p>А она, стидљива као невеста, само се осмешкује и трчи из собе у мутвак |
| и одбране, унесе му се у лице и поче га као мачка грепсти.</p> <p>Фудул-Стаменка и Канче једва |
| ва, играчка супротних мисли, које су га као јато грабљивих тичурина растрзале и кљувале.</p> <p |
| <p>И њему се нешто ражали; дође му, да као мало дете зајеца.{S} Грло му се стегло те не смеде |
| чаршији нагло порастао, спласнуће сада као надувена бешика, када се иглом боцне.</p> <p>Остати |
| аса поднео, тај назив му изгледаше сада као пакосна подсмевка.</p> <p>Па и име кира-Анастасије, |
| еливају јасним шаренилом, те ти изгледа као да је из ових башта живо цвеће поврвело на капиџике |
| — Лепосава! — јаукну још једном, и онда као махнит истрча из собе, оде удно баште, зарони лице |
| ?!{S} Нећу мртваца! — развика се хаџија као у помамилу. — Нећу!{S} Шта ми требају мртваци у кућ |
| .</p> <p>Напротив, тетка-Маца га дочека као и обично и смешећи се:</p> <p>— А где си ти ђаволе |
| 69" /> и понизност.{S} Лепосава је била као мало преплашена; када су је у цркви довели пред мла |
| а, која га је за неколико дана истопила као грудву снега, сад је прешла на кир-Думу.{S} Целе но |
| > <p>— И то ће јој помоћи?</p> <p>— Ама као руком!{S} И не знаш ни сам како, а оно дете у кућу! |
| рајан рад, лежао је пред његовим ногама као огромна архитектура, коју је мало час под кров метн |
| е, а антерија да се у свима димензијама као и пређе распиње.{S} Шта више сад је, (разуме се у п |
| помирише, а после да то носи у недрима као своју хамајлију.</p> <p>— И то ће јој помоћи?</p> < |
| ни речи, него га поче одмеравати очима као човека, кога ни у шта не рачуна.</p> <p>— Образ да |
| ба јечала, разлегала се у њезиним ушима као писка покојникова, који је на последњем часу викнуо |
| оба сведока а одмах за њима и кир-Дума као опарени искочише на сокак.</p> <p>И за чудо, после |
| га зета толико расположена и разговорна као данас.{S} Хаџи-Диша иначе није ни умео никада да се |
| н са кадаифом пред ноге кира-Манине, па као смушен полете капиџику и нестаде га на улици.</p> < |
| ала мајчица, те је три пута угледах, па као сваки пут ми рече: „Твоји унучићи су у чељустима аж |
| ио се у сличноме стању душевнога немира као пре готико година, када га је кира-Анастасија остав |
| е, што је њезин муж дошао срећно с пута као богат наследник, и што је кир-Ламбре толико зачикав |
| S} Гледајући га једном како смагла лица као утучен седи крај деце, посматра их, па тек по који |
| ом; али Ламбре преко те помисли претрча као бос преко жеравице.{S} Да оде у Галац, да се растав |
| је осећао према њојзи онако исто љубав као и пређе, па, ако се може рећи, и више, у колико се |
| сава је млада и здрава, а и ти си здрав као врба!{S} Биће, биће!</p> <p>Разуме се да мајстор Ди |
| отвори и да му у чаршији подигне углед као равноправноме члану грчке насеобине.{S} Да тога ниј |
| се не миче. — Стари пустињак био је сед као овца, дуге браде и лица овална са необично живим оч |
| ето, ово сироче, што се савило око тебе као лоза око чардака, пре би и живот сактисало, само да |
| свети човек, да односи болести и недуге као руком, и само што мртве из гроба не буди.{S} Свет ј |
| било потребно, да се у сватовима покаже као <pb n="31" /> достојан зет нације у коју се претапа |
| и, и колико год му се дало да се покаже као прави брат, он је то чинио са пуно пожртвовања.{S} |
| , којом је потегао, да је дохвати, трже као опарен, кад угледа како и нож и очи кира-Анастасији |
| себи затвара врата од куће, која га је као свога рођенога примала, изиђе из собе на авлију.</p |
| ну живахну пластичну фигуру, која га је као свежа вода оживљавала!{S} И тек сада, када је остао |
| а, а у срцу толико бола и љутине, да је као махнит трчао кући, те да неверницу на месту убије.< |
| у шаке и горко заплакала.{S} Плакала је као да некога сарањује, као да у овоме часу баца прегрш |
| .</p> <pb n="109" /> <p>Мајстор Диша је као кроз маглу слушао, и место икакве речи тек би покат |
| у не <pb n="107" /> попије, кир-Диша је као на угљевљу седео у тетка-МациноЈ кући, час по устај |
| даред, баш после прошевине, дигао ме је као перце до појаса и шале ради три пута преко собе пре |
| дан за сваку своју погрешку, што би је као дете учинио, или за сваки погрешан убод шилом, кад |
| екада нашао под својом главом и који је као најдраже благо до данас чувао, носио преко дана за |
| ило лепо, да свога мајстора, који ти је као један родитељ, тако оставиш.</p> <p>Јанићије је ћут |
| ме са бубњавом гочева, изгледала јој је као да долази од некуд с другог света, па јој се чак уч |
| а мајстор-Дишину душу као стена и он је као заливен ћутао и очекивао од тетка-Маце, да она сама |
| ерено, тихо и без облачка; откуцавао је као сахат на градској „сахат-кули“, који дан из дан рав |
| <p>— Лепосава!{S} Лепосава! — викао је као смушен, не би ли је расвестио; али у залуд.</p> <p> |
| за ову кућу и хаџијину судбину, био је као утучен.{S} Од хаџије није се Маца никаквој разборит |
| ишчезло као мехурић на води.{S} Био је као на ново рођен; лице почело опет да се затеже, а ант |
| ога дана квасио врелу главу, жуборио је као и онда, а са гранчица, што се надношаху преко зида, |
| ама пружио сахан, да јој га да, тако је као окамењен и остао.</p> <p>— Ама, кира-Мана, шта то г |
| танке, да су у оним чампарима изгледале као танка сламчица, забодена усред најшире саксије.</p> |
| ађај.</p> <p>И од тога часа Диша занеме као стена.{S} Тај њезин поглед толико га помете, да је |
| авио.{S} Њезин муж служио је дуго време као „татарин“ (курир, улак) прво у служби београдскога |
| царе, на које су, у то доба, мал’ те не као и на Турке мрзели.</p> <p>— Море, да је он човек на |
| букагије, да га метну на магаре, али не као што се јаше него лицем репу, па да га проведу кроз |
| сате, гледао их све троје, онако снажне као од брега одваљене.{S} Није био на чисто, да ли да и |
| ај терет, што му се од смрти Лепосавине као тешки камен на душу навали.{S} У једно време покуша |
| е за побожне људе а не за такве чапкуне као ти!</p> <p>Целе ове вечери Јанићије се осећао у нео |
| е јеменије од црвена сахтијана, мајушне као детиња шака, таман за њезину ножицу, која је, зајед |
| а мужа макар какав глас; али кир-Ламбре као да је у земљу пропао.{S} Све што је од других дозна |
| , да му донесе по штошта од своје софре као понуду.{S} Кир-Диша је ову нежну пажњу примао захва |
| у је свака помисао у глави стала, па се као закована ни с места не миче.{S} Није му дакле остај |
| н је целу обухватио у једну шаку, па се као луд смеје од задовољства.{S} И она се кикоће; али к |
| а низ врат и к’носаним обрвама, које се као два црвена лука високо надвијаху изнад живахних, си |
| е растане од овога младића, са којим се као девојчица толико прегонила и од кога је често плачу |
| куд је он на то и помишљао!{S} И он се као запањен загледа у комшију.</p> <p>— Море, шалиш ли |
| простила му је, а дан сватова ближио се као на крилима, те је младожења у брзо заборавио на ону |
| данас нарочито расположен, чинило му се као да га сваки познаје и честита му на тако красном ус |
| љив.{S} Мисли и планови разлетали су се као варнице са упаљенога крова; и сваке од њих дотакао |
| био ти је десна рука у кући, поштује те као оца; а и сам знаш, колико ти је добра учинио, кад т |
| све из еден љубов на вас због засто сте као од грцка мајка родени.{S} И рекосмо да вас женимо н |
| и у куту.</p> <pb n="179" /> <p>— Ко ће као Бог!{S} И сам си се требао сетити своје вере, а не |
| ли у леђима или у појасу, да му је лице као накалаисана тепсија, и Бог те пита, још шта, што са |
| , устабаша бакалског еснафа, не пресече као на пању.</p> <p>На недељу дана, после трогодишњег п |
| p> <p>А када их раздвојише, она се поче као у грчевима савијати и јецати, те је сад опет кир-Ла |
| кир-Диша отишао у дућан, терала да муче као бик и да гради којекакве лакрдије, као оно о сватов |
| пробије храстова врата, а уме и да муче као бик.{S} Ко га нађе, нека га привуче властима а по т |
| ир-Дише, који му се у очима приказиваше као орјатин, који ће га на првоме сусрету на комадиће р |
| своју корист.{S} Овако му она изгледаше као санта леда која се не отапа.</p> <p>— Па, дабогме, |
| о слави у чело софре, те тако изгледаше као да они то славе, а да су папуџије тек онако као гос |
| ? — запита тихо, некако замишљено, више као да размишљава него ли да пита.</p> <pb n="13" /> <p |
| се један према другоме нађоше, стадоше као укопани.{S} Кир-Диша, који се такође није надао да |
| , нестрпљење и јучерања срџба ишчезнуше као бол, кад зуб умине.{S} Он задовољно бркну у кесу, и |
| да је није сачувао од грдне срамоте, и као да му није казала, како ће му од сада бити не газда |
| b n="180" /> Диша одведе жену у собу, и као човек који полази на тако далек пут, поче да је сав |
| као прва комшиница мајстор-Дишина, а и као добра познаница кира-Анастасијина, примила се, да у |
| даде, али Дума, као кум, а после тога и као један добар пријатељ како Ламбрин тако и покојника |
| за стовариште еспапа, а у исто време и као ноћиште Јанићијево, па се прући по миндерлуку и тек |
| изгуби се испред очију.{S} На ведроме и као стакло јасноме дану, који блисташе свежим плаветнил |
| Кир-Ламбре само што седе на миндерлук и као претучен занеми.{S} Сада тек, кад виде, да из ове к |
| ни извиривала бела кућица са доксатом и као смиље жутом надстрешницом.{S} Ћира-Мана је баш сила |
| И онда, још већма клонуо, незадовољан и као утучен, вратио би се у мутвак и осорљиво одговарао, |
| да се сматрало као велико чудо, него и као велики грех.{S} И мајстор-Диши су замерали, па су г |
| насмеја се, кад опази оно преплашено и као крв зацрвенело лице хаџијино.</p> <p>Диша оде у баш |
| егрта пословала, час у гостинску собу и као шева међу пуним класјем весело певушила или се на с |
| свим пропао; код другога газде морао би као шегрт почети из нова и шегртовати још толико година |
| но затварао?{S} Изгледао је самоме себи као осуђеник међу стварима, које су га сваки час подсећ |
| окак.</p> <p>Мајстор Диша остаде у соби као убијен.{S} Од чуда и ове невидовне беде толико се с |
| се врати.{S} Диша је и њима обећао, али као човек од рачуна одлучио је, да за свој новац не куп |
| н за калфу, оба су шегрта ипак сматрали као свога старешину.{S} Мајстор Диша му је пред шегртим |
| .{S} Мајстор-Дишу су већ инако сматрали као човека који се од њих одваја и кади Грцима, и то бе |
| а оној Лепосавиној изјави, како га воли као рођена брата.{S} У овој улози, и ако му је било там |
| {S} Не иди од нас.{S} Ето, нана те воли као сина, а и ја те волим као да си ми рођени брат.{S} |
| ешљивости својој вртео око својих мисли као вртешка на једноме месту, кира-Анастасија је имала |
| то би га уверило, да кира-Анастасија ни као удовица није баш ни међу својим Грцима и Цинцарима |
| Јанићије; он ће ти кућу и радњу чувати као своју“, а Диша јој вели: „Јесте!“ — Немој, болан, т |
| аршији сви Грко-цинцари почели убрајати као у неки свој „културни трофеј“.</p> <p>Свуда, где го |
| ље рећи, одложио је, да се на њих врати као на последње средство, ако не успе да мајстор-Дишу о |
| зин глас могао у многим кућама сматрати као глас ма кога важнијег члана фамилије.{S} Једном реч |
| е, мајсторе!{S} То да знаш да ћу чинити као себи.</p> <p>Сутра дан је пола Београда испратило м |
| кога се онда говорило да односи болести као руком.</p> <p>Хећим прегледа озбиљно болесницу и не |
| у већ били од својих жена предусретнути као прводаџије, тако им и не би тешко, да одмах започну |
| нићију се стегло грло од стида, па ћути као заливен.</p> <p>— Море, шта ти је?{S} Шта си се нап |
| ји се враћао својој напуштеној вереници као блудни син из Библије своме оцу, ушли свечано у кућ |
| за чудо, после овога догађаја кир-Диши као да од једном свану.{S} Неописано задовољство обузе |
| ових, него је потурили баш мајстор-Диши као кукавица јаје.</p> <p>— А ко ће им бити кум?</p> <p |
| евесте.</p> <p>Мајстор-Диши писнуше уши као таламбаси на звук невестина имена.{S} Она удовица, |
| адости у свој својој бујности, дође јој као некада, када се с њиме, било на чешми или у махали, |
| лога дана у његовој кући био је долазак као о слави.{S} Хаџи-Диша није могао да се наприча чуда |
| /p> <p>И тако мајстор Диша, ведар и лак као младић, убрза из куће, оде мало до дућана, тек да с |
| у се, да је до пре четири дана била тек као једва растворен пупољак, а сада ето где пред њиме с |
| ика за оно девојче?{S} Мацу ја уважавам као своју сестру; она ми се нашла у болести... она...</ |
| >А мајстор Диша опет претрнуо, па и сам као <pb n="108" /> да предосећа неки тешки услов, па са |
| поштује га; па и ја, ето, што поштујем као и тебе и кир-Ламбру, хоћу да те послушам.</p> <p>— |
| .{S} За њега је она постала сада сасвим као избледела успомена, управо несносна помисао, од кој |
| нана те воли као сина, а и ја те волим као да си ми рођени брат.{S} Ти немаш ни мајке ни сестр |
| — главом.{S} Залети се, подвије главом као јунац, кад закопа земљу рогом, па тек теменом о зат |
| оји је до овога часа стојао пред газдом као на угљевљу.</p> <p>— Шта велиш, бре?</p> <p>— Немој |
| S} Тај двокраки врх био је покапан рђом као крвавим капима.</p> <p>Мајстор Дишу подузе стравичн |
| но неком светлошћу стакластом, хладном као месечина.</p> <p>Кад је Маца ушла у собу, Лепосава |
| у скрасити.</p> <p>Са враћеним прстеном као да му је отишло на свагда оно спокојство, што га је |
| је био дебео бакарни прстен са пуцетом као орах, да би му често кожу раскрвавио.{S} А за све т |
| n="185" /> стојали су пред тетка-Мацом као немирна деца пред коју је учитељ изненада искрснуо. |
| сметао да буде онако ведар и безбрижан као до сада!{S} Но он није имао никога свога; а тетка М |
| , дубоко после поноћи, дошао кући пијан као земља, и чим је натрапао на своју жену, која је ско |
| Витезде не уђоше у једну малену, таман као ћелија, собицу, чији зидови беху као у каквој тргов |
| већ држи кир-Ламбру за ногу.</p> <p>Сан као сваки сан; али мајстор Диша не може вас дан да се о |
| та одлучио, да остане чврст и непомичан као стена, па је тако и урадио.{S} Кира-Анастасија, нав |
| е кира-Анастасија са Дишом измири, а он као и до сада остане и у будуће са Дишом добар пријатељ |
| му заповедим што, сама сам у кући, а он као ајдук наслони се о обрамку, па само звера.</p> <p>— |
| у ова два супротна осећаја стојао је он као кривац, кога су осудили да га двојица шибају.</p> < |
| јутрос нека жена дошанула нешто, те он као махнит одјурио у удовичину кућу и затекао је баш на |
| ан, породички живот и домаћи праг чувао као „свјатаја свјатих“ од нечистих ногу непосвећених.</ |
| а, он би сазнао на пример да је округао као гоч (бубањ), да се не зна где је шири, да ли у леђи |
| само не овај израз, који му је изгледао као пркосна претња, као да га чика да је се дотакне, ак |
| сурово најурили.{S} И он се тога држао као стене.{S} Прва два просјака, који би му навратили н |
| са две и три луле, из којих је избијао као рука снажан млаз бистре и хладне воде, нису никада |
| оји се, блажен од онога ударца, утварао као да га боли.</p> <p>— Јеси јунак! — рече Маца. — Так |
| на све стране и развејало ледену мисао као ветар прашину.</p> <p>— А што, зар је једна пошла з |
| утаче се кир-Дума. — Ето, ја сам досао као еден пријатељ, да ме научите, те да и ја разбирам, |
| ићија, који јој је од онога дана постао као зла коб.{S} Митила га, чинила му све угодности, кој |
| , њено зајапурено лице и сада је осећао као и онога часа, када је привуче себи.{S} Утисак <pb n |
| сада држаше у неком заносу, те је ишао као по сну.{S} Све му се чинило, као да га је јуче нешт |
| о му драго, тек обе куме прихватише ово као свршену ствар и, пре него ли што су њихови мужеви у |
| изненадне радости.{S} Топло задовољство као мекани талас запљускивало га је са свих страна <pb |
| тетка-Мацу није друкчије поштовао него као да му је мати.{S} Али Лепосаву није могао никако да |
| тор-Дишинога доласка, Јанићије је живео као мали султан.</p> <p>Посластице и услужност кира-Ана |
| ва.</p> <p>Цео тај дан хаџија је провео као у некаквоме бунилу.{S} Толике његове наде, толико и |
| оваку игру играти, те би се и сам почео као чочек извијати и поскакивати.</p> <p>Но он тога ниј |
| e unit="subSection" /> <p>Погреб је био као што и приличи једној устабашиници.{S} Однесена је п |
| кад год му се за то дало прилике, пиљио као псетанце на залогај, који не може да домаши.</p> <m |
| ио а Диша опет није никада тако одоцнио као овога пута.{S} Маца се у истини мало забринула, што |
| местима, јер је ово већ трећи пут, како као побожни поклоник долази овамо и свима онима, који с |
| ао само као добру муштерију, али никако као равне грчко-цинцарској нацији.</p> <p>О томе су бил |
| аби Лепосаву, диже је на руке тако лако као дете од две године и понесе је.</p> <p>— Гледај, те |
| ни то славе, а да су папуџије тек онако као гости за софром.</p> <p>Тако ће мајстор Диша постић |
| вој улози, и ако му је било таман онако као одрасломе момку у детињим чакширицама, ипак је поче |
| тке претње, спавала тако мирно и дубоко као да се између ње и супруга није ништа десило.</p> <p |
| ш бити неожењен, не само да се сматрало као велико чудо, него и као велики грех.{S} И мајстор-Д |
| ди Бог с нама, истргло из руку и почело као лопта да се премеће, скаче и шкљоца зубима на своју |
| тиштало и мучило, распукло се и ишчезло као мехурић на води.{S} Био је као на ново рођен; лице |
| од оним хладовитим орахом, њему је било као да се налази међу најближим својима.{S} Управо тако |
| је кроз нос тако, да ти се увек чинило као да их Грк пева.</p> <p>Али, чини ми се, та своја по |
| противу њега, не би га толико запањило као то, да је он, један угледан мајстор у чаршији, мога |
| патња, мучење душе, које га је обзинуло као паклена аждаја, коју је видео у Витлејему на једној |
| њиме не сретне.{S} То га је већ коснуло као ружан знак, а када још опази на тетка-Мацину лицу ј |
| е већ неколико дана.{S} У радњи је ишло као по зејтину.{S} Али код Јанићија се опажала нека про |
| , као и сви Грко-цинцари, уважавао само као добру муштерију, али никако као равне грчко-цинцарс |
| мамо ни једне чудотворне утвари; живимо као сирочићи без наде и утехе.</p> <p>Старац се дубоко |
| ка.{S} А кад једно казивање победи, оно као стрела пролети кроза свет.</p> <p>Диша је избегавао |
| жели, да чезне за нечим, па да му се то као умешено и испечено само у руке спусти.{S} Жељкао је |
| мила, сада му постаде мрско онако исто као и кир-Ламбре и кир-Дума.</p> <p>— Бог види колико с |
| цу радости и узбуђења, те му дође чисто као нека душевна потреба, да бар пред зидовима и јемени |
| } Сав мајстор Диша изгледао му је чисто као претучен; једва се вукао и стењао, а са лица сливал |
| ње, па би, после свакога ударца, мукнуо као младо теле, што је увек изазивало весели смех.</p> |
| би у дућан тек онако нагвирили, мукнуо као бик и кроза целу чаршију изазивао весели смех.</p> |
| доврши своје поклоништво, да се, макар као ексик-хаџија врати, па макар никада и не добио деце |
| д садашњих „мертечких“ ексера.{S} Ексер као и сви ексери што су, само се од ових разликовао, шт |
| у њега.</p> <p>— Како: шта? — Ми на вас као на едног честитог мајстора сас леб, а ви на нас сас |
| ништа више.{S} Некакве, час зелене час као ватра светле пеге разлетеше му се око очију; смрачи |
| ва.</p> <p>Али шта је вечито? — И живот као ветар прође, а камо ли једно тренутно задовољство ш |
| у поможе и он изиђе у дућан, истина жут као исцеђени лимун, али ипак потпуно здрав.</p> <p>Мајс |
| ивота није могла друкчије сматрати, већ као свога господара, коме је по закону <pb n="26" /> у |
| у је вољу увек сматрала не друкчије већ као наредбу, коју је њезин покојник издавао озго.</p> < |
| нкесом за појасом; промичу и ишчезавају као далеки звук или кукурекање петлово, које се чак из |
| узнемирене савести стојао је у мутваку као између два огња међу које је стављен, да по својој |
| како удовица у поноћи стоји на капиџику као фудул-Стаменка.{S} Међутим, баш ова фудул-Стаменка, |
| довицом, која у поноћ стоји на капиџику као фудул-Стаменка.</p> <p>— Молићемо, есте ли је видел |
| е удаје, налетео на њену удовичку идилу као изненадна мећава, од које се није умела одбранити.{ |
| дала на усамљену и обрањену душу Дишину као блага дажда после припеке, он је чак и њезину кућу, |
| ме да га однесе.</p> <p>— Носи! — јекну као иза сна мајстор Диша — Носи, да га не гледам више!< |
| рукава кошуље од танке тканине прозиру као наливене пуне мишице и што јој се гибак струк тако |
| чесме по Београду, у оно време, биле су као нека врста касине, где се свет састаје, да чује шта |
| ца <pb n="211" /> тројанила.{S} Жене су као на чудо одлазиле породиљи са пуним рукама повојница |
| рет после сватова.{S} Само они, који су као Јанићије, <pb n="170" /> били те среће, да свој прв |
| ке ноћи од некуда падало у њезину башту као мана у пустињи; али за то добила је много више с др |
| ј све то шаље, ствари привлачила у кућу као своје, а цвеће метала у чашу, где је мирисало, докл |
| м ја крив томе?{S} Ја тебе и твоју кућу као рођену поштујем, а оно што они говоре лажно је...</ |
| посава, којој ових неколико месеца беху као неколико дана, и збуњено погледа у мајку.</p> <p>— |
| ан као ћелија, собицу, чији зидови беху као у каквој трговини прекривени многобројним иконицама |
| ? — запита преплашено и стаде пред Мацу као укопан.</p> <p>— Сад, шта да Бог — одговори Маца за |
| ео чаршије поче гледати на мајстор-Дишу као на једнога сладострасника.{S} А кад једно казивање |
| еч наваљивала се на мајстор-Дишину душу као стена и он је као заливен ћутао и очекивао од тетка |
| за други угао тесних улица, претрпаних као и увек разним сметлиштем, из кућа избаченим, што се |
| оред дућана, али он не муче више на њих као бик, те да засмеје ћепенке, него се ућутао, па само |
| би му их когод одузео, остао би без њих као трупина без руку, не би имао више коме да повери ни |
| b n="144" /> би било, да ти се не нађох као рођена мати, кад оно на смрт болова!</p> <p>Свака р |
| н, поруџбина на хрпат, а зарађени новац као поточић, који не сахне, за ових седам месеци истица |
| смеје или заплаче, груну Јанићија, баш као пре кад бејаху деца.</p> <p>— Бог с тобом, девојко, |
| вале и она њима одлазила на посело, баш као што је радила и за живота покојнога кир-Бенџе.{S} К |
| <p>— Ти лажеш! — цикну Лепосава — Лажеш као кучка?</p> <p>— Море, ти да ћутиш — одговори јој Ка |
| ша.</p> <p>— Грехота, џанум, да остариш као девојче!{S} Бог је наредио на жена, да не једе џабе |
| адовољства.</p> <p>— А што се сад цериш као луд?</p> <p>— Јер... јер... заусти Јанићије да се п |
| је жеравица опече, подвикну: „Што ћутиш као стрина?“ — и, пре него што је успео да пружи руке р |
| како је то међу најближима, јер је још као дете изгубио родитеље и онако самохран потуцао се о |
| жена вене а ствари ишчезавају, али још као не може да схвати зашто то.{S} Али кад једног јутра |
| вали се и сам на узглавља, по који пут (као што је то свуда онда био обичај доброга тона) узриг |
| разложит <hi>као</hi> Грк, штедљив <hi>као</hi> Грк, услужан <hi>као</hi> Грк, и поносит на <p |
| шати га како извија.</p> <p>Побожан <hi>као</hi> Грк, љубак и разложит <hi>као</hi> Грк, штедљи |
| , штедљив <hi>као</hi> Грк, услужан <hi>као</hi> Грк, и поносит на <pb n="16" /> то, што га грч |
| <hi>као</hi> Грк, љубак и разложит <hi>као</hi> Грк, штедљив <hi>као</hi> Грк, услужан <hi>као |
| ти не газдарица но права сестра.</p> <p>Као утучен вратио се кући, оставио судове пуне воде у м |
| и требаше ли бољи накит од деце.</p> <p>Као што је кућу и жену оставио Маци, тако је радњу оста |
| тављаху у једном уцвељеном срцу.</p> <p>Као и сва чаршија, тако је и кир-Ламбре мајстор-Дишу ув |
| "45" /> фудул-Стаменка, честитала му и „као сестра“ саветовала, да што пре свршава сватове, док |
| ом располаже по својој вољи, беше једна кап више зејтина на већ онако разбукталу жеравицу.</p> |
| , а сузе без јецања и плача теку кап по кап низ образе.</p> <p>— Немој, молим те, тетка-Мацо!{S |
| вори му, а сузе без јецања и плача теку кап по кап низ образе.</p> <p>— Немој, молим те, тетка- |
| Србији тако и по Румунији и Грчкој.{S} Капа је та грчког, византијског порекла.</note> <note x |
| :id="SRP19061_N1">Тврда и обла, јајаста капа, налик на половину диње.{S} Такву су капу носили м |
| и леп шарен појас; а већ нови ђевђелук (капа „дињара“) то је мајстор Диша купио сам, јер од мла |
| наника и не бришући онај зној што му је капао са чела.{S} Нека тешка мука притисла му <pb n="88 |
| сузе, које је не слушаху, него једнако капаху — ако си честит, онда нека је просто, што си ме |
| {S} По оним крупним, зеленим сузама што капаху из очију ове лисице, а и по брковима, што су са |
| /p> <p>Маца га гневно погледа.</p> <p>— Капе, мајстор-Дишо!{S} Таман како приличи честитоме чов |
| ултана и од Господар-Милоша па чак и од капетан-Мише.{S} Него баш кад ти је наспело, а ти купи |
| шу подузе стравична језа, кад спази оне капи.{S} То су трагови од свете крви, а спустити своја |
| такових људи, који, и ако не имађаху ни капи крви са Термопила, ипак својим васпитањем беху тол |
| ред дошао кући, па, кад се уверио да је капија затворена, он је, као подсечених ногу, сав расла |
| ему томе крива, одби га од своје рођене капије, и он пожури даље.{S} Пред ћор-Ахметовом кафаном |
| устим трњацима, који су се више Стамбол-Капије богато ширили онде, где се данас налази густо на |
| е, силазећи се већ по пети пут до Варош-капије и враћајући се натраг Барјак-џамији.{S} А што је |
| е а песнице стегоше..{S} Журно изиђе на капију и изгуби се за углом.</p> <p>— Удаје се, за мога |
| .</p> <p>— Шта је, море, што си подупро капију? — рече му весело и дрпну га за рукав.</p> <p>Ал |
| аки врх био је покапан рђом као крвавим капима.</p> <p>Мајстор Дишу подузе стравична језа, кад |
| Јанићије је зрео човек; има већ и мали капитал од толикогодишњег непримљенога ајлука, који би |
| остиво посматрао у гвоздењачи наслагани капитал у разним кесама, кесицама и другим замотуљцима. |
| и свом силом прегнуо да утростручи свој капитал, те да се и у томе изједначи са кума-Думом, ипа |
| срцу стојала.{S} Ту је уложен један део капитала, крваво стеченога, па да ли ће Јанићије умети |
| <p>Добра прилика у оно доба, кад су се капитали рачунали на грошеве; па још кад се има на уму, |
| а одахне, прелете преко авлије, заригла капиџик, па за неко време престаја уза зид, да сачека к |
| ноћишту.</p> <p>Како је затворио леђима капиџик, тако је и остао наслоњен о њега, а од стида ни |
| ина, но да Ламбру закључа у собу, да на капиџик удари катанац, како не би нико могао с поља ући |
| Час по час узнемирено је истрчавала на капиџик, да види што се шегрче толико затаја.</p> <p>По |
| озбиљила би се и страшљиво погледала на капиџик.</p> <p>Мајстор Диша је, од времена на време, с |
| као и увек, поставила совру и изишла на капиџик, да види иде ли већ хаџија са својим калфом.{S} |
| цање; једна по једна жена улазила је на капиџик, која са свећицом, да је над покојницом ужеже, |
| вши девојчици у шаку пару, изгура је на капиџик, али је на улицу не пропусти, пре него ли што с |
| час по устајао, нестрпељиво изгледао на капиџик, или би Лепосаву чешће одашиљао чак до другога |
| ије знао ни сам, кад је пре стигао пред капиџик мајсторове куће.{S} Покуша да уђе, али капиџик |
| Пожурио је кући, али, кад је дошао пред капиџик и чуо оно нарицање, застаде за неколико часака. |
| икупи бројанице, извири још једном кроз капиџик, те када се увери да на улици нема никога с ким |
| прашину, која се прихватила, док је уз капиџик стојала.</p> <p>А када је Јанићије дошао, она г |
| е из собе на авлију.</p> <p>У томе се и капиџик отвори и %ни прагу се појави танка фигура фудул |
| у у дућан, или прелазила кроз баштенски капиџик њојзи или ова кира-Думиници на кафу и разговор. |
| мајсторове куће.{S} Покуша да уђе, али капиџик беше изнутра затворен.{S} Јанићија не збуни ово |
| } Да ниси угануо ногу?</p> <p>— Заригли капиџик; хоће да дође!</p> <p>— Ко?</p> <p>— Кир-Диса!{ |
| и — прича он — Диша је пробао да отвори капиџик своје прошенице, па када није могао, он нареди |
| га по трбуху коље, нагони га, те отвори капиџик тетка-Мацин и увуче се у њену авлију.</p> <p>Ка |
| дноме часу њему се учини да неко отвори капиџик.{S} Прва помисао била је, да је мајстор Диша до |
| /> <p>У зору рано неко закуца на Дишин капиџик.</p> <p>— То је онај несрећник; сад ли ми долаз |
| Јанићија и како ти побелеше, бленући у капиџик, кад ће да га отвори и дође.{S} Јанићије је мој |
| га пресретне, а у томе кир-Ламбра гурну капиџик и нагло, као да га неко вија, ускочи унутра.</p |
| пошао кући, али, када је дошао до свога капиџика, изиђе му на очи кира-Мана са њезиним сухим ко |
| ужи руку, да ухвати кваку од авлијскога капиџика, срце му силно залупа а рука клону доле.{S} Ма |
| да иду, а удовица их испрати до самога капиџика.{S} Кир-Дума, на поласку, изјави да ће јој са |
| > <p>— Кали нопта! — одазива се Диша са капиџика, и, задовољан за све, леже у душеке, а одмах д |
| ренутно, баш кад је потегао за кваку од капиџика.</p> <p>Али кад уђе у собу, она забуна и ватра |
| запевала.{S} Сутра дан испрати мужа до капиџика, пољуби га у руку, а он њу у чело, и ту остаде |
| нка и, држећи <pb n="140" /> се једнако капиџика, трешаше му под нос песницу са прамењем оне ко |
| <p>— Ели сте ради гостима? — виче још с капиџика кира-Думиница домаћици.</p> <p>Кира-Анастасија |
| </p> <p>Неколико жена, које истрчаше на капиџике, развадише их, и Лепосава, бледа од узбуђења, |
| пролазника, па и комшинице истрчаше на капиџике, те тако мајстор Диша, који се баш тога и плаш |
| је из ових башта живо цвеће поврвело на капиџике.</p> <p>— Аман!{S} То пред кира-Анастасином ку |
| им их отпрати очима, штуче кроз суседне капиџике и башче до <pb n="18" /> кира-Думинице, да јој |
| ћу: да се ожениш, ја; а не да затварамо капиџике, кад прођеш! — шалио се Станко туфегџија, који |
| од узбуђења, отрча кући, па кад залупи капиџиком за собом, бризну у плач и јецање.</p> <p>— Шт |
| S} Када су зурле запиштале пред њезиним капиџиком, она је још гдешто довршавала по кући, па се |
| је по десет и двадесет пута истрчавала капиџику, да га одшкрине, колико тек да промоли главу, |
| се вратио, тетка Маца га је дочекала на капиџику.</p> <p>— Камо Лепосава? — запита Диша.</p> <p |
| споменуо како удовица у поноћи стоји на капиџику као фудул-Стаменка.{S} Међутим, баш ова фудул- |
| оженим удовицом, која у поноћ стоји на капиџику као фудул-Стаменка.</p> <p>— Молићемо, есте ли |
| ио у удовичину кућу и затекао је баш на капиџику, како се са неким човеком прашта, — у грчкој ч |
| ноге кира-Манине, па као смушен полете капиџику и нестаде га на улици.</p> <p>И тако, оно, у ш |
| куће се не одазва нико, а на комшијском капиџику појави се једно девојче.</p> <p>— Што чукаш то |
| који човек истрча, да види шта је, а на капиџицима од башта начичкале се младе жене и девојке, |
| лије било, да су оне зурле пред њиховим капиџицима писнуле.</p> <p>А за то време кира-Анастасиј |
| у браду зарасло и под високом купастом капом, око које се омотавала чалма зелене емир-боје (зн |
| уп“, те да је она сама понесе и по мери капу избере.</p> <p>И Јанићије Бик тих дана био је више |
| па, налик на половину диње.{S} Такву су капу носили махом варошани како по Србији тако и по Рум |
| та и једва га је пустио из загрљаја.{S} Караван се крете долином, а хаџи-Зосим још једном погле |
| p>На пет дана после ове куповине велики караван, <pb n="199" /> већ посвећених хаџија из разних |
| аља, кренуо се на пут кућама.{S} У томе каравану налазио се хаџи-Диша.</p> <p>Хаџи-Зосим, који |
| обу.</note> <note xml:id="SRP19061_N3">„Карантин“ био је новац од бакра у вредности 10 пара.</n |
| Жена спусти пред ноге дервишеве четири „карантина“<ref target="#SRP19061_N3" /> и сва срећна, ш |
| улицама него у дућану.{S} Разносио је „каранфил“ званицама, које је мајстор Диша, као младожењ |
| ејску Махалу.{S} И снажни мирис густога каранфила, босиока и осталога цвећа, који се са девојач |
| што, море?</p> <p>— Ете, зато, што мене караш, а сама нећеш да узмеш запис!{S} Зашто не узмеш?{ |
| стујемо, ја ћу вам позајмим из еснафска каса пет стотин гроси за четири године без фајду.</p> < |
| ду, у оно време, биле су као нека врста касине, где се свет састаје, да чује шта има ново или д |
| бру закључа у собу, да на капиџик удари катанац, како не би нико могао с поља ући, па да лично |
| итом, која га је равнодушним осмехом по каткад погледала.</p> <p>— Погађаш ли зашто је све ово? |
| но размишљање о своме положају он је по каткада истицао у својим мислима, али кад год би покуша |
| едним људима грчке народности.</p> <p>— Кафа је за људе а не за фукару.{S} Ко је још говеда пој |
| д му више не падаше ни на ум уобичајена кафа код Маце.{S} Хтео је отићи, али га узе неки стид; |
| бре полети кафани, да се склони, али из кафане истрча кафеџија и запречи улазак.{S} Неколико љу |
| че са свога места.</p> <p>Ламбре полети кафани, да се склони, али из кафане истрча кафеџија и з |
| шаниш? — смеју се мајстори у Гушанчевој кафани; и тек после ове пакосне напомене почињу да се р |
| шта, — у грчкој чаршији и ћор-Ахметовој кафани причало се потанко о Дишиноме непоштењу.{S} Кир- |
| еви успели да се појаве у ћор-Ахметовој кафани на Зереку, већ су отишле у посету лепој удовици. |
| а силна мастика, што је у ћор-Ахметовој кафани попио, не обори иа патос, где тврдо заспа.</p> < |
| иђе на улицу.</p> <p>Но у ћор-Ахметовој кафани не беше никога <pb n="220" /> више.{S} Само што |
| и он пожури даље.{S} Пред ћор-Ахметовом кафаном угледа како из једнога фењера чкиљи слаби плами |
| ару пазио, није никада ногом прекорачио кафанскога прага, тако и није могао брзо сазнати за ове |
| неодређено поче га вући тамо.{S} Уђе у кафану, и остаде тамо до после поноћи.</p> <p>Прва миса |
| клони рукавом очи и побеже у мутвак, да кафе припрема.</p> <p>Кира-Анастасија није само располо |
| а кума и пријатеља; али већ после треће кафе, у кир-Ламбриној кући, одбацио је предлоге Ламбрин |
| каза на прагу кира-Анастасија са џезвом кафе и два филџана.{S} И она је била нешто мало раскомо |
| ани, да се склони, али из кафане истрча кафеџија и запречи улазак.{S} Неколико људи састави кру |
| у пијанку и певање, да се чак и њему — кафеџији — учинило много, те је престао да точи.</p> <p |
| не за фукару.{S} Ко је још говеда појио кафом? —</p> <p>Тако је мајстор Диша често објашњавао с |
| соби пок. кир-Бенџо; филџани и џезва с кафом слетеше са послужавника и просуше се по поду, зас |
| смејак пун љубазности принесе ибричић с кафом и наливеним филџанима.</p> <p>— Ни врана коска да |
| ила ватру у мутваку, преставила џезву с кафом, метнула четири ратлокума на саханчић, а у шарену |
| лађи шегрт прислужи једну <pb n="75" /> кафу, позва Јанићија и нареди му да оде до Ламбрине кућ |
| , устабашо, шта си се замислио, ходи на кафу! — викну га један комшија са ћепенка.</p> <p>— Хва |
| утврђеноме обичају, пошао тетка-Маци на кафу, спази га Станко туфегџија и позва на свој ћепенак |
| капиџик њојзи или ова кира-Думиници на кафу и разговор. — И кира-Мана и све остале жене вратиш |
| о је мајстор Диша дан из дан одлазио на кафу тетка-Маци, а Маца тек ваљда не би примала сваки д |
| ло неке жене, а Јанићије у мутваку туца кафу.{S} Лепосава се прикраде, па, кад јој се није нада |
| је певушила Лепосава, носећи ратлокум и кафу, да мајку послужи.</p> <p>— Па где си био до сада? |
| што то.{S} Али кад једног јутра, срчући кафу, у мало не прогута читав <hi>чичак</hi>, који је к |
| собе у мутвак и обратно, те доноси час кафу час ратлокуме и друге слаткише гостима.</p> <p>Нај |
| тав <hi>чичак</hi>, који је кира-Мана у кафу спустила, он сав побледе.{S} Виде да му је жена за |
| у свакој кући задржавана, бар док једну кафу не <pb n="107" /> попије, кир-Диша је као на угљев |
| -Мацу, која га задржаваше, да бар једну кафу попије и да се мало примири.</p> <p>Обузела га ват |
| лаве, дубоко се замислише и тихо сркаху кафу, коју им кира-Ламбриница мало час принесе.</p> <p> |
| кожице <pb n="64" /> у дућану, на сваку кашичицу масла, што ће се у кући потрошити; кад је прав |
| о прага, тако још стоји држећи руком за кваку.</p> <p>— Еле, како сте?{S} По пријателски посо д |
| то беше тренутно, баш кад је потегао за кваку од капиџика.</p> <p>Али кад уђе у собу, она забун |
| у.</p> <p>Али кад пружи руку, да ухвати кваку од авлијскога капиџика, срце му силно залупа а ру |
| /p> <p>Најзад се одлучи, притиште руком кваку и погурну; али врата затворена.</p> <p>Ова једна |
| ао за тебе једнога, али не дам да ми се квари ред; не дам да ме нико вара и да ми образ гази.{S |
| има бадава вучем читав пртљаг.</p> <p>У квартиру мајстор Диша је имао још једнога друга, сапутн |
| тетка Маца.{S} Она му је сваки час чело квасила сирћетом, а на слепочњаче метала по пола главиц |
| је се одмицао од болесничке постеље.{S} Квасио јој главу сирћетом, помагао Маци у свему око бол |
| жубор из чесме, на којој је онога дана квасио врелу главу, жуборио је као и онда, а са гранчиц |
| удела белега.</p> <p>— Аман, кузун, што ке па некој да узива, кад загриза у та јабука! — смеје |
| м Диша исказа своју несрећу, како му је кеса украдена, они, да не би сумња на њих пала, пристад |
| де у дућан, заручен до грла са неколико кеса леблебија, ратлокума, халве и једним саханом топло |
| у гвоздењачи наслагани капитал у разним кесама, кесицама и другим замотуљцима.</p> <p>Тако је т |
| и, хаџи-Диша завуче руку у недра, да из кесе извади ситнине, али на своје велико запрепашћење о |
| искају исе да ги даш.{S} Српски судови кесе секу.{S} Него, сас Божја воља, сутра да си кренеш; |
| до другога, те их редом опипа све, али кесе ни од корова.</p> <p>— А-ах, псето погано! —јекну |
| оје велико запрепашћење опази, да му ни кесе ни новца нема.</p> <p>Хаџи-Диша је престрашено вик |
| гору слетеше око њега и почеше черупати кесе са слаткишима.</p> <p>— Ко је послао? — Мени дај, |
| -Диша је престрашено викнуо, кад уместо кесе извуче из недара крајеве искиданога гајтана.{S} Ње |
| а; добро само те ми се толико затекло у кеси, — рече Диша шалећи се. — А сад деде да видим какв |
| њачи наслагани капитал у разним кесама, кесицама и другим замотуљцима.</p> <p>Тако је то ишло п |
| — одговори Лепосава уклањајући главу од кесице.</p> <p>— Помириши, од тога ћеш родити.</p> <p>Л |
| ј ово, Лепосава!</p> <p>— Шта има у тој кесици? — запита Лепосава радознало питајући.</p> <p>— |
| иши! — рече Диша и принесе носу женином кесицу.</p> <p>— Ама, зашто? — одговори Лепосава уклања |
| снебиваш.</p> <p>Лепосава дотаче носом кесицу и помириса.</p> <p>— Још двареда! — рече Диша.</ |
| а Искариота!{S} Докле се грлио са мном, кесу ми је одсекао!{S} Пет хиљада гроша, пет хиљада гро |
| смеје се мајстор Диша и вади иза појаса кесу у којој нађе две аспре.</p> <p>— Узми, на! па да к |
| жену ми украдосте, па сад хоћеш да ми и кесу одсечеш.</p> <p>— Е, дај Боже, душа да вам не испа |
| <p>— Грош од запис.</p> <p>Диша извади кесу за појасом, одмота је и метну пред светога човека |
| е другима „на веру“.</p> <p>— Нашао сам кесу на сокаку ваљда, те да беломе свету купујем, па по |
| и то опасао око паса до саме коже, а у кесу је метнуо шест стотина гроша, таман колико му је т |
| кад зуб умине.{S} Он задовољно бркну у кесу, извади један цванцик и даде пуници.</p> <p>— Не ј |
| вуче руку у недра, извуче једну дугачку кесу о гајтану, па из ње одброја на сто неколико белих |
| е на душак и поможе мајстору, да отпаше кецељу, коју при раду око антерије везује.</p> <p>Пред |
| p>Неколико несташних девојака прснуше у кикот.</p> <p>— Таман?{S} Па то за онај гоч?</p> <p>— У |
| о луд смеје од задовољства.{S} И она се кикоће; али кад маши очима горе, а то није удовица, већ |
| ну нека остарија жена из авлије, а оне, кикоћући, прхнуше у башту добацујући једна другој по ко |
| ра моја домакица да ми наниже оште едно килибар-зрно.</p> <p>— А колико ли бројиш па сад? — Зап |
| пре него ли што сам не погледа, да се с ким на улици не сукоби.</p> <p>Анастасија је одмах посл |
| тише јој на ново старо пријатељство, за киме је сирота кира-Анастасија, као удовица, тако жељно |
| — Ама, кира-Мана, шта то говориш?{S} Са киме га је она јела до сада?</p> <p>— Санким не знас, п |
| p> <p>— Тукао сам се, газда.</p> <p>— С киме, море?</p> <p>— С оном, тетка-Мацином.</p> <p>— За |
| када се увери да на улици нема никога с киме се не би радо срео, изиђе и упути се у Скадар-маха |
| а где се могао најмање надати сусрету с киме, то му је било све.{S} А како му је било код куће, |
| је њиме тиха туга, жеља да самога себе кињи, да жали своју несрећну младост и да на њезине очи |
| лико чежње и бола у срцу носио, поче да кипи свом жестином.{S} Он се обазре око себе, погледа т |
| <p>— Седиш, ћерко, седиш, а из рантлике кипи!{S} Шта радиш море то, куд си се замислила?</p> <p |
| себе и Анастасију сачува од неприлика, кир-Диша је још једаред дошао кући, па, кад се уверио д |
| на грцко образ метнусте!</p> <p>— Фала, кир-Думо, на љубави и муштеријама, ама како да се ожени |
| отац и браћа... па...</p> <p>— Машала, кир-Диса!{S} Тој ти је мудро реч. — упаде кир-Дума и та |
| >Докле се ова посета двеју кума вршила, кир-Ламбре и Дума, потпуно споразумни, упутише се Зерек |
| ладу.</p> <p>Измоштен душевним патњама, кир-Диша је започео нагло венути.{S} Оно пространо лице |
| ествама уђе у собу.</p> <p>— Кали-мера, кир-Ламбре!</p> <p>— Кали-мера! — одазва се домаћин — О |
| ми даш дете у кућу, а ти, место детета, кир-Ламбру — ха?!</p> <p>Анастасија је опазила добро, д |
| емо вечеру дуго памтити!{S} Кали нопта, кир-Диса, кали нопта!</p> <p>— Кали нопта! — одазива се |
| ћутања и пребрајања ћилибарских зрнаца, кир-Дума се мало искашља и, окренувши очи у страну, зап |
| није ствар у срце, нисто не бесе; ајде, кир-Дума!</p> <p>Но кир-Дума не беше од оних, који олак |
| што је прстен враћао.</p> <p>— Тако је, кир-Дума.{S} Ја и сам верујем, да је комшилук измислио |
| ок једну кафу не <pb n="107" /> попије, кир-Диша је као на угљевљу седео у тетка-МациноЈ кући, |
| жних дервиша помогли!{S} Ето му и куме, кир-Думинице.{S} Пуних једанаест година није имала деце |
| када укопаше земаљске остатке Бенџине, кир-Ламбре не би отишао у свој дућан, а да не наврати у |
| ми забо нож у срце.</p> <p>— Зашто бре, кир-Диса, зашто да ја плаћам ваш ортаклук, кад не сум н |
| та, кад се разабра.</p> <p>— Не бој се, кир-Дишо, сад је све добро! — одазва се на овај уздах т |
| кир-Думина глава.</p> <p>— Добар вече, кир-Диса!</p> <p>Диша се разрогачених очију заблену у г |
| ожају, обилазила по месечини око башче, кир-Диша потпуно одевен пратио је у стопу, а од туда, п |
| е умало не спотаче.</p> <p>— Шта то би, кир-Ламбре?{S} Да се нисте убили? — чисто врисну фудул- |
| ј свадба не буде велика, њени стараоци, кир-Дума и Ламбре, све су учинили, да свадба буде што в |
| штише ради чега долазе.</p> <p>— Јазук, кир-Диса, да остарис брез зена; јазук, бре!</p> <p>— Па |
| у душевну борбу његову.</p> <p>— Јазук, кир-Диса, јазук! — продужује кир Дума. — Кира-Анастасиј |
| астиђених црних очију.</p> <p>— Ја сам, кир-Ламбре — Канче!...</p> <p>— Шта искате од мен?</p> |
| чки бес“, како би се изразио њезин кум, кир-Дума, да је нешто од куда на ово наишао.</p> <p>Мес |
| очију заблену у госта.</p> <p>— Ја сум, кир-Диса, ваш кум и пријател.{S} Еле, како сте? — пита |
| живота надноси.</p> <p>А како који дан, кир-Диша је све жудније погледао у насмејане очи своје |
| мбре неће бити жив!</p> <p>— Добар дан, кир-Ламбре! — зачу за леђима глас, а у исто време таче |
| p> <p>Докле је жена разређивала поклон, кир-Диша зашао по кући, да осмотри је ли све у реду; за |
| несе распаљене наргиле.</p> <p>— Много, кир-Ламбре, много бре, оште педесет и четири!</p> <p>— |
| боја.</p> <p>Што се никада није десило, кир-Ламбре је, дубоко после поноћи, дошао кући пијан ка |
| еден кадаиф и ратлокум.</p> <p>— Зашто, кир-Дума?{S} Да ли не мислиш на сина да просиш девојку? |
| ска да ви из њена кућа идете.{S} Жалос, кир-Диса, много жалос; и душа да могу да ти дам, <pb n= |
| пут поздравише љубазно са: калос мерос, кир-Диса!</p> <p>Ово је било за њега толико почасти, да |
| три године сањао.</p> <p>— Калос мерос, кир-Диса! — рече Дума улазећи у дућан и дотакнув се рук |
| Диша!</p> <p>— Ама шта?</p> <p>— Кир... кир... стење Диша — нисам ја кир... погана је то реч; т |
| јој се наместо његово јавио у соби пок. кир-Бенџо; филџани и џезва с кафом слетеше са послужавн |
| никако чудо, што су сви пријатељи пок. кир-Бенџе, а нарочито жене њихове журиле, да спрече сва |
| му вратне жиле протрља.</p> <p>— Немој: кир-Диша!</p> <p>— Ама шта?</p> <p>— Кир... кир... стењ |
| целује.</p> <p>Оба кума развеселише се; кир-Дума му не даде руке, него се, као и кир-Ламбре, по |
| овица их испрати до самога капиџика.{S} Кир-Дума, на поласку, изјави да ће јој са просиоцима до |
| тпуно саломити.{S} Али се преварила.{S} Кир-Диша је овога пута одлучио, да остане чврст и непом |
| стране и дивила се везу на рукавима.{S} Кир-Ламбри и кир-Думи донео је два дугачка чибука, потк |
| ове фирме са чистим српским именима.{S} Кир-Бенџо, Ламбре, Данга, Џанга, Шабакидес, Сакаларидес |
| тренутак, те да започне о главноме.{S} Кир-Ламбре је предосећао већ, да је нека друга, много в |
| другоме нађоше, стадоше као укопани.{S} Кир-Диша, који се такође није надао да ће се у овим зак |
| нева поче нешто неразумљиво мрмљати.{S} Кир-Ламбре се устури и пребледе.</p> <p>— Куче цинцарск |
| ила и ражалила, те да се кући врати.{S} Кир-Думи не смеде да повери своју замисао, јер је слути |
| тојан зет нације у коју се претапао.{S} Кир-Думина жена, кога је окумио, била му је сад наместо |
| b n="35" /> увлачи у њихово друштво.{S} Кир-Дума је муке мучио; навукао себи беду на врат, па с |
| а подносе, то јој ипак није помогло.{S} Кир-Диша је упорно тражио наследника, те кира-Анастасиј |
| се није смела задржавати даље тамо.{S} Кир-Ламбре јој је био још једино њено уздање, па како ј |
| ије било никаквога изгледа на мирбу.{S} Кир-Дума, који је у целој овој ствари тежио да измири п |
| по штошта од своје софре као понуду.{S} Кир-Диша је ову нежну пажњу примао захвално, па, и ако |
| није веровала у такву претпоставку.{S} Кир-Диша је ревносно пазио на свако парче кожице <pb n= |
| ало се потанко о Дишиноме непоштењу.{S} Кир-Ламбре је испричао, како је мајстор Диша одмах по п |
| ли се и љубазно га позвао на вечеру.{S} Кир-Ламбре је с почетка збуњено примио позив, али се у |
| а антерија му се топи у крви.</p> <p>— Кир-Диса је диваљ човек — Србин је, бре; што може да се |
| ј: кир-Диша!</p> <p>— Ама шта?</p> <p>— Кир... кир... стење Диша — нисам ја кир... погана је то |
| са сокака.</p> <p>— Ко, море?</p> <p>— Кир-Ламбре, и да видиш какав!{S} Таман како је и заслуж |
| </p> <p>— А ко ће им бити кум?</p> <p>— Кир-Дума.</p> <p>— А Ламбре?</p> <p>— Онако, пустосват. |
| ик; хоће да дође!</p> <p>— Ко?</p> <p>— Кир-Диса!{S} Ето га за ћоше.</p> <p>Фудул-Стаменки, кој |
| и стидна, као што то приличи невести, а кир-Диша између кумова двори и додаје час овамо час она |
| но о чему се целе недеље разговарало, а кир-Дума никако да подеси згодан тренутак, те да започн |
| ш са кир-Ламбром, да Јанићија отераш, а кир-Ламбри да допустиш да и од сада долази У кућу.</p> |
| ити помоћи, јер то беше грчка махала; а кир-Диша је сада постао највећи враг Грцима.{S} А како |
| олазио покрај кир-Думинога дућана.{S} А кир-Дума, чим би га угледао, повукао би се дубље у радњ |
| ом и од обилног расположења јекну.{S} А кир-Диша, који никада још у своме веку није запевао све |
| ли су се Грци од оног прекора.</p> <p>А кир-Дума, коме је највише бучала глава од свега тога, с |
| ти расположење својих гостију.</p> <p>А кир-Ламбре само извија час грчку час цинцарску песмицу; |
| А колико ли бројиш па сад? — Запита га кир-Ламбре и подави ноге поред свога госта.</p> <p>— Пе |
| есто опроштајних суза успомени на свога кир-Бенџу она је одиграла чочек-аваси и смејући се загр |
| .{S} А ја искам да се састанем сас мога кир-Ламбре, па сама како една зенско глава не могу да и |
| ја ни слутила није о томе, шта њезинога кир-Дису <pb n="50" /> мучи, па се, ваљда зато, није ни |
| као што је радила и за живота покојнога кир-Бенџе.{S} Кира-Думиница је свакога јутра, када им м |
| — Ела, само ви говорите; знао сам ја да кир-Диса не је човек без памету.{S} Еле, за сто сте јос |
| ужна и усплахирена.{S} Кад је видела да кир-Ламбре никако не може изићи на улицу, није било дру |
| уведе у њихово друштво.{S} Тражио је да кир-Дума одмах иде Диши, врати удовичин мираз, а Дишу д |
| но задовољан.{S} Њему је главно било да кир-Ламбру најури из куће, а то је, у овај мах, успео.< |
| и очекивао на заповести.</p> <p>А када кир-Диша зађе и у подрум, да прегледа туршију, кира-Ана |
| етири месеца и — то јој поможе.{S} Сада кир-Дума има сина од седамнаест година, у лицу сушти от |
| е сумњала, али се плашила ипак, да сада кир-Диша не сазна и да Јанићије не разгласи по комшилук |
| још више издужила, озари се, кад угледа кир-Думу и приступи му руци.</p> <p>— Зива била!{S} Зив |
| близини Синџир-џамије испаде од некуда кир-Диша, и, када се један према другоме нађоше, стадош |
| -Анастасији у опште годило да се уда за кир-Дишу или не, то је тешко одредити; јер баш и да јој |
| <p>Анастасија је први пут била удата за кир-Бенџу, казаса из Главне Чаршије, који поживе с њоме |
| ни сасушио траг оних суза, што их је за кир-Бенџом проливала.{S} Али како ли би тек сада било, |
| p>— Кир... кир... стење Диша — нисам ја кир... погана је то реч; то је грчка реч!...</p> <p>— Т |
| </p> <p>И за чудо, после овога догађаја кир-Диши као да од једном свану.{S} Неописано задовољст |
| кад му са сокака допре раздражена вика кир-Думе и двојице његових пријатеља.</p> <p>— Ајдутин! |
| Овде је био сигуран да их, до повратка кир-Дишинога неће нико тражити.</p> <p>Кира-Анастасији |
| ће да удари кира-Ману, испаде иза ћошка кир-Дума и још један Грк.</p> <p>— Сто је то?{S} Ста ис |
| оја је с највећим задовољством дочекала кир-Ламбру, ипак није било пријатно, да се у њеној кући |
| екивати.{S} Није се она ни мало плашила кир-Дише, за кога се удала по туђој вољи и, само толико |
| а удаје.{S} Грчка чаршија је %честитпла кир-Диши, па ако је, не тек гдекоји, но многи од тргова |
| е је истина? — Тако ли је?</p> <p>— Ама кир-Дума, куд ја да скачем преко зида; зар у ове године |
| е су му углед међу Грцима, али, у очима кир-Думиним, нарочито његова хришћанска питомост, коју |
| тих седам дана прођоше.</p> <p>— Сирома кир-Бенџо!{S} Онакво памет, онакво философ!{S} Као да г |
| осмо да вас женимо на грцко невеста, на кир-Бенџина удовица, па да постанете сретно човек; а ви |
| пила као грудву снега, сад је прешла на кир-Думу.{S} Целе ноћи претурао се по постељи, устајао, |
| могао пркосити; па и ако му је мржња на кир-Ламбру двоструко порасла у ономе часу, када га је у |
| уста не само на мајстор-Дишу него и на кир-Думу, што се толико заслепио, те допустио, да се је |
| поче од времена на време да баца око на кир-Ламбру, који је сад узео од чочека деф и стао пред |
| е би, по који пут, бацио тамну сенку на кир-Дишино спокојство.</p> <p>— Кад се жениш, треба да |
| д оног лепог угледа, којим се, као жена кир-Бенџина, могла дичити.</p> <p>И кира-Анастасија, уз |
| илимом.</p> <p>Овај врисак трже иза сна кир-Ламбру.{S} Онако бунован, зинуо и он, бечи очи, али |
| ода?</p> <p>— Ама, зар она?... простења кир-Диша.</p> <p>— Тако, газда, Бога ми!</p> <p>Диша ск |
| осо дођосмо.</p> <p>— Уђите! — простења кир-Диша, коме у тај пар севну, да би му боље било да г |
| епенку, који је испунила гојазна фигура кир-Дишина, срце му је све страшљивије куцало.{S} Ближи |
| косила целоме свету, раставила би се са кир-Дишом, па би се удала за Ламбру; али овако, ствар ћ |
| м.{S} И калфа ћеш да биднеш, и ортак са кир-Дишом.</p> <p>— Ламбру да отераш!{S} То што је дола |
| даном.</p> <p>— Јеси ли се опет срео са кир-Думом?</p> <p>— А шта ти је сад наспело да га о том |
| Да се врати, ама тако, да се пољубиш са кир-Ламбром, да Јанићија отераш, а кир-Ламбри да допуст |
| поган је то милет.</p> <p>Од овога часа кир-Диша није трпео да га ико тако назива; јер такав на |
| ада долази У кућу.</p> <p>До овога часа кир-Диша се бар колико толико надао; али после оваке ис |
| Мозе бити, не бегенисете несто? — пита кир-Дума, коме се овако мајстор-Дишино држање учини сум |
| а вратила.</p> <p>— Е, шта би? — запита кир-Диша нестрпељиво, а очи му се плашљиво приковаше за |
| мирити.</p> <p>— Ето, то је!... промуца кир-Ламбре...{S} То је било!</p> <p>И сад му не беше те |
| } Он је већ гледао у мислима како његов кир-Ламбре лежи иа улици, а антерија му се топи у крви. |
| ш...{S} Цела чаршија говори за покојног кир-Бенџу и поштује га; па и ја, ето, што поштујем као |
| остигао на своју радост и на големи јед кир-Думин, који је још једнако уздисао за изгубљених че |
| , што је нашла лека детету, прође поред кир-Дише и не погледавши га.</p> <p>Кир-Диша поздрави д |
| е била кадра ни за живу главу рећи пред кир-Ламбром, чију је вољу увек сматрала не друкчије већ |
| куће.</p> <p>Али прође и три дана, а од кир-Ламбре ни трага ни гласа.{S} Кира-Мана стрпељиво је |
| з Пожаревца, Јанко папуџија, који је од кир-Дише куповао сахтијан, јави му о стричевој смрти и |
| {S} Туга за Анастасијом и онај страх од кир-Дише, који му се у очима приказиваше као орјатин, к |
| да се ћепенци затварају.</p> <p>Још од кир-Дишиних сватова Јанићије је намрзао на првога прија |
| ослуге, кад јој гости долазе.</p> <p>Од кир-Дишиног одласка прошло је већ неколико дана.{S} У р |
| ишта није догодило.</p> <p>Међутим, код кир-Думе био је читав породични савет.{S} Думиница је т |
| , да се осврне на тако убедљиве разлоге кир-Думине, њему дође на ум, да још један покушај изврш |
| р-Диса!{S} Тој ти је мудро реч. — упаде кир-Дума и тапше мајстор-Дишу по плећима. — За тебе ћем |
| тидео, и исприча тетка Маци, како га је кир-Диша гонио да иде кира-Мани и зашто није хтео отићи |
| цима за први угао, лармајући како га је кир-Диса покрао.</p> <p>— Жену ми одведосте, на образ м |
| де, докле би ова идила потрајала, да је кир-Дума, устабаша бакалског еснафа, не пресече као на |
| е муштерије, ипак је видео јасно, да је кир-Думи и његовима јако стало до тога, да баш он узме |
| лико, колико да покрије главу.{S} Да је кир-Ламбре слободан, без жене, лако би она пркосила цел |
| тако жељно чезнула.</p> <p>Али ма да је кир-Диша био задовољан својим успехом и свом силом прег |
| ога часа врло препао; учини му се да је кир-Диша умро, па истрча на улицу, да кога било наврати |
| кад опази да овако не може дуже и да је кир-Дума већ поткупио бројанице и турао их за појас, он |
| амо била снажнија освета, него ли да је кир-Думи забо нож у срце.</p> <p>— Зашто бре, кир-Диса, |
| љена тако снажним разлогом, дочекала је кир-Дишу на ручак, тврдо уверена, да ће га потпуно сало |
| же још који часак остати.</p> <p>Кад је кир-Ламбре дознао за срамоту, коју је начинио Диша, цик |
| кад дође и оде из дућана.</p> <p>Сад је кир-Диша био потпуно усамљен; изгубио је грчке пријатељ |
| ње.</p> <p>Тако је овога часа, докле је кир-Дума говорио, мајстор-Диша размишљавао.{S} Па ипак, |
| м запахњивало.</p> <p>Међутим, докле је кир-Диша овако очајно лутао све даље и даље од главне ч |
| е његово.{S} У самој ствари то, чиме је кир-Дума кроз пријатељске савете претио, могло се врло |
| какутање око пространога обима, који је кир-Дишина запремина у соби захватала.{S} - Једино кака |
| Ватру запрети, удовицу удај! — казао је кир-Дума; а та је реч, као крилата, пролетела кроза све |
| Докле је он полагао заклетву, стојао је кир-Дума спрам њега, забезекнуто гледао у кривоклетника |
| мија!{S} Хоће да ме убије! — лелекао је кир-Дума не мичући од зида крај кога се срозао.</p> <p> |
| о на куде Турцима испада — проклињао је кир-Дума дижући фес с главе и погледајући у небо.{S} Ал |
| српско куче!...{S} Ух! ух! — уздисао је кир-Дума и туцао се од муке песницом у главу.</p> <p>Су |
| ирам!“</p> <p>Тај „побољи човек“ био је кир-Ламбре, те тако је она сама признала своје браколом |
| ко!</p> <p>И у такоме правцу говорио је кир-Дума још дуго и дуго.{S} На све могуће начине он му |
| да на свакоме ћепенку приповеда како је кир-Ламбре преседео цео дан без ћурчета и антерије у ку |
| асвим у другој форми.{S} Чуо је како је кир-Дума стао да псује пред Јанићијем мајстор-Дишу и да |
| ати густе хладне димове.</p> <p>Тако је кир-Диша покушао да употреби и ово последње средство, т |
| ог завештања, ни ближих сродника, то је кир-Диша постао наследник целе имаовине покојникове.{S} |
| ајрак-џамије.</p> <p>Оно дућана, што је кир-Бенџо оставио за собом, претворили су пријатељи у г |
| но с пута као богат наследник, и што је кир-Ламбре толико зачикавао и препадао, да су се сви по |
| .</p> <p>Оваква перспектива, како ју је кир-Дума живо <pb n="43" /> сликао пред очима мајстор-Д |
| S} А ја сам хтео да ти кажем како ју је кир-Ламбре онда за мутваком ухватио за образ, а она му |
| е тако, после неких обрачуна, што их је кир-Дума имао између четири ока са покојником, уцвељено |
| одговори.{S} Ова брза питања, што их је кир-Дума тако одлучно и оштро излагао, сплетоше га за ч |
| пи ћурче, антерију и чампаре, што их је кир-Ламбре, ваљда због силне жеге, свукао и на под баци |
| од куда бих ја знала да су то баш дреје кир-Ламбрине?{S} Што да бедим човека?</p> <p>— А моја ж |
| година није имала деце; и шта све није кир-Дума чинио, само да до једнога наследника дође, па |
| био потпуно задовољан.{S} Баш да и није кир-Дума пристао, он би се ипак вратио својој вереници; |
| p>— Јазук, кир-Диса, јазук! — продужује кир Дума. — Кира-Анастасија ћемо ми удати за Грка; ама |
| утваку нађе и да остане тамо, све докле кир-Ламбра из куће не оде.</p> <p>— Не треба — вели — д |
| из комшилука поверовао; и тако једноме кир-Думи и кир-Ламбри одрекао у неку руку свако уважење |
| и јој сметају да га начини оцем, о томе кир-Диша није ни мало сумњао.{S} Зар је једна жена била |
| ча на авлију, да га пресретне, а у томе кир-Ламбра гурну капиџик и нагло, као да га неко вија, |
| својим коритом.</p> <p>На горње питање кир-Ламбре трепну мало очима и лагано поглади свој обра |
| тужним изразом лица посматрала облачење кир-Ламбрино, као да се ње то ништа не тиче.</p> <p>Међ |
| стор Диша често објашњавао своје назоре кир-Ламбри и другим грчко-цинцарским комшијама; <pb n=" |
| стасији један разлог више, да се одупре кир-Дишином наваљивању. — Кад не може по христијански, |
| та искас сас та жена, бре? — развика се кир-Дума, што га грло доноси, и диже обе шаке и вис.</p |
| /p> <p>— Е па сто не казете? — утаче се кир-Дума. — Ето, ја сам досао као еден пријатељ, да ме |
| , па, па! — учини Ламбре, као чудећи се кир-Думи на таком разговору. — Не сум јој ни татко ни б |
| -Анастасија.{S} Много доцније уверио се кир-Дума, да га је Ламбре обмануо и да је заједно са ки |
| а! — одазва се домаћин — Орсе, изволите кир-Дума, орсе! — и услужно му показа место у чело минд |
| младе удовице.</p> <p>— Елем, ви ћутите кир-Диса? — рече Ламбре, коме беше нешто тугаљиво око с |
| упкаше траву.</p> <p>У то доба, када ће кир-Ламбре, са још неколицином својих пријатеља, бацити |
| еме престаја уза зид, да сачека када ће кир-Диша проћи.</p> <p>Кира-Анастасија и Ламбре стојали |
| , коју је тако брзо напустио.{S} Сад ће кир-Дума затражити мираз, а он му га мора вратити, те н |
| вачки израз.</p> <p>Тај израз не измаче кир-Диши, и он се на један мах збуни.{S} Очекивао је са |
| рилата реч, коју, пре три године изрече кир-Дума, потпуно се обистинила, те то нагна целу насео |
| > <p>— Пуштај, да убијем псето! —- виче кир-Диша.</p> <p>— Ела-те, да вас гурнем у трбу! — одго |
| места.</p> <p>— Еле, ви тако? — започе кир-Дума, а не седа, него пребраја зрна на бројаницама |
| шао у цркву, да се помоли за покој душе кир-Бенџине и, колико је могућно, утеши уцвељено срце м |
| прилике слично томе пролетало је и кроз кир-Ламбрину главу, у колико је он, онако смрзао и бесв |
| да се отима и пишти од промуклости; а и кир-Диша, кога четворица држаху за руке, покуша да се о |
| мрзнути на мене; па и кира-Анастасија и кир-Ламбре.{S} Зашто, бре, тако?</p> <p>— Ја да јој опр |
| кад прво оба сведока а одмах за њима и кир-Дума као опарени искочише на сокак.</p> <p>И за чуд |
| па и ја, ето, што поштујем као и тебе и кир-Ламбру, хоћу да те послушам.</p> <p>— Златна уста, |
| цу.</p> <p>Као и сва чаршија, тако је и кир-Ламбре мајстор-Дишу уважавао и издвајао од осталих |
| стасија, уз пријатељску пажњу чаршије и кир-Ламбрину, сносила је стојички свој удовички бол и, |
| аде мрско онако исто као и кир-Ламбре и кир-Дума.</p> <p>— Бог види колико сам страдао; Бог вид |
| ка поверовао; и тако једноме кир-Думи и кир-Ламбри одрекао у неку руку свако уважење и поштовањ |
| ла се везу на рукавима.{S} Кир-Ламбри и кир-Думи донео је два дугачка чибука, поткићена разнобо |
| ир-Дума му не даде руке, него се, као и кир-Ламбре, пољубише у уста, а за тим поседише још неко |
| сада му постаде мрско онако исто као и кир-Ламбре и кир-Дума.</p> <p>— Бог види колико сам стр |
| е он буде налазио у овој кући.</p> <p>И кир-Ламбре је, као и Анастасија, одобравао Диши, што је |
| о да предузме.</p> <p>Нема сумње, да би кир-Диша, као и многи други, ово питање извео одлучно и |
| а или се на сав глас засмејала, када би кир-Ламбре покаткад из каквога присенка искочио пред њу |
| ну, он се сети како га је увек, када би кир-Диша отишао у дућан, терала да муче као бик и да гр |
| да течеш, за кога течеш! — суздахнуо би кир-Диша, нарочито онда, када се у своме дућану усами и |
| /hi>-Диса, <hi>кир</hi>-Диса! — поправи кир-Думу кир-Ламбре.</p> <p>И тако, оба кума, задовољни |
| очима горе, а то није удовица, већ држи кир-Ламбру за ногу.</p> <p>Сан као сваки сан; али мајст |
| а између њих четири записа, па их пружи кир-Диши.</p> <p>— Колико коштају?</p> <pb n="53" /> <p |
| часа слао до кира-Мане, да сазна је ли кир-Ламбре код куће.</p> <p>Али прође и три дана, а од |
| до кира-Думинице, да разабере, неће ли кир-Дума знати са чега јој је муж овакав из чаршије дош |
| је од свога мужа макар какав глас; али кир-Ламбре као да је у земљу пропао.{S} Све што је од д |
| арско, ти ли ми жену одведе!</p> <p>Али кир-Ламбре ни речи; проглави вилицама, да нешто одговор |
| осле и да се сасвим настани.</p> <p>Али кир-Диша и његова жена примише стрица тако хладно и без |
| случајно он из собе изашао.</p> <p>Али кир-Ламбре не изиђе још задуго.{S} Туга за Анастасијом |
| идеш одавде; е ли сте чули?</p> <p>Али кир-Диши умину бол и он се и по други пут залете.{S} Ан |
| се полако ошкринуше и у собу се промоли кир-Думина глава.</p> <p>— Добар вече, кир-Диса!</p> <p |
| кренула на посао.{S} Но како ни она ни кир-Диша не знадоше где се одбеглица скрива, то јој не |
| никоме жалила на свога мужа, па чак ни кир-Думи, своме венчаноме куму. — Али што није језик от |
| ако.</p> <p>— А, тако: причају! — учини кир-Дума и сажаљиво поче климати главом и гледати у Диш |
| > <p>— Златна уста, мудра реч! — уситни кир-Дума и потапша Дишу. — Ела, само ви говорите; знао |
| е на трбух, ниско се поклони и приступи кир-Думи, као најстаријем, да га у руке целује.</p> <p> |
| p>— Зива била!{S} Зива била! — одговори кир-Дума, пруживши јој руку у којој су бројанице са пед |
| се протера од куда је дошао — одговори кир-Дума.{S} И Ламбре такође беше тога уверења, да тога |
| иша, цикнуо је од љутине и почео корети кир-Думу, што је у опште покушавао да мајстор Дишу увед |
| азговарамо шта да се ради!{S} Може бити кир-Диша да ће се покаје и помири; кој зна!</p> <p>— Не |
| грчку чаршију, пркосно пролазио покрај кир-Думинога дућана.{S} А кир-Дума, чим би га угледао, |
| па сада у томе ужива...</p> <p>Повратак кир-Дишни кући очекивао се свакога дана.{S} Ма да се са |
| че?{S} Где ми је жена?</p> <p>— Не знам кир-Диса; не сум вам ништо скривио.</p> <p>— Јабучицу ћ |
| удамо!</p> <p>Не може се рећи да и сам кир-Ламбре није помишљао на ово, а нарочито од онда, ка |
| ти и образ чувао; а ти ме тераш да идем кир-Ламбру, ваљада да ти опет образ срамоти.</p> <p>- Г |
| ом.{S} Овога дана постао је он љубимцем кир-Думе и Ламбре.{S} Али круна свега била је његова ве |
| шија, и да му је проводаџија био главом кир-Ламбре, трговац са Зерека.</p> <p>А то, како се оже |
| .</p> <p>Међутим, Јанићије је са гужвом кир-Ламбринога одела стигао у дућан и сав збуњен прошао |
| ра-Анастасија, из обзира према покојном Кир-Бенџи, који се за живота збринуо, да му удовица не |
| да те закољем! — виче пригушеним гласом кир-Диша, стегао обе песнице, али ипак не миче са свога |
| ати утиске неких успомена, до душе не о кир-Бенџи, кога ни за живота није могла друкчије сматра |
| леда унутра.{S} На миндерлуку је спавао кир-Ламбре, а спавао је тако тврдо, да није ни осетио, |
| у постати дело.</p> <p>Све је то опажао кир-Ламбре, те колико га је срце вукло Анастасији, толи |
| мисао и ко зна не би ли тај посао испао кир-Думи за руком; али Ламбре преко те помисли претрча |
| оје су висиле бројанице за леђима, стао кир-Ламбре пред мутвак, а нека неодољива мржња према же |
| Нарочито се мрштио, кад би у дућан ушао кир-Ламбре, да види шта раде и да му обрати пажњу, да н |
| ла му каленицу попаре, само да тркне до кир-Ламбринога дућана, те да му каже да јој одмах дође. |
| стио своје званице.{S} Отишао је сам до кир-Ламбре, пољубили се и љубазно га позвао на вечеру.{ |
| задржи, а у мислима му искрсну упоредо кир-Диша са својом широком шаком, од које су му уши так |
| да је кира-Анастасији први комшија био кир-Ламбре, који се затекао на издисају свога пријатеља |
| е осте 500 гроси?{S} Толко неје оставио кир-Бенџо; ама да видите колико вас постујемо, ја ћу ва |
| би имала шта замерити.{S} Чим је видио кир-Ламбру, како се упутио кући његовог мајстора, посла |
| Учинило му се, да га је за руку ухватио кир-Диша, трже руку и одскочи у страну.</p> <p>— А-а!{S |
| тично успео.{S} И не само да се осветио кир-Думи, него му је та освета донела 4000 гроша; а за |
| и се у брзо прибрао, када је видео како кир-Диша и не слути о ономе што се пре десетак дана дес |
| му се најподеснија чинила та, да некако кир-Дума измири Анастасију са Дишом, а он да се приврем |
| зашто јој вереник врати прстен, те тако кир-Думи није остало другога пута, <pb n="39" /> него д |
| олицију и да се пожали, како је нестало кир-Ламбре, а и да искаже своју сумњу противу Дише, кој |
| твака обраницу и истрча на улицу.{S} Но кир-Дума, чим га угледа, замаче са сведоцима за први уг |
| исто не бесе; ајде, кир-Дума!</p> <p>Но кир-Дума не беше од оних, који олако напуштају што су п |
| посматрала која од комшиница.</p> <p>Но кир-Диша се није дао онако збунити њезиним смехом.{S} О |
| и несноснога положаја извуче.</p> <p>Но кир-Ламбри се до овога часа не јави баш никаква мисао; |
| у је нанео њиховој штићеници.</p> <p>Но кир-Дума је био човек од оних разложитих људи, који је |
| те <pb n="112" /> ? — поче сада одважно кир-Ламбре, кад за својим леђима угледа читаву гомилу с |
| риво закунете? — викао је за њим очајно кир-Дума на улици.</p> <p>— Сиктер, бре, псето; жену ми |
| то кошта 4000 гроша, — шапуће задовољно кир-Диша. <pb n="117" /> — Нема бре ништа за бадава, па |
| а памет шегртима.</p> <p>— А да није то кир-Диша? — запита престрављено после кратког размишљањ |
| е казала да сам пезевенк-баша зато, што кир-Ламбре...</p> <p>— Лажеш, бре, псето, лажеш! — јеча |
| испало, кира-Анастасија спрема све што кир-Диши треба на путу, смеје се, зачикује га, пева по |
| ти удовичине фигуре.</p> <p>Да је нешто кир-Диша, у тај час, упао у собу и угледао ове у вис уз |
| евима савијати и јецати, те је сад опет кир-Ламбре, заборављајући на све огреботине, муку мучио |
| на се још више издужила.{S} Уз припомоћ кир-Думину она је од тога времена сама надгледала Ламбр |
| пријатеља; али већ после треће кафе, у кир-Ламбриној кући, одбацио је предлоге Ламбрине, или, |
| , <hi>кир</hi>-Диса! — поправи кир-Думу кир-Ламбре.</p> <p>И тако, оба кума, задовољни свак на |
| >У таквоме стању затекао га је у дућану кир-Дума.{S} Диша чисто претрну, кад угледа танку и мал |
| е едно: зашто да заспите, бре?! — јекну кир-Ламбре очајно и пљесну се шаком по челу, да је кира |
| це црна лука.</p> <p>— Ох, ох! — одахну кир-Диша под пријатном свежином хладне воде и сирћета, |
| кад угледа танку и мало повијену фигуру кир-Думину, у ћурчету и антерији и са дугачким бројаниц |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Кад су кир-Ламбре и Дума дошли кира-Анастасији, пријатно се из |
| p>— А где је?</p> <p>— Мало час беше ту кир-Ламбре, па оде — одговори девојчица гласом, који је |
| ско от наше сорта, — грцко!</p> <p>И ту кир-Дума, густа ради, кад изрече реч: „грцко“, поткупи |
| икада више неће варати; а оно псето (ту кир-Диша зашкрипа зубима и јекну) њему ћу да пребијем ц |
| ињом начинила је потпун прелом у животу кир-Дишином.{S} Све се то опажало и у дућану и на самом |
| трогодишњег парастоса, бахну он у кућу кир-Ламбрину, по обичају изу јеменије пред вратима и у |
| даред у хамаму неколико модрица, што их кир-Думина жена спази на куминим плећима.</p> <p>И ово |
| м по њега! — викну Ламбре. — Не ли имаш кир-Дишино дреје?</p> <p>Кира-Анастасија брзо скочи и и |
| S} И зар је то лепо, да јој сам доводиш кир-Ламбру у кућу.</p> <pb n="109" /> <p>Мајстор Диша ј |
| акво: „мајстор“? <hi>кир</hi>-Диса, <hi>кир</hi>-Диса! — поправи кир-Думу кир-Ламбре.</p> <p>И |
| ка!</p> <p>— Море какво: „мајстор“? <hi>кир</hi>-Диса, <hi>кир</hi>-Диса! — поправи кир-Думу ки |
| а ми очи испије, младост отрује!</p> <p>Кир-Ламбре, узбуђен сузама и пребацивањима, а помишљају |
| а поље из кућа, ти, зевзек, бре!</p> <p>Кир-Диши прекипе и са узмахнутим песницама полете, да ј |
| доста уједао, сад се уједај ти!</p> <p>Кир-Дишина несаница, која га је за неколико дана истопи |
| ћено.</p> <p>— И... јеменије....</p> <p>Кир-Ламбре само што седе на миндерлук и као претучен за |
| искосо погледање њихових мужева.</p> <p>Кир-Диша је већ неколико пута прошао онуда, али кад год |
| ред кир-Дише и не погледавши га.</p> <p>Кир-Диша поздрави дервиша по турском адету и седе на је |
| над успоменом покојнога супруга.</p> <p>Кир-Ламбре би, можда, причекао још коју годину, докле у |
| настасија и плашљиво га погледа.</p> <p>Кир-Ламбре не одговори ни речи.{S} Помисао, да је затеч |
| све, па и то што јој нема мужа.</p> <p>Кир-Дума већ беше спреман, да оде у полицију и да се по |
| , те није могла ни маћи из собе.</p> <p>Кир-Дума се искрено радовао наслеђу свога кума, па је п |
| е, донеси један ратлокум и воде.</p> <p>Кир-Диша само пребледе, седе на миндерлук и тужно обори |
| те да му каже да јој одмах дође.</p> <p>Кир-Ламбре није чекао да га по други пут зове, отишао ј |
| време таче се неко његове руке.</p> <p>Кир-Ламбру прођоше жмарци и у мало што не дрекну.{S} Уч |
| филџан из руке фудул-Стаменкине.</p> <p>Кир-Ламбре је дуго остао код фудул-Стаменке; а докле је |
| то смо ви позајмили ја и Ламбре.</p> <p>Кир-Диша га погледа зачуђено.</p> <p>— Ти мени дао паре |
| пом, него ли што му рече: уђите.</p> <p>Кир-Дума уђе опрезно, а одмах за њиме тако исто обазрив |
| ако, да вам се чини то бик муче.</p> <p>Кир-Ламбре и сви остали одушевљени Биковом вештином, са |
| асао.{S} А тако се баш и десило.</p> <p>Кир-Диша је имао у Пожаревцу једног стрица, коме под ст |
| вој одлуци дало снажан преокрет.</p> <p>Кир-Диша наредио жени, да за сутра спреми вечеру и да п |
| да му обилази радњу и кира-Ману.</p> <p>Кир-Думи чисто лакну, кад из писма сазнаде, да му је пр |
| друга пића, која беху на гласу.</p> <p>Кир-Дишина домаћа невоља учинила је читав преврат у њег |
| -баша!{S} Зашто да ми каже тако?</p> <p>Кир-Диши се смрачи, кад чу како му шегрт отказује послу |
| же изнад свију, виче: „кира-Анастасија! кира-Анастасија!“</p> <p>И њој дође тако тужно; седе на |
| оследњем часу викнуо: „кира-Анастасија! кира-Анастасија!“</p> <p>И дође јој да заплаче, очи се |
| трљао чело тражећи каква таква излаза, кира-Анастасија, у хистеричну наступу, скочи са миндерл |
| и заслужио. — Оставила га она ороспија, кира-Анастасија, и одбегла с неким руским матрозима из |
| ствари Ламбрине од тетка-Маце примила, кира-Анастасија је опет зебла од нечега.{S} Са тетка-Ма |
| је као окамењен и остао.</p> <p>— Ама, кира-Мана, шта то говориш?{S} Са киме га је она јела до |
| .{S} А њега самога, за ову годину дана, кира-Анастасија потпуно усавршила у грчкоме и цинцарско |
| ће ради њега страдати, биће посрамљена, кира-Мана ће је на свакоме сусрету попљувати, кума-Думи |
| њом у собу.</p> <p>Кад приклопи врата, кира-Анастасија га тако нежно, тако молећиво погледа, а |
| да је удари.{S} Али у који час налете, кира-Анастасија га удари ногом у трбух тако јако, да он |
| незгодне досетке на рачун мајстор-Дише, кира-Анастасије и Ламбре.</p> <p>Но како мајстор-Диша, |
| а“, мила и добро дошла свакоме.{S} Али, кира-Анастасија је зебла баш од Јанићија.{S} И ако је с |
| лава не могу да идем.</p> <p>— Била ти, кира-Мана, свога пса везати, док беше овде, а ја да ти |
| вао младу у коло и почео с њоме играти, кира-Мана и Думиница увукоше и младожењу, узеше га међу |
| н толико колико и ни једна.{S} Међутим, кира-Анастасији није било до чекања, ту је требала једн |
| Маном.</p> <p>Од како је Ламбре отишао, кира-Мана се још више издужила.{S} Уз припомоћ кир-Думи |
| остане.{S} Весела, што је тако испало, кира-Анастасија спрема све што кир-Диши треба на путу, |
| брижно погледао у „бешчедну“ будућност, кира-Анастасија ни слутила није о томе, шта њезинога ки |
| а зађе и у подрум, да прегледа туршију, кира-Анастасија стрча са доксата у мутвак Јанићију.</p> |
| и бошчу, у којој је било поклона за њу, кира-Думиницу и кира-Ману.{S} Јако јој се допао фистан |
| јих мисли као вртешка на једноме месту, кира-Анастасија је имала само једну мисао и одмах је из |
| тако добра ћерка.</p> <p>— Ти да ћутиш, кира-Мана! — осече се Анастасија нестрпељиво.</p> <p>— |
| седне капиџике и башче до <pb n="18" /> кира-Думинице, да јој јави за новост, коју је, прислушк |
| .</p> <p>Зебња му је била оправдана.{S} Кира-Анастасија <pb n="54" /> удари у свој неуздржани с |
| , а од кир-Ламбре ни трага ни гласа.{S} Кира-Мана стрпељиво је подносила све, па и то што јој н |
| настасије и да потајно плаче и вене.{S} Кира-Мана не би имала смелости да га тако осрамоти, па |
| чула.</p> <p>Обе куме овеселише се.{S} Кира-Мана је предвиђала да ће се у кући повратити стари |
| ила и за живота покојнога кир-Бенџе.{S} Кира-Думиница је свакога јутра, када им мужеви оду у ду |
| ажење, па први у колу, први у песми.{S} Кира-%Анастасија међу кумама смерна и стидна, као што т |
| ичан као стена, па је тако и урадио.{S} Кира-Анастасија, навикнута да, на крају крајева, увек о |
| <p>Али ни сад му се не одазва нико.{S} Кира-Мана, узнемирена овом Ламбрином љутином, отрчала ј |
| утврди, поста му сада потпуно јасно.{S} Кира-Мана је <pb n="60" /> за цело знала нешто више, не |
| о је један <pb n="110" /> тежак час.{S} Кира-Анастасија није пристајала ни за живу главу да ост |
| а-Анастасијино ни забуну Јанићијеву.{S} Кира-Анастасија за цело не би јаче вриснула, да јој се |
| дрвећем, које не да сунцу на земљу.{S} Кира-Мана, кума-Думиница и остале жене, све по избор Гр |
| кој да гу води.{S} Него знаш шта је?{S} Кира-Анастасија да удамо!</p> <p>Не може се рећи да и с |
| ир-Диса, јазук! — продужује кир Дума. — Кира-Анастасија ћемо ми удати за Грка; ама вас жалимо: |
| послу имам ја сас твоја мајка?</p> <p>— Кира-Анастасија...</p> <p>— Е, е, сад ћу, сад! — прекид |
| уз пут мало боље промозгају и удесе, а кира-Мана, чим их отпрати очима, штуче кроз суседне кап |
| ће пољубише се на прагу са домаћицом, а кира-Думиница уштину је још за обрашчић, па се онда изм |
| у! — одговори Диша и намигну на кума; а кира-Анастасија, стидна од кума, заклони рукавом очи и |
| они, који цветаху пре Бенџине смрти; а кира-Думиница?{S} А ко би то знао, чега се ради она рад |
| с неким руским матрозима из Галца.{S} А кира-Мана отишла у Галац и довела мужа кући, пошто се д |
| Ламбриница мало час принесе.</p> <p>— А кира-Анастасија, па сас њу што ћемо?</p> <p>Сад већ не |
| ти се обема рукама за главу.</p> <p>— А кира-Мана ми је казала да сам пезевенк-баша зато, што к |
| отакне се, падне и скрха врат.</p> <p>А кира-Анастасија, како је са осмејком на лицу заспала, т |
| ла кроз баштенски капиџик њојзи или ова кира-Думиници на кафу и разговор. — И кира-Мана и све о |
| еверницу на месту убије.</p> <p>Када га кира-Анастасија, која се налазила још под пријатним ути |
| менат учини врло сличан са оним, кад га кира-Анастасија удари ногом у трбух.{S} Истина, Лепосав |
| ну се Јанићије и трже рукав, за који га кира-Мана пријатељски ухватила.</p> <p>А баш у томе час |
| и нешто по турски кроза зубе скреса, да кира-Мана једва имаде времена да му се уклони.</p> <p>У |
| штошта добацила, што би га уверило, да кира-Анастасија ни као удовица није баш ни међу својим |
| ху на расположењу.{S} Ретко који дан да кира-Мана није примила свој део „лечења“, али онај ђаво |
| А да сам оне Ламбрине дреје предао онда кира Мани; или да сам их сачувао до повратка газдина, с |
| е га у скоро наследити.{S} Чезнуо је за кира-Анастасијом, и да другима не паде на ум да га њоме |
| м верујем, да је комшилук измислио и за кира-Анастасију оно, као што је измислио и за мене ово, |
| реч страшљиво.</p> <p>— Разбирате ли за кира-Анастасија?{S} Ако за њу разбирате, она је на вила |
| ахнути.</p> <p>И није то само жалост за кира-Анастасијом, која му је онако срдито пребацила, но |
| питањем на чисто и кад год је она слика кира-Анастасије заједно са свима оним слаткишима и сест |
| сте ради гостима? — виче још с капиџика кира-Думиница домаћици.</p> <p>Кира-Анастасија, која је |
| е већма освајала и пред очи му изводила кира-Анастасију у оној јасној и милој светлости, у какв |
| куда.{S} Па испричаше, како је долазила кира-Анастасија и у оној собици плакала и молила Јанићи |
| породични савет.{S} Думиница је тешила кира-Ману, која је тога дана, пред зору, добегла куму и |
| јој овако кажеш:{S} Много те поздравља кира-Анастасија и поручила ти да дођете на једну баклав |
| жда би он и опет прешао преко зида, ама кира-Анастасија се у томе часу пробуди и поче запомагат |
| ; они су чезнули, очекивали, да се сама кира-Анастасија досети, а ова опет редовно је разбијала |
| се ствар што пре оконча, томе је и сама кира-Анастасија случајно допринела.{S} На позив суда да |
| ош и којекако поднело, само да је према кира-Анастасији могао бити мало-мало равнодушнији.{S} К |
| — Крси глава одавде, куче едно!{S} А на кира-Анастасија поздрави се, да тој кадаиф једе сас ког |
| бро бре?{S} Не ли си ти прво комшија на кира-Анастасија?{S} Ако прво комшија, Грк и пријатељ, н |
| ло.</p> <p>— Ама, свет каже; комшије на кира-Анастасију казују; хајде на чаршија, да чујите.</p |
| <p>— А дреје?...{S} Што си их однео на кира-Ману?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Среће ти! — запита |
| чиће, кад се на једноме углу сусрете са кира-Маном.</p> <p>Од како је Ламбре отишао, кира-Мана |
| p> <p>И тога дана, када ће се срести са кира-Анастасијом, која је пошла право њезиној кући, она |
| воме имену.{S} Да ће младина скинути са кира-Анастасије уроке, који јој сметају да га начини оц |
| га је Ламбре обмануо и да је заједно са кира-Анастасијом у Галцу, где је отворио малу бакалницу |
| своје жене, како весело разговарају са кира-Анастасијом, као да нису пуне две године избегавал |
| других дознала, то је, да је у Галцу са кира-Анастасијом отворио малу бакалницу и успешно крчми |
| о старо пријатељство, за киме је сирота кира-Анастасија, као удовица, тако жељно чезнула.</p> < |
| мајстор-Дишина, а и као добра познаница кира-Анастасијина, примила се, да у младожењиној кући д |
| маче с пута.</p> <p>— Искам... промуца кира-Мана; али је Ламбре тако крвнички погледа и нешто |
| ло крај њега.</p> <p>— А сад? — промуца кира-Анастасија и плашљиво га погледа.</p> <p>Кир-Ламбр |
| на капиџике.</p> <p>— Аман!{S} То пред кира-Анастасином кућом?</p> <p>— Удаје се.</p> <p>— Зар |
| кући и носи кира-Мани сахан кадаифа од кира-Анастасије.{S} Газдарица му наредила, да то однесе |
| руго већ да зареди кроз махале прво код кира-%Думиница, па тако редом све до фудул-Стаменкине к |
| етку и покушала да њоме поквари сватове кира-Анастасије. — Мајстор Диша је ову сплетку у потпун |
| и он тресну сахан са кадаифом пред ноге кира-Манине, па као смушен полете капиџику и нестаде га |
| Маци, како га је кир-Диша гонио да иде кира-Мани и зашто није хтео отићи.</p> <p>— Па куда ћеш |
| ова започињати, да га у раду не прекиде кира-Анастасија, која у тај пар уђе у дућан.</p> <p>Бил |
| емира као пре готико година, када га је кира-Анастасија оставила.{S} Лепосава је међутим, поред |
| ништен, ушао у своју кућу.{S} Кад га је кира-Мана угледала бледа и збуњена, застала је забезекн |
| ши потанко све шта је било и како га је кира-Анастасија после митила; па чак не заборави да исп |
| рском језику праскало је по соби, да је кира-Мана сваки час стрепила, да је не позове у собу.{S |
| очајно и пљесну се шаком по челу, да је кира-Мана, која се притајала за вратима и ослушкивала ш |
| рошеве; па још кад се има на уму, да је кира-Анастасији први комшија био кир-Ламбре, који се за |
| олико да јој напакости.</p> <p>Ма да је кира-Анастасија, из обзира према покојном Кир-Бенџи, ко |
| лу реч веровале све.</p> <p>А бар да је кира-Мана имала право, што је сумњичила свога мужа!{S} |
| нка <pb n="104" /> слушајући све шта је кира-Анастасија претрпела.</p> <p>— Не сум му ни ја дуз |
| шљао на ово, а нарочито од онда, кад је кира-Ламбриница почела нагло венути и потајно довлачити |
| } Није било јела ни посластице, које је кира-Анастасија тако вешто градила, а да најбоље залога |
| е прогута читав <hi>чичак</hi>, који је кира-Мана у кафу спустила, он сав побледе.{S} Виде да м |
| апочну са својим предлогом.{S} Да ли је кира-Анастасији у опште годило да се уда за кир-Дишу ил |
| набијених душека опрану вуну, што им је кира-Мана (тако се звала Ламбрина жена) „на белегу“ и „ |
| е најважније, шегрт му исприча, како је кира-Анастасија говорила о њему, да је био непослушан, |
| да-Диша и без њега сазнати све: како је кира-Анастасија погазила образ свога мужа, а он хлеб св |
| ган закон не искам деца.</p> <p>Тако је кира-Мана бранећи себе и нехотице дала Анастасији један |
| могао тако што наредити?{S} Да то није кира-Манино дело, о томе није ни мало сумњао, ма да је |
| апиџицима писнуле.</p> <p>А за то време кира-Анастасија није излазила из собе.{S} Када су зурле |
| вима јако стало до тога, да баш он узме кира-Анастасију, те да се тако опере она срамота са грч |
| као пакосна подсмевка.</p> <p>Па и име кира-Анастасије, чија му је слика у души до ове заклетв |
| че на широко описивати све добре стране кира-Анастасије, а што је за последак, као најслађу пос |
| је, у овај пар, мучило; како да помене кира-Анастасији, шта све треба да уради, и хоће ли она |
| шљавајући дуго и под првим утисцима оне кира-Манине речи, којом га је онако срамотно окарактери |
| чистих ногу непосвећених.</p> <p>Јецање кира-Анастасије опомену га, да се не сме оклевати и да |
| > <p>Није могућно описати ни изненађење кира-Анастасијино ни забуну Јанићијеву.{S} Кира-Анастас |
| а спаса; он је то одело однео без сумње кира-Мани.{S} Сад јој не остајаше друго већ или да жива |
| љи, да се ништа о овоме не дозна, да се кира-Анастасија са Дишом измири, а он као и до сада ост |
| до махале и по чаршији пуче глас, да се кира-Атанасија удаје.{S} Грчка чаршија је %честитпла ки |
| то чешће у дану тркне до куће, те да се кира-Анастасији нађе, ако јој што затреба.</p> <pb n="5 |
| алази.</p> <p>У неко доба ноћи, када се кира-Думиници почеше очи крпити, припалише гости фењере |
| дрмусао за оба рамена.</p> <p>А када се кира-Мана истрже и сва изубијана побеже, он се прући на |
| кира-Мана.</p> <p>— Ето, ја — утаче се кира-Думиница — шта све не сам радила да родим!{S} Радо |
| и обећања имао, била је у томе, што се кира-Думиница, од године до године, све јаче гојила. — |
| рбе сасвим поремети.{S} Јавила би му се кира-Мана са оном оптужбом, којом га је обедила да је с |
| да ради; али у истоме часу створи му се кира-Анастасија и Ламбре, и он зажмури, изговори заклет |
| о, како са овом срамотом, што је нанесе кира-Анастасији, не само да је изгубио код трговачкога |
| ир-Диша је упорно тражио наследника, те кира-Анастасија немаде куд, но да се покори жељи свога |
| ири хиљада гроси па искате и да убијете кира-Мана.</p> <p>— Море, не дери се ту, лудо цинцарска |
| да се нахвале доброте и вредноће будуће кира-Дишинице, па се онда дигоше и одоше право кира-Ана |
| сас мен!{S} И како да спацирамо? — рече кира-Анастасија и од једном прште у онај необуздани и в |
| и здрав.</p> <p>— Паметно глава — рече кира-Мани. — Засто плачете?{S} Догодило се, де; човек ј |
| од које су му уши тако често бридиле, и кира-Анастасија са оним престрављеним погледом, бледим |
| после сам их однео код тетка-Маце.{S} И кира-Анастасија је после била овде, плакала и пошла, да |
| а кира-Думиници на кафу и разговор. — И кира-Мана и све остале жене вратише јој на ново старо п |
| а све, леже у душеке, а одмах до њега и кира-Анастасија: он да одмах захрче, а она да још дуго |
| да јој опростиш, омрзнути на мене; па и кира-Анастасија и кир-Ламбре.{S} Зашто, бре, тако?</p> |
| постати испрошеница а до друге недеље и кира-Дишиница.{S} Али кад бубањ тресну и зурле одјекнуш |
| и каквим ће га очима гледати и Ламбре и кира-Мана, кад их стане око софре служити.</p> <p>— Да |
| мо кира-Маниној потајној сумњи, да се и кира-Думиница помало плашила, да она „ватра“ не опече и |
| p> <p>Неколико дана доцније изгуби се и кира-Анастасија.{S} Много доцније уверио се кир-Дума, д |
| било, јер је Ламбре престао да долази и кира-Анастасија га је тако сестрински пазила, да му се |
| каза чега ради не може да иде Ламбри и кира-Мани, уђе журно у авлију кира-Анастасије, завири у |
| је пристала, отишла је кума-Думиници и кира-Мани, да им се на Дишино тврдоглавство пожали.</p> |
| еци, а њега моли, да му обилази радњу и кира-Ману.</p> <p>Кир-Думи чисто лакну, кад из писма са |
| мајстор сутра звати на част и Ламбру и кира-Ману, па му дође необично тешко, кад помисли какви |
| је било поклона за њу, кира-Думиницу и кира-Ману.{S} Јако јој се допао фистан и антерија од ћи |
| ена кир-Бенџина, могла дичити.</p> <p>И кира-Анастасија, уз пријатељску пажњу чаршије и кир-Лам |
| дбе какве такве везе одржавао.</p> <p>И кира-Анастасија могла је рећи, да јој је овај живот мно |
| ма какве жртве још захтео, испунила би кира-Анастасија.{S} Дала му је реч, заклела се, и Јанић |
| а њему наредио да нас хвата.</p> <p>Али кира-Анастасија, која је свога мужа добро познавала, ни |
| на жена, да не једе џабе лебац, — вели кира-Мана.</p> <p>— Ето, ја — утаче се кира-Думиница — |
| n" /> <p>Кад су кир-Ламбре и Дума дошли кира-Анастасији, пријатно се изненадише, кад на миндерл |
| та није „отишла у буџак“.</p> <p>Сад ни кира-Думиници ни кира-Анастасији па ни осталима није ос |
| буџак“.</p> <p>Сад ни кира-Думиници ни кира-Анастасији па ни осталима није остало нејасно, чег |
| ехом ни разлозима, без којих свакако ни кира-Анастасија не беше.{S} Овога пута престао је да се |
| дноме часу обећао.{S} Услед ове бојазни кира-Анастасија постала је ових дана сушта услужност и |
| свога кума, па је почео у шали да гони кира-Анастасију да пожури, те да не остане толико имање |
| о некоме да изгледа, као да ће да удари кира-Ману, испаде иза ћошка кир-Дума и још један Грк.</ |
| ку пошао Јанићије Ламбриној кући и носи кира-Мани сахан кадаифа од кира-Анастасије.{S} Газдариц |
| а онако уплакане почеше грлити и љубити кира-Анастасију, и радосно јој честитати, што ће једном |
| и и код Дишине куће, да обиђе и извести кира-Анастасију, како јој је супруг већ отпутовао.</p> |
| па се онда измаче и засмеја показујући кира-Мани, како је на ономе месту зарудела белега.</p> |
| ошао до свога капиџика, изиђе му на очи кира-Мана са њезиним сухим контурама и очима у којима н |
| као опарен, кад угледа како и нож и очи кира-Анастасијине севнуше оштрим сјајем; страх од могућ |
| "24" /> <p>— А, чапкун бре, — прети јој кира-Думиница кроз сузе и весело — нема висе да фудулис |
| сплетку у потпуности њеној поверио тек кира-Думиници.{S} Некако му је лакше било, да исприча с |
| е замислише и тихо сркаху кафу, коју им кира-Ламбриница мало час принесе.</p> <p>— А кира-Анаст |
| е око софре служити.</p> <p>— Да служим кира-Ману и Ламбру, то да не буде! — помисли, а пламен |
| аше зурле и затутњише гочеви пред кућом кира-Анастасије.{S} Мајстор Диша послао цигане пред удо |
| укчије.{S} Кад је Јанићије однео прстен кира-Анастасији и бацио јој га пред ноге, удовица је са |
| е је тетка-Маца навраћала, да разбере о кира-Анастасији.</p> <p>А докле је тетка-Маца обносила |
| шинице, па се онда дигоше и одоше право кира-Анастасији, да и с њоме ствар удесе.</p> <p>А мајс |
| > <p>— Кој па да гриза? — пита стидљиво кира-Анастасија, а мишицом скрива образ од њихових очиј |
| рином љутином, отрчала је у комшилук до кира-Думинице, да разабере, неће ли кир-Дума знати са ч |
| ринуто се питао, и свакога часа слао до кира-Мане, да сазна је ли кир-Ламбре код куће.</p> <p>А |
| ве веселе женице, ради које је прегорео кира-Ману и оставио да у кући кришом уздише и вене и да |
| радња је, посао се прави; а ја би хтео кира-Анастасијине паре да уложим у еспап...</p> <p>— Е, |
| зачуђен, <pb n="73" /> кад угледа како кира-Анастасија радосно и без икакве стрепње дочекује с |
| за тим кола ће да нађеш.</p> <p>И тако кира-Анастасији поможе овај случај да на њеној остане.{ |
| о већ одавна познато; није једаред само кира-Думиница све ово приповедала, када су одлазили јед |
| нама не остаје друго, већ да поверујемо кира-Маниној потајној сумњи, да се и кира-Думиница пома |
| да је угатан, само што не опсова нешто кира-Анастасији.</p> <p>— Нисам хтела самој себи да вер |
| кућом?</p> <p>— Удаје се.</p> <p>— Зар кира-Анастасија?</p> <p>— За мајстор-Дишу, папуџију.</p |
| и султан.</p> <p>Посластице и услужност кира-Анастасије пријале су Јанићију много више него ли |
| хирен, изгубио сву моћ мишљења, блене у кира-Анастасију питајућим погледом, као да је овога час |
| собе, када се у тај час указа на прагу кира-Анастасија са џезвом кафе и два филџана.{S} И она |
| учаваше, уђоше једна за другом у авлију кира-Анастасије.</p> <p>— Ели сте ради гостима? — виче |
| Ламбри и кира-Мани, уђе журно у авлију кира-Анастасије, завири у мутвак, па кад не нађе тамо г |
| а.{S} Ако њему треба да се жени, ено му кира-Мане; и тако је њезин муж одбегао са његовом женом |
| еоград! — Ватра да га изгори! — уздахну кира-Анастасија прихватајући филџан из руке фудул-Стаме |
| е од срца не очупа.</p> <p>Сутра дан су кира-Думиница и Ламбриница, у пратњи својих мужева и мл |
| ово започела да попреко погледа на кућу кира-Анастасије и да потајно плаче и вене.{S} Кира-Мана |
| до Ламбрине куће.</p> <p>— Да поздравиш кира-Ману и да јој овако кажеш:{S} Много те поздравља к |
| сетак дана десило.</p> <pb n="82" /> <p>Кира-Мана није дошла; обећала је и она, али је у вече и |
| иво, и то си има очи, Дисо, бре!</p> <p>Кира-Анастасија погледа искоса на темељиту фигуру свога |
| стрепње дочекује свога супруга.</p> <p>Кира-Анастасија одреши бошчу, у којој је било поклона з |
| беже у мутвак, да кафе припрема.</p> <p>Кира-Анастасија није само расположена, она је ове вечер |
| е расположењу удовичкога живота.</p> <p>Кира-Анастасијина појава у њезиној кући колико је изнен |
| имаш да ми кажеш, кажи ми овде.</p> <p>Кира-Мана се обазре на све стране, па када се увери да |
| да их почасти за своје наслеђе.</p> <p>Кира-Анастасија радо прихватила наредбу, па се и не оба |
| еши уцвељено срце младе удовице.</p> <p>Кира-Анастасија је запалила целу чаршију.{S} Она крилат |
| и довољно времена да је обрлати.</p> <p>Кира-Анастасија опет сасвим инако.{S} Да зажали за поро |
| илуку почело о томе расправљати.</p> <p>Кира-Мана је силно волела свога Ламбру, а имала је и ту |
| кир-Дишинога неће нико тражити.</p> <p>Кира-Анастасији се мало стушти лице, кад чу <pb n="69" |
| а сачека када ће кир-Диша проћи.</p> <p>Кира-Анастасија и Ламбре стојали су у соби сами једно п |
| капиџика кира-Думиница домаћици.</p> <p>Кира-Анастасија, која је, баш у то време, изрибала тепс |
| бошчу прихвати и пође за газдом.</p> <p>Кира-Анастасија се у тај час мајала на доксату и залева |
| чела посртати, није ни помишљао.</p> <p>Кира-Мана је стрпељиво чекала; али и стрплењу најверниј |
| пруг и подиже обе песнице у вис.</p> <p>Кира-Анастасија пребледе.{S} Што је у првом тренутку на |
| чно најугледнији гости посађују.</p> <p>Кира-Ламбриница, која је, за последње три године, приме |
| . — Не ли имаш кир-Дишино дреје?</p> <p>Кира-Анастасија брзо скочи и изнесе из долапа једну ант |
| чаршијског искашљивања за собом?</p> <p>Кира-Мана му је била последња брига; венчана му је жена |
| ра ухо те се уздиже изнад свију, виче: „кира-Анастасија! кира-Анастасија!“</p> <p>И њој дође та |
| ова, који је на последњем часу викнуо: „кира-Анастасија! кира-Анастасија!“</p> <p>И дође јој да |
| тога дана забашуривао глад.</p> <p>Али, кисељак је слаба храна и њему не остаде друго, него или |
| д узмучи, он је по џбуновима брао лишће кисељак и тиме је тога дана забашуривао глад.</p> <p>Ал |
| очима, које им показаше издашне џбунове кисељака.</p> <p>Није се обесио; али не зато, што не им |
| једино ономе уверењу, које му је овде у кисељаку отворило очи.{S} Паде му на памет како је, пре |
| окле га не би заменила другим, свежијим китицама, преко зида баченим.</p> <p>И сам Бог знаде, д |
| , да је над покојницом ужеже, а која са китицом цвећа, да јој чело главе метне.{S} Хаџи-Диша је |
| p>— Па што ће ти?{S} За кога имаш да се китиш?{S} Докле се ја не вратим, не треба ти, а када се |
| ваки убачени поклон нашла би и по једну киту цвећа, тако сређеног, да је удовица из њега могла |
| нима и по једну лепу дуванкесу са жутим кићанкама.{S} Њиховим женама по једну шамију калемћарку |
| некаква црна крмача под фесом и кратком кићанком на глави, па га удари кишом у трбух, обори га |
| усијаше, он превуче њима дуж Лепосавине кичме.</p> <p>Болесница врисну од бола и отвори очи, ов |
| кратком кићанком на глави, па га удари кишом у трбух, обори га и леже на њега.</p> <p>Јанићије |
| асима, као што речна брзица ваља врбову кладу.</p> <p>— Како Бог хоће, тако нека буде! — уздахн |
| едни верни христијани, сећамо, да му се клањамо и молимо.{S} Богатији је, мој синко, он и од Су |
| е! — заврши хаџи-Зосим и дубоко се поче клањати и крстити пред једном иконицом у соби.{S} Тиме |
| ху, да се ороди са племенитим потомцима класичне нације, те тако, у своме будућем породу, испра |
| у гостинску собу и као шева међу пуним класјем весело певушила или се на сав глас засмејала, к |
| има прикрива какав злочин; а то би била клевета на једног честитог грађанина, који је свој непо |
| у ваља што енергичније предузети против клевете; али, ма шта да започне, он ће морати, пре свег |
| Дишу обрлати.</p> <p>Осрамоћена удовица клела се на све начине пред Думом и Ламбром и њиховим ж |
| е појео паре!</p> <p>— Кога ви, бре, да клепећете?{S} Сто сам ја на вас скривио, да ме клепећет |
| во гора Романија, што ли?{S} Ви мене да клепећете?</p> <p>— Море, одвали човече, док си читав! |
| те?{S} Сто сам ја на вас скривио, да ме клепећете?{S} У апса ћу ја вас <pb n="167" /> и твога м |
| ери се ту, лудо цинцарска, док те нисам клепнуо, па да ти кажем ко ти је појео паре!</p> <p>— К |
| дна сладос!{S} Ено, мој Алкибијадес!{S} Клефта, право клефта; патриот како Рига от Фера!{S} Још |
| Ено, мој Алкибијадес!{S} Клефта, право клефта; патриот како Рига от Фера!{S} Још је дете, ама |
| Још је дете, ама за гол сабља да уфати; клефти да води, што је у срце!</p> <p>— А деце не је ни |
| то да одмах оде тамо, он се преплашен и клецајући довуче у башту.{S} Јанићије, већ стишан од пр |
| лахирен пође из дућана.{S} Колена су му клецала од душевног узбуђења, али он је ишао напред, иш |
| аних зракова, а лађа је све даље и даље клизила, докле се не изгуби за врбацима ниже Кајабурме. |
| ичају! — учини кир-Дума и сажаљиво поче климати главом и гледати у Дишу. — А ви верујете што се |
| ивајући у њеној забуни.</p> <p>Лепосава климну главом.</p> <p>— А знаш ли зашто сам ти дао?</p> |
| азала! — Хоћеш ли?</p> <p>Лепосава опет климну главом; али сада не тако стидљиво већ с осмехом |
| ли што ти је дао?</p> <p>Лепосава опет климну главом.</p> <p>— Штета — рече Диша — и добра ти |
| а је он човек на своме месту, зар би се клонио наших девојака па тражио Цинцарке.{S} Или: да је |
| од прве поразе освести, дубоко уздахну, клону главом на прса и савијеним кажипрстом обриса две |
| а капиџика, срце му силно залупа а рука клону доле.{S} Мало час га је одјурила ножем, па зар да |
| ње на своју руку.</p> <p>Хаџија на ново клону духом; више није смео да долази кући преко дана.{ |
| потпуно збуњено лице Ламбрино, руке јој клонуле а у недрима од страха тако силно бије, да јој ј |
| {S} Како: због тога? — пита Диша гласом клонулим, из кога се јасно видело, да га је сва моћ ост |
| цела снага на њему трепти од изненадне клонулости и страха, какав ли то он изгледа у очима људ |
| на очи изиђе.</p> <p>И онда, још већма клонуо, незадовољан и као утучен, вратио би се у мутвак |
| об ми ишчупа! — застења Диша саломљен и клонуо под тешким теретом неостварљивих и мучних мисли. |
| као јато грабљивих тичурина растрзале и кљувале.</p> <p>Међутим докле се он овако ломио и у нер |
| ластавчића, који са расклопљеним жутим кљуновима пиштаху за мамом и татом, који наизменце доно |
| прекорно у једну гвоздењачу, од које је кључ држала тетка Маца о своме врату.{S} Кад је хаџија |
| грчка крв.</p> <p>У овоме можда и лежи кључ тајне, што је мајстор Диша одоцнио тако са својом |
| а да ли је добро забравио, па онда тури кључ у недра.{S} Лепосава га зачуђено запита:</p> <p>— |
| за новост, коју је, прислушкујући кроз кључаницу, чула.</p> <p>Обе куме овеселише се.{S} Кира- |
| једну важнију „штафету“, која би се од кнежева двора испошиљала „блистателној Порти“ у Царигра |
| ова бацила га је у маштање: да је нешто књаз, па да нареди да му доведу тетка-Мацу и мајстор-Ди |
| и раније, него што је то било уписано у књигу.</p> <p>Анастасија је први пут била удата за кир- |
| /> <div type="titlepage"> <p>116 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 116</p> <p>ХАЏИ-ДИША</p> <p>РОМАН ИЗ Ж |
| а га намучи, или што се нечега плашила, ко би то могао погодити.{S} Једно је јасно, да га је ув |
| сно дрво, тражили су и обећавали ономе, ко им га донесе, пола царевине.{S} Али ексер се није мо |
| ака и људи, ко лежећи на меканој трави, ко одупрвши се о своју обрамицу, по цео сат жагоре, рас |
| њих изврши преметачина, те да се види, ко је крађу извршио.{S} Сад хаџи-Диша зађе од једнога д |
| ибрика.{S} Гомиле жена, момака и људи, ко лежећи на меканој трави, ко одупрвши се о своју обра |
| је хаџи-Диша улетео.</p> <p>— Кажем ти, ко је макар једаред хаџију ујео, то му је скупо платио! |
| ужеви вам код куће, а мој?{S} Хеј, хеј, ко зна кад ће се вратити!</p> <p>У таквоме расположењу |
| ије ушао случајно, но намерно.{S} Само, ко ли му је могао тако што наредити?{S} Да то није кира |
| елица.</p> <p>— Ама шта је теби, мајко; ко ти за Јанићија говори? — плашљиво промуца Лепосава.< |
| у неверицу. — Ама, људи, шта ли сте!{S} Ко је само пронео ту лаж?{S} Зар сам ја прилика за оно |
| Боже, година од тога доба?{S} Пуно!{S} Ко ће их набројати!{S} Оног Београда више нема.{S} И гр |
| е устабаше, отумарао је незнано куд.{S} Ко о њему што сазна, нека достави власти. — Лични опис |
| а разлога, да на њезин позив не оде.{S} Ко зна како ће <pb n="141" /> га дочекати и шта ће му с |
| това врата, а уме и да муче као бик.{S} Ко га нађе, нека га привуче властима а по том мајстору |
| <p>— Кафа је за људе а не за фукару.{S} Ко је још говеда појио кафом? —</p> <p>Тако је мајстор |
| иглом боцнула.</p> <p>— Ко каже то?{S} Ко каже, ана-сана.... викну раздражен и поче поклецават |
| ја осем света.</p> <pb n="176" /> <p>— Ко носи нека носи, ама жена мајстор-Дишина не сме тако! |
| и икони у куту.</p> <pb n="179" /> <p>— Ко ће као Бог!{S} И сам си се требао сетити своје вере, |
| Заригли капиџик; хоће да дође!</p> <p>— Ко?</p> <p>— Кир-Диса!{S} Ето га за ћоше.</p> <p>Фудул- |
| Па још устабашиница, бре, бре!</p> <p>— Ко: устабашиница?</p> <p>— Па ти!{S} Зар нећеш да се уд |
| кад чу каквим га именом назва.</p> <p>— Ко је пезевенк-баша?!</p> <p>— Ти!</p> <p>— Ја?</p> <p> |
| > <p>— Убио се! — јаукну Мада.</p> <p>— Ко, море?</p> <p>— Јанићије!{S} Тамо, на Јалији; сад ће |
| ао? — запита је још са сокака.</p> <p>— Ко, море?</p> <p>— Кир-Ламбре, и да видиш какав!{S} Там |
| и, као да га је иглом боцнула.</p> <p>— Ко каже то?{S} Ко каже, ана-сана.... викну раздражен и |
| мајстор-Диша и шкрипи зубима.</p> <p>— Ко вас отровао?</p> <p>— Ти! — продера се супруг и поди |
| е черупати кесе са слаткишима.</p> <p>— Ко је послао? — Мени дај, — Јанићије!... мени... мени!{ |
| ће умрети од неодољива страха.</p> <p>— Ко зна шта се до сада догодило?{S} Момци су, слуге су т |
| га изненадило то што му рече.</p> <p>— Ко ми угатао?</p> <p>— Она.</p> <p>— Шта ми је угатала? |
| ви пут, пред том сликом снеби.</p> <p>— Ко би и на то мислио? — прошапута и одмахну главом, да |
| да издржи у овакоме положају.</p> <p>— Ко ће да те убије?{S} Ја нећу!</p> <p>— Како да нећеш?{ |
| шкљоца зубима на своју мајку.</p> <p>— Ко са некрштенима спреже, тога благослов Божји оставља! |
| ном огреботином испод очију. —</p> <p>— Ко те огреба, бре? — запита га мајстор Диша, кад га она |
| самим собом бори.</p> <p>— Да продам, а ко зна у какав ће народ доћи оваква светиња.{S} Можда с |
| ре Бенџине смрти; а кира-Думиница?{S} А ко би то знао, чега се ради она радовала!{S} Жене никад |
| а жена ашикује с комшијама!</p> <p>— А ко вам каза па то? — одговори Анастасија и утаче се у о |
| и поче поклецавати од ужаса.</p> <p>— А ко не каже, питај!{S} Ето, њој каза Канче, а мени цео к |
| стор-Диши као кукавица јаје.</p> <p>— А ко ће им бити кум?</p> <p>— Кир-Дума.</p> <p>— А Ламбре |
| више, већ штуче међу сватове.</p> <p>А ко зна, не би ли боље било, да је мајстор Диша прво сас |
| /p> <p>Девојче се пажљиво обазре, да га ко не чује, па онда на пола гласа прошапута:</p> <p>— П |
| , да му на улици не честитају; а ако га ко на улици и заустави, он се брзо опрашта и изговара д |
| ти роди сина слабачког, шкољавог, онда ко да буде крив?{S} Увек да жалиш, што си откидао од св |
| удају и да си ти нежењен.{S} Е, па онда ко ту да докаже, да у томе нема нечега.</p> <p>— Па шта |
| во игра ли игра, кад те само угледа, па ко што ради, он трч’ за тобом, ја л’ да те загрли, ја л |
| кад затребало; а кад би опазила, да је ко од њих лабав у служби или да своје прсте почешће зав |
| сивала све појединости које су, како је ко држао страну коме, бацале у тамну сенку час Дишу а ч |
| му свет за тебе и Лепосаву говори.{S} И ко ће ми веровати, кад будем казивала, да се моје дете |
| грех би био, кад не би то урадио.{S} И ко би сада веровао да ту нема ништа, кад не избиваш од |
| то урадио, као да си ми био брат.{S} И ко би други смео да тако уради?{S} Ја ето нисам никоме |
| огазити вољу свога родитеља.</p> <p>— И ко се може боље побринути о срећи свога детета него мат |
| и робу.</p> <p>То је била добра мисао и ко зна не би ли тај посао испао кир-Думи за руком; али |
| а другарице јој прихватиле, ретко да би ко прошао улицом, а да не застане, бар једну строфу да |
| дом на страну, <pb n="62" /> као кад би ко окретао очи од ружне ствари; па ни кроз чаршију неће |
| многи који су видели.</p> <p>— А, е ли ко видео, када сте ви хтели да прескочите код удовице п |
| естара хаџијске браде.</p> <p>— Знаш ли ко је дошао? — запита је још са сокака.</p> <p>— Ко, мо |
| е јој да заплаче, очи се замаглише; али ко би знао зашто, она од једном скочи, одмахну руком, с |
| а.{S} Време је, треба да се оженим; али ко је мислио на то?</p> <p>Те ноћи превртао се мајстор |
| едан Диша, брајко мој!{S} Камо, нека ми ко покаже у еснафима макар једнога газду, који је толик |
| редовно је разбијала главу размишљајући ко јој све то шаље, ствари привлачила у кућу као своје, |
| а, док те нисам клепнуо, па да ти кажем ко ти је појео паре!</p> <p>— Кога ви, бре, да клепећет |
| Или: да је она чему, зар је не би узео ко од њихових, него је потурили баш мајстор-Диши као ку |
| двори и додаје час овамо час онамо, што ко нареди.</p> <p>Весеље махнито.{S} Јанићије Бик зачин |
| бијали.{S} Ексер је био чудотворан, јер ко год би га целивао, одмах би се излечио од сваке боле |
| рину врата и тајанствено погледа, да их ко не ослушкује, а када се увери, да никога нема, прикл |
| јерни супруг сред жизненог мрака</l> <l>Ко остатак от земаљског брака!</l> <l>И тој, која лежи |
| ни за банбадава, она плану и одговори: „Ко ти је крив, што си самоме себи стао на срећу!{S} Што |
| је мајстор Диша погодио за магаре?“ — „Ко је магаре?“ питам ја. — „Ти, ето сви причају, да се |
| оји јој је од онога дана постао као зла коб.{S} Митила га, чинила му све угодности, које може ј |
| <p>— Па што му онда кобиш?</p> <p>— Не кобим, него то због тебе рекох.</p> <p>— Гле, брине се |
| ш ништа урадио.</p> <p>— Па што му онда кобиш?</p> <p>— Не кобим, него то због тебе рекох.</p> |
| ено хуктање, као онај шум што се чује у ковачници кад меховима ватру распаљују.{S} У овај мах б |
| печата, па онда баци нестрпељиве очи на ковчежић.{S} Достојанствен изглед пустињаков, који поре |
| тарац изговори кратку молитву и принесе ковчежић хаџијама, да га целују.</p> <p>У сандучету је |
| одговори свети и, пре него ли расклопи ковчежић, извади из недара једну хрпу сложених хартија, |
| здахну побожни хаџија бројећи паре пред ковчежићем.</p> <p>— Штета, што није за продају!</p> <p |
| го га поче одмеравати очима као човека, кога ни у шта не рачуна.</p> <p>— Образ да ми погазиш?{ |
| сти, али, што се тиче жене и пријатеља, кога је тако јако уважавао, на њих није обраћао пажњу, |
| у коју се претапао.{S} Кир-Думина жена, кога је окумио, била му је сад наместо најстарије сестр |
| крсти.</p> <p>— Шта је?... запита Диша, кога овакав неодређени израз на Мацином лицу текну у ср |
| а и пишти од промуклости; а и кир-Диша, кога четворица држаху за руке, покуша да се отме; па, к |
| ћер, хаџи-Диша тако исто, а и Јанићије, кога је још прво детињство везало за ову кућу и хаџијин |
| ле ове промене, и његов верни Јанићије, кога је већ произвео за калфу, доживљавао је тако исто |
| неких успомена, до душе не о кир-Бенџи, кога ни за живота није могла друкчије сматрати, већ као |
| је искушење — одговори хаџија — а онај, кога је искушење савладало и отишао пре Ускрса и Четрде |
| анствени!{S} У успомени, као кроза сан, кога се једва опомињемо, таласају се ваше спокојне сени |
| протна осећаја стојао је он као кривац, кога су осудили да га двојица шибају.</p> <p>— И опрост |
| хоћеш у село?{S} Шта ћеш, бре, тамо?{S} Кога имаш тамо?</p> <p>— Тако; нећу да служим више.</p> |
| ти кажем ко ти је појео паре!</p> <p>— Кога ви, бре, да клепећете?{S} Сто сам ја на вас скриви |
| а Јалији; сад ће да га донесу!</p> <p>— Кога да донесу?!{S} Нећу мртваца! — развика се хаџија к |
| стави круг око оба противника.</p> <p>— Кога ви да закољите?{S} Чија јабучица да изедете <pb n= |
| .</p> <p>Судбина га је заквачила већ; а кога судба једаред само дохвати у своје незграпне шаке |
| угог пустињака, много важнијег од овога кога тражаше.</p> <p>Једнога дана, после одслужене литу |
| е кир-Диша умро, па истрча на улицу, да кога било наврати у кућу.{S} Разуме се да по комшилуку |
| тражи турског хећима, једног старца, за кога се онда говорило да односи болести као руком.</p> |
| ије се она ни мало плашила кир-Дише, за кога се удала по туђој вољи и, само толико, колико да п |
| рагу новога живота, да је тај човек, за кога се удаје, налетео на њену удовичку идилу као изнен |
| е један пустињак, прави богоугодник, за кога се зна, да никада ништа не једе <pb n="192" /> нег |
| а знаш зашто се жениш; а када течеш, за кога течеш! — суздахнуо би кир-Диша, нарочито онда, кад |
| ми узе то?</p> <p>— Па што ће ти?{S} За кога имаш да се китиш?{S} Докле се ја не вратим, не тре |
| да, још толико зарадиш!</p> <p>— Ама за кога?{S} Ето то, то да ми кажеш.{S} То сам хтео да пита |
| Удајеш се за мајстора...</p> <p>— Па за кога ћу?{S} Ваљада за слугу?</p> <p>Јанићију се попе кр |
| >— Зашто сам се оженио, то знам; али за кога течем, ето, то је оно што не знам; — одговарао је |
| авлију, пуну османлука и зеленила, иза кога је у дубини извиривала бела кућица са доксатом и к |
| ао у многим кућама сматрати као глас ма кога важнијег члана фамилије.{S} Једном речи она је бил |
| изгубио би вернога и оданога калфу, на кога је тако свикао.</p> <p>Маца је опет бринула за Јан |
| гне одавде, што даље од онога места, са кога се јасно оцртаваше београдско обзорје са кубастим |
| у срџбу, коју је са сокака донео против кога му драго, искали на њојзи.</p> <p>Ламбре је дуго п |
| ајала.</p> <p>Она мржња на Ламбру, због кога се о сватовима онако рђаво провео, дохватила га са |
| више подлегао ономе тешкоме осећању, од кога се ни после толико недеља не мога отрести.</p> <p> |
| саже лице у своје плетиво.</p> <p>— Од кога те је срам?</p> <p>— Од тебе — одговори Лепосава и |
| се као девојчица толико прегонила и од кога је често плачући бежала.{S} Дође јој жао, па га по |
| гледао, како се споро примиче дан, без кога би му сав овај живот и тековина пуста остала, над |
| г тога? — пита Диша гласом клонулим, из кога се јасно видело, да га је сва моћ оставила а намес |
| у самом доксату под стрехом гнездо, из кога извириваше неколико главица голуждравих ластавчића |
| дасима и да почешће таре шаком чело, из кога ама баш ништа не мога да истеше.</p> <p>У соби му |
| е ни мало личио на онај весели глас, из кога је детињски несташлук избијао.</p> <p>— Љута је! — |
| и густога османлука самоме доксату, из кога се одмах у собу улазило.</p> <p>На собњем прагу оп |
| е толико тешких дана, видети онога ради кога у мало што није страдала.</p> <p>Јанићије је још т |
| ише пријатеља стицало, јер су они знали кога под „фукаром“ и говедом разуме мајстор Диша.</p> < |
| екао је кир-Дума не мичући од зида крај кога се срозао.</p> <p>Али људи, као људи, ступише са Ј |
| ма газдарици.</p> <p>А када би било бар кога, коме би смео поверити и његовом помоћи разбистрит |
| родена, имам си овде побољи човек, сас кога ћу спацирам!“</p> <p>Тај „побољи човек“ био је кир |
| ија поздрави се, да тој кадаиф једе сас кога је јела и до саг!....</p> <p>Јанићије зинуо на ова |
| о очи и са пријатним изразом, као да га когод шашољи сламчицом око усана, слуша и осмешкује се |
| гавао је чак и прве комшије, само да га когод не би запитао што о томе; и у опште био је збуњен |
| чији је хлебац јео, ни страхом да ће га когод проказати Диши како прикрива једну прљаву тајну, |
| е тако тврдо, да не би осетио, да га је когод те поћи извукао из мутвака и чак на Јалију однео. |
| рао га после свију, те га је тако ретко когод могао видети, кад дође и оде из дућана.</p> <p>Са |
| ћи и Јанићија у дућану.{S} Кад би му их когод одузео, остао би без њих као трупина без руку, не |
| аку, а Јанићије би често, помажући јој, код последње строфе пао у неко севдалијско расположење, |
| се ништа није догодило.</p> <p>Међутим, код кир-Думе био је читав породични савет.{S} Думиница |
| иновац оженио Гркињом, па још удовицом, код толиких српских девојака.{S} Али кад већ није друкч |
| је?{S} Шта је казала?</p> <p>— Нађох... код фудул-Стаменке, — рече Маца и хукну од умора.</p> < |
| сило.{S} Шта је све било ноћас?{S} Ето: код фудул-Стаменке прекужио је један <pb n="110" /> теж |
| да га не прими, онда је сасвим пропао; код другога газде морао би као шегрт почети из нова и ш |
| ао је он пред друговима и свирачима.{S} Код једне крчме зауставише се.</p> <p>— Збогом, пријате |
| чуђено.</p> <p>— Где је остао?</p> <p>— Код ћор-Ахмета, — пије.</p> <p>— Пије!?</p> <p>— Пије.< |
| ве било, да ли би он то и дочекао?{S} А код овога мајстора његово произвођење било је већ на пр |
| и предао газда-Диши на занат.</p> <p>А код газда-Дише није никада видео никакве милости.{S} Из |
| тога човека, па замоли хаџи-Дишу, да га код куће сачека, и врати се натраг.</p> <p>На пет дана |
| етоваху, да се врати у Јерусалим, те да код власти оптужи хаџи-Зосима.{S} Али која фајда!{S} Ха |
| абрао од бунила, прво лице, које угледа код себе, била је тетка Маца.{S} Она му је сваки час че |
| више не падаше ни на ум уобичајена кафа код Маце.{S} Хтео је отићи, али га узе неки стид; изиђе |
| јте и почујте!{S} Јанићије Бик, калфица код Дише устабаше, отумарао је незнано куд.{S} Ко о њем |
| b n="198" /> тражаше толико, да је Диша код прве цене занемео и изгубио вољу на пазар и на децу |
| e unit="subSection" /> <p>Докле је Диша код тетка-Маце остао, Јанићије је седео у дућану и са н |
| ико могао с поља ући, па да лично окуша код Јанићија неће ли га умилостивити.</p> <p>Јанићије с |
| рад, те да последње дане живота проведе код свога синовца и снахе.{S} До душе, није му најприја |
| а, да му чува овце само за храну, па је код њега остао све до свога повратка у Београд.</p> <p> |
| бњом очекивао шегрта, да му јави шта је код куће.</p> <p>Јанићије опет, кад год га Маца није от |
| јче.</p> <p>— Што чукаш толико?{S} Није код куће.</p> <p>— А где је?</p> <p>— Мало час беше ту |
| ахнуше, кад зачу да Ламбрино одело није код њега.{S} Дакле, више јој нема спаса; он је то одело |
| .{S} Јанићију је само наредио да остане код куће, те, ако устреба Маци, да јој се нађе, а и да |
| до кира-Мане, да сазна је ли кир-Ламбре код куће.</p> <p>Али прође и три дана, а од кир-Ламбре |
| о посматрајући оно задовољство, које се код свакога залогаја на Дишином лицу огледа.{S} Очи му |
| једаред покуша и да запева, — али му се код првога стиха грло стеже.{S} Она песма, која му онда |
| видео, када сте ви хтели да прескочите код удовице преко зид и кад вам је шегрт подметнуо леђа |
| а ово спацирање по комшилук, кад је муж код кућа, ели Ламбре неће бити жив!</p> <p>— Добар дан, |
| ез икакве контроле, а од туда наврати и код Дишине куће, да обиђе и извести кира-Анастасију, ка |
| м миндерлуку, као да је у својој кући и код своје жене, опет зато није мрзео своју газдарицу.{S |
| поштовалац, који је на свакоме месту и код свакога човека, са којим би се састали, истицао бог |
| .. оне дреје...{S} Ламбрине...</p> <p>И код овога имена запе му глас у грлу, те само што промуц |
| У радњи је ишло као по зејтину.{S} Али код Јанићија се опажала нека промена; уозбиљио се, не п |
| Хајде, хајде, још мало, ћери, докле си код мајке; мужа нећеш дочекивати седећи. —</p> <p>Тога |
| да му радњу чува.</p> <p>— Одрастао си код мене, ја сам те упутио, добар си био, веран си ми б |
| >— Море, немој да се срамиш!{S} Ниси ти код туђина, није тетка Маца ни Цинцарка ни Гркиња; оди! |
| p>— Лако је вама да бесните, мужеви вам код куће, а мој?{S} Хеј, хеј, ко зна кад ће се вратити! |
| че од сватова, Јанићије, који је стојао код мутвака, позва га полугласно:</p> <p>— Газда!</p> < |
| ета, хаџи-Диша је достојанствено стојао код крме и побожно пропуштао између прстију зрно по зрн |
| сокачићу.</p> <p>Тетка-Мацу је затекао код куће.</p> <p>— Тетка-Мацо — рече Диша дрхтавим глас |
| енкине.</p> <p>Кир-Ламбре је дуго остао код фудул-Стаменке; а докле је он са Анастасијом претре |
| Јанићије — викну га с прага — носи ово код тетка-Маце и да кажеш: поздравио мајстор и шаље ово |
| та друго већ да зареди кроз махале прво код кира-%Думиница, па тако редом све до фудул-Стаменки |
| успео.</p> <p>Ствари је Јанићије однео код тетка-Маце.{S} Овде је био сигуран да их, до поврат |
| их донео у дућан, а после сам их однео код тетка-Маце.{S} И кира-Анастасија је после била овде |
| дом исприча све: како је у Витавари био код пустињака, који чува свети чудотворни ексер са крст |
| кира-Анастасији, не само да је изгубио код трговачкога света свако уважење, него ће и материја |
| отишао у Мокри Луг.{S} Тамо се погодио код једнога газде сељака, да му чува овце само за храну |
| Несрећник један!{S} Шта му је било мало код мене?{S} Хтео сам да га узмем на трећу пару; ортак |
| то му је било све.{S} А како му је било код куће, где се врло рано затварао?{S} Изгледао је сам |
| о оцу на храни и науци; све ми је добро код тебе било, али ето, ја те молим да ме отпустиш.</p> |
| и само куда се степао! — љутио се често код тетка-Маце.</p> <p>— Море, зете, не брини!{S} Доћи |
| ласка Ламбринога отишла у Скадар-махалу код своје пријатељице фудул-Стаменке (оне, ради које су |
| , што га је јуче на „гледању“ и прстену код своје испрошенице добио. — Иде ситно, у колико му т |
| ..</p> <pb n="67" /> <p>— Не могу, нису код мене!</p> <p>Анастасија пребледе, очи јој стадоше, |
| ј Јорданској земљи на своју удобну кућу код Чукур-чешме, са широком настрешницом и хладовитим д |
| — одговори Маца и сиђе у мутвак.</p> <p>Код мутвака је стојао Јанићије, стидљиво оборио главу и |
| и старих шилтова, досећа се, да је оно кожа њезиног рано изгубљеног супруга, лисца, и да она, |
| штри дикиш калфин засецаше дубоко испод коже у пањ!</p> <p>Разуме се да је Диша причао Маци и Л |
| 2">Местве се праве од врло фине и танке коже; навлаче се преко чарапа, па се тек преко њих спољ |
| уо у ћемер и то опасао око паса до саме коже, а у кесу је метнуо шест стотина гроша, таман коли |
| > узе са једним шегртом уносити у дућан коже, и готове јеменије, које су вас дан пред дућаном в |
| > <p>Газда Диша је седао мирно, опсецао коже за јеменије и испод очију посматрао бившег шегрта |
| о брковима, што су са њушке на одераној кожи стршили, човек, иоле вешт у читању хијероглифа и с |
| р-Диша је ревносно пазио на свако парче кожице <pb n="64" /> у дућану, на сваку кашичицу масла, |
| ј текији затече дервиша, огрнута вучјом кожом, са топузом о бедрима и неколико <pb n="51" /> но |
| ти.{S} Оно пространо лице са затегнутом кожом смршало је нагло, очи добиле грозничави сјај и не |
| глави, како чучи и предњим шапама држи кожу од неке друге лисице.{S} По оним крупним, зеленим |
| тен са пуцетом као орах, да би му често кожу раскрвавио.{S} А за све то коме би се потужио, кад |
| свега нејела имађаше светлу и затегнуту кожу, па ове иконе, кандиоце, које тако тајанствено гор |
| ијатељ, не води бригу на грцко удовица, кој да гу води.{S} Него знаш шта је?{S} Кира-Анастасија |
| е паре да уложим у еспап...</p> <p>— Е, кој вам па за то смета? — Чија жена <pb n="44" /> онога |
| есија...{S} А, а-ах, Дума, гомаре едно, кој да те превари?{S} Едно Диса, едно српско куче!...{S |
| вас највише помаже него грцко чаршија; кој вам је мустерија, него Грци, а то све из еден љубов |
| бити кир-Диша да ће се покаје и помири; кој зна!</p> <p>— Нећу!{S} Нећу! — јецала је Анастасија |
| ако, џанум?{S} Наша кост, наше месо!{S} Кој па да се брине у ова чаршија за едно грцко удовица? |
| кад опази како се мајстор Диша сплео. — Кој вас највише помаже него грцко чаршија; кој вам је м |
| да насмејане очи лепе удовице.</p> <p>— Кој па да гриза? — пита стидљиво кира-Анастасија, а миш |
| скрива образ од њихових очију.</p> <p>— Кој други него младожења!</p> <p>— Какав младожења?{S} |
| ту новост дознао.{S} Каже се: суд; ама кој држи тај суд?{S} Има ги који не су ни род, ни коска |
| верљива.{S} Ни једну важнију „штафету“, која би се од кнежева двора испошиљала „блистателној По |
| јмање! — тешила би га Маца, а Лепосава, која се свему невешта градила, трудила се на све начине |
| аву приповетку.</p> <p>Сирота Лепосава, која је у целој овој сплетки толико исто крива била кол |
| ћије, али тако тихо, да га је Лепосава, која иђаше уза њ, једва чула.</p> <p>— Рђо папуџијска, |
| дио, да му тако желиш? — рече Лепосава, која је после одласка мужевљева од једном постала нешто |
| е диже очију са земље.</p> <p>Лепосава, која је весело до овога часа говорила, сад се од једном |
| толико, да је пред вече узбунио говеда, која се с паше враћаху.</p> <p>И све му је лепо ишло за |
| {S} Фудул-Стаменкина соба и Анастасија, која је тамо плачна и очајна остала, беху једини предме |
| убије.</p> <p>Када га кира-Анастасија, која се налазила још под пријатним утисцима синоћне гоз |
| а га у раду не прекиде кира-Анастасија, која у тај пар уђе у дућан.</p> <p>Била је необично туж |
| нас хвата.</p> <p>Али кира-Анастасија, која је свога мужа добро познавала, није веровала у так |
| иница домаћици.</p> <p>Кира-Анастасија, која је, баш у то време, изрибала тепсије и жуте сахане |
| есно вршио, да му ни највећа цепидлака, која тражи у јајету длаку, не би имала шта замерити.{S} |
| , хаџија, још! — рече му једна комшика, која у томе часу одшкрину врата и промоли главу на поље |
| ко јецаше, није ни знао да је она рука, која му чврсто држаше шаку, већ умрла.{S} Тек кад Маца |
| нина срца ђавола свима оним средствима, која, у оно време, једном савесном мужу и домаћину стај |
| првога стиха грло стеже.{S} Она песма, која му онда у Еврејској Мали памет попила, запе у грлу |
| есну се шаком по челу, да је кира-Мана, која се притајала за вратима и ослушкивала шта Ламбре у |
| доба, као градски бедеми чврста имена, која господарише по Главној Чаршији и Зереку, бацајући |
| ад његовом главом надвијала се судбина, која у мало што не поремети све наде хаџијине. — Лепоса |
| је шегрту спремао.</p> <p>Али судбина, која се тога дана наднела над вратом Јанићију, није га |
| а којом од њих разрачуна.</p> <p>— Она, која те прво данас запита:{S} Како ти је детету?</p> <p |
| а му не цепаху душу два снажна осећања, која му сваку одлучност раслабљаваху.{S} И сада, када ј |
| мало анасонлију, јамајку и друга пића, која беху на гласу.</p> <p>Кир-Дишина домаћа невоља учи |
| азговарајући још за совром, тетка Маца, која је од некога доба почела да се плаши од могућне на |
| и веровало и није: али када тетка Маца, која је тога дана обишла већ неколико породиља, потврди |
| олико звекнуло, да је чак и тетка Маца, која је у башти нешто плевила, чула овај ударац и завир |
| , па да га Бог види!</p> <p>Тетка Маца, која је радо слушала Јанићијева пецкања, удари у смех, |
| долазила.</p> <p>— Ено га! — рече Маца, која се са Лепосавом и Јанићијем беше издвојила мало од |
| ми се ту успропадила! — подвикну Маца, која није никада допуштала да јој кћи противуречи; Лепо |
| >У таквом га стању затече и тетка-Маца, која се после дугога истраживања једва вратила.</p> <p> |
| а звук невестина имена.{S} Она удовица, која је целој чаршији мозак завртела, да буде његова же |
| уједај ти!</p> <p>Кир-Дишина несаница, која га је за неколико дана истопила као грудву снега, |
| гости посађују.</p> <p>Кира-Ламбриница, која је, за последње три године, приметно увела, па се, |
| јатно и ведро; а она потајна изнутрица, која га је, поред свега савлађивања, непрестано гризла, |
| то покушавао.{S} Ова вижљава девојчица, која је сада већ толико израсла, да је набујала у једру |
| ако на улици заноћи, а друго јака глад, која га је већ толико стегла, да је лепо осећао како га |
| нади, да ће се тиме спасти љуте гриже, која му је савест притискивала.</p> <p>Иначе, када то н |
| е грчке чаршије и младе српске чаршије, која се борила не само за свој опстанак пред моћном и у |
| није могао да се потпуно отресе жаоке, која је већ пецнула заљубљено срце његово.{S} Грашке зн |
| аво одушевљена.{S} Прам јасне месечине, која је кроз бујне османлуке и баштенско грање провирив |
| ати најпластичније фигуре чочечке игре, која је тако дражесно пристајала свежини и младости удо |
| ше се путници укрцати у лађу због буре, која је на сав мах беснела; а када се море утишало и ха |
| едини излаз, да се сачувају од срамоте, која их је у чаршији чекала.</p> <p>— Анастасија! — поч |
| што самоме себи затвара врата од куће, која га је као свога рођенога примала, изиђе из собе на |
| еселије, све докле их не прекиде Канче, која у тај пар уђе, да им јави за долазак Ламбрин.</p> |
| ало видети и по његову лицу и антерији, која је цептила на њему.{S} На половини заклетве дође м |
| од свога соја и прилазити оној нацији, која је са таким презрењем гледала на јучерању рају, ка |
| стор-Дишу.</p> <p>Међутим, и у чаршији, која је у недостатку других разговора претресала обично |
| Ето га за ћоше.</p> <p>Фудул-Стаменки, која је с највећим задовољством дочекала кир-Ламбру, ип |
| у.{S} Тетка-Маца је отишла једној жени, која је тога дана принову чекала.</p> <p>Јанићије уздрх |
| тако лаковерно поверовати једној жени, која је потпуно праведно заслужила онај надимак што га |
| адила по кући и отимала се од слабости, која је не остављаше.{S} Трећега дана толико је слабост |
| иград, није смео двор поверавати пошти, која се налазила тек у првим зачетцима и била тако неур |
| о је свакога вечера доносио тетка-Маци, која га је затварала у оковану гвоздењачу, да до поврат |
| мајстора на улицу, врати се болесници, која је спавала тврдо.{S} У једно време Лепосави задрхт |
| устињака не нађоше у његовој испосници, која се налазила близу Гетсиманске Баште у једној старо |
| од главе <pb n="152" /> и сањао о оној, која му је тај стручак кришом под јастук турила.</p> <p |
| татак от земаљског брака!</l> <l>И тој, која лежи у тљености,</l> <l>Сузом горком орошава кости |
| на по једна жена улазила је на капиџик, која са свећицом, да је над покојницом ужеже, а која са |
| Лепосава и Јанићије и гледали за лађом, која је носила мајстор-Дишу.{S} Сунце је жегло пуном ја |
| , не иде!{S} Човек са једном историјом, која је до скора изазивала смех по чаршији.</p> <p>И Бо |
| ије то само жалост за кира-Анастасијом, која му је онако срдито пребацила, но ту је осећао и не |
| када ће се срести са кира-Анастасијом, која је пошла право њезиној кући, она се враћала из каз |
| едам.</p> <p>Са овом последњом одлуком, која му даде неке наде, да ће се ова ствар ипак на добр |
| у срџбу.{S} Младост, набрекла свежином, која пркосно дражи, бацала га је у неку непријатну забу |
| а у своје сокаче, срете се са Канчетом, која је опет са другом једном девојком пролазила туда.< |
| т, а нарочито Лепосаву са оним накитом, која га је равнодушним осмехом по каткад погледала.</p> |
| ријама, ама како да се оженим удовицом, која у поноћ стоји на капиџику као фудул-Стаменка.</p> |
| вољству: ожениће се најлепшом удовицом, која му носи кућу и неколико хиљада гроша и ородиће се |
| гробље, идите оном хладовитом стазицом, која међу гробовима кривуда између малене црквице и зво |
| , да се поздрави са једном комшијницом, која је заустави на сокаку, <pb n="183" /> те тако Јани |
| ке и поче се борити са оном изнутрицом, која га је гризла и кући гонила.</p> <p>Зато је био и д |
| тора. — Сунце зашло већ, а тамна румен, која је ишчезавала заједно са мујезиновом песмом што се |
| амо до после поноћи.</p> <p>Прва мисао, која му, после свега сећања на <pb n="111" /> јучерањи |
| ="87" /> никога.{S} Као несвесна ствар, која не разуме шта се то око ње догађа, седео је нем и |
| ни Дишин покушај, ни Лепосавин покрет, која у томе часу извуче своју из његове руке и брзо уст |
| емља и из ње се промоли страшна чељуст, која поче бљувати ватру на богоугодника.{S} Побожни исп |
| га је и изазвала у њему ону горку тугу, која ипак тако пријатно пада на рањено срце.</p> <p>— О |
| обрастао у дугу, јако проседелу браду, која му је чак до појаса долазила.</p> <p>— Ено га! — р |
| ку згодан материјал за читаву историју, која ће се за дан два развити.</p> <p>Српским женама ни |
| а свога шегрта јаче означи ону разлику, која између њих владаше.</p> <pb n="76" /> <p>А Јанићиј |
| ије било баш тако лако пронаћи прилику, која би одговарала положају једне тако лепе и угледне у |
| о је могао брже прогура се кроз гомилу, која је све више расла.</p> <p>Сад, после овога сукоба, |
| савет.{S} Думиница је тешила кира-Ману, која је тога дана, пред зору, добегла куму и куми, гото |
| S} У цркви је увек хватао грчку страну, која се од српске одвајала, као зејтин од воде; многе ц |
| свих седам... продера се Диша на жену, која се на мужа застиђено осмејкиваше.</p> <p>— Сад бар |
| земља, и чим је натрапао на своју жену, која је скочила из постеље, да му отвори, поче је тући |
| стресала са шарених шалварица прашину, која се прихватила, док је уз капиџик стојала.</p> <p>А |
| ију, а на своју праву домаћицу и радњу, која је већ у велико почела посртати, није ни помишљао. |
| борави на ону живахну пластичну фигуру, која га је као свежа вода оживљавала!{S} И тек сада, ка |
| да, тиштала га је и помисао на срамоту, која ће га, можда још данас, постићи, чим се у чаршији |
| улицу и не обазирући се на тетка-Мацу, која га задржаваше, да бар једну кафу попије и да се ма |
| ао детиња шака, таман за њезину ножицу, која је, заједно са тим младешчићем у левоме куту доње |
| да се на ново окући, да стече домаћицу, која ће му унети у кућу мир и задовољство и до године, |
| свећицом, да је над покојницом ужеже, а која са китицом цвећа, да јој чело главе метне.{S} Хаџи |
| ш она иста песмица, коју ономад зачу, а која беше у то доба нова:</p> <quote> <l>„Да ли знаш ка |
| p>— Е, једна му је набацала!</p> <p>— А која ли то? — запита брижно жена, а очи јој крвнички се |
| а софри.</p> <p>— Нане! — поче Лепосава која се охрабри, кад спази матер. — Ево, Јанићије је до |
| } Овако му она изгледаше као санта леда која се не отапа.</p> <p>— Па, дабогме, и зашто да ме г |
| скога зида, сву ову „литију“ посматрала која од комшиница.</p> <p>Но кир-Диша се није дао онако |
| у, Лепосава не одмиче даље од врата, на која је ухо прислонила.</p> <p>— Је ли истина оно?</p> |
| трпљенога пораза, после целе ове бујице која га је заошијала, чинило <pb n="106" /> да ту жену |
| сет година на селамет изаћи.{S} Знаш ли која ти је сад?{S} Пуних шеснаест!{S} Још годину две па |
| а код власти оптужи хаџи-Зосима.{S} Али која фајда!{S} Хаџи-Диша није имао у рукама никаква док |
| таји пролила у својој кући, када би јој која пакосна пријатељица навратила, бајаги да је види, |
| а заноси, заједно са чежњивом мелодијом која му се срца тицаше.</p> <p>— Као занесен уђе у авли |
| кања, ту је требала једна одлучна мисао која ће у часу постати дело.</p> <p>Све је то опажао ки |
| му, да им даде какав запис или амајлију која чува од урока или какве му драго несреће, да је св |
| једна нечиста вера!{S} Имаш ли комшику која нема деце?</p> <p>— Имам, како да немам; па још тр |
| уздише и вене и да пакосно гледа на ону која јој мужа преотела.</p> <p>А докле су њих двоје овд |
| од некога испосника мајку Божју, икону која је од времена на време сузила.{S} Испосник није да |
| одоначалником“ многобројнога потомства, које ће, с колена на колено, предавати један другоме „ш |
| чића и неколико пари мајушних јеменија, које је кришом, кроз три године, убацивао у башту младе |
| .{S} То беху дани тешких душевних мука, које су га ломиле и мучиле, а којима не мога одолети.{S |
| сао младу душу бар од оних вечних мука, које би га на ономе свету дочепале.</p> <p>Сад већ, кад |
| плетеница низ врат и к’носаним обрвама, које се као два црвена лука високо надвијаху изнад жива |
| у, да што пре стану на пут неприликама, које су већ почеле овде онде искрсавати.</p> <p>А то се |
| е постеља метати, покривено је даскама, које су над подом правиле узвишицу од прилике за пола ш |
| грчко-цинцарским и јеврејским фирмама, које, у тадањем Београду, јасно показиваху, да су сви у |
| езе и морао да буде задовољан мрвицама, које са богата стола падаху.</p> <milestone unit="subSe |
| у.{S} Разносио је „каранфил“ званицама, које је мајстор Диша, као младожења, од своје стране, п |
| самоме себи као осуђеник међу стварима, које су га сваки час подсећале на одбеглу жену; уздисао |
| е у шибљак, а руке се пружише за очима, које им показаше издашне џбунове кисељака.</p> <p>Није |
| и лица овална са необично живим очима, које одаваху тип Јерменина.{S} Кад старац устаде и обаз |
| младешчић и свеже лице, озарено очима, које су се и кроз најтужније сузе пркосно смешиле, — са |
| огледом, бледим лицем и сузама у очима, које га тако жалостиво гледају.</p> <p>— А што се опет |
| не тако стидљиво већ с осмехом у очима, које слободно гледаху у очи Дишине.</p> <p>— Ама не так |
| .</p> <p>Осмога дана после овога писма, које је у кући хаџијиној изазвало сасвим противан утиса |
| а, то није знала.</p> <p>Неколико жена, које истрчаше на капиџике, развадише их, и Лепосава, бл |
| Напротив, она је била од оно мало жена, које су умеле не само да туђу тајну, када им се повери, |
| знала, да тетка Маца није од оних жена, које једва чекају да сазнаду за туђу тајну, па да је, н |
| иш, бре?</p> <p>Думи поклецнуше колена, које од претећега израза а које опет од одрицања Дишино |
| вао, и тако нагло исцељење од искушења, које му до сада ни пост ни молитва не угуши, било је до |
| адовољство обузе га свега.{S} И вечера, које се до сад једва дотицао, сад му необично слатко па |
| много вредело за душу једнога сирочета, које није сазнало ни за мајчину љубав ни за сестринску |
| артикала од свих <pb n="49" /> еснафа, које је сваке ноћи од некуда падало у њезину башту као |
| b n="128" /> погледа, да све оне стеге, које му душу до мало час сапињаху, попуцаше, и њему ста |
| утвак, тек да од Јанићија сакрије сузе, које је облише.</p> <p>И тако, дан из дан, Јанићије је |
| човек — рече Маца утирући полако сузе, које је не слушаху, него једнако капаху — ако си честит |
| носити у дућан коже, и готове јеменије, које су вас дан пред дућаном висиле, па већ почео спушт |
| јер сви ови Срби, комшије и некомшије, које је толико година с презрењем дочекивао и увек држа |
| , докле удовица потпуно не залечи ране, које јој Бенџина смрт зададе, али Дума, као кум, а посл |
| рди Диша и значајно погледа у обе жене, које радознало очекиваху да им објасни, чега ради је та |
| апоче да грди и Мацу и све остале жене, које се пачају у хећимска посла.</p> <p>— Даћете јој ов |
| јој је била тако срећна, да и оне жене, које су већ сваку наду изгубиле, морадоше врло брзо обр |
| одупрвши се песницама о широке слабине, које од узбуђења бректаху, хуктао је и ходао горе доле |
| тојанство и оне четрдесет и три године, које су га иза разапете антерије за леђима гледале.</p> |
| црквене песме певао је по грчки, а оне, које није умео, удешавао је кроз нос тако, да ти се уве |
| шуми, дише.{S} И то неодољиво осећање, које обујимаше све што је око себе видео, таласало се у |
| еме њу је обузимало неко друго осећање, које је неосетно обујимаше, чим кајик ишчезну за оне ад |
| роза сву буру своје душе; а то осећање, које му јасно показиваше његову немоћ, да са собом расп |
| душевне слабости, осетио оно сажалење, које осећамо увек према грешнику, када се искрено каје. |
| ћијев глас и пред крчмом наста љубљење, које циганска ћеманета праћаху својом аријом.</p> <pb n |
| тетка-Мацина па најпосле и све биљаре, које су јој усрдно помагале, да спасу Лепосаву, не помо |
| ете од глади!{S} Да се удаш за дериште, које не може за десет година на селамет изаћи.{S} Знаш |
| час мајала на доксату и залевала цвеће, које је оздо на више, заједно са османлуком, сав доксат |
| ета донела 4000 гроша; а за мале новце, које је дао за еснафски барјак, постао је велики доброт |
| о тренутака одмеравао овај стас и лице, које се стиђаше да баци поглед на свога будућег домаћин |
| оба ноћи разабрао од бунила, прво лице, које угледа код себе, била је тетка Маца.{S} Она му је |
| е заценише од смеха гледајући оно лице, које <pb n="151" /> у исти мах, беше изненађено, збуњен |
| а.{S} Некадање пријатељице и познанице, које су јој за време удовиштва с тешком муком прелазиле |
| потајно довлачити у кућу неке чињарице, које су јој редовно у њезину душу увлачиле сумњу, а из |
| егрта.{S} Није било јела ни посластице, које је кира-Анастасија тако вешто градила, а да најбољ |
| е покрије две загрљасте пуначке мишице, које беху до рамена голе.</p> <p>— Добро сте нам досли! |
| затегнуту кожу, па ове иконе, кандиоце, које тако тајанствено горука у слабо осветљеној собици, |
| ога себе победи, онај осећај, оно срце, које не признаје никакве рачуне и које својом ватром са |
| ње витога струка и оно набрекло јелече, које се час пењаше <pb n="127" /> уз леђа час спусташе |
| од куће, већ права патња, мучење душе, које га је обзинуло као паклена аждаја, коју је видео у |
| ијатно расхлађивао његове снажне груди, које, чим Маца и Лепосава уђоше у кућу и заклопише врат |
| њу би по вас дан одбијао од себе мисли, које га и без његове воље вукоше развалинама порушених |
| подавао се стотинама грозничавих мисли, које су се по његовој глави ломиле.</p> <p>Али једна, о |
| је био жртва, играчка супротних мисли, које су га као јато грабљивих тичурина растрзале и кљув |
| {S} Митила га, чинила му све угодности, које може једна добра душа да учини сирочету; али јој ј |
| јој на дугачко описивати све дужности, које она, као честита жена, треба да испуњава.{S} Говор |
| ри тетка-Маца предишући и са оклевањем, које у овој прилици само надражаваше онако узбуђенога Д |
| оставе у башти под оним густим дрвећем, које не да сунцу на земљу.{S} Кира-Мана, кума-Думиница |
| као далеки звук или кукурекање петлово, које се чак из другога села разлеже.</p> <p>А хаџи-Дишу |
| ди.</p> <p>Оволика хвала и задовољство, које му Лепосава указиваше, повратише га, истина не сас |
| огладнео посматрајући оно задовољство, које се код свакога залогаја на Дишином лицу огледа.{S} |
| и, чим се у чаршији сазна за неверство, које је своме присноме пријатељу учинио.{S} Како ли ће |
| би, да јој бар за часак заклопи то око, које га је онако жарко палило.</p> <p>— Наразговарасте |
| емена на време забринуто је трљао чело, које је нервозно час скупљало час у вис уздизало његове |
| е буди у њему нешто озбиљно, натуштено, које му, из неке мрачне дубине, говори; Пази како ћеш, |
| на је била неопходна; а оне жене, опет, које чезнуше за децом, обично су се обраћале на тетка-М |
| руго, вредно је поменути по ономе чуду, које му се још у Јерусалиму приказало, наговестивши му, |
| , те да виде децу и да се увере о чуду, које учини једна хамајлија.{S} Лепосава је примала у по |
| је превртљива; али све то запе у грлу, које му се на пакост тако стегло, да је једва био у ста |
| уњен, враћао ипак оном једином осећању, које је кроза сву срџбу и гневно расположење остајало с |
| одржаваху у оном пријатном расположењу, које човек осећа, кад зна да тиме Богу угађа.{S} Напрот |
| о му је захвалити једино ономе уверењу, које му је овде у кисељаку отворило очи.{S} Паде му на |
| </p> <p>— А оно?</p> <pb n="30" /> <p>— Које?</p> <p>— Белћим не знамо ми шта је у башти закопа |
| ог друго; знате због они пари!</p> <p>— Које паре? — запита Диша узнемирено.</p> <p>— Због 4000 |
| ећући лица.</p> <p>— За оно...</p> <p>— Које: оно?</p> <p>— Среће ми нисам крив.{S} Ја баш ниса |
| турила под јастук... па оно...</p> <p>— Које: оно? —</p> <p>— Оно... знаш...</p> <p>— Па ето ви |
| ла.</p> <p>— Је ли истина оно?</p> <p>— Које? — запита тетка Маца пажљиво.</p> <p>— Па... оне д |
| нуше колена, које од претећега израза а које опет од одрицања Дишинога.</p> <p>— Молићемо, немо |
| утвака, погледала и испратила очима, за које не би могао рећи да су равнодушне.{S} Шта више, за |
| ; још само да покупује неке ситнице, за које су му пријатељи дали готов новац.</p> <p>Било је п |
| самом куту доње уснице, и јелечетом, за које сте морали страховати, да ће тај час пући баш на о |
| адале њезину удовиштву и, можда, надама које је она управљала сасвим другим странама, само не о |
| не на свима странама Грке и Цинцаре, на које су, у то доба, мал’ те не као и на Турке мрзели.</ |
| ој.{S} То лепушкасто, свеже девојче, на које је (то је, кришом од самога себе, у себи помислио) |
| а, морала је да чује и такве ствари, на које би се узбунила чак и фудул-Стаменка, кад би се так |
| це; јер тетка Маца не беше од оних жена које оклевају.{S} Ваљало је да се одмах сазна, да је Ле |
| удовичку идилу као изненадна мећава, од које се није умела одбранити.{S} А сва ова халабука од |
| почела тако говорити о пријатељици, од које се после сватова није никако одвајала.</p> <p>Она |
| до кир-Диша са својом широком шаком, од које су му уши тако често бридиле, и кира-Анастасија са |
| а успомена, управо несносна помисао, од које се нервозно склањао.{S} Фудул-Стаменкина соба и Ан |
| ицао беспрекорно у једну гвоздењачу, од које је кључ држала тетка Маца о своме врату.{S} Кад је |
| не жене, за којом је толико чезнуо и од које је тако жељно ишчекивао бар једнога сина.</p> <p>К |
| ла наћи лека нити му означити болест од које болује. — Но међу свима највиша их је било жена не |
| ијеним кажипрстом обриса две вреле сузе које му низ лице кануше.</p> <p>Тетка Маца је опазила и |
| махнути шаком, обично је све оне шамаре које је желео спустити на туђе главе, издашно спуштао н |
| на поштедела од једне сувишне бриге без које се може бити.{S} А да би се пред Дишом и својом са |
| за потиљак и забаченом десном руком, из које су висиле бројанице за леђима, стао кир-Ламбре пре |
| пи се воде, подметну главу под лулу, из које је избијао дебели млаз хладне воде, и поче се пљус |
| а је то погана земља, <pb n="197" /> из које си дошао, да ми у браду поганиш?{S} Јесам ли ја Фр |
| јчину љубав ни за сестринску милошту, и које је од првога сазнања свога само знало за груба изв |
| срце, које не признаје никакве рачуне и које својом ватром сагорева најубедљивије разлоге мозга |
| е пријатељице фудул-Стаменке (оне, ради које су се онако крвно завадили деда Митар и Станко туф |
| и кућу ни радњу, а ово троје деце, ради које је чак у Јерусалим запео, шта би тек од њих било!< |
| празно било без ове веселе женице, ради које је прегорео кира-Ману и оставио да у кући кришом у |
| , како се говори о фудул-Стаменки, ради које је, баш тих дана, газда Митар своју жену избио.</p |
| жње да се што пре састане са оном, ради које ће жртвовати све, ипак бирао оне сокачиће и завију |
| о заборавио на ону немилу епизоду, ради које три ноћи није спавао.</p> <p>И тетка Маца, као прв |
| како прикрива једну прљаву тајну, ради које ће образ мајсторов поцрвенити.{S} И то се вукло кр |
| то потпунији, описивала све појединости које су, како је ко држао страну коме, бацале у тамну с |
| увек је износила оне најцрње могућности које многе родитеље од деце и због деце сналазе.</p> <p |
| је, као подсечених ногу, сав раслабљен које од умора а још више од оног унутарњег бола, ударио |
| јвише жудео, — <pb n="131" /> потомство које ће некада, када то благоме Богу буде угодно, прихв |
| то да за бадава дође до оне светиње, до које ни цар Константин није могао са толиким благом доћ |
| чице замесе читаво брдо препреке, преко које мајстор Диша не би могао прећи.</p> <p>А докле се |
| {S} А дебели курјук плетене косе, преко које је слазила модра бареш-шамија, дотицао је својим к |
| расло и под високом купастом капом, око које се омотавала чалма зелене емир-боје (знак да води |
| најући ни сама од куда то долази, ретко које јутро да не нађе у својој авлији убачену по коју г |
| од купи, свуда би добијала на поклон по које шећерлеме или други какав слаткиш.</p> <p>А тетка |
| а на бињекташу и чекао неће ли се, ма с које стране, из сокака појавити фигура његове жене.{S} |
| нажни, да им се није могло одолети ни с које стране.</p> <p>Али, ако су се кумови и сложили у т |
| их је некада готовим новцем платио, и у које је сву наду полагао, букнуше у пламен.</p> <p>— До |
| о је у мутваку као између два огња међу које је стављен, да по својој вољи изабере у који ће ск |
| за свако доброчинство: било за поправку које цркве, школе или друге културне установе, — но мај |
| ућан, терала да муче као бик и да гради којекакве лакрдије, као оно о сватовима.{S} Јанићије је |
| ли све то на страну; све би се то још и којекако поднело, само да је према кира-Анастасији мога |
| тинском“ и „сестринском“ љубави намицао којекако, па кад не беше топлог сунчевог зрака, да се н |
| и.{S} Ћути, само када те није везала са којеким; а таквога мужа свака би себи пожелела.</p> <p> |
| у мало не прогута читав <hi>чичак</hi>, који је кира-Мана у кафу спустила, он сав побледе.{S} В |
| стране осигурао.{S} За „неверне Томе“, који не верују, докле се и прстом не дотакну рана, снаб |
| је као сахат на градској „сахат-кули“, који дан из дан равномерно јавља, кад је време ручку, к |
| расла.</p> <p>Сад, после овога сукоба, који се за најкраће време по целоме Београду раструби, |
| чицу и несвесно бленуо у једнога мрава, који се свакојако мучио, да одвуче кроз траву једну пок |
| у њезиним ушима као писка покојникова, који је на последњем часу викнуо: „кира-Анастасија! кир |
| о је самохран и како нема никога свога, који би га срдачно прихватио и благим мелемом ране прив |
| тегоба, па тако и немају никога свога, који би им, на суђеноме часу, свећу додржао и паром очи |
| њега могла прочитати и све жеље онога, који је дотични поклон послао.</p> <p>Али сви ти поклон |
| е Лепосава толико интересовала за мужа, који јој се враћаше.</p> <p>А докле су они овако разгов |
| м је дао; нити је трговац нека арамија, који хвата људе за гушу, па вели:{S} Плаћај, бре!{S} На |
| грли је и стаде се плазити на Јанићија, који се, блажен од онога ударца, утварао као да га боли |
| је њезин муж најурио из куће Јанићија, који јој је од онога дана постао као зла коб.{S} Митила |
| о на њега и блесасто гледао у Јанићија, који је са страхом очекивао, шта ће се са мајстором дес |
| ећник; сад ли ми долази! — рече хаџија, који већ беше на ногама, и додаде нешто по турски.{S} М |
| <p>— Берићет под кровом! — рече хаџија, који сеђаше на томе доксату и са неким изразом задовољс |
| цело страховит, кад се неколико хаџија, који по миндерлуку припремаху постељу за ноћиште, изнен |
| ад прођеш! — шалио се Станко туфегџија, који се примио за старога свата.{S} Кума је већ изабрао |
| емирују тихи сан општинских патролџија, који сматрају за свету дужност да своју ноћну службу ре |
| н трговац из Пожаревца, Јанко папуџија, који је од кир-Дише куповао сахтијан, јави му о стричев |
| држао као стене.{S} Прва два просјака, који би му навратили на дућан и почели богорадити, испр |
| ошћу обећа, да пронађе неког пустињака, који је тумачио снове, те да им он разреши онај загонет |
| : како је у Витавари био код пустињака, који чува свети чудотворни ексер са крста Спаситељева, |
| е у неку непријатну забуну, као човека, који је целога века где је год могао штедео, па сад одј |
| душевљено прате извијање гипких чочека, који према њима, уз пратњу циганских дефова и песме жен |
| мало што не погоди једнога пролазника, који у томе часу наиђе. — Јанићије није чекао и онај др |
| а је имао још једнога друга, сапутника, који му је био вођа по Јерусалиму.{S} Био је то неки Гр |
| менка се уплаши од овога наглога скока, који беше тако неспретан, да се задувани Ламбре умало н |
| од толикогодишњег непримљенога ајлука, који би му морао исплатити, те би тако хаџија имао двос |
| м устаде, с муком се довуче до собичка, који служаше за стовариште еспапа, а у исто време и као |
| подрум, да у један бокал оточи расола, који је он увек за вечером наместо вина пио.{S} Маца је |
| готов новац.</p> <p>Било је пријатеља, који су му само поручили да им купи, а новац ће му дати |
| рао да проговори српски са муштеријама, који нису знали ни бекнути језиком на коме је Периклес |
| сташно скакутање око пространога обима, који је кир-Дишина запремина у соби захватала.{S} - Јед |
| ни поклоник долази овамо и свима онима, који су невични били обичајима овога света, стојао је н |
| гу реч! — била је његова опомена онима, који би просјака, са прага свога дућана, сурово најурил |
| урцима, него чак и међу Грко-цинцарима, који, у оно доба, беху друштвеноме животу што и со хлеб |
| јања лутао тамо амо по густим трњацима, који су се више Стамбол-Капије богато ширили онде, где |
| икаквога изгледа на мирбу.{S} Кир-Дума, који је у целој овој ствари тежио да измири пријатеље и |
| ине допираху му једва гласови мујезина, који оглашаваху вернима: сабах-намази (јутарњу молитву) |
| а клевета на једног честитог грађанина, који је свој непорочни живот освештао још и хаџилуком, |
| То не беше више обична брига домаћина, који се удалио од куће, већ права патња, мучење душе, к |
| грту, већ из виших педагошких принципа, који су у оно време у јеку цветали, а и зато, да у очим |
| о побожнога пустињака и светога ексера, који је своју чудотворну моћ предао и ономе памуку, у к |
| днога устабаше и признатога добротвора, који је и иначе леп углед, што га у грађанству уживаше, |
| и то није било лепо, да свога мајстора, који ти је као један родитељ, тако оставиш.</p> <p>Јани |
| Да је само могао, он би тога мајстора, који му је толико шамара напоклањао колико можда ни сво |
| , била је слична узрујаној гомили паса, који се гложе по београдским шанчевима и својим разногл |
| етљавала тек по гдекога веселога брата, који жељно ишчекује, неће ли какав изненадни гост од ку |
| клањајући с ватре велику џезву шербета, који се грејао за Лепосавине другарице.</p> <p>Али то „ |
| идеал, у који је унео срж свога живота, који га је из године у годину снажио и освежавао на ист |
| оражен према Јанићију и обојици шегрта, који су напустили посао, па онако седећи око пања узвер |
| га каранфила, босиока и осталога цвећа, који се са девојачким гласовима разлегаше преко зидане |
| еколико главица голуждравих ластавчића, који са расклопљеним жутим кљуновима пиштаху за мамом и |
| , и како је он постао оцем три синчића, који му, у један исти час, испунише кућу детинским плач |
| свет, расплашили јато домаћих гушчића, који, са својим родитељима, под кутњом настрешницом чуп |
| ћ много теже ишло због гојазног трбуха, који се спокојно држао на кратким, као ступе дебелим и |
| да не помишља <pb n="57" /> на синовца, који се на све начине трудио, да му покаже, како он нећ |
| ало, раскрстити са погрешком свога оца, који не беше те среће да се, као и он, ожени Гркињом.</ |
| ти у помоћ још једнога младога дервиша, који му је у лечењу био десна рука.</p> <p>Око текије, |
| „Чујте и почујте!{S} Ово је луди Диша, који има жену ороспију и који због ње туче шегрте!“</p> |
| ад овај изиђе на поље.</p> <p>Али Диша, који у истини беше пребледео од учињенога дела, није им |
| а се погодимо! — одговори мајстор Диша, који добро опази старчеву борбу.{S} Реци, колико тражиш |
| чаше на капиџике, те тако мајстор Диша, који се баш тога и плашио, устукну у своју собу, затвор |
| а-Мацо, шта кажу? — викну мајстор Диша, који већ не мога издржати њезино оклевање.</p> <p>— Каа |
| амарима, али опет хлеб; јер газда-Диша, који у своме веку никоме у очи није смео рећи ни ружне |
| ђоше, стадоше као укопани.{S} Кир-Диша, који се такође није надао да ће се у овим заклоњеним ул |
| илног расположења јекну.{S} А кир-Диша, који никада још у своме веку није запевао световне песм |
| и Ламбре.</p> <p>Но како мајстор-Диша, који је на сваку пару пазио, није никада ногом прекорач |
| ближе Јанићију, ухвати крај од кајиша, који му је још био скопчан око колена, и поче га са сме |
| ић.{S} Достојанствен изглед пустињаков, који поред свега нејела имађаше светлу и затегнуту кожу |
| га она пита; а онај бесмислени поглед, који се уковао за врата, куда је Јанићије отишао, тешко |
| је осећао, то је, да ће сав онај углед, који је до сада имао, пасти у прашину.{S} Једном ваљано |
| меном жене испирати уста, и онај углед, који му је од ове женидбе у чаршији нагло порастао, спл |
| -Диша мало одмаче од сватова, Јанићије, који је стојао код мутвака, позва га полугласно:</p> <p |
| епосава је већ била мртва.{S} Јанићије, који још једнако јецаше, није ни знао да је она рука, к |
| а му нешто на душу метне, али Јанићије, који до овога часа чињаше све, само да се одбрани од те |
| ићије, брзо овамо!</p> <p>Али Јанићије, који је радио на мутваку, немаде времена ни да засуче р |
| треба мени поклона! одговори Јанићије, који се све више збуњивао посматрајући како му се газда |
| ека, нисам гладан! — одговори Јанићије, који је жељно за то време погледао у ону чинију пуну пи |
| а, мајсторе! — уздахну дубоко Јанићије, који се тек на ово питање расвести.</p> <p>Из куће се р |
| гу, газда! — одговори одлучно Јанићије, који је до овога часа стојао пред газдом као на угљевљу |
| га разликовања од једног другог хаџије, који је случајно имао исто име, прозваше: хаџи-Памук.</ |
| за кир-Бенџу, казаса из Главне Чаршије, који поживе с њоме три године и, умревши у шездесетдруг |
| и једнога човека у антерији од ћитајке, који није дошао у цркву, да се помоли за покој душе кир |
| адина скинути са кира-Анастасије уроке, који јој сметају да га начини оцем, о томе кир-Диша ниј |
| а јако ожалостило зле језике комшијске, који беху занемели, кад угледаше како им је сплетка кра |
| ође тако нелагодно око срца, као ономе, који за леђи осећа наднесену шаку и чека када ће га по |
| ца, у пратњи својих мужева и младожење, који се враћао својој напуштеној вереници као блудни си |
| да плашљива али ипак пуна очајне чежње, који је говорио много више, него што би је у стању била |
| ун пролетњега мириса.{S} Дума и Ламбре, који су овог дана управљали целим весељем, наредили, да |
| Анастасији први комшија био кир-Ламбре, који се затекао на издисају свога пријатеља Бенџе, те т |
| тамо жељно гледао у онај хлеб и симите, који су се пушили по ћепенку.{S} Да му је сада онај цва |
| а и да искаже своју сумњу противу Дише, који је ономад јавно казао да ће га из пушке убити.{S} |
| а Анастасијом и онај страх од кир-Дише, који му се у очима приказиваше као орјатин, који ће га |
| омицали над главом самога мајстор-Дише, који се у Јерусалиму већ у велико предао побожноме опхо |
| ад осети пријатан мирис девојачке душе, који га са набреклог јелечета запахну.{S} Он је стеже г |
| а, да бар за који тренут стишају метеж, који му је подхватио и душу и срце и мозак.{S} Грознича |
| згања, не нађе ни један згоднији излаз, који би најбоље одговарао његовој жељи, да се ништа о о |
| екивао је све друго само не овај израз, који му је изгледао као пркосна претња, као да га чика |
| а до чланака и кратко подшишани бркови, који, широком лицу и носу, сасвим различитом од грчко-ц |
| упа дахирета и свежи девојачки гласови, који уз дахире извијаху неку страсну турску песмицу, у |
| оронуло, крстаче давно изтрунуле и сви, који живљаху у оне дане, већ су давно полегали.{S} Густ |
| а“ примани су дакле само поуздани људи, који су уз то били не само вешти јахачи но, у случају п |
| , зна цео свет и да сваки од ових људи, који га сада погледају и који му називају Бога, јасно, |
| } Међу Србима је било већ такових људи, који, и ако не имађаху ни капи крви са Термопила, ипак |
| >Но мајстор Диша није био од оних људи, који, кад сазнаду шта се противу њих говори, пођу у одл |
| а је био човек од оних разложитих људи, који је ствари одмеравао по неколико пута, и који се ни |
| ише нико; јер сви они, знани и незнани, који искрено тужише за покојницом, давно су иструнули: |
| ће се у кући повратити стари дани, они, који цветаху пре Бенџине смрти; а кира-Думиница?{S} А к |
| к и горак овај први састанак.{S} А они, који нису у сличноме положају никада били, дај Боже да |
| први сусрет после сватова.{S} Само они, који су као Јанићије, <pb n="170" /> били те среће, да |
| ада је престала удовати.</p> <p>— Мори, који те је ђаво терао да се удајеш за онај пањ? — Псети |
| и саучешћу, били заступљени сви еснафи, који се у ондашњој чаршији налажаху.{S} И што је најваж |
| ипак је чешће размишљао о своме калфи, који му је у свему био десна рука.</p> <p>Нарочито сада |
| ја, из обзира према покојном Кир-Бенџи, који се за живота збринуо, да му удовица не остане на с |
| а од пушке Дишине.</p> <p>Догађај овај, који је у самој ствари био искључиво приватнога значаја |
| прилике, пиљио као псетанце на залогај, који не може да домаши.</p> <milestone unit="subSection |
| била је прва љубав, први њезин осећај, који је у свој својој лепоти и бујности плануо и разбук |
| /p> <p>Но трећег дана догоди се случај, који му отвори очи и у потпуној наготи показа, какво се |
| {S} - Једино какав непредвиђени случај, који не би зависио ни од Дишине воље, ако би је спасао. |
| Имао је здрав и необично снажан стомак, који се, у овом часу тужнога размишљања, мученички грчи |
| ч, боље рећи, тај меки, нежни нагласак, који овој речи придаваше сасвим други значај, даде му с |
| када му се најмање нада, као оно човек, који је пролазио кроз најгушће шуме и гудуре, обзирао с |
| жење, слично ономе што га осећа путник, који је дуго пешачио жедан, па тек набасао на лепу хлад |
| е и заклети, али не да да га један Грк, који му онакву жену натоварио на врат, још новчано опља |
| сред читане молитве причуо потмуо звук, који јако опомињаше на пробијање зида, и тада баш није |
| а, Јанићије Бик, и сав остали комшилук, који се наслађавао некада, слушајући кад мајстор-Дишини |
| гла, искрсао би на ново нов непријатељ, који прећаше да му правац душевне борбе сасвим поремети |
| а старо место, да је удели оном трећем, који се, по реду, јави.</p> <p>— Мајстор Диша је наш чо |
| алазио се хаџи-Диша.</p> <p>Хаџи-Зосим, који је морао још остати, јер га неколико нових хаџија, |
| лике осула небо звездама над Београдом, који је дубоко спавао.{S} Тек по у гдекојој крчмици још |
| ре, па оде — одговори девојчица гласом, који је газда-Диши некако подсмешљиво звучао. — А она ј |
| очевидно неким новим измењеним гласом, који није ни мало личио на онај весели глас, из кога је |
| у фудул-Стаменка неким љубазним гласом, који је у исто време показивао и бригу и радост, што јо |
| тим кљуновима пиштаху за мамом и татом, који наизменце доношаху хране својој дечици.</p> <p>— Б |
| на хамајлија сада је постала предметом, који је заинтересовао многу Лепосавину познаницу.{S} Ра |
| било после једнога разговора са Мацом, који је хаџију врло обрадовао и изазвао расположење, сл |
| прилике почешће гладовати.</p> <p>Дан, који је Јанићију освануо пун бола и горчине, завршио се |
| своју радост и на големи јед кир-Думин, који је још једнако уздисао за изгубљених четири хиљаде |
| му се у очима приказиваше као орјатин, који ће га на првоме сусрету на комадиће растргати, при |
| и ишао живот тихо и мирно, као домаћин, који је мало час дошао са бурне улице, па се овде раско |
| једнога резултата, да би најбољи начин, који би одговарао потпуно његовоме стању, био, да Ламбр |
| гасиле и упале у главу.{S} Па онда, он, који је умео од подне до мрака да седи подавитих ногу н |
| б времена оглодао је слова, а живи трн, који онако раскошно буја над старим, запуштеним гробови |
| се стицаху у чаршију.</p> <p>Тај калуп, који га није погодио, одлучио је Јанићијево држање.{S} |
| е журиле, да спрече сваки могући пожар, који би се могао ма када јавити.</p> <p>— Ватру запрети |
| ила до недрага, докле га један биволар, који је дотеривао биволице у Београд, није нашао на пут |
| а ће својим очима угледати часни ексер, који ни цар Костадин није могао видети.</p> <p>Пре него |
| опе крв у главу, кад зачу овај одговор, који му на на подсмевање личаше.{S} Он занеме од забуне |
| ета и пунице водио се озбиљан разговор, који беше од недогледних последица по цео живот ове кућ |
| у дућан мајстор-Дишин те му однела фес, који је Диша оставио њезиној мајци, да га на врео калуп |
| комшиница Туркиња даде јој, свој запис, који је од неког дервиша добила, а који јој је помогао, |
| м помоћи разбистрити у глави онај хаос, који му је сметао да буде онако ведар и безбрижан као д |
| јутарњем зраку; па и сав послени свет, који се око ћепенака тамо и амо муваше, чинио се мајсто |
| као да је невеста, коју му нуди, цвет, који је сад баш узабрао, па хоће да му га покаже.</p> < |
| ћепенак, кад у дућан утрча други шегрт, који се мајао на пољу.</p> <p>— Ето газде! — повика и ж |
| тај начин прекинути и последњи кончић, који га је опомињао на један леп сан, што га је са чежњ |
| на хрпат, а зарађени новац као поточић, који не сахне, за ових седам месеци истицао је из дућан |
| покаже у еснафима макар једнога газду, који је толике паре поклонио за барјак?{S} Хиљаду гроша |
| изиђе на поље; али по староме обичају, који је онда био у јеку, Лепосава не одмиче даље од вра |
| сам ти ја крива.</p> <p>Јанићију Бику, који је у велико постао десна рука мајсторове радње, би |
| ознало поче да прелеће очима по кајику, који се све више ближио.</p> <p>— Ено, онај тамо!</p> < |
| Србина, то би био грех према покојнику, који је Србе, као и сви Грко-цинцари, уважавао само као |
| Јанићије, а што се више ближио ћепенку, који је испунила гојазна фигура кир-Дишина, срце му је |
| и ексер са крста Спаситељева, у памуку, који је такође постао чудотворан: даје децу нероткињама |
| } На ведроме и као стакло јасноме дану, који блисташе свежим плаветнилом и разлегаше се у шумор |
| не би примала сваки дан једног нежењу, који јој није ни род ни помози Бог, да ту није било нек |
| ена на време да баца око на кир-Ламбру, који је сад узео од чочека деф и стао пред невесту и же |
| им интересом врати првоме своме шегрту, који му под руку дође.</p> <p>Кад се овако нагло нашао |
| жем, да је он био налик ономе сиромаху, који је седео испод пуне трпезе и морао да буде задовољ |
| и у прашину.{S} Једном ваљаном трговцу, који је у чаршији уживао леп углед, а у цркви, према ми |
| то би јој се из груди отео дубок уздах, који му наговештаваше све друго само никакво добро не.< |
| е не може бити; но пљунути, то је грех, који се не прашта. — Тако је објашњавао он познаницима |
| ма!</p> <p>Но кир-Дума не беше од оних, који олако напуштају што су предузели.{S} Место да уста |
| њем намамила на онај загрљај и пољубац, који му узе свест, он би и сада весело певао, па на сељ |
| о добар вођа него и одличан поштовалац, који је на свакоме месту и код свакога човека, са којим |
| ски, сроза се и седе на један бињекташ, који стојаше уза зид авлијски и служаше уморноме пролаз |
| води брига и о женидби устабашиној.{S} Који је тај што је први пронео глас, не зна се, али у в |
| лазила.{S} Вели: човек чека...</p> <p>— Који човек?</p> <p>— А знам ли га ја који је? — Јанићиј |
| ! — одговори Јанићије узбуђен.</p> <p>— Који ти је бес?{S} Што си се надуо тако?</p> <p>— Ти зн |
| пис, који је од неког дервиша добила, а који јој је помогао, те ти она тај запис метну у недра, |
| , коме је у своје време образ очувао, а који му је сада, место да га награди, забио нож у срце, |
| густо грање над самим кровом наднело, а који је тако тајанствено овога пута шуштао.</p> <p>Најз |
| — обрецну се Јанићије и трже рукав, за који га кира-Мана пријатељски ухватила.</p> <p>А баш у |
| ркви на један барјак златом извезен, за који је платио равно једну хиљаду гроша.</p> <milestone |
| набреклом јелечету и танкоме струку, за који би страховали да ће се сада преломити под теретом |
| ња није мислио.</p> <p>Анастасија је за који тренутак стојала на прагу дућана, очевидно савлађу |
| сао није била кадра ни толико, да се за који часак у његовој глави скраси.{S} Од свих му се нај |
| е воде у мутвак, па ни да је сачекао за који часак, изиђе на улицу и упути се право дућану свог |
| о никога поузданога, на коме би, бар за који час, могао оставити радњу.{S} Тек сада је осећао, |
| зарицања беху и сувише слаба, да бар за који тренут стишају метеж, који му је подхватио и душу |
| ло преплавило је Старо Гробље и, још за који дан, немилостива рука живота удариће будаком преко |
| >— Који човек?</p> <p>— А знам ли га ја који је? — Јанићије каже:{S} Ламбре, а ја нити сам га в |
| р-Дишу су већ инако сматрали као човека који се од њих одваја и кади Грцима, и то беше, у очима |
| прође с миром, а да га не зачикне на ма који начин. <pb n="33" /> Али јој ни Јанићије није оста |
| у и изгуби се у оним силним ћорбуџацима који се стицаху у чаршију.</p> <p>Тај калуп, који га ни |
| {S} Она је већ почела да размишљава, на који би начин могла да оде само до Галца, па да покуша |
| сао паде на ум, да оде у дућан и, ма на који начин, подмити Јанићија, да ћути.{S} Ово беше једи |
| учини јој се, да би требало да га ма на који начин опомене на мало већу пристојност према своме |
| их најодлучније сузбије.</p> <p>Али на који начин?{S} Да зађе кроз махале и свакоме се правда |
| говарана у староме Београду за оне људе који су тек после седам и више година добивали децу: „И |
| ли, да свадба буде што већа.{S} Мало је који Грк или Цинцарин од бољега угледа изостао а да ниј |
| је ствари одмеравао по неколико пута, и који се није на прву мисао залетао у посао.{S} И сам је |
| можда ни своме псу удараца није дао, и који га сада ни крива ни дужна тера из радње, он би га |
| га је некада нашао под својом главом и који је као најдраже благо до данас чувао, носио преко |
| од ових људи, који га сада погледају и који му називају Бога, јасно, као на длану, виде шта се |
| је луди Диша, који има жену ороспију и који због ње туче шегрте!“</p> <p>Разиграна машта Јанић |
| е: суд; ама кој држи тај суд?{S} Има ги који не су ни род, ни коска од твоја коска, а искају ис |
| p>— Не прича то један; то причају многи који су видели.</p> <p>— А, е ли ко видео, када сте ви |
| осле, трговина је једна вештина, а људи који купују нису слепци, па да рекну:{S} Нисмо видели ш |
| е.</p> <p>— Како никога немате?{S} А ми који смо?{S} Ти, не ли си наш, не ли неси?{S} Ако си не |
| о је жељно јео деран, то нека оцене они који су у животу имали прилике почешће гладовати.</p> < |
| ао сахтијан, по поруџбинама.</p> <p>Они који су пре три дана видели мајстор Дишу, сад би се зач |
| и и некако свечано расположен, као онај који је учинио добро дело, па сада у томе ужива...</p> |
| д некуда потурена у чаршију; а већ онај који је потури није требало да брине више колико ће пор |
| Диша тако молебно и скрушено, као човек који предосећа да му од тога цео живот зависи.</p> <p>— |
| /> Диша одведе жену у собу, и као човек који полази на тако далек пут, поче да је саветује, как |
| ли ниже.{S} Једном речи, прави пријатељ који се у кући свога пријатеља, као у својој, налази.</ |
| еш са себе враџбине.{S} Зар си ти један који је тако страдао, па, када је скинуо враџбине, деце |
| тпуно помирио са судбином.{S} Али, како који дан више, Јанићију се чињаше, како га све већма по |
| брачнога живота надноси.</p> <p>А како који дан, кир-Диша је све жудније погледао у насмејане |
| маћину стајаху на расположењу.{S} Ретко који дан да кира-Мана није примила свој део „лечења“, а |
| пресит завали се и сам на узглавља, по који пут (као што је то свуда онда био обичај доброга т |
| е облачак постајао све гушћи, те би, по који пут, бацио тамну сенку на кир-Дишино спокојство.</ |
| ћи поче га обузимати нека топлота, а по који пут и забуна у глави.{S} Пред кућом му се баш завр |
| , ухвати се за браду и оборене главе по који пут дубоко уздахну.{S} Видело се да се са самим со |
| се надношаху преко зида, стресао се по који пожутели листић падајући на њега.</p> <p>— Знам, д |
| о саме било са болесном дечицом, а и по који човек, коме ниједна биљара ни гатара није могла на |
| , брише рукавом <pb n="34" /> зној и по који пут тако застење, као тешки болесник кад га болови |
| кора, али тетка Маца још ћуташе, тек по који пут што би јој се из груди отео дубок уздах, који |
| та се и нешто дубоко замисли, па тек по који пут ако обиђе сватове.</p> <p>У један тренутак, ка |
| седи крај деце, посматра их, па тек по који пут испрекидано уздахне, поче га миловати по коси. |
| су се танка ћеманета циганска и тек по који усклик тројице ноћника.{S} Један међу овима био је |
| се, да је умири и подигне са јастука, у који је заронила лице и плакала.</p> <p>Анастасија нерв |
| теља.</p> <p>И тај јединствени идеал, у који је унео срж свога живота, који га је из године у г |
| подлегао оном немилостивоме осећају, у који се до грла заглибио.</p> <p>Судбина га је заквачил |
| је стављен, да по својој вољи изабере у који ће скочити.{S} И сам Бог зна докле би ово ломљење |
| песницама полете, да је удари.{S} Али у који час налете, кира-Анастасија га удари ногом у трбух |
| видела је од туда многе користи; јер у који год би дућан дошла, да штогод купи, свуда би добиј |
| о чисто тужан и плачан, што не може још који часак остати.</p> <p>Кад је кир-Ламбре дознао за с |
| му било, изгубила од оног лепог угледа, којим се, као жена кир-Бенџина, могла дичити.</p> <p>И |
| га једноме буџаку, дочепа кухињски нож, којим је мало час рибу порила, и стаде према разјареном |
| онео собом једну велику светињу: ексер, којим је био прикован Спаситељ за крст.{S} Тај ексер, к |
| — то толико!{S} И зар је он једини, за којим би полиција морала трагати!</p> <p>Диша је већ у |
| гранама тицала један малени прозор, за којим се одмараху његов мајстор и мајсторица.</p> <p>Су |
| е Маца дижући се. — Мислиш, не видим ја којим очима гледаш ти у Јанићија и како ти побелеше, бл |
| свакоме месту и код свакога човека, са којим би се састали, истицао богоугодне врлине побожног |
| било да се растане од овога младића, са којим се као девојчица толико прегонила и од кога је че |
| и или лежати, у куту један асталић, над којим је горукало кандиоце, а под кандиоцетом мален сан |
| ђе да седне и да се прихвати „дикиша“ с којим је опсецао сахтијан за јеменије, али некакав унут |
| тељи посете од свију балканских нација, којима је ондашњи Београд био насељен, а тројани, као о |
| нарочито садањем појасу мужева и жена, којима су деца једна тегоба, па тако и немају никога св |
| вима највиша их је било жена нероткиња, којима су већ дотужали прекори и искосо погледање њихов |
| , што само може избацити језик удавача, којима би милије било, да су оне зурле пред њиховим кап |
| ите муке грешника у паклу. — И молитве, којима се скрушено предавао с уверењем, да му свака од |
| n="51" /> ножева, оштрих с обе стране, којима се, при општој дервишкој молитви, уз махнито хук |
| них мука, које су га ломиле и мучиле, а којима не мога одолети.{S} Ма како се трудио, да избије |
| лом тела не миче, већ гледа у врата, на којима је стојао мајстор Диша.</p> <p>— Шта си се запањ |
| оног малога броја српских познаника, са којима је до своје женидбе какве такве везе одржавао.</ |
| и могао наодговарати свима питачима, са којима се у чаршији среташе и састајаше.{S} Готово на с |
| пуштенога места начиниће живе улице, по којима ће се безбрижно газити.</p> <p>А како ли овде се |
| а и печатима од власти и свештенства, у којима је описана <pb n="193" /> историја светога ексер |
| на са њезиним сухим контурама и очима у којима не беше ни трага од живахности.{S} Нешто му се с |
| уло се о томе, па многе нероткиње, међу којима је било и сасвим непознатих јој жена, долазиле с |
| е, омеђене високим, сивим зидовима, иза којих се заклањаху бујне баште и спретне куће са доксат |
| тупо гледао у она комшијска врата, иза којих је извиривало девојче и радознало пратило сваки п |
| и угледао ове у вис уздигнуте руке, са којих су широки рукави кошуље спали на рамена, те тако |
| то?</p> <p>Јанићије брзо угуши сузе, од којих се застидео, и исприча тетка Маци, како га је кир |
| дугој пракси видела и такве ствари, од којих би се човеку дигла коса на глави, само кад о њима |
| па ни њезиним смехом ни разлозима, без којих свакако ни кира-Анастасија не беше.{S} Овога пута |
| младешчићем и у шареним шалварицама, из којих је несташно извиривала мала ножица.</p> <p>И ноћа |
| до главе, па се разгоревала у очима, из којих је суктала силна врелина.</p> <p>Морао се ипак вр |
| д тесаног камена, са две и три луле, из којих је избијао као рука снажан млаз бистре и хладне в |
| их места, бденисању и постовима, помоћу којих је хтео да казни грешно тело, <pb n="186" /> скло |
| </p> <p>— Тако брзо? — запита Лепосава, којој ових неколико месеца беху као неколико дана, и зб |
| мало сумњао.{S} Зар је једна жена била, којој су записи побожних дервиша помогли!{S} Ето му и к |
| н није имао никога свога; а тетка Маца, којој је предао Ламбрине хаљине, била је за његове годи |
| >— Наразговарасте ли се? — запита Маца, којој не измаче ни Дишин покушај, ни Лепосавин покрет, |
| ор Диша, још збуњен од изненадне среће, којој се није ни мало надао, целива будућу ташту у руке |
| p>Мајстор Диша се избечи на ову посету, којој се најмање надао.{S} Фудул-Стаменку није никада м |
| "9" /> години, остави уцвељену младицу, којој тада не беше више од двадесет година.</p> <p>Може |
| сетне арије.{S} Тихи жубор из чесме, на којој је онога дана квасио врелу главу, жуборио је као |
| личност, коју је он дубоко поштовао и о којој је био тврдо уверен, да ће успети, да га измири.< |
| а је увек видела једно: некакву грану о којој је висио Јанићије Бик о затегнутоме ужету.</p> <p |
| ко рачуна водио о светињи ове земље, по којој је Спаситељ ходио и чуда творио, да се није усуђи |
| њу био десна рука.</p> <p>Око текије, у којој се свети човек молио Богу и мучио своје тело шиба |
| је био на доксату, он се окрете соби, у којој му жена стојаше с ножем, и викну:</p> <p>— Хоћеш |
| сле припеке, он је чак и њезину кућу, у којој је најбоље <pb n="115" /> савете добивао, избегав |
| извијаху неку страсну турску песмицу, у којој је момак сравњивао <pb n="125" /> дах девојачке д |
| </p> <p>Кира-Анастасија одреши бошчу, у којој је било поклона за њу, кира-Думиницу и кира-Ману. |
| одговори кир-Дума, пруживши јој руку у којој су бројанице са педесет и четири зрна, као дренак |
| е мајстор Диша и вади иза појаса кесу у којој нађе две аспре.</p> <p>— Узми, на! па да купиш пе |
| е и сада личио на једну непрозирну таму којој нема излаза; али и кроз ту таму ево где проби јед |
| је тако снажан био, да му је лева рука, којом је обавио вито и еластично девојачко тело, осећал |
| ј! — запита Маца и задржа шаку сирћета, којом хтеде да му вратне жиле протрља.</p> <p>— Немој: |
| мелодијом, пуном неке неодољиве чежње, којом сав ваздух и овај сунчани зрак и оно лишће, што с |
| од првим утисцима оне кира-Манине речи, којом га је онако срамотно окарактерисала, он је ипак с |
| ла би му се кира-Мана са оном оптужбом, којом га је обедила да је саучасник своје газдарице и Л |
| <p>Мајстор Диша изгуби мегдан.{S} Руку, којом је потегао, да је дохвати, трже као опарен, кад у |
| им, баш ова фудул-Стаменка, удовица, за којом је ишао зао глас да је завадила две најбоље комши |
| ао, изиђе из оне куће и од оне жене, за којом је толико чезнуо и од које је тако жељно ишчекива |
| рвнички севнуше на помисао, да се ма са којом од њих разрачуна.</p> <p>— Она, која те прво дана |
| е и замишљено гледаше у ону икону, пред којом се Маца побожно крстила.</p> <p>— Копље!{S} Шта м |
| над огњиште и поче пирити у ватру, пред којом су били престављени лонци и рантлике.</p> <p>— Шт |
| етлости, он се диже и пође оном страном којом Анастасија оде.</p> </div> <pb n="97" /> <div typ |
| које га је обзинуло као паклена аждаја, коју је видео у Витлејему на једној икони, где беху исп |
| па је због мене то!</p> <p>И ова слика, коју је тако замислио, растуживала га је и изазвала у њ |
| S} У једно време Лепосави задрхта рука, коју је Јанићије у својој држао; она отвори очи, поглед |
| ако опере она срамота са грчкога имена, коју је Диша, својим неразложним враћањем прстена, наба |
| сти — човек од рачуна.{S} Ниједна пара, коју му је судбина наменила, није му измицала из шака.{ |
| његовим ногама као огромна архитектура, коју је мало час под кров метнуо, а она се у једноме тр |
| еговом судбином, то је двострука штета, коју никако не би могао поднети.</p> <p>А да на све ово |
| према мајстор-Диши, као да је невеста, коју му нуди, цвет, који је сад баш узабрао, па хоће да |
| И то се разлегала баш она иста песмица, коју ономад зачу, а која беше у то доба нова:</p> <quot |
| осећао и неки неодређени бол од самоће, коју ће без ње осећати, и страх од мајстор-Дише, да га |
| рпијом око ороза једне пушке кремењаче, коју је у посао узео.</p> <p>Мајстор-Диши би сасвим нов |
| је, те не спаваш? — прогунђа јој мати, коју мешкољење и чести уздаси кћерини тргоше иза сна.</ |
| јстор-Дишино често одлажење тетка-Маци, коју је после свега овога сматрао више него ли да му је |
| p> <p>Лепосава маши очима руци Дишиној, коју је он пред њом у вис уздигао.</p> <p>— Ово теби; т |
| рави, не би имао те смелости, да ствар, коју ће време једаред зачепркати, рашчепркава.</p> <p>— |
| > кира-Думинице, да јој јави за новост, коју је, прислушкујући кроз кључаницу, чула.</p> <p>Обе |
| м, нарочито његова хришћанска питомост, коју је показивао не само према себи равнима, него чак |
| } Тетка Маца му је била једина личност, коју је он дубоко поштовао и о којој је био тврдо увере |
| к сматрала не друкчије већ као наредбу, коју је њезин покојник издавао озго.</p> <p>Саслушала ј |
| а је она адет свога мужа, да сву срџбу, коју је са сокака донео против кога му драго, искали на |
| пример <pb n="189" /> за сваку услугу, коју му је указао тога дана, плаћао једном оком хлеба.{ |
| ло неко чудовиште, налик на ону аждају, коју је св. Ђорђе копљем пробио.{S} И тако су пролазили |
| да у мало није упустила једну милојку, коју је баш тада на полицу пропињала.</p> <p>Да је о св |
| ак и поможе мајстору, да отпаше кецељу, коју при раду око антерије везује.</p> <p>Пред кућом Ди |
| а се бојала да неће моћи очувати тајну, коју јој је у једноме часу обећао.{S} Услед ове бојазни |
| да га још нека веза чврсто држи за ону, коју је тако брзо напустио.{S} Сад ће кир-Дума затражит |
| има.{S} Неодољива срџба на све, на ону, коју је са толико чежње и бола у срцу носио, поче да ки |
| <p>Кад је кир-Ламбре дознао за срамоту, коју је начинио Диша, цикнуо је од љутине и почео корет |
| <p>Фудул-Стаменка је имала једну кућу, коју јој је муж, покојни татар-Јован, у наслеђе оставио |
| дубоко се замислише и тихо сркаху кафу, коју им кира-Ламбриница мало час принесе.</p> <p>— А ки |
| Рука му случајно напипа једну кутијицу, коју је за појасом носио.{S} Он је извуче и отвори.{S} |
| ачкога сандука и привијао десну мишицу, коју је на два места ножем пробо.{S} Према њему чучнула |
| помиче се, да прихвати путничку бошчу, коју му је пружио.</p> <p>— Држи ово, па хајде кући!</p |
| алила целу чаршију.{S} Она крилата реч, коју, пре три године изрече кир-Дума, потпуно се обисти |
| а и све, само има једну махну.</p> <p>— Коју то? — запита Маца.</p> <p>— Нема језик; не уме да |
| н на њега срушити.{S} Последња нада, за коју се тако грчевито ухватио, истрже му се из руку и о |
| >— Не — одговори Јанићије, зверајући на коју би страну умакао, само да се спасе од толиких дево |
| пред тетка-Мацом као немирна деца пред коју је учитељ изненада искрснуо.</p> <p>— А да је упус |
| јој је кошуља од танке ћерћелије, кроз коју су руделе једре контуре, одскакала на грудима.{S} |
| снога рамена и раздрљеном кошуљом, кроз коју су широко избијала снажна набрекла прса, ишао је о |
| ексер, да се и њему помоли и да приложи коју аспру за зидање једнога храма на Витавари.</p> <p> |
| о са својом женидбом.{S} Могао је узети коју му драго Српкињу, али то би био онакав исти грех п |
| о, одмах би се излечио од сваке болести коју је имао; а ако би случајно био здрав, онда је треб |
| , као да је водила рачуна о свакој речи коју ће изговорити.</p> <p>Данас је њена кућа постала с |
| нуше у башту добацујући једна другој по коју веселу досетку на рачун будућих младенаца.</p> <pb |
| о да не нађе у својој авлији убачену по коју главу шећера или трубу платна, а често и по неколи |
| учини, можда и зато, што му судбина, у коју је он безусловно веровао, беше наменила, да се баш |
| предаде се потпуно вољи ове девојке, у коју је, кад год му се за то дало прилике, пиљио као пс |
| гледала чисто зачуђена овом екстазом, у коју је хаџи-Диша улетео.</p> <p>— Кажем ти, ко је мака |
| рочиту сличност са културном нацијом, у коју се стапао.</p> <p>А ону националну погрешку својих |
| као <pb n="31" /> достојан зет нације у коју се претапао.{S} Кир-Думина жена, кога је окумио, б |
| ише слабо да га изведе из неме дубине у коју је тонуо.</p> <p>Најзад, кад сунце поче да прижиже |
| > <p>Кир-Ламбре би, можда, причекао још коју годину, докле удовица потпуно не залечи ране, које |
| и танким гласом запева:</p> <quote> <l>„Кокона Маријола, муж ти је умро!</l> <l>— Ако ј’ умро т |
| да дочекате дечица, па како пилињи око кокошка да пијучу у кућа.</p> <p>Обе куме, кад угледаше |
| кренеш; до Дубравица на каик, а за тим кола ће да нађеш.</p> <p>И тако кира-Анастасији поможе |
| и и онако усплахирен пође из дућана.{S} Колена су му клецала од душевног узбуђења, али он је иш |
| на миндерлук и тужно обори очи на своја колена.</p> <p>— Хоће, вели, да се врати, али тако... п |
| Јанићије говори.{S} Она паде преда њ на колена, ухвати га за рукав и поче јецати.</p> <p>— Газд |
| аре тражиш, бре?</p> <p>Думи поклецнуше колена, које од претећега израза а које опет од одрицањ |
| кајиша, који му је још био скопчан око колена, и поче га са смејом вући по дућану.</p> <p>Јани |
| ом“ многобројнога потомства, које ће, с колена на колено, предавати један другоме „шилт“, на ко |
| дан посао, па почео да отпасује кајиш с колена, кад у дућан завири Лепосава тетка-Мацина. —</p> |
| резбама.</p> <p>Пустињака су затекли на коленима пред оним сандучетом.{S} Он је баш тада доврша |
| ројнога потомства, које ће, с колена на колено, предавати један другоме „шилт“, на коме беше ис |
| </p> <p>Јанићије Бик притегао кајишем о колено једну јеменију и прошива ђонове, а испод очију п |
| еде на миндерлук, обухвати шакама једно колено и поче се горњим делом тела нијати одмерено и се |
| зид; најпосле извади дуванкесу, сави на колену цигару и поче димити.</p> <p>— Чудан свет! — раз |
| Диша, коме у тај пар прелети у памети, колики је све пут претурио и што се до сада истрошио, ц |
| шије изнети за совру, већ онолики број, колики је он пред ручак означио.</p> <p>Али што се тиче |
| прстена још није било, а за десет дана, колико је до прстена означено, они могу бити већ и у Вл |
| име грешна уста помињу) хоће да сазна, колико је у души чврста вера хаџијска.{S} Зато он пушта |
| м примерним држањем, успевао да покаже, колико је културно одмакао од многих својих врсника.{S} |
| е вратио прстен, тек од онда осетио је, колико му је тешко, што се све тако десило.</p> <p>Али |
| ати прво у Дишин дућан, да обиђе момке, колико да виде, како нису остали без икакве контроле, а |
| та истрчавала капиџику, да га одшкрине, колико тек да промоли главу, па да сагледа лево десно к |
| је на здравље, и толико срећа да имате, колико се ви право заклели! — довикну Дума Диши кад ова |
| се помоли за покој душе кир-Бенџине и, колико је могућно, утеши уцвељено срце младе удовице.</ |
| мбе једно није ни окотило, а гледај ти, колико ме кошта! — уздахну хаџија и одмахну руком.</p> |
| ји добро опази старчеву борбу.{S} Реци, колико тражиш?</p> <p>Старац га значајно погледа, па он |
| ва, све већма опажа колико је несрећан, колико је самохран и како нема никога свога, који би га |
| оставити радњу.{S} Тек сада је осећао, колико му је вредио онај Јанићије и било му је врло кри |
| ројао све главичице и строго је мотрио, колико ће се дневно појести, али, што се тиче жене и пр |
| се удала по туђој вољи и, само толико, колико да покрије главу.{S} Да је кир-Ламбре слободан, |
| кући, поштује те као оца; а и сам знаш, колико ти је добра учинио, кад ти је отворио очи, те да |
| е и против њезинога удовиштва говориле; колико ли је само суза у потаји пролила у својој кући, |
| е читав преврат у његовим погледима.{S} Колико је патио од туге за својом женом, толико је омрз |
| записа, па их пружи кир-Диши.</p> <p>— Колико коштају?</p> <pb n="53" /> <p>— Грош од запис.</ |
| ш томе купцу за сто и педесет.</p> <p>— Колико рече?</p> <p>— Сто хиљада — одговори по нова ста |
| ам Лепосаву тек у четвртој години.{S} А колико је њих жена, што по десет година чекају, па кад |
| ниже оште едно килибар-зрно.</p> <p>— А колико ли бројиш па сад? — Запита га кир-Ламбре и подав |
| место да га то стишава, све већма опажа колико је несрећан, колико је самохран и како нема нико |
| лој овој сплетки толико исто крива била колико и мајстор Диша, морала је да чује и такве ствари |
| деце и због деце сналазе.</p> <p>Но, ма колико јасно и убедљиво да беше њезино осликавање злих |
| једнако му се истављала пред очи; и ма колико му та живахна појава била пријатна, ипак га је д |
| , од времена на време добијао. — Али ма колико да је то очевидно он сам опажао, и самоме њему б |
| .</p> <p>И ово је убрзало ствар; јер ма колико да је човек прав, у очима жена, докле се пазе, о |
| <pb n="98" /> па се, као да је Бог зна колико пешачио, спусти на миндерлук и дубоко замишљен п |
| том, да не говори о ценама.</p> <p>— Па колико тражиш за ово?</p> <p>И сада настаде дуго ценкањ |
| риград и обратно.{S} Ова служба била је колико напорна толико и строго поверљива.{S} Ни једну в |
| ну збуњеност и страх и трудећи се да се колико толико прибере.</p> <p>— Јанићије, оди часком ов |
| </p> <p>Све је то опажао кир-Ламбре, те колико га је срце вукло Анастасији, толико му је било т |
| о неје оставио кир-Бенџо; ама да видите колико вас постујемо, ја ћу вам позајмим из еснафска ка |
| ји је потури није требало да брине више колико ће порасти.{S} Свет једва чека да чује новости, |
| га одржи, испусти га посред огњишта, и колико је дуга паде на земљу.</p> <p>Маца је прва чула |
| ветовао се себи да се никада не жени, и колико год му се дало да се покаже као прави брат, он ј |
| не беспосличе и хлеб бадава једу.{S} И колико је тек сада, када је отворио пут потомству, удво |
| њу и да на драмове одмерава шта ће се и колико ће се данас појести, уздишући вазда на скупоћу и |
| мбре, и он зажмури, изговори заклетву и колико је могао сигурније изиђе из суда оправдан.</p> < |
| ир-Ламбре и кир-Дума.</p> <p>— Бог види колико сам страдао; Бог види како су ме сви они варали |
| >Просјак обично отвори руку, и кад види колико му је дао, промрмља понешто; а гдекоји од ових, |
| поштено, а он да ти не донесе поклон ни колико за једну аспру.</p> <p>— Нека, газдарице, не тре |
| ти требају толике паре?{S} Не једеш ни колико Божја тичица, <pb n="196" /> а побожан си, народ |
| ава кад чу да ће Јанићије у свет, осети колико би јој тешко било да се растане од овога младића |
| се удаваху за своје момке и не слутећи колико туге и бола остављаху у једном уцвељеном срцу.</ |
| Кира-Анастасијина појава у њезиној кући колико је изненадила, толико јој беше и необично пријат |
| а курјуке или не повуче за шалваре, тек колико да јој напакости.</p> <p>Ма да је кира-Анастасиј |
| а Диша обећава све, али, разуме се, тек колико да се не замери званицама; иначе, мисли, да чапк |
| од познаника Срба наврати у дућан, тек колико да из Дишиних уста чује, зашто је вратио прстен; |
| ј обрати пажњу то на ово то на оно, тек колико је било потребно, да удовица онаквог једног мужа |
| женама по једну шамију калемћарку, тек колико да знају како ни на њих није заборавио.</p> <p>Д |
| е закашља, па се и он нађе у послу, тек колико да сакрије своје узбуђење.</p> <p>Сад више није |
| есу је метнуо шест стотина гроша, таман колико му је требало да са највећом штедњом доспе до Га |
| ра, који му је толико шамара напоклањао колико можда ни своме псу удараца није дао, и који га с |
| само би још више пред Лепосавом утврдио колико је немоћан, да на своју руку живи.</p> <p>Када ј |
| о похвалити, да је онолико посла свршио колико би обично, шале ради, за један дан посвршавао.</ |
| безброј, стотине, а то је таман толико колико и ни једна.{S} Међутим, кира-Анастасији није бил |
| наде на своје потомство, толико је исто колико и не живети.</p> <p>И што му ова брига не би уве |
| у.</p> <p>До овога часа кир-Диша се бар колико толико надао; али после оваке испоруке он сав пр |
| пређе, па, ако се може рећи, и више, у колико се уз ту нежну црту његове душе јављао страх, да |
| га је и сада предусретала отворено и, у колико јој то допушташе нови положај, весело, нежно, уп |
| ти не само десна рука тетка-Маци, но, у колико буде нужно, он ће и сав тетка-Мацин надзор подвр |
| о врло расположено, готово насмејано, у колико се тај осмејак могао провући на површину из оног |
| своје испрошенице добио. — Иде ситно, у колико му то допушташе његова облина, избегава да се са |
| олетало је и кроз кир-Ламбрину главу, у колико је он, онако смрзао и бесвесан, могао схватати.{ |
| овољство Дишино бивало је све веће, и у колико се више Лепосава на његове очи развијала, у толи |
| Немој, молим те, тетка-Мацо!{S} Ти знаш колико те поштујем... и Лепосаву; али зар ћеш ти...</p> |
| окрајцима Београда.</p> <pb n="8" /> <p>Колико је пак мајстор Диша био уважен међу овима, буди |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Колико ли је, Боже, година од тога доба?{S} Пуно!{S} Ко |
| чинио паметно, што га је отерао.</p> <p>Колико је ускипело у души Јанићијевој слушајући ово, о |
| е месо, не можеш постати човек!“</p> <p>Колико му је тетка Маца од овога часа омилела, у толико |
| дговори јој Диша и руком одмери висину, колику би могло имати дете од шест година.</p> <p>Овај |
| Ах, печална судбино!{S} Всецјело</l> <l>Количество бољезни и јада</l> <l>Смерт попашна вјечном |
| провлачио се са Мацином Лепосавом кроз коло, вијали једно другога, док тек Лепосава у један ча |
| о!</l> <l>— Ако ј’ умро те тешто, ја си коло па водим!“</l> </quote> <p>Он запева, а обе жене п |
| ола часа, када је Ламбре позвао младу у коло и почео с њоме играти, кира-Мана и Думиница увукош |
| итали, заборавили на уважење, па први у колу, први у песми.{S} Кира-%Анастасија међу кумама сме |
| ке, расположиле се, па, кад не играју у колу, седе око пуних софра и ударајући дланом о длан пе |
| дисати.{S} Тупо шуштање у глави и модри колути почеше му играти пред очима; а кад подиже очи та |
| ла, да је лепо осећао како га по трбуху коље, нагони га, те отвори капиџик тетка-Мацин и увуче |
| ба.</p> <p>Симиџија би му, можда, и дао комад хлеба, макар и за душу мртвих, да је заискао; али |
| рјатин, који ће га на првоме сусрету на комадиће растргати, приковаше га за онај миндерлук.</p> |
| нило, да би сад у стању био да је сву у комадиће растрза, само да му на очи изиђе.</p> <p>И онд |
| дарици.</p> <p>А када би било бар кога, коме би смео поверити и његовом помоћи разбистрити у гл |
| /p> <p>Да остане и даље у служби онога, коме је у своје време образ очувао, а који му је сада, |
| рци од оног прекора.</p> <p>А кир-Дума, коме је највише бучала глава од свега тога, сад више ни |
| , не бегенисете несто? — пита кир-Дума, коме се овако мајстор-Дишино држање учини сумњиво.</p> |
| чије сматрати, већ као свога господара, коме је по закону <pb n="26" /> у својину припадала и п |
| Диша је имао у Пожаревцу једног стрица, коме под старост помреше деца и жена, те тако остаде са |
| што си бре такав у лицу? — запита Диша, коме паде у очи силна малаксалост и бледоћа.</p> <p>— Н |
| етири стотине педесет! — одговори Диша, коме се и ово учини много.</p> <p>Старац скочи са минде |
| ода зла спасава.</p> <p>И мајстор Диша, коме, после овога разлагања, пуче пред очима сва дубина |
| на сну то казује.</p> <p>Мајстор Диша, коме је већ једаред Лепосава у одбрани рекла да је угат |
| у ли те сврби, магаре! — подвикну Диша, коме оваква „интимна“ питања од једног шегрта беху зазо |
| ко је и децу, скупо је! — уздахну Диша, коме у тај пар прелети у памети, колики је све пут прет |
| о.</p> <p>— Уђите! — простења кир-Диша, коме у тај пар севну, да би му боље било да га је млатн |
| ога свога осем једног детета, Лепосаве, коме је тада могло бити око дванаест година.</p> <p>Тет |
| изазвало сасвим противан утисак ономе, коме се хаџи-Диша надао, на Јалији беше сабрана множина |
| лем, ви ћутите кир-Диса? — рече Ламбре, коме беше нешто тугаљиво око срца и чисто криво, што се |
| и, да му се онако смеје. — Ово девојче, коме је тада могло бити дванаест година, није могло ник |
| е својој кући.</p> <p>Овај пуки случај, коме се Јанићије ни у сну није надао, учинио је за њега |
| са болесном дечицом, а и по који човек, коме ниједна биљара ни гатара није могла наћи лека нити |
| запита Диша и забезекну се пред гласом, коме се ни у сну није надао.</p> <p>— И друго, па опет |
| има, не допушта да се приближите гробу, коме не долази више нико; јер сви они, знани и незнани, |
| ка четири гроша; поздрави га, а дервиш, коме је онај млађи припаљивао наргиле, само трепну очим |
| Зашто да се прода?{S} Куда ћу сада?{S} Коме? — јецао је, кад се дохватио оне простране равнице |
| о страшно, као што би било, да их је ма коме другоме дао.{S} Она изиђе из собице и пожури тетка |
| ча све њојзи него ли њеноме мужу, према коме је осећао велики решпект. — Тако је он причао њојз |
| ено, предавати један другоме „шилт“, на коме беше исписана лисица са калпаком на глави, како чу |
| дан.{S} Није имао никога поузданога, на коме би, бар за који час, могао оставити радњу.{S} Тек |
| тетка-Мацо! — викну он и са доксата, на коме су вечерали, изнесе је у башту и поче је обносити. |
| .{S} Са Јорданскога спруда Витаваре, на коме је Јован Крститељ Спаситеља крстио, дошао је један |
| намештаја био само један миндерлук, на коме се, како је кад требало, могло седети или лежати, |
| чукао у главу савијеним кажипрстом, на коме је био дебео бакарни прстен са пуцетом као орах, д |
| , који нису знали ни бекнути језиком на коме је Периклес усхићавао древну Јеладу, он је тек онд |
| џијама стајао заципљен, као онај пањ на коме је, до мало час, седео.</p> <p>— Мозе бити, не бег |
| кућу.{S} Нарочито, када су се жене „на коме добу“ налазиле, она је била неопходна; а оне жене, |
| х као трупина без руку, не би имао више коме да повери ни кућу ни радњу, а ово троје деце, ради |
| а.{S} Требало би да се врати; али куд и коме?{S} Зар да својим очима гледа Лепосаву, како се оп |
| очекује, неће ли му газда казати, где и коме да га однесе.</p> <p>— Носи! — јекну као иза сна м |
| маказе и својом руком одсече гајтан, о коме је висио чудотворни памук.</p> <p>Кроз махале пуче |
| тврђивали су у сложноме терцету чудо, о коме се једва мислити могло.</p> <p>Хаџи-Диша требало ј |
| ни загризла у живот, не знаш још ни по коме свету ходиш, а овамо би да радиш по својој лудој п |
| у често кожу раскрвавио.{S} А за све то коме би се потужио, кад никога свога није имао и кад ни |
| шио би јој уста и изгурао из мутвака, у коме је до мало час тако важне говоре водио.</p> <p>Нек |
| </p> <pb n="95" /> <p>И овај собичак, у коме је некада тако спокојно седео по цео дан, прибирај |
| је обично на свечан начин.{S} Кајик, у коме је путовао хаџи-Диша, већ се помаљао са стране Кај |
| јеменије, али некакав унутарњи немир, у коме се огледала и чежња и радост и нестрплење, све у ј |
| амо да би што пре замакао за сокачић, у коме му станује кум Дума. —</p> <p>Јанићије већ довршио |
| чудотворну моћ предао и ономе памуку, у коме је лежао.</p> <p>И од честога понављања ове истори |
| икако не знамо, шта ће се то десити и у коме часу. — Да речем, да се кајао, што је обећао Анаст |
| дао.{S} Ама ни овај чудотворни памук у коме лежи свети ексер, не би му за ту суму дао.</p> <p> |
| иности које су, како је ко држао страну коме, бацале у тамну сенку час Дишу а час Анастасију Бе |
| ајстор-Диши није ништа све то требало. „Коме треба нека даје, а ја нисам текао овај зној, да га |
| е овде раскомотио, лепо испавао и онако комотан изишао на доксат, узео слатко и воду и запалио |
| баш од тих, само су комшије.</p> <p>—- Комшија, не комшија, еписи бир; ама, што Бог није запов |
| није; што се правдаш толико? — одговара комшија, а на лицу му се јасно чита, како ни он не веру |
| чао Ламбре, но то није све.{S} Један од комшија видео је и нешто више.{S} Око поноћи — прича он |
| само су комшије.</p> <p>—- Комшија, не комшија, еписи бир; ама, што Бог није заповедио да се ј |
| има на уму, да је кира-Анастасији први комшија био кир-Ламбре, који се затекао на издисају сво |
| види, не оскудева ли у чем и, као први комшија и мушки глава, да јој обрати пажњу то на ово то |
| амислио, ходи на кафу! — викну га један комшија са ћепенка.</p> <p>— Хвала, сад сам је пио.</p> |
| зашто, Ламбро бре?{S} Не ли си ти прво комшија на кира-Анастасија?{S} Ако прво комшија, Грк и |
| комшија на кира-Анастасија?{S} Ако прво комшија, Грк и пријатељ, не води бригу на грцко удовица |
| нема нешто живо што гледа?{S} Ето, ако комшија спава, није ли будно комшиско, маче?{S} И то је |
| реши да, бар за часак, остави дућан на комшијама, а он да тркне за њом, кад га одједаред изнен |
| ре кир-Ламбри и другим грчко-цинцарским комшијама; <pb n="20" /> а то му је само више пријатеља |
| како је било грчкој чаршији, а нарочито комшијама онога времена, гледати међу собом младу, лепу |
| <p>— Еле, муж на путу а жена ашикује с комшијама!</p> <p>— А ко вам каза па то? — одговори Ана |
| ре и обазре око себе; јер сви ови Срби, комшије и некомшије, које је толико година с презрењем |
| темељито тело.</p> <p>— Ама, свет каже; комшије на кира-Анастасију казују; хајде на чаршија, да |
| хладовитом зеленилу и његову шумору.{S} Комшије су навраћале, да чују што о Диши, а и да узгред |
| радознало пратило сваки покрет очајнога комшије.</p> <p>— Шта си се забленула, бре, овамо!? — д |
| раго објашњења, избегавао је чак и прве комшије, само да га когод не би запитао што о томе; и у |
| шао зао глас да је завадила две најбоље комшије:{S} Митра и Станка, и изнела је ову сплетку и п |
| е брзо својој кући поздрављајући весело комшије по ћепенцима.</p> <milestone unit="subSection" |
| } Мој пријатељ није баш од тих, само су комшије.</p> <p>—- Комшија, не комшија, еписи бир; ама, |
| застала мало, да се поздрави са једном комшијницом, која је заустави на сокаку, <pb n="183" /> |
| е јој хамајлију! — журио је Диша Мацу и комшијницу; па, бојећи се да му жена не продужи како је |
| слио је испрекидано и тупо гледао у она комшијска врата, иза којих је извиривало девојче и радо |
| {S} Знала је она врло добро, шта су све комшијске жене, па и ове две, за њу износиле и против њ |
| удовичино а јако ожалостило зле језике комшијске, који беху занемели, кад угледаше како им је |
| огао прећи.</p> <p>А докле се по разним комшијским кућама зуцало, додавало или смејало на рачун |
| анас је њена кућа постала средиште свих комшијских жена, чије кћери беху већ стасале за удају, |
| ати.{S} Из куће се не одазва нико, а на комшијском капиџику појави се једно девојче.</p> <p>— Ш |
| ишљао!{S} И он се као запањен загледа у комшију.</p> <p>— Море, шалиш ли се ти?</p> <p>— Ич се |
| p>— Немој, хаџија, још! — рече му једна комшика, која у томе часу одшкрину врата и промоли глав |
| ца и не доврши, јер је нагло одазва она комшика.</p> <p>Диша стојаше неко време и у радости и у |
| , ђаури, једна нечиста вера!{S} Имаш ли комшику која нема деце?</p> <p>— Имам, како да немам; п |
| догађај са Канчетом не оста тајна ни за комшилук ни за чаршију.{S} Када је мајстор Диша, по сво |
| е, кир-Дума.{S} Ја и сам верујем, да је комшилук измислио и за кира-Анастасију оно, као што је |
| уби.{S} Од толиког његовог грлења већ и комшилук балдиса само гледајући, тек нећеш ти!</p> <p>П |
| шћени калфа, Јанићије Бик, и сав остали комшилук, који се наслађавао некада, слушајући кад мајс |
| ре торњај мм се с очију; не искупљај ми комшилук пред кућу.</p> <p>— Нека се искупи цео свет, н |
| тај!{S} Ето, њој каза Канче, а мени цео комшилук.{S} Кажу: остарела си, а ниси умела да очуваш |
| лико лелекати, да је својим лелеком цео комшилук жена сазвала.</p> <p>Нико није знао зашто је т |
| } Ели ћеш ми платиш за ово спацирање по комшилук, кад је муж код кућа, ели Ламбре неће бити жив |
| на овом Ламбрином љутином, отрчала је у комшилук до кира-Думинице, да разабере, неће ли кир-Дум |
| ђе тешко, што је на прво потказивање из комшилука поверовао; и тако једноме кир-Думи и кир-Ламб |
| > <p>Мацино гласно нарицање огласило је комшилуку смрт њезине кћери.{S} Кад су хаџији јавили, њ |
| и што знала.</p> <p>Али то није сметало комшилуку ни најмање, да мало доцније, из оног ранијег |
| било наврати у кућу.{S} Разуме се да по комшилуку није смео тражити помоћи, јер то беше грчка м |
| а не сазна и да Јанићије не разгласи по комшилуку њезино неверство.</p> <p>— Морам да трчим по |
| стењати и уздисати.</p> <p>Пуче глас по комшилуку, да је Диша вратио прстен.{S} С почетка се и |
| вакога месеца слушам, како се та и та у комшилуку породила, а у мојој кући, ништа! — рече једар |
| кући, наста такво стање, да се већ и у комшилуку почело о томе расправљати.</p> <p>Кира-Мана ј |
| тен вратио само зато, што му је некаква комшиница зуцнула једну пакосну сплетку, и поред свега |
| е спавао.</p> <p>И тетка Маца, као прва комшиница мајстор-Дишина, а и као добра познаница кира- |
| аче гојила. — А једанаесте године једна комшиница Туркиња даде јој, свој запис, који је од неко |
| да, сву ову „литију“ посматрала која од комшиница.</p> <p>Но кир-Диша се није дао онако збунити |
| о се одржава кућа, кад домаћин није ту; комшинице и другарице Лепосавине такође су је обилазиле |
| вика заустави неколико пролазника, па и комшинице истрчаше на капиџике, те тако мајстор Диша, к |
| о таким одлучним гласом исказала, да су комшинице одмах пресекле разговор у томе правцу, јер су |
| е жалила и лелекала тако искрено, да су комшинице једва успеле, да је сачувају од какве му драг |
| } Ето, ако комшија спава, није ли будно комшиско, маче?{S} И то је живо, и то си има очи, Дисо, |
| n="134" /> у нашу кућу, а од њезине три конака бежи.{S} Ћути, само када те није везала са којек |
| је ли она удовица само, бежи од ње три конака, да ти не унесе несрећу у кућу.{S} Него сада отв |
| -вилајета, хеј, тамо, преко мора на сто конака, где сунце залази.</p> <p>— Знам — одговори пуст |
| и журно замаче у град.</p> <p>На првоме конаку, где ће ноћити, хаџи-Диша завуче руку у недра, д |
| ава дође до оне светиње, до које ни цар Константин није могао са толиким благом доћи.{S} А испо |
| {S} Тај ексер, како се тврдило, још цар Константин и царица Јелена, кад су узели из Јерусалима |
| {S} А после тога и Маца би била најбоља контрола, да му домаћицу од злих очију сачува.</p> <p>С |
| ко да виде, како нису остали без икакве контроле, а од туда наврати и код Дишине куће, да обиђе |
| Мацин надзор подвргнути својој потајној контроли.{S} Одважити се на толики пут а не осигурати с |
| Галцу их задржаше пуних шест недеља у „контроманцу“, те тако хаџи-Диша мораде и по трећи пут д |
| ђе му на очи кира-Мана са њезиним сухим контурама и очима у којима не беше ни трага од живахнос |
| ке ћерћелије, кроз коју су руделе једре контуре, одскакала на грудима.{S} А он, тако исто успла |
| и, те на тај начин прекинути и последњи кончић, који га је опомињао на један леп сан, што га је |
| враћајући се из Цариграда, паде мртав с коња, негде на путу између Софије и Ниша.</p> <p>Кад је |
| којом се Маца побожно крстила.</p> <p>— Копље!{S} Шта му то значи?{S} Какво је то копље?</p> <p |
| ши нека иде у Јерусалим, и тамо ће наћи копље моје.{S} Тим копљем пробошће аждају и ослободиће |
| пље!{S} Шта му то значи?{S} Какво је то копље?</p> <p>— А од куда ја знам, зете.{S} Тако ми реч |
| налик на ону аждају, коју је св. Ђорђе копљем пробио.{S} И тако су пролазили векови и о том се |
| алим, и тамо ће наћи копље моје.{S} Тим копљем пробошће аждају и ослободиће пород свој!“</p> <p |
| џи-Зосим, тихи, смерни и врло одмерених корака човек, одједаред се изменио и дао на оваку журбу |
| а мајстора?{S} То никако!{S} И он убрза кораке, само да што пре побегне одавде, што даље од оно |
| фудул-Стаменка удаљујући се победничким кораком низ сокак.</p> <p>Мајстор Диша остаде у соби ка |
| пљачкају или да се једним непромишљеним кораком не сурва у провале, па таман изашао на чистину |
| уништавало га је сасвим.{S} На свакоме кораку стицао је уверење о својој немоћи.{S} Ништа, ама |
| ком за врат, да је Бик одлетео неколико корачаји.</p> <pb n="48" /> <p>— То ли се газда пита, п |
| чинио Диша, цикнуо је од љутине и почео корети кир-Думу, што је у опште покушавао да мајстор Ди |
| је више могао сносити.{S} Престао је да кори жену, што нема деце, али сада није било дана, кад |
| че да џангриза Лепосави, па чак и да је кори за њезину леност.{S} Разуме се да и Лепосави ово Д |
| атељем путује, он му је при поласку дао корисне савете, где ће уз пут одседати, те да га на пут |
| S} Ништа, што је за напредак радње било корисно, није пропустио, и за ових седам месеци радња ј |
| положење њезине душе протумачио у своју корист.{S} Овако му она изгледаше као санта леда која с |
| >Тако ће мајстор Диша постићи двоструку корист; одужиће се Богу и задужиће свој еснаф захвалнош |
| ction" /> <p>Мајстор Диша је пожњео све користи.{S} Српска чаршија прихватила га са великим ува |
| њезина Лепосава видела је од туда многе користи; јер у који год би дућан дошла, да штогод купи, |
| его је често тај еспап протурао са више користи, него ли и сам мајстор му; а сав дневни пазар р |
| ријатнија ова перспектива, али какве би користи било, да му каже то?</p> <p>— Толики пут чиним |
| а помоћ.</p> <p>Јанићије се у томе часу користи забуном, штуче кроз врата и истрча на улицу.</p |
| мисли и размишљања могла је тећи својим коритом.</p> <p>На горње питање кир-Ламбре трепну мало |
| , те их редом опипа све, али кесе ни од корова.</p> <p>— А-ах, псето погано! —јекну хаџи-Диша, |
| кве ствари, од којих би се човеку дигла коса на глави, само кад о њима слуша.{S} Баш прошле год |
| стили; често би се пута, она рашчупаних коса и плачући а он сав изгребан, вратили са чесме кућа |
| Срам нека буде ону твоју... твоју...{S} Косе ћу јој ишчупати, где је сретнем!{S} Криво је моје |
| је обема рукама шчепала и вукла нечије косе, и да су нечије шаке њу гребале и ударале.{S} Неко |
| а и поднесе му под нос пуну шаку женске косе. — Шта је ово?{S} Тако ли си научио ону твоју... т |
| уку сломити.{S} А дебели курјук плетене косе, преко које је слазила модра бареш-шамија, дотицао |
| шаше му под нос песницу са прамењем оне косе.</p> <p>— Море торњај мм се с очију; не искупљај м |
| брве састају, <pb n="147" /> спуштао из косе велики дукат „ћошајлија“ и око грла златне махмуди |
| едње, чега ради је и полетела Канчету у косе.</p> <p>— Де, де; па за то ли плачеш, лудо?{S} Кам |
| о ону твоју... твоју... да моме Канчету косе почупа! — пискала је фудул-Стаменка и, држећи <pb |
| спрекидано уздахне, поче га миловати по коси.</p> <p>— Е, де, де, ја сам мајка, па ето, трпим; |
| ги који не су ни род, ни коска од твоја коска, а искају исе да ги даш.{S} Српски судови кесе се |
| наливеним филџанима.</p> <p>— Ни врана коска да ми не донесе више у овај пусти Београд! — Ватр |
| ај суд?{S} Има ги који не су ни род, ни коска од твоја коска, а искају исе да ги даш.{S} Српски |
| да се с њиме не сретне.{S} То га је већ коснуло као ружан знак, а када још опази на тетка-Мацин |
| ху она што су ове године први пут после Косова забрујала са Саборне Цркве, ни све турске трубе, |
| и!{S} Шта ти је требала јабанџика, туђа кост, па још удовица?!{S} Ама је ли она удовица само, б |
| <pb n="13" /> <p>— Како, џанум?{S} Наша кост, наше месо!{S} Кој па да се брине у ова чаршија за |
| S} Пола султанове царевине давао је цар Костадин за ово.</p> <p>— Толико је могао да да; друго |
| очима угледати часни ексер, који ни цар Костадин није могао видети.</p> <p>Пре него што ће се д |
| у тљености,</l> <l>Сузом горком орошава кости!“</l> </quote> <p>А одмах, испод ових суморних и |
| ајстору, говорили су: „Твоје месо, моје кости; само <pb n="81" /> не уби; удри, не жали!“ А мај |
| мбре му јавља да је отишао на вилает, у Костур; тамо ће остати неколико месеци, а њега моли, да |
| скине с верига котао пун вреле воде.{S} Котао је био тежак, те не <pb n="207" /> могући да га о |
| нога дана покуша да сама скине с верига котао пун вреле воде.{S} Котао је био тежак, те не <pb |
| ете!{S} Од куда сам ја знала, да ће она котао теглити!{S} Ја нисам ни била у мутваку но у соби, |
| ет хиљада гроша, пет хиљада гроша да ме кошта то!</p> <p>Хаџије су га сажаљевале; неки га и сав |
| није ни окотило, а гледај ти, колико ме кошта! — уздахну хаџија и одмахну руком.</p> <milestone |
| и одведосте, на образ ми пљунусте; — то кошта 4000 гроша, — шапуће задовољно кир-Диша. <pb n="1 |
| по вас дан срачунавајући шта га све то кошта.{S} Свога будућег потомка задужио је са оних шест |
| , па их пружи кир-Диши.</p> <p>— Колико коштају?</p> <pb n="53" /> <p>— Грош од запис.</p> <p>Д |
| вратак кући.</p> <p>— Ова ме деца скупо коштају! — уздисао је премећући бројанице и по вас дан |
| а га приложи цркви.{S} То те неће скупо коштати, а и еснафу ћеш своме подићи углед у цркви.</p> |
| ма од страха тако силно бије, да јој је кошуља од танке ћерћелије, кроз коју су руделе једре ко |
| ш мило, што јој се испод широких рукава кошуље од танке тканине прозиру као наливене пуне мишиц |
| дигнуте руке, са којих су широки рукави кошуље спали на рамена, те тако показивали, можда најле |
| ру, добегла куму и куми, готово у самој кошуљи и сва модра од убоја.</p> <p>Што се никада није |
| оказиваше око слабина прозрачну свилену кошуљицу.</p> <p>— Љутиш ли се? — запита је шапћући.</p |
| четом преко деснога рамена и раздрљеном кошуљом, кроз коју су широко избијала снажна набрекла п |
| да реко?{S} Мајстор Диша појео шљиву, а кошчицу бацио на ђубре.{S} Па после да плетеш седе, као |
| се да га плач не савлада.</p> <p>Готово крадимице извуче се из мутвака на улицу, па, када одмач |
| зврши преметачина, те да се види, ко је крађу извршио.{S} Сад хаџи-Диша зађе од једнога до друг |
| — лелекао је кир-Дума не мичући од зида крај кога се срозао.</p> <p>Али људи, као људи, ступише |
| ли за породом што га нема, то јој ни на крај памети није долазило.{S} Напротив, њој је било врл |
| ени своју ведру нарав, и ма да му ни на крај памети не падаше да потражи узрока, ипак је чешће |
| стрплењу најверније жене најпосле дође крај.{S} Она је већ почела да размишљава, на који би на |
| једном како смагла лица као утучен седи крај деце, посматра их, па тек по који пут испрекидано |
| да ми је та светиња у дућану, куд би ми крај био! — уздахну побожни хаџија бројећи паре пред ко |
| па како је дошла ближе Јанићију, ухвати крај од кајиша, који му је још био скопчан око колена, |
| гачи очи, па, када сазнаде да је ту био крај, докопа покојницу за рамена и поче је трести.</p> |
| дна душе презирао.{S} А што није учинио крај са собом, ваљало му је захвалити једино ономе увер |
| овога часа некакво привиђење пролетело крај њега.</p> <p>— А сад? — промуца кира-Анастасија и |
| ђа.</p> <p>Јанићије је чинио све, да до краја увери себе о својој братској љубави, и што год му |
| даш и да ти анђео радњу води, издржи до краја и постани хаџија.{S} То ти је! — заврши хаџи-Зоси |
| ебе, ипак не смеде да истерује ствар до краја.{S} Једино што јој је добацио, то је било неколик |
| Кира-Анастасија, навикнута да, на крају крајева, увек онако буде како се то њој свиди, сад чист |
| икнуо, кад уместо кесе извуче из недара крајеве искиданога гајтана.{S} Његов узвик је био за це |
| и, припалише гости фењере, окачише их о крајеве чибука, што им је Диша даровао, и тако светлећи |
| а модра бареш-шамија, дотицао је својим крајем до самога струка.{S} Слика необично примамљива, |
| о.{S} Кира-Анастасија, навикнута да, на крају крајева, увек онако буде како се то њој свиди, са |
| ги су његове услуге тражили, а он је на крају био захвалан и на најмањем поклону од побожних по |
| е од ових разликовао, што је на оштроме крају, место обична врха, био завршен двокрако, те је л |
| , кучка, кучка; шта уради од онаква два красна човека!</p> <p>— Е, тако ти је то кад људи не гл |
| а га сваки познаје и честита му на тако красном успеху, што га је јуче на „гледању“ и прстену к |
| са покојником, уцвељеној удовици, поред кратке успомене на проживљени брак, остаде још и три хи |
| .{S} Лепосава је међутим, поред све оне кратке претње, спавала тако мирно и дубоко као да се из |
| азног трбуха, који се спокојно држао на кратким, као ступе дебелим и чврстим ногама.{S} Али тај |
| н, а тројани, као од брега одваљени, са кратким вратовима и снажним гласићима, потврђивали су у |
| врату пљеснути.</p> <p>Најпосле, после кратких ћутања и пребрајања ћилибарских зрнаца, кир-Дум |
| пољуби своју ћер.</p> <p>Тетка Маца за кратко време изађе из собе, да нешто види у мутваку, те |
| ила је бледа у лицу.</p> <p>Но то је за кратко трајало, а већ после, кад је прошапутала оно: „х |
| се радовао, кад би се болесница ма и за кратко освестила и затражила, да је водом напоји.</p> < |
| е.</p> <p>Хаџи-Диша одахну мало, али за кратко.{S} Лепосава на ново паде у бунило, а Маца не до |
| атак покривала је антерија до чланака и кратко подшишани бркови, који, широком лицу и носу, сас |
| нај јед и осветничко расположење за ово кратко време створиле су читав пустош; у души су му леж |
| о кир-Диша? — запита престрављено после кратког размишљања.</p> <p>Анастасија диже лице с јасту |
| немели, кад угледаше како им је сплетка краткога века била.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| у улете некаква црна крмача под фесом и кратком кићанком на глави, па га удари кишом у трбух, о |
| ће се дотаћи сандучета, старац изговори кратку молитву и принесе ковчежић хаџијама, да га целуј |
| </p> <p>— Љута сам паприка на неправду; крв ми на очи наиђе, па онда нека беже од мене!{S} За д |
| после оваке испоруке он сав претрну.{S} Крв му сукну у главу и страшна забуна толико га обузе, |
| оно да му бар у дечици проструји грчка крв.</p> <p>У овоме можда и лежи кључ тајне, што је мај |
| одлука, какву може само утврдити бујна крв једног младог разоренога срца, ужљебила се дубоко у |
| аљада за слугу?</p> <p>Јанићију се попе крв у главу, кад зачу овај одговор, који му на на подсм |
| меја се, кад опази оно преплашено и као крв зацрвенело лице хаџијино.</p> <p>Диша оде у башту.< |
| ај двокраки врх био је покапан рђом као крвавим капима.</p> <p>Мајстор Дишу подузе стравична је |
| иноћне гозбе, угледа онако узрујанога и крвавих очију, она престрашено врисну.{S} Овај врисак и |
| ла.{S} Ту је уложен један део капитала, крваво стеченога, па да ли ће Јанићије умети тако поузд |
| ази оне капи.{S} То су трагови од свете крви, а спустити своја грешна уста на то, целивати такв |
| их људи, који, и ако не имађаху ни капи крви са Термопила, ипак својим васпитањем беху толико у |
| лежи иа улици, а антерија му се топи у крви.</p> <p>— Кир-Диса је диваљ човек — Србин је, бре; |
| , повукао би се дубље у радњу и од туда крвнички гледао за њиме.</p> <p>— Дуса да ти се испрзи |
| е врати кући, да се још једном, макар и крвнички, погледа с њоме и да је дотера, бар да му се п |
| ли то? — запита брижно жена, а очи јој крвнички севнуше на помисао, да се ма са којом од њих р |
| косно и са презрењем баци на њега један крвнички поглед.</p> <p>Мајстор Диша изгуби мегдан.{S} |
| . промуца кира-Мана; али је Ламбре тако крвнички погледа и нешто по турски кроза зубе скреса, д |
| ул-Стаменке (оне, ради које су се онако крвно завадили деда Митар и Станко туфегџија).</p> <p>М |
| е на оне убилачке мисли. <pb n="165" /> Крвожедне намере стишале су се, а наместо њих овладала |
| о пилећи турпијом око ороза једне пушке кремењаче, коју је у посао узео.</p> <p>Мајстор-Диши би |
| предосећања; чинило му се, ако одмах не крене на пут, да ће умрети од неодољива страха.</p> <p> |
| у.{S} Него, сас Божја воља, сутра да си кренеш; до Дубравица на каик, а за тим кола ће да нађеш |
| гослов, а онда, под црквеним барјацима, крену се свештенство у одеждама и са иконама; а за њим, |
| уздигнута <pb n="181" /> и спремна, да крену низ Дунаво Црноме Мору.{S} У цркви је Диша одстој |
| ену; и само једаред месечно, када би се кренула, да из државног „казначејства“ прими десет цван |
| молбу, забрадила главу шамијом и одмах кренула на посао.{S} Но како ни она ни кир-Диша не знад |
| већ посвећених хаџија из разних земаља, кренуо се на пут кућама.{S} У томе каравану налазио се |
| што би га из граница обичнога душевног кретања изазвало.{S} И зато га је пуница гледала чисто |
| га је пустио из загрљаја.{S} Караван се крете долином, а хаџи-Зосим још једном погледа на камил |
| на половини пута застаде; нерешљиво се крете напред, опет стаде, па одједаред окрете на другу |
| , да ја престанем ићи тамо! — помисли и крете у дућан.</p> <p>У дућану је седео скрштених ногу |
| нићије није знао ни шта ради ни куда се креће.{S} То беху дани тешких душевних мука, које су га |
| о чујеш и сам...</p> <p>— Па зар сам ја крив томе?{S} Ја тебе и твоју кућу као рођену поштујем, |
| на слабачког, шкољавог, онда ко да буде крив?{S} Увек да жалиш, што си откидао од својих и жени |
| бадава, она плану и одговори: „Ко ти је крив, што си самоме себи стао на срећу!{S} Што си се же |
| , синко мој, да не чиниш тога, кад ниси крив! — храбрила га је тетка Маца.</p> <p>— А где ћеш н |
| Диша.</p> <p>— Опрости, газда, ја нисам крив...</p> <p>— Сиктер, пезевенк, бре!...</p> <p>— Нис |
| <p>— Које: оно?</p> <p>— Среће ми нисам крив.{S} Ја баш нисам хтео... али тако...</p> <p>Лепоса |
| а плаћам ваш ортаклук, кад не сум ништо крив?{S} Зашто да се криво закунете? — викао је за њим |
| ење, па, када се уверише да није ничему крив, разиђоше се, а Јанићије оде својој кући.</p> <p>О |
| еце.{S} Вичеш на мене, као да сам ти ја крива.</p> <p>Јанићију Бику, који је у велико постао де |
| о.</p> <p>— Сиромах!{S} И зар сам му ја крива?{S} Ја не смем друкчије, већ како нана каже; а он |
| ко горко и мрско.</p> <p>И свему је она крива.{S} Ње да не беше, да га она није својим понашање |
| з, да је све онако било. — Јер, да није крива, зашто би вриснула?</p> <p>— А?...{S} То?... поче |
| а чак и мржња, као да је она свему томе крива, одби га од своје рођене капије, и он пожури даље |
| псу удараца није дао, и који га сада ни крива ни дужна тера из радње, он би га тако издеветао з |
| , буса се у груди и довикује:{S} Ја сам крива, што се убио; он је мене волео, па је због мене т |
| оја је у целој овој сплетки толико исто крива била колико и мајстор Диша, морала је да чује и т |
| Диша би имао само то задовољство, да је кривац пронађен.{S} А за љубав тога малог задовољства д |
| у очима жена, докле се пазе, он је увек кривац.{S} А ове две куме толико су се пазиле, да су је |
| а два супротна осећаја стојао је он као кривац, кога су осудили да га двојица шибају.</p> <p>— |
| знајући куда.{S} Грабио је кроз мртве и криве сокачиће, омеђене високим, сивим зидовима, иза ко |
| н се упути са хаџи-Зосимом кроз тесне и криве јерусалимске сокачиће, докле у близини Витезде не |
| осе ћу јој ишчупати, где је сретнем!{S} Криво је моје Канче, што ви вадите очи.{S} Мислиш ти ни |
| о час кроза смех све Дишине примедбе. — Криво му сад, што сам здрава...</p> <p>— И млада... и — |
| ко и догоди; а она што прича, то јој је криво, завиди што онакав човек долази <pb n="134" /> у |
| , кад не сум ништо крив?{S} Зашто да се криво закунете? — викао је за њим очајно кир-Дума на ул |
| да помисли.{S} Њојзи баш ни мало не би криво, што ленчује; она је по кући весело певала, радил |
| шије! — мишљаше Јанићије и дође му тако криво на сама себе: зашто да уради тако, зашто да се пр |
| вредио онај Јанићије и било му је врло криво, зашто да га баш сада остави.</p> <p>— Магаре, да |
| ме беше нешто тугаљиво око срца и чисто криво, што се залетео у прводаџисање. — Ако вам није ст |
| Љута је! — помисли Јанићије и стаде му криво што је и помишљао да дође овамо.{S} Он се повуче |
| р-Дума спрам њега, забезекнуто гледао у кривоклетника и само што није залелекао за изгубљеним н |
| о.{S} Читав низ разапетих ћепенака кроз криву и тесну улицу на Зереку и Бит-пазару румени се у |
| ладовитом стазицом, која међу гробовима кривуда између малене црквице и звонаре, потражите га и |
| и, ишао је Јанићије ногу пред ногу кроз кривудаве сокачиће, кад се на једноме углу сусрете са к |
| а, па га чисто гура напред кроз тесну и кривудаву улицу.{S} Није знао ни сам, кад је пре стигао |
| /p> <p>— Хе, хе, јеси ти неки лисац.{S} Кријеш а немаш зашто.{S} Море, грех би био, кад не би т |
| да ћеш да узмеш Лепосаву.{S} Ама што га кријеш, море, хеј?{S} Девојче је добро; сирото, ама доб |
| Мацо, ти си поштена жена, грехота је да кријеш оно што ми образ каља — очајно промуца Диша. — Р |
| Поради тебе.{S} Е, хе, пријатељу, па ти кријеш, а овамо се свуда по чаршији зна да ћеш да узмеш |
| рија си.</p> <pb n="133" /> <p>— Е, што кријеш, кад се све зна?{S} Па још устабашиница, бре, бр |
| тасија је запалила целу чаршију.{S} Она крилата реч, коју, пре три године изрече кир-Дума, потп |
| амук.</p> <p>У то доба је поникла и она крилата реч, тако често изговарана у староме Београду з |
| ! — казао је кир-Дума; а та је реч, као крилата, пролетела кроза све махале испод Дервишане и Б |
| а му је, а дан сватова ближио се као на крилима, те је младожења у брзо заборавио на ону немилу |
| ема њему чучнула некаква жена и држи на крилу болесно дете.</p> <p>— Тако да радиш, снахо — гов |
| асто, свеже девојче, на које је (то је, кришом од самога себе, у себи помислио) <pb n="139" /> |
| мбрина жена) „на белегу“ и „среће ради“ кришом поклањала.</p> <p>Осетио Ламбре одавно, како му |
| триста гроша за то.</p> <p>Мајстор Диша кришом га гурну лактом, да не говори о ценама.</p> <p>— |
| еколико пари мајушних јеменија, које је кришом, кроз три године, убацивао у башту младе удовице |
| но о чему је цео век сањала и за чим је кришом чезнула, сад јој се самој нуди!</p> <p>— Па... ш |
| ејци што су их, том приликом, њих двоје кришом измењали, још га и сада држаше у неком заносу, т |
| један по један! — одговори тетка-Маца и кришом, испод очију, погледа мајстор-Дишу.</p> <p>Међут |
| у, где му је Лепосава удесила постељу и кришом испод јастука метнула један стручак босиока, зас |
| прегорео кира-Ману и оставио да у кући кришом уздише и вене и да пакосно гледа на ону која јој |
| и сањао о оној, која му је тај стручак кришом под јастук турила.</p> <p>Сада му и ово сасушено |
| .</p> <p>Сузе му навреше на очи и он их кришом од пролазника утре рукавом и полагано пође поизд |
| угледао, како у собу улете некаква црна крмача под фесом и кратком кићанком на глави, па га уда |
| хаџи-Диша је достојанствено стојао код крме и побожно пропуштао између прстију зрно по зрно на |
| пре изађе на обалу, попео се хаџија на крму, шаком надстрешио очи и са пријатним уживањем посм |
| ез устабашинице.{S} То им долази некако крње.{S} Хоће да те виде ожењена; а како ти не избијаш |
| авље на њега“.{S} Онда жабу да бациш на кров, а дете да умијеш и запојиш из те чиније оном водо |
| ромна архитектура, коју је мало час под кров метнуо, а она се у једноме тренутку до темеља у пр |
| у извиривао је за зиданом оградом таман кров једне малене али врло спретне кућице са доксатом и |
| азлетали су се као варнице са упаљенога крова; и сваке од њих дотакао се, али га је свака и опр |
| има протицали су преко мајстор-Дишинога крова много брже, него ли што су они можда промицали на |
| а цвета, а по тамној ћерамиди хаџијнога крова трептила је у оној сунчаној ведрини зелена чуварк |
| ане својој дечици.</p> <p>— Берићет под кровом! — рече хаџија, који сеђаше на томе доксату и са |
| шандуда, чије се густо грање над самим кровом наднело, а који је тако тајанствено овога пута ш |
| е, да јој је кошуља од танке ћерћелије, кроз коју су руделе једре контуре, одскакала на грудима |
| ко деснога рамена и раздрљеном кошуљом, кроз коју су широко избијала снажна набрекла прса, ишао |
| пари мајушних јеменија, које је кришом, кроз три године, убацивао у башту младе удовице.</p> <p |
| ца равнодушно — а када долази?</p> <p>— Кроз недељу дана — одговори Јанићије, на чијем се лицу |
| </p> <p>— Ето, шта... одговори Лепосава кроз плач чисто прекорно и исприча цео догађај између њ |
| упцем врх светог ексера, осети, како га кроз цело тело проже топла струја и лако трептање.{S} Њ |
| ијатно.{S} Читав низ разапетих ћепенака кроз криву и тесну улицу на Зереку и Бит-пазару румени |
| да им мужеви оду у дућан, или прелазила кроз баштенски капиџик њојзи или ова кира-Думиници на к |
| {S} У самој ствари то, чиме је кир-Дума кроз пријатељске савете претио, могло се врло лако и об |
| ! — Иска, маторо магаре, да по месечина кроз бакчу спацира сас мен!{S} И како да спацирамо? — р |
| , чапкун бре, — прети јој кира-Думиница кроз сузе и весело — нема висе да фудулис кроз чаршија, |
| војчица залупи вратима и певушећи отрча кроз авлију у кућу.</p> <p>Још неко време седео је мајс |
| раџбину, те да се учини невидљивим, кад кроз чаршију пролази, то би му било најмилије.{S} Овако |
| ватила га сада, па га чисто гура напред кроз тесну и кривудаву улицу.{S} Није знао ни сам, кад |
| е.</p> <p>Али на који начин?{S} Да зађе кроз махале и свакоме се правда — не иде.{S} А баш и ка |
| евљена.{S} Прам јасне месечине, која је кроз бујне османлуке и баштенско грање провиривала, трч |
| чки, а оне, које није умео, удешавао је кроз нос тако, да ти се увек чинило као да их Грк пева. |
| ао ни сам не знајући куда.{S} Грабио је кроз мртве и криве сокачиће, омеђене високим, сивим зид |
| истрошена од толикога напора, једва се кроз собу и по авлији вукла.{S} Цео тај дан, и сутра да |
| песнице и што је могао брже прогура се кроз гомилу, која је све више расла.</p> <p>Сад, после |
| ава, који се свакојако мучио, да одвуче кроз траву једну покрупнију мрву хлеба.</p> <p>— Шта је |
| кира-Мана, чим их отпрати очима, штуче кроз суседне капиџике и башче до <pb n="18" /> кира-Дум |
| е се у томе часу користи забуном, штуче кроз врата и истрча на улицу.</p> <p>Анастасија и Ламбр |
| з оне густе редове разапетих ћепенака и кроз унакрсну ватру исмевака и чаршијског искашљивања з |
| ватра само у кући; њезин пламен лиже и кроз махале где год прође, и онда није никако чудо, што |
| p>Од прилике слично томе пролетало је и кроз кир-Ламбрину главу, у колико је он, онако смрзао и |
| свеже лице, озарено очима, које су се и кроз најтужније сузе пркосно смешиле, — сад су је редов |
| и опржила.{S} У дубини узрујане душе и кроз осветничко расположење једнако се пробијао онај зр |
| епрозирну таму којој нема излаза; али и кроз ту таму ево где проби један зрачак надања.</p> <p> |
| ива, то јој не оста друго већ да зареди кроз махале прво код кира-%Думиница, па тако редом све |
| ме положају никада били, дај Боже да ни кроз туђу историју не сазнаду а камо ли да их таква суд |
| и ко окретао очи од ружне ствари; па ни кроз чаршију неће смети од белосветскога језика и подми |
| олу, имао свој сто, могла се прогледати кроз прсте свака превара у трговини, а да му морални уг |
| љу учинио.{S} Како ли ће само пролазити кроз оне густе редове разапетих ћепенака и кроз унакрсн |
| ме се у пратњи Јанићија Бика) пролазећи кроз грчку чаршију, пркосно пролазио покрај кир-Думиног |
| јави за новост, коју је, прислушкујући кроз кључаницу, чула.</p> <p>Обе куме овеселише се.{S} |
| ако би му боље било да го и бос протрчи кроз чаршију, него ли да се у оваком оделу међу људе ја |
| и ипак (до душе ретко) бивало је да јој кроз најживљу шалу и смех прелети преко лица нека тамна |
| вима, провлачио се са Мацином Лепосавом кроз коло, вијали једно другога, док тек Лепосава у јед |
| ти ексер, и он се упути са хаџи-Зосимом кроз тесне и криве јерусалимске сокачиће, докле у близи |
| га стида није могао ићи са својом кумом кроз чаршију, а глава није „калуп“, те да је она сама п |
| он прикупи бројанице, извири још једном кроз капиџик, те када се увери да на улици нема никога |
| > <pb n="109" /> <p>Мајстор Диша је као кроз маглу слушао, и место икакве речи тек би покаткад |
| е нада, као оно човек, који је пролазио кроз најгушће шуме и гудуре, обзирао се на све стране, |
| мајсторов поцрвенити.{S} И то се вукло кроз душу, као тешка магла када се вуче над земљом и ни |
| промоли главу, па да сагледа лево десно кроз сокачић.{S} И увек би се, после тога, враћала нера |
| иначе, мисли, да чапкуна пропусти добро кроз шаке, за оно што му је разбио врата.</p> <p>— Може |
| оз сузе и весело — нема висе да фудулис кроз чаршија, ћепенци да ни запалаш.</p> <p>А она, стид |
| мисли, ишао је Јанићије ногу пред ногу кроз кривудаве сокачиће, кад се на једноме углу сусрете |
| јаше него лицем репу, па да га проведу кроз чаршију, а телал да виче: „Чујте и почујте!{S} Ово |
| коме је висио чудотворни памук.</p> <p>Кроз махале пуче глас да је устабашиница <pb n="211" /> |
| р једну строфу да чује.</p> <p>Па ипак, кроза све то расположење, Лепосава се чешће пута усред |
| ма; а та је реч, као крилата, пролетела кроза све махале испод Дервишане и Бајрак-џамије.</p> < |
| аћао ипак оном једином осећању, које је кроза сву срџбу и гневно расположење остајало снажно и |
| н тек онако нагвирили, мукнуо као бик и кроза целу чаршију изазивао весели смех.</p> <p>Па ипак |
| тако крвнички погледа и нешто по турски кроза зубе скреса, да кира-Мана једва имаде времена да |
| казивање победи, оно као стрела пролети кроза свет.</p> <p>Диша је избегавао, да од своје стран |
| гледају тајанствени!{S} У успомени, као кроза сан, кога се једва опомињемо, таласају се ваше сп |
| е ипак вратити у дућан.{S} То је осећао кроза сву буру своје душе; а то осећање, које му јасно |
| тито Лепосава, причајући час срдито час кроза смех све Дишине примедбе. — Криво му сад, што сам |
| а супарника седела су за једним пањем и кројили по сахтијану са оштрим дикишом.{S} Са каквом ли |
| есетак и више година: постаће сиромашни крпа, неугледан човек.</p> <p>Оваква перспектива, како |
| дно спрам другога запањени и обоје, као крпа, бледи.{S} Она укочила поглед у престрављено и пот |
| ноћи, када се кира-Думиници почеше очи крпити, припалише гости фењере, окачише их о крајеве чи |
| од њега малу лоптицу, па то уши у једну крпицу и предаде му.</p> <p>— Узми и хаирли!{S} Дошао с |
| м? — упита гласно.</p> <p>— Сашије се у крпу, па се онда да жени, да пред сан три пута помирише |
| оја газдарица започе Јанићије.</p> <p>— Крси глава одавде, куче едно!{S} А на кира-Анастасија п |
| сте човека од његова народа, одузели му крсно име, па му сада и образ узесте.</p> <p>— Не смо г |
| ксер, којим је био прикован Спаситељ за крст.{S} Тај ексер, како се тврдило, још цар Константин |
| богоугодника.{S} Побожни испосник учини крст над расклопљеном чељусти, а ова у томе часу страхо |
| ка, који чува свети чудотворни ексер са крста Спаситељева, у памуку, који је такође постао чудо |
| више нема.{S} И гробље је већ оронуло, крстаче давно изтрунуле и сви, који живљаху у оне дане, |
| жене из куће зовнуше, он прибра снагу и крстећи се уђе, да види покојницу и да је целује.</p> < |
| у ону икону, пред којом се Маца побожно крстила.</p> <p>— Копље!{S} Шта му то значи?{S} Какво ј |
| ре, на коме је Јован Крститељ Спаситеља крстио, дошао је један пустињак, прави богоугодник, за |
| скога спруда Витаваре, на коме је Јован Крститељ Спаситеља крстио, дошао је један пустињак, пра |
| у у смех; али се брзо уозбиљи и поче се крстити.</p> <p>— О, анатема је и са женом, шта јој све |
| и хаџи-Зосим и дубоко се поче клањати и крстити пред једном иконицом у соби.{S} Тиме је он иска |
| ове амајлије можеш добити сина, ама сто крстова да метнеш на њега, оно ће опет остати нечисто.< |
| апречи улазак.{S} Неколико људи састави круг око оба противника.</p> <p>— Кога ви да закољите?{ |
| све га је више увлачила у свој чаробни круг, докле није у мутваку, где му је Лепосава удесила |
| е он љубимцем кир-Думе и Ламбре.{S} Али круна свега била је његова вештина, да пробије врата — |
| т и четири зрна, као дренак дугуљаста и крупна ћилибара.</p> <p>Иза појаса извади стручак босио |
| се вукао и стењао, а са лица сливале се крупне грашке зноја, што би за здрава човека било много |
| вољно тамо амо ходао, из собе се зачуше крупни гласови од дечје писке.{S} Њему се развукоше усн |
| етлости зујало је неколико пчела; један крупни бумбар облете око њега неколико пута и изгуби се |
| и кожу од неке друге лисице.{S} По оним крупним, зеленим сузама што капаху из очију ове лисице, |
| хећим строго и даде Маци неколико врло крупних пилула.{S} А за тим предузе да болесницу доведе |
| страха.</p> <p>Три дана је мајстор Диша крупно премишљао и овај сан, или боље рећи Мацино виђењ |
| ши на Дишу; очи јој засенуше од толиког крупнога злата и она поче да га загледа, пријатно изнен |
| очистио испред дућана, узе Јанићије Бик крчаг и отиде на чесму, да наточи воде.{S} А чесме по Б |
| ред друговима и свирачима.{S} Код једне крчме зауставише се.</p> <p>— Збогом, пријатељи! — Деде |
| малу бакалницу, а у <pb n="114" /> њој крчми по мало анасонлију, јамајку и друга пића, која бе |
| асијом отворио малу бакалницу и успешно крчмио анасонлију, а на своју праву домаћицу и радњу, к |
| је дубоко спавао.{S} Тек по у гдекојој крчмици још жмиркала је по једна лојаница и осветљавала |
| пољубимо! — чу се Јанићијев глас и пред крчмом наста љубљење, које циганска ћеманета праћаху св |
| > <pb n="221" /> <p>Она двојица уђоше у крчму, а Јанићије сам са Циганима удари на Јалију.</p> |
| ења.{S} До данас Јанићије није улазио у крчму никада, а гле шта се сада учини!</p> <p>— Несрећн |
| .</p> <p>— Шта чекаш, домуз бре; што не кршиш шија на гробље?{S} Од теб ми црно на очи! — дерао |
| е свој еснаф захвалношћу; а после тога „ктитор и приложник храма сего“ постаће и велики добротв |
| ким уважењем, црква га убројала у своје ктиторе „и приложнике храма сего“, а еснаф га изабрао з |
| ожури! — одговори Маца и нежно помилова кћер.</p> <p>Хаџи-Диша је био задовољан свим што је у к |
| ести.</p> <p>Маца се озбиљно препаде за кћер, хаџи-Диша тако исто, а и Јанићије, кога је још пр |
| о: газда Николу, мумџију (онога чију је кћер испросио за свога унука топал-Стојан, па се завешт |
| болу.{S} Деца јој у неколико замењиваху кћер; а то је, ипак, била каква таква утеха.</p> <p>Али |
| ађена богатим поклоном.</p> <p>— Хајде, кћери, метни огрлицу око врата, а дукат на чело; па онд |
| ала средиште свих комшијских жена, чије кћери беху већ стасале за удају, те се могаху дотле над |
| према њему.{S} Међутим грчко-цинцарске кћери некако нису још уочиле ову чежњу мајстор-Дишину, |
| ицање огласило је комшилуку смрт њезине кћери.{S} Кад су хаџији јавили, њему се подсекоше ноге, |
| јој мати, коју мешкољење и чести уздаси кћерини тргоше иза сна.</p> <p>— Боцкају ме мрве, нано! |
| , либаде од кадифе?</p> <p>— А ако буде кћи?</p> <p>— Бацићу је у трице; поклонићу је теби! — о |
| Маца, која није никада допуштала да јој кћи противуречи; Лепосава убриса очи рукавом и оде у му |
| е јасно оцртаваше београдско обзорје са кубастим џамијама и витим минаретима.</p> <p>После је о |
| ик, Бог да га прости, није пустио да ја кувам и месим што хоћу и како умем.{S} Данас, сутра, ка |
| те почешће завлачи у лонац где се ручак кувао, ту би обично варјача утерала дисциплину у главу |
| тка-Мацом око болеснице и трчати свуда, куд га је слала ради помоћи.</p> <p>Али сва видарска ве |
| а? — Тако ли је?</p> <p>— Ама кир-Дума, куд ја да скачем преко зида; зар у ове године и овако.. |
| из рантлике кипи!{S} Шта радиш море то, куд си се замислила?</p> <p>Лепосава прену и збуњено ск |
| <p>— Хеј, да ми је та светиња у дућану, куд би ми крај био! — уздахну побожни хаџија бројећи па |
| то лаже свет!{S} Куд ја...</p> <p>— А: куд ви!{S} Еле, кад се несто за другога лаје по овај св |
| ео.</p> <p>Мајстор-Диши би сасвим ново; куд је он на то и помишљао!{S} И он се као запањен загл |
| </p> <p>— Није истина, то лаже свет!{S} Куд ја...</p> <p>— А: куд ви!{S} Еле, кад се несто за д |
| је опет, кад год га Маца није отпратила куд, није се одмицао од болесничке постеље.{S} Квасио ј |
| ого, те је престао да точи.</p> <p>— Па куд оде, несрећник? — запита Диша.</p> <p>— А Бог би га |
| о наследника, те кира-Анастасија немаде куд, но да се покори жељи свога мужа.{S} Али пре него ш |
| ини, али он је био задовољан: ово му је куд и камо била снажнија освета, него ли да је кир-Думи |
| излаза.{S} Требало би да се врати; али куд и коме?{S} Зар да својим очима гледа Лепосаву, како |
| сутра дођем по своје ствари, па да идем куд знам.</p> <p>— Слепац ниједан! — Свет види, а он не |
| код Дише устабаше, отумарао је незнано куд.{S} Ко о њему што сазна, нека достави власти. — Лич |
| прагу.</p> <p>— Ето, носим, газда; ама, куда да га носим?</p> <p>— Њој!{S} Да га њој даш... нат |
| </p> <p>— То да не чиниш.</p> <p>— Ама, куда ћу овде?{S} Зар у овој чаршији да почнем из нова?< |
| ислени поглед, који се уковао за врата, куда је Јанићије отишао, тешко да је и опажао, да пред |
| Онако....</p> <p>— А бре, чапкуне, бре, куда ти нишаниш? — смеју се мајстори у Гушанчевој кафан |
| примирје и заједно трче то амо то тамо, куда их мајстор Диша и тетка Маца шаљу; али, ипак, Бик |
| е морам убити!{S} Зашто да се прода?{S} Куда ћу сада?{S} Коме? — јецао је, кад се дохватио оне |
| ш! — рече Диша и пође вратима.</p> <p>— Куда ћеш, зете?</p> <p>— Идем да га дотерам! — викну ха |
| > <p>— Мајсторе, хоћу да идем.</p> <p>— Куда, море?</p> <p>— У село.</p> <p>— Зашто, бре?</p> < |
| ?{S} Зар нећеш да нас позовеш?</p> <p>— Куда?</p> <p>— Па у сватове.</p> <p>— Чије сватове? — з |
| ни и зашто није хтео отићи.</p> <p>— Па куда ћеш сада, несрећни сине?</p> <p>— Не знам!{S} Овде |
| еспапа, уклони у Галац или Цариград, од куда су ондашњи трговци доносили робу.</p> <p>То је бил |
| арњем сунцу, на западни поруб, тамо, од куда се уздизаху вита минарета одблескујући под руменим |
| ="208" /> <p>— Бог с тобом, зете!{S} Од куда сам ја знала, да ће она котао теглити!{S} Ја нисам |
| жеш, бре! —Где су Ламбрине дреје?{S} Од куда Ламбре ту?</p> <p>— Ево и ови су видели, када сам |
| свега овога што се с њиме дешава. — Од куда му баш сада почеше излазити на очи час тетка Маца |
| је? — обрецну се Јанићије.</p> <p>— Од куда ти?{S} Зар си овде?</p> <p>— Ја где ћу?</p> <pb n= |
| е девојке искупиле на игру.</p> <p>— Од куда ја овде? — помисли Јанићије, па, како му се грло с |
| ћије је донео дреје овде.</p> <p>— А од куда бих ја знала да су то баш дреје кир-Ламбрине?{S} Ш |
| чи?{S} Какво је то копље?</p> <p>— А од куда ја знам, зете.{S} Тако ми рече Пречиста, а сад до |
| на млада удовица, не знајући ни сама од куда то долази, ретко које јутро да не нађе у својој ав |
| <p>— На полицију њега, да се протера од куда је дошао — одговори кир-Дума.{S} И Ламбре такође б |
| Јанићија, да се врати; њега не би ни од куда.{S} Послао је два „чирачета“, да га траже, али, ка |
| > <p>Да је мајстор Диша прислушкивао од куда сва ова пецкања, што су се међу девојкама у тај ча |
| реко <pb n="149" /> ћепенка и гледао од куда ли ће тек искрснути мајстор и какав ће изгледати у |
| Он се обазре око себе, погледа тамо од куда му допираше весело ћеретање, па кад опази Лепосаву |
| зио њезин кум, кир-Дума, да је нешто од куда на ово наишао.</p> <p>Место опроштајних суза успом |
| чекује, неће ли какав изненадни гост од куда бахнути, тек да он не буде онај један „од заклетве |
| му што одговори, и Јанићије сад немаде куда, него и сам да ућути, у толико пре, што Лепосава н |
| ла последња брига; венчана му је жена и куда би она смела да му ма шта пребаци!{S} А баш и када |
| све стране питајући се у себи шта ће и куда ће.{S} Остане ли тврдо на томе, да га не прими, он |
| дана Јанићије није знао ни шта ради ни куда се креће.{S} То беху дани тешких душевних мука, ко |
| да се преда слепо случају, нека га носи куда је њему драго, нека га ваља на својим таласима, ка |
| ли распињале, тетурао ни сам не знајући куда.{S} Грабио је кроз мртве и криве сокачиће, омеђене |
| сама у дућан доћи.</p> <p>Није се имало куда; ићи се мора, а како ће се све ово свршити о томе |
| о! <pb n="160" /> И да ми је знати само куда се степао! — љутио се често код тетка-Маце.</p> <p |
| ш да узмеш запис!{S} Зашто не узмеш?{S} Куде су ти деца, па теби?</p> <p>— Неће Ламбре!{S} Он к |
| ни тамо не спази, поче викати:</p> <p>— Куде си откршила глава?{S} Овамо се вуци, бре!</p> <p>А |
| аћици.</p> <p>— Сутра па да изволите на куде моју домакицу, на еден кадаиф и ратлокум.</p> <p>— |
| ко христијанину, него на друго место на куде Турцима испада — проклињао је кир-Дума дижући фес |
| е месту зарудела белега.</p> <p>— Аман, кузун, што ке па некој да узива, кад загриза у та јабук |
| ође му на ум она њезина претња и велики кујнски нож, и он, место да пође на улицу, седе изнемог |
| , него је потурили баш мајстор-Диши као кукавица јаје.</p> <p>— А ко ће им бити кум?</p> <p>— К |
| авио, све докле не прескамуче од бола и кукања.{S} После би заповедио да га окују у најтеже бук |
| ромичу и ишчезавају као далеки звук или кукурекање петлово, које се чак из другога села разлеже |
| куцавао је као сахат на градској „сахат-кули“, који дан из дан равномерно јавља, кад је време р |
| за поправку које цркве, школе или друге културне установе, — но мајстор-Диши није ништа све то |
| инцари почели убрајати као у неки свој „културни трофеј“.</p> <p>Свуда, где год би му се дало п |
| м држањем, успевао да покаже, колико је културно одмакао од многих својих врсника.{S} У цркви ј |
| пак придаваху неку нарочиту сличност са културном нацијом, у коју се стапао.</p> <p>А ону нацио |
| енин мираз са оних 500 гроша, што му је кум-Дума дао од еснафских пара, уложио у еспап и довео |
| т.</p> <pb n="28" /> <p>— Зашто он није кум?</p> <p>— Не може, род су.</p> <p>— Какав род?</p> |
| е замакао за сокачић, у коме му станује кум Дума. —</p> <p>Јанићије већ довршио један посао, па |
| вору. — Не сум јој ни татко ни брат, ни кум; ако се разбирате за њено к’смет, зашто па мене пит |
| кукавица јаје.</p> <p>— А ко ће им бити кум?</p> <p>— Кир-Дума.</p> <p>— А Ламбре?</p> <p>— Она |
| удовички бес“, како би се изразио њезин кум, кир-Дума, да је нешто од куда на ово наишао.</p> < |
| јој Бенџина смрт зададе, али Дума, као кум, а после тога и као један добар пријатељ како Ламбр |
| у госта.</p> <p>— Ја сум, кир-Диса, ваш кум и пријател.{S} Еле, како сте? — пита Дума, али ника |
| оје не да сунцу на земљу.{S} Кира-Мана, кума-Думиница и остале жене, све по избор Гркиње и Цинц |
| ана ће је на свакоме сусрету попљувати, кума-Думиница и остале честите жене заобилазиће око ње |
| не сам радила да родим!{S} Радос је то, кума-Анастасија, и радос и една сладос!{S} Ено, мој Алк |
| ја, који се примио за старога свата.{S} Кума је већ изабрао: газда Николу, мумџију (онога чију |
| кир-Думу кир-Ламбре.</p> <p>И тако, оба кума, задовољни свак на своју руку, дигоше се у чаршију |
| " /> <p>Необично расположени седоше оба кума, а како су већ били од својих жена предусретнути к |
| рској нацији.</p> <p>О томе су били оба кума на чисто; али, тамо овамо, не оста им друге, него |
| p>Али како се тек изненадио, кад му оба кума, после треће каве, саопштише ради чега долазе.</p> |
| аријем, да га у руке целује.</p> <p>Оба кума развеселише се; кир-Дума му не даде руке, него се, |
| р-Дума се искрено радовао наслеђу свога кума, па је почео у шали да гони кира-Анастасију да пож |
| , у први мах, подчинио се утицају свога кума и пријатеља; али већ после треће кафе, у кир-Ламбр |
| ерку нећу! — одговори Диша и намигну на кума; а кира-Анастасија, стидна од кума, заклони рукаво |
| капитал, те да се и у томе изједначи са кума-Думом, ипак је један, до душе не баш толико тежак |
| у на кума; а кира-Анастасија, стидна од кума, заклони рукавом очи и побеже у мутвак, да кафе пр |
| Али пре него што је пристала, отишла је кума-Думиници и кира-Мани, да им се на Дишино тврдоглав |
| Али кад Цигани свирачи отпратише кући и кума, кад ноћ осу звезде и блага месечина засја над зел |
| обу. —</p> <p>Докле се ова посета двеју кума вршила, кир-Ламбре и Дума, потпуно споразумни, упу |
| први у песми.{S} Кира-%Анастасија међу кумама смерна и стидна, као што то приличи невести, а к |
| :</p> <p>— А, а! — Турчине, - бре, пали кумбару, да ме разнесеш!</p> <p>— Рђо ниједна, што се н |
| гледа.</p> <p>— Е, како да вас утешимо, куме?{S} Судбина, к’смет, сто кажу Турци.</p> <p>— А гд |
| супруга.</p> <p>Како му драго, тек обе куме прихватише ово као свршену ствар и, пре него ли шт |
| кујући кроз кључаницу, чула.</p> <p>Обе куме овеселише се.{S} Кира-Мана је предвиђала да ће се |
| ко кокошка да пијучу у кућа.</p> <p>Обе куме, кад угледаше сузе удовичине, и саме се ражалише и |
| е пазе, он је увек кривац.{S} А ове две куме толико су се пазиле, да су једна другој без икакви |
| кну, кад угледа у својој авлији ове две куме.{S} Није знала како да се понаша: да ли да им прим |
| и побожних дервиша помогли!{S} Ето му и куме, кир-Думинице.{S} Пуних једанаест година није имал |
| је тога дана, пред зору, добегла куму и куми, готово у самој кошуљи и сва модра од убоја.</p> < |
| одрица, што их кир-Думина жена спази на куминим плећима.</p> <p>И ово је убрзало ствар; јер ма |
| о то приличи невести, а кир-Диша између кумова двори и додаје час овамо час онамо, што ко наред |
| ни с које стране.</p> <p>Али, ако су се кумови и сложили у томе, није било баш тако лако пронаћ |
| !</p> <p>Тако је мајстор Диша правдао и кумовим грехом свој грех блажио.{S} Но истину рећи, как |
| ста, по тадашњем обичају, одстојала иза кумових леђа.</p> <p>Јанићије је чинио све, да до краја |
| еначкога стида није могао ићи са својом кумом кроз чаршију, а глава није „калуп“, те да је она |
| разлегаше се у шумору лишћа и гугутању кумрија, дође јој лако, мило, као некада, докле још и н |
| знао каква је она, па још да ми кумује, кумство га убило!</p> <p>Тако је мајстор Диша правдао и |
| , која је тога дана, пред зору, добегла куму и куми, готово у самој кошуљи и сва модра од убоја |
| жа, па чак ни кир-Думи, своме венчаноме куму. — Али што није језик открио, то открише једаред у |
| кад је знао каква је она, па још да ми кумује, кумство га убило!</p> <p>Тако је мајстор Диша п |
| не оста друго, него да сву ноћ уздише, куне и проклиње, што се на толики пут одважио.</p> <p>Н |
| а вилает, там да плачем и пред иконе да кунем тебе Ламбре, зашто ме даде на оно кавурско чкембе |
| лице све у браду зарасло и под високом купастом капом, око које се омотавала чалма зелене емир |
| бају толике паре?{S} Приложи на дискус, купи пет ока измирне, па доста!</p> <p>— Ама како ћу, к |
| ер у који год би дућан дошла, да штогод купи, свуда би добијала на поклон по које шећерлеме или |
| ише.{S} Само што затече ћор-Ахмета, где купи око стола срче од полупаних стаклади и брише проли |
| ше.{S} Него баш кад ти је наспело, а ти купи еснафски барјак, па га приложи цркви.{S} То те нећ |
| ијатеља, који су му само поручили да им купи, а новац ће му дати, кад се врати.{S} Диша је и њи |
| казначејства, свратила узгред у цркву, купила свећицу од једне паре и запалила је пред иконом |
| а има такав фистан, какав ћу ја теби да купим.</p> <p>Тако је редовно обећавао Лепосави, па јој |
| але сокове из белих расклопљених чашица купинова цвета, а по тамној ћерамиди хаџијнога крова тр |
| елук (капа „дињара“) то је мајстор Диша купио сам, јер од младеначкога стида није могао ићи са |
| отворан: даје децу нероткињама, те и он купио за Лепосаву мало, и то за двеста и четрдесет грош |
| ађе две аспре.</p> <p>— Узми, на! па да купиш пењерлију, и да добро запамтиш овај дан!</p> <p>Ј |
| ца, Јанко папуџија, који је од кир-Дише куповао сахтијан, јави му о стричевој смрти и саветова, |
| се натраг.</p> <p>На пет дана после ове куповине велики караван, <pb n="199" /> већ посвећених |
| у са Дишом, а он да се привремено, ради куповине еспапа, уклони у Галац или Цариград, од куда с |
| ва да се ценкаш, па ако им је скупо, не купуј; али, ово је сасвим друго, то већ није ни дућан н |
| рачуна одлучио је, да за свој новац не купује другима „на веру“.</p> <p>— Нашао сам кесу на со |
| есу на сокаку ваљда, те да беломе свету купујем, па после да чекам, хоће ли се сетити да ми пла |
| трговина је једна вештина, а људи који купују нису слепци, па да рекну:{S} Нисмо видели шта на |
| пет хиљада гроша, а продао је баш томе купцу за сто и педесет.</p> <p>— Колико рече?</p> <p>— |
| везује.</p> <p>Пред кућом Дишу изневери кураж.{S} Кад хтеде да се попне на доксат, одакле се иш |
| д толико га помете, да је изгубио сваку кураж да јој џангриза; али, кад на тај начин не мога да |
| ри.</p> <p>До ушију заљубљен и необично куражан, да јој бар овога пута покаже све, журио је Јан |
| n="11" /> и толиких жртава, не имадоше куражи да се лично јаве; они су чезнули, очекивали, да |
| муж служио је дуго време као „татарин“ (курир, улак) прво у служби београдскога везира, а доцни |
| сад ће се у струку сломити.{S} А дебели курјук плетене косе, преко које је слазила модра бареш- |
| гред, кад поред ње протрчи, не чупне за курјуке или не повуче за шалваре, тек колико да јој нап |
| је видео, а удовица, са забаченим дугим курјуком, распученим недрима и голим до рамена рукама, |
| у газдарицу, <pb n="85" /> да ће га она курталисати беде и вратити у дућан; а гледај ти сада, к |
| м носио.{S} Он је извуче и отвори.{S} У кутијици је лежао сасушени стручак босиока, онај, што г |
| на за појасом, а када је легао, отварао кутијицу, помирисао, метао је испод главе <pb n="152" / |
| тешко.{S} Рука му случајно напипа једну кутијицу, коју је за појасом носио.{S} Он је извуче и о |
| му и ово сасушено лисје поста мрско.{S} Кутију швирну на неко ђубриште, а босиљак искида, издро |
| отпуно разлозима хаџи-Зосимовим, набави кутију од тенећке и поче се борити са оном изнутрицом, |
| се у своју отаџбину вратио, понео такву кутију, и у цркви, на служби Божјој, често је вадио иза |
| са неком нарочитом важношћу вршио у ову кутију.</p> <p>Једна мала ситница, али ипак толико уочљ |
| осио за вуненим појасом једну дугуљасту кутију од тенећке, па кад год му је требало да пљуне, т |
| аџија.{S} Овај хаџија познавао је сваки кутић у светим местима, јер је ово већ трећи пут, како |
| ушчића, који, са својим родитељима, под кутњом настрешницом чупкаше траву.</p> <p>У то доба, ка |
| је, заједно са тим младешчићем у левоме куту доње уснице, постала већ предметом једне песмице н |
| , са једним руменим младешчићем у самом куту доње уснице, и јелечетом, за које сте морали страх |
| кад требало, могло седети или лежати, у куту један асталић, над којим је горукало кандиоце, а п |
| рекрсти се и скромно се поклони икони у куту.</p> <pb n="179" /> <p>— Ко ће као Бог!{S} И сам с |
| е се ни мало не тиче то ви да идете!{S} Кућа не је ваша него моја.{S} На поље из кућа, ти, зевз |
| еју и утаначе дан прстена и сватова.{S} Кућа Мацина била је пространа, те, поред осталога, утвр |
| се загледа у врхове својих јеменија.{S} Кућа затворена, Ламбре био ту, ње више нема!{S} Ноге му |
| ши, а и да узгред виде, како се одржава кућа, кад домаћин није ту; комшинице и другарице Лепоса |
| > <p>— Него знас сто је?{S} Иди на моја кућа, тамо се сакри, да те не види влас, а ја ћу се врн |
| </p> <pb n="92" /> <p>— На поље из моја кућа; доста сте без ћирија седели у њу, сад нема више! |
| је тако, да му је и најбоља домаћинска кућа могла позавидети.</p> <p>Топло и сунчано лето греј |
| оју ће изговорити.</p> <p>Данас је њена кућа постала средиште свих комшијских жена, чије кћери |
| ну писму је послала; иска да ви из њена кућа идете.{S} Жалос, кир-Диса, много жалос; и душа да |
| Из очију му никако није избивала Мацина кућа са дебелим хладовима и Лепосава у њој.{S} То лепуш |
| па, када је скинуо враџбине, деце пуна кућа.{S} А то што је на теби, од прве ти је жене. — Ово |
| арај очи: девојку да узмеш, девојку, па кућа да ти пропева!{S} За девојку знаш да је твоја, нећ |
| о спацирање по комшилук, кад је муж код кућа, ели Ламбре неће бити жив!</p> <p>— Добар дан, кир |
| сотону!{S} Нечастиви је у њој, а ово је кућа христијанска! — одговори Диша и хартијице, што их |
| рпаних као и увек разним сметлиштем, из кућа избаченим, што се на пролетној жези сасушило и чес |
| Ламбри!</p> <p>— Е, ако је да се иде из кућа — одговори Анастасија тако прибрано и тако хладно, |
| ућа не је ваша него моја.{S} На поље из кућа, ти, зевзек, бре!</p> <p>Кир-Диши прекипе и са узм |
| ог теб да пропадним!{S} Што ми искате у кућа, ђидијо?!</p> <p>Јаукао је и претио, докле га силн |
| па како пилињи око кокошка да пијучу у кућа.</p> <p>Обе куме, кад угледаше сузе удовичине, и с |
| што јој је био отворен приступ по свима кућама, турским, грчким, цинцарским и српским; она је б |
| о шчуђавање обнављало се готово у свима кућама, где је тетка-Маца навраћала, да разбере о кира- |
| ући а он сав изгребан, вратили са чесме кућама.{S} Али се ни после тога не остављаху на миру, н |
| углед, да се њезин глас могао у многим кућама сматрати као глас ма кога важнијег члана фамилиј |
| </p> <p>А докле се по разним комшијским кућама зуцало, додавало или смејало на рачун будућега м |
| џија из разних земаља, кренуо се на пут кућама.{S} У томе каравану налазио се хаџи-Диша.</p> <p |
| а Маца не само да је била радо виђена у кућама где се тако што догодило, него је била уважавана |
| муком, што самоме себи затвара врата од куће, која га је као свога рођенога примала, изиђе из с |
| из мутвака на улицу, па, када одмаче од куће, он стаде трчати, као да га неко вија.</p> <p>А ка |
| преко дана.{S} Ручак су му доносили од куће шегрти, пре него што ће у вече заклопити <pb n="21 |
| бична брига домаћина, који се удалио од куће, већ права патња, мучење душе, које га је обзинуло |
| човека, па замоли хаџи-Дишу, да га код куће сачека, и врати се натраг.</p> <p>На пет дана посл |
| очекивао шегрта, да му јави шта је код куће.</p> <p>Јанићије опет, кад год га Маца није отпрат |
| </p> <p>— Што чукаш толико?{S} Није код куће.</p> <p>— А где је?</p> <p>— Мало час беше ту кир- |
| Јанићију је само наредио да остане код куће, те, ако устреба Маци, да јој се нађе, а и да њему |
| ира-Мане, да сазна је ли кир-Ламбре код куће.</p> <p>Али прође и три дана, а од кир-Ламбре ни т |
| Лако је вама да бесните, мужеви вам код куће, а мој?{S} Хеј, хеј, ко зна кад ће се вратити!</p> |
| ачићу.</p> <p>Тетка-Мацу је затекао код куће.</p> <p>— Тетка-Мацо — рече Диша дрхтавим гласом — |
| у је било све.{S} А како му је било код куће, где се врло рано затварао?{S} Изгледао је самоме |
| недогледних последица по цео живот ове куће.</p> <p>— Јесте, зете; од дервишкога записа могу д |
| д је пре стигао пред капиџик мајсторове куће.{S} Покуша да уђе, али капиџик беше изнутра затвор |
| свет и то зна, да ти не избијаш из моје куће; зна свет да тетка Маца има ћерку на удају и да си |
| ина вештина отварала јој је врата сваке куће и донела јој је породички назив: тетка <pb n="29" |
| урио је, да што пре изиђе из ове немиле куће.{S} На пољу удахну свежа ваздуха.{S} Сад је био по |
| о је то лаж и ако се тако што из њезине куће изнесе, то би могло нахудити њезиноме доброме глас |
| , па тако редом све до фудул-Стаменкине куће.</p> <p>— Ух, кучка, кучка; шта уради од онаква дв |
| Јанићија и нареди му да оде до Ламбрине куће.</p> <p>— Да поздравиш кира-Ману и да јој овако ка |
| а најтежег удара отишао из тетка-Мацине куће не зна се, па тако исто и где је провео прву ноћ б |
| то због онога трчкарати до тетка-Мацине куће.{S} И тако, мало по мало, он се толико навикну на |
| онтроле, а од туда наврати и код Дишине куће, да обиђе и извести кира-Анастасију, како јој је с |
| уњенији него што је дошао, изиђе из оне куће и од оне жене, за којом је толико чезнуо и од које |
| ојих се заклањаху бујне баште и спретне куће са доксатима и многобројним срчали-прозорима.</p> |
| иде ожењена; а како ти не избијаш из те куће, а тамо девојче добро, таман за устабашу, па ето, |
| је поче из гласа по имену звати.{S} Из куће се не одазва нико, а на комшијском капиџику појави |
| 15" /> савете добивао, избегавао.{S} Из куће у дућан и обратно, и то увек сокачићима где се мог |
| е и да је поздрави, да не иде никуда из куће, јер ће јој она доћи на посело, чим припека мало у |
| Ма да је онако одлучно најурила мужа из куће, ипак се није смела задржавати даље тамо.{S} Кир-Л |
| Диша, ведар и лак као младић, убрза из куће, оде мало до дућана, тек да се узгред по њему обаз |
| да остане тамо, све докле кир-Ламбра из куће не оде.</p> <p>— Не треба — вели — да мајсторица о |
| та, и, кад своје лекове наплати, оде из куће.</p> <p>Хаџи-Диша одахну мало, али за кратко.{S} Л |
| {S} На мој леб да пљунеш?{S} На поље из куће!{S} Иди твоме Ламбри!</p> <p>— Е, ако је да се иде |
| ење из куће, и тек када га неке жене из куће зовнуше, он прибра снагу и крстећи се уђе, да види |
| о гледао ово немо улажење и излажење из куће, и тек када га неке жене из куће зовнуше, он прибр |
| о сам се толико истрошио, да мртваце из куће износим?! — зајаука хаџи-Диша и у страху, да се то |
| а, да се од удара тресла.</p> <p>Али из куће ни живе душе.</p> <p>Газда Дишу обузе слутња, да м |
| то изнутра чути; али ни из авлије ни из куће ни гласа ни каквог му драго шума, осем онога шанду |
| је главно било да кир-Ламбру најури из куће, а то је, у овај мах, успео.</p> <p>Ствари је Јани |
| њу молитву, када се и последњи гости из куће удалише.</p> <p>— Е, па како би; нађе ли? — запита |
| ано и тиме, што је њезин муж најурио из куће Јанићија, који јој је од онога дана постао као зла |
| ајстор Диша не доврши и изиђе срдито из куће.</p> <p>Тога дана између зета и пунице водио се оз |
| е тек на ово питање расвести.</p> <p>Из куће се разлегало нарицање; једна по једна жена улазила |
| ако да се не обазреш за собом, а све до куће да говориш: „Здравље пред кућу, болест из кућу“.{S |
| зи на радњу и што чешће у дану тркне до куће, те да се кира-Анастасији нађе, ако јој што затреб |
| о је, да, од времена на време, отрчи до куће и обиђе децу.{S} Тамо би преседео по читаве сате, |
| тка-Мацо, не зови је сада; одох прво до куће, да јој донесем нешто.{S} Па онда већ биће боље... |
| и сирочета, па, прибравши сву пажњу око куће и деце, често није имала кад, да се подаје материн |
| га хале и вране растичу!“</p> <p>Али у кућевном домазлуку не би га више познали.{S} Како је у |
| живот беше посвећен у свему своме мужу, кући и деци, ако их је Бог дао.{S} И та особина тетка-М |
| кира-Мана отишла у Галац и довела мужа кући, пошто се добро намучио и нагладовао.</p> <p>Ни пр |
| је било неколико речи, да га не дочека кући, ако принова не буде жива.</p> <p>Цео тај дан хаџи |
| х, и Лепосава, бледа од узбуђења, отрча кући, па кад залупи капиџиком за собом, бризну у плач и |
| ко недеља, кад једнога вечера дође Диша кући, уђе у собу и рече Лепосави, да иде у мутвак, јер |
| анеми.{S} Сада тек, кад виде, да из ове кући може изаћи само го и бос, њему се учини, да је про |
| је пружио.</p> <p>— Држи ово, па хајде кући!</p> <p>Јанићије се поврати од прве забуне, притрч |
| у његовој души догађа.</p> <p>Пошао је кући, али на половини пута застаде; нерешљиво се крете |
| за цело би пао на земљу.{S} Пожурио је кући, али, кад је дошао пред капиџик и чуо оно нарицање |
| ion" /> <p>Једнога дана дотрча Јанићије кући сав задуван и врло узбуђен.{S} Тако се он никада н |
| вога пута покаже све, журио је Јанићије кући Лепосавиној.{S} Пред кућом застаде изненађен, јер |
| ли га умилостивила и ражалила, те да се кући врати.{S} Кир-Думи не смеде да повери своју замиса |
| , да му не вреди тражити га, и врати се кући.</p> <p>— Сутра ћемо се већ разговарати, а до јутр |
| ава сестра.</p> <p>Као утучен вратио се кући, оставио судове пуне воде у мутвак, па ни да је са |
| ом.{S} Али кад Цигани свирачи отпратише кући и кума, кад ноћ осу звезде и блага месечина засја |
| са оном изнутрицом, која га је гризла и кући гонила.</p> <p>Зато је био и довољно морално награ |
| о клону духом; више није смео да долази кући преко дана.{S} Ручак су му доносили од куће шегрти |
| томе ужива...</p> <p>Повратак кир-Дишни кући очекивао се свакога дана.{S} Ма да се са Јанићијем |
| ему остао.{S} Потајна жеља, да се врати кући, да се још једном, макар и крвнички, погледа с њом |
| заклопити <pb n="213" /> ћепенке и поћи кући, слао је и са зебњом очекивао шегрта, да му јави ш |
| на, све докле се он буде налазио у овој кући.</p> <p>И кир-Ламбре је, као и Анастасија, одобрав |
| повратка, и тога целога дана у његовој кући био је долазак као о слави.{S} Хаџи-Диша није мога |
| , да је затечен у овакоме стању у туђој кући, обузела му је сва остала чула, да није ништа чуо |
| рив, разиђоше се, а Јанићије оде својој кући.</p> <p>Овај пуки случај, коме се Јанићије ни у сн |
| одмакао, завио за сокак и отишао својој кући.</p> <p>— Грех је; ама зар је то било поштено да м |
| једнога шегрта, па онда оде брзо својој кући поздрављајући весело комшије по ћепенцима.</p> <mi |
| је само суза у потаји пролила у својој кући, када би јој која пакосна пријатељица навратила, б |
| на туђем миндерлуку, као да је у својој кући и код своје жене, опет зато није мрзео своју газда |
| војој вереници, како он никоме у својој кући не допушта, да што противу његове воље и о својој |
| се плашио смрти, па још смрти у својој кући.{S} И тај страх, што ће у своме дому видети мртвац |
| та и та у комшилуку породила, а у мојој кући, ништа! — рече једаред срдито, кад Маца поче прича |
| е тетка-Маца обносила водицу и у свакој кући задржавана, бар док једну кафу не <pb n="107" /> п |
| Диша не би боље вршио.{S} Па ни у самој кући мајсторовој није се Бог зна како осећао недостатак |
| све грчке махале <pb n="14" /> уваженој кући, наста такво стање, да се већ и у комшилуку почело |
| ипак није било пријатно, да се у њеној кући догоди какав шкандал, <pb n="105" /> те, пре него |
| настасијом, која је пошла право њезиној кући, она се враћала из казначејства, свратила узгред у |
| > <p>Кира-Анастасијина појава у њезиној кући колико је изненадила, толико јој беше и необично п |
| ка-Маца и поручила му, да одмах њезиној кући оде.</p> <p>И то одлучно позивање текнуло је Дишу, |
| тасијина, примила се, да у младожењиној кући дочекује госте.{S} Диша није имао никога свога, те |
| дана по ручку пошао Јанићије Ламбриној кући и носи кира-Мани сахан кадаифа од кира-Анастасије. |
| и већ после треће кафе, у кир-Ламбриној кући, одбацио је предлоге Ламбрине, или, боље рећи, одл |
| отребно за сватове спреми.{S} У Мациној кући чује се дан из дан девојачки жагор и певање.{S} Ле |
| уде! — уздахну Диша и оде тетка-Мациној кући.</p> <p>После подужега времена врати се мајстор Ди |
| ио се врло пријатно.{S} У тетка-Мациној кући, под оним хладовитим орахом, њему је било као да с |
| је као на угљевљу седео у тетка-МациноЈ кући, час по устајао, нестрпељиво изгледао на капиџик, |
| прстену покушао да остане у удовичиној кући, али му је она одговорила, да то никако не може би |
| еђима изнесе.</p> <p>Но ни у удовичиној кући није било друкчије.{S} Кад је Јанићије однео прсте |
| јницу до гроба, вратило се хаџи-Дишиној кући, да над пуним <pb n="215" /> чанком жеравице опере |
| м и хладовитим доксатом, дотле је у тој кући ишао живот тихо и мирно, као домаћин, који је мало |
| оже дај!{S} И време му је, да и у нашој кући дете заплаче!{S} Па сада, ћерко, не лени се, него |
| са нестрпљењем очекује на свој повратак кући.</p> <p>— Ова ме деца скупо коштају! — уздисао је |
| да се узгред по њему обазре, па за тим кући, да узме што је наменио својој невести.</p> <p>Кад |
| да води двоструку бригу, и о радњи и о кући, Јанићије му је био неопходно потребан.{S} Могао м |
| о бола и љутине, да је као махнит трчао кући, те да неверницу на месту убије.</p> <p>Када га ки |
| р-Ламбре је, дубоко после поноћи, дошао кући пијан као земља, и чим је натрапао на своју жену, |
| еприлика, кир-Диша је још једаред дошао кући, па, кад се уверио да је капија затворена, он је, |
| осталога: како је онако растужен пошао кући, али, када је дошао до свога капиџика, изиђе му на |
| нићијевом лицу оцртаваше.</p> <p>— Брзо кући, мајсторе!{S} Тетка-Маца поручила да одмах дођеш.. |
| </p> <p>Рано у вече Јанићије је долазио кући, а у први освит одлазио у дућан.{S} Ручак му је у |
| Чим је видио кир-Ламбру, како се упутио кући његовог мајстора, послао је шегрта и наредио му, д |
| ву недељу, те да дотле, ако има што, по кући спреми и дотера, како би младожења све у реду зате |
| на путу, смеје се, зачикује га, пева по кући, како одавна није запевала.{S} Сутра дан испрати м |
| е што га је дала Јанићију, само пева по кући и меси посластице.{S} Мило јој да се пред гостима |
| иџиком, она је још гдешто довршавала по кући, па се толико око распремања и дотеривања занела, |
| је, као када је била здрава, радила по кући и отимала се од слабости, која је не остављаше.{S} |
| ало не би криво, што ленчује; она је по кући весело певала, радила своје послове, а ту бригу ос |
| о зачикавао и препадао, да су се сви по кући смејали од срца њезиноме страху и његовоме чапкунл |
| а разређивала поклон, кир-Диша зашао по кући, да осмотри је ли све у реду; завирио и у мутвак, |
| и по дугој бради.</p> <p>Једном речи, у кући хаџијиној цветало је тако, да му је и најбоља дома |
| си ми био, па ето ти радње!{S} Тамо, у кући, да се нађеш тетка-Маци на помоћи и четворе очи да |
| је је прегорео кира-Ману и оставио да у кући кришом уздише и вене и да пакосно гледа на ону кој |
| такође су је обилазиле често; а тада у кући и башти било је врло живо и весело.{S} Лепосава је |
| је на наше очи, био ти је десна рука у кући, поштује те као оца; а и сам знаш, колико ти је до |
| смога дана после овога писма, које је у кући хаџијиној изазвало сасвим противан утисак ономе, к |
| аџи-Диша је био задовољан свим што је у кући и радњи затекао.{S} Јанићије му је у истини пара в |
| еседео цео дан без ћурчета и антерије у кући туђе жене.</p> <p>На ову летимичну идеју он само о |
| а му она, после те казне, опет остане у кући и да се искрено покаје за учињено неверство.{S} Та |
| .{S} Кира-Мана је предвиђала да ће се у кући повратити стари дани, они, који цветаху пре Бенџин |
| у, на сваку кашичицу масла, што ће се у кући потрошити; кад је правио туршију од белога лука, о |
| } Једном речи, прави пријатељ који се у кући свога пријатеља, као у својој, налази.</p> <p>У не |
| 6" /> није могао ништа без тетка-Маце у кући и Јанићија у дућану.{S} Кад би му их когод одузео, |
| {S} Како је у почетку покушавао, да и у кући заведе што већу штедњу и да на драмове одмерава шт |
| и цинцарском језику, тако, да више ни у кући ни у чаршији није говорио друкчије већ грчки или ц |
| лу. — Нећу!{S} Шта ми требају мртваци у кући!{S} Ено му полиције!{S} Несрећник један!{S} Шта му |
| више ни да му заповедим што, сама сам у кући, а он као ајдук наслони се о обрамку, па само звер |
| речи, мајстор Диша се толико изменио у кући, да га човек не би познао.{S} Разуме се, да се Леп |
| десет година.{S} Па зар да те толико у кући држим!</p> <p>Тешко је било Лепосави слушајући мат |
| ају.{S} Млада удовица није ватра само у кући; њезин пламен лиже и кроз махале где год прође, и |
| ли му што!{S} Је ли он муж и господар у кући, или шта је? — Он отвори врата, извири на ћошку, п |
| га нешто посред главе лупи.{S} На путу кући поче га обузимати нека топлота, а по који пут и за |
| д кућу, болест из кућу“.{S} А кад дођеш кући, прво да потражиш зелену жабу, па ту жабу да ти де |
| а, иза кога је у дубини извиривала бела кућица са доксатом и као смиље жутом надстрешницом.{S} |
| а-чесме, где се налазила лепа удовичина кућица са хладовитим чардаком и густом баштом, узрујаше |
| аман кров једне малене али врло спретне кућице са доксатом и баштом.{S} Ту је живела Маца удови |
| таквој служби татар-Јован је стекао ову кућицу, жену, па после и ћерчицу, Канче.{S} Али после < |
| дао јој је пуну власт надзора, како над кућом тако и над домаћицом, а што се тиче Јанићија, он |
| а по који пут и забуна у глави.{S} Пред кућом му се баш заврте и он се мало поведе у страну.{S} |
| о је Јанићије кући Лепосавиној.{S} Пред кућом застаде изненађен, јер из баште, баш под широким |
| запишташе зурле и затутњише гочеви пред кућом кира-Анастасије.{S} Мајстор Диша послао цигане пр |
| и раду око антерије везује.</p> <p>Пред кућом Дишу изневери кураж.{S} Кад хтеде да се попне на |
| <p>— Аман!{S} То пред кира-Анастасином кућом?</p> <p>— Удаје се.</p> <p>— Зар кира-Анастасија? |
| ожем, роспијо?{S} На леб си ми пљунула, кућу опоганила, па сада још и да ме закољеш?{S} У полиц |
| а Маца је увиђала то, па је и предузела кућу у своје руке толико, да хаџи-Диша није више знао н |
| у обузе слутња, да му је жена напустила кућу, и он је поче из гласа по имену звати.{S} Из куће |
| на ново започела да попреко погледа на кућу кира-Анастасије и да потајно плаче и вене.{S} Кира |
| p>Ма да је мајстор Диша често мислио на кућу и Лепосаву, ипак га је брига више морила за радњом |
| а све до куће да говориш: „Здравље пред кућу, болест из кућу“.{S} А кад дођеш кући, прво да пот |
| е с очију; не искупљај ми комшилук пред кућу.</p> <p>— Нека се искупи цео свет, не марим! — вич |
| и бољи накит од деце.</p> <p>Као што је кућу и жену оставио Маци, тако је радњу оставио на Јани |
| ј мајстор оставио?{S} Тако ли му чуваше кућу, а бре?</p> <p>Јанићију се свет обрте, кад чу какв |
| ћа, који му, у један исти час, испунише кућу детинским плачем, то је вредно сазнати, нарочито с |
| говориш: „Здравље пред кућу, болест из кућу“.{S} А кад дођеш кући, прво да потражиш зелену жаб |
| авио, помену и оних 3500 гроша мираза и кућу удовичину.</p> <p>Али мајстор Диша никако да се по |
| аветује, како да се влада, како да води кућу и да ни на сокак без мајке не изиђе.</p> <p>— Мајк |
| руку, не би имао више коме да повери ни кућу ни радњу, а ово троје деце, ради које је чак у Јер |
| иће се најлепшом удовицом, која му носи кућу и неколико хиљада гроша и ородиће се са грчком нац |
| и: „Честит је момак, Јанићије; он ће ти кућу и радњу чувати као своју“, а Диша јој вели: „Јесте |
| еститати, што ће једном на ново скућити кућу и стећи свога господара.</p> <pb n="24" /> <p>— А, |
| и и за тебе и за нас било, да си тражио кућу фудул-Стаменкину и њено Канче; боље <pb n="144" /> |
| </p> <p>Када је претрнула срца напустио кућу и отишао у дућан, рекоше му момци да је долазила т |
| јка честита и за цело му не би довела у кућу новога Ламбру; млада је, па није имала кад о томе |
| ко јој све то шаље, ствари привлачила у кућу као своје, а цвеће метала у чашу, где је мирисало, |
| да је Маца изишла из мутвака и отишла у кућу, Лепосава је села на столичицу, заронила лице у ша |
| досли!...{S} Орсе! — нуди их домаћица у кућу и, смешећи се, прима из њихових <pb n="19" /> руку |
| же из мутвака, па онако збуњена отрча у кућу.{S} А Јанићије је дуго и дуго стојао забленут и за |
| има имао посла! — одговори Диша и уђе у кућу.</p> <p>Јанићије додаде газдарици бошчу, мало стиш |
| да се младенци одмах по венчању уселе у кућу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Докле је Д |
| да хаџи-Диша није више знао ни шта се у кућу уноси ни шта износи.{S} А некада није се смела чак |
| {S} И не знаш ни сам како, а оно дете у кућу!</p> <p>— Света ствар! — утаче се хаџи-Зосим. — Бо |
| рекну Диша. — Ја искам да ми даш дете у кућу, а ти, место детета, кир-Ламбру — ха?!</p> <p>Анас |
| доћи и на таку мисао, да ноћу ускаче у кућу једне удовице.</p> <p>Но мајстор Диша није био од |
| руди, које, чим Маца и Лепосава уђоше у кућу и заклопише врата, распучи, те им даде маха, да шт |
| амбри да допустиш да и од сада долази У кућу.</p> <p>До овога часа кир-Диша се бар колико толик |
| > <p>— Па ти му реци да нам не долази у кућу више; зашто ће нам он?</p> <p>— Ви’ш ти ње!{S} А ш |
| , па премислио да му се лопови увукли у кућу, те у мало што не поче да виче за помоћ.</p> <p>Ја |
| истрча на улицу, да кога било наврати у кућу.{S} Разуме се да по комшилуку није смео тражити по |
| , да стече домаћицу, која ће му унети у кућу мир и задовољство и до године, ако Бог да, наследн |
| чела нагло венути и потајно довлачити у кућу неке чињарице, које су јој редовно у њезину душу у |
| од нежењених људи неће ићи сваки дан у кућу, где има девојке за удају, за бадава.</p> <p>— Ама |
| после трогодишњег парастоса, бахну он у кућу кир-Ламбрину, по обичају изу јеменије пред вратима |
| ин из Библије своме оцу, ушли свечано у кућу лепе удовице, што је овеселило срце удовичино а ја |
| што јој тако давно невиђени гост опет у кућу долази.</p> <p>— Е ли она ту? — тихо и задувано за |
| ао толики пут; донео си читав берићет у кућу! — утишавала је Маца усплахирена зета.</p> <p>— Ам |
| вратима и певушећи отрча кроз авлију у кућу.</p> <p>Још неко време седео је мајстор Диша на би |
| рава и срећу да унесеш твоме домаћину у кућу! — рече Маца и пуна срца пољуби своју ћер.</p> <p> |
| болу савија.</p> <p>И то унесе забуну у кућу.{S} Мајстор Диша у мало што се и сам не сруши, кад |
| о лепо, да јој сам доводиш кир-Ламбру у кућу.</p> <pb n="109" /> <p>Мајстор Диша је као кроз ма |
| ње три конака, да ти не унесе несрећу у кућу.{S} Него сада отварај очи: девојку да узмеш, девој |
| ога је још прво детињство везало за ову кућу и хаџијину судбину, био је као утучен.{S} Од хаџиј |
| ло по мало, он се толико навикну на ову кућу, да тетка-Мацу није друкчије поштовао него као да |
| ма од данас да не пригвири у мајсторову кућу.</p> <p>И да је ма какве жртве још захтео, испунил |
| во доба најмање света, стиже пред своју кућу.</p> <p>Али кад пружи руку, да ухвати кваку од авл |
| е, Ламбре је, као уништен, ушао у своју кућу.{S} Кад га је кира-Мана угледала бледа и збуњена, |
| ар сам ја крив томе?{S} Ја тебе и твоју кућу као рођену поштујем, а оно што они говоре лажно је |
| ко поверење и била радо примана у сваку кућу.{S} Нарочито, када су се жене „на коме добу“ налаз |
| зрелој Јорданској земљи на своју удобну кућу код Чукур-чешме, са широком настрешницом и хладови |
| у.</p> <p>Фудул-Стаменка је имала једну кућу, коју јој је муж, покојни татар-Јован, у наслеђе о |
| тврди.</p> <p>— И што да износе поштену кућу на глас?{S} Зар је то лепо од света?</p> <p>— Е, т |
| дажда после припеке, он је чак и њезину кућу, у којој је најбоље <pb n="115" /> савете добивао, |
| јстор Диша послао цигане пред удовичину кућу, да јој навести сутрашњи дан њихова прстена.{S} Св |
| о, те он као махнит одјурио у удовичину кућу и затекао је баш на капиџику, како се са неким чов |
| ће, све може.{S} Ја, да немам деце пуну кућу, не бих жалио ни триста гроша за то.</p> <p>Мајсто |
| ног и угледног човека, да једну честиту кућу на глас износи.</p> <p>Лепосави се све више у груд |
| акав човек долази <pb n="134" /> у нашу кућу, а од њезине три конака бежи.{S} Ћути, само када т |
| аш ти!{S} Не долази он за бадава у нашу кућу.{S} И зар би то било лепо од њега, паметног и угле |
| отрча поред њега једноме буџаку, дочепа кухињски нож, којим је мало час рибу порила, и стаде пр |
| кир-Дишина, срце му је све страшљивије куцало.{S} Ближио се тако пажљиво и спреман вазда, да с |
| е Јанићије.</p> <p>— Крси глава одавде, куче едно!{S} А на кира-Анастасија поздрави се, да тој |
| а-ах! — Шија да му заврнем, нека липше, куче погано, што ми уједи! — јекну Ламбре и стотине псо |
| p> <p>— А и шта си друго него пезевенк, куче, бре!? — подвикну Диша и дохвати једну летву, да о |
| о ситно штектати.</p> <p>— Што штекћеш, куче?{S} Где ми је жена?</p> <p>— Не знам кир-Диса; не |
| р-Ламбре се устури и пребледе.</p> <p>— Куче цинцарско, ти ли ми жену одведе!</p> <p>Али кир-Ла |
| а те превари?{S} Едно Диса, едно српско куче!...{S} Ух! ух! — уздисао је кир-Дума и туцао се од |
| сада гледала, а сад га мрзим како једно куче, како што христијанска душа мрзи на <pb n="94" /> |
| ул-Стаменкине куће.</p> <p>— Ух, кучка, кучка; шта уради од онаква два красна човека!</p> <p>— |
| до фудул-Стаменкине куће.</p> <p>— Ух, кучка, кучка; шта уради од онаква два красна човека!</p |
| зничаво и чисто набрекле.</p> <p>— Сува кучка, бре!{S} Ели ћеш ми платиш за ово спацирање по ко |
| Ти лажеш! — цикну Лепосава — Лажеш као кучка?</p> <p>— Море, ти да ћутиш — одговори јој Канче |
| вода, да се повратите?</p> <p>— Отрова, кучко, отрова! — стење мајстор-Диша и шкрипи зубима.</p |
| кажеш? — подвикну Анастасија.</p> <p>— Кучко! — дрекну Диша. — Ја искам да ми даш дете у кућу, |
| н трч’ за тобом, ја л’ да те загрли, ја л’ да те пољуби.{S} Од толиког његовог грлења већ и ком |
| а, па ко што ради, он трч’ за тобом, ја л’ да те загрли, ја л’ да те пољуби.{S} Од толиког њего |
| осташе сами.</p> <pb n="203" /> <p>— Је л’ дервишев? — запита Лепосава.</p> <p>— Тај, тај, доне |
| алук! — зачу се глас Мацин.</p> <p>— Је л’ живо? — запита Диша дршћући.</p> <p>— И живо, и здра |
| бало; а кад би опазила, да је ко од њих лабав у служби или да своје прсте почешће завлачи у лон |
| радским шанчевима и својим разногласним лавежом узнемирују тихи сан општинских патролџија, који |
| оставља! — заврши Маца својим познатим лаганим али речитим разлагањем.</p> <p>— И тако, турфа |
| а и оно што није? — одговори тетка Маца лагано и разложито, као да се ту о некој незнатној ситн |
| ен и без речи, а тетка-Маца за то време лагано и на одушке развијала је своје погледе на данашњ |
| ани у глас, удесише жице и враћајући се лагано истим путем, стадоше извијати арију оне песме:</ |
| не збуни ово, он прескочи преко зида и лагано, као мачка кад вреба, довуче се између дрвета и |
| е питање кир-Ламбре трепну мало очима и лагано поглади свој образ.</p> <p>— Та ли ти је брига? |
| е ни осетио, када се Јанићије привуче и лагано покупи ћурче, антерију и чампаре, што их је кир- |
| када је о чему причала, то је увек тако лагано и сређено разлагала, као да је водила рачуна о с |
| Дунав се сјактио од сунчаних зракова, а лађа је све даље и даље клизила, докле се не изгуби за |
| ицу пољуби у руку, а она њега у чело, и лађа се отисну.</p> <p>Дуго и дуго још стајали су:{S} М |
| пола Београда испратило мајстор-Дишу до лађе, чија су једрила била већ уздигнута <pb n="181" /> |
| Маца, Лепосава и Јанићије и гледали за лађом, која је носила мајстор-Дишу.{S} Сунце је жегло п |
| штеника допрати Дишу до Јалије, окадише лађу и пожелеше срећан пут и још срећнији повратак хаџи |
| љу дана не смедоше се путници укрцати у лађу због буре, која је на сав мах беснела; а када се м |
| када се море утишало и хаџија укрцао у лађу, предстојало му још једно непријатно искушење.{S} |
| заклињати својим јединчетом, како је то лаж и ако се тако што из њезине куће изнесе, то би могл |
| ће се правдати, па, можда, и утерати у лаж и Јанићија и тетка-Мацу.{S} Очекивао је све друго с |
| ди, шта ли сте!{S} Ко је само пронео ту лаж?{S} Зар сам ја прилика за оно девојче?{S} Мацу ја у |
| ав човек заискао.</p> <p>— А што она да лаже...</p> <p>— У мутвак, сурунтијо; шта си ми се ту у |
| дреје.</p> <p>— Бре, децо, чусте ли шта лаже?</p> <p>Оба шегрта потврдише, да је заиста донео н |
| а ви побегли?</p> <p>— Није истина, то лаже свет!{S} Куд ја...</p> <p>— А: куд ви!{S} Еле, кад |
| као да су га грчеви попали.</p> <p>— Не лажем, газда, Бога ми! — одговори Јанићије одмеравајући |
| р-Ламбре...</p> <p>— Лажеш, бре, псето, лажеш! — јечао је Диша, као да су га грчеви попали.</p> |
| ?</p> <p>— Ти лажеш! — цикну Лепосава — Лажеш као кучка?</p> <p>— Море, ти да ћутиш — одговори |
| к-баша зато, што кир-Ламбре...</p> <p>— Лажеш, бре, псето, лажеш! — јечао је Диша, као да су га |
| сваки случај пут до врата.</p> <p>— Ама лажеш, бре! —Где су Ламбрине дреје?{S} Од куда Ламбре т |
| ти је, море, што се љутиш?</p> <p>— Ти лажеш! — цикну Лепосава — Лажеш као кучка?</p> <p>— Мор |
| p>Тетка Маца се тужно насмеја.</p> <p>— Лажно је.{S} Светога ми, тетка-Мацо!</p> <p>— Знам, зна |
| о рођену поштујем, а оно што они говоре лажно је...</p> <p>Тетка Маца се тужно насмеја.</p> <p> |
| м благом доћи.{S} А испосници никада не лажу.{S} Па онда, он се и са те стране осигурао.{S} За |
| </p> <p>— Лају пси; лају, тетка-Мацо, и лажу, Бога ми! — викну Диша очајно.</p> <p>— Е, мој Диш |
| куд ви!{S} Еле, кад се несто за другога лаје по овај свет, онда је истина; а кад се казује за в |
| свет говори за вас.</p> <p>— Лају пси; лају, тетка-Мацо, и лажу, Бога ми! — викну Диша очајно. |
| <p>— Е, мој Дишо — уздахну болно Маца — Лају ли или не лају, не знам; али, ово ми је све што са |
| > <p>— Цео свет говори за вас.</p> <p>— Лају пси; лају, тетка-Мацо, и лажу, Бога ми! — викну Ди |
| ете није од мене мицало?{S} Знаш ли шта лају погана уста?{S} А? — запита тетка Маца и застаде, |
| о — уздахну болно Маца — Лају ли или не лају, не знам; али, ово ми је све што сам до сада спеча |
| ...</p> <p>И тако мајстор Диша, ведар и лак као младић, убрза из куће, оде мало до дућана, тек |
| ен; предвиђао је он, да га мајстор неће лака срца пустити; али најпосле и да га не пусти баш на |
| ли хаџи-Диша, кад осети, како му у души лакну, завуче руку у недра, извуче једну дугачку кесу о |
| адњу и кира-Ману.</p> <p>Кир-Думи чисто лакну, кад из писма сазнаде, да му је пријатељ жив и зд |
| анићије је гледаше нетремице и чисто му лакну, кад виде да јој на челу <pb n="155" /> нема оног |
| , као вели, ако овде раскварим сватове, лако ћу после удесити, да му омилим моје Канче.</p> <p> |
| S} Да је кир-Ламбре слободан, без жене, лако би она пркосила целоме свету, раставила би се са к |
| осећала усамљена и растужена.</p> <p>— Лако је вама да бесните, мужеви вам код куће, а мој?{S} |
| и пажљиво мотрио, али што није могао да лако утврди, поста му сада потпуно јасно.{S} Кира-Мана |
| о, да је мајстор Диша прилика, каква се лако не налази, и да једна честита и послушна девојка н |
| га кроз цело тело проже топла струја и лако трептање.{S} Њему стаде пријатно и ведро; а она по |
| ке и почне да га меси, тај се не откупи лако.{S} Јанићију је тек предстојала судбина.</p> <mile |
| мору лишћа и гугутању кумрија, дође јој лако, мило, као некада, докле још и не мишљаше, да ће ј |
| кар и једну трунчицу; а већ после би им лако било да од те трунчице замесе читаво брдо препреке |
| , да га измири.</p> <p>— А с оним гадом лако бих ја; пребио бих му обе цеванице, само да ме ниј |
| с сапињаху, попуцаше, и њему стаде тако лако и ведро, те у мало што не поскочи, да је на ново з |
| е зграби Лепосаву, диже је на руке тако лако као дете од две године и понесе је.</p> <p>— Гледа |
| /p> <p>— Е, чекај, зете; не иде то тако лако.{S} Ено је у соби, спрема се, да пред свога домаћи |
| ви и сложили у томе, није било баш тако лако пронаћи прилику, која би одговарала положају једне |
| p>И то му је у овом хаосу узбуђења било лако рећи; али, ако га мајстор не отпусти, ако му не из |
| ријатељске савете претио, могло се врло лако и обистинити; грчко-цинцарска чаршија, у то време, |
| p> <p>Страх од онога, што се могло врло лако догодити, не даде јој те ноћи тренути.{S} Обртала |
| хтео женити.</p> <p>— Море, теби је бар лако; мушко си, газда си човек и свака би девојка пошла |
| тор-Диши било чудно, како је могао тако лаковерно поверовати једној жени, која је потпуно праве |
| у са оштрим дикишом.{S} Са каквом ли је лакоћом руке опсецао мајстор свој посао, а са како тешк |
| старост, насмешила срећа и ту му срећу лакоумна жена за један часак уништи!</p> <p>Целу ову но |
| госте час песмом, час мукањем и другим лакрдијама; где га нису оставили, тамо би изникао међу |
| ла да муче као бик и да гради којекакве лакрдије, као оно о сватовима.{S} Јанићије је све то др |
| то.</p> <p>Мајстор Диша кришом га гурну лактом, да не говори о ценама.</p> <p>— Па колико тражи |
| ерио тек кира-Думиници.{S} Некако му је лакше било, да исприча све њојзи него ли њеноме мужу, п |
| о чиме, што га је уверавало да је много лакше уверити свет у нешто, него ли га разуверити.</p> |
| је о чудотворном памуку хаџи-Дишу, ради лакшега разликовања од једног другог хаџије, који је сл |
| ку нађе и да остане тамо, све докле кир-Ламбра из куће не оде.</p> <p>— Не треба — вели — да ма |
| а авлију, да га пресретне, а у томе кир-Ламбра гурну капиџик и нагло, као да га неко вија, уско |
| ове својих јеменија.{S} Кућа затворена, Ламбре био ту, ње више нема!{S} Ноге му се подсекоше и |
| утао све даље и даље од главне чаршије, Ламбре је, као уништен, ушао у своју кућу.{S} Кад га је |
| убити.{S} Но четвртога дана доби писмо, Ламбре му јавља да је отишао на вилает, у Костур; тамо |
| а чистим српским именима.{S} Кир-Бенџо, Ламбре, Данга, Џанга, Шабакидес, Сакаларидес, Даде, Пиј |
| вора и Ламбриних шала изви се песма.{S} Ламбре затури фес за потиљак, издиже обрве на половину |
| ца се у томе часу чисто преобразише.{S} Ламбре поче да се отима и пишти од промуклости; а и кир |
| им, докле није замакао за први угао.{S} Ламбре га испратио до обале, и тек када се каик одби ни |
| м ли га ја који је? — Јанићије каже:{S} Ламбре, а ја нити сам га видела, ни дреје познајем.</p> |
| је то немогућно, пљуну у лице Ламбри; а Ламбре тим истим оружјем врати му ударац.</p> <p>— Пушт |
| бити кум?</p> <p>— Кир-Дума.</p> <p>— А Ламбре?</p> <p>— Онако, пустосват.</p> <pb n="28" /> <p |
| бре! —Где су Ламбрине дреје?{S} Од куда Ламбре ту?</p> <p>— Ево и ови су видели, када сам их до |
| ла-те, да вас гурнем у трбу! — одговара Ламбре.</p> <p>— Пушком ћу ја тебе! — продера се Диша, |
| астасија.</p> <p>— Шта велиш?! — запита Ламбре запрепашћено.</p> <p>— И... јеменије....</p> <p> |
| — Е ли она ту? — тихо и задувано запита Ламбре.</p> <p>— Овде је!{S} Ама шта си се уплашио?{S} |
| притајала за вратима и ослушкивала шта Ламбре у соби ради, одскочила у страну и на прстима отр |
| — издаде се једаред пред шегртима, кад Ламбре изиђе из дућана.</p> <p>Једнога дана по ручку по |
| једну антерију, ћурче и чампаре.{S} Кад Ламбре навуче антерију, тек онда виде, како би му боље |
| ам да плачем и пред иконе да кунем тебе Ламбре, зашто ме даде на оно кавурско чкембе, да ми очи |
| го доцније уверио се кир-Дума, да га је Ламбре обмануо и да је заједно са кира-Анастасијом у Га |
| влије на улицу.</p> <p>Разуме се, да је Ламбре, покрај све своје чежње да се што пре састане са |
| ложење Дишино; после пола часа, када је Ламбре позвао младу у коло и почео с њоме играти, кира- |
| <p>— Искам... промуца кира-Мана; али је Ламбре тако крвнички погледа и нешто по турски кроза зу |
| наш какви су српски судови — говорио је Ламбре Диши, када је за ту новост дознао.{S} Каже се: с |
| усрете са кира-Маном.</p> <p>Од како је Ламбре отишао, кира-Мана се још више издужила.{S} Уз пр |
| аше извући одатле.{S} На против, што је Ламбре гонио из ње ђавола усрдније, то се он све чвршће |
| , <pb n="105" /> те, пре него ли што је Ламбре успео да од силног журења одахне, прелете преко |
| ће ћутати, то за цело није било, јер је Ламбре престао да долази и кира-Анастасија га је тако с |
| > <p>— Шта блејиш ту, бре! — продера се Ламбре, када му се она не маче с пута.</p> <p>— Искам.. |
| е?{S} Од теб ми црно на очи! — дерао се Ламбре и бесно је дрмусао за оба рамена.</p> <p>А када |
| Куде су ти деца, па теби?</p> <p>— Неће Ламбре!{S} Он како и ти, ич се не разбира за децу.{S} К |
| — Елем, нема ништа од тај посао! — рече Ламбре скрушено и отури одело од себе. — Уједе ме, пцет |
| > <p>— Елем, ви ћутите кир-Диса? — рече Ламбре, коме беше нешто тугаљиво око срца и чисто криво |
| куда је дошао — одговори кир-Дума.{S} И Ламбре такође беше тога уверења, да тога мангупа не тре |
| г 4000 гроши, што смо ви позајмили ја и Ламбре.</p> <p>Кир-Диша га погледа зачуђено.</p> <p>— Т |
| оме часу створи му се кира-Анастасија и Ламбре, и он зажмури, изговори заклетву и колико је мог |
| ир-Диша проћи.</p> <p>Кира-Анастасија и Ламбре стојали су у соби сами једно према другоме; она |
| и истрча на улицу.</p> <p>Анастасија и Ламбре осташе једно спрам другога запањени и обоје, као |
| асан и пун пролетњега мириса.{S} Дума и Ламбре, који су овог дана управљали целим весељем, наре |
| буде велика, њени стараоци, кир-Дума и Ламбре, све су учинили, да свадба буде што већа.{S} Мал |
| а рачун мајстор-Дише, кира-Анастасије и Ламбре.</p> <p>Но како мајстор-Диша, који је на сваку п |
| а дана постао је он љубимцем кир-Думе и Ламбре.{S} Али круна свега била је његова вештина, да п |
| ад помисли каквим ће га очима гледати и Ламбре и кира-Мана, кад их стане око софре служити.</p> |
| тај посао испао кир-Думи за руком; али Ламбре преко те помисли претрча као бос преко жеравице. |
| е по комшилук, кад је муж код кућа, ели Ламбре неће бити жив!</p> <p>— Добар дан, кир-Ламбре! — |
| оји беше тако неспретан, да се задувани Ламбре умало не спотаче.</p> <p>— Шта то би, кир-Ламбре |
| зедите, ако смете!{S} На! — и окуражени Ламбре поднесе мајстор-Диши шипак под нос.</p> <p>Мајст |
| о удовица?</p> <p>— Па, па, па! — учини Ламбре, као чудећи се кир-Думи на таком разговору. — Не |
| године!</p> <p>— И седум дана! — допуни Ламбре.</p> <p>— Па, па, па! — учини Дума и занија глав |
| нижеш оште педесет и четири! — одговори Ламбре весело и даде знак својој домаћици, да пред гост |
| > <p>— Е, е, сад ћу, сад! — прекиде јој Ламбре реч. — Сад ћу, одма ћу!... — и тиснувши девојчиц |
| м, што ми треба?</p> <p>Тако је уздисао Ламбре, помишљајућИ како би му све празно било без ове |
| онда — друго је“.</p> <p>Тако је причао Ламбре, но то није све.{S} Један од комшија видео је и |
| е ради“ кришом поклањала.</p> <p>Осетио Ламбре одавно, како му жена вене а ствари ишчезавају, а |
| </p> <p>— А-а- проклета пцета; проклето Ламбре, што %ми направи!{S} Они били ортаци на жена, а |
| пше, куче погано, што ми уједи! — јекну Ламбре и стотине псовака на грчком, цинцарском и турско |
| p> <p>— Морам да трчим по њега! — викну Ламбре. — Не ли имаш кир-Дишино дреје?</p> <p>Кира-Анас |
| ле се ова посета двеју кума вршила, кир-Ламбре и Дума, потпуно споразумни, упутише се Зереком п |
| ама уђе у собу.</p> <p>— Кали-мера, кир-Ламбре!</p> <p>— Кали-мера! — одазва се домаћин — Орсе, |
| а укопаше земаљске остатке Бенџине, кир-Ламбре не би отишао у свој дућан, а да не наврати удови |
| ало не спотаче.</p> <p>— Шта то би, кир-Ламбре?{S} Да се нисте убили? — чисто врисну фудул-Стам |
| ђених црних очију.</p> <p>— Ја сам, кир-Ламбре — Канче!...</p> <p>— Шта искате од мен?</p> <p>Д |
| неће бити жив!</p> <p>— Добар дан, кир-Ламбре! — зачу за леђима глас, а у исто време таче се н |
| распаљене наргиле.</p> <p>— Много, кир-Ламбре, много бре, оште педесет и четири!</p> <p>— Неје |
| .</p> <p>Што се никада није десило, кир-Ламбре је, дубоко после поноћи, дошао кући пијан као зе |
| нутак, те да започне о главноме.{S} Кир-Ламбре је предосећао већ, да је нека друга, много важни |
| поче нешто неразумљиво мрмљати.{S} Кир-Ламбре се устури и пребледе.</p> <p>— Куче цинцарско, т |
| није смела задржавати даље тамо.{S} Кир-Ламбре јој је био још једино њено уздање, па како је он |
| се потанко о Дишиноме непоштењу.{S} Кир-Ламбре је испричао, како је мајстор Диша одмах по прсте |
| е и љубазно га позвао на вечеру.{S} Кир-Ламбре је с почетка збуњено примио позив, али се у брзо |
| сокака.</p> <p>— Ко, море?</p> <p>— Кир-Ламбре, и да видиш какав!{S} Таман како је и заслужио. |
| асположење својих гостију.</p> <p>А кир-Ламбре само извија час грчку час цинцарску песмицу; пре |
| олико ли бројиш па сад? — Запита га кир-Ламбре и подави ноге поред свога госта.</p> <p>— Педесе |
| А ја искам да се састанем сас мога кир-Ламбре, па сама како една зенско глава не могу да идем. |
| и усплахирена.{S} Кад је видела да кир-Ламбре никако не може изићи на улицу, није било другога |
| ти.</p> <p>— Ето, то је!... промуца кир-Ламбре...{S} То је било!</p> <p>И сад му не беше тешко |
| је већ гледао у мислима како његов кир-Ламбре лежи иа улици, а антерија му се топи у крви.</p> |
| .</p> <p>Али прође и три дана, а од кир-Ламбре ни трага ни гласа.{S} Кира-Мана стрпељиво је под |
| , колико да покрије главу.{S} Да је кир-Ламбре слободан, без жене, лако би она пркосила целоме |
| ош који часак остати.</p> <p>Кад је кир-Ламбре дознао за срамоту, коју је начинио Диша, цикнуо |
| !“</p> <p>Тај „побољи човек“ био је кир-Ламбре, те тако је она сама признала своје браколомство |
| а свакоме ћепенку приповеда како је кир-Ламбре преседео цео дан без ћурчета и антерије у кући т |
| пута као богат наследник, и што је кир-Ламбре толико зачикавао и препадао, да су се сви по кућ |
| ја сам хтео да ти кажем како ју је кир-Ламбре онда за мутваком ухватио за образ, а она му каза |
| урче, антерију и чампаре, што их је кир-Ламбре, ваљда због силне жеге, свукао и на под бацио.</ |
| јим коритом.</p> <p>На горње питање кир-Ламбре трепну мало очима и лагано поглади свој образ.</ |
| ше траву.</p> <p>У то доба, када ће кир-Ламбре, са још неколицином својих пријатеља, бацити око |
| ути на мене; па и кира-Анастасија и кир-Ламбре.{S} Зашто, бре, тако?</p> <p>— Ја да јој опрости |
| /p> <p>Као и сва чаршија, тако је и кир-Ламбре мајстор-Дишу уважавао и издвајао од осталих Срба |
| ума му не даде руке, него се, као и кир-Ламбре, пољубише у уста, а за тим поседише још неко вре |
| а му постаде мрско онако исто као и кир-Ламбре и кир-Дума.</p> <p>— Бог види колико сам страдао |
| буде налазио у овој кући.</p> <p>И кир-Ламбре је, као и Анастасија, одобравао Диши, што је тог |
| и се на сав глас засмејала, када би кир-Ламбре покаткад из каквога присенка искочио пред њу, да |
| а слао до кира-Мане, да сазна је ли кир-Ламбре код куће.</p> <p>Али прође и три дана, а од кир- |
| од свога мужа макар какав глас; али кир-Ламбре као да је у земљу пропао.{S} Све што је од други |
| о, ти ли ми жену одведе!</p> <p>Али кир-Ламбре ни речи; проглави вилицама, да нешто одговори, н |
| чајно он из собе изашао.</p> <p>Али кир-Ламбре не изиђе још задуго.{S} Туга за Анастасијом и он |
| мо!</p> <p>Не може се рећи да и сам кир-Ламбре није помишљао на ово, а нарочито од онда, кад је |
| , и да му је проводаџија био главом кир-Ламбре, трговац са Зерека.</p> <p>А то, како се оженио |
| унутра.{S} На миндерлуку је спавао кир-Ламбре, а спавао је тако тврдо, да није ни осетио, када |
| стати дело.</p> <p>Све је то опажао кир-Ламбре, те колико га је срце вукло Анастасији, толико м |
| су висиле бројанице за леђима, стао кир-Ламбре пред мутвак, а нека неодољива мржња према жени т |
| чито се мрштио, кад би у дућан ушао кир-Ламбре, да види шта раде и да му обрати пажњу, да не ос |
| своје званице.{S} Отишао је сам до кир-Ламбре, пољубили се и љубазно га позвао на вечеру.{S} К |
| је кира-Анастасији први комшија био кир-Ламбре, који се затекао на издисају свога пријатеља Бен |
| ију и да се пожали, како је нестало кир-Ламбре, а и да искаже своју сумњу противу Дише, који је |
| pb n="112" /> ? — поче сада одважно кир-Ламбре, кад за својим леђима угледа читаву гомилу света |
| зала да сам пезевенк-баша зато, што кир-Ламбре...</p> <p>— Лажеш, бре, псето, лажеш! — јечао је |
| а савијати и јецати, те је сад опет кир-Ламбре, заборављајући на све огреботине, муку мучио и с |
| i>кир</hi>-Диса! — поправи кир-Думу кир-Ламбре.</p> <p>И тако, оба кума, задовољни свак на свој |
| но: зашто да заспите, бре?! — јекну кир-Ламбре очајно и пљесну се шаком по челу, да је кира-Ман |
| tone unit="subSection" /> <p>Кад су кир-Ламбре и Дума дошли кира-Анастасији, пријатно се изнена |
| А где је?</p> <p>— Мало час беше ту кир-Ламбре, па оде — одговори девојчица гласом, који је газ |
| очи испије, младост отрује!</p> <p>Кир-Ламбре, узбуђен сузама и пребацивањима, а помишљајући н |
| .</p> <p>— И... јеменије....</p> <p>Кир-Ламбре само што седе на миндерлук и као претучен занеми |
| успоменом покојнога супруга.</p> <p>Кир-Ламбре би, можда, причекао још коју годину, докле удови |
| асија и плашљиво га погледа.</p> <p>Кир-Ламбре не одговори ни речи.{S} Помисао, да је затечен у |
| а му каже да јој одмах дође.</p> <p>Кир-Ламбре није чекао да га по други пут зове, отишао је и |
| ан из руке фудул-Стаменкине.</p> <p>Кир-Ламбре је дуго остао код фудул-Стаменке; а докле је он |
| да вам се чини то бик муче.</p> <p>Кир-Ламбре и сви остали одушевљени Биковом вештином, само ш |
| али ипак не миче са свога места.</p> <p>Ламбре полети кафани, да се склони, али из кафане истрч |
| кога му драго, искали на њојзи.</p> <p>Ламбре је дуго праскао и размишљао шта га све може снаћ |
| а и песме женскога хора, играју.</p> <p>Ламбре и Дума чисто помахнитали, заборавили на уважење, |
| ао, те не каза чега ради не може да иде Ламбри и кира-Мани, уђе журно у авлију кира-Анастасије, |
| љунеш?{S} На поље из куће!{S} Иди твоме Ламбри!</p> <p>— Е, ако је да се иде из кућа — одговори |
| ети да му је то немогућно, пљуну у лице Ламбри; а Ламбре тим истим оружјем врати му ударац.</p> |
| </p> <p>Фудул-Стаменка учини очима знак Ламбри, да послуша, и изведе га из собе на авлију тешећ |
| о: зашто полиција?{S} Боље да одеш прво Ламбри, да га јавно у дућану испљујеш и покажеш свету, |
| у; уздисао је и шапутао час проклетство Ламбри и свој грчкој чаршији а сад опет псовку, што ниј |
| не и дивила се везу на рукавима.{S} Кир-Ламбри и кир-Думи донео је два дугачка чибука, поткићен |
| кир-Ламбром, да Јанићија отераш, а кир-Ламбри да допустиш да и од сада долази У кућу.</p> <p>Д |
| Диша често објашњавао своје назоре кир-Ламбри и другим грчко-цинцарским комшијама; <pb n="20" |
| оверовао; и тако једноме кир-Думи и кир-Ламбри одрекао у неку руку свако уважење и поштовање.</ |
| сноснога положаја извуче.</p> <p>Но кир-Ламбри се до овога часа не јави баш никаква мисао; или |
| едила да је саучасник своје газдарице и Ламбрин, и тада баш није могао ни замислити више, да му |
| ја у тај пар уђе, да им јави за долазак Ламбрин.</p> <p>Фудул-Стаменка истрча на авлију, да га |
| ле тога и као један добар пријатељ како Ламбрин тако и покојника и његове удовице, журио је, да |
| уну, што им је кира-Мана (тако се звала Ламбрина жена) „на белегу“ и „среће ради“ кришом поклањ |
| пажљиво.</p> <p>— Па... оне дреје...{S} Ламбрине...</p> <p>И код овога имена запе му глас у грл |
| кир-Ламбриној кући, одбацио је предлоге Ламбрине, или, боље рећи, одложио је, да се на њих врат |
| згладнели стомак.</p> <p>— А да сам оне Ламбрине дреје предао онда кира Мани; или да сам их сач |
| се са Јанићијем онако измирила и ствари Ламбрине од тетка-Маце примила, кира-Анастасија је опет |
| га свога; а тетка Маца, којој је предао Ламбрине хаљине, била је за његове године и сувише стар |
| у, позва Јанићија и нареди му да оде до Ламбрине куће.</p> <p>— Да поздравиш кира-Ману и да јој |
| врата.</p> <p>— Ама лажеш, бре! —Где су Ламбрине дреје?{S} Од куда Ламбре ту?</p> <p>— Ево и ов |
| уда бих ја знала да су то баш дреје кир-Ламбрине?{S} Што да бедим човека?</p> <p>— А моја жена? |
| појава овога простака понизила у очима Ламбриним, Думиним и осталих нових пријатеља.{S} Но стр |
| </p> <p>За мало и од живога разговора и Ламбриних шала изви се песма.{S} Ламбре затури фес за п |
| па.</p> <p>Сутра дан су кира-Думиница и Ламбриница, у пратњи својих мужева и младожење, који се |
| на ово, а нарочито од онда, кад је кира-Ламбриница почела нагло венути и потајно довлачити у ку |
| ислише и тихо сркаху кафу, коју им кира-Ламбриница мало час принесе.</p> <p>— А кира-Анастасија |
| ајугледнији гости посађују.</p> <p>Кира-Ламбриница, која је, за последње три године, приметно у |
| ше, а сузе у часу усахнуше, кад зачу да Ламбрино одело није код њега.{S} Дакле, више јој нема с |
| д у престрављено и потпуно збуњено лице Ламбрино, руке јој клонуле а у недрима од страха тако с |
| <p>Анастасија гледајући у запрепашћено Ламбрино лице, почела је осећати инстиктивно да јој од |
| им изразом лица посматрала облачење кир-Ламбрино, као да се ње то ништа не тиче.</p> <p>Међутим |
| а мало и уплашен од ратоборнога изгледа Ламбринога, обазре се за собом.</p> <p>Гомила се уплете |
| p> <p>Анастасија је одмах после одласка Ламбринога отишла у Скадар-махалу код своје пријатељице |
| > <p>Међутим, Јанићије је са гужвом кир-Ламбринога одела стигао у дућан и сав збуњен прошао мим |
| у каленицу попаре, само да тркне до кир-Ламбринога дућана, те да му каже да јој одмах дође.</p> |
| <p>Једнога дана по ручку пошао Јанићије Ламбриној кући и носи кира-Мани сахан кадаифа од кира-А |
| јатеља; али већ после треће кафе, у кир-Ламбриној кући, одбацио је предлоге Ламбрине, или, боље |
| зва нико.{S} Кира-Мана, узнемирена овом Ламбрином љутином, отрчала је у комшилук до кира-Думини |
| она је од тога времена сама надгледала Ламбрину радњу и обављала све трговачке послове.{S} Сва |
| ике слично томе пролетало је и кроз кир-Ламбрину главу, у колико је он, онако смрзао и бесвесан |
| ија, уз пријатељску пажњу чаршије и кир-Ламбрину, сносила је стојички свој удовички бол и, као |
| годишњег парастоса, бахну он у кућу кир-Ламбрину, по обичају изу јеменије пред вратима и у танк |
| о па мене питате?</p> <p>— Како, зашто, Ламбро бре?{S} Не ли си ти прво комшија на кира-Анастас |
| ица клела се на све начине пред Думом и Ламбром и њиховим женама, како јој ништа није познато, |
| е врати, ама тако, да се пољубиш са кир-Ламбром, да Јанићија отераш, а кир-Ламбри да допустиш д |
| ла кадра ни за живу главу рећи пред кир-Ламбром, чију је вољу увек сматрала не друкчије већ као |
| што може, да свога најдражег пријатеља, Ламбру, сачува од пушке Дишине.</p> <p>Догађај овај, ко |
| биднеш, и ортак са кир-Дишом.</p> <p>— Ламбру да отераш!{S} То што је долазио, нека!{S} Ама од |
| ти сасвим друкчије: мужа ће изгубити, а Ламбру не само да неће добити, него ће ради њега страда |
| и за цело му не би довела у кућу новога Ламбру; млада је, па није имала кад о томе да мисли.{S} |
| </p> <p>Кира-Мана је силно волела свога Ламбру, а имала је и ту добру страну, што се није ником |
| менка и Канче једва стигоше, да беднога Ламбру спасу од ноката раздражене Анастасије.</p> <p>А |
| говарао потпуно његовоме стању, био, да Ламбру уништи, њу љуто казни, али да му она, после те к |
| улицу, није било другога начина, но да Ламбру закључа у собу, да на капиџик удари катанац, как |
| а би се са кир-Дишом, па би се удала за Ламбру; али овако, ствар ће испасти сасвим друкчије: му |
| је никако одвајала.</p> <p>Она мржња на Ламбру, због кога се о сватовима онако рђаво провео, до |
| вшим пријатељом, стаде, разрогачи се на Ламбру и дршћући од гнева поче нешто неразумљиво мрмљат |
| , да за сутра спреми вечеру и да позове Ламбру, Думу и њихове жене; хоће да их почасти за своје |
| ао, да ће мајстор сутра звати на част и Ламбру и кира-Ману, па му дође необично тешко, кад поми |
| служити.</p> <p>— Да служим кира-Ману и Ламбру, то да не буде! — помисли, а пламен му удари у о |
| с јастука и са неким страхом погледа у Ламбру.</p> <p>— Како то?.</p> <p>— Може бити он је неш |
| аш дете у кућу, а ти, место детета, кир-Ламбру — ха?!</p> <p>Анастасија је опазила добро, да јо |
| адовољан.{S} Њему је главно било да кир-Ламбру најури из куће, а то је, у овај мах, успео.</p> |
| је с највећим задовољством дочекала кир-Ламбру, ипак није било пријатно, да се у њеној кући дог |
| о пркосити; па и ако му је мржња на кир-Ламбру двоструко порасла у ономе часу, када га је углед |
| од времена на време да баца око на кир-Ламбру, који је сад узео од чочека деф и стао пред неве |
| ом.</p> <p>Овај врисак трже иза сна кир-Ламбру.{S} Онако бунован, зинуо и он, бечи очи, али ник |
| ја, ето, што поштујем као и тебе и кир-Ламбру, хоћу да те послушам.</p> <p>— Златна уста, мудр |
| а горе, а то није удовица, већ држи кир-Ламбру за ногу.</p> <p>Сан као сваки сан; али мајстор Д |
| образ чувао; а ти ме тераш да идем кир-Ламбру, ваљада да ти опет образ срамоти.</p> <p>- Газда |
| имала шта замерити.{S} Чим је видио кир-Ламбру, како се упутио кући његовог мајстора, послао је |
| зар је то лепо, да јој сам доводиш кир-Ламбру у кућу.</p> <pb n="109" /> <p>Мајстор Диша је ка |
| ме таче се неко његове руке.</p> <p>Кир-Ламбру прођоше жмарци и у мало што не дрекну.{S} Учинил |
| а-Мацо?...{S} Божем се не зна што си је лањског Божића обилазила онако често.</p> <p>— Буди Бог |
| леда, замаче са сведоцима за први угао, лармајући како га је кир-Диса покрао.</p> <p>— Жену ми |
| {S} А сва ова халабука од дивље музичке ларме са бубњавом гочева, изгледала јој је као да долаз |
| шницом безбрижно ухватила.{S} Један пар ластавица савио је у самом доксату под стрехом гнездо, |
| извириваше неколико главица голуждравих ластавчића, који са расклопљеним жутим кљуновима пиштах |
| се гране повиле преко авлијскога зида; ласте су стреловито пролетале тик његових очију, а у ја |
| ав младожења?{S} Ич си не знајем за тај лаф (разговор)! — одговара још стидљивије удовица и уво |
| у:</p> <p>— Хоћеш ножем, роспијо?{S} На леб си ми пљунула, кућу опоганила, па сада још и да ме |
| /p> <p>— Образ да ми погазиш?{S} На мој леб да пљунеш?{S} На поље из куће!{S} Иди твоме Ламбри! |
| > <p>— Шта велиш?!...</p> <p>— Твој сам леб јео, газда, па сам ти и образ чувао; а ти ме тераш |
| вас као на едног честитог мајстора сас леб, а ви на нас сас поган! — Засто уцвелисте оно сирот |
| Бог је наредио на жена, да не једе џабе лебац, — вели кира-Мана.</p> <p>— Ето, ја — утаче се ки |
| и мајстор је онај што отвара очи и даје лебац у руке — објашњавао је хаџија и задовољно се погл |
| не чу ово питање?{S} Пред његовим очима лебдела је само прилика оног набреклог, мало распученог |
| ико тежак облак, али тек један облачак, лебдео над његовом душом.{S} И што је дубље залазио у д |
| дућан, заручен до грла са неколико кеса леблебија, ратлокума, халве и једним саханом топлога ка |
| n="126" /> је тако снажан био, да му је лева рука, којом је обавио вито и еластично девојачко т |
| јући то леву преко десне то десну преко леве ноге, а од времена на време забринуто је трљао чел |
| ико тек да промоли главу, па да сагледа лево десно кроз сокачић.{S} И увек би се, после тога, в |
| и антерији и са дугачким бројаницама у левој руци.{S} Знао је он, чега се ова посета тицала, п |
| , која је, заједно са тим младешчићем у левоме куту доње уснице, постала већ предметом једне пе |
| ерлуку доста узнемирено, пребацујући то леву преко десне то десну преко леве ноге, а од времена |
| носио преко дана за појасом, а када је легао, отварао кутијицу, помирисао, метао је испод глав |
| ст.{S} Овако му она изгледаше као санта леда која се не отапа.</p> <p>— Па, дабогме, и зашто да |
| су, заошијало на све стране и развејало ледену мисао као ветар прашину.</p> <p>— А што, зар је |
| на чело; трећи пут, овај запис на-по-за леђа.{S} Е, кад све тако урадиш, ти да гу одведеш у ђер |
| ричају, да се мајстор Диша пео на твоја леђа.“</p> <p>И ту Јанићије исприча мајстору све оно, ш |
| Бику, да погне леђа, а он му се попе на леђа, па одатле на зид и таман да ускочи у њезину башчу |
| да није могао, он нареди Бику, да погне леђа, а он му се попе на леђа, па одатле на зид и таман |
| рилика мајстор-Дишина, па за тим окрете леђа и журно замаче у град.</p> <p>На првоме конаку, гд |
| е! — викну Маца, кад зачу како звекнуше леђа.</p> <p>Лепосава се засмеја, седе поред мајке, заг |
| е, које се час пењаше <pb n="127" /> уз леђа час спусташе струку, те тако показиваше око слабин |
| чави сјај и нестално зверају, а трбух и леђа почеше да губе оне уочљиве димензије, те је антери |
| преко зид и кад вам је шегрт подметнуо леђа, да се попнете?</p> <p>— То није истина! — узвикну |
| ј се није надао, лупи га обема шакама у леђа.{S} Јанићије се живо окрете, <pb n="124" /> пружи |
| е осветим?</p> <p>— Па, ето, удари ме у леђа.</p> <p>— А ти?</p> <p>— Ја ћу опет онако...</p> < |
| Лепосава и сада га удари тако снажно у леђа, да је толико звекнуло, да је чак и тетка Маца, ко |
| тадашњем обичају, одстојала иза кумових леђа.</p> <p>Јанићије је чинио све, да до краја увери с |
| нелагодно око срца, као ономе, који за леђи осећа наднесену шаку и чека када ће га по врату пљ |
| не, које су га иза разапете антерије за леђима гледале.</p> <p>— Еле, сад да ти кажем какав сам |
| м руком, из које су висиле бројанице за леђима, стао кир-Ламбре пред мутвак, а нека неодољива м |
| > <p>— Добар дан, кир-Ламбре! — зачу за леђима глас, а у исто време таче се неко његове руке.</ |
| , да домаши високу полицу, па се извила леђима, да ти се чини, сад ће се у струку сломити.{S} А |
| ело би пао, да се у томе часу не ослони леђима о стабло једне дафине.</p> <p>— Ама зар тако? — |
| ко силно, да овај полете насатке и лупи леђима о зид.</p> <p>— Леле!{S} Фаћајте го!{S} Разбојни |
| сада одважно кир-Ламбре, кад за својим леђима угледа читаву гомилу света.</p> <p>— Ела, изедит |
| е преда судбини, па да га она на својим леђима изнесе.</p> <p>Но ни у удовичиној кући није било |
| јим пуначким шакама пљеснула по снажним леђима.{S} Напротив, осећао је тада необично пријатно р |
| му се подсекоше и како је био наслоњен леђима уза зид авлијски, сроза се и седе на један бињек |
| очите милости, па се увек тако намештао леђима, да је чисто нукао, само да продужи што је започ |
| чери и ноћишту.</p> <p>Како је затворио леђима капиџик, тако је и остао наслоњен о њега, а од с |
| , да та рука, што га тако често лупа по леђима, чини то из нарочите милости, па се увек тако на |
| бањ), да се не зна где је шири, да ли у леђима или у појасу, да му је лице као накалаисана тепс |
| створиле су читав пустош; у души су му лежале развалине од свију мисли што их је уз пут смишља |
| ти разговора о ономе, што му је на срцу лежало.{S} Тетка-Маца је развезла да прича о мајстор-Ди |
| ину снажио и освежавао на истрајан рад, лежао је пред његовим ногама као огромна архитектура, к |
| ну моћ предао и ономе памуку, у коме је лежао.</p> <p>И од честога понављања ове историје о чуд |
| Он је извуче и отвори.{S} У кутијици је лежао сасушени стручак босиока, онај, што га је некада |
| ту је било пуно памука, а у томе памуку лежао је један велики чавао, не дужи од садашњих „мерте |
| , како је кад требало, могло седети или лежати, у куту један асталић, над којим је горукало кан |
| обузе, да паде у постељу и тако цео дан лежаше у бунилу и несвести.</p> <p>Маца се озбиљно преп |
| Диша са капиџика, и, задовољан за све, леже у душеке, а одмах до њега и кира-Анастасија: он да |
| , па га удари кишом у трбух, обори га и леже на њега.</p> <p>Јанићије се тога часа врло препао; |
| се ту, па спавај!</p> <p>Лепосава опет леже и притаја се.</p> <p>— Можда и није — помисли и по |
| рика.{S} Гомиле жена, момака и људи, ко лежећи на меканој трави, ко одупрвши се о своју обрамиц |
| от земаљског брака!</l> <l>И тој, која лежи у тљености,</l> <l>Сузом горком орошава кости!“</l |
| {S} Ама ни овај чудотворни памук у коме лежи свети ексер, не би му за ту суму дао.</p> <p>— А о |
| гледао у мислима како његов кир-Ламбре лежи иа улици, а антерија му се топи у крви.</p> <p>— К |
| труји грчка крв.</p> <p>У овоме можда и лежи кључ тајне, што је мајстор Диша одоцнио тако са св |
| се сутра дан пробуди и виде где и како лежи, скочио је и још мамуран поче збуњено размишљавати |
| > <p>— То је због тога, што свети ексер лежи у њему.{S} Снагу своју чудотворну он је дао и овом |
| како тако умири.</p> <p>— Од суза нема лек, џанум; него да разговарамо шта да се ради!{S} Може |
| , рекох:{S} Није фајде, то му је једини лек; морам му га казати.</p> <p>— А шта си снила?</p> < |
| 19061_N3" /> и сва срећна, што је нашла лека детету, прође поред кир-Дише и не погледавши га.</ |
| зајецати, ако је запева.</p> <p>— Нема лека; не могу више овако! — рече он једаред тетка-Маци, |
| иједна биљара ни гатара није могла наћи лека нити му означити болест од које болује. — Но међу |
| аде јој апове, да прогута, и, кад своје лекове наплати, оде из куће.</p> <p>Хаџи-Диша одахну ма |
| видеће.</p> <p>— Хоћу да се давим...{S} Леле...{S} Јанићије!</p> <p>— Ама шта ћеш од мене?</p> |
| ко ти је детету?</p> <pb n="52" /> <p>— Леле, што ћу да јој се наплатим, само док је познам.</p |
| , како сам твој пезевенк-баша.</p> <p>— Леле, зајеца Анастасија — Бог па ти!{S} Ти ако ме не из |
| е насатке и лупи леђима о зид.</p> <p>— Леле!{S} Фаћајте го!{S} Разбојник!{S} Арамија!{S} Хоће |
| рлук и поче из гласа лелекати.</p> <p>— Леле!{S} Због теб да пропадним!{S} Што ми искате у кућа |
| је повратили себи, а после је жалила и лелекала тако искрено, да су комшинице једва успеле, да |
| ник!{S} Арамија!{S} Хоће да ме убије! — лелекао је кир-Дума не мичући од зида крај кога се сроз |
| н се прући на миндерлук и поче из гласа лелекати.</p> <p>— Леле!{S} Због теб да пропадним!{S} Ш |
| , она је бризнула у плач и стала толико лелекати, да је својим лелеком цео комшилук жена сазвал |
| ч и стала толико лелекати, да је својим лелеком цео комшилук жена сазвала.</p> <p>Нико није зна |
| ући дете заплаче!{S} Па сада, ћерко, не лени се, него пожури! — одговори Маца и нежно помилова |
| нема деце, као и ти.</p> <p>— Па што се лени?</p> <p>— Што?{S} Што треба да скинеш са себе враџ |
| Лепосави, па чак и да је кори за њезину леност.{S} Разуме се да и Лепосави ово Дишино џангризањ |
| .{S} Њојзи баш ни мало не би криво, што ленчује; она је по кући весело певала, радила своје пос |
| , створила му је међу новим поклоницима леп углед; многи су његове услуге тражили, а он је на к |
| признатога добротвора, који је и иначе леп углед, што га у грађанству уживаше, увеличао још и |
| во ћурче и свилу за свадбену антерију и леп шарен појас; а већ нови ђевђелук (капа „дињара“) то |
| њи кончић, који га је опомињао на један леп сан, што га је са чежњом већ три године сањао.</p> |
| љаном трговцу, који је у чаршији уживао леп углед, а у цркви, према митрополитовом столу, имао |
| <p>— А шта ја знам? — Знам да је млада, лепа и вредна... одговори тетка Маца, али некако тако н |
| махале око Сака-чесме, где се налазила лепа удовичина кућица са хладовитим чардаком и густом б |
| , — па се од самога себе стидео.{S} Али лепа удовица опростила му је, а дан сватова ближио се к |
| еала; а ноћу, кад заспи, долазила би му лепа удовица на сан, насмејаних очију, са оним младешчи |
| ћемо ми удати за Грка; ама вас жалимо: лепе паре губите, мустерије ће изгубите и цела чаршија |
| исприча, шта је данас или јуче чуо.{S} Лепе, турске чесме, озидане од тесаног камена, са две и |
| и потпуно саломљену, њему стаде жао ове лепе грешнице, чије очи, заливене сузама и очајањем, из |
| вим средствима трудиле, да из прошлости лепе удовице ишчачкају макар и једну трунчицу; а већ по |
| е Думиница и пиљи у вазда насмејане очи лепе удовице.</p> <p>— Кој па да гриза? — пита стидљиво |
| која би одговарала положају једне тако лепе и угледне удовице.{S} Да је удаду за каквога Грка |
| Библије своме оцу, ушли свечано у кућу лепе удовице, што је овеселило срце удовичино а јако ож |
| обожних поклоника.</p> <p>Но поред ових лепих особина Хаџи-Зосим је био уважаван међу поклоници |
| е завршио оно: „тако мени Бог помогао“, лепо му се учини, као да га нешто посред главе лупи.{S} |
| } На самоме углу, при улазу у ћорсокак, лепо се видео мајстор-Дишин „шилт“ са расплаканом лисиц |
| са бурне улице, па се овде раскомотио, лепо испавао и онако комотан изишао на доксат, узео сла |
| ишти прекором душа њезина покојника.{S} Лепо јој се учини, да тај звук, што пара ухо те се узди |
| рло живо и весело.{S} Лепосава је имала лепо грло, па када би запевала какву му драго песму а д |
| и; али најпосле и да га не пусти баш на лепо, — пустиће га, кад изврши што је наумио.</p> <p>Ст |
| е примере из своје „праксе“, где се све лепо свршило; али ти примери беху тако ретки, да је хаџ |
| ад, која га је већ толико стегла, да је лепо осећао како га по трбуху коље, нагони га, те отвор |
| а се с паше враћаху.</p> <p>И све му је лепо ишло за руком.{S} Али кад Цигани свирачи отпратише |
| ћемо, немојте да се љутите; ама то није лепо од једно...</p> <p>— На поље! — продера се Диша — |
| ије.</p> <p>— Јесте, због тога! — Ја те лепо питах: може ли да се расквари свадба пре ђердека; |
| {S} О, о, о!{S} Ево, не желим јој зла и лепо је да се измирите; ама да сам ја што ти...{S} Бога |
| ери никога.{S} Слушају му правдање, али лепо се види, како се испод бркова потајно смеше.</p> < |
| нићије им није казао чије су дреје; али лепо су чули како је плакала и молила га и рекла му да |
| дође му на ум, како није ни поштено ни лепо то што сада ради; али у истоме часу створи му се к |
| ћеш се ти вратити.{S} Али то није било лепо, да свога мајстора, који ти је као један родитељ, |
| бадава у нашу кућу.{S} И зар би то било лепо од њега, паметног и угледног човека, да једну чест |
| носе поштену кућу на глас?{S} Зар је то лепо од света?</p> <p>— Е, такав му је адет.{S} Оно зна |
| знаш, онда што мене питаш?{S} Зар је то лепо, да се у туђа посла мешам!</p> <p>— Тетка-Мацо, ти |
| ли га разуверити.</p> <p>— Па зар је то лепо да дочекаш старост без домаћице?</p> <p>— Ама, то |
| ство — па, ето, и сад...{S} И зар је то лепо, да јој сам доводиш кир-Ламбру у кућу.</p> <pb n=" |
| p>— Знаш како је, мајстор-Дишо; није то лепо да ме уплећеш у те ствари — развуче тетка Маца <pb |
| а, па чак и ножем хтела ударити.</p> <p>Лепо %јо осећао да би требало да је презре, да јој се о |
| /> би, ма у чему било, изгубила од оног лепог угледа, којим се, као жена кир-Бенџина, могла дич |
| јући пару по пару и маштајући потајно о лепој Гркињи, поста му сада тако тесан и мрачан, да би |
| афани на Зереку, већ су отишле у посету лепој удовици.</p> <p>Свака од њих, руке ради, понела ј |
| а и старијих калфи, потајно уздахнуо за лепом удовицом, то ипак није сметало, да општи утисак б |
| " /> <p> <hi>2.</hi> </p> <p>Женидба са лепом Гркињом начинила је потпун прелом у животу кир-Ди |
| .</p> <p>— А што си се тако пофудулила, Лепосава? — запита Канче.</p> <p>— Нисам, Канче, то ми |
| стасија удари ногом у трбух.{S} Истина, Лепосава није помислила на тако што, али њезине очи так |
| <p>Дуго и дуго још стајали су:{S} Маца, Лепосава и Јанићије и гледали за лађом, која је носила |
| > <p>Па ипак, кроза све то расположење, Лепосава се чешће пута усред ове вреве међу пријатељица |
| кога доба у дућану ручавао.</p> <p>Али, Лепосава место да осети ову казну, напротив, осећала се |
| ша бечио очи и очекивао тај срећни дан, Лепосава ни мукает.</p> <p>— Е, па зато ли сам толико т |
| ми је услишио жељу; ево, погледај ово, Лепосава!</p> <p>— Шта има у тој кесици? — запита Лепос |
| , за она четири дана, кад није долазио, Лепосава је била врло замишљена, па је по десет и дваде |
| догоди.</p> <p>Шта је после овога било, Лепосава није знала.{S} Сећала се само толико, да је об |
| сечина.</p> <p>Кад је Маца ушла у собу, Лепосава је већ била мртва.{S} Јанићије, који још једна |
| ароме обичају, који је онда био у јеку, Лепосава не одмиче даље од врата, на која је ухо присло |
| Маца изишла из мутвака и отишла у кућу, Лепосава је села на столичицу, заронила лице у шаке и г |
| икада допуштала да јој кћи противуречи; Лепосава убриса очи рукавом и оде у мутвак.</p> <p>За њ |
| и.</p> <pb n="214" /> <p>— Лепосава!{S} Лепосава! — викао је као смушен, не би ли је расвестио; |
| шкембе!{S} Ох, ох, како сам уморна!{S} Лепосава, дете, донеси један ратлокум и воде.</p> <p>Ки |
| а; почекај још мало, бар ову годину!{S} Лепосава је млада и здрава, а и ти си здрав као врба!{S |
| о чуду, које учини једна хамајлија.{S} Лепосава је примала у постељи посете од свију балкански |
| када га је кира-Анастасија оставила.{S} Лепосава је међутим, поред све оне кратке претње, спава |
| о, како га је ова новост изненадила.{S} Лепосава се дубоко замисли и за све време вечере остала |
| забравио, па онда тури кључ у недра.{S} Лепосава га зачуђено запита:</p> <p>— А што ми узе то?< |
| ићије уздрхта, кад опази да су сами.{S} Лепосава се збуни, али је та забуна брзо пређе, узе јем |
| знесе је у башту и поче је обносити.{S} Лепосава се у залуд смејала, праћакала, ударала га обем |
| и, да пољубе руку својој мајсторици.{S} Лепосава је дочекала „чираке“ као права устабашиница, а |
| и у тај пар уђе тетка-Маца у мутвак.{S} Лепосава брзо поче да претура по посуђу, Јанићије се за |
| аџи-Диша одахну мало, али за кратко.{S} Лепосава на ново паде у бунило, а Маца не допусти више |
| и башти било је врло живо и весело.{S} Лепосава је имала лепо грло, па када би запевала какву |
| о Лепосави, па било то макар за што.{S} Лепосава је донекле сносила све то, али, кад и њојзи пр |
| служност <pb n="169" /> и понизност.{S} Лепосава је била као мало преплашена; када су је у цркв |
| ну у пословима и спремању за свадбу.{S} Лепосава је са њима заједно певала, ћеретала и смејала |
| тва посматраше ову родитељску идилу.{S} Лепосава је седела према њему и прела чарапе и, кад он |
| ене, а Јанићије у мутваку туца кафу.{S} Лепосава се прикраде, па, кад јој се није надао, лупи г |
| без икаквог чекања, излете на улицу.{S} Лепосава оста забезекнута овим наглим одласком, хтеде д |
| ло што не поремети све наде хаџијине. — Лепосава је још по мало радила по мутваку, тек да не се |
| поче је трести.</p> <pb n="214" /> <p>— Лепосава!{S} Лепосава! — викао је као смушен, не би ли |
| та посуђе и не одговора ништа.</p> <p>— Лепосава! — понови он.</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Љутиш |
| ли је расвестио; али у залуд.</p> <p>— Лепосава! — јаукну још једном, и онда као махнит истрча |
| селу понајмање! — тешила би га Маца, а Лепосава, која се свему невешта градила, трудила се на |
| е гледао већ, како га носе на гробље, а Лепосава нариче, буса се у груди и довикује:{S} Ја сам |
| да говори.</p> <p>Обоје се засмејаше, а Лепосава, застиђена, заклопи рукавом очи и побеже из со |
| осавине сјатише се, да јој честитају, а Лепосава их је са златном огрлицом и дукатом на челу до |
| му је била и хладна месечина.</p> <p>А Лепосава га је и сада предусретала отворено и, у колико |
| .</p> <p>— Да не долази већ? — упита га Лепосава још с врата.</p> <p>— Долази! — одговори Јанић |
| нићије двоструко радостан; прво, што га Лепосава није одала, а друго, што је чезнуо да је бар о |
| S} И сасвим природно, њему се чинило да Лепосава нарочито тако удешава, да је њој баш мило, што |
| а се обеси.</p> <p>Једнога јутра устала Лепосава, по обичају, пре мајке и са „чирачетом“ наложи |
| о то што не учини! — весело је певушила Лепосава, носећи ратлокум и кафу, да мајку послужи.</p> |
| зино Канче.</p> <p>Једнога јутра отишла Лепосава у дућан мајстор-Дишин те му однела фес, који ј |
| <p>— Чије сватове? — запита изненађена Лепосава и пламен јој обузе образе на помисао, да је Ја |
| етка <pb n="29" /> Маца.{S} Па и њезина Лепосава видела је од туда многе користи; јер у који го |
| не да мислиш!</p> <p>— Хоћу! — одговара Лепосава.</p> <p>— Знаш и сама како се каже: пут за мор |
| а!{S} Чу ли?</p> <p>— Чујем, — одговара Лепосава скромно.</p> <p>И још много саветовао јој је, |
| ="203" /> <p>— Је л’ дервишев? — запита Лепосава.</p> <p>— Тај, тај, донеси ми га.</p> <p>Лепос |
| 02" /> <p>— Где је?{S} Где је? — запита Лепосава и радознало поче да прелеће очима по кајику, к |
| /p> <p>— Шта има у тој кесици? — запита Лепосава радознало питајући.</p> <p>— Памук! — одговори |
| о о совру.</p> <p>— Тако брзо? — запита Лепосава, којој ових неколико месеца беху као неколико |
| не наплатиш?</p> <p>— Како ћу? — запита Лепосава и тако ђаволасто <pb n="128" /> погледа, да св |
| >— Љутиш ли се?</p> <p>— Зашто? — упита Лепосава не окрећући лица.</p> <p>— За оно...</p> <p>— |
| е се у читаву приповетку.</p> <p>Сирота Лепосава, која је у целој овој сплетки толико исто крив |
| да да живим.</p> <p>— Лудо! — прошапута Лепосава, али тако болећивим гласом, да Јанићије од тог |
| <p>— Ја нећу да плетем седе, — промуца Лепосава.</p> <p>— Море, девојко, немој да ме вучеш за |
| за Јанићија говори? — плашљиво промуца Лепосава.</p> <p>— Слушај, утуви, девојко — рече Маца д |
| p> <p>Мајстор Диша, коме је већ једаред Лепосава у одбрани рекла да је угатан, само што не опсо |
| срам ме је...</p> <p>— И мене — додаде Лепосава.</p> <pb n="173" /> <p>— Ама, ти си јој ћерка; |
| несрећа дође.{S} Четвртога дана устаде Лепосава, али, истрошена од толикога напора, једва се к |
| шапта Јанићије, али тако тихо, да га је Лепосава, која иђаше уза њ, једва чула.</p> <p>— Рђо па |
| асвим друкчије.{S} Помислио је да га је Лепосава одала, па сада тетка Маца зове мајстора, да му |
| .{S} Ваљало је да се одмах сазна, да је Лепосава испрошена и обележена, па је тако и урадила.{S |
| ката.{S} За тренутак му се учини, да је Лепосава она некадања и да је то све још могућно поправ |
| весели смех.</p> <p>Те ударце некада је Лепосава делила Јанићију просто из детињске пакости а м |
| би га она што запитала.</p> <p>Да ли је Лепосава ово чинила инстиктивно, или са свесном намером |
| дућу ташту у руке.</p> <p>— А где ти је Лепосава? — запита сада Диша и нежно баци поглед на вра |
| рука.</p> <p>Нарочито сада, од како је Лепосава умрла и оставила му на врату троје деце, те је |
| и круг, докле није у мутваку, где му је Лепосава удесила постељу и кришом испод јастука метнула |
| е оскудно!“</l> </quote> <p>Ту песму је Лепосава врло често певала и у мутваку, а Јанићије би ч |
| човек не би познао.{S} Разуме се, да се Лепосава одупрла и таквим жељама, да тка платно како би |
| та да радим за име света?! — бранила се Лепосава. — Шта ти је сад опет наспело?</p> <p>— Има ру |
| — Пуштај, мука те ударила! — бранила се Лепосава.</p> <p>— Сад, сад! — одговори Јанићије и оптр |
| амо!</p> <p>— Ама, зар оно? — зачуди се Лепосава. — Их, какав је!{S} Што је пустио оно чудо од |
| <p>— Боже, мајка, шта ти је? — брани се Лепосава. — Та и сама кажеш да ме мајстор Диша не проси |
| ош срећнији повратак хаџији.{S} Прво се Лепосава поздрави с мужем, пољуби га у руку, а он њу у |
| дон! — шапну Јанићије, пакостан, што се Лепосава толико интересовала за мужа, који јој се враћа |
| — додаде Јанићије.</p> <p>— Е?! — рече Лепосава и ђаволасто га погледа преко рамена.</p> <p>— |
| ружно урадио, да му тако желиш? — рече Лепосава, која је после одласка мужевљева од једном пос |
| ка и пошла софри.</p> <p>— Нане! — поче Лепосава која се охрабри, кад спази матер. — Ево, Јанић |
| бивало је све веће, и у колико се више Лепосава на његове очи развијала, у толико је већма пад |
| е истрчаше на капиџике, развадише их, и Лепосава, бледа од узбуђења, отрча кући, па кад залупи |
| а Јанићијева пецкања, удари у смех, а и Лепосава се зацени од смеха представљајући, како би то |
| вала Мацина кућа са дебелим хладовима и Лепосава у њој.{S} То лепушкасто, свеже девојче, на кој |
| веста и четрдесет гроша, море; а Маца и Лепосава слушали су и од времена на време превртали све |
| од Јанићија отеше.</p> <p>Тетка Маца и Лепосава дочекали су заједно са Дишом Јанићија и обасул |
| о његове снажне груди, које, чим Маца и Лепосава уђоше у кућу и заклопише врата, распучи, те им |
| да нешто види у мутваку, те тако Диша и Лепосава осташе сами.</p> <p>— Седи овде — рече Диша Ле |
| стре.{S} А оно... оно... знаш... (сад и Лепосава запе, без сумње мучећи се да овог несрећног мл |
| мајку или бар старију сестру.{S} Бик и Лепосава начинили примирје и заједно трче то амо то там |
| ље за недељама, месеци за месецима, али Лепосава ни да помисли.{S} Њојзи баш ни мало не би крив |
| n="129" /> те изићи да га саслуша; али Лепосава, као навлаш, баш онда би се нашла у послу око |
| згодног дрвета — одговори Јанићије; али Лепосава му не даде да доврши, измахну на њега метлом, |
| гледа онаку, и живо јој притрча.{S} Али Лепосава само плакаше, дуго плакаше.</p> <p>— Море гово |
| пело да идеш одавде? — прекиде му мисли Лепосава и погледа га преко рамена.</p> <p>— Не могу ви |
| сује кајиш с колена, кад у дућан завири Лепосава тетка-Мацина. —</p> <p>— Шта ћеш?{S} Запита је |
| поврати.</p> <p>— Ето, шта... одговори Лепосава кроз плач чисто прекорно и исприча цео догађај |
| да се љутим, кад ниси хтео?! — одговори Лепосава, али тако, да он сада не знађаше прашта ли му |
| тебе бојим!</p> <p>— Лудаче! — одговори Лепосава, али таким нагласком, да му од једном стаде ја |
| чиниш, знаш?</p> <p>— Знам! — одговори Лепосава и стаде у страну, да учини места другима.</p> |
| </p> <p>— Зини, да ти кажем! — одговори Лепосава, па како је дошла ближе Јанићију, ухвати крај |
| <p>— Боцкају ме мрве, нано! — одговори Лепосава и седе у постељи, бајаги, да их шаком шчисти.< |
| то ми требаш ти!{S} Сама ћу! — одговори Лепосава, очевидно неким новим измењеним гласом, који н |
| чујем гласа.</p> <p>— Хоћу! — одговори Лепосава и окрете лице у страну, да јој Диша не угледа, |
| послушна; ха?</p> <p>— Хоћу! — одговори Лепосава и отворено га погледа, па се и насмеши.{S} Диш |
| ка!{S} Ти би ми па бољи био? — одговори Лепосава и сада га удари тако снажно у леђа, да је толи |
| кесицу.</p> <p>— Ама, зашто? — одговори Лепосава уклањајући главу од кесице.</p> <p>— Помириши, |
| те је срам?</p> <p>— Од тебе — одговори Лепосава и продужи шапатом бројати петљице на плетећим |
| , али га узе неки стид; изиђе му на очи Лепосава у целој својој појави и он се, сад први пут, п |
| роз коло, вијали једно другога, док тек Лепосава у један час отрча мутваку и прстом позва Јанић |
| ако... мене је срам! — одговори шапатом Лепосава и још више саже лице у своје плетиво.</p> <p>— |
| је дочекала на капиџику.</p> <p>— Камо Лепосава? — запита Диша.</p> <p>— Е, чекај, зете; не ид |
| а хаџилук.{S} Штета, Бога ми!</p> <p>Но Лепосава и овога пута нити се насмеја нити му што одгов |
| p> <p>— Ниси хтео! — насмеја се пакосно Лепосава и погледа га презриво.{S} Тај поглед га жацну |
| какав је постао! — рече једаред љутито Лепосава, причајући час срдито час кроза смех све Дишин |
| него и сам да ућути, у толико пре, што Лепосава нарочито застаде и позва мајку, да се не задрж |
| чеше излазити на очи час тетка Маца час Лепосава, а сада опет мајстор Диша?{S} Тек ове појаве р |
| јало је урезано:</p> <p>„Здје почивајет Лепосава, папуџика, вјерна супружница мајстор-Дише обућ |
| осу пред собом и згази ногама.{S} Да му Лепосава беше под руком, за цело би и с њоме тако: пљун |
| <p>Оволика хвала и задовољство, које му Лепосава указиваше, повратише га, истина не сасвим, али |
| ошао Јанићије!{S} Ево Јанићија! — викну Лепосава весело.</p> <p>— Де, де!{S} Знала сам ја; дете |
| да и не осетим.</p> <p>— Лудо! — викну Лепосава још збуњена и не знајући да ли да се свему ово |
| оди!</p> <p>— Што стојиш море? — викну Лепосава весело, кад виде како јој се мати болећиво опх |
| то се љутиш?</p> <p>— Ти лажеш! — цикну Лепосава — Лажеш као кучка?</p> <p>— Море, ти да ћутиш |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Лепосава се умела наћи у своме новоме положају.{S} Као |
| та сам ти донео.{S} Ходи, ближе!</p> <p>Лепосава маши очима руци Дишиној, коју је он пред њом у |
| ве!{S} Скапоши се ту, па спавај!</p> <p>Лепосава опет леже и притаја се.</p> <p>— Можда и није |
| Ја баш нисам хтео... али тако...</p> <p>Лепосава се нагло окрете њему и погледа га.{S} Он се зб |
| елики, златни дукат „ћошајлију“.</p> <p>Лепосава погледа и збуњено се насмеши на Дишу; очи јој |
| /p> <p>— Тај, тај, донеси ми га.</p> <p>Лепосава донесе хартијице, хаџија их прихвати са два пр |
| ца, кад зачу како звекнуше леђа.</p> <p>Лепосава се засмеја, седе поред мајке, загрли је и стад |
| > <p>— Још двареда! — рече Диша.</p> <p>Лепосава помириса и други и трећи пут.</p> <p>— И од то |
| дећи јој чело и зажарене образе.</p> <p>Лепосава му стиште руку и мало повуче себи; он се наже, |
| о ћути и не диже очију са земље.</p> <p>Лепосава, која је весело до овога часа говорила, сад се |
| стида није смео дићи очију горе.</p> <p>Лепосава га спази, али кад виде како снуждено стоји и н |
| светих места ово или оно донесе.</p> <p>Лепосава је била у трострукоме послу: спремала је ствар |
| зажмуре и повери тајну Лепосави.</p> <p>Лепосава га је слушала, па се не насмеја чак ни онда, к |
| Диша, уживајући у њеној забуни.</p> <p>Лепосава климну главом.</p> <p>— А знаш ли зашто сам ти |
| зали сузама и поче силио јецати.</p> <p>Лепосава прикова поглед у њега.{S} Очи јој необично све |
| >— Помириши, од тога ћеш родити.</p> <p>Лепосава се стидљиво снеби.</p> <p>— Помириши; шта чека |
| вде, а ја ћу га већ сама молити.</p> <p>Лепосава само што није од радости запевала.{S} Није шал |
| очекује, како ће се све свршити.</p> <p>Лепосава је тако безазлено гледала у свога мужа и тако |
| утиш ли се? — запита је шапћући.</p> <p>Лепосава намешта посуђе и не одговора ништа.</p> <p>— Л |
| шта је све то у овоме часу било.</p> <p>Лепосава прва дође свести, образи јој на ново запламтеш |
| како му нема Јанићија од јутрос.</p> <p>Лепосава пребледе; она је најбоље знала, шта се све мог |
| чашу искапио, спусти је пред њу.</p> <p>Лепосава збуњена и изненађена, а Јанићије тако исто сме |
| а сада се ту стидиш и снебиваш.</p> <p>Лепосава дотаче носом кесицу и помириса.</p> <p>— Још д |
| , па не види шта ти радиш, јел’?</p> <p>Лепосава претрну, брзо се наже над огњиште и поче пирит |
| лике.</p> <p>— Што ћутиш сад, а?</p> <p>Лепосава ни да прослови, а срце јој лупа, да му ударце |
| иш море то, куд си се замислила?</p> <p>Лепосава прену и збуњено скочи, као да је ухваћена у не |
| Што је посла овамо, да их дигне?</p> <p>Лепосава кад чу да ће Јанићије у свет, осети колико би |
| што си мајци казала! — Хоћеш ли?</p> <p>Лепосава опет климну главом; али сада не тако стидљиво |
| {S} Кажи, знаш ли што ти је дао?</p> <p>Лепосава опет климну главом.</p> <p>— Штета — рече Диша |
| имала никога свога осем једног детета, Лепосаве, коме је тада могло бити око дванаест година.< |
| ајстор Диша.</p> <p>— Па, између Мацине Лепосаве и фудул-Стаменкиног Канчета.</p> <p>— Ја не чу |
| еоград.</p> <p>Али даљина од Београда и Лепосаве није била у стању да га извида.{S} Дан ноћ осе |
| око себе.{S} Не потраја много, па ето и Лепосаве, румене од стида и оборених очију на под.{S} С |
| ога станишта.</p> <p>Сахранили су га до Лепосаве.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Колико |
| е пуници.</p> <p>— Не још, још мало.{S} Лепосави је врло тешко... бојим се... устеже Маца и не |
| b n="183" /> те тако Јанићије могаше да Лепосави још неколико речи добаци.</p> <p>— Љутиш ли се |
| о по мало успела, да надвлада зета и да Лепосави створи што ширу самоуправну власт у мутваку.</ |
| де све нестрпељивији и поче да џангриза Лепосави, па чак и да је кори за њезину леност.{S} Разу |
| ше сами.</p> <p>— Седи овде — рече Диша Лепосави и привуче је руком до себе — Тако!{S} Па деде |
| Е, ако, ако — одговори Маца и даде миг Лепосави, да изиђе у мутвак.{S} Сад њих двоје осташе, д |
| анићију, да му сваки час јавља, како је Лепосави, а он чим је испратио мајстора на улицу, врати |
| која је спавала тврдо.{S} У једно време Лепосави задрхта рука, коју је Јанићије у својој држао; |
| ечера дође Диша кући, уђе у собу и рече Лепосави, да иде у мутвак, јер хоће са њеном мајком да |
| ори за њезину леност.{S} Разуме се да и Лепосави ово Дишино џангризање поче бивати несносно и ј |
| > <p>Разуме се да је Диша причао Маци и Лепосави, како је Јанићије хтео да остави посао и како |
| војачких очију.</p> <p>— Е, па честитај Лепосави!{S} То ће ти бити, ако Бог да, мајсторица.</p> |
| су Лепосаву, не помогоше.{S} Дан из дан Лепосави је све горе и горе бивало, а кад болесница већ |
| цркве и устабаша свога еснафа.</p> <p>О Лепосави ни у сну није помишљао да је начини устабашини |
| купим.</p> <p>Тако је редовно обећавао Лепосави, па јој онда све ређао шта ће јој донети, кад |
| и пред њом за сваку ситницу пребацивао Лепосави, па било то макар за што.{S} Лепосава је донек |
| лико у кући држим!</p> <p>Тешко је било Лепосави слушајући материна разлагања.{S} Свака њезина |
| {S} Једнога дана зажмуре и повери тајну Лепосави.</p> <p>Лепосава га је слушала, па се не насме |
| искаже шта хоће.</p> <pb n="156" /> <p>Лепосави га би жао, па се и она тренутно збуни, не знај |
| дну честиту кућу на глас износи.</p> <p>Лепосави се све више у грудима стезаше.{S} По свему ово |
| на хаџијница меће дукат на чело?</p> <p>Лепосави не би најпријатнија ова перспектива, али какве |
| ећеш да се удаш за мајстор Дишу?</p> <p>Лепосави се окрете улица око главе, а баштенски зидови |
| а, којој не измаче ни Дишин покушај, ни Лепосавин покрет, која у томе часу извуче своју из њего |
| ратима, кад од једном зачу јасан усклик Лепосавин:</p> <p>— Нано, нано!</p> <p>— Шта је?{S} Што |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Лепосавин догађај са Канчетом не оста тајна ни за комши |
| осећао се у нелагодноме расположењу.{S} Лепосавина прилика једнако му се истављала пред очи; и |
| много саветовао јој је, па онда узе из Лепосавина сандука ниску дуката и онај дукат „ћошајлију |
| дан из дан девојачки жагор и певање.{S} Лепосавине другарице долазиле су, као на мобу, да јој п |
| велику џезву шербета, који се грејао за Лепосавине другарице.</p> <p>Али то „дете“ у овоме часу |
| је Љубав.</l> </quote> <p>То су певале Лепосавине другарице; јер тетка Маца не беше од оних же |
| бро намучио и нагладовао.</p> <p>Ни пре Лепосавине смрти, ни после, Маца није видела свога зета |
| ена, па је тако и урадила.{S} Другарице Лепосавине сјатише се, да јој честитају, а Лепосава их |
| домаћин није ту; комшинице и другарице Лепосавине такође су је обилазиле често; а тада у кући |
| ове готово усијаше, он превуче њима дуж Лепосавине кичме.</p> <p>Болесница врисну од бола и отв |
| ан за свога мајстора, он га је од смрти Лепосавине толико омрзнуо, да га је, кад год би му се д |
| отискује онај терет, што му се од смрти Лепосавине као тешки камен на душу навали.{S} У једно в |
| нај дукат „ћошајлију“, што се жутио над Лепосавиним веђама, то у њено насмешено лице.</p> <p>Де |
| к није, тако рећи, ни згрејао честито у Лепосавиним недрима, а пуница је већ од ћерке сазнала и |
| у на њу бичјим гласом, те тако забашури Лепосавино дело.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| ени.{S} Разуме се, да је он био увек на Лепосавиној страни.{S} Није могао да се уплеће, па је п |
| пута покаже све, журио је Јанићије кући Лепосавиној.{S} Пред кућом застаде изненађен, јер из ба |
| авати, докле се није зауставила на оној Лепосавиној изјави, како га воли као рођена брата.{S} У |
| да се попне на доксат, одакле се ишло у Лепосавину ложницу, њему толико залупа у грудима, да мо |
| предметом, који је заинтересовао многу Лепосавину познаницу.{S} Рашчуло се о томе, па многе не |
| ара, да би јој се могао пожалити.{S} Са Лепосавом опет не би могао говорити о томе, ма да је и |
| овога није му се дало прилике, да се са Лепосавом на само састане.{S} Навлаш је врло често изла |
| p> <p>— Ено га! — рече Маца, која се са Лепосавом и Јанићијем беше издвојила мало од онога барј |
| , устаде и Јанићије, помете мутвак и са Лепосавом оде на чешму по воду.{S} На чешми је затекао |
| о и шта је радио, само би још више пред Лепосавом утврдио колико је немоћан, да на своју руку ж |
| кад су у вече сели за совру, казао пред Лепосавом и Мацом: „Још две године да ме овако послужиш |
| т, а у вече је заједно са тетка-Мацом и Лепосавом седао за совру и вечерао.</p> <p>Једаред, по |
| веровало да ће мајстор Диша да се ожени Лепосавом Мацином.{S} А тако се најзад и морало држати, |
| међу сватовима, провлачио се са Мацином Лепосавом кроз коло, вијали једно другога, док тек Лепо |
| а га је дочекала сама у својој соби.{S} Лепосаву је опазио у авлији, али, када га она угледа, ш |
| и главу.</p> <p>— За тебе и...</p> <p>— Лепосаву... прошапута једва чујно Диша.</p> <p>— Цео св |
| уд и коме?{S} Зар да својим очима гледа Лепосаву, како се опрема за његова мајстора?{S} То ника |
| и се у један мах и обрадова, кад угледа Лепосаву, како под једним дебелим орахом близу мутвака |
| а је брига више морила за радњом.{S} За Лепосаву није бринуо, јер је знао да се она налази под |
| даје децу нероткињама, те и он купио за Лепосаву мало, и то за двеста и четрдесет гроша, море; |
| .</p> <p>Једино тетка-Маца што је слала Лепосаву у дућан, да му донесе по штошта од своје софре |
| вор с тобом.</p> <p>Маца махну очима на Лепосаву и ова изиђе на поље; али по староме обичају, к |
| p> <p>Подсмевка Јанићијева текну у срце Лепосаву.{S} Он је хтео да је, као и обично, изазове на |
| однео једне јеменије тетка-Маци, затече Лепосаву саму.{S} Тетка-Маца је отишла једној жени, кој |
| д ћу и ја доћи.</p> <p>У мутваку затече Лепосаву, како намешта по полици санове и каленице.{S} |
| кад мајстор Диша поткупи уста и привуче Лепосаву себи, да јој бар за часак заклопи то око, које |
| ацо!{S} Ти знаш колико те поштујем... и Лепосаву; али зар ћеш ти...</p> <p>— Ако си честит чове |
| догодило се нешто, што је и Јанићија и Лепосаву довело у неко чудно, несхватљиво расположење.{ |
| ти и не чујеш све о чему свет за тебе и Лепосаву говори.{S} И ко ће ми веровати, кад будем кази |
| је мајстор Диша често мислио на кућу и Лепосаву, ипак га је брига више морила за радњом.{S} За |
| нестрпељиво изгледао на капиџик, или би Лепосаву чешће одашиљао чак до другога сокачета, да пре |
| ку ствар за дизање, кад Јанићије зграби Лепосаву, диже је на руке тако лако као дете од две год |
| га сад где у мутваку послује, опет види Лепосаву, али, место да га то стишава, све већма опажа |
| допираше весело ћеретање, па кад опази Лепосаву и чу, како се са осталима смеје, очи му се зак |
| поштовао него као да му је мати.{S} Али Лепосаву није могао никако да посестрими.{S} Ма да је у |
| глас и поче на сва уста викати и грдити Лепосаву.{S} Њезина вика заустави неколико пролазника, |
| њем бацао.{S} Ето и ја тако; донела сам Лепосаву тек у четвртој години.{S} А колико је њих жена |
| одлучивао, није постигао!{S} Није убио Лепосаву, није се обесио, није био у стању да на свој н |
| у је тада прекипело и добро је одаламио Лепосаву, а она, бранећи се, изгребала га по лицу.</p> |
| посматрао сву ову веселост, а нарочито Лепосаву са оним накитом, која га је равнодушним осмехо |
| гледала је у њега, као што је некада у Лепосаву, и када би се Јанићије махао око њезиних унучи |
| ића, чинило јој се, као да види и своју Лепосаву.</p> <p>Али овога вечера Маца је била узнемире |
| исто, да ли да их воли или мрзи, што су Лепосаву у гроб отерали.</p> <p>Маца га је истински жал |
| , које су јој усрдно помагале, да спасу Лепосаву, не помогоше.{S} Дан из дан Лепосави је све го |
| се свуда по чаршији зна да ћеш да узмеш Лепосаву.{S} Ама што га кријеш, море, хеј?{S} Девојче ј |
| махове удара, да пробије груди.</p> <p>Лепосаву дирну ово и она му се приближи.</p> <p>— Бога |
| <p>— А знаш ли зашто сам ти дао?</p> <p>Лепосаву обли руменило по лицу и врату.</p> <p>— Зар ти |
| џи-Диша није могао да се наприча чуда и лепоте, што их је видео у светим местима, а радознали п |
| рви њезин осећај, који је у свој својој лепоти и бујности плануо и разбуктао се у њезину срцу, |
| може видети на мишицама какве му драго лепотице, он би, зацело, узвикнуо од силна задовољства |
| нога времена, гледати међу собом младу, лепу удовицу, па још без деце, са једним руменим младеш |
| е дуго пешачио жедан, па тек набасао на лепу хладовину и врело свеже воде.</p> <p>— Па баш сигу |
| кићена разнобојним мерџанима и по једну лепу дуванкесу са жутим кићанкама.{S} Њиховим женама по |
| белим хладовима и Лепосава у њој.{S} То лепушкасто, свеже девојче, на које је (то је, кришом од |
| о је дубље залазила у удовиштво, све је лепша бивала, тако, да о трогодишњем парастосу не беше |
| дана изменила.{S} Стала много зрелија и лепша; чинило му се, да је до пре четири дана била тек |
| та своја погрчена чувства никада боље и лепше није истицао, као што је то чинио, кад се у цркви |
| , бре!? — подвикну Диша и дохвати једну летву, да одалами непослушна шегрта.</p> <p>Али Јанићиј |
| нтерије у кући туђе жене.</p> <p>На ову летимичну идеју он само одмахну шаком; а како, поред св |
| здрава човека било много и на највећој летњој припеци, а камо ли на овако благом пролетњем сун |
| огла позавидети.</p> <p>Топло и сунчано лето грејало је над густим зеленилом београдских башта, |
| дан да кира-Мана није примила свој део „лечења“, али онај ђаво што јој се у душу увукао, тако с |
| ете пеку усијаним гвожђем, него продужи лечење на своју руку.</p> <p>Хаџија на ново клону духом |
| ш једнога младога дервиша, који му је у лечењу био десна рука.</p> <p>Око текије, у којој се св |
| их збуњених мисли.{S} Њу да види, њу да лечи, ако је болесна, с њоме да поднесе све, па макар г |
| да му се до сада не јави, да пита треба ли му што!{S} Је ли он муж и господар у кући, или шта ј |
| врати удовици, тек да види, не оскудева ли у чем и, као први комшија и мушки глава, да јој обра |
| се усуди да запита.</p> <p>— Газда, да ли да ти донесем хладне воде?</p> <p>— На! — простења Д |
| ога храма на Витавари.</p> <p>— Ама, да ли је у истини то баш онај ексер? — упита мајстор Диша. |
| ле.{S} Неко је врискао од бола, али, да ли Канче или њена другарица, то није знала.</p> <p>Неко |
| ебе ђаво сада искушава, али помисли, да ли ти је познато икада било, да је некоме радња пропала |
| ч (бубањ), да се не зна где је шири, да ли у леђима или у појасу, да му је лице као накалаисана |
| поштовати.{S} Па кад би то све било, да ли би он то и дочекао?{S} А код овога мајстора његово п |
| рега одваљене.{S} Није био на чисто, да ли да их воли или мрзи, што су Лепосаву у гроб отерали. |
| ме.{S} Није знала како да се понаша: да ли да им прими Бога или да утекне у собу и врата забрав |
| рти, али једно му је мутило помисао: да ли ће га она жалити? <pb n="162" /> Хоће ли плакати за |
| дмах започну са својим предлогом.{S} Да ли је кира-Анастасији у опште годило да се уда за кир-Д |
| тлокум.</p> <p>— Зашто, кир-Дума?{S} Да ли не мислиш на сина да просиш девојку?</p> <p>— Још му |
| ури записе на њихово место.</p> <p>— Да ли да и њој кажем?{S} Може бити она ће пристати; она ни |
| закључа у гвоздењачу сандук, опроба да ли је добро забравио, па онда тури кључ у недра.{S} Леп |
| н део капитала, крваво стеченога, па да ли ће Јанићије умети тако поуздано да му и радњу надгле |
| n="162" /> Хоће ли плакати за њим и да ли ће се кајати, кад сазна шта му је све учинила?</p> < |
| ну Лепосава још збуњена и не знајући да ли да се свему овоме смеје или заплаче, груну Јанићија, |
| , ако би га она што запитала.</p> <p>Да ли је Лепосава ово чинила инстиктивно, или са свесном н |
| , него ли што га је задужила.</p> <p>Да ли је то била узајамна мржња или несташлук детињи (јер |
| беше у то доба нова:</p> <quote> <l>„Да ли знаш како се зове она ватра,</l> <l>Што душу сажиже |
| се последњим стихом:</p> <quote> <l>„Да ли знаш како се зове она ватра, што душу</l> <l>сажиже |
| <pb n="149" /> ћепенка и гледао од куда ли ће тек искрснути мајстор и какав ће изгледати у лицу |
| , једна му је набацала!</p> <p>— А која ли то? — запита брижно жена, а очи јој крвнички севнуше |
| ш му ти; ама пусто оно срце његово игра ли игра, кад те само угледа, па ко што ради, он трч’ за |
| ли Јанићије и мучи се да разазна, титра ли се она с њим или је у истини она све тако мислила.</ |
| лагано поглади свој образ.</p> <p>— Та ли ти је брига? — запита тихо, некако замишљено, више к |
| ри онакву жену?{S} Је ли то правда, шта ли, кад је знао каква је она, па још да ми кумује, кумс |
| ад опази ову неверицу. — Ама, људи, шта ли сте!{S} Ко је само пронео ту лаж?{S} Зар сам ја прил |
| раду поганиш?{S} Јесам ли ја Френк, шта ли, да се бацаш блатом на мене?</p> <p>И Бог зна шта би |
| чује.</p> <p>— Да те дам Јанићију, шта ли?{S} Па трећега дана да обоје липшете од глади!{S} Да |
| али тако, да он сада не знађаше прашта ли му или се љути баш зато, што вели „да није хтео“.</p |
| од изненадне клонулости и страха, какав ли то он изгледа у очима људи.{S} Јер, њему се чинило д |
| џик.</p> <p>— То је онај несрећник; сад ли ми долази! — рече хаџија, који већ беше на ногама, и |
| ају многи који су видели.</p> <p>— А, е ли ко видео, када сте ви хтели да прескочите код удовиц |
| када ни волела!{S} Ти да идеш одавде; е ли сте чули?</p> <p>Али кир-Диши умину бол и он се и по |
| дршће, као да је неко тресе.</p> <p>— Е ли искате вода, да се повратите?</p> <p>— Отрова, кучко |
| ени гост опет у кућу долази.</p> <p>— Е ли она ту? — тихо и задувано запита Ламбре.</p> <p>— Ов |
| истина за ваше што се прича, ха! — А е ли истина да сте пали са зид и да вас је патрола јурила |
| е треба ти, а када се будем вратио, иде ли то, да једна хаџијница меће дукат на чело?</p> <p>Ле |
| т, што му се у руци нашао.</p> <p>— Иде ли до мајстора?</p> <p>Јанићије учини главом да није.</ |
| совру и изишла на капиџик, да види иде ли већ хаџија са својим калфом.{S} Јанићије је обично у |
| е удалише.</p> <p>— Е, па како би; нађе ли? — запита Маца, кад вечераше.</p> <p>— Добро је, наш |
| шегрче у собу.</p> <p>— Шта је?{S} Нађе ли га? — запита Диша осорљиво.</p> <p>— Нађох! — одгово |
| приковаше за Мацино лице.</p> <p>— Нађе ли је?{S} Шта је казала?</p> <p>— Нађох... код фудул-Ст |
| {S} Ако се пронађе, — добро, не пронађе ли се, — то толико!{S} И зар је он једини, за којим би |
| Думино а другу на Дишино раме, па ниже ли ниже.{S} Једном речи, прави пријатељ који се у кући |
| пуна радости стрча доле.</p> <p>— Стиже ли? — Добро досли!{S} Како сте путовали!</p> <p>— Боље |
| те, због тога! — Ја те лепо питах: може ли да се расквари свадба пре ђердека; а ти мени шамар з |
| пита Диша и дође мутваку.</p> <p>— Може ли да се поквари свадба?</p> <p>— Како да се поквари, ч |
| очајно промуца Диша. — Реци ми само, је ли долазила по дреје, реци, тако не гледала очима своје |
| а младунче, ба!{S} Погледај га само: је ли му оно лице или трбух на раменима?{S} Не разбираш му |
| дај, — Јанићије!... мени... мени!{S} Је ли од мајстор-Дише? — викале су девојке у један мах.</p |
| не јави, да пита треба ли му што!{S} Је ли он муж и господар у кући, или шта је? — Он отвори вр |
| поштено да ми потури онакву жену?{S} Је ли то правда, шта ли, кад је знао каква је она, па још |
| ег домаћина.</p> <pb n="146" /> <p>— Је ли ти рекла што мајка, ха? — запита најзад Диша приступ |
| на која је ухо прислонила.</p> <p>— Је ли истина оно?</p> <p>— Које? — запита тетка Маца пажљи |
| ћеш?{S} Запита је Јанићије.</p> <p>— Је ли ту чика-Диша?</p> <p>— Шта ће ти? —</p> <p>— Зини, д |
| ; па онда донеси послужење.</p> <p>— Је ли ти се допада? — запита Диша, уживајући у њеној забун |
| прекиде и он се стресе...</p> <p>— А је ли ти, море, шта ти је наспело да идеш одавде? — прекид |
| бојао ни десет „ерлија“.</p> <p>— А је ли ишао на хаџилук по децу? — запита Јанићије и одлучно |
| , туђа кост, па још удовица?!{S} Ама је ли она удовица само, бежи од ње три конака, да ти не ун |
| ога часа слао до кира-Мане, да сазна је ли кир-Ламбре код куће.</p> <p>Али прође и три дана, а |
| , кир-Диша зашао по кући, да осмотри је ли све у реду; завирио и у мутвак, где је Јанићије стој |
| ух, да захитим воду, а она ми каже: „Је ли бре, Јанићије, кад те је мајстор Диша погодио за маг |
| гледа?{S} Ето, ако комшија спава, није ли будно комшиско, маче?{S} И то је живо, и то си има о |
| ога немате?{S} А ми који смо?{S} Ти, не ли си наш, не ли неси?{S} Ако си немаш родитељи, ми смо |
| А ми који смо?{S} Ти, не ли си наш, не ли неси?{S} Ако си немаш родитељи, ми смо ту; него да с |
| /p> <p>— Како, зашто, Ламбро бре?{S} Не ли си ти прво комшија на кира-Анастасија?{S} Ако прво к |
| да трчим по њега! — викну Ламбре. — Не ли имаш кир-Дишино дреје?</p> <p>Кира-Анастасија брзо с |
| а где ћу?</p> <pb n="166" /> <p>— Па не ли викаше Суља добошар за теб’ да те с власт фаћају.</p |
| и се у себи шта ће и куда ће.{S} Остане ли тврдо на томе, да га не прими, онда је сасвим пропао |
| , само ако она усхтедне.{S} А не хтедне ли?...{S} Овде му се помисао прекиде и он се стресе...< |
| иша у реч страшљиво.</p> <p>— Разбирате ли за кира-Анастасија?{S} Ако за њу разбирате, она је н |
| о жарко палило.</p> <p>— Наразговарасте ли се? — запита Маца, којој не измаче ни Дишин покушај, |
| фудул-Стаменка.</p> <p>— Молићемо, есте ли је видели?</p> <p>— Нисам; али причају тако.</p> <p> |
| ој дао дреје.</p> <p>— Бре, децо, чусте ли шта лаже?</p> <p>Оба шегрта потврдише, да је заиста |
| еби скрије и да још једном покуша, неће ли умилостивити газду.</p> <p>Али његова мука беше у за |
| и, премеће га и загледа и очекује, неће ли му газда казати, где и коме да га однесе.</p> <p>— Н |
| селога брата, који жељно ишчекује, неће ли какав изненадни гост од куда бахнути, тек да он не б |
| лук до кира-Думинице, да разабере, неће ли кир-Дума знати са чега јој је муж овакав из чаршије |
| но неко време и почео ослушкивати, неће ли бар што изнутра чути; али ни из авлије ни из куће ни |
| де је мајстор Диша ревносно чекао, неће ли га угледати, те да га исплати по својски.{S} Лутао ј |
| ћи, па да лично окуша код Јанићија неће ли га умилостивити.</p> <p>Јанићије се збуни, кад је уг |
| мајстор Диша на бињекташу и чекао неће ли се, ма с које стране, из сокака појавити фигура њего |
| проводаџије, а када они запиташе, хоће ли, њој потекоше сузе и место сваког одговора приступи |
| свету купујем, па после да чекам, хоће ли се сетити да ми плате; доста је што овима бадава вуч |
| и ће га она жалити? <pb n="162" /> Хоће ли плакати за њим и да ли ће се кајати, кад сазна шта м |
| стасији, шта све треба да уради, и хоће ли она на то пристати.</p> <p>Зебња му је била оправдан |
| бе: хоћу да будеш мати; а мајци требаше ли бољи накит од деце.</p> <p>Као што је кућу и жену ос |
| обине.{S} Да тога није било, Бог зна би ли се мајстор Диша могао одржати међу оноликим грчко-ци |
| од силна задовољства и, Бог зна, не би ли заборавио и на своју тежину и на своје године, па ча |
| че међу сватове.</p> <p>А ко зна, не би ли боље било, да је мајстор Диша прво саслушао свога ше |
| Галца, па да покуша све што може, не би ли га умилостивила и ражалила, те да се кући врати.{S} |
| младост и да на њезине очи вене, не би ли се уверила, какву му је неправду учинила.</p> <p>Пре |
| ечио од туда очи и искашљивао се, не би ли га чула, она је у мутваку певушила што или би се с м |
| Лепосава! — викао је као смушен, не би ли је расвестио; али у залуд.</p> <p>— Лепосава! — јаук |
| о отети, обузе га свега и Бог зна не би ли у овим топлим оковима остао тако цео дан, да у исти |
| p>То је била добра мисао и ко зна не би ли тај посао испао кир-Думи за руком; али Ламбре преко |
| S} А-ах, рогата биволица една, сас моји ли пари градиш барјаче на црква! — узвикивао је од муке |
| ш: поздравио мајстор и шаље ово! — Јеси ли разумео?</p> <p>— Јесам, мајсторе — одврати Јанићије |
| какве везе са овим даном.</p> <p>— Јеси ли се опет срео са кир-Думом?</p> <p>— А шта ти је сад |
| оћеш ли? — запита Диша.</p> <p>— А јеси ли казао нани?</p> <p>— Зашто њој да кажем?</p> <p>— Па |
| и пребледе.</p> <p>— Куче цинцарско, ти ли ми жену одведе!</p> <p>Али кир-Ламбре ни речи; прогл |
| не знас, пезевенк-башо?{S} Еле, за тој ли те је твој мајстор оставио?{S} Тако ли му чуваше кућ |
| </p> <p>— Глава ме нешто болела; требам ли што да те послушам?</p> <p>— Хајде ти само у мутвак; |
| ..</p> <p>— Који човек?</p> <p>— А знам ли га ја који је? — Јанићије каже:{S} Ламбре, а ја нити |
| дошао, да ми у браду поганиш?{S} Јесам ли ја Френк, шта ли, да се бацаш блатом на мене?</p> <p |
| хтијану са оштрим дикишом.{S} Са каквом ли је лакоћом руке опсецао мајстор свој посао, а са как |
| једну асуру према њему.</p> <p>— Болан ли си?</p> <p>— Нисам болан у снази, ама ми душа болује |
| је она често више од њега примала, него ли што га је задужила.</p> <p>Да ли је то била узајамна |
| оме је теже сродити се са својима, него ли туђину сродити се са туђином.{S} Требало је да прође |
| е куд и камо била снажнија освета, него ли да је кир-Думи забо нож у срце.</p> <p>— Зашто бре, |
| мајстор-Дишинога крова много брже, него ли што су они можда промицали над главом самога мајстор |
| ци радња је процветала много боље, него ли што је пре тога било.{S} Дућан пун, поруџбина на хрп |
| ="60" /> за цело знала нешто више, него ли што је он могао и помислити, када је почела тако гов |
| ај еспап протурао са више користи, него ли и сам мајстор му; а сав дневни пазар редовно је свак |
| о да га је млатнуо каквим калупом, него ли што му рече: уђите.</p> <p>Кир-Дума уђе опрезно, а о |
| много лакше уверити свет у нешто, него ли га разуверити.</p> <p>— Па зар је то лепо да дочекаш |
| да го и бос протрчи кроз чаршију, него ли да се у оваком оделу међу људе јави.{S} Антерија је |
| унути на такво место већи је грех, него ли што је на цркву пљунути.{S} Грех је што својом грешн |
| замишљено, више као да размишљава него ли да пита.</p> <pb n="13" /> <p>— Како, џанум?{S} Наша |
| а вечера Маца је била узнемиренија него ли икада.{S} Ни сама не знајући зашто, она је предосећа |
| стање било му је много сношљивије него ли оно што је јуче пропатио.{S} Сад већ није могао ни п |
| збуђења.{S} Очи су му севале живље него ли до сада; момци се чисто забезекнуше, кад га угледаше |
| ав шкандал, <pb n="105" /> те, пре него ли што је Ламбре успео да од силног журења одахне, прел |
| еки, пеки! — одговори свети и, пре него ли расклопи ковчежић, извади из недара једну хрпу сложе |
| атише ово као свршену ствар и, пре него ли што су њихови мужеви успели да се појаве у ћор-Ахмет |
| , али је на улицу не пропусти, пре него ли што сам не погледа, да се с ким на улици не сукоби.< |
| вор поведе баш сада, тако рећи пре него ли што је уцвељена удовица била у стању да утаре трогод |
| ти руку Спаситељеву.</p> <p>Но пре него ли ће му поднети часни ексер на целивање, испосник је с |
| је после свега овога сматрао више него ли да му је рођена сестра, и Јанићија је довело у полож |
| адао, учинио је за њега много више него ли ма шта друго, што би намерно смислио.{S} Мајстор Диш |
| ије пријале су Јанићију много више него ли газдине ћушке, што их је, као шегрт, од времена на в |
| е лакше било, да исприча све њојзи него ли њеноме мужу, према коме је осећао велики решпект. — |
| ушао случајно, но намерно.{S} Само, ко ли му је могао тако што наредити?{S} Да то није кира-Ма |
| воме присноме пријатељу учинио.{S} Како ли ће само пролазити кроз оне густе редове разапетих ће |
| а ће се безбрижно газити.</p> <p>А како ли овде сетно мирише Мајкина Душица!</p> <p> <hi>15. се |
| је за кир-Бенџом проливала.{S} Али како ли би тек сада било, сада, када је прошао трогодишњи па |
| н и увуче се у њену авлију.</p> <p>Како ли се у један мах и обрадова, кад угледа Лепосаву, како |
| шаку женске косе. — Шта је ово?{S} Тако ли си научио ону твоју... твоју... да моме Канчету косе |
| ли те је твој мајстор оставио?{S} Тако ли му чуваше кућу, а бре?</p> <p>Јанићију се свет обрте |
| се казује за вас, не је истина? — Тако ли је?</p> <p>— Ама кир-Дума, куд ја да скачем преко зи |
| о обрамку, па само звера.</p> <p>— Тако ли беше? — пита Диша.</p> <p>— Очију ми, тако.{S} И па |
| тив њезинога удовиштва говориле; колико ли је само суза у потаји пролила у својој кући, када би |
| те едно килибар-зрно.</p> <p>— А колико ли бројиш па сад? — Запита га кир-Ламбре и подави ноге |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Колико ли је, Боже, година од тога доба?{S} Пуно!{S} Ко ће их |
| Јанићију.</p> <p>— Пцета!{S} На зенско ли нападате?{S} Ели ово гора Романија, што ли?{S} Ви ме |
| избегавале чак и да јој се јаве, а камо ли на њезин праг да ступе.</p> <pb n="23" /> <p>Необичн |
| чито? — И живот као ветар прође, а камо ли једно тренутно задовољство што га човек ужива.{S} За |
| Сад већ није могао ни помишљати, а камо ли одлучивати се на оне убилачке мисли. <pb n="165" /> |
| го и на највећој летњој припеци, а камо ли на овако благом пролетњем сунцу.</p> <p>Бик стао нас |
| очи није смео рећи ни ружне речи а камо ли узмахнути шаком, обично је све оне шамаре које је же |
| ни кроз туђу историју не сазнаду а камо ли да их таква судбина снађе!{S} Доста, ако кажем, да ј |
| ико корачаји.</p> <pb n="48" /> <p>— То ли се газда пита, пезевенк, бре!</p> <p>Јанићије немаде |
| да нађем добру девојку?</p> <p>— За то ли се бринеш?{S} Пашајши!<ref target="#SRP19061_N5" /> |
| нчету у косе.</p> <p>— Де, де; па за то ли плачеш, лудо?{S} Камо среће да се тако и догоди; а о |
| Лепосава ни мукает.</p> <p>— Е, па зато ли сам толико трошио на тебе; <pb n="172" /> зар сам се |
| нападате?{S} Ели ово гора Романија, што ли?{S} Ви мене да клепећете?</p> <p>— Море, одвали чове |
| .</p> <p>— А што се то тиче па тебе поп ли си, да ти се исповедам?</p> <p>— Море, жао ме, много |
| Е, мој Дишо — уздахну болно Маца — Лају ли или не лају, не знам; али, ово ми је све што сам до |
| уњено и чеше се за врат.</p> <p>— А, ту ли те сврби, магаре! — подвикну Диша, коме оваква „инти |
| <pb n="130" /> калфица; и Бог зна хоћу ли кадгод толико спечалити, да постанем газда-човек.{S} |
| <pb n="143" /> <p>— Па, синко Дишо, чу ли ти шта се по чаршији говори?</p> <p>Диша обори главу |
| и једној хаџики: чесна и поштена!{S} Чу ли?</p> <p>— Чујем, — одговара Лепосава скромно.</p> <p |
| м по каткад погледала.</p> <p>— Погађаш ли зашто је све ово? — запита га Маца такође с осмехом. |
| но све ово.</p> <p>— Имаш ли Бога, имаш ли душе? — Зар ћеш да ме убијеш, Јанићије?! — промуца А |
| ви, ђаури, једна нечиста вера!{S} Имаш ли комшику која нема деце?</p> <p>— Имам, како да немам |
| сувише изненадно све ово.</p> <p>— Имаш ли Бога, имаш ли душе? — Зар ћеш да ме убијеш, Јанићије |
| S} Одговори, кад те пита!{S} Кажи, знаш ли што ти је дао?</p> <p>Лепосава опет климну главом.</ |
| десет година на селамет изаћи.{S} Знаш ли која ти је сад?{S} Пуних шеснаест!{S} Још годину две |
| рече јој — да ти покажем нешто.{S} Знаш ли шта је овде?</p> <p>— Не знам, зете! — одговори Маца |
| моје дете није од мене мицало?{S} Знаш ли шта лају погана уста?{S} А? — запита тетка Маца и за |
| а честара хаџијске браде.</p> <p>— Знаш ли ко је дошао? — запита је још са сокака.</p> <p>— Ко, |
| да се са мном можеш спрдати!{S} А знаш ли, море, да те ни сам Господар Милош не би од мене сач |
| Лепосава климну главом.</p> <p>— А знаш ли зашто сам ти дао?</p> <p>Лепосаву обли руменило по л |
| и арију оне песме:</p> <quote> <l>„Знаш ли како се зове она ватра,</l> <l>Што душу сажиже а срц |
| етворе очи да отвориш на све... разумеш ли, на све.</p> <p>— На све, мајсторе!{S} То да знаш да |
| ико вара и да ми образ гази.{S} Разумеш ли?</p> <p>— Опрости му, зете, још је дете!{S} Ето, он |
| нам имање до повратка сачува.{S} Хоћеш ли да те ђаво надвлада и анђео да ти из дућана оде, буд |
| кажеш оно, што си мајци казала! — Хоћеш ли?</p> <p>Лепосава опет климну главом; али сада не так |
| нало да разгледа записе.</p> <p>— Хоћеш ли? — запита Диша.</p> <p>— А јеси ли казао нани?</p> < |
| загледа у комшију.</p> <p>— Море, шалиш ли се ти?</p> <p>— Ич се не шалим!{S} А што?{S} Па то с |
| из дућана оде, буди ексик-хаџија; желиш ли, да ти ђавола савладаш и да ти анђео радњу води, изд |
| ош неколико речи добаци.</p> <p>— Љутиш ли се?</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Што је отишао.</p> <p>— |
| зрачну свилену кошуљицу.</p> <p>— Љутиш ли се? — запита је шапћући.</p> <p>Лепосава намешта пос |
| ви он.</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Љутиш ли се?</p> <p>— Зашто? — упита Лепосава не окрећући лиц |
| > <p>— Ако буде син, начинићу ти, Мацо, либаде од кадифе?</p> <p>— А ако буде кћи?</p> <p>— Бац |
| једанаест година попила је она бар три ливаде свакојаких трава, а он, пуних једанаест година, |
| ца није ватра само у кући; њезин пламен лиже и кроз махале где год прође, и онда није никако чу |
| ушу и срце и мозак.{S} Грозничава ватра лизала га је од пете до главе, па се разгоревала у очим |
| "46" /> од толике пажње а у дубини душе ликовао, што му се давнашњи сан испунио, о томе и да не |
| изиђе у дућан, истина жут као исцеђени лимун, али ипак потпуно здрав.</p> <p>Мајстор Диша није |
| и узе дикиш, да разрезује по обележеним линијама на меку сахтијану.</p> <p>Сутра дан изиђе одлу |
| !{S} А-а-ах! — Шија да му заврнем, нека липше, куче погано, што ми уједи! — јекну Ламбре и стот |
| ју, шта ли?{S} Па трећега дана да обоје липшете од глади!{S} Да се удаш за дериште, које не мож |
| е истина.</p> <p>— Хе, хе, јеси ти неки лисац.{S} Кријеш а немаш зашто.{S} Море, грех би био, к |
| н другоме „шилт“, на коме беше исписана лисица са калпаком на глави, како чучи и предњим шапама |
| зеленим сузама што капаху из очију ове лисице, а и по брковима, што су са њушке на одераној ко |
| предњим шапама држи кожу од неке друге лисице.{S} По оним крупним, зеленим сузама што капаху и |
| део мајстор-Дишин „шилт“ са расплаканом лисицом.</p> <p>Мајстор Диши заигра срце, кад у своме д |
| емир-боје ћурчетима, оперваженим жутом лисичином; са црвеним јеменијама и дињаром<ref target=" |
| к турила.</p> <p>Сада му и ово сасушено лисје поста мрско.{S} Кутију швирну на неко ђубриште, а |
| уштених веђа, гужвао један широк орахов лист, што му се у руци нашао.</p> <p>— Иде ли до мајсто |
| преко зида, стресао се по који пожутели листић падајући на њега.</p> <p>— Знам, душо, знам! — т |
| ступе руци, а он да им каже: „Да је сви листом поштујете, као да ми је рођена мати!“ А после би |
| о кожа њезиног рано изгубљеног супруга, лисца, и да она, као свака неутешна и честита удовица, |
| а око њих стотину и више пратилаца.{S} Литија се свечано спусти низ Зерек, уз пјенија свештени |
| туда, преко баштенскога зида, сву ову „литију“ посматрала која од комшиница.</p> <p>Но кир-Диш |
| е.</p> <p>Једнога дана, после одслужене литургије и поклоничкога путовања на Голготу, угледа ма |
| иковаше, па ни да макну са Јанићијевога лица, а у лицу сав пребледео.{S} Да су ма шта друго изн |
| е од иначе мирног и спокојнога Дишинога лица право страшило.{S} У један мах њему се учинило да |
| аџија очевидно преплашен од забринутога лица Мацинога.</p> <p>— Можеш да изгубиш жену, а дете д |
| ила.{S} Гледајући га једном како смагла лица као утучен седи крај деце, посматра их, па тек по |
| олагати својом службом.</p> <p>Зароњена лица у шаке седео је још на једноме избрешку близу Вили |
| претучен; једва се вукао и стењао, а са лица сливале се крупне грашке зноја, што би за здрава ч |
| тињак био је сед као овца, дуге браде и лица овална са необично живим очима, које одаваху тип Ј |
| p>— Зашто? — упита Лепосава не окрећући лица.</p> <p>— За оно...</p> <p>— Које: оно?</p> <p>— С |
| и поче трептати очима, а нежним изразом лица пратити расположење својих гостију.</p> <p>А кир-Л |
| па је тако апатично и са тужним изразом лица посматрала облачење кир-Ламбрино, као да се ње то |
| кроз најживљу шалу и смех прелети преко лица нека тамна сенка; у такоме случају уозбиљила би се |
| погледала, једна јој се суза скотрља с лица.</p> <p>— Е, де, не плачи!{S} Не идем преко света; |
| ије имала израз двомислен и тајанствен; лице јој је дошло запрепашћено.{S} Она се од чуда само |
| ћ на води.{S} Био је као на ново рођен; лице почело опет да се затеже, а антерија да се у свима |
| и-Диша не даде јој дуго да премишља.{S} Лице му је било врло расположено, готово насмејано, у к |
| Лепосава је села на столичицу, заронила лице у шаке и горко заплакала.{S} Плакала је као да нек |
| подигне са јастука, у који је заронила лице и плакала.</p> <p>Анастасија нервозно мрдну рамени |
| говори шапатом Лепосава и још више саже лице у своје плетиво.</p> <p>— Од кога те је срам?</p> |
| мњиве погледе на онај младешчић и свеже лице, озарено очима, које су се и кроз најтужније сузе |
| тког размишљања.</p> <p>Анастасија диже лице с јастука и са неким страхом погледа у Ламбру.</p> |
| них груди и голих руку, дервиш, чије је лице све у браду зарасло и под високом купастом капом, |
| , да ли у леђима или у појасу, да му је лице као накалаисана тепсија, и Бог те пита, још шта, ш |
| <p>— Хоћу! — одговори Лепосава и окрете лице у страну, да јој Диша не угледа, како јој у томе ч |
| рстом обриса две вреле сузе које му низ лице кануше.</p> <p>Тетка Маца је опазила из мутвака ов |
| еколико тренутака одмеравао овај стас и лице, које се стиђаше да баци поглед на свога будућег д |
| он је још онако био пун и трбушат, али лице му некако смагло, а очи се чисто угасиле и упале у |
| истрча из собе, оде удно баште, зарони лице у шаке и поче горко плакати.</p> <p>Мацино гласно |
| нема помоћи, паде на миндерлук, зарони лице у јастуке и поче нагло јецати.{S} Пред очи јој изи |
| , и кад и последњи звук ишчезну, зарони лице у шаке и горко зајеца.</p> <milestone unit="subSec |
| де како Јанићије упорно ћути, она покри лице рукама и удари у плач.</p> <p>Јанићије не мога виш |
| ети под носом склопљену песницу, устури лице назад и, застиђен од толике гомиле света а можда м |
| .</p> <p>Кира-Анастасији се мало стушти лице, кад чу <pb n="69" /> где је оставио ствари; али о |
| угледа расположено и озарено мајсторово лице.{S} Диша упаде у дућан, заручен до грла са неколик |
| неко доба ноћи разабрао од бунила, прво лице, које угледа код себе, била је тетка Маца.{S} Она |
| ази оно преплашено и као крв зацрвенело лице хаџијино.</p> <p>Диша оде у башту.</p> <p>— Зете, |
| започео нагло венути.{S} Оно пространо лице са затегнутом кожом смршало је нагло, очи добиле г |
| да је све те „артикле“ убацивало једно лице; јер по предметима, почињући од бакалског и болтаџ |
| поглед у престрављено и потпуно збуњено лице Ламбрино, руке јој клонуле а у недрима од страха т |
| пли дах девојачке душе, њено зајапурено лице и сада је осећао као и онога часа, када је привуче |
| ено врисну.{S} Овај врисак и преплашено лице женино усугубише његово беснило.{S} Учинило му се, |
| Лепосавиним веђама, то у њено насмешено лице.</p> <p>Девојке отрчаше у дубину баште са посласти |
| асија гледајући у запрепашћено Ламбрино лице, почела је осећати инстиктивно да јој од туда нема |
| очи му се плашљиво приковаше за Мацино лице.</p> <p>— Нађе ли је?{S} Шта је казала?</p> <p>— Н |
| девојке заценише од смеха гледајући оно лице, које <pb n="151" /> у исти мах, беше изненађено, |
| , ба!{S} Погледај га само: је ли му оно лице или трбух на раменима?{S} Не разбираш му ни шта му |
| лага светлост обасјаваше његово суморно лице и ону кајсију, тамо, што је густим гранама тицала |
| ахом, звераше у тетка-Мацино равнодушно лице.</p> <p>— А што ме питаш за то?{S} Зашто би се ја |
| пружи руке ради одбране, унесе му се у лице и поче га као мачка грепсти.</p> <p>Фудул-Стаменка |
| анићије приступи руци, па га и пољуби у лице, — Знала сам ја да ћеш се ти вратити.{S} Али то ни |
| ад осети да му је то немогућно, пљуну у лице Ламбри; а Ламбре тим истим оружјем врати му ударац |
| ој Диша не угледа, како јој у томе часу лице запламте.</p> <p>Била је у томе часу тако свежа и |
| са оним престрављеним погледом, бледим лицем и сузама у очима, које га тако жалостиво гледају. |
| на магаре, али не као што се јаше него лицем репу, па да га проведу кроз чаршију, а телал да в |
| равдаш толико? — одговара комшија, а на лицу му се јасно чита, како ни он не верује што мајстор |
| кира-Анастасија, како је са осмејком на лицу заспала, тако јој је тај осмејак све до ране зоре |
| у дана — одговори Јанићије, на чијем се лицу видело јасно, како га је ова новост изненадила.{S} |
| онакога изгледа, што се на Јанићијевом лицу оцртаваше.</p> <p>— Брзо кући, мајсторе!{S} Тетка- |
| кратко подшишани бркови, који, широком лицу и носу, сасвим различитом од грчко-цинцарскога, ип |
| кога овакав неодређени израз на Мацином лицу текну у срце.</p> <p>— Чудо! — узвикну Маца.</p> < |
| које се код свакога залогаја на Дишином лицу огледа.{S} Очи му грануше живошћу, кад му са сокак |
| аву, а она, бранећи се, изгребала га по лицу.</p> <p>Кад чу мајстор Диша, шта се све о њему при |
| млаз хладне воде, и поче се пљускати по лицу и врату.{S} А она девојачка песмица што се из башт |
| и дао?</p> <p>Лепосаву обли руменило по лицу и врату.</p> <p>— Зар ти није мајка казала?</p> <p |
| р-Дума има сина од седамнаест година, у лицу сушти отац а по нарави иста мајка.</p> <p>То му је |
| а ни да макну са Јанићијевога лица, а у лицу сав пребледео.{S} Да су ма шта друго изнели против |
| е паде пред олтарем.{S} Била је бледа у лицу.</p> <p>Но то је за кратко трајало, а већ после, к |
| м гласом.</p> <p>— А што си бре такав у лицу? — запита Диша, коме паде у очи силна малаксалост |
| ељчици и плавоме фистану, добивала би у лицу неки тужан израз, како то у опште одговара удовичк |
| очи у страну.</p> <p>Збуњени и црвени у лицу стојали су обоје сада једно наспрам другога.{S} Он |
| скрснути мајстор и какав ће изгледати у лицу.</p> <p>— Ако је одала, онда да бежим из ове чарши |
| вис, то се већ дало видети и по његову лицу и антерији, која је цептила на њему.{S} На половин |
| знак, а када још опази на тетка-Мацину лицу једну велику збиљу, њему се чисто стужи од неке не |
| овај одговор, који му на на подсмевање личаше.{S} Он занеме од забуне.{S} Хтео би да јој одгов |
| ај мало се стиша.{S} Живот му је и сада личио на једну непрозирну таму којој нема излаза; али и |
| бична врха, био завршен двокрако, те је личио на хаждајину жаоку, како је молују.{S} Тај двокра |
| вим измењеним гласом, који није ни мало личио на онај весели глас, из кога је детињски несташлу |
| њему што сазна, нека достави власти. — Лични опис има осамнаест година, висок, плећат, велике |
| ко је изненадно дошла; а то се све њега лично тицало, те баш и да није хтео да размишља и о так |
| како не би нико могао с поља ући, па да лично окуша код Јанићија неће ли га умилостивити.</p> < |
| толиких жртава, не имадоше куражи да се лично јаве; они су чезнули, очекивали, да се сама кира- |
| а-Маци.{S} Тетка Маца му је била једина личност, коју је он дубоко поштовао и о којој је био тв |
| жим плаветнилом и разлегаше се у шумору лишћа и гугутању кумрија, дође јој лако, мило, као нека |
| га глад узмучи, он је по џбуновима брао лишће кисељак и тиме је тога дана забашуривао глад.</p> |
| ом сав ваздух и овај сунчани зрак и оно лишће, што са бујних грана под ветрићем шуми, дише.{S} |
| лако да кажеш: „Со ти у очи, а болест у ложичице“, и три пута да хукнеш за њоме.</p> <p>Жена сп |
| не, бре?</p> <p>— Па тако, пре ђердека (ложнице)... знаш... пре, кад оно... — муца Бик збуњено |
| на доксат, одакле се ишло у Лепосавину ложницу, њему толико залупа у грудима, да мораде застат |
| ово сироче, што се савило око тебе као лоза око чардака, пре би и живот сактисало, само да теб |
| екојој крчмици још жмиркала је по једна лојаница и осветљавала тек по гдекога веселога брата, к |
| из једнога фењера чкиљи слаби пламичак лојанице, и нешто неодређено поче га вући тамо.{S} Уђе |
| ста, усекну мумаказама огорели фитиљ на лојаници и принесе хартијице пламену.</p> <p>— Шта ради |
| у дани тешких душевних мука, које су га ломиле и мучиле, а којима не мога одолети.{S} Ма како с |
| авих мисли, које су се по његовој глави ломиле.</p> <p>Али једна, од свију снажнија и страховит |
| увале.</p> <p>Међутим докле се он овако ломио и у нерешљивости својој вртео око својих мисли ка |
| скочити.{S} И сам Бог зна докле би ово ломљење трајало, да се сутра дан не догоди нешто, што ј |
| ање, %на најзад и онолики пут и онолико ломљење по туђим земљама, и све то за што?{S} Само за ј |
| би или да своје прсте почешће завлачи у лонац где се ручак кувао, ту би обично варјача утерала |
| у ватру, пред којом су били престављени лонци и рантлике.</p> <p>— Што ћутиш сад, а?</p> <p>Леп |
| у хаџи-Диша, кад се увери, да овде нема лопова. — Јуда Искариота!{S} Докле се грлио са мном, ке |
| да си узмите пари, па да не вратите!{S} Лопове, бре, паре да си вратиш!</p> <p>Јанићије није че |
| Заборавио где је, па премислио да му се лопови увукли у кућу, те у мало што не поче да виче за |
| о још за толико не остах, са каквим сам лоповима имао посла! — одговори Диша и уђе у кућу.</p> |
| ог с нама, истргло из руку и почело као лопта да се премеће, скаче и шкљоца зубима на своју мај |
| и човек узе памука, начини од њега малу лоптицу, па то уши у једну крпицу и предаде му.</p> <p> |
| аретима.</p> <p>После је отишао у Мокри Луг.{S} Тамо се погодио код једнога газде сељака, да му |
| опет лутао, али много даље, пут Мокрога Луга; а када га глад узмучи, он је по џбуновима брао ли |
| хватам, нећу.</p> <p>— Ама немој да си луд; мој тросак!</p> <p>— Море, иди ти с милим Богом! — |
| целу обухватио у једну шаку, па се као луд смеје од задовољства.{S} И она се кикоће; али кад м |
| ољства.</p> <p>— А што се сад цериш као луд?</p> <p>— Јер... јер... заусти Јанићије да се потпу |
| бе увери, како Јанићије није био толико луд да се обеси.</p> <p>Једнога јутра устала Лепосава, |
| у срећу, нико не дође.</p> <p>— Ох, ох, луда глава! ох проклето Бик што ми укради антерија!{S} |
| мало час није разумео.</p> <p>— И јесам лудак.{S} А ти, што ми се не наплатиш?</p> <p>— Како ћу |
| баш!{S} Зар се ја тебе бојим!</p> <p>— Лудаче! — одговори Лепосава, али таким нагласком, да му |
| ал да виче: „Чујте и почујте!{S} Ово је луди Диша, који има жену ороспију и који због ње туче ш |
| ира-Мана.</p> <p>— Море, не дери се ту, лудо цинцарска, док те нисам клепнуо, па да ти кажем ко |
| е.</p> <p>— Де, де; па за то ли плачеш, лудо?{S} Камо среће да се тако и догоди; а она што прич |
| де боли, па ми не да да живим.</p> <p>— Лудо! — прошапута Лепосава, али тако болећивим гласом, |
| ноћ носити, па да и не осетим.</p> <p>— Лудо! — викну Лепосава још збуњена и не знајући да ли д |
| ту ходиш, а овамо би да радиш по својој лудој памети.</p> <p>— Боже, мајка, шта ти је? — брани |
| ради тамо, док те нисам овим калупом по лудој глави! — подвикну му мајстор претећим гласом и до |
| <p>— И ти да пустиш, да она учини такву лудост?!{S} Зашто си је пустила? — викну љутито.</p> <p |
| рошити; кад је правио туршију од белога лука, он би пребројао све главичице и строго је мотрио, |
| носаним обрвама, које се као два црвена лука високо надвијаху изнад живахних, силом застиђених |
| слепочњаче метала по пола главице црна лука.</p> <p>— Ох, ох! — одахну кир-Диша под пријатном |
| чије се већ давно напуњене тестије под лулама преливају, докле се они живо о овоме или ономе р |
| озидане од тесаног камена, са две и три луле, из којих је избијао као рука снажан млаз бистре и |
| чешми, напи се воде, подметну главу под лулу, из које је избијао дебели млаз хладне воде, и поч |
| реперило широко Дунаво а за њим се чула лупа дахирета и свежи девојачки гласови, који уз дахире |
| <p>Лепосава ни да прослови, а срце јој лупа, да му ударце чује.</p> <p>— Да те дам Јанићију, ш |
| е осећао, да та рука, што га тако често лупа по леђима, чини то из нарочите милости, па се увек |
| џир-џамије!</p> <p>А цигани су ревносно лупали у гочеве, а она писка, што је од зурла до неба ј |
| проговори, у грудима јој је тако силно лупало а у грлу стезало, да је морала употребити сву пр |
| је руке на сокаку, да их по томе гвожђу лупам.</p> <p>Јанићије се засмеја од силнога задовољств |
| , а за тим све жустрије и јаче песницом лупати у врата, да се од удара тресла.</p> <p>Али из ку |
| се прикраде, па, кад јој се није надао, лупи га обема шакама у леђа.{S} Јанићије се живо окрете |
| се учини, као да га нешто посред главе лупи.{S} На путу кући поче га обузимати нека топлота, а |
| му тако силно, да овај полете насатке и лупи леђима о зид.</p> <p>— Леле!{S} Фаћајте го!{S} Раз |
| о је стиснутих вилица и песница и ишао, лутао, без смисла и циља.</p> <p>— Убићу је!{S} Јаох!{S |
| ледати, те да га исплати по својски.{S} Лутао је по сокацима, онако беспослен завиривао по дућа |
| обом доконча, он је пун срџбе и очајања лутао тамо амо по густим трњацима, који су се више Стам |
| Међутим, докле је кир-Диша овако очајно лутао све даље и даље од главне чаршије, Ламбре је, као |
| целу ноћ преспава.{S} Сутра дан је опет лутао, али много даље, пут Мокрога Луга; а када га глад |
| аго спола, престависја у Господу 184... љета от рождества Христова. — Амин!</p> <p>Сеј памјатни |
| свјета,</l> <l>Да моја млада овде труну љета,</l> <l>Кад сватко очевидно знаде</l> <l>Чјем је с |
| свјета,</l> <l>Да моја млада овде труну љета,</l> <l>Кад сватко очевидно знаде</l> <l>Чјем је с |
| p>НОВА ШТАМПАРИЈА - „ДАВИДОВИЋ“ </p> <p>ЉУБ.{S} М. ДАВИДОВИЋ</p> <p>1908.</p> </div> <pb n="2" |
| ладићске љубави преобрате у „братинску“ љубав, могу знати како је и тежак и горак овај први сас |
| ика.</p> <p>А тај покојник била је прва љубав, први њезин осећај, који је у свој својој лепоти |
| вољство, да је кривац пронађен.{S} А за љубав тога малог задовољства да се враћа и излаже новим |
| е једнако звонило: — То је љубав, то је љубав!</p> <p>Пуна три дана Јанићије није знао ни шта р |
| ега.</p> <p>— Знам, душо, знам! — то је љубав! прошапута Јанићије, и кад и последњи звук ишчезн |
| спржи?</l> <l>Знам, душо, знам, — то је Љубав.</l> </quote> <p>То су певале Лепосавине другариц |
| у ушима му је једнако звонило: — То је љубав, то је љубав!</p> <p>Пуна три дана Јанићије није |
| пржи?</l> <l>— Знам, душо, знам — то је љубав!“</l> </quote> <p>Јанићије је слушао, како се у д |
| спржи?</l> <l>„Знам, душо, знам — то је љубав!“</l> </quote> <p>— То је љубав! — понови оп посл |
| — то је љубав!“</l> </quote> <p>— То је љубав! — понови оп последњу реч; а весели смех девојачк |
| ом, он је осећао према њојзи онако исто љубав као и пређе, па, ако се може рећи, и више, у коли |
| рочета, које није сазнало ни за мајчину љубав ни за сестринску милошту, и које је од првога саз |
| а, т.ј. са „братинском“ и „сестринском“ љубави намицао којекако, па кад не беше топлог сунчевог |
| з метнусте!</p> <p>— Фала, кир-Думо, на љубави и муштеријама, ама како да се оженим удовицом, к |
| те среће, да свој први пламен младићске љубави преобрате у „братинску“ љубав, могу знати како ј |
| снажно и несаломљено; враћао се својој љубави према неверној жени.{S} Шта више, њему се тек са |
| а до краја увери себе о својој братској љубави, и што год му је тетка Маца наредила, све је врш |
| оложење једнако се пробијао онај зрачак љубави и страх од чаршије, да му срамоту на смеј не изн |
| ли? — чисто врисну фудул-Стаменка неким љубазним гласом, који је у исто време показивао и бригу |
| !</p> <p>— Па.... смеши се мајстор Диша љубазно....{S} Шта ћу?..{S} Сам сам, без родитеља, па н |
| назива: „мајстор“, први пут поздравише љубазно са: калос мерос, кир-Диса!</p> <p>Ово је било з |
| шао је сам до кир-Ламбре, пољубили се и љубазно га позвао на вечеру.{S} Кир-Ламбре је с почетка |
| и врата забрави?{S} Али, оне су се тако љубазно смешиле; а она опет, као удовица, раскривене гл |
| постала је ових дана сушта услужност и љубазност наспрам Дишинога шегрта.{S} Није било јела ни |
| се споразумели.{S} И она уз осмејак пун љубазности принесе ибричић с кафом и наливеним филџаним |
| звија.</p> <p>Побожан <hi>као</hi> Грк, љубак и разложит <hi>као</hi> Грк, штедљив <hi>као</hi> |
| мом и шалом.{S} Овога дана постао је он љубимцем кир-Думе и Ламбре.{S} Али круна свега била је |
| сија, радосно изненађена, загрли и поче љубити.</p> <p>— Сестру немаш, Јанићије; ја ћу да ти бу |
| па онда онако уплакане почеше грлити и љубити кира-Анастасију, и радосно јој честитати, што ће |
| у се Јанићијев глас и пред крчмом наста љубљење, које циганска ћеманета праћаху својом аријом.< |
| мустерија, него Грци, а то све из еден љубов на вас због засто сте као од грцка мајка родени.{ |
| ружница мајстор-Дише обућара, честију и љубовју озаривши јего ранше уцвјељену душу, а по том, п |
| а грчке народности.</p> <p>— Кафа је за људе а не за фукару.{S} Ко је још говеда појио кафом? — |
| ити је трговац нека арамија, који хвата људе за гушу, па вели:{S} Плаћај, бре!{S} Напротив, ти |
| ! — викну Маца. — Хаџилук је за побожне људе а не за такве чапкуне као ти!</p> <p>Целе ове вече |
| то изговарана у староме Београду за оне људе који су тек после седам и више година добивали дец |
| не, он ће морати, пре свега, изићи међу људе.{S} А та сама помисао, да се сад, овако оцрњен и с |
| шију, него ли да се у оваком оделу међу људе јави.{S} Антерија је била толико широка, да је мог |
| од чуда, кад опази ову неверицу. — Ама, људи, шта ли сте!{S} Ко је само пронео ту лаж?{S} Зар с |
| најпосле, трговина је једна вештина, а људи који купују нису слепци, па да рекну:{S} Нисмо вид |
| ед, ишао и не обзирући се за поздравима људи и не застајкујући пред дућанима својих познаника и |
| страха, какав ли то он изгледа у очима људи.{S} Јер, њему се чинило да ово, што је сада чуо, з |
| а човека!</p> <p>— Е, тако ти је то кад људи не гледају шта узимљу.</p> <p>Овако шчуђавање обна |
| остаћеш ексик-хаџија; на земљи ће ти се људи смејати, а тамо на небу то ће ти се уписати у најв |
| о, да би га и убио, само да не дотрчаше људи, те га од Јанићија отеше.</p> <p>Тетка Маца и Лепо |
| е изиђе из ње, све докле се не разиђоше људи и докле фудул-Стаменка не одмаче од врата.</p> <p> |
| рача и ибрика.{S} Гомиле жена, момака и људи, ко лежећи на меканој трави, ко одупрвши се о свој |
| о замаштало, те му сада и они ћепенци и људи по њима и све око њега изгледа ново, непознато.{S} |
| , обзирао се на све стране, да га рђави људи не опљачкају или да се једним непромишљеним корако |
| атио би обично речима: „Даће Бог, Божји људи, даће Бог!“ и махнуо би им руком, да се удале; а т |
| од зида крај кога се срозао.</p> <p>Али људи, као људи, ступише са Јанићијем у објашњење, па, к |
| „татара“ примани су дакле само поуздани људи, који су уз то били не само вешти јахачи но, у слу |
| твоја, сине!{S} Ето, тако раде поштени људи.{S} Знала сам ја, да си ти честит и да онако мора |
| а хаџи-Зосим.</p> <p>— Полако!{S} Добри људи ће се угодити.{S} Ето, ти тражиш сто хиљада, а он |
| Старо, честито време!{S} Стари честити људи!{S} Како нам и ваши, давно запуштени гробови изгле |
| посматра из даљине, како се над гомилом људи љуљушка еснафски барјак са светим Спиридоном у дуг |
| ај кога се срозао.</p> <p>Али људи, као људи, ступише са Јанићијем у објашњење, па, када се уве |
| кафеџија и запречи улазак.{S} Неколико људи састави круг око оба противника.</p> <p>— Кога ви |
| да чуо, зна цео свет и да сваки од ових људи, који га сада погледају и који му називају Бога, ј |
| ају.{S} Међу Србима је било већ такових људи, који, и ако не имађаху ни капи крви са Термопила, |
| зна <pb n="137" /> да нико од нежењених људи неће ићи сваки дан у кућу, где има девојке за удај |
| ајка, како сада нема више онако снажних људи, као што их је било некада.</p> <p>— Камо ти сада |
| /p> <p>Но мајстор Диша није био од оних људи, који, кад сазнаду шта се противу њих говори, пођу |
| ир-Дума је био човек од оних разложитих људи, који је ствари одмеравао по неколико пута, и који |
| S} Оно знаш како је: ти си устабаша, па људима од реда не иде никако у главу да имају устабашу |
| у осталом, чинио он само према угледним људима грчке народности.</p> <p>— Кафа је за људе а не |
| о своме трошку, да им буде на руци, као људима јоште несвиклим овамошњим приликама, остао је јо |
| тра из даљине, како се над гомилом људи љуљушка еснафски барјак са светим Спиридоном у дугачкој |
| што неваља, и за правду гине.</p> <p>— Љута сам паприка на неправду; крв ми на очи наиђе, па о |
| је детињски несташлук избијао.</p> <p>— Љута је! — помисли Јанићије и стаде му криво што је и п |
| дежди ревној,</l> <l>Со тим да се спасе љуте гриже,</l> <l>Совјест што му притискала зјело.</l> |
| тој“ жени, у нади, да ће се тиме спасти љуте гриже, која му је савест притискивала.</p> <p>Инач |
| он сада не знађаше прашта ли му или се љути баш зато, што вели „да није хтео“.</p> <p>— Ја она |
| га она више гледаше.</p> <p>— Што да се љутим, кад ниси хтео?! — одговори Лепосава, али тако, д |
| оту, коју је начинио Диша, цикнуо је од љутине и почео корети кир-Думу, што је у опште покушава |
| ћијеве, стеже песнице и сав трепћући од љутине унесе их под нос Јанићију.</p> <p>— Пцета!{S} На |
| оје матере и толико је стрепила од њене љутине, да је морала пред њезиним разлозима устукнути.< |
| атра, дрхтавица, а у срцу толико бола и љутине, да је као махнит трчао кући, те да неверницу на |
| S} Кира-Мана, узнемирена овом Ламбрином љутином, отрчала је у комшилук до кира-Думинице, да раз |
| И да ми је знати само куда се степао! — љутио се често код тетка-Маце.</p> <p>— Море, зете, не |
| момак објасни, тетка-Маца је била врло љутита и поручила му: ако одмах не дође, она ће му сама |
| инога.</p> <p>— Молићемо, немојте да се љутите; ама то није лепо од једно...</p> <p>— На поље! |
| изела, какав је постао! — рече једаред љутито Лепосава, причајући час срдито час кроза смех св |
| з руку, те кад виде како Јанићије скочи љутито, наже из дућана и кад подобро одмаче застаде и п |
| ада је хаџија почео узнемирено и помало љутито да премеће бројанице по руци, упаде шегрче у соб |
| удост?!{S} Зашто си је пустила? — викну љутито.</p> <pb n="208" /> <p>— Бог с тобом, зете!{S} О |
| сави још неколико речи добаци.</p> <p>— Љутиш ли се?</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Што је отишао.</p |
| на прозрачну свилену кошуљицу.</p> <p>— Љутиш ли се? — запита је шапћући.</p> <p>Лепосава намеш |
| — понови он.</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Љутиш ли се?</p> <p>— Зашто? — упита Лепосава не окрећу |
| ко ње.</p> <p>— Шта ти је, море, што се љутиш?</p> <p>— Ти лажеш! — цикну Лепосава — Лажеш као |
| говоме стању, био, да Ламбру уништи, њу љуто казни, али да му она, после те казне, опет остане |
| ТАМПАРИЈА - „ДАВИДОВИЋ“ </p> <p>ЉУБ.{S} М. ДАВИДОВИЋ</p> <p>1908.</p> </div> <pb n="2" /> <pb n |
| Само за једно сећање, да се и на њега, ма и под старост, насмешила срећа и ту му срећу лакоумн |
| Маца га је сада нарочито тако ословила, ма да је од њега само једну или две године била старија |
| ела, у толико му би више жао, што нема, ма шта чиме би јој могао наградити доброту.{S} Детињска |
| савом опет не би могао говорити о томе, ма да је и она, као и мајка јој, знала о свему, што је |
| р Диша на бињекташу и чекао неће ли се, ма с које стране, из сокака појавити фигура његове жене |
| му мисао паде на ум, да оде у дућан и, ма на који начин, подмити Јанићија, да ћути.{S} Ово беш |
| наквог једног мужа не <pb n="10" /> би, ма у чему било, изгубила од оног лепог угледа, којим се |
| ргичније предузети против клевете; али, ма шта да започне, он ће морати, пре свега, изићи међу |
| ан страх од онога што ће сад опет чути, ма да је чуо већ оно што је најстрашније.</p> <p>— Јест |
| анино дело, о томе није ни мало сумњао, ма да је од некога времена она на ново започела да попр |
| м својима.{S} Управо тако је он мислио, ма да није никада знао како је то међу најближима, јер |
| тетка-Мацина помало блажила.</p> <p>Но, ма да је ова пажња падала на усамљену и обрањену душу Д |
| од деце и због деце сналазе.</p> <p>Но, ма колико јасно и убедљиво да беше њезино осликавање зл |
| азала.</p> <p>Сузе и преклињање њезино, ма да су донекле утицале на Јанићија, ипак га нису ни м |
| рчала чак у мутвак, да се <pb n="99" /> ма у каквоме послу нађе, ако би случајно он из собе иза |
| ам, на сокаку, без игде икога свога.{S} Ма да од мајстор-Дише никада не виде ништа, што би га ч |
| Дишни кући очекивао се свакога дана.{S} Ма да се са Јанићијем онако измирила и ствари Ламбрине |
| о, па се учини, као да је и не види.{S} Ма да је све оно урадио не размишљавајући дуго и под пр |
| аву није могао никако да посестрими.{S} Ма да је у прво време и то покушавао.{S} Ова вижљава де |
| и мучиле, а којима не мога одолети.{S} Ма како се трудио, да избије из главе сваку помисао на |
| помишљао да је начини устабашиницом.{S} Ма да је пун нежнога задовољства примао из њезиних руку |
| тно и учини јој се, да би требало да га ма на који начин опомене на мало већу пристојност према |
| и стењао.{S} Био је толико неодлучан да ма шта уради, да га је сада било чак страх и на улицу д |
| S} Напротив, и сама помисао, да му ваља ма што предузети, те да се пред светом опере и своје не |
| га, да се не сме оклевати и да му ваља ма шта предузети, те да за времена спречи Јанићија у ње |
| да прође с миром, а да га не зачикне на ма који начин. <pb n="33" /> Али јој ни Јанићије није о |
| еобично се радовао, кад би се болесница ма и за кратко освестила и затражила, да је водом напој |
| гвири у мајсторову кућу.</p> <p>И да је ма какве жртве још захтео, испунила би кира-Анастасија. |
| нако страшно, као што би било, да их је ма коме другоме дао.{S} Она изиђе из собице и пожури те |
| деце, али сада није било дана, кад није ма за што викао.{S} Пре се уздржавао пред Мацом а сада |
| јој крвнички севнуше на помисао, да се ма са којом од њих разрачуна.</p> <p>— Она, која те прв |
| а, испињала се нада све.{S} Догодило се ма шта, свршило се ма како, она треба или да умре, или |
| све.{S} Догодило се ма шта, свршило се ма како, она треба или да умре, или да буде његова.{S} |
| огло никакво извијање, а још мање да ће ма чиме другим ублажити своју судбину.{S} Она му не одг |
| к тако брзо измени своју ведру нарав, и ма да му ни на крај памети не падаше да потражи узрока, |
| ика једнако му се истављала пред очи; и ма колико му та живахна појава била пријатна, ипак га ј |
| о, учинио је за њега много више него ли ма шта друго, што би намерно смислио.{S} Мајстор Диша ј |
| грт, од времена на време добијао. — Али ма колико да је то очевидно он сам опажао, и самоме њем |
| удовица, тако жељно чезнула.</p> <p>Али ма да је кир-Диша био задовољан својим успехом и свом с |
| умео никада да се толико расположи или ма чиме одушеви, што би га из граница обичнога душевног |
| да, у таквим приликама, било случај или ма какав спољашни утицај узме неодлучнога за руку и сил |
| е од забуне.{S} Хтео би да јој одговори ма шта, да је нападне речима, да јој каже како је превр |
| че сваки могући пожар, који би се могао ма када јавити.</p> <p>— Ватру запрети, удовицу удај! — |
| има.</p> <p>И ово је убрзало ствар; јер ма колико да је човек прав, у очима жена, докле се пазе |
| могао у многим кућама сматрати као глас ма кога важнијег члана фамилије.{S} Једном речи она је |
| Маца није ни успела, да покаже Јанићију ма какву тешку ствар за дизање, кад Јанићије зграби Леп |
| на му је жена и куда би она смела да му ма шта пребаци!{S} А баш и када би се толико заборавила |
| лица, а у лицу сав пребледео.{S} Да су ма шта друго изнели противу њега, не би га толико запањ |
| деда Митар и Станко туфегџија).</p> <p>Ма да је онако одлучно најурила мужа из куће, ипак се н |
| е га ударити, побеже из мутвака.</p> <p>Ма да је мајстор Диша често мислио на кућу и Лепосаву, |
| ре, тек колико да јој напакости.</p> <p>Ма да је кира-Анастасија, из обзира према покојном Кир- |
| , па ако је нужно чак и у Галцу.</p> <p>Ма да није знао ни где је Галац, ни како се до њега мож |
| се за врат.</p> <p>— А, ту ли те сврби, магаре! — подвикну Диша, коме оваква „интимна“ питања о |
| , зашто да га баш сада остави.</p> <p>— Магаре, да би магаре!{S} Шта му је наспело! <pb n="160" |
| ћије, кад те је мајстор Диша погодио за магаре?“ — „Ко је магаре?“ питам ја. — „Ти, ето сви при |
| кују у најтеже букагије, да га метну на магаре, али не као што се јаше него лицем репу, па да г |
| јстор Диша погодио за магаре?“ — „Ко је магаре?“ питам ја. — „Ти, ето сви причају, да се мајсто |
| баш сада остави.</p> <p>— Магаре, да би магаре!{S} Шта му је наспело! <pb n="160" /> И да ми је |
| м му ни ја дузна остала! — Иска, маторо магаре, да по месечина кроз бакчу спацира сас мен!{S} И |
| ички свој удовички бол и, као под неком магијском силом, што је дубље залазила у удовиштво, све |
| .{S} И то се вукло кроз душу, као тешка магла када се вуче над земљом и никако не може да се по |
| n="109" /> <p>Мајстор Диша је као кроз маглу слушао, и место икакве речи тек би покаткад прост |
| вога дивана.</p> <p>— Убио се! — јаукну Мада.</p> <p>— Ко, море?</p> <p>— Јанићије!{S} Тамо, на |
| нека их пас чува, а он, као да га неке мађије вуку, стиште пут Београда.</p> <p>И ено га сад г |
| аве, а баштенски зидови са многобројним мазгалима почеше играти око ње.</p> <p>— Шта ти је, мор |
| ом.</p> <p>Кира-Анастасија се у тај час мајала на доксату и залевала цвеће, које је оздо на виш |
| кад у дућан утрча други шегрт, који се мајао на пољу.</p> <p>— Ето газде! — повика и журно се |
| и.{S} Зато је Јанићије морао по вас дан мајати се са тетка-Мацом око болеснице и трчати свуда, |
| по својој лудој памети.</p> <p>— Боже, мајка, шта ти је? — брани се Лепосава. — Та и сама каже |
| ику воштаницу да палим за душу на твоја мајка.{S} Брат да ми будеш, Јанићије... врати ми дреје. |
| </p> <p>— Какву послу имам ја сас твоја мајка?</p> <p>— Кира-Анастасија...</p> <p>— Е, е, сад ћ |
| прошапута:</p> <p>— Поздравила те моја мајка, да одмах дођеш.</p> <p>— Какву послу имам ја сас |
| убов на вас због засто сте као од грцка мајка родени.{S} И рекосмо да вас женимо на грцко невес |
| ина, у лицу сушти отац а по нарави иста мајка.</p> <p>То му је све било већ одавна познато; ниј |
| о по лицу и врату.</p> <p>— Зар ти није мајка казала?</p> <p>— Де, де, што се стидиш?{S} Одгово |
| говорити о томе, ма да је и она, као и мајка јој, знала о свему, што је он видео и тетка-Маци |
| ју из његове руке и брзо устаде, да јој мајка не би гледала како седи поред Дише.</p> <p>— Разг |
| ати по коси.</p> <p>— Е, де, де, ја сам мајка, па ето, трпим; а ти, зар не видиш какав си стао? |
| Грекос.{S} Јазук, сто га не роди грцко мајка!</p> <p>— Море какво: „мајстор“? <hi>кир</hi>-Дис |
| <pb n="146" /> <p>— Је ли ти рекла што мајка, ха? — запита најзад Диша приступајући јој ближе. |
| </p> <p>Лепосава се засмеја, седе поред мајке, загрли је и стаде се плазити на Јанићија, који с |
| де, хајде, још мало, ћери, докле си код мајке; мужа нећеш дочекивати седећи. —</p> <p>Тога дана |
| јутра устала Лепосава, по обичају, пре мајке и са „чирачетом“ наложила ватру у мутваку, преста |
| како да води кућу и да ни на сокак без мајке не изиђе.</p> <p>— Мајку да слушаш, на мене да ми |
| ао да си ми рођени брат.{S} Ти немаш ни мајке ни сестре, па што да идеш од нас?{S} Нана и синоћ |
| то је говорила мајци, а он јој је преко мајке одговарао.</p> <p>Тетка-Маци није се свиђало овак |
| ити.</p> <p>А како ли овде сетно мирише Мајкина Душица!</p> <p> <hi>15. септембра 1906.</hi> </ |
| еш уседелица.</p> <p>— Ама шта је теби, мајко; ко ти за Јанићија говори? — плашљиво промуца Леп |
| ави, да иде у мутвак, јер хоће са њеном мајком да разговара.</p> <p>Кад оста са Мацом на само, |
| то изгледало да се Диша оженио њезином мајком.</p> <p>— Како бре, седепсузу; ја сам стара!</p> |
| а је у мутваку певушила што или би се с мајком разговарала.</p> <p>Тада би Јанићије из чежње и |
| и на сокак без мајке не изиђе.</p> <p>— Мајку да слушаш, на мене да мислиш!</p> <p>— Хоћу! — од |
| , што Лепосава нарочито застаде и позва мајку, да се не задржава толико.</p> <milestone unit="s |
| ла Лепосава, носећи ратлокум и кафу, да мајку послужи.</p> <p>— Па где си био до сада?</p> <p>Ј |
| едан хаџија откупио од некога испосника мајку Божју, икону која је од времена на време сузила.{ |
| га, те му је тетка Маца сада замењивала мајку или бар старију сестру.{S} Бик и Лепосава начинил |
| по месечина спацирам по башча, како од мајку <pb n="123" /> родена, имам си овде побољи човек, |
| о чак до другога сокачета, да пресретне мајку.</p> <p>— А како би било да пођем и сам, да је по |
| а у шарену чашу хладне воде, да послужи мајку, кад из собе изиђе.{S} Маца већ устала, умила се |
| као неколико дана, и збуњено погледа у мајку.</p> <p>— Е, па и време му је — одговори Маца рав |
| премеће, скаче и шкљоца зубима на своју мајку.</p> <p>— Ко са некрштенима спреже, тога благосло |
| на чаршија, да чујите.</p> <p>И збиља, мајстор Диша и сам поче увиђати, како често ни труни ис |
| давно су иструнули: и неутешни супруг, мајстор Диша, и ожалошћени калфа, Јанићије Бик, и сав о |
| ло на рачун будућега младожење и младе, мајстор Диша је пливао у дупломе задовољству: ожениће с |
| А моја жена?...</p> <p>— Знаш како је, мајстор-Дишо; није то лепо да ме уплећеш у те ствари — |
| >Маца га гневно погледа.</p> <p>— Капе, мајстор-Дишо!{S} Таман како приличи честитоме човеку.{S |
| !“</p> <p>А када га ни до вечери не би, мајстор Диша одлучи да достави полицији о бегунцу, те д |
| неке необјашњиве слутње.</p> <p>— Седи, мајстор-Дишо! — проговори Маца гласом и изразом велике |
| ћи њезиној бризи а и стишавању савести, мајстор Диша се после две недеље диже из постеље.{S} То |
| шина не сме тако! -</p> <p>Једном речи, мајстор Диша се толико изменио у кући, да га човек не б |
| нама; а за њим, под еснафским барјаком, мајстор Диша са женом, пуницом и Јанићијем Биком, а око |
| </p> <p>А те вечери, када је он спавао, мајстор-Диша је гостио своје званице.{S} Отишао је сам |
| овога часа, докле је кир-Дума говорио, мајстор-Диша размишљавао.{S} Па ипак, поред свега тога, |
| вара.</p> <p>Кад оста са Мацом на само, мајстор Диша извади из недара један тефтер.</p> <p>— Се |
| то се дани венчања све ближе примицаху, мајстор Диша је све нестрпељивији бивао.{S} Баш је чезн |
| фаталнога дана па све до <pb n="70" /> мајстор-Дишинога доласка, Јанићије је живео као мали су |
| } То ми не треба...{S} Реци: ево ти!{S} Мајстор Диша неће да зна ни за шта више.</p> <p>Отрча Ј |
| ојима помогне.</p> <p>— Тако и ваља.{S} Мајстор је више од оца; отац само што роди, али мајстор |
| еђу српским занатлијама и трговцима.{S} Мајстор-Дишу су већ инако сматрали као човека који се о |
| е гочеви пред кућом кира-Анастасије.{S} Мајстор Диша послао цигане пред удовичину кућу, да јој |
| к једно мисли, а судбина друго ради.{S} Мајстор Диша је већ у велико припремао, што му је било |
| ата и снебива се, да ближе приступи.{S} Мајстор Диша је са пуно чежње неколико тренутака одмера |
| списаним грчким и арапским писменом.{S} Мајстор Диша прелете погледом преко овога шаренила од ж |
| а шта друго, што би намерно смислио.{S} Мајстор Диша је, пре него што се Јанићије вратио из бер |
| е на услузи за врло скромну награду.{S} Мајстор Диша му је на пример <pb n="189" /> за сваку ус |
| робуди и поче запомагати за патролу.{S} Мајстор Диша се уплаши од њене вике, те онако подеран и |
| ао је тако исто једну важну промену.{S} Мајстор-Дишино често одлажење тетка-Маци, коју је после |
| а ипак сматрали као свога старешину.{S} Мајстор Диша му је пред шегртима наредио, да пази на ра |
| ја.</p> <p>И то унесе забуну у кућу.{S} Мајстор Диша у мало што се и сам не сруши, кад му пуниц |
| ш ти ње!{S} А шта би свет онда реко?{S} Мајстор Диша појео шљиву, а кошчицу бацио на ђубре.{S} |
| њоме поквари сватове кира-Анастасије. — Мајстор Диша је ову сплетку у потпуности њеној поверио |
| рећем, који се, по реду, јави.</p> <p>— Мајстор Диша је наш човек, право Грекос.{S} Јазук, сто |
| та ће онда?{S} Еснаф је јачи од њега, а мајстор је имао толико права над својим <pb n="153" /> |
| ође и прва и друга па и трећа година, а мајстор Диша оста без наследника.{S} У залуд је мајстор |
| и за шта више.</p> <p>Отрча Јанићије, а Мајстор Диша остаде сам.{S} Тако је неко време ћутао и |
| су.{S} Весељу није ништа недостајало, а мајстор Диша се, тога дана, претворио сав у услужност < |
| #SRP19061_N5" /> Ти само накриви фес, а мајстор Диша је један по један! — одговори тетка-Маца и |
| нче навршило је већ петнаесту годину, а мајстор-Диша је добар газда и човек „тихе нарави“, па, |
| главу, пољуби га у чело и оба образа; а мајстор Диша, још збуњен од изненадне среће, којој се н |
| кад год би му се дало, избегавао.{S} А мајстор Диша напротив.{S} Он сад већ <pb n="216" /> ниј |
| атима под носем свога супруга.</p> <p>А мајстор Диша, још збуњенији него што је дошао, изиђе из |
| што јој је Анастасија казала.</p> <p>А мајстор Диша опет претрнуо, па и сам као <pb n="108" /> |
| сији, да и с њоме ствар удесе.</p> <p>А мајстор Диша оста у дућану још потпуно збуњен од изнена |
| та и весело одјури симиџиници.</p> <p>А мајстор Диша седе на ћепенак, подави ноге и са најлепши |
| и себи пожелела.</p> <p>— Мени не треба мајстор Диша.{S} Ако њему треба да се жени, ено му кира |
| а њом, кад га одједаред изненади појава мајстор-Дишина.</p> <p>Ваљда се Дишин шегрт не би толик |
| мити.</p> <p>— Чудан свет! — размишљава мајстор Диша.{S} Шта му још неће пасти на ум.</p> <p>— |
| осећао побеђен; предвиђао је он, да га мајстор неће лака срца пустити; али најпосле и да га не |
| <p>— Где си, море, до сада? — запита га мајстор, када се он једва вукући ноге, врати у дућан.</ |
| /p> <p>— Ко те огреба, бре? — запита га мајстор Диша, кад га онаквога угледа.</p> <p>— Тукао са |
| ди, добивао је шамаре за врат или би га мајстор чукао у главу савијеним кажипрстом, на коме је |
| су узбуђења било лако рећи; али, ако га мајстор не отпусти, ако му не изда калфенско писмо, шта |
| У апса ћу ја вас <pb n="167" /> и твога мајстор-биволица!{S} Пцета! — викао је на сав глас Дума |
| у они можда промицали над главом самога мајстор-Дише, који се у Јерусалиму већ у велико предао |
| ли, истицао богоугодне врлине побожнога мајстор-Дише.{S} Диша му је поверио чак и главни разлог |
| ику, а како није било другога начина да мајстор-Дишу изведу на праву стазу, оне су се свим сред |
| ао на последње средство, ако не успе да мајстор-Дишу обрлати.</p> <p>Осрамоћена удовица клела с |
| рба!{S} Биће, биће!</p> <p>Разуме се да мајстор Диши не оста друге, него да још чека и да се — |
| и кир-Думу, што је у опште покушавао да мајстор Дишу уведе у њихово друштво.{S} Тражио је да ки |
| му одбаце аспру у блато и оде.{S} Тада мајстор Диша тужно узвикне:</p> <p>— Нема сиротиње, нем |
| тка-Маца и кришом, испод очију, погледа мајстор-Дишу.</p> <p>Међутим, и у чаршији, која је у не |
| оклоничкога путовања на Голготу, угледа мајстор Диша хаџи-Зосима, како се журно пење уз Голготу |
| /p> <p>— Иде! — рече у себи, кад угледа мајстор-Дишу и од неизвесности претрну.{S} Но то га брз |
| > <p>— Зар кира-Анастасија?</p> <p>— За мајстор-Дишу, папуџију.</p> <p>Неколико несташних девој |
| једноме излазу.{S} Таква случајност за мајстор-Дишу била је сама Маца.</p> <p>Када је претрнул |
| <p>— Па ти!{S} Зар нећеш да се удаш за мајстор Дишу?</p> <p>Лепосави се окрете улица око главе |
| е грбе сеђаше широка и темељита прилика мајстор-Дишина, па за тим окрете леђа и журно замаче у |
| ква су размишљавања врло често занимала мајстор-Дишу, и кад год би га онако оболелога спопао ст |
| ћије и гледали за лађом, која је носила мајстор-Дишу.{S} Сунце је жегло пуном јаром, Дунав се с |
| “, поткупи три прста, па их пружи према мајстор-Диши, као да је невеста, коју му нуди, цвет, ко |
| цркви.{S} Не требају ми баш ништа; има мајстор Диша доста, а то ћу цркви, нека је Божје.</p> < |
| ста!</p> <p>Пред тако снажним разлозима мајстор Диша је попустио; а осем тога, он је и иначе ув |
| ма живо <pb n="43" /> сликао пред очима мајстор-Дишиним, није остала без свога утицаја на и она |
| љда, у томе часу, није тек помишљала на мајстор-Дишу!</p> <p>Зурле су учиниле своје.{S} Од маха |
| лова!</p> <p>Свака реч наваљивала се на мајстор-Дишину душу као стена и он је као заливен ћутао |
| .{S} Велики део чаршије поче гледати на мајстор-Дишу као на једнога сладострасника.{S} А кад је |
| ите и цела чаршија ће да каже: јазук на мајстор-Диса! — А како смо вас волели, као да сте из са |
| лицином својих пријатеља, бацити око на мајстор-Дишу, њему је могло бити тридесет и шест година |
| но срамоти, вичу на сва уста не само на мајстор-Дишу него и на кир-Думу, што се толико заслепио |
| ође и време поласку.{S} Уочи овога дана мајстор <pb n="180" /> Диша одведе жену у собу, и као ч |
| ш дочекивати седећи. —</p> <p>Тога дана мајстор Диша је у залуд очекивао Јанићија, да се врати; |
| 76" /> <p>— Ко носи нека носи, ама жена мајстор-Дишина не сме тако! -</p> <p>Једном речи, мајст |
| есе.</p> <p>— Носи! — јекну као иза сна мајстор Диша — Носи, да га не гледам више!</p> <p>Јанић |
| та, <pb n="39" /> него да се састане са мајстор-Дишом и да од њега самога чује, ради чега је он |
| би се најмање могао надати на сусрет са мајстор-Дишом.{S} Али, овога пута не послужи га срећа.{ |
| је у истини то баш онај ексер? — упита мајстор Диша.</p> <p>— Нема сумње — оговори Зосим. — Бо |
| .{S} На чешми је затекао млађега шегрта мајстор-Дишинога, те од њега сазнаде све како је на веч |
| т Лепосава, папуџика, вјерна супружница мајстор-Дише обућара, честију и љубовју озаривши јего р |
| /p> <p>И тетка Маца, као прва комшиница мајстор-Дишина, а и као добра познаница кира-Анастасији |
| Ено онај, у дугој бради.</p> <p>— Какав мајстор Диша, оно је свети Спиридон! — шапну Јанићије, |
| , што је угледа на целој појави.{S} Сав мајстор Диша изгледао му је чисто као претучен; једва с |
| лени прозор, за којим се одмараху његов мајстор и мајсторица.</p> <p>Сутра дан сви чираци са Ја |
| тетка Маца.{S} Она уђе баш у часу, кад мајстор Диша поткупи уста и привуче Лепосаву себи, да ј |
| оји се наслађавао некада, слушајући кад мајстор-Дишиница запева ону чувену песму:</p> <quote> < |
| каку, без игде икога свога.{S} Ма да од мајстор-Дише никада не виде ништа, што би га чвршће вез |
| Јанићије!... мени... мени!{S} Је ли од мајстор-Дише? — викале су девојке у један мах.</p> <p>— |
| оће, коју ће без ње осећати, и страх од мајстор-Дише, да га усред чаршије не нападне.{S} Па онд |
| ту престоји.</p> <p>Једнога дана устаде мајстор Диша из постеље сав узнемирен.{S} Целе ноћи ниј |
| у удари у образе.</p> <p>Сутра дан дође мајстор Диша у дућан, седе на ћепенак и, када му млађи |
| ститу домаћицу.</p> <p>И тетка Маца узе мајстор-Дишу за главу, пољуби га у чело и оба образа; а |
| капиџик.{S} Прва помисао била је, да је мајстор Диша дошао, да се разрачуна с њим, и он сав пре |
| <p>А ко зна, не би ли боље било, да је мајстор Диша прво саслушао свога шегрта, па тек онда да |
| “, али ипак све се сводило на то, да је мајстор Диша прилика, каква се лако не налази, и да јед |
| ити, побеже из мутвака.</p> <p>Ма да је мајстор Диша често мислио на кућу и Лепосаву, ипак га ј |
| , да је био непослушан, неваљао и да је мајстор учинио паметно, што га је отерао.</p> <p>Колико |
| о неколико белих пара.</p> <p>Баш да је мајстор Диша до овога часа и био „неверни Тома“, сад не |
| х младенаца.</p> <pb n="25" /> <p>Да је мајстор Диша прислушкивао од куда сва ова пецкања, што |
| и за комшилук ни за чаршију.{S} Када је мајстор Диша, по своме већ утврђеноме обичају, пошао те |
| и цвокоћу од страха.</p> <p>Три дана је мајстор Диша крупно премишљао и овај сан, или боље рећи |
| ти ни од чега оздравити.{S} До скора је мајстор Диша мислио, да не може преболети своју домаћу |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Шта је мајстор-Дишу нагонило, да онако нагло врати прстен, то |
| цинцарским званицама дали реч, и кад је мајстор Диша са нестрпљењем бројао дане, догоди се оно, |
| Диша оста без наследника.{S} У залуд је мајстор Диша бечио очи и очекивао тај срећни дан, Лепос |
| а дана није смео ни прићи дућану где је мајстор Диша ревносно чекао, неће ли га угледати, те да |
| зносио је „каранфил“ званицама, које је мајстор Диша, као младожења, од своје стране, позвао на |
| склоно свакоме искушењу.{S} И докле је мајстор Диша забринуто и са чежњом помишљао у овој песк |
| и каже: „Је ли бре, Јанићије, кад те је мајстор Диша погодио за магаре?“ — „Ко је магаре?“ пита |
| рећег дана, по овоме догађају, седео је мајстор Диша у своме дућану сам.{S} Јанићија је отправи |
| у кућу.</p> <p>Још неко време седео је мајстор Диша на бињекташу и чекао неће ли се, ма с које |
| } Један део домаћинових права пренео је мајстор Диша на своју пуницу, дао јој је пуну власт над |
| ењу.{S} Кир-Ламбре је испричао, како је мајстор Диша одмах по прстену покушао да остане у удови |
| утрча у собу.{S} Али кад угледа како је мајстор блед и модар, он се зачуђено заблену.</p> <p>— |
| умује, кумство га убило!</p> <p>Тако је мајстор Диша правдао и кумовим грехом свој грех блажио. |
| ош говеда појио кафом? —</p> <p>Тако је мајстор Диша често објашњавао своје назоре кир-Ламбри и |
| већ нови ђевђелук (капа „дињара“) то је мајстор Диша купио сам, јер од младеначкога стида није |
| У овоме можда и лежи кључ тајне, што је мајстор Диша одоцнио тако са својом женидбом.{S} Могао |
| ез јакога утицаја, у толико пре, што је мајстор Диша и сам имао прилике у своме животу да о так |
| ако се најзад и морало држати, пошто је мајстор Диша дан из дан одлазио на кафу тетка-Маци, а М |
| за сваки погрешан убод шилом, кад му је мајстор показивао на каквом непотребном опсечку сахтија |
| замесе читаво брдо препреке, преко које мајстор Диша не би могао прећи.</p> <p>А докле се по ра |
| има, да извуку мацке и да на њих повале мајстор-Дишу.</p> <p>— Ниси имао милости према својим ш |
| ни се Лепосава. — Та и сама кажеш да ме мајстор Диша не проси.</p> <p>— Не проси, дабогме; али |
| ве се то опажало и у дућану и на самоме мајстор-Диши.{S} Дућан је проширио, женин мираз са оних |
| илим моје Канче.</p> <p>Сад је и самоме мајстор-Диши било чудно, како је могао тако лаковерно п |
| али кога под „фукаром“ и говедом разуме мајстор Диша.</p> <p>Али како се тек изненадио, кад му |
| /p> <p>— Отрова, кучко, отрова! — стење мајстор-Диша и шкрипи зубима.</p> <p>— Ко вас отровао?< |
| Као и сва чаршија, тако је и кир-Ламбре мајстор-Дишу уважавао и издвајао од осталих Срба.{S} Ча |
| питам ја. — „Ти, ето сви причају, да се мајстор Диша пео на твоја леђа.“</p> <p>И ту Јанићије и |
| <pb n="177" /> одлучно подвикну, да се мајстор-Диши тај моменат учини врло сличан са оним, кад |
| ја.</p> <p>Баш у томе тренутку, када се мајстор Диша налазио на врхунцу радости и узбуђења, те |
| ватове.</p> <p>У један тренутак, кад се мајстор-Диша мало одмаче од сватова, Јанићије, који је |
| >— Није за зло; за добро је! — смеје се мајстор Диша и вади иза појаса кесу у којој нађе две ас |
| икога.{S} Пуних петнаест година није се мајстор Диша виђао са својим стрицем, нити је икада што |
| {S} Да тога није било, Бог зна би ли се мајстор Диша могао одржати међу оноликим грчко-цинцарск |
| </p> <p>После подужега времена врати се мајстор Диша у свој дућан, зајапурен од наглога узбуђењ |
| а; јазук, бре!</p> <p>— Па.... смеши се мајстор Диша љубазно....{S} Шта ћу?..{S} Сам сам, без р |
| послушати.</p> <p>Месец дана спремао се мајстор Диша за поклоничко путовање.{S} По чаршији се у |
| ислио на то?</p> <p>Те ноћи превртао се мајстор Диша у постељи врло дуго.{S} Из очију му никако |
| ко ћепенака тамо и амо муваше, чинио се мајстор-Диши, да је баш данас нарочито расположен, чини |
| дите? — продужи Дума, кад опази како се мајстор Диша сплео. — Кој вас највише помаже него грцко |
| што је прстен тек синоћ добила и што се мајстор Диша с њоме растао чисто тужан и плачан, што не |
| те!{S} На! — и окуражени Ламбре поднесе мајстор-Диши шипак под нос.</p> <p>Мајстор-Диша, кад ос |
| удају, те се могаху дотле надати, да ће мајстор Диша на њихова врата кад тад закуцати.</p> <p>— |
| Јанићије је још те вечери дознао, да ће мајстор сутра звати на част и Ламбру и кира-Ману, па му |
| зна се, али у велико се веровало да ће мајстор Диша да се ожени Лепосавом Мацином.{S} А тако с |
| <p>Јанићије узео прстен и чека, шта ће мајстор Диша наредити, али овај сео на пањ, брише рукав |
| ако као гости за софром.</p> <p>Тако ће мајстор Диша постићи двоструку корист; одужиће се Богу |
| је мудро реч. — упаде кир-Дума и тапше мајстор-Дишу по плећима. — За тебе ћемо да правимо како |
| лико чудо, него и као велики грех.{S} И мајстор-Диши су замерали, па су га дуго и гонили, да се |
| ав један просвећени српски тип био је и мајстор Диша.{S} Од детињства још служећи у Грко-цинцар |
| више нема места.{S} Казаће тетка-Маци и мајстор ће ме отерати.</p> <p>И њему се нешто ражали; д |
| сплетки толико исто крива била колико и мајстор Диша, морала је да чује и такве ствари, на које |
| нило да њезина мати нешто плете за њу и мајстор-Дишу и срце јој премре, када помисли да може по |
| па да нареди да му доведу тетка-Мацу и мајстор-Дишу, па онда пред целим народом да метне поред |
| , да ближњега ода зла спасава.</p> <p>И мајстор Диша, коме, после овога разлагања, пуче пред оч |
| и благим мелемом ране привио.</p> <p>И мајстор Диша се обрадовао, када му Маца саопшти, да се |
| о се журно пење уз Голготу, и кад опази мајстор-Дишу, поче махати и давати му знаке, да сиђе.</ |
| џија цркву уважава.</p> <p>Овоме хаџији мајстор Диша повери о свему, што га је у последње време |
| је више од оца; отац само што роди, али мајстор је онај што отвара очи и даје лебац у руке — об |
| за ногу.</p> <p>Сан као сваки сан; али мајстор Диша не може вас дан да се отресе оног двострук |
| атисте прстен?</p> <pb n="41" /> <p>Али мајстор Диша ни сада не одговори.{S} Ова брза питања, ш |
| њима, као један човек, ишла.</p> <p>Али мајстор-Диша, поред свега тога, што је и сам почео увиђ |
| Дишино држање учини сумњиво.</p> <p>Али мајстор Диша не чу ово питање?{S} Пред његовим очима ле |
| оша мираза и кућу удовичину.</p> <p>Али мајстор Диша никако да се поврати од првог изненађења.{ |
| </p> <p>Они који су пре три дана видели мајстор Дишу, сад би се зачудили, шта би од овога човек |
| а мајстора и отићи бољем.{S} Јер и бољи мајстор то би исто радио са својим шегртима.{S} Чак и р |
| љени пазар односио тетка-Маци, да то ни мајстор Диша не би боље вршио.{S} Па ни у самој кући ма |
| пролажаху, недеље протицаху, а у радњи мајстор-Дишиној ишло је тако, да се није ни опажало, да |
| </p> <p>— Па да се погодимо! — одговори мајстор Диша, који добро опази старчеву борбу.{S} Реци, |
| и не мишљаше, да ће је судбина предати мајстор-Диши.{S} Па и овај Јанићије Бик, чији снажни вр |
| ој премре, када помисли да може постати мајстор-Дишиница и да се мора одрећи свога Јанићија.</p |
| ка и гледао од куда ли ће тек искрснути мајстор и какав ће изгледати у лицу.</p> <p>— Ако је од |
| унучићи су у чељустима аждаје.{S} Реци мајстор-Диши нека иде у Јерусалим, и тамо ће наћи копље |
| венк-башо?{S} Еле, за тој ли те је твој мајстор оставио?{S} Тако ли му чуваше кућу, а бре?</p> |
| дућан и онако срдито захтевање, да јој мајстор Диша одмах дође, протумачио је он сасвим друкчи |
| рада.</p> <pb n="8" /> <p>Колико је пак мајстор Диша био уважен међу овима, буди напоменуто, да |
| протурао са више користи, него ли и сам мајстор му; а сав дневни пазар редовно је свакога вечер |
| е кир-Дума стао да псује пред Јанићијем мајстор-Дишу и да прети, како ће му радњу да запали; а |
| ајсторе, мајсторе! — чуо је мало за тим мајстор Диша, како га Јанићије зове и дрмуса из све сна |
| како се час по час осмешкује.{S} А чим мајстор Диша одмахну руком и изиђе из дућана, Јанићију |
| ком сабљом, као овога пута пред појавом мајстор-Дишином.{S} Није то било од каквога страха, већ |
| ето, готов разговор.</p> <p>Цео тај дан мајстор-Дишу су то овде то онде дочекивали сличним пита |
| , да би то било неприлично да он, један мајстор, своме шегрту исповеда зашта се радује, те, у м |
| апањило као то, да је он, један угледан мајстор у чаршији, могао доћи и на таку мисао, да ноћу |
| башу.{S} Све што један честит, заслужан мајстор и имућан газда може постићи, то је он у грађанс |
| p>Једнога јутра отишла Лепосава у дућан мајстор-Дишин те му однела фес, који је Диша оставио ње |
| се развијају незгодне досетке на рачун мајстор-Дише, кира-Анастасије и Ламбре.</p> <p>Но како |
| о.{S} Тетка-Маца је развезла да прича о мајстор-Дишиноме уважењу и о томе, како ће га еснаф од |
| већ гледа у врата, на којима је стојао мајстор Диша.</p> <p>— Шта си се запањио, пезевенк бре, |
| S} Са каквом ли је лакоћом руке опсецао мајстор свој посао, а са како тешком руком оштри дикиш |
| ље.</p> <p>Сутра дан, по прстену, пошао мајстор Диша у дућан; али јучерање „гледање“ и осмејци |
| лу, при улазу у ћорсокак, лепо се видео мајстор-Дишин „шилт“ са расплаканом лисицом.</p> <p>Мај |
| то не догоди.</p> <p>Једнога вечера сео мајстор Диша на миндерлук и пропуштајући зрна међу прст |
| притисак, тако тежак, као да му је цео мајстор Диша са свом својом пространом ширином сео на д |
| во код тетка-Маце и да кажеш: поздравио мајстор и шаље ово! — Јеси ли разумео?</p> <p>— Јесам, |
| поче примати ствари.</p> <p>— Поздравио мајстор и шаље вам ово! — испоручи Јанићије, збуњен дев |
| е несто? — пита кир-Дума, коме се овако мајстор-Дишино држање учини сумњиво.</p> <p>Али мајстор |
| ти нико не зна!?</p> <p>Кад опази како мајстор Диша нерешљив и збуњен стоји и не зна шта да јо |
| било је врло тужно, када би видео како мајстор Диша неправедно џангриза својој жени.{S} Разуме |
| ира-Анастасије и Ламбре.</p> <p>Но како мајстор-Диша, који је на сваку пару пазио, није никада |
| то је грчка реч!...</p> <p>— Тако, тако мајстор-Дишо — поправи се Маца. — Ето, нећу; поган је т |
| комшинице истрчаше на капиџике, те тако мајстор Диша, који се баш тога и плашио, устукну у свој |
| Па онда већ биће боље...</p> <p>И тако мајстор Диша, ведар и лак као младић, убрза из куће, од |
| p> <p>Дани за данима протицали су преко мајстор-Дишинога крова много брже, него ли што су они м |
| огоди.</p> <p>— Шта? — запита радознало мајстор Диша.</p> <p>— Па, између Мацине Лепосаве и фуд |
| <p>Сутра дан је пола Београда испратило мајстор-Дишу до лађе, чија су једрила била већ уздигнут |
| школе или друге културне установе, — но мајстор-Диши није ништа све то требало. „Коме треба нек |
| повраћа у простране антерије.</p> <p>Но мајстор Диша не заста на овоме само.</p> <p>Да би доказ |
| ускаче у кућу једне удовице.</p> <p>Но мајстор Диша није био од оних људи, који, кад сазнаду ш |
| но срце.</p> <p>— Обесићу се; а њој ено мајстор-Дише, па, ако узмогне, нека буде срећна с њим! |
| вала.</p> <p>Нико није знао зашто је то мајстор Диша урадио, па ни сама није могла погодити, у |
| ија; а кад јој је овај казао, да јој то мајстор Диша враћа и да више неће да зна за њу, она је |
| ла да очуваш девојче.</p> <p>И оно, што мајстор Диша до сада не виде, угледа сада.{S} Тетка-Мац |
| се јасно чита, како ни он не верује што мајстор Диша тврди.</p> <p>— И што да износе поштену ку |
| ас тетка Маца час Лепосава, а сада опет мајстор Диша?{S} Тек ове појаве расвестише га и он се п |
| у!</p> <p>Хаџи-Зосим значајно погледа у мајстор-Дишу и намигну.</p> <p>— Зар од овог памука да |
| акнадним губитком.</p> <p>Но, како се у мајстор-Дишином дому извршило чудо, и како је он постао |
| оба Јанићије би се обрадовао, што ће му мајстор постати устабашом, али сада га баш ништа не зан |
| м калупом по лудој глави! — подвикну му мајстор претећим гласом и дохвати руком за један дрвени |
| си се забленула, бре, овамо!? — дрекну мајстор Диша, кад опази како девојче извирује; девојчиц |
| ме света, тетка-Мацо, шта кажу? — викну мајстор Диша, који већ не мога издржати њезино оклевање |
| као да је мечка пред тобом?! — узвикну мајстор, кад опази како му шегрт још стоји и не помиче |
| ете?</p> <p>— То није истина! — узвикну мајстор Диша и сав се зацрвене од стида.</p> <p>— А, не |
| кћери некако нису још уочиле ову чежњу мајстор-Дишину, те се удаваху за своје момке и не слуте |
| а вучем читав пртљаг.</p> <p>У квартиру мајстор Диша је имао још једнога друга, сапутника, који |
| се, изгребала га по лицу.</p> <p>Кад чу мајстор Диша, шта се све о њему прича и разноси, чисто |
| и заједно трче то амо то тамо, куда их мајстор Диша и тетка Маца шаљу; али, ипак, Бик не може |
| а га на путу не оглобе.{S} Главан новац мајстор Диша је, као и обично што је на путу радио, мет |
| зео ко од њихових, него је потурили баш мајстор-Диши као кукавица јаје.</p> <p>— А ко ће им бит |
| — Ходи, ходи, де!</p> <pb n="138" /> <p>Мајстор Диша је и на томе ћепенку чуо за јутрошњи догађ |
| ир-Ламбру у кућу.</p> <pb n="109" /> <p>Мајстор Диша је као кроз маглу слушао, и место икакве р |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Мајстор Диша је пожњео све користи.{S} Српска чаршија п |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Мајстор Диша је у истини био човек срећне звезде.{S} Че |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Мајстор Диша се није више могао сносити.{S} Престао је |
| ВА</hi> </head> <p> <hi>1.</hi> </p> <p>Мајстор Диша уживао је у староме Београду добар глас, н |
| а ти ако нећеш да питаш... ти...</p> <p>Мајстор Диша не доврши и изиђе срдито из куће.</p> <p>Т |
| е навру деца, а она се ратосиља.</p> <p>Мајстор-Диши се смрче пред очима, кад помисли да се и њ |
| покапан рђом као крвавим капима.</p> <p>Мајстор Дишу подузе стравична језа, кад спази оне капи. |
| вори.</p> <p>— Сто хиљада гроша.</p> <p>Мајстор-Дишу ова огромна свота ни мало не збуни.{S} Оно |
| и лимун, али ипак потпуно здрав.</p> <p>Мајстор Диша није ни здрав заборавио, шта је <pb n="121 |
| и на њега један крвнички поглед.</p> <p>Мајстор Диша изгуби мегдан.{S} Руку, којом је потегао, |
| ћије Бик, и унесе две ћупе воде.</p> <p>Мајстор-Диша му потрча на сусрет, али и сам увиде, да б |
| забрао, па хоће да му га покаже.</p> <p>Мајстор Диша бледи и румени; срце му бије а душа се пот |
| оћ, како ми се на сну то казује.</p> <p>Мајстор Диша, коме је већ једаред Лепосава у одбрани ре |
| ња богоугодник показује свакоме.</p> <p>Мајстор-Дишу силно заинтересова, да види и целује свети |
| да од некрштених тражиш записе.</p> <p>Мајстор Диша ћуташе и замишљено гледаше у ону икону, пр |
| ња, рекоше и име будуће невесте.</p> <p>Мајстор-Диши писнуше уши као таламбаси на звук невестин |
| е ствар, те да се брука заглади.</p> <p>Мајстор Диша се затворио у ону малу собицу, па се жив о |
| ул-Стаменкина у жутој шкуртељци.</p> <p>Мајстор Диша се избечи на ову посету, којој се најмање |
| поче се смејати својој досетци.</p> <p>Мајстор Диша скочи са ћепенка и збуњен оде одатле.{S} С |
| е победничким кораком низ сокак.</p> <p>Мајстор Диша остаде у соби као убијен.{S} Од чуда и ове |
| страшљиво погледала на капиџик.</p> <p>Мајстор Диша је, од времена на време, слао своје „чирак |
| н „шилт“ са расплаканом лисицом.</p> <p>Мајстор Диши заигра срце, кад у своме дућану угледа два |
| кремењаче, коју је у посао узео.</p> <p>Мајстор-Диши би сасвим ново; куд је он на то и помишљао |
| ти рађа, сваке године по једно.</p> <p>Мајстор Диша би, пред оваквом перспективом, затворио оч |
| учини Маца изненађена и радосно.</p> <p>Мајстор рече Јанићију да иде, да спава.{S} Јанићије се |
| бих жалио ни триста гроша за то.</p> <p>Мајстор Диша кришом га гурну лактом, да не говори о цен |
| несе мајстор-Диши шипак под нос.</p> <p>Мајстор-Диша, кад осети под носом склопљену песницу, ус |
| гледа разрогачено у свога газду.</p> <p>Мајстор Диша стоји према њему, пипа се по појасу и све |
| роси за четири године без фајду.</p> <p>Мајстор-Диша је био потпуно задовољан.{S} Баш да и није |
| дисциплину у главу непослушнику.</p> <p>Мајстор Диша започео живот из нова.{S} У чаршији и дућа |
| ут удовицом, па ти она угатала!“</p> <p>Мајстор Диша занеме.{S} Није се наљутио, али га изненад |
| бре, да ме удаш за овај тулум?“</p> <p>Мајстор Диша више није чуо ништа, није видео <pb n="87" |
| ада га, место оног простачкога назива: „мајстор“, први пут поздравише љубазно са: калос мерос, |
| роди грцко мајка!</p> <p>— Море какво: „мајстор“? <hi>кир</hi>-Диса, <hi>кир</hi>-Диса! — попра |
| леда Лепосаву, како се опрема за његова мајстора?{S} То никако!{S} И он убрза кораке, само да ш |
| а ли би он то и дочекао?{S} А код овога мајстора његово произвођење било је већ на прагу.</p> < |
| и кад није могао никако напустити овога мајстора и отићи бољем.{S} Јер и бољи мајстор то би ист |
| ити.{S} Али то није било лепо, да свога мајстора, који ти је као један родитељ, тако оставиш.</ |
| и био од свога детињства везан за свога мајстора, он га је од смрти Лепосавине толико омрзнуо, |
| азила образ свога мужа, а он хлеб свога мајстора.</p> <p>И тада му је долазило, да не чека, но |
| <p>Али Јанићије, много хитрији од свога мајстора, истрже му се из шака и излете на поље.</p> <p |
| за пет година шегртовања добио од свога мајстора) и, као врабац из шаке, шмурну на врата и весе |
| расположењу дочекао је и долазак свога мајстора. — Сунце зашло већ, а тамна румен, која је ишч |
| а испод очију прати сваки покрет свога мајстора.{S} Па и њему дошло мило, кад виде како му газ |
| за груба извикивања и тешку руку свога мајстора.{S} Напротив, овога часа, када је угледа овако |
| на улицу и упути се право дућану свога мајстора.</p> <p>— Ако ме је и отерао, моје дреје мора |
| се за углом.</p> <p>— Удаје се, за мога мајстора... а мене... мене... ух! — уздахну тешко.{S} Р |
| узбуђен и псујући <pb n="77" /> и тога мајстора и самога себе, што му се језик везао, те не ка |
| дућана.{S} Да је само могао, он би тога мајстора, који му је толико шамара напоклањао колико мо |
| >— А шта ја знам?</p> <p>— Удајеш се за мајстора...</p> <p>— Па за кога ћу?{S} Ваљада за слугу? |
| кир-Ламбру, како се упутио кући његовог мајстора, послао је шегрта и наредио му, да се у мутвак |
| шта? — Ми на вас као на едног честитог мајстора сас леб, а ви на нас сас поган! — Засто уцвели |
| ну.</p> <p>Сутра дан изиђе одлучно пред мајстора.</p> <p>— Мајсторе, хоћу да идем.</p> <p>— Куд |
| Лепосава одала, па сада тетка Маца зове мајстора, да му се на њега пожали.</p> <p>Може се помис |
| калфом.{S} Јанићије је обично увек пре мајстора долазио а Диша опет није никада тако одоцнио к |
| а у дућан!</p> <p>— Хајде, дете, пољуби мајстора у руку; добар је он, опростиће ти, — рече Маца |
| калфици.{S} Јанићије сними фес, пољуби мајстора, па онда тетка-Мацу у руку, и оде, да се измиј |
| је се диже од совре, целива у руку прво мајстора па Мацу и изиђе из собе.</p> <p>— Где је онај |
| му се у руци нашао.</p> <p>— Иде ли до мајстора?</p> <p>Јанићије учини главом да није.</p> <p> |
| како је Лепосави, а он чим је испратио мајстора на улицу, врати се болесници, која је спавала |
| седећи око пања узверено гледају час у мајстора час у Јанићија.</p> <p>— То она казала, то?! — |
| пено примио све навике и погледе својих мајстора, па није ни чудо, што је, мало по мало, успео |
| ?... пита Диша шапћући.</p> <p>— Умрла, мајсторе! — уздахну дубоко Јанићије, који се тек на ово |
| .. разумеш ли, на све.</p> <p>— На све, мајсторе!{S} То да знаш да ћу чинити као себи.</p> <p>С |
| један мах преплашено.</p> <p>— Ево ме, мајсторе! — одазва се Јанићије и утрча у собу.{S} Али к |
| едва прошапута Диша.</p> <p>— Мајсторе, мајсторе! — чуо је мало за тим мајстор Диша, како га Ја |
| е зачуђено заблену.</p> <p>— Шта ти би, мајсторе?</p> <p>— Воде! — једва прошапута Диша.</p> <p |
| вом лицу оцртаваше.</p> <p>— Брзо кући, мајсторе!{S} Тетка-Маца поручила да одмах дођеш... још |
| оге, врати у дућан.</p> <p>— Однео сам, мајсторе! — одговори Јанићије сухо и дрхћућим гласом.</ |
| ово! — Јеси ли разумео?</p> <p>— Јесам, мајсторе — одврати Јанићије двоструко радостан; прво, ш |
| н изиђе одлучно пред мајстора.</p> <p>— Мајсторе, хоћу да идем.</p> <p>— Куда, море?</p> <p>— У |
| Воде! — једва прошапута Диша.</p> <p>— Мајсторе, мајсторе! — чуо је мало за тим мајстор Диша, |
| <pb n="81" /> не уби; удри, не жали!“ А мајстори су ревносно вршили овај аманет: „Докле ти не у |
| пкуне, бре, куда ти нишаниш? — смеју се мајстори у Гушанчевој кафани; и тек после ове пакосне н |
| Лепосави!{S} То ће ти бити, ако Бог да, мајсторица.</p> <p>— Јаох!... писну нешто из дна душе Ј |
| е не оде.</p> <p>— Не треба — вели — да мајсторица остане сама без послуге, кад јој гости долаз |
| р, за којим се одмараху његов мајстор и мајсторица.</p> <p>Сутра дан сви чираци са Јанићијем мо |
| игле, као ова једна реч: „То ће ти бити мајсторица!“</p> <p>Мора да је изгледао врло смешан, ка |
| морали су отићи, да пољубе руку својој мајсторици.{S} Лепосава је дочекала „чираке“ као права |
| једну прљаву тајну, ради које ће образ мајсторов поцрвенити.{S} И то се вукло кроз душу, као т |
| угаљиво, кад год би помислио на долазак мајсторов.{S} Зашто је он зебао и од чега, није могао д |
| са неком стрепњом очекивао на повратак мајсторов.{S} Он се ни из далека није могао надати оном |
| ику, који је у велико постао десна рука мајсторове радње, било је врло тужно, када би видео как |
| ни сам, кад је пре стигао пред капиџик мајсторове куће.{S} Покуша да уђе, али капиџик беше изн |
| пређе, кад угледа расположено и озарено мајсторово лице.{S} Диша упаде у дућан, заручен до грла |
| не би боље вршио.{S} Па ни у самој кући мајсторовој није се Бог зна како осећао недостатак дома |
| се поврати од прве забуне, притрча руци мајсторовој, па је са осталим шегртима целива, а бошчу |
| није чекао и онај други калуп, што се у мајсторовој руци обрете, већ наже низ улицу и изгуби се |
| .{S} Кад се околишећи приближио ћепенку мајсторовом, овај дочепа ненадно калуп и исповрте на ње |
| нека!{S} Ама од данас да не пригвири у мајсторову кућу.</p> <p>И да је ма какве жртве још захт |
| ји је са страхом очекивао, шта ће се са мајстором десити.</p> <p>— А ти — замуца Диша утучен од |
| и праг страшљиво и нађе се очи у очи са мајстором.</p> <p>— Шта је, бре? — Како си ми образ чув |
| {S} Није могао да се уплеће, па је пред мајстором ћутао; али, кад је био сам у мутваку, онда је |
| оја леђа.“</p> <p>И ту Јанићије исприча мајстору све оно, што се по грчкој махали причало, и ка |
| ! — изговори Јанићије на душак и поможе мајстору, да отпаше кецељу, коју при раду око антерије |
| и родитељи, када су децу давали у руке мајстору, говорили су: „Твоје месо, моје кости; само <p |
| не на мало већу пристојност према своме мајстору, али у исто време њу је обузимало неко друго о |
| валама, што је тако честит и одан своме мајстору; а Диша му, шта више, посаветова, нека се он д |
| к у руке и да јој каже, да ће све одати мајстору, јер због ње неће да губи место и да на ново у |
| у не остаде друго, него или да се врати мајстору или да изврши што је наумио.{S} На прво није х |
| ша плашљиво.</p> <p>Јанићије подиже очи мајстору и немо га гледаше.</p> <p>— Умрла зар?... пита |
| нађе, нека га привуче властима а по том мајстору на посао!“</p> <p>С овим је власт учинила свој |
| а је отворено и без зазора разговарао о мајстору.{S} Једном рече тетка-Маци: „Ето ти!{S} Што <p |
| е новцате јеменије од црвена сахтијана, мајушне као детиња шака, таман за њезину ножицу, која ј |
| г јелечета и младешчића и неколико пари мајушних јеменија, које је кришом, кроз три године, уба |
| сам ја појео врућ шамар; али ће ми га, мајци, кад тад платити! — издаде се једаред пред шегрти |
| чиним због тебе: хоћу да будеш мати; а мајци требаше ли бољи накит од деце.</p> <p>Као што је |
| је имала што да му каже, то је говорила мајци, а он јој је преко мајке одговарао.</p> <p>Тетка- |
| се толико заборавила, брзо би га отишла мајци на вилает!{S} Жена, кад није понизна мужу, не зас |
| а деде сада да и мени кажеш оно, што си мајци казала! — Хоћеш ли?</p> <p>Лепосава опет климну г |
| днела фес, који је Диша оставио њезиној мајци, да га на врео калуп метне и очисти.{S} На поврат |
| евљеве, причала женама по стоти пут сан мајчин и, где год се макла по авлији, певушила и радила |
| днога сирочета, које није сазнало ни за мајчину љубав ни за сестринску милошту, и које је од пр |
| мени унучиће.{S} Па ваљда се смиловала мајчица, те је три пута угледах, па као сваки пут ми ре |
| на не продужи како је започела, дохвати маказе и својом руком одсече гајтан, о коме је висио чу |
| миџија би му, можда, и дао комад хлеба, макар и за душу мртвих, да је заискао; али то га беше с |
| да не доврши своје поклоништво, да се, макар као ексик-хаџија врати, па макар никада и не доби |
| ља, да се врати кући, да се још једном, макар и крвнички, погледа с њоме и да је дотера, бар да |
| Свакога дана очекивала је од свога мужа макар какав глас; али кир-Ламбре као да је у земљу проп |
| !{S} Камо, нека ми ко покаже у еснафима макар једнога газду, који је толике паре поклонио за ба |
| и да је дотера, бар да му се правда, па макар да га и слаже, вукла га је неодољиво тамо, и он с |
| о је болесна, с њоме да поднесе све, па макар га цела чаршија презрела.</p> <p>Устаде и безобзи |
| да се, макар као ексик-хаџија врати, па макар никада и не добио деце.{S} Али: човек каже, а Бог |
| к, надајући се, да ће се она сетити, па макар и сажалити, <pb n="129" /> те изићи да га саслуша |
| } Четвртога дана одлучи да оде тамо, па макар га од туда и најурили.</p> <p>Напротив, тетка-Мац |
| едно, доста!{S} Не треба више; нек буде макар једно, син, као мој Алкибијадес!</p> <p>— Само ће |
| и-Диша улетео.</p> <p>— Кажем ти, ко је макар једаред хаџију ујео, то му је скупо платио!{S} Им |
| а угледа изостао а да није присуствовао макар у цркви при венчавању младенаца.{S} Да је Диша би |
| ситницу пребацивао Лепосави, па било то макар за што.{S} Лепосава је донекле сносила све то, ал |
| да из прошлости лепе удовице ишчачкају макар и једну трунчицу; а већ после би им лако било да |
| а по стоти пут сан мајчин и, где год се макла по авлији, певушила и радила.</p> <p>Дође и време |
| авитих ногу на своме ћепенку а да се не макне, сада се није могао у дућану ни „черег“ сахата на |
| грану.{S} Очи му се приковаше, па ни да макну са Јанићијевога лица, а у лицу сав пребледео.{S} |
| Грке и Цинцаре, на које су, у то доба, мал’ те не као и на Турке мрзели.</p> <p>— Море, да је |
| рицама, из којих је несташно извиривала мала ножица.</p> <p>И ноћас је сањао тако, као да јој п |
| жношћу вршио у ову кутију.</p> <p>Једна мала ситница, али ипак толико уочљива, да је многи од х |
| огњишта, па, како је осећао да му ноге малаксавају, седе на једну троножицу и зажареним очима |
| у? — запита Диша, коме паде у очи силна малаксалост и бледоћа.</p> <p>— Ништа ми није.</p> <p>— |
| мисли што их је уз пут смишљао и он се, малаксао од тешког душевног напора и збуњен, враћао ипа |
| бан ни да премишља о својој несрећи.{S} Малаксао, под притиском безбројних мисли, осећао је как |
| му је та освета донела 4000 гроша; а за мале новце, које је дао за еснафски барјак, постао је в |
| је горукало кандиоце, а под кандиоцетом мален сандучић, сав ишаран резбама.</p> <p>Пустињака су |
| је за зиданом оградом таман кров једне малене али врло спретне кућице са доксатом и баштом.{S} |
| цом, која међу гробовима кривуда између малене црквице и звонаре, потражите га и — нећете га на |
| амо, што је густим гранама тицала један малени прозор, за којим се одмараху његов мајстор и мај |
| ном скочи, одмахну руком, скиде са зида малено дахире, те докле су зурлаши са улице изводили ар |
| окле у близини Витезде не уђоше у једну малену, таман као ћелија, собицу, чији зидови беху као |
| S} Онда, док је Јанићије био још дете и мали калфица, имао је права и могао је силом да га прим |
| е.{S} Јанићије је зрео човек; има већ и мали капитал од толикогодишњег непримљенога ајлука, кој |
| {S} Она песма, која му онда у Еврејској Мали памет попила, запе у грлу, и њему се учини, да ће |
| Дишинога доласка, Јанићије је живео као мали султан.</p> <p>Посластице и услужност кира-Анастас |
| лебдела је само прилика оног набреклог, мало распученог јелечета и младешчића и неколико пари м |
| ојих мајстора, па није ни чудо, што је, мало по мало, успео дотле, да су га у чаршији сви Грко- |
| авирити више у његов дућан, те тако ће, мало по мало, вратити се на оно, што је био пре десетак |
| њему и прела чарапе и, кад он ово рече, мало застиђено погледа на гнездо па онда на њега.</p> < |
| одиће се са грчком нацијом, те ће тако, мало по мало, раскрстити са погрешком свога оца, који н |
| карати до тетка-Мацине куће.{S} И тако, мало по мало, он се толико навикну на ову кућу, да тетк |
| је набујала у једру и живахну девојку, мало по мало толико је овладала њиме, да јој више ни у |
| /p> <p>Јанићије додаде газдарици бошчу, мало стишанији после овако пријатнога сусрета, али и за |
| ћи како му се газдарица двојако понаша: мало час онако радосна, као да је једва дочекала, што ј |
| су учинили, да свадба буде што већа.{S} Мало је који Грк или Цинцарин од бољега угледа изостао |
| е му силно залупа а рука клону доле.{S} Мало час га је одјурила ножем, па зар да јој опет долаз |
| е код куће.</p> <p>— А где је?</p> <p>— Мало час беше ту кир-Ламбре, па оде — одговори девојчиц |
| ко је неко време ћутао и отирао зној, а мало за тим устаде, с муком се довуче до собичка, који |
| S} А? — запита тетка Маца и застаде, да мало одахне и по своме обичају сачека, докле се не стиш |
| о није сметало комшилуку ни најмање, да мало доцније, из оног ранијег снебивања и потајног осме |
| ша утанчаним гласом.</p> <p>— Чекај, да мало одахнем! — одговори тетка-Маца предишући и са окле |
| застиђен од толике гомиле света а можда мало и уплашен од ратоборнога изгледа Ламбринога, обазр |
| без хода по поштеној чаршији.</p> <p>За мало и од живога разговора и Ламбриних шала изви се пес |
| ће јој она доћи на посело, чим припека мало ублажи.</p> <p>А дан је био врло врео, сунце је пр |
| р продужи.</p> <p>Тетка Маца је застала мало, да се поздрави са једном комшијницом, која је зау |
| са Лепосавом и Јанићијем беше издвојила мало од онога барјака.</p> <pb n="202" /> <p>— Где је?{ |
| ебало да га ма на који начин опомене на мало већу пристојност према своме мајстору, али у исто |
| ле, кад је прошапутала оно: „хоћу“, она мало зажмури, присебност јој се врати, па је целога дан |
| антлику, да не прекипи — уморила се, па мало седох.</p> <p>— Хајде, хајде, још мало, ћери, докл |
| хо сркаху кафу, коју им кира-Ламбриница мало час принесе.</p> <p>— А кира-Анастасија, па сас њу |
| де!</p> <p>— Дајеш ми је? — запита Диша мало храбрије.</p> <p>— Божја па твоја, сине!{S} Ето, т |
| p>У један тренутак, кад се мајстор-Диша мало одмаче од сватова, Јанићије, који је стојао код му |
| ар и лак као младић, убрза из куће, оде мало до дућана, тек да се узгред по њему обазре, па за |
| ла главу о шаку и нешто мисли.{S} Да је мало боље загледала, можда би опазила трагове од суза; |
| ивот тихо и мирно, као домаћин, који је мало час дошао са бурне улице, па се овде раскомотио, л |
| е буџаку, дочепа кухињски нож, којим је мало час рибу порила, и стаде према разјареноме супругу |
| .</p> <p>— Мајсторе, мајсторе! — чуо је мало за тим мајстор Диша, како га Јанићије зове и дрмус |
| ногама као огромна архитектура, коју је мало час под кров метнуо, а она се у једноме тренутку д |
| стотина.{S} Спусти мало ти, нек подигне мало он, па ћемо да углавимо.</p> <p>— Јок, јок, с њим |
| пут ћутке.{S} Јанићије је ишао поред ње мало збуњен, што му баш ни речи не одговори, а њему је |
| аваше, да бар једну кафу попије и да се мало примири.</p> <p>Обузела га ватра, дрхтавица, а у с |
| брајања ћилибарских зрнаца, кир-Дума се мало искашља и, окренувши очи у страну, започе:</p> <p> |
| нико тражити.</p> <p>Кира-Анастасији се мало стушти лице, кад чу <pb n="69" /> где је оставио с |
| {S} Пред кућом му се баш заврте и он се мало поведе у страну.{S} Но то беше тренутно, баш кад ј |
| брве на половину високога чела, искрете мало у страну врат и танким гласом запева:</p> <quote> |
| Диша чисто претрну, кад угледа танку и мало повијену фигуру кир-Думину, у ћурчету и антерији и |
| бразе.</p> <p>Лепосава му стиште руку и мало повуче себи; он се наже, да боље чује.</p> <p>— Да |
| зажмурила и рекла да јој се не свиђа ни мало онај дежмекасти папуџија, она то није била кадра н |
| може сада очекивати.{S} Није се она ни мало плашила кир-Дише, за кога се удала по туђој вољи и |
| p> <p>Мајстор-Дишу ова огромна свота ни мало не збуни.{S} Оно, што је најглавније било, постига |
| га начини оцем, о томе кир-Диша није ни мало сумњао.{S} Зар је једна жена била, којој су записи |
| о није кира-Манино дело, о томе није ни мало сумњао, ма да је од некога времена она на ново зап |
| ен од изненадне среће, којој се није ни мало надао, целива будућу ташту у руке.</p> <p>— А где |
| им новим измењеним гласом, који није ни мало личио на онај весели глас, из кога је детињски нес |
| дно, као да прича о нечему што је се ни мало не тиче то ви да идете!{S} Кућа не је ваша него мо |
| би он за совром, не обраћајући на њу ни мало пажње, разговарао са пуницом, она је ћутала, па, а |
| ле утицале на Јанићија, ипак га нису ни мало пореметиле; али када је погледа сад, овако бледу, |
| Лепосава ни да помисли.{S} Њојзи баш ни мало не би криво, што ленчује; она је по кући весело пе |
| нио као овога пута.{S} Маца се у истини мало забринула, што их то нема, кад а у томе угледа хаџ |
| да је према кира-Анастасији могао бити мало-мало равнодушнији.{S} Кад би могао само за часак д |
| иљада, а он даје пет стотина.{S} Спусти мало ти, нек подигне мало он, па ћемо да углавимо.</p> |
| а не сасвим, али тек његов мучан осећај мало се стиша.{S} Живот му је и сада личио на једну неп |
| кове, тетка Маца је <pb n="171" /> ипак мало по мало успела, да надвлада зета и да Лепосави ств |
| И њему се нешто ражали; дође му, да као мало дете зајеца.{S} Грло му се стегло те не смеде ни д |
| /> и понизност.{S} Лепосава је била као мало преплашена; када су је у цркви довели пред младоже |
| о заципљен, као онај пањ на коме је, до мало час, седео.</p> <p>— Мозе бити, не бегенисете нест |
| уста и изгурао из мутвака, у коме је до мало час тако важне говоре водио.</p> <p>Неколико дана |
| леда, да све оне стеге, које му душу до мало час сапињаху, попуцаше, и њему стаде тако лако и в |
| добре услуге.</p> <p>Јанићије се почео мало по мало навикавати на нову улогу.{S} Заветовао се |
| !{S} Несрећник један!{S} Шта му је било мало код мене?{S} Хтео сам да га узмем на трећу пару; о |
| седи поред Дише.</p> <p>— Разговарасмо мало... одговори Диша не баш најљубазније. — Требаше да |
| азнесу.{S} Напротив, она је била од оно мало жена, које су умеле не само да туђу тајну, када им |
| аћа питања својих ближњих, почело је по мало већ да се <pb n="132" /> води брига и о женидби ус |
| алницу, а у <pb n="114" /> њој крчми по мало анасонлију, јамајку и друга пића, која беху на гла |
| ја мисао довела Думу њему, па се чак по мало и досећао, да ће се тицати и удовице, те му некако |
| нарочито око чешме, где је било увек по мало блата, игрукала је провидна јара, да очи заслепи.< |
| стора, па није ни чудо, што је, мало по мало, успео дотле, да су га у чаршији сви Грко-цинцари |
| више у његов дућан, те тако ће, мало по мало, вратити се на оно, што је био пре десетак и више |
| са грчком нацијом, те ће тако, мало по мало, раскрстити са погрешком свога оца, који не беше т |
| о тетка-Мацине куће.{S} И тако, мало по мало, он се толико навикну на ову кућу, да тетка-Мацу н |
| јала у једру и живахну девојку, мало по мало толико је овладала њиме, да јој више ни у шали ниј |
| тка Маца је <pb n="171" /> ипак мало по мало успела, да надвлада зета и да Лепосави створи што |
| слуге.</p> <p>Јанићије се почео мало по мало навикавати на нову улогу.{S} Заветовао се себи да |
| све наде хаџијине. — Лепосава је још по мало радила по мутваку, тек да не седи сасвим залудна.{ |
| ом, да му од једном стаде јасно оно што мало час није разумео.</p> <p>— И јесам лудак.{S} А ти, |
| е и два филџана.{S} И она је била нешто мало раскомоћена, без јелечета око снаге и бошче око ша |
| руку, дигоше се у чаршију, те да уз пут мало боље промозгају и удесе, а кира-Мана, чим их отпра |
| S} Али кад једног јутра, срчући кафу, у мало не прогута читав <hi>чичак</hi>, који је кира-Мана |
| о тешких дана, видети онога ради кога у мало што није страдала.</p> <p>Јанићије је још те вечер |
| ла на главу, њој стаде тако тешко, да у мало не паде пред олтарем.{S} Била је бледа у лицу.</p> |
| у грудима јој тако живо закуцало, да у мало није упустила једну милојку, коју је баш тада на п |
| вом главом надвијала се судбина, која у мало што не поремети све наде хаџијине. — Лепосава је ј |
| унесе забуну у кућу.{S} Мајстор Диша у мало што се и сам не сруши, кад му пуница саопшти шта с |
| е, и њему стаде тако лако и ведро, те у мало што не поскочи, да је на ново загрли.</p> <p>— Как |
| лио да му се лопови увукли у кућу, те у мало што не поче да виче за помоћ.</p> <p>Јанићије се у |
| обар час, саже, те га калуп прелете и у мало што не погоди једнога пролазника, који у томе часу |
| е.</p> <p>Кир-Ламбру прођоше жмарци и у мало што не дрекну.{S} Учинило му се, да га је за руку |
| милује, приши му једну ћушку, да овај у мало што не испусти обе ћупе да се разбију.</p> <p>— Шт |
| ло, да те Бог сачува!{S} С оном првом у мало што не учиних русвај; ама срећа моја, што ми дође |
| Дишу а час Анастасију Бенџину.</p> <p>У мало воде већи таласи, у малој чаршији већа узбуна.{S} |
| нероткињама, те и он купио за Лепосаву мало, и то за двеста и четрдесет гроша, море; а Маца и |
| ога одлагања учини оно, што је Јанићију мало час казала.</p> <p>Сузе и преклињање њезино, ма да |
| p> <p>На горње питање кир-Ламбре трепну мало очима и лагано поглади свој образ.</p> <p>— Та ли |
| што су се јављале, кад год би се у сну мало јаче насмејала.</p> <p>Рано, у зору, кад сви шегрт |
| и, оде из куће.</p> <p>Хаџи-Диша одахну мало, али за кратко.{S} Лепосава на ново паде у бунило, |
| за мене.</p> <p>— Па тек да се одмориш мало.{S} Жалим те, што ти ни дан ни ноћ није давао мира |
| мало седох.</p> <p>— Хајде, хајде, још мало, ћери, докле си код мајке; мужа нећеш дочекивати с |
| да видим каква су!</p> <p>— Немој, још мало; треба их окупати! — одговори Маца и залупи врата |
| цик и даде пуници.</p> <p>— Не још, још мало.{S} Лепосави је врло тешко... бојим се... устеже М |
| ћија и осмехну се на њега.</p> <p>— Још мало — прошапута изнемогло.</p> <p>— Шта? — запита Јани |
| урфа посла?{S} Има времена; почекај још мало, бар ову годину!{S} Лепосава је млада и здрава, а |
| е према кира-Анастасији могао бити мало-мало равнодушнији.{S} Кад би могао само за часак да заб |
| је кривац пронађен.{S} А за љубав тога малог задовољства да се враћа и излаже новим трошковима |
| а женом, он се сасвим отпадио и од оног малога броја српских познаника, са којима је до своје ж |
| џину.</p> <p>У мало воде већи таласи, у малој чаршији већа узбуна.{S} Срби, познаници Дишини, д |
| Свети човек узе памука, начини од њега малу лоптицу, па то уши у једну крпицу и предаде му.</p |
| ира-Анастасијом у Галцу, где је отворио малу бакалницу, а у <pb n="114" /> њој крчми по мало ан |
| је у Галцу са кира-Анастасијом отворио малу бакалницу и успешно крчмио анасонлију, а на своју |
| .</p> <p>Мајстор Диша се затворио у ону малу собицу, па се жив од туда не јавља.{S} Понеки од п |
| гова јучерања реч, сад га је много више мамила својом грозотом.{S} Није се плашио смрти, али је |
| а, праћена звеком дахирета, све га више мамљаше својом меком, страсном мелодијом, пуном неке не |
| расклопљеним жутим кљуновима пиштаху за мамом и татом, који наизменце доношаху хране својој деч |
| и виде где и како лежи, скочио је и још мамуран поче збуњено размишљавати о свему што се десило |
| оћи од некуда падало у њезину башту као мана у пустињи; али за то добила је много више с друге |
| ао окамењен и остао.</p> <p>— Ама, кира-Мана, шта то говориш?{S} Са киме га је она јела до сада |
| ди њега страдати, биће посрамљена, кира-Мана ће је на свакоме сусрету попљувати, кума-Думиница |
| не могу да идем.</p> <p>— Била ти, кира-Мана, свога пса везати, док беше овде, а ја да ти га хв |
| ладу у коло и почео с њоме играти, кира-Мана и Думиница увукоше и младожењу, узеше га међу се, |
| .</p> <p>Од како је Ламбре отишао, кира-Мана се још више издужила.{S} Уз припомоћ кир-Думину он |
| добра ћерка.</p> <p>— Ти да ћутиш, кира-Мана! — осече се Анастасија нестрпељиво.</p> <p>— Зашто |
| д кир-Ламбре ни трага ни гласа.{S} Кира-Мана стрпељиво је подносила све, па и то што јој нема м |
| сије и да потајно плаче и вене.{S} Кира-Мана не би имала смелости да га тако осрамоти, па баш к |
| .</p> <p>Обе куме овеселише се.{S} Кира-Мана је предвиђала да ће се у кући повратити стари дани |
| ли ни сад му се не одазва нико.{S} Кира-Мана, узнемирена овом Ламбрином љутином, отрчала је у к |
| и, поста му сада потпуно јасно.{S} Кира-Мана је <pb n="60" /> за цело знала нешто више, него ли |
| ћем, које не да сунцу на земљу.{S} Кира-Мана, кума-Думиница и остале жене, све по избор Гркиње |
| ут мало боље промозгају и удесе, а кира-Мана, чим их отпрати очима, штуче кроз суседне капиџике |
| им руским матрозима из Галца.{S} А кира-Мана отишла у Галац и довела мужа кући, пошто се добро |
| обема рукама за главу.</p> <p>— А кира-Мана ми је казала да сам пезевенк-баша зато, што кир-Ла |
| Јанићије и трже рукав, за који га кира-Мана пријатељски ухватила.</p> <p>А баш у томе часу, ка |
| то по турски кроза зубе скреса, да кира-Мана једва имаде времена да му се уклони.</p> <p>Уђе у |
| расположењу.{S} Ретко који дан да кира-Мана није примила свој део „лечења“, али онај ђаво што |
| с пута.</p> <p>— Искам... промуца кира-Мана; али је Ламбре тако крвнички погледа и нешто по ту |
| н, ушао у своју кућу.{S} Кад га је кира-Мана угледала бледа и збуњена, застала је забезекнуто н |
| језику праскало је по соби, да је кира-Мана сваки час стрепила, да је не позове у собу.{S} Поз |
| о и пљесну се шаком по челу, да је кира-Мана, која се притајала за вратима и ослушкивала шта Ла |
| ч веровале све.</p> <p>А бар да је кира-Мана имала право, што је сумњичила свога мужа!{S} Цела |
| гута читав <hi>чичак</hi>, који је кира-Мана у кафу спустила, он сав побледе.{S} Виде да му је |
| ених душека опрану вуну, што им је кира-Мана (тако се звала Ламбрина жена) „на белегу“ и „среће |
| акон не искам деца.</p> <p>Тако је кира-Мана бранећи себе и нехотице дала Анастасији један разл |
| ао за оба рамена.</p> <p>А када се кира-Мана истрже и сва изубијана побеже, он се прући на минд |
| асвим поремети.{S} Јавила би му се кира-Мана са оном оптужбом, којом га је обедила да је саучас |
| иљада гроси па искате и да убијете кира-Мана.</p> <p>— Море, не дери се ту, лудо цинцарска, док |
| а-Думиници на кафу и разговор. — И кира-Мана и све остале жене вратише јој на ново старо пријат |
| вим ће га очима гледати и Ламбре и кира-Мана, кад их стане око софре служити.</p> <p>— Да служи |
| ена, да не једе џабе лебац, — вели кира-Мана.</p> <p>— Ето, ја — утаче се кира-Думиница — шта с |
| до свога капиџика, изиђе му на очи кира-Мана са њезиним сухим контурама и очима у којима не беш |
| дана десило.</p> <pb n="82" /> <p>Кира-Мана није дошла; обећала је и она, али је у вече изнена |
| да ми кажеш, кажи ми овде.</p> <p>Кира-Мана се обазре на све стране, па када се увери да их ни |
| почело о томе расправљати.</p> <p>Кира-Мана је силно волела свога Ламбру, а имала је и ту добр |
| посртати, није ни помишљао.</p> <p>Кира-Мана је стрпељиво чекала; али и стрплењу најверније жен |
| јског искашљивања за собом?</p> <p>Кира-Мана му је била последња брига; венчана му је жена и ку |
| као смиље жутом надстрешницом.{S} Ћира-Мана је баш силазила с доксата и, кад угледа Јанићија, |
| амбре такође беше тога уверења, да тога мангупа не треба трпети, да барата и сербез хода по пош |
| о се питао, и свакога часа слао до кира-Мане, да сазна је ли кир-Ламбре код куће.</p> <p>Али пр |
| Ако њему треба да се жени, ено му кира-Мане; и тако је њезин муж одбегао са његовом женом.</p> |
| сам оне Ламбрине дреје предао онда кира Мани; или да сам их сачувао до повратка газдина, сада м |
| , како га је кир-Диша гонио да иде кира-Мани и зашто није хтео отићи.</p> <p>— Па куда ћеш сада |
| са; он је то одело однео без сумње кира-Мани.{S} Сад јој не остајаше друго већ или да жива саче |
| рав.</p> <p>— Паметно глава — рече кира-Мани. — Засто плачете?{S} Догодило се, де; човек је, му |
| чега ради не може да иде Ламбри и кира-Мани, уђе журно у авлију кира-Анастасије, завири у мутв |
| ристала, отишла је кума-Думиници и кира-Мани, да им се на Дишино тврдоглавство пожали.</p> <p>А |
| шао Јанићије Ламбриној кући и носи кира-Мани сахан кадаифа од кира-Анастасије.{S} Газдарица му |
| е онда измаче и засмеја показујући кира-Мани, како је на ономе месту зарудела белега.</p> <p>— |
| тресну сахан са кадаифом пред ноге кира-Манине, па као смушен полете капиџику и нестаде га на у |
| јући дуго и под првим утисцима оне кира-Манине речи, којом га је онако срамотно окарактерисала, |
| о тако што наредити?{S} Да то није кира-Манино дело, о томе није ни мало сумњао, ма да је од не |
| не остаје друго, већ да поверујемо кира-Маниној потајној сумњи, да се и кира-Думиница помало пл |
| кад се на једноме углу сусрете са кира-Маном.</p> <p>Од како је Ламбре отишао, кира-Мана се јо |
| дични савет.{S} Думиница је тешила кира-Ману, која је тога дана, пред зору, добегла куму и куми |
| А дреје?...{S} Што си их однео на кира-Ману?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Среће ти! — запита она, |
| а њега моли, да му обилази радњу и кира-Ману.</p> <p>Кир-Думи чисто лакну, кад из писма сазнаде |
| тор сутра звати на част и Ламбру и кира-Ману, па му дође необично тешко, кад помисли каквим ће |
| ило поклона за њу, кира-Думиницу и кира-Ману.{S} Јако јој се допао фистан и антерија од ћитајке |
| оме да изгледа, као да ће да удари кира-Ману, испаде иза ћошка кир-Дума и још један Грк.</p> <p |
| софре служити.</p> <p>— Да служим кира-Ману и Ламбру, то да не буде! — помисли, а пламен му уд |
| селе женице, ради које је прегорео кира-Ману и оставио да у кући кришом уздише и вене и да пако |
| мбрине куће.</p> <p>— Да поздравиш кира-Ману и да јој овако кажеш:{S} Много те поздравља кира-А |
| "91" /> помогло никакво извијање, а још мање да ће ма чиме другим ублажити своју судбину.{S} Он |
| м гласом запева:</p> <quote> <l>„Кокона Маријола, муж ти је умро!</l> <l>— Ако ј’ умро те тешто |
| а, не бих ти толико говорила.{S} Не бих марила, баш и да се обесиш.</p> <pb n="157" /> <p>— И х |
| у.</p> <p>— Нека се искупи цео свет, не марим! — виче из гласа Стаменка. — Срам нека буде ону т |
| ње надао.{S} Фудул-Стаменку није никада марио; његова бивша жена била јој је присна пријатељица |
| b n="64" /> у дућану, на сваку кашичицу масла, што ће се у кући потрошити; кад је правио туршиј |
| ветим местима живео само о сухом хлебу, маслинама и зејтину и та његова, већ увелико позната ис |
| > <p>Јаукао је и претио, докле га силна мастика, што је у ћор-Ахметовој кафани попио, не обори |
| оче Лепосава која се охрабри, кад спази матер. — Ево, Јанићије је дошао, ама не знам шта му је. |
| толико <pb n="136" /> одана вољи своје матере и толико је стрепила од њене љутине, да је морал |
| смешкивања тетка-Мацинога извуку згодан материјал за читаву историју, која ће се за дан два раз |
| гу није изазивао никакав <pb n="219" /> материјални рачун.{S} Она је Јанићија волела; гледала ј |
| овачкога света свако уважење, него ће и материјално самога себе упропастити.{S} Нико од Грка и |
| а, а често и по неколико аршина свилене материје или нове новцате јеменије од црвена сахтијана, |
| /p> <p>Тешко је било Лепосави слушајући материна разлагања.{S} Свака њезина реч погађала је пра |
| вом изобиљу јела излила све обиље своје материнске туге за умрлом јединицом.</p> <p>После недељ |
| еце, често није имала кад, да се подаје материнскоме болу.{S} Деца јој у неколико замењиваху кћ |
| муком изговара поједине речи некадањег матерњег језика.</p> <p>Једном речи, постао је прави Гр |
| и листом поштујете, као да ми је рођена мати!“ А после би подвикнуо жандармима, да извуку мацке |
| > би било, да ти се не нађох као рођена мати, кад оно на смрт болова!</p> <p>Свака реч наваљива |
| По свему овоме њој се чинило да њезина мати нешто плете за њу и мајстор-Дишу и срце јој премре |
| Јерусалим ишао?{S} Камо среће да ти је мати сањала онај сан још пре шест година.{S} Сад би нам |
| ије друкчије поштовао него као да му је мати.{S} Али Лепосаву није могао никако да посестрими.{ |
| у Лепосава весело, кад виде како јој се мати болећиво опходи наспрам Јанићија, и поче га вући с |
| Шта ти је, те не спаваш? — прогунђа јој мати, коју мешкољење и чести уздаси кћерини тргоше иза |
| оље побринути о срећи свога детета него мати.{S} Ваљда ти боље знаш шта теби треба?{S} Ниси још |
| лики пут чиним због тебе: хоћу да будеш мати; а мајци требаше ли бољи накит од деце.</p> <p>Као |
| — Не сум му ни ја дузна остала! — Иска, маторо магаре, да по месечина кроз бакчу спацира сас ме |
| ра-Анастасија, и одбегла с неким руским матрозима из Галца.{S} А кира-Мана отишла у Галац и дов |
| вилице, а и главобоља, те није могла ни маћи из собе.</p> <p>Кир-Дума се искрено радовао наслеђ |
| крцати у лађу због буре, која је на сав мах беснела; а када се море утишало и хаџија укрцао у л |
| ам је био страшно озлојеђен, па, у први мах, подчинио се утицају свога кума и пријатеља; али ве |
| ћи оно лице, које <pb n="151" /> у исти мах, беше изненађено, збуњено и препаднуто.{S} Као запа |
| м оковима остао тако цео дан, да у исти мах не осећаше и неку чудновату страву од свега овога ш |
| -Ламбру најури из куће, а то је, у овај мах, успео.</p> <p>Ствари је Јанићије однео код тетка-М |
| кад меховима ватру распаљују.{S} У овај мах био је потпуно бесвестан за спољашне утиске; неколи |
| сли и намере долазиле и то све на један мах у главу, тешко је побројати.{S} Она непојамна врева |
| аз не измаче кир-Диши, и он се на један мах збуни.{S} Очекивао је сасвим друго: да ће му жена у |
| ишинога лица право страшило.{S} У један мах њему се учинило да се таваница са балванима срушила |
| е видео, таласало се у њему.{S} У један мах учини му се, да од свега тога не може да дише.{S} О |
| ежња и радост и нестрплење, све у један мах, не дадоше му да се на једноме месту скраси.{S} Он |
| јстор-Дише? — викале су девојке у један мах.</p> <p>— Та ућутите, сурунтије ниједне; оставите м |
| њену авлију.</p> <p>Како ли се у један мах и обрадова, кад угледа Лепосаву, како под једним де |
| пије, па сад да се тако насилно у један мах угаси!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Лепос |
| а забуна толико га обузе, да му у један мах изгледаше, да ће се таван на њега срушити.{S} После |
| Јанићије, бре, где си?! — викну у један мах преплашено.</p> <p>— Ево ме, мајсторе! — одазва се |
| <p>Јанићију се, после овакога обрта, у мах пресушише сузе, прими две аспре, (а то је био први |
| и заклопише врата, распучи, те им даде маха, да што слободније одахну.</p> <p>Дани за данима п |
| смео тражити помоћи, јер то беше грчка махала; а кир-Диша је сада постао највећи враг Грцима.{ |
| } О овоме дервишу причало се по турским махалама, а од туда и по целоме хришћанлуку београдском |
| рашчуло да ће Диша у света места, а по махалама се приповедало о ономе чудноме сну.{S} Пријате |
| у!</p> <p>Зурле су учиниле своје.{S} Од махале до махале и по чаршији пуче глас, да се кира-Ата |
| сти сутрашњи дан њихова прстена.{S} Све махале око Сака-чесме, где се налазила лепа удовичина к |
| е реч, као крилата, пролетела кроза све махале испод Дервишане и Бајрак-џамије.</p> <p>Оно дућа |
| p>И тако у овој одличној и од све грчке махале <pb n="14" /> уваженој кући, наста такво стање, |
| > <p>Али на који начин?{S} Да зађе кроз махале и свакоме се правда — не иде.{S} А баш и када би |
| а само у кући; њезин пламен лиже и кроз махале где год прође, и онда није никако чудо, што су с |
| то јој не оста друго већ да зареди кроз махале прво код кира-%Думиница, па тако редом све до фу |
| је висио чудотворни памук.</p> <p>Кроз махале пуче глас да је устабашиница <pb n="211" /> трој |
| Зурле су учиниле своје.{S} Од махале до махале и по чаршији пуче глас, да се кира-Атанасија уда |
| сунчаним зраком.{S} Био је у Еврејској Махали, пред једном баштом где су се еврејске девојке и |
| рича мајстору све оно, што се по грчкој махали причало, и како се сав свет на чесми смејао и ди |
| да, када се с њиме, било на чешми или у махали, буд за што покавжила и побила.</p> <p>И то ново |
| т, па сада не зна ни како да се брани у махали од својих сународника, ни како да изведе ствар, |
| вица, те несвесно одлете чак у Еврејску Махалу.{S} И снажни мирис густога каранфила, босиока и |
| осле одласка Ламбринога отишла у Скадар-махалу код своје пријатељице фудул-Стаменке (оне, ради |
| би радо срео, изиђе и упути се у Скадар-махалу.</p> <p>Фудул-Стаменка је имала једну кућу, коју |
| екада у Лепосаву, и када би се Јанићије махао око њезиних унучића, чинило јој се, као да види и |
| Голготу, и кад опази мајстор-Дишу, поче махати и давати му знаке, да сиђе.</p> <p>Морало се неш |
| јој огрлицу од педесет великих, златних махмудија.</p> <p>— То да носиш око врата, а ово да мет |
| ики дукат „ћошајлија“ и око грла златне махмудије.</p> <p>— Е, сада, ћерко, да си жива и здрава |
| јој оне помогну и утичу на Дишу, да се махне дервишких записа, обе, као из једнога грла, салет |
| посава! — јаукну још једном, и онда као махнит истрча из собе, оде удно баште, зарони лице у ша |
| у срцу толико бола и љутине, да је као махнит трчао кући, те да неверницу на месту убије.</p> |
| рос нека жена дошанула нешто, те он као махнит одјурио у удовичину кућу и затекао је баш на кап |
| час онамо, што ко нареди.</p> <p>Весеље махнито.{S} Јанићије Бик зачинио песмом и шалом.{S} Ово |
| ма се, при општој дервишкој молитви, уз махнито хуктање, прогањање злих духова и призивање Алах |
| мам један разговор с тобом.</p> <p>Маца махну очима на Лепосаву и ова изиђе на поље; али по ста |
| добра ти је ћерка и све, само има једну махну.</p> <p>— Коју то? — запита Маца.</p> <p>— Нема ј |
| ма: „Даће Бог, Божји људи, даће Бог!“ и махнуо би им руком, да се удале; а тек трећи, кад навра |
| ешко предисао и слушао, како му срце на махове удара, да пробије груди.</p> <p>Лепосаву дирну о |
| половину диње.{S} Такву су капу носили махом варошани како по Србији тако и по Румунији и Грчк |
| > <p>Ни пре Лепосавине смрти, ни после, Маца није видела свога зета толико расположена и разгов |
| а језик — обрецну се Маца. — Мислиш ти, Маца је слепа, па не види шта ти радиш, јел’?</p> <p>Ле |
| уше чиме заложи.{S} Совра је била пуна; Маца није жалила, она је у овом изобиљу јела излила све |
| је породички назив: тетка <pb n="29" /> Маца.{S} Па и њезина Лепосава видела је од туда многе к |
| никада тако одоцнио као овога пута.{S} Маца се у истини мало забринула, што их то нема, кад а |
| да послужи мајку, кад из собе изиђе.{S} Маца већ устала, умила се и пошла вратима, кад од једно |
| на ногама, и додаде нешто по турски.{S} Маца оде, да му отвори, а хаџија, седећи на чардаку ста |
| он увек за вечером наместо вина пио.{S} Маца је предузела домазлук, неговала она три сирочета, |
| .</p> <p>Дуго и дуго још стајали су:{S} Маца, Лепосава и Јанићије и гледали за лађом, која је н |
| ан из дан одлазио на кафу тетка-Маци, а Маца тек ваљда не би примала сваки дан једног нежењу, к |
| о.{S} Лепосава на ново паде у бунило, а Маца не допусти више да јој дете пеку усијаним гвожђем, |
| то за двеста и четрдесет гроша, море; а Маца и Лепосава слушали су и од времена на време преврт |
| огађаш ли зашто је све ово? — запита га Маца такође с осмехом.</p> <p>— Не — одговори Јанићије, |
| куће.</p> <p>Јанићије опет, кад год га Маца није отпратила куд, није се одмицао од болесничке |
| ено; а у селу понајмање! — тешила би га Маца, а Лепосава, која се свему невешта градила, трудил |
| зда на скупоћу и велике трошкове, тетка Маца је <pb n="171" /> ипак мало по мало успела, да над |
| ка сачува; ради те своје особине, тетка Маца не само да је била радо виђена у кућама где се так |
| таквим стварима чује.{S} Међутим, тетка Маца је у својој дугој пракси видела и такве ствари, од |
| ери, разговарајући још за совром, тетка Маца, која је од некога доба почела да се плаши од могу |
| ој невести.</p> <p>Кад се вратио, тетка Маца га је дочекала на капиџику.</p> <p>— Камо Лепосава |
| е сурунтију узео! — Оди ти овамо, тетка Маца ће тебе да прими, ту у мутваку ћеш да спаваш; а са |
| свршити, он пожури тетка-Маци.{S} Тетка Маца му је била једина личност, коју је он дубоко пошто |
| обично меким и молећим гласом.{S} Тетка Маца дубоко уздахну.</p> <pb n="143" /> <p>— Па, синко |
| >Једне вечери — баш уочи недеље — тетка Маца, као и увек, поставила совру и изишла на капиџик, |
| } Но он није имао никога свога; а тетка Маца, којој је предао Ламбрине хаљине, била је за његов |
| или други какав слаткиш.</p> <p>А тетка Маца, поред свога видарског позива, била је и с друге с |
| је по свем Београду звали.{S} Ова тетка Маца, није имала никога свога осем једног детета, Лепос |
| оме часу од ове погрешке спасе га тетка Маца.{S} Она уђе баш у часу, кад мајстор Диша поткупи у |
| .{S} То је, као у воску знала, да тетка Маца није од оних жена, које једва чекају да сазнаду за |
| избијаш из моје куће; зна свет да тетка Маца има ћерку на удају и да си ти нежењен.{S} Е, па он |
| ка се и веровало и није: али када тетка Маца, која је тога дана обишла већ неколико породиља, п |
| да га је Лепосава одала, па сада тетка Маца зове мајстора, да му се на њега пожали.</p> <p>Мож |
| воздењачу, од које је кључ држала тетка Маца о своме врату.{S} Кад је хаџија прегледао све рачу |
| лају погана уста?{S} А? — запита тетка Маца и застаде, да мало одахне и по своме обичају сачек |
| тина оно?</p> <p>— Које? — запита тетка Маца пажљиво.</p> <p>— Па... оне дреје...{S} Ламбрине.. |
| , кад ниси крив! — храбрила га је тетка Маца.</p> <p>— А где ћеш ноћити?{S} Ваљда ће те пустити |
| це, које угледа код себе, била је тетка Маца.{S} Она му је сваки час чело квасила сирћетом, а н |
| братској љубави, и што год му је тетка Маца наредила, све је вршио па најпосле и певао и мукао |
| није имао никога свога, те му је тетка Маца сада замењивала мајку или бар старију сестру.{S} Б |
| стати човек!“</p> <p>Колико му је тетка Маца од овога часа омилела, у толико му би више жао, шт |
| амиш!{S} Ниси ти код туђина, није тетка Маца ни Цинцарка ни Гркиња; оди!</p> <p>— Што стојиш мо |
| дубоко се замисли.</p> <p>Када се тетка Маца вратила, затекла је ћерку у мутваку како седи на ш |
| о да га о томе питаш? — зачуди се тетка Маца.</p> <p>— Ето тако; мило ми, што га истукао!</p> < |
| ме уплећеш у те ствари — развуче тетка Маца <pb n="89" /> — ако што знаш, онда што мене питаш? |
| такав? — узвикну <pb n="79" /> и тетка Маца, кад га угледа онако бледога и утученога.</p> <p>Ј |
| о то тамо, куда их мајстор Диша и тетка Маца шаљу; али, ипак, Бик не може да одоли срцу, а да ј |
| насатке.</p> <p>У том се појави и тетка Маца.{S} Са пребаченом шамијом преко главе излазила је |
| а је толико звекнуло, да је чак и тетка Маца, која је у башти нешто плевила, чула овај ударац и |
| је три ноћи није спавао.</p> <p>И тетка Маца, као прва комшиница мајстор-Дишина, а и као добра |
| имати честиту домаћицу.</p> <p>И тетка Маца узе мајстор-Дишу за главу, пољуби га у чело и оба |
| о очекивао на бујицу прекора, али тетка Маца још ћуташе, тек по који пут што би јој се из груди |
| S} Ту је живела Маца удовица, или тетка Маца, како су је по свем Београду звали.{S} Ова тетка М |
| млада, лепа и вредна... одговори тетка Маца, али некако тако неодлучно и с таким изразом очију |
| казала и оно што није? — одговори тетка Маца лагано и разложито, као да се ту о некој незнатној |
| је, девојко? — викну запрепашћено тетка Маца, када је угледа онаку, и живо јој притрча.{S} Али |
| певале Лепосавине другарице; јер тетка Маца не беше од оних жена које оклевају.{S} Ваљало је д |
| ш сада почеше излазити на очи час тетка Маца час Лепосава, а сада опет мајстор Диша?{S} Тек ове |
| ; оставите момка на миру! — викну тетка Маца и поче примати ствари.</p> <p>— Поздравио мајстор |
| Буди Бог с нама, жене! — узвикну тетка Маца чисто запањено — још ћете ме обедити, да сам јој н |
| ила и сачувала своме детету (и ту тетка Маца показа руком на образ).{S} Велим, није ми Бог удел |
| видимо, ако си јунак.</p> <p>Још тетка Маца није ни успела, да покаже Јанићију ма какву тешку |
| мо отерао!“</p> <pb n="217" /> <p>Тетка Маца обори главу и оде у мутвак, тек да од Јанићија сак |
| ожени, па да га Бог види!</p> <p>Тетка Маца, која је радо слушала Јанићијева пецкања, удари у |
| о, шта би тек од њих било!</p> <p>Тетка Маца је увиђала то, па је и предузела кућу у своје руке |
| што они говоре лажно је...</p> <p>Тетка Маца се тужно насмеја.</p> <p>— Лажно је.{S} Светога ми |
| бити око дванаест година.</p> <p>Тетка Маца је међу женама свих редова уживала велико поверење |
| , те га од Јанићија отеше.</p> <p>Тетка Маца и Лепосава дочекали су заједно са Дишом Јанићија и |
| е које му низ лице кануше.</p> <p>Тетка Маца је опазила из мутвака ово, али се учини свему неве |
| тој теми разговор продужи.</p> <p>Тетка Маца је застала мало, да се поздрави са једном комшијни |
| .{S} То сам хтео да питам.</p> <p>Тетка Маца одшкрину врата и тајанствено погледа, да их ко не |
| уна срца пољуби своју ћер.</p> <p>Тетка Маца за кратко време изађе из собе, да нешто види у мут |
| ти њезиноме доброме гласу.</p> <p>Тетка Маца је то таким одлучним гласом исказала, да су комшин |
| и шта је у башти закопала?</p> <p>Тетка Маца сада већ није имала израз двомислен и тајанствен; |
| е са доксатом и баштом.{S} Ту је живела Маца удовица, или тетка Маца, како су је по свем Београ |
| случајност за мајстор-Дишу била је сама Маца.</p> <p>Када је претрнула срца напустио кућу и оти |
| своју Лепосаву.</p> <p>Али овога вечера Маца је била узнемиренија него ли икада.{S} Ни сама не |
| овор бити.</p> <p>Али наместо разговора Маца из гласа закука.</p> <pb n="222" /> <p>— Шта је? — |
| је олакшала некој Маци Брњошевој.{S} Та Маца није за дуго имала деце, а њен муж Петар Брњош хам |
| pb n="120" /> <p>— Шта: немој! — запита Маца и задржа шаку сирћета, којом хтеде да му вратне жи |
| /p> <p>— А да је упусти, море? — запита Маца, тек да изађе из ове непојмљиве забуне.</p> <p>— З |
| /p> <p>— Наразговарасте ли се? — запита Маца, којој не измаче ни Дишин покушај, ни Лепосавин по |
| > <p>— Е, па како би; нађе ли? — запита Маца, кад вечераше.</p> <p>— Добро је, нашао сам.</p> < |
| једну махну.</p> <p>— Коју то? — запита Маца.</p> <p>— Нема језик; не уме да говори.</p> <p>Обо |
| шта се то догодило?! — подвикну најзад Маца, кад виде, како она не може да се од суза поврати. |
| кући, ништа! — рече једаред срдито, кад Маца поче причати како је ову или ону олакшала.</p> <p> |
| рсто држаше шаку, већ умрла.{S} Тек кад Маца закука, он престрављено скочи, разрогачи очи, па, |
| ју и ослободиће пород свој!“</p> <p>Кад Маца доврши ово, диже се са седишта, прекрсти се и скро |
| ави је врло тешко... бојим се... устеже Маца и не доврши, јер је нагло одазва она комшика.</p> |
| теби! — одговори Диша, весео, што га је Маца тако брзо обрадовала.</p> <p>Чудотворна хамајлија |
| ним разлозима устукнути.</p> <p>Када је Маца изишла из мутвака и отишла у кућу, Лепосава је сел |
| си читав берићет у кућу! — утишавала је Маца усплахирена зета.</p> <p>— Ама што је много, много |
| ом, хладном као месечина.</p> <p>Кад је Маца ушла у собу, Лепосава је већ била мртва.{S} Јанићи |
| } Што сабајле толико вичеш? — одазва се Маца и изађе на доксат.</p> <p>— Дошао Јанићије!{S} Ево |
| био је као утучен.{S} Од хаџије није се Маца никаквој разборитој помоћи могла надати.{S} Он се, |
| је дете!{S} Ето, он се каје, — утаче се Маца великодушно.</p> <p>— Гледај само какав изгледа!{S |
| >— Тако, тако мајстор-Дишо — поправи се Маца. — Ето, нећу; поган је то милет.</p> <p>Од овога ч |
| љено гледаше у ону икону, пред којом се Маца побожно крстила.</p> <p>— Копље!{S} Шта му то знач |
| немој да ме вучеш за језик — обрецну се Маца. — Мислиш ти, Маца је слепа, па не види шта ти рад |
| да за совру, докле му калфа не дође, те Маца посла шегрта, да га у чаршији потражи. — Час по ча |
| очи тетка-Мацине.</p> <p>— Тако... рече Маца, прсну у смех; али се брзо уозбиљи и поче се крсти |
| ојаса долазила.</p> <p>— Ено га! — рече Маца, која се са Лепосавом и Јанићијем беше издвојила м |
| ћутиш?</p> <p>— Па троје их је! — рече Маца и удари у смех.</p> <p>— Шта-а?...</p> <p>— Троје. |
| да га боли.</p> <p>— Јеси јунак! — рече Маца. — Такав је био и онај мој: као од брега одваљен!{ |
| е.</p> <p>— Бог и душа, побегао! — рече Маца, када јој саопшти, како му нема Јанићија од јутрос |
| олан?{S} Е, е, жив био, жив био! — рече Маца, кад јој Јанићије приступи руци, па га и пољуби у |
| да унесеш твоме домаћину у кућу! — рече Маца и пуна срца пољуби своју ћер.</p> <p>Тетка Маца за |
| p>— Нађох... код фудул-Стаменке, — рече Маца и хукну од умора.</p> <p>— Па?... упита Диша утанч |
| руку; добар је он, опростиће ти, — рече Маца, кад јој се учини, да је зет казао све што треба д |
| ми је рођени син <pb n="205" /> — рече Маца. — Некада ти ни рођен син није истински пријатељ, |
| ...</p> <p>— Ако си честит човек — рече Маца утирући полако сузе, које је не слушаху, него једн |
| </p> <p>— Слушај, утуви, девојко — рече Маца дижући се. — Мислиш, не видим ја којим очима гледа |
| кад о томе да мисли.{S} А после тога и Маца би била најбоља контрола, да му домаћицу од злих о |
| м и оде у мутвак.</p> <p>За њоме дође и Маца и поче је потанко испитивати.{S} Дабоме да се и он |
| без допуста пође доксату, али у томе и Маца изиђе, само не више онако весела, него зачуђена и |
| </p> <p>— Помириши; шта чекаш? — рече и Маца — <pb n="204" /> овамо чезнеш за децом, а сада се |
| вели, да се врати, али тако... продужи Маца и на половини речи застаде.{S} Видело се јасно, да |
| ро је, нашао сам.</p> <p>— Зар? — учини Маца изненађена и радосно.</p> <p>Мајстор рече Јанићију |
| вде?</p> <p>— Не знам, зете! — одговори Маца и забринуто погледа у Дишу.</p> <p>— Ето, данас са |
| ко, не лени се, него пожури! — одговори Маца и нежно помилова кћер.</p> <p>Хаџи-Диша је био зад |
| још мало; треба их окупати! — одговори Маца и залупи врата пред носом зетовљевим.{S} Диши не о |
| здравља, вратиће се он брзо! — одговори Маца.</p> <p>— Не чуј, Боже! — прошапта Јанићије, али т |
| И живо, и здраво, и — мушко! — одговори Маца.</p> <p>Диша се сав озари.{S} Сав страх, нестрпљењ |
| S} Знала сам ја; дете је то! — одговори Маца и сиђе у мутвак.</p> <p>Код мутвака је стојао Јани |
| а ћеш ми кад тад рећи хвала, — одговори Маца задовољна оваквом сатисфакцијом.</p> <p>— И Бог ми |
| ан.</p> <p>— Сад, шта да Бог — одговори Маца забринуто — сад може да се догоди све, и зло и доб |
| /p> <p>— Е, па и време му је — одговори Маца равнодушно — а када долази?</p> <p>— Кроз недељу д |
| е познајем.</p> <p>— Не знам — одговори Маца — Изменио се много и то ме брине.{S} Знаш како је: |
| маћице.</p> <p>— Е, ако, ако — одговори Маца и даде миг Лепосави, да изиђе у мутвак.{S} Сад њих |
| p> <p>— Седи, мајстор-Дишо! — проговори Маца гласом и изразом велике бриге и нерасположења.</p> |
| тога благослов Божји оставља! — заврши Маца својим познатим лаганим али речитим разлагањем.</p |
| и у некоме мутноме расположењу, док тек Маца одшкрину врата и викну:</p> <p>— Берићет, зете: до |
| хлађивао његове снажне груди, које, чим Маца и Лепосава уђоше у кућу и заклопише врата, распучи |
| о.</p> <p>— Е, мој Дишо — уздахну болно Маца — Лају ли или не лају, не знам; али, ово ми је све |
| <p>И мајстор Диша се обрадовао, када му Маца саопшти, да се Јанићије вратио, али се ипак трудио |
| обом, девојко, одби му бубреге! — викну Маца, кад зачу како звекнуше леђа.</p> <p>Лепосава се з |
| усти.</p> <p>— Пашће, пусти је! — викну Маца за њим.</p> <p>— Пуштај, мука те ударила! — бранил |
| ну.</p> <p>— У мутвак, чапкуне! — викну Маца. — Хаџилук је за побожне људе а не за такве чапкун |
| </p> <p>— И друго, па опет син! — викну Маца — Камо алвалук?</p> <pb n="210" /> <p>Диша извади |
| >— Пије.</p> <p>— Шта, наопако! — викну Маца, а Диша само што разрогачи очи од изненађења.{S} Д |
| шта си ми се ту успропадила! — подвикну Маца, која није никада допуштала да јој кћи противуречи |
| текну у срце.</p> <p>— Чудо! — узвикну Маца.</p> <p>— Ама, какво чудо?{S} Што ћутиш?</p> <p>— |
| туда и најурили.</p> <p>Напротив, тетка-Маца га дочека као и обично и смешећи се:</p> <p>— А гд |
| S} Па још, како му момак објасни, тетка-Маца је била врло љутита и поручила му: ако одмах не до |
| квим мислима бавио се по вас дан; тетка-Маца није одлазила од њега, и захваљујући њезиној бризи |
| </p> <p>— Брзо кући, мајсторе!{S} Тетка-Маца поручила да одмах дођеш... још нема ништа! — изгов |
| оме, што му је на срцу лежало.{S} Тетка-Маца је развезла да прича о мајстор-Дишиноме уважењу и |
| ка-Маци, затече Лепосаву саму.{S} Тетка-Маца је отишла једној жени, која је тога дана принову ч |
| хат седео је збуњен и без речи, а тетка-Маца за то време лагано и на одушке развијала је своје |
| н, рекоше му момци да је долазила тетка-Маца и поручила му, да одмах њезиној кући оде.</p> <p>И |
| живу главу неће!{S} Каже — и овде тетка-Маца поче раздрешивати шамију под брадом — оно није чов |
| отпуно изјасни, али у тај пар уђе тетка-Маца у мутвак.{S} Лепосава брзо поче да претура по посу |
| се готово у свима кућама, где је тетка-Маца навраћала, да разбере о кира-Анастасији.</p> <p>А |
| ира-Анастасији.</p> <p>А докле је тетка-Маца обносила водицу и у свакој кући задржавана, бар до |
| /p> <p>У таквом га стању затече и тетка-Маца, која се после дугога истраживања једва вратила.</ |
| екај, да мало одахнем! — одговори тетка-Маца предишући и са оклевањем, које у овој прилици само |
| иша је један по један! — одговори тетка-Маца и кришом, испод очију, погледа мајстор-Дишу.</p> < |
| год би туда прошао.</p> <p>Једино тетка-Маца што је слала Лепосаву у дућан, да му донесе по што |
| ја што ти...{S} Бога ми... отегну тетка-Маца.</p> <p>— Ама, што ме мучиш?{S} Што не казујеш? — |
| добро! — одазва се на овај уздах тетка-Маца.</p> <p>— Јаох, тетка-Мацо! — застења Диша — немој |
| ње.</p> <p>— Бог с тобом, дете! (тетка-Маца га је сада нарочито тако ословила, ма да је од њег |
| брука по чаршији не пуца.</p> <p>Тетка-Маца је прихватила Дишину молбу, забрадила главу шамијо |
| лази?</p> <p>— Он каже: да неће!</p> <p>Маца и Диша згледаше се зачуђено.</p> <p>— Где је остао |
| е догоди, побеже у дубину баште.</p> <p>Маца не мога да остави зета без какве такве утехе.{S} И |
| што су Лепосаву у гроб отерали.</p> <p>Маца га је истински жалила.{S} Гледајући га једном како |
| , па ће временом и свет ућутати.</p> <p>Маца га гневно погледа.</p> <p>— Капе, мајстор-Дишо!{S} |
| дан лежаше у бунилу и несвести.</p> <p>Маца се озбиљно препаде за кћер, хаџи-Диша тако исто, а |
| м — имам један разговор с тобом.</p> <p>Маца махну очима на Лепосаву и ова изиђе на поље; али п |
| а калфу, на кога је тако свикао.</p> <p>Маца је опет бринула за Јанићија из сасвим других обзир |
| и колико је дуга паде на земљу.</p> <p>Маца је прва чула њен врисак и онај пад, па је, као без |
| {S} Па зар то није срећан човек?</p> <p>Маца га је дочекала сама у својој соби.{S} Лепосаву је |
| ш од онуда!{S} Ваљда тек ниси тамо због Маце одлазио! — одговори Станко и поче се смејати својо |
| не падаше ни на ум уобичајена кафа код Маце.{S} Хтео је отићи, али га узе неки стид; изиђе му |
| истицала, кад год би навратио до тетке Маце, чије је разговоре и савете тако радо слушао.</p> |
| погледаше у њу.</p> <p>— Па, ето, тетка-Маце; она зна и више.</p> <p>— А шта ја знам? — Знам да |
| ако измирила и ствари Ламбрине од тетка-Маце примила, кира-Анастасија је опет зебла од нечега.{ |
| е као заливен ћутао и очекивао од тетка-Маце, да она сама пронађе пута и начина шта да се ради. |
| bSection" /> <p>Докле је Диша код тетка-Маце остао, Јанићије је седео у дућану и са неком стреп |
| — викну га с прага — носи ово код тетка-Маце и да кажеш: поздравио мајстор и шаље ово! — Јеси л |
| > <p>Ствари је Јанићије однео код тетка-Маце.{S} Овде је био сигуран да их, до повратка кир-Диш |
| у дућан, а после сам их однео код тетка-Маце.{S} И кира-Анастасија је после била овде, плакала |
| а се степао! — љутио се често код тетка-Маце.</p> <p>— Море, зете, не брини!{S} Доћи ће ти, вид |
| b n="216" /> није могао ништа без тетка-Маце у кући и Јанићија у дућану.{S} Кад би му их когод |
| бинама опомену на обећање, оде до тетка-Маце, те јој саопшти своју намеру и потражи савета од њ |
| не оста му друге него да тркне до тетка-Маце.</p> <p>Кад се Диша у неко доба ноћи разабрао од б |
| дио да остане код куће, те, ако устреба Маци, да јој се нађе, а и да њему јави, ако што буде.</ |
| , од којих се застидео, и исприча тетка Маци, како га је кир-Диша гонио да иде кира-Мани и зашт |
| се освести! — рече хећим строго и даде Маци неколико врло крупних пилула.{S} А за тим предузе |
| а до јутра нека му буде и тако, — рече Маци и седе, да вечера позну вечеру.</p> <milestone uni |
| могао ни помислити да тако што предложи Маци.{S} Да је бар удовац, али пуштеник — е, не иде!{S} |
| <p>Диша извади сад два цванцика и пружи Маци.</p> <p>— Ево на; добро само те ми се толико затек |
| , можда би опазила трагове од суза; али Маци то и не паде на ум.</p> <p>— Седиш, ћерко, седиш, |
| Баш прошле године она је олакшала некој Маци Брњошевој.{S} Та Маца није за дуго имала деце, а њ |
| .{S} Квасио јој главу сирћетом, помагао Маци у свему око болеснице, држао је по читав сат њезин |
| пањ!</p> <p>Разуме се да је Диша причао Маци и Лепосави, како је Јанићије хтео да остави посао |
| те да га она пронађе.{S} Прво је отишао Маци, да се посаветује.</p> <p>— Бог и душа, побегао! — |
| .</p> <p>Као што је кућу и жену оставио Маци, тако је радњу оставио на Јанићију.{S} Цео дан он |
| до сада не виде, угледа сада.{S} Тетка-Маци ударише сузе на очи; говори му, а сузе без јецања |
| удно, несхватљиво расположење.{S} Тетка-Маци дошле на посело неке жене, а Јанићије у мутваку ту |
| огледу постати не само десна рука тетка-Маци, но, у колико буде нужно, он ће и сав тетка-Мацин |
| огу више овако! — рече он једаред тетка-Маци, када га ова поче грдити, што се не отргне.</p> <p |
| дан Јанићије однео једне јеменије тетка-Маци, затече Лепосаву саму.{S} Тетка-Маца је отишла јед |
| {S} Мајстор-Дишино често одлажење тетка-Маци, коју је после свега овога сматрао више него ли да |
| вде ми више нема места.{S} Казаће тетка-Маци и мајстор ће ме отерати.</p> <p>И њему се нешто ра |
| оварао о мајстору.{S} Једном рече тетка-Маци: „Ето ти!{S} Што <pb n="175" /> ниси отварала очи, |
| знала о свему, што је он видео и тетка-Маци испричао.</p> <p>— Да кажем, не ваља!{S} Обећао са |
| .{S} Она изиђе из собице и пожури тетка-Маци, а Јанићије, још сав румен, уђе у дућан и седе за |
| ипак на добро свршити, он пожури тетка-Маци.{S} Тетка Маца му је била једина личност, коју је |
| кад помисли како ће и шта ће рећи тетка-Маци, те да га задржи на вечери и ноћишту.</p> <p>Како |
| оме већ утврђеноме обичају, пошао тетка-Маци на кафу, спази га Станко туфегџија и позва на свој |
| ла, ударио другом страном и пошао тетка-Маци.</p> <p>Сав онај јед и осветничко расположење за о |
| о радњу и сакупљени пазар односио тетка-Маци, да то ни мајстор Диша не би боље вршио.{S} Па ни |
| редовно је свакога вечера доносио тетка-Маци, која га је затварала у оковану гвоздењачу, да до |
| , слао своје „чираке“, да се нађу тетка-Маци у послу, а он је седео у радњи по цео дан.{S} Није |
| р Диша дан из дан одлазио на кафу тетка-Маци, а Маца тек ваљда не би примала сваки дан једног н |
| дње!{S} Тамо, у кући, да се нађеш тетка-Маци на помоћи и четворе очи да отвориш на све... разум |
| је преко мајке одговарао.</p> <p>Тетка-Маци није се свиђало овакво примирје, али је и она неко |
| — помисли Диша. — Ово ће бити онај сан Мацин. — А како се ради с њим? — упита гласно.</p> <p>— |
| <p>— Зете, дај алвалук! — зачу се глас Мацин.</p> <p>— Је л’ живо? — запита Диша дршћући.</p> |
| што се, у тај пар, догађало тамо; тетка-Мацин долазак у дућан и онако срдито захтевање, да јој |
| у колико буде нужно, он ће и сав тетка-Мацин надзор подвргнути својој потајној контроли.{S} Од |
| оље, нагони га, те отвори капиџик тетка-Мацин и увуче се у њену авлију.</p> <p>Како ли се у јед |
| им он разреши онај загонетни сан тетка-Мацин.</p> <p>Тога пустињака не нађоше у његовој испосн |
| е две недеље диже из постеље.{S} Толика Мацина нега најпосле му поможе и он изиђе у дућан, исти |
| го.{S} Из очију му никако није избивала Мацина кућа са дебелим хладовима и Лепосава у њој.{S} Т |
| утаначе дан прстена и сватова.{S} Кућа Мацина била је пространа, те, поред осталога, утврдише |
| лена, кад у дућан завири Лепосава тетка-Мацина. —</p> <p>— Шта ћеш?{S} Запита је Јанићије.</p> |
| ко их је Бог дао.{S} И та особина тетка-Мацина створила јој је толики углед, да се њезин глас м |
| .</p> <p>Али сва видарска вештина тетка-Мацина па најпосле и све биљаре, које су јој усрдно пом |
| апатичан, ипак га је ова нежност тетка-Мацина помало блажила.</p> <p>Но, ма да је ова пажња па |
| знало мајстор Диша.</p> <p>— Па, између Мацине Лепосаве и фудул-Стаменкиног Канчета.</p> <p>— Ј |
| ја је опет зебла од нечега.{S} Са тетка-Мацине стране није се плашила ничега.{S} То је, као у в |
| ле овога најтежег удара отишао из тетка-Мацине куће не зна се, па тако исто и где је провео прв |
| лов, па само трепће и гледа у очи тетка-Мацине.</p> <p>— Тако... рече Маца, прсну у смех; али с |
| овога то због онога трчкарати до тетка-Мацине куће.{S} И тако, мало по мало, он се толико нави |
| љиво, а очи му се плашљиво приковаше за Мацино лице.</p> <p>— Нађе ли је?{S} Шта је казала?</p> |
| пно премишљао и овај сан, или боље рећи Мацино виђење, на сваку руку тумачио, а трећег дана, ка |
| њем, испуњеним страхом, звераше у тетка-Мацино равнодушно лице.</p> <p>— А што ме питаш за то?{ |
| ице у шаке и поче горко плакати.</p> <p>Мацино гласно нарицање огласило је комшилуку смрт њезин |
| ављао је ону исту историју, почињући од Мациног сна па до побожнога пустињака и светога ексера, |
| очевидно преплашен од забринутога лица Мацинога.</p> <p>— Можеш да изгубиш жену, а дете да ост |
| у потпуности све оно, о чему је и после Мацинога исказа могао посумњати; то му је био очевидни |
| снебивања и потајног осмешкивања тетка-Мацинога извуку згодан материјал за читаву историју, ко |
| што је потребно за сватове спреми.{S} У Мациној кући чује се дан из дан девојачки жагор и певањ |
| о нека буде! — уздахну Диша и оде тетка-Мациној кући.</p> <p>После подужега времена врати се ма |
| е, завршио се врло пријатно.{S} У тетка-Мациној кући, под оним хладовитим орахом, њему је било |
| ир-Диша је као на угљевљу седео у тетка-МациноЈ кући, час по устајао, нестрпељиво изгледао на к |
| да се она налази под двоструком пажњом, Мацином и Јанићијевом; а за Јанићија је већ био уверен, |
| а Диша, кога овакав неодређени израз на Мацином лицу текну у срце.</p> <p>— Чудо! — узвикну Мац |
| изникао међу сватовима, провлачио се са Мацином Лепосавом кроз коло, вијали једно другога, док |
| а ће мајстор Диша да се ожени Лепосавом Мацином.{S} А тако се најзад и морало држати, пошто је |
| >— С киме, море?</p> <p>— С оном, тетка-Мацином.</p> <p>— Зашто, бре?</p> <p>— Ето ти, газда, ш |
| аред окрете на другу страну и оде тетка-Мацином сокачићу.</p> <p>Тетка-Мацу је затекао код куће |
| сја над зеленим баштама и стрехом тетка-Мацином, он устаде са постеље у дућану, где је са „чира |
| о ружан знак, а када још опази на тетка-Мацину лицу једну велику збиљу, њему се чисто стужи од |
| осле би подвикнуо жандармима, да извуку мацке и да на њих повале мајстор-Дишу.</p> <p>— Ниси им |
| </p> <p>— Добро је, паметно си урадила, Мацо, што си ме одвратила од нечастиве силе!{S} Са овим |
| ст.</p> <p>— Ако буде син, начинићу ти, Мацо, либаде од кадифе?</p> <p>— А ако буде кћи?</p> <p |
| , кажу....</p> <p>— За име света, тетка-Мацо, шта кажу? — викну мајстор Диша, који већ не мога |
| образе.</p> <p>— Немој, молим те, тетка-Мацо!{S} Ти знаш колико те поштујем... и Лепосаву; али |
| /p> <p>— Лажно је.{S} Светога ми, тетка-Мацо!</p> <p>— Знам, знам, Дишо; али свет и то зна, да |
| ине и понесе је.</p> <p>— Гледај, тетка-Мацо! — викну он и са доксата, на коме су вечерали, изн |
| ете, ама ја нећу.</p> <p>— А оно, тетка-Мацо?...{S} Божем се не зна што си је лањског Божића об |
| p> <p>— Међер, имаш златну памет, тетка-Мацо! — <pb n="122" /> узвикну Диша весело. — Ово ће би |
| о се не отргне.</p> <p>— Не могу, тетка-Мацо, не могу више! — јекну Јанићије и грухну се у груд |
| за вас.</p> <p>— Лају пси; лају, тетка-Мацо, и лажу, Бога ми! — викну Диша очајно.</p> <p>— Е, |
| уздах тетка-Маца.</p> <p>— Јаох, тетка-Мацо! — застења Диша — немој више тако!</p> <pb n="120" |
| а се у туђа посла мешам!</p> <p>— Тетка-Мацо, ти си поштена жена, грехота је да кријеш оно што |
| ацу је затекао код куће.</p> <p>— Тетка-Мацо — рече Диша дрхтавим гласом — имам један разговор |
| плету иза мутвака.</p> <p>— Нека тетка-Мацо, не зови је сада; одох прво до куће, да јој донесе |
| само да те оженимо.</p> <p>— Море тетка-Мацо, — бранио се тек разговора ради — зар сада, када с |
| p>То је било после једнога разговора са Мацом, који је хаџију врло обрадовао и изазвао располож |
| мајком да разговара.</p> <p>Кад оста са Мацом на само, мајстор Диша извади из недара један тефт |
| Диши игра срце од задовољства, улази са Мацом у собу и ведро гледа око себе.{S} Не потраја мног |
| за што викао.{S} Пре се уздржавао пред Мацом а сада је и пред њом за сваку ситницу пребацивао |
| е сели за совру, казао пред Лепосавом и Мацом: „Још две године да ме овако послужиш, па ћу те у |
| ије морао по вас дан мајати се са тетка-Мацом око болеснице и трчати свуда, куд га је слала рад |
| ућан слат, а у вече је заједно са тетка-Мацом и Лепосавом седао за совру и вечерао.</p> <p>Једа |
| а, <pb n="185" /> стојали су пред тетка-Мацом као немирна деца пред коју је учитељ изненада иск |
| } Зар сам ја прилика за оно девојче?{S} Мацу ја уважавам као своју сестру; она ми се нашла у бо |
| > <p>— Није, него што не поведе и тетка Мацу на хаџилук.{S} Штета, Бога ми!</p> <p>Но Лепосава |
| д совре, целива у руку прво мајстора па Мацу и изиђе из собе.</p> <p>— Где је онај запис? —упит |
| Скидајте јој хамајлију! — журио је Диша Мацу и комшијницу; па, бојећи се да му жена не продужи |
| а сад? — запита преплашено и стаде пред Мацу као укопан.</p> <p>— Сад, шта да Бог — одговори Ма |
| дмахну главом, па онда започе да грди и Мацу и све остале жене, које се пачају у хећимска посла |
| се толико навикну на ову кућу, да тетка-Мацу није друкчије поштовао него као да му је мати.{S} |
| ими фес, пољуби мајстора, па онда тетка-Мацу у руку, и оде, да се измије.</p> <p>И све то што с |
| а децом, обично су се обраћале на тетка-Мацу, да им она помогне и око њих пробаје.{S} А рука јо |
| ође на улицу и не обазирући се на тетка-Мацу, која га задржаваше, да бар једну кафу попије и да |
| трчавши целу башту донесе је пред тетка-Мацу и, збуњен, као да је бекријску чашу искапио, спуст |
| целим народом да метне поред себе тетка-Мацу, а сви совјетници, попечитељи и народ да јој прист |
| жда, и утерати у лаж и Јанићија и тетка-Мацу.{S} Очекивао је све друго само не овај израз, који |
| о књаз, па да нареди да му доведу тетка-Мацу и мајстор-Дишу, па онда пред целим народом да метн |
| де тетка-Мацином сокачићу.</p> <p>Тетка-Мацу је затекао код куће.</p> <p>— Тетка-Мацо — рече Ди |
| комшија спава, није ли будно комшиско, маче?{S} И то је живо, и то си има очи, Дисо, бре!</p> |
| — продера се Ламбре, када му се она не маче с пута.</p> <p>— Искам... промуца кира-Мана; али ј |
| ако је човек псето, жена не сме да буде мачка.</p> <p>Али све то на страну; све би се то још и |
| о, он прескочи преко зида и лагано, као мачка кад вреба, довуче се између дрвета и густога осма |
| бране, унесе му се у лице и поче га као мачка грепсти.</p> <p>Фудул-Стаменка и Канче једва стиг |
| и све: — отац и браћа... па...</p> <p>— Машала, кир-Диса!{S} Тој ти је мудро реч. — упаде кир-Д |
| донео.{S} Ходи, ближе!</p> <p>Лепосава маши очима руци Дишиној, коју је он пред њом у вис узди |
| адовољства.{S} И она се кикоће; али кад маши очима горе, а то није удовица, већ држи кир-Ламбру |
| дио је да се добро угреју у ватри једне машице, па, када се ове готово усијаше, он превуче њима |
| ој могао наградити доброту.{S} Детињска машта његова бацила га је у маштање: да је нешто књаз, |
| због ње туче шегрте!“</p> <p>Разиграна машта Јанићијева све га је више увлачила у свој чаробни |
| по цео дан, прибирајући пару по пару и маштајући потајно о лепој Гркињи, поста му сада тако те |
| S} Детињска машта његова бацила га је у маштање: да је нешто књаз, па да нареди да му доведу те |
| е и са најлепшим задовољством даде се у маштање о будућем, брачноме животу.</p> <milestone unit |
| босиока, заспао.{S} Сит и зачаран овом маштом, заспао је Јанићије тако тврдо, да не би осетио, |
| ти ђаволе већ три дана?</p> <p>— Глава ме нешто болела; требам ли што да те послушам?</p> <p>— |
| ује на свој повратак кући.</p> <p>— Ова ме деца скупо коштају! — уздисао је премећући бројанице |
| а велиш, бре?</p> <p>— Немој, газда, да ме шаљеш тамо: немам образа да јој на очи изиђем.</p> < |
| образ, а она му казала: „Зашто, бре, да ме удаш за овај тулум?“</p> <p>Мајстор Диша више није ч |
| Ето, ја сам досао као еден пријатељ, да ме научите, те да и ја разбирам, засто вратисте прстен? |
| сам, без родитеља, па никога немам, да ме посаветује и помогне.</p> <p>— Како никога немате?{S |
| дати; неће ваљда бити тако бездушан, да ме без ичега пусти у бели свет! — мислио је уз пут Јани |
| ећете?{S} Сто сам ја на вас скривио, да ме клепећете?{S} У апса ћу ја вас <pb n="167" /> и твог |
| , а! — Турчине, - бре, пали кумбару, да ме разнесеш!</p> <p>— Рђо ниједна, што се не обеси онда |
| да то не чини?{S} А да му кажем, па да ме, као у сватовима, опет одалами, то баш нећу. — Најпо |
| } Пет хиљада гроша, пет хиљада гроша да ме кошта то!</p> <p>Хаџије су га сажаљевале; неки га и |
| д Лепосавом и Мацом: „Још две године да ме овако послужиш, па ћу те узети у радњу за ортака.“</ |
| је било — било, само да ми се закуне да ме никада више неће варати; а оно псето (ту кир-Диша за |
| о!{S} Разбојник!{S} Арамија!{S} Хоће да ме убије! — лелекао је кир-Дума не мичући од зида крај |
| унула, кућу опоганила, па сада још и да ме закољеш?{S} У полицију ћу ја тебе!</p> <pb n="92" /> |
| га дервиш — До године, кад дођем, ти да ме дочекаш са пешкешом, а ја да ти сада дам четири запи |
| Бог ће дати, па ћу се вратити, а ти да ме дочекаш како приличи једној хаџики: чесна и поштена! |
| осава.</p> <p>— Море, девојко, немој да ме вучеш за језик — обрецну се Маца. — Мислиш ти, Маца |
| ли не дам да ми се квари ред; не дам да ме нико вара и да ми образ гази.{S} Разумеш ли?</p> <p> |
| код тебе било, али ето, ја те молим да ме отпустиш.</p> <p>— Хајде, бре, ћопеку један!{S} Седи |
| ја; пребио бих му обе цеванице, само да ме није стало до мога трговачког образа, те да ми брука |
| еме ручку, кад вечери.</p> <p>— Само да ме Господ благослови породом, па да видиш онда како ће |
| како је, мајстор-Дишо; није то лепо да ме уплећеш у те ствари — развуче тетка Маца <pb n="89" |
| ити, да постанем газда-човек.{S} Што да ме гледа?</p> <p>Ово тачно размишљање о своме положају |
| отапа.</p> <p>— Па, дабогме, и зашто да ме гледа! — размишљавао је Јанићије. — Ја сам само једа |
| брани се Лепосава. — Та и сама кажеш да ме мајстор Диша не проси.</p> <p>— Не проси, дабогме; а |
| маш ли Бога, имаш ли душе? — Зар ћеш да ме убијеш, Јанићије?! — промуца Анастасија, па, када ви |
| оштен човек, онда не смеш да оставиш да ме чаршија... поче Анастасија, али не доврши шта је хте |
| ам их сачувао до повратка газдина, сада ме он не би овако отерао, него би ме још и за калфу изв |
| но смеше.</p> <p>— Буди Бог с нама, шта ме сад опет снађе! — прекрсти се Диша од чуда, кад опаз |
| а! — рече му он.</p> <p>— Шта знам, кад ме тамо вуче — одврати Диша.</p> <p>— То је искушење — |
| опростиће ти.</p> <p>— Не могу... стид ме... прошапута Јанићије.</p> <p>— Јогуницо!{S} Е, добр |
| есрећни сине?</p> <p>— Не знам!{S} Овде ме срамота да останем; идем у свет.</p> <p>— Зар због о |
| скрушено и отури одело од себе. — Уједе ме, пцето; шта сад да се ради?.</p> <p>Анастасија је ст |
| ну тетка Маца чисто запањено — још ћете ме обедити, да сам јој нешто изнела, а ја ништа о томе |
| еста.{S} Казаће тетка-Маци и мајстор ће ме отерати.</p> <p>И њему се нешто ражали; дође му, да |
| сада ме он не би овако отерао, него би ме још и за калфу извео, што сам му био веран! — мислио |
| ти се осветим?</p> <p>— Па, ето, удари ме у леђа.</p> <p>— А ти?</p> <p>— Ја ћу опет онако...< |
| само никакво добро не.</p> <p>— Шта си ме звала? — најпосле запита Диша необично меким и молећ |
| утао?</p> <p>— Како да ти кажем, кад си ме одмах појурио да тучеш?!{S} Зар ми о сватовима због |
| си честит, онда нека је просто, што си ме уцвелио.{S} Ти и сам знаш шта ти ваља чинити.</p> <p |
| ро је, паметно си урадила, Мацо, што си ме одвратила од нечастиве силе!{S} Са овим би добио дец |
| стини она све тако мислила.</p> <p>— Ти ме не волиш... рече Јанићије тужно, кад она престаде.</ |
| о, газда, па сам ти и образ чувао; а ти ме тераш да идем кир-Ламбру, ваљада да ти опет образ ср |
| /p> <p>— Па шта да радим сада?{S} Научи ме, де!{S} Ето, ја ћу престати да долазим, па ће времен |
| же...</p> <p>— Па како да питам... срам ме је...</p> <p>— И мене — додаде Лепосава.</p> <pb n=" |
| у хамам без пестемаљ не ходим!{S} Срам ме фаћа! — одговори Анастасија одлучно.</p> <p>— Ама, н |
| то нас остави, бре?“ а она ми каже: „Он ме је овамо отерао!“</p> <pb n="217" /> <p>Тетка Маца о |
| {S} Једаред, баш после прошевине, дигао ме је као перце до појаса и шале ради три пута преко со |
| да ти се исповедам?</p> <p>— Море, жао ме, много ме жао? — одговори Јанићије</p> <p>— Ваљада, |
| та је, море, те плачеш?</p> <p>— Отерао ме газда!...</p> <p>— Зашто?</p> <p>Јанићије брзо угуши |
| ну у један мах преплашено.</p> <p>— Ево ме, мајсторе! — одазва се Јанићије и утрча у собу.{S} А |
| исповедам?</p> <p>— Море, жао ме, много ме жао? — одговори Јанићије</p> <p>— Ваљада, што и тебе |
| аво дућану свога мајстора.</p> <p>— Ако ме је и отерао, моје дреје мора ми дати; неће ваљда бит |
| ајеца Анастасија — Бог па ти!{S} Ти ако ме не избавиш, ја ћу у Дунав!</p> <p>— И то је срамота, |
| но није ни окотило, а гледај ти, колико ме кошта! — уздахну хаџија и одмахну руком.</p> <milest |
| — одговори Маца — Изменио се много и то ме брине.{S} Знаш како је: да ми је рођено дете, не бих |
| .. отегну тетка-Маца.</p> <p>— Ама, што ме мучиш?{S} Што не казујеш? — завапи Диша тако молебно |
| своју жену.</p> <pb n="206" /> <p>— Што ме запиткујеш једнако... мене је срам! — одговори шапат |
| -Мацино равнодушно лице.</p> <p>— А што ме питаш за то?{S} Зашто би се ја мразила са светом, да |
| пред иконе да кунем тебе Ламбре, зашто ме даде на оно кавурско чкембе, да ми очи испије, младо |
| </p> <p>— Зашто, бре, газда-Дишо, зашто ме тешко закле?{S} Казаћу ти, а ти ћеш, када јој опрост |
| ћерини тргоше иза сна.</p> <p>— Боцкају ме мрве, нано! — одговори Лепосава и седе у постељи, ба |
| јој целујем златне одежде, ама заблесну ме светлост, а ја, женска глава, па се препадох, па сам |
| ди колико сам страдао; Бог види како су ме сви они варали и поштење ми убијали, па, ако је било |
| ички поглед.</p> <p>Мајстор Диша изгуби мегдан.{S} Руку, којом је потегао, да је дохвати, трже |
| окле не пронађе одбачену аспру, узме је међ прсте, отре јој блато о антерију, па је опет врати |
| од самога Мухамеда), седео је на једној међедини, чело дугачког мртвачкога сандука и привијао д |
| велики добротвор свога народа.</p> <p>— Међер, имаш златну памет, тетка-Мацо! — <pb n="122" /> |
| дућану.</p> <p>Но докле се, тога дана, међу Србима причало, како је Диши још јутрос нека жена |
| Рашчуло се о томе, па многе нероткиње, међу којима је било и сасвим непознатих јој жена, долаз |
| јски понос национални ипак умекшају.{S} Међу Србима је било већ такових људи, који, и ако не им |
| ловала, час у гостинску собу и као шева међу пуним класјем весело певушила или се на сав глас з |
| Думиница увукоше и младожењу, узеше га међу се, те Диша заборави и на своја разбијена врата и |
| колу, први у песми.{S} Кира-%Анастасија међу кумама смерна и стидна, као што то приличи невести |
| е, идите оном хладовитом стазицом, која међу гробовима кривуда између малене црквице и звонаре, |
| р Диша на миндерлук и пропуштајући зрна међу прстима тихо шапуће себи, кад неко закуца на врати |
| стојао је у мутваку као између два огња међу које је стављен, да по својој вољи изабере у који |
| е ове питоме особине дизале су му углед међу Грцима, али, у очима кир-Думиним, нарочито његова |
| Лепосава се чешће пута усред ове вреве међу пријатељицама осећала усамљена и растужена.</p> <p |
| са Циганима, њега раздрага песма, дође међу ове и тако ударише у пијанку и певање, да се чак и |
| о дванаест година.</p> <p>Тетка Маца је међу женама свих редова уживала велико поверење и била |
| та испосничка наклоност, створила му је међу новим поклоницима леп углед; многи су његове услуг |
| арског позива, била је и с друге стране међу београђанкама мио гост.{S} Зато што јој је био отв |
| ивао од куда сва ова пецкања, што су се међу девојкама у тај час чула, он би сазнао на пример д |
| аде кад да се објашњава више, већ штуче међу сватове.</p> <p>А ко зна, не би ли боље било, да ј |
| само међу Србима и Турцима, него чак и међу Грко-цинцарима, који, у оно доба, беху друштвеноме |
| м орахом, њему је било као да се налази међу најближим својима.{S} Управо тако је он мислио, ма |
| а-Анастасија ни као удовица није баш ни међу својим Грцима и Цинцарима уживала најбољи глас.</p |
| рочито комшијама онога времена, гледати међу собом младу, лепу удовицу, па још без деце, са јед |
| зна би ли се мајстор Диша могао одржати међу оноликим грчко-цинцарским и јеврејским фирмама, ко |
| започне, он ће морати, пре свега, изићи међу људе.{S} А та сама помисао, да се сад, овако оцрње |
| S} Изгледао је самоме себи као осуђеник међу стварима, које су га сваки час подсећале на одбегл |
| епих особина Хаџи-Зосим је био уважаван међу поклоницима и зато, што је он толико рачуна водио |
| о који усклик тројице ноћника.{S} Један међу овима био је Јанићије Бик.{S} Са заваљеним фесом з |
| p>Колико је пак мајстор Диша био уважен међу овима, буди напоменуто, да га је првом женом, Анас |
| ; где га нису оставили, тамо би изникао међу сватовима, провлачио се са Мацином Лепосавом кроз |
| /p> <p>— Не смо га звали; сам се тискао међу нас! — бранили су се Грци од оног прекора.</p> <p> |
| у староме Београду добар глас, не само међу Србима и Турцима, него чак и међу Грко-цинцарима, |
| му означити болест од које болује. — Но међу свима највиша их је било жена нероткиња, којима су |
| слио, ма да није никада знао како је то међу најближима, јер је још као дете изгубио родитеље и |
| > <p>Али друкчије је одјекнула ова вест међу српским занатлијама и трговцима.{S} Мајстор-Дишу с |
| з чаршију, него ли да се у оваком оделу међу људе јави.{S} Антерија је била толико широка, да ј |
| би вратио њезиној фамилији на вилајет; међутим, није могао ни помишљати, да би Јанићије, сам, |
| тоји на капиџику као фудул-Стаменка.{S} Међутим, баш ова фудул-Стаменка, удовица, за којом је и |
| о је таман толико колико и ни једна.{S} Међутим, кира-Анастасији није било до чекања, ту је тре |
| ме животу да о таквим стварима чује.{S} Међутим, тетка Маца је у својој дугој пракси видела и т |
| обом, то није било у нарави Дишиној.{S} Међутим, Јанићије му је већ једаред засведочио своју од |
| ше грех његових родитеља према њему.{S} Међутим грчко-цинцарске кћери некако нису још уочиле ов |
| ира-Анастасија оставила.{S} Лепосава је међутим, поред све оне кратке претње, спавала тако мирн |
| их тичурина растрзале и кљувале.</p> <p>Међутим докле се он овако ломио и у нерешљивости својој |
| ши не оста друге него да очекне.</p> <p>Међутим, докле је он чекао пред доксатом и задовољно та |
| , као да се ње то ништа не тиче.</p> <p>Међутим, Јанићије је са гужвом кир-Ламбринога одела сти |
| ама признала своје браколомство.</p> <p>Међутим, докле су се са њиме дешавале ове промене, и ње |
| им интимним задахом запахњивало.</p> <p>Међутим, докле је кир-Диша овако очајно лутао све даље |
| , као да се ништа није догодило.</p> <p>Међутим, код кир-Думе био је читав породични савет.{S} |
| под очију, погледа мајстор-Дишу.</p> <p>Међутим, и у чаршији, која је у недостатку других разго |
| је поуздан да му за женом пази?</p> <p>Међутим, баш за ово није требало ни глава да га заболи; |
| надне радости.{S} Топло задовољство као мекани талас запљускивало га је са свих страна <pb n="2 |
| омиле жена, момака и људи, ко лежећи на меканој трави, ко одупрвши се о своју обрамицу, по цео |
| — Неколико недеља већ, како је дошао из Меке неки постарији дервиш и настанио се у Дервишани ис |
| и пољубио.{S} И та реч, боље рећи, тај меки, нежни нагласак, који овој речи придаваше сасвим д |
| звала? — најпосле запита Диша необично меким и молећим гласом.{S} Тетка Маца дубоко уздахну.</ |
| ом дахирета, све га више мамљаше својом меком, страсном мелодијом, пуном неке неодољиве чежње, |
| да разрезује по обележеним линијама на меку сахтијану.</p> <p>Сутра дан изиђе одлучно пред мај |
| же од мене!{S} За добро сам ти добар, — мелем сам; ама за зло, да те Бог сачува!{S} С оном прво |
| , који би га срдачно прихватио и благим мелемом ране привио.</p> <p>И мајстор Диша се обрадовао |
| еф, другом руком удари по њему по такту мелодије, а ногама поче поцупкивати и горњим делом тела |
| на ново да заноси, заједно са чежњивом мелодијом која му се срца тицаше.</p> <p>— Као занесен |
| га више мамљаше својом меком, страсном мелодијом, пуном неке неодољиве чежње, којом сав ваздух |
| ра и ударајући дланом о длан певају оне мелодичне грчке песмице, или одушевљено прате извијање |
| мбре — Канче!...</p> <p>— Шта искате од мен?</p> <p>Девојче се пажљиво обазре, да га ко не чује |
| , да по месечина кроз бакчу спацира сас мен!{S} И како да спацирамо? — рече кира-Анастасија и о |
| , приступи му ближе.</p> <p>— Хајде сас мен’ у Галац.{S} Троскови ја плаћам.</p> <p>— Шта ћу ја |
| Удаје се, за мога мајстора... а мене... мене... ух! — уздахну тешко.{S} Рука му случајно напипа |
| 6" /> <p>— Што ме запиткујеш једнако... мене је срам! — одговори шапатом Лепосава и још више са |
| о одспавају.</p> <p>— Ножем на мужа!{S} Мене да пробурази?{S} И све то због њезина неверства!{S |
| p> <p>— Удаје се, за мога мајстора... а мене... мене... ух! — уздахну тешко.{S} Рука му случајн |
| хтела, да преда мном отвориш уста и да мене запиташ.{S} Гледам само шта чиниш и како мучиш ону |
| г тебе рекох.</p> <p>— Гле, брине се за мене.</p> <p>— Па тек да се одмориш мало.{S} Жалим те, |
| настасију оно, као што је измислио и за мене ово, што се сад по чаршији говори.{S} Ама нисам ја |
| не изиђе.</p> <p>— Мајку да слушаш, на мене да мислиш!</p> <p>— Хоћу! — одговара Лепосава.</p> |
| ти ћеш, када јој опростиш, омрзнути на мене; па и кира-Анастасија и кир-Ламбре.{S} Зашто, бре, |
| ја Френк, шта ли, да се бацаш блатом на мене?</p> <p>И Бог зна шта би још старац казао у својој |
| <p>— Па то, да немаш деце.{S} Вичеш на мене, као да сам ти ја крива.</p> <p>Јанићију Бику, кој |
| о се разбирате за њено к’смет, зашто па мене питате?</p> <p>— Како, зашто, Ламбро бре?{S} Не ли |
| о се убио; он је мене волео, па је због мене то!</p> <p>И ова слика, коју је тако замислио, рас |
| ње ми убијали, па, ако је било греха од мене, он ће ми опростити.</p> <p>Таква су размишљавања |
| в ми на очи наиђе, па онда нека беже од мене!{S} За добро сам ти добар, — мелем сам; ама за зло |
| будем казивала, да се моје дете није од мене мицало?{S} Знаш ли шта лају погана уста?{S} А? — з |
| е, да те ни сам Господар Милош не би од мене сачувао, само да се ниси вратио.{S} Па, деде, проб |
| ..{S} Јанићије!</p> <p>— Ама шта ћеш од мене?</p> <p>— Врати дреје...{S} Ја ћу му кажем да ника |
| му радњу чува.</p> <p>— Одрастао си код мене, ја сам те упутио, добар си био, веран си ми био, |
| ећник један!{S} Шта му је било мало код мене?{S} Хтео сам да га узмем на трећу пару; ортак да м |
| p> <pb n="67" /> <p>— Не могу, нису код мене!</p> <p>Анастасија пребледе, очи јој стадоше, а су |
| је:{S} Ја сам крива, што се убио; он је мене волео, па је због мене то!</p> <p>И ова слика, кој |
| ко да питам... срам ме је...</p> <p>— И мене — додаде Лепосава.</p> <pb n="173" /> <p>— Ама, ти |
| S} Ели ово гора Романија, што ли?{S} Ви мене да клепећете?</p> <p>— Море, одвали човече, док си |
| >— Зашто, море?</p> <p>— Ете, зато, што мене караш, а сама нећеш да узмеш запис!{S} Зашто не уз |
| <pb n="89" /> — ако што знаш, онда што мене питаш?{S} Зар је то лепо, да се у туђа посла мешам |
| бичајеним уздахом: „Јово, теби свећица, мени пензијица!“</p> <p>Тако је радила неколико година, |
| о је послао? — Мени дај, — Јанићије!... мени... мени!{S} Је ли од мајстор-Дише? — викале су дев |
| лао? — Мени дај, — Јанићије!... мени... мени!{S} Је ли од мајстор-Дише? — викале су девојке у ј |
| са слаткишима.</p> <p>— Ко је послао? — Мени дај, — Јанићије!... мени... мени!{S} Је ли од мајс |
| а мужа свака би себи пожелела.</p> <p>— Мени не треба мајстор Диша.{S} Ако њему треба да се жен |
| каже, питај!{S} Ето, њој каза Канче, а мени цео комшилук.{S} Кажу: остарела си, а ниси умела д |
| цом и метанишем, само да вама да деце а мени унучиће.{S} Па ваљда се смиловала мајчица, те је т |
| пру.</p> <p>— Нека, газдарице, не треба мени поклона! одговори Јанићије, који се све више збуњи |
| нав — ја не смем...</p> <p>— Ја нећу да мени нико каже, како сам твој пезевенк-баша.</p> <p>— Л |
| ари су твоје.</p> <p>— Јесте, моје; ама мени се све чини, да сам баш од тебе чуо, да она носи ч |
| у.{S} Дај Боже да оздравим само, а туђе мени не треба.{S} То ћу поклонити цркви.{S} Не требају |
| ом до себе — Тако!{S} Па деде сада да и мени кажеш оно, што си мајци казала! — Хоћеш ли?</p> <p |
| р-Диша га погледа зачуђено.</p> <p>— Ти мени дао паре?{S} Зар онај гурбет мени дао паре?{S} Как |
| да се расквари свадба пре ђердека; а ти мени шамар за врат!{S} А ја сам хтео да ти кажем како ј |
| грлу гуши; а када је завршио оно: „тако мени Бог помогао“, лепо му се учини, као да га нешто по |
| а онда, ти баш и кад би продао ту ствар мени, света места су препуна других чудотворних светиња |
| >— Ти мени дао паре?{S} Зар онај гурбет мени дао паре?{S} Какве паре тражиш, бре?</p> <p>Думи п |
| >— Кали-мера, кир-Ламбре!</p> <p>— Кали-мера! — одазва се домаћин — Орсе, изволите кир-Дума, ор |
| нким мествама уђе у собу.</p> <p>— Кали-мера, кир-Ламбре!</p> <p>— Кали-мера! — одазва се домаћ |
| „калуп“, те да је она сама понесе и по мери капу избере.</p> <p>И Јанићије Бик тих дана био је |
| , први пут поздравише љубазно са: калос мерос, кир-Диса!</p> <p>Ово је било за њега толико поча |
| ом већ три године сањао.</p> <p>— Калос мерос, кир-Диса! — рече Дума улазећи у дућан и дотакнув |
| едан велики чавао, не дужи од садашњих „мертечких“ ексера.{S} Ексер као и сви ексери што су, са |
| а дугачка чибука, поткићена разнобојним мерџанима и по једну лепу дуванкесу са жутим кићанкама. |
| дао у ону чинију пуну пилава и овновска меса, што се поврх пилава пушило.</p> <p>— Море, немој |
| > <p>— Ама, нико те не види.</p> <p>— А месец, а звезде? — Зар нема нешто живо што гледа?{S} Ет |
| им овамошњим приликама, остао је још за месец дана дуже.</p> <p>Али како није могао са да прија |
| то је тако ишло, све докле се не помоли месец и докле мујезинова песма са минарета не огласи ве |
| ама јавила, морамо је послушати.</p> <p>Месец дана спремао се мајстор Диша за поклоничко путова |
| " /> зар сам се зато оженио, да свакога месеца слушам, како се та и та у комшилуку породила, а |
| изразом.</p> <p>— Срамиш се од звезде и месеца, да те не виде с мужем у башчи, а не срамиш се д |
| тну у недра, носила га под пасом четири месеца и — то јој поможе.{S} Сада кир-Дума има сина од |
| — запита Лепосава, којој ових неколико месеца беху као неколико дана, и збуњено погледа у мајк |
| али дани за данима, недеље за недељама, месеци за месецима, али Лепосава ни да помисли.{S} Њојз |
| о поточић, који не сахне, за ових седам месеци истицао је из дућана и утицао беспрекорно у једн |
| орисно, није пропустио, и за ових седам месеци радња је процветала много боље, него ли што је п |
| лает, у Костур; тамо ће остати неколико месеци, а њега моли, да му обилази радњу и кира-Ману.</ |
| а данима, недеље за недељама, месеци за месецима, али Лепосава ни да помисли.{S} Њојзи баш ни м |
| један трупац и тужно се загледа у вити месечев срп, чија блага светлост обасјаваше његово сумо |
| смех, — када поче представљати шетњу о месечевој младини, онако како је то дервиш наредио.</p> |
| кући и кума, кад ноћ осу звезде и блага месечина засја над зеленим баштама и стрехом тетка-Маци |
| а њему сунча, добра му је била и хладна месечина.</p> <p>А Лепосава га је и сада предусретала о |
| неком светлошћу стакластом, хладном као месечина.</p> <p>Кад је Маца ушла у собу, Лепосава је в |
| на остала! — Иска, маторо магаре, да по месечина кроз бакчу спацира сас мен!{S} И како да спаци |
| Диша ништа не треба: „а ако искам да по месечина спацирам по башча, како од мајку <pb n="123" / |
| и била управо одушевљена.{S} Прам јасне месечине, која је кроз бујне османлуке и баштенско грањ |
| би она, у онаком положају, обилазила по месечини око башче, кир-Диша потпуно одевен пратио је у |
| у једну благу успомену; и само једаред месечно, када би се кренула, да из државног „казначејст |
| ти у своје незграпне шаке и почне да га меси, тај се не откупи лако.{S} Јанићију је тек предсто |
| а је дала Јанићију, само пева по кући и меси посластице.{S} Мило јој да се пред гостима похвали |
| да га прости, није пустио да ја кувам и месим што хоћу и како умем.{S} Данас, сутра, кад ти жен |
| ли у руке мајстору, говорили су: „Твоје месо, моје кости; само <pb n="81" /> не уби; удри, не ж |
| аманет: „Докле ти не утаманим оно дивље месо, не можеш постати човек!“</p> <p>Колико му је тетк |
| /> <p>— Како, џанум?{S} Наша кост, наше месо!{S} Кој па да се брине у ова чаршија за едно грцко |
| и привијао десну мишицу, коју је на два места ножем пробо.{S} Према њему чучнула некаква жена и |
| ! — одговори Диша, а немаче се са свога места.</p> <p>— Еле, ви тако? — започе кир-Дума, а не с |
| обе песнице, али ипак не миче са свога места.</p> <p>Ламбре полети кафани, да се склони, али и |
| гробове, и од овога тужног, запуштенога места начиниће живе улице, по којима ће се безбрижно га |
| о пре побегне одавде, што даље од онога места, са кога се јасно оцртаваше београдско обзорје са |
| Шта сад да чиним?{S} Овде ми више нема места.{S} Казаће тетка-Маци и мајстор ће ме отерати.</p |
| аш и кад би продао ту ствар мени, света места су препуна других чудотворних светиња, па се не б |
| се у велико рашчуло да ће Диша у света места, а по махалама се приповедало о ономе чудноме сну |
| ори Лепосава и стаде у страну, да учини места другима.</p> <p>Диша се опрости са свима, пуницу |
| па од силне радости није знао где да им места начини.{S} Посадио их је на ћепенак и одмах наред |
| у глави стала, па се као закована ни с места не миче.{S} Није му дакле остајало друге, већ да |
| а многи и да га замоле, да им из светих места ово или оно донесе.</p> <p>Лепосава је била у тро |
| велико предао побожноме опхођењу светих места, бденисању и постовима, помоћу којих је хтео да к |
| ју изу јеменије пред вратима и у танким мествама уђе у собу.</p> <p>— Кали-мера, кир-Ламбре!</p |
| гу обућу, да застирке не би прљао, па у мествама уђе у собу.</note> <note xml:id="SRP19061_N3"> |
| екла.</note> <note xml:id="SRP19061_N2">Местве се праве од врло фине и танке коже; навлаче се п |
| је отправио у град, да однесе један пар местви<ref target="#SRP19061_N2" />, а он је искрајао с |
| м оком хлеба.{S} Хаџи-Зосим је у светим местима живео само о сухом хлебу, маслинама и зејтину и |
| чуда и лепоте, што их је видео у светим местима, а радознали пријатељи нису пропустили, да га и |
| хаџија познавао је сваки кутић у светим местима, јер је ово већ трећи пут, како као побожни пок |
| ако уважена госта, и још више, када га, место оног простачкога назива: „мајстор“, први пут позд |
| време образ очувао, а који му је сада, место да га награди, забио нож у срце, на то није хтео |
| оме дому видети мртваца, задржа га, те, место да одмах оде тамо, он се преплашен и клецајући до |
| тваку послује, опет види Лепосаву, али, место да га то стишава, све већма опажа колико је несре |
| — Ја искам да ми даш дете у кућу, а ти, место детета, кир-Ламбру — ха?!</p> <p>Анастасија је оп |
| зина претња и велики кујнски нож, и он, место да пође на улицу, седе изнемогло на миндерлук, пр |
| сад је јасно видела.</p> <p>И за чудо, место да је ово сазнање потпуно уништи, она се наједаре |
| их разликовао, што је на оштроме крају, место обична врха, био завршен двокрако, те је личио на |
| ји олако напуштају што су предузели.{S} Место да устане, он поче на широко описивати све добре |
| 19061_N4">Спавало се обично на поду.{S} Место где ће се постеља метати, покривено је даскама, к |
| у дућану ручавао.</p> <p>Али, Лепосава место да осети ову казну, напротив, осећала се много пр |
| е кир-Дума, орсе! — и услужно му показа место у чело миндерлука, где се обично најугледнији гос |
| се асура, а преко ње постеља.{S} То се место називало: душема.</note> <note xml:id="SRP19061_N |
| ајстор Диша је као кроз маглу слушао, и место икакве речи тек би покаткад простењао, нарочито о |
| да нешто одговори, но грло га издаде и место да изусти реч, он поче некако ситно штектати.</p> |
| запиташе, хоће ли, њој потекоше сузе и место сваког одговора приступи им руци.</p> <p>— Е, нек |
| дати мајстору, јер због ње неће да губи место и да на ново у другога газде започиње занат; али, |
| свето тело одмарао; а пљунути на такво место већи је грех, него ли што је на цркву пљунути.{S} |
| е исмејала.{S} Он тури записе на њихово место.</p> <p>— Да ли да и њој кажем?{S} Може бити она |
| на нос како христијанину, него на друго место на куде Турцима испада — проклињао је кир-Дума ди |
| на пре свога писма стизао на адресовано место.{S} У службу „татара“ примани су дакле само поузд |
| год пљунеш можда ћеш пљунути баш на оно место, где је Спаситељ стојао или где је своје уморно с |
| о о антерију, па је опет врати на старо место, да је удели оном трећем, који се, по реду, јави. |
| шегрту исповеда зашта се радује, те, у место да свога шегрта помилује, приши му једну ћушку, д |
| е свети човек са највећим презирањем, у место њему да одговори, запитао хаџи-Зосима:</p> <p>— К |
| сам рекла: нека му овај босиљак — то, у место сестре.{S} А оно... оно... знаш... (сад и Лепосав |
| је нешто од куда на ово наишао.</p> <p>Место опроштајних суза успомени на свога кир-Бенџу она |
| о махнит трчао кући, те да неверницу на месту убије.</p> <p>Када га кира-Анастасија, која се на |
| </p> <p>— Море, да је он човек на своме месту, зар би се клонио наших девојака па тражио Цинцар |
| {S} Јанићије Бик седео је опет на своме месту и радио посао, као да се ништа није догодило.</p> |
| одличан поштовалац, који је на свакоме месту и код свакога човека, са којим би се састали, ист |
| око својих мисли као вртешка на једноме месту, кира-Анастасија је имала само једну мисао и одма |
| о у дућану ни „черег“ сахата на једноме месту скрасити.</p> <p>Са враћеним прстеном као да му ј |
| едан мах, не дадоше му да се на једноме месту скраси.{S} Он отури посао, одмахну руком весело п |
| показујући кира-Мани, како је на ономе месту зарудела белега.</p> <p>— Аман, кузун, што ке па |
| ховати, да ће тај час пући баш на ономе месту, где се пуца скопчавају.{S} Млада удовица није ва |
| од прилике за пола шаке.{S} На те даске метала се асура, а преко ње постеља.{S} То се место наз |
| ри привлачила у кућу као своје, а цвеће метала у чашу, где је мирисало, докле га не би заменила |
| чело квасила сирћетом, а на слепочњаче метала по пола главице црна лука.</p> <p>— Ох, ох! — од |
| амњана и палим свећу пред Богородицом и метанишем, само да вама да деце а мени унучиће.{S} Па в |
| је легао, отварао кутијицу, помирисао, метао је испод главе <pb n="152" /> и сањао о оној, кој |
| чно на поду.{S} Место где ће се постеља метати, покривено је даскама, које су над подом правиле |
| ше слаба, да бар за који тренут стишају метеж, који му је подхватио и душу и срце и мозак.{S} Г |
| а му не даде да доврши, измахну на њега метлом, а он, пре него што ће га ударити, побеже из мут |
| тор-Дишу, па онда пред целим народом да метне поред себе тетка-Мацу, а сви совјетници, попечите |
| оја са китицом цвећа, да јој чело главе метне.{S} Хаџи-Диша је збуњено гледао ово немо улажење |
| авио њезиној мајци, да га на врео калуп метне и очисти.{S} На повратку, кад је завила у своје с |
| ила са самом собом, да му нешто на душу метне, али Јанићије, који до овога часа чињаше све, сам |
| жени — овај запис, што ти га дадох, да метнеш пред зору у нову зелену чинију; пре зоре да захв |
| е можеш добити сина, ама сто крстова да метнеш на њега, оно ће опет остати нечисто.</p> <p>А ов |
| p> <p>— То да носиш око врата, а ово да метнеш па чело — и даде јој велики, златни дукат „ћошај |
| огатим поклоном.</p> <p>— Хајде, кћери, метни огрлицу око врата, а дукат на чело; па онда донес |
| ремио, да одеш?</p> <p>Јанићије устаде, метну руке на појас и ниско се поклони газди.</p> <p>— |
| о да га окују у најтеже букагије, да га метну на магаре, али не као што се јаше него лицем репу |
| иша извади кесу за појасом, одмота је и метну пред светога човека четири гроша; поздрави га, а |
| ице окађивао ово сандуче.{S} Хаџи-Зосим метну прст на уста и даде знак Диши, да се не миче. — С |
| оји јој је помогао, те ти она тај запис метну у недра, носила га под пасом четири месеца и — то |
| ру у мутваку, преставила џезву с кафом, метнула четири ратлокума на саханчић, а у шарену чашу х |
| удесила постељу и кришом испод јастука метнула један стручак босиока, заспао.{S} Сит и зачаран |
| а су је у цркви довели пред младожењу и метнули им венчила на главу, њој стаде тако тешко, да у |
| је, као и обично што је на путу радио, метнуо у ћемер и то опасао око паса до саме коже, а у к |
| </p> <p>— И тебе сада искушава ђаво.{S} Метнуо ти у срце бригу и страх за радњу, само да те одв |
| архитектура, коју је мало час под кров метнуо, а она се у једноме тренутку до темеља у прах су |
| асао око паса до саме коже, а у кесу је метнуо шест стотина гроша, таман колико му је требало д |
| а ви, ето каква страмота на грцко образ метнусте!</p> <p>— Фала, кир-Думо, на љубави и муштериј |
| ео на њену удовичку идилу као изненадна мећава, од које се није умела одбранити.{S} А сва ова х |
| м вратио, иде ли то, да једна хаџијница меће дукат на чело?</p> <p>Лепосави не би најпријатнија |
| , а за то су морали вазда ове сељаке да мећу о слави у чело софре, те тако изгледаше као да они |
| иковом вештином, само што га у недра не мећу.{S} Дума светује Дишу, да га „извади“ за калфу, а |
| ао онај шум што се чује у ковачници кад меховима ватру распаљују.{S} У овај мах био је потпуно |
| ало и мучило, распукло се и ишчезло као мехурић на води.{S} Био је као на ново рођен; лице поче |
| си се запањио, пезевенк бре, као да је мечка пред тобом?! — узвикну мајстор, кад опази како му |
| ?{S} Зар је то лепо, да се у туђа посла мешам!</p> <p>— Тетка-Мацо, ти си поштена жена, грехота |
| ио.</p> <p>— Аман!{S} Спацирати сас она мешина гол... по башча!... продужавала је Анастасија ис |
| те не спаваш? — прогунђа јој мати, коју мешкољење и чести уздаси кћерини тргоше иза сна.</p> <p |
| тренути.{S} Обртала се, <pb n="158" /> мешкољила, затварала је очи, да заспи, отварала их и гл |
| , не ли неси?{S} Ако си немаш родитељи, ми смо ту; него да се зенис, ама да узмес зенско от наш |
| се упиљио у њега.</p> <p>— Како: шта? — Ми на вас као на едног честитог мајстора сас леб, а ви |
| огне.</p> <p>— Како никога немате?{S} А ми који смо?{S} Ти, не ли си наш, не ли неси?{S} Ако си |
| попали.</p> <p>— Не лажем, газда, Бога ми! — одговори Јанићије одмеравајући у исто време за св |
| ња кир-Диша.</p> <p>— Тако, газда, Бога ми!</p> <p>Диша скочи и онако усплахирен пође из дућана |
| и тетка Мацу на хаџилук.{S} Штета, Бога ми!</p> <p>Но Лепосава и овога пута нити се насмеја нит |
| ају пси; лају, тетка-Мацо, и лажу, Бога ми! — викну Диша очајно.</p> <p>— Е, мој Дишо — уздахну |
| мирите; ама да сам ја што ти...{S} Бога ми... отегну тетка-Маца.</p> <p>— Ама, што ме мучиш?{S} |
| насмеја.</p> <p>— Лажно је.{S} Светога ми, тетка-Мацо!</p> <p>— Знам, знам, Дишо; али свет и т |
| ашто ме даде на оно кавурско чкембе, да ми очи испије, младост отрује!</p> <p>Кир-Ламбре, узбуђ |
| ној моћи свете утвари.</p> <p>— Хеј, да ми је та светиња у дућану, куд би ми крај био! — уздахн |
| ља, <pb n="197" /> из које си дошао, да ми у браду поганиш?{S} Јесам ли ја Френк, шта ли, да се |
| ного и то ме брине.{S} Знаш како је: да ми је рођено дете, не бих га више волела!{S} Растао је |
| м филџанима.</p> <p>— Ни врана коска да ми не донесе више у овај пусти Београд! — Ватра да га и |
| са светом, да сада говорим, па сутра да ми се каже како сам казала и оно што није? — одговори т |
| е вакат, него ће сутра моја домакица да ми наниже оште едно килибар-зрно.</p> <p>— А колико ли |
| стало до мога трговачког образа, те да ми брука по чаршији не пуца.</p> <p>Тетка-Маца је прихв |
| а ни у шта не рачуна.</p> <p>— Образ да ми погазиш?{S} На мој леб да пљунеш?{S} На поље из куће |
| Шта му је наспело! <pb n="160" /> И да ми је знати само куда се степао! — љутио се често код т |
| р.</p> <p>— Дете! — помисли Диша — и да ми у дућану не буде штете!</p> <p>И када дотаче пољупце |
| квари ред; не дам да ме нико вара и да ми образ гази.{S} Разумеш ли?</p> <p>— Опрости му, зете |
| би неко хтео да каже:{S} Хтеле би ви да ми језик извучете, ама ја нећу.</p> <p>— А оно, тетка-М |
| па после да чекам, хоће ли се сетити да ми плате; доста је што овима бадава вучем читав пртљаг. |
| сам да га узмем на трећу пару; ортак да ми буде, паре да намлати!</p> <p>Али сва та вика беше у |
| ја стао за тебе једнога, али не дам да ми се квари ред; не дам да ме нико вара и да ми образ г |
| p>— Кучко! — дрекну Диша. — Ја искам да ми даш дете у кућу, а ти, место детета, кир-Ламбру — ха |
| > <p>— Торњај ми се с очију, у дућан да ми не приступиш више!</p> <p>Несрећни Јанићије сада је |
| же: „Да је сви листом поштујете, као да ми је рођена мати!“ А после би подвикнуо жандармима, да |
| така.“</p> <p>— Зато га и волим, као да ми је рођени син <pb n="205" /> — рече Маца. — Некада т |
| зажмурићу; што је било — било, само да ми се закуне да ме никада више неће варати; а оно псето |
| Грех је; ама зар је то било поштено да ми потури онакву жену?{S} Је ли то правда, шта ли, кад |
| </p> <p>— Ама за кога?{S} Ето то, то да ми кажеш.{S} То сам хтео да питам.</p> <p>Тетка Маца од |
| азала да сам пезевенк-баша!{S} Зашто да ми каже тако?</p> <p>Кир-Диши се смрачи, кад чу како му |
| алим за душу на твоја мајка.{S} Брат да ми будеш, Јанићије... врати ми дреје...</p> <pb n="67" |
| да ти кажем несто.</p> <p>— Шта имаш да ми кажеш, кажи ми овде.</p> <p>Кира-Мана се обазре на с |
| не одмаче од врата.</p> <p>— Ово ћеш да ми скупо платиш!{S} У полицију ћу ја тебе и твоју.... в |
| <p>— Кажем ти, нисам!</p> <p>— Хоћеш да ми даш?...</p> <p>— Хоћу.... али...</p> <p>— Није могао |
| ето; жену ми украдосте, па сад хоћеш да ми и кесу одсечеш.</p> <p>— Е, дај Боже, душа да вам не |
| ли, кад је знао каква је она, па још да ми кумује, кумство га убило!</p> <p>Тако је мајстор Диш |
| а један Диша, брајко мој!{S} Камо, нека ми ко покаже у еснафима макар једнога газду, који је то |
| тебе што гледам, зете, сад!{S} Бог нека ми се смилује, требаше одмах да припаднем њезиним ногам |
| {S} Бог, (нека му је вавек слава и нека ми опрости, што му име грешна уста помињу) хоће да сазн |
| и си?</p> <p>— Нисам болан у снази, ама ми душа болује.</p> <p>— Зашто, џанум?</p> <p>— Деце не |
| а рукама за главу.</p> <p>— А кира-Мана ми је казала да сам пезевенк-баша зато, што кир-Ламбре. |
| т одалами, то баш нећу. — Најпосле, она ми није никаква зла учинила, а од њега нисам никакве ми |
| Мацу ја уважавам као своју сестру; она ми се нашла у болести... она...</p> <p>— Е, па де, де; |
| .{S} Кад чучнух, да захитим воду, а она ми каже: „Је ли бре, Јанићије, кад те је мајстор Диша п |
| ја питам: „Што нас остави, бре?“ а она ми каже: „Он ме је овамо отерао!“</p> <pb n="217" /> <p |
| >— Не могу!{S} Овде, ето, овде боли, па ми не да да живим.</p> <p>— Лудо! — прошапута Лепосава, |
| p>— Ако ме је и отерао, моје дреје мора ми дати; неће ваљда бити тако бездушан, да ме без ичега |
| е хаџија као у помамилу. — Нећу!{S} Шта ми требају мртваци у кући!{S} Ено му полиције!{S} Несре |
| о ми угатао?</p> <p>— Она.</p> <p>— Шта ми је угатала?</p> <p>— Па то, да немаш деце.{S} Вичеш |
| а малаксалост и бледоћа.</p> <p>— Ништа ми није.</p> <p>— Море, ти си болестан.{S} Какав то изг |
| бре, ченгене, свирај!{S} А-а-х!{S} Душа ми гори, душа! — чула се још из далека силна гласина Ја |
| што не кршиш шија на гробље?{S} Од теб ми црно на очи! — дерао се Ламбре и бесно је дрмусао за |
| </p> <p>— Роспија!{S} Уби ми душу; дроб ми ишчупа! — застења Диша саломљен и клонуо под тешким |
| <p>— Љута сам паприка на неправду; крв ми на очи наиђе, па онда нека беже од мене!{S} За добро |
| а оваквом сатисфакцијом.</p> <p>— И Бог ми је услишио жељу; ево, погледај ово, Лепосава!</p> <p |
| адет нам не је како у вас.{S} Него кад ми бидете муж, онда — друго је“.</p> <p>Тако је причао |
| Хвала ти, као оцу на храни и науци; све ми је добро код тебе било, али ето, ја те молим да ме о |
| дио.</p> <p>— Шта сад да чиним?{S} Овде ми више нема места.{S} Казаће тетка-Маци и мајстор ће м |
| ати.</p> <p>— Што штекћеш, куче?{S} Где ми је жена?</p> <p>— Не знам кир-Диса; не сум вам ништо |
| ије хтео“.</p> <p>— Ја онако...{S} Дође ми мрак... али...</p> <p>— Ниси хтео! — насмеја се пако |
| показа руком на образ).{S} Велим, није ми Бог уделио богаства, али да јој образ бар сачувам, н |
| та! — одговори Јанићије суморно. — Није ми баш ништа урадио.</p> <p>— Па што му онда кобиш?</p> |
| но у соби, кад је то урадила.{S} И није ми одмах ни казала, него тек јуче, кад је болови стигош |
| иди како су ме сви они варали и поштење ми убијали, па, ако је било греха од мене, он ће ми опр |
| о заветовао?</p> <p>— Бог хоће да га се ми, као једни верни христијани, сећамо, да му се клањам |
| нас на хаџилуку искушава, али, докле се ми овде боримо са нечистом силом, дотле он у наше радње |
| жи Маци.</p> <p>— Ево на; добро само те ми се толико затекло у кеси, — рече Диша шалећи се. — А |
| .. шта да кажем — уситнио Диша — Ви сте ми све: — отац и браћа... па...</p> <p>— Машала, кир-Ди |
| ог њега сам ја појео врућ шамар; али ће ми га, мајци, кад тад платити! — издаде се једаред пред |
| и, па, ако је било греха од мене, он ће ми опростити.</p> <p>Таква су размишљавања врло често з |
| т за тебе и Лепосаву говори.{S} И ко ће ми веровати, кад будем казивала, да се моје дете није о |
| о...</p> <p>— Које: оно?</p> <p>— Среће ми нисам крив.{S} Ја баш нисам хтео... али тако...</p> |
| и онда?</p> <pb n="187" /> <p>— Не беше ми згодног дрвета — одговори Јанићије; али Лепосава му |
| о.</p> <p>— Жену ми одведосте, на образ ми пљунусте; — то кошта 4000 гроша, — шапуће задовољно |
| ј, да ми је та светиња у дућану, куд би ми крај био! — уздахну побожни хаџија бројећи паре пред |
| за тебе, ваљда, рђо калфинска!{S} Ти би ми па бољи био? — одговори Лепосава и сада га удари так |
| ио је немогућ.</p> <p>— Роспија!{S} Уби ми душу; дроб ми ишчупа! — застења Диша саломљен и клон |
| то.</p> <p>— Шта имаш да ми кажеш, кажи ми овде.</p> <p>Кира-Мана се обазре на све стране, па к |
| .</p> <p>— То је онај несрећник; сад ли ми долази! — рече хаџија, који већ беше на ногама, и до |
| ребледе.</p> <p>— Куче цинцарско, ти ли ми жену одведе!</p> <p>Али кир-Ламбре ни речи; проглави |
| ло као да их Грк пева.</p> <p>Али, чини ми се, та своја погрчена чувства никада боље и лепше ни |
| загрљај).{S} Ти си то урадио, као да си ми био брат.{S} И ко би други смео да тако уради?{S} Ја |
| оли као сина, а и ја те волим као да си ми рођени брат.{S} Ти немаш ни мајке ни сестре, па што |
| <p>— А од чега му је то, по Богу да си ми отац?</p> <p>— Ех, од чега? — проговори дервиш и пог |
| ..</p> <p>— У мутвак, сурунтијо; шта си ми се ту успропадила! — подвикну Маца, која није никада |
| <p>— Хоћеш ножем, роспијо?{S} На леб си ми пљунула, кућу опоганила, па сада још и да ме закољеш |
| за трбух и пресамити се.</p> <p>— Не си ми муж: не сам те никада ни волела!{S} Ти да идеш одавд |
| а сам те упутио, добар си био, веран си ми био, па ето ти радње!{S} Тамо, у кући, да се нађеш т |
| стором.</p> <p>— Шта је, бре? — Како си ми образ чувао?</p> <p>Јанићију се одреши језик.{S} Осе |
| говори.</p> <p>— Онај босиљак... што си ми турила под јастук... па оно...</p> <p>— Које: оно? — |
| ти ја поклоним, сестра сам ти, брат си ми!</p> <p>Јанићију је све ово било нелагодно; оно незн |
| ита Лепосава.</p> <p>— Тај, тај, донеси ми га.</p> <p>Лепосава донесе хартијице, хаџија их прих |
| богату домаћу идилу.</p> <p>— Е, е, ти ми много наказива — смеши се Диша — Ама где да нађем до |
| {S} Брат да ми будеш, Јанићије... врати ми дреје...</p> <pb n="67" /> <p>— Не могу, нису код ме |
| браз каља — очајно промуца Диша. — Реци ми само, је ли долазила по дреје, реци, тако не гледала |
| Ја ћу да га потплатим, да ћути.{S} Дај ми само дреје да се обучем.</p> <p>— Однео... све... и |
| Море торњај мм се с очију; не искупљај ми комшилук пред кућу.</p> <p>— Нека се искупи цео свет |
| шака и излете на поље.</p> <p>— Торњај ми се с очију, у дућан да ми не приступиш више!</p> <p> |
| им, као да сам ти рођена сестра.{S} Жао ми било, што немаш никога свога, а Диша те на неправди |
| Лају ли или не лају, не знам; али, ово ми је све што сам до сада спечалила и сачувала своме де |
| дам, <pb n="116" /> па да дам.{S} Него ми дођосмо због друго; знате због они пари!</p> <p>— Ко |
| ко је могао да да; друго је он, а друго ми, богоугодниче.{S} Ти си свет човек, па што ти требај |
| изненадило то што му рече.</p> <p>— Ко ми угатао?</p> <p>— Она.</p> <p>— Шта ми је угатала?</p |
| и је жене. — Ово је већ трећа ноћ, како ми се на сну то казује.</p> <p>Мајстор Диша, коме је ве |
| > <p>— А од куда ја знам, зете.{S} Тако ми рече Пречиста, а сад до тебе стоји.{S} Хвала Богу, и |
| се тетка Маца.</p> <p>— Ето тако; мило ми, што га истукао!</p> <p>Али ја нећу даље да описујем |
| /> <p>— Које?</p> <p>— Белћим не знамо ми шта је у башти закопала?</p> <p>Тетка Маца сада већ |
| дужује кир Дума. — Кира-Анастасија ћемо ми удати за Грка; ама вас жалимо: лепе паре губите, мус |
| а.</p> <p>— Ајдутин!{S} У букагије ћемо ми тебе!{S} Нема да си узмите пари, па да не вратите!{S |
| ила, да то никако не може бити. „Не смо ми — вели — како српско удовица.{S} У нас се знаје за р |
| запита Канче.</p> <p>— Нисам, Канче, то ми није адет.</p> <p>— Па што нам се не похвалиш?{S} За |
| ој!{S} Да га њој даш... натраг...{S} То ми не треба...{S} Реци: ево ти!{S} Мајстор Диша неће да |
| <p>— Па у твоје.</p> <p>— Ба!{S} За то ми није време!{S} Прво тебе да удамо; старија си.</p> < |
| о не учиних русвај; ама срећа моја, што ми дође памет у главу: зашто да робијам због једне орос |
| да од ње узме сахан.</p> <p>— Нека, што ми требаш ти!{S} Сама ћу! — одговори Лепосава, очевидно |
| о.</p> <p>— И јесам лудак.{S} А ти, што ми се не наплатиш?</p> <p>— Како ћу? — запита Лепосава |
| ет, а ја па овде без тебе да живим, што ми треба?</p> <p>Тако је уздисао Ламбре, помишљајућИ ка |
| у заврнем, нека липше, куче погано, што ми уједи! — јекну Ламбре и стотине псовака на грчком, ц |
| Леле!{S} Због теб да пропадним!{S} Што ми искате у кућа, ђидијо?!</p> <p>Јаукао је и претио, д |
| сава га зачуђено запита:</p> <p>— А што ми узе то?</p> <p>— Па што ће ти?{S} За кога имаш да се |
| Ох, ох, луда глава! ох проклето Бик што ми укради антерија!{S} А-а-ах! — Шија да му заврнем, не |
| нска глава, па се препадох, па само што ми зуби цвокоћу од страха.</p> <p>Три дана је мајстор Д |
| тена жена, грехота је да кријеш оно што ми образ каља — очајно промуца Диша. — Реци ми само, је |
| д си ме одмах појурио да тучеш?!{S} Зар ми о сватовима због тога ниси опалио ћушку?</p> <p>— Зб |
| ђем.</p> <p>— Зашто, море?</p> <p>— Јер ми је казала да сам пезевенк-баша!{S} Зашто да ми каже |
| е је три пута угледах, па као сваки пут ми рече: „Твоји унучићи су у чељустима аждаје.{S} Реци |
| S} То ћу поклонити цркви.{S} Не требају ми баш ништа; има мајстор Диша доста, а то ћу цркви, не |
| ко ли беше? — пита Диша.</p> <p>— Очију ми, тако.{S} И па како је погано пцовао!</p> <p>— Пеки! |
| лици.</p> <p>— Сиктер, бре, псето; жену ми украдосте, па сад хоћеш да ми и кесу одсечеш.</p> <p |
| ко га је кир-Диса покрао.</p> <p>— Жену ми одведосте, на образ ми пљунусте; — то кошта 4000 гро |
| ариота!{S} Докле се грлио са мном, кесу ми је одсекао!{S} Пет хиљада гроша, пет хиљада гроша да |
| кажеш, онако нека буде!</p> <p>— Дајеш ми је? — запита Диша мало храбрије.</p> <p>— Божја па т |
| пепео.</p> <p>— Знала сам ја то, да ћеш ми кад тад рећи хвала, — одговори Маца задовољна овакво |
| е.</p> <p>— Сува кучка, бре!{S} Ели ћеш ми платиш за ово спацирање по комшилук, кад је муж код |
| - проклета пцета; проклето Ламбре, што %ми направи!{S} Они били ортаци на жена, а ја да плаћам |
| <p>— Е, ако, ако — одговори Маца и даде миг Лепосави, да изиђе у мутвак.{S} Сад њих двоје осташ |
| ио је само, како му се под ногама земља мигољи и за цело би пао, да се у томе часу не ослони ле |
| е.{S} Једном речи она је била: „тетка“, мила и добро дошла свакоме.{S} Али, кира-Анастасија је |
| /p> <p>Била је у томе часу тако свежа и мила, да је Диша од сласти %гуташа очима.{S} И да му не |
| летве нагризала срце, па ипак била тако мила, сада му постаде мрско онако исто као и кир-Ламбре |
| било, да се овде може човек погађати до миле воље.{S} Ономад је један хаџија откупио од некога |
| аху ипак тако детињски насмејане и тако миле, да им се не би могло одолети.</p> <p>Томе изразу |
| аџи-Зосима:</p> <p>— Какав је то погани милет, што не верује више у Бога и пљује на свете утвар |
| прави се Маца. — Ето, нећу; поган је то милет.</p> <p>Од овога часа кир-Диша није трпео да га и |
| е у мутваку не затече, то му беше још и милије.{S} Некако тешко би му било рећи јој све то у оч |
| може избацити језик удавача, којима би милије било, да су оне зурле пред њиховим капиџицима пи |
| се пред гостима похвали поклоном, а још милије, што ће, после толико тешких дана, видети онога |
| уд; мој тросак!</p> <p>— Море, иди ти с милим Богом! — обрецну се Јанићије и трже рукав, за кој |
| је тако потпуно и слатко причати, да је милина била слушати.</p> <p>Била је увек одмерена, горд |
| ота</title>“, да је грчкој певници било милина слушати га како извија.</p> <p>Побожан <hi>као</ |
| остима, као да је и њему, Бог зна како, мило, што му је шегрт врата пробио.</p> <pb n="47" /> < |
| ишћа и гугутању кумрија, дође јој лако, мило, као некада, докле још и не мишљаше, да ће је судб |
| ачуди се тетка Маца.</p> <p>— Ето тако; мило ми, што га истукао!</p> <p>Али ја нећу даље да опи |
| само пева по кући и меси посластице.{S} Мило јој да се пред гостима похвали поклоном, а још мил |
| да буде његова жена, — то је било тако мило, тако неочекивано, да је од <pb n="21" /> силна из |
| крет свога мајстора.{S} Па и њему дошло мило, кад виде како му газда певуши једну грчку песмицу |
| амну топлину у овоме загрљају.{S} Нешто мило, опојно, што га је заносило а од чега се није мога |
| ва нарочито тако удешава, да је њој баш мило, што јој се испод широких рукава кошуље од танке т |
| о који пут испрекидано уздахне, поче га миловати по коси.</p> <p>— Е, де, де, ја сам мајка, па |
| зводила кира-Анастасију у оној јасној и милој светлости, у каквој му је трептала до пре неки да |
| закуцало, да у мало није упустила једну милојку, коју је баш тада на полицу пропињала.</p> <p>Д |
| ва зла учинила, а од њега нисам никакве милости видео.</p> <p>Тако је, од прилике, решавао ову |
| од газда-Дише није никада видео никакве милости.{S} Из дана у дан за сваку своју погрешку, што |
| сто лупа по леђима, чини то из нарочите милости, па се увек тако намештао леђима, да је чисто н |
| повале мајстор-Дишу.</p> <p>— Ниси имао милости према својим шегртима, сад нећу ни ја према теб |
| кога вечера пребрајао би дневни пазар и милостиво посматрао у гвоздењачи наслагани капитал у ра |
| скога везира, а доцније га узе Господар Милош у своју службу, да носи поверљива писма из Београ |
| А знаш ли, море, да те ни сам Господар Милош не би од мене сачувао, само да се ниси вратио.{S} |
| ој синко, он и од Султана и од Господар-Милоша па чак и од капетан-Мише.{S} Него баш кад ти је |
| ло ни за мајчину љубав ни за сестринску милошту, и које је од првога сазнања свога само знало з |
| дела стигао у дућан и сав збуњен прошао мимо оба шегрта у собицу и одело турио под своју душему |
| на наднела над вратом Јанићију, није га мимоишла.{S} Све до првога сахата пред акшам Јанићије ј |
| је то увек уз посао радио, не зачикује мимопролазеће и врло често устаје са троножице, тркне н |
| омоли месец и докле мујезинова песма са минарета не огласи вечерњу молитву, када се и последњи |
| заједно са мујезиновом песмом што се са минарета разлегала, опомињала је трговце да пазар прест |
| и поруб, тамо, од куда се уздизаху вита минарета одблескујући под руменим јутарњим зрацима.{S} |
| ко обзорје са кубастим џамијама и витим минаретима.</p> <p>После је отишао у Мокри Луг.{S} Тамо |
| > <p>Једнога вечера сео мајстор Диша на миндерлук и пропуштајући зрна међу прстима тихо шапуће |
| вно да јој од туда нема помоћи, паде на миндерлук, зарони лице у јастуке и поче нагло јецати.{S |
| </p> <p>Кир-Диша само пребледе, седе на миндерлук и тужно обори очи на своја колена.</p> <p>— Х |
| “</p> <p>И њој дође тако тужно; седе на миндерлук, обухвати шакама једно колено и поче се горњи |
| тра на ново га дохвати; он брзо седе на миндерлук, завали се на узглавље и поче тешко предисати |
| ....</p> <p>Кир-Ламбре само што седе на миндерлук и као претучен занеми.{S} Сада тек, кад виде, |
| да је Бог зна колико пешачио, спусти на миндерлук и дубоко замишљен поче трљати шаком чело.{S} |
| и сва изубијана побеже, он се прући на миндерлук и поче из гласа лелекати.</p> <p>— Леле!{S} З |
| сто да пође на улицу, седе изнемогло на миндерлук, притиште песницама под појас и поче тешко уз |
| омадиће растргати, приковаше га за онај миндерлук.</p> <p>У једноме часу њему се учини да неко |
| У ћелији је од намештаја био само један миндерлук, на коме се, како је кад требало, могло седет |
| стасија, у хистеричну наступу, скочи са миндерлука, па вриснувши, као да је жеравица опече, под |
| ово учини много.</p> <p>Старац скочи са миндерлука и разрогачи се на Дишу.</p> <p>— Шта?{S} 500 |
| ук, што га понесе, да га постави у чело миндерлука и тако, као занета, оста насред собе стојећи |
| рсе! — и услужно му показа место у чело миндерлука, где се обично најугледнији гости посађују.< |
| ала по соби, па онда одједаред одлетела миндерлуку, прућила се по њему, зграбила јастук, загрли |
| , провуче главу и загледа унутра.{S} На миндерлуку је спавао кир-Ламбре, а спавао је тако тврдо |
| стасији, пријатно се изненадише, кад на миндерлуку опазише своје жене, како весело разговарају |
| и на последице свега овога, седео је на миндерлуку доста узнемирено, пребацујући то леву преко |
| ледао како се разметнуо и хрче на туђем миндерлуку, као да је у својој кући и код своје жене, о |
| аховит, кад се неколико хаџија, који по миндерлуку припремаху постељу за ноћиште, изненађени ск |
| као ноћиште Јанићијево, па се прући по миндерлуку и тек сада започе наизменце стењати и уздиса |
| је и с друге стране међу београђанкама мио гост.{S} Зато што јој је био отворен приступ по сви |
| ечном руком руши!</l> <l>Здје, у гробу, мир прелестни влада,</l> <l>А над гробом у тузи се гуши |
| стече домаћицу, која ће му унети у кућу мир и задовољство и до године, ако Бог да, наследника.< |
| лим те, што ти ни дан ни ноћ није давао мира. „Море, смири се, човече, једаред!“ вичеш му ти; а |
| .{S} И ако је он удовици вратио прстен, мираз је био још у његовим рукама, те тако му се чинило |
| напустио.{S} Сад ће кир-Дума затражити мираз, а он му га мора вратити, те на тај начин прекину |
| јстор-Диши.{S} Дућан је проширио, женин мираз са оних 500 гроша, што му је кум-Дума дао од есна |
| кир-Дума одмах иде Диши, врати удовичин мираз, а Дишу да туже митрополиту и суду за срамоту, шт |
| тицу, оставио, помену и оних 3500 гроша мираза и кућу удовичину.</p> <p>Али мајстор Диша никако |
| виде да му не остаје друге, него да од мирбе дигне руке и да употреби све што може, да свога н |
| аструби, није било никаквога изгледа на мирбу.{S} Кир-Дума, који је у целој овој ствари тежио д |
| рцем одби од ћепенка и хлебова, чији је мирис тако дражио његов изгладнели стомак.</p> <p>— А д |
| ено горука у слабо осветљеној собици, и мирис тамњана и измирне, толико су утицали на побожно р |
| лете чак у Еврејску Махалу.{S} И снажни мирис густога каранфила, босиока и осталога цвећа, који |
| ти чудна несвестица, кад осети пријатан мирис девојачке душе, који га са набреклог јелечета зап |
| еобичном расположењу; сву је ноћ осећао мирис онога босиока, што га је некада под својим јастук |
| римо.</p> <p>Дан јасан и пун пролетњега мириса.{S} Дума и Ламбре, који су овог дана управљали ц |
| ао своје, а цвеће метала у чашу, где је мирисало, докле га не би заменила другим, свежијим кити |
| ао <pb n="125" /> дах девојачке душе са мирисом ђулса, а очи са сунчаним зраком.{S} Био је у Ев |
| жно газити.</p> <p>А како ли овде сетно мирише Мајкина Душица!</p> <p> <hi>15. септембра 1906.< |
| а се много пријатније; сада је бар била мирна од његових напада, а у вече, када би он за совром |
| , дотле је у тој кући ишао живот тихо и мирно, као домаћин, који је мало час дошао са бурне ули |
| ацио за њим.</p> <p>Газда Диша је седао мирно, опсецао коже за јеменије и испод очију посматрао |
| ред све оне кратке претње, спавала тако мирно и дубоко као да се између ње и супруга није ништа |
| <p>Страшна новост начинила је од иначе мирног и спокојнога Дишинога лица право страшило.{S} У |
| ст година, није могло никада да прође с миром, а да га не зачикне на ма који начин. <pb n="33" |
| е, сурунтије ниједне; оставите момка на миру! — викну тетка Маца и поче примати ствари.</p> <p> |
| S} Али се ни после тога не остављаху на миру, него тражише на ново прилике, да се расправе.</p> |
| ри се до овога часа не јави баш никаква мисао; или боље рећи, јавило их се безброј, стотине, а |
| а ипак, поред свега тога, што га је ова мисао све већма освајала и пред очи му изводила кира-Ан |
| стаде тамо до после поноћи.</p> <p>Прва мисао, која му, после свега сећања на <pb n="111" /> ју |
| S} Али при излазу из собе дође му друга мисао, извуче гужву од туда и брзо оде низ чаршију.</p> |
| > <p>Али, у исто време, дошану му друга мисао: зашто полиција?{S} Боље да одеш прво Ламбри, да |
| ао већ, да је нека друга, много важнија мисао довела Думу њему, па се чак по мало и досећао, да |
| другом му се баш врло озбиљно задржала мисао.{S} И та његова јучерања реч, сад га је много виш |
| срете са Јанићијем, њој севну изненадна мисао.</p> <p>— Јанићије, бре!</p> <p>— Шта је? — обрец |
| ко да се сачува од срамоте, али ниједна мисао није била кадра ни толико, да се за који часак у |
| до чекања, ту је требала једна одлучна мисао која ће у часу постати дело.</p> <p>Све је то опа |
| доносили робу.</p> <p>То је била добра мисао и ко зна не би ли тај посао испао кир-Думи за рук |
| о неколико пута, и који се није на прву мисао залетао у посао.{S} И сам је био страшно озлојеђе |
| мајстор у чаршији, могао доћи и на таку мисао, да ноћу ускаче у кућу једне удовице.</p> <p>Но м |
| његовом издајничкоме послу.{S} Прва му мисао паде на ум, да оде у дућан и, ма на који начин, п |
| ту, кира-Анастасија је имала само једну мисао и одмах је извела; дала је једном Циганчету две г |
| шијало на све стране и развејало ледену мисао као ветар прашину.</p> <p>— А што, зар је једна п |
| помоћи, могао доћи на овако препредену мисао.{S} Такве мисли не падају на памет шегртима.</p> |
| своме пријатељу учинио.</p> <p>Но и ту мисао потисну друга, а ову трећа и тако редом, те на та |
| вати несносно и једнога дана, кад Диша, мислећи ваљда да није довољно изразио своје незадовољст |
| /p> <p>Гомила се уплете у ову свађу, па мислећи ваљда да ће се обоје потући, навалише да их раз |
| мученички грчио од глади, те тако, и не мислећи, ноге га саме однесоше у шибљак, а руке се пруж |
| олико да се не замери званицама; иначе, мисли, да чапкуна пропусти добро кроз шаке, за оно што |
| а у ономе собичку очајан и нерешљив.{S} Мисли и планови разлетали су се као варнице са упаљеног |
| ати на Думиним вратима а не на мојим! — мисли срдито у себи, а гласно се смеје и повлађује гост |
| /p> <p>— Ама шта то ради она са мном? — мисли Јанићије и мучи се да разазна, титра ли се она с |
| ; млада је, па није имала кад о томе да мисли.{S} А после тога и Маца би била најбоља контрола, |
| забио нож у срце, на то није хтео ни да мисли више.{S} Извадиће своје калфенско писмо и отићи ћ |
| е тешкоће; устава је пробијена и бујица мисли и размишљања могла је тећи својим коритом.</p> <p |
| је побројати.{S} Она непојамна врева од мисли у његову запаљену мозгу, када би хтели да је упод |
| а тај начин, поремећен правим хаосом од мисли и узбуђења, оде у свој дућан, и затвори се у соби |
| .{S} Дању би по вас дан одбијао од себе мисли, које га и без његове воље вукоше развалинама пор |
| оћи на овако препредену мисао.{S} Такве мисли не падају на памет шегртима.</p> <p>— А да није т |
| чаршији.</p> <p>И Бог зна какве га све мисли не спопадоше, те му не дадоше за дуго заспати.</p |
| се дохватио тога правца, окретао своје мисли на ту страну и са великим успехом долазио до увер |
| а камо ли одлучивати се на оне убилачке мисли. <pb n="165" /> Крвожедне намере стишале су се, а |
| о час успорено, како су га кад узавреле мисли распињале, тетурао ни сам не знајући куда.{S} Гра |
| не у углу.{S} Чинила је све, само да не мисли на оно најстрашније.{S} Али у заман; ту у глави у |
| у, ама ето већ друга година, а она и не мисли!</p> <p>— Пеки, пеки, не је тешка работа! — преки |
| аг Барјак-џамији.{S} А што је више у те мисли западао, све се више кајао, што <pb n="78" /> је |
| р то није истина, да баш онда кад човек мисли да је најсрећнији, дође нешто, што му сву срећу н |
| н, ожени Гркињом.</p> <p>Но човек једно мисли, а судбина друго ради.{S} Мајстор Диша је већ у в |
| амлици, подлактила главу о шаку и нешто мисли.{S} Да је мало боље загледала, можда би опазила т |
| у души су му лежале развалине од свију мисли што их је уз пут смишљао и он се, малаксао од теш |
| управо осећајући у себи сву ову навалу мисли, ишао је Јанићије ногу пред ногу кроз кривудаве с |
| је наспело да идеш одавде? — прекиде му мисли Лепосава и погледа га преко рамена.</p> <p>— Не м |
| ао бар једнога сина.</p> <p>Какве су му мисли и намере долазиле и то све на један мах у главу, |
| сачувао газдин новац?</p> <p>И стотину мисли сличних овој укрштало се по његовој глави; а свак |
| дице и подавао се стотинама грозничавих мисли, које су се по његовој глави ломиле.</p> <p>Али ј |
| у нерешљивости својој вртео око својих мисли као вртешка на једноме месту, кира-Анастасија је |
| а, беху једини предмет његових збуњених мисли.{S} Њу да види, њу да лечи, ако је болесна, с њом |
| .{S} Малаксао, под притиском безбројних мисли, осећао је како га памет издаје, у глави му је би |
| !{S} Он је био жртва, играчка супротних мисли, које су га као јато грабљивих тичурина растрзале |
| д тешким теретом неостварљивих и мучних мисли.</p> <pb n="95" /> <p>И овај собичак, у коме је н |
| она с њим или је у истини она све тако мислила.</p> <p>— Ти ме не волиш... рече Јанићије тужно |
| у све нејасније и изговарајући их он се мислима није утицао у дубину своје душе, него је страшљ |
| цркви, нека је Божје.</p> <p>Са таквим мислима бавио се по вас дан; тетка-Маца није одлазила о |
| ожају он је по каткада истицао у својим мислима, али кад год би покушао да га усвоји и самога с |
| ла?</p> <p>Дуго је тако премишљао.{S} У мислима је гледао већ, како га носе на гробље, а Лепоса |
| аман да се на таквој одлуци задржи, а у мислима му искрсну упоредо кир-Диша са својом широком ш |
| шта да предузме.{S} Он је већ гледао у мислима како његов кир-Ламбре лежи иа улици, а антерија |
| не може преболети своју домаћу несрећу; мислио је, да од срамоте неће смети на улицу изићи, па |
| за калфу извео, што сам му био веран! — мислио је, силазећи се већ по пети пут до Варош-капије |
| м да ћутим.{S} А да варам газду, зло! — мислио је Јанићије и између ова два израза узнемирене с |
| н, да ме без ичега пусти у бели свет! — мислио је уз пут Јанићије, а што се више ближио ћепенку |
| p> <p>— Опет је боље да не идем тамо, — мислио је и с тешком муком, што самоме себи затвара вра |
| оздравити.{S} До скора је мајстор Диша мислио, да не може преболети своју домаћу несрећу; мисл |
| Време је, треба да се оженим; али ко је мислио на то?</p> <p>Те ноћи превртао се мајстор Диша у |
| у у првоме тренутку свога узбуђења није мислио.</p> <p>Анастасија је за који тренутак стојала н |
| ко ће се све ово свршити о томе није ни мислио.{S} А и како би могао размишљавати, кад су га св |
| да се враћа својој нацији на то није ни мислио.{S} Одрођеноме је теже сродити се са својима, не |
| најближим својима.{S} Управо тако је он мислио, ма да није никада знао како је то међу најближи |
| страшљиво и готово са трепетом једнако мислио о радњи, о ономе што је за собом оставио. — Пока |
| таквом срамотом оставиш.{S} Ако си тако мислио, мој синко, боље би и за тебе и за нас било, да |
| ом сликом снеби.</p> <p>— Ко би и на то мислио? — прошапута и одмахну главом, да се отресе од т |
| ака.</p> <p>Ма да је мајстор Диша често мислио на кућу и Лепосаву, ипак га је брига више морила |
| н долазио... сад шта да се чини?</p> <p>Мислио је испрекидано и тупо гледао у она комшијска вра |
| сложноме терцету чудо, о коме се једва мислити могло.</p> <p>Хаџи-Диша требало је тих дана да |
| више од двадесет година.</p> <p>Може се мислити како је било грчкој чаршији, а нарочито комшија |
| а његовом женом.</p> <p>— Ћути, будало; мислиш да би тебе неко питао, када би те онакав човек з |
| аш да одслужиш <pb n="154" /> своје!{S} Мислиш ти, да сам те ја толико година хранио и мучио се |
| во је моје Канче, што ви вадите очи.{S} Мислиш ти нико не зна!?</p> <p>Кад опази како мајстор Д |
| ме вучеш за језик — обрецну се Маца. — Мислиш ти, Маца је слепа, па не види шта ти радиш, јел’ |
| утуви, девојко — рече Маца дижући се. — Мислиш, не видим ја којим очима гледаш ти у Јанићија и |
| пкуне! — дерао се Диша <pb n="164" /> — Мислиш ти, да се са мном можеш спрдати!{S} А знаш ли, м |
| е.</p> <p>— Мајку да слушаш, на мене да мислиш!</p> <p>— Хоћу! — одговара Лепосава.</p> <p>— Зн |
| онио за барјак?{S} Хиљаду гроша!{S} Шта мислиш болан, хиљаду гроша!{S} И она ороспија да превар |
| .</p> <p>— Зашто, кир-Дума?{S} Да ли не мислиш на сина да просиш девојку?</p> <p>— Још му неје |
| ди које су се онако крвно завадили деда Митар и Станко туфегџија).</p> <p>Ма да је онако одлучн |
| енки, ради које је, баш тих дана, газда Митар своју жену избио.</p> <p>Од прилике слично томе п |
| је од онога дана постао као зла коб.{S} Митила га, чинила му све угодности, које може једна доб |
| било и како га је кира-Анастасија после митила; па чак не заборави да исприча и о ономе цванцик |
| да је завадила две најбоље комшије:{S} Митра и Станка, и изнела је ову сплетку и покушала да њ |
| чинио, кад се у цркви појави београдски митрополит, Антим, по народности Грк.{S} У таквој прили |
| ркви је Диша одстојао службу, примио од митрополита благослов, а онда, под црквеним барјацима, |
| шији уживао леп углед, а у цркви, према митрополитовом столу, имао свој сто, могла се прогледат |
| и, врати удовичин мираз, а Дишу да туже митрополиту и суду за срамоту, што ју је нанео њиховој |
| казивала, да се моје дете није од мене мицало?{S} Знаш ли шта лају погана уста?{S} А? — запита |
| ни стуб стоји и ни једним делом тела не миче, већ гледа у врата, на којима је стојао мајстор Ди |
| стала, па се као закована ни с места не миче.{S} Није му дакле остајало друге, већ да се преда |
| на је у мутваку.</p> <p>Али Јанићије не миче, него ћути и не диже очију са земље.</p> <p>Лепоса |
| прст на уста и даде знак Диши, да се не миче. — Стари пустињак био је сед као овца, дуге браде |
| , али кад виде како снуждено стоји и не миче се, она остави судове и дотрча му.</p> <p>— Шта је |
| р-Диша, стегао обе песнице, али ипак не миче са свога места.</p> <p>Ламбре полети кафани, да се |
| е да ме убије! — лелекао је кир-Дума не мичући од зида крај кога се срозао.</p> <p>Али људи, ка |
| од Господар-Милоша па чак и од капетан-Мише.{S} Него баш кад ти је наспело, а ти купи еснафски |
| ска дечурлија завлаче, те хватају слепе мишеве, да их после удавачама, за њихове враџбине, прод |
| белину и руменило што се може видети на мишицама какве му драго лепотице, он би, зацело, узвикн |
| укаве, те покрије две загрљасте пуначке мишице, које беху до рамена голе.</p> <p>— Добро сте на |
| танке тканине прозиру као наливене пуне мишице и што јој се гибак струк тако еластично покреће. |
| ло шибањем, забадањем ножева у бутину и мишице, тискале су се жене, било саме било са болесном |
| је? — рече му благо и такну га руком по мишици.</p> <p>— Ја... ја не могу тако... ја ћу... узму |
| иза? — пита стидљиво кира-Анастасија, а мишицом скрива образ од њихових очију.</p> <p>— Кој дру |
| ког мртвачкога сандука и привијао десну мишицу, коју је на два места ножем пробо.{S} Према њему |
| одала, онда да бежим из ове чаршије! — мишљаше Јанићије и дође му тако криво на сама себе: заш |
| лако, мило, као некада, докле још и не мишљаше, да ће је судбина предати мајстор-Диши.{S} Па и |
| , тако исто усплахирен, изгубио сву моћ мишљења, блене у кира-Анастасију питајућим погледом, ка |
| чи и у потпуној наготи показа, какво се мишљење о њему по чаршији проноси.{S} Рано у јутру, пош |
| о му не би довела у кућу новога Ламбру; млада је, па није имала кад о томе да мисли.{S} А после |
| ономе месту, где се пуца скопчавају.{S} Млада удовица није ватра само у кући; њезин пламен лиже |
| рећутим ја овога свјета,</l> <l>Да моја млада овде труну љета,</l> <l>Кад сватко очевидно знаде |
| рећутим ја онога свјета,</l> <l>Да моја млада овде труну љета,</l> <l>Кад сватко очевидно знаде |
| у велико јављати.{S} Од некога времена млада удовица, не знајући ни сама од куда то долази, ре |
| ош мало, бар ову годину!{S} Лепосава је млада и здрава, а и ти си здрав као врба!{S} Биће, биће |
| е.</p> <p>— А шта ја знам? — Знам да је млада, лепа и вредна... одговори тетка Маца, али некако |
| во му сад, што сам здрава...</p> <p>— И млада... и — додаде Јанићије.</p> <p>— Е?! — рече Лепос |
| , а на капиџицима од башта начичкале се младе жене и девојке, у живописним шалварама и јелечићи |
| колико је могућно, утеши уцвељено срце младе удовице.</p> <p>Кира-Анастасија је запалила целу |
| аревњивост између старе грчке чаршије и младе српске чаршије, која се борила не само за свој оп |
| и смејало на рачун будућега младожење и младе, мајстор Диша је пливао у дупломе задовољству: ож |
| ишом, кроз три године, убацивао у башту младе удовице.</p> <p>— Елем, ви ћутите кир-Диса? — реч |
| , у неку руку, постао природни старалац младе удовице.</p> <p>Од онога дана, када укопаше земаљ |
| рисуствовао макар у цркви при венчавању младенаца.{S} Да је Диша био потпуно збуњен <pb n="46" |
| по коју веселу досетку на рачун будућих младенаца.</p> <pb n="25" /> <p>Да је мајстор Диша прис |
| “) то је мајстор Диша купио сам, јер од младеначкога стида није могао ићи са својом кумом кроз |
| /p> <p>Прстен се свршио, поп је испитао младенце и сада се журило, да се све што је потребно за |
| ана, те, поред осталога, утврдише да се младенци одмах по венчању уселе у кућу.</p> <milestone |
| а пресече.{S} Тек после испита, када су младенци пред свештеником, законицима и грко-цинцарским |
| ревносно бацале сумњиве погледе на онај младешчић и свеже лице, озарено очима, које су се и кро |
| , ни на њезине молбе, па чак ни на онај младешчић и несташно скакутање око пространога обима, к |
| г набреклог, мало распученог јелечета и младешчића и неколико пари мајушних јеменија, које је к |
| ицу, па још без деце, са једним руменим младешчићем у самом куту доње уснице, и јелечетом, за к |
| овица на сан, насмејаних очију, са оним младешчићем и у шареним шалварицама, из којих је несташ |
| њезину ножицу, која је, заједно са тим младешчићем у левоме куту доње уснице, постала већ пред |
| пије она. — Оно, што јој не да да рађа, младина ће да скине с ње, а од овога записа, родиће ти |
| И то овако да радиш.{S} У ноћ, кад буде младина, жену да изведеш у бакчу; тамо да је скинеш, ам |
| осигура потомство своме имену.{S} Да ће младина скинути са кира-Анастасије уроке, који јој смет |
| та престао је да се са њоме прегони; до младине има још девет дана, а то ће му бити довољно вре |
| ада поче представљати шетњу о месечевој младини, онако како је то дервиш наредио.</p> <p>— Аман |
| је казао, како треба да се њих двоје о младини у башти појаве.{S} Она се дубоко замисли и поче |
| <p>И тако мајстор Диша, ведар и лак као младић, убрза из куће, оде мало до дућана, тек да се уз |
| и јој тешко било да се растане од овога младића, са којим се као девојчица толико прегонила и о |
| , без сумње мучећи се да овог несрећног младића што боље убеди, како је оно био братски пољубац |
| " /> били те среће, да свој први пламен младићске љубави преобрате у „братинску“ љубав, могу зн |
| ој <pb n="9" /> години, остави уцвељену младицу, којој тада не беше више од двадесет година.</p |
| па би, после свакога ударца, мукнуо као младо теле, што је увек изазивало весели смех.</p> <p>Т |
| кву може само утврдити бујна крв једног младог разоренога срца, ужљебила се дубоко у његову гла |
| и човек морао узети у помоћ још једнога младога дервиша, који му је у лечењу био десна рука.</p |
| ој други него младожења!</p> <p>— Какав младожења?{S} Ич си не знајем за тај лаф (разговор)! — |
| сватова ближио се као на крилима, те је младожења у брзо заборавио на ону немилу епизоду, ради |
| а што, по кући спреми и дотера, како би младожења све у реду затекао.</p> <p>О сунчеву смирају, |
| л“ званицама, које је мајстор Диша, као младожења, од своје стране, позвао на весеље.</p> <p>Су |
| њихових очију.</p> <p>— Кој други него младожења!</p> <p>— Какав младожења?{S} Ич си не знајем |
| додавало или смејало на рачун будућега младожење и младе, мајстор Диша је пливао у дупломе зад |
| и Ламбриница, у пратњи својих мужева и младожење, који се враћао својој напуштеној вереници ка |
| ица кира-Анастасијина, примила се, да у младожењиној кући дочекује госте.{S} Диша није имао ник |
| плашена; када су је у цркви довели пред младожењу и метнули им венчила на главу, њој стаде тако |
| играти, кира-Мана и Думиница увукоше и младожењу, узеше га међу се, те Диша заборави и на свој |
| оно кавурско чкембе, да ми очи испије, младост отрује!</p> <p>Кир-Ламбре, узбуђен сузама и пре |
| је већма падао у неразумљиву срџбу.{S} Младост, набрекла свежином, која пркосно дражи, бацала |
| да се за Дишу удаје, што јој упропасти младост.{S} А како је он без речи седео и само трљао че |
| {S} Зашто је даде ономе токмаку, да јој младост поједе? — одговори Јанићије.</p> <p>Ако је и би |
| амога себе кињи, да жали своју несрећну младост и да на њезине очи вене, не би ли се уверила, к |
| дио се, да изглади тиме, што је од прве младости своје градио планове, како да се ороди с Грцим |
| а је тако дражесно пристајала свежини и младости удовичине фигуре.</p> <p>Да је нешто кир-Диша, |
| жни врат и пространа плећа одаваху силу младости у свој својој бујности, дође јој као некада, к |
| ијама онога времена, гледати међу собом младу, лепу удовицу, па још без деце, са једним руменим |
| после пола часа, када је Ламбре позвао младу у коло и почео с њоме играти, кира-Мана и Думиниц |
| то је одустао од ужасне намере и спасао младу душу бар од оних вечних мука, које би га на ономе |
| у; ја сам стара!</p> <p>— А он ти је па младунче, ба!{S} Погледај га само: је ли му оно лице ил |
| а чешму по воду.{S} На чешми је затекао млађега шегрта мајстор-Дишинога, те од њега сазнаде све |
| ша; поздрави га, а дервиш, коме је онај млађи припаљивао наргиле, само трепну очима у знак опра |
| иша у дућан, седе на ћепенак и, када му млађи шегрт прислужи једну <pb n="75" /> кафу, позва Ја |
| произведен за калфу.{S} Еснафи су према млађима имали такав правац и он се морао поштовати.{S} |
| аву под лулу, из које је избијао дебели млаз хладне воде, и поче се пљускати по лицу и врату.{S |
| ле, из којих је избијао као рука снажан млаз бистре и хладне воде, нису никада биле без два три |
| пар севну, да би му боље било да га је млатнуо каквим калупом, него ли што му рече: уђите.</p> |
| прамењем оне косе.</p> <p>— Море торњај мм се с очију; не искупљај ми комшилук пред кућу.</p> < |
| од српске одвајала, као зејтин од воде; многе црквене песме певао је по грчки, а оне, које није |
| Па и њезина Лепосава видела је од туда многе користи; јер у који год би дућан дошла, да штогод |
| ину познаницу.{S} Рашчуло се о томе, па многе нероткиње, међу којима је било и сасвим непознати |
| је износила оне најцрње могућности које многе родитеље од деце и због деце сналазе.</p> <p>Но, |
| му је међу новим поклоницима леп углед; многи су његове услуге тражили, а он је на крају био за |
| <p>— А што?{S} Бог ти је дао, можеш.{S} Многи би желео да буде хаџија, ама не може.</p> <p>— А |
| аџију, да се с њиме виде и разговоре, а многи и да га замоле, да им из светих места ово или оно |
| ситница, али ипак толико уочљива, да је многи од хаџија после, кад се у своју отаџбину вратио, |
| p> <p>Нема сумње, да би кир-Диша, као и многи други, ово питање извео одлучно и без дугога разм |
| кир-Диши, па ако је, не тек гдекоји, но многи од трговаца и старијих калфи, потајно уздахнуо за |
| </p> <p>— Не прича то један; то причају многи који су видели.</p> <p>— А, е ли ко видео, када с |
| толики углед, да се њезин глас могао у многим кућама сматрати као глас ма кога важнијег члана |
| а покаже, колико је културно одмакао од многих својих врсника.{S} У цркви је увек хватао грчку |
| ре је предосећао већ, да је нека друга, много важнија мисао довела Думу њему, па се чак по мало |
| набаса хаџи-Зосим на другог пустињака, много важнијег од овога кога тражаше.</p> <p>Једнога да |
| из њена кућа идете.{S} Жалос, кир-Диса, много жалос; и душа да могу да ти дам, <pb n="116" /> п |
| непослушна шегрта.</p> <p>Али Јанићије, много хитрији од свога мајстора, истрже му се из шака и |
| ти се исповедам?</p> <p>— Море, жао ме, много ме жао? — одговори Јанићије</p> <p>— Ваљада, што |
| не наргиле.</p> <p>— Много, кир-Ламбре, много бре, оште педесет и четири!</p> <p>— Неје много з |
| хирена зета.</p> <p>— Ама што је много, много је!{S} Скидајте јој хамајлију! — журио је Диша Ма |
| Ето, ја и Јаникије чекамо те сваки дан; много сте остали!</p> <p>— Богу хвала што још за толико |
| доцније изгуби се и кира-Анастасија.{S} Много доцније уверио се кир-Дума, да га је Ламбре обман |
| авиш кира-Ману и да јој овако кажеш:{S} Много те поздравља кира-Анастасија и поручила ти да дођ |
| >— Пола године док оде и дође!</p> <p>— Много!</p> <p>— Само здравља, вратиће се он брзо! — одг |
| оста донесе распаљене наргиле.</p> <p>— Много, кир-Ламбре, много бре, оште педесет и четири!</p |
| отицали су преко мајстор-Дишинога крова много брже, него ли што су они можда промицали над глав |
| ни у сну није надао, учинио је за њега много више него ли ма шта друго, што би намерно смислио |
| , уђе у дућан и седе за посао, али сада много прибранији и некако свечано расположен, као онај |
| у и ведро гледа око себе.{S} Не потраја много, па ето и Лепосаве, румене од стида и оборених оч |
| а ових седам месеци радња је процветала много боље, него ли што је пре тога било.{S} Дућан пун, |
| е за ово четири дана изменила.{S} Стала много зрелија и лепша; чинило му се, да је до пре четир |
| </p> <p>Али не каже се у заман: где има много среће, несрећа дође.{S} Четвртога дана устаде Леп |
| {S} И та његова јучерања реч, сад га је много више мамила својом грозотом.{S} Није се плашио см |
| ли тако чиме, што га је уверавало да је много лакше уверити свет у нешто, него ли га разуверити |
| као мана у пустињи; али за то добила је много више с друге стране.{S} Није више морала живети о |
| ена.{S} Путовање до Београда трајало је много дуже него од Београда.{S} Пуну недељу дана не сме |
| у.{S} Она га никад није грдила; а то је много вредело за душу једнога сирочета, које није сазна |
| ви дати; подај!{S} Ама 4000 гроша то је много.{S} И зар Богу требају толике паре?{S} Приложи на |
| а усплахирена зета.</p> <p>— Ама што је много, много је!{S} Скидајте јој хамајлију! — журио је |
| свега тога, ово садање стање било му је много сношљивије него ли оно што је јуче пропатио.{S} С |
| е, оште педесет и четири!</p> <p>— Неје много за едно мудра и уважена глава.</p> <p>Разговор се |
| а осети ову казну, напротив, осећала се много пријатније; сада је бар била мирна од његових нап |
| >— Не знам — одговори Маца — Изменио се много и то ме брине.{S} Знаш како је: да ми је рођено д |
| ај звонки смех и сада разговори ударише много живље и много веселије, све докле их не прекиде К |
| и сада разговори ударише много живље и много веселије, све докле их не прекиде Канче, која у т |
| еспава.{S} Сутра дан је опет лутао, али много даље, пут Мокрога Луга; а када га глад узмучи, он |
| гату домаћу идилу.</p> <p>— Е, е, ти ми много наказива — смеши се Диша — Ама где да нађем добру |
| т! — одговори Диша, коме се и ово учини много.</p> <p>Старац скочи са миндерлука и разрогачи се |
| е стоји.{S} Хвала Богу, и Бог ти је дао много новаца а још више памети, па размисли.</p> <p>— П |
| ипак пуна очајне чежње, који је говорио много више, него што би је у стању била исказати највеш |
| шке зноја, што би за здрава човека било много и на највећој летњој припеци, а камо ли на овако |
| , да се чак и њему — кафеџији — учинило много, те је престао да точи.</p> <p>— Па куд оде, неср |
| ија могла је рећи, да јој је овај живот много угоднији од трогодишњега удовиштва.{S} До душе, о |
| ситно говори. — Ово му је, до душе, већ много теже ишло због гојазног трбуха, који се спокојно |
| ост кира-Анастасије пријале су Јанићију много више него ли газдине ћушке, што их је, као шегрт, |
| одговара Лепосава скромно.</p> <p>И још много саветовао јој је, па онда узе из Лепосавина санду |
| улица око главе, а баштенски зидови са многобројним мазгалима почеше играти око ње.</p> <p>— Ш |
| јне баште и спретне куће са доксатима и многобројним срчали-прозорима.</p> <p>Ишао је насумце, |
| и беху као у каквој трговини прекривени многобројним иконицама.</p> <p>У ћелији је од намештаја |
| о постати <pb n="7" /> „родоначалником“ многобројнога потомства, које ће, с колена на колено, п |
| остала предметом, који је заинтересовао многу Лепосавину познаницу.{S} Рашчуло се о томе, па мн |
| хаџи-Диша надао, на Јалији беше сабрана множина Београђана.{S} Повратак хаџија у то доба пропра |
| дати.</p> <p>— Е то сам хтела, да преда мном отвориш уста и да мене запиташ.{S} Гледам само шта |
| одала?</p> <p>— Ама шта то ради она са мном? — мисли Јанићије и мучи се да разазна, титра ли с |
| ша <pb n="164" /> — Мислиш ти, да се са мном можеш спрдати!{S} А знаш ли, море, да те ни сам Го |
| ку. — Овај, што га видиш да је дошао са мном, јесте хаџи-Диша.{S} Дошао је из срб-вилајета, хеј |
| — Јуда Искариота!{S} Докле се грлио са мном, кесу ми је одсекао!{S} Пет хиљада гроша, пет хиља |
| епосавине другарице долазиле су, као на мобу, да јој помогну у пословима и спремању за свадбу.{ |
| губи се за углом.</p> <p>— Удаје се, за мога мајстора... а мене... мене... ух! — уздахну тешко. |
| у, од кога се ни после толико недеља не мога отрести.</p> <p>Једне вечери — баш уочи недеље — т |
| које су га ломиле и мучиле, а којима не мога одолети.{S} Ма како се трудио, да избије из главе |
| ре шаком чело, из кога ама баш ништа не мога да истеше.</p> <p>У соби му постајаше све тескобни |
| , побеже у дубину баште.</p> <p>Маца не мога да остави зета без какве такве утехе.{S} Изишла је |
| кама и удари у плач.</p> <p>Јанићије не мога више да издржи у овакоме положају.</p> <p>— Ко ће |
| ове и дрмуса из све снаге; али он се не мога одазвати.{S} Само што је руком нешто отискивао од |
| језик спотицаше преко сваке речи, те не мога да искаже шта хоће.</p> <pb n="156" /> <p>Лепосави |
| јој џангриза; али, кад на тај начин не мога да излије своје нерасположење, он пронађе други.{S |
| кажу? — викну мајстор Диша, који већ не мога издржати њезино оклевање.</p> <p>— Каажу.... веле: |
| обе цеванице, само да ме није стало до мога трговачког образа, те да ми брука по чаршији не пу |
| ајдес.{S} А ја искам да се састанем сас мога кир-Ламбре, па сама како една зенско глава не могу |
| је он, један угледан мајстор у чаршији, могао доћи и на таку мисао, да ноћу ускаче у кућу једне |
| да би Јанићије, сам, без ичије помоћи, могао доћи на овако препредену мисао.{S} Такве мисли не |
| колико је он, онако смрзао и бесвесан, могао схватати.{S} Срамота ће се за цело чути, те ни он |
| оузданога, на коме би, бар за који час, могао оставити радњу.{S} Тек сада је осећао, колико му |
| иша одоцнио тако са својом женидбом.{S} Могао је узети коју му драго Српкињу, али то би био она |
| нићије му је био неопходно потребан.{S} Могао му је поверити послове у дућану без икакве бриге, |
| /p> <p>— Зар ја? — одговори Јанићије. — Могао бих је тако сву ноћ носити, па да и не осетим.</p |
| оно, о чему је и после Мацинога исказа могао посумњати; то му је био очевидни доказ, да је све |
| љувао у њу, тако да је сваки од црквара могао разумети, како хаџија цркву уважава.</p> <p>Овоме |
| ије било, Бог зна би ли се мајстор Диша могао одржати међу оноликим грчко-цинцарским и јеврејск |
| човека, који је целога века где је год могао штедео, па сад одједаред види, како му се на све |
| после свију, те га је тако ретко когод могао видети, кад дође и оде из дућана.</p> <p>Сад је к |
| поклони, баци га у мутвак и што је брже могао истрча на улицу. — Била му је првобитна намера да |
| } Антерија је била толико широка, да је могао четири пута око себе обмотати, а цеванице његове |
| самоме мајстор-Диши било чудно, како је могао тако лаковерно поверовати једној жени, која је по |
| зажмури, изговори заклетву и колико је могао сигурније изиђе из суда оправдан.</p> <p>Докле је |
| цар Костадин за ово.</p> <p>— Толико је могао да да; друго је он, а друго ми, богоугодниче.{S} |
| носиш, а ја да те гледам! — рече што је могао нежнијим гласом и предаје јој огрлицу од педесет |
| ра се Диша, подиже обе песнице и што је могао брже прогура се кроз гомилу, која је све више рас |
| чајно, но намерно.{S} Само, ко ли му је могао тако што наредити?{S} Да то није кира-Манино дело |
| в.{S} Зашто је он зебао и од чега, није могао да самоме себи објасни?{S} Осећао је тако неку по |
| ивот без ичије помоћи; и најпосле, није могао ни десет дана да издржи, а да се не врати у овај |
| иној фамилији на вилајет; међутим, није могао ни помишљати, да би Јанићије, сам, без ичије помо |
| отив.{S} Он сад већ <pb n="216" /> није могао ништа без тетка-Маце у кући и Јанићија у дућану.{ |
| био увек на Лепосавиној страни.{S} Није могао да се уплеће, па је пред мајстором ћутао; али, ка |
| </p> <p>— Хоћу.... али...</p> <p>— Није могао да доврши што хтеде рећи, јер га Анастасија, радо |
| и капиџик своје прошенице, па када није могао, он нареди Бику, да погне леђа, а он му се попе н |
| пио сам, јер од младеначкога стида није могао ићи са својом кумом кроз чаршију, а глава није „к |
| к мајсторов.{S} Он се ни из далека није могао надати ономе, што се, у тај пар, догађало тамо; т |
| долазак као о слави.{S} Хаџи-Диша није могао да се наприча чуда и лепоте, што их је видео у св |
| , кад никога свога није имао и кад није могао никако напустити овога мајстора и отићи бољем.{S} |
| о, што га је заносило а од чега се није могао отети, обузе га свега и Бог зна не би ли у овим т |
| ћепенку а да се не макне, сада се није могао у дућану ни „черег“ сахата на једноме месту скрас |
| се, пола царевине.{S} Али ексер се није могао наћи, јер га је прогутало неко чудовиште, налик н |
| један дан посвршавао.</p> <p>Више није могао издржати.{S} Четвртога дана одлучи да оде тамо, п |
| рекорачио кафанскога прага, тако и није могао брзо сазнати за ове сплетке, те да их за времена |
| остеље сав узнемирен.{S} Целе ноћи није могао тренути од неког немилог предосећања; чинило му с |
| дну душе Јанићијеве, што он ни сам није могао разабрати, водила се нека потајна борба.{S} Нешто |
| часни ексер, који ни цар Костадин није могао видети.</p> <p>Пре него што ће се дотаћи сандучет |
| светиње, до које ни цар Константин није могао са толиким благом доћи.{S} А испосници никада не |
| ува.</p> <p>Све је то тако, али он није могао ни помислити да тако што предложи Маци.{S} Да је |
| амота ће се за цело чути, те ни он није могао замислити, како ће се у чаршији окренути и какав |
| а месец дана дуже.</p> <p>Али како није могао са да пријатељем путује, он му је при поласку дао |
| ивуче себи.{S} Али зашто то?{S} То није могао баш никако да објасни.{S} Тек једно што је сада, |
| ком и да опрости срамоту, ни на то није могао пристати.</p> <p>Па ипак, он је увидео да му је н |
| то је онако несвесно урадио, он то није могао успети.{S} Онај топли дах девојачке душе, њено за |
| а сумњао и пажљиво мотрио, али што није могао да лако утврди, поста му сада потпуно јасно.{S} К |
| сијом Бенџином ожени, а Бенџа опет није могао умрети раније, него што је то било уписано у књиг |
| трептала до пре неки дан, он опет није могао да се потпуно отресе жаоке, која је већ пецнула з |
| о што је јуче пропатио.{S} Сад већ није могао ни помишљати, а камо ли одлучивати се на оне убил |
| као да му је мати.{S} Али Лепосаву није могао никако да посестрими.{S} Ма да је у прво време и |
| могло одолети.</p> <p>Томе изразу није могао пркосити; па и ако му је мржња на кир-Ламбру двос |
| њаше на пробијање зида, и тада баш није могао више.</p> <p>И поред свега тога, што је оволики п |
| је газдарице и Ламбрин, и тада баш није могао ни замислити више, да му ваља своје обећање одржа |
| сокачиће и завијутке, где би се најмање могао надати на сусрет са мајстор-Дишом.{S} Али, овога |
| и обратно, и то увек сокачићима где се могао најмање надати сусрету с киме, то му је било све. |
| му да полуди.{S} Ова три дана не би се могао похвалити, да је онолико посла свршио колико би о |
| а спрече сваки могући пожар, који би се могао ма када јавити.</p> <p>— Ватру запрети, удовицу у |
| ове године и сувише стара, да би јој се могао пожалити.{S} Са Лепосавом опет не би могао говори |
| ма рукама за груди и удахну што је више могао ваздуха.</p> <p>Песмица из баште заврши се послед |
| ection" /> <p>Мајстор Диша се није више могао сносити.{S} Престао је да кори жену, што нема дец |
| ош дете и мали калфица, имао је права и могао је силом да га примора, да му у радњи остане; али |
| је тих дана да има стотину уста, да би могао наодговарати свима питачима, са којима се у чарши |
| и своје одбране, страшила га.{S} Кад би могао <pb n="38" /> да се некуд далеко уклони, или кад |
| бити мало-мало равнодушнији.{S} Кад би могао само за часак да заборави на ону живахну пластичн |
| препреке, преко које мајстор Диша не би могао прећи.</p> <p>А докле се по разним комшијским кућ |
| га часа и био „неверни Тома“, сад не би могао ни за часак посумњати више о чудотворној моћи час |
| ледала и испратила очима, за које не би могао рећи да су равнодушне.{S} Шта више, за она четири |
| о је двострука штета, коју никако не би могао поднети.</p> <p>А да на све ово одмахне руком и д |
| ао пожалити.{S} Са Лепосавом опет не би могао говорити о томе, ма да је и она, као и мајка јој, |
| и о томе није ни мислио.{S} А и како би могао размишљавати, кад су га све ове сплетке и догађај |
| екао и први сумрак, те једно то, што би могао пасти патроли у руке, ако на улици заноћи, а друг |
| днело, само да је према кира-Анастасији могао бити мало-мало равнодушнији.{S} Кад би могао само |
| азговор о томе избегавао, то он није ни могао знати све оно, што се око његовога имена плело.</ |
| х није обраћао пажњу, нити је и слутити могао, да ће му се од њихове стране тако што десити.</p |
| више жао, што нема, ма шта чиме би јој могао наградити доброту.{S} Детињска машта његова бацил |
| тово насмејано, у колико се тај осмејак могао провући на површину из онога густога честара хаџи |
| без његове воље и допуштења није момак могао располагати својом службом.</p> <p>Зароњена лица |
| — Казала сам, боље него што би и ти сам могао; али она ни да чује!{S} Каже:{S} Гаџу циганина уз |
| ело знала нешто више, него ли што је он могао и помислити, када је почела тако говорити о прија |
| дмахну замишљено главом.{S} Није никако могао да разуме, како тај момак тако брзо измени своју |
| јачавало се све више, те он није никако могао да схвати ни одреди, у каквом управо <pb n="74" / |
| капиџик удари катанац, како не би нико могао с поља ући, па да лично окуша код Јанићија неће л |
| аље обилазити око дућана.{S} Да је само могао, он би тога мајстора, који му је толико шамара на |
| чи, или што се нечега плашила, ко би то могао погодити.{S} Једно је јасно, да га је увек, кад г |
| а јој је толики углед, да се њезин глас могао у многим кућама сматрати као глас ма кога важније |
| промозгати, шта би све за толики новац могао набавити цркви.</p> <p>Једнога дана кад га некакв |
| со хлебу, и чијим трговачким фирмама не могаху одолети ни време ни оне нове фирме са чистим срп |
| кћери беху већ стасале за удају, те се могаху дотле надати, да ће мајстор Диша на њихова врата |
| сокаку, <pb n="183" /> те тако Јанићије могаше да Лепосави још неколико речи добаци.</p> <p>— Љ |
| о ноктима, да га ни за реп ни за уши не могаше извући одатле.{S} На против, што је Ламбре гонио |
| угледа, којим се, као жена кир-Бенџина, могла дичити.</p> <p>И кира-Анастасија, уз пријатељску |
| ма митрополитовом столу, имао свој сто, могла се прогледати кроз прсте свака превара у трговини |
| а, тако сређеног, да је удовица из њега могла прочитати и све жеље онога, који је дотични покло |
| везе одржавао.</p> <p>И кира-Анастасија могла је рећи, да јој је овај живот много угоднији од т |
| е пробијена и бујица мисли и размишљања могла је тећи својим коритом.</p> <p>На горње питање ки |
| ако, да му је и најбоља домаћинска кућа могла позавидети.</p> <p>Топло и сунчано лето грејало ј |
| ивене главе и без мушке заштите, шта је могла друго него да о бошчу, припасану око шарених шалв |
| то мајстор Диша урадио, па ни сама није могла погодити, у толико више, што је прстен тек синоћ |
| век, коме ниједна биљара ни гатара није могла наћи лека нити му означити болест од које болује. |
| не о кир-Бенџи, кога ни за живота није могла друкчије сматрати, већ као свога господара, коме |
| а страна вилице, а и главобоља, те није могла ни маћи из собе.</p> <p>Кир-Дума се искрено радов |
| ће се скоро догодити, али шта, то није могла никако да разабере.</p> <p>Хаџи-Диша није хтео да |
| де како се то њој свиди, сад чисто није могла да позна свога супруга.{S} Он се није обазирао ни |
| о и последњега изговора ради чега не би могла још да се уда.</p> <p>Па онда, баш када би и на с |
| није се Маца никаквој разборитој помоћи могла надати.{S} Он се, као и увек, <pb n="212" /> када |
| почела да размишљава, на који би начин могла да оде само до Галца, па да покуша све што може, |
| ала.</p> <p>Иначе, када то не би знали, могли би још помислити, да се за овим загонетним стихов |
| ир-Дума кроз пријатељске савете претио, могло се врло лако и обистинити; грчко-цинцарска чаршиј |
| ерлук, на коме се, како је кад требало, могло седети или лежати, у куту један асталић, над који |
| м једног детета, Лепосаве, коме је тада могло бити око дванаест година.</p> <p>Тетка Маца је ме |
| нако смеје. — Ово девојче, коме је тада могло бити дванаест година, није могло никада да прође |
| бледе; она је најбоље знала, шта се све могло са Јанићијем десити.{S} Она његова последња реч и |
| е часу, кад он учини тај покрет, што је могло некоме да изгледа, као да ће да удари кира-Ману, |
| ља, бацити око на мајстор-Дишу, њему је могло бити тридесет и шест година.{S} Тридесет и шест г |
| е тада могло бити дванаест година, није могло никада да прође с миром, а да га не зачикне на ма |
| каквога Грка или Цинцарина, о томе није могло бити разговора, јер, као на пакост, ни једна од њ |
| лози били су тако снажни, да им се није могло одолети ни с које стране.</p> <p>Али, ако су се к |
| е већ једном увртео у главу, то се није могло избити од туда ничим па ни њезиним смехом ни разл |
| је своје узбуђење.</p> <p>Сад више није могло бити разговора о ономе, што му је на срцу лежало. |
| бегство.</p> <p>Страх од онога, што се могло врло лако догодити, не даде јој те ноћи тренути.{ |
| и насмејане и тако миле, да им се не би могло одолети.</p> <p>Томе изразу није могао пркосити; |
| е више од петнаест година), то се не би могло утврдити тако на пречац.{S} Главно је, да су једн |
| а борба.{S} Нешто нејасно, што се не би могло образложити ни верношћу наспрам свога газде чији |
| е тако што из њезине куће изнесе, то би могло нахудити њезиноме доброме гласу.</p> <p>Тетка Мац |
| ј Диша и руком одмери висину, колику би могло имати дете од шест година.</p> <p>Овај се разгово |
| е терцету чудо, о коме се једва мислити могло.</p> <p>Хаџи-Диша требало је тих дана да има стот |
| е љубави преобрате у „братинску“ љубав, могу знати како је и тежак и горак овај први састанак.{ |
| Жалос, кир-Диса, много жалос; и душа да могу да ти дам, <pb n="116" /> па да дам.{S} Него ми до |
| .</p> <p>— Ба! — узвикну Бик -— то и ја могу.</p> <p>— Јок, то ти ниси кадар.</p> <p>— Море, не |
| <p>— Јесте, зете; од дервишкога записа могу да се роде деца.{S} Ама ти и не знаш, шта је све о |
| алца отерао из радње.</p> <p>— Море, не могу да ти кажем све како се <pb n="83" /> беше осилио, |
| тргне.</p> <p>— Не могу, тетка-Мацо, не могу више! — јекну Јанићије и грухну се у груди. — Нема |
| , ако је запева.</p> <p>— Нема лека; не могу више овако! — рече он једаред тетка-Маци, када га |
| Стаменка.</p> <p>— Па све носе тако; не могу ни ја осем света.</p> <pb n="176" /> <p>— Ко носи |
| и ми дреје...</p> <pb n="67" /> <p>— Не могу, нису код мене!</p> <p>Анастасија пребледе, очи јо |
| сте!“ — Немој, болан, тако!</p> <p>— Не могу!{S} Овде, ето, овде боли, па ми не да да живим.</p |
| и погледа га преко рамена.</p> <p>— Не могу више! — одговори Јанићије узбуђен.</p> <p>— Који т |
| е грдити, што се не отргне.</p> <p>— Не могу, тетка-Мацо, не могу више! — јекну Јанићије и грух |
| Добар је он, опростиће ти.</p> <p>— Не могу... стид ме... прошапута Јанићије.</p> <p>— Јогуниц |
| баклаву и татлије вечерас.</p> <p>— Не могу, газда! — одговори одлучно Јанићије, који је до ов |
| село.</p> <p>— Зашто, бре?</p> <p>— Не могу више да останем овде.</p> <p>— Зашто?</p> <p>Јанић |
| мбре, па сама како една зенско глава не могу да идем.</p> <p>— Била ти, кира-Мана, свога пса ве |
| сама дуса не иска да се врне, ја га не могу врнем“.</p> <p>Сад, када се сусрете са Јанићијем, |
| а руком по мишици.</p> <p>— Ја... ја не могу тако... ја ћу... узмучи се Јанићије да каже шта ће |
| ана, колико је до прстена означено, они могу бити већ и у Влашкој, па ако је нужно чак и у Галц |
| да свирате!{S} Свирајте, све докле вас могу чути. — Оно... знаш, оно...</p> <p>— Знамо, газда- |
| је кир-Дума још дуго и дуго.{S} На све могуће начине он му је показивао, како са овом срамотом |
| отао је био тежак, те не <pb n="207" /> могући да га одржи, испусти га посред огњишта, и колико |
| дисања дизаху и спуштаху, стојала је не могући још никако да се разабере, шта је све то у овоме |
| ито жене њихове журиле, да спрече сваки могући пожар, који би се могао ма када јавити.</p> <p>— |
| је од некога доба почела да се плаши од могућне напасти, поче да се вајка, како сада нема више |
| зла судба, потпуно сплео и у страху од могућне несреће, чим би му се дало, побегао би у дућан, |
| асијине севнуше оштрим сјајем; страх од могућне смрти не даде му да изврши што је наумио, и њем |
| кве утехе.{S} Изишла је за њим и на све могућне начине гледела је, да стиша преплашенога човека |
| к после извеснога времена врати, ако је могућно још замишљенији него што је из дућана изашао.{S |
| за покој душе кир-Бенџине и, колико је могућно, утеши уцвељено срце младе удовице.</p> <p>Кира |
| снаге и бошче око шалвара.</p> <p>Није могућно описати ни изненађење кира-Анастасијино ни забу |
| е песмице на грчком језику.</p> <p>Није могућно, да је све те „артикле“ убацивало једно лице; ј |
| епосава она некадања и да је то све још могућно поправити.{S} Та прстена још није било, а за де |
| оправдала, увек је износила оне најцрње могућности које многе родитеље од деце и због деце снал |
| } Али кад угледа како је мајстор блед и модар, он се зачуђено заблену.</p> <p>— Шта ти би, мајс |
| уму и куми, готово у самој кошуљи и сва модра од убоја.</p> <p>Што се никада није десило, кир-Л |
| јук плетене косе, преко које је слазила модра бареш-шамија, дотицао је својим крајем до самога |
| ко предисати.{S} Тупо шуштање у глави и модри колути почеше му играти пред очима; а кад подиже |
| о, то открише једаред у хамаму неколико модрица, што их кир-Думина жена спази на куминим плећим |
| га је и помисао на срамоту, која ће га, можда још данас, постићи, чим се у чаршији сазна за нев |
| то мисли.{S} Да је мало боље загледала, можда би опазила трагове од суза; али Маци то и не паде |
| о се чак и томе, да ће се правдати, па, можда, и утерати у лаж и Јанићија и тетка-Мацу.{S} Очек |
| успомене припадале њезину удовиштву и, можда, надама које је она управљала сасвим другим стран |
| окојнога супруга.</p> <p>Кир-Ламбре би, можда, причекао још коју годину, докле удовица потпуно |
| ље спали на рамена, те тако показивали, можда најлепшу белину и руменило што се може видети на |
| или, да се ожени, али он тога не учини, можда и зато, што му судбина, у коју је он безусловно в |
| тко најео хлеба.</p> <p>Симиџија би му, можда, и дао комад хлеба, макар и за душу мртвих, да је |
| ваздуха.{S} Сад је био потпуно освећен; можда није требао баш тако да учини, али он је био задо |
| какав ће народ доћи оваква светиња.{S} Можда си ти баш од оних... оних...{S} Не, не, ти немаш |
| , те се сроза на улицу и сав изубија. — Можда би он и опет прешао преко зида, ама кира-Анастаси |
| посава опет леже и притаја се.</p> <p>— Можда и није — помисли и поче напрезати ум, да замисли |
| ад и, застиђен од толике гомиле света а можда мало и уплашен од ратоборнога изгледа Ламбринога, |
| а Јанићију просто из детињске пакости а можда и из несташлука; али сада ни због једнога ни због |
| ици проструји грчка крв.</p> <p>У овоме можда и лежи кључ тајне, што је мајстор Диша одоцнио та |
| га крова много брже, него ли што су они можда промицали над главом самога мајстор-Дише, који се |
| ше јављао страх, да ће је сада за навек можда изгубити.{S} А уз ово осећање расла је упоредо и |
| и му је толико шамара напоклањао колико можда ни своме псу удараца није дао, и који га сада ни |
| топа Спаситељева ходила; где год пљунеш можда ћеш пљунути баш на оно место, где је Спаситељ сто |
| — Јесте, због тога! — Ја те лепо питах: може ли да се расквари свадба пре ђердека; а ти мени ша |
| него да разговарамо шта да се ради!{S} Може бити кир-Диша да ће се покаје и помири; кој зна!</ |
| есто.</p> <p>— Да ли да и њој кажем?{S} Може бити она ће пристати; она није што и Анастасија.</ |
| а у Ламбру.</p> <p>— Како то?.</p> <p>— Може бити он је нешто посумњао, па њему наредио да нас |
| — запита Диша и дође мутваку.</p> <p>— Може ли да се поквари свадба?</p> <p>— Како да се поква |
| нао ни где је Галац, ни како се до њега може доћи, па ни то, с чим ће доћи дотле, он је ипак би |
| е ипак сада осећао да се из свега овога може исплести нешто страшно и по њега и по све остале, |
| Дишу и срце јој премре, када помисли да може постати мајстор-Дишиница и да се мора одрећи свога |
| честит, заслужан мајстор и имућан газда може постићи, то је он у грађанству и своме еснафу пост |
| очима, кад помисли да се и његова жеља може остварити тек после десет година.{S} Смрче му се, |
| јецати.{S} Пред очи јој изиђе све, шта може сада очекивати.{S} Није се она ни мало плашила кир |
| да Бог — одговори Маца забринуто — сад може да се догоди све, и зло и добро.</p> <p>— Како: зл |
| таче се хаџи-Зосим. — Бог кад хоће, све може.{S} Ја, да немам деце пуну кућу, не бих жалио ни т |
| је дуго праскао и размишљао шта га све може снаћи, кад се сукоби са разјареним Дишом; мучио се |
| , то му је већ познато било, да се овде може човек погађати до миле воље.{S} Ономад је један ха |
| итила га, чинила му све угодности, које може једна добра душа да учини сирочету; али јој је ваз |
| н „старатељ“, тако рећи, други отац, не може ни помишљати и на такве ешеклуке, на какве жена ст |
| силне бриге за радњом <pb n="190" /> не може сачекати овде ни Ускрс, хаџија га тужно погледа.</ |
| /> <p>— Зашто он није кум?</p> <p>— Не може, род су.</p> <p>— Какав род?</p> <p>— Онако....</p |
| ан мах учини му се, да од свега тога не може да дише.{S} Он се ухвати обема рукама за груди и у |
| До скора је мајстор Диша мислио, да не може преболети своју домаћу несрећу; мислио је, да од с |
| } Многи би желео да буде хаџија, ама не може.</p> <p>— А баш си видела? — запита Диша, привучен |
| икну најзад Маца, кад виде, како она не може да се од суза поврати.</p> <p>— Ето, шта... одгово |
| гушеним гласом, а грло га издаје, па не може ни речи даље.</p> <p>— За Бога, шта ти је? — викну |
| >Сан као сваки сан; али мајстор Диша не може вас дан да се отресе оног двоструког утиска, што г |
| одупре кир-Дишином наваљивању. — Кад не може по христијански, нећу ни по псешки.{S} Турска вера |
| газим по овој светињи, али друкчије не може бити; но пљунути, то је грех, који се не прашта. — |
| лади!{S} Да се удаш за дериште, које не може за десет година на селамет изаћи.{S} Знаш ли која |
| се језик везао, те не каза чега ради не може да иде Ламбри и кира-Мани, уђе журно у авлију кира |
| пиљио као псетанце на залогај, који не може да домаши.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| ишао пре Ускрса и Четрдесетнице, тај не може да буде хаџија.{S} А то је велики грех.</p> <p>И с |
| ша и тетка Маца шаљу; али, ипак, Бик не може да одоли срцу, а да је, бар узгред, кад поред ње п |
| ене а ствари ишчезавају, али још као не може да схвати зашто то.{S} Али кад једног јутра, срчућ |
| амо.{S} Најпосле, кад опази да овако не може дуже и да је кир-Дума већ поткупио бројанице и тур |
| } Кад је видела да кир-Ламбре никако не може изићи на улицу, није било другога начина, но да Ла |
| гла када се вуче над земљом и никако не може да се подигне и разбистри.</p> <p>Анастасија га је |
| ан, зинуо и он, бечи очи, али никако не може да се разабере, где је и шта се то око њега догађа |
| и му је она одговорила, да то никако не може бити. „Не смо ми — вели — како српско удовица.{S} |
| оме растао чисто тужан и плачан, што не може још који часак остати.</p> <p>Кад је кир-Ламбре до |
| {S} Кира-Анастасија да удамо!</p> <p>Не може се рећи да и сам кир-Ламбре није помишљао на ово, |
| дела од једне сувишне бриге без које се може бити.{S} А да би се пред Дишом и својом савести оп |
| и вољу свога родитеља.</p> <p>— И ко се може боље побринути о срећи свога детета него мати.{S} |
| нако исто љубав као и пређе, па, ако се може рећи, и више, у колико се уз ту нежну црту његове |
| можда најлепшу белину и руменило што се може видети на мишицама какве му драго лепотице, он би, |
| у дућан, само да би избегао оно што се може десити.{S} Зато је Јанићије морао по вас дан мајат |
| .{S} Сада тек, кад виде, да из ове кући може изаћи само го и бос, њему се учини, да је пронашао |
| главе, ниска чела, широка врата, главом може да пробије храстова врата, а уме и да муче као бик |
| псија, и Бог те пита, још шта, што само може избацити језик удавача, којима би милије било, да |
| иса је диваљ човек — Србин је, бре; што може да се чека од један диваљ народ? — забринуто се пи |
| оде само до Галца, па да покуша све што може, не би ли га умилостивила и ражалила, те да се кућ |
| мирбе дигне руке и да употреби све што може, да свога најдражег пријатеља, Ламбру, сачува од п |
| је наумио.</p> <p>Страшна одлука, какву може само утврдити бујна крв једног младог разоренога с |
| не беше више од двадесет година.</p> <p>Може се мислити како је било грчкој чаршији, а нарочито |
| јстора, да му се на њега пожали.</p> <p>Може се помислити, шта је све преживео Јанићије за ово |
| илук?</p> <p>— А што?{S} Бог ти је дао, можеш.{S} Многи би желео да буде хаџија, ама не може.</ |
| од забринутога лица Мацинога.</p> <p>— Можеш да изгубиш жену, а дете да остане живо; а и да их |
| за оно што му је разбио врата.</p> <p>— Можеш ти то, брајко, пробати на Думиним вратима а не на |
| а некрштеним силама.{S} Од ове амајлије можеш добити сина, ама сто крстова да метнеш на њега, о |
| Докле ти не утаманим оно дивље месо, не можеш постати човек!“</p> <p>Колико му је тетка Маца од |
| b n="164" /> — Мислиш ти, да се са мном можеш спрдати!{S} А знаш ли, море, да те ни сам Господа |
| ж, који му је подхватио и душу и срце и мозак.{S} Грозничава ватра лизала га је од пете до глав |
| .{S} Она удовица, која је целој чаршији мозак завртела, да буде његова жена, — то је било тако |
| м ватром сагорева најубедљивије разлоге мозга, размахнуло би у томе часу, заошијало на све стра |
| само одмахну шаком; а како, поред свега мозгања, не нађе ни један згоднији излаз, који би најбо |
| ојамна врева од мисли у његову запаљену мозгу, када би хтели да је уподобимо, била је слична уз |
| а коме је, до мало час, седео.</p> <p>— Мозе бити, не бегенисете несто? — пита кир-Дума, коме с |
| <p>— Ти!</p> <p>— Ја?</p> <p>— Него је мозе бити мој деда!?{S} Белћим ћу ја да једем њен кадаи |
| га ми! — викну Диша очајно.</p> <p>— Е, мој Дишо — уздахну болно Маца — Лају ли или не лају, не |
| амоуправну власт у мутваку.</p> <p>— Е, мој зете, слушао си како се говори: „добра храна, добар |
| му се клањамо и молимо.{S} Богатији је, мој синко, он и од Султана и од Господар-Милоша па чак |
| рамотом оставиш.{S} Ако си тако мислио, мој синко, боље би и за тебе и за нас било, да си тражи |
| стасија, и радос и една сладос!{S} Ено, мој Алкибијадес!{S} Клефта, право клефта; патриот како |
| ам, нећу.</p> <p>— Ама немој да си луд; мој тросак!</p> <p>— Море, иди ти с милим Богом! — обре |
| абе.</p> <p>— Тако је, богоугодниче.{S} Мој пријатељ није баш од тих, само су комшије.</p> <p>— |
| вама да бесните, мужеви вам код куће, а мој?{S} Хеј, хеј, ко зна кад ће се вратити!</p> <p>У та |
| а жена дошла теби здрава као тресак, да мој покојник, Бог да га прости, није пустио да ја кувам |
| на.</p> <p>— Образ да ми погазиш?{S} На мој леб да пљунеш?{S} На поље из куће!{S} Иди твоме Лам |
| ти сада тако јаког човека, као што беше мој покојник?{S} Једаред, баш после прошевине, дигао ме |
| Тако је! — одговори понизно Зосим — али мој пријатељ жели, да види и целује свети ексер и да пр |
| /p> <p>— Ја?</p> <p>— Него је мозе бити мој деда!?{S} Белћим ћу ја да једем њен кадаиф, отров д |
| нак! — рече Маца. — Такав је био и онај мој: као од брега одваљен!{S} Није се тај бојао ни десе |
| ба више; нек буде макар једно, син, као мој Алкибијадес!</p> <p>— Само ћерку нећу! — одговори Д |
| — Е, али један је па један Диша, брајко мој!{S} Камо, нека ми ко покаже у еснафима макар једног |
| амо је туђина!“</p> <p>— Него ти, синко мој, да не чиниш тога, кад ниси крив! — храбрила га је |
| ине?{S} Што да бедим човека?</p> <p>— А моја жена?...</p> <p>— Знаш како је, мајстор-Дишо; није |
| да прећутим ја овога свјета,</l> <l>Да моја млада овде труну љета,</l> <l>Кад сватко очевидно |
| да прећутим ја онога свјета,</l> <l>Да моја млада овде труну љета,</l> <l>Кад сватко очевидно |
| а.</p> <p>— Него знас сто је?{S} Иди на моја кућа, тамо се сакри, да те не види влас, а ја ћу с |
| > <p>— Још му неје вакат, него ће сутра моја домакица да ми наниже оште едно килибар-зрно.</p> |
| у мало што не учиних русвај; ама срећа моја, што ми дође памет у главу: зашто да робијам због |
| у још из далека.</p> <p>— Поздравила те моја газдарица започе Јанићије.</p> <p>— Крси глава ода |
| гласа прошапута:</p> <p>— Поздравила те моја мајка, да одмах дођеш.</p> <p>— Какву послу имам ј |
| тебе!</p> <pb n="92" /> <p>— На поље из моја кућа; доста сте без ћирија седели у њу, сад нема в |
| то ви да идете!{S} Кућа не је ваша него моја.{S} На поље из кућа, ти, зевзек, бре!</p> <p>Кир-Д |
| подар. — Пари су твоје.</p> <p>— Јесте, моје; ама мени се све чини, да сам баш од тебе чуо, да |
| мајстора.</p> <p>— Ако ме је и отерао, моје дреје мора ми дати; неће ваљда бити тако бездушан, |
| уке мајстору, говорили су: „Твоје месо, моје кости; само <pb n="81" /> не уби; удри, не жали!“ |
| ће да га отвори и дође.{S} Јанићије је моје дете; добар је и волим га.{S} Али он је још слуга, |
| ј ишчупати, где је сретнем!{S} Криво је моје Канче, што ви вадите очи.{S} Мислиш ти нико не зна |
| а иде у Јерусалим, и тамо ће наћи копље моје.{S} Тим копљем пробошће аждају и ослободиће пород |
| ми веровати, кад будем казивала, да се моје дете није од мене мицало?{S} Знаш ли шта лају пога |
| али свет и то зна, да ти не избијаш из моје куће; зна свет да тетка Маца има ћерку на удају и |
| ве, лако ћу после удесити, да му омилим моје Канче.</p> <p>Сад је и самоме мајстор-Диши било чу |
| ука!{S} А-ах, рогата биволица една, сас моји ли пари градиш барјаче на црква! — узвикивао је од |
| јко, пробати на Думиним вратима а не на мојим! — мисли срдито у себи, а гласно се смеје и повла |
| ко се та и та у комшилуку породила, а у мојој кући, ништа! — рече једаред срдито, кад Маца поче |
| их светиња, па се не би ни осетило, а у мојој земљи немамо ни једне чудотворне утвари; живимо к |
| .</p> <p>— Сутра па да изволите на куде моју домакицу, на еден кадаиф и ратлокум.</p> <p>— Зашт |
| им минаретима.</p> <p>После је отишао у Мокри Луг.{S} Тамо се погодио код једнога газде сељака, |
| дан је опет лутао, али много даље, пут Мокрога Луга; а када га глад узмучи, он је по џбуновима |
| ни на њезине оштре изразе, ни на њезине молбе, па чак ни на онај младешчић и несташно скакутање |
| </p> <p>Тетка-Маца је прихватила Дишину молбу, забрадила главу шамијом и одмах кренула на посао |
| ?{S} Што не казујеш? — завапи Диша тако молебно и скрушено, као човек који предосећа да му од т |
| целога товара; али сва хасна, што је од молепствија и обећања имао, била је у томе, што се кира |
| та, кира-Анастасија га тако нежно, тако молећиво погледа, а руке склопи пред њим, као грешница |
| — најпосле запита Диша необично меким и молећим гласом.{S} Тетка Маца дубоко уздахну.</p> <pb n |
| тамо ће остати неколико месеци, а њега моли, да му обилази радњу и кира-Ману.</p> <p>Кир-Думи |
| еје; али лепо су чули како је плакала и молила га и рекла му да ће му бити сестра, ако је не од |
| ра-Анастасија и у оној собици плакала и молила Јанићија да јој врати дреје.{S} Јанићије им није |
| кап по кап низ образе.</p> <p>— Немој, молим те, тетка-Мацо!{S} Ти знаш колико те поштујем... |
| је добро код тебе било, али ето, ја те молим да ме отпустиш.</p> <p>— Хајде, бре, ћопеку један |
| христијани, сећамо, да му се клањамо и молимо.{S} Богатији је, мој синко, он и од Султана и од |
| ем и, баш кад се у Вертепу пред јаслама молио, расклопи се земља и из ње се промоли страшна чељ |
| > <p>Око текије, у којој се свети човек молио Богу и мучио своје тело шибањем, забадањем ножева |
| а радњу, само да те одврати од побожних молитава.{S} Зато, ако му се покориш и одеш, постаћеш е |
| вот освештао још и хаџилуком, и чија је молитва најзад успела, да га друга жена, на седам годин |
| од искушења, које му до сада ни пост ни молитва не угуши, било је довољан доказ о чудотворној м |
| оставио. — Покаткад му се усред читане молитве причуо потмуо звук, који јако опомињаше на проб |
| > страховите муке грешника у паклу. — И молитве, којима се скрушено предавао с уверењем, да му |
| стране, којима се, при општој дервишкој молитви, уз махнито хуктање, прогањање злих духова и пр |
| сандучетом.{S} Он је баш тада довршавао молитву и из земљане кадионице окађивао ово сандуче.{S} |
| отаћи сандучета, старац изговори кратку молитву и принесе ковчежић хаџијама, да га целују.</p> |
| лашаваху вернима: сабах-намази (јутарњу молитву).</p> <p>Али поред свега тога не покуша да одма |
| ова песма са минарета не огласи вечерњу молитву, када се и последњи гости из куће удалише.</p> |
| стани ти само овде, а ја ћу га већ сама молити.</p> <p>Лепосава само што није од радости запева |
| оје опет од одрицања Дишинога.</p> <p>— Молићемо, немојте да се љутите; ама то није лепо од јед |
| а капиџику као фудул-Стаменка.</p> <p>— Молићемо, есте ли је видели?</p> <p>— Нисам; али причај |
| те је личио на хаждајину жаоку, како је молују.{S} Тај двокраки врх био је покапан рђом као крв |
| неку страсну турску песмицу, у којој је момак сравњивао <pb n="125" /> дах девојачке душе са ми |
| ?{S} Нана и синоћ каже Диши: „Честит је момак, Јанићије; он ће ти кућу и радњу чувати као своју |
| ма, да без његове воље и допуштења није момак могао располагати својом службом.</p> <p>Зароњена |
| } Није никако могао да разуме, како тај момак тако брзо измени своју ведру нарав, и ма да му ни |
| дете на глас изнео.{S} Па још, како му момак објасни, тетка-Маца је била врло љутита и поручил |
| тија, бакрача и ибрика.{S} Гомиле жена, момака и људи, ко лежећи на меканој трави, ко одупрвши |
| о ли си научио ону твоју... твоју... да моме Канчету косе почупа! — пискала је фудул-Стаменка и |
| длучно подвикну, да се мајстор-Диши тај моменат учини врло сличан са оним, кад га кира-Анастаси |
| Та ућутите, сурунтије ниједне; оставите момка на миру! — викну тетка Маца и поче примати ствари |
| аг, сврати прво у Дишин дућан, да обиђе момке, колико да виде, како нису остали без икакве конт |
| мајстор-Дишину, те се удаваху за своје момке и не слутећи колико туге и бола остављаху у једно |
| га гледишта он се јако плашио, да овоме момку не прасне опет у памет, као оно пре неколико годи |
| ко му је било таман онако као одрасломе момку у детињим чакширицама, ипак је почео налазити как |
| да толико одоцни.</p> <p>— Шта је томе момку, те је од неког времена постао сасвим друкчији; т |
| Очи су му севале живље него ли до сада; момци се чисто забезекнуше, кад га угледаше онако узруј |
| чардаком и густом баштом, узрујаше се; момци и деца па и гдекоји човек истрча, да види шта је, |
| <p>— Ко зна шта се до сада догодило?{S} Момци су, слуге су то; а где је слуга сачувао газдин но |
| ала из шака.{S} Неуморно је пазио да му момци не беспосличе и хлеб бадава једу.{S} И колико је |
| пустио кућу и отишао у дућан, рекоше му момци да је долазила тетка-Маца и поручила му, да одмах |
| толико права над својим <pb n="153" /> момцима, да без његове воље и допуштења није момак мога |
| ће кир-Дума затражити мираз, а он му га мора вратити, те на тај начин прекинути и последњи конч |
| стави, он се брзо опрашта и изговара да мора журити, па онда још више уситни, само да би што пр |
| /p> <p>— Ако ме је и отерао, моје дреје мора ми дати; неће ваљда бити тако бездушан, да ме без |
| а може постати мајстор-Дишиница и да се мора одрећи свога Јанићија.</p> <pb n="135" /> <p>То је |
| доћи.</p> <p>Није се имало куда; ићи се мора, а како ће се све ово свршити о томе није ни мисли |
| угодника познаје цео свет, па зато се и мора веровати, да је само таквоме испоснику дато да за |
| ед га жацну и он од једном осети да јој мора вратити.</p> <p>— Е, па хтео сам, баш!{S} Зар се ј |
| нала сам ја, да си ти честит и да онако мора бити, како ти кажеш.{S} Нека ти је са срећом; бар |
| ао је из срб-вилајета, хеј, тамо, преко мора на сто конака, где сунце залази.</p> <p>— Знам — о |
| ек је, мушко је.{S} Ама он се теби опет мора вратити, ич се не брините за то!{S} Ви само да му |
| реч: „То ће ти бити мајсторица!“</p> <p>Мора да је изгледао врло смешан, кад се девојке зацениш |
| жницу, њему толико залупа у грудима, да мораде застати.</p> <p>— Немој, хаџија, још! — рече му |
| деља у „контроманцу“, те тако хаџи-Диша мораде и по трећи пут да вади из ћемера и да са нестрпљ |
| жене, које су већ сваку наду изгубиле, морадоше врло брзо обрадовати забринутога супруга са по |
| исто крива била колико и мајстор Диша, морала је да чује и такве ствари, на које би се узбунил |
| зар је он једини, за којим би полиција морала трагати!</p> <p>Диша је већ у велике примао чест |
| олико је стрепила од њене љутине, да је морала пред њезиним разлозима устукнути.</p> <p>Када је |
| ко силно лупало а у грлу стезало, да је морала употребити сву присебност, само да не бризне у п |
| много више с друге стране.{S} Није више морала живети онако повучено и зазирати од најмањега шу |
| у доње уснице, и јелечетом, за које сте морали страховати, да ће тај час пући баш на ономе мест |
| p> <p>Сутра дан сви чираци са Јанићијем морали су отићи, да пољубе руку својој мајсторици.{S} Л |
| арјак од палилулских ратара, а за то су морали вазда ове сељаке да мећу о слави у чело софре, т |
| освети Грцима и да подигне свој оронули морални углед у еснафу, па је <pb n="142" /> и у томе н |
| прсте свака превара у трговини, а да му морални углед не пострада.{S} Јер, најпосле, трговина ј |
| ћи гонила.</p> <p>Зато је био и довољно морално награђен.{S} Хаџи-Зосим био му је не само добар |
| епосавом Мацином.{S} А тако се најзад и морало држати, пошто је мајстор Диша дан из дан одлазио |
| хати и давати му знаке, да сиђе.</p> <p>Морало се нешто особито важно десити, када је чак хаџи- |
| ох:{S} Није фајде, то му је једини лек; морам му га казати.</p> <p>— А шта си снила?</p> <p>— М |
| по комшилуку њезино неверство.</p> <p>— Морам да трчим по њега! — викну Ламбре. — Не ли имаш ки |
| p> <p>— Зар због оне ороспије?</p> <p>— Морам.</p> <p>— То да не чиниш.</p> <p>— Ама, куда ћу о |
| а.</p> <p>— Убићу је!{S} Јаох!{S} Ја је морам убити!{S} Зашто да се прода?{S} Куда ћу сада?{S} |
| фајде, кад нам се Пречиста сама јавила, морамо је послушати.</p> <p>Месец дана спремао се мајст |
| ту троје деце, те је тако, у неку руку, морао да води двоструку бригу, и о радњи и о кући, Јани |
| нда је сасвим пропао; код другога газде морао би као шегрт почети из нова и шегртовати још толи |
| е хаџи-Диша.</p> <p>Хаџи-Зосим, који је морао још остати, јер га неколико нових хаџија, његових |
| што се може десити.{S} Зато је Јанићије морао по вас дан мајати се са тетка-Мацом око болеснице |
| рема млађима имали такав правац и он се морао поштовати.{S} Па кад би то све било, да ли би он |
| маху, који је седео испод пуне трпезе и морао да буде задовољан мрвицама, које са богата стола |
| ако узбуђеном стању започео, за цело би морао из нова започињати, да га у раду не прекиде кира- |
| имао двоструку штету: — готов новац би морао дати и изгубио би вернога и оданога калфу, на ког |
| кве му драго несреће, да је свети човек морао узети у помоћ још једнога младога дервиша, који м |
| ја је довело у положај, да је сваки час морао то због овога то због онога трчкарати до тетка-Ма |
| ћ грчки или цинцарски.{S} А када је већ морао да проговори српски са муштеријама, који нису зна |
| одишњег непримљенога ајлука, који би му морао исплатити, те би тако хаџија имао двоструку штету |
| којих је суктала силна врелина.</p> <p>Морао се ипак вратити у дућан.{S} То је осећао кроза св |
| клевете; али, ма шта да започне, он ће морати, пре свега, изићи међу људе.{S} А та сама помиса |
| ужим више.</p> <p>— Ја те не пуштам; ти мораш да одслужиш <pb n="154" /> своје!{S} Мислиш ти, д |
| Мајсторе, хоћу да идем.</p> <p>— Куда, море?</p> <p>— У село.</p> <p>— Зашто, бре?</p> <p>— Не |
| мало, и то за двеста и четрдесет гроша, море; а Маца и Лепосава слушали су и од времена на врем |
| у ударише сузе на очи.</p> <p>— Шта је, море, те плачеш?</p> <p>— Отерао ме газда!...</p> <p>— |
| ви судове и дотрча му.</p> <p>— Шта је, море, што си подупро капију? — рече му весело и дрпну г |
| чеше играти око ње.</p> <p>— Шта ти је, море, што се љутиш?</p> <p>— Ти лажеш! — цикну Лепосава |
| — Тукао сам се, газда.</p> <p>— С киме, море?</p> <p>— С оном, тетка-Мацином.</p> <p>— Зашто, б |
| се са мном можеш спрдати!{S} А знаш ли, море, да те ни сам Господар Милош не би од мене сачувао |
| после у песму певати.</p> <p>— Где си, море, до сада? — запита га мајстор, када се он једва ву |
| и он се стресе...</p> <p>— А је ли ти, море, шта ти је наспело да идеш одавде? — прекиде му ми |
| нада искрснуо.</p> <p>— А да је упусти, море? — запита Маца, тек да изађе из ове непојмљиве заб |
| ићије и грухну се у груди. — Нема ноћи, море, када је на сну не видим; дође, тумара по соби, па |
| >— Убио се! — јаукну Мада.</p> <p>— Ко, море?</p> <p>— Јанићије!{S} Тамо, на Јалији; сад ће да |
| — запита је још са сокака.</p> <p>— Ко, море?</p> <p>— Кир-Ламбре, и да видиш какав!{S} Таман к |
| та.</p> <p>— Побише се.</p> <p>— Зашто, море?</p> <p>— Поради тебе.{S} Е, хе, пријатељу, па ти |
| а да јој на очи изиђем.</p> <p>— Зашто, море?</p> <p>— Јер ми је казала да сам пезевенк-баша!{S |
| Анастасија нестрпељиво.</p> <p>— Зашто, море?</p> <p>— Ете, зато, што мене караш, а сама нећеш |
| учини главом да није.</p> <p>— А зашто, море?{S} Ваља да одеш, да га пољубиш <pb n="161" /> у р |
| а узмеш Лепосаву.{S} Ама што га кријеш, море, хеј?{S} Девојче је добро; сирото, ама добро — гов |
| ороспија да превари таквога човека!{S} Море, да сам ја нешто у власти, ја бих њој...</p> <p>У |
| ш онда како ће те твој Диша хранити.{S} Море, ни Господар Вучићева Анула неће да има такав фист |
| неки лисац.{S} Кријеш а немаш зашто.{S} Море, грех би био, кад не би то урадио.{S} И ко би сада |
| к, сто га не роди грцко мајка!</p> <p>— Море какво: „мајстор“? <hi>кир</hi>-Диса, <hi>кир</hi>- |
| нцарку, па још удовицу; брука!</p> <p>— Море да је само то, ни по јада! — прихвати једна између |
| а немој да си луд; мој тросак!</p> <p>— Море, иди ти с милим Богом! — обрецну се Јанићије и трж |
| етем седе, — промуца Лепосава.</p> <p>— Море, девојко, немој да ме вучеш за језик — обрецну се |
| искате и да убијете кира-Мана.</p> <p>— Море, не дери се ту, лудо цинцарска, док те нисам клепн |
| едоћа.</p> <p>— Ништа ми није.</p> <p>— Море, ти си болестан.{S} Какав то изгледаш, као да су т |
| ога неваљалца отерао из радње.</p> <p>— Море, не могу да ти кажем све како се <pb n="83" /> беш |
| песницу са прамењем оне косе.</p> <p>— Море торњај мм се с очију; не искупљај ми комшилук пред |
| љутио се често код тетка-Маце.</p> <p>— Море, зете, не брини!{S} Доћи ће ти, видећеш!{S} Нема н |
| ва само плакаше, дуго плакаше.</p> <p>— Море говори шта се то догодило?! — подвикну најзад Маца |
| ’ те не као и на Турке мрзели.</p> <p>— Море, да је он човек на своме месту, зар би се клонио н |
| арао очи, када се хтео женити.</p> <p>— Море, теби је бар лако; мушко си, газда си човек и свак |
| } Шта му још неће пасти на ум.</p> <p>— Море, устабашо, шта си се замислио, ходи на кафу! — вик |
| од стида, па ћути као заливен.</p> <p>— Море, шта ти је?{S} Шта си се направио, као да ти је св |
| а, што се поврх пилава пушило.</p> <p>— Море, немој да се срамиш!{S} Ниси ти код туђина, није т |
| имаш; још само да те оженимо.</p> <p>— Море тетка-Мацо, — бранио се тек разговора ради — зар с |
| p> <p>— Јок, то ти ниси кадар.</p> <p>— Море, не реци двареда! — одговори Јанићије.</p> <p>— Па |
| као запањен загледа у комшију.</p> <p>— Море, шалиш ли се ти?</p> <p>— Ич се не шалим!{S} А што |
| ну Лепосава — Лажеш као кучка?</p> <p>— Море, ти да ћутиш — одговори јој Канче са неким изразом |
| зати.</p> <p>— А шта си снила?</p> <p>— Море, није да сам снила, него сам ноћас и будна видела. |
| о је пустио оно чудо од браде?</p> <p>— Море, није оно он! — шапну Јанићије.</p> <p>— Зар га не |
| о ли?{S} Ви мене да клепећете?</p> <p>— Море, одвали човече, док си читав! — узвикну Јанићије, |
| Бога и пљује на свете утвари?</p> <p>— Море, не пазариш ти ово памук; децу, децу пазариш! — до |
| поп ли си, да ти се исповедам?</p> <p>— Море, жао ме, много ме жао? — одговори Јанићије</p> <p> |
| , која је на сав мах беснела; а када се море утишало и хаџија укрцао у лађу, предстојало му још |
| седиш, а из рантлике кипи!{S} Шта радиш море то, куд си се замислила?</p> <p>Лепосава прену и з |
| рка ни Гркиња; оди!</p> <p>— Што стојиш море? — викну Лепосава весело, кад виде како јој се мат |
| што ти ни дан ни ноћ није давао мира. „Море, смири се, човече, једаред!“ вичеш му ти; ама пуст |
| > <p>— Знаш и сама како се каже: пут за морем а смрт за вратом.{S} Бог ће дати, па ћу се вратит |
| о од када је престала удовати.</p> <p>— Мори, који те је ђаво терао да се удајеш за онај пањ? — |
| вратио, а сада тако презриво.</p> <p>— Мори, немој да се нећкаш; право је да ти ја поклоним, с |
| бива!</p> <p>— Зашто: не бива?</p> <p>— Мори, ни у хамам без пестемаљ не ходим!{S} Срам ме фаћа |
| кућу и Лепосаву, ипак га је брига више морила за радњом.{S} За Лепосаву није бринуо, јер је зн |
| > и спремна, да крену низ Дунаво Црноме Мору.{S} У цркви је Диша одстојао службу, примио од мит |
| би пребројао све главичице и строго је мотрио, колико ће се дневно појести, али, што се тиче ж |
| што је Јанићије одавна сумњао и пажљиво мотрио, али што није могао да лако утврди, поста му сад |
| , из кога се јасно видело, да га је сва моћ оставила а наместо тога настао у души ужасан страх |
| није чекало.</p> <p>Веровао је тврдо у моћ дервишевих хамајлија и он их једнога дана изнађе у |
| А он, тако исто усплахирен, изгубио сву моћ мишљења, блене у кира-Анастасију питајућим погледом |
| ветога ексера, који је своју чудотворну моћ предао и ономе памуку, у коме је лежао.</p> <p>И од |
| да му изгледаше <pb n="101" /> неће је моћи жив дочекати.{S} Очи су му севале грозничаво и чис |
| адобије, да ћути, она се бојала да неће моћи очувати тајну, коју јој је у једноме часу обећао.{ |
| и за часак посумњати више о чудотворној моћи часнога ексера.{S} Оно, што је све осетио, кад је |
| ши, било је довољан доказ о чудотворној моћи свете утвари.</p> <p>— Хеј, да ми је та светиња у |
| дубоко закопају, него, ако им је само у моћи, и да помогну својој ближњој, да ову тајну од туђе |
| се борила не само за свој опстанак пред моћном и умешном грчком чаршијом, него да потпуно истис |
| ну сламчицу и несвесно бленуо у једнога мрава, који се свакојако мучио, да одвуче кроз траву је |
| ђивања еспапа.</p> <p>Јанићија подиђоше мравци, спусти венац од јеменија на тезгу, а чело му се |
| А што ме питаш за то?{S} Зашто би се ја мразила са светом, да сада говорим, па сутра да ми се к |
| е јаче праскати, тама обузе црну икону, мрак се сведе у соби, и она заспа.</p> <milestone unit= |
| хтео“.</p> <p>— Ја онако...{S} Дође ми мрак... али...</p> <p>— Ниси хтео! — насмеја се пакосно |
| гуши</l> <l>Вјерни супруг сред жизненог мрака</l> <l>Ко остатак от земаљског брака!</l> <l>И то |
| } Па онда, он, који је умео од подне до мрака да седи подавитих ногу на своме ћепенку а да се н |
| епој Гркињи, поста му сада тако тесан и мрачан, да би се угушио, само да је за неколико у њему |
| то озбиљно, натуштено, које му, из неке мрачне дубине, говори; Пази како ћеш, ти ниси више дете |
| отишао је у вече на Ташмајдан и у оним мрачним пећинама, где се обично београдска дечурлија за |
| ини тргоше иза сна.</p> <p>— Боцкају ме мрве, нано! — одговори Лепосава и седе у постељи, бајаг |
| </p> <p>— Хајде, хајде!{S} Даћу ја теби мрве!{S} Скапоши се ту, па спавај!</p> <p>Лепосава опет |
| д пуне трпезе и морао да буде задовољан мрвицама, које са богата стола падаху.</p> <milestone u |
| , да одвуче кроз траву једну покрупнију мрву хлеба.</p> <p>— Шта је тамо? — запита Диша плашљив |
| е и плакала.</p> <p>Анастасија нервозно мрдну раменима, да је не тиче руком.</p> <p>— Ама, што |
| ир-Ламбре пред мутвак, а нека неодољива мржња према жени толико га захвати, да му изгледаше <pb |
| ужила.</p> <p>Да ли је то била узајамна мржња или несташлук детињи (јер ни Јанићију не беше виш |
| ватова није никако одвајала.</p> <p>Она мржња на Ламбру, због кога се о сватовима онако рђаво п |
| азу није могао пркосити; па и ако му је мржња на кир-Ламбру двоструко порасла у ономе часу, кад |
| одвратност према својој жени, па чак и мржња, као да је она свему томе крива, одби га од своје |
| {S} Али то, у осталом, није чинио он из мржње према своме шегрту, већ из виших педагошких принц |
| у, у то доба, мал’ те не као и на Турке мрзели.</p> <p>— Море, да је он човек на своме месту, з |
| ј кући и код своје жене, опет зато није мрзео своју газдарицу.{S} Она га никад није грдила; а т |
| једно куче, како што христијанска душа мрзи на <pb n="94" /> Турчин!{S} Искам да си идем из ов |
| Није био на чисто, да ли да их воли или мрзи, што су Лепосаву у гроб отерали.</p> <p>Маца га је |
| како му је образ највећа светиља, како мрзи све што неваља, и за правду гине.</p> <p>— Љута са |
| Не сам га ни до сада гледала, а сад га мрзим како једно куче, како што христијанска душа мрзи |
| p>— Троје... три сина!...</p> <p>Хаџији мркну свест; он, као да га неко гурну, улете у собу дрш |
| дршћући од гнева поче нешто неразумљиво мрмљати.{S} Кир-Ламбре се устури и пребледе.</p> <p>— К |
| > <p>Сада му и ово сасушено лисје поста мрско.{S} Кутију швирну на неко ђубриште, а босиљак иск |
| па ипак била тако мила, сада му постаде мрско онако исто као и кир-Ламбре и кир-Дума.</p> <p>— |
| еоград, где му је било све тако горко и мрско.</p> <p>И свему је она крива.{S} Ње да не беше, д |
| да јој на челу <pb n="155" /> нема оног мрскога дуката.{S} За тренутак му се учини, да је Лепос |
| година, враћајући се из Цариграда, паде мртав с коња, негде на путу између Софије и Ниша.</p> < |
| Маца ушла у собу, Лепосава је већ била мртва.{S} Јанићије, који још једнако јецаше, није ни зн |
| И тај страх, што ће у своме дому видети мртваца, задржа га, те, место да одмах оде тамо, он се |
| несу!</p> <p>— Кога да донесу?!{S} Нећу мртваца! — развика се хаџија као у помамилу. — Нећу!{S} |
| м ишао; зато сам се толико истрошио, да мртваце из куће износим?! — зајаука хаџи-Диша и у страх |
| о у помамилу. — Нећу!{S} Шта ми требају мртваци у кући!{S} Ено му полиције!{S} Несрећник један! |
| ео је на једној међедини, чело дугачког мртвачкога сандука и привијао десну мишицу, коју је на |
| сам не знајући куда.{S} Грабио је кроз мртве и криве сокачиће, омеђене високим, сивим зидовима |
| болести и недуге као руком, и само што мртве из гроба не буди.{S} Свет је толико нагртао њему, |
| стива рука живота удариће будаком преко мртвих, расплашиће сетне тичице, што се овуда гнезде, п |
| жда, и дао комад хлеба, макар и за душу мртвих, да је заискао; али то га беше срамота и он се с |
| што је из дућана изашао.{S} Нарочито се мрштио, кад би у дућан ушао кир-Ламбре, да види шта рад |
| рвета — одговори Јанићије; али Лепосава му не даде да доврши, измахну на њега метлом, а он, пре |
| чело и зажарене образе.</p> <p>Лепосава му стиште руку и мало повуче себи; он се наже, да боље |
| све и каквога је пријатеља имао и каква му је жена.{S} И таман да се на таквој одлуци задржи, а |
| а у његовом издајничкоме послу.{S} Прва му мисао паде на ум, да оде у дућан и, ма на који начин |
| три дана оздравити.</p> <p>— А од чега му је то, по Богу да си ми отац?</p> <p>— Ех, од чега? |
| бу, коју је са сокака донео против кога му драго, искали на њојзи.</p> <p>Ламбре је дуго праска |
| зао доброга успеха у продаји поверенога му еспапа, него је често тај еспап протурао са више кор |
| а се са познатима састане, од стида, да му на улици не честитају; а ако га ко на улици и зауста |
| требало, слао је из дућана Јанићија, да му донесе, па чак је од некога доба у дућану ручавао.</ |
| се погодио код једнога газде сељака, да му чува овце само за храну, па је код њега остао све до |
| тасија га је тако сестрински пазила, да му се његово ћутање богато награђивало.</p> <p>Но у дну |
| ога и Маца би била најбоља контрола, да му домаћицу од злих очију сачува.</p> <p>Све је то тако |
| вео одлучно и без дугога размишљања, да му не цепаху душу два снажна осећања, која му сваку одл |
| уше.</p> <p>Газда Дишу обузе слутња, да му је жена напустила кућу, и он је поче из гласа по име |
| ава ни да прослови, а срце јој лупа, да му ударце чује.</p> <p>— Да те дам Јанићију, шта ли?{S} |
| рава и могао је силом да га примора, да му у радњи остане; али сад је већ сасвим друкчије.{S} Ј |
| а, па сада тетка Маца зове мајстора, да му се на њега пожали.</p> <p>Може се помислити, шта је |
| и.</p> <p>Уђе у собу, заригла врата, да му нико не улази, <pb n="98" /> па се, као да је Бог зн |
| слао је и са зебњом очекивао шегрта, да му јави шта је код куће.</p> <p>Јанићије опет, кад год |
| да их прате.</p> <p>Виде хаџи-Диша, да му не вреди тражити га, и врати се кући.</p> <p>— Сутра |
| и чисто лакну, кад из писма сазнаде, да му је пријатељ жив и здрав.</p> <p>— Паметно глава — ре |
| додаде нешто по турски.{S} Маца оде, да му отвори, а хаџија, седећи на чардаку стаде ослушкиват |
| ву и страшна забуна толико га обузе, да му у један мах изгледаше, да ће се таван на њега срушит |
| ај зрачак љубави и страх од чаршије, да му срамоту на смеј не изнесу.</p> <p>Најпосле дошао је |
| ју жену, која је скочила из постеље, да му отвори, поче је тући и гњавити тако, да се једва иск |
| ше његово беснило.{S} Учинило му се, да му је баш то открило у потпуности све оно, о чему је и |
| да баш није могао ни замислити више, да му ваља своје обећање одржати.</p> <p>До овога догађаја |
| да је појури, ни да је опет остави, да му се онако смеје. — Ово девојче, коме је тада могло би |
| на своје велико запрепашћење опази, да му ни кесе ни новца нема.</p> <p>Хаџи-Диша је престраше |
| плетке и догађаји толико узнемирили, да му је свака помисао у глави стала, па се као закована н |
| остати неколико месеци, а њега моли, да му обилази радњу и кира-Ману.</p> <p>Кир-Думи чисто лак |
| мржња према жени толико га захвати, да му изгледаше <pb n="101" /> неће је моћи жив дочекати.{ |
| арим сватове, лако ћу после удесити, да му омилим моје Канче.</p> <p>Сад је и самоме мајстор-Ди |
| т псовку, што није боље отварао очи, да му се тако што не догоди.</p> <p>Једнога вечера сео мај |
| има се скрушено предавао с уверењем, да му свака од њих скида по један грех с душе, сада га виш |
| а се очевидно борила са самом собом, да му нешто на душу метне, али Јанићије, који до овога час |
| овори Лепосава, али таким нагласком, да му од једном стаде јасно оно што мало час није разумео. |
| -Маца што је слала Лепосаву у дућан, да му донесе по штошта од своје софре као понуду.{S} Кир-Д |
| плетке.{S} Напротив, и сама помисао, да му ваља ма што предузети, те да се пред светом опере и |
| к <pb n="126" /> је тако снажан био, да му је лева рука, којом је обавио вито и еластично девој |
| папуџијска, шта ти је ружно урадио, да му тако желиш? — рече Лепосава, која је после одласка м |
| новца, који се на све начине трудио, да му покаже, како он неће да зна ни за какав род.</p> <p> |
| S} Хаџи-Зосим га је нарочито тражио, да му саопшти важну новост.{S} Са Јорданскога спруда Витав |
| рађанин, а ни из далека није слутио, да му је стриц већ то и да ће га у скоро наследити.{S} Чез |
| је Јанићије Бик тако савесно вршио, да му ни највећа цепидлака, која тражи у јајету длаку, не |
| и, у кући хаџијиној цветало је тако, да му је и најбоља домаћинска кућа могла позавидети.</p> < |
| спектива, али какве би користи било, да му каже то?</p> <p>— Толики пут чиним због тебе: хоћу д |
| као једни верни христијани, сећамо, да му се клањамо и молимо.{S} Богатији је, мој синко, он и |
| чудноват страх.{S} Увиђао је свесно, да му ваља што енергичније предузети против клевете; али, |
| ир-Бенџи, који се за живота збринуо, да му удовица не остане на сокаку, желела, да јој свадба н |
| тако је нагло јурила у његову главу, да му се језик спотицаше преко сваке речи, те не мога да и |
| м отишао у дућан наредивши Јанићију, да му сваки час јавља, како је Лепосави, а он чим је испра |
| затекао Анастасију у таквоме стању, да му је и без њених речи постало јасно зашта га је позвал |
| е шири, да ли у леђима или у појасу, да му је лице као накалаисана тепсија, и Бог те пита, још |
| , већ удари у такав хистерични плач, да му требаше повише времена, докле је како тако умири.</p |
| просу пред собом и згази ногама.{S} Да му Лепосава беше под руком, за цело би и с њоме тако: п |
| те, који су се пушили по ћепенку.{S} Да му је сада онај цванцик, како би се слатко најео хлеба. |
| ; он се наже, да боље чује.</p> <p>— Да му кажеш...{S} Диши... јер ја ћу...</p> <p>Она се очеви |
| оз прсте свака превара у трговини, а да му морални углед не пострада.{S} Јер, најпосле, трговин |
| >Једном речи, постао је прави Грк; а да му се простота не би у очи подсмевала и подмигивала, шт |
| цео свет говорио да то не чини?{S} А да му кажем, па да ме, као у сватовима, опет одалами, то б |
| ео од учињенога дела, није имао када да му одговори; <pb n="118" /> журио је, да што пре изиђе |
| и укради антерија!{S} А-а-ах! — Шија да му заврнем, нека липше, куче погано, што ми уједи! — је |
| нчана му је жена и куда би она смела да му ма шта пребаци!{S} А баш и када би се толико заборав |
| брзо измени своју ведру нарав, и ма да му ни на крај памети не падаше да потражи узрока, ипак |
| са, да кира-Мана једва имаде времена да му се уклони.</p> <p>Уђе у собу, заригла врата, да му н |
| амо да зажели, да чезне за нечим, па да му се то као умешено и испечено само у руке спусти.{S} |
| и она тренутно збуни, не знајући шта да му каже.</p> <p>— Чујеш, Јанићије, немој тако!{S} Не ид |
| и скрушено, као човек који предосећа да му од тога цео живот зависи.</p> <p>— Ето, каже:{S} Да |
| а и задржа шаку сирћета, којом хтеде да му вратне жиле протрља.</p> <p>— Немој: кир-Диша!</p> < |
| и пријатеље и да ствар заташка, виде да му не остаје друге, него да од мирбе дигне руке и да уп |
| фу спустила, он сав побледе.{S} Виде да му је жена забраздила далеко, да се ђаво увукао у њезин |
| нићију се одреши језик.{S} Осетио је да му се овога часа дели судбина, и он исприча газда-Диши |
| иша Мацу и комшијницу; па, бојећи се да му жена не продужи како је започела, дохвати маказе и с |
| а тркне до кир-Ламбринога дућана, те да му каже да јој одмах дође.</p> <p>Кир-Ламбре није чекао |
| ет, који је сад баш узабрао, па хоће да му га покаже.</p> <p>Мајстор Диша бледи и румени; срце |
| на ново нов непријатељ, који прећаше да му правац душевне борбе сасвим поремети.{S} Јавила би м |
| настасијом, оженила грчка чаршија, и да му је проводаџија био главом кир-Ламбре, трговац са Зер |
| е Диша од сласти %гуташа очима.{S} И да му не беше зазорно, да своју испрошеницу пољуби пре вре |
| је њему суђено да умре без порода и да му имање туђа хала и врана разнесе.</p> <p>Тако су прот |
| ушао кир-Ламбре, да види шта раде и да му обрати пажњу, да не оставља дућан на шегртима, но да |
| ти, да је уништи; али у исто време и да му без ње нема живота.{S} Једном речи, између ова два с |
| ак му је помагао и да радњу отвори и да му у чаршији подигне углед као равноправноме члану грчк |
| опомену га, да се не сме оклевати и да му ваља ма шта предузети, те да за времена спречи Јанић |
| тање: да је нешто књаз, па да нареди да му доведу тетка-Мацу и мајстор-Дишу, па онда пред целим |
| морно пуну годину и по, па кад опази да му од празнога чекања нема ништа, он се одлучи на после |
| сле свега овога сматрао више него ли да му је рођена сестра, и Јанићија је довело у положај, да |
| да Ламбру уништи, њу љуто казни, али да му она, после те казне, опет остане у кући и да се искр |
| све наопако.{S} Нисам смела више ни да му заповедим што, сама сам у кући, а он као ајдук насло |
| ке, покуша да се отме; па, кад осети да му је то немогућно, пљуну у лице Ламбри; а Ламбре тим и |
| насмејане очи своје жене, очекујући да му оне прве објаве оно, чему је жудео.{S} Чекао је неум |
| и радњу надгледа, као што је поуздан да му за женом пази?</p> <p>Међутим, баш за ово није треба |
| и смех девојачких грла из баште, као да му дохвати усклик и разнесе на све стране.{S} Бар њему |
| — уздахну Диша, па се сневесели, као да му се на ново почеше враћати тешки дани очајања и помет |
| у, њему се <pb n="119" /> учини, као да му се сви зидови поклањају а таваница спушта на главу.< |
| о је тежак притисак, тако тежак, као да му је цео мајстор Диша са свом својом пространом ширино |
| није сачувао од грдне срамоте, и као да му није казала, како ће му од сада бити не газдарица но |
| ити.</p> <p>Са враћеним прстеном као да му је отишло на свагда оно спокојство, што га је до сад |
| Мацу није друкчије поштовао него као да му је мати.{S} Али Лепосаву није могао никако да посест |
| вуче иза огњишта, па, како је осећао да му ноге малаксавају, седе на једну троножицу и зажарени |
| истати.</p> <p>Па ипак, он је увидео да му је немогућно остати и даље у овако безизлазном полож |
| мицала из шака.{S} Неуморно је пазио да му момци не беспосличе и хлеб бадава једу.{S} И колико |
| 1" /> Заборавио где је, па премислио да му се лопови увукли у кућу, те у мало што не поче да ви |
| ео дан он је Јанићија упућивао, како да му радњу чува.</p> <p>— Одрастао си код мене, ја сам те |
| о да је сву у комадиће растрза, само да му на очи изиђе.</p> <p>И онда, још већма клонуо, незад |
| , ич се не брините за то!{S} Ви само да му чувате чест и да знате, да една паметна и честита же |
| а ли ће Јанићије умети тако поуздано да му и радњу надгледа, као што је поуздан да му за женом |
| ма, те кад он није био срећан, а оно да му бар у дечици проструји грчка крв.</p> <p>У овоме мож |
| јасно, да јој није баш тако пријатно да му испоручи све што јој је Анастасија казала.</p> <p>А |
| погледом и чисто чудећи се, како то да му један шегрт одговара.</p> <p>— Шта велиш?!...</p> <p |
| она је ћутала, па, ако је имала што да му каже, то је говорила мајци, а он јој је преко мајке |
| о.{S} Ако је и отерао из собе, зашто да му се до сада не јави, да пита треба ли му што!{S} Је л |
| ије био позван у сватове, кад је чуо да му се синовац оженио, а како је био самохран, одлучи, д |
| , погледа с њоме и да је дотера, бар да му се правда, па макар да га и слаже, вукла га је неодо |
| на врат, још новчано опљачка.</p> <p>Да му није било баш најлакше, када је пред запаљеним свећа |
| би са њоме ни речи проговорио, а, када му је што затребало, слао је из дућана Јанићија, да му |
| наопако окрене.{S} И то баш онда, када му се најмање нада, као оно човек, који је пролазио кро |
| Добро, фала Богу! — одговори Диша, када му весела женица притрча руци, да је целује.</p> <p>— А |
| p> <p>— А што се опет оженио њоме, када му је цео свет говорио да то не чини?{S} А да му кажем, |
| ејиш ту, бре! — продера се Ламбре, када му се она не маче с пута.</p> <p>— Искам... промуца кир |
| р Диша у дућан, седе на ћепенак и, када му млађи шегрт прислужи једну <pb n="75" /> кафу, позва |
| p> <p>И мајстор Диша се обрадовао, када му Маца саопшти, да се Јанићије вратио, али се ипак тру |
| сад, када је већ то обећање дао и када му је предосећање казивало, да је долазак газда-Дишин т |
| зала срце, па ипак била тако мила, сада му постаде мрско онако исто као и кир-Ламбре и кир-Дума |
| к кришом под јастук турила.</p> <p>Сада му и ово сасушено лисје поста мрско.{S} Кутију швирну н |
| а он хлеб свога мајстора.</p> <p>И тада му је долазило, да не чека, но да погази своје обећање |
| а овога што се с њиме дешава. — Од куда му баш сада почеше излазити на очи час тетка Маца час Л |
| е обазре око себе, погледа тамо од куда му допираше весело ћеретање, па кад опази Лепосаву и чу |
| n="90" /> стегнутих песница, а антерија му од силнога узбуђења дршће, као да је неко тресе.</p> |
| ов кир-Ламбре лежи иа улици, а антерија му се топи у крви.</p> <p>— Кир-Диса је диваљ човек — С |
| .</p> <p>Па и име кира-Анастасије, чија му је слика у души до ове заклетве нагризала срце, па и |
| цаше, није ни знао да је она рука, која му чврсто држаше шаку, већ умрла.{S} Тек кад Маца закук |
| га стиха грло стеже.{S} Она песма, која му онда у Еврејској Мали памет попила, запе у грлу, и њ |
| не цепаху душу два снажна осећања, која му сваку одлучност раслабљаваху.{S} И сада, када је био |
| , да ће се тиме спасти љуте гриже, која му је савест притискивала.</p> <p>Иначе, када то не би |
| аве <pb n="152" /> и сањао о оној, која му је тај стручак кришом под јастук турила.</p> <p>Сада |
| о само жалост за кира-Анастасијом, која му је онако срдито пребацила, но ту је осећао и неки не |
| </p> <p>Са овом последњом одлуком, која му даде неке наде, да ће се ова ствар ипак на добро свр |
| ву: ожениће се најлепшом удовицом, која му носи кућу и неколико хиљада гроша и ородиће се са гр |
| о после поноћи.</p> <p>Прва мисао, која му, после свега сећања на <pb n="111" /> јучерањи дан с |
| стао у дугу, јако проседелу браду, која му је чак до појаса долазила.</p> <p>— Ено га! — рече М |
| оси, заједно са чежњивом мелодијом која му се срца тицаше.</p> <p>— Као занесен уђе у авлију, а |
| воје погледе на данашњи свет, из далека му наговештавала како му није била прилика да се жени у |
| на неправди отерао, па сам рекла: нека му овај босиљак — то, у место сестре.{S} А оно... оно.. |
| емо се већ разговарати, а до јутра нека му буде и тако, — рече Маци и седе, да вечера позну веч |
| исли! — А то ти је овако:{S} Бог, (нека му је вавек слава и нека ми опрости, што му име грешна |
| .. мене... ух! — уздахну тешко.{S} Рука му случајно напипа једну кутијицу, коју је за појасом н |
| о, испунила би кира-Анастасија.{S} Дала му је реч, заклела се, и Јанићије поста потпуно задовољ |
| <pb n="45" /> фудул-Стаменка, честитала му и „као сестра“ саветовала, да што пре свршава сватов |
| једном Циганчету две гурабије и обећала му каленицу попаре, само да тркне до кир-Ламбринога дућ |
| н у овакоме стању у туђој кући, обузела му је сва остала чула, да није ништа чуо шта га она пит |
| } Кир-Думина жена, кога је окумио, била му је сад наместо најстарије сестре; она је по чаршији |
| о је брже могао истрча на улицу. — Била му је првобитна намера да врати газдарици цванцик у рук |
| а, од како је Лепосава умрла и оставила му на врату троје деце, те је тако, у неку руку, морао |
| остао као зла коб.{S} Митила га, чинила му све угодности, које може једна добра душа да учини с |
| позната испосничка наклоност, створила му је међу новим поклоницима леп углед; многи су његове |
| стиша преплашенога човека.{S} Износила му је примере из своје „праксе“, где се све лепо свршил |
| е стидео.{S} Али лепа удовица опростила му је, а дан сватова ближио се као на крилима, те је мл |
| тка-Маца је била врло љутита и поручила му: ако одмах не дође, она ће му сама у дућан доћи.</p> |
| ци да је долазила тетка-Маца и поручила му, да одмах њезиној кући оде.</p> <p>И то одлучно пози |
| ули како је плакала и молила га и рекла му да ће му бити сестра, ако је не ода?</p> <p>— Ама, з |
| ао са чела.{S} Нека тешка мука притисла му <pb n="88" /> душу, па једва дише; чини му се да ће |
| се на таквој одлуци задржи, а у мислима му искрсну упоредо кир-Диша са својом широком шаком, од |
| ан замишљен и тешко расположен, у ушима му је једнако звонило: — То је љубав, то је љубав!</p> |
| p> <p>Оба кума развеселише се; кир-Дума му не даде руке, него се, као и кир-Ламбре, пољубише у |
| искашљивања за собом?</p> <p>Кира-Мана му је била последња брига; венчана му је жена и куда би |
| Мана му је била последња брига; венчана му је жена и куда би она смела да му ма шта пребаци!{S} |
| да немам; па још три.</p> <p>— Е, једна му је набацала!</p> <p>— А која ли то? — запита брижно |
| би му постајаше све тескобније.{S} Жена му се никако не јављаше, те му сада и то би неправо.{S} |
| ла све то, али, кад и њојзи превре, она му једног дана тако <pb n="177" /> одлучно подвикну, да |
| ао тако, као да јој проба јеменије; она му пружила босу ногу, а он је целу обухватио у једну ша |
| да код себе, била је тетка Маца.{S} Она му је сваки час чело квасила сирћетом, а на слепочњаче |
| е другим ублажити своју судбину.{S} Она му не одговори ни речи, него га поче одмеравати очима к |
| нда за мутваком ухватио за образ, а она му казала: „Зашто, бре, да ме удаш за овај тулум?“</p> |
| груди.</p> <p>Лепосаву дирну ово и она му се приближи.</p> <p>— Бога ти, шта ти је? — рече му |
| чудотворни памук, а уза све то урачуна му <pb n="201" /> и трошкове, што их је за ових седам н |
| оће ли она на то пристати.</p> <p>Зебња му је била оправдана.{S} Кира-Анастасија <pb n="54" /> |
| рвом, ревно пазити.{S} Али радња, радња му је највише на срцу стојала.{S} Ту је уложен један де |
| а, како од њих бољих пријатеља нема, па му тек онда, после толиког околишења, рекоше и име буду |
| његова народа, одузели му крсно име, па му сада и образ узесте.</p> <p>— Не смо га звали; сам с |
| чује вазда одлучан и заповедни тон, па му дође сада и сувише изненадно све ово.</p> <p>— Имаш |
| е Бика за ухо, продрмусао га ваљано, па му је онда читао и претио на све начине.</p> <p>— Чапку |
| очекивања прелазио у наглу срдитост, па му се чинило, да би сад у стању био да је сву у комадић |
| звати на част и Ламбру и кира-Ману, па му дође необично тешко, кад помисли каквим ће га очима |
| чевог зрака, да се на њему сунча, добра му је била и хладна месечина.</p> <p>А Лепосава га је и |
| му се као да га сваки познаје и честита му на тако красном успеху, што га је јуче на „гледању“ |
| А како на улици не беше никога, не оста му друге него да тркне до тетка-Маце.</p> <p>Кад се Диш |
| ли што није могао да лако утврди, поста му сада потпуно јасно.{S} Кира-Мана је <pb n="60" /> за |
| маштајући потајно о лепој Гркињи, поста му сада тако тесан и мрачан, да би се угушио, само да ј |
| ва ће бити и твоја сахрана! — прошапута му онај разложитији хришћански глас; и <pb n="163" /> т |
| о га је до сада имао.{S} Није знао, шта му је теже падало: дан или ноћ.{S} Дању би по вас дан о |
| побожно крстила.</p> <p>— Копље!{S} Шта му то значи?{S} Какво је то копље?</p> <p>— А од куда ј |
| .</p> <p>— Магаре, да би магаре!{S} Шта му је наспело! <pb n="160" /> И да ми је знати само куд |
| му полиције!{S} Несрећник један!{S} Шта му је било мало код мене?{S} Хтео сам да га узмем на тр |
| свет! — размишљава мајстор Диша.{S} Шта му још неће пасти на ум.</p> <p>— Море, устабашо, шта с |
| њим и да ли ће се кајати, кад сазна шта му је све учинила?</p> <p>Дуго је тако премишљао.{S} У |
| х на раменима?{S} Не разбираш му ни шта му је што.</p> <p>Незадовољство Дишино бивало је све ве |
| Ево, Јанићије је дошао, ама не знам шта му је.</p> <p>— Бог с тобом, дете, што си такав? — узви |
| зненађени скупише око њега, да чују шта му је.{S} А када им Диша исказа своју несрећу, како му |
| ти, он пожури тетка-Маци.{S} Тетка Маца му је била једина личност, коју је он дубоко поштовао и |
| адаифа од кира-Анастасије.{S} Газдарица му наредила, да то однесе и да је поздрави, да не иде н |
| не миче се, она остави судове и дотрча му.</p> <p>— Шта је, море, што си подупро капију? — реч |
| врлине побожнога мајстор-Дише.{S} Диша му је поверио чак и главни разлог, чега ради је предузе |
| ко честит и одан своме мајстору; а Диша му, шта више, посаветова, нека се он држи само њега <pb |
| а врло скромну награду.{S} Мајстор Диша му је на пример <pb n="189" /> за сваку услугу, коју му |
| ли као свога старешину.{S} Мајстор Диша му је пред шегртима наредио, да пази на радњу и што чеш |
| несе две ћупе воде.</p> <p>Мајстор-Диша му потрча на сусрет, али и сам увиде, да би то било неп |
| је то лепо од света?</p> <p>— Е, такав му је адет.{S} Оно знаш како је: ти си устабаша, па људ |
| што је до овога часа поднео, тај назив му изгледаше сада као пакосна подсмевка.</p> <p>Па и им |
| е оваке испоруке он сав претрну.{S} Крв му сукну у главу и страшна забуна толико га обузе, да м |
| е сва искушења претрпео; а да није, Бог му не би дао ону чудотворну силу и одрекао би се њега.< |
| бегавао, да од своје стране даде каквог му драго објашњења, избегавао је чак и прве комшије, са |
| из авлије ни из куће ни гласа ни каквог му драго шума, осем онога шандуда, чије се густо грање |
| Диша у мало што се и сам не сруши, кад му пуница саопшти шта се десило.</p> <p>— Шта кажеш? — |
| , или за сваки погрешан убод шилом, кад му је мајстор показивао на каквом непотребном опсечку с |
| .</p> <p>Али како се тек изненадио, кад му оба кума, после треће каве, саопштише ради чега дола |
| огледа.{S} Очи му грануше живошћу, кад му са сокака допре раздражена вика кир-Думе и двојице њ |
| е сам не увиди докле је забраздио. „Кад му сама дуса не иска да се врне, ја га не могу врнем“.< |
| оме што је за собом оставио. — Покаткад му се усред читане молитве причуо потмуо звук, који јак |
| чера, које се до сад једва дотицао, сад му необично слатко паде.{S} Јео је тако пријатно, тако |
| ио, да то задовољство не покаже.{S} Сад му се дала врло згодна прилика, прво, да излије сав јед |
| са ћепенка и збуњен оде одатле.{S} Сад му више не падаше ни на ум уобичајена кафа код Маце.{S} |
| р-Ламбре...{S} То је било!</p> <p>И сад му не беше тешко опоменути се и свега осталога: како је |
| а.{S} А то је велики грех.</p> <p>И сад му хаџија поче приповедати, како је Спаситеља четрдесет |
| } Овамо се вуци, бре!</p> <p>Али ни сад му се не одазва нико.{S} Кира-Мана, узнемирена овом Лам |
| неће да зна ни за какав род.</p> <p>Сад му је тај стриц умро, па како није оставио никаквог зав |
| но вољи ове девојке, у коју је, кад год му се за то дало прилике, пиљио као псетанце на залогај |
| дугуљасту кутију од тенећке, па кад год му је требало да пљуне, тај је посао са неком нарочитом |
| себи да се никада не жени, и колико год му се дало да се покаже као прави брат, он је то чинио |
| ебе о својој братској љубави, и што год му је тетка Маца наредила, све је вршио па најпосле и п |
| ка, а како је ствар била очигледна, суд му је и то досудио.{S} Да се ствар што пре оконча, томе |
| ло што се може видети на мишицама какве му драго лепотице, он би, зацело, узвикнуо од силна зад |
| е једва успеле, да је сачувају од какве му драго несреће.</p> <p>На срећу ову наглу жалост брзо |
| и амајлију која чува од урока или какве му драго несреће, да је свети човек морао узети у помоћ |
| м заносу, те је ишао као по сну.{S} Све му се чинило, као да га је јуче нешто замаштало, те му |
| а, која се с паше враћаху.</p> <p>И све му је лепо ишло за руком.{S} Али кад Цигани свирачи отп |
| а, Ламбре био ту, ње више нема!{S} Ноге му се подсекоше и како је био наслоњен леђима уза зид а |
| и оне загонетне стихове на гробу друге му жене, где вели, да тај „памјатник“ подиже својој „че |
| ечи придаваше сасвим други значај, даде му снаге да проговори.</p> <p>— Онај босиљак... што си |
| сјајем; страх од могућне смрти не даде му да изврши што је наумио, и њему не остаде друго него |
| ицу, па то уши у једну крпицу и предаде му.</p> <p>— Узми и хаирли!{S} Дошао си без деце, враћа |
| е овде у кисељаку отворило очи.{S} Паде му на памет како је, пре неколико година, видео спровод |
| p>— Љута је! — помисли Јанићије и стаде му криво што је и помишљао да дође овамо.{S} Он се пову |
| усхтедне.{S} А не хтедне ли?...{S} Овде му се помисао прекиде и он се стресе...</p> <p>— А је л |
| се не врати у овај „црни“ Београд, где му је било све тако горко и мрско.</p> <p>И свему је он |
| чаробни круг, докле није у мутваку, где му је Лепосава удесила постељу и кришом испод јастука м |
| ти је наспело да идеш одавде? — прекиде му мисли Лепосава и погледа га преко рамена.</p> <p>— Н |
| номе сандуку.{S} Кад их разгледа, изиђе му пред очи све што му је дервиш саветовао, па онда и о |
| када је дошао до свога капиџика, изиђе му на очи кира-Мана са њезиним сухим контурама и очима |
| о је отићи, али га узе неки стид; изиђе му на очи Лепосава у целој својој појави и он се, сад п |
| ти.</p> <p>И њему се нешто ражали; дође му, да као мало дете зајеца.{S} Грло му се стегло те не |
| _N4" />.{S} Али при излазу из собе дође му друга мисао, извуче гужву од туда и брзо оде низ чар |
| а на њему.{S} На половини заклетве дође му на ум, како није ни поштено ни лепо то што сада ради |
| ове чаршије! — мишљаше Јанићије и дође му тако криво на сама себе: зашто да уради тако, зашто |
| омисли једаред; али у тај исти пар дође му на ум она њезина претња и велики кујнски нож, и он, |
| много хитрији од свога мајстора, истрже му се из шака и излете на поље.</p> <p>— Торњај ми се с |
| а коју се тако грчевито ухватио, истрже му се из руку и он тешко застења.{S} Једнолики, безизра |
| ођење било је већ на прагу.</p> <p>Сузе му навреше на очи и он их кришом од пролазника утре рук |
| пара, коју му је судбина наменила, није му измицала из шака.{S} Неуморно је пазио да му момци н |
| свога синовца и снахе.{S} До душе, није му најпријатније било, што му се синовац оженио Гркињом |
| то би му било најмилије.{S} Овако, није му остало ништа друго, него да се преда судбини, па да |
| ао закована ни с места не миче.{S} Није му дакле остајало друге, већ да се преда слепо случају, |
| .</p> <p>Неколико дана после овога није му се дало прилике, да се са Лепосавом на само састане. |
| уку бригу, и о радњи и о кући, Јанићије му је био неопходно потребан.{S} Могао му је поверити п |
| у нарави Дишиној.{S} Међутим, Јанићије му је већ једаред засведочио своју оданост, и он је пот |
| је у кући и радњи затекао.{S} Јанићије му је у истини пара вредео.{S} Ништа, што је за напреда |
| и тако нагло исцељење од искушења, које му до сада ни пост ни молитва не угуши, било је довољан |
| 128" /> погледа, да све оне стеге, које му душу до мало час сапињаху, попуцаше, и њему стаде та |
| сву буру своје душе; а то осећање, које му јасно показиваше његову немоћ, да са собом располаже |
| p> <p>Оволика хвала и задовољство, које му Лепосава указиваше, повратише га, истина не сасвим, |
| и у њему нешто озбиљно, натуштено, које му, из неке мрачне дубине, говори; Пази како ћеш, ти ни |
| вредно је поменути по ономе чуду, које му се још у Јерусалиму приказало, наговестивши му, да ћ |
| ревртљива; али све то запе у грлу, које му се на пакост тако стегло, да је једва био у стању да |
| је захвалити једино ономе уверењу, које му је овде у кисељаку отворило очи.{S} Паде му на памет |
| м кажипрстом обриса две вреле сузе које му низ лице кануше.</p> <p>Тетка Маца је опазила из мут |
| вала, да што пре свршава сватове, докле му невеста није „отишла у буџак“.</p> <p>Сад ни кира-Ду |
| -Диша није хтео да седа за совру, докле му калфа не дође, те Маца посла шегрта, да га у чаршији |
| постеље.{S} Толика Мацина нега најпосле му поможе и он изиђе у дућан, истина жут као исцеђени л |
| ју причу.</p> <p>— Боже дај!{S} И време му је, да и у нашој кући дете заплаче!{S} Па сада, ћерк |
| погледа у мајку.</p> <p>— Е, па и време му је — одговори Маца равнодушно — а када долази?</p> < |
| а би што пре замакао за сокачић, у коме му станује кум Дума. —</p> <p>Јанићије већ довршио једа |
| на да тиме Богу угађа.{S} Напротив, оне му постајаху све нејасније и изговарајући их он се мисл |
| кад је напипа, приступи просјаку, тисне му је у шаке, а другом руком прихвати га благо за плећа |
| његово теме и пригнечила га.{S} Дисање му заста.{S} Како је шакама за собом напипао седиште, т |
| мбрине...</p> <p>И код овога имена запе му глас у грлу, те само што промуца нешто неразумљиво и |
| S} Но четвртога дана доби писмо, Ламбре му јавља да је отишао на вилает, у Костур; тамо ће оста |
| ита раздражено фудул-Стаменка и поднесе му под нос пуну шаку женске косе. — Шта је ово?{S} Тако |
| успео да пружи руке ради одбране, унесе му се у лице и поче га као мачка грепсти.</p> <p>Фудул- |
| сте.{S} Диша није имао никога свога, те му је тетка Маца сада замењивала мајку или бар старију |
| лазио на врхунцу радости и узбуђења, те му дође чисто као нека душевна потреба, да бар пред зид |
| досећао, да ће се тицати и удовице, те му некако дође тако нелагодно око срца, као ономе, који |
| је.{S} Жена му се никако не јављаше, те му сада и то би неправо.{S} Ако је и отерао из собе, за |
| зна какве га све мисли не спопадоше, те му не дадоше за дуго заспати.</p> <p>Кад се пробудио у |
| ворна хамајлија учинила и сада чудо, те му спасла жену и потомка.</p> <p>— И ти да пустиш, да о |
| , као да га је јуче нешто замаштало, те му сада и они ћепенци и људи по њима и све око њега изг |
| тишла Лепосава у дућан мајстор-Дишин те му однела фес, који је Диша оставио њезиној мајци, да г |
| > <pb n="157" /> <p>— И хоћу то!... оте му се узвик и он, без икаквог чекања, излете на улицу.{ |
| о пажњу, нити је и слутити могао, да ће му се од њихове стране тако што десити.</p> <p>У то ниј |
| ша у ту гомилу, јер му се чинило, да ће му сваки погодити чега ради долази.</p> <p>Али једнога |
| уни.{S} Очекивао је сасвим друго: да ће му жена ударити у плач, да ће га преклињати да је не уб |
| је плакала и молила га и рекла му да ће му бити сестра, ако је не ода?</p> <p>— Ама, зар она?.. |
| ново окући, да стече домаћицу, која ће му унети у кућу мир и задовољство и до године, ако Бог |
| поручила му: ако одмах не дође, она ће му сама у дућан доћи.</p> <p>Није се имало куда; ићи се |
| ће <pb n="141" /> га дочекати и шта ће му све рећи, што јој је дете на глас изнео.{S} Па још, |
| у Спаситељеву.</p> <p>Но пре него ли ће му поднети часни ексер на целивање, испосник је сматрао |
| амоте, и као да му није казала, како ће му од сада бити не газдарица но права сестра.</p> <p>Ка |
| ићијем мајстор-Дишу и да прети, како ће му радњу да запали; а Јанићије тада размахну песницама, |
| до младине има још девет дана, а то ће му бити довољно времена да је обрлати.</p> <p>Кира-Анас |
| о доба Јанићије би се обрадовао, што ће му мајстор постати устабашом, али сада га баш ништа не |
| му само поручили да им купи, а новац ће му дати, кад се врати.{S} Диша је и њима обећао, али ка |
| а не даде јој дуго да премишља.{S} Лице му је било врло расположено, готово насмејано, у колико |
| е још онако био пун и трбушат, али лице му некако смагло, а очи се чисто угасиле и упале у глав |
| вати кваку од авлијскога капиџика, срце му силно залупа а рука клону доле.{S} Мало час га је од |
| спунила гојазна фигура кир-Дишина, срце му је све страшљивије куцало.{S} Ближио се тако пажљиво |
| е и насмеши.{S} Диша изгуби свест, срце му заигра и сад већ заборави на свој положај и адет.</p |
| p> <p>Мајстор Диша бледи и румени; срце му бије а душа се поткупила, па се и не показује жива.{ |
| погледа.</p> <p>— Ексик-хаџија! — рече му он.</p> <p>— Шта знам, кад ме тамо вуче — одврати Ди |
| да вас закољем!{S} Ела, удрите! — рече му пркосно и са презрењем баци на њега један крвнички п |
| ти.</p> <p>— Немој, хаџија, још! — рече му једна комшика, која у томе часу одшкрину врата и про |
| жи.</p> <p>— Бога ти, шта ти је? — рече му благо и такну га руком по мишици.</p> <p>— Ја... ја |
| је, море, што си подупро капију? — рече му весело и дрпну га за рукав.</p> <p>Али Јанићију се с |
| човек, опазивши намеру хаџијину пресече му пут.</p> <p>— Нећу да те пустим; грех чиниш, своју р |
| њу и оно што се по чаршији говори, поче му пребацивати зашто се туђио својих и није отварао очи |
| ана и кад подобро одмаче застаде и поче му пркосити.</p> <p>Јанићије жив да се изеде; није прис |
| варити тек после десет година.{S} Смрче му се, али ипак не одговори ништа ташти, на чије се раз |
| n="140" /> се једнако капиџика, трешаше му под нос песницу са прамењем оне косе.</p> <p>— Море |
| ене час као ватра светле пеге разлетеше му се око очију; смрачи му се, и он тресну сахан са кад |
| о шуштање у глави и модри колути почеше му играти пред очима; а кад подиже очи тавану, њему се |
| правимо како и за нас.</p> <p>Разложише му понова како нема смисла да седи тако сам, као „еден |
| нестрплење, све у један мах, не дадоше му да се на једноме месту скраси.{S} Он отури посао, од |
| напустио кућу и отишао у дућан, рекоше му момци да је долазила тетка-Маца и поручила му, да од |
| тако сам, као „еден гурбетин“, поменуше му по десет пута, како од њих бољих пријатеља нема, па |
| како се споро примиче дан, без кога би му сав овај живот и тековина пуста остала, над његовом |
| а кир-Диша, коме у тај пар севну, да би му боље било да га је млатнуо каквим калупом, него ли ш |
| карни прстен са пуцетом као орах, да би му често кожу раскрвавио.{S} А за све то коме би се пот |
| а поче тако болећиво гледати, као да би му хтела рећи: „Остани овде; тамо је туђина!“</p> <p>— |
| аткад простењао, нарочито онда, када би му она околишно тек по штошта добацила, што би га увери |
| о на сав грчко-цинцарски род, и када би му било у власти, за цело би се сва грчка чаршија за дв |
| слатко најео хлеба.</p> <p>Симиџија би му, можда, и дао комад хлеба, макар и за душу мртвих, д |
| вне борбе сасвим поремети.{S} Јавила би му се кира-Мана са оном оптужбом, којом га је обедила д |
| идеала; а ноћу, кад заспи, долазила би му лепа удовица на сан, насмејаних очију, са оним младе |
| е у кући и Јанићија у дућану.{S} Кад би му их когод одузео, остао би без њих као трупина без ру |
| не толико омрзнуо, да га је, кад год би му се дало, избегавао.{S} А мајстор Диша напротив.{S} О |
| турни трофеј“.</p> <p>Свуда, где год би му се дало прилике, он је, својим примерним држањем, ус |
| из дан слуша са градских бедема, не би му толико заглухнуле слух и толики шум у глави подигле, |
| ни памук у коме лежи свети ексер, не би му за ту суму дао.</p> <p>— А од чега он чува? — запита |
| ао стене.{S} Прва два просјака, који би му навратили на дућан и почели богорадити, испратио би |
| когодишњег непримљенога ајлука, који би му морао исплатити, те би тако хаџија имао двоструку шт |
| о и у страху од могућне несреће, чим би му се дало, побегао би у дућан, само да би избегао оно |
| навуче антерију, тек онда виде, како би му боље било да го и бос протрчи кроз чаршију, него ли |
| је уздисао Ламбре, помишљајућИ како би му све празно било без ове веселе женице, ради које је |
| у беше још и милије.{S} Некако тешко би му било рећи јој све то у очи, а још теже остати при св |
| дљивим, кад кроз чаршију пролази, то би му било најмилије.{S} Овако, није му остало ништа друго |
| вити у себи какву жељу и часни ексер би му је одмах испунио.</p> <p>— Шта желиш? — запита испос |
| ца.</p> <p>— Бог с тобом, девојко, одби му бубреге! — викну Маца, кад зачу како звекнуше леђа.< |
| ништа не мога да истеше.</p> <p>У соби му постајаше све тескобније.{S} Жена му се никако не ја |
| и је од кир-Дише куповао сахтијан, јави му о стричевој смрти и саветова, да што пре дође, те да |
| осећао је како га памет издаје, у глави му је било мутно и тупо, а уз то је осећао и неко одмер |
| n="75" /> кафу, позва Јанићија и нареди му да оде до Ламбрине куће.</p> <p>— Да поздравиш кира- |
| имао још једнога друга, сапутника, који му је био вођа по Јерусалиму.{S} Био је то неки Грк хаџ |
| е само могао, он би тога мајстора, који му је толико шамара напоклањао колико можда ни своме пс |
| ако је он постао оцем три синчића, који му, у један исти час, испунише кућу детинским плачем, т |
| помоћ још једнога младога дервиша, који му је у лечењу био десна рука.</p> <p>Око текије, у кој |
| е Јанићију, ухвати крај од кајиша, који му је још био скопчан око колена, и поче га са смејом в |
| жене испирати уста, и онај углед, који му је од ове женидбе у чаршији нагло порастао, спласнућ |
| стасијом и онај страх од кир-Дише, који му се у очима приказиваше као орјатин, који ће га на пр |
| бар за који тренут стишају метеж, који му је подхватио и душу и срце и мозак.{S} Грозничава ва |
| о је све друго само не овај израз, који му је изгледао као пркосна претња, као да га чика да је |
| је чешће размишљао о своме калфи, који му је у свему био десна рука.</p> <p>Нарочито сада, од |
| p>Но трећег дана догоди се случај, који му отвори очи и у потпуној наготи показа, какво се мишљ |
| аклети, али не да да га један Грк, који му онакву жену натоварио на врат, још новчано опљачка.< |
| рв у главу, кад зачу овај одговор, који му на на подсмевање личаше.{S} Он занеме од забуне.{S} |
| оћи разбистрити у глави онај хаос, који му је сметао да буде онако ведар и безбрижан као до сад |
| тересом врати првоме своме шегрту, који му под руку дође.</p> <p>Кад се овако нагло нашао на ул |
| јој се из груди отео дубок уздах, који му наговештаваше све друго само никакво добро не.</p> < |
| амамила на онај загрљај и пољубац, који му узе свест, он би и сада весело певао, па на сељаке, |
| е је у своје време образ очувао, а који му је сада, место да га награди, забио нож у срце, на т |
| вих људи, који га сада погледају и који му називају Бога, јасно, као на длану, виде шта се све |
| му се до сада не јави, да пита треба ли му што!{S} Је ли он муж и господар у кући, или шта је? |
| и тако, да он сада не знађаше прашта ли му или се љути баш зато, што вели „да није хтео“.</p> < |
| ладунче, ба!{S} Погледај га само: је ли му оно лице или трбух на раменима?{S} Не разбираш му ни |
| премеће га и загледа и очекује, неће ли му газда казати, где и коме да га однесе.</p> <p>— Носи |
| ао случајно, но намерно.{S} Само, ко ли му је могао тако што наредити?{S} Да то није кира-Манин |
| те је твој мајстор оставио?{S} Тако ли му чуваше кућу, а бре?</p> <p>Јанићију се свет обрте, к |
| <p>— Ама зар тако? — хтеде да каже, али му се вилице тако стегоше, те он само нетремице звераше |
| окушао да остане у удовичиној кући, али му је она одговорила, да то никако не може бити. „Не см |
| рави; једаред покуша и да запева, — али му се код првога стиха грло стеже.{S} Она песма, која м |
| /p> <p>— Ако му и не уделиш пару, удели му благу реч! — била је његова опомена онима, који би п |
| ли сте човека од његова народа, одузели му крсно име, па му сада и образ узесте.</p> <p>— Не см |
| <pb n="88" /> душу, па једва дише; чини му се да ће га угушити, а цела снага на њему трепти од |
| анићије се тога часа врло препао; учини му се да је кир-Диша умро, па истрча на улицу, да кога |
| аласало се у њему.{S} У један мах учини му се, да од свега тога не може да дише.{S} Он се ухват |
| се увери да их нико не гледа, приступи му ближе.</p> <p>— Хајде сас мен’ у Галац.{S} Троскови |
| зари се, кад угледа кир-Думу и приступи му руци.</p> <p>— Зива била!{S} Зива била! — одговори к |
| Тетка-Маци ударише сузе на очи; говори му, а сузе без јецања и плача теку кап по кап низ образ |
| што сада ради; али у истоме часу створи му се кира-Анастасија и Ламбре, и он зажмури, изговори |
| тклони опасност од себе,</p> <p>— Па ти му реци да нам не долази у кућу више; зашто ће нам он?< |
| пази мајстор-Дишу, поче махати и давати му знаке, да сиђе.</p> <p>Морало се нешто особито важно |
| амбри; а Ламбре тим истим оружјем врати му ударац.</p> <p>— Пуштај, да убијем псето! —- виче ки |
| осава и овога пута нити се насмеја нити му што одговори, и Јанићије сад немаде куда, него и сам |
| ара ни гатара није могла наћи лека нити му означити болест од које болује. — Но међу свима најв |
| з гази.{S} Разумеш ли?</p> <p>— Опрости му, зете, још је дете!{S} Ето, он се каје, — утаче се М |
| пеге разлетеше му се око очију; смрачи му се, и он тресну сахан са кадаифом пред ноге кира-Ман |
| ву и чу, како се са осталима смеје, очи му се закрвавише а песнице стегоше..{S} Журно изиђе на |
| залогаја на Дишином лицу огледа.{S} Очи му грануше живошћу, кад му са сокака допре раздражена в |
| рича и разноси, чисто се зграну.{S} Очи му се приковаше, па ни да макну са Јанићијевога лица, а |
| и? — запита кир-Диша нестрпељиво, а очи му се плашљиво приковаше за Мацино лице.</p> <p>— Нађе |
| ова мисао све већма освајала и пред очи му изводила кира-Анастасију у оној јасној и милој светл |
| и таман да ускочи у њезину башчу, опучи му се камен под ногом, те се сроза на улицу и сав изуби |
| ош у Јерусалиму приказало, наговестивши му, да ће у скоро постати <pb n="7" /> „родоначалником“ |
| у место да свога шегрта помилује, приши му једну ћушку, да овај у мало што не испусти обе ћупе |
| оној јасној и милој светлости, у каквој му је трептала до пре неки дан, он опет није могао да с |
| на доксату, он се окрете соби, у којој му жена стојаше с ножем, и викну:</p> <p>— Хоћеш ножем, |
| ема оног мрскога дуката.{S} За тренутак му се учини, да је Лепосава она некадања и да је то све |
| авао и издвајао од осталих Срба.{S} Чак му је помагао и да радњу отвори и да му у чаршији подиг |
| ло услужан, и на растанку за градом чак му се и сузе у очима завртеше.{S} Загрлио је снажно хаџ |
| у први освит одлазио у дућан.{S} Ручак му је у дућан слат, а у вече је заједно са тетка-Мацом |
| Није фајде, то му је једини лек; морам му га казати.</p> <p>— А шта си снила?</p> <p>— Море, н |
| вели — не искам ни по псешки.{S} Ја сам му зборила, ама он каже:{S} Дервишин је погана вера, а |
| его би ме још и за калфу извео, што сам му био веран! — мислио је, силазећи се већ по пети пут |
| обесио.</p> <p>— Сиромах!{S} И зар сам му ја крива?{S} Ја не смем друкчије, већ како нана каже |
| ја је већ био уверен, да ће и за другом му женом, као и за оном првом, ревно пазити.{S} Али рад |
| није хтео ни да се осврне, а на другом му се баш врло озбиљно задржала мисао.{S} И та његова ј |
| оји пут и забуна у глави.{S} Пред кућом му се баш заврте и он се мало поведе у страну.{S} Но то |
| а-Анастасија претрпела.</p> <p>— Не сум му ни ја дузна остала! — Иска, маторо магаре, да по мес |
| бру, то да не буде! — помисли, а пламен му удари у образе.</p> <p>Сутра дан дође мајстор Диша у |
| , што би га чвршће везивало за њега, он му је опет био нешто: јео је његов хлеб, до душе врло ч |
| није могао са да пријатељем путује, он му је при поласку дао корисне савете, где ће уз пут одс |
| ао, он нареди Бику, да погне леђа, а он му се попе на леђа, па одатле на зид и таман да ускочи |
| } Сад ће кир-Дума затражити мираз, а он му га мора вратити, те на тај начин прекинути и последњ |
| дуго и дуго.{S} На све могуће начине он му је показивао, како са овом срамотом, што је нанесе к |
| а са ранама на длановима и грудима и он му рече:{S} Иди у Вертеп Витлејемски и прими свети ексе |
| му је био неопходно потребан.{S} Могао му је поверити послове у дућану без икакве бриге, да ће |
| ој појави.{S} Сав мајстор Диша изгледао му је чисто као претучен; једва се вукао и стењао, а са |
| кроза смех све Дишине примедбе. — Криво му сад, што сам здрава...</p> <p>— И млада... и — додад |
| да учини, али он је био задовољан: ово му је куд и камо била снажнија освета, него ли да је ки |
| као што се и грчки ситно говори. — Ово му је, до душе, већ много теже ишло због гојазног трбух |
| И не само да се осветио кир-Думи, него му је та освета донела 4000 гроша; а за мале новце, кој |
| љно морално награђен.{S} Хаџи-Зосим био му је не само добар вођа него и одличан поштовалац, кој |
| ог мајстора, послао је шегрта и наредио му, да се у мутваку нађе и да остане тамо, све докле ки |
| едра и обасјана, благ поветарац доносио му је шумор баштенскога грања и пријатно расхлађивао ње |
| ћи; али, ако га мајстор не отпусти, ако му не изда калфенско писмо, шта ће онда?{S} Еснаф је ја |
| рати од побожних молитава.{S} Зато, ако му се покориш и одеш, постаћеш ексик-хаџија; на земљи ћ |
| ез благе хришћанске утехе.</p> <p>— Ако му и не уделиш пару, удели му благу реч! — била је њего |
| ао рођена брата.{S} У овој улози, и ако му је било таман онако као одрасломе момку у детињим ча |
| ме изразу није могао пркосити; па и ако му је мржња на кир-Ламбру двоструко порасла у ономе час |
| анићије од тога чисто задрхта.{S} Овако му је исто рекла и онда, када је загрлио и пољубио.{S} |
| уше протумачио у своју корист.{S} Овако му она изгледаше као санта леда која се не отапа.</p> < |
| се у своме дућану усами и погледа, како му удвостручена радња нагло цвета.</p> <p>— Зашто сам с |
| а ја овде? — помисли Јанићије, па, како му се грло сасушило од унутарње ватре, приђе једној чеш |
| треба да испуњава.{S} Говорио је, како му је образ највећа светиља, како мрзи све што неваља, |
| чаршији нико не би сазнао о томе, како му је пријатељ образ укаљао, а он би био потпуно освеће |
| гао штедео, па сад одједаред види, како му се на све стране расипа.{S} Шта ће све то?{S} Чему с |
| љ! — помисли хаџи-Диша, кад осети, како му у души лакну, завуче руку у недра, извуче једну дуга |
| ао! — рече Маца, када јој саопшти, како му нема Јанићија од јутрос.</p> <p>Лепосава пребледе; о |
| на груди, тешко предисао и слушао, како му срце на махове удара, да пробије груди.</p> <p>Лепос |
| з ње, он је у пуној јасноћи видео, како му је без ње пусто и како је сав овај живот ништаван и |
| ко њега дешава.{S} Осетио је само, како му се под ногама земља мигољи и за цело би пао, да се у |
| њала.</p> <p>Осетио Ламбре одавно, како му жена вене а ствари ишчезавају, али још као не може д |
| када им Диша исказа своју несрећу, како му је кеса украдена, они, да не би сумња на њих пала, п |
| је дете на глас изнео.{S} Па још, како му момак објасни, тетка-Маца је била врло љутита и пору |
| ту с киме, то му је било све.{S} А како му је било код куће, где се врло рано затварао?{S} Изгл |
| и свет, из далека му наговештавала како му није била прилика да се жени удовицом па још једном |
| {S} Па и њему дошло мило, кад виде како му газда певуши једну грчку песмицу и како се час по ча |
| да га извида.{S} Дан ноћ осећао је како му је све празно и несносно; дан ноћ чезнуо је за њоме, |
| ок си читав! — узвикну Јанићије, и како му прекипе, отисну од себе Думу тако силно, да овај пол |
| је Јанићије хтео да остави посао и како му он није дао.{S} Кад је сутра дан Јанићије однео једн |
| бом?! — узвикну мајстор, кад опази како му шегрт још стоји и не помиче се, да прихвати путничку |
| атељева обично помишља.</p> <p>Али како му драго, тек све ово ускорило је, да се овај разговор |
| се све више збуњивао посматрајући како му се газдарица двојако понаша: мало час онако радосна, |
| , кад је болови стигоше.</p> <p>Но како му драго, хаџија је био приморан, да поднесе и овај уда |
| </p> <p>Кир-Диши се смрачи, кад чу како му шегрт отказује послушност.</p> <p>— А и шта си друго |
| не опече и њезина супруга.</p> <p>Како му драго, тек обе куме прихватише ово као свршену ствар |
| ој поверио тек кира-Думиници.{S} Некако му је лакше било, да исприча све њојзи него ли њеноме м |
| положењу.{S} Лепосавина прилика једнако му се истављала пред очи; и ма колико му та живахна пој |
| аз је био још у његовим рукама, те тако му се чинило, као да га још нека веза чврсто држи за он |
| о безазлено гледала у свога мужа и тако му се предано одала, да хаџија, и ако осећаше потребу д |
| о прстен, тек од онда осетио је, колико му је тешко, што се све тако десило.</p> <p>Али како ни |
| ти радњу.{S} Тек сада је осећао, колико му је вредио онај Јанићије и било му је врло криво, заш |
| о му се истављала пред очи; и ма колико му та живахна појава била пријатна, ипак га је доводила |
| к обично отвори руку, и кад види колико му је дао, промрмља понешто; а гдекоји од ових, срдито |
| метнуо шест стотина гроша, таман колико му је требало да са највећом штедњом доспе до Галца.</p |
| спрошенице добио. — Иде ситно, у колико му то допушташе његова облина, избегава да се са познат |
| не можеш постати човек!“</p> <p>Колико му је тетка Маца од овога часа омилела, у толико му би |
| ико га је срце вукло Анастасији, толико му је било тешко изићи јој пред очи овако сплетен и нем |
| ка Маца од овога часа омилела, у толико му би више жао, што нема, ма шта чиме би јој могао нагр |
| ало и хаџија укрцао у лађу, предстојало му још једно непријатно искушење.{S} У Галцу их задржаш |
| А што није учинио крај са собом, ваљало му је захвалити једино ономе уверењу, које му је овде у |
| то је, да је девојка честита и за цело му не би довела у кућу новога Ламбру; млада је, па није |
| усти венац од јеменија на тезгу, а чело му се ороси знојем што га проби.{S} Као дрвени стуб сто |
| поред свега тога, ово садање стање било му је много сношљивије него ли оно што је јуче пропатио |
| олико му је вредио онај Јанићије и било му је врло криво, зашто да га баш сада остави.</p> <p>— |
| аласање њезиних недара.</p> <p>Долазило му да полуди.{S} Ова три дана не би се могао похвалити, |
| е баш данас нарочито расположен, чинило му се као да га сваки познаје и честита му на тако крас |
| ти од неког немилог предосећања; чинило му се, ако одмах не крене на пут, да ће умрети од неодо |
| {S} Стала много зрелија и лепша; чинило му се, да је до пре четири дана била тек као једва раст |
| ито хтео да га позове у сватове; чинило му се да би га појава овога простака понизила у очима Л |
| што је онако несвесно учинио.{S} Чинило му се, кад га је она ударила, да га је захватила нека н |
| та на то, целивати такву светињу чинило му се исто што и целивати руку Спаситељеву.</p> <p>Но п |
| но усугубише његово беснило.{S} Учинило му се, да му је баш то открило у потпуности све оно, о |
| арци и у мало што не дрекну.{S} Учинило му се, да га је за руку ухватио кир-Диша, трже руку и о |
| ме шегрту, али, кад расклопи уста, грло му се стегне, па ни да прослови. — Јанићију дође тежак |
| ђе му, да као мало дете зајеца.{S} Грло му се стегло те не смеде ни да одахне јаче, плашећи се |
| што га је те ноћи осећао.{S} Притиснуло му нешто душу, <pb n="40" /> па никако да слегне од туд |
| га, нема нигде ништа!{S} Ох, Боже, само му не дај да се обеси!</p> <p>Тако је шапутала у себи, |
| а ико тако назива; јер такав назив само му је напомињао све оно, што је до овога часа поднео, т |
| том.{S} Није се плашио смрти, али једно му је мутило помисао: да ли ће га она жалити? <pb n="16 |
| Диша.{S} Ако њему треба да се жени, ено му кира-Мане; и тако је њезин муж одбегао са његовом же |
| } Шта ми требају мртваци у кући!{S} Ено му полиције!{S} Несрећник један!{S} Шта му је било мало |
| е, изволите кир-Дума, орсе! — и услужно му показа место у чело миндерлука, где се обично најугл |
| ршио оно: „тако мени Бог помогао“, лепо му се учини, као да га нешто посред главе лупи.{S} На п |
| ш будна зачух, рекох:{S} Није фајде, то му је једини лек; морам му га казати.</p> <p>— А шта си |
| могао најмање надати сусрету с киме, то му је било све.{S} А како му је било код куће, где се в |
| т; али, како је у мутваку не затече, то му беше још и милије.{S} Некако тешко би му било рећи ј |
| ће да се погађа, а што се цене тиче, то му је већ познато било, да се овде може човек погађати |
| и у будуће са Дишом добар пријатељ, то му не остаде друге, него да се пода небројеним уздасима |
| ти, ко је макар једаред хаџију ујео, то му је скупо платио!{S} Има Божје правде, има, само што |
| ни сама, што га до овога доба нема; то му до данас није било да толико одоцни.</p> <p>— Шта је |
| сле Мацинога исказа могао посумњати; то му је био очевидни доказ, да је све онако било. — Јер, |
| е сада учини!</p> <p>— Несрећник!{S} То му требаше још! — рече Диша и пође вратима.</p> <p>— Ку |
| инцарским комшијама; <pb n="20" /> а то му је само више пријатеља стицало, јер су они знали ког |
| га је са свих страна <pb n="22" /> и то му је долазило тако пријатно, као од умора задиханоме ч |
| и, па нека остане постидна.</p> <p>И то му је у овом хаосу узбуђења било лако рећи; али, ако га |
| ешћу оправда за своје ћутање.{S} Али то му не испадаше тако олако, јер кад год би помислио да ј |
| отац а по нарави иста мајка.</p> <p>То му је све било већ одавна познато; није једаред само ки |
| записи побожних дервиша помогли!{S} Ето му и куме, кир-Думинице.{S} Пуних једанаест година није |
| рмља понешто; а гдекоји од ових, срдито му одбаце аспру у блато и оде.{S} Тада мајстор Диша туж |
| } Јанићије је гледаше нетремице и чисто му лакну, кад виде да јој на челу <pb n="155" /> нема о |
| акосну сплетку, и поред свега тога, што му никако у рачун није ишло, да изгуби пријатељство два |
| рво, да излије сав јед на Јанићија, што му је радњу у невреме оставио, а у исто време, да на пр |
| изналажаше свакога дана по штошта, што му се није свидело.</p> <p>— Мука га изела, какав је по |
| рио, женин мираз са оних 500 гроша, што му је кум-Дума дао од еснафских пара, уложио у еспап и |
| " /> и тога мајстора и самога себе, што му се језик везао, те не каза чега ради не може да иде |
| талога подсетио га и на оне услуге, што му их Јанићије пре толико година указа.</p> <p>Рано у в |
| није могло бити разговора о ономе, што му је на срцу лежало.{S} Тетка-Маца је развезла да прич |
| у је вавек слава и нека ми опрости, што му име грешна уста помињу) хоће да сазна, колико је у д |
| газдарицу, он извади онај цванцик, што му га она поклони, баци га у мутвак и што је брже могао |
| ићије је ишао поред ње мало збуњен, што му баш ни речи не одговори, а њему је тако потребно бил |
| лике пажње а у дубини душе ликовао, што му се давнашњи сан испунио, о томе и да не говоримо.</p |
| тор Диша је већ у велико припремао, што му је било потребно, да се у сватовима покаже као <pb n |
| о душе, није му најпријатније било, што му се синовац оженио Гркињом, па још удовицом, код толи |
| о да је и њему, Бог зна како, мило, што му је шегрт врата пробио.</p> <pb n="47" /> <p>Но то је |
| ну ћушку и да Диша не сазна за оно, што му Јанићије хтеде казати.</p> <milestone unit="subSecti |
| рпљењем бројао дане, догоди се оно, што му је сву сладост ишчекивања горчином залило.</p> <p>У |
| али он тога не учини, можда и зато, што му судбина, у коју је он безусловно веровао, беше намен |
| ио, кад је прстен вратио само зато, што му је некаква комшиница зуцнула једну пакосну сплетку, |
| исли да је најсрећнији, дође нешто, што му сву срећу наопако окрене.{S} И то баш онда, када му |
| га све већма потискује онај терет, што му се од смрти Лепосавине као тешки камен на душу навал |
| ђа, гужвао један широк орахов лист, што му се у руци нашао.</p> <p>— Иде ли до мајстора?</p> <p |
| вао захвалност <pb n="191" /> Богу, што му је подарио толико мудрости, да ближњега ода зла спас |
| рави да исприча и о ономе цванцику, што му га даде, и како је казала да је Диша псето и да није |
| некле и утишавала ону силну навалу, што му дан ноћ није давала дисати.</p> <p>Два супарника сед |
| м година, први пут чуо ону песмицу, што му памет занесе, седе на један камен и поређа Цигане ок |
| но! — Тврдица, погансуз!{S} Ух, ух, што му ја нисам била жена, па да видиш како би се провео — |
| је ми баш ништа урадио.</p> <p>— Па што му онда кобиш?</p> <p>— Не кобим, него то због тебе рек |
| их разгледа, изиђе му пред очи све што му је дервиш саветовао, па онда и оно, што је све претр |
| е исто колико и не живети.</p> <p>И што му ова брига не би увек на ум падала, некако се вазда, |
| је млатнуо каквим калупом, него ли што му рече: уђите.</p> <p>Кир-Дума уђе опрезно, а одмах за |
| их познаника и не бришући онај зној што му је капао са чела.{S} Нека тешка мука притисла му <pb |
| на пропусти добро кроз шаке, за оно што му је разбио врата.</p> <p>— Можеш ти то, брајко, проба |
| је се наљутио, али га изненадило то што му рече.</p> <p>— Ко ми угатао?</p> <p>— Она.</p> <p>— |
| се спасе љуте гриже,</l> <l>Совјест што му притискала зјело.</l> <l>Ах, печална судбино!{S} Все |
| тваку и прстом позва Јанићија.{S} Нешто му је журно говорила, а он је прво са неверицом слушао, |
| е беше ни трага од живахности.{S} Нешто му се скупи под грло; неодољива одвратност према својој |
| чинио из једног невиног уживања, пошто му је укус био јако склон према облим, загрљастим рукам |
| а је било, да се умеша у ту гомилу, јер му се чинило, да ће му сваки погодити чега ради долази. |
| са више користи, него ли и сам мајстор му; а сав дневни пазар редовно је свакога вечера доноси |
| <p>Хаџија поче распитивати, а ћор-Ахмет му исприча све, како је у почетку поручио само једно „ш |
| не имађаше смелости.{S} Напротив, живот му је био толико несносан, да га је из дна душе презира |
| ов мучан осећај мало се стиша.{S} Живот му је и сада личио на једну непрозирну таму којој нема |
| вечери било, а што је најважније, шегрт му исприча, како је кира-Анастасија говорила о њему, да |
| он држи само њега <pb n="168" /> и чест му чува, а он ће знати, кад буде време, како да га нагр |
| шља и о таквим сокак-сплеткама, дужност му је била да их најодлучније сузбије.</p> <p>Али на ко |
| не очи вене, не би ли се уверила, какву му је неправду учинила.</p> <p>Премишљајући, управо осе |
| ла лепо грло, па када би запевала какву му драго песму а другарице јој прихватиле, ретко да би |
| био у стању да увери никога.{S} Слушају му правдање, али лепо се види, како се испод бркова пот |
| р Диша у постељи врло дуго.{S} Из очију му никако није избивала Мацина кућа са дебелим хладовим |
| човек од рачуна.{S} Ниједна пара, коју му је судбина наменила, није му измицала из шака.{S} Не |
| а мајстор-Диши, као да је невеста, коју му нуди, цвет, који је сад баш узабрао, па хоће да му г |
| ер <pb n="189" /> за сваку услугу, коју му је указао тога дана, плаћао једном оком хлеба.{S} Ха |
| че се, да прихвати путничку бошчу, коју му је пружио.</p> <p>— Држи ово, па хајде кући!</p> <p> |
| својом женидбом.{S} Могао је узети коју му драго Српкињу, али то би био онакав исти грех према |
| иција!</p> <p>Али, у исто време, дошану му друга мисао: зашто полиција?{S} Боље да одеш прво Ла |
| ње.</p> <p>— Ста искас ти овде? — викну му још из далека.</p> <p>— Поздравила те моја газдарица |
| овим калупом по лудој глави! — подвикну му мајстор претећим гласом и дохвати руком за један дрв |
| привуче себи.{S} Необичан пламен сукну му уз образе, а у глави га захвати чудна несвестица, ка |
| ћију.</p> <p>— Ово теби! — рече и тутну му у шаке један цванцик.</p> <p>— Зашто, газдарице? — з |
| усплахирен пође из дућана.{S} Колена су му клецала од душевног узбуђења, али он је ишао напред, |
| жао у пристојној даљини од себе, сад су му се злурадо смејали и по укусу ондашње чаршије искашљ |
| кивао бар једнога сина.</p> <p>Какве су му мисли и намере долазиле и то све на један мах у глав |
| мо да покупује неке ситнице, за које су му пријатељи дали готов новац.</p> <p>Било је пријатеља |
| иша са својом широком шаком, од које су му уши тако често бридиле, и кира-Анастасија са оним пр |
| /p> <p>Све ове питоме особине дизале су му углед међу Грцима, али, у очима кир-Думиним, нарочит |
| n="195" /> Спаситељ подносио, докле су му овим двокраким ексером длан пробијали.{S} Ексер је б |
| овац.</p> <p>Било је пријатеља, који су му само поручили да им купи, а новац ће му дати, кад се |
| ти.{S} Нико од Грка и Цинцара, а они су му били најобилније муштерије, неће завирити више у њег |
| ајапурен од наглога узбуђења.{S} Очи су му севале живље него ли до сада; момци се чисто забезек |
| /> неће је моћи жив дочекати.{S} Очи су му севале грозничаво и чисто набрекле.</p> <p>— Сува ку |
| еме створиле су читав пустош; у души су му лежале развалине од свију мисли што их је уз пут сми |
| да долази кући преко дана.{S} Ручак су му доносили од куће шегрти, пре него што ће у вече закл |
| но срце његово.{S} Грашке зноја, што су му избијале по челу, показивале су, у томе часу, сву ду |
| ма и под старост, насмешила срећа и ту му срећу лакоумна жена за један часак уништи!</p> <p>Це |
| мене?</p> <p>— Врати дреје...{S} Ја ћу му кажем да никад више не долази... хоћу да се кајем... |
| арњим зрацима.{S} Из те даљине допираху му једва гласови мујезина, који оглашаваху вернима: саб |
| ш толико? — одговара комшија, а на лицу му се јасно чита, како ни он не верује што мајстор Диша |
| нема пазара.{S} Ни за 550 гроша не бих му дао.{S} Ама ни овај чудотворни памук у коме лежи све |
| А с оним гадом лако бих ја; пребио бих му обе цеванице, само да ме није стало до мога трговачк |
| асак у његовој глави скраси.{S} Од свих му се најподеснија чинила та, да некако кир-Дума измири |
| /> често заустављао своје погледе, баш му се свиђало.{S} И не би био с раскида да се њоме ожен |
| е или трбух на раменима?{S} Не разбираш му ни шта му је што.</p> <p>Незадовољство Дишино бивало |
| Море, смири се, човече, једаред!“ вичеш му ти; ама пусто оно срце његово игра ли игра, кад те с |
| на сина да просиш девојку?</p> <p>— Још му неје вакат, него ће сутра моја домакица да ми наниже |
| и свет, који се око ћепенака тамо и амо муваше, чинио се мајстор-Диши, да је баш данас нарочито |
| у да те послушам.</p> <p>— Златна уста, мудра реч! — уситни кир-Дума и потапша Дишу. — Ела, сам |
| т и четири!</p> <p>— Неје много за едно мудра и уважена глава.</p> <p>Разговор се водио око сва |
| /p> <p>— Машала, кир-Диса!{S} Тој ти је мудро реч. — упаде кир-Дума и тапше мајстор-Дишу по пле |
| "191" /> Богу, што му је подарио толико мудрости, да ближњега ода зла спасава.</p> <p>И мајстор |
| апева:</p> <quote> <l>„Кокона Маријола, муж ти је умро!</l> <l>— Ако ј’ умро те тешто, ја си ко |
| а је се дотакне, ако сме.</p> <p>— Еле, муж на путу а жена ашикује с комшијама!</p> <p>— А ко в |
| иш за ово спацирање по комшилук, кад је муж код кућа, ели Ламбре неће бити жив!</p> <p>— Добар |
| , неће ли кир-Дума знати са чега јој је муж овакав из чаршије дошао?</p> <p>Завири у мутвак, ал |
| је и Ниша.</p> <p>Кад је чула да јој је муж умро и сахрањен тамо далеко, фудул-Стаменка је, као |
| аменка је имала једну кућу, коју јој је муж, покојни татар-Јован, у наслеђе оставио.{S} Њезин м |
| а, као да је једва дочекала, што јој се муж вратио, а сада тако презриво.</p> <p>— Мори, немој |
| не је како у вас.{S} Него кад ми бидете муж, онда — друго је“.</p> <p>Тако је причао Ламбре, но |
| трбух и пресамити се.</p> <p>— Не си ми муж: не сам те никада ни волела!{S} Ти да идеш одавде; |
| свој неуздржани смех, кад зачу шта јој муж захтева.</p> <p>— Ја да си гола бакчу обилазим? — И |
| Та Маца није за дуго имала деце, а њен муж Петар Брњош хамалин толико је мучио због тога, да ј |
| атар-Јован, у наслеђе оставио.{S} Њезин муж служио је дуго време као „татарин“ (курир, улак) пр |
| жени, ено му кира-Мане; и тако је њезин муж одбегао са његовом женом.</p> <p>— Ћути, будало; ми |
| у; оно је повећано и тиме, што је њезин муж најурио из куће Јанићија, који јој је од онога дана |
| га разлога не само у томе, што је њезин муж дошао срећно с пута као богат наследник, и што је к |
| и, да пита треба ли му што!{S} Је ли он муж и господар у кући, или шта је? — Он отвори врата, и |
| вако, ствар ће испасти сасвим друкчије: мужа ће изгубити, а Ламбру не само да неће добити, него |
| де, још мало, ћери, докле си код мајке; мужа нећеш дочекивати седећи. —</p> <p>Тога дана мајсто |
| да те није везала са којеким; а таквога мужа свака би себи пожелела.</p> <p>— Мени не треба мај |
| сав доксат обузело.{S} Кад угледа свога мужа, отури канту и пуна радости стрча доле.</p> <p>— С |
| ана имала право, што је сумњичила свога мужа!{S} Цела чаршија знала је да један „старатељ“, так |
| ану, што се није никоме жалила на свога мужа, па чак ни кир-Думи, своме венчаноме куму. — Али ш |
| .{S} Свакога дана очекивала је од свога мужа макар какав глас; али кир-Ламбре као да је у земљу |
| > <p>Али кира-Анастасија, која је свога мужа добро познавала, није веровала у такву претпоставк |
| је кира-Анастасија погазила образ свога мужа, а он хлеб свога мајстора.</p> <p>И тада му је дол |
| немаде куд, но да се покори жељи свога мужа.{S} Али пре него што је пристала, отишла је кума-Д |
| у собу.{S} Познавала је она адет свога мужа, да сву срџбу, коју је са сокака донео против кога |
| осава је тако безазлено гледала у свога мужа и тако му се предано одала, да хаџија, и ако осећа |
| погледа искоса на темељиту фигуру свога мужа и на ново прште у смеј.{S} Сигурно је замишљала, к |
| што се Лепосава толико интересовала за мужа, који јој се враћаше.</p> <p>А докле су они овако |
| а и честита жена нема засто да плаче за мужа.</p> <p>Неколико дана доцније изгуби се и кира-Ана |
| {S} А кира-Мана отишла у Галац и довела мужа кући, пошто се добро намучио и нагладовао.</p> <p> |
| </p> <p>Ма да је онако одлучно најурила мужа из куће, ипак се није смела задржавати даље тамо.{ |
| је подносила све, па и то што јој нема мужа.</p> <p>Кир-Дума већ беше спреман, да оде у полици |
| ... продера се Диша на жену, која се на мужа застиђено осмејкиваше.</p> <p>— Сад бар да знаш, з |
| у ревносно одспавају.</p> <p>— Ножем на мужа!{S} Мене да пробурази?{S} И све то због њезина нев |
| ило потребно, да удовица онаквог једног мужа не <pb n="10" /> би, ма у чему било, изгубила од о |
| вна није запевала.{S} Сутра дан испрати мужа до капиџика, пољуби га у руку, а он њу у чело, и т |
| вене и да пакосно гледа на ону која јој мужа преотела.</p> <p>А докле су њих двоје овде размишљ |
| у женску главу врло далек, а друго, што мужа не треба дирати, све докле сам не увиди докле је з |
| вредно сазнати, нарочито садањем појасу мужева и жена, којима су деца једна тегоба, па тако и н |
| жали прекори и искосо погледање њихових мужева.</p> <p>Кир-Диша је већ неколико пута прошао ону |
| -Думиница и Ламбриница, у пратњи својих мужева и младожење, који се враћао својој напуштеној ве |
| жена.</p> <p>— Лако је вама да бесните, мужеви вам код куће, а мој?{S} Хеј, хеј, ко зна кад ће |
| шену ствар и, пре него ли што су њихови мужеви успели да се појаве у ћор-Ахметовој кафани на Зе |
| Кира-Думиница је свакога јутра, када им мужеви оду у дућан, или прелазила кроз баштенски капиџи |
| — рече Лепосава, која је после одласка мужевљева од једном постала нешто сетна и замишљена.</p |
| у трострукоме послу: спремала је ствари мужевљеве, причала женама по стоти пут сан мајчин и, гд |
| аш да је твоја, неће те прекорети првим мужем; па децу да ти рађа, сваке године по једно.</p> < |
| се од звезде и месеца, да те не виде с мужем у башчи, а не срамиш се да те шегрти гледају са т |
| хаџији.{S} Прво се Лепосава поздрави с мужем, пољуби га у руку, а он њу у чело.{S} Кад га је п |
| е он и био прави узрок њезиној завади с мужем, то је с правом очекивала да је он заштити <pb n= |
| , подаривши јему истовремено три отрока мужескаго спола, престависја у Господу 184... љета от р |
| ци на вилает!{S} Жена, кад није понизна мужу, не заслужује име честите жене.{S} То је бар јасно |
| овори Анастасија и утаче се у очи своме мужу тако дрско и изазивачки, да се овај чисто забезекн |
| чији живот беше посвећен у свему своме мужу, кући и деци, ако их је Бог дао.{S} И та особина т |
| ло, да исприча све њојзи него ли њеноме мужу, према коме је осећао велики решпект. — Тако је он |
| има, која, у оно време, једном савесном мужу и домаћину стајаху на расположењу.{S} Ретко који д |
| бранити.{S} А сва ова халабука од дивље музичке ларме са бубњавом гочева, изгледала јој је као |
| Из те даљине допираху му једва гласови мујезина, који оглашаваху вернима: сабах-намази (јутарњ |
| о, све докле се не помоли месец и докле мујезинова песма са минарета не огласи вечерњу молитву, |
| на румен, која је ишчезавала заједно са мујезиновом песмом што се са минарета разлегала, опомињ |
| ! — викну Маца за њим.</p> <p>— Пуштај, мука те ударила! — бранила се Лепосава.</p> <p>— Сад, с |
| тошта, што му се није свидело.</p> <p>— Мука га изела, какав је постао! — рече једаред љутито Л |
| и умилостивити газду.</p> <p>Али његова мука беше у залуд.{S} Кад се околишећи приближио ћепенк |
| што му је капао са чела.{S} Нека тешка мука притисла му <pb n="88" /> душу, па једва дише; чин |
| /p> <p>— Дуса да ти се испрзи у паклена мука!{S} А-ах, рогата биволица една, сас моји ли пари г |
| креће.{S} То беху дани тешких душевних мука, које су га ломиле и мучиле, а којима не мога одол |
| и спасао младу душу бар од оних вечних мука, које би га на ономе свету дочепале.</p> <p>Сад ве |
| и очекивао тај срећни дан, Лепосава ни мукает.</p> <p>— Е, па зато ли сам толико трошио на теб |
| ићије је забављао госте час песмом, час мукањем и другим лакрдијама; где га нису оставили, тамо |
| ила, све је вршио па најпосле и певао и мукао толико, да је пред вече узбунио говеда, која се с |
| је, као стрелом такнута, пала у незнан; муке су имали, докле су је повратили себи, а после је ж |
| диш барјаче на црква! — узвикивао је од муке, гледајући како се оно старо сало повраћа у простр |
| ух! — уздисао је кир-Дума и туцао се од муке песницом у главу.</p> <p>Сутра дан Дума је отишао |
| увлачи у њихово друштво.{S} Кир-Дума је муке мучио; навукао себи беду на врат, па сада не зна н |
| ост, да побожним хаџијама опише све оне муке, што их је <pb n="195" /> Спаситељ подносио, докле |
| беху исписане <pb n="188" /> страховите муке грешника у паклу. — И молитве, којима се скрушено |
| .{S} А увек, кад подвије врат и полети, мукне тако, да вам се чини то бик муче.</p> <p>Кир-Ламб |
| ак, да види шта је.</p> <p>Али Јанићије мукну на њу бичјим гласом, те тако забашури Лепосавино |
| сположење, па би, после свакога ударца, мукнуо као младо теле, што је увек изазивало весели сме |
| ке, кад би у дућан тек онако нагвирили, мукнуо као бик и кроза целу чаршију изазивао весели сме |
| које су јој за време удовиштва с тешком муком прелазиле преко прага и ревносно бацале сумњиве п |
| да не идем тамо, — мислио је и с тешком муком, што самоме себи затвара врата од куће, која га ј |
| ако, да се очито опажало, како с тешком муком изговара поједине речи некадањег матерњег језика. |
| и отирао зној, а мало за тим устаде, с муком се довуче до собичка, који служаше за стовариште |
| амбре, заборављајући на све огреботине, муку мучио и све јој обећавао, само да се стиша.</p> <p |
| хаџија их прихвати са два прста, усекну мумаказама огорели фитиљ на лојаници и принесе хартијиц |
| .{S} Кума је већ изабрао: газда Николу, мумџију (онога чију је кћер испросио за свога унука топ |
| и обрве, а из очију само што не севнуше муње.</p> <p>— Ста искас ти овде? — викну му још из дал |
| е помаже него грцко чаршија; кој вам је мустерија, него Грци, а то све из еден љубов на вас збо |
| Грка; ама вас жалимо: лепе паре губите, мустерије ће изгубите и цела чаршија ће да каже: јазук |
| ојанице за леђима, стао кир-Ламбре пред мутвак, а нека неодољива мржња према жени толико га зах |
| полију воду, устаде и Јанићије, помете мутвак и са Лепосавом оде на чешму по воду.{S} На чешми |
| p> <p>— А што она да лаже...</p> <p>— У мутвак, сурунтијо; шта си ми се ту успропадила! — подви |
| нићије и одлучно се осмехну.</p> <p>— У мутвак, чапкуне! — викну Маца. — Хаџилук је за побожне |
| анцик, што му га она поклони, баци га у мутвак и што је брже могао истрча на улицу. — Била му ј |
| нај пад, па је, као без душе, утрчала у мутвак.{S} Запрепастила се, кад угледа ћерку на поду, к |
| плевила, чула овај ударац и завирила у мутвак, да види шта је.</p> <p>Али Јанићије мукну на њу |
| ију, кира-Анастасија стрча са доксата у мутвак Јанићију.</p> <p>— Ово теби! — рече и тутну му у |
| изјасни, али у тај пар уђе тетка-Маца у мутвак.{S} Лепосава брзо поче да претура по посуђу, Јан |
| ста, само се осмешкује и трчи из собе у мутвак и обратно, те доноси час кафу час ратлокуме и др |
| и, уђе у собу и рече Лепосави, да иде у мутвак, јер хоће са њеном мајком да разговара.</p> <p>К |
| чи; Лепосава убриса очи рукавом и оде у мутвак.</p> <p>За њоме дође и Маца и поче је потанко ис |
| 7" /> <p>Тетка Маца обори главу и оде у мутвак, тек да од Јанићија сакрије сузе, које је облише |
| тио се кући, оставио судове пуне воде у мутвак, па ни да је сачекао за који часак, изиђе на ули |
| ри Маца и даде миг Лепосави, да изиђе у мутвак.{S} Сад њих двоје осташе, да се споразумеју и ут |
| а; дете је то! — одговори Маца и сиђе у мутвак.</p> <p>Код мутвака је стојао Јанићије, стидљиво |
| од кума, заклони рукавом очи и побеже у мутвак, да кафе припрема.</p> <p>Кира-Анастасија није с |
| езадовољан и као утучен, вратио би се у мутвак и осорљиво одговарао, ако би га она што запитала |
| влији, али, када га она угледа, штуче у мутвак, да се с њиме не сретне.{S} То га је већ коснуло |
| а осмотри је ли све у реду; завирио и у мутвак, где је Јанићије стојао и очекивао на заповести. |
| урно у авлију кира-Анастасије, завири у мутвак, па кад не нађе тамо газдарицу, он извади онај ц |
| вакав из чаршије дошао?</p> <p>Завири у мутвак, али, кад је ни тамо не нађе, шкрипну зубима.{S} |
| ила у страну и на прстима отрчала чак у мутвак, да се <pb n="99" /> ма у каквоме послу нађе, ак |
| а те послушам?</p> <p>— Хајде ти само у мутвак; сад ћу и ја доћи.</p> <p>У мутваку затече Лепос |
| ање провиривала, трчкарала је она час у мутвак, где су два шегрта пословала, час у гостинску со |
| не.{S} Навлаш је врло често излазио иза мутвака на цепаник, надајући се, да ће се она сетити, п |
| и.{S} Дошла јој другарица, па плету иза мутвака.</p> <p>— Нека тетка-Мацо, не зови је сада; одо |
| да Диша и нежно баци поглед на врата од мутвака.</p> <p>— Сад ћу је звати.{S} Дошла јој другари |
| д сватова, Јанићије, који је стојао код мутвака, позва га полугласно:</p> <p>— Газда!</p> <p>— |
| говори Маца и сиђе у мутвак.</p> <p>Код мутвака је стојао Јанићије, стидљиво оборио главу и не |
| кануше.</p> <p>Тетка Маца је опазила из мутвака ово, али се учини свему невешта; само што се не |
| стукнути.</p> <p>Када је Маца изишла из мутвака и отишла у кућу, Лепосава је села на столичицу, |
| чекао да се пролазници искупе, шчепа из мутвака обраницу и истрча на улицу.{S} Но кир-Дума, чим |
| , пре него што ће га ударити, побеже из мутвака.</p> <p>Ма да је мајстор Диша често мислио на к |
| мтеше, она покри очи шакама и побеже из мутвака, па онако збуњена отрча у кућу.{S} А Јанићије ј |
| еном шамијом преко главе излазила је из мутвака и пошла софри.</p> <p>— Нане! — поче Лепосава к |
| а.</p> <p>Готово крадимице извуче се из мутвака на улицу, па, када одмаче од куће, он стаде трч |
| етио, да га је когод те поћи извукао из мутвака и чак на Јалију однео.</p> <p>А те вечери, када |
| е смео запушио би јој уста и изгурао из мутвака, у коме је до мало час тако важне говоре водио. |
| но, да га је увек, кад год би изишао из мутвака, погледала и испратила очима, за које не би мог |
| у, како под једним дебелим орахом близу мутвака поставља софру и полаже санове и чанке пуне јел |
| ти кажем како ју је кир-Ламбре онда за мутваком ухватио за образ, а она му казала: „Зашто, бре |
| !</p> <p>Али Јанићије, који је радио на мутваку, немаде времена ни да засуче рукаве, кад прво о |
| ога, док тек Лепосава у један час отрча мутваку и прстом позва Јанићија.{S} Нешто му је журно г |
| !</p> <p>— Шта је? — запита Диша и дође мутваку.</p> <p>— Може ли да се поквари свадба?</p> <p> |
| не. — Лепосава је још по мало радила по мутваку, тек да не седи сасвим залудна.{S} Једнога дана |
| а газдарица опходила се са „чирацима“ у мутваку час строго а час благо, како је кад затребало; |
| на котао теглити!{S} Ја нисам ни била у мутваку но у соби, кад је то урадила.{S} И није ми одма |
| пут Београда.</p> <p>И ено га сад где у мутваку послује, опет види Лепосаву, али, место да га т |
| и је све помрло; хајде овамо, нана је у мутваку.</p> <p>Али Јанићије не миче, него ћути и не ди |
| кашљивао се, не би ли га чула, она је у мутваку певушила што или би се с мајком разговарала.</p |
| а израза узнемирене савести стојао је у мутваку као између два огња међу које је стављен, да по |
| га газде започиње занат; али, како је у мутваку не затече, то му беше још и милије.{S} Некако т |
| ачила у свој чаробни круг, докле није у мутваку, где му је Лепосава удесила постељу и кришом ис |
| дошле на посело неке жене, а Јанићије у мутваку туца кафу.{S} Лепосава се прикраде, па, кад јој |
| послао је шегрта и наредио му, да се у мутваку нађе и да остане тамо, све докле кир-Ламбра из |
| песму је Лепосава врло често певала и у мутваку, а Јанићије би често, помажући јој, код последњ |
| ко време изађе из собе, да нешто види у мутваку, те тако Диша и Лепосава осташе сами.</p> <p>— |
| мајстором ћутао; али, кад је био сам у мутваку, онда је отворено и без зазора разговарао о мај |
| ави створи што ширу самоуправну власт у мутваку.</p> <p>— Е, мој зете, слушао си како се говори |
| тетка Маца вратила, затекла је ћерку у мутваку како седи на шамлици, подлактила главу о шаку и |
| мајке и са „чирачетом“ наложила ватру у мутваку, преставила џезву с кафом, метнула четири ратло |
| вамо, тетка Маца ће тебе да прими, ту у мутваку ћеш да спаваш; а сада хајде да вечерамо!</p> <p |
| мо у мутвак; сад ћу и ја доћи.</p> <p>У мутваку затече Лепосаву, како намешта по полици санове |
| } Није се плашио смрти, али једно му је мутило помисао: да ли ће га она жалити? <pb n="162" /> |
| ако га памет издаје, у глави му је било мутно и тупо, а уз то је осећао и неко одмерено хуктање |
| ојаше неко време и у радости и у некоме мутноме расположењу, док тек Маца одшкрину врата и викн |
| ир-боје (знак да води порекло од самога Мухамеда), седео је на једној међедини, чело дугачког м |
| (ложнице)... знаш... пре, кад оно... — муца Бик збуњено и чеше се за врат.</p> <p>— А, ту ли т |
| ише га, истина не сасвим, али тек његов мучан осећај мало се стиша.{S} Живот му је и сада личио |
| а би кир-Диша отишао у дућан, терала да муче као бик и да гради којекакве лакрдије, као оно о с |
| е да пробије храстова врата, а уме и да муче као бик.{S} Ко га нађе, нека га привуче властима а |
| Сељаци пролазе поред дућана, али он не муче више на њих као бик, те да засмеје ћепенке, него с |
| лети, мукне тако, да вам се чини то бик муче.</p> <p>Кир-Ламбре и сви остали одушевљени Биковом |
| оји се, у овом часу тужнога размишљања, мученички грчио од глади, те тако, и не мислећи, ноге г |
| оји се удалио од куће, већ права патња, мучење душе, које га је обзинуло као паклена аждаја, ко |
| знаш... (сад и Лепосава запе, без сумње мучећи се да овог несрећног младића што боље убеди, как |
| ме, шта њезинога кир-Дису <pb n="50" /> мучи, па се, ваљда зато, није ни паштила да разгони она |
| то ради она са мном? — мисли Јанићије и мучи се да разазна, титра ли се она с њим или је у исти |
| шких душевних мука, које су га ломиле и мучиле, а којима не мога одолети.{S} Ма како се трудио, |
| вечеру.{S} Али једно га је, у овај пар, мучило; како да помене кира-Анастасији, шта све треба д |
| ери о свему, што га је у последње време мучило.{S} Хаџи-Зосим га је пажљиво саслушао, а кад је |
| ; а све оно што га је до сада тиштало и мучило, распукло се и ишчезло као мехурић на води.{S} Б |
| аћи, кад се сукоби са разјареним Дишом; мучио се на стотину начина, како да се сачува од срамот |
| а њен муж Петар Брњош хамалин толико је мучио због тога, да је она отишла једноме дервишу, те ј |
| и у њихово друштво.{S} Кир-Дума је муке мучио; навукао себи беду на врат, па сада не зна ни как |
| ти, да сам те ја толико година хранио и мучио се око тебе, да те занату научим, па сад, кад сам |
| је, у којој се свети човек молио Богу и мучио своје тело шибањем, забадањем ножева у бутину и м |
| енуо у једнога мрава, који се свакојако мучио, да одвуче кроз траву једну покрупнију мрву хлеба |
| , заборављајући на све огреботине, муку мучио и све јој обећавао, само да се стиша.</p> <p>— На |
| отегну тетка-Маца.</p> <p>— Ама, што ме мучиш?{S} Што не казујеш? — завапи Диша тако молебно и |
| апиташ.{S} Гледам само шта чиниш и како мучиш ону јадницу, и она толико исто пати, што нема дец |
| онуо под тешким теретом неостварљивих и мучних мисли.</p> <pb n="95" /> <p>И овај собичак, у ко |
| ет, као удовица, раскривене главе и без мушке заштите, шта је могла друго него да о бошчу, прип |
| оскудева ли у чем и, као први комшија и мушки глава, да јој обрати пажњу то на ово то на оно, т |
| ило.</p> <p>На собњем прагу опази и пар мушких јеменија са подвијених врхом и ружом од сахтијан |
| плачете?{S} Догодило се, де; човек је, мушко је.{S} Ама он се теби опет мора вратити, ич се не |
| енити.</p> <p>— Море, теби је бар лако; мушко си, газда си човек и свака би девојка пошла у тво |
| дршћући.</p> <p>— И живо, и здраво, и — мушко! — одговори Маца.</p> <p>Диша се сав озари.{S} Са |
| кине с ње, а од овога записа, родиће ти мушко.</p> <p>Дервиш узе испод јастука неке хартијице, |
| у и на своје године, па чак и на то, да мушкоме не приличи оваку игру играти, те би се и сам по |
| ада је већ морао да проговори српски са муштеријама, који нису знали ни бекнути језиком на коме |
| е!</p> <p>— Фала, кир-Думо, на љубави и муштеријама, ама како да се оженим удовицом, која у пон |
| и Цинцара, а они су му били најобилније муштерије, неће завирити више у његов дућан, те тако ће |
| една Грка а с њима и све грко-цинцарске муштерије, ипак је видео јасно, да је кир-Думи и његови |
| и Грко-цинцари, уважавао само као добру муштерију, али никако као равне грчко-цинцарској нацији |
| ао, само да се стиша.</p> <p>— На поље! на поље!{S} Искам да умрем, ако останеш овде!</p> <p>Фу |
| колено, предавати један другоме „шилт“, на коме беше исписана лисица са калпаком на глави, како |
| ај.{S} Она је већ почела да размишљава, на који би начин могла да оде само до Галца, па да поку |
| ео дан.{S} Није имао никога поузданога, на коме би, бар за који час, могао оставити радњу.{S} Т |
| адио.{S} Кира-Анастасија, навикнута да, на крају крајева, увек онако буде како се то њој свиди, |
| спрати до самога капиџика.{S} Кир-Дума, на поласку, изјави да ће јој са просиоцима доћи у прву |
| олитва најзад успела, да га друга жена, на седам година по венчању, обрадује тројкама, једрим и |
| јеку, Лепосава не одмиче даље од врата, на која је ухо прислонила.</p> <p>— Је ли истина оно?</ |
| делом тела не миче, већ гледа у врата, на којима је стојао мајстор Диша.</p> <p>— Шта си се за |
| ј, тетка-Мацо! — викну он и са доксата, на коме су вечерали, изнесе је у башту и поче је обноси |
| рекосмо да вас женимо на грцко невеста, на кир-Бенџина удовица, па да постанете сретно човек; а |
| својој немоћи.{S} Ништа, ама баш ништа, на шта се одлучивао, није постигао!{S} Није убио Лепоса |
| ипну зубима.{S} Неодољива срџба на све, на ону, коју је са толико чежње и бола у срцу носио, по |
| ждества овај богоугодни %постуњак виде, на сну човека са ранама на длановима и грудима и он му |
| ају да сазнаду за туђу тајну, па да је, на све четири стране, разнесу.{S} Напротив, она је била |
| — Кроз недељу дана — одговори Јанићије, на чијем се лицу видело јасно, како га је ова новост из |
| може ни помишљати и на такве ешеклуке, на какве жена старатељева обично помишља.</p> <p>Али ка |
| ви сетне арије.{S} Тихи жубор из чесме, на којој је онога дана квасио врелу главу, жуборио је к |
| овај сан, или боље рећи Мацино виђење, на сваку руку тумачио, а трећег дана, кад седе са женом |
| ост.{S} Са Јорданскога спруда Витаваре, на коме је Јован Крститељ Спаситеља крстио, дошао је је |
| тисне на свима странама Грке и Цинцаре, на које су, у то доба, мал’ те не као и на Турке мрзели |
| иса покрао.</p> <p>— Жену ми одведосте, на образ ми пљунусте; — то кошта 4000 гроша, — шапуће з |
| место да га награди, забио нож у срце, на то није хтео ни да мисли више.{S} Извадиће своје кал |
| у њој.{S} То лепушкасто, свеже девојче, на које је (то је, кришом од самога себе, у себи помисл |
| вратио, понео такву кутију, и у цркви, на служби Божјој, често је вадио иза појаса и пљувао у |
| ре очи да отвориш на све... разумеш ли, на све.</p> <p>— На све, мајсторе!{S} То да знаш да ћу |
| рата.{S} Стојао је нетремице тако; али, на његову срећу, нико не дође.</p> <p>— Ох, ох, луда гл |
| у којој нађе две аспре.</p> <p>— Узми, на! па да купиш пењерлију, и да добро запамтиш овај дан |
| Диша, морала је да чује и такве ствари, на које би се узбунила чак и фудул-Стаменка, кад би се |
| у се, али ипак не одговори ништа ташти, на чије се разлоге већ у велике навикао да их прима и — |
| од намештаја био само један миндерлук, на коме се, како је кад требало, могло седети или лежат |
| ћни Јанићије сада је остао потпуно сам, на сокаку, без игде икога свога.{S} Ма да од мајстор-Ди |
| е.</p> <p>Кад се вратила са послужењем, на челу јој се, баш над самим повијама, где се обрве са |
| тако и немају никога свога, који би им, на суђеноме часу, свећу додржао и паром очи заклопио.</ |
| тор чукао у главу савијеним кажипрстом, на коме је био дебео бакарни прстен са пуцетом као орах |
| пријатеља, кога је тако јако уважавао, на њих није обраћао пажњу, нити је и слутити могао, да |
| утисак ономе, коме се хаџи-Диша надао, на Јалији беше сабрана множина Београђана.{S} Повратак |
| е нове тегобе: надао се, плашио, срдио, на сваки њезин осмејак задрхтао од неисказане пријатнос |
| — Ко, море?</p> <p>— Јанићије!{S} Тамо, на Јалији; сад ће да га донесу!</p> <p>— Кога да донесу |
| браз метнусте!</p> <p>— Фала, кир-Думо, на љубави и муштеријама, ама како да се оженим удовицом |
| ко парче кожице <pb n="64" /> у дућану, на сваку кашичицу масла, што ће се у кући потрошити; ка |
| и и изгубио би вернога и оданога калфу, на кога је тако свикао.</p> <p>Маца је опет бринула за |
| а па да изволите на куде моју домакицу, на еден кадаиф и ратлокум.</p> <p>— Зашто, кир-Дума?{S} |
| расејано гледао, према јутарњем сунцу, на западни поруб, тамо, од куда се уздизаху вита минаре |
| јке не изиђе.</p> <p>— Мајку да слушаш, на мене да мислиш!</p> <p>— Хоћу! — одговара Лепосава.< |
| покориш и одеш, постаћеш ексик-хаџија; на земљи ће ти се људи смејати, а тамо на небу то ће ти |
| и дињаром<ref target="#SRP19061_N1" /> на глави.{S} Промичу ваше упокојене сени, са бројаницам |
| да више никада не помишља <pb n="57" /> на синовца, који се на све начине трудио, да му покаже, |
| их под нос Јанићију.</p> <p>— Пцета!{S} На зенско ли нападате?{S} Ели ово гора Романија, што ли |
| а.</p> <p>— Ела, изедите, ако смете!{S} На! — и окуражени Ламбре поднесе мајстор-Диши шипак под |
| идете!{S} Кућа не је ваша него моја.{S} На поље из кућа, ти, зевзек, бре!</p> <p>Кир-Диши преки |
| кира-Анастасија случајно допринела.{S} На позив суда да дође у Београд, да се суди, она је из |
| ата, провуче главу и загледа унутра.{S} На миндерлуку је спавао кир-Ламбре, а спавао је тако тв |
| један ћорсокак баш до Синџир-џамије.{S} На самоме углу, при улазу у ћорсокак, лепо се видео мај |
| ле узвишицу од прилике за пола шаке.{S} На те даске метала се асура, а преко ње постеља.{S} То |
| п ни за уши не могаше извући одатле.{S} На против, што је Ламбре гонио из ње ђавола усрдније, т |
| да што пре изиђе из ове немиле куће.{S} На пољу удахну свежа ваздуха.{S} Сад је био потпуно осв |
| , као да га нешто посред главе лупи.{S} На путу кући поче га обузимати нека топлота, а по који |
| да га на врео калуп метне и очисти.{S} На повратку, кад је завила у своје сокаче, срете се са |
| га и с њиме уништавало га је сасвим.{S} На свакоме кораку стицао је уверење о својој немоћи.{S} |
| неиспаван, хаџија је отишао у дућан.{S} На поласку није жени ни речи проговорио.{S} Јанићију је |
| говорио је кир-Дума још дуго и дуго.{S} На све могуће начине он му је показивао, како са овом с |
| ајстору или да изврши што је наумио.{S} На прво није хтео ни да се осврне, а на другом му се ба |
| и са Лепосавом оде на чешму по воду.{S} На чешми је затекао млађега шегрта мајстор-Дишинога, те |
| за оне аде и изгуби се испред очију.{S} На ведроме и као стакло јасноме дану, који блисташе све |
| и антерији, која је цептила на њему.{S} На половини заклетве дође му на ум, како није ни поштен |
| икну:</p> <p>— Хоћеш ножем, роспијо?{S} На леб си ми пљунула, кућу опоганила, па сада још и да |
| ми погазиш?{S} На мој леб да пљунеш?{S} На поље из куће!{S} Иди твоме Ламбри!</p> <p>— Е, ако ј |
| ачуна.</p> <p>— Образ да ми погазиш?{S} На мој леб да пљунеш?{S} На поље из куће!{S} Иди твоме |
| цију ћу ја тебе!</p> <pb n="92" /> <p>— На поље из моја кућа; доста сте без ћирија седели у њу, |
| ; ама то није лепо од једно...</p> <p>— На поље! — продера се Диша — Јанићије, брзо овамо!</p> |
| ој обећавао, само да се стиша.</p> <p>— На поље! на поље!{S} Искам да умрем, ако останеш овде!< |
| на све... разумеш ли, на све.</p> <p>— На све, мајсторе!{S} То да знаш да ћу чинити као себи.< |
| ки!{S} Сутра ћу се накусурати.</p> <p>— На полицију њега, да се протера од куда је дошао — одго |
| ли да ти донесем хладне воде?</p> <p>— На! — простења Диша и иза појаса извади један прстен, п |
| е правдаш толико? — одговара комшија, а на лицу му се јасно чита, како ни он не верује што мајс |
| гдекоји човек истрча, да види шта је, а на капиџицима од башта начичкале се младе жене и девојк |
| S} На прво није хтео ни да се осврне, а на другом му се баш врло озбиљно задржала мисао.{S} И т |
| у је сваки час чело квасила сирћетом, а на слепочњаче метала по пола главице црна лука.</p> <p> |
| звати.{S} Из куће се не одазва нико, а на комшијском капиџику појави се једно девојче.</p> <p> |
| акалницу и успешно крчмио анасонлију, а на своју праву домаћицу и радњу, која је већ у велико п |
| <p>— Крси глава одавде, куче едно!{S} А на кира-Анастасија поздрави се, да тој кадаиф једе сас |
| настасија спрема све што кир-Диши треба на путу, смеје се, зачикује га, пева по кући, како одав |
| часу шкрипну зубима.{S} Неодољива срџба на све, на ону, коју је са толико чежње и бола у срцу н |
| одахну мало, али за кратко.{S} Лепосава на ново паде у бунило, а Маца не допусти више да јој де |
| е све веће, и у колико се више Лепосава на његове очи развијала, у толико је већма падао у нера |
| кафу, спази га Станко туфегџија и позва на свој ћепенак.</p> <p>— Ама, чули ти шта се оно јутро |
| ји је Диша оставио њезиној мајци, да га на врео калуп метне и очисти.{S} На повратку, кад је за |
| авете, где ће уз пут одседати, те да га на путу не оглобе.{S} Главан новац мајстор Диша је, као |
| као смушен полете капиџику и нестаде га на улици.</p> <p>И тако, оно, у што је Јанићије одавна |
| има приказиваше као орјатин, који ће га на првоме сусрету на комадиће растргати, приковаше га з |
| ушу бар од оних вечних мука, које би га на ономе свету дочепале.</p> <p>Сад већ, кад је дошао д |
| лио је снажно хаџи-Дишу, притискивао га на своје груди, опраштао се тако неколико пута и једва |
| ни му се да ће га угушити, а цела снага на њему трепти од изненадне клонулости и страха, какав |
| је било никаквога оправдана разлога, да на њезин позив не оде.{S} Ко зна како ће <pb n="141" /> |
| у у невреме оставио, а у исто време, да на прагу свога новога живота покаже својој вереници, ка |
| ене противу своје жене и, разуме се, да на њојзи своје незадовољство излије.</p> <p>Са заваљени |
| Лепосавом утврдио колико је немоћан, да на своју руку живи.</p> <p>Када је оно отишао, тврдо на |
| начина, но да Ламбру закључа у собу, да на капиџик удари катанац, како не би нико могао с поља |
| у уста или да забрани Јанићију Бику, да на свакоме ћепенку приповеда како је кир-Ламбре преседе |
| никако не би могао поднети.</p> <p>А да на све ово одмахне руком и да опрости срамоту, ни на то |
| викнуо жандармима, да извуку мацке и да на њих повале мајстор-Дишу.</p> <p>— Ниси имао милости |
| ру, јер због ње неће да губи место и да на ново у другога газде започиње занат; али, како је у |
| њи, да жали своју несрећну младост и да на њезине очи вене, не би ли се уверила, какву му је не |
| да и у кући заведе што већу штедњу и да на драмове одмерава шта ће се и колико ће се данас поје |
| едном кроз капиџик, те када се увери да на улици нема никога с киме се не би радо срео, изиђе и |
| о кира-Анастасији поможе овај случај да на њеној остане.{S} Весела, што је тако испало, кира-Ан |
| ву, није се обесио, није био у стању да на свој начин удеси живот без ичије помоћи; и најпосле, |
| орку тугу, која ипак тако пријатно пада на рањено срце.</p> <p>— Обесићу се; а њој ено мајстор- |
| пустила једну милојку, коју је баш тада на полицу пропињала.</p> <p>Да је о свему овоме имао по |
| кришом уздише и вене и да пакосно гледа на ону која јој мужа преотела.</p> <p>А докле су њих дв |
| у раструби, није било никаквога изгледа на мирбу.{S} Кир-Дума, који је у целој овој ствари тежи |
| Ето, овако... — И ту газда Диша погледа на своје темељито тело.</p> <p>— Ама, свет каже; комшиј |
| олином, а хаџи-Зосим још једном погледа на камилу, у врх чије грбе сеђаше широка и темељита при |
| она на ново започела да попреко погледа на кућу кира-Анастасије и да потајно плаче и вене.{S} К |
| кад он ово рече, мало застиђено погледа на гнездо па онда на њега.</p> <p>То је било после једн |
| /p> <p>Јанићије се збуни, кад је угледа на прагу дућана, заби главу у посао, па се учини, као д |
| од оне изненадне промене, што је угледа на целој појави.{S} Сав мајстор Диша изгледао му је чис |
| уша да учини сирочету; али јој је вазда на ум падало, да од њега неће бити сигурна, све докле с |
| ико ће се данас појести, уздишући вазда на скупоћу и велике трошкове, тетка Маца је <pb n="171" |
| газдарице! — проговори Јанићије — Газда на путу а ти, ето, како чиниш!</p> <p>Анастасија очевид |
| , почекај, зете!{S} Ниси се ни ти ваљда на Бога камењем бацао.{S} Ето и ја тако; донела сам Леп |
| жљиво обазре, да га ко не чује, па онда на пола гласа прошапута:</p> <p>— Поздравила те моја ма |
| ало застиђено погледа на гнездо па онда на њега.</p> <p>То је било после једнога разговора са М |
| ти.</p> <p>Била је увек одмерена, горда на своју вештину, и када је о чему причала, то је увек |
| езин кум, кир-Дума, да је нешто од куда на ово наишао.</p> <p>Место опроштајних суза успомени н |
| извуче из собе, када се у тај час указа на прагу кира-Анастасија са џезвом кафе и два филџана.{ |
| пучи му се камен под ногом, те се сроза на улицу и сав изубија. — Можда би он и опет прешао пре |
| га ви, бре, да клепећете?{S} Сто сам ја на вас скривио, да ме клепећете?{S} У апса ћу ја вас <p |
| довољство, које се код свакога залогаја на Дишином лицу огледа.{S} Очи му грануше живошћу, кад |
| -Дишиним, није остала без свога утицаја на и онако пољуљано уверење његово.{S} У самој ствари т |
| диђоше мравци, спусти венац од јеменија на тезгу, а чело му се ороси знојем што га проби.{S} Ка |
| тегао и новац трошио? — викао је хаџија на сав глас и подупрвши се песницама о широке слабине, |
| што пре изађе на обалу, попео се хаџија на крму, шаком надстрешио очи и са пријатним уживањем п |
| ужи лечење на своју руку.</p> <p>Хаџија на ново клону духом; више није смео да долази кући прек |
| Шта чекаш, домуз бре; што не кршиш шија на гробље?{S} Од теб ми црно на очи! — дерао се Ламбре |
| Ламбро бре?{S} Не ли си ти прво комшија на кира-Анастасија?{S} Ако прво комшија, Грк и пријатељ |
| угачку кесу о гајтану, па из ње одброја на сто неколико белих пара.</p> <p>Баш да је мајстор Ди |
| уједи! — јекну Ламбре и стотине псовака на грчком, цинцарском и турском језику праскало је по с |
| авлаш је врло често излазио иза мутвака на цепаник, надајући се, да ће се она сетити, па макар |
| p>Готово крадимице извуче се из мутвака на улицу, па, када одмаче од куће, он стаде трчати, као |
| правду гине.</p> <p>— Љута сам паприка на неправду; крв ми на очи наиђе, па онда нека беже од |
| тите, сурунтије ниједне; оставите момка на миру! — викну тетка Маца и поче примати ствари.</p> |
| ојој вртео око својих мисли као вртешка на једноме месту, кира-Анастасија је имала само једну м |
| ивати.{S} Дабоме да се и она ишчуђавала на дрскост „оне девојчуре“, али ипак све се сводило на |
| . — Час по час узнемирено је истрчавала на капиџик, да види што се шегрче толико затаја.</p> <p |
| а.</p> <p>Но, ма да је ова пажња падала на усамљену и обрањену душу Дишину као блага дажда посл |
| ији, која је са таким презрењем гледала на јучерању рају, како сада тежи не само да се ослободи |
| у уозбиљила би се и страшљиво погледала на капиџик.</p> <p>Мајстор Диша је, од времена на време |
| <p>Кира-Анастасија се у тај час мајала на доксату и залевала цвеће, које је оздо на више, заје |
| ошла, да штогод купи, свуда би добијала на поклон по које шећерлеме или други какав слаткиш.</p |
| >Анастасија је за који тренутак стојала на прагу дућана, очевидно савлађујући у себи сувишну зб |
| коју су руделе једре контуре, одскакала на грудима.{S} А он, тако исто усплахирен, изгубио сву |
| ад се вратио, тетка Маца га је дочекала на капиџику.</p> <p>— Камо Лепосава? — запита Диша.</p> |
| — И ето за тај посао, што је она викала на патролу, он је врнуо прстен!</p> <p>Како је ово кази |
| >Ваљда, у томе часу, није тек помишљала на мајстор-Дишу!</p> <p>Зурле су учиниле своје.{S} Од м |
| е расположењу она је најрадије окретала на тужну арију, а од песама јој постаде најмилија она:< |
| твака и отишла у кућу, Лепосава је села на столичицу, заронила лице у шаке и горко заплакала.{S |
| ограничавати, докле се није зауставила на оној Лепосавиној изјави, како га воли као рођена бра |
| редовно посећивале и она њима одлазила на посело, баш као што је радила и за живота покојнога |
| добру страну, што се није никоме жалила на свога мужа, па чак ни кир-Думи, своме венчаноме куму |
| бух.{S} Истина, Лепосава није помислила на тако што, али њезине очи тако су севнуле, да га је т |
| а га она није својим понашањем намамила на онај загрљај и пољубац, који му узе свест, он би и с |
| димензије, те је антерија тужно висила на њему.{S} Дућан је отварао пре свију и затварао га по |
| његову лицу и антерији, која је цептила на њему.{S} На половини заклетве дође му на ум, како ни |
| бу да се на њу извиче, што га је бацила на толики трошак, кад није хтела да пази на саму себе, |
| ели пред младожењу и метнули им венчила на главу, њој стаде тако тешко, да у мало не паде пред |
| ило да се таваница са балванима срушила на његово теме и пригнечила га.{S} Дисање му заста.{S} |
| забрадила главу шамијом и одмах кренула на посао.{S} Но како ни она ни кир-Диша не знадоше где |
| стопила као грудву снега, сад је прешла на кир-Думу.{S} Целе ноћи претурао се по постељи, устај |
| а, као и увек, поставила совру и изишла на капиџик, да види иде ли већ хаџија са својим калфом. |
| а носи куда је њему драго, нека га ваља на својим таласима, као што речна брзица ваља врбову кл |
| мисао паде на ум, да оде у дућан и, ма на који начин, подмити Јанићија, да ћути.{S} Ово беше ј |
| и учини јој се, да би требало да га ма на који начин опомене на мало већу пристојност према св |
| иш, да разрезује по обележеним линијама на меку сахтијану.</p> <p>Сутра дан изиђе одлучно пред |
| %постуњак виде, на сну човека са ранама на длановима и грудима и он му рече:{S} Иди у Вертеп Ви |
| ложи коју аспру за зидање једнога храма на Витавари.</p> <p>— Ама, да ли је у истини то баш она |
| је скинеш, ама нагу, ни папуче да нема на ноге.{S} Е, па онда сас њу три пута да обиђеш бакчу. |
| рачунали на грошеве; па још кад се има на уму, да је кира-Анастасији први комшија био кир-Ламб |
| та да се премеће, скаче и шкљоца зубима на своју мајку.</p> <p>— Ко са некрштенима спреже, тога |
| зговор с тобом.</p> <p>Маца махну очима на Лепосаву и ова изиђе на поље; али по староме обичају |
| а и била тако неуређена, да су се писма на хрпате губила или је пошиљалац често пута на неколик |
| нете? — викао је за њим очајно кир-Дума на улици.</p> <p>— Сиктер, бре, псето; жену ми украдост |
| нацији.</p> <p>О томе су били оба кума на чисто; али, тамо овамо, не оста им друге, него да св |
| џезву с кафом, метнула четири ратлокума на саханчић, а у шарену чашу хладне воде, да послужи ма |
| лаву, кад зачу овај одговор, који му на на подсмевање личаше.{S} Он занеме од забуне.{S} Хтео б |
| а подвијених врхом и ружом од сахтијана на врху.{S} Ослушну, али из собе ништа није чуо осем ду |
| гобројнога потомства, које ће, с колена на колено, предавати један другоме „шилт“, на коме беше |
| з дућана повукло, то је, да, од времена на време, отрчи до куће и обиђе децу.{S} Тамо би пресед |
| џик.</p> <p>Мајстор Диша је, од времена на време, слао своје „чираке“, да се нађу тетка-Маци у |
| ћушке, што их је, као шегрт, од времена на време добијао. — Али ма колико да је то очевидно он |
| то десну преко леве ноге, а од времена на време забринуто је трљао чело, које је нервозно час |
| него га само гуши и гони, да од времена на време дубоко уздахне, или тешко, као боник, застење. |
| а мајку Божју, икону која је од времена на време сузила.{S} Испосник није давао испод пет хиљад |
| ерицом слушао, а после, поче од времена на време да баца око на кир-Ламбру, који је сад узео од |
| Маца и Лепосава слушали су и од времена на време превртали свету утвар.</p> <p>— Ето, ја сам ур |
| пре тога било.{S} Дућан пун, поруџбина на хрпат, а зарађени новац као поточић, који не сахне, |
| а дериште, које не може за десет година на селамет изаћи.{S} Знаш ли која ти је сад?{S} Пуних ш |
| војој вољи, беше једна кап више зејтина на већ онако разбукталу жеравицу.</p> <p>Да остане и да |
| него да се преда судбини, па да га она на својим леђима изнесе.</p> <p>Но ни у удовичиној кући |
| сумњао, ма да је од некога времена она на ново започела да попреко погледа на кућу кира-Анаста |
| , шта све треба да уради, и хоће ли она на то пристати.</p> <p>Зебња му је била оправдана.{S} К |
| кир-Дума, а не седа, него пребраја зрна на бројаницама и пажљиво гледа у очи Дишине.</p> <p>— Ш |
| су једна другој без икаквих истраживања на голу реч веровале све.</p> <p>А бар да је кира-Мана |
| ужене литургије и поклоничкога путовања на Голготу, угледа мајстор Диша хаџи-Зосима, како се жу |
| Прва мисао, која му, после свега сећања на <pb n="111" /> јучерањи дан севну у памети, није бил |
| није никако одвајала.</p> <p>Она мржња на Ламбру, због кога се о сватовима онако рђаво провео, |
| је могао пркосити; па и ако му је мржња на кир-Ламбру двоструко порасла у ономе часу, када га ј |
| а и пари.{S} Жена је како едно слушкиња на свој човек, а ти си њен господар. — Пари су твоје.</ |
| у је кеса украдена, они, да не би сумња на њих пала, пристадоше, да се над сваким <pb n="200" / |
| зе свест, он би и сада весело певао, па на сељаке, кад би у дућан тек онако нагвирили, мукнуо к |
| Од детињства још служећи у Грко-цинцара на занату, Диша је постепено примио све навике и поглед |
| на, Диша би чак и то урадио, без обзира на устабашко достојанство и оне четрдесет и три године, |
| из срб-вилајета, хеј, тамо, преко мора на сто конака, где сунце залази.</p> <p>— Знам — одгово |
| Лепосави, а он чим је испратио мајстора на улицу, врати се болесници, која је спавала тврдо.{S} |
| >Али кад уђе у собу, она забуна и ватра на ново га дохвати; он брзо седе на миндерлук, завали с |
| твари, од којих би се човеку дигла коса на глави, само кад о њима слуша.{S} Баш прошле године о |
| !</p> <p>Кира-Анастасија погледа искоса на темељиту фигуру свога мужа и на ново прште у смеј.{S |
| е није могао у дућану ни „черег“ сахата на једноме месту скрасити.</p> <p>Са враћеним прстеном |
| рива какав злочин; а то би била клевета на једног честитог грађанина, који је свој непорочни жи |
| сретно човек; а ви, ето каква страмота на грцко образ метнусте!</p> <p>— Фала, кир-Думо, на љу |
| терије.</p> <p>Но мајстор Диша не заста на овоме само.</p> <p>Да би доказао, како је у свему ра |
| да си човек поштен.</p> <p>И сада наста на ново погађање, докле се најпосле не састадоше на цен |
| вете крви, а спустити своја грешна уста на то, целивати такву светињу чинило му се исто што и ц |
| пате губила или је пошиљалац често пута на неколико дана пре свога писма стизао на адресовано м |
| сви зидови поклањају а таваница спушта на главу.</p> <p>— Јанићије!{S} Јанићије, бре, где си?! |
| воља, сутра да си кренеш; до Дубравица на каик, а за тим кола ће да нађеш.</p> <p>И тако кира- |
| кад заспи, долазила би му лепа удовица на сан, насмејаних очију, са оним младешчићем и у шарен |
| стима тихо шапуће себи, кад неко закуца на вратима.{S} У исти час врата се полако ошкринуше и у |
| bSection" /> <p>У зору рано неко закуца на Дишин капиџик.</p> <p>— То је онај несрећник; сад ли |
| упе воде.</p> <p>Мајстор-Диша му потрча на сусрет, али и сам увиде, да би то било неприлично да |
| к Ламбрин.</p> <p>Фудул-Стаменка истрча на авлију, да га пресретне, а у томе кир-Ламбра гурну к |
| ни му се да је кир-Диша умро, па истрча на улицу, да кога било наврати у кућу.{S} Разуме се да |
| исти забуном, штуче кроз врата и истрча на улицу.</p> <p>Анастасија и Ламбре осташе једно спрам |
| упе, шчепа из мутвака обраницу и истрча на улицу.{S} Но кир-Дума, чим га угледа, замаче са свед |
| га у мутвак и што је брже могао истрча на улицу. — Била му је првобитна намера да врати газдар |
| ћеш ваљда свих седам... продера се Диша на жену, која се на мужа застиђено осмејкиваше.</p> <p> |
| <p>Још неко време седео је мајстор Диша на бињекташу и чекао неће ли се, ма с које стране, из с |
| омаћинових права пренео је мајстор Диша на своју пуницу, дао јој је пуну власт надзора, како на |
| могаху дотле надати, да ће мајстор Диша на њихова врата кад тад закуцати.</p> <p>— Цинцарку, па |
| </p> <p>Једнога вечера сео мајстор Диша на миндерлук и пропуштајући зрна међу прстима тихо шапу |
| рија, него Грци, а то све из еден љубов на вас због засто сте као од грцка мајка родени.{S} И р |
| Анастасији, пријатно се изненадише, кад на миндерлуку опазише своје жене, како весело разговара |
| о сваку кураж да јој џангриза; али, кад на тај начин не мога да излије своје нерасположење, он |
| згодна прилика, прво, да излије сав јед на Јанићија, што му је радњу у невреме оставио, а у ист |
| и лице, које се стиђаше да баци поглед на свога будућег домаћина.</p> <pb n="146" /> <p>— Је л |
| — запита сада Диша и нежно баци поглед на врата од мутвака.</p> <p>— Сад ћу је звати.{S} Дошла |
| Ламбри, да послуша, и изведе га из собе на авлију тешећи га да ће је она умирити.</p> <p>— Ето, |
| о свога рођенога примала, изиђе из собе на авлију.</p> <p>У томе се и капиџик отвори и %ни праг |
| Он је хтео да је, као и обично, изазове на смеј, али овога пута промаши.{S} Њој стаде некако не |
| јзад, објаснити и оне загонетне стихове на гробу друге му жене, где вели, да тај „памјатник“ по |
| бре затури фес за потиљак, издиже обрве на половину високога чела, искрете мало у страну врат и |
| су му мисли и намере долазиле и то све на један мах у главу, тешко је побројати.{S} Она непоја |
| оне да кунем тебе Ламбре, зашто ме даде на оно кавурско чкембе, да ми очи испије, младост отруј |
| p>— Ето газде! — повика и журно се даде на посао око сређивања еспапа.</p> <p>Јанићија подиђоше |
| до века тако без жене и без икакве наде на своје потомство, толико је исто колико и не живети.< |
| ктивно да јој од туда нема помоћи, паде на миндерлук, зарони лице у јастуке и поче нагло јецати |
| а посред огњишта, и колико је дуга паде на земљу.</p> <p>Маца је прва чула њен врисак и онај па |
| кира-Анастасијом, и да другима не паде на ум да га њоме ожене, он би у тој жељи провео цео век |
| трагове од суза; али Маци то и не паде на ум.</p> <p>— Седиш, ћерко, седиш, а из рантлике кипи |
| собе стојећи.</p> <p>Прво, што јој паде на ум, било је то, да је на прагу новога живота, да је |
| дајничкоме послу.{S} Прва му мисао паде на ум, да оде у дућан и, ма на који начин, подмити Јани |
| ије се окрете вратима и збуњено застаде на самоме прагу.</p> <p>— Ето, носим, газда; ама, куда |
| из Цариграда, паде мртав с коња, негде на путу између Софије и Ниша.</p> <p>Кад је чула да јој |
| прага и ревносно бацале сумњиве погледе на онај младешчић и свеже лице, озарено очима, које су |
| и на одушке развијала је своје погледе на данашњи свет, из далека му наговештавала како му ниј |
| де.</p> <p>Кир-Диша само пребледе, седе на миндерлук и тужно обори очи на своја колена.</p> <p> |
| ону песмицу, што му памет занесе, седе на један камен и поређа Цигане око себе.</p> <p>— Доста |
| тра дан дође мајстор Диша у дућан, седе на ћепенак и, када му млађи шегрт прислужи једну <pb n= |
| је осећао да му ноге малаксавају, седе на једну троножицу и зажареним очима поче пратити еласт |
| „чирацима“ спавао, изиђе у авлију, седе на један трупац и тужно се загледа у вити месечев срп, |
| ја!“</p> <p>И њој дође тако тужно; седе на миндерлук, обухвати шакама једно колено и поче се го |
| симиџиници.</p> <p>А мајстор Диша седе на ћепенак, подави ноге и са најлепшим задовољством дад |
| еђима уза зид авлијски, сроза се и седе на један бињекташ, који стојаше уза зид авлијски и служ |
| оздрави дервиша по турском адету и седе на једну асуру према њему.</p> <p>— Болан ли си?</p> <p |
| ватра на ново га дохвати; он брзо седе на миндерлук, завали се на узглавље и поче тешко предис |
| ије....</p> <p>Кир-Ламбре само што седе на миндерлук и као претучен занеми.{S} Сада тек, кад ви |
| дућана, узе Јанићије Бик крчаг и отиде на чесму, да наточи воде.{S} А чесме по Београду, у оно |
| омшије на кира-Анастасију казују; хајде на чаршија, да чујите.</p> <p>И збиља, мајстор Диша и с |
| А она је одмах после њега изишла, и оде на ову страну.</p> <pb n="96" /> <p>Диша обори сетно гл |
| ићије, помете мутвак и са Лепосавом оде на чешму по воду.{S} На чешми је затекао млађега шегрта |
| ка, задржаше о своме трошку, да им буде на руци, као људима јоште несвиклим овамошњим приликама |
| абурме.{S} Нестрпељив, да што пре изађе на обалу, попео се хаџија на крму, шаком надстрешио очи |
| толико вичеш? — одазва се Маца и изађе на доксат.</p> <p>— Дошао Јанићије!{S} Ево Јанићија! — |
| а ни да је сачекао за који часак, изиђе на улицу и упути се право дућану свога мајстора.</p> <p |
| аца махну очима на Лепосаву и ова изиђе на поље; али по староме обичају, који је онда био у јек |
| о, и њему не остаде друго него да изиђе на поље.</p> <p>Тек кад је био на доксату, он се окрете |
| ерам! — викну хаџија раздражено и изиђе на улицу.</p> <p>Но у ћор-Ахметовој кафани не беше нико |
| ели! — довикну Дума Диши кад овај изиђе на поље.</p> <p>Али Диша, који у истини беше пребледео |
| више а песнице стегоше..{S} Журно изиђе на капију и изгуби се за углом.</p> <p>— Удаје се, за м |
| ки други, грабио је, да што раније дође на чесму, како би што дуже на <pb n="37" /> њој остао.{ |
| убедљиве разлоге кир-Думине, њему дође на ум, да још један покушај изврши, па ако успе, онда д |
| велики кујнски нож, и он, место да пође на улицу, седе изнемогло на миндерлук, притиште песница |
| да изусти ову реч, већ се окрете и пође на улицу и не обазирући се на тетка-Мацу, која га задрж |
| га удари кишом у трбух, обори га и леже на њега.</p> <p>Јанићије се тога часа врло препао; учин |
| раније дође на чесму, како би што дуже на <pb n="37" /> њој остао.{S} Али овога пута вратио се |
| ђена Лепосава и пламен јој обузе образе на помисао, да је Јанићије нешто пронео.</p> <p>— Па у |
| и опазио како јој од силнога смеха сузе на очи ударе.{S} Смејала се тако слатко, као дете када |
| угледа сада.{S} Тетка-Маци ударише сузе на очи; говори му, а сузе без јецања и плача теку кап п |
| утученога.</p> <p>Јанићију ударише сузе на очи.</p> <p>— Шта је, море, те плачеш?</p> <p>— Отер |
| а ће у Дунав скочити.</p> <p>Тако га је на улицама затекао и први сумрак, те једно то, што би м |
| ведро, те у мало што не поскочи, да је на ново загрли.</p> <p>— Како да ти се осветим?</p> <p> |
| , што јој паде на ум, било је то, да је на прагу новога живота, да је тај човек, за кога се уда |
| се у груди. — Нема ноћи, море, када је на сну не видим; дође, тумара по соби, па онда, онда, к |
| тници укрцати у лађу због буре, која је на сав мах беснела; а када се море утишало и хаџија укр |
| арицање; једна по једна жена улазила је на капиџик, која са свећицом, да је над покојницом ужеж |
| стасија?{S} Ако за њу разбирате, она је на вилает.{S} И едну писму је послала; иска да ви из ње |
| снувши девојчици у шаку пару, изгура је на капиџик, али је на улицу не пропусти, пре него ли шт |
| , кад Јанићије зграби Лепосаву, диже је на руке тако лако као дете од две године и понесе је.</ |
| адати, биће посрамљена, кира-Мана ће је на свакоме сусрету попљувати, кума-Думиница и остале че |
| им ушима као писка покојникова, који је на последњем часу викнуо: „кира-Анастасија! кира-Анаста |
| е.</p> <p>Но како мајстор-Диша, који је на сваку пару пазио, није никада ногом прекорачио кафан |
| вођа него и одличан поштовалац, који је на свакоме месту и код свакога човека, са којим би се с |
| шаку пару, изгура је на капиџик, али је на улицу не пропусти, пре него ли што сам не погледа, д |
| убљеним новцем.</p> <p>— Е, нека вам је на здравље, и толико срећа да имате, колико се ви право |
| многи су његове услуге тражили, а он је на крају био захвалан и на најмањем поклону од побожних |
| и били обичајима овога света, стојао је на услузи за врло скромну награду.{S} Мајстор Диша му ј |
| мајстор-биволица!{S} Пцета! — викао је на сав глас Дума, очигледно преплашен оним одлучним изр |
| те, не бих га више волела!{S} Растао је на наше очи, био ти је десна рука у кући, поштује те ка |
| и порекло од самога Мухамеда), седео је на једној међедини, чело дугачког мртвачкога сандука и |
| јући на последице свега овога, седео је на миндерлуку доста узнемирено, пребацујући то леву пре |
| и засмеја показујући кира-Мани, како је на ономе месту зарудела белега.</p> <p>— Аман, кузун, ш |
| ишинога, те од њега сазнаде све како је на вечери било, а што је најважније, шегрт му исприча, |
| ашне утиске; неколико врабаца џакало је на једној дафини, чије се гране повиле преко авлијскога |
| су, само се од ових разликовао, што је на оштроме крају, место обична врха, био завршен двокра |
| је он сам.{S} И њему дође тешко, што је на прво потказивање из комшилука поверовао; и тако једн |
| акво место већи је грех, него ли што је на цркву пљунути.{S} Грех је што својом грешном ногом и |
| ац мајстор Диша је, као и обично што је на путу радио, метнуо у ћемер и то опасао око паса до с |
| раџбине, деце пуна кућа.{S} А то што је на теби, од прве ти је жене. — Ово је већ трећа ноћ, ка |
| андука и привијао десну мишицу, коју је на два места ножем пробо.{S} Према њему чучнула некаква |
| скромну награду.{S} Мајстор Диша му је на пример <pb n="189" /> за сваку услугу, коју му је ук |
| могло бити разговора о ономе, што му је на срцу лежало.{S} Тетка-Маца је развезла да прича о ма |
| де да им места начини.{S} Посадио их је на ћепенак и одмах наредио да се џезва пристави, што је |
| пустили, да га и за најситније догађаје на путу не пропитају.{S} И то је тако ишло, све докле с |
| <p>Устаде и безобзирце истрча из авлије на улицу.</p> <p>Разуме се, да је Ламбре, покрај све св |
| еравао по неколико пута, и који се није на прву мисао залетао у посао.{S} И сам је био страшно |
| ... још нема ништа! — изговори Јанићије на душак и поможе мајстору, да отпаше кецељу, коју при |
| тело.</p> <p>— Ама, свет каже; комшије на кира-Анастасију казују; хајде на чаршија, да чујите. |
| и из ћемера и да са нестрпљењем очекује на свој повратак кући.</p> <p>— Ова ме деца скупо кошта |
| прихвати га благо за плећа и потискује на сокак.</p> <p>— Дао Бог, брате, дао Бог!</p> <p>Прос |
| илет, што не верује више у Бога и пљује на свете утвари?</p> <p>— Море, не пазариш ти ово памук |
| почињу да се развијају незгодне досетке на рачун мајстор-Дише, кира-Анастасије и Ламбре.</p> <p |
| ...</p> <p>— Јест, нашла сам своје руке на сокаку, да их по томе гвожђу лупам.</p> <p>Јанићије |
| ице и турао их за појас, он положи руке на трбух, ниско се поклони и приступи кир-Думи, као нај |
| деш?</p> <p>Јанићије устаде, метну руке на појас и ниско се поклони газди.</p> <p>— Хвала ти, к |
| исице, а и по брковима, што су са њушке на одераној кожи стршили, човек, иоле вешт у читању хиј |
| чезнуше за децом, обично су се обраћале на тетка-Мацу, да им она помогне и око њих пробаје.{S} |
| тварима, које су га сваки час подсећале на одбеглу жену; уздисао је и шапутао час проклетство Л |
| лињање њезино, ма да су донекле утицале на Јанићија, ипак га нису ни мало пореметиле; али када |
| том где су се еврејске девојке искупиле на игру.</p> <p>— Од куда ја овде? — помисли Јанићије, |
| авештао да неће венчати децу, све докле на Саборној Цркви звона не пропоје).</p> <p>Прстен се с |
| еђа, а он му се попе на леђа, па одатле на зид и таман да ускочи у њезину башчу, опучи му се ка |
| атљиво расположење.{S} Тетка-Маци дошле на посело неке жене, а Јанићије у мутваку туца кафу.{S} |
| : „Његова болест на тебе, твоје здравље на њега“.{S} Онда жабу да бациш на кров, а дете да умиј |
| е чиниш; боље нека она иде у свет; боље на њену главу срамота него на твоју.{S} Имао си бре дре |
| оведала, када су одлазили једно другоме на ручак или вечеру.{S} Али једно га је, у овај пар, му |
| е бар очима види, ако не успе да с њоме на само говори.</p> <p>До ушију заљубљен и необично кур |
| брајко, пробати на Думиним вратима а не на мојим! — мисли срдито у себи, а гласно се смеје и по |
| живота збринуо, да му удовица не остане на сокаку, желела, да јој свадба не буде велика, њени с |
| p>— Е, дај Боже, душа да вам не испадне на нос како христијанину, него на друго место на куде Т |
| требало да га ма на који начин опомене на мало већу пристојност према своме мајстору, али у ис |
| цвељеној удовици, поред кратке успомене на проживљени брак, остаде још и три хиљаде и пет стоти |
| ећања; чинило му се, ако одмах не крене на пут, да ће умрети од неодољива страха.</p> <p>— Ко з |
| да да прође с миром, а да га не зачикне на ма који начин. <pb n="33" /> Али јој ни Јанићије ниј |
| зневери кураж.{S} Кад хтеде да се попне на доксат, одакле се ишло у Лепосавину ложницу, њему то |
| већ и срце и разум гонише, да се осврне на тако убедљиве разлоге кир-Думине, њему дође на ум, д |
| некадање робовање, него чак да потисне на свима странама Грке и Цинцаре, на које су, у то доба |
| творио, да се није усуђивао ни да пљуне на ту земљу.</p> <p>— Овуда је стопа Спаситељева ходила |
| у усијаним гвожђем, него продужи лечење на своју руку.</p> <p>Хаџија на ново клону духом; више |
| ! — проговори, кад виде, како се испиње на прсте, и пружи руку, да од ње узме сахан.</p> <p>— Н |
| ди Бику, да погне леђа, а он му се попе на леђа, па одатле на зид и таман да ускочи у њезину ба |
| ажи ми овде.</p> <p>Кира-Мана се обазре на све стране, па када се увери да их нико не гледа, пр |
| прихватила наредбу, па се и не обазире на обећање што га је дала Јанићију, само пева по кући и |
| кир-Дишо, сад је све добро! — одазва се на овај уздах тетка-Маца.</p> <p>— Јаох, тетка-Мацо! — |
| ад не беше топлог сунчевог зрака, да се на њему сунча, добра му је била и хладна месечина.</p> |
| рине, или, боље рећи, одложио је, да се на њих врати као на последње средство, ако не успе да м |
| ао и каква му је жена.{S} И таман да се на таквој одлуци задржи, а у мислима му искрсну упоредо |
| рпељивији бивао.{S} Баш је чезнуо да се на ново окући, да стече домаћицу, која ће му унети у ку |
| да хаџија, и ако осећаше потребу да се на њу извиче, што га је бацила на толики трошак, кад ни |
| ње, све у један мах, не дадоше му да се на једноме месту скраси.{S} Он отури посао, одмахну рук |
| дам... продера се Диша на жену, која се на мужа застиђено осмејкиваше.</p> <p>— Сад бар да знаш |
| болова!</p> <p>Свака реч наваљивала се на мајстор-Дишину душу као стена и он је као заливен ћу |
| ати.</p> <p>Осрамоћена удовица клела се на све начине пред Думом и Ламбром и њиховим женама, ка |
| полици санове и каленице.{S} Испела се на прсте, уздигла руке, да домаши високу полицу, па се |
| ја се свему невешта градила, трудила се на све начине да саму себе увери, како Јанићије није би |
| то, бре?</p> <p>— Ето ти, газда, шта се на чесми прича.{S} Кад чучнух, да захитим воду, а она м |
| ед ногу кроз кривудаве сокачиће, кад се на једноме углу сусрете са кира-Маном.</p> <p>Од како ј |
| амчицом око усана, слуша и осмешкује се на богату домаћу идилу.</p> <p>— Е, е, ти ми много нака |
| већ неколико породиља, потврди, поче се на све стране нагађати, шта је томе узрок.{S} Разуме се |
| е пружају.</p> <p>Обе гошће пољубише се на прагу са домаћицом, а кира-Думиница уштину је још за |
| мишља <pb n="57" /> на синовца, који се на све начине трудио, да му покаже, како он неће да зна |
| и; он брзо седе на миндерлук, завали се на узглавље и поче тешко предисати.{S} Тупо шуштање у г |
| ђу пуним класјем весело певушила или се на сав глас засмејала, када би кир-Ламбре покаткад из к |
| ене. — Ово је већ трећа ноћ, како ми се на сну то казује.</p> <p>Мајстор Диша, коме је већ једа |
| о ни помишљати, а камо ли одлучивати се на оне убилачке мисли. <pb n="165" /> Крвожедне намере |
| војој потајној контроли.{S} Одважити се на толики пут а не осигурати се са сваке стране за собо |
| н, те тако ће, мало по мало, вратити се на оно, што је био пре десетак и више година: постаће с |
| крете и пође на улицу и не обазирући се на тетка-Мацу, која га задржаваше, да бар једну кафу по |
| бившим пријатељом, стаде, разрогачи се на Ламбру и дршћући од гнева поче нешто неразумљиво мрм |
| арац скочи са миндерлука и разрогачи се на Дишу.</p> <p>— Шта?{S} 500 гроша?{S} Каква је то пог |
| је кума-Думиници и кира-Мани, да им се на Дишино тврдоглавство пожали.</p> <p>Али уместо да јо |
| p>Тај израз не измаче кир-Диши, и он се на један мах збуни.{S} Очекивао је сасвим друго: да ће |
| кроз најгушће шуме и гудуре, обзирао се на све стране, да га рђави људи не опљачкају или да се |
| се сукоби са разјареним Дишом; мучио се на стотину начина, како да се сачува од срамоте, али ни |
| b n="209" /> од онакога изгледа, што се на Јанићијевом лицу оцртаваше.</p> <p>— Брзо кући, мајс |
| сву ноћ уздише, куне и проклиње, што се на толики пут одважио.</p> <p>Но та штета не оста усамљ |
| м сметлиштем, из кућа избаченим, што се на пролетној жези сасушило и често неким интимним задах |
| и, устајао, уздисао и псовао све што се на грчкоме језику налазило.</p> <p>— А-а- проклета пцет |
| ених хаџија из разних земаља, кренуо се на пут кућама.{S} У томе каравану налазио се хаџи-Диша. |
| сада тетка Маца зове мајстора, да му се на њега пожали.</p> <p>Може се помислити, шта је све пр |
| хну Диша, па се сневесели, као да му се на ново почеше враћати тешки дани очајања и пометености |
| ива; али све то запе у грлу, које му се на пакост тако стегло, да је једва био у стању да вазду |
| едео, па сад одједаред види, како му се на све стране расипа.{S} Шта ће све то?{S} Чему све то? |
| вори очи, погледа Јанићија и осмехну се на њега.</p> <p>— Још мало — прошапута изнемогло.</p> < |
| ште, као да му дохвати усклик и разнесе на све стране.{S} Бар њему се тако чинило, јер, враћају |
| како га је исмејала.{S} Он тури записе на њихово место.</p> <p>— Да ли да и њој кажем?{S} Може |
| } У мислима је гледао већ, како га носе на гробље, а Лепосава нариче, буса се у груди и довикуј |
| жити мираз, а он му га мора вратити, те на тај начин прекинути и последњи кончић, који га је оп |
| сну друга, а ову трећа и тако редом, те на тај начин, поремећен правим хаосом од мисли и узбуђе |
| било, што немаш никога свога, а Диша те на неправди отерао, па сам рекла: нека му овај босиљак |
| и и шта ће му све рећи, што јој је дете на глас изнео.{S} Па још, како му момак објасни, тетка- |
| кира-Анастасија и поручила ти да дођете на једну баклаву и татлије вечерас.</p> <p>— Не могу, г |
| узвик и он, без икаквог чекања, излете на улицу.{S} Лепосава оста забезекнута овим наглим одла |
| мајстора, истрже му се из шака и излете на поље.</p> <p>— Торњај ми се с очију, у дућан да ми н |
| напред, опет стаде, па одједаред окрете на другу страну и оде тетка-Мацином сокачићу.</p> <p>Те |
| домаћици.</p> <p>— Сутра па да изволите на куде моју домакицу, на еден кадаиф и ратлокум.</p> < |
| м, овај дочепа ненадно калуп и исповрте на њега; Јанићије се, у добар час, саже, те га калуп пр |
| а.</p> <p>Кад изиђоше из последње улице на чистину, где су јеврејске баште и где је, пре седам |
| ао да у овоме часу баца прегршт земљице на покојника.</p> <p>А тај покојник била је прва љубав, |
| осава и продужи шапатом бројати петљице на плетећим иглама.</p> <p>— А што да се стидиш?{S} Вид |
| це, постала већ предметом једне песмице на грчком језику.</p> <p>Није могућно, да је све те „ар |
| , кад се дохватио оне простране равнице на Дунаву.</p> <p>Но та зарицања беху и сувише слаба, д |
| за то дало прилике, пиљио као псетанце на залогај, који не може да домаши.</p> <milestone unit |
| , тешко предисао и слушао, како му срце на махове удара, да пробије груди.</p> <p>Лепосаву дирн |
| а една, сас моји ли пари градиш барјаче на црква! — узвикивао је од муке, гледајући како се оно |
| а га је умор савладао, отишао је у вече на Ташмајдан и у оним мрачним пећинама, где се обично б |
| вори, фудул-Стаменка повиси глас и поче на сва уста викати и грдити Лепосаву.{S} Њезина вика за |
| предузели.{S} Место да устане, он поче на широко описивати све добре стране кира-Анастасије, а |
| аше преко зидане ограде, све га то поче на ново да заноси, заједно са чежњивом мелодијом која м |
| га је угледао како се разметнуо и хрче на туђем миндерлуку, као да је у својој кући и код свој |
| на тако красном успеху, што га је јуче на „гледању“ и прстену код своје испрошенице добио. — И |
| под кровом! — рече хаџија, који сеђаше на томе доксату и са неким изразом задовољства посматра |
| причуо потмуо звук, који јако опомињаше на пробијање зида, и тада баш није могао више.</p> <p>И |
| ча.</p> <p>Неколико пролазника дотрчаше на ову вику; а када Дума опази да више није сам, распом |
| ла.</p> <p>Неколико жена, које истрчаше на капиџике, развадише их, и Лепосава, бледа од узбуђењ |
| ико пролазника, па и комшинице истрчаше на капиџике, те тако мајстор Диша, који се баш тога и п |
| ми долази! — рече хаџија, који већ беше на ногама, и додаде нешто по турски.{S} Маца оде, да му |
| ком, хтеде да га викне, али он већ беше на улици; она обори главу и са неким изразом досаде и с |
| је већ на прагу.</p> <p>Сузе му навреше на очи и он их кришом од пролазника утре рукавом и пола |
| олазе поред дућана, али он не муче више на њих као бик, те да засмеје ћепенке, него се ућутао, |
| зити.{S} Али радња, радња му је највише на срцу стојала.{S} Ту је уложен један део капитала, кр |
| тога не остављаху на миру, него тражише на ново прилике, да се расправе.</p> <p>И овога часа Ја |
| да су својим терцетом, чим се промолише на свет, расплашили јато домаћих гушчића, који, са свој |
| за њима и кир-Дума као опарени искочише на сокак.</p> <p>И за чудо, после овога догађаја кир-Ди |
| огађање, докле се најпосле не састадоше на цени од двеста и четрдесет гроша.{S} Свети човек узе |
| м, опростише се са домаћинима и изиђоше на улицу.</p> <pb n="84" /> <p>— Е, ову ћемо вечеру дуг |
| брижно жена, а очи јој крвнички севнуше на помисао, да се ма са којом од њих разрачуна.</p> <p> |
| се дотакне, ако сме.</p> <p>— Еле, муж на путу а жена ашикује с комшијама!</p> <p>— А ко вам к |
| пита Диша, кога овакав неодређени израз на Мацином лицу текну у срце.</p> <p>— Чудо! — узвикну |
| p> <p>Хаџи-Зосим је био врло услужан, и на растанку за градом чак му се и сузе у очима завртеше |
| калфу, па између осталога подсетио га и на оне услуге, што му их Јанићије пре толико година ука |
| искоса на темељиту фигуру свога мужа и на ново прште у смеј.{S} Сигурно је замишљала, како би |
| а заборави и на своја разбијена врата и на оно што је шегрту спремао.</p> <p>Али судбина, која |
| да се врати, али тако... продужи Маца и на половини речи застаде.{S} Видело се јасно, да јој ни |
| /p> <pb n="138" /> <p>Мајстор Диша је и на томе ћепенку чуо за јутрошњи догађај.{S} Па ни овде |
| у своју снагу око тековине, толико је и на даље остао равнодушан према свему осталоме у приватн |
| а што?{S} Само за једно сећање, да се и на њега, ма и под старост, насмешила срећа и ту му срећ |
| Грлати добошар Суља разглавио вилице и на памет виче искупљеноме народу: „Чујте и почујте!{S} |
| а се уда.</p> <p>Па онда, баш када би и на све ове разлоге зажмурила и рекла да јој се не свиђа |
| пред том сликом снеби.</p> <p>— Ко би и на то мислио? — прошапута и одмахну главом, да се отрес |
| у, узеше га међу се, те Диша заборави и на своја разбијена врата и на оно што је шегрту спремао |
| ећи, други отац, не може ни помишљати и на такве ешеклуке, на какве жена старатељева обично пом |
| угледан мајстор у чаршији, могао доћи и на таку мисао, да ноћу ускаче у кућу једне удовице.</p> |
| воју тежину и на своје године, па чак и на то, да мушкоме не приличи оваку игру играти, те би с |
| акве такве утехе.{S} Изишла је за њим и на све могућне начине гледела је, да стиша преплашенога |
| ражили, а он је на крају био захвалан и на најмањем поклону од побожних поклоника.</p> <p>Но по |
| на које су, у то доба, мал’ те не као и на Турке мрзели.</p> <p>— Море, да је он човек на своме |
| Ламбре, ваљда због силне жеге, свукао и на под бацио.</p> <p>Таман све то покупио и пошао, да с |
| сва уста не само на мајстор-Дишу него и на кир-Думу, што се толико заслепио, те допустио, да се |
| а, што би за здрава човека било много и на највећој летњој припеци, а камо ли на овако благом п |
| ољства и, Бог зна, не би ли заборавио и на своју тежину и на своје године, па чак и на то, да м |
| речи, а тетка-Маца за то време лагано и на одушке развијала је своје погледе на данашњи свет, и |
| цене занемео и изгубио вољу на пазар и на децу; а он је опет нудио толишно, да је свети човек |
| > <p>— Зар сада, када си изучио занат и на путу да постанеш човек, хоћеш у село?{S} Шта ћеш, бр |
| своме еснафу постигао на своју радост и на големи јед кир-Думин, који је још једнако уздисао за |
| амбре у соби ради, одскочила у страну и на прстима отрчала чак у мутвак, да се <pb n="99" /> ма |
| ином.{S} Све се то опажало и у дућану и на самоме мајстор-Диши.{S} Дућан је проширио, женин мир |
| не би ли заборавио и на своју тежину и на своје године, па чак и на то, да мушкоме не приличи |
| а уради, да га је сада било чак страх и на улицу да изиђе.</p> <p>Али има нешто што и неодлучне |
| м предусретљивошћу претегла, искрсао би на ново нов непријатељ, који прећаше да му правац душев |
| ом, за цело би и с њоме тако: пљунуо би на онај дукат и сву би ногама изгазио.</p> <p>— Или ћу |
| а едног честитог мајстора сас леб, а ви на нас сас поган! — Засто уцвелисте оно сирота удовица, |
| Кад би могао само за часак да заборави на ону живахну пластичну фигуру, која га је као свежа в |
| вест, срце му заигра и сад већ заборави на свој положај и адет.</p> <p>Али, у томе часу од ове |
| у зид; најпосле извади дуванкесу, сави на колену цигару и поче димити.</p> <p>— Чудан свет! — |
| са једном комшијницом, која је заустави на сокаку, <pb n="183" /> те тако Јанићије могаше да Ле |
| p> <p>И од 4000 гроша сиђе поклон цркви на један барјак златом извезен, за који је платио равно |
| имућан трговац и устабаша, био је први на ударцу за свако доброчинство: било за поправку које |
| а, затекла је ћерку у мутваку како седи на шамлици, подлактила главу о шаку и нешто мисли.{S} Д |
| игла.</p> <p>— Него знас сто је?{S} Иди на моја кућа, тамо се сакри, да те не види влас, а ја ћ |
| оре, устабашо, шта си се замислио, ходи на кафу! — викну га један комшија са ћепенка.</p> <p>— |
| ар Богу требају толике паре?{S} Приложи на дискус, купи пет ока измирне, па доста!</p> <p>— Ама |
| види и целује свети ексер и да приложи на зидање светога храма.</p> <pb n="194" /> <p>— Пеки, |
| Према њему чучнула некаква жена и држи на крилу болесно дете.</p> <p>— Тако да радиш, снахо — |
| шта ће рећи тетка-Маци, те да га задржи на вечери и ноћишту.</p> <p>Како је затворио леђима кап |
| де жену у собу, и као човек који полази на тако далек пут, поче да је саветује, како да се влад |
| ша му је пред шегртима наредио, да пази на радњу и што чешће у дану тркне до куће, те да се кир |
| а толики трошак, кад није хтела да пази на саму себе, ипак не смеде да истерује ствар до краја. |
| оснуло као ружан знак, а када још опази на тетка-Мацину лицу једну велику збиљу, њему се чисто |
| о модрица, што их кир-Думина жена спази на куминим плећима.</p> <p>И ово је убрзало ствар; јер |
| о куче, како што христијанска душа мрзи на <pb n="94" /> Турчин!{S} Искам да си идем из ову про |
| акво дело не би вратио њезиној фамилији на вилајет; међутим, није могао ни помишљати, да би Јан |
| пријатеље, а да се враћа својој нацији на то није ни мислио.{S} Одрођеноме је теже сродити се |
| је споменуо како удовица у поноћи стоји на капиџику као фудул-Стаменка.{S} Међутим, баш ова фуд |
| се оженим удовицом, која у поноћ стоји на капиџику као фудул-Стаменка.</p> <p>— Молићемо, есте |
| егавале чак и да јој се јаве, а камо ли на њезин праг да ступе.</p> <pb n="23" /> <p>Необично р |
| и на највећој летњој припеци, а камо ли на овако благом пролетњем сунцу.</p> <p>Бик стао насред |
| у недра, да из кесе извади ситнине, али на своје велико запрепашћење опази, да му ни кесе ни но |
| души догађа.</p> <p>Пошао је кући, али на половини пута застаде; нерешљиво се крете напред, оп |
| да их најодлучније сузбије.</p> <p>Али на који начин?{S} Да зађе кроз махале и свакоме се прав |
| ва, а обе жене преузеше; Дума се завали на узглавље за софром и од обилног расположења јекну.{S |
| кака донео против кога му драго, искали на њојзи.</p> <p>Ламбре је дуго праскао и размишљао шта |
| у оно доба, кад су се капитали рачунали на грошеве; па још кад се има на уму, да је кира-Анаста |
| са којих су широки рукави кошуље спали на рамена, те тако показивали, можда најлепшу белину и |
| ис тамњана и измирне, толико су утицали на побожно расположење, да је са неком нејасном стравом |
| ре и Дума чисто помахнитали, заборавили на уважење, па први у колу, први у песми.{S} Кира-%Анас |
| Прва два просјака, који би му навратили на дућан и почели богорадити, испратио би обично речима |
| ан резбама.</p> <p>Пустињака су затекли на коленима пред оним сандучетом.{S} Он је баш тада дов |
| хватио тога правца, окретао своје мисли на ту страну и са великим успехом долазио до уверења, д |
| глу.{S} Чинила је све, само да не мисли на оно најстрашније.{S} Али у заман; ту у глави урезала |
| ој песковитој и зрелој Јорданској земљи на своју удобну кућу код Чукур-чешме, са широком настре |
| упиљио у њега.</p> <p>— Како: шта? — Ми на вас као на едног честитог мајстора сас леб, а ви на |
| >— Љута сам паприка на неправду; крв ми на очи наиђе, па онда нека беже од мене!{S} За добро са |
| — учини Ламбре, као чудећи се кир-Думи на таком разговору. — Не сум јој ни татко ни брат, ни к |
| обазирао ни на њезине оштре изразе, ни на њезине молбе, па чак ни на онај младешчић и несташно |
| одмахне руком и да опрости срамоту, ни на то није могао пристати.</p> <p>Па ипак, он је увидео |
| да се влада, како да води кућу и да ни на сокак без мајке не изиђе.</p> <p>— Мајку да слушаш, |
| оде одатле.{S} Сад му више не падаше ни на ум уобичајена кафа код Маце.{S} Хтео је отићи, али г |
| ажали за породом што га нема, то јој ни на крај памети није долазило.{S} Напротив, њој је било |
| е изразе, ни на њезине молбе, па чак ни на онај младешчић и несташно скакутање око пространога |
| вога супруга.{S} Он се није обазирао ни на њезине оштре изразе, ни на њезине молбе, па чак ни н |
| калемћарку, тек колико да знају како ни на њих није заборавио.</p> <p>Докле је жена разређивала |
| измени своју ведру нарав, и ма да му ни на крај памети не падаше да потражи узрока, ипак је чеш |
| ели да се појаве у ћор-Ахметовој кафани на Зереку, већ су отишле у посету лепој удовици.</p> <p |
| </p> <p>Место опроштајних суза успомени на свога кир-Бенџу она је одиграла чочек-аваси и смејућ |
| крчму, а Јанићије сам са Циганима удари на Јалију.</p> <p>— Свирај бре, ченгене, свирај!{S} А-а |
| , или шта је? — Он отвори врата, извири на ћошку, па, кад је ни тамо не спази, поче викати:</p> |
| >Мајстор-Диши писнуше уши као таламбаси на звук невестина имена.{S} Она удовица, која је целој |
| .</p> <p>— Можеш ти то, брајко, пробати на Думиним вратима а не на мојим! — мисли срдито у себи |
| нићије се почео мало по мало навикавати на нову улогу.{S} Заветовао се себи да се никада не жен |
| ечери дознао, да ће мајстор сутра звати на част и Ламбру и кира-Ману, па му дође необично тешко |
| вијутке, где би се најмање могао надати на сусрет са мајстор-Дишом.{S} Али, овога пута не послу |
| ати.{S} Велики део чаршије поче гледати на мајстор-Дишу као на једнога сладострасника.{S} А кад |
| јој блато о антерију, па је опет врати на старо место, да је удели оном трећем, који се, по ре |
| p> <p>— Анастасија! — поче јој шапутати на ухо, <pb n="63" /> трудећи се, да је умири и подигне |
| шу белину и руменило што се може видети на мишицама какве му драго лепотице, он би, зацело, узв |
| ћу; мислио је, да од срамоте неће смети на улицу изићи, па ето где се све, у једноме часу, изме |
| и честитоме човеку.{S} Шта је то изнети на глас једно ваљано девојче, убити јој срећу, па је ос |
| . — Од куда му баш сада почеше излазити на очи час тетка Маца час Лепосава, а сада опет мајстор |
| ред мајке, загрли је и стаде се плазити на Јанићија, који се, блажен од онога ударца, утварао к |
| е све оне шамаре које је желео спустити на туђе главе, издашно спуштао на Јанићијев врат.{S} Ал |
| а је и са женом, шта јој све неће пасти на ум!{S} О, о, о!{S} Ево, не желим јој зла и лепо је д |
| мајстор Диша.{S} Шта му још неће пасти на ум.</p> <p>— Море, устабашо, шта си се замислио, ход |
| ао да је Бог зна колико пешачио, спусти на миндерлук и дубоко замишљен поче трљати шаком чело.{ |
| , а ти ћеш, када јој опростиш, омрзнути на мене; па и кира-Анастасија и кир-Ламбре.{S} Зашто, б |
| је уморно свето тело одмарао; а пљунути на такво место већи је грех, него ли што је на цркву пљ |
| аца оде, да му отвори, а хаџија, седећи на чардаку стаде ослушкивати, какав ће разговор бити.</ |
| } Гомиле жена, момака и људи, ко лежећи на меканој трави, ко одупрвши се о своју обрамицу, по ц |
| дела да кир-Ламбре никако не може изићи на улицу, није било другога начина, но да Ламбру закључ |
| иде никуда из куће, јер ће јој она доћи на посело, чим припека мало ублажи.</p> <p>А дан је био |
| ћије, сам, без ичије помоћи, могао доћи на овако препредену мисао.{S} Такве мисли не падају на |
| , у колико се тај осмејак могао провући на површину из онога густога честара хаџијске браде.</p |
| сао се по који пожутели листић падајући на њега.</p> <p>— Знам, душо, знам! — то је љубав! прош |
| е је сад опет кир-Ламбре, заборављајући на све огреботине, муку мучио и све јој обећавао, само |
| оја и замбака.{S} И тако, заборављајући на све што их дотле устручаваше, уђоше једна за другом |
| н сузама и пребацивањима, а помишљајући на последице свега овога, седео је на миндерлуку доста |
| <p>— Не — одговори Јанићије, зверајући на коју би страну умакао, само да се спасе од толиких д |
| че, када би он за совром, не обраћајући на њу ни мало пажње, разговарао са пуницом, она је ћута |
| рже и сва изубијана побеже, он се прући на миндерлук и поче из гласа лелекати.</p> <p>— Леле!{S |
| ! — рече му пркосно и са презрењем баци на њега један крвнички поглед.</p> <p>Мајстор Диша изгу |
| ећ утврђеноме обичају, пошао тетка-Маци на кафу, спази га Станко туфегџија и позва на свој ћепе |
| S} Тамо, у кући, да се нађеш тетка-Маци на помоћи и четворе очи да отвориш на све... разумеш ли |
| ре, што %ми направи!{S} Они били ортаци на жена, а ја да плаћам трошкови!{S} Не сум писмено тра |
| ски капиџик њојзи или ова кира-Думиници на кафу и разговор. — И кира-Мана и све остале жене вра |
| ико заборавила, брзо би га отишла мајци на вилает!{S} Жена, кад није понизна мужу, не заслужује |
| куртељци.</p> <p>Мајстор Диша се избечи на ову посету, којој се најмање надао.{S} Фудул-Стаменк |
| их печата, па онда баци нестрпељиве очи на ковчежић.{S} Достојанствен изглед пустињаков, који п |
| де, седе на миндерлук и тужно обори очи на своја колена.</p> <p>— Хоће, вели, да се врати, али |
| разнога чекања нема ништа, он се одлучи на последње средство. — Неколико недеља већ, како је до |
| каже нана: дете! — прошапута и заставши на собњем прагу дубоко се замисли.</p> <p>Када се тетка |
| p>Лепосава погледа и збуњено се насмеши на Дишу; очи јој засенуше од толиког крупнога злата и о |
| а и довео у Београд и предао газда-Диши на занат.</p> <p>А код газда-Дише није никада видео ник |
| , да ме шаљеш тамо: немам образа да јој на очи изиђем.</p> <p>— Зашто, море?</p> <p>— Јер ми је |
| емице и чисто му лакну, кад виде да јој на челу <pb n="155" /> нема оног мрскога дуката.{S} За |
| жим од домаћице! — рече Диша и поче јој на дугачко описивати све дужности, које она, као честит |
| кира-Мана и све остале жене вратише јој на ново старо пријатељство, за киме је сирота кира-Анас |
| p>Лепосава прва дође свести, образи јој на ново запламтеше, она покри очи шакама и побеже из му |
| /p> <p>И тако, оба кума, задовољни свак на своју руку, дигоше се у чаршију, те да уз пут мало б |
| даде неке наде, да ће се ова ствар ипак на добро свршити, он пожури тетка-Маци.{S} Тетка Маца м |
| когод те поћи извукао из мутвака и чак на Јалију однео.</p> <p>А те вечери, када је он спавао, |
| но, да би јој се <pb n="27" /> смех чак на улицу разлегао, да га последњи одјеци зурла и гочева |
| е мрзели.</p> <p>— Море, да је он човек на своме месту, зар би се клонио наших девојака па траж |
| и.</p> <p>И што му ова брига не би увек на ум падала, некако се вазда, између осталога, и она и |
| ј жени.{S} Разуме се, да је он био увек на Лепосавиној страни.{S} Није могао да се уплеће, па ј |
| — уздахну дубоко Јанићије, који се тек на ово питање расвести.</p> <p>Из куће се разлегало нар |
| 1_N1">Тврда и обла, јајаста капа, налик на половину диње.{S} Такву су капу носили махом варошан |
| р га је прогутало неко чудовиште, налик на ону аждају, коју је св. Ђорђе копљем пробио.{S} И та |
| џак, добила је нешто што не би ни налик на Божји благослов.{S} То је била нека глава са вепрови |
| губите и цела чаршија ће да каже: јазук на мајстор-Диса! — А како смо вас волели, као да сте из |
| прста, усекну мумаказама огорели фитиљ на лојаници и принесе хартијице пламену.</p> <p>— Шта р |
| жаревцу и овим, што сам ја стекао, имам на двеста хиљада гроша.</p> <pb n="178" /> <p>— Па, да |
| исам хтела самој себи да верујем да сам на сну два пута чула; али, кад ноћас и по трећи пут баш |
| душевљење, онако пресит завали се и сам на узглавља, по који пут (као што је то свуда онда био |
| да си идем из ову проклету варош, идем на вилает, там да плачем и пред иконе да кунем тебе Лам |
| ужбу ревносно одспавају.</p> <p>— Ножем на мужа!{S} Мене да пробурази?{S} И све то због њезина |
| мало код мене?{S} Хтео сам да га узмем на трећу пару; ортак да ми буде, паре да намлати!</p> < |
| д год би помислио да је са овим питањем на чисто и кад год је она слика кира-Анастасије заједно |
| него ли што сам не погледа, да се с ким на улици не сукоби.</p> <p>Анастасија је одмах после од |
| гробници.{S} Али зато набаса хаџи-Зосим на другог пустињака, много важнијег од овога кога тража |
| огоугодни пустињаче — започе хаџи-Зосим на турском језику. — Овај, што га видиш да је дошао са |
| е освести, дубоко уздахну, клону главом на прса и савијеним кажипрстом обриса две вреле сузе ко |
| му се дало прилике, да се са Лепосавом на само састане.{S} Навлаш је врло често излазио иза му |
| ите жене заобилазиће око ње са погледом на страну, <pb n="62" /> као кад би ко окретао очи од р |
| а коме беше исписана лисица са калпаком на глави, како чучи и предњим шапама држи кожу од неке |
| ама, који нису знали ни бекнути језиком на коме је Периклес усхићавао древну Јеладу, он је тек |
| >А кира-Анастасија, како је са осмејком на лицу заспала, тако јој је тај осмејак све до ране зо |
| есеља и да се за тим са једним осмејком на руменим уснама слатко успава.</p> <p>Али шта је вечи |
| рна крмача под фесом и кратком кићанком на глави, па га удари кишом у трбух, обори га и леже на |
| ме детету (и ту тетка Маца показа руком на образ).{S} Велим, није ми Бог уделио богаства, али д |
| и радосно јој честитати, што ће једном на ново скућити кућу и стећи свога господара.</p> <pb n |
| ава их је са златном огрлицом и дукатом на челу дочекала, изнела пред њих свакојаке посластице, |
| ли ја Френк, шта ли, да се бацаш блатом на мене?</p> <p>И Бог зна шта би још старац казао у сво |
| да разговара.</p> <p>Кад оста са Мацом на само, мајстор Диша извади из недара један тефтер.</p |
| у у један мах изгледаше, да ће се таван на њега срушити.{S} Последња нада, за коју се тако грче |
| да му обрати пажњу, да не оставља дућан на шегртима, но да ту седи, докле год не буде време да |
| се реши да, бар за часак, остави дућан на комшијама, а он да тркне за њом, кад га одједаред из |
| се од смрти Лепосавине као тешки камен на душу навали.{S} У једно време покуша, да стресе са с |
| >Мајстор-Диши би сасвим ново; куд је он на то и помишљао!{S} И он се као запањен загледа у комш |
| да је некоме радња пропала, докле се он на хаџилуку бавио?{S} Деде, размисли! — А то ти је овак |
| ој Јанићије говори.{S} Она паде преда њ на колена, ухвати га за рукав и поче јецати.</p> <p>— Г |
| одаџијама стајао заципљен, као онај пањ на коме је, до мало час, седео.</p> <p>— Мозе бити, не |
| е из године у годину снажио и освежавао на истрајан рад, лежао је пред његовим ногама као огром |
| чи <pb n="184" /> свога поласка призвао на само свога калфу, па између осталога подсетио га и н |
| као младожења, од своје стране, позвао на весеље.</p> <p>Сутра дан, по прстену, пошао мајстор |
| Ламбре, пољубили се и љубазно га позвао на вечеру.{S} Кир-Ламбре је с почетка збуњено примио по |
| убод шилом, кад му је мајстор показивао на каквом непотребном опсечку сахтијана како се ради, д |
| твак, где је Јанићије стојао и очекивао на заповести.</p> <p>А када кир-Диша зађе и у подрум, д |
| о у дућану и са неком стрепњом очекивао на повратак мајсторов.{S} Он се ни из далека није могао |
| влада у соби; Диша је скрушено очекивао на бујицу прекора, али тетка Маца још ћуташе, тек по ко |
| он у грађанству и своме еснафу постигао на своју радост и на големи јед кир-Думин, који је још |
| орака човек, одједаред се изменио и дао на оваку журбу.</p> <p>И није се преварио.{S} Хаџи-Зоси |
| и, час по устајао, нестрпељиво изгледао на капиџик, или би Лепосаву чешће одашиљао чак до друго |
| гојазног трбуха, који се спокојно држао на кратким, као ступе дебелим и чврстим ногама.{S} Али |
| на неколико дана пре свога писма стизао на адресовано место.{S} У службу „татара“ примани су да |
| кир-Дишиних сватова Јанићије је намрзао на првога пријатеља газдинога и када год га је видео у |
| туге за својом женом, толико је омрзао на сав грчко-цинцарски род, и када би му било у власти, |
| дућан утрча други шегрт, који се мајао на пољу.</p> <p>— Ето газде! — повика и журно се даде н |
| ају и који му називају Бога, јасно, као на длану, виде шта се све у његовој души догађа.</p> <p |
| оме није могло бити разговора, јер, као на пакост, ни једна од њихових жена, у ово време, није |
| } Лепосавине другарице долазиле су, као на мобу, да јој помогну у пословима и спремању за свадб |
| <pb n="107" /> попије, кир-Диша је као на угљевљу седео у тетка-МациноЈ кући, час по устајао, |
| езло као мехурић на води.{S} Био је као на ново рођен; лице почело опет да се затеже, а антериј |
| тила му је, а дан сватова ближио се као на крилима, те је младожења у брзо заборавио на ону нем |
| табаша бакалског еснафа, не пресече као на пању.</p> <p>На недељу дана, после трогодишњег парас |
| ећи, одложио је, да се на њих врати као на последње средство, ако не успе да мајстор-Дишу обрла |
| је до овога часа стојао пред газдом као на угљевљу.</p> <p>— Шта велиш, бре?</p> <p>— Немој, га |
| га.</p> <p>— Како: шта? — Ми на вас као на едног честитог мајстора сас леб, а ви на нас сас пог |
| pb n="211" /> тројанила.{S} Жене су као на чудо одлазиле породиљи са пуним рукама повојница, те |
| аршије поче гледати на мајстор-Дишу као на једнога сладострасника.{S} А кад једно казивање побе |
| комшија био кир-Ламбре, који се затекао на издисају свога пријатеља Бенџе, те тако, у неку руку |
| собом напипао седиште, тако се скљокао на њега и блесасто гледао у Јанићија, који је са страхо |
| рећи да и сам кир-Ламбре није помишљао на ово, а нарочито од онда, кад је кира-Ламбриница поче |
| девојкама у тај час чула, он би сазнао на пример да је округао као гоч (бубањ), да се не зна г |
| и последњи кончић, који га је опомињао на један леп сан, што га је са чежњом већ три године са |
| жа за довратак у дућану, за цело би пао на земљу.{S} Пожурио је кући, али, кад је дошао пред ка |
| кући пијан као земља, и чим је натрапао на своју жену, која је скочила из постеље, да му отвори |
| за један часак и нерешљиво се обазирао на све стране питајући се у себи шта ће и куда ће.{S} О |
| и је дуго пешачио жедан, па тек набасао на лепу хладовину и врело свеже воде.</p> <p>— Па баш с |
| не.{S} Па онда, тиштала га је и помисао на срамоту, која ће га, можда још данас, постићи, чим с |
| рудио, да избије из главе сваку помисао на оно што је онако несвесно урадио, он то није могао у |
| „Ко ти је крив, што си самоме себи стао на срећу!{S} Што си се женио први пут удовицом, па ти о |
| спустити на туђе главе, издашно спуштао на Јанићијев врат.{S} Али то, у осталом, није чинио он |
| ком не сурва у провале, па таман изашао на чистину и подвикнуо: „Боже помози!“ — а оно на равно |
| отеривао биволице у Београд, није нашао на путу, примио га и довео у Београд и предао газда-Диш |
| у дође.</p> <p>Кад се овако нагло нашао на улици, стао је за један часак и нерешљиво се обазира |
| и десет „ерлија“.</p> <p>— А је ли ишао на хаџилук по децу? — запита Јанићије и одлучно се осме |
| ио, лепо испавао и онако комотан изишао на доксат, узео слатко и воду и запалио чибук, па сада |
| оби писмо, Ламбре му јавља да је отишао на вилает, у Костур; тамо ће остати неколико месеци, а |
| Спаситеља четрдесет дана искушавао ђаво на гори, али Спаситељ је сва искушења претрпео; а да ни |
| два цванцика и пружи Маци.</p> <p>— Ево на; добро само те ми се толико затекло у кеси, — рече Д |
| — мишљаше Јанићије и дође му тако криво на сама себе: зашто да уради тако, зашто да се пред сви |
| чаршији среташе и састајаше.{S} Готово на свакоме углу понављао је ону исту историју, почињући |
| испадне на нос како христијанину, него на друго место на куде Турцима испада — проклињао је ки |
| у свет; боље на њену главу срамота него на твоју.{S} Имао си бре дреје у својим рукама, па што |
| доксату и залевала цвеће, које је оздо на више, заједно са османлуком, сав доксат обузело.{S} |
| би шта ће и куда ће.{S} Остане ли тврдо на томе, да га не прими, онда је сасвим пропао; код дру |
| /> <p>— А дреје?...{S} Што си их однео на кира-Ману?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Среће ти! — запи |
| ето сви причају, да се мајстор Диша пео на твоја леђа.“</p> <p>И ту Јанићије исприча мајстору с |
| вратима понизно чекао, он би се пропео на прсте, бркао по једној торбици, обешеној о дувар, св |
| ће мајстор Диша наредити, али овај сео на пањ, брише рукавом <pb n="34" /> зној и по који пут |
| а са свом својом пространом ширином сео на душу, па јој не да дахнути.</p> <p>И није то само жа |
| је тај човек, за кога се удаје, налетео на њену удовичку идилу као изненадна мећава, од које се |
| да изиђе на поље.</p> <p>Тек кад је био на доксату, он се окрете соби, у којој му жена стојаше |
| ажне као од брега одваљене.{S} Није био на чисто, да ли да их воли или мрзи, што су Лепосаву у |
| илима, те је младожења у брзо заборавио на ону немилу епизоду, ради које три ноћи није спавао.< |
| ену оставио Маци, тако је радњу оставио на Јанићију.{S} Цео дан он је Јанићија упућивао, како д |
| амо!</p> <p>Али Јанићије, који је радио на мутваку, немаде времена ни да засуче рукаве, кад прв |
| остариш као девојче!{S} Бог је наредио на жена, да не једе џабе лебац, — вели кира-Мана.</p> < |
| т година.</p> <p>Овај се разговор водио на петнаест дана по повратку Дишином.{S} Још се чудотво |
| тренутку, када се мајстор Диша налазио на врхунцу радости и узбуђења, те му дође чисто као нек |
| ошто је мајстор Диша дан из дан одлазио на кафу тетка-Маци, а Маца тек ваљда не би примала свак |
| поставку.{S} Кир-Диша је ревносно пазио на свако парче кожице <pb n="64" /> у дућану, на сваку |
| е, треба да се оженим; али ко је мислио на то?</p> <p>Те ноћи превртао се мајстор Диша у постељ |
| > <p>Ма да је мајстор Диша често мислио на кућу и Лепосаву, ипак га је брига више морила за рад |
| у било је тугаљиво, кад год би помислио на долазак мајсторов.{S} Зашто је он зебао и од чега, н |
| едан Грк, који му онакву жену натоварио на врат, још новчано опљачка.</p> <p>Да му није било ба |
| га ваљано, па му је онда читао и претио на све начине.</p> <p>— Чапкуне, да би чапкуне! — дерао |
| нуле, да га је тај поглед јако подсетио на онај догађај.</p> <p>И од тога часа Диша занеме као |
| јстор Диша појео шљиву, а кошчицу бацио на ђубре.{S} Па после да плетеш седе, као што ће их пле |
| о се стиша.{S} Живот му је и сада личио на једну непрозирну таму којој нема излаза; али и кроз |
| врха, био завршен двокрако, те је личио на хаждајину жаоку, како је молују.{S} Тај двокраки врх |
| мењеним гласом, који није ни мало личио на онај весели глас, из кога је детињски несташлук изби |
| p> <p>— Е, па зато ли сам толико трошио на тебе; <pb n="172" /> зар сам се зато оженио, да свак |
| а му на улици не честитају; а ако га ко на улици и заустави, он се брзо опрашта и изговара да м |
| што би могао пасти патроли у руке, ако на улици заноћи, а друго јака глад, која га је већ толи |
| а постао највећи враг Грцима.{S} А како на улици не беше никога, не оста му друге него да тркне |
| м вући по дућану.</p> <p>Јанићије онако на једној нози скакуће за њом и виче да пусти, а она се |
| одина), то се не би могло утврдити тако на пречац.{S} Главно је, да су једно другоме вазда пако |
| е, поче од времена на време да баца око на кир-Ламбру, који је сад узео од чочека деф и стао пр |
| еколицином својих пријатеља, бацити око на мајстор-Дишу, њему је могло бити тридесет и шест год |
| зашто све ово ради, нити јој је падало на ум, да ће сутра дан постати испрошеница а до друге н |
| ким кућама зуцало, додавало или смејало на рачун будућега младожење и младе, мајстор Диша је пл |
| а, размахнуло би у томе часу, заошијало на све стране и развејало ледену мисао као ветар прашин |
| о да се ослободи свега што је подсећало на некадање робовање, него чак да потисне на свима стра |
| место да пође на улицу, седе изнемогло на миндерлук, притиште песницама под појас и поче тешко |
| да је из ових башта живо цвеће поврвело на капиџике.</p> <p>— Аман!{S} То пред кира-Анастасином |
| ђе јој као некада, када се с њиме, било на чешми или у махали, буд за што покавжила и побила.</ |
| оне девојчуре“, али ипак све се сводило на то, да је мајстор Диша прилика, каква се лако не нал |
| а враћеним прстеном као да му је отишло на свагда оно спокојство, што га је до сада имао.{S} Ни |
| јавно срамоти, вичу на сва уста не само на мајстор-Дишу него и на кир-Думу, што се толико засле |
| на земљи ће ти се људи смејати, а тамо на небу то ће ти се уписати у највећи грех и неће ти се |
| ајка родени.{S} И рекосмо да вас женимо на грцко невеста, на кир-Бенџина удовица, па да постане |
| ину и подвикнуо: „Боже помози!“ — а оно на равном и сигурном путу спотакне се, падне и скрха вр |
| ти се не нађох као рођена мати, кад оно на смрт болова!</p> <p>Свака реч наваљивала се на мајст |
| о пропуштао између прстију зрно по зрно на својим бројаницама.</p> <p>Дочек је био достојан јед |
| кршиш шија на гробље?{S} Од теб ми црно на очи! — дерао се Ламбре и бесно је дрмусао за оба рам |
| ак хаџија у то доба пропраћан је обично на свечан начин.{S} Кајик, у коме је путовао хаџи-Диша, |
| xml:id="SRP19061_N4">Спавало се обично на поду.{S} Место где ће се постеља метати, покривено ј |
| ише памети, па размисли.</p> <p>— Па то на хаџилук?</p> <p>— А што?{S} Бог ти је дао, можеш.{S} |
| не сме да буде мачка.</p> <p>Али све то на страну; све би се то још и којекако поднело, само да |
| глава, да јој обрати пажњу то на ово то на оно, тек колико је било потребно, да удовица онаквог |
| а и мушки глава, да јој обрати пажњу то на ово то на оно, тек колико је било потребно, да удови |
| како христијанину, него на друго место на куде Турцима испада — проклињао је кир-Дума дижући ф |
| бледа и збуњена, застала је забезекнуто на прагу.</p> <p>— Шта блејиш ту, бре! — продера се Лам |
| идно борила са самом собом, да му нешто на душу метне, али Јанићије, који до овога часа чињаше |
| ела и до саг!....</p> <p>Јанићије зинуо на овакав дочек; избечио очи, па како је обема рукама п |
| о пре него ли ће му поднети часни ексер на целивање, испосник је сматрао за дужност, да побожни |
| џијска.{S} Зато он пушта ђавола, да нас на хаџилуку искушава, али, докле се ми овде боримо са н |
| тај осмејак све до ране зоре играо час на уснама а час скакутао по зажареним образима и извири |
| ма под само грло; други пут, овај запис на чело; трећи пут, овај запис на-по-за леђа.{S} Е, кад |
| ај запис на чело; трећи пут, овај запис на-по-за леђа.{S} Е, кад све тако урадиш, ти да гу одве |
| кћери, метни огрлицу око врата, а дукат на чело; па онда донеси послужење.</p> <p>— Је ли ти се |
| де ли то, да једна хаџијница меће дукат на чело?</p> <p>Лепосави не би најпријатнија ова перспе |
| о и без облачка; откуцавао је као сахат на градској „сахат-кули“, који дан из дан равномерно ја |
| чкој махали причало, и како се сав свет на чесми смејао и дирао га за оно.{S} Јанићију је тада |
| ник еден!{S} За сто нападас зенско свет на улица?{S} Поједосте четири хиљада гроси па искате и |
| у дућану.{S} Јанићије Бик седео је опет на своме месту и радио посао, као да се ништа није дого |
| рк, услужан <hi>као</hi> Грк, и поносит на <pb n="16" /> то, што га грчка чаршија у своје „троф |
| а ти три пута да викнеш: „Његова болест на тебе, твоје здравље на њега“.{S} Онда жабу да бациш |
| о ово сандуче.{S} Хаџи-Зосим метну прст на уста и даде знак Диши, да се не миче. — Стари пустињ |
| мајстора његово произвођење било је већ на прагу.</p> <p>Сузе му навреше на очи и он их кришом |
| чило, распукло се и ишчезло као мехурић на води.{S} Био је као на ново рођен; лице почело опет |
| оме часу одшкрину врата и промоли главу на поље.</p> <p>— Како је?</p> <p>— Сад ће! — одговори |
| тако неко време без речи, оборио главу на груди, тешко предисао и слушао, како му срце на махо |
| комшија, Грк и пријатељ, не води бригу на грцко удовица, кој да гу води.{S} Него знаш шта је?{ |
| д прве навале, седео је подвијених ногу на трави, грицкао једну зелену сламчицу и несвесно блен |
| /p> <p>У дућану је седео скрштених ногу на ћепенку и неко време замишљено гледао у зид; најпосл |
| д подне до мрака да седи подавитих ногу на своме ћепенку а да се не макне, сада се није могао у |
| ; пребацио једну руку на Думино а другу на Дишино раме, па ниже ли ниже.{S} Једном речи, прави |
| р-Дума је муке мучио; навукао себи беду на врат, па сада не зна ни како да се брани у махали од |
| о другога начина да мајстор-Дишу изведу на праву стазу, оне су се свим средствима трудиле, да и |
| јавној новости, и са тешким срцем дижу на обрамице своје судове и растају се од чесме, тек кад |
| ледала са сваке стране и дивила се везу на рукавима.{S} Кир-Ламбри и кир-Думи донео је два дуга |
| предену мисао.{S} Такве мисли не падају на памет шегртима.</p> <p>— А да није то кир-Диша? — за |
| осаве, румене од стида и оборених очију на под.{S} Стала опуштених руку уза сама врата и снебив |
| , те би, по који пут, бацио тамну сенку на кир-Дишино спокојство.</p> <p>— Кад се жениш, треба |
| к.{S} Запрепастила се, кад угледа ћерку на поду, како се у тешкоме болу савија.</p> <p>И то уне |
| куће; зна свет да тетка Маца има ћерку на удају и да си ти нежењен.{S} Е, па онда ко ту да док |
| ући једна другој по коју веселу досетку на рачун будућих младенаца.</p> <pb n="25" /> <p>Да је |
| цинцарску песмицу; пребацио једну руку на Думино а другу на Дишино раме, па ниже ли ниже.{S} Ј |
| ша код прве цене занемео и изгубио вољу на пазар и на децу; а он је опет нудио толишно, да је с |
| е са познатима састане, од стида, да му на улици не честитају; а ако га ко на улици и заустави, |
| а је сву у комадиће растрза, само да му на очи изиђе.</p> <p>И онда, још већма клонуо, незадово |
| од како је Лепосава умрла и оставила му на врату троје деце, те је тако, у неку руку, морао да |
| се као да га сваки познаје и честита му на тако красном успеху, што га је јуче на „гледању“ и п |
| вде у кисељаку отворило очи.{S} Паде му на памет како је, пре неколико година, видео спровод не |
| да је дошао до свога капиџика, изиђе му на очи кира-Мана са њезиним сухим контурама и очима у к |
| е отићи, али га узе неки стид; изиђе му на очи Лепосава у целој својој појави и он се, сад први |
| а њему.{S} На половини заклетве дође му на ум, како није ни поштено ни лепо то што сада ради; а |
| сли једаред; али у тај исти пар дође му на ум она њезина претња и велики кујнски нож, и он, мес |
| у главу, кад зачу овај одговор, који му на на подсмевање личаше.{S} Он занеме од забуне.{S} Хте |
| клена аждаја, коју је видео у Витлејему на једној икони, где беху исписане <pb n="188" /> страх |
| што су врата закључана, ускомеша у њему на ново ону ватру и он поче одмерено гвозденом алком, а |
| нагна целу насеобину, да што пре стану на пут неприликама, које су већ почеле овде онде искрса |
| о ћерку нећу! — одговори Диша и намигну на кума; а кира-Анастасија, стидна од кума, заклони рук |
| а некакво пробадање у слабинама опомену на обећање, оде до тетка-Маце, те јој саопшти своју нам |
| сестрински, те он, хтео не хтео, обикну на свој нови положај и предаде се потпуно вољи ове дево |
| ако, мало по мало, он се толико навикну на ову кућу, да тетка-Мацу није друкчије поштовао него |
| неколико година, све докле се не свикну на своје удовиштво.{S} А већ после овај благи обичај по |
| види шта је.</p> <p>Али Јанићије мукну на њу бичјим гласом, те тако забашури Лепосавино дело.< |
| ено лисје поста мрско.{S} Кутију швирну на неко ђубриште, а босиљак искида, издроби, пљуну на њ |
| мајстора) и, као врабац из шаке, шмурну на врата и весело одјури симиџиници.</p> <p>А мајстор Д |
| а окују у најтеже букагије, да га метну на магаре, али не као што се јаше него лицем репу, па д |
| риште, а босиљак искида, издроби, пљуну на њега, просу пред собом и згази ногама.{S} Да му Лепо |
| Лепосава му не даде да доврши, измахну на њега метлом, а он, пре него што ће га ударити, побеж |
| а га привуче властима а по том мајстору на посао!“</p> <p>С овим је власт учинила своје: објави |
| страшна чељуст, која поче бљувати ватру на богоугодника.{S} Побожни испосник учини крст над рас |
| гима „на веру“.</p> <p>— Нашао сам кесу на сокаку ваљда, те да беломе свету купујем, па после д |
| казивало, да је долазак газда-Дишин ту на прагу, у њему се појавила сумња, да то што је обећао |
| о орјатин, који ће га на првоме сусрету на комадиће растргати, приковаше га за онај миндерлук.< |
| убави и страх од чаршије, да му срамоту на смеј не изнесу.</p> <p>Најпосле дошао је до једнога |
| .</p> <p>— И што да износе поштену кућу на глас?{S} Зар је то лепо од света?</p> <p>— Е, такав |
| угледног човека, да једну честиту кућу на глас износи.</p> <p>Лепосави се све више у грудима с |
| једном савесном мужу и домаћину стајаху на расположењу.{S} Ретко који дан да кира-Мана није при |
| а.{S} Али се ни после тога не остављаху на миру, него тражише на ново прилике, да се расправе.< |
| онлију, јамајку и друга пића, која беху на гласу.</p> <p>Кир-Дишина домаћа невоља учинила је чи |
| — Није, него што не поведе и тетка Мацу на хаџилук.{S} Штета, Бога ми!</p> <p>Но Лепосава и ово |
| петих ћепенака кроз криву и тесну улицу на Зереку и Бит-пазару румени се у јутарњем зраку; па и |
| као махнит трчао кући, те да неверницу на месту убије.</p> <p>Када га кира-Анастасија, која се |
| д оним густим дрвећем, које не да сунцу на земљу.{S} Кира-Мана, кума-Думиница и остале жене, св |
| клони газди.</p> <p>— Хвала ти, као оцу на храни и науци; све ми је добро код тебе било, али ет |
| њихова удовица тако јавно срамоти, вичу на сва уста не само на мајстор-Дишу него и на кир-Думу, |
| p>Али уместо да јој оне помогну и утичу на Дишу, да се махне дервишких записа, обе, као из једн |
| снажним разлогом, дочекала је кир-Дишу на ручак, тврдо уверена, да ће га потпуно саломити.{S} |
| идем, велику воштаницу да палим за душу на твоја мајка.{S} Брат да ми будеш, Јанићије... врати |
| шао, а кад је Диша изјавио, да ће одмах на пут и да од силне бриге за радњом <pb n="190" /> не |
| ај га само: је ли му оно лице или трбух на раменима?{S} Не разбираш му ни шта му је што.</p> <p |
| овога пута не послужи га срећа.{S} Баш на самоме завијутку, у близини Синџир-џамије испаде од |
| јурио у удовичину кућу и затекао је баш на капиџику, како се са неким човеком прашта, — у грчко |
| тити; али најпосле и да га не пусти баш на лепо, — пустиће га, кад изврши што је наумио.</p> <p |
| а; где год пљунеш можда ћеш пљунути баш на оно место, где је Спаситељ стојао или где је своје у |
| рали страховати, да ће тај час пући баш на ономе месту, где се пуца скопчавају.{S} Млада удовиц |
| изало његове обрве.</p> <p>— Ти да идеш на вилает, а ја па овде без тебе да живим, што ми треба |
| добити сина, ама сто крстова да метнеш на њега, оно ће опет остати нечисто.</p> <p>А овај разл |
| /p> <p>— Па то, да немаш деце.{S} Вичеш на мене, као да сам ти ја крива.</p> <p>Јанићију Бику, |
| p>— Зашто, кир-Дума?{S} Да ли не мислиш на сина да просиш девојку?</p> <p>— Још му неје вакат, |
| пут како обиђеш, овај запис да прилепиш на њојзина недра, ама под само грло; други пут, овај за |
| Маци на помоћи и четворе очи да отвориш на све... разумеш ли, на све.</p> <p>— На све, мајсторе |
| здравље на њега“.{S} Онда жабу да бациш на кров, а дете да умијеш и запојиш из те чиније оном в |
| p> <p>Зароњена лица у шаке седео је још на једноме избрешку близу Вилине Водице и подавао се ст |
| Толике његове наде, толико ишчекивање, %на најзад и онолики пут и онолико ломљење по туђим земљ |
| куће сачека, и врати се натраг.</p> <p>На пет дана после ове куповине велики караван, <pb n="1 |
| рете леђа и журно замаче у град.</p> <p>На првоме конаку, где ће ноћити, хаџи-Диша завуче руку |
| хну Диша, исплати новцем и пође.</p> <p>На улици се хаџи-Зосим присети да о некој својој ствари |
| ета и антерије у кући туђе жене.</p> <p>На ову летимичну идеју он само одмахну шаком; а како, п |
| увају од какве му драго несреће.</p> <p>На срећу ову наглу жалост брзо је умерила њезина ведра |
| ња могла је тећи својим коритом.</p> <p>На горње питање кир-Ламбре трепну мало очима и лагано п |
| из кога се одмах у собу улазило.</p> <p>На собњем прагу опази и пар мушких јеменија са подвијен |
| еснафа, не пресече као на пању.</p> <p>На недељу дана, после трогодишњег парастоса, бахну он у |
| ира-Мана (тако се звала Ламбрина жена) „на белегу“ и „среће ради“ кришом поклањала.</p> <p>Осет |
| је, да за свој новац не купује другима „на веру“.</p> <p>— Нашао сам кесу на сокаку ваљда, те д |
| аку кућу.{S} Нарочито, када су се жене „на коме добу“ налазиле, она је била неопходна; а оне же |
| ши се потпуно разлозима хаџи-Зосимовим, набави кутију од тенећке и поче се борити са оном изнут |
| згати, шта би све за толики новац могао набавити цркви.</p> <p>Једнога дана кад га некакво проб |
| е у једној старој гробници.{S} Али зато набаса хаџи-Зосим на другог пустињака, много важнијег о |
| ник, који је дуго пешачио жедан, па тек набасао на лепу хладовину и врело свеже воде.</p> <p>— |
| ам; па још три.</p> <p>— Е, једна му је набацала!</p> <p>— А која ли то? — запита брижно жена, |
| а, својим неразложним враћањем прстена, набацао.</p> <p>А када га већ и срце и разум гонише, да |
| љке, ћитајке, платна, па, чак, из добро набијених душека опрану вуну, што им је кира-Мана (тако |
| падао у неразумљиву срџбу.{S} Младост, набрекла свежином, која пркосно дражи, бацала га је у н |
| ом, кроз коју су широко избијала снажна набрекла прса, ишао је он пред друговима и свирачима.{S |
| {S} Очи су му севале грозничаво и чисто набрекле.</p> <p>— Сува кучка, бре!{S} Ели ћеш ми плати |
| о гибање и извијање витога струка и оно набрекло јелече, које се час пењаше <pb n="127" /> уз л |
| ијатан мирис девојачке душе, који га са набреклог јелечета запахну.{S} Он је стеже грудима, а о |
| овим очима лебдела је само прилика оног набреклог, мало распученог јелечета и младешчића и неко |
| облим, загрљастим рукама, витом врату, набреклом јелечету и танкоме струку, за који би страхов |
| пазариш? — запита свети човек, чије очи набрекнуше и закрвавише од раздражености.</p> <p>— Скуп |
| дина од тога доба?{S} Пуно!{S} Ко ће их набројати!{S} Оног Београда више нема.{S} И гробље је в |
| која је сада већ толико израсла, да је набујала у једру и живахну девојку, мало по мало толико |
| узмучи се Јанићије да каже шта ће; али навала осећаја тако је нагло јурила у његову главу, да |
| башту.{S} Јанићије, већ стишан од прве навале, седео је подвијених ногу на трави, грицкао једн |
| мрти Лепосавине као тешки камен на душу навали.{S} У једно време покуша, да стресе са своје душ |
| па мислећи ваљда да ће се обоје потући, навалише да их разваде.</p> <p>Али ово постиже други ре |
| љајући, управо осећајући у себи сву ову навалу мисли, ишао је Јанићије ногу пред ногу кроз крив |
| анила, па донекле и утишавала ону силну навалу, што му дан ноћ није давала дисати.</p> <p>Два с |
| ад оно на смрт болова!</p> <p>Свака реч наваљивала се на мајстор-Дишину душу као стена и он је |
| н разлог више, да се одупре кир-Дишином наваљивању. — Кад не може по христијански, нећу ни по п |
| Јанићије обори очи, јер не знаде шта да наведе.{S} Диша га значајно гледаше.</p> <p>— Зар сада, |
| .{S} Плакала је, проклињала%, га што је наведе да се за Дишу удаје, што јој упропасти младост.{ |
| ове душе јављао страх, да ће је сада за навек можда изгубити.{S} А уз ово осећање расла је упор |
| слао цигане пред удовичину кућу, да јој навести сутрашњи дан њихова прстена.{S} Све махале око |
| .</p> <p>Јанићије се почео мало по мало навикавати на нову улогу.{S} Заветовао се себи да се ни |
| ијатно и поче зверати час амо час тамо; навикао је да од своје газдарице чује вазда одлучан и з |
| ташти, на чије се разлоге већ у велике навикао да их прима и — сноси.</p> <p>Но њему се ипак н |
| на занату, Диша је постепено примио све навике и погледе својих мајстора, па није ни чудо, што |
| .{S} И тако, мало по мало, он се толико навикну на ову кућу, да тетка-Мацу није друкчије поштов |
| а је тако и урадио.{S} Кира-Анастасија, навикнута да, на крају крајева, увек онако буде како се |
| тве се праве од врло фине и танке коже; навлаче се преко чарапа, па се тек преко њих спољна обу |
| да се са Лепосавом на само састане.{S} Навлаш је врло често излазио иза мутвака на цепаник, на |
| изићи да га саслуша; али Лепосава, као навлаш, баш онда би се нашла у послу око огњишта, па до |
| а не јавља.{S} Понеки од познаника Срба наврати у дућан, тек колико да из Дишиних уста чује, за |
| у остали без икакве контроле, а од туда наврати и код Дишине куће, да обиђе и извести кира-Анас |
| им руком, да се удале; а тек трећи, кад наврати, био би задржан са речима: „Чекај, чекај!{S} Да |
| мбре не би отишао у свој дућан, а да не наврати удовици, тек да види, не оскудева ли у чем и, к |
| умро, па истрча на улицу, да кога било наврати у кућу.{S} Разуме се да по комшилуку није смео |
| и, када би јој која пакосна пријатељица навратила, бајаги да је види, а овамо да јој узгред исп |
| стене.{S} Прва два просјака, који би му навратили на дућан и почели богорадити, испратио би оби |
| ђу осталога, и она истицала, кад год би навратио до тетке Маце, чије је разговоре и савете тако |
| отово у свима кућама, где је тетка-Маца навраћала, да разбере о кира-Анастасији.</p> <p>А докле |
| зеленилу и његову шумору.{S} Комшије су навраћале, да чују што о Диши, а и да узгред виде, како |
| бичају сачека, докле се не стиша бујица наврелих речи.</p> <p>— Ето, кажу....</p> <p>— За име с |
| ње било је већ на прагу.</p> <p>Сузе му навреше на очи и он их кришом од пролазника утре рукаво |
| то по десет година чекају, па кад после навру деца, а она се ратосиља.</p> <p>Мајстор-Диши се с |
| летку смислила.{S} У то доба њено Канче навршило је већ петнаесту годину, а мајстор-Диша је доб |
| ово друштво.{S} Кир-Дума је муке мучио; навукао себи беду на врат, па сада не зна ни како да се |
| арапа, па се тек преко њих спољна обућа навуче.{S} Кад човек хоће у собу, изује па прагу обућу, |
| нтерију, ћурче и чампаре.{S} Кад Ламбре навуче антерију, тек онда виде, како би му боље било да |
| ородиља, потврди, поче се на све стране нагађати, шта је томе узрок.{S} Разуме се, да је било с |
| па на сељаке, кад би у дућан тек онако нагвирили, мукнуо као бик и кроза целу чаршију изазивао |
| ела мужа кући, пошто се добро намучио и нагладовао.</p> <p>Ни пре Лепосавине смрти, ни после, М |
| S} И та реч, боље рећи, тај меки, нежни нагласак, који овој речи придаваше сасвим други значај, |
| Лудаче! — одговори Лепосава, али таким нагласком, да му од једном стаде јасно оно што мало час |
| ем десити.{S} Она његова последња реч и нагли одлазак не даде јој ни за тренутак да поверује са |
| лицу.{S} Лепосава оста забезекнута овим наглим одласком, хтеде да га викне, али он већ беше на |
| од онда, кад је кира-Ламбриница почела нагло венути и потајно довлачити у кућу неке чињарице, |
| и и погледа, како му удвостручена радња нагло цвета.</p> <p>— Зашто сам се оженио, то знам; али |
| каже шта ће; али навала осећаја тако је нагло јурила у његову главу, да му се језик спотицаше п |
| ано лице са затегнутом кожом смршало је нагло, очи добиле грозничави сјај и нестално зверају, а |
| м се... устеже Маца и не доврши, јер је нагло одазва она комшика.</p> <p>Диша стојаше неко врем |
| хтео... али тако...</p> <p>Лепосава се нагло окрете њему и погледа га.{S} Он се збуни и не дов |
| миндерлук, зарони лице у јастуке и поче нагло јецати.{S} Пред очи јој изиђе све, шта може сада |
| нако, ненамерно, обухвати је око паса и нагло привуче себи.{S} Необичан пламен сукну му уз обра |
| не, а у томе кир-Ламбра гурну капиџик и нагло, као да га неко вија, ускочи унутра.</p> <p>Фудул |
| ед, који му је од ове женидбе у чаршији нагло порастао, спласнуће сада као надувена бешика, кад |
| н душевним патњама, кир-Диша је започео нагло венути.{S} Оно пространо лице са затегнутом кожом |
| и му под руку дође.</p> <p>Кад се овако нагло нашао на улици, стао је за један часак и нерешљив |
| >Шта је мајстор-Дишу нагонило, да онако нагло врати прстен, то је он тек из далека напоменуо Ду |
| о је све осетио, кад је целивао, и тако нагло исцељење од искушења, које му до сада ни пост ни |
| p> <p>Фудул-Стаменка се уплаши од овога наглога скока, који беше тако неспретан, да се задувани |
| тако исто узрујана, да јој се недра од наглога дисања дизаху и спуштаху, стојала је не могући |
| га неко гурну, улете у собу дршћући од наглога запрепашћења.</p> <p>— Доста, бре!{S} Доста!{S} |
| мајстор Диша у свој дућан, зајапурен од наглога узбуђења.{S} Очи су му севале живље него ли до |
| ио, шта да каже и како да оправда своју наглост.</p> <p>А осем тога, ова посета имала је у њего |
| ежње и страшљивога очекивања прелазио у наглу срдитост, па му се чинило, да би сад у стању био |
| е му драго несреће.</p> <p>На срећу ову наглу жалост брзо је умерила њезина ведра и вазда распо |
| кир-Дума, потпуно се обистинила, те то нагна целу насеобину, да што пре стану на пут неприлика |
| ом.{S} А погдегде, онако узгред, тек да наговести сумњу и оно што се по чаршији говори, поче му |
| које му се још у Јерусалиму приказало, наговестивши му, да ће у скоро постати <pb n="7" /> „ро |
| е погледе на данашњи свет, из далека му наговештавала како му није била прилика да се жени удов |
| ј се из груди отео дубок уздах, који му наговештаваше све друго само никакво добро не.</p> <p>— |
| надраженом сад је било довољно, да сав нагомилани јед окрене противу своје жене и, разуме се, |
| је лепо осећао како га по трбуху коље, нагони га, те отвори капиџик тетка-Мацин и увуче се у њ |
| ="subSection" /> <p>Шта је мајстор-Дишу нагонило, да онако нагло врати прстен, то је он тек из |
| тек разговора ради — зар сада, када сам нагорео онако?</p> <p>— Е, био отварати очи!{S} Шта ти |
| случај, који му отвори очи и у потпуној наготи показа, какво се мишљење о њему по чаршији проно |
| он ће знати, кад буде време, како да га награди.</p> <p>Оволика хвала и задовољство, које му Ле |
| очувао, а који му је сада, место да га награди, забио нож у срце, на то није хтео ни да мисли |
| азуме се, све те жене знале су ценити и наградити њезин труд и добре услуге.</p> <p>Јанићије се |
| жао, што нема, ма шта чиме би јој могао наградити доброту.{S} Детињска машта његова бацила га ј |
| та, стојао је на услузи за врло скромну награду.{S} Мајстор Диша му је на пример <pb n="189" /> |
| а.</p> <p>Зато је био и довољно морално награђен.{S} Хаџи-Зосим био му је не само добар вођа не |
| и пазила, да му се његово ћутање богато награђивало.</p> <p>Но у дну душе Јанићијеве, што он ни |
| чија му је слика у души до ове заклетве нагризала срце, па ипак била тако мила, сада му постаде |
| тве из гроба не буди.{S} Свет је толико нагртао њему, да им даде какав запис или амајлију која |
| изведеш у бакчу; тамо да је скинеш, ама нагу, ни папуче да нема на ноге.{S} Е, па онда сас њу т |
| сав овај живот и тековина пуста остала, над његовом главом надвијала се судбина, која у мало шт |
| едети или лежати, у куту један асталић, над којим је горукало кандиоце, а под кандиоцетом мален |
| о врло врео, сунце је прижижало озго, а над земљом, нарочито око чешме, где је било увек по мал |
| у гробу, мир прелестни влада,</l> <l>А над гробом у тузи се гуши</l> <l>Вјерни супруг сред жиз |
| од њега, а мајстор је имао толико права над својим <pb n="153" /> момцима, да без његове воље и |
| гроба, вратило се хаџи-Дишиној кући, да над пуним <pb n="215" /> чанком жеравице опере руке и д |
| д ноћ осу звезде и блага месечина засја над зеленим баштама и стрехом тетка-Мацином, он устаде |
| а, а живи трн, који онако раскошно буја над старим, запуштеним гробовима, не допушта да се приб |
| >Али судбина, која се тога дана наднела над вратом Јанићију, није га мимоишла.{S} Све до првога |
| Ноћ је већ у велике осула небо звездама над Београдом, који је дубоко спавао.{S} Тек по у гдеко |
| ?</p> <p>Лепосава претрну, брзо се наже над огњиште и поче пирити у ватру, пред којом су били п |
| чек аваси</hi> (игра чочека) она уздиже над главом деф, другом руком удари по њему по такту мел |
| је на капиџик, која са свећицом, да је над покојницом ужеже, а која са китицом цвећа, да јој ч |
| </p> <p>Топло и сунчано лето грејало је над густим зеленилом београдских башта, челе су зујале |
| осем онога шандуда, чије се густо грање над самим кровом наднело, а који је тако тајанствено ов |
| би сумња на њих пала, пристадоше, да се над сваким <pb n="200" /> од њих изврши преметачина, те |
| се, као и увек, <pb n="212" /> када се над његовом главом надвијала зла судба, потпуно сплео и |
| тила да разгони онај облачак, што им се над пролећем брачнога живота надноси.</p> <p>А како кој |
| им уживањем посматра из даљине, како се над гомилом људи љуљушка еснафски барјак са светим Спир |
| нчаној ведрини зелена чуваркућа, што се над надстрешницом безбрижно ухватила.{S} Један пар ласт |
| кроз душу, као тешка магла када се вуче над земљом и никако не може да се подигне и разбистри.< |
| ну власт надзора, како над кућом тако и над домаћицом, а што се тиче Јанићија, он је био потпун |
| рже, него ли што су они можда промицали над главом самога мајстор-Дише, који се у Јерусалиму ве |
| ак облак, али тек један облачак, лебдео над његовом душом.{S} И што је дубље залазио у другу го |
| у онај дукат „ћошајлију“, што се жутио над Лепосавиним веђама, то у њено насмешено лице.</p> < |
| цу, дао јој је пуну власт надзора, како над кућом тако и над домаћицом, а што се тиче Јанићија, |
| годника.{S} Побожни испосник учини крст над расклопљеном чељусти, а ова у томе часу страховито |
| а била у стању да утаре трогодишњу сузу над успоменом покојнога супруга.</p> <p>Кир-Ламбре би, |
| а метати, покривено је даскама, које су над подом правиле узвишицу од прилике за пола шаке.{S} |
| тила са послужењем, на челу јој се, баш над самим повијама, где се обрве састају, <pb n="147" / |
| оста друге, него да још чека и да се — нада.{S} Али подгрејана нада не греје.{S} Надао се али |
| чека и да се — нада.{S} Али подгрејана нада не греје.{S} Надао се али са стрепњом, да је њему |
| е се таван на њега срушити.{S} Последња нада, за коју се тако грчевито ухватио, истрже му се из |
| е.{S} И то баш онда, када му се најмање нада, као оно човек, који је пролазио кроз најгушће шум |
| ју снажнија и страховитија, испињала се нада све.{S} Догодило се ма шта, свршило се ма како, он |
| о често излазио иза мутвака на цепаник, надајући се, да ће се она сетити, па макар и сажалити, |
| не припадале њезину удовиштву и, можда, надама које је она управљала сасвим другим странама, са |
| кроз ту таму ево где проби један зрачак надања.</p> <p>И тако је та дивља, унутарња борба почел |
| >Дан из дан преживљавао је нове тегобе: надао се, плашио, срдио, на сваки њезин осмејак задрхта |
| да.{S} Али подгрејана нада не греје.{S} Надао се али са стрепњом, да је њему суђено да умре без |
| не убије и да јој погрешку опрости.{S} Надао се чак и томе, да ће се правдати, па, можда, и ут |
| ротиван утисак ономе, коме се хаџи-Диша надао, на Јалији беше сабрана множина Београђана.{S} По |
| опани.{S} Кир-Диша, који се такође није надао да ће се у овим заклоњеним улицама сукобити са св |
| овек срећне звезде.{S} Чему год се није надао, оно је постигао, и никад својом вољом, својим од |
| посава се прикраде, па, кад јој се није надао, лупи га обема шакама у леђа.{S} Јанићије се живо |
| случај, коме се Јанићије ни у сну није надао, учинио је за њега много више него ли ма шта друг |
| у се пред гласом, коме се ни у сну није надао.</p> <p>— И друго, па опет син! — викну Маца — Ка |
| избечи на ову посету, којој се најмање надао.{S} Фудул-Стаменку није никада марио; његова бивш |
| вога часа кир-Диша се бар колико толико надао; али после оваке испоруке он сав претрну.{S} Крв |
| изненадне среће, којој се није ни мало надао, целива будућу ташту у руке.</p> <p>— А где ти је |
| е Маца никаквој разборитој помоћи могла надати.{S} Он се, као и увек, <pb n="212" /> када се на |
| ећ стасале за удају, те се могаху дотле надати, да ће мајстор Диша на њихова врата кад тад заку |
| то увек сокачићима где се могао најмање надати сусрету с киме, то му је било све.{S} А како му |
| торов.{S} Он се ни из далека није могао надати ономе, што се, у тај пар, догађало тамо; тетка-М |
| ће и завијутке, где би се најмање могао надати на сусрет са мајстор-Дишом.{S} Али, овога пута н |
| ковина пуста остала, над његовом главом надвијала се судбина, која у мало што не поремети све н |
| b n="212" /> када се над његовом главом надвијала зла судба, потпуно сплео и у страху од могућн |
| ама, које се као два црвена лука високо надвијаху изнад живахних, силом застиђених црних очију. |
| n="171" /> ипак мало по мало успела, да надвлада зета и да Лепосави створи што ширу самоуправну |
| повратка сачува.{S} Хоћеш ли да те ђаво надвлада и анђео да ти из дућана оде, буди ексик-хаџија |
| ићије умети тако поуздано да му и радњу надгледа, као што је поуздан да му за женом пази?</p> < |
| кир-Думину она је од тога времена сама надгледала Ламбрину радњу и обављала све трговачке посл |
| Јанићије је тако савесно водио послове, надгледао радњу и сакупљени пазар односио тетка-Маци, д |
| вети до века тако без жене и без икакве наде на своје потомство, толико је исто колико и не жив |
| ао у некаквоме бунилу.{S} Толике његове наде, толико ишчекивање, %на најзад и онолики пут и оно |
| удбина, која у мало што не поремети све наде хаџијине. — Лепосава је још по мало радила по мутв |
| ом последњом одлуком, која му даде неке наде, да ће се ова ствар ипак на добро свршити, он пожу |
| отворне утвари; живимо као сирочићи без наде и утехе.</p> <p>Старац се дубоко замисли, ухвати с |
| еј памјатник движе:</l> <l>Хаџи-Диша, у надежди ревној,</l> <l>Со тим да се спасе љуте гриже,</ |
| ико буде нужно, он ће и сав тетка-Мацин надзор подвргнути својој потајној контроли.{S} Одважити |
| на своју пуницу, дао јој је пуну власт надзора, како над кућом тако и над домаћицом, а што се |
| атник“ подиже својој „честитој“ жени, у нади, да ће се тиме спасти љуте гриже, која му је савес |
| која је потпуно праведно заслужила онај надимак што га носи, — па се од самога себе стидео.{S} |
| .</p> <p>Али судбина, која се тога дана наднела над вратом Јанићију, није га мимоишла.{S} Све д |
| а, чије се густо грање над самим кровом наднело, а који је тако тајанствено овога пута шуштао.< |
| око срца, као ономе, који за леђи осећа наднесену шаку и чека када ће га по врату пљеснути.</p> |
| што им се над пролећем брачнога живота надноси.</p> <p>А како који дан, кир-Диша је све жудниј |
| ио је као и онда, а са гранчица, што се надношаху преко зида, стресао се по који пожутели листи |
| са оклевањем, које у овој прилици само надражаваше онако узбуђенога Дишу.</p> <p>— Казала сам, |
| тамо не нађе, шкрипну зубима.{S} Инако надраженом сад је било довољно, да сав нагомилани јед о |
| а обалу, попео се хаџија на крму, шаком надстрешио очи и са пријатним уживањем посматра из даљи |
| ој ведрини зелена чуваркућа, што се над надстрешницом безбрижно ухватила.{S} Један пар ластавиц |
| ла кућица са доксатом и као смиље жутом надстрешницом.{S} Ћира-Мана је баш силазила с доксата и |
| готовим новцем платио, и у које је сву наду полагао, букнуше у пламен.</p> <p>— Добро је, паме |
| рећна, да и оне жене, које су већ сваку наду изгубиле, морадоше врло брзо обрадовати забринутог |
| шији нагло порастао, спласнуће сада као надувена бешика, када се иглом боцне.</p> <p>Остати без |
| .</p> <p>— Који ти је бес?{S} Што си се надуо тако?</p> <p>— Ти знаш.</p> <p>— А шта ја знам?</ |
| з куће удалише.</p> <p>— Е, па како би; нађе ли? — запита Маца, кад вечераше.</p> <p>— Добро је |
| паде шегрче у собу.</p> <p>— Шта је?{S} Нађе ли га? — запита Диша осорљиво.</p> <p>— Нађох! — о |
| љиво приковаше за Мацино лице.</p> <p>— Нађе ли је?{S} Шта је казала?</p> <p>— Нађох... код фуд |
| рата, а уме и да муче као бик.{S} Ко га нађе, нека га привуче властима а по том мајстору на пос |
| шаком; а како, поред свега мозгања, не нађе ни један згоднији излаз, који би најбоље одговарао |
| куда то долази, ретко које јутро да не нађе у својој авлији убачену по коју главу шећера или т |
| -Анастасије, завири у мутвак, па кад не нађе тамо газдарицу, он извади онај цванцик, што му га |
| Завири у мутвак, али, кад је ни тамо не нађе, шкрипну зубима.{S} Инако надраженом сад је било д |
| <pb n="74" /> положају треба сад да се нађе према своме газди, а у каквоме према газдарици.</p |
| д куће, те, ако устреба Маци, да јој се нађе, а и да њему јави, ако што буде.</p> <p>Око подне |
| ивала да је он заштити <pb n="102" /> и нађе начина, како да се из овог неприличнога и несносно |
| <p>Јанићије прекорачи праг страшљиво и нађе се очи у очи са мајстором.</p> <p>— Шта је, бре? — |
| тркне до куће, те да се кира-Анастасији нађе, ако јој што затреба.</p> <pb n="58" /> <p>И то је |
| тор Диша и вади иза појаса кесу у којој нађе две аспре.</p> <p>— Узми, на! па да купиш пењерлиј |
| посуђу, Јанићије се закашља, па се и он нађе у послу, тек колико да сакрије своје узбуђење.</p> |
| је шегрта и наредио му, да се у мутваку нађе и да остане тамо, све докле кир-Ламбра из куће не |
| да се <pb n="99" /> ма у каквоме послу нађе, ако би случајно он из собе изашао.</p> <p>Али кир |
| о наказива — смеши се Диша — Ама где да нађем добру девојку?</p> <p>— За то ли се бринеш?{S} Па |
| Дубравица на каик, а за тим кола ће да нађеш.</p> <p>И тако кира-Анастасији поможе овај случај |
| па ето ти радње!{S} Тамо, у кући, да се нађеш тетка-Маци на помоћи и четворе очи да отвориш на |
| ли га? — запита Диша осорљиво.</p> <p>— Нађох! — одговори шегрче снебивајући се.</p> <p>— Па гд |
| Нађе ли је?{S} Шта је казала?</p> <p>— Нађох... код фудул-Стаменке, — рече Маца и хукну од умо |
| оље <pb n="144" /> би било, да ти се не нађох као рођена мати, кад оно на смрт болова!</p> <p>С |
| ир-Диша, и, када се један према другоме нађоше, стадоше као укопани.{S} Кир-Диша, који се такођ |
| н тетка-Мацин.</p> <p>Тога пустињака не нађоше у његовој испосници, која се налазила близу Гетс |
| на на време, слао своје „чираке“, да се нађу тетка-Маци у послу, а он је седео у радњи по цео д |
| те кад виде како Јанићије скочи љутито, наже из дућана и кад подобро одмаче застаде и поче му п |
| у стиште руку и мало повуче себи; он се наже, да боље чује.</p> <p>— Да му кажеш...{S} Диши... |
| јел’?</p> <p>Лепосава претрну, брзо се наже над огњиште и поче пирити у ватру, пред којом су б |
| , што се у мајсторовој руци обрете, већ наже низ улицу и изгуби се у оним силним ћорбуџацима ко |
| од носом склопљену песницу, устури лице назад и, застиђен од толике гомиле света а можда мало и |
| се свет обрте, кад чу каквим га именом назва.</p> <p>— Ко је пезевенк-баша?!</p> <p>— Ти!</p> |
| трпео да га ико тако назива; јер такав назив само му је напомињао све оно, што је до овога час |
| та сваке куће и донела јој је породички назив: тетка <pb n="29" /> Маца.{S} Па и њезина Лепосав |
| е оно, што је до овога часа поднео, тај назив му изгледаше сада као пакосна подсмевка.</p> <p>П |
| ш више, када га, место оног простачкога назива: „мајстор“, први пут поздравише љубазно са: кало |
| часа кир-Диша није трпео да га ико тако назива; јер такав назив само му је напомињао све оно, ш |
| људи, који га сада погледају и који му називају Бога, јасно, као на длану, виде шта се све у њ |
| ура, а преко ње постеља.{S} То се место називало: душема.</note> <note xml:id="SRP19061_N5">Ста |
| је мајстор Диша често објашњавао своје назоре кир-Ламбри и другим грчко-цинцарским комшијама; |
| сам паприка на неправду; крв ми на очи наиђе, па онда нека беже од мене!{S} За добро сам ти до |
| ди једнога пролазника, који у томе часу наиђе. — Јанићије није чекао и онај други калуп, што се |
| е прући по миндерлуку и тек сада започе наизменце стењати и уздисати.</p> <p>Пуче глас по комши |
| љуновима пиштаху за мамом и татом, који наизменце доношаху хране својој дечици.</p> <p>— Бериће |
| м, кир-Дума, да је нешто од куда на ово наишао.</p> <p>Место опроштајних суза успомени на свога |
| хом, њему је било као да се налази међу најближим својима.{S} Управо тако је он мислио, ма да н |
| ма да није никада знао како је то међу најближима, јер је још као дете изгубио родитеље и онак |
| а мисли.{S} А после тога и Маца би била најбоља контрола, да му домаћицу од злих очију сачува.< |
| и хаџијиној цветало је тако, да му је и најбоља домаћинска кућа могла позавидети.</p> <p>Топло |
| даред зачепркати, рашчепркава.</p> <p>— Најбоље, да ја престанем ићи тамо! — помисли и крете у |
| ира-Анастасија тако вешто градила, а да најбоље залогаје од тога не добије Јанићије.{S} Од оног |
| јом је ишао зао глас да је завадила две најбоље комшије:{S} Митра и Станка, и изнела је ову спл |
| утрос.</p> <p>Лепосава пребледе; она је најбоље знала, шта се све могло са Јанићијем десити.{S} |
| ке, он је чак и њезину кућу, у којој је најбоље <pb n="115" /> савете добивао, избегавао.{S} Из |
| е нађе ни један згоднији излаз, који би најбоље одговарао његовој жељи, да се ништа о овоме не |
| међу својим Грцима и Цинцарима уживала најбољи глас.</p> <p>Где је Диша после овога најтежег у |
| ле дошао је до једнога резултата, да би најбољи начин, који би одговарао потпуно његовоме стању |
| де све како је на вечери било, а што је најважније, шегрт му исприча, како је кира-Анастасија г |
| ондашњој чаршији налажаху.{S} И што је најважније, уза сваки убачени поклон нашла би и по једн |
| ана је стрпељиво чекала; али и стрплењу најверније жене најпосле дође крај.{S} Она је већ почел |
| пуњава.{S} Говорио је, како му је образ највећа светиља, како мрзи све што неваља, и за правду |
| нићије Бик тако савесно вршио, да му ни највећа цепидлака, која тражи у јајету длаку, не би има |
| грчка махала; а кир-Диша је сада постао највећи враг Грцима.{S} А како на улици не беше никога, |
| и, а тамо на небу то ће ти се уписати у највећи грех и неће ти се опростити.{S} Ето, тебе ђаво |
| ар; о свакој је аспри водио рачуна и са највећим задовољством свакога вечера пребрајао би дневн |
| пет нудио толишно, да је свети човек са највећим презирањем, у место њему да одговори, запитао |
| ла у послу око огњишта, па док је он са највећим нестрпљењем бечио од туда очи и искашљивао се, |
| ћоше.</p> <p>Фудул-Стаменки, која је с највећим задовољством дочекала кир-Ламбру, ипак није би |
| што би за здрава човека било много и на највећој летњој припеци, а камо ли на овако благом прол |
| гроша, таман колико му је требало да са највећом штедњом доспе до Галца.</p> <p>Хаџи-Зосим је б |
| ена.{S} А, у то време, у Београду се са највећом суревнивошћу пратио приватан, породички живот |
| редузео тако далек пут, и хаџи-Зосим са највећом оданошћу обећа, да пронађе неког пустињака, ко |
| е, него што би је у стању била исказати највештија фраза песника из Еладе.</p> <p>Прошло је доб |
| болест од које болује. — Но међу свима највиша их је било жена нероткиња, којима су већ дотужа |
| гроша.</p> <p>Али оно, за чиме је Диша највише жудео, — <pb n="131" /> потомство које ће некад |
| ног прекора.</p> <p>А кир-Дума, коме је највише бучала глава од свега тога, сад више није знао |
| ревно пазити.{S} Али радња, радња му је највише на срцу стојала.{S} Ту је уложен један део капи |
| и како се мајстор Диша сплео. — Кој вас највише помаже него грцко чаршија; кој вам је мустерија |
| свота ни мало не збуни.{S} Оно, што је најглавније било, постигао је.{S} Видео је, да испосник |
| реч погађала је право у срце; а што је најгоре било, она је била толико <pb n="136" /> одана в |
| а, као оно човек, који је пролазио кроз најгушће шуме и гудуре, обзирао се на све стране, да га |
| p> <p>— Да се склонис и поарну послу да најдес.{S} А ја искам да се састанем сас мога кир-Ламбр |
| а нашао под својом главом и који је као најдраже благо до данас чувао, носио преко дана за поја |
| ке и да употреби све што може, да свога најдражег пријатеља, Ламбру, сачува од пушке Дишине.</p |
| а је ово сазнање потпуно уништи, она се наједаред прибра, оне преплашености неста, а наместо то |
| је сада онај цванцик, како би се слатко најео хлеба.</p> <p>Симиџија би му, можда, и дао комад |
| к (до душе ретко) бивало је да јој кроз најживљу шалу и смех прелети преко лица нека тамна сенк |
| са оним што је после било; а то ће нам, најзад, објаснити и оне загонетне стихове на гробу друг |
| штао још и хаџилуком, и чија је молитва најзад успела, да га друга жена, на седам година по вен |
| ике његове наде, толико ишчекивање, %на најзад и онолики пут и онолико ломљење по туђим земљама |
| Је ли ти рекла што мајка, ха? — запита најзад Диша приступајући јој ближе.</p> <p>— Јесте! — п |
| е ожени Лепосавом Мацином.{S} А тако се најзад и морало држати, пошто је мајстор Диша дан из да |
| говори шта се то догодило?! — подвикну најзад Маца, кад виде, како она не може да се од суза п |
| локуме и друге слаткише гостима.</p> <p>Најзад се проводаџије са својим женама дигоше, да иду, |
| о тајанствено овога пута шуштао.</p> <p>Најзад се одлучи, притиште руком кваку и погурну; али в |
| из неме дубине у коју је тонуо.</p> <p>Најзад, кад сунце поче да прижиже а хлад од дафине скре |
| <p>Сад, после овога сукоба, који се за најкраће време по целоме Београду раструби, није било н |
| ано опљачка.</p> <p>Да му није било баш најлакше, када је пред запаљеним свећама и евангелијем |
| Диша седе на ћепенак, подави ноге и са најлепшим задовољством даде се у маштање о будућем, бра |
| ливао у дупломе задовољству: ожениће се најлепшом удовицом, која му носи кућу и неколико хиљада |
| ли на рамена, те тако показивали, можда најлепшу белину и руменило што се може видети на мишица |
| зговарасмо мало... одговори Диша не баш најљубазније. — Требаше да сазна, шта ја тражим од свој |
| споредним сокачићима, где је у ово доба најмање света, стиже пред своју кућу.</p> <p>Али кад пр |
| рао оне сокачиће и завијутке, где би се најмање могао надати на сусрет са мајстор-Дишом.{S} Али |
| Диша се избечи на ову посету, којој се најмање надао.{S} Фудул-Стаменку није никада марио; њег |
| ко окрене.{S} И то баш онда, када му се најмање нада, као оно човек, који је пролазио кроз најг |
| /p> <p>Али то није сметало комшилуку ни најмање, да мало доцније, из оног ранијег снебивања и п |
| атно, и то увек сокачићима где се могао најмање надати сусрету с киме, то му је било све.{S} А |
| ала живети онако повучено и зазирати од најмањега шушња.{S} Некадање пријатељице и познанице, к |
| или, а он је на крају био захвалан и на најмањем поклону од побожних поклоника.</p> <p>Но поред |
| на тужну арију, а од песама јој постаде најмилија она:</p> <quote> <l>„Зашт да прећутим ја оног |
| кад кроз чаршију пролази, то би му било најмилије.{S} Овако, није му остало ништа друго, него д |
| ико од Грка и Цинцара, а они су му били најобилније муштерије, неће завирити више у његов дућан |
| ко је ово казивање било од свих осталих најоблије и најпотпуније, то, за дан два, оно поче <pb |
| как-сплеткама, дужност му је била да их најодлучније сузбије.</p> <p>Али на који начин?{S} Да з |
| оцупкивати и горњим делом тела извијати најпластичније фигуре чочечке игре, која је тако дражес |
| његовој глави скраси.{S} Од свих му се најподеснија чинила та, да некако кир-Дума измири Анаст |
| а му морални углед не пострада.{S} Јер, најпосле, трговина је једна вештина, а људи који купују |
| ку и неко време замишљено гледао у зид; најпосле извади дуванкесу, сави на колену цигару и поче |
| грло запекло, па реч ни тамо ни амо.{S} Најпосле, кад опази да овако не може дуже и да је кир-Д |
| сватовима, опет одалами, то баш нећу. — Најпосле, она ми није никаква зла учинила, а од њега ни |
| о добро не.</p> <p>— Шта си ме звала? — најпосле запита Диша необично меким и молећим гласом.{S |
| диже из постеље.{S} Толика Мацина нега најпосле му поможе и он изиђе у дућан, истина жут као и |
| ли сва видарска вештина тетка-Мацина па најпосле и све биљаре, које су јој усрдно помагале, да |
| је тетка Маца наредила, све је вршио па најпосле и певао и мукао толико, да је пред вече узбуни |
| чекала; али и стрплењу најверније жене најпосле дође крај.{S} Она је већ почела да размишљава, |
| И сада наста на ново погађање, докле се најпосле не састадоше на цени од двеста и четрдесет гро |
| олест будеш толике паре издавао, шта ће најпосле бити од тебе?{S} Треба цркви дати; подај!{S} А |
| ј начин удеси живот без ичије помоћи; и најпосле, није могао ни десет дана да издржи, а да се н |
| га мајстор неће лака срца пустити; али најпосле и да га не пусти баш на лепо, — пустиће га, ка |
| ка када ће га по врату пљеснути.</p> <p>Најпосле, после кратких ћутања и пребрајања ћилибарских |
| да му срамоту на смеј не изнесу.</p> <p>Најпосле дошао је до једнога резултата, да би најбољи н |
| зивање било од свих осталих најоблије и најпотпуније, то, за дан два, оно поче <pb n="36" /> ос |
| ће дукат на чело?</p> <p>Лепосави не би најпријатнија ова перспектива, али какве би користи бил |
| га синовца и снахе.{S} До душе, није му најпријатније било, што му се синовац оженио Гркињом, п |
| ску собицу.</p> <p>Јанићију не беше баш најпријатније, али се диже и пође за њом у собу.</p> <p |
| ти!</p> <p>У таквоме расположењу она је најрадије окретала на тужну арију, а од песама јој пост |
| и пријатељи нису пропустили, да га и за најситније догађаје на путу не пропитају.{S} И то је та |
| а-Анастасије, а што је за последак, као најслађу посластицу, оставио, помену и оних 3500 гроша |
| тина, да баш онда кад човек мисли да је најсрећнији, дође нешто, што му сву срећу наопако окрен |
| кога је окумио, била му је сад наместо најстарије сестре; она је по чаршији бирала за ново ћур |
| ско се поклони и приступи кир-Думи, као најстаријем, да га у руке целује.</p> <p>Оба кума разве |
| опет чути, ма да је чуо већ оно што је најстрашније.</p> <p>— Јесте, због тога! — Ја те лепо п |
| Чинила је све, само да не мисли на оно најстрашније.{S} Али у заман; ту у глави урезала се јед |
| ња.{S} После би заповедио да га окују у најтеже букагије, да га метну на магаре, али не као што |
| љи глас.</p> <p>Где је Диша после овога најтежег удара отишао из тетка-Мацине куће не зна се, п |
| лице, озарено очима, које су се и кроз најтужније сузе пркосно смешиле, — сад су је редовно по |
| ве рачуне и које својом ватром сагорева најубедљивије разлоге мозга, размахнуло би у томе часу, |
| а еснафу за трен ока постао је један од најуваженијих грађана; а све оно што га је до сада тишт |
| место у чело миндерлука, где се обично најугледнији гости посађују.</p> <p>Кира-Ламбриница, ко |
| н.{S} Њему је главно било да кир-Ламбру најури из куће, а то је, у овај мах, успео.</p> <p>Ства |
| фегџија).</p> <p>Ма да је онако одлучно најурила мужа из куће, ипак се није смела задржавати да |
| лучи да оде тамо, па макар га од туда и најурили.</p> <p>Напротив, тетка-Маца га дочека као и о |
| просјака, са прага свога дућана, сурово најурили.{S} И он се тога држао као стене.{S} Прва два |
| но је повећано и тиме, што је њезин муж најурио из куће Јанићија, који јој је од онога дана пос |
| савести оправдала, увек је износила оне најцрње могућности које многе родитеље од деце и због д |
| дале као танка сламчица, забодена усред најшире саксије.</p> <p>— Елем, нема ништа од тај посао |
| омаћу идилу.</p> <p>— Е, е, ти ми много наказива — смеши се Диша — Ама где да нађем добру девој |
| леђима или у појасу, да му је лице као накалаисана тепсија, и Бог те пита, још шта, што само м |
| да будеш мати; а мајци требаше ли бољи накит од деце.</p> <p>Као што је кућу и жену оставио Ма |
| у веселост, а нарочито Лепосаву са оним накитом, која га је равнодушним осмехом по каткад погле |
| његова, већ увелико позната испосничка наклоност, створила му је међу новим поклоницима леп уг |
| и!<ref target="#SRP19061_N5" /> Ти само накриви фес, а мајстор Диша је један по један! — одгово |
| о пцовао!</p> <p>— Пеки!{S} Сутра ћу се накусурати.</p> <p>— На полицију њега, да се протера од |
| сви еснафи, који се у ондашњој чаршији налажаху.{S} И што је најважније, уза сваки убачени пок |
| е у кући свога пријатеља, као у својој, налази.</p> <p>У неко доба ноћи, када се кира-Думиници |
| саву није бринуо, јер је знао да се она налази под двоструком пажњом, Мацином и Јанићијевом; а |
| мајстор Диша прилика, каква се лако не налази, и да једна честита и послушна девојка неће ника |
| адовитим орахом, њему је било као да се налази међу најближим својима.{S} Управо тако је он мис |
| Капије богато ширили онде, где се данас налази густо насељени Енглезовац.{S} А када га је умор |
| /p> <p>Када га кира-Анастасија, која се налазила још под пријатним утисцима синоћне гозбе, угле |
| ије смео двор поверавати пошти, која се налазила тек у првим зачетцима и била тако неуређена, д |
| не нађоше у његовој испосници, која се налазила близу Гетсиманске Баште у једној старој гробни |
| а.{S} Све махале око Сака-чесме, где се налазила лепа удовичина кућица са хладовитим чардаком и |
| арочито, када су се жене „на коме добу“ налазиле, она је била неопходна; а оне жене, опет, које |
| о и псовао све што се на грчкоме језику налазило.</p> <p>— А-а- проклета пцета; проклето Ламбре |
| нилу, од чега је осећао бол у глави.{S} Налазио се у сличноме стању душевнога немира као пре го |
| ш у томе тренутку, када се мајстор Диша налазио на врхунцу радости и узбуђења, те му дође чисто |
| неће бити сигурна, све докле се он буде налазио у овој кући.</p> <p>И кир-Ламбре је, као и Анас |
| уо се на пут кућама.{S} У томе каравану налазио се хаџи-Диша.</p> <p>Хаџи-Зосим, који је морао |
| ку у детињим чакширицама, ипак је почео налазити какве такве утехе.{S} Он је са тим чакширицама |
| полете, да је удари.{S} Али у који час налете, кира-Анастасија га удари ногом у трбух тако јак |
| ота, да је тај човек, за кога се удаје, налетео на њену удовичку идилу као изненадна мећава, од |
| ава кошуље од танке тканине прозиру као наливене пуне мишице и што јој се гибак струк тако елас |
| ун љубазности принесе ибричић с кафом и наливеним филџанима.</p> <p>— Ни врана коска да ми не д |
| RP19061_N1">Тврда и обла, јајаста капа, налик на половину диње.{S} Такву су капу носили махом в |
| ћи, јер га је прогутало неко чудовиште, налик на ону аждају, коју је св. Ђорђе копљем пробио.{S |
| а у буџак, добила је нешто што не би ни налик на Божји благослов.{S} То је била нека глава са в |
| нађе!{S} Доста, ако кажем, да је он био налик ономе сиромаху, који је седео испод пуне трпезе и |
| по обичају, пре мајке и са „чирачетом“ наложила ватру у мутваку, преставила џезву с кафом, мет |
| </p> <p>Мајстор Диша занеме.{S} Није се наљутио, али га изненадило то што му рече.</p> <p>— Ко |
| у наше радње шаље по једнога анђела, да нам имање до повратка сачува.{S} Хоћеш ли да те ђаво на |
| ност од себе,</p> <p>— Па ти му реци да нам не долази у кућу више; зашто ће нам он?</p> <p>— Ви |
| лепци, па да рекну:{S} Нисмо видели шта нам је дао; нити је трговац нека арамија, који хвата љу |
| а совру, рече:</p> <p>— Није фајде, кад нам се Пречиста сама јавила, морамо је послушати.</p> < |
| нигде нема, он одмахну главом: „Побеже нам погансуз!“</p> <p>А када га ни до вечери не би, мај |
| беху до рамена голе.</p> <p>— Добро сте нам досли!...{S} Орсе! — нуди их домаћица у кућу и, сме |
| вези са оним што је после било; а то ће нам, најзад, објаснити и оне загонетне стихове на гробу |
| да нам не долази у кућу више; зашто ће нам он?</p> <p>— Ви’ш ти ње!{S} А шта би свет онда реко |
| онај сан још пре шест година.{S} Сад би нам био оволики. — Одговори јој Диша и руком одмери вис |
| о време!{S} Стари честити људи!{S} Како нам и ваши, давно запуштени гробови изгледају тајанстве |
| Канче, то ми није адет.</p> <p>— Па што нам се не похвалиш?{S} Зар нећеш да нас позовеш?</p> <p |
| ца.{S} У нас се знаје за ред, а ни адет нам не је како у вас.{S} Него кад ми бидете муж, онда — |
| ве узроке свога расположења, те тако ни нама не остаје друго, већ да поверујемо кира-Маниној по |
| S} Па чим се родило, оно се, буди Бог с нама, истргло из руку и почело као лопта да се премеће, |
| буњена.</p> <p>— Шта ово би, буди Бог с нама!? — учини и од чуда се прекрсти.</p> <p>— Шта је?. |
| кова потајно смеше.</p> <p>— Буди Бог с нама, шта ме сад опет снађе! — прекрсти се Диша од чуда |
| лазила онако често.</p> <p>— Буди Бог с нама, жене! — узвикну тетка Маца чисто запањено — још ћ |
| је, а хећим, задовољан својом вештином, намаза рану зејтином, даде јој апове, да прогута, и, ка |
| ујезина, који оглашаваху вернима: сабах-намази (јутарњу молитву).</p> <p>Али поред свега тога н |
| е беше, да га она није својим понашањем намамила на онај загрљај и пољубац, који му узе свест, |
| на.{S} Ниједна пара, коју му је судбина наменила, није му измицала из шака.{S} Неуморно је пази |
| , у коју је он безусловно веровао, беше наменила, да се баш Анастасијом Бенџином ожени, а Бенџа |
| обазре, па за тим кући, да узме што је наменио својој невести.</p> <p>Кад се вратио, тетка Мац |
| истрча на улицу. — Била му је првобитна намера да врати газдарици цванцик у руке и да јој каже, |
| билачке мисли. <pb n="165" /> Крвожедне намере стишале су се, а наместо њих овладала је њиме ти |
| е прави узрок, што је одустао од ужасне намере и спасао младу душу бар од оних вечних мука, кој |
| еднога сина.</p> <p>Какве су му мисли и намере долазиле и то све на један мах у главу, тешко је |
| а не покуша да одмах приступи смишљеној намери.{S} Синоћна пољска вечера није била тако издашна |
| много више него ли ма шта друго, што би намерно смислио.{S} Мајстор Диша је, пре него што се Ја |
| поступању.{S} Он није ушао случајно, но намерно.{S} Само, ко ли му је могао тако што наредити?{ |
| ово чинила инстиктивно, или са свесном намером да га намучи, или што се нечега плашила, ко би |
| атима.</p> <p>Али свети човек, опазивши намеру хаџијину пресече му пут.</p> <p>— Нећу да те пус |
| оде до тетка-Маце, те јој саопшти своју намеру и потражи савета од ње.</p> <p>— Бог с тобом, де |
| аред прибра, оне преплашености неста, а наместо тога очи јој добише некакав дрзак, изазивачки и |
| 5" /> Крвожедне намере стишале су се, а наместо њих овладала је њиме тиха туга, жеља да самога |
| сно видело, да га је сва моћ оставила а наместо тога настао у души ужасан страх од онога што ће |
| на жена, кога је окумио, била му је сад наместо најстарије сестре; она је по чаршији бирала за |
| за цело не би јаче вриснула, да јој се наместо његово јавио у соби пок. кир-Бенџо; филџани и џ |
| ати, какав ће разговор бити.</p> <p>Али наместо разговора Маца из гласа закука.</p> <pb n="222" |
| точи расола, који је он увек за вечером наместо вина пио.{S} Маца је предузела домазлук, негова |
| е? — запита је шапћући.</p> <p>Лепосава намешта посуђе и не одговора ништа.</p> <p>— Лепосава! |
| </p> <p>У мутваку затече Лепосаву, како намешта по полици санове и каленице.{S} Испела се на пр |
| ројним иконицама.</p> <p>У ћелији је од намештаја био само један миндерлук, на коме се, како је |
| то из нарочите милости, па се увек тако намештао леђима, да је чисто нукао, само да продужи што |
| <p>— Само ћерку нећу! — одговори Диша и намигну на кума; а кира-Анастасија, стидна од кума, зак |
| Зосим значајно погледа у мајстор-Дишу и намигну.</p> <p>— Зар од овог памука да роди?</p> <p>— |
| са „братинском“ и „сестринском“ љубави намицао којекако, па кад не беше топлог сунчевог зрака, |
| а трећу пару; ортак да ми буде, паре да намлати!</p> <p>Али сва та вика беше у залуд.{S} Хаџија |
| су у соби сами једно према другоме; она намргођених обрва а он оборена чела, погледа плашљива а |
| >Још од кир-Дишиних сватова Јанићије је намрзао на првога пријатеља газдинога и када год га је |
| стиктивно, или са свесном намером да га намучи, или што се нечега плашила, ко би то могао погод |
| алац и довела мужа кући, пошто се добро намучио и нагладовао.</p> <p>Ни пре Лепосавине смрти, н |
| , као да ти је све помрло; хајде овамо, нана је у мутваку.</p> <p>Али Јанићије не миче, него ћу |
| , немој тако!{S} Не иди од нас.{S} Ето, нана те воли као сина, а и ја те волим као да си ми рођ |
| ке ни сестре, па што да идеш од нас?{S} Нана и синоћ каже Диши: „Честит је момак, Јанићије; он |
| хну руком:</p> <p>— Дете!{S} Право каже нана: дете! — прошапута и заставши на собњем прагу дубо |
| крива?{S} Ја не смем друкчије, већ како нана каже; а он је слуга, нема нигде ништа!{S} Ох, Боже |
| а је из мутвака и пошла софри.</p> <p>— Нане! — поче Лепосава која се охрабри, кад спази матер. |
| итрополиту и суду за срамоту, што ју је нанео њиховој штићеници.</p> <p>Но кир-Дума је био чове |
| оказивао, како са овом срамотом, што је нанесе кира-Анастасији, не само да је изгубио код тргов |
| — запита Диша.</p> <p>— А јеси ли казао нани?</p> <p>— Зашто њој да кажем?</p> <p>— Па, знаш, б |
| акат, него ће сутра моја домакица да ми наниже оште едно килибар-зрно.</p> <p>— А колико ли бро |
| ри.</p> <pb n="12" /> <p>— У здравје да нанижеш оште педесет и четири! — одговори Ламбре весело |
| Шта си радила до сада?</p> <p>— Ништа, нано, — замеће она и измиче рантлику, да не прекипи — у |
| гоше иза сна.</p> <p>— Боцкају ме мрве, нано! — одговори Лепосава и седе у постељи, бајаги, да |
| јасан усклик Лепосавин:</p> <p>— Нано, нано!</p> <p>— Шта је?{S} Што сабајле толико вичеш? — о |
| м зачу јасан усклик Лепосавин:</p> <p>— Нано, нано!</p> <p>— Шта је?{S} Што сабајле толико виче |
| х дана да има стотину уста, да би могао наодговарати свима питачима, са којима се у чаршији сре |
| д очију посматрао бившег шегрта како се наокришке ближи.</p> <p>Јанићије стаде у близини ћепенк |
| p>— Пије!?</p> <p>— Пије.</p> <p>— Шта, наопако! — викну Маца, а Диша само што разрогачи очи од |
| да слуша; а ако, што и послуша, то све наопако.{S} Нисам смела више ни да му заповедим што, са |
| јсрећнији, дође нешто, што му сву срећу наопако окрене.{S} И то баш онда, када му се најмање на |
| није; сада је бар била мирна од његових напада, а у вече, када би он за совром, не обраћајући н |
| иче?</p> <p>— Разбојник еден!{S} За сто нападас зенско свет на улица?{S} Поједосте четири хиљад |
| нићију.</p> <p>— Пцета!{S} На зенско ли нападате?{S} Ели ово гора Романија, што ли?{S} Ви мене |
| ићијевим и у жељи, да се виком спасе од нападача.</p> <p>Неколико пролазника дотрчаше на ову ви |
| } Хтео би да јој одговори ма шта, да је нападне речима, да јој каже како је превртљива; али све |
| од мајстор-Дише, да га усред чаршије не нападне.{S} Па онда, тиштала га је и помисао на срамоту |
| — испоручи Јанићије, збуњен девојачким нападом.{S} Предавао је ствари а зачуђено је посматрао |
| не повуче за шалваре, тек колико да јој напакости.</p> <p>Ма да је кира-Анастасија, из обзира п |
| кога доба почела да се плаши од могућне напасти, поче да се вајка, како сада нема више онако сн |
| од унутарње ватре, приђе једној чешми, напи се воде, подметну главу под лулу, из које је избиј |
| ао једну аспру (1/3 од паре), па кад је напипа, приступи просјаку, тисне му је у шаке, а другом |
| х! — уздахну тешко.{S} Рука му случајно напипа једну кутијицу, коју је за појасом носио.{S} Он |
| бешеној о дувар, све дотле, докле не би напипао једну аспру (1/3 од паре), па кад је напипа, пр |
| ње му заста.{S} Како је шакама за собом напипао седиште, тако се скљокао на њега и блесасто гле |
| а, што га је некада под својим јастуком напипао.{S} Ноћ је била ведра и обасјана, благ поветара |
| апове, да прогута, и, кад своје лекове наплати, оде из куће.</p> <p>Хаџи-Диша одахну мало, али |
| b n="52" /> <p>— Леле, што ћу да јој се наплатим, само док је познам.</p> <p>— Немој, снахо; не |
| >— И јесам лудак.{S} А ти, што ми се не наплатиш?</p> <p>— Како ћу? — запита Лепосава и тако ђа |
| атко освестила и затражила, да је водом напоји.</p> <p>Тако је било и овога јутра.{S} Диша је з |
| тога мајстора, који му је толико шамара напоклањао колико можда ни своме псу удараца није дао, |
| анчевој кафани; и тек после ове пакосне напомене почињу да се развијају незгодне досетке на рач |
| ло врати прстен, то је он тек из далека напоменуо Думи, кад је споменуо како удовица у поноћи с |
| ајстор Диша био уважен међу овима, буди напоменуто, да га је првом женом, Анастасијом, оженила |
| тако назива; јер такав назив само му је напомињао све оно, што је до овога часа поднео, тај наз |
| де Лепосава, али, истрошена од толикога напора, једва се кроз собу и по авлији вукла.{S} Цео та |
| ао и он се, малаксао од тешког душевног напора и збуњен, враћао ипак оном једином осећању, које |
| и обратно.{S} Ова служба била је колико напорна толико и строго поверљива.{S} Ни једну важнију |
| роклета пцета; проклето Ламбре, што %ми направи!{S} Они били ортаци на жена, а ја да плаћам тро |
| </p> <p>— Море, шта ти је?{S} Шта си се направио, као да ти је све помрло; хајде овамо, нана је |
| ео, дохватила га сада, па га чисто гура напред кроз тесну и кривудаву улицу.{S} Није знао ни са |
| ловини пута застаде; нерешљиво се крете напред, опет стаде, па одједаред окрете на другу страну |
| ла од душевног узбуђења, али он је ишао напред, ишао и не обзирући се за поздравима људи и не з |
| истини пара вредео.{S} Ништа, што је за напредак радње било корисно, није пропустио, и за ових |
| </p> <p>— Можда и није — помисли и поче напрезати ум, да замисли како се %Јинићије није обесио. |
| о слави.{S} Хаџи-Диша није могао да се наприча чуда и лепоте, што их је видео у светим местима |
| Али, Лепосава место да осети ову казну, напротив, осећала се много пријатније; сада је бар била |
| де за гушу, па вели:{S} Плаћај, бре!{S} Напротив, ти имаш права да се ценкаш, па ако им је скуп |
| к осећа, кад зна да тиме Богу угађа.{S} Напротив, оне му постајаху све нејасније и изговарајући |
| м шакама пљеснула по снажним леђима.{S} Напротив, осећао је тада необично пријатно расположење, |
| икивања и тешку руку свога мајстора.{S} Напротив, овога часа, када је угледа овако порушену и п |
| лучну борбу противу дотичне сплетке.{S} Напротив, и сама помисао, да му ваља ма што предузети, |
| , али сада га баш ништа не занимаше.{S} Напротив, да је смео запушио би јој уста и изгурао из м |
| ли не зато, што не имађаше смелости.{S} Напротив, живот му је био толико несносан, да га је из |
| јој ни на крај памети није долазило.{S} Напротив, њој је било врло пријатно што је судбина пошт |
| а је, на све четири стране, разнесу.{S} Напротив, она је била од оно мало жена, које су умеле н |
| у се дало, избегавао.{S} А мајстор Диша напротив.{S} Он сад већ <pb n="216" /> није могао ништа |
| па макар га од туда и најурили.</p> <p>Напротив, тетка-Маца га дочека као и обично и смешећи с |
| три човека или жене, чије се већ давно напуњене тестије под лулама преливају, докле се они жив |
| нићије жив да се изеде; није пристао да напусти дућан, па да је појури, ни да је опет остави, д |
| >Газда Дишу обузе слутња, да му је жена напустила кућу, и он је поче из гласа по имену звати.{S |
| рема Јанићију и обојици шегрта, који су напустили посао, па онако седећи око пања узверено глед |
| ама Маца.</p> <p>Када је претрнула срца напустио кућу и отишао у дућан, рекоше му момци да је д |
| а чврсто држи за ону, коју је тако брзо напустио.{S} Сад ће кир-Дума затражити мираз, а он му г |
| свога није имао и кад није могао никако напустити овога мајстора и отићи бољем.{S} Јер и бољи м |
| Но кир-Дума не беше од оних, који олако напуштају што су предузели.{S} Место да устане, он поче |
| жева и младожење, који се враћао својој напуштеној вереници као блудни син из Библије своме оцу |
| мерила њезина ведра и вазда расположена нарав, те тако, после првога наступа и после четрдесетн |
| тај момак тако брзо измени своју ведру нарав, и ма да му ни на крај памети не падаше да потраж |
| јстор-Диша је добар газда и човек „тихе нарави“, па, као вели, ако овде раскварим сватове, лако |
| сам, по својој повученој и срамежљивој нарави, не би имао те смелости, да ствар, коју ће време |
| дамнаест година, у лицу сушти отац а по нарави иста мајка.</p> <p>То му је све било већ одавна |
| а сваке стране за собом, то није било у нарави Дишиној.{S} Међутим, Јанићије му је већ једаред |
| шегрта.{S} У потаји је тако осећао; али наравно био је принуђен, да то осећање дубоко у себи ск |
| које га је онако жарко палило.</p> <p>— Наразговарасте ли се? — запита Маца, којој не измаче ни |
| омаћици, да пред госта донесе распаљене наргиле.</p> <p>— Много, кир-Ламбре, много бре, оште пе |
| а дервиш, коме је онај млађи припаљивао наргиле, само трепну очима у знак опраштања и поче нема |
| </p> <p>Кира-Анастасија радо прихватила наредбу, па се и не обазире на обећање што га је дала Ј |
| вољу увек сматрала не друкчије већ као наредбу, коју је њезин покојник издавао озго.</p> <p>Са |
| а је у маштање: да је нешто књаз, па да нареди да му доведу тетка-Мацу и мајстор-Дишу, па онда |
| ну <pb n="75" /> кафу, позва Јанићија и нареди му да оде до Ламбрине куће.</p> <p>— Да поздрави |
| своје прошенице, па када није могао, он нареди Бику, да погне леђа, а он му се попе на леђа, па |
| ри и додаје час овамо час онамо, што ко нареди.</p> <p>Весеље махнито.{S} Јанићије Бик зачинио |
| јутра.{S} Диша је зором отишао у дућан наредивши Јанићију, да му сваки час јавља, како је Лепо |
| ској љубави, и што год му је тетка Маца наредила, све је вршио па најпосле и певао и мукао толи |
| ифа од кира-Анастасије.{S} Газдарица му наредила, да то однесе и да је поздрави, да не иде нику |
| и су овог дана управљали целим весељем, наредили, да се софре поставе у башти под оним густим д |
| редузе да болесницу доведе к свести.{S} Наредио је да се добро угреју у ватри једне машице, па, |
| ну.{S} Мајстор Диша му је пред шегртима наредио, да пази на радњу и што чешће у дану тркне до к |
| и дало снажан преокрет.</p> <p>Кир-Диша наредио жени, да за сутра спреми вечеру и да позове Лам |
| анум, да остариш као девојче!{S} Бог је наредио на жена, да не једе џабе лебац, — вели кира-Ман |
| ћи његовог мајстора, послао је шегрта и наредио му, да се у мутваку нађе и да остане тамо, све |
| ни речи проговорио.{S} Јанићију је само наредио да остане код куће, те, ако устреба Маци, да јо |
| Може бити он је нешто посумњао, па њему наредио да нас хвата.</p> <p>Али кира-Анастасија, која |
| ни.{S} Посадио их је на ћепенак и одмах наредио да се џезва пристави, што је, у осталом, чинио |
| ечевој младини, онако како је то дервиш наредио.</p> <p>— Аман!{S} Спацирати сас она мешина гол |
| узео прстен и чека, шта ће мајстор Диша наредити, али овај сео на пањ, брише рукавом <pb n="34" |
| но.{S} Само, ко ли му је могао тако што наредити?{S} Да то није кира-Манино дело, о томе није н |
| е расвести.</p> <p>Из куће се разлегало нарицање; једна по једна жена улазила је на капиџик, ко |
| ли, кад је дошао пред капиџик и чуо оно нарицање, застаде за неколико часака.{S} Јако се плашио |
| оче горко плакати.</p> <p>Мацино гласно нарицање огласило је комшилуку смрт њезине кћери.{S} Ка |
| већ, како га носе на гробље, а Лепосава нариче, буса се у груди и довикује:{S} Ја сам крива, шт |
| ја тичица, <pb n="196" /> а побожан си, народ ти даје све, што год ти је потребно.{S} Па онда, |
| велики ексер и нестаде је.</p> <p>— Сад народ у гомилама хрли пустињаку са Витаваре, да види св |
| /p> <p>— Да продам, а ко зна у какав ће народ доћи оваква светиња.{S} Можда си ти баш од оних.. |
| ка-Мацу, а сви совјетници, попечитељи и народ да јој приступе руци, а он да им каже: „Да је сви |
| бре; што може да се чека од један диваљ народ? — забринуто се питао, и свакога часа слао до кир |
| </p> <p>— Одродили сте човека од његова народа, одузели му крсно име, па му сада и образ узесте |
| сего“ постаће и велики добротвор свога народа.</p> <p>— Међер, имаш златну памет, тетка-Мацо! |
| нио он само према угледним људима грчке народности.</p> <p>— Кафа је за људе а не за фукару.{S} |
| појави београдски митрополит, Антим, по народности Грк.{S} У таквој прилици први би запевао „<t |
| Мацу и мајстор-Дишу, па онда пред целим народом да метне поред себе тетка-Мацу, а сви совјетниц |
| авио вилице и на памет виче искупљеноме народу: „Чујте и почујте!{S} Јанићије Бик, калфица код |
| а тако често лупа по леђима, чини то из нарочите милости, па се увек тако намештао леђима, да ј |
| за кога течеш! — суздахнуо би кир-Диша, нарочито онда, када се у своме дућану усами и погледа, |
| детинским плачем, то је вредно сазнати, нарочито садањем појасу мужева и жена, којима су деца ј |
| међу Грцима, али, у очима кир-Думиним, нарочито његова хришћанска питомост, коју је показивао |
| сунце је прижижало озго, а над земљом, нарочито око чешме, где је било увек по мало блата, игр |
| икакве речи тек би покаткад простењао, нарочито онда, када би му она околишно тек по штошта до |
| љенији него што је из дућана изашао.{S} Нарочито се мрштио, кад би у дућан ушао кир-Ламбре, да |
| ње и била радо примана у сваку кућу.{S} Нарочито, када су се жене „на коме добу“ налазиле, она |
| што су сви пријатељи пок. кир-Бенџе, а нарочито жене њихове журиле, да спрече сваки могући пож |
| мислити како је било грчкој чаршији, а нарочито комшијама онога времена, гледати међу собом мл |
| сам кир-Ламбре није помишљао на ово, а нарочито од онда, кад је кира-Ламбриница почела нагло в |
| чуђено је посматрао сву ову веселост, а нарочито Лепосаву са оним накитом, која га је равнодушн |
| им природно, њему се чинило да Лепосава нарочито тако удешава, да је њој баш мило, што јој се и |
| ам да ућути, у толико пре, што Лепосава нарочито застаде и позва мајку, да се не задржава толик |
| г с тобом, дете! (тетка-Маца га је сада нарочито тако ословила, ма да је од њега само једну или |
| И није се преварио.{S} Хаџи-Зосим га је нарочито тражио, да му саопшти важну новост.{S} Са Јорд |
| о њему говорио.{S} Када се женио, није нарочито хтео да га позове у сватове; чинило му се да б |
| чинио се мајстор-Диши, да је баш данас нарочито расположен, чинило му се као да га сваки позна |
| ји му је у свему био десна рука.</p> <p>Нарочито сада, од како је Лепосава умрла и оставила му |
| честога пипања руком.{S} Испосник је са нарочитом озбиљношћу расклапао један по један докуменат |
| требало да пљуне, тај је посао са неком нарочитом важношћу вршио у ову кутију.</p> <p>Једна мал |
| грчко-цинцарскога, ипак придаваху неку нарочиту сличност са културном нацијом, у коју се стапа |
| а хаџијска.{S} Зато он пушта ђавола, да нас на хаџилуку искушава, али, докле се ми овде боримо |
| н је нешто посумњао, па њему наредио да нас хвата.</p> <p>Али кира-Анастасија, која је свога му |
| што нам се не похвалиш?{S} Зар нећеш да нас позовеш?</p> <p>— Куда?</p> <p>— Па у сватове.</p> |
| слио, мој синко, боље би и за тебе и за нас било, да си тражио кућу фудул-Стаменкину и њено Кан |
| ма. — За тебе ћемо да правимо како и за нас.</p> <p>Разложише му понова како нема смисла да сед |
| дног честитог мајстора сас леб, а ви на нас сас поган! — Засто уцвелисте оно сирота удовица, за |
| јеш, Јанићије, немој тако!{S} Не иди од нас.{S} Ето, нана те воли као сина, а и ја те волим као |
| ш ни мајке ни сестре, па што да идеш од нас?{S} Нана и синоћ каже Диши: „Честит је момак, Јанић |
| и, па онда, онда, кад је ја питам: „Што нас остави, бре?“ а она ми каже: „Он ме је овамо отерао |
| о ми — вели — како српско удовица.{S} У нас се знаје за ред, а ни адет нам не је како у вас.{S} |
| p>— Не смо га звали; сам се тискао међу нас! — бранили су се Грци од оног прекора.</p> <p>А кир |
| од себе Думу тако силно, да овај полете насатке и лупи леђима о зид.</p> <p>— Леле!{S} Фаћајте |
| гледа, па онда преплашено поче узмицати насатке.</p> <p>У том се појави и тетка Маца.{S} Са пре |
| х нација, којима је ондашњи Београд био насељен, а тројани, као од брега одваљени, са кратким в |
| ширили онде, где се данас налази густо насељени Енглезовац.{S} А када га је умор савладао, оти |
| гне углед као равноправноме члану грчке насеобине.{S} Да тога није било, Бог зна би ли се мајст |
| потпуно се обистинила, те то нагна целу насеобину, да што пре стану на пут неприликама, које су |
| да је занесе, опије, па сад да се тако насилно у један мах угаси!</p> <milestone unit="subSect |
| азар и милостиво посматрао у гвоздењачи наслагани капитал у разним кесама, кесицама и другим за |
| ије Бик, и сав остали комшилук, који се наслађавао некада, слушајући кад мајстор-Дишиница запев |
| а му је стриц већ то и да ће га у скоро наследити.{S} Чезнуо је за кира-Анастасијом, и да други |
| ближих сродника, то је кир-Диша постао наследник целе имаовине покојникове.{S} Један трговац и |
| њезин муж дошао срећно с пута као богат наследник, и што је кир-Ламбре толико зачикавао и препа |
| и задовољство и до године, ако Бог да, наследника.</p> <p>Свадба је била врло весела.{S} Цео е |
| није кир-Дума чинио, само да до једнога наследника дође, па ништа.{S} Обишли све гатаре; за јед |
| и трећа година, а мајстор Диша оста без наследника.{S} У залуд је мајстор Диша бечио очи и очек |
| ожури, те да не остане толико имање без наследника.</p> <p>— Једно и још једно, доста!{S} Не тр |
| е помогло.{S} Кир-Диша је упорно тражио наследника, те кира-Анастасија немаде куд, но да се пок |
| довати забринутога супруга са по једним наследником.</p> <p>Ова њезина вештина отварала јој је |
| ихове жене; хоће да их почасти за своје наслеђе.</p> <p>Кира-Анастасија радо прихватила наредбу |
| саветова, да што пре дође, те да прими наслеђе.</p> <p>— Ти да пожуриш; немој да оклеваш, јер |
| коју јој је муж, покојни татар-Јован, у наслеђе оставио.{S} Њезин муж служио је дуго време као |
| обе.</p> <p>Кир-Дума се искрено радовао наслеђу свога кума, па је почео у шали да гони кира-Ана |
| им што, сама сам у кући, а он као ајдук наслони се о обрамку, па само звера.</p> <p>— Тако ли б |
| атворио леђима капиџик, тако је и остао наслоњен о њега, а од стида није смео дићи очију горе.< |
| !{S} Ноге му се подсекоше и како је био наслоњен леђима уза зид авлијски, сроза се и седе на је |
| ја пребледе.{S} Што је у првом тренутку наслутила, да је Јанићије одао, сад је јасно видела.</p |
| ми мрак... али...</p> <p>— Ниси хтео! — насмеја се пакосно Лепосава и погледа га презриво.{S} Т |
| /p> <p>Лепосава га је слушала, па се не насмеја чак ни онда, када јој је казао, како треба да с |
| /p> <p>Но Лепосава и овога пута нити се насмеја нити му што одговори, и Јанићије сад немаде куд |
| о је?</p> <p>— Сад ће! — одговори ова и насмеја се, кад опази оно преплашено и као крв зацрвене |
| лажно је...</p> <p>Тетка Маца се тужно насмеја.</p> <p>— Лажно је.{S} Светога ми, тетка-Мацо!< |
| јављале, кад год би се у сну мало јаче насмејала.</p> <p>Рано, у зору, кад сви шегрти устају и |
| ука! — смеје се Думиница и пиљи у вазда насмејане очи лепе удовице.</p> <p>— Кој па да гриза? — |
| очајањем, изгледаху ипак тако детињски насмејане и тако миле, да им се не би могло одолети.</p |
| дан, кир-Диша је све жудније погледао у насмејане очи своје жене, очекујући да му оне прве обја |
| пи, долазила би му лепа удовица на сан, насмејаних очију, са оним младешчићем и у шареним шалва |
| ице му је било врло расположено, готово насмејано, у колико се тај осмејак могао провући на пов |
| жутио над Лепосавиним веђама, то у њено насмешено лице.</p> <p>Девојке отрчаше у дубину баште с |
| “.</p> <p>Лепосава погледа и збуњено се насмеши на Дишу; очи јој засенуше од толиког крупнога з |
| Лепосава и отворено га погледа, па се и насмеши.{S} Диша изгуби свест, срце му заигра и сад већ |
| и свему невешта; само што се неприметно насмеши и главом одмахну.</p> <p>— Дете! — Проћи ће га |
| ање, да се и на њега, ма и под старост, насмешила срећа и ту му срећу лакоумна жена за један ча |
| са кир-Думом?</p> <p>— А шта ти је сад наспело да га о томе питаш? — зачуди се тетка Маца.</p> |
| ..</p> <p>— А је ли ти, море, шта ти је наспело да идеш одавде? — прекиде му мисли Лепосава и п |
| од капетан-Мише.{S} Него баш кад ти је наспело, а ти купи еснафски барјак, па га приложи цркви |
| <p>— Магаре, да би магаре!{S} Шта му је наспело! <pb n="160" /> И да ми је знати само куда се с |
| анила се Лепосава. — Шта ти је сад опет наспело?</p> <p>— Има рукава од честог платна!{S} Што д |
| не само према себи равнима, него чак и наспрам просјака. <pb n="17" /> Ниједног просјака не би |
| д виде како јој се мати болећиво опходи наспрам Јанићија, и поче га вући софри.{S} Јанићије се |
| се до века сећа, како је нечовечан био наспрам свога шегрта.{S} У потаји је тако осећао; али н |
| вени у лицу стојали су обоје сада једно наспрам другога.{S} Он опустио руке, разрогачио очи и з |
| е ових дана сушта услужност и љубазност наспрам Дишинога шегрта.{S} Није било јела ни посластиц |
| се не би могло образложити ни верношћу наспрам свога газде чији је хлебац јео, ни страхом да ћ |
| се ради?.</p> <p>Анастасија је стајала насред собе, па је тако апатично и са тужним изразом ли |
| ело миндерлука и тако, као занета, оста насред собе стојећи.</p> <p>Прво, што јој паде на ум, б |
| се Јанићије не саплете и паде потрбушке насред дућана. — У том јој се и кајиш измаче из руку, т |
| азрачуна с њим, и он сав претрну, скочи насред собе, опусти руке, па се бесвесно заблену у врат |
| благом пролетњем сунцу.</p> <p>Бик стао насред дућана, па гледа разрогачено у свога газду.</p> |
| чке махале <pb n="14" /> уваженој кући, наста такво стање, да се већ и у комшилуку почело о том |
| видим да си човек поштен.</p> <p>И сада наста на ново погађање, докле се најпосле не састадоше |
| о! — чу се Јанићијев глас и пред крчмом наста љубљење, које циганска ћеманета праћаху својом ар |
| Па колико тражиш за ово?</p> <p>И сада настаде дуго ценкање.{S} Свети човек <pb n="198" /> тра |
| озна са снахом, па после и да се сасвим настани.</p> <p>Али кир-Диша и његова жена примише стри |
| е дошао из Меке неки постарији дервиш и настанио се у Дервишани испод Синџир-џамије.{S} О овоме |
| а га је сва моћ оставила а наместо тога настао у души ужасан страх од онога што ће сад опет чут |
| удобну кућу код Чукур-чешме, са широком настрешницом и хладовитим доксатом, дотле је у тој кући |
| који, са својим родитељима, под кутњом настрешницом чупкаше траву.</p> <p>У то доба, када ће к |
| асположена нарав, те тако, после првога наступа и после четрдесетнице, сав онај први бол стопи |
| а излаза, кира-Анастасија, у хистеричну наступу, скочи са миндерлука, па вриснувши, као да је ж |
| ројним срчали-прозорима.</p> <p>Ишао је насумце, залазећи час за један час за други угао тесних |
| да да га један Грк, који му онакву жену натоварио на врат, још новчано опљачка.</p> <p>Да му ни |
| Јанићије Бик крчаг и отиде на чесму, да наточи воде.{S} А чесме по Београду, у оно време, биле |
| осим?</p> <p>— Њој!{S} Да га њој даш... натраг...{S} То ми не треба...{S} Реци: ево ти!{S} Мајс |
| Дишу, да га код куће сачека, и врати се натраг.</p> <p>На пет дана после ове куповине велики ка |
| пети пут до Варош-капије и враћајући се натраг Барјак-џамији.{S} А што је више у те мисли запад |
| изгуби иза градских бедема, он се врати натраг, сврати прво у Дишин дућан, да обиђе момке, коли |
| и, дошао кући пијан као земља, и чим је натрапао на своју жену, која је скочила из постеље, да |
| иш.</p> <p>Јанићије је ћутао и збуњено, натуштених веђа, гужвао један широк орахов лист, што му |
| ело је да се буди у њему нешто озбиљно, натуштено, које му, из неке мрачне дубине, говори; Пази |
| е и звонаре, потражите га и — нећете га наћи више.{S} Зуб времена оглодао је слова, а живи трн, |
| оме ниједна биљара ни гатара није могла наћи лека нити му означити болест од које болује. — Но |
| it="subSection" /> <p>Лепосава се умела наћи у своме новоме положају.{S} Као права газдарица оп |
| ор-Диши нека иде у Јерусалим, и тамо ће наћи копље моје.{S} Тим копљем пробошће аждају и ослобо |
| у ћу да прокопам, па ћу те и под земљом наћи!{S} Нисам ја стао за тебе једнога, али не дам да м |
| ла царевине.{S} Али ексер се није могао наћи, јер га је прогутало неко чудовиште, налик на ону |
| живи.</p> <p>Када је оно отишао, тврдо науман да са собом доконча, он је пун срџбе и очајања л |
| то, с чим ће доћи дотле, он је ипак био науман да то изврши, само ако она усхтедне.{S} А не хте |
| се врати мајстору или да изврши што је наумио.{S} На прво није хтео ни да се осврне, а на друг |
| гућне смрти не даде му да изврши што је наумио, и њему не остаде друго него да изиђе на поље.</ |
| а лепо, — пустиће га, кад изврши што је наумио.</p> <p>Страшна одлука, какву може само утврдити |
| .</p> <p>— Хвала ти, као оцу на храни и науци; све ми је добро код тебе било, али ето, ја те мо |
| чега.</p> <p>— Па шта да радим сада?{S} Научи ме, де!{S} Ето, ја ћу престати да долазим, па ће |
| ранио и мучио се око тебе, да те занату научим, па сад, кад сам те спремио, да одеш?</p> <p>Јан |
| енске косе. — Шта је ово?{S} Тако ли си научио ону твоју... твоју... да моме Канчету косе почуп |
| , ја сам досао као еден пријатељ, да ме научите, те да и ја разбирам, засто вратисте прстен?</p |
| а за тим поседише још неко време, да се нахвале доброте и вредноће будуће кира-Дишинице, па се |
| што из њезине куће изнесе, то би могло нахудити њезиноме доброме гласу.</p> <p>Тетка Маца је т |
| ла у постељи посете од свију балканских нација, којима је ондашњи Београд био насељен, а тројан |
| ороди са племенитим потомцима класичне нације, те тако, у своме будућем породу, исправи погреш |
| а покаже као <pb n="31" /> достојан зет нације у коју се претапао.{S} Кир-Думина жена, кога је |
| е грчке пријатеље, а да се враћа својој нацији на то није ни мислио.{S} Одрођеноме је теже срод |
| , али никако као равне грчко-цинцарској нацији.</p> <p>О томе су били оба кума на чисто; али, т |
| ајати се од свога соја и прилазити оној нацији, која је са таким презрењем гледала на јучерању |
| ико хиљада гроша и ородиће се са грчком нацијом, те ће тако, мало по мало, раскрстити са погреш |
| аху неку нарочиту сличност са културном нацијом, у коју се стапао.</p> <p>А ону националну погр |
| им друге, него да свој историјски понос национални ипак умекшају.{S} Међу Србима је било већ та |
| нацијом, у коју се стапао.</p> <p>А ону националну погрешку својих родитеља трудио се, да изгла |
| и био потпуно освећен.</p> <p>Ама такав начин освете био је немогућ.</p> <p>— Роспија!{S} Уби м |
| је већ почела да размишљава, на који би начин могла да оде само до Галца, па да покуша све што |
| с миром, а да га не зачикне на ма који начин. <pb n="33" /> Али јој ни Јанићије није остајао д |
| аде на ум, да оде у дућан и, ма на који начин, подмити Јанићија, да ћути.{S} Ово беше једини из |
| јој се, да би требало да га ма на који начин опомене на мало већу пристојност према своме мајс |
| ајодлучније сузбије.</p> <p>Али на који начин?{S} Да зађе кроз махале и свакоме се правда — не |
| је до једнога резултата, да би најбољи начин, који би одговарао потпуно његовоме стању, био, д |
| кураж да јој џангриза; али, кад на тај начин не мога да излије своје нерасположење, он пронађе |
| раз, а он му га мора вратити, те на тај начин прекинути и последњи кончић, који га је опомињао |
| га, а ову трећа и тако редом, те на тај начин, поремећен правим хаосом од мисли и узбуђења, оде |
| се обесио, није био у стању да на свој начин удеси живот без ичије помоћи; и најпосле, није мо |
| у то доба пропраћан је обично на свечан начин.{S} Кајик, у коме је путовао хаџи-Диша, већ се по |
| може изићи на улицу, није било другога начина, но да Ламбру закључа у собу, да на капиџик удар |
| ачама прилику, а како није било другога начина да мајстор-Дишу изведу на праву стазу, оне су се |
| да је он заштити <pb n="102" /> и нађе начина, како да се из овог неприличнога и несноснога по |
| тетка-Маце, да она сама пронађе пута и начина шта да се ради.</p> <p>— Па ти и не чујеш све о |
| а разјареним Дишом; мучио се на стотину начина, како да се сачува од срамоте, али ниједна мисао |
| > <p>Осрамоћена удовица клела се на све начине пред Думом и Ламбром и њиховим женама, како јој |
| вему невешта градила, трудила се на све начине да саму себе увери, како Јанићије није био толик |
| pb n="57" /> на синовца, који се на све начине трудио, да му покаже, како он неће да зна ни за |
| но, па му је онда читао и претио на све начине.</p> <p>— Чапкуне, да би чапкуне! — дерао се Диш |
| окле је он са Анастасијом претресао све начине, како да и себе и Анастасију сачува од неприлика |
| е.{S} Изишла је за њим и на све могућне начине гледела је, да стиша преплашенога човека.{S} Изн |
| -Дума још дуго и дуго.{S} На све могуће начине он му је показивао, како са овом срамотом, што ј |
| десет гроша.{S} Свети човек узе памука, начини од њега малу лоптицу, па то уши у једну крпицу и |
| настасије уроке, који јој сметају да га начини оцем, о томе кир-Диша није ни мало сумњао.{S} За |
| <p>— То је само за жене.{S} Кад од њега начини хамајлију нероткиња, роди одмах дете честито и б |
| силне радости није знао где да им места начини.{S} Посадио их је на ћепенак и одмах наредио да |
| О Лепосави ни у сну није помишљао да је начини устабашиницом.{S} Ма да је пун нежнога задовољст |
| .</hi> </p> <p>Женидба са лепом Гркињом начинила је потпун прелом у животу кир-Дишином.{S} Све |
| и да није човек.</p> <p>Страшна новост начинила је од иначе мирног и спокојнога Дишинога лица |
| и бар старију сестру.{S} Бик и Лепосава начинили примирје и заједно трче то амо то тамо, куда и |
| ову борбу Дишин шегрт и старао се свим начинима да се пред својом савешћу оправда за своје ћут |
| е кир-Ламбре дознао за срамоту, коју је начинио Диша, цикнуо је од љутине и почео корети кир-Ду |
| е, и од овога тужног, запуштенога места начиниће живе улице, по којима ће се безбрижно газити.< |
| зету добру вест.</p> <p>— Ако буде син, начинићу ти, Мацо, либаде од кадифе?</p> <p>— А ако буд |
| а види шта је, а на капиџицима од башта начичкале се младе жене и девојке, у живописним шалвара |
| по реду, јави.</p> <p>— Мајстор Диша је наш човек, право Грекос.{S} Јазук, сто га не роди грцко |
| мате?{S} А ми који смо?{S} Ти, не ли си наш, не ли неси?{S} Ако си немаш родитељи, ми смо ту; н |
| </p> <pb n="13" /> <p>— Како, џанум?{S} Наша кост, наше месо!{S} Кој па да се брине у ова чарши |
| Маца, кад вечераше.</p> <p>— Добро је, нашао сам.</p> <p>— Зар? — учини Маца изненађена и радо |
| ц не купује другима „на веру“.</p> <p>— Нашао сам кесу на сокаку ваљда, те да беломе свету купу |
| стручак босиока, онај, што га је некада нашао под својом главом и који је као најдраже благо до |
| и је дотеривао биволице у Београд, није нашао на путу, примио га и довео у Београд и предао газ |
| дан широк орахов лист, што му се у руци нашао.</p> <p>— Иде ли до мајстора?</p> <p>Јанићије учи |
| од руку дође.</p> <p>Кад се овако нагло нашао на улици, стао је за један часак и нерешљиво се о |
| S} Како сте путовали!</p> <p>— Боље вас нашао!{S} Добро, фала Богу! — одговори Диша, када му ве |
| "13" /> <p>— Како, џанум?{S} Наша кост, наше месо!{S} Кој па да се брине у ова чаршија за едно |
| не бих га више волела!{S} Растао је на наше очи, био ти је десна рука у кући, поштује те као о |
| его да се зенис, ама да узмес зенско от наше сорта, — грцко!</p> <p>И ту кир-Дума, густа ради, |
| де боримо са нечистом силом, дотле он у наше радње шаље по једнога анђела, да нам имање до повр |
| човек на своме месту, зар би се клонио наших девојака па тражио Цинцарке.{S} Или: да је она че |
| <p>— Ја ћу опет онако...</p> <p>— Јест, нашла сам своје руке на сокаку, да их по томе гвожђу лу |
| ојзи, како га је, сутра дан по прстену, нашла <pb n="45" /> фудул-Стаменка, честитала му и „као |
| ="#SRP19061_N3" /> и сва срећна, што је нашла лека детету, прође поред кир-Дише и не погледавши |
| ли Лепосава, као навлаш, баш онда би се нашла у послу око огњишта, па док је он са највећим нес |
| ја уважавам као своју сестру; она ми се нашла у болести... она...</p> <p>— Е, па де, де; кад ни |
| је најважније, уза сваки убачени поклон нашла би и по једну киту цвећа, тако сређеног, да је уд |
| <p>— Боже дај!{S} И време му је, да и у нашој кући дете заплаче!{S} Па сада, ћерко, не лени се, |
| то онакав човек долази <pb n="134" /> у нашу кућу, а од њезине три конака бежи.{S} Ћути, само к |
| та знаш ти!{S} Не долази он за бадава у нашу кућу.{S} И зар би то било лепо од њега, паметног и |
| и сав се зацрвене од стида.</p> <p>— А, не је истина; саг, не је истина за ваше што се прича, х |
| е чежње <pb n="11" /> и толиких жртава, не имадоше куражи да се лично јаве; они су чезнули, оче |
| Да су ма шта друго изнели противу њега, не би га толико запањило као то, да је он, један угледа |
| има.{S} А како на улици не беше никога, не оста му друге него да тркне до тетка-Маце.</p> <p>Ка |
| их, само су комшије.</p> <p>—- Комшија, не комшија, еписи бир; ама, што Бог није заповедио да с |
| рестаде.</p> <p>— Кад те не бих волела, не бих ти толико говорила.{S} Не бих марила, баш и да с |
| их дан из дан слуша са градских бедема, не би му толико заглухнуле слух и толики шум у глави по |
| буја над старим, запуштеним гробовима, не допушта да се приближите гробу, коме не долази више |
| викнуо од силна задовољства и, Бог зна, не би ли заборавио и на своју тежину и на своје године, |
| ећ штуче међу сватове.</p> <p>А ко зна, не би ли боље било, да је мајстор Диша прво саслушао св |
| хну шаком; а како, поред свега мозгања, не нађе ни један згоднији излаз, који би најбоље одгова |
| је кир-Дума, устабаша бакалског еснафа, не пресече као на пању.</p> <p>На недељу дана, после тр |
| ти.{S} Од некога времена млада удовица, не знајући ни сама од куда то долази, ретко које јутро |
| д стида.</p> <p>— А, не је истина; саг, не је истина за ваше што се прича, ха! — А е ли истина |
| {S} Да је бар удовац, али пуштеник — е, не иде!{S} Човек са једном историјом, која је до скора |
| се суза скотрља с лица.</p> <p>— Е, де, не плачи!{S} Не идем преко света; вратићу се.{S} Него о |
| мо до Галца, па да покуша све што може, не би ли га умилостивила и ражалила, те да се кући врат |
| шија је %честитпла кир-Диши, па ако је, не тек гдекоји, но многи од трговаца и старијих калфи, |
| жда си ти баш од оних... оних...{S} Не, не, ти немаш те паре.</p> <p>— Па да се погодимо! — одг |
| срећну младост и да на њезине очи вене, не би ли се уверила, какву му је неправду учинила.</p> |
| и да убијете кира-Мана.</p> <p>— Море, не дери се ту, лудо цинцарска, док те нисам клепнуо, па |
| ваљалца отерао из радње.</p> <p>— Море, не могу да ти кажем све како се <pb n="83" /> беше осил |
| — Јок, то ти ниси кадар.</p> <p>— Море, не реци двареда! — одговори Јанићије.</p> <p>— Па, де, |
| и пљује на свете утвари?</p> <p>— Море, не пазариш ти ово памук; децу, децу пазариш! — додаде з |
| ењем бечио од туда очи и искашљивао се, не би ли га чула, она је у мутваку певушила што или би |
| а се опажала нека промена; уозбиљио се, не пева више, као што је то увек уз посао радио, не зач |
| {S} Знаш како је: да ми је рођено дете, не бих га више волела!{S} Растао је на наше очи, био ти |
| то код тетка-Маце.</p> <p>— Море, зете, не брини!{S} Доћи ће ти, видећеш!{S} Нема нигде умешено |
| једну аспру.</p> <p>— Нека, газдарице, не треба мени поклона! одговори Јанићије, који се све в |
| својој повученој и срамежљивој нарави, не би имао те смелости, да ствар, коју ће време једаред |
| , а да не наврати удовици, тек да види, не оскудева ли у чем и, као први комшија и мушки глава, |
| рамотом, што је нанесе кира-Анастасији, не само да је изгубио код трговачкога света свако уваже |
| а она и не мисли!</p> <p>— Пеки, пеки, не је тешка работа! — прекиде га дервиш — До године, ка |
| га би жао, па се и она тренутно збуни, не знајући шта да му каже.</p> <p>— Чујеш, Јанићије, не |
| кости; само <pb n="81" /> не уби; удри, не жали!“ А мајстори су ревносно вршили овај аманет: „Д |
| никога немате?{S} А ми који смо?{S} Ти, не ли си наш, не ли неси?{S} Ако си немаш родитељи, ми |
| до мало час, седео.</p> <p>— Мозе бити, не бегенисете несто? — пита кир-Дума, коме се овако мај |
| онога, што се могло врло лако догодити, не даде јој те ноћи тренути.{S} Обртала се, <pb n="158" |
| а је, бар узгред, кад поред ње протрчи, не чупне за курјуке или не повуче за шалваре, тек колик |
| а?{S} Ако прво комшија, Грк и пријатељ, не води бригу на грцко удовица, кој да гу води.{S} Него |
| тетка-Маци испричао.</p> <p>— Да кажем, не ваља!{S} Обећао сам да ћутим.{S} А да варам газду, з |
| да се китиш?{S} Докле се ја не вратим, не треба ти, а када се будем вратио, иде ли то, да једн |
| напада, а у вече, када би он за совром, не обраћајући на њу ни мало пажње, разговарао са пуницо |
| ет и шест година, па још бити неожењен, не само да се сматрало као велико чудо, него и као вели |
| ва!{S} Лепосава! — викао је као смушен, не би ли је расвестио; али у залуд.</p> <p>— Лепосава! |
| оме памуку лежао је један велики чавао, не дужи од садашњих „мертечких“ ексера.{S} Ексер као и |
| е неће пасти на ум!{S} О, о, о!{S} Ево, не желим јој зла и лепо је да се измирите; ама да сам ј |
| ише, као што је то увек уз посао радио, не зачикује мимопролазеће и врло често устаје са тронож |
| а, што је у ћор-Ахметовој кафани попио, не обори иа патос, где тврдо заспа.</p> <p>Кад се сутра |
| ј кући дете заплаче!{S} Па сада, ћерко, не лени се, него пожури! — одговори Маца и нежно помило |
| или оба кума на чисто; али, тамо овамо, не оста им друге, него да свој историјски понос национа |
| права да се ценкаш, па ако им је скупо, не купуј; али, ово је сасвим друго, то већ није ни дућа |
| — случају.{S} Ако се пронађе, — добро, не пронађе ли се, — то толико!{S} И зар је он једини, з |
| : „Докле ти не утаманим оно дивље месо, не можеш постати човек!“</p> <p>Колико му је тетка Маца |
| е отргне.</p> <p>— Не могу, тетка-Мацо, не могу више! — јекну Јанићије и грухну се у груди. — Н |
| иза мутвака.</p> <p>— Нека тетка-Мацо, не зови је сада; одох прво до куће, да јој донесем нешт |
| дотворни памук у коме лежи свети ексер, не би му за ту суму дао.</p> <p>— А од чега он чува? — |
| онда је истина; а кад се казује за вас, не је истина? — Тако ли је?</p> <p>— Ама кир-Дума, куд |
| S} Који је тај што је први пронео глас, не зна се, али у велико се веровало да ће мајстор Диша |
| живао је у староме Београду добар глас, не само међу Србима и Турцима, него чак и међу Грко-цин |
| кућу.</p> <p>— Нека се искупи цео свет, не марим! — виче из гласа Стаменка. — Срам нека буде он |
| треба?{S} Ниси још ни загризла у живот, не знаш још ни по коме свету ходиш, а овамо би да радиш |
| јој усрдно помагале, да спасу Лепосаву, не помогоше.{S} Дан из дан Лепосави је све горе и горе |
| вилает!{S} Жена, кад није понизна мужу, не заслужује име честите жене.{S} То је бар јасно: ако |
| дахну болно Маца — Лају ли или не лају, не знам; али, ово ми је све што сам до сада спечалила и |
| а цепидлака, која тражи у јајету длаку, не би имала шта замерити.{S} Чим је видио кир-Ламбру, к |
| остао би без њих као трупина без руку, не би имао више коме да повери ни кућу ни радњу, а ово |
| е може.{S} Ја, да немам деце пуну кућу, не бих жалио ни триста гроша за то.</p> <p>Мајстор Диша |
| и радост и нестрплење, све у један мах, не дадоше му да се на једноме месту скраси.{S} Он отури |
| едан „старатељ“, тако рећи, други отац, не може ни помишљати и на такве ешеклуке, на какве жена |
| p>— Ја да си гола бакчу обилазим? — Ич, не бива!</p> <p>— Зашто: не бива?</p> <p>— Мори, ни у х |
| {S} А ми који смо?{S} Ти, не ли си наш, не ли неси?{S} Ако си немаш родитељи, ми смо ту; него д |
| евојко — рече Маца дижући се. — Мислиш, не видим ја којим очима гледаш ти у Јанићија и како ти |
| и пресамити се.</p> <p>— Не си ми муж: не сам те никада ни волела!{S} Ти да идеш одавде; е ли |
| билазим? — Ич, не бива!</p> <p>— Зашто: не бива?</p> <p>— Мори, ни у хамам без пестемаљ не ходи |
| ати, ако је запева.</p> <p>— Нема лека; не могу више овако! — рече он једаред тетка-Маци, када |
| ми је жена?</p> <p>— Не знам кир-Диса; не сум вам ништо скривио.</p> <p>— Јабучицу ћу да ти иш |
| једнога, али не дам да ми се квари ред; не дам да ме нико вара и да ми образ гази.{S} Разумеш л |
| — запита Диша.</p> <p>— Е, чекај, зете; не иде то тако лако.{S} Ено је у соби, спрема се, да пр |
| то? — запита Маца.</p> <p>— Нема језик; не уме да говори.</p> <p>Обоје се засмејаше, а Лепосава |
| ул-Стаменка.</p> <p>— Па све носе тако; не могу ни ја осем света.</p> <pb n="176" /> <p>— Ко но |
| се.</p> <p>— Море торњај мм се с очију; не искупљај ми комшилук пред кућу.</p> <p>— Нека се иск |
| од силне бриге за радњом <pb n="190" /> не може сачекати овде ни Ускрс, хаџија га тужно погледа |
| је месо, моје кости; само <pb n="81" /> не уби; удри, не жали!“ А мајстори су ревносно вршили о |
| .</p> <p>— Једно и још једно, доста!{S} Не треба више; нек буде макар једно, син, као мој Алкиб |
| ци на жена, а ја да плаћам трошкови!{S} Не сум писмено тражио, кад требаше, па сад да запишемо |
| Не проси, дабогме; али шта знаш ти!{S} Не долази он за бадава у нашу кућу.{S} И зар би то било |
| ља с лица.</p> <p>— Е, де, не плачи!{S} Не идем преко света; вратићу се.{S} Него онако да чиниш |
| p> <p>— Чујеш, Јанићије, немој тако!{S} Не иди од нас.{S} Ето, нана те воли као сина, а и ја те |
| } Можда си ти баш од оних... оних...{S} Не, не, ти немаш те паре.</p> <p>— Па да се погодимо! — |
| х волела, не бих ти толико говорила.{S} Не бих марила, баш и да се обесиш.</p> <pb n="157" /> < |
| Мацом у собу и ведро гледа око себе.{S} Не потраја много, па ето и Лепосаве, румене од стида и |
| не треба.{S} То ћу поклонити цркви.{S} Не требају ми баш ништа; има мајстор Диша доста, а то ћ |
| и му оно лице или трбух на раменима?{S} Не разбираш му ни шта му је што.</p> <p>Незадовољство Д |
| овек, па што ти требају толике паре?{S} Не једеш ни колико Божја тичица, <pb n="196" /> а побож |
| е?</p> <p>— Како, зашто, Ламбро бре?{S} Не ли си ти прво комшија на кира-Анастасија?{S} Ако прв |
| ећу!{S} Нећу! — јецала је Анастасија. — Не сам га ни до сада гледала, а сад га мрзим како једно |
| рам да трчим по њега! — викну Ламбре. — Не ли имаш кир-Дишино дреје?</p> <p>Кира-Анастасија брз |
| удећи се кир-Думи на таком разговору. — Не сум јој ни татко ни брат, ни кум; ако се разбирате з |
| зађе кроз махале и свакоме се правда — не иде.{S} А баш и када би тако радио, он сам, по својо |
| даде Бог по христијански закон — вели — не искам ни по псешки.{S} Ја сам му зборила, ама он каж |
| рати ми дреје...</p> <pb n="67" /> <p>— Не могу, нису код мене!</p> <p>Анастасија пребледе, очи |
| не обеси онда?</p> <pb n="187" /> <p>— Не беше ми згодног дрвета — одговори Јанићије; али Лепо |
| „Јесте!“ — Немој, болан, тако!</p> <p>— Не могу!{S} Овде, ето, овде боли, па ми не да да живим. |
| , да она носи четири хиљаде...</p> <p>— Не је четири, џанум!{S} Три хиљади и пет стотине гроси. |
| је кира-Анастасија претрпела.</p> <p>— Не сум му ни ја дузна остала! — Иска, маторо магаре, да |
| ава и погледа га преко рамена.</p> <p>— Не могу више! — одговори Јанићије узбуђен.</p> <p>— Кој |
| оде и сирћета, кад се разабра.</p> <p>— Не бој се, кир-Дишо, сад је све добро! — одазва се на о |
| е се он брзо! — одговори Маца.</p> <p>— Не чуј, Боже! — прошапта Јанићије, али тако тихо, да га |
| кле кир-Ламбра из куће не оде.</p> <p>— Не треба — вели — да мајсторица остане сама без послуге |
| поче грдити, што се не отргне.</p> <p>— Не могу, тетка-Мацо, не могу више! — јекну Јанићије и г |
| укама за трбух и пресамити се.</p> <p>— Не си ми муж: не сам те никада ни волела!{S} Ти да идеш |
| ме, па му сада и образ узесте.</p> <p>— Не смо га звали; сам се тискао међу нас! — бранили су с |
| а, као да су га грчеви попали.</p> <p>— Не лажем, газда, Бога ми! — одговори Јанићије одмеравај |
| ш да ме мајстор Диша не проси.</p> <p>— Не проси, дабогме; али шта знаш ти!{S} Не долази он за |
| {S} Добар је он, опростиће ти.</p> <p>— Не могу... стид ме... прошапута Јанићије.</p> <p>— Јогу |
| и један цванцик и даде пуници.</p> <p>— Не још, још мало.{S} Лепосави је врло тешко... бојим се |
| ачио, да га чисто не познајем.</p> <p>— Не знам — одговори Маца — Изменио се много и то ме брин |
| пита га Маца такође с осмехом.</p> <p>— Не — одговори Јанићије, зверајући на коју би страну ума |
| дну баклаву и татлије вечерас.</p> <p>— Не могу, газда! — одговори одлучно Јанићије, који је до |
| ићије Бик о затегнутоме ужету.</p> <p>— Не дај, Боже! — уздахну дубоко и, покривши се јорганом |
| кћеш, куче?{S} Где ми је жена?</p> <p>— Не знам кир-Диса; не сум вам ништо скривио.</p> <p>— Ја |
| ерујете што се, по свет прича?</p> <p>— Не прича то један; то причају многи који су видели.</p> |
| нешто.{S} Знаш ли шта је овде?</p> <p>— Не знам, зете! — одговори Маца и забринуто погледа у Ди |
| 18" /> <p>— А где је Јанићије?</p> <p>— Не знам ни сама, што га до овога доба нема; то му до да |
| куда ћеш сада, несрећни сине?</p> <p>— Не знам!{S} Овде ме срамота да останем; идем у свет.</p |
| — У село.</p> <p>— Зашто, бре?</p> <p>— Не могу више да останем овде.</p> <p>— Зашто?</p> <p>Ја |
| 28" /> <p>— Зашто он није кум?</p> <p>— Не може, род су.</p> <p>— Какав род?</p> <p>— Онако.... |
| /p> <p>— Па што му онда кобиш?</p> <p>— Не кобим, него то због тебе рекох.</p> <p>— Гле, брине |
| Думиница помало плашила, да она „ватра“ не опече и њезина супруга.</p> <p>Како му драго, тек об |
| <p>— Еле, ви тако? — започе кир-Дума, а не седа, него пребраја зрна на бројаницама и пажљиво гл |
| И сам си се требао сетити своје вере, а не да од некрштених тражиш записе.</p> <p>Мајстор Диша |
| есеца, да те не виде с мужем у башчи, а не срамиш се да те шегрти гледају са туђим човеком у со |
| ене, он би у тој жељи провео цео век, а не би ни покушао да је у дело приведе.{S} Желео је да с |
| <p>— Тако те хоћу: да се ожениш, ја; а не да затварамо капиџике, кад прођеш! — шалио се Станко |
| то изврши, само ако она усхтедне.{S} А не хтедне ли?...{S} Овде му се помисао прекиде и он се |
| о, брајко, пробати на Думиним вратима а не на мојим! — мисли срдито у себи, а гласно се смеје и |
| народности.</p> <p>— Кафа је за људе а не за фукару.{S} Ко је још говеда појио кафом? —</p> <p |
| ну Маца. — Хаџилук је за побожне људе а не за такве чапкуне као ти!</p> <p>Целе ове вечери Јани |
| онтроли.{S} Одважити се на толики пут а не осигурати се са сваке стране за собом, то није било |
| остане на сокаку, желела, да јој свадба не буде велика, њени стараоци, кир-Дума и Ламбре, све с |
| ге као руком, и само што мртве из гроба не буди.{S} Свет је толико нагртао њему, да им даде как |
| -Ламбре, па сама како една зенско глава не могу да идем.</p> <p>— Била ти, кира-Мана, свога пса |
| чају, који је онда био у јеку, Лепосава не одмиче даље од врата, на која је ухо прислонила.</p> |
| ли се?</p> <p>— Зашто? — упита Лепосава не окрећући лица.</p> <p>— За оно...</p> <p>— Које: оно |
| о, да га последњи одјеци зурла и гочева не заглушише.</p> <p>То беше последња удовичка игра или |
| речи, да га не дочека кући, ако принова не буде жива.</p> <p>Цео тај дан хаџија је провео као у |
| ења, које му до сада ни пост ни молитва не угуши, било је довољан доказ о чудотворној моћи свет |
| а ће.{S} Остане ли тврдо на томе, да га не прими, онда је сасвим пропао; код другога газде мора |
| као иза сна мајстор Диша — Носи, да га не гледам више!</p> <p>Јанићије се окрете вратима и збу |
| обацио, то је било неколико речи, да га не дочека кући, ако принова не буде жива.</p> <p>Цео та |
| могло никада да прође с миром, а да га не зачикне на ма који начин. <pb n="33" /> Али јој ни Ј |
| лака срца пустити; али најпосле и да га не пусти баш на лепо, — пустиће га, кад изврши што је н |
| му сама дуса не иска да се врне, ја га не могу врнем“.</p> <p>Сад, када се сусрете са Јанићије |
| етала у чашу, где је мирисало, докле га не би заменила другим, свежијим китицама, преко зида ба |
| усти, а она се све више церекала, те га не пусти све докле се Јанићије не саплете и паде потрбу |
| ш човек, право Грекос.{S} Јазук, сто га не роди грцко мајка!</p> <p>— Море какво: „мајстор“? <h |
| о он! — шапну Јанићије.</p> <p>— Зар га не познајеш?{S} Ено онај, у дугој бради.</p> <p>— Какав |
| уд очекивао Јанићија, да се врати; њега не би ни од куда.{S} Послао је два „чирачета“, да га тр |
| нестало и последњега изговора ради чега не би могла још да се уда.</p> <p>Па онда, баш када би |
| и не живети.</p> <p>И што му ова брига не би увек на ум падала, некако се вазда, између остало |
| >И то одушевљење имало је свога разлога не само у томе, што је њезин муж дошао срећно с пута ка |
| у молитву).</p> <p>Али поред свега тога не покуша да одмах приступи смишљеној намери.{S} Синоћн |
| један мах учини му се, да од свега тога не може да дише.{S} Он се ухвати обема рукама за груди |
| градила, а да најбоље залогаје од тога не добије Јанићије.{S} Од оног фаталнога дана па све до |
| а чесме кућама.{S} Али се ни после тога не остављаху на миру, него тражише на ново прилике, да |
| дуго и гонили, да се ожени, али он тога не учини, можда и зато, што му судбина, у коју је он бе |
| девојче!{S} Бог је наредио на жена, да не једе џабе лебац, — вели кира-Мана.</p> <p>— Ето, ја |
| дила, да то однесе и да је поздрави, да не иде никуда из куће, јер ће јој она доћи на посело, ч |
| рећу, како му је кеса украдена, они, да не би сумња на њих пала, пристадоше, да се над сваким < |
| н диже руке од свега и тврдо одлучи, да не доврши своје поклоништво, да се, макар као ексик-хаџ |
| уђина!“</p> <p>— Него ти, синко мој, да не чиниш тога, кад ниси крив! — храбрила га је тетка Ма |
| Мајстор Диша кришом га гурну лактом, да не говори о ценама.</p> <p>— Па колико тражиш за ово?</ |
| мљива, да се Јанићије једва уздржао, да не понови оно што је пре три дана урадио.</p> <p>— Чека |
| штом, заспао је Јанићије тако тврдо, да не би осетио, да га је когод те поћи извукао из мутвака |
| {S} До скора је мајстор Диша мислио, да не може преболети своју домаћу несрећу; мислио је, да о |
| стора.</p> <p>И тада му је долазило, да не чека, но да погази своје обећање и, као веран слуга, |
| ано, — замеће она и измиче рантлику, да не прекипи — уморила се, па мало седох.</p> <p>— Хајде, |
| види шта раде и да му обрати пажњу, да не оставља дућан на шегртима, но да ту седи, докле год |
| када није враћао из дућана.</p> <p>— Да не долази већ? — упита га Лепосава још с врата.</p> <p> |
| иле, ретко да би ко прошао улицом, а да не застане, бар једну строфу да чује.</p> <p>Па ипак, к |
| -Ламбре не би отишао у свој дућан, а да не наврати удовици, тек да види, не оскудева ли у чем и |
| ан покушај изврши, па ако успе, онда да не изгледа џабе, што је прстен враћао.</p> <p>— Тако је |
| тебе!{S} Нема да си узмите пари, па да не вратите!{S} Лопове, бре, паре да си вратиш!</p> <p>Ј |
| у неку забуну.</p> <p>— Опет је боље да не идем тамо, — мислио је и с тешком муком, што самоме |
| .</p> <p>И свему је она крива.{S} Ње да не беше, да га она није својим понашањем намамила на он |
| а гони кира-Анастасију да пожури, те да не остане толико имање без наследника.</p> <p>— Једно и |
| му се давнашњи сан испунио, о томе и да не говоримо.</p> <p>Дан јасан и пун пролетњега мириса.{ |
| е још по мало радила по мутваку, тек да не седи сасвим залудна.{S} Једнога дана покуша да сама |
| олели, као да сте из сама Елада, као да не сте из пожаревацко!</p> <p>И у такоме правцу говорио |
| иконе у углу.{S} Чинила је све, само да не мисли на оно најстрашније.{S} Али у заман; ту у глав |
| тукао и газио, да би га и убио, само да не дотрчаше људи, те га од Јанићија отеше.</p> <p>Тетка |
| рала употребити сву присебност, само да не бризне у плач.</p> <p>Јанићије је такође немо стојао |
| од куда то долази, ретко које јутро да не нађе у својој авлији убачену по коју главу шећера ил |
| p>— Да служим кира-Ману и Ламбру, то да не буде! — помисли, а пламен му удари у образе.</p> <p> |
| тако еластично покреће.</p> <p>— То да не видим више — такви рукави!{S} Тако што не приличи че |
| роспије?</p> <p>— Морам.</p> <p>— То да не чиниш.</p> <p>— Ама, куда ћу овде?{S} Зар у овој чар |
| ршији да почнем из нова?</p> <p>— То да не чиниш; боље нека она иде у свет; боље на њену главу |
| то је долазио, нека!{S} Ама од данас да не пригвири у мајсторову кућу.</p> <p>И да је ма какве |
| га се ради она радовала!{S} Жене никада не казују праве узроке свога расположења, те тако ни на |
| логу.{S} Заветовао се себи да се никада не жени, и колико год му се дало да се покаже као прави |
| е оде у свој Пожаревац и да више никада не помишља <pb n="57" /> на синовца, који се на све нач |
| свога.{S} Ма да од мајстор-Дише никада не виде ништа, што би га чвршће везивало за њега, он му |
| иким благом доћи.{S} А испосници никада не лажу.{S} Па онда, он се и са те стране осигурао.{S} |
| и да се — нада.{S} Али подгрејана нада не греје.{S} Надао се али са стрепњом, да је њему суђен |
| чио; навукао себи беду на врат, па сада не зна ни како да се брани у махали од својих сународни |
| p>Лепосава опет климну главом; али сада не тако стидљиво већ с осмехом у очима, које слободно г |
| b n="41" /> <p>Али мајстор Диша ни сада не одговори.{S} Ова брза питања, што их је кир-Дума так |
| одговори Лепосава, али тако, да он сада не знађаше прашта ли му или се љути баш зато, што вели |
| </p> <p>И оно, што мајстор Диша до сада не виде, угледа сада.{S} Тетка-Маци ударише сузе на очи |
| отерао из собе, зашто да му се до сада не јави, да пита треба ли му што!{S} Је ли он муж и гос |
| ни, остави уцвељену младицу, којој тада не беше више од двадесет година.</p> <p>Може се мислити |
| о је: ти си устабаша, па људима од реда не иде никако у главу да имају устабашу а без устабашин |
| ио на кафу тетка-Маци, а Маца тек ваљда не би примала сваки дан једног нежењу, који јој није ни |
| ала.</p> <p>— Ако си поштен човек, онда не смеш да оставиш да ме чаршија... поче Анастасија, ал |
| ио у ону малу собицу, па се жив од туда не јавља.{S} Понеки од познаника Срба наврати у дућан, |
| отребно, да удовица онаквог једног мужа не <pb n="10" /> би, ма у чему било, изгубила од оног л |
| ску главу врло далек, а друго, што мужа не треба дирати, све докле сам не увиди докле је забраз |
| у га руком по мишици.</p> <p>— Ја... ја не могу тако... ја ћу... узмучи се Јанићије да каже шта |
| иромах!{S} И зар сам му ја крива?{S} Ја не смем друкчије, већ како нана каже; а он је слуга, не |
| учиниш?{S} Ја ћу да скачем у Дунав — ја не смем...</p> <p>— Ја нећу да мени нико каже, како сам |
| фудул-Стаменкиног Канчета.</p> <p>— Ја не чух ништа.</p> <p>— Побише се.</p> <p>— Зашто, море? |
| а кога имаш да се китиш?{S} Докле се ја не вратим, не треба ти, а када се будем вратио, иде ли |
| а, без којих свакако ни кира-Анастасија не беше.{S} Овога пута престао је да се са њоме прегони |
| иџик беше изнутра затворен.{S} Јанићија не збуни ово, он прескочи преко зида и лагано, као мачк |
| /> никога.{S} Као несвесна ствар, која не разуме шта се то око ње догађа, седео је нем и пораж |
| осјака. <pb n="17" /> Ниједног просјака не би он отпустио без благе хришћанске утехе.</p> <p>— |
| право, све докле између густих ћепенака не завише у један ћорсокак баш до Синџир-џамије.{S} На |
| сан тетка-Мацин.</p> <p>Тога пустињака не нађоше у његовој испосници, која се налазила близу Г |
| његове руке и брзо устаде, да јој мајка не би гледала како седи поред Дише.</p> <p>— Разговарас |
| не разиђоше људи и докле фудул-Стаменка не одмаче од врата.</p> <p>— Ово ћеш да ми скупо платиш |
| кир-Ламбром, чију је вољу увек сматрала не друкчије већ као наредбу, коју је њезин покојник изд |
| рвени стуб стоји и ни једним делом тела не миче, већ гледа у врата, на којима је стојао мајстор |
| и младе српске чаршије, која се борила не само за свој опстанак пред моћном и умешном грчком ч |
| ћању, од кога се ни после толико недеља не мога отрести.</p> <p>Једне вечери — баш уочи недеље |
| .{S} Многи би желео да буде хаџија, ама не може.</p> <p>— А баш си видела? — запита Диша, приву |
| зи матер. — Ево, Јанићије је дошао, ама не знам шта му је.</p> <p>— Бог с тобом, дете, што си т |
| одно гледаху у очи Дишине.</p> <p>— Ама не тако, већ кажи, да ти чујем гласа.</p> <p>— Хоћу! — |
| и со хлебу, и чијим трговачким фирмама не могаху одолети ни време ни оне нове фирме са чистим |
| роке свога расположења, те тако ни нама не остаје друго, већ да поверујемо кира-Маниној потајно |
| узнемиренија него ли икада.{S} Ни сама не знајући зашто, она је предосећала и слутила нешто не |
| уо је за кира-Анастасијом, и да другима не паде на ум да га њоме ожене, он би у тој жељи провео |
| а, које су га ломиле и мучиле, а којима не мога одолети.{S} Ма како се трудио, да избије из гла |
| езиним сухим контурама и очима у којима не беше ни трага од живахности.{S} Нешто му се скупи по |
| Хоће да ме убије! — лелекао је кир-Дума не мичући од зида крај кога се срозао.</p> <p>Али људи, |
| есе; ајде, кир-Дума!</p> <p>Но кир-Дума не беше од оних, који олако напуштају што су предузели. |
| >Долазило му да полуди.{S} Ова три дана не би се могао похвалити, да је онолико посла свршио ко |
| Престао је да јој говори; по десет дана не би са њоме ни речи проговорио, а, када му је што зат |
| е него од Београда.{S} Пуну недељу дана не смедоше се путници укрцати у лађу због буре, која је |
| и да потајно плаче и вене.{S} Кира-Мана не би имала смелости да га тако осрамоти, па баш када б |
| је бар јасно: ако је човек псето, жена не сме да буде мачка.</p> <p>Али све то на страну; све |
| и комшијницу; па, бојећи се да му жена не продужи како је започела, дохвати маказе и својом ру |
| е могао отети, обузе га свега и Бог зна не би ли у овим топлим оковима остао тако цео дан, да у |
| </p> <p>То је била добра мисао и ко зна не би ли тај посао испао кир-Думи за руком; али Ламбре |
| епосава указиваше, повратише га, истина не сасвим, али тек његов мучан осећај мало се стиша.{S} |
| соби, спрема се, да пред свога домаћина не изиђе постидна.</p> <p>Диши игра срце од задовољства |
| носи нека носи, ама жена мајстор-Дишина не сме тако! -</p> <p>Једном речи, мајстор Диша се толи |
| ре! — продера се Ламбре, када му се она не маче с пута.</p> <p>— Искам... промуца кира-Мана; ал |
| ошла за сиромаха?{S} Зашто баш да и она не пође?{S} Ако је суђено да патимо и да гладујемо, то |
| томе правцу, јер су осетиле, да им она не би ништа казала, баш и када би у истини што знала.</ |
| одвикну најзад Маца, кад виде, како она не може да се од суза поврати.</p> <p>— Ето, шта... одг |
| децу, све докле на Саборној Цркви звона не пропоје).</p> <p>Прстен се свршио, поп је испитао мл |
| се Маца. — Мислиш ти, Маца је слепа, па не види шта ти радиш, јел’?</p> <p>Лепосава претрну, бр |
| загушеним гласом, а грло га издаје, па не може ни речи даље.</p> <p>— За Бога, шта ти је? — ви |
| — Ја где ћу?</p> <pb n="166" /> <p>— Па не ли викаше Суља добошар за теб’ да те с власт фаћају. |
| кође беше тога уверења, да тога мангупа не треба трпети, да барата и сербез хода по поштеној ча |
| и Биковом вештином, само што га у недра не мећу.{S} Дума светује Дишу, да га „извади“ за калфу, |
| .</p> <p>Но кир-Ламбри се до овога часа не јави баш никаква мисао; или боље рећи, јавило их се |
| иша и у страху, да се то баш овога часа не догоди, побеже у дубину баште.</p> <p>Маца не мога д |
| мо ви говорите; знао сам ја да кир-Диса не је човек без памету.{S} Еле, за сто сте јосте вратил |
| и докле је забраздио. „Кад му сама дуса не иска да се врне, ја га не могу врнем“.</p> <p>Сад, к |
| ец и докле мујезинова песма са минарета не огласи вечерњу молитву, када се и последњи гости из |
| толики пут одважио.</p> <p>Но та штета не оста усамљена.{S} Путовање до Београда трајало је мн |
| остао је прави Грк; а да му се простота не би у очи подсмевала и подмигивала, што се толико пов |
| ви стала, па се као закована ни с места не миче.{S} Није му дакле остајало друге, већ да се пре |
| ца тако јавно срамоти, вичу на сва уста не само на мајстор-Дишу него и на кир-Думу, што се толи |
| ет са мајстор-Дишом.{S} Али, овога пута не послужи га срећа.{S} Баш на самоме завијутку, у близ |
| еравати очима као човека, кога ни у шта не рачуна.</p> <p>— Образ да ми погазиш?{S} На мој леб |
| годник, за кога се зна, да никада ништа не једе <pb n="192" /> него пије само неку зелену течно |
| из Галца одговорила, да јој Диша ништа не треба: „а ако искам да по месечина спацирам по башча |
| ење кир-Ламбрино, као да се ње то ништа не тиче.</p> <p>Међутим, Јанићије је са гужвом кир-Ламб |
| остати устабашом, али сада га баш ништа не занимаше.{S} Напротив, да је смео запушио би јој уст |
| таре шаком чело, из кога ама баш ништа не мога да истеше.</p> <p>У соби му постајаше све теско |
| ни мало не тиче то ви да идете!{S} Кућа не је ваша него моја.{S} На поље из кућа, ти, зевзек, б |
| е хтео да седа за совру, докле му калфа не дође, те Маца посла шегрта, да га у чаршији потражи. |
| Лепосава на ново паде у бунило, а Маца не допусти више да јој дете пеку усијаним гвожђем, него |
| чува; ради те своје особине, тетка Маца не само да је била радо виђена у кућама где се тако што |
| ле Лепосавине другарице; јер тетка Маца не беше од оних жена које оклевају.{S} Ваљало је да се |
| оди, побеже у дубину баште.</p> <p>Маца не мога да остави зета без какве такве утехе.{S} Изишла |
| оји се за живота збринуо, да му удовица не остане на сокаку, желела, да јој свадба не буде вели |
| једаред очима омили, то се више од срца не очупа.</p> <p>Сутра дан су кира-Думиница и Ламбриниц |
| да Јанићије добије ону ћушку и да Диша не сазна за оно, што му Јанићије хтеде казати.</p> <mil |
| на је једна... једна...</p> <p>Али Диша не беше у стању да изусти ову реч, већ се окрете и пође |
| <p>— Разговарасмо мало... одговори Диша не баш најљубазније. — Требаше да сазна, шта ја тражим |
| ава и окрете лице у страну, да јој Диша не угледа, како јој у томе часу лице запламте.</p> <p>Б |
| брдо препреке, преко које мајстор Диша не би могао прећи.</p> <p>А докле се по разним комшијск |
| а. — Та и сама кажеш да ме мајстор Диша не проси.</p> <p>— Не проси, дабогме; али шта знаш ти!{ |
| <p>Сан као сваки сан; али мајстор Диша не може вас дан да се отресе оног двоструког утиска, шт |
| учини сумњиво.</p> <p>Али мајстор Диша не чу ово питање?{S} Пред његовим очима лебдела је само |
| носио тетка-Маци, да то ни мајстор Диша не би боље вршио.{S} Па ни у самој кући мајсторовој ниј |
| стране антерије.</p> <p>Но мајстор Диша не заста на овоме само.</p> <p>Да би доказао, како је у |
| ш да питаш... ти...</p> <p>Мајстор Диша не доврши и изиђе срдито из куће.</p> <p>Тога дана изме |
| а је хаџија нешто узбуђен.{S} Хаџи-Диша не даде јој дуго да премишља.{S} Лице му је било врло р |
| , али се плашила ипак, да сада кир-Диша не сазна и да Јанићије не разгласи по комшилуку њезино |
| на посао.{S} Но како ни она ни кир-Диша не знадоше где се одбеглица скрива, то јој не оста друг |
| , с њим нема пазара.{S} Ни за 550 гроша не бих му дао.{S} Ама ни овај чудотворни памук у коме л |
| га оправдана разлога, да на њезин позив не оде.{S} Ко зна како ће <pb n="141" /> га дочекати и |
| иње и Цинцарке, расположиле се, па, кад не играју у колу, седе око пуних софра и ударајући длан |
| о би сада веровао да ту нема ништа, кад не избиваш од онуда!{S} Ваљда тек ниси тамо због Маце о |
| а, зашто да ја плаћам ваш ортаклук, кад не сум ништо крив?{S} Зашто да се криво закунете? — вик |
| немаш зашто.{S} Море, грех би био, кад не би то урадио.{S} И ко би сада веровао да ту нема ниш |
| и ти, ич се не разбира за децу.{S} Кад не даде Бог по христијански закон — вели — не искам ни |
| се одупре кир-Дишином наваљивању. — Кад не може по христијански, нећу ни по псешки.{S} Турска в |
| ира-Анастасије, завири у мутвак, па кад не нађе тамо газдарицу, он извади онај цванцик, што му |
| инском“ љубави намицао којекако, па кад не беше топлог сунчевог зрака, да се на њему сунча, доб |
| до овога часа и био „неверни Тома“, сад не би могао ни за часак посумњати више о чудотворној мо |
| Анастасија је опазила добро, да јој сад не би <pb n="91" /> помогло никакво извијање, а још мањ |
| евара у трговини, а да му морални углед не пострада.{S} Јер, најпосле, трговина је једна вештин |
| н на шегртима, но да ту седи, докле год не буде време да се ћепенци затварају.</p> <p>Још од ки |
| је чак и прве комшије, само да га когод не би запитао што о томе; и у опште био је збуњен и сав |
| ри Јанићије</p> <p>— Ваљада, што и тебе не поведе?</p> <p>— Није, него што не поведе и тетка Ма |
| него се ућутао, па само ради, ни главе не диже.{S} Једино што би га из дућана повукло, то је, |
| , ја — утаче се кира-Думиница — шта све не сам радила да родим!{S} Радос је то, кума-Анастасија |
| имске сокачиће, докле у близини Витезде не уђоше у једну малену, таман као ћелија, собицу, чији |
| је кира-Мана сваки час стрепила, да је не позове у собу.{S} Познавала је она адет свога мужа, |
| астасија нервозно мрдну раменима, да је не тиче руком.</p> <p>— Ама, што си се препала?{S} Ја ћ |
| она заплаче и стане га братимити, да је не ода.{S} Овако њезин је цванцик вратио, и сад га ништ |
| арити у плач, да ће га преклињати да је не убије и да јој погрешку опрости.{S} Надао се чак и т |
| кући и отимала се од слабости, која је не остављаше.{S} Трећега дана толико је слабост и нека |
| га дисања дизаху и спуштаху, стојала је не могући још никако да се разабере, шта је све то у ов |
| рече Маца утирући полако сузе, које је не слушаху, него једнако капаху — ако си честит, онда н |
| и рекла му да ће му бити сестра, ако је не ода?</p> <p>— Ама, зар она?... простења кир-Диша.</p |
| инцарке.{S} Или: да је она чему, зар је не би узео ко од њихових, него је потурили баш мајстор- |
| рално награђен.{S} Хаџи-Зосим био му је не само добар вођа него и одличан поштовалац, који је н |
| да сада кир-Диша не сазна и да Јанићије не разгласи по комшилуку њезино неверство.</p> <p>— Мор |
| а, те га не пусти све докле се Јанићије не саплете и паде потрбушке насред дућана. — У том јој |
| нана је у мутваку.</p> <p>Али Јанићије не миче, него ћути и не диже очију са земље.</p> <p>Леп |
| ало ни глава да га заболи; јер Јанићије не само да је показао доброга успеха у продаји поверено |
| изеде, ороспија једна!</p> <p>Јанићије не чу ништа више.{S} Некакве, час зелене час као ватра |
| као да су те гује пиле.</p> <p>Јанићије не одговори, седе за пањ и узе дикиш, да разрезује по о |
| рукама и удари у плач.</p> <p>Јанићије не мога више да издржи у овакоме положају.</p> <p>— Ко |
| м и газим по овој светињи, али друкчије не може бити; но пљунути, то је грех, који се не прашта |
| ах од мајстор-Дише, да га усред чаршије не нападне.{S} Па онда, тиштала га је и помисао на срам |
| д глади!{S} Да се удаш за дериште, које не може за десет година на селамет изаћи.{S} Знаш ли ко |
| ебе победи, онај осећај, оно срце, које не признаје никакве рачуне и које својом ватром сагорев |
| е у башти под оним густим дрвећем, које не да сунцу на земљу.{S} Кира-Мана, кума-Думиница и ост |
| а, погледала и испратила очима, за које не би могао рећи да су равнодушне.{S} Шта више, за она |
| да води кућу и да ни на сокак без мајке не изиђе.</p> <p>— Мајку да слушаш, на мене да мислиш!< |
| собу, изује па прагу обућу, да застирке не би прљао, па у мествама уђе у собу.</note> <note xml |
| је била од оно мало жена, које су умеле не само да туђу тајну, када им се повери, дубоко закопа |
| ици, обешеној о дувар, све дотле, докле не би напипао једну аспру (1/3 од паре), па кад је напи |
| !</p> <p>Тако је шапутала у себи, докле не одоле сан.{S} Кандилце поче јаче праскати, тама обуз |
| е!</p> <p>И не би га оставио, све докле не прескамуче од бола и кукања.{S} После би заповедио д |
| нема сиротиње! — И то говори све докле не пронађе одбачену аспру, узме је међ прсте, отре јој |
| ста на ново погађање, докле се најпосле не састадоше на цени од двеста и четрдесет гроша.{S} Св |
| ни она све тако мислила.</p> <p>— Ти ме не волиш... рече Јанићије тужно, кад она престаде.</p> |
| ца Анастасија — Бог па ти!{S} Ти ако ме не избавиш, ја ћу у Дунав!</p> <p>— И то је срамота, га |
| на угледа, штуче у мутвак, да се с њиме не сретне.{S} То га је већ коснуло као ружан знак, а ка |
| варао његовој жељи, да се ништа о овоме не дозна, да се кира-Анастасија са Дишом измири, а он к |
| не допушта да се приближите гробу, коме не долази више нико; јер сви они, знани и незнани, који |
| воје године, па чак и на то, да мушкоме не приличи оваку игру играти, те би се и сам почео као |
| сам јој нешто изнела, а ја ништа о томе не знам.</p> <p>— А оно?</p> <pb n="30" /> <p>— Које?</ |
| ше земаљске остатке Бенџине, кир-Ламбре не би отишао у свој дућан, а да не наврати удовици, тек |
| н из собе изашао.</p> <p>Али кир-Ламбре не изиђе још задуго.{S} Туга за Анастасијом и онај стра |
| плашљиво га погледа.</p> <p>Кир-Ламбре не одговори ни речи.{S} Помисао, да је затечен у оваком |
| ер да је округао као гоч (бубањ), да се не зна где је шири, да ли у леђима или у појасу, да му |
| ецање кира-Анастасије опомену га, да се не сме оклевати и да му ваља ма шта предузети, те да за |
| {S} Није шале, толико се препала, да се не обеси ради ње. — Ох!{S} Ох!{S} Баш је добар!{S} Баш |
| још старац казао у својој срдњи, да се не умеша хаџи-Зосим.</p> <p>— Полако!{S} Добри људи ће |
| ну прст на уста и даде знак Диши, да се не миче. — Стари пустињак био је сед као овца, дуге бра |
| а нарочито застаде и позва мајку, да се не задржава толико.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| могао ни десет дана да издржи, а да се не врати у овај „црни“ Београд, где му је било све тако |
| подавитих ногу на своме ћепенку а да се не макне, сада се није могао у дућану ни „черег“ сахата |
| кад се будеш враћала дома, никако да се не обазреш за собом, а све до куће да говориш: „Здравље |
| а све, али, разуме се, тек колико да се не замери званицама; иначе, мисли, да чапкуна пропусти |
| ита Диша, а очију не подиже, само да се не сусретне са оним погледом, што се упиљио у њега.</p> |
| му она изгледаше као санта леда која се не отапа.</p> <p>— Па, дабогме, и зашто да ме гледа! — |
| и.</p> <p>Лепосава га је слушала, па се не насмеја чак ни онда, када јој је казао, како треба д |
| епуна других чудотворних светиња, па се не би ни осетило, а у мојој земљи немамо ни једне чудот |
| хне и по своме обичају сачека, докле се не стиша бујица наврелих речи.</p> <p>— Ето, кажу....</ |
| ђа је све даље и даље клизила, докле се не изгуби за врбацима ниже Кајабурме.{S} Тек онда врати |
| је радила неколико година, све докле се не свикну на своје удовиштво.{S} А већ после овај благи |
| твори се и не изиђе из ње, све докле се не разиђоше људи и докле фудул-Стаменка не одмаче од вр |
| ају.{S} И то је тако ишло, све докле се не помоли месец и докле мујезинова песма са минарета не |
| увери да на улици нема никога с киме се не би радо срео, изиђе и упути се у Скадар-махалу.</p> |
| из гласа по имену звати.{S} Из куће се не одазва нико, а на комшијском капиџику појави се једн |
| е бити; но пљунути, то је грех, који се не прашта. — Тако је објашњавао он познаницима своја ут |
| <p>— И јесам лудак.{S} А ти, што ми се не наплатиш?</p> <p>— Како ћу? — запита Лепосава и тако |
| ; боље <pb n="144" /> би било, да ти се не нађох као рођена мати, кад оно на смрт болова!</p> < |
| зграпне шаке и почне да га меси, тај се не откупи лако.{S} Јанићију је тек предстојала судбина. |
| ове разлоге зажмурила и рекла да јој се не свиђа ни мало онај дежмекасти папуџија, она то није |
| е их пламен сасвим не обухвати и док се не претворише у сами пепео.</p> <p>— Знала сам ја то, д |
| то ми није адет.</p> <p>— Па што нам се не похвалиш?{S} Зар нећеш да нас позовеш?</p> <p>— Куда |
| <p>— А оно, тетка-Мацо?...{S} Божем се не зна што си је лањског Божића обилазила онако често.< |
| етињски насмејане и тако миле, да им се не би могло одолети.</p> <p>Томе изразу није могао прко |
| е зове и дрмуса из све снаге; али он се не мога одазвати.{S} Само што је руком нешто отискивао |
| — А што да се стидиш?{S} Видиш, како се не стиде ове Божје тичице!{S} И зар нисам ради тога чак |
| е онда судбина!{S} А од судбине нико се не оте.{S} И други су патили, па опет нису помрли од гл |
| не беше више од петнаест година), то се не би могло утврдити тако на пречац.{S} Главно је, да с |
| разнесеш!</p> <p>— Рђо ниједна, што се не обеси онда?</p> <pb n="187" /> <p>— Не беше ми згодн |
| а-Маци, када га ова поче грдити, што се не отргне.</p> <p>— Не могу, тетка-Мацо, не могу више! |
| потајна борба.{S} Нешто нејасно, што се не би могло образложити ни верношћу наспрам свога газде |
| о се вуци, бре!</p> <p>Али ни сад му се не одазва нико.{S} Кира-Мана, узнемирена овом Ламбрином |
| p>— Неће Ламбре!{S} Он како и ти, ич се не разбира за децу.{S} Кад не даде Бог по христијански |
| Ама он се теби опет мора вратити, ич се не брините за то!{S} Ви само да му чувате чест и да зна |
| >— Море, шалиш ли се ти?</p> <p>— Ич се не шалим!{S} А што?{S} Па то се бар зна <pb n="137" /> |
| ута се прекрсти.</p> <p>— Шта ти је, те не спаваш? — прогунђа јој мати, коју мешкољење и чести |
| се језик спотицаше преко сваке речи, те не мога да искаже шта хоће.</p> <pb n="156" /> <p>Лепос |
| н вреле воде.{S} Котао је био тежак, те не <pb n="207" /> могући да га одржи, испусти га посред |
| самога себе, што му се језик везао, те не каза чега ради не може да иде Ламбри и кира-Мани, уђ |
| Цинцаре, на које су, у то доба, мал’ те не као и на Турке мрзели.</p> <p>— Море, да је он човек |
| p>— Срамиш се од звезде и месеца, да те не виде с мужем у башчи, а не срамиш се да те шегрти гл |
| Иди на моја кућа, тамо се сакри, да те не види влас, а ја ћу се врнем да ти кажем несто.</p> < |
| ко; нећу да служим више.</p> <p>— Ја те не пуштам; ти мораш да одслужиш <pb n="154" /> своје!{S |
| ужно, кад она престаде.</p> <p>— Кад те не бих волела, не бих ти толико говорила.{S} Не бих мар |
| астасија одлучно.</p> <p>— Ама, нико те не види.</p> <p>— А месец, а звезде? — Зар нема нешто ж |
| ло дете зајеца.{S} Грло му се стегло те не смеде ни да одахне јаче, плашећи се да га плач не са |
| тежег удара отишао из тетка-Мацине куће не зна се, па тако исто и где је провео прву ноћ без же |
| тане тамо, све докле кир-Ламбра из куће не оде.</p> <p>— Не треба — вели — да мајсторица остане |
| да води, што је у срце!</p> <p>— А деце не је никад доста!{S} То због старос викам.{S} Синови, |
| кида по један грех с душе, сада га више не одржаваху у оном пријатном расположењу, које човек о |
| реје...{S} Ја ћу му кажем да никад више не долази... хоћу да се кајем... у цркву ћу да идем, ве |
| је, па, кад се врати, да је никако више не види, било је за <pb n="100" /> њега толико исто нем |
| нка и збуњен оде одатле.{S} Сад му више не падаше ни на ум уобичајена кафа код Маце.{S} Хтео је |
| зазивати утиске неких успомена, до душе не о кир-Бенџи, кога ни за живота није могла друкчије с |
| и са кума-Думом, ипак је један, до душе не баш толико тежак облак, али тек један облачак, лебде |
| зак, изазивачки израз.</p> <p>Тај израз не измаче кир-Диши, и он се на један мах збуни.{S} Очек |
| а, мученички грчио од глади, те тако, и не мислећи, ноге га саме однесоше у шибљак, а руке се п |
| ој помоћи?</p> <p>— Ама као руком!{S} И не знаш ни сам како, а оно дете у кућу!</p> <p>— Света |
| "142" /> и у томе нехотично успео.{S} И не само да се осветио кир-Думи, него му је та освета до |
| своје погледе, баш му се свиђало.{S} И не би био с раскида да се њоме ожени.{S} Оно, у шта је |
| гао бих је тако сву ноћ носити, па да и не осетим.</p> <p>— Лудо! — викну Лепосава још збуњена |
| о ексик-хаџија врати, па макар никада и не добио деце.{S} Али: човек каже, а Бог располаже.{S} |
| кујући пред дућанима својих познаника и не бришући онај зној што му је капао са чела.{S} Нека т |
| >— Лудо! — викну Лепосава још збуњена и не знајући да ли да се свему овоме смеје или заплаче, г |
| децу, ама ето већ друга година, а она и не мисли!</p> <p>— Пеки, пеки, не је тешка работа! — пр |
| врло тешко... бојим се... устеже Маца и не доврши, јер је нагло одазва она комшика.</p> <p>Диша |
| прибрао, када је видео како кир-Диша и не слути о ономе што се пре десетак дана десило.</p> <p |
| м и око сунчева смираја чесменски зид и не види се од гомиле прислоњених обрамица, тестија, бак |
| пћући.</p> <p>Лепосава намешта посуђе и не одговора ништа.</p> <p>— Лепосава! — понови он.</p> |
| главу у посао, па се учини, као да је и не види.{S} Ма да је све оно урадио не размишљавајући д |
| -Дишину, те се удаваху за своје момке и не слутећи колико туге и бола остављаху у једном уцвеље |
| це му бије а душа се поткупила, па се и не показује жива.{S} Није шале, оно о чему је цео век с |
| тасија радо прихватила наредбу, па се и не обазире на обећање што га је дала Јанићију, само пев |
| шио, устукну у своју собу, затвори се и не изиђе из ње, све докле се не разиђоше људи и докле ф |
| шла лека детету, прође поред кир-Дише и не погледавши га.</p> <p>Кир-Диша поздрави дервиша по т |
| о и не обзирући се за поздравима људи и не застајкујући пред дућанима својих познаника и не бри |
| мајстор Диша нерешљив и збуњен стоји и не зна шта да јој одговори, фудул-Стаменка повиси глас |
| ази, али кад виде како снуждено стоји и не миче се, она остави судове и дотрча му.</p> <p>— Шта |
| ор, кад опази како му шегрт још стоји и не помиче се, да прихвати путничку бошчу, коју му је пр |
| ете њему и погледа га.{S} Он се збуни и не доврши што хтеде рећи.{S} Изненадило га је, како се |
| аписа могу да се роде деца.{S} Ама ти и не знаш, шта је све овде дервиш записао.{S} Некрштена д |
| начина шта да се ради.</p> <p>— Па ти и не чујеш све о чему свет за тебе и Лепосаву говори.{S} |
| p> <p>Али Јанићије не миче, него ћути и не диже очију са земље.</p> <p>Лепосава, која је весело |
| прах сурвала.</p> <p>Готово посрћући и не видећи ништа пред собом, он је час брзо час успорено |
| предусретнути као прводаџије, тако им и не би тешко, да одмах започну са својим предлогом.{S} Д |
| узбуђења, али он је ишао напред, ишао и не обзирући се за поздравима људи и не застајкујући пре |
| воје потомство, толико је исто колико и не живети.</p> <p>И што му ова брига не би увек на ум п |
| опазила трагове од суза; али Маци то и не паде на ум.</p> <p>— Седиш, ћерко, седиш, а из рантл |
| тојао Јанићије, стидљиво оборио главу и не диже очију.</p> <p>— Добро јутро, дете!{S} А где си |
| аге хришћанске утехе.</p> <p>— Ако му и не уделиш пару, удели му благу реч! — била је његова оп |
| ву реч, већ се окрете и пође на улицу и не обазирући се на тетка-Мацу, која га задржаваше, да б |
| јој лако, мило, као некада, докле још и не мишљаше, да ће је судбина предати мајстор-Диши.{S} П |
| у ни ја према теби.{S} Удрите!</p> <p>И не би га оставио, све докле не прескамуче од бола и кук |
| ица меће дукат на чело?</p> <p>Лепосави не би најпријатнија ова перспектива, али какве би корис |
| му се језик везао, те не каза чега ради не може да иде Ламбри и кира-Мани, уђе журно у авлију к |
| ека!</p> <p>— Е, тако ти је то кад људи не гледају шта узимљу.</p> <p>Овако шчуђавање обнављало |
| ирао се на све стране, да га рђави људи не опљачкају или да се једним непромишљеним кораком не |
| ледала на јучерању рају, како сада тежи не само да се ослободи свега што је подсећало на некада |
| ачког образа, те да ми брука по чаршији не пуца.</p> <p>Тетка-Маца је прихватила Дишину молбу, |
| не осигурао.{S} За „неверне Томе“, који не верују, докле се и прстом не дотакну рана, снабдео с |
| раскрстити са погрешком свога оца, који не беше те среће да се, као и он, ожени Гркињом.</p> <p |
| ке, пиљио као псетанце на залогај, који не може да домаши.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| Једино какав непредвиђени случај, који не би зависио ни од Дишине воље, ако би је спасао.{S} А |
| пат, а зарађени новац као поточић, који не сахне, за ових седам месеци истицао је из дућана и у |
| д; ама кој држи тај суд?{S} Има ги који не су ни род, ни коска од твоја коска, а искају исе да |
| кум.</p> <p>— Зашто, кир-Дума?{S} Да ли не мислиш на сина да просиш девојку?</p> <p>— Још му не |
| !{S} Нисам ја стао за тебе једнога, али не дам да ми се квари ред; не дам да ме нико вара и да |
| ш да ме чаршија... поче Анастасија, али не доврши шта је хтела рећи, већ удари у такав хистерич |
| же букагије, да га метну на магаре, али не као што се јаше него лицем репу, па да га проведу кр |
| дуг; чак изјави да ће се и заклети, али не да да га један Грк, који му онакву жену натоварио на |
| њега.{S} Очи јој необично светљаху, али не више оним топлим сјајем но неком светлошћу стакласто |
| ве кисељака.</p> <p>Није се обесио; али не зато, што не имађаше смелости.{S} Напротив, живот му |
| „Ишао у Јерусалим по децу!“</p> <p>Али не каже се у заман: где има много среће, несрећа дође.{ |
| ред ње протрчи, не чупне за курјуке или не повуче за шалваре, тек колико да јој напакости.</p> |
| Дишо — уздахну болно Маца — Лају ли или не лају, не знам; али, ово ми је све што сам до сада сп |
| опште годило да се уда за кир-Дишу или не, то је тешко одредити; јер баш и да јој се није свиђ |
| само поуздани људи, који су уз то били не само вешти јахачи но, у случају потребе, и издржљиви |
| овако препредену мисао.{S} Такве мисли не падају на памет шегртима.</p> <p>— А да није то кир- |
| ји.</p> <p>И Бог зна какве га све мисли не спопадоше, те му не дадоше за дуго заспати.</p> <p>К |
| илџанима.</p> <p>— Ни врана коска да ми не донесе више у овај пусти Београд! — Ватра да га изго |
| p>— Торњај ми се с очију, у дућан да ми не приступиш више!</p> <p>Несрећни Јанићије сада је ост |
| Не могу!{S} Овде, ето, овде боли, па ми не да да живим.</p> <p>— Лудо! — прошапута Лепосава, ал |
| {S} Да га њој даш... натраг...{S} То ми не треба...{S} Реци: ево ти!{S} Мајстор Диша неће да зн |
| алила, те да се кући врати.{S} Кир-Думи не смеде да повери своју замисао, јер је слутила, да би |
| улицу.</p> <p>Но у ћор-Ахметовој кафани не беше никога <pb n="220" /> више.{S} Само што затече |
| а свака би себи пожелела.</p> <p>— Мени не треба мајстор Диша.{S} Ако њему треба да се жени, ен |
| Дај Боже да оздравим само, а туђе мени не треба.{S} То ћу поклонити цркви.{S} Не требају ми ба |
| огансуз!“</p> <p>А када га ни до вечери не би, мајстор Диша одлучи да достави полицији о бегунц |
| ења!</p> <p>— Какав младожења?{S} Ич си не знајем за тај лаф (разговор)! — одговара још стидљив |
| вица само, бежи од ње три конака, да ти не унесе несрећу у кућу.{S} Него сада отварај очи: дево |
| м, знам, Дишо; али свет и то зна, да ти не избијаш из моје куће; зна свет да тетка Маца има ћер |
| , бре брате, служиш поштено, а он да ти не донесе поклон ни колико за једну аспру.</p> <p>— Нек |
| ревносно вршили овај аманет: „Докле ти не утаманим оно дивље месо, не можеш постати човек!“</p |
| .{S} Хоће да те виде ожењена; а како ти не избијаш из те куће, а тамо девојче добро, таман за у |
| но уверен, да ће у томе погледу постати не само десна рука тетка-Маци, но, у колико буде нужно, |
| дру нарав, и ма да му ни на крај памети не падаше да потражи узрока, ипак је чешће размишљао о |
| му није казала, како ће му од сада бити не газдарица но права сестра.</p> <p>Као утучен вратио |
| е оштрим сјајем; страх од могућне смрти не даде му да изврши што је наумио, и њему не остаде др |
| вереници, како он никоме у својој кући не допушта, да што противу његове воље и о својој глави |
| то сам не погледа, да се с ким на улици не сукоби.</p> <p>Анастасија је одмах после одласка Лам |
| највећи враг Грцима.{S} А како на улици не беше никога, не оста му друге него да тркне до тетка |
| атима састане, од стида, да му на улици не честитају; а ако га ко на улици и заустави, он се бр |
| калфу.{S} И ако ни звона ни свештеници не опојаше самоубијцу, ипак је сав еснаф папуџијски, и |
| шака.{S} Неуморно је пазио да му момци не беспосличе и хлеб бадава једу.{S} И колико је тек са |
| оред ње мало збуњен, што му баш ни речи не одговори, а њему је тако потребно било, да о тој тем |
| пи врата пред носом зетовљевим.{S} Диши не оста друге него да очекне.</p> <p>Међутим, докле је |
| биће!</p> <p>Разуме се да мајстор Диши не оста друге, него да још чека и да се — нада.{S} Али |
| , то није хтео.</p> <p>И тако хаџи-Диши не оста друго, него да сву ноћ уздише, куне и проклиње, |
| ачио ноктима, да га ни за реп ни за уши не могаше извући одатле.{S} На против, што је Ламбре го |
| отишао пре Ускрса и Четрдесетнице, тај не може да буде хаџија.{S} А то је велики грех.</p> <p> |
| страх од чаршије, да му срамоту на смеј не изнесу.</p> <p>Најпосле дошао је до једнога резултат |
| пространом ширином сео на душу, па јој не да дахнути.</p> <p>И није то само жалост за кира-Ана |
| о однео без сумње кира-Мани.{S} Сад јој не остајаше друго већ или да жива сачека јавну срамоту, |
| знадоше где се одбеглица скрива, то јој не оста друго већ да зареди кроз махале прво код кира-% |
| ону другу да попије она. — Оно, што јој не да да рађа, младина ће да скине с ње, а од овога зап |
| азговарасте ли се? — запита Маца, којој не измаче ни Дишин покушај, ни Лепосавин покрет, која у |
| Она његова последња реч и нагли одлазак не даде јој ни за тренутак да поверује само у бегство.< |
| д није хтела да пази на саму себе, ипак не смеде да истерује ствар до краја.{S} Једино што јој |
| десет година.{S} Смрче му се, али ипак не одговори ништа ташти, на чије се разлоге већ у велик |
| кир-Диша, стегао обе песнице, али ипак не миче са свога места.</p> <p>Ламбре полети кафани, да |
| је кира-Анастасија после митила; па чак не заборави да исприча и о ономе цванцику, што му га да |
| а се толико изменио у кући, да га човек не би познао.{S} Разуме се, да се Лепосава одупрла и та |
| Диша и тетка Маца шаљу; али, ипак, Бик не може да одоли срцу, а да је, бар узгред, кад поред њ |
| </p> <p>— Мори, ни у хамам без пестемаљ не ходим!{S} Срам ме фаћа! — одговори Анастасија одлучн |
| ечеш.</p> <p>— Е, дај Боже, душа да вам не испадне на нос како христијанину, него на друго мест |
| од себе,</p> <p>— Па ти му реци да нам не долази у кућу више; зашто ће нам он?</p> <p>— Ви’ш т |
| S} У нас се знаје за ред, а ни адет нам не је како у вас.{S} Него кад ми бидете муж, онда — дру |
| што мужа не треба дирати, све докле сам не увиди докле је забраздио. „Кад му сама дуса не иска |
| ћу.{S} Мајстор Диша у мало што се и сам не сруши, кад му пуница саопшти шта се десило.</p> <p>— |
| разни шум шумио је око њега, па, ни сам не знајући зашто, он се несвесно поче пипкати по глави |
| завреле мисли распињале, тетурао ни сам не знајући куда.{S} Грабио је кроз мртве и криве сокачи |
| улицу не пропусти, пре него ли што сам не погледа, да се с ким на улици не сукоби.</p> <p>Анас |
| и хартијице, све докле их пламен сасвим не обухвати и док се не претворише у сами пепео.</p> <p |
| га је она јела до сада?</p> <p>— Санким не знас, пезевенк-башо?{S} Еле, за тој ли те је твој ма |
| pb n="30" /> <p>— Које?</p> <p>— Белћим не знамо ми шта је у башти закопала?</p> <p>Тетка Маца |
| или да се једним непромишљеним кораком не сурва у провале, па таман изашао на чистину и подвик |
| on" /> <p>Лепосавин догађај са Канчетом не оста тајна ни за комшилук ни за чаршију.{S} Када је |
| оме“, који не верују, докле се и прстом не дотакну рана, снабдео се он уверењима и печатима од |
| би ово ломљење трајало, да се сутра дан не догоди нешто, што је Јанићијевој одлуци дало снажан |
| вео прву ноћ без жене.{S} Тек сутра дан не беше га у дућану.{S} Јанићије Бик седео је опет на с |
| да јој џангриза; али, кад на тај начин не мога да излије своје нерасположење, он пронађе други |
| <p>— Слепац ниједан! — Свет види, а он не види какву је сурунтију узео! — Оди ти овамо, тетка |
| ненадни гост од куда бахнути, тек да он не буде онај један „од заклетве“. — Од озго, од стране |
| сачувао до повратка газдина, сада ме он не би овако отерао, него би ме још и за калфу извео, шт |
| {S} Сељаци пролазе поред дућана, али он не муче више на њих као бик, те да засмеје ћепенке, нег |
| а на лицу му се јасно чита, како ни он не верује што мајстор Диша тврди.</p> <p>— И што да изн |
| n="86" /> разбирао, да има нешто што он не зна, а што се баш њега тиче.</p> <p>— Улази у дућан! |
| рвишин је погана вера, а од поган закон не искам деца.</p> <p>Тако је кира-Мана бранећи себе и |
| хришћанска питомост, коју је показивао не само према себи равнима, него чак и наспрам просјака |
| а вене а ствари ишчезавају, али још као не може да схвати зашто то.{S} Али кад једног јутра, ср |
| , али се ипак трудио, да то задовољство не покаже.{S} Сад му се дала врло згодна прилика, прво, |
| памуку, ама само за нероткиње, за друго не помаже.</p> <p>— Ту смо! — помисли Диша. — Ово ће би |
| , нежно, управо сестрински, те он, хтео не хтео, обикну на свој нови положај и предаде се потпу |
| е и не види.{S} Ма да је све оно урадио не размишљавајући дуго и под првим утисцима оне кира-Ма |
| оче поклецавати од ужаса.</p> <p>— А ко не каже, питај!{S} Ето, њој каза Канче, а мени цео комш |
| <p>Девојче се пажљиво обазре, да га ко не чује, па онда на пола гласа прошапута:</p> <p>— Позд |
| у врата и тајанствено погледа, да их ко не ослушкује, а када се увери, да никога нема, приклопи |
| што је чезнуо да је бар очима види, ако не успе да с њоме на само говори.</p> <p>До ушију заљуб |
| њих врати као на последње средство, ако не успе да мајстор-Дишу обрлати.</p> <p>Осрамоћена удов |
| а је било већ такових људи, који, и ако не имађаху ни капи крви са Термопила, ипак својим васпи |
| ни амо.{S} Најпосле, кад опази да овако не може дуже и да је кир-Дума већ поткупио бројанице и |
| собу, да на капиџик удари катанац, како не би нико могао с поља ући, па да лично окуша код Јани |
| .{S} Кад је видела да кир-Ламбре никако не може изићи на улицу, није било другога начина, но да |
| ше све тескобније.{S} Жена му се никако не јављаше, те му сада и то би неправо.{S} Ако је и оте |
| магла када се вуче над земљом и никако не може да се подигне и разбистри.</p> <p>Анастасија га |
| Еле, како сте? — пита Дума, али никако не улази у собу, но, како је промолио главу и пружио је |
| што ће се неминовно десити, али никако не знамо, шта ће се то десити и у коме часу. — Да речем |
| нован, зинуо и он, бечи очи, али никако не може да се разабере, где је и шта се то око њега дог |
| али му је она одговорила, да то никако не може бити. „Не смо ми — вели — како српско удовица.{ |
| ном, то је двострука штета, коју никако не би могао поднети.</p> <p>А да на све ово одмахне рук |
| је мајстор Диша прилика, каква се лако не налази, и да једна честита и послушна девојка неће н |
| мо, је ли долазила по дреје, реци, тако не гледала очима своје дете!</p> <p>— Зашто, бре, газда |
| !</p> <p>— Богу хвала што још за толико не остах, са каквим сам лоповима имао посла! — одговори |
| ремице тако; али, на његову срећу, нико не дође.</p> <p>— Ох, ох, луда глава! ох проклето Бик ш |
| >Јанићије се смете; желео је да га нико не пита о томе.</p> <p>А кад би причао све, где је био |
| ињено неверство.{S} Тако у чаршији нико не би сазнао о томе, како му је пријатељ образ укаљао, |
| е, што ви вадите очи.{S} Мислиш ти нико не зна!?</p> <p>Кад опази како мајстор Диша нерешљив и |
| p>Уђе у собу, заригла врата, да му нико не улази, <pb n="98" /> па се, као да је Бог зна колико |
| све стране, па када се увери да их нико не гледа, приступи му ближе.</p> <p>— Хајде сас мен’ у |
| >Мајстор-Дишу ова огромна свота ни мало не збуни.{S} Оно, што је најглавније било, постигао је. |
| као да прича о нечему што је се ни мало не тиче то ви да идете!{S} Кућа не је ваша него моја.{S |
| ава ни да помисли.{S} Њојзи баш ни мало не би криво, што ленчује; она је по кући весело певала, |
| и кад једног јутра, срчући кафу, у мало не прогута читав <hi>чичак</hi>, који је кира-Мана у ка |
| главу, њој стаде тако тешко, да у мало не паде пред олтарем.{S} Била је бледа у лицу.</p> <p>Н |
| неспретан, да се задувани Ламбре умало не спотаче.</p> <p>— Шта то би, кир-Ламбре?{S} Да се ни |
| баш када би знала, да је за такво дело не би вратио њезиној фамилији на вилајет; међутим, није |
| Јанићијеву.{S} Кира-Анастасија за цело не би јаче вриснула, да јој се наместо његово јавио у с |
| управљала сасвим другим странама, само не ономе „шилту“, у ћор-сокаку близу Синџир-џамије!</p> |
| доксату, али у томе и Маца изиђе, само не више онако весела, него зачуђена и збуњена.</p> <p>— |
| тка-Мацу.{S} Очекивао је све друго само не овај израз, који му је изгледао као пркосна претња, |
| та, извири на ћошку, па, кад је ни тамо не спази, поче викати:</p> <p>— Куде си откршила глава? |
| <p>Завири у мутвак, али, кад је ни тамо не нађе, шкрипну зубима.{S} Инако надраженом сад је бил |
| још коју годину, докле удовица потпуно не залечи ране, које јој Бенџина смрт зададе, али Дума, |
| овештаваше све друго само никакво добро не.</p> <p>— Шта си ме звала? — најпосле запита Диша не |
| вака од њих била је црња од црње.{S} То не беше више обична брига домаћина, који се удалио од к |
| њоме, када му је цео свет говорио да то не чини?{S} А да му кажем, па да ме, као у сватовима, о |
| ест притискивала.</p> <p>Иначе, када то не би знали, могли би још помислити, да се за овим заго |
| то? — За оно... за...</p> <p>— Е па сто не казете? — утаче се кир-Дума. — Ето, ја сам досао као |
| ање. — Ако вам није ствар у срце, нисто не бесе; ајде, кир-Дума!</p> <p>Но кир-Дума не беше од |
| укчији; толико се изопачио, да га чисто не познајем.</p> <p>— Не знам — одговори Маца — Изменио |
| снебивајући се.</p> <p>— Па где је, што не долази?</p> <p>— Он каже: да неће!</p> <p>Маца и Диш |
| с њоме растао чисто тужан и плачан, што не може још који часак остати.</p> <p>Кад је кир-Ламбре |
| /p> <p>Није се обесио; али не зато, што не имађаше смелости.{S} Напротив, живот му је био толик |
| новац.</p> <p>— Зато, што је пцето, што не је човек!{S} Толке године, бре брате, служиш поштено |
| </p> <p>— Какав је то погани милет, што не верује више у Бога и пљује на свете утвари?</p> <p>— |
| гла.</p> <p>— Шта чекаш, домуз бре; што не кршиш шија на гробље?{S} Од теб ми црно на очи! — де |
| аца.</p> <p>— Ама, што ме мучиш?{S} Што не казујеш? — завапи Диша тако молебно и скрушено, као |
| тебе не поведе?</p> <p>— Није, него што не поведе и тетка Мацу на хаџилук.{S} Штета, Бога ми!</ |
| видим више — такви рукави!{S} Тако што не приличи честитој жени!</p> <p>— Па шта да радим за и |
| ије боље отварао очи, да му се тако што не догоди.</p> <p>Једнога вечера сео мајстор Диша на ми |
| м надвијала се судбина, која у мало што не поремети све наде хаџијине. — Лепосава је још по мал |
| стаде тако лако и ведро, те у мало што не поскочи, да је на ново загрли.</p> <p>— Како да ти с |
| се лопови увукли у кућу, те у мало што не поче да виче за помоћ.</p> <p>Јанићије се у томе час |
| саже, те га калуп прелете и у мало што не погоди једнога пролазника, који у томе часу наиђе. — |
| >Кир-Ламбру прођоше жмарци и у мало што не дрекну.{S} Учинило му се, да га је за руку ухватио к |
| риши му једну ћушку, да овај у мало што не испусти обе ћупе да се разбију.</p> <p>— Што се бије |
| Бог сачува!{S} С оном првом у мало што не учиних русвај; ама срећа моја, што ми дође памет у г |
| у одбрани рекла да је угатан, само што не опсова нешто кира-Анастасији.</p> <p>— Нисам хтела с |
| лази, стушти обрве, а из очију само што не севнуше муње.</p> <p>— Ста искас ти овде? — викну му |
| ; али за кога течем, ето, то је оно што не знам; — одговарао је самоме себи.{S} А докле је тако |
| S} Баш је добар!{S} Баш је добро то што не учини! — весело је певушила Лепосава, носећи ратлоку |
| је отишла у буџак, добила је нешто што не би ни налик на Божји благослов.{S} То је била нека г |
| , а сама нећеш да узмеш запис!{S} Зашто не узмеш?{S} Куде су ти деца, па теби?</p> <p>— Неће Ла |
| ја сам мајка, па ето, трпим; а ти, зар не видиш какав си стао?!</p> <p>— Зашто да умре?{S} Заш |
| — Зашто?</p> <p>Јанићије обори очи, јер не знаде шта да наведе.{S} Диша га значајно гледаше.</p |
| ења било лако рећи; али, ако га мајстор не отпусти, ако му не изда калфенско писмо, шта ће онда |
| е, има, само што то овај покварени свет не зна!</p> <p>И хаџи-Диша се, кад спомену Божје име, п |
| ену жељу, виде он данас остварену, опет не својом вољом и одлучношћу него — случајно.</p> <p>Пр |
| се могао пожалити.{S} Са Лепосавом опет не би могао говорити о томе, ма да је и она, као и мајк |
| тор-Дишина.</p> <p>Ваљда се Дишин шегрт не би толико забленуо ни пред голом турском сабљом, као |
| ија, па сас њу што ћемо?</p> <p>Сад већ не беше никакве тешкоће; устава је пробијена и бујица м |
| та кажу? — викну мајстор Диша, који већ не мога издржати њезино оклевање.</p> <p>— Каажу.... ве |
| морао из нова започињати, да га у раду не прекиде кира-Анастасија, која у тај пар уђе у дућан. |
| били, дај Боже да ни кроз туђу историју не сазнаду а камо ли да их таква судбина снађе!{S} Дост |
| а или несташлук детињи (јер ни Јанићију не беше више од петнаест година), то се не би могло утв |
| уђе у дућанску собицу.</p> <p>Јанићију не беше баш најпријатније, али се диже и пође за њом у |
| p> <p>— Шта: тако? — пита Диша, а очију не подиже, само да се не сусретне са оним погледом, што |
| започиње занат; али, како је у мутваку не затече, то му беше још и милије.{S} Некако тешко би |
| дишта он се јако плашио, да овоме момку не прасне опет у памет, као оно пре неколико година, да |
| стичу!“</p> <p>Али у кућевном домазлуку не би га више познали.{S} Како је у почетку покушавао, |
| та — одговори Јанићије; али Лепосава му не даде да доврши, измахну на њега метлом, а он, пре не |
| одлучно и без дугога размишљања, да му не цепаху душу два снажна осећања, која му сваку одлучн |
| их прате.</p> <p>Виде хаџи-Диша, да му не вреди тражити га, и врати се кући.</p> <p>— Сутра ће |
| ријатеље и да ствар заташка, виде да му не остаје друге, него да од мирбе дигне руке и да употр |
| иша од сласти %гуташа очима.{S} И да му не беше зазорно, да своју испрошеницу пољуби пре времен |
| <p>Оба кума развеселише се; кир-Дума му не даде руке, него се, као и кир-Ламбре, пољубише у уст |
| ругим ублажити своју судбину.{S} Она му не одговори ни речи, него га поче одмеравати очима као |
| ва искушења претрпео; а да није, Бог му не би дао ону чудотворну силу и одрекао би се њега.</p> |
| амбре...{S} То је било!</p> <p>И сад му не беше тешко опоменути се и свега осталога: како је он |
| какве га све мисли не спопадоше, те му не дадоше за дуго заспати.</p> <p>Кад се пробудио у јут |
| али, ако га мајстор не отпусти, ако му не изда калфенско писмо, шта ће онда?{S} Еснаф је јачи |
| је, да је девојка честита и за цело му не би довела у кућу новога Ламбру; млада је, па није им |
| нема нигде ништа!{S} Ох, Боже, само му не дај да се обеси!</p> <p>Тако је шапутала у себи, док |
| у будуће са Дишом добар пријатељ, то му не остаде друге, него да се пода небројеним уздасима и |
| у оправда за своје ћутање.{S} Али то му не испадаше тако олако, јер кад год би помислио да је с |
| даде му да изврши што је наумио, и њему не остаде друго него да изиђе на поље.</p> <p>Тек кад ј |
| > <p>Али, кисељак је слаба храна и њему не остаде друго, него или да се врати мајстору или да и |
| Дете! — помисли Диша — и да ми у дућану не буде штете!</p> <p>И када дотаче пољупцем врх светог |
| руди. — Нема ноћи, море, када је на сну не видим; дође, тумара по соби, па онда, онда, кад је ј |
| проклете вароши, да се никад више у њу не врати.</p> <p>— Отићи ћу, али ћу јој рећи све.{S} Пљ |
| им друкчије: мужа ће изгубити, а Ламбру не само да неће добити, него ће ради њега страдати, бић |
| ољи и за цело би пао, да се у томе часу не ослони леђима о стабло једне дафине.</p> <p>— Ама за |
| се подсекоше ноге, и да се у томе часу не придржа за довратак у дућану, за цело би пао на земљ |
| ивала, тако, да о трогодишњем парастосу не беше у чаршији ни једнога човека у антерији од ћитај |
| де ће уз пут одседати, те да га на путу не оглобе.{S} Главан новац мајстор Диша је, као и обичн |
| да га и за најситније догађаје на путу не пропитају.{S} И то је тако ишло, све докле се не пом |
| кој кући задржавана, бар док једну кафу не <pb n="107" /> попије, кир-Диша је као на угљевљу се |
| , изгура је на капиџик, али је на улицу не пропусти, пре него ли што сам не погледа, да се с ки |
| овима остао тако цео дан, да у исти мах не осећаше и неку чудновату страву од свега овога што с |
| ог предосећања; чинило му се, ако одмах не крене на пут, да ће умрети од неодољива страха.</p> |
| ла врло љутита и поручила му: ако одмах не дође, она ће му сама у дућан доћи.</p> <p>Није се им |
| го живље и много веселије, све докле их не прекиде Канче, која у тај пар уђе, да им јави за дол |
| од рачуна одлучио је, да за свој новац не купује другима „на веру“.</p> <p>— Нашао сам кесу на |
| и да одахне јаче, плашећи се да га плач не савлада.</p> <p>Готово крадимице извуче се из мутвак |
| ш ли, море, да те ни сам Господар Милош не би од мене сачувао, само да се ниси вратио.{S} Па, д |
| је?{S} Кира-Анастасија да удамо!</p> <p>Не може се рећи да и сам кир-Ламбре није помишљао на ов |
| одговорила, да то никако не може бити. „Не смо ми — вели — како српско удовица.{S} У нас се зна |
| гочеве, а она писка, што је од зурла до неба јечала, разлегала се у њезиним ушима као писка пок |
| ection" /> <p>Ноћ је већ у велике осула небо звездама над Београдом, који је дубоко спавао.{S} |
| Дума дижући фес с главе и погледајући у небо.{S} Али Диша је већ далеко одмакао, завио за сокак |
| то му не остаде друге, него да се пода небројеним уздасима и да почешће таре шаком чело, из ко |
| земљи ће ти се људи смејати, а тамо на небу то ће ти се уписати у највећи грех и неће ти се оп |
| браз највећа светиља, како мрзи све што неваља, и за правду гине.</p> <p>— Љута сам паприка на |
| ућану испљујеш и покажеш свету, како је неваљалство своме пријатељу учинио.</p> <p>Но и ту миса |
| Анастасија, одобравао Диши, што је тога неваљалца отерао из радње.</p> <p>— Море, не могу да ти |
| говорила о њему, да је био непослушан, неваљао и да је мајстор учинио паметно, што га је отера |
| о му је журно говорила, а он је прво са неверицом слушао, а после, поче од времена на време да |
| прекрсти се Диша од чуда, кад опази ову неверицу. — Ама, људи, шта ли сте!{S} Ко је само пронео |
| , он се и са те стране осигурао.{S} За „неверне Томе“, који не верују, докле се и прстом не дот |
| да је мајстор Диша до овога часа и био „неверни Тома“, сад не би могао ни за часак посумњати ви |
| ине, да је као махнит трчао кући, те да неверницу на месту убије.</p> <p>Када га кира-Анастасиј |
| аломљено; враћао се својој љубави према неверној жени.{S} Шта више, њему се тек сада, после пре |
| е да пробурази?{S} И све то због њезина неверства!{S} Е, чекај сад!{S} Ниси хтела поштено, сад |
| нас, постићи, чим се у чаршији сазна за неверство, које је своме присноме пријатељу учинио.{S} |
| кући и да се искрено покаје за учињено неверство.{S} Тако у чаршији нико не би сазнао о томе, |
| анићије не разгласи по комшилуку њезино неверство.</p> <p>— Морам да трчим по њега! — викну Лам |
| S} И сада, када је био потпуно уверен о неверству женином, он је осећао према њојзи онако исто |
| их пружи према мајстор-Диши, као да је невеста, коју му нуди, цвет, који је сад баш узабрао, п |
| ст јој се врати, па је целога дана, као невеста, по тадашњем обичају, одстојала иза кумових леђ |
| ни запалаш.</p> <p>А она, стидљива као невеста, само се осмешкује и трчи из собе у мутвак и об |
| ни.{S} И рекосмо да вас женимо на грцко невеста, на кир-Бенџина удовица, па да постанете сретно |
| а, да што пре свршава сватове, докле му невеста није „отишла у буџак“.</p> <p>Сад ни кира-Думин |
| толиког околишења, рекоше и име будуће невесте.</p> <p>Мајстор-Диши писнуше уши као таламбаси |
| ама смерна и стидна, као што то приличи невести, а кир-Диша између кумова двори и додаје час ов |
| тим кући, да узме што је наменио својој невести.</p> <p>Кад се вратио, тетка Маца га је дочекал |
| -Диши писнуше уши као таламбаси на звук невестина имена.{S} Она удовица, која је целој чаршији |
| и је сад узео од чочека деф и стао пред невесту и жене около њих, па, докле чочеци певаху, он ј |
| а би га Маца, а Лепосава, која се свему невешта градила, трудила се на све начине да саму себе |
| зила из мутвака ово, али се учини свему невешта; само што се неприметно насмеши и главом одмахн |
| би имао какву враџбину, те да се учини невидљивим, кад кроз чаршију пролази, то би му било нај |
| аде у соби као убијен.{S} Од чуда и ове невидовне беде толико се сплео и збунио, да је само хук |
| ао и бригу и радост, што јој тако давно невиђени гост опет у кућу долази.</p> <p>— Е ли она ту? |
| о уверења, да је у целој ствари потпуно невин.</p> <p>— А баш ако је до 4000 гроша — размишљава |
| девојку, он је ипак то чинио из једног невиног уживања, пошто му је укус био јако склон према |
| еџијскога еспапа, изгледа да су, у овом невином обожавању и саучешћу, били заступљени сви еснаф |
| ник долази овамо и свима онима, који су невични били обичајима овога света, стојао је на услузи |
| беху на гласу.</p> <p>Кир-Дишина домаћа невоља учинила је читав преврат у његовим погледима.{S} |
| сав јед на Јанићија, што му је радњу у невреме оставио, а у исто време, да на прагу свога ново |
| едеље диже из постеље.{S} Толика Мацина нега најпосле му поможе и он изиђе у дућан, истина жут |
| ући се из Цариграда, паде мртав с коња, негде на путу између Софије и Ниша.</p> <p>Кад је чула |
| ви тако? — започе кир-Дума, а не седа, него пребраја зрна на бројаницама и пажљиво гледа у очи |
| о одговори, и Јанићије сад немаде куда, него и сам да ућути, у толико пре, што Лепосава нарочит |
| n="40" /> па никако да слегне од туда, него га само гуши и гони, да од времена на време дубоко |
| го грцко чаршија; кој вам је мустерија, него Грци, а то све из еден љубов на вас због засто сте |
| урадила.{S} И није ми одмах ни казала, него тек јуче, кад је болови стигоше.</p> <p>Но како му |
| , те је она често више од њега примала, него ли што га је задужила.</p> <p>Да ли је то била уза |
| Маца изиђе, само не више онако весела, него зачуђена и збуњена.</p> <p>— Шта ово би, буди Бог |
| нила?</p> <p>— Море, није да сам снила, него сам ноћас и будна видела.{S} Ово је пуна година, к |
| рођеноме је теже сродити се са својима, него ли туђину сродити се са туђином.{S} Требало је да |
| е показивао не само према себи равнима, него чак и наспрам просјака. <pb n="17" /> Ниједног про |
| ар глас, не само међу Србима и Турцима, него чак и међу Грко-цинцарима, који, у оно доба, беху |
| успеха у продаји поверенога му еспапа, него је често тај еспап протурао са више користи, него |
| му је куд и камо била снажнија освета, него ли да је кир-Думи забо нож у срце.</p> <p>— Зашто |
| азуме се да мајстор Диши не оста друге, него да још чека и да се — нада.{S} Али подгрејана нада |
| добар пријатељ, то му не остаде друге, него да се пода небројеним уздасима и да почешће таре ш |
| ар заташка, виде да му не остаје друге, него да од мирбе дигне руке и да употреби све што може, |
| сто; али, тамо овамо, не оста им друге, него да свој историјски понос национални ипак умекшају. |
| реко мајстор-Дишинога крова много брже, него ли што су они можда промицали над главом самога ма |
| а, што и тебе не поведе?</p> <p>— Није, него што не поведе и тетка Мацу на хаџилук.{S} Штета, Б |
| а Бенџа опет није могао умрети раније, него што је то било уписано у књигу.</p> <p>Анастасија |
| на њих као бик, те да засмеје ћепенке, него се ућутао, па само ради, ни главе не диже.{S} Једи |
| звеселише се; кир-Дума му не даде руке, него се, као и кир-Ламбре, пољубише у уста, а за тим по |
| месеци радња је процветала много боље, него ли што је пре тога било.{S} Дућан пун, поруџбина н |
| што је подсећало на некадање робовање, него чак да потисне на свима странама Грке и Цинцаре, н |
| ио код трговачкога света свако уважење, него ће и материјално самога себе упропастити.{S} Нико |
| заплаче!{S} Па сада, ћерко, не лени се, него пожури! — одговори Маца и нежно помилова кћер.</p> |
| у мутваку.</p> <p>Али Јанићије не миче, него ћути и не диже очију са земље.</p> <p>Лепосава, ко |
| ајне чежње, који је говорио много више, него што би је у стању била исказати највештија фраза п |
| <pb n="60" /> за цело знала нешто више, него ли што је он могао и помислити, када је почела так |
| ислима није утицао у дубину своје душе, него је страшљиво и готово са трепетом једнако мислио о |
| о.{S} И не само да се осветио кир-Думи, него му је та освета донела 4000 гроша; а за мале новце |
| убити, а Ламбру не само да неће добити, него ће ради њега страдати, биће посрамљена, кира-Мана |
| сто тај еспап протурао са више користи, него ли и сам мајстор му; а сав дневни пазар редовно је |
| судбину.{S} Она му не одговори ни речи, него га поче одмеравати очима као човека, кога ни у шта |
| } Што <pb n="175" /> ниси отварала очи, него си хтела да ти ћерка буде устабашиница!“</p> <p>— |
| више да јој дете пеку усијаним гвожђем, него продужи лечење на своју руку.</p> <p>Хаџија на нов |
| а што му онда кобиш?</p> <p>— Не кобим, него то због тебе рекох.</p> <p>— Гле, брине се за мене |
| пред моћном и умешном грчком чаршијом, него да потпуно истисне <pb n="113" /> грчки елеменат и |
| е било да га је млатнуо каквим калупом, него ли што му рече: уђите.</p> <p>Кир-Дума уђе опрезно |
| газдина, сада ме он не би овако отерао, него би ме још и за калфу извео, што сам му био веран! |
| тите онима, тамо.{S} Ама немојте глуво, него да свирате!{S} Свирајте, све докле вас могу чути. |
| </p> <p>И тако хаџи-Диши не оста друго, него да сву ноћ уздише, куне и проклиње, што се на толи |
| .{S} Овако, није му остало ништа друго, него да се преда судбини, па да га она на својим леђима |
| је слаба храна и њему не остаде друго, него или да се врати мајстору или да изврши што је наум |
| не само да се сматрало као велико чудо, него и као велики грех.{S} И мајстор-Диши су замерали, |
| ђена у кућама где се тако што догодило, него је била уважавана и од оних жена чији живот беше п |
| да је много лакше уверити свет у нешто, него ли га разуверити.</p> <p>— Па зар је то лепо да до |
| иш девојку?</p> <p>— Још му неје вакат, него ће сутра моја домакица да ми наниже оште едно кили |
| ну, када им се повери, дубоко закопају, него, ако им је само у моћи, и да помогну својој ближњо |
| било да го и бос протрчи кроз чаршију, него ли да се у оваком оделу међу људе јави.{S} Антериј |
| ам не испадне на нос како христијанину, него на друго место на куде Турцима испада — проклињао |
| се ни после тога не остављаху на миру, него тражише на ново прилике, да се расправе.</p> <p>И |
| тирући полако сузе, које је не слушаху, него једнако капаху — ако си честит, онда нека је прост |
| а пљунути на такво место већи је грех, него ли што је на цркву пљунути.{S} Грех је што својом |
| чему, зар је не би узео ко од њихових, него је потурили баш мајстор-Диши као кукавица јаје.</p |
| мири.</p> <p>— Од суза нема лек, џанум; него да разговарамо шта да се ради!{S} Може бити кир-Ди |
| о док је познам.</p> <p>— Немој, снахо; него кад те тако запита, ти да јој кажеш: „Добро је, шу |
| и?{S} Ако си немаш родитељи, ми смо ту; него да се зенис, ама да узмес зенско от наше сорта, — |
| да никада ништа не једе <pb n="192" /> него пије само неку зелену течност, а уз то узима по тр |
| није остало другога пута, <pb n="39" /> него да се састане са мајстор-Дишом и да од њега самога |
| {S} Не идем преко света; вратићу се.{S} Него онако да чиниш, знаш?</p> <p>— Знам! — одговори Ле |
| дар-Милоша па чак и од капетан-Мише.{S} Него баш кад ти је наспело, а ти купи еснафски барјак, |
| гу на грцко удовица, кој да гу води.{S} Него знаш шта је?{S} Кира-Анастасија да удамо!</p> <p>Н |
| да ти дам, <pb n="116" /> па да дам.{S} Него ми дођосмо због друго; знате због они пари!</p> <p |
| ред, а ни адет нам не је како у вас.{S} Него кад ми бидете муж, онда — друго је“.</p> <p>Тако ј |
| ги даш.{S} Српски судови кесе секу.{S} Него, сас Божја воља, сутра да си кренеш; до Дубравица |
| нака, да ти не унесе несрећу у кућу.{S} Него сада отварај очи: девојку да узмеш, девојку, па ку |
| “</p> <p>— А што, бре; шта јој фали?{S} Него да сам је удала за каквога слепца?</p> <p>— Ама ни |
| а неким изразом пакоснога задовољства — него да пожуриш са сватовима.{S} Знаш, ружно је да ти с |
| што се „дете“ удало за њега?</p> <p>-— Него за тебе, ваљда, рђо калфинска!{S} Ти би ми па бољи |
| је чак и та срамота постигла.</p> <p>— Него знас сто је?{S} Иди на моја кућа, тамо се сакри, д |
| ша?!</p> <p>— Ти!</p> <p>— Ја?</p> <p>— Него је мозе бити мој деда!?{S} Белћим ћу ја да једем њ |
| „Остани овде; тамо је туђина!“</p> <p>— Него ти, синко мој, да не чиниш тога, кад ниси крив! — |
| екако замишљено, више као да размишљава него ли да пита.</p> <pb n="13" /> <p>— Како, џанум?{S} |
| Хаџи-Зосим био му је не само добар вођа него и одличан поштовалац, који је на свакоме месту и к |
| овога вечера Маца је била узнемиренија него ли икада.{S} Ни сама не знајући зашто, она је пред |
| ије Бик тих дана био је више по улицама него у дућану.{S} Разносио је „каранфил“ званицама, кој |
| оже боље побринути о срећи свога детета него мати.{S} Ваљда ти боље знаш шта теби треба?{S} Нис |
| иде у свет; боље на њену главу срамота него на твоју.{S} Имао си бре дреје у својим рукама, па |
| тиче то ви да идете!{S} Кућа не је ваша него моја.{S} На поље из кућа, ти, зевзек, бре!</p> <p> |
| носом зетовљевим.{S} Диши не оста друге него да очекне.</p> <p>Међутим, докле је он чекао пред |
| улици не беше никога, не оста му друге него да тркне до тетка-Маце.</p> <p>Кад се Диша у неко |
| ор Диша сплео. — Кој вас највише помаже него грцко чаршија; кој вам је мустерија, него Грци, а |
| овање до Београда трајало је много дуже него од Београда.{S} Пуну недељу дана не смедоше се пут |
| адање стање било му је много сношљивије него ли оно што је јуче пропатио.{S} Сад већ није могао |
| ога узбуђења.{S} Очи су му севале живље него ли до сада; момци се чисто забезекнуше, кад га угл |
| уђенога Дишу.</p> <p>— Казала сам, боље него што би и ти сам могао; али она ни да чује!{S} Каже |
| амерно смислио.{S} Мајстор Диша је, пре него што се Јанићије вратио из бербернице, већ чуо за ц |
| и какав шкандал, <pb n="105" /> те, пре него ли што је Ламбре успео да од силног журења одахне, |
| викну: „Што ћутиш као стрина?“ — и, пре него што је успео да пружи руке ради одбране, унесе му |
| p>— Пеки, пеки! — одговори свети и, пре него ли расклопи ковчежић, извади из недара једну хрпу |
| прихватише ово као свршену ствар и, пре него ли што су њихови мужеви успели да се појаве у ћор- |
| учак су му доносили од куће шегрти, пре него што ће у вече заклопити <pb n="213" /> ћепенке и п |
| пиџик, али је на улицу не пропусти, пре него ли што сам не погледа, да се с ким на улици не сук |
| врши, измахну на њега метлом, а он, пре него што ће га ударити, побеже из мутвака.</p> <p>Ма да |
| но био здрав, онда је требало само, пре него што ће целивати, изјавити у себи какву жељу и часн |
| а се покори жељи свога мужа.{S} Али пре него што је пристала, отишла је кума-Думиници и кира-Ма |
| разговор поведе баш сада, тако рећи пре него ли што је уцвељена удовица била у стању да утаре т |
| еливати руку Спаситељеву.</p> <p>Но пре него ли ће му поднети часни ексер на целивање, испосник |
| Костадин није могао видети.</p> <p>Пре него што ће се дотаћи сандучета, старац изговори кратку |
| метну на магаре, али не као што се јаше него лицем репу, па да га проведу кроз чаршију, а телал |
| коју је после свега овога сматрао више него ли да му је рођена сестра, и Јанићија је довело у |
| ије надао, учинио је за њега много више него ли ма шта друго, што би намерно смислио.{S} Мајсто |
| астасије пријале су Јанићију много више него ли газдине ћушке, што их је, као шегрт, од времена |
| аз од њихових очију.</p> <p>— Кој други него младожења!</p> <p>— Какав младожења?{S} Ич си не з |
| му је лакше било, да исприча све њојзи него ли њеноме мужу, према коме је осећао велики решпек |
| а врати, ако је могућно још замишљенији него што је из дућана изашао.{S} Нарочито се мрштио, ка |
| а.</p> <p>А мајстор Диша, још збуњенији него што је дошао, изиђе из оне куће и од оне жене, за |
| у, да тетка-Мацу није друкчије поштовао него као да му је мати.{S} Али Лепосаву није могао ника |
| и без мушке заштите, шта је могла друго него да о бошчу, припасану око шарених шалвара, обрише |
| и што је наумио, и њему не остаде друго него да изиђе на поље.</p> <p>Тек кад је био на доксату |
| е послушност.</p> <p>— А и шта си друго него пезевенк, куче, бре!? — подвикну Диша и дохвати је |
| рену, опет не својом вољом и одлучношћу него — случајно.</p> <p>Право рећи саме прилике су за њ |
| ичу на сва уста не само на мајстор-Дишу него и на кир-Думу, што се толико заслепио, те допустио |
| ина пио.{S} Маца је предузела домазлук, неговала она три сирочета, па, прибравши сву пажњу око |
| ашено викнуо, кад уместо кесе извуче из недара крајеве искиданога гајтана.{S} Његов узвик је би |
| ре него ли расклопи ковчежић, извади из недара једну хрпу сложених хартија, умашћених и слепљен |
| а Мацом на само, мајстор Диша извади из недара један тефтер.</p> <p>— Седи, — рече јој — да ти |
| ећала онај отпор и оно таласање њезиних недара.</p> <p>Долазило му да полуди.{S} Ова три дана н |
| /> и трошкове, што их је за ових седам недеља више учинио.</p> <p>— Још се чкембе једно није н |
| одлучи на последње средство. — Неколико недеља већ, како је дошао из Меке неки постарији дервиш |
| риметно увела, па се, чисто за неколико недеља, још више издужила, озари се, кад угледа кир-Дум |
| ити.</p> <p>Тако је то трајало неколико недеља, кад једнога вечера дође Диша кући, уђе у собу и |
| да се није ни опажало, да већ од толико недеља нема господара у њој.{S} Јанићије је тако савесн |
| оме осећању, од кога се ни после толико недеља не мога отрести.</p> <p>Једне вечери — баш уочи |
| има.</p> <p>Тако је то ишло пуних десет недеља.{S} Хаџи-Диша се потпуно помирио са судбином.{S} |
| шење.{S} У Галцу их задржаше пуних шест недеља у „контроманцу“, те тако хаџи-Диша мораде и по т |
| су протицали дани за данима, недеље за недељама, месеци за месецима, али Лепосава ни да помисл |
| p> <p>Тако су протицали дани за данима, недеље за недељама, месеци за месецима, али Лепосава ни |
| unit="subSection" /> <p>Дани пролажаху, недеље протицаху, а у радњи мајстор-Дишиној ишло је так |
| вању савести, мајстор Диша се после две недеље диже из постеље.{S} Толика Мацина нега најпосле |
| утра дан постати испрошеница а до друге недеље и кира-Дишиница.{S} Али кад бубањ тресну и зурле |
| ко пути понављало се оно о чему се целе недеље разговарало, а кир-Дума никако да подеси згодан |
| туге за умрлом јединицом.</p> <p>После недеље дана хаџи-Диша је успео да се прибере.{S} Одмахн |
| атекао.</p> <p>О сунчеву смирају, у очи недеље, запишташе зурле и затутњише гочеви пред кућом к |
| отрести.</p> <p>Једне вечери — баш уочи недеље — тетка Маца, као и увек, поставила совру и изиш |
| нафа, не пресече као на пању.</p> <p>На недељу дана, после трогодишњег парастоса, бахну он у ку |
| внодушно — а када долази?</p> <p>— Кроз недељу дана — одговори Јанићије, на чијем се лицу видел |
| ави да ће јој са просиоцима доћи у прву недељу, те да дотле, ако има што, по кући спреми и доте |
| је много дуже него од Београда.{S} Пуну недељу дана не смедоше се путници укрцати у лађу због б |
| водио се озбиљан разговор, који беше од недогледних последица по цео живот ове куће.</p> <p>— Ј |
| ва учествовали су.{S} Весељу није ништа недостајало, а мајстор Диша се, тога дана, претворио са |
| пе дебелим и чврстим ногама.{S} Али тај недостатак покривала је антерија до чланака и кратко по |
| мајсторовој није се Бог зна како осећао недостатак домаћинов.{S} Један део домаћинових права пр |
| </p> <p>Међутим, и у чаршији, која је у недостатку других разговора претресала обично домаћа пи |
| а је једнако држало у некој запетости и недоумици, појачавало се све више, те он није никако мо |
| иђеш, овај запис да прилепиш на њојзина недра, ама под само грло; други пут, овај запис на чело |
| њу; а она тако исто узрујана, да јој се недра од наглога дисања дизаху и спуштаху, стојала је н |
| шевљени Биковом вештином, само што га у недра не мећу.{S} Дума светује Дишу, да га „извади“ за |
| ти, како му у души лакну, завуче руку у недра, извуче једну дугачку кесу о гајтану, па из ње од |
| где ће ноћити, хаџи-Диша завуче руку у недра, да из кесе извади ситнине, али на своје велико з |
| је помогао, те ти она тај запис метну у недра, носила га под пасом четири месеца и — то јој пом |
| је добро забравио, па онда тури кључ у недра.{S} Лепосава га зачуђено запита:</p> <p>— А што м |
| онако самохран потуцао се од немила до недрага, докле га један биволар, који је дотеривао биво |
| са забаченим дугим курјуком, распученим недрима и голим до рамена рукама, све је живље скакутал |
| рећи, ни згрејао честито у Лепосавиним недрима, а пуница је већ од ћерке сазнала и саопштила з |
| ено лице Ламбрино, руке јој клонуле а у недрима од страха тако силно бије, да јој је кошуља од |
| три пута помирише, а после да то носи у недрима као своју хамајлију.</p> <p>— И то ће јој помоћ |
| је то свети човек, да односи болести и недуге као руком, и само што мртве из гроба не буди.{S} |
| етка Маца има ћерку на удају и да си ти нежењен.{S} Е, па онда ко ту да докаже, да у томе нема |
| то се бар зна <pb n="137" /> да нико од нежењених људи неће ићи сваки дан у кућу, где има девој |
| ек ваљда не би примала сваки дан једног нежењу, који јој није ни род ни помози Бог, да ту није |
| убио.{S} И та реч, боље рећи, тај меки, нежни нагласак, који овој речи придаваше сасвим други з |
| а ја да те гледам! — рече што је могао нежнијим гласом и предаје јој огрлицу од педесет велики |
| ости задовољан и поче трептати очима, а нежним изразом лица пратити расположење својих гостију. |
| јој то допушташе нови положај, весело, нежно, управо сестрински, те он, хтео не хтео, обикну н |
| лени се, него пожури! — одговори Маца и нежно помилова кћер.</p> <p>Хаџи-Диша је био задовољан |
| де ти је Лепосава? — запита сада Диша и нежно баци поглед на врата од мутвака.</p> <p>— Сад ћу |
| приклопи врата, кира-Анастасија га тако нежно, тако молећиво погледа, а руке склопи пред њим, к |
| е начини устабашиницом.{S} Ма да је пун нежнога задовољства примао из њезиних руку послужење, и |
| дан расејан и апатичан, ипак га је ова нежност тетка-Мацина помало блажила.</p> <p>Но, ма да ј |
| је софре као понуду.{S} Кир-Диша је ову нежну пажњу примао захвално, па, и ако је био вас дан р |
| се може рећи, и више, у колико се уз ту нежну црту његове душе јављао страх, да ће је сада за н |
| изиђе.</p> <p>И онда, још већма клонуо, незадовољан и као утучен, вратио би се у мутвак и осорљ |
| је жене и, разуме се, да на њојзи своје незадовољство излије.</p> <p>Са заваљеним фесом за поти |
| ећи ваљда да није довољно изразио своје незадовољство, рече, како је храни за банбадава, она пл |
| Не разбираш му ни шта му је што.</p> <p>Незадовољство Дишино бивало је све веће, и у колико се |
| пакосне напомене почињу да се развијају незгодне досетке на рачун мајстор-Дише, кира-Анастасије |
| кога судба једаред само дохвати у своје незграпне шаке и почне да га меси, тај се не откупи лак |
| таменка је, као стрелом такнута, пала у незнан; муке су имали, докле су је повратили себи, а по |
| долази више нико; јер сви они, знани и незнани, који искрено тужише за покојницом, давно су ис |
| калфица код Дише устабаше, отумарао је незнано куд.{S} Ко о њему што сазна, нека достави власт |
| Јанићију је све ово било нелагодно; оно незнано што га је једнако држало у некој запетости и не |
| агано и разложито, као да се ту о некој незнатној ситници говори.</p> <p>— Ама Јанићије је доне |
| че у себи, кад угледа мајстор-Дишу и од неизвесности претрну.{S} Но то га брзо пређе, кад углед |
| дио, на сваки њезин осмејак задрхтао од неисказане пријатности.{S} Једном речи, постао је играч |
| сило.</p> <p>Сутра дан, бунован и добро неиспаван, хаџија је отишао у дућан.{S} На поласку није |
| гађа.{S} Напротив, оне му постајаху све нејасније и изговарајући их он се мислима није утицао у |
| ма.{S} Све ово било је за њега и сувише нејасно, али ипак је толико <pb n="86" /> разбирао, да |
| а-Анастасији па ни осталима није остало нејасно, чега ради је фудул-Стаменка оваку сплетку смис |
| водила се нека потајна борба.{S} Нешто нејасно, што се не би могло образложити ни верношћу нас |
| што, она је предосећала и слутила нешто нејасно, нешто што ће се скоро догодити, али шта, то ни |
| на побожно расположење, да је са неком нејасном стравом и трептањем срца очекивао, када ће сво |
| го бре, оште педесет и четири!</p> <p>— Неје много за едно мудра и уважена глава.</p> <p>Разгов |
| ем, ви тразите осте 500 гроси?{S} Толко неје оставио кир-Бенџо; ама да видите колико вас постуј |
| сина да просиш девојку?</p> <p>— Још му неје вакат, него ће сутра моја домакица да ми наниже ош |
| вен изглед пустињаков, који поред свега нејела имађаше светлу и затегнуту кожу, па ове иконе, к |
| он даје пет стотина.{S} Спусти мало ти, нек подигне мало он, па ћемо да углавимо.</p> <p>— Јок, |
| о и још једно, доста!{S} Не треба више; нек буде макар једно, син, као мој Алкибијадес!</p> <p> |
| стору; а Диша му, шта више, посаветова, нека се он држи само њега <pb n="168" /> и чест му чува |
| је незнано куд.{S} Ко о њему што сазна, нека достави власти. — Лични опис има осамнаест година, |
| одговора приступи им руци.</p> <p>— Е, нека је со стрекја; и у здравје и весеље да дочекате де |
| лекао за изгубљеним новцем.</p> <p>— Е, нека вам је на здравље, и толико срећа да имате, колико |
| а уме и да муче као бик.{S} Ко га нађе, нека га привуче властима а по том мајстору на посао!“</ |
| њој ено мајстор-Дише, па, ако узмогне, нека буде срећна с њим! — шапутао је и расејано гледао, |
| је за њоме, и једнога дана остави овце, нека их пас чува, а он, као да га неке мађије вуку, сти |
| има мајстор Диша доста, а то ћу цркви, нека је Божје.</p> <p>Са таквим мислима бавио се по вас |
| богаства, али да јој образ бар сачувам, нека уђе у свет са образом.{S} А сада?...{S} Шта се учи |
| ерија!{S} А-а-ах! — Шија да му заврнем, нека липше, куче погано, што ми уједи! — јекну Ламбре и |
| учају, нека га носи куда је њему драго, нека га ваља на својим таласима, као што речна брзица в |
| Ламбру да отераш!{S} То што је долазио, нека!{S} Ама од данас да не пригвири у мајсторову кућу. |
| је па један Диша, брајко мој!{S} Камо, нека ми ко покаже у еснафима макар једнога газду, који |
| о друге, већ да се преда слепо случају, нека га носи куда је њему драго, нека га ваља на својим |
| ша те на неправди отерао, па сам рекла: нека му овај босиљак — то, у место сестре.{S} А оно... |
| и онај зној што му је капао са чела.{S} Нека тешка мука притисла му <pb n="88" /> душу, па једв |
| и да онако мора бити, како ти кажеш.{S} Нека ти је са срећом; бар сад знаш, да ћеш имати честит |
| јде да вечерамо!</p> <pb n="80" /> <p>— Нека, нисам гладан! — одговори Јанићије, који је жељно |
| угарица, па плету иза мутвака.</p> <p>— Нека тетка-Мацо, не зови је сада; одох прво до куће, да |
| ужи руку, да од ње узме сахан.</p> <p>— Нека, што ми требаш ти!{S} Сама ћу! — одговори Лепосава |
| клон ни колико за једну аспру.</p> <p>— Нека, газдарице, не треба мени поклона! одговори Јанићи |
| скупљај ми комшилук пред кућу.</p> <p>— Нека се искупи цео свет, не марим! — виче из гласа Стам |
| леђима, стао кир-Ламбре пред мутвак, а нека неодољива мржња према жени толико га захвати, да м |
| није ништа све то требало. „Коме треба нека даје, а ја нисам текао овај зној, да га хале и вра |
| го једнако капаху — ако си честит, онда нека је просто, што си ме уцвелио.{S} Ти и сам знаш шта |
| неправду; крв ми на очи наиђе, па онда нека беже од мене!{S} За добро сам ти добар, — мелем са |
| зејтину.{S} Али код Јанићија се опажала нека промена; уозбиљио се, не пева више, као што је то |
| налик на Божји благослов.{S} То је била нека глава са вепровим зубима без трупа и рамена и само |
| д га је она ударила, да га је захватила нека несхватљива страст да је стегне око паса и привуче |
| јој рећи све.{S} Пљунућу јој у очи, па нека остане постидна.</p> <p>И то му је у овом хаосу уз |
| тра ћемо се већ разговарати, а до јутра нека му буде и тако, — рече Маци и седе, да вечера позн |
| најживљу шалу и смех прелети преко лица нека тамна сенка; у такоме случају уозбиљила би се и ст |
| Као тебе што гледам, зете, сад!{S} Бог нека ми се смилује, требаше одмах да припаднем њезиним |
| {S} Кир-Ламбре је предосећао већ, да је нека друга, много важнија мисао довела Думу њему, па се |
| из нова?</p> <p>— То да не чиниш; боље нека она иде у свет; боље на њену главу срамота него на |
| ни сам није могао разабрати, водила се нека потајна борба.{S} Нешто нејасно, што се не би могл |
| вако:{S} Бог, (нека му је вавек слава и нека ми опрости, што му име грешна уста помињу) хоће да |
| ше.{S} Трећега дана толико је слабост и нека ватра обузе, да паде у постељу и тако цео дан лежа |
| света.</p> <pb n="176" /> <p>— Ко носи нека носи, ама жена мајстор-Дишина не сме тако! -</p> < |
| лупи.{S} На путу кући поче га обузимати нека топлота, а по који пут и забуна у глави.{S} Пред к |
| чељустима аждаје.{S} Реци мајстор-Диши нека иде у Јерусалим, и тамо ће наћи копље моје.{S} Тим |
| марим! — виче из гласа Стаменка. — Срам нека буде ону твоју... твоју...{S} Косе ћу јој ишчупати |
| адости и узбуђења, те му дође чисто као нека душевна потреба, да бар пред зидовима и јеменијама |
| е по Београду, у оно време, биле су као нека врста касине, где се свет састаје, да чује шта има |
| еснаф, па ето, како год ти кажеш, онако нека буде!</p> <p>— Дајеш ми је? — запита Диша мало хра |
| ову кладу.</p> <p>— Како Бог хоће, тако нека буде! — уздахну Диша и оде тетка-Мациној кући.</p> |
| види голе руке?{S} То је срамота; тако нека носи фудул-Стаменка.</p> <p>— Па све носе тако; не |
| за ушима и како је жељно јео деран, то нека оцене они који су у животу имали прилике почешће г |
| Србима причало, како је Диши још јутрос нека жена дошанула нешто, те он као махнит одјурио у уд |
| те се раскокотале по сокаку! — подвикну нека остарија жена из авлије, а оне, кикоћући, прхнуше |
| видели шта нам је дао; нити је трговац нека арамија, који хвата људе за гушу, па вели:{S} Плаћ |
| ма, те тако му се чинило, као да га још нека веза чврсто држи за ону, коју је тако брзо напусти |
| размисли! — А то ти је овако:{S} Бог, (нека му је вавек слава и нека ми опрости, што му име гр |
| ођени син <pb n="205" /> — рече Маца. — Некада ти ни рођен син није истински пријатељ, а ето, о |
| шта се у кућу уноси ни шта износи.{S} А некада није се смела чак ни једна паприка више из турши |
| ћ осећао мирис онога босиока, што га је некада под својим јастуком напипао.{S} Ноћ је била ведр |
| сушени стручак босиока, онај, што га је некада нашао под својом главом и који је као најдраже б |
| n="95" /> <p>И овај собичак, у коме је некада тако спокојно седео по цео дан, прибирајући пару |
| а волела; гледала је у њега, као што је некада у Лепосаву, и када би се Јанићије махао око њези |
| — одговори Диша и хартијице, што их је некада готовим новцем платио, и у које је сву наду пола |
| део, — <pb n="131" /> потомство које ће некада, када то благоме Богу буде угодно, прихватити и |
| изазивало весели смех.</p> <p>Те ударце некада је Лепосава делила Јанићију просто из детињске п |
| сав остали комшилук, који се наслађавао некада, слушајући кад мајстор-Дишиница запева ону чувен |
| утању кумрија, дође јој лако, мило, као некада, докле још и не мишљаше, да ће је судбина предат |
| ти у свој својој бујности, дође јој као некада, када се с њиме, било на чешми или у махали, буд |
| онако снажних људи, као што их је било некада.</p> <p>— Камо ти сада тако јаког човека, као шт |
| ренутак му се учини, да је Лепосава она некадања и да је то све још могућно поправити.{S} Та пр |
| учено и зазирати од најмањега шушња.{S} Некадање пријатељице и познанице, које су јој за време |
| а се ослободи свега што је подсећало на некадање робовање, него чак да потисне на свима странам |
| о с тешком муком изговара поједине речи некадањег матерњег језика.</p> <p>Једном речи, постао ј |
| ти неста, а наместо тога очи јој добише некакав дрзак, изазивачки израз.</p> <p>Тај израз не из |
| им је опсецао сахтијан за јеменије, али некакав унутарњи немир, у коме се огледала и чежња и ра |
| непријатеље изобличи, доводила га је у некакав чудноват страх.{S} Увиђао је свесно, да му ваља |
| еста ножем пробо.{S} Према њему чучнула некаква жена и држи на крилу болесно дете.</p> <p>— Так |
| д је прстен вратио само зато, што му је некаква комшиница зуцнула једну пакосну сплетку, и поре |
| чао по воду, угледао, како у собу улете некаква црна крмача под фесом и кратком кићанком на гла |
| а!</p> <p>Јанићије не чу ништа више.{S} Некакве, час зелене час као ватра светле пеге разлетеше |
| авити цркви.</p> <p>Једнога дана кад га некакво пробадање у слабинама опомену на обећање, оде д |
| итајућим погледом, као да је овога часа некакво привиђење пролетело крај њега.</p> <p>— А сад? |
| > <p>Цео тај дан хаџија је провео као у некаквоме бунилу.{S} Толике његове наде, толико ишчекив |
| ла трепавице, она је увек видела једно: некакву грану о којој је висио Јанићије Бик о затегнуто |
| о му ова брига не би увек на ум падала, некако се вазда, између осталога, и она истицала, кад г |
| <p>— Та ли ти је брига? — запита тихо, некако замишљено, више као да размишљава него ли да пит |
| не затече, то му беше још и милије.{S} Некако тешко би му било рећи јој све то у очи, а још те |
| сти њеној поверио тек кира-Думиници.{S} Некако му је лакше било, да исприча све њојзи него ли њ |
| д свих му се најподеснија чинила та, да некако кир-Дума измири Анастасију са Дишом, а он да се |
| ј, али овога пута промаши.{S} Њој стаде некако непријатно и учини јој се, да би требало да га м |
| а издаде и место да изусти реч, он поче некако ситно штектати.</p> <p>— Што штекћеш, куче?{S} Г |
| е за посао, али сада много прибранији и некако свечано расположен, као онај који је учинио добр |
| ашу а без устабашинице.{S} То им долази некако крње.{S} Хоће да те виде ожењена; а како ти не и |
| па и вредна... одговори тетка Маца, али некако тако неодлучно и с таким изразом очију, као кад |
| њему.{S} Међутим грчко-цинцарске кћери некако нису још уочиле ову чежњу мајстор-Дишину, те се |
| ри девојчица гласом, који је газда-Диши некако подсмешљиво звучао. — А она је одмах после њега |
| сећао, да ће се тицати и удовице, те му некако дође тако нелагодно око срца, као ономе, који за |
| ош онако био пун и трбушат, али лице му некако смагло, а очи се чисто угасиле и упале у главу.{ |
| овце, нека их пас чува, а он, као да га неке мађије вуку, стиште пут Београда.</p> <p>И ено га |
| ажење и излажење из куће, и тек када га неке жене из куће зовнуше, он прибра снагу и крстећи се |
| мушко.</p> <p>Дервиш узе испод јастука неке хартијице, изабра између њих четири записа, па их |
| ну велику збиљу, њему се чисто стужи од неке необјашњиве слутње.</p> <p>— Седи, мајстор-Дишо! — |
| како чучи и предњим шапама држи кожу од неке друге лисице.{S} По оним крупним, зеленим сузама ш |
| Са овом последњом одлуком, која му даде неке наде, да ће се ова ствар ипак на добро свршити, он |
| ремао за повратак; још само да покупује неке ситнице, за које су му пријатељи дали готов новац. |
| у нешто озбиљно, натуштено, које му, из неке мрачне дубине, говори; Пази како ћеш, ти ниси више |
| својом меком, страсном мелодијом, пуном неке неодољиве чежње, којом сав ваздух и овај сунчани з |
| положење.{S} Тетка-Маци дошле на посело неке жене, а Јанићије у мутваку туца кафу.{S} Лепосава |
| нагло венути и потајно довлачити у кућу неке чињарице, које су јој редовно у њезину душу увлачи |
| шта то!</p> <p>Хаџије су га сажаљевале; неки га и саветоваху, да се врати у Јерусалим, те да ко |
| а и сам као <pb n="108" /> да предосећа неки тешки услов, па само трепће и гледа у очи тетка-Ма |
| код Маце.{S} Хтео је отићи, али га узе неки стид; изиђе му на очи Лепосава у целој својој поја |
| олико недеља већ, како је дошао из Меке неки постарији дервиш и настанио се у Дервишани испод С |
| етлости, у каквој му је трептала до пре неки дан, он опет није могао да се потпуно отресе жаоке |
| ако срдито пребацила, но ту је осећао и неки неодређени бол од самоће, коју ће без ње осећати, |
| о није истина.</p> <p>— Хе, хе, јеси ти неки лисац.{S} Кријеш а немаш зашто.{S} Море, грех би б |
| је био вођа по Јерусалиму.{S} Био је то неки Грк хаџи-Зосим из Епира, врло побожан, тих и услуж |
| сви Грко-цинцари почели убрајати као у неки свој „културни трофеј“.</p> <p>Свуда, где год би м |
| и и плавоме фистану, добивала би у лицу неки тужан израз, како то у опште одговара удовичкоме с |
| те убили? — чисто врисну фудул-Стаменка неким љубазним гласом, који је у исто време показивао и |
| затекао је баш на капиџику, како се са неким човеком прашта, — у грчкој чаршији и ћор-Ахметово |
| ре, ти да ћутиш — одговори јој Канче са неким изразом пакоснога задовољства — него да пожуриш с |
| <p>Анастасија диже лице с јастука и са неким страхом погледа у Ламбру.</p> <p>— Како то?.</p> |
| већ беше на улици; она обори главу и са неким изразом досаде и срдње одмахну руком:</p> <p>— Де |
| аџија, који сеђаше на томе доксату и са неким изразом задовољства посматраше ову родитељску иди |
| Сама ћу! — одговори Лепосава, очевидно неким новим измењеним гласом, који није ни мало личио н |
| о се на пролетној жези сасушило и често неким интимним задахом запахњивало.</p> <p>Међутим, док |
| ороспија, кира-Анастасија, и одбегла с неким руским матрозима из Галца.{S} А кира-Мана отишла |
| ерено и сетно, те тако изазивати утиске неких успомена, до душе не о кир-Бенџи, кога ни за живо |
| пријатељи у готов новац, те тако, после неких обрачуна, што их је кир-Дума имао између четири о |
| су нечије шаке њу гребале и ударале.{S} Неко је врискао од бола, али, да ли Канче или њена друг |
| аче од куће, он стаде трчати, као да га неко вија.</p> <p>А када се потпуно разбистри од забуне |
| p> <p>Хаџији мркну свест; он, као да га неко гурну, улете у собу дршћући од наглога запрепашћењ |
| Ламбра гурну капиџик и нагло, као да га неко вија, ускочи унутра.</p> <p>Фудул-Стаменка се упла |
| </p> <p>У једноме часу њему се учини да неко отвори капиџик.{S} Прва помисао била је, да је мај |
| те преко авлије, заригла капиџик, па за неко време престаја уза зид, да сачека када ће кир-Диша |
| лисје поста мрско.{S} Кутију швирну на неко ђубриште, а босиљак искида, издроби, пљуну на њега |
| е свиђало овакво примирје, али је и она неко време остављала, да се ствар сама собом развија, и |
| зрна међу прстима тихо шапуће себи, кад неко закуца на вратима.{S} У исти час врата се полако о |
| p> <p>— Ћути, будало; мислиш да би тебе неко питао, када би те онакав човек заискао.</p> <p>— А |
| год је покушао да јој каже, увек га је неко предосећање задржавало.{S} Једнога дана зажмуре и |
| му од силнога узбуђења дршће, као да је неко тресе.</p> <p>— Е ли искате вода, да се повратите? |
| , а Мајстор Диша остаде сам.{S} Тако је неко време ћутао и отирао зној, а мало за тим устаде, с |
| за леђима глас, а у исто време таче се неко његове руке.</p> <p>Кир-Ламбру прођоше жмарци и у |
| одазва она комшика.</p> <p>Диша стојаше неко време и у радости и у некоме мутноме расположењу, |
| било мутно и тупо, а уз то је осећао и неко одмерено хуктање, као онај шум што се чује у ковач |
| ну је седео скрштених ногу на ћепенку и неко време замишљено гледао у зид; најпосле извади дува |
| чно и с таким изразом очију, као кад би неко хтео да каже:{S} Хтеле би ви да ми језик извучете, |
| ању да ваздух удахне.{S} Стојао је тако неко време без речи, оборио главу на груди, тешко преди |
| стору, али у исто време њу је обузимало неко друго осећање, које је неосетно обујимаше, чим кај |
| се није могао наћи, јер га је прогутало неко чудовиште, налик на ону аждају, коју је св. Ђорђе |
| one unit="subSection" /> <p>У зору рано неко закуца на Дишин капиџик.</p> <p>— То је онај несре |
| јој опет долази?{S} Стојао је неодлучно неко време и почео ослушкивати, неће ли бар што изнутра |
| кне до тетка-Маце.</p> <p>Кад се Диша у неко доба ноћи разабрао од бунила, прво лице, које угле |
| помажући јој, код последње строфе пао у неко севдалијско расположење, бубнуо се песницом у груд |
| , што је и Јанићија и Лепосаву довело у неко чудно, несхватљиво расположење.{S} Тетка-Маци дошл |
| ијатеља, као у својој, налази.</p> <p>У неко доба ноћи, када се кира-Думиници почеше очи крпити |
| пољубише у уста, а за тим поседише још неко време, да се нахвале доброте и вредноће будуће кир |
| ћи отрча кроз авлију у кућу.</p> <p>Још неко време седео је мајстор Диша на бињекташу и чекао н |
| и.</p> <p>— Шта је томе момку, те је од неког времена постао сасвим друкчији; толико се изопачи |
| уркиња даде јој, свој запис, који је од неког дервиша добила, а који јој је помогао, те ти она |
| рен.{S} Целе ноћи није могао тренути од неког немилог предосећања; чинило му се, ако одмах не к |
| са највећом оданошћу обећа, да пронађе неког пустињака, који је тумачио снове, те да им он раз |
| и горко заплакала.{S} Плакала је као да некога сарањује, као да у овоме часу баца прегршт земљи |
| о се већ почело у велико јављати.{S} Од некога времена млада удовица, не знајући ни сама од куд |
| о томе није ни мало сумњао, ма да је од некога времена она на ново започела да попреко погледа |
| и још за совром, тетка Маца, која је од некога доба почела да се плаши од могућне напасти, поче |
| на Јанићија, да му донесе, па чак је од некога доба у дућану ручавао.</p> <p>Али, Лепосава мест |
| е.{S} Ономад је један хаџија откупио од некога испосника мајку Божју, икону која је од времена |
| је, пре неколико година, видео спровод некога самоубијце.{S} Неопојанога, неокупанога, без све |
| низ чаршију.</p> <pb n="65" /> <p>После некога времена врати се у дућан, али без оне гужве, сед |
| о се шегрче толико затаја.</p> <p>После некога времена, баш када је хаџија почео узнемирено и п |
| е ни род ни помози Бог, да ту није било некога рачуна.</p> <p>Сплетка је од некуда потурена у ч |
| а.{S} Баш прошле године она је олакшала некој Маци Брњошевој.{S} Та Маца није за дуго имала дец |
| белега.</p> <p>— Аман, кузун, што ке па некој да узива, кад загриза у та јабука! — смеје се Дум |
| <p>На улици се хаџи-Зосим присети да о некој својој ствари запита нешто светога човека, па зам |
| Маца лагано и разложито, као да се ту о некој незнатној ситници говори.</p> <p>— Ама Јанићије ј |
| оно незнано што га је једнако држало у некој запетости и недоумици, појачавало се све више, те |
| е потпуно бесвестан за спољашне утиске; неколико врабаца џакало је на једној дафини, чије се гр |
| ицу, Канче.{S} Али после <pb n="103" /> неколико година, враћајући се из Цариграда, паде мртав |
| не истрча кафеџија и запречи улазак.{S} Неколико људи састави круг око оба противника.</p> <p>— |
| а, он се одлучи на последње средство. — Неколико недеља већ, како је дошао из Меке неки постари |
| Зосим, који је морао још остати, јер га неколико нових хаџија, његових земљака, задржаше о свом |
| ла; један крупни бумбар облете око њега неколико пута и изгуби се у сунчеву зраку; но ни један |
| капиџик и чуо оно нарицање, застаде за неколико часака.{S} Јако се плашио смрти, па још смрти |
| > <p>Кир-Дишина несаница, која га је за неколико дана истопила као грудву снега, сад је прешла |
| мрачан, да би се угушио, само да је за неколико у њему остао.{S} Потајна жеља, да се врати кућ |
| године, приметно увела, па се, чисто за неколико недеља, још више издужила, озари се, кад углед |
| мени пензијица!“</p> <p>Тако је радила неколико година, све докле се не свикну на своје удовиш |
| е губила или је пошиљалац често пута на неколико дана пре свога писма стизао на адресовано мест |
| Диша упаде у дућан, заручен до грла са неколико кеса леблебија, ратлокума, халве и једним саха |
| а у јасној сунчаној светлости зујало је неколико пчела; један крупни бумбар облете око њега нек |
| ступи.{S} Мајстор Диша је са пуно чежње неколико тренутака одмеравао овај стас и лице, које се |
| о очи.{S} Паде му на памет како је, пре неколико година, видео спровод некога самоубијце.{S} Не |
| мку не прасне опет у памет, као оно пре неколико година, да га остави.{S} Онда, док је Јанићије |
| узвик је био за цело страховит, кад се неколико хаџија, који по миндерлуку припремаху постељу |
| под стрехом гнездо, из кога извириваше неколико главица голуждравих ластавчића, који са раскло |
| та вучјом кожом, са топузом о бедрима и неколико <pb n="51" /> ножева, оштрих с обе стране, кој |
| мало распученог јелечета и младешчића и неколико пари мајушних јеменија, које је кришом, кроз т |
| најлепшом удовицом, која му носи кућу и неколико хиљада гроша и ородиће се са грчком нацијом, т |
| > <p>Хећим прегледа озбиљно болесницу и неколико пута одмахну главом, па онда започе да грди и |
| рдити Лепосаву.{S} Њезина вика заустави неколико пролазника, па и комшинице истрчаше на капиџик |
| шао на вилает, у Костур; тамо ће остати неколико месеци, а њега моли, да му обилази радњу и кир |
| свести! — рече хећим строго и даде Маци неколико врло крупних пилула.{S} А за тим предузе да бо |
| ва, којој ових неколико месеца беху као неколико дана, и збуњено погледа у мајку.</p> <p>— Е, п |
| далами шаком за врат, да је Бик одлетео неколико корачаји.</p> <pb n="48" /> <p>— То ли се газд |
| вао га на своје груди, опраштао се тако неколико пута и једва га је пустио из загрљаја.{S} Кара |
| жени вратити.</p> <p>Тако је то трајало неколико недеља, кад једнога вечера дође Диша кући, уђе |
| } Једино што јој је добацио, то је било неколико речи, да га не дочека кући, ако принова не буд |
| вор се водио око свакидашњих ствари; по неколико пути понављало се оно о чему се целе недеље ра |
| у шећера или трубу платна, а често и по неколико аршина свилене материје или нове новцате јемен |
| житих људи, који је ствари одмеравао по неколико пута, и који се није на прву мисао залетао у п |
| кесу о гајтану, па из ње одброја на сто неколико белих пара.</p> <p>Баш да је мајстор Диша до о |
| етка Маца, која је тога дана обишла већ неколико породиља, потврди, поче се на све стране нагађ |
| њихових мужева.</p> <p>Кир-Диша је већ неколико пута прошао онуда, али кад год би угледао теки |
| <p>Од кир-Дишиног одласка прошло је већ неколико дана.{S} У радњи је ишло као по зејтину.{S} Ал |
| подаје материнскоме болу.{S} Деца јој у неколико замењиваху кћер; а то је, ипак, била каква так |
| зик открио, то открише једаред у хамаму неколико модрица, што их кир-Думина жена спази на кумин |
| ако брзо? — запита Лепосава, којој ових неколико месеца беху као неколико дана, и збуњено погле |
| те тако Јанићије могаше да Лепосави још неколико речи добаци.</p> <p>— Љутиш ли се?</p> <p>— За |
| ена нема засто да плаче за мужа.</p> <p>Неколико дана доцније изгуби се и кира-Анастасија.{S} М |
| и њена другарица, то није знала.</p> <p>Неколико жена, које истрчаше на капиџике, развадише их, |
| , да се виком спасе од нападача.</p> <p>Неколико пролазника дотрчаше на ову вику; а када Дума о |
| ало час тако важне говоре водио.</p> <p>Неколико дана после овога није му се дало прилике, да с |
| <p>— За мајстор-Дишу, папуџију.</p> <p>Неколико несташних девојака прснуше у кикот.</p> <p>— Т |
| p>У то доба, када ће кир-Ламбре, са још неколицином својих пријатеља, бацити око на мајстор-Диш |
| тицали на побожно расположење, да је са неком нејасном стравом и трептањем срца очекивао, када |
| остао, Јанићије је седео у дућану и са неком стрепњом очекивао на повратак мајсторов.{S} Он се |
| му је требало да пљуне, тај је посао са неком нарочитом важношћу вршио у ову кутију.</p> <p>Јед |
| е стојички свој удовички бол и, као под неком магијском силом, што је дубље залазила у удовиштв |
| > <p>Целу ову ноћ провео је у полусну и неком бунилу, од чега је осећао бол у глави.{S} Налазио |
| љаху, али не више оним топлим сјајем но неком светлошћу стакластом, хладном као месечина.</p> < |
| кришом измењали, још га и сада држаше у неком заносу, те је ишао као по сну.{S} Све му се чинил |
| , да ли ти је познато икада било, да је некоме радња пропала, докле се он на хаџилуку бавио?{S} |
| , кад он учини тај покрет, што је могло некоме да изгледа, као да ће да удари кира-Ману, испаде |
| Диша стојаше неко време и у радости и у некоме мутноме расположењу, док тек Маца одшкрину врата |
| е око себе; јер сви ови Срби, комшије и некомшије, које је толико година с презрењем дочекивао |
| наш, шта је све овде дервиш записао.{S} Некрштена душа ради са некрштеним силама.{S} Од ове ама |
| рвиш записао.{S} Некрштена душа ради са некрштеним силама.{S} Од ове амајлије можеш добити сина |
| а зубима на своју мајку.</p> <p>— Ко са некрштенима спреже, тога благослов Божји оставља! — зав |
| се требао сетити своје вере, а не да од некрштених тражиш записе.</p> <p>Мајстор Диша ћуташе и |
| ако цео дан, да у исти мах не осећаше и неку чудновату страву од свега овога што се с њиме деша |
| м од сада сестра.</p> <p>Јанићије осети неку непојамну топлину у овоме загрљају.{S} Нешто мило, |
| самоме себи објасни?{S} Осећао је тако неку потајну страву, као кад очекујемо нешто што ће се |
| а не једе <pb n="192" /> него пије само неку зелену течност, а уз то узима по три зрна пшенице. |
| а му на врату троје деце, те је тако, у неку руку, морао да води двоструку бригу, и о радњи и о |
| исају свога пријатеља Бенџе, те тако, у неку руку, постао природни старалац младе удовице.</p> |
| ва била пријатна, ипак га је доводила у неку забуну.</p> <p>— Опет је боље да не идем тамо, — м |
| ном, која пркосно дражи, бацала га је у неку непријатну забуну, као човека, који је целога века |
| једноме кир-Думи и кир-Ламбри одрекао у неку руку свако уважење и поштовање.</p> <p>Тако је ово |
| ом од грчко-цинцарскога, ипак придаваху неку нарочиту сличност са културном нацијом, у коју се |
| ојачки гласови, који уз дахире извијаху неку страсну турску песмицу, у којој је момак сравњивао |
| чева, изгледала јој је као да долази од некуд с другог света, па јој се чак учини од једног нео |
| га.{S} Кад би могао <pb n="38" /> да се некуд далеко уклони, или кад би имао какву враџбину, те |
| утку, у близини Синџир-џамије испаде од некуда кир-Диша, и, када се један према другоме нађоше, |
| ило некога рачуна.</p> <p>Сплетка је од некуда потурена у чаршију; а већ онај који је потури ни |
| n="49" /> еснафа, које је сваке ноћи од некуда падало у њезину башту као мана у пустињи; али за |
| и врло често устаје са троножице, тркне некуда, па се тек после извеснога времена врати, ако је |
| ста донео нечије дреје и да их је однео некуда.{S} Па испричаше, како је долазила кира-Анастаси |
| ицати и удовице, те му некако дође тако нелагодно око срца, као ономе, који за леђи осећа надне |
| си ми!</p> <p>Јанићију је све ово било нелагодно; оно незнано што га је једнако држало у некој |
| <p>Кад се пробудио у јутру, осећао се у нелагодноме расположењу.{S} Лепосавина прилика једнако |
| азуме шта се то око ње догађа, седео је нем и поражен према Јанићију и обојици шегрта, који су |
| ије, већ како нана каже; а он је слуга, нема нигде ништа!{S} Ох, Боже, само му не дај да се обе |
| је и волим га.{S} Али он је још слуга, нема нигде ништа; а да га чекаш, док се огазди, хој, хо |
| тужно узвикне:</p> <p>— Нема сиротиње, нема сиротиње! — И то говори све докле не пронађе одбач |
| а усред најшире саксије.</p> <p>— Елем, нема ништа од тај посао! — рече Ламбре скрушено и отури |
| кад виде да јој на челу <pb n="155" /> нема оног мрскога дуката.{S} За тренутак му се учини, д |
| Ајдутин!{S} У букагије ћемо ми тебе!{S} Нема да си узмите пари, па да не вратите!{S} Лопове, бр |
| е, не брини!{S} Доћи ће ти, видећеш!{S} Нема нигде умешено па обешено; а у селу понајмање! — те |
| — јекну Јанићије и грухну се у груди. — Нема ноћи, море, када је на сну не видим; дође, тумара |
| ће задовољно кир-Диша. <pb n="117" /> — Нема бре ништа за бадава, па ни жена!{S} Ја сам се дост |
| јој кира-Думиница кроз сузе и весело — нема висе да фудулис кроз чаршија, ћепенци да ни запала |
| ртима зајецати, ако је запева.</p> <p>— Нема лека; не могу више овако! — рече он једаред тетка- |
| > <p>— Коју то? — запита Маца.</p> <p>— Нема језик; не уме да говори.</p> <p>Обоје се засмејаше |
| ј ексер? — упита мајстор Диша.</p> <p>— Нема сумње — оговори Зосим. — Богоугодника познаје цео |
| да мајстор Диша тужно узвикне:</p> <p>— Нема сиротиње, нема сиротиње! — И то говори све докле н |
| — Не знам ни сама, што га до овога доба нема; то му до данас није било да толико одоцни.</p> <p |
| м инако.{S} Да зажали за породом што га нема, то јој ни на крај памети није долазило.{S} Напрот |
| е ослушкује, а када се увери, да никога нема, приклопи их, седе према зету и поче га важно глед |
| мо да је скинеш, ама нагу, ни папуче да нема на ноге.{S} Е, па онда сас њу три пута да обиђеш б |
| не напасти, поче да се вајка, како сада нема више онако снажних људи, као што их је било некада |
| а је осећати инстиктивно да јој од туда нема помоћи, паде на миндерлук, зарони лице у јастуке и |
| ле је како тако умири.</p> <p>— Од суза нема лек, џанум; него да разговарамо шта да се ради!{S} |
| а нечиста вера!{S} Имаш ли комшику која нема деце?</p> <p>— Имам, како да немам; па још три.</p |
| ије ни опажало, да већ од толико недеља нема господара у њој.{S} Јанићије је тако савесно водио |
| десет пута, како од њих бољих пријатеља нема, па му тек онда, после толиког околишења, рекоше и |
| а знате, да една паметна и честита жена нема засто да плаче за мужа.</p> <p>Неколико дана доцни |
| , па кад опази да му од празнога чекања нема ништа, он се одлучи на последње средство. — Неколи |
| репашћење опази, да му ни кесе ни новца нема.</p> <p>Хаџи-Диша је престрашено викнуо, кад умест |
| ; доста сте без ћирија седели у њу, сад нема више! — одговори Анастасија и залупи вратима под н |
| —јекну хаџи-Диша, кад се увери, да овде нема лопова. — Јуда Искариота!{S} Докле се грлио са мно |
| да се ови вратише и јавише, да га нигде нема, он одмахну главом: „Побеже нам погансуз!“</p> <p> |
| } Е, па онда ко ту да докаже, да у томе нема нечега.</p> <p>— Па шта да радим сада?{S} Научи ме |
| оче увиђати, како често ни труни истине нема у ономе што свет говори.{S} Очигледан пример за по |
| уништи; али у исто време и да му без ње нема живота.{S} Једном речи, између ова два супротна ос |
| ће их набројати!{S} Оног Београда више нема.{S} И гробље је већ оронуло, крстаче давно изтруну |
| Кућа затворена, Ламбре био ту, ње више нема!{S} Ноге му се подсекоше и како је био наслоњен ле |
| <p>— Шта сад да чиним?{S} Овде ми више нема места.{S} Казаће тетка-Маци и мајстор ће ме отерат |
| з капиџик, те када се увери да на улици нема никога с киме се не би радо срео, изиђе и упути се |
| одело није код њега.{S} Дакле, више јој нема спаса; он је то одело однео без сумње кира-Мани.{S |
| ељиво је подносила све, па и то што јој нема мужа.</p> <p>Кир-Дума већ беше спреман, да оде у п |
| да личио на једну непрозирну таму којој нема излаза; али и кроз ту таму ево где проби један зра |
| о да углавимо.</p> <p>— Јок, јок, с њим нема пазара.{S} Ни за 550 гроша не бих му дао.{S} Ама н |
| за нас.</p> <p>Разложише му понова како нема смисла да седи тако сам, као „еден гурбетин“, поме |
| је несрећан, колико је самохран и како нема никога свога, који би га срдачно прихватио и благи |
| а се у истини мало забринула, што их то нема, кад а у томе угледа хаџију, како журно иде.{S} Јо |
| ну јадницу, и она толико исто пати, што нема деце, као и ти.</p> <p>— Па што се лени?</p> <p>— |
| а омилела, у толико му би више жао, што нема, ма шта чиме би јој могао наградити доброту.{S} Де |
| носити.{S} Престао је да кори жену, што нема деце, али сада није било дана, кад није ма за што |
| види.</p> <p>— А месец, а звезде? — Зар нема нешто живо што гледа?{S} Ето, ако комшија спава, н |
| — рече Маца, када јој саопшти, како му нема Јанићија од јутрос.</p> <p>Лепосава пребледе; она |
| о урадио.{S} И ко би сада веровао да ту нема ништа, кад не избиваш од онуда!{S} Ваљда тек ниси |
| тка-Маца поручила да одмах дођеш... још нема ништа! — изговори Јанићије на душак и поможе мајст |
| цу, да премишља што да предузме.</p> <p>Нема сумње, да би кир-Диша, као и многи други, ово пита |
| Али Јанићије, који је радио на мутваку, немаде времена ни да засуче рукаве, кад прво оба сведок |
| о тражио наследника, те кира-Анастасија немаде куд, но да се покори жељи свога мужа.{S} Али пре |
| ја нити му што одговори, и Јанићије сад немаде куда, него и сам да ућути, у толико пре, што Леп |
| да пита, пезевенк, бре!</p> <p>Јанићије немаде кад да се објашњава више, већ штуче међу сватове |
| којима су деца једна тегоба, па тако и немају никога свога, који би им, на суђеноме часу, свећ |
| p> <p>— Немој, газда, да ме шаљеш тамо: немам образа да јој на очи изиђем.</p> <p>— Зашто, море |
| ?..{S} Сам сам, без родитеља, па никога немам, да ме посаветује и помогне.</p> <p>— Како никога |
| им. — Бог кад хоће, све може.{S} Ја, да немам деце пуну кућу, не бих жалио ни триста гроша за т |
| која нема деце?</p> <p>— Имам, како да немам; па још три.</p> <p>— Е, једна му је набацала!</p |
| данас сам све прохесапио шта имам а шта немам.{S} Са оним имањем у Пожаревцу и овим, што сам ја |
| е.</p> <p>— Зашто, џанум?</p> <p>— Деце немам, свети човече; желим децу, ама ето већ друга годи |
| па се не би ни осетило, а у мојој земљи немамо ни једне чудотворне утвари; живимо као сирочићи |
| мо трепну очима у знак опраштања и поче немарно пуштати густе хладне димове.</p> <p>Тако је кир |
| аветује и помогне.</p> <p>— Како никога немате?{S} А ми који смо?{S} Ти, не ли си наш, не ли не |
| <p>— Бог добро дао! — одговори Диша, а немаче се са свога места.</p> <p>— Еле, ви тако? — запо |
| Хе, хе, јеси ти неки лисац.{S} Кријеш а немаш зашто.{S} Море, грех би био, кад не би то урадио. |
| — Шта ми је угатала?</p> <p>— Па то, да немаш деце.{S} Вичеш на мене, као да сам ти ја крива.</ |
| Ти, не ли си наш, не ли неси?{S} Ако си немаш родитељи, ми смо ту; него да се зенис, ама да узм |
| ти баш од оних... оних...{S} Не, не, ти немаш те паре.</p> <p>— Па да се погодимо! — одговори м |
| е волим као да си ми рођени брат.{S} Ти немаш ни мајке ни сестре, па што да идеш од нас?{S} Нан |
| родају!</p> <p>— Јесте, ама тих пара ти немаш!{S} Пола султанове царевине давао је цар Костадин |
| м ти рођена сестра.{S} Жао ми било, што немаш никога свога, а Диша те на неправди отерао, па са |
| , загрли и поче љубити.</p> <p>— Сестру немаш, Јанићије; ја ћу да ти будем од сада сестра.</p> |
| то било и сувише слабо да га изведе из неме дубине у коју је тонуо.</p> <p>Најзад, кад сунце п |
| родитеље и онако самохран потуцао се од немила до недрага, докле га један биволар, који је доте |
| 8" /> журио је, да што пре изиђе из ове немиле куће.{S} На пољу удахну свежа ваздуха.{S} Сад је |
| } Целе ноћи није могао тренути од неког немилог предосећања; чинило му се, ако одмах не крене н |
| ило је Старо Гробље и, још за који дан, немилостива рука живота удариће будаком преко мртвих, р |
| више отимао, све је више подлегао оном немилостивоме осећају, у који се до грла заглибио.</p> |
| те је младожења у брзо заборавио на ону немилу епизоду, ради које три ноћи није спавао.</p> <p> |
| раву, као кад очекујемо нешто што ће се неминовно десити, али никако не знамо, шта ће се то дес |
| тијан за јеменије, али некакав унутарњи немир, у коме се огледала и чежња и радост и нестрплење |
| } Налазио се у сличноме стању душевнога немира као пре готико година, када га је кира-Анастасиј |
| 185" /> стојали су пред тетка-Мацом као немирна деца пред коју је учитељ изненада искрснуо.</p> |
| ризне у плач.</p> <p>Јанићије је такође немо стојао пред овом очајничком приликом, оборио је и |
| b n="96" /> <p>Диша обори сетно главу и немо се загледа у врхове својих јеменија.{S} Кућа затво |
| .</p> <p>Јанићије подиже очи мајстору и немо га гледаше.</p> <p>— Умрла зар?... пита Диша шапћу |
| тне.{S} Хаџи-Диша је збуњено гледао ово немо улажење и излажење из куће, и тек када га неке жен |
| н.</p> <p>Ама такав начин освете био је немогућ.</p> <p>— Роспија!{S} Уби ми душу; дроб ми ишчу |
| толико исто немогућно, као што је сада немогућно, да својом шаком запуши целом Београду уста и |
| .</p> <p>Па ипак, он је увидео да му је немогућно остати и даље у овако безизлазном положају.{S |
| ш и да јој се није свиђало, њој је било немогућно да и даље самује, а да ипак очува добро име ч |
| а да се отме; па, кад осети да му је то немогућно, пљуну у лице Ламбри; а Ламбре тим истим оруж |
| о је за <pb n="100" /> њега толико исто немогућно, као што је сада немогућно, да својом шаком з |
| а да му каже.</p> <p>— Чујеш, Јанићије, немој тако!{S} Не иди од нас.{S} Ето, нана те воли као |
| се поврх пилава пушило.</p> <p>— Море, немој да се срамиш!{S} Ниси ти код туђина, није тетка М |
| о, а сада тако презриво.</p> <p>— Мори, немој да се нећкаш; право је да ти ја поклоним, сестра |
| омуца Лепосава.</p> <p>— Море, девојко, немој да ме вучеш за језик — обрецну се Маца. — Мислиш |
| више тако!</p> <pb n="120" /> <p>— Шта: немој! — запита Маца и задржа шаку сирћета, којом хтеде |
| прими наслеђе.</p> <p>— Ти да пожуриш; немој да оклеваш, јер знаш какви су српски судови — гов |
| као своју“, а Диша јој вели: „Јесте!“ — Немој, болан, тако!</p> <p>— Не могу!{S} Овде, ето, овд |
| <p>— Јаох, тетка-Мацо! — застења Диша — немој више тако!</p> <pb n="120" /> <p>— Шта: немој! — |
| А сад деде да видим каква су!</p> <p>— Немој, још мало; треба их окупати! — одговори Маца и за |
| еде да му вратне жиле протрља.</p> <p>— Немој: кир-Диша!</p> <p>— Ама шта?</p> <p>— Кир... кир. |
| ча теку кап по кап низ образе.</p> <p>— Немој, молим те, тетка-Мацо!{S} Ти знаш колико те пошту |
| у грудима, да мораде застати.</p> <p>— Немој, хаџија, још! — рече му једна комшика, која у том |
| наплатим, само док је познам.</p> <p>— Немој, снахо; него кад те тако запита, ти да јој кажеш: |
| евљу.</p> <p>— Шта велиш, бре?</p> <p>— Немој, газда, да ме шаљеш тамо: немам образа да јој на |
| ја да ти га хватам, нећу.</p> <p>— Ама немој да си луд; мој тросак!</p> <p>— Море, иди ти с ми |
| д одрицања Дишинога.</p> <p>— Молићемо, немојте да се љутите; ама то није лепо од једно...</p> |
| сада да се вратите онима, тамо.{S} Ама немојте глуво, него да свирате!{S} Свирајте, све докле |
| сећање, које му јасно показиваше његову немоћ, да са собом располаже по својој вољи, беше једна |
| ш више пред Лепосавом утврдио колико је немоћан, да на своју руку живи.</p> <p>Када је оно отиш |
| ешко изићи јој пред очи овако сплетен и немоћан, да ствар што боље изведе.</p> <p>Али како је А |
| акоме кораку стицао је уверење о својој немоћи.{S} Ништа, ама баш ништа, на шта се одлучивао, н |
| ближио ћепенку мајсторовом, овај дочепа ненадно калуп и исповрте на њега; Јанићије се, у добар |
| неутешна и честита удовица, јадикује за ненакнадним губитком.</p> <p>Но, како се у мајстор-Диши |
| b n="124" /> пружи руку за њом и онако, ненамерно, обухвати је око паса и нагло привуче себи.{S |
| ти је око паса и нагло привуче себи.{S} Необичан пламен сукну му уз образе, а у глави га захват |
| ним леђима.{S} Напротив, осећао је тада необично пријатно расположење, па би, после свакога уда |
| војим крајем до самога струка.{S} Слика необично примамљива, да се Јанићије једва уздржао, да н |
| д као овца, дуге браде и лица овална са необично живим очима, које одаваху тип Јерменина.{S} Ка |
| Шта си ме звала? — најпосле запита Диша необично меким и молећим гласом.{S} Тетка Маца дубоко у |
| ог света, па јој се чак учини од једног необично танкога писка са зурла, као да то пишти прекор |
| а част и Ламбру и кира-Ману, па му дође необично тешко, кад помисли каквим ће га очима гледати |
| а у тај пар уђе у дућан.</p> <p>Била је необично тужна и усплахирена.{S} Кад је видела да кир-Л |
| њој остао.{S} Али овога пута вратио се необично брзо, и што је главно, врло узбуђен и са једно |
| жњом ослушкивао сваки њезин дисај.{S} И необично се радовао, кад би се болесница ма и за кратко |
| а дуже време засити.{S} Имао је здрав и необично снажан стомак, који се, у овом часу тужнога ра |
| колико је изненадила, толико јој беше и необично пријатна.{S} Од када себи није она прекорачила |
| само говори.</p> <p>До ушију заљубљен и необично куражан, да јој бар овога пута покаже све, жур |
| осава прикова поглед у њега.{S} Очи јој необично светљаху, али не више оним топлим сјајем но не |
| ћану хорило.</p> <pb n="32" /> <p>Јутро необично пријатно.{S} Читав низ разапетих ћепенака кроз |
| а, које се до сад једва дотицао, сад му необично слатко паде.{S} Јео је тако пријатно, тако сла |
| зин праг да ступе.</p> <pb n="23" /> <p>Необично расположени седоше оба кума, а како су већ бил |
| <p>Целе ове вечери Јанићије се осећао у необичном расположењу; сву је ноћ осећао мирис онога бо |
| лику збиљу, њему се чисто стужи од неке необјашњиве слутње.</p> <p>— Седи, мајстор-Дишо! — прог |
| ира-Анастасија и од једном прште у онај необуздани и ведри, детињи смех, — када поче представља |
| само хуктао и стењао.{S} Био је толико неодлучан да ма шта уради, да га је сада било чак страх |
| цу да изиђе.</p> <p>Али има нешто што и неодлучне до одлуке доведе.{S} Разуме се да, у таквим п |
| па зар да јој опет долази?{S} Стојао је неодлучно неко време и почео ослушкивати, неће ли бар ш |
| .. одговори тетка Маца, али некако тако неодлучно и с таким изразом очију, као кад би неко хтео |
| лучај или ма какав спољашни утицај узме неодлучнога за руку и силом га одвуче једноме излазу.{S |
| ахности.{S} Нешто му се скупи под грло; неодољива одвратност према својој жени, па чак и мржња, |
| „дете“ у овоме часу шкрипну зубима.{S} Неодољива срџба на све, на ону, коју је са толико чежње |
| ма, стао кир-Ламбре пред мутвак, а нека неодољива мржња према жени толико га захвати, да му изг |
| одмах не крене на пут, да ће умрети од неодољива страха.</p> <p>— Ко зна шта се до сада догоди |
| м меком, страсном мелодијом, пуном неке неодољиве чежње, којом сав ваздух и овај сунчани зрак и |
| да, па макар да га и слаже, вукла га је неодољиво тамо, и он сав раслабљен изиђе из дућана и сп |
| грана под ветрићем шуми, дише.{S} И то неодољиво осећање, које обујимаше све што је око себе в |
| p>— Шта је?... запита Диша, кога овакав неодређени израз на Мацином лицу текну у срце.</p> <p>— |
| рдито пребацила, но ту је осећао и неки неодређени бол од самоће, коју ће без ње осећати, и стр |
| чкиљи слаби пламичак лојанице, и нешто неодређено поче га вући тамо.{S} Уђе у кафану, и остаде |
| {S} Тридесет и шест година, па још бити неожењен, не само да се сматрало као велико чудо, него |
| овод некога самоубијце.{S} Неопојанога, неокупанога, без свештеника и икаквога тужнога спровода |
| <p>Таман све то покупио и пошао, да се неопажено извуче из собе, када се у тај час указа на пр |
| аја кир-Диши као да од једном свану.{S} Неописано задовољство обузе га свега.{S} И вечера, које |
| на, видео спровод некога самоубијце.{S} Неопојанога, неокупанога, без свештеника и икаквога туж |
| не „на коме добу“ налазиле, она је била неопходна; а оне жене, опет, које чезнуше за децом, оби |
| и о радњи и о кући, Јанићије му је био неопходно потребан.{S} Могао му је поверити послове у д |
| е обузимало неко друго осећање, које је неосетно обујимаше, чим кајик ишчезну за оне аде и изгу |
| џија прегледао све рачуне и уверио се о неоспорној савесности и тачности свога калфе, он је пот |
| ша саломљен и клонуо под тешким теретом неостварљивих и мучних мисли.</p> <pb n="95" /> <p>И ов |
| гова жена, — то је било тако мило, тако неочекивано, да је од <pb n="21" /> силна изненађења за |
| нероткиње, међу којима је било и сасвим непознатих јој жена, долазиле су, да виде чудо, па, узг |
| ди по њима и све око њега изгледа ново, непознато.{S} Осврте се по дућану, пође да седне и да с |
| мах у главу, тешко је побројати.{S} Она непојамна врева од мисли у његову запаљену мозгу, када |
| сада сестра.</p> <p>Јанићије осети неку непојамну топлину у овоме загрљају.{S} Нешто мило, опој |
| оре? — запита Маца, тек да изађе из ове непојмљиве забуне.</p> <p>— Зар ја? — одговори Јанићије |
| е овога пута одлучио, да остане чврст и непомичан као стена, па је тако и урадио.{S} Кира-Анаст |
| једног честитог грађанина, који је свој непорочни живот освештао још и хаџилуком, и чија је мол |
| као „свјатаја свјатих“ од нечистих ногу непосвећених.</p> <p>Јецање кира-Анастасије опомену га, |
| а-Анастасија говорила о њему, да је био непослушан, неваљао и да је мајстор учинио паметно, што |
| Диша и дохвати једну летву, да одалами непослушна шегрта.</p> <p>Али Јанићије, много хитрији о |
| ично варјача утерала дисциплину у главу непослушнику.</p> <p>Мајстор Диша започео живот из нова |
| , кад му је мајстор показивао на каквом непотребном опсечку сахтијана како се ради, добивао је |
| ој кафани причало се потанко о Дишиноме непоштењу.{S} Кир-Ламбре је испричао, како је мајстор Д |
| о, што немаш никога свога, а Диша те на неправди отерао, па сам рекла: нека му овај босиљак — т |
| авду гине.</p> <p>— Љута сам паприка на неправду; крв ми на очи наиђе, па онда нека беже од мен |
| вене, не би ли се уверила, какву му је неправду учинила.</p> <p>Премишљајући, управо осећајући |
| тужно, када би видео како мајстор Диша неправедно џангриза својој жени.{S} Разуме се, да је он |
| е никако не јављаше, те му сада и то би неправо.{S} Ако је и отерао из собе, зашто да му се до |
| ина у соби захватала.{S} - Једино какав непредвиђени случај, који не би зависио ни од Дишине во |
| а, која га је, поред свега савлађивања, непрестано гризла, ишчезну, као да је руком однео.</p> |
| ивошћу претегла, искрсао би на ново нов непријатељ, који прећаше да му правац душевне борбе сас |
| ети, те да се пред светом опере и своје непријатеље изобличи, доводила га је у некакав чудноват |
| > <p>— Смилуј се!</p> <p>Јанићију поста непријатно и поче зверати час амо час тамо; навикао је |
| овога пута промаши.{S} Њој стаде некако непријатно и учини јој се, да би требало да га ма на ко |
| укрцао у лађу, предстојало му још једно непријатно искушење.{S} У Галцу их задржаше пуних шест |
| која пркосно дражи, бацала га је у неку непријатну забуну, као човека, који је целога века где |
| , како да и себе и Анастасију сачува од неприлика, кир-Диша је још једаред дошао кући, па, кад |
| целу насеобину, да што пре стану на пут неприликама, које су већ почеле овде онде искрсавати.</ |
| сусрет, али и сам увиде, да би то било неприлично да он, један мајстор, своме шегрту исповеда |
| 2" /> и нађе начина, како да се из овог неприличнога и несноснога положаја извуче.</p> <p>Но ки |
| али се учини свему невешта; само што се неприметно насмеши и главом одмахну.</p> <p>— Дете! — П |
| ма већ и мали капитал од толикогодишњег непримљенога ајлука, који би му морао исплатити, те би |
| а.{S} Живот му је и сада личио на једну непрозирну таму којој нема излаза; али и кроз ту таму е |
| ђави људи не опљачкају или да се једним непромишљеним кораком не сурва у провале, па таман изаш |
| са грчкога имена, коју је Диша, својим неразложним враћањем прстена, набацао.</p> <p>А када га |
| глас у грлу, те само што промуца нешто неразумљиво и са очекивањем, испуњеним страхом, звераше |
| на Ламбру и дршћући од гнева поче нешто неразумљиво мрмљати.{S} Кир-Ламбре се устури и пребледе |
| чи развијала, у толико је већма падао у неразумљиву срџбу.{S} Младост, набрекла свежином, која |
| ћ.{S} И увек би се, после тога, враћала нерасположена и срдито стресала са шарених шалварица пр |
| ри Маца гласом и изразом велике бриге и нерасположења.</p> <p>Диша седе.{S} Свечано ћутање овла |
| ад на тај начин не мога да излије своје нерасположење, он пронађе други.{S} Престао је да јој г |
| онила лице и плакала.</p> <p>Анастасија нервозно мрдну раменима, да је не тиче руком.</p> <p>— |
| време забринуто је трљао чело, које је нервозно час скупљало час у вис уздизало његове обрве.< |
| на, управо несносна помисао, од које се нервозно склањао.{S} Фудул-Стаменкина соба и Анастасија |
| на!?</p> <p>Кад опази како мајстор Диша нерешљив и збуњен стоји и не зна шта да јој одговори, ф |
| седео је Диша у ономе собичку очајан и нерешљив.{S} Мисли и планови разлетали су се као варниц |
| је кући, али на половини пута застаде; нерешљиво се крете напред, опет стаде, па одједаред окр |
| ашао на улици, стао је за један часак и нерешљиво се обазирао на све стране питајући се у себи |
| газдарице? — запита Јанићије гледајући нерешљиво у новац.</p> <p>— Зато, што је пцето, што не |
| <p>Међутим докле се он овако ломио и у нерешљивости својој вртео око својих мисли као вртешка |
| — Но међу свима највиша их је било жена нероткиња, којима су већ дотужали прекори и искосо погл |
| а жене.{S} Кад од њега начини хамајлију нероткиња, роди одмах дете честито и благословено.{S} А |
| је такође постао чудотворан: даје децу нероткињама, те и он купио за Лепосаву мало, и то за дв |
| у он је дао и овоме памуку, ама само за нероткиње, за друго не помаже.</p> <p>— Ту смо! — помис |
| знаницу.{S} Рашчуло се о томе, па многе нероткиње, међу којима је било и сасвим непознатих јој |
| и гневно расположење остајало снажно и несаломљено; враћао се својој љубави према неверној жен |
| ао, сад се уједај ти!</p> <p>Кир-Дишина несаница, која га је за неколико дана истопила као груд |
| није видео <pb n="87" /> никога.{S} Као несвесна ствар, која не разуме шта се то око ње догађа, |
| ега, па, ни сам не знајући зашто, он се несвесно поче пипкати по глави и слабинама.</p> <p>Пун |
| ном, кад га спопаде она вртоглавица, те несвесно одлете чак у Еврејску Махалу.{S} И снажни мири |
| трави, грицкао једну зелену сламчицу и несвесно бленуо у једнога мрава, који се свакојако мучи |
| о забленут и зачуђен оним, што је онако несвесно учинио.{S} Чинило му се, кад га је она ударила |
| главе сваку помисао на оно што је онако несвесно урадио, он то није могао успети.{S} Онај топли |
| Јанићије тако исто сметен и застиђен од несвеснога дела, <pb n="185" /> стојали су пред тетка-М |
| остељу и тако цео дан лежаше у бунилу и несвести.</p> <p>Маца се озбиљно препаде за кћер, хаџи- |
| у уз образе, а у глави га захвати чудна несвестица, кад осети пријатан мирис девојачке душе, ко |
| у, да им буде на руци, као људима јоште несвиклим овамошњим приликама, остао је још за месец да |
| ми који смо?{S} Ти, не ли си наш, не ли неси?{S} Ако си немаш родитељи, ми смо ту; него да се з |
| ти.{S} Напротив, живот му је био толико несносан, да га је из дна душе презирао.{S} А што није |
| а сасвим као избледела успомена, управо несносна помисао, од које се нервозно склањао.{S} Фудул |
| н ноћ осећао је како му је све празно и несносно; дан ноћ чезнуо је за њоме, и једнога дана ост |
| осави ово Дишино џангризање поче бивати несносно и једнога дана, кад Диша, мислећи ваљда да ниј |
| чина, како да се из овог неприличнога и несноснога положаја извуче.</p> <p>Но кир-Ламбри се до |
| еш, ти ниси више дете!</p> <p>У таквоме несносноме душевноме расположењу дочекао је и долазак с |
| од овога наглога скока, који беше тако неспретан, да се задувани Ламбре умало не спотаче.</p> |
| е каже се у заман: где има много среће, несрећа дође.{S} Четвртога дана устаде Лепосава, али, и |
| а то стишава, све већма опажа колико је несрећан, колико је самохран и како нема никога свога, |
| ба, потпуно сплео и у страху од могућне несреће, чим би му се дало, побегао би у дућан, само да |
| спеле, да је сачувају од какве му драго несреће.</p> <p>На срећу ову наглу жалост брзо је умери |
| у која чува од урока или какве му драго несреће, да је свети човек морао узети у помоћ још једн |
| је био способан ни да премишља о својој несрећи.{S} Малаксао, под притиском безбројних мисли, о |
| хтео отићи.</p> <p>— Па куда ћеш сада, несрећни сине?</p> <p>— Не знам!{S} Овде ме срамота да |
| у дућан да ми не приступиш више!</p> <p>Несрећни Јанићије сада је остао потпуно сам, на сокаку, |
| е престао да точи.</p> <p>— Па куд оде, несрећник? — запита Диша.</p> <p>— А Бог би га знао; од |
| мртваци у кући!{S} Ено му полиције!{S} Несрећник један!{S} Шта му је било мало код мене?{S} Хт |
| када, а гле шта се сада учини!</p> <p>— Несрећник!{S} То му требаше још! — рече Диша и пође вра |
| а на Дишин капиџик.</p> <p>— То је онај несрећник; сад ли ми долази! — рече хаџија, који већ бе |
| осава запе, без сумње мучећи се да овог несрећног младића што боље убеди, како је оно био братс |
| жеља да самога себе кињи, да жали своју несрећну младост и да на њезине очи вене, не би ли се у |
| , бежи од ње три конака, да ти не унесе несрећу у кућу.{S} Него сада отварај очи: девојку да уз |
| а му је.{S} А када им Диша исказа своју несрећу, како му је кеса украдена, они, да не би сумња |
| слио, да не може преболети своју домаћу несрећу; мислио је, да од срамоте неће смети на улицу и |
| се наједаред прибра, оне преплашености неста, а наместо тога очи јој добише некакав дрзак, иза |
| траховито рикну, избљува велики ексер и нестаде је.</p> <p>— Сад народ у гомилама хрли пустињак |
| Манине, па као смушен полете капиџику и нестаде га на улици.</p> <p>И тако, оно, у што је Јанић |
| је нагло, очи добиле грозничави сјај и нестално зверају, а трбух и леђа почеше да губе оне уоч |
| оде у полицију и да се пожали, како је нестало кир-Ламбре, а и да искаже своју сумњу противу Д |
| је прошао трогодишњи парастос, те тако нестало и последњега изговора ради чега не би могла још |
| вим је власт учинила своје: објавила је нестанак Јанићијев, а остало је оставила бризи грађана |
| а онај весели глас, из кога је детињски несташлук избијао.</p> <p>— Љута је! — помисли Јанићије |
| <p>Да ли је то била узајамна мржња или несташлук детињи (јер ни Јанићију не беше више од петна |
| просто из детињске пакости а можда и из несташлука; али сада ни због једнога ни због другога.{S |
| мајстор-Дишу, папуџију.</p> <p>Неколико несташних девојака прснуше у кикот.</p> <p>— Таман?{S} |
| ем и у шареним шалварицама, из којих је несташно извиривала мала ножица.</p> <p>И ноћас је сања |
| не молбе, па чак ни на онај младешчић и несташно скакутање око пространога обима, који је кир-Д |
| а...</p> <p>— А: куд ви!{S} Еле, кад се несто за другога лаје по овај свет, онда је истина; а к |
| едео.</p> <p>— Мозе бити, не бегенисете несто? — пита кир-Дума, коме се овако мајстор-Дишино др |
| види влас, а ја ћу се врнем да ти кажем несто.</p> <p>— Шта имаш да ми кажеш, кажи ми овде.</p> |
| већ се помаљао са стране Кајабурме.{S} Нестрпељив, да што пре изађе на обалу, попео се хаџија |
| а од жутих и црних печата, па онда баци нестрпељиве очи на ковчежић.{S} Достојанствен изглед пу |
| своме супругу.</p> <p>Диша постаде све нестрпељивији и поче да џангриза Лепосави, па чак и да |
| ве ближе примицаху, мајстор Диша је све нестрпељивији бивао.{S} Баш је чезнуо да се на ново оку |
| о у тетка-МациноЈ кући, час по устајао, нестрпељиво изгледао на капиџик, или би Лепосаву чешће |
| ћутиш, кира-Мана! — осече се Анастасија нестрпељиво.</p> <p>— Зашто, море?</p> <p>— Ете, зато, |
| .</p> <p>— Е, шта би? — запита кир-Диша нестрпељиво, а очи му се плашљиво приковаше за Мацино л |
| , у коме се огледала и чежња и радост и нестрплење, све у један мах, не дадоше му да се на једн |
| /p> <p>Диша се сав озари.{S} Сав страх, нестрпљење и јучерања срџба ишчезнуше као бол, кад зуб |
| по трећи пут да вади из ћемера и да са нестрпљењем очекује на свој повратак кући.</p> <p>— Ова |
| омиришу.</p> <p>Али, докле је хаџија са нестрпљењем гледао, како се споро примиче дан, без кога |
| цама дали реч, и кад је мајстор Диша са нестрпљењем бројао дане, догоди се оно, што му је сву с |
| у око огњишта, па док је он са највећим нестрпљењем бечио од туда очи и искашљивао се, не би ли |
| је она ударила, да га је захватила нека несхватљива страст да је стегне око паса и привуче себи |
| анићија и Лепосаву довело у неко чудно, несхватљиво расположење.{S} Тетка-Маци дошле на посело |
| бесвесно заблену у врата.{S} Стојао је нетремице тако; али, на његову срећу, нико не дође.</p> |
| е их разгледати.{S} Јанићије је гледаше нетремице и чисто му лакну, кад виде да јој на челу <pb |
| и му се вилице тако стегоше, те он само нетремице звераше то у онај дукат „ћошајлију“, што се ж |
| ропева!{S} За девојку знаш да је твоја, неће те прекорети првим мужем; па децу да ти рађа, свак |
| о у себи скрије и да још једном покуша, неће ли умилостивити газду.</p> <p>Али његова мука беше |
| а они су му били најобилније муштерије, неће завирити више у његов дућан, те тако ће, мало по м |
| у руци, премеће га и загледа и очекује, неће ли му газда казати, где и коме да га однесе.</p> < |
| га веселога брата, који жељно ишчекује, неће ли какав изненадни гост од куда бахнути, тек да он |
| комшилук до кира-Думинице, да разабере, неће ли кир-Дума знати са чега јој је муж овакав из чар |
| одлучно неко време и почео ослушкивати, неће ли бар што изнутра чути; али ни из авлије ни из ку |
| ану где је мајстор Диша ревносно чекао, неће ли га угледати, те да га исплати по својски.{S} Лу |
| е је и отерао, моје дреје мора ми дати; неће ваљда бити тако бездушан, да ме без ичега пусти у |
| захвати, да му изгледаше <pb n="101" /> неће је моћи жив дочекати.{S} Очи су му севале грознича |
| b n="83" /> беше осилио, чим ти оде!{S} Неће да слуша; а ако, што и послуша, то све наопако.{S} |
| ?{S} Куде су ти деца, па теби?</p> <p>— Неће Ламбре!{S} Он како и ти, ич се не разбира за децу. |
| љда ће те пустити, да заноћиш?</p> <p>— Неће; казао да сутра дођем по своје ствари, па да идем |
| и јој је вазда на ум падало, да од њега неће бити сигурна, све докле се он буде налазио у овој |
| сигуран да их, до повратка кир-Дишинога неће нико тражити.</p> <p>Кира-Анастасији се мало стушт |
| је, што не долази?</p> <p>— Он каже: да неће!</p> <p>Маца и Диша згледаше се зачуђено.</p> <p>— |
| а и задобије, да ћути, она се бојала да неће моћи очувати тајну, коју јој је у једноме часу обе |
| а унука топал-Стојан, па се завештао да неће венчати децу, све докле на Саборној Цркви звона не |
| : мужа ће изгубити, а Ламбру не само да неће добити, него ће ради њега страдати, биће посрамљен |
| оља ући, па да лично окуша код Јанићија неће ли га умилостивити.</p> <p>Јанићије се збуни, кад |
| , и да једна честита и послушна девојка неће никада погазити вољу свога родитеља.</p> <p>— И ко |
| ти.{S} Море, ни Господар Вучићева Анула неће да има такав фистан, какав ћу ја теби да купим.</p |
| еба...{S} Реци: ево ти!{S} Мајстор Диша неће да зна ни за шта више.</p> <p>Отрча Јанићије, а Ма |
| — О, анатема је и са женом, шта јој све неће пасти на ум!{S} О, о, о!{S} Ево, не желим јој зла |
| , да ће све одати мајстору, јер због ње неће да губи место и да на ново у другога газде започињ |
| мшилук, кад је муж код кућа, ели Ламбре неће бити жив!</p> <p>— Добар дан, кир-Ламбре! — зачу з |
| и барјак, па га приложи цркви.{S} То те неће скупо коштати, а и еснафу ћеш своме подићи углед у |
| омаћу несрећу; мислио је, да од срамоте неће смети на улицу изићи, па ето где се све, у једноме |
| да јој то мајстор Диша враћа и да више неће да зна за њу, она је бризнула у плач и стала толик |
| само да ми се закуне да ме никада више неће варати; а оно псето (ту кир-Диша зашкрипа зубима и |
| бу то ће ти се уписати у највећи грех и неће ти се опростити.{S} Ето, тебе ђаво сада искушава, |
| pb n="137" /> да нико од нежењених људи неће ићи сваки дан у кућу, где има девојке за удају, за |
| ве начине трудио, да му покаже, како он неће да зна ни за какав род.</p> <p>Сад му је тај стриц |
| ео је мајстор Диша на бињекташу и чекао неће ли се, ма с које стране, из сокака појавити фигура |
| побеђен; предвиђао је он, да га мајстор неће лака срца пустити; али најпосле и да га не пусти б |
| ганина узеће, али теби ни за живу главу неће!{S} Каже — и овде тетка-Маца поче раздрешивати шам |
| очи од ружне ствари; па ни кроз чаршију неће смети од белосветскога језика и подмигивања.{S} Је |
| размишљава мајстор Диша.{S} Шта му још неће пасти на ум.</p> <p>— Море, устабашо, шта си се за |
| ене црквице и звонаре, потражите га и — нећете га наћи више.{S} Зуб времена оглодао је слова, а |
| ћења.</p> <p>— Доста, бре!{S} Доста!{S} Нећеш ваљда свих седам... продера се Диша на жену, која |
| те убије?{S} Ја нећу!</p> <p>— Како да нећеш?{S} Шта сам ти урадила, да онако учиниш?{S} Ја ћу |
| ош мало, ћери, докле си код мајке; мужа нећеш дочекивати седећи. —</p> <p>Тога дана мајстор Диш |
| <p>— Ете, зато, што мене караш, а сама нећеш да узмеш запис!{S} Зашто не узмеш?{S} Куде су ти |
| о ради једнога детета.</p> <p>— Еле, ти нећеш да пазариш? — запита свети човек, чије очи набрек |
| и комшилук балдиса само гледајући, тек нећеш ти!</p> <p>Подсмевка Јанићијева текну у срце Лепо |
| су.. ама тако, ако обећаш нешто.{S} Ако нећеш — онда..</p> <p>— Све како ти хоћеш, све ћу да ур |
| д те Бог учи.{S} Ја хоћу дете; а ти ако нећеш да питаш... ти...</p> <p>Мајстор Диша не доврши и |
| о: устабашиница?</p> <p>— Па ти!{S} Зар нећеш да се удаш за мајстор Дишу?</p> <p>Лепосави се ок |
| <p>— Па што нам се не похвалиш?{S} Зар нећеш да нас позовеш?</p> <p>— Куда?</p> <p>— Па у сват |
| ко презриво.</p> <p>— Мори, немој да се нећкаш; право је да ти ја поклоним, сестра сам ти, брат |
| аљивању. — Кад не може по христијански, нећу ни по псешки.{S} Турска вера — погана вера; а што |
| и, док беше овде, а ја да ти га хватам, нећу.</p> <p>— Ама немој да си луд; мој тросак!</p> <p> |
| мајстор-Дишо — поправи се Маца. — Ето, нећу; поган је то милет.</p> <p>Од овога часа кир-Диша |
| тамо?{S} Кога имаш тамо?</p> <p>— Тако; нећу да служим више.</p> <p>— Ја те не пуштам; ти мораш |
| га донесу!</p> <p>— Кога да донесу?!{S} Нећу мртваца! — развика се хаџија као у помамилу. — Нећ |
| је и помири; кој зна!</p> <p>— Нећу!{S} Нећу! — јецала је Анастасија. — Не сам га ни до сада гл |
| ! — развика се хаџија као у помамилу. — Нећу!{S} Шта ми требају мртваци у кући!{S} Ено му полиц |
| е се покаје и помири; кој зна!</p> <p>— Нећу!{S} Нећу! — јецала је Анастасија. — Не сам га ни д |
| амеру хаџијину пресече му пут.</p> <p>— Нећу да те пустим; грех чиниш, своју рођену децу убијаш |
| жају.</p> <p>— Ко ће да те убије?{S} Ја нећу!</p> <p>— Како да нећеш?{S} Шта сам ти урадила, да |
| сти фудул-Стаменкино Канче!</p> <p>— Ја нећу да плетем седе, — промуца Лепосава.</p> <p>— Море, |
| чем у Дунав — ја не смем...</p> <p>— Ја нећу да мени нико каже, како сам твој пезевенк-баша.</p |
| теле би ви да ми језик извучете, ама ја нећу.</p> <p>— А оно, тетка-Мацо?...{S} Божем се не зна |
| мило ми, што га истукао!</p> <p>Али ја нећу даље да описујем овај први сусрет после сватова.{S |
| имао милости према својим шегртима, сад нећу ни ја према теби.{S} Удрите!</p> <p>И не би га ост |
| душе смејао.</p> <p>— Газдарице, ја ето нећу да те издам, —- рече полугласно и погледа је у очи |
| ао мој Алкибијадес!</p> <p>— Само ћерку нећу! — одговори Диша и намигну на кума; а кира-Анастас |
| , као у сватовима, опет одалами, то баш нећу. — Најпосле, она ми није никаква зла учинила, а од |
| и више година: постаће сиромашни крпа, неугледан човек.</p> <p>Оваква перспектива, како ју је |
| а-Анастасија <pb n="54" /> удари у свој неуздржани смех, кад зачу шта јој муж захтева.</p> <p>— |
| наменила, није му измицала из шака.{S} Неуморно је пазио да му момци не беспосличе и хлеб бада |
| објаве оно, чему је жудео.{S} Чекао је неуморно пуну годину и по, па кад опази да му од празно |
| азила тек у првим зачетцима и била тако неуређена, да су се писма на хрпате губила или је пошиљ |
| ног супруга, лисца, и да она, као свака неутешна и честита удовица, јадикује за ненакнадним губ |
| ше за покојницом, давно су иструнули: и неутешни супруг, мајстор Диша, и ожалошћени калфа, Јани |
| /p> <p>Тако је кира-Мана бранећи себе и нехотице дала Анастасији један разлог више, да се одупр |
| у еснафу, па је <pb n="142" /> и у томе нехотично успео.{S} И не само да се осветио кир-Думи, н |
| и урадила, Мацо, што си ме одвратила од нечастиве силе!{S} Са овим би добио децу, али то би бил |
| радиш то?</p> <p>— Да спалим сотону!{S} Нечастиви је у њој, а ово је кућа христијанска! — одгов |
| а овим би добио децу, али то би било од нечастивога! — говорио је хаџија држећи хартијице, све |
| па онда ко ту да докаже, да у томе нема нечега.</p> <p>— Па шта да радим сада?{S} Научи ме, де! |
| имила, кира-Анастасија је опет зебла од нечега.{S} Са тетка-Мацине стране није се плашила ничег |
| весном намером да га намучи, или што се нечега плашила, ко би то могао погодити.{S} Једно је ја |
| аже весео, а она опет поче да га пита о нечем, што баш није имало никакве везе са овим даном.</ |
| у и збуњено скочи, као да је ухваћена у нечем.</p> <p>— Шта си радила до сада?</p> <p>— Ништа, |
| прибрано и тако хладно, као да прича о нечему што је се ни мало не тиче то ви да идете!{S} Кућ |
| ико, да је обема рукама шчепала и вукла нечије косе, и да су нечије шаке њу гребале и ударале.{ |
| ба шегрта потврдише, да је заиста донео нечије дреје и да их је однео некуда.{S} Па испричаше, |
| ма шчепала и вукла нечије косе, и да су нечије шаке њу гребале и ударале.{S} Неко је врискао од |
| обе ништа није чуо осем дубокога хркања нечијег.{S} Он нечујно ошкрину врата, провуче главу и з |
| } Ваљало је само да зажели, да чезне за нечим, па да му се то као умешено и испечено само у рук |
| дугу браду. — Сви сте ви, ђаури, једна нечиста вера!{S} Имаш ли комшику која нема деце?</p> <p |
| ћи праг чувао као „свјатаја свјатих“ од нечистих ногу непосвећених.</p> <p>Јецање кира-Анастаси |
| а да метнеш на њега, оно ће опет остати нечисто.</p> <p>А овај разлог није био без јакога утица |
| кушава, али, докле се ми овде боримо са нечистом силом, дотле он у наше радње шаље по једнога а |
| тао за све, да се до века сећа, како је нечовечан био наспрам свога шегрта.{S} У потаји је тако |
| чуо осем дубокога хркања нечијег.{S} Он нечујно ошкрину врата, провуче главу и загледа унутра.{ |
| је предосећала и слутила нешто нејасно, нешто што ће се скоро догодити, али шта, то није могла |
| брати, водила се нека потајна борба.{S} Нешто нејасно, што се не би могло образложити ни вернош |
| рча мутваку и прстом позва Јанићија.{S} Нешто му је журно говорила, а он је прво са неверицом с |
| јима не беше ни трага од живахности.{S} Нешто му се скупи под грло; неодољива одвратност према |
| непојамну топлину у овоме загрљају.{S} Нешто мило, опојно, што га је заносило а од чега се ниј |
| рекла да је угатан, само што не опсова нешто кира-Анастасији.</p> <p>— Нисам хтела самој себи |
| г помогао“, лепо му се учини, као да га нешто посред главе лупи.{S} На путу кући поче га обузим |
| говорио ону заклетву, осећао је како га нешто у грлу гуши; а када је завршио оно: „тако мени Бо |
| р-Ламбре ни речи; проглави вилицама, да нешто одговори, но грло га издаде и место да изусти реч |
| Маца за кратко време изађе из собе, да нешто види у мутваку, те тако Диша и Лепосава осташе са |
| вари таквога човека!{S} Море, да сам ја нешто у власти, ја бих њој...</p> <p>У свако друго доба |
| Још из далека опазила је, да је хаџија нешто узбуђен.{S} Хаџи-Диша не даде јој дуго да премишљ |
| ира-Мана је <pb n="60" /> за цело знала нешто више, него ли што је он могао и помислити, када ј |
| сле одласка мужевљева од једном постала нешто сетна и замишљена.</p> <pb n="182" /> <p>— Па ниш |
| ом кафе и два филџана.{S} И она је била нешто мало раскомоћена, без јелечета око снаге и бошче |
| ући зашто, она је предосећала и слутила нешто нејасно, нешто што ће се скоро догодити, али шта, |
| о је Диши још јутрос нека жена дошанула нешто, те он као махнит одјурио у удовичину кућу и зате |
| </p> <p>— А месец, а звезде? — Зар нема нешто живо што гледа?{S} Ето, ако комшија спава, није л |
| е толико <pb n="86" /> разбирао, да има нешто што он не зна, а што се баш њега тиче.</p> <p>— У |
| рах и на улицу да изиђе.</p> <p>Али има нешто што и неодлучне до одлуке доведе.{S} Разуме се да |
| присети да о некој својој ствари запита нешто светога човека, па замоли хаџи-Дишу, да га код ку |
| апе му глас у грлу, те само што промуца нешто неразумљиво и са очекивањем, испуњеним страхом, з |
| џија, који већ беше на ногама, и додаде нешто по турски.{S} Маца оде, да му отвори, а хаџија, с |
| кад човек мисли да је најсрећнији, дође нешто, што му сву срећу наопако окрене.{S} И то баш онд |
| и се изразио њезин кум, кир-Дума, да је нешто од куда на ово наишао.</p> <p>Место опроштајних с |
| та његова бацила га је у маштање: да је нешто књаз, па да нареди да му доведу тетка-Мацу и мајс |
| младости удовичине фигуре.</p> <p>Да је нешто кир-Диша, у тај час, упао у собу и угледао ове у |
| а; али кад је отишла у буџак, добила је нешто што не би ни налик на Божји благослов.{S} То је б |
| <p>— Како то?.</p> <p>— Може бити он је нешто посумњао, па њему наредио да нас хвата.</p> <p>Ал |
| обузе образе на помисао, да је Јанићије нешто пронео.</p> <p>— Па у твоје.</p> <p>— Ба!{S} За т |
| ђаволе већ три дана?</p> <p>— Глава ме нешто болела; требам ли што да те послушам?</p> <p>— Ха |
| ви спопадну.</p> <p>Јанићије види да се нешто страшно десило, па се чисто смрзао, држи прстен у |
| ати му знаке, да сиђе.</p> <p>Морало се нешто особито важно десити, када је чак хаџи-Зосим, тих |
| почела.</p> <p>Једнога дана догодило се нешто, што је и Јанићија и Лепосаву довело у неко чудно |
| мајстор ће ме отерати.</p> <p>И њему се нешто ражали; дође му, да као мало дете зајеца.{S} Грло |
| рема њему, пипа се по појасу и све хоће нешто да каже своме шегрту, али, кад расклопи уста, грл |
| чи се на Ламбру и дршћући од гнева поче нешто неразумљиво мрмљати.{S} Кир-Ламбре се устури и пр |
| {S} Све му се чинило, као да га је јуче нешто замаштало, те му сада и они ћепенци и људи по њим |
| тите кир-Диса? — рече Ламбре, коме беше нешто тугаљиво око срца и чисто криво, што се залетео у |
| фењера чкиљи слаби пламичак лојанице, и нешто неодређено поче га вући тамо.{S} Уђе у кафану, и |
| ; али је Ламбре тако крвнички погледа и нешто по турски кроза зубе скреса, да кира-Мана једва и |
| ије све.{S} Један од комшија видео је и нешто више.{S} Око поноћи — прича он — Диша је пробао д |
| нићије са својим шалама.{S} Заћута се и нешто дубоко замисли, па тек по који пут ако обиђе сват |
| и на шамлици, подлактила главу о шаку и нешто мисли.{S} Да је мало боље загледала, можда би опа |
| uote> <p>А одмах, испод ових суморних и нешто загонетних стихова, стојало је урезано:</p> <p>„З |
| љење трајало, да се сутра дан не догоди нешто, што је Јанићијевој одлуци дало снажан преокрет.< |
| вему овоме њој се чинило да њезина мати нешто плете за њу и мајстор-Дишу и срце јој премре, кад |
| ећао да се из свега овога може исплести нешто страшно и по њега и по све остале, о чему у првом |
| да је чак и тетка Маца, која је у башти нешто плевила, чула овај ударац и завирила у мутвак, да |
| ањено — још ћете ме обедити, да сам јој нешто изнела, а ја ништа о томе не знам.</p> <p>— А оно |
| > <p>— Седи, — рече јој — да ти покажем нешто.{S} Знаш ли шта је овде?</p> <p>— Не знам, зете! |
| сада; одох прво до куће, да јој донесем нешто.{S} Па онда већ биће боље...</p> <p>И тако мајсто |
| не мога одазвати.{S} Само што је руком нешто отискивао од себе.{S} Доцније тек, кад се освести |
| шће везивало за њега, он му је опет био нешто: јео је његов хлеб, до душе врло често зачињен ша |
| неку потајну страву, као кад очекујемо нешто што ће се неминовно десити, али никако не знамо, |
| равало да је много лакше уверити свет у нешто, него ли га разуверити.</p> <p>— Па зар је то леп |
| е очевидно борила са самом собом, да му нешто на душу метне, али Јанићије, који до овога часа ч |
| га је те ноћи осећао.{S} Притиснуло му нешто душу, <pb n="40" /> па никако да слегне од туда, |
| а промишља, почело је да се буди у њему нешто озбиљно, натуштено, које му, из неке мрачне дубин |
| да, мајсторица.</p> <p>— Јаох!... писну нешто из дна душе Јанићијеве.{S} Ни педесет онакових зв |
| шамијом калемћарком.</p> <p>— А ти знаш нешто? — запиташе је друге и радознало погледаше у њу.< |
| Да кажем где су.. ама тако, ако обећаш нешто.{S} Ако нећеш — онда..</p> <p>— Све како ти хоћеш |
| е брани у махали од својих сународника, ни како да изведе ствар, те да се брука заглади.</p> <p |
| же:{S} Ламбре, а ја нити сам га видела, ни дреје познајем.</p> <p>— Па то... она је једна... је |
| а како није оставио никаквог завештања, ни ближих сродника, то је кир-Диша постао наследник цел |
| , безизразни шум шумио је око њега, па, ни сам не знајући зашто, он се несвесно поче пипкати по |
| изменио.{S} Ни оне шале, ни разговора, ни песме.{S} Сељаци пролазе поред дућана, али он не муч |
| и тај суд?{S} Има ги који не су ни род, ни коска од твоја коска, а искају исе да ги даш.{S} Срп |
| осле Косова забрујала са Саборне Цркве, ни све турске трубе, што их дан из дан слуша са градски |
| ије обазирао ни на њезине оштре изразе, ни на њезине молбе, па чак ни на онај младешчић и неста |
| ћије се сасвим изменио.{S} Ни оне шале, ни разговора, ни песме.{S} Сељаци пролазе поред дућана, |
| како ће те твој Диша хранити.{S} Море, ни Господар Вучићева Анула неће да има такав фистан, ка |
| ћепенке, него се ућутао, па само ради, ни главе не диже.{S} Једино што би га из дућана повукло |
| /p> <p>— Зашто: не бива?</p> <p>— Мори, ни у хамам без пестемаљ не ходим!{S} Срам ме фаћа! — од |
| стао да напусти дућан, па да је појури, ни да је опет остави, да му се онако смеје. — Ово девој |
| адовао.</p> <p>Ни пре Лепосавине смрти, ни после, Маца није видела свога зета толико расположен |
| ош се чудотворни памук није, тако рећи, ни згрејао честито у Лепосавиним недрима, а пуница је в |
| Маца, којој не измаче ни Дишин покушај, ни Лепосавин покрет, која у томе часу извуче своју из њ |
| наспрам свога газде чији је хлебац јео, ни страхом да ће га когод проказати Диши како прикрива |
| цу; брука!</p> <p>— Море да је само то, ни по јада! — прихвати једна између њих, забрађена прек |
| зговору. — Не сум јој ни татко ни брат, ни кум; ако се разбирате за њено к’смет, зашто па мене |
| гло бити разговора, јер, као на пакост, ни једна од њихових жена, у ово време, није <pb n="15" |
| ш у бакчу; тамо да је скинеш, ама нагу, ни папуче да нема на ноге.{S} Е, па онда сас њу три пут |
| ово одмахне руком и да опрости срамоту, ни на то није могао пристати.</p> <p>Па ипак, он је уви |
| /p> <p>Ма да није знао ни где је Галац, ни како се до њега може доћи, па ни то, с чим ће доћи д |
| d="SRP19061_N5">Стари београдски израз: ни бриге те</note> </div> </back> </text> </TEI> |
| х жена, у ово време, није <pb n="15" /> ни помишљала да свога супруга ожалости.{S} А да је удад |
| о напорна толико и строго поверљива.{S} Ни једну важнију „штафету“, која би се од кнежева двора |
| је била узнемиренија него ли икада.{S} Ни сама не знајући зашто, она је предосећала и слутила |
| p> <p>— Јок, јок, с њим нема пазара.{S} Ни за 550 гроша не бих му дао.{S} Ама ни овај чудотворн |
| писну нешто из дна душе Јанићијеве.{S} Ни педесет онакових звона, каква беху она што су ове го |
| > <p>Али Јанићије се сасвим изменио.{S} Ни оне шале, ни разговора, ни песме.{S} Сељаци пролазе |
| с кафом и наливеним филџанима.</p> <p>— Ни врана коска да ми не донесе више у овај пусти Београ |
| ко удовица.{S} У нас се знаје за ред, а ни адет нам не је како у вас.{S} Него кад ми бидете муж |
| да постане богат и угледан грађанин, а ни из далека није слутио, да му је стриц већ то и да ће |
| очи и очекивао тај срећни дан, Лепосава ни мукает.</p> <p>— Е, па зато ли сам толико трошио на |
| ељама, месеци за месецима, али Лепосава ни да помисли.{S} Њојзи баш ни мало не би криво, што ле |
| <p>— Што ћутиш сад, а?</p> <p>Лепосава ни да прослови, а срце јој лупа, да му ударце чује.</p> |
| араца није дао, и који га сада ни крива ни дужна тера из радње, он би га тако издеветао за све, |
| увукао, тако се заквачио ноктима, да га ни за реп ни за уши не могаше извући одатле.{S} На прот |
| „Побеже нам погансуз!“</p> <p>А када га ни до вечери не би, мајстор Диша одлучи да достави поли |
| ћу! — јецала је Анастасија. — Не сам га ни до сада гледала, а сад га мрзим како једно куче, как |
| ђе и три дана, а од кир-Ламбре ни трага ни гласа.{S} Кира-Мана стрпељиво је подносила све, па и |
| поче одмеравати очима као човека, кога ни у шта не рачуна.</p> <p>— Образ да ми погазиш?{S} На |
| успомена, до душе не о кир-Бенџи, кога ни за живота није могла друкчије сматрати, већ као свог |
| из несташлука; али сада ни због једнога ни због другога.{S} Јанићије је осећао, да та рука, што |
| чноме положају никада били, дај Боже да ни кроз туђу историју не сазнаду а камо ли да их таква |
| ако да се влада, како да води кућу и да ни на сокак без мајке не изиђе.</p> <p>— Мајку да слуша |
| исе да фудулис кроз чаршија, ћепенци да ни запалаш.</p> <p>А она, стидљива као невеста, само се |
| /p> <p>— Не си ми муж: не сам те никада ни волела!{S} Ти да идеш одавде; е ли сте чули?</p> <p> |
| ме псу удараца није дао, и који га сада ни крива ни дужна тера из радње, он би га тако издевета |
| кости а можда и из несташлука; али сада ни због једнога ни због другога.{S} Јанићије је осећао, |
| о исцељење од искушења, које му до сада ни пост ни молитва не угуши, било је довољан доказ о чу |
| е толико шамара напоклањао колико можда ни своме псу удараца није дао, и који га сада ни крива |
| ге зажмурила и рекла да јој се не свиђа ни мало онај дежмекасти папуџија, она то није била кадр |
| у „бешчедну“ будућност, кира-Анастасија ни слутила није о томе, шта њезинога кир-Дису <pb n="50 |
| , што би га уверило, да кира-Анастасија ни као удовица није баш ни међу својим Грцима и Цинцари |
| код туђина, није тетка Маца ни Цинцарка ни Гркиња; оди!</p> <p>— Што стојиш море? — викну Лепос |
| час.{S} Кира-Анастасија није пристајала ни за живу главу да остане у Београду више.{S} Плакала |
| на вилице, а и главобоља, те није могла ни маћи из собе.</p> <p>Кир-Дума се искрено радовао нас |
| прам Дишинога шегрта.{S} Није било јела ни посластице, које је кира-Анастасија тако вешто гради |
| припадала и противу чега се није смела ни бунити ни протестовати.{S} Те су успомене припадале |
| } Ни за 550 гроша не бих му дао.{S} Ама ни овај чудотворни памук у коме лежи свети ексер, не би |
| мисао у глави стала, па се као закована ни с места не миче.{S} Није му дакле остајало друге, ве |
| оји је радио на мутваку, немаде времена ни да засуче рукаве, кад прво оба сведока а одмах за њи |
| ци: ево ти!{S} Мајстор Диша неће да зна ни за шта више.</p> <p>Отрча Јанићије, а Мајстор Диша о |
| удио, да му покаже, како он неће да зна ни за какав род.</p> <p>Сад му је тај стриц умро, па ка |
| вукао себи беду на врат, па сада не зна ни како да се брани у махали од својих сународника, ни |
| савин догађај са Канчетом не оста тајна ни за комшилук ни за чаршију.{S} Када је мајстор Диша, |
| шта може сада очекивати.{S} Није се она ни мало плашила кир-Дише, за кога се удала по туђој вољ |
| оље него што би и ти сам могао; али она ни да чује!{S} Каже:{S} Гаџу циганина узеће, али теби н |
| мах кренула на посао.{S} Но како ни она ни кир-Диша не знадоше где се одбеглица скрива, то јој |
| сахранио свога калфу.{S} И ако ни звона ни свештеници не опојаше самоубијцу, ипак је сав еснаф |
| "117" /> — Нема бре ништа за бадава, па ни жена!{S} Ја сам се доста уједао, сад се уједај ти!</ |
| ад расклопи уста, грло му се стегне, па ни да прослови. — Јанићију дође тежак овакав положај, п |
| о се зграну.{S} Очи му се приковаше, па ни да макну са Јанићијевога лица, а у лицу сав пребледе |
| Галац, ни како се до њега може доћи, па ни то, с чим ће доћи дотле, он је ипак био науман да то |
| , оставио судове пуне воде у мутвак, па ни да је сачекао за који часак, изиђе на улицу и упути |
| нао зашто је то мајстор Диша урадио, па ни сама није могла погодити, у толико више, што је прст |
| д би ко окретао очи од ружне ствари; па ни кроз чаршију неће смети од белосветскога језика и по |
| ћепенку чуо за јутрошњи догађај.{S} Па ни овде није био у стању да увери никога.{S} Слушају му |
| ни мајстор Диша не би боље вршио.{S} Па ни у самој кући мајсторовој није се Бог зна како осећао |
| ни кира-Думиници ни кира-Анастасији па ни осталима није остало нејасно, чега ради је фудул-Ста |
| о се није могло избити од туда ничим па ни њезиним смехом ни разлозима, без којих свакако ни ки |
| а и по који човек, коме ниједна биљара ни гатара није могла наћи лека нити му означити болест |
| моте, али ниједна мисао није била кадра ни толико, да се за који часак у његовој глави скраси.{ |
| екасти папуџија, она то није била кадра ни за живу главу рећи пред кир-Ламбром, чију је вољу ув |
| и; али ни из авлије ни из куће ни гласа ни каквог му драго шума, осем онога шандуда, чије се гу |
| .</p> <p>Мајстор-Дишу ова огромна свота ни мало не збуни.{S} Оно, што је најглавније било, пост |
| {S} Ниси ти код туђина, није тетка Маца ни Цинцарка ни Гркиња; оди!</p> <p>— Што стојиш море? — |
| ?</p> <pb n="41" /> <p>Али мајстор Диша ни сада не одговори.{S} Ова брза питања, што их је кир- |
| , које није сазнало ни за мајчину љубав ни за сестринску милошту, и које је од првога сазнања с |
| веста није „отишла у буџак“.</p> <p>Сад ни кира-Думиници ни кира-Анастасији па ни осталима није |
| дан једног нежењу, који јој није ни род ни помози Бог, да ту није било некога рачуна.</p> <p>Сп |
| ом <pb n="190" /> не може сачекати овде ни Ускрс, хаџија га тужно погледа.</p> <p>— Ексик-хаџиј |
| ајеца.{S} Грло му се стегло те не смеде ни да одахне јаче, плашећи се да га плач не савлада.</p |
| м; а како, поред свега мозгања, не нађе ни један згоднији излаз, који би најбоље одговарао њего |
| аратељ“, тако рећи, други отац, не може ни помишљати и на такве ешеклуке, на какве жена старате |
| им гласом, а грло га издаје, па не може ни речи даље.</p> <p>— За Бога, шта ти је? — викну Анас |
| вори врата, извири на ћошку, па, кад је ни тамо не спази, поче викати:</p> <p>— Куде си откршил |
| ао?</p> <p>Завири у мутвак, али, кад је ни тамо не нађе, шкрипну зубима.{S} Инако надраженом са |
| бар што изнутра чути; али ни из авлије ни из куће ни гласа ни каквог му драго шума, осем онога |
| Јанићије, који још једнако јецаше, није ни знао да је она рука, која му чврсто држаше шаку, већ |
| а је већ у велико почела посртати, није ни помишљао.</p> <p>Кира-Мана је стрпељиво чекала; али |
| n="50" /> мучи, па се, ваљда зато, није ни паштила да разгони онај облачак, што им се над проле |
| Ламбре, а спавао је тако тврдо, да није ни осетио, када се Јанићије привуче и лагано покупи ћур |
| вике и погледе својих мајстора, па није ни чудо, што је, мало по мало, успео дотле, да су га у |
| ко си јунак.</p> <p>Још тетка Маца није ни успела, да покаже Јанићију ма какву тешку ствар за д |
| потпуно здрав.</p> <p>Мајстор Диша није ни здрав заборавио, шта је <pb n="121" /> у болести Бог |
| да га начини оцем, о томе кир-Диша није ни мало сумњао.{S} Зар је једна жена била, којој су зап |
| а то није кира-Манино дело, о томе није ни мало сумњао, ма да је од некога времена она на ново |
| како ће се све ово свршити о томе није ни мислио.{S} А и како би могао размишљавати, кад су га |
| ајстор-Дишиној ишло је тако, да се није ни опажало, да већ од толико недеља нема господара у њо |
| буњен од изненадне среће, којој се није ни мало надао, целива будућу ташту у руке.</p> <p>— А г |
| њом говорило тако рећи још док се није ни сасушио траг оних суза, што их је за кир-Бенџом прол |
| орна као данас.{S} Хаџи-Диша иначе није ни умео никада да се толико расположи или ма чиме одуше |
| неким новим измењеним гласом, који није ни мало личио на онај весели глас, из кога је детињски |
| сваки дан једног нежењу, који јој није ни род ни помози Бог, да ту није било некога рачуна.</p |
| и разговор о томе избегавао, то он није ни могао знати све оно, што се око његовога имена плело |
| овини заклетве дође му на ум, како није ни поштено ни лепо то што сада ради; али у истоме часу |
| инио.</p> <p>— Још се чкембе једно није ни окотило, а гледај ти, колико ме кошта! — уздахну хаџ |
| а да се враћа својој нацији на то није ни мислио.{S} Одрођеноме је теже сродити се са својима, |
| ; али, ово је сасвим друго, то већ није ни дућан ни трговачки посао, већ свој пријатељ и његова |
| > <p>Овај пуки случај, коме се Јанићије ни у сну није надао, учинио је за њега много више него |
| за бадава дође до оне светиње, до које ни цар Константин није могао са толиким благом доћи.{S} |
| си ми рођени брат.{S} Ти немаш ни мајке ни сестре, па што да идеш од нас?{S} Нана и синоћ каже |
| чким фирмама не могаху одолети ни време ни оне нове фирме са чистим српским именима.{S} Кир-Бен |
| јој говори; по десет дана не би са њоме ни речи проговорио, а, када му је што затребало, слао ј |
| p>Али прође и три дана, а од кир-Ламбре ни трага ни гласа.{S} Кира-Мана стрпељиво је подносила |
| и ми жену одведе!</p> <p>Али кир-Ламбре ни речи; проглави вилицама, да нешто одговори, но грло |
| легао ономе тешкоме осећању, од кога се ни после толико недеља не мога отрести.</p> <p>Једне ве |
| хладно, као да прича о нечему што је се ни мало не тиче то ви да идете!{S} Кућа не је ваша него |
| иша и забезекну се пред гласом, коме се ни у сну није надао.</p> <p>— И друго, па опет син! — в |
| бан, вратили са чесме кућама.{S} Али се ни после тога не остављаху на миру, него тражише на нов |
| <p>— Де, де, почекај, зете!{S} Ниси се ни ти ваљда на Бога камењем бацао.{S} Ето и ја тако; до |
| чекивао на повратак мајсторов.{S} Он се ни из далека није могао надати ономе, што се, у тај пар |
| ругога, те их редом опипа све, али кесе ни од корова.</p> <p>— А-ах, псето погано! —јекну хаџи- |
| елико запрепашћење опази, да му ни кесе ни новца нема.</p> <p>Хаџи-Диша је престрашено викнуо, |
| тати.{S} Срамота ће се за цело чути, те ни он није могао замислити, како ће се у чаршији окрену |
| ожеш спрдати!{S} А знаш ли, море, да те ни сам Господар Милош не би од мене сачувао, само да се |
| се од удара тресла.</p> <p>Али из куће ни живе душе.</p> <p>Газда Дишу обузе слутња, да му је |
| нутра чути; али ни из авлије ни из куће ни гласа ни каквог му драго шума, осем онога шандуда, ч |
| е ли се? — запита Маца, којој не измаче ни Дишин покушај, ни Лепосавин покрет, која у томе часу |
| ен оде одатле.{S} Сад му више не падаше ни на ум уобичајена кафа код Маце.{S} Хтео је отићи, ал |
| ухим контурама и очима у којима не беше ни трага од живахности.{S} Нешто му се скупи под грло; |
| коме и цинцарском језику, тако, да више ни у кући ни у чаршији није говорио друкчије већ грчки |
| ша, то све наопако.{S} Нисам смела више ни да му заповедим што, сама сам у кући, а он као ајдук |
| ло толико је овладала њиме, да јој више ни у шали није враћао ударце, када би га ова својим пун |
| то га проби.{S} Као дрвени стуб стоји и ни једним делом тела не миче, већ гледа у врата, на кој |
| стотине, а то је таман толико колико и ни једна.{S} Међутим, кира-Анастасији није било до чека |
| н би у тој жељи провео цео век, а не би ни покушао да је у дело приведе.{S} Желео је да се осве |
| кивао Јанићија, да се врати; њега не би ни од куда.{S} Послао је два „чирачета“, да га траже, а |
| других чудотворних светиња, па се не би ни осетило, а у мојој земљи немамо ни једне чудотворне |
| ишла у буџак, добила је нешто што не би ни налик на Божји благослов.{S} То је била нека глава с |
| Каже:{S} Гаџу циганина узеће, али теби ни за живу главу неће!{S} Каже — и овде тетка-Маца поче |
| стабаша свога еснафа.</p> <p>О Лепосави ни у сну није помишљао да је начини устабашиницом.{S} М |
| три дана Јанићије није знао ни шта ради ни куда се креће.{S} То беху дани тешких душевних мука, |
| трогодишњем парастосу не беше у чаршији ни једнога човека у антерији од ћитајке, који није доша |
| својим очима угледати часни ексер, који ни цар Костадин није могао видети.</p> <p>Пре него што |
| вати, неће ли бар што изнутра чути; али ни из авлије ни из куће ни гласа ни каквог му драго шум |
| лава?{S} Овамо се вуци, бре!</p> <p>Али ни сад му се не одазва нико.{S} Кира-Мана, узнемирена о |
| српски са муштеријама, који нису знали ни бекнути језиком на коме је Периклес усхићавао древну |
| отишао у дућан.{S} На поласку није жени ни речи проговорио.{S} Јанићију је само наредио да оста |
| ез руку, не би имао више коме да повери ни кућу ни радњу, а ово троје деце, ради које је чак у |
| погледа.</p> <p>Кир-Ламбре не одговори ни речи.{S} Помисао, да је затечен у овакоме стању у ту |
| ти своју судбину.{S} Она му не одговори ни речи, него га поче одмеравати очима као човека, кога |
| а није више знао ни шта се у кућу уноси ни шта износи.{S} А некада није се смела чак ни једна п |
| <pb n="205" /> — рече Маца. — Некада ти ни рођен син није истински пријатељ, а ето, ово сироче, |
| да се одмориш мало.{S} Жалим те, што ти ни дан ни ноћ није давао мира. „Море, смири се, човече, |
| више, те он није никако могао да схвати ни одреди, у каквом управо <pb n="74" /> положају треба |
| ко шалвара.</p> <p>Није могућно описати ни изненађење кира-Анастасијино ни забуну Јанићијеву.{S |
| ако снажни, да им се није могло одолети ни с које стране.</p> <p>Али, ако су се кумови и сложил |
| им трговачким фирмама не могаху одолети ни време ни оне нове фирме са чистим српским именима.{S |
| човечја.{S} Нити зна од чега ће умрети ни од чега оздравити.{S} До скора је мајстор Диша мисли |
| нејасно, што се не би могло образложити ни верношћу наспрам свога газде чији је хлебац јео, ни |
| и противу чега се није смела ни бунити ни протестовати.{S} Те су успомене припадале њезину удо |
| своме веку никоме у очи није смео рећи ни ружне речи а камо ли узмахнути шаком, обично је све |
| екога времена млада удовица, не знајући ни сама од куда то долази, ретко које јутро да не нађе |
| царском језику, тако, да више ни у кући ни у чаршији није говорио друкчије већ грчки или цинцар |
| а у буџак“.</p> <p>Сад ни кира-Думиници ни кира-Анастасији па ни осталима није остало нејасно, |
| оследња реч и нагли одлазак не даде јој ни за тренутак да поверује само у бегство.</p> <p>Страх |
| на ма који начин. <pb n="33" /> Али јој ни Јанићије није остајао дужан; толико пута изненада би |
| р-Думи на таком разговору. — Не сум јој ни татко ни брат, ни кум; ако се разбирате за њено к’см |
| а зажали за породом што га нема, то јој ни на крај памети није долазило.{S} Напротив, њој је би |
| ава га је слушала, па се не насмеја чак ни онда, када јој је казао, како треба да се њих двоје |
| а износи.{S} А некада није се смела чак ни једна паприка више из туршије изнети за совру, већ о |
| ије никоме жалила на свога мужа, па чак ни кир-Думи, своме венчаноме куму. — Али што није језик |
| штре изразе, ни на њезине молбе, па чак ни на онај младешчић и несташно скакутање око пространо |
| а Канчетом не оста тајна ни за комшилук ни за чаршију.{S} Када је мајстор Диша, по своме већ ут |
| по христијански закон — вели — не искам ни по псешки.{S} Ја сам му зборила, ама он каже:{S} Дер |
| p>— А где је Јанићије?</p> <p>— Не знам ни сама, што га до овога доба нема; то му до данас није |
| а, да ће она котао теглити!{S} Ја нисам ни била у мутваку но у соби, кад је то урадила.{S} И ни |
| бити од туда ничим па ни њезиним смехом ни разлозима, без којих свакако ни кира-Анастасија не б |
| ове жене.{S} Сад више није био способан ни да премишља о својој несрећи.{S} Малаксао, под прити |
| дмориш мало.{S} Жалим те, што ти ни дан ни ноћ није давао мира. „Море, смири се, човече, једаре |
| о је сасвим друго, то већ није ни дућан ни трговачки посао, већ свој пријатељ и његова жена.{S} |
| /p> <p>Но у дну душе Јанићијеве, што он ни сам није могао разабрати, водила се нека потајна бор |
| иш поштено, а он да ти не донесе поклон ни колико за једну аспру.</p> <p>— Нека, газдарице, не |
| одио и чуда творио, да се није усуђивао ни да пљуне на ту земљу.</p> <p>— Овуда је стопа Спасит |
| ез ичије помоћи; и најпосле, није могао ни десет дана да издржи, а да се не врати у овај „црни“ |
| амилији на вилајет; међутим, није могао ни помишљати, да би Јанићије, сам, без ичије помоћи, мо |
| p> <p>Све је то тако, али он није могао ни помислити да тако што предложи Маци.{S} Да је бар уд |
| је јуче пропатио.{S} Сад већ није могао ни помишљати, а камо ли одлучивати се на оне убилачке м |
| дарице и Ламбрин, и тада баш није могао ни замислити више, да му ваља своје обећање одржати.</p |
| а и био „неверни Тома“, сад не би могао ни за часак посумњати више о чудотворној моћи часнога е |
| од брега одваљен!{S} Није се тај бојао ни десет „ерлија“.</p> <p>— А је ли ишао на хаџилук по |
| з тесну и кривудаву улицу.{S} Није знао ни сам, кад је пре стигао пред капиџик мајсторове куће. |
| о чак и у Галцу.</p> <p>Ма да није знао ни где је Галац, ни како се до њега може доћи, па ни то |
| /p> <p>Пуна три дана Јанићије није знао ни шта ради ни куда се креће.{S} То беху дани тешких ду |
| уке толико, да хаџи-Диша није више знао ни шта се у кућу уноси ни шта износи.{S} А некада није |
| а свога супруга.{S} Он се није обазирао ни на њезине оштре изразе, ни на њезине молбе, па чак н |
| а кад узавреле мисли распињале, тетурао ни сам не знајући куда.{S} Грабио је кроз мртве и криве |
| .</p> <p>Али ипак, овога дана није смео ни прићи дућану где је мајстор Диша ревносно чекао, нећ |
| рши што је наумио.{S} На прво није хтео ни да се осврне, а на другом му се баш врло озбиљно зад |
| ради, забио нож у срце, на то није хтео ни да мисли више.{S} Извадиће своје калфенско писмо и о |
| пуних једанаест година, није изоставио ни јутрењу ни вечерњу; па је прве године обећавао Богу |
| , да немам деце пуну кућу, не бих жалио ни триста гроша за то.</p> <p>Мајстор Диша кришом га гу |
| непредвиђени случај, који не би зависио ни од Дишине воље, ако би је спасао.{S} А тако се баш и |
| стојну успомену чупамо из заборава, ако ни за шта друго, вредно је поменути по ономе чуду, које |
| аџија је сахранио свога калфу.{S} И ако ни звона ни свештеници не опојаше самоубијцу, ипак је с |
| мшија, а на лицу му се јасно чита, како ни он не верује што мајстор Диша тврди.</p> <p>— И што |
| ом и одмах кренула на посао.{S} Но како ни она ни кир-Диша не знадоше где се одбеглица скрива, |
| ју калемћарку, тек колико да знају како ни на њих није заборавио.</p> <p>Докле је жена разређив |
| смехом ни разлозима, без којих свакако ни кира-Анастасија не беше.{S} Овога пута престао је да |
| праве узроке свога расположења, те тако ни нама не остаје друго, већ да поверујемо кира-Маниној |
| таком разговору. — Не сум јој ни татко ни брат, ни кум; ако се разбирате за њено к’смет, зашто |
| /p> <p>Међутим, баш за ово није требало ни глава да га заболи; јер Јанићије не само да је показ |
| ушу једнога сирочета, које није сазнало ни за мајчину љубав ни за сестринску милошту, и које је |
| е би ни осетило, а у мојој земљи немамо ни једне чудотворне утвари; живимо као сирочићи без над |
| ри, али се грло запекло, па реч ни тамо ни амо.{S} Најпосле, кад опази да овако не може дуже и |
| ко пута и изгуби се у сунчеву зраку; но ни један од тих звукова свежега пролећа он није чуо, — |
| она на својим леђима изнесе.</p> <p>Но ни у удовичиној кући није било друкчије.{S} Кад је Јани |
| вој слушајући ово, о томе није потребно ни помињати.{S} Та он се, до овога часа, уздао баш у са |
| тве дође му на ум, како није ни поштено ни лепо то што сада ради; али у истоме часу створи му с |
| описати ни изненађење кира-Анастасијино ни забуну Јанићијеву.{S} Кира-Анастасија за цело не би |
| купљени пазар односио тетка-Маци, да то ни мајстор Диша не би боље вршио.{S} Па ни у самој кући |
| тор Диша и сам поче увиђати, како често ни труни истине нема у ономе што свет говори.{S} Очигле |
| да се Дишин шегрт не би толико забленуо ни пред голом турском сабљом, као овога пута пред појав |
| ко се заквачио ноктима, да га ни за реп ни за уши не могаше извући одатле.{S} На против, што је |
| зајамна мржња или несташлук детињи (јер ни Јанићију не беше више од петнаест година), то се не |
| ње од искушења, које му до сада ни пост ни молитва не угуши, било је довољан доказ о чудотворно |
| нка.</p> <p>— Па све носе тако; не могу ни ја осем света.</p> <pb n="176" /> <p>— Ко носи нека |
| а.</p> <p>Али то није сметало комшилуку ни најмање, да мало доцније, из оног ранијег снебивања |
| своје велико запрепашћење опази, да му ни кесе ни новца нема.</p> <p>Хаџи-Диша је престрашено |
| Јанићије Бик тако савесно вршио, да му ни највећа цепидлака, која тражи у јајету длаку, не би |
| зо измени своју ведру нарав, и ма да му ни на крај памети не падаше да потражи узрока, ипак је |
| настасија претрпела.</p> <p>— Не сум му ни ја дузна остала! — Иска, маторо магаре, да по месечи |
| ли трбух на раменима?{S} Не разбираш му ни шта му је што.</p> <p>Незадовољство Дишино бивало је |
| е не макне, сада се није могао у дућану ни „черег“ сахата на једноме месту скрасити.</p> <p>Са |
| да би он за совром, не обраћајући на њу ни мало пажње, разговарао са пуницом, она је ћутала, па |
| наест година, није изоставио ни јутрењу ни вечерњу; па је прве године обећавао Богу пет ока чис |
| кој држи тај суд?{S} Има ги који не су ни род, ни коска од твоја коска, а искају исе да ги даш |
| некле утицале на Јанићија, ипак га нису ни мало пореметиле; али када је погледа сад, овако блед |
| њу. — Кад не може по христијански, нећу ни по псешки.{S} Турска вера — погана вера; а што се од |
| милости према својим шегртима, сад нећу ни ја према теби.{S} Удрите!</p> <p>И не би га оставио, |
| не би имао више коме да повери ни кућу ни радњу, а ово троје деце, ради које је чак у Јерусали |
| ећ такових људи, који, и ако не имађаху ни капи крви са Термопила, ипак својим васпитањем беху |
| , кад је то урадила.{S} И није ми одмах ни казала, него тек јуче, кад је болови стигоше.</p> <p |
| а одговори, али се грло запекло, па реч ни тамо ни амо.{S} Најпосле, кад опази да овако не може |
| кира-Анастасија ни као удовица није баш ни међу својим Грцима и Цинцарима уживала најбољи глас. |
| ли Лепосава ни да помисли.{S} Њојзи баш ни мало не би криво, што ленчује; она је по кући весело |
| е ишао поред ње мало збуњен, што му баш ни речи не одговори, а њему је тако потребно било, да о |
| м као да си ми рођени брат.{S} Ти немаш ни мајке ни сестре, па што да идеш од нас?{S} Нана и си |
| и?</p> <p>— Ама као руком!{S} И не знаш ни сам како, а оно дете у кућу!</p> <p>— Света ствар! — |
| што ти требају толике паре?{S} Не једеш ни колико Божја тичица, <pb n="196" /> а побожан си, на |
| и боље знаш шта теби треба?{S} Ниси још ни загризла у живот, не знаш још ни по коме свету ходиш |
| си још ни загризла у живот, не знаш још ни по коме свету ходиш, а овамо би да радиш по својој л |
| у.</p> <p>У томе се и капиџик отвори и %ни прагу се појави танка фигура фудул-Стаменкина у жуто |
| о се добро намучио и нагладовао.</p> <p>Ни пре Лепосавине смрти, ни после, Маца није видела сво |
| ли, када се ови вратише и јавише, да га нигде нема, он одмахну главом: „Побеже нам погансуз!“</ |
| већ како нана каже; а он је слуга, нема нигде ништа!{S} Ох, Боже, само му не дај да се обеси!</ |
| волим га.{S} Али он је још слуга, нема нигде ништа; а да га чекаш, док се огазди, хој, хој!{S} |
| брини!{S} Доћи ће ти, видећеш!{S} Нема нигде умешено па обешено; а у селу понајмање! — тешила |
| дошао до овога уверења, није имао више нигде излаза.{S} Требало би да се врати; али куд и коме |
| клизила, докле се не изгуби за врбацима ниже Кајабурме.{S} Тек онда вратише се свих троје ћутке |
| ку на Думино а другу на Дишино раме, па ниже ли ниже.{S} Једном речи, прави пријатељ који се у |
| мино а другу на Дишино раме, па ниже ли ниже.{S} Једном речи, прави пријатељ који се у кући сво |
| ареним шалварицама, опуштених плетеница низ врат и к’носаним обрвама, које се као два црвена лу |
| /> <p>Јутро необично пријатно.{S} Читав низ разапетих ћепенака кроз криву и тесну улицу на Зере |
| мисао, извуче гужву од туда и брзо оде низ чаршију.</p> <pb n="65" /> <p>После некога времена |
| се у мајсторовој руци обрете, већ наже низ улицу и изгуби се у оним силним ћорбуџацима који се |
| ратио до обале, и тек када се каик одби низ воду и изгуби иза градских бедема, он се врати натр |
| пратилаца.{S} Литија се свечано спусти низ Зерек, уз пјенија свештеника допрати Дишу до Јалије |
| аменка удаљујући се победничким кораком низ сокак.</p> <p>Мајстор Диша остаде у соби као убијен |
| сузе без јецања и плача теку кап по кап низ образе.</p> <p>— Немој, молим те, тетка-Мацо!{S} Ти |
| ажипрстом обриса две вреле сузе које му низ лице кануше.</p> <p>Тетка Маца је опазила из мутвак |
| нута <pb n="181" /> и спремна, да крену низ Дунаво Црноме Мору.{S} У цркви је Диша одстојао слу |
| едно колено и поче се горњим делом тела нијати одмерено и сетно, те тако изазивати утиске неких |
| о што гледа?{S} Ето, ако комшија спава, није ли будно комшиско, маче?{S} И то је живо, и то си |
| сторов.{S} Зашто је он зебао и од чега, није могао да самоме себи објасни?{S} Осећао је тако не |
| ја, која је свога мужа добро познавала, није веровала у такву претпоставку.{S} Кир-Диша је ревн |
| стини беше пребледео од учињенога дела, није имао када да му одговори; <pb n="118" /> журио је, |
| една пара, коју му је судбина наменила, није му измицала из шака.{S} Неуморно је пазио да му мо |
| оме је тада могло бити дванаест година, није могло никада да прође с миром, а да га не зачикне |
| их трава, а он, пуних једанаест година, није изоставио ни јутрењу ни вечерњу; па је прве године |
| ој да се срамиш!{S} Ниси ти код туђина, није тетка Маца ни Цинцарка ни Гркиња; оди!</p> <p>— Шт |
| Сад већ, кад је дошао до овога уверења, није имао више нигде излаза.{S} Требало би да се врати; |
| p> <p>Мајстор Диша више није чуо ништа, није видео <pb n="87" /> никога.{S} Као несвесна ствар, |
| свем Београду звали.{S} Ова тетка Маца, није имала никога свога осем једног детета, Лепосаве, к |
| шиљала „блистателној Порти“ у Цариград, није смео двор поверавати пошти, која се налазила тек у |
| , који је дотеривао биволице у Београд, није нашао на путу, примио га и довео у Београд и преда |
| ет, кад год га Маца није отпратила куд, није се одмицао од болесничке постеље.{S} Квасио јој гл |
| она...</p> <p>— Е, па де, де; кад није, није; што се правдаш толико? — одговара комшија, а на л |
| еси живот без ичије помоћи; и најпосле, није могао ни десет дана да издржи, а да се не врати у |
| ни једна од њихових жена, у ово време, није <pb n="15" /> ни помишљала да свога супруга ожалос |
| Али, ако су се кумови и сложили у томе, није било баш тако лако пронаћи прилику, која би одгова |
| /p> <p>— А шта си снила?</p> <p>— Море, није да сам снила, него сам ноћас и будна видела.{S} Ов |
| устио оно чудо од браде?</p> <p>— Море, није оно он! — шапну Јанићије.</p> <p>— Зар га не позна |
| .{S} Јанићије, који још једнако јецаше, није ни знао да је она рука, која му чврсто држаше шаку |
| код свога синовца и снахе.{S} До душе, није му најпријатније било, што му се синовац оженио Гр |
| раће време по целоме Београду раструби, није било никаквога изгледа на мирбу.{S} Кир-Дума, који |
| , која је већ у велико почела посртати, није ни помишљао.</p> <p>Кира-Мана је стрпељиво чекала; |
| n="111" /> јучерањи дан севну у памети, није била, да сазна шта је са његовом женом.{S} За њега |
| сак, да мој покојник, Бог да га прости, није пустио да ја кувам и месим што хоћу и како умем.{S |
| Маца показа руком на образ).{S} Велим, није ми Бог уделио богаства, али да јој образ бар сачув |
| " /> сликао пред очима мајстор-Дишиним, није остала без свога утицаја на и онако пољуљано увере |
| о њезиној фамилији на вилајет; међутим, није могао ни помишљати, да би Јанићије, сам, без ичије |
| а Јанићијев врат.{S} Али то, у осталом, није чинио он из мржње према своме шегрту, већ из виших |
| та, ама баш ништа, на шта се одлучивао, није постигао!{S} Није убио Лепосаву, није се обесио, н |
| стор-Диша, који је на сваку пару пазио, није никада ногом прекорачио кафанскога прага, тако и н |
| а што о њему говорио.{S} Када се женио, није нарочито хтео да га позове у сватове; чинило му се |
| {S} Није убио Лепосаву, није се обесио, није био у стању да на свој начин удеси живот без ичије |
| ази, то би му било најмилије.{S} Овако, није му остало ништа друго, него да се преда судбини, п |
| што је за напредак радње било корисно, није пропустио, и за ових седам месеци радња је процвет |
| <pb n="50" /> мучи, па се, ваљда зато, није ни паштила да разгони онај облачак, што им се над |
| , није постигао!{S} Није убио Лепосаву, није се обесио, није био у стању да на свој начин удеси |
| тога дана наднела над вратом Јанићију, није га мимоишла.{S} Све до првога сахата пред акшам Ја |
| бели јастук.</p> <p>Ваљда, у томе часу, није тек помишљала на мајстор-Дишу!</p> <p>Зурле су учи |
| р-Ламбре никако не може изићи на улицу, није било другога начина, но да Ламбру закључа у собу, |
| осити.</p> <p>Јанићије жив да се изеде; није пристао да напусти дућан, па да је појури, ни да ј |
| , па их није <pb n="66" /> смео подићи; није знао како да се у овоме часу понаша.</p> <p>— Аман |
| p>То му је све било већ одавна познато; није једаред само кира-Думиница све ово приповедала, ка |
| ..</p> <p>— Знаш како је, мајстор-Дишо; није то лепо да ме уплећеш у те ствари — развуче тетка |
| напротив.{S} Он сад већ <pb n="216" /> није могао ништа без тетка-Маце у кући и Јанићија у дућ |
| ио и онај мој: као од брега одваљен!{S} Није се тај бојао ни десет „ерлија“.</p> <p>— А је ли и |
| на шта се одлучивао, није постигао!{S} Није убио Лепосаву, није се обесио, није био у стању да |
| поткупила, па се и не показује жива.{S} Није шале, оно о чему је цео век сањала и за чим је кри |
| а само што није од радости запевала.{S} Није шале, толико се препала, да се не обеси ради ње. — |
| и љубазност наспрам Дишинога шегрта.{S} Није било јела ни посластице, које је кира-Анастасија т |
| гатала!“</p> <p>Мајстор Диша занеме.{S} Није се наљутио, али га изненадило то што му рече.</p> |
| угледа у својој авлији ове две куме.{S} Није знала како да се понаша: да ли да им прими Бога ил |
| добила је много више с друге стране.{S} Није више морала живети онако повучено и зазирати од на |
| онако снажне као од брега одваљене.{S} Није био на чисто, да ли да их воли или мрзи, што су Ле |
| се као закована ни с места не миче.{S} Није му дакле остајало друге, већ да се преда слепо слу |
| е он био увек на Лепосавиној страни.{S} Није могао да се уплеће, па је пред мајстором ћутао; ал |
| изиђе све, шта може сада очекивати.{S} Није се она ни мало плашила кир-Дише, за кога се удала |
| >Хаџи-Диша одмахну замишљено главом.{S} Није никако могао да разуме, како тај момак тако брзо и |
| а пута пред појавом мајстор-Дишином.{S} Није то било од каквога страха, већ од оне изненадне пр |
| е много више мамила својом грозотом.{S} Није се плашио смрти, али једно му је мутило помисао: д |
| у, а он је седео у радњи по цео дан.{S} Није имао никога поузданога, на коме би, бар за који ча |
| спокојство, што га је до сада имао.{S} Није знао, шта му је теже падало: дан или ноћ.{S} Дању |
| напред кроз тесну и кривудаву улицу.{S} Није знао ни сам, кад је пре стигао пред капиџик мајсто |
| по трећи пут баш будна зачух, рекох:{S} Није фајде, то му је једини лек; морам му га казати.</p |
| девојче.</p> <p>— Што чукаш толико?{S} Није код куће.</p> <p>— А где је?</p> <p>— Мало час беш |
| а ништа! — одговори Јанићије суморно. — Није ми баш ништа урадио.</p> <p>— Па што му онда кобиш |
| ш?...</p> <p>— Хоћу.... али...</p> <p>— Није могао да доврши што хтеде рећи, јер га Анастасија, |
| чак, изненађен оваким дочеком.</p> <p>— Није за зло; за добро је! — смеје се мајстор Диша и вад |
| еном и пуницом за совру, рече:</p> <p>— Није фајде, кад нам се Пречиста сама јавила, морамо је |
| Ваљада, што и тебе не поведе?</p> <p>— Није, него што не поведе и тетка Мацу на хаџилук.{S} Шт |
| патрола јурила, а ви побегли?</p> <p>— Није истина, то лаже свет!{S} Куд ја...</p> <p>— А: куд |
| и са својом кумом кроз чаршију, а глава није „калуп“, те да је она сама понесе и по мери капу и |
| дари ногом у трбух.{S} Истина, Лепосава није помислила на тако што, али њезине очи тако су севн |
| p> <p>Шта је после овога било, Лепосава није знала.{S} Сећала се само толико, да је обема рукам |
| оструко радостан; прво, што га Лепосава није одала, а друго, што је чезнуо да је бар очима види |
| о пријатељици, од које се после сватова није никако одвајала.</p> <p>Она мржња на Ламбру, због |
| е је године повишавао обећање, докле га није попео до целога товара; али сва хасна, што је од м |
| ху у чаршију.</p> <p>Тај калуп, који га није погодио, одлучио је Јанићијево држање.{S} Он онако |
| водио.</p> <p>Неколико дана после овога није му се дало прилике, да се са Лепосавом на само сас |
| то коме би се потужио, кад никога свога није имао и кад није могао никако напустити овога мајст |
| прихватити и продужити фирму, ето, тога није имао.{S} Без жене остао је самохран у свету, а жив |
| вноме члану грчке насеобине.{S} Да тога није било, Бог зна би ли се мајстор Диша могао одржати |
| вијати и поскакивати.</p> <p>Но он тога није видео, а удовица, са забаченим дугим курјуком, рас |
| и дубоко као да се између ње и супруга није ништа десило.</p> <p>Сутра дан, бунован и добро не |
| кући, обузела му је сва остала чула, да није ништа чуо шта га она пита; а онај бесмислени погле |
| кир-Ламбре, а спавао је тако тврдо, да није ни осетио, када се Јанићије привуче и лагано покуп |
| доказ, да је све онако било. — Јер, да није крива, зашто би вриснула?</p> <p>— А?...{S} То?... |
| Спаситељ је сва искушења претрпео; а да није, Бог му не би дао ону чудотворну силу и одрекао би |
| падају на памет шегртима.</p> <p>— А да није то кир-Диша? — запита престрављено после кратког р |
| Цинцарин од бољега угледа изостао а да није присуствовао макар у цркви при венчавању младенаца |
| еднога дана, кад Диша, мислећи ваљда да није довољно изразио своје незадовољство, рече, како је |
| има.{S} Управо тако је он мислио, ма да није никада знао како је то међу најближима, јер је још |
| ко је нужно чак и у Галцу.</p> <p>Ма да није знао ни где је Галац, ни како се до њега може доћи |
| јем у објашњење, па, када се уверише да није ничему крив, разиђоше се, а Јанићије оде својој ку |
| и како је казала да је Диша псето и да није човек.</p> <p>Страшна новост начинила је од иначе |
| о се све њега лично тицало, те баш и да није хтео да размишља и о таквим сокак-сплеткама, дужно |
| јстора?</p> <p>Јанићије учини главом да није.</p> <p>— А зашто, море?{S} Ваља да одеш, да га по |
| и му или се љути баш зато, што вели „да није хтео“.</p> <p>— Ја онако...{S} Дође ми мрак... али |
| отвори капиџик своје прошенице, па када није могао, он нареди Бику, да погне леђа, а он му се п |
| у кућу уноси ни шта износи.{S} А некада није се смела чак ни једна паприка више из туршије изне |
| ва модра од убоја.</p> <p>Што се никада није десило, кир-Ламбре је, дубоко после поноћи, дошао |
| ан и врло узбуђен.{S} Тако се он никада није враћао из дућана.</p> <p>— Да не долази већ? — упи |
| е да кори жену, што нема деце, али сада није било дана, кад није ма за што викао.{S} Пре се узд |
| а.{S} Сад је био потпуно освећен; можда није требао баш тако да учини, али он је био задовољан: |
| тен; али им Бик увек одговори, да газда није у дућану.</p> <p>Но докле се, тога дана, међу Срби |
| ша купио сам, јер од младеначкога стида није могао ићи са својом кумом кроз чаршију, а глава ни |
| је и остао наслоњен о њега, а од стида није смео дићи очију горе.</p> <p>Лепосава га спази, ал |
| иже и кроз махале где год прође, и онда није никако чудо, што су сви пријатељи пок. кир-Бенџе, |
| ="110" /> тежак час.{S} Кира-Анастасија није пристајала ни за живу главу да остане у Београду в |
| е.</p> <p>А за то време кира-Анастасија није излазила из собе.{S} Када су зурле запиштале пред |
| а кафе припрема.</p> <p>Кира-Анастасија није само расположена, она је ове вечери била управо од |
| е ту успропадила! — подвикну Маца, која није никада допуштала да јој кћи противуречи; Лепосава |
| огат и угледан грађанин, а ни из далека није слутио, да му је стриц већ то и да ће га у скоро н |
| вратак мајсторов.{S} Он се ни из далека није могао надати ономе, што се, у тај пар, догађало та |
| “ будућност, кира-Анастасија ни слутила није о томе, шта њезинога кир-Дису <pb n="50" /> мучи, |
| е удала за каквога слепца?</p> <p>— Ама није он био прилика за њу; он је погрешио; требало је д |
| дан два развити.</p> <p>Српским женама није никако у рачун ишло да једна Цинцарка, па још удов |
| о је то мајстор Диша урадио, па ни сама није могла погодити, у толико више, што је прстен тек с |
| иници ни кира-Анастасији па ни осталима није остало нејасно, чега ради је фудул-Стаменка оваку |
| јасније и изговарајући их он се мислима није утицао у дубину своје душе, него је страшљиво и го |
| зик везује.</p> <p>Али ипак, овога дана није смео ни прићи дућану где је мајстор Диша ревносно |
| оложењу.{S} Ретко који дан да кира-Мана није примила свој део „лечења“, али онај ђаво што јој с |
| десило.</p> <pb n="82" /> <p>Кира-Мана није дошла; обећала је и она, али је у вече изненада за |
| зачикује га, пева по кући, како одавна није запевала.{S} Сутра дан испрати мужа до капиџика, п |
| кир-Думинице.{S} Пуних једанаест година није имала деце; и шта све није кир-Дума чинио, само да |
| ез игде икога.{S} Пуних петнаест година није се мајстор Диша виђао са својим стрицем, нити је и |
| ажем?{S} Може бити она ће пристати; она није што и Анастасија.</p> <p>Али кад год је покушао да |
| она крива.{S} Ње да не беше, да га она није својим понашањем намамила на онај загрљај и пољуба |
| о чему у првоме тренутку свога узбуђења није мислио.</p> <p>Анастасија је за који тренутак стој |
| момцима, да без његове воље и допуштења није момак могао располагати својом службом.</p> <p>Зар |
| ве навике и погледе својих мајстора, па није ни чудо, што је, мало по мало, успео дотле, да су |
| вела у кућу новога Ламбру; млада је, па није имала кад о томе да мисли.{S} А после тога и Маца |
| ји човек, коме ниједна биљара ни гатара није могла наћи лека нити му означити болест од које бо |
| шљеној намери.{S} Синоћна пољска вечера није била тако издашна, да га за дуже време засити.{S} |
| душе не о кир-Бенџи, кога ни за живота није могла друкчије сматрати, већ као свога господара, |
| о пре свршава сватове, докле му невеста није „отишла у буџак“.</p> <p>Сад ни кира-Думиници ни к |
| њим, као грешница пред иконом.{S} Ништа није била у стању да проговори, у грудима јој је тако с |
| њезин је цванцик вратио, и сад га ништа није везивало да језик везује.</p> <p>Али ипак, овога д |
| на врху.{S} Ослушну, али из собе ништа није чуо осем дубокога хркања нечијег.{S} Он нечујно ош |
| ме месту и радио посао, као да се ништа није догодило.</p> <p>Међутим, код кир-Думе био је чита |
| амбром и њиховим женама, како јој ништа није познато, зашто јој вереник врати прстен, те тако к |
| чиниш!</p> <p>Анастасија очевидно ништа није чула шта јој Јанићије говори.{S} Она паде преда њ |
| Ни пре Лепосавине смрти, ни после, Маца није видела свога зета толико расположена и разговорна |
| име заложи.{S} Совра је била пуна; Маца није жалила, она је у овом изобиљу јела излила све обиљ |
| .</p> <p>Јанићије опет, кад год га Маца није отпратила куд, није се одмицао од болесничке посте |
| То је, као у воску знала, да тетка Маца није од оних жена, које једва чекају да сазнаду за туђу |
| мо, ако си јунак.</p> <p>Још тетка Маца није ни успела, да покаже Јанићију ма какву тешку ствар |
| акшала некој Маци Брњошевој.{S} Та Маца није за дуго имала деце, а њен муж Петар Брњош хамалин |
| мислима бавио се по вас дан; тетка-Маца није одлазила од њега, и захваљујући њезиној бризи а и |
| лањао колико можда ни своме псу удараца није дао, и који га сада ни крива ни дужна тера из радњ |
| де се пуца скопчавају.{S} Млада удовица није ватра само у кући; њезин пламен лиже и кроз махале |
| рило, да кира-Анастасија ни као удовица није баш ни међу својим Грцима и Цинцарима уживала најб |
| адожењиној кући дочекује госте.{S} Диша није имао никога свога, те му је тетка Маца сада замењи |
| у једне удовице.</p> <p>Но мајстор Диша није био од оних људи, који, кад сазнаду шта се противу |
| ипак потпуно здрав.</p> <p>Мајстор Диша није ни здрав заборавио, шта је <pb n="121" /> у болест |
| Зосима.{S} Али која фајда!{S} Хаџи-Диша није имао у рукама никаква доказа, да га је хаџи-Зосим |
| ио је долазак као о слави.{S} Хаџи-Диша није могао да се наприча чуда и лепоте, што их је видео |
| кућу у своје руке толико, да хаџи-Диша није више знао ни шта се у кућу уноси ни шта износи.{S} |
| ла никако да разабере.</p> <p>Хаџи-Диша није хтео да седа за совру, докле му калфа не дође, те |
| то милет.</p> <p>Од овога часа кир-Диша није трпео да га ико тако назива; јер такав назив само |
| тају да га начини оцем, о томе кир-Диша није ни мало сумњао.{S} Зар је једна жена била, којој с |
| ја, не комшија, еписи бир; ама, што Бог није заповедио да се једе, оно је погано.{S} И жаба је |
| ет остати нечисто.</p> <p>А овај разлог није био без јакога утицаја, у толико пре, што је мајст |
| е.{S} Шта више, за она четири дана, кад није долазио, Лепосава је била врло замишљена, па је по |
| нема деце, али сада није било дана, кад није ма за што викао.{S} Пре се уздржавао пред Мацом а |
| га отишла мајци на вилает!{S} Жена, кад није понизна мужу, не заслужује име честите жене.{S} То |
| што га је бацила на толики трошак, кад није хтела да пази на саму себе, ипак не смеде да истер |
| ти... она...</p> <p>— Е, па де, де; кад није, није; што се правдаш толико? — одговара комшија, |
| тужио, кад никога свога није имао и кад није могао никако напустити овога мајстора и отићи боље |
| мрзео своју газдарицу.{S} Она га никад није грдила; а то је много вредело за душу једнога сиро |
| p> <p>Али даљина од Београда и Лепосаве није била у стању да га извида.{S} Дан ноћ осећао је ка |
| наест година није имала деце; и шта све није кир-Дума чинио, само да до једнога наследника дође |
| чуо за јутрошњи догађај.{S} Па ни овде није био у стању да увери никога.{S} Слушају му правдањ |
| ао укопани.{S} Кир-Диша, који се такође није надао да ће се у овим заклоњеним улицама сукобити |
| дај ти сада, како изокренула, као да је није сачувао од грдне срамоте, и као да му није казала, |
| ика, који у томе часу наиђе. — Јанићије није чекао и онај други калуп, што се у мајсторовој руц |
| је љубав!</p> <p>Пуна три дана Јанићије није знао ни шта ради ни куда се креће.{S} То беху дани |
| ачин. <pb n="33" /> Али јој ни Јанићије није остајао дужан; толико пута изненада би је дохватио |
| ачине да саму себе увери, како Јанићије није био толико луд да се обеси.</p> <p>Једнога јутра у |
| очи од изненађења.{S} До данас Јанићије није улазио у крчму никада, а гле шта се сада учини!</p |
| бре, паре да си вратиш!</p> <p>Јанићије није чекао да се пролазници искупе, шчепа из мутвака об |
| резати ум, да замисли како се %Јинићије није обесио.</p> <p>— Сиромах!{S} И зар сам му ја крива |
| удбину, био је као утучен.{S} Од хаџије није се Маца никаквој разборитој помоћи могла надати.{S |
| вредело за душу једнога сирочета, које није сазнало ни за мајчину љубав ни за сестринску милош |
| не песме певао је по грчки, а оне, које није умео, удешавао је кроз нос тако, да ти се увек чин |
| ише увлачила у свој чаробни круг, докле није у мутваку, где му је Лепосава удесила постељу и кр |
| о, и ту остаде, гледајући за њим, докле није замакао за први угао.{S} Ламбре га испратио до оба |
| пребио бих му обе цеванице, само да ме није стало до мога трговачког образа, те да ми брука по |
| у за каквога Грка или Цинцарина, о томе није могло бити разговора, јер, као на пакост, ни једна |
| души Јанићијевој слушајући ово, о томе није потребно ни помињати.{S} Та он се, до овога часа, |
| {S} Да то није кира-Манино дело, о томе није ни мало сумњао, ма да је од некога времена она на |
| ра, а како ће се све ово свршити о томе није ни мислио.{S} А и како би могао размишљавати, кад |
| ла од нечега.{S} Са тетка-Мацине стране није се плашила ничега.{S} То је, као у воску знала, да |
| <p>Не може се рећи да и сам кир-Ламбре није помишљао на ово, а нарочито од онда, кад је кира-Л |
| же да јој одмах дође.</p> <p>Кир-Ламбре није чекао да га по други пут зове, отишао је и тамо за |
| опојно, што га је заносило а од чега се није могао отети, обузе га свега и Бог зна не би ли у о |
| > у својину припадала и противу чега се није смела ни бунити ни протестовати.{S} Те су успомене |
| је Спаситељ ходио и чуда творио, да се није усуђивао ни да пљуне на ту земљу.</p> <p>— Овуда ј |
| дњи мајстор-Дишиној ишло је тако, да се није ни опажало, да већ од толико недеља нема господара |
| своме ћепенку а да се не макне, сада се није могао у дућану ни „черег“ сахата на једноме месту |
| unit="subSection" /> <p>Мајстор Диша се није више могао сносити.{S} Престао је да кори жену, шт |
| оја од комшиница.</p> <p>Но кир-Диша се није дао онако збунити њезиним смехом.{S} Оно што је ве |
| био човек срећне звезде.{S} Чему год се није надао, оно је постигао, и никад својом вољом, свој |
| идилу као изненадна мећава, од које се није умела одбранити.{S} А сва ова халабука од дивље му |
| лицима почела се ограничавати, докле се није зауставила на оној Лепосавиној изјави, како га вол |
| и одмеравао по неколико пута, и који се није на прву мисао залетао у посао.{S} И сам је био стр |
| је тешко одредити; јер баш и да јој се није свиђало, њој је било немогућно да и даље самује, а |
| S} Лепосава се прикраде, па, кад јој се није надао, лупи га обема шакама у леђа.{S} Јанићије се |
| још збуњен од изненадне среће, којој се није ни мало надао, целива будућу ташту у руке.</p> <p> |
| одлучно најурила мужа из куће, ипак се није смела задржавати даље тамо.{S} Кир-Ламбре јој је б |
| ве за њом говорило тако рећи још док се није ни сасушио траг оних суза, што их је за кир-Бенџом |
| и разлози били су тако снажни, да им се није могло одолети ни с које стране.</p> <p>Али, ако су |
| могла да позна свога супруга.{S} Он се није обазирао ни на њезине оштре изразе, ни на њезине м |
| што је већ једном увртео у главу, то се није могло избити од туда ничим па ни њезиним смехом ни |
| у, а имала је и ту добру страну, што се није никоме жалила на свога мужа, па чак ни кир-Думи, с |
| донесе, пола царевине.{S} Али ексер се није могао наћи, јер га је прогутало неко чудовиште, на |
| ажаше свакога дана по штошта, што му се није свидело.</p> <p>— Мука га изела, какав је постао! |
| једна страна вилице, а и главобоља, те није могла ни маћи из собе.</p> <p>Кир-Дума се искрено |
| три конака бежи.{S} Ћути, само када те није везала са којеким; а таквога мужа свака би себи по |
| ти, кад будем казивала, да се моје дете није од мене мицало?{S} Знаш ли шта лају погана уста?{S |
| азговорна као данас.{S} Хаџи-Диша иначе није ни умео никада да се толико расположи или ма чиме |
| /p> <p>Хаџија на ново клону духом; више није смео да долази кући преко дана.{S} Ручак су му дон |
| на ову вику; а када Дума опази да више није сам, распомами се па се улете право пред очи Јанић |
| а овај тулум?“</p> <p>Мајстор Диша више није чуо ништа, није видео <pb n="87" /> никога.{S} Као |
| ше бучала глава од свега тога, сад више није знао шта да предузме.{S} Он је већ гледао у мислим |
| ојавити фигура његове жене.{S} Сад више није био способан ни да премишља о својој несрећи.{S} М |
| сакрије своје узбуђење.</p> <p>Сад више није могло бити разговора о ономе, што му је на срцу ле |
| и, за један дан посвршавао.</p> <p>Више није могао издржати.{S} Четвртога дана одлучи да оде та |
| -Диши на занат.</p> <p>А код газда-Дише није никада видео никакве милости.{S} Из дана у дан за |
| ја погрчена чувства никада боље и лепше није истицао, као што је то чинио, кад се у цркви појав |
| ваку но у соби, кад је то урадила.{S} И није ми одмах ни казала, него тек јуче, кад је болови с |
| а је био потпуно задовољан.{S} Баш да и није кир-Дума пристао, он би се ипак вратио својој вере |
| пет леже и притаја се.</p> <p>— Можда и није — помисли и поче напрезати ум, да замисли како се |
| препаднуто.{S} Као запањен стојао је и није знао, шта се око њега дешава.{S} Осетио је само, к |
| гом прекорачио кафанскога прага, тако и није могао брзо сазнати за ове сплетке, те да их за вре |
| ио прстен.{S} С почетка се и веровало и није: али када тетка Маца, која је тога дана обишла већ |
| му пребацивати зашто се туђио својих и није отварао очи, када се хтео женити.</p> <p>— Море, т |
| на душу, па јој не да дахнути.</p> <p>И није то само жалост за кира-Анастасијом, која му је она |
| изменио и дао на оваку журбу.</p> <p>И није се преварио.{S} Хаџи-Зосим га је нарочито тражио, |
| ше и необично пријатна.{S} Од када себи није она прекорачила прага ове авлије, управо од када ј |
| и ни једна.{S} Међутим, кира-Анастасији није било до чекања, ту је требала једна одлучна мисао |
| у, тако, да више ни у кући ни у чаршији није говорио друкчије већ грчки или цинцарски.{S} А кад |
| нога човека у антерији од ћитајке, који није дошао у цркву, да се помоли за покој душе кир-Бенџ |
| идно неким новим измењеним гласом, који није ни мало личио на онај весели глас, из кога је дети |
| је овладала њиме, да јој више ни у шали није враћао ударце, када би га ова својим пуначким шака |
| далами, то баш нећу. — Најпосле, она ми није никаква зла учинила, а од њега нисам никакве милос |
| алаксалост и бледоћа.</p> <p>— Ништа ми није.</p> <p>— Море, ти си болестан.{S} Какав то изглед |
| ита Канче.</p> <p>— Нисам, Канче, то ми није адет.</p> <p>— Па што нам се не похвалиш?{S} Зар н |
| >— Па у твоје.</p> <p>— Ба!{S} За то ми није време!{S} Прво тебе да удамо; старија си.</p> <pb |
| вереник врати прстен, те тако кир-Думи није остало другога пута, <pb n="39" /> него да се саст |
| на у чаршију; а већ онај који је потури није требало да брине више колико ће порасти.{S} Свет ј |
| менило по лицу и врату.</p> <p>— Зар ти није мајка казала?</p> <p>— Де, де, што се стидиш?{S} О |
| м што га нема, то јој ни на крај памети није долазило.{S} Напротив, њој је било врло пријатно ш |
| а је сав успламтео, па од силне радости није знао где да им места начини.{S} Посадио их је на ћ |
| из постеље сав узнемирен.{S} Целе ноћи није могао тренути од неког немилог предосећања; чинило |
| ону немилу епизоду, ради које три ноћи није спавао.</p> <p>И тетка Маца, као прва комшиница ма |
| изнесе.</p> <p>Но ни у удовичиној кући није било друкчије.{S} Кад је Јанићије однео прстен кир |
| реко мајке одговарао.</p> <p>Тетка-Маци није се свиђало овакво примирје, али је и она неко врем |
| да-Диша, који у своме веку никоме у очи није смео рећи ни ружне речи а камо ли узмахнути шаком, |
| ге културне установе, — но мајстор-Диши није ништа све то требало. „Коме треба нека даје, а ја |
| ршио.{S} Па ни у самој кући мајсторовој није се Бог зна како осећао недостатак домаћинов.{S} Је |
| ечи застаде.{S} Видело се јасно, да јој није баш тако пријатно да му испоручи све што јој је Ан |
| имала сваки дан једног нежењу, који јој није ни род ни помози Бог, да ту није било некога рачун |
| где је оставио ствари; али опет то јој није изгледало онако страшно, као што би било, да их је |
| јемски и прими свети ексер.{S} Пустињак није оклевао, оде у Витлејем и, баш кад се у Вертепу пр |
| задовољством дочекала кир-Ламбру, ипак није било пријатно, да се у њеној кући догоди какав шка |
| прима и — сноси.</p> <p>Но њему се ипак није чекало.</p> <p>Веровао је тврдо у моћ дервишевих х |
| <pb n="55" /> срца подносе, то јој ипак није помогло.{S} Кир-Диша је упорно тражио наследника, |
| јно уздахнуо за лепом удовицом, то ипак није сметало, да општи утисак буде весео и задовољан.</ |
| од времена на време сузила.{S} Испосник није давао испод пет хиљада гроша, а продао је баш томе |
| тку Дишином.{S} Још се чудотворни памук није, тако рећи, ни згрејао честито у Лепосавиним недри |
| Тако је, богоугодниче.{S} Мој пријатељ није баш од тих, само су комшије.</p> <p>—- Комшија, не |
| то се залетео у прводаџисање. — Ако вам није ствар у срце, нисто не бесе; ајде, кир-Дума!</p> < |
| Но у дну душе Јанићијеве, што он ни сам није могао разабрати, водила се нека потајна борба.{S} |
| ћија да јој врати дреје.{S} Јанићије им није казао чије су дреје; али лепо су чули како је плак |
| јао је све ређи и ређи, докле се сасвим није изгубио у пријатноме расположењу удовичкога живота |
| , по што по то, да оде.{S} Пред текијом није било никога а у самој текији затече дервиша, огрну |
| едати часни ексер, који ни цар Костадин није могао видети.</p> <p>Пре него што ће се дотаћи сан |
| > — рече Маца. — Некада ти ни рођен син није истински пријатељ, а ето, ово сироче, што се савил |
| оне светиње, до које ни цар Константин није могао са толиким благом доћи.{S} А испосници никад |
| виде, како се одржава кућа, кад домаћин није ту; комшинице и другарице Лепосавине такође су је |
| рави узрок Јанићијевом поступању.{S} Он није ушао случајно, но намерно.{S} Само, ко ли му је мо |
| један од тих звукова свежега пролећа он није чуо, — све је то било и сувише слабо да га изведе |
| е, како да се ороди с Грцима, те кад он није био срећан, а оно да му бар у дечици проструји грч |
| едоумици, појачавало се све више, те он није никако могао да схвати ни одреди, у каквом управо |
| у сачува.</p> <p>Све је то тако, али он није могао ни помислити да тако што предложи Маци.{S} Д |
| S} Срамота ће се за цело чути, те ни он није могао замислити, како ће се у чаршији окренути и к |
| ведар и безбрижан као до сада!{S} Но он није имао никога свога; а тетка Маца, којој је предао Л |
| сваки разговор о томе избегавао, то он није ни могао знати све оно, што се око његовога имена |
| тосват.</p> <pb n="28" /> <p>— Зашто он није кум?</p> <p>— Не може, род су.</p> <p>— Какав род? |
| ићије хтео да остави посао и како му он није дао.{S} Кад је сутра дан Јанићије однео једне јеме |
| поред свега тога, што му никако у рачун није ишло, да изгуби пријатељство два тако угледна Грка |
| се сачува од срамоте, али ниједна мисао није била кадра ни толико, да се за који часак у његово |
| се појавила сумња, да то што је обећао није добро и да ће газда-Диша и без њега сазнати све: к |
| женом пази?</p> <p>Међутим, баш за ово није требало ни глава да га заболи; јер Јанићије не сам |
| или да изврши што је наумио.{S} На прво није хтео ни да се осврне, а на другом му се баш врло о |
| отпутовао.</p> <p>Јанићија Бика, и ако није још био произведен за калфу, оба су шегрта ипак см |
| алих нових пријатеља.{S} Но стриц и ако није био позван у сватове, кад је чуо да му се синовац |
| а половини заклетве дође му на ум, како није ни поштено ни лепо то што сада ради; али у истоме |
| граби њиховим удавачама прилику, а како није било другога начина да мајстор-Дишу изведу на прав |
| p> <p>Сад му је тај стриц умро, па како није оставио никаквог завештања, ни ближих сродника, то |
| још за месец дана дуже.</p> <p>Али како није могао са да пријатељем путује, он му је при поласк |
| што се све тако десило.</p> <p>Али како није никуд излазио и сваки разговор о томе избегавао, т |
| остељи врло дуго.{S} Из очију му никако није избивала Мацина кућа са дебелим хладовима и Лепоса |
| цео комшилук жена сазвала.</p> <p>Нико није знао зашто је то мајстор Диша урадио, па ни сама н |
| удима јој тако живо закуцало, да у мало није упустила једну милојку, коју је баш тада на полицу |
| су усахнуше, кад зачу да Ламбрино одело није код њега.{S} Дакле, више јој нема спаса; он је то |
| ћао Анастасији да ће ћутати, то за цело није било, јер је Ламбре престао да долази и кира-Анаст |
| "121" /> у болести Богу обећао.{S} Само није хтео хитати; има дана још, а црква ће примити, кад |
| ше учинио.</p> <p>— Још се чкембе једно није ни окотило, а гледај ти, колико ме кошта! — уздахн |
| че раздрешивати шамију под брадом — оно није човек, оно је тулум, једно говеђе шкембе!{S} Ох, о |
| е за удају, за бадава.</p> <p>— Ама, то није истина.</p> <p>— Хе, хе, јеси ти неки лисац.{S} Кр |
| се враћа и излаже новим трошковима, то није хтео.</p> <p>И тако хаџи-Диши не оста друго, него |
| о што ће се скоро догодити, али шта, то није могла никако да разабере.</p> <p>Хаџи-Диша није хт |
| али, да ли Канче или њена другарица, то није знала.</p> <p>Неколико жена, које истрчаше на капи |
| игурати се са сваке стране за собом, то није било у нарави Дишиној.{S} Међутим, Јанићије му је |
| и привуче себи.{S} Али зашто то?{S} То није могао баш никако да објасни.{S} Тек једно што је с |
| метнуо леђа, да се попнете?</p> <p>— То није истина! — узвикну мајстор Диша и сав се зацрвене о |
| е кикоће; али кад маши очима горе, а то није удовица, већ држи кир-Ламбру за ногу.</p> <p>Сан к |
| му је могао тако што наредити?{S} Да то није кира-Манино дело, о томе није ни мало сумњао, ма д |
| Молићемо, немојте да се љутите; ама то није лепо од једно...</p> <p>— На поље! — продера се Ди |
| да га награди, забио нож у срце, на то није хтео ни да мисли више.{S} Извадиће своје калфенско |
| теље, а да се враћа својој нацији на то није ни мислио.{S} Одрођеноме је теже сродити се са сво |
| не руком и да опрости срамоту, ни на то није могао пристати.</p> <p>Па ипак, он је увидео да му |
| и мало онај дежмекасти папуџија, она то није била кадра ни за живу главу рећи пред кир-Ламбром, |
| сам ја да ћеш се ти вратити.{S} Али то није било лепо, да свога мајстора, који ти је као један |
| да би у истини што знала.</p> <p>Али то није сметало комшилуку ни најмање, да мало доцније, из |
| оно што је онако несвесно урадио, он то није могао успети.{S} Онај топли дах девојачке душе, ње |
| е“.</p> <p>Тако је причао Ламбре, но то није све.{S} Један од комшија видео је и нешто више.{S} |
| довољство што га човек ужива.{S} Зар то није истина, да баш онда кад човек мисли да је најсрећн |
| прилике су за њега радиле.{S} Па зар то није срећан човек?</p> <p>Маца га је дочекала сама у св |
| ове стране тако што десити.</p> <p>У то није сумњала, али се плашила ипак, да сада кир-Диша не |
| својој кући и код своје жене, опет зато није мрзео своју газдарицу.{S} Она га никад није грдила |
| бравши сву пажњу око куће и деце, често није имала кад, да се подаје материнскоме болу.{S} Деца |
| ко буде како се то њој свиди, сад чисто није могла да позна свога супруга.{S} Он се није обазир |
| ре пред ковчежићем.</p> <p>— Штета, што није за продају!</p> <p>— Јесте, ама тих пара ти немаш! |
| ање текнуло је Дишу, у толико више, што није било никаквога оправдана разлога, да на њезин пози |
| ј грчкој чаршији а сад опет псовку, што није боље отварао очи, да му се тако што не догоди.</p> |
| да га је из дна душе презирао.{S} А што није учинио крај са собом, ваљало му је захвалити једин |
| одавна сумњао и пажљиво мотрио, али што није могао да лако утврди, поста му сада потпуно јасно. |
| р-Думи, своме венчаноме куму. — Али што није језик открио, то открише једаред у хамаму неколико |
| дана, видети онога ради кога у мало што није страдала.</p> <p>Јанићије је још те вечери дознао, |
| ћ сама молити.</p> <p>Лепосава само што није од радости запевала.{S} Није шале, толико се препа |
| кнуто гледао у кривоклетника и само што није залелекао за изгубљеним новцем.</p> <p>— Е, нека в |
| да ми се каже како сам казала и оно што није? — одговори тетка Маца лагано и разложито, као да |
| кир-Диша гонио да иде кира-Мани и зашто није хтео отићи.</p> <p>— Па куда ћеш сада, несрећни си |
| о га до овога доба нема; то му до данас није било да толико одоцни.</p> <p>— Шта је томе момку, |
| од једном стаде јасно оно што мало час није разумео.</p> <p>— И јесам лудак.{S} А ти, што ми с |
| настасијом Бенџином ожени, а Бенџа опет није могао умрети раније, него што је то било уписано у |
| о увек пре мајстора долазио а Диша опет није никада тако одоцнио као овога пута.{S} Маца се у и |
| му је трептала до пре неки дан, он опет није могао да се потпуно отресе жаоке, која је већ пецн |
| ти закопала?</p> <p>Тетка Маца сада већ није имала израз двомислен и тајанствен; лице јој је до |
| оликих српских девојака.{S} Али кад већ није друкчије било, он се помири са тим гласом и пође у |
| ли оно што је јуче пропатио.{S} Сад већ није могао ни помишљати, а камо ли одлучивати се на оне |
| купуј; али, ово је сасвим друго, то већ није ни дућан ни трговачки посао, већ свој пријатељ и њ |
| мало.{S} Жалим те, што ти ни дан ни ноћ није давао мира. „Море, смири се, човече, једаред!“ вич |
| шавала ону силну навалу, што му дан ноћ није давала дисати.</p> <p>Два супарника седела су за ј |
| а више морила за радњом.{S} За Лепосаву није бринуо, јер је знао да се она налази под двоструко |
| него као да му је мати.{S} Али Лепосаву није могао никако да посестрими.{S} Ма да је у прво вре |
| асвим других обзира.{S} Ту њезину бригу није изазивао никакав <pb n="219" /> материјални рачун. |
| не би могло одолети.</p> <p>Томе изразу није могао пркосити; па и ако му је мржња на кир-Ламбру |
| кир-Диша, који никада још у своме веку није запевао световне песме нити западао у слично одуше |
| јој се најмање надао.{S} Фудул-Стаменку није никада марио; његова бивша жена била јој је присна |
| хаџија је отишао у дућан.{S} На поласку није жени ни речи проговорио.{S} Јанићију је само наред |
| ти у кућу.{S} Разуме се да по комшилуку није смео тражити помоћи, јер то беше грчка махала; а к |
| анских редова учествовали су.{S} Весељу није ништа недостајало, а мајстор Диша се, тога дана, п |
| е сачувао од грдне срамоте, и као да му није казала, како ће му од сада бити не газдарица но пр |
| врат, још новчано опљачка.</p> <p>Да му није било баш најлакше, када је пред запаљеним свећама |
| вет, из далека му наговештавала како му није била прилика да се жени удовицом па још једном Цин |
| је подсмешљиво — кад човек остари, њему није ништа право.</p> <p>— А што је узимао дете?</p> <p |
| ијала, чинило <pb n="106" /> да ту жену није никада толико волео и тако везан био за њу, као ба |
| пуки случај, коме се Јанићије ни у сну није надао, учинио је за њега много више него ли ма шта |
| езекну се пред гласом, коме се ни у сну није надао.</p> <p>— И друго, па опет син! — викну Маца |
| вога еснафа.</p> <p>О Лепосави ни у сну није помишљао да је начини устабашиницом.{S} Ма да је п |
| о су пролазили векови и о том се ексеру није ништа знало све до прошлога <hi>Рождества</hi>.{S} |
| ји јој није ни род ни помози Бог, да ту није било некога рачуна.</p> <p>Сплетка је од некуда по |
| лико навикну на ову кућу, да тетка-Мацу није друкчије поштовао него као да му је мати.{S} Али Л |
| ком приликом, оборио је и он очи, па их није <pb n="66" /> смео подићи; није знао како да се у |
| еља, кога је тако јако уважавао, на њих није обраћао пажњу, нити је и слутити могао, да ће му с |
| рку, тек колико да знају како ни на њих није заборавио.</p> <p>Докле је жена разређивала поклон |
| опомињаше на пробијање зида, и тада баш није могао више.</p> <p>И поред свега тога, што је овол |
| к своје газдарице и Ламбрин, и тада баш није могао ни замислити више, да му ваља своје обећање |
| а опет поче да га пита о нечем, што баш није имало никакве везе са овим даном.</p> <p>— Јеси ли |
| јаком, само папуџијски еснаф што га још није имао.{S} О светоме Спиридону, кад је еснаф славио, |
| ош могућно поправити.{S} Та прстена још није било, а за десет дана, колико је до прстена означе |
| казаше издашне џбунове кисељака.</p> <p>Није се обесио; али не зато, што не имађаше смелости.{S |
| а око снаге и бошче око шалвара.</p> <p>Није могућно описати ни изненађење кира-Анастасијино ни |
| ђе, она ће му сама у дућан доћи.</p> <p>Није се имало куда; ићи се мора, а како ће се све ово с |
| једне песмице на грчком језику.</p> <p>Није могућно, да је све те „артикле“ убацивало једно ли |
| е скљуси за пањ и горко уздахну.</p> <p>Није се осећао побеђен; предвиђао је он, да га мајстор |
| и, па да идем куд знам.</p> <p>— Слепац ниједан! — Свет види, а он не види какву је сурунтију у |
| ао је онакав исти — човек од рачуна.{S} Ниједна пара, коју му је судбина наменила, није му изми |
| лесном дечицом, а и по који човек, коме ниједна биљара ни гатара није могла наћи лека нити му о |
| чина, како да се сачува од срамоте, али ниједна мисао није била кадра ни толико, да се за који |
| и кумбару, да ме разнесеш!</p> <p>— Рђо ниједна, што се не обеси онда?</p> <pb n="187" /> <p>— |
| дан мах.</p> <p>— Та ућутите, сурунтије ниједне; оставите момка на миру! — викну тетка Маца и п |
| о чак и наспрам просјака. <pb n="17" /> Ниједног просјака не би он отпустио без благе хришћанск |
| о није мрзео своју газдарицу.{S} Она га никад није грдила; а то је много вредело за душу једног |
| p>— Врати дреје...{S} Ја ћу му кажем да никад више не долази... хоћу да се кајем... у цркву ћу |
| и, што је у срце!</p> <p>— А деце не је никад доста!{S} То због старос викам.{S} Синови, па ће |
| отићи ће из ове проклете вароши, да се никад више у њу не врати.</p> <p>— Отићи ћу, али ћу јој |
| у год се није надао, оно је постигао, и никад својом вољом, својим одрешитим радом но увек — сл |
| <p>— Ја да јој опростим? — викну Диша.— Никада!</p> <p>— Долазила.{S} Вели: човек чека...</p> < |
| , чини ми се, та своја погрчена чувства никада боље и лепше није истицао, као што је то чинио, |
| , прави богоугодник, за кога се зна, да никада ништа не једе <pb n="192" /> него пије само неку |
| Диша, који је на сваку пару пазио, није никада ногом прекорачио кафанскога прага, тако и није м |
| S} Управо тако је он мислио, ма да није никада знао како је то међу најближима, јер је још као |
| успропадила! — подвикну Маца, која није никада допуштала да јој кћи противуречи; Лепосава убрис |
| на занат.</p> <p>А код газда-Дише није никада видео никакве милости.{S} Из дана у дан за сваку |
| к пре мајстора долазио а Диша опет није никада тако одоцнио као овога пута.{S} Маца се у истини |
| е најмање надао.{S} Фудул-Стаменку није никада марио; његова бивша жена била јој је присна приј |
| , чинило <pb n="106" /> да ту жену није никада толико волео и тако везан био за њу, као баш сад |
| било — било, само да ми се закуне да ме никада више неће варати; а оно псето (ту кир-Диша зашкр |
| нао, чега се ради она радовала!{S} Жене никада не казују праве узроке свога расположења, те так |
| нову улогу.{S} Заветовао се себи да се никада не жени, и колико год му се дало да се покаже ка |
| уљи и сва модра од убоја.</p> <p>Што се никада није десило, кир-Ламбре је, дубоко после поноћи, |
| ти се.</p> <p>— Не си ми муж: не сам те никада ни волела!{S} Ти да идеш одавде; е ли сте чули?< |
| а једна честита и послушна девојка неће никада погазити вољу свога родитеља.</p> <p>— И ко се м |
| што пре оде у свој Пожаревац и да више никада не помишља <pb n="57" /> на синовца, који се на |
| е икога свога.{S} Ма да од мајстор-Дише никада не виде ништа, што би га чвршће везивало за њега |
| расположења јекну.{S} А кир-Диша, који никада још у своме веку није запевао световне песме нит |
| са толиким благом доћи.{S} А испосници никада не лажу.{S} Па онда, он се и са те стране осигур |
| в задуван и врло узбуђен.{S} Тако се он никада није враћао из дућана.</p> <p>— Да не долази већ |
| данас.{S} Хаџи-Диша иначе није ни умео никада да се толико расположи или ма чиме одушеви, што |
| могло бити дванаест година, није могло никада да прође с миром, а да га не зачикне на ма који |
| макар као ексик-хаџија врати, па макар никада и не добио деце.{S} Али: човек каже, а Бог распо |
| S} А они, који нису у сличноме положају никада били, дај Боже да ни кроз туђу историју не сазна |
| } До данас Јанићије није улазио у крчму никада, а гле шта се сада учини!</p> <p>— Несрећник!{S} |
| снажан млаз бистре и хладне воде, нису никада биле без два три човека или жене, чије се већ да |
| бзира.{S} Ту њезину бригу није изазивао никакав <pb n="219" /> материјални рачун.{S} Она је Јан |
| фајда!{S} Хаџи-Диша није имао у рукама никаква доказа, да га је хаџи-Зосим покрао; а и када би |
| и, то баш нећу. — Најпосле, она ми није никаква зла учинила, а од њега нисам никакве милости ви |
| кир-Ламбри се до овога часа не јави баш никаква мисао; или боље рећи, јавило их се безброј, сто |
| онај осећај, оно срце, које не признаје никакве рачуне и које својом ватром сагорева најубедљив |
| сас њу што ћемо?</p> <p>Сад већ не беше никакве тешкоће; устава је пробијена и бујица мисли и р |
| је никаква зла учинила, а од њега нисам никакве милости видео.</p> <p>Тако је, од прилике, реша |
| > <p>А код газда-Дише није никада видео никакве милости.{S} Из дана у дан за сваку своју погреш |
| да га пита о нечем, што баш није имало никакве везе са овим даном.</p> <p>— Јеси ли се опет ср |
| да јој сад не би <pb n="91" /> помогло никакво извијање, а још мање да ће ма чиме другим ублаж |
| х, који му наговештаваше све друго само никакво добро не.</p> <p>— Шта си ме звала? — најпосле |
| је тај стриц умро, па како није оставио никаквог завештања, ни ближих сродника, то је кир-Диша |
| по целоме Београду раструби, није било никаквога изгледа на мирбу.{S} Кир-Дума, који је у цело |
| о је Дишу, у толико више, што није било никаквога оправдана разлога, да на њезин позив не оде.{ |
| е као утучен.{S} Од хаџије није се Маца никаквој разборитој помоћи могла надати.{S} Он се, као |
| ри извора; а кад се будеш враћала дома, никако да се не обазреш за собом, а све до куће да гово |
| скоро догодити, али шта, то није могла никако да разабере.</p> <p>Хаџи-Диша није хтео да седа |
| се целе недеље разговарало, а кир-Дума никако да подеси згодан тренутак, те да започне о главн |
| тиснуло му нешто душу, <pb n="40" /> па никако да слегне од туда, него га само гуши и гони, да |
| кућу удовичину.</p> <p>Али мајстор Диша никако да се поврати од првог изненађења.{S} Хтео је да |
| и си устабаша, па људима од реда не иде никако у главу да имају устабашу а без устабашинице.{S} |
| од Анастасије, па, кад се врати, да је никако више не види, било је за <pb n="100" /> њега тол |
| -Диша одмахну замишљено главом.{S} Није никако могао да разуме, како тај момак тако брзо измени |
| јатељици, од које се после сватова није никако одвајала.</p> <p>Она мржња на Ламбру, због кога |
| кроз махале где год прође, и онда није никако чудо, што су сви пријатељи пок. кир-Бенџе, а нар |
| два развити.</p> <p>Српским женама није никако у рачун ишло да једна Цинцарка, па још удовица, |
| ици, појачавало се све више, те он није никако могао да схвати ни одреди, у каквом управо <pb n |
| ахирена.{S} Кад је видела да кир-Ламбре никако не може изићи на улицу, није било другога начина |
| постајаше све тескобније.{S} Жена му се никако не јављаше, те му сада и то би неправо.{S} Ако ј |
| о тешка магла када се вуче над земљом и никако не може да се подигне и разбистри.</p> <p>Анаста |
| тел.{S} Еле, како сте? — пита Дума, али никако не улази у собу, но, како је промолио главу и пр |
| о нешто што ће се неминовно десити, али никако не знамо, шта ће се то десити и у коме часу. — Д |
| нако бунован, зинуо и он, бечи очи, али никако не може да се разабере, где је и шта се то око њ |
| уважавао само као добру муштерију, али никако као равне грчко-цинцарској нацији.</p> <p>О томе |
| никога свога није имао и кад није могао никако напустити овога мајстора и отићи бољем.{S} Јер и |
| му је мати.{S} Али Лепосаву није могао никако да посестрими.{S} Ма да је у прво време и то пок |
| ако се опрема за његова мајстора?{S} То никако!{S} И он убрза кораке, само да што пре побегне о |
| ј кући, али му је она одговорила, да то никако не може бити. „Не смо ми — вели — како српско уд |
| м судбином, то је двострука штета, коју никако не би могао поднети.</p> <p>А да на све ово одма |
| сну сплетку, и поред свега тога, што му никако у рачун није ишло, да изгуби пријатељство два та |
| иша у постељи врло дуго.{S} Из очију му никако није избивала Мацина кућа са дебелим хладовима и |
| .{S} Али зашто то?{S} То није могао баш никако да објасни.{S} Тек једно што је сада, када се по |
| ху и спуштаху, стојала је не могући још никако да се разабере, шта је све то у овоме часу било. |
| овори Анастасија одлучно.</p> <p>— Ама, нико те не види.</p> <p>— А месец, а звезде? — Зар нема |
| е нетремице тако; али, на његову срећу, нико не дође.</p> <p>— Ох, ох, луда глава! ох проклето |
| материјално самога себе упропастити.{S} Нико од Грка и Цинцара, а они су му били најобилније му |
| по имену звати.{S} Из куће се не одазва нико, а на комшијском капиџику појави се једно девојче. |
| бре!</p> <p>Али ни сад му се не одазва нико.{S} Кира-Мана, узнемирена овом Ламбрином љутином, |
| p> <p>Јанићије се смете; желео је да га нико не пита о томе.</p> <p>А кад би причао све, где је |
| ?{S} Па то се бар зна <pb n="137" /> да нико од нежењених људи неће ићи сваки дан у кућу, где и |
| не дам да ми се квари ред; не дам да ме нико вара и да ми образ гази.{S} Разумеш ли?</p> <p>— О |
| мо, то је онда судбина!{S} А од судбине нико се не оте.{S} И други су патили, па опет нису помр |
| ан да их, до повратка кир-Дишинога неће нико тражити.</p> <p>Кира-Анастасији се мало стушти лиц |
| е приближите гробу, коме не долази више нико; јер сви они, знани и незнани, који искрено тужише |
| да на капиџик удари катанац, како не би нико могао с поља ући, па да лично окуша код Јанићија н |
| за учињено неверство.{S} Тако у чаршији нико не би сазнао о томе, како му је пријатељ образ ука |
| ја не смем...</p> <p>— Ја нећу да мени нико каже, како сам твој пезевенк-баша.</p> <p>— Леле, |
| Канче, што ви вадите очи.{S} Мислиш ти нико не зна!?</p> <p>Кад опази како мајстор Диша нерешљ |
| /p> <p>Уђе у собу, заригла врата, да му нико не улази, <pb n="98" /> па се, као да је Бог зна к |
| е на све стране, па када се увери да их нико не гледа, приступи му ближе.</p> <p>— Хајде сас ме |
| леком цео комшилук жена сазвала.</p> <p>Нико није знао зашто је то мајстор Диша урадио, па ни с |
| ије чуо ништа, није видео <pb n="87" /> никога.{S} Као несвесна ствар, која не разуме шта се то |
| их ко не ослушкује, а када се увери, да никога нема, приклопи их, седе према зету и поче га важ |
| ду звали.{S} Ова тетка Маца, није имала никога свога осем једног детета, Лепосаве, коме је тада |
| иџик, те када се увери да на улици нема никога с киме се не би радо срео, изиђе и упути се у Ск |
| есрећан, колико је самохран и како нема никога свога, који би га срдачно прихватио и благим мел |
| Шта ћу?..{S} Сам сам, без родитеља, па никога немам, да ме посаветује и помогне.</p> <p>— Како |
| {S} А за све то коме би се потужио, кад никога свога није имао и кад није могао никако напустит |
| p> <p>Но у ћор-Ахметовој кафани не беше никога <pb n="220" /> више.{S} Само што затече ћор-Ахме |
| враг Грцима.{S} А како на улици не беше никога, не оста му друге него да тркне до тетка-Маце.</ |
| S} Па ни овде није био у стању да увери никога.{S} Слушају му правдање, али лепо се види, како |
| седео у радњи по цео дан.{S} Није имао никога поузданога, на коме би, бар за који час, могао о |
| кући дочекује госте.{S} Диша није имао никога свога, те му је тетка Маца сада замењивала мајку |
| збрижан као до сада!{S} Но он није имао никога свога; а тетка Маца, којој је предао Ламбрине ха |
| ме посаветује и помогне.</p> <p>— Како никога немате?{S} А ми који смо?{S} Ти, не ли си наш, н |
| о то, да оде.{S} Пред текијом није било никога а у самој текији затече дервиша, огрнута вучјом |
| су деца једна тегоба, па тако и немају никога свога, који би им, на суђеноме часу, свећу додрж |
| ођена сестра.{S} Жао ми било, што немаш никога свога, а Диша те на неправди отерао, па сам рекл |
| га свата.{S} Кума је већ изабрао: газда Николу, мумџију (онога чију је кћер испросио за свога у |
| имала је и ту добру страну, што се није никоме жалила на свога мужа, па чак ни кир-Думи, своме |
| уги смео да тако уради?{S} Ја ето нисам никоме одала?</p> <p>— Ама шта то ради она са мном? — м |
| живота покаже својој вереници, како он никоме у својој кући не допушта, да што противу његове |
| хлеб; јер газда-Диша, који у своме веку никоме у очи није смео рећи ни ружне речи а камо ли узм |
| е све тако десило.</p> <p>Али како није никуд излазио и сваки разговор о томе избегавао, то он |
| а то однесе и да је поздрави, да не иде никуда из куће, јер ће јој она доћи на посело, чим прип |
| вечерамо!</p> <pb n="80" /> <p>— Нека, нисам гладан! — одговори Јанићије, који је жељно за то |
| ну из влажних очију.</p> <p>— Кажем ти, нисам!</p> <p>— Хоћеш да ми даш?...</p> <p>— Хоћу.... а |
| рокопам, па ћу те и под земљом наћи!{S} Нисам ја стао за тебе једнога, али не дам да ми се квар |
| ако, што и послуша, то све наопако.{S} Нисам смела више ни да му заповедим што, сама сам у кућ |
| та?</p> <p>— Кир... кир... стење Диша — нисам ја кир... погана је то реч; то је грчка реч!...</ |
| <p>— Сиктер, пезевенк, бре!...</p> <p>— Нисам, газда, то?{S} Да сам то, ја бих и сада седео у т |
| ила, Лепосава? — запита Канче.</p> <p>— Нисам, Канче, то ми није адет.</p> <p>— Па што нам се н |
| опсова нешто кира-Анастасији.</p> <p>— Нисам хтела самој себи да верујем да сам на сну два пут |
| — Молићемо, есте ли је видели?</p> <p>— Нисам; али причају тако.</p> <p>— А, тако: причају! — у |
| ма њему.</p> <p>— Болан ли си?</p> <p>— Нисам болан у снази, ама ми душа болује.</p> <p>— Зашто |
| Што си их однео на кира-Ману?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Среће ти! — запита она, а зрачак ведрин |
| ми није никаква зла учинила, а од њега нисам никакве милости видео.</p> <p>Тако је, од прилике |
| газда Диша.</p> <p>— Опрости, газда, ја нисам крив...</p> <p>— Сиктер, пезевенк, бре!...</p> <p |
| а знала, да ће она котао теглити!{S} Ја нисам ни била у мутваку но у соби, кад је то урадила.{S |
| то требало. „Коме треба нека даје, а ја нисам текао овај зној, да га хале и вране растичу!“</p> |
| Тврдица, погансуз!{S} Ух, ух, што му ја нисам била жена, па да видиш како би се провео — викала |
| о, што се сад по чаршији говори.{S} Ама нисам ја баш за то само прстен вратио.{S} Ето... и сам |
| , не дери се ту, лудо цинцарска, док те нисам клепнуо, па да ти кажем ко ти је појео паре!</p> |
| пеку један!{S} Седи и ради тамо, док те нисам овим калупом по лудој глави! — подвикну му мајсто |
| .</p> <p>— Које: оно?</p> <p>— Среће ми нисам крив.{S} Ја баш нисам хтео... али тако...</p> <p> |
| би други смео да тако уради?{S} Ја ето нисам никоме одала?</p> <p>— Ама шта то ради она са мно |
| се не стиде ове Божје тичице!{S} И зар нисам ради тога чак у Јерусалим ишао?{S} Камо среће да |
| /p> <p>— Среће ми нисам крив.{S} Ја баш нисам хтео... али тако...</p> <p>Лепосава се нагло окре |
| ка-Маци: „Ето ти!{S} Што <pb n="175" /> ниси отварала очи, него си хтела да ти ћерка буде устаб |
| г њезина неверства!{S} Е, чекај сад!{S} Ниси хтела поштено, сад ће полиција!</p> <p>Али, у исто |
| ала.</p> <p>— Де, де, почекај, зете!{S} Ниси се ни ти ваљда на Бога камењем бацао.{S} Ето и ја |
| .</p> <p>— Море, немој да се срамиш!{S} Ниси ти код туђина, није тетка Маца ни Цинцарка ни Грки |
| } Ваљда ти боље знаш шта теби треба?{S} Ниси још ни загризла у живот, не знаш још ни по коме св |
| о...{S} Дође ми мрак... али...</p> <p>— Ниси хтео! — насмеја се пакосно Лепосава и погледа га п |
| да на њих повале мајстор-Дишу.</p> <p>— Ниси имао милости према својим шегртима, сад нећу ни ја |
| и цео комшилук.{S} Кажу: остарела си, а ниси умела да очуваш девојче.</p> <p>И оно, што мајстор |
| тучеш?!{S} Зар ми о сватовима због тога ниси опалио ћушку?</p> <p>— Због тога?{S} Како: због то |
| вде је!{S} Ама шта си се уплашио?{S} Да ниси угануо ногу?</p> <p>— Заригли капиџик; хоће да дођ |
| ји потпуно развијена ружа.</p> <p>— Шта ниси хтео?</p> <p>— Оно... одговори Јанићије и сада је |
| го ти, синко мој, да не чиниш тога, кад ниси крив! — храбрила га је тетка Маца.</p> <p>— А где |
| гледаше.</p> <p>— Што да се љутим, кад ниси хтео?! — одговори Лепосава, али тако, да он сада н |
| Милош не би од мене сачувао, само да се ниси вратио.{S} Па, деде, пробај још једаред; земљу ћу |
| рачне дубине, говори; Пази како ћеш, ти ниси више дете!</p> <p>У таквоме несносноме душевноме р |
| ик -— то и ја могу.</p> <p>— Јок, то ти ниси кадар.</p> <p>— Море, не реци двареда! — одговори |
| , кад не избиваш од онуда!{S} Ваљда тек ниси тамо због Маце одлазио! — одговори Станко и поче с |
| к, плећат, велике <pb n="159" /> главе, ниска чела, широка врата, главом може да пробије храсто |
| о их за појас, он положи руке на трбух, ниско се поклони и приступи кир-Думи, као најстаријем, |
| >Јанићије устаде, метну руке на појас и ниско се поклони газди.</p> <p>— Хвала ти, као оцу на х |
| ј је, па онда узе из Лепосавина сандука ниску дуката и онај дукат „ћошајлију“, па то све закључ |
| оји купују нису слепци, па да рекну:{S} Нисмо видели шта нам је дао; нити је трговац нека арами |
| p> <p>— Шта то би, кир-Ламбре?{S} Да се нисте убили? — чисто врисну фудул-Стаменка неким љубазн |
| одаџисање. — Ако вам није ствар у срце, нисто не бесе; ајде, кир-Дума!</p> <p>Но кир-Дума не бе |
| рука снажан млаз бистре и хладне воде, нису никада биле без два три човека или жене, чије се в |
| реје...</p> <pb n="67" /> <p>— Не могу, нису код мене!</p> <p>Анастасија пребледе, очи јој стад |
| час мукањем и другим лакрдијама; где га нису оставили, тамо би изникао међу сватовима, провлачи |
| су донекле утицале на Јанићија, ипак га нису ни мало пореметиле; али када је погледа сад, овако |
| разговарају са кира-Анастасијом, као да нису пуне две године избегавале чак и да јој се јаве, а |
| а проговори српски са муштеријама, који нису знали ни бекнути језиком на коме је Периклес усхић |
| орак овај први састанак.{S} А они, који нису у сличноме положају никада били, дај Боже да ни кр |
| у светим местима, а радознали пријатељи нису пропустили, да га и за најситније догађаје на путу |
| н, да обиђе момке, колико да виде, како нису остали без икакве контроле, а од туда наврати и ко |
| S} Међутим грчко-цинцарске кћери некако нису још уочиле ову чежњу мајстор-Дишину, те се удаваху |
| е не оте.{S} И други су патили, па опет нису помрли од глади.</p> <p>Дан из дан преживљавао је |
| на је једна вештина, а људи који купују нису слепци, па да рекну:{S} Нисмо видели шта нам је да |
| потпуно заборавила зашто све ово ради, нити јој је падало на ум, да ће сутра дан постати испро |
| е мајстор Диша виђао са својим стрицем, нити је икада што о њему говорио.{S} Када се женио, ниј |
| ко уважавао, на њих није обраћао пажњу, нити је и слутити могао, да ће му се од њихове стране т |
| рекну:{S} Нисмо видели шта нам је дао; нити је трговац нека арамија, који хвата људе за гушу, |
| ion" /> <p>Чудна је судбина човечја.{S} Нити зна од чега ће умрети ни од чега оздравити.{S} До |
| ји је? — Јанићије каже:{S} Ламбре, а ја нити сам га видела, ни дреје познајем.</p> <p>— Па то.. |
| о Лепосава и овога пута нити се насмеја нити му што одговори, и Јанићије сад немаде куда, него |
| а биљара ни гатара није могла наћи лека нити му означити болест од које болује. — Но међу свима |
| ога ми!</p> <p>Но Лепосава и овога пута нити се насмеја нити му што одговори, и Јанићије сад не |
| своме веку није запевао световне песме нити западао у слично одушевљење, онако пресит завали с |
| Са тетка-Мацине стране није се плашила ничега.{S} То је, као у воску знала, да тетка Маца није |
| објашњење, па, када се уверише да није ничему крив, разиђоше се, а Јанићије оде својој кући.</ |
| главу, то се није могло избити од туда ничим па ни њезиним смехом ни разлозима, без којих свак |
| в с коња, негде на путу између Софије и Ниша.</p> <p>Кад је чула да јој је муж умро и сахрањен |
| .</p> <p>— А бре, чапкуне, бре, куда ти нишаниш? — смеју се мајстори у Гушанчевој кафани; и тек |
| а у комшилуку породила, а у мојој кући, ништа! — рече једаред срдито, кад Маца поче причати как |
| у стицао је уверење о својој немоћи.{S} Ништа, ама баш ништа, на шта се одлучивао, није постига |
| пред њим, као грешница пред иконом.{S} Ништа није била у стању да проговори, у грудима јој је |
| Јанићије му је у истини пара вредео.{S} Ништа, што је за напредак радње било корисно, није проп |
| и силна малаксалост и бледоћа.</p> <p>— Ништа ми није.</p> <p>— Море, ти си болестан.{S} Какав |
| p> <p>— Шта си радила до сада?</p> <p>— Ништа, нано, — замеће она и измиче рантлику, да не прек |
| Овако њезин је цванцик вратио, и сад га ништа није везивало да језик везује.</p> <p>Али ипак, о |
| богоугодник, за кога се зна, да никада ништа не једе <pb n="192" /> него пије само неку зелену |
| обедити, да сам јој нешто изнела, а ја ништа о томе не знам.</p> <p>— А оно?</p> <pb n="30" /> |
| ед најшире саксије.</p> <p>— Елем, нема ништа од тај посао! — рече Ламбре скрушено и отури одел |
| кад опази да му од празнога чекања нема ништа, он се одлучи на последње средство. — Неколико не |
| дио.{S} И ко би сада веровао да ту нема ништа, кад не избиваш од онуда!{S} Ваљда тек ниси тамо |
| аца поручила да одмах дођеш... још нема ништа! — изговори Јанићије на душак и поможе мајстору, |
| само да до једнога наследника дође, па ништа.{S} Обишли све гатаре; за једанаест година попила |
| и замишљена.</p> <pb n="182" /> <p>— Па ништа! — одговори Јанићије суморно. — Није ми баш ништа |
| p>Лепосава намешта посуђе и не одговора ништа.</p> <p>— Лепосава! — понови он.</p> <p>— Шта ћеш |
| она је из Галца одговорила, да јој Диша ништа не треба: „а ако искам да по месечина спацирам по |
| тијана на врху.{S} Ослушну, али из собе ништа није чуо осем дубокога хркања нечијег.{S} Он нечу |
| ко нана каже; а он је слуга, нема нигде ништа!{S} Ох, Боже, само му не дај да се обеси!</p> <p> |
| га.{S} Али он је још слуга, нема нигде ништа; а да га чекаш, док се огазди, хој, хој!{S} То ће |
| S} Ма да од мајстор-Дише никада не виде ништа, што би га чвршће везивало за њега, он му је опет |
| боко као да се између ње и супруга није ништа десило.</p> <p>Сутра дан, бунован и добро неиспав |
| обузела му је сва остала чула, да није ништа чуо шта га она пита; а онај бесмислени поглед, ко |
| лтурне установе, — но мајстор-Диши није ништа све то требало. „Коме треба нека даје, а ја нисам |
| х редова учествовали су.{S} Весељу није ништа недостајало, а мајстор Диша се, тога дана, претво |
| дсмешљиво — кад човек остари, њему није ништа право.</p> <p>— А што је узимао дете?</p> <p>— А |
| пролазили векови и о том се ексеру није ништа знало све до прошлога <hi>Рождества</hi>.{S} Уочи |
| љно кир-Диша. <pb n="117" /> — Нема бре ништа за бадава, па ни жена!{S} Ја сам се доста уједао, |
| и најбоље одговарао његовој жељи, да се ништа о овоме не дозна, да се кира-Анастасија са Дишом |
| на своме месту и радио посао, као да се ништа није догодило.</p> <p>Међутим, код кир-Думе био ј |
| правцу, јер су осетиле, да им она не би ништа казала, баш и када би у истини што знала.</p> <p> |
| ворена врата.{S} Врата прснуше, а глави ништа.{S} А увек, кад подвије врат и полети, мукне тако |
| а.{S} Смрче му се, али ипак не одговори ништа ташти, на чије се разлоге већ у велике навикао да |
| ала.</p> <p>Готово посрћући и не видећи ништа пред собом, он је час брзо час успорено, како су |
| ом и Ламбром и њиховим женама, како јој ништа није познато, зашто јој вереник врати прстен, те |
| S} Он сад већ <pb n="216" /> није могао ништа без тетка-Маце у кући и Јанићија у дућану.{S} Кад |
| ило најмилије.{S} Овако, није му остало ништа друго, него да се преда судбини, па да га она на |
| како чиниш!</p> <p>Анастасија очевидно ништа није чула шта јој Јанићије говори.{S} Она паде пр |
| облачење кир-Ламбрино, као да се ње то ништа не тиче.</p> <p>Међутим, Јанићије је са гужвом ки |
| лум?“</p> <p>Мајстор Диша више није чуо ништа, није видео <pb n="87" /> никога.{S} Као несвесна |
| , ороспија једна!</p> <p>Јанићије не чу ништа више.{S} Некакве, час зелене час као ватра светле |
| Стаменкиног Канчета.</p> <p>— Ја не чух ништа.</p> <p>— Побише се.</p> <p>— Зашто, море?</p> <p |
| стор постати устабашом, али сада га баш ништа не занимаше.{S} Напротив, да је смео запушио би ј |
| рење о својој немоћи.{S} Ништа, ама баш ништа, на шта се одлучивао, није постигао!{S} Није убио |
| очешће таре шаком чело, из кога ама баш ништа не мога да истеше.</p> <p>У соби му постајаше све |
| дговори Јанићије суморно. — Није ми баш ништа урадио.</p> <p>— Па што му онда кобиш?</p> <p>— Н |
| у поклонити цркви.{S} Не требају ми баш ништа; има мајстор Диша доста, а то ћу цркви, нека је Б |
| е без ње пусто и како је сав овај живот ништаван и празан.</p> <p>— Ух, гомаре едно: зашто да з |
| ?</p> <p>— Не знам кир-Диса; не сум вам ништо скривио.</p> <p>— Јабучицу ћу да ти ишчупам; зуби |
| о да ја плаћам ваш ортаклук, кад не сум ништо крив?{S} Зашто да се криво закунете? — викао је з |
| > <p>И тада му је долазило, да не чека, но да погази своје обећање и, као веран слуга, исприча |
| јом, која му је онако срдито пребацила, но ту је осећао и неки неодређени бол од самоће, коју ћ |
| пажњу, да не оставља дућан на шегртима, но да ту седи, докле год не буде време да се ћепенци за |
| ићи на улицу, није било другога начина, но да Ламбру закључа у собу, да на капиџик удари катана |
| ледника, те кира-Анастасија немаде куд, но да се покори жељи свога мужа.{S} Али пре него што је |
| руго је“.</p> <p>Тако је причао Ламбре, но то није све.{S} Један од комшија видео је и нешто ви |
| ла кир-Диши, па ако је, не тек гдекоји, но многи од трговаца и старијих калфи, потајно уздахнуо |
| ; проглави вилицама, да нешто одговори, но грло га издаде и место да изусти реч, он поче некако |
| постати не само десна рука тетка-Маци, но, у колико буде нужно, он ће и сав тетка-Мацин надзор |
| ом поступању.{S} Он није ушао случајно, но намерно.{S} Само, ко ли му је могао тако што наредит |
| пита Дума, али никако не улази у собу, но, како је промолио главу и пружио једну ногу преко пр |
| без оне гужве, седе за посао, да ради; но тај посао, што га је у овако узбуђеном стању започео |
| вој светињи, али друкчије не може бити; но пљунути, то је грех, који се не прашта. — Тако је об |
| олико пута и изгуби се у сунчеву зраку; но ни један од тих звукова свежега пролећа он није чуо, |
| онако ведар и безбрижан као до сада!{S} Но он није имао никога свога; а тетка Маца, којој је пр |
| , Думиним и осталих нових пријатеља.{S} Но стриц и ако није био позван у сватове, кад је чуо да |
| јавно казао да ће га из пушке убити.{S} Но четвртога дана доби писмо, Ламбре му јавља да је оти |
| ву шамијом и одмах кренула на посао.{S} Но како ни она ни кир-Диша не знадоше где се одбеглица |
| о и кумовим грехом свој грех блажио.{S} Но истину рећи, како је осећао пуно задовољство, што се |
| заврте и он се мало поведе у страну.{S} Но то беше тренутно, баш кад је потегао за кваку од кап |
| стор-Дишу и од неизвесности претрну.{S} Но то га брзо пређе, кад угледа расположено и озарено м |
| мутвака обраницу и истрча на улицу.{S} Но кир-Дума, чим га угледа, замаче са сведоцима за први |
| е, школе или друге културне установе, — но мајстор-Диши није ништа све то требало. „Коме треба |
| ти му означити болест од које болује. — Но међу свима највиша их је било жена нероткиња, којима |
| ога шегрта, па тек онда да га дарује. — Но судбина је ваљда тако хтела, да Јанићије добије ону |
| а, како ће му од сада бити не газдарица но права сестра.</p> <p>Као утучен вратио се кући, оста |
| који су уз то били не само вешти јахачи но, у случају потребе, и издржљиви пешаци.</p> <p>У так |
| ветљаху, али не више оним топлим сјајем но неком светлошћу стакластом, хладном као месечина.</p |
| ад својом вољом, својим одрешитим радом но увек — случајно.{S} Ваљало је само да зажели, да чез |
| теглити!{S} Ја нисам ни била у мутваку но у соби, кад је то урадила.{S} И није ми одмах ни каз |
| егрт врата пробио.</p> <pb n="47" /> <p>Но то је само тренутно расположење Дишино; после пола ч |
| , нисто не бесе; ајде, кир-Дума!</p> <p>Но кир-Дума не беше од оних, који олако напуштају што с |
| у на хаџилук.{S} Штета, Бога ми!</p> <p>Но Лепосава и овога пута нити се насмеја нити му што од |
| м поклону од побожних поклоника.</p> <p>Но поред ових лепих особина Хаџи-Зосим је био уважаван |
| ост тетка-Мацина помало блажила.</p> <p>Но, ма да је ова пажња падала на усамљену и обрањену ду |
| у“ посматрала која од комшиница.</p> <p>Но кир-Диша се није дао онако збунити њезиним смехом.{S |
| еље од деце и због деце сналазе.</p> <p>Но, ма колико јасно и убедљиво да беше њезино осликавањ |
| ло повраћа у простране антерије.</p> <p>Но мајстор Диша не заста на овоме само.</p> <p>Да би до |
| -Дише, кира-Анастасије и Ламбре.</p> <p>Но како мајстор-Диша, који је на сваку пару пазио, није |
| га она на својим леђима изнесе.</p> <p>Но ни у удовичиној кући није било друкчије.{S} Кад је Ј |
| оћу ускаче у кућу једне удовице.</p> <p>Но мајстор Диша није био од оних људи, који, кад сазнад |
| га и несноснога положаја извуче.</p> <p>Но кир-Ламбри се до овога часа не јави баш никаква миса |
| тек јуче, кад је болови стигоше.</p> <p>Но како му драго, хаџија је био приморан, да поднесе и |
| е навикао да их прима и — сноси.</p> <p>Но њему се ипак није чекало.</p> <p>Веровао је тврдо у |
| ао чочек извијати и поскакивати.</p> <p>Но он тога није видео, а удовица, са забаченим дугим ку |
| о ју је нанео њиховој штићеници.</p> <p>Но кир-Дума је био човек од оних разложитих људи, који |
| адикује за ненакнадним губитком.</p> <p>Но, како се у мајстор-Дишином дому извршило чудо, и как |
| да се, као и он, ожени Гркињом.</p> <p>Но човек једно мисли, а судбина друго ради.{S} Мајстор |
| е, што се на толики пут одважио.</p> <p>Но та штета не оста усамљена.{S} Путовање до Београда т |
| аљалство своме пријатељу учинио.</p> <p>Но и ту мисао потисну друга, а ову трећа и тако редом, |
| егово ћутање богато награђивало.</p> <p>Но у дну душе Јанићијеве, што он ни сам није могао раза |
| што се око његовога имена плело.</p> <p>Но трећег дана догоди се случај, који му отвори очи и у |
| оне простране равнице на Дунаву.</p> <p>Но та зарицања беху и сувише слаба, да бар за који трен |
| што и целивати руку Спаситељеву.</p> <p>Но пре него ли ће му поднети часни ексер на целивање, и |
| дговори, да газда није у дућану.</p> <p>Но докле се, тога дана, међу Србима причало, како је Ди |
| лтарем.{S} Била је бледа у лицу.</p> <p>Но то је за кратко трајало, а већ после, кад је прошапу |
| ија раздражено и изиђе на улицу.</p> <p>Но у ћор-Ахметовој кафани не беше никога <pb n="220" /> |
| ретљивошћу претегла, искрсао би на ново нов непријатељ, који прећаше да му правац душевне борбе |
| коју ономад зачу, а која беше у то доба нова:</p> <quote> <l>„Да ли знаш како се зове она ватра |
| гога газде морао би као шегрт почети из нова и шегртовати још толико година, па тек онда бити п |
| вде?{S} Зар у овој чаршији да почнем из нова?</p> <p>— То да не чиниш; боље нека она иде у свет |
| еном стању започео, за цело би морао из нова започињати, да га у раду не прекиде кира-Анастасиј |
| у.</p> <p>Мајстор Диша започео живот из нова.{S} У чаршији и дућану остао је онакав исти — чове |
| рече?</p> <p>— Сто хиљада — одговори по нова старац тако спокојно, као да то беше само један гр |
| РАГ.{S} Ј. ИЛИЈЋА</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>НОВА ШТАМПАРИЈА - „ДАВИДОВИЋ“ </p> <p>ЉУБ.{S} М. ДАВИДО |
| који су му само поручили да им купи, а новац ће му дати, кад се врати.{S} Диша је и њима обећа |
| власти би хаџи-Зосима бациле у апсу, а новац би задржале, и хаџи-Диша би имао само то задовољс |
| ко хаџија имао двоструку штету: — готов новац би морао дати и изгубио би вернога и оданога калф |
| ице, за које су му пријатељи дали готов новац.</p> <p>Било је пријатеља, који су му само поручи |
| собом, претворили су пријатељи у готов новац, те тако, после неких обрачуна, што их је кир-Дум |
| xml:id="SRP19061_N3">„Карантин“ био је новац од бакра у вредности 10 пара.</note> <note xml:id |
| аш? — Зар сам зато толики пут потегао и новац трошио? — викао је хаџија на сав глас и подупрвши |
| добро промозгати, шта би све за толики новац могао набавити цркви.</p> <p>Једнога дана кад га |
| ћан пун, поруџбина на хрпат, а зарађени новац као поточић, који не сахне, за ових седам месеци |
| човек од рачуна одлучио је, да за свој новац не купује другима „на веру“.</p> <p>— Нашао сам к |
| , те да га на путу не оглобе.{S} Главан новац мајстор Диша је, као и обично што је на путу ради |
| ге су то; а где је слуга сачувао газдин новац?</p> <p>И стотину мисли сличних овој укрштало се |
| — запита Јанићије гледајући нерешљиво у новац.</p> <p>— Зато, што је пцето, што не је човек!{S} |
| и.{S} Хвала Богу, и Бог ти је дао много новаца а још више памети, па размисли.</p> <p>— Па то н |
| успео да докаже, тешко да би до својих новаца дошао.{S} Турске власти би хаџи-Зосима бациле у |
| е уважењу и о томе, како ће га еснаф од Нове Године да изабере за свога устабашу.</p> <p>— Е, а |
| глади.</p> <p>Дан из дан преживљавао је нове тегобе: надао се, плашио, срдио, на сваки њезин ос |
| рмама не могаху одолети ни време ни оне нове фирме са чистим српским именима.{S} Кир-Бенџо, Лам |
| по неколико аршина свилене материје или нове новцате јеменије од црвена сахтијана, мајушне као |
| а отворено и, у колико јој то допушташе нови положај, весело, нежно, управо сестрински, те он, |
| ки, те он, хтео не хтео, обикну на свој нови положај и предаде се потпуно вољи ове девојке, у к |
| дбену антерију и леп шарен појас; а већ нови ђевђелук (капа „дињара“) то је мајстор Диша купио |
| малог задовољства да се враћа и излаже новим трошковима, то није хтео.</p> <p>И тако хаџи-Диши |
| ћу! — одговори Лепосава, очевидно неким новим измењеним гласом, који није ни мало личио на онај |
| посничка наклоност, створила му је међу новим поклоницима леп углед; многи су његове услуге тра |
| ји је морао још остати, јер га неколико нових хаџија, његових земљака, задржаше о своме трошку, |
| ла у очима Ламбриним, Думиним и осталих нових пријатеља.{S} Но стриц и ако није био позван у св |
| и и људи по њима и све око њега изгледа ново, непознато.{S} Осврте се по дућану, пође да седне |
| ије сестре; она је по чаршији бирала за ново ћурче и свилу за свадбену антерију и леп шарен пој |
| е, где се свет састаје, да чује шта има ново или да сам исприча, шта је данас или јуче чуо.{S} |
| хну мало, али за кратко.{S} Лепосава на ново паде у бунило, а Маца не допусти више да јој дете |
| јер због ње неће да губи место и да на ново у другога газде започиње занат; али, како је у мут |
| лечење на своју руку.</p> <p>Хаџија на ново клону духом; више није смео да долази кући преко д |
| мњао, ма да је од некога времена она на ново започела да попреко погледа на кућу кира-Анастасиј |
| и кад уђе у собу, она забуна и ватра на ново га дохвати; он брзо седе на миндерлук, завали се н |
| си човек поштен.</p> <p>И сада наста на ново погађање, докле се најпосле не састадоше на цени о |
| дро, те у мало што не поскочи, да је на ново загрли.</p> <p>— Како да ти се осветим?</p> <p>— П |
| љивији бивао.{S} Баш је чезнуо да се на ново окући, да стече домаћицу, која ће му унети у кућу |
| Диша, па се сневесели, као да му се на ново почеше враћати тешки дани очајања и пометености.</ |
| преко зидане ограде, све га то поче на ново да заноси, заједно са чежњивом мелодијом која му с |
| а не остављаху на миру, него тражише на ново прилике, да се расправе.</p> <p>И овога часа Јанић |
| коса на темељиту фигуру свога мужа и на ново прште у смеј.{S} Сигурно је замишљала, како би то |
| редусретљивошћу претегла, искрсао би на ново нов непријатељ, који прећаше да му правац душевне |
| а-Мана и све остале жене вратише јој на ново старо пријатељство, за киме је сирота кира-Анастас |
| епосава прва дође свести, образи јој на ново запламтеше, она покри очи шакама и побеже из мутва |
| радосно јој честитати, што ће једном на ново скућити кућу и стећи свога господара.</p> <pb n="2 |
| о као мехурић на води.{S} Био је као на ново рођен; лице почело опет да се затеже, а антерија д |
| су врата закључана, ускомеша у њему на ново ону ватру и он поче одмерено гвозденом алком, а за |
| сао узео.</p> <p>Мајстор-Диши би сасвим ново; куд је он на то и помишљао!{S} И он се као запање |
| за што покавжила и побила.</p> <p>И то ново осећање превлада.{S} Уместо одговора она га поглед |
| авио, а у исто време, да на прагу свога новога живота покаже својој вереници, како он никоме у |
| паде на ум, било је то, да је на прагу новога живота, да је тај човек, за кога се удаје, налет |
| естита и за цело му не би довела у кућу новога Ламбру; млада је, па није имала кад о томе да ми |
| n" /> <p>Лепосава се умела наћи у своме новоме положају.{S} Као права газдарица опходила се са |
| ем се лицу видело јасно, како га је ова новост изненадила.{S} Лепосава се дубоко замисли и за с |
| се отресе од такве помисли.{S} Али ова новост тако је изненадно дошла; а то се све њега лично |
| n="18" /> кира-Думинице, да јој јави за новост, коју је, прислушкујући кроз кључаницу, чула.</p |
| а псето и да није човек.</p> <p>Страшна новост начинила је од иначе мирног и спокојнога Дишиног |
| ека да чује новости, а већ онда, кад та новост дође до последњега уха, развије се у читаву прип |
| је нарочито тражио, да му саопшти важну новост.{S} Са Јорданскога спруда Витаваре, на коме је Ј |
| — говорио је Ламбре Диши, када је за ту новост дознао.{S} Каже се: суд; ама кој држи тај суд?{S |
| ће порасти.{S} Свет једва чека да чује новости, а већ онда, кад та новост дође до последњега у |
| расправљају о каквој домаћој или јавној новости, и са тешким срцем дижу на обрамице своје судов |
| српским; она је била увек пуна домаћих новости, а умела их је тако потпуно и слатко причати, д |
| ије се почео мало по мало навикавати на нову улогу.{S} Заветовао се себи да се никада не жени, |
| што ти га дадох, да метнеш пред зору у нову зелену чинију; пре зоре да захватиш воде са три из |
| д ручак означио.</p> <p>Али што се тиче новца, ту је и сада био потпуно прибран и свој господар |
| ко запрепашћење опази, да му ни кесе ни новца нема.</p> <p>Хаџи-Диша је престрашено викнуо, кад |
| колико аршина свилене материје или нове новцате јеменије од црвена сахтијана, мајушне као детињ |
| та освета донела 4000 гроша; а за мале новце, које је дао за еснафски барјак, постао је велики |
| > <p>— Боже дај! — одахну Диша, исплати новцем и пође.</p> <p>На улици се хаџи-Зосим присети да |
| а и хартијице, што их је некада готовим новцем платио, и у које је сву наду полагао, букнуше у |
| и само што није залелекао за изгубљеним новцем.</p> <p>— Е, нека вам је на здравље, и толико ср |
| и му онакву жену натоварио на врат, још новчано опљачка.</p> <p>Да му није било баш најлакше, к |
| уком удари по њему по такту мелодије, а ногама поче поцупкивати и горњим делом тела извијати на |
| долази! — рече хаџија, који већ беше на ногама, и додаде нешто по турски.{S} Маца оде, да му от |
| вим зубима без трупа и рамена и само са ногама.{S} Па чим се родило, оно се, буди Бог с нама, и |
| шава.{S} Осетио је само, како му се под ногама земља мигољи и за цело би пао, да се у томе часу |
| тако: пљунуо би на онај дукат и сву би ногама изгазио.</p> <p>— Или ћу је убити или ћу се обес |
| пљуну на њега, просу пред собом и згази ногама.{S} Да му Лепосава беше под руком, за цело би и |
| на истрајан рад, лежао је пред његовим ногама као огромна архитектура, коју је мало час под кр |
| ује, требаше одмах да припаднем њезиним ногама и да јој целујем златне одежде, ама заблесну ме |
| на кратким, као ступе дебелим и чврстим ногама.{S} Али тај недостатак покривала је антерија до |
| грчио од глади, те тако, и не мислећи, ноге га саме однесоше у шибљак, а руке се пружише за оч |
| ворена, Ламбре био ту, ње више нема!{S} Ноге му се подсекоше и како је био наслоњен леђима уза |
| скинеш, ама нагу, ни папуче да нема на ноге.{S} Е, па онда сас њу три пута да обиђеш бакчу.{S} |
| тен кира-Анастасији и бацио јој га пред ноге, удовица је са страхом погледала у Јанићија; а кад |
| хукнеш за њоме.</p> <p>Жена спусти пред ноге дервишеве четири „карантина“<ref target="#SRP19061 |
| се, и он тресну сахан са кадаифом пред ноге кира-Манине, па као смушен полете капиџику и неста |
| то леву преко десне то десну преко леве ноге, а од времена на време забринуто је трљао чело, ко |
| Кад су хаџији јавили, њему се подсекоше ноге, и да се у томе часу не придржа за довратак у дућа |
| >А мајстор Диша седе на ћепенак, подави ноге и са најлепшим задовољством даде се у маштање о бу |
| па сад? — Запита га кир-Ламбре и подави ноге поред свога госта.</p> <p>— Педесет и четири.</p> |
| ита га мајстор, када се он једва вукући ноге, врати у дућан.</p> <p>— Однео сам, мајсторе! — од |
| е иза огњишта, па, како је осећао да му ноге малаксавају, седе на једну троножицу и зажареним о |
| оји је на сваку пару пазио, није никада ногом прекорачио кафанскога прага, тако и није могао бр |
| и у њезину башчу, опучи му се камен под ногом, те се сроза на улицу и сав изубија. — Можда би о |
| ји час налете, кира-Анастасија га удари ногом у трбух тако јако, да он јаукну, ухвати се обема |
| н са оним, кад га кира-Анастасија удари ногом у трбух.{S} Истина, Лепосава није помислила на та |
| пљунути.{S} Грех је што својом грешном ногом и газим по овој светињи, али друкчије не може бит |
| то није удовица, већ држи кир-Ламбру за ногу.</p> <p>Сан као сваки сан; али мајстор Диша не мож |
| авалу мисли, ишао је Јанићије ногу пред ногу кроз кривудаве сокачиће, кад се на једноме углу су |
| сву ову навалу мисли, ишао је Јанићије ногу пред ногу кроз кривудаве сокачиће, кад се на једно |
| ма шта си се уплашио?{S} Да ниси угануо ногу?</p> <p>— Заригли капиџик; хоће да дође!</p> <p>— |
| , како је промолио главу и пружио једну ногу преко прага, тако још стоји држећи руком за кваку. |
| јој проба јеменије; она му пружила босу ногу, а он је целу обухватио у једну шаку, па се као лу |
| шан од прве навале, седео је подвијених ногу на трави, грицкао једну зелену сламчицу и несвесно |
| ћан.</p> <p>У дућану је седео скрштених ногу на ћепенку и неко време замишљено гледао у зид; на |
| капија затворена, он је, као подсечених ногу, сав раслабљен које од умора а још више од оног ун |
| мео од подне до мрака да седи подавитих ногу на своме ћепенку а да се не макне, сада се није мо |
| увао као „свјатаја свјатих“ од нечистих ногу непосвећених.</p> <p>Јецање кира-Анастасије опомен |
| ати, трже као опарен, кад угледа како и нож и очи кира-Анастасијине севнуше оштрим сјајем; стра |
| а ум она њезина претња и велики кујнски нож, и он, место да пође на улицу, седе изнемогло на ми |
| ед њега једноме буџаку, дочепа кухињски нож, којим је мало час рибу порила, и стаде према разја |
| ија освета, него ли да је кир-Думи забо нож у срце.</p> <p>— Зашто бре, кир-Диса, зашто да ја п |
| му је сада, место да га награди, забио нож у срце, на то није хтео ни да мисли више.{S} Извади |
| узом о бедрима и неколико <pb n="51" /> ножева, оштрих с обе стране, којима се, при општој дерв |
| у и мучио своје тело шибањем, забадањем ножева у бутину и мишице, тискале су се жене, било саме |
| ћну службу ревносно одспавају.</p> <p>— Ножем на мужа!{S} Мене да пробурази?{S} И све то због њ |
| клону доле.{S} Мало час га је одјурила ножем, па зар да јој опет долази?{S} Стојао је неодлучн |
| ијао десну мишицу, коју је на два места ножем пробо.{S} Према њему чучнула некаква жена и држи |
| ада, када га је она преварила, па чак и ножем хтела ударити.</p> <p>Лепо %јо осећао да би треба |
| окрете соби, у којој му жена стојаше с ножем, и викну:</p> <p>— Хоћеш ножем, роспијо?{S} На ле |
| тојаше с ножем, и викну:</p> <p>— Хоћеш ножем, роспијо?{S} На леб си ми пљунула, кућу опоганила |
| а, из којих је несташно извиривала мала ножица.</p> <p>И ноћас је сањао тако, као да јој проба |
| ајушне као детиња шака, таман за њезину ножицу, која је, заједно са тим младешчићем у левоме ку |
| листе оно сирота удовица, засто јој без ноз исцупасте дусу?</p> <p>— Зашто? — За оно... за...</ |
| дућану.</p> <p>Јанићије онако на једној нози скакуће за њом и виче да пусти, а она се све више |
| два стигоше, да беднога Ламбру спасу од ноката раздражене Анастасије.</p> <p>А када их раздвоји |
| јој се у душу увукао, тако се заквачио ноктима, да га ни за реп ни за уши не могаше извући ода |
| памтити!{S} Кали нопта, кир-Диса, кали нопта!</p> <p>— Кали нопта! — одазива се Диша са капиџи |
| , ову ћемо вечеру дуго памтити!{S} Кали нопта, кир-Диса, кали нопта!</p> <p>— Кали нопта! — ода |
| та, кир-Диса, кали нопта!</p> <p>— Кали нопта! — одазива се Диша са капиџика, и, задовољан за с |
| Е, дај Боже, душа да вам не испадне на нос како христијанину, него на друго место на куде Турц |
| и Ламбре поднесе мајстор-Диши шипак под нос.</p> <p>Мајстор-Диша, кад осети под носом склопљену |
| дражено фудул-Стаменка и поднесе му под нос пуну шаку женске косе. — Шта је ово?{S} Тако ли си |
| /> се једнако капиџика, трешаше му под нос песницу са прамењем оне косе.</p> <p>— Море торњај |
| е и сав трепћући од љутине унесе их под нос Јанићију.</p> <p>— Пцета!{S} На зенско ли нападате? |
| а оне, које није умео, удешавао је кроз нос тако, да ти се увек чинило као да их Грк пева.</p> |
| ицама, опуштених плетеница низ врат и к’носаним обрвама, које се као два црвена лука високо над |
| ао.{S} У мислима је гледао већ, како га носе на гробље, а Лепосава нариче, буса се у груди и до |
| ка носи фудул-Стаменка.</p> <p>— Па све носе тако; не могу ни ја осем света.</p> <pb n="176" /> |
| дговори Анастасија и залупи вратима под носем свога супруга.</p> <p>А мајстор Диша, још збуњени |
| е учини! — весело је певушила Лепосава, носећи ратлокум и кафу, да мајку послужи.</p> <p>— Па г |
| </p> <p>— Јанићије — викну га с прага — носи ово код тетка-Маце и да кажеш: поздравио мајстор и |
| оси! — јекну као иза сна мајстор Диша — Носи, да га не гледам више!</p> <p>Јанићије се окрете в |
| зати, где и коме да га однесе.</p> <p>— Носи! — јекну као иза сна мајстор Диша — Носи, да га не |
| већ да се преда слепо случају, нека га носи куда је њему драго, нека га ваља на својим таласим |
| праведно заслужила онај надимак што га носи, — па се од самога себе стидео.{S} Али лепа удовиц |
| а узе Господар Милош у своју службу, да носи поверљива писма из Београда у Цариград и обратно.{ |
| а.</p> <pb n="176" /> <p>— Ко носи нека носи, ама жена мајстор-Дишина не сме тако! -</p> <p>Јед |
| голе руке?{S} То је срамота; тако нека носи фудул-Стаменка.</p> <p>— Па све носе тако; не могу |
| ве чини, да сам баш од тебе чуо, да она носи четири хиљаде...</p> <p>— Не је четири, џанум!{S} |
| о ручку пошао Јанићије Ламбриној кући и носи кира-Мани сахан кадаифа од кира-Анастасије.{S} Газ |
| осем света.</p> <pb n="176" /> <p>— Ко носи нека носи, ама жена мајстор-Дишина не сме тако! -< |
| ед сан три пута помирише, а после да то носи у недрима као своју хамајлију.</p> <p>— И то ће јо |
| ожениће се најлепшом удовицом, која му носи кућу и неколико хиљада гроша и ородиће се са грчко |
| гао, те ти она тај запис метну у недра, носила га под пасом четири месеца и — то јој поможе.{S} |
| и Јанићије и гледали за лађом, која је носила мајстор-Дишу.{S} Сунце је жегло пуном јаром, Дун |
| алик на половину диње.{S} Такву су капу носили махом варошани како по Србији тако и по Румунији |
| и икаквога тужнога спровода, пронеше га носилима четири хамала и закопаше ван христијанскога гр |
| застаде на самоме прагу.</p> <p>— Ето, носим, газда; ама, куда да га носим?</p> <p>— Њој!{S} Д |
| <p>— Ето, носим, газда; ама, куда да га носим?</p> <p>— Њој!{S} Да га њој даш... натраг...{S} Т |
| је пуна година, како ја сваког празника носим у цркву тамњана и палим свећу пред Богородицом и |
| и је као најдраже благо до данас чувао, носио преко дана за појасом, а када је легао, отварао к |
| ње према светој земљи.</p> <p>И зато је носио за вуненим појасом једну дугуљасту кутију од тене |
| пипа једну кутијицу, коју је за појасом носио.{S} Он је извуче и отвори.{S} У кутијици је лежао |
| , коју је са толико чежње и бола у срцу носио, поче да кипи свом жестином.{S} Он се обазре око |
| и Јанићије. — Могао бих је тако сву ноћ носити, па да и не осетим.</p> <p>— Лудо! — викну Лепос |
| ис уздигао.</p> <p>— Ово теби; ти да га носиш, а ја да те гледам! — рече што је могао нежнијим |
| иких, златних махмудија.</p> <p>— То да носиш око врата, а ово да метнеш па чело — и даде јој в |
| ти! — одговори Маца и залупи врата пред носом зетовљевим.{S} Диши не оста друге него да очекне. |
| нос.</p> <p>Мајстор-Диша, кад осети под носом склопљену песницу, устури лице назад и, застиђен |
| идиш и снебиваш.</p> <p>Лепосава дотаче носом кесицу и помириса.</p> <p>— Још двареда! — рече Д |
| p> <p>— Помириши! — рече Диша и принесе носу женином кесицу.</p> <p>— Ама, зашто? — одговори Ле |
| подшишани бркови, који, широком лицу и носу, сасвим различитом од грчко-цинцарскога, ипак прид |
| некада под својим јастуком напипао.{S} Ноћ је била ведра и обасјана, благ поветарац доносио му |
| од прве ти је жене. — Ово је већ трећа ноћ, како ми се на сну то казује.</p> <p>Мајстор Диша, |
| гани свирачи отпратише кући и кума, кад ноћ осу звезде и блага месечина засја над зеленим башта |
| осећао у необичном расположењу; сву је ноћ осећао мирис онога босиока, што га је некада под св |
| је знао, шта му је теже падало: дан или ноћ.{S} Дању би по вас дан одбијао од себе мисли, које |
| риш мало.{S} Жалим те, што ти ни дан ни ноћ није давао мира. „Море, смири се, човече, једаред!“ |
| е како му је све празно и несносно; дан ноћ чезнуо је за њоме, и једнога дана остави овце, нека |
| није била у стању да га извида.{S} Дан ноћ осећао је како му је све празно и несносно; дан ноћ |
| утишавала ону силну навалу, што му дан ноћ није давала дисати.</p> <p>Два супарника седела су |
| ри записа.{S} И то овако да радиш.{S} У ноћ, кад буде младина, жену да изведеш у бакчу; тамо да |
| за један часак уништи!</p> <p>Целу ову ноћ провео је у полусну и неком бунилу, од чега је осећ |
| а се, па тако исто и где је провео прву ноћ без жене.{S} Тек сутра дан не беше га у дућану.{S} |
| ко хаџи-Диши не оста друго, него да сву ноћ уздише, куне и проклиње, што се на толики пут одваж |
| овори Јанићије. — Могао бих је тако сву ноћ носити, па да и не осетим.</p> <p>— Лудо! — викну Л |
| раџбине, продају, завуче се и тако целу ноћ преспава.{S} Сутра дан је опет лутао, али много даљ |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ноћ је већ у велике осула небо звездама над Београдом, |
| м да сам на сну два пута чула; али, кад ноћас и по трећи пут баш будна зачух, рекох:{S} Није фа |
| сташно извиривала мала ножица.</p> <p>И ноћас је сањао тако, као да јој проба јеменије; она му |
| <p>— Море, није да сам снила, него сам ноћас и будна видела.{S} Ово је пуна година, како ја св |
| свему што се десило.{S} Шта је све било ноћас?{S} Ето: код фудул-Стаменке прекужио је један <pb |
| ка-Маце.</p> <p>Кад се Диша у неко доба ноћи разабрао од бунила, прво лице, које угледа код себ |
| ао у својој, налази.</p> <p>У неко доба ноћи, када се кира-Думиници почеше очи крпити, припалиш |
| ну Јанићије и грухну се у груди. — Нема ноћи, море, када је на сну не видим; дође, тумара по со |
| вих <pb n="49" /> еснафа, које је сваке ноћи од некуда падало у њезину башту као мана у пустињи |
| Диша из постеље сав узнемирен.{S} Целе ноћи није могао тренути од неког немилог предосећања; ч |
| ега, сад је прешла на кир-Думу.{S} Целе ноћи претурао се по постељи, устајао, уздисао и псовао |
| се оног двоструког утиска, што га је те ноћи осећао.{S} Притиснуло му нешто душу, <pb n="40" /> |
| огло врло лако догодити, не даде јој те ноћи тренути.{S} Обртала се, <pb n="158" /> мешкољила, |
| еним; али ко је мислио на то?</p> <p>Те ноћи превртао се мајстор Диша у постељи врло дуго.{S} И |
| ио на ону немилу епизоду, ради које три ноћи није спавао.</p> <p>И тетка Маца, као прва комшини |
| у град.</p> <p>На првоме конаку, где ће ноћити, хаџи-Диша завуче руку у недра, да из кесе извад |
| ла га је тетка Маца.</p> <p>— А где ћеш ноћити?{S} Ваљда ће те пустити, да заноћиш?</p> <p>— Не |
| оји по миндерлуку припремаху постељу за ноћиште, изненађени скупише око њега, да чују шта му је |
| стовариште еспапа, а у исто време и као ноћиште Јанићијево, па се прући по миндерлуку и тек сад |
| тетка-Маци, те да га задржи на вечери и ноћишту.</p> <p>Како је затворио леђима капиџик, тако ј |
| а циганска и тек по који усклик тројице ноћника.{S} Један међу овима био је Јанићије Бик.{S} Са |
| који сматрају за свету дужност да своју ноћну службу ревносно одспавају.</p> <p>— Ножем на мужа |
| вукоше развалинама порушених идеала; а ноћу, кад заспи, долазила би му лепа удовица на сан, на |
| чаршији, могао доћи и на таку мисао, да ноћу ускаче у кућу једне удовице.</p> <p>Но мајстор Диш |
| <p>— Добро сте нам досли!...{S} Орсе! — нуди их домаћица у кућу и, смешећи се, прима из њихових |
| чим је кришом чезнула, сад јој се самој нуди!</p> <p>— Па... шта да кажем — уситнио Диша — Ви с |
| ајстор-Диши, као да је невеста, коју му нуди, цвет, који је сад баш узабрао, па хоће да му га п |
| о вољу на пазар и на децу; а он је опет нудио толишно, да је свети човек са највећим презирањем |
| есна рука тетка-Маци, но, у колико буде нужно, он ће и сав тетка-Мацин надзор подвргнути својој |
| ни могу бити већ и у Влашкој, па ако је нужно чак и у Галцу.</p> <p>Ма да није знао ни где је Г |
| увек тако намештао леђима, да је чисто нукао, само да продужи што је започела.</p> <p>Једнога |
| кидес, Сакаларидес, Даде, Пијаде, Гуша, Нуша, и т. д. била су, у то доба, као градски бедеми чв |
| јој Јанићије говори.{S} Она паде преда њ на колена, ухвати га за рукав и поче јецати.</p> <p>— |
| тихо, да га је Лепосава, која иђаше уза њ, једва чула.</p> <p>— Рђо папуџијска, шта ти је ружно |
| нија.{S} Кућа затворена, Ламбре био ту, ње више нема!{S} Ноге му се подсекоше и како је био нас |
| мрско.</p> <p>И свему је она крива.{S} Ње да не беше, да га она није својим понашањем намамила |
| иша, који има жену ороспију и који због ње туче шегрте!“</p> <p>Разиграна машта Јанићијева све |
| аже, да ће све одати мајстору, јер због ње неће да губи место и да на ново у другога газде запо |
| ли срцу, а да је, бар узгред, кад поред ње протрчи, не чупне за курјуке или не повуче за шалвар |
| жи пут ћутке.{S} Јанићије је ишао поред ње мало збуњен, што му баш ни речи не одговори, а њему |
| се испиње на прсте, и пружи руку, да од ње узме сахан.</p> <p>— Нека, што ми требаш ти!{S} Сама |
| аопшти своју намеру и потражи савета од ње.</p> <p>— Бог с тобом, дете! (тетка-Маца га је сада |
| {S} Ама је ли она удовица само, бежи од ње три конака, да ти не унесе несрећу у кућу.{S} Него с |
| атрала облачење кир-Ламбрино, као да се ње то ништа не тиче.</p> <p>Међутим, Јанићије је са гуж |
| е у пуној јасноћи видео, како му је без ње пусто и како је сав овај живот ништаван и празан.</p |
| и неодређени бол од самоће, коју ће без ње осећати, и страх од мајстор-Дише, да га усред чаршиј |
| авала!{S} И тек сада, када је остао без ње, он је у пуној јасноћи видео, како му је без ње пуст |
| је уништи; али у исто време и да му без ње нема живота.{S} Једном речи, између ова два супротна |
| уче једну дугачку кесу о гајтану, па из ње одброја на сто неколико белих пара.</p> <p>Баш да је |
| у своју собу, затвори се и не изиђе из ње, све докле се не разиђоше људи и докле фудул-Стаменк |
| д јаслама молио, расклопи се земља и из ње се промоли страшна чељуст, која поче бљувати ватру н |
| е.{S} На против, што је Ламбре гонио из ње ђавола усрдније, то се он све чвршће усађивао у њој. |
| толико се препала, да се не обеси ради ње. — Ох!{S} Ох!{S} Баш је добар!{S} Баш је добро то шт |
| више; зашто ће нам он?</p> <p>— Ви’ш ти ње!{S} А шта би свет онда реко?{S} Мајстор Диша појео ш |
| S} На те даске метала се асура, а преко ње постеља.{S} То се место називало: душема.</note> <no |
| а и остале честите жене заобилазиће око ње са погледом на страну, <pb n="62" /> као кад би ко о |
| ногобројним мазгалима почеше играти око ње.</p> <p>— Шта ти је, море, што се љутиш?</p> <p>— Ти |
| сна ствар, која не разуме шта се то око ње догађа, седео је нем и поражен према Јанићију и обој |
| ој не да да рађа, младина ће да скине с ње, а од овога записа, родиће ти мушко.</p> <p>Дервиш у |
| ла тако мирно и дубоко као да се између ње и супруга није ништа десило.</p> <p>Сутра дан, бунов |
| о прекорно и исприча цео догађај између ње и Канчета.{S} Само је беше стид да дода још и оно по |
| после, кад дођоше двојица са Циганима, њега раздрага песма, дође међу ове и тако ударише у пиј |
| у залуд очекивао Јанићија, да се врати; њега не би ни од куда.{S} Послао је два „чирачета“, да |
| више не види, било је за <pb n="100" /> њега толико исто немогућно, као што је сада немогућно, |
| стур; тамо ће остати неколико месеци, а њега моли, да му обилази радњу и кира-Ману.</p> <p>Кир- |
| ио у еспап и довео још два шегрта.{S} А њега самога, за ову годину дана, кира-Анастасија потпун |
| да сазна шта је са његовом женом.{S} За њега је она постала сада сасвим као избледела успомена, |
| ићије ни у сну није надао, учинио је за њега много више него ли ма шта друго, што би намерно см |
| да бубња у ушима.{S} Све ово било је за њега и сувише нејасно, али ипак је толико <pb n="86" /> |
| иде ништа, што би га чвршће везивало за њега, он му је опет био нешто: јео је његов хлеб, до ду |
| дете?</p> <p>— А што се „дете“ удало за њега?</p> <p>-— Него за тебе, ваљда, рђо калфинска!{S} |
| мерос, кир-Диса!</p> <p>Ово је било за њега толико почасти, да је сав успламтео, па од силне р |
| о.</p> <p>Право рећи саме прилике су за њега радиле.{S} Па зар то није срећан човек?</p> <p>Мац |
| застиђено погледа на гнездо па онда на њега.</p> <p>То је било после једнога разговора са Мацо |
| удари кишом у трбух, обори га и леже на њега.</p> <p>Јанићије се тога часа врло препао; учини м |
| Његова болест на тебе, твоје здравље на њега“.{S} Онда жабу да бациш на кров, а дете да умијеш |
| а тетка Маца зове мајстора, да му се на њега пожали.</p> <p>Може се помислити, шта је све прежи |
| и очи, погледа Јанићија и осмехну се на њега.</p> <p>— Још мало — прошапута изнемогло.</p> <p>— |
| овај дочепа ненадно калуп и исповрте на њега; Јанићије се, у добар час, саже, те га калуп преле |
| то?{S} Само за једно сећање, да се и на њега, ма и под старост, насмешила срећа и ту му срећу л |
| се по који пожутели листић падајући на њега.</p> <p>— Знам, душо, знам! — то је љубав! прошапу |
| рече му пркосно и са презрењем баци на њега један крвнички поглед.</p> <p>Мајстор Диша изгуби |
| један мах изгледаше, да ће се таван на њега срушити.{S} Последња нада, за коју се тако грчевит |
| бом напипао седиште, тако се скљокао на њега и блесасто гледао у Јанићија, који је са страхом о |
| те, а босиљак искида, издроби, пљуну на њега, просу пред собом и згази ногама.{S} Да му Лепосав |
| посава му не даде да доврши, измахну на њега метлом, а он, пре него што ће га ударити, побеже и |
| бити сина, ама сто крстова да метнеш на њега, оно ће опет остати нечисто.</p> <p>А овај разлог |
| и са свима, пуницу пољуби у руку, а она њега у чело, и лађа се отисну.</p> <p>Дуго и дуго још с |
| избегавао да га погледа.</p> <p>— Због њега сам ја појео врућ шамар; али ће ми га, мајци, кад |
| сија вешто измаче ударцу, протрча поред њега једноме буџаку, дочепа кухињски нож, којим је мало |
| , она ми није никаква зла учинила, а од њега нисам никакве милости видео.</p> <p>Тако је, од пр |
| у; али јој је вазда на ум падало, да од њега неће бити сигурна, све докле се он буде налазио у |
| да се састане са мајстор-Дишом и да од њега самога чује, ради чега је онако поступио.</p> <p>Т |
| по вас дан; тетка-Маца није одлазила од њега, и захваљујући њезиној бризи а и стишавању савести |
| </p> <p>— То је само за жене.{S} Кад од њега начини хамајлију нероткиња, роди одмах дете честит |
| ада нарочито тако ословила, ма да је од њега само једну или две године била старија) Бог с тобо |
| млађега шегрта мајстор-Дишинога, те од њега сазнаде све како је на вечери било, а што је најва |
| дохватио шаком, те је она често више од њега примала, него ли што га је задужила.</p> <p>Да ли |
| а.{S} Свети човек узе памука, начини од њега малу лоптицу, па то уши у једну крпицу и предаде м |
| писмо, шта ће онда?{S} Еснаф је јачи од њега, а мајстор је имао толико права над својим <pb n=" |
| нашу кућу.{S} И зар би то било лепо од њега, паметног и угледног човека, да једну честиту кућу |
| а му чува овце само за храну, па је код њега остао све до свога повратка у Београд.</p> <p>Али |
| ше, кад зачу да Ламбрино одело није код њега.{S} Дакле, више јој нема спаса; он је то одело одн |
| ст тако је изненадно дошла; а то се све њега лично тицало, те баш и да није хтео да размишља и |
| смешљиво звучао. — А она је одмах после њега изишла, и оде на ову страну.</p> <pb n="96" /> <p> |
| дао ону чудотворну силу и одрекао би се њега.</p> <p>— И тебе сада искушава ђаво.{S} Метнуо ти |
| ћао није добро и да ће газда-Диша и без њега сазнати све: како је кира-Анастасија погазила обра |
| цвећа, тако сређеног, да је удовица из њега могла прочитати и све жеље онога, који је дотични |
| ру не само да неће добити, него ће ради њега страдати, биће посрамљена, кира-Мана ће је на свак |
| а часа некакво привиђење пролетело крај њега.</p> <p>— А сад? — промуца кира-Анастасија и плашљ |
| агао заклетву, стојао је кир-Дума спрам њега, забезекнуто гледао у кривоклетника и само што ниј |
| има капиџик, тако је и остао наслоњен о њега, а од стида није смео дићи очију горе.</p> <p>Лепо |
| ије знао ни где је Галац, ни како се до њега може доћи, па ни то, с чим ће доћи дотле, он је ип |
| вољан за све, леже у душеке, а одмах до њега и кира-Анастасија: он да одмах захрче, а она да јо |
| и они ћепенци и људи по њима и све око њега изгледа ново, непознато.{S} Осврте се по дућану, п |
| Једнолики, безизразни шум шумио је око њега, па, ни сам не знајући зашто, он се несвесно поче |
| пањен стојао је и није знао, шта се око њега дешава.{S} Осетио је само, како му се под ногама з |
| о пчела; један крупни бумбар облете око њега неколико пута и изгуби се у сунчеву зраку; но ни ј |
| е са оним товаром, у жагору слетеше око њега и почеше черупати кесе са слаткишима.</p> <p>— Ко |
| тељу за ноћиште, изненађени скупише око њега, да чују шта му је.{S} А када им Диша исказа своју |
| је.</p> <p>И све то што се дешавало око њега и с њиме уништавало га је сасвим.{S} На свакоме ко |
| да се разабере, где је и шта се то око њега догађа. <pb n="61" /> Заборавио где је, па премисл |
| више, посаветова, нека се он држи само њега <pb n="168" /> и чест му чува, а он ће знати, кад |
| овога може исплести нешто страшно и по њега и по све остале, о чему у првоме тренутку свога уз |
| о неверство.</p> <p>— Морам да трчим по њега! — викну Ламбре. — Не ли имаш кир-Дишино дреје?</p |
| ецати.</p> <p>Лепосава прикова поглед у њега.{S} Очи јој необично светљаху, али не више оним то |
| S} Она је Јанићија волела; гледала је у њега, као што је некада у Лепосаву, и када би се Јанићи |
| ретне са оним погледом, што се упиљио у њега.</p> <p>— Како: шта? — Ми на вас као на едног чест |
| о.{S} Да су ма шта друго изнели противу њега, не би га толико запањило као то, да је он, један |
| ћу се накусурати.</p> <p>— На полицију њега, да се протера од куда је дошао — одговори кир-Дум |
| а има нешто што он не зна, а што се баш њега тиче.</p> <p>— Улази у дућан!</p> <p>Јанићије прек |
| з недара крајеве искиданога гајтана.{S} Његов узвик је био за цело страховит, кад се неколико х |
| а њега, он му је опет био нешто: јео је његов хлеб, до душе врло често зачињен шамарима, али оп |
| е су се са њиме дешавале ове промене, и његов верни Јанићије, кога је већ произвео за калфу, до |
| повратише га, истина не сасвим, али тек његов мучан осећај мало се стиша.{S} Живот му је и сада |
| њезино име, кад, у тај пар уђе у дућан његов шегрт, Јанићије Бик, и унесе две ћупе воде.</p> < |
| ка и хлебова, чији је мирис тако дражио његов изгладнели стомак.</p> <p>— А да сам оне Ламбрине |
| зме.{S} Он је већ гледао у мислима како његов кир-Ламбре лежи иа улици, а антерија му се топи у |
| билније муштерије, неће завирити више у његов дућан, те тако ће, мало по мало, вратити се на он |
| дан малени прозор, за којим се одмараху његов мајстор и мајсторица.</p> <p>Сутра дан сви чираци |
| о.{S} Фудул-Стаменку није никада марио; његова бивша жена била јој је присна пријатељица; а сам |
| очима гледа Лепосаву, како се опрема за његова мајстора?{S} То никако!{S} И он убрза кораке, са |
| е све могло са Јанићијем десити.{S} Она његова последња реч и нагли одлазак не даде јој ни за т |
| аш врло озбиљно задржала мисао.{S} И та његова јучерања реч, сад га је много више мамила својом |
| о сухом хлебу, маслинама и зејтину и та његова, већ увелико позната испосничка наклоност, створ |
| ао наградити доброту.{S} Детињска машта његова бацила га је у маштање: да је нешто књаз, па да |
| значај.</p> <p>— Одродили сте човека од његова народа, одузели му крсно име, па му сада и образ |
| е целој чаршији мозак завртела, да буде његова жена, — то је било тако мило, тако неочекивано, |
| ако, она треба или да умре, или да буде његова.{S} Прво ће отказати службу, а за тим ће урадити |
| лиш пару, удели му благу реч! — била је његова опомена онима, који би просјака, са прага свога |
| ме и Ламбре.{S} Али круна свега била је његова вештина, да пробије врата — главом.{S} Залети се |
| . — Иде ситно, у колико му то допушташе његова облина, избегава да се са познатима састане, од |
| е сасвим настани.</p> <p>Али кир-Диша и његова жена примише стрица тако хладно и без икаквога о |
| е смрче пред очима, кад помисли да се и његова жеља може остварити тек после десет година.{S} С |
| ни трговачки посао, већ свој пријатељ и његова жена.{S} А, у то време, у Београду се са највећо |
| неће ли умилостивити газду.</p> <p>Али његова мука беше у залуд.{S} Кад се околишећи приближио |
| стеже грудима, а она се одупре шакама о његова плећа и одскочи у страну.</p> <p>Збуњени и црвен |
| има, али, у очима кир-Думиним, нарочито његова хришћанска питомост, коју је показивао не само п |
| пута обзине, а ти три пута да викнеш: „Његова болест на тебе, твоје здравље на њега“.{S} Онда |
| ј је предао Ламбрине хаљине, била је за његове године и сувише стара, да би јој се могао пожали |
| ве веће, и у колико се више Лепосава на његове очи развијала, у толико је већма падао у неразум |
| које стране, из сокака појавити фигура његове жене.{S} Сад више није био способан ни да премиш |
| ровео као у некаквоме бунилу.{S} Толике његове наде, толико ишчекивање, %на најзад и онолики пу |
| тири пута око себе обмотати, а цеванице његове тако танке, да су у оним чампарима изгледале као |
| д својим <pb n="153" /> момцима, да без његове воље и допуштења није момак могао располагати св |
| ан одбијао од себе мисли, које га и без његове воље вукоше развалинама порушених идеала; а ноћу |
| окрет, која у томе часу извуче своју из његове руке и брзо устаде, да јој мајка не би гледала к |
| ријатељ како Ламбрин тако и покојника и његове удовице, журио је, да се што пре чаршија умири.{ |
| аштенскога грања и пријатно расхлађивао његове снажне груди, које, чим Маца и Лепосава уђоше у |
| еђима глас, а у исто време таче се неко његове руке.</p> <p>Кир-Ламбру прођоше жмарци и у мало |
| ервозно час скупљало час у вис уздизало његове обрве.</p> <p>— Ти да идеш на вилает, а ја па ов |
| својој кући не допушта, да што противу његове воље и о својој глави ради.</p> <p>Ухватио је Би |
| у новим поклоницима леп углед; многи су његове услуге тражили, а он је на крају био захвалан и |
| и, и више, у колико се уз ту нежну црту његове душе јављао страх, да ће је сада за навек можда |
| тати предметом свих ћепенака у чаршији; његовим ће именом жене испирати уста, и онај углед, кој |
| мајстор Диша не чу ово питање?{S} Пред његовим очима лебдела је само прилика оног набреклог, м |
| свежавао на истрајан рад, лежао је пред његовим ногама као огромна архитектура, коју је мало ча |
| > <p>А осем тога, ова посета имала је у његовим очима решавајући тренутак.{S} И ако је он удови |
| омаћа невоља учинила је читав преврат у његовим погледима.{S} Колико је патио од туге за својом |
| овици вратио прстен, мираз је био још у његовим рукама, те тако му се чинило, као да га још нек |
| , ипак је видео јасно, да је кир-Думи и његовима јако стало до тога, да баш он узме кира-Анаста |
| ш остати, јер га неколико нових хаџија, његових земљака, задржаше о своме трошку, да им буде на |
| о пријатније; сада је бар била мирна од његових напада, а у вече, када би он за совром, не обра |
| опре раздражена вика кир-Думе и двојице његових пријатеља.</p> <p>— Ајдутин!{S} У букагије ћемо |
| гњавити тако, да се једва искобељала из његових шака и побегла.</p> <p>— Шта чекаш, домуз бре; |
| зида; ласте су стреловито пролетале тик његових очију, а у јасној сунчаној светлости зујало је |
| на и очајна остала, беху једини предмет његових збуњених мисли.{S} Њу да види, њу да лечи, ако |
| будућој својој деци, као што беше грех његових родитеља према њему.{S} Међутим грчко-цинцарске |
| да се таваница са балванима срушила на његово теме и пригнечила га.{S} Дисање му заста.{S} Как |
| н то и дочекао?{S} А код овога мајстора његово произвођење било је већ на прагу.</p> <p>Сузе му |
| ога утицаја на и онако пољуљано уверење његово.{S} У самој ствари то, чиме је кир-Дума кроз при |
| га је тако сестрински пазила, да му се његово ћутање богато награђивало.</p> <p>Но у дну душе |
| оке, која је већ пецнула заљубљено срце његово.{S} Грашке зноја, што су му избијале по челу, по |
| даред!“ вичеш му ти; ама пусто оно срце његово игра ли игра, кад те само угледа, па ко што ради |
| чев срп, чија блага светлост обасјаваше његово суморно лице и ону кајсију, тамо, што је густим |
| исак и преплашено лице женино усугубише његово беснило.{S} Учинило му се, да му је баш то откри |
| илософ!{S} Као да га и сад гледам у оно његово болта.</p> <p>И оба пријатеља Бенџина оборише гл |
| не би јаче вриснула, да јој се наместо његово јавио у соби пок. кир-Бенџо; филџани и џезва с к |
| грли, ја л’ да те пољуби.{S} Од толиког његовог грлења већ и комшилук балдиса само гледајући, т |
| е видио кир-Ламбру, како се упутио кући његовог мајстора, послао је шегрта и наредио му, да се |
| није ни могао знати све оно, што се око његовога имена плело.</p> <p>Но трећег дана догоди се с |
| однији излаз, који би најбоље одговарао његовој жељи, да се ништа о овоме не дозна, да се кира- |
| отину мисли сличних овој укрштало се по његовој глави; а свака од њих била је црња од црње.{S} |
| тинама грозничавих мисли, које су се по његовој глави ломиле.</p> <p>Али једна, од свију снажни |
| а срећна повратка, и тога целога дана у његовој кући био је долазак као о слави.{S} Хаџи-Диша н |
| јасно, као на длану, виде шта се све у његовој души догађа.</p> <p>Пошао је кући, али на полов |
| ацин.</p> <p>Тога пустињака не нађоше у његовој испосници, која се налазила близу Гетсиманске Б |
| кадра ни толико, да се за који часак у његовој глави скраси.{S} Од свих му се најподеснија чин |
| ез жене и пустити да се цео свет исмева његовом судбином, то је двострука штета, коју никако не |
| у памети, није била, да сазна шта је са његовом женом.{S} За њега је она постала сада сасвим ка |
| ра-Мане; и тако је њезин муж одбегао са његовом женом.</p> <p>— Ћути, будало; мислиш да би тебе |
| овај живот и тековина пуста остала, над његовом главом надвијала се судбина, која у мало што не |
| као и увек, <pb n="212" /> када се над његовом главом надвијала зла судба, потпуно сплео и у с |
| блак, али тек један облачак, лебдео над његовом душом.{S} И што је дубље залазио у другу годину |
| било бар кога, коме би смео поверити и његовом помоћи разбистрити у глави онај хаос, који му ј |
| ети, те да за времена спречи Јанићија у његовом издајничкоме послу.{S} Прва му мисао паде на ум |
| кући смејали од срца њезиноме страху и његовоме чапкунлуку; оно је повећано и тиме, што је њез |
| ајбољи начин, који би одговарао потпуно његовоме стању, био, да Ламбру уништи, њу љуто казни, а |
| а.{S} Стојао је нетремице тако; али, на његову срећу, нико не дође.</p> <p>— Ох, ох, луда глава |
| а то осећање, које му јасно показиваше његову немоћ, да са собом располаже по својој вољи, беш |
| брекће и ужива у хладовитом зеленилу и његову шумору.{S} Комшије су навраћале, да чују што о Д |
| прста у вис, то се већ дало видети и по његову лицу и антерији, која је цептила на њему.{S} На |
| и навала осећаја тако је нагло јурила у његову главу, да му се језик спотицаше преко сваке речи |
| јати.{S} Она непојамна врева од мисли у његову запаљену мозгу, када би хтели да је уподобимо, б |
| г разоренога срца, ужљебила се дубоко у његову главу; та га је одлука подржавала и хранила, па |
| вале су, у томе часу, сву душевну борбу његову.</p> <p>— Јазук, кир-Диса, јазук! — продужује ки |
| } Млада удовица није ватра само у кући; њезин пламен лиже и кроз махале где год прође, и онда н |
| ојни татар-Јован, у наслеђе оставио.{S} Њезин муж служио је дуго време као „татарин“ (курир, ул |
| било никаквога оправдана разлога, да на њезин позив не оде.{S} Ко зна како ће <pb n="141" /> га |
| вале чак и да јој се јаве, а камо ли на њезин праг да ступе.</p> <pb n="23" /> <p>Необично расп |
| да се жени, ено му кира-Мане; и тако је њезин муж одбегао са његовом женом.</p> <p>— Ћути, буда |
| кунлуку; оно је повећано и тиме, што је њезин муж најурио из куће Јанићија, који јој је од оног |
| је свога разлога не само у томе, што је њезин муж дошао срећно с пута као богат наследник, и шт |
| ла не друкчије већ као наредбу, коју је њезин покојник издавао озго.</p> <p>Саслушала је савете |
| ина створила јој је толики углед, да се њезин глас могао у многим кућама сматрати као глас ма к |
| А тај покојник била је прва љубав, први њезин осећај, који је у свој својој лепоти и бујности п |
| гобе: надао се, плашио, срдио, на сваки њезин осмејак задрхтао од неисказане пријатности.{S} Је |
| ци и са запетом пажњом ослушкивао сваки њезин дисај.{S} И необично се радовао, кад би се болесн |
| све те жене знале су ценити и наградити њезин труд и добре услуге.</p> <p>Јанићије се почео мал |
| тога часа Диша занеме као стена.{S} Тај њезин поглед толико га помете, да је изгубио сваку кура |
| ледњи удовички бес“, како би се изразио њезин кум, кир-Дума, да је нешто од куда на ово наишао. |
| не га братимити, да је не ода.{S} Овако њезин је цванцик вратио, и сад га ништа није везивало д |
| а сва уста викати и грдити Лепосаву.{S} Њезина вика заустави неколико пролазника, па и комшиниц |
| га са по једним наследником.</p> <p>Ова њезина вештина отварала јој је врата сваке куће и донел |
| аше.{S} По свему овоме њој се чинило да њезина мати нешто плете за њу и мајстор-Дишу и срце јој |
| слушајући материна разлагања.{S} Свака њезина реч погађала је право у срце; а што је најгоре б |
| срећу ову наглу жалост брзо је умерила њезина ведра и вазда расположена нарав, те тако, после |
| д; али у тај исти пар дође му на ум она њезина претња и велики кујнски нож, и он, место да пође |
| са зурла, као да то пишти прекором душа њезина покојника.{S} Лепо јој се учини, да тај звук, шт |
| {S} Мене да пробурази?{S} И све то због њезина неверства!{S} Е, чекај сад!{S} Ниси хтела поштен |
| азив: тетка <pb n="29" /> Маца.{S} Па и њезина Лепосава видела је од туда многе користи; јер у |
| мало плашила, да она „ватра“ не опече и њезина супруга.</p> <p>Како му драго, тек обе куме прих |
| да жали своју несрећну младост и да на њезине очи вене, не би ли се уверила, какву му је непра |
| азирао ни на њезине оштре изразе, ни на њезине молбе, па чак ни на онај младешчић и несташно ск |
| а супруга.{S} Он се није обазирао ни на њезине оштре изразе, ни на њезине молбе, па чак ни на о |
| одишњега удовиштва.{S} До душе, од дана њезине удаје престало је оно пријатно убацивање разновр |
| долази <pb n="134" /> у нашу кућу, а од њезине три конака бежи.{S} Ћути, само када те није веза |
| , Јанићије би без сумње ово расположење њезине душе протумачио у своју корист.{S} Овако му она |
| ом, како је то лаж и ако се тако што из њезине куће изнесе, то би могло нахудити њезиноме добро |
| епосава није помислила на тако што, али њезине очи тако су севнуле, да га је тај поглед јако по |
| сно нарицање огласило је комшилуку смрт њезине кћери.{S} Кад су хаџији јавили, њему се подсекош |
| о време, држала се сложно и, где год су њезине устабаше прегле, чаршија је за њима, као један ч |
| капиџика, изиђе му на очи кира-Мана са њезиним сухим контурама и очима у којима не беше ни тра |
| а у страну и избегава да се сусретне са њезиним очима.</p> <p>— Смилуј се!</p> <p>Јанићију пост |
| епила од њене љутине, да је морала пред њезиним разлозима устукнути.</p> <p>Када је Маца изишла |
| з собе.{S} Када су зурле запиштале пред њезиним капиџиком, она је још гдешто довршавала по кући |
| јао, што <pb n="78" /> је попустио пред њезиним сузама и претњом, да ће у Дунав скочити.</p> <p |
| е није могло избити од туда ничим па ни њезиним смехом ни разлозима, без којих свакако ни кира- |
| p>Но кир-Диша се није дао онако збунити њезиним смехом.{S} Оно што је већ једном увртео у главу |
| се смилује, требаше одмах да припаднем њезиним ногама и да јој целујем златне одежде, ама забл |
| од зурла до неба јечала, разлегала се у њезиним ушима као писка покојникова, који је на последњ |
| тело, осећала онај отпор и оно таласање њезиних недара.</p> <p>Долазило му да полуди.{S} Ова тр |
| да је пун нежнога задовољства примао из њезиних руку послужење, и свакога дана посматрао испод |
| посаву, и када би се Јанићије махао око њезиних унучића, чинило јој се, као да види и своју Леп |
| Стаменка, кад би се тако што пронело за њезино Канче.</p> <p>Једнога јутра отишла Лепосава у ду |
| ред зидовима и јеменијама јасно изрекне њезино име, кад, у тај пар уђе у дућан његов шегрт, Јан |
| ло час казала.</p> <p>Сузе и преклињање њезино, ма да су донекле утицале на Јанићија, ипак га н |
| >Но, ма колико јасно и убедљиво да беше њезино осликавање злих страна и тегоба што их родитељск |
| мајстор Диша, који већ не мога издржати њезино оклевање.</p> <p>— Каажу.... веле: узе јој образ |
| и да Јанићије не разгласи по комшилуку њезино неверство.</p> <p>— Морам да трчим по њега! — ви |
| арих шилтова, досећа се, да је оно кожа њезиног рано изгубљеног супруга, лисца, и да она, као с |
| -Анастасија ни слутила није о томе, шта њезинога кир-Дису <pb n="50" /> мучи, па се, ваљда зато |
| , па и ове две, за њу износиле и против њезинога удовиштва говориле; колико ли је само суза у п |
| ца није одлазила од њега, и захваљујући њезиној бризи а и стишавању савести, мајстор Диша се по |
| уздање, па како је он и био прави узрок њезиној завади с мужем, то је с правом очекивала да је |
| а кира-Анастасијом, која је пошла право њезиној кући, она се враћала из казначејства, свратила |
| те му однела фес, који је Диша оставио њезиној мајци, да га на врео калуп метне и очисти.{S} Н |
| знала, да је за такво дело не би вратио њезиној фамилији на вилајет; међутим, није могао ни пом |
| вота.</p> <p>Кира-Анастасијина појава у њезиној кући колико је изненадила, толико јој беше и не |
| зила тетка-Маца и поручила му, да одмах њезиној кући оде.</p> <p>И то одлучно позивање текнуло |
| како би то изгледало да се Диша оженио њезином мајком.</p> <p>— Како бре, седепсузу; ја сам ст |
| о, да су се сви по кући смејали од срца њезиноме страху и његовоме чапкунлуку; оно је повећано |
| езине куће изнесе, то би могло нахудити њезиноме доброме гласу.</p> <p>Тетка Маца је то таким о |
| нгриза Лепосави, па чак и да је кори за њезину леност.{S} Разуме се да и Лепосави ово Дишино џа |
| јана, мајушне као детиња шака, таман за њезину ножицу, која је, заједно са тим младешчићем у ле |
| отестовати.{S} Те су успомене припадале њезину удовиштву и, можда, надама које је она управљала |
| блага дажда после припеке, он је чак и њезину кућу, у којој је најбоље <pb n="115" /> савете д |
| му око болеснице, држао је по читав сат њезину врелу руку у својој руци и са запетом пажњом осл |
| поти и бујности плануо и разбуктао се у њезину срцу, да је занесе, опије, па сад да се тако нас |
| а, па одатле на зид и таман да ускочи у њезину башчу, опучи му се камен под ногом, те се сроза |
| забраздила далеко, да се ђаво увукао у њезину душу, те окрете да гони из женина срца ђавола св |
| , које је сваке ноћи од некуда падало у њезину башту као мана у пустињи; али за то добила је мн |
| ћу неке чињарице, које су јој редовно у њезину душу увлачиле сумњу, а из сандука извлачиле разн |
| Јанићија из сасвим других обзира.{S} Ту њезину бригу није изазивао никакав <pb n="219" /> матер |
| о (ту кир-Диша зашкрипа зубима и јекну) њему ћу да пребијем цволике, чим га угледам.</p> <p>Са |
| не на тако убедљиве разлоге кир-Думине, њему дође на ум, да још један покушај изврши, па ако ус |
| убави према неверној жени.{S} Шта више, њему се тек сада, после претрпљенога пораза, после целе |
| њезине кћери.{S} Кад су хаџији јавили, њему се подсекоше ноге, и да се у томе часу не придржа |
| анаћије подсмешљиво — кад човек остари, њему није ништа право.</p> <p>— А што је узимао дете?</ |
| циној кући, под оним хладовитим орахом, њему је било као да се налази међу најближим својима.{S |
| ?{S} Чему све то?{S} И сасвим природно, њему се чинило да Лепосава нарочито тако удешава, да је |
| ли то он изгледа у очима људи.{S} Јер, њему се чинило да ово, што је сада чуо, зна цео свет и |
| а из ове кући може изаћи само го и бос, њему се учини, да је пронашао прави узрок Јанићијевом п |
| а тетка-Мацину лицу једну велику збиљу, њему се чисто стужи од неке необјашњиве слутње.</p> <p> |
| ти пред очима; а кад подиже очи тавану, њему се <pb n="119" /> учини, као да му се сви зидови п |
| ако бледу, онемелу и потпуно саломљену, њему стаде жао ове лепе грешнице, чије очи, заливене су |
| т, одакле се ишло у Лепосавину ложницу, њему толико залупа у грудима, да мораде застати.</p> <p |
| пријатеља, бацити око на мајстор-Дишу, њему је могло бити тридесет и шест година.{S} Тридесет |
| ачуше крупни гласови од дечје писке.{S} Њему се развукоше усне од задовољства и среће.{S} Он и |
| проже топла струја и лако трептање.{S} Њему стаде пријатно и ведро; а она потајна изнутрица, к |
| и Јанићије поста потпуно задовољан.{S} Њему је главно било да кир-Ламбру најури из куће, а то |
| уњен, што му баш ни речи не одговори, а њему је тако потребно било, да о тој теми разговор прод |
| ко устреба Маци, да јој се нађе, а и да њему јави, ако што буде.</p> <p>Око подне дотрча Јанићи |
| у је на два места ножем пробо.{S} Према њему чучнула некаква жена и држи на крилу болесно дете. |
| љску идилу.{S} Лепосава је седела према њему и прела чарапе и, кад он ово рече, мало застиђено |
| ао што беше грех његових родитеља према њему.{S} Међутим грчко-цинцарске кћери некако нису још |
| газду.</p> <p>Мајстор Диша стоји према њему, пипа се по појасу и све хоће нешто да каже своме |
| рском адету и седе на једну асуру према њему.</p> <p>— Болан ли си?</p> <p>— Нисам болан у сназ |
| му се да ће га угушити, а цела снага на њему трепти од изненадне клонулости и страха, какав ли |
| мензије, те је антерија тужно висила на њему.{S} Дућан је отварао пре свију и затварао га после |
| ову лицу и антерији, која је цептила на њему.{S} На половини заклетве дође му на ум, како није |
| не беше топлог сунчевог зрака, да се на њему сунча, добра му је била и хладна месечина.</p> <p> |
| <p>— Може бити он је нешто посумњао, па њему наредио да нас хвата.</p> <p>Али кира-Анастасија, |
| еје.{S} Надао се али са стрепњом, да је њему суђено да умре без порода и да му имање туђа хала |
| еда слепо случају, нека га носи куда је њему драго, нека га ваља на својим таласима, као што ре |
| је то очевидно он сам опажао, и самоме њему било је тугаљиво, кад год би помислио на долазак м |
| тако...</p> <p>Лепосава се нагло окрете њему и погледа га.{S} Он се збуни и не доврши што хтеде |
| честито и благословено.{S} Ама, што ће њему, он има децу!</p> <p>Хаџи-Зосим значајно погледа у |
| душу до мало час сапињаху, попуцаше, и њему стаде тако лако и ведро, те у мало што не поскочи, |
| и не даде му да изврши што је наумио, и њему не остаде друго него да изиђе на поље.</p> <p>Тек |
| јској Мали памет попила, запе у грлу, и њему се учини, да ће пред шегртима зајецати, ако је зап |
| ер за потврду овога био је он сам.{S} И њему дође тешко, што је на прво потказивање из комшилук |
| д.</p> <p>Али, кисељак је слаба храна и њему не остаде друго, него или да се врати мајстору или |
| ти сваки покрет свога мајстора.{S} Па и њему дошло мило, кад виде како му газда певуши једну гр |
| смеје и повлађује гостима, као да је и њему, Бог зна како, мило, што му је шегрт врата пробио. |
| Витаваре, да види свети ексер, да се и њему помоли и да приложи коју аспру за зидање једнога х |
| ударише у пијанку и певање, да се чак и њему — кафеџији — учинило много, те је престао да точи. |
| -Маци и мајстор ће ме отерати.</p> <p>И њему се нешто ражали; дође му, да као мало дете зајеца. |
| ича, како је кира-Анастасија говорила о њему, да је био непослушан, неваљао и да је мајстор учи |
| p> <p>Кад чу мајстор Диша, шта се све о њему прича и разноси, чисто се зграну.{S} Очи му се при |
| пуној наготи показа, какво се мишљење о њему по чаршији проноси.{S} Рано у јутру, пошто је почи |
| абаше, отумарао је незнано куд.{S} Ко о њему што сазна, нека достави власти. — Лични опис има о |
| са својим стрицем, нити је икада што о њему говорио.{S} Када се женио, није нарочито хтео да г |
| роба не буди.{S} Свет је толико нагртао њему, да им даде какав запис или амајлију која чува од |
| <p>— Мени не треба мајстор Диша.{S} Ако њему треба да се жени, ено му кира-Мане; и тако је њези |
| авикао да их прима и — сноси.</p> <p>Но њему се ипак није чекало.</p> <p>Веровао је тврдо у моћ |
| оде мало до дућана, тек да се узгред по њему обазре, па за тим кући, да узме што је наменио сво |
| аред одлетела миндерлуку, прућила се по њему, зграбила јастук, загрлила га и стала се смејати т |
| е над главом деф, другом руком удари по њему по такту мелодије, а ногама поче поцупкивати и гор |
| и човек са највећим презирањем, у место њему да одговори, запитао хаџи-Зосима:</p> <p>— Какав ј |
| усклик и разнесе на све стране.{S} Бар њему се тако чинило, јер, враћајући се у дућан замишљен |
| а је долазак газда-Дишин ту на прагу, у њему се појавила сумња, да то што је обећао није добро |
| амислио, растуживала га је и изазвала у њему ону горку тугу, која ипак тако пријатно пада на ра |
| ица, што су врата закључана, ускомеша у њему на ново ону ватру и он поче одмерено гвозденом алк |
| ве што је око себе видео, таласало се у њему.{S} У један мах учини му се, да од свега тога не м |
| је да промишља, почело је да се буди у њему нешто озбиљно, натуштено, које му, из неке мрачне |
| То је због тога, што свети ексер лежи у њему.{S} Снагу своју чудотворну он је дао и овоме памук |
| би се угушио, само да је за неколико у њему остао.{S} Потајна жеља, да се врати кући, да се јо |
| друга, много важнија мисао довела Думу њему, па се чак по мало и досећао, да ће се тицати и уд |
| а онај миндерлук.</p> <p>У једноме часу њему се учини да неко отвори капиџик.{S} Прва помисао б |
| ога лица право страшило.{S} У један мах њему се учинило да се таваница са балванима срушила на |
| .{S} Та Маца није за дуго имала деце, а њен муж Петар Брњош хамалин толико је мучио због тога, |
| паде на земљу.</p> <p>Маца је прва чула њен врисак и онај пад, па је, као без душе, утрчала у м |
| ко едно слушкиња на свој човек, а ти си њен господар. — Пари су твоје.</p> <p>— Јесте, моје; ам |
| ити мој деда!?{S} Белћим ћу ја да једем њен кадаиф, отров да је изеде, ороспија једна!</p> <p>Ј |
| ачејства“ прими десет цванцика пензије, њена танка фигура у жутој шкуртељчици и плавоме фистану |
| ечи коју ће изговорити.</p> <p>Данас је њена кућа постала средиште свих комшијских жена, чије к |
| И едну писму је послала; иска да ви из њена кућа идете.{S} Жалос, кир-Диса, много жалос; и душ |
| е врискао од бола, али, да ли Канче или њена другарица, то није знала.</p> <p>Неколико жена, ко |
| љи своје матере и толико је стрепила од њене љутине, да је морала пред њезиним разлозима устукн |
| а патролу.{S} Мајстор Диша се уплаши од њене вике, те онако подеран и изубијан од пада замаче у |
| , желела, да јој свадба не буде велика, њени стараоци, кир-Дума и Ламбре, све су учинили, да св |
| баш си видела? — запита Диша, привучен њеним причањем.</p> <p>— Као тебе што гледам, зете, сад |
| стасију у таквоме стању, да му је и без њених речи постало јасно зашта га је позвала.</p> <p>— |
| пети.{S} Онај топли дах девојачке душе, њено зајапурено лице и сада је осећао као и онога часа, |
| ка оваку сплетку смислила.{S} У то доба њено Канче навршило је већ петнаесту годину, а мајстор- |
| ко ни брат, ни кум; ако се разбирате за њено к’смет, зашто па мене питате?</p> <p>— Како, зашто |
| о, да си тражио кућу фудул-Стаменкину и њено Канче; боље <pb n="144" /> би било, да ти се не на |
| мо.{S} Кир-Ламбре јој је био још једино њено уздање, па како је он и био прави узрок њезиној за |
| о се жутио над Лепосавиним веђама, то у њено насмешено лице.</p> <p>Девојке отрчаше у дубину ба |
| ве расвестише га и он се полако изви из њенога загрљаја.</p> <p>— Да кажем где су.. ама тако, а |
| ира-Анастасији поможе овај случај да на њеној остане.{S} Весела, што је тако испало, кира-Анаст |
| ајстор Диша је ову сплетку у потпуности њеној поверио тек кира-Думиници.{S} Некако му је лакше |
| амбру, ипак није било пријатно, да се у њеној кући догоди какав шкандал, <pb n="105" /> те, пре |
| и се допада? — запита Диша, уживајући у њеној забуни.</p> <p>Лепосава климну главом.</p> <p>— А |
| Лепосави, да иде у мутвак, јер хоће са њеном мајком да разговара.</p> <p>Кад оста са Мацом на |
| акше било, да исприча све њојзи него ли њеноме мужу, према коме је осећао велики решпект. — Так |
| иниш; боље нека она иде у свет; боље на њену главу срамота него на твоју.{S} Имао си бре дреје |
| тај човек, за кога се удаје, налетео на њену удовичку идилу као изненадна мећава, од које се ни |
| вина београдских жена и сада су тражиле њену помоћ, па, разуме се, све те жене знале су ценити |
| отвори капиџик тетка-Мацин и увуче се у њену авлију.</p> <p>Како ли се у један мах и обрадова, |
| ештенство у одеждама и са иконама; а за њим, под еснафским барјаком, мајстор Диша са женом, пун |
| ед њиме је треперило широко Дунаво а за њим се чула лупа дахирета и свежи девојачки гласови, ко |
| > <p>— Пашће, пусти је! — викну Маца за њим.</p> <p>— Пуштај, мука те ударила! — бранила се Леп |
| без какве такве утехе.{S} Изишла је за њим и на све могућне начине гледела је, да стиша препла |
| што да се криво закунете? — викао је за њим очајно кир-Дума на улици.</p> <p>— Сиктер, бре, псе |
| по укусу ондашње чаршије искашљивали за њим, кад год би туда прошао.</p> <p>Једино тетка-Маца ш |
| лити? <pb n="162" /> Хоће ли плакати за њим и да ли ће се кајати, кад сазна шта му је све учини |
| он њу у чело, и ту остаде, гледајући за њим, докле није замакао за први угао.{S} Ламбре га испр |
| ео калуп, ако би се газда Диша бацио за њим.</p> <p>Газда Диша је седао мирно, опсецао коже за |
| е отишао, тешко да је и опажао, да пред њим стоји престрављена Анастасија.</p> <p>Анастасија гл |
| ко молећиво погледа, а руке склопи пред њим, као грешница пред иконом.{S} Ништа није била у ста |
| ате ви? — викну изненађено.</p> <p>Пред њим стајаше девојчица около својих тринаест година, вит |
| ћемо да углавимо.</p> <p>— Јок, јок, с њим нема пазара.{S} Ни за 550 гроша не бих му дао.{S} А |
| и мучи се да разазна, титра ли се она с њим или је у истини она све тако мислила.</p> <p>— Ти м |
| ше, па, ако узмогне, нека буде срећна с њим! — шапутао је и расејано гледао, према јутарњем сун |
| е мајстор Диша дошао, да се разрачуна с њим, и он сав претрну, скочи насред собе, опусти руке, |
| бити онај сан Мацин. — А како се ради с њим? — упита гласно.</p> <p>— Сашије се у крпу, па се о |
| и га знао; одоше пут Јалије, тамо, а за њима и Цигани, да их прате.</p> <p>Виде хаџи-Диша, да м |
| у њезине устабаше прегле, чаршија је за њима, као један човек, ишла.</p> <p>Али мајстор-Диша, п |
| рукаве, кад прво оба сведока а одмах за њима и кир-Дума као опарени искочише на сокак.</p> <p>И |
| рате извијање гипких чочека, који према њима, уз пратњу циганских дефова и песме женскога хора, |
| е, — сад су је редовно посећивале и она њима одлазила на посело, баш као што је радила и за жив |
| и спремању за свадбу.{S} Лепосава је са њима заједно певала, ћеретала и смејала се; али ипак (д |
| када се ове готово усијаше, он превуче њима дуж Лепосавине кичме.</p> <p>Болесница врисну од б |
| ће му дати, кад се врати.{S} Диша је и њима обећао, али као човек од рачуна одлучио је, да за |
| човеку дигла коса на глави, само кад о њима слуша.{S} Баш прошле године она је олакшала некој |
| ало, те му сада и они ћепенци и људи по њима и све око њега изгледа ново, непознато.{S} Осврте |
| пријатељство два тако угледна Грка а с њима и све грко-цинцарске муштерије, ипак је видео јасн |
| ље у радњу и од туда крвнички гледао за њиме.</p> <p>— Дуса да ти се испрзи у паклена мука!{S} |
| /p> <p>Кир-Дума уђе опрезно, а одмах за њиме тако исто обазриво увукоше се још два Цинцарина уч |
| евојку, мало по мало толико је овладала њиме, да јој више ни у шали није враћао ударце, када би |
| ломство.</p> <p>Међутим, докле су се са њиме дешавале ове промене, и његов верни Јанићије, кога |
| , застаде, да се обазре где је.{S} Пред њиме је треперило широко Дунаво а за њим се чула лупа д |
| растворен пупољак, а сада ето где пред њиме стоји потпуно развијена ружа.</p> <p>— Шта ниси хт |
| тишале су се, а наместо њих овладала је њиме тиха туга, жеља да самога себе кињи, да жали своју |
| га она угледа, штуче у мутвак, да се с њиме не сретне.{S} То га је већ коснуло као ружан знак, |
| су посећивали будућега хаџију, да се с њиме виде и разговоре, а многи и да га замоле, да им из |
| ујности, дође јој као некада, када се с њиме, било на чешми или у махали, буд за што покавжила |
| удновату страву од свега овога што се с њиме дешава. — Од куда му баш сада почеше излазити на о |
| p>И све то што се дешавало око њега и с њиме уништавало га је сасвим.{S} На свакоме кораку стиц |
| ање“ и осмејци што су их, том приликом, њих двоје кришом измењали, још га и сада држаше у неком |
| ијатеља, кога је тако јако уважавао, на њих није обраћао пажњу, нити је и слутити могао, да ће |
| нуо жандармима, да извуку мацке и да на њих повале мајстор-Дишу.</p> <p>— Ниси имао милости пре |
| е кеса украдена, они, да не би сумња на њих пала, пристадоше, да се над сваким <pb n="200" /> о |
| е, или, боље рећи, одложио је, да се на њих врати као на последње средство, ако не успе да мајс |
| зе поред дућана, али он не муче више на њих као бик, те да засмеје ћепенке, него се ућутао, па |
| емћарку, тек колико да знају како ни на њих није заборавио.</p> <p>Докле је жена разређивала по |
| p>— Где је онај запис? —упита Диша, кад њих троје осташе сами.</p> <pb n="203" /> <p>— Је л’ де |
| миг Лепосави, да изиђе у мутвак.{S} Сад њих двоје осташе, да се споразумеју и утаначе дан прсте |
| и дукатом на челу дочекала, изнела пред њих свакојаке посластице, па се сада све заједнички вес |
| оше, да се над сваким <pb n="200" /> од њих изврши преметачина, те да се види, ко је крађу извр |
| крштало се по његовој глави; а свака од њих била је црња од црње.{S} То не беше више обична бри |
| ено предавао с уверењем, да му свака од њих скида по један грех с душе, сада га више не одржава |
| у посету лепој удовици.</p> <p>Свака од њих, руке ради, понела је по један цветак шебоја и замб |
| варнице са упаљенога крова; и сваке од њих дотакао се, али га је свака и опржила.{S} У дубини |
| ећ инако сматрали као човека који се од њих одваја и кади Грцима, и то беше, у очима њиховим, т |
| менат и разређивао по столу, а сваки од њих био је утврђен печатима и потписима, исписаним грчк |
| је чак у Јерусалим запео, шта би тек од њих било!</p> <p>Тетка Маца је увиђала то, па је и пред |
| евнуше на помисао, да се ма са којом од њих разрачуна.</p> <p>— Она, која те прво данас запита: |
| атребало; а кад би опазила, да је ко од њих лабав у служби или да своје прсте почешће завлачи у |
| ин“, поменуше му по десет пута, како од њих бољих пријатеља нема, па му тек онда, после толиког |
| у тек у четвртој години.{S} А колико је њих жена, што по десет година чекају, па кад после навр |
| да, када јој је казао, како треба да се њих двоје о младини у башти појаве.{S} Она се дубоко за |
| Кад би му их когод одузео, остао би без њих као трупина без руку, не би имао више коме да повер |
| авлаче се преко чарапа, па се тек преко њих спољна обућа навуче.{S} Кад човек хоће у собу, изуј |
| женом, пуницом и Јанићијем Биком, а око њих стотину и више пратилаца.{S} Литија се свечано спус |
| на тетка-Мацу, да им она помогне и око њих пробаје.{S} А рука јој је била тако срећна, да и он |
| ка деф и стао пред невесту и жене около њих, па, докле чочеци певаху, он је у деф ударао.</p> < |
| вожедне намере стишале су се, а наместо њих овладала је њиме тиха туга, жеља да самога себе кињ |
| људи, који, кад сазнаду шта се противу њих говори, пођу у одлучну борбу противу дотичне сплетк |
| та јаче означи ону разлику, која између њих владаше.</p> <pb n="76" /> <p>А Јанићије је те шама |
| то, ни по јада! — прихвати једна између њих, забрађена преко феса шамијом калемћарком.</p> <p>— |
| д јастука неке хартијице, изабра између њих четири записа, па их пружи кир-Диши.</p> <p>— Колик |
| ја јој мужа преотела.</p> <p>А докле су њих двоје овде размишљавали, седео је Диша у ономе соби |
| е, па се осећа сва блажена, што јој баш њих две ово цвеће пружају.</p> <p>Обе гошће пољубише се |
| ри душе постигнута је права хармонија и њихов живот текао је одмерено, тихо и без облачка; отку |
| аху дотле надати, да ће мајстор Диша на њихова врата кад тад закуцати.</p> <p>— Цинцарку, па јо |
| у и бране га, а Грци, пуни једа, што се њихова удовица тако јавно срамоти, вичу на сва уста не |
| дул-Стаменка ушла у собу гостима.{S} Из њихова опхођења и стишаних израза опажала је да су се с |
| ичину кућу, да јој навести сутрашњи дан њихова прстена.{S} Све махале око Сака-чесме, где се на |
| слепе мишеве, да их после удавачама, за њихове враџбине, продају, завуче се и тако целу ноћ пре |
| нити је и слутити могао, да ће му се од њихове стране тако што десити.</p> <p>У то није сумњала |
| ијатељи пок. кир-Бенџе, а нарочито жене њихове журиле, да спрече сваки могући пожар, који би се |
| преми вечеру и да позове Ламбру, Думу и њихове жене; хоће да их почасти за своје наслеђе.</p> < |
| као свршену ствар и, пре него ли што су њихови мужеви успели да се појаве у ћор-Ахметовој кафан |
| у лепу дуванкесу са жутим кићанкама.{S} Њиховим женама по једну шамију калемћарку, тек колико д |
| дваја и кади Грцима, и то беше, у очима њиховим, тежак грех: издвајати се од свога соја и прила |
| ма би милије било, да су оне зурле пред њиховим капиџицима писнуле.</p> <p>А за то време кира-А |
| се на све начине пред Думом и Ламбром и њиховим женама, како јој ништа није познато, зашто јој |
| једна Цинцарка, па још удовица, уграби њиховим удавачама прилику, а како није било другога нач |
| говора, јер, као на пакост, ни једна од њихових жена, у ово време, није <pb n="15" /> ни помишљ |
| а-Анастасија, а мишицом скрива образ од њихових очију.</p> <p>— Кој други него младожења!</p> < |
| да је она чему, зар је не би узео ко од њихових, него је потурили баш мајстор-Диши као кукавица |
| већ дотужали прекори и искосо погледање њихових мужева.</p> <p>Кир-Диша је већ неколико пута пр |
| домаћица у кућу и, смешећи се, прима из њихових <pb n="19" /> руку цвеће, па се осећа сва блаже |
| ко га је исмејала.{S} Он тури записе на њихово место.</p> <p>— Да ли да и њој кажем?{S} Може би |
| опште покушавао да мајстор Дишу уведе у њихово друштво.{S} Тражио је да кир-Дума одмах иде Диши |
| а се један Србин <pb n="35" /> увлачи у њихово друштво.{S} Кир-Дума је муке мучио; навукао себи |
| литу и суду за срамоту, што ју је нанео њиховој штићеници.</p> <p>Но кир-Дума је био човек од о |
| крај памети није долазило.{S} Напротив, њој је било врло пријатно што је судбина поштедела од ј |
| водаџије, а када они запиташе, хоће ли, њој потекоше сузе и место сваког одговора приступи им р |
| > <p>Сад, када се сусрете са Јанићијем, њој севну изненадна мисао.</p> <p>— Јанићије, бре!</p> |
| дити; јер баш и да јој се није свиђало, њој је било немогућно да и даље самује, а да ипак очува |
| .</p> <p>— А ко не каже, питај!{S} Ето, њој каза Канче, а мени цео комшилук.{S} Кажу: остарела |
| ладожењу и метнули им венчила на главу, њој стаде тако тешко, да у мало не паде пред олтарем.{S |
| орио малу бакалницу, а у <pb n="114" /> њој крчми по мало анасонлију, јамајку и друга пића, кој |
| есму, како би што дуже на <pb n="37" /> њој остао.{S} Али овога пута вратио се необично брзо, и |
| ове на смеј, али овога пута промаши.{S} Њој стаде некако непријатно и учини јој се, да би треба |
| газда; ама, куда да га носим?</p> <p>— Њој!{S} Да га њој даш... натраг...{S} То ми не треба... |
| на рањено срце.</p> <p>— Обесићу се; а њој ено мајстор-Дише, па, ако узмогне, нека буде срећна |
| уда да га носим?</p> <p>— Њој!{S} Да га њој даш... натраг...{S} То ми не треба...{S} Реци: ево |
| а Лепосава нарочито тако удешава, да је њој баш мило, што јој се испод широких рукава кошуље од |
| ше у грудима стезаше.{S} По свему овоме њој се чинило да њезина мати нешто плете за њу и мајсто |
| се на њихово место.</p> <p>— Да ли да и њој кажем?{S} Може бити она ће пристати; она није што и |
| -Анастасија! кира-Анастасија!“</p> <p>И њој дође тако тужно; седе на миндерлук, обухвати шакама |
| језика и подмигивања.{S} Једном речи, о њој ће се свуда говорити таман онако, како се говори о |
| ају крајева, увек онако буде како се то њој свиди, сад чисто није могла да позна свога супруга. |
| >— А јеси ли казао нани?</p> <p>— Зашто њој да кажем?</p> <p>— Па, знаш, бојим се; а она зна св |
| кућа са дебелим хладовима и Лепосава у њој.{S} То лепушкасто, свеже девојче, на које је (то је |
| а већ од толико недеља нема господара у њој.{S} Јанићије је тако савесно водио послове, надглед |
| p>— Да спалим сотону!{S} Нечастиви је у њој, а ово је кућа христијанска! — одговори Диша и харт |
| срдније, то се он све чвршће усађивао у њој.</p> <p>И тако у овој одличној и од све грчке махал |
| Море, да сам ја нешто у власти, ја бих њој...</p> <p>У свако друго доба Јанићије би се обрадов |
| есецима, али Лепосава ни да помисли.{S} Њојзи баш ни мало не би криво, што ленчује; она је по к |
| о неверству женином, он је осећао према њојзи онако исто љубав као и пређе, па, ако се може рећ |
| противу своје жене и, разуме се, да на њојзи своје незадовољство излије.</p> <p>Са заваљеним ф |
| а донео против кога му драго, искали на њојзи.</p> <p>Ламбре је дуго праскао и размишљао шта га |
| Некако му је лакше било, да исприча све њојзи него ли њеноме мужу, према коме је осећао велики |
| а је донекле сносила све то, али, кад и њојзи превре, она му једног дана тако <pb n="177" /> од |
| н, или прелазила кроз баштенски капиџик њојзи или ова кира-Думиници на кафу и разговор. — И кир |
| ћао велики решпект. — Тако је он причао њојзи, како га је, сутра дан по прстену, нашла <pb n="4 |
| како обиђеш, овај запис да прилепиш на њојзина недра, ама под само грло; други пут, овај запис |
| шта се за њом говори.{S} И то се све за њом говорило тако рећи још док се није ни сасушио траг |
| аш најпријатније, али се диже и пође за њом у собу.</p> <p>Кад приклопи врата, кира-Анастасија |
| ви дућан на комшијама, а он да тркне за њом, кад га одједаред изненади појава мајстор-Дишина.</ |
| ј узгред исприча и искити све шта се за њом говори.{S} И то се све за њом говорило тако рећи јо |
| анићије онако на једној нози скакуће за њом и виче да пусти, а она се све више церекала, те га |
| во окрете, <pb n="124" /> пружи руку за њом и онако, ненамерно, обухвати је око паса и нагло пр |
| е уздржавао пред Мацом а сада је и пред њом за сваку ситницу пребацивао Лепосави, па било то ма |
| аши очима руци Дишиној, коју је он пред њом у вис уздигао.</p> <p>— Ово теби; ти да га носиш, а |
| сијом, и да другима не паде на ум да га њоме ожене, он би у тој жељи провео цео век, а не би ни |
| , и изнела је ову сплетку и покушала да њоме поквари сватове кира-Анастасије. — Мајстор Диша је |
| празно и несносно; дан ноћ чезнуо је за њоме, и једнога дана остави овце, нека их пас чува, а о |
| ст у ложичице“, и три пута да хукнеш за њоме.</p> <p>Жена спусти пред ноге дервишеве четири „ка |
| а очи рукавом и оде у мутвак.</p> <p>За њоме дође и Маца и поче је потанко испитивати.{S} Дабом |
| беше.{S} Овога пута престао је да се са њоме прегони; до младине има још девет дана, а то ће му |
| е да јој говори; по десет дана не би са њоме ни речи проговорио, а, када му је што затребало, с |
| свиђало.{S} И не би био с раскида да се њоме ожени.{S} Оно, у шта је био сигуран, то је, да је |
| гледају.</p> <p>— А што се опет оженио њоме, када му је цео свет говорио да то не чини?{S} А д |
| да види, њу да лечи, ако је болесна, с њоме да поднесе све, па макар га цела чаршија презрела. |
| да је бар очима види, ако не успе да с њоме на само говори.</p> <p>До ушију заљубљен и необичн |
| још једном, макар и крвнички, погледа с њоме и да је дотера, бар да му се правда, па макар да г |
| ек синоћ добила и што се мајстор Диша с њоме растао чисто тужан и плачан, што не може још који |
| казаса из Главне Чаршије, који поживе с њоме три године и, умревши у шездесетдругој <pb n="9" / |
| е и одоше право кира-Анастасији, да и с њоме ствар удесе.</p> <p>А мајстор Диша оста у дућану ј |
| Лепосава беше под руком, за цело би и с њоме тако: пљунуо би на онај дукат и сву би ногама изга |
| је Ламбре позвао младу у коло и почео с њоме играти, кира-Мана и Думиница увукоше и младожењу, |
| његових збуњених мисли.{S} Њу да види, њу да лечи, ако је болесна, с њоме да поднесе све, па м |
| његовоме стању, био, да Ламбру уништи, њу љуто казни, али да му она, после те казне, опет оста |
| дини предмет његових збуњених мисли.{S} Њу да види, њу да лечи, ако је болесна, с њоме да подне |
| су све комшијске жене, па и ове две, за њу износиле и против њезинога удовиштва говориле; колик |
| ца?</p> <p>— Ама није он био прилика за њу; он је погрешио; требало је да се тобом ожени, па да |
| тор Диша враћа и да више неће да зна за њу, она је бризнула у плач и стала толико лелекати, да |
| дреши бошчу, у којој је било поклона за њу, кира-Думиницу и кира-Ману.{S} Јако јој се допао фис |
| се чинило да њезина мати нешто плете за њу и мајстор-Дишу и срце јој премре, када помисли да мо |
| никада толико волео и тако везан био за њу, као баш сада, када га је она преварила, па чак и но |
| бирате ли за кира-Анастасија?{S} Ако за њу разбирате, она је на вилает.{S} И едну писму је посл |
| хаџија, и ако осећаше потребу да се на њу извиче, што га је бацила на толики трошак, кад није |
| када би он за совром, не обраћајући на њу ни мало пажње, разговарао са пуницом, она је ћутала, |
| ди шта је.</p> <p>Али Јанићије мукну на њу бичјим гласом, те тако забашури Лепосавино дело.</p> |
| бекријску чашу искапио, спусти је пред њу.</p> <p>Лепосава збуњена и изненађена, а Јанићије та |
| каткад из каквога присенка искочио пред њу, да је преплаши.</p> <p>И то одушевљење имало је сво |
| вукла нечије косе, и да су нечије шаке њу гребале и ударале.{S} Неко је врискао од бола, али, |
| према своме мајстору, али у исто време њу је обузимало неко друго осећање, које је неосетно об |
| ужа до капиџика, пољуби га у руку, а он њу у чело, и ту остаде, гледајући за њим, докле није за |
| оздрави с мужем, пољуби га у руку, а он њу у чело.{S} Кад га је погледала, једна јој се суза ск |
| пуче да нема на ноге.{S} Е, па онда сас њу три пута да обиђеш бакчу.{S} Први пут како обиђеш, о |
| есе.</p> <p>— А кира-Анастасија, па сас њу што ћемо?</p> <p>Сад већ не беше никакве тешкоће; ус |
| питаше је друге и радознало погледаше у њу.</p> <p>— Па, ето, тетка-Маце; она зна и више.</p> < |
| ове проклете вароши, да се никад више у њу не врати.</p> <p>— Отићи ћу, али ћу јој рећи све.{S} |
| оја кућа; доста сте без ћирија седели у њу, сад нема више! — одговори Анастасија и залупи врати |
| ј, често је вадио иза појаса и пљувао у њу, тако да је сваки од црквара могао разумети, како ха |
| разрогачио очи и зачуђено се забленуо у њу; а она тако исто узрујана, да јој се недра од наглог |
| ове лисице, а и по брковима, што су са њушке на одераној кожи стршили, човек, иоле вешт у чита |
| је удаду за каквога Грка или Цинцарина, о томе није могло бити разговора, јер, као на пакост, н |
| ешто страшно и по њега и по све остале, о чему у првоме тренутку свога узбуђења није мислио.</p |
| ово са трепетом једнако мислио о радњи, о ономе што је за собом оставио. — Покаткад му се усред |
| а језика и подмигивања.{S} Једном речи, о њој ће се свуда говорити таман онако, како се говори |
| ке, који јој сметају да га начини оцем, о томе кир-Диша није ни мало сумњао.{S} Зар је једна же |
| ти маказе и својом руком одсече гајтан, о коме је висио чудотворни памук.</p> <p>Кроз махале пу |
| шта јој све неће пасти на ум!{S} О, о, о!{S} Ево, не желим јој зла и лепо је да се измирите; а |
| ом, шта јој све неће пасти на ум!{S} О, о, о!{S} Ево, не желим јој зла и лепо је да се измирите |
| ипело у души Јанићијевој слушајући ово, о томе није потребно ни помињати.{S} Та он се, до овога |
| потврђивали су у сложноме терцету чудо, о коме се једва мислити могло.</p> <p>Хаџи-Диша требало |
| иковао, што му се давнашњи сан испунио, о томе и да не говоримо.</p> <p>Дан јасан и пун пролетњ |
| редити?{S} Да то није кира-Манино дело, о томе није ни мало сумњао, ма да је од некога времена |
| је баш то открило у потпуности све оно, о чему је и после Мацинога исказа могао посумњати; то м |
| да био потпуно прибран и свој господар; о свакој је аспри водио рачуна и са највећим задовољств |
| женом, шта јој све неће пасти на ум!{S} О, о, о!{S} Ево, не желим јој зла и лепо је да се измир |
| се у Дервишани испод Синџир-џамије.{S} О овоме дервишу причало се по турским махалама, а од ту |
| пуџијски еснаф што га још није имао.{S} О светоме Спиридону, кад је еснаф славио, они су увек п |
| рзо уозбиљи и поче се крстити.</p> <p>— О, анатема је и са женом, шта јој све неће пасти на ум! |
| </p> <p>— А шта ти је сад наспело да га о томе питаш? — зачуди се тетка Маца.</p> <p>— Ето тако |
| довиштво, све је лепша бивала, тако, да о трогодишњем парастосу не беше у чаршији ни једнога чо |
| овори, а њему је тако потребно било, да о тој теми разговор продужи.</p> <p>Тетка Маца је заста |
| p> <p>На улици се хаџи-Зосим присети да о некој својој ствари запита нешто светога човека, па з |
| шке заштите, шта је могла друго него да о бошчу, припасану око шарених шалвара, обрише руке и с |
| ша и сам имао прилике у своме животу да о таквим стварима чује.{S} Међутим, тетка Маца је у сво |
| ма да је и она, као и мајка јој, знала о свему, што је он видео и тетка-Маци испричао.</p> <p> |
| прича, како је кира-Анастасија говорила о њему, да је био непослушан, неваљао и да је мајстор у |
| д више није био способан ни да премишља о својој несрећи.{S} Малаксао, под притиском безбројних |
| е стеже грудима, а она се одупре шакама о његова плећа и одскочи у страну.</p> <p>Збуњени и црв |
| ја на сав глас и подупрвши се песницама о широке слабине, које од узбуђења бректаху, хуктао је |
| пао, да се у томе часу не ослони леђима о стабло једне дафине.</p> <p>— Ама зар тако? — хтеде д |
| о, да овај полете насатке и лупи леђима о зид.</p> <p>— Леле!{S} Фаћајте го!{S} Разбојник!{S} А |
| ђено разлагала, као да је водила рачуна о свакој речи коју ће изговорити.</p> <p>Данас је њена |
| > <p>Сад више није могло бити разговора о ономе, што му је на срцу лежало.{S} Тетка-Маца је раз |
| окаже весео, а она опет поче да га пита о нечем, што баш није имало никакве везе са овим даном. |
| е се смете; желео је да га нико не пита о томе.</p> <p>А кад би причао све, где је био и шта је |
| ти, да сам јој нешто изнела, а ја ништа о томе не знам.</p> <p>— А оно?</p> <pb n="30" /> <p>— |
| оље одговарао његовој жељи, да се ништа о овоме не дозна, да се кира-Анастасија са Дишом измири |
| њачу, од које је кључ држала тетка Маца о своме врату.{S} Кад је хаџија прегледао све рачуне и |
| ало.{S} Тетка-Маца је развезла да прича о мајстор-Дишиноме уважењу и о томе, како ће га еснаф о |
| ко прибрано и тако хладно, као да прича о нечему што је се ни мало не тиче то ви да идете!{S} К |
| ога Ламбру; млада је, па није имала кад о томе да мисли.{S} А после тога и Маца би била најбоља |
| се човеку дигла коса на глави, само кад о њима слуша.{S} Баш прошле године она је олакшала неко |
| је је чинио све, да до краја увери себе о својој братској љубави, и што год му је тетка Маца на |
| </p> <p>Кад чу мајстор Диша, шта се све о њему прича и разноси, чисто се зграну.{S} Очи му се п |
| се ради.</p> <p>— Па ти и не чујеш све о чему свет за тебе и Лепосаву говори.{S} И ко ће ми ве |
| тада на полицу пропињала.</p> <p>Да је о свему овоме имао појма, Јанићије би без сумње ово рас |
| рена, горда на своју вештину, и када је о чему причала, то је увек тако лагано и сређено разлаг |
| ућност, кира-Анастасија ни слутила није о томе, шта њезинога кир-Дису <pb n="50" /> мучи, па се |
| <p>И од честога понављања ове историје о чудотворном памуку хаџи-Дишу, ради лакшега разликовањ |
| ој је казао, како треба да се њих двоје о младини у башти појаве.{S} Она се дубоко замисли и по |
| ивати утиске неких успомена, до душе не о кир-Бенџи, кога ни за живота није могла друкчије смат |
| а подеси згодан тренутак, те да започне о главноме.{S} Кир-Ламбре је предосећао већ, да је нека |
| а ме гледа?</p> <p>Ово тачно размишљање о своме положају он је по каткада истицао у својим мисл |
| ајлепшим задовољством даде се у маштање о будућем, брачноме животу.</p> <milestone unit="subSec |
| отпуној наготи показа, какво се мишљење о њему по чаршији проноси.{S} Рано у јутру, пошто је по |
| {S} На свакоме кораку стицао је уверење о својој немоћи.{S} Ништа, ама баш ништа, на шта се одл |
| где је тетка-Маца навраћала, да разбере о кира-Анастасији.</p> <p>А докле је тетка-Маца обносил |
| овојница, те да виде децу и да се увере о чуду, које учини једна хамајлија.{S} Лепосава је прим |
| p> <p>Она мржња на Ламбру, због кога се о сватовима онако рђаво провео, дохватила га сада, па г |
| а сам у кући, а он као ајдук наслони се о обрамку, па само звера.</p> <p>— Тако ли беше? — пита |
| лежећи на меканој трави, ко одупрвши се о своју обрамицу, по цео сат жагоре, расправљају о какв |
| хаџија прегледао све рачуне и уверио се о неоспорној савесности и тачности свога калфе, он је п |
| огу Лепосавину познаницу.{S} Рашчуло се о томе, па многе нероткиње, међу којима је било и сасви |
| нових хаџија, његових земљака, задржаше о своме трошку, да им буде на руци, као људима јоште не |
| не би могао ни за часак посумњати више о чудотворној моћи часнога ексера.{S} Оно, што је све о |
| молитва не угуши, било је довољан доказ о чудотворној моћи свете утвари.</p> <p>— Хеј, да ми је |
| руку, морао да води двоструку бригу, и о радњи и о кући, Јанићије му је био неопходно потребан |
| о већ да се <pb n="132" /> води брига и о женидби устабашиној.{S} Који је тај што је први проне |
| ло, те баш и да није хтео да размишља и о таквим сокак-сплеткама, дужност му је била да их најо |
| митила; па чак не заборави да исприча и о ономе цванцику, што му га даде, и како је казала да ј |
| е допушта, да што противу његове воље и о својој глави ради.</p> <p>Ухватио је Бика за ухо, про |
| пробио.{S} И тако су пролазили векови и о том се ексеру није ништа знало све до прошлога <hi>Ро |
| ао да води двоструку бригу, и о радњи и о кући, Јанићије му је био неопходно потребан.{S} Могао |
| а личност, коју је он дубоко поштовао и о којој је био тврдо уверен, да ће успети, да га измири |
| а да прича о мајстор-Дишиноме уважењу и о томе, како ће га еснаф од Нове Године да изабере за с |
| мајстор Диша одлучи да достави полицији о бегунцу, те да га она пронађе.{S} Прво је отишао Маци |
| и ме одмах појурио да тучеш?!{S} Зар ми о сватовима због тога ниси опалио ћушку?</p> <p>— Због |
| /p> <p>Овоме хаџији мајстор Диша повери о свему, што га је у последње време мучило.{S} Хаџи-Зос |
| ша кришом га гурну лактом, да не говори о ценама.</p> <p>— Па колико тражиш за ово?</p> <p>И са |
| да говорити таман онако, како се говори о фудул-Стаменки, ради које је, баш тих дана, газда Мит |
| одговори Диша и својом руком јој обеси о врат чудотворну хамајлију.</p> <p>Сад им редом исприч |
| и још мамуран поче збуњено размишљавати о свему што се десило.{S} Шта је све било ноћас?{S} Ето |
| Са Лепосавом опет не би могао говорити о томе, ма да је и она, као и мајка јој, знала о свему, |
| помислити, када је почела тако говорити о пријатељици, од које се после сватова није никако одв |
| и се мора, а како ће се све ово свршити о томе није ни мислио.{S} А и како би могао размишљават |
| када је видео како кир-Диша и не слути о ономе што се пре десетак дана десило.</p> <pb n="82" |
| а.</p> <p>— И ко се може боље побринути о срећи свога детета него мати.{S} Ваљда ти боље знаш ш |
| рсте, бркао по једној торбици, обешеној о дувар, све дотле, докле не би напипао једну аспру (1/ |
| кву грану о којој је висио Јанићије Бик о затегнутоме ужету.</p> <p>— Не дај, Боже! — уздахну д |
| а.</p> <p>Јанићије Бик притегао кајишем о колено једну јеменију и прошива ђонове, а испод очију |
| рвиша, огрнута вучјом кожом, са топузом о бедрима и неколико <pb n="51" /> ножева, оштрих с обе |
| седе око пуних софра и ударајући дланом о длан певају оне мелодичне грчке песмице, или одушевље |
| кад закопа земљу рогом, па тек теменом о затворена врата.{S} Врата прснуше, а глави ништа.{S} |
| еђима капиџик, тако је и остао наслоњен о њега, а од стида није смео дићи очију горе.</p> <p>Ле |
| .{S} И сада, када је био потпуно уверен о неверству женином, он је осећао према њојзи онако ист |
| дана у његовој кући био је долазак као о слави.{S} Хаџи-Диша није могао да се наприча чуда и л |
| потражи узрока, ипак је чешће размишљао о своме калфи, који му је у свему био десна рука.</p> < |
| во.{S} Тако у чаршији нико не би сазнао о томе, како му је пријатељ образ укаљао, а он би био п |
| о је испод главе <pb n="152" /> и сањао о оној, која му је тај стручак кришом под јастук турила |
| нда је отворено и без зазора разговарао о мајстору.{S} Једном рече тетка-Маци: „Ето ти!{S} Што |
| под лулама преливају, докле се они живо о овоме или ономе разговарају.{S} А рано јутром и око с |
| а и зато, што је он толико рачуна водио о светињи ове земље, по којој је Спаситељ ходио и чуда |
| иво и готово са трепетом једнако мислио о радњи, о ономе што је за собом оставио. — Покаткад му |
| стабаше, отумарао је незнано куд.{S} Ко о њему што сазна, нека достави власти. — Лични опис има |
| ћор-Ахметовој кафани причало се потанко о Дишиноме непоштењу.{S} Кир-Ламбре је испричао, како ј |
| ета места, а по махалама се приповедало о ономе чудноме сну.{S} Пријатељи су посећивали будућег |
| о стање, да се већ и у комшилуку почело о томе расправљати.</p> <p>Кира-Мана је силно волела св |
| џи-Зосим је у светим местима живео само о сухом хлебу, маслинама и зејтину и та његова, већ уве |
| говори Јанићије и узбуђено тресну писмо о совру.</p> <p>— Тако брзо? — запита Лепосава, којој о |
| рајући пару по пару и маштајући потајно о лепој Гркињи, поста му сада тако тесан и мрачан, да б |
| е и не показује жива.{S} Није шале, оно о чему је цео век сањала и за чим је кришом чезнула, са |
| вари; по неколико пути понављало се оно о чему се целе недеље разговарало, а кир-Дума никако да |
| и да гради којекакве лакрдије, као оно о сватовима.{S} Јанићије је све то драговољно изводио и |
| спру, узме је међ прсте, отре јој блато о антерију, па је опет врати на старо место, да је удел |
| ао са својим стрицем, нити је икада што о њему говорио.{S} Када се женио, није нарочито хтео да |
| ије, само да га когод не би запитао што о томе; и у опште био је збуњен и сав утучен.{S} Од как |
| у.{S} Комшије су навраћале, да чују што о Диши, а и да узгред виде, како се одржава кућа, кад д |
| ако није никуд излазио и сваки разговор о томе избегавао, то он није ни могао знати све оно, шт |
| како седи на шамлици, подлактила главу о шаку и нешто мисли.{S} Да је мало боље загледала, мож |
| брамицу, по цео сат жагоре, расправљају о каквој домаћој или јавној новости, и са тешким срцем |
| к и ужива како сунчани зраци одблескују о калаисано посуђе, чисто се забезекну, кад угледа у св |
| е од кир-Дише куповао сахтијан, јави му о стричевој смрти и саветова, да што пре дође, те да пр |
| она је увек видела једно: некакву грану о којој је висио Јанићије Бик о затегнутоме ужету.</p> |
| њи смех, — када поче представљати шетњу о месечевој младини, онако како је то дервиш наредио.</ |
| руку у недра, извуче једну дугачку кесу о гајтану, па из ње одброја на сто неколико белих пара. |
| а Маца лагано и разложито, као да се ту о некој незнатној ситници говори.</p> <p>— Ама Јанићије |
| а то су морали вазда ове сељаке да мећу о слави у чело софре, те тако изгледаше као да они то с |
| ити, припалише гости фењере, окачише их о крајеве чибука, што им је Диша даровао, и тако светле |
| р цркве и устабаша свога еснафа.</p> <p>О Лепосави ни у сну није помишљао да је начини устабаши |
| о равне грчко-цинцарској нацији.</p> <p>О томе су били оба кума на чисто; али, тамо овамо, не о |
| би младожења све у реду затекао.</p> <p>О сунчеву смирају, у очи недеље, запишташе зурле и зату |
| нина.{S} Кад старац устаде и обазре се, оба поклоника приступише и целиваше га у скут, а он им |
| ави кир-Думу кир-Ламбре.</p> <p>И тако, оба кума, задовољни свак на своју руку, дигоше се у чар |
| и ако није још био произведен за калфу, оба су шегрта ипак сматрали као свога старешину.{S} Мај |
| — дерао се Ламбре и бесно је дрмусао за оба рамена.</p> <p>А када се кира-Мана истрже и сва изу |
| здавао озго.</p> <p>Саслушала је савете оба проводаџије, а када они запиташе, хоће ли, њој поте |
| ="23" /> <p>Необично расположени седоше оба кума, а како су већ били од својих жена предусретну |
| јстор-Дишу за главу, пољуби га у чело и оба образа; а мајстор Диша, још збуњен од изненадне сре |
| сад гледам у оно његово болта.</p> <p>И оба пријатеља Бенџина оборише главе, дубоко се замислиш |
| инцарској нацији.</p> <p>О томе су били оба кума на чисто; али, тамо овамо, не оста им друге, н |
| е времена ни да засуче рукаве, кад прво оба сведока а одмах за њима и кир-Дума као опарени иско |
| азак.{S} Неколико људи састави круг око оба противника.</p> <p>— Кога ви да закољите?{S} Чија ј |
| стигао у дућан и сав збуњен прошао мимо оба шегрта у собицу и одело турио под своју душему<ref |
| p> <p>Али како се тек изненадио, кад му оба кума, после треће каве, саопштише ради чега долазе. |
| ајстаријем, да га у руке целује.</p> <p>Оба кума развеселише се; кир-Дума му не даде руке, него |
| >— Бре, децо, чусте ли шта лаже?</p> <p>Оба шегрта потврдише, да је заиста донео нечије дреје и |
| нажан био, да му је лева рука, којом је обавио вито и еластично девојачко тело, осећала онај от |
| ремена сама надгледала Ламбрину радњу и обављала све трговачке послове.{S} Свакога дана очекива |
| а да позна свога супруга.{S} Он се није обазирао ни на њезине оштре изразе, ни на њезине молбе, |
| , стао је за један часак и нерешљиво се обазирао на све стране питајући се у себи шта ће и куда |
| ија радо прихватила наредбу, па се и не обазире на обећање што га је дала Јанићију, само пева п |
| реч, већ се окрете и пође на улицу и не обазирући се на тетка-Мацу, која га задржаваше, да бар |
| ашен од ратоборнога изгледа Ламбринога, обазре се за собом.</p> <p>Гомила се уплете у ову свађу |
| уно разбистри од забуне, застаде, да се обазре где је.{S} Пред њиме је треперило широко Дунаво |
| ажеш, кажи ми овде.</p> <p>Кира-Мана се обазре на све стране, па када се увери да их нико не гл |
| о, поче да кипи свом жестином.{S} Он се обазре око себе, погледа тамо од куда му допираше весел |
| у тип Јерменина.{S} Кад старац устаде и обазре се, оба поклоника приступише и целиваше га у ску |
| време, да залечи ране, да се разабере и обазре око себе; јер сви ови Срби, комшије и некомшије, |
| скате од мен?</p> <p>Девојче се пажљиво обазре, да га ко не чује, па онда на пола гласа прошапу |
| ало до дућана, тек да се узгред по њему обазре, па за тим кући, да узме што је наменио својој н |
| се будеш враћала дома, никако да се не обазреш за собом, а све до куће да говориш: „Здравље пр |
| уђе опрезно, а одмах за њиме тако исто обазриво увукоше се још два Цинцарина учтивога и врло с |
| за први угао.{S} Ламбре га испратио до обале, и тек када се каик одби низ воду и изгуби иза гр |
| рме.{S} Нестрпељив, да што пре изађе на обалу, попео се хаџија на крму, шаком надстрешио очи и |
| у вити месечев срп, чија блага светлост обасјаваше његово суморно лице и ону кајсију, тамо, што |
| астуком напипао.{S} Ноћ је била ведра и обасјана, благ поветарац доносио му је шумор баштенског |
| дочекали су заједно са Дишом Јанићија и обасули га свима похвалама, што је тако честит и одан с |
| на Дишу, да се махне дервишких записа, обе, као из једнога грла, салетеше је, да послуша.</p> |
| па водим!“</l> </quote> <p>Он запева, а обе жене преузеше; Дума се завали на узглавље за софром |
| се кир-Дума, што га грло доноси, и диже обе шаке и вис.</p> <p>— А шта се то тебе тиче?</p> <p> |
| м ћу ја тебе! — продера се Диша, подиже обе песнице и што је могао брже прогура се кроз гомилу, |
| > <p>— Ти! — продера се супруг и подиже обе песнице у вис.</p> <p>Кира-Анастасија пребледе.{S} |
| ну ћушку, да овај у мало што не испусти обе ћупе да се разбију.</p> <p>— Што се бијеш, газда? — |
| зина супруга.</p> <p>Како му драго, тек обе куме прихватише ово као свршену ствар и, пре него л |
| виче пригушеним гласом кир-Диша, стегао обе песнице, али ипак не миче са свога места.</p> <p>Ла |
| неколико <pb n="51" /> ножева, оштрих с обе стране, којима се, при општој дервишкој молитви, уз |
| мук! —потврди Диша и значајно погледа у обе жене, које радознало очекиваху да им објасни, чега |
| с оним гадом лако бих ја; пребио бих му обе цеванице, само да ме није стало до мога трговачког |
| слушкујући кроз кључаницу, чула.</p> <p>Обе куме овеселише се.{S} Кира-Мана је предвиђала да ће |
| њи око кокошка да пијучу у кућа.</p> <p>Обе куме, кад угледаше сузе удовичине, и саме се ражали |
| ј баш њих две ово цвеће пружају.</p> <p>Обе гошће пољубише се на прагу са домаћицом, а кира-Дум |
| кира-Мана са оном оптужбом, којом га је обедила да је саучасник своје газдарице и Ламбрин, и та |
| тетка Маца чисто запањено — још ћете ме обедити, да сам јој нешто изнела, а ја ништа о томе не |
| одмах сазна, да је Лепосава испрошена и обележена, па је тако и урадила.{S} Другарице Лепосавин |
| еде за пањ и узе дикиш, да разрезује по обележеним линијама на меку сахтијану.</p> <p>Сутра дан |
| у залуд смејала, праћакала, ударала га обема песницама, да је пусти.</p> <p>— Пашће, пусти је! |
| аде, па, кад јој се није надао, лупи га обема шакама у леђа.{S} Јанићије се живо окрете, <pb n= |
| знала.{S} Сећала се само толико, да је обема рукама шчепала и вукла нечије косе, и да су нечиј |
| а овакав дочек; избечио очи, па како је обема рукама пружио сахан, да јој га да, тако је као ок |
| рбух тако јако, да он јаукну, ухвати се обема рукама за трбух и пресамити се.</p> <p>— Не си ми |
| — викну Диша очајним гласом и ухвати се обема рукама за главу.</p> <p>— А кира-Мана ми је казал |
| а тога не може да дише.{S} Он се ухвати обема рукама за груди и удахну што је више могао ваздух |
| Није шале, толико се препала, да се не обеси ради ње. — Ох!{S} Ох!{S} Баш је добар!{S} Баш је |
| знесеш!</p> <p>— Рђо ниједна, што се не обеси онда?</p> <pb n="187" /> <p>— Не беше ми згодног |
| како Јанићије није био толико луд да се обеси.</p> <p>Једнога јутра устала Лепосава, по обичају |
| ишта!{S} Ох, Боже, само му не дај да се обеси!</p> <p>Тако је шапутала у себи, докле не одоле с |
| ога! — одговори Диша и својом руком јој обеси о врат чудотворну хамајлију.</p> <p>Сад им редом |
| и ум, да замисли како се %Јинићије није обесио.</p> <p>— Сиромах!{S} И зар сам му ја крива?{S} |
| остигао!{S} Није убио Лепосаву, није се обесио, није био у стању да на свој начин удеси живот б |
| здашне џбунове кисељака.</p> <p>Није се обесио; али не зато, што не имађаше смелости.{S} Напрот |
| зио.</p> <p>— Или ћу је убити или ћу се обесити! — говорио је стиснутих вилица и песница и ишао |
| пријатно пада на рањено срце.</p> <p>— Обесићу се; а њој ено мајстор-Дише, па, ако узмогне, не |
| говорила.{S} Не бих марила, баш и да се обесиш.</p> <pb n="157" /> <p>— И хоћу то!... оте му се |
| пут, и хаџи-Зосим са највећом оданошћу обећа, да пронађе неког пустињака, који је тумачио снов |
| е Дишу, да га „извади“ за калфу, а Диша обећава све, али, разуме се, тек колико да се не замери |
| из Јерусалима часно дрво, тражили су и обећавали ономе, ко им га донесе, пола царевине.{S} Али |
| и јутрењу ни вечерњу; па је прве године обећавао Богу пет ока чистога воска, и сваке је године |
| на све огреботине, муку мучио и све јој обећавао, само да се стиша.</p> <p>— На поље! на поље!{ |
| а теби да купим.</p> <p>Тако је редовно обећавао Лепосави, па јој онда све ређао шта ће јој дон |
| <pb n="82" /> <p>Кира-Мана није дошла; обећала је и она, али је у вече изненада заболи једна с |
| дала је једном Циганчету две гурабије и обећала му каленицу попаре, само да тркне до кир-Ламбри |
| али сва хасна, што је од молепствија и обећања имао, била је у томе, што се кира-Думиница, од |
| ихватила наредбу, па се и не обазире на обећање што га је дала Јанићију, само пева по кући и ме |
| екакво пробадање у слабинама опомену на обећање, оде до тетка-Маце, те јој саопшти своју намеру |
| гао ни замислити више, да му ваља своје обећање одржати.</p> <p>До овога догађаја Јанићије је б |
| олазило, да не чека, но да погази своје обећање и, као веран слуга, исприча своме <pb n="71" /> |
| тога воска, и сваке је године повишавао обећање, докле га није попео до целога товара; али сва |
| скрено каје.{S} Али сад, када је већ то обећање дао и када му је предосећање казивало, да је до |
| спричао.</p> <p>— Да кажем, не ваља!{S} Обећао сам да ћутим.{S} А да варам газду, зло! — мислио |
| у дати, кад се врати.{S} Диша је и њима обећао, али као човек од рачуна одлучио је, да за свој |
| е часу. — Да речем, да се кајао, што је обећао Анастасији да ће ћутати, то за цело није било, ј |
| у њему се појавила сумња, да то што је обећао није добро и да ће газда-Диша и без њега сазнати |
| о, шта је <pb n="121" /> у болести Богу обећао.{S} Само није хтео хитати; има дана још, а црква |
| увати тајну, коју јој је у једноме часу обећао.{S} Услед ове бојазни кира-Анастасија постала је |
| p> <p>— Да кажем где су.. ама тако, ако обећаш нешто.{S} Ако нећеш — онда..</p> <p>— Све како т |
| е ти, видећеш!{S} Нема нигде умешено па обешено; а у селу понајмање! — тешила би га Маца, а Леп |
| опео на прсте, бркао по једној торбици, обешеној о дувар, све дотле, докле не би напипао једну |
| ну жабу, па ту жабу да ти дете три пута обзине, а ти три пута да викнеш: „Његова болест на тебе |
| ећ права патња, мучење душе, које га је обзинуло као паклена аждаја, коју је видео у Витлејему |
| имише стрица тако хладно и без икаквога обзира, да је старац одмах опазио, како ће боље бити, д |
| е времена, Диша би чак и то урадио, без обзира на устабашко достојанство и оне четрдесет и три |
| ти.</p> <p>Ма да је кира-Анастасија, из обзира према покојном Кир-Бенџи, који се за живота збри |
| ет бринула за Јанићија из сасвим других обзира.{S} Ту њезину бригу није изазивао никакав <pb n= |
| е пролазио кроз најгушће шуме и гудуре, обзирао се на све стране, да га рђави људи не опљачкају |
| уђења, али он је ишао напред, ишао и не обзирући се за поздравима људи и не застајкујући пред д |
| , са кога се јасно оцртаваше београдско обзорје са кубастим џамијама и витим минаретима.</p> <p |
| а од туда наврати и код Дишине куће, да обиђе и извести кира-Анастасију, како јој је супруг већ |
| и натраг, сврати прво у Дишин дућан, да обиђе момке, колико да виде, како нису остали без икакв |
| а, од времена на време, отрчи до куће и обиђе децу.{S} Тамо би преседео по читаве сате, гледао |
| дубоко замисли, па тек по који пут ако обиђе сватове.</p> <p>У један тренутак, кад се мајстор- |
| ноге.{S} Е, па онда сас њу три пута да обиђеш бакчу.{S} Први пут како обиђеш, овај запис да пр |
| пута да обиђеш бакчу.{S} Први пут како обиђеш, овај запис да прилепиш на њојзина недра, ама по |
| управо сестрински, те он, хтео не хтео, обикну на свој нови положај и предаде се потпуно вољи о |
| ати неколико месеци, а њега моли, да му обилази радњу и кира-Ману.</p> <p>Кир-Думи чисто лакну, |
| гледало, кад би она, у онаком положају, обилазила по месечини око башче, кир-Диша потпуно одеве |
| ожем се не зна што си је лањског Божића обилазила онако често.</p> <p>— Буди Бог с нама, жене! |
| ице и другарице Лепосавине такође су је обилазиле често; а тада у кући и башти било је врло жив |
| ж захтева.</p> <p>— Ја да си гола бакчу обилазим? — Ич, не бива!</p> <p>— Зашто: не бива?</p> < |
| а утре рукавом и полагано пође поиздаље обилазити око дућана.{S} Да је само могао, он би тога м |
| ма се завали на узглавље за софром и од обилног расположења јекну.{S} А кир-Диша, који никада ј |
| , она је у овом изобиљу јела излила све обиље своје материнске туге за умрлом јединицом.</p> <p |
| ић и несташно скакутање око пространога обима, који је кир-Дишина запремина у соби захватала.{S |
| три године изрече кир-Дума, потпуно се обистинила, те то нагна целу насеобину, да што пре стан |
| ске савете претио, могло се врло лако и обистинити; грчко-цинцарска чаршија, у то време, држала |
| је удовиштво.{S} А већ после овај благи обичај постајао је све ређи и ређи, докле се сасвим ниј |
| који пут (као што је то свуда онда био обичај доброга тона) узригну, у знак да је до ситости з |
| амо и свима онима, који су невични били обичајима овога света, стојао је на услузи за врло скро |
| ца и застаде, да мало одахне и по своме обичају сачека, докле се не стиша бујица наврелих речи. |
| е мајстор Диша, по своме већ утврђеноме обичају, пошао тетка-Маци на кафу, спази га Станко туфе |
| аву и ова изиђе на поље; али по староме обичају, који је онда био у јеку, Лепосава не одмиче да |
| е целога дана, као невеста, по тадашњем обичају, одстојала иза кумових леђа.</p> <p>Јанићије је |
| p> <p>Једнога јутра устала Лепосава, по обичају, пре мајке и са „чирачетом“ наложила ватру у му |
| стоса, бахну он у кућу кир-Ламбрину, по обичају изу јеменије пред вратима и у танким мествама у |
| ила је црња од црње.{S} То не беше више обична брига домаћина, који се удалио од куће, већ прав |
| ликовао, што је на оштроме крају, место обична врха, био завршен двокрако, те је личио на хажда |
| и ружне речи а камо ли узмахнути шаком, обично је све оне шамаре које је желео спустити на туђе |
| оне жене, опет, које чезнуше за децом, обично су се обраћале на тетка-Мацу, да им она помогне |
| кве ешеклуке, на какве жена старатељева обично помишља.</p> <p>Али како му драго, тек све ово у |
| недостатку других разговора претресала обично домаћа питања својих ближњих, почело је по мало |
| хаџија са својим калфом.{S} Јанићије је обично увек пре мајстора долазио а Диша опет није никад |
| Повратак хаџија у то доба пропраћан је обично на свечан начин.{S} Кајик, у коме је путовао хаџ |
| показа место у чело миндерлука, где се обично најугледнији гости посађују.</p> <p>Кира-Ламбрин |
| ајдан и у оним мрачним пећинама, где се обично београдска дечурлија завлаче, те хватају слепе м |
| > <note xml:id="SRP19061_N4">Спавало се обично на поду.{S} Место где ће се постеља метати, покр |
| це Лепосаву.{S} Он је хтео да је, као и обично, изазове на смеј, али овога пута промаши.{S} Њој |
| {S} Главан новац мајстор Диша је, као и обично што је на путу радио, метнуо у ћемер и то опасао |
| <p>Напротив, тетка-Маца га дочека као и обично и смешећи се:</p> <p>— А где си ти ђаволе већ тр |
| дућан и почели богорадити, испратио би обично речима: „Даће Бог, Божји људи, даће Бог!“ и махн |
| и, да је онолико посла свршио колико би обично, шале ради, за један дан посвршавао.</p> <p>Више |
| влачи у лонац где се ручак кувао, ту би обично варјача утерала дисциплину у главу непослушнику. |
| Дао Бог, брате, дао Бог!</p> <p>Просјак обично отвори руку, и кад види колико му је дао, промрм |
| и ма чиме одушеви, што би га из граница обичнога душевног кретања изазвало.{S} И зато га је пун |
| али када тетка Маца, која је тога дана обишла већ неколико породиља, потврди, поче се на све с |
| о једнога наследника дође, па ништа.{S} Обишли све гатаре; за једанаест година попила је она ба |
| чи своје жене, очекујући да му оне прве објаве оно, чему је жудео.{S} Чекао је неуморно пуну го |
| “</p> <p>С овим је власт учинила своје: објавила је нестанак Јанићијев, а остало је оставила бр |
| ашто то?{S} То није могао баш никако да објасни.{S} Тек једно што је сада, када се почео свести |
| ао и од чега, није могао да самоме себи објасни?{S} Осећао је тако неку потајну страву, као кад |
| на глас изнео.{S} Па још, како му момак објасни, тетка-Маца је била врло љутита и поручила му: |
| бе жене, које радознало очекиваху да им објасни, чега ради је тај памук чудотворан и свет.</p> |
| што је после било; а то ће нам, најзад, објаснити и оне загонетне стихове на гробу друге му жен |
| , бре!</p> <p>Јанићије немаде кад да се објашњава више, већ штуче међу сватове.</p> <p>А ко зна |
| ај што отвара очи и даје лебац у руке — објашњавао је хаџија и задовољно се поглади по дугој бр |
| о је грех, који се не прашта. — Тако је објашњавао он познаницима своја утанчана чуства и пошто |
| ом? —</p> <p>Тако је мајстор Диша често објашњавао своје назоре кир-Ламбри и другим грчко-цинца |
| да од своје стране даде каквог му драго објашњења, избегавао је чак и прве комшије, само да га |
| људи, као људи, ступише са Јанићијем у објашњење, па, када се уверише да није ничему крив, раз |
| es"> <note xml:id="SRP19061_N1">Тврда и обла, јајаста капа, налик на половину диње.{S} Такву су |
| к је један, до душе не баш толико тежак облак, али тек један облачак, лебдео над његовом душом. |
| у другу годину брачнога живота, тај је облачак постајао све гушћи, те би, по који пут, бацио т |
| а зато, није ни паштила да разгони онај облачак, што им се над пролећем брачнога живота надноси |
| е баш толико тежак облак, али тек један облачак, лебдео над његовом душом.{S} И што је дубље за |
| чно и са тужним изразом лица посматрала облачење кир-Ламбрино, као да се ње то ништа не тиче.</ |
| хов живот текао је одмерено, тихо и без облачка; откуцавао је као сахат на градској „сахат-кули |
| је неколико пчела; један крупни бумбар облете око њега неколико пута и изгуби се у сунчеву зра |
| аш ли зашто сам ти дао?</p> <p>Лепосаву обли руменило по лицу и врату.</p> <p>— Зар ти није мај |
| , пошто му је укус био јако склон према облим, загрљастим рукама, витом врату, набреклом јелече |
| ситно, у колико му то допушташе његова облина, избегава да се са познатима састане, од стида, |
| нутарња борба почела опадати и у својим облицима почела се ограничавати, докле се није заустави |
| ек да од Јанићија сакрије сузе, које је облише.</p> <p>И тако, дан из дан, Јанићије је све више |
| ије уверио се кир-Дума, да га је Ламбре обмануо и да је заједно са кира-Анастасијом у Галцу, гд |
| ирока, да је могао четири пута око себе обмотати, а цеванице његове тако танке, да су у оним ча |
| дају шта узимљу.</p> <p>Овако шчуђавање обнављало се готово у свима кућама, где је тетка-Маца н |
| настасији.</p> <p>А докле је тетка-Маца обносила водицу и у свакој кући задржавана, бар док јед |
| у вечерали, изнесе је у башту и поче је обносити.{S} Лепосава се у залуд смејала, праћакала, уд |
| а еспапа, изгледа да су, у овом невином обожавању и саучешћу, били заступљени сви еснафи, који |
| д се са Јанићијем погледа, порумени и — обоје се збунише.{S} Јанићије покуша да се покаже весео |
| Јанићију, шта ли?{S} Па трећега дана да обоје липшете од глади!{S} Да се удаш за дериште, које |
| у ову свађу, па мислећи ваљда да ће се обоје потући, навалише да их разваде.</p> <p>Али ово по |
| е осташе једно спрам другога запањени и обоје, као крпа, бледи.{S} Она укочила поглед у престра |
| > <p>Збуњени и црвени у лицу стојали су обоје сада једно наспрам другога.{S} Он опустио руке, р |
| жену, а дете да остане живо; а и да их обоје изгубиш.</p> <p>— И зато сам чак у Јерусалим ишао |
| >— Нема језик; не уме да говори.</p> <p>Обоје се засмејаше, а Лепосава, застиђена, заклопи рука |
| > <p>Али ово постиже други резултат.{S} Обојица се у томе часу чисто преобразише.{S} Ламбре поч |
| седео је нем и поражен према Јанићију и обојици шегрта, који су напустили посао, па онако седећ |
| ала мајстор-Дишу, и кад год би га онако оболелога спопао страх од учињенога греха, он би се дох |
| ема другоме; она намргођених обрва а он оборена чела, погледа плашљива али ипак пуна очајне чеж |
| се дубоко замисли, ухвати се за браду и оборене главе по који пут дубоко уздахну.{S} Видело се |
| о, па ето и Лепосаве, румене од стида и оборених очију на под.{S} Стала опуштених руку уза сама |
| ом на глави, па га удари кишом у трбух, обори га и леже на њега.</p> <p>Јанићије се тога часа в |
| га викне, али он већ беше на улици; она обори главу и са неким изразом досаде и срдње одмахну р |
| ерао!“</p> <pb n="217" /> <p>Тетка Маца обори главу и оде у мутвак, тек да од Јанићија сакрије |
| а ову страну.</p> <pb n="96" /> <p>Диша обори сетно главу и немо се загледа у врхове својих јем |
| и шта се по чаршији говори?</p> <p>Диша обори главу.</p> <p>— За тебе и...</p> <p>— Лепосаву... |
| м овде.</p> <p>— Зашто?</p> <p>Јанићије обори очи, јер не знаде шта да наведе.{S} Диша га знача |
| што је у ћор-Ахметовој кафани попио, не обори иа патос, где тврдо заспа.</p> <p>Кад се сутра да |
| амо пребледе, седе на миндерлук и тужно обори очи на своја колена.</p> <p>— Хоће, вели, да се в |
| {S} Стојао је тако неко време без речи, оборио главу на груди, тешко предисао и слушао, како му |
| о стојао пред овом очајничком приликом, оборио је и он очи, па их није <pb n="66" /> смео подић |
| од мутвака је стојао Јанићије, стидљиво оборио главу и не диже очију.</p> <p>— Добро јутро, дет |
| о болта.</p> <p>И оба пријатеља Бенџина оборише главе, дубоко се замислише и тихо сркаху кафу, |
| авлију.</p> <p>Како ли се у један мах и обрадова, кад угледа Лепосаву, како под једним дебелим |
| и Диша, весео, што га је Маца тако брзо обрадовала.</p> <p>Чудотворна хамајлија сада је постала |
| м ране привио.</p> <p>И мајстор Диша се обрадовао, када му Маца саопшти, да се Јанићије вратио, |
| p> <p>У свако друго доба Јанићије би се обрадовао, што ће му мајстор постати устабашом, али сад |
| разговора са Мацом, који је хаџију врло обрадовао и изазвао расположење, слично ономе што га ос |
| сваку наду изгубиле, морадоше врло брзо обрадовати забринутога супруга са по једним наследником |
| друга жена, на седам година по венчању, обрадује тројкама, једрим и тако грлатим, да су својим |
| века, кога ни у шта не рачуна.</p> <p>— Образ да ми погазиш?{S} На мој леб да пљунеш?{S} На пољ |
| дљиво кира-Анастасија, а мишицом скрива образ од њихових очију.</p> <p>— Кој други него младоже |
| кир-Ламбре онда за мутваком ухватио за образ, а она му казала: „Зашто, бре, да ме удаш за овај |
| и све: како је кира-Анастасија погазила образ свога мужа, а он хлеб свога мајстора.</p> <p>И та |
| покрао.</p> <p>— Жену ми одведосте, на образ ми пљунусте; — то кошта 4000 гроша, — шапуће задо |
| детету (и ту тетка Маца показа руком на образ).{S} Велим, није ми Бог уделио богаства, али да ј |
| да испуњава.{S} Говорио је, како му је образ највећа светиља, како мрзи све што неваља, и за п |
| е у служби онога, коме је у своје време образ очувао, а који му је сада, место да га награди, з |
| икрива једну прљаву тајну, ради које ће образ мајсторов поцрвенити.{S} И то се вукло кроз душу, |
| ода, одузели му крсно име, па му сада и образ узесте.</p> <p>— Не смо га звали; сам се тискао м |
| >— Твој сам леб јео, газда, па сам ти и образ чувао; а ти ме тераш да идем кир-Ламбру, ваљада д |
| ари ред; не дам да ме нико вара и да ми образ гази.{S} Разумеш ли?</p> <p>— Опрости му, зете, ј |
| ром.</p> <p>— Шта је, бре? — Како си ми образ чувао?</p> <p>Јанићију се одреши језик.{S} Осетио |
| а жена, грехота је да кријеш оно што ми образ каља — очајно промуца Диша. — Реци ми само, је ли |
| трепну мало очима и лагано поглади свој образ.</p> <p>— Та ли ти је брига? — запита тихо, некак |
| није ми Бог уделио богаства, али да јој образ бар сачувам, нека уђе у свет са образом.{S} А сад |
| евање.</p> <p>— Каажу.... веле: узе јој образ, па сад је оставља!</p> <p>Диша поскочи, као да г |
| е би сазнао о томе, како му је пријатељ образ укаљао, а он би био потпуно освећен.</p> <p>Ама т |
| овек; а ви, ето каква страмота на грцко образ метнусте!</p> <p>— Фала, кир-Думо, на љубави и му |
| ш да идем кир-Ламбру, ваљада да ти опет образ срамоти.</p> <p>- Газда Диши поче да бубња у ушим |
| р-Дишу за главу, пољуби га у чело и оба образа; а мајстор Диша, још збуњен од изненадне среће, |
| амо да ме није стало до мога трговачког образа, те да ми брука по чаршији не пуца.</p> <p>Тетка |
| — Немој, газда, да ме шаљеш тамо: немам образа да јој на очи изиђем.</p> <p>— Зашто, море?</p> |
| изненађена Лепосава и пламен јој обузе образе на помисао, да је Јанићије нешто пронео.</p> <p> |
| е за руку и хладећи јој чело и зажарене образе.</p> <p>Лепосава му стиште руку и мало повуче се |
| без јецања и плача теку кап по кап низ образе.</p> <p>— Немој, молим те, тетка-Мацо!{S} Ти зна |
| че себи.{S} Необичан пламен сукну му уз образе, а у глави га захвати чудна несвестица, кад осет |
| не буде! — помисли, а пламен му удари у образе.</p> <p>Сутра дан дође мајстор Диша у дућан, сед |
| било.</p> <p>Лепосава прва дође свести, образи јој на ново запламтеше, она покри очи шакама и п |
| с на уснама а час скакутао по зажареним образима и извиривао из оних двеју јамица што су се јав |
| а.{S} Нешто нејасно, што се не би могло образложити ни верношћу наспрам свога газде чији је хле |
| ј образ бар сачувам, нека уђе у свет са образом.{S} А сада?...{S} Шта се учини сада...{S} Ето ч |
| зид и не види се од гомиле прислоњених обрамица, тестија, бакрача и ибрика.{S} Гомиле жена, мо |
| вној новости, и са тешким срцем дижу на обрамице своје судове и растају се од чесме, тек кад и |
| а меканој трави, ко одупрвши се о своју обрамицу, по цео сат жагоре, расправљају о каквој домаћ |
| сам у кући, а он као ајдук наслони се о обрамку, па само звера.</p> <p>— Тако ли беше? — пита Д |
| се пролазници искупе, шчепа из мутвака обраницу и истрча на улицу.{S} Но кир-Дума, чим га угле |
| ма да је ова пажња падала на усамљену и обрањену душу Дишину као блага дажда после припеке, он |
| угачкој седој бради.{S} Сад је и хаџија обрастао у дугу, јако проседелу браду, која му је чак д |
| као први комшија и мушки глава, да јој обрати пажњу то на ово то на оно, тек колико је било по |
| ао кир-Ламбре, да види шта раде и да му обрати пажњу, да не оставља дућан на шегртима, но да ту |
| оверљива писма из Београда у Цариград и обратно.{S} Ова служба била је колико напорна толико и |
| се осмешкује и трчи из собе у мутвак и обратно, те доноси час кафу час ратлокуме и друге слатк |
| обивао, избегавао.{S} Из куће у дућан и обратно, и то увек сокачићима где се могао најмање нада |
| ада, а у вече, када би он за совром, не обраћајући на њу ни мало пажње, разговарао са пуницом, |
| ет, које чезнуше за децом, обично су се обраћале на тетка-Мацу, да им она помогне и око њих про |
| кога је тако јако уважавао, на њих није обраћао пажњу, нити је и слутити могао, да ће му се од |
| ељи у готов новац, те тако, после неких обрачуна, што их је кир-Дума имао између четири ока са |
| ћицом, а кира-Думиница уштину је још за обрашчић, па се онда измаче и засмеја показујући кира-М |
| ми једно према другоме; она намргођених обрва а он оборена чела, погледа плашљива али ипак пуна |
| пуштених плетеница низ врат и к’носаним обрвама, које се као два црвена лука високо надвијаху и |
| час скупљало час у вис уздизало његове обрве.</p> <p>— Ти да идеш на вилает, а ја па овде без |
| S} Ламбре затури фес за потиљак, издиже обрве на половину високога чела, искрете мало у страну |
| јој се, баш над самим повијама, где се обрве састају, <pb n="147" /> спуштао из косе велики ду |
| гледа Јанићија, како јој долази, стушти обрве, а из очију само што не севнуше муње.</p> <p>— Ст |
| други калуп, што се у мајсторовој руци обрете, већ наже низ улицу и изгуби се у оним силним ћо |
| </p> <p>— Море, иди ти с милим Богом! — обрецну се Јанићије и трже рукав, за који га кира-Мана |
| <p>— Јанићије, бре!</p> <p>— Шта је? — обрецну се Јанићије.</p> <p>— Од куда ти?{S} Зар си овд |
| , девојко, немој да ме вучеш за језик — обрецну се Маца. — Мислиш ти, Маца је слепа, па не види |
| у главом на прса и савијеним кажипрстом обриса две вреле сузе које му низ лице кануше.</p> <p>Т |
| о бошчу, припасану око шарених шалвара, обрише руке и смакне засукане рукаве, те покрије две за |
| , а то ће му бити довољно времена да је обрлати.</p> <p>Кира-Анастасија опет сасвим инако.{S} Д |
| е средство, ако не успе да мајстор-Дишу обрлати.</p> <p>Осрамоћена удовица клела се на све начи |
| дан!</p> <p>Јанићију се, после овакога обрта, у мах пресушише сузе, прими две аспре, (а то је |
| годити, не даде јој те ноћи тренути.{S} Обртала се, <pb n="158" /> мешкољила, затварала је очи, |
| ше кућу, а бре?</p> <p>Јанићију се свет обрте, кад чу каквим га именом назва.</p> <p>— Ко је пе |
| о да уради тако, зашто да се пред свима обрука!</p> <p>— Иде! — рече у себи, кад угледа мајстор |
| заносило а од чега се није могао отети, обузе га свега и Бог зна не би ли у овим топлим оковима |
| укну у главу и страшна забуна толико га обузе, да му у један мах изгледаше, да ће се таван на њ |
| н.{S} Кандилце поче јаче праскати, тама обузе црну икону, мрак се сведе у соби, и она заспа.</p |
| ега дана толико је слабост и нека ватра обузе, да паде у постељу и тако цео дан лежаше у бунилу |
| запита изненађена Лепосава и пламен јој обузе образе на помисао, да је Јанићије нешто пронео.</ |
| једном свану.{S} Неописано задовољство обузе га свега.{S} И вечера, које се до сад једва дотиц |
| из куће ни живе душе.</p> <p>Газда Дишу обузе слутња, да му је жена напустила кућу, и он је поч |
| е затечен у овакоме стању у туђој кући, обузела му је сва остала чула, да није ништа чуо шта га |
| афу попије и да се мало примири.</p> <p>Обузела га ватра, дрхтавица, а у срцу толико бола и љут |
| више, заједно са османлуком, сав доксат обузело.{S} Кад угледа свога мужа, отури канту и пуна р |
| своме мајстору, али у исто време њу је обузимало неко друго осећање, које је неосетно обујимаш |
| ред главе лупи.{S} На путу кући поче га обузимати нека топлота, а по који пут и забуна у глави. |
| , дише.{S} И то неодољиво осећање, које обујимаше све што је око себе видео, таласало се у њему |
| ло неко друго осећање, које је неосетно обујимаше, чим кајик ишчезну за оне аде и изгуби се исп |
| реко чарапа, па се тек преко њих спољна обућа навуче.{S} Кад човек хоће у собу, изује па прагу |
| апуџика, вјерна супружница мајстор-Дише обућара, честију и љубовју озаривши јего ранше уцвјељен |
| } Кад човек хоће у собу, изује па прагу обућу, да застирке не би прљао, па у мествама уђе у соб |
| њој дође тако тужно; седе на миндерлук, обухвати шакама једно колено и поче се горњим делом тел |
| > пружи руку за њом и онако, ненамерно, обухвати је око паса и нагло привуче себи.{S} Необичан |
| артијице, све докле их пламен сасвим не обухвати и док се не претворише у сами пепео.</p> <p>— |
| она му пружила босу ногу, а он је целу обухватио у једну шаку, па се као луд смеје од задовољс |
| им, да ћути.{S} Дај ми само дреје да се обучем.</p> <p>— Однео... све... и дреје.. и... јецала |
| авда своју наглост.</p> <p>А осем тога, ова посета имала је у његовим очима решавајући тренутак |
| >Болесница врисну од бола и отвори очи, ова изненадна %операција освести је, а хећим, задовољан |
| едара.</p> <p>Долазило му да полуди.{S} Ова три дана не би се могао похвалити, да је онолико по |
| , како су је по свем Београду звали.{S} Ова тетка Маца, није имала никога свога осем једног дет |
| ли мајстор Диша ни сада не одговори.{S} Ова брза питања, што их је кир-Дума тако одлучно и оштр |
| а да је у прво време и то покушавао.{S} Ова вижљава девојчица, која је сада већ толико израсла, |
| ма из Београда у Цариград и обратно.{S} Ова служба била је колико напорна толико и строго повер |
| очекује на свој повратак кући.</p> <p>— Ова ме деца скупо коштају! — уздисао је премећући броја |
| и, да се сама кира-Анастасија досети, а ова опет редовно је разбијала главу размишљајући ко јој |
| учини крст над расклопљеном чељусти, а ова у томе часу страховито рикну, избљува велики ексер |
| које се није умела одбранити.{S} А сва ова халабука од дивље музичке ларме са бубњавом гочева, |
| е мајстор Диша прислушкивао од куда сва ова пецкања, што су се међу девојкама у тај час чула, о |
| ! — рече он једаред тетка-Маци, када га ова поче грдити, што се не отргне.</p> <p>— Не могу, те |
| и у шали није враћао ударце, када би га ова својим пуначким шакама пљеснула по снажним леђима.{ |
| ло?</p> <p>Лепосави не би најпријатнија ова перспектива, али какве би користи било, да му каже |
| вољан.</p> <p>Али друкчије је одјекнула ова вест међу српским занатлијама и трговцима.{S} Мајст |
| вас дан расејан и апатичан, ипак га је ова нежност тетка-Мацина помало блажила.</p> <p>Но, ма |
| чијем се лицу видело јасно, како га је ова новост изненадила.{S} Лепосава се дубоко замисли и |
| S} Па ипак, поред свега тога, што га је ова мисао све већма освајала и пред очи му изводила кир |
| ина помало блажила.</p> <p>Но, ма да је ова пажња падала на усамљену и обрањену душу Дишину као |
| ма у левој руци.{S} Знао је он, чега се ова посета тицала, па се већ потпуно збунио, шта да каж |
| и уводи гошће у собу. —</p> <p>Докле се ова посета двеју кума вршила, кир-Ламбре и Дума, потпун |
| луком, која му даде неке наде, да ће се ова ствар ипак на добро свршити, он пожури тетка-Маци.{ |
| .</p> <p>Маца махну очима на Лепосаву и ова изиђе на поље; али по староме обичају, који је онда |
| ене волео, па је због мене то!</p> <p>И ова слика, коју је тако замислио, растуживала га је и и |
| ченим.</p> <p>И сам Бог знаде, докле би ова идила потрајала, да је кир-Дума, устабаша бакалског |
| , да се отресе од такве помисли.{S} Али ова новост тако је изненадно дошла; а то се све њега ли |
| лазила кроз баштенски капиџик њојзи или ова кира-Думиници на кафу и разговор. — И кира-Мана и с |
| >— Како је?</p> <p>— Сад ће! — одговори ова и насмеја се, кад опази оно преплашено и као крв за |
| слух и толики шум у глави подигле, као ова једна реч: „То ће ти бити мајсторица!“</p> <p>Мора |
| ост, наше месо!{S} Кој па да се брине у ова чаршија за едно грцко удовица?</p> <p>— Па, па, па! |
| ње нема живота.{S} Једном речи, између ова два супротна осећаја стојао је он као кривац, кога |
| зду, зло! — мислио је Јанићије и између ова два израза узнемирене савести стојао је у мутваку к |
| сто колико и не живети.</p> <p>И што му ова брига не би увек на ум падала, некако се вазда, изм |
| — Сто хиљада гроша.</p> <p>Мајстор-Дишу ова огромна свота ни мало не збуни.{S} Оно, што је најг |
| ику као фудул-Стаменка.{S} Међутим, баш ова фудул-Стаменка, удовица, за којом је ишао зао глас |
| и погурну; али врата затворена.</p> <p>Ова једна ситница, што су врата закључана, ускомеша у њ |
| упруга са по једним наследником.</p> <p>Ова њезина вештина отварала јој је врата сваке куће и д |
| колишећи приближио ћепенку мајсторовом, овај дочепа ненадно калуп и исповрте на њега; Јанићије |
| на недра, ама под само грло; други пут, овај запис на чело; трећи пут, овај запис на-по-за леђа |
| уги пут, овај запис на чело; трећи пут, овај запис на-по-за леђа.{S} Е, кад све тако урадиш, ти |
| обиђеш бакчу.{S} Први пут како обиђеш, овај запис да прилепиш на њојзина недра, ама под само г |
| врло побожан, тих и услужан хаџија.{S} Овај хаџија познавао је сваки кутић у светим местима, ј |
| вавих очију, она престрашено врисну.{S} Овај врисак и преплашено лице женино усугубише његово б |
| започе хаџи-Зосим на турском језику. — Овај, што га видиш да је дошао са мном, јесте хаџи-Диша |
| , снахо — говорио је дервиш овој жени — овај запис, што ти га дадох, да метнеш пред зору у нову |
| је био само дечак, безбрижан, весео; а овај догађај и она душевна борба сада га сасвим промени |
| а, оно ће опет остати нечисто.</p> <p>А овај разлог није био без јакога утицаја, у толико пре, |
| а <hi>Рождества</hi>.{S} Уочи Рождества овај богоугодни %постуњак виде, на сну човека са ранама |
| ипе, отисну од себе Думу тако силно, да овај полете насатке и лупи леђима о зид.</p> <p>— Леле! |
| грта помилује, приши му једну ћушку, да овај у мало што не испусти обе ћупе да се разбију.</p> |
| а му казала: „Зашто, бре, да ме удаш за овај тулум?“</p> <p>Мајстор Диша више није чуо ништа, н |
| сом.</p> <p>Фудул-Стаменка једва дочека овај звонки смех и сада разговори ударише много живље и |
| ца, која је у башти нешто плевила, чула овај ударац и завирила у мутвак, да види шта је.</p> <p |
| -Дишо, сад је све добро! — одазва се на овај уздах тетка-Маца.</p> <p>— Јаох, тетка-Мацо! — зас |
| , како му је без ње пусто и како је сав овај живот ништаван и празан.</p> <p>— Ух, гомаре едно: |
| е споро примиче дан, без кога би му сав овај живот и тековина пуста остала, над његовом главом |
| право заклели! — довикну Дума Диши кад овај изиђе на поље.</p> <p>Али Диша, који у истини беше |
| ш.</p> <p>И тако кира-Анастасији поможе овај случај да на њеној остане.{S} Весела, што је тако |
| ира-Анастасија могла је рећи, да јој је овај живот много угоднији од трогодишњега удовиштва.{S} |
| ахом погледала у Јанићија; а кад јој је овај казао, да јој то мајстор Диша враћа и да више неће |
| икну на своје удовиштво.{S} А већ после овај благи обичај постајао је све ређи и ређи, докле се |
| -Мацу.{S} Очекивао је све друго само не овај израз, који му је изгледао као пркосна претња, као |
| у драго, тек све ово ускорило је, да се овај разговор поведе баш сада, тако рећи пре него ли шт |
| оме мужу тако дрско и изазивачки, да се овај чисто забезекнуо пред тим изразом.</p> <p>— Срамиш |
| о време покуша, да стресе са своје душе овај притисак, размахну да ради, да се заборави; једаре |
| е судбина предати мајстор-Диши.{S} Па и овај Јанићије Бик, чији снажни врат и пространа плећа о |
| о, хаџија је био приморан, да поднесе и овај ударац и да у страху очекује, како ће се све сврши |
| дана је мајстор Диша крупно премишљао и овај сан, или боље рећи Мацино виђење, на сваку руку ту |
| еке неодољиве чежње, којом сав ваздух и овај сунчани зрак и оно лишће, што са бујних грана под |
| и мучних мисли.</p> <pb n="95" /> <p>И овај собичак, у коме је некада тако спокојно седео по ц |
| чека, шта ће мајстор Диша наредити, али овај сео на пањ, брише рукавом <pb n="34" /> зној и по |
| не жали!“ А мајстори су ревносно вршили овај аманет: „Докле ти не утаманим оно дивље месо, не м |
| и за 550 гроша не бих му дао.{S} Ама ни овај чудотворни памук у коме лежи свети ексер, не би му |
| сачува од пушке Дишине.</p> <p>Догађај овај, који је у самој ствари био искључиво приватнога з |
| а је она отишла једноме дервишу, те јој овај даде записе.{S} И одмах се осетила; али кад је оти |
| бав, могу знати како је и тежак и горак овај први састанак.{S} А они, који нису у сличноме поло |
| ао!</p> <p>Али ја нећу даље да описујем овај први сусрет после сватова.{S} Само они, који су ка |
| пуно чежње неколико тренутака одмеравао овај стас и лице, које се стиђаше да баци поглед на сво |
| „Коме треба нека даје, а ја нисам текао овај зној, да га хале и вране растичу!“</p> <p>Али у ку |
| радиш, ти да гу одведеш у ђердек и тамо овај четврти запис да спустиш у чашку ракије, па полови |
| S} Еле, кад се несто за другога лаје по овај свет, онда је истина; а кад се казује за вас, не ј |
| !{S} Има Божје правде, има, само што то овај покварени свет не зна!</p> <p>И хаџи-Диша се, кад |
| ручак или вечеру.{S} Али једно га је, у овај пар, мучило; како да помене кира-Анастасији, шта с |
| а кир-Ламбру најури из куће, а то је, у овај мах, успео.</p> <p>Ствари је Јанићије однео код те |
| ници кад меховима ватру распаљују.{S} У овај мах био је потпуно бесвестан за спољашне утиске; н |
| — Ни врана коска да ми не донесе више у овај пусти Београд! — Ватра да га изгори! — уздахну кир |
| есет дана да издржи, а да се не врати у овај „црни“ Београд, где му је било све тако горко и мр |
| неправди отерао, па сам рекла: нека му овај босиљак — то, у место сестре.{S} А оно... оно... з |
| >Јанићију се попе крв у главу, кад зачу овај одговор, који му на на подсмевање личаше.{S} Он за |
| да купиш пењерлију, и да добро запамтиш овај дан!</p> <p>Јанићију се, после овакога обрта, у ма |
| могло имати дете од шест година.</p> <p>Овај се разговор водио на петнаест дана по повратку Диш |
| ћеш своме подићи углед у цркви.</p> <p>Овај савет дошао је таман како ваља.{S} До тога времена |
| се, а Јанићије оде својој кући.</p> <p>Овај пуки случај, коме се Јанићије ни у сну није надао, |
| поду, застртом шареним ћилимом.</p> <p>Овај врисак трже иза сна кир-Ламбру.{S} Онако бунован, |
| .</p> <p>— Шта је?... запита Диша, кога овакав неодређени израз на Мацином лицу текну у срце.</ |
| и до саг!....</p> <p>Јанићије зинуо на овакав дочек; избечио очи, па како је обема рукама пруж |
| ће ли кир-Дума знати са чега јој је муж овакав из чаршије дошао?</p> <p>Завири у мутвак, али, к |
| а ни да прослови. — Јанићију дође тежак овакав положај, па се усуди да запита.</p> <p>— Газда, |
| те сврби, магаре! — подвикну Диша, коме оваква „интимна“ питања од једног шегрта беху зазорна, |
| продам, а ко зна у какав ће народ доћи оваква светиња.{S} Можда си ти баш од оних... оних...{S |
| сиромашни крпа, неугледан човек.</p> <p>Оваква перспектива, како ју је кир-Дума живо <pb n="43" |
| арао.</p> <p>Тетка-Маци није се свиђало овакво примирје, али је и она неко време остављала, да |
| д рећи хвала, — одговори Маца задовољна оваквом сатисфакцијом.</p> <p>— И Бог ми је услишио жељ |
| по једно.</p> <p>Мајстор Диша би, пред оваквом перспективом, затворио очи и са пријатним израз |
| а се бар колико толико надао; али после оваке испоруке он сав претрну.{S} Крв му сукну у главу |
| ијеш, газда? — зацвили дечак, изненађен оваким дочеком.</p> <p>— Није за зло; за добро је! — см |
| ло пореметиле; али када је погледа сад, овако бледу, онемелу и потпуно саломљену, њему стаде жа |
| људе.{S} А та сама помисао, да се сад, овако оцрњен и смешан, јави у свету, ради своје одбране |
| велите?...</p> <pb n="42" /> <p>— Ето, овако... — И ту газда Диша погледа на своје темељито те |
| и стане га братимити, да је не ода.{S} Овако њезин је цванцик вратио, и сад га ништа није вези |
| , да Јанићије од тога чисто задрхта.{S} Овако му је исто рекла и онда, када је загрлио и пољуби |
| ју пролази, то би му било најмилије.{S} Овако, није му остало ништа друго, него да се преда суд |
| зине душе протумачио у своју корист.{S} Овако му она изгледаше као санта леда која се не отапа. |
| тамо ни амо.{S} Најпосле, кад опази да овако не може дуже и да је кир-Дума већ поткупио бројан |
| S} Напротив, овога часа, када је угледа овако порушену и поништену, он се сети како га је увек, |
| а највећој летњој припеци, а камо ли на овако благом пролетњем сунцу.</p> <p>Бик стао насред ду |
| е, сам, без ичије помоћи, могао доћи на овако препредену мисао.{S} Такве мисли не падају на пам |
| вало.</p> <p>Међутим, докле је кир-Диша овако очајно лутао све даље и даље од главне чаршије, Л |
| бавио?{S} Деде, размисли! — А то ти је овако:{S} Бог, (нека му је вавек слава и нека ми опрост |
| е газдарици бошчу, мало стишанији после овако пријатнога сусрета, али и зачуђен, <pb n="73" /> |
| епосавом и Мацом: „Још две године да ме овако послужиш, па ћу те узети у радњу за ортака.“</p> |
| у, који му под руку дође.</p> <p>Кад се овако нагло нашао на улици, стао је за један часак и не |
| енисете несто? — пита кир-Дума, коме се овако мајстор-Дишино држање учини сумњиво.</p> <p>Али м |
| апева.</p> <p>— Нема лека; не могу више овако! — рече он једаред тетка-Маци, када га ова поче г |
| а скачем преко зида; зар у ове године и овако...</p> <p>— Како велите?...</p> <pb n="42" /> <p> |
| о до повратка газдина, сада ме он не би овако отерао, него би ме још и за калфу извео, што сам |
| ир-Дишом, па би се удала за Ламбру; али овако, ствар ће испасти сасвим друкчије: мужа ће изгуби |
| и јој се враћаше.</p> <p>А докле су они овако разговарали у гомили овога света, хаџи-Диша је до |
| ико му је било тешко изићи јој пред очи овако сплетен и немоћан, да ствар што боље изведе.</p> |
| p> <p>— Да поздравиш кира-Ману и да јој овако кажеш:{S} Много те поздравља кира-Анастасија и по |
| е и кљувале.</p> <p>Међутим докле се он овако ломио и у нерешљивости својој вртео око својих ми |
| а да ти сада дам четири записа.{S} И то овако да радиш.{S} У ноћ, кад буде младина, жену да изв |
| сао, да ради; но тај посао, што га је у овако узбуђеном стању започео, за цело би морао из нова |
| идео да му је немогућно остати и даље у овако безизлазном положају.{S} То је увиђао јасно, али |
| кад људи не гледају шта узимљу.</p> <p>Овако шчуђавање обнављало се готово у свима кућама, где |
| тиш овај дан!</p> <p>Јанићију се, после овакога обрта, у мах пресушише сузе, прими две аспре, ( |
| с протрчи кроз чаршију, него ли да се у оваком оделу међу људе јави.{S} Антерија је била толико |
| p> <p>Јанићије не мога више да издржи у овакоме положају.</p> <p>— Ко ће да те убије?{S} Ја нећ |
| ри ни речи.{S} Помисао, да је затечен у овакоме стању у туђој кући, обузела му је сва остала чу |
| ло нејасно, чега ради је фудул-Стаменка оваку сплетку смислила.{S} У то доба њено Канче навршил |
| ка човек, одједаред се изменио и дао на оваку журбу.</p> <p>И није се преварио.{S} Хаџи-Зосим г |
| , па чак и на то, да мушкоме не приличи оваку игру играти, те би се и сам почео као чочек извиј |
| био је сед као овца, дуге браде и лица овална са необично живим очима, које одаваху тип Јермен |
| ије.</p> <p>— Шта си се забленула, бре, овамо!? — дрекну мајстор Диша, кад опази како девојче и |
| а чекаш? — рече и Маца — <pb n="204" /> овамо чезнеш за децом, а сада се ту стидиш и снебиваш.< |
| ти:</p> <p>— Куде си откршила глава?{S} Овамо се вуци, бре!</p> <p>Али ни сад му се не одазва н |
| атељица навратила, бајаги да је види, а овамо да јој узгред исприча и искити све шта се за њом |
| е.{S} Е, хе, пријатељу, па ти кријеш, а овамо се свуда по чаршији зна да ћеш да узмеш Лепосаву. |
| , не знаш још ни по коме свету ходиш, а овамо би да радиш по својој лудој памети.</p> <p>— Боже |
| рече, где си их сакрио?{S} Што је посла овамо, да их дигне?</p> <p>Лепосава кад чу да ће Јанићи |
| аправио, као да ти је све помрло; хајде овамо, нана је у мутваку.</p> <p>Али Јанићије не миче, |
| таде му криво што је и помишљао да дође овамо.{S} Он се повуче иза огњишта, па, како је осећао |
| остави, бре?“ а она ми каже: „Он ме је овамо отерао!“</p> <pb n="217" /> <p>Тетка Маца обори г |
| и пут, како као побожни поклоник долази овамо и свима онима, који су невични били обичајима ово |
| види какву је сурунтију узео! — Оди ти овамо, тетка Маца ће тебе да прими, ту у мутваку ћеш да |
| прибере.</p> <p>— Јанићије, оди часком овамо! — позва га и уђе у дућанску собицу.</p> <p>Јанић |
| оље! — продера се Диша — Јанићије, брзо овамо!</p> <p>Али Јанићије, који је радио на мутваку, н |
| ме су били оба кума на чисто; али, тамо овамо, не оста им друге, него да свој историјски понос |
| р-Диша између кумова двори и додаје час овамо час онамо, што ко нареди.</p> <p>Весеље махнито.{ |
| уде на руци, као људима јоште несвиклим овамошњим приликама, остао је још за месец дана дуже.</ |
| , тако!</p> <p>— Не могу!{S} Овде, ето, овде боли, па ми не да да живим.</p> <p>— Лудо! — проша |
| да, несрећни сине?</p> <p>— Не знам!{S} Овде ме срамота да останем; идем у свет.</p> <p>— Зар з |
| емој, болан, тако!</p> <p>— Не могу!{S} Овде, ето, овде боли, па ми не да да живим.</p> <p>— Лу |
| она усхтедне.{S} А не хтедне ли?...{S} Овде му се помисао прекиде и он се стресе...</p> <p>— А |
| ри је Јанићије однео код тетка-Маце.{S} Овде је био сигуран да их, до повратка кир-Дишинога нећ |
| о урадио.</p> <p>— Шта сад да чиним?{S} Овде ми више нема места.{S} Казаће тетка-Маци и мајстор |
| тихо и задувано запита Ламбре.</p> <p>— Овде је!{S} Ама шта си се уплашио?{S} Да ниси угануо но |
| ано! —јекну хаџи-Диша, кад се увери, да овде нема лопова. — Јуда Искариота!{S} Докле се грлио с |
| м ја овога свјета,</l> <l>Да моја млада овде труну љета,</l> <l>Кад сватко очевидно знаде</l> < |
| м ја онога свјета,</l> <l>Да моја млада овде труну љета,</l> <l>Кад сватко очевидно знаде</l> < |
| е искупиле на игру.</p> <p>— Од куда ја овде? — помисли Јанићије, па, како му се грло сасушило |
| аце.{S} И кира-Анастасија је после била овде, плакала и пошла, да се дави, а ја сам се онда саж |
| </p> <p>— Ти да идеш на вилает, а ја па овде без тебе да живим, што ми треба?</p> <p>Тако је уз |
| е деца.{S} Ама ти и не знаш, шта је све овде дервиш записао.{S} Некрштена душа ради са некрштен |
| да ти покажем нешто.{S} Знаш ли шта је овде?</p> <p>— Не знам, зете! — одговори Маца и забрину |
| валити једино ономе уверењу, које му је овде у кисељаку отворило очи.{S} Паде му на памет како |
| и.</p> <p>— Ама Јанићије је донео дреје овде.</p> <p>— А од куда бих ја знала да су то баш дреј |
| а преотела.</p> <p>А докле су њих двоје овде размишљавали, седео је Диша у ономе собичку очајан |
| на пут неприликама, које су већ почеле овде онде искрсавати.</p> <p>А то се већ почело у велик |
| тиче, то му је већ познато било, да се овде може човек погађати до миле воље.{S} Ономад је јед |
| је мало час дошао са бурне улице, па се овде раскомотио, лепо испавао и онако комотан изишао на |
| , кира-Мана, свога пса везати, док беше овде, а ја да ти га хватам, нећу.</p> <p>— Ама немој да |
| теби ни за живу главу неће!{S} Каже — и овде тетка-Маца поче раздрешивати шамију под брадом — о |
| а и Лепосава осташе сами.</p> <p>— Седи овде — рече Диша Лепосави и привуче је руком до себе — |
| е се безбрижно газити.</p> <p>А како ли овде сетно мирише Мајкина Душица!</p> <p> <hi>15. септе |
| на хаџилуку искушава, али, докле се ми овде боримо са нечистом силом, дотле он у наше радње ша |
| </p> <p>— Шта имаш да ми кажеш, кажи ми овде.</p> <p>Кира-Мана се обазре на све стране, па када |
| пенку чуо за јутрошњи догађај.{S} Па ни овде није био у стању да увери никога.{S} Слушају му пр |
| едати, као да би му хтела рећи: „Остани овде; тамо је туђина!“</p> <p>— Него ти, синко мој, да |
| од мајку <pb n="123" /> родена, имам си овде побољи човек, сас кога ћу спацирам!“</p> <p>Тај „п |
| анићије.</p> <p>— Од куда ти?{S} Зар си овде?</p> <p>— Ја где ћу?</p> <pb n="166" /> <p>— Па не |
| не севнуше муње.</p> <p>— Ста искас ти овде? — викну му још из далека.</p> <p>— Поздравила те |
| ждено и скромно.</p> <p>— Шта тражиш ти овде? — запита газда Диша.</p> <p>— Опрости, газда, ја |
| ољна да је грубо запита: „Шта тражиш ти овде?“</p> <p>— Тражим чест!{S} Шта је ово? — запита ра |
| радњом <pb n="190" /> не може сачекати овде ни Ускрс, хаџија га тужно погледа.</p> <p>— Ексик- |
| , бре?</p> <p>— Не могу више да останем овде.</p> <p>— Зашто?</p> <p>Јанићије обори очи, јер не |
| човек „тихе нарави“, па, као вели, ако овде раскварим сватове, лако ћу после удесити, да му ом |
| ицо!{S} Е, добро, добро; остани ти само овде, а ја ћу га већ сама молити.</p> <p>Лепосава само |
| .</p> <p>Цео тај дан мајстор-Дишу су то овде то онде дочекивали сличним питањима, и где год би |
| — То да не чиниш.</p> <p>— Ама, куда ћу овде?{S} Зар у овој чаршији да почнем из нова?</p> <p>— |
| на поље!{S} Искам да умрем, ако останеш овде!</p> <p>Фудул-Стаменка учини очима знак Ламбри, да |
| ead> <p>Тако се сврши <hi>први део</hi> ове тужне домаће историје човека, чији су се идеали сто |
| докле се пазе, он је увек кривац.{S} А ове две куме толико су се пазиле, да су једна другој бе |
| Од када себи није она прекорачила прага ове авлије, управо од када је престала удовати.</p> <p> |
| лулских ратара, а за то су морали вазда ове сељаке да мећу о слави у чело софре, те тако изглед |
| рага, тако и није могао брзо сазнати за ове сплетке, те да их за времена пресече.{S} Тек после |
| је лежао.</p> <p>И од честога понављања ове историје о чудотворном памуку хаџи-Дишу, ради лакше |
| ела имађаше светлу и затегнуту кожу, па ове иконе, кандиоце, које тако тајанствено горука у сла |
| јој је у једноме часу обећао.{S} Услед ове бојазни кира-Анастасија постала је ових дана сушта |
| сположење, Лепосава се чешће пута усред ове вреве међу пријатељицама осећала усамљена и растуже |
| а душа ради са некрштеним силама.{S} Од ове амајлије можеш добити сина, ама сто крстова да метн |
| ирати уста, и онај углед, који му је од ове женидбе у чаршији нагло порастао, спласнуће сада ка |
| ожај и адет.</p> <p>Али, у томе часу од ове погрешке спасе га тетка Маца.{S} Она уђе баш у часу |
| ко би могао размишљавати, кад су га све ове сплетке и догађаји толико узнемирили, да му је свак |
| а.</p> <p>Па онда, баш када би и на све ове разлоге зажмурила и рекла да јој се не свиђа ни мал |
| и и трговине у туђим рукама.</p> <p>Све ове питоме особине дизале су му углед међу Грцима, али, |
| а се стидиш?{S} Видиш, како се не стиде ове Божје тичице!{S} И зар нисам ради тога чак у Јеруса |
| настасија није само расположена, она је ове вечери била управо одушевљена.{S} Прам јасне месечи |
| Бог, брате, дао Бог!“</p> <p>И докле је ове речи по десет и дваест пути понављао, а просјак пре |
| p>Међутим, докле су се са њиме дешавале ове промене, и његов верни Јанићије, кога је већ произв |
| , после претрпљенога пораза, после целе ове бујице која га је заошијала, чинило <pb n="106" /> |
| не за такве чапкуне као ти!</p> <p>Целе ове вечери Јанићије се осећао у необичном расположењу; |
| ати се натраг.</p> <p>На пет дана после ове куповине велики караван, <pb n="199" /> већ посвеће |
| јстори у Гушанчевој кафани; и тек после ове пакосне напомене почињу да се развијају незгодне до |
| греју у ватри једне машице, па, када се ове готово усијаше, он превуче њима дуж Лепосавине кичм |
| ишљајућИ како би му све празно било без ове веселе женице, ради које је прегорео кира-Ману и ос |
| ен занеми.{S} Сада тек, кад виде, да из ове кући може изаћи само го и бос, њему се учини, да је |
| и, море? — запита Маца, тек да изађе из ове непојмљиве забуне.</p> <p>— Зар ја? — одговори Јани |
| ="118" /> журио је, да што пре изиђе из ове немиле куће.{S} На пољу удахну свежа ваздуха.{S} Са |
| иће своје калфенско писмо и отићи ће из ове проклете вароши, да се никад више у њу не врати.</p |
| /p> <p>— Ако је одала, онда да бежим из ове чаршије! — мишљаше Јанићије и дође му тако криво на |
| остаде у соби као убијен.{S} Од чуда и ове невидовне беде толико се сплео и збунио, да је само |
| добро, шта су све комшијске жене, па и ове две, за њу износиле и против њезинога удовиштва гов |
| е забезекну, кад угледа у својој авлији ове две куме.{S} Није знала како да се понаша: да ли да |
| нови положај и предаде се потпуно вољи ове девојке, у коју је, кад год му се за то дало прилик |
| што је он толико рачуна водио о светињи ове земље, по којој је Спаситељ ходио и чуда творио, да |
| у у хећимска посла.</p> <p>— Даћете јој ове „апове“, да прогута, чим се освести! — рече хећим с |
| осава, а сада опет мајстор Диша?{S} Тек ове појаве расвестише га и он се полако изви из њенога |
| -Диша, у тај час, упао у собу и угледао ове у вис уздигнуте руке, са којих су широки рукави кош |
| елу и потпуно саломљену, њему стаде жао ове лепе грешнице, чије очи, заливене сузама и очајањем |
| -Анастасије, чија му је слика у души до ове заклетве нагризала срце, па ипак била тако мила, са |
| е од недогледних последица по цео живот ове куће.</p> <p>— Јесте, зете; од дервишкога записа мо |
| ума, куд ја да скачем преко зида; зар у ове године и овако...</p> <p>— Како велите?...</p> <pb |
| иганима, њега раздрага песма, дође међу ове и тако ударише у пијанку и певање, да се чак и њему |
| уно пожртвовања.{S} Једном речи, између ове четири душе постигнута је права хармонија и њихов ж |
| ним, зеленим сузама што капаху из очију ове лисице, а и по брковима, што су са њушке на одерано |
| т онакових звона, каква беху она што су ове године први пут после Косова забрујала са Саборне Ц |
| шли свечано у кућу лепе удовице, што је овеселило срце удовичино а јако ожалостило зле језике к |
| и кроз кључаницу, чула.</p> <p>Обе куме овеселише се.{S} Кира-Мана је предвиђала да ће се у кућ |
| а „чирачета“, да га траже, али, када се ови вратише и јавише, да га нигде нема, он одмахну глав |
| е?{S} Од куда Ламбре ту?</p> <p>— Ево и ови су видели, када сам их донео у дућан, а после сам и |
| се разабере и обазре око себе; јер сви ови Срби, комшије и некомшије, које је толико година с |
| знали, могли би још помислити, да се за овим загонетним стиховима прикрива какав злочин; а то б |
| и ме одвратила од нечастиве силе!{S} Са овим би добио децу, али то би било од нечастивога! — го |
| чем, што баш није имало никакве везе са овим даном.</p> <p>— Јеси ли се опет срео са кир-Думом? |
| олако, јер кад год би помислио да је са овим питањем на чисто и кад год је она слика кира-Анаст |
| на улицу.{S} Лепосава оста забезекнута овим наглим одласком, хтеде да га викне, али он већ беш |
| немам.{S} Са оним имањем у Пожаревцу и овим, што сам ја стекао, имам на двеста хиљада гроша.</ |
| едан!{S} Седи и ради тамо, док те нисам овим калупом по лудој глави! — подвикну му мајстор прет |
| када га заголицају, па се и он, заражен овим смехом, и сам из све душе смејао.</p> <p>— Газдари |
| а а по том мајстору на посао!“</p> <p>С овим је власт учинила своје: објавила је нестанак Јанић |
| а, који се такође није надао да ће се у овим заклоњеним улицама сукобити са својим бившим прија |
| ти, обузе га свега и Бог зна не би ли у овим топлим оковима остао тако цео дан, да у исти мах н |
| "195" /> Спаситељ подносио, докле су му овим двокраким ексером длан пробијали.{S} Ексер је био |
| ли се сетити да ми плате; доста је што овима бадава вучем читав пртљаг.</p> <p>У квартиру мајс |
| и усклик тројице ноћника.{S} Један међу овима био је Јанићије Бик.{S} Са заваљеним фесом за пот |
| ико је пак мајстор Диша био уважен међу овима, буди напоменуто, да га је првом женом, Анастасиј |
| ни новац као поточић, који не сахне, за ових седам месеци истицао је из дућана и утицао беспрек |
| <pb n="201" /> и трошкове, што их је за ових седам недеља више учинио.</p> <p>— Још се чкембе ј |
| адње било корисно, није пропустио, и за ових седам месеци радња је процветала много боље, него |
| од побожних поклоника.</p> <p>Но поред ових лепих особина Хаџи-Зосим је био уважаван међу покл |
| сер као и сви ексери што су, само се од ових разликовао, што је на оштроме крају, место обична |
| је дао, промрмља понешто; а гдекоји од ових, срдито му одбаце аспру у блато и оде.{S} Тада мај |
| је сада чуо, зна цео свет и да сваки од ових људи, који га сада погледају и који му називају Бо |
| кости!“</l> </quote> <p>А одмах, испод ових суморних и нешто загонетних стихова, стојало је ур |
| ове бојазни кира-Анастасија постала је ових дана сушта услужност и љубазност наспрам Дишинога |
| м шаренилом, те ти изгледа као да је из ових башта живо цвеће поврвело на капиџике.</p> <p>— Ам |
| p>— Тако брзо? — запита Лепосава, којој ових неколико месеца беху као неколико дана, и збуњено |
| ња.</p> <p>Диша седе.{S} Свечано ћутање овлада у соби; Диша је скрушено очекивао на бујицу прек |
| живахну девојку, мало по мало толико је овладала њиме, да јој више ни у шали није враћао ударце |
| дне намере стишале су се, а наместо њих овладала је њиме тиха туга, жеља да самога себе кињи, д |
| еме погледао у ону чинију пуну пилава и овновска меса, што се поврх пилава пушило.</p> <p>— Мор |
| смех.</p> <p>Па ипак, поред свега тога, ово садање стање било му је много сношљивије него ли он |
| мње, да би кир-Диша, као и многи други, ово питање извео одлучно и без дугога размишљања, да му |
| каш, па ако им је скупо, не купуј; али, ово је сасвим друго, то већ није ни дућан ни трговачки |
| ца — Лају ли или не лају, не знам; али, ово ми је све што сам до сада спечалила и сачувала свом |
| ођен син није истински пријатељ, а ето, ово сироче, што се савило око тебе као лоза око чардака |
| тако да учини, али он је био задовољан: ово му је куд и камо била снажнија освета, него ли да ј |
| , а телал да виче: „Чујте и почујте!{S} Ово је луди Диша, који има жену ороспију и који због ње |
| нила, него сам ноћас и будна видела.{S} Ово је пуна година, како ја сваког празника носим у црк |
| ји начин, подмити Јанићија, да ћути.{S} Ово беше једини излаз, да се сачувају од срамоте, која |
| аже.</p> <p>— Ту смо! — помисли Диша. — Ово ће бити онај сан Мацин. — А како се ради с њим? — у |
| је опет остави, да му се онако смеје. — Ово девојче, коме је тада могло бити дванаест година, н |
| о што је на теби, од прве ти је жене. — Ово је већ трећа ноћ, како ми се на сну то казује.</p> |
| тно, као што се и грчки ситно говори. — Ово му је, до душе, већ много теже ишло због гојазног т |
| — <pb n="122" /> узвикну Диша весело. — Ово ће бити и добро и Богу угодно.</p> <p>И од 4000 гро |
| л-Стаменка не одмаче од врата.</p> <p>— Ово ћеш да ми скупо платиш!{S} У полицију ћу ја тебе и |
| је он пред њом у вис уздигао.</p> <p>— Ово теби; ти да га носиш, а ја да те гледам! — рече што |
| са доксата у мутвак Јанићију.</p> <p>— Ово теби! — рече и тутну му у шаке један цванцик.</p> < |
| дија.</p> <p>— То да носиш око врата, а ово да метнеш па чело — и даде јој велики, златни дукат |
| спалим сотону!{S} Нечастиви је у њој, а ово је кућа христијанска! — одговори Диша и хартијице, |
| више коме да повери ни кућу ни радњу, а ово троје деце, ради које је чак у Јерусалим запео, шта |
| што запитала.</p> <p>Да ли је Лепосава ово чинила инстиктивно, или са свесном намером да га на |
| у очима људи.{S} Јер, њему се чинило да ово, што је сада чуо, зна цео свет и да сваки од ових љ |
| ислити, шта је све преживео Јанићије за ово време!{S} Час по час сагибао се преко <pb n="149" / |
| ав онај јед и осветничко расположење за ово кратко време створиле су читав пустош; у души су му |
| е рећи.{S} Изненадило га је, како се за ово четири дана изменила.{S} Стала много зрелија и лепш |
| анове царевине давао је цар Костадин за ово.</p> <p>— Толико је могао да да; друго је он, а дру |
| у за женом пази?</p> <p>Међутим, баш за ово није требало ни глава да га заболи; јер Јанићије не |
| о ценама.</p> <p>— Па колико тражиш за ово?</p> <p>И сада настаде дуго ценкање.{S} Свети човек |
| ува кучка, бре!{S} Ели ћеш ми платиш за ово спацирање по комшилук, кад је муж код кућа, ели Лам |
| /p> <p>Тетка Маца је опазила из мутвака ово, али се учини свему невешта; само што се неприметно |
| н кум, кир-Дума, да је нешто од куда на ово наишао.</p> <p>Место опроштајних суза успомени на с |
| уздахну дубоко Јанићије, који се тек на ово питање расвести.</p> <p>Из куће се разлегало нарица |
| ћи да и сам кир-Ламбре није помишљао на ово, а нарочито од онда, кад је кира-Ламбриница почела |
| мушки глава, да јој обрати пажњу то на ово то на оно, тек колико је било потребно, да удовица |
| и и да га замоле, да им из светих места ово или оно донесе.</p> <p>Лепосава је била у троструко |
| , него зачуђена и збуњена.</p> <p>— Шта ово би, буди Бог с нама!? — учини и од чуда се прекрсти |
| осећа сва блажена, што јој баш њих две ово цвеће пружају.</p> <p>Обе гошће пољубише се на праг |
| азда Диши поче да бубња у ушима.{S} Све ово било је за њега и сувише нејасно, али ипак је толик |
| не би могао поднети.</p> <p>А да на све ово одмахне руком и да опрости срамоту, ни на то није м |
| то; није једаред само кира-Думиница све ово приповедала, када су одлазили једно другоме на руча |
| едала.</p> <p>— Погађаш ли зашто је све ово? — запита га Маца такође с осмехом.</p> <p>— Не — о |
| ти, брат си ми!</p> <p>Јанићију је све ово било нелагодно; оно незнано што га је једнако држал |
| ало куда; ићи се мора, а како ће се све ово свршити о томе није ни мислио.{S} А и како би могао |
| ишља.</p> <p>Али како му драго, тек све ово ускорило је, да се овај разговор поведе баш сада, т |
| па му дође сада и сувише изненадно све ово.</p> <p>— Имаш ли Бога, имаш ли душе? — Зар ћеш да |
| ела, да је потпуно заборавила зашто све ово ради, нити јој је падало на ум, да ће сутра дан пос |
| кују и смеју.</p> <pb n="150" /> <p>Све ово што угледа дође Јанићију тако слично са оним даном, |
| о видела.</p> <p>И за чудо, место да је ово сазнање потпуно уништи, она се наједаред прибра, он |
| овде?“</p> <p>— Тражим чест!{S} Шта је ово? — запита раздражено фудул-Стаменка и поднесе му по |
| под нос пуну шаку женске косе. — Шта је ово?{S} Тако ли си научио ону твоју... твоју... да моме |
| олу, он је врнуо прстен!</p> <p>Како је ово казивање било од свих осталих најоблије и најпотпун |
| је сваки кутић у светим местима, јер је ово већ трећи пут, како као побожни поклоник долази ова |
| це и да кажеш: поздравио мајстор и шаље ово! — Јеси ли разумео?</p> <p>— Јесам, мајсторе — одвр |
| сију оно, као што је измислио и за мене ово, што се сад по чаршији говори.{S} Ама нисам ја баш |
| овоме имао појма, Јанићије би без сумње ово расположење њезине душе протумачио у своју корист.{ |
| ога дана посматрао испод очију, како се ово вижљаво девојче све више развија у једру и свежу де |
| >Како му драго, тек обе куме прихватише ово као свршену ствар и, пре него ли што су њихови муже |
| е сада за навек можда изгубити.{S} А уз ово осећање расла је упоредо и она бојазан, да ће <pb n |
| ине педесет! — одговори Диша, коме се и ово учини много.</p> <p>Старац скочи са миндерлука и ра |
| >Тако је кир-Диша покушао да употреби и ово последње средство, те да осигура потомство своме им |
| шом под јастук турила.</p> <p>Сада му и ово сасушено лисје поста мрско.{S} Кутију швирну на нек |
| жена спази на куминим плећима.</p> <p>И ово је убрзало ствар; јер ма колико да је човек прав, у |
| и ће скочити.{S} И сам Бог зна докле би ово ломљење трајало, да се сутра дан не догоди нешто, ш |
| зину леност.{S} Разуме се да и Лепосави ово Дишино џангризање поче бивати несносно и једнога да |
| бошчу, коју му је пружио.</p> <p>— Држи ово, па хајде кући!</p> <p>Јанићије се поврати од прве |
| ући, навалише да их разваде.</p> <p>Али ово постиже други резултат.{S} Обојица се у томе часу ч |
| Пцета!{S} На зенско ли нападате?{S} Ели ово гора Романија, што ли?{S} Ви мене да клепећете?</p> |
| изнутра затворен.{S} Јанићија не збуни ово, он прескочи преко зида и лагано, као мачка кад вре |
| <p>— Јанићије — викну га с прага — носи ово код тетка-Маце и да кажеш: поздравио мајстор и шаље |
| те утвари?</p> <p>— Море, не пазариш ти ово памук; децу, децу пазариш! — додаде за тим окренувш |
| е ускипело у души Јанићијевој слушајући ово, о томе није потребно ни помињати.{S} Та он се, до |
| иће пород свој!“</p> <p>Кад Маца доврши ово, диже се са седишта, прекрсти се и скромно се покло |
| И Бог ми је услишио жељу; ево, погледај ово, Лепосава!</p> <p>— Шта има у тој кесици? — запита |
| .</p> <p>— Поздравио мајстор и шаље вам ово! — испоручи Јанићије, збуњен девојачким нападом.{S} |
| ела према њему и прела чарапе и, кад он ово рече, мало застиђено погледа на гнездо па онда на њ |
| молитву и из земљане кадионице окађивао ово сандуче.{S} Хаџи-Зосим метну прст на уста и даде зн |
| е метне.{S} Хаџи-Диша је збуњено гледао ово немо улажење и излажење из куће, и тек када га неке |
| на пакост, ни једна од њихових жена, у ово време, није <pb n="15" /> ни помишљала да свога суп |
| дућана и споредним сокачићима, где је у ово доба најмање света, стиже пред своју кућу.</p> <p>А |
| да пробије груди.</p> <p>Лепосаву дирну ово и она му се приближи.</p> <p>— Бога ти, шта ти је? |
| сумњиво.</p> <p>Али мајстор Диша не чу ово питање?{S} Пред његовим очима лебдела је само прили |
| базно са: калос мерос, кир-Диса!</p> <p>Ово је било за њега толико почасти, да је сав успламтео |
| газда-човек.{S} Што да ме гледа?</p> <p>Ово тачно размишљање о своме положају он је по каткада |
| и Лепосава запе, без сумње мучећи се да овог несрећног младића што боље убеди, како је оно био |
| мајстор-Дишу и намигну.</p> <p>— Зар од овог памука да роди?</p> <p>— То је због тога, што свет |
| n="102" /> и нађе начина, како да се из овог неприличнога и несноснога положаја извуче.</p> <p> |
| тњега мириса.{S} Дума и Ламбре, који су овог дана управљали целим весељем, наредили, да се софр |
| тешку руку свога мајстора.{S} Напротив, овога часа, када је угледа овако порушену и поништену, |
| ати на сусрет са мајстор-Дишом.{S} Али, овога пута не послужи га срећа.{S} Баш на самоме завију |
| ивало да језик везује.</p> <p>Али ипак, овога дана није смео ни прићи дућану где је мајстор Диш |
| свакако ни кира-Анастасија не беше.{S} Овога пута престао је да се са њоме прегони; до младине |
| Јанићије Бик зачинио песмом и шалом.{S} Овога дана постао је он љубимцем кир-Думе и Ламбре.{S} |
| у сватове; чинило му се да би га појава овога простака понизила у очима Ламбриним, Думиним и ос |
| сећаше и неку чудновату страву од свега овога што се с њиме дешава. — Од куда му баш сада почеш |
| длажење тетка-Маци, коју је после свега овога сматрао више него ли да му је рођена сестра, и Ја |
| ањима, а помишљајући на последице свега овога, седео је на миндерлуку доста узнемирено, пребацу |
| , он је ипак сада осећао да се из свега овога може исплести нешто страшно и по њега и по све ос |
| у:</p> <quote> <l>„Зашт’ да прећутим ја овога свјета,</l> <l>Да моја млада овде труну љета,</l> |
| а онима, који су невични били обичајима овога света, стојао је на услузи за врло скромну наград |
| положај, да је сваки час морао то због овога то због онога трчкарати до тетка-Мацине куће.{S} |
| да рађа, младина ће да скине с ње, а од овога записа, родиће ти мушко.</p> <p>Дервиш узе испод |
| век!“</p> <p>Колико му је тетка Маца од овога часа омилела, у толико му би више жао, што нема, |
| на другог пустињака, много важнијег од овога кога тражаше.</p> <p>Једнога дана, после одслужен |
| лико би јој тешко било да се растане од овога младића, са којим се као девојчица толико прегони |
| гнезде, прекопаће оронуле гробове, и од овога тужног, запуштенога места начиниће живе улице, по |
| тор Дишу, сад би се зачудили, шта би од овога човека.{S} Истина, он је још онако био пун и трбу |
| тра.</p> <p>Фудул-Стаменка се уплаши од овога наглога скока, који беше тако неспретан, да се за |
| .</p> <p>— А ти — замуца Диша утучен од овога што је сазнао — зашто си ћутао?</p> <p>— Како да |
| Ето, нећу; поган је то милет.</p> <p>Од овога часа кир-Диша није трпео да га ико тако назива; ј |
| ило, да ли би он то и дочекао?{S} А код овога мајстора његово произвођење било је већ на прагу. |
| не дреје...{S} Ламбрине...</p> <p>И код овога имена запе му глас у грлу, те само што промуца не |
| настасију питајућим погледом, као да је овога часа некакво привиђење пролетело крај њега.</p> < |
| ти.{S} Али се преварила.{S} Кир-Диша је овога пута одлучио, да остане чврст и непомичан као сте |
| ако уважење и поштовање.</p> <p>Тако је овога часа, докле је кир-Дума говорио, мајстор-Диша раз |
| ја је све више расла.</p> <p>Сад, после овога сукоба, који се за најкраће време по целоме Беогр |
| ава.</p> <p>И мајстор Диша, коме, после овога разлагања, пуче пред очима сва дубина хаџијскога |
| очише на сокак.</p> <p>И за чудо, после овога догађаја кир-Диши као да од једном свану.{S} Неоп |
| ако замишљена.</p> <p>Осмога дана после овога писма, које је у кући хаџијиној изазвало сасвим п |
| оворе водио.</p> <p>Неколико дана после овога није му се дало прилике, да се са Лепосавом на са |
| најбољи глас.</p> <p>Где је Диша после овога најтежег удара отишао из тетка-Мацине куће не зна |
| пре сватова догоди.</p> <p>Шта је после овога било, Лепосава није знала.{S} Сећала се само толи |
| се одреши језик.{S} Осетио је да му се овога часа дели судбина, и он исприча газда-Диши потанк |
| S} Штета, Бога ми!</p> <p>Но Лепосава и овога пута нити се насмеја нити му што одговори, и Јани |
| је водом напоји.</p> <p>Тако је било и овога јутра.{S} Диша је зором отишао у дућан наредивши |
| ново прилике, да се расправе.</p> <p>И овога часа Јанићије већ беше одмерио оком даљину, те се |
| је, као и обично, изазове на смеј, али овога пута промаши.{S} Њој стаде некако непријатно и уч |
| дуже на <pb n="37" /> њој остао.{S} Али овога пута вратио се необично брзо, и што је главно, вр |
| ао да види и своју Лепосаву.</p> <p>Али овога вечера Маца је била узнемиренија него ли икада.{S |
| докле су они овако разговарали у гомили овога света, хаџи-Диша је достојанствено стојао код крм |
| имао и кад није могао никако напустити овога мајстора и отићи бољем.{S} Јер и бољи мајстор то |
| а.</p> <p>Дође и време поласку.{S} Уочи овога дана мајстор <pb n="180" /> Диша одведе жену у со |
| ленуо ни пред голом турском сабљом, као овога пута пред појавом мајстор-Дишином.{S} Није то бил |
| Диша опет није никада тако одоцнио као овога пута.{S} Маца се у истини мало забринула, што их |
| е потребно ни помињати.{S} Та он се, до овога часа, уздао баш у саму газдарицу, <pb n="85" /> д |
| је?</p> <p>— Не знам ни сама, што га до овога доба нема; то му до данас није било да толико одо |
| пара.</p> <p>Баш да је мајстор Диша до овога часа и био „неверни Тома“, сад не би могао ни за |
| — одговори одлучно Јанићије, који је до овога часа стојао пред газдом као на угљевљу.</p> <p>— |
| само му је напомињао све оно, што је до овога часа поднео, тај назив му изгледаше сада као пако |
| жаја извуче.</p> <p>Но кир-Ламбри се до овога часа не јави баш никаква мисао; или боље рећи, ја |
| то на душу метне, али Јанићије, који до овога часа чињаше све, само да се одбрани од тешке слут |
| чепале.</p> <p>Сад већ, кад је дошао до овога уверења, није имао више нигде излаза.{S} Требало |
| мље.</p> <p>Лепосава, која је весело до овога часа говорила, сад се од једном уозбиљи и зачуђен |
| у ваља своје обећање одржати.</p> <p>До овога догађаја Јанићије је био само дечак, безбрижан, в |
| ш да и од сада долази У кућу.</p> <p>До овога часа кир-Диша се бар колико толико надао; али пос |
| {S} Мајстор Диша прелете погледом преко овога шаренила од жутих и црних печата, па онда баци не |
| вом наднело, а који је тако тајанствено овога пута шуштао.</p> <p>Најзад се одлучи, притиште ру |
| заљубљен и необично куражан, да јој бар овога пута покаже све, журио је Јанићије кући Лепосавин |
| говори.{S} Очигледан пример за потврду овога био је он сам.{S} И њему дође тешко, што је на пр |
| аука хаџи-Диша и у страху, да се то баш овога часа не догоди, побеже у дубину баште.</p> <p>Мац |
| ље рећи, тај меки, нежни нагласак, који овој речи придаваше сасвим други значај, даде му снаге |
| /p> <p>Сирота Лепосава, која је у целој овој сплетки толико исто крива била колико и мајстор Ди |
| на мирбу.{S} Кир-Дума, који је у целој овој ствари тежио да измири пријатеље и да ствар заташк |
| је што својом грешном ногом и газим по овој светињи, али друкчије не може бити; но пљунути, то |
| ви, како га воли као рођена брата.{S} У овој улози, и ако му је било таман онако као одрасломе |
| а-Маца предишући и са оклевањем, које у овој прилици само надражаваше онако узбуђенога Дишу.</p |
| р Диша забринуто и са чежњом помишљао у овој песковитој и зрелој Јорданској земљи на своју удоб |
| сигурна, све докле се он буде налазио у овој кући.</p> <p>И кир-Ламбре је, као и Анастасија, од |
| чвршће усађивао у њој.</p> <p>И тако у овој одличној и од све грчке махале <pb n="14" /> уваже |
| ш.</p> <p>— Ама, куда ћу овде?{S} Зар у овој чаршији да почнем из нова?</p> <p>— То да не чиниш |
| н новац?</p> <p>И стотину мисли сличних овој укрштало се по његовој глави; а свака од њих била |
| ако да радиш, снахо — говорио је дервиш овој жени — овај запис, што ти га дадох, да метнеш пред |
| буде време, како да га награди.</p> <p>Оволика хвала и задовољство, које му Лепосава указиваше |
| више.</p> <p>И поред свега тога, што је оволики пут потегао и толике жртве принео ради свога по |
| још пре шест година.{S} Сад би нам био оволики. — Одговори јој Диша и руком одмери висину, кол |
| ато га је пуница гледала чисто зачуђена овом екстазом, у коју је хаџи-Диша улетео.</p> <p>— Каж |
| е одазва нико.{S} Кира-Мана, узнемирена овом Ламбрином љутином, отрчала је у комшилук до кира-Д |
| о, како се оженио први пут и како је са овом женом прошао, треба да се зна, јер стоји у јакој в |
| гуће начине он му је показивао, како са овом срамотом, што је нанесе кира-Анастасији, не само д |
| ијем цволике, чим га угледам.</p> <p>Са овом последњом одлуком, која му даде неке наде, да ће с |
| <p>Јанићије је такође немо стојао пред овом очајничком приликом, оборио је и он очи, па их ниј |
| ручак босиока, заспао.{S} Сит и зачаран овом маштом, заспао је Јанићије тако тврдо, да не би ос |
| ав и необично снажан стомак, који се, у овом часу тужнога размишљања, мученички грчио од глади, |
| бућмеџијскога еспапа, изгледа да су, у овом невином обожавању и саучешћу, били заступљени сви |
| е била пуна; Маца није жалила, она је у овом изобиљу јела излила све обиље своје материнске туг |
| ка остане постидна.</p> <p>И то му је у овом хаосу узбуђења било лако рећи; али, ако га мајстор |
| са тога гледишта он се јако плашио, да овоме момку не прасне опет у памет, као оно пре неколик |
| ије.</p> <p>Но мајстор Диша не заста на овоме само.</p> <p>Да би доказао, како је у свему раскр |
| чки елеменат из српске престонице, поче овоме догађају придавати и политички значај.</p> <p>— О |
| .{S} Снагу своју чудотворну он је дао и овоме памуку, ама само за нероткиње, за друго не помаже |
| е у Дервишани испод Синџир-џамије.{S} О овоме дервишу причало се по турским махалама, а од туда |
| е одговарао његовој жељи, да се ништа о овоме не дозна, да се кира-Анастасија са Дишом измири, |
| д лулама преливају, докле се они живо о овоме или ономе разговарају.{S} А рано јутром и око сун |
| онако поступио.</p> <p>Трећег дана, по овоме догађају, седео је мајстор Диша у своме дућану са |
| авине другарице.</p> <p>Али то „дете“ у овоме часу шкрипну зубима.{S} Неодољива срџба на све, н |
| ала је као да некога сарањује, као да у овоме часу баца прегршт земљице на покојника.</p> <p>А |
| /> смео подићи; није знао како да се у овоме часу понаша.</p> <p>— Аман! — зајеца она, кад опа |
| никако да се разабере, шта је све то у овоме часу било.</p> <p>Лепосава прва дође свести, обра |
| Јанићије осети неку непојамну топлину у овоме загрљају.{S} Нешто мило, опојно, што га је заноси |
| у дечици проструји грчка крв.</p> <p>У овоме можда и лежи кључ тајне, што је мајстор Диша одоц |
| збуњена и не знајући да ли да се свему овоме смеје или заплаче, груну Јанићија, баш као пре ка |
| полицу пропињала.</p> <p>Да је о свему овоме имао појма, Јанићије би без сумње ово расположење |
| све више у грудима стезаше.{S} По свему овоме њој се чинило да њезина мати нешто плете за њу и |
| мети, како хаџија цркву уважава.</p> <p>Овоме хаџији мајстор Диша повери о свему, што га је у п |
| оше на улицу.</p> <pb n="84" /> <p>— Е, ову ћемо вечеру дуго памтити!{S} Кали нопта, кир-Диса, |
| .</p> <p>Но и ту мисао потисну друга, а ову трећа и тако редом, те на тај начин, поремећен прав |
| у моћи, и да помогну својој ближњој, да ову тајну од туђег ока сачува; ради те своје особине, т |
| ео још два шегрта.{S} А њега самога, за ову годину дана, кира-Анастасија потпуно усавршила у гр |
| е, кога је још прво детињство везало за ову кућу и хаџијину судбину, био је као утучен.{S} Од х |
| на је одмах после њега изишла, и оде на ову страну.</p> <pb n="96" /> <p>Диша обори сетно главу |
| </p> <p>Неколико пролазника дотрчаше на ову вику; а када Дума опази да више није сам, распомами |
| тељци.</p> <p>Мајстор Диша се избечи на ову посету, којој се најмање надао.{S} Фудул-Стаменку н |
| , мало по мало, он се толико навикну на ову кућу, да тетка-Мацу није друкчије поштовао него као |
| и антерије у кући туђе жене.</p> <p>На ову летимичну идеју он само одмахну шаком; а како, поре |
| комшије:{S} Митра и Станка, и изнела је ову сплетку и покушала да њоме поквари сватове кира-Ана |
| тове кира-Анастасије. — Мајстор Диша је ову сплетку у потпуности њеној поверио тек кира-Думиниц |
| своје софре као понуду.{S} Кир-Диша је ову нежну пажњу примао захвално, па, и ако је био вас д |
| д срдито, кад Маца поче причати како је ову или ону олакшала.</p> <p>— Де, де, почекај, зете!{S |
| -цинцарске кћери некако нису још уочиле ову чежњу мајстор-Дишину, те се удаваху за своје момке |
| са неким изразом задовољства посматраше ову родитељску идилу.{S} Лепосава је седела према њему |
| ="94" /> Турчин!{S} Искам да си идем из ову проклету варош, идем на вилает, там да плачем и пре |
| ! — прекрсти се Диша од чуда, кад опази ову неверицу. — Ама, људи, шта ли сте!{S} Ко је само пр |
| ао.</p> <p>Али, Лепосава место да осети ову казну, напротив, осећала се много пријатније; сада |
| > <p>Али Диша не беше у стању да изусти ову реч, већ се окрете и пође на улицу и не обазирући с |
| ео.</p> <p>Тако је, од прилике, решавао ову борбу Дишин шегрт и старао се свим начинима да се п |
| p>У таквој служби татар-Јован је стекао ову кућицу, жену, па после и ћерчицу, Канче.{S} Али пос |
| ?{S} Има времена; почекај још мало, бар ову годину!{S} Лепосава је млада и здрава, а и ти си зд |
| се за собом.</p> <p>Гомила се уплете у ову свађу, па мислећи ваљда да ће се обоје потући, нава |
| сао са неком нарочитом важношћу вршио у ову кутију.</p> <p>Једна мала ситница, али ипак толико |
| а од туда, преко баштенскога зида, сву ову „литију“ посматрала која од комшиница.</p> <p>Но ки |
| емишљајући, управо осећајући у себи сву ову навалу мисли, ишао је Јанићије ногу пред ногу кроз |
| о је ствари а зачуђено је посматрао сву ову веселост, а нарочито Лепосаву са оним накитом, која |
| жена за један часак уништи!</p> <p>Целу ову ноћ провео је у полусну и неком бунилу, од чега је |
| какве му драго несреће.</p> <p>На срећу ову наглу жалост брзо је умерила њезина ведра и вазда р |
| ђивао ни да пљуне на ту земљу.</p> <p>— Овуда је стопа Спаситељева ходила; где год пљунеш можда |
| мртвих, расплашиће сетне тичице, што се овуда гнезде, прекопаће оронуле гробове, и од овога туж |
| е миче. — Стари пустињак био је сед као овца, дуге браде и лица овална са необично живим очима, |
| ио код једнога газде сељака, да му чува овце само за храну, па је код њега остао све до свога п |
| езнуо је за њоме, и једнога дана остави овце, нека их пас чува, а он, као да га неке мађије вук |
| нема нигде ништа; а да га чекаш, док се огазди, хој, хој!{S} То ће да прође и десет година.{S} |
| ријатно, тако слатко, да би и сит човек огладнео посматрајући оно задовољство, које се код свак |
| и докле мујезинова песма са минарета не огласи вечерњу молитву, када се и последњи гости из кућ |
| плакати.</p> <p>Мацино гласно нарицање огласило је комшилуку смрт њезине кћери.{S} Кад су хаџи |
| опираху му једва гласови мујезина, који оглашаваху вернима: сабах-намази (јутарњу молитву).</p> |
| се код свакога залогаја на Дишином лицу огледа.{S} Очи му грануше живошћу, кад му са сокака доп |
| , али некакав унутарњи немир, у коме се огледала и чежња и радост и нестрплење, све у један мах |
| ће уз пут одседати, те да га на путу не оглобе.{S} Главан новац мајстор Диша је, као и обично ш |
| и — нећете га наћи више.{S} Зуб времена оглодао је слова, а живи трн, који онако раскошно буја |
| ести стојао је у мутваку као између два огња међу које је стављен, да по својој вољи изабере у |
| шљао да дође овамо.{S} Он се повуче иза огњишта, па, како је осећао да му ноге малаксавају, сед |
| > могући да га одржи, испусти га посред огњишта, и колико је дуга паде на земљу.</p> <p>Маца је |
| авлаш, баш онда би се нашла у послу око огњишта, па док је он са највећим нестрпљењем бечио од |
| > <p>Лепосава претрну, брзо се наже над огњиште и поче пирити у ватру, пред којом су били прест |
| ита мајстор Диша.</p> <p>— Нема сумње — оговори Зосим. — Богоугодника познаје цео свет, па зато |
| рихвати са два прста, усекну мумаказама огорели фитиљ на лојаници и принесе хартијице пламену.< |
| јачким гласовима разлегаше преко зидане ограде, све га то поче на ново да заноси, заједно са че |
| ме ћор-сокачету извиривао је за зиданом оградом таман кров једне малене али врло спретне кућице |
| а опадати и у својим облицима почела се ограничавати, докле се није зауставила на оној Лепосави |
| реботином испод очију. —</p> <p>— Ко те огреба, бре? — запита га мајстор Диша, кад га онаквога |
| д опет кир-Ламбре, заборављајући на све огреботине, муку мучио и све јој обећавао, само да се с |
| што је главно, врло узбуђен и са једном огреботином испод очију. —</p> <p>— Ко те огреба, бре? |
| честитају, а Лепосава их је са златном огрлицом и дукатом на челу дочекала, изнела пред њих св |
| поклоном.</p> <p>— Хајде, кћери, метни огрлицу око врата, а дукат на чело; па онда донеси посл |
| је могао нежнијим гласом и предаје јој огрлицу од педесет великих, златних махмудија.</p> <p>— |
| никога а у самој текији затече дервиша, огрнута вучјом кожом, са топузом о бедрима и неколико < |
| о хиљада гроша.</p> <p>Мајстор-Дишу ова огромна свота ни мало не збуни.{S} Оно, што је најглавн |
| н рад, лежао је пред његовим ногама као огромна архитектура, коју је мало час под кров метнуо, |
| ну удовичку идилу као изненадна мећава, од које се није умела одбранити.{S} А сва ова халабука |
| што би га из дућана повукло, то је, да, од времена на време, отрчи до куће и обиђе децу.{S} Там |
| у био десна рука.</p> <p>Нарочито сада, од како је Лепосава умрла и оставила му на врату троје |
| његовој глави ломиле.</p> <p>Али једна, од свију снажнија и страховитија, испињала се нада све. |
| а, које је мајстор Диша, као младожења, од своје стране, позвао на весеље.</p> <p>Сутра дан, по |
| , била је у томе, што се кира-Думиница, од године до године, све јаче гојила. — А једанаесте го |
| не еспапа, уклони у Галац или Цариград, од куда су ондашњи трговци доносили робу.</p> <p>То је |
| Зашто?</p> <p>Јанићије брзо угуши сузе, од којих се застидео, и исприча тетка Маци, како га је |
| ала на капиџик.</p> <p>Мајстор Диша је, од времена на време, слао своје „чираке“, да се нађу те |
| никакве милости видео.</p> <p>Тако је, од прилике, решавао ову борбу Дишин шегрт и старао се с |
| а, избегава да се са познатима састане, од стида, да му на улици не честитају; а ако га ко на у |
| ве, само да се одбрани од тешке слутње, од једном се зали сузама и поче силио јецати.</p> <p>Ле |
| од трогодишњега удовиштва.{S} До душе, од дана њезине удаје престало је оно пријатно убацивање |
| деце пуна кућа.{S} А то што је на теби, од прве ти је жене. — Ово је већ трећа ноћ, како ми се |
| јој дугој пракси видела и такве ствари, од којих би се човеку дигла коса на глави, само кад о њ |
| је почела тако говорити о пријатељици, од које се после сватова није никако одвајала.</p> <p>О |
| ући главу од кесице.</p> <p>— Помириши, од тога ћеш родити.</p> <p>Лепосава се стидљиво снеби.< |
| оредо кир-Диша са својом широком шаком, од које су му уши тако често бридиле, и кира-Анастасија |
| дела успомена, управо несносна помисао, од које се нервозно склањао.{S} Фудул-Стаменкина соба и |
| де онај један „од заклетве“. — Од озго, од стране Зерека, чула су се танка ћеманета циганска и |
| јутарњем сунцу, на западни поруб, тамо, од куда се уздизаху вита минарета одблескујући под руме |
| ли газдине ћушке, што их је, као шегрт, од времена на време добијао. — Али ма колико да је то о |
| оких и пуначких плећа.{S} И ето, своју, од самога себе прикривену жељу, виде он данас остварену |
| ноћ провео је у полусну и неком бунилу, од чега је осећао бол у глави.{S} Налазио се у сличноме |
| ве више подлегао ономе тешкоме осећању, од кога се ни после толико недеља не мога отрести.</p> |
| утицао беспрекорно у једну гвоздењачу, од које је кључ држала тетка Маца о своме врату.{S} Кад |
| то, по Богу да си ми отац?</p> <p>— Ех, од чега? — проговори дервиш и поглади замишљено замршен |
| е, докле не би напипао једну аспру (1/3 од паре), па кад је напипа, приступи просјаку, тисне му |
| о живот ове куће.</p> <p>— Јесте, зете; од дервишкога записа могу да се роде деца.{S} Ама ти и |
| тадоше, да се над сваким <pb n="200" /> од њих изврши преметачина, те да се види, ко је крађу и |
| е Диша био потпуно збуњен <pb n="46" /> од толике пажње а у дубини душе ликовао, што му се давн |
| запита хаџија, узнемирен <pb n="209" /> од онакога изгледа, што се на Јанићијевом лицу оцртаваш |
| b n="208" /> <p>— Бог с тобом, зете!{S} Од куда сам ја знала, да ће она котао теглити!{S} Ја ни |
| тена душа ради са некрштеним силама.{S} Од ове амајлије можеш добити сина, ама сто крстова да м |
| толико јој беше и необично пријатна.{S} Од када себи није она прекорачила прага ове авлије, упр |
| ни српски тип био је и мајстор Диша.{S} Од детињства још служећи у Грко-цинцара на занату, Диша |
| залогаје од тога не добије Јанићије.{S} Од оног фаталнога дана па све до <pb n="70" /> мајстор- |
| Дишу!</p> <p>Зурле су учиниле своје.{S} Од махале до махале и по чаршији пуче глас, да се кира- |
| л’ да те загрли, ја л’ да те пољуби.{S} Од толиког његовог грлења већ и комшилук балдиса само г |
| а који часак у његовој глави скраси.{S} Од свих му се најподеснија чинила та, да некако кир-Дум |
| А то се већ почело у велико јављати.{S} Од некога времена млада удовица, не знајући ни сама од |
| јстор Диша остаде у соби као убијен.{S} Од чуда и ове невидовне беде толико се сплео и збунио, |
| у опште био је збуњен и сав утучен.{S} Од како је вратио прстен, тек од онда осетио је, колико |
| хаџијину судбину, био је као утучен.{S} Од хаџије није се Маца никаквој разборитој помоћи могла |
| лажеш, бре! —Где су Ламбрине дреје?{S} Од куда Ламбре ту?</p> <p>— Ево и ови су видели, када с |
| уз бре; што не кршиш шија на гробље?{S} Од теб ми црно на очи! — дерао се Ламбре и бесно је дрм |
| он не буде онај један „од заклетве“. — Од озго, од стране Зерека, чула су се танка ћеманета ци |
| од свега овога што се с њиме дешава. — Од куда му баш сада почеше излазити на очи час тетка Ма |
| га ћу?... запита она стидљива.</p> <p>— Од тога! — одговори Диша и својом руком јој обеси о вра |
| Шта је? — обрецну се Јанићије.</p> <p>— Од куда ти?{S} Зар си овде?</p> <p>— Ја где ћу?</p> <pb |
| ена, докле је како тако умири.</p> <p>— Од суза нема лек, џанум; него да разговарамо шта да се |
| ише саже лице у своје плетиво.</p> <p>— Од кога те је срам?</p> <p>— Од тебе — одговори Лепосав |
| јске девојке искупиле на игру.</p> <p>— Од куда ја овде? — помисли Јанићије, па, како му се грл |
| .</p> <p>— Од кога те је срам?</p> <p>— Од тебе — одговори Лепосава и продужи шапатом бројати п |
| омаћи праг чувао као „свјатаја свјатих“ од нечистих ногу непосвећених.</p> <p>Јецање кира-Анаст |
| џик, тако је и остао наслоњен о њега, а од стида није смео дићи очију горе.</p> <p>Лепосава га |
| сле, она ми није никаква зла учинила, а од њега нисам никакве милости видео.</p> <p>Тако је, од |
| рвишу причало се по турским махалама, а од туда и по целоме хришћанлуку београдскоме, да је то |
| од куће.</p> <p>Али прође и три дана, а од кир-Ламбре ни трага ни гласа.{S} Кира-Мана стрпељиво |
| он каже:{S} Дервишин је погана вера, а од поган закон не искам деца.</p> <p>Тако је кира-Мана |
| преко десне то десну преко леве ноге, а од времена на време забринуто је трљао чело, које је не |
| како нису остали без икакве контроле, а од туда наврати и код Дишине куће, да обиђе и извести к |
| да да рађа, младина ће да скине с ње, а од овога записа, родиће ти мушко.</p> <p>Дервиш узе исп |
| је најрадије окретала на тужну арију, а од песама јој постаде најмилија она:</p> <quote> <l>„За |
| иша потпуно одевен пратио је у стопу, а од туда, преко баштенскога зида, сву ову „литију“ посма |
| ек долази <pb n="134" /> у нашу кућу, а од њезине три конака бежи.{S} Ћути, само када те није в |
| да гладујемо, то је онда судбина!{S} А од судбине нико се не оте.{S} И други су патили, па опе |
| анићије је донео дреје овде.</p> <p>— А од куда бих ја знала да су то баш дреје кир-Ламбрине?{S |
| три пута три дана оздравити.</p> <p>— А од чега му је то, по Богу да си ми отац?</p> <p>— Ех, о |
| ер, не би му за ту суму дао.</p> <p>— А од чега он чува? — запита Зосим.</p> <p>— То је само за |
| значи?{S} Какво је то копље?</p> <p>— А од куда ја знам, зете.{S} Тако ми рече Пречиста, а сад |
| ешто мило, опојно, што га је заносило а од чега се није могао отети, обузе га свега и Бог зна н |
| е сад опет наспело?</p> <p>— Има рукава од честог платна!{S} Што да сваки види голе руке?{S} То |
| кир-Дума, коме је највише бучала глава од свега тога, сад више није знао шта да предузме.{S} О |
| посава, која је после одласка мужевљева од једном постала нешто сетна и замишљена.</p> <pb n="1 |
| ко је побројати.{S} Она непојамна врева од мисли у његову запаљену мозгу, када би хтели да је у |
| даде какав запис или амајлију која чува од урока или какве му драго несреће, да је свети човек |
| ога најдражег пријатеља, Ламбру, сачува од пушке Дишине.</p> <p>Догађај овај, који је у самој с |
| се на стотину начина, како да се сачува од срамоте, али ниједна мисао није била кадра ни толико |
| ине, како да и себе и Анастасију сачува од неприлика, кир-Диша је још једаред дошао кући, па, к |
| и убио, само да не дотрчаше људи, те га од Јанићија отеше.</p> <p>Тетка Маца и Лепосава дочекал |
| као да је она свему томе крива, одби га од своје рођене капије, и он пожури даље.{S} Пред ћор-А |
| га дана одлучи да оде тамо, па макар га од туда и најурили.</p> <p>Напротив, тетка-Маца га доче |
| урама и очима у којима не беше ни трага од живахности.{S} Нешто му се скупи под грло; неодољива |
| ети своју домаћу несрећу; мислио је, да од срамоте неће смети на улицу изићи, па ето где се све |
| у њему.{S} У један мах учини му се, да од свега тога не може да дише.{S} Он се ухвати обема ру |
| е од туда, него га само гуши и гони, да од времена на време дубоко уздахне, или тешко, као бони |
| роза свет.</p> <p>Диша је избегавао, да од своје стране даде каквог му драго објашњења, избегав |
| чету; али јој је вазда на ум падало, да од њега неће бити сигурна, све докле се он буде налазио |
| ко се испиње на прсте, и пружи руку, да од ње узме сахан.</p> <p>— Нека, што ми требаш ти!{S} С |
| сокаку, без игде икога свога.{S} Ма да од мајстор-Дише никада не виде ништа, што би га чвршће |
| зверати час амо час тамо; навикао је да од своје газдарице чује вазда одлучан и заповедни тон, |
| си се требао сетити своје вере, а не да од некрштених тражиш записе.</p> <p>Мајстор Диша ћуташе |
| его да се састане са мајстор-Дишом и да од њега самога чује, ради чега је онако поступио.</p> < |
| е Диша изјавио, да ће одмах на пут и да од силне бриге за радњом <pb n="190" /> не може сачекат |
| Маца обори главу и оде у мутвак, тек да од Јанићија сакрије сузе, које је облише.</p> <p>И тако |
| о, после овога догађаја кир-Диши као да од једном свану.{S} Неописано задовољство обузе га свег |
| ка, виде да му не остаје друге, него да од мирбе дигне руке и да употреби све што може, да свог |
| те, пре него ли што је Ламбре успео да од силног журења одахне, прелете преко авлије, заригла |
| рунчицу; а већ после би им лако било да од те трунчице замесе читаво брдо препреке, преко које |
| пиџике, развадише их, и Лепосава, бледа од узбуђења, отрча кући, па кад залупи капиџиком за соб |
| вожђу лупам.</p> <p>Јанићије се засмеја од силнога задовољства.</p> <p>— А што се сад цериш као |
| {S} Јако јој се допао фистан и антерија од ћитајке што јој је донео за спомен; подигла је руком |
| када јој саопшти, како му нема Јанићија од јутрос.</p> <p>Лепосава пребледе; она је најбоље зна |
| зида, сву ову „литију“ посматрала која од комшиница.</p> <p>Но кир-Диша се није дао онако збун |
| ј укрштало се по његовој глави; а свака од њих била је црња од црње.{S} То не беше више обична |
| рушено предавао с уверењем, да му свака од њих скида по један грех с душе, сада га више не одрж |
| ле у посету лепој удовици.</p> <p>Свака од њих, руке ради, понела је по један цветак шебоја и з |
| ки значај.</p> <p>— Одродили сте човека од његова народа, одузели му крсно име, па му сада и об |
| ек — Србин је, бре; што може да се чека од један диваљ народ? — забринуто се питао, и свакога ч |
| ?{S} Има ги који не су ни род, ни коска од твоја коска, а искају исе да ги даш.{S} Српски судов |
| умела одбранити.{S} А сва ова халабука од дивље музичке ларме са бубњавом гочева, изгледала јо |
| пријатно убацивање разноврсних артикала од свих <pb n="49" /> еснафа, које је сваке ноћи од нек |
| пође из дућана.{S} Колена су му клецала од душевног узбуђења, али он је ишао напред, ишао и не |
| примила, кира-Анастасија је опет зебла од нечега.{S} Са тетка-Мацине стране није се плашила ни |
| врло пријатно што је судбина поштедела од једне сувишне бриге без које се може бити.{S} А да б |
| ране, разнесу.{S} Напротив, она је била од оно мало жена, које су умеле не само да туђу тајну, |
| n="10" /> би, ма у чему било, изгубила од оног лепог угледа, којим се, као жена кир-Бенџина, м |
| се по вас дан; тетка-Маца није одлазила од њега, и захваљујући њезиној бризи а и стишавању саве |
| а прелете погледом преко овога шаренила од жутих и црних печата, па онда баци нестрпељиве очи н |
| вољи своје матере и толико је стрепила од њене љутине, да је морала пред њезиним разлозима уст |
| о си урадила, Мацо, што си ме одвратила од нечастиве силе!{S} Са овим би добио децу, али то би |
| ка; свака жена причала је, како је чула од друге, а уз то је, да би догађај био што потпунији, |
| траха тако силно бије, да јој је кошуља од танке ћерћелије, кроз коју су руделе једре контуре, |
| раш!{S} То што је долазио, нека!{S} Ама од данас да не пригвири у мајсторову кућу.</p> <p>И да |
| емена млада удовица, не знајући ни сама од куда то долази, ретко које јутро да не нађе у својој |
| знаш како је: ти си устабаша, па људима од реда не иде никако у главу да имају устабашу а без у |
| Ламбрино, руке јој клонуле а у недрима од страха тако силно бије, да јој је кошуља од танке ће |
| ана, снабдео се он уверењима и печатима од власти и свештенства, у којима је описана <pb n="193 |
| истрча, да види шта је, а на капиџицима од башта начичкале се младе жене и девојке, у живописни |
| разговора, јер, као на пакост, ни једна од њихових жена, у ово време, није <pb n="15" /> ни пом |
| игну на кума; а кира-Анастасија, стидна од кума, заклони рукавом очи и побеже у мутвак, да кафе |
| га дана устаде Лепосава, али, истрошена од толикога напора, једва се кроз собу и по авлији вукл |
| p>Чудна је судбина човечја.{S} Нити зна од чега ће умрети ни од чега оздравити.{S} До скора је |
| ction" /> <p>Колико ли је, Боже, година од тога доба?{S} Пуно!{S} Ко ће их набројати!{S} Оног Б |
| а повратка у Београд.</p> <p>Али даљина од Београда и Лепосаве није била у стању да га извида.{ |
| о јој поможе.{S} Сада кир-Дума има сина од седамнаест година, у лицу сушти отац а по нарави ист |
| се замаглише; али ко би знао зашто, она од једном скочи, одмахну руком, скиде са зида малено да |
| ного пријатније; сада је бар била мирна од његових напада, а у вече, када би он за совром, не о |
| уку хаџи-Дишу, ради лакшега разликовања од једног другог хаџије, који је случајно имао исто име |
| икну Диша, коме оваква „интимна“ питања од једног шегрта беху зазорна, а уз то се сети оних раз |
| овој глави; а свака од њих била је црња од црње.{S} То не беше више обична брига домаћина, који |
| толико почасти, да је сав успламтео, па од силне радости није знао где да им места начини.{S} П |
| она тако исто узрујана, да јој се недра од наглога дисања дизаху и спуштаху, стојала је не могу |
| куми, готово у самој кошуљи и сва модра од убоја.</p> <p>Што се никада није десило, кир-Ламбре |
| p> <p>— На полицију њега, да се протера од куда је дошао — одговори кир-Дума.{S} И Ламбре такођ |
| сада Диша и нежно баци поглед на врата од мутвака.</p> <p>— Сад ћу је звати.{S} Дошла јој друг |
| ом муком, што самоме себи затвара врата од куће, која га је као свога рођенога примала, изиђе и |
| ј саопшти своју намеру и потражи савета од ње.</p> <p>— Бог с тобом, дете! (тетка-Маца га је са |
| шире саксије.</p> <p>— Елем, нема ништа од тај посао! — рече Ламбре скрушено и отури одело од с |
| епосаву у дућан, да му донесе по штошта од своје софре као понуду.{S} Кир-Диша је ову нежну паж |
| ној кући и носи кира-Мани сахан кадаифа од кира-Анастасије.{S} Газдарица му наредила, да то одн |
| штење ми убијали, па, ако је било греха од мене, он ће ми опростити.</p> <p>Таква су размишљава |
| човек!“</p> <p>Колико му је тетка Маца од овога часа омилела, у толико му би више жао, што нем |
| томе часу тако свежа и мила, да је Диша од сласти %гуташа очима.{S} И да му не беше зазорно, да |
| а ме сад опет снађе! — прекрсти се Диша од чуда, кад опази ову неверицу. — Ама, људи, шта ли ст |
| е затворио у ону малу собицу, па се жив од туда не јавља.{S} Понеки од познаника Срба наврати у |
| сим на другог пустињака, много важнијег од овога кога тражаше.</p> <p>Једнога дана, после одслу |
| ћ устала, умила се и пошла вратима, кад од једном зачу јасан усклик Лепосавин:</p> <p>— Нано, н |
| им.</p> <p>— То је само за жене.{S} Кад од њега начини хамајлију нероткиња, роди одмах дете чес |
| ајзад, кад сунце поче да прижиже а хлад од дафине скрете и остави Дишу у пуној светлости, он се |
| се почео свестити, осећао, био је стид од самог себе, што је тако урадио.</p> <p>— Шта сад да |
| te xml:id="SRP19061_N2">Местве се праве од врло фине и танке коже; навлаче се преко чарапа, па |
| оље загледала, можда би опазила трагове од суза; али Маци то и не паде на ум.</p> <p>— Седиш, ћ |
| Ако буде син, начинићу ти, Мацо, либаде од кадифе?</p> <p>— А ако буде кћи?</p> <p>— Бацићу је |
| вијутку, у близини Синџир-џамије испаде од некуда кир-Диша, и, када се један према другоме нађо |
| је крађу извршио.{S} Сад хаџи-Диша зађе од једнога до другога, те их редом опипа све, али кесе |
| крв ми на очи наиђе, па онда нека беже од мене!{S} За добро сам ти добар, — мелем сам; ама за |
| у да иде, да спава.{S} Јанићије се диже од совре, целива у руку прво мајстора па Мацу и изиђе и |
| мозак.{S} Грозничава ватра лизала га је од пете до главе, па се разгоревала у очима, из којих ј |
| њства везан за свога мајстора, он га је од смрти Лепосавине толико омрзнуо, да га је, кад год б |
| било тако мило, тако неочекивано, да је од <pb n="21" /> силна изненађења занемио и пред провод |
| е сада нарочито тако ословила, ма да је од њега само једну или две године била старија) Бог с т |
| о, о томе није ни мало сумњао, ма да је од некога времена она на ново започела да попреко погле |
| јући још за совром, тетка Маца, која је од некога доба почела да се плаши од могућне напасти, п |
| га испосника мајку Божју, икону која је од времена на време сузила.{S} Испосник није давао испо |
| е било некога рачуна.</p> <p>Сплетка је од некуда потурена у чаршију; а већ онај који је потури |
| е послове.{S} Свакога дана очекивала је од свога мужа макар какав глас; али кир-Ламбре као да ј |
| Маца.{S} Па и њезина Лепосава видела је од туда многе користи; јер у који год би дућан дошла, д |
| овек.</p> <p>Страшна новост начинила је од иначе мирног и спокојнога Дишинога лица право страши |
| ужила.{S} Уз припомоћ кир-Думину она је од тога времена сама надгледала Ламбрину радњу и обавља |
| бав ни за сестринску милошту, и које је од првога сазнања свога само знало за груба извикивања |
| оцни.</p> <p>— Шта је томе момку, те је од неког времена постао сасвим друкчији; толико се изоп |
| гобројним иконицама.</p> <p>У ћелији је од намештаја био само један миндерлук, на коме се, како |
| ц из Пожаревца, Јанко папуџија, који је од кир-Дише куповао сахтијан, јави му о стричевој смрти |
| а Туркиња даде јој, свој запис, који је од неког дервиша добила, а који јој је помогао, те ти о |
| ж најурио из куће Јанићија, који јој је од онога дана постао као зла коб.{S} Митила га, чинила |
| ућана Јанићија, да му донесе, па чак је од некога доба у дућану ручавао.</p> <p>Али, Лепосава м |
| градиш барјаче на црква! — узвикивао је од муке, гледајући како се оно старо сало повраћа у про |
| но лупали у гочеве, а она писка, што је од зурла до неба јечала, разлегала се у њезиним ушима к |
| до целога товара; али сва хасна, што је од молепствија и обећања имао, била је у томе, што се к |
| теља трудио се, да изглади тиме, што је од прве младости своје градио планове, како да се ороди |
| као да је у земљу пропао.{S} Све што је од других дознала, то је, да је у Галцу са кира-Анастас |
| рамоту, коју је начинио Диша, цикнуо је од љутине и почео корети кир-Думу, што је у опште покуш |
| испирати уста, и онај углед, који му је од ове женидбе у чаршији нагло порастао, спласнуће сада |
| ко вешто градила, а да најбоље залогаје од тога не добије Јанићије.{S} Од оног фаталнога дана п |
| ватио у једну шаку, па се као луд смеје од задовољства.{S} И она се кикоће; али кад маши очима |
| , као у воску знала, да тетка Маца није од оних жена, које једва чекају да сазнаду за туђу тајн |
| ад будем казивала, да се моје дете није од мене мицало?{S} Знаш ли шта лају погана уста?{S} А? |
| а молити.</p> <p>Лепосава само што није од радости запевала.{S} Није шале, толико се препала, д |
| лене материје или нове новцате јеменије од црвена сахтијана, мајушне као детиња шака, таман за |
| али тако болећивим гласом, да Јанићије од тога чисто задрхта.{S} Овако му је исто рекла и онда |
| ре?</p> <p>Думи поклецнуше колена, које од претећега израза а које опет од одрицања Дишинога.</ |
| вши се песницама о широке слабине, које од узбуђења бректаху, хуктао је и ходао горе доле по со |
| као подсечених ногу, сав раслабљен које од умора а још више од оног унутарњег бола, ударио друг |
| као варнице са упаљенога крова; и сваке од њих дотакао се, али га је свака и опржила.{S} У дуби |
| инео ради свога потомства, он диже руке од свега и тврдо одлучи, да не доврши своје поклоништво |
| нда био у јеку, Лепосава не одмиче даље од врата, на која је ухо прислонила.</p> <p>— Је ли ист |
| Диша овако очајно лутао све даље и даље од главне чаршије, Ламбре је, као уништен, ушао у своју |
| амо да што пре побегне одавде, што даље од онога места, са кога се јасно оцртаваше београдско о |
| најцрње могућности које многе родитеље од деце и због деце сналазе.</p> <p>Но, ма колико јасно |
| што јој се испод широких рукава кошуље од танке тканине прозиру као наливене пуне мишице и што |
| у на на подсмевање личаше.{S} Он занеме од забуне.{S} Хтео би да јој одговори ма шта, да је нап |
| уче чуо.{S} Лепе, турске чесме, озидане од тесаног камена, са две и три луле, из којих је избиј |
| колико би јој тешко било да се растане од овога младића, са којим се као девојчица толико прег |
| душу, <pb n="40" /> па никако да слегне од туда, него га само гуши и гони, да од времена на вре |
| узвикну мајстор Диша и сав се зацрвене од стида.</p> <p>— А, не је истина; саг, не је истина з |
| отраја много, па ето и Лепосаве, румене од стида и оборених очију на под.{S} Стала опуштених ру |
| в пустош; у души су му лежале развалине од свију мисли што их је уз пут смишљао и он се, малакс |
| ићијем онако измирила и ствари Ламбрине од тетка-Маце примила, кира-Анастасија је опет зебла од |
| дечје писке.{S} Њему се развукоше усне од задовољства и среће.{S} Он и без допуста пође доксат |
| , кад је целивао, и тако нагло исцељење од искушења, које му до сада ни пост ни молитва не угуш |
| е и јаче песницом лупати у врата, да се од удара тресла.</p> <p>Али из куће ни живе душе.</p> < |
| Маца, кад виде, како она не може да се од суза поврати.</p> <p>— Ето, шта... одговори Лепосава |
| ама, а Јанићије, кад оста сам и када се од прве поразе освести, дубоко уздахну, клону главом на |
| ви је увек хватао грчку страну, која се од српске одвајала, као зејтин од воде; многе црквене п |
| ила здрава, радила по кући и отимала се од слабости, која је не остављаше.{S} Трећега дана толи |
| це јој је дошло запрепашћено.{S} Она се од чуда само прекрсти и поче се заклињати својим јединч |
| ужила онај надимак што га носи, — па се од самога себе стидео.{S} Али лепа удовица опростила му |
| е весело до овога часа говорила, сад се од једном уозбиљи и зачуђено га погледа, па онда препла |
| Ни једну важнију „штафету“, која би се од кнежева двора испошиљала „блистателној Порти“ у Цари |
| чева смираја чесменски зид и не види се од гомиле прислоњених обрамица, тестија, бакрача и ибри |
| у већ инако сматрали као човека који се од њих одваја и кади Грцима, и то беше, у очима њиховим |
| очима њиховим, тежак грех: издвајати се од свога соја и прилазити оној нацији, која је са таким |
| х! ух! — уздисао је кир-Дума и туцао се од муке песницом у главу.</p> <p>Сутра дан Дума је отиш |
| ио родитеље и онако самохран потуцао се од немила до недрага, докле га један биволар, који је д |
| Ексер као и сви ексери што су, само се од ових разликовао, што је на оштроме крају, место обич |
| {S} Турска вера — погана вера; а што се од те вере добије, то је погано.</p> <pb n="56" /> <p>П |
| у на обрамице своје судове и растају се од чесме, тек кад и сами увиде да су се и сувише дуго з |
| у, нити је и слутити могао, да ће му се од њихове стране тако што десити.</p> <p>У то није сумњ |
| е већма потискује онај терет, што му се од смрти Лепосавине као тешки камен на душу навали.{S} |
| уо пред тим изразом.</p> <p>— Срамиш се од звезде и месеца, да те не виде с мужем у башчи, а не |
| коју би страну умакао, само да се спасе од толиких девојачких очију.</p> <p>— Е, па честитај Ле |
| Јанићијевим и у жељи, да се виком спасе од нападача.</p> <p>Неколико пролазника дотрчаше на ову |
| рошапута и одмахну главом, да се отресе од такве помисли.{S} Али ова новост тако је изненадно д |
| као млађега шегрта мајстор-Дишинога, те од њега сазнаде све како је на вечери било, а што је на |
| -Ламбре — Канче!...</p> <p>— Шта искате од мен?</p> <p>Девојче се пажљиво обазре, да га ко не ч |
| мери висину, колику би могло имати дете од шест година.</p> <p>Овај се разговор водио на петнае |
| аву, диже је на руке тако лако као дете од две године и понесе је.</p> <p>— Гледај, тетка-Мацо! |
| S} Лепосава је примала у постељи посете од свију балканских нација, којима је ондашњи Београд б |
| ли?{S} Па трећега дана да обоје липшете од глади!{S} Да се удаш за дериште, које не може за дес |
| е изиђе постидна.</p> <p>Диши игра срце од задовољства, улази са Мацом у собу и ведро гледа око |
| се из мутвака на улицу, па, када одмаче од куће, он стаде трчати, као да га неко вија.</p> <p>А |
| е људи и докле фудул-Стаменка не одмаче од врата.</p> <p>— Ово ћеш да ми скупо платиш!{S} У пол |
| енутак, кад се мајстор-Диша мало одмаче од сватова, Јанићије, који је стојао код мутвака, позва |
| прво са неверицом слушао, а после, поче од времена на време да баца око на кир-Ламбру, који је |
| ече ћор-Ахмета, где купи око стола срче од полупаних стаклади и брише проливено по столу вино.< |
| би га оставио, све докле не прескамуче од бола и кукања.{S} После би заповедио да га окују у н |
| е, кир-Дума!</p> <p>Но кир-Дума не беше од оних, који олако напуштају што су предузели.{S} Мест |
| авине другарице; јер тетка Маца не беше од оних жена које оклевају.{S} Ваљало је да се одмах са |
| це водио се озбиљан разговор, који беше од недогледних последица по цео живот ове куће.</p> <p> |
| p> <p>— Тако и ваља.{S} Мајстор је више од оца; отац само што роди, али мајстор је онај што отв |
| што већ једаред очима омили, то се више од срца не очупа.</p> <p>Сутра дан су кира-Думиница и Л |
| вељену младицу, којој тада не беше више од двадесет година.</p> <p>Може се мислити како је било |
| ук детињи (јер ни Јанићију не беше више од петнаест година), то се не би могло утврдити тако на |
| је дохватио шаком, те је она често више од њега примала, него ли што га је задужила.</p> <p>Да |
| сав раслабљен које од умора а још више од оног унутарњег бола, ударио другом страном и пошао т |
| човек, чије очи набрекнуше и закрвавише од раздражености.</p> <p>— Скупо је!{S} Збогом! — рече |
| ао врло смешан, кад се девојке заценише од смеха гледајући оно лице, које <pb n="151" /> у исти |
| но се насмеши на Дишу; очи јој засенуше од толиког крупнога злата и она поче да га загледа, при |
| кира-Анастасија, а мишицом скрива образ од њихових очију.</p> <p>— Кој други него младожења!</p |
| да гнезде, прекопаће оронуле гробове, и од овога тужног, запуштенога места начиниће живе улице, |
| омириса и други и трећи пут.</p> <p>— И од тога ћу?... запита она стидљива.</p> <p>— Од тога! — |
| а отераш, а кир-Ламбри да допустиш да и од сада долази У кућу.</p> <p>До овога часа кир-Диша се |
| да спацирамо? — рече кира-Анастасија и од једном прште у онај необуздани и ведри, детињи смех, |
| јим се као девојчица толико прегонила и од кога је често плачући бежала.{S} Дође јој жао, па га |
| што догодило, него је била уважавана и од оних жена чији живот беше посвећен у свему своме муж |
| гатији је, мој синко, он и од Султана и од Господар-Милоша па чак и од капетан-Мише.{S} Него ба |
| него што је дошао, изиђе из оне куће и од оне жене, за којом је толико чезнуо и од које је так |
| Шта ово би, буди Бог с нама!? — учини и од чуда се прекрсти.</p> <p>— Шта је?... запита Диша, к |
| а, али одмах и прекиде, јер се уплаши и од саме помисли.</p> <p>— А шта: ја хоћу?{S} Ствар је у |
| у њој.</p> <p>И тако у овој одличној и од све грчке махале <pb n="14" /> уваженој кући, наста |
| д Султана и од Господар-Милоша па чак и од капетан-Мише.{S} Него баш кад ти је наспело, а ти ку |
| Дума се завали на узглавље за софром и од обилног расположења јекну.{S} А кир-Диша, који никад |
| молимо.{S} Богатији је, мој синко, он и од Султана и од Господар-Милоша па чак и од капетан-Миш |
| лазак мајсторов.{S} Зашто је он зебао и од чега, није могао да самоме себи објасни?{S} Осећао ј |
| повео за женом, он се сасвим отпадио и од оног малога броја српских познаника, са којима је до |
| а по поштеној чаршији.</p> <p>За мало и од живога разговора и Ламбриних шала изви се песма.{S} |
| д оне жене, за којом је толико чезнуо и од које је тако жељно ишчекивао бар једнога сина.</p> < |
| угледао, повукао би се дубље у радњу и од туда крвнички гледао за њиме.</p> <p>— Дуса да ти се |
| а, море; а Маца и Лепосава слушали су и од времена на време превртали свету утвар.</p> <p>— Ето |
| рече у себи, кад угледа мајстор-Дишу и од неизвесности претрну.{S} Но то га брзо пређе, кад уг |
| јако подсетио на онај догађај.</p> <p>И од тога часа Диша занеме као стена.{S} Тај њезин поглед |
| ономе памуку, у коме је лежао.</p> <p>И од честога понављања ове историје о чудотворном памуку |
| ће бити и добро и Богу угодно.</p> <p>И од 4000 гроша сиђе поклон цркви на један барјак златом |
| ајстор Дишу, сад би се зачудили, шта би од овога човека.{S} Истина, он је још онако био пун и т |
| море, да те ни сам Господар Милош не би од мене сачувао, само да се ниси вратио.{S} Па, деде, п |
| еше срамота и он се с тешким срцем одби од ћепенка и хлебова, чији је мирис тако дражио његов и |
| авице.{S} Да оде у Галац, да се растави од Анастасије, па, кад се врати, да је никако више не в |
| а, кад спази оне капи.{S} То су трагови од свете крви, а спустити своја грешна уста на то, цели |
| ходао, из собе се зачуше крупни гласови од дечје писке.{S} Њему се развукоше усне од задовољств |
| а, али ипак толико уочљива, да је многи од хаџија после, кад се у своју отаџбину вратио, понео |
| ши, па ако је, не тек гдекоји, но многи од трговаца и старијих калфи, потајно уздахнуо за лепом |
| е.</p> <p>— Ух, кучка, кучка; шта уради од онаква два красна човека!</p> <p>— Е, тако ти је то |
| Чујеш, Јанићије, немој тако!{S} Не иди од нас.{S} Ето, нана те воли као сина, а и ја те волим |
| а?!{S} Ама је ли она удовица само, бежи од ње три конака, да ти не унесе несрећу у кућу.{S} Нег |
| ку лежао је један велики чавао, не дужи од садашњих „мертечких“ ексера.{S} Ексер као и сви ексе |
| једну велику збиљу, њему се чисто стужи од неке необјашњиве слутње.</p> <p>— Седи, мајстор-Дишо |
| гочева, изгледала јој је као да долази од некуд с другог света, па јој се чак учини од једног |
| ћи, да јој је овај живот много угоднији од трогодишњега удовиштва.{S} До душе, од дана њезине у |
| у чаршији ни једнога човека у антерији од ћитајке, који није дошао у цркву, да се помоли за по |
| рта.</p> <p>Али Јанићије, много хитрији од свога мајстора, истрже му се из шака и излете на пољ |
| му је дао, промрмља понешто; а гдекоји од ових, срдито му одбаце аспру у блато и оде.{S} Тада |
| окуменат и разређивао по столу, а сваки од њих био је утврђен печатима и потписима, исписаним г |
| то је сада чуо, зна цео свет и да сваки од ових људи, који га сада погледају и који му називају |
| појаса и пљувао у њу, тако да је сваки од црквара могао разумети, како хаџија цркву уважава.</ |
| , па се жив од туда не јавља.{S} Понеки од познаника Срба наврати у дућан, тек колико да из Диш |
| , — Јанићије!... мени... мени!{S} Је ли од мајстор-Дише? — викале су девојке у један мах.</p> < |
| препадао, да су се сви по кући смејали од срца њезиноме страху и његовоме чапкунлуку; оно је п |
| ада не зна ни како да се брани у махали од својих сународника, ни како да изведе ствар, те да с |
| ени седоше оба кума, а како су већ били од својих жена предусретнути као прводаџије, тако им и |
| ући преко дана.{S} Ручак су му доносили од куће шегрти, пре него што ће у вече заклопити <pb n= |
| И други су патили, па опет нису помрли од глади.</p> <p>Дан из дан преживљавао је нове тегобе: |
| ога, те их редом опипа све, али кесе ни од корова.</p> <p>— А-ах, псето погано! —јекну хаџи-Диш |
| ао Јанићија, да се врати; њега не би ни од куда.{S} Послао је два „чирачета“, да га траже, али, |
| вечја.{S} Нити зна од чега ће умрети ни од чега оздравити.{S} До скора је мајстор Диша мислио, |
| редвиђени случај, који не би зависио ни од Дишине воље, ако би је спасао.{S} А тако се баш и де |
| ога часа чињаше све, само да се одбрани од тешке слутње, од једном се зали сузама и поче силио |
| докле се најпосле не састадоше на цени од двеста и четрдесет гроша.{S} Свети човек узе памука, |
| а, удари у смех, а и Лепосава се зацени од смеха представљајући, како би то изгледало да се Диш |
| екивао и увек држао у пристојној даљини од себе, сад су му се злурадо смејали и по укусу ондашњ |
| роша.{S} Свети човек узе памука, начини од њега малу лоптицу, па то уши у једну крпицу и предад |
| куд с другог света, па јој се чак учини од једног необично танкога писка са зурла, као да то пи |
| ија.</p> <p>А када се потпуно разбистри од забуне, застаде, да се обазре где је.{S} Пред њиме ј |
| .... викну раздражен и поче поклецавати од ужаса.</p> <p>— А ко не каже, питај!{S} Ето, њој каз |
| гу и страх за радњу, само да те одврати од побожних молитава.{S} Зато, ако му се покориш и одеш |
| p>Али мајстор Диша никако да се поврати од првог изненађења.{S} Хтео је да одговори, али се грл |
| хајде кући!</p> <p>Јанићије се поврати од прве забуне, притрча руци мајсторовој, па је са оста |
| морала живети онако повучено и зазирати од најмањега шушња.{S} Некадање пријатељице и познанице |
| е ствари; па ни кроз чаршију неће смети од белосветскога језика и подмигивања.{S} Једном речи, |
| ако одмах не крене на пут, да ће умрети од неодољива страха.</p> <p>— Ко зна шта се до сада дог |
| лике паре издавао, шта ће најпосле бити од тебе?{S} Треба цркви дати; подај!{S} Ама 4000 гроша |
| увртео у главу, то се није могло избити од туда ничим па ни њезиним смехом ни разлозима, без ко |
| га угушити, а цела снага на њему трепти од изненадне клонулости и страха, какав ли то он изглед |
| емирен.{S} Целе ноћи није могао тренути од неког немилог предосећања; чинило му се, ако одмах н |
| ише.{S} Ламбре поче да се отима и пишти од промуклости; а и кир-Диша, кога четворица држаху за |
| pb n="49" /> еснафа, које је сваке ноћи од некуда падало у њезину башту као мана у пустињи; али |
| једно лице; јер по предметима, почињући од бакалског и болтаџијскога па до бућмеџијскога еспапа |
| понављао је ону исту историју, почињући од Мациног сна па до побожнога пустињака и светога ексе |
| анићијеве, стеже песнице и сав трепћући од љутине унесе их под нос Јанићију.</p> <p>— Пцета!{S} |
| стаде, разрогачи се на Ламбру и дршћући од гнева поче нешто неразумљиво мрмљати.{S} Кир-Ламбре |
| да га неко гурну, улете у собу дршћући од наглога запрепашћења.</p> <p>— Доста, бре!{S} Доста! |
| убије! — лелекао је кир-Дума не мичући од зида крај кога се срозао.</p> <p>Али људи, као људи, |
| е тискао међу нас! — бранили су се Грци од оног прекора.</p> <p>А кир-Дума, коме је највише буч |
| ко писмо, шта ће онда?{S} Еснаф је јачи од њега, а мајстор је имао толико права над својим <pb |
| кну Маца, а Диша само што разрогачи очи од изненађења.{S} До данас Јанићије није улазио у крчму |
| <pb n="62" /> као кад би ко окретао очи од ружне ствари; па ни кроз чаршију неће смети од белос |
| ја је од некога доба почела да се плаши од могућне напасти, поче да се вајка, како сада нема ви |
| унутра.</p> <p>Фудул-Стаменка се уплаши од овога наглога скока, који беше тако неспретан, да се |
| и за патролу.{S} Мајстор Диша се уплаши од њене вике, те онако подеран и изубијан од пада замач |
| ко је дошла ближе Јанићију, ухвати крај од кајиша, који му је још био скопчан око колена, и поч |
| е, почела је осећати инстиктивно да јој од туда нема помоћи, паде на миндерлук, зарони лице у ј |
| к задовољан, кад год би опазио како јој од силнога смеха сузе на очи ударе.{S} Смејала се тако |
| славио, они су увек позајмљивали барјак од палилулских ратара, а за то су морали вазда ове сеља |
| и и дућану остао је онакав исти — човек од рачуна.{S} Ниједна пара, коју му је судбина наменила |
| S} Диша је и њима обећао, али као човек од рачуна одлучио је, да за свој новац не купује другим |
| ћеници.</p> <p>Но кир-Дума је био човек од оних разложитих људи, који је ствари одмеравао по не |
| тучен.{S} Од како је вратио прстен, тек од онда осетио је, колико му је тешко, што се све тако |
| је је чак у Јерусалим запео, шта би тек од њих било!</p> <p>Тетка Маца је увиђала то, па је и п |
| е је зрео човек; има већ и мали капитал од толикогодишњег непримљенога ајлука, који би му морао |
| , но ту је осећао и неки неодређени бол од самоће, коју ће без ње осећати, и страх од мајстор-Д |
| стру немаш, Јанићије; ја ћу да ти будем од сада сестра.</p> <p>Јанићије осети неку непојамну то |
| није. — Требаше да сазна, шта ја тражим од своје домаћице.</p> <p>— Е, ако, ако — одговори Маца |
| д да ти кажем какав сам ја и шта тражим од домаћице! — рече Диша и поче јој на дугачко описиват |
| ... продужавала је Анастасија искиданим од смеха гласом.</p> <p>Фудул-Стаменка једва дочека ова |
| их јеменија са подвијених врхом и ружом од сахтијана на врху.{S} Ослушну, али из собе ништа ниј |
| и севнуше на помисао, да се ма са којом од њих разрачуна.</p> <p>— Она, која те прво данас запи |
| е на тај начин, поремећен правим хаосом од мисли и узбуђења, оде у свој дућан, и затвори се у с |
| широком лицу и носу, сасвим различитом од грчко-цинцарскога, ипак придаваху неку нарочиту слич |
| веже девојче, на које је (то је, кришом од самога себе, у себи помислио) <pb n="139" /> често з |
| p>Сузе му навреше на очи и он их кришом од пролазника утре рукавом и полагано пође поиздаље оби |
| рча Јанићије у дућан, узбуђен и задуван од силног трчања.</p> <p>— Шта је тамо? — запита хаџија |
| stone unit="subSection" /> <p>Сутра дан од раскрснице до раскрснице чуло се добовање општинског |
| причао Ламбре, но то није све.{S} Један од комшија видео је и нешто више.{S} Око поноћи — прича |
| лона еснафу за трен ока постао је један од најуваженијих грађана; а све оно што га је до сада т |
| изгуби се у сунчеву зраку; но ни један од тих звукова свежега пролећа он није чуо, — све је то |
| њене вике, те онако подеран и изубијан од пада замаче у сокаче.</p> <p>— И ето за тај посао, ш |
| довуче у башту.{S} Јанићије, већ стишан од прве навале, седео је подвијених ногу на трави, гриц |
| песницу, устури лице назад и, застиђен од толике гомиле света а можда мало и уплашен од ратобо |
| а Јанићије тако исто сметен и застиђен од несвеснога дела, <pb n="185" /> стојали су пред тетк |
| се плазити на Јанићија, који се, блажен од онога ударца, утварао као да га боли.</p> <p>— Јеси |
| р Диша оста у дућану још потпуно збуњен од изненадне радости.{S} Топло задовољство као мекани т |
| оба образа; а мајстор Диша, још збуњен од изненадне среће, којој се није ни мало надао, целива |
| се мајстор Диша у свој дућан, зајапурен од наглога узбуђења.{S} Очи су му севале живље него ли |
| ити.</p> <p>— А ти — замуца Диша утучен од овога што је сазнао — зашто си ћутао?</p> <p>— Како |
| зло? — запита хаџија очевидно преплашен од забринутога лица Мацинога.</p> <p>— Можеш да изгубиш |
| ике гомиле света а можда мало и уплашен од ратоборнога изгледа Ламбринога, обазре се за собом.< |
| већа.{S} Мало је који Грк или Цинцарин од бољега угледа изостао а да није присуствовао макар у |
| која се од српске одвајала, као зејтин од воде; многе црквене песме певао је по грчки, а оне, |
| ју замисао, јер је слутила, да би је он од тога одвратио, једно што је пут за једну женску глав |
| а презриво.{S} Тај поглед га жацну и он од једном осети да јој мора вратити.</p> <p>— Е, па хте |
| на и он је као заливен ћутао и очекивао од тетка-Маце, да она сама пронађе пута и начина шта да |
| и.{S} Само што је руком нешто отискивао од себе.{S} Доцније тек, кад се освестио, причао је, ка |
| " /> <p>Да је мајстор Диша прислушкивао од куда сва ова пецкања, што су се међу девојкама у тај |
| како изокренула, као да је није сачувао од грдне срамоте, и као да му није казала, како ће му о |
| оних 500 гроша, што му је кум-Дума дао од еснафских пара, уложио у еспап и довео још два шегрт |
| е преко <pb n="149" /> ћепенка и гледао од куда ли ће тек искрснути мајстор и какав ће изгледат |
| крив?{S} Увек да жалиш, што си откидао од својих и жениних уста!</p> <p>Пред тако снажним разл |
| Ламбре мајстор-Дишу уважавао и издвајао од осталих Срба.{S} Чак му је помагао и да радњу отвори |
| или ноћ.{S} Дању би по вас дан одбијао од себе мисли, које га и без његове воље вукоше развали |
| шњи Београд био насељен, а тројани, као од брега одваљени, са кратким вратовима и снажним гласи |
| и то му је долазило тако пријатно, као од умора задиханоме човеку, када га благи ветрић заћарл |
| че Маца. — Такав је био и онај мој: као од брега одваљен!{S} Није се тај бојао ни десет „ерлија |
| , гледао их све троје, онако снажне као од брега одваљене.{S} Није био на чисто, да ли да их во |
| из еден љубов на вас због засто сте као од грцка мајка родени.{S} И рекосмо да вас женимо на гр |
| о да покаже, колико је културно одмакао од многих својих врсника.{S} У цркви је увек хватао грч |
| у гребале и ударале.{S} Неко је врискао од бола, али, да ли Канче или њена другарица, то није з |
| p>Кад се Диша у неко доба ноћи разабрао од бунила, прво лице, које угледа код себе, била је тет |
| их је уз пут смишљао и он се, малаксао од тешког душевног напора и збуњен, враћао ипак оном је |
| /> то беше прави узрок, што је одустао од ужасне намере и спасао младу душу бар од оних вечних |
| срдио, на сваки њезин осмејак задрхтао од неисказане пријатности.{S} Једном речи, постао је иг |
| аца није отпратила куд, није се одмицао од болесничке постеље.{S} Квасио јој главу сирћетом, по |
| на прекорачила прага ове авлије, управо од када је престала удовати.</p> <p>— Мори, који те је |
| до Београда трајало је много дуже него од Београда.{S} Пуну недељу дана не смедоше се путници |
| Их, какав је!{S} Што је пустио оно чудо од браде?</p> <p>— Море, није оно он! — шапну Јанићије. |
| >Али Диша, који у истини беше пребледео од учињенога дела, није имао када да му одговори; <pb n |
| аца око на кир-Ламбру, који је сад узео од чочека деф и стао пред невесту и жене около њих, па, |
| е у главу.{S} Па онда, он, који је умео од подне до мрака да седи подавитих ногу на своме ћепен |
| вао, па онда и оно, што је све претрпео од Анастасије и како га је исмејала.{S} Он тури записе |
| довице.</p> <p>Но мајстор Диша није био од оних људи, који, кад сазнаду шта се противу њих гово |
| одговори Јанићије.</p> <p>Ако је и био од свога детињства везан за свога мајстора, он га је од |
| то га је за пет година шегртовања добио од свога мајстора) и, као врабац из шаке, шмурну на вра |
| е обична брига домаћина, који се удалио од куће, већ права патња, мучење душе, које га је обзин |
| У цркви је Диша одстојао службу, примио од митрополита благослов, а онда, под црквеним барјацим |
| воље.{S} Ономад је један хаџија откупио од некога испосника мајку Божју, икону која је од време |
| у његовим погледима.{S} Колико је патио од туге за својом женом, толико је омрзао на сав грчко- |
| је жегло пуном јаром, Дунав се сјактио од сунчаних зракова, а лађа је све даље и даље клизила, |
| док је он са највећим нестрпљењем бечио од туда очи и искашљивао се, не би ли га чула, она је у |
| год би га целивао, одмах би се излечио од сваке болести коју је имао; а ако би случајно био зд |
| асу тужнога размишљања, мученички грчио од глади, те тако, и не мислећи, ноге га саме однесоше |
| д затребало; а кад би опазила, да је ко од њих лабав у служби или да своје прсте почешће завлач |
| и: да је она чему, зар је не би узео ко од њихових, него је потурили баш мајстор-Диши као кукав |
| бетин“, поменуше му по десет пута, како од њих бољих пријатеља нема, па му тек онда, после толи |
| да по месечина спацирам по башча, како од мајку <pb n="123" /> родена, имам си овде побољи чов |
| ијално самога себе упропастити.{S} Нико од Грка и Цинцара, а они су му били најобилније муштери |
| Па то се бар зна <pb n="137" /> да нико од нежењених људи неће ићи сваки дан у кућу, где има де |
| посавом и Јанићијем беше издвојила мало од онога барјака.</p> <pb n="202" /> <p>— Где је?{S} Гд |
| о! — рече Ламбре скрушено и отури одело од себе. — Уједе ме, пцето; шта сад да се ради?.</p> <p |
| рстен!</p> <p>Како је ово казивање било од свих осталих најоблије и најпотпуније, то, за дан дв |
| } Са овим би добио децу, али то би било од нечастивога! — говорио је хаџија држећи хартијице, с |
| ојавом мајстор-Дишином.{S} Није то било од каквога страха, већ од оне изненадне промене, што је |
| Јанићије, па, како му се грло сасушило од унутарње ватре, приђе једној чешми, напи се воде, по |
| зелене емир-боје (знак да води порекло од самога Мухамеда), седео је на једној међедини, чело |
| кав.</p> <p>Али Јанићију се стегло грло од стида, па ћути као заливен.</p> <p>— Море, шта ти је |
| {S} Он се обазре око себе, погледа тамо од куда му допираше весело ћеретање, па кад опази Лепос |
| немојте да се љутите; ама то није лепо од једно...</p> <p>— На поље! — продера се Диша — Јанић |
| а у нашу кућу.{S} И зар би то било лепо од њега, паметног и угледног човека, да једну честиту к |
| поштену кућу на глас?{S} Зар је то лепо од света?</p> <p>— Е, такав му је адет.{S} Оно знаш как |
| Ламбре није помишљао на ово, а нарочито од онда, кад је кира-Ламбриница почела нагло венути и п |
| зразио њезин кум, кир-Дума, да је нешто од куда на ово наишао.</p> <p>Место опроштајних суза ус |
| драго лепотице, он би, зацело, узвикнуо од силна задовољства и, Бог зна, не би ли заборавио и н |
| д ужасне намере и спасао младу душу бар од оних вечних мука, које би га на ономе свету дочепале |
| у мајстор-Дишу и намигну.</p> <p>— Зар од овог памука да роди?</p> <p>— То је због тога, што с |
| ара“) то је мајстор Диша купио сам, јер од младеначкога стида није могао ићи са својом кумом кр |
| а, које од претећега израза а које опет од одрицања Дишинога.</p> <p>— Молићемо, немојте да се |
| деш мати; а мајци требаше ли бољи накит од деце.</p> <p>Као што је кућу и жену оставио Маци, та |
| могла наћи лека нити му означити болест од које болује. — Но међу свима највиша их је било жена |
| ишчекује, неће ли какав изненадни гост од куда бахнути, тек да он не буде онај један „од закле |
| што је смела, само да отклони опасност од себе,</p> <p>— Па ти му реци да нам не долази у кућу |
| {S} Није то било од каквога страха, већ од оне изненадне промене, што је угледа на целој појави |
| је тако, да се није ни опажало, да већ од толико недеља нема господара у њој.{S} Јанићије је т |
| у Лепосавиним недрима, а пуница је већ од ћерке сазнала и саопштила зету добру вест.</p> <p>— |
| о? — одговори Лепосава уклањајући главу од кесице.</p> <p>— Помириши, од тога ћеш родити.</p> < |
| мах не осећаше и неку чудновату страву од свега овога што се с њиме дешава. — Од куда му баш с |
| собе дође му друга мисао, извуче гужву од туда и брзо оде низ чаршију.</p> <pb n="65" /> <p>По |
| и, како чучи и предњим шапама држи кожу од неке друге лисице.{S} По оним крупним, зеленим сузам |
| комшинице једва успеле, да је сачувају од какве му драго несреће.</p> <p>На срећу ову наглу жа |
| } Ово беше једини излаз, да се сачувају од срамоте, која их је у чаршији чекала.</p> <p>— Анаст |
| разлозима хаџи-Зосимовим, набави кутију од тенећке и поче се борити са оном изнутрицом, која га |
| вуненим појасом једну дугуљасту кутију од тенећке, па кад год му је требало да пљуне, тај је п |
| у кући потрошити; кад је правио туршију од белога лука, он би пребројао све главичице и строго |
| е тренутно, баш кад је потегао за кваку од капиџика.</p> <p>Али кад уђе у собу, она забуна и ва |
| <p>Али кад пружи руку, да ухвати кваку од авлијскога капиџика, срце му силно залупа а рука кло |
| ри Лепосава, али таким нагласком, да му од једном стаде јасно оно што мало час није разумео.</p |
| крушено, као човек који предосећа да му од тога цео живот зависи.</p> <p>— Ето, каже:{S} Да се |
| но пуну годину и по, па кад опази да му од празнога чекања нема ништа, он се одлучи на последње |
| 90" /> стегнутих песница, а антерија му од силнога узбуђења дршће, као да је неко тресе.</p> <p |
| те, и као да му није казала, како ће му од сада бити не газдарица но права сестра.</p> <p>Као у |
| да помогну својој ближњој, да ову тајну од туђег ока сачува; ради те своје особине, тетка Маца |
| код фудул-Стаменке, — рече Маца и хукну од умора.</p> <p>— Па?... упита Диша утанчаним гласом.< |
| рају био захвалан и на најмањем поклону од побожних поклоника.</p> <p>Но поред ових лепих особи |
| посавине кичме.</p> <p>Болесница врисну од бола и отвори очи, ова изненадна %операција освести |
| кну Јанићије, и како му прекипе, отисну од себе Думу тако силно, да овај полете насатке и лупи |
| једва стигоше, да беднога Ламбру спасу од ноката раздражене Анастасије.</p> <p>А када их раздв |
| положај и адет.</p> <p>Али, у томе часу од ове погрешке спасе га тетка Маца.{S} Она уђе баш у ч |
| е препадох, па само што ми зуби цвокоћу од страха.</p> <p>Три дана је мајстор Диша крупно преми |
| ала зла судба, потпуно сплео и у страху од могућне несреће, чим би му се дало, побегао би у дућ |
| о нежнијим гласом и предаје јој огрлицу од педесет великих, златних махмудија.</p> <p>— То да н |
| и била најбоља контрола, да му домаћицу од злих очију сачува.</p> <p>Све је то тако, али он ниј |
| свратила узгред у цркву, купила свећицу од једне паре и запалила је пред иконом са уобичајеним |
| ама, које су над подом правиле узвишицу од прилике за пола шаке.{S} На те даске метала се асура |
| номе уважењу и о томе, како ће га еснаф од Нове Године да изабере за свога устабашу.</p> <p>— Е |
| астасијине севнуше оштрим сјајем; страх од могућне смрти не даде му да изврши што је наумио, и |
| самоће, коју ће без ње осећати, и страх од мајстор-Дише, да га усред чаршије не нападне.{S} Па |
| се пробијао онај зрачак љубави и страх од чаршије, да му срамоту на смеј не изнесу.</p> <p>Нај |
| го.{S} Туга за Анастасијом и онај страх од кир-Дише, који му се у очима приказиваше као орјатин |
| наместо тога настао у души ужасан страх од онога што ће сад опет чути, ма да је чуо већ оно што |
| год би га онако оболелога спопао страх од учињенога греха, он би се дохватио тога правца, окре |
| а поверује само у бегство.</p> <p>Страх од онога, што се могло врло лако догодити, не даде јој |
| сложених хартија, умашћених и слепљених од зноја и честога пипања руком.{S} Испосник је са наро |
| d="SRP19061_N3">„Карантин“ био је новац од бакра у вредности 10 пара.</note> <note xml:id="SRP1 |
| >Јанићија подиђоше мравци, спусти венац од јеменија на тезгу, а чело му се ороси знојем што га |
| е.{S} Али, кира-Анастасија је зебла баш од Јанићија.{S} И ако је све чинила, да га умекша и зад |
| богоугодниче.{S} Мој пријатељ није баш од тих, само су комшије.</p> <p>—- Комшија, не комшија, |
| доћи оваква светиња.{S} Можда си ти баш од оних... оних...{S} Не, не, ти немаш те паре.</p> <p> |
| моје; ама мени се све чини, да сам баш од тебе чуо, да она носи четири хиљаде...</p> <p>— Не ј |
| еровао да ту нема ништа, кад не избиваш од онуда!{S} Ваљда тек ниси тамо због Маце одлазио! — о |
| емаш ни мајке ни сестре, па што да идеш од нас?{S} Нана и синоћ каже Диши: „Честит је момак, Ја |
| ле...{S} Јанићије!</p> <p>— Ама шта ћеш од мене?</p> <p>— Врати дреје...{S} Ја ћу му кажем да н |
| еме да се ћепенци затварају.</p> <p>Још од кир-Дишиних сватова Јанићије је намрзао на првога пр |
| ко коштају?</p> <pb n="53" /> <p>— Грош од запис.</p> <p>Диша извади кесу за појасом, одмота је |
| з послуге, кад јој гости долазе.</p> <p>Од кир-Дишиног одласка прошло је већ неколико дана.{S} |
| природни старалац младе удовице.</p> <p>Од онога дана, када укопаше земаљске остатке Бенџине, к |
| номе углу сусрете са кира-Маном.</p> <p>Од како је Ламбре отишао, кира-Мана се још више издужил |
| чеци певаху, он је у деф ударао.</p> <p>Од тога часа преста Јанићије са својим шалама.{S} Заћут |
| а, газда Митар своју жену избио.</p> <p>Од прилике слично томе пролетало је и кроз кир-Ламбрину |
| — Ето, нећу; поган је то милет.</p> <p>Од овога часа кир-Диша није трпео да га ико тако назива |
| >РОМАН ИЗ ЖИВОТА СТАРОГ БЕОГРАДА</p> <p>ОД</p> <p>ДРАГ.{S} Ј. ИЛИЈЋА</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>НОВА |
| бахнути, тек да он не буде онај један „од заклетве“. — Од озго, од стране Зерека, чула су се т |
| је подарио толико мудрости, да ближњега ода зла спасава.</p> <p>И мајстор Диша, коме, после ово |
| заплаче и стане га братимити, да је не ода.{S} Овако њезин је цванцик вратио, и сад га ништа н |
| екла му да ће му бити сестра, ако је не ода?</p> <p>— Ама, зар она?... простења кир-Диша.</p> < |
| Бик, чији снажни врат и пространа плећа одаваху силу младости у свој својој бујности, дође јој |
| ца овална са необично живим очима, које одаваху тип Јерменина.{S} Кад старац устаде и обазре се |
| ца започе Јанићије.</p> <p>— Крси глава одавде, куче едно!{S} А на кира-Анастасија поздрави се, |
| н убрза кораке, само да што пре побегне одавде, што даље од онога места, са кога се јасно оцрта |
| сам те никада ни волела!{S} Ти да идеш одавде; е ли сте чули?</p> <p>Али кир-Диши умину бол и |
| ли ти, море, шта ти је наспело да идеш одавде? — прекиде му мисли Лепосава и погледа га преко |
| .</p> <p>И тако, оно, у што је Јанићије одавна сумњао и пажљиво мотрио, али што није могао да л |
| еје се, зачикује га, пева по кући, како одавна није запевала.{S} Сутра дан испрати мужа до капи |
| ста мајка.</p> <p>То му је све било већ одавна познато; није једаред само кира-Думиница све ово |
| кришом поклањала.</p> <p>Осетио Ламбре одавно, како му жена вене а ствари ишчезавају, али још |
| мера, кир-Ламбре!</p> <p>— Кали-мера! — одазва се домаћин — Орсе, изволите кир-Дума, орсе! — и |
| реплашено.</p> <p>— Ево ме, мајсторе! — одазва се Јанићије и утрча у собу.{S} Али кад угледа ка |
| е бој се, кир-Дишо, сад је све добро! — одазва се на овај уздах тетка-Маца.</p> <p>— Јаох, тетк |
| Шта је?{S} Што сабајле толико вичеш? — одазва се Маца и изађе на доксат.</p> <p>— Дошао Јанићи |
| гласа по имену звати.{S} Из куће се не одазва нико, а на комшијском капиџику појави се једно д |
| е вуци, бре!</p> <p>Али ни сад му се не одазва нико.{S} Кира-Мана, узнемирена овом Ламбрином љу |
| . устеже Маца и не доврши, јер је нагло одазва она комшика.</p> <p>Диша стојаше неко време и у |
| дрмуса из све снаге; али он се не мога одазвати.{S} Само што је руком нешто отискивао од себе. |
| иса, кали нопта!</p> <p>— Кали нопта! — одазива се Диша са капиџика, и, задовољан за све, леже |
| аж.{S} Кад хтеде да се попне на доксат, одакле се ишло у Лепосавину ложницу, њему толико залупа |
| кчије.{S} Помислио је да га је Лепосава одала, па сада тетка Маца зове мајстора, да му се на ње |
| ав ће изгледати у лицу.</p> <p>— Ако је одала, онда да бежим из ове чаршије! — мишљаше Јанићије |
| ко радостан; прво, што га Лепосава није одала, а друго, што је чезнуо да је бар очима види, ако |
| о да тако уради?{S} Ја ето нисам никоме одала?</p> <p>— Ама шта то ради она са мном? — мисли Ја |
| едала у свога мужа и тако му се предано одала, да хаџија, и ако осећаше потребу да се на њу изв |
| то се сети оних разбијених врата, те га одалами шаком за врат, да је Бик одлетео неколико корач |
| подвикну Диша и дохвати једну летву, да одалами непослушна шегрта.</p> <p>Али Јанићије, много х |
| кажем, па да ме, као у сватовима, опет одалами, то баш нећу. — Најпосле, она ми није никаква з |
| } Јанићију је тада прекипело и добро је одаламио Лепосаву, а она, бранећи се, изгребала га по л |
| а свима похвалама, што је тако честит и одан своме мајстору; а Диша му, шта више, посаветова, н |
| било, она је била толико <pb n="136" /> одана вољи своје матере и толико је стрепила од њене љу |
| ац би морао дати и изгубио би вернога и оданога калфу, на кога је тако свикао.</p> <p>Маца је о |
| ћије му је већ једаред засведочио своју оданост, и он је потпуно права имао, када је уочи <pb n |
| ако далек пут, и хаџи-Зосим са највећом оданошћу обећа, да пронађе неког пустињака, који је тум |
| рвом тренутку наслутила, да је Јанићије одао, сад је јасно видела.</p> <p>И за чудо, место да ј |
| цванцик у руке и да јој каже, да ће све одати мајстору, јер због ње неће да губи место и да на |
| погне леђа, а он му се попе на леђа, па одатле на зид и таман да ускочи у њезину башчу, опучи м |
| стор Диша скочи са ћепенка и збуњен оде одатле.{S} Сад му више не падаше ни на ум уобичајена ка |
| га ни за реп ни за уши не могаше извући одатле.{S} На против, што је Ламбре гонио из ње ђавола |
| {S} Грло му се стегло те не смеде ни да одахне јаче, плашећи се да га плач не савлада.</p> <p>Г |
| што је Ламбре успео да од силног журења одахне, прелете преко авлије, заригла капиџик, па за не |
| — запита тетка Маца и застаде, да мало одахне и по своме обичају сачека, докле се не стиша буј |
| анчаним гласом.</p> <p>— Чекај, да мало одахнем! — одговори тетка-Маца предишући и са оклевањем |
| враћаш се с децом!</p> <p>— Боже дај! — одахну Диша, исплати новцем и пође.</p> <p>На улици се |
| а главице црна лука.</p> <p>— Ох, ох! — одахну кир-Диша под пријатном свежином хладне воде и си |
| наплати, оде из куће.</p> <p>Хаџи-Диша одахну мало, али за кратко.{S} Лепосава на ново паде у |
| учи, те им даде маха, да што слободније одахну.</p> <p>Дани за данима протицали су преко мајсто |
| ледао на капиџик, или би Лепосаву чешће одашиљао чак до другога сокачета, да пресретне мајку.</ |
| а понешто; а гдекоји од ових, срдито му одбаце аспру у блато и оде.{S} Тада мајстор Диша тужно |
| после треће кафе, у кир-Ламбриној кући, одбацио је предлоге Ламбрине, или, боље рећи, одложио ј |
| иње! — И то говори све докле не пронађе одбачену аспру, узме је међ прсте, отре јој блато о ант |
| , ено му кира-Мане; и тако је њезин муж одбегао са његовом женом.</p> <p>— Ћути, будало; мислиш |
| ила га она ороспија, кира-Анастасија, и одбегла с неким руским матрозима из Галца.{S} А кира-Ма |
| ко ни она ни кир-Диша не знадоше где се одбеглица скрива, то јој не оста друго већ да зареди кр |
| рима, које су га сваки час подсећале на одбеглу жену; уздисао је и шапутао час проклетство Ламб |
| мржња, као да је она свему томе крива, одби га од своје рођене капије, и он пожури даље.{S} Пр |
| ху деца.</p> <p>— Бог с тобом, девојко, одби му бубреге! — викну Маца, кад зачу како звекнуше л |
| а испратио до обале, и тек када се каик одби низ воду и изгуби иза градских бедема, он се врати |
| га беше срамота и он се с тешким срцем одби од ћепенка и хлебова, чији је мирис тако дражио ње |
| ало: дан или ноћ.{S} Дању би по вас дан одбијао од себе мисли, које га и без његове воље вукоше |
| ла уз чардак и ужива како сунчани зраци одблескују о калаисано посуђе, чисто се забезекну, кад |
| тамо, од куда се уздизаху вита минарета одблескујући под руменим јутарњим зрацима.{S} Из те даљ |
| рњен и смешан, јави у свету, ради своје одбране, страшила га.{S} Кад би могао <pb n="38" /> да |
| ре него што је успео да пружи руке ради одбране, унесе му се у лице и поче га као мачка грепсти |
| ји до овога часа чињаше све, само да се одбрани од тешке слутње, од једном се зали сузама и поч |
| ор Диша, коме је већ једаред Лепосава у одбрани рекла да је угатан, само што не опсова нешто ки |
| изненадна мећава, од које се није умела одбранити.{S} А сва ова халабука од дивље музичке ларме |
| једну дугачку кесу о гајтану, па из ње одброја на сто неколико белих пара.</p> <p>Баш да је ма |
| , куне и проклиње, што се на толики пут одважио.</p> <p>Но та штета не оста усамљена.{S} Путова |
| подвргнути својој потајној контроли.{S} Одважити се на толики пут а не осигурати се са сваке ст |
| да изедете <pb n="112" /> ? — поче сада одважно кир-Ламбре, кад за својим леђима угледа читаву |
| нако сматрали као човека који се од њих одваја и кади Грцима, и то беше, у очима њиховим, тежак |
| хватао грчку страну, која се од српске одвајала, као зејтин од воде; многе црквене песме певао |
| и, од које се после сватова није никако одвајала.</p> <p>Она мржња на Ламбру, због кога се о св |
| S} Ви мене да клепећете?</p> <p>— Море, одвали човече, док си читав! — узвикну Јанићије, и како |
| — Такав је био и онај мој: као од брега одваљен!{S} Није се тај бојао ни десет „ерлија“.</p> <p |
| их све троје, онако снажне као од брега одваљене.{S} Није био на чисто, да ли да их воли или мр |
| ад био насељен, а тројани, као од брега одваљени, са кратким вратовима и снажним гласићима, пот |
| овога дана мајстор <pb n="180" /> Диша одведе жену у собу, и као човек који полази на тако дал |
| </p> <p>— Куче цинцарско, ти ли ми жену одведе!</p> <p>Али кир-Ламбре ни речи; проглави вилицам |
| ђа.{S} Е, кад све тако урадиш, ти да гу одведеш у ђердек и тамо овај четврти запис да спустиш у |
| га је кир-Диса покрао.</p> <p>— Жену ми одведосте, на образ ми пљунусте; — то кошта 4000 гроша, |
| ли разумео?</p> <p>— Јесам, мајсторе — одврати Јанићије двоструко радостан; прво, што га Лепос |
| .</p> <p>— Шта знам, кад ме тамо вуче — одврати Диша.</p> <p>— То је искушење — одговори хаџија |
| срце бригу и страх за радњу, само да те одврати од побожних молитава.{S} Зато, ако му се покори |
| је, паметно си урадила, Мацо, што си ме одвратила од нечастиве силе!{S} Са овим би добио децу, |
| ао, јер је слутила, да би је он од тога одвратио, једно што је пут за једну женску главу врло д |
| } Нешто му се скупи под грло; неодољива одвратност према својој жени, па чак и мржња, као да је |
| цај узме неодлучнога за руку и силом га одвуче једноме излазу.{S} Таква случајност за мајстор-Д |
| нога мрава, који се свакојако мучио, да одвуче кроз траву једну покрупнију мрву хлеба.</p> <p>— |
| ч си не знајем за тај лаф (разговор)! — одговара још стидљивије удовица и уводи гошће у собу. — |
| p> <p>— Ела-те, да вас гурнем у трбу! — одговара Ламбре.</p> <p>— Пушком ћу ја тебе! — продера |
| аш, на мене да мислиш!</p> <p>— Хоћу! — одговара Лепосава.</p> <p>— Знаш и сама како се каже: п |
| и поштена!{S} Чу ли?</p> <p>— Чујем, — одговара Лепосава скромно.</p> <p>И још много саветовао |
| ад није, није; што се правдаш толико? — одговара комшија, а на лицу му се јасно чита, како ни о |
| лицу неки тужан израз, како то у опште одговара удовичкоме стању.</p> <p>И тога дана, када ће |
| то чудећи се, како то да му један шегрт одговара.</p> <p>— Шта велиш?!...</p> <p>— Твој сам леб |
| баш тако лако пронаћи прилику, која би одговарала положају једне тако лепе и угледне удовице.{ |
| га течем, ето, то је оно што не знам; — одговарао је самоме себи.{S} А докле је тако размишљао |
| говорила мајци, а он јој је преко мајке одговарао.</p> <p>Тетка-Маци није се свиђало овакво при |
| и један згоднији излаз, који би најбоље одговарао његовој жељи, да се ништа о овоме не дозна, д |
| резултата, да би најбољи начин, који би одговарао потпуно његовоме стању, био, да Ламбру уништи |
| тучен, вратио би се у мутвак и осорљиво одговарао, ако би га она што запитала.</p> <p>Да ли је |
| но...</p> <p>— Знамо, газда-Јанићије! — одговараше Цигани у глас, удесише жице и враћајући се л |
| ћију се попе крв у главу, кад зачу овај одговор, који му на на подсмевање личаше.{S} Он занеме |
| ће ли, њој потекоше сузе и место сваког одговора приступи им руци.</p> <p>— Е, нека је со стрек |
| ћи.</p> <p>Лепосава намешта посуђе и не одговора ништа.</p> <p>— Лепосава! — понови он.</p> <p> |
| p>И то ново осећање превлада.{S} Уместо одговора она га погледа ведро и пркосно и продужи пут ћ |
| Нека, газдарице, не треба мени поклона! одговори Јанићије, који се све више збуњивао посматрају |
| м? — Знам да је млада, лепа и вредна... одговори тетка Маца, али некако тако неодлучно и с таки |
| е од суза поврати.</p> <p>— Ето, шта... одговори Лепосава кроз плач чисто прекорно и исприча це |
| ред Дише.</p> <p>— Разговарасмо мало... одговори Диша не баш најљубазније. — Требаше да сазна, |
| /p> <p>— Шта ниси хтео?</p> <p>— Оно... одговори Јанићије и сада је био још збуњенији, што га о |
| ала?</p> <p>— Де, де, што се стидиш?{S} Одговори, кад те пита!{S} Кажи, знаш ли што ти је дао?< |
| <p>— Што да се љутим, кад ниси хтео?! — одговори Лепосава, али тако, да он сада не знађаше праш |
| апита она стидљива.</p> <p>— Од тога! — одговори Диша и својом руком јој обеси о врат чудотворн |
| адар.</p> <p>— Море, не реци двареда! — одговори Јанићије.</p> <p>— Па, де, да видимо, ако си ј |
| ије вечерас.</p> <p>— Не могу, газда! — одговори одлучно Јанићије, који је до овога часа стојао |
| је у њој, а ово је кућа христијанска! — одговори Диша и хартијице, што их је некада готовим нов |
| ци.</p> <p>— Зива била!{S} Зива била! — одговори кир-Дума, пруживши јој руку у којој су бројани |
| х, са каквим сам лоповима имао посла! — одговори Диша и уђе у кућу.</p> <p>Јанићије додаде газд |
| на.</p> <pb n="182" /> <p>— Па ништа! — одговори Јанићије суморно. — Није ми баш ништа урадио.< |
| з пестемаљ не ходим!{S} Срам ме фаћа! — одговори Анастасија одлучно.</p> <p>— Ама, нико те не в |
| анила се Лепосава.</p> <p>— Сад, сад! — одговори Јанићије и оптрчавши целу башту донесе је пред |
| и Френки су погани!</p> <p>— Тако је! — одговори понизно Зосим — али мој пријатељ жели, да види |
| дућан.</p> <p>— Однео сам, мајсторе! — одговори Јанићије сухо и дрхћућим гласом.</p> <p>— А шт |
| шта је овде?</p> <p>— Не знам, зете! — одговори Маца и забринуто погледа у Дишу.</p> <p>— Ето, |
| е.</p> <p>— Како је?</p> <p>— Сад ће! — одговори ова и насмеја се, кад опази оно преплашено и к |
| ар се ја тебе бојим!</p> <p>— Лудаче! — одговори Лепосава, али таким нагласком, да му од једном |
| ез ћирија седели у њу, сад нема више! — одговори Анастасија и залупи вратима под носем свога су |
| преко рамена.</p> <p>— Не могу више! — одговори Јанићије узбуђен.</p> <p>— Који ти је бес?{S} |
| Бацићу је у трице; поклонићу је теби! — одговори Диша, весео, што га је Маца тако брзо обрадова |
| епосава још с врата.</p> <p>— Долази! — одговори Јанићије и узбуђено тресну писмо о совру.</p> |
| .</p> <pb n="194" /> <p>— Пеки, пеки! — одговори свети и, пре него ли расклопи ковчежић, извади |
| и.</p> <p>— Не лажем, газда, Бога ми! — одговори Јанићије одмеравајући у исто време за сваки сл |
| вје да нанижеш оште педесет и четири! — одговори Ламбре весело и даде знак својој домаћици, да |
| сада, ћерко, не лени се, него пожури! — одговори Маца и нежно помилова кћер.</p> <p>Хаџи-Диша ј |
| >— Немој, још мало; треба их окупати! — одговори Маца и залупи врата пред носом зетовљевим.{S} |
| а радознало питајући.</p> <p>— Памук! — одговори Диша значајно.</p> <p>— Памук!?</p> <p>— Чудот |
| онако да чиниш, знаш?</p> <p>— Знам! — одговори Лепосава и стаде у страну, да учини места друг |
| е запиткујеш једнако... мене је срам! — одговори шапатом Лепосава и још више саже лице у своје |
| ће ти? —</p> <p>— Зини, да ти кажем! — одговори Лепосава, па како је дошла ближе Јанићију, ухв |
| сом.</p> <p>— Чекај, да мало одахнем! — одговори тетка-Маца предишући и са оклевањем, које у ов |
| pb n="80" /> <p>— Нека, нисам гладан! — одговори Јанићије, који је жељно за то време погледао у |
| ес, а мајстор Диша је један по један! — одговори тетка-Маца и кришом, испод очију, погледа мајс |
| е руком чела.</p> <p>— Бог добро дао! — одговори Диша, а немаче се са свога места.</p> <p>— Еле |
| p>— Само здравља, вратиће се он брзо! — одговори Маца.</p> <p>— Не чуј, Боже! — прошапта Јанићи |
| аљда тек ниси тамо због Маце одлазио! — одговори Станко и поче се смејати својој досетци.</p> < |
| /p> <p>— И живо, и здраво, и — мушко! — одговори Маца.</p> <p>Диша се сав озари.{S} Сав страх, |
| те паре.</p> <p>— Па да се погодимо! — одговори мајстор Диша, који добро опази старчеву борбу. |
| сна.</p> <p>— Боцкају ме мрве, нано! — одговори Лепосава и седе у постељи, бајаги, да их шаком |
| Де, де!{S} Знала сам ја; дете је то! — одговори Маца и сиђе у мутвак.</p> <p>Код мутвака је ст |
| жеш?</p> <p>— Четири стотине педесет! — одговори Диша, коме се и ово учини много.</p> <p>Старац |
| Боље вас нашао!{S} Добро, фала Богу! — одговори Диша, када му весела женица притрча руци, да ј |
| — Нека, што ми требаш ти!{S} Сама ћу! — одговори Лепосава, очевидно неким новим измењеним гласо |
| лкибијадес!</p> <p>— Само ћерку нећу! — одговори Диша и намигну на кума; а кира-Анастасија, сти |
| жи, да ти чујем гласа.</p> <p>— Хоћу! — одговори Лепосава и окрете лице у страну, да јој Диша н |
| вредна и послушна; ха?</p> <p>— Хоћу! — одговори Лепосава и отворено га погледа, па се и насмеш |
| запита Диша осорљиво.</p> <p>— Нађох! — одговори шегрче снебивајући се.</p> <p>— Па где је, што |
| ја то, да ћеш ми кад тад рећи хвала, — одговори Маца задовољна оваквом сатисфакцијом.</p> <p>— |
| ст година.{S} Сад би нам био оволики. — Одговори јој Диша и руком одмери висину, колику би могл |
| е непојмљиве забуне.</p> <p>— Зар ја? — одговори Јанићије. — Могао бих је тако сву ноћ носити, |
| ономе токмаку, да јој младост поједе? — одговори Јанићије.</p> <p>Ако је и био од свога детињст |
| каже како сам казала и оно што није? — одговори тетка Маца лагано и разложито, као да се ту о |
| </p> <p>— Море, жао ме, много ме жао? — одговори Јанићије</p> <p>— Ваљада, што и тебе не поведе |
| о калфинска!{S} Ти би ми па бољи био? — одговори Лепосава и сада га удари тако снажно у леђа, д |
| шијама!</p> <p>— А ко вам каза па то? — одговори Анастасија и утаче се у очи своме мужу тако др |
| женином кесицу.</p> <p>— Ама, зашто? — одговори Лепосава уклањајући главу од кесице.</p> <p>— |
| <p>— Колико рече?</p> <p>— Сто хиљада — одговори по нова старац тако спокојно, као да то беше с |
| ада долази?</p> <p>— Кроз недељу дана — одговори Јанићије, на чијем се лицу видело јасно, како |
| 87" /> <p>— Не беше ми згодног дрвета — одговори Јанићије; али Лепосава му не даде да доврши, и |
| </p> <p>— Е, ако је да се иде из кућа — одговори Анастасија тако прибрано и тако хладно, као да |
| као укопан.</p> <p>— Сад, шта да Бог — одговори Маца забринуто — сад може да се догоди све, и |
| Од кога те је срам?</p> <p>— Од тебе — одговори Лепосава и продужи шапатом бројати петљице на |
| — Мало час беше ту кир-Ламбре, па оде — одговори девојчица гласом, који је газда-Диши некако по |
| реко рамена.</p> <p>— Па знаш како је — одговори Јанаћије подсмешљиво — кад човек остари, њему |
| у мајку.</p> <p>— Е, па и време му је — одговори Маца равнодушно — а када долази?</p> <p>— Кроз |
| га Маца такође с осмехом.</p> <p>— Не — одговори Јанићије, зверајући на коју би страну умакао, |
| одврати Диша.</p> <p>— То је искушење — одговори хаџија — а онај, кога је искушење савладало и |
| нака, где сунце залази.</p> <p>— Знам — одговори пустињак — знам; тамо живе Френки што једу жаб |
| а чисто не познајем.</p> <p>— Не знам — одговори Маца — Изменио се много и то ме брине.{S} Знаш |
| њега, да се протера од куда је дошао — одговори кир-Дума.{S} И Ламбре такође беше тога уверења |
| своје домаћице.</p> <p>— Е, ако, ако — одговори Маца и даде миг Лепосави, да изиђе у мутвак.{S |
| као кучка?</p> <p>— Море, ти да ћутиш — одговори јој Канче са неким изразом пакоснога задовољст |
| рати од првог изненађења.{S} Хтео је да одговори, али се грло запекло, па реч ни тамо ни амо.{S |
| са највећим презирањем, у место њему да одговори, запитао хаџи-Зосима:</p> <p>— Какав је то пог |
| ="41" /> <p>Али мајстор Диша ни сада не одговори.{S} Ова брза питања, што их је кир-Дума тако о |
| да су те гује пиле.</p> <p>Јанићије не одговори, седе за пањ и узе дикиш, да разрезује по обел |
| ашљиво га погледа.</p> <p>Кир-Ламбре не одговори ни речи.{S} Помисао, да је затечен у овакоме с |
| д ње мало збуњен, што му баш ни речи не одговори, а њему је тако потребно било, да о тој теми р |
| сет година.{S} Смрче му се, али ипак не одговори ништа ташти, на чије се разлоге већ у велике н |
| им ублажити своју судбину.{S} Она му не одговори ни речи, него га поче одмеравати очима као чов |
| како је храни за банбадава, она плану и одговори: „Ко ти је крив, што си самоме себи стао на ср |
| шљив и збуњен стоји и не зна шта да јој одговори, фудул-Стаменка повиси глас и поче на сва уста |
| Он занеме од забуне.{S} Хтео би да јој одговори ма шта, да је нападне речима, да јој каже како |
| зашто је вратио прстен; али им Бик увек одговори, да газда није у дућану.</p> <p>Но докле се, т |
| ац га значајно погледа, па онда одлучно одговори.</p> <p>— Сто хиљада гроша.</p> <p>Мајстор-Диш |
| овога пута нити се насмеја нити му што одговори, и Јанићије сад немаде куда, него и сам да ућу |
| ре ни речи; проглави вилицама, да нешто одговори, но грло га издаде и место да изусти реч, он п |
| од учињенога дела, није имао када да му одговори; <pb n="118" /> журио је, да што пре изиђе из |
| остане у удовичиној кући, али му је она одговорила, да то никако не може бити. „Не смо ми — вел |
| у Београд, да се суди, она је из Галца одговорила, да јој Диша ништа не треба: „а ако искам да |
| ећен правим хаосом од мисли и узбуђења, оде у свој дућан, и затвори се у собицу, да премишља шт |
| дном, и онда као махнит истрча из собе, оде удно баште, зарони лице у шаке и поче горко плакати |
| обадање у слабинама опомену на обећање, оде до тетка-Маце, те јој саопшти своју намеру и потраж |
| ведар и лак као младић, убрза из куће, оде мало до дућана, тек да се узгред по њему обазре, па |
| а прогута, и, кад своје лекове наплати, оде из куће.</p> <p>Хаџи-Диша одахну мало, али за кратк |
| свети ексер.{S} Пустињак није оклевао, оде у Витлејем и, баш кад се у Вертепу пред јаслама мол |
| шчезну, као да је руком однео.</p> <p>— Оде искушитељ! — помисли хаџи-Диша, кад осети, како му |
| послу.{S} Прва му мисао паде на ум, да оде у дућан и, ма на који начин, подмити Јанићија, да ћ |
| а.</p> <p>Кир-Дума већ беше спреман, да оде у полицију и да се пожали, како је нестало кир-Ламб |
| дујмила, он се одлучи, по што по то, да оде.{S} Пред текијом није било никога а у самој текији |
| и претрча као бос преко жеравице.{S} Да оде у Галац, да се растави од Анастасије, па, кад се вр |
| а размишљава, на који би начин могла да оде само до Галца, па да покуша све што може, не би ли |
| о издржати.{S} Четвртога дана одлучи да оде тамо, па макар га од туда и најурили.</p> <p>Напрот |
| /> кафу, позва Јанићија и нареди му да оде до Ламбрине куће.</p> <p>— Да поздравиш кира-Ману и |
| ; повуче за ухо једнога шегрта, па онда оде брзо својој кући поздрављајући весело комшије по ће |
| же и пође оном страном којом Анастасија оде.</p> </div> <pb n="97" /> <div type="chapter" xml:i |
| е ђаво надвлада и анђео да ти из дућана оде, буди ексик-хаџија; желиш ли, да ти ђавола савладаш |
| како умем.{S} Данас, сутра, кад ти жена оде у буџак, па ти роди сина слабачког, шкољавог, онда |
| p> <p>— Мало час беше ту кир-Ламбре, па оде — одговори девојчица гласом, који је газда-Диши нек |
| гама, и додаде нешто по турски.{S} Маца оде, да му отвори, а хаџија, седећи на чардаку стаде ос |
| в зацрвенело лице хаџијино.</p> <p>Диша оде у башту.</p> <p>— Зете, дај алвалук! — зачу се глас |
| те је престао да точи.</p> <p>— Па куд оде, несрећник? — запита Диша.</p> <p>— А Бог би га зна |
| је ничему крив, разиђоше се, а Јанићије оде својој кући.</p> <p>Овај пуки случај, коме се Јанић |
| оправдана разлога, да на њезин позив не оде.{S} Ко зна како ће <pb n="141" /> га дочекати и шта |
| е тамо, све докле кир-Ламбра из куће не оде.</p> <p>— Не треба — вели — да мајсторица остане са |
| х опазио, како ће боље бити, да што пре оде у свој Пожаревац и да више никада не помишља <pb n= |
| . — А она је одмах после њега изишла, и оде на ову страну.</p> <pb n="96" /> <p>Диша обори сетн |
| мајстора, па онда тетка-Мацу у руку, и оде, да се измије.</p> <p>И све то што се дешавало око |
| хоће, тако нека буде! — уздахну Диша и оде тетка-Мациној кући.</p> <p>После подужега времена в |
| ко ретко когод могао видети, кад дође и оде из дућана.</p> <p>Сад је кир-Диша био потпуно усамљ |
| тивуречи; Лепосава убриса очи рукавом и оде у мутвак.</p> <p>За њоме дође и Маца и поче је пота |
| ових, срдито му одбаце аспру у блато и оде.{S} Тада мајстор Диша тужно узвикне:</p> <p>— Нема |
| n="217" /> <p>Тетка Маца обори главу и оде у мутвак, тек да од Јанићија сакрије сузе, које је |
| , па одједаред окрете на другу страну и оде тетка-Мацином сокачићу.</p> <p>Тетка-Мацу је затека |
| ко се <pb n="83" /> беше осилио, чим ти оде!{S} Неће да слуша; а ако, што и послуша, то све нао |
| ца и поручила му, да одмах њезиној кући оде.</p> <p>И то одлучно позивање текнуло је Дишу, у то |
| рече Јанићије.</p> <p>— Пола године док оде и дође!</p> <p>— Много!</p> <p>— Само здравља, врат |
| Јанићије, помете мутвак и са Лепосавом оде на чешму по воду.{S} На чешми је затекао млађега ше |
| >Мајстор Диша скочи са ћепенка и збуњен оде одатле.{S} Сад му више не падаше ни на ум уобичајен |
| руга мисао, извуче гужву од туда и брзо оде низ чаршију.</p> <pb n="65" /> <p>После некога врем |
| мртваца, задржа га, те, место да одмах оде тамо, он се преплашен и клецајући довуче у башту.{S |
| по месечини око башче, кир-Диша потпуно одевен пратио је у стопу, а од туда, преко баштенскога |
| веним барјацима, крену се свештенство у одеждама и са иконама; а за њим, под еснафским барјаком |
| њезиним ногама и да јој целујем златне одежде, ама заблесну ме светлост, а ја, женска глава, п |
| м, Јанићије је са гужвом кир-Ламбринога одела стигао у дућан и сав збуњен прошао мимо оба шегрт |
| буњен прошао мимо оба шегрта у собицу и одело турио под своју душему<ref target="#SRP19061_N4" |
| ј посао! — рече Ламбре скрушено и отури одело од себе. — Уједе ме, пцето; шта сад да се ради?.< |
| е у часу усахнуше, кад зачу да Ламбрино одело није код њега.{S} Дакле, више јој нема спаса; он |
| S} Дакле, више јој нема спаса; он је то одело однео без сумње кира-Мани.{S} Сад јој не остајаше |
| чи кроз чаршију, него ли да се у оваком оделу међу људе јави.{S} Антерија је била толико широка |
| це, а и по брковима, што су са њушке на одераној кожи стршили, човек, иоле вешт у читању хијеро |
| научим, па сад, кад сам те спремио, да одеш?</p> <p>Јанићије устаде, метну руке на појас и нис |
| ије.</p> <p>— А зашто, море?{S} Ваља да одеш, да га пољубиш <pb n="161" /> у руку и замолиш да |
| друга мисао: зашто полиција?{S} Боље да одеш прво Ламбри, да га јавно у дућану испљујеш и покаж |
| молитава.{S} Зато, ако му се покориш и одеш, постаћеш ексик-хаџија; на земљи ће ти се људи сме |
| лико толико прибере.</p> <p>— Јанићије, оди часком овамо! — позва га и уђе у дућанску собицу.</ |
| није тетка Маца ни Цинцарка ни Гркиња; оди!</p> <p>— Што стојиш море? — викну Лепосава весело, |
| а он не види какву је сурунтију узео! — Оди ти овамо, тетка Маца ће тебе да прими, ту у мутваку |
| суза успомени на свога кир-Бенџу она је одиграла чочек-аваси и смејући се загрлила дебели јасту |
| , смерни и врло одмерених корака човек, одједаред се изменио и дао на оваку журбу.</p> <p>И ниј |
| комшијама, а он да тркне за њом, кад га одједаред изненади појава мајстор-Дишина.</p> <p>Ваљда |
| све је живље скакутала по соби, па онда одједаред одлетела миндерлуку, прућила се по њему, згра |
| решљиво се крете напред, опет стаде, па одједаред окрете на другу страну и оде тетка-Мацином со |
| и се радовала, кад год би дошао, па сад одједаред да је под таквом срамотом оставиш.{S} Ако си |
| га века где је год могао штедео, па сад одједаред види, како му се на све стране расипа.{S} Шта |
| сео и задовољан.</p> <p>Али друкчије је одјекнула ова вест међу српским занатлијама и трговцима |
| шиница.{S} Али кад бубањ тресну и зурле одјекнуше, она преплашено одскочи, испусти јастук, што |
| х чак на улицу разлегао, да га последњи одјеци зурла и гочева не заглушише.</p> <p>То беше посл |
| рабац из шаке, шмурну на врата и весело одјури симиџиници.</p> <p>А мајстор Диша седе на ћепена |
| па а рука клону доле.{S} Мало час га је одјурила ножем, па зар да јој опет долази?{S} Стојао је |
| а жена дошанула нешто, те он као махнит одјурио у удовичину кућу и затекао је баш на капиџику, |
| чека јавну срамоту, или да без икаквога одлагања учини оно, што је Јанићију мало час казала.</p |
| важну промену.{S} Мајстор-Дишино често одлажење тетка-Маци, коју је после свега овога сматрао |
| ити.{S} Она његова последња реч и нагли одлазак не даде јој ни за тренутак да поверује само у б |
| сад су је редовно посећивале и она њима одлазила на посело, баш као што је радила и за живота п |
| ма бавио се по вас дан; тетка-Маца није одлазила од њега, и захваљујући њезиној бризи а и стиша |
| 1" /> тројанила.{S} Жене су као на чудо одлазиле породиљи са пуним рукама повојница, те да виде |
| а-Думиница све ово приповедала, када су одлазили једно другоме на ручак или вечеру.{S} Али једн |
| онуда!{S} Ваљда тек ниси тамо због Маце одлазио! — одговори Станко и поче се смејати својој дос |
| ржати, пошто је мајстор Диша дан из дан одлазио на кафу тетка-Маци, а Маца тек ваљда не би прим |
| анићије је долазио кући, а у први освит одлазио у дућан.{S} Ручак му је у дућан слат, а у вече |
| јој гости долазе.</p> <p>Од кир-Дишиног одласка прошло је већ неколико дана.{S} У радњи је ишло |
| о желиш? — рече Лепосава, која је после одласка мужевљева од једном постала нешто сетна и замиш |
| укоби.</p> <p>Анастасија је одмах после одласка Ламбринога отишла у Скадар-махалу код своје при |
| } Лепосава оста забезекнута овим наглим одласком, хтеде да га викне, али он већ беше на улици; |
| га спопаде она вртоглавица, те несвесно одлете чак у Еврејску Махалу.{S} И снажни мирис густога |
| ље скакутала по соби, па онда одједаред одлетела миндерлуку, прућила се по њему, зграбила јасту |
| те га одалами шаком за врат, да је Бик одлетео неколико корачаји.</p> <pb n="48" /> <p>— То ли |
| сим био му је не само добар вођа него и одличан поштовалац, који је на свакоме месту и код свак |
| ће усађивао у њој.</p> <p>И тако у овој одличној и од све грчке махале <pb n="14" /> уваженој к |
| о је предлоге Ламбрине, или, боље рећи, одложио је, да се на њих врати као на последње средство |
| ад изврши што је наумио.</p> <p>Страшна одлука, какву може само утврдити бујна крв једног младо |
| била се дубоко у његову главу; та га је одлука подржавала и хранила, па донекле и утишавала ону |
| /p> <p>Али има нешто што и неодлучне до одлуке доведе.{S} Разуме се да, у таквим приликама, бил |
| им га угледам.</p> <p>Са овом последњом одлуком, која му даде неке наде, да ће се ова ствар ипа |
| дан не догоди нешто, што је Јанићијевој одлуци дало снажан преокрет.</p> <p>Кир-Диша наредио же |
| му је жена.{S} И таман да се на таквој одлуци задржи, а у мислима му искрсну упоредо кир-Диша |
| као је да од своје газдарице чује вазда одлучан и заповедни тон, па му дође сада и сувише изнен |
| синовац оженио, а како је био самохран, одлучи, да се досели у Београд, те да последње дане жив |
| није могао издржати.{S} Четвртога дана одлучи да оде тамо, па макар га од туда и најурили.</p> |
| ада га ни до вечери не би, мајстор Диша одлучи да достави полицији о бегунцу, те да га она прон |
| ено овога пута шуштао.</p> <p>Најзад се одлучи, притиште руком кваку и погурну; али врата затво |
| а дана, када је светина одујмила, он се одлучи, по што по то, да оде.{S} Пред текијом није било |
| му од празнога чекања нема ништа, он се одлучи на последње средство. — Неколико недеља већ, как |
| отомства, он диже руке од свега и тврдо одлучи, да не доврши своје поклоништво, да се, макар ка |
| оћи.{S} Ништа, ама баш ништа, на шта се одлучивао, није постигао!{S} Није убио Лепосаву, није с |
| већ није могао ни помишљати, а камо ли одлучивати се на оне убилачке мисли. <pb n="165" /> Крв |
| /p> <p>Тај калуп, који га није погодио, одлучио је Јанићијево држање.{S} Он онако узбуђен и псу |
| и њима обећао, али као човек од рачуна одлучио је, да за свој новац не купује другима „на веру |
| се преварила.{S} Кир-Диша је овога пута одлучио, да остане чврст и непомичан као стена, па је т |
| ије било до чекања, ту је требала једна одлучна мисао која ће у часу постати дело.</p> <p>Све ј |
| ме гласу.</p> <p>Тетка Маца је то таким одлучним гласом исказала, да су комшинице одмах пресекл |
| сав глас Дума, очигледно преплашен оним одлучним изразом Јанићијевим и у жељи, да се виком спас |
| она му једног дана тако <pb n="177" /> одлучно подвикну, да се мајстор-Диши тај моменат учини |
| <p>Старац га значајно погледа, па онда одлучно одговори.</p> <p>— Сто хиљада гроша.</p> <p>Мај |
| {S} Срам ме фаћа! — одговори Анастасија одлучно.</p> <p>— Ама, нико те не види.</p> <p>— А месе |
| меку сахтијану.</p> <p>Сутра дан изиђе одлучно пред мајстора.</p> <p>— Мајсторе, хоћу да идем. |
| на хаџилук по децу? — запита Јанићије и одлучно се осмехну.</p> <p>— У мутвак, чапкуне! — викну |
| ас.</p> <p>— Не могу, газда! — одговори одлучно Јанићије, који је до овога часа стојао пред газ |
| ша, као и многи други, ово питање извео одлучно и без дугога размишљања, да му не цепаху душу д |
| танко туфегџија).</p> <p>Ма да је онако одлучно најурила мужа из куће, ипак се није смела задрж |
| ва брза питања, што их је кир-Дума тако одлучно и оштро излагао, сплетоше га за часак.</p> <p>— |
| да одмах њезиној кући оде.</p> <p>И то одлучно позивање текнуло је Дишу, у толико више, што ни |
| душу два снажна осећања, која му сваку одлучност раслабљаваху.{S} И сада, када је био потпуно |
| данас остварену, опет не својом вољом и одлучношћу него — случајно.</p> <p>Право рећи саме прил |
| знаду шта се противу њих говори, пођу у одлучну борбу противу дотичне сплетке.{S} Напротив, и с |
| ад! — прекиде јој Ламбре реч. — Сад ћу, одма ћу!... — и тиснувши девојчици у шаку пару, изгура |
| ајући у небо.{S} Али Диша је већ далеко одмакао, завио за сокак и отишао својој кући.</p> <p>— |
| , успевао да покаже, колико је културно одмакао од многих својих врсника.{S} У цркви је увек хв |
| ојао или где је своје уморно свето тело одмарао; а пљунути на такво место већи је грех, него ли |
| тицала један малени прозор, за којим се одмараху његов мајстор и мајсторица.</p> <p>Сутра дан с |
| о чудотворан, јер ко год би га целивао, одмах би се излечио од сваке болести коју је имао; а ак |
| </p> <p>— Гледај само какав изгледа!{S} Одмах да си отишао берберину, да те измије и ошиша, па |
| , и, задовољан за све, леже у душеке, а одмах до њега и кира-Анастасија: он да одмах захрче, а |
| : уђите.</p> <p>Кир-Дума уђе опрезно, а одмах за њиме тако исто обазриво увукоше се још два Цин |
| а засуче рукаве, кад прво оба сведока а одмах за њима и кир-Дума као опарени искочише на сокак. |
| орком орошава кости!“</l> </quote> <p>А одмах, испод ових суморних и нешто загонетних стихова, |
| :</p> <p>— Поздравила те моја мајка, да одмах дођеш.</p> <p>— Какву послу имам ја сас твоја мај |
| о прводаџије, тако им и не би тешко, да одмах започну са својим предлогом.{S} Да ли је кира-Ана |
| е долазила тетка-Маца и поручила му, да одмах њезиној кући оде.</p> <p>И то одлучно позивање те |
| ћи, мајсторе!{S} Тетка-Маца поручила да одмах дођеш... још нема ништа! — изговори Јанићије на д |
| p> <p>Али поред свега тога не покуша да одмах приступи смишљеној намери.{S} Синоћна пољска вече |
| одмах до њега и кира-Анастасија: он да одмах захрче, а она да још дуго у памети прибира све ут |
| видети мртваца, задржа га, те, место да одмах оде тамо, он се преплашен и клецајући довуче у ба |
| ихово друштво.{S} Тражио је да кир-Дума одмах иде Диши, врати удовичин мираз, а Дишу да туже ми |
| амбре је испричао, како је мајстор Диша одмах по прстену покушао да остане у удовичиној кући, а |
| о срдито захтевање, да јој мајстор Диша одмах дође, протумачио је он сасвим друкчије.{S} Помисл |
| а улици не сукоби.</p> <p>Анастасија је одмах после одласка Ламбринога отишла у Скадар-махалу к |
| и некако подсмешљиво звучао. — А она је одмах после њега изишла, и оде на ову страну.</p> <pb n |
| себи какву жељу и часни ексер би му је одмах испунио.</p> <p>— Шта желиш? — запита испосник пр |
| о?</p> <p>— Како да ти кажем, кад си ме одмах појурио да тучеш?!{S} Зар ми о сватовима због тог |
| га османлука самоме доксату, из кога се одмах у собу улазило.</p> <p>На собњем прагу опази и па |
| жена које оклевају.{S} Ваљало је да се одмах сазна, да је Лепосава испрошена и обележена, па ј |
| саслушао, а кад је Диша изјавио, да ће одмах на пут и да од силне бриге за радњом <pb n="190" |
| лучним гласом исказала, да су комшинице одмах пресекле разговор у томе правцу, јер су осетиле, |
| сад!{S} Бог нека ми се смилује, требаше одмах да припаднем њезиним ногама и да јој целујем злат |
| дервишу, те јој овај даде записе.{S} И одмах се осетила; али кад је отишла у буџак, добила је |
| а начини.{S} Посадио их је на ћепенак и одмах наредио да се џезва пристави, што је, у осталом, |
| Дишину молбу, забрадила главу шамијом и одмах кренула на посао.{S} Но како ни она ни кир-Диша н |
| -Анастасија је имала само једну мисао и одмах је извела; дала је једном Циганчету две гурабије |
| д њега начини хамајлију нероткиња, роди одмах дете честито и благословено.{S} Ама, што ће њему, |
| о ти хоћеш... рече полугласно Диша, али одмах и прекиде, јер се уплаши и од саме помисли.</p> < |
| у соби, кад је то урадила.{S} И није ми одмах ни казала, него тек јуче, кад је болови стигоше.< |
| поред осталога, утврдише да се младенци одмах по венчању уселе у кућу.</p> <milestone unit="sub |
| Ламбринога дућана, те да му каже да јој одмах дође.</p> <p>Кир-Ламбре није чекао да га по други |
| немилог предосећања; чинило му се, ако одмах не крене на пут, да ће умрети од неодољива страха |
| је била врло љутита и поручила му: ако одмах не дође, она ће му сама у дућан доћи.</p> <p>Није |
| дно и без икаквога обзира, да је старац одмах опазио, како ће боље бити, да што пре оде у свој |
| и могао поднети.</p> <p>А да на све ово одмахне руком и да опрости срамоту, ни на то није могао |
| ко би знао зашто, она од једном скочи, одмахну руком, скиде са зида малено дахире, те докле су |
| едноме месту скраси.{S} Он отури посао, одмахну руком весело па изиђе из дућана.</p> <p>Јанићиј |
| гледа озбиљно болесницу и неколико пута одмахну главом, па онда започе да грди и Мацу и све ост |
| по час осмешкује.{S} А чим мајстор Диша одмахну руком и изиђе из дућана, Јанићију се још више р |
| ко те она прва варала.</p> <p>Хаџи-Диша одмахну замишљено главом.{S} Није никако могао да разум |
| главу и са неким изразом досаде и срдње одмахну руком:</p> <p>— Дете!{S} Право каже нана: дете! |
| ти, колико ме кошта! — уздахну хаџија и одмахну руком.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ј |
| p>— Ко би и на то мислио? — прошапута и одмахну главом, да се отресе од такве помисли.{S} Али о |
| само што се неприметно насмеши и главом одмахну.</p> <p>— Дете! — Проћи ће га већ! — рече уклањ |
| вратише и јавише, да га нигде нема, он одмахну главом: „Побеже нам погансуз!“</p> <p>А када га |
| .</p> <p>На ову летимичну идеју он само одмахну шаком; а како, поред свега мозгања, не нађе ни |
| на хаџи-Диша је успео да се прибере.{S} Одмахнуо је руком и рекао: „Бог да је прости!{S} Један |
| извуче се из мутвака на улицу, па, када одмаче од куће, он стаде трчати, као да га неко вија.</ |
| разиђоше људи и докле фудул-Стаменка не одмаче од врата.</p> <p>— Ово ћеш да ми скупо платиш!{S |
| едан тренутак, кад се мајстор-Диша мало одмаче од сватова, Јанићије, који је стојао код мутвака |
| чи љутито, наже из дућана и кад подобро одмаче застаде и поче му пркосити.</p> <p>Јанићије жив |
| заведе што већу штедњу и да на драмове одмерава шта ће се и колико ће се данас појести, уздишу |
| ем, газда, Бога ми! — одговори Јанићије одмеравајући у исто време за сваки случај пут до врата. |
| иша је са пуно чежње неколико тренутака одмеравао овај стас и лице, које се стиђаше да баци пог |
| од оних разложитих људи, који је ствари одмеравао по неколико пута, и који се није на прву миса |
| на му не одговори ни речи, него га поче одмеравати очима као човека, кога ни у шта не рачуна.</ |
| илина била слушати.</p> <p>Била је увек одмерена, горда на своју вештину, и када је о чему прич |
| је чак хаџи-Зосим, тихи, смерни и врло одмерених корака човек, одједаред се изменио и дао на о |
| права хармонија и њихов живот текао је одмерено, тихо и без облачка; откуцавао је као сахат на |
| меша у њему на ново ону ватру и он поче одмерено гвозденом алком, а за тим све жустрије и јаче |
| лено и поче се горњим делом тела нијати одмерено и сетно, те тако изазивати утиске неких успоме |
| мутно и тупо, а уз то је осећао и неко одмерено хуктање, као онај шум што се чује у ковачници |
| ио оволики. — Одговори јој Диша и руком одмери висину, колику би могло имати дете од шест годин |
| .</p> <p>И овога часа Јанићије већ беше одмерио оком даљину, те се реши да, бар за часак, остав |
| год га Маца није отпратила куд, није се одмицао од болесничке постеље.{S} Квасио јој главу сирћ |
| у, који је онда био у јеку, Лепосава не одмиче даље од врата, на која је ухо прислонила.</p> <p |
| брине се за мене.</p> <p>— Па тек да се одмориш мало.{S} Жалим те, што ти ни дан ни ноћ није да |
| ис.</p> <p>Диша извади кесу за појасом, одмота је и метну пред светога човека четири гроша; поз |
| ла Лепосава у дућан мајстор-Дишин те му однела фес, који је Диша оставио њезиној мајци, да га н |
| ај ми само дреје да се обучем.</p> <p>— Однео... све... и дреје.. и... јецала је Анастасија.</p |
| ва вукући ноге, врати у дућан.</p> <p>— Однео сам, мајсторе! — одговори Јанићије сухо и дрхћући |
| је заиста донео нечије дреје и да их је однео некуда.{S} Па испричаше, како је долазила кира-Ан |
| није било друкчије.{S} Кад је Јанићије однео прстен кира-Анастасији и бацио јој га пред ноге, |
| ј мах, успео.</p> <p>Ствари је Јанићије однео код тетка-Маце.{S} Овде је био сигуран да их, до |
| није дао.{S} Кад је сутра дан Јанићије однео једне јеменије тетка-Маци, затече Лепосаву саму.{ |
| естано гризла, ишчезну, као да је руком однео.</p> <p>— Оде искушитељ! — помисли хаџи-Диша, кад |
| ле, више јој нема спаса; он је то одело однео без сумње кира-Мани.{S} Сад јој не остајаше друго |
| поћи извукао из мутвака и чак на Јалију однео.</p> <p>А те вечери, када је он спавао, мајстор-Д |
| n="68" /> <p>— А дреје?...{S} Што си их однео на кира-Ману?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Среће ти! |
| да сам их донео у дућан, а после сам их однео код тетка-Маце.{S} И кира-Анастасија је после бил |
| ће ли му газда казати, где и коме да га однесе.</p> <p>— Носи! — јекну као иза сна мајстор Диша |
| сам.{S} Јанићија је отправио у град, да однесе један пар местви<ref target="#SRP19061_N2" />, а |
| тасије.{S} Газдарица му наредила, да то однесе и да је поздрави, да не иде никуда из куће, јер |
| о што и приличи једној устабашиници.{S} Однесена је под еснафским барјаком; а после укопа све, |
| ди, те тако, и не мислећи, ноге га саме однесоше у шибљак, а руке се пружише за очима, које им |
| београдскоме, да је то свети човек, да односи болести и недуге као руком, и само што мртве из |
| ног старца, за кога се онда говорило да односи болести као руком.</p> <p>Хећим прегледа озбиљно |
| лове, надгледао радњу и сакупљени пазар односио тетка-Маци, да то ни мајстор Диша не би боље вр |
| > <p>И кир-Ламбре је, као и Анастасија, одобравао Диши, што је тога неваљалца отерао из радње.< |
| p> <p>Тако је шапутала у себи, докле не одоле сан.{S} Кандилце поче јаче праскати, тама обузе ц |
| су га ломиле и мучиле, а којима не мога одолети.{S} Ма како се трудио, да избије из главе сваку |
| или су тако снажни, да им се није могло одолети ни с које стране.</p> <p>Али, ако су се кумови |
| ејане и тако миле, да им се не би могло одолети.</p> <p>Томе изразу није могао пркосити; па и а |
| у, и чијим трговачким фирмама не могаху одолети ни време ни оне нове фирме са чистим српским им |
| ка Маца шаљу; али, ипак, Бик не може да одоли срцу, а да је, бар узгред, кад поред ње протрчи, |
| <p>— Нека тетка-Мацо, не зови је сада; одох прво до куће, да јој донесем нешто.{S} Па онда већ |
| ема; то му до данас није било да толико одоцни.</p> <p>— Шта је томе момку, те је од неког врем |
| и лежи кључ тајне, што је мајстор Диша одоцнио тако са својом женидбом.{S} Могао је узети коју |
| ра долазио а Диша опет није никада тако одоцнио као овога пута.{S} Маца се у истини мало забрин |
| запита Диша.</p> <p>— А Бог би га знао; одоше пут Јалије, тамо, а за њима и Цигани, да их прате |
| дуће кира-Дишинице, па се онда дигоше и одоше право кира-Анастасији, да и с њоме ствар удесе.</ |
| улози, и ако му је било таман онако као одрасломе момку у детињим чакширицама, ипак је почео на |
| ућивао, како да му радњу чува.</p> <p>— Одрастао си код мене, ја сам те упутио, добар си био, в |
| е, те он није никако могао да схвати ни одреди, у каквом управо <pb n="74" /> положају треба са |
| се уда за кир-Дишу или не, то је тешко одредити; јер баш и да јој се није свиђало, њој је било |
| Бог му не би дао ону чудотворну силу и одрекао би се њега.</p> <p>— И тебе сада искушава ђаво. |
| о; и тако једноме кир-Думи и кир-Ламбри одрекао у неку руку свако уважење и поштовање.</p> <p>Т |
| е постати мајстор-Дишиница и да се мора одрећи свога Јанићија.</p> <pb n="135" /> <p>То је толи |
| да још с те стране покуша.{S} Али Диша одрече и тамо дуг; чак изјави да ће се и заклети, али н |
| е свога супруга.</p> <p>Кира-Анастасија одреши бошчу, у којој је било поклона за њу, кира-Думин |
| о си ми образ чувао?</p> <p>Јанићију се одреши језик.{S} Осетио је да му се овога часа дели суд |
| постигао, и никад својом вољом, својим одрешитим радом но увек — случајно.{S} Ваљало је само д |
| што о Диши, а и да узгред виде, како се одржава кућа, кад домаћин није ту; комшинице и другариц |
| ма је до своје женидбе какве такве везе одржавао.</p> <p>И кира-Анастасија могла је рећи, да јо |
| а по један грех с душе, сада га више не одржаваху у оном пријатном расположењу, које човек осећ |
| амислити више, да му ваља своје обећање одржати.</p> <p>До овога догађаја Јанићије је био само |
| ло, Бог зна би ли се мајстор Диша могао одржати међу оноликим грчко-цинцарским и јеврејским фир |
| ежак, те не <pb n="207" /> могући да га одржи, испусти га посред огњишта, и колико је дуга паде |
| које од претећега израза а које опет од одрицања Дишинога.</p> <p>— Молићемо, немојте да се љут |
| придавати и политички значај.</p> <p>— Одродили сте човека од његова народа, одузели му крсно |
| својој нацији на то није ни мислио.{S} Одрођеноме је теже сродити се са својима, него ли туђин |
| ласку дао корисне савете, где ће уз пут одседати, те да га на путу не оглобе.{S} Главан новац м |
| !{S} Докле се грлио са мном, кесу ми је одсекао!{S} Пет хиљада гроша, пет хиљада гроша да ме ко |
| започела, дохвати маказе и својом руком одсече гајтан, о коме је висио чудотворни памук.</p> <p |
| ми украдосте, па сад хоћеш да ми и кесу одсечеш.</p> <p>— Е, дај Боже, душа да вам не испадне н |
| ије, кроз коју су руделе једре контуре, одскакала на грудима.{S} А он, тако исто усплахирен, из |
| а она се одупре шакама о његова плећа и одскочи у страну.</p> <p>Збуњени и црвени у лицу стојал |
| е за руку ухватио кир-Диша, трже руку и одскочи у страну.</p> <p>— А-а!{S} Шта искате ви? — вик |
| ресну и зурле одјекнуше, она преплашено одскочи, испусти јастук, што га понесе, да га постави у |
| а и ослушкивала шта Ламбре у соби ради, одскочила у страну и на прстима отрчала чак у мутвак, д |
| ога тражаше.</p> <p>Једнога дана, после одслужене литургије и поклоничкога путовања на Голготу, |
| дним тако побожним делом.{S} У цркви је одслужено благодарење за срећна повратка, и тога целога |
| .</p> <p>— Ја те не пуштам; ти мораш да одслужиш <pb n="154" /> своје!{S} Мислиш ти, да сам те |
| дужност да своју ноћну службу ревносно одспавају.</p> <p>— Ножем на мужа!{S} Мене да пробурази |
| дана, као невеста, по тадашњем обичају, одстојала иза кумових леђа.</p> <p>Јанићије је чинио св |
| Дунаво Црноме Мору.{S} У цркви је Диша одстојао службу, примио од митрополита благослов, а онд |
| миница је свакога јутра, када им мужеви оду у дућан, или прелазила кроз баштенски капиџик њојзи |
| мајстор Диша постићи двоструку корист; одужиће се Богу и задужиће свој еснаф захвалношћу; а по |
| — Одродили сте човека од његова народа, одузели му крсно име, па му сада и образ узесте.</p> <p |
| анићија у дућану.{S} Кад би му их когод одузео, остао би без њих као трупина без руку, не би им |
| p> <p>Али једнога дана, када је светина одујмила, он се одлучи, по што по то, да оде.{S} Пред т |
| и људи, ко лежећи на меканој трави, ко одупрвши се о своју обрамицу, по цео сат жагоре, распра |
| ала Анастасији један разлог више, да се одупре кир-Дишином наваљивању. — Кад не може по христиј |
| пахну.{S} Он је стеже грудима, а она се одупре шакама о његова плећа и одскочи у страну.</p> <p |
| би познао.{S} Разуме се, да се Лепосава одупрла и таквим жељама, да тка платно како би Диша хте |
| n="163" /> то беше прави узрок, што је одустао од ужасне намере и спасао младу душу бар од они |
| када да се толико расположи или ма чиме одушеви, што би га из граница обичнога душевног кретања |
| положена, она је ове вечери била управо одушевљена.{S} Прам јасне месечине, која је кроз бујне |
| ик муче.</p> <p>Кир-Ламбре и сви остали одушевљени Биковом вештином, само што га у недра не мећ |
| певају оне мелодичне грчке песмице, или одушевљено прате извијање гипких чочека, који према њим |
| ао световне песме нити западао у слично одушевљење, онако пресит завали се и сам на узглавља, п |
| ио пред њу, да је преплаши.</p> <p>И то одушевљење имало је свога разлога не само у томе, што ј |
| и, а тетка-Маца за то време лагано и на одушке развијала је своје погледе на данашњи свет, из д |
| вадесет пута истрчавала капиџику, да га одшкрине, колико тек да промоли главу, па да сагледа ле |
| То сам хтео да питам.</p> <p>Тетка Маца одшкрину врата и тајанствено погледа, да их ко не ослуш |
| екоме мутноме расположењу, док тек Маца одшкрину врата и викну:</p> <p>— Берићет, зете: дође и |
| рече му једна комшика, која у томе часу одшкрину врата и промоли главу на поље.</p> <p>— Како ј |
| n="15" /> ни помишљала да свога супруга ожалости.{S} А да је удаду за Србина, то би био грех пр |
| што је овеселило срце удовичино а јако ожалостило зле језике комшијске, који беху занемели, ка |
| ули: и неутешни супруг, мајстор Диша, и ожалошћени калфа, Јанићије Бик, и сав остали комшилук, |
| , и да другима не паде на ум да га њоме ожене, он би у тој жељи провео цео век, а не би ни поку |
| који не беше те среће да се, као и он, ожени Гркињом.</p> <p>Но човек једно мисли, а судбина д |
| ло.{S} И не би био с раскида да се њоме ожени.{S} Оно, у шта је био сигуран, то је, да је девој |
| замерали, па су га дуго и гонили, да се ожени, али он тога не учини, можда и зато, што му судби |
| ко се веровало да ће мајстор Диша да се ожени Лепосавом Мацином.{S} А тако се најзад и морало д |
| он је погрешио; требало је да се тобом ожени, па да га Бог види!</p> <p>Тетка Маца, која је ра |
| аменила, да се баш Анастасијом Бенџином ожени, а Бенџа опет није могао умрети раније, него што |
| уто, да га је првом женом, Анастасијом, оженила грчка чаршија, и да му је проводаџија био главо |
| то је истина.{S} Време је, треба да се оженим; али ко је мислио на то?</p> <p>Те ноћи превртао |
| на љубави и муштеријама, ама како да се оженим удовицом, која у поноћ стоји на капиџику као фуд |
| је по таман, свега имаш; још само да те оженимо.</p> <p>— Море тетка-Мацо, — бранио се тек разг |
| љајући, како би то изгледало да се Диша оженио њезином мајком.</p> <p>— Како бре, седепсузу; ја |
| адња нагло цвета.</p> <p>— Зашто сам се оженио, то знам; али за кога течем, ето, то је оно што |
| трговац са Зерека.</p> <p>А то, како се оженио први пут и како је са овом женом прошао, треба д |
| на тебе; <pb n="172" /> зар сам се зато оженио, да свакога месеца слушам, како се та и та у ком |
| лостиво гледају.</p> <p>— А што се опет оженио њоме, када му је цео свет говорио да то не чини? |
| у сватове, кад је чуо да му се синовац оженио, а како је био самохран, одлучи, да се досели у |
| у најпријатније било, што му се синовац оженио Гркињом, па још удовицом, код толиких српских де |
| р Диша је пливао у дупломе задовољству: ожениће се најлепшом удовицом, која му носи кућу и неко |
| ћепенцима.</p> <p>— Тако те хоћу: да се ожениш, ја; а не да затварамо капиџике, кад прођеш! — ш |
| долази некако крње.{S} Хоће да те виде ожењена; а како ти не избијаш из те куће, а тамо девојч |
| тичну фигуру, која га је као свежа вода оживљавала!{S} И тек сада, када је остао без ње, он је |
| погледе на онај младешчић и свеже лице, озарено очима, које су се и кроз најтужније сузе пркосн |
| га брзо пређе, кад угледа расположено и озарено мајсторово лице.{S} Диша упаде у дућан, заручен |
| за неколико недеља, још више издужила, озари се, кад угледа кир-Думу и приступи му руци.</p> < |
| ко! — одговори Маца.</p> <p>Диша се сав озари.{S} Сав страх, нестрпљење и јучерања срџба ишчезн |
| мајстор-Дише обућара, честију и љубовју озаривши јего ранше уцвјељену душу, а по том, подаривши |
| Тога дана између зета и пунице водио се озбиљан разговор, који беше од недогледних последица по |
| олести као руком.</p> <p>Хећим прегледа озбиљно болесницу и неколико пута одмахну главом, па он |
| аше у бунилу и несвести.</p> <p>Маца се озбиљно препаде за кћер, хаџи-Диша тако исто, а и Јанић |
| а се осврне, а на другом му се баш врло озбиљно задржала мисао.{S} И та његова јучерања реч, са |
| ишља, почело је да се буди у њему нешто озбиљно, натуштено, које му, из неке мрачне дубине, гов |
| пања руком.{S} Испосник је са нарочитом озбиљношћу расклапао један по један докуменат и разређи |
| не буде онај један „од заклетве“. — Од озго, од стране Зерека, чула су се танка ћеманета циган |
| наредбу, коју је њезин покојник издавао озго.</p> <p>Саслушала је савете оба проводаџије, а кад |
| ан је био врло врео, сунце је прижижало озго, а над земљом, нарочито око чешме, где је било уве |
| ла на доксату и залевала цвеће, које је оздо на више, заједно са османлуком, сав доксат обузело |
| Диша — ја знам како ћу.{S} Дај Боже да оздравим само, а туђе мени не треба.{S} То ћу поклонити |
| } Нити зна од чега ће умрети ни од чега оздравити.{S} До скора је мајстор Диша мислио, да не мо |
| ахо, па ће ти дете за три пута три дана оздравити.</p> <p>— А од чега му је то, по Богу да си м |
| ас или јуче чуо.{S} Лепе, турске чесме, озидане од тесаног камена, са две и три луле, из којих |
| алетао у посао.{S} И сам је био страшно озлојеђен, па, у први мах, подчинио се утицају свога ку |
| , а за десет дана, колико је до прстена означено, они могу бити већ и у Влашкој, па ако је нужн |
| а и зато, да у очима свога шегрта јаче означи ону разлику, која између њих владаше.</p> <pb n= |
| ћ онолики број, колики је он пред ручак означио.</p> <p>Али што се тиче новца, ту је и сада био |
| ни гатара није могла наћи лека нити му означити болест од које болује. — Но међу свима највиша |
| у својој ближњој, да ову тајну од туђег ока сачува; ради те своје особине, тетка Маца не само д |
| , што их је кир-Дума имао између четири ока са покојником, уцвељеној удовици, поред кратке успо |
| и.{S} Због свога поклона еснафу за трен ока постао је један од најуваженијих грађана; а све оно |
| ке паре?{S} Приложи на дискус, купи пет ока измирне, па доста!</p> <p>— Ама како ћу, кад сам се |
| њу; па је прве године обећавао Богу пет ока чистога воска, и сваке је године повишавао обећање, |
| нија свештеника допрати Дишу до Јалије, окадише лађу и пожелеше срећан пут и још срећнији повра |
| овршавао молитву и из земљане кадионице окађивао ово сандуче.{S} Хаџи-Зосим метну прст на уста |
| пружио сахан, да јој га да, тако је као окамењен и остао.</p> <p>— Ама, кира-Мана, шта то говор |
| Манине речи, којом га је онако срамотно окарактерисала, он је ипак сада осећао да се из свега о |
| еше очи крпити, припалише гости фењере, окачише их о крајеве чибука, што им је Диша даровао, и |
| ер тетка Маца не беше од оних жена које оклевају.{S} Ваљало је да се одмах сазна, да је Лепосав |
| Диша, који већ не мога издржати њезино оклевање.</p> <p>— Каажу.... веле: узе јој образ, па са |
| м! — одговори тетка-Маца предишући и са оклевањем, које у овој прилици само надражаваше онако у |
| и и прими свети ексер.{S} Пустињак није оклевао, оде у Витлејем и, баш кад се у Вертепу пред ја |
| ира-Анастасије опомену га, да се не сме оклевати и да му ваља ма шта предузети, те да за времен |
| слеђе.</p> <p>— Ти да пожуриш; немој да оклеваш, јер знаш какви су српски судови — говорио је Л |
| у зарасло и под високом купастом капом, око које се омотавала чалма зелене емир-боје (знак да в |
| ан од комшија видео је и нешто више.{S} Око поноћи — прича он — Диша је пробао да отвори капиџи |
| са женом, пуницом и Јанићијем Биком, а око њих стотину и више пратилаца.{S} Литија се свечано |
| ва, улази са Мацом у собу и ведро гледа око себе.{S} Не потраја много, па ето и Лепосаве, румен |
| сироче, што се савило око тебе као лоза око чардака, пре би и живот сактисало, само да теби и т |
| ла нешто мало раскомоћена, без јелечета око снаге и бошче око шалвара.</p> <p>Није могућно опис |
| толико широка, да је могао четири пута око себе обмотати, а цеванице његове тако танке, да су |
| после, поче од времена на време да баца око на кир-Ламбру, који је сад узео од чочека деф и ста |
| р Дишу?</p> <p>Лепосави се окрете улица око главе, а баштенски зидови са многобројним мазгалима |
| и улазак.{S} Неколико људи састави круг око оба противника.</p> <p>— Кога ви да закољите?{S} Чи |
| сада и они ћепенци и људи по њима и све око њега изгледа ново, непознато.{S} Осврте се по дућан |
| жиле се, па, кад не играју у колу, седе око пуних софра и ударајући дланом о длан певају оне ме |
| за њом и онако, ненамерно, обухвати је око паса и нагло привуче себи.{S} Необичан пламен сукну |
| .{S} Једнолики, безизразни шум шумио је око њега, па, ни сам не знајући зашто, он се несвесно п |
| љиво осећање, које обујимаше све што је око себе видео, таласало се у њему.{S} У један мах учин |
| рашњи дан њихова прстена.{S} Све махале око Сака-чесме, где се налазила лепа удовичина кућица с |
| се, седе на један камен и поређа Цигане око себе.</p> <p>— Доста!{S} Ево вам бакшиша; а сада да |
| дати и Ламбре и кира-Мана, кад их стане око софре служити.</p> <p>— Да служим кира-Ману и Ламбр |
| ла нека несхватљива страст да је стегне око паса и привуче себи.{S} Али зашто то?{S} То није мо |
| на онај младешчић и несташно скакутање око пространога обима, који је кир-Дишина запремина у с |
| да кипи свом жестином.{S} Он се обазре око себе, погледа тамо од куда му допираше весело ћерет |
| да залечи ране, да се разабере и обазре око себе; јер сви ови Срби, комшије и некомшије, које ј |
| о запањен стојао је и није знао, шта се око њега дешава.{S} Осетио је само, како му се под нога |
| м зраку; па и сав послени свет, који се око ћепенака тамо и амо муваше, чинио се мајстор-Диши, |
| м те ја толико година хранио и мучио се око тебе, да те занату научим, па сад, кад сам те спрем |
| он није ни могао знати све оно, што се око његовога имена плело.</p> <p>Но трећег дана догоди |
| с као ватра светле пеге разлетеше му се око очију; смрачи му се, и он тресну сахан са кадаифом |
| олико пчела; један крупни бумбар облете око њега неколико пута и изгуби се у сунчеву зраку; но |
| иница и остале честите жене заобилазиће око ње са погледом на страну, <pb n="62" /> као кад би |
| омоћена, без јелечета око снаге и бошче око шалвара.</p> <p>Није могућно описати ни изненађење |
| час спусташе струку, те тако показиваше око слабина прозрачну свилену кошуљицу.</p> <p>— Љутиш |
| едаше са оним товаром, у жагору слетеше око њега и почеше черупати кесе са слаткишима.</p> <p>— |
| постељу за ноћиште, изненађени скупише око њега, да чују шта му је.{S} А када им Диша исказа с |
| штао из косе велики дукат „ћошајлија“ и око грла златне махмудије.</p> <p>— Е, сада, ћерко, да |
| ћале на тетка-Мацу, да им она помогне и око њих пробаје.{S} А рука јој је била тако срећна, да |
| и ономе разговарају.{S} А рано јутром и око сунчева смираја чесменски зид и не види се од гомил |
| онаком положају, обилазила по месечини око башче, кир-Диша потпуно одевен пратио је у стопу, а |
| сеље да дочекате дечица, па како пилињи око кокошка да пијучу у кућа.</p> <p>Обе куме, кад угле |
| S} Само што затече ћор-Ахмета, где купи око стола срче од полупаних стаклади и брише проливено |
| са многобројним мазгалима почеше играти око ње.</p> <p>— Шта ти је, море, што се љутиш?</p> <p> |
| тета, Лепосаве, коме је тада могло бити око дванаест година.</p> <p>Тетка Маца је међу женама с |
| авом и полагано пође поиздаље обилазити око дућана.{S} Да је само могао, он би тога мајстора, к |
| ош неколицином својих пријатеља, бацити око на мајстор-Дишу, њему је могло бити тридесет и шест |
| оји су напустили посао, па онако седећи око пања узверено гледају час у мајстора час у Јанићија |
| а добро — говори Станко пилећи турпијом око ороза једне пушке кремењаче, коју је у посао узео.< |
| рао по вас дан мајати се са тетка-Мацом око болеснице и трчати свуда, куд га је слала ради помо |
| разом, као да га когод шашољи сламчицом око усана, слуша и осмешкује се на богату домаћу идилу. |
| ј од кајиша, који му је још био скопчан око колена, и поче га са смејом вући по дућану.</p> <p> |
| путу радио, метнуо у ћемер и то опасао око паса до саме коже, а у кесу је метнуо шест стотина |
| азде! — повика и журно се даде на посао око сређивања еспапа.</p> <p>Јанићија подиђоше мравци, |
| у Лепосаву, и када би се Јанићије махао око њезиних унучића, чинило јој се, као да види и своју |
| — рече Ламбре, коме беше нешто тугаљиво око срца и чисто криво, што се залетео у прводаџисање. |
| ако ломио и у нерешљивости својој вртео око својих мисли као вртешка на једноме месту, кира-Ана |
| уважена глава.</p> <p>Разговор се водио око свакидашњих ствари; по неколико пути понављало се о |
| гдешто довршавала по кући, па се толико око распремања и дотеривања занела, да је потпуно забор |
| измије.</p> <p>И све то што се дешавало око њега и с њиме уништавало га је сасвим.{S} На сваком |
| јатељ, а ето, ово сироче, што се савило око тебе као лоза око чардака, пре би и живот сактисало |
| овице, те му некако дође тако нелагодно око срца, као ономе, који за леђи осећа наднесену шаку |
| есвесна ствар, која не разуме шта се то око ње догађа, седео је нем и поражен према Јанићију и |
| може да се разабере, где је и шта се то око њега догађа. <pb n="61" /> Заборавио где је, па пре |
| ву себи, да јој бар за часак заклопи то око, које га је онако жарко палило.</p> <p>— Наразговар |
| прижижало озго, а над земљом, нарочито око чешме, где је било увек по мало блата, игрукала је |
| потомству, удвостручио сву своју снагу око тековине, толико је и на даље остао равнодушан прем |
| јстору, да отпаше кецељу, коју при раду око антерије везује.</p> <p>Пред кућом Дишу изневери ку |
| ао навлаш, баш онда би се нашла у послу око огњишта, па док је он са највећим нестрпљењем бечио |
| ој главу сирћетом, помагао Маци у свему око болеснице, држао је по читав сат њезину врелу руку |
| могла друго него да о бошчу, припасану око шарених шалвара, обрише руке и смакне засукане рука |
| а три сирочета, па, прибравши сву пажњу око куће и деце, често није имала кад, да се подаје мат |
| м.</p> <p>— Хајде, кћери, метни огрлицу око врата, а дукат на чело; па онда донеси послужење.</ |
| златних махмудија.</p> <p>— То да носиш око врата, а ово да метнеш па чело — и даде јој велики, |
| и му је у лечењу био десна рука.</p> <p>Око текије, у којој се свети човек молио Богу и мучио с |
| а и да њему јави, ако што буде.</p> <p>Око подне дотрча Јанићије у дућан, узбуђен и задуван од |
| осио тетка-Маци, која га је затварала у оковану гвоздењачу, да до повратка Дишинога ту престоји |
| свега и Бог зна не би ли у овим топлим оковима остао тако цео дан, да у исти мах не осећаше и |
| еља нема, па му тек онда, после толиког околишења, рекоше и име будуће невесте.</p> <p>Мајстор- |
| Али његова мука беше у залуд.{S} Кад се околишећи приближио ћепенку мајсторовом, овај дочепа не |
| ростењао, нарочито онда, када би му она околишно тек по штошта добацила, што би га уверило, да |
| ђено.</p> <p>Пред њим стајаше девојчица около својих тринаест година, витка, у шареним шалвариц |
| д чочека деф и стао пред невесту и жене около њих, па, докле чочеци певаху, он је у деф ударао. |
| у му је указао тога дана, плаћао једном оком хлеба.{S} Хаџи-Зосим је у светим местима живео сам |
| >И овога часа Јанићије већ беше одмерио оком даљину, те се реши да, бар за часак, остави дућан |
| је и то досудио.{S} Да се ствар што пре оконча, томе је и сама кира-Анастасија случајно доприне |
| о.</p> <p>— Још се чкембе једно није ни окотило, а гледај ти, колико ме кошта! — уздахну хаџија |
| сенак оне српске сиромашне дућанчиће по окрајцима Београда.</p> <pb n="8" /> <p>Колико је пак м |
| је било довољно, да сав нагомилани јед окрене противу своје жене и, разуме се, да на њојзи сво |
| и, дође нешто, што му сву срећу наопако окрене.{S} И то баш онда, када му се најмање нада, као |
| ких зрнаца, кир-Дума се мало искашља и, окренувши очи у страну, започе:</p> <p>— Еле, просло тр |
| ук; децу, децу пазариш! — додаде за тим окренувши се Диши.</p> <p>— Ако је и децу, скупо је! — |
| е могао замислити, како ће се у чаршији окренути и какав ће у очима света изгледати, кад ствар |
| >У таквоме расположењу она је најрадије окретала на тужну арију, а од песама јој постаде најмил |
| а греха, он би се дохватио тога правца, окретао своје мисли на ту страну и са великим успехом д |
| усхићавао древну Јеладу, он је тек онда окретао српски, али тако, да се очито опажало, како с т |
| када год га је видео у дућану, увек је окретао очи и избегавао да га погледа.</p> <p>— Због ње |
| на страну, <pb n="62" /> као кад би ко окретао очи од ружне ствари; па ни кроз чаршију неће см |
| крете напред, опет стаде, па одједаред окрете на другу страну и оде тетка-Мацином сокачићу.</p |
| а га не гледам више!</p> <p>Јанићије се окрете вратима и збуњено застаде на самоме прагу.</p> < |
| даш за мајстор Дишу?</p> <p>Лепосави се окрете улица око главе, а баштенски зидови са многоброј |
| /p> <p>Тек кад је био на доксату, он се окрете соби, у којој му жена стојаше с ножем, и викну:< |
| беше у стању да изусти ову реч, већ се окрете и пође на улицу и не обазирући се на тетка-Мацу, |
| ко, да се ђаво увукао у њезину душу, те окрете да гони из женина срца ђавола свима оним средств |
| а.</p> <p>— Хоћу! — одговори Лепосава и окрете лице у страну, да јој Диша не угледа, како јој у |
| ељита прилика мајстор-Дишина, па за тим окрете леђа и журно замаче у град.</p> <p>На првоме кон |
| бема шакама у леђа.{S} Јанићије се живо окрете, <pb n="124" /> пружи руку за њом и онако, ненам |
| .. али тако...</p> <p>Лепосава се нагло окрете њему и погледа га.{S} Он се збуни и не доврши шт |
| се?</p> <p>— Зашто? — упита Лепосава не окрећући лица.</p> <p>— За оно...</p> <p>— Које: оно?</ |
| час чула, он би сазнао на пример да је округао као гоч (бубањ), да се не зна где је шири, да л |
| а и кукања.{S} После би заповедио да га окују у најтеже букагије, да га метну на магаре, али не |
| е претапао.{S} Кир-Думина жена, кога је окумио, била му је сад наместо најстарије сестре; она ј |
| су!</p> <p>— Немој, још мало; треба их окупати! — одговори Маца и залупи врата пред носом зето |
| p>— Ела, изедите, ако смете!{S} На! — и окуражени Ламбре поднесе мајстор-Диши шипак под нос.</p |
| и бивао.{S} Баш је чезнуо да се на ново окући, да стече домаћицу, која ће му унети у кућу мир и |
| е би нико могао с поља ући, па да лично окуша код Јанићија неће ли га умилостивити.</p> <p>Јани |
| p> <p>Но кир-Дума не беше од оних, који олако напуштају што су предузели.{S} Место да устане, о |
| е ћутање.{S} Али то му не испадаше тако олако, јер кад год би помислио да је са овим питањем на |
| њима слуша.{S} Баш прошле године она је олакшала некој Маци Брњошевој.{S} Та Маца није за дуго |
| д Маца поче причати како је ову или ону олакшала.</p> <p>— Де, де, почекај, зете!{S} Ниси се ни |
| таде тако тешко, да у мало не паде пред олтарем.{S} Била је бледа у лицу.</p> <p>Но то је за кр |
| Грабио је кроз мртве и криве сокачиће, омеђене високим, сивим зидовима, иза којих се заклањаху |
| p>Колико му је тетка Маца од овога часа омилела, у толико му би више жао, што нема, ма шта чиме |
| ереници; јер оно, што већ једаред очима омили, то се више од срца не очупа.</p> <p>Сутра дан су |
| м сватове, лако ћу после удесити, да му омилим моје Канче.</p> <p>Сад је и самоме мајстор-Диши |
| под високом купастом капом, око које се омотавала чалма зелене емир-боје (знак да води порекло |
| атио од туге за својом женом, толико је омрзао на сав грчко-цинцарски род, и када би му било у |
| ра, он га је од смрти Лепосавине толико омрзнуо, да га је, кад год би му се дало, избегавао.{S} |
| Казаћу ти, а ти ћеш, када јој опростиш, омрзнути на мене; па и кира-Анастасија и кир-Ламбре.{S} |
| лике жртве принео ради свога потомства, он диже руке од свега и тврдо одлучи, да не доврши свој |
| шта, што би га чвршће везивало за њега, он му је опет био нешто: јео је његов хлеб, до душе врл |
| мајстор Диша је попустио; а осем тога, он је и иначе уважавао своју пуницу и зато, што је та ж |
| то угасиле и упале у главу.{S} Па онда, он, који је умео од подне до мрака да седи подавитих но |
| А испосници никада не лажу.{S} Па онда, он се и са те стране осигурао.{S} За „неверне Томе“, ко |
| грчка чаршија у своје „трофеје“ убраја, он се трудио да удеси и ход онако ситно, као што се и г |
| над домаћицом, а што се тиче Јанићија, он је био потпуно уверен, да ће у томе погледу постати |
| аку, већ умрла.{S} Тек кад Маца закука, он престрављено скочи, разрогачи очи, па, када сазнаде |
| ; кад је правио туршију од белога лука, он би пребројао све главичице и строго је мотрио, колик |
| ом га је онако срамотно окарактерисала, он је ипак сада осећао да се из свега овога може исплес |
| једнога дана, када је светина одујмила, он се одлучи, по што по то, да оде.{S} Пред текијом ниј |
| hi>, који је кира-Мана у кафу спустила, он сав побледе.{S} Виде да му је жена забраздила далеко |
| то су се међу девојкама у тај час чула, он би сазнао на пример да је округао као гоч (бубањ), д |
| низ воду и изгуби иза градских бедема, он се врати натраг, сврати прво у Дишин дућан, да обиђе |
| ови вратише и јавише, да га нигде нема, он одмахну главом: „Побеже нам погансуз!“</p> <p>А када |
| , кад се уверио да је капија затворена, он је, као подсечених ногу, сав раслабљен које од умора |
| или, шта би од овога човека.{S} Истина, он је још онако био пун и трбушат, али лице му некако с |
| вога детињства везан за свога мајстора, он га је од смрти Лепосавине толико омрзнуо, да га је, |
| зи да му од празнога чекања нема ништа, он се одлучи на последње средство. — Неколико недеља ве |
| лелога спопао страх од учињенога греха, он би се дохватио тога правца, окретао своје мисли на т |
| ишао, тврдо науман да са собом доконча, он је пун срџбе и очајања лутао тамо амо по густим трња |
| ира-Мана истрже и сва изубијана побеже, он се прући на миндерлук и поче из гласа лелекати.</p> |
| овек прав, у очима жена, докле се пазе, он је увек кривац.{S} А ове две куме толико су се пазил |
| ако није могао са да пријатељем путује, он му је при поласку дао корисне савете, где ће уз пут |
| у Дишину као блага дажда после припеке, он је чак и њезину кућу, у којој је најбоље <pb n="115" |
| p>Свуда, где год би му се дало прилике, он је, својим примерним држањем, успевао да покаже, кол |
| же доћи, па ни то, с чим ће доћи дотле, он је ипак био науман да то изврши, само ако она усхтед |
| у што су предузели.{S} Место да устане, он поче на широко описивати све добре стране кира-Анаст |
| другима не паде на ум да га њоме ожене, он би у тој жељи провео цео век, а не би ни покушао да |
| убијали, па, ако је било греха од мене, он ће ми опростити.</p> <p>Таква су размишљавања врло ч |
| против клевете; али, ма шта да започне, он ће морати, пре свега, изићи међу људе.{S} А та сама |
| а!{S} И тек сада, када је остао без ње, он је у пуној јасноћи видео, како му је без ње пусто и |
| а сада ни крива ни дужна тера из радње, он би га тако издеветао за све, да се до века сећа, как |
| не мога да излије своје нерасположење, он пронађе други.{S} Престао је да јој говори; по десет |
| вака на улицу, па, када одмаче од куће, он стаде трчати, као да га неко вија.</p> <p>А када се |
| рној савесности и тачности свога калфе, он је потапшао Јанићија по рамену и, кад су у вече сели |
| ти на мишицама какве му драго лепотице, он би, зацело, узвикнуо од силна задовољства и, Бог зна |
| машице, па, када се ове готово усијаше, он превуче њима дуж Лепосавине кичме.</p> <p>Болесница |
| тек када га неке жене из куће зовнуше, он прибра снагу и крстећи се уђе, да види покојницу и д |
| итају; а ако га ко на улици и заустави, он се брзо опрашта и изговара да мора журити, па онда ј |
| ра, кад те само угледа, па ко што ради, он трч’ за тобом, ја л’ да те загрли, ја л’ да те пољуб |
| ће се ова ствар ипак на добро свршити, он пожури тетка-Маци.{S} Тетка Маца му је била једина л |
| скрете и остави Дишу у пуној светлости, он се диже и пође оном страном којом Анастасија оде.</p |
| ут Мокрога Луга; а када га глад узмучи, он је по џбуновима брао лишће кисељак и тиме је тога да |
| то није могао пристати.</p> <p>Па ипак, он је увидео да му је немогућно остати и даље у овако б |
| посрћући и не видећи ништа пред собом, он је час брзо час успорено, како су га кад узавреле ми |
| мигивала, што се толико повео за женом, он се сасвим отпадио и од оног малога броја српских поз |
| био потпуно уверен о неверству женином, он је осећао према њојзи онако исто љубав као и пређе, |
| еленим баштама и стрехом тетка-Мацином, он устаде са постеље у дућану, где је са „чирацима“ спа |
| едао текију, опседнуту оноликим светом, он је грабио даље.{S} Срамота га је било, да се умеша у |
| каквој му је трептала до пре неки дан, он опет није могао да се потпуно отресе жаоке, која је |
| ик своје прошенице, па када није могао, он нареди Бику, да погне леђа, а он му се попе на леђа, |
| лазити око дућана.{S} Да је само могао, он би тога мајстора, који му је толико шамара напоклања |
| , а просјак пред вратима понизно чекао, он би се пропео на прсте, бркао по једној торбици, обеш |
| љан.{S} Баш да и није кир-Дума пристао, он би се ипак вратио својој вереници; јер оно, што већ |
| тра затворен.{S} Јанићија не збуни ово, он прескочи преко зида и лагано, као мачка кад вреба, д |
| не иде.{S} А баш и када би тако радио, он сам, по својој повученој и срамежљивој нарави, не би |
| ао на оно што је онако несвесно урадио, он то није могао успети.{S} Онај топли дах девојачке ду |
| мо и молимо.{S} Богатији је, мој синко, он и од Султана и од Господар-Милоша па чак и од капета |
| а-Мацине куће.{S} И тако, мало по мало, он се толико навикну на ову кућу, да тетка-Мацу није др |
| ака.{S} Али кад већ није друкчије било, он се помири са тим гласом и пође у Београд, прво да се |
| задржа га, те, место да одмах оде тамо, он се преплашен и клецајући довуче у башту.{S} Јанићије |
| ка тетка-Маци, но, у колико буде нужно, он ће и сав тетка-Мацин надзор подвргнути својој потајн |
| Опрости му, зете, још је дете!{S} Ето, он се каје, — утаче се Маца великодушно.</p> <p>— Гледа |
| око њега, па, ни сам не знајући зашто, он се несвесно поче пипкати по глави и слабинама.</p> < |
| ад угледа како је мајстор блед и модар, он се зачуђено заблену.</p> <p>— Шта ти би, мајсторе?</ |
| поткупио бројанице и турао их за појас, он положи руке на трбух, ниско се поклони и приступи ки |
| му се дало да се покаже као прави брат, он је то чинио са пуно пожртвовања.{S} Једном речи, изм |
| ина порука била то исто што и заповест, он прикупи бројанице, извири још једном кроз капиџик, т |
| ј загрљај и пољубац, који му узе свест, он би и сада весело певао, па на сељаке, кад би у дућан |
| ме је Периклес усхићавао древну Јеладу, он је тек онда окретао српски, али тако, да се очито оп |
| е више развија у једру и свежу девојку, он је ипак то чинио из једног невиног уживања, пошто му |
| ај посао, што је она викала на патролу, он је врнуо прстен!</p> <p>Како је ово казивање било од |
| то и благословено.{S} Ама, што ће њему, он има децу!</p> <p>Хаџи-Зосим значајно погледа у мајст |
| а је угледа овако порушену и поништену, он се сети како га је увек, када би кир-Диша отишао у д |
| поље.</p> <p>Тек кад је био на доксату, он се окрете соби, у којој му жена стојаше с ножем, и в |
| ене около њих, па, докле чочеци певаху, он је у деф ударао.</p> <p>Од тога часа преста Јанићије |
| мутвак, па кад не нађе тамо газдарицу, он извади онај цванцик, што му га она поклони, баци га |
| о грло га издаде и место да изусти реч, он поче некако ситно штектати.</p> <p>— Што штекћеш, ку |
| еке, а одмах до њега и кира-Анастасија: он да одмах захрче, а она да још дуго у памети прибира |
| од њега.{S} Дакле, више јој нема спаса; он је то одело однео без сумње кира-Мани.{S} Сад јој не |
| каже Диши: „Честит је момак, Јанићије; он ће ти кућу и радњу чувати као своју“, а Диша јој вел |
| сава му стиште руку и мало повуче себи; он се наже, да боље чује.</p> <p>— Да му кажеш...{S} Ди |
| она забуна и ватра на ново га дохвати; он брзо седе на миндерлук, завали се на узглавље и поче |
| довикује:{S} Ја сам крива, што се убио; он је мене волео, па је због мене то!</p> <p>И ова слик |
| три сина!...</p> <p>Хаџији мркну свест; он, као да га неко гурну, улете у собу дршћући од нагло |
| /p> <p>— Ама није он био прилика за њу; он је погрешио; требало је да се тобом ожени, па да га |
| деца, па теби?</p> <p>— Неће Ламбре!{S} Он како и ти, ич се не разбира за децу.{S} Кад не даде |
| у.{S} То је увиђао јасно, али заман!{S} Он је био жртва, играчка супротних мисли, које су га ка |
| а се нагло окрете њему и погледа га.{S} Он се збуни и не доврши што хтеде рећи.{S} Изненадило г |
| су обоје сада једно наспрам другога.{S} Он опустио руке, разрогачио очи и зачуђено се забленуо |
| о није могла да позна свога супруга.{S} Он се није обазирао ни на њезине оштре изразе, ни на ње |
| од Анастасије и како га је исмејала.{S} Он тури записе на њихово место.</p> <p>— Да ли да и њој |
| бегавао.{S} А мајстор Диша напротив.{S} Он сад већ <pb n="216" /> није могао ништа без тетка-Ма |
| пњом очекивао на повратак мајсторов.{S} Он се ни из далека није могао надати ономе, што се, у т |
| је чуо осем дубокога хркања нечијег.{S} Он нечујно ошкрину врата, провуче главу и загледа унутр |
| сад више није знао шта да предузме.{S} Он је већ гледао у мислима како његов кир-Ламбре лежи и |
| ба ишчезнуше као бол, кад зуб умине.{S} Он задовољно бркну у кесу, извади један цванцик и даде |
| годио, одлучио је Јанићијево држање.{S} Он онако узбуђен и псујући <pb n="77" /> и тога мајстор |
| звукоше усне од задовољства и среће.{S} Он и без допуста пође доксату, али у томе и Маца изиђе, |
| је почео налазити какве такве утехе.{S} Он је са тим чакширицама, т.ј. са „братинском“ и „сестр |
| , а уз то узима по три зрна пшенице.{S} Он је донео собом једну велику светињу: ексер, којим је |
| ор, који му на на подсмевање личаше.{S} Он занеме од забуне.{S} Хтео би да јој одговори ма шта, |
| е, да од свега тога не може да дише.{S} Он се ухвати обема рукама за груди и удахну што је више |
| ше му да се на једноме месту скраси.{S} Он отури посао, одмахну руком весело па изиђе из дућана |
| квој разборитој помоћи могла надати.{S} Он се, као и увек, <pb n="212" /> када се над његовом г |
| у носио, поче да кипи свом жестином.{S} Он се обазре око себе, погледа тамо од куда му допираше |
| ли на коленима пред оним сандучетом.{S} Он је баш тада довршавао молитву и из земљане кадионице |
| кутијицу, коју је за појасом носио.{S} Он је извуче и отвори.{S} У кутијици је лежао сасушени |
| иво што је и помишљао да дође овамо.{S} Он се повуче иза огњишта, па, како је осећао да му ноге |
| ка Јанићијева текну у срце Лепосаву.{S} Он је хтео да је, као и обично, изазове на смеј, али ов |
| ји га са набреклог јелечета запахну.{S} Он је стеже грудима, а она се одупре шакама о његова пл |
| о прави узрок Јанићијевом поступању.{S} Он није ушао случајно, но намерно.{S} Само, ко ли му је |
| он муж и господар у кући, или шта је? — Он отвори врата, извири на ћошку, па, кад је ни тамо не |
| <p>— Па где је, што не долази?</p> <p>— Он каже: да неће!</p> <p>Маца и Диша згледаше се зачуђе |
| местви<ref target="#SRP19061_N2" />, а он је искрајао сахтијан, по поруџбинама.</p> <p>Они кој |
| она бар три ливаде свакојаких трава, а он, пуних једанаест година, није изоставио ни јутрењу н |
| а дана остави овце, нека их пас чува, а он, као да га неке мађије вуку, стиште пут Београда.</p |
| о њега <pb n="168" /> и чест му чува, а он ће знати, кад буде време, како да га награди.</p> <p |
| годити.{S} Ето, ти тражиш сто хиљада, а он даје пет стотина.{S} Спусти мало ти, нек подигне мал |
| могао, он нареди Бику, да погне леђа, а он му се попе на леђа, па одатле на зид и таман да уско |
| Анастасија погазила образ свога мужа, а он хлеб свога мајстора.</p> <p>И тада му је долазило, д |
| ићија.{S} Нешто му је журно говорила, а он је прво са неверицом слушао, а после, поче од времен |
| за часак, остави дућан на комшијама, а он да тркне за њом, кад га одједаред изненади појава ма |
| .{S} Сад ће кир-Дума затражити мираз, а он му га мора вратити, те на тај начин прекинути и посл |
| му сваки час јавља, како је Лепосави, а он чим је испратио мајстора на улицу, врати се болесниц |
| /p> <p>— Слепац ниједан! — Свет види, а он не види какву је сурунтију узео! — Оди ти овамо, тет |
| глед; многи су његове услуге тражили, а он је на крају био захвалан и на најмањем поклону од по |
| а се кира-Анастасија са Дишом измири, а он као и до сада остане и у будуће са Дишом добар прија |
| да му заповедим што, сама сам у кући, а он као ајдук наслони се о обрамку, па само звера.</p> < |
| што да му каже, то је говорила мајци, а он јој је преко мајке одговарао.</p> <p>Тетка-Маци није |
| ечитељи и народ да јој приступе руци, а он да им каже: „Да је сви листом поштујете, као да ми ј |
| де да доврши, измахну на њега метлом, а он, пре него што ће га ударити, побеже из мутвака.</p> |
| кир-Дума измири Анастасију са Дишом, а он да се привремено, ради куповине еспапа, уклони у Гал |
| ме, како му је пријатељ образ укаљао, а он би био потпуно освећен.</p> <p>Ама такав начин освет |
| ке године, бре брате, служиш поштено, а он да ти не донесе поклон ни колико за једну аспру.</p> |
| ника приступише и целиваше га у скут, а он им очински благослов подели.</p> <p>— Богоугодни пус |
| а јеменије; она му пружила босу ногу, а он је целу обухватио у једну шаку, па се као луд смеје |
| и мужа до капиџика, пољуби га у руку, а он њу у чело, и ту остаде, гледајући за њим, докле није |
| а поздрави с мужем, пољуби га у руку, а он њу у чело.{S} Кад га је погледала, једна јој се суза |
| раке“, да се нађу тетка-Маци у послу, а он је седео у радњи по цео дан.{S} Није имао никога поу |
| не смем друкчије, већ како нана каже; а он је слуга, нема нигде ништа!{S} Ох, Боже, само му не |
| ео и изгубио вољу на пазар и на децу; а он је опет нудио толишно, да је свети човек са највећим |
| дре контуре, одскакала на грудима.{S} А он, тако исто усплахирен, изгубио сву моћ мишљења, блен |
| ре, седепсузу; ја сам стара!</p> <p>— А он ти је па младунче, ба!{S} Погледај га само: је ли му |
| према другоме; она намргођених обрва а он оборена чела, погледа плашљива али ипак пуна очајне |
| е пута, она рашчупаних коса и плачући а он сав изгребан, вратили са чесме кућама.{S} Али се ни |
| и му за ту суму дао.</p> <p>— А од чега он чува? — запита Зосим.</p> <p>— То је само за жене.{S |
| ја га удари ногом у трбух тако јако, да он јаукну, ухвати се обема рукама за трбух и пресамити |
| тео?! — одговори Лепосава, али тако, да он сада не знађаше прашта ли му или се љути баш зато, ш |
| изненадни гост од куда бахнути, тек да он не буде онај један „од заклетве“. — Од озго, од стра |
| сам увиде, да би то било неприлично да он, један мајстор, своме шегрту исповеда зашта се радуј |
| ни по псешки.{S} Ја сам му зборила, ама он каже:{S} Дервишин је погана вера, а од поган закон н |
| дило се, де; човек је, мушко је.{S} Ама он се теби опет мора вратити, ич се не брините за то!{S |
| о томе није потребно ни помињати.{S} Та он се, до овога часа, уздао баш у саму газдарицу, <pb n |
| га преварити.{S} И баш са тога гледишта он се јако плашио, да овоме момку не прасне опет у паме |
| ни један од тих звукова свежега пролећа он није чуо, — све је то било и сувише слабо да га изве |
| је и нешто више.{S} Око поноћи — прича он — Диша је пробао да отвори капиџик своје прошенице, |
| седела према њему и прела чарапе и, кад он ово рече, мало застиђено погледа на гнездо па онда н |
| ухватила.</p> <p>А баш у томе часу, кад он учини тај покрет, што је могло некоме да изгледа, ка |
| нове, како да се ороди с Грцима, те кад он није био срећан, а оно да му бар у дечици проструји |
| у, од самога себе прикривену жељу, виде он данас остварену, опет не својом вољом и одлучношћу н |
| и на Турке мрзели.</p> <p>— Море, да је он човек на своме месту, зар би се клонио наших девојак |
| нгриза својој жени.{S} Разуме се, да је он био увек на Лепосавиној страни.{S} Није могао да се |
| дбина снађе!{S} Доста, ако кажем, да је он био налик ономе сиромаху, који је седео испод пуне т |
| не би га толико запањило као то, да је он, један угледан мајстор у чаршији, могао доћи и на та |
| с мужем, то је с правом очекивала да је он заштити <pb n="102" /> и нађе начина, како да се из |
| лију однео.</p> <p>А те вечери, када је он спавао, мајстор-Диша је гостио своје званице.{S} Оти |
| <p>Мајстор-Диши би сасвим ново; куд је он на то и помишљао!{S} И он се као запањен загледа у к |
| его да очекне.</p> <p>Међутим, докле је он чекао пред доксатом и задовољно тамо амо ходао, из с |
| го остао код фудул-Стаменке; а докле је он са Анастасијом претресао све начине, како да и себе |
| изиђе из суда оправдан.</p> <p>Докле је он полагао заклетву, стојао је кир-Дума спрам њега, заб |
| пред једном иконицом у соби.{S} Тиме је он исказивао захвалност <pb n="191" /> Богу, што му је |
| своју замисао, јер је слутила, да би је он од тога одвратио, једно што је пут за једну женску г |
| да у један бокал оточи расола, који је он увек за вечером наместо вина пио.{S} Маца је предузе |
| и за совру, већ онолики број, колики је он пред ручак означио.</p> <p>Али што се тиче новца, ту |
| се нашла у послу око огњишта, па док је он са највећим нестрпљењем бечио од туда очи и искашљив |
| <p>Није се осећао побеђен; предвиђао је он, да га мајстор неће лака срца пустити; али најпосле |
| међу ова два супротна осећаја стојао је он као кривац, кога су осудили да га двојица шибају.</p |
| им бројаницама у левој руци.{S} Знао је он, чега се ова посета тицала, па се већ потпуно збунио |
| песмом и шалом.{S} Овога дана постао је он љубимцем кир-Думе и Ламбре.{S} Али круна свега била |
| избијала снажна набрекла прса, ишао је он пред друговима и свирачима.{S} Код једне крчме зауст |
| p> <p>— Толико је могао да да; друго је он, а друго ми, богоугодниче.{S} Ти си свет човек, па ш |
| чигледан пример за потврду овога био је он сам.{S} И њему дође тешко, што је на прво потказивањ |
| мајстор Диша одмах дође, протумачио је он сасвим друкчије.{S} Помислио је да га је Лепосава од |
| очима решавајући тренутак.{S} И ако је он удовици вратио прстен, мираз је био још у његовим ру |
| што јој упропасти младост.{S} А како је он без речи седео и само трљао чело тражећи каква таква |
| био још једино њено уздање, па како је он и био прави узрок њезиној завади с мужем, то је с пр |
| р-Дишином дому извршило чудо, и како је он постао оцем три синчића, који му, у један исти час, |
| оме је осећао велики решпект. — Тако је он причао њојзи, како га је, сутра дан по прстену, нашл |
| ђу најближим својима.{S} Управо тако је он мислио, ма да није никада знао како је то међу најбл |
| и кроз кир-Ламбрину главу, у колико је он, онако смрзао и бесвесан, могао схватати.{S} Срамота |
| стор и имућан газда може постићи, то је он у грађанству и своме еснафу постигао на своју радост |
| ило, да онако нагло врати прстен, то је он тек из далека напоменуо Думи, кад је споменуо како у |
| важаван међу поклоницима и зато, што је он толико рачуна водио о светињи ове земље, по којој је |
| као и мајка јој, знала о свему, што је он видео и тетка-Маци испричао.</p> <p>— Да кажем, не в |
| а цело знала нешто више, него ли што је он могао и помислити, када је почела тако говорити о пр |
| ислио на долазак мајсторов.{S} Зашто је он зебао и од чега, није могао да самоме себи објасни?{ |
| дете, пољуби мајстора у руку; добар је он, опростиће ти, — рече Маца, кад јој се учини, да је |
| ку и замолиш да ти опрости.{S} Добар је он, опростиће ти.</p> <p>— Не могу... стид ме... прошап |
| пронађе ли се, — то толико!{S} И зар је он једини, за којим би полиција морала трагати!</p> <p> |
| посава маши очима руци Дишиној, коју је он пред њом у вис уздигао.</p> <p>— Ово теби; ти да га |
| Маца му је била једина личност, коју је он дубоко поштовао и о којој је био тврдо уверен, да ће |
| можда и зато, што му судбина, у коју је он безусловно веровао, беше наменила, да се баш Анастас |
| ла за каквога слепца?</p> <p>— Ама није он био прилика за њу; он је погрешио; требало је да се |
| хлебом гутао и чувао их, да их доцније он, кад буде произведен за калфу, са богатим интересом |
| толико надао; али после оваке испоруке он сав претрну.{S} Крв му сукну у главу и страшна забун |
| ми овде боримо са нечистом силом, дотле он у наше радње шаље по једнога анђела, да нам имање до |
| их сачувао до повратка газдина, сада ме он не би овако отерао, него би ме још и за калфу извео, |
| ош дуго и дуго.{S} На све могуће начине он му је показивао, како са овом срамотом, што је нанес |
| , до сада? — запита га мајстор, када се он једва вукући ноге, врати у дућан.</p> <p>— Однео сам |
| Диша му, шта више, посаветова, нека се он држи само њега <pb n="168" /> и чест му чува, а он ћ |
| о, да је некоме радња пропала, докле се он на хаџилуку бавио?{S} Деде, размисли! — А то ти је о |
| од њега неће бити сигурна, све докле се он буде налазио у овој кући.</p> <p>И кир-Ламбре је, ка |
| зале и кљувале.</p> <p>Међутим докле се он овако ломио и у нерешљивости својој вртео око својих |
| ного!</p> <p>— Само здравља, вратиће се он брзо! — одговори Маца.</p> <p>— Не чуј, Боже! — прош |
| се и прстом не дотакну рана, снабдео се он уверењима и печатима од власти и свештенства, у који |
| сав задуван и врло узбуђен.{S} Тако се он никада није враћао из дућана.</p> <p>— Да не долази |
| мбре гонио из ње ђавола усрдније, то се он све чвршће усађивао у њој.</p> <p>И тако у овој одли |
| и недоумици, појачавало се све више, те он није никако могао да схвати ни одреди, у каквом упра |
| каже, али му се вилице тако стегоше, те он само нетремице звераше то у онај дукат „ћошајлију“, |
| ј, весело, нежно, управо сестрински, те он, хтео не хтео, обикну на свој нови положај и предаде |
| још јутрос нека жена дошанула нешто, те он као махнит одјурио у удовичину кућу и затекао је баш |
| — Нема лека; не могу више овако! — рече он једаред тетка-Маци, када га ова поче грдити, што се |
| га је сузама и преклињањем задобила, и он је, у тренутку душевне слабости, осетио оно сажалење |
| је да му се овога часа дели судбина, и он исприча газда-Диши потанко све шта је било и како га |
| рива, одби га од своје рођене капије, и он пожури даље.{S} Пред ћор-Ахметовом кафаном угледа ка |
| твори му се кира-Анастасија и Ламбре, и он зажмури, изговори заклетву и колико је могао сигурни |
| летеше му се око очију; смрачи му се, и он тресну сахан са кадаифом пред ноге кира-Манине, па к |
| а њезина претња и велики кујнски нож, и он, место да пође на улицу, седе изнемогло на миндерлук |
| </p> <p>Тај израз не измаче кир-Диши, и он се на један мах збуни.{S} Очекивао је сасвим друго: |
| ор Диша дошао, да се разрачуна с њим, и он сав претрну, скочи насред собе, опусти руке, па се б |
| и слаже, вукла га је неодољиво тамо, и он сав раслабљен изиђе из дућана и споредним сокачићима |
| ресова, да види и целује свети ексер, и он се упути са хаџи-Зосимом кроз тесне и криве јерусали |
| већ једаред засведочио своју оданост, и он је потпуно права имао, када је уочи <pb n="184" /> с |
| слутња, да му је жена напустила кућу, и он је поче из гласа по имену звати.{S} Из куће се не од |
| ново; куд је он на то и помишљао!{S} И он се као запањен загледа у комшију.</p> <p>— Море, шал |
| за његова мајстора?{S} То никако!{S} И он убрза кораке, само да што пре побегне одавде, што да |
| ага свога дућана, сурово најурили.{S} И он се тога држао као стене.{S} Прва два просјака, који |
| иште.</p> <p>— Отишла! — прошапута. — И он долазио... сад шта да се чини?</p> <p>Мислио је испр |
| Диша?{S} Тек ове појаве расвестише га и он се полако изви из њенога загрљаја.</p> <p>— Да кажем |
| о је тврдо у моћ дервишевих хамајлија и он их једнога дана изнађе у једноме сандуку.{S} Кад их |
| века са ранама на длановима и грудима и он му рече:{S} Иди у Вертеп Витлејемски и прими свети е |
| а се на мајстор-Дишину душу као стена и он је као заливен ћутао и очекивао од тетка-Маце, да он |
| да је заискао; али то га беше срамота и он се с тешким срцем одби од ћепенка и хлебова, чији је |
| ећао пуно задовољство, што се једаред и он осветио, ипак, док је говорио ону заклетву, осећао ј |
| ли?...{S} Овде му се помисао прекиде и он се стресе...</p> <p>— А је ли ти, море, шта ти је на |
| Толика Мацина нега најпосле му поможе и он изиђе у дућан, истина жут као исцеђени лимун, али ип |
| д овом очајничком приликом, оборио је и он очи, па их није <pb n="66" /> смео подићи; није знао |
| по посуђу, Јанићије се закашља, па се и он нађе у послу, тек колико да сакрије своје узбуђење.< |
| о, као дете када га заголицају, па се и он, заражен овим смехом, и сам из све душе смејао.</p> |
| чудотворан: даје децу нероткињама, те и он купио за Лепосаву мало, и то за двеста и четрдесет г |
| глави.{S} Пред кућом му се баш заврте и он се мало поведе у страну.{S} Но то беше тренутно, баш |
| на очи Лепосава у целој својој појави и он се, сад први пут, пред том сликом снеби.</p> <p>— Ко |
| прагу.</p> <p>Сузе му навреше на очи и он их кришом од пролазника утре рукавом и полагано пође |
| /> <p>— И хоћу то!... оте му се узвик и он, без икаквог чекања, излете на улицу.{S} Лепосава ос |
| е чули?</p> <p>Али кир-Диши умину бол и он се и по други пут залете.{S} Анастасија вешто измаче |
| оца, који не беше те среће да се, као и он, ожени Гркињом.</p> <p>Но човек једно мисли, а судби |
| свију мисли што их је уз пут смишљао и он се, малаксао од тешког душевног напора и збуњен, вра |
| а кир-Ламбру.{S} Онако бунован, зинуо и он, бечи очи, али никако не може да се разабере, где је |
| рчевито ухватио, истрже му се из руку и он тешко застења.{S} Једнолики, безизразни шум шумио је |
| а га презриво.{S} Тај поглед га жацну и он од једном осети да јој мора вратити.</p> <p>— Е, па |
| на, ускомеша у њему на ново ону ватру и он поче одмерено гвозденом алком, а за тим све жустрије |
| и су према млађима имали такав правац и он се морао поштовати.{S} Па кад би то све било, да ли |
| на од његових напада, а у вече, када би он за совром, не обраћајући на њу ни мало пажње, разгов |
| роза на улицу и сав изубија. — Можда би он и опет прешао преко зида, ама кира-Анастасија се у т |
| . <pb n="17" /> Ниједног просјака не би он отпустио без благе хришћанске утехе.</p> <p>— Ако му |
| ати.{S} Па кад би то све било, да ли би он то и дочекао?{S} А код овога мајстора његово произво |
| вора ништа.</p> <p>— Лепосава! — понови он.</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Љутиш ли се?</p> <p>— За |
| дабогме; али шта знаш ти!{S} Не долази он за бадава у нашу кућу.{S} И зар би то било лепо од њ |
| јави, да пита треба ли му што!{S} Је ли он муж и господар у кући, или шта је? — Он отвори врата |
| ме.{S} Сељаци пролазе поред дућана, али он не муче више на њих као бик, те да засмеје ћепенке, |
| су му клецала од душевног узбуђења, али он је ишао напред, ишао и не обзирући се за поздравима |
| наглим одласком, хтеде да га викне, али он већ беше на улици; она обори главу и са неким изразо |
| а су га дуго и гонили, да се ожени, али он тога не учини, можда и зато, што му судбина, у коју |
| ожда није требао баш тако да учини, али он је био задовољан: ово му је куд и камо била снажнија |
| чију сачува.</p> <p>Све је то тако, али он није могао ни помислити да тако што предложи Маци.{S |
| анићије зове и дрмуса из све снаге; али он се не мога одазвати.{S} Само што је руком нешто отис |
| моје дете; добар је и волим га.{S} Али он је још слуга, нема нигде ништа; а да га чекаш, док с |
| и.{S} Срамота ће се за цело чути, те ни он није могао замислити, како ће се у чаршији окренути |
| ја, а на лицу му се јасно чита, како ни он не верује што мајстор Диша тврди.</p> <p>— И што да |
| .</p> <p>— Како то?.</p> <p>— Може бити он је нешто посумњао, па њему наредио да нас хвата.</p> |
| нам не долази у кућу више; зашто ће нам он?</p> <p>— Ви’ш ти ње!{S} А шта би свет онда реко?{S} |
| тињака, који је тумачио снове, те да им он разреши онај загонетни сан тетка-Мацин.</p> <p>Тога |
| е радњу оставио на Јанићију.{S} Цео дан он је Јанићија упућивао, како да му радњу чува.</p> <p> |
| који се не прашта. — Тако је објашњавао он познаницима своја утанчана чуства и поштовање према |
| езва пристави, што је, у осталом, чинио он само према угледним људима грчке народности.</p> <p> |
| врат.{S} Али то, у осталом, није чинио он из мржње према своме шегрту, већ из виших педагошких |
| а све начине трудио, да му покаже, како он неће да зна ни за какав род.</p> <p>Сад му је тај ст |
| ога живота покаже својој вереници, како он никоме у својој кући не допушта, да што противу њего |
| на.{S} Спусти мало ти, нек подигне мало он, па ћемо да углавимо.</p> <p>— Јок, јок, с њим нема |
| ко ведар и безбрижан као до сада!{S} Но он није имао никога свога; а тетка Маца, којој је преда |
| чочек извијати и поскакивати.</p> <p>Но он тога није видео, а удовица, са забаченим дугим курју |
| ијао. — Али ма колико да је то очевидно он сам опажао, и самоме њему било је тугаљиво, кад год |
| а у каквоме послу нађе, ако би случајно он из собе изашао.</p> <p>Али кир-Ламбре не изиђе још з |
| чудо од браде?</p> <p>— Море, није оно он! — шапну Јанићије.</p> <p>— Зар га не познајеш?{S} Е |
| о и сваки разговор о томе избегавао, то он није ни могао знати све оно, што се око његовога име |
| енадне клонулости и страха, какав ли то он изгледа у очима људи.{S} Јер, њему се чинило да ово, |
| је у души чврста вера хаџијска.{S} Зато он пушта ђавола, да нас на хаџилуку искушава, али, докл |
| о.</p> <p>Но у дну душе Јанићијеве, што он ни сам није могао разабрати, водила се нека потајна |
| pb n="86" /> разбирао, да има нешто што он не зна, а што се баш њега тиче.</p> <p>— Улази у дућ |
| пустосват.</p> <pb n="28" /> <p>— Зашто он није кум?</p> <p>— Не може, род су.</p> <p>— Какав р |
| p>Ово тачно размишљање о своме положају он је по каткада истицао у својим мислима, али кад год |
| уђе жене.</p> <p>На ову летимичну идеју он само одмахну шаком; а како, поред свега мозгања, не |
| гледа.</p> <p>— Ексик-хаџија! — рече му он.</p> <p>— Шта знам, кад ме тамо вуче — одврати Диша. |
| Јанићије хтео да остави посао и како му он није дао.{S} Кад је сутра дан Јанићије однео једне ј |
| е.</p> <p>— Гледај, тетка-Мацо! — викну он и са доксата, на коме су вечерали, изнесе је у башту |
| лежи у њему.{S} Снагу своју чудотворну он је дао и овоме памуку, ама само за нероткиње, за дру |
| ана, после трогодишњег парастоса, бахну он у кућу кир-Ламбрину, по обичају изу јеменије пред вр |
| стајаху све нејасније и изговарајући их он се мислима није утицао у дубину своје душе, него је |
| и и његовима јако стало до тога, да баш он узме кира-Анастасију, те да се тако опере она срамот |
| , ја си коло па водим!“</l> </quote> <p>Он запева, а обе жене преузеше; Дума се завали на узгла |
| „Што нас остави, бре?“ а она ми каже: „Он ме је овамо отерао!“</p> <pb n="217" /> <p>Тетка Мац |
| ију: <hi>чочек аваси</hi> (игра чочека) она уздиже над главом деф, другом руком удари по њему п |
| после, кад је прошапутала оно: „хоћу“, она мало зажмури, присебност јој се врати, па је целога |
| ство, рече, како је храни за банбадава, она плану и одговори: „Ко ти је крив, што си самоме себ |
| свиђа ни мало онај дежмекасти папуџија, она то није била кадра ни за живу главу рећи пред кир-Л |
| } Совра је била пуна; Маца није жалила, она је у овом изобиљу јела излила све обиље своје матер |
| очи и искашљивао се, не би ли га чула, она је у мутваку певушила што или би се с мајком разгов |
| >Кира-Анастасија није само расположена, она је ове вечери била управо одушевљена.{S} Прам јасне |
| гоме вазда пакостили; често би се пута, она рашчупаних коса и плачући а он сав изгребан, вратил |
| ве четири стране, разнесу.{S} Напротив, она је била од оно мало жена, које су умеле не само да |
| утита и поручила му: ако одмах не дође, она ће му сама у дућан доћи.</p> <p>Није се имало куда; |
| ада су се жене „на коме добу“ налазиле, она је била неопходна; а оне жене, опет, које чезнуше з |
| опет одалами, то баш нећу. — Најпосле, она ми није никаква зла учинила, а од њега нисам никакв |
| носила све то, али, кад и њојзи превре, она му једног дана тако <pb n="177" /> одлучно подвикну |
| виде како снуждено стоји и не миче се, она остави судове и дотрча му.</p> <p>— Шта је, море, ш |
| ира-Анастасија?{S} Ако за њу разбирате, она је на вилает.{S} И едну писму је послала; иска да в |
| а, па, зажмурила или открила трепавице, она је увек видела једно: некакву грану о којој је виси |
| свести, образи јој на ново запламтеше, она покри очи шакама и побеже из мутвака, па онако збуњ |
| настасије.</p> <p>А када их раздвојише, она се поче као у грчевима савијати и јецати, те је сад |
| Али кад бубањ тресну и зурле одјекнуше, она преплашено одскочи, испусти јастук, што га понесе, |
| зив суда да дође у Београд, да се суди, она је из Галца одговорила, да јој Диша ништа не треба: |
| нила, да га умекша и задобије, да ћути, она се бојала да неће моћи очувати тајну, коју јој је у |
| а, када виде како Јанићије упорно ћути, она покри лице рукама и удари у плач.</p> <p>Јанићије н |
| место да је ово сазнање потпуно уништи, она се наједаред прибра, оне преплашености неста, а нам |
| ијом, која је пошла право њезиној кући, она се враћала из казначејства, свратила узгред у цркву |
| зурле запиштале пред њезиним капиџиком, она је још гдешто довршавала по кући, па се толико око |
| у ни мало пажње, разговарао са пуницом, она је ћутала, па, ако је имала што да му каже, то је г |
| ији вукла.{S} Цео тај дан, и сутра дан, она је, као када је била здрава, радила по кући и отима |
| ојала.</p> <p>А када је Јанићије дошао, она га је осетила инстиктивно и у грудима јој тако живо |
| Догодило се ма шта, свршило се ма како, она треба или да умре, или да буде његова.{S} Прво ће о |
| је право у срце; а што је најгоре било, она је била толико <pb n="136" /> одана вољи своје мате |
| ли икада.{S} Ни сама не знајући зашто, она је предосећала и слутила нешто нејасно, нешто што ћ |
| очи се замаглише; али ко би знао зашто, она од једном скочи, одмахну руком, скиде са зида мален |
| од капиџика.</p> <p>Али кад уђе у собу, она забуна и ватра на ново га дохвати; он брзо седе на |
| гледа онако узрујанога и крвавих очију, она престрашено врисну.{S} Овај врисак и преплашено лиц |
| Диша враћа и да више неће да зна за њу, она је бризнула у плач и стала толико лелекати, да је с |
| ју сестру; она ми се нашла у болести... она...</p> <p>— Е, па де, де; кад није, није; што се пр |
| а, ни дреје познајем.</p> <p>— Па то... она је једна... једна...</p> <p>Али Диша не беше у стањ |
| ја од јутрос.</p> <p>Лепосава пребледе; она је најбоље знала, шта се све могло са Јанићијем дес |
| сањао тако, као да јој проба јеменије; она му пружила босу ногу, а он је целу обухватио у једн |
| и баш ни мало не би криво, што ленчује; она је по кући весело певала, радила своје послове, а т |
| али су у соби сами једно према другоме; она намргођених обрва а он оборена чела, погледа плашљи |
| ла му је сад наместо најстарије сестре; она је по чаршији бирала за ново ћурче и свилу за свадб |
| аше у њу.</p> <p>— Па, ето, тетка-Маце; она зна и више.</p> <p>— А шта ја знам? — Знам да је мл |
| ој кажем?{S} Може бити она ће пристати; она није што и Анастасија.</p> <p>Али кад год је покуша |
| да га викне, али он већ беше на улици; она обори главу и са неким изразом досаде и срдње одмах |
| турским, грчким, цинцарским и српским; она је била увек пуна домаћих новости, а умела их је та |
| рука, коју је Јанићије у својој држао; она отвори очи, погледа Јанићија и осмехну се на њега.< |
| ?{S} Мацу ја уважавам као своју сестру; она ми се нашла у болести... она...</p> <p>— Е, па де, |
| о таламбаси на звук невестина имена.{S} Она удовица, која је целој чаршији мозак завртела, да б |
| од ове погрешке спасе га тетка Маца.{S} Она уђе баш у часу, кад мајстор Диша поткупи уста и при |
| угледа код себе, била је тетка Маца.{S} Она му је сваки час чело квасила сирћетом, а на слепочњ |
| њих двоје о младини у башти појаве.{S} Она се дубоко замисли и поче радознало да разгледа запи |
| и му се код првога стиха грло стеже.{S} Она песма, која му онда у Еврејској Мали памет попила, |
| а запањени и обоје, као крпа, бледи.{S} Она укочила поглед у престрављено и потпуно збуњено лиц |
| а није чула шта јој Јанићије говори.{S} Она паде преда њ на колена, ухвати га за рукав и поче ј |
| дан мах у главу, тешко је побројати.{S} Она непојамна врева од мисли у његову запаљену мозгу, к |
| та се све могло са Јанићијем десити.{S} Она његова последња реч и нагли одлазак не даде јој ни |
| најверније жене најпосле дође крај.{S} Она је већ почела да размишљава, на који би начин могла |
| ав <pb n="219" /> материјални рачун.{S} Она је Јанићија волела; гледала је у њега, као што је н |
| било, да их је ма коме другоме дао.{S} Она изиђе из собице и пожури тетка-Маци, а Јанићије, јо |
| вен; лице јој је дошло запрепашћено.{S} Она се од чуда само прекрсти и поче се заклињати својим |
| Анастасија је запалила целу чаршију.{S} Она крилата реч, коју, пре три године изрече кир-Дума, |
| чиме другим ублажити своју судбину.{S} Она му не одговори ни речи, него га поче одмеравати очи |
| пет зато није мрзео своју газдарицу.{S} Она га никад није грдила; а то је много вредело за душу |
| ма са којом од њих разрачуна.</p> <p>— Она, која те прво данас запита:{S} Како ти је детету?</ |
| у рече.</p> <p>— Ко ми угатао?</p> <p>— Она.</p> <p>— Шта ми је угатала?</p> <p>— Па то, да нем |
| чета запахну.{S} Он је стеже грудима, а она се одупре шакама о његова плећа и одскочи у страну. |
| желим децу, ама ето већ друга година, а она и не мисли!</p> <p>— Пеки, пеки, не је тешка работа |
| дина чекају, па кад после навру деца, а она се ратосиља.</p> <p>Мајстор-Диши се смрче пред очим |
| А цигани су ревносно лупали у гочеве, а она писка, што је од зурла до неба јечала, разлегала се |
| кира-Анастасија: он да одмах захрче, а она да још дуго у памети прибира све утиске вечерашњега |
| ре онда за мутваком ухватио за образ, а она му казала: „Зашто, бре, да ме удаш за овај тулум?“< |
| нози скакуће за њом и виче да пусти, а она се све више церекала, те га не пусти све докле се Ј |
| } Јанићије покуша да се покаже весео, а она опет поче да га пита о нечем, што баш није имало ни |
| ра, коју је мало час под кров метнуо, а она се у једноме тренутку до темеља у прах сурвала.</p> |
| екипело и добро је одаламио Лепосаву, а она, бранећи се, изгребала га по лицу.</p> <p>Кад чу ма |
| рича.{S} Кад чучнух, да захитим воду, а она ми каже: „Је ли бре, Јанићије, кад те је мајстор Ди |
| рости са свима, пуницу пољуби у руку, а она њега у чело, и лађа се отисну.</p> <p>Дуго и дуго ј |
| Али, оне су се тако љубазно смешиле; а она опет, као удовица, раскривене главе и без мушке заш |
| а кажем?</p> <p>— Па, знаш, бојим се; а она зна све.{S} Ако она каже...</p> <p>— Па како да пит |
| о?{S} Камо среће да се тако и догоди; а она што прича, то јој је криво, завиди што онакав човек |
| тање.{S} Њему стаде пријатно и ведро; а она потајна изнутрица, која га је, поред свега савлађив |
| ачио очи и зачуђено се забленуо у њу; а она тако исто узрујана, да јој се недра од наглога диса |
| поче се пљускати по лицу и врату.{S} А она девојачка песмица што се из баште извијала, праћена |
| зда-Диши некако подсмешљиво звучао. — А она је одмах после њега изишла, и оде на ову страну.</p |
| д је ја питам: „Што нас остави, бре?“ а она ми каже: „Он ме је овамо отерао!“</p> <pb n="217" / |
| аршија, ћепенци да ни запалаш.</p> <p>А она, стидљива као невеста, само се осмешкује и трчи из |
| За тренутак му се учини, да је Лепосава она некадања и да је то све још могућно поправити.{S} Т |
| е Маца и не доврши, јер је нагло одазва она комшика.</p> <p>Диша стојаше неко време и у радости |
| у је она крива.{S} Ње да не беше, да га она није својим понашањем намамила на онај загрљај и по |
| уго, него да се преда судбини, па да га она на својим леђима изнесе.</p> <p>Но ни у удовичиној |
| да достави полицији о бегунцу, те да га она пронађе.{S} Прво је отишао Маци, да се посаветује.< |
| посаву је опазио у авлији, али, када га она угледа, штуче у мутвак, да се с њиме не сретне.{S} |
| Таман како је и заслужио. — Оставила га она ороспија, кира-Анастасија, и одбегла с неким руским |
| а остала чула, да није ништа чуо шта га она пита; а онај бесмислени поглед, који се уковао за в |
| саму газдарицу, <pb n="85" /> да ће га она курталисати беде и вратити у дућан; а гледај ти сад |
| једно му је мутило помисао: да ли ће га она жалити? <pb n="162" /> Хоће ли плакати за њим и да |
| мутвак и осорљиво одговарао, ако би га она што запитала.</p> <p>Да ли је Лепосава ово чинила и |
| ије и сада је био још збуњенији, што га она више гледаше.</p> <p>— Што да се љутим, кад ниси хт |
| рицу, он извади онај цванцик, што му га она поклони, баци га у мутвак и што је брже могао истрч |
| а се и кира-Думиница помало плашила, да она „ватра“ не опече и њезина супруга.</p> <p>Како му д |
| ивен ћутао и очекивао од тетка-Маце, да она сама пронађе пута и начина шта да се ради.</p> <p>— |
| се све чини, да сам баш од тебе чуо, да она носи четири хиљаде...</p> <p>— Не је четири, џанум! |
| и потомка.</p> <p>— И ти да пустиш, да она учини такву лудост?!{S} Зашто си је пустила? — викн |
| ог рано изгубљеног супруга, лисца, и да она, као свака неутешна и честита удовица, јадикује за |
| рећи да су равнодушне.{S} Шта више, за она четири дана, кад није долазио, Лепосава је била врл |
| рију, а од песама јој постаде најмилија она:</p> <quote> <l>„Зашт да прећутим ја онога свјета,< |
| ова?</p> <p>— То да не чиниш; боље нека она иде у свет; боље на њену главу срамота него на твој |
| S} Маца је предузела домазлук, неговала она три сирочета, па, прибравши сву пажњу око куће и де |
| мало сумњао, ма да је од некога времена она на ново започела да попреко погледа на кућу кира-Ан |
| во осећање превлада.{S} Уместо одговора она га погледа ведро и пркосно и продужи пут ћутке.{S} |
| и пут.</p> <p>— И од тога ћу?... запита она стидљива.</p> <p>— Од тога! — одговори Диша и својо |
| <p>— Нисам!</p> <p>— Среће ти! — запита она, а зрачак ведрине блесну из влажних очију.</p> <p>— |
| ме часу понаша.</p> <p>— Аман! — зајеца она, кад опази како Јанићије гледа у страну и избегава |
| ме не волиш... рече Јанићије тужно, кад она престаде.</p> <p>— Кад те не бих волела, не бих ти |
| е:</p> <quote> <l>„Знаш ли како се зове она ватра,</l> <l>Што душу сажиже а срце спржи?</l> <l> |
| /p> <quote> <l>„Да ли знаш како се зове она ватра, што душу</l> <l>сажиже а срце спржи?</l> <l> |
| /p> <quote> <l>„Да ли знаш како се зове она ватра,</l> <l>Што душу сажиже а срце спржи?</l> <l> |
| ко слично са оним даном, кад га спопаде она вртоглавица, те несвесно одлете чак у Еврејску Маха |
| то правда, шта ли, кад је знао каква је она, па још да ми кумује, кумство га убило!</p> <p>Тако |
| зан био за њу, као баш сада, када га је она преварила, па чак и ножем хтела ударити.</p> <p>Леп |
| есно учинио.{S} Чинило му се, кад га је она ударила, да га је захватила нека несхватљива страст |
| -Мана, шта то говориш?{S} Са киме га је она јела до сада?</p> <p>— Санким не знас, пезевенк-баш |
| шта је са његовом женом.{S} За њега је она постала сада сасвим као избледела успомена, управо |
| амалин толико је мучио због тога, да је она отишла једноме дервишу, те јој овај даде записе.{S} |
| ојака па тражио Цинцарке.{S} Или: да је она чему, зар је не би узео ко од њихових, него је поту |
| чаршију, а глава није „калуп“, те да је она сама понесе и по мери капу избере.</p> <p>И Јанићиј |
| својој жени, па чак и мржња, као да је она свему томе крива, одби га од своје рођене капије, и |
| још једнако јецаше, није ни знао да је она рука, која му чврсто држаше шаку, већ умрла.{S} Тек |
| да је не позове у собу.{S} Познавала је она адет свога мужа, да сву срџбу, коју је са сокака до |
| добро име честите удовице.{S} Знала је она врло добро, шта су све комшијске жене, па и ове две |
| штенско грање провиривала, трчкарала је она час у мутвак, где су два шегрта пословала, час у го |
| е гатаре; за једанаест година попила је она бар три ливаде свакојаких трава, а он, пуних једана |
| е са овим питањем на чисто и кад год је она слика кира-Анастасије заједно са свима оним слаткиш |
| смет, сто кажу Турци.</p> <p>— А где је она? — упаде Диша у реч страшљиво.</p> <p>— Разбирате л |
| зину удовиштву и, можда, надама које је она управљала сасвим другим странама, само не ономе „ши |
| та изненада би је дохватио шаком, те је она често више од њега примала, него ли што га је задуж |
| га из собе на авлију тешећи га да ће је она умирити.</p> <p>— Ето, то је!... промуца кир-Ламбре |
| љи човек“ био је кир-Ламбре, те тако је она сама признала своје браколомство.</p> <p>Међутим, д |
| че.</p> <p>— И ето за тај посао, што је она викала на патролу, он је врнуо прстен!</p> <p>Како |
| да остане у удовичиној кући, али му је она одговорила, да то никако не може бити. „Не смо ми — |
| е тако горко и мрско.</p> <p>И свему је она крива.{S} Ње да не беше, да га она није својим пона |
| необично пријатна.{S} Од када себи није она прекорачила прага ове авлије, управо од када је пре |
| ну да попијеш ти, а ону другу да попије она. — Оно, што јој не да да рађа, младина ће да скине |
| на дугачко описивати све дужности, које она, као честита жена, треба да испуњава.{S} Говорио је |
| кад о њима слуша.{S} Баш прошле године она је олакшала некој Маци Брњошевој.{S} Та Маца није з |
| ме кира-Анастасију, те да се тако опере она срамота са грчкога имена, коју је Диша, својим нера |
| Лепосаву није бринуо, јер је знао да се она налази под двоструком пажњом, Мацином и Јанићијевом |
| чи, а још теже остати при своме, кад се она заплаче и стане га братимити, да је не ода.{S} Овак |
| ве, шта може сада очекивати.{S} Није се она ни мало плашила кир-Дише, за кога се удала по туђој |
| твака на цепаник, надајући се, да ће се она сетити, па макар и сажалити, <pb n="129" /> те изић |
| ићије и мучи се да разазна, титра ли се она с њим или је у истини она све тако мислила.</p> <p> |
| у, бре! — продера се Ламбре, када му се она не маче с пута.</p> <p>— Искам... промуца кира-Мана |
| ти је отворио очи, те да видиш како те она прва варала.</p> <p>Хаџи-Диша одмахну замишљено гла |
| м, зете!{S} Од куда сам ја знала, да ће она котао теглити!{S} Ја нисам ни била у мутваку но у с |
| до сада?</p> <p>— Ништа, нано, — замеће она и измиче рантлику, да не прекипи — уморила се, па м |
| ла, некако се вазда, између осталога, и она истицала, кад год би навратио до тетке Маце, чије ј |
| узе црну икону, мрак се сведе у соби, и она заспа.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутра |
| о шта чиниш и како мучиш ону јадницу, и она толико исто пати, што нема деце, као и ти.</p> <p>— |
| S} Шта мислиш болан, хиљаду гроша!{S} И она ороспија да превари таквога човека!{S} Море, да сам |
| а се као луд смеје од задовољства.{S} И она се кикоће; али кад маши очима горе, а то није удови |
| сија са џезвом кафе и два филџана.{S} И она је била нешто мало раскомоћена, без јелечета око сн |
| а опажала је да су се споразумели.{S} И она уз осмејак пун љубазности принесе ибричић с кафом и |
| на пошла за сиромаха?{S} Зашто баш да и она не пође?{S} Ако је суђено да патимо и да гладујемо, |
| џи-Памук.</p> <p>У то доба је поникла и она крилата реч, тако често изговарана у староме Београ |
| ој засенуше од толиког крупнога злата и она поче да га загледа, пријатно изненађена богатим пок |
| не би могао говорити о томе, ма да је и она, као и мајка јој, знала о свему, што је он видео и |
| > <p>Кира-Мана није дошла; обећала је и она, али је у вече изненада заболи једна страна вилице, |
| је се свиђало овакво примирје, али је и она неко време остављала, да се ствар сама собом развиј |
| ешиле, — сад су је редовно посећивале и она њима одлазила на посело, баш као што је радила и за |
| е потанко испитивати.{S} Дабоме да се и она ишчуђавала на дрскост „оне девојчуре“, али ипак све |
| "156" /> <p>Лепосави га би жао, па се и она тренутно збуни, не знајући шта да му каже.</p> <p>— |
| чак, безбрижан, весео; а овај догађај и она душевна борба сада га сасвим променише.{S} Почео је |
| бије груди.</p> <p>Лепосаву дирну ово и она му се приближи.</p> <p>— Бога ти, шта ти је? — рече |
| {S} А уз ово осећање расла је упоредо и она бојазан, да ће <pb n="93" /> постати предметом свих |
| дња брига; венчана му је жена и куда би она смела да му ма шта пребаци!{S} А баш и када би се т |
| замишљала, како би то изгледало, кад би она, у онаком положају, обилазила по месечини око башче |
| кир-Ламбре слободан, без жене, лако би она пркосила целоме свету, раставила би се са кир-Дишом |
| иница?{S} А ко би то знао, чега се ради она радовала!{S} Жене никада не казују праве узроке сво |
| никоме одала?</p> <p>— Ама шта то ради она са мном? — мисли Јанићије и мучи се да разазна, тит |
| гост опет у кућу долази.</p> <p>— Е ли она ту? — тихо и задувано запита Ламбре.</p> <p>— Овде |
| уђа кост, па још удовица?!{S} Ама је ли она удовица само, бежи од ње три конака, да ти не унесе |
| сији, шта све треба да уради, и хоће ли она на то пристати.</p> <p>Зебња му је била оправдана.{ |
| м, боље него што би и ти сам могао; али она ни да чује!{S} Каже:{S} Гаџу циганина узеће, али те |
| и одмах кренула на посао.{S} Но како ни она ни кир-Диша не знадоше где се одбеглица скрива, то |
| , титра ли се она с њим или је у истини она све тако мислила.</p> <p>— Ти ме не волиш... рече Ј |
| то си се женио први пут удовицом, па ти она угатала!“</p> <p>Мајстор Диша занеме.{S} Није се на |
| ша добила, а који јој је помогао, те ти она тај запис метну у недра, носила га под пасом четири |
| <p>— Да ли да и њој кажем?{S} Може бити она ће пристати; она није што и Анастасија.</p> <p>Али |
| важнијег члана фамилије.{S} Једном речи она је била: „тетка“, мила и добро дошла свакоме.{S} Ал |
| и, да не иде никуда из куће, јер ће јој она доћи на посело, чим припека мало ублажи.</p> <p>А д |
| ор у томе правцу, јер су осетиле, да им она не би ништа казала, баш и када би у истини што знал |
| чно су се обраћале на тетка-Мацу, да им она помогне и око њих пробаје.{S} А рука јој је била та |
| даред; али у тај исти пар дође му на ум она њезина претња и велики кујнски нож, и он, место да |
| е.</p> <p>— Јесте! — прошапута стидљиво она.</p> <p>— Погле, шта сам ти донео.{S} Ходи, ближе!< |
| , знаш, бојим се; а она зна све.{S} Ако она каже...</p> <p>— Па како да питам... срам ме је...< |
| ипак био науман да то изврши, само ако она усхтедне.{S} А не хтедне ли?...{S} Овде му се помис |
| — подвикну најзад Маца, кад виде, како она не може да се од суза поврати.</p> <p>— Ето, шта... |
| у мајстора час у Јанићија.</p> <p>— То она казала, то?! — викну Диша очајним гласом и ухвати с |
| те онакав човек заискао.</p> <p>— А што она да лаже...</p> <p>— У мутвак, сурунтијо; шта си ми |
| естра, ако је не ода?</p> <p>— Ама, зар она?... простења кир-Диша.</p> <p>— Тако, газда, Бога м |
| аредио.</p> <p>— Аман!{S} Спацирати сас она мешина гол... по башча!... продужавала је Анастасиј |
| p>Мислио је испрекидано и тупо гледао у она комшијска врата, иза којих је извиривало девојче и |
| Ламбру уништи, њу љуто казни, али да му она, после те казне, опет остане у кући и да се искрено |
| ад простењао, нарочито онда, када би му она околишно тек по штошта добацила, што би га уверило, |
| протумачио у своју корист.{S} Овако му она изгледаше као санта леда која се не отапа.</p> <p>— |
| ише издужила.{S} Уз припомоћ кир-Думину она је од тога времена сама надгледала Ламбрину радњу и |
| е вратити!</p> <p>У таквоме расположењу она је најрадије окретала на тужну арију, а од песама ј |
| } Ни педесет онакових звона, каква беху она што су ове године први пут после Косова забрујала с |
| тајних суза успомени на свога кир-Бенџу она је одиграла чочек-аваси и смејући се загрлила дебел |
| ачких гласова.{S} И то се разлегала баш она иста песмица, коју ономад зачу, а која беше у то до |
| ху својом аријом.</p> <pb n="221" /> <p>Она двојица уђоше у крчму, а Јанићије сам са Циганима у |
| кажеш...{S} Диши... јер ја ћу...</p> <p>Она се очевидно борила са самом собом, да му нешто на д |
| ле сватова није никако одвајала.</p> <p>Она мржња на Ламбру, због кога се о сватовима онако рђа |
| јици је лежао сасушени стручак босиока, онај, што га је некада нашао под својом главом и који ј |
| ушао да га усвоји и самога себе победи, онај осећај, оно срце, које не признаје никакве рачуне |
| који се све више ближио.</p> <p>— Ено, онај тамо!</p> <p>— Ама, зар оно? — зачуди се Лепосава. |
| сно урадио, он то није могао успети.{S} Онај топли дах девојачке душе, њено зајапурено лице и с |
| ј, даде му снаге да проговори.</p> <p>— Онај босиљак... што си ми турила под јастук... па оно.. |
| а, да није ништа чуо шта га она пита; а онај бесмислени поглед, који се уковао за врата, куда ј |
| >— То је искушење — одговори хаџија — а онај, кога је искушење савладало и отишао пре Ускрса и |
| се пушили по ћепенку.{S} Да му је сада онај цванцик, како би се слатко најео хлеба.</p> <p>Сим |
| на комадиће растргати, приковаше га за онај миндерлук.</p> <p>У једноме часу њему се учини да |
| ше у кикот.</p> <p>— Таман?{S} Па то за онај гоч?</p> <p>— Унутра, сурунтије!{S} Шта сте се рас |
| , који те је ђаво терао да се удајеш за онај пањ? — Псетиште је оно! — Тврдица, погансуз!{S} Ух |
| шао?{S} Камо среће да ти је мати сањала онај сан још пре шест година.{S} Сад би нам био оволики |
| ито и еластично девојачко тело, осећала онај отпор и оно таласање њезиних недара.</p> <p>Долази |
| ени, која је потпуно праведно заслужила онај надимак што га носи, — па се од самога себе стидео |
| а она није својим понашањем намамила на онај загрљај и пољубац, који му узе свест, он би и сада |
| га и ревносно бацале сумњиве погледе на онај младешчић и свеже лице, озарено очима, које су се |
| за цело би и с њоме тако: пљунуо би на онај дукат и сву би ногама изгазио.</p> <p>— Или ћу је |
| зразе, ни на њезине молбе, па чак ни на онај младешчић и несташно скакутање око пространога оби |
| е, да га је тај поглед јако подсетио на онај догађај.</p> <p>И од тога часа Диша занеме као сте |
| еним гласом, који није ни мало личио на онај весели глас, из кога је детињски несташлук избијао |
| вога наступа и после четрдесетнице, сав онај први бол стопи се у једну благу успомену; и само ј |
| } Једно што је осећао, то је, да ће сав онај углед, који је до сада имао, пасти у прашину.{S} Ј |
| страном и пошао тетка-Маци.</p> <p>Сав онај јед и осветничко расположење за ово кратко време с |
| гост од куда бахнути, тек да он не буде онај један „од заклетве“. — Од озго, од стране Зерека, |
| а Мацу и изиђе из собе.</p> <p>— Где је онај запис? —упита Диша, кад њих троје осташе сами.</p> |
| и гроша; поздрави га, а дервиш, коме је онај млађи припаљивао наргиле, само трепну очима у знак |
| закуца на Дишин капиџик.</p> <p>— То је онај несрећник; сад ли ми долази! — рече хаџија, који в |
| оца; отац само што роди, али мајстор је онај што отвара очи и даје лебац у руке — објашњавао је |
| се чињаше, како га све већма потискује онај терет, што му се од смрти Лепосавине као тешки кам |
| његовим ће именом жене испирати уста, и онај углед, који му је од ове женидбе у чаршији нагло п |
| зе из Лепосавина сандука ниску дуката и онај дукат „ћошајлију“, па то све закључа у гвоздењачу |
| .</p> <p>Маца је прва чула њен врисак и онај пад, па је, као без душе, утрчала у мутвак.{S} Зап |
| ђе још задуго.{S} Туга за Анастасијом и онај страх од кир-Дише, који му се у очима приказиваше |
| оме часу наиђе. — Јанићије није чекао и онај други калуп, што се у мајсторовој руци обрете, већ |
| си јунак! — рече Маца. — Такав је био и онај мој: као од брега одваљен!{S} Није се тај бојао ни |
| ти и његовом помоћи разбистрити у глави онај хаос, који му је сметао да буде онако ведар и безб |
| а кад не нађе тамо газдарицу, он извади онај цванцик, што му га она поклони, баци га у мутвак и |
| ана није примила свој део „лечења“, али онај ђаво што јој се у душу увукао, тако се заквачио но |
| ваљда зато, није ни паштила да разгони онај облачак, што им се над пролећем брачнога живота на |
| — Ту смо! — помисли Диша. — Ово ће бити онај сан Мацин. — А како се ради с њим? — упита гласно. |
| дућанима својих познаника и не бришући онај зној што му је капао са чела.{S} Нека тешка мука п |
| и је тумачио снове, те да им он разреши онај загонетни сан тетка-Мацин.</p> <p>Тога пустињака н |
| етничко расположење једнако се пробијао онај зрачак љубави и страх од чаршије, да му срамоту на |
| је осећао и неко одмерено хуктање, као онај шум што се чује у ковачници кад меховима ватру рас |
| ранији и некако свечано расположен, као онај који је учинио добро дело, па сада у томе ужива... |
| пред проводаџијама стајао заципљен, као онај пањ на коме је, до мало час, седео.</p> <p>— Мозе |
| Тек сада је осећао, колико му је вредио онај Јанићије и било му је врло криво, зашто да га баш |
| рила и рекла да јој се не свиђа ни мало онај дежмекасти папуџија, она то није била кадра ни за |
| је.</p> <p>— Зар га не познајеш?{S} Ено онај, у дугој бради.</p> <p>— Какав мајстор Диша, оно ј |
| ђено.</p> <p>— Ти мени дао паре?{S} Зар онај гурбет мени дао паре?{S} Какве паре тражиш, бре?</ |
| је од некуда потурена у чаршију; а већ онај који је потури није требало да брине више колико ћ |
| ече кира-Анастасија и од једном прште у онај необуздани и ведри, детињи смех, — када поче предс |
| једне симиџинице и тамо жељно гледао у онај хлеб и симите, који су се пушили по ћепенку.{S} Да |
| гоше, те он само нетремице звераше то у онај дукат „ћошајлију“, што се жутио над Лепосавиним ве |
| ће бити и твоја сахрана! — прошапута му онај разложитији хришћански глас; и <pb n="163" /> то б |
| </p> <p>— Ама, да ли је у истини то баш онај ексер? — упита мајстор Диша.</p> <p>— Нема сумње — |
| из нова.{S} У чаршији и дућану остао је онакав исти — човек од рачуна.{S} Ниједна пара, коју му |
| ислиш да би тебе неко питао, када би те онакав човек заискао.</p> <p>— А што она да лаже...</p> |
| ти коју му драго Српкињу, али то би био онакав исти грех према будућој својој деци, као што беш |
| што прича, то јој је криво, завиди што онакав човек долази <pb n="134" /> у нашу кућу, а од ње |
| /p> <p>— Ух, кучка, кучка; шта уради од онаква два красна човека!</p> <p>— Е, тако ти је то кад |
| <p>— Сирома кир-Бенџо!{S} Онакво памет, онакво философ!{S} Као да га и сад гледам у оно његово |
| прођоше.</p> <p>— Сирома кир-Бенџо!{S} Онакво памет, онакво философ!{S} Као да га и сад гледам |
| тек колико је било потребно, да удовица онаквог једног мужа не <pb n="10" /> би, ма у чему било |
| , бре? — запита га мајстор Диша, кад га онаквога угледа.</p> <p>— Тукао сам се, газда.</p> <p>— |
| ама зар је то било поштено да ми потури онакву жену?{S} Је ли то правда, шта ли, кад је знао ка |
| ети, али не да да га један Грк, који му онакву жену натоварио на врат, још новчано опљачка.</p> |
| ти по својски.{S} Лутао је по сокацима, онако беспослен завиривао по дућанима, а када је осетио |
| па још једном Цинцарком.{S} А погдегде, онако узгред, тек да наговести сумњу и оно што се по ча |
| ео по читаве сате, гледао их све троје, онако снажне као од брега одваљене.{S} Није био на чист |
| песме нити западао у слично одушевљење, онако пресит завали се и сам на узглавља, по који пут ( |
| е разведри, прихвати газдину песмицу и, онако уз посао, запева гласно и јасно да се по целоме д |
| представљати шетњу о месечевој младини, онако како је то дервиш наредио.</p> <p>— Аман!{S} Спац |
| роз кир-Ламбрину главу, у колико је он, онако смрзао и бесвесан, могао схватати.{S} Срамота ће |
| а цео еснаф, па ето, како год ти кажеш, онако нека буде!</p> <p>— Дајеш ми је? — запита Диша ма |
| Овај врисак трже иза сна кир-Ламбру.{S} Онако бунован, зинуо и он, бечи очи, али никако не може |
| е, род су.</p> <p>— Какав род?</p> <p>— Онако....</p> <p>— А бре, чапкуне, бре, куда ти нишаниш |
| — Кир-Дума.</p> <p>— А Ламбре?</p> <p>— Онако, пустосват.</p> <pb n="28" /> <p>— Зашто он није |
| занимала мајстор-Дишу, и кад год би га онако оболелога спопао страх од учињенога греха, он би |
| ако да нећеш?{S} Шта сам ти урадила, да онако учиниш?{S} Ја ћу да скачем у Дунав — ја не смем.. |
| /> <p>Шта је мајстор-Дишу нагонило, да онако нагло врати прстен, то је он тек из далека напоме |
| .{S} Знала сам ја, да си ти честит и да онако мора бити, како ти кажеш.{S} Нека ти је са срећом |
| ријатним утисцима синоћне гозбе, угледа онако узрујанога и крвавих очију, она престрашено врисн |
| b n="79" /> и тетка Маца, кад га угледа онако бледога и утученога.</p> <p>Јанићију ударише сузе |
| се ражалише и бризнуше у плач, па онда онако уплакане почеше грлити и љубити кира-Анастасију, |
| о, што вели „да није хтео“.</p> <p>— Ја онако...{S} Дође ми мрак... али...</p> <p>— Ниси хтео! |
| зна што си је лањског Божића обилазила онако често.</p> <p>— Буди Бог с нама, жене! — узвикну |
| жња на Ламбру, због кога се о сватовима онако рђаво провео, дохватила га сада, па га чисто гура |
| окри очи шакама и побеже из мутвака, па онако збуњена отрча у кућу.{S} А Јанићије је дуго и дуг |
| ици шегрта, који су напустили посао, па онако седећи око пања узверено гледају час у мајстора ч |
| је“ убраја, он се трудио да удеси и ход онако ситно, као што се и грчки ситно говори. — Ово му |
| то му је био очевидни доказ, да је све онако било. — Јер, да није крива, зашто би вриснула?</p |
| ви онај хаос, који му је сметао да буде онако ведар и безбрижан као до сада!{S} Но он није имао |
| бар за часак заклопи то око, које га је онако жарко палило.</p> <p>— Наразговарасте ли се? — за |
| сцима оне кира-Манине речи, којом га је онако срамотно окарактерисала, он је ипак сада осећао д |
| и да од њега самога чује, ради чега је онако поступио.</p> <p>Трећег дана, по овоме догађају, |
| ар и Станко туфегџија).</p> <p>Ма да је онако одлучно најурила мужа из куће, ипак се није смела |
| опоменути се и свега осталога: како је онако растужен пошао кући, али, када је дошао до свога |
| стојао забленут и зачуђен оним, што је онако несвесно учинио.{S} Чинило му се, кад га је она у |
| је из главе сваку помисао на оно што је онако несвесно урадио, он то није могао успети.{S} Онај |
| жалост за кира-Анастасијом, која му је онако срдито пребацила, но ту је осећао и неки неодређе |
| смејом вући по дућану.</p> <p>Јанићије онако на једној нози скакуће за њом и виче да пусти, а |
| појури, ни да је опет остави, да му се онако смеје. — Ово девојче, коме је тада могло бити два |
| це фудул-Стаменке (оне, ради које су се онако крвно завадили деда Митар и Станко туфегџија).</p |
| Мајстор Диша се уплаши од њене вике, те онако подеран и изубијан од пада замаче у сокаче.</p> < |
| м, које у овој прилици само надражаваше онако узбуђенога Дишу.</p> <p>— Казала сам, боље него ш |
| и се чисто забезекнуше, кад га угледаше онако узрујана.{S} Ушао је у дућан и почео весело певуш |
| , поче да се вајка, како сада нема више онако снажних људи, као што их је било некада.</p> <p>— |
| , али у томе и Маца изиђе, само не више онако весела, него зачуђена и збуњена.</p> <p>— Шта ово |
| ним, није остала без свога утицаја на и онако пољуљано уверење његово.{S} У самој ствари то, чи |
| јер је још као дете изгубио родитеље и онако самохран потуцао се од немила до недрага, докле г |
| ко, газда, Бога ми!</p> <p>Диша скочи и онако усплахирен пође из дућана.{S} Колена су му клецал |
| ете, <pb n="124" /> пружи руку за њом и онако, ненамерно, обухвати је око паса и нагло привуче |
| ало тамо; тетка-Мацин долазак у дућан и онако срдито захтевање, да јој мајстор Диша одмах дође, |
| , па се овде раскомотио, лепо испавао и онако комотан изишао на доксат, узео слатко и воду и за |
| рству женином, он је осећао према њојзи онако исто љубав као и пређе, па, ако се може рећи, и в |
| мена оглодао је слова, а живи трн, који онако раскошно буја над старим, запуштеним гробовима, н |
| руге стране.{S} Није више морала живети онако повучено и зазирати од најмањега шушња.{S} Некада |
| а, навикнута да, на крају крајева, увек онако буде како се то њој свиди, сад чисто није могла д |
| о да они то славе, а да су папуџије тек онако као гости за софром.</p> <p>Тако ће мајстор Диша |
| певао, па на сељаке, кад би у дућан тек онако нагвирили, мукнуо као бик и кроза целу чаршију из |
| свакога дана.{S} Ма да се са Јанићијем онако измирила и ствари Ламбрине од тетка-Маце примила, |
| речи, о њој ће се свуда говорити таман онако, како се говори о фудул-Стаменки, ради које је, б |
| S} У овој улози, и ако му је било таман онако као одрасломе момку у детињим чакширицама, ипак ј |
| ио, одлучио је Јанићијево држање.{S} Он онако узбуђен и псујући <pb n="77" /> и тога мајстора и |
| мшиница.</p> <p>Но кир-Диша се није дао онако збунити њезиним смехом.{S} Оно што је већ једном |
| е идем преко света; вратићу се.{S} Него онако да чиниш, знаш?</p> <p>— Знам! — одговори Лепосав |
| овора ради — зар сада, када сам нагорео онако?</p> <p>— Е, био отварати очи!{S} Шта ти је треба |
| к била тако мила, сада му постаде мрско онако исто као и кир-Ламбре и кир-Дума.</p> <p>— Бог ви |
| ствари; али опет то јој није изгледало онако страшно, као што би било, да их је ма коме другом |
| у се газдарица двојако понаша: мало час онако радосна, као да је једва дочекала, што јој се муж |
| еђа.</p> <p>— А ти?</p> <p>— Ја ћу опет онако...</p> <p>— Јест, нашла сам своје руке на сокаку, |
| ољи, беше једна кап више зејтина на већ онако разбукталу жеравицу.</p> <p>Да остане и даље у сл |
| и од овога човека.{S} Истина, он је још онако био пун и трбушат, али лице му некако смагло, а о |
| о из дна душе Јанићијеве.{S} Ни педесет онакових звона, каква беху она што су ове године први п |
| ита хаџија, узнемирен <pb n="209" /> од онакога изгледа, што се на Јанићијевом лицу оцртаваше.< |
| ла, како би то изгледало, кад би она, у онаком положају, обилазила по месечини око башче, кир-Д |
| запрепашћено тетка Маца, када је угледа онаку, и живо јој притрча.{S} Али Лепосава само плакаше |
| еђу кумова двори и додаје час овамо час онамо, што ко нареди.</p> <p>Весеље махнито.{S} Јанићиј |
| е видим; дође, тумара по соби, па онда, онда, кад је ја питам: „Што нас остави, бре?“ а она ми |
| згледати у лицу.</p> <p>— Ако је одала, онда да бежим из ове чаршије! — мишљаше Јанићије и дође |
| у је имао; а ако би случајно био здрав, онда је требало само, пре него што ће целивати, изјавит |
| к, па ти роди сина слабачког, шкољавог, онда ко да буде крив?{S} Увек да жалиш, што си откидао |
| још један покушај изврши, па ако успе, онда да не изгледа џабе, што је прстен враћао.</p> <p>— |
| како у вас.{S} Него кад ми бидете муж, онда — друго је“.</p> <p>Тако је причао Ламбре, но то н |
| стане ли тврдо на томе, да га не прими, онда је сасвим пропао; код другога газде морао би као ш |
| позвала.</p> <p>— Ако си поштен човек, онда не смеш да оставиш да ме чаршија... поче Анастасиј |
| се несто за другога лаје по овај свет, онда је истина; а кад се казује за вас, не је истина? — |
| у, него једнако капаху — ако си честит, онда нека је просто, што си ме уцвелио.{S} Ти и сам зна |
| м ћутао; али, кад је био сам у мутваку, онда је отворено и без зазора разговарао о мајстору.{S} |
| етка Маца <pb n="89" /> — ако што знаш, онда што мене питаш?{S} Зар је то лепо, да се у туђа по |
| ест на тебе, твоје здравље на њега“.{S} Онда жабу да бациш на кров, а дете да умијеш и запојиш |
| о пре неколико година, да га остави.{S} Онда, док је Јанићије био још дете и мали калфица, имао |
| тако, ако обећаш нешто.{S} Ако нећеш — онда..</p> <p>— Све како ти хоћеш, све ћу да урадим.{S} |
| жбу, примио од митрополита благослов, а онда, под црквеним барјацима, крену се свештенство у од |
| лавља, по који пут (као што је то свуда онда био обичај доброга тона) узригну, у знак да је до |
| едном уозбиљи и зачуђено га погледа, па онда преплашено поче узмицати насатке.</p> <p>У том се |
| ?</p> <p>Старац га значајно погледа, па онда одлучно одговори.</p> <p>— Сто хиљада гроша.</p> < |
| Јанићије сними фес, пољуби мајстора, па онда тетка-Мацу у руку, и оде, да се измије.</p> <p>И с |
| га шаренила од жутих и црних печата, па онда баци нестрпељиве очи на ковчежић.{S} Достојанствен |
| ушити; повуче за ухо једнога шегрта, па онда оде брзо својој кући поздрављајући весело комшије |
| гу, ни папуче да нема на ноге.{S} Е, па онда сас њу три пута да обиђеш бакчу.{S} Први пут како |
| у на удају и да си ти нежењен.{S} Е, па онда ко ту да докаже, да у томе нема нечега.</p> <p>— П |
| ка на неправду; крв ми на очи наиђе, па онда нека беже од мене!{S} За добро сам ти добар, — мел |
| /p> <p>И још много саветовао јој је, па онда узе из Лепосавина сандука ниску дуката и онај дука |
| се пажљиво обазре, да га ко не чује, па онда на пола гласа прошапута:</p> <p>— Поздравила те мо |
| ама, све је живље скакутала по соби, па онда одједаред одлетела миндерлуку, прућила се по њему, |
| сну не видим; дође, тумара по соби, па онда, онда, кад је ја питам: „Што нас остави, бре?“ а о |
| о опрашта и изговара да мора журити, па онда још више уситни, само да би што пре замакао за сок |
| ницу и неколико пута одмахну главом, па онда започе да грди и Мацу и све остале жене, које се п |
| очи све што му је дервиш саветовао, па онда и оно, што је све претрпео од Анастасије и како га |
| дук, опроба да ли је добро забравио, па онда тури кључ у недра.{S} Лепосава га зачуђено запита: |
| му доведу тетка-Мацу и мајстор-Дишу, па онда пред целим народом да метне поред себе тетка-Мацу, |
| саме се ражалише и бризнуше у плач, па онда онако уплакане почеше грлити и љубити кира-Анастас |
| огрлицу око врата, а дукат на чело; па онда донеси послужење.</p> <p>— Је ли ти се допада? — з |
| , да га усред чаршије не нападне.{S} Па онда, тиштала га је и помисао на срамоту, која ће га, м |
| даје све, што год ти је потребно.{S} Па онда, ти баш и кад би продао ту ствар мени, света места |
| во до куће, да јој донесем нешто.{S} Па онда већ биће боље...</p> <p>И тако мајстор Диша, ведар |
| се чисто угасиле и упале у главу.{S} Па онда, он, који је умео од подне до мрака да седи подави |
| и.{S} А испосници никада не лажу.{S} Па онда, он се и са те стране осигурао.{S} За „неверне Том |
| че, мало застиђено погледа на гнездо па онда на њега.</p> <p>То је било после једнога разговора |
| га не би могла још да се уда.</p> <p>Па онда, баш када би и на све ове разлоге зажмурила и рекл |
| ен.{S} Од како је вратио прстен, тек од онда осетио је, колико му је тешко, што се све тако дес |
| бре није помишљао на ово, а нарочито од онда, кад је кира-Ламбриница почела нагло венути и пота |
| а поље; али по староме обичају, који је онда био у јеку, Лепосава не одмиче даље од врата, на к |
| суђено да патимо и да гладујемо, то је онда судбина!{S} А од судбине нико се не оте.{S} И друг |
| за ухо, продрмусао га ваљано, па му је онда читао и претио на све начине.</p> <p>— Чапкуне, да |
| хтео да ти кажем како ју је кир-Ламбре онда за мутваком ухватио за образ, а она му казала: „За |
| рског хећима, једног старца, за кога се онда говорило да односи болести као руком.</p> <p>Хећим |
| и вредноће будуће кира-Дишинице, па се онда дигоше и одоше право кира-Анастасији, да и с њоме |
| миница уштину је још за обрашчић, па се онда измаче и засмеја показујући кира-Мани, како је на |
| ласно.</p> <p>— Сашије се у крпу, па се онда да жени, да пред сан три пута помирише, а после да |
| лакала и пошла, да се дави, а ја сам се онда сажалио, па сам јој дао дреје.</p> <p>— Бре, децо, |
| ако му не изда калфенско писмо, шта ће онда?{S} Еснаф је јачи од њега, а мајстор је имао толик |
| мен лиже и кроз махале где год прође, и онда није никако чудо, што су сви пријатељи пок. кир-Бе |
| > <p>— Лепосава! — јаукну још једном, и онда као махнит истрча из собе, оде удно баште, зарони |
| то задрхта.{S} Овако му је исто рекла и онда, када је загрлио и пољубио.{S} И та реч, боље рећи |
| сположење, бубнуо се песницом у груди и онда узвикнуо:</p> <p>— А, а! — Турчине, - бре, пали ку |
| на квасио врелу главу, жуборио је као и онда, а са гранчица, што се надношаху преко зида, стрес |
| трза, само да му на очи изиђе.</p> <p>И онда, још већма клонуо, незадовољан и као утучен, врати |
| га је слушала, па се не насмеја чак ни онда, када јој је казао, како треба да се њих двоје о м |
| !</p> <p>— Рђо ниједна, што се не обеси онда?</p> <pb n="187" /> <p>— Не беше ми згодног дрвета |
| ко је редовно обећавао Лепосави, па јој онда све ређао шта ће јој донети, кад буде у бабињама.< |
| аре.{S} Кад Ламбре навуче антерију, тек онда виде, како би му боље било да го и бос протрчи кро |
| губи за врбацима ниже Кајабурме.{S} Тек онда вратише се свих троје ћутке и замишљено.</p> <p>— |
| и шегртовати још толико година, па тек онда бити произведен за калфу.{S} Еснафи су према млађи |
| Диша прво саслушао свога шегрта, па тек онда да га дарује. — Но судбина је ваљда тако хтела, да |
| клес усхићавао древну Јеладу, он је тек онда окретао српски, али тако, да се очито опажало, как |
| од њих бољих пријатеља нема, па му тек онда, после толиког околишења, рекоше и име будуће неве |
| <p>— А да сам оне Ламбрине дреје предао онда кира Мани; или да сам их сачувао до повратка газди |
| ечеш! — суздахнуо би кир-Диша, нарочито онда, када се у своме дућану усами и погледа, како му у |
| ечи тек би покаткад простењао, нарочито онда, када би му она околишно тек по штошта добацила, ш |
| ?</p> <p>— Ви’ш ти ње!{S} А шта би свет онда реко?{S} Мајстор Диша појео шљиву, а кошчицу бацио |
| Свет једва чека да чује новости, а већ онда, кад та новост дође до последњега уха, развије се |
| стиха грло стеже.{S} Она песма, која му онда у Еврејској Мали памет попила, запе у грлу, и њему |
| ми баш ништа урадио.</p> <p>— Па што му онда кобиш?</p> <p>— Не кобим, него то због тебе рекох. |
| саслуша; али Лепосава, као навлаш, баш онда би се нашла у послу око огњишта, па док је он са н |
| ек ужива.{S} Зар то није истина, да баш онда кад човек мисли да је најсрећнији, дође нешто, што |
| у сву срећу наопако окрене.{S} И то баш онда, када му се најмање нада, као оно човек, који је п |
| Господ благослови породом, па да видиш онда како ће те твој Диша хранити.{S} Море, ни Господар |
| сад су му се злурадо смејали и по укусу ондашње чаршије искашљивали за њим, кад год би туда про |
| е од свију балканских нација, којима је ондашњи Београд био насељен, а тројани, као од брега од |
| уклони у Галац или Цариград, од куда су ондашњи трговци доносили робу.</p> <p>То је била добра |
| , били заступљени сви еснафи, који се у ондашњој чаршији налажаху.{S} И што је најважније, уза |
| ут неприликама, које су већ почеле овде онде искрсавати.</p> <p>А то се већ почело у велико јав |
| су се више Стамбол-Капије богато ширили онде, где се данас налази густо насељени Енглезовац.{S} |
| >Цео тај дан мајстор-Дишу су то овде то онде дочекивали сличним питањима, и где год би започео |
| отпуно уништи, она се наједаред прибра, оне преплашености неста, а наместо тога очи јој добише |
| ад зна да тиме Богу угађа.{S} Напротив, оне му постајаху све нејасније и изговарајући их он се |
| утекне у собу и врата забрави?{S} Али, оне су се тако љубазно смешиле; а она опет, као удовица |
| да мајстор-Дишу изведу на праву стазу, оне су се свим средствима трудиле, да из прошлости лепе |
| пита тетка Маца пажљиво.</p> <p>— Па... оне дреје...{S} Ламбрине...</p> <p>И код овога имена за |
| одвикну нека остарија жена из авлије, а оне, кикоћући, прхнуше у башту добацујући једна другој |
| ноге црквене песме певао је по грчки, а оне, које није умео, удешавао је кроз нос тако, да ти с |
| обу“ налазиле, она је била неопходна; а оне жене, опет, које чезнуше за децом, обично су се обр |
| често изговарана у староме Београду за оне људе који су тек после седам и више година добивали |
| еосетно обујимаше, чим кајик ишчезну за оне аде и изгуби се испред очију.{S} На ведроме и као с |
| јом савести оправдала, увек је износила оне најцрње могућности које многе родитеље од деце и зб |
| азмишљавајући дуго и под првим утисцима оне кира-Манине речи, којом га је онако срамотно окарак |
| и помишљати, а камо ли одлучивати се на оне убилачке мисли. <pb n="165" /> Крвожедне намере сти |
| фу, па између осталога подсетио га и на оне услуге, што му их Јанићије пре толико година указа. |
| останем; идем у свет.</p> <p>— Зар због оне ороспије?</p> <p>— Морам.</p> <p>— То да не чиниш.< |
| го што је дошао, изиђе из оне куће и од оне жене, за којом је толико чезнуо и од које је тако ж |
| Није то било од каквога страха, већ од оне изненадне промене, што је угледа на целој појави.{S |
| зверају, а трбух и леђа почеше да губе оне уочљиве димензије, те је антерија тужно висила на њ |
| аволасто <pb n="128" /> погледа, да све оне стеге, које му душу до мало час сапињаху, попуцаше, |
| вила.{S} Лепосава је међутим, поред све оне кратке претње, спавала тако мирно и дубоко као да с |
| камо ли узмахнути шаком, обично је све оне шамаре које је желео спустити на туђе главе, издашн |
| дужност, да побожним хаџијама опише све оне муке, што их је <pb n="195" /> Спаситељ подносио, д |
| екога времена врати се у дућан, али без оне гужве, седе за посао, да ради; но тај посао, што га |
| ш збуњенији него што је дошао, изиђе из оне куће и од оне жене, за којом је толико чезнуо и од |
| инио.{S} Како ли ће само пролазити кроз оне густе редове разапетих ћепенака и кроз унакрсну ват |
| S} А рука јој је била тако срећна, да и оне жене, које су већ сваку наду изгубиле, морадоше врл |
| било; а то ће нам, најзад, објаснити и оне загонетне стихове на гробу друге му жене, где вели, |
| без обзира на устабашко достојанство и оне четрдесет и три године, које су га иза разапете ант |
| р Дишу подузе стравична језа, кад спази оне капи.{S} То су трагови од свете крви, а спустити св |
| p>Али Јанићије се сасвим изменио.{S} Ни оне шале, ни разговора, ни песме.{S} Сељаци пролазе пор |
| м фирмама не могаху одолети ни време ни оне нове фирме са чистим српским именима.{S} Кир-Бенџо, |
| авство пожали.</p> <p>Али уместо да јој оне помогну и утичу на Дишу, да се махне дервишких запи |
| ј Чаршији и Зереку, бацајући у присенак оне српске сиромашне дућанчиће по окрајцима Београда.</ |
| ов изгладнели стомак.</p> <p>— А да сам оне Ламбрине дреје предао онда кира Мани; или да сам их |
| трешаше му под нос песницу са прамењем оне косе.</p> <p>— Море торњај мм се с очију; не искупљ |
| ради које ће жртвовати све, ипак бирао оне сокачиће и завијутке, где би се најмање могао надат |
| оме испоснику дато да за бадава дође до оне светиње, до које ни цар Константин није могао са то |
| а?{S} Коме? — јецао је, кад се дохватио оне простране равнице на Дунаву.</p> <p>Но та зарицања |
| е давно изтрунуле и сви, који живљаху у оне дане, већ су давно полегали.{S} Густи трњак и зелен |
| софра и ударајући дланом о длан певају оне мелодичне грчке песмице, или одушевљено прате извиј |
| ано истим путем, стадоше извијати арију оне песме:</p> <quote> <l>„Знаш ли како се зове она ват |
| смејане очи своје жене, очекујући да му оне прве објаве оно, чему је жудео.{S} Чекао је неуморн |
| к удавача, којима би милије било, да су оне зурле пред њиховим капиџицима писнуле.</p> <p>А за |
| у код своје пријатељице фудул-Стаменке (оне, ради које су се онако крвно завадили деда Митар и |
| боме да се и она ишчуђавала на дрскост „оне девојчуре“, али ипак све се сводило на то, да је ма |
| ; али када је погледа сад, овако бледу, онемелу и потпуно саломљену, њему стаде жао ове лепе гр |
| воју несрећу, како му је кеса украдена, они, да не би сумња на њих пала, пристадоше, да се над |
| а да ће се у кући повратити стари дани, они, који цветаху пре Бенџине смрти; а кира-Думиница?{S |
| светоме Спиридону, кад је еснаф славио, они су увек позајмљивали барјак од палилулских ратара, |
| ет дана, колико је до прстена означено, они могу бити већ и у Влашкој, па ако је нужно чак и у |
| ва, не имадоше куражи да се лично јаве; они су чезнули, очекивали, да се сама кира-Анастасија д |
| а; проклето Ламбре, што %ми направи!{S} Они били ортаци на жена, а ја да плаћам трошкови!{S} Не |
| ропастити.{S} Нико од Грка и Цинцара, а они су му били најобилније муштерије, неће завирити виш |
| тежак и горак овај први састанак.{S} А они, који нису у сличноме положају никада били, дај Бож |
| у чело софре, те тако изгледаше као да они то славе, а да су папуџије тек онако као гости за с |
| ушала је савете оба проводаџије, а када они запиташе, хоће ли, њој потекоше сузе и место сваког |
| Него ми дођосмо због друго; знате због они пари!</p> <p>— Које паре? — запита Диша узнемирено. |
| како је жељно јео деран, то нека оцене они који су у животу имали прилике почешће гладовати.</ |
| тестије под лулама преливају, докле се они живо о овоме или ономе разговарају.{S} А рано јутро |
| а је јуче нешто замаштало, те му сада и они ћепенци и људи по њима и све око њега изгледа ново, |
| ко сам страдао; Бог види како су ме сви они варали и поштење ми убијали, па, ако је било греха |
| робу, коме не долази више нико; јер сви они, знани и незнани, који искрено тужише за покојницом |
| овај први сусрет после сватова.{S} Само они, који су као Јанићије, <pb n="170" /> били те среће |
| оју кућу као рођену поштујем, а оно што они говоре лажно је...</p> <p>Тетка Маца се тужно насме |
| који јој се враћаше.</p> <p>А докле су они овако разговарали у гомили овога света, хаџи-Диша ј |
| шинога крова много брже, него ли што су они можда промицали над главом самога мајстор-Дише, кој |
| је само више пријатеља стицало, јер су они знали кога под „фукаром“ и говедом разуме мајстор Д |
| крајао сахтијан, по поруџбинама.</p> <p>Они који су пре три дана видели мајстор Дишу, сад би се |
| ете да гони из женина срца ђавола свима оним средствима, која, у оно време, једном савесном муж |
| слика кира-Анастасије заједно са свима оним слаткишима и сестринском предусретљивошћу претегла |
| па удовица на сан, насмејаних очију, са оним младешчићем и у шареним шалварицама, из којих је н |
| прохесапио шта имам а шта немам.{S} Са оним имањем у Пожаревцу и овим, што сам ја стекао, имам |
| ако често бридиле, и кира-Анастасија са оним престрављеним погледом, бледим лицем и сузама у оч |
| ју не подиже, само да се не сусретне са оним погледом, што се упиљио у њега.</p> <p>— Како: шта |
| авлију, а девојке, када га угледаше са оним товаром, у жагору слетеше око њега и почеше черупа |
| ба да се зна, јер стоји у јакој вези са оним што је после било; а то ће нам, најзад, објаснити |
| р-Диши тај моменат учини врло сличан са оним, кад га кира-Анастасија удари ногом у трбух.{S} Ис |
| што угледа дође Јанићију тако слично са оним даном, кад га спопаде она вртоглавица, те несвесно |
| ву ову веселост, а нарочито Лепосаву са оним накитом, која га је равнодушним осмехом по каткад |
| p>Пустињака су затекли на коленима пред оним сандучетом.{S} Он је баш тада довршавао молитву и |
| пријатно.{S} У тетка-Мациној кући, под оним хладовитим орахом, њему је било као да се налази м |
| редили, да се софре поставе у башти под оним густим дрвећем, које не да сунцу на земљу.{S} Кира |
| Очи јој необично светљаху, али не више оним топлим сјајем но неком светлошћу стакластом, хладн |
| е дуго и дуго стојао забленут и зачуђен оним, што је онако несвесно учинио.{S} Чинило му се, ка |
| е на сав глас Дума, очигледно преплашен оним одлучним изразом Јанићијевим и у жељи, да се виком |
| а држи кожу од неке друге лисице.{S} По оним крупним, зеленим сузама што капаху из очију ове ли |
| а ће успети, да га измири.</p> <p>— А с оним гадом лако бих ја; пребио бих му обе цеванице, сам |
| брете, већ наже низ улицу и изгуби се у оним силним ћорбуџацима који се стицаху у чаршију.</p> |
| адао, отишао је у вече на Ташмајдан и у оним мрачним пећинама, где се обично београдска дечурли |
| , а цеванице његове тако танке, да су у оним чампарима изгледале као танка сламчица, забодена у |
| о побожни поклоник долази овамо и свима онима, који су невични били обичајима овога света, стој |
| му благу реч! — била је његова опомена онима, који би просјака, са прага свога дућана, сурово |
| } Ево вам бакшиша; а сада да се вратите онима, тамо.{S} Ама немојте глуво, него да свирате!{S} |
| светиња.{S} Можда си ти баш од оних... оних...{S} Не, не, ти немаш те паре.</p> <p>— Па да се |
| {S} Свога будућег потомка задужио је са оних шест стотина гроша, што их хаџи-Зосим украде, и са |
| и.{S} Дућан је проширио, женин мираз са оних 500 гроша, што му је кум-Дума дао од еснафских пар |
| ко рећи још док се није ни сасушио траг оних суза, што их је за кир-Бенџом проливала.{S} Али ка |
| ао у воску знала, да тетка Маца није од оних жена, које једва чекају да сазнаду за туђу тајну, |
| кир-Дума!</p> <p>Но кир-Дума не беше од оних, који олако напуштају што су предузели.{S} Место д |
| не другарице; јер тетка Маца не беше од оних жена које оклевају.{S} Ваљало је да се одмах сазна |
| о догодило, него је била уважавана и од оних жена чији живот беше посвећен у свему своме мужу, |
| ици.</p> <p>Но кир-Дума је био човек од оних разложитих људи, који је ствари одмеравао по некол |
| ице.</p> <p>Но мајстор Диша није био од оних људи, који, кад сазнаду шта се противу њих говори, |
| жасне намере и спасао младу душу бар од оних вечних мука, које би га на ономе свету дочепале.</ |
| и оваква светиња.{S} Можда си ти баш од оних... оних...{S} Не, не, ти немаш те паре.</p> <p>— П |
| ао по зажареним образима и извиривао из оних двеју јамица што су се јављале, кад год би се у сн |
| најслађу посластицу, оставио, помену и оних 3500 гроша мираза и кућу удовичину.</p> <p>Али мај |
| ог шегрта беху зазорна, а уз то се сети оних разбијених врата, те га одалами шаком за врат, да |
| јоблије и најпотпуније, то, за дан два, оно поче <pb n="36" /> освајати.{S} Велики део чаршије |
| ина, ама сто крстова да метнеш на њега, оно ће опет остати нечисто.</p> <p>А овај разлог није б |
| гој бради.</p> <p>— Какав мајстор Диша, оно је свети Спиридон! — шапну Јанићије, пакостан, што |
| ама, што Бог није заповедио да се једе, оно је погано.{S} И жаба је погана — и Френки су погани |
| па се и не показује жива.{S} Није шале, оно о чему је цео век сањала и за чим је кришом чезнула |
| асника.{S} А кад једно казивање победи, оно као стрела пролети кроза свет.</p> <p>Диша је избег |
| воји и самога себе победи, онај осећај, оно срце, које не признаје никакве рачуне и које својом |
| ати шамију под брадом — оно није човек, оно је тулум, једно говеђе шкембе!{S} Ох, ох, како сам |
| ећне звезде.{S} Чему год се није надао, оно је постигао, и никад својом вољом, својим одрешитим |
| у и нестаде га на улици.</p> <p>И тако, оно, у што је Јанићије одавна сумњао и пажљиво мотрио, |
| и само са ногама.{S} Па чим се родило, оно се, буди Бог с нама, истргло из руку и почело као л |
| све докле вас могу чути. — Оно... знаш, оно...</p> <p>— Знамо, газда-Јанићије! — одговараше Циг |
| сиљак — то, у место сестре.{S} А оно... оно... знаш... (сад и Лепосава запе, без сумње мучећи с |
| лица.</p> <p>— За оно...</p> <p>— Које: оно?</p> <p>— Среће ми нисам крив.{S} Ја баш нисам хтео |
| под јастук... па оно...</p> <p>— Које: оно? —</p> <p>— Оно... знаш...</p> <p>— Па ето видиш и |
| <p>Јанићију је све ово било нелагодно; оно незнано што га је једнако држало у некој запетости |
| њезиноме страху и његовоме чапкунлуку; оно је повећано и тиме, што је њезин муж најурио из кућ |
| е о чудотворној моћи часнога ексера.{S} Оно, што је све осетио, кад је целивао, и тако нагло ис |
| е би био с раскида да се њоме ожени.{S} Оно, у шта је био сигуран, то је, да је девојка честита |
| ова огромна свота ни мало не збуни.{S} Оно, што је најглавније било, постигао је.{S} Видео је, |
| а, кир-Диша је започео нагло венути.{S} Оно пространо лице са затегнутом кожом смршало је нагло |
| је дао онако збунити њезиним смехом.{S} Оно што је већ једном увртео у главу, то се није могло |
| света?</p> <p>— Е, такав му је адет.{S} Оно знаш како је: ти си устабаша, па људима од реда не |
| опијеш ти, а ону другу да попије она. — Оно, што јој не да да рађа, младина ће да скине с ње, а |
| S} Свирајте, све докле вас могу чути. — Оно... знаш, оно...</p> <p>— Знамо, газда-Јанићије! — о |
| а поче раздрешивати шамију под брадом — оно није човек, оно је тулум, једно говеђе шкембе!{S} О |
| ружа.</p> <p>— Шта ниси хтео?</p> <p>— Оно... одговори Јанићије и сада је био још збуњенији, ш |
| а оно...</p> <p>— Које: оно? —</p> <p>— Оно... знаш...</p> <p>— Па ето видиш и сам, како те вол |
| ебе и твоју кућу као рођену поштујем, а оно што они говоре лажно је...</p> <p>Тетка Маца се туж |
| с Грцима, те кад он није био срећан, а оно да му бар у дечици проструји грчка крв.</p> <p>У ов |
| као руком!{S} И не знаш ни сам како, а оно дете у кућу!</p> <p>— Света ствар! — утаче се хаџи- |
| закуне да ме никада више неће варати; а оно псето (ту кир-Диша зашкрипа зубима и јекну) њему ћу |
| овај босиљак — то, у место сестре.{S} А оно... оно... знаш... (сад и Лепосава запе, без сумње м |
| чистину и подвикнуо: „Боже помози!“ — а оно на равном и сигурном путу спотакне се, падне и скрх |
| , а ја ништа о томе не знам.</p> <p>— А оно?</p> <pb n="30" /> <p>— Које?</p> <p>— Белћим не зн |
| језик извучете, ама ја нећу.</p> <p>— А оно, тетка-Мацо?...{S} Божем се не зна што си је лањско |
| прстеном као да му је отишло на свагда оно спокојство, што га је до сада имао.{S} Није знао, ш |
| да чапкуна пропусти добро кроз шаке, за оно што му је разбио врата.</p> <p>— Можеш ти то, брајк |
| оз исцупасте дусу?</p> <p>— Зашто? — За оно... за...</p> <p>— Е па сто не казете? — утаче се ки |
| Лепосава не окрећући лица.</p> <p>— За оно...</p> <p>— Које: оно?</p> <p>— Среће ми нисам крив |
| сав свет на чесми смејао и дирао га за оно.{S} Јанићију је тада прекипело и добро је одаламио |
| пронео ту лаж?{S} Зар сам ја прилика за оно девојче?{S} Мацу ја уважавам као своју сестру; она |
| добије ону ћушку и да Диша не сазна за оно, што му Јанићије хтеде казати.</p> <milestone unit= |
| рајало, а већ после, кад је прошапутала оно: „хоћу“, она мало зажмури, присебност јој се врати, |
| да кунем тебе Ламбре, зашто ме даде на оно кавурско чкембе, да ми очи испије, младост отрује!< |
| те тако ће, мало по мало, вратити се на оно, што је био пре десетак и више година: постаће сиро |
| аборави и на своја разбијена врата и на оно што је шегрту спремао.</p> <p>Али судбина, која се |
| .{S} Чинила је све, само да не мисли на оно најстрашније.{S} Али у заман; ту у глави урезала се |
| ио, да избије из главе сваку помисао на оно што је онако несвесно урадио, он то није могао успе |
| ва, да јој обрати пажњу то на ово то на оно, тек колико је било потребно, да удовица онаквог је |
| где год пљунеш можда ћеш пљунути баш на оно место, где је Спаситељ стојао или где је своје умор |
| е ухо прислонила.</p> <p>— Је ли истина оно?</p> <p>— Које? — запита тетка Маца пажљиво.</p> <p |
| ак... што си ми турила под јастук... па оно...</p> <p>— Које: оно? —</p> <p>— Оно... знаш...</p |
| е ђердека (ложнице)... знаш... пре, кад оно... — муца Бик збуњено и чеше се за врат.</p> <p>— А |
| да ти се не нађох као рођена мати, кад оно на смрт болова!</p> <p>Свака реч наваљивала се на м |
| е, разнесу.{S} Напротив, она је била од оно мало жена, које су умеле не само да туђу тајну, кад |
| е жене, очекујући да му оне прве објаве оно, чему је жудео.{S} Чекао је неуморно пуну годину и |
| е један од најуваженијих грађана; а све оно што га је до сада тиштало и мучило, распукло се и и |
| и, као да је и не види.{S} Ма да је све оно урадио не размишљавајући дуго и под првим утисцима |
| збегавао, то он није ни могао знати све оно, што се око његовога имена плело.</p> <p>Но трећег |
| а му је баш то открило у потпуности све оно, о чему је и после Мацинога исказа могао посумњати; |
| ер такав назив само му је напомињао све оно, што је до овога часа поднео, тај назив му изгледаш |
| > <p>И ту Јанићије исприча мајстору све оно, што се по грчкој махали причало, и како се сав све |
| лифа и старих шилтова, досећа се, да је оно кожа њезиног рано изгубљеног супруга, лисца, и да о |
| , да на своју руку живи.</p> <p>Када је оно отишао, тврдо науман да са собом доконча, он је пун |
| да се удајеш за онај пањ? — Псетиште је оно! — Тврдица, погансуз!{S} Ух, ух, што му ја нисам би |
| срећног младића што боље убеди, како је оно био братски пољубац и загрљај).{S} Ти си то урадио, |
| душе, од дана њезине удаје престало је оно пријатно убацивање разноврсних артикала од свих <pb |
| то знам; али за кога течем, ето, то је оно што не знам; — одговарао је самоме себи.{S} А докле |
| оно чудо од браде?</p> <p>— Море, није оно он! — шапну Јанићије.</p> <p>— Зар га не познајеш?{ |
| ј ћепенак.</p> <p>— Ама, чули ти шта се оно јутрос догоди.</p> <p>— Шта? — запита радознало мај |
| а са нестрпљењем бројао дане, догоди се оно, што му је сву сладост ишчекивања горчином залило.< |
| 3" /> историја светога ексера и како се оно чудо догодило.{S} Та уверења богоугодник показује с |
| узвикивао је од муке, гледајући како се оно старо сало повраћа у простране антерије.</p> <p>Но |
| х ствари; по неколико пути понављало се оно о чему се целе недеље разговарало, а кир-Дума никак |
| ви на нас сас поган! — Засто уцвелисте оно сирота удовица, засто јој без ноз исцупасте дусу?</ |
| е што му је дервиш саветовао, па онда и оно, што је све претрпео од Анастасије и како га је исм |
| тично гибање и извијање витога струка и оно набрекло јелече, које се час пењаше <pb n="127" /> |
| а сутра да ми се каже како сам казала и оно што није? — одговори тетка Маца лагано и разложито, |
| којом сав ваздух и овај сунчани зрак и оно лишће, што са бујних грана под ветрићем шуми, дише. |
| но девојачко тело, осећала онај отпор и оно таласање њезиних недара.</p> <p>Долазило му да полу |
| онако узгред, тек да наговести сумњу и оно што се по чаршији говори, поче му пребацивати зашто |
| ета.{S} Само је беше стид да дода још и оно последње, чега ради је и полетела Канчету у косе.</ |
| ниси умела да очуваш девојче.</p> <p>И оно, што мајстор Диша до сада не виде, угледа сада.{S} |
| се Јанићије једва уздржао, да не понови оно што је пре три дана урадио.</p> <p>— Чекај, да ти п |
| — одговори ова и насмеја се, кад опази оно преплашено и као крв зацрвенело лице хаџијино.</p> |
| ање било му је много сношљивије него ли оно што је јуче пропатио.{S} Сад већ није могао ни поми |
| убљених четири хиљаде гроша.</p> <p>Али оно, за чиме је Диша највише жудео, — <pb n="131" /> по |
| а замоле, да им из светих места ово или оно донесе.</p> <p>Лепосава је била у трострукоме послу |
| оту, или да без икаквога одлагања учини оно, што је Јанићију мало час казала.</p> <p>Сузе и пре |
| ће отказати службу, а за тим ће урадити оно, што ће се после у песму певати.</p> <p>— Где си, м |
| се девојке заценише од смеха гледајући оно лице, које <pb n="151" /> у исти мах, беше изненађе |
| да би и сит човек огладнео посматрајући оно задовољство, које се код свакога залогаја на Дишино |
| шили овај аманет: „Докле ти не утаманим оно дивље месо, не можеш постати човек!“</p> <p>Колико |
| побегао би у дућан, само да би избегао оно што се може десити.{S} Зато је Јанићије морао по ва |
| баш онда, када му се најмање нада, као оно човек, који је пролазио кроз најгушће шуме и гудуре |
| бик и да гради којекакве лакрдије, као оно о сватовима.{S} Јанићије је све то драговољно извод |
| овоме момку не прасне опет у памет, као оно пре неколико година, да га остави.{S} Онда, док је |
| је, у тренутку душевне слабости, осетио оно сажалење, које осећамо увек према грешнику, када се |
| осава. — Их, какав је!{S} Што је пустио оно чудо од браде?</p> <p>— Море, није оно он! — шапну |
| га нешто у грлу гуши; а када је завршио оно: „тако мени Бог помогао“, лепо му се учини, као да |
| нагласком, да му од једном стаде јасно оно што мало час није разумео.</p> <p>— И јесам лудак.{ |
| овече, једаред!“ вичеш му ти; ама пусто оно срце његово игра ли игра, кад те само угледа, па ко |
| и, али, кад је дошао пред капиџик и чуо оно нарицање, застаде за неколико часака.{S} Јако се пл |
| <p>— Ено, онај тамо!</p> <p>— Ама, зар оно? — зачуди се Лепосава. — Их, какав је!{S} Што је пу |
| би се ипак вратио својој вереници; јер оно, што већ једаред очима омили, то се више од срца не |
| што ће сад опет чути, ма да је чуо већ оно што је најстрашније.</p> <p>— Јесте, због тога! — Ј |
| а ђавола свима оним средствима, која, у оно време, једном савесном мужу и домаћину стајаху на р |
| него чак и међу Грко-цинцарима, који, у оно доба, беху друштвеноме животу што и со хлебу, и чиј |
| наточи воде.{S} А чесме по Београду, у оно време, биле су као нека врста касине, где се свет с |
| гроша готовине.</p> <p>Добра прилика у оно доба, кад су се капитали рачунали на грошеве; па јо |
| аспи, отварала их и гледала замишљена у оно кандилце, што је пуцкарало и својом слабачком светл |
| во философ!{S} Као да га и сад гледам у оно његово болта.</p> <p>И оба пријатеља Бенџина обориш |
| из виших педагошких принципа, који су у оно време у јеку цветали, а и зато, да у очима свога ше |
| комшилук измислио и за кира-Анастасију оно, као што је измислио и за мене ово, што се сад по ч |
| унче, ба!{S} Погледај га само: је ли му оно лице или трбух на раменима?{S} Не разбираш му ни шт |
| — Тако!{S} Па деде сада да и мени кажеш оно, што си мајци казала! — Хоћеш ли?</p> <p>Лепосава о |
| и си поштена жена, грехота је да кријеш оно што ми образ каља — очајно промуца Диша. — Реци ми |
| испод Дервишане и Бајрак-џамије.</p> <p>Оно дућана, што је кир-Бенџо оставио за собом, претвори |
| оба?{S} Пуно!{S} Ко ће их набројати!{S} Оног Београда више нема.{S} И гробље је већ оронуло, кр |
| д његовим очима лебдела је само прилика оног набреклог, мало распученог јелечета и младешчића и |
| виде да јој на челу <pb n="155" /> нема оног мрскога дуката.{S} За тренутак му се учини, да је |
| огаје од тога не добије Јанићије.{S} Од оног фаталнога дана па све до <pb n="70" /> мајстор-Диш |
| "10" /> би, ма у чему било, изгубила од оног лепог угледа, којим се, као жена кир-Бенџина, могл |
| в раслабљен које од умора а још више од оног унутарњег бола, ударио другом страном и пошао тетк |
| вео за женом, он се сасвим отпадио и од оног малога броја српских познаника, са којима је до св |
| искао међу нас! — бранили су се Грци од оног прекора.</p> <p>А кир-Дума, коме је највише бучала |
| јстор Диша не може вас дан да се отресе оног двоструког утиска, што га је те ноћи осећао.{S} Пр |
| мшилуку ни најмање, да мало доцније, из оног ранијег снебивања и потајног осмешкивања тетка-Мац |
| ажена госта, и још више, када га, место оног простачкога назива: „мајстор“, први пут поздравише |
| за то смета? — Чија жена <pb n="44" /> онога и пари.{S} Жена је како едно слушкиња на свој чов |
| на:</p> <quote> <l>„Зашт да прећутим ја онога свјета,</l> <l>Да моја млада овде труну љета,</l> |
| ло грчкој чаршији, а нарочито комшијама онога времена, гледати међу собом младу, лепу удовицу, |
| но? — запита је Диша скинувши поглед са онога гнезда и погледавши радознало у своју жену.</p> < |
| е сваки час морао то због овога то због онога трчкарати до тетка-Мацине куће.{S} И тако, мало п |
| ајурио из куће Јанићија, који јој је од онога дана постао као зла коб.{S} Митила га, чинила му |
| да што пре побегне одавде, што даље од онога места, са кога се јасно оцртаваше београдско обзо |
| плазити на Јанићија, који се, блажен од онога ударца, утварао као да га боли.</p> <p>— Јеси јун |
| авом и Јанићијем беше издвојила мало од онога барјака.</p> <pb n="202" /> <p>— Где је?{S} Где ј |
| есто тога настао у души ужасан страх од онога што ће сад опет чути, ма да је чуо већ оно што је |
| оверује само у бегство.</p> <p>Страх од онога, што се могло врло лако догодити, не даде јој те |
| родни старалац младе удовице.</p> <p>Од онога дана, када укопаше земаљске остатке Бенџине, кир- |
| је.{S} Тихи жубор из чесме, на којој је онога дана квасио врелу главу, жуборио је као и онда, а |
| вица из њега могла прочитати и све жеље онога, који је дотични поклон послао.</p> <p>Али сви ти |
| ај осмејак могао провући на површину из онога густога честара хаџијске браде.</p> <p>— Знаш ли |
| зајапурено лице и сада је осећао као и онога часа, када је привуче себи.{S} Утисак <pb n="126" |
| авицу.</p> <p>Да остане и даље у служби онога, коме је у своје време образ очувао, а који му је |
| то ће, после толико тешких дана, видети онога ради кога у мало што није страдала.</p> <p>Јанићи |
| ни гласа ни каквог му драго шума, осем онога шандуда, чије се густо грање над самим кровом над |
| ом расположењу; сву је ноћ осећао мирис онога босиока, што га је некада под својим јастуком нап |
| је већ изабрао: газда Николу, мумџију (онога чију је кћер испросио за свога унука топал-Стојан |
| раничавати, докле се није зауставила на оној Лепосавиној изјави, како га воли као рођена брата. |
| издвајати се од свога соја и прилазити оној нацији, која је са таким презрењем гледала на јуче |
| је испод главе <pb n="152" /> и сањао о оној, која му је тај стручак кришом под јастук турила.< |
| ћерамиди хаџијнога крова трептила је у оној сунчаној ведрини зелена чуваркућа, што се над надс |
| е, како је долазила кира-Анастасија и у оној собици плакала и молила Јанићија да јој врати дреј |
| пред очи му изводила кира-Анастасију у оној јасној и милој светлости, у каквој му је трептала |
| е наде, толико ишчекивање, %на најзад и онолики пут и онолико ломљење по туђим земљама, и све т |
| ка више из туршије изнети за совру, већ онолики број, колики је он пред ручак означио.</p> <p>А |
| и ли се мајстор Диша могао одржати међу оноликим грчко-цинцарским и јеврејским фирмама, које, у |
| ли кад год би угледао текију, опседнуту оноликим светом, он је грабио даље.{S} Срамота га је би |
| ри дана не би се могао похвалити, да је онолико посла свршио колико би обично, шале ради, за је |
| ишчекивање, %на најзад и онолики пут и онолико ломљење по туђим земљама, и све то за што?{S} С |
| н, да ће и за другом му женом, као и за оном првом, ревно пазити.{S} Али радња, радња му је нај |
| ремети.{S} Јавила би му се кира-Мана са оном оптужбом, којом га је обедила да је саучасник свој |
| ве своје чежње да се што пре састане са оном, ради које ће жртвовати све, ипак бирао оне сокачи |
| и кутију од тенећке и поче се борити са оном изнутрицом, која га је гризла и кући гонила.</p> < |
| шу у пуној светлости, он се диже и пође оном страном којом Анастасија оде.</p> </div> <pb n="97 |
| а дете да умијеш и запојиш из те чиније оном водом, три пута. — Тако да радиш, снахо, па ће ти |
| Зађите у старо београдско гробље, идите оном хладовитом стазицом, која међу гробовима кривуда и |
| опет врати на старо место, да је удели оном трећем, који се, по реду, јави.</p> <p>— Мајстор Д |
| г душевног напора и збуњен, враћао ипак оном једином осећању, које је кроза сву срџбу и гневно |
| то се више отимао, све је више подлегао оном немилостивоме осећају, у који се до грла заглибио. |
| сам; ама за зло, да те Бог сачува!{S} С оном првом у мало што не учиних русвај; ама срећа моја, |
| азда.</p> <p>— С киме, море?</p> <p>— С оном, тетка-Мацином.</p> <p>— Зашто, бре?</p> <p>— Ето |
| рех с душе, сада га више не одржаваху у оном пријатном расположењу, које човек осећа, кад зна д |
| де може човек погађати до миле воље.{S} Ономад је један хаџија откупио од некога испосника мајк |
| скаже своју сумњу противу Дише, који је ономад јавно казао да ће га из пушке убити.{S} Но четвр |
| се разлегала баш она иста песмица, коју ономад зачу, а која беше у то доба нова:</p> <quote> <l |
| бар од оних вечних мука, које би га на ономе свету дочепале.</p> <p>Сад већ, кад је дошао до о |
| асмеја показујући кира-Мани, како је на ономе месту зарудела белега.</p> <p>— Аман, кузун, што |
| и страховати, да ће тај час пући баш на ономе месту, где се пуца скопчавају.{S} Млада удовица н |
| p> <p>— Зашто да умре?{S} Зашто је даде ономе токмаку, да јој младост поједе? — одговори Јанићи |
| рављала сасвим другим странама, само не ономе „шилту“, у ћор-сокаку близу Синџир-џамије!</p> <p |
| , који је своју чудотворну моћ предао и ономе памуку, у коме је лежао.</p> <p>И од честога пона |
| лима часно дрво, тражили су и обећавали ономе, ко им га донесе, пола царевине.{S} Али ексер се |
| реливају, докле се они живо о овоме или ономе разговарају.{S} А рано јутром и око сунчева смира |
| S} Он се ни из далека није могао надати ономе, што се, у тај пар, догађало тамо; тетка-Мацин до |
| џијиној изазвало сасвим противан утисак ономе, коме се хаџи-Диша надао, на Јалији беше сабрана |
| S} Доста, ако кажем, да је он био налик ономе сиромаху, који је седео испод пуне трпезе и морао |
| о са трепетом једнако мислио о радњи, о ономе што је за собом оставио. — Покаткад му се усред ч |
| <p>Сад више није могло бити разговора о ономе, што му је на срцу лежало.{S} Тетка-Маца је разве |
| тила; па чак не заборави да исприча и о ономе цванцику, што му га даде, и како је казала да је |
| ада је видео како кир-Диша и не слути о ономе што се пре десетак дана десило.</p> <pb n="82" /> |
| а места, а по махалама се приповедало о ономе чудноме сну.{S} Пријатељи су посећивали будућега |
| н из дан, Јанићије је све више подлегао ономе тешкоме осећању, од кога се ни после толико недељ |
| екако дође тако нелагодно око срца, као ономе, који за леђи осећа наднесену шаку и чека када ће |
| са собом, ваљало му је захвалити једино ономе уверењу, које му је овде у кисељаку отворило очи. |
| обрадовао и изазвао расположење, слично ономе што га осећа путник, који је дуго пешачио жедан, |
| ни за шта друго, вредно је поменути по ономе чуду, које му се још у Јерусалиму приказало, наго |
| кад се освестио, причао је, како је, у ономе часу кад је Јанићије отрчао по воду, угледао, как |
| мржња на кир-Ламбру двоструко порасла у ономе часу, када га је угледао како се разметнуо и хрче |
| ђати, како често ни труни истине нема у ономе што свет говори.{S} Очигледан пример за потврду о |
| воје овде размишљавали, седео је Диша у ономе собичку очајан и нерешљив.{S} Мисли и планови раз |
| ку ракије, па половину да попијеш ти, а ону другу да попије она. — Оно, што јој не да да рађа, |
| ном нацијом, у коју се стапао.</p> <p>А ону националну погрешку својих родитеља трудио се, да и |
| , слушајући кад мајстор-Дишиница запева ону чувену песму:</p> <quote> <l>„Зашт’ да прећутим ја |
| као да га још нека веза чврсто држи за ону, коју је тако брзо напустио.{S} Сад ће кир-Дума зат |
| авала и хранила, па донекле и утишавала ону силну навалу, што му дан ноћ није давала дисати.</p |
| у зубима.{S} Неодољива срџба на све, на ону, коју је са толико чежње и бола у срцу носио, поче |
| шом уздише и вене и да пакосно гледа на ону која јој мужа преотела.</p> <p>А докле су њих двоје |
| д би могао само за часак да заборави на ону живахну пластичну фигуру, која га је као свежа вода |
| а је прогутало неко чудовиште, налик на ону аждају, коју је св. Ђорђе копљем пробио.{S} И тако |
| ма, те је младожења у брзо заборавио на ону немилу епизоду, ради које три ноћи није спавао.</p> |
| иче из гласа Стаменка. — Срам нека буде ону твоју... твоју...{S} Косе ћу јој ишчупати, где је с |
| .{S} Готово на свакоме углу понављао је ону исту историју, почињући од Мациног сна па до побожн |
| је ваљда тако хтела, да Јанићије добије ону ћушку и да Диша не сазна за оно, што му Јанићије хт |
| етлост обасјаваше његово суморно лице и ону кајсију, тамо, што је густим гранама тицала један м |
| , кад Маца поче причати како је ову или ону олакшала.</p> <p>— Де, де, почекај, зете!{S} Ниси с |
| то, да у очима свога шегрта јаче означи ону разлику, која између њих владаше.</p> <pb n="76" /> |
| а претрпео; а да није, Бог му не би дао ону чудотворну силу и одрекао би се њега.</p> <p>— И те |
| рата закључана, ускомеша у њему на ново ону ватру и он поче одмерено гвозденом алком, а за тим |
| аред и он осветио, ипак, док је говорио ону заклетву, осећао је како га нешто у грлу гуши; а ка |
| осе. — Шта је ово?{S} Тако ли си научио ону твоју... твоју... да моме Канчету косе почупа! — пи |
| где је, пре седам година, први пут чуо ону песмицу, што му памет занесе, седе на један камен и |
| јстор Диша ћуташе и замишљено гледаше у ону икону, пред којом се Маца побожно крстила.</p> <p>— |
| е, који је жељно за то време погледао у ону чинију пуну пилава и овновска меса, што се поврх пи |
| лади.</p> <p>Мајстор Диша се затворио у ону малу собицу, па се жив од туда не јавља.{S} Понеки |
| ио, растуживала га је и изазвала у њему ону горку тугу, која ипак тако пријатно пада на рањено |
| .{S} Гледам само шта чиниш и како мучиш ону јадницу, и она толико исто пати, што нема деце, као |
| вао да ту нема ништа, кад не избиваш од онуда!{S} Ваљда тек ниси тамо због Маце одлазио! — одго |
| <p>Кир-Диша је већ неколико пута прошао онуда, али кад год би угледао текију, опседнуту онолики |
| /l> </quote> <p>— То је љубав! — понови оп последњу реч; а весели смех девојачких грла из баште |
| тако је та дивља, унутарња борба почела опадати и у својим облицима почела се ограничавати, док |
| али, место да га то стишава, све већма опажа колико је несрећан, колико је самохран и како нем |
| S} Из њихова опхођења и стишаних израза опажала је да су се споразумели.{S} И она уз осмејак пу |
| као по зејтину.{S} Али код Јанићија се опажала нека промена; уозбиљио се, не пева више, као шт |
| тор-Дишиној ишло је тако, да се није ни опажало, да већ од толико недеља нема господара у њој.{ |
| елом у животу кир-Дишином.{S} Све се то опажало и у дућану и на самоме мајстор-Диши.{S} Дућан ј |
| а окретао српски, али тако, да се очито опажало, како с тешком муком изговара поједине речи нек |
| куда је Јанићије отишао, тешко да је и опажао, да пред њим стоји престрављена Анастасија.</p> |
| Али ма колико да је то очевидно он сам опажао, и самоме њему било је тугаљиво, кад год би поми |
| е у часу постати дело.</p> <p>Све је то опажао кир-Ламбре, те колико га је срце вукло Анастасиј |
| зника дотрчаше на ову вику; а када Дума опази да више није сам, распомами се па се улете право |
| снађе! — прекрсти се Диша од чуда, кад опази ову неверицу. — Ама, људи, шта ли сте!{S} Ко је с |
| > <p>— Ето, видите? — продужи Дума, кад опази како се мајстор Диша сплео. — Кој вас највише пом |
| онаша.</p> <p>— Аман! — зајеца она, кад опази како Јанићије гледа у страну и избегава да се сус |
| ву чекала.</p> <p>Јанићије уздрхта, кад опази да су сами.{S} Лепосава се збуни, али је та забун |
| бре, овамо!? — дрекну мајстор Диша, кад опази како девојче извирује; девојчица залупи вратима и |
| па реч ни тамо ни амо.{S} Најпосле, кад опази да овако не може дуже и да је кир-Дума већ поткуп |
| ад ће! — одговори ова и насмеја се, кад опази оно преплашено и као крв зацрвенело лице хаџијино |
| чка пред тобом?! — узвикну мајстор, кад опази како му шегрт још стоји и не помиче се, да прихва |
| уда му допираше весело ћеретање, па кад опази Лепосаву и чу, како се са осталима смеје, очи му |
| ао је неуморно пуну годину и по, па кад опази да му од празнога чекања нема ништа, он се одлучи |
| а, како се журно пење уз Голготу, и кад опази мајстор-Дишу, поче махати и давати му знаке, да с |
| .{S} Мислиш ти нико не зна!?</p> <p>Кад опази како мајстор Диша нерешљив и збуњен стоји и не зн |
| тнине, али на своје велико запрепашћење опази, да му ни кесе ни новца нема.</p> <p>Хаџи-Диша је |
| мо! — одговори мајстор Диша, који добро опази старчеву борбу.{S} Реци, колико тражиш?</p> <p>Ст |
| у собу улазило.</p> <p>На собњем прагу опази и пар мушких јеменија са подвијених врхом и ружом |
| већ коснуло као ружан знак, а када још опази на тетка-Мацину лицу једну велику збиљу, њему се |
| и пође вратима.</p> <p>Али свети човек, опазивши намеру хаџијину пресече му пут.</p> <p>— Нећу |
| аџију, како журно иде.{S} Још из далека опазила је, да је хаџија нешто узбуђен.{S} Хаџи-Диша не |
| кир-Ламбру — ха?!</p> <p>Анастасија је опазила добро, да јој сад не би <pb n="91" /> помогло н |
| у низ лице кануше.</p> <p>Тетка Маца је опазила из мутвака ово, али се учини свему невешта; сам |
| {S} Да је мало боље загледала, можда би опазила трагове од суза; али Маци то и не паде на ум.</ |
| благо, како је кад затребало; а кад би опазила, да је ко од њих лабав у служби или да своје пр |
| кала сама у својој соби.{S} Лепосаву је опазио у авлији, али, када га она угледа, штуче у мутва |
| дио и био је увек задовољан, кад год би опазио како јој од силнога смеха сузе на очи ударе.{S} |
| без икаквога обзира, да је старац одмах опазио, како ће боље бити, да што пре оде у свој Пожаре |
| ијатно се изненадише, кад на миндерлуку опазише своје жене, како весело разговарају са кира-Ана |
| ?!{S} Зар ми о сватовима због тога ниси опалио ћушку?</p> <p>— Због тога?{S} Како: због тога? — |
| јом је потегао, да је дохвати, трже као опарен, кад угледа како и нож и очи кира-Анастасијине с |
| сведока а одмах за њима и кир-Дума као опарени искочише на сокак.</p> <p>И за чудо, после овог |
| о је на путу радио, метнуо у ћемер и то опасао око паса до саме коже, а у кесу је метнуо шест с |
| ушала све што је смела, само да отклони опасност од себе,</p> <p>— Па ти му реци да нам не дола |
| ну од бола и отвори очи, ова изненадна %операција освести је, а хећим, задовољан својом вештино |
| у дугим антеријама емир-боје ћурчетима, оперваженим жутом лисичином; са црвеним јеменијама и ди |
| ад пуним <pb n="215" /> чанком жеравице опере руке и да се за покој душе чиме заложи.{S} Совра |
| ма што предузети, те да се пред светом опере и своје непријатеље изобличи, доводила га је у не |
| он узме кира-Анастасију, те да се тако опере она срамота са грчкога имена, коју је Диша, своји |
| да му кажем, па да ме, као у сватовима, опет одалами, то баш нећу. — Најпосле, она ми није ника |
| ута застаде; нерешљиво се крете напред, опет стаде, па одједаред окрете на другу страну и оде т |
| <p>И ено га сад где у мутваку послује, опет види Лепосаву, али, место да га то стишава, све ве |
| о да је у својој кући и код своје жене, опет зато није мрзео своју газдарицу.{S} Она га никад н |
| иле, она је била неопходна; а оне жене, опет, које чезнуше за децом, обично су се обраћале на т |
| о казни, али да му она, после те казне, опет остане у кући и да се искрено покаје за учињено не |
| икривену жељу, виде он данас остварену, опет не својом вољом и одлучношћу него — случајно.</p> |
| га је доводила у неку забуну.</p> <p>— Опет је боље да не идем тамо, — мислио је и с тешком му |
| апоши се ту, па спавај!</p> <p>Лепосава опет леже и притаја се.</p> <p>— Можда и није — помисли |
| јци казала! — Хоћеш ли?</p> <p>Лепосава опет климну главом; али сада не тако стидљиво већ с осм |
| знаш ли што ти је дао?</p> <p>Лепосава опет климну главом.</p> <p>— Штета — рече Диша — и добр |
| а се сама кира-Анастасија досети, а ова опет редовно је разбијала главу размишљајући ко јој све |
| очи час тетка Маца час Лепосава, а сада опет мајстор Диша?{S} Тек ове појаве расвестише га и он |
| а да је обрлати.</p> <p>Кира-Анастасија опет сасвим инако.{S} Да зажали за породом што га нема, |
| нићије покуша да се покаже весео, а она опет поче да га пита о нечем, што баш није имало никакв |
| , оне су се тако љубазно смешиле; а она опет, као удовица, раскривене главе и без мушке заштите |
| ико се не оте.{S} И други су патили, па опет нису помрли од глади.</p> <p>Дан из дан преживљава |
| у сну није надао.</p> <p>— И друго, па опет син! — викну Маца — Камо алвалук?</p> <pb n="210" |
| баш Анастасијом Бенџином ожени, а Бенџа опет није могао умрети раније, него што је то било упис |
| обично увек пре мајстора долазио а Диша опет није никада тако одоцнио као овога пута.{S} Маца с |
| настасија казала.</p> <p>А мајстор Диша опет претрнуо, па и сам као <pb n="108" /> да предосећа |
| ство Ламбри и свој грчкој чаршији а сад опет псовку, што није боље отварао очи, да му се тако ш |
| у грчевима савијати и јецати, те је сад опет кир-Ламбре, заборављајући на све огреботине, муку |
| — бранила се Лепосава. — Шта ти је сад опет наспело?</p> <p>— Има рукава од честог платна!{S} |
| е.</p> <p>— Буди Бог с нама, шта ме сад опет снађе! — прекрсти се Диша од чуда, кад опази ову н |
| у души ужасан страх од онога што ће сад опет чути, ма да је чуо већ оно што је најстрашније.</p |
| апусти дућан, па да је појури, ни да је опет остави, да му се онако смеје. — Ово девојче, коме |
| тетка-Маце примила, кира-Анастасија је опет зебла од нечега.{S} Са тетка-Мацине стране није се |
| е сокаче, срете се са Канчетом, која је опет са другом једном девојком пролазила туда.</p> <p>— |
| прсте, отре јој блато о антерију, па је опет врати на старо место, да је удели оном трећем, кој |
| на кога је тако свикао.</p> <p>Маца је опет бринула за Јанићија из сасвим других обзира.{S} Ту |
| тако целу ноћ преспава.{S} Сутра дан је опет лутао, али много даље, пут Мокрога Луга; а када га |
| згубио вољу на пазар и на децу; а он је опет нудио толишно, да је свети човек са највећим прези |
| е га у дућану.{S} Јанићије Бик седео је опет на своме месту и радио посао, као да се ништа није |
| би га чвршће везивало за њега, он му је опет био нешто: јео је његов хлеб, до душе врло често з |
| у јави шта је код куће.</p> <p>Јанићије опет, кад год га Маца није отпратила куд, није се одмиц |
| колена, које од претећега израза а које опет од одрицања Дишинога.</p> <p>— Молићемо, немојте д |
| е јако плашио, да овоме момку не прасне опет у памет, као оно пре неколико година, да га остави |
| везе са овим даном.</p> <p>— Јеси ли се опет срео са кир-Думом?</p> <p>— А шта ти је сад наспел |
| ко жалостиво гледају.</p> <p>— А што се опет оженио њоме, када му је цео свет говорио да то не |
| а сто крстова да метнеш на њега, оно ће опет остати нечисто.</p> <p>А овај разлог није био без |
| на улицу и сав изубија. — Можда би он и опет прешао преко зида, ама кира-Анастасија се у томе ч |
| ; човек је, мушко је.{S} Ама он се теби опет мора вратити, ич се не брините за то!{S} Ви само д |
| о душе врло често зачињен шамарима, али опет хлеб; јер газда-Диша, који у своме веку никоме у о |
| pb n="69" /> где је оставио ствари; али опет то јој није изгледало онако страшно, као што би би |
| тераш да идем кир-Ламбру, ваљада да ти опет образ срамоти.</p> <p>- Газда Диши поче да бубња у |
| час га је одјурила ножем, па зар да јој опет долази?{S} Стојао је неодлучно неко време и почео |
| јој се могао пожалити.{S} Са Лепосавом опет не би могао говорити о томе, ма да је и она, као и |
| квој му је трептала до пре неки дан, он опет није могао да се потпуно отресе жаоке, која је већ |
| } Био је као на ново рођен; лице почело опет да се затеже, а антерија да се у свима димензијама |
| е чекала згодан час, када ће јој се зет опет жени вратити.</p> <p>Тако је то трајало неколико н |
| адост, што јој тако давно невиђени гост опет у кућу долази.</p> <p>— Е ли она ту? — тихо и заду |
| е у леђа.</p> <p>— А ти?</p> <p>— Ја ћу опет онако...</p> <p>— Јест, нашла сам своје руке на со |
| рлука, па вриснувши, као да је жеравица опече, подвикну: „Што ћутиш као стрина?“ — и, пре него |
| иница помало плашила, да она „ватра“ не опече и њезина супруга.</p> <p>Како му драго, тек обе к |
| збуктао се у њезину срцу, да је занесе, опије, па сад да се тако насилно у један мах угаси!</p> |
| зађе од једнога до другога, те их редом опипа све, али кесе ни од корова.</p> <p>— А-ах, псето |
| што сазна, нека достави власти. — Лични опис има осамнаест година, висок, плећат, велике <pb n= |
| ма од власти и свештенства, у којима је описана <pb n="193" /> историја светога ексера и како с |
| бошче око шалвара.</p> <p>Није могућно описати ни изненађење кира-Анастасијино ни забуну Јанић |
| то је, да би догађај био што потпунији, описивала све појединости које су, како је ко држао стр |
| .{S} Место да устане, он поче на широко описивати све добре стране кира-Анастасије, а што је за |
| ћице! — рече Диша и поче јој на дугачко описивати све дужности, које она, као честита жена, тре |
| га истукао!</p> <p>Али ја нећу даље да описујем овај први сусрет после сватова.{S} Само они, к |
| матрао за дужност, да побожним хаџијама опише све оне муке, што их је <pb n="195" /> Спаситељ п |
| кву жену натоварио на врат, још новчано опљачка.</p> <p>Да му није било баш најлакше, када је п |
| о се на све стране, да га рђави људи не опљачкају или да се једним непромишљеним кораком не сур |
| роспијо?{S} На леб си ми пљунула, кућу опоганила, па сада још и да ме закољеш?{S} У полицију ћ |
| лфу.{S} И ако ни звона ни свештеници не опојаше самоубијцу, ипак је сав еснаф папуџијски, и ско |
| оплину у овоме загрљају.{S} Нешто мило, опојно, што га је заносило а од чега се није могао отет |
| у, удели му благу реч! — била је његова опомена онима, који би просјака, са прага свога дућана, |
| е, да би требало да га ма на који начин опомене на мало већу пристојност према своме мајстору, |
| на кад га некакво пробадање у слабинама опомену на обећање, оде до тетка-Маце, те јој саопшти с |
| свећених.</p> <p>Јецање кира-Анастасије опомену га, да се не сме оклевати и да му ваља ма шта п |
| је било!</p> <p>И сад му не беше тешко опоменути се и свега осталога: како је онако растужен п |
| ом песмом што се са минарета разлегала, опомињала је трговце да пазар престаје; и погдегде већ |
| прекинути и последњи кончић, који га је опомињао на један леп сан, што га је са чежњом већ три |
| е молитве причуо потмуо звук, који јако опомињаше на пробијање зида, и тада баш није могао више |
| успомени, као кроза сан, кога се једва опомињемо, таласају се ваше спокојне сени у дугим антер |
| ћ потпуно збунио, шта да каже и како да оправда своју наглост.</p> <p>А осем тога, ова посета и |
| свим начинима да се пред својом савешћу оправда за своје ћутање.{S} Али то му не испадаше тако |
| А да би се пред Дишом и својом савести оправдала, увек је износила оне најцрње могућности које |
| колико је могао сигурније изиђе из суда оправдан.</p> <p>Докле је он полагао заклетву, стојао ј |
| у толико више, што није било никаквога оправдана разлога, да на њезин позив не оде.{S} Ко зна |
| на то пристати.</p> <p>Зебња му је била оправдана.{S} Кира-Анастасија <pb n="54" /> удари у сво |
| тна, па, чак, из добро набијених душека опрану вуну, што им је кира-Мана (тако се звала Ламбрин |
| о га ко на улици и заустави, он се брзо опрашта и изговара да мора журити, па онда још више уси |
| љивао наргиле, само трепну очима у знак опраштања и поче немарно пуштати густе хладне димове.</ |
| џи-Дишу, притискивао га на своје груди, опраштао се тако неколико пута и једва га је пустио из |
| што му рече: уђите.</p> <p>Кир-Дума уђе опрезно, а одмах за њиме тако исто обазриво увукоше се |
| да својим очима гледа Лепосаву, како се опрема за његова мајстора?{S} То никако!{S} И он убрза |
| ке од њих дотакао се, али га је свака и опржила.{S} У дубини узрујане душе и кроз осветничко ра |
| па то све закључа у гвоздењачу сандук, опроба да ли је добро забравио, па онда тури кључ у нед |
| ти овде? — запита газда Диша.</p> <p>— Опрости, газда, ја нисам крив...</p> <p>— Сиктер, пезев |
| ми образ гази.{S} Разумеш ли?</p> <p>— Опрости му, зете, још је дете!{S} Ето, он се каје, — ут |
| > <p>А да на све ово одмахне руком и да опрости срамоту, ни на то није могао пристати.</p> <p>П |
| да учини места другима.</p> <p>Диша се опрости са свима, пуницу пољуби у руку, а она њега у че |
| Бог, (нека му је вавек слава и нека ми опрости, што му име грешна уста помињу) хоће да сазна, |
| ш <pb n="161" /> у руку и замолиш да ти опрости.{S} Добар је он, опростиће ти.</p> <p>— Не могу |
| лињати да је не убије и да јој погрешку опрости.{S} Надао се чак и томе, да ће се правдати, па, |
| самога себе стидео.{S} Али лепа удовица опростила му је, а дан сватова ближио се као на крилима |
| S} Зашто, бре, тако?</p> <p>— Ја да јој опростим? — викну Диша.— Никада!</p> <p>— Долазила.{S} |
| се уписати у највећи грех и неће ти се опростити.{S} Ето, тебе ђаво сада искушава, али помисли |
| па, ако је било греха од мене, он ће ми опростити.</p> <p>Таква су размишљавања врло често зани |
| е, пољуби мајстора у руку; добар је он, опростиће ти, — рече Маца, кад јој се учини, да је зет |
| замолиш да ти опрости.{S} Добар је он, опростиће ти.</p> <p>— Не могу... стид ме... прошапута |
| судили да га двојица шибају.</p> <p>— И опростићу јој и зажмурићу; што је било — било, само да |
| закле?{S} Казаћу ти, а ти ћеш, када јој опростиш, омрзнути на мене; па и кира-Анастасија и кир- |
| ша даровао, и тако светлећи пред собом, опростише се са домаћинима и изиђоше на улицу.</p> <pb |
| што од куда на ово наишао.</p> <p>Место опроштајних суза успомени на свога кир-Бенџу она је оди |
| о онуда, али кад год би угледао текију, опседнуту оноликим светом, он је грабио даље.{S} Срамот |
| њим.</p> <p>Газда Диша је седао мирно, опсецао коже за јеменије и испод очију посматрао бившег |
| не и да се прихвати „дикиша“ с којим је опсецао сахтијан за јеменије, али некакав унутарњи неми |
| икишом.{S} Са каквом ли је лакоћом руке опсецао мајстор свој посао, а са како тешком руком оштр |
| мајстор показивао на каквом непотребном опсечку сахтијана како се ради, добивао је шамаре за вр |
| одбрани рекла да је угатан, само што не опсова нешто кира-Анастасији.</p> <p>— Нисам хтела само |
| чаршије, која се борила не само за свој опстанак пред моћном и умешном грчком чаршијом, него да |
| p> <p>— Сад, сад! — одговори Јанићије и оптрчавши целу башту донесе је пред тетка-Мацу и, збуње |
| и.{S} Јавила би му се кира-Мана са оном оптужбом, којом га је обедила да је саучасник своје газ |
| се врати у Јерусалим, те да код власти оптужи хаџи-Зосима.{S} Али која фајда!{S} Хаџи-Диша ниј |
| м, и он сав претрну, скочи насред собе, опусти руке, па се бесвесно заблену у врата.{S} Стојао |
| обоје сада једно наспрам другога.{S} Он опустио руке, разрогачио очи и зачуђено се забленуо у њ |
| а зид и таман да ускочи у њезину башчу, опучи му се камен под ногом, те се сроза на улицу и сав |
| т година, витка, у шареним шалварицама, опуштених плетеница низ врат и к’носаним обрвама, које |
| стида и оборених очију на под.{S} Стала опуштених руку уза сама врата и снебива се, да ближе пр |
| ело, кад виде како јој се мати болећиво опходи наспрам Јанићија, и поче га вући софри.{S} Јанић |
| новоме положају.{S} Као права газдарица опходила се са „чирацима“ у мутваку час строго а час бл |
| менка ушла у собу гостима.{S} Из њихова опхођења и стишаних израза опажала је да су се споразум |
| на свога племена и да се подражавањем и опхођењем у животу јако приближе потомцима јелинских и |
| ерусалиму већ у велико предао побожноме опхођењу светих места, бденисању и постовима, помоћу ко |
| утине и почео корети кир-Думу, што је у опште покушавао да мајстор Дишу уведе у њихово друштво. |
| га когод не би запитао што о томе; и у опште био је збуњен и сав утучен.{S} Од како је вратио |
| редлогом.{S} Да ли је кира-Анастасији у опште годило да се уда за кир-Дишу или не, то је тешко |
| а би у лицу неки тужан израз, како то у опште одговара удовичкоме стању.</p> <p>И тога дана, ка |
| епом удовицом, то ипак није сметало, да општи утисак буде весео и задовољан.</p> <p>Али друкчиј |
| азногласним лавежом узнемирују тихи сан општинских патролџија, који сматрају за свету дужност д |
| скрснице до раскрснице чуло се добовање општинскога добоша.{S} Грлати добошар Суља разглавио ви |
| ва, оштрих с обе стране, којима се, при општој дервишкој молитви, уз махнито хуктање, прогањање |
| био дебео бакарни прстен са пуцетом као орах, да би му често кожу раскрвавио.{S} А за све то ко |
| но, натуштених веђа, гужвао један широк орахов лист, што му се у руци нашао.</p> <p>— Иде ли до |
| зненађен, јер из баште, баш под широким орахом, зачу јасан жагор, смех и певање девојачких глас |
| гледа Лепосаву, како под једним дебелим орахом близу мутвака поставља софру и полаже санове и ч |
| тетка-Мациној кући, под оним хладовитим орахом, њему је било као да се налази међу најближим св |
| ише, који му се у очима приказиваше као орјатин, који ће га на првоме сусрету на комадиће растр |
| се идеали стопили у једну сврху, да се ороди са племенитим потомцима класичне нације, те тако, |
| адости своје градио планове, како да се ороди с Грцима, те кад он није био срећан, а оно да му |
| му носи кућу и неколико хиљада гроша и ородиће се са грчком нацијом, те ће тако, мало по мало, |
| бро — говори Станко пилећи турпијом око ороза једне пушке кремењаче, коју је у посао узео.</p> |
| тичице, што се овуда гнезде, прекопаће оронуле гробове, и од овога тужног, запуштенога места н |
| е да се освети Грцима и да подигне свој оронули морални углед у еснафу, па је <pb n="142" /> и |
| Београда више нема.{S} И гробље је већ оронуло, крстаче давно изтрунуле и сви, који живљаху у |
| енац од јеменија на тезгу, а чело му се ороси знојем што га проби.{S} Као дрвени стуб стоји и н |
| да једем њен кадаиф, отров да је изеде, ороспија једна!</p> <p>Јанићије не чу ништа више.{S} Не |
| н како је и заслужио. — Оставила га она ороспија, кира-Анастасија, и одбегла с неким руским мат |
| та мислиш болан, хиљаду гроша!{S} И она ороспија да превари таквога човека!{S} Море, да сам ја |
| ет у главу: зашто да робијам због једне ороспије, па је отерах.{S} Ти си <pb n="148" /> друго, |
| нем; идем у свет.</p> <p>— Зар због оне ороспије?</p> <p>— Морам.</p> <p>— То да не чиниш.</p> |
| јте!{S} Ово је луди Диша, који има жену ороспију и који због ње туче шегрте!“</p> <p>Разиграна |
| ја лежи у тљености,</l> <l>Сузом горком орошава кости!“</l> </quote> <p>А одмах, испод ових сум |
| а се домаћин — Орсе, изволите кир-Дума, орсе! — и услужно му показа место у чело миндерлука, гд |
| ле.</p> <p>— Добро сте нам досли!...{S} Орсе! — нуди их домаћица у кућу и, смешећи се, прима из |
| > <p>— Кали-мера! — одазва се домаћин — Орсе, изволите кир-Дума, орсе! — и услужно му показа ме |
| {S} Хтео сам да га узмем на трећу пару; ортак да ми буде, паре да намлати!</p> <p>Али сва та ви |
| да урадим.{S} И калфа ћеш да биднеш, и ортак са кир-Дишом.</p> <p>— Ламбру да отераш!{S} То шт |
| ако послужиш, па ћу те узети у радњу за ортака.“</p> <p>— Зато га и волим, као да ми је рођени |
| о бре, кир-Диса, зашто да ја плаћам ваш ортаклук, кад не сум ништо крив?{S} Зашто да се криво з |
| то Ламбре, што %ми направи!{S} Они били ортаци на жена, а ја да плаћам трошкови!{S} Не сум писм |
| пљуну у лице Ламбри; а Ламбре тим истим оружјем врати му ударац.</p> <p>— Пуштај, да убијем псе |
| , нека достави власти. — Лични опис има осамнаест година, висок, плећат, велике <pb n="159" /> |
| ега тога, што га је ова мисао све већма освајала и пред очи му изводила кира-Анастасију у оној |
| то, за дан два, оно поче <pb n="36" /> освајати.{S} Велики део чаршије поче гледати на мајстор |
| гладовати.</p> <p>Дан, који је Јанићију освануо пун бола и горчине, завршио се врло пријатно.{S |
| који га је из године у годину снажио и освежавао на истрајан рад, лежао је пред његовим ногама |
| и отвори очи, ова изненадна %операција освести је, а хећим, задовољан својом вештином, намаза |
| , кад оста сам и када се од прве поразе освести, дубоко уздахну, клону главом на прса и савијен |
| ете јој ове „апове“, да прогута, чим се освести! — рече хећим строго и даде Маци неколико врло |
| вао, кад би се болесница ма и за кратко освестила и затражила, да је водом напоји.</p> <p>Тако |
| искивао од себе.{S} Доцније тек, кад се освестио, причао је, како је, у ономе часу кад је Јанић |
| љан: ово му је куд и камо била снажнија освета, него ли да је кир-Думи забо нож у срце.</p> <p> |
| о да се осветио кир-Думи, него му је та освета донела 4000 гроша; а за мале новце, које је дао |
| потпуно освећен.</p> <p>Ама такав начин освете био је немогућ.</p> <p>— Роспија!{S} Уби ми душу |
| да је у дело приведе.{S} Желео је да се освети Грцима и да подигне свој оронули морални углед у |
| о да би требало да је презре, да јој се освети, да је уништи; али у исто време и да му без ње н |
| на ново загрли.</p> <p>— Како да ти се осветим?</p> <p>— Па, ето, удари ме у леђа.</p> <p>— А |
| оме нехотично успео.{S} И не само да се осветио кир-Думи, него му је та освета донела 4000 грош |
| о пуно задовољство, што се једаред и он осветио, ипак, док је говорио ону заклетву, осећао је к |
| ици још жмиркала је по једна лојаница и осветљавала тек по гдекога веселога брата, који жељно и |
| е, које тако тајанствено горука у слабо осветљеној собици, и мирис тамњана и измирне, толико су |
| ржила.{S} У дубини узрујане душе и кроз осветничко расположење једнако се пробијао онај зрачак |
| пошао тетка-Маци.</p> <p>Сав онај јед и осветничко расположење за ово кратко време створиле су |
| ну свежа ваздуха.{S} Сад је био потпуно освећен; можда није требао баш тако да учини, али он је |
| јатељ образ укаљао, а он би био потпуно освећен.</p> <p>Ама такав начин освете био је немогућ.< |
| грађанина, који је свој непорочни живот освештао још и хаџилуком, и чија је молитва најзад успе |
| вече Јанићије је долазио кући, а у први освит одлазио у дућан.{S} Ручак му је у дућан слат, а у |
| ада га већ и срце и разум гонише, да се осврне на тако убедљиве разлоге кир-Думине, њему дође н |
| е наумио.{S} На прво није хтео ни да се осврне, а на другом му се баш врло озбиљно задржала мис |
| ве око њега изгледа ново, непознато.{S} Осврте се по дућану, пође да седне и да се прихвати „ди |
| куће ни гласа ни каквог му драго шума, осем онога шандуда, чије се густо грање над самим крово |
| ква ће примити, кад год јој приложи.{S} Осем тога ваљало је добро промозгати, шта би све за тол |
| м разлозима мајстор Диша је попустио; а осем тога, он је и иначе уважавао своју пуницу и зато, |
| како да оправда своју наглост.</p> <p>А осем тога, ова посета имала је у његовим очима решавају |
| Ова тетка Маца, није имала никога свога осем једног детета, Лепосаве, коме је тада могло бити о |
| p> <p>— Па све носе тако; не могу ни ја осем света.</p> <pb n="176" /> <p>— Ко носи нека носи, |
| {S} Ослушну, али из собе ништа није чуо осем дубокога хркања нечијег.{S} Он нечујно ошкрину вра |
| када дотаче пољупцем врх светог ексера, осети, како га кроз цело тело проже топла струја и лако |
| >Лепосава кад чу да ће Јанићије у свет, осети колико би јој тешко било да се растане од овога м |
| ручавао.</p> <p>Али, Лепосава место да осети ову казну, напротив, осећала се много пријатније; |
| аху за руке, покуша да се отме; па, кад осети да му је то немогућно, пљуну у лице Ламбри; а Лам |
| глави га захвати чудна несвестица, кад осети пријатан мирис девојачке душе, који га са набрекл |
| Оде искушитељ! — помисли хаџи-Диша, кад осети, како му у души лакну, завуче руку у недра, извуч |
| шипак под нос.</p> <p>Мајстор-Диша, кад осети под носом склопљену песницу, устури лице назад и, |
| и будем од сада сестра.</p> <p>Јанићије осети неку непојамну топлину у овоме загрљају.{S} Нешто |
| .{S} Тај поглед га жацну и он од једном осети да јој мора вратити.</p> <p>— Е, па хтео сам, баш |
| <p>А када је Јанићије дошао, она га је осетила инстиктивно и у грудима јој тако живо закуцало, |
| те јој овај даде записе.{S} И одмах се осетила; али кад је отишла у буџак, добила је нешто што |
| пресекле разговор у томе правцу, јер су осетиле, да им она не би ништа казала, баш и када би у |
| гих чудотворних светиња, па се не би ни осетило, а у мојој земљи немамо ни једне чудотворне утв |
| бих је тако сву ноћ носити, па да и не осетим.</p> <p>— Лудо! — викну Лепосава још збуњена и н |
| , и он је, у тренутку душевне слабости, осетио оно сажалење, које осећамо увек према грешнику, |
| и није знао, шта се око њега дешава.{S} Осетио је само, како му се под ногама земља мигољи и за |
| ао?</p> <p>Јанићију се одреши језик.{S} Осетио је да му се овога часа дели судбина, и он исприч |
| } Од како је вратио прстен, тек од онда осетио је, колико му је тешко, што се све тако десило.< |
| моћи часнога ексера.{S} Оно, што је све осетио, кад је целивао, и тако нагло исцељење од искуше |
| послен завиривао по дућанима, а када је осетио глад, отишао је до једне симиџинице и тамо жељно |
| заспао је Јанићије тако тврдо, да не би осетио, да га је когод те поћи извукао из мутвака и чак |
| бре, а спавао је тако тврдо, да није ни осетио, када се Јанићије привуче и лагано покупи ћурче, |
| и „среће ради“ кришом поклањала.</p> <p>Осетио Ламбре одавно, како му жена вене а ствари ишчеза |
| зазвао расположење, слично ономе што га осећа путник, који је дуго пешачио жедан, па тек набаса |
| њихових <pb n="19" /> руку цвеће, па се осећа сва блажена, што јој баш њих две ово цвеће пружај |
| годно око срца, као ономе, који за леђи осећа наднесену шаку и чека када ће га по врату пљеснут |
| оном пријатном расположењу, које човек осећа, кад зна да тиме Богу угађа.{S} Напротив, оне му |
| да га усвоји и самога себе победи, онај осећај, оно срце, које не признаје никакве рачуне и кој |
| , истина не сасвим, али тек његов мучан осећај мало се стиша.{S} Живот му је и сада личио на је |
| покојник била је прва љубав, први њезин осећај, који је у свој својој лепоти и бујности плануо |
| се Јанићије да каже шта ће; али навала осећаја тако је нагло јурила у његову главу, да му се ј |
| S} Једном речи, између ова два супротна осећаја стојао је он као кривац, кога су осудили да га |
| све је више подлегао оном немилостивоме осећају, у који се до грла заглибио.</p> <p>Судбина га |
| ду учинила.</p> <p>Премишљајући, управо осећајући у себи сву ову навалу мисли, ишао је Јанићије |
| ава место да осети ову казну, напротив, осећала се много пријатније; сада је бар била мирна од |
| обавио вито и еластично девојачко тело, осећала онај отпор и оно таласање њезиних недара.</p> < |
| пута усред ове вреве међу пријатељицама осећала усамљена и растужена.</p> <p>— Лако је вама да |
| вне слабости, осетио оно сажалење, које осећамо увек према грешнику, када се искрено каје.{S} А |
| ишљања, да му не цепаху душу два снажна осећања, која му сваку одлучност раслабљаваху.{S} И сад |
| ветрићем шуми, дише.{S} И то неодољиво осећање, које обујимаше све што је око себе видео, тала |
| да за навек можда изгубити.{S} А уз ово осећање расла је упоредо и она бојазан, да ће <pb n="93 |
| то покавжила и побила.</p> <p>И то ново осећање превлада.{S} Уместо одговора она га погледа вед |
| у исто време њу је обузимало неко друго осећање, које је неосетно обујимаше, чим кајик ишчезну |
| осећао кроза сву буру своје душе; а то осећање, које му јасно показиваше његову немоћ, да са с |
| ћао; али наравно био је принуђен, да то осећање дубоко у себи скрије и да још једном покуша, не |
| ћије је све више подлегао ономе тешкоме осећању, од кога се ни после толико недеља не мога отре |
| пора и збуњен, враћао ипак оном једином осећању, које је кроза сву срџбу и гневно расположење о |
| љеснула по снажним леђима.{S} Напротив, осећао је тада необично пријатно расположење, па би, по |
| лаксао, под притиском безбројних мисли, осећао је како га памет издаје, у глави му је било мутн |
| но што је сада, када се почео свестити, осећао, био је стид од самог себе, што је тако урадио.< |
| тио, ипак, док је говорио ону заклетву, осећао је како га нешто у грлу гуши; а када је завршио |
| аспати.</p> <p>Кад се пробудио у јутру, осећао се у нелагодноме расположењу.{S} Лепосавина прил |
| око замишљен поче трљати шаком чело.{S} Осећао је тежак притисак, тако тежак, као да му је цео |
| , није могао да самоме себи објасни?{S} Осећао је тако неку потајну страву, као кад очекујемо н |
| рамотно окарактерисала, он је ипак сада осећао да се из свега овога може исплести нешто страшно |
| беху тако ретки, да је хаџија тек сада осећао, како би то добро било, кад би чудотворна хамајл |
| је у полусну и неком бунилу, од чега је осећао бол у глави.{S} Налазио се у сличноме стању душе |
| ке душе, њено зајапурено лице и сада је осећао као и онога часа, када је привуче себи.{S} Утиса |
| с, могао оставити радњу.{S} Тек сада је осећао, колико му је вредио онај Јанићије и било му је |
| једнога ни због другога.{S} Јанићије је осећао, да та рука, што га тако често лупа по леђима, ч |
| ојзи него ли њеноме мужу, према коме је осећао велики решпект. — Тако је он причао њојзи, како |
| тпуно уверен о неверству женином, он је осећао према њојзи онако исто љубав као и пређе, па, ак |
| } Он се повуче иза огњишта, па, како је осећао да му ноге малаксавају, седе на једну троножицу |
| грех блажио.{S} Но истину рећи, како је осећао пуно задовољство, што се једаред и он осветио, и |
| Морао се ипак вратити у дућан.{S} То је осећао кроза сву буру своје душе; а то осећање, које му |
| ави му је било мутно и тупо, а уз то је осећао и неко одмерено хуктање, као онај шум што се чуј |
| твар пукне по Београду.{S} Једно што је осећао, то је, да ће сав онај углед, који је до сада им |
| му је онако срдито пребацила, но ту је осећао и неки неодређени бол од самоће, коју ће без ње |
| за пањ и горко уздахну.</p> <p>Није се осећао побеђен; предвиђао је он, да га мајстор неће лак |
| ти!</p> <p>Целе ове вечери Јанићије се осећао у необичном расположењу; сву је ноћ осећао мирис |
| ог двоструког утиска, што га је те ноћи осећао.{S} Притиснуло му нешто душу, <pb n="40" /> па н |
| и ножем хтела ударити.</p> <p>Лепо %јо осећао да би требало да је презре, да јој се освети, да |
| ј кући мајсторовој није се Бог зна како осећао недостатак домаћинов.{S} Један део домаћинових п |
| спрам свога шегрта.{S} У потаји је тако осећао; али наравно био је принуђен, да то осећање дубо |
| оја га је већ толико стегла, да је лепо осећао како га по трбуху коље, нагони га, те отвори кап |
| ћао у необичном расположењу; сву је ноћ осећао мирис онога босиока, што га је некада под својим |
| е била у стању да га извида.{S} Дан ноћ осећао је како му је све празно и несносно; дан ноћ чез |
| у запрепашћено Ламбрино лице, почела је осећати инстиктивно да јој од туда нема помоћи, паде на |
| еодређени бол од самоће, коју ће без ње осећати, и страх од мајстор-Дише, да га усред чаршије н |
| ма остао тако цео дан, да у исти мах не осећаше и неку чудновату страву од свега овога што се с |
| о му се предано одала, да хаџија, и ако осећаше потребу да се на њу извиче, што га је бацила на |
| рка.</p> <p>— Ти да ћутиш, кира-Мана! — осече се Анастасија нестрпељиво.</p> <p>— Зашто, море?< |
| употреби и ово последње средство, те да осигура потомство своме имену.{S} Да ће младина скинути |
| лажу.{S} Па онда, он се и са те стране осигурао.{S} За „неверне Томе“, који не верују, докле с |
| роли.{S} Одважити се на толики пут а не осигурати се са сваке стране за собом, то није било у н |
| ти кажем све како се <pb n="83" /> беше осилио, чим ти оде!{S} Неће да слуша; а ако, што и посл |
| да не наврати удовици, тек да види, не оскудева ли у чем и, као први комшија и мушки глава, да |
| ко очевидно знаде</l> <l>Чјем је сердце оскудно!“</l> </quote> <p>Ах!{S} Старо, честито време!{ |
| ко очевидно знаде</l> <l>Чјем је сердце оскудно!“</l> </quote> <p>Ту песму је Лепосава врло чес |
| колико јасно и убедљиво да беше њезино осликавање злих страна и тегоба што их родитељска <pb n |
| рању рају, како сада тежи не само да се ослободи свега што је подсећало на некадање робовање, н |
| а, и поче га вући софри.{S} Јанићије се ослободи и седе.{S} Како је пуцало за ушима и како је ж |
| е моје.{S} Тим копљем пробошће аждају и ослободиће пород свој!“</p> <p>Кад Маца доврши ово, диж |
| е! (тетка-Маца га је сада нарочито тако ословила, ма да је од њега само једну или две године би |
| и за цело би пао, да се у томе часу не ослони леђима о стабло једне дафине.</p> <p>— Ама зар т |
| ра-Мана, која се притајала за вратима и ослушкивала шта Ламбре у соби ради, одскочила у страну |
| руку у својој руци и са запетом пажњом ослушкивао сваки њезин дисај.{S} И необично се радовао, |
| вори, а хаџија, седећи на чардаку стаде ослушкивати, какав ће разговор бити.</p> <p>Али наместо |
| Стојао је неодлучно неко време и почео ослушкивати, неће ли бар што изнутра чути; али ни из ав |
| рата и тајанствено погледа, да их ко не ослушкује, а када се увери, да никога нема, приклопи их |
| врхом и ружом од сахтијана на врху.{S} Ослушну, али из собе ништа није чуо осем дубокога хркањ |
| реба, довуче се између дрвета и густога османлука самоме доксату, из кога се одмах у собу улази |
| Јанићије ступи у хладовиту авлију, пуну османлука и зеленила, иза кога је у дубини извиривала б |
| Прам јасне месечине, која је кроз бујне османлуке и баштенско грање провиривала, трчкарала је о |
| цвеће, које је оздо на више, заједно са османлуком, сав доксат обузело.{S} Кад угледа свога муж |
| ла је да су се споразумели.{S} И она уз осмејак пун љубазности принесе ибричић с кафом и наливе |
| мејком на лицу заспала, тако јој је тај осмејак све до ране зоре играо час на уснама а час скак |
| жено, готово насмејано, у колико се тај осмејак могао провући на површину из онога густога чест |
| надао се, плашио, срдио, на сваки њезин осмејак задрхтао од неисказане пријатности.{S} Једном р |
| Диша на жену, која се на мужа застиђено осмејкиваше.</p> <p>— Сад бар да знаш, зашто си потегао |
| т.</p> <p>А кира-Анастасија, како је са осмејком на лицу заспала, тако јој је тај осмејак све д |
| рашњега весеља и да се за тим са једним осмејком на руменим уснама слатко успава.</p> <p>Али шт |
| Диша у дућан; али јучерање „гледање“ и осмејци што су их, том приликом, њих двоје кришом измењ |
| по децу? — запита Јанићије и одлучно се осмехну.</p> <p>— У мутвак, чапкуне! — викну Маца. — Ха |
| жао; она отвори очи, погледа Јанићија и осмехну се на њега.</p> <p>— Још мало — прошапута изнем |
| правда, свуда су га дочекивали сумњивим осмехом или тако чиме, што га је уверавало да је много |
| са оним накитом, која га је равнодушним осмехом по каткад погледала.</p> <p>— Погађаш ли зашто |
| о је све ово? — запита га Маца такође с осмехом.</p> <p>— Не — одговори Јанићије, зверајући на |
| главом; али сада не тако стидљиво већ с осмехом у очима, које слободно гледаху у очи Дишине.</p |
| е, из оног ранијег снебивања и потајног осмешкивања тетка-Мацинога извуку згодан материјал за ч |
| <p>А она, стидљива као невеста, само се осмешкује и трчи из собе у мутвак и обратно, те доноси |
| год шашољи сламчицом око усана, слуша и осмешкује се на богату домаћу идилу.</p> <p>— Е, е, ти |
| едну грчку песмицу и како се час по час осмешкује.{S} А чим мајстор Диша одмахну руком и изиђе |
| вечере остала је тако замишљена.</p> <p>Осмога дана после овога писма, које је у кући хаџијиној |
| вала поклон, кир-Диша зашао по кући, да осмотри је ли све у реду; завирио и у мутвак, где је Ја |
| кући и деци, ако их је Бог дао.{S} И та особина тетка-Мацина створила јој је толики углед, да с |
| толико успели, да се отресу варварских особина свога племена и да се подражавањем и опхођењем |
| х поклоника.</p> <p>Но поред ових лепих особина Хаџи-Зосим је био уважаван међу поклоницима и з |
| ајну од туђег ока сачува; ради те своје особине, тетка Маца не само да је била радо виђена у ку |
| е у туђим рукама.</p> <p>Све ове питоме особине дизале су му углед међу Грцима, али, у очима ки |
| знаке, да сиђе.</p> <p>Морало се нешто особито важно десити, када је чак хаџи-Зосим, тихи, сме |
| >— Шта је?{S} Нађе ли га? — запита Диша осорљиво.</p> <p>— Нађох! — одговори шегрче снебивајући |
| н и као утучен, вратио би се у мутвак и осорљиво одговарао, ако би га она што запитала.</p> <p> |
| ра-Мана не би имала смелости да га тако осрамоти, па баш када би знала, да је за такво дело не |
| не успе да мајстор-Дишу обрлати.</p> <p>Осрамоћена удовица клела се на све начине пред Думом и |
| и у чело миндерлука и тако, као занета, оста насред собе стојећи.</p> <p>Прво, што јој паде на |
| ог чекања, излете на улицу.{S} Лепосава оста забезекнута овим наглим одласком, хтеде да га викн |
| друга па и трећа година, а мајстор Диша оста без наследника.{S} У залуд је мајстор Диша бечио о |
| њоме ствар удесе.</p> <p>А мајстор Диша оста у дућану још потпуно збуњен од изненадне радости.{ |
| баште са посластицама, а Јанићије, кад оста сам и када се од прве поразе освести, дубоко уздах |
| а њеном мајком да разговара.</p> <p>Кад оста са Мацом на само, мајстор Диша извади из недара је |
| .{S} А како на улици не беше никога, не оста му друге него да тркне до тетка-Маце.</p> <p>Кад с |
| оба кума на чисто; али, тамо овамо, не оста им друге, него да свој историјски понос национални |
| лики пут одважио.</p> <p>Но та штета не оста усамљена.{S} Путовање до Београда трајало је много |
| врата пред носом зетовљевим.{S} Диши не оста друге него да очекне.</p> <p>Међутим, докле је он |
| ће!</p> <p>Разуме се да мајстор Диши не оста друге, него да још чека и да се — нада.{S} Али под |
| о није хтео.</p> <p>И тако хаџи-Диши не оста друго, него да сву ноћ уздише, куне и проклиње, шт |
| доше где се одбеглица скрива, то јој не оста друго већ да зареди кроз махале прво код кира-%Дум |
| /> <p>Лепосавин догађај са Канчетом не оста тајна ни за комшилук ни за чаршију.{S} Када је мај |
| и у шездесетдругој <pb n="9" /> години, остави уцвељену младицу, којој тада не беше више од два |
| ом даљину, те се реши да, бар за часак, остави дућан на комшијама, а он да тркне за њом, кад га |
| мет, као оно пре неколико година, да га остави.{S} Онда, док је Јанићије био још дете и мали ка |
| у дубину баште.</p> <p>Маца не мога да остави зета без какве такве утехе.{S} Изишла је за њим |
| ци и Лепосави, како је Јанићије хтео да остави посао и како му он није дао.{S} Кад је сутра дан |
| му је врло криво, зашто да га баш сада остави.</p> <p>— Магаре, да би магаре!{S} Шта му је нас |
| н ноћ чезнуо је за њоме, и једнога дана остави овце, нека их пас чува, а он, као да га неке мађ |
| е како снуждено стоји и не миче се, она остави судове и дотрча му.</p> <p>— Шта је, море, што с |
| че да прижиже а хлад од дафине скрете и остави Дишу у пуној светлости, он се диже и пође оном с |
| а онда, онда, кад је ја питам: „Што нас остави, бре?“ а она ми каже: „Он ме је овамо отерао!“</ |
| и дућан, па да је појури, ни да је опет остави, да му се онако смеје. — Ово девојче, коме је та |
| ш какав!{S} Таман како је и заслужио. — Оставила га она ороспија, кира-Анастасија, и одбегла с |
| тико година, када га је кира-Анастасија оставила.{S} Лепосава је међутим, поред све оне кратке |
| вила је нестанак Јанићијев, а остало је оставила бризи грађана и — случају.{S} Ако се пронађе, |
| очито сада, од како је Лепосава умрла и оставила му на врату троје деце, те је тако, у неку рук |
| кога се јасно видело, да га је сва моћ оставила а наместо тога настао у души ужасан страх од о |
| евала, радила своје послове, а ту бригу оставила је своме супругу.</p> <p>Диша постаде све нест |
| укањем и другим лакрдијама; где га нису оставили, тамо би изникао међу сватовима, провлачио се |
| стра.</p> <p>Као утучен вратио се кући, оставио судове пуне воде у мутвак, па ни да је сачекао |
| е за последак, као најслађу посластицу, оставио, помену и оних 3500 гроша мираза и кућу удовичи |
| рема теби.{S} Удрите!</p> <p>И не би га оставио, све докле не прескамуче од бола и кукања.{S} П |
| ор-Дишин те му однела фес, који је Диша оставио њезиној мајци, да га на врео калуп метне и очис |
| је муж, покојни татар-Јован, у наслеђе оставио.{S} Њезин муж служио је дуго време као „татарин |
| тушти лице, кад чу <pb n="69" /> где је оставио ствари; али опет то јој није изгледало онако ст |
| и тразите осте 500 гроси?{S} Толко неје оставио кир-Бенџо; ама да видите колико вас постујемо, |
| >Сад му је тај стриц умро, па како није оставио никаквог завештања, ни ближих сродника, то је к |
| на Јанићија, што му је радњу у невреме оставио, а у исто време, да на прагу свога новога живот |
| нице, ради које је прегорео кира-Ману и оставио да у кући кришом уздише и вене и да пакосно гле |
| мислио о радњи, о ономе што је за собом оставио. — Покаткад му се усред читане молитве причуо п |
| је.</p> <p>Оно дућана, што је кир-Бенџо оставио за собом, претворили су пријатељи у готов новац |
| о?{S} Еле, за тој ли те је твој мајстор оставио?{S} Тако ли му чуваше кућу, а бре?</p> <p>Јанић |
| од деце.</p> <p>Као што је кућу и жену оставио Маци, тако је радњу оставио на Јанићију.{S} Цео |
| кућу и жену оставио Маци, тако је радњу оставио на Јанићију.{S} Цео дан он је Јанићија упућивао |
| /p> <p>— Та ућутите, сурунтије ниједне; оставите момка на миру! — викну тетка Маца и поче прима |
| ваљано девојче, убити јој срећу, па је оставити!{S} Сирото дете!{S} Како те је уважавала, како |
| ога, на коме би, бар за који час, могао оставити радњу.{S} Тек сада је осећао, колико му је вре |
| >— Ако си поштен човек, онда не смеш да оставиш да ме чаршија... поче Анастасија, али не доврши |
| сад одједаред да је под таквом срамотом оставиш.{S} Ако си тако мислио, мој синко, боље би и за |
| ора, који ти је као један родитељ, тако оставиш.</p> <p>Јанићије је ћутао и збуњено, натуштених |
| аажу.... веле: узе јој образ, па сад је оставља!</p> <p>Диша поскочи, као да га је иглом боцнул |
| ди шта раде и да му обрати пажњу, да не оставља дућан на шегртима, но да ту седи, докле год не |
| екрштенима спреже, тога благослов Божји оставља! — заврши Маца својим познатим лаганим али речи |
| вакво примирје, али је и она неко време остављала, да се ствар сама собом развија, и без сумње |
| е момке и не слутећи колико туге и бола остављаху у једном уцвељеном срцу.</p> <p>Као и сва чар |
| есме кућама.{S} Али се ни после тога не остављаху на миру, него тражише на ново прилике, да се |
| хаџија. — А где ти је памет, да је саму остављаш? — Зар сам зато толики пут потегао и новац тро |
| ћи и отимала се од слабости, која је не остављаше.{S} Трећега дана толико је слабост и нека ват |
| ред кратке успомене на проживљени брак, остаде још и три хиљаде и пет стотина гроша готовине.</ |
| .</p> <p>Отрча Јанићије, а Мајстор Диша остаде сам.{S} Тако је неко време ћутао и отирао зној, |
| кораком низ сокак.</p> <p>Мајстор Диша остаде у соби као убијен.{S} Од чуда и ове невидовне бе |
| удуће са Дишом добар пријатељ, то му не остаде друге, него да се пода небројеним уздасима и да |
| е му да изврши што је наумио, и њему не остаде друго него да изиђе на поље.</p> <p>Тек кад је б |
| p>Али, кисељак је слаба храна и њему не остаде друго, него или да се врати мајстору или да извр |
| о поче га вући тамо.{S} Уђе у кафану, и остаде тамо до после поноћи.</p> <p>Прва мисао, која му |
| од старост помреше деца и жена, те тако остаде самохран без игде икога.{S} Пуних петнаест годин |
| пољуби га у руку, а он њу у чело, и ту остаде, гледајући за њим, докле није замакао за први уг |
| на ни с места не миче.{S} Није му дакле остајало друге, већ да се преда слепо случају, нека га |
| је кроза сву срџбу и гневно расположење остајало снажно и несаломљено; враћао се својој љубави |
| <pb n="33" /> Али јој ни Јанићије није остајао дужан; толико пута изненада би је дохватио шако |
| днео без сумње кира-Мани.{S} Сад јој не остајаше друго већ или да жива сачека јавну срамоту, ил |
| е свога расположења, те тако ни нама не остаје друго, већ да поверујемо кира-Маниној потајној с |
| атеље и да ствар заташка, виде да му не остаје друге, него да од мирбе дигне руке и да употреби |
| е стању у туђој кући, обузела му је сва остала чула, да није ништа чуо шта га она пита; а онај |
| етрпела.</p> <p>— Не сум му ни ја дузна остала! — Иска, маторо магаре, да по месечина кроз бакч |
| настасија, која је тамо плачна и очајна остала, беху једини предмет његових збуњених мисли.{S} |
| а би му сав овај живот и тековина пуста остала, над његовом главом надвијала се судбина, која у |
| сликао пред очима мајстор-Дишиним, није остала без свога утицаја на и онако пољуљано уверење ње |
| се дубоко замисли и за све време вечере остала је тако замишљена.</p> <p>Осмога дана после овог |
| на кафу и разговор. — И кира-Мана и све остале жене вратише јој на ново старо пријатељство, за |
| ом, па онда започе да грди и Мацу и све остале жене, које се пачају у хећимска посла.</p> <p>— |
| плести нешто страшно и по њега и по све остале, о чему у првоме тренутку свога узбуђења није ми |
| на земљу.{S} Кира-Мана, кума-Думиница и остале жене, све по избор Гркиње и Цинцарке, расположил |
| коме сусрету попљувати, кума-Думиница и остале честите жене заобилазиће око ње са погледом на с |
| и ожалошћени калфа, Јанићије Бик, и сав остали комшилук, који се наслађавао некада, слушајући к |
| Јаникије чекамо те сваки дан; много сте остали!</p> <p>— Богу хвала што још за толико не остах, |
| ни то бик муче.</p> <p>Кир-Ламбре и сви остали одушевљени Биковом вештином, само што га у недра |
| обиђе момке, колико да виде, како нису остали без икакве контроле, а од туда наврати и код Диш |
| уне, притрча руци мајсторовој, па је са осталим шегртима целива, а бошчу прихвати и пође за газ |
| па кад опази Лепосаву и чу, како се са осталима смеје, очи му се закрвавише а песнице стегоше. |
| кира-Думиници ни кира-Анастасији па ни осталима није остало нејасно, чега ради је фудул-Стамен |
| бре мајстор-Дишу уважавао и издвајао од осталих Срба.{S} Чак му је помагао и да радњу отвори и |
| врло весела.{S} Цео еснаф и званице из осталих еснафа и грађанских редова учествовали су.{S} В |
| а понизила у очима Ламбриним, Думиним и осталих нових пријатеља.{S} Но стриц и ако није био поз |
| p> <p>Како је ово казивање било од свих осталих најоблије и најпотпуније, то, за дан два, оно п |
| воје: објавила је нестанак Јанићијев, а остало је оставила бризи грађана и — случају.{S} Ако се |
| ни кира-Анастасији па ни осталима није остало нејасно, чега ради је фудул-Стаменка оваку сплет |
| ник врати прстен, те тако кир-Думи није остало другога пута, <pb n="39" /> него да се састане с |
| би му било најмилије.{S} Овако, није му остало ништа друго, него да се преда судбини, па да га |
| д му не беше тешко опоменути се и свега осталога: како је онако растужен пошао кући, али, када |
| ућа Мацина била је пространа, те, поред осталога, утврдише да се младенци одмах по венчању усел |
| ажни мирис густога каранфила, босиока и осталога цвећа, који се са девојачким гласовима разлега |
| к на ум падала, некако се вазда, између осталога, и она истицала, кад год би навратио до тетке |
| призвао на само свога калфу, па између осталога подсетио га и на оне услуге, што му их Јанићиј |
| наредио да се џезва пристави, што је, у осталом, чинио он само према угледним људима грчке наро |
| спуштао на Јанићијев врат.{S} Али то, у осталом, није чинио он из мржње према своме шегрту, већ |
| и на даље остао равнодушан према свему осталоме у приватноме и јавноме животу.{S} Као имућан т |
| питајући се у себи шта ће и куда ће.{S} Остане ли тврдо на томе, да га не прими, онда је сасвим |
| .{S} Кир-Диша је овога пута одлучио, да остане чврст и непомичан као стена, па је тако и урадио |
| > <p>— Можеш да изгубиш жену, а дете да остане живо; а и да их обоје изгубиш.</p> <p>— И зато с |
| и наредио му, да се у мутваку нађе и да остане тамо, све докле кир-Ламбра из куће не оде.</p> < |
| ајстор Диша одмах по прстену покушао да остане у удовичиној кући, али му је она одговорила, да |
| говорио.{S} Јанићију је само наредио да остане код куће, те, ако устреба Маци, да јој се нађе, |
| ија није пристајала ни за живу главу да остане у Београду више.{S} Плакала је, проклињала%, га |
| ећ онако разбукталу жеравицу.</p> <p>Да остане и даље у служби онога, коме је у своје време обр |
| ија са Дишом измири, а он као и до сада остане и у будуће са Дишом добар пријатељ, то му не ост |
| рећи све.{S} Пљунућу јој у очи, па нека остане постидна.</p> <p>И то му је у овом хаосу узбуђењ |
| p> <p>— Не треба — вели — да мајсторица остане сама без послуге, кад јој гости долазе.</p> <p>О |
| они кира-Анастасију да пожури, те да не остане толико имање без наследника.</p> <p>— Једно и јо |
| се за живота збринуо, да му удовица не остане на сокаку, желела, да јој свадба не буде велика, |
| о је силом да га примора, да му у радњи остане; али сад је већ сасвим друкчије.{S} Јанићије је |
| астасији поможе овај случај да на њеној остане.{S} Весела, што је тако испало, кира-Анастасија |
| ни, али да му она, после те казне, опет остане у кући и да се искрено покаје за учињено неверст |
| /p> <p>— Не знам!{S} Овде ме срамота да останем; идем у свет.</p> <p>— Зар због оне ороспије?</ |
| >— Зашто, бре?</p> <p>— Не могу више да останем овде.</p> <p>— Зашто?</p> <p>Јанићије обори очи |
| а поље! на поље!{S} Искам да умрем, ако останеш овде!</p> <p>Фудул-Стаменка учини очима знак Ла |
| </p> <p>— Јогуницо!{S} Е, добро, добро; остани ти само овде, а ја ћу га већ сама молити.</p> <p |
| ћиво гледати, као да би му хтела рећи: „Остани овде; тамо је туђина!“</p> <p>— Него ти, синко м |
| ма јоште несвиклим овамошњим приликама, остао је још за месец дана дуже.</p> <p>Али како није м |
| у дућану.{S} Кад би му их когод одузео, остао би без њих као трупина без руку, не би имао више |
| чува овце само за храну, па је код њега остао све до свога повратка у Београд.</p> <p>Али даљин |
| Бог зна не би ли у овим топлим оковима остао тако цео дан, да у исти мах не осећаше и неку чуд |
| вода оживљавала!{S} И тек сада, када је остао без ње, он је у пуној јасноћи видео, како му је б |
| више!</p> <p>Несрећни Јанићије сада је остао потпуно сам, на сокаку, без игде икога свога.{S} |
| а згледаше се зачуђено.</p> <p>— Где је остао?</p> <p>— Код ћор-Ахмета, — пије.</p> <p>— Пије!? |
| снагу око тековине, толико је и на даље остао равнодушан према свему осталоме у приватноме и ја |
| фирму, ето, тога није имао.{S} Без жене остао је самохран у свету, а живети до века тако без же |
| ion" /> <p>Докле је Диша код тетка-Маце остао, Јанићије је седео у дућану и са неком стрепњом о |
| о је затворио леђима капиџик, тако је и остао наслоњен о њега, а од стида није смео дићи очију |
| н, да јој га да, тако је као окамењен и остао.</p> <p>— Ама, кира-Мана, шта то говориш?{S} Са к |
| , како би што дуже на <pb n="37" /> њој остао.{S} Али овога пута вратио се необично брзо, и што |
| л-Стаменкине.</p> <p>Кир-Ламбре је дуго остао код фудул-Стаменке; а докле је он са Анастасијом |
| е угушио, само да је за неколико у њему остао.{S} Потајна жеља, да се врати кући, да се још јед |
| ео живот из нова.{S} У чаршији и дућану остао је онакав исти — човек од рачуна.{S} Ниједна пара |
| за Канче, а мени цео комшилук.{S} Кажу: остарела си, а ниси умела да очуваш девојче.</p> <p>И о |
| говори Јанаћије подсмешљиво — кад човек остари, њему није ништа право.</p> <p>— А што је узимао |
| раскокотале по сокаку! — подвикну нека остарија жена из авлије, а оне, кикоћући, прхнуше у баш |
| га долазе.</p> <p>— Јазук, кир-Диса, да остарис брез зена; јазук, бре!</p> <p>— Па.... смеши се |
| да послуша.</p> <p>— Грехота, џанум, да остариш као девојче!{S} Бог је наредио на жена, да не ј |
| ни супруг сред жизненог мрака</l> <l>Ко остатак от земаљског брака!</l> <l>И тој, која лежи у т |
| било рећи јој све то у очи, а још теже остати при своме, кад се она заплаче и стане га братими |
| је отишао на вилает, у Костур; тамо ће остати неколико месеци, а њега моли, да му обилази радњ |
| ан и плачан, што не може још који часак остати.</p> <p>Кад је кир-Ламбре дознао за срамоту, кој |
| а ипак, он је увидео да му је немогућно остати и даље у овако безизлазном положају.{S} То је ув |
| крстова да метнеш на њега, оно ће опет остати нечисто.</p> <p>А овај разлог није био без јаког |
| а.</p> <p>Хаџи-Зосим, који је морао још остати, јер га неколико нових хаџија, његових земљака, |
| ена бешика, када се иглом боцне.</p> <p>Остати без жене и пустити да се цео свет исмева његовом |
| <p>Од онога дана, када укопаше земаљске остатке Бенџине, кир-Ламбре не би отишао у свој дућан, |
| p> <p>— Богу хвала што још за толико не остах, са каквим сам лоповима имао посла! — одговори Ди |
| види у мутваку, те тако Диша и Лепосава осташе сами.</p> <p>— Седи овде — рече Диша Лепосави и |
| ви, да изиђе у мутвак.{S} Сад њих двоје осташе, да се споразумеју и утаначе дан прстена и свато |
| онај запис? —упита Диша, кад њих троје осташе сами.</p> <pb n="203" /> <p>— Је л’ дервишев? — |
| ча на улицу.</p> <p>Анастасија и Ламбре осташе једно спрам другога запањени и обоје, као крпа, |
| ога себе прикривену жељу, виде он данас остварену, опет не својом вољом и одлучношћу него — слу |
| а, кад помисли да се и његова жеља може остварити тек после десет година.{S} Смрче му се, али и |
| етири хиљаде!</p> <p>— Елем, ви тразите осте 500 гроси?{S} Толко неје оставио кир-Бенџо; ама да |
| свирачи отпратише кући и кума, кад ноћ осу звезде и блага месечина засја над зеленим баштама и |
| сећаја стојао је он као кривац, кога су осудили да га двојица шибају.</p> <p>— И опростићу јој |
| атварао?{S} Изгледао је самоме себи као осуђеник међу стварима, које су га сваки час подсећале |
| ="subSection" /> <p>Ноћ је већ у велике осула небо звездама над Београдом, који је дубоко спава |
| Клефта, право клефта; патриот како Рига от Фера!{S} Још је дете, ама за гол сабља да уфати; кле |
| пола, престависја у Господу 184... љета от рождества Христова. — Амин!</p> <p>Сеј памјатник под |
| г сред жизненог мрака</l> <l>Ко остатак от земаљског брака!</l> <l>И тој, која лежи у тљености, |
| ; него да се зенис, ама да узмес зенско от наше сорта, — грцко!</p> <p>И ту кир-Дума, густа рад |
| она изгледаше као санта леда која се не отапа.</p> <p>— Па, дабогме, и зашто да ме гледа! — раз |
| Тако и ваља.{S} Мајстор је више од оца; отац само што роди, али мајстор је онај што отвара очи |
| кажем — уситнио Диша — Ви сте ми све: — отац и браћа... па...</p> <p>— Машала, кир-Диса!{S} Тој |
| е да један „старатељ“, тако рећи, други отац, не може ни помишљати и на такве ешеклуке, на какв |
| >— А од чега му је то, по Богу да си ми отац?</p> <p>— Ех, од чега? — проговори дервиш и поглад |
| сина од седамнаест година, у лицу сушти отац а по нарави иста мајка.</p> <p>То му је све било в |
| е многи од хаџија после, кад се у своју отаџбину вратио, понео такву кутију, и у цркви, на служ |
| само што роди, али мајстор је онај што отвара очи и даје лебац у руке — објашњавао је хаџија и |
| и не унесе несрећу у кућу.{S} Него сада отварај очи: девојку да узмеш, девојку, па кућа да ти п |
| мешкољила, затварала је очи, да заспи, отварала их и гледала замишљена у оно кандилце, што је |
| наследником.</p> <p>Ова њезина вештина отварала јој је врата сваке куће и донела јој је породи |
| ци: „Ето ти!{S} Што <pb n="175" /> ниси отварала очи, него си хтела да ти ћерка буде устабашини |
| преко дана за појасом, а када је легао, отварао кутијицу, помирисао, метао је испод главе <pb n |
| ерија тужно висила на њему.{S} Дућан је отварао пре свију и затварао га после свију, те га је т |
| ребацивати зашто се туђио својих и није отварао очи, када се хтео женити.</p> <p>— Море, теби ј |
| аршији а сад опет псовку, што није боље отварао очи, да му се тако што не догоди.</p> <p>Једног |
| када сам нагорео онако?</p> <p>— Е, био отварати очи!{S} Шта ти је требала јабанџика, туђа кост |
| анкама мио гост.{S} Зато што јој је био отворен приступ по свима кућама, турским, грчким, цинца |
| <p>А Лепосава га је и сада предусретала отворено и, у колико јој то допушташе нови положај, вес |
| али, кад је био сам у мутваку, онда је отворено и без зазора разговарао о мајстору.{S} Једном |
| а?</p> <p>— Хоћу! — одговори Лепосава и отворено га погледа, па се и насмеши.{S} Диша изгуби св |
| белеше, бленући у капиџик, кад ће да га отвори и дође.{S} Јанићије је моје дете; добар је и вол |
| о поноћи — прича он — Диша је пробао да отвори капиџик своје прошенице, па када није могао, он |
| а, коју је Јанићије у својој држао; она отвори очи, погледа Јанићија и осмехну се на њега.</p> |
| о како га по трбуху коље, нагони га, те отвори капиџик тетка-Мацин и увуче се у њену авлију.</p |
| ичме.</p> <p>Болесница врисну од бола и отвори очи, ова изненадна %операција освести је, а хећи |
| је за појасом носио.{S} Он је извуче и отвори.{S} У кутијици је лежао сасушени стручак босиока |
| е на авлију.</p> <p>У томе се и капиџик отвори и %ни прагу се појави танка фигура фудул-Стаменк |
| муж и господар у кући, или шта је? — Он отвори врата, извири на ћошку, па, кад је ни тамо не сп |
| <p>У једноме часу њему се учини да неко отвори капиџик.{S} Прва помисао била је, да је мајстор |
| , брате, дао Бог!</p> <p>Просјак обично отвори руку, и кад види колико му је дао, промрмља поне |
| аде нешто по турски.{S} Маца оде, да му отвори, а хаџија, седећи на чардаку стаде ослушкивати, |
| жену, која је скочила из постеље, да му отвори, поче је тући и гњавити тако, да се једва искобе |
| о трећег дана догоди се случај, који му отвори очи и у потпуној наготи показа, какво се мишљење |
| х Срба.{S} Чак му је помагао и да радњу отвори и да му у чаршији подигне углед као равноправном |
| оме уверењу, које му је овде у кисељаку отворило очи.{S} Паде му на памет како је, пре неколико |
| једу.{S} И колико је тек сада, када је отворио пут потомству, удвостручио сву своју снагу око |
| дно са кира-Анастасијом у Галцу, где је отворио малу бакалницу, а у <pb n="114" /> њој крчми по |
| ш, колико ти је добра учинио, кад ти је отворио очи, те да видиш како те она прва варала.</p> < |
| о је, да је у Галцу са кира-Анастасијом отворио малу бакалницу и успешно крчмио анасонлију, а н |
| ш тетка-Маци на помоћи и четворе очи да отвориш на све... разумеш ли, на све.</p> <p>— На све, |
| </p> <p>— Е то сам хтела, да преда мном отвориш уста и да мене запиташ.{S} Гледам само шта чини |
| .</p> <pb n="157" /> <p>— И хоћу то!... оте му се узвик и он, без икаквог чекања, излете на ули |
| нда судбина!{S} А од судбине нико се не оте.{S} И други су патили, па опет нису помрли од глади |
| ; ама да сам ја што ти...{S} Бога ми... отегну тетка-Маца.</p> <p>— Ама, што ме мучиш?{S} Што н |
| тек по који пут што би јој се из груди отео дубок уздах, који му наговештаваше све друго само |
| х воли или мрзи, што су Лепосаву у гроб отерали.</p> <p>Маца га је истински жалила.{S} Гледајућ |
| <p>— Шта је, море, те плачеш?</p> <p>— Отерао ме газда!...</p> <p>— Зашто?</p> <p>Јанићије брз |
| , одобравао Диши, што је тога неваљалца отерао из радње.</p> <p>— Море, не могу да ти кажем све |
| да је мајстор учинио паметно, што га је отерао.</p> <p>Колико је ускипело у души Јанићијевој сл |
| ну свога мајстора.</p> <p>— Ако ме је и отерао, моје дреје мора ми дати; неће ваљда бити тако б |
| те му сада и то би неправо.{S} Ако је и отерао из собе, зашто да му се до сада не јави, да пита |
| маш никога свога, а Диша те на неправди отерао, па сам рекла: нека му овај босиљак — то, у мест |
| овратка газдина, сада ме он не би овако отерао, него би ме још и за калфу извео, што сам му био |
| и, бре?“ а она ми каже: „Он ме је овамо отерао!“</p> <pb n="217" /> <p>Тетка Маца обори главу и |
| а.{S} Казаће тетка-Маци и мајстор ће ме отерати.</p> <p>И њему се нешто ражали; дође му, да као |
| о да робијам због једне ороспије, па је отерах.{S} Ти си <pb n="148" /> друго, ти си добра дево |
| ортак са кир-Дишом.</p> <p>— Ламбру да отераш!{S} То што је долазио, нека!{S} Ама од данас да |
| се пољубиш са кир-Ламбром, да Јанићија отераш, а кир-Ламбри да допустиш да и од сада долази У |
| га је заносило а од чега се није могао отети, обузе га свега и Бог зна не би ли у овим топлим |
| да не дотрчаше људи, те га од Јанићија отеше.</p> <p>Тетка Маца и Лепосава дочекали су заједно |
| испред дућана, узе Јанићије Бик крчаг и отиде на чесму, да наточи воде.{S} А чесме по Београду, |
| чисто преобразише.{S} Ламбре поче да се отима и пишти од промуклости; а и кир-Диша, кога четвор |
| о када је била здрава, радила по кући и отимала се од слабости, која је не остављаше.{S} Трећег |
| е играчка девојачке ћуди; и што се више отимао, све је више подлегао оном немилостивоме осећају |
| таде сам.{S} Тако је неко време ћутао и отирао зној, а мало за тим устаде, с муком се довуче до |
| га одазвати.{S} Само што је руком нешто отискивао од себе.{S} Доцније тек, кад се освестио, при |
| — узвикну Јанићије, и како му прекипе, отисну од себе Думу тако силно, да овај полете насатке |
| би у руку, а она њега у чело, и лађа се отисну.</p> <p>Дуго и дуго још стајали су:{S} Маца, Леп |
| а се никад више у њу не врати.</p> <p>— Отићи ћу, али ћу јој рећи све.{S} Пљунућу јој у очи, па |
| ум уобичајена кафа код Маце.{S} Хтео је отићи, али га узе неки стид; изиђе му на очи Лепосава у |
| могао никако напустити овога мајстора и отићи бољем.{S} Јер и бољи мајстор то би исто радио са |
| ше.{S} Извадиће своје калфенско писмо и отићи ће из ове проклете вароши, да се никад више у њу |
| онио да иде кира-Мани и зашто није хтео отићи.</p> <p>— Па куда ћеш сада, несрећни сине?</p> <p |
| а дан сви чираци са Јанићијем морали су отићи, да пољубе руку својој мајсторици.{S} Лепосава је |
| вао по дућанима, а када је осетио глад, отишао је до једне симиџинице и тамо жељно гледао у она |
| бре није чекао да га по други пут зове, отишао је и тамо затекао Анастасију у таквоме стању, да |
| лезовац.{S} А када га је умор савладао, отишао је у вече на Ташмајдан и у оним мрачним пећинама |
| ајстор-Диша је гостио своје званице.{S} Отишао је сам до кир-Ламбре, пољубили се и љубазно га п |
| >Где је Диша после овога најтежег удара отишао из тетка-Мацине куће не зна се, па тако исто и г |
| сети како га је увек, када би кир-Диша отишао у дућан, терала да муче као бик и да гради којек |
| дана доби писмо, Ламбре му јавља да је отишао на вилает, у Костур; тамо ће остати неколико мес |
| н, бунован и добро неиспаван, хаџија је отишао у дућан.{S} На поласку није жени ни речи прогово |
| ницом у главу.</p> <p>Сутра дан Дума је отишао суду, да још с те стране покуша.{S} Али Диша одр |
| ама и витим минаретима.</p> <p>После је отишао у Мокри Луг.{S} Тамо се погодио код једнога газд |
| гунцу, те да га она пронађе.{S} Прво је отишао Маци, да се посаветује.</p> <p>— Бог и душа, поб |
| ли се?</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Што је отишао.</p> <p>— А што се то тиче па тебе поп ли си, да |
| ји се уковао за врата, куда је Јанићије отишао, тешко да је и опажао, да пред њим стоји престра |
| са кира-Маном.</p> <p>Од како је Ламбре отишао, кира-Мана се још више издужила.{S} Уз припомоћ |
| је већ далеко одмакао, завио за сокак и отишао својој кући.</p> <p>— Грех је; ама зар је то бил |
| — а онај, кога је искушење савладало и отишао пре Ускрса и Четрдесетнице, тај не може да буде |
| >Када је претрнула срца напустио кућу и отишао у дућан, рекоше му момци да је долазила тетка-Ма |
| аљске остатке Бенџине, кир-Ламбре не би отишао у свој дућан, а да не наврати удовици, тек да ви |
| едај само какав изгледа!{S} Одмах да си отишао берберину, да те измије и ошиша, па у дућан!</p> |
| је било и овога јутра.{S} Диша је зором отишао у дућан наредивши Јанићију, да му сваки час јављ |
| на своју руку живи.</p> <p>Када је оно отишао, тврдо науман да са собом доконча, он је пун срџ |
| мужа.{S} Али пре него што је пристала, отишла је кума-Думиници и кира-Мани, да им се на Дишино |
| морноме пролазнику за седиште.</p> <p>— Отишла! — прошапута. — И он долазио... сад шта да се чи |
| ада би се толико заборавила, брзо би га отишла мајци на вилает!{S} Жена, кад није понизна мужу, |
| асија је одмах после одласка Ламбринога отишла у Скадар-махалу код своје пријатељице фудул-Стам |
| ским матрозима из Галца.{S} А кира-Мана отишла у Галац и довела мужа кући, пошто се добро намуч |
| ин толико је мучио због тога, да је она отишла једноме дервишу, те јој овај даде записе.{S} И о |
| о за њезино Канче.</p> <p>Једнога јутра отишла Лепосава у дућан мајстор-Дишин те му однела фес, |
| затече Лепосаву саму.{S} Тетка-Маца је отишла једној жени, која је тога дана принову чекала.</ |
| писе.{S} И одмах се осетила; али кад је отишла у буџак, добила је нешто што не би ни налик на Б |
| /p> <p>Када је Маца изишла из мутвака и отишла у кућу, Лепосава је села на столичицу, заронила |
| свршава сватове, докле му невеста није „отишла у буџак“.</p> <p>Сад ни кира-Думиници ни кира-Ан |
| ћор-Ахметовој кафани на Зереку, већ су отишле у посету лепој удовици.</p> <p>Свака од њих, рук |
| p> <p>Са враћеним прстеном као да му је отишло на свагда оно спокојство, што га је до сада имао |
| да умре, или да буде његова.{S} Прво ће отказати службу, а за тим ће урадити оно, што ће се пос |
| ир-Диши се смрачи, кад чу како му шегрт отказује послушност.</p> <p>— А и шта си друго него пез |
| да буде крив?{S} Увек да жалиш, што си откидао од својих и жениних уста!</p> <p>Пред тако снаж |
| а је покушала све што је смела, само да отклони опасност од себе,</p> <p>— Па ти му реци да нам |
| езала се једна слика, па, зажмурила или открила трепавице, она је увек видела једно: некакву гр |
| нило.{S} Учинило му се, да му је баш то открило у потпуности све оно, о чему је и после Мациног |
| ме венчаноме куму. — Али што није језик открио, то открише једаред у хамаму неколико модрица, ш |
| е куму. — Али што није језик открио, то открише једаред у хамаму неколико модрица, што их кир-Д |
| не спази, поче викати:</p> <p>— Куде си откршила глава?{S} Овамо се вуци, бре!</p> <p>Али ни са |
| апне шаке и почне да га меси, тај се не откупи лако.{S} Јанићију је тек предстојала судбина.</p |
| до миле воље.{S} Ономад је један хаџија откупио од некога испосника мајку Божју, икону која је |
| текао је одмерено, тихо и без облачка; откуцавао је као сахат на градској „сахат-кули“, који д |
| четворица држаху за руке, покуша да се отме; па, кад осети да му је то немогућно, пљуну у лице |
| шен сишао је у подрум, да у један бокал оточи расола, који је он увек за вечером наместо вина п |
| се толико повео за женом, он се сасвим отпадио и од оног малога броја српских познаника, са ко |
| је већ довршио један посао, па почео да отпасује кајиш с колена, кад у дућан завири Лепосава те |
| Јанићије на душак и поможе мајстору, да отпаше кецељу, коју при раду око антерије везује.</p> < |
| еластично девојачко тело, осећала онај отпор и оно таласање њезиних недара.</p> <p>Долазило му |
| Диша у своме дућану сам.{S} Јанићија је отправио у град, да однесе један пар местви<ref target= |
| промозгају и удесе, а кира-Мана, чим их отпрати очима, штуче кроз суседне капиџике и башче до < |
| <p>Јанићије опет, кад год га Маца није отпратила куд, није се одмицао од болесничке постеље.{S |
| ф папуџијски, и скоро половина чаршије, отпратио покојника до вечнога станишта.</p> <p>Сахранил |
| шло за руком.{S} Али кад Цигани свирачи отпратише кући и кума, кад ноћ осу звезде и блага месеч |
| било лако рећи; али, ако га мајстор не отпусти, ако му не изда калфенско писмо, шта ће онда?{S |
| pb n="17" /> Ниједног просјака не би он отпустио без благе хришћанске утехе.</p> <p>— Ако му и |
| д тебе било, али ето, ја те молим да ме отпустиш.</p> <p>— Хајде, бре, ћопеку један!{S} Седи и |
| кира-Анастасију, како јој је супруг већ отпутовао.</p> <p>Јанићија Бика, и ако није још био про |
| аци, када га ова поче грдити, што се не отргне.</p> <p>— Не могу, тетка-Мацо, не могу више! — ј |
| нађе одбачену аспру, узме је међ прсте, отре јој блато о антерију, па је опет врати на старо ме |
| ио? — прошапута и одмахну главом, да се отресе од такве помисли.{S} Али ова новост тако је изне |
| али мајстор Диша не може вас дан да се отресе оног двоструког утиска, што га је те ноћи осећао |
| и дан, он опет није могао да се потпуно отресе жаоке, која је већ пецнула заљубљено срце његово |
| кога се ни после толико недеља не мога отрести.</p> <p>Једне вечери — баш уочи недеље — тетка |
| им васпитањем беху толико успели, да се отресу варварских особина свога племена и да се подража |
| !?{S} Белћим ћу ја да једем њен кадаиф, отров да је изеде, ороспија једна!</p> <p>Јанићије не ч |
| а се повратите?</p> <p>— Отрова, кучко, отрова! — стење мајстор-Диша и шкрипи зубима.</p> <p>— |
| искате вода, да се повратите?</p> <p>— Отрова, кучко, отрова! — стење мајстор-Диша и шкрипи зу |
| р-Диша и шкрипи зубима.</p> <p>— Ко вас отровао?</p> <p>— Ти! — продера се супруг и подиже обе |
| по том, подаривши јему истовремено три отрока мужескаго спола, престависја у Господу 184... ље |
| урско чкембе, да ми очи испије, младост отрује!</p> <p>Кир-Ламбре, узбуђен сузама и пребацивањи |
| дише их, и Лепосава, бледа од узбуђења, отрча кући, па кад залупи капиџиком за собом, бризну у |
| а и побеже из мутвака, па онако збуњена отрча у кућу.{S} А Јанићије је дуго и дуго стојао забле |
| је; девојчица залупи вратима и певушећи отрча кроз авлију у кућу.</p> <p>Још неко време седео ј |
| о другога, док тек Лепосава у један час отрча мутваку и прстом позва Јанићија.{S} Нешто му је ж |
| Диша неће да зна ни за шта више.</p> <p>Отрча Јанићије, а Мајстор Диша остаде сам.{S} Тако је н |
| ана, узнемирена овом Ламбрином љутином, отрчала је у комшилук до кира-Думинице, да разабере, не |
| и ради, одскочила у страну и на прстима отрчала чак у мутвак, да се <pb n="99" /> ма у каквоме |
| , како је, у ономе часу кад је Јанићије отрчао по воду, угледао, како у собу улете некаква црна |
| о у њено насмешено лице.</p> <p>Девојке отрчаше у дубину баште са посластицама, а Јанићије, кад |
| овукло, то је, да, од времена на време, отрчи до куће и обиђе децу.{S} Тамо би преседео по чита |
| анићије Бик, калфица код Дише устабаше, отумарао је незнано куд.{S} Ко о њему што сазна, нека д |
| ксат обузело.{S} Кад угледа свога мужа, отури канту и пуна радости стрча доле.</p> <p>— Стиже л |
| од тај посао! — рече Ламбре скрушено и отури одело од себе. — Уједе ме, пцето; шта сад да се р |
| му да се на једноме месту скраси.{S} Он отури посао, одмахну руком весело па изиђе из дућана.</ |
| о не дође.</p> <p>— Ох, ох, луда глава! ох проклето Бик што ми укради антерија!{S} А-а-ах! — Ши |
| о је тулум, једно говеђе шкембе!{S} Ох, ох, како сам уморна!{S} Лепосава, дете, донеси један ра |
| по пола главице црна лука.</p> <p>— Ох, ох! — одахну кир-Диша под пријатном свежином хладне вод |
| егову срећу, нико не дође.</p> <p>— Ох, ох, луда глава! ох проклето Бик што ми укради антерија! |
| же; а он је слуга, нема нигде ништа!{S} Ох, Боже, само му не дај да се обеси!</p> <p>Тако је ша |
| , оно је тулум, једно говеђе шкембе!{S} Ох, ох, како сам уморна!{S} Лепосава, дете, донеси једа |
| епала, да се не обеси ради ње. — Ох!{S} Ох!{S} Баш је добар!{S} Баш је добро то што не учини! — |
| о се препала, да се не обеси ради ње. — Ох!{S} Ох!{S} Баш је добар!{S} Баш је добро то што не у |
| ала по пола главице црна лука.</p> <p>— Ох, ох! — одахну кир-Диша под пријатном свежином хладне |
| на његову срећу, нико не дође.</p> <p>— Ох, ох, луда глава! ох проклето Бик што ми укради антер |
| </p> <p>— Нане! — поче Лепосава која се охрабри, кад спази матер. — Ево, Јанићије је дошао, ама |
| по мало, раскрстити са погрешком свога оца, који не беше те среће да се, као и он, ожени Гркињ |
| <p>— Тако и ваља.{S} Мајстор је више од оца; отац само што роди, али мајстор је онај што отвара |
| ти је десна рука у кући, поштује те као оца; а и сам знаш, колико ти је добра учинио, кад ти је |
| је уроке, који јој сметају да га начини оцем, о томе кир-Диша није ни мало сумњао.{S} Зар је је |
| дому извршило чудо, и како је он постао оцем три синчића, који му, у један исти час, испунише к |
| шима и како је жељно јео деран, то нека оцене они који су у животу имали прилике почешће гладов |
| {S} А та сама помисао, да се сад, овако оцрњен и смешан, јави у свету, ради своје одбране, стра |
| о даље од онога места, са кога се јасно оцртаваше београдско обзорје са кубастим џамијама и вит |
| ога изгледа, што се на Јанићијевом лицу оцртаваше.</p> <p>— Брзо кући, мајсторе!{S} Тетка-Маца |
| ереници као блудни син из Библије своме оцу, ушли свечано у кућу лепе удовице, што је овеселило |
| е поклони газди.</p> <p>— Хвала ти, као оцу на храни и науци; све ми је добро код тебе било, ал |
| ишљавали, седео је Диша у ономе собичку очајан и нерешљив.{S} Мисли и планови разлетали су се к |
| да са собом доконча, он је пун срџбе и очајања лутао тамо амо по густим трњацима, који су се в |
| му се на ново почеше враћати тешки дани очајања и пометености.</p> <pb n="174" /> <p>— Зашто: т |
| е грешнице, чије очи, заливене сузама и очајањем, изгледаху ипак тако детињски насмејане и тако |
| оба и Анастасија, која је тамо плачна и очајна остала, беху једини предмет његових збуњених мис |
| на чела, погледа плашљива али ипак пуна очајне чежње, који је говорио много више, него што би ј |
| > <p>— То она казала, то?! — викну Диша очајним гласом и ухвати се обема рукама за главу.</p> < |
| анићије је такође немо стојао пред овом очајничком приликом, оборио је и он очи, па их није <pb |
| та је да кријеш оно што ми образ каља — очајно промуца Диша. — Реци ми само, је ли долазила по |
| тка-Мацо, и лажу, Бога ми! — викну Диша очајно.</p> <p>— Е, мој Дишо — уздахну болно Маца — Лај |
| то да заспите, бре?! — јекну кир-Ламбре очајно и пљесну се шаком по челу, да је кира-Мана, која |
| да се криво закунете? — викао је за њим очајно кир-Дума на улици.</p> <p>— Сиктер, бре, псето; |
| /p> <p>Међутим, докле је кир-Диша овако очајно лутао све даље и даље од главне чаршије, Ламбре |
| евојче и радознало пратило сваки покрет очајнога комшије.</p> <p>— Шта си се забленула, бре, ов |
| га исказа могао посумњати; то му је био очевидни доказ, да је све онако било. — Јер, да није кр |
| аш ти!{S} Сама ћу! — одговори Лепосава, очевидно неким новим измењеним гласом, који није ни мал |
| који тренутак стојала на прагу дућана, очевидно савлађујући у себи сувишну збуњеност и страх и |
| ти, ето, како чиниш!</p> <p>Анастасија очевидно ништа није чула шта јој Јанићије говори.{S} Он |
| ро.</p> <p>— Како: зло? — запита хаџија очевидно преплашен од забринутога лица Мацинога.</p> <p |
| .{S} Диши... јер ја ћу...</p> <p>Она се очевидно борила са самом собом, да му нешто на душу мет |
| лада овде труну љета,</l> <l>Кад сватко очевидно знаде</l> <l>Чјем је сердце оскудно!“</l> </qu |
| лада овде труну љета,</l> <l>Кад сватко очевидно знаде</l> <l>Чјем је сердце оскудно!“</l> </qu |
| време добијао. — Али ма колико да је то очевидно он сам опажао, и самоме њему било је тугаљиво, |
| све трговачке послове.{S} Свакога дана очекивала је од свога мужа макар какав глас; али кир-Ла |
| њезиној завади с мужем, то је с правом очекивала да је он заштити <pb n="102" /> и нађе начина |
| уражи да се лично јаве; они су чезнули, очекивали, да се сама кира-Анастасија досети, а ова опе |
| Тада би Јанићије из чежње и страшљивога очекивања прелазио у наглу срдитост, па му се чинило, д |
| само што промуца нешто неразумљиво и са очекивањем, испуњеним страхом, звераше у тетка-Мацино р |
| ир-Диши, и он се на један мах збуни.{S} Очекивао је сасвим друго: да ће му жена ударити у плач, |
| ерати у лаж и Јанићија и тетка-Мацу.{S} Очекивао је све друго само не овај израз, који му је из |
| неком нејасном стравом и трептањем срца очекивао, када ће својим очима угледати часни ексер, ко |
| p> <p>Тога дана мајстор Диша је у залуд очекивао Јанићија, да се врати; њега не би ни од куда.{ |
| {S} У залуд је мајстор Диша бечио очи и очекивао тај срећни дан, Лепосава ни мукает.</p> <p>— Е |
| ио и у мутвак, где је Јанићије стојао и очекивао на заповести.</p> <p>А када кир-Диша зађе и у |
| у као стена и он је као заливен ћутао и очекивао од тетка-Маце, да она сама пронађе пута и начи |
| ужива...</p> <p>Повратак кир-Дишни кући очекивао се свакога дана.{S} Ма да се са Јанићијем онак |
| епенке и поћи кући, слао је и са зебњом очекивао шегрта, да му јави шта је код куће.</p> <p>Јан |
| е је седео у дућану и са неком стрепњом очекивао на повратак мајсторов.{S} Он се ни из далека н |
| о гледао у Јанићија, који је са страхом очекивао, шта ће се са мајстором десити.</p> <p>— А ти |
| ћутање овлада у соби; Диша је скрушено очекивао на бујицу прекора, али тетка Маца још ћуташе, |
| } Пред очи јој изиђе све, шта може сада очекивати.{S} Није се она ни мало плашила кир-Дише, за |
| ајно погледа у обе жене, које радознало очекиваху да им објасни, чега ради је тај памук чудотво |
| товљевим.{S} Диши не оста друге него да очекне.</p> <p>Међутим, докле је он чекао пред доксатом |
| и прстен у руци, премеће га и загледа и очекује, неће ли му газда казати, где и коме да га одне |
| т да вади из ћемера и да са нестрпљењем очекује на свој повратак кући.</p> <p>— Ова ме деца ску |
| да поднесе и овај ударац и да у страху очекује, како ће се све свршити.</p> <p>Лепосава је так |
| ао је тако неку потајну страву, као кад очекујемо нешто што ће се неминовно десити, али никако |
| је погледао у насмејане очи своје жене, очекујући да му оне прве објаве оно, чему је жудео.{S} |
| у код мене!</p> <p>Анастасија пребледе, очи јој стадоше, а сузе у часу усахнуше, кад зачу да Ла |
| посаву и чу, како се са осталима смеје, очи му се закрвавише а песнице стегоше..{S} Журно изиђе |
| стасија!“</p> <p>И дође јој да заплаче, очи се замаглише; али ко би знао зашто, она од једном с |
| е са затегнутом кожом смршало је нагло, очи добиле грозничави сјај и нестално зверају, а трбух |
| а погледа и збуњено се насмеши на Дишу; очи јој засенуше од толиког крупнога злата и она поче д |
| > <p>Лепосава прикова поглед у њега.{S} Очи јој необично светљаху, али не више оним топлим сјај |
| ога залогаја на Дишином лицу огледа.{S} Очи му грануше живошћу, кад му са сокака допре раздраже |
| ућан, зајапурен од наглога узбуђења.{S} Очи су му севале живље него ли до сада; момци се чисто |
| ="101" /> неће је моћи жив дочекати.{S} Очи су му севале грозничаво и чисто набрекле.</p> <p>— |
| му прича и разноси, чисто се зграну.{S} Очи му се приковаше, па ни да макну са Јанићијевога лиц |
| — А која ли то? — запита брижно жена, а очи јој крвнички севнуше на помисао, да се ма са којом |
| дах девојачке душе са мирисом ђулса, а очи са сунчаним зраком.{S} Био је у Еврејској Махали, п |
| та би? — запита кир-Диша нестрпељиво, а очи му се плашљиво приковаше за Мацино лице.</p> <p>— Н |
| и трбушат, али лице му некако смагло, а очи се чисто угасиле и упале у главу.{S} Па онда, он, к |
| оне преплашености неста, а наместо тога очи јој добише некакав дрзак, изазивачки израз.</p> <p> |
| ло блата, игрукала је провидна јара, да очи заслепи.</p> <pb n="59" /> <p>Јанићије ступи у хлад |
| н са највећим нестрпљењем бечио од туда очи и искашљивао се, не би ли га чула, она је у мутваку |
| ти!{S} Што <pb n="175" /> ниси отварала очи, него си хтела да ти ћерка буде устабашиница!“</p> |
| ско, маче?{S} И то је живо, и то си има очи, Дисо, бре!</p> <p>Кира-Анастасија погледа искоса н |
| пазио како јој од силнога смеха сузе на очи ударе.{S} Смејала се тако слатко, као дете када га |
| еда сада.{S} Тетка-Маци ударише сузе на очи; говори му, а сузе без јецања и плача теку кап по к |
| ченога.</p> <p>Јанићију ударише сузе на очи.</p> <p>— Шта је, море, те плачеш?</p> <p>— Отерао |
| већ на прагу.</p> <p>Сузе му навреше на очи и он их кришом од пролазника утре рукавом и полаган |
| Љута сам паприка на неправду; крв ми на очи наиђе, па онда нека беже од мене!{S} За добро сам т |
| Од куда му баш сада почеше излазити на очи час тетка Маца час Лепосава, а сада опет мајстор Ди |
| а ме шаљеш тамо: немам образа да јој на очи изиђем.</p> <p>— Зашто, море?</p> <p>— Јер ми је ка |
| иш шија на гробље?{S} Од теб ми црно на очи! — дерао се Ламбре и бесно је дрмусао за оба рамена |
| е сву у комадиће растрза, само да му на очи изиђе.</p> <p>И онда, још већма клонуо, незадовољан |
| је дошао до свога капиџика, изиђе му на очи кира-Мана са њезиним сухим контурама и очима у који |
| тићи, али га узе неки стид; изиђе му на очи Лепосава у целој својој појави и он се, сад први пу |
| то роди, али мајстор је онај што отвара очи и даје лебац у руке — објашњавао је хаџија и задово |
| да јој кћи противуречи; Лепосава убриса очи рукавом и оде у мутвак.</p> <p>За њоме дође и Маца |
| у јастуке и поче нагло јецати.{S} Пред очи јој изиђе све, шта може сада очекивати.{S} Није се |
| на прилика једнако му се истављала пред очи; и ма колико му та живахна појава била пријатна, ип |
| је ова мисао све већма освајала и пред очи му изводила кира-Анастасију у оној јасној и милој с |
| толико му је било тешко изићи јој пред очи овако сплетен и немоћан, да ствар што боље изведе.< |
| ам, распомами се па се улете право пред очи Јанићијеве, стеже песнице и сав трепћући од љутине |
| дуку.{S} Кад их разгледа, изиђе му пред очи све што му је дервиш саветовао, па онда и оно, што |
| црних печата, па онда баци нестрпељиве очи на ковчежић.{S} Достојанствен изглед пустињаков, ко |
| , и у колико се више Лепосава на његове очи развијала, у толико је већма падао у неразумљиву ср |
| чеше му играти пред очима; а кад подиже очи тавану, њему се <pb n="119" /> учини, као да му се |
| а Диша плашљиво.</p> <p>Јанићије подиже очи мајстору и немо га гледаше.</p> <p>— Умрла зар?... |
| <pb n="158" /> мешкољила, затварала је очи, да заспи, отварала их и гледала замишљена у оно ка |
| њему стаде жао ове лепе грешнице, чије очи, заливене сузама и очајањем, изгледаху ипак тако де |
| да пазариш? — запита свети човек, чије очи набрекнуше и закрвавише од раздражености.</p> <p>— |
| је се Думиница и пиљи у вазда насмејане очи лепе удовице.</p> <p>— Кој па да гриза? — пита стид |
| иша је све жудније погледао у насмејане очи своје жене, очекујући да му оне прве објаве оно, че |
| и своју несрећну младост и да на њезине очи вене, не би ли се уверила, какву му је неправду учи |
| није помислила на тако што, али њезине очи тако су севнуле, да га је тај поглед јако подсетио |
| се нађеш тетка-Маци на помоћи и четворе очи да отвориш на све... разумеш ли, на све.</p> <p>— Н |
| ћије прекорачи праг страшљиво и нађе се очи у очи са мајстором.</p> <p>— Шта је, бре? — Како си |
| !{S} Криво је моје Канче, што ви вадите очи.{S} Мислиш ти нико не зна!?</p> <p>Кад опази како м |
| их га више волела!{S} Растао је на наше очи, био ти је десна рука у кући, поштује те као оца; а |
| доба ноћи, када се кира-Думиници почеше очи крпити, припалише гости фењере, окачише их о крајев |
| рже као опарен, кад угледа како и нож и очи кира-Анастасијине севнуше оштрим сјајем; страх од м |
| о ме даде на оно кавурско чкембе, да ми очи испије, младост отрује!</p> <p>Кир-Ламбре, узбуђен |
| брази јој на ново запламтеше, она покри очи шакама и побеже из мутвака, па онако збуњена отрча |
| .</p> <p>— Зашто?</p> <p>Јанићије обори очи, јер не знаде шта да наведе.{S} Диша га значајно гл |
| ебледе, седе на миндерлук и тужно обори очи на своја колена.</p> <p>— Хоће, вели, да се врати, |
| је Јанићије у својој држао; она отвори очи, погледа Јанићија и осмехну се на њега.</p> <p>— Јо |
| p> <p>Болесница врисну од бола и отвори очи, ова изненадна %операција освести је, а хећим, задо |
| г дана догоди се случај, који му отвори очи и у потпуној наготи показа, какво се мишљење о њему |
| нагорео онако?</p> <p>— Е, био отварати очи!{S} Шта ти је требала јабанџика, туђа кост, па још |
| акука, он престрављено скочи, разрогачи очи, па, када сазнаде да је ту био крај, докопа покојни |
| — викну Маца, а Диша само што разрогачи очи од изненађења.{S} До данас Јанићије није улазио у к |
| бру.{S} Онако бунован, зинуо и он, бечи очи, али никако не може да се разабере, где је и шта се |
| , кир-Дума се мало искашља и, окренувши очи у страну, започе:</p> <p>— Еле, просло три године!< |
| се несрећу у кућу.{S} Него сада отварај очи: девојку да узмеш, девојку, па кућа да ти пропева!{ |
| тасија, стидна од кума, заклони рукавом очи и побеже у мутвак, да кафе припрема.</p> <p>Кира-Ан |
| а Лепосава, застиђена, заклопи рукавом очи и побеже из собе.</p> <p>Кад се вратила са послужењ |
| на суђеноме часу, свећу додржао и паром очи заклопио.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| вом очајничком приликом, оборио је и он очи, па их није <pb n="66" /> смео подићи; није знао ка |
| ти зашто се туђио својих и није отварао очи, када се хтео женити.</p> <p>— Море, теби је бар ла |
| сад опет псовку, што није боље отварао очи, да му се тако што не догоди.</p> <p>Једнога вечера |
| д га је видео у дућану, увек је окретао очи и избегавао да га погледа.</p> <p>— Због њега сам ј |
| ну, <pb n="62" /> као кад би ко окретао очи од ружне ствари; па ни кроз чаршију неће смети од б |
| би, пред оваквом перспективом, затворио очи и са пријатним изразом, као да га когод шашољи слам |
| о ти је добра учинио, кад ти је отворио очи, те да видиш како те она прва варала.</p> <p>Хаџи-Д |
| другога.{S} Он опустио руке, разрогачио очи и зачуђено се забленуо у њу; а она тако исто узруја |
| дника.{S} У залуд је мајстор Диша бечио очи и очекивао тај срећни дан, Лепосава ни мукает.</p> |
| Јанићије зинуо на овакав дочек; избечио очи, па како је обема рукама пружио сахан, да јој га да |
| пео се хаџија на крму, шаком надстрешио очи и са пријатним уживањем посматра из даљине, како се |
| њу, које му је овде у кисељаку отворило очи.{S} Паде му на памет како је, пре неколико година, |
| ду затекао.</p> <p>О сунчеву смирају, у очи недеље, запишташе зурле и затутњише гочеви пред кућ |
| и тешки услов, па само трепће и гледа у очи тетка-Мацине.</p> <p>— Тако... рече Маца, прсну у с |
| а зрна на бројаницама и пажљиво гледа у очи Дишине.</p> <p>— Шта: тако? — пита Диша, а очију не |
| акав у лицу? — запита Диша, коме паде у очи силна малаксалост и бледоћа.</p> <p>— Ништа ми није |
| здам, —- рече полугласно и погледа је у очи.</p> <pb n="68" /> <p>— А дреје?...{S} Што си их од |
| газда-Диша, који у своме веку никоме у очи није смео рећи ни ружне речи а камо ли узмахнути ша |
| то? — одговори Анастасија и утаче се у очи своме мужу тако дрско и изазивачки, да се овај чист |
| прави Грк; а да му се простота не би у очи подсмевала и подмигивала, што се толико повео за же |
| ур Богу!“ — а полако да кажеш: „Со ти у очи, а болест у ложичице“, и три пута да хукнеш за њоме |
| рекорачи праг страшљиво и нађе се очи у очи са мајстором.</p> <p>— Шта је, бре? — Како си ми об |
| , али ћу јој рећи све.{S} Пљунућу јој у очи, па нека остане постидна.</p> <p>И то му је у овом |
| како тешко би му било рећи јој све то у очи, а још теже остати при своме, кад се она заплаче и |
| смехом у очима, које слободно гледаху у очи Дишине.</p> <p>— Ама не тако, већ кажи, да ти чујем |
| истине нема у ономе што свет говори.{S} Очигледан пример за потврду овога био је он сам.{S} И њ |
| је и развод брака, а како је ствар била очигледна, суд му је и то досудио.{S} Да се ствар што п |
| {S} Пцета! — викао је на сав глас Дума, очигледно преплашен оним одлучним изразом Јанићијевим и |
| p>— Тако ли беше? — пита Диша.</p> <p>— Очију ми, тако.{S} И па како је погано пцовао!</p> <p>— |
| ине.</p> <p>— Шта: тако? — пита Диша, а очију не подиже, само да се не сусретне са оним погледо |
| к ишчезну за оне аде и изгуби се испред очију.{S} На ведроме и као стакло јасноме дану, који бл |
| ! — одговори тетка-Маца и кришом, испод очију, погледа мајстор-Дишу.</p> <p>Међутим, и у чаршиј |
| едну јеменију и прошива ђонове, а испод очију прати сваки покрет свога мајстора.{S} Па и њему д |
| мирно, опсецао коже за јеменије и испод очију посматрао бившег шегрта како се наокришке ближи.< |
| о узбуђен и са једном огреботином испод очију. —</p> <p>— Ко те огреба, бре? — запита га мајсто |
| служење, и свакога дана посматрао испод очију, како се ово вижљаво девојче све више развија у ј |
| и Јанићије не миче, него ћути и не диже очију са земље.</p> <p>Лепосава, која је весело до овог |
| нићије, стидљиво оборио главу и не диже очију.</p> <p>— Добро јутро, дете!{S} А где си ти до са |
| мајстор Диша у постељи врло дуго.{S} Из очију му никако није избивала Мацина кућа са дебелим хл |
| ја, како јој долази, стушти обрве, а из очију само што не севнуше муње.</p> <p>— Ста искас ти о |
| м крупним, зеленим сузама што капаху из очију ове лисице, а и по брковима, што су са њушке на о |
| лоњен о њега, а од стида није смео дићи очију горе.</p> <p>Лепосава га спази, али кад виде како |
| некако тако неодлучно и с таким изразом очију, као кад би неко хтео да каже:{S} Хтеле би ви да |
| о ватра светле пеге разлетеше му се око очију; смрачи му се, и он тресну сахан са кадаифом пред |
| излете на поље.</p> <p>— Торњај ми се с очију, у дућан да ми не приступиш више!</p> <p>Несрећни |
| оне косе.</p> <p>— Море торњај мм се с очију; не искупљај ми комшилук пред кућу.</p> <p>— Нека |
| озбе, угледа онако узрујанога и крвавих очију, она престрашено врисну.{S} Овај врисак и преплаш |
| сте су стреловито пролетале тик његових очију, а у јасној сунчаној светлости зујало је неколико |
| сија, а мишицом скрива образ од њихових очију.</p> <p>— Кој други него младожења!</p> <p>— Кака |
| само да се спасе од толиких девојачких очију.</p> <p>— Е, па честитај Лепосави!{S} То ће ти би |
| ајбоља контрола, да му домаћицу од злих очију сачува.</p> <p>Све је то тако, али он није могао |
| а би му лепа удовица на сан, насмејаних очију, са оним младешчићем и у шареним шалварицама, из |
| и Лепосаве, румене од стида и оборених очију на под.{S} Стала опуштених руку уза сама врата и |
| , кир-Диса!</p> <p>Диша се разрогачених очију заблену у госта.</p> <p>— Ја сум, кир-Диса, ваш к |
| она, а зрачак ведрине блесну из влажних очију.</p> <p>— Кажем ти, нисам!</p> <p>— Хоћеш да ми д |
| изнад живахних, силом застиђених црних очију.</p> <p>— Ја сам, кир-Ламбре — Канче!...</p> <p>— |
| еобично тешко, кад помисли каквим ће га очима гледати и Ламбре и кира-Мана, кад их стане око со |
| однесоше у шибљак, а руке се пружише за очима, које им показаше издашне џбунове кисељака.</p> < |
| олазила по дреје, реци, тако не гледала очима своје дете!</p> <p>— Зашто, бре, газда-Дишо, зашт |
| зишао из мутвака, погледала и испратила очима, за које не би могао рећи да су равнодушне.{S} Шт |
| жа и мила, да је Диша од сласти %гуташа очима.{S} И да му не беше зазорно, да своју испрошеницу |
| ојој вереници; јер оно, што већ једаред очима омили, то се више од срца не очупа.</p> <p>Сутра |
| сиља.</p> <p>Мајстор-Диши се смрче пред очима, кад помисли да се и његова жеља може остварити т |
| коме, после овога разлагања, пуче пред очима сва дубина хаџијскога значаја, стеже срце и, пред |
| ви и модри колути почеше му играти пред очима; а кад подиже очи тавану, њему се <pb n="119" /> |
| кир-Дума живо <pb n="43" /> сликао пред очима мајстор-Дишиним, није остала без свога утицаја на |
| та Лепосава и радознало поче да прелеће очима по кајику, који се све више ближио.</p> <p>— Ено, |
| кира-Мана са њезиним сухим контурама и очима у којима не беше ни трага од живахности.{S} Нешто |
| танеш овде!</p> <p>Фудул-Стаменка учини очима знак Ламбри, да послуша, и изведе га из собе на а |
| говори ни речи, него га поче одмеравати очима као човека, кога ни у шта не рачуна.</p> <p>— Обр |
| ју и удесе, а кира-Мана, чим их отпрати очима, штуче кроз суседне капиџике и башче до <pb n="18 |
| је до ситости задовољан и поче трептати очима, а нежним изразом лица пратити расположење својих |
| о.{S} Ходи, ближе!</p> <p>Лепосава маши очима руци Дишиној, коју је он пред њом у вис уздигао.< |
| љства.{S} И она се кикоће; али кад маши очима горе, а то није удовица, већ држи кир-Ламбру за н |
| е браде и лица овална са необично живим очима, које одаваху тип Јерменина.{S} Кад старац устаде |
| Диша не чу ово питање?{S} Пред његовим очима лебдела је само прилика оног набреклог, мало расп |
| сем тога, ова посета имала је у његовим очима решавајући тренутак.{S} И ако је он удовици врати |
| врати; али куд и коме?{S} Зар да својим очима гледа Лепосаву, како се опрема за његова мајстора |
| трептањем срца очекивао, када ће својим очима угледати часни ексер, који ни цар Костадин није м |
| дижући се. — Мислиш, не видим ја којим очима гледаш ти у Јанићија и како ти побелеше, бленући |
| ју, седе на једну троножицу и зажареним очима поче пратити еластично гибање и извијање витога с |
| ну и избегава да се сусретне са њезиним очима.</p> <p>— Смилуј се!</p> <p>Јанићију поста неприј |
| >На горње питање кир-Ламбре трепну мало очима и лагано поглади свој образ.</p> <p>— Та ли ти је |
| на онај младешчић и свеже лице, озарено очима, које су се и кроз најтужније сузе пркосно смешил |
| одала, а друго, што је чезнуо да је бар очима види, ако не успе да с њоме на само говори.</p> < |
| твар; јер ма колико да је човек прав, у очима жена, докле се пазе, он је увек кривац.{S} А ове |
| њих одваја и кади Грцима, и то беше, у очима њиховим, тежак грех: издвајати се од свога соја и |
| дизале су му углед међу Грцима, али, у очима кир-Думиним, нарочито његова хришћанска питомост, |
| но време у јеку цветали, а и зато, да у очима свога шегрта јаче означи ону разлику, која између |
| ости и страха, какав ли то он изгледа у очима људи.{S} Јер, њему се чинило да ово, што је сада |
| е од пете до главе, па се разгоревала у очима, из којих је суктала силна врелина.</p> <p>Морао |
| би га појава овога простака понизила у очима Ламбриним, Думиним и осталих нових пријатеља.{S} |
| љеним погледом, бледим лицем и сузама у очима, које га тако жалостиво гледају.</p> <p>— А што с |
| а растанку за градом чак му се и сузе у очима завртеше.{S} Загрлио је снажно хаџи-Дишу, притиск |
| и онај страх од кир-Дише, који му се у очима приказиваше као орјатин, који ће га на првоме сус |
| о ће се у чаршији окренути и какав ће у очима света изгледати, кад ствар пукне по Београду.{S} |
| и сада не тако стидљиво већ с осмехом у очима, које слободно гледаху у очи Дишине.</p> <p>— Ама |
| ј млађи припаљивао наргиле, само трепну очима у знак опраштања и поче немарно пуштати густе хла |
| дан разговор с тобом.</p> <p>Маца махну очима на Лепосаву и ова изиђе на поље; али по староме о |
| риступише и целиваше га у скут, а он им очински благослов подели.</p> <p>— Богоугодни пустињаче |
| иној мајци, да га на врео калуп метне и очисти.{S} На повратку, кад је завила у своје сокаче, с |
| ек онда окретао српски, али тако, да се очито опажало, како с тешком муком изговара поједине ре |
| о немогућно да и даље самује, а да ипак очува добро име честите удовице.{S} Знала је она врло д |
| ужби онога, коме је у своје време образ очувао, а који му је сада, место да га награди, забио н |
| је, да ћути, она се бојала да неће моћи очувати тајну, коју јој је у једноме часу обећао.{S} Ус |
| .{S} Кажу: остарела си, а ниси умела да очуваш девојче.</p> <p>И оно, што мајстор Диша до сада |
| аред очима омили, то се више од срца не очупа.</p> <p>Сутра дан су кира-Думиница и Ламбриница, |
| да си отишао берберину, да те измије и ошиша, па у дућан!</p> <p>— Хајде, дете, пољуби мајстор |
| дубокога хркања нечијег.{S} Он нечујно ошкрину врата, провуче главу и загледа унутра.{S} На ми |
| вратима.{S} У исти час врата се полако ошкринуше и у собу се промоли кир-Думина глава.</p> <p> |
| </p> <p>— Много, кир-Ламбре, много бре, оште педесет и четири!</p> <p>— Неје много за едно мудр |
| его ће сутра моја домакица да ми наниже оште едно килибар-зрно.</p> <p>— А колико ли бројиш па |
| <pb n="12" /> <p>— У здравје да нанижеш оште педесет и четири! — одговори Ламбре весело и даде |
| га.{S} Он се није обазирао ни на њезине оштре изразе, ни на њезине молбе, па чак ни на онај мла |
| стор свој посао, а са како тешком руком оштри дикиш калфин засецаше дубоко испод коже у пањ!</p |
| једним пањем и кројили по сахтијану са оштрим дикишом.{S} Са каквом ли је лакоћом руке опсецао |
| о и нож и очи кира-Анастасијине севнуше оштрим сјајем; страх од могућне смрти не даде му да изв |
| едрима и неколико <pb n="51" /> ножева, оштрих с обе стране, којима се, при општој дервишкој мо |
| тања, што их је кир-Дума тако одлучно и оштро излагао, сплетоше га за часак.</p> <p>— Ето, види |
| , само се од ових разликовао, што је на оштроме крају, место обична врха, био завршен двокрако, |
| ојој нађе две аспре.</p> <p>— Узми, на! па да купиш пењерлију, и да добро запамтиш овај дан!</p |
| е би напипао једну аспру (1/3 од паре), па кад је напипа, приступи просјаку, тисне му је у шаке |
| а је добар газда и човек „тихе нарави“, па, као вели, ако овде раскварим сватове, лако ћу после |
| ниску дуката и онај дукат „ћошајлију“, па то све закључа у гвоздењачу сандук, опроба да ли је |
| ва и жена, којима су деца једна тегоба, па тако и немају никога свога, који би им, на суђеноме |
| n="117" /> — Нема бре ништа за бадава, па ни жена!{S} Ја сам се доста уједао, сад се уједај ти |
| блесну ме светлост, а ја, женска глава, па се препадох, па само што ми зуби цвокоћу од страха.< |
| Зини, да ти кажем! — одговори Лепосава, па како је дошла ближе Јанићију, ухвати крај од кајиша, |
| лики, безизразни шум шумио је око њега, па, ни сам не знајући зашто, он се несвесно поче пипкат |
| н један део капитала, крваво стеченога, па да ли ће Јанићије умети тако поуздано да му и радњу |
| онако рђаво провео, дохватила га сада, па га чисто гура напред кроз тесну и кривудаву улицу.{S |
| ме и да је дотера, бар да му се правда, па макар да га и слаже, вукла га је неодољиво тамо, и о |
| д једном уозбиљи и зачуђено га погледа, па онда преплашено поче узмицати насатке.</p> <p>У том |
| дговори Лепосава и отворено га погледа, па се и насмеши.{S} Диша изгуби свест, срце му заигра и |
| жиш?</p> <p>Старац га значајно погледа, па онда одлучно одговори.</p> <p>— Сто хиљада гроша.</p |
| егово игра ли игра, кад те само угледа, па ко што ради, он трч’ за тобом, ја л’ да те загрли, ј |
| ?!...</p> <p>— Твој сам леб јео, газда, па сам ти и образ чувао; а ти ме тераш да идем кир-Ламб |
| p>Али Јанићију се стегло грло од стида, па ћути као заливен.</p> <p>— Море, шта ти је?{S} Шта с |
| есто устаје са троножице, тркне некуда, па се тек после извеснога времена врати, ако је могућно |
| да погне леђа, а он му се попе на леђа, па одатле на зид и таман да ускочи у њезину башчу, опуч |
| то се није никоме жалила на свога мужа, па чак ни кир-Думи, своме венчаноме куму. — Али што ниј |
| бијеш, Јанићије?! — промуца Анастасија, па, када виде како Јанићије упорно ћути, она покри лице |
| ас принесе.</p> <p>— А кира-Анастасија, па сас њу што ћемо?</p> <p>Сад већ не беше никакве тешк |
| а покри очи шакама и побеже из мутвака, па онако збуњена отрча у кућу.{S} А Јанићије је дуго и |
| јој ствари запита нешто светога човека, па замоли хаџи-Дишу, да га код куће сачека, и врати се |
| ман; ту у глави урезала се једна слика, па, зажмурила или открила трепавице, она је увек видела |
| зина вика заустави неколико пролазника, па и комшинице истрчаше на капиџике, те тако мајстор Ди |
| коси.</p> <p>— Е, де, де, ја сам мајка, па ето, трпим; а ти, зар не видиш какав си стао?!</p> < |
| никако у рачун ишло да једна Цинцарка, па још удовица, уграби њиховим удавачама прилику, а как |
| истеричну наступу, скочи са миндерлука, па вриснувши, као да је жеравица опече, подвикну: „Што |
| S} Помислио је да га је Лепосава одала, па сада тетка Маца зове мајстора, да му се на њега пожа |
| , да му је свака помисао у глави стала, па се као закована ни с места не миче.{S} Није му дакле |
| , разговарао са пуницом, она је ћутала, па, ако је имала што да му каже, то је говорила мајци, |
| Знао је он, чега се ова посета тицала, па се већ потпуно збунио, шта да каже и како да оправда |
| епосави.</p> <p>Лепосава га је слушала, па се не насмеја чак ни онда, када јој је казао, како т |
| за последње три године, приметно увела, па се, чисто за неколико недеља, још више издужила, оза |
| } На леб си ми пљунула, кућу опоганила, па сада још и да ме закољеш?{S} У полицију ћу ја тебе!< |
| ; та га је одлука подржавала и хранила, па донекле и утишавала ону силну навалу, што му дан ноћ |
| мени; срце му бије а душа се поткупила, па се и не показује жива.{S} Није шале, оно о чему је ц |
| као баш сада, када га је она преварила, па чак и ножем хтела ударити.</p> <p>Лепо %јо осећао да |
| {S} Шта ћу?..{S} Сам сам, без родитеља, па никога немам, да ме посаветује и помогне.</p> <p>— К |
| претура по посуђу, Јанићије се закашља, па се и он нађе у послу, тек колико да сакрије своје уз |
| .{S} Имао си бре дреје у својим рукама, па што јој рече, где си их сакрио?{S} Што је посла овам |
| ли; а Јанићије тада размахну песницама, па га је толико тукао и газио, да би га и убио, само да |
| пута, како од њих бољих пријатеља нема, па му тек онда, после толиког околишења, рекоше и име б |
| се искрено радовао наслеђу свога кума, па је почео у шали да гони кира-Анастасију да пожури, т |
| м сунцу.</p> <p>Бик стао насред дућана, па гледа разрогачено у свога газду.</p> <p>Мајстор Диша |
| !{S} Ух, ух, што му ја нисам била жена, па да видиш како би се провео — викала је фудул-Стаменк |
| , да је Лепосава испрошена и обележена, па је тако и урадила.{S} Другарице Лепосавине сјатише с |
| лазио, Лепосава је била врло замишљена, па је по десет и двадесет пута истрчавала капиџику, да |
| да остане чврст и непомичан као стена, па је тако и урадио.{S} Кира-Анастасија, навикнута да, |
| почетку поручио само једно „шише“ вина, па после, кад дођоше двојица са Циганима, њега раздрага |
| из нова и шегртовати још толико година, па тек онда бити произведен за калфу.{S} Еснафи су прем |
| шест година.{S} Тридесет и шест година, па још бити неожењен, не само да се сматрало као велико |
| рока и темељита прилика мајстор-Дишина, па за тим окрете леђа и журно замаче у град.</p> <p>На |
| авда, шта ли, кад је знао каква је она, па још да ми кумује, кумство га убило!</p> <p>Тако је м |
| зне ствари: шкуртељке, ћитајке, платна, па, чак, из добро набијених душека опрану вуну, што им |
| су препуна других чудотворних светиња, па се не би ни осетило, а у мојој земљи немамо ни једне |
| дана! — допуни Ламбре.</p> <p>— Па, па, па! — учини Дума и занија главом, као да се чуди, како |
| за едно грцко удовица?</p> <p>— Па, па, па! — учини Ламбре, као чудећи се кир-Думи на таком раз |
| дум дана! — допуни Ламбре.</p> <p>— Па, па, па! — учини Дума и занија главом, као да се чуди, к |
| ија за едно грцко удовица?</p> <p>— Па, па, па! — учини Ламбре, као чудећи се кир-Думи на таком |
| и танке коже; навлаче се преко чарапа, па се тек преко њих спољна обућа навуче.{S} Кад човек х |
| ну се Маца. — Мислиш ти, Маца је слепа, па не види шта ти радиш, јел’?</p> <p>Лепосава претрну, |
| S} Јанићије сними фес, пољуби мајстора, па онда тетка-Мацу у руку, и оде, да се измије.</p> <p> |
| о све навике и погледе својих мајстора, па није ни чудо, што је, мало по мало, успео дотле, да |
| ијице, изабра између њих четири записа, па их пружи кир-Диши.</p> <p>— Колико коштају?</p> <pb |
| овога шаренила од жутих и црних печата, па онда баци нестрпељиве очи на ковчежић.{S} Достојанст |
| као да долази од некуд с другог света, па јој се чак учини од једног необично танкога писка са |
| ла домазлук, неговала она три сирочета, па, прибравши сву пажњу око куће и деце, често није има |
| ајстор Диша прво саслушао свога шегрта, па тек онда да га дарује. — Но судбина је ваљда тако хт |
| певушити; повуче за ухо једнога шегрта, па онда оде брзо својој кући поздрављајући весело комши |
| изрече реч: „грцко“, поткупи три прста, па их пружи према мајстор-Диши, као да је невеста, коју |
| ође овамо.{S} Он се повуче иза огњишта, па, како је осећао да му ноге малаксавају, седе на једн |
| ш онда би се нашла у послу око огњишта, па док је он са највећим нестрпљењем бечио од туда очи |
| {S} Зашто не узмеш?{S} Куде су ти деца, па теби?</p> <p>— Неће Ламбре!{S} Он како и ти, ич се н |
| грцко невеста, на кир-Бенџина удовица, па да постанете сретно човек; а ви, ето каква страмота |
| ди кроз махале прво код кира-%Думиница, па тако редом све до фудул-Стаменкине куће.</p> <p>— Ух |
| ад ћу је звати.{S} Дошла јој другарица, па плету иза мутвака.</p> <p>— Нека тетка-Мацо, не зови |
| у здравје и весеље да дочекате дечица, па како пилињи око кокошка да пијучу у кућа.</p> <p>Обе |
| ји би начин могла да оде само до Галца, па да покуша све што може, не би ли га умилостивила и р |
| т.{S} Оно знаш како је: ти си устабаша, па људима од реда не иде никако у главу да имају устаба |
| >— И тако, турфа посла! — уздахну Диша, па се сневесели, као да му се на ново почеше враћати те |
| отишао берберину, да те измије и ошиша, па у дућан!</p> <p>— Хајде, дете, пољуби мајстора у рук |
| "108" /> да предосећа неки тешки услов, па само трепће и гледа у очи тетка-Мацине.</p> <p>— Так |
| аца је прва чула њен врисак и онај пад, па је, као без душе, утрчала у мутвак.{S} Запрепастила |
| нагу, ни папуче да нема на ноге.{S} Е, па онда сас њу три пута да обиђеш бакчу.{S} Први пут ка |
| ерку на удају и да си ти нежењен.{S} Е, па онда ко ту да докаже, да у томе нема нечега.</p> <p> |
| е нашла у болести... она...</p> <p>— Е, па де, де; кад није, није; што се правдаш толико? — одг |
| едњи гости из куће удалише.</p> <p>— Е, па како би; нађе ли? — запита Маца, кад вечераше.</p> < |
| осети да јој мора вратити.</p> <p>— Е, па хтео сам, баш!{S} Зар се ја тебе бојим!</p> <p>— Луд |
| ни дан, Лепосава ни мукает.</p> <p>— Е, па зато ли сам толико трошио на тебе; <pb n="172" /> за |
| д толиких девојачких очију.</p> <p>— Е, па честитај Лепосави!{S} То ће ти бити, ако Бог да, мај |
| и збуњено погледа у мајку.</p> <p>— Е, па и време му је — одговори Маца равнодушно — а када до |
| езине оштре изразе, ни на њезине молбе, па чак ни на онај младешчић и несташно скакутање око пр |
| > <p>Анастасија је стајала насред собе, па је тако апатично и са тужним изразом лица посматрала |
| ва ватра лизала га је од пете до главе, па се разгоревала у очима, из којих је суктала силна вр |
| } Кира-Мана стрпељиво је подносила све, па и то што јој нема мужа.</p> <p>Кир-Дума већ беше спр |
| ако је болесна, с њоме да поднесе све, па макар га цела чаршија презрела.</p> <p>Устаде и безо |
| аку туца кафу.{S} Лепосава се прикраде, па, кад јој се није надао, лупи га обема шакама у леђа. |
| нерешљиво се крете напред, опет стаде, па одједаред окрете на другу страну и оде тетка-Мацином |
| ема њојзи онако исто љубав као и пређе, па, ако се може рећи, и више, у колико се уз ту нежну ц |
| прика на неправду; крв ми на очи наиђе, па онда нека беже од мене!{S} За добро сам ти добар, — |
| ио, само да до једнога наследника дође, па ништа.{S} Обишли све гатаре; за једанаест година поп |
| довела у кућу новога Ламбру; млада је, па није имала кад о томе да мисли.{S} А после тога и Ма |
| догађа. <pb n="61" /> Заборавио где је, па премислио да му се лопови увукли у кућу, те у мало ш |
| о.</p> <p>И још много саветовао јој је, па онда узе из Лепосавина сандука ниску дуката и онај д |
| иша загушеним гласом, а грло га издаје, па не може ни речи даље.</p> <p>— За Бога, шта ти је? — |
| етврти запис да спустиш у чашку ракије, па половину да попијеш ти, а ону другу да попије она. — |
| се у њезину срцу, да је занесе, опије, па сад да се тако насилно у један мах угаси!</p> <miles |
| : зашто да робијам због једне ороспије, па је отерах.{S} Ти си <pb n="148" /> друго, ти си добр |
| е у Галац, да се растави од Анастасије, па, кад се врати, да је никако више не види, било је за |
| >— Од куда ја овде? — помисли Јанићије, па, како му се грло сасушило од унутарње ватре, приђе ј |
| че се пажљиво обазре, да га ко не чује, па онда на пола гласа прошапута:</p> <p>— Поздравила те |
| асом једну дугуљасту кутију од тенећке, па кад год му је требало да пљуне, тај је посао са неко |
| ретрну, скочи насред собе, опусти руке, па се бесвесно заблену у врата.{S} Стојао је нетремице |
| промишљеним кораком не сурва у провале, па таман изашао на чистину и подвикнуо: „Боже помози!“ |
| е, које су вас дан пред дућаном висиле, па већ почео спуштати ћепенак, кад у дућан утрча други |
| руку на Думино а другу на Дишино раме, па ниже ли ниже.{S} Једном речи, прави пријатељ који се |
| од његова народа, одузели му крсно име, па му сада и образ узесте.</p> <p>— Не смо га звали; са |
| савину познаницу.{S} Рашчуло се о томе, па многе нероткиње, међу којима је било и сасвим непозн |
| > <p>Кира-Мана се обазре на све стране, па када се увери да их нико не гледа, приступи му ближе |
| време, изрибала тепсије и жуте сахане, па их прислонила уз чардак и ужива како сунчани зраци о |
| , кад расклопи уста, грло му се стегне, па ни да прослови. — Јанићију дође тежак овакав положај |
| врло добро, шта су све комшијске жене, па и ове две, за њу износиле и против њезинога удовиштв |
| ио и на своју тежину и на своје године, па чак и на то, да мушкоме не приличи оваку игру играти |
| ахан са кадаифом пред ноге кира-Манине, па као смушен полете капиџику и нестаде га на улици.</p |
| риложи на дискус, купи пет ока измирне, па доста!</p> <p>— Ама како ћу, кад сам се за толико за |
| мбре јој је био још једино њено уздање, па како је он и био прави узрок њезиној завади с мужем, |
| мо од куда му допираше весело ћеретање, па кад опази Лепосаву и чу, како се са осталима смеје, |
| сто помахнитали, заборавили на уважење, па први у колу, први у песми.{S} Кира-%Анастасија међу |
| је тада необично пријатно расположење, па би, после свакога ударца, мукнуо као младо теле, што |
| људи, ступише са Јанићијем у објашњење, па, када се уверише да није ничему крив, разиђоше се, а |
| кам да се састанем сас мога кир-Ламбре, па сама како една зенско глава не могу да идем.</p> <p> |
| ?</p> <p>— Мало час беше ту кир-Ламбре, па оде — одговори девојчица гласом, који је газда-Диши |
| ућана, тек да се узгред по њему обазре, па за тим кући, да узме што је наменио својој невести.< |
| и брат.{S} Ти немаш ни мајке ни сестре, па што да идеш од нас?{S} Нана и синоћ каже Диши: „Чест |
| е рантлику, да не прекипи — уморила се, па мало седох.</p> <p>— Хајде, хајде, још мало, ћери, д |
| отишао из тетка-Мацине куће не зна се, па тако исто и где је провео прву ноћ без жене.{S} Тек |
| збор Гркиње и Цинцарке, расположиле се, па, кад не играју у колу, седе око пуних софра и ударај |
| ао је из дућана Јанићија, да му донесе, па чак је од некога доба у дућану ручавао.</p> <p>Али, |
| Сиктер, бре, псето; жену ми украдосте, па сад хоћеш да ми и кесу одсечеш.</p> <p>— Е, дај Боже |
| ма из њихових <pb n="19" /> руку цвеће, па се осећа сва блажена, што јој баш њих две ово цвеће |
| ној страни.{S} Није могао да се уплеће, па је пред мајстором ћутао; али, кад је био сам у мутва |
| који је мало час дошао са бурне улице, па се овде раскомотио, лепо испавао и онако комотан изи |
| обао да отвори капиџик своје прошенице, па када није могао, он нареди Бику, да погне леђа, а он |
| оброте и вредноће будуће кира-Дишинице, па се онда дигоше и одоше право кира-Анастасији, да и с |
| , изнела пред њих свакојаке посластице, па се сада све заједнички веселе, задиркују и смеју.</p |
| а се добро угреју у ватри једне машице, па, када се ове готово усијаше, он превуче њима дуж Леп |
| у души до ове заклетве нагризала срце, па ипак била тако мила, сада му постаде мрско онако ист |
| {S} Не сум писмено тражио, кад требаше, па сад да запишемо у пропала вересија...{S} А, а-ах, Ду |
| исто се зграну.{S} Очи му се приковаше, па ни да макну са Јанићијевога лица, а у лицу сав пребл |
| p>— Обесићу се; а њој ено мајстор-Дише, па, ако узмогне, нека буде срећна с њим! — шапутао је и |
| цила га је у маштање: да је нешто књаз, па да нареди да му доведу тетка-Мацу и мајстор-Дишу, па |
| /p> <p>— Каажу.... веле: узе јој образ, па сад је оставља!</p> <p>Диша поскочи, као да га је иг |
| рукама, све је живље скакутала по соби, па онда одједаред одлетела миндерлуку, прућила се по ње |
| на сну не видим; дође, тумара по соби, па онда, онда, кад је ја питам: „Што нас остави, бре?“ |
| под фесом и кратком кићанком на глави, па га удари кишом у трбух, обори га и леже на њега.</p> |
| трпељивији и поче да џангриза Лепосави, па чак и да је кори за њезину леност.{S} Разуме се да и |
| > <p>Тако је редовно обећавао Лепосави, па јој онда све ређао шта ће јој донети, кад буде у баб |
| м за сваку ситницу пребацивао Лепосави, па било то макар за што.{S} Лепосава је донекле сносила |
| та!{S} То због старос викам.{S} Синови, па ће да те прифате; и па зетови, из једно поштовање шт |
| ме сви они варали и поштење ми убијали, па, ако је било греха од мене, он ће ми опростити.</p> |
| ки грех.{S} И мајстор-Диши су замерали, па су га дуго и гонили, да се ожени, али он тога не учи |
| е нико се не оте.{S} И други су патили, па опет нису помрли од глади.</p> <p>Дан из дан преживљ |
| <p>— Не могу!{S} Овде, ето, овде боли, па ми не да да живим.</p> <p>— Лудо! — прошапута Лепоса |
| а.{S} Заћута се и нешто дубоко замисли, па тек по који пут ако обиђе сватове.</p> <p>У један тр |
| неодољива одвратност према својој жени, па чак и мржња, као да је она свему томе крива, одби га |
| погрешио; требало је да се тобом ожени, па да га Бог види!</p> <p>Тетка Маца, која је радо слуш |
| ништа друго, него да се преда судбини, па да га она на својим леђима изнесе.</p> <p>Но ни у уд |
| ; казао да сутра дођем по своје ствари, па да идем куд знам.</p> <p>— Слепац ниједан! — Свет ви |
| емо ми тебе!{S} Нема да си узмите пари, па да не вратите!{S} Лопове, бре, паре да си вратиш!</p |
| морем а смрт за вратом.{S} Бог ће дати, па ћу се вратити, а ти да ме дочекаш како приличи једно |
| Надао се чак и томе, да ће се правдати, па, можда, и утерати у лаж и Јанићија и тетка-Мацу.{S} |
| о, да се, макар као ексик-хаџија врати, па макар никада и не добио деце.{S} Али: човек каже, а |
| мало зажмури, присебност јој се врати, па је целога дана, као невеста, по тадашњем обичају, од |
| је дао много новаца а још више памети, па размисли.</p> <p>— Па то на хаџилук?</p> <p>— А што? |
| брзо опрашта и изговара да мора журити, па онда још више уситни, само да би што пре замакао за |
| је. — Могао бих је тако сву ноћ носити, па да и не осетим.</p> <p>— Лудо! — викну Лепосава још |
| аник, надајући се, да ће се она сетити, па макар и сажалити, <pb n="129" /> те изићи да га сасл |
| би имала смелости да га тако осрамоти, па баш када би знала, да је за такво дело не би вратио |
| колико часака.{S} Јако се плашио смрти, па још смрти у својој кући.{S} И тај страх, што ће у св |
| по леђима, чини то из нарочите милости, па се увек тако намештао леђима, да је чисто нукао, сам |
| а од срамоте неће смети на улицу изићи, па ето где се све, у једноме часу, измени.{S} Због свог |
| је Галац, ни како се до њега може доћи, па ни то, с чим ће доћи дотле, он је ипак био науман да |
| анац, како не би нико могао с поља ући, па да лично окуша код Јанићија неће ли га умилостивити. |
| епосава, бледа од узбуђења, отрча кући, па кад залупи капиџиком за собом, бризну у плач и јецањ |
| ка, кир-Диша је још једаред дошао кући, па, кад се уверио да је капија затворена, он је, као по |
| , она је још гдешто довршавала по кући, па се толико око распремања и дотеривања занела, да је |
| ештина, а људи који купују нису слепци, па да рекну:{S} Нисмо видели шта нам је дао; нити је тр |
| е Маца, кад јој Јанићије приступи руци, па га и пољуби у лице, — Знала сам ја да ћеш се ти врат |
| , он престрављено скочи, разрогачи очи, па, када сазнаде да је ту био крај, докопа покојницу за |
| чајничком приликом, оборио је и он очи, па их није <pb n="66" /> смео подићи; није знао како да |
| ије зинуо на овакав дочек; избечио очи, па како је обема рукама пружио сахан, да јој га да, так |
| ћу јој рећи све.{S} Пљунућу јој у очи, па нека остане постидна.</p> <p>И то му је у овом хаосу |
| а њезинога кир-Дису <pb n="50" /> мучи, па се, ваљда зато, није ни паштила да разгони онај обла |
| } Грчка чаршија је %честитпла кир-Диши, па ако је, не тек гдекоји, но многи од трговаца и стари |
| ође на ум, да још један покушај изврши, па ако успе, онда да не изгледа џабе, што је прстен вра |
| . — Јанићију дође тежак овакав положај, па се усуди да запита.</p> <p>— Газда, да ли да ти доне |
| прве забуне, притрча руци мајсторовој, па је са осталим шегртима целива, а бошчу прихвати и по |
| значено, они могу бити већ и у Влашкој, па ако је нужно чак и у Галцу.</p> <p>Ма да није знао н |
| ући, оставио судове пуне воде у мутвак, па ни да је сачекао за који часак, изиђе на улицу и упу |
| влију кира-Анастасије, завири у мутвак, па кад не нађе тамо газдарицу, он извади онај цванцик, |
| је наспело, а ти купи еснафски барјак, па га приложи цркви.{S} То те неће скупо коштати, а и е |
| Данас, сутра, кад ти жена оде у буџак, па ти роди сина слабачког, шкољавог, онда ко да буде кр |
| ми, богоугодниче.{S} Ти си свет човек, па што ти требају толике паре?{S} Не једеш ни колико Бо |
| прелете преко авлије, заригла капиџик, па за неко време престаја уза зид, да сачека када ће ки |
| ат, узео слатко и воду и запалио чибук, па сада задовољно брекће и ужива у хладовитом зеленилу |
| обај још једаред; земљу ћу да прокопам, па ћу те и под земљом наћи!{S} Нисам ја стао за тебе је |
| оворио да то не чини?{S} А да му кажем, па да ме, као у сватовима, опет одалами, то баш нећу. — |
| доле.{S} Мало час га је одјурила ножем, па зар да јој опет долази?{S} Стојао је неодлучно неко |
| каку ваљда, те да беломе свету купујем, па после да чекам, хоће ли се сетити да ми плате; доста |
| де!{S} Ето, ја ћу престати да долазим, па ће временом и свет ућутати.</p> <p>Маца га гневно по |
| ја мразила са светом, да сада говорим, па сутра да ми се каже како сам казала и оно што није? |
| о је само да зажели, да чезне за нечим, па да му се то као умешено и испечено само у руке спуст |
| мучио се око тебе, да те занату научим, па сад, кад сам те спремио, да одеш?</p> <p>Јанићије ус |
| лесницу и неколико пута одмахну главом, па онда започе да грди и Мацу и све остале жене, које с |
| авом као јунац, кад закопа земљу рогом, па тек теменом о затворена врата.{S} Врата прснуше, а г |
| — Само да ме Господ благослови породом, па да видиш онда како ће те твој Диша хранити.{S} Море, |
| било, што му се синовац оженио Гркињом, па још удовицом, код толиких српских девојака.{S} Али к |
| у Београд, прво да се упозна са снахом, па после и да се сасвим настани.</p> <p>Али кир-Диша и |
| !{S} Што си се женио први пут удовицом, па ти она угатала!“</p> <p>Мајстор Диша занеме.{S} Није |
| ме свету, раставила би се са кир-Дишом, па би се удала за Ламбру; али овако, ствар ће испасти с |
| ећа путник, који је дуго пешачио жедан, па тек набасао на лепу хладовину и врело свеже воде.</p |
| р испросио за свога унука топал-Стојан, па се завештао да неће венчати децу, све докле на Сабор |
| е изеде; није пристао да напусти дућан, па да је појури, ни да је опет остави, да му се онако с |
| сао.{S} И сам је био страшно озлојеђен, па, у први мах, подчинио се утицају свога кума и пријат |
| Диша и иза појаса извади један прстен, па га пружи Јанићију.</p> <p>Јанићије узео прстен и чек |
| S} Спусти мало ти, нек подигне мало он, па ћемо да углавимо.</p> <p>— Јок, јок, с њим нема паза |
| ице чује вазда одлучан и заповедни тон, па му дође сада и сувише изненадно све ово.</p> <p>— Им |
| у узе свест, он би и сада весело певао, па на сељаке, кад би у дућан тек онако нагвирили, мукну |
| ред очи све што му је дервиш саветовао, па онда и оно, што је све претрпео од Анастасије и како |
| } Зар си ти један који је тако страдао, па, када је скинуо враџбине, деце пуна кућа.{S} А то шт |
| > <pb n="156" /> <p>Лепосави га би жао, па се и она тренутно збуни, не знајући шта да му каже.< |
| често плачући бежала.{S} Дође јој жао, па га поче тако болећиво гледати, као да би му хтела ре |
| а прагу обућу, да застирке не би прљао, па у мествама уђе у собу.</note> <note xml:id="SRP19061 |
| p> <p>— Може бити он је нешто посумњао, па њему наредио да нас хвата.</p> <p>Али кира-Анастасиј |
| му нуди, цвет, који је сад баш узабрао, па хоће да му га покаже.</p> <p>Мајстор Диша бледи и ру |
| га свога, а Диша те на неправди отерао, па сам рекла: нека му овај босиљак — то, у место сестре |
| бојици шегрта, који су напустили посао, па онако седећи око пања узверено гледају час у мајстор |
| p> <p>Јанићије већ довршио један посао, па почео да отпасује кајиш с колена, кад у дућан завири |
| да на прагу дућана, заби главу у посао, па се учини, као да је и не види.{S} Ма да је све оно у |
| те да засмеје ћепенке, него се ућутао, па само ради, ни главе не диже.{S} Једино што би га из |
| како ти се радовала, кад год би дошао, па сад одједаред да је под таквом срамотом оставиш.{S} |
| у исто време и као ноћиште Јанићијево, па се прући по миндерлуку и тек сада започе наизменце с |
| , коју му је пружио.</p> <p>— Држи ово, па хајде кући!</p> <p>Јанићије се поврати од прве забун |
| ро гледа око себе.{S} Не потраја много, па ето и Лепосаве, румене од стида и оборених очију на |
| ни у сну није надао.</p> <p>— И друго, па опет син! — викну Маца — Камо алвалук?</p> <pb n="21 |
| их јој жена, долазиле су, да виде чудо, па, узгред, и три пута помиришу.</p> <p>Али, докле је х |
| је целога века где је год могао штедео, па сад одједаред види, како му се на све стране расипа. |
| м крива, што се убио; он је мене волео, па је због мене то!</p> <p>И ова слика, коју је тако за |
| га толико почасти, да је сав успламтео, па од силне радости није знао где да им места начини.{S |
| упутио, добар си био, веран си ми био, па ето ти радње!{S} Тамо, у кући, да се нађеш тетка-Мац |
| сандук, опроба да ли је добро забравио, па онда тури кључ у недра.{S} Лепосава га зачуђено запи |
| е знао зашто је то мајстор Диша урадио, па ни сама није могла погодити, у толико више, што је п |
| , да се дави, а ја сам се онда сажалио, па сам јој дао дреје.</p> <p>— Бре, децо, чусте ли шта |
| „сестринском“ љубави намицао којекако, па кад не беше топлог сунчевог зрака, да се на њему сун |
| ен, као онај који је учинио добро дело, па сада у томе ужива...</p> <p>Повратак кир-Дишни кући |
| нићије види да се нешто страшно десило, па се чисто смрзао, држи прстен у руци, премеће га и за |
| ео је да одговори, али се грло запекло, па реч ни тамо ни амо.{S} Најпосле, кад опази да овако |
| весело.{S} Лепосава је имала лепо грло, па када би запевала какву му драго песму а другарице јо |
| .{S} Четвртога дана одлучи да оде тамо, па макар га од туда и најурили.</p> <p>Напротив, тетка- |
| о је Бика за ухо, продрмусао га ваљано, па му је онда читао и претио на све начине.</p> <p>— Ча |
| иша је ову нежну пажњу примао захвално, па, и ако је био вас дан расејан и апатичан, ипак га је |
| {S} Чекао је неуморно пуну годину и по, па кад опази да му од празнога чекања нема ништа, он се |
| репао; учини му се да је кир-Диша умро, па истрча на улицу, да кога било наврати у кућу.{S} Раз |
| в род.</p> <p>Сад му је тај стриц умро, па како није оставио никаквог завештања, ни ближих срод |
| било!</p> <p>Тетка Маца је увиђала то, па је и предузела кућу у своје руке толико, да хаџи-Диш |
| , лудо цинцарска, док те нисам клепнуо, па да ти кажем ко ти је појео паре!</p> <p>— Кога ви, б |
| а.</p> <p>А мајстор Диша опет претрнуо, па и сам као <pb n="108" /> да предосећа неки тешки усл |
| одом, три пута. — Тако да радиш, снахо, па ће ти дете за три пута три дана оздравити.</p> <p>— |
| муке мучио; навукао себи беду на врат, па сада не зна ни како да се брани у махали од својих с |
| Зосим. — Богоугодника познаје цео свет, па зато се и мора веровати, да је само таквоме испосник |
| Шта ти је требала јабанџика, туђа кост, па још удовица?!{S} Ама је ли она удовица само, бежи од |
| га очекивања прелазио у наглу срдитост, па му се чинило, да би сад у стању био да је сву у кома |
| ира-Думиница уштину је још за обрашчић, па се онда измаче и засмеја показујући кира-Мани, како |
| ских жена и сада су тражиле њену помоћ, па, разуме се, све те жене знале су ценити и наградити |
| ђеш кући, прво да потражиш зелену жабу, па ту жабу да ти дете три пута обзине, а ти три пута да |
| ира-Анастасија радо прихватила наредбу, па се и не обазире на обећање што га је дала Јанићију, |
| одшкрине, колико тек да промоли главу, па да сагледа лево десно кроз сокачић.{S} И увек би се, |
| м.</p> <p>Гомила се уплете у ову свађу, па мислећи ваљда да ће се обоје потући, навалише да их |
| нејела имађаше светлу и затегнуту кожу, па ове иконе, кандиоце, које тако тајанствено горука у |
| е њих жена, што по десет година чекају, па кад после навру деца, а она се ратосиља.</p> <p>Мајс |
| ко слатко, као дете када га заголицају, па се и он, заражен овим смехом, и сам из све душе смеј |
| е међ прсте, отре јој блато о антерију, па је опет врати на старо место, да је удели оном треће |
| у, а он је целу обухватио у једну шаку, па се као луд смеје од задовољства.{S} И она се кикоће; |
| отварај очи: девојку да узмеш, девојку, па кућа да ти пропева!{S} За девојку знаш да је твоја, |
| и, а он као ајдук наслони се о обрамку, па само звера.</p> <p>— Тако ли беше? — пита Диша.</p> |
| та кад тад закуцати.</p> <p>— Цинцарку, па још удовицу; брука!</p> <p>— Море да је само то, ни |
| је? — Он отвори врата, извири на ћошку, па, кад је ни тамо не спази, поче викати:</p> <p>— Куде |
| <p>— Поради тебе.{S} Е, хе, пријатељу, па ти кријеш, а овамо се свуда по чаршији зна да ћеш да |
| , много важнија мисао довела Думу њему, па се чак по мало и досећао, да ће се тицати и удовице, |
| тра звати на част и Ламбру и кира-Ману, па му дође необично тешко, кад помисли каквим ће га очи |
| сељака, да му чува овце само за храну, па је код њега остао све до свога повратка у Београд.</ |
| а, извуче једну дугачку кесу о гајтану, па из ње одброја на сто неколико белих пара.</p> <p>Баш |
| татар-Јован је стекао ову кућицу, жену, па после и ћерчицу, Канче.{S} Али после <pb n="103" /> |
| једва чекају да сазнаду за туђу тајну, па да је, на све четири стране, разнесу.{S} Напротив, о |
| али не као што се јаше него лицем репу, па да га проведу кроз чаршију, а телал да виче: „Чујте |
| пита гласно.</p> <p>— Сашије се у крпу, па се онда да жени, да пред сан три пута помирише, а по |
| S} Даћу ја теби мрве!{S} Скапоши се ту, па спавај!</p> <p>Лепосава опет леже и притаја се.</p> |
| једно ваљано девојче, убити јој срећу, па је оставити!{S} Сирото дете!{S} Како те је уважавала |
| не свој оронули морални углед у еснафу, па је <pb n="142" /> и у томе нехотично успео.{S} И не |
| га поласка призвао на само свога калфу, па између осталога подсетио га и на оне услуге, што му |
| тор Диша се затворио у ону малу собицу, па се жив од туда не јавља.{S} Понеки од познаника Срба |
| гледати међу собом младу, лепу удовицу, па још без деце, са једним руменим младешчићем у самом |
| уздигла руке, да домаши високу полицу, па се извила леђима, да ти се чини, сад ће се у струку |
| радимице извуче се из мутвака на улицу, па, када одмаче од куће, он стаде трчати, као да га нек |
| зе памука, начини од њега малу лоптицу, па то уши у једну крпицу и предаде му.</p> <p>— Узми и |
| тамо девојче добро, таман за устабашу, па ето, готов разговор.</p> <p>Цео тај дан мајстор-Дишу |
| да му доведу тетка-Мацу и мајстор-Дишу, па онда пред целим народом да метне поред себе тетка-Ма |
| нека арамија, који хвата људе за гушу, па вели:{S} Плаћај, бре!{S} Напротив, ти имаш права да |
| ка мука притисла му <pb n="88" /> душу, па једва дише; чини му се да ће га угушити, а цела снаг |
| својом пространом ширином сео на душу, па јој не да дахнути.</p> <p>И није то само жалост за к |
| <pb n="145" /> паметујеш за цео еснаф, па ето, како год ти кажеш, онако нека буде!</p> <p>— Да |
| ловала мајчица, те је три пута угледах, па као сваки пут ми рече: „Твоји унучићи су у чељустима |
| као утучен седи крај деце, посматра их, па тек по који пут испрекидано уздахне, поче га миловат |
| ф и стао пред невесту и жене около њих, па, докле чочеци певаху, он је у деф ударао.</p> <p>Од |
| ст, а ја, женска глава, па се препадох, па само што ми зуби цвокоћу од страха.</p> <p>Три дана |
| , и саме се ражалише и бризнуше у плач, па онда онако уплакане почеше грлити и љубити кира-Анас |
| } Напротив, ти имаш права да се ценкаш, па ако им је скупо, не купуј; али, ово је сасвим друго, |
| : „Још две године да ме овако послужиш, па ћу те узети у радњу за ортака.“</p> <p>— Зато га и в |
| Диша — Ви сте ми све: — отац и браћа... па...</p> <p>— Машала, кир-Диса!{S} Тој ти је мудро реч |
| сиљак... што си ми турила под јастук... па оно...</p> <p>— Које: оно? —</p> <p>— Оно... знаш... |
| ори за покојног кир-Бенџу и поштује га; па и ја, ето, што поштујем као и тебе и кир-Ламбру, хоћ |
| ако га је кира-Анастасија после митила; па чак не заборави да исприча и о ономе цванцику, што м |
| кад су се капитали рачунали на грошеве; па још кад се има на уму, да је кира-Анастасији први ко |
| летела Канчету у косе.</p> <p>— Де, де; па за то ли плачеш, лудо?{S} Камо среће да се тако и до |
| рица држаху за руке, покуша да се отме; па, кад осети да му је то немогућно, пљуну у лице Ламбр |
| ш, када јој опростиш, омрзнути на мене; па и кира-Анастасија и кир-Ламбре.{S} Зашто, бре, тако? |
| кад би ко окретао очи од ружне ствари; па ни кроз чаршију неће смети од белосветскога језика и |
| /p> <p>Томе изразу није могао пркосити; па и ако му је мржња на кир-Ламбру двоструко порасла у |
| ема деце?</p> <p>— Имам, како да немам; па још три.</p> <p>— Е, једна му је набацала!</p> <p>— |
| е твоја, неће те прекорети првим мужем; па децу да ти рађа, сваке године по једно.</p> <p>Мајст |
| тни огрлицу око врата, а дукат на чело; па онда донеси послужење.</p> <p>— Је ли ти се допада? |
| Бит-пазару румени се у јутарњем зраку; па и сав послени свет, који се око ћепенака тамо и амо |
| , није изоставио ни јутрењу ни вечерњу; па је прве године обећавао Богу пет ока чистога воска, |
| ију! — журио је Диша Мацу и комшијницу; па, бојећи се да му жена не продужи како је започела, д |
| Притиснуло му нешто душу, <pb n="40" /> па никако да слегне од туда, него га само гуши и гони, |
| душа да могу да ти дам, <pb n="116" /> па да дам.{S} Него ми дођосмо због друго; знате због он |
| ата, да му нико не улази, <pb n="98" /> па се, као да је Бог зна колико пешачио, спусти на минд |
| је, да и у нашој кући дете заплаче!{S} Па сада, ћерко, не лени се, него пожури! — одговори Мац |
| и и привуче је руком до себе — Тако!{S} Па деде сада да и мени кажеш оно, што си мајци казала! |
| ечије дреје и да их је однео некуда.{S} Па испричаше, како је долазила кира-Анастасија и у оној |
| без трупа и рамена и само са ногама.{S} Па чим се родило, оно се, буди Бог с нама, истргло из р |
| ј!{S} То ће да прође и десет година.{S} Па зар да те толико у кући држим!</p> <p>Тешко је било |
| у прати сваки покрет свога мајстора.{S} Па и њему дошло мило, кад виде како му газда певуши јед |
| чки назив: тетка <pb n="29" /> Маца.{S} Па и њезина Лепосава видела је од туда многе користи; ј |
| рећи саме прилике су за њега радиле.{S} Па зар то није срећан човек?</p> <p>Маца га је дочекала |
| ише, да га усред чаршије не нападне.{S} Па онда, тиштала га је и помисао на срамоту, која ће га |
| јео шљиву, а кошчицу бацио на ђубре.{S} Па после да плетеш седе, као што ће их плести фудул-Ста |
| само да вама да деце а мени унучиће.{S} Па ваљда се смиловала мајчица, те је три пута угледах, |
| акав правац и он се морао поштовати.{S} Па кад би то све било, да ли би он то и дочекао?{S} А к |
| ће је судбина предати мајстор-Диши.{S} Па и овај Јанићије Бик, чији снажни врат и пространа пл |
| оме ћепенку чуо за јутрошњи догађај.{S} Па ни овде није био у стању да увери никога.{S} Слушају |
| а говорио, мајстор-Диша размишљавао.{S} Па ипак, поред свега тога, што га је ова мисао све већм |
| рећи, што јој је дете на глас изнео.{S} Па још, како му момак објасни, тетка-Маца је била врло |
| ене сачувао, само да се ниси вратио.{S} Па, деде, пробај још једаред; земљу ћу да прокопам, па |
| то ни мајстор Диша не би боље вршио.{S} Па ни у самој кући мајсторовој није се Бог зна како осе |
| ти даје све, што год ти је потребно.{S} Па онда, ти баш и кад би продао ту ствар мени, света ме |
| прво до куће, да јој донесем нешто.{S} Па онда већ биће боље...</p> <p>И тако мајстор Диша, ве |
| чи се чисто угасиле и упале у главу.{S} Па онда, он, који је умео од подне до мрака да седи под |
| доћи.{S} А испосници никада не лажу.{S} Па онда, он се и са те стране осигурао.{S} За „неверне |
| <p>— Е, што кријеш, кад се све зна?{S} Па још устабашиница, бре, бре!</p> <p>— Ко: устабашиниц |
| /p> <p>— Да те дам Јанићију, шта ли?{S} Па трећега дана да обоје липшете од глади!{S} Да се уда |
| ака прснуше у кикот.</p> <p>— Таман?{S} Па то за онај гоч?</p> <p>— Унутра, сурунтије!{S} Шта с |
| ?</p> <p>— Ич се не шалим!{S} А што?{S} Па то се бар зна <pb n="137" /> да нико од нежењених љу |
| о заслужила онај надимак што га носи, — па се од самога себе стидео.{S} Али лепа удовица опрост |
| ка би девојка пошла у твоје богатство — па, ето, и сад...{S} И зар је то лепо, да јој сам довод |
| на и замишљена.</p> <pb n="182" /> <p>— Па ништа! — одговори Јанићије суморно. — Није ми баш ни |
| дубоко уздахну.</p> <pb n="143" /> <p>— Па, синко Дишо, чу ли ти шта се по чаршији говори?</p> |
| <p>— Ја где ћу?</p> <pb n="166" /> <p>— Па не ли викаше Суља добошар за теб’ да те с власт фаћа |
| а хиљада гроша.</p> <pb n="178" /> <p>— Па, да Бог да да, још толико зарадиш!</p> <p>— Ама за к |
| остарис брез зена; јазук, бре!</p> <p>— Па.... смеши се мајстор Диша љубазно....{S} Шта ћу?..{S |
| езнула, сад јој се самој нуди!</p> <p>— Па... шта да кажем — уситнио Диша — Ви сте ми све: — от |
| што не приличи честитој жени!</p> <p>— Па шта да радим за име света?! — бранила се Лепосава. — |
| о да отклони опасност од себе,</p> <p>— Па ти му реци да нам не долази у кућу више; зашто ће на |
| <p>— Удајеш се за мајстора...</p> <p>— Па за кога ћу?{S} Ваљада за слугу?</p> <p>Јанићију се п |
| на зна све.{S} Ако она каже...</p> <p>— Па како да питам... срам ме је...</p> <p>— И мене — дод |
| сада...{S} Ето чујеш и сам...</p> <p>— Па зар сам ја крив томе?{S} Ја тебе и твоју кућу као ро |
| оно? —</p> <p>— Оно... знаш...</p> <p>— Па ето видиш и сам, како те волим, као да сам ти рођена |
| докаже, да у томе нема нечега.</p> <p>— Па шта да радим сада?{S} Научи ме, де!{S} Ето, ја ћу пр |
| тако нека носи фудул-Стаменка.</p> <p>— Па све носе тако; не могу ни ја осем света.</p> <pb n=" |
| лактом, да не говори о ценама.</p> <p>— Па колико тражиш за ово?</p> <p>И сада настаде дуго цен |
| ласто га погледа преко рамена.</p> <p>— Па знаш како је — одговори Јанаћије подсмешљиво — кад ч |
| о санта леда која се не отапа.</p> <p>— Па, дабогме, и зашто да ме гледа! — размишљавао је Јани |
| — рече Маца и хукну од умора.</p> <p>— Па?... упита Диша утанчаним гласом.</p> <p>— Чекај, да |
| запита радознало мајстор Диша.</p> <p>— Па, између Мацине Лепосаве и фудул-Стаменкиног Канчета. |
| хладовину и врело свеже воде.</p> <p>— Па баш сигурно? — запита је Диша скинувши поглед са оно |
| двареда! — одговори Јанићије.</p> <p>— Па, де, да видимо, ако си јунак.</p> <p>Још тетка Маца |
| p> <p>— Гле, брине се за мене.</p> <p>— Па тек да се одмориш мало.{S} Жалим те, што ти ни дан н |
| .{S} Не, не, ти немаш те паре.</p> <p>— Па да се погодимо! — одговори мајстор Диша, који добро |
| И седум дана! — допуни Ламбре.</p> <p>— Па, па, па! — учини Дума и занија главом, као да се чуд |
| дговори шегрче снебивајући се.</p> <p>— Па где је, што не долази?</p> <p>— Он каже: да неће!</p |
| је и ходао горе доле по соби.</p> <p>— Па сад? — запита преплашено и стаде пред Мацу као укопа |
| пута и начина шта да се ради.</p> <p>— Па ти и не чујеш све о чему свет за тебе и Лепосаву гов |
| окум и кафу, да мајку послужи.</p> <p>— Па где си био до сада?</p> <p>Јанићије се смете; желео |
| још више памети, па размисли.</p> <p>— Па то на хаџилук?</p> <p>— А што?{S} Бог ти је дао, мож |
| пати, што нема деце, као и ти.</p> <p>— Па што се лени?</p> <p>— Што?{S} Што треба да скинеш са |
| нешто, него ли га разуверити.</p> <p>— Па зар је то лепо да дочекаш старост без домаћице?</p> |
| -Мани и зашто није хтео отићи.</p> <p>— Па куда ћеш сада, несрећни сине?</p> <p>— Не знам!{S} О |
| много, те је престао да точи.</p> <p>— Па куд оде, несрећник? — запита Диша.</p> <p>— А Бог би |
| га видела, ни дреје познајем.</p> <p>— Па то... она је једна... једна...</p> <p>Али Диша не бе |
| ? — запита тетка Маца пажљиво.</p> <p>— Па... оне дреје...{S} Ламбрине...</p> <p>И код овога им |
| , да је Јанићије нешто пронео.</p> <p>— Па у твоје.</p> <p>— Ба!{S} За то ми није време!{S} Прв |
| о. — Није ми баш ништа урадио.</p> <p>— Па што му онда кобиш?</p> <p>— Не кобим, него то због т |
| Нисам, Канче, то ми није адет.</p> <p>— Па што нам се не похвалиш?{S} Зар нећеш да нас позовеш? |
| ге и радознало погледаше у њу.</p> <p>— Па, ето, тетка-Маце; она зна и више.</p> <p>— А шта ја |
| да нас позовеш?</p> <p>— Куда?</p> <p>— Па у сватове.</p> <p>— Чије сватове? — запита изненађен |
| а.</p> <p>— Шта ми је угатала?</p> <p>— Па то, да немаш деце.{S} Вичеш на мене, као да сам ти ј |
| чаршија за едно грцко удовица?</p> <p>— Па, па, па! — учини Ламбре, као чудећи се кир-Думи на т |
| ре!</p> <p>— Ко: устабашиница?</p> <p>— Па ти!{S} Зар нећеш да се удаш за мајстор Дишу?</p> <p> |
| о да се поквари, чапкуне, бре?</p> <p>— Па тако, пре ђердека (ложнице)... знаш... пре, кад оно. |
| ?</p> <p>— Зашто њој да кажем?</p> <p>— Па, знаш, бојим се; а она зна све.{S} Ако она каже...</ |
| p> <p>— Како да ти се осветим?</p> <p>— Па, ето, удари ме у леђа.</p> <p>— А ти?</p> <p>— Ја ћу |
| сто сте јосте вратили прстен?</p> <p>— Па... ето, радња је, посао се прави; а ја би хтео кира- |
| ита:</p> <p>— А што ми узе то?</p> <p>— Па што ће ти?{S} За кога имаш да се китиш?{S} Докле се |
| Ама, какво чудо?{S} Што ћутиш?</p> <p>— Па троје их је! — рече Маца и удари у смех.</p> <p>— Шт |
| , почињући од бакалског и болтаџијскога па до бућмеџијскога еспапа, изгледа да су, у овом невин |
| бињама.</p> <p>Али прође и прва и друга па и трећа година, а мајстор Диша оста без наследника.{ |
| ује с комшијама!</p> <p>— А ко вам каза па то? — одговори Анастасија и утаче се у очи своме муж |
| ве.</p> <p>— Ти да идеш на вилает, а ја па овде без тебе да живим, што ми треба?</p> <p>Тако је |
| пита Диша мало храбрије.</p> <p>— Божја па твоја, сине!{S} Ето, тако раде поштени људи.{S} Знал |
| месту, зар би се клонио наших девојака па тражио Цинцарке.{S} Или: да је она чему, зар је не б |
| ије Јанићије.{S} Од оног фаталнога дана па све до <pb n="70" /> мајстор-Дишинога доласка, Јанић |
| p>Али сва видарска вештина тетка-Мацина па најпосле и све биљаре, које су јој усрдно помагале, |
| исту историју, почињући од Мациног сна па до побожнога пустињака и светога ексера, који је сво |
| е од совре, целива у руку прво мајстора па Мацу и изиђе из собе.</p> <p>— Где је онај запис? —у |
| ока и пружи га домаћици.</p> <p>— Сутра па да изволите на куде моју домакицу, на еден кадаиф и |
| устом баштом, узрујаше се; момци и деца па и гдекоји човек истрча, да види шта је, а на капиџиц |
| о, он и од Султана и од Господар-Милоша па чак и од капетан-Мише.{S} Него баш кад ти је наспело |
| </p> <p>— Леле, зајеца Анастасија — Бог па ти!{S} Ти ако ме не избавиш, ја ћу у Дунав!</p> <p>— |
| p>— Зашто? — За оно... за...</p> <p>— Е па сто не казете? — утаче се кир-Дума. — Ето, ја сам до |
| д?{S} Пуних шеснаест!{S} Још годину две па ћеш да постанеш уседелица.</p> <p>— Ама шта је теби, |
| сузу; ја сам стара!</p> <p>— А он ти је па младунче, ба!{S} Погледај га само: је ли му оно лице |
| вога устабашу.</p> <p>— Е, али један је па један Диша, брајко мој!{S} Камо, нека ми ко покаже у |
| навуче.{S} Кад човек хоће у собу, изује па прагу обућу, да застирке не би прљао, па у мествама |
| ла белега.</p> <p>— Аман, кузун, што ке па некој да узива, кад загриза у та јабука! — смеје се |
| ма опази да више није сам, распомами се па се улете право пред очи Јанићијеве, стеже песнице и |
| то је отишао.</p> <p>— А што се то тиче па тебе поп ли си, да ти се исповедам?</p> <p>— Море, ж |
| икам.{S} Синови, па ће да те прифате; и па зетови, из једно поштовање што си родила тако добра |
| ита Диша.</p> <p>— Очију ми, тако.{S} И па како је погано пцовао!</p> <p>— Пеки!{S} Сутра ћу се |
| Сад ни кира-Думиници ни кира-Анастасији па ни осталима није остало нејасно, чега ради је фудул- |
| тебе, ваљда, рђо калфинска!{S} Ти би ми па бољи био? — одговори Лепосава и сада га удари тако с |
| улица?{S} Поједосте четири хиљада гроси па искате и да убијете кира-Мана.</p> <p>— Море, не дер |
| џанум?{S} Наша кост, наше месо!{S} Кој па да се брине у ова чаршија за едно грцко удовица?</p> |
| асмејане очи лепе удовице.</p> <p>— Кој па да гриза? — пита стидљиво кира-Анастасија, а мишицом |
| а уложим у еспап...</p> <p>— Е, кој вам па за то смета? — Чија жена <pb n="44" /> онога и пари. |
| , то се није могло избити од туда ничим па ни њезиним смехом ни разлозима, без којих свакако ни |
| у није била прилика да се жени удовицом па још једном Цинцарком.{S} А погдегде, онако узгред, т |
| рече, мало застиђено погледа на гнездо па онда на њега.</p> <p>То је било после једнога разгов |
| му је тетка Маца наредила, све је вршио па најпосле и певао и мукао толико, да је пред вече узб |
| S} Он отури посао, одмахну руком весело па изиђе из дућана.</p> <p>Јанићије Бик притегао кајише |
| > <l>— Ако ј’ умро те тешто, ја си коло па водим!“</l> </quote> <p>Он запева, а обе жене преузе |
| и ће ти, видећеш!{S} Нема нигде умешено па обешено; а у селу понајмање! — тешила би га Маца, а |
| ако се разбирате за њено к’смет, зашто па мене питате?</p> <p>— Како, зашто, Ламбро бре?{S} Не |
| То да носиш око врата, а ово да метнеш па чело — и даде јој велики, златни дукат „ћошајлију“.< |
| либар-зрно.</p> <p>— А колико ли бројиш па сад? — Запита га кир-Ламбре и подави ноге поред свог |
| </p> <p>Хаџи-Диша“.</p> <pb n="6" /> <p>Па где је сада тај „памјатник?“ Зађите у старо београдс |
| чега не би могла још да се уда.</p> <p>Па онда, баш када би и на све ове разлоге зажмурила и р |
| даше сада као пакосна подсмевка.</p> <p>Па и име кира-Анастасије, чија му је слика у души до ов |
| стане, бар једну строфу да чује.</p> <p>Па ипак, кроза све то расположење, Лепосава се чешће пу |
| у, ни на то није могао пристати.</p> <p>Па ипак, он је увидео да му је немогућно остати и даље |
| лу чаршију изазивао весели смех.</p> <p>Па ипак, поред свега тога, ово садање стање било му је |
| <p>Маца је прва чула њен врисак и онај пад, па је, као без душе, утрчала у мутвак.{S} Запрепас |
| не вике, те онако подеран и изубијан од пада замаче у сокаче.</p> <p>— И ето за тај посао, што |
| ону горку тугу, која ипак тако пријатно пада на рањено срце.</p> <p>— Обесићу се; а њој ено мај |
| ако препредену мисао.{S} Такве мисли не падају на памет шегртима.</p> <p>— А да није то кир-Диш |
| ида, стресао се по који пожутели листић падајући на њега.</p> <p>— Знам, душо, знам! — то је љу |
| блажила.</p> <p>Но, ма да је ова пажња падала на усамљену и обрањену душу Дишину као блага даж |
| <p>И што му ова брига не би увек на ум падала, некако се вазда, између осталога, и она истицал |
| /> еснафа, које је сваке ноћи од некуда падало у њезину башту као мана у пустињи; али за то доб |
| сада имао.{S} Није знао, шта му је теже падало: дан или ноћ.{S} Дању би по вас дан одбијао од с |
| оравила зашто све ово ради, нити јој је падало на ум, да ће сутра дан постати испрошеница а до |
| учини сирочету; али јој је вазда на ум падало, да од њега неће бити сигурна, све докле се он б |
| његове очи развијала, у толико је већма падао у неразумљиву срџбу.{S} Младост, набрекла свежино |
| адовољан мрвицама, које са богата стола падаху.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Лепосава |
| и збуњен оде одатле.{S} Сад му више не падаше ни на ум уобичајена кафа код Маце.{S} Хтео је от |
| нарав, и ма да му ни на крај памети не падаше да потражи узрока, ипак је чешће размишљао о сво |
| лико година, враћајући се из Цариграда, паде мртав с коња, негде на путу између Софије и Ниша.< |
| инстиктивно да јој од туда нема помоћи, паде на миндерлук, зарони лице у јастуке и поче нагло ј |
| му је овде у кисељаку отворило очи.{S} Паде му на памет како је, пре неколико година, видео сп |
| сти га посред огњишта, и колико је дуга паде на земљу.</p> <p>Маца је прва чула њен врисак и он |
| олико је слабост и нека ватра обузе, да паде у постељу и тако цео дан лежаше у бунилу и несвест |
| је чула шта јој Јанићије говори.{S} Она паде преда њ на колена, ухвати га за рукав и поче јецат |
| и бре такав у лицу? — запита Диша, коме паде у очи силна малаксалост и бледоћа.</p> <p>— Ништа |
| је за кира-Анастасијом, и да другима не паде на ум да га њоме ожене, он би у тој жељи провео це |
| азила трагове од суза; али Маци то и не паде на ум.</p> <p>— Седиш, ћерко, седиш, а из рантлике |
| аву, њој стаде тако тешко, да у мало не паде пред олтарем.{S} Била је бледа у лицу.</p> <p>Но т |
| усти све докле се Јанићије не саплете и паде потрбушке насред дућана. — У том јој се и кајиш из |
| сред собе стојећи.</p> <p>Прво, што јој паде на ум, било је то, да је на прагу новога живота, д |
| ом издајничкоме послу.{S} Прва му мисао паде на ум, да оде у дућан и, ма на који начин, подмити |
| ало, али за кратко.{S} Лепосава на ново паде у бунило, а Маца не допусти више да јој дете пеку |
| д једва дотицао, сад му необично слатко паде.{S} Јео је тако пријатно, тако слатко, да би и сит |
| на равном и сигурном путу спотакне се, падне и скрха врат.</p> <p>А кира-Анастасија, како је с |
| оно?</p> <p>— Које? — запита тетка Маца пажљиво.</p> <p>— Па... оне дреје...{S} Ламбрине...</p> |
| ледње време мучило.{S} Хаџи-Зосим га је пажљиво саслушао, а кад је Диша изјавио, да ће одмах на |
| >— Шта искате од мен?</p> <p>Девојче се пажљиво обазре, да га ко не чује, па онда на пола гласа |
| да, него пребраја зрна на бројаницама и пажљиво гледа у очи Дишине.</p> <p>— Шта: тако? — пита |
| оно, у што је Јанићије одавна сумњао и пажљиво мотрио, али што није могао да лако утврди, пост |
| е страшљивије куцало.{S} Ближио се тако пажљиво и спреман вазда, да се у згодном часу сагне, ка |
| помало блажила.</p> <p>Но, ма да је ова пажња падала на усамљену и обрањену душу Дишину као бла |
| потпуно збуњен <pb n="46" /> од толике пажње а у дубини душе ликовао, што му се давнашњи сан и |
| за совром, не обраћајући на њу ни мало пажње, разговарао са пуницом, она је ћутала, па, ако је |
| је знао да се она налази под двоструком пажњом, Мацином и Јанићијевом; а за Јанићија је већ био |
| у врелу руку у својој руци и са запетом пажњом ослушкивао сваки њезин дисај.{S} И необично се р |
| ви комшија и мушки глава, да јој обрати пажњу то на ово то на оно, тек колико је било потребно, |
| Ламбре, да види шта раде и да му обрати пажњу, да не оставља дућан на шегртима, но да ту седи, |
| тако јако уважавао, на њих није обраћао пажњу, нити је и слутити могао, да ће му се од њихове с |
| ала она три сирочета, па, прибравши сву пажњу око куће и деце, често није имала кад, да се пода |
| p> <p>И кира-Анастасија, уз пријатељску пажњу чаршије и кир-Ламбрину, сносила је стојички свој |
| ре као понуду.{S} Кир-Диша је ову нежну пажњу примао захвално, па, и ако је био вас дан расејан |
| рета разлегала, опомињала је трговце да пазар престаје; и погдегде већ су се спуштали ћепенци и |
| код прве цене занемео и изгубио вољу на пазар и на децу; а он је опет нудио толишно, да је свет |
| него ли и сам мајстор му; а сав дневни пазар редовно је свакога вечера доносио тетка-Маци, кој |
| твом свакога вечера пребрајао би дневни пазар и милостиво посматрао у гвоздењачи наслагани капи |
| ио послове, надгледао радњу и сакупљени пазар односио тетка-Маци, да то ни мајстор Диша не би б |
| углавимо.</p> <p>— Јок, јок, с њим нема пазара.{S} Ни за 550 гроша не бих му дао.{S} Ама ни ова |
| днога детета.</p> <p>— Еле, ти нећеш да пазариш? — запита свети човек, чије очи набрекнуше и за |
| љује на свете утвари?</p> <p>— Море, не пазариш ти ово памук; децу, децу пазариш! — додаде за т |
| ре, не пазариш ти ово памук; децу, децу пазариш! — додаде за тим окренувши се Диши.</p> <p>— Ак |
| роз криву и тесну улицу на Зереку и Бит-пазару румени се у јутарњем зраку; па и сав послени све |
| а је човек прав, у очима жена, докле се пазе, он је увек кривац.{S} А ове две куме толико су се |
| које му, из неке мрачне дубине, говори; Пази како ћеш, ти ниси више дете!</p> <p>У таквоме несн |
| ор Диша му је пред шегртима наредио, да пази на радњу и што чешће у дану тркне до куће, те да с |
| ила на толики трошак, кад није хтела да пази на саму себе, ипак не смеде да истерује ствар до к |
| леда, као што је поуздан да му за женом пази?</p> <p>Међутим, баш за ово није требало ни глава |
| и кира-Анастасија га је тако сестрински пазила, да му се његово ћутање богато награђивало.</p> |
| кривац.{S} А ове две куме толико су се пазиле, да су једна другој без икаквих истраживања на г |
| ије му измицала из шака.{S} Неуморно је пазио да му момци не беспосличе и хлеб бадава једу.{S} |
| у претпоставку.{S} Кир-Диша је ревносно пазио на свако парче кожице <pb n="64" /> у дућану, на |
| ако мајстор-Диша, који је на сваку пару пазио, није никада ногом прекорачио кафанскога прага, т |
| ом му женом, као и за оном првом, ревно пазити.{S} Али радња, радња му је највише на срцу стоја |
| Београда.</p> <pb n="8" /> <p>Колико је пак мајстор Диша био уважен међу овима, буди напоменуто |
| а, мучење душе, које га је обзинуло као паклена аждаја, коју је видео у Витлејему на једној ико |
| а њиме.</p> <p>— Дуса да ти се испрзи у паклена мука!{S} А-ах, рогата биволица една, сас моји л |
| b n="188" /> страховите муке грешника у паклу. — И молитве, којима се скрушено предавао с увере |
| пролила у својој кући, када би јој која пакосна пријатељица навратила, бајаги да је види, а ова |
| поднео, тај назив му изгледаше сада као пакосна подсмевка.</p> <p>Па и име кира-Анастасије, чиј |
| ри у Гушанчевој кафани; и тек после ове пакосне напомене почињу да се развијају незгодне досетк |
| вио да у кући кришом уздише и вене и да пакосно гледа на ону која јој мужа преотела.</p> <p>А д |
| али...</p> <p>— Ниси хтео! — насмеја се пакосно Лепосава и погледа га презриво.{S} Тај поглед г |
| ш — одговори јој Канче са неким изразом пакоснога задовољства — него да пожуриш са сватовима.{S |
| о му је некаква комшиница зуцнула једну пакосну сплетку, и поред свега тога, што му никако у ра |
| ; али све то запе у грлу, које му се на пакост тако стегло, да је једва био у стању да ваздух у |
| није могло бити разговора, јер, као на пакост, ни једна од њихових жена, у ово време, није <pb |
| но је свети Спиридон! — шапну Јанићије, пакостан, што се Лепосава толико интересовала за мужа, |
| сава делила Јанићију просто из детињске пакости а можда и из несташлука; али сада ни због једно |
| S} Главно је, да су једно другоме вазда пакостили; често би се пута, она рашчупаних коса и плач |
| фудул-Стаменка је, као стрелом такнута, пала у незнан; муке су имали, докле су је повратили себ |
| са украдена, они, да не би сумња на њих пала, пристадоше, да се над сваким <pb n="200" /> од њи |
| икнуо:</p> <p>— А, а! — Турчине, - бре, пали кумбару, да ме разнесеш!</p> <p>— Рђо ниједна, што |
| то се прича, ха! — А е ли истина да сте пали са зид и да вас је патрола јурила, а ви побегли?</ |
| заклопи то око, које га је онако жарко палило.</p> <p>— Наразговарасте ли се? — запита Маца, к |
| вио, они су увек позајмљивали барјак од палилулских ратара, а за то су морали вазда ове сељаке |
| у цркву ћу да идем, велику воштаницу да палим за душу на твоја мајка.{S} Брат да ми будеш, Јани |
| сваког празника носим у цркву тамњана и палим свећу пред Богородицом и метанишем, само да вама |
| ком безбројних мисли, осећао је како га памет издаје, у глави му је било мутно и тупо, а уз то |
| лати добошар Суља разглавио вилице и на памет виче искупљеноме народу: „Чујте и почујте!{S} Јан |
| дену мисао.{S} Такве мисли не падају на памет шегртима.</p> <p>— А да није то кир-Диша? — запит |
| у кисељаку отворило очи.{S} Паде му на памет како је, пре неколико година, видео спровод неког |
| них русвај; ама срећа моја, што ми дође памет у главу: зашто да робијам због једне ороспије, па |
| ажеш? — зграну се хаџија. — А где ти је памет, да је саму остављаш? — Зар сам зато толики пут п |
| на песма, која му онда у Еврејској Мали памет попила, запе у грлу, и њему се учини, да ће пред |
| е.</p> <p>— Сирома кир-Бенџо!{S} Онакво памет, онакво философ!{S} Као да га и сад гледам у оно |
| плашио, да овоме момку не прасне опет у памет, као оно пре неколико година, да га остави.{S} Он |
| одина, први пут чуо ону песмицу, што му памет занесе, седе на један камен и поређа Цигане око с |
| ога народа.</p> <p>— Међер, имаш златну памет, тетка-Мацо! — <pb n="122" /> узвикну Диша весело |
| и Бог ти је дао много новаца а још више памети, па размисли.</p> <p>— Па то на хаџилук?</p> <p> |
| породом што га нема, то јој ни на крај памети није долазило.{S} Напротив, њој је било врло при |
| воју ведру нарав, и ма да му ни на крај памети не падаше да потражи узрока, ипак је чешће разми |
| иш, а овамо би да радиш по својој лудој памети.</p> <p>— Боже, мајка, шта ти је? — брани се Леп |
| уздахну Диша, коме у тај пар прелети у памети, колики је све пут претурио и што се до сада ист |
| он да одмах захрче, а она да још дуго у памети прибира све утиске вечерашњега весеља и да се за |
| на <pb n="111" /> јучерањи дан севну у памети, није била, да сазна шта је са његовом женом.{S} |
| о да му чувате чест и да знате, да една паметна и честита жена нема засто да плаче за мужа.</p> |
| о, букнуше у пламен.</p> <p>— Добро је, паметно си урадила, Мацо, што си ме одвратила од нечаст |
| да му је пријатељ жив и здрав.</p> <p>— Паметно глава — рече кира-Мани. — Засто плачете?{S} Дог |
| ослушан, неваљао и да је мајстор учинио паметно, што га је отерао.</p> <p>Колико је ускипело у |
| кућу.{S} И зар би то било лепо од њега, паметног и угледног човека, да једну честиту кућу на гл |
| знао сам ја да кир-Диса не је човек без памету.{S} Еле, за сто сте јосте вратили прстен?</p> <p |
| је у твојој руци.{S} Ти <pb n="145" /> паметујеш за цео еснаф, па ето, како год ти кажеш, онак |
| изни плачевној,</l> <l>Честној жени сеј памјатник движе:</l> <l>Хаџи-Диша, у надежди ревној,</l |
| рождества Христова. — Амин!</p> <p>Сеј памјатник подиже зјело уцвјељени супруг</p> <p>Хаџи-Диш |
| гробу друге му жене, где вели, да тај „памјатник“ подиже својој „честитој“ жени, у нади, да ће |
| /p> <pb n="6" /> <p>Па где је сада тај „памјатник?“ Зађите у старо београдско гробље, идите оно |
| n="84" /> <p>— Е, ову ћемо вечеру дуго памтити!{S} Кали нопта, кир-Диса, кали нопта!</p> <p>— |
| а Лепосава радознало питајући.</p> <p>— Памук! — одговори Диша значајно.</p> <p>— Памук!?</p> < |
| мук! — одговори Диша значајно.</p> <p>— Памук!?</p> <p>— Чудотворни памук, свети памук! —потврд |
| о.</p> <p>— Памук!?</p> <p>— Чудотворни памук, свети памук! —потврди Диша и значајно погледа у |
| етрдесет, датих пустињаку за чудотворни памук, а уза све то урачуна му <pb n="201" /> и трошков |
| повратку Дишином.{S} Још се чудотворни памук није, тако рећи, ни згрејао честито у Лепосавиним |
| адио све што треба, а сад ће чудотворни памук учинити своје! — заврши хаџи-Диша своју причу.</p |
| е бих му дао.{S} Ама ни овај чудотворни памук у коме лежи свети ексер, не би му за ту суму дао. |
| сече гајтан, о коме је висио чудотворни памук.</p> <p>Кроз махале пуче глас да је устабашиница |
| амук!?</p> <p>— Чудотворни памук, свети памук! —потврди Диша и значајно погледа у обе жене, кој |
| екиваху да им објасни, чега ради је тај памук чудотворан и свет.</p> <p>— Помириши! — рече Диша |
| твари?</p> <p>— Море, не пазариш ти ово памук; децу, децу пазариш! — додаде за тим окренувши се |
| случајно имао исто име, прозваше: хаџи-Памук.</p> <p>У то доба је поникла и она крилата реч, т |
| ор-Дишу и намигну.</p> <p>— Зар од овог памука да роди?</p> <p>— То је због тога, што свети екс |
| а и четрдесет гроша.{S} Свети човек узе памука, начини од њега малу лоптицу, па то уши у једну |
| целују.</p> <p>У сандучету је било пуно памука, а у томе памуку лежао је један велики чавао, не |
| нагу своју чудотворну он је дао и овоме памуку, ама само за нероткиње, за друго не помаже.</p> |
| је своју чудотворну моћ предао и ономе памуку, у коме је лежао.</p> <p>И од честога понављања |
| сандучету је било пуно памука, а у томе памуку лежао је један велики чавао, не дужи од садашњих |
| га понављања ове историје о чудотворном памуку хаџи-Дишу, ради лакшега разликовања од једног др |
| удотворни ексер са крста Спаситељева, у памуку, који је такође постао чудотворан: даје децу нер |
| е.</p> <p>Јанићије не одговори, седе за пањ и узе дикиш, да разрезује по обележеним линијама на |
| ени калуп.</p> <p>Јанићије се скљуси за пањ и горко уздахну.</p> <p>Није се осећао побеђен; пре |
| мајстор Диша наредити, али овај сео на пањ, брише рукавом <pb n="34" /> зној и по који пут так |
| и те је ђаво терао да се удајеш за онај пањ? — Псетиште је оно! — Тврдица, погансуз!{S} Ух, ух, |
| проводаџијама стајао заципљен, као онај пањ на коме је, до мало час, седео.</p> <p>— Мозе бити, |
| киш калфин засецаше дубоко испод коже у пањ!</p> <p>Разуме се да је Диша причао Маци и Лепосави |
| су напустили посао, па онако седећи око пања узверено гледају час у мајстора час у Јанићија.</p |
| p> <p>Два супарника седела су за једним пањем и кројили по сахтијану са оштрим дикишом.{S} Са к |
| аша бакалског еснафа, не пресече као на пању.</p> <p>На недељу дана, после трогодишњег парастос |
| есто, помажући јој, код последње строфе пао у неко севдалијско расположење, бубнуо се песницом |
| ридржа за довратак у дућану, за цело би пао на земљу.{S} Пожурио је кући, али, кад је дошао пре |
| се под ногама земља мигољи и за цело би пао, да се у томе часу не ослони леђима о стабло једне |
| {S} А некада није се смела чак ни једна паприка више из туршије изнети за совру, већ онолики бр |
| ља, и за правду гине.</p> <p>— Љута сам паприка на неправду; крв ми на очи наиђе, па онда нека |
| бакчу; тамо да је скинеш, ама нагу, ни папуче да нема на ноге.{S} Е, па онда сас њу три пута д |
| јој се не свиђа ни мало онај дежмекасти папуџија, она то није била кадра ни за живу главу рећи |
| е.{S} Један трговац из Пожаревца, Јанко папуџија, који је од кир-Дише куповао сахтијан, јави му |
| изгледаше као да они то славе, а да су папуџије тек онако као гости за софром.</p> <p>Тако ће |
| а иђаше уза њ, једва чула.</p> <p>— Рђо папуџијска, шта ти је ружно урадио, да му тако желиш? — |
| цркви заступљени својим барјаком, само папуџијски еснаф што га још није имао.{S} О светоме Спи |
| е опојаше самоубијцу, ипак је сав еснаф папуџијски, и скоро половина чаршије, отпратио покојник |
| а-Анастасија?</p> <p>— За мајстор-Дишу, папуџију.</p> <p>Неколико несташних девојака прснуше у |
| езано:</p> <p>„Здје почивајет Лепосава, папуџика, вјерна супружница мајстор-Дише обућара, чести |
| улазило.</p> <p>На собњем прагу опази и пар мушких јеменија са подвијених врхом и ружом од сахт |
| ажим! — помисли једаред; али у тај исти пар дође му на ум она њезина претња и велики кујнски но |
| или вечеру.{S} Али једно га је, у овај пар, мучило; како да помене кира-Анастасији, шта све тр |
| ма јасно изрекне њезино име, кад, у тај пар уђе у дућан његов шегрт, Јанићије Бик, и унесе две |
| није могао надати ономе, што се, у тај пар, догађало тамо; тетка-Мацин долазак у дућан и онако |
| не прекиде кира-Анастасија, која у тај пар уђе у дућан.</p> <p>Била је необично тужна и усплах |
| е докле их не прекиде Канче, која у тај пар уђе, да им јави за долазак Ламбрин.</p> <p>Фудул-Ст |
| у, скупо је! — уздахну Диша, коме у тај пар прелети у памети, колики је све пут претурио и што |
| Уђите! — простења кир-Диша, коме у тај пар севну, да би му боље било да га је млатнуо каквим к |
| нићије да се потпуно изјасни, али у тај пар уђе тетка-Маца у мутвак.{S} Лепосава брзо поче да п |
| стрешницом безбрижно ухватила.{S} Један пар ластавица савио је у самом доксату под стрехом гнез |
| ија је отправио у град, да однесе један пар местви<ref target="#SRP19061_N2" />, а он је искрај |
| н“ био је новац од бакра у вредности 10 пара.</note> <note xml:id="SRP19061_N4">Спавало се обич |
| акав исти — човек од рачуна.{S} Ниједна пара, коју му је судбина наменила, није му измицала из |
| дњи затекао.{S} Јанићије му је у истини пара вредео.{S} Ништа, што је за напредак радње било ко |
| {S} Лепо јој се учини, да тај звук, што пара ухо те се уздиже изнад свију, виче: „кира-Анастаси |
| ша, што му је кум-Дума дао од еснафских пара, уложио у еспап и довео још два шегрта.{S} А њега |
| па из ње одброја на сто неколико белих пара.</p> <p>Баш да је мајстор Диша до овога часа и био |
| ије за продају!</p> <p>— Јесте, ама тих пара ти немаш!{S} Пола султанове царевине давао је цар |
| а било, сада, када је прошао трогодишњи парастос, те тако нестало и последњега изговора ради че |
| p> <p>На недељу дана, после трогодишњег парастоса, бахну он у кућу кир-Ламбрину, по обичају изу |
| је лепша бивала, тако, да о трогодишњем парастосу не беше у чаршији ни једнога човека у антериј |
| узмем на трећу пару; ортак да ми буде, паре да намлати!</p> <p>Али сва та вика беше у залуд.{S |
| пари, па да не вратите!{S} Лопове, бре, паре да си вратиш!</p> <p>Јанићије није чекао да се про |
| докле не би напипао једну аспру (1/3 од паре), па кад је напипа, приступи просјаку, тисне му је |
| Зар онај гурбет мени дао паре?{S} Какве паре тражиш, бре?</p> <p>Думи поклецнуше колена, које о |
| уго; знате због они пари!</p> <p>— Које паре? — запита Диша узнемирено.</p> <p>— Због 4000 грош |
| има макар једнога газду, који је толике паре поклонио за барјак?{S} Хиљаду гроша!{S} Шта мислиш |
| си свет човек, па што ти требају толике паре?{S} Не једеш ни колико Божја тичица, <pb n="196" / |
| је много.{S} И зар Богу требају толике паре?{S} Приложи на дискус, купи пет ока измирне, па до |
| {S} Ако ти за сваку болест будеш толике паре издавао, шта ће најпосле бити од тебе?{S} Треба цр |
| узгред у цркву, купила свећицу од једне паре и запалила је пред иконом са уобичајеним уздахом: |
| е прави; а ја би хтео кира-Анастасијине паре да уложим у еспап...</p> <p>— Е, кој вам па за то |
| ми удати за Грка; ама вас жалимо: лепе паре губите, мустерије ће изгубите и цела чаршија ће да |
| оних... оних...{S} Не, не, ти немаш те паре.</p> <p>— Па да се погодимо! — одговори мајстор Ди |
| ј био! — уздахну побожни хаџија бројећи паре пред ковчежићем.</p> <p>— Штета, што није за прода |
| погледа зачуђено.</p> <p>— Ти мени дао паре?{S} Зар онај гурбет мени дао паре?{S} Какве паре т |
| и дао паре?{S} Зар онај гурбет мени дао паре?{S} Какве паре тражиш, бре?</p> <p>Думи поклецнуше |
| клепнуо, па да ти кажем ко ти је појео паре!</p> <p>— Кога ви, бре, да клепећете?{S} Сто сам ј |
| на свој човек, а ти си њен господар. — Пари су твоје.</p> <p>— Јесте, моје; ама мени се све чи |
| гије ћемо ми тебе!{S} Нема да си узмите пари, па да не вратите!{S} Лопове, бре, паре да си врат |
| мета? — Чија жена <pb n="44" /> онога и пари.{S} Жена је како едно слушкиња на свој човек, а ти |
| А-ах, рогата биволица една, сас моји ли пари градиш барјаче на црква! — узвикивао је од муке, г |
| о ми дођосмо због друго; знате због они пари!</p> <p>— Које паре? — запита Диша узнемирено.</p> |
| ученог јелечета и младешчића и неколико пари мајушних јеменија, које је кришом, кроз три године |
| и им, на суђеноме часу, свећу додржао и паром очи заклопио.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| е у свему раскрстио са грчко-цинцарском партијом, потражио је и развод брака, а како је ствар б |
| спокојно седео по цео дан, прибирајући пару по пару и маштајући потајно о лепој Гркињи, поста |
| о седео по цео дан, прибирајући пару по пару и маштајући потајно о лепој Гркињи, поста му сада |
| >Но како мајстор-Диша, који је на сваку пару пазио, није никада ногом прекорачио кафанскога пра |
| ма ћу!... — и тиснувши девојчици у шаку пару, изгура је на капиџик, али је на улицу не пропусти |
| мене?{S} Хтео сам да га узмем на трећу пару; ортак да ми буде, паре да намлати!</p> <p>Али сва |
| нске утехе.</p> <p>— Ако му и не уделиш пару, удели му благу реч! — била је његова опомена оним |
| {S} Кир-Диша је ревносно пазио на свако парче кожице <pb n="64" /> у дућану, на сваку кашичицу |
| ме, и једнога дана остави овце, нека их пас чува, а он, као да га неке мађије вуку, стиште пут |
| добимо, била је слична узрујаној гомили паса, који се гложе по београдским шанчевима и својим р |
| њом и онако, ненамерно, обухвати је око паса и нагло привуче себи.{S} Необичан пламен сукну му |
| ека несхватљива страст да је стегне око паса и привуче себи.{S} Али зашто то?{S} То није могао |
| у радио, метнуо у ћемер и то опасао око паса до саме коже, а у кесу је метнуо шест стотина грош |
| тај запис метну у недра, носила га под пасом четири месеца и — то јој поможе.{S} Сада кир-Дума |
| е сав онај углед, који је до сада имао, пасти у прашину.{S} Једном ваљаном трговцу, који је у ч |
| анатема је и са женом, шта јој све неће пасти на ум!{S} О, о, о!{S} Ево, не желим јој зла и леп |
| ишљава мајстор Диша.{S} Шта му још неће пасти на ум.</p> <p>— Море, устабашо, шта си се замисли |
| први сумрак, те једно то, што би могао пасти патроли у руке, ако на улици заноћи, а друго јака |
| ко мучиш ону јадницу, и она толико исто пати, што нема деце, као и ти.</p> <p>— Па што се лени? |
| д судбине нико се не оте.{S} И други су патили, па опет нису помрли од глади.</p> <p>Дан из дан |
| ш да и она не пође?{S} Ако је суђено да патимо и да гладујемо, то је онда судбина!{S} А од судб |
| еврат у његовим погледима.{S} Колико је патио од туге за својом женом, толико је омрзао на сав |
| ћина, који се удалио од куће, већ права патња, мучење душе, које га је обзинуло као паклена ажд |
| лила у Јеладу.</p> <p>Измоштен душевним патњама, кир-Диша је започео нагло венути.{S} Оно прост |
| ћор-Ахметовој кафани попио, не обори иа патос, где тврдо заспа.</p> <p>Кад се сутра дан пробуди |
| ј Алкибијадес!{S} Клефта, право клефта; патриот како Рига от Фера!{S} Још је дете, ама за гол с |
| и истина да сте пали са зид и да вас је патрола јурила, а ви побегли?</p> <p>— Није истина, то |
| сумрак, те једно то, што би могао пасти патроли у руке, ако на улици заноћи, а друго јака глад, |
| томе часу пробуди и поче запомагати за патролу.{S} Мајстор Диша се уплаши од њене вике, те она |
| ето за тај посао, што је она викала на патролу, он је врнуо прстен!</p> <p>Како је ово казивањ |
| лавежом узнемирују тихи сан општинских патролџија, који сматрају за свету дужност да своју ноћ |
| грди и Мацу и све остале жене, које се пачају у хећимска посла.</p> <p>— Даћете јој ове „апове |
| евојку?</p> <p>— За то ли се бринеш?{S} Пашајши!<ref target="#SRP19061_N5" /> Ти само накриви ф |
| је пред вече узбунио говеда, која се с паше враћаху.</p> <p>И све му је лепо ишло за руком.{S} |
| 50" /> мучи, па се, ваљда зато, није ни паштила да разгони онај облачак, што им се над пролећем |
| обема песницама, да је пусти.</p> <p>— Пашће, пусти је! — викну Маца за њим.</p> <p>— Пуштај, |
| и треба на путу, смеје се, зачикује га, пева по кући, како одавна није запевала.{S} Сутра дан и |
| е опажала нека промена; уозбиљио се, не пева више, као што је то увек уз посао радио, не зачику |
| ако, да ти се увек чинило као да их Грк пева.</p> <p>Али, чини ми се, та своја погрчена чувства |
| а обећање што га је дала Јанићију, само пева по кући и меси посластице.{S} Мило јој да се пред |
| о пуних софра и ударајући дланом о длан певају оне мелодичне грчке песмице, или одушевљено прат |
| иво, што ленчује; она је по кући весело певала, радила своје послове, а ту бригу оставила је св |
| свадбу.{S} Лепосава је са њима заједно певала, ћеретала и смејала се; али ипак (до душе ретко) |
| ote> <p>Ту песму је Лепосава врло често певала и у мутваку, а Јанићије би често, помажући јој, |
| м, — то је Љубав.</l> </quote> <p>То су певале Лепосавине другарице; јер тетка Маца не беше од |
| ћи чује се дан из дан девојачки жагор и певање.{S} Лепосавине другарице долазиле су, као на моб |
| ође међу ове и тако ударише у пијанку и певање, да се чак и њему — кафеџији — учинило много, те |
| ироким орахом, зачу јасан жагор, смех и певање девојачких гласова.{S} И то се разлегала баш она |
| као зејтин од воде; многе црквене песме певао је по грчки, а оне, које није умео, удешавао је к |
| ца наредила, све је вршио па најпосле и певао и мукао толико, да је пред вече узбунио говеда, к |
| који му узе свест, он би и сада весело певао, па на сељаке, кад би у дућан тек онако нагвирили |
| ће урадити оно, што ће се после у песму певати.</p> <p>— Где си, море, до сада? — запита га мај |
| есту и жене около њих, па, докле чочеци певаху, он је у деф ударао.</p> <p>Од тога часа преста |
| itle>Тон деспота</title>“, да је грчкој певници било милина слушати га како извија.</p> <p>Побо |
| че извирује; девојчица залупи вратима и певушећи отрча кроз авлију у кућу.</p> <p>Још неко врем |
| њему дошло мило, кад виде како му газда певуши једну грчку песмицу и како се час по час осмешку |
| н мајчин и, где год се макла по авлији, певушила и радила.</p> <p>Дође и време поласку.{S} Уочи |
| ш је добро то што не учини! — весело је певушила Лепосава, носећи ратлокум и кафу, да мајку пос |
| бу и као шева међу пуним класјем весело певушила или се на сав глас засмејала, када би кир-Ламб |
| се, не би ли га чула, она је у мутваку певушила што или би се с мајком разговарала.</p> <p>Тад |
| јана.{S} Ушао је у дућан и почео весело певушити; повуче за ухо једнога шегрта, па онда оде брз |
| екакве, час зелене час као ватра светле пеге разлетеше му се око очију; смрачи му се, и он трес |
| мржње према своме шегрту, већ из виших педагошких принципа, који су у оно време у јеку цветали |
| подави ноге поред свога госта.</p> <p>— Педесет и четири.</p> <pb n="12" /> <p>— У здравје да н |
| уживши јој руку у којој су бројанице са педесет и четири зрна, као дренак дугуљаста и крупна ћи |
| ежнијим гласом и предаје јој огрлицу од педесет великих, златних махмудија.</p> <p>— То да носи |
| <p>— Шта кажеш?</p> <p>— Четири стотине педесет! — одговори Диша, коме се и ово учини много.</p |
| <p>— Много, кир-Ламбре, много бре, оште педесет и четири!</p> <p>— Неје много за едно мудра и у |
| ="12" /> <p>— У здравје да нанижеш оште педесет и четири! — одговори Ламбре весело и даде знак |
| ша, а продао је баш томе купцу за сто и педесет.</p> <p>— Колико рече?</p> <p>— Сто хиљада — од |
| сну нешто из дна душе Јанићијеве.{S} Ни педесет онакових звона, каква беху она што су ове годин |
| <pb n="48" /> <p>— То ли се газда пита, пезевенк, бре!</p> <p>Јанићије немаде кад да се објашња |
| јстор Диша.</p> <p>— Шта си се запањио, пезевенк бре, као да је мечка пред тобом?! — узвикну ма |
| азда, ја нисам крив...</p> <p>— Сиктер, пезевенк, бре!...</p> <p>— Нисам, газда, то?{S} Да сам |
| јела до сада?</p> <p>— Санким не знас, пезевенк-башо?{S} Еле, за тој ли те је твој мајстор ост |
| каквим га именом назва.</p> <p>— Ко је пезевенк-баша?!</p> <p>— Ти!</p> <p>— Ја?</p> <p>— Него |
| а нећу да мени нико каже, како сам твој пезевенк-баша.</p> <p>— Леле, зајеца Анастасија — Бог п |
| p> <p>— А кира-Мана ми је казала да сам пезевенк-баша зато, што кир-Ламбре...</p> <p>— Лажеш, б |
| море?</p> <p>— Јер ми је казала да сам пезевенк-баша!{S} Зашто да ми каже тако?</p> <p>Кир-Диш |
| лушност.</p> <p>— А и шта си друго него пезевенк, куче, бре!? — подвикну Диша и дохвати једну л |
| га храма.</p> <pb n="194" /> <p>— Пеки, пеки! — одговори свети и, пре него ли расклопи ковчежић |
| одина, а она и не мисли!</p> <p>— Пеки, пеки, не је тешка работа! — прекиде га дервиш — До годи |
| светога храма.</p> <pb n="194" /> <p>— Пеки, пеки! — одговори свети и, пре него ли расклопи ко |
| руга година, а она и не мисли!</p> <p>— Пеки, пеки, не је тешка работа! — прекиде га дервиш — Д |
| S} И па како је погано пцовао!</p> <p>— Пеки!{S} Сутра ћу се накусурати.</p> <p>— На полицију њ |
| ило, а Маца не допусти више да јој дете пеку усијаним гвожђем, него продужи лечење на своју рук |
| ног „казначејства“ прими десет цванцика пензије, њена танка фигура у жутој шкуртељчици и плавом |
| еним уздахом: „Јово, теби свећица, мени пензијица!“</p> <p>Тако је радила неколико година, све |
| рука и оно набрекло јелече, које се час пењаше <pb n="127" /> уз леђа час спусташе струку, те т |
| мајстор Диша хаџи-Зосима, како се журно пење уз Голготу, и кад опази мајстор-Дишу, поче махати |
| е аспре.</p> <p>— Узми, на! па да купиш пењерлију, и да добро запамтиш овај дан!</p> <p>Јанићиј |
| Ти, ето сви причају, да се мајстор Диша пео на твоја леђа.“</p> <p>И ту Јанићије исприча мајсто |
| обухвати и док се не претворише у сами пепео.</p> <p>— Знала сам ја то, да ћеш ми кад тад рећи |
| ису знали ни бекнути језиком на коме је Периклес усхићавао древну Јеладу, он је тек онда окрета |
| ни крпа, неугледан човек.</p> <p>Оваква перспектива, како ју је кир-Дума живо <pb n="43" /> сли |
| /p> <p>Лепосави не би најпријатнија ова перспектива, али какве би користи било, да му каже то?< |
| о.</p> <p>Мајстор Диша би, пред оваквом перспективом, затворио очи и са пријатним изразом, као |
| д, баш после прошевине, дигао ме је као перце до појаса и шале ради три пута преко собе пренео. |
| најрадије окретала на тужну арију, а од песама јој постаде најмилија она:</p> <quote> <l>„Зашт |
| а забринуто и са чежњом помишљао у овој песковитој и зрелој Јорданској земљи на своју удобну ку |
| е се не помоли месец и докле мујезинова песма са минарета не огласи вечерњу молитву, када се и |
| ђоше двојица са Циганима, њега раздрага песма, дође међу ове и тако ударише у пијанку и певање, |
| се код првога стиха грло стеже.{S} Она песма, која му онда у Еврејској Мали памет попила, запе |
| вога разговора и Ламбриних шала изви се песма.{S} Ламбре затури фес за потиљак, издиже обрве на |
| још у своме веку није запевао световне песме нити западао у слично одушевљење, онако пресит за |
| јала, као зејтин од воде; многе црквене песме певао је по грчки, а оне, које није умео, удешава |
| истим путем, стадоше извијати арију оне песме:</p> <quote> <l>„Знаш ли како се зове она ватра,< |
| рема њима, уз пратњу циганских дефова и песме женскога хора, играју.</p> <p>Ламбре и Дума чисто |
| менио.{S} Ни оне шале, ни разговора, ни песме.{S} Сељаци пролазе поред дућана, али он не муче в |
| вили на уважење, па први у колу, први у песми.{S} Кира-%Анастасија међу кумама смерна и стидна, |
| ати по лицу и врату.{S} А она девојачка песмица што се из баште извијала, праћена звеком дахире |
| сова.{S} И то се разлегала баш она иста песмица, коју ономад зачу, а која беше у то доба нова:< |
| дахну што је више могао ваздуха.</p> <p>Песмица из баште заврши се последњим стихом:</p> <quote |
| ланом о длан певају оне мелодичне грчке песмице, или одушевљено прате извијање гипких чочека, к |
| оње уснице, постала већ предметом једне песмице на грчком језику.</p> <p>Није могућно, да је св |
| бре само извија час грчку час цинцарску песмицу; пребацио једну руку на Думино а другу на Дишин |
| уз дахире извијаху неку страсну турску песмицу, у којој је момак сравњивао <pb n="125" /> дах |
| д виде како му газда певуши једну грчку песмицу и како се час по час осмешкује.{S} А чим мајсто |
| се још више разведри, прихвати газдину песмицу и, онако уз посао, запева гласно и јасно да се |
| је, пре седам година, први пут чуо ону песмицу, што му памет занесе, седе на један камен и пор |
| ја је ишчезавала заједно са мујезиновом песмом што се са минарета разлегала, опомињала је тргов |
| Весеље махнито.{S} Јанићије Бик зачинио песмом и шалом.{S} Овога дана постао је он љубимцем кир |
| ед акшам Јанићије је забављао госте час песмом, час мукањем и другим лакрдијама; где га нису ос |
| рло, па када би запевала какву му драго песму а другарице јој прихватиле, ретко да би ко прошао |
| а тим ће урадити оно, што ће се после у песму певати.</p> <p>— Где си, море, до сада? — запита |
| кад мајстор-Дишиница запева ону чувену песму:</p> <quote> <l>„Зашт’ да прећутим ја овога свјет |
| је сердце оскудно!“</l> </quote> <p>Ту песму је Лепосава врло често певала и у мутваку, а Јани |
| у стању била исказати највештија фраза песника из Еладе.</p> <p>Прошло је добрих пола сахата, |
| бесити! — говорио је стиснутих вилица и песница и ишао, лутао, без смисла и циља.</p> <p>— Убић |
| ој супруг стоји <pb n="90" /> стегнутих песница, а антерија му од силнога узбуђења дршће, као д |
| уд смејала, праћакала, ударала га обема песницама, да је пусти.</p> <p>— Пашће, пусти је! — вик |
| ао је хаџија на сав глас и подупрвши се песницама о широке слабине, које од узбуђења бректаху, |
| , седе изнемогло на миндерлук, притиште песницама под појас и поче тешко уздисати.</p> <p>У так |
| /p> <p>Кир-Диши прекипе и са узмахнутим песницама полете, да је удари.{S} Али у који час налете |
| дњу да запали; а Јанићије тада размахну песницама, па га је толико тукао и газио, да би га и уб |
| осталима смеје, очи му се закрвавише а песнице стегоше..{S} Журно изиђе на капију и изгуби се |
| ја тебе! — продера се Диша, подиже обе песнице и што је могао брже прогура се кроз гомилу, кој |
| >— Ти! — продера се супруг и подиже обе песнице у вис.</p> <p>Кира-Анастасија пребледе.{S} Што |
| пригушеним гласом кир-Диша, стегао обе песнице, али ипак не миче са свога места.</p> <p>Ламбре |
| улете право пред очи Јанићијеве, стеже песнице и сав трепћући од љутине унесе их под нос Јанић |
| уздисао је кир-Дума и туцао се од муке песницом у главу.</p> <p>Сутра дан Дума је отишао суду, |
| неко севдалијско расположење, бубнуо се песницом у груди и онда узвикнуо:</p> <p>— А, а! — Турч |
| ном алком, а за тим све жустрије и јаче песницом лупати у врата, да се од удара тресла.</p> <p> |
| се једнако капиџика, трешаше му под нос песницу са прамењем оне косе.</p> <p>— Море торњај мм с |
| тор-Диша, кад осети под носом склопљену песницу, устури лице назад и, застиђен од толике гомиле |
| не бива?</p> <p>— Мори, ни у хамам без пестемаљ не ходим!{S} Срам ме фаћа! — одговори Анастаси |
| есу ми је одсекао!{S} Пет хиљада гроша, пет хиљада гроша да ме кошта то!</p> <p>Хаџије су га са |
| е грлио са мном, кесу ми је одсекао!{S} Пет хиљада гроша, пет хиљада гроша да ме кошта то!</p> |
| , (а то је био први поклон што га је за пет година шегртовања добио од свога мајстора) и, као в |
| ће сачека, и врати се натраг.</p> <p>На пет дана после ове куповине велики караван, <pb n="199" |
| мо, ја ћу вам позајмим из еснафска каса пет стотин гроси за четири године без фајду.</p> <p>Мај |
| ме сузила.{S} Испосник није давао испод пет хиљада гроша, а продао је баш томе купцу за сто и п |
| S} Ето, ти тражиш сто хиљада, а он даје пет стотина.{S} Спусти мало ти, нек подигне мало он, па |
| живљени брак, остаде још и три хиљаде и пет стотина гроша готовине.</p> <p>Добра прилика у оно |
| >— Не је четири, џанум!{S} Три хиљади и пет стотине гроси.</p> <p>— Четири хиљаде!</p> <p>— Еле |
| толике паре?{S} Приложи на дискус, купи пет ока измирне, па доста!</p> <p>— Ама како ћу, кад са |
| еше само један грош.</p> <p>— Да ти дам пет стотина?</p> <p>— Шта кажеш?</p> <p>— Четири стотин |
| ечерњу; па је прве године обећавао Богу пет ока чистога воска, и сваке је године повишавао обећ |
| Маца није за дуго имала деце, а њен муж Петар Брњош хамалин толико је мучио због тога, да је он |
| ак.{S} Грозничава ватра лизала га је од пете до главе, па се разгоревала у очима, из којих је с |
| веран! — мислио је, силазећи се већ по пети пут до Варош-капије и враћајући се натраг Барјак-џ |
| чезавају као далеки звук или кукурекање петлово, које се чак из другога села разлеже.</p> <p>А |
| вори Лепосава и продужи шапатом бројати петљице на плетећим иглама.</p> <p>— А што да се стидиш |
| одина.</p> <p>Овај се разговор водио на петнаест дана по повратку Дишином.{S} Још се чудотворни |
| детињи (јер ни Јанићију не беше више од петнаест година), то се не би могло утврдити тако на пр |
| стаде самохран без игде икога.{S} Пуних петнаест година није се мајстор Диша виђао са својим ст |
| S} У то доба њено Канче навршило је већ петнаесту годину, а мајстор-Диша је добар газда и човек |
| је у вече на Ташмајдан и у оним мрачним пећинама, где се обично београдска дечурлија завлаче, т |
| а Маца, која је радо слушала Јанићијева пецкања, удари у смех, а и Лепосава се зацени од смеха |
| јстор Диша прислушкивао од куда сва ова пецкања, што су се међу девојкама у тај час чула, он би |
| да се потпуно отресе жаоке, која је већ пецнула заљубљено срце његово.{S} Грашке зноја, што су |
| ест што му притискала зјело.</l> <l>Ах, печална судбино!{S} Всецјело</l> <l>Количество бољезни |
| м преко овога шаренила од жутих и црних печата, па онда баци нестрпељиве очи на ковчежић.{S} До |
| дотакну рана, снабдео се он уверењима и печатима од власти и свештенства, у којима је описана < |
| по столу, а сваки од њих био је утврђен печатима и потписима, исписаним грчким и арапским писме |
| хачи но, у случају потребе, и издржљиви пешаци.</p> <p>У таквој служби татар-Јован је стекао ов |
| ономе што га осећа путник, који је дуго пешачио жедан, па тек набасао на лепу хладовину и врело |
| "98" /> па се, као да је Бог зна колико пешачио, спусти на миндерлук и дубоко замишљен поче трљ |
| године, кад дођем, ти да ме дочекаш са пешкешом, а ја да ти сада дам четири записа.{S} И то ов |
| а, Џанга, Шабакидес, Сакаларидес, Даде, Пијаде, Гуша, Нуша, и т. д. била су, у то доба, као гра |
| бре је, дубоко после поноћи, дошао кући пијан као земља, и чим је натрапао на своју жену, која |
| а песма, дође међу ове и тако ударише у пијанку и певање, да се чак и њему — кафеџији — учинило |
| де је остао?</p> <p>— Код ћор-Ахмета, — пије.</p> <p>— Пије!?</p> <p>— Пије.</p> <p>— Шта, наоп |
| > <p>— Код ћор-Ахмета, — пије.</p> <p>— Пије!?</p> <p>— Пије.</p> <p>— Шта, наопако! — викну Ма |
| хмета, — пије.</p> <p>— Пије!?</p> <p>— Пије.</p> <p>— Шта, наопако! — викну Маца, а Диша само |
| икада ништа не једе <pb n="192" /> него пије само неку зелену течност, а уз то узима по три зрн |
| е дечица, па како пилињи око кокошка да пијучу у кућа.</p> <p>Обе куме, кад угледаше сузе удови |
| за то време погледао у ону чинију пуну пилава и овновска меса, што се поврх пилава пушило.</p> |
| ну пилава и овновска меса, што се поврх пилава пушило.</p> <p>— Море, немој да се срамиш!{S} Ни |
| S} Какав то изгледаш, као да су те гује пиле.</p> <p>Јанићије не одговори, седе за пањ и узе ди |
| обро; сирото, ама добро — говори Станко пилећи турпијом око ороза једне пушке кремењаче, коју ј |
| је и весеље да дочекате дечица, па како пилињи око кокошка да пијучу у кућа.</p> <p>Обе куме, к |
| трого и даде Маци неколико врло крупних пилула.{S} А за тим предузе да болесницу доведе к свест |
| риза у та јабука! — смеје се Думиница и пиљи у вазда насмејане очи лепе удовице.</p> <p>— Кој п |
| у је, кад год му се за то дало прилике, пиљио као псетанце на залогај, који не може да домаши.< |
| који је он увек за вечером наместо вина пио.{S} Маца је предузела домазлук, неговала она три си |
| са ћепенка.</p> <p>— Хвала, сад сам је пио.</p> <p>— Ходи, ходи, де!</p> <pb n="138" /> <p>Мај |
| .</p> <p>Мајстор Диша стоји према њему, пипа се по појасу и све хоће нешто да каже своме шегрту |
| машћених и слепљених од зноја и честога пипања руком.{S} Испосник је са нарочитом озбиљношћу ра |
| м не знајући зашто, он се несвесно поче пипкати по глави и слабинама.</p> <p>Пун сахат седео је |
| ретрну, брзо се наже над огњиште и поче пирити у ватру, пред којом су били престављени лонци и |
| се чак учини од једног необично танкога писка са зурла, као да то пишти прекором душа њезина по |
| гани су ревносно лупали у гочеве, а она писка, што је од зурла до неба јечала, разлегала се у њ |
| ечала, разлегала се у њезиним ушима као писка покојникова, који је на последњем часу викнуо: „к |
| твоју... да моме Канчету косе почупа! — пискала је фудул-Стаменка и, држећи <pb n="140" /> се ј |
| собе се зачуше крупни гласови од дечје писке.{S} Њему се развукоше усне од задовољства и среће |
| Милош у своју службу, да носи поверљива писма из Београда у Цариград и обратно.{S} Ова служба б |
| мишљена.</p> <p>Осмога дана после овога писма, које је у кући хаџијиној изазвало сасвим протива |
| ц често пута на неколико дана пре свога писма стизао на адресовано место.{S} У службу „татара“ |
| четцима и била тако неуређена, да су се писма на хрпате губила или је пошиљалац често пута на н |
| ну.</p> <p>Кир-Думи чисто лакну, кад из писма сазнаде, да му је пријатељ жив и здрав.</p> <p>— |
| ена, а ја да плаћам трошкови!{S} Не сум писмено тражио, кад требаше, па сад да запишемо у пропа |
| потписима, исписаним грчким и арапским писменом.{S} Мајстор Диша прелете погледом преко овога |
| пушке убити.{S} Но четвртога дана доби писмо, Ламбре му јавља да је отишао на вилает, у Костур |
| ор не отпусти, ако му не изда калфенско писмо, шта ће онда?{S} Еснаф је јачи од њега, а мајстор |
| мисли више.{S} Извадиће своје калфенско писмо и отићи ће из ове проклете вароши, да се никад ви |
| ! — одговори Јанићије и узбуђено тресну писмо о совру.</p> <p>— Тако брзо? — запита Лепосава, к |
| разбирате, она је на вилает.{S} И едну писму је послала; иска да ви из њена кућа идете.{S} Жал |
| о Бог да, мајсторица.</p> <p>— Јаох!... писну нешто из дна душе Јанићијеве.{S} Ни педесет онако |
| да су оне зурле пред њиховим капиџицима писнуле.</p> <p>А за то време кира-Анастасија није изла |
| име будуће невесте.</p> <p>Мајстор-Диши писнуше уши као таламбаси на звук невестина имена.{S} О |
| немо га гледаше.</p> <p>— Умрла зар?... пита Диша шапћући.</p> <p>— Умрла, мајсторе! — уздахну |
| > <p>— Због тога?{S} Како: због тога? — пита Диша гласом клонулим, из кога се јасно видело, да |
| пе удовице.</p> <p>— Кој па да гриза? — пита стидљиво кира-Анастасија, а мишицом скрива образ о |
| ваш кум и пријател.{S} Еле, како сте? — пита Дума, али никако не улази у собу, но, како је пром |
| па само звера.</p> <p>— Тако ли беше? — пита Диша.</p> <p>— Очију ми, тако.{S} И па како је пог |
| еда у очи Дишине.</p> <p>— Шта: тако? — пита Диша, а очију не подиже, само да се не сусретне са |
| <p>— Мозе бити, не бегенисете несто? — пита кир-Дума, коме се овако мајстор-Дишино држање учин |
| се покаже весео, а она опет поче да га пита о нечем, што баш није имало никакве везе са овим д |
| обе, зашто да му се до сада не јави, да пита треба ли му што!{S} Је ли он муж и господар у кући |
| љено, више као да размишљава него ли да пита.</p> <pb n="13" /> <p>— Како, џанум?{S} Наша кост, |
| .</p> <pb n="48" /> <p>— То ли се газда пита, пезевенк, бре!</p> <p>Јанићије немаде кад да се о |
| тала чула, да није ништа чуо шта га она пита; а онај бесмислени поглед, који се уковао за врата |
| нићије се смете; желео је да га нико не пита о томе.</p> <p>А кад би причао све, где је био и ш |
| лице као накалаисана тепсија, и Бог те пита, још шта, што само може избацити језик удавача, ко |
| де, што се стидиш?{S} Одговори, кад те пита!{S} Кажи, знаш ли што ти је дао?</p> <p>Лепосава о |
| цавати од ужаса.</p> <p>— А ко не каже, питај!{S} Ето, њој каза Канче, а мени цео комшилук.{S} |
| b n="173" /> <p>— Ама, ти си јој ћерка; питај ти.</p> <p>— Како ћу, кад се срамим?</p> <p>— Как |
| к и нерешљиво се обазирао на све стране питајући се у себи шта ће и куда ће.{S} Остане ли тврдо |
| тој кесици? — запита Лепосава радознало питајући.</p> <p>— Памук! — одговори Диша значајно.</p> |
| ву моћ мишљења, блене у кира-Анастасију питајућим погледом, као да је овога часа некакво привиђ |
| а погодио за магаре?“ — „Ко је магаре?“ питам ја. — „Ти, ето сви причају, да се мајстор Диша пе |
| о то, то да ми кажеш.{S} То сам хтео да питам.</p> <p>Тетка Маца одшкрину врата и тајанствено п |
| {S} Ако она каже...</p> <p>— Па како да питам... срам ме је...</p> <p>— И мене — додаде Лепосав |
| умара по соби, па онда, онда, кад је ја питам: „Што нас остави, бре?“ а она ми каже: „Он ме је |
| — подвикну Диша, коме оваква „интимна“ питања од једног шегрта беху зазорна, а уз то се сети о |
| р Диша ни сада не одговори.{S} Ова брза питања, што их је кир-Дума тако одлучно и оштро излагао |
| угих разговора претресала обично домаћа питања својих ближњих, почело је по мало већ да се <pb |
| је тећи својим коритом.</p> <p>На горње питање кир-Ламбре трепну мало очима и лагано поглади св |
| да би кир-Диша, као и многи други, ово питање извео одлучно и без дугога размишљања, да му не |
| хну дубоко Јанићије, који се тек на ово питање расвести.</p> <p>Из куће се разлегало нарицање; |
| њиво.</p> <p>Али мајстор Диша не чу ово питање?{S} Пред његовим очима лебдела је само прилика о |
| , јер кад год би помислио да је са овим питањем на чисто и кад год је она слика кира-Анастасије |
| у су то овде то онде дочекивали сличним питањима, и где год би започео да се правда, свуда су г |
| ка од један диваљ народ? — забринуто се питао, и свакога часа слао до кира-Мане, да сазна је ли |
| >— Ћути, будало; мислиш да би тебе неко питао, када би те онакав човек заискао.</p> <p>— А што |
| разбирате за њено к’смет, зашто па мене питате?</p> <p>— Како, зашто, Ламбро бре?{S} Не ли си т |
| /p> <p>— Јесте, због тога! — Ја те лепо питах: може ли да се расквари свадба пре ђердека; а ти |
| ну уста, да би могао наодговарати свима питачима, са којима се у чаршији среташе и састајаше.{S |
| учи.{S} Ја хоћу дете; а ти ако нећеш да питаш... ти...</p> <p>Мајстор Диша не доврши и изиђе ср |
| цино равнодушно лице.</p> <p>— А што ме питаш за то?{S} Зашто би се ја мразила са светом, да са |
| >— А шта ти је сад наспело да га о томе питаш? — зачуди се тетка Маца.</p> <p>— Ето тако; мило |
| n="89" /> — ако што знаш, онда што мене питаш?{S} Зар је то лепо, да се у туђа посла мешам!</p> |
| трговине у туђим рукама.</p> <p>Све ове питоме особине дизале су му углед међу Грцима, али, у о |
| кир-Думиним, нарочито његова хришћанска питомост, коју је показивао не само према себи равнима, |
| чми по мало анасонлију, јамајку и друга пића, која беху на гласу.</p> <p>Кир-Дишина домаћа нево |
| а, који са расклопљеним жутим кљуновима пиштаху за мамом и татом, који наизменце доношаху хране |
| еобразише.{S} Ламбре поче да се отима и пишти од промуклости; а и кир-Диша, кога четворица држа |
| бично танкога писка са зурла, као да то пишти прекором душа њезина покојника.{S} Лепо јој се уч |
| Литија се свечано спусти низ Зерек, уз пјенија свештеника допрати Дишу до Јалије, окадише лађу |
| акло јасноме дану, који блисташе свежим плаветнилом и разлегаше се у шумору лишћа и гугутању ку |
| њена танка фигура у жутој шкуртељчици и плавоме фистану, добивала би у лицу неки тужан израз, к |
| седе поред мајке, загрли је и стаде се плазити на Јанићија, који се, блажен од онога ударца, у |
| } И кира-Анастасија је после била овде, плакала и пошла, да се дави, а ја сам се онда сажалио, |
| онила лице у шаке и горко заплакала.{S} Плакала је као да некога сарањује, као да у овоме часу |
| иву главу да остане у Београду више.{S} Плакала је, проклињала%, га што је наведе да се за Дишу |
| чије су дреје; али лепо су чули како је плакала и молила га и рекла му да ће му бити сестра, ак |
| е са јастука, у који је заронила лице и плакала.</p> <p>Анастасија нервозно мрдну раменима, да |
| олазила кира-Анастасија и у оној собици плакала и молила Јанићија да јој врати дреје.{S} Јанићи |
| е га она жалити? <pb n="162" /> Хоће ли плакати за њим и да ли ће се кајати, кад сазна шта му ј |
| баште, зарони лице у шаке и поче горко плакати.</p> <p>Мацино гласно нарицање огласило је комш |
| рча.{S} Али Лепосава само плакаше, дуго плакаше.</p> <p>— Море говори шта се то догодило?! — по |
| живо јој притрча.{S} Али Лепосава само плакаше, дуго плакаше.</p> <p>— Море говори шта се то д |
| у и Ламбру, то да не буде! — помисли, а пламен му удари у образе.</p> <p>Сутра дан дође мајстор |
| сватове? — запита изненађена Лепосава и пламен јој обузе образе на помисао, да је Јанићије нешт |
| n="170" /> били те среће, да свој први пламен младићске љубави преобрате у „братинску“ љубав, |
| паса и нагло привуче себи.{S} Необичан пламен сукну му уз образе, а у глави га захвати чудна н |
| а удовица није ватра само у кући; њезин пламен лиже и кроз махале где год прође, и онда није ни |
| и у које је сву наду полагао, букнуше у пламен.</p> <p>— Добро је, паметно си урадила, Мацо, шт |
| е хаџија држећи хартијице, све докле их пламен сасвим не обухвати и док се не претворише у сами |
| и фитиљ на лојаници и принесе хартијице пламену.</p> <p>— Шта радиш то?</p> <p>— Да спалим сото |
| леда како из једнога фењера чкиљи слаби пламичак лојанице, и нешто неодређено поче га вући тамо |
| е, што је од прве младости своје градио планове, како да се ороди с Грцима, те кад он није био |
| е собичку очајан и нерешљив.{S} Мисли и планови разлетали су се као варнице са упаљенога крова; |
| , рече, како је храни за банбадава, она плану и одговори: „Ко ти је крив, што си самоме себи ст |
| који је у свој својој лепоти и бујности плануо и разбуктао се у њезину срцу, да је занесе, опиј |
| амо за часак да заборави на ону живахну пластичну фигуру, која га је као свежа вода оживљавала! |
| после да чекам, хоће ли се сетити да ми плате; доста је што овима бадава вучем читав пртљаг.</p |
| један барјак златом извезен, за који је платио равно једну хиљаду гроша.</p> <milestone unit="s |
| тијице, што их је некада готовим новцем платио, и у које је сву наду полагао, букнуше у пламен. |
| кар једаред хаџију ујео, то му је скупо платио!{S} Има Божје правде, има, само што то овај покв |
| рућ шамар; али ће ми га, мајци, кад тад платити! — издаде се једаред пред шегртима, кад Ламбре |
| /p> <p>— Сува кучка, бре!{S} Ели ћеш ми платиш за ово спацирање по комшилук, кад је муж код кућ |
| од врата.</p> <p>— Ово ћеш да ми скупо платиш!{S} У полицију ћу ја тебе и твоју.... викала је |
| ачиле разне ствари: шкуртељке, ћитајке, платна, па, чак, из добро набијених душека опрану вуну, |
| наспело?</p> <p>— Има рукава од честог платна!{S} Што да сваки види голе руке?{S} То је срамот |
| убачену по коју главу шећера или трубу платна, а често и по неколико аршина свилене материје и |
| епосава одупрла и таквим жељама, да тка платно како би Диша хтео; али зато Диша изналажаше свак |
| а, који хвата људе за гушу, па вели:{S} Плаћај, бре!{S} Напротив, ти имаш права да се ценкаш, п |
| ви!{S} Они били ортаци на жена, а ја да плаћам трошкови!{S} Не сум писмено тражио, кад требаше, |
| > <p>— Зашто бре, кир-Диса, зашто да ја плаћам ваш ортаклук, кад не сум ништо крив?{S} Зашто да |
| Хајде сас мен’ у Галац.{S} Троскови ја плаћам.</p> <p>— Шта ћу ја с тобом у Галац? — зачуди се |
| ку услугу, коју му је указао тога дана, плаћао једном оком хлеба.{S} Хаџи-Зосим је у светим мес |
| еде ни да одахне јаче, плашећи се да га плач не савлада.</p> <p>Готово крадимице извуче се из м |
| <p>— Ето, шта... одговори Лепосава кроз плач чисто прекорно и исприча цео догађај између ње и К |
| тела рећи, већ удари у такав хистерични плач, да му требаше повише времена, докле је како тако |
| ше неће да зна за њу, она је бризнула у плач и стала толико лелекати, да је својим лелеком цео |
| ити сву присебност, само да не бризне у плач.</p> <p>Јанићије је такође немо стојао пред овом о |
| вичине, и саме се ражалише и бризнуше у плач, па онда онако уплакане почеше грлити и љубити кир |
| о ћути, она покри лице рукама и удари у плач.</p> <p>Јанићије не мога више да издржи у овакоме |
| е сасвим друго: да ће му жена ударити у плач, да ће га преклињати да је не убије и да јој погре |
| кад залупи капиџиком за собом, бризну у плач и јецање.</p> <p>— Шта ти је, девојко? — викну зап |
| на очи; говори му, а сузе без јецања и плача теку кап по кап низ образе.</p> <p>— Немој, молим |
| ајстор Диша с њоме растао чисто тужан и плачан, што не може још који часак остати.</p> <p>Кад ј |
| на паметна и честита жена нема засто да плаче за мужа.</p> <p>Неколико дана доцније изгуби се и |
| да на кућу кира-Анастасије и да потајно плаче и вене.{S} Кира-Мана не би имала смелости да га т |
| 061_C0"> <quote> <l>„Сопутници, у жизни плачевној,</l> <l>Честној жени сеј памјатник движе:</l> |
| проклету варош, идем на вилает, там да плачем и пред иконе да кунем тебе Ламбре, зашто ме даде |
| један исти час, испунише кућу детинским плачем, то је вредно сазнати, нарочито садањем појасу м |
| Паметно глава — рече кира-Мани. — Засто плачете?{S} Догодило се, де; човек је, мушко је.{S} Ама |
| сузе на очи.</p> <p>— Шта је, море, те плачеш?</p> <p>— Отерао ме газда!...</p> <p>— Зашто?</p |
| ту у косе.</p> <p>— Де, де; па за то ли плачеш, лудо?{S} Камо среће да се тако и догоди; а она |
| суза скотрља с лица.</p> <p>— Е, де, не плачи!{S} Не идем преко света; вратићу се.{S} Него онак |
| менкина соба и Анастасија, која је тамо плачна и очајна остала, беху једини предмет његових збу |
| често би се пута, она рашчупаних коса и плачући а он сав изгребан, вратили са чесме кућама.{S} |
| ица толико прегонила и од кога је често плачући бежала.{S} Дође јој жао, па га поче тако болећи |
| е стегло те не смеде ни да одахне јаче, плашећи се да га плач не савлада.</p> <p>Готово крадими |
| ца, која је од некога доба почела да се плаши од могућне напасти, поче да се вајка, како сада н |
| намером да га намучи, или што се нечега плашила, ко би то могао погодити.{S} Једно је јасно, да |
| чега.{S} Са тетка-Мацине стране није се плашила ничега.{S} То је, као у воску знала, да тетка М |
| есити.</p> <p>У то није сумњала, али се плашила ипак, да сада кир-Диша не сазна и да Јанићије н |
| сада очекивати.{S} Није се она ни мало плашила кир-Дише, за кога се удала по туђој вољи и, сам |
| ној сумњи, да се и кира-Думиница помало плашила, да она „ватра“ не опече и њезина супруга.</p> |
| н преживљавао је нове тегобе: надао се, плашио, срдио, на сваки њезин осмејак задрхтао од неиск |
| више мамила својом грозотом.{S} Није се плашио смрти, али једно му је мутило помисао: да ли ће |
| застаде за неколико часака.{S} Јако се плашио смрти, па још смрти у својој кући.{S} И тај стра |
| е тако мајстор Диша, који се баш тога и плашио, устукну у своју собу, затвори се и не изиђе из |
| и.{S} И баш са тога гледишта он се јако плашио, да овоме момку не прасне опет у памет, као оно |
| ођених обрва а он оборена чела, погледа плашљива али ипак пуна очајне чежње, који је говорио мн |
| еби, мајко; ко ти за Јанићија говори? — плашљиво промуца Лепосава.</p> <p>— Слушај, утуви, дево |
| ба.</p> <p>— Шта је тамо? — запита Диша плашљиво.</p> <p>Јанићије подиже очи мајстору и немо га |
| апита кир-Диша нестрпељиво, а очи му се плашљиво приковаше за Мацино лице.</p> <p>— Нађе ли је? |
| <p>— А сад? — промуца кира-Анастасија и плашљиво га погледа.</p> <p>Кир-Ламбре не одговори ни р |
| чак и тетка Маца, која је у башти нешто плевила, чула овај ударац и завирила у мутвак, да види |
| нати све оно, што се око његовога имена плело.</p> <p>Но трећег дана догоди се случај, који му |
| , да се отресу варварских особина свога племена и да се подражавањем и опхођењем у животу јако |
| и стопили у једну сврху, да се ороди са племенитим потомцима класичне нације, те тако, у своме |
| Па после да плетеш седе, као што ће их плести фудул-Стаменкино Канче!</p> <p>— Ја нећу да плет |
| воме њој се чинило да њезина мати нешто плете за њу и мајстор-Дишу и срце јој премре, када поми |
| л-Стаменкино Канче!</p> <p>— Ја нећу да плетем седе, — промуца Лепосава.</p> <p>— Море, девојко |
| се у струку сломити.{S} А дебели курјук плетене косе, преко које је слазила модра бареш-шамија, |
| витка, у шареним шалварицама, опуштених плетеница низ врат и к’носаним обрвама, које се као два |
| ва и продужи шапатом бројати петљице на плетећим иглама.</p> <p>— А што да се стидиш?{S} Видиш, |
| кошчицу бацио на ђубре.{S} Па после да плетеш седе, као што ће их плести фудул-Стаменкино Канч |
| м Лепосава и још више саже лице у своје плетиво.</p> <p>— Од кога те је срам?</p> <p>— Од тебе |
| ћу је звати.{S} Дошла јој другарица, па плету иза мутвака.</p> <p>— Нека тетка-Мацо, не зови је |
| рудима, а она се одупре шакама о његова плећа и одскочи у страну.</p> <p>Збуњени и црвени у лиц |
| ке, а другом руком прихвати га благо за плећа и потискује на сокак.</p> <p>— Дао Бог, брате, да |
| ићије Бик, чији снажни врат и пространа плећа одаваху силу младости у свој својој бујности, дођ |
| реломити под теретом широких и пуначких плећа.{S} И ето, своју, од самога себе прикривену жељу, |
| Лични опис има осамнаест година, висок, плећат, велике <pb n="159" /> главе, ниска чела, широка |
| што их кир-Думина жена спази на куминим плећима.</p> <p>И ово је убрзало ствар; јер ма колико д |
| упаде кир-Дума и тапше мајстор-Дишу по плећима. — За тебе ћемо да правимо како и за нас.</p> < |
| ћега младожење и младе, мајстор Диша је пливао у дупломе задовољству: ожениће се најлепшом удов |
| а Бога, шта ти је? — викну Анастасија и пљесну се рукама, када угледа како јој супруг стоји <pb |
| пите, бре?! — јекну кир-Ламбре очајно и пљесну се шаком по челу, да је кира-Мана, која се прита |
| , када би га ова својим пуначким шакама пљеснула по снажним леђима.{S} Напротив, осећао је тада |
| днесену шаку и чека када ће га по врату пљеснути.</p> <p>Најпосле, после кратких ћутања и пребр |
| жби Божјој, често је вадио иза појаса и пљувао у њу, тако да је сваки од црквара могао разумети |
| гани милет, што не верује више у Бога и пљује на свете утвари?</p> <p>— Море, не пазариш ти ово |
| чуда творио, да се није усуђивао ни да пљуне на ту земљу.</p> <p>— Овуда је стопа Спаситељева |
| од тенећке, па кад год му је требало да пљуне, тај је посао са неком нарочитом важношћу вршио у |
| — Образ да ми погазиш?{S} На мој леб да пљунеш?{S} На поље из куће!{S} Иди твоме Ламбри!</p> <p |
| да је стопа Спаситељева ходила; где год пљунеш можда ћеш пљунути баш на оно место, где је Спаси |
| ко ђубриште, а босиљак искида, издроби, пљуну на њега, просу пред собом и згази ногама.{S} Да м |
| е; па, кад осети да му је то немогућно, пљуну у лице Ламбри; а Ламбре тим истим оружјем врати м |
| — Хоћеш ножем, роспијо?{S} На леб си ми пљунула, кућу опоганила, па сада још и да ме закољеш?{S |
| ше под руком, за цело би и с њоме тако: пљунуо би на онај дукат и сву би ногама изгазио.</p> <p |
| /p> <p>— Жену ми одведосте, на образ ми пљунусте; — то кошта 4000 гроша, — шапуће задовољно кир |
| е је своје уморно свето тело одмарао; а пљунути на такво место већи је грех, него ли што је на |
| светињи, али друкчије не може бити; но пљунути, то је грех, који се не прашта. — Тако је објаш |
| о већи је грех, него ли што је на цркву пљунути.{S} Грех је што својом грешном ногом и газим по |
| тељева ходила; где год пљунеш можда ћеш пљунути баш на оно место, где је Спаситељ стојао или гд |
| <p>— Отићи ћу, али ћу јој рећи све.{S} Пљунућу јој у очи, па нека остане постидна.</p> <p>И то |
| ијао дебели млаз хладне воде, и поче се пљускати по лицу и врату.{S} А она девојачка песмица шт |
| .</p> <p>Једнога јутра устала Лепосава, по обичају, пре мајке и са „чирачетом“ наложила ватру у |
| ако пресит завали се и сам на узглавља, по који пут (као што је то свуда онда био обичај доброг |
| је онако поступио.</p> <p>Трећег дана, по овоме догађају, седео је мајстор Диша у своме дућану |
| злих духова и призивање Алаховог имена, по телу бо.</p> <p>Раздрљених груди и голих руку, дерви |
| врати, па је целога дана, као невеста, по тадашњем обичају, одстојала иза кумових леђа.</p> <p |
| ни за чаршију.{S} Када је мајстор Диша, по своме већ утврђеноме обичају, пошао тетка-Маци на ка |
| дао за совру и вечерао.</p> <p>Једаред, по вечери, разговарајући још за совром, тетка Маца, кој |
| олико рачуна водио о светињи ове земље, по којој је Спаситељ ходио и чуда творио, да се није ус |
| есто, да је удели оном трећем, који се, по реду, јави.</p> <p>— Мајстор Диша је наш човек, прав |
| гледати у Дишу. — А ви верујете што се, по свет прича?</p> <p>— Не прича то један; то причају м |
| запуштенога места начиниће живе улице, по којима ће се безбрижно газити.</p> <p>А како ли овде |
| ј је облачак постајао све гушћи, те би, по који пут, бацио тамну сенку на кир-Дишино спокојство |
| када је светина одујмила, он се одлучи, по што по то, да оде.{S} Пред текијом није било никога |
| {S} А баш и када би тако радио, он сам, по својој повученој и срамежљивој нарави, не би имао те |
| ви појави београдски митрополит, Антим, по народности Грк.{S} У таквој прилици први би запевао |
| не, позвао на весеље.</p> <p>Сутра дан, по прстену, пошао мајстор Диша у дућан; али јучерање „г |
| 9061_N2" />, а он је искрајао сахтијан, по поруџбинама.</p> <p>Они који су пре три дана видели |
| оздравити.</p> <p>— А од чега му је то, по Богу да си ми отац?</p> <p>— Ех, од чега? — проговор |
| прву недељу, те да дотле, ако има што, по кући спреми и дотера, како би младожења све у реду з |
| арастоса, бахну он у кућу кир-Ламбрину, по обичају изу јеменије пред вратима и у танким мествам |
| трави, ко одупрвши се о своју обрамицу, по цео сат жагоре, расправљају о каквој домаћој или јав |
| ман!{S} Спацирати сас она мешина гол... по башча!... продужавала је Анастасија искиданим од сме |
| зговор се водио око свакидашњих ствари; по неколико пути понављало се оно о чему се целе недеље |
| ађе други.{S} Престао је да јој говори; по десет дана не би са њоме ни речи проговорио, а, када |
| мајстор Диша за поклоничко путовање.{S} По чаршији се у велико рашчуло да ће Диша у света места |
| пама држи кожу од неке друге лисице.{S} По оним крупним, зеленим сузама што капаху из очију ове |
| осави се све више у грудима стезаше.{S} По свему овоме њој се чинило да њезина мати нешто плете |
| ом за кваку.</p> <p>— Еле, како сте?{S} По пријателски посо дођосмо.</p> <p>— Уђите! — простења |
| х расклопљених чашица купинова цвета, а по тамној ћерамиди хаџијнога крова трептила је у оној с |
| кући поче га обузимати нека топлота, а по који пут и забуна у глави.{S} Пред кућом му се баш з |
| ико рашчуло да ће Диша у света места, а по махалама се приповедало о ономе чудноме сну.{S} Приј |
| у озаривши јего ранше уцвјељену душу, а по том, подаривши јему истовремено три отрока мужескаго |
| Ко га нађе, нека га привуче властима а по том мајстору на посао!“</p> <p>С овим је власт учини |
| седамнаест година, у лицу сушти отац а по нарави иста мајка.</p> <p>То му је све било већ одав |
| ба на путу, смеје се, зачикује га, пева по кући, како одавна није запевала.{S} Сутра дан испрат |
| ћање што га је дала Јанићију, само пева по кући и меси посластице.{S} Мило јој да се пред гости |
| ође.</p> <p>Кир-Ламбре није чекао да га по други пут зове, отишао је и тамо затекао Анастасију |
| посаву, а она, бранећи се, изгребала га по лицу.</p> <p>Кад чу мајстор Диша, шта се све о њему |
| осећа наднесену шаку и чека када ће га по врату пљеснути.</p> <p>Најпосле, после кратких ћутањ |
| олико стегла, да је лепо осећао како га по трбуху коље, нагони га, те отвори капиџик тетка-Маци |
| дузна остала! — Иска, маторо магаре, да по месечина кроз бакчу спацира сас мен!{S} И како да сп |
| змеђу два огња међу које је стављен, да по својој вољи изабере у који ће скочити.{S} И сам Бог |
| га било наврати у кућу.{S} Разуме се да по комшилуку није смео тражити помоћи, јер то беше грчк |
| ој Диша ништа не треба: „а ако искам да по месечина спацирам по башча, како од мајку <pb n="123 |
| ао с уверењем, да му свака од њих скида по један грех с душе, сада га више не одржаваху у оном |
| е треба трпети, да барата и сербез хода по поштеној чаршији.</p> <p>За мало и од живога разгово |
| ијатељу, па ти кријеш, а овамо се свуда по чаршији зна да ћеш да узмеш Лепосаву.{S} Ама што га |
| а друга, сапутника, који му је био вођа по Јерусалиму.{S} Био је то неки Грк хаџи-Зосим из Епир |
| ти свога калфе, он је потапшао Јанићија по рамену и, кад су у вече сели за совру, казао пред Ле |
| мога трговачког образа, те да ми брука по чаршији не пуца.</p> <p>Тетка-Маца је прихватила Диш |
| капиџиком, она је још гдешто довршавала по кући, па се толико око распремања и дотеривања занел |
| мало плашила кир-Дише, за кога се удала по туђој вољи и, само толико, колико да покрије главу.{ |
| васила сирћетом, а на слепочњаче метала по пола главице црна лука.</p> <p>— Ох, ох! — одахну ки |
| о рамена рукама, све је живље скакутала по соби, па онда одједаред одлетела миндерлуку, прућила |
| она је, као када је била здрава, радила по кући и отимала се од слабости, која је не остављаше. |
| ијине. — Лепосава је још по мало радила по мутваку, тек да не седи сасвим залудна.{S} Једнога д |
| ад би она, у онаком положају, обилазила по месечини око башче, кир-Диша потпуно одевен пратио ј |
| ца Диша. — Реци ми само, је ли долазила по дреје, реци, тако не гледала очима своје дете!</p> < |
| тоти пут сан мајчин и, где год се макла по авлији, певушила и радила.</p> <p>Дође и време полас |
| га ова својим пуначким шакама пљеснула по снажним леђима.{S} Напротив, осећао је тада необично |
| ала је ствари мужевљеве, причала женама по стоти пут сан мајчин и, где год се макла по авлији, |
| у са жутим кићанкама.{S} Њиховим женама по једну шамију калемћарку, тек колико да знају како ни |
| само неку зелену течност, а уз то узима по три зрна пшенице.{S} Он је донео собом једну велику |
| осава и радознало поче да прелеће очима по кајику, који се све више ближио.</p> <p>— Ено, онај |
| ; али зато Диша изналажаше свакога дана по штошта, што му се није свидело.</p> <p>— Мука га изе |
| ре изиђе из дућана.</p> <p>Једнога дана по ручку пошао Јанићије Ламбриној кући и носи кира-Мани |
| Овај се разговор водио на петнаест дана по повратку Дишином.{S} Још се чудотворни памук није, т |
| <p>Из куће се разлегало нарицање; једна по једна жена улазила је на капиџик, која са свећицом, |
| пела, да га друга жена, на седам година по венчању, обрадује тројкама, једрим и тако грлатим, д |
| p>Диша је већ у велике примао честитања по раним ћепенцима.</p> <p>— Тако те хоћу: да се ожениш |
| ћао, да та рука, што га тако често лупа по леђима, чини то из нарочите милости, па се увек тако |
| , када је на сну не видим; дође, тумара по соби, па онда, онда, кад је ја питам: „Што нас остав |
| утвак.{S} Лепосава брзо поче да претура по посуђу, Јанићије се закашља, па се и он нађе у послу |
| брзо обрадовати забринутога супруга са по једним наследником.</p> <p>Ова њезина вештина отвара |
| а напустила кућу, и он је поче из гласа по имену звати.{S} Из куће се не одазва нико, а на комш |
| У мутваку затече Лепосаву, како намешта по полици санове и каленице.{S} Испела се на прсте, узд |
| вор, који беше од недогледних последица по цео живот ове куће.</p> <p>— Јесте, зете; од дервишк |
| ши га.</p> <p>Кир-Диша поздрави дервиша по турском адету и седе на једну асуру према њему.</p> |
| не разбира за децу.{S} Кад не даде Бог по христијански закон — вели — не искам ни по псешки.{S |
| о је измислио и за мене ово, што се сад по чаршији говори.{S} Ама нисам ја баш за то само прсте |
| е, оде мало до дућана, тек да се узгред по њему обазре, па за тим кући, да узме што је наменио |
| сли, ухвати се за браду и оборене главе по који пут дубоко уздахну.{S} Видело се да се са самим |
| -Мана, кума-Думиница и остале жене, све по избор Гркиње и Цинцарке, расположиле се, па, кад не |
| аше његову немоћ, да са собом располаже по својој вољи, беше једна кап више зејтина на већ онак |
| на узрујаној гомили паса, који се гложе по београдским шанчевима и својим разногласним лавежом |
| е кир-Дишином наваљивању. — Кад не може по христијански, нећу ни по псешки.{S} Турска вера — по |
| к по у гдекојој крчмици још жмиркала је по једна лојаница и осветљавала тек по гдекога веселога |
| > <p>Свака од њих, руке ради, понела је по један цветак шебоја и замбака.{S} И тако, заборављај |
| и мало не би криво, што ленчује; она је по кући весело певала, радила своје послове, а ту бригу |
| е сад наместо најстарије сестре; она је по чаршији бирала за ново ћурче и свилу за свадбену ант |
| Лепосава је била врло замишљена, па је по десет и двадесет пута истрчавала капиџику, да га одш |
| трати, већ као свога господара, коме је по закону <pb n="26" /> у својину припадала и противу ч |
| те тако радо слушао.</p> <p>— Све ти је по таман, свега имаш; још само да те оженимо.</p> <p>— |
| рога Луга; а када га глад узмучи, он је по џбуновима брао лишће кисељак и тиме је тога дана заб |
| тачно размишљање о своме положају он је по каткада истицао у својим мислима, али кад год би пок |
| н од воде; многе црквене песме певао је по грчки, а оне, које није умео, удешавао је кроз нос т |
| ао Маци у свему око болеснице, држао је по читав сат њезину врелу руку у својој руци и са запет |
| е да га исплати по својски.{S} Лутао је по сокацима, онако беспослен завиривао по дућанима, а к |
| цинцарском и турском језику праскало је по соби, да је кира-Мана сваки час стрепила, да је не п |
| домаћа питања својих ближњих, почело је по мало већ да се <pb n="132" /> води брига и о женидби |
| аца удовица, или тетка Маца, како су је по свем Београду звали.{S} Ова тетка Маца, није имала н |
| и!{S} Еле, кад се несто за другога лаје по овај свет, онда је истина; а кад се казује за вас, н |
| војој кући поздрављајући весело комшије по ћепенцима.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ма |
| , седе за пањ и узе дикиш, да разрезује по обележеним линијама на меку сахтијану.</p> <p>Сутра |
| во.{S} Грашке зноја, што су му избијале по челу, показивале су, у томе часу, сву душевну борбу |
| а, сурунтије!{S} Шта сте се раскокотале по сокаку! — подвикну нека остарија жена из авлије, а о |
| а бректаху, хуктао је и ходао горе доле по соби.</p> <p>— Па сад? — запита преплашено и стаде п |
| истом силом, дотле он у наше радње шаље по једнога анђела, да нам имање до повратка сачува.{S} |
| овога сукоба, који се за најкраће време по целоме Београду раструби, није било никаквога изглед |
| де на чесму, да наточи воде.{S} А чесме по Београду, у оно време, биле су као нека врста касине |
| мужем; па децу да ти рађа, сваке године по једно.</p> <p>Мајстор Диша би, пред оваквом перспект |
| очима света изгледати, кад ствар пукне по Београду.{S} Једно што је осећао, то је, да ће сав о |
| !{S} Ели ћеш ми платиш за ово спацирање по комшилук, кад је муж код кућа, ели Ламбре неће бити |
| најзад и онолики пут и онолико ломљење по туђим земљама, и све то за што?{S} Само за једно сећ |
| о уз посао, запева гласно и јасно да се по целоме дућану хорило.</p> <pb n="32" /> <p>Јутро нео |
| једаред одлетела миндерлуку, прућила се по њему, зграбила јастук, загрлила га и стала се смејат |
| >Мајстор Диша стоји према њему, пипа се по појасу и све хоће нешто да каже своме шегрту, али, к |
| /> <p>— Па, синко Дишо, чу ли ти шта се по чаршији говори?</p> <p>Диша обори главу.</p> <p>— За |
| ша не би могао прећи.</p> <p>А докле се по разним комшијским кућама зуцало, додавало или смејал |
| а изгледа ново, непознато.{S} Осврте се по дућану, пође да седне и да се прихвати „дикиша“ с ко |
| ом слетеше са послужавника и просуше се по поду, застртом шареним ћилимом.</p> <p>Овај врисак т |
| а на кир-Думу.{S} Целе ноћи претурао се по постељи, устајао, уздисао и псовао све што се на грч |
| што се надношаху преко зида, стресао се по који пожутели листић падајући на њега.</p> <p>— Знам |
| ожје.</p> <p>Са таквим мислима бавио се по вас дан; тетка-Маца није одлазила од њега, и захваљу |
| стотину мисли сличних овој укрштало се по његовој глави; а свака од њих била је црња од црње.{ |
| р-џамије.{S} О овоме дервишу причало се по турским махалама, а од туда и по целоме хришћанлуку |
| нићије исприча мајстору све оно, што се по грчкој махали причало, и како се сав свет на чесми с |
| ед, тек да наговести сумњу и оно што се по чаршији говори, поче му пребацивати зашто се туђио с |
| стотинама грозничавих мисли, које су се по његовој глави ломиле.</p> <p>Али једна, од свију сна |
| је слала Лепосаву у дућан, да му донесе по штошта од своје софре као понуду.{S} Кир-Диша је ову |
| присенак оне српске сиромашне дућанчиће по окрајцима Београда.</p> <pb n="8" /> <p>Колико је па |
| но и помало љутито да премеће бројанице по руци, упаде шегрче у собу.</p> <p>— Шта је?{S} Нађе |
| <p>И Јанићије Бик тих дана био је више по улицама него у дућану.{S} Разносио је „каранфил“ зва |
| и бедеми чврста имена, која господарише по Главној Чаршији и Зереку, бацајући у присенак оне ср |
| ама што капаху из очију ове лисице, а и по брковима, што су са њушке на одераној кожи стршили, |
| било саме било са болесном дечицом, а и по који човек, коме ниједна биљара ни гатара није могла |
| може исплести нешто страшно и по њега и по све остале, о чему у првоме тренутку свога узбуђења |
| ало се по турским махалама, а од туда и по целоме хришћанлуку београдскоме, да је то свети чове |
| бука, поткићена разнобојним мерџанима и по једну лепу дуванкесу са жутим кићанкама.{S} Њиховим |
| онтроманцу“, те тако хаџи-Диша мораде и по трећи пут да вади из ћемера и да са нестрпљењем очек |
| учиниле своје.{S} Од махале до махале и по чаршији пуче глас, да се кира-Атанасија удаје.{S} Гр |
| тетка Маца и застаде, да мало одахне и по своме обичају сачека, докле се не стиша бујица навре |
| /p> <p>Али кир-Диши умину бол и он се и по други пут залете.{S} Анастасија вешто измаче ударцу, |
| ије „калуп“, те да је она сама понесе и по мери капу избере.</p> <p>И Јанићије Бик тих дана био |
| тају и журе, да испред дућана почисте и по дућану полију воду, устаде и Јанићије, помете мутвак |
| ају! — уздисао је премећући бројанице и по вас дан срачунавајући шта га све то кошта.{S} Свога |
| је, уза сваки убачени поклон нашла би и по једну киту цвећа, тако сређеног, да је удовица из ње |
| од себе, сад су му се злурадо смејали и по укусу ондашње чаршије искашљивали за њим, кад год би |
| ри прста у вис, то се већ дало видети и по његову лицу и антерији, која је цептила на њему.{S} |
| пањ, брише рукавом <pb n="34" /> зној и по који пут тако застење, као тешки болесник кад га бол |
| ли махом варошани како по Србији тако и по Румунији и Грчкој.{S} Капа је та грчког, византијско |
| ега овога може исплести нешто страшно и по њега и по све остале, о чему у првоме тренутку свога |
| лаву шећера или трубу платна, а често и по неколико аршина свилене материје или нове новцате је |
| на сну два пута чула; али, кад ноћас и по трећи пут баш будна зачух, рекох:{S} Није фајде, то |
| д толикога напора, једва се кроз собу и по авлији вукла.{S} Цео тај дан, и сутра дан, она је, к |
| део.{S} Чекао је неуморно пуну годину и по, па кад опази да му од празнога чекања нема ништа, о |
| је теже падало: дан или ноћ.{S} Дању би по вас дан одбијао од себе мисли, које га и без његове |
| лико зачикавао и препадао, да су се сви по кући смејали од срца њезиноме страху и његовоме чапк |
| шњавао је хаџија и задовољно се поглади по дугој бради.</p> <p>Једном речи, у кући хаџијиној цв |
| аштало, те му сада и они ћепенци и људи по њима и све око њега изгледа ново, непознато.{S} Освр |
| страховит, кад се неколико хаџија, који по миндерлуку припремаху постељу за ноћиште, изненађени |
| ма на Лепосаву и ова изиђе на поље; али по староме обичају, који је онда био у јеку, Лепосава н |
| ика седела су за једним пањем и кројили по сахтијану са оштрим дикишом.{S} Са каквом ли је лако |
| у онај хлеб и симите, који су се пушили по ћепенку.{S} Да му је сада онај цванцик, како би се с |
| бакалницу, а у <pb n="114" /> њој крчми по мало анасонлију, јамајку и друга пића, која беху на |
| брука!</p> <p>— Море да је само то, ни по јада! — прихвати једна између њих, забрађена преко ф |
| христијански закон — вели — не искам ни по псешки.{S} Ја сам му зборила, ама он каже:{S} Дервиш |
| — Кад не може по христијански, нећу ни по псешки.{S} Турска вера — погана вера; а што се од те |
| још ни загризла у живот, не знаш још ни по коме свету ходиш, а овамо би да радиш по својој лудо |
| тка-Маци у послу, а он је седео у радњи по цео дан.{S} Није имао никога поузданога, на коме би, |
| диже над главом деф, другом руком удари по њему по такту мелодије, а ногама поче поцупкивати и |
| ко рече?</p> <p>— Сто хиљада — одговори по нова старац тако спокојно, као да то беше само један |
| Диша не сазна и да Јанићије не разгласи по комшилуку њезино неверство.</p> <p>— Морам да трчим |
| т испрекидано уздахне, поче га миловати по коси.</p> <p>— Е, де, де, ја сам мајка, па ето, трпи |
| јући зашто, он се несвесно поче пипкати по глави и слабинама.</p> <p>Пун сахат седео је збуњен |
| ли млаз хладне воде, и поче се пљускати по лицу и врату.{S} А она девојачка песмица што се из б |
| , неће ли га угледати, те да га исплати по својски.{S} Лутао је по сокацима, онако беспослен за |
| ако ни за шта друго, вредно је поменути по ономе чуду, које му се још у Јерусалиму приказало, н |
| ан око колена, и поче га са смејом вући по дућану.</p> <p>Јанићије онако на једној нози скакуће |
| е и као ноћиште Јанићијево, па се прући по миндерлуку и тек сада започе наизменце стењати и узд |
| е, дао Бог!“</p> <p>И докле је ове речи по десет и дваест пути понављао, а просјак пред вратима |
| прхнуше у башту добацујући једна другој по коју веселу досетку на рачун будућих младенаца.</p> |
| жнија мисао довела Думу њему, па се чак по мало и досећао, да ће се тицати и удовице, те му нек |
| м, нарочито око чешме, где је било увек по мало блата, игрукала је провидна јара, да очи заслеп |
| прекора, али тетка Маца још ћуташе, тек по који пут што би јој се из груди отео дубок уздах, ко |
| еоградом, који је дубоко спавао.{S} Тек по у гдекојој крчмици још жмиркала је по једна лојаница |
| је по једна лојаница и осветљавала тек по гдекога веселога брата, који жељно ишчекује, неће ли |
| аћута се и нешто дубоко замисли, па тек по који пут ако обиђе сватове.</p> <p>У један тренутак, |
| чен седи крај деце, посматра их, па тек по који пут испрекидано уздахне, поче га миловати по ко |
| ула су се танка ћеманета циганска и тек по који усклик тројице ноћника.{S} Један међу овима био |
| очито онда, када би му она околишно тек по штошта добацила, што би га уверило, да кира-Анастаси |
| лија“.</p> <p>— А је ли ишао на хаџилук по децу? — запита Јанићије и одлучно се осмехну.</p> <p |
| а: „а ако искам да по месечина спацирам по башча, како од мајку <pb n="123" /> родена, имам си |
| иш?</p> <p>— Неће; казао да сутра дођем по своје ствари, па да идем куд знам.</p> <p>— Слепац н |
| рех је што својом грешном ногом и газим по овој светињи, али друкчије не може бити; но пљунути, |
| година добивали децу: „Ишао у Јерусалим по децу!“</p> <p>Али не каже се у заман: где има много |
| зино неверство.</p> <p>— Морам да трчим по њега! — викну Ламбре. — Не ли имаш кир-Дишино дреје? |
| кну кир-Ламбре очајно и пљесну се шаком по челу, да је кира-Мана, која се притајала за вратима |
| ти је? — рече му благо и такну га руком по мишици.</p> <p>— Ја... ја не могу тако... ја ћу... у |
| и ради тамо, док те нисам овим калупом по лудој глави! — подвикну му мајстор претећим гласом и |
| накитом, која га је равнодушним осмехом по каткад погледала.</p> <p>— Погађаш ли зашто је све о |
| он причао њојзи, како га је, сутра дан по прстену, нашла <pb n="45" /> фудул-Стаменка, честита |
| мо накриви фес, а мајстор Диша је један по један! — одговори тетка-Маца и кришом, испод очију, |
| са нарочитом озбиљношћу расклапао један по један докуменат и разређивао по столу, а сваки од њи |
| тогод купи, свуда би добијала на поклон по које шећерлеме или други какав слаткиш.</p> <p>А тет |
| зложитих људи, који је ствари одмеравао по неколико пута, и који се није на прву мисао залетао |
| о један по један докуменат и разређивао по столу, а сваки од њих био је утврђен печатима и потп |
| по сокацима, онако беспослен завиривао по дућанима, а када је осетио глад, отишао је до једне |
| а држаше у неком заносу, те је ишао као по сну.{S} Све му се чинило, као да га је јуче нешто за |
| ћ неколико дана.{S} У радњи је ишло као по зејтину.{S} Али код Јанићија се опажала нека промена |
| чекао, он би се пропео на прсте, бркао по једној торбици, обешеној о дувар, све дотле, докле н |
| може десити.{S} Зато је Јанићије морао по вас дан мајати се са тетка-Мацом око болеснице и трч |
| зоре играо час на уснама а час скакутао по зажареним образима и извиривао из оних двеју јамица |
| је, у ономе часу кад је Јанићије отрчао по воду, угледао, како у собу улете некаква црна крмача |
| жена разређивала поклон, кир-Диша зашао по кући, да осмотри је ли све у реду; завирио и у мутва |
| к, у коме је некада тако спокојно седео по цео дан, прибирајући пару по пару и маштајући потајн |
| куће и обиђе децу.{S} Тамо би преседео по читаве сате, гледао их све троје, онако снажне као о |
| акву су капу носили махом варошани како по Србији тако и по Румунији и Грчкој.{S} Капа је та гр |
| мајстора, па није ни чудо, што је, мало по мало, успео дотле, да су га у чаршији сви Грко-цинца |
| ти више у његов дућан, те тако ће, мало по мало, вратити се на оно, што је био пре десетак и ви |
| се са грчком нацијом, те ће тако, мало по мало, раскрстити са погрешком свога оца, који не беш |
| и до тетка-Мацине куће.{S} И тако, мало по мало, он се толико навикну на ову кућу, да тетка-Мац |
| абујала у једру и живахну девојку, мало по мало толико је овладала њиме, да јој више ни у шали |
| тетка Маца је <pb n="171" /> ипак мало по мало успела, да надвлада зета и да Лепосави створи ш |
| е услуге.</p> <p>Јанићије се почео мало по мало навикавати на нову улогу.{S} Заветовао се себи |
| м ти дао?</p> <p>Лепосаву обли руменило по лицу и врату.</p> <p>— Зар ти није мајка казала?</p> |
| н је пун срџбе и очајања лутао тамо амо по густим трњацима, који су се више Стамбол-Капије бога |
| од полупаних стаклади и брише проливено по столу вино.</p> <p>Хаџија поче распитивати, а ћор-Ах |
| и побожно пропуштао између прстију зрно по зрно на својим бројаницама.</p> <p>Дочек је био дост |
| ој години.{S} А колико је њих жена, што по десет година чекају, па кад после навру деца, а она |
| светина одујмила, он се одлучи, по што по то, да оде.{S} Пред текијом није било никога а у сам |
| који већ беше на ногама, и додаде нешто по турски.{S} Маца оде, да му отвори, а хаџија, седећи |
| је Ламбре тако крвнички погледа и нешто по турски кроза зубе скреса, да кира-Мана једва имаде в |
| му, а сузе без јецања и плача теку кап по кап низ образе.</p> <p>— Немој, молим те, тетка-Мацо |
| {S} Зато што јој је био отворен приступ по свима кућама, турским, грчким, цинцарским и српским; |
| те „артикле“ убацивало једно лице; јер по предметима, почињући од бакалског и болтаџијскога па |
| це стењати и уздисати.</p> <p>Пуче глас по комшилуку, да је Диша вратио прстен.{S} С почетка се |
| угљевљу седео у тетка-МациноЈ кући, час по устајао, нестрпељиво изгледао на капиџик, или би Леп |
| преживео Јанићије за ово време!{S} Час по час сагибао се преко <pb n="149" /> ћепенка и гледао |
| шегрта, да га у чаршији потражи. — Час по час узнемирено је истрчавала на капиџик, да види што |
| евуши једну грчку песмицу и како се час по час осмешкује.{S} А чим мајстор Диша одмахну руком и |
| био веран! — мислио је, силазећи се већ по пети пут до Варош-капије и враћајући се натраг Барја |
| о сам, као „еден гурбетин“, поменуше му по десет пута, како од њих бољих пријатеља нема, па му |
| наготи показа, какво се мишљење о њему по чаршији проноси.{S} Рано у јутру, пошто је почистио |
| главом деф, другом руком удари по њему по такту мелодије, а ногама поче поцупкивати и горњим д |
| мете мутвак и са Лепосавом оде на чешму по воду.{S} На чешми је затекао млађега шегрта мајстор- |
| утро да не нађе у својој авлији убачену по коју главу шећера или трубу платна, а често и по нек |
| ојно седео по цео дан, прибирајући пару по пару и маштајући потајно о лепој Гркињи, поста му са |
| . — упаде кир-Дума и тапше мајстор-Дишу по плећима. — За тебе ћемо да правимо како и за нас.</p |
| је испричао, како је мајстор Диша одмах по прстену покушао да остане у удовичиној кући, али му |
| осталога, утврдише да се младенци одмах по венчању уселе у кућу.</p> <milestone unit="subSectio |
| оријом, која је до скора изазивала смех по чаршији.</p> <p>И Бог зна какве га све мисли не споп |
| , нашла сам своје руке на сокаку, да их по томе гвожђу лупам.</p> <p>Јанићије се засмеја од сил |
| о коме свету ходиш, а овамо би да радиш по својој лудој памети.</p> <p>— Боже, мајка, шта ти је |
| ти све наде хаџијине. — Лепосава је још по мало радила по мутваку, тек да не седи сасвим залудн |
| запис на чело; трећи пут, овај запис на-по-за леђа.{S} Е, кад све тако урадиш, ти да гу одведеш |
| и се Јанићије.</p> <p>— Да се склонис и поарну послу да најдес.{S} А ја искам да се састанем са |
| да се посаветује.</p> <p>— Бог и душа, побегао! — рече Маца, када јој саопшти, како му нема Ја |
| од могућне несреће, чим би му се дало, побегао би у дућан, само да би избегао оно што се може |
| а се једва искобељала из његових шака и побегла.</p> <p>— Шта чекаш, домуз бре; што не кршиш ши |
| са зид и да вас је патрола јурила, а ви побегли?</p> <p>— Није истина, то лаже свет!{S} Куд ја. |
| !{S} И он убрза кораке, само да што пре побегне одавде, што даље од онога места, са кога се јас |
| д би покушао да га усвоји и самога себе победи, онај осећај, оно срце, које не признаје никакве |
| сладострасника.{S} А кад једно казивање победи, оно као стрела пролети кроза свет.</p> <p>Диша |
| . викала је фудул-Стаменка удаљујући се победничким кораком низ сокак.</p> <p>Мајстор Диша оста |
| и горко уздахну.</p> <p>Није се осећао побеђен; предвиђао је он, да га мајстор неће лака срца |
| аху, да се то баш овога часа не догоди, побеже у дубину баште.</p> <p>Маца не мога да остави зе |
| тлом, а он, пре него што ће га ударити, побеже из мутвака.</p> <p>Ма да је мајстор Диша често м |
| ада се кира-Мана истрже и сва изубијана побеже, он се прући на миндерлук и поче из гласа лелека |
| ново запламтеше, она покри очи шакама и побеже из мутвака, па онако збуњена отрча у кућу.{S} А |
| , стидна од кума, заклони рукавом очи и побеже у мутвак, да кафе припрема.</p> <p>Кира-Анастаси |
| осава, застиђена, заклопи рукавом очи и побеже из собе.</p> <p>Кад се вратила са послужењем, на |
| , да га нигде нема, он одмахну главом: „Побеже нам погансуз!“</p> <p>А када га ни до вечери не |
| им очима гледаш ти у Јанићија и како ти побелеше, бленући у капиџик, кад ће да га отвори и дође |
| ми или у махали, буд за што покавжила и побила.</p> <p>И то ново осећање превлада.{S} Уместо од |
| ета.</p> <p>— Ја не чух ништа.</p> <p>— Побише се.</p> <p>— Зашто, море?</p> <p>— Поради тебе.{ |
| ји је кира-Мана у кафу спустила, он сав побледе.{S} Виде да му је жена забраздила далеко, да се |
| и колико Божја тичица, <pb n="196" /> а побожан си, народ ти даје све, што год ти је потребно.{ |
| е то неки Грк хаџи-Зосим из Епира, врло побожан, тих и услужан хаџија.{S} Овај хаџија познавао |
| о милина слушати га како извија.</p> <p>Побожан <hi>као</hi> Грк, љубак и разложит <hi>као</hi> |
| чапкуне! — викну Маца. — Хаџилук је за побожне људе а не за такве чапкуне као ти!</p> <p>Целе |
| поче бљувати ватру на богоугодника.{S} Побожни испосник учини крст над расклопљеном чељусти, а |
| има, јер је ово већ трећи пут, како као побожни поклоник долази овамо и свима онима, који су не |
| у дућану, куд би ми крај био! — уздахну побожни хаџија бројећи паре пред ковчежићем.</p> <p>— Ш |
| ање, испосник је сматрао за дужност, да побожним хаџијама опише све оне муке, што их је <pb n=" |
| тву уживаше, увеличао још и једним тако побожним делом.{S} У цркви је одслужено благодарење за |
| и страх за радњу, само да те одврати од побожних молитава.{S} Зато, ако му се покориш и одеш, п |
| у био захвалан и на најмањем поклону од побожних поклоника.</p> <p>Но поред ових лепих особина |
| Зар је једна жена била, којој су записи побожних дервиша помогли!{S} Ето му и куме, кир-Думиниц |
| >И хаџи-Диша се, кад спомену Божје име, побожно прекрсти.</p> <pb n="218" /> <p>— А где је Јани |
| тамњана и измирне, толико су утицали на побожно расположење, да је са неком нејасном стравом и |
| гледаше у ону икону, пред којом се Маца побожно крстила.</p> <p>— Копље!{S} Шта му то значи?{S} |
| иша је достојанствено стојао код крме и побожно пропуштао између прстију зрно по зрно на својим |
| и се састали, истицао богоугодне врлине побожнога мајстор-Дише.{S} Диша му је поверио чак и гла |
| историју, почињући од Мациног сна па до побожнога пустињака и светога ексера, који је своју чуд |
| оји се у Јерусалиму већ у велико предао побожноме опхођењу светих места, бденисању и постовима, |
| јку <pb n="123" /> родена, имам си овде побољи човек, сас кога ћу спацирам!“</p> <p>Тај „побољи |
| век, сас кога ћу спацирам!“</p> <p>Тај „побољи човек“ био је кир-Ламбре, те тако је она сама пр |
| га родитеља.</p> <p>— И ко се може боље побринути о срећи свога детета него мати.{S} Ваљда ти б |
| и то све на један мах у главу, тешко је побројати.{S} Она непојамна врева од мисли у његову зап |
| жандармима, да извуку мацке и да на њих повале мајстор-Дишу.</p> <p>— Ниси имао милости према с |
| Јанићије</p> <p>— Ваљада, што и тебе не поведе?</p> <p>— Није, него што не поведе и тетка Мацу |
| е не поведе?</p> <p>— Није, него што не поведе и тетка Мацу на хаџилук.{S} Штета, Бога ми!</p> |
| ред кућом му се баш заврте и он се мало поведе у страну.{S} Но то беше тренутно, баш кад је пот |
| ве ово ускорило је, да се овај разговор поведе баш сада, тако рећи пре него ли што је уцвељена |
| подсмевала и подмигивала, што се толико повео за женом, он се сасвим отпадио и од оног малога б |
| елној Порти“ у Цариград, није смео двор поверавати пошти, која се налазила тек у првим зачетцим |
| да је показао доброга успеха у продаји поверенога му еспапа, него је често тај еспап протурао |
| међу женама свих редова уживала велико поверење и била радо примана у сваку кућу.{S} Нарочито, |
| се кући врати.{S} Кир-Думи не смеде да повери своју замисао, јер је слутила, да би је он од то |
| упина без руку, не би имао више коме да повери ни кућу ни радњу, а ово троје деце, ради које је |
| ажава.</p> <p>Овоме хаџији мајстор Диша повери о свему, што га је у последње време мучило.{S} Х |
| умеле не само да туђу тајну, када им се повери, дубоко закопају, него, ако им је само у моћи, и |
| е задржавало.{S} Једнога дана зажмуре и повери тајну Лепосави.</p> <p>Лепосава га је слушала, п |
| е побожнога мајстор-Дише.{S} Диша му је поверио чак и главни разлог, чега ради је предузео тако |
| Диша је ову сплетку у потпуности њеној поверио тек кира-Думиници.{S} Некако му је лакше било, |
| био неопходно потребан.{S} Могао му је поверити послове у дућану без икакве бриге, да ће га пр |
| p>А када би било бар кога, коме би смео поверити и његовом помоћи разбистрити у глави онај хаос |
| Господар Милош у своју службу, да носи поверљива писма из Београда у Цариград и обратно.{S} Ов |
| била је колико напорна толико и строго поверљива.{S} Ни једну важнију „штафету“, која би се од |
| што је на прво потказивање из комшилука поверовао; и тако једноме кир-Думи и кир-Ламбри одрекао |
| ило чудно, како је могао тако лаковерно поверовати једној жени, која је потпуно праведно заслуж |
| и одлазак не даде јој ни за тренутак да поверује само у бегство.</p> <p>Страх од онога, што се |
| те тако ни нама не остаје друго, већ да поверујемо кира-Маниној потајној сумњи, да се и кира-Ду |
| .{S} Ноћ је била ведра и обасјана, благ поветарац доносио му је шумор баштенскога грања и прија |
| ме страху и његовоме чапкунлуку; оно је повећано и тиме, што је њезин муж најурио из куће Јанић |
| служењем, на челу јој се, баш над самим повијама, где се обрве састају, <pb n="147" /> спуштао |
| чисто претрну, кад угледа танку и мало повијену фигуру кир-Думину, у ћурчету и антерији и са д |
| се мајао на пољу.</p> <p>— Ето газде! — повика и журно се даде на посао око сређивања еспапа.</ |
| кало је на једној дафини, чије се гране повиле преко авлијскога зида; ласте су стреловито проле |
| зна шта да јој одговори, фудул-Стаменка повиси глас и поче на сва уста викати и грдити Лепосаву |
| ет ока чистога воска, и сваке је године повишавао обећање, докле га није попео до целога товара |
| у такав хистерични плач, да му требаше повише времена, докле је како тако умири.</p> <p>— Од с |
| исли срдито у себи, а гласно се смеје и повлађује гостима, као да је и њему, Бог зна како, мило |
| чудо одлазиле породиљи са пуним рукама повојница, те да виде децу и да се увере о чуду, које у |
| ији беше сабрана множина Београђана.{S} Повратак хаџија у то доба пропраћан је обично на свечан |
| а Бог располаже.{S} Диша се спремао за повратак; још само да покупује неке ситнице, за које су |
| дућану и са неком стрепњом очекивао на повратак мајсторов.{S} Он се ни из далека није могао на |
| ђу и пожелеше срећан пут и још срећнији повратак хаџији.{S} Прво се Лепосава поздрави с мужем, |
| ера и да са нестрпљењем очекује на свој повратак кући.</p> <p>— Ова ме деца скупо коштају! — уз |
| ро дело, па сада у томе ужива...</p> <p>Повратак кир-Дишни кући очекивао се свакога дана.{S} Ма |
| ад виде, како она не може да се од суза поврати.</p> <p>— Ето, шта... одговори Лепосава кроз пл |
| у.</p> <p>Али мајстор Диша никако да се поврати од првог изненађења.{S} Хтео је да одговори, ал |
| ово, па хајде кући!</p> <p>Јанићије се поврати од прве забуне, притрча руци мајсторовој, па је |
| ла у незнан; муке су имали, докле су је повратили себи, а после је жалила и лелекала тако искре |
| тресе.</p> <p>— Е ли искате вода, да се повратите?</p> <p>— Отрова, кучко, отрова! — стење мајс |
| Кира-Мана је предвиђала да ће се у кући повратити стари дани, они, који цветаху пре Бенџине смр |
| адовољство, које му Лепосава указиваше, повратише га, истина не сасвим, али тек његов мучан осе |
| рану, па је код њега остао све до свога повратка у Београд.</p> <p>Али даљина од Београда и Леп |
| ркви је одслужено благодарење за срећна повратка, и тога целога дана у његовој кући био је дола |
| -Маце.{S} Овде је био сигуран да их, до повратка кир-Дишинога неће нико тражити.</p> <p>Кира-Ан |
| е затварала у оковану гвоздењачу, да до повратка Дишинога ту престоји.</p> <p>Једнога дана уста |
| шаље по једнога анђела, да нам имање до повратка сачува.{S} Хоћеш ли да те ђаво надвлада и анђе |
| нда кира Мани; или да сам их сачувао до повратка газдина, сада ме он не би овако отерао, него б |
| га на врео калуп метне и очисти.{S} На повратку, кад је завила у своје сокаче, срете се са Кан |
| ј се разговор водио на петнаест дана по повратку Дишином.{S} Још се чудотворни памук није, тако |
| муке, гледајући како се оно старо сало повраћа у простране антерије.</p> <p>Но мајстор Диша не |
| леда као да је из ових башта живо цвеће поврвело на капиџике.</p> <p>— Аман!{S} То пред кира-Ан |
| ију пуну пилава и овновска меса, што се поврх пилава пушило.</p> <p>— Море, немој да се срамиш! |
| колико се тај осмејак могао провући на површину из онога густога честара хаџијске браде.</p> < |
| ћана.{S} А кир-Дума, чим би га угледао, повукао би се дубље у радњу и од туда крвнички гледао з |
| не диже.{S} Једино што би га из дућана повукло, то је, да, од времена на време, отрчи до куће |
| шао је у дућан и почео весело певушити; повуче за ухо једнога шегрта, па онда оде брзо својој к |
| ње протрчи, не чупне за курјуке или не повуче за шалваре, тек колико да јој напакости.</p> <p> |
| о је и помишљао да дође овамо.{S} Он се повуче иза огњишта, па, како је осећао да му ноге малак |
| .</p> <p>Лепосава му стиште руку и мало повуче себи; он се наже, да боље чује.</p> <p>— Да му к |
| тране.{S} Није више морала живети онако повучено и зазирати од најмањега шушња.{S} Некадање при |
| и када би тако радио, он сам, по својој повученој и срамежљивој нарави, не би имао те смелости, |
| је.{S} Видео је, да испосник хоће да се погађа, а што се цене тиче, то му је већ познато било, |
| материна разлагања.{S} Свака њезина реч погађала је право у срце; а што је најгоре било, она је |
| век поштен.</p> <p>И сада наста на ново погађање, докле се најпосле не састадоше на цени од две |
| већ познато било, да се овде може човек погађати до миле воље.{S} Ономад је један хаџија откупи |
| м осмехом по каткад погледала.</p> <p>— Погађаш ли зашто је све ово? — запита га Маца такође с |
| тада му је долазило, да не чека, но да погази своје обећање и, као веран слуга, исприча своме |
| га сазнати све: како је кира-Анастасија погазила образ свога мужа, а он хлеб свога мајстора.</p |
| честита и послушна девојка неће никада погазити вољу свога родитеља.</p> <p>— И ко се може бољ |
| и у шта не рачуна.</p> <p>— Образ да ми погазиш?{S} На мој леб да пљунеш?{S} На поље из куће!{S |
| ор-Дишо — поправи се Маца. — Ето, нећу; поган је то милет.</p> <p>Од овога часа кир-Диша није т |
| каже:{S} Дервишин је погана вера, а од поган закон не искам деца.</p> <p>Тако је кира-Мана бра |
| титог мајстора сас леб, а ви на нас сас поган! — Засто уцвелисте оно сирота удовица, засто јој |
| ... кир... стење Диша — нисам ја кир... погана је то реч; то је грчка реч!...</p> <p>— Тако, та |
| ки, нећу ни по псешки.{S} Турска вера — погана вера; а што се од те вере добије, то је погано.< |
| да се једе, оно је погано.{S} И жаба је погана — и Френки су погани!</p> <p>— Тако је! — одгово |
| му зборила, ама он каже:{S} Дервишин је погана вера, а од поган закон не искам деца.</p> <p>Так |
| <p>— Шта?{S} 500 гроша?{S} Каква је то погана земља, <pb n="197" /> из које си дошао, да ми у |
| ије од мене мицало?{S} Знаш ли шта лају погана уста?{S} А? — запита тетка Маца и застаде, да ма |
| питао хаџи-Зосима:</p> <p>— Какав је то погани милет, што не верује више у Бога и пљује на свет |
| гано.{S} И жаба је погана — и Френки су погани!</p> <p>— Тако је! — одговори понизно Зосим — ал |
| 197" /> из које си дошао, да ми у браду поганиш?{S} Јесам ли ја Френк, шта ли, да се бацаш блат |
| p> <p>— Очију ми, тако.{S} И па како је погано пцовао!</p> <p>— Пеки!{S} Сутра ћу се накусурати |
| о Бог није заповедио да се једе, оно је погано.{S} И жаба је погана — и Френки су погани!</p> < |
| вера; а што се од те вере добије, то је погано.</p> <pb n="56" /> <p>Поткрепљена тако снажним р |
| — Шија да му заврнем, нека липше, куче погано, што ми уједи! — јекну Ламбре и стотине псовака |
| кесе ни од корова.</p> <p>— А-ах, псето погано! —јекну хаџи-Диша, кад се увери, да овде нема ло |
| онај пањ? — Псетиште је оно! — Тврдица, погансуз!{S} Ух, ух, што му ја нисам била жена, па да в |
| де нема, он одмахну главом: „Побеже нам погансуз!“</p> <p>А када га ни до вечери не би, мајстор |
| удовицом па још једном Цинцарком.{S} А погдегде, онако узгред, тек да наговести сумњу и оно шт |
| омињала је трговце да пазар престаје; и погдегде већ су се спуштали ћепенци и затварали дућани. |
| е — објашњавао је хаџија и задовољно се поглади по дугој бради.</p> <p>Једном речи, у кући хаџи |
| <p>— Ех, од чега? — проговори дервиш и поглади замишљено замршену дугу браду. — Сви сте ви, ђа |
| е кир-Ламбре трепну мало очима и лагано поглади свој образ.</p> <p>— Та ли ти је брига? — запит |
| сте! — прошапута стидљиво она.</p> <p>— Погле, шта сам ти донео.{S} Ходи, ближе!</p> <p>Лепосав |
| е силио јецати.</p> <p>Лепосава прикова поглед у њега.{S} Очи јој необично светљаху, али не виш |
| обоје, као крпа, бледи.{S} Она укочила поглед у престрављено и потпуно збуњено лице Ламбрино, |
| а презрењем баци на њега један крвнички поглед.</p> <p>Мајстор Диша изгуби мегдан.{S} Руку, кој |
| чуо шта га она пита; а онај бесмислени поглед, који се уковао за врата, куда је Јанићије отиша |
| ај стас и лице, које се стиђаше да баци поглед на свога будућег домаћина.</p> <pb n="146" /> <p |
| посава? — запита сада Диша и нежно баци поглед на врата од мутвака.</p> <p>— Сад ћу је звати.{S |
| баш сигурно? — запита је Диша скинувши поглед са онога гнезда и погледавши радознало у своју ж |
| Лепосава и погледа га презриво.{S} Тај поглед га жацну и он од једном осети да јој мора вратит |
| езине очи тако су севнуле, да га је тај поглед јако подсетио на онај догађај.</p> <p>И од тога |
| аса Диша занеме као стена.{S} Тај њезин поглед толико га помете, да је изгубио сваку кураж да ј |
| на намргођених обрва а он оборена чела, погледа плашљива али ипак пуна очајне чежње, који је го |
| вом жестином.{S} Он се обазре око себе, погледа тамо од куда му допираше весело ћеретање, па ка |
| ћи, да се још једном, макар и крвнички, погледа с њоме и да је дотера, бар да му се правда, па |
| анићије у својој држао; она отвори очи, погледа Јанићија и осмехну се на њега.</p> <p>— Још мал |
| овори тетка-Маца и кришом, испод очију, погледа мајстор-Дишу.</p> <p>Међутим, и у чаршији, која |
| епосава и тако ђаволасто <pb n="128" /> погледа, да све оне стеге, које му душу до мало час сап |
| атни дукат „ћошајлију“.</p> <p>Лепосава погледа и збуњено се насмеши на Дишу; очи јој засенуше |
| , увек је окретао очи и избегавао да га погледа.</p> <p>— Због њега сам ја појео врућ шамар; ал |
| ање превлада.{S} Уместо одговора она га погледа ведро и пркосно и продужи пут ћутке.{S} Јанићиј |
| ео у твојој радњи.</p> <p>Газда Диша га погледа разрогаченим погледом и чисто чудећи се, како т |
| зајмили ја и Ламбре.</p> <p>Кир-Диша га погледа зачуђено.</p> <p>— Ти мени дао паре?{S} Зар она |
| — промуца кира-Анастасија и плашљиво га погледа.</p> <p>Кир-Ламбре не одговори ни речи.{S} Поми |
| сад се од једном уозбиљи и зачуђено га погледа, па онда преплашено поче узмицати насатке.</p> |
| Хоћу! — одговори Лепосава и отворено га погледа, па се и насмеши.{S} Диша изгуби свест, срце му |
| <p>— Е?! — рече Лепосава и ђаволасто га погледа преко рамена.</p> <p>— Па знаш како је — одгово |
| очи, Дисо, бре!</p> <p>Кира-Анастасија погледа искоса на темељиту фигуру свога мужа и на ново |
| /> <p>— Ето, овако... — И ту газда Диша погледа на своје темељито тело.</p> <p>— Ама, свет каже |
| га нису ни мало пореметиле; али када је погледа сад, овако бледу, онемелу и потпуно саломљену, |
| ицу не пропусти, пре него ли што сам не погледа, да се с ким на улици не сукоби.</p> <p>Анастас |
| ш одавде? — прекиде му мисли Лепосава и погледа га преко рамена.</p> <p>— Не могу више! — одгов |
| и хтео! — насмеја се пакосно Лепосава и погледа га презриво.{S} Тај поглед га жацну и он од јед |
| то онда, када се у своме дућану усами и погледа, како му удвостручена радња нагло цвета.</p> <p |
| нећу да те издам, —- рече полугласно и погледа је у очи.</p> <pb n="68" /> <p>— А дреје?...{S} |
| </p> <p>Лепосава се нагло окрете њему и погледа га.{S} Он се збуни и не доврши што хтеде рећи.{ |
| кира-Мана; али је Ламбре тако крвнички погледа и нешто по турски кроза зубе скреса, да кира-Ма |
| устабашиница, али, кад се са Јанићијем погледа, порумени и — обоје се збунише.{S} Јанићије пок |
| крете долином, а хаџи-Зосим још једном погледа на камилу, у врх чије грбе сеђаше широка и теме |
| диже лице с јастука и са неким страхом погледа у Ламбру.</p> <p>— Како то?.</p> <p>— Може бити |
| Анастасија га тако нежно, тако молећиво погледа, а руке склопи пред њим, као грешница пред икон |
| времена она на ново започела да попреко погледа на кућу кира-Анастасије и да потајно плаче и ве |
| м и свет ућутати.</p> <p>Маца га гневно погледа.</p> <p>— Капе, мајстор-Дишо!{S} Таман како при |
| Тетка Маца одшкрину врата и тајанствено погледа, да их ко не ослушкује, а када се увери, да ник |
| рапе и, кад он ово рече, мало застиђено погледа на гнездо па онда на њега.</p> <p>То је било по |
| есеца беху као неколико дана, и збуњено погледа у мајку.</p> <p>— Е, па и време му је — одговор |
| сачекати овде ни Ускрс, хаџија га тужно погледа.</p> <p>— Ексик-хаџија! — рече му он.</p> <p>— |
| олико тражиш?</p> <p>Старац га значајно погледа, па онда одлучно одговори.</p> <p>— Сто хиљада |
| , свети памук! —потврди Диша и значајно погледа у обе жене, које радознало очекиваху да им обја |
| он има децу!</p> <p>Хаџи-Зосим значајно погледа у мајстор-Дишу и намигну.</p> <p>— Зар од овог |
| знам, зете! — одговори Маца и забринуто погледа у Дишу.</p> <p>— Ето, данас сам све прохесапио |
| лека детету, прође поред кир-Дише и не погледавши га.</p> <p>Кир-Диша поздрави дервиша по турс |
| Диша скинувши поглед са онога гнезда и погледавши радознало у своју жену.</p> <pb n="206" /> < |
| /p> <p>— И Бог ми је услишио жељу; ево, погледај ово, Лепосава!</p> <p>— Шта има у тој кесици? |
| /p> <p>— А он ти је па младунче, ба!{S} Погледај га само: је ли му оно лице или трбух на рамени |
| т и да сваки од ових људи, који га сада погледају и који му називају Бога, јасно, као на длану, |
| клињао је кир-Дума дижући фес с главе и погледајући у небо.{S} Али Диша је већ далеко одмакао, |
| је увек, кад год би изишао из мутвака, погледала и испратила очима, за које не би могао рећи д |
| оја га је равнодушним осмехом по каткад погледала.</p> <p>— Погађаш ли зашто је све ово? — запи |
| га у руку, а он њу у чело.{S} Кад га је погледала, једна јој се суза скотрља с лица.</p> <p>— Е |
| јој га пред ноге, удовица је са страхом погледала у Јанићија; а кад јој је овај казао, да јој т |
| оме случају уозбиљила би се и страшљиво погледала на капиџик.</p> <p>Мајстор Диша је, од времен |
| којима су већ дотужали прекори и искосо погледање њихових мужева.</p> <p>Кир-Диша је већ неколи |
| како који дан, кир-Диша је све жудније погледао у насмејане очи своје жене, очекујући да му он |
| ори Јанићије, који је жељно за то време погледао у ону чинију пуну пилава и овновска меса, што |
| .{S} А докле је тако размишљао и брижно погледао у „бешчедну“ будућност, кира-Анастасија ни слу |
| нешто? — запиташе је друге и радознало погледаше у њу.</p> <p>— Па, ето, тетка-Маце; она зна и |
| е преко прага и ревносно бацале сумњиве погледе на онај младешчић и свеже лице, озарено очима, |
| е лагано и на одушке развијала је своје погледе на данашњи свет, из далека му наговештавала как |
| ) <pb n="139" /> често заустављао своје погледе, баш му се свиђало.{S} И не би био с раскида да |
| , Диша је постепено примио све навике и погледе својих мајстора, па није ни чудо, што је, мало |
| воља учинила је читав преврат у његовим погледима.{S} Колико је патио од туге за својом женом, |
| тале честите жене заобилазиће око ње са погледом на страну, <pb n="62" /> као кад би ко окретао |
| пским писменом.{S} Мајстор Диша прелете погледом преко овога шаренила од жутих и црних печата, |
| и кира-Анастасија са оним престрављеним погледом, бледим лицем и сузама у очима, које га тако ж |
| > <p>Газда Диша га погледа разрогаченим погледом и чисто чудећи се, како то да му један шегрт о |
| подиже, само да се не сусретне са оним погледом, што се упиљио у њега.</p> <p>— Како: шта? — М |
| љења, блене у кира-Анастасију питајућим погледом, као да је овога часа некакво привиђење пролет |
| он је био потпуно уверен, да ће у томе погледу постати не само десна рука тетка-Маци, но, у ко |
| па када није могао, он нареди Бику, да погне леђа, а он му се попе на леђа, па одатле на зид и |
| же, те га калуп прелете и у мало што не погоди једнога пролазника, који у томе часу наиђе. — Ја |
| не, ти немаш те паре.</p> <p>— Па да се погодимо! — одговори мајстор Диша, који добро опази ста |
| и бре, Јанићије, кад те је мајстор Диша погодио за магаре?“ — „Ко је магаре?“ питам ја. — „Ти, |
| чаршију.</p> <p>Тај калуп, који га није погодио, одлучио је Јанићијево држање.{S} Он онако узбу |
| После је отишао у Мокри Луг.{S} Тамо се погодио код једнога газде сељака, да му чува овце само |
| стор Диша урадио, па ни сама није могла погодити, у толико више, што је прстен тек синоћ добила |
| омилу, јер му се чинило, да ће му сваки погодити чега ради долази.</p> <p>Али једнога дана, кад |
| и што се нечега плашила, ко би то могао погодити.{S} Једно је јасно, да га је увек, кад год би |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Погреб је био као што и приличи једној устабашиници.{S} |
| што би је као дете учинио, или за сваки погрешан убод шилом, кад му је мајстор показивао на как |
| >— Ама није он био прилика за њу; он је погрешио; требало је да се тобом ожени, па да га Бог ви |
| и адет.</p> <p>Али, у томе часу од ове погрешке спасе га тетка Маца.{S} Она уђе баш у часу, ка |
| те ће тако, мало по мало, раскрстити са погрешком свога оца, који не беше те среће да се, као и |
| е тако, у своме будућем породу, исправи погрешку својих родитеља.</p> <p>И тај јединствени идеа |
| е га преклињати да је не убије и да јој погрешку опрости.{S} Надао се чак и томе, да ће се прав |
| илости.{S} Из дана у дан за сваку своју погрешку, што би је као дете учинио, или за сваки погре |
| коју се стапао.</p> <p>А ону националну погрешку својих родитеља трудио се, да изглади тиме, шт |
| пева.</p> <p>Али, чини ми се, та своја погрчена чувства никада боље и лепше није истицао, као |
| ајзад се одлучи, притиште руком кваку и погурну; али врата затворена.</p> <p>Ова једна ситница, |
| римио од митрополита благослов, а онда, под црквеним барјацима, крену се свештенство у одеждама |
| их гушчића, који, са својим родитељима, под кутњом настрешницом чупкаше траву.</p> <p>У то доба |
| врло пријатно.{S} У тетка-Мациној кући, под оним хладовитим орахом, њему је било као да се нала |
| ство у одеждама и са иконама; а за њим, под еснафским барјаком, мајстор Диша са женом, пуницом |
| премишља о својој несрећи.{S} Малаксао, под притиском безбројних мисли, осећао је како га памет |
| алић, над којим је горукало кандиоце, а под кандиоцетом мален сандучић, сав ишаран резбама.</p> |
| она тај запис метну у недра, носила га под пасом четири месеца и — то јој поможе.{S} Сада кир- |
| ријатеља стицало, јер су они знали кога под „фукаром“ и говедом разуме мајстор Диша.</p> <p>Али |
| о мирис онога босиока, што га је некада под својим јастуком напипао.{S} Ноћ је била ведра и оба |
| > <p>— Онај босиљак... што си ми турила под јастук... па оно...</p> <p>— Које: оно? —</p> <p>— |
| запис да прилепиш на њојзина недра, ама под само грло; други пут, овај запис на чело; трећи пут |
| емогло на миндерлук, притиште песницама под појас и поче тешко уздисати.</p> <p>У таквом га ста |
| — одговори Анастасија и залупи вратима под носем свога супруга.</p> <p>А мајстор Диша, још збу |
| бре, ваљда због силне жеге, свукао и на под бацио.</p> <p>Таман све то покупио и пошао, да се н |
| ве, румене од стида и оборених очију на под.{S} Стала опуштених руку уза сама врата и снебива с |
| и зрак и оно лишће, што са бујних грана под ветрићем шуми, дише.{S} И то неодољиво осећање, кој |
| , како у собу улете некаква црна крмача под фесом и кратком кићанком на глави, па га удари кишо |
| ука.</p> <p>— Ох, ох! — одахну кир-Диша под пријатном свежином хладне воде и сирћета, кад се ра |
| ад год би дошао, па сад одједаред да је под таквом срамотом оставиш.{S} Ако си тако мислио, мој |
| ичи једној устабашиници.{S} Однесена је под еснафским барјаком; а после укопа све, што је допра |
| ене, чије се већ давно напуњене тестије под лулама преливају, докле се они живо о овоме или оно |
| је имао у Пожаревцу једног стрица, коме под старост помреше деца и жена, те тако остаде самохра |
| а дешава.{S} Осетио је само, како му се под ногама земља мигољи и за цело би пао, да се у томе |
| и згази ногама.{S} Да му Лепосава беше под руком, за цело би и с њоме тако: пљунуо би на онај |
| за једно сећање, да се и на њега, ма и под старост, насмешила срећа и ту му срећу лакоумна жен |
| даред; земљу ћу да прокопам, па ћу те и под земљом наћи!{S} Нисам ја стао за тебе једнога, али |
| све оно урадио не размишљавајући дуго и под првим утисцима оне кира-Манине речи, којом га је он |
| виш, чије је лице све у браду зарасло и под високом купастом капом, око које се омотавала чалма |
| је бринуо, јер је знао да се она налази под двоструком пажњом, Мацином и Јанићијевом; а за Јани |
| ага од живахности.{S} Нешто му се скупи под грло; неодољива одвратност према својој жени, па ча |
| под нос.</p> <p>Мајстор-Диша, кад осети под носом склопљену песницу, устури лице назад и, засти |
| и би страховали да ће се сада преломити под теретом широких и пуначких плећа.{S} И ето, своју, |
| , наредили, да се софре поставе у башти под оним густим дрвећем, које не да сунцу на земљу.{S} |
| се уздизаху вита минарета одблескујући под руменим јутарњим зрацима.{S} Из те даљине допираху |
| ажени Ламбре поднесе мајстор-Диши шипак под нос.</p> <p>Мајстор-Диша, кад осети под носом склоп |
| о о оној, која му је тај стручак кришом под јастук турила.</p> <p>Сада му и ово сасушено лисје |
| скочи у њезину башчу, опучи му се камен под ногом, те се сроза на улицу и сав изубија. — Можда |
| ла је стојички свој удовички бол и, као под неком магијском силом, што је дубље залазила у удов |
| к босиока, онај, што га је некада нашао под својом главом и који је као најдраже благо до данас |
| мимо оба шегрта у собицу и одело турио под своју душему<ref target="#SRP19061_N4" />.{S} Али п |
| х и обрадова, кад угледа Лепосаву, како под једним дебелим орахом близу мутвака поставља софру |
| шчупа! — застења Диша саломљен и клонуо под тешким теретом неостварљивих и мучних мисли.</p> <p |
| о огромна архитектура, коју је мало час под кров метнуо, а она се у једноме тренутку до темеља |
| у хране својој дечици.</p> <p>— Берићет под кровом! — рече хаџија, који сеђаше на томе доксату |
| ној чешми, напи се воде, подметну главу под лулу, из које је избијао дебели млаз хладне воде, и |
| вде тетка-Маца поче раздрешивати шамију под брадом — оно није човек, оно је тулум, једно говеђе |
| раздражено фудул-Стаменка и поднесе му под нос пуну шаку женске косе. — Шта је ово?{S} Тако ли |
| 140" /> се једнако капиџика, трешаше му под нос песницу са прамењем оне косе.</p> <p>— Море тор |
| есом врати првоме своме шегрту, који му под руку дође.</p> <p>Кад се овако нагло нашао на улици |
| пар ластавица савио је у самом доксату под стрехом гнездо, из кога извириваше неколико главица |
| снице и сав трепћући од љутине унесе их под нос Јанићију.</p> <p>— Пцета!{S} На зенско ли напад |
| ом застаде изненађен, јер из баште, баш под широким орахом, зачу јасан жагор, смех и певање дев |
| а кира-Анастасија, која се налазила још под пријатним утисцима синоћне гозбе, угледа онако узру |
| атељ, то му не остаде друге, него да се пода небројеним уздасима и да почешће таре шаком чело, |
| једноме избрешку близу Вилине Водице и подавао се стотинама грозничавих мисли, које су се по њ |
| </p> <p>А мајстор Диша седе на ћепенак, подави ноге и са најлепшим задовољством даде се у машта |
| бројиш па сад? — Запита га кир-Ламбре и подави ноге поред свога госта.</p> <p>— Педесет и четир |
| који је умео од подне до мрака да седи подавитих ногу на своме ћепенку а да се не макне, сада |
| осле бити од тебе?{S} Треба цркви дати; подај!{S} Ама 4000 гроша то је много.{S} И зар Богу тре |
| уће и деце, често није имала кад, да се подаје материнскоме болу.{S} Деца јој у неколико замењи |
| ши јего ранше уцвјељену душу, а по том, подаривши јему истовремено три отрока мужескаго спола, |
| хвалност <pb n="191" /> Богу, што му је подарио толико мудрости, да ближњега ода зла спасава.</ |
| а пробије врата — главом.{S} Залети се, подвије главом као јунац, кад закопа земљу рогом, па те |
| прснуше, а глави ништа.{S} А увек, кад подвије врат и полети, мукне тако, да вам се чини то би |
| ем прагу опази и пар мушких јеменија са подвијених врхом и ружом од сахтијана на врху.{S} Ослуш |
| је, већ стишан од прве навале, седео је подвијених ногу на трави, грицкао једну зелену сламчицу |
| па вриснувши, као да је жеравица опече, подвикну: „Што ћутиш као стрина?“ — и, пре него што је |
| <p>— Море говори шта се то догодило?! — подвикну најзад Маца, кад виде, како она не може да се |
| рунтијо; шта си ми се ту успропадила! — подвикну Маца, која није никада допуштала да јој кћи пр |
| .</p> <p>— А, ту ли те сврби, магаре! — подвикну Диша, коме оваква „интимна“ питања од једног ш |
| те нисам овим калупом по лудој глави! — подвикну му мајстор претећим гласом и дохвати руком за |
| {S} Шта сте се раскокотале по сокаку! — подвикну нека остарија жена из авлије, а оне, кикоћући, |
| а си друго него пезевенк, куче, бре!? — подвикну Диша и дохвати једну летву, да одалами непослу |
| м човеком у соби.</p> <p>— Шта кажеш? — подвикну Анастасија.</p> <p>— Кучко! — дрекну Диша. — Ј |
| једног дана тако <pb n="177" /> одлучно подвикну, да се мајстор-Диши тај моменат учини врло сли |
| у провале, па таман изашао на чистину и подвикнуо: „Боже помози!“ — а оно на равном и сигурном |
| , као да ми је рођена мати!“ А после би подвикнуо жандармима, да извуку мацке и да на њих повал |
| е нужно, он ће и сав тетка-Мацин надзор подвргнути својој потајној контроли.{S} Одважити се на |
| него да још чека и да се — нада.{S} Али подгрејана нада не греје.{S} Надао се али са стрепњом, |
| ше га у скут, а он им очински благослов подели.</p> <p>— Богоугодни пустињаче — започе хаџи-Зос |
| р Диша се уплаши од њене вике, те онако подеран и изубијан од пада замаче у сокаче.</p> <p>— И |
| едеље разговарало, а кир-Дума никако да подеси згодан тренутак, те да започне о главноме.{S} Ки |
| од ћитајке што јој је донео за спомен; подигла је руком у вис, загледала са сваке стране и див |
| ко заглухнуле слух и толики шум у глави подигле, као ова једна реч: „То ће ти бити мајсторица!“ |
| е.{S} Желео је да се освети Грцима и да подигне свој оронули морални углед у еснафу, па је <pb |
| вуче над земљом и никако не може да се подигне и разбистри.</p> <p>Анастасија га је сузама и п |
| <pb n="63" /> трудећи се, да је умири и подигне са јастука, у који је заронила лице и плакала.< |
| гао и да радњу отвори и да му у чаршији подигне углед као равноправноме члану грчке насеобине.{ |
| аје пет стотина.{S} Спусти мало ти, нек подигне мало он, па ћемо да углавимо.</p> <p>— Јок, јок |
| о око сређивања еспапа.</p> <p>Јанићија подиђоше мравци, спусти венац од јеменија на тезгу, а ч |
| — Пушком ћу ја тебе! — продера се Диша, подиже обе песнице и што је могао брже прогура се кроз |
| е му жене, где вели, да тај „памјатник“ подиже својој „честитој“ жени, у нади, да ће се тиме сп |
| лути почеше му играти пред очима; а кад подиже очи тавану, њему се <pb n="119" /> учини, као да |
| — запита Диша плашљиво.</p> <p>Јанићије подиже очи мајстору и немо га гледаше.</p> <p>— Умрла з |
| <p>— Шта: тако? — пита Диша, а очију не подиже, само да се не сусретне са оним погледом, што се |
| вао?</p> <p>— Ти! — продера се супруг и подиже обе песнице у вис.</p> <p>Кира-Анастасија пребле |
| Христова. — Амин!</p> <p>Сеј памјатник подиже зјело уцвјељени супруг</p> <p>Хаџи-Диша“.</p> <p |
| еће скупо коштати, а и еснафу ћеш своме подићи углед у цркви.</p> <p>Овај савет дошао је таман |
| и он очи, па их није <pb n="66" /> смео подићи; није знао како да се у овоме часу понаша.</p> < |
| е ћерку у мутваку како седи на шамлици, подлактила главу о шаку и нешто мисли.{S} Да је мало бо |
| тако, дан из дан, Јанићије је све више подлегао ономе тешкоме осећању, од кога се ни после тол |
| ћуди; и што се више отимао, све је више подлегао оном немилостивоме осећају, у који се до грла |
| атре, приђе једној чешми, напи се воде, подметну главу под лулу, из које је избијао дебели млаз |
| од удовице преко зид и кад вам је шегрт подметнуо леђа, да се попнете?</p> <p>— То није истина! |
| му се простота не би у очи подсмевала и подмигивала, што се толико повео за женом, он се сасвим |
| ју неће смети од белосветскога језика и подмигивања.{S} Једном речи, о њој ће се свуда говорити |
| ум, да оде у дућан и, ма на који начин, подмити Јанићија, да ћути.{S} Ово беше једини излаз, да |
| главу.{S} Па онда, он, који је умео од подне до мрака да седи подавитих ногу на своме ћепенку |
| да њему јави, ако што буде.</p> <p>Око подне дотрча Јанићије у дућан, узбуђен и задуван од сил |
| на страну; све би се то још и којекако поднело, само да је према кира-Анастасији могао бити ма |
| напомињао све оно, што је до овога часа поднео, тај назив му изгледаше сада као пакосна подсмев |
| ко му драго, хаџија је био приморан, да поднесе и овај ударац и да у страху очекује, како ће се |
| , њу да лечи, ако је болесна, с њоме да поднесе све, па макар га цела чаршија презрела.</p> <p> |
| ако смете!{S} На! — и окуражени Ламбре поднесе мајстор-Диши шипак под нос.</p> <p>Мајстор-Диша |
| о? — запита раздражено фудул-Стаменка и поднесе му под нос пуну шаку женске косе. — Шта је ово? |
| вострука штета, коју никако не би могао поднети.</p> <p>А да на све ово одмахне руком и да опро |
| паситељеву.</p> <p>Но пре него ли ће му поднети часни ексер на целивање, испосник је сматрао за |
| ба што их родитељска <pb n="55" /> срца подносе, то јој ипак није помогло.{S} Кир-Диша је упорн |
| ага ни гласа.{S} Кира-Мана стрпељиво је подносила све, па и то што јој нема мужа.</p> <p>Кир-Ду |
| муке, што их је <pb n="195" /> Спаситељ подносио, докле су му овим двокраким ексером длан проби |
| ћије скочи љутито, наже из дућана и кад подобро одмаче застаде и поче му пркосити.</p> <p>Јанић |
| тати, покривено је даскама, које су над подом правиле узвишицу од прилике за пола шаке.{S} На т |
| арварских особина свога племена и да се подражавањем и опхођењем у животу јако приближе потомци |
| дубоко у његову главу; та га је одлука подржавала и хранила, па донекле и утишавала ону силну |
| ћемо тамо!“ — и тако утешен сишао је у подрум, да у један бокал оточи расола, који је он увек |
| овести.</p> <p>А када кир-Диша зађе и у подрум, да прегледа туршију, кира-Анастасија стрча са д |
| бре био ту, ње више нема!{S} Ноге му се подсекоше и како је био наслоњен леђима уза зид авлијск |
| кћери.{S} Кад су хаџији јавили, њему се подсекоше ноге, и да се у томе часу не придржа за довра |
| на само свога калфу, па између осталога подсетио га и на оне услуге, што му их Јанићије пре тол |
| ко су севнуле, да га је тај поглед јако подсетио на онај догађај.</p> <p>И од тога часа Диша за |
| ник међу стварима, које су га сваки час подсећале на одбеглу жену; уздисао је и шапутао час про |
| ежи не само да се ослободи свега што је подсећало на некадање робовање, него чак да потисне на |
| ерио да је капија затворена, он је, као подсечених ногу, сав раслабљен које од умора а још више |
| ви Грк; а да му се простота не би у очи подсмевала и подмигивала, што се толико повео за женом, |
| у, кад зачу овај одговор, који му на на подсмевање личаше.{S} Он занеме од забуне.{S} Хтео би д |
| тај назив му изгледаше сада као пакосна подсмевка.</p> <p>Па и име кира-Анастасије, чија му је |
| са само гледајући, тек нећеш ти!</p> <p>Подсмевка Јанићијева текну у срце Лепосаву.{S} Он је хт |
| p>— Па знаш како је — одговори Јанаћије подсмешљиво — кад човек остари, њему није ништа право.< |
| јчица гласом, који је газда-Диши некако подсмешљиво звучао. — А она је одмах после њега изишла, |
| l:id="SRP19061_N4">Спавало се обично на поду.{S} Место где ће се постеља метати, покривено је д |
| S} Запрепастила се, кад угледа ћерку на поду, како се у тешкоме болу савија.</p> <p>И то унесе |
| слетеше са послужавника и просуше се по поду, застртом шареним ћилимом.</p> <p>Овај врисак трже |
| и оде тетка-Мациној кући.</p> <p>После подужега времена врати се мајстор Диша у свој дућан, за |
| као крвавим капима.</p> <p>Мајстор Дишу подузе стравична језа, кад спази оне капи.{S} То су тра |
| трошио? — викао је хаџија на сав глас и подупрвши се песницама о широке слабине, које од узбуђе |
| отрча му.</p> <p>— Шта је, море, што си подупро капију? — рече му весело и дрпну га за рукав.</ |
| а који тренут стишају метеж, који му је подхватио и душу и срце и мозак.{S} Грозничава ватра ли |
| био страшно озлојеђен, па, у први мах, подчинио се утицају свога кума и пријатеља; али већ пос |
| кривала је антерија до чланака и кратко подшишани бркови, који, широком лицу и носу, сасвим раз |
| ово, непознато.{S} Осврте се по дућану, пође да седне и да се прихвати „дикиша“ с којим је опсе |
| ња и велики кујнски нож, и он, место да пође на улицу, седе изнемогло на миндерлук, притиште пе |
| адовољства и среће.{S} Он и без допуста пође доксату, али у томе и Маца изиђе, само не више она |
| а за сиромаха?{S} Зашто баш да и она не пође?{S} Ако је суђено да патимо и да гладујемо, то је |
| <p>— Скупо је!{S} Збогом! — рече Диша и пође вратима.</p> <p>Али свети човек, опазивши намеру х |
| ик!{S} То му требаше још! — рече Диша и пође вратима.</p> <p>— Куда ћеш, зете?</p> <p>— Идем да |
| е беше баш најпријатније, али се диже и пође за њом у собу.</p> <p>Кад приклопи врата, кира-Ана |
| ви Дишу у пуној светлости, он се диже и пође оном страном којом Анастасија оде.</p> </div> <pb |
| тању да изусти ову реч, већ се окрете и пође на улицу и не обазирући се на тетка-Мацу, која га |
| лим шегртима целива, а бошчу прихвати и пође за газдом.</p> <p>Кира-Анастасија се у тај час мај |
| же дај! — одахну Диша, исплати новцем и пође.</p> <p>На улици се хаџи-Зосим присети да о некој |
| чије било, он се помири са тим гласом и пође у Београд, прво да се упозна са снахом, па после и |
| и!</p> <p>Диша скочи и онако усплахирен пође из дућана.{S} Колена су му клецала од душевног узб |
| м од пролазника утре рукавом и полагано пође поиздаље обилазити око дућана.{S} Да је само могао |
| ретне мајку.</p> <p>— А како би било да пођем и сам, да је потражим! — помисли једаред; али у т |
| кад сазнаду шта се противу њих говори, пођу у одлучну борбу противу дотичне сплетке.{S} Напрот |
| ка Маца зове мајстора, да му се на њега пожали.</p> <p>Може се помислити, шта је све преживео Ј |
| беше спреман, да оде у полицију и да се пожали, како је нестало кир-Ламбре, а и да искаже своју |
| -Мани, да им се на Дишино тврдоглавство пожали.</p> <p>Али уместо да јој оне помогну и утичу на |
| дине и сувише стара, да би јој се могао пожалити.{S} Са Лепосавом опет не би могао говорити о т |
| е њихове журиле, да спрече сваки могући пожар, који би се могао ма када јавити.</p> <p>— Ватру |
| ако ће боље бити, да што пре оде у свој Пожаревац и да више никада не помишља <pb n="57" /> на |
| да сте из сама Елада, као да не сте из пожаревацко!</p> <p>И у такоме правцу говорио је кир-Ду |
| аовине покојникове.{S} Један трговац из Пожаревца, Јанко папуџија, који је од кир-Дише куповао |
| а имам а шта немам.{S} Са оним имањем у Пожаревцу и овим, што сам ја стекао, имам на двеста хиљ |
| баш и десило.</p> <p>Кир-Диша је имао у Пожаревцу једног стрица, коме под старост помреше деца |
| а којеким; а таквога мужа свака би себи пожелела.</p> <p>— Мени не треба мајстор Диша.{S} Ако њ |
| допрати Дишу до Јалије, окадише лађу и пожелеше срећан пут и још срећнији повратак хаџији.{S} |
| р-Бенџу, казаса из Главне Чаршије, који поживе с њоме три године и, умревши у шездесетдругој <p |
| unit="subSection" /> <p>Мајстор Диша је пожњео све користи.{S} Српска чаршија прихватила га са |
| као прави брат, он је то чинио са пуно пожртвовања.{S} Једном речи, између ове четири душе пос |
| почео у шали да гони кира-Анастасију да пожури, те да не остане толико имање без наследника.</p |
| е другоме дао.{S} Она изиђе из собице и пожури тетка-Маци, а Јанићије, још сав румен, уђе у дућ |
| се ова ствар ипак на добро свршити, он пожури тетка-Маци.{S} Тетка Маца му је била једина личн |
| а, одби га од своје рођене капије, и он пожури даље.{S} Пред ћор-Ахметовом кафаном угледа како |
| че!{S} Па сада, ћерко, не лени се, него пожури! — одговори Маца и нежно помилова кћер.</p> <p>Х |
| к у дућану, за цело би пао на земљу.{S} Пожурио је кући, али, кад је дошао пред капиџик и чуо о |
| ђе, те да прими наслеђе.</p> <p>— Ти да пожуриш; немој да оклеваш, јер знаш какви су српски суд |
| изразом пакоснога задовољства — него да пожуриш са сватовима.{S} Знаш, ружно је да ти се пре св |
| адношаху преко зида, стресао се по који пожутели листић падајући на њега.</p> <p>— Знам, душо, |
| а му је и најбоља домаћинска кућа могла позавидети.</p> <p>Топло и сунчано лето грејало је над |
| о.</p> <p>— Због 4000 гроши, што смо ви позајмили ја и Ламбре.</p> <p>Кир-Диша га погледа зачуђ |
| видите колико вас постујемо, ја ћу вам позајмим из еснафска каса пет стотин гроси за четири го |
| идону, кад је еснаф славио, они су увек позајмљивали барјак од палилулских ратара, а за то су м |
| , Јанићије, који је стојао код мутвака, позва га полугласно:</p> <p>— Газда!</p> <p>— Шта је? — |
| егрт прислужи једну <pb n="75" /> кафу, позва Јанићија и нареди му да оде до Ламбрине куће.</p> |
| </p> <p>— Јанићије, оди часком овамо! — позва га и уђе у дућанску собицу.</p> <p>Јанићију не бе |
| ци на кафу, спази га Станко туфегџија и позва на свој ћепенак.</p> <p>— Ама, чули ти шта се оно |
| ко пре, што Лепосава нарочито застаде и позва мајку, да се не задржава толико.</p> <milestone u |
| сава у један час отрча мутваку и прстом позва Јанићија.{S} Нешто му је журно говорила, а он је |
| ез њених речи постало јасно зашта га је позвала.</p> <p>— Ако си поштен човек, онда не смеш да |
| х пријатеља.{S} Но стриц и ако није био позван у сватове, кад је чуо да му се синовац оженио, а |
| р Диша, као младожења, од своје стране, позвао на весеље.</p> <p>Сутра дан, по прстену, пошао м |
| до кир-Ламбре, пољубили се и љубазно га позвао на вечеру.{S} Кир-Ламбре је с почетка збуњено пр |
| Дишино; после пола часа, када је Ламбре позвао младу у коло и почео с њоме играти, кира-Мана и |
| метну пред светога човека четири гроша; поздрави га, а дервиш, коме је онај млађи припаљивао на |
| ји повратак хаџији.{S} Прво се Лепосава поздрави с мужем, пољуби га у руку, а он њу у чело.{S} |
| вде, куче едно!{S} А на кира-Анастасија поздрави се, да тој кадаиф једе сас кога је јела и до с |
| ише и не погледавши га.</p> <p>Кир-Диша поздрави дервиша по турском адету и седе на једну асуру |
| арица му наредила, да то однесе и да је поздрави, да не иде никуда из куће, јер ће јој она доћи |
| p> <p>Тетка Маца је застала мало, да се поздрави са једном комшијницом, која је заустави на сок |
| вде? — викну му још из далека.</p> <p>— Поздравила те моја газдарица започе Јанићије.</p> <p>— |
| онда на пола гласа прошапута:</p> <p>— Поздравила те моја мајка, да одмах дођеш.</p> <p>— Какв |
| е ишао напред, ишао и не обзирући се за поздравима људи и не застајкујући пред дућанима својих |
| а — носи ово код тетка-Маце и да кажеш: поздравио мајстор и шаље ово! — Јеси ли разумео?</p> <p |
| ка Маца и поче примати ствари.</p> <p>— Поздравио мајстор и шаље вам ово! — испоручи Јанићије, |
| му да оде до Ламбрине куће.</p> <p>— Да поздравиш кира-Ману и да јој овако кажеш:{S} Много те п |
| простачкога назива: „мајстор“, први пут поздравише љубазно са: калос мерос, кир-Диса!</p> <p>Ов |
| -Ману и да јој овако кажеш:{S} Много те поздравља кира-Анастасија и поручила ти да дођете на је |
| га шегрта, па онда оде брзо својој кући поздрављајући весело комшије по ћепенцима.</p> <milesto |
| ра-Анастасија случајно допринела.{S} На позив суда да дође у Београд, да се суди, она је из Гал |
| икаквога оправдана разлога, да на њезин позив не оде.{S} Ко зна како ће <pb n="141" /> га дочек |
| Кир-Ламбре је с почетка збуњено примио позив, али се у брзо прибрао, када је видео како кир-Ди |
| <p>А тетка Маца, поред свога видарског позива, била је и с друге стране међу београђанкама мио |
| х њезиној кући оде.</p> <p>И то одлучно позивање текнуло је Дишу, у толико више, што није било |
| е то њој свиди, сад чисто није могла да позна свога супруга.{S} Он се није обазирао ни на њезин |
| ас стрепила, да је не позове у собу.{S} Познавала је она адет свога мужа, да сву срџбу, коју је |
| ра-Анастасија, која је свога мужа добро познавала, није веровала у такву претпоставку.{S} Кир-Д |
| н, тих и услужан хаџија.{S} Овај хаџија познавао је сваки кутић у светим местима, јер је ово ве |
| а сумње — оговори Зосим. — Богоугодника познаје цео свет, па зато се и мора веровати, да је сам |
| асположен, чинило му се као да га сваки познаје и честита му на тако красном успеху, што га је |
| мбре, а ја нити сам га видела, ни дреје познајем.</p> <p>— Па то... она је једна... једна...</p |
| ији; толико се изопачио, да га чисто не познајем.</p> <p>— Не знам — одговори Маца — Изменио се |
| н! — шапну Јанићије.</p> <p>— Зар га не познајеш?{S} Ено онај, у дугој бради.</p> <p>— Какав ма |
| >Али у кућевном домазлуку не би га више познали.{S} Како је у почетку покушавао, да и у кући за |
| што ћу да јој се наплатим, само док је познам.</p> <p>— Немој, снахо; него кад те тако запита, |
| а се жив од туда не јавља.{S} Понеки од познаника Срба наврати у дућан, тек колико да из Дишини |
| и не застајкујући пред дућанима својих познаника и не бришући онај зној што му је капао са чел |
| отпадио и од оног малога броја српских познаника, са којима је до своје женидбе какве такве ве |
| комшиница мајстор-Дишина, а и као добра познаница кира-Анастасијина, примила се, да у младожењи |
| мањега шушња.{S} Некадање пријатељице и познанице, које су јој за време удовиштва с тешком муко |
| , у малој чаршији већа узбуна.{S} Срби, познаници Дишини, држе страну своме Србину и бране га, |
| и се не прашта. — Тако је објашњавао он познаницима своја утанчана чуства и поштовање према све |
| који је заинтересовао многу Лепосавину познаницу.{S} Рашчуло се о томе, па многе нероткиње, ме |
| олико изменио у кући, да га човек не би познао.{S} Разуме се, да се Лепосава одупрла и таквим ж |
| нама и зејтину и та његова, већ увелико позната испосничка наклоност, створила му је међу новим |
| лов Божји оставља! — заврши Маца својим познатим лаганим али речитим разлагањем.</p> <p>— И так |
| ушташе његова облина, избегава да се са познатима састане, од стида, да му на улици не честитај |
| ка.</p> <p>То му је све било већ одавна познато; није једаред само кира-Думиница све ово припов |
| сада искушава, али помисли, да ли ти је познато икада било, да је некоме радња пропала, докле с |
| м и њиховим женама, како јој ништа није познато, зашто јој вереник врати прстен, те тако кир-Ду |
| огађа, а што се цене тиче, то му је већ познато било, да се овде може човек погађати до миле во |
| е и тако, — рече Маци и седе, да вечера позну вечеру.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Но |
| Када се женио, није нарочито хтео да га позове у сватове; чинило му се да би га појава овога пр |
| ио жени, да за сутра спреми вечеру и да позове Ламбру, Думу и њихове жене; хоће да их почасти з |
| кира-Мана сваки час стрепила, да је не позове у собу.{S} Познавала је она адет свога мужа, да |
| нам се не похвалиш?{S} Зар нећеш да нас позовеш?</p> <p>— Куда?</p> <p>— Па у сватове.</p> <p>— |
| пролазника утре рукавом и полагано пође поиздаље обилазити око дућана.{S} Да је само могао, он |
| позове у сватове; чинило му се да би га појава овога простака понизила у очима Ламбриним, Думин |
| ичкога живота.</p> <p>Кира-Анастасијина појава у њезиној кући колико је изненадила, толико јој |
| ала пред очи; и ма колико му та живахна појава била пријатна, ипак га је доводила у неку забуну |
| тркне за њом, кад га одједаред изненади појава мајстор-Дишина.</p> <p>Ваљда се Дишин шегрт не б |
| а, а сада опет мајстор Диша?{S} Тек ове појаве расвестише га и он се полако изви из њенога загр |
| го ли што су њихови мужеви успели да се појаве у ћор-Ахметовој кафани на Зереку, већ су отишле |
| треба да се њих двоје о младини у башти појаве.{S} Она се дубоко замисли и поче радознало да ра |
| поче узмицати насатке.</p> <p>У том се појави и тетка Маца.{S} Са пребаченом шамијом преко гла |
| томе се и капиџик отвори и %ни прагу се појави танка фигура фудул-Стаменкина у жутој шкуртељци. |
| ао, као што је то чинио, кад се у цркви појави београдски митрополит, Антим, по народности Грк. |
| изиђе му на очи Лепосава у целој својој појави и он се, сад први пут, пред том сликом снеби.</p |
| ненадне промене, што је угледа на целој појави.{S} Сав мајстор Диша изгледао му је чисто као пр |
| е одазва нико, а на комшијском капиџику појави се једно девојче.</p> <p>— Што чукаш толико?{S} |
| азак газда-Дишин ту на прагу, у њему се појавила сумња, да то што је обећао није добро и да ће |
| неће ли се, ма с које стране, из сокака појавити фигура његове жене.{S} Сад више није био спосо |
| лом турском сабљом, као овога пута пред појавом мајстор-Дишином.{S} Није то било од каквога стр |
| ма већ поткупио бројанице и турао их за појас, он положи руке на трбух, ниско се поклони и прис |
| ?</p> <p>Јанићије устаде, метну руке на појас и ниско се поклони газди.</p> <p>— Хвала ти, као |
| ло на миндерлук, притиште песницама под појас и поче тешко уздисати.</p> <p>У таквом га стању з |
| свилу за свадбену антерију и леп шарен појас; а већ нови ђевђелук (капа „дињара“) то је мајсто |
| оде?</p> <p>— На! — простења Диша и иза појаса извади један прстен, па га пружи Јанићију.</p> < |
| је! — смеје се мајстор Диша и вади иза појаса кесу у којој нађе две аспре.</p> <p>— Узми, на! |
| и, на служби Божјој, често је вадио иза појаса и пљувао у њу, тако да је сваки од црквара могао |
| дугуљаста и крупна ћилибара.</p> <p>Иза појаса извади стручак босиока и пружи га домаћици.</p> |
| сле прошевине, дигао ме је као перце до појаса и шале ради три пута преко собе пренео.</p> <p>— |
| јако проседелу браду, која му је чак до појаса долазила.</p> <p>— Ено га! — рече Маца, која се |
| аго до данас чувао, носио преко дана за појасом, а када је легао, отварао кутијицу, помирисао, |
| чајно напипа једну кутијицу, коју је за појасом носио.{S} Он је извуче и отвори.{S} У кутијици |
| , са бројаницама у руци и дуванкесом за појасом; промичу и ишчезавају као далеки звук или кукур |
| ош од запис.</p> <p>Диша извади кесу за појасом, одмота је и метну пред светога човека четири г |
| емљи.</p> <p>И зато је носио за вуненим појасом једну дугуљасту кутију од тенећке, па кад год м |
| то је вредно сазнати, нарочито садањем појасу мужева и жена, којима су деца једна тегоба, па т |
| јстор Диша стоји према њему, пипа се по појасу и све хоће нешто да каже своме шегрту, али, кад |
| е зна где је шири, да ли у леђима или у појасу, да му је лице као накалаисана тепсија, и Бог те |
| о држало у некој запетости и недоумици, појачавало се све више, те он није никако могао да схва |
| о је даде ономе токмаку, да јој младост поједе? — одговори Јанићије.</p> <p>Ако је и био од сво |
| о опажало, како с тешком муком изговара поједине речи некадањег матерњег језика.</p> <p>Једном |
| огађај био што потпунији, описивала све појединости које су, како је ко држао страну коме, баца |
| За сто нападас зенско свет на улица?{S} Поједосте четири хиљада гроси па искате и да убијете ки |
| а га погледа.</p> <p>— Због њега сам ја појео врућ шамар; али ће ми га, мајци, кад тад платити! |
| шта би свет онда реко?{S} Мајстор Диша појео шљиву, а кошчицу бацио на ђубре.{S} Па после да п |
| нисам клепнуо, па да ти кажем ко ти је појео паре!</p> <p>— Кога ви, бре, да клепећете?{S} Сто |
| и строго је мотрио, колико ће се дневно појести, али, што се тиче жене и пријатеља, кога је так |
| одмерава шта ће се и колико ће се данас појести, уздишући вазда на скупоћу и велике трошкове, т |
| уде а не за фукару.{S} Ко је још говеда појио кафом? —</p> <p>Тако је мајстор Диша често објашњ |
| пињала.</p> <p>Да је о свему овоме имао појма, Јанићије би без сумње ово расположење њезине душ |
| није пристао да напусти дућан, па да је појури, ни да је опет остави, да му се онако смеје. — О |
| <p>— Како да ти кажем, кад си ме одмах појурио да тучеш?!{S} Зар ми о сватовима због тога ниси |
| , да јој се наместо његово јавио у соби пок. кир-Бенџо; филџани и џезва с кафом слетеше са посл |
| није никако чудо, што су сви пријатељи пок. кир-Бенџе, а нарочито жене њихове журиле, да спреч |
| било на чешми или у махали, буд за што покавжила и побила.</p> <p>И то ново осећање превлада.{ |
| ји је сад баш узабрао, па хоће да му га покаже.</p> <p>Мајстор Диша бледи и румени; срце му биј |
| p> <p>Још тетка Маца није ни успела, да покаже Јанићију ма какву тешку ствар за дизање, кад Јан |
| е, својим примерним држањем, успевао да покаже, колико је културно одмакао од многих својих врс |
| му је било потребно, да се у сватовима покаже као <pb n="31" /> достојан зет нације у коју се |
| време, да на прагу свога новога живота покаже својој вереници, како он никоме у својој кући не |
| необично куражан, да јој бар овога пута покаже све, журио је Јанићије кући Лепосавиној.{S} Пред |
| ли се ипак трудио, да то задовољство не покаже.{S} Сад му се дала врло згодна прилика, прво, да |
| је се збунише.{S} Јанићије покуша да се покаже весео, а она опет поче да га пита о нечем, што б |
| не жени, и колико год му се дало да се покаже као прави брат, он је то чинио са пуно пожртвова |
| н Диша, брајко мој!{S} Камо, нека ми ко покаже у еснафима макар једнога газду, који је толике п |
| ца, који се на све начине трудио, да му покаже, како он неће да зна ни за какав род.</p> <p>Сад |
| фтер.</p> <p>— Седи, — рече јој — да ти покажем нешто.{S} Знаш ли шта је овде?</p> <p>— Не знам |
| Ламбри, да га јавно у дућану испљујеш и покажеш свету, како је неваљалство своме пријатељу учин |
| сачувала своме детету (и ту тетка Маца показа руком на образ).{S} Велим, није ми Бог уделио бо |
| који му отвори очи и у потпуној наготи показа, какво се мишљење о њему по чаршији проноси.{S} |
| изволите кир-Дума, орсе! — и услужно му показа место у чело миндерлука, где се обично најугледн |
| а га заболи; јер Јанићије не само да је показао доброга успеха у продаји поверенога му еспапа, |
| ак, а руке се пружише за очима, које им показаше издашне џбунове кисељака.</p> <p>Није се обеси |
| ашке зноја, што су му избијале по челу, показивале су, у томе часу, сву душевну борбу његову.</ |
| рукави кошуље спали на рамена, те тако показивали, можда најлепшу белину и руменило што се мож |
| ито његова хришћанска питомост, коју је показивао не само према себи равнима, него чак и наспра |
| дуго.{S} На све могуће начине он му је показивао, како са овом срамотом, што је нанесе кира-Ан |
| м љубазним гласом, који је у исто време показивао и бригу и радост, што јој тако давно невиђени |
| погрешан убод шилом, кад му је мајстор показивао на каквом непотребном опсечку сахтијана како |
| ирмама, које, у тадањем Београду, јасно показиваху, да су сви угледнији занати и трговине у туђ |
| /> уз леђа час спусташе струку, те тако показиваше око слабина прозрачну свилену кошуљицу.</p> |
| своје душе; а то осећање, које му јасно показиваше његову немоћ, да са собом располаже по својо |
| му бије а душа се поткупила, па се и не показује жива.{S} Није шале, оно о чему је цео век сања |
| удо догодило.{S} Та уверења богоугодник показује свакоме.</p> <p>Мајстор-Дишу силно заинтересов |
| а обрашчић, па се онда измаче и засмеја показујући кира-Мани, како је на ономе месту зарудела б |
| се ради!{S} Може бити кир-Диша да ће се покаје и помири; кој зна!</p> <p>— Нећу!{S} Нећу! — јец |
| зне, опет остане у кући и да се искрено покаје за учињено неверство.{S} Тако у чаршији нико не |
| о је молују.{S} Тај двокраки врх био је покапан рђом као крвавим капима.</p> <p>Мајстор Дишу по |
| дњи, о ономе што је за собом оставио. — Покаткад му се усред читане молитве причуо потмуо звук, |
| сав глас засмејала, када би кир-Ламбре покаткад из каквога присенка искочио пред њу, да је пре |
| аглу слушао, и место икакве речи тек би покаткад простењао, нарочито онда, када би му она околи |
| Има Божје правде, има, само што то овај покварени свет не зна!</p> <p>И хаџи-Диша се, кад споме |
| знела је ову сплетку и покушала да њоме поквари сватове кира-Анастасије. — Мајстор Диша је ову |
| и дође мутваку.</p> <p>— Може ли да се поквари свадба?</p> <p>— Како да се поквари, чапкуне, б |
| се поквари свадба?</p> <p>— Како да се поквари, чапкуне, бре?</p> <p>— Па тако, пре ђердека (л |
| "119" /> учини, као да му се сви зидови поклањају а таваница спушта на главу.</p> <p>— Јанићије |
| жена) „на белегу“ и „среће ради“ кришом поклањала.</p> <p>Осетио Ламбре одавно, како му жена ве |
| же, ана-сана.... викну раздражен и поче поклецавати од ужаса.</p> <p>— А ко не каже, питај!{S} |
| {S} Какве паре тражиш, бре?</p> <p>Думи поклецнуше колена, које од претећега израза а које опет |
| равио.</p> <p>Докле је жена разређивала поклон, кир-Диша зашао по кући, да осмотри је ли све у |
| а, да штогод купи, свуда би добијала на поклон по које шећерлеме или други какав слаткиш.</p> < |
| огу угодно.</p> <p>И од 4000 гроша сиђе поклон цркви на један барјак златом извезен, за који је |
| е, служиш поштено, а он да ти не донесе поклон ни колико за једну аспру.</p> <p>— Нека, газдари |
| узе, прими две аспре, (а то је био први поклон што га је за пет година шегртовања добио од свог |
| И што је најважније, уза сваки убачени поклон нашла би и по једну киту цвећа, тако сређеног, д |
| итати и све жеље онога, који је дотични поклон послао.</p> <p>Али сви ти поклоници, поред све с |
| , у једноме часу, измени.{S} Због свога поклона еснафу за трен ока постао је један од најуважен |
| /p> <p>— Нека, газдарице, не треба мени поклона! одговори Јанићије, који се све више збуњивао п |
| настасија одреши бошчу, у којој је било поклона за њу, кира-Думиницу и кира-Ману.{S} Јако јој с |
| , он извади онај цванцик, што му га она поклони, баци га у мутвак и што је брже могао истрча на |
| ојас, он положи руке на трбух, ниско се поклони и приступи кир-Думи, као најстаријем, да га у р |
| устаде, метну руке на појас и ниско се поклони газди.</p> <p>— Хвала ти, као оцу на храни и на |
| се са седишта, прекрсти се и скромно се поклони икони у куту.</p> <pb n="179" /> <p>— Ко ће као |
| је ово већ трећи пут, како као побожни поклоник долази овамо и свима онима, који су невични би |
| .{S} Кад старац устаде и обазре се, оба поклоника приступише и целиваше га у скут, а он им очин |
| валан и на најмањем поклону од побожних поклоника.</p> <p>Но поред ових лепих особина Хаџи-Зоси |
| , немој да се нећкаш; право је да ти ја поклоним, сестра сам ти, брат си ми!</p> <p>Јанићију је |
| акар једнога газду, који је толике паре поклонио за барјак?{S} Хиљаду гроша!{S} Шта мислиш бола |
| им само, а туђе мени не треба.{S} То ћу поклонити цркви.{S} Не требају ми баш ништа; има мајсто |
| о буде кћи?</p> <p>— Бацићу је у трице; поклонићу је теби! — одговори Диша, весео, што га је Ма |
| отични поклон послао.</p> <p>Али сви ти поклоници, поред све своје чежње <pb n="11" /> и толики |
| ка наклоност, створила му је међу новим поклоницима леп углед; многи су његове услуге тражили, |
| особина Хаџи-Зосим је био уважаван међу поклоницима и зато, што је он толико рачуна водио о све |
| p>Месец дана спремао се мајстор Диша за поклоничко путовање.{S} По чаршији се у велико рашчуло |
| днога дана, после одслужене литургије и поклоничкога путовања на Голготу, угледа мајстор Диша х |
| вега и тврдо одлучи, да не доврши своје поклоништво, да се, макар као ексик-хаџија врати, па ма |
| {S} Мило јој да се пред гостима похвали поклоном, а још милије, што ће, после толико тешких дан |
| га загледа, пријатно изненађена богатим поклоном.</p> <p>— Хајде, кћери, метни огрлицу око врат |
| је на крају био захвалан и на најмањем поклону од побожних поклоника.</p> <p>Но поред ових леп |
| > чанком жеравице опере руке и да се за покој душе чиме заложи.{S} Совра је била пуна; Маца ниј |
| оји није дошао у цркву, да се помоли за покој душе кир-Бенџине и, колико је могућно, утеши уцве |
| а је имала једну кућу, коју јој је муж, покојни татар-Јован, у наслеђе оставио.{S} Њезин муж сл |
| гршт земљице на покојника.</p> <p>А тај покојник била је прва љубав, први њезин осећај, који је |
| на дошла теби здрава као тресак, да мој покојник, Бог да га прости, није пустио да ја кувам и м |
| ада тако јаког човека, као што беше мој покојник?{S} Једаред, баш после прошевине, дигао ме је |
| друкчије већ као наредбу, коју је њезин покојник издавао озго.</p> <p>Саслушала је савете оба п |
| да у овоме часу баца прегршт земљице на покојника.</p> <p>А тај покојник била је прва љубав, пр |
| а, као да то пишти прекором душа њезина покојника.{S} Лепо јој се учини, да тај звук, што пара |
| едан добар пријатељ како Ламбрин тако и покојника и његове удовице, журио је, да се што пре чар |
| ски, и скоро половина чаршије, отпратио покојника до вечнога станишта.</p> <p>Сахранили су га д |
| разлегала се у њезиним ушима као писка покојникова, који је на последњем часу викнуо: „кира-Ан |
| кир-Диша постао наследник целе имаовине покојникове.{S} Један трговац из Пожаревца, Јанко папуџ |
| х је кир-Дума имао између четири ока са покојником, уцвељеној удовици, поред кратке успомене на |
| е удаду за Србина, то би био грех према покојнику, који је Србе, као и сви Грко-цинцари, уважав |
| знани и незнани, који искрено тужише за покојницом, давно су иструнули: и неутешни супруг, мајс |
| на капиџик, која са свећицом, да је над покојницом ужеже, а која са китицом цвећа, да јој чело |
| када сазнаде да је ту био крај, докопа покојницу за рамена и поче је трести.</p> <pb n="214" / |
| прибра снагу и крстећи се уђе, да види покојницу и да је целује.</p> <milestone unit="subSecti |
| ом; а после укопа све, што је допратило покојницу до гроба, вратило се хаџи-Дишиној кући, да на |
| иш и чујеш...{S} Цела чаршија говори за покојног кир-Бенџу и поштује га; па и ја, ето, што пошт |
| село, баш као што је радила и за живота покојнога кир-Бенџе.{S} Кира-Думиница је свакога јутра, |
| да утаре трогодишњу сузу над успоменом покојнога супруга.</p> <p>Кир-Ламбре би, можда, причека |
| да је кира-Анастасија, из обзира према покојном Кир-Бенџи, који се за живота збринуо, да му уд |
| те кира-Анастасија немаде куд, но да се покори жељи свога мужа.{S} Али пре него што је пристала |
| д побожних молитава.{S} Зато, ако му се покориш и одеш, постаћеш ексик-хаџија; на земљи ће ти с |
| улицу.</p> <p>Разуме се, да је Ламбре, покрај све своје чежње да се што пре састане са оном, р |
| ћи кроз грчку чаршију, пркосно пролазио покрај кир-Думинога дућана.{S} А кир-Дума, чим би га уг |
| рви угао, лармајући како га је кир-Диса покрао.</p> <p>— Жену ми одведосте, на образ ми пљунуст |
| ама никаква доказа, да га је хаџи-Зосим покрао; а и када би успео да докаже, тешко да би до сво |
| ошива ђонове, а испод очију прати сваки покрет свога мајстора.{S} Па и њему дошло мило, кад вид |
| ивало девојче и радознало пратило сваки покрет очајнога комшије.</p> <p>— Шта си се забленула, |
| <p>А баш у томе часу, кад он учини тај покрет, што је могло некоме да изгледа, као да ће да уд |
| е измаче ни Дишин покушај, ни Лепосавин покрет, која у томе часу извуче своју из његове руке и |
| и што јој се гибак струк тако еластично покреће.</p> <p>— То да не видим више — такви рукави!{S |
| сти, образи јој на ново запламтеше, она покри очи шакама и побеже из мутвака, па онако збуњена |
| ада виде како Јанићије упорно ћути, она покри лице рукама и удари у плач.</p> <p>Јанићије не мо |
| и чврстим ногама.{S} Али тај недостатак покривала је антерија до чланака и кратко подшишани брк |
| оду.{S} Место где ће се постеља метати, покривено је даскама, које су над подом правиле узвишиц |
| <p>— Не дај, Боже! — уздахну дубоко и, покривши се јорганом преко главе, три пута се прекрсти. |
| по туђој вољи и, само толико, колико да покрије главу.{S} Да је кир-Ламбре слободан, без жене, |
| брише руке и смакне засукане рукаве, те покрије две загрљасте пуначке мишице, које беху до раме |
| ојако мучио, да одвуче кроз траву једну покрупнију мрву хлеба.</p> <p>— Шта је тамо? — запита Д |
| етио, када се Јанићије привуче и лагано покупи ћурче, антерију и чампаре, што их је кир-Ламбре, |
| као и на под бацио.</p> <p>Таман све то покупио и пошао, да се неопажено извуче из собе, када с |
| иша се спремао за повратак; још само да покупује неке ситнице, за које су му пријатељи дали гот |
| ир-Диша, кога четворица држаху за руке, покуша да се отме; па, кад осети да му је то немогућно, |
| стигао пред капиџик мајсторове куће.{S} Покуша да уђе, али капиџик беше изнутра затворен.{S} Ја |
| начин могла да оде само до Галца, па да покуша све што може, не би ли га умилостивила и ражалил |
| не седи сасвим залудна.{S} Једнога дана покуша да сама скине с верига котао пун вреле воде.{S} |
| змахну да ради, да се заборави; једаред покуша и да запева, — али му се код првога стиха грло с |
| умени и — обоје се збунише.{S} Јанићије покуша да се покаже весео, а она опет поче да га пита о |
| камен на душу навали.{S} У једно време покуша, да стресе са своје душе овај притисак, размахну |
| олитву).</p> <p>Али поред свега тога не покуша да одмах приступи смишљеној намери.{S} Синоћна п |
| Дума је отишао суду, да још с те стране покуша.{S} Али Диша одрече и тамо дуг; чак изјави да ће |
| ње дубоко у себи скрије и да још једном покуша, неће ли умилостивити газду.</p> <p>Али његова м |
| и почео корети кир-Думу, што је у опште покушавао да мајстор Дишу уведе у њихово друштво.{S} Тр |
| сестрими.{S} Ма да је у прво време и то покушавао.{S} Ова вижљава девојчица, која је сада већ т |
| и га више познали.{S} Како је у почетку покушавао, да и у кући заведе што већу штедњу и да на д |
| р-Думине, њему дође на ум, да још један покушај изврши, па ако успе, онда да не изгледа џабе, ш |
| — запита Маца, којој не измаче ни Дишин покушај, ни Лепосавин покрет, која у томе часу извуче с |
| ="135" /> <p>То је толико заболе, да је покушала све што је смела, само да отклони опасност од |
| тра и Станка, и изнела је ову сплетку и покушала да њоме поквари сватове кира-Анастасије. — Мај |
| хладне димове.</p> <p>Тако је кир-Диша покушао да употреби и ово последње средство, те да осиг |
| што и Анастасија.</p> <p>Али кад год је покушао да јој каже, увек га је неко предосећање задржа |
| стицао у својим мислима, али кад год би покушао да га усвоји и самога себе победи, онај осећај, |
| и у тој жељи провео цео век, а не би ни покушао да је у дело приведе.{S} Желео је да се освети |
| , како је мајстор Диша одмах по прстену покушао да остане у удовичиној кући, али му је она одго |
| су и обећавали ономе, ко им га донесе, пола царевине.{S} Али ексер се није могао наћи, јер га |
| > <p>— Јесте, ама тих пара ти немаш!{S} Пола султанове царевине давао је цар Костадин за ово.</ |
| е је то себи? — рече Јанићије.</p> <p>— Пола године док оде и дође!</p> <p>— Много!</p> <p>— Са |
| ад подом правиле узвишицу од прилике за пола шаке.{S} На те даске метала се асура, а преко ње п |
| во обазре, да га ко не чује, па онда на пола гласа прошапута:</p> <p>— Поздравила те моја мајка |
| ћу чинити као себи.</p> <p>Сутра дан је пола Београда испратило мајстор-Дишу до лађе, чија су ј |
| само тренутно расположење Дишино; после пола часа, када је Ламбре позвао младу у коло и почео с |
| ила сирћетом, а на слепочњаче метала по пола главице црна лука.</p> <p>— Ох, ох! — одахну кир-Д |
| сника из Еладе.</p> <p>Прошло је добрих пола сахата, када је фудул-Стаменка ушла у собу гостима |
| их кришом од пролазника утре рукавом и полагано пође поиздаље обилазити око дућана.{S} Да је с |
| ђе из суда оправдан.</p> <p>Докле је он полагао заклетву, стојао је кир-Дума спрам њега, забезе |
| вим новцем платио, и у које је сву наду полагао, букнуше у пламен.</p> <p>— Добро је, паметно с |
| м орахом близу мутвака поставља софру и полаже санове и чанке пуне јела, и застиде, кад помисли |
| ша одведе жену у собу, и као човек који полази на тако далек пут, поче да је саветује, како да |
| њи, да се не умеша хаџи-Зосим.</p> <p>— Полако!{S} Добри људи ће се угодити.{S} Ето, ти тражиш |
| јој кажеш: „Добро је, шућур Богу!“ — а полако да кажеш: „Со ти у очи, а болест у ложичице“, и |
| куца на вратима.{S} У исти час врата се полако ошкринуше и у собу се промоли кир-Думина глава.< |
| S} Тек ове појаве расвестише га и он се полако изви из њенога загрљаја.</p> <p>— Да кажем где с |
| Ако си честит човек — рече Маца утирући полако сузе, које је не слушаху, него једнако капаху — |
| имао, када је уочи <pb n="184" /> свога поласка призвао на само свога калфу, па између осталога |
| ати до самога капиџика.{S} Кир-Дума, на поласку, изјави да ће јој са просиоцима доћи у прву нед |
| спаван, хаџија је отишао у дућан.{S} На поласку није жени ни речи проговорио.{S} Јанићију је са |
| певушила и радила.</p> <p>Дође и време поласку.{S} Уочи овога дана мајстор <pb n="180" /> Диша |
| о са да пријатељем путује, он му је при поласку дао корисне савете, где ће уз пут одседати, те |
| , који живљаху у оне дане, већ су давно полегали.{S} Густи трњак и зеленило преплавило је Старо |
| -Диши прекипе и са узмахнутим песницама полете, да је удари.{S} Али у који час налете, кира-Ана |
| отисну од себе Думу тако силно, да овај полете насатке и лупи леђима о зид.</p> <p>— Леле!{S} Ф |
| ом пред ноге кира-Манине, па као смушен полете капиџику и нестаде га на улици.</p> <p>И тако, о |
| дода још и оно последње, чега ради је и полетела Канчету у косе.</p> <p>— Де, де; па за то ли п |
| к не миче са свога места.</p> <p>Ламбре полети кафани, да се склони, али из кафане истрча кафеџ |
| ви ништа.{S} А увек, кад подвије врат и полети, мукне тако, да вам се чини то бик муче.</p> <p> |
| е, да испред дућана почисте и по дућану полију воду, устаде и Јанићије, помете мутвак и са Лепо |
| тонице, поче овоме догађају придавати и политички значај.</p> <p>— Одродили сте човека од његов |
| утваку затече Лепосаву, како намешта по полици санове и каленице.{S} Испела се на прсте, уздигл |
| екај сад!{S} Ниси хтела поштено, сад ће полиција!</p> <p>Али, у исто време, дошану му друга мис |
| ико!{S} И зар је он једини, за којим би полиција морала трагати!</p> <p>Диша је већ у велике пр |
| сто време, дошану му друга мисао: зашто полиција?{S} Боље да одеш прво Ламбри, да га јавно у ду |
| та ми требају мртваци у кући!{S} Ено му полиције!{S} Несрећник један!{S} Шта му је било мало ко |
| и не би, мајстор Диша одлучи да достави полицији о бегунцу, те да га она пронађе.{S} Прво је от |
| {S} Сутра ћу се накусурати.</p> <p>— На полицију њега, да се протера од куда је дошао — одговор |
| > <p>— Ово ћеш да ми скупо платиш!{S} У полицију ћу ја тебе и твоју.... викала је фудул-Стаменк |
| нила, па сада још и да ме закољеш?{S} У полицију ћу ја тебе!</p> <pb n="92" /> <p>— На поље из |
| <p>Кир-Дума већ беше спреман, да оде у полицију и да се пожали, како је нестало кир-Ламбре, а |
| тила једну милојку, коју је баш тада на полицу пропињала.</p> <p>Да је о свему овоме имао појма |
| а прсте, уздигла руке, да домаши високу полицу, па се извила леђима, да ти се чини, сад ће се у |
| и пре, имала своје сигурне приходе.{S} Половина београдских жена и сада су тражиле њену помоћ, |
| , ипак је сав еснаф папуџијски, и скоро половина чаршије, отпратио покојника до вечнога станишт |
| нтерији, која је цептила на њему.{S} На половини заклетве дође му на ум, како није ни поштено н |
| се врати, али тако... продужи Маца и на половини речи застаде.{S} Видело се јасно, да јој није |
| ши догађа.</p> <p>Пошао је кући, али на половини пута застаде; нерешљиво се крете напред, опет |
| затури фес за потиљак, издиже обрве на половину високога чела, искрете мало у страну врат и та |
| 1">Тврда и обла, јајаста капа, налик на половину диње.{S} Такву су капу носили махом варошани к |
| рти запис да спустиш у чашку ракије, па половину да попијеш ти, а ону другу да попије она. — Он |
| прослови. — Јанићију дође тежак овакав положај, па се усуди да запита.</p> <p>— Газда, да ли д |
| орено и, у колико јој то допушташе нови положај, весело, нежно, управо сестрински, те он, хтео |
| е он, хтео не хтео, обикну на свој нови положај и предаде се потпуно вољи ове девојке, у коју ј |
| це му заигра и сад већ заборави на свој положај и адет.</p> <p>Али, у томе часу од ове погрешке |
| е рођена сестра, и Јанићија је довело у положај, да је сваки час морао то због овога то због он |
| да се из овог неприличнога и несноснога положаја извуче.</p> <p>Но кир-Ламбри се до овога часа |
| и одреди, у каквом управо <pb n="74" /> положају треба сад да се нађе према своме газди, а у ка |
| ако пронаћи прилику, која би одговарала положају једне тако лепе и угледне удовице.{S} Да је уд |
| p>Лепосава се умела наћи у своме новоме положају.{S} Као права газдарица опходила се са „чираци |
| да?</p> <p>Ово тачно размишљање о своме положају он је по каткада истицао у својим мислима, али |
| нићије не мога више да издржи у овакоме положају.</p> <p>— Ко ће да те убије?{S} Ја нећу!</p> < |
| астанак.{S} А они, који нису у сличноме положају никада били, дај Боже да ни кроз туђу историју |
| о би то изгледало, кад би она, у онаком положају, обилазила по месечини око башче, кир-Диша пот |
| гућно остати и даље у овако безизлазном положају.{S} То је увиђао јасно, али заман!{S} Он је би |
| купио бројанице и турао их за појас, он положи руке на трбух, ниско се поклони и приступи кир-Д |
| е, који је стојао код мутвака, позва га полугласно:</p> <p>— Газда!</p> <p>— Шта је? — запита Д |
| арице, ја ето нећу да те издам, —- рече полугласно и погледа је у очи.</p> <pb n="68" /> <p>— А |
| а чинити.</p> <p>— Ако ти хоћеш... рече полугласно Диша, али одмах и прекиде, јер се уплаши и о |
| е њезиних недара.</p> <p>Долазило му да полуди.{S} Ова три дана не би се могао похвалити, да је |
| ћор-Ахмета, где купи око стола срче од полупаних стаклади и брише проливено по столу вино.</p> |
| уништи!</p> <p>Целу ову ноћ провео је у полусну и неком бунилу, од чега је осећао бол у глави.{ |
| удари катанац, како не би нико могао с поља ући, па да лично окуша код Јанићија неће ли га уми |
| само да се стиша.</p> <p>— На поље! на поље!{S} Искам да умрем, ако останеш овде!</p> <p>Фудул |
| те!{S} Кућа не је ваша него моја.{S} На поље из кућа, ти, зевзек, бре!</p> <p>Кир-Диши прекипе |
| погазиш?{S} На мој леб да пљунеш?{S} На поље из куће!{S} Иди твоме Ламбри!</p> <p>— Е, ако је д |
| у ћу ја тебе!</p> <pb n="92" /> <p>— На поље из моја кућа; доста сте без ћирија седели у њу, са |
| ма то није лепо од једно...</p> <p>— На поље! — продера се Диша — Јанићије, брзо овамо!</p> <p> |
| обећавао, само да се стиша.</p> <p>— На поље! на поље!{S} Искам да умрем, ако останеш овде!</p> |
| махну очима на Лепосаву и ова изиђе на поље; али по староме обичају, који је онда био у јеку, |
| и њему не остаде друго него да изиђе на поље.</p> <p>Тек кад је био на доксату, он се окрете со |
| ! — довикну Дума Диши кад овај изиђе на поље.</p> <p>Али Диша, који у истини беше пребледео од |
| стора, истрже му се из шака и излете на поље.</p> <p>— Торњај ми се с очију, у дућан да ми не п |
| часу одшкрину врата и промоли главу на поље.</p> <p>— Како је?</p> <p>— Сад ће! — одговори ова |
| х приступи смишљеној намери.{S} Синоћна пољска вечера није била тако издашна, да га за дуже вре |
| што пре изиђе из ове немиле куће.{S} На пољу удахну свежа ваздуха.{S} Сад је био потпуно освеће |
| ћан утрча други шегрт, који се мајао на пољу.</p> <p>— Ето газде! — повика и журно се даде на п |
| им понашањем намамила на онај загрљај и пољубац, који му узе свест, он би и сада весело певао, |
| што боље убеди, како је оно био братски пољубац и загрљај).{S} Ти си то урадио, као да си ми би |
| чираци са Јанићијем морали су отићи, да пољубе руку својој мајсторици.{S} Лепосава је дочекала |
| {S} Сутра дан испрати мужа до капиџика, пољуби га у руку, а он њу у чело, и ту остаде, гледајућ |
| шиша, па у дућан!</p> <p>— Хајде, дете, пољуби мајстора у руку; добар је он, опростиће ти, — ре |
| .{S} Прво се Лепосава поздрави с мужем, пољуби га у руку, а он њу у чело.{S} Кад га је погледал |
| а своме калфици.{S} Јанићије сними фес, пољуби мајстора, па онда тетка-Мацу у руку, и оде, да с |
| И тетка Маца узе мајстор-Дишу за главу, пољуби га у чело и оба образа; а мајстор Диша, још збуњ |
| омаћину у кућу! — рече Маца и пуна срца пољуби своју ћер.</p> <p>Тетка Маца за кратко време иза |
| тобом, ја л’ да те загрли, ја л’ да те пољуби.{S} Од толиког његовог грлења већ и комшилук бал |
| кад јој Јанићије приступи руци, па га и пољуби у лице, — Знала сам ја да ћеш се ти вратити.{S} |
| у не беше зазорно, да своју испрошеницу пољуби пре времена, Диша би чак и то урадио, без обзира |
| /p> <p>Диша се опрости са свима, пуницу пољуби у руку, а она њега у чело, и лађа се отисну.</p> |
| ванице.{S} Отишао је сам до кир-Ламбре, пољубили се и љубазно га позвао на вечеру.{S} Кир-Ламбр |
| > <p>— Збогом, пријатељи! — Деде, да се пољубимо! — чу се Јанићијев глас и пред крчмом наста љу |
| је исто рекла и онда, када је загрлио и пољубио.{S} И та реч, боље рећи, тај меки, нежни наглас |
| — А зашто, море?{S} Ваља да одеш, да га пољубиш <pb n="161" /> у руку и замолиш да ти опрости.{ |
| , каже:{S} Да се врати, ама тако, да се пољубиш са кир-Ламбром, да Јанићија отераш, а кир-Ламбр |
| е даде руке, него се, као и кир-Ламбре, пољубише у уста, а за тим поседише још неко време, да с |
| две ово цвеће пружају.</p> <p>Обе гошће пољубише се на прагу са домаћицом, а кира-Думиница ушти |
| ије остала без свога утицаја на и онако пољуљано уверење његово.{S} У самој ствари то, чиме је |
| ану не буде штете!</p> <p>И када дотаче пољупцем врх светог ексера, осети, како га кроз цело те |
| јпосле и све биљаре, које су јој усрдно помагале, да спасу Лепосаву, не помогоше.{S} Дан из дан |
| постеље.{S} Квасио јој главу сирћетом, помагао Маци у свему око болеснице, држао је по читав с |
| издвајао од осталих Срба.{S} Чак му је помагао и да радњу отвори и да му у чаршији подигне угл |
| уку, ама само за нероткиње, за друго не помаже.</p> <p>— Ту смо! — помисли Диша. — Ово ће бити |
| е мајстор Диша сплео. — Кој вас највише помаже него грцко чаршија; кој вам је мустерија, него Г |
| евала и у мутваку, а Јанићије би често, помажући јој, код последње строфе пао у неко севдалијск |
| ан, ипак га је ова нежност тетка-Мацина помало блажила.</p> <p>Но, ма да је ова пажња падала на |
| ј потајној сумњи, да се и кира-Думиница помало плашила, да она „ватра“ не опече и њезина супруг |
| , баш када је хаџија почео узнемирено и помало љутито да премеће бројанице по руци, упаде шегрч |
| ик, у коме је путовао хаџи-Диша, већ се помаљао са стране Кајабурме.{S} Нестрпељив, да што пре |
| Нећу мртваца! — развика се хаџија као у помамилу. — Нећу!{S} Шта ми требају мртваци у кући!{S} |
| га и стала се смејати тако јасно, тако помамно, да би јој се <pb n="27" /> смех чак на улицу р |
| ора, играју.</p> <p>Ламбре и Дума чисто помахнитали, заборавили на уважење, па први у колу, прв |
| едно га је, у овај пар, мучило; како да помене кира-Анастасији, шта све треба да уради, и хоће |
| едак, као најслађу посластицу, оставио, помену и оних 3500 гроша мираза и кућу удовичину.</p> < |
| аборава, ако ни за шта друго, вредно је поменути по ономе чуду, које му се још у Јерусалиму при |
| да седи тако сам, као „еден гурбетин“, поменуше му по десет пута, како од њих бољих пријатеља |
| дућану полију воду, устаде и Јанићије, помете мутвак и са Лепосавом оде на чешму по воду.{S} Н |
| ао стена.{S} Тај њезин поглед толико га помете, да је изгубио сваку кураж да јој џангриза; али, |
| ово почеше враћати тешки дани очајања и пометености.</p> <pb n="174" /> <p>— Зашто: турфа посла |
| е, него пожури! — одговори Маца и нежно помилова кћер.</p> <p>Хаџи-Диша је био задовољан свим ш |
| се радује, те, у место да свога шегрта помилује, приши му једну ћушку, да овај у мало што не и |
| слушајући ово, о томе није потребно ни помињати.{S} Та он се, до овога часа, уздао баш у саму |
| нека ми опрости, што му име грешна уста помињу) хоће да сазна, колико је у души чврста вера хаџ |
| } Али кад већ није друкчије било, он се помири са тим гласом и пође у Београд, прво да се упозн |
| S} Може бити кир-Диша да ће се покаје и помири; кој зна!</p> <p>— Нећу!{S} Нећу! — јецала је Ан |
| х десет недеља.{S} Хаџи-Диша се потпуно помирио са судбином.{S} Али, како који дан више, Јанићи |
| ш двареда! — рече Диша.</p> <p>Лепосава помириса и други и трећи пут.</p> <p>— И од тога ћу?... |
| .</p> <p>Лепосава дотаче носом кесицу и помириса.</p> <p>— Још двареда! — рече Диша.</p> <p>Леп |
| сом, а када је легао, отварао кутијицу, помирисао, метао је испод главе <pb n="152" /> и сањао |
| а се онда да жени, да пред сан три пута помирише, а после да то носи у недрима као своју хамајл |
| ва уклањајући главу од кесице.</p> <p>— Помириши, од тога ћеш родити.</p> <p>Лепосава се стидљи |
| <p>Лепосава се стидљиво снеби.</p> <p>— Помириши; шта чекаш? — рече и Маца — <pb n="204" /> ова |
| е тај памук чудотворан и свет.</p> <p>— Помириши! — рече Диша и принесе носу женином кесицу.</p |
| у, да виде чудо, па, узгред, и три пута помиришу.</p> <p>Али, докле је хаџија са нестрпљењем гл |
| > <p>Кир-Ламбре не одговори ни речи.{S} Помисао, да је затечен у овакоме стању у туђој кући, об |
| е учини да неко отвори капиџик.{S} Прва помисао била је, да је мајстор Диша дошао, да се разрач |
| ађаји толико узнемирили, да му је свака помисао у глави стала, па се као закована ни с места не |
| ре свега, изићи међу људе.{S} А та сама помисао, да се сад, овако оцрњен и смешан, јави у свету |
| ву дотичне сплетке.{S} Напротив, и сама помисао, да му ваља ма што предузети, те да се пред све |
| а Лепосава и пламен јој обузе образе на помисао, да је Јанићије нешто пронео.</p> <p>— Па у тво |
| жно жена, а очи јој крвнички севнуше на помисао, да се ма са којом од њих разрачуна.</p> <p>— О |
| као избледела успомена, управо несносна помисао, од које се нервозно склањао.{S} Фудул-Стаменки |
| ла јој је присна пријатељица; а сама та помисао била је довољна да је грубо запита: „Шта тражиш |
| не.{S} А не хтедне ли?...{S} Овде му се помисао прекиде и он се стресе...</p> <p>— А је ли ти, |
| не нападне.{S} Па онда, тиштала га је и помисао на срамоту, која ће га, можда још данас, постић |
| се плашио смрти, али једно му је мутило помисао: да ли ће га она жалити? <pb n="162" /> Хоће ли |
| ако се трудио, да избије из главе сваку помисао на оно што је онако несвесно урадио, он то није |
| им кира-Ману и Ламбру, то да не буде! — помисли, а пламен му удари у образе.</p> <p>Сутра дан д |
| несташлук избијао.</p> <p>— Љута је! — помисли Јанићије и стаде му криво што је и помишљао да |
| им уснама свету утвар.</p> <p>— Дете! — помисли Диша — и да ми у дућану не буде штете!</p> <p>И |
| руком однео.</p> <p>— Оде искушитељ! — помисли хаџи-Диша, кад осети, како му у души лакну, зав |
| било да пођем и сам, да је потражим! — помисли једаред; али у тај исти пар дође му на ум она њ |
| >— Најбоље, да ја престанем ићи тамо! — помисли и крете у дућан.</p> <p>У дућану је седео скршт |
| за друго не помаже.</p> <p>— Ту смо! — помисли Диша. — Ово ће бити онај сан Мацин. — А како се |
| ле на игру.</p> <p>— Од куда ја овде? — помисли Јанићије, па, како му се грло сасушило од унута |
| е и притаја се.</p> <p>— Можда и није — помисли и поче напрезати ум, да замисли како се %Јинићи |
| месеци за месецима, али Лепосава ни да помисли.{S} Њојзи баш ни мало не би криво, што ленчује; |
| и мајстор-Дишу и срце јој премре, када помисли да може постати мајстор-Дишиница и да се мора о |
| p>Мајстор-Диши се смрче пред очима, кад помисли да се и његова жеља може остварити тек после де |
| анове и чанке пуне јела, и застиде, кад помисли како ће и шта ће рећи тетка-Маци, те да га задр |
| ра-Ману, па му дође необично тешко, кад помисли каквим ће га очима гледати и Ламбре и кира-Мана |
| и одмахну главом, да се отресе од такве помисли.{S} Али ова новост тако је изненадно дошла; а т |
| дмах и прекиде, јер се уплаши и од саме помисли.</p> <p>— А шта: ја хоћу?{S} Ствар је у твојој |
| кир-Думи за руком; али Ламбре преко те помисли претрча као бос преко жеравице.{S} Да оде у Гал |
| и.{S} Ето, тебе ђаво сада искушава, али помисли, да ли ти је познато икада било, да је некоме р |
| ногом у трбух.{S} Истина, Лепосава није помислила на тако што, али њезине очи тако су севнуле, |
| е, протумачио је он сасвим друкчије.{S} Помислио је да га је Лепосава одала, па сада тетка Маца |
| амоме њему било је тугаљиво, кад год би помислио на долазак мајсторов.{S} Зашто је он зебао и о |
| не испадаше тако олако, јер кад год би помислио да је са овим питањем на чисто и кад год је он |
| е (то је, кришом од самога себе, у себи помислио) <pb n="139" /> често заустављао своје погледе |
| да му се на њега пожали.</p> <p>Може се помислити, шта је све преживео Јанићије за ово време!{S |
| а нешто више, него ли што је он могао и помислити, када је почела тако говорити о пријатељици, |
| <p>Све је то тако, али он није могао ни помислити да тако што предложи Маци.{S} Да је бар удова |
| наче, када то не би знали, могли би још помислити, да се за овим загонетним стиховима прикрива |
| кад опази како му шегрт још стоји и не помиче се, да прихвати путничку бошчу, коју му је пружи |
| де у свој Пожаревац и да више никада не помишља <pb n="57" /> на синовца, који се на све начине |
| клуке, на какве жена старатељева обично помишља.</p> <p>Али како му драго, тек све ово ускорило |
| и треба?</p> <p>Тако је уздисао Ламбре, помишљајућИ како би му све празно било без ове веселе ж |
| мбре, узбуђен сузама и пребацивањима, а помишљајући на последице свега овога, седео је на минде |
| ена, у ово време, није <pb n="15" /> ни помишљала да свога супруга ожалости.{S} А да је удаду з |
| ук.</p> <p>Ваљда, у томе часу, није тек помишљала на мајстор-Дишу!</p> <p>Зурле су учиниле свој |
| е може се рећи да и сам кир-Ламбре није помишљао на ово, а нарочито од онда, кад је кира-Ламбри |
| еснафа.</p> <p>О Лепосави ни у сну није помишљао да је начини устабашиницом.{S} Ма да је пун не |
| исли Јанићије и стаде му криво што је и помишљао да дође овамо.{S} Он се повуче иза огњишта, па |
| -Диши би сасвим ново; куд је он на то и помишљао!{S} И он се као запањен загледа у комшију.</p> |
| е већ у велико почела посртати, није ни помишљао.</p> <p>Кира-Мана је стрпељиво чекала; али и с |
| е је мајстор Диша забринуто и са чежњом помишљао у овој песковитој и зрелој Јорданској земљи на |
| тељ“, тако рећи, други отац, не може ни помишљати и на такве ешеклуке, на какве жена старатељев |
| лији на вилајет; међутим, није могао ни помишљати, да би Јанићије, сам, без ичије помоћи, могао |
| јуче пропатио.{S} Сад већ није могао ни помишљати, а камо ли одлучивати се на оне убилачке мисл |
| ; а када је завршио оно: „тако мени Бог помогао“, лепо му се учини, као да га нешто посред глав |
| од неког дервиша добила, а који јој је помогао, те ти она тај запис метну у недра, носила га п |
| била, којој су записи побожних дервиша помогли!{S} Ето му и куме, кир-Думинице.{S} Пуних један |
| а добро, да јој сад не би <pb n="91" /> помогло никакво извијање, а још мање да ће ма чиме друг |
| ="55" /> срца подносе, то јој ипак није помогло.{S} Кир-Диша је упорно тражио наследника, те ки |
| живот сактисало, само да теби и твојима помогне.</p> <p>— Тако и ваља.{S} Мајстор је више од оц |
| су се обраћале на тетка-Мацу, да им она помогне и око њих пробаје.{S} А рука јој је била тако с |
| ља, па никога немам, да ме посаветује и помогне.</p> <p>— Како никога немате?{S} А ми који смо? |
| три дана урадио.</p> <p>— Чекај, да ти помогнем! — проговори, кад виде, како се испиње на прст |
| пају, него, ако им је само у моћи, и да помогну својој ближњој, да ову тајну од туђег ока сачув |
| во пожали.</p> <p>Али уместо да јој оне помогну и утичу на Дишу, да се махне дервишких записа, |
| гарице долазиле су, као на мобу, да јој помогну у пословима и спремању за свадбу.{S} Лепосава ј |
| усрдно помагале, да спасу Лепосаву, не помогоше.{S} Дан из дан Лепосави је све горе и горе бив |
| а ништа! — изговори Јанићије на душак и поможе мајстору, да отпаше кецељу, коју при раду око ан |
| да нађеш.</p> <p>И тако кира-Анастасији поможе овај случај да на њеној остане.{S} Весела, што ј |
| а га под пасом четири месеца и — то јој поможе.{S} Сада кир-Дума има сина од седамнаест година, |
| теље.{S} Толика Мацина нега најпосле му поможе и он изиђе у дућан, истина жут као исцеђени лиму |
| ан изашао на чистину и подвикнуо: „Боже помози!“ — а оно на равном и сигурном путу спотакне се, |
| једног нежењу, који јој није ни род ни помози Бог, да ту није било некога рачуна.</p> <p>Сплет |
| .{S} И то је тако ишло, све докле се не помоли месец и докле мујезинова песма са минарета не ог |
| ћитајке, који није дошао у цркву, да се помоли за покој душе кир-Бенџине и, колико је могућно, |
| варе, да види свети ексер, да се и њему помоли и да приложи коју аспру за зидање једнога храма |
| кућу, те у мало што не поче да виче за помоћ.</p> <p>Јанићије се у томе часу користи забуном, |
| есреће, да је свети човек морао узети у помоћ још једнога младога дервиша, који му је у лечењу |
| београдских жена и сада су тражиле њену помоћ, па, разуме се, све те жене знале су ценити и наг |
| осећати инстиктивно да јој од туда нема помоћи, паде на миндерлук, зарони лице у јастуке и поче |
| Тамо, у кући, да се нађеш тетка-Маци на помоћи и четворе очи да отвориш на све... разумеш ли, н |
| мишљати, да би Јанићије, сам, без ичије помоћи, могао доћи на овако препредену мисао.{S} Такве |
| да на свој начин удеси живот без ичије помоћи; и најпосле, није могао ни десет дана да издржи, |
| це и трчати свуда, куд га је слала ради помоћи.</p> <p>Али сва видарска вештина тетка-Мацина па |
| ме се да по комшилуку није смео тражити помоћи, јер то беше грчка махала; а кир-Диша је сада по |
| о своју хамајлију.</p> <p>— И то ће јој помоћи?</p> <p>— Ама као руком!{S} И не знаш ни сам как |
| хаџије није се Маца никаквој разборитој помоћи могла надати.{S} Он се, као и увек, <pb n="212" |
| р кога, коме би смео поверити и његовом помоћи разбистрити у глави онај хаос, који му је сметао |
| њу светих места, бденисању и постовима, помоћу којих је хтео да казни грешно тело, <pb n="186" |
| жаревцу једног стрица, коме под старост помреше деца и жена, те тако остаде самохран без игде и |
| оте.{S} И други су патили, па опет нису помрли од глади.</p> <p>Дан из дан преживљавао је нове |
| S} Шта си се направио, као да ти је све помрло; хајде овамо, нана је у мутваку.</p> <p>Али Јани |
| ко свакидашњих ствари; по неколико пути понављало се оно о чему се целе недеље разговарало, а к |
| у, у коме је лежао.</p> <p>И од честога понављања ове историје о чудотворном памуку хаџи-Дишу, |
| окле је ове речи по десет и дваест пути понављао, а просјак пред вратима понизно чекао, он би с |
| и састајаше.{S} Готово на свакоме углу понављао је ону исту историју, почињући од Мациног сна |
| Нема нигде умешено па обешено; а у селу понајмање! — тешила би га Маца, а Лепосава, која се све |
| ове две куме.{S} Није знала како да се понаша: да ли да им прими Бога или да утекне у собу и в |
| сматрајући како му се газдарица двојако понаша: мало час онако радосна, као да је једва дочекал |
| дићи; није знао како да се у овоме часу понаша.</p> <p>— Аман! — зајеца она, кад опази како Јан |
| S} Ње да не беше, да га она није својим понашањем намамила на онај загрљај и пољубац, који му у |
| собицу, па се жив од туда не јавља.{S} Понеки од познаника Срба наврати у дућан, тек колико да |
| довици.</p> <p>Свака од њих, руке ради, понела је по један цветак шебоја и замбака.{S} И тако, |
| после, кад се у своју отаџбину вратио, понео такву кутију, и у цркви, на служби Божјој, често |
| плашено одскочи, испусти јастук, што га понесе, да га постави у чело миндерлука и тако, као зан |
| а глава није „калуп“, те да је она сама понесе и по мери капу избере.</p> <p>И Јанићије Бик тих |
| руке тако лако као дете од две године и понесе је.</p> <p>— Гледај, тетка-Мацо! — викну он и са |
| , и кад види колико му је дао, промрмља понешто; а гдекоји од ових, срдито му одбаце аспру у бл |
| ло му се да би га појава овога простака понизила у очима Ламбриним, Думиним и осталих нових при |
| ишла мајци на вилает!{S} Жена, кад није понизна мужу, не заслужује име честите жене.{S} То је б |
| т пути понављао, а просјак пред вратима понизно чекао, он би се пропео на прсте, бркао по једно |
| су погани!</p> <p>— Тако је! — одговори понизно Зосим — али мој пријатељ жели, да види и целује |
| творио сав у услужност <pb n="169" /> и понизност.{S} Лепосава је била као мало преплашена; кад |
| озваше: хаџи-Памук.</p> <p>У то доба је поникла и она крилата реч, тако често изговарана у стар |
| а часа, када је угледа овако порушену и поништену, он се сети како га је увек, када би кир-Диша |
| вимо како и за нас.</p> <p>Разложише му понова како нема смисла да седи тако сам, као „еден гур |
| не одговора ништа.</p> <p>— Лепосава! — понови он.</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Љутиш ли се?</p> |
| убав!“</l> </quote> <p>— То је љубав! — понови оп последњу реч; а весели смех девојачких грла и |
| ва, да се Јанићије једва уздржао, да не понови оно што је пре три дана урадио.</p> <p>— Чекај, |
| оста им друге, него да свој историјски понос национални ипак умекшају.{S} Међу Србима је било |
| о</hi> Грк, услужан <hi>као</hi> Грк, и поносит на <pb n="16" /> то, што га грчка чаршија у сво |
| ама како да се оженим удовицом, која у поноћ стоји на капиџику као фудул-Стаменка.</p> <p>— Мо |
| S} Уђе у кафану, и остаде тамо до после поноћи.</p> <p>Прва мисао, која му, после свега сећања |
| ије десило, кир-Ламбре је, дубоко после поноћи, дошао кући пијан као земља, и чим је натрапао н |
| д комшија видео је и нешто више.{S} Око поноћи — прича он — Диша је пробао да отвори капиџик св |
| уо Думи, кад је споменуо како удовица у поноћи стоји на капиџику као фудул-Стаменка.{S} Међутим |
| му донесе по штошта од своје софре као понуду.{S} Кир-Диша је ову нежну пажњу примао захвално, |
| а не пропоје).</p> <p>Прстен се свршио, поп је испитао младенце и сада се журило, да се све што |
| ишао.</p> <p>— А што се то тиче па тебе поп ли си, да ти се исповедам?</p> <p>— Море, жао ме, м |
| ш! — јечао је Диша, као да су га грчеви попали.</p> <p>— Не лажем, газда, Бога ми! — одговори Ј |
| чету две гурабије и обећала му каленицу попаре, само да тркне до кир-Ламбринога дућана, те да м |
| >Количество бољезни и јада</l> <l>Смерт попашна вјечном руком руши!</l> <l>Здје, у гробу, мир п |
| {S} Ваљада за слугу?</p> <p>Јанићију се попе крв у главу, кад зачу овај одговор, који му на на |
| нареди Бику, да погне леђа, а он му се попе на леђа, па одатле на зид и таман да ускочи у њези |
| Нестрпељив, да што пре изађе на обалу, попео се хаџија на крму, шаком надстрешио очи и са приј |
| године повишавао обећање, докле га није попео до целога товара; али сва хасна, што је од молепс |
| оред себе тетка-Мацу, а сви совјетници, попечитељи и народ да јој приступе руци, а он да им каж |
| а, бар док једну кафу не <pb n="107" /> попије, кир-Диша је као на угљевљу седео у тетка-Мацино |
| половину да попијеш ти, а ону другу да попије она. — Оно, што јој не да да рађа, младина ће да |
| , која га задржаваше, да бар једну кафу попије и да се мало примири.</p> <p>Обузела га ватра, д |
| спустиш у чашку ракије, па половину да попијеш ти, а ону другу да попије она. — Оно, што јој н |
| Обишли све гатаре; за једанаест година попила је она бар три ливаде свакојаких трава, а он, пу |
| ма, која му онда у Еврејској Мали памет попила, запе у грлу, и њему се учини, да ће пред шегрти |
| мастика, што је у ћор-Ахметовој кафани попио, не обори иа патос, где тврдо заспа.</p> <p>Кад с |
| ена, кира-Мана ће је на свакоме сусрету попљувати, кума-Думиница и остале честите жене заобилаз |
| Дишу изневери кураж.{S} Кад хтеде да се попне на доксат, одакле се ишло у Лепосавину ложницу, њ |
| кад вам је шегрт подметнуо леђа, да се попнете?</p> <p>— То није истина! — узвикну мајстор Диш |
| <hi>кир</hi>-Диса, <hi>кир</hi>-Диса! — поправи кир-Думу кир-Ламбре.</p> <p>И тако, оба кума, з |
| !...</p> <p>— Тако, тако мајстор-Дишо — поправи се Маца. — Ето, нећу; поган је то милет.</p> <p |
| она некадања и да је то све још могућно поправити.{S} Та прстена још није било, а за десет дана |
| а ударцу за свако доброчинство: било за поправку које цркве, школе или друге културне установе, |
| некога времена она на ново започела да попреко погледа на кућу кира-Анастасије и да потајно пл |
| ш, своју рођену децу убијаш.{S} Хоћу да попустим, што видим да си човек поштен.</p> <p>И сада н |
| све се више кајао, што <pb n="78" /> је попустио пред њезиним сузама и претњом, да ће у Дунав с |
| тако снажним разлозима мајстор Диша је попустио; а осем тога, он је и иначе уважавао своју пун |
| еге, које му душу до мало час сапињаху, попуцаше, и њему стаде тако лако и ведро, те у мало што |
| бише се.</p> <p>— Зашто, море?</p> <p>— Поради тебе.{S} Е, хе, пријатељу, па ти кријеш, а овамо |
| шта се то око ње догађа, седео је нем и поражен према Јанићију и обојици шегрта, који су напуст |
| е, њему се тек сада, после претрпљенога пораза, после целе ове бујице која га је заошијала, чин |
| анићије, кад оста сам и када се од прве поразе освести, дубоко уздахну, клону главом на прса и |
| ако му је мржња на кир-Ламбру двоструко порасла у ономе часу, када га је угледао како се размет |
| ји му је од ове женидбе у чаршији нагло порастао, спласнуће сада као надувена бешика, када се и |
| ри није требало да брине више колико ће порасти.{S} Свет једва чека да чује новости, а већ онда |
| уги какав слаткиш.</p> <p>А тетка Маца, поред свога видарског позива, била је и с друге стране |
| н човек, ишла.</p> <p>Али мајстор-Диша, поред свега тога, што је и сам почео увиђати, како је п |
| о; а она потајна изнутрица, која га је, поред свега савлађивања, непрестано гризла, ишчезну, ка |
| .{S} Кућа Мацина била је пространа, те, поред осталога, утврдише да се младенци одмах по венчањ |
| и ока са покојником, уцвељеној удовици, поред кратке успомене на проживљени брак, остаде још и |
| он послао.</p> <p>Али сви ти поклоници, поред све своје чежње <pb n="11" /> и толиких жртава, н |
| , мајстор-Диша размишљавао.{S} Па ипак, поред свега тога, што га је ова мисао све већма освајал |
| у изазивао весели смех.</p> <p>Па ипак, поред свега тога, ово садање стање било му је много сно |
| асија оставила.{S} Лепосава је међутим, поред све оне кратке претње, спавала тако мирно и дубок |
| ну идеју он само одмахну шаком; а како, поред свега мозгања, не нађе ни један згоднији излаз, к |
| Анастасија вешто измаче ударцу, протрча поред њега једноме буџаку, дочепа кухињски нож, којим ј |
| да одоли срцу, а да је, бар узгред, кад поред ње протрчи, не чупне за курјуке или не повуче за |
| д? — Запита га кир-Ламбре и подави ноге поред свога госта.</p> <p>— Педесет и четири.</p> <pb n |
| леђа.</p> <p>Лепосава се засмеја, седе поред мајке, загрли је и стаде се плазити на Јанићија, |
| срећна, што је нашла лека детету, прође поред кир-Дише и не погледавши га.</p> <p>Кир-Диша позд |
| разговора, ни песме.{S} Сељаци пролазе поред дућана, али он не муче више на њих као бик, те да |
| шу, па онда пред целим народом да метне поред себе тетка-Мацу, а сви совјетници, попечитељи и н |
| шиница зуцнула једну пакосну сплетку, и поред свега тога, што му никако у рачун није ишло, да и |
| а, и тада баш није могао више.</p> <p>И поред свега тога, што је оволики пут потегао и толике ж |
| е, да јој мајка не би гледала како седи поред Дише.</p> <p>— Разговарасмо мало... одговори Диша |
| } Достојанствен изглед пустињаков, који поред свега нејела имађаше светлу и затегнуту кожу, па |
| ах-намази (јутарњу молитву).</p> <p>Али поред свега тога не покуша да одмах приступи смишљеној |
| продужи пут ћутке.{S} Јанићије је ишао поред ње мало збуњен, што му баш ни речи не одговори, а |
| оклону од побожних поклоника.</p> <p>Но поред ових лепих особина Хаџи-Зосим је био уважаван међ |
| му памет занесе, седе на један камен и поређа Цигане око себе.</p> <p>— Доста!{S} Ево вам бакш |
| кој.{S} Капа је та грчког, византијског порекла.</note> <note xml:id="SRP19061_N2">Местве се пр |
| ла чалма зелене емир-боје (знак да води порекло од самога Мухамеда), седео је на једној међедин |
| адвијала се судбина, која у мало што не поремети све наде хаџијине. — Лепосава је још по мало р |
| ећаше да му правац душевне борбе сасвим поремети.{S} Јавила би му се кира-Мана са оном оптужбом |
| ицале на Јанићија, ипак га нису ни мало пореметиле; али када је погледа сад, овако бледу, онеме |
| ву трећа и тако редом, те на тај начин, поремећен правим хаосом од мисли и узбуђења, оде у свој |
| па кухињски нож, којим је мало час рибу порила, и стаде према разјареноме супругу.</p> <p>— Ела |
| Тим копљем пробошће аждају и ослободиће пород свој!“</p> <p>Кад Маца доврши ово, диже се са сед |
| си како се говори: „добра храна, добар пород!“ Зар би твоја жена дошла теби здрава као тресак, |
| стрепњом, да је њему суђено да умре без порода и да му имање туђа хала и врана разнесе.</p> <p> |
| еца слушам, како се та и та у комшилуку породила, а у мојој кући, ништа! — рече једаред срдито, |
| , која је тога дана обишла већ неколико породиља, потврди, поче се на све стране нагађати, шта |
| јанила.{S} Жене су као на чудо одлазиле породиљи са пуним рукама повојница, те да виде децу и д |
| највећом суревнивошћу пратио приватан, породички живот и домаћи праг чувао као „свјатаја свјат |
| јој је врата сваке куће и донела јој је породички назив: тетка <pb n="29" /> Маца.{S} Па и њези |
| > <p>Међутим, код кир-Думе био је читав породични савет.{S} Думиница је тешила кира-Ману, која |
| сија опет сасвим инако.{S} Да зажали за породом што га нема, то јој ни на крај памети није дола |
| .</p> <p>— Само да ме Господ благослови породом, па да видиш онда како ће те твој Диша хранити. |
| асичне нације, те тако, у своме будућем породу, исправи погрешку својих родитеља.</p> <p>И тај |
| кнежева двора испошиљала „блистателној Порти“ у Цариград, није смео двор поверавати пошти, кој |
| ледао, према јутарњем сунцу, на западни поруб, тамо, од куда се уздизаху вита минарета одблеску |
| изведе.</p> <p>Али како је Анастасијина порука била то исто што и заповест, он прикупи бројаниц |
| ница, али, кад се са Јанићијем погледа, порумени и — обоје се збунише.{S} Јанићије покуша да се |
| <p>— Брзо кући, мајсторе!{S} Тетка-Маца поручила да одмах дођеш... још нема ништа! — изговори Ј |
| S} Много те поздравља кира-Анастасија и поручила ти да дођете на једну баклаву и татлије вечера |
| јасни, тетка-Маца је била врло љутита и поручила му: ако одмах не дође, она ће му сама у дућан |
| ше му момци да је долазила тетка-Маца и поручила му, да одмах њезиној кући оде.</p> <p>И то одл |
| > <p>Било је пријатеља, који су му само поручили да им купи, а новац ће му дати, кад се врати.{ |
| Ахмет му исприча све, како је у почетку поручио само једно „шише“ вина, па после, кад дођоше дв |
| ли што је пре тога било.{S} Дућан пун, поруџбина на хрпат, а зарађени новац као поточић, који |
| 1_N2" />, а он је искрајао сахтијан, по поруџбинама.</p> <p>Они који су пре три дана видели мај |
| га и без његове воље вукоше развалинама порушених идеала; а ноћу, кад заспи, долазила би му леп |
| ротив, овога часа, када је угледа овако порушену и поништену, он се сети како га је увек, када |
| ан своме мајстору; а Диша му, шта више, посаветова, нека се он држи само њега <pb n="168" /> и |
| м, без родитеља, па никога немам, да ме посаветује и помогне.</p> <p>— Како никога немате?{S} А |
| пронађе.{S} Прво је отишао Маци, да се посаветује.</p> <p>— Бог и душа, побегао! — рече Маца, |
| ти није знао где да им места начини.{S} Посадио их је на ћепенак и одмах наредио да се џезва пр |
| рлука, где се обично најугледнији гости посађују.</p> <p>Кира-Ламбриница, која је, за последње |
| и прстен?</p> <p>— Па... ето, радња је, посао се прави; а ја би хтео кира-Анастасијине паре да |
| се у дућан, али без оне гужве, седе за посао, да ради; но тај посао, што га је у овако узбуђен |
| е, још сав румен, уђе у дућан и седе за посао, али сада много прибранији и некако свечано распо |
| радила главу шамијом и одмах кренула на посао.{S} Но како ни она ни кир-Диша не знадоше где се |
| Ето газде! — повика и журно се даде на посао око сређивања еспапа.</p> <p>Јанићија подиђоше мр |
| а привуче властима а по том мајстору на посао!“</p> <p>С овим је власт учинила своје: објавила |
| кад год му је требало да пљуне, тај је посао са неком нарочитом важношћу вршио у ову кутију.</ |
| се, не пева више, као што је то увек уз посао радио, не зачикује мимопролазеће и врло често уст |
| и, прихвати газдину песмицу и, онако уз посао, запева гласно и јасно да се по целоме дућану хор |
| посави, како је Јанићије хтео да остави посао и како му он није дао.{S} Кад је сутра дан Јанићи |
| руго, то већ није ни дућан ни трговачки посао, већ свој пријатељ и његова жена.{S} А, у то врем |
| ију и обојици шегрта, који су напустили посао, па онако седећи око пања узверено гледају час у |
| се на једноме месту скраси.{S} Он отури посао, одмахну руком весело па изиђе из дућана.</p> <p> |
| замаче у сокаче.</p> <p>— И ето за тај посао, што је она викала на патролу, он је врнуо прстен |
| ксије.</p> <p>— Елем, нема ништа од тај посао! — рече Ламбре скрушено и отури одело од себе. — |
| била добра мисао и ко зна не би ли тај посао испао кир-Думи за руком; али Ламбре преко те поми |
| е гужве, седе за посао, да ради; но тај посао, што га је у овако узбуђеном стању започео, за це |
| ли је лакоћом руке опсецао мајстор свој посао, а са како тешком руком оштри дикиш калфин засеца |
| ма. —</p> <p>Јанићије већ довршио један посао, па почео да отпасује кајиш с колена, кад у дућан |
| ик седео је опет на своме месту и радио посао, као да се ништа није догодило.</p> <p>Међутим, к |
| ороза једне пушке кремењаче, коју је у посао узео.</p> <p>Мајстор-Диши би сасвим ново; куд је |
| и који се није на прву мисао залетао у посао.{S} И сам је био страшно озлојеђен, па, у први ма |
| је угледа на прагу дућана, заби главу у посао, па се учини, као да је и не види.{S} Ма да је св |
| важавана и од оних жена чији живот беше посвећен у свему своме мужу, кући и деци, ако их је Бог |
| вине велики караван, <pb n="199" /> већ посвећених хаџија из разних земаља, кренуо се на пут ку |
| лико би обично, шале ради, за један дан посвршавао.</p> <p>Више није могао издржати.{S} Четврто |
| и кир-Ламбре, пољубише у уста, а за тим поседише још неко време, да се нахвале доброте и вредно |
| довно посећивале и она њима одлазила на посело, баш као што је радила и за живота покојнога кир |
| иво расположење.{S} Тетка-Маци дошле на посело неке жене, а Јанићије у мутваку туца кафу.{S} Ле |
| никуда из куће, јер ће јој она доћи на посело, чим припека мало ублажи.</p> <p>А дан је био вр |
| и.{S} Али Лепосаву није могао никако да посестрими.{S} Ма да је у прво време и то покушавао.{S} |
| своју наглост.</p> <p>А осем тога, ова посета имала је у његовим очима решавајући тренутак.{S} |
| левој руци.{S} Знао је он, чега се ова посета тицала, па се већ потпуно збунио, шта да каже и |
| оди гошће у собу. —</p> <p>Докле се ова посета двеју кума вршила, кир-Ламбре и Дума, потпуно сп |
| јлија.{S} Лепосава је примала у постељи посете од свију балканских нација, којима је ондашњи Бе |
| товој кафани на Зереку, већ су отишле у посету лепој удовици.</p> <p>Свака од њих, руке ради, п |
| и.</p> <p>Мајстор Диша се избечи на ову посету, којој се најмање надао.{S} Фудул-Стаменку није |
| зе пркосно смешиле, — сад су је редовно посећивале и она њима одлазила на посело, баш као што ј |
| ло о ономе чудноме сну.{S} Пријатељи су посећивали будућега хаџију, да се с њиме виде и разгово |
| би се и сам почео као чочек извијати и поскакивати.</p> <p>Но он тога није видео, а удовица, с |
| ј образ, па сад је оставља!</p> <p>Диша поскочи, као да га је иглом боцнула.</p> <p>— Ко каже т |
| аде тако лако и ведро, те у мало што не поскочи, да је на ново загрли.</p> <p>— Како да ти се о |
| питаш?{S} Зар је то лепо, да се у туђа посла мешам!</p> <p>— Тетка-Мацо, ти си поштена жена, г |
| остале жене, које се пачају у хећимска посла.</p> <p>— Даћете јој ове „апове“, да прогута, чим |
| итим разлагањем.</p> <p>— И тако, турфа посла! — уздахну Диша, па се сневесели, као да му се на |
| и.</p> <pb n="174" /> <p>— Зашто: турфа посла?{S} Има времена; почекај још мало, бар ову годину |
| совру, докле му калфа не дође, те Маца посла шегрта, да га у чаршији потражи. — Час по час узн |
| о јој рече, где си их сакрио?{S} Што је посла овамо, да их дигне?</p> <p>Лепосава кад чу да ће |
| о не остах, са каквим сам лоповима имао посла! — одговори Диша и уђе у кућу.</p> <p>Јанићије до |
| не би се могао похвалити, да је онолико посла свршио колико би обично, шале ради, за један дан |
| е, она је на вилает.{S} И едну писму је послала; иска да ви из њена кућа идете.{S} Жалос, кир-Д |
| , како се упутио кући његовог мајстора, послао је шегрта и наредио му, да се у мутваку нађе и д |
| да се врати; њега не би ни од куда.{S} Послао је два „чирачета“, да га траже, али, када се ови |
| кућом кира-Анастасије.{S} Мајстор Диша послао цигане пред удовичину кућу, да јој навести сутра |
| пати кесе са слаткишима.</p> <p>— Ко је послао? — Мени дај, — Јанићије!... мени... мени!{S} Је |
| све жеље онога, који је дотични поклон послао.</p> <p>Али сви ти поклоници, поред све своје че |
| p> <p>Девојке отрчаше у дубину баште са посластицама, а Јанићије, кад оста сам и када се од прв |
| елу дочекала, изнела пред њих свакојаке посластице, па се сада све заједнички веселе, задиркују |
| м Дишинога шегрта.{S} Није било јела ни посластице, које је кира-Анастасија тако вешто градила, |
| дала Јанићију, само пева по кући и меси посластице.{S} Мило јој да се пред гостима похвали покл |
| нићије је живео као мали султан.</p> <p>Посластице и услужност кира-Анастасије пријале су Јанић |
| ије, а што је за последак, као најслађу посластицу, оставио, помену и оних 3500 гроша мираза и |
| ој жени.{S} Шта више, њему се тек сада, после претрпљенога пораза, после целе ове бујице која г |
| х бољих пријатеља нема, па му тек онда, после толиког околишења, рекоше и име будуће невесте.</ |
| се тек сада, после претрпљенога пораза, после целе ове бујице која га је заошијала, чинило <pb |
| како се тек изненадио, кад му оба кума, после треће каве, саопштише ради чега долазе.</p> <p>— |
| вога кога тражаше.</p> <p>Једнога дана, после одслужене литургије и поклоничкога путовања на Го |
| ече као на пању.</p> <p>На недељу дана, после трогодишњег парастоса, бахну он у кућу кир-Ламбри |
| у уништи, њу љуто казни, али да му она, после те казне, опет остане у кући и да се искрено пока |
| лу, која је све више расла.</p> <p>Сад, после овога сукоба, који се за најкраће време по целоме |
| га по врату пљеснути.</p> <p>Најпосле, после кратких ћутања и пребрајања ћилибарских зрнаца, к |
| а спасава.</p> <p>И мајстор Диша, коме, после овога разлагања, пуче пред очима сва дубина хаџиј |
| во десно кроз сокачић.{S} И увек би се, после тога, враћала нерасположена и срдито стресала са |
| запамтиш овај дан!</p> <p>Јанићију се, после овакога обрта, у мах пресушише сузе, прими две ас |
| похвали поклоном, а још милије, што ће, после толико тешких дана, видети онога ради кога у мало |
| а необично пријатно расположење, па би, после свакога ударца, мукнуо као младо теле, што је уве |
| ни искочише на сокак.</p> <p>И за чудо, после овога догађаја кир-Диши као да од једном свану.{S |
| дра и вазда расположена нарав, те тако, после првога наступа и после четрдесетнице, сав онај пр |
| ли су пријатељи у готов новац, те тако, после неких обрачуна, што их је кир-Дума имао између че |
| сле поноћи.</p> <p>Прва мисао, која му, после свега сећања на <pb n="111" /> јучерањи дан севну |
| то је само тренутно расположење Дишино; после пола часа, када је Ламбре позвао младу у коло и п |
| окле не прескамуче од бола и кукања.{S} После би заповедио да га окују у најтеже букагије, да г |
| жени, да пред сан три пута помирише, а после да то носи у недрима као своју хамајлију.</p> <p> |
| су имали, докле су је повратили себи, а после је жалила и лелекала тако искрено, да су комшиниц |
| нџина смрт зададе, али Дума, као кум, а после тога и као један добар пријатељ како Ламбрин тако |
| су видели, када сам их донео у дућан, а после сам их однео код тетка-Маце.{S} И кира-Анастасија |
| ла, а он је прво са неверицом слушао, а после, поче од времена на време да баца око на кир-Ламб |
| } Однесена је под еснафским барјаком; а после укопа све, што је допратило покојницу до гроба, в |
| гу и задужиће свој еснаф захвалношћу; а после тога „ктитор и приложник храма сего“ постаће и ве |
| па није имала кад о томе да мисли.{S} А после тога и Маца би била најбоља контрола, да му домаћ |
| поштујете, као да ми је рођена мати!“ А после би подвикнуо жандармима, да извуку мацке и да на |
| ућан је отварао пре свију и затварао га после свију, те га је тако ретко когод могао видети, ка |
| и обрањену душу Дишину као блага дажда после припеке, он је чак и њезину кућу, у којој је најб |
| та је било и како га је кира-Анастасија после митила; па чак не заборави да исприча и о ономе ц |
| к толико уочљива, да је многи од хаџија после, кад се у своју отаџбину вратио, понео такву кути |
| а је тако замишљена.</p> <p>Осмога дана после овога писма, које је у кући хаџијиној изазвало са |
| ажне говоре водио.</p> <p>Неколико дана после овога није му се дало прилике, да се са Лепосавом |
| , и врати се натраг.</p> <p>На пет дана после ове куповине велики караван, <pb n="199" /> већ п |
| етку поручио само једно „шише“ вина, па после, кад дођоше двојица са Циганима, њега раздрага пе |
| у ваљда, те да беломе свету купујем, па после да чекам, хоће ли се сетити да ми плате; доста је |
| еоград, прво да се упозна са снахом, па после и да се сасвим настани.</p> <p>Али кир-Диша и њег |
| ар-Јован је стекао ову кућицу, жену, па после и ћерчицу, Канче.{S} Али после <pb n="103" /> нек |
| шљиву, а кошчицу бацио на ђубре.{S} Па после да плетеш седе, као што ће их плести фудул-Стамен |
| живала најбољи глас.</p> <p>Где је Диша после овога најтежег удара отишао из тетка-Мацине куће |
| ена, што по десет година чекају, па кад после навру деца, а она се ратосиља.</p> <p>Мајстор-Диш |
| код тетка-Маце.{S} И кира-Анастасија је после била овде, плакала и пошла, да се дави, а ја сам |
| му тако желиш? — рече Лепосава, која је после одласка мужевљева од једном постала нешто сетна и |
| ти се пре сватова догоди.</p> <p>Шта је после овога било, Лепосава није знала.{S} Сећала се сам |
| , јер стоји у јакој вези са оним што је после било; а то ће нам, најзад, објаснити и оне загоне |
| шино често одлажење тетка-Маци, коју је после свега овога сматрао више него ли да му је рођена |
| м га стању затече и тетка-Маца, која се после дугога истраживања једва вратила.</p> <p>— Е, шта |
| а и стишавању савести, мајстор Диша се после две недеље диже из постеље.{S} Толика Мацина нега |
| тако говорити о пријатељици, од које се после сватова није никако одвајала.</p> <p>Она мржња на |
| жбу, а за тим ће урадити оно, што ће се после у песму певати.</p> <p>— Где си, море, до сада? — |
| нарав, те тако, после првога наступа и после четрдесетнице, сав онај први бол стопи се у једну |
| крило у потпуности све оно, о чему је и после Мацинога исказа могао посумњати; то му је био оче |
| „Бог да је прости!{S} Један пре а други после, тек, сви ћемо тамо!“ — и тако утешен сишао је у |
| додаде газдарици бошчу, мало стишанији после овако пријатнога сусрета, али и зачуђен, <pb n="7 |
| ир-Диша се бар колико толико надао; али после оваке испоруке он сав претрну.{S} Крв му сукну у |
| жену, па после и ћерчицу, Канче.{S} Али после <pb n="103" /> неколико година, враћајући се из Ц |
| вао.</p> <p>Ни пре Лепосавине смрти, ни после, Маца није видела свога зета толико расположена и |
| ао ономе тешкоме осећању, од кога се ни после толико недеља не мога отрести.</p> <p>Једне вечер |
| , вратили са чесме кућама.{S} Али се ни после тога не остављаху на миру, него тражише на ново п |
| ке, те да их за времена пресече.{S} Тек после испита, када су младенци пред свештеником, закони |
| е са троножице, тркне некуда, па се тек после извеснога времена врати, ако је могућно још замиш |
| се мајстори у Гушанчевој кафани; и тек после ове пакосне напомене почињу да се развијају незго |
| да се и његова жеља може остварити тек после десет година.{S} Смрче му се, али ипак не одговор |
| тароме Београду за оне људе који су тек после седам и више година добивали децу: „Ишао у Јеруса |
| тамо.{S} Уђе у кафану, и остаде тамо до после поноћи.</p> <p>Прва мисао, која му, после свега с |
| када није десило, кир-Ламбре је, дубоко после поноћи, дошао кући пијан као земља, и чим је натр |
| ездо па онда на њега.</p> <p>То је било после једнога разговора са Мацом, који је хаџију врло о |
| није то кир-Диша? — запита престрављено после кратког размишљања.</p> <p>Анастасија диже лице с |
| нећу даље да описујем овај први сусрет после сватова.{S} Само они, који су као Јанићије, <pb n |
| ква беху она што су ове године први пут после Косова забрујала са Саборне Цркве, ни све турске |
| p> <p>Но то је за кратко трајало, а већ после, кад је прошапутала оно: „хоћу“, она мало зажмури |
| ишчачкају макар и једну трунчицу; а већ после би им лако било да од те трунчице замесе читаво б |
| не свикну на своје удовиштво.{S} А већ после овај благи обичај постајао је све ређи и ређи, до |
| утицају свога кума и пријатеља; али већ после треће кафе, у кир-Ламбриној кући, одбацио је пред |
| ли, ако овде раскварим сватове, лако ћу после удесити, да му омилим моје Канче.</p> <p>Сад је и |
| и не сукоби.</p> <p>Анастасија је одмах после одласка Ламбринога отишла у Скадар-махалу код сво |
| ко подсмешљиво звучао. — А она је одмах после њега изишла, и оде на ову страну.</p> <pb n="96" |
| завлаче, те хватају слепе мишеве, да их после удавачама, за њихове враџбине, продају, завуче се |
| што беше мој покојник?{S} Једаред, баш после прошевине, дигао ме је као перце до појаса и шале |
| о оде низ чаршију.</p> <pb n="65" /> <p>После некога времена врати се у дућан, али без оне гужв |
| иди што се шегрче толико затаја.</p> <p>После некога времена, баш када је хаџија почео узнемире |
| тим џамијама и витим минаретима.</p> <p>После је отишао у Мокри Луг.{S} Тамо се погодио код јед |
| у Диша и оде тетка-Мациној кући.</p> <p>После подужега времена врати се мајстор Диша у свој дућ |
| ринске туге за умрлом јединицом.</p> <p>После недеље дана хаџи-Диша је успео да се прибере.{S} |
| бре стране кира-Анастасије, а што је за последак, као најслађу посластицу, оставио, помену и он |
| иљан разговор, који беше од недогледних последица по цео живот ове куће.</p> <p>— Јесте, зете; |
| узама и пребацивањима, а помишљајући на последице свега овога, седео је на миндерлуку доста узн |
| аше, да ће се таван на њега срушити.{S} Последња нада, за коју се тако грчевито ухватио, истрже |
| огло са Јанићијем десити.{S} Она његова последња реч и нагли одлазак не даде јој ни за тренутак |
| а за собом?</p> <p>Кира-Мана му је била последња брига; венчана му је жена и куда би она смела |
| а и гочева не заглушише.</p> <p>То беше последња удовичка игра или: „последњи удовички бес“, ка |
| , одлучи, да се досели у Београд, те да последње дане живота проведе код свога синовца и снахе. |
| ју.</p> <p>Кира-Ламбриница, која је, за последње три године, приметно увела, па се, чисто за не |
| нога чекања нема ништа, он се одлучи на последње средство. — Неколико недеља већ, како је дошао |
| , одложио је, да се на њих врати као на последње средство, ако не успе да мајстор-Дишу обрлати. |
| а Јанићије би често, помажући јој, код последње строфе пао у неко севдалијско расположење, буб |
| асина Јанићијева.</p> <p>Кад изиђоше из последње улице на чистину, где су јеврејске баште и где |
| сасвим губити свест, хаџи-Диша употреби последње средство, потражи турског хећима, једног старц |
| о је кир-Диша покушао да употреби и ово последње средство, те да осигура потомство своме имену. |
| {S} Само је беше стид да дода још и оно последње, чега ради је и полетела Канчету у косе.</p> < |
| ајстор Диша повери о свему, што га је у последње време мучило.{S} Хаџи-Зосим га је пажљиво сасл |
| трогодишњи парастос, те тако нестало и последњега изговора ради чега не би могла још да се уда |
| ости, а већ онда, кад та новост дође до последњега уха, развије се у читаву приповетку.</p> <p> |
| ушима као писка покојникова, који је на последњем часу викнуо: „кира-Анастасија! кира-Анастасиј |
| 7" /> смех чак на улицу разлегао, да га последњи одјеци зурла и гочева не заглушише.</p> <p>То |
| о је љубав! прошапута Јанићије, и кад и последњи звук ишчезну, зарони лице у шаке и горко зајец |
| та не огласи вечерњу молитву, када се и последњи гости из куће удалише.</p> <p>— Е, па како би; |
| ра вратити, те на тај начин прекинути и последњи кончић, који га је опомињао на један леп сан, |
| <p>То беше последња удовичка игра или: „последњи удовички бес“, како би се изразио њезин кум, к |
| духа.</p> <p>Песмица из баште заврши се последњим стихом:</p> <quote> <l>„Да ли знаш како се зо |
| цволике, чим га угледам.</p> <p>Са овом последњом одлуком, која му даде неке наде, да ће се ова |
| </quote> <p>— То је љубав! — понови оп последњу реч; а весели смех девојачких грла из баште, к |
| ру румени се у јутарњем зраку; па и сав послени свет, који се око ћепенака тамо и амо муваше, ч |
| је она час у мутвак, где су два шегрта пословала, час у гостинску собу и као шева међу пуним к |
| је по кући весело певала, радила своје послове, а ту бригу оставила је своме супругу.</p> <p>Д |
| Ламбрину радњу и обављала све трговачке послове.{S} Свакога дана очекивала је од свога мужа мак |
| ходно потребан.{S} Могао му је поверити послове у дућану без икакве бриге, да ће га преварити.{ |
| њој.{S} Јанићије је тако савесно водио послове, надгледао радњу и сакупљени пазар односио тетк |
| азиле су, као на мобу, да јој помогну у пословима и спремању за свадбу.{S} Лепосава је са њима |
| утвак, да се <pb n="99" /> ма у каквоме послу нађе, ако би случајно он из собе изашао.</p> <p>А |
| .</p> <p>Лепосава је била у трострукоме послу: спремала је ствари мужевљеве, причала женама по |
| спречи Јанићија у његовом издајничкоме послу.{S} Прва му мисао паде на ум, да оде у дућан и, м |
| ава, као навлаш, баш онда би се нашла у послу око огњишта, па док је он са највећим нестрпљењем |
| Јанићије се закашља, па се и он нађе у послу, тек колико да сакрије своје узбуђење.</p> <p>Сад |
| своје „чираке“, да се нађу тетка-Маци у послу, а он је седео у радњи по цео дан.{S} Није имао н |
| а мајка, да одмах дођеш.</p> <p>— Какву послу имам ја сас твоја мајка?</p> <p>— Кира-Анастасија |
| нићије.</p> <p>— Да се склонис и поарну послу да најдес.{S} А ја искам да се састанем сас мога |
| — вели — да мајсторица остане сама без послуге, кад јој гости долазе.</p> <p>Од кир-Дишиног од |
| нџо; филџани и џезва с кафом слетеше са послужавника и просуше се по поду, застртом шареним ћил |
| врата, а дукат на чело; па онда донеси послужење.</p> <p>— Је ли ти се допада? — запита Диша, |
| нога задовољства примао из њезиних руку послужење, и свакога дана посматрао испод очију, како с |
| обеже из собе.</p> <p>Кад се вратила са послужењем, на челу јој се, баш над самим повијама, где |
| ханчић, а у шарену чашу хладне воде, да послужи мајку, кад из собе изиђе.{S} Маца већ устала, у |
| са мајстор-Дишом.{S} Али, овога пута не послужи га срећа.{S} Баш на самоме завијутку, у близини |
| осава, носећи ратлокум и кафу, да мајку послужи.</p> <p>— Па где си био до сада?</p> <p>Јанићиј |
| ом и Мацом: „Још две године да ме овако послужиш, па ћу те узети у радњу за ортака.“</p> <p>— З |
| рада.</p> <p>И ено га сад где у мутваку послује, опет види Лепосаву, али, место да га то стишав |
| е, као из једнога грла, салетеше је, да послуша.</p> <p>— Грехота, џанум, да остариш као девојч |
| ул-Стаменка учини очима знак Ламбри, да послуша, и изведе га из собе на авлију тешећи га да ће |
| ти оде!{S} Неће да слуша; а ако, што и послуша, то све наопако.{S} Нисам смела више ни да му з |
| ва ме нешто болела; требам ли што да те послушам?</p> <p>— Хајде ти само у мутвак; сад ћу и ја |
| јем као и тебе и кир-Ламбру, хоћу да те послушам.</p> <p>— Златна уста, мудра реч! — уситни кир |
| нам се Пречиста сама јавила, морамо је послушати.</p> <p>Месец дана спремао се мајстор Диша за |
| о, ти си добра девојка и бићеш вредна и послушна; ха?</p> <p>— Хоћу! — одговори Лепосава и отво |
| се лако не налази, и да једна честита и послушна девојка неће никада погазити вољу свога родите |
| е смрачи, кад чу како му шегрт отказује послушност.</p> <p>— А и шта си друго него пезевенк, ку |
| смагла лица као утучен седи крај деце, посматра их, па тек по који пут испрекидано уздахне, по |
| надстрешио очи и са пријатним уживањем посматра из даљине, како се над гомилом људи љуљушка ес |
| ори Јанићије, који се све више збуњивао посматрајући како му се газдарица двојако понаша: мало |
| тако слатко, да би и сит човек огладнео посматрајући оно задовољство, које се код свакога залог |
| реко баштенскога зида, сву ову „литију“ посматрала која од комшиница.</p> <p>Но кир-Диша се ниј |
| тако апатично и са тужним изразом лица посматрала облачење кир-Ламбрино, као да се ње то ништа |
| њезиних руку послужење, и свакога дана посматрао испод очију, како се ово вижљаво девојче све |
| ом.{S} Предавао је ствари а зачуђено је посматрао сву ову веселост, а нарочито Лепосаву са оним |
| а пребрајао би дневни пазар и милостиво посматрао у гвоздењачи наслагани капитал у разним кесам |
| опсецао коже за јеменије и испод очију посматрао бившег шегрта како се наокришке ближи.</p> <p |
| доксату и са неким изразом задовољства посматраше ову родитељску идилу.{S} Лепосава је седела |
| > <p>— Еле, како сте?{S} По пријателски посо дођосмо.</p> <p>— Уђите! — простења кир-Диша, коме |
| обити, него ће ради њега страдати, биће посрамљена, кира-Мана ће је на свакоме сусрету попљуват |
| "207" /> могући да га одржи, испусти га посред огњишта, и колико је дуга паде на земљу.</p> <p> |
| гао“, лепо му се учини, као да га нешто посред главе лупи.{S} На путу кући поче га обузимати не |
| цу и радњу, која је већ у велико почела посртати, није ни помишљао.</p> <p>Кира-Мана је стрпељи |
| до темеља у прах сурвала.</p> <p>Готово посрћући и не видећи ништа пред собом, он је час брзо ч |
| сцељење од искушења, које му до сада ни пост ни молитва не угуши, било је довољан доказ о чудот |
| рио, али што није могао да лако утврди, поста му сада потпуно јасно.{S} Кира-Мана је <pb n="60" |
| ару и маштајући потајно о лепој Гркињи, поста му сада тако тесан и мрачан, да би се угушио, сам |
| Дала му је реч, заклела се, и Јанићије поста потпуно задовољан.{S} Њему је главно било да кир- |
| ла.</p> <p>Сада му и ово сасушено лисје поста мрско.{S} Кутију швирну на неко ђубриште, а босиљ |
| ма.</p> <p>— Смилуј се!</p> <p>Јанићију поста непријатно и поче зверати час амо час тамо; навик |
| ли целим весељем, наредили, да се софре поставе у башти под оним густим дрвећем, које не да сун |
| и, испусти јастук, што га понесе, да га постави у чело миндерлука и тако, као занета, оста наср |
| ш уочи недеље — тетка Маца, као и увек, поставила совру и изишла на капиџик, да види иде ли већ |
| под једним дебелим орахом близу мутвака поставља софру и полаже санове и чанке пуне јела, и зас |
| оставила је своме супругу.</p> <p>Диша постаде све нестрпељивији и поче да џангриза Лепосави, |
| кретала на тужну арију, а од песама јој постаде најмилија она:</p> <quote> <l>„Зашт да прећутим |
| а срце, па ипак била тако мила, сада му постаде мрско онако исто као и кир-Ламбре и кир-Дума.</ |
| иштво.{S} А већ после овај благи обичај постајао је све ређи и ређи, докле се сасвим није изгуб |
| годину брачнога живота, тај је облачак постајао све гушћи, те би, по који пут, бацио тамну сен |
| да тиме Богу угађа.{S} Напротив, оне му постајаху све нејасније и изговарајући их он се мислима |
| шта не мога да истеше.</p> <p>У соби му постајаше све тескобније.{S} Жена му се никако не јавља |
| младешчићем у левоме куту доње уснице, постала већ предметом једне песмице на грчком језику.</ |
| о.{S} Услед ове бојазни кира-Анастасија постала је ових дана сушта услужност и љубазност наспра |
| је са његовом женом.{S} За њега је она постала сада сасвим као избледела успомена, управо несн |
| е изговорити.</p> <p>Данас је њена кућа постала средиште свих комшијских жена, чије кћери беху |
| ла.</p> <p>Чудотворна хамајлија сада је постала предметом, који је заинтересовао многу Лепосави |
| ја је после одласка мужевљева од једном постала нешто сетна и замишљена.</p> <pb n="182" /> <p> |
| аквоме стању, да му је и без њених речи постало јасно зашта га је позвала.</p> <p>— Ако си пошт |
| ено само у руке спусти.{S} Жељкао је да постане богат и угледан грађанин, а ни из далека није с |
| зна хоћу ли кадгод толико спечалити, да постанем газда-човек.{S} Што да ме гледа?</p> <p>Ово та |
| невеста, на кир-Бенџина удовица, па да постанете сретно човек; а ви, ето каква страмота на грц |
| сада, када си изучио занат и на путу да постанеш човек, хоћеш у село?{S} Шта ћеш, бре, тамо?{S} |
| х шеснаест!{S} Још годину две па ћеш да постанеш уседелица.</p> <p>— Ама шта је теби, мајко; ко |
| ти анђео радњу води, издржи до краја и постани хаџија.{S} То ти је! — заврши хаџи-Зосим и дубо |
| неисказане пријатности.{S} Једном речи, постао је играчка девојачке ћуди; и што се више отимао, |
| ег матерњег језика.</p> <p>Једном речи, постао је прави Грк; а да му се простота не би у очи по |
| новце, које је дао за еснафски барјак, постао је велики добротвор цркве и устабаша свога еснаф |
| пријатеља Бенџе, те тако, у неку руку, постао природни старалац младе удовице.</p> <p>Од онога |
| о беше грчка махала; а кир-Диша је сада постао највећи враг Грцима.{S} А како на улици не беше |
| } Због свога поклона еснафу за трен ока постао је један од најуваженијих грађана; а све оно што |
| к зачинио песмом и шалом.{S} Овога дана постао је он љубимцем кир-Думе и Ламбре.{S} Али круна с |
| уће Јанићија, који јој је од онога дана постао као зла коб.{S} Митила га, чинила му све угоднос |
| а је томе момку, те је од неког времена постао сасвим друкчији; толико се изопачио, да га чисто |
| ања, ни ближих сродника, то је кир-Диша постао наследник целе имаовине покојникове.{S} Један тр |
| а Спаситељева, у памуку, који је такође постао чудотворан: даје децу нероткињама, те и он купио |
| идело.</p> <p>— Мука га изела, какав је постао! — рече једаред љутито Лепосава, причајући час с |
| ишином дому извршило чудо, и како је он постао оцем три синчића, који му, у један исти час, исп |
| </p> <p>Јанићију Бику, који је у велико постао десна рука мајсторове радње, било је врло тужно, |
| недеља већ, како је дошао из Меке неки постарији дервиш и настанио се у Дервишани испод Синџир |
| редо и она бојазан, да ће <pb n="93" /> постати предметом свих ћепенака у чаршији; његовим ће и |
| и срце јој премре, када помисли да може постати мајстор-Дишиница и да се мора одрећи свога Јани |
| ти јој је падало на ум, да ће сутра дан постати испрошеница а до друге недеље и кира-Дишиница.{ |
| иказало, наговестивши му, да ће у скоро постати <pb n="7" /> „родоначалником“ многобројнога пот |
| ћије би се обрадовао, што ће му мајстор постати устабашом, али сада га баш ништа не занимаше.{S |
| ио потпуно уверен, да ће у томе погледу постати не само десна рука тетка-Маци, но, у колико буд |
| бала једна одлучна мисао која ће у часу постати дело.</p> <p>Све је то опажао кир-Ламбре, те ко |
| ти не утаманим оно дивље месо, не можеш постати човек!“</p> <p>Колико му је тетка Маца од овога |
| , што је био пре десетак и више година: постаће сиромашни крпа, неугледан човек.</p> <p>Оваква |
| ле тога „ктитор и приложник храма сего“ постаће и велики добротвор свога народа.</p> <p>— Међер |
| ава.{S} Зато, ако му се покориш и одеш, постаћеш ексик-хаџија; на земљи ће ти се људи смејати, |
| На те даске метала се асура, а преко ње постеља.{S} То се место називало: душема.</note> <note |
| о се обично на поду.{S} Место где ће се постеља метати, покривено је даскама, које су над подом |
| а и стрехом тетка-Мацином, он устаде са постеље у дућану, где је са „чирацима“ спавао, изиђе у |
| тила куд, није се одмицао од болесничке постеље.{S} Квасио јој главу сирћетом, помагао Маци у с |
| рапао на своју жену, која је скочила из постеље, да му отвори, поче је тући и гњавити тако, да |
| <p>Једнога дана устаде мајстор Диша из постеље сав узнемирен.{S} Целе ноћи није могао тренути |
| ајстор Диша се после две недеље диже из постеље.{S} Толика Мацина нега најпосле му поможе и он |
| а кир-Думу.{S} Целе ноћи претурао се по постељи, устајао, уздисао и псовао све што се на грчком |
| дна хамајлија.{S} Лепосава је примала у постељи посете од свију балканских нација, којима је он |
| > <p>Те ноћи превртао се мајстор Диша у постељи врло дуго.{S} Из очију му никако није избивала |
| рве, нано! — одговори Лепосава и седе у постељи, бајаги, да их шаком шчисти.</p> <p>— Хајде, ха |
| е у мутваку, где му је Лепосава удесила постељу и кришом испод јастука метнула један стручак бо |
| е слабост и нека ватра обузе, да паде у постељу и тако цео дан лежаше у бунилу и несвести.</p> |
| о хаџија, који по миндерлуку припремаху постељу за ноћиште, изненађени скупише око њега, да чуј |
| ужећи у Грко-цинцара на занату, Диша је постепено примио све навике и погледе својих мајстора, |
| збуни.{S} Оно, што је најглавније било, постигао је.{S} Видео је, да испосник хоће да се погађа |
| езде.{S} Чему год се није надао, оно је постигао, и никад својом вољом, својим одрешитим радом |
| ма баш ништа, на шта се одлучивао, није постигао!{S} Није убио Лепосаву, није се обесио, није б |
| и, то је он у грађанству и своме еснафу постигао на своју радост и на големи јед кир-Думин, кој |
| , кад сазнаде да га је чак и та срамота постигла.</p> <p>— Него знас сто је?{S} Иди на моја кућ |
| {S} Једном речи, између ове четири душе постигнута је права хармонија и њихов живот текао је од |
| ема се, да пред свога домаћина не изиђе постидна.</p> <p>Диши игра срце од задовољства, улази с |
| е.{S} Пљунућу јој у очи, па нека остане постидна.</p> <p>И то му је у овом хаосу узбуђења било |
| навалише да их разваде.</p> <p>Али ово постиже други резултат.{S} Обојица се у томе часу чисто |
| а срамоту, која ће га, можда још данас, постићи, чим се у чаршији сазна за неверство, које је с |
| за софром.</p> <p>Тако ће мајстор Диша постићи двоструку корист; одужиће се Богу и задужиће св |
| т, заслужан мајстор и имућан газда може постићи, то је он у грађанству и своме еснафу постигао |
| номе опхођењу светих места, бденисању и постовима, помоћу којих је хтео да казни грешно тело, < |
| ра у трговини, а да му морални углед не пострада.{S} Јер, најпосле, трговина је једна вештина, |
| вио кир-Бенџо; ама да видите колико вас постујемо, ја ћу вам позајмим из еснафска каса пет стот |
| hi>.{S} Уочи Рождества овај богоугодни %постуњак виде, на сну човека са ранама на длановима и г |
| да је пронашао прави узрок Јанићијевом поступању.{S} Он није ушао случајно, но намерно.{S} Сам |
| од њега самога чује, ради чега је онако поступио.</p> <p>Трећег дана, по овоме догађају, седео |
| ита је шапћући.</p> <p>Лепосава намешта посуђе и не одговора ништа.</p> <p>— Лепосава! — понови |
| ко сунчани зраци одблескују о калаисано посуђе, чисто се забезекну, кад угледа у својој авлији |
| ак.{S} Лепосава брзо поче да претура по посуђу, Јанићије се закашља, па се и он нађе у послу, т |
| ако то?.</p> <p>— Може бити он је нешто посумњао, па њему наредио да нас хвата.</p> <p>Али кира |
| ерни Тома“, сад не би могао ни за часак посумњати више о чудотворној моћи часнога ексера.{S} Он |
| о чему је и после Мацинога исказа могао посумњати; то му је био очевидни доказ, да је све онако |
| ечовечан био наспрам свога шегрта.{S} У потаји је тако осећао; али наравно био је принуђен, да |
| штва говориле; колико ли је само суза у потаји пролила у својој кући, када би јој која пакосна |
| је почео већ да узима шире размере.{S} Потајна саревњивост између старе грчке чаршије и младе |
| само да је за неколико у њему остао.{S} Потајна жеља, да се врати кући, да се још једном, макар |
| ам није могао разабрати, водила се нека потајна борба.{S} Нешто нејасно, што се не би могло обр |
| .{S} Њему стаде пријатно и ведро; а она потајна изнутрица, која га је, поред свега савлађивања, |
| но многи од трговаца и старијих калфи, потајно уздахнуо за лепом удовицом, то ипак није сметал |
| али лепо се види, како се испод бркова потајно смеше.</p> <p>— Буди Бог с нама, шта ме сад опе |
| ко погледа на кућу кира-Анастасије и да потајно плаче и вене.{S} Кира-Мана не би имала смелости |
| е кира-Ламбриница почела нагло венути и потајно довлачити у кућу неке чињарице, које су јој ред |
| н, прибирајући пару по пару и маштајући потајно о лепој Гркињи, поста му сада тако тесан и мрач |
| ло доцније, из оног ранијег снебивања и потајног осмешкивања тетка-Мацинога извуку згодан матер |
| ав тетка-Мацин надзор подвргнути својој потајној контроли.{S} Одважити се на толики пут а не ос |
| е друго, већ да поверујемо кира-Маниној потајној сумњи, да се и кира-Думиница помало плашила, д |
| ме себи објасни?{S} Осећао је тако неку потајну страву, као кад очекујемо нешто што ће се немин |
| к.</p> <p>За њоме дође и Маца и поче је потанко испитивати.{S} Дабоме да се и она ишчуђавала на |
| ршији и ћор-Ахметовој кафани причало се потанко о Дишиноме непоштењу.{S} Кир-Ламбре је испричао |
| а дели судбина, и он исприча газда-Диши потанко све шта је било и како га је кира-Анастасија по |
| на уста, мудра реч! — уситни кир-Дума и потапша Дишу. — Ела, само ви говорите; знао сам ја да к |
| авесности и тачности свога калфе, он је потапшао Јанићија по рамену и, кад су у вече сели за со |
| тога дана обишла већ неколико породиља, потврди, поче се на све стране нагађати, шта је томе уз |
| p> <p>— Чудотворни памук, свети памук! —потврди Диша и значајно погледа у обе жене, које радозн |
| о, чусте ли шта лаже?</p> <p>Оба шегрта потврдише, да је заиста донео нечије дреје и да их је о |
| што свет говори.{S} Очигледан пример за потврду овога био је он сам.{S} И њему дође тешко, што |
| кратким вратовима и снажним гласићима, потврђивали су у сложноме терцету чудо, о коме се једва |
| ану.{S} Но то беше тренутно, баш кад је потегао за кваку од капиџика.</p> <p>Али кад уђе у собу |
| р Диша изгуби мегдан.{S} Руку, којом је потегао, да је дохвати, трже као опарен, кад угледа как |
| аше.</p> <p>— Сад бар да знаш, зашто си потегао толики пут; донео си читав берићет у кућу! — ут |
| >И поред свега тога, што је оволики пут потегао и толике жртве принео ради свога потомства, он |
| аму остављаш? — Зар сам зато толики пут потегао и новац трошио? — викао је хаџија на сав глас и |
| џије, а када они запиташе, хоће ли, њој потекоше сузе и место сваког одговора приступи им руци. |
| Јанићије Бик.{S} Са заваљеним фесом за потиљак, пребаченим ћурчетом преко деснога рамена и раз |
| во излије.</p> <p>Са заваљеним фесом за потиљак и забаченом десном руком, из које су висиле бро |
| изви се песма.{S} Ламбре затури фес за потиљак, издиже обрве на половину високога чела, искрет |
| , Јанићију се чињаше, како га све већма потискује онај терет, што му се од смрти Лепосавине као |
| угом руком прихвати га благо за плећа и потискује на сокак.</p> <p>— Дао Бог, брате, дао Бог!</ |
| ећало на некадање робовање, него чак да потисне на свима странама Грке и Цинцаре, на које су, у |
| пријатељу учинио.</p> <p>Но и ту мисао потисну друга, а ову трећа и тако редом, те на тај начи |
| м.{S} И њему дође тешко, што је на прво потказивање из комшилука поверовао; и тако једноме кир- |
| и кир-Думи донео је два дугачка чибука, поткићена разнобојним мерџанима и по једну лепу дуванке |
| ије, то је погано.</p> <pb n="56" /> <p>Поткрепљена тако снажним разлогом, дочекала је кир-Дишу |
| а, густа ради, кад изрече реч: „грцко“, поткупи три прста, па их пружи према мајстор-Диши, као |
| S} Она уђе баш у часу, кад мајстор Диша поткупи уста и привуче Лепосаву себи, да јој бар за час |
| бледи и румени; срце му бије а душа се поткупила, па се и не показује жива.{S} Није шале, оно |
| овако не може дуже и да је кир-Дума већ поткупио бројанице и турао их за појас, он положи руке |
| аткад му се усред читане молитве причуо потмуо звук, који јако опомињаше на пробијање зида, и т |
| и шта га све то кошта.{S} Свога будућег потомка задужио је са оних шест стотина гроша, што их х |
| чинила и сада чудо, те му спасла жену и потомка.</p> <p>— И ти да пустиш, да она учини такву лу |
| отегао и толике жртве принео ради свога потомства, он диже руке од свега и тврдо одлучи, да не |
| n="7" /> „родоначалником“ многобројнога потомства, које ће, с колена на колено, предавати један |
| је Диша највише жудео, — <pb n="131" /> потомство које ће некада, када то благоме Богу буде уго |
| и ово последње средство, те да осигура потомство своме имену.{S} Да ће младина скинути са кира |
| ако без жене и без икакве наде на своје потомство, толико је исто колико и не живети.</p> <p>И |
| колико је тек сада, када је отворио пут потомству, удвостручио сву своју снагу око тековине, то |
| ањем и опхођењем у животу јако приближе потомцима јелинских и римских философа.</p> <p>Такав је |
| једну сврху, да се ороди са племенитим потомцима класичне нације, те тако, у своме будућем пор |
| оруџбина на хрпат, а зарађени новац као поточић, који не сахне, за ових седам месеци истицао је |
| сваки од њих био је утврђен печатима и потписима, исписаним грчким и арапским писменом.{S} Мај |
| Ама, што си се препала?{S} Ја ћу да га потплатим, да ћути.{S} Дај ми само дреје да се обучем.< |
| <p>Женидба са лепом Гркињом начинила је потпун прелом у животу кир-Дишином.{S} Све се то опажал |
| руге, а уз то је, да би догађај био што потпунији, описивала све појединости које су, како је к |
| над његовом главом надвијала зла судба, потпуно сплео и у страху од могућне несреће, чим би му |
| а двеју кума вршила, кир-Ламбре и Дума, потпуно споразумни, упутише се Зереком право, све докле |
| , коју, пре три године изрече кир-Дума, потпуно се обистинила, те то нагна целу насеобину, да ш |
| -Дишу на ручак, тврдо уверена, да ће га потпуно саломити.{S} Али се преварила.{S} Кир-Диша је о |
| ћном и умешном грчком чаршијом, него да потпуно истисне <pb n="113" /> грчки елеменат из српске |
| ије могао да лако утврди, поста му сада потпуно јасно.{S} Кира-Мана је <pb n="60" /> за цело зн |
| га, за ову годину дана, кира-Анастасија потпуно усавршила у грчкоме и цинцарском језику, тако, |
| му је реч, заклела се, и Јанићије поста потпуно задовољан.{S} Њему је главно било да кир-Ламбру |
| причекао још коју годину, докле удовица потпуно не залечи ране, које јој Бенџина смрт зададе, а |
| илазила по месечини око башче, кир-Диша потпуно одевен пратио је у стопу, а од туда, преко башт |
| о распремања и дотеривања занела, да је потпуно заборавила зашто све ово ради, нити јој је пада |
| коверно поверовати једној жени, која је потпуно праведно заслужила онај надимак што га носи, — |
| даред засведочио своју оданост, и он је потпуно права имао, када је уочи <pb n="184" /> свога п |
| а ватру распаљују.{S} У овај мах био је потпуно бесвестан за спољашне утиске; неколико врабаца |
| > <p>И за чудо, место да је ово сазнање потпуно уништи, она се наједаред прибра, оне преплашено |
| p>— Јер... јер... заусти Јанићије да се потпуно изјасни, али у тај пар уђе тетка-Маца у мутвак. |
| пре неки дан, он опет није могао да се потпуно отресе жаоке, која је већ пецнула заљубљено срц |
| , као да га неко вија.</p> <p>А када се потпуно разбистри од забуне, застаде, да се обазре где |
| шло пуних десет недеља.{S} Хаџи-Диша се потпуно помирио са судбином.{S} Али, како који дан више |
| бикну на свој нови положај и предаде се потпуно вољи ове девојке, у коју је, кад год му се за т |
| кога значаја, стеже срце и, предавши се потпуно разлозима хаџи-Зосимовим, набави кутију од тене |
| {S} Она укочила поглед у престрављено и потпуно збуњено лице Ламбрино, руке јој клонуле а у нед |
| је погледа сад, овако бледу, онемелу и потпуно саломљену, њему стаде жао ове лепе грешнице, чи |
| пупољак, а сада ето где пред њиме стоји потпуно развијена ружа.</p> <p>— Шта ниси хтео?</p> <p> |
| олазио до уверења, да је у целој ствари потпуно невин.</p> <p>— А баш ако је до 4000 гроша — ра |
| истина жут као исцеђени лимун, али ипак потпуно здрав.</p> <p>Мајстор Диша није ни здрав забора |
| да би најбољи начин, који би одговарао потпуно његовоме стању, био, да Ламбру уништи, њу љуто |
| </p> <p>Несрећни Јанићије сада је остао потпуно сам, на сокаку, без игде икога свога.{S} Ма да |
| Али што се тиче новца, ту је и сада био потпуно прибран и свој господар; о свакој је аспри води |
| венчавању младенаца.{S} Да је Диша био потпуно збуњен <pb n="46" /> од толике пажње а у дубини |
| е из дућана.</p> <p>Сад је кир-Диша био потпуно усамљен; изгубио је грчке пријатеље, а да се вр |
| ст раслабљаваху.{S} И сада, када је био потпуно уверен о неверству женином, он је осећао према |
| е без фајду.</p> <p>Мајстор-Диша је био потпуно задовољан.{S} Баш да и није кир-Дума пристао, о |
| ољу удахну свежа ваздуха.{S} Сад је био потпуно освећен; можда није требао баш тако да учини, а |
| ицом, а што се тиче Јанићија, он је био потпуно уверен, да ће у томе погледу постати не само де |
| у је пријатељ образ укаљао, а он би био потпуно освећен.</p> <p>Ама такав начин освете био је н |
| уна домаћих новости, а умела их је тако потпуно и слатко причати, да је милина била слушати.</p |
| н, чега се ова посета тицала, па се већ потпуно збунио, шта да каже и како да оправда своју наг |
| /p> <p>А мајстор Диша оста у дућану још потпуно збуњен од изненадне радости.{S} Топло задовољст |
| огоди се случај, који му отвори очи и у потпуној наготи показа, какво се мишљење о њему по чарш |
| чинило му се, да му је баш то открило у потпуности све оно, о чему је и после Мацинога исказа м |
| тасије. — Мајстор Диша је ову сплетку у потпуности њеној поверио тек кира-Думиници.{S} Некако м |
| , хаџи-Диша употреби последње средство, потражи турског хећима, једног старца, за кога се онда |
| ма да му ни на крај памети не падаше да потражи узрока, ипак је чешће размишљао о своме калфи, |
| тка-Маце, те јој саопшти своју намеру и потражи савета од ње.</p> <p>— Бог с тобом, дете! (тетк |
| , те Маца посла шегрта, да га у чаршији потражи. — Час по час узнемирено је истрчавала на капиџ |
| >— А како би било да пођем и сам, да је потражим! — помисли једаред; али у тај исти пар дође му |
| раскрстио са грчко-цинцарском партијом, потражио је и развод брака, а како је ствар била очигле |
| ривуда између малене црквице и звонаре, потражите га и — нећете га наћи више.{S} Зуб времена ог |
| из кућу“.{S} А кад дођеш кући, прво да потражиш зелену жабу, па ту жабу да ти дете три пута об |
| ом у собу и ведро гледа око себе.{S} Не потраја много, па ето и Лепосаве, румене од стида и обо |
| <p>И сам Бог знаде, докле би ова идила потрајала, да је кир-Дума, устабаша бакалског еснафа, н |
| све докле се Јанићије не саплете и паде потрбушке насред дућана. — У том јој се и кајиш измаче |
| ђења, те му дође чисто као нека душевна потреба, да бар пред зидовима и јеменијама јасно изрекн |
| и о кући, Јанићије му је био неопходно потребан.{S} Могао му је поверити послове у дућану без |
| били не само вешти јахачи но, у случају потребе, и издржљиви пешаци.</p> <p>У таквој служби тат |
| ан си, народ ти даје све, што год ти је потребно.{S} Па онда, ти баш и кад би продао ту ствар м |
| енце и сада се журило, да се све што је потребно за сватове спреми.{S} У Мациној кући чује се д |
| Јанићијевој слушајући ово, о томе није потребно ни помињати.{S} Та он се, до овога часа, уздао |
| баш ни речи не одговори, а њему је тако потребно било, да о тој теми разговор продужи.</p> <p>Т |
| то на ово то на оно, тек колико је било потребно, да удовица онаквог једног мужа не <pb n="10" |
| већ у велико припремао, што му је било потребно, да се у сватовима покаже као <pb n="31" /> до |
| предано одала, да хаџија, и ако осећаше потребу да се на њу извиче, што га је бацила на толики |
| сваку кашичицу масла, што ће се у кући потрошити; кад је правио туршију од белога лука, он би |
| е две ћупе воде.</p> <p>Мајстор-Диша му потрча на сусрет, али и сам увиде, да би то било неприл |
| у раскрвавио.{S} А за све то коме би се потужио, кад никога свога није имао и кад није могао ни |
| ога рачуна.</p> <p>Сплетка је од некуда потурена у чаршију; а већ онај који је потури није треб |
| потурена у чаршију; а већ онај који је потури није требало да брине више колико ће порасти.{S} |
| ех је; ама зар је то било поштено да ми потури онакву жену?{S} Је ли то правда, шта ли, кад је |
| ар је не би узео ко од њихових, него је потурили баш мајстор-Диши као кукавица јаје.</p> <p>— А |
| свађу, па мислећи ваљда да ће се обоје потући, навалише да их разваде.</p> <p>Али ово постиже |
| дете изгубио родитеље и онако самохран потуцао се од немила до недрага, докле га један биволар |
| рдо, да не би осетио, да га је когод те поћи извукао из мутвака и чак на Јалију однео.</p> <p>А |
| вече заклопити <pb n="213" /> ћепенке и поћи кући, слао је и са зебњом очекивао шегрта, да му ј |
| дано да му и радњу надгледа, као што је поуздан да му за женом пази?</p> <p>Међутим, баш за ово |
| У службу „татара“ примани су дакле само поуздани људи, који су уз то били не само вешти јахачи |
| ченога, па да ли ће Јанићије умети тако поуздано да му и радњу надгледа, као што је поуздан да |
| у радњи по цео дан.{S} Није имао никога поузданога, на коме би, бар за који час, могао оставити |
| олазила туда.</p> <p>— А што си се тако пофудулила, Лепосава? — запита Канче.</p> <p>— Нисам, К |
| но са Дишом Јанићија и обасули га свима похвалама, што је тако честит и одан своме мајстору; а |
| ластице.{S} Мило јој да се пред гостима похвали поклоном, а још милије, што ће, после толико те |
| полуди.{S} Ова три дана не би се могао похвалити, да је онолико посла свршио колико би обично, |
| ми није адет.</p> <p>— Па што нам се не похвалиш?{S} Зар нећеш да нас позовеш?</p> <p>— Куда?</ |
| аву тајну, ради које ће образ мајсторов поцрвенити.{S} И то се вукло кроз душу, као тешка магла |
| о њему по такту мелодије, а ногама поче поцупкивати и горњим делом тела извијати најпластичније |
| Диса!</p> <p>Ово је било за њега толико почасти, да је сав успламтео, па од силне радости није |
| Ламбру, Думу и њихове жене; хоће да их почасти за своје наслеђе.</p> <p>Кира-Анастасија радо п |
| н је прво са неверицом слушао, а после, поче од времена на време да баца око на кир-Ламбру, кој |
| па тек по који пут испрекидано уздахне, поче га миловати по коси.</p> <p>— Е, де, де, ја сам ма |
| /> грчки елеменат из српске престонице, поче овоме догађају придавати и политички значај.</p> < |
| обишла већ неколико породиља, потврди, поче се на све стране нагађати, шта је томе узрок.{S} Р |
| на ћошку, па, кад је ни тамо не спази, поче викати:</p> <p>— Куде си откршила глава?{S} Овамо |
| и сумњу и оно што се по чаршији говори, поче му пребацивати зашто се туђио својих и није отвара |
| ја је скочила из постеље, да му отвори, поче је тући и гњавити тако, да се једва искобељала из |
| почела да се плаши од могућне напасти, поче да се вајка, како сада нема више онако снажних људ |
| је са толико чежње и бола у срцу носио, поче да кипи свом жестином.{S} Он се обазре око себе, п |
| ао човек који полази на тако далек пут, поче да је саветује, како да се влада, како да води кућ |
| е уз Голготу, и кад опази мајстор-Дишу, поче махати и давати му знаке, да сиђе.</p> <p>Морало с |
| о би вриснула?</p> <p>— А?...{S} То?... поче Диша загушеним гласом, а грло га издаје, па не мож |
| нда не смеш да оставиш да ме чаршија... поче Анастасија, али не доврши шта је хтела рећи, већ у |
| чаршији чекала.</p> <p>— Анастасија! — поче јој шапутати на ухо, <pb n="63" /> трудећи се, да |
| мутвака и пошла софри.</p> <p>— Нане! — поче Лепосава која се охрабри, кад спази матер. — Ево, |
| јабучица да изедете <pb n="112" /> ? — поче сада одважно кир-Ламбре, кад за својим леђима угле |
| зрогачи се на Ламбру и дршћући од гнева поче нешто неразумљиво мрмљати.{S} Кир-Ламбре се устури |
| рече он једаред тетка-Маци, када га ова поче грдити, што се не отргне.</p> <p>— Не могу, тетка- |
| плачући бежала.{S} Дође јој жао, па га поче тако болећиво гледати, као да би му хтела рећи: „О |
| {S} Она му не одговори ни речи, него га поче одмеравати очима као човека, кога ни у шта не рачу |
| необуздани и ведри, детињи смех, — када поче представљати шетњу о месечевој младини, онако како |
| је велики грех.</p> <p>И сад му хаџија поче приповедати, како је Спаситеља четрдесет дана иску |
| проливено по столу вино.</p> <p>Хаџија поче распитивати, а ћор-Ахмет му исприча све, како је у |
| и из ње се промоли страшна чељуст, која поче бљувати ватру на богоугодника.{S} Побожни испосник |
| ари по њему по такту мелодије, а ногама поче поцупкивати и горњим делом тела извијати најпласти |
| де на једну троножицу и зажареним очима поче пратити еластично гибање и извијање витога струка |
| асенуше од толиког крупнога злата и она поче да га загледа, пријатно изненађена богатим поклоно |
| ништа! — рече једаред срдито, кад Маца поче причати како је ову или ону олакшала.</p> <p>— Де, |
| главу неће!{S} Каже — и овде тетка-Маца поче раздрешивати шамију под брадом — оно није човек, о |
| , да му је жена напустила кућу, и он је поче из гласа по имену звати.{S} Из куће се не одазва н |
| "36" /> освајати.{S} Велики део чаршије поче гледати на мајстор-Дишу као на једнога сладострасн |
| лопови увукли у кућу, те у мало што не поче да виче за помоћ.</p> <p>Јанићије се у томе часу к |
| се да и Лепосави ово Дишино џангризање поче бивати несносно и једнога дана, кад Диша, мислећи |
| томе часу чисто преобразише.{S} Ламбре поче да се отима и пишти од промуклости; а и кир-Диша, |
| је.</p> <p>А када их раздвојише, она се поче као у грчевима савијати и јецати, те је сад опет к |
| ти је! — заврши хаџи-Зосим и дубоко се поче клањати и крстити пред једном иконицом у соби.{S} |
| у себи, докле не одоле сан.{S} Кандилце поче јаче праскати, тама обузе црну икону, мрак се свед |
| коју је тонуо.</p> <p>Најзад, кад сунце поче да прижиже а хлад од дафине скрете и остави Дишу у |
| ати болећиво опходи наспрам Јанићија, и поче га вући софри.{S} Јанићије се ослободи и седе.{S} |
| оји му је још био скопчан око колена, и поче га са смејом вући по дућану.</p> <p>Јанићије онако |
| е је избијао дебели млаз хладне воде, и поче се пљускати по лицу и врату.{S} А она девојачка пе |
| ешке слутње, од једном се зали сузама и поче силио јецати.</p> <p>Лепосава прикова поглед у њег |
| био крај, докопа покојницу за рамена и поче је трести.</p> <pb n="214" /> <p>— Лепосава!{S} Ле |
| е, само трепну очима у знак опраштања и поче немарно пуштати густе хладне димове.</p> <p>Тако ј |
| ите момка на миру! — викну тетка Маца и поче примати ствари.</p> <p>— Поздравио мајстор и шаље |
| у мутвак.</p> <p>За њоме дође и Маца и поче је потанко испитивати.{S} Дабоме да се и она ишчуђ |
| и шта тражим од домаћице! — рече Диша и поче јој на дугачко описивати све дужности, које она, к |
| преда њ на колена, ухвати га за рукав и поче јецати.</p> <p>— Газдарице, шта то радиш? — Ево, т |
| з дућана и кад подобро одмаче застаде и поче му пркосити.</p> <p>Јанићије жив да се изеде; није |
| е, оде удно баште, зарони лице у шаке и поче горко плакати.</p> <p>Мацино гласно нарицање оглас |
| и-Зосимовим, набави кутију од тенећке и поче се борити са оном изнутрицом, која га је гризла и |
| е на миндерлук, зарони лице у јастуке и поче нагло јецати.{S} Пред очи јој изиђе све, шта може |
| е на миндерлук, завали се на узглавље и поче тешко предисати.{S} Тупо шуштање у глави и модри к |
| ава претрну, брзо се наже над огњиште и поче пирити у ватру, пред којом су били престављени лон |
| руке ради одбране, унесе му се у лице и поче га као мачка грепсти.</p> <p>Фудул-Стаменка и Канч |
| ира-Анастасија се у томе часу пробуди и поче запомагати за патролу.{S} Мајстор Диша се уплаши о |
| /p> <p>Диша постаде све нестрпељивији и поче да џангриза Лепосави, па чак и да је кори за њезин |
| настасија, радосно изненађена, загрли и поче љубити.</p> <p>— Сестру немаш, Јанићије; ја ћу да |
| ашти појаве.{S} Она се дубоко замисли и поче радознало да разгледа записе.</p> <p>— Хоћеш ли? — |
| а се.</p> <p>— Можда и није — помисли и поче напрезати ум, да замисли како се %Јинићије није об |
| ца, прсну у смех; али се брзо уозбиљи и поче се крстити.</p> <p>— О, анатема је и са женом, шта |
| ћено.{S} Она се од чуда само прекрсти и поче се заклињати својим јединчетом, како је то лаж и а |
| јана побеже, он се прући на миндерлук и поче из гласа лелекати.</p> <p>— Леле!{S} Због теб да п |
| ну, у знак да је до ситости задовољан и поче трептати очима, а нежним изразом лица пратити расп |
| Ко каже, ана-сана.... викну раздражен и поче поклецавати од ужаса.</p> <p>— А ко не каже, питај |
| због Маце одлазио! — одговори Станко и поче се смејати својој досетци.</p> <p>Мајстор Диша ско |
| ндерлук, обухвати шакама једно колено и поче се горњим делом тела нијати одмерено и сетно, те т |
| се!</p> <p>Јанићију поста непријатно и поче зверати час амо час тамо; навикао је да од своје г |
| ндерлук, притиште песницама под појас и поче тешко уздисати.</p> <p>У таквом га стању затече и |
| одговори, фудул-Стаменка повиси глас и поче на сва уста викати и грдити Лепосаву.{S} Њезина ви |
| вади дуванкесу, сави на колену цигару и поче димити.</p> <p>— Чудан свет! — размишљава мајстор |
| га нема, приклопи их, седе према зету и поче га важно гледати.</p> <p>— Е то сам хтела, да пред |
| а коме су вечерали, изнесе је у башту и поче је обносити.{S} Лепосава се у залуд смејала, праћа |
| ешто посред главе лупи.{S} На путу кући поче га обузимати нека топлота, а по који пут и забуна |
| опет образ срамоти.</p> <p>- Газда Диши поче да бубња у ушима.{S} Све ово било је за њега и сув |
| ите.</p> <p>И збиља, мајстор Диша и сам поче увиђати, како често ни труни истине нема у ономе ш |
| де и како лежи, скочио је и још мамуран поче збуњено размишљавати о свему што се десило.{S} Шта |
| , спусти на миндерлук и дубоко замишљен поче трљати шаком чело.{S} Осећао је тежак притисак, та |
| то су предузели.{S} Место да устане, он поче на широко описивати све добре стране кира-Анастаси |
| рло га издаде и место да изусти реч, он поче некако ситно штектати.</p> <p>— Што штекћеш, куче? |
| ускомеша у њему на ново ону ватру и он поче одмерено гвозденом алком, а за тим све жустрије и |
| о: причају! — учини кир-Дума и сажаљиво поче климати главом и гледати у Дишу. — А ви верујете ш |
| е тетка-Маца у мутвак.{S} Лепосава брзо поче да претура по посуђу, Јанићије се закашља, па се и |
| } Где је? — запита Лепосава и радознало поче да прелеће очима по кајику, који се све више ближи |
| и пламичак лојанице, и нешто неодређено поче га вући тамо.{S} Уђе у кафану, и остаде тамо до по |
| зачуђено га погледа, па онда преплашено поче узмицати насатке.</p> <p>У том се појави и тетка М |
| ије и најпотпуније, то, за дан два, оно поче <pb n="36" /> освајати.{S} Велики део чаршије поче |
| ни сам не знајући зашто, он се несвесно поче пипкати по глави и слабинама.</p> <p>Пун сахат сед |
| азлегаше преко зидане ограде, све га то поче на ново да заноси, заједно са чежњивом мелодијом к |
| е покуша да се покаже весео, а она опет поче да га пита о нечем, што баш није имало никакве вез |
| горе и горе бивало, а кад болесница већ поче сасвим губити свест, хаџи-Диша употреби последње с |
| ову или ону олакшала.</p> <p>— Де, де, почекај, зете!{S} Ниси се ни ти ваљда на Бога камењем б |
| p>— Зашто: турфа посла?{S} Има времена; почекај још мало, бар ову годину!{S} Лепосава је млада |
| гледајући у запрепашћено Ламбрино лице, почела је осећати инстиктивно да јој од туда нема помоћ |
| ром, тетка Маца, која је од некога доба почела да се плаши од могућне напасти, поче да се вајка |
| > <p>И тако је та дивља, унутарња борба почела опадати и у својим облицима почела се ограничава |
| орба почела опадати и у својим облицима почела се ограничавати, докле се није зауставила на оно |
| арочито од онда, кад је кира-Ламбриница почела нагло венути и потајно довлачити у кућу неке чињ |
| ли што је он могао и помислити, када је почела тако говорити о пријатељици, од које се после св |
| домаћицу и радњу, која је већ у велико почела посртати, није ни помишљао.</p> <p>Кира-Мана је |
| жене најпосле дође крај.{S} Она је већ почела да размишљава, на који би начин могла да оде сам |
| е стану на пут неприликама, које су већ почеле овде онде искрсавати.</p> <p>А то се већ почело |
| осјака, који би му навратили на дућан и почели богорадити, испратио би обично речима: „Даће Бог |
| ле, да су га у чаршији сви Грко-цинцари почели убрајати као у неки свој „културни трофеј“.</p> |
| вим променише.{S} Почео је да промишља, почело је да се буди у њему нешто озбиљно, натуштено, к |
| ла обично домаћа питања својих ближњих, почело је по мало већ да се <pb n="132" /> води брига и |
| води.{S} Био је као на ново рођен; лице почело опет да се затеже, а антерија да се у свима диме |
| се, буди Бог с нама, истргло из руку и почело као лопта да се премеће, скаче и шкљоца зубима н |
| вде онде искрсавати.</p> <p>А то се већ почело у велико јављати.{S} Од некога времена млада удо |
| та такво стање, да се већ и у комшилуку почело о томе расправљати.</p> <p>Кира-Мана је силно во |
| евна борба сада га сасвим променише.{S} Почео је да промишља, почело је да се буди у њему нешто |
| осле некога времена, баш када је хаџија почео узнемирено и помало љутито да премеће бројанице п |
| <p>Јанићије већ довршио један посао, па почео да отпасује кајиш с колена, кад у дућан завири Ле |
| о искључиво приватнога значаја, сада је почео већ да узима шире размере.{S} Потајна саревњивост |
| крено радовао наслеђу свога кума, па је почео у шали да гони кира-Анастасију да пожури, те да н |
| ме момку у детињим чакширицама, ипак је почео налазити какве такве утехе.{S} Он је са тим чакши |
| асни.{S} Тек једно што је сада, када се почео свестити, осећао, био је стид од самог себе, што |
| труд и добре услуге.</p> <p>Јанићије се почео мало по мало навикавати на нову улогу.{S} Заветов |
| зи?{S} Стојао је неодлучно неко време и почео ослушкивати, неће ли бар што изнутра чути; али ни |
| је начинио Диша, цикнуо је од љутине и почео корети кир-Думу, што је у опште покушавао да мајс |
| ше онако узрујана.{S} Ушао је у дућан и почео весело певушити; повуче за ухо једнога шегрта, па |
| а, када је Ламбре позвао младу у коло и почео с њоме играти, кира-Мана и Думиница увукоше и мла |
| ор-Диша, поред свега тога, што је и сам почео увиђати, како је пренаглио, кад је прстен вратио |
| иличи оваку игру играти, те би се и сам почео као чочек извијати и поскакивати.</p> <p>Но он то |
| су вас дан пред дућаном висиле, па већ почео спуштати ћепенак, кад у дућан утрча други шегрт, |
| о; код другога газде морао би као шегрт почети из нова и шегртовати још толико година, па тек о |
| мшилуку, да је Диша вратио прстен.{S} С почетка се и веровало и није: али када тетка Маца, која |
| га позвао на вечеру.{S} Кир-Ламбре је с почетка збуњено примио позив, али се у брзо прибрао, ка |
| , а ћор-Ахмет му исприча све, како је у почетку поручио само једно „шише“ вина, па после, кад д |
| уку не би га више познали.{S} Како је у почетку покушавао, да и у кући заведе што већу штедњу и |
| се с њиме дешава. — Од куда му баш сада почеше излазити на очи час тетка Маца час Лепосава, а с |
| сјај и нестално зверају, а трбух и леђа почеше да губе оне уочљиве димензије, те је антерија ту |
| тенски зидови са многобројним мазгалима почеше играти око ње.</p> <p>— Шта ти је, море, што се |
| бризнуше у плач, па онда онако уплакане почеше грлити и љубити кира-Анастасију, и радосно јој ч |
| им товаром, у жагору слетеше око њега и почеше черупати кесе са слаткишима.</p> <p>— Ко је посл |
| {S} Тупо шуштање у глави и модри колути почеше му играти пред очима; а кад подиже очи тавану, њ |
| У неко доба ноћи, када се кира-Думиници почеше очи крпити, припалише гости фењере, окачише их о |
| , па се сневесели, као да му се на ново почеше враћати тешки дани очајања и пометености.</p> <p |
| его да се пода небројеним уздасима и да почешће таре шаком чело, из кога ама баш ништа не мога |
| цене они који су у животу имали прилике почешће гладовати.</p> <p>Дан, који је Јанићију освануо |
| д њих лабав у служби или да своје прсте почешће завлачи у лонац где се ручак кувао, ту би обичн |
| ихова, стојало је урезано:</p> <p>„Здје почивајет Лепосава, папуџика, вјерна супружница мајстор |
| афани; и тек после ове пакосне напомене почињу да се развијају незгодне досетке на рачун мајсто |
| бацивало једно лице; јер по предметима, почињући од бакалског и болтаџијскога па до бућмеџијско |
| оме углу понављао је ону исту историју, почињући од Мациног сна па до побожнога пустињака и све |
| шегрти устају и журе, да испред дућана почисте и по дућану полију воду, устаде и Јанићије, пом |
| шији проноси.{S} Рано у јутру, пошто је почистио испред дућана, узе Јанићије Бик крчаг и отиде |
| д само дохвати у своје незграпне шаке и почне да га меси, тај се не откупи лако.{S} Јанићију је |
| куда ћу овде?{S} Зар у овој чаршији да почнем из нова?</p> <p>— То да не чиниш; боље нека она |
| кроз чаршију, а телал да виче: „Чујте и почујте!{S} Ово је луди Диша, који има жену ороспију и |
| памет виче искупљеноме народу: „Чујте и почујте!{S} Јанићије Бик, калфица код Дише устабаше, от |
| твоју... твоју... да моме Канчету косе почупа! — пискала је фудул-Стаменка и, држећи <pb n="14 |
| Диша, по своме већ утврђеноме обичају, пошао тетка-Маци на кафу, спази га Станко туфегџија и п |
| а весеље.</p> <p>Сутра дан, по прстену, пошао мајстор Диша у дућан; али јучерање „гледање“ и ос |
| унутарњег бола, ударио другом страном и пошао тетка-Маци.</p> <p>Сав онај јед и осветничко расп |
| од бацио.</p> <p>Таман све то покупио и пошао, да се неопажено извуче из собе, када се у тај ча |
| свега осталога: како је онако растужен пошао кући, али, када је дошао до свога капиџика, изиђе |
| из дућана.</p> <p>Једнога дана по ручку пошао Јанићије Ламбриној кући и носи кира-Мани сахан ка |
| та се све у његовој души догађа.</p> <p>Пошао је кући, али на половини пута застаде; нерешљиво |
| да су се писма на хрпате губила или је пошиљалац често пута на неколико дана пре свога писма с |
| о си, газда си човек и свака би девојка пошла у твоје богатство — па, ето, и сад...{S} И зар је |
| р прашину.</p> <p>— А што, зар је једна пошла за сиромаха?{S} Зашто баш да и она не пође?{S} Ак |
| се срести са кира-Анастасијом, која је пошла право њезиној кући, она се враћала из казначејств |
| ом преко главе излазила је из мутвака и пошла софри.</p> <p>— Нане! — поче Лепосава која се охр |
| настасија је после била овде, плакала и пошла, да се дави, а ја сам се онда сажалио, па сам јој |
| е изиђе.{S} Маца већ устала, умила се и пошла вратима, кад од једном зачу јасан усклик Лепосави |
| ој је било врло пријатно што је судбина поштедела од једне сувишне бриге без које се може бити. |
| но зашта га је позвала.</p> <p>— Ако си поштен човек, онда не смеш да оставиш да ме чаршија... |
| Хоћу да попустим, што видим да си човек поштен.</p> <p>И сада наста на ново погађање, докле се |
| каш како приличи једној хаџики: чесна и поштена!{S} Чу ли?</p> <p>— Чујем, — одговара Лепосава |
| посла мешам!</p> <p>— Тетка-Мацо, ти си поштена жена, грехота је да кријеш оно што ми образ каљ |
| Божја па твоја, сине!{S} Ето, тако раде поштени људи.{S} Знала сам ја, да си ти честит и да она |
| верства!{S} Е, чекај сад!{S} Ниси хтела поштено, сад ће полиција!</p> <p>Али, у исто време, дош |
| ни заклетве дође му на ум, како није ни поштено ни лепо то што сада ради; али у истоме часу ств |
| и.</p> <p>— Грех је; ама зар је то било поштено да ми потури онакву жену?{S} Је ли то правда, ш |
| век!{S} Толке године, бре брате, служиш поштено, а он да ти не донесе поклон ни колико за једну |
| реба трпети, да барата и сербез хода по поштеној чаршији.</p> <p>За мало и од живога разговора |
| ор Диша тврди.</p> <p>— И што да износе поштену кућу на глас?{S} Зар је то лепо од света?</p> < |
| о; Бог види како су ме сви они варали и поштење ми убијали, па, ако је било греха од мене, он ћ |
| “ у Цариград, није смео двор поверавати пошти, која се налазила тек у првим зачетцима и била та |
| пак то чинио из једног невиног уживања, пошто му је укус био јако склон према облим, загрљастим |
| м.{S} А тако се најзад и морало држати, пошто је мајстор Диша дан из дан одлазио на кафу тетка- |
| Мана отишла у Галац и довела мужа кући, пошто се добро намучио и нагладовао.</p> <p>Ни пре Лепо |
| му по чаршији проноси.{S} Рано у јутру, пошто је почистио испред дућана, узе Јанићије Бик крчаг |
| му је не само добар вођа него и одличан поштовалац, који је на свакоме месту и код свакога чове |
| он познаницима своја утанчана чуства и поштовање према светој земљи.</p> <p>И зато је носио за |
| бри одрекао у неку руку свако уважење и поштовање.</p> <p>Тако је овога часа, докле је кир-Дума |
| ће да те прифате; и па зетови, из једно поштовање што си родила тако добра ћерка.</p> <p>— Ти д |
| а ову кућу, да тетка-Мацу није друкчије поштовао него као да му је мати.{S} Али Лепосаву није м |
| била једина личност, коју је он дубоко поштовао и о којој је био тврдо уверен, да ће успети, д |
| лађима имали такав правац и он се морао поштовати.{S} Па кад би то све било, да ли би он то и д |
| наше очи, био ти је десна рука у кући, поштује те као оца; а и сам знаш, колико ти је добра уч |
| чаршија говори за покојног кир-Бенџу и поштује га; па и ја, ето, што поштујем као и тебе и кир |
| им те, тетка-Мацо!{S} Ти знаш колико те поштујем... и Лепосаву; али зар ћеш ти...</p> <p>— Ако |
| р-Бенџу и поштује га; па и ја, ето, што поштујем као и тебе и кир-Ламбру, хоћу да те послушам.< |
| оме?{S} Ја тебе и твоју кућу као рођену поштујем, а оно што они говоре лажно је...</p> <p>Тетка |
| уци, а он да им каже: „Да је сви листом поштујете, као да ми је рођена мати!“ А после би подвик |
| брзало ствар; јер ма колико да је човек прав, у очима жена, докле се пазе, он је увек кривац.{S |
| и, између ове четири душе постигнута је права хармонија и њихов живот текао је одмерено, тихо и |
| је био још дете и мали калфица, имао је права и могао је силом да га примора, да му у радњи ост |
| ла наћи у своме новоме положају.{S} Као права газдарица опходила се са „чирацима“ у мутваку час |
| и.{S} Лепосава је дочекала „чираке“ као права устабашиница, али, кад се са Јанићијем погледа, п |
| јачи од њега, а мајстор је имао толико права над својим <pb n="153" /> момцима, да без његове |
| како ће му од сада бити не газдарица но права сестра.</p> <p>Као утучен вратио се кући, оставио |
| сведочио своју оданост, и он је потпуно права имао, када је уочи <pb n="184" /> свога поласка п |
| а домаћина, који се удалио од куће, већ права патња, мучење душе, које га је обзинуло као пакле |
| так домаћинов.{S} Један део домаћинових права пренео је мајстор Диша на своју пуницу, дао јој ј |
| и:{S} Плаћај, бре!{S} Напротив, ти имаш права да се ценкаш, па ако им је скупо, не купуј; али, |
| {S} Еснафи су према млађима имали такав правац и он се морао поштовати.{S} Па кад би то све бил |
| ново нов непријатељ, који прећаше да му правац душевне борбе сасвим поремети.{S} Јавила би му с |
| им питањима, и где год би започео да се правда, свуда су га дочекивали сумњивим осмехом или так |
| ин?{S} Да зађе кроз махале и свакоме се правда — не иде.{S} А баш и када би тако радио, он сам, |
| еда с њоме и да је дотера, бар да му се правда, па макар да га и слаже, вукла га је неодољиво т |
| о да ми потури онакву жену?{S} Је ли то правда, шта ли, кад је знао каква је она, па још да ми |
| у стању да увери никога.{S} Слушају му правдање, али лепо се види, како се испод бркова потајн |
| о га убило!</p> <p>Тако је мајстор Диша правдао и кумовим грехом свој грех блажио.{S} Но истину |
| рости.{S} Надао се чак и томе, да ће се правдати, па, можда, и утерати у лаж и Јанићија и тетка |
| >— Е, па де, де; кад није, није; што се правдаш толико? — одговара комшија, а на лицу му се јас |
| ео, то му је скупо платио!{S} Има Божје правде, има, само што то овај покварени свет не зна!</p |
| светиља, како мрзи све што неваља, и за правду гине.</p> <p>— Љута сам паприка на неправду; крв |
| e> <note xml:id="SRP19061_N2">Местве се праве од врло фине и танке коже; навлаче се преко чарап |
| она радовала!{S} Жене никада не казују праве узроке свога расположења, те тако ни нама не оста |
| поверовати једној жени, која је потпуно праведно заслужила онај надимак што га носи, — па се од |
| раме, па ниже ли ниже.{S} Једном речи, прави пријатељ који се у кући свога пријатеља, као у св |
| ситеља крстио, дошао је један пустињак, прави богоугодник, за кога се зна, да никада ништа не ј |
| г језика.</p> <p>Једном речи, постао је прави Грк; а да му се простота не би у очи подсмевала и |
| </p> <p>— Па... ето, радња је, посао се прави; а ја би хтео кира-Анастасијине паре да уложим у |
| ишћански глас; и <pb n="163" /> то беше прави узрок, што је одустао од ужасне намере и спасао м |
| колико год му се дало да се покаже као прави брат, он је то чинио са пуно пожртвовања.{S} Једн |
| го и бос, њему се учини, да је пронашао прави узрок Јанићијевом поступању.{S} Он није ушао случ |
| једино њено уздање, па како је он и био прави узрок њезиној завади с мужем, то је с правом очек |
| покривено је даскама, које су над подом правиле узвишицу од прилике за пола шаке.{S} На те даск |
| тако редом, те на тај начин, поремећен правим хаосом од мисли и узбуђења, оде у свој дућан, и |
| стор-Дишу по плећима. — За тебе ћемо да правимо како и за нас.</p> <p>Разложише му понова како |
| сла, што ће се у кући потрошити; кад је правио туршију од белога лука, он би пребројао све глав |
| ос!{S} Ено, мој Алкибијадес!{S} Клефта, право клефта; патриот како Рига от Фера!{S} Још је дете |
| ви.</p> <p>— Мајстор Диша је наш човек, право Грекос.{S} Јазук, сто га не роди грцко мајка!</p> |
| иво.</p> <p>— Мори, немој да се нећкаш; право је да ти ја поклоним, сестра сам ти, брат си ми!< |
| срдње одмахну руком:</p> <p>— Дете!{S} Право каже нана: дете! — прошапута и заставши на собњем |
| све.</p> <p>А бар да је кира-Мана имала право, што је сумњичила свога мужа!{S} Цела чаршија зна |
| ести са кира-Анастасијом, која је пошла право њезиној кући, она се враћала из казначејства, свр |
| иво — кад човек остари, њему није ништа право.</p> <p>— А што је узимао дете?</p> <p>— А што се |
| иначе мирног и спокојнога Дишинога лица право страшило.{S} У један мах њему се учинило да се та |
| лагања.{S} Свака њезина реч погађала је право у срце; а што је најгоре било, она је била толико |
| а који часак, изиђе на улицу и упути се право дућану свога мајстора.</p> <p>— Ако ме је и отера |
| више није сам, распомами се па се улете право пред очи Јанићијеве, стеже песнице и сав трепћући |
| ира-Дишинице, па се онда дигоше и одоше право кира-Анастасији, да и с њоме ствар удесе.</p> <p> |
| , и толико срећа да имате, колико се ви право заклели! — довикну Дума Диши кад овај изиђе на по |
| потпуно споразумни, упутише се Зереком право, све докле између густих ћепенака не завише у јед |
| ом и одлучношћу него — случајно.</p> <p>Право рећи саме прилике су за њега радиле.{S} Па зар то |
| и узрок њезиној завади с мужем, то је с правом очекивала да је он заштити <pb n="102" /> и нађе |
| ругога начина да мајстор-Дишу изведу на праву стазу, оне су се свим средствима трудиле, да из п |
| и успешно крчмио анасонлију, а на своју праву домаћицу и радњу, која је већ у велико почела пос |
| учињенога греха, он би се дохватио тога правца, окретао своје мисли на ту страну и са великим у |
| е сте из пожаревацко!</p> <p>И у такоме правцу говорио је кир-Дума још дуго и дуго.{S} На све м |
| омшинице одмах пресекле разговор у томе правцу, јер су осетиле, да им она не би ништа казала, б |
| атио приватан, породички живот и домаћи праг чувао као „свјатаја свјатих“ од нечистих ногу непо |
| лази у дућан!</p> <p>Јанићије прекорачи праг страшљиво и нађе се очи у очи са мајстором.</p> <p |
| ак и да јој се јаве, а камо ли на њезин праг да ступе.</p> <pb n="23" /> <p>Необично расположен |
| није никада ногом прекорачио кафанскога прага, тако и није могао брзо сазнати за ове сплетке, т |
| а.{S} Од када себи није она прекорачила прага ове авлије, управо од када је престала удовати.</ |
| ова опомена онима, који би просјака, са прага свога дућана, сурово најурили.{S} И он се тога др |
| довиштва с тешком муком прелазиле преко прага и ревносно бацале сумњиве погледе на онај младешч |
| ромолио главу и пружио једну ногу преко прага, тако још стоји држећи руком за кваку.</p> <p>— Е |
| кадаифа.</p> <p>— Јанићије — викну га с прага — носи ово код тетка-Маце и да кажеш: поздравио м |
| невреме оставио, а у исто време, да на прагу свога новога живота покаже својој вереници, како |
| <p>Јанићије се збуни, кад је угледа на прагу дућана, заби главу у посао, па се учини, као да ј |
| уче из собе, када се у тај час указа на прагу кира-Анастасија са џезвом кафе и два филџана.{S} |
| астасија је за који тренутак стојала на прагу дућана, очевидно савлађујући у себи сувишну збуње |
| то јој паде на ум, било је то, да је на прагу новога живота, да је тај човек, за кога се удаје, |
| ружају.</p> <p>Обе гошће пољубише се на прагу са домаћицом, а кира-Думиница уштину је још за об |
| да и збуњена, застала је забезекнуто на прагу.</p> <p>— Шта блејиш ту, бре! — продера се Ламбре |
| стора његово произвођење било је већ на прагу.</p> <p>Сузе му навреше на очи и он их кришом од |
| зивало, да је долазак газда-Дишин ту на прагу, у њему се појавила сумња, да то што је обећао ни |
| уче.{S} Кад човек хоће у собу, изује па прагу обућу, да застирке не би прљао, па у мествама уђе |
| ете вратима и збуњено застаде на самоме прагу.</p> <p>— Ето, носим, газда; ама, куда да га носи |
| /p> <p>У томе се и капиџик отвори и %ни прагу се појави танка фигура фудул-Стаменкина у жутој ш |
| дете! — прошапута и заставши на собњем прагу дубоко се замисли.</p> <p>Када се тетка Маца врат |
| одмах у собу улазило.</p> <p>На собњем прагу опази и пар мушких јеменија са подвијених врхом и |
| сто и како је сав овај живот ништаван и празан.</p> <p>— Ух, гомаре едно: зашто да заспите, бре |
| .{S} Ово је пуна година, како ја сваког празника носим у цркву тамњана и палим свећу пред Богор |
| да.{S} Дан ноћ осећао је како му је све празно и несносно; дан ноћ чезнуо је за њоме, и једнога |
| исао Ламбре, помишљајућИ како би му све празно било без ове веселе женице, ради које је прегоре |
| пуну годину и по, па кад опази да му од празнога чекања нема ништа, он се одлучи на последње ср |
| ка.{S} Износила му је примере из своје „праксе“, где се све лепо свршило; али ти примери беху т |
| } Међутим, тетка Маца је у својој дугој пракси видела и такве ствари, од којих би се човеку диг |
| е ове вечери била управо одушевљена.{S} Прам јасне месечине, која је кроз бујне османлуке и баш |
| капиџика, трешаше му под нос песницу са прамењем оне косе.</p> <p>— Море торњај мм се с очију; |
| на грчком, цинцарском и турском језику праскало је по соби, да је кира-Мана сваки час стрепила |
| искали на њојзи.</p> <p>Ламбре је дуго праскао и размишљао шта га све може снаћи, кад се сукоб |
| кле не одоле сан.{S} Кандилце поче јаче праскати, тама обузе црну икону, мрак се сведе у соби, |
| та он се јако плашио, да овоме момку не прасне опет у памет, као оно пре неколико година, да га |
| мелодичне грчке песмице, или одушевљено прате извијање гипких чочека, који према њима, уз пратњ |
| Јалије, тамо, а за њима и Цигани, да их прате.</p> <p>Виде хаџи-Диша, да му не вреди тражити га |
| еменију и прошива ђонове, а испод очију прати сваки покрет свога мајстора.{S} Па и њему дошло м |
| нићијем Биком, а око њих стотину и више пратилаца.{S} Литија се свечано спусти низ Зерек, уз пј |
| којих је извиривало девојче и радознало пратило сваки покрет очајнога комшије.</p> <p>— Шта си |
| чини око башче, кир-Диша потпуно одевен пратио је у стопу, а од туда, преко баштенскога зида, с |
| у Београду се са највећом суревнивошћу пратио приватан, породички живот и домаћи праг чувао ка |
| е трептати очима, а нежним изразом лица пратити расположење својих гостију.</p> <p>А кир-Ламбре |
| једну троножицу и зажареним очима поче пратити еластично гибање и извијање витога струка и оно |
| ра дан су кира-Думиница и Ламбриница, у пратњи својих мужева и младожење, који се враћао својој |
| спиње.{S} Шта више сад је, (разуме се у пратњи Јанићија Бика) пролазећи кроз грчку чаршију, прк |
| јање гипких чочека, који према њима, уз пратњу циганских дефова и песме женскога хора, играју.< |
| носити.{S} Лепосава се у залуд смејала, праћакала, ударала га обема песницама, да је пусти.</p> |
| м наста љубљење, које циганска ћеманета праћаху својом аријом.</p> <pb n="221" /> <p>Она двојиц |
| јачка песмица што се из баште извијала, праћена звеком дахирета, све га више мамљаше својом мек |
| а она се у једноме тренутку до темеља у прах сурвала.</p> <p>Готово посрћући и не видећи ништа |
| и срдито стресала са шарених шалварица прашину, која се прихватила, док је уз капиџик стојала. |
| ране и развејало ледену мисао као ветар прашину.</p> <p>— А што, зар је једна пошла за сиромаха |
| ај углед, који је до сада имао, пасти у прашину.{S} Једном ваљаном трговцу, који је у чаршији у |
| ити; но пљунути, то је грех, који се не прашта. — Тако је објашњавао он познаницима своја утанч |
| посава, али тако, да он сада не знађаше прашта ли му или се љути баш зато, што вели „да није хт |
| ш на капиџику, како се са неким човеком прашта, — у грчкој чаршији и ћор-Ахметовој кафани прича |
| ли.{S} И он се тога држао као стене.{S} Прва два просјака, који би му навратили на дућан и поче |
| ему се учини да неко отвори капиџик.{S} Прва помисао била је, да је мајстор Диша дошао, да се р |
| нићија у његовом издајничкоме послу.{S} Прва му мисао паде на ум, да оде у дућан и, ма на који |
| xml:id="SRP19061_C1"> <head> <hi>ГЛАВА ПРВА</hi> </head> <p> <hi>1.</hi> </p> <p>Мајстор Диша |
| е то у овоме часу било.</p> <p>Лепосава прва дође свести, образи јој на ново запламтеше, она по |
| је отворио очи, те да видиш како те она прва варала.</p> <p>Хаџи-Диша одмахну замишљено главом. |
| окојника.</p> <p>А тај покојник била је прва љубав, први њезин осећај, који је у свој својој ле |
| о је дуга паде на земљу.</p> <p>Маца је прва чула њен врисак и онај пад, па је, као без душе, у |
| кад буде у бабињама.</p> <p>Али прође и прва и друга па и трећа година, а мајстор Диша оста без |
| и није спавао.</p> <p>И тетка Маца, као прва комшиница мајстор-Дишина, а и као добра познаница |
| , и остаде тамо до после поноћи.</p> <p>Прва мисао, која му, после свега сећања на <pb n="111" |
| е пуна кућа.{S} А то што је на теби, од прве ти је жене. — Ово је већ трећа ноћ, како ми се на |
| а трудио се, да изглади тиме, што је од прве младости своје градио планове, како да се ороди с |
| , а Јанићије, кад оста сам и када се од прве поразе освести, дубоко уздахну, клону главом на пр |
| јде кући!</p> <p>Јанићије се поврати од прве забуне, притрча руци мајсторовој, па је са осталим |
| уче у башту.{S} Јанићије, већ стишан од прве навале, седео је подвијених ногу на трави, грицкао |
| "198" /> тражаше толико, да је Диша код прве цене занемео и изгубио вољу на пазар и на децу; а |
| изоставио ни јутрењу ни вечерњу; па је прве године обећавао Богу пет ока чистога воска, и свак |
| ане очи своје жене, очекујући да му оне прве објаве оно, чему је жудео.{S} Чекао је неуморно пу |
| му драго објашњења, избегавао је чак и прве комшије, само да га когод не би запитао што о томе |
| сто оног простачкога назива: „мајстор“, први пут поздравише љубазно са: калос мерос, кир-Диса!< |
| ејске баште и где је, пре седам година, први пут чуо ону песмицу, што му памет занесе, седе на |
| > <p>А тај покојник била је прва љубав, први њезин осећај, који је у свој својој лепоти и бујно |
| заборавили на уважење, па први у колу, први у песми.{S} Кира-%Анастасија међу кумама смерна и |
| нда сас њу три пута да обиђеш бакчу.{S} Први пут како обиђеш, овај запис да прилепиш на њојзина |
| , чим га угледа, замаче са сведоцима за први угао, лармајући како га је кир-Диса покрао.</p> <p |
| гледајући за њим, докле није замакао за први угао.{S} Ламбре га испратио до обале, и тек када с |
| помахнитали, заборавили на уважење, па први у колу, први у песми.{S} Кира-%Анастасија међу кум |
| сава у целој својој појави и он се, сад први пут, пред том сликом снеби.</p> <p>— Ко би и на то |
| о уписано у књигу.</p> <p>Анастасија је први пут била удата за кир-Бенџу, казаса из Главне Чарш |
| } Као имућан трговац и устабаша, био је први на ударцу за свако доброчинство: било за поправку |
| идби устабашиној.{S} Који је тај што је први пронео глас, не зна се, али у велико се веровало д |
| звона, каква беху она што су ове године први пут после Косова забрујала са Саборне Цркве, ни св |
| </p> <p>Тако га је на улицама затекао и први сумрак, те једно то, што би могао пасти патроли у |
| ад се има на уму, да је кира-Анастасији први комшија био кир-Ламбре, који се затекао на издисај |
| по народности Грк.{S} У таквој прилици први би запевао „<title>Тон деспота</title>“, да је грч |
| могу знати како је и тежак и горак овај први састанак.{S} А они, који нису у сличноме положају |
| p> <p>Али ја нећу даље да описујем овај први сусрет после сватова.{S} Само они, који су као Јан |
| наступа и после четрдесетнице, сав онај први бол стопи се у једну благу успомену; и само једаре |
| , <pb n="170" /> били те среће, да свој први пламен младићске љубави преобрате у „братинску“ љу |
| ек да види, не оскудева ли у чем и, као први комшија и мушки глава, да јој обрати пажњу то на о |
| ише сузе, прими две аспре, (а то је био први поклон што га је за пет година шегртовања добио од |
| себи стао на срећу!{S} Што си се женио први пут удовицом, па ти она угатала!“</p> <p>Мајстор Д |
| са Зерека.</p> <p>А то, како се оженио први пут и како је са овом женом прошао, треба да се зн |
| } И сам је био страшно озлојеђен, па, у први мах, подчинио се утицају свога кума и пријатеља; а |
| но у вече Јанићије је долазио кући, а у први освит одлазио у дућан.{S} Ручак му је у дућан слат |
| ДРУГА</hi> </head> <p>Тако се сврши <hi>први део</hi> ове тужне домаће историје човека, чији су |
| оно урадио не размишљавајући дуго и под првим утисцима оне кира-Манине речи, којом га је онако |
| јку знаш да је твоја, неће те прекорети првим мужем; па децу да ти рађа, сваке године по једно. |
| оверавати пошти, која се налазила тек у првим зачетцима и била тако неуређена, да су се писма н |
| дуго време као „татарин“ (курир, улак) прво у служби београдскога везира, а доцније га узе Гос |
| {S} Сад му се дала врло згодна прилика, прво, да излије сав јед на Јанићија, што му је радњу у |
| ша у неко доба ноћи разабрао од бунила, прво лице, које угледа код себе, била је тетка Маца.{S} |
| помири са тим гласом и пође у Београд, прво да се упозна са снахом, па после и да се сасвим на |
| , болест из кућу“.{S} А кад дођеш кући, прво да потражиш зелену жабу, па ту жабу да ти дете три |
| — одврати Јанићије двоструко радостан; прво, што га Лепосава није одала, а друго, што је чезну |
| /p> <p>— Ба!{S} За то ми није време!{S} Прво тебе да удамо; старија си.</p> <pb n="133" /> <p>— |
| еба или да умре, или да буде његова.{S} Прво ће отказати службу, а за тим ће урадити оно, што ћ |
| ији о бегунцу, те да га она пронађе.{S} Прво је отишао Маци, да се посаветује.</p> <p>— Бог и д |
| пут и још срећнији повратак хаџији.{S} Прво се Лепосава поздрави с мужем, пољуби га у руку, а |
| тору или да изврши што је наумио.{S} На прво није хтео ни да се осврне, а на другом му се баш в |
| он сам.{S} И њему дође тешко, што је на прво потказивање из комшилука поверовао; и тако једноме |
| не би ли боље било, да је мајстор Диша прво саслушао свога шегрта, па тек онда да га дарује. — |
| немаде времена ни да засуче рукаве, кад прво оба сведока а одмах за њима и кир-Дума као опарени |
| {S} Нешто му је журно говорила, а он је прво са неверицом слушао, а после, поче од времена на в |
| не оста друго већ да зареди кроз махале прво код кира-%Думиница, па тако редом све до фудул-Ста |
| од њих разрачуна.</p> <p>— Она, која те прво данас запита:{S} Како ти је детету?</p> <pb n="52" |
| Како, зашто, Ламбро бре?{S} Не ли си ти прво комшија на кира-Анастасија?{S} Ако прво комшија, Г |
| ских бедема, он се врати натраг, сврати прво у Дишин дућан, да обиђе момке, колико да виде, как |
| прво комшија на кира-Анастасија?{S} Ако прво комшија, Грк и пријатељ, не води бригу на грцко уд |
| гао никако да посестрими.{S} Ма да је у прво време и то покушавао.{S} Ова вижљава девојчица, ко |
| анићије се диже од совре, целива у руку прво мајстора па Мацу и изиђе из собе.</p> <p>— Где је |
| Нека тетка-Мацо, не зови је сада; одох прво до куће, да јој донесем нешто.{S} Па онда већ биће |
| мисао: зашто полиција?{S} Боље да одеш прво Ламбри, да га јавно у дућану испљујеш и покажеш св |
| ша тако исто, а и Јанићије, кога је још прво детињство везало за ову кућу и хаџијину судбину, б |
| анета, оста насред собе стојећи.</p> <p>Прво, што јој паде на ум, било је то, да је на прагу но |
| рже могао истрча на улицу. — Била му је првобитна намера да врати газдарици цванцик у руке и да |
| ли мајстор Диша никако да се поврати од првог изненађења.{S} Хтео је да одговори, али се грло з |
| -Дишиних сватова Јанићије је намрзао на првога пријатеља газдинога и када год га је видео у дућ |
| ни за сестринску милошту, и које је од првога сазнања свога само знало за груба извикивања и т |
| ред покуша и да запева, — али му се код првога стиха грло стеже.{S} Она песма, која му онда у Е |
| вазда расположена нарав, те тако, после првога наступа и после четрдесетнице, сав онај први бол |
| м Јанићију, није га мимоишла.{S} Све до првога сахата пред акшам Јанићије је забављао госте час |
| ћ били од својих жена предусретнути као прводаџије, тако им и не би тешко, да одмах започну са |
| ко срца и чисто криво, што се залетео у прводаџисање. — Ако вам није ствар у срце, нисто не бес |
| н међу овима, буди напоменуто, да га је првом женом, Анастасијом, оженила грчка чаршија, и да м |
| ће и за другом му женом, као и за оном првом, ревно пазити.{S} Али радња, радња му је највише |
| ама за зло, да те Бог сачува!{S} С оном првом у мало што не учиних русвај; ама срећа моја, што |
| p>Кира-Анастасија пребледе.{S} Што је у првом тренутку наслутила, да је Јанићије одао, сад је ј |
| приказиваше као орјатин, који ће га на првоме сусрету на комадиће растргати, приковаше га за о |
| е леђа и журно замаче у град.</p> <p>На првоме конаку, где ће ноћити, хаџи-Диша завуче руку у н |
| ен за калфу, са богатим интересом врати првоме своме шегрту, који му под руку дође.</p> <p>Кад |
| шно и по њега и по све остале, о чему у првоме тренутку свога узбуђења није мислио.</p> <p>Анас |
| вао по неколико пута, и који се није на прву мисао залетао у посао.{S} И сам је био страшно озл |
| не зна се, па тако исто и где је провео прву ноћ без жене.{S} Тек сутра дан не беше га у дућану |
| , изјави да ће јој са просиоцима доћи у прву недељу, те да дотле, ако има што, по кући спреми и |
| е савило око тебе као лоза око чардака, пре би и живот сактисало, само да теби и твојима помогн |
| би намерно смислио.{S} Мајстор Диша је, пре него што се Јанићије вратио из бербернице, већ чуо |
| стину, где су јеврејске баште и где је, пре седам година, први пут чуо ону песмицу, што му паме |
| орило очи.{S} Паде му на памет како је, пре неколико година, видео спровод некога самоубијце.{S |
| огоди какав шкандал, <pb n="105" /> те, пре него ли што је Ламбре успео да од силног журења ода |
| подвикну: „Што ћутиш као стрина?“ — и, пре него што је успео да пружи руке ради одбране, унесе |
| /> <p>— Пеки, пеки! — одговори свети и, пре него ли расклопи ковчежић, извади из недара једну х |
| уме прихватише ово као свршену ствар и, пре него ли што су њихови мужеви успели да се појаве у |
| ; али, ма шта да започне, он ће морати, пре свега, изићи међу људе.{S} А та сама помисао, да се |
| S} Ручак су му доносили од куће шегрти, пре него што ће у вече заклопити <pb n="213" /> ћепенке |
| а капиџик, али је на улицу не пропусти, пре него ли што сам не погледа, да се с ким на улици не |
| а доврши, измахну на њега метлом, а он, пре него што ће га ударити, побеже из мутвака.</p> <p>М |
| оквари, чапкуне, бре?</p> <p>— Па тако, пре ђердека (ложнице)... знаш... пре, кад оно... — муца |
| учајно био здрав, онда је требало само, пре него што ће целивати, изјавити у себи какву жељу и |
| нога јутра устала Лепосава, по обичају, пре мајке и са „чирачетом“ наложила ватру у мутваку, пр |
| целу чаршију.{S} Она крилата реч, коју, пре три године изрече кир-Дума, потпуно се обистинила, |
| тако, пре ђердека (ложнице)... знаш... пре, кад оно... — муца Бик збуњено и чеше се за врат.</ |
| метнеш пред зору у нову зелену чинију; пре зоре да захватиш воде са три извора; а кад се будеш |
| било дана, кад није ма за што викао.{S} Пре се уздржавао пред Мацом а сада је и пред њом за сва |
| по питах: може ли да се расквари свадба пре ђердека; а ти мени шамар за врат!{S} А ја сам хтео |
| е пошиљалац често пута на неколико дана пре свога писма стизао на адресовано место.{S} У службу |
| даву улицу.{S} Није знао ни сам, кад је пре стигао пред капиџик мајсторове куће.{S} Покуша да у |
| е процветала много боље, него ли што је пре тога било.{S} Дућан пун, поруџбина на хрпат, а зара |
| једва уздржао, да не понови оно што је пре три дана урадио.</p> <p>— Чекај, да ти помогнем! — |
| га и на оне услуге, што му их Јанићије пре толико година указа.</p> <p>Рано у вече Јанићије је |
| а сватовима.{S} Знаш, ружно је да ти се пре сватова догоди.</p> <p>Шта је после овога било, Леп |
| како кир-Диша и не слути о ономе што се пре десетак дана десило.</p> <pb n="82" /> <p>Кира-Мана |
| цу и зато, што је та жена и сада, као и пре, имала своје сигурне приходе.{S} Половина београдск |
| ше зазорно, да своју испрошеницу пољуби пре времена, Диша би чак и то урадио, без обзира на уст |
| но да се покори жељи свога мужа.{S} Али пре него што је пристала, отишла је кума-Думиници и кир |
| е добро намучио и нагладовао.</p> <p>Ни пре Лепосавине смрти, ни после, Маца није видела свога |
| вај разговор поведе баш сада, тако рећи пре него ли што је уцвељена удовица била у стању да ута |
| ојим калфом.{S} Јанићије је обично увек пре мајстора долазио а Диша опет није никада тако одоцн |
| ом и рекао: „Бог да је прости!{S} Један пре а други после, тек, сви ћемо тамо!“ — и тако утешен |
| е у сличноме стању душевнога немира као пре готико година, када га је кира-Анастасија оставила. |
| је или заплаче, груну Јанићија, баш као пре кад бејаху деца.</p> <p>— Бог с тобом, девојко, одб |
| жно висила на њему.{S} Дућан је отварао пре свију и затварао га после свију, те га је тако ретк |
| ај, кога је искушење савладало и отишао пре Ускрса и Четрдесетнице, тај не може да буде хаџија. |
| ј светлости, у каквој му је трептала до пре неки дан, он опет није могао да се потпуно отресе ж |
| зрелија и лепша; чинило му се, да је до пре четири дана била тек као једва растворен пупољак, а |
| по мало, вратити се на оно, што је био пре десетак и више година: постаће сиромашни крпа, неуг |
| г није био без јакога утицаја, у толико пре, што је мајстор Диша и сам имао прилике у своме жив |
| аде куда, него и сам да ућути, у толико пре, што Лепосава нарочито застаде и позва мајку, да се |
| и целивати руку Спаситељеву.</p> <p>Но пре него ли ће му поднети часни ексер на целивање, испо |
| е момку не прасне опет у памет, као оно пре неколико година, да га остави.{S} Онда, док је Јани |
| му о стричевој смрти и саветова, да што пре дође, те да прими наслеђе.</p> <p>— Ти да пожуриш; |
| ла му и „као сестра“ саветовала, да што пре свршава сватове, докле му невеста није „отишла у бу |
| стране Кајабурме.{S} Нестрпељив, да што пре изађе на обалу, попео се хаџија на крму, шаком надс |
| говори; <pb n="118" /> журио је, да што пре изиђе из ове немиле куће.{S} На пољу удахну свежа в |
| одмах опазио, како ће боље бити, да што пре оде у свој Пожаревац и да више никада не помишља <p |
| ила, те то нагна целу насеобину, да што пре стану на пут неприликама, које су већ почеле овде о |
| како!{S} И он убрза кораке, само да што пре побегне одавде, што даље од онога места, са кога се |
| а и његове удовице, журио је, да се што пре чаршија умири.{S} И тако, сви разлози били су тако |
| амбре, покрај све своје чежње да се што пре састане са оном, ради које ће жртвовати све, ипак б |
| па онда још више уситни, само да би што пре замакао за сокачић, у коме му станује кум Дума. —</ |
| му је и то досудио.{S} Да се ствар што пре оконча, томе је и сама кира-Анастасија случајно доп |
| јан, по поруџбинама.</p> <p>Они који су пре три дана видели мајстор Дишу, сад би се зачудили, ш |
| повратити стари дани, они, који цветаху пре Бенџине смрти; а кира-Думиница?{S} А ко би то знао, |
| среће да ти је мати сањала онај сан још пре шест година.{S} Сад би нам био оволики. — Одговори |
| цар Костадин није могао видети.</p> <p>Пре него што ће се дотаћи сандучета, старац изговори кр |
| е жена и куда би она смела да му ма шта пребаци!{S} А баш и када би се толико заборавила, брзо |
| је!</p> <p>Кир-Ламбре, узбуђен сузама и пребацивањима, а помишљајући на последице свега овога, |
| м а сада је и пред њом за сваку ситницу пребацивао Лепосави, па било то макар за што.{S} Лепоса |
| и оно што се по чаршији говори, поче му пребацивати зашто се туђио својих и није отварао очи, к |
| ра-Анастасијом, која му је онако срдито пребацила, но ту је осећао и неки неодређени бол од сам |
| извија час грчку час цинцарску песмицу; пребацио једну руку на Думино а другу на Дишино раме, п |
| едео је на миндерлуку доста узнемирено, пребацујући то леву преко десне то десну преко леве ног |
| Бик.{S} Са заваљеним фесом за потиљак, пребаченим ћурчетом преко деснога рамена и раздрљеном к |
| <p>У том се појави и тетка Маца.{S} Са пребаченом шамијом преко главе излазила је из мутвака и |
| иша зашкрипа зубима и јекну) њему ћу да пребијем цволике, чим га угледам.</p> <p>Са овом послед |
| и.</p> <p>— А с оним гадом лако бих ја; пребио бих му обе цеванице, само да ме није стало до мо |
| ема Јанићија од јутрос.</p> <p>Лепосава пребледе; она је најбоље знала, шта се све могло са Јан |
| е песнице у вис.</p> <p>Кира-Анастасија пребледе.{S} Што је у првом тренутку наслутила, да је Ј |
| могу, нису код мене!</p> <p>Анастасија пребледе, очи јој стадоше, а сузе у часу усахнуше, кад |
| љиво мрмљати.{S} Кир-Ламбре се устури и пребледе.</p> <p>— Куче цинцарско, ти ли ми жену одведе |
| н ратлокум и воде.</p> <p>Кир-Диша само пребледе, седе на миндерлук и тужно обори очи на своја |
| акну са Јанићијевога лица, а у лицу сав пребледео.{S} Да су ма шта друго изнели противу њега, н |
| ље.</p> <p>Али Диша, који у истини беше пребледео од учињенога дела, није имао када да му одгов |
| кора је мајстор Диша мислио, да не може преболети своју домаћу несрећу; мислио је, да од срамот |
| ако? — започе кир-Дума, а не седа, него пребраја зрна на бројаницама и пажљиво гледа у очи Диши |
| /p> <p>Најпосле, после кратких ћутања и пребрајања ћилибарских зрнаца, кир-Дума се мало искашља |
| са највећим задовољством свакога вечера пребрајао би дневни пазар и милостиво посматрао у гвозд |
| је правио туршију од белога лука, он би пребројао све главичице и строго је мотрио, колико ће с |
| о, могла се прогледати кроз прсте свака превара у трговини, а да му морални углед не пострада.{ |
| лан, хиљаду гроша!{S} И она ороспија да превари таквога човека!{S} Море, да сам ја нешто у влас |
| } А, а-ах, Дума, гомаре едно, кој да те превари?{S} Едно Диса, едно српско куче!...{S} Ух! ух! |
| био за њу, као баш сада, када га је она преварила, па чак и ножем хтела ударити.</p> <p>Лепо %ј |
| а, да ће га потпуно саломити.{S} Али се преварила.{S} Кир-Диша је овога пута одлучио, да остане |
| и дао на оваку журбу.</p> <p>И није се преварио.{S} Хаџи-Зосим га је нарочито тражио, да му са |
| ове у дућану без икакве бриге, да ће га преварити.{S} И баш са тога гледишта он се јако плашио, |
| жила и побила.</p> <p>И то ново осећање превлада.{S} Уместо одговора она га погледа ведро и прк |
| р-Дишина домаћа невоља учинила је читав преврат у његовим погледима.{S} Колико је патио од туге |
| онекле сносила све то, али, кад и њојзи превре, она му једног дана тако <pb n="177" /> одлучно |
| посава слушали су и од времена на време превртали свету утвар.</p> <p>— Ето, ја сам урадио све |
| али ко је мислио на то?</p> <p>Те ноћи превртао се мајстор Диша у постељи врло дуго.{S} Из очи |
| је нападне речима, да јој каже како је превртљива; али све то запе у грлу, које му се на пакос |
| ице, па, када се ове готово усијаше, он превуче њима дуж Лепосавине кичме.</p> <p>Болесница ври |
| се сложно и, где год су њезине устабаше прегле, чаршија је за њима, као један човек, ишла.</p> |
| <p>А када кир-Диша зађе и у подрум, да прегледа туршију, кира-Анастасија стрча са доксата у му |
| односи болести као руком.</p> <p>Хећим прегледа озбиљно болесницу и неколико пута одмахну глав |
| ка Маца о своме врату.{S} Кад је хаџија прегледао све рачуне и уверио се о неоспорној савесност |
| о задовољан својим успехом и свом силом прегнуо да утростручи свој капитал, те да се и у томе и |
| {S} Овога пута престао је да се са њоме прегони; до младине има још девет дана, а то ће му бити |
| адића, са којим се као девојчица толико прегонила и од кога је често плачући бежала.{S} Дође јо |
| ило без ове веселе женице, ради које је прегорео кира-Ману и оставио да у кући кришом уздише и |
| кога сарањује, као да у овоме часу баца прегршт земљице на покојника.</p> <p>А тај покојник бил |
| је тешила кира-Ману, која је тога дана, пред зору, добегла куму и куми, готово у самој кошуљи и |
| одине по једно.</p> <p>Мајстор Диша би, пред оваквом перспективом, затворио очи и са пријатним |
| м зраком.{S} Био је у Еврејској Махали, пред једном баштом где су се еврејске девојке искупиле |
| ој својој појави и он се, сад први пут, пред том сликом снеби.</p> <p>— Ко би и на то мислио? — |
| ћуташе и замишљено гледаше у ону икону, пред којом се Маца побожно крстила.</p> <p>— Копље!{S} |
| наже над огњиште и поче пирити у ватру, пред којом су били престављени лонци и рантлике.</p> <p |
| он се одлучи, по што по то, да оде.{S} Пред текијом није било никога а у самој текији затече д |
| абуне, застаде, да се обазре где је.{S} Пред њиме је треперило широко Дунаво а за њим се чула л |
| оје рођене капије, и он пожури даље.{S} Пред ћор-Ахметовом кафаном угледа како из једнога фењер |
| ота, а по који пут и забуна у глави.{S} Пред кућом му се баш заврте и он се мало поведе у стран |
| лице у јастуке и поче нагло јецати.{S} Пред очи јој изиђе све, шта може сада очекивати.{S} Ниј |
| журио је Јанићије кући Лепосавиној.{S} Пред кућом застаде изненађен, јер из баште, баш под шир |
| p>Али мајстор Диша не чу ово питање?{S} Пред његовим очима лебдела је само прилика оног набрекл |
| о прстен кира-Анастасији и бацио јој га пред ноге, удовица је са страхом погледала у Јанићија; |
| о лако.{S} Ено је у соби, спрема се, да пред свога домаћина не изиђе постидна.</p> <p>Диши игра |
| ашије се у крпу, па се онда да жени, да пред сан три пута помирише, а после да то носи у недрим |
| весело и даде знак својој домаћици, да пред госта донесе распаљене наргиле.</p> <p>— Много, ки |
| нићије отишао, тешко да је и опажао, да пред њим стоји престрављена Анастасија.</p> <p>Анастаси |
| веду тетка-Мацу и мајстор-Дишу, па онда пред целим народом да метне поред себе тетка-Мацу, а св |
| запањио, пезевенк бре, као да је мечка пред тобом?! — узвикну мајстор, кад опази како му шегрт |
| осавина прилика једнако му се истављала пред очи; и ма колико му та живахна појава била пријатн |
| е стрепила од њене љутине, да је морала пред њезиним разлозима устукнути.</p> <p>Када је Маца и |
| ицом и дукатом на челу дочекала, изнела пред њих свакојаке посластице, па се сада све заједничк |
| /p> <p>Пустињака су затекли на коленима пред оним сандучетом.{S} Он је баш тада довршавао молит |
| окупати! — одговори Маца и залупи врата пред носом зетовљевим.{S} Диши не оста друге него да оч |
| је га мимоишла.{S} Све до првога сахата пред акшам Јанићије је забављао госте час песмом, час м |
| ед голом турском сабљом, као овога пута пред појавом мајстор-Дишином.{S} Није то било од каквог |
| p> <p>Готово посрћући и не видећи ништа пред собом, он је час брзо час успорено, како су га кад |
| ли су пред тетка-Мацом као немирна деца пред коју је учитељ изненада искрснуо.</p> <p>— А да је |
| а, а руке склопи пред њим, као грешница пред иконом.{S} Ништа није била у стању да проговори, у |
| и, кад тад платити! — издаде се једаред пред шегртима, кад Ламбре изиђе из дућана.</p> <p>Једно |
| њој стаде тако тешко, да у мало не паде пред олтарем.{S} Била је бледа у лицу.</p> <p>Но то је |
| p>— Па сад? — запита преплашено и стаде пред Мацу као укопан.</p> <p>— Сад, шта да Бог — одгово |
| једва растворен пупољак, а сада ето где пред њиме стоји потпуно развијена ружа.</p> <p>— Шта ни |
| где је у ово доба најмање света, стиже пред своју кућу.</p> <p>Али кад пружи руку, да ухвати к |
| најпосле и певао и мукао толико, да је пред вече узбунио говеда, која се с паше враћаху.</p> < |
| p>Да му није било баш најлакше, када је пред запаљеним свећама и евангелијем дигао три прста у |
| ила свећицу од једне паре и запалила је пред иконом са уобичајеним уздахом: „Јово, теби свећица |
| рани.{S} Није могао да се уплеће, па је пред мајстором ћутао; али, кад је био сам у мутваку, он |
| нићије и оптрчавши целу башту донесе је пред тетка-Мацу и, збуњен, као да је бекријску чашу иск |
| да је бекријску чашу искапио, спусти је пред њу.</p> <p>Лепосава збуњена и изненађена, а Јанићи |
| о и освежавао на истрајан рад, лежао је пред његовим ногама као огромна архитектура, коју је ма |
| свога старешину.{S} Мајстор Диша му је пред шегртима наредио, да пази на радњу и што чешће у д |
| у кир-Ламбрину, по обичају изу јеменије пред вратима и у танким мествама уђе у собу.</p> <p>— К |
| } Чуо је како је кир-Дума стао да псује пред Јанићијем мајстор-Дишу и да прети, како ће му радњ |
| ила из собе.{S} Када су зурле запиштале пред њезиним капиџиком, она је још гдешто довршавала по |
| којима би милије било, да су оне зурле пред њиховим капиџицима писнуле.</p> <p>А за то време к |
| бом, а све до куће да говориш: „Здравље пред кућу, болест из кућу“.{S} А кад дођеш кући, прво д |
| астасије.{S} Мајстор Диша послао цигане пред удовичину кућу, да јој навести сутрашњи дан њихова |
| рамоћена удовица клела се на све начине пред Думом и Ламбром и њиховим женама, како јој ништа н |
| ! — уздахну побожни хаџија бројећи паре пред ковчежићем.</p> <p>— Штета, што није за продају!</ |
| ле бројанице за леђима, стао кир-Ламбре пред мутвак, а нека неодољива мржња према жени толико г |
| н шегрт и старао се свим начинима да се пред својом савешћу оправда за своје ћутање.{S} Али то |
| , да му ваља ма што предузети, те да се пред светом опере и своје непријатеље изобличи, доводил |
| ћи и меси посластице.{S} Мило јој да се пред гостима похвали поклоном, а још милије, што ће, по |
| себе: зашто да уради тако, зашто да се пред свима обрука!</p> <p>— Иде! — рече у себи, кад угл |
| ге без које се може бити.{S} А да би се пред Дишом и својом савести оправдала, увек је износила |
| Шта велиш? — запита Диша и забезекну се пред гласом, коме се ни у сну није надао.</p> <p>— И др |
| ла, запе у грлу, и њему се учини, да ће пред шегртима зајецати, ако је запева.</p> <p>— Нема ле |
| ратосиља.</p> <p>Мајстор-Диши се смрче пред очима, кад помисли да се и његова жеља може оствар |
| Диша, коме, после овога разлагања, пуче пред очима сва дубина хаџијскога значаја, стеже срце и, |
| је био и шта је радио, само би још више пред Лепосавом утврдио колико је немоћан, да на своју р |
| то га је ова мисао све већма освајала и пред очи му изводила кира-Анастасију у оној јасној и ми |
| Пре се уздржавао пред Мацом а сада је и пред њом за сваку ситницу пребацивао Лепосави, па било |
| варош, идем на вилает, там да плачем и пред иконе да кунем тебе Ламбре, зашто ме даде на оно к |
| pb n="21" /> силна изненађења занемио и пред проводаџијама стајао заципљен, као онај пањ на ком |
| а се пољубимо! — чу се Јанићијев глас и пред крчмом наста љубљење, које циганска ћеманета праћа |
| еље, запишташе зурле и затутњише гочеви пред кућом кира-Анастасије.{S} Мајстор Диша послао цига |
| о преплашена; када су је у цркви довели пред младожењу и метнули им венчила на главу, њој стаде |
| се Дишин шегрт не би толико забленуо ни пред голом турском сабљом, као овога пута пред појавом |
| о, тако молећиво погледа, а руке склопи пред њим, као грешница пред иконом.{S} Ништа није била |
| у глави и модри колути почеше му играти пред очима; а кад подиже очи тавану, њему се <pb n="119 |
| осим и дубоко се поче клањати и крстити пред једном иконицом у соби.{S} Тиме је он исказивао за |
| а да хукнеш за њоме.</p> <p>Жена спусти пред ноге дервишеве четири „карантина“<ref target="#SRP |
| што им је Диша даровао, и тако светлећи пред собом, опростише се са домаћинима и изиђоше на ули |
| о није била кадра ни за живу главу рећи пред кир-Ламбром, чију је вољу увек сматрала не друкчиј |
| се за поздравима људи и не застајкујући пред дућанима својих познаника и не бришући онај зној ш |
| .{S} Тек после испита, када су младенци пред свештеником, законицима и грко-цинцарским званицам |
| сији, толико му је било тешко изићи јој пред очи овако сплетен и немоћан, да ствар што боље изв |
| десет и дваест пути понављао, а просјак пред вратима понизно чекао, он би се пропео на прсте, б |
| која се борила не само за свој опстанак пред моћном и умешном грчком чаршијом, него да потпуно |
| мм се с очију; не искупљај ми комшилук пред кућу.</p> <p>— Нека се искупи цео свет, не марим! |
| чи му се, и он тресну сахан са кадаифом пред ноге кира-Манине, па као смушен полете капиџику и |
| оже, и готове јеменије, које су вас дан пред дућаном висиле, па већ почео спуштати ћепенак, кад |
| а совру, већ онолики број, колики је он пред ручак означио.</p> <p>Али што се тиче новца, ту је |
| бијала снажна набрекла прса, ишао је он пред друговима и свирачима.{S} Код једне крчме заустави |
| ава маши очима руци Дишиној, коју је он пред њом у вис уздигао.</p> <p>— Ово теби; ти да га нос |
| је ма за што викао.{S} Пре се уздржавао пред Мацом а сада је и пред њом за сваку ситницу пребац |
| {S} Није знао ни сам, кад је пре стигао пред капиџик мајсторове куће.{S} Покуша да уђе, али кап |
| у и, кад су у вече сели за совру, казао пред Лепосавом и Мацом: „Још две године да ме овако пос |
| Јанићије, који је до овога часа стојао пред газдом као на угљевљу.</p> <p>— Шта велиш, бре?</p |
| .</p> <p>Јанићије је такође немо стојао пред овом очајничком приликом, оборио је и он очи, па и |
| екне.</p> <p>Међутим, докле је он чекао пред доксатом и задовољно тамо амо ходао, из собе се за |
| у је кир-Дума живо <pb n="43" /> сликао пред очима мајстор-Дишиним, није остала без свога утица |
| , који је сад узео од чочека деф и стао пред невесту и жене около њих, па, докле чочеци певаху, |
| .{S} Пожурио је кући, али, кад је дошао пред капиџик и чуо оно нарицање, застаде за неколико ча |
| ије сам, распомами се па се улете право пред очи Јанићијеве, стеже песнице и сав трепћући од љу |
| ше кајао, што <pb n="78" /> је попустио пред њезиним сузама и претњом, да ће у Дунав скочити.</ |
| ре покаткад из каквога присенка искочио пред њу, да је преплаши.</p> <p>И то одушевљење имало ј |
| хтијану.</p> <p>Сутра дан изиђе одлучно пред мајстора.</p> <p>— Мајсторе, хоћу да идем.</p> <p> |
| рвело на капиџике.</p> <p>— Аман!{S} То пред кира-Анастасином кућом?</p> <p>— Удаје се.</p> <p> |
| изазивачки, да се овај чисто забезекнуо пред тим изразом.</p> <p>— Срамиш се од звезде и месеца |
| чисто као нека душевна потреба, да бар пред зидовима и јеменијама јасно изрекне њезино име, ка |
| ову навалу мисли, ишао је Јанићије ногу пред ногу кроз кривудаве сокачиће, кад се на једноме уг |
| е сандуку.{S} Кад их разгледа, изиђе му пред очи све што му је дервиш саветовао, па онда и оно, |
| вади кесу за појасом, одмота је и метну пред светога човека четири гроша; поздрави га, а дервиш |
| оде у Витлејем и, баш кад се у Вертепу пред јаслама молио, расклопи се земља и из ње се промол |
| веснога дела, <pb n="185" /> стојали су пред тетка-Мацом као немирна деца пред коју је учитељ и |
| к искида, издроби, пљуну на њега, просу пред собом и згази ногама.{S} Да му Лепосава беше под р |
| ика носим у цркву тамњана и палим свећу пред Богородицом и метанишем, само да вама да деце а ме |
| овај запис, што ти га дадох, да метнеш пред зору у нову зелену чинију; пре зоре да захватиш во |
| ткидао од својих и жениних уста!</p> <p>Пред тако снажним разлозима мајстор Диша је попустио; а |
| ју при раду око антерије везује.</p> <p>Пред кућом Дишу изневери кураж.{S} Кад хтеде да се попн |
| а искате ви? — викну изненађено.</p> <p>Пред њим стајаше девојчица около својих тринаест година |
| но гледати.</p> <p>— Е то сам хтела, да преда мном отвориш уста и да мене запиташ.{S} Гледам са |
| ла шта јој Јанићије говори.{S} Она паде преда њ на колена, ухвати га за рукав и поче јецати.</p |
| није му остало ништа друго, него да се преда судбини, па да га она на својим леђима изнесе.</p |
| Није му дакле остајало друге, већ да се преда слепо случају, нека га носи куда је њему драго, н |
| Јанићије, збуњен девојачким нападом.{S} Предавао је ствари а зачуђено је посматрао сву ову весе |
| паклу. — И молитве, којима се скрушено предавао с уверењем, да му свака од њих скида по један |
| потомства, које ће, с колена на колено, предавати један другоме „шилт“, на коме беше исписана л |
| убина хаџијскога значаја, стеже срце и, предавши се потпуно разлозима хаџи-Зосимовим, набави ку |
| не хтео, обикну на свој нови положај и предаде се потпуно вољи ове девојке, у коју је, кад год |
| алу лоптицу, па то уши у једну крпицу и предаде му.</p> <p>— Узми и хаирли!{S} Дошао си без дец |
| ! — рече што је могао нежнијим гласом и предаје јој огрлицу од педесет великих, златних махмуди |
| злено гледала у свога мужа и тако му се предано одала, да хаџија, и ако осећаше потребу да се н |
| ао никога свога; а тетка Маца, којој је предао Ламбрине хаљине, била је за његове године и суви |
| к.</p> <p>— А да сам оне Ламбрине дреје предао онда кира Мани; или да сам их сачувао до повратк |
| на путу, примио га и довео у Београд и предао газда-Диши на занат.</p> <p>А код газда-Дише ниј |
| Дише, који се у Јерусалиму већ у велико предао побожноме опхођењу светих места, бденисању и пос |
| га ексера, који је своју чудотворну моћ предао и ономе памуку, у коме је лежао.</p> <p>И од чес |
| окле још и не мишљаше, да ће је судбина предати мајстор-Диши.{S} Па и овај Јанићије Бик, чији с |
| >Обе куме овеселише се.{S} Кира-Мана је предвиђала да ће се у кући повратити стари дани, они, к |
| уздахну.</p> <p>Није се осећао побеђен; предвиђао је он, да га мајстор неће лака срца пустити; |
| без речи, оборио главу на груди, тешко предисао и слушао, како му срце на махове удара, да про |
| лук, завали се на узглавље и поче тешко предисати.{S} Тупо шуштање у глави и модри колути почеш |
| да мало одахнем! — одговори тетка-Маца предишући и са оклевањем, које у овој прилици само надр |
| кафе, у кир-Ламбриној кући, одбацио је предлоге Ламбрине, или, боље рећи, одложио је, да се на |
| не би тешко, да одмах започну са својим предлогом.{S} Да ли је кира-Анастасији у опште годило д |
| он није могао ни помислити да тако што предложи Маци.{S} Да је бар удовац, али пуштеник — е, н |
| амо плачна и очајна остала, беху једини предмет његових збуњених мисли.{S} Њу да види, њу да ле |
| „артикле“ убацивало једно лице; јер по предметима, почињући од бакалског и болтаџијскога па до |
| <p>Чудотворна хамајлија сада је постала предметом, који је заинтересовао многу Лепосавину позна |
| на бојазан, да ће <pb n="93" /> постати предметом свих ћепенака у чаршији; његовим ће именом же |
| у левоме куту доње уснице, постала већ предметом једне песмице на грчком језику.</p> <p>Није м |
| исица са калпаком на глави, како чучи и предњим шапама држи кожу од неке друге лисице.{S} По он |
| ретрнуо, па и сам као <pb n="108" /> да предосећа неки тешки услов, па само трепће и гледа у оч |
| тако молебно и скрушено, као човек који предосећа да му од тога цео живот зависи.</p> <p>— Ето, |
| да.{S} Ни сама не знајући зашто, она је предосећала и слутила нешто нејасно, нешто што ће се ск |
| оћи није могао тренути од неког немилог предосећања; чинило му се, ако одмах не крене на пут, д |
| када је већ то обећање дао и када му је предосећање казивало, да је долазак газда-Дишин ту на п |
| је покушао да јој каже, увек га је неко предосећање задржавало.{S} Једнога дана зажмуре и повер |
| да започне о главноме.{S} Кир-Ламбре је предосећао већ, да је нека друга, много важнија мисао д |
| у смех, а и Лепосава се зацени од смеха представљајући, како би то изгледало да се Диша оженио |
| здани и ведри, детињи смех, — када поче представљати шетњу о месечевој младини, онако како је т |
| ј се не откупи лако.{S} Јанићију је тек предстојала судбина.</p> <milestone unit="subSection" / |
| се море утишало и хаџија укрцао у лађу, предстојало му још једно непријатно искушење.{S} У Галц |
| колико врло крупних пилула.{S} А за тим предузе да болесницу доведе к свести.{S} Наредио је да |
| за вечером наместо вина пио.{S} Маца је предузела домазлук, неговала она три сирочета, па, приб |
| p> <p>Тетка Маца је увиђала то, па је и предузела кућу у своје руке толико, да хаџи-Диша није в |
| ше од оних, који олако напуштају што су предузели.{S} Место да устане, он поче на широко описив |
| верио чак и главни разлог, чега ради је предузео тако далек пут, и хаџи-Зосим са највећом одано |
| се не сме оклевати и да му ваља ма шта предузети, те да за времена спречи Јанићија у његовом и |
| о је свесно, да му ваља што енергичније предузети против клевете; али, ма шта да започне, он ће |
| отив, и сама помисао, да му ваља ма што предузети, те да се пред светом опере и своје непријате |
| д свега тога, сад више није знао шта да предузме.{S} Он је већ гледао у мислима како његов кир- |
| затвори се у собицу, да премишља што да предузме.</p> <p>Нема сумње, да би кир-Диша, као и мног |
| есечина.</p> <p>А Лепосава га је и сада предусретала отворено и, у колико јој то допушташе нови |
| са свима оним слаткишима и сестринском предусретљивошћу претегла, искрсао би на ново нов непри |
| кума, а како су већ били од својих жена предусретнути као прводаџије, тако им и не би тешко, да |
| нтерија да се у свима димензијама као и пређе распиње.{S} Шта више сад је, (разуме се у пратњи |
| ећао према њојзи онако исто љубав као и пређе, па, ако се може рећи, и више, у колико се уз ту |
| неизвесности претрну.{S} Но то га брзо пређе, кад угледа расположено и озарено мајсторово лице |
| епосава се збуни, али је та забуна брзо пређе, узе јеменије и стаде их разгледати.{S} Јанићије |
| и.</p> <p>Може се помислити, шта је све преживео Јанићије за ово време!{S} Час по час сагибао с |
| нису помрли од глади.</p> <p>Дан из дан преживљавао је нове тегобе: надао се, плашио, срдио, на |
| толишно, да је свети човек са највећим презирањем, у место њему да одговори, запитао хаџи-Зоси |
| о толико несносан, да га је из дна душе презирао.{S} А што није учинио крај са собом, ваљало му |
| <p>Лепо %јо осећао да би требало да је презре, да јој се освети, да је уништи; али у исто врем |
| а поднесе све, па макар га цела чаршија презрела.</p> <p>Устаде и безобзирце истрча из авлије н |
| {S} Ела, удрите! — рече му пркосно и са презрењем баци на њега један крвнички поглед.</p> <p>Ма |
| прилазити оној нацији, која је са таким презрењем гледала на јучерању рају, како сада тежи не с |
| је и некомшије, које је толико година с презрењем дочекивао и увек држао у пристојној даљини од |
| асмеја се пакосно Лепосава и погледа га презриво.{S} Тај поглед га жацну и он од једном осети д |
| ала, што јој се муж вратио, а сада тако презриво.</p> <p>— Мори, немој да се нећкаш; право је д |
| <p>— Пеки, пеки, не је тешка работа! — прекиде га дервиш — До године, кад дођем, ти да ме доче |
| тасија...</p> <p>— Е, е, сад ћу, сад! — прекиде јој Ламбре реч. — Сад ћу, одма ћу!... — и тисну |
| ре, шта ти је наспело да идеш одавде? — прекиде му мисли Лепосава и погледа га преко рамена.</p |
| рао из нова започињати, да га у раду не прекиде кира-Анастасија, која у тај пар уђе у дућан.</p |
| живље и много веселије, све докле их не прекиде Канче, која у тај пар уђе, да им јави за долаза |
| еш... рече полугласно Диша, али одмах и прекиде, јер се уплаши и од саме помисли.</p> <p>— А шт |
| не хтедне ли?...{S} Овде му се помисао прекиде и он се стресе...</p> <p>— А је ли ти, море, шт |
| он му га мора вратити, те на тај начин прекинути и последњи кончић, који га је опомињао на јед |
| кућа, ти, зевзек, бре!</p> <p>Кир-Диши прекипе и са узмахнутим песницама полете, да је удари.{ |
| си читав! — узвикну Јанићије, и како му прекипе, отисну од себе Думу тако силно, да овај полете |
| и дирао га за оно.{S} Јанићију је тада прекипело и добро је одаламио Лепосаву, а она, бранећи |
| , — замеће она и измиче рантлику, да не прекипи — уморила се, па мало седох.</p> <p>— Хајде, ха |
| Јанићију мало час казала.</p> <p>Сузе и преклињање њезино, ма да су донекле утицале на Јанићија |
| истри.</p> <p>Анастасија га је сузама и преклињањем задобила, и он је, у тренутку душевне слабо |
| да ће му жена ударити у плач, да ће га преклињати да је не убије и да јој погрешку опрости.{S} |
| но одевен пратио је у стопу, а од туда, преко баштенскога зида, сву ову „литију“ посматрала кој |
| би заменила другим, свежијим китицама, преко зида баченим.</p> <p>И сам Бог знаде, докле би ов |
| е трунчице замесе читаво брдо препреке, преко које мајстор Диша не би могао прећи.</p> <p>А док |
| омити.{S} А дебели курјук плетене косе, преко које је слазила модра бареш-шамија, дотицао је св |
| S} Дошао је из срб-вилајета, хеј, тамо, преко мора на сто конака, где сунце залази.</p> <p>— Зн |
| шаке.{S} На те даске метала се асура, а преко ње постеља.{S} То се место називало: душема.</not |
| прекиде му мисли Лепосава и погледа га преко рамена.</p> <p>— Не могу више! — одговори Јанићиј |
| — рече Лепосава и ђаволасто га погледа преко рамена.</p> <p>— Па знаш како је — одговори Јанаћ |
| — прихвати једна између њих, забрађена преко феса шамијом калемћарком.</p> <p>— А ти знаш нешт |
| ао перце до појаса и шале ради три пута преко собе пренео.</p> <p>— Ба! — узвикну Бик -— то и ј |
| каже, то је говорила мајци, а он јој је преко мајке одговарао.</p> <p>Тетка-Маци није се свиђал |
| на једној дафини, чије се гране повиле преко авлијскога зида; ласте су стреловито пролетале ти |
| реме удовиштва с тешком муком прелазиле преко прага и ревносно бацале сумњиве погледе на онај м |
| сао испао кир-Думи за руком; али Ламбре преко те помисли претрча као бос преко жеравице.{S} Да |
| е од врло фине и танке коже; навлаче се преко чарапа, па се тек преко њих спољна обућа навуче.{ |
| за ово време!{S} Час по час сагибао се преко <pb n="149" /> ћепенка и гледао од куда ли ће тек |
| пео да од силног журења одахне, прелете преко авлије, заригла капиџик, па за неко време престај |
| сте ви хтели да прескочите код удовице преко зид и кад вам је шегрт подметнуо леђа, да се попн |
| ји се са девојачким гласовима разлегаше преко зидане ограде, све га то поче на ново да заноси, |
| његову главу, да му се језик спотицаше преко сваке речи, те не мога да искаже шта хоће.</p> <p |
| а јој кроз најживљу шалу и смех прелети преко лица нека тамна сенка; у такоме случају уозбиљила |
| ну духом; више није смео да долази кући преко дана.{S} Ручак су му доносили од куће шегрти, пре |
| .{S} Јанићија не збуни ово, он прескочи преко зида и лагано, као мачка кад вреба, довуче се изм |
| оже; навлаче се преко чарапа, па се тек преко њих спољна обућа навуче.{S} Кад човек хоће у собу |
| а.</p> <p>— Е, де, не плачи!{S} Не идем преко света; вратићу се.{S} Него онако да чиниш, знаш?< |
| /p> <p>— Ама кир-Дума, куд ја да скачем преко зида; зар у ове године и овако...</p> <p>— Како в |
| меном.{S} Мајстор Диша прелете погледом преко овога шаренила од жутих и црних печата, па онда б |
| и тетка Маца.{S} Са пребаченом шамијом преко главе излазила је из мутвака и пошла софри.</p> < |
| немилостива рука живота удариће будаком преко мртвих, расплашиће сетне тичице, што се овуда гне |
| уздахну дубоко и, покривши се јорганом преко главе, три пута се прекрсти.</p> <p>— Шта ти је, |
| м фесом за потиљак, пребаченим ћурчетом преко деснога рамена и раздрљеном кошуљом, кроз коју су |
| ав изубија. — Можда би он и опет прешао преко зида, ама кира-Анастасија се у томе часу пробуди |
| ао најдраже благо до данас чувао, носио преко дана за појасом, а када је легао, отварао кутијиц |
| и својом слабачком светлошћу преливало преко црне иконе у углу.{S} Чинила је све, само да не м |
| Ламбре преко те помисли претрча као бос преко жеравице.{S} Да оде у Галац, да се растави од Ана |
| у доста узнемирено, пребацујући то леву преко десне то десну преко леве ноге, а од времена на в |
| о је промолио главу и пружио једну ногу преко прага, тако још стоји држећи руком за кваку.</p> |
| ребацујући то леву преко десне то десну преко леве ноге, а од времена на време забринуто је трљ |
| хну.</p> <p>Дани за данима протицали су преко мајстор-Дишинога крова много брже, него ли што су |
| и онда, а са гранчица, што се надношаху преко зида, стресао се по који пожутели листић падајући |
| шиће сетне тичице, што се овуда гнезде, прекопаће оронуле гробове, и од овога тужног, запуштено |
| међу нас! — бранили су се Грци од оног прекора.</p> <p>А кир-Дума, коме је највише бучала глав |
| би; Диша је скрушено очекивао на бујицу прекора, али тетка Маца још ћуташе, тек по који пут што |
| /p> <p>— Улази у дућан!</p> <p>Јанићије прекорачи праг страшљиво и нађе се очи у очи са мајстор |
| ично пријатна.{S} Од када себи није она прекорачила прага ове авлије, управо од када је престал |
| на сваку пару пазио, није никада ногом прекорачио кафанскога прага, тако и није могао брзо саз |
| S} За девојку знаш да је твоја, неће те прекорети првим мужем; па децу да ти рађа, сваке године |
| жена нероткиња, којима су већ дотужали прекори и искосо погледање њихових мужева.</p> <p>Кир-Д |
| та... одговори Лепосава кроз плач чисто прекорно и исприча цео догађај између ње и Канчета.{S} |
| танкога писка са зурла, као да то пишти прекором душа њезина покојника.{S} Лепо јој се учини, д |
| чији зидови беху као у каквој трговини прекривени многобројним иконицама.</p> <p>У ћелији је о |
| ад Маца доврши ово, диже се са седишта, прекрсти се и скромно се поклони икони у куту.</p> <pb |
| ди Бог с нама, шта ме сад опет снађе! — прекрсти се Диша од чуда, кад опази ову неверицу. — Ама |
| буди Бог с нама!? — учини и од чуда се прекрсти.</p> <p>— Шта је?... запита Диша, кога овакав |
| ши се јорганом преко главе, три пута се прекрсти.</p> <p>— Шта ти је, те не спаваш? — прогунђа |
| ло запрепашћено.{S} Она се од чуда само прекрсти и поче се заклињати својим јединчетом, како је |
| Диша се, кад спомену Божје име, побожно прекрсти.</p> <pb n="218" /> <p>— А где је Јанићије?</p |
| било ноћас?{S} Ето: код фудул-Стаменке прекужио је један <pb n="110" /> тежак час.{S} Кира-Ана |
| илу.{S} Лепосава је седела према њему и прела чарапе и, кад он ово рече, мало застиђено погледа |
| јутра, када им мужеви оду у дућан, или прелазила кроз баштенски капиџик њојзи или ова кира-Дум |
| у јој за време удовиштва с тешком муком прелазиле преко прага и ревносно бацале сумњиве погледе |
| нићије из чежње и страшљивога очекивања прелазио у наглу срдитост, па му се чинило, да би сад у |
| м руком руши!</l> <l>Здје, у гробу, мир прелестни влада,</l> <l>А над гробом у тузи се гуши</l> |
| амбре успео да од силног журења одахне, прелете преко авлије, заригла капиџик, па за неко време |
| им и арапским писменом.{S} Мајстор Диша прелете погледом преко овога шаренила од жутих и црних |
| ћије се, у добар час, саже, те га калуп прелете и у мало што не погоди једнога пролазника, који |
| да се у згодном часу сагне, како би га прелетео калуп, ако би се газда Диша бацио за њим.</p> |
| купо је! — уздахну Диша, коме у тај пар прелети у памети, колики је све пут претурио и што се д |
| ало је да јој кроз најживљу шалу и смех прелети преко лица нека тамна сенка; у такоме случају у |
| ? — запита Лепосава и радознало поче да прелеће очима по кајику, који се све више ближио.</p> < |
| е већ давно напуњене тестије под лулама преливају, докле се они живо о овоме или ономе разговар |
| вописним шалварама и јелечићима, што се преливају јасним шаренилом, те ти изгледа као да је из |
| пуцкарало и својом слабачком светлошћу преливало преко црне иконе у углу.{S} Чинила је све, са |
| дба са лепом Гркињом начинила је потпун прелом у животу кир-Дишином.{S} Све се то опажало и у д |
| ку, за који би страховали да ће се сада преломити под теретом широких и пуначких плећа.{S} И ет |
| у чаршији уживао леп углед, а у цркви, према митрополитовом столу, имао свој сто, могла се про |
| с њим! — шапутао је и расејано гледао, према јутарњем сунцу, на западни поруб, тамо, од куда с |
| исприча све њојзи него ли њеноме мужу, према коме је осећао велики решпект. — Тако је он прича |
| у, коју је на два места ножем пробо.{S} Према њему чучнула некаква жена и држи на крилу болесно |
| и према својим шегртима, сад нећу ни ја према теби.{S} Удрите!</p> <p>И не би га оставио, све д |
| родитељску идилу.{S} Лепосава је седела према њему и прела чарапе и, кад он ово рече, мало заст |
| еци, као што беше грех његових родитеља према њему.{S} Међутим грчко-цинцарске кћери некако нис |
| бре пред мутвак, а нека неодољива мржња према жени толико га захвати, да му изгледаше <pb n="10 |
| <p>Ма да је кира-Анастасија, из обзира према покојном Кир-Бенџи, који се за живота збринуо, да |
| којим је мало час рибу порила, и стаде према разјареноме супругу.</p> <p>— Ела-те, ако искате |
| вери, да никога нема, приклопи их, седе према зету и поче га важно гледати.</p> <p>— Е то сам х |
| n="74" /> положају треба сад да се нађе према своме газди, а у каквоме према газдарици.</p> <p> |
| е то још и којекако поднело, само да је према кира-Анастасији могао бити мало-мало равнодушнији |
| се нађе према своме газди, а у каквоме према газдарици.</p> <p>А када би било бар кога, коме б |
| ицима своја утанчана чуства и поштовање према светој земљи.</p> <p>И зато је носио за вуненим п |
| и то, у осталом, није чинио он из мржње према своме шегрту, већ из виших педагошких принципа, к |
| и несаломљено; враћао се својој љубави према неверној жени.{S} Шта више, њему се тек сада, пос |
| „грцко“, поткупи три прста, па их пружи према мајстор-Диши, као да је невеста, коју му нуди, цв |
| љено прате извијање гипких чочека, који према њима, уз пратњу циганских дефова и песме женскога |
| свога газду.</p> <p>Мајстор Диша стоји према њему, пипа се по појасу и све хоће нешто да каже |
| ајстор-Дишу.</p> <p>— Ниси имао милости према својим шегртима, сад нећу ни ја према теби.{S} Уд |
| осетио оно сажалење, које осећамо увек према грешнику, када се искрено каје.{S} Али сад, када |
| де од некуда кир-Диша, и, када се један према другоме нађоше, стадоше као укопани.{S} Кир-Диша, |
| е, толико је и на даље остао равнодушан према свему осталоме у приватноме и јавноме животу.{S} |
| о око ње догађа, седео је нем и поражен према Јанићију и обојици шегрта, који су напустили поса |
| живања, пошто му је укус био јако склон према облим, загрљастим рукама, витом врату, набреклом |
| верен о неверству женином, он је осећао према њојзи онако исто љубав као и пређе, па, ако се мо |
| ска питомост, коју је показивао не само према себи равнима, него чак и наспрам просјака. <pb n= |
| стави, што је, у осталом, чинио он само према угледним људима грчке народности.</p> <p>— Кафа ј |
| а и Ламбре стојали су у соби сами једно према другоме; она намргођених обрва а он оборена чела, |
| начин опомене на мало већу пристојност према своме мајстору, али у исто време њу је обузимало |
| се скупи под грло; неодољива одвратност према својој жени, па чак и мржња, као да је она свему |
| по турском адету и седе на једну асуру према њему.</p> <p>— Болан ли си?</p> <p>— Нисам болан |
| бити произведен за калфу.{S} Еснафи су према млађима имали такав правац и он се морао поштоват |
| Српкињу, али то би био онакав исти грех према будућој својој деци, као што беше грех његових ро |
| А да је удаду за Србина, то би био грех према покојнику, који је Србе, као и сви Грко-цинцари, |
| над сваким <pb n="200" /> од њих изврши преметачина, те да се види, ко је крађу извршио.{S} Сад |
| па се чисто смрзао, држи прстен у руци, премеће га и загледа и очекује, неће ли му газда казати |
| ија почео узнемирено и помало љутито да премеће бројанице по руци, упаде шегрче у собу.</p> <p> |
| стргло из руку и почело као лопта да се премеће, скаче и шкљоца зубима на своју мајку.</p> <p>— |
| Ова ме деца скупо коштају! — уздисао је премећући бројанице и по вас дан срачунавајући шта га с |
| ађа. <pb n="61" /> Заборавио где је, па премислио да му се лопови увукли у кућу, те у мало што |
| у свој дућан, и затвори се у собицу, да премишља што да предузме.</p> <p>Нема сумње, да би кир- |
| не.{S} Сад више није био способан ни да премишља о својој несрећи.{S} Малаксао, под притиском б |
| буђен.{S} Хаџи-Диша не даде јој дуго да премишља.{S} Лице му је било врло расположено, готово н |
| а, какву му је неправду учинила.</p> <p>Премишљајући, управо осећајући у себи сву ову навалу ми |
| му је све учинила?</p> <p>Дуго је тако премишљао.{S} У мислима је гледао већ, како га носе на |
| </p> <p>Три дана је мајстор Диша крупно премишљао и овај сан, или боље рећи Мацино виђење, на с |
| о плете за њу и мајстор-Дишу и срце јој премре, када помисли да може постати мајстор-Дишиница и |
| га, што је и сам почео увиђати, како је пренаглио, кад је прстен вратио само зато, што му је не |
| маћинов.{S} Један део домаћинових права пренео је мајстор Диша на своју пуницу, дао јој је пуну |
| појаса и шале ради три пута преко собе пренео.</p> <p>— Ба! — узвикну Бик -— то и ја могу.</p> |
| о, куд си се замислила?</p> <p>Лепосава прену и збуњено скочи, као да је ухваћена у нечем.</p> |
| зултат.{S} Обојица се у томе часу чисто преобразише.{S} Ламбре поче да се отима и пишти од пром |
| е, да свој први пламен младићске љубави преобрате у „братинску“ љубав, могу знати како је и теж |
| , што је Јанићијевој одлуци дало снажан преокрет.</p> <p>Кир-Диша наредио жени, да за сутра спр |
| и да пакосно гледа на ону која јој мужа преотела.</p> <p>А докле су њих двоје овде размишљавали |
| и што је кир-Ламбре толико зачикавао и препадао, да су се сви по кући смејали од срца њезиноме |
| нилу и несвести.</p> <p>Маца се озбиљно препаде за кћер, хаџи-Диша тако исто, а и Јанићије, ког |
| у исти мах, беше изненађено, збуњено и препаднуто.{S} Као запањен стојао је и није знао, шта с |
| ме светлост, а ја, женска глава, па се препадох, па само што ми зуби цвокоћу од страха.</p> <p |
| не тиче руком.</p> <p>— Ама, што си се препала?{S} Ја ћу да га потплатим, да ћути.{S} Дај ми с |
| дости запевала.{S} Није шале, толико се препала, да се не обеси ради ње. — Ох!{S} Ох!{S} Баш је |
| њега.</p> <p>Јанићије се тога часа врло препао; учини му се да је кир-Диша умро, па истрча на у |
| вно полегали.{S} Густи трњак и зеленило преплавило је Старо Гробље и, још за који дан, немилост |
| га, те, место да одмах оде тамо, он се преплашен и клецајући довуче у башту.{S} Јанићије, већ |
| — викао је на сав глас Дума, очигледно преплашен оним одлучним изразом Јанићијевим и у жељи, д |
| p>— Како: зло? — запита хаџија очевидно преплашен од забринутога лица Мацинога.</p> <p>— Можеш |
| понизност.{S} Лепосава је била као мало преплашена; када су је у цркви довели пред младожењу и |
| уозбиљи и зачуђено га погледа, па онда преплашено поче узмицати насатке.</p> <p>У том се појав |
| кад бубањ тресну и зурле одјекнуше, она преплашено одскочи, испусти јастук, што га понесе, да г |
| доле по соби.</p> <p>— Па сад? — запита преплашено и стаде пред Мацу као укопан.</p> <p>— Сад, |
| на престрашено врисну.{S} Овај врисак и преплашено лице женино усугубише његово беснило.{S} Учи |
| дговори ова и насмеја се, кад опази оно преплашено и као крв зацрвенело лице хаџијино.</p> <p>Д |
| ћије, бре, где си?! — викну у један мах преплашено.</p> <p>— Ево ме, мајсторе! — одазва се Јани |
| све могућне начине гледела је, да стиша преплашенога човека.{S} Износила му је примере из своје |
| но уништи, она се наједаред прибра, оне преплашености неста, а наместо тога очи јој добише нека |
| каквога присенка искочио пред њу, да је преплаши.</p> <p>И то одушевљење имало је свога разлога |
| , без ичије помоћи, могао доћи на овако препредену мисао.{S} Такве мисли не падају на памет шег |
| ло да од те трунчице замесе читаво брдо препреке, преко које мајстор Диша не би могао прећи.</p |
| би продао ту ствар мени, света места су препуна других чудотворних светиња, па се не би ни осет |
| укну, ухвати се обема рукама за трбух и пресамити се.</p> <p>— Не си ми муж: не сам те никада н |
| ме ћепенку приповеда како је кир-Ламбре преседео цео дан без ћурчета и антерије у кући туђе жен |
| отрчи до куће и обиђе децу.{S} Тамо би преседео по читаве сате, гледао их све троје, онако сна |
| гласом исказала, да су комшинице одмах пресекле разговор у томе правцу, јер су осетиле, да им |
| ати за ове сплетке, те да их за времена пресече.{S} Тек после испита, када су младенци пред све |
| кир-Дума, устабаша бакалског еснафа, не пресече као на пању.</p> <p>На недељу дана, после трого |
| и свети човек, опазивши намеру хаџијину пресече му пут.</p> <p>— Нећу да те пустим; грех чиниш, |
| нити западао у слично одушевљење, онако пресит завали се и сам на узглавља, по који пут (као шт |
| /p> <p>И не би га оставио, све докле не прескамуче од бола и кукања.{S} После би заповедио да г |
| затворен.{S} Јанићија не збуни ово, он прескочи преко зида и лагано, као мачка кад вреба, дову |
| А, е ли ко видео, када сте ви хтели да прескочите код удовице преко зид и кад вам је шегрт под |
| ине, продају, завуче се и тако целу ноћ преспава.{S} Сутра дан је опет лутао, али много даље, п |
| >Фудул-Стаменка истрча на авлију, да га пресретне, а у томе кир-Ламбра гурну капиџик и нагло, к |
| ће одашиљао чак до другога сокачета, да пресретне мајку.</p> <p>— А како би било да пођем и сам |
| он је у деф ударао.</p> <p>Од тога часа преста Јанићије са својим шалама.{S} Заћута се и нешто |
| а „чирачетом“ наложила ватру у мутваку, преставила џезву с кафом, метнула четири ратлокума на с |
| истовремено три отрока мужескаго спола, престависја у Господу 184... љета от рождества Христова |
| поче пирити у ватру, пред којом су били престављени лонци и рантлике.</p> <p>— Што ћутиш сад, а |
| е волиш... рече Јанићије тужно, кад она престаде.</p> <p>— Кад те не бих волела, не бих ти толи |
| лије, заригла капиџик, па за неко време престаја уза зид, да сачека када ће кир-Диша проћи.</p> |
| азлегала, опомињала је трговце да пазар престаје; и погдегде већ су се спуштали ћепенци и затва |
| ила прага ове авлије, управо од када је престала удовати.</p> <p>— Мори, који те је ђаво терао |
| иштва.{S} До душе, од дана њезине удаје престало је оно пријатно убацивање разноврсних артикала |
| и, рашчепркава.</p> <p>— Најбоље, да ја престанем ићи тамо! — помисли и крете у дућан.</p> <p>У |
| оје нерасположење, он пронађе други.{S} Престао је да јој говори; по десет дана не би са њоме н |
| тор Диша се није више могао сносити.{S} Престао је да кори жену, што нема деце, али сада није б |
| кира-Анастасија не беше.{S} Овога пута престао је да се са њоме прегони; до младине има још де |
| њему — кафеџији — учинило много, те је престао да точи.</p> <p>— Па куд оде, несрећник? — запи |
| ти, то за цело није било, јер је Ламбре престао да долази и кира-Анастасија га је тако сестринс |
| им сада?{S} Научи ме, де!{S} Ето, ја ћу престати да долазим, па ће временом и свет ућутати.</p> |
| гвоздењачу, да до повратка Дишинога ту престоји.</p> <p>Једнога дана устаде мајстор Диша из по |
| <pb n="113" /> грчки елеменат из српске престонице, поче овоме догађају придавати и политички з |
| тешко да је и опажао, да пред њим стоји престрављена Анастасија.</p> <p>Анастасија гледајући у |
| есто бридиле, и кира-Анастасија са оним престрављеним погледом, бледим лицем и сузама у очима, |
| p> <p>— А да није то кир-Диша? — запита престрављено после кратког размишљања.</p> <p>Анастасиј |
| , већ умрла.{S} Тек кад Маца закука, он престрављено скочи, разрогачи очи, па, када сазнаде да |
| ао крпа, бледи.{S} Она укочила поглед у престрављено и потпуно збуњено лице Ламбрино, руке јој |
| а онако узрујанога и крвавих очију, она престрашено врисну.{S} Овај врисак и преплашено лице же |
| кесе ни новца нема.</p> <p>Хаџи-Диша је престрашено викнуо, кад уместо кесе извуче из недара кр |
| Јанићију се, после овакога обрта, у мах пресушише сузе, прими две аспре, (а то је био први покл |
| n="31" /> достојан зет нације у коју се претапао.{S} Кир-Думина жена, кога је окумио, била му ј |
| ана, што је кир-Бенџо оставио за собом, претворили су пријатељи у готов новац, те тако, после н |
| остајало, а мајстор Диша се, тога дана, претворио сав у услужност <pb n="169" /> и понизност.{S |
| х пламен сасвим не обухвати и док се не претворише у сами пепео.</p> <p>— Знала сам ја то, да ћ |
| аткишима и сестринском предусретљивошћу претегла, искрсао би на ново нов непријатељ, који прећа |
| </p> <p>Думи поклецнуше колена, које од претећега израза а које опет од одрицања Дишинога.</p> |
| м по лудој глави! — подвикну му мајстор претећим гласом и дохвати руком за један дрвени калуп.< |
| /p> <pb n="24" /> <p>— А, чапкун бре, — прети јој кира-Думиница кроз сузе и весело — нема висе |
| псује пред Јанићијем мајстор-Дишу и да прети, како ће му радњу да запали; а Јанићије тада разм |
| име је кир-Дума кроз пријатељске савете претио, могло се врло лако и обистинити; грчко-цинцарск |
| ате у кућа, ђидијо?!</p> <p>Јаукао је и претио, докле га силна мастика, што је у ћор-Ахметовој |
| рмусао га ваљано, па му је онда читао и претио на све начине.</p> <p>— Чапкуне, да би чапкуне! |
| у тај исти пар дође му на ум она њезина претња и велики кујнски нож, и он, место да пође на ули |
| израз, који му је изгледао као пркосна претња, као да га чика да је се дотакне, ако сме.</p> < |
| посава је међутим, поред све оне кратке претње, спавала тако мирно и дубоко као да се између ње |
| 8" /> је попустио пред њезиним сузама и претњом, да ће у Дунав скочити.</p> <p>Тако га је на ул |
| добро познавала, није веровала у такву претпоставку.{S} Кир-Диша је ревносно пазио на свако па |
| , која је у недостатку других разговора претресала обично домаћа питања својих ближњих, почело |
| -Стаменке; а докле је он са Анастасијом претресао све начине, како да и себе и Анастасију сачув |
| иди шта ти радиш, јел’?</p> <p>Лепосава претрну, брзо се наже над огњиште и поче пирити у ватру |
| надао; али после оваке испоруке он сав претрну.{S} Крв му сукну у главу и страшна забуна толик |
| дошао, да се разрачуна с њим, и он сав претрну, скочи насред собе, опусти руке, па се бесвесно |
| д угледа мајстор-Дишу и од неизвесности претрну.{S} Но то га брзо пређе, кад угледа расположено |
| га је у дућану кир-Дума.{S} Диша чисто претрну, кад угледа танку и мало повијену фигуру кир-Ду |
| -Дишу била је сама Маца.</p> <p>Када је претрнула срца напустио кућу и отишао у дућан, рекоше м |
| сија казала.</p> <p>А мајстор Диша опет претрнуо, па и сам као <pb n="108" /> да предосећа неки |
| а један час за други угао тесних улица, претрпаних као и увек разним сметлиштем, из кућа избаче |
| /> слушајући све шта је кира-Анастасија претрпела.</p> <p>— Не сум му ни ја дузна остала! — Иск |
| о на гори, али Спаситељ је сва искушења претрпео; а да није, Бог му не би дао ону чудотворну си |
| иш саветовао, па онда и оно, што је све претрпео од Анастасије и како га је исмејала.{S} Он тур |
| и.{S} Шта више, њему се тек сада, после претрпљенога пораза, после целе ове бујице која га је з |
| и за руком; али Ламбре преко те помисли претрча као бос преко жеравице.{S} Да оде у Галац, да с |
| Маца у мутвак.{S} Лепосава брзо поче да претура по посуђу, Јанићије се закашља, па се и он нађе |
| сад је прешла на кир-Думу.{S} Целе ноћи претурао се по постељи, устајао, уздисао и псовао све ш |
| пар прелети у памети, колики је све пут претурио и што се до сада истрошио, цигло ради једнога |
| Ламбре само што седе на миндерлук и као претучен занеми.{S} Сада тек, кад виде, да из ове кући |
| в мајстор Диша изгледао му је чисто као претучен; једва се вукао и стењао, а са лица сливале се |
| искрсао би на ново нов непријатељ, који прећаше да му правац душевне борбе сасвим поремети.{S} |
| ке, преко које мајстор Диша не би могао прећи.</p> <p>А докле се по разним комшијским кућама зу |
| чувену песму:</p> <quote> <l>„Зашт’ да прећутим ја овога свјета,</l> <l>Да моја млада овде тру |
| најмилија она:</p> <quote> <l>„Зашт да прећутим ја онога свјета,</l> <l>Да моја млада овде тру |
| “</l> </quote> <p>Он запева, а обе жене преузеше; Дума се завали на узглавље за софром и од оби |
| на), то се не би могло утврдити тако на пречац.{S} Главно је, да су једно другоме вазда пакости |
| , рече:</p> <p>— Није фајде, кад нам се Пречиста сама јавила, морамо је послушати.</p> <p>Месец |
| од куда ја знам, зете.{S} Тако ми рече Пречиста, а сад до тебе стоји.{S} Хвала Богу, и Бог ти |
| ицу и сав изубија. — Можда би он и опет прешао преко зида, ама кира-Анастасија се у томе часу п |
| дана истопила као грудву снега, сад је прешла на кир-Думу.{S} Целе ноћи претурао се по постељи |
| ножева, оштрих с обе стране, којима се, при општој дервишкој молитви, уз махнито хуктање, прога |
| аш до Синџир-џамије.{S} На самоме углу, при улазу у ћорсокак, лепо се видео мајстор-Дишин „шилт |
| могао са да пријатељем путује, он му је при поласку дао корисне савете, где ће уз пут одседати, |
| ао а да није присуствовао макар у цркви при венчавању младенаца.{S} Да је Диша био потпуно збуњ |
| му<ref target="#SRP19061_N4" />.{S} Али при излазу из собе дође му друга мисао, извуче гужву од |
| ећи јој све то у очи, а још теже остати при своме, кад се она заплаче и стане га братимити, да |
| поможе мајстору, да отпаше кецељу, коју при раду око антерије везује.</p> <p>Пред кућом Дишу из |
| ле недеље дана хаџи-Диша је успео да се прибере.{S} Одмахнуо је руком и рекао: „Бог да је прост |
| страх и трудећи се да се колико толико прибере.</p> <p>— Јанићије, оди часком овамо! — позва г |
| дмах захрче, а она да још дуго у памети прибира све утиске вечерашњега весеља и да се за тим са |
| некада тако спокојно седео по цео дан, прибирајући пару по пару и маштајући потајно о лепој Гр |
| градских башта, челе су зујале и вредно прибирале сокове из белих расклопљених чашица купинова |
| подражавањем и опхођењем у животу јако приближе потомцима јелинских и римских философа.</p> <p |
| .</p> <p>Лепосаву дирну ово и она му се приближи.</p> <p>— Бога ти, шта ти је? — рече му благо |
| мука беше у залуд.{S} Кад се околишећи приближио ћепенку мајсторовом, овај дочепа ненадно калу |
| запуштеним гробовима, не допушта да се приближите гробу, коме не долази више нико; јер сви они |
| азнање потпуно уништи, она се наједаред прибра, оне преплашености неста, а наместо тога очи јој |
| к када га неке жене из куће зовнуше, он прибра снагу и крстећи се уђе, да види покојницу и да ј |
| омазлук, неговала она три сирочета, па, прибравши сву пажњу око куће и деце, често није имала к |
| се тиче новца, ту је и сада био потпуно прибран и свој господар; о свакој је аспри водио рачуна |
| у дућан и седе за посао, али сада много прибранији и некако свечано расположен, као онај који ј |
| иде из кућа — одговори Анастасија тако прибрано и тако хладно, као да прича о нечему што је се |
| тка збуњено примио позив, али се у брзо прибрао, када је видео како кир-Диша и не слути о ономе |
| раду се са највећом суревнивошћу пратио приватан, породички живот и домаћи праг чувао као „свја |
| ј, који је у самој ствари био искључиво приватнога значаја, сада је почео већ да узима шире раз |
| остао равнодушан према свему осталоме у приватноме и јавноме животу.{S} Као имућан трговац и ус |
| ео век, а не би ни покушао да је у дело приведе.{S} Желео је да се освети Грцима и да подигне с |
| погледом, као да је овога часа некакво привиђење пролетело крај њега.</p> <p>— А сад? — промуц |
| ини, чело дугачког мртвачкога сандука и привијао десну мишицу, коју је на два места ножем пробо |
| срдачно прихватио и благим мелемом ране привио.</p> <p>И мајстор Диша се обрадовао, када му Мац |
| размишљајући ко јој све то шаље, ствари привлачила у кућу као своје, а цвеће метала у чашу, где |
| измири Анастасију са Дишом, а он да се привремено, ради куповине еспапа, уклони у Галац или Ца |
| да муче као бик.{S} Ко га нађе, нека га привуче властима а по том мајстору на посао!“</p> <p>С |
| ада је осећао као и онога часа, када је привуче себи.{S} Утисак <pb n="126" /> је тако снажан б |
| до, да није ни осетио, када се Јанићије привуче и лагано покупи ћурче, антерију и чампаре, што |
| хватљива страст да је стегне око паса и привуче себи.{S} Али зашто то?{S} То није могао баш ник |
| у часу, кад мајстор Диша поткупи уста и привуче Лепосаву себи, да јој бар за часак заклопи то о |
| > <p>— Седи овде — рече Диша Лепосави и привуче је руком до себе — Тако!{S} Па деде сада да и м |
| ненамерно, обухвати је око паса и нагло привуче себи.{S} Необичан пламен сукну му уз образе, а |
| p> <p>— А баш си видела? — запита Диша, привучен њеним причањем.</p> <p>— Као тебе што гледам, |
| је долазио, нека!{S} Ама од данас да не пригвири у мајсторову кућу.</p> <p>И да је ма какве жрт |
| а са балванима срушила на његово теме и пригнечила га.{S} Дисање му заста.{S} Како је шакама за |
| и ишчупам; зубима да те закољем! — виче пригушеним гласом кир-Диша, стегао обе песнице, али ипа |
| српске престонице, поче овоме догађају придавати и политички значај.</p> <p>— Одродили сте чов |
| м различитом од грчко-цинцарскога, ипак придаваху неку нарочиту сличност са културном нацијом, |
| ај меки, нежни нагласак, који овој речи придаваше сасвим други значај, даде му снаге да прогово |
| подсекоше ноге, и да се у томе часу не придржа за довратак у дућану, за цело би пао на земљу.{ |
| му се грло сасушило од унутарње ватре, приђе једној чешми, напи се воде, подметну главу под лу |
| /p> <p>А дан је био врло врео, сунце је прижижало озго, а над земљом, нарочито око чешме, где ј |
| тонуо.</p> <p>Најзад, кад сунце поче да прижиже а хлад од дафине скрете и остави Дишу у пуној с |
| да је уочи <pb n="184" /> свога поласка призвао на само свога калфу, па између осталога подсети |
| ахнито хуктање, прогањање злих духова и призивање Алаховог имена, по телу бо.</p> <p>Раздрљених |
| победи, онај осећај, оно срце, које не признаје никакве рачуне и које својом ватром сагорева н |
| био је кир-Ламбре, те тако је она сама признала своје браколомство.</p> <p>Међутим, докле су с |
| очек је био достојан једнога устабаше и признатога добротвора, који је и иначе леп углед, што г |
| >Посластице и услужност кира-Анастасије пријале су Јанићију много више него ли газдине ћушке, ш |
| га захвати чудна несвестица, кад осети пријатан мирис девојачке душе, који га са набреклог јел |
| а.</p> <p>— Ја сум, кир-Диса, ваш кум и пријател.{S} Еле, како сте? — пита Дума, али никако не |
| за кваку.</p> <p>— Еле, како сте?{S} По пријателски посо дођосмо.</p> <p>— Уђите! — простења ки |
| о лакну, кад из писма сазнаде, да му је пријатељ жив и здрав.</p> <p>— Паметно глава — рече кир |
| ји нико не би сазнао о томе, како му је пријатељ образ укаљао, а он би био потпуно освећен.</p> |
| -Анастасија?{S} Ако прво комшија, Грк и пријатељ, не води бригу на грцко удовица, кој да гу вод |
| па ниже ли ниже.{S} Једном речи, прави пријатељ који се у кући свога пријатеља, као у својој, |
| — Некада ти ни рођен син није истински пријатељ, а ето, ово сироче, што се савило око тебе као |
| е ни дућан ни трговачки посао, већ свој пријатељ и његова жена.{S} А, у то време, у Београду се |
| </p> <p>— Тако је, богоугодниче.{S} Мој пријатељ није баш од тих, само су комшије.</p> <p>—- Ко |
| је! — одговори понизно Зосим — али мој пријатељ жели, да види и целује свети ексер и да прилож |
| кир-Дума. — Ето, ја сам досао као еден пријатељ, да ме научите, те да и ја разбирам, засто вра |
| о сада остане и у будуће са Дишом добар пријатељ, то му не остаде друге, него да се пода неброј |
| као кум, а после тога и као један добар пријатељ како Ламбрин тако и покојника и његове удовице |
| гледам у оно његово болта.</p> <p>И оба пријатеља Бенџина оборише главе, дубоко се замислише и |
| х сватова Јанићије је намрзао на првога пријатеља газдинога и када год га је видео у дућану, ув |
| чи, прави пријатељ који се у кући свога пријатеља, као у својој, налази.</p> <p>У неко доба ноћ |
| мбре, који се затекао на издисају свога пријатеља Бенџе, те тако, у неку руку, постао природни |
| отреби све што може, да свога најдражег пријатеља, Ламбру, сачува од пушке Дишине.</p> <p>Догађ |
| ме <pb n="71" /> газди све и каквога је пријатеља имао и каква му је жена.{S} И таман да се на |
| јатељи дали готов новац.</p> <p>Било је пријатеља, који су му само поручили да им купи, а новац |
| ама; <pb n="20" /> а то му је само више пријатеља стицало, јер су они знали кога под „фукаром“ |
| и мах, подчинио се утицају свога кума и пријатеља; али већ после треће кафе, у кир-Ламбриној ку |
| дневно појести, али, што се тиче жене и пријатеља, кога је тако јако уважавао, на њих није обра |
| дражена вика кир-Думе и двојице његових пријатеља.</p> <p>— Ајдутин!{S} У букагије ћемо ми тебе |
| чима Ламбриним, Думиним и осталих нових пријатеља.{S} Но стриц и ако није био позван у сватове, |
| е кир-Ламбре, са још неколицином својих пријатеља, бацити око на мајстор-Дишу, њему је могло би |
| уше му по десет пута, како од њих бољих пријатеља нема, па му тек онда, после толиког околишења |
| а био потпуно усамљен; изгубио је грчке пријатеље, а да се враћа својој нацији на то није ни ми |
| је у целој овој ствари тежио да измири пријатеље и да ствар заташка, виде да му не остаје друг |
| дуже.</p> <p>Али како није могао са да пријатељем путује, он му је при поласку дао корисне сав |
| е крчме зауставише се.</p> <p>— Збогом, пријатељи! — Деде, да се пољубимо! — чу се Јанићијев гл |
| се приповедало о ономе чудноме сну.{S} Пријатељи су посећивали будућега хаџију, да се с њиме в |
| ђе, и онда није никако чудо, што су сви пријатељи пок. кир-Бенџе, а нарочито жене њихове журиле |
| је видео у светим местима, а радознали пријатељи нису пропустили, да га и за најситније догађа |
| да покупује неке ситнице, за које су му пријатељи дали готов новац.</p> <p>Било је пријатеља, к |
| р-Бенџо оставио за собом, претворили су пријатељи у готов новац, те тако, после неких обрачуна, |
| о; његова бивша жена била јој је присна пријатељица; а сама та помисао била је довољна да је гр |
| у својој кући, када би јој која пакосна пријатељица навратила, бајаги да је види, а овамо да јо |
| сава се чешће пута усред ове вреве међу пријатељицама осећала усамљена и растужена.</p> <p>— Ла |
| ринога отишла у Скадар-махалу код своје пријатељице фудул-Стаменке (оне, ради које су се онако |
| азирати од најмањега шушња.{S} Некадање пријатељице и познанице, које су јој за време удовиштва |
| мислити, када је почела тако говорити о пријатељици, од које се после сватова није никако одвај |
| њеним улицама сукобити са својим бившим пријатељом, стаде, разрогачи се на Ламбру и дршћући од |
| самој ствари то, чиме је кир-Дума кроз пријатељске савете претио, могло се врло лако и обистин |
| ћије и трже рукав, за који га кира-Мана пријатељски ухватила.</p> <p>А баш у томе часу, кад он |
| ла дичити.</p> <p>И кира-Анастасија, уз пријатељску пажњу чаршије и кир-Ламбрину, сносила је ст |
| му никако у рачун није ишло, да изгуби пријатељство два тако угледна Грка а с њима и све грко- |
| е остале жене вратише јој на ново старо пријатељство, за киме је сирота кира-Анастасија, као уд |
| , море?</p> <p>— Поради тебе.{S} Е, хе, пријатељу, па ти кријеш, а овамо се свуда по чаршији зн |
| окажеш свету, како је неваљалство своме пријатељу учинио.</p> <p>Но и ту мисао потисну друга, а |
| на за неверство, које је своме присноме пријатељу учинио.{S} Како ли ће само пролазити кроз оне |
| ; и ма колико му та живахна појава била пријатна, ипак га је доводила у неку забуну.</p> <p>— О |
| изненадила, толико јој беше и необично пријатна.{S} Од када себи није она прекорачила прага ов |
| и ову казну, напротив, осећала се много пријатније; сада је бар била мирна од његових напада, а |
| оваквом перспективом, затворио очи и са пријатним изразом, као да га когод шашољи сламчицом око |
| џија на крму, шаком надстрешио очи и са пријатним уживањем посматра из даљине, како се над гоми |
| ра-Анастасија, која се налазила још под пријатним утисцима синоћне гозбе, угледа онако узрујано |
| рупнога злата и она поче да га загледа, пријатно изненађена богатим поклоном.</p> <p>— Хајде, к |
| ир-Ламбре и Дума дошли кира-Анастасији, пријатно се изненадише, кад на миндерлуку опазише своје |
| а струја и лако трептање.{S} Њему стаде пријатно и ведро; а она потајна изнутрица, која га је, |
| доносио му је шумор баштенскога грања и пријатно расхлађивао његове снажне груди, које, чим Мац |
| му необично слатко паде.{S} Јео је тако пријатно, тако слатко, да би и сит човек огладнео посма |
| а у њему ону горку тугу, која ипак тако пријатно пада на рањено срце.</p> <p>— Обесићу се; а њо |
| <pb n="22" /> и то му је долазило тако пријатно, као од умора задиханоме човеку, када га благи |
| } Видело се јасно, да јој није баш тако пријатно да му испоручи све што јој је Анастасија казал |
| вом дочекала кир-Ламбру, ипак није било пријатно, да се у њеној кући догоди какав шкандал, <pb |
| нуо пун бола и горчине, завршио се врло пријатно.{S} У тетка-Мациној кући, под оним хладовитим |
| долазило.{S} Напротив, њој је било врло пријатно што је судбина поштедела од једне сувишне бриг |
| е, од дана њезине удаје престало је оно пријатно убацивање разноврсних артикала од свих <pb n=" |
| а.{S} Напротив, осећао је тада необично пријатно расположење, па би, после свакога ударца, мукн |
| ло.</p> <pb n="32" /> <p>Јутро необично пријатно.{S} Читав низ разапетих ћепенака кроз криву и |
| арици бошчу, мало стишанији после овако пријатнога сусрета, али и зачуђен, <pb n="73" /> кад уг |
| </p> <p>— Ох, ох! — одахну кир-Диша под пријатном свежином хладне воде и сирћета, кад се разабр |
| душе, сада га више не одржаваху у оном пријатном расположењу, које човек осећа, кад зна да тим |
| и ређи, докле се сасвим није изгубио у пријатноме расположењу удовичкога живота.</p> <p>Кира-А |
| ки њезин осмејак задрхтао од неисказане пријатности.{S} Једном речи, постао је играчка девојачк |
| ономе чуду, које му се још у Јерусалиму приказало, наговестивши му, да ће у скоро постати <pb n |
| ј страх од кир-Дише, који му се у очима приказиваше као орјатин, који ће га на првоме сусрету н |
| шкује, а када се увери, да никога нема, приклопи их, седе према зету и поче га важно гледати.</ |
| е диже и пође за њом у собу.</p> <p>Кад приклопи врата, кира-Анастасија га тако нежно, тако мол |
| ма и поче силио јецати.</p> <p>Лепосава прикова поглед у њега.{S} Очи јој необично светљаху, ал |
| дну велику светињу: ексер, којим је био прикован Спаситељ за крст.{S} Тај ексер, како се тврдил |
| а првоме сусрету на комадиће растргати, приковаше га за онај миндерлук.</p> <p>У једноме часу њ |
| разноси, чисто се зграну.{S} Очи му се приковаше, па ни да макну са Јанићијевога лица, а у лиц |
| -Диша нестрпељиво, а очи му се плашљиво приковаше за Мацино лице.</p> <p>— Нађе ли је?{S} Шта ј |
| ије у мутваку туца кафу.{S} Лепосава се прикраде, па, кад јој се није надао, лупи га обема шака |
| ити, да се за овим загонетним стиховима прикрива какав злочин; а то би била клевета на једног ч |
| ахом да ће га когод проказати Диши како прикрива једну прљаву тајну, ради које ће образ мајстор |
| плећа.{S} И ето, своју, од самога себе прикривену жељу, виде он данас остварену, опет не својо |
| порука била то исто што и заповест, он прикупи бројанице, извири још једном кроз капиџик, те к |
| ежак грех: издвајати се од свога соја и прилазити оној нацији, која је са таким презрењем гледа |
| {S} Први пут како обиђеш, овај запис да прилепиш на њојзина недра, ама под само грло; други пут |
| Ко је само пронео ту лаж?{S} Зар сам ја прилика за оно девојче?{S} Мацу ја уважавам као своју с |
| лека му наговештавала како му није била прилика да се жени удовицом па још једном Цинцарком.{S} |
| е покаже.{S} Сад му се дала врло згодна прилика, прво, да излије сав јед на Јанићија, што му је |
| нелагодноме расположењу.{S} Лепосавина прилика једнако му се истављала пред очи; и ма колико м |
| ет стотина гроша готовине.</p> <p>Добра прилика у оно доба, кад су се капитали рачунали на грош |
| врх чије грбе сеђаше широка и темељита прилика мајстор-Дишина, па за тим окрете леђа и журно з |
| ве се сводило на то, да је мајстор Диша прилика, каква се лако не налази, и да једна честита и |
| аквога слепца?</p> <p>— Ама није он био прилика за њу; он је погрешио; требало је да се тобом о |
| ?{S} Пред његовим очима лебдела је само прилика оног набреклог, мало распученог јелечета и млад |
| длуке доведе.{S} Разуме се да, у таквим приликама, било случај или ма какав спољашни утицај узм |
| и, као људима јоште несвиклим овамошњим приликама, остао је још за месец дана дуже.</p> <p>Али |
| какве милости видео.</p> <p>Тако је, од прилике, решавао ову борбу Дишин шегрт и старао се свим |
| , које су над подом правиле узвишицу од прилике за пола шаке.{S} На те даске метала се асура, а |
| газда Митар своју жену избио.</p> <p>Од прилике слично томе пролетало је и кроз кир-Ламбрину гл |
| него — случајно.</p> <p>Право рећи саме прилике су за њега радиле.{S} Па зар то није срећан чов |
| о нека оцене они који су у животу имали прилике почешће гладовати.</p> <p>Дан, који је Јанићију |
| ико пре, што је мајстор Диша и сам имао прилике у своме животу да о таквим стварима чује.{S} Ме |
| остављаху на миру, него тражише на ново прилике, да се расправе.</p> <p>И овога часа Јанићије в |
| колико дана после овога није му се дало прилике, да се са Лепосавом на само састане.{S} Навлаш |
| ј“.</p> <p>Свуда, где год би му се дало прилике, он је, својим примерним држањем, успевао да по |
| ке, у коју је, кад год му се за то дало прилике, пиљио као псетанце на залогај, који не може да |
| такође немо стојао пред овом очајничком приликом, оборио је и он очи, па их није <pb n="66" /> |
| рање „гледање“ и осмејци што су их, том приликом, њих двоје кришом измењали, још га и сада држа |
| а још удовица, уграби њиховим удавачама прилику, а како није било другога начина да мајстор-Диш |
| у томе, није било баш тако лако пронаћи прилику, која би одговарала положају једне тако лепе и |
| , Антим, по народности Грк.{S} У таквој прилици први би запевао „<title>Тон деспота</title>“, д |
| а предишући и са оклевањем, које у овој прилици само надражаваше онако узбуђенога Дишу.</p> <p> |
| е године, па чак и на то, да мушкоме не приличи оваку игру играти, те би се и сам почео као чоч |
| дим више — такви рукави!{S} Тако што не приличи честитој жени!</p> <p>— Па шта да радим за име |
| bSection" /> <p>Погреб је био као што и приличи једној устабашиници.{S} Однесена је под еснафск |
| <p>— Капе, мајстор-Дишо!{S} Таман како приличи честитоме човеку.{S} Шта је то изнети на глас ј |
| ћу се вратити, а ти да ме дочекаш како приличи једној хаџики: чесна и поштена!{S} Чу ли?</p> < |
| међу кумама смерна и стидна, као што то приличи невести, а кир-Диша између кумова двори и додај |
| .{S} И зар Богу требају толике паре?{S} Приложи на дискус, купи пет ока измирне, па доста!</p> |
| спело, а ти купи еснафски барјак, па га приложи цркви.{S} То те неће скупо коштати, а и еснафу |
| и свети ексер, да се и њему помоли и да приложи коју аспру за зидање једнога храма на Витавари. |
| жели, да види и целује свети ексер и да приложи на зидање светога храма.</p> <pb n="194" /> <p> |
| на још, а црква ће примити, кад год јој приложи.{S} Осем тога ваљало је добро промозгати, шта б |
| наф захвалношћу; а после тога „ктитор и приложник храма сего“ постаће и велики добротвор свога |
| м, црква га убројала у своје ктиторе „и приложнике храма сего“, а еснаф га изабрао за свога уст |
| нуди их домаћица у кућу и, смешећи се, прима из њихових <pb n="19" /> руку цвеће, па се осећа |
| е се разлоге већ у велике навикао да их прима и — сноси.</p> <p>Но њему се ипак није чекало.</p |
| тио шаком, те је она често више од њега примала, него ли што га је задужила.</p> <p>Да ли је то |
| од куће, која га је као свога рођенога примала, изиђе из собе на авлију.</p> <p>У томе се и ка |
| е учини једна хамајлија.{S} Лепосава је примала у постељи посете од свију балканских нација, ко |
| кафу тетка-Маци, а Маца тек ваљда не би примала сваки дан једног нежењу, који јој није ни род н |
| јем до самога струка.{S} Слика необично примамљива, да се Јанићије једва уздржао, да не понови |
| ова уживала велико поверење и била радо примана у сваку кућу.{S} Нарочито, када су се жене „на |
| адресовано место.{S} У службу „татара“ примани су дакле само поуздани људи, који су уз то били |
| ом.{S} Ма да је пун нежнога задовољства примао из њезиних руку послужење, и свакога дана посмат |
| ла трагати!</p> <p>Диша је већ у велике примао честитања по раним ћепенцима.</p> <p>— Тако те х |
| понуду.{S} Кир-Диша је ову нежну пажњу примао захвално, па, и ако је био вас дан расејан и апа |
| омка на миру! — викну тетка Маца и поче примати ствари.</p> <p>— Поздравио мајстор и шаље вам о |
| ћи час срдито час кроза смех све Дишине примедбе. — Криво му сад, што сам здрава...</p> <p>— И |
| ромну награду.{S} Мајстор Диша му је на пример <pb n="189" /> за сваку услугу, коју му је указа |
| војкама у тај час чула, он би сазнао на пример да је округао као гоч (бубањ), да се не зна где |
| а у ономе што свет говори.{S} Очигледан пример за потврду овога био је он сам.{S} И њему дође т |
| преплашенога човека.{S} Износила му је примере из своје „праксе“, где се све лепо свршило; али |
| раксе“, где се све лепо свршило; али ти примери беху тако ретки, да је хаџија тек сада осећао, |
| од би му се дало прилике, он је, својим примерним држањем, успевао да покаже, колико је културн |
| иница, која је, за последње три године, приметно увела, па се, чисто за неколико недеља, још ви |
| ле овакога обрта, у мах пресушише сузе, прими две аспре, (а то је био први поклон што га је за |
| кренула, да из државног „казначејства“ прими десет цванцика пензије, њена танка фигура у жутој |
| ! — Оди ти овамо, тетка Маца ће тебе да прими, ту у мутваку ћеш да спаваш; а сада хајде да вече |
| мрти и саветова, да што пре дође, те да прими наслеђе.</p> <p>— Ти да пожуриш; немој да оклеваш |
| е.{S} Остане ли тврдо на томе, да га не прими, онда је сасвим пропао; код другога газде морао б |
| му рече:{S} Иди у Вертеп Витлејемски и прими свети ексер.{S} Пустињак није оклевао, оде у Витл |
| је знала како да се понаша: да ли да им прими Бога или да утекне у собу и врата забрави?{S} Али |
| као добра познаница кира-Анастасијина, примила се, да у младожењиној кући дочекује госте.{S} Д |
| њу.{S} Ретко који дан да кира-Мана није примила свој део „лечења“, али онај ђаво што јој се у д |
| змирила и ствари Ламбрине од тетка-Маце примила, кира-Анастасија је опет зебла од нечега.{S} Са |
| ру.{S} У цркви је Диша одстојао службу, примио од митрополита благослов, а онда, под црквеним б |
| биволице у Београд, није нашао на путу, примио га и довео у Београд и предао газда-Диши на зана |
| ш! — шалио се Станко туфегџија, који се примио за старога свата.{S} Кума је већ изабрао: газда |
| еру.{S} Кир-Ламбре је с почетка збуњено примио позив, али се у брзо прибрао, када је видео како |
| ко-цинцара на занату, Диша је постепено примио све навике и погледе својих мајстора, па није ни |
| , да бар једну кафу попије и да се мало примири.</p> <p>Обузела га ватра, дрхтавица, а у срцу т |
| рију сестру.{S} Бик и Лепосава начинили примирје и заједно трче то амо то тамо, куда их мајстор |
| p> <p>Тетка-Маци није се свиђало овакво примирје, али је и она неко време остављала, да се ства |
| е хтео хитати; има дана још, а црква ће примити, кад год јој приложи.{S} Осем тога ваљало је до |
| on" /> <p>Што се дани венчања све ближе примицаху, мајстор Диша је све нестрпељивији бивао.{S} |
| ја са нестрпљењем гледао, како се споро примиче дан, без кога би му сав овај живот и тековина п |
| тани.</p> <p>Али кир-Диша и његова жена примише стрица тако хладно и без икаквога обзира, да је |
| а, имао је права и могао је силом да га примора, да му у радњи остане; али сад је већ сасвим др |
| </p> <p>Но како му драго, хаџија је био приморан, да поднесе и овај ударац и да у страху очекуј |
| о је оволики пут потегао и толике жртве принео ради свога потомства, он диже руке од свега и тв |
| свет.</p> <p>— Помириши! — рече Диша и принесе носу женином кесицу.</p> <p>— Ама, зашто? — одг |
| мумаказама огорели фитиљ на лојаници и принесе хартијице пламену.</p> <p>— Шта радиш то?</p> < |
| учета, старац изговори кратку молитву и принесе ковчежић хаџијама, да га целују.</p> <p>У санду |
| ели.{S} И она уз осмејак пун љубазности принесе ибричић с кафом и наливеним филџанима.</p> <p>— |
| кафу, коју им кира-Ламбриница мало час принесе.</p> <p>— А кира-Анастасија, па сас њу што ћемо |
| еколико речи, да га не дочека кући, ако принова не буде жива.</p> <p>Цео тај дан хаџија је пров |
| е отишла једној жени, која је тога дана принову чекала.</p> <p>Јанићије уздрхта, кад опази да с |
| .</p> <p>— Шта желиш? — запита испосник приносећи Дишиним уснама свету утвар.</p> <p>— Дете! — |
| таји је тако осећао; али наравно био је принуђен, да то осећање дубоко у себи скрије и да још ј |
| а своме шегрту, већ из виших педагошких принципа, који су у оно време у јеку цветали, а и зато, |
| ме је по закону <pb n="26" /> у својину припадала и противу чега се није смела ни бунити ни про |
| нити ни протестовати.{S} Те су успомене припадале њезину удовиштву и, можда, надама које је она |
| ог нека ми се смилује, требаше одмах да припаднем њезиним ногама и да јој целујем златне одежде |
| ада се кира-Думиници почеше очи крпити, припалише гости фењере, окачише их о крајеве чибука, шт |
| здрави га, а дервиш, коме је онај млађи припаљивао наргиле, само трепну очима у знак опраштања |
| те, шта је могла друго него да о бошчу, припасану око шарених шалвара, обрише руке и смакне зас |
| уће, јер ће јој она доћи на посело, чим припека мало ублажи.</p> <p>А дан је био врло врео, сун |
| ањену душу Дишину као блага дажда после припеке, он је чак и њезину кућу, у којој је најбоље <p |
| човека било много и на највећој летњој припеци, а камо ли на овако благом пролетњем сунцу.</p> |
| ни Јанићију Бику, да на свакоме ћепенку приповеда како је кир-Ламбре преседео цео дан без ћурче |
| није једаред само кира-Думиница све ово приповедала, када су одлазили једно другоме на ручак ил |
| ће Диша у света места, а по махалама се приповедало о ономе чудноме сну.{S} Пријатељи су посећи |
| елики грех.</p> <p>И сад му хаџија поче приповедати, како је Спаситеља четрдесет дана искушавао |
| до последњега уха, развије се у читаву приповетку.</p> <p>Сирота Лепосава, која је у целој ово |
| , кира-Мана се још више издужила.{S} Уз припомоћ кир-Думину она је од тога времена сама надглед |
| рукавом очи и побеже у мутвак, да кафе припрема.</p> <p>Кира-Анастасија није само расположена, |
| о ради.{S} Мајстор Диша је већ у велико припремао, што му је било потребно, да се у сватовима п |
| се неколико хаџија, који по миндерлуку припремаху постељу за ноћиште, изненађени скупише око њ |
| еља Бенџе, те тако, у неку руку, постао природни старалац младе удовице.</p> <p>Од онога дана, |
| ће све то?{S} Чему све то?{S} И сасвим природно, њему се чинило да Лепосава нарочито тако удеш |
| шапутала оно: „хоћу“, она мало зажмури, присебност јој се врати, па је целога дана, као невеста |
| лу стезало, да је морала употребити сву присебност, само да не бризне у плач.</p> <p>Јанићије ј |
| по Главној Чаршији и Зереку, бацајући у присенак оне српске сиромашне дућанчиће по окрајцима Бе |
| када би кир-Ламбре покаткад из каквога присенка искочио пред њу, да је преплаши.</p> <p>И то о |
| м и пође.</p> <p>На улици се хаџи-Зосим присети да о некој својој ствари запита нешто светога ч |
| не одмиче даље од врата, на која је ухо прислонила.</p> <p>— Је ли истина оно?</p> <p>— Које? — |
| , изрибала тепсије и жуте сахане, па их прислонила уз чардак и ужива како сунчани зраци одблеск |
| ја чесменски зид и не види се од гомиле прислоњених обрамица, тестија, бакрача и ибрика.{S} Гом |
| седе на ћепенак и, када му млађи шегрт прислужи једну <pb n="75" /> кафу, позва Јанићија и нар |
| /p> <pb n="25" /> <p>Да је мајстор Диша прислушкивао од куда сва ова пецкања, што су се међу де |
| минице, да јој јави за новост, коју је, прислушкујући кроз кључаницу, чула.</p> <p>Обе куме ове |
| да марио; његова бивша жена била јој је присна пријатељица; а сама та помисао била је довољна д |
| ршији сазна за неверство, које је своме присноме пријатељу учинио.{S} Како ли ће само пролазити |
| на ћепенак и одмах наредио да се џезва пристави, што је, у осталом, чинио он само према угледн |
| адена, они, да не би сумња на њих пала, пристадоше, да се над сваким <pb n="200" /> од њих извр |
| " /> тежак час.{S} Кира-Анастасија није пристајала ни за живу главу да остане у Београду више.{ |
| уре чочечке игре, која је тако дражесно пристајала свежини и младости удовичине фигуре.</p> <p> |
| жељи свога мужа.{S} Али пре него што је пристала, отишла је кума-Думиници и кира-Мани, да им се |
| но задовољан.{S} Баш да и није кир-Дума пристао, он би се ипак вратио својој вереници; јер оно, |
| .</p> <p>Јанићије жив да се изеде; није пристао да напусти дућан, па да је појури, ни да је опе |
| ли да и њој кажем?{S} Може бити она ће пристати; она није што и Анастасија.</p> <p>Али кад год |
| да опрости срамоту, ни на то није могао пристати.</p> <p>Па ипак, он је увидео да му је немогућ |
| све треба да уради, и хоће ли она на то пристати.</p> <p>Зебња му је била оправдана.{S} Кира-Ан |
| на с презрењем дочекивао и увек држао у пристојној даљини од себе, сад су му се злурадо смејали |
| а ма на који начин опомене на мало већу пристојност према своме мајстору, али у исто време њу ј |
| ио гост.{S} Зато што јој је био отворен приступ по свима кућама, турским, грчким, цинцарским и |
| кла што мајка, ха? — запита најзад Диша приступајући јој ближе.</p> <p>— Јесте! — прошапута сти |
| и совјетници, попечитељи и народ да јој приступе руци, а он да им каже: „Да је сви листом пошту |
| , па када се увери да их нико не гледа, приступи му ближе.</p> <p>— Хајде сас мен’ у Галац.{S} |
| аспру (1/3 од паре), па кад је напипа, приступи просјаку, тисне му је у шаке, а другом руком п |
| ј потекоше сузе и место сваког одговора приступи им руци.</p> <p>— Е, нека је со стрекја; и у з |
| у уза сама врата и снебива се, да ближе приступи.{S} Мајстор Диша је са пуно чежње неколико тре |
| жив био! — рече Маца, кад јој Јанићије приступи руци, па га и пољуби у лице, — Знала сам ја да |
| оложи руке на трбух, ниско се поклони и приступи кир-Думи, као најстаријем, да га у руке целује |
| дужила, озари се, кад угледа кир-Думу и приступи му руци.</p> <p>— Зива била!{S} Зива била! — о |
| Али поред свега тога не покуша да одмах приступи смишљеној намери.{S} Синоћна пољска вечера ниј |
| Торњај ми се с очију, у дућан да ми не приступиш више!</p> <p>Несрећни Јанићије сада је остао |
| тарац устаде и обазре се, оба поклоника приступише и целиваше га у скут, а он им очински благос |
| арин од бољега угледа изостао а да није присуствовао макар у цркви при венчавању младенаца.{S} |
| па спавај!</p> <p>Лепосава опет леже и притаја се.</p> <p>— Можда и није — помисли и поче напр |
| шаком по челу, да је кира-Мана, која се притајала за вратима и ослушкивала шта Ламбре у соби ра |
| па изиђе из дућана.</p> <p>Јанићије Бик притегао кајишем о колено једну јеменију и прошива ђоно |
| ме покуша, да стресе са своје душе овај притисак, размахну да ради, да се заборави; једаред пок |
| е трљати шаком чело.{S} Осећао је тежак притисак, тако тежак, као да му је цео мајстор Диша са |
| спасе љуте гриже,</l> <l>Совјест што му притискала зјело.</l> <l>Ах, печална судбино!{S} Всецје |
| ме спасти љуте гриже, која му је савест притискивала.</p> <p>Иначе, када то не би знали, могли |
| вртеше.{S} Загрлио је снажно хаџи-Дишу, притискивао га на своје груди, опраштао се тако неколик |
| ишља о својој несрећи.{S} Малаксао, под притиском безбројних мисли, осећао је како га памет изд |
| му је капао са чела.{S} Нека тешка мука притисла му <pb n="88" /> душу, па једва дише; чини му |
| ог утиска, што га је те ноћи осећао.{S} Притиснуло му нешто душу, <pb n="40" /> па никако да сл |
| а пута шуштао.</p> <p>Најзад се одлучи, притиште руком кваку и погурну; али врата затворена.</p |
| на улицу, седе изнемогло на миндерлук, притиште песницама под појас и поче тешко уздисати.</p> |
| <p>Јанићије се поврати од прве забуне, притрча руци мајсторовој, па је са осталим шегртима цел |
| — одговори Диша, када му весела женица притрча руци, да је целује.</p> <p>— А ви, како сте?</p |
| Маца, када је угледа онаку, и живо јој притрча.{S} Али Лепосава само плакаше, дуго плакаше.</p |
| p> <p>Али ипак, овога дана није смео ни прићи дућану где је мајстор Диша ревносно чекао, неће л |
| ог старос викам.{S} Синови, па ће да те прифате; и па зетови, из једно поштовање што си родила |
| да га изгори! — уздахну кира-Анастасија прихватајући филџан из руке фудул-Стаменкине.</p> <p>Ки |
| дућана, Јанићију се још више разведри, прихвати газдину песмицу и, онако уз посао, запева глас |
| <p>— Море да је само то, ни по јада! — прихвати једна између њих, забрађена преко феса шамијом |
| о му шегрт још стоји и не помиче се, да прихвати путничку бошчу, коју му је пружио.</p> <p>— Др |
| рте се по дућану, пође да седне и да се прихвати „дикиша“ с којим је опсецао сахтијан за јемени |
| аку, тисне му је у шаке, а другом руком прихвати га благо за плећа и потискује на сокак.</p> <p |
| је са осталим шегртима целива, а бошчу прихвати и пође за газдом.</p> <p>Кира-Анастасија се у |
| <p>Лепосава донесе хартијице, хаџија их прихвати са два прста, усекну мумаказама огорели фитиљ |
| е пожњео све користи.{S} Српска чаршија прихватила га са великим уважењем, црква га убројала у |
| о чаршији не пуца.</p> <p>Тетка-Маца је прихватила Дишину молбу, забрадила главу шамијом и одма |
| а са шарених шалварица прашину, која се прихватила, док је уз капиџик стојала.</p> <p>А када је |
| је наслеђе.</p> <p>Кира-Анастасија радо прихватила наредбу, па се и не обазире на обећање што г |
| ла какву му драго песму а другарице јој прихватиле, ретко да би ко прошао улицом, а да не заста |
| о нема никога свога, који би га срдачно прихватио и благим мелемом ране привио.</p> <p>И мајсто |
| када, када то благоме Богу буде угодно, прихватити и продужити фирму, ето, тога није имао.{S} Б |
| уга.</p> <p>Како му драго, тек обе куме прихватише ово као свршену ствар и, пре него ли што су |
| и сада, као и пре, имала своје сигурне приходе.{S} Половина београдских жена и сада су тражиле |
| видео је и нешто више.{S} Око поноћи — прича он — Диша је пробао да отвори капиџик своје проше |
| цу лежало.{S} Тетка-Маца је развезла да прича о мајстор-Дишиноме уважењу и о томе, како ће га е |
| ија тако прибрано и тако хладно, као да прича о нечему што је се ни мало не тиче то ви да идете |
| јете што се, по свет прича?</p> <p>— Не прича то један; то причају многи који су видели.</p> <p |
| стина; саг, не је истина за ваше што се прича, ха! — А е ли истина да сте пали са зид и да вас |
| /p> <p>— Ето ти, газда, шта се на чесми прича.{S} Кад чучнух, да захитим воду, а она ми каже: „ |
| мо среће да се тако и догоди; а она што прича, то јој је криво, завиди што онакав човек долази |
| у Дишу. — А ви верујете што се, по свет прича?</p> <p>— Не прича то један; то причају многи кој |
| узрок.{S} Разуме се, да је било сијасет прича и узрока; свака жена причала је, како је чула од |
| >Кад чу мајстор Диша, шта се све о њему прича и разноси, чисто се зграну.{S} Очи му се приковаш |
| ам; али причају тако.</p> <p>— А, тако: причају! — учини кир-Дума и сажаљиво поче климати главо |
| Ко је магаре?“ питам ја. — „Ти, ето сви причају, да се мајстор Диша пео на твоја леђа.“</p> <p> |
| есте ли је видели?</p> <p>— Нисам; али причају тако.</p> <p>— А, тако: причају! — учини кир-Ду |
| т прича?</p> <p>— Не прича то један; то причају многи који су видели.</p> <p>— А, е ли ко видео |
| постао! — рече једаред љутито Лепосава, причајући час срдито час кроза смех све Дишине примедбе |
| ме послу: спремала је ствари мужевљеве, причала женама по стоти пут сан мајчин и, где год се ма |
| било сијасет прича и узрока; свака жена причала је, како је чула од друге, а уз то је, да би до |
| орда на своју вештину, и када је о чему причала, то је увек тако лагано и сређено разлагала, ка |
| <p>Но докле се, тога дана, међу Србима причало, како је Диши још јутрос нека жена дошанула неш |
| јстору све оно, што се по грчкој махали причало, и како се сав свет на чесми смејао и дирао га |
| у грчкој чаршији и ћор-Ахметовој кафани причало се потанко о Дишиноме непоштењу.{S} Кир-Ламбре |
| испод Синџир-џамије.{S} О овоме дервишу причало се по турским махалама, а од туда и по целоме х |
| и видела? — запита Диша, привучен њеним причањем.</p> <p>— Као тебе што гледам, зете, сад!{S} Б |
| себе.{S} Доцније тек, кад се освестио, причао је, како је, у ономе часу кад је Јанићије отрчао |
| коже у пањ!</p> <p>Разуме се да је Диша причао Маци и Лепосави, како је Јанићије хтео да остави |
| е муж, онда — друго је“.</p> <p>Тако је причао Ламбре, но то није све.{S} Један од комшија виде |
| га нико не пита о томе.</p> <p>А кад би причао све, где је био и шта је радио, само би још више |
| је осећао велики решпект. — Тако је он причао њојзи, како га је, сутра дан по прстену, нашла < |
| а! — рече једаред срдито, кад Маца поче причати како је ову или ону олакшала.</p> <p>— Де, де, |
| ти, а умела их је тако потпуно и слатко причати, да је милина била слушати.</p> <p>Била је увек |
| а супруга.</p> <p>Кир-Ламбре би, можда, причекао још коју годину, докле удовица потпуно не зале |
| учинити своје! — заврши хаџи-Диша своју причу.</p> <p>— Боже дај!{S} И време му је, да и у нашо |
| . — Покаткад му се усред читане молитве причуо потмуо звук, који јако опомињаше на пробијање зи |
| , те, у место да свога шегрта помилује, приши му једну ћушку, да овај у мало што не испусти обе |
| -Ламбре слободан, без жене, лако би она пркосила целоме свету, раставила би се са кир-Дишом, па |
| одолети.</p> <p>Томе изразу није могао пркосити; па и ако му је мржња на кир-Ламбру двоструко |
| и кад подобро одмаче застаде и поче му пркосити.</p> <p>Јанићије жив да се изеде; није пристао |
| не овај израз, који му је изгледао као пркосна претња, као да га чика да је се дотакне, ако см |
| ија Бика) пролазећи кроз грчку чаршију, пркосно пролазио покрај кир-Думинога дућана.{S} А кир-Д |
| бу.{S} Младост, набрекла свежином, која пркосно дражи, бацала га је у неку непријатну забуну, к |
| чима, које су се и кроз најтужније сузе пркосно смешиле, — сад су је редовно посећивале и она њ |
| Уместо одговора она га погледа ведро и пркосно и продужи пут ћутке.{S} Јанићије је ишао поред |
| вас закољем!{S} Ела, удрите! — рече му пркосно и са презрењем баци на њега један крвнички погл |
| огод проказати Диши како прикрива једну прљаву тајну, ради које ће образ мајсторов поцрвенити.{ |
| изује па прагу обућу, да застирке не би прљао, па у мествама уђе у собу.</note> <note xml:id="S |
| p> <p>И ноћас је сањао тако, као да јој проба јеменије; она му пружила босу ногу, а он је целу |
| кви.</p> <p>Једнога дана кад га некакво пробадање у слабинама опомену на обећање, оде до тетка- |
| о, само да се ниси вратио.{S} Па, деде, пробај још једаред; земљу ћу да прокопам, па ћу те и по |
| тетка-Мацу, да им она помогне и око њих пробаје.{S} А рука јој је била тако срећна, да и оне же |
| ише.{S} Око поноћи — прича он — Диша је пробао да отвори капиџик своје прошенице, па када није |
| ио врата.</p> <p>— Можеш ти то, брајко, пробати на Думиним вратима а не на мојим! — мисли срдит |
| тезгу, а чело му се ороси знојем што га проби.{S} Као дрвени стуб стоји и ни једним делом тела |
| нема излаза; али и кроз ту таму ево где проби један зрачак надања.</p> <p>И тако је та дивља, у |
| докле су му овим двокраким ексером длан пробијали.{S} Ексер је био чудотворан, јер ко год би га |
| чуо потмуо звук, који јако опомињаше на пробијање зида, и тада баш није могао више.</p> <p>И по |
| кроз осветничко расположење једнако се пробијао онај зрачак љубави и страх од чаршије, да му с |
| круна свега била је његова вештина, да пробије врата — главом.{S} Залети се, подвије главом ка |
| лушао, како му срце на махове удара, да пробије груди.</p> <p>Лепосаву дирну ово и она му се пр |
| иска чела, широка врата, главом може да пробије храстова врата, а уме и да муче као бик.{S} Ко |
| већ не беше никакве тешкоће; устава је пробијена и бујица мисли и размишљања могла је тећи сво |
| г зна како, мило, што му је шегрт врата пробио.</p> <pb n="47" /> <p>Но то је само тренутно рас |
| на ону аждају, коју је св. Ђорђе копљем пробио.{S} И тако су пролазили векови и о том се ексеру |
| есну мишицу, коју је на два места ножем пробо.{S} Према њему чучнула некаква жена и држи на кри |
| тамо ће наћи копље моје.{S} Тим копљем пробошће аждају и ослободиће пород свој!“</p> <p>Кад Ма |
| де тврдо заспа.</p> <p>Кад се сутра дан пробуди и виде где и како лежи, скочио је и још мамуран |
| ида, ама кира-Анастасија се у томе часу пробуди и поче запомагати за патролу.{S} Мајстор Диша с |
| е дадоше за дуго заспати.</p> <p>Кад се пробудио у јутру, осећао се у нелагодноме расположењу.{ |
| ају.</p> <p>— Ножем на мужа!{S} Мене да пробурази?{S} И све то због њезина неверства!{S} Е, чек |
| једним непромишљеним кораком не сурва у провале, па таман изашао на чистину и подвикнуо: „Боже |
| и у Београд, те да последње дане живота проведе код свога синовца и снахе.{S} До душе, није му |
| о што се јаше него лицем репу, па да га проведу кроз чаршију, а телал да виче: „Чујте и почујте |
| буде жива.</p> <p>Цео тај дан хаџија је провео као у некаквоме бунилу.{S} Толике његове наде, т |
| е куће не зна се, па тако исто и где је провео прву ноћ без жене.{S} Тек сутра дан не беше га у |
| нисам била жена, па да видиш како би се провео — викала је фудул-Стаменка <pb n="104" /> слушај |
| а ум да га њоме ожене, он би у тој жељи провео цео век, а не би ни покушао да је у дело приведе |
| у, због кога се о сватовима онако рђаво провео, дохватила га сада, па га чисто гура напред кроз |
| један часак уништи!</p> <p>Целу ову ноћ провео је у полусну и неком бунилу, од чега је осећао б |
| је било увек по мало блата, игрукала је провидна јара, да очи заслепи.</p> <pb n="59" /> <p>Јан |
| кроз бујне османлуке и баштенско грање провиривала, трчкарала је она час у мутвак, где су два |
| тавили, тамо би изникао међу сватовима, провлачио се са Мацином Лепосавом кроз коло, вијали јед |
| ијом, оженила грчка чаршија, и да му је проводаџија био главом кир-Ламбре, трговац са Зерека.</ |
| "21" /> силна изненађења занемио и пред проводаџијама стајао заципљен, као онај пањ на коме је, |
| ао озго.</p> <p>Саслушала је савете оба проводаџије, а када они запиташе, хоће ли, њој потекоше |
| руге слаткише гостима.</p> <p>Најзад се проводаџије са својим женама дигоше, да иду, а удовица |
| асмејано, у колико се тај осмејак могао провући на површину из онога густога честара хаџијске б |
| а нечијег.{S} Он нечујно ошкрину врата, провуче главу и загледа унутра.{S} На миндерлуку је спа |
| дервишкој молитви, уз махнито хуктање, прогањање злих духова и призивање Алаховог имена, по те |
| одведе!</p> <p>Али кир-Ламбре ни речи; проглави вилицама, да нешто одговори, но грло га издаде |
| олитовом столу, имао свој сто, могла се прогледати кроз прсте свака превара у трговини, а да му |
| </p> <p>— И то је срамота, газдарице! — проговори Јанићије — Газда на путу а ти, ето, како чини |
| адио.</p> <p>— Чекај, да ти помогнем! — проговори, кад виде, како се испиње на прсте, и пружи р |
| слутње.</p> <p>— Седи, мајстор-Дишо! — проговори Маца гласом и изразом велике бриге и нераспол |
| да си ми отац?</p> <p>— Ех, од чега? — проговори дервиш и поглади замишљено замршену дугу брад |
| е сасвим други значај, даде му снаге да проговори.</p> <p>— Онај босиљак... што си ми турила по |
| ли цинцарски.{S} А када је већ морао да проговори српски са муштеријама, који нису знали ни бек |
| д иконом.{S} Ништа није била у стању да проговори, у грудима јој је тако силно лупало а у грлу |
| ри; по десет дана не би са њоме ни речи проговорио, а, када му је што затребало, слао је из дућ |
| дућан.{S} На поласку није жени ни речи проговорио.{S} Јанићију је само наредио да остане код к |
| ти.</p> <p>— Шта ти је, те не спаваш? — прогунђа јој мати, коју мешкољење и чести уздаси кћерин |
| подиже обе песнице и што је могао брже прогура се кроз гомилу, која је све више расла.</p> <p> |
| ла.</p> <p>— Даћете јој ове „апове“, да прогута, чим се освести! — рече хећим строго и даде Мац |
| амаза рану зејтином, даде јој апове, да прогута, и, кад своје лекове наплати, оде из куће.</p> |
| ад једног јутра, срчући кафу, у мало не прогута читав <hi>чичак</hi>, који је кира-Мана у кафу |
| Али ексер се није могао наћи, јер га је прогутало неко чудовиште, налик на ону аждају, коју је |
| х!{S} Ја је морам убити!{S} Зашто да се прода?{S} Куда ћу сада?{S} Коме? — јецао је, кад се дох |
| не само да је показао доброга успеха у продаји поверенога му еспапа, него је често тај еспап п |
| их после удавачама, за њихове враџбине, продају, завуче се и тако целу ноћ преспава.{S} Сутра д |
| ковчежићем.</p> <p>— Штета, што није за продају!</p> <p>— Јесте, ама тих пара ти немаш!{S} Пола |
| да се са самим собом бори.</p> <p>— Да продам, а ко зна у какав ће народ доћи оваква светиња.{ |
| ик није давао испод пет хиљада гроша, а продао је баш томе купцу за сто и педесет.</p> <p>— Кол |
| е потребно.{S} Па онда, ти баш и кад би продао ту ствар мени, света места су препуна других чуд |
| {S} Доста!{S} Нећеш ваљда свих седам... продера се Диша на жену, која се на мужа застиђено осме |
| а Ламбре.</p> <p>— Пушком ћу ја тебе! — продера се Диша, подиже обе песнице и што је могао брже |
| је лепо од једно...</p> <p>— На поље! — продера се Диша — Јанићије, брзо овамо!</p> <p>Али Јани |
| а прагу.</p> <p>— Шта блејиш ту, бре! — продера се Ламбре, када му се она не маче с пута.</p> < |
| /p> <p>— Ко вас отровао?</p> <p>— Ти! — продера се супруг и подиже обе песнице у вис.</p> <p>Ки |
| ви ради.</p> <p>Ухватио је Бика за ухо, продрмусао га ваљано, па му је онда читао и претио на с |
| рати сас она мешина гол... по башча!... продужавала је Анастасија искиданим од смеха гласом.</p |
| >— Хоће, вели, да се врати, али тако... продужи Маца и на половини речи застаде.{S} Видело се ј |
| ше га за часак.</p> <p>— Ето, видите? — продужи Дума, кад опази како се мајстор Диша сплео. — К |
| штао леђима, да је чисто нукао, само да продужи што је започела.</p> <p>Једнога дана догодило с |
| комшијницу; па, бојећи се да му жена не продужи како је започела, дохвати маказе и својом руком |
| </p> <p>— Од тебе — одговори Лепосава и продужи шапатом бројати петљице на плетећим иглама.</p> |
| говора она га погледа ведро и пркосно и продужи пут ћутке.{S} Јанићије је ишао поред ње мало зб |
| да јој дете пеку усијаним гвожђем, него продужи лечење на своју руку.</p> <p>Хаџија на ново кло |
| о потребно било, да о тој теми разговор продужи.</p> <p>Тетка Маца је застала мало, да се поздр |
| благоме Богу буде угодно, прихватити и продужити фирму, ето, тога није имао.{S} Без жене остао |
| ову.</p> <p>— Јазук, кир-Диса, јазук! — продужује кир Дума. — Кира-Анастасија ћемо ми удати за |
| и сва срећна, што је нашла лека детету, прође поред кир-Дише и не погледавши га.</p> <p>Кир-Диш |
| и дванаест година, није могло никада да прође с миром, а да га не зачикне на ма који начин. <pb |
| сродити се са туђином.{S} Требало је да прође време, да залечи ране, да се разабере и обазре ок |
| ш, док се огазди, хој, хој!{S} То ће да прође и десет година.{S} Па зар да те толико у кући држ |
| њезин пламен лиже и кроз махале где год прође, и онда није никако чудо, што су сви пријатељи по |
| донети, кад буде у бабињама.</p> <p>Али прође и прва и друга па и трећа година, а мајстор Диша |
| а је ли кир-Ламбре код куће.</p> <p>Али прође и три дана, а од кир-Ламбре ни трага ни гласа.{S} |
| >Али шта је вечито? — И живот као ветар прође, а камо ли једно тренутно задовољство што га чове |
| иш, ја; а не да затварамо капиџике, кад прођеш! — шалио се Станко туфегџија, који се примио за |
| , као да се чуди, како и тих седам дана прођоше.</p> <p>— Сирома кир-Бенџо!{S} Онакво памет, он |
| се неко његове руке.</p> <p>Кир-Ламбру прођоше жмарци и у мало што не дрекну.{S} Учинило му се |
| г ексера, осети, како га кроз цело тело проже топла струја и лако трептање.{S} Њему стаде прија |
| љеној удовици, поред кратке успомене на проживљени брак, остаде још и три хиљаде и пет стотина |
| хаџије, који је случајно имао исто име, прозваше: хаџи-Памук.</p> <p>У то доба је поникла и она |
| широких рукава кошуље од танке тканине прозиру као наливене пуне мишице и што јој се гибак стр |
| о је густим гранама тицала један малени прозор, за којим се одмараху његов мајстор и мајсторица |
| куће са доксатима и многобројним срчали-прозорима.</p> <p>Ишао је насумце, залазећи час за једа |
| струку, те тако показиваше око слабина прозрачну свилену кошуљицу.</p> <p>— Љутиш ли се? — зап |
| и чувао их, да их доцније он, кад буде произведен за калфу, са богатим интересом врати првоме |
| ати још толико година, па тек онда бити произведен за калфу.{S} Еснафи су према млађима имали т |
| p> <p>Јанићија Бика, и ако није још био произведен за калфу, оба су шегрта ипак сматрали као св |
| не, и његов верни Јанићије, кога је већ произвео за калфу, доживљавао је тако исто једну важну |
| дочекао?{S} А код овога мајстора његово произвођење било је већ на прагу.</p> <p>Сузе му навреш |
| е хлебац јео, ни страхом да ће га когод проказати Диши како прикрива једну прљаву тајну, ради к |
| грчкоме језику налазило.</p> <p>— А-а- проклета пцета; проклето Ламбре, што %ми направи!{S} Он |
| своје калфенско писмо и отићи ће из ове проклете вароши, да се никад више у њу не врати.</p> <p |
| налазило.</p> <p>— А-а- проклета пцета; проклето Ламбре, што %ми направи!{S} Они били ортаци на |
| е дође.</p> <p>— Ох, ох, луда глава! ох проклето Бик што ми укради антерија!{S} А-а-ах! — Шија |
| одбеглу жену; уздисао је и шапутао час проклетство Ламбри и свој грчкој чаршији а сад опет псо |
| " /> Турчин!{S} Искам да си идем из ову проклету варош, идем на вилает, там да плачем и пред ик |
| остане у Београду више.{S} Плакала је, проклињала%, га што је наведе да се за Дишу удаје, што |
| на друго место на куде Турцима испада — проклињао је кир-Дума дижући фес с главе и погледајући |
| а друго, него да сву ноћ уздише, куне и проклиње, што се на толики пут одважио.</p> <p>Но та шт |
| , деде, пробај још једаред; земљу ћу да прокопам, па ћу те и под земљом наћи!{S} Нисам ја стао |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Дани пролажаху, недеље протицаху, а у радњи мајстор-Дишиној |
| шале, ни разговора, ни песме.{S} Сељаци пролазе поред дућана, али он не муче више на њих као би |
| је, (разуме се у пратњи Јанићија Бика) пролазећи кроз грчку чаршију, пркосно пролазио покрај к |
| а се учини невидљивим, кад кроз чаршију пролази, то би му било најмилије.{S} Овако, није му ост |
| која је опет са другом једном девојком пролазила туда.</p> <p>— А што си се тако пофудулила, Л |
| е св. Ђорђе копљем пробио.{S} И тако су пролазили векови и о том се ексеру није ништа знало све |
| се најмање нада, као оно човек, који је пролазио кроз најгушће шуме и гудуре, обзирао се на све |
| ) пролазећи кроз грчку чаршију, пркосно пролазио покрај кир-Думинога дућана.{S} А кир-Дума, чим |
| ме пријатељу учинио.{S} Како ли ће само пролазити кроз оне густе редове разапетих ћепенака и кр |
| прелете и у мало што не погоди једнога пролазника, који у томе часу наиђе. — Јанићије није чек |
| узе му навреше на очи и он их кришом од пролазника утре рукавом и полагано пође поиздаље обилаз |
| осаву.{S} Њезина вика заустави неколико пролазника, па и комшинице истрчаше на капиџике, те так |
| иком спасе од нападача.</p> <p>Неколико пролазника дотрчаше на ову вику; а када Дума опази да в |
| аше уза зид авлијски и служаше уморноме пролазнику за седиште.</p> <p>— Отишла! — прошапута. — |
| ратиш!</p> <p>Јанићије није чекао да се пролазници искупе, шчепа из мутвака обраницу и истрча н |
| ко авлијскога зида; ласте су стреловито пролетале тик његових очију, а у јасној сунчаној светло |
| ну избио.</p> <p>Од прилике слично томе пролетало је и кроз кир-Ламбрину главу, у колико је он, |
| је кир-Дума; а та је реч, као крилата, пролетела кроза све махале испод Дервишане и Бајрак-џам |
| као да је овога часа некакво привиђење пролетело крај њега.</p> <p>— А сад? — промуца кира-Ана |
| д једно казивање победи, оно као стрела пролети кроза свет.</p> <p>Диша је избегавао, да од сво |
| метлиштем, из кућа избаченим, што се на пролетној жези сасушило и често неким интимним задахом |
| да не говоримо.</p> <p>Дан јасан и пун пролетњега мириса.{S} Дума и Ламбре, који су овог дана |
| тњој припеци, а камо ли на овако благом пролетњем сунцу.</p> <p>Бик стао насред дућана, па глед |
| аку; но ни један од тих звукова свежега пролећа он није чуо, — све је то било и сувише слабо да |
| да разгони онај облачак, што им се над пролећем брачнога живота надноси.</p> <p>А како који да |
| траг оних суза, што их је за кир-Бенџом проливала.{S} Али како ли би тек сада било, сада, када |
| тола срче од полупаних стаклади и брише проливено по столу вино.</p> <p>Хаџија поче распитивати |
| вориле; колико ли је само суза у потаји пролила у својој кући, када би јој која пакосна пријате |
| обично, изазове на смеј, али овога пута промаши.{S} Њој стаде некако непријатно и учини јој се, |
| ну.{S} Али код Јанићија се опажала нека промена; уозбиљио се, не пева више, као што је то увек |
| ђутим, докле су се са њиме дешавале ове промене, и његов верни Јанићије, кога је већ произвео з |
| од каквога страха, већ од оне изненадне промене, што је угледа на целој појави.{S} Сав мајстор |
| ађај и она душевна борба сада га сасвим променише.{S} Почео је да промишља, почело је да се буд |
| фу, доживљавао је тако исто једну важну промену.{S} Мајстор-Дишино често одлажење тетка-Маци, к |
| ва много брже, него ли што су они можда промицали над главом самога мајстор-Дише, који се у Јер |
| аницама у руци и дуванкесом за појасом; промичу и ишчезавају као далеки звук или кукурекање пет |
| f target="#SRP19061_N1" /> на глави.{S} Промичу ваше упокојене сени, са бројаницама у руци и ду |
| ада га сасвим променише.{S} Почео је да промишља, почело је да се буди у њему нешто озбиљно, на |
| ше се у чаршију, те да уз пут мало боље промозгају и удесе, а кира-Мана, чим их отпрати очима, |
| ј приложи.{S} Осем тога ваљало је добро промозгати, шта би све за толики новац могао набавити ц |
| капиџику, да га одшкрине, колико тек да промоли главу, па да сагледа лево десно кроз сокачић.{S |
| ама молио, расклопи се земља и из ње се промоли страшна чељуст, која поче бљувати ватру на бого |
| с врата се полако ошкринуше и у собу се промоли кир-Думина глава.</p> <p>— Добар вече, кир-Диса |
| шика, која у томе часу одшкрину врата и промоли главу на поље.</p> <p>— Како је?</p> <p>— Сад ћ |
| али никако не улази у собу, но, како је промолио главу и пружио једну ногу преко прага, тако јо |
| грлатим, да су својим терцетом, чим се промолише на свет, расплашили јато домаћих гушчића, кој |
| вори руку, и кад види колико му је дао, промрмља понешто; а гдекоји од ових, срдито му одбаце а |
| .{S} Ламбре поче да се отима и пишти од промуклости; а и кир-Диша, кога четворица држаху за рук |
| је она умирити.</p> <p>— Ето, то је!... промуца кир-Ламбре...{S} То је било!</p> <p>И сад му не |
| е она не маче с пута.</p> <p>— Искам... промуца кира-Мана; али је Ламбре тако крвнички погледа |
| е? — Зар ћеш да ме убијеш, Јанићије?! — промуца Анастасија, па, када виде како Јанићије упорно |
| нче!</p> <p>— Ја нећу да плетем седе, — промуца Лепосава.</p> <p>— Море, девојко, немој да ме в |
| пролетело крај њега.</p> <p>— А сад? — промуца кира-Анастасија и плашљиво га погледа.</p> <p>К |
| о; ко ти за Јанићија говори? — плашљиво промуца Лепосава.</p> <p>— Слушај, утуви, девојко — реч |
| а кријеш оно што ми образ каља — очајно промуца Диша. — Реци ми само, је ли долазила по дреје, |
| имена запе му глас у грлу, те само што промуца нешто неразумљиво и са очекивањем, испуњеним ст |
| џи-Зосим са највећом оданошћу обећа, да пронађе неког пустињака, који је тумачио снове, те да и |
| о и очекивао од тетка-Маце, да она сама пронађе пута и начина шта да се ради.</p> <p>— Па ти и |
| остави полицији о бегунцу, те да га она пронађе.{S} Прво је отишао Маци, да се посаветује.</p> |
| случају.{S} Ако се пронађе, — добро, не пронађе ли се, — то толико!{S} И зар је он једини, за к |
| ма сиротиње! — И то говори све докле не пронађе одбачену аспру, узме је међ прсте, отре јој бла |
| ла бризи грађана и — случају.{S} Ако се пронађе, — добро, не пронађе ли се, — то толико!{S} И з |
| мога да излије своје нерасположење, он пронађе други.{S} Престао је да јој говори; по десет да |
| имао само то задовољство, да је кривац пронађен.{S} А за љубав тога малог задовољства да се вр |
| сложили у томе, није било баш тако лако пронаћи прилику, која би одговарала положају једне тако |
| аћи само го и бос, њему се учини, да је пронашао прави узрок Јанићијевом поступању.{S} Он није |
| ак и фудул-Стаменка, кад би се тако што пронело за њезино Канче.</p> <p>Једнога јутра отишла Ле |
| устабашиној.{S} Који је тај што је први пронео глас, не зна се, али у велико се веровало да ће |
| — Ама, људи, шта ли сте!{S} Ко је само пронео ту лаж?{S} Зар сам ја прилика за оно девојче?{S} |
| образе на помисао, да је Јанићије нешто пронео.</p> <p>— Па у твоје.</p> <p>— Ба!{S} За то ми н |
| свештеника и икаквога тужнога спровода, пронеше га носилима четири хамала и закопаше ван христи |
| аза, какво се мишљење о њему по чаршији проноси.{S} Рано у јутру, пошто је почистио испред дућа |
| лелекати.</p> <p>— Леле!{S} Због теб да пропадним!{S} Што ми искате у кућа, ђидијо?!</p> <p>Јау |
| познато икада било, да је некоме радња пропала, докле се он на хаџилуку бавио?{S} Деде, размис |
| ажио, кад требаше, па сад да запишемо у пропала вересија...{S} А, а-ах, Дума, гомаре едно, кој |
| на томе, да га не прими, онда је сасвим пропао; код другога газде морао би као шегрт почети из |
| глас; али кир-Ламбре као да је у земљу пропао.{S} Све што је од других дознала, то је, да је у |
| ного сношљивије него ли оно што је јуче пропатио.{S} Сад већ није могао ни помишљати, а камо ли |
| евојку да узмеш, девојку, па кућа да ти пропева!{S} За девојку знаш да је твоја, неће те прекор |
| ак пред вратима понизно чекао, он би се пропео на прсте, бркао по једној торбици, обешеној о ду |
| дну милојку, коју је баш тада на полицу пропињала.</p> <p>Да је о свему овоме имао појма, Јанић |
| га и за најситније догађаје на путу не пропитају.{S} И то је тако ишло, све докле се не помоли |
| у, све докле на Саборној Цркви звона не пропоје).</p> <p>Прстен се свршио, поп је испитао младе |
| еограђана.{S} Повратак хаџија у то доба пропраћан је обично на свечан начин.{S} Кајик, у коме ј |
| ери званицама; иначе, мисли, да чапкуна пропусти добро кроз шаке, за оно што му је разбио врата |
| згура је на капиџик, али је на улицу не пропусти, пре него ли што сам не погледа, да се с ким н |
| тим местима, а радознали пријатељи нису пропустили, да га и за најситније догађаје на путу не п |
| је за напредак радње било корисно, није пропустио, и за ових седам месеци радња је процветала м |
| вечера сео мајстор Диша на миндерлук и пропуштајући зрна међу прстима тихо шапуће себи, кад не |
| остојанствено стојао код крме и побожно пропуштао између прстију зрно по зрно на својим бројани |
| и римских философа.</p> <p>Такав један просвећени српски тип био је и мајстор Диша.{S} Од дети |
| } Сад је и хаџија обрастао у дугу, јако проседелу браду, која му је чак до појаса долазила.</p> |
| а ме мајстор Диша не проси.</p> <p>— Не проси, дабогме; али шта знаш ти!{S} Не долази он за бад |
| — Та и сама кажеш да ме мајстор Диша не проси.</p> <p>— Не проси, дабогме; али шта знаш ти!{S} |
| р-Дума, на поласку, изјави да ће јој са просиоцима доћи у прву недељу, те да дотле, ако има што |
| кир-Дума?{S} Да ли не мислиш на сина да просиш девојку?</p> <p>— Још му неје вакат, него ће сут |
| речи по десет и дваест пути понављао, а просјак пред вратима понизно чекао, он би се пропео на |
| p> <p>— Дао Бог, брате, дао Бог!</p> <p>Просјак обично отвори руку, и кад види колико му је дао |
| он се тога држао као стене.{S} Прва два просјака, који би му навратили на дућан и почели богора |
| аспрам просјака. <pb n="17" /> Ниједног просјака не би он отпустио без благе хришћанске утехе.< |
| — била је његова опомена онима, који би просјака, са прага свога дућана, сурово најурили.{S} И |
| према себи равнима, него чак и наспрам просјака. <pb n="17" /> Ниједног просјака не би он отпу |
| /3 од паре), па кад је напипа, приступи просјаку, тисне му је у шаке, а другом руком прихвати г |
| вши очи у страну, започе:</p> <p>— Еле, просло три године!</p> <p>— И седум дана! — допуни Ламб |
| Што ћутиш сад, а?</p> <p>Лепосава ни да прослови, а срце јој лупа, да му ударце чује.</p> <p>— |
| клопи уста, грло му се стегне, па ни да прослови. — Јанићију дође тежак овакав положај, па се у |
| ове; чинило му се да би га појава овога простака понизила у очима Ламбриним, Думиним и осталих |
| госта, и још више, када га, место оног простачкога назива: „мајстор“, први пут поздравише љуба |
| ко је не ода?</p> <p>— Ама, зар она?... простења кир-Диша.</p> <p>— Тако, газда, Бога ми!</p> < |
| ти донесем хладне воде?</p> <p>— На! — простења Диша и иза појаса извади један прстен, па га п |
| ателски посо дођосмо.</p> <p>— Уђите! — простења кир-Диша, коме у тај пар севну, да би му боље |
| ао, и место икакве речи тек би покаткад простењао, нарочито онда, када би му она околишно тек п |
| као тресак, да мој покојник, Бог да га прости, није пустио да ја кувам и месим што хоћу и како |
| } Одмахнуо је руком и рекао: „Бог да је прости!{S} Један пре а други после, тек, сви ћемо тамо! |
| ко капаху — ако си честит, онда нека је просто, што си ме уцвелио.{S} Ти и сам знаш шта ти ваља |
| арце некада је Лепосава делила Јанићију просто из детињске пакости а можда и из несташлука; али |
| м речи, постао је прави Грк; а да му се простота не би у очи подсмевала и подмигивала, што се т |
| стена и сватова.{S} Кућа Мацина била је пространа, те, поред осталога, утврдише да се младенци |
| и овај Јанићије Бик, чији снажни врат и пространа плећа одаваху силу младости у свој својој буј |
| } Коме? — јецао је, кад се дохватио оне простране равнице на Дунаву.</p> <p>Но та зарицања беху |
| дајући како се оно старо сало повраћа у простране антерије.</p> <p>Но мајстор Диша не заста на |
| ир-Диша је започео нагло венути.{S} Оно пространо лице са затегнутом кожом смршало је нагло, оч |
| онај младешчић и несташно скакутање око пространога обима, који је кир-Дишина запремина у соби |
| а му је цео мајстор Диша са свом својом пространом ширином сео на душу, па јој не да дахнути.</ |
| је био срећан, а оно да му бар у дечици проструји грчка крв.</p> <p>У овоме можда и лежи кључ т |
| босиљак искида, издроби, пљуну на њега, просу пред собом и згази ногама.{S} Да му Лепосава беше |
| џезва с кафом слетеше са послужавника и просуше се по поду, застртом шареним ћилимом.</p> <p>Ов |
| урати.</p> <p>— На полицију њега, да се протера од куда је дошао — одговори кир-Дума.{S} И Ламб |
| противу чега се није смела ни бунити ни протестовати.{S} Те су успомене припадале њезину удовиш |
| и за уши не могаше извући одатле.{S} На против, што је Ламбре гонио из ње ђавола усрдније, то с |
| ке жене, па и ове две, за њу износиле и против њезинога удовиштва говориле; колико ли је само с |
| о, да му ваља што енергичније предузети против клевете; али, ма шта да започне, он ће морати, п |
| , да сву срџбу, коју је са сокака донео против кога му драго, искали на њојзи.</p> <p>Ламбре је |
| оје је у кући хаџијиној изазвало сасвим противан утисак ономе, коме се хаџи-Диша надао, на Јали |
| .{S} Неколико људи састави круг око оба противника.</p> <p>— Кога ви да закољите?{S} Чија јабуч |
| о довољно, да сав нагомилани јед окрене противу своје жене и, разуме се, да на њојзи своје неза |
| од оних људи, који, кад сазнаду шта се противу њих говори, пођу у одлучну борбу противу дотичн |
| ону <pb n="26" /> у својину припадала и противу чега се није смела ни бунити ни протестовати.{S |
| пребледео.{S} Да су ма шта друго изнели противу њега, не би га толико запањило као то, да је он |
| никоме у својој кући не допушта, да што противу његове воље и о својој глави ради.</p> <p>Ухват |
| ротиву њих говори, пођу у одлучну борбу противу дотичне сплетке.{S} Напротив, и сама помисао, д |
| о кир-Ламбре, а и да искаже своју сумњу противу Дише, који је ономад јавно казао да ће га из пу |
| , која није никада допуштала да јој кћи противуречи; Лепосава убриса очи рукавом и оде у мутвак |
| лободније одахну.</p> <p>Дани за данима протицали су преко мајстор-Дишинога крова много брже, н |
| ђа хала и врана разнесе.</p> <p>Тако су протицали дани за данима, недеље за недељама, месеци за |
| ubSection" /> <p>Дани пролажаху, недеље протицаху, а у радњи мајстор-Дишиној ишло је тако, да с |
| сирћета, којом хтеде да му вратне жиле протрља.</p> <p>— Немој: кир-Диша!</p> <p>— Ама шта?</p |
| ете.{S} Анастасија вешто измаче ударцу, протрча поред њега једноме буџаку, дочепа кухињски нож, |
| срцу, а да је, бар узгред, кад поред ње протрчи, не чупне за курјуке или не повуче за шалваре, |
| виде, како би му боље било да го и бос протрчи кроз чаршију, него ли да се у оваком оделу међу |
| тевање, да јој мајстор Диша одмах дође, протумачио је он сасвим друкчије.{S} Помислио је да га |
| и без сумње ово расположење њезине душе протумачио у своју корист.{S} Овако му она изгледаше ка |
| нога му еспапа, него је често тај еспап протурао са више користи, него ли и сам мајстор му; а с |
| меши и главом одмахну.</p> <p>— Дете! — Проћи ће га већ! — рече уклањајући с ватре велику џезву |
| аја уза зид, да сачека када ће кир-Диша проћи.</p> <p>Кира-Анастасија и Ламбре стојали су у соб |
| еда у Дишу.</p> <p>— Ето, данас сам све прохесапио шта имам а шта немам.{S} Са оним имањем у По |
| пустио, и за ових седам месеци радња је процветала много боље, него ли што је пре тога било.{S} |
| о сређеног, да је удовица из њега могла прочитати и све жеље онога, који је дотични поклон посл |
| ије искашљивали за њим, кад год би туда прошао.</p> <p>Једино тетка-Маца што је слала Лепосаву |
| а.</p> <p>Кир-Диша је већ неколико пута прошао онуда, али кад год би угледао текију, опседнуту |
| како ли би тек сада било, сада, када је прошао трогодишњи парастос, те тако нестало и последњег |
| оженио први пут и како је са овом женом прошао, треба да се зна, јер стоји у јакој вези са оним |
| инога одела стигао у дућан и сав збуњен прошао мимо оба шегрта у собицу и одело турио под своју |
| ругарице јој прихватиле, ретко да би ко прошао улицом, а да не застане, бар једну строфу да чуј |
| одговори Маца.</p> <p>— Не чуј, Боже! — прошапта Јанићије, али тако тихо, да га је Лепосава, ко |
| > <p>— Знам, душо, знам! — то је љубав! прошапута Јанићије, и кад и последњи звук ишчезну, заро |
| тиће ти.</p> <p>— Не могу... стид ме... прошапута Јанићије.</p> <p>— Јогуницо!{S} Е, добро, доб |
| <p>— За тебе и...</p> <p>— Лепосаву... прошапута једва чујно Диша.</p> <p>— Цео свет говори за |
| олазнику за седиште.</p> <p>— Отишла! — прошапута. — И он долазио... сад шта да се чини?</p> <p |
| — Ето, таква ће бити и твоја сахрана! — прошапута му онај разложитији хришћански глас; и <pb n= |
| <p>— Дете!{S} Право каже нана: дете! — прошапута и заставши на собњем прагу дубоко се замисли. |
| иступајући јој ближе.</p> <p>— Јесте! — прошапута стидљиво она.</p> <p>— Погле, шта сам ти доне |
| па ми не да да живим.</p> <p>— Лудо! — прошапута Лепосава, али тако болећивим гласом, да Јанић |
| снеби.</p> <p>— Ко би и на то мислио? — прошапута и одмахну главом, да се отресе од такве помис |
| осмехну се на њега.</p> <p>— Још мало — прошапута изнемогло.</p> <p>— Шта? — запита Јанићије, д |
| ти би, мајсторе?</p> <p>— Воде! — једва прошапута Диша.</p> <p>— Мајсторе, мајсторе! — чуо је м |
| да га ко не чује, па онда на пола гласа прошапута:</p> <p>— Поздравила те моја мајка, да одмах |
| за кратко трајало, а већ после, кад је прошапутала оно: „хоћу“, она мало зажмури, присебност ј |
| еше мој покојник?{S} Једаред, баш после прошевине, дигао ме је као перце до појаса и шале ради |
| Диша је пробао да отвори капиџик своје прошенице, па када није могао, он нареди Бику, да погне |
| тегао кајишем о колено једну јеменију и прошива ђонове, а испод очију прати сваки покрет свога |
| у и на самоме мајстор-Диши.{S} Дућан је проширио, женин мираз са оних 500 гроша, што му је кум- |
| на глави, само кад о њима слуша.{S} Баш прошле године она је олакшала некој Маци Брњошевој.{S} |
| и долазе.</p> <p>Од кир-Дишиног одласка прошло је већ неколико дана.{S} У радњи је ишло као по |
| јвештија фраза песника из Еладе.</p> <p>Прошло је добрих пола сахата, када је фудул-Стаменка уш |
| о том се ексеру није ништа знало све до прошлога <hi>Рождества</hi>.{S} Уочи Рождества овај бог |
| не су се свим средствима трудиле, да из прошлости лепе удовице ишчачкају макар и једну трунчицу |
| коју су широко избијала снажна набрекла прса, ишао је он пред друговима и свирачима.{S} Код јед |
| свести, дубоко уздахну, клону главом на прса и савијеним кажипрстом обриса две вреле сузе које |
| тка-Мацине.</p> <p>— Тако... рече Маца, прсну у смех; али се брзо уозбиљи и поче се крстити.</p |
| ију.</p> <p>Неколико несташних девојака прснуше у кикот.</p> <p>— Таман?{S} Па то за онај гоч?< |
| тек теменом о затворена врата.{S} Врата прснуше, а глави ништа.{S} А увек, кад подвије врат и п |
| ађивао ово сандуче.{S} Хаџи-Зосим метну прст на уста и даде знак Диши, да се не миче. — Стари п |
| се хартијице, хаџија их прихвати са два прста, усекну мумаказама огорели фитиљ на лојаници и пр |
| и, кад изрече реч: „грцко“, поткупи три прста, па их пружи према мајстор-Диши, као да је невест |
| паљеним свећама и евангелијем дигао три прста у вис, то се већ дало видети и по његову лицу и а |
| проговори, кад виде, како се испиње на прсте, и пружи руку, да од ње узме сахан.</p> <p>— Нека |
| лици санове и каленице.{S} Испела се на прсте, уздигла руке, да домаши високу полицу, па се изв |
| атима понизно чекао, он би се пропео на прсте, бркао по једној торбици, обешеној о дувар, све д |
| не пронађе одбачену аспру, узме је међ прсте, отре јој блато о антерију, па је опет врати на с |
| е ко од њих лабав у служби или да своје прсте почешће завлачи у лонац где се ручак кувао, ту би |
| имао свој сто, могла се прогледати кроз прсте свака превара у трговини, а да му морални углед н |
| очео увиђати, како је пренаглио, кад је прстен вратио само зато, што му је некаква комшиница зу |
| о успе, онда да не изгледа џабе, што је прстен враћао.</p> <p>— Тако је, кир-Дума.{S} Ја и сам |
| е могла погодити, у толико више, што је прстен тек синоћ добила и што се мајстор Диша с њоме ра |
| те, те да и ја разбирам, засто вратисте прстен?</p> <pb n="41" /> <p>Али мајстор Диша ни сада н |
| трашно десило, па се чисто смрзао, држи прстен у руци, премеће га и загледа и очекује, неће ли |
| амету.{S} Еле, за сто сте јосте вратили прстен?</p> <p>— Па... ето, радња је, посао се прави; а |
| ажипрстом, на коме је био дебео бакарни прстен са пуцетом као орах, да би му често кожу раскрва |
| а није познато, зашто јој вереник врати прстен, те тако кир-Думи није остало другога пута, <pb |
| тор-Дишу нагонило, да онако нагло врати прстен, то је он тек из далека напоменуо Думи, кад је с |
| простења Диша и иза појаса извади један прстен, па га пружи Јанићију.</p> <p>Јанићије узео прст |
| га пружи Јанићију.</p> <p>Јанићије узео прстен и чека, шта ће мајстор Диша наредити, али овај с |
| било друкчије.{S} Кад је Јанићије однео прстен кира-Анастасији и бацио јој га пред ноге, удовиц |
| че глас по комшилуку, да је Диша вратио прстен.{S} С почетка се и веровало и није: али када тет |
| уњен и сав утучен.{S} Од како је вратио прстен, тек од онда осетио је, колико му је тешко, што |
| а из Дишиних уста чује, зашто је вратио прстен; али им Бик увек одговори, да газда није у дућан |
| тренутак.{S} И ако је он удовици вратио прстен, мираз је био још у његовим рукама, те тако му с |
| говори.{S} Ама нисам ја баш за то само прстен вратио.{S} Ето... и сам видиш и чујеш...{S} Цела |
| о је она викала на патролу, он је врнуо прстен!</p> <p>Како је ово казивање било од свих остали |
| аборној Цркви звона не пропоје).</p> <p>Прстен се свршио, поп је испитао младенце и сада се жур |
| ућу, да јој навести сутрашњи дан њихова прстена.{S} Све махале око Сака-чесме, где се налазила |
| је то све још могућно поправити.{S} Та прстена још није било, а за десет дана, колико је до пр |
| ју је Диша, својим неразложним враћањем прстена, набацао.</p> <p>А када га већ и срце и разум г |
| осташе, да се споразумеју и утаначе дан прстена и сватова.{S} Кућа Мацина била је пространа, те |
| ије било, а за десет дана, колико је до прстена означено, они могу бити већ и у Влашкој, па ако |
| номе месту скрасити.</p> <p>Са враћеним прстеном као да му је отишло на свагда оно спокојство, |
| м успеху, што га је јуче на „гледању“ и прстену код своје испрошенице добио. — Иде ситно, у кол |
| позвао на весеље.</p> <p>Сутра дан, по прстену, пошао мајстор Диша у дућан; али јучерање „глед |
| причао њојзи, како га је, сутра дан по прстену, нашла <pb n="45" /> фудул-Стаменка, честитала |
| испричао, како је мајстор Диша одмах по прстену покушао да остане у удовичиној кући, али му је |
| јао код крме и побожно пропуштао између прстију зрно по зрно на својим бројаницама.</p> <p>Доче |
| ре у соби ради, одскочила у страну и на прстима отрчала чак у мутвак, да се <pb n="99" /> ма у |
| а на миндерлук и пропуштајући зрна међу прстима тихо шапуће себи, кад неко закуца на вратима.{S |
| верне Томе“, који не верују, докле се и прстом не дотакну рана, снабдео се он уверењима и печат |
| ек Лепосава у један час отрча мутваку и прстом позва Јанићија.{S} Нешто му је журно говорила, а |
| ; доста је што овима бадава вучем читав пртљаг.</p> <p>У квартиру мајстор Диша је имао још једн |
| блажена, што јој баш њих две ово цвеће пружају.</p> <p>Обе гошће пољубише се на прагу са домаћ |
| Јанићије се живо окрете, <pb n="124" /> пружи руку за њом и онако, ненамерно, обухвати је око п |
| и иза појаса извади један прстен, па га пружи Јанићију.</p> <p>Јанићије узео прстен и чека, шта |
| стрина?“ — и, пре него што је успео да пружи руке ради одбране, унесе му се у лице и поче га к |
| , стиже пред своју кућу.</p> <p>Али кад пружи руку, да ухвати кваку од авлијскога капиџика, срц |
| и, кад виде, како се испиње на прсте, и пружи руку, да од ње узме сахан.</p> <p>— Нека, што ми |
| 0" /> <p>Диша извади сад два цванцика и пружи Маци.</p> <p>— Ево на; добро само те ми се толико |
| <p>Иза појаса извади стручак босиока и пружи га домаћици.</p> <p>— Сутра па да изволите на куд |
| изабра између њих четири записа, па их пружи кир-Диши.</p> <p>— Колико коштају?</p> <pb n="53" |
| реч: „грцко“, поткупи три прста, па их пружи према мајстор-Диши, као да је невеста, коју му ну |
| ила!{S} Зива била! — одговори кир-Дума, пруживши јој руку у којој су бројанице са педесет и чет |
| тако, као да јој проба јеменије; она му пружила босу ногу, а он је целу обухватио у једну шаку, |
| к; избечио очи, па како је обема рукама пружио сахан, да јој га да, тако је као окамењен и оста |
| да прихвати путничку бошчу, коју му је пружио.</p> <p>— Држи ово, па хајде кући!</p> <p>Јанићи |
| зи у собу, но, како је промолио главу и пружио једну ногу преко прага, тако још стоји држећи ру |
| ге га саме однесоше у шибљак, а руке се пружише за очима, које им показаше издашне џбунове кисе |
| о време и као ноћиште Јанићијево, па се прући по миндерлуку и тек сада започе наизменце стењати |
| на истрже и сва изубијана побеже, он се прући на миндерлук и поче из гласа лелекати.</p> <p>— Л |
| па онда одједаред одлетела миндерлуку, прућила се по њему, зграбила јастук, загрлила га и стал |
| тарија жена из авлије, а оне, кикоћући, прхнуше у башту добацујући једна другој по коју веселу |
| амо? — рече кира-Анастасија и од једном прште у онај необуздани и ведри, детињи смех, — када по |
| на темељиту фигуру свога мужа и на ново прште у смеј.{S} Сигурно је замишљала, како би то изгле |
| дем.</p> <p>— Била ти, кира-Мана, свога пса везати, док беше овде, а ја да ти га хватам, нећу.< |
| год му се за то дало прилике, пиљио као псетанце на залогај, који не може да домаши.</p> <miles |
| ђаво терао да се удајеш за онај пањ? — Псетиште је оно! — Тврдица, погансуз!{S} Ух, ух, што му |
| ир-Дума на улици.</p> <p>— Сиктер, бре, псето; жену ми украдосте, па сад хоћеш да ми и кесу одс |
| што кир-Ламбре...</p> <p>— Лажеш, бре, псето, лажеш! — јечао је Диша, као да су га грчеви попа |
| , али кесе ни од корова.</p> <p>— А-ах, псето погано! —јекну хаџи-Диша, кад се увери, да овде н |
| му га даде, и како је казала да је Диша псето и да није човек.</p> <p>Страшна новост начинила ј |
| жене.{S} То је бар јасно: ако је човек псето, жена не сме да буде мачка.</p> <p>Али све то на |
| и му ударац.</p> <p>— Пуштај, да убијем псето! —- виче кир-Диша.</p> <p>— Ела-те, да вас гурнем |
| не да ме никада више неће варати; а оно псето (ту кир-Диша зашкрипа зубима и јекну) њему ћу да |
| стијански закон — вели — не искам ни по псешки.{S} Ја сам му зборила, ама он каже:{S} Дервишин |
| Кад не може по христијански, нећу ни по псешки.{S} Турска вера — погана вера; а што се од те ве |
| — Цео свет говори за вас.</p> <p>— Лају пси; лају, тетка-Мацо, и лажу, Бога ми! — викну Диша оч |
| што ми уједи! — јекну Ламбре и стотине псовака на грчком, цинцарском и турском језику праскало |
| турао се по постељи, устајао, уздисао и псовао све што се на грчкоме језику налазило.</p> <p>— |
| Ламбри и свој грчкој чаршији а сад опет псовку, што није боље отварао очи, да му се тако што не |
| шамара напоклањао колико можда ни своме псу удараца није дао, и који га сада ни крива ни дужна |
| рми.{S} Чуо је како је кир-Дума стао да псује пред Јанићијем мајстор-Дишу и да прети, како ће м |
| анићијево држање.{S} Он онако узбуђен и псујући <pb n="77" /> и тога мајстора и самога себе, шт |
| а Јанићије оде својој кући.</p> <p>Овај пуки случај, коме се Јанићије ни у сну није надао, учин |
| в ће у очима света изгледати, кад ствар пукне по Београду.{S} Једно што је осећао, то је, да ће |
| да је начини устабашиницом.{S} Ма да је пун нежнога задовољства примао из њезиних руку послужењ |
| тврдо науман да са собом доконча, он је пун срџбе и очајања лутао тамо амо по густим трњацима, |
| ме и да не говоримо.</p> <p>Дан јасан и пун пролетњега мириса.{S} Дума и Ламбре, који су овог д |
| су се споразумели.{S} И она уз осмејак пун љубазности принесе ибричић с кафом и наливеним филџ |
| него ли што је пре тога било.{S} Дућан пун, поруџбина на хрпат, а зарађени новац као поточић, |
| ана покуша да сама скине с верига котао пун вреле воде.{S} Котао је био тежак, те не <pb n="207 |
| човека.{S} Истина, он је још онако био пун и трбушат, али лице му некако смагло, а очи се чист |
| и.</p> <p>Дан, који је Јанићију освануо пун бола и горчине, завршио се врло пријатно.{S} У тетк |
| че пипкати по глави и слабинама.</p> <p>Пун сахат седео је збуњен и без речи, а тетка-Маца за т |
| окој душе чиме заложи.{S} Совра је била пуна; Маца није жалила, она је у овом изобиљу јела изли |
| его сам ноћас и будна видела.{S} Ово је пуна година, како ја сваког празника носим у цркву тамњ |
| адао, па, када је скинуо враџбине, деце пуна кућа.{S} А то што је на теби, од прве ти је жене. |
| еш твоме домаћину у кућу! — рече Маца и пуна срца пољуби своју ћер.</p> <p>Тетка Маца за кратко |
| S} Кад угледа свога мужа, отури канту и пуна радости стрча доле.</p> <p>— Стиже ли? — Добро дос |
| оборена чела, погледа плашљива али ипак пуна очајне чежње, који је говорио много више, него што |
| цинцарским и српским; она је била увек пуна домаћих новости, а умела их је тако потпуно и слат |
| ило: — То је љубав, то је љубав!</p> <p>Пуна три дана Јанићије није знао ни шта ради ни куда се |
| сукане рукаве, те покрије две загрљасте пуначке мишице, које беху до рамена голе.</p> <p>— Добр |
| је враћао ударце, када би га ова својим пуначким шакама пљеснула по снажним леђима.{S} Напротив |
| се сада преломити под теретом широких и пуначких плећа.{S} И ето, своју, од самога себе прикрив |
| лик ономе сиромаху, који је седео испод пуне трпезе и морао да буде задовољан мрвицама, које са |
| о утучен вратио се кући, оставио судове пуне воде у мутвак, па ни да је сачекао за који часак, |
| поставља софру и полаже санове и чанке пуне јела, и застиде, кад помисли како ће и шта ће рећи |
| е од танке тканине прозиру као наливене пуне мишице и што јој се гибак струк тако еластично пок |
| варају са кира-Анастасијом, као да нису пуне две године избегавале чак и да јој се јаве, а камо |
| страну своме Србину и бране га, а Грци, пуни једа, што се њихова удовица тако јавно срамоти, ви |
| ене су као на чудо одлазиле породиљи са пуним рукама повојница, те да виде децу и да се увере о |
| а, вратило се хаџи-Дишиној кући, да над пуним <pb n="215" /> чанком жеравице опере руке и да се |
| а, час у гостинску собу и као шева међу пуним класјем весело певушила или се на сав глас засмеј |
| бар три ливаде свакојаких трава, а он, пуних једанаест година, није изоставио ни јутрењу ни ве |
| тако остаде самохран без игде икога.{S} Пуних петнаест година није се мајстор Диша виђао са сво |
| гли!{S} Ето му и куме, кир-Думинице.{S} Пуних једанаест година није имала деце; и шта све није |
| ет изаћи.{S} Знаш ли која ти је сад?{S} Пуних шеснаест!{S} Још годину две па ћеш да постанеш ус |
| ијатно искушење.{S} У Галцу их задржаше пуних шест недеља у „контроманцу“, те тако хаџи-Диша мо |
| се, па, кад не играју у колу, седе око пуних софра и ударајући дланом о длан певају оне мелоди |
| гим замотуљцима.</p> <p>Тако је то ишло пуних десет недеља.{S} Хаџи-Диша се потпуно помирио са |
| грејао честито у Лепосавиним недрима, а пуница је већ од ћерке сазнала и саопштила зету добру в |
| евног кретања изазвало.{S} И зато га је пуница гледала чисто зачуђена овом екстазом, у коју је |
| ша у мало што се и сам не сруши, кад му пуница саопшти шта се десило.</p> <p>— Шта кажеш? — згр |
| из куће.</p> <p>Тога дана између зета и пунице водио се озбиљан разговор, који беше од недоглед |
| кну у кесу, извади један цванцик и даде пуници.</p> <p>— Не још, још мало.{S} Лепосави је врло |
| афским барјаком, мајстор Диша са женом, пуницом и Јанићијем Биком, а око њих стотину и више пра |
| јући на њу ни мало пажње, разговарао са пуницом, она је ћутала, па, ако је имала што да му каже |
| чио, а трећег дана, кад седе са женом и пуницом за совру, рече:</p> <p>— Није фајде, кад нам се |
| угима.</p> <p>Диша се опрости са свима, пуницу пољуби у руку, а она њега у чело, и лађа се отис |
| х права пренео је мајстор Диша на своју пуницу, дао јој је пуну власт надзора, како над кућом т |
| осем тога, он је и иначе уважавао своју пуницу и зато, што је та жена и сада, као и пре, имала |
| ко ли је, Боже, година од тога доба?{S} Пуно!{S} Ко ће их набројати!{S} Оног Београда више нема |
| а ближе приступи.{S} Мајстор Диша је са пуно чежње неколико тренутака одмеравао овај стас и лиц |
| окаже као прави брат, он је то чинио са пуно пожртвовања.{S} Једном речи, између ове четири душ |
| ажио.{S} Но истину рећи, како је осећао пуно задовољство, што се једаред и он осветио, ипак, до |
| а га целују.</p> <p>У сандучету је било пуно памука, а у томе памуку лежао је један велики чава |
| тек сада, када је остао без ње, он је у пуној јасноћи видео, како му је без ње пусто и како је |
| а хлад од дафине скрете и остави Дишу у пуној светлости, он се диже и пође оном страном којом А |
| мљаше својом меком, страсном мелодијом, пуном неке неодољиве чежње, којом сав ваздух и овај сун |
| носила мајстор-Дишу.{S} Сунце је жегло пуном јаром, Дунав се сјактио од сунчаних зракова, а ла |
| > <p>Јанићије ступи у хладовиту авлију, пуну османлука и зеленила, иза кога је у дубини извирив |
| јало је много дуже него од Београда.{S} Пуну недељу дана не смедоше се путници укрцати у лађу з |
| ајстор Диша на своју пуницу, дао јој је пуну власт надзора, како над кућом тако и над домаћицом |
| ад хоће, све може.{S} Ја, да немам деце пуну кућу, не бих жалио ни триста гроша за то.</p> <p>М |
| но, чему је жудео.{S} Чекао је неуморно пуну годину и по, па кад опази да му од празнога чекања |
| ено фудул-Стаменка и поднесе му под нос пуну шаку женске косе. — Шта је ово?{S} Тако ли си науч |
| жељно за то време погледао у ону чинију пуну пилава и овновска меса, што се поврх пилава пушило |
| етири дана била тек као једва растворен пупољак, а сада ето где пред њиме стоји потпуно развије |
| ез кога би му сав овај живот и тековина пуста остала, над његовом главом надвијала се судбина, |
| песницама, да је пусти.</p> <p>— Пашће, пусти је! — викну Маца за њим.</p> <p>— Пуштај, мука те |
| љда бити тако бездушан, да ме без ичега пусти у бели свет! — мислио је уз пут Јанићије, а што с |
| на једној нози скакуће за њом и виче да пусти, а она се све више церекала, те га не пусти све д |
| кала, ударала га обема песницама, да је пусти.</p> <p>— Пашће, пусти је! — викну Маца за њим.</ |
| а срца пустити; али најпосле и да га не пусти баш на лепо, — пустиће га, кад изврши што је наум |
| и, а она се све више церекала, те га не пусти све докле се Јанићије не саплете и паде потрбушке |
| врана коска да ми не донесе више у овај пусти Београд! — Ватра да га изгори! — уздахну кира-Ана |
| она учини такву лудост?!{S} Зашто си је пустила? — викну љутито.</p> <pb n="208" /> <p>— Бог с |
| ину пресече му пут.</p> <p>— Нећу да те пустим; грех чиниш, своју рођену децу убијаш.{S} Хоћу д |
| теп Витлејемски и прими свети ексер.{S} Пустињак није оклевао, оде у Витлејем и, баш кад се у В |
| даде знак Диши, да се не миче. — Стари пустињак био је сед као овца, дуге браде и лица овална |
| сунце залази.</p> <p>— Знам — одговори пустињак — знам; тамо живе Френки што једу жабе.</p> <p |
| ститељ Спаситеља крстио, дошао је један пустињак, прави богоугодник, за кога се зна, да никада |
| почињући од Мациног сна па до побожнога пустињака и светога ексера, који је своју чудотворну мо |
| загонетни сан тетка-Мацин.</p> <p>Тога пустињака не нађоше у његовој испосници, која се налази |
| S} Али зато набаса хаџи-Зосим на другог пустињака, много важнијег од овога кога тражаше.</p> <p |
| јвећом оданошћу обећа, да пронађе неког пустињака, који је тумачио снове, те да им он разреши о |
| исприча све: како је у Витавари био код пустињака, који чува свети чудотворни ексер са крста Сп |
| ен сандучић, сав ишаран резбама.</p> <p>Пустињака су затекли на коленима пред оним сандучетом.{ |
| чи на ковчежић.{S} Достојанствен изглед пустињаков, који поред свега нејела имађаше светлу и за |
| је.</p> <p>— Сад народ у гомилама хрли пустињаку са Витаваре, да види свети ексер, да се и њем |
| им украде, и са двеста четрдесет, датих пустињаку за чудотворни памук, а уза све то урачуна му |
| и благослов подели.</p> <p>— Богоугодни пустињаче — започе хаџи-Зосим на турском језику. — Овај |
| некуда падало у њезину башту као мана у пустињи; али за то добила је много више с друге стране. |
| тао се тако неколико пута и једва га је пустио из загрљаја.{S} Караван се крете долином, а хаџи |
| се Лепосава. — Их, какав је!{S} Што је пустио оно чудо од браде?</p> <p>— Море, није оно он! — |
| да мој покојник, Бог да га прости, није пустио да ја кувам и месим што хоћу и како умем.{S} Дан |
| ђао је он, да га мајстор неће лака срца пустити; али најпосле и да га не пусти баш на лепо, — п |
| > <p>— А где ћеш ноћити?{S} Ваљда ће те пустити, да заноћиш?</p> <p>— Неће; казао да сутра дође |
| е иглом боцне.</p> <p>Остати без жене и пустити да се цео свет исмева његовом судбином, то је д |
| ајпосле и да га не пусти баш на лепо, — пустиће га, кад изврши што је наумио.</p> <p>Страшна од |
| спасла жену и потомка.</p> <p>— И ти да пустиш, да она учини такву лудост?!{S} Зашто си је пуст |
| се, човече, једаред!“ вичеш му ти; ама пусто оно срце његово игра ли игра, кад те само угледа, |
| пуној јасноћи видео, како му је без ње пусто и како је сав овај живот ништаван и празан.</p> < |
| ума.</p> <p>— А Ламбре?</p> <p>— Онако, пустосват.</p> <pb n="28" /> <p>— Зашто он није кум?</p |
| е за ово кратко време створиле су читав пустош; у души су му лежале развалине од свију мисли шт |
| утра дан је опет лутао, али много даље, пут Мокрога Луга; а када га глад узмучи, он је по џбуно |
| ава.</p> <p>— Знаш и сама како се каже: пут за морем а смрт за вратом.{S} Бог ће дати, па ћу се |
| ња; чинило му се, ако одмах не крене на пут, да ће умрети од неодољива страха.</p> <p>— Ко зна |
| х хаџија из разних земаља, кренуо се на пут кућама.{S} У томе каравану налазио се хаџи-Диша.</p |
| гна целу насеобину, да што пре стану на пут неприликама, које су већ почеле овде онде искрсават |
| , а кад је Диша изјавио, да ће одмах на пут и да од силне бриге за радњом <pb n="190" /> не мож |
| тај пар прелети у памети, колики је све пут претурио и што се до сада истрошио, цигло ради једн |
| би је он од тога одвратио, једно што је пут за једну женску главу врло далек, а друго, што мужа |
| он, као да га неке мађије вуку, стиште пут Београда.</p> <p>И ено га сад где у мутваку послује |
| Диша.</p> <p>— А Бог би га знао; одоше пут Јалије, тамо, а за њима и Цигани, да их прате.</p> |
| оју руку, дигоше се у чаршију, те да уз пут мало боље промозгају и удесе, а кира-Мана, чим их о |
| ичега пусти у бели свет! — мислио је уз пут Јанићије, а што се више ближио ћепенку, који је исп |
| е развалине од свију мисли што их је уз пут смишљао и он се, малаксао од тешког душевног напора |
| и поласку дао корисне савете, где ће уз пут одседати, те да га на путу не оглобе.{S} Главан нов |
| ног простачкога назива: „мајстор“, први пут поздравише љубазно са: калос мерос, кир-Диса!</p> < |
| баште и где је, пре седам година, први пут чуо ону песмицу, што му памет занесе, седе на један |
| ас њу три пута да обиђеш бакчу.{S} Први пут како обиђеш, овај запис да прилепиш на њојзина недр |
| у целој својој појави и он се, сад први пут, пред том сликом снеби.</p> <p>— Ко би и на то мисл |
| сано у књигу.</p> <p>Анастасија је први пут била удата за кир-Бенџу, казаса из Главне Чаршије, |
| , каква беху она што су ове године први пут после Косова забрујала са Саборне Цркве, ни све тур |
| стао на срећу!{S} Што си се женио први пут удовицом, па ти она угатала!“</p> <p>Мајстор Диша з |
| ерека.</p> <p>А то, како се оженио први пут и како је са овом женом прошао, треба да се зна, је |
| њојзина недра, ама под само грло; други пут, овај запис на чело; трећи пут, овај запис на-по-за |
| <p>Кир-Ламбре није чекао да га по други пут зове, отишао је и тамо затекао Анастасију у таквоме |
| и кир-Диши умину бол и он се и по други пут залете.{S} Анастасија вешто измаче ударцу, протрча |
| на га погледа ведро и пркосно и продужи пут ћутке.{S} Јанићије је ишао поред ње мало збуњен, шт |
| ит завали се и сам на узглавља, по који пут (као што је то свуда онда био обичај доброга тона) |
| ачак постајао све гушћи, те би, по који пут, бацио тамну сенку на кир-Дишино спокојство.</p> <p |
| че га обузимати нека топлота, а по који пут и забуна у глави.{S} Пред кућом му се баш заврте и |
| ати се за браду и оборене главе по који пут дубоко уздахну.{S} Видело се да се са самим собом б |
| ше рукавом <pb n="34" /> зној и по који пут тако застење, као тешки болесник кад га болови споп |
| али тетка Маца још ћуташе, тек по који пут што би јој се из груди отео дубок уздах, који му на |
| и нешто дубоко замисли, па тек по који пут ако обиђе сватове.</p> <p>У један тренутак, кад се |
| крај деце, посматра их, па тек по који пут испрекидано уздахне, поче га миловати по коси.</p> |
| а, те је три пута угледах, па као сваки пут ми рече: „Твоји унучићи су у чељустима аждаје.{S} Р |
| > <p>И поред свега тога, што је оволики пут потегао и толике жртве принео ради свога потомства, |
| толико ишчекивање, %на најзад и онолики пут и онолико ломљење по туђим земљама, и све то за што |
| ти било, да му каже то?</p> <p>— Толики пут чиним због тебе: хоћу да будеш мати; а мајци требаш |
| јној контроли.{S} Одважити се на толики пут а не осигурати се са сваке стране за собом, то није |
| дише, куне и проклиње, што се на толики пут одважио.</p> <p>Но та штета не оста усамљена.{S} Пу |
| ад бар да знаш, зашто си потегао толики пут; донео си читав берићет у кућу! — утишавала је Маца |
| је саму остављаш? — Зар сам зато толики пут потегао и новац трошио? — викао је хаџија на сав гл |
| н! — мислио је, силазећи се већ по пети пут до Варош-капије и враћајући се натраг Барјак-џамији |
| вари мужевљеве, причала женама по стоти пут сан мајчин и, где год се макла по авлији, певушила |
| о; други пут, овај запис на чело; трећи пут, овај запис на-по-за леђа.{S} Е, кад све тако уради |
| p> <p>Лепосава помириса и други и трећи пут.</p> <p>— И од тога ћу?... запита она стидљива.</p> |
| у“, те тако хаџи-Диша мораде и по трећи пут да вади из ћемера и да са нестрпљењем очекује на св |
| ва пута чула; али, кад ноћас и по трећи пут баш будна зачух, рекох:{S} Није фајде, то му је јед |
| у светим местима, јер је ово већ трећи пут, како као побожни поклоник долази овамо и свима они |
| меравајући у исто време за сваки случај пут до врата.</p> <p>— Ама лажеш, бре! —Где су Ламбрине |
| , и као човек који полази на тако далек пут, поче да је саветује, како да се влада, како да вод |
| азлог, чега ради је предузео тако далек пут, и хаџи-Зосим са највећом оданошћу обећа, да пронађ |
| Јалије, окадише лађу и пожелеше срећан пут и још срећнији повратак хаџији.{S} Прво се Лепосава |
| } И колико је тек сада, када је отворио пут потомству, удвостручио сву своју снагу око тековине |
| ек, опазивши намеру хаџијину пресече му пут.</p> <p>— Нећу да те пустим; грех чиниш, своју рође |
| самој себи да верујем да сам на сну два пута чула; али, кад ноћас и по трећи пут баш будна зачу |
| сусрет са мајстор-Дишом.{S} Али, овога пута не послужи га срећа.{S} Баш на самоме завијутку, у |
| ко ни кира-Анастасија не беше.{S} Овога пута престао је да се са њоме прегони; до младине има ј |
| Али се преварила.{S} Кир-Диша је овога пута одлучио, да остане чврст и непомичан као стена, па |
| та, Бога ми!</p> <p>Но Лепосава и овога пута нити се насмеја нити му што одговори, и Јанићије с |
| ао и обично, изазове на смеј, али овога пута промаши.{S} Њој стаде некако непријатно и учини јо |
| а <pb n="37" /> њој остао.{S} Али овога пута вратио се необично брзо, и што је главно, врло узб |
| ни пред голом турском сабљом, као овога пута пред појавом мајстор-Дишином.{S} Није то било од к |
| опет није никада тако одоцнио као овога пута.{S} Маца се у истини мало забринула, што их то нем |
| днело, а који је тако тајанствено овога пута шуштао.</p> <p>Најзад се одлучи, притиште руком кв |
| ен и необично куражан, да јој бар овога пута покаже све, журио је Јанићије кући Лепосавиној.{S} |
| н, те тако кир-Думи није остало другога пута, <pb n="39" /> него да се састане са мајстор-Дишом |
| ивао од тетка-Маце, да она сама пронађе пута и начина шта да се ради.</p> <p>— Па ти и не чујеш |
| но другоме вазда пакостили; често би се пута, она рашчупаних коса и плачући а он сав изгребан, |
| а све то расположење, Лепосава се чешће пута усред ове вреве међу пријатељицама осећала усамљен |
| .</p> <p>Пошао је кући, али на половини пута застаде; нерешљиво се крете напред, опет стаде, па |
| била толико широка, да је могао четири пута око себе обмотати, а цеванице његове тако танке, д |
| , покривши се јорганом преко главе, три пута се прекрсти.</p> <p>— Шта ти је, те не спаваш? — п |
| и запојиш из те чиније оном водом, три пута. — Тако да радиш, снахо, па ће ти дете за три пута |
| о да радиш, снахо, па ће ти дете за три пута три дана оздравити.</p> <p>— А од чега му је то, п |
| а ваљда се смиловала мајчица, те је три пута угледах, па као сваки пут ми рече: „Твоји унучићи |
| зелену жабу, па ту жабу да ти дете три пута обзине, а ти три пута да викнеш: „Његова болест на |
| о ти у очи, а болест у ложичице“, и три пута да хукнеш за њоме.</p> <p>Жена спусти пред ноге де |
| иле су, да виде чудо, па, узгред, и три пута помиришу.</p> <p>Али, докле је хаџија са нестрпљењ |
| је као перце до појаса и шале ради три пута преко собе пренео.</p> <p>— Ба! — узвикну Бик -— т |
| бу да ти дете три пута обзине, а ти три пута да викнеш: „Његова болест на тебе, твоје здравље н |
| пу, па се онда да жени, да пред сан три пута помирише, а после да то носи у недрима као своју х |
| нема на ноге.{S} Е, па онда сас њу три пута да обиђеш бакчу.{S} Први пут како обиђеш, овај зап |
| крупни бумбар облете око њега неколико пута и изгуби се у сунчеву зраку; но ни један од тих зв |
| м прегледа озбиљно болесницу и неколико пута одмахну главом, па онда започе да грди и Мацу и св |
| своје груди, опраштао се тако неколико пута и једва га је пустио из загрљаја.{S} Караван се кр |
| и, који је ствари одмеравао по неколико пута, и који се није на прву мисао залетао у посао.{S} |
| мужева.</p> <p>Кир-Диша је већ неколико пута прошао онуда, али кад год би угледао текију, опсед |
| ни Јанићије није остајао дужан; толико пута изненада би је дохватио шаком, те је она често виш |
| на хрпате губила или је пошиљалац често пута на неколико дана пре свога писма стизао на адресов |
| ера се Ламбре, када му се она не маче с пута.</p> <p>— Искам... промуца кира-Мана; али је Ламбр |
| у томе, што је њезин муж дошао срећно с пута као богат наследник, и што је кир-Ламбре толико за |
| о „еден гурбетин“, поменуше му по десет пута, како од њих бољих пријатеља нема, па му тек онда, |
| ло замишљена, па је по десет и двадесет пута истрчавала капиџику, да га одшкрине, колико тек да |
| десише жице и враћајући се лагано истим путем, стадоше извијати арију оне песме:</p> <quote> <l |
| дио око свакидашњих ствари; по неколико пути понављало се оно о чему се целе недеље разговарало |
| p>И докле је ове речи по десет и дваест пути понављао, а просјак пред вратима понизно чекао, он |
| расположење, слично ономе што га осећа путник, који је дуго пешачио жедан, па тек набасао на л |
| рада.{S} Пуну недељу дана не смедоше се путници укрцати у лађу због буре, која је на сав мах бе |
| т још стоји и не помиче се, да прихвати путничку бошчу, коју му је пружио.</p> <p>— Држи ово, п |
| >— Стиже ли? — Добро досли!{S} Како сте путовали!</p> <p>— Боље вас нашао!{S} Добро, фала Богу! |
| осле одслужене литургије и поклоничкога путовања на Голготу, угледа мајстор Диша хаџи-Зосима, к |
| /p> <p>Но та штета не оста усамљена.{S} Путовање до Београда трајало је много дуже него од Беог |
| а спремао се мајстор Диша за поклоничко путовање.{S} По чаршији се у велико рашчуло да ће Диша |
| но на свечан начин.{S} Кајик, у коме је путовао хаџи-Диша, већ се помаљао са стране Кајабурме.{ |
| ао да га нешто посред главе лупи.{S} На путу кући поче га обузимати нека топлота, а по који пут |
| тасија спрема све што кир-Диши треба на путу, смеје се, зачикује га, пева по кући, како одавна |
| те, где ће уз пут одседати, те да га на путу не оглобе.{S} Главан новац мајстор Диша је, као и |
| дарице! — проговори Јанићије — Газда на путу а ти, ето, како чиниш!</p> <p>Анастасија очевидно |
| Цариграда, паде мртав с коња, негде на путу између Софије и Ниша.</p> <p>Кад је чула да јој је |
| мајстор Диша је, као и обично што је на путу радио, метнуо у ћемер и то опасао око паса до саме |
| тили, да га и за најситније догађаје на путу не пропитају.{S} И то је тако ишло, све докле се н |
| дотакне, ако сме.</p> <p>— Еле, муж на путу а жена ашикује с комшијама!</p> <p>— А ко вам каза |
| p>— Зар сада, када си изучио занат и на путу да постанеш човек, хоћеш у село?{S} Шта ћеш, бре, |
| ривао биволице у Београд, није нашао на путу, примио га и довео у Београд и предао газда-Диши н |
| е помози!“ — а оно на равном и сигурном путу спотакне се, падне и скрха врат.</p> <p>А кира-Ана |
| <p>Али како није могао са да пријатељем путује, он му је при поласку дао корисне савете, где ће |
| је сте морали страховати, да ће тај час пући баш на ономе месту, где се пуца скопчавају.{S} Мла |
| ог образа, те да ми брука по чаршији не пуца.</p> <p>Тетка-Маца је прихватила Дишину молбу, заб |
| тај час пући баш на ономе месту, где се пуца скопчавају.{S} Млада удовица није ватра само у кућ |
| Јанићије се ослободи и седе.{S} Како је пуцало за ушима и како је жељно јео деран, то нека оцен |
| на коме је био дебео бакарни прстен са пуцетом као орах, да би му често кожу раскрвавио.{S} А |
| ледала замишљена у оно кандилце, што је пуцкарало и својом слабачком светлошћу преливало преко |
| стор Диша, коме, после овога разлагања, пуче пред очима сва дубина хаџијскога значаја, стеже ср |
| ио чудотворни памук.</p> <p>Кроз махале пуче глас да је устабашиница <pb n="211" /> тројанила.{ |
| је.{S} Од махале до махале и по чаршији пуче глас, да се кира-Атанасија удаје.{S} Грчка чаршија |
| че наизменце стењати и уздисати.</p> <p>Пуче глас по комшилуку, да је Диша вратио прстен.{S} С |
| гледао у онај хлеб и симите, који су се пушили по ћепенку.{S} Да му је сада онај цванцик, како |
| ва и овновска меса, што се поврх пилава пушило.</p> <p>— Море, немој да се срамиш!{S} Ниси ти к |
| најдражег пријатеља, Ламбру, сачува од пушке Дишине.</p> <p>Догађај овај, који је у самој ства |
| Станко пилећи турпијом око ороза једне пушке кремењаче, коју је у посао узео.</p> <p>Мајстор-Д |
| који је ономад јавно казао да ће га из пушке убити.{S} Но четвртога дана доби писмо, Ламбре му |
| нем у трбу! — одговара Ламбре.</p> <p>— Пушком ћу ја тебе! — продера се Диша, подиже обе песниц |
| у души чврста вера хаџијска.{S} Зато он пушта ђавола, да нас на хаџилуку искушава, али, докле с |
| пусти је! — викну Маца за њим.</p> <p>— Пуштај, мука те ударила! — бранила се Лепосава.</p> <p> |
| истим оружјем врати му ударац.</p> <p>— Пуштај, да убијем псето! —- виче кир-Диша.</p> <p>— Ела |
| нећу да служим више.</p> <p>— Ја те не пуштам; ти мораш да одслужиш <pb n="154" /> своје!{S} М |
| у очима у знак опраштања и поче немарно пуштати густе хладне димове.</p> <p>Тако је кир-Диша по |
| предложи Маци.{S} Да је бар удовац, али пуштеник — е, не иде!{S} Човек са једном историјом, кој |
| n="167" /> и твога мајстор-биволица!{S} Пцета! — викао је на сав глас Дума, очигледно преплашен |
| ине унесе их под нос Јанићију.</p> <p>— Пцета!{S} На зенско ли нападате?{S} Ели ово гора Романи |
| језику налазило.</p> <p>— А-а- проклета пцета; проклето Ламбре, што %ми направи!{S} Они били ор |
| шено и отури одело од себе. — Уједе ме, пцето; шта сад да се ради?.</p> <p>Анастасија је стајал |
| ерешљиво у новац.</p> <p>— Зато, што је пцето, што не је човек!{S} Толке године, бре брате, слу |
| Очију ми, тако.{S} И па како је погано пцовао!</p> <p>— Пеки!{S} Сутра ћу се накусурати.</p> < |
| ј сунчаној светлости зујало је неколико пчела; један крупни бумбар облете око њега неколико пут |
| лену течност, а уз то узима по три зрна пшенице.{S} Он је донео собом једну велику светињу: екс |
| мисли!</p> <p>— Пеки, пеки, не је тешка работа! — прекиде га дервиш — До године, кад дођем, ти |
| амо као добру муштерију, али никако као равне грчко-цинцарској нацији.</p> <p>О томе су били об |
| т, коју је показивао не само према себи равнима, него чак и наспрам просјака. <pb n="17" /> Ниј |
| јецао је, кад се дохватио оне простране равнице на Дунаву.</p> <p>Но та зарицања беху и сувише |
| арјак златом извезен, за који је платио равно једну хиљаду гроша.</p> <milestone unit="subSecti |
| око тековине, толико је и на даље остао равнодушан према свему осталоме у приватноме и јавноме |
| а очима, за које не би могао рећи да су равнодушне.{S} Шта више, за она четири дана, кад није д |
| ма кира-Анастасији могао бити мало-мало равнодушнији.{S} Кад би могао само за часак да заборави |
| то Лепосаву са оним накитом, која га је равнодушним осмехом по каткад погледала.</p> <p>— Погађ |
| p>— Е, па и време му је — одговори Маца равнодушно — а када долази?</p> <p>— Кроз недељу дана — |
| пуњеним страхом, звераше у тетка-Мацино равнодушно лице.</p> <p>— А што ме питаш за то?{S} Зашт |
| и подвикнуо: „Боже помози!“ — а оно на равном и сигурном путу спотакне се, падне и скрха врат. |
| градској „сахат-кули“, који дан из дан равномерно јавља, кад је време ручку, кад вечери.</p> < |
| ори и да му у чаршији подигне углед као равноправноме члану грчке насеобине.{S} Да тога није би |
| у годину снажио и освежавао на истрајан рад, лежао је пред његовим ногама као огромна архитекту |
| би у дућан ушао кир-Ламбре, да види шта раде и да му обрати пажњу, да не оставља дућан на шегрт |
| <p>— Божја па твоја, сине!{S} Ето, тако раде поштени људи.{S} Знала сам ја, да си ти честит и д |
| мајстор-Дишом и да од њега самога чује, ради чега је онако поступио.</p> <p>Трећег дана, по ово |
| своје пријатељице фудул-Стаменке (оне, ради које су се онако крвно завадили деда Митар и Станк |
| ери ни кућу ни радњу, а ово троје деце, ради које је чак у Јерусалим запео, шта би тек од њих б |
| све празно било без ове веселе женице, ради које је прегорео кира-Ману и оставио да у кући кри |
| онако, како се говори о фудул-Стаменки, ради које је, баш тих дана, газда Митар своју жену изби |
| је чежње да се што пре састане са оном, ради које ће жртвовати све, ипак бирао оне сокачиће и з |
| тасију са Дишом, а он да се привремено, ради куповине еспапа, уклони у Галац или Цариград, од к |
| у брзо заборавио на ону немилу епизоду, ради које три ноћи није спавао.</p> <p>И тетка Маца, ка |
| Диши како прикрива једну прљаву тајну, ради које ће образ мајсторов поцрвенити.{S} И то се вук |
| д, овако оцрњен и смешан, јави у свету, ради своје одбране, страшила га.{S} Кад би могао <pb n= |
| сторије о чудотворном памуку хаџи-Дишу, ради лакшега разликовања од једног другог хаџије, који |
| жњој, да ову тајну од туђег ока сачува; ради те своје особине, тетка Маца не само да је била ра |
| му је поверио чак и главни разлог, чега ради је предузео тако далек пут, и хаџи-Зосим са највећ |
| е стид да дода још и оно последње, чега ради је и полетела Канчету у косе.</p> <p>— Де, де; па |
| радознало очекиваху да им објасни, чега ради је тај памук чудотворан и свет.</p> <p>— Помириши! |
| а ни осталима није остало нејасно, чега ради је фудул-Стаменка оваку сплетку смислила.{S} У то |
| што му се језик везао, те не каза чега ради не може да иде Ламбри и кира-Мани, уђе журно у авл |
| се чинило, да ће му сваки погодити чега ради долази.</p> <p>Али једнога дана, када је светина о |
| после толико тешких дана, видети онога ради кога у мало што није страдала.</p> <p>Јанићије је |
| н, али без оне гужве, седе за посао, да ради; но тај посао, што га је у овако узбуђеном стању з |
| а своје душе овај притисак, размахну да ради, да се заборави; једаред покуша и да запева, — али |
| ако није ни поштено ни лепо то што сада ради; али у истоме часу створи му се кира-Анастасија и |
| леснице и трчати свуда, куд га је слала ради помоћи.</p> <p>Али сва видарска вештина тетка-Маци |
| е тетка-Мацо, — бранио се тек разговора ради — зар сада, када сам нагорео онако?</p> <p>— Е, би |
| , те тако нестало и последњега изговора ради чега не би могла још да се уда.</p> <p>Па онда, ба |
| а, — грцко!</p> <p>И ту кир-Дума, густа ради, кад изрече реч: „грцко“, поткупи три прста, па их |
| Пуна три дана Јанићије није знао ни шта ради ни куда се креће.{S} То беху дани тешких душевних |
| овде дервиш записао.{S} Некрштена душа ради са некрштеним силама.{S} Од ове амајлије можеш доб |
| епој удовици.</p> <p>Свака од њих, руке ради, понела је по један цветак шебоја и замбака.{S} И |
| и, пре него што је успео да пружи руке ради одбране, унесе му се у лице и поче га као мачка гр |
| ико посла свршио колико би обично, шале ради, за један дан посвршавао.</p> <p>Више није могао и |
| дигао ме је као перце до појаса и шале ради три пута преко собе пренео.</p> <p>— Ба! — узвикну |
| а-Думиница?{S} А ко би то знао, чега се ради она радовала!{S} Жене никада не казују праве узрок |
| на сама пронађе пута и начина шта да се ради.</p> <p>— Па ти и не чујеш све о чему свет за тебе |
| к, џанум; него да разговарамо шта да се ради!{S} Може бити кир-Диша да ће се покаје и помири; к |
| себе. — Уједе ме, пцето; шта сад да се ради?.</p> <p>Анастасија је стајала насред собе, па је |
| Ово ће бити онај сан Мацин. — А како се ради с њим? — упита гласно.</p> <p>— Сашије се у крпу, |
| м непотребном опсечку сахтијана како се ради, добивао је шамаре за врат или би га мајстор чукао |
| влију кира-Анастасије.</p> <p>— Ели сте ради гостима? — виче још с капиџика кира-Думиница домаћ |
| Ламбру не само да неће добити, него ће ради њега страдати, биће посрамљена, кира-Мана ће је на |
| ала Ламбрина жена) „на белегу“ и „среће ради“ кришом поклањала.</p> <p>Осетио Ламбре одавно, ка |
| у оба кума, после треће каве, саопштише ради чега долазе.</p> <p>— Јазук, кир-Диса, да остарис |
| p>— Хајде, бре, ћопеку један!{S} Седи и ради тамо, док те нисам овим калупом по лудој глави! — |
| вратима и ослушкивала шта Ламбре у соби ради, одскочила у страну и на прстима отрчала чак у мут |
| то противу његове воље и о својој глави ради.</p> <p>Ухватио је Бика за ухо, продрмусао га ваља |
| шале, толико се препала, да се не обеси ради ње. — Ох!{S} Ох!{S} Баш је добар!{S} Баш је добро |
| стиде ове Божје тичице!{S} И зар нисам ради тога чак у Јерусалим ишао?{S} Камо среће да ти је |
| да је потпуно заборавила зашто све ово ради, нити јој је падало на ум, да ће сутра дан постати |
| p>Но човек једно мисли, а судбина друго ради.{S} Мајстор Диша је већ у велико припремао, што му |
| олики пут потегао и толике жртве принео ради свога потомства, он диже руке од свега и тврдо одл |
| етурио и што се до сада истрошио, цигло ради једнога детета.</p> <p>— Еле, ти нећеш да пазариш? |
| асмеје ћепенке, него се ућутао, па само ради, ни главе не диже.{S} Једино што би га из дућана п |
| нисам никоме одала?</p> <p>— Ама шта то ради она са мном? — мисли Јанићије и мучи се да разазна |
| ли игра, кад те само угледа, па ко што ради, он трч’ за тобом, ја л’ да те загрли, ја л’ да те |
| а дан, она је, као када је била здрава, радила по кући и отимала се од слабости, која је не ост |
| ленчује; она је по кући весело певала, радила своје послове, а ту бригу оставила је своме супр |
| већица, мени пензијица!“</p> <p>Тако је радила неколико година, све докле се не свикну на своје |
| њима одлазила на посело, баш као што је радила и за живота покојнога кир-Бенџе.{S} Кира-Думиниц |
| где год се макла по авлији, певушила и радила.</p> <p>Дође и време поласку.{S} Уочи овога дана |
| да је ухваћена у нечем.</p> <p>— Шта си радила до сада?</p> <p>— Ништа, нано, — замеће она и из |
| утаче се кира-Думиница — шта све не сам радила да родим!{S} Радос је то, кума-Анастасија, и рад |
| аде хаџијине. — Лепосава је још по мало радила по мутваку, тек да не седи сасвим залудна.{S} Је |
| > <p>Право рећи саме прилике су за њега радиле.{S} Па зар то није срећан човек?</p> <p>Маца га |
| иличи честитој жени!</p> <p>— Па шта да радим за име света?! — бранила се Лепосава. — Шта ти је |
| у томе нема нечега.</p> <p>— Па шта да радим сада?{S} Научи ме, де!{S} Ето, ја ћу престати да |
| кад би причао све, где је био и шта је радио, само би још више пред Лепосавом утврдио колико ј |
| рзо овамо!</p> <p>Али Јанићије, који је радио на мутваку, немаде времена ни да засуче рукаве, к |
| ћије Бик седео је опет на своме месту и радио посао, као да се ништа није догодило.</p> <p>Међу |
| пева више, као што је то увек уз посао радио, не зачикује мимопролазеће и врло често устаје са |
| равда — не иде.{S} А баш и када би тако радио, он сам, по својој повученој и срамежљивој нарави |
| бољем.{S} Јер и бољи мајстор то би исто радио са својим шегртима.{S} Чак и родитељи, када су де |
| ор Диша је, као и обично што је на путу радио, метнуо у ћемер и то опасао око паса до саме коже |
| ш ни по коме свету ходиш, а овамо би да радиш по својој лудој памети.</p> <p>— Боже, мајка, шта |
| ада дам четири записа.{S} И то овако да радиш.{S} У ноћ, кад буде младина, жену да изведеш у ба |
| чиније оном водом, три пута. — Тако да радиш, снахо, па ће ти дете за три пута три дана оздрав |
| на крилу болесно дете.</p> <p>— Тако да радиш, снахо — говорио је дервиш овој жени — овај запис |
| ерко, седиш, а из рантлике кипи!{S} Шта радиш море то, куд си се замислила?</p> <p>Лепосава пре |
| принесе хартијице пламену.</p> <p>— Шта радиш то?</p> <p>— Да спалим сотону!{S} Нечастиви је у |
| иш ти, Маца је слепа, па не види шта ти радиш, јел’?</p> <p>Лепосава претрну, брзо се наже над |
| поче јецати.</p> <p>— Газдарице, шта то радиш? — Ево, ту су шегрти у дућану, видеће.</p> <p>— Х |
| оном првом, ревно пазити.{S} Али радња, радња му је највише на срцу стојала.{S} Ту је уложен је |
| сте вратили прстен?</p> <p>— Па... ето, радња је, посао се прави; а ја би хтео кира-Анастасијин |
| у усами и погледа, како му удвостручена радња нагло цвета.</p> <p>— Зашто сам се оженио, то зна |
| ти је познато икада било, да је некоме радња пропала, докле се он на хаџилуку бавио?{S} Деде, |
| о и за оном првом, ревно пазити.{S} Али радња, радња му је највише на срцу стојала.{S} Ту је ул |
| није пропустио, и за ових седам месеци радња је процветала много боље, него ли што је пре тога |
| е у велико постао десна рука мајсторове радње, било је врло тужно, када би видео како мајстор Д |
| римо са нечистом силом, дотле он у наше радње шаље по једнога анђела, да нам имање до повратка |
| који га сада ни крива ни дужна тера из радње, он би га тако издеветао за све, да се до века се |
| о Диши, што је тога неваљалца отерао из радње.</p> <p>— Море, не могу да ти кажем све како се < |
| обар си био, веран си ми био, па ето ти радње!{S} Тамо, у кући, да се нађеш тетка-Маци на помоћ |
| ра вредео.{S} Ништа, што је за напредак радње било корисно, није пропустио, и за ових седам мес |
| а је био задовољан свим што је у кући и радњи затекао.{S} Јанићије му је у истини пара вредео.{ |
| Да сам то, ја бих и сада седео у твојој радњи.</p> <p>Газда Диша га погледа разрогаченим поглед |
| уку, морао да води двоструку бригу, и о радњи и о кући, Јанићије му је био неопходно потребан.{ |
| о и готово са трепетом једнако мислио о радњи, о ономе што је за собом оставио. — Покаткад му с |
| ласка прошло је већ неколико дана.{S} У радњи је ишло као по зејтину.{S} Али код Јанићија се оп |
| p>Дани пролажаху, недеље протицаху, а у радњи мајстор-Дишиној ишло је тако, да се није ни опажа |
| ађу тетка-Маци у послу, а он је седео у радњи по цео дан.{S} Није имао никога поузданога, на ко |
| и могао је силом да га примора, да му у радњи остане; али сад је већ сасвим друкчије.{S} Јанићи |
| посаву, ипак га је брига више морила за радњом.{S} За Лепосаву није бринуо, јер је знао да се о |
| ће одмах на пут и да од силне бриге за радњом <pb n="190" /> не може сачекати овде ни Ускрс, х |
| осталих Срба.{S} Чак му је помагао и да радњу отвори и да му у чаршији подигне углед као равноп |
| о.{S} Метнуо ти у срце бригу и страх за радњу, само да те одврати од побожних молитава.{S} Зато |
| му је пред шегртима наредио, да пази на радњу и што чешће у дану тркне до куће, те да се кира-А |
| то је кућу и жену оставио Маци, тако је радњу оставио на Јанићију.{S} Цео дан он је Јанићија уп |
| а излије сав јед на Јанићија, што му је радњу у невреме оставио, а у исто време, да на прагу св |
| ће Јанићије умети тако поуздано да му и радњу надгледа, као што је поуздан да му за женом пази? |
| тит је момак, Јанићије; он ће ти кућу и радњу чувати као своју“, а Диша јој вели: „Јесте!“ — Не |
| анасонлију, а на своју праву домаћицу и радњу, која је већ у велико почела посртати, није ни по |
| лико месеци, а њега моли, да му обилази радњу и кира-Ману.</p> <p>Кир-Думи чисто лакну, кад из |
| би имао више коме да повери ни кућу ни радњу, а ово троје деце, ради које је чак у Јерусалим з |
| оме би, бар за који час, могао оставити радњу.{S} Тек сада је осећао, колико му је вредио онај |
| е тако савесно водио послове, надгледао радњу и сакупљени пазар односио тетка-Маци, да то ни ма |
| ли, да ти ђавола савладаш и да ти анђео радњу води, издржи до краја и постани хаџија.{S} То ти |
| им би га угледао, повукао би се дубље у радњу и од туда крвнички гледао за њиме.</p> <p>— Дуса |
| да ме овако послужиш, па ћу те узети у радњу за ортака.“</p> <p>— Зато га и волим, као да ми ј |
| дан он је Јанићија упућивао, како да му радњу чува.</p> <p>— Одрастао си код мене, ја сам те уп |
| јем мајстор-Дишу и да прети, како ће му радњу да запали; а Јанићије тада размахну песницама, па |
| д тога времена сама надгледала Ламбрину радњу и обављала све трговачке послове.{S} Свакога дана |
| а своје наслеђе.</p> <p>Кира-Анастасија радо прихватила наредбу, па се и не обазире на обећање |
| особине, тетка Маца не само да је била радо виђена у кућама где се тако што догодило, него је |
| х редова уживала велико поверење и била радо примана у сваку кућу.{S} Нарочито, када су се жене |
| га Бог види!</p> <p>Тетка Маца, која је радо слушала Јанићијева пецкања, удари у смех, а и Лепо |
| да на улици нема никога с киме се не би радо срео, изиђе и упути се у Скадар-махалу.</p> <p>Фуд |
| е Маце, чије је разговоре и савете тако радо слушао.</p> <p>— Све ти је по таман, свега имаш; ј |
| а?{S} А ко би то знао, чега се ради она радовала!{S} Жене никада не казују праве узроке свога р |
| те!{S} Како те је уважавала, како ти се радовала, кад год би дошао, па сад одједаред да је под |
| вао сваки њезин дисај.{S} И необично се радовао, кад би се болесница ма и за кратко освестила и |
| аћи из собе.</p> <p>Кир-Дума се искрено радовао наслеђу свога кума, па је почео у шали да гони |
| те, што их је видео у светим местима, а радознали пријатељи нису пропустили, да га и за најситн |
| Шта има у тој кесици? — запита Лепосава радознало питајући.</p> <p>— Памук! — одговори Диша зна |
| о јутрос догоди.</p> <p>— Шта? — запита радознало мајстор Диша.</p> <p>— Па, између Мацине Лепо |
| иша и значајно погледа у обе жене, које радознало очекиваху да им објасни, чега ради је тај пам |
| појаве.{S} Она се дубоко замисли и поче радознало да разгледа записе.</p> <p>— Хоћеш ли? — запи |
| Где је?{S} Где је? — запита Лепосава и радознало поче да прелеће очима по кајику, који се све |
| А ти знаш нешто? — запиташе је друге и радознало погледаше у њу.</p> <p>— Па, ето, тетка-Маце; |
| рата, иза којих је извиривало девојче и радознало пратило сваки покрет очајнога комшије.</p> <p |
| вши поглед са онога гнезда и погледавши радознало у своју жену.</p> <pb n="206" /> <p>— Што ме |
| и никад својом вољом, својим одрешитим радом но увек — случајно.{S} Ваљало је само да зажели, |
| ца — шта све не сам радила да родим!{S} Радос је то, кума-Анастасија, и радос и една сладос!{S} |
| дим!{S} Радос је то, кума-Анастасија, и радос и една сладос!{S} Ено, мој Алкибијадес!{S} Клефта |
| аздарица двојако понаша: мало час онако радосна, као да је једва дочекала, што јој се муж врати |
| врши што хтеде рећи, јер га Анастасија, радосно изненађена, загрли и поче љубити.</p> <p>— Сест |
| "73" /> кад угледа како кира-Анастасија радосно и без икакве стрепње дочекује свога супруга.</p |
| чеше грлити и љубити кира-Анастасију, и радосно јој честитати, што ће једном на ново скућити ку |
| /p> <p>— Зар? — учини Маца изненађена и радосно.</p> <p>Мајстор рече Јанићију да иде, да спава. |
| рњи немир, у коме се огледала и чежња и радост и нестрплење, све у један мах, не дадоше му да с |
| оји је у исто време показивао и бригу и радост, што јој тако давно невиђени гост опет у кућу до |
| анству и своме еснафу постигао на своју радост и на големи јед кир-Думин, који је још једнако у |
| , мајсторе — одврати Јанићије двоструко радостан; прво, што га Лепосава није одала, а друго, шт |
| д угледа свога мужа, отури канту и пуна радости стрча доле.</p> <p>— Стиже ли? — Добро досли!{S |
| олити.</p> <p>Лепосава само што није од радости запевала.{S} Није шале, толико се препала, да с |
| дућану још потпуно збуњен од изненадне радости.{S} Топло задовољство као мекани талас запљуски |
| части, да је сав успламтео, па од силне радости није знао где да им места начини.{S} Посадио их |
| ика.</p> <p>Диша стојаше неко време и у радости и у некоме мутноме расположењу, док тек Маца од |
| када се мајстор Диша налазио на врхунцу радости и узбуђења, те му дође чисто као нека душевна п |
| же мајстору, да отпаше кецељу, коју при раду око антерије везује.</p> <p>Пред кућом Дишу изневе |
| ло би морао из нова започињати, да га у раду не прекиде кира-Анастасија, која у тај пар уђе у д |
| мајстор, своме шегрту исповеда зашта се радује, те, у место да свога шегрта помилује, приши му |
| да попије она. — Оно, што јој не да да рађа, младина ће да скине с ње, а од овога записа, роди |
| те прекорети првим мужем; па децу да ти рађа, сваке године по једно.</p> <p>Мајстор Диша би, пр |
| р ће ме отерати.</p> <p>И њему се нешто ражали; дође му, да као мало дете зајеца.{S} Грло му се |
| ве што може, не би ли га умилостивила и ражалила, те да се кући врати.{S} Кир-Думи не смеде да |
| кад угледаше сузе удовичине, и саме се ражалише и бризнуше у плач, па онда онако уплакане поче |
| чала је у комшилук до кира-Думинице, да разабере, неће ли кир-Дума знати са чега јој је муж ова |
| одити, али шта, то није могла никако да разабере.</p> <p>Хаџи-Диша није хтео да седа за совру, |
| е да прође време, да залечи ране, да се разабере и обазре око себе; јер сви ови Срби, комшије и |
| он, бечи очи, али никако не може да се разабере, где је и шта се то око њега догађа. <pb n="61 |
| , стојала је не могући још никако да се разабере, шта је све то у овоме часу било.</p> <p>Лепос |
| свежином хладне воде и сирћета, кад се разабра.</p> <p>— Не бој се, кир-Дишо, сад је све добро |
| це.</p> <p>Кад се Диша у неко доба ноћи разабрао од бунила, прво лице, које угледа код себе, би |
| ше Јанићијеве, што он ни сам није могао разабрати, водила се нека потајна борба.{S} Нешто нејас |
| са мном? — мисли Јанићије и мучи се да разазна, титра ли се она с њим или је у истини она све |
| четрдесет и три године, које су га иза разапете антерије за леђима гледале.</p> <p>— Еле, сад |
| ће само пролазити кроз оне густе редове разапетих ћепенака и кроз унакрсну ватру исмевака и чар |
| p>Јутро необично пријатно.{S} Читав низ разапетих ћепенака кроз криву и тесну улицу на Зереку и |
| кућама, где је тетка-Маца навраћала, да разбере о кира-Анастасији.</p> <p>А докле је тетка-Маца |
| настасија досети, а ова опет редовно је разбијала главу размишљајући ко јој све то шаље, ствари |
| га међу се, те Диша заборави и на своја разбијена врата и на оно што је шегрту спремао.</p> <p> |
| грта беху зазорна, а уз то се сети оних разбијених врата, те га одалами шаком за врат, да је Би |
| ај у мало што не испусти обе ћупе да се разбију.</p> <p>— Што се бијеш, газда? — зацвили дечак, |
| пусти добро кроз шаке, за оно што му је разбио врата.</p> <p>— Можеш ти то, брајко, пробати на |
| Неће Ламбре!{S} Он како и ти, ич се не разбира за децу.{S} Кад не даде Бог по христијански зак |
| ден пријатељ, да ме научите, те да и ја разбирам, засто вратисте прстен?</p> <pb n="41" /> <p>А |
| јасно, али ипак је толико <pb n="86" /> разбирао, да има нешто што он не зна, а што се баш њега |
| — упаде Диша у реч страшљиво.</p> <p>— Разбирате ли за кира-Анастасија?{S} Ако за њу разбирате |
| ум јој ни татко ни брат, ни кум; ако се разбирате за њено к’смет, зашто па мене питате?</p> <p> |
| ате ли за кира-Анастасија?{S} Ако за њу разбирате, она је на вилает.{S} И едну писму је послала |
| у оно лице или трбух на раменима?{S} Не разбираш му ни шта му је што.</p> <p>Незадовољство Диши |
| земљом и никако не може да се подигне и разбистри.</p> <p>Анастасија га је сузама и преклињањем |
| га неко вија.</p> <p>А када се потпуно разбистри од забуне, застаде, да се обазре где је.{S} П |
| коме би смео поверити и његовом помоћи разбистрити у глави онај хаос, који му је сметао да буд |
| о зид.</p> <p>— Леле!{S} Фаћајте го!{S} Разбојник!{S} Арамија!{S} Хоће да ме убије! — лелекао ј |
| p> <p>— А шта се то тебе тиче?</p> <p>— Разбојник еден!{S} За сто нападас зенско свет на улица? |
| чен.{S} Од хаџије није се Маца никаквој разборитој помоћи могла надати.{S} Он се, као и увек, < |
| еше једна кап више зејтина на већ онако разбукталу жеравицу.</p> <p>Да остане и даље у служби о |
| свој својој лепоти и бујности плануо и разбуктао се у њезину срцу, да је занесе, опије, па сад |
| а да ће се обоје потући, навалише да их разваде.</p> <p>Али ово постиже други резултат.{S} Обој |
| колико жена, које истрчаше на капиџике, развадише их, и Лепосава, бледа од узбуђења, отрча кући |
| мисли, које га и без његове воље вукоше развалинама порушених идеала; а ноћу, кад заспи, долази |
| ле су читав пустош; у души су му лежале развалине од свију мисли што их је уз пут смишљао и он |
| и изиђе из дућана, Јанићију се још више разведри, прихвати газдину песмицу и, онако уз посао, з |
| му је на срцу лежало.{S} Тетка-Маца је развезла да прича о мајстор-Дишиноме уважењу и о томе, |
| у томе часу, заошијало на све стране и развејало ледену мисао као ветар прашину.</p> <p>— А шт |
| м, да га у руке целује.</p> <p>Оба кума развеселише се; кир-Дума му не даде руке, него се, као |
| у, како се ово вижљаво девојче све више развија у једру и свежу девојку, он је ипак то чинио из |
| време остављала, да се ствар сама собом развија, и без сумње чекала згодан час, када ће јој се |
| после ове пакосне напомене почињу да се развијају незгодне досетке на рачун мајстор-Дише, кира- |
| тка-Маца за то време лагано и на одушке развијала је своје погледе на данашњи свет, из далека м |
| у колико се више Лепосава на његове очи развијала, у толико је већма падао у неразумљиву срџбу. |
| , кад та новост дође до последњега уха, развије се у читаву приповетку.</p> <p>Сирота Лепосава, |
| а сада ето где пред њиме стоји потпуно развијена ружа.</p> <p>— Шта ниси хтео?</p> <p>— Оно... |
| p>— Кога да донесу?!{S} Нећу мртваца! — развика се хаџија као у помамилу. — Нећу!{S} Шта ми тре |
| је то?{S} Ста искас сас та жена, бре? — развика се кир-Дума, што га грло доноси, и диже обе шак |
| читаву историју, која ће се за дан два развити.</p> <p>Српским женама није никако у рачун ишло |
| рчко-цинцарском партијом, потражио је и развод брака, а како је ствар била очигледна, суд му је |
| упни гласови од дечје писке.{S} Њему се развукоше усне од задовољства и среће.{S} Он и без допу |
| ије то лепо да ме уплећеш у те ствари — развуче тетка Маца <pb n="89" /> — ако што знаш, онда ш |
| тинскога добоша.{S} Грлати добошар Суља разглавио вилице и на памет виче искупљеноме народу: „Ч |
| сада кир-Диша не сазна и да Јанићије не разгласи по комшилуку њезино неверство.</p> <p>— Морам |
| а се дубоко замисли и поче радознало да разгледа записе.</p> <p>— Хоћеш ли? — запита Диша.</p> |
| ана изнађе у једноме сандуку.{S} Кад их разгледа, изиђе му пред очи све што му је дервиш савето |
| уна брзо пређе, узе јеменије и стаде их разгледати.{S} Јанићије је гледаше нетремице и чисто му |
| е у мутвак, јер хоће са њеном мајком да разговара.</p> <p>Кад оста са Мацом на само, мајстор Ди |
| ју, докле се они живо о овоме или ономе разговарају.{S} А рано јутром и око сунчева смираја чес |
| дерлуку опазише своје жене, како весело разговарају са кира-Анастасијом, као да нису пуне две г |
| у и вечерао.</p> <p>Једаред, по вечери, разговарајући још за совром, тетка Маца, која је од нек |
| мутваку певушила што или би се с мајком разговарала.</p> <p>Тада би Јанићије из чежње и страшљи |
| се враћаше.</p> <p>А докле су они овако разговарали у гомили овога света, хаџи-Диша је достојан |
| понављало се оно о чему се целе недеље разговарало, а кир-Дума никако да подеси згодан тренута |
| > <p>— Од суза нема лек, џанум; него да разговарамо шта да се ради!{S} Може бити кир-Диша да ће |
| ром, не обраћајући на њу ни мало пажње, разговарао са пуницом, она је ћутала, па, ако је имала |
| мутваку, онда је отворено и без зазора разговарао о мајстору.{S} Једном рече тетка-Маци: „Ето |
| гледала како седи поред Дише.</p> <p>— Разговарасмо мало... одговори Диша не баш најљубазније. |
| ати се кући.</p> <p>— Сутра ћемо се већ разговарати, а до јутра нека му буде и тако, — рече Мац |
| добро, таман за устабашу, па ето, готов разговор.</p> <p>Цео тај дан мајстор-Дишу су то овде то |
| сказала, да су комшинице одмах пресекле разговор у томе правцу, јер су осетиле, да им она не би |
| ати дете од шест година.</p> <p>Овај се разговор водио на петнаест дана по повратку Дишином.{S} |
| на чардаку стаде ослушкивати, какав ће разговор бити.</p> <p>Али наместо разговора Маца из гла |
| к њојзи или ова кира-Думиници на кафу и разговор. — И кира-Мана и све остале жене вратише јој н |
| <p>Али како није никуд излазио и сваки разговор о томе избегавао, то он није ни могао знати св |
| му је тако потребно било, да о тој теми разговор продужи.</p> <p>Тетка Маца је застала мало, да |
| го, тек све ово ускорило је, да се овај разговор поведе баш сада, тако рећи пре него ли што је |
| рече Диша дрхтавим гласом — имам један разговор с тобом.</p> <p>Маца махну очима на Лепосаву и |
| а између зета и пунице водио се озбиљан разговор, који беше од недогледних последица по цео жив |
| адожења?{S} Ич си не знајем за тај лаф (разговор)! — одговара још стидљивије удовица и уводи го |
| о за едно мудра и уважена глава.</p> <p>Разговор се водио око свакидашњих ствари; по неколико п |
| ној чаршији.</p> <p>За мало и од живога разговора и Ламбриних шала изви се песма.{S} Ламбре зат |
| а њега.</p> <p>То је било после једнога разговора са Мацом, који је хаџију врло обрадовао и иза |
| е се сасвим изменио.{S} Ни оне шале, ни разговора, ни песме.{S} Сељаци пролазе поред дућана, ал |
| а или Цинцарина, о томе није могло бити разговора, јер, као на пакост, ни једна од њихових жена |
| буђење.</p> <p>Сад више није могло бити разговора о ономе, што му је на срцу лежало.{S} Тетка-М |
| > <p>— Море тетка-Мацо, — бранио се тек разговора ради — зар сада, када сам нагорео онако?</p> |
| ав ће разговор бити.</p> <p>Али наместо разговора Маца из гласа закука.</p> <pb n="222" /> <p>— |
| у чаршији, која је у недостатку других разговора претресала обично домаћа питања својих ближњи |
| год би навратио до тетке Маце, чије је разговоре и савете тако радо слушао.</p> <p>— Све ти је |
| ли будућега хаџију, да се с њиме виде и разговоре, а многи и да га замоле, да им из светих мест |
| ка једва дочека овај звонки смех и сада разговори ударише много живље и много веселије, све док |
| видела свога зета толико расположена и разговорна као данас.{S} Хаџи-Диша иначе није ни умео н |
| Ламбре, као чудећи се кир-Думи на таком разговору. — Не сум јој ни татко ни брат, ни кум; ако с |
| , па се, ваљда зато, није ни паштила да разгони онај облачак, што им се над пролећем брачнога ж |
| ра лизала га је од пете до главе, па се разгоревала у очима, из којих је суктала силна врелина. |
| раздражене Анастасије.</p> <p>А када их раздвојише, она се поче као у грчевима савијати и јецат |
| е, кад дођоше двојица са Циганима, њега раздрага песма, дође међу ове и тако ударише у пијанку |
| каже то?{S} Ко каже, ана-сана.... викну раздражен и поче поклецавати од ужаса.</p> <p>— А ко не |
| грануше живошћу, кад му са сокака допре раздражена вика кир-Думе и двојице његових пријатеља.</ |
| гоше, да беднога Ламбру спасу од ноката раздражене Анастасије.</p> <p>А када их раздвојише, она |
| <p>— Идем да га дотерам! — викну хаџија раздражено и изиђе на улицу.</p> <p>Но у ћор-Ахметовој |
| >— Тражим чест!{S} Шта је ово? — запита раздражено фудул-Стаменка и поднесе му под нос пуну шак |
| ек, чије очи набрекнуше и закрвавише од раздражености.</p> <p>— Скупо је!{S} Збогом! — рече Диш |
| неће!{S} Каже — и овде тетка-Маца поче раздрешивати шамију под брадом — оно није човек, оно је |
| вање Алаховог имена, по телу бо.</p> <p>Раздрљених груди и голих руку, дервиш, чије је лице све |
| баченим ћурчетом преко деснога рамена и раздрљеном кошуљом, кроз коју су широко избијала снажна |
| ију и који због ње туче шегрте!“</p> <p>Разиграна машта Јанићијева све га је више увлачила у св |
| а, када се уверише да није ничему крив, разиђоше се, а Јанићије оде својој кући.</p> <p>Овај пу |
| ри се и не изиђе из ње, све докле се не разиђоше људи и докле фудул-Стаменка не одмаче од врата |
| шта га све може снаћи, кад се сукоби са разјареним Дишом; мучио се на стотину начина, како да с |
| је мало час рибу порила, и стаде према разјареноме супругу.</p> <p>— Ела-те, ако искате да вас |
| ичала, то је увек тако лагано и сређено разлагала, као да је водила рачуна о свакој речи коју ћ |
| p> <p>И мајстор Диша, коме, после овога разлагања, пуче пред очима сва дубина хаџијскога значај |
| шко је било Лепосави слушајући материна разлагања.{S} Свака њезина реч погађала је право у срце |
| аца својим познатим лаганим али речитим разлагањем.</p> <p>— И тако, турфа посла! — уздахну Диш |
| писка, што је од зурла до неба јечала, разлегала се у њезиним ушима као писка покојникова, кој |
| а мујезиновом песмом што се са минарета разлегала, опомињала је трговце да пазар престаје; и по |
| и певање девојачких гласова.{S} И то се разлегала баш она иста песмица, коју ономад зачу, а кој |
| ово питање расвести.</p> <p>Из куће се разлегало нарицање; једна по једна жена улазила је на к |
| јој се <pb n="27" /> смех чак на улицу разлегао, да га последњи одјеци зурла и гочева не заглу |
| цвећа, који се са девојачким гласовима разлегаше преко зидане ограде, све га то поче на ново д |
| ану, који блисташе свежим плаветнилом и разлегаше се у шумору лишћа и гугутању кумрија, дође јо |
| ње петлово, које се чак из другога села разлеже.</p> <p>А хаџи-Дишу, чију достојну успомену чуп |
| у очајан и нерешљив.{S} Мисли и планови разлетали су се као варнице са упаљенога крова; и сваке |
| е, час зелене час као ватра светле пеге разлетеше му се око очију; смрачи му се, и он тресну са |
| отворном памуку хаџи-Дишу, ради лакшега разликовања од једног другог хаџије, који је случајно и |
| ао и сви ексери што су, само се од ових разликовао, што је на оштроме крају, место обична врха, |
| да у очима свога шегрта јаче означи ону разлику, која између њих владаше.</p> <pb n="76" /> <p> |
| кови, који, широком лицу и носу, сасвим различитом од грчко-цинцарскога, ипак придаваху неку на |
| ише.{S} Диша му је поверио чак и главни разлог, чега ради је предузео тако далек пут, и хаџи-Зо |
| о ће опет остати нечисто.</p> <p>А овај разлог није био без јакога утицаја, у толико пре, што ј |
| и себе и нехотице дала Анастасији један разлог више, да се одупре кир-Дишином наваљивању. — Кад |
| .</p> <p>И то одушевљење имало је свога разлога не само у томе, што је њезин муж дошао срећно с |
| више, што није било никаквога оправдана разлога, да на њезин позив не оде.{S} Ко зна како ће <p |
| м гонише, да се осврне на тако убедљиве разлоге кир-Думине, њему дође на ум, да још један покуш |
| p> <p>Па онда, баш када би и на све ове разлоге зажмурила и рекла да јој се не свиђа ни мало он |
| је својом ватром сагорева најубедљивије разлоге мозга, размахнуло би у томе часу, заошијало на |
| пак не одговори ништа ташти, на чије се разлоге већ у велике навикао да их прима и — сноси.</p> |
| b n="56" /> <p>Поткрепљена тако снажним разлогом, дочекала је кир-Дишу на ручак, тврдо уверена, |
| p> <p>Побожан <hi>као</hi> Грк, љубак и разложит <hi>као</hi> Грк, штедљив <hi>као</hi> Грк, ус |
| ти и твоја сахрана! — прошапута му онај разложитији хришћански глас; и <pb n="163" /> то беше п |
| /p> <p>Но кир-Дума је био човек од оних разложитих људи, који је ствари одмеравао по неколико п |
| то није? — одговори тетка Маца лагано и разложито, као да се ту о некој незнатној ситници говор |
| е ћемо да правимо како и за нас.</p> <p>Разложише му понова како нема смисла да седи тако сам, |
| е што пре чаршија умири.{S} И тако, сви разлози били су тако снажни, да им се није могло одолет |
| и од туда ничим па ни њезиним смехом ни разлозима, без којих свакако ни кира-Анастасија не беше |
| жениних уста!</p> <p>Пред тако снажним разлозима мајстор Диша је попустио; а осем тога, он је |
| њене љутине, да је морала пред њезиним разлозима устукнути.</p> <p>Када је Маца изишла из мутв |
| чаја, стеже срце и, предавши се потпуно разлозима хаџи-Зосимовим, набави кутију од тенећке и по |
| да стресе са своје душе овај притисак, размахну да ради, да се заборави; једаред покуша и да з |
| ће му радњу да запали; а Јанићије тада размахну песницама, па га је толико тукао и газио, да б |
| м сагорева најубедљивије разлоге мозга, размахнуло би у томе часу, заошијало на све стране и ра |
| начаја, сада је почео већ да узима шире размере.{S} Потајна саревњивост између старе грчке чарш |
| ономе часу, када га је угледао како се разметнуо и хрче на туђем миндерлуку, као да је у својо |
| докле се он на хаџилуку бавио?{S} Деде, размисли! — А то ти је овако:{S} Бог, (нека му је вавек |
| дао много новаца а још више памети, па размисли.</p> <p>— Па то на хаџилук?</p> <p>— А што?{S} |
| лично тицало, те баш и да није хтео да размишља и о таквим сокак-сплеткама, дужност му је била |
| у и поче димити.</p> <p>— Чудан свет! — размишљава мајстор Диша.{S} Шта му још неће пасти на ум |
| осле дође крај.{S} Она је већ почела да размишљава, на који би начин могла да оде само до Галца |
| ита тихо, некако замишљено, више као да размишљава него ли да пита.</p> <pb n="13" /> <p>— Како |
| не види.{S} Ма да је све оно урадио не размишљавајући дуго и под првим утисцима оне кира-Манин |
| отела.</p> <p>А докле су њих двоје овде размишљавали, седео је Диша у ономе собичку очајан и не |
| не, он ће ми опростити.</p> <p>Таква су размишљавања врло често занимала мајстор-Дишу, и кад го |
| p>— Па, дабогме, и зашто да ме гледа! — размишљавао је Јанићије. — Ја сам само један сиротан <p |
| .</p> <p>— А баш ако је до 4000 гроша — размишљавао је Диша — ја знам како ћу.{S} Дај Боже да о |
| докле је кир-Дума говорио, мајстор-Диша размишљавао.{S} Па ипак, поред свега тога, што га је ов |
| ме није ни мислио.{S} А и како би могао размишљавати, кад су га све ове сплетке и догађаји толи |
| и, скочио је и још мамуран поче збуњено размишљавати о свему што се десило.{S} Шта је све било |
| , а ова опет редовно је разбијала главу размишљајући ко јој све то шаље, ствари привлачила у ку |
| , ово питање извео одлучно и без дугога размишљања, да му не цепаху душу два снажна осећања, ко |
| ан стомак, који се, у овом часу тужнога размишљања, мученички грчио од глади, те тако, и не мис |
| ша? — запита престрављено после кратког размишљања.</p> <p>Анастасија диже лице с јастука и са |
| е; устава је пробијена и бујица мисли и размишљања могла је тећи својим коритом.</p> <p>На горњ |
| к.{S} Што да ме гледа?</p> <p>Ово тачно размишљање о своме положају он је по каткада истицао у |
| падаше да потражи узрока, ипак је чешће размишљао о своме калфи, који му је у свему био десна р |
| њојзи.</p> <p>Ламбре је дуго праскао и размишљао шта га све може снаћи, кад се сукоби са разја |
| арао је самоме себи.{S} А докле је тако размишљао и брижно погледао у „бешчедну“ будућност, кир |
| увлачиле сумњу, а из сандука извлачиле разне ствари: шкуртељке, ћитајке, платна, па, чак, из д |
| порода и да му имање туђа хала и врана разнесе.</p> <p>Тако су протицали дани за данима, недељ |
| ла из баште, као да му дохвати усклик и разнесе на све стране.{S} Бар њему се тако чинило, јер, |
| ! — Турчине, - бре, пали кумбару, да ме разнесеш!</p> <p>— Рђо ниједна, што се не обеси онда?</ |
| тајну, па да је, на све четири стране, разнесу.{S} Напротив, она је била од оно мало жена, кој |
| гао тесних улица, претрпаних као и увек разним сметлиштем, из кућа избаченим, што се на пролетн |
| не би могао прећи.</p> <p>А докле се по разним комшијским кућама зуцало, додавало или смејало н |
| матрао у гвоздењачи наслагани капитал у разним кесама, кесицама и другим замотуљцима.</p> <p>Та |
| <pb n="199" /> већ посвећених хаџија из разних земаља, кренуо се на пут кућама.{S} У томе карав |
| донео је два дугачка чибука, поткићена разнобојним мерџанима и по једну лепу дуванкесу са жути |
| даје престало је оно пријатно убацивање разноврсних артикала од свих <pb n="49" /> еснафа, које |
| гложе по београдским шанчевима и својим разногласним лавежом узнемирују тихи сан општинских пат |
| мајстор Диша, шта се све о њему прича и разноси, чисто се зграну.{S} Очи му се приковаше, па ни |
| ио је више по улицама него у дућану.{S} Разносио је „каранфил“ званицама, које је мајстор Диша, |
| е само утврдити бујна крв једног младог разоренога срца, ужљебила се дубоко у његову главу; та |
| ила је, да је мајстор Диша дошао, да се разрачуна с њим, и он сав претрну, скочи насред собе, о |
| ше на помисао, да се ма са којом од њих разрачуна.</p> <p>— Она, која те прво данас запита:{S} |
| их није заборавио.</p> <p>Докле је жена разређивала поклон, кир-Диша зашао по кући, да осмотри |
| ћу расклапао један по један докуменат и разређивао по столу, а сваки од њих био је утврђен печа |
| е одговори, седе за пањ и узе дикиш, да разрезује по обележеним линијама на меку сахтијану.</p> |
| ака, који је тумачио снове, те да им он разреши онај загонетни сан тетка-Мацин.</p> <p>Тога пус |
| јој радњи.</p> <p>Газда Диша га погледа разрогаченим погледом и чисто чудећи се, како то да му |
| >— Добар вече, кир-Диса!</p> <p>Диша се разрогачених очију заблену у госта.</p> <p>— Ја сум, ки |
| /p> <p>Бик стао насред дућана, па гледа разрогачено у свога газду.</p> <p>Мајстор Диша стоји пр |
| ити са својим бившим пријатељом, стаде, разрогачи се на Ламбру и дршћући од гнева поче нешто не |
| кад Маца закука, он престрављено скочи, разрогачи очи, па, када сазнаде да је ту био крај, доко |
| го.</p> <p>Старац скочи са миндерлука и разрогачи се на Дишу.</p> <p>— Шта?{S} 500 гроша?{S} Ка |
| наопако! — викну Маца, а Диша само што разрогачи очи од изненађења.{S} До данас Јанићије није |
| но наспрам другога.{S} Он опустио руке, разрогачио очи и зачуђено се забленуо у њу; а она тако |
| лакше уверити свет у нешто, него ли га разуверити.</p> <p>— Па зар је то лепо да дочекаш старо |
| набацао.</p> <p>А када га већ и срце и разум гонише, да се осврне на тако убедљиве разлоге кир |
| жена и сада су тражиле њену помоћ, па, разуме се, све те жене знале су ценити и наградити њези |
| милани јед окрене противу своје жене и, разуме се, да на њојзи своје незадовољство излије.</p> |
| ади“ за калфу, а Диша обећава све, али, разуме се, тек колико да се не замери званицама; иначе, |
| из бербернице, већ чуо за цео догађај, разуме се, сасвим у другој форми.{S} Чуо је како је кир |
| то што и неодлучне до одлуке доведе.{S} Разуме се да, у таквим приликама, било случај или ма ка |
| иша неправедно џангриза својој жени.{S} Разуме се, да је он био увек на Лепосавиној страни.{S} |
| стране нагађати, шта је томе узрок.{S} Разуме се, да је било сијасет прича и узрока; свака жен |
| ио у кући, да га човек не би познао.{S} Разуме се, да се Лепосава одупрла и таквим жељама, да т |
| а чак и да је кори за њезину леност.{S} Разуме се да и Лепосави ово Дишино џангризање поче бива |
| улицу, да кога било наврати у кућу.{S} Разуме се да по комшилуку није смео тражити помоћи, јер |
| мишљено главом.{S} Није никако могао да разуме, како тај момак тако брзо измени своју ведру нар |
| никога.{S} Као несвесна ствар, која не разуме шта се то око ње догађа, седео је нем и поражен |
| они знали кога под „фукаром“ и говедом разуме мајстор Диша.</p> <p>Али како се тек изненадио, |
| о и пређе распиње.{S} Шта више сад је, (разуме се у пратњи Јанићија Бика) пролазећи кроз грчку |
| и здрав као врба!{S} Биће, биће!</p> <p>Разуме се да мајстор Диши не оста друге, него да још че |
| асецаше дубоко испод коже у пањ!</p> <p>Разуме се да је Диша причао Маци и Лепосави, како је Ја |
| зирце истрча из авлије на улицу.</p> <p>Разуме се, да је Ламбре, покрај све своје чежње да се ш |
| едном стаде јасно оно што мало час није разумео.</p> <p>— И јесам лудак.{S} А ти, што ми се не |
| поздравио мајстор и шаље ово! — Јеси ли разумео?</p> <p>— Јесам, мајсторе — одврати Јанићије дв |
| у њу, тако да је сваки од црквара могао разумети, како хаџија цркву уважава.</p> <p>Овоме хаџиј |
| моћи и четворе очи да отвориш на све... разумеш ли, на све.</p> <p>— На све, мајсторе!{S} То да |
| да ме нико вара и да ми образ гази.{S} Разумеш ли?</p> <p>— Опрости му, зете, још је дете!{S} |
| са таким презрењем гледала на јучерању рају, како сада тежи не само да се ослободи свега што ј |
| о овај четврти запис да спустиш у чашку ракије, па половину да попијеш ти, а ону другу да попиј |
| једну руку на Думино а другу на Дишино раме, па ниже ли ниже.{S} Једном речи, прави пријатељ к |
| рао се Ламбре и бесно је дрмусао за оба рамена.</p> <p>А када се кира-Мана истрже и сва изубија |
| иљак, пребаченим ћурчетом преко деснога рамена и раздрљеном кошуљом, кроз коју су широко избија |
| да је ту био крај, докопа покојницу за рамена и поче је трести.</p> <pb n="214" /> <p>— Лепоса |
| којих су широки рукави кошуље спали на рамена, те тако показивали, можда најлепшу белину и рум |
| ка глава са вепровим зубима без трупа и рамена и само са ногама.{S} Па чим се родило, оно се, б |
| курјуком, распученим недрима и голим до рамена рукама, све је живље скакутала по соби, па онда |
| загрљасте пуначке мишице, које беху до рамена голе.</p> <p>— Добро сте нам досли!...{S} Орсе! |
| де му мисли Лепосава и погледа га преко рамена.</p> <p>— Не могу више! — одговори Јанићије узбу |
| е Лепосава и ђаволасто га погледа преко рамена.</p> <p>— Па знаш како је — одговори Јанаћије по |
| га само: је ли му оно лице или трбух на раменима?{S} Не разбираш му ни шта му је што.</p> <p>Не |
| акала.</p> <p>Анастасија нервозно мрдну раменима, да је не тиче руком.</p> <p>— Ама, што си се |
| свога калфе, он је потапшао Јанићија по рамену и, кад су у вече сели за совру, казао пред Лепос |
| не верују, докле се и прстом не дотакну рана, снабдео се он уверењима и печатима од власти и св |
| угодни %постуњак виде, на сну човека са ранама на длановима и грудима и он му рече:{S} Иди у Ве |
| S} Требало је да прође време, да залечи ране, да се разабере и обазре око себе; јер сви ови Срб |
| годину, докле удовица потпуно не залечи ране, које јој Бенџина смрт зададе, али Дума, као кум, |
| и га срдачно прихватио и благим мелемом ране привио.</p> <p>И мајстор Диша се обрадовао, када м |
| заспала, тако јој је тај осмејак све до ране зоре играо час на уснама а час скакутао по зажарен |
| м ожени, а Бенџа опет није могао умрети раније, него што је то било уписано у књигу.</p> <p>Ана |
| е, као и сваки други, грабио је, да што раније дође на чесму, како би што дуже на <pb n="37" /> |
| ку ни најмање, да мало доцније, из оног ранијег снебивања и потајног осмешкивања тетка-Мацинога |
| иша је већ у велике примао честитања по раним ћепенцима.</p> <p>— Тако те хоћу: да се ожениш, ј |
| е мишљење о њему по чаршији проноси.{S} Рано у јутру, пошто је почистио испред дућана, узе Јани |
| иво о овоме или ономе разговарају.{S} А рано јутром и око сунчева смираја чесменски зид и не ви |
| това, досећа се, да је оно кожа њезиног рано изгубљеног супруга, лисца, и да она, као свака неу |
| А како му је било код куће, где се врло рано затварао?{S} Изгледао је самоме себи као осуђеник |
| ilestone unit="subSection" /> <p>У зору рано неко закуца на Дишин капиџик.</p> <p>— То је онај |
| анићије пре толико година указа.</p> <p>Рано у вече Јанићије је долазио кући, а у први освит од |
| би се у сну мало јаче насмејала.</p> <p>Рано, у зору, кад сви шегрти устају и журе, да испред д |
| ум.</p> <p>— Седиш, ћерко, седиш, а из рантлике кипи!{S} Шта радиш море то, куд си се замислил |
| пред којом су били престављени лонци и рантлике.</p> <p>— Што ћутиш сад, а?</p> <p>Лепосава ни |
| <p>— Ништа, нано, — замеће она и измиче рантлику, да не прекипи — уморила се, па мало седох.</p |
| ећим, задовољан својом вештином, намаза рану зејтином, даде јој апове, да прогута, и, кад своје |
| бућара, честију и љубовју озаривши јего ранше уцвјељену душу, а по том, подаривши јему истоврем |
| у тугу, која ипак тако пријатно пада на рањено срце.</p> <p>— Обесићу се; а њој ено мајстор-Диш |
| око Јанићије, који се тек на ово питање расвести.</p> <p>Из куће се разлегало нарицање; једна п |
| ава! — викао је као смушен, не би ли је расвестио; али у залуд.</p> <p>— Лепосава! — јаукну још |
| да опет мајстор Диша?{S} Тек ове појаве расвестише га и он се полако изви из њенога загрљаја.</ |
| имао захвално, па, и ако је био вас дан расејан и апатичан, ипак га је ова нежност тетка-Мацина |
| нека буде срећна с њим! — шапутао је и расејано гледао, према јутарњем сунцу, на западни поруб |
| дједаред види, како му се на све стране расипа.{S} Шта ће све то?{S} Чему све то?{S} И сасвим п |
| тога! — Ја те лепо питах: може ли да се расквари свадба пре ђердека; а ти мени шамар за врат!{S |
| к „тихе нарави“, па, као вели, ако овде раскварим сватове, лако ћу после удесити, да му омилим |
| де, баш му се свиђало.{S} И не би био с раскида да се њоме ожени.{S} Оно, у шта је био сигуран, |
| {S} Испосник је са нарочитом озбиљношћу расклапао један по један докуменат и разређивао по стол |
| аш кад се у Вертепу пред јаслама молио, расклопи се земља и из ње се промоли страшна чељуст, ко |
| ће нешто да каже своме шегрту, али, кад расклопи уста, грло му се стегне, па ни да прослови. — |
| , пеки! — одговори свети и, пре него ли расклопи ковчежић, извади из недара једну хрпу сложених |
| главица голуждравих ластавчића, који са расклопљеним жутим кљуновима пиштаху за мамом и татом, |
| јале и вредно прибирале сокове из белих расклопљених чашица купинова цвета, а по тамној ћерамид |
| ика.{S} Побожни испосник учини крст над расклопљеном чељусти, а ова у томе часу страховито рикн |
| > <p>— Унутра, сурунтије!{S} Шта сте се раскокотале по сокаку! — подвикну нека остарија жена из |
| ло час дошао са бурне улице, па се овде раскомотио, лепо испавао и онако комотан изишао на докс |
| ва филџана.{S} И она је била нешто мало раскомоћена, без јелечета око снаге и бошче око шалвара |
| глодао је слова, а живи трн, који онако раскошно буја над старим, запуштеним гробовима, не допу |
| а пуцетом као орах, да би му често кожу раскрвавио.{S} А за све то коме би се потужио, кад нико |
| базно смешиле; а она опет, као удовица, раскривене главе и без мушке заштите, шта је могла друг |
| ne unit="subSection" /> <p>Сутра дан од раскрснице до раскрснице чуло се добовање општинскога д |
| ction" /> <p>Сутра дан од раскрснице до раскрснице чуло се добовање општинскога добоша.{S} Грла |
| .</p> <p>Да би доказао, како је у свему раскрстио са грчко-цинцарском партијом, потражио је и р |
| чком нацијом, те ће тако, мало по мало, раскрстити са погрешком свога оца, који не беше те срећ |
| век можда изгубити.{S} А уз ово осећање расла је упоредо и она бојазан, да ће <pb n="93" /> пос |
| рогура се кроз гомилу, која је све више расла.</p> <p>Сад, после овога сукоба, који се за најкр |
| снажна осећања, која му сваку одлучност раслабљаваху.{S} И сада, када је био потпуно уверен о н |
| ворена, он је, као подсечених ногу, сав раслабљен које од умора а још више од оног унутарњег бо |
| е, вукла га је неодољиво тамо, и он сав раслабљен изиђе из дућана и споредним сокачићима, где ј |
| шао је у подрум, да у један бокал оточи расола, који је он увек за вечером наместо вина пио.{S} |
| к својој домаћици, да пред госта донесе распаљене наргиле.</p> <p>— Много, кир-Ламбре, много бр |
| се чује у ковачници кад меховима ватру распаљују.{S} У овај мах био је потпуно бесвестан за сп |
| успорено, како су га кад узавреле мисли распињале, тетурао ни сам не знајући куда.{S} Грабио је |
| а да се у свима димензијама као и пређе распиње.{S} Шта више сад је, (разуме се у пратњи Јанићи |
| ивено по столу вино.</p> <p>Хаџија поче распитивати, а ћор-Ахмет му исприча све, како је у поче |
| , лепо се видео мајстор-Дишин „шилт“ са расплаканом лисицом.</p> <p>Мајстор Диши заигра срце, к |
| јим терцетом, чим се промолише на свет, расплашили јато домаћих гушчића, који, са својим родите |
| ка живота удариће будаком преко мртвих, расплашиће сетне тичице, што се овуда гнезде, прекопаће |
| егове воље и допуштења није момак могао располагати својом службом.</p> <p>Зароњена лица у шаке |
| е добио деце.{S} Али: човек каже, а Бог располаже.{S} Диша се спремао за повратак; још само да |
| но показиваше његову немоћ, да са собом располаже по својој вољи, беше једна кап више зејтина н |
| , враћајући се у дућан замишљен и тешко расположен, у ушима му је једнако звонило: — То је љуба |
| сада много прибранији и некако свечано расположен, као онај који је учинио добро дело, па сада |
| мајстор-Диши, да је баш данас нарочито расположен, чинило му се као да га сваки познаје и чест |
| ст брзо је умерила њезина ведра и вазда расположена нарав, те тако, после првога наступа и посл |
| сле, Маца није видела свога зета толико расположена и разговорна као данас.{S} Хаџи-Диша иначе |
| према.</p> <p>Кира-Анастасија није само расположена, она је ове вечери била управо одушевљена.{ |
| да ступе.</p> <pb n="23" /> <p>Необично расположени седоше оба кума, а како су већ били од свој |
| рну.{S} Но то га брзо пређе, кад угледа расположено и озарено мајсторово лице.{S} Диша упаде у |
| го да премишља.{S} Лице му је било врло расположено, готово насмејано, у колико се тај осмејак |
| ене никада не казују праве узроке свога расположења, те тако ни нама не остаје друго, већ да по |
| вали на узглавље за софром и од обилног расположења јекну.{S} А кир-Диша, који никада још у сво |
| ти очима, а нежним изразом лица пратити расположење својих гостију.</p> <p>А кир-Ламбре само из |
| који је хаџију врло обрадовао и изазвао расположење, слично ономе што га осећа путник, који је |
| посаву довело у неко чудно, несхватљиво расположење.{S} Тетка-Маци дошле на посело неке жене, а |
| е имао појма, Јанићије би без сумње ово расположење њезине душе протумачио у своју корист.{S} О |
| последње строфе пао у неко севдалијско расположење, бубнуо се песницом у груди и онда узвикнуо |
| дубини узрујане душе и кроз осветничко расположење једнако се пробијао онај зрачак љубави и ст |
| -Маци.</p> <p>Сав онај јед и осветничко расположење за ово кратко време створиле су читав пусто |
| ећању, које је кроза сву срџбу и гневно расположење остајало снажно и несаломљено; враћао се св |
| и измирне, толико су утицали на побожно расположење, да је са неком нејасном стравом и трептање |
| ротив, осећао је тада необично пријатно расположење, па би, после свакога ударца, мукнуо као мл |
| <pb n="47" /> <p>Но то је само тренутно расположење Дишино; после пола часа, када је Ламбре поз |
| у да чује.</p> <p>Па ипак, кроза све то расположење, Лепосава се чешће пута усред ове вреве међ |
| ном савесном мужу и домаћину стајаху на расположењу.{S} Ретко који дан да кира-Мана није примил |
| зна кад ће се вратити!</p> <p>У таквоме расположењу она је најрадије окретала на тужну арију, а |
| !</p> <p>У таквоме несносноме душевноме расположењу дочекао је и долазак свога мајстора. — Сунц |
| обудио у јутру, осећао се у нелагодноме расположењу.{S} Лепосавина прилика једнако му се истављ |
| кле се сасвим није изгубио у пријатноме расположењу удовичкога живота.</p> <p>Кира-Анастасијина |
| ко време и у радости и у некоме мутноме расположењу, док тек Маца одшкрину врата и викну:</p> < |
| а га више не одржаваху у оном пријатном расположењу, које човек осећа, кад зна да тиме Богу уга |
| е вечери Јанићије се осећао у необичном расположењу; сву је ноћ осећао мирис онога босиока, што |
| иначе није ни умео никада да се толико расположи или ма чиме одушеви, што би га из граница оби |
| е жене, све по избор Гркиње и Цинцарке, расположиле се, па, кад не играју у колу, седе око пуни |
| ку; а када Дума опази да више није сам, распомами се па се улете право пред очи Јанићијеве, сте |
| ру, него тражише на ново прилике, да се расправе.</p> <p>И овога часа Јанићије већ беше одмерио |
| се о своју обрамицу, по цео сат жагоре, расправљају о каквој домаћој или јавној новости, и са т |
| , да се већ и у комшилуку почело о томе расправљати.</p> <p>Кира-Мана је силно волела свога Лам |
| то довршавала по кући, па се толико око распремања и дотеривања занела, да је потпуно заборавил |
| оно што га је до сада тиштало и мучило, распукло се и ишчезло као мехурић на води.{S} Био је ка |
| а удовица, са забаченим дугим курјуком, распученим недрима и голим до рамена рукама, све је жив |
| ла је само прилика оног набреклог, мало распученог јелечета и младешчића и неколико пари мајушн |
| епосава уђоше у кућу и заклопише врата, распучи, те им даде маха, да што слободније одахну.</p> |
| реко жеравице.{S} Да оде у Галац, да се растави од Анастасије, па, кад се врати, да је никако в |
| ене, лако би она пркосила целоме свету, раставила би се са кир-Дишом, па би се удала за Ламбру; |
| м срцем дижу на обрамице своје судове и растају се од чесме, тек кад и сами увиде да су се и су |
| т, осети колико би јој тешко било да се растане од овога младића, са којим се као девојчица тол |
| <p>Хаџи-Зосим је био врло услужан, и на растанку за градом чак му се и сузе у очима завртеше.{S |
| рођено дете, не бих га више волела!{S} Растао је на наше очи, био ти је десна рука у кући, пош |
| ноћ добила и што се мајстор Диша с њоме растао чисто тужан и плачан, што не може још који часак |
| е до пре четири дана била тек као једва растворен пупољак, а сада ето где пред њиме стоји потпу |
| сам текао овај зној, да га хале и вране растичу!“</p> <p>Али у кућевном домазлуку не би га више |
| оји ће га на првоме сусрету на комадиће растргати, приковаше га за онај миндерлук.</p> <p>У јед |
| би сад у стању био да је сву у комадиће растрза, само да му на очи изиђе.</p> <p>И онда, још ве |
| које су га као јато грабљивих тичурина растрзале и кљувале.</p> <p>Међутим докле се он овако л |
| се за најкраће време по целоме Београду раструби, није било никаквога изгледа на мирбу.{S} Кир- |
| нути се и свега осталога: како је онако растужен пошао кући, али, када је дошао до свога капиџи |
| е међу пријатељицама осећала усамљена и растужена.</p> <p>— Лако је вама да бесните, мужеви вам |
| <p>И ова слика, коју је тако замислио, растуживала га је и изазвала у њему ону горку тугу, кој |
| у је шумор баштенскога грања и пријатно расхлађивао његове снажне груди, које, чим Маца и Лепос |
| увек позајмљивали барјак од палилулских ратара, а за то су морали вазда ове сељаке да мећу о сл |
| на куде моју домакицу, на еден кадаиф и ратлокум.</p> <p>— Зашто, кир-Дума?{S} Да ли не мислиш |
| ! — весело је певушила Лепосава, носећи ратлокум и кафу, да мајку послужи.</p> <p>— Па где си б |
| уморна!{S} Лепосава, дете, донеси један ратлокум и воде.</p> <p>Кир-Диша само пребледе, седе на |
| чен до грла са неколико кеса леблебија, ратлокума, халве и једним саханом топлога кадаифа.</p> |
| реставила џезву с кафом, метнула четири ратлокума на саханчић, а у шарену чашу хладне воде, да |
| утвак и обратно, те доноси час кафу час ратлокуме и друге слаткише гостима.</p> <p>Најзад се пр |
| гомиле света а можда мало и уплашен од ратоборнога изгледа Ламбринога, обазре се за собом.</p> |
| кају, па кад после навру деца, а она се ратосиља.</p> <p>Мајстор-Диши се смрче пред очима, кад |
| ињу да се развијају незгодне досетке на рачун мајстор-Дише, кира-Анастасије и Ламбре.</p> <p>Но |
| кућама зуцало, додавало или смејало на рачун будућега младожење и младе, мајстор Диша је плива |
| једна другој по коју веселу досетку на рачун будућих младенаца.</p> <pb n="25" /> <p>Да је мај |
| ивао никакав <pb n="219" /> материјални рачун.{S} Она је Јанићија волела; гледала је у њега, ка |
| ти.</p> <p>Српским женама није никако у рачун ишло да једна Цинцарка, па још удовица, уграби њи |
| ку, и поред свега тога, што му никако у рачун није ишло, да изгуби пријатељство два тако угледн |
| д ни помози Бог, да ту није било некога рачуна.</p> <p>Сплетка је од некуда потурена у чаршију; |
| о и сређено разлагала, као да је водила рачуна о свакој речи коју ће изговорити.</p> <p>Данас ј |
| дућану остао је онакав исти — човек од рачуна.{S} Ниједна пара, коју му је судбина наменила, н |
| Диша је и њима обећао, али као човек од рачуна одлучио је, да за свој новац не купује другима „ |
| вати очима као човека, кога ни у шта не рачуна.</p> <p>— Образ да ми погазиш?{S} На мој леб да |
| свој господар; о свакој је аспри водио рачуна и са највећим задовољством свакога вечера пребра |
| ђу поклоницима и зато, што је он толико рачуна водио о светињи ове земље, по којој је Спаситељ |
| прилика у оно доба, кад су се капитали рачунали на грошеве; па још кад се има на уму, да је ки |
| ћај, оно срце, које не признаје никакве рачуне и које својом ватром сагорева најубедљивије разл |
| е врату.{S} Кад је хаџија прегледао све рачуне и уверио се о неоспорној савесности и тачности с |
| твар, коју ће време једаред зачепркати, рашчепркава.</p> <p>— Најбоље, да ја престанем ићи тамо |
| ересовао многу Лепосавину познаницу.{S} Рашчуло се о томе, па многе нероткиње, међу којима је б |
| чко путовање.{S} По чаршији се у велико рашчуло да ће Диша у света места, а по махалама се прип |
| вазда пакостили; често би се пута, она рашчупаних коса и плачући а он сав изгребан, вратили са |
| гудуре, обзирао се на све стране, да га рђави људи не опљачкају или да се једним непромишљеним |
| Ламбру, због кога се о сватовима онако рђаво провео, дохватила га сада, па га чисто гура напре |
| за њега?</p> <p>-— Него за тебе, ваљда, рђо калфинска!{S} Ти би ми па бољи био? — одговори Лепо |
| пали кумбару, да ме разнесеш!</p> <p>— Рђо ниједна, што се не обеси онда?</p> <pb n="187" /> < |
| која иђаше уза њ, једва чула.</p> <p>— Рђо папуџијска, шта ти је ружно урадио, да му тако жели |
| ују.{S} Тај двокраки врх био је покапан рђом као крвавим капима.</p> <p>Мајстор Дишу подузе стр |
| а другом му женом, као и за оном првом, ревно пазити.{S} Али радња, радња му је највише на срцу |
| тник движе:</l> <l>Хаџи-Диша, у надежди ревној,</l> <l>Со тим да се спасе љуте гриже,</l> <l>Со |
| мео ни прићи дућану где је мајстор Диша ревносно чекао, неће ли га угледати, те да га исплати п |
| ла у такву претпоставку.{S} Кир-Диша је ревносно пазио на свако парче кожице <pb n="64" /> у ду |
| с тешком муком прелазиле преко прага и ревносно бацале сумњиве погледе на онај младешчић и све |
| за свету дужност да своју ноћну службу ревносно одспавају.</p> <p>— Ножем на мужа!{S} Мене да |
| близу Синџир-џамије!</p> <p>А цигани су ревносно лупали у гочеве, а она писка, што је од зурла |
| > не уби; удри, не жали!“ А мајстори су ревносно вршили овај аманет: „Докле ти не утаманим оно |
| ко српско удовица.{S} У нас се знаје за ред, а ни адет нам не је како у вас.{S} Него кад ми бид |
| тебе једнога, али не дам да ми се квари ред; не дам да ме нико вара и да ми образ гази.{S} Разу |
| ш како је: ти си устабаша, па људима од реда не иде никако у главу да имају устабашу а без уста |
| .</p> <p>Тетка Маца је међу женама свих редова уживала велико поверење и била радо примана у св |
| званице из осталих еснафа и грађанских редова учествовали су.{S} Весељу није ништа недостајало |
| ако ли ће само пролазити кроз оне густе редове разапетих ћепенака и кроз унакрсну ватру исмевак |
| кав ћу ја теби да купим.</p> <p>Тако је редовно обећавао Лепосави, па јој онда све ређао шта ће |
| жније сузе пркосно смешиле, — сад су је редовно посећивале и она њима одлазила на посело, баш к |
| ачити у кућу неке чињарице, које су јој редовно у њезину душу увлачиле сумњу, а из сандука извл |
| ли и сам мајстор му; а сав дневни пазар редовно је свакога вечера доносио тетка-Маци, која га ј |
| сама кира-Анастасија досети, а ова опет редовно је разбијала главу размишљајући ко јој све то ш |
| рат чудотворну хамајлију.</p> <p>Сад им редом исприча све: како је у Витавари био код пустињака |
| махале прво код кира-%Думиница, па тако редом све до фудул-Стаменкине куће.</p> <p>— Ух, кучка, |
| мисао потисну друга, а ову трећа и тако редом, те на тај начин, поремећен правим хаосом од мисл |
| -Диша зађе од једнога до другога, те их редом опипа све, али кесе ни од корова.</p> <p>— А-ах, |
| о, да је удели оном трећем, који се, по реду, јави.</p> <p>— Мајстор Диша је наш човек, право Г |
| преми и дотера, како би младожења све у реду затекао.</p> <p>О сунчеву смирају, у очи недеље, з |
| а зашао по кући, да осмотри је ли све у реду; завирио и у мутвак, где је Јанићије стојао и очек |
| овно обећавао Лепосави, па јој онда све ређао шта ће јој донети, кад буде у бабињама.</p> <p>Ал |
| после овај благи обичај постајао је све ређи и ређи, докле се сасвим није изгубио у пријатноме |
| вај благи обичај постајао је све ређи и ређи, докле се сасвим није изгубио у пријатноме располо |
| кандиоцетом мален сандучић, сав ишаран резбама.</p> <p>Пустињака су затекли на коленима пред о |
| х разваде.</p> <p>Али ово постиже други резултат.{S} Обојица се у томе часу чисто преобразише.{ |
| су.</p> <p>Најпосле дошао је до једнога резултата, да би најбољи начин, који би одговарао потпу |
| о да се прибере.{S} Одмахнуо је руком и рекао: „Бог да је прости!{S} Један пре а други после, т |
| о су чули како је плакала и молила га и рекла му да ће му бити сестра, ако је не ода?</p> <p>— |
| ада би и на све ове разлоге зажмурила и рекла да јој се не свиђа ни мало онај дежмекасти папуџи |
| коме је већ једаред Лепосава у одбрани рекла да је угатан, само што не опсова нешто кира-Анаст |
| аћина.</p> <pb n="146" /> <p>— Је ли ти рекла што мајка, ха? — запита најзад Диша приступајући |
| а, а Диша те на неправди отерао, па сам рекла: нека му овај босиљак — то, у место сестре.{S} А |
| тога чисто задрхта.{S} Овако му је исто рекла и онда, када је загрлио и пољубио.{S} И та реч, б |
| , а људи који купују нису слепци, па да рекну:{S} Нисмо видели шта нам је дао; нити је трговац |
| <p>— Ви’ш ти ње!{S} А шта би свет онда реко?{S} Мајстор Диша појео шљиву, а кошчицу бацио на ђ |
| сто сте као од грцка мајка родени.{S} И рекосмо да вас женимо на грцко невеста, на кир-Бенџина |
| д ноћас и по трећи пут баш будна зачух, рекох:{S} Није фајде, то му је једини лек; морам му га |
| ш?</p> <p>— Не кобим, него то због тебе рекох.</p> <p>— Гле, брине се за мене.</p> <p>— Па тек |
| а му тек онда, после толиког околишења, рекоше и име будуће невесте.</p> <p>Мајстор-Диши писнуш |
| ла срца напустио кућу и отишао у дућан, рекоше му момци да је долазила тетка-Маца и поручила му |
| , тако се заквачио ноктима, да га ни за реп ни за уши не могаше извући одатле.{S} На против, шт |
| гаре, али не као што се јаше него лицем репу, па да га проведу кроз чаршију, а телал да виче: „ |
| лепо свршило; али ти примери беху тако ретки, да је хаџија тек сада осећао, како би то добро б |
| драго песму а другарице јој прихватиле, ретко да би ко прошао улицом, а да не застане, бар једн |
| , не знајући ни сама од куда то долази, ретко које јутро да не нађе у својој авлији убачену по |
| у и домаћину стајаху на расположењу.{S} Ретко који дан да кира-Мана није примила свој део „лече |
| еретала и смејала се; али ипак (до душе ретко) бивало је да јој кроз најживљу шалу и смех преле |
| затварао га после свију, те га је тако ретко когод могао видети, кад дође и оде из дућана.</p> |
| Анастасија, али не доврши шта је хтела рећи, већ удари у такав хистерични плач, да му требаше |
| ко болећиво гледати, као да би му хтела рећи: „Остани овде; тамо је туђина!“</p> <p>— Него ти, |
| <p>— Знала сам ја то, да ћеш ми кад тад рећи хвала, — одговори Маца задовољна оваквом сатисфакц |
| n="141" /> га дочекати и шта ће му све рећи, што јој је дете на глас изнео.{S} Па још, како му |
| /p> <p>— Није могао да доврши што хтеде рећи, јер га Анастасија, радосно изненађена, загрли и п |
| а.{S} Он се збуни и не доврши што хтеде рећи.{S} Изненадило га је, како се за ово четири дана и |
| исто љубав као и пређе, па, ако се може рећи, и више, у колико се уз ту нежну црту његове душе |
| авао.</p> <p>И кира-Анастасија могла је рећи, да јој је овај живот много угоднији од трогодишње |
| одбацио је предлоге Ламбрине, или, боље рећи, одложио је, да се на њих врати као на последње ср |
| је загрлио и пољубио.{S} И та реч, боље рећи, тај меки, нежни нагласак, који овој речи придаваш |
| а крупно премишљао и овај сан, или боље рећи Мацино виђење, на сваку руку тумачио, а трећег дан |
| аса не јави баш никаква мисао; или боље рећи, јавило их се безброј, стотине, а то је таман толи |
| -Анастасија да удамо!</p> <p>Не може се рећи да и сам кир-Ламбре није помишљао на ово, а нарочи |
| и застиде, кад помисли како ће и шта ће рећи тетка-Маци, те да га задржи на вечери и ноћишту.</ |
| не врати.</p> <p>— Отићи ћу, али ћу јој рећи све.{S} Пљунућу јој у очи, па нека остане постидна |
| и испратила очима, за које не би могао рећи да су равнодушне.{S} Шта више, за она четири дана, |
| длучношћу него — случајно.</p> <p>Право рећи саме прилике су за њега радиле.{S} Па зар то није |
| оји у своме веку никоме у очи није смео рећи ни ружне речи а камо ли узмахнути шаком, обично је |
| о му је у овом хаосу узбуђења било лако рећи; али, ако га мајстор не отпусти, ако му не изда ка |
| шија знала је да један „старатељ“, тако рећи, други отац, не може ни помишљати и на такве ешекл |
| се овај разговор поведе баш сада, тако рећи пре него ли што је уцвељена удовица била у стању д |
| .{S} Још се чудотворни памук није, тако рећи, ни згрејао честито у Лепосавиним недрима, а пуниц |
| ри.{S} И то се све за њом говорило тако рећи још док се није ни сасушио траг оних суза, што их |
| ош и милије.{S} Некако тешко би му било рећи јој све то у очи, а још теже остати при своме, кад |
| она то није била кадра ни за живу главу рећи пред кир-Ламбром, чију је вољу увек сматрала не др |
| м грехом свој грех блажио.{S} Но истину рећи, како је осећао пуно задовољство, што се једаред и |
| Реци ми само, је ли долазила по дреје, реци, тако не гледала очима своје дете!</p> <p>— Зашто, |
| аш... натраг...{S} То ми не треба...{S} Реци: ево ти!{S} Мајстор Диша неће да зна ни за шта виш |
| Твоји унучићи су у чељустима аждаје.{S} Реци мајстор-Диши нека иде у Јерусалим, и тамо ће наћи |
| ша, који добро опази старчеву борбу.{S} Реци, колико тражиш?</p> <p>Старац га значајно погледа, |
| ми образ каља — очајно промуца Диша. — Реци ми само, је ли долазила по дреје, реци, тако не гл |
| ок, то ти ниси кадар.</p> <p>— Море, не реци двареда! — одговори Јанићије.</p> <p>— Па, де, да |
| они опасност од себе,</p> <p>— Па ти му реци да нам не долази у кућу више; зашто ће нам он?</p> |
| и, кад оно на смрт болова!</p> <p>Свака реч наваљивала се на мајстор-Дишину душу као стена и он |
| ја кир... погана је то реч; то је грчка реч!...</p> <p>— Тако, тако мајстор-Дишо — поправи се М |
| лики шум у глави подигле, као ова једна реч: „То ће ти бити мајсторица!“</p> <p>Мора да је изгл |
| ући материна разлагања.{S} Свака њезина реч погађала је право у срце; а што је најгоре било, он |
| задржала мисао.{S} И та његова јучерања реч, сад га је много више мамила својом грозотом.{S} Ни |
| анићијем десити.{S} Она његова последња реч и нагли одлазак не даде јој ни за тренутак да повер |
| је да одговори, али се грло запекло, па реч ни тамо ни амо.{S} Најпосле, кад опази да овако не |
| е послушам.</p> <p>— Златна уста, мудра реч! — уситни кир-Дума и потапша Дишу. — Ела, само ви г |
| нда, када је загрлио и пољубио.{S} И та реч, боље рећи, тај меки, нежни нагласак, који овој реч |
| е запалила целу чаршију.{S} Она крилата реч, коју, пре три године изрече кир-Дума, потпуно се о |
| > <p>У то доба је поникла и она крилата реч, тако често изговарана у староме Београду за оне љу |
| вицу удај! — казао је кир-Дума; а та је реч, као крилата, пролетела кроза све махале испод Дерв |
| унила би кира-Анастасија.{S} Дала му је реч, заклела се, и Јанићије поста потпуно задовољан.{S} |
| Е, е, сад ћу, сад! — прекиде јој Ламбре реч. — Сад ћу, одма ћу!... — и тиснувши девојчици у шак |
| p>И ту кир-Дума, густа ради, кад изрече реч: „грцко“, поткупи три прста, па их пружи према мајс |
| ницима и грко-цинцарским званицама дали реч, и кад је мајстор Диша са нестрпљењем бројао дане, |
| ри, но грло га издаде и место да изусти реч, он поче некако ситно штектати.</p> <p>— Што штекће |
| >— Машала, кир-Диса!{S} Тој ти је мудро реч. — упаде кир-Дума и тапше мајстор-Дишу по плећима. |
| ење Диша — нисам ја кир... погана је то реч; то је грчка реч!...</p> <p>— Тако, тако мајстор-Ди |
| .</p> <p>— А где је она? — упаде Диша у реч страшљиво.</p> <p>— Разбирате ли за кира-Анастасија |
| >Али Диша не беше у стању да изусти ову реч, већ се окрете и пође на улицу и не обазирући се на |
| Ако му и не уделиш пару, удели му благу реч! — била је његова опомена онима, који би просјака, |
| другој без икаквих истраживања на голу реч веровале све.</p> <p>А бар да је кира-Мана имала пр |
| <p>— То је љубав! — понови оп последњу реч; а весели смех девојачких грла из баште, као да му |
| је довољно изразио своје незадовољство, рече, како је храни за банбадава, она плану и одговори: |
| , кад седе са женом и пуницом за совру, рече:</p> <p>— Није фајде, кад нам се Пречиста сама јав |
| Газдарице, ја ето нећу да те издам, —- рече полугласно и погледа је у очи.</p> <pb n="68" /> < |
| да у очи тетка-Мацине.</p> <p>— Тако... рече Маца, прсну у смех; али се брзо уозбиљи и поче се |
| и ваља чинити.</p> <p>— Ако ти хоћеш... рече полугласно Диша, али одмах и прекиде, јер се уплаш |
| ако мислила.</p> <p>— Ти ме не волиш... рече Јанићије тужно, кад она престаде.</p> <p>— Кад те |
| ... и — додаде Јанићије.</p> <p>— Е?! — рече Лепосава и ђаволасто га погледа преко рамена.</p> |
| до појаса долазила.</p> <p>— Ено га! — рече Маца, која се са Лепосавом и Јанићијем беше издвој |
| ицу и помириса.</p> <p>— Још двареда! — рече Диша.</p> <p>Лепосава помириса и други и трећи пут |
| тужно погледа.</p> <p>— Ексик-хаџија! — рече му он.</p> <p>— Шта знам, кад ме тамо вуче — одвра |
| ањао.</p> <p>— Калос мерос, кир-Диса! — рече Дума улазећи у дућан и дотакнув се руком чела.</p> |
| луку породила, а у мојој кући, ништа! — рече једаред срдито, кад Маца поче причати како је ову |
| а се пред свима обрука!</p> <p>— Иде! — рече у себи, кад угледа мајстор-Дишу и од неизвесности |
| } Што ћутиш?</p> <p>— Па троје их је! — рече Маца и удари у смех.</p> <p>— Шта-а?...</p> <p>— Т |
| скате да вас закољем!{S} Ела, удрите! — рече му пркосно и са презрењем баци на њега један крвни |
| акав сам ја и шта тражим од домаћице! — рече Диша и поче јој на дугачко описивати све дужности, |
| у мутвак Јанићију.</p> <p>— Ово теби! — рече и тутну му у шаке један цванцик.</p> <p>— Зашто, г |
| је онај несрећник; сад ли ми долази! — рече хаџија, који већ беше на ногама, и додаде нешто по |
| „апове“, да прогута, чим се освести! — рече хећим строго и даде Маци неколико врло крупних пил |
| чудотворан и свет.</p> <p>— Помириши! — рече Диша и принесе носу женином кесицу.</p> <p>— Ама, |
| као да га боли.</p> <p>— Јеси јунак! — рече Маца. — Такав је био и онај мој: као од брега одва |
| и; ти да га носиш, а ја да те гледам! — рече што је могао нежнијим гласом и предаје јој огрлицу |
| дечици.</p> <p>— Берићет под кровом! — рече хаџија, који сеђаше на томе доксату и са неким изр |
| ености.</p> <p>— Скупо је!{S} Збогом! — рече Диша и пође вратима.</p> <p>Али свети човек, опази |
| ветује.</p> <p>— Бог и душа, побегао! — рече Маца, када јој саопшти, како му нема Јанићија од ј |
| > <p>— Елем, нема ништа од тај посао! — рече Ламбре скрушено и отури одело од себе. — Уједе ме, |
| <p>— Мука га изела, какав је постао! — рече једаред љутито Лепосава, причајући час срдито час |
| да, болан?{S} Е, е, жив био, жив био! — рече Маца, кад јој Јанићије приступи руци, па га и пољу |
| > <p>— Нема лека; не могу више овако! — рече он једаред тетка-Маци, када га ова поче грдити, шт |
| ну.</p> <p>— Дете! — Проћи ће га већ! — рече уклањајући с ватре велику џезву шербета, који се г |
| рећу да унесеш твоме домаћину у кућу! — рече Маца и пуна срца пољуби своју ћер.</p> <p>Тетка Ма |
| застати.</p> <p>— Немој, хаџија, још! — рече му једна комшика, која у томе часу одшкрину врата |
| <p>— Несрећник!{S} То му требаше још! — рече Диша и пође вратима.</p> <p>— Куда ћеш, зете?</p> |
| /p> <p>— Нађох... код фудул-Стаменке, — рече Маца и хукну од умора.</p> <p>— Па?... упита Диша |
| з недара један тефтер.</p> <p>— Седи, — рече јој — да ти покажем нешто.{S} Знаш ли шта је овде? |
| само те ми се толико затекло у кеси, — рече Диша шалећи се. — А сад деде да видим каква су!</p |
| ра у руку; добар је он, опростиће ти, — рече Маца, кад јој се учини, да је зет казао све што тр |
| рати, а до јутра нека му буде и тако, — рече Маци и седе, да вечера позну вечеру.</p> <mileston |
| ао да ми је рођени син <pb n="205" /> — рече Маца. — Некада ти ни рођен син није истински прија |
| е.</p> <p>— Елем, ви ћутите кир-Диса? — рече Ламбре, коме беше нешто тугаљиво око срца и чисто |
| риближи.</p> <p>— Бога ти, шта ти је? — рече му благо и такну га руком по мишици.</p> <p>— Ја.. |
| и замишљено.</p> <p>— Где је то себи? — рече Јанићије.</p> <p>— Пола године док оде и дође!</p> |
| цира сас мен!{S} И како да спацирамо? — рече кира-Анастасија и од једном прште у онај необуздан |
| Шта је, море, што си подупро капију? — рече му весело и дрпну га за рукав.</p> <p>Али Јанићију |
| снеби.</p> <p>— Помириши; шта чекаш? — рече и Маца — <pb n="204" /> овамо чезнеш за децом, а с |
| ти је ружно урадио, да му тако желиш? — рече Лепосава, која је после одласка мужевљева од једно |
| љ жив и здрав.</p> <p>— Паметно глава — рече кира-Мани. — Засто плачете?{S} Догодило се, де; чо |
| ва опет климну главом.</p> <p>— Штета — рече Диша — и добра ти је ћерка и све, само има једну м |
| осава осташе сами.</p> <p>— Седи овде — рече Диша Лепосави и привуче је руком до себе — Тако!{S |
| еш ти...</p> <p>— Ако си честит човек — рече Маца утирући полако сузе, које је не слушаху, него |
| сава.</p> <p>— Слушај, утуви, девојко — рече Маца дижући се. — Мислиш, не видим ја којим очима |
| затекао код куће.</p> <p>— Тетка-Мацо — рече Диша дрхтавим гласом — имам један разговор с тобом |
| ога вечера дође Диша кући, уђе у собу и рече Лепосави, да иде у мутвак, јер хоће са њеном мајко |
| p>— А од куда ја знам, зете.{S} Тако ми рече Пречиста, а сад до тебе стоји.{S} Хвала Богу, и Бо |
| е три пута угледах, па као сваки пут ми рече: „Твоји унучићи су у чељустима аждаје.{S} Реци мај |
| и бре дреје у својим рукама, па што јој рече, где си их сакрио?{S} Што је посла овамо, да их ди |
| зазора разговарао о мајстору.{S} Једном рече тетка-Маци: „Ето ти!{S} Што <pb n="175" /> ниси от |
| према њему и прела чарапе и, кад он ово рече, мало застиђено погледа на гнездо па онда на њега. |
| купцу за сто и педесет.</p> <p>— Колико рече?</p> <p>— Сто хиљада — одговори по нова старац так |
| ца изненађена и радосно.</p> <p>Мајстор рече Јанићију да иде, да спава.{S} Јанићије се диже од |
| а ранама на длановима и грудима и он му рече:{S} Иди у Вертеп Витлејемски и прими свети ексер.{ |
| млатнуо каквим калупом, него ли што му рече: уђите.</p> <p>Кир-Дума уђе опрезно, а одмах за њи |
| се наљутио, али га изненадило то што му рече.</p> <p>— Ко ми угатао?</p> <p>— Она.</p> <p>— Шта |
| шта ће се то десити и у коме часу. — Да речем, да се кајао, што је обећао Анастасији да ће ћута |
| е као кроз маглу слушао, и место икакве речи тек би покаткад простењао, нарочито онда, када би |
| брате, дао Бог!“</p> <p>И докле је ове речи по десет и дваест пути понављао, а просјак пред вр |
| у, да му се језик спотицаше преко сваке речи, те не мога да искаже шта хоће.</p> <pb n="156" /> |
| ку никоме у очи није смео рећи ни ружне речи а камо ли узмахнути шаком, обично је све оне шамар |
| , како с тешком муком изговара поједине речи некадањег матерњег језика.</p> <p>Једном речи, пос |
| го и под првим утисцима оне кира-Манине речи, којом га је онако срамотно окарактерисала, он је |
| дахне.{S} Стојао је тако неко време без речи, оборио главу на груди, тешко предисао и слушао, к |
| </p> <p>Пун сахат седео је збуњен и без речи, а тетка-Маца за то време лагано и на одушке разви |
| упропасти младост.{S} А како је он без речи седео и само трљао чело тражећи каква таква излаза |
| гласом, а грло га издаје, па не може ни речи даље.</p> <p>— За Бога, шта ти је? — викну Анастас |
| говори; по десет дана не би са њоме ни речи проговорио, а, када му је што затребало, слао је и |
| и жену одведе!</p> <p>Али кир-Ламбре ни речи; проглави вилицама, да нешто одговори, но грло га |
| шао у дућан.{S} На поласку није жени ни речи проговорио.{S} Јанићију је само наредио да остане |
| гледа.</p> <p>Кир-Ламбре не одговори ни речи.{S} Помисао, да је затечен у овакоме стању у туђој |
| своју судбину.{S} Она му не одговори ни речи, него га поче одмеравати очима као човека, кога ни |
| шао поред ње мало збуњен, што му баш ни речи не одговори, а њему је тако потребно било, да о то |
| али тако... продужи Маца и на половини речи застаде.{S} Видело се јасно, да јој није баш тако |
| ћи, тај меки, нежни нагласак, који овој речи придаваше сасвим други значај, даде му снаге да пр |
| агала, као да је водила рачуна о свакој речи коју ће изговорити.</p> <p>Данас је њена кућа пост |
| етскога језика и подмигивања.{S} Једном речи, о њој ће се свуда говорити таман онако, како се г |
| то чинио са пуно пожртвовања.{S} Једном речи, између ове четири душе постигнута је права хармон |
| е и да му без ње нема живота.{S} Једном речи, између ова два супротна осећаја стојао је он као |
| Дишино раме, па ниже ли ниже.{S} Једном речи, прави пријатељ који се у кући свога пријатеља, ка |
| кога важнијег члана фамилије.{S} Једном речи она је била: „тетка“, мила и добро дошла свакоме.{ |
| ао од неисказане пријатности.{S} Једном речи, постао је играчка девојачке ћуди; и што се више о |
| тор-Дишина не сме тако! -</p> <p>Једном речи, мајстор Диша се толико изменио у кући, да га чове |
| екадањег матерњег језика.</p> <p>Једном речи, постао је прави Грк; а да му се простота не би у |
| е поглади по дугој бради.</p> <p>Једном речи, у кући хаџијиној цветало је тако, да му је и најб |
| што јој је добацио, то је било неколико речи, да га не дочека кући, ако принова не буде жива.</ |
| анићије могаше да Лепосави још неколико речи добаци.</p> <p>— Љутиш ли се?</p> <p>— Зашто?</p> |
| чека, докле се не стиша бујица наврелих речи.</p> <p>— Ето, кажу....</p> <p>— За име света, тет |
| у у таквоме стању, да му је и без њених речи постало јасно зашта га је позвала.</p> <p>— Ако си |
| к трећи, кад наврати, био би задржан са речима: „Чекај, чекај!{S} Дао Бог, брате, дао Бог!“</p> |
| и да јој одговори ма шта, да је нападне речима, да јој каже како је превртљива; али све то запе |
| и почели богорадити, испратио би обично речима: „Даће Бог, Божји људи, даће Бог!“ и махнуо би и |
| заврши Маца својим познатим лаганим али речитим разлагањем.</p> <p>— И тако, турфа посла! — узд |
| ека га ваља на својим таласима, као што речна брзица ваља врбову кладу.</p> <p>— Како Бог хоће, |
| га, ова посета имала је у његовим очима решавајући тренутак.{S} И ако је он удовици вратио прст |
| ости видео.</p> <p>Тако је, од прилике, решавао ову борбу Дишин шегрт и старао се свим начинима |
| ије већ беше одмерио оком даљину, те се реши да, бар за часак, остави дућан на комшијама, а он |
| еноме мужу, према коме је осећао велики решпект. — Тако је он причао њојзи, како га је, сутра д |
| дочепа кухињски нож, којим је мало час рибу порила, и стаде према разјареноме супругу.</p> <p> |
| !{S} Клефта, право клефта; патриот како Рига от Фера!{S} Још је дете, ама за гол сабља да уфати |
| м чељусти, а ова у томе часу страховито рикну, избљува велики ексер и нестаде је.</p> <p>— Сад |
| оту јако приближе потомцима јелинских и римских философа.</p> <p>Такав један просвећени српски |
| ја, што ми дође памет у главу: зашто да робијам због једне ороспије, па је отерах.{S} Ти си <pb |
| боди свега што је подсећало на некадање робовање, него чак да потисне на свима странама Грке и |
| ад, од куда су ондашњи трговци доносили робу.</p> <p>То је била добра мисао и ко зна не би ли т |
| а ти се испрзи у паклена мука!{S} А-ах, рогата биволица една, сас моји ли пари градиш барјаче н |
| вије главом као јунац, кад закопа земљу рогом, па тек теменом о затворена врата.{S} Врата прсну |
| >— Зашто он није кум?</p> <p>— Не може, род су.</p> <p>— Какав род?</p> <p>— Онако....</p> <p>— |
| p> <p>— Не може, род су.</p> <p>— Какав род?</p> <p>— Онако....</p> <p>— А бре, чапкуне, бре, к |
| покаже, како он неће да зна ни за какав род.</p> <p>Сад му је тај стриц умро, па како није оста |
| толико је омрзао на сав грчко-цинцарски род, и када би му било у власти, за цело би се сва грчк |
| аки дан једног нежењу, који јој није ни род ни помози Бог, да ту није било некога рачуна.</p> < |
| ј држи тај суд?{S} Има ги који не су ни род, ни коска од твоја коска, а искају исе да ги даш.{S |
| , зете; од дервишкога записа могу да се роде деца.{S} Ама ти и не знаш, шта је све овде дервиш |
| по башча, како од мајку <pb n="123" /> родена, имам си овде побољи човек, сас кога ћу спацирам |
| а вас због засто сте као од грцка мајка родени.{S} И рекосмо да вас женимо на грцко невеста, на |
| Кад од њега начини хамајлију нероткиња, роди одмах дете честито и благословено.{S} Ама, што ће |
| намигну.</p> <p>— Зар од овог памука да роди?</p> <p>— То је због тога, што свети ексер лежи у |
| овек, право Грекос.{S} Јазук, сто га не роди грцко мајка!</p> <p>— Море какво: „мајстор“? <hi>к |
| , сутра, кад ти жена оде у буџак, па ти роди сина слабачког, шкољавог, онда ко да буде крив?{S} |
| } Мајстор је више од оца; отац само што роди, али мајстор је онај што отвара очи и даје лебац у |
| и па зетови, из једно поштовање што си родила тако добра ћерка.</p> <p>— Ти да ћутиш, кира-Ман |
| и рамена и само са ногама.{S} Па чим се родило, оно се, буди Бог с нама, истргло из руку и поче |
| ира-Думиница — шта све не сам радила да родим!{S} Радос је то, кума-Анастасија, и радос и една |
| да свога мајстора, који ти је као један родитељ, тако оставиш.</p> <p>Јанићије је ћутао и збуње |
| девојка неће никада погазити вољу свога родитеља.</p> <p>— И ко се може боље побринути о срећи |
| убазно....{S} Шта ћу?..{S} Сам сам, без родитеља, па никога немам, да ме посаветује и помогне.< |
| својој деци, као што беше грех његових родитеља према њему.{S} Међутим грчко-цинцарске кћери н |
| будућем породу, исправи погрешку својих родитеља.</p> <p>И тај јединствени идеал, у који је уне |
| /p> <p>А ону националну погрешку својих родитеља трудио се, да изглади тиме, што је од прве мла |
| осила оне најцрње могућности које многе родитеље од деце и због деце сналазе.</p> <p>Но, ма кол |
| најближима, јер је још као дете изгубио родитеље и онако самохран потуцао се од немила до недра |
| исто радио са својим шегртима.{S} Чак и родитељи, када су децу давали у руке мајстору, говорили |
| ли си наш, не ли неси?{S} Ако си немаш родитељи, ми смо ту; него да се зенис, ама да узмес зен |
| и јато домаћих гушчића, који, са својим родитељима, под кутњом настрешницом чупкаше траву.</p> |
| осликавање злих страна и тегоба што их родитељска <pb n="55" /> срца подносе, то јој ипак није |
| еким изразом задовољства посматраше ову родитељску идилу.{S} Лепосава је седела према њему и пр |
| кесице.</p> <p>— Помириши, од тога ћеш родити.</p> <p>Лепосава се стидљиво снеби.</p> <p>— Пом |
| на ће да скине с ње, а од овога записа, родиће ти мушко.</p> <p>Дервиш узе испод јастука неке х |
| му, да ће у скоро постати <pb n="7" /> „родоначалником“ многобројнога потомства, које ће, с кол |
| n="205" /> — рече Маца. — Некада ти ни рођен син није истински пријатељ, а ето, ово сироче, шт |
| мехурић на води.{S} Био је као на ново рођен; лице почело опет да се затеже, а антерија да се |
| а је сви листом поштујете, као да ми је рођена мати!“ А после би подвикнуо жандармима, да извук |
| ега овога сматрао више него ли да му је рођена сестра, и Јанићија је довело у положај, да је св |
| диш и сам, како те волим, као да сам ти рођена сестра.{S} Жао ми било, што немаш никога свога, |
| ој Лепосавиној изјави, како га воли као рођена брата.{S} У овој улози, и ако му је било таман о |
| "144" /> би било, да ти се не нађох као рођена мати, кад оно на смрт болова!</p> <p>Свака реч н |
| она свему томе крива, одби га од своје рођене капије, и он пожури даље.{S} Пред ћор-Ахметовом |
| </p> <p>— Зато га и волим, као да ми је рођени син <pb n="205" /> — рече Маца. — Некада ти ни р |
| као сина, а и ја те волим као да си ми рођени брат.{S} Ти немаш ни мајке ни сестре, па што да |
| то ме брине.{S} Знаш како је: да ми је рођено дете, не бих га више волела!{S} Растао је на наш |
| ара врата од куће, која га је као свога рођенога примала, изиђе из собе на авлију.</p> <p>У том |
| крив томе?{S} Ја тебе и твоју кућу као рођену поштујем, а оно што они говоре лажно је...</p> < |
| >— Нећу да те пустим; грех чиниш, своју рођену децу убијаш.{S} Хоћу да попустим, што видим да с |
| до прошлога <hi>Рождества</hi>.{S} Уочи Рождества овај богоугодни %постуњак виде, на сну човека |
| а, престависја у Господу 184... љета от рождества Христова. — Амин!</p> <p>Сеј памјатник подиже |
| ру није ништа знало све до прошлога <hi>Рождества</hi>.{S} Уочи Рождества овај богоугодни %пост |
| ВНА ЗАДРУГА 116</p> <p>ХАЏИ-ДИША</p> <p>РОМАН ИЗ ЖИВОТА СТАРОГ БЕОГРАДА</p> <p>ОД</p> <p>ДРАГ.{ |
| На зенско ли нападате?{S} Ели ово гора Романија, што ли?{S} Ви мене да клепећете?</p> <p>— Мор |
| в начин освете био је немогућ.</p> <p>— Роспија!{S} Уби ми душу; дроб ми ишчупа! — застења Диша |
| с ножем, и викну:</p> <p>— Хоћеш ножем, роспијо?{S} На леб си ми пљунула, кућу опоганила, па са |
| кошуља од танке ћерћелије, кроз коју су руделе једре контуре, одскакала на грудима.{S} А он, та |
| о где пред њиме стоји потпуно развијена ружа.</p> <p>— Шта ниси хтео?</p> <p>— Оно... одговори |
| не сретне.{S} То га је већ коснуло као ружан знак, а када још опази на тетка-Мацину лицу једну |
| n="62" /> као кад би ко окретао очи од ружне ствари; па ни кроз чаршију неће смети од белосвет |
| оме веку никоме у очи није смео рећи ни ружне речи а камо ли узмахнути шаком, обично је све оне |
| него да пожуриш са сватовима.{S} Знаш, ружно је да ти се пре сватова догоди.</p> <p>Шта је пос |
| ула.</p> <p>— Рђо папуџијска, шта ти је ружно урадио, да му тако желиш? — рече Лепосава, која ј |
| р мушких јеменија са подвијених врхом и ружом од сахтијана на врху.{S} Ослушну, али из собе ниш |
| мене... мене... ух! — уздахну тешко.{S} Рука му случајно напипа једну кутијицу, коју је за поја |
| им она помогне и око њих пробаје.{S} А рука јој је била тако срећна, да и оне жене, које су ве |
| јскога капиџика, срце му силно залупа а рука клону доле.{S} Мало час га је одјурила ножем, па з |
| 6" /> је тако снажан био, да му је лева рука, којом је обавио вито и еластично девојачко тело, |
| Гробље и, још за који дан, немилостива рука живота удариће будаком преко мртвих, расплашиће се |
| једнако јецаше, није ни знао да је она рука, која му чврсто држаше шаку, већ умрла.{S} Тек кад |
| Растао је на наше очи, био ти је десна рука у кући, поштује те као оца; а и сам знаш, колико т |
| ију Бику, који је у велико постао десна рука мајсторове радње, било је врло тужно, када би виде |
| оме калфи, који му је у свему био десна рука.</p> <p>Нарочито сада, од како је Лепосава умрла и |
| дервиша, који му је у лечењу био десна рука.</p> <p>Око текије, у којој се свети човек молио Б |
| ће у томе погледу постати не само десна рука тетка-Маци, но, у колико буде нужно, он ће и сав т |
| г другога.{S} Јанићије је осећао, да та рука, што га тако често лупа по леђима, чини то из наро |
| врдо.{S} У једно време Лепосави задрхта рука, коју је Јанићије у својој држао; она отвори очи, |
| две и три луле, из којих је избијао као рука снажан млаз бистре и хладне воде, нису никада биле |
| на паде преда њ на колена, ухвати га за рукав и поче јецати.</p> <p>— Газдарице, шта то радиш? |
| капију? — рече му весело и дрпну га за рукав.</p> <p>Али Јанићију се стегло грло од стида, па |
| лим Богом! — обрецну се Јанићије и трже рукав, за који га кира-Мана пријатељски ухватила.</p> < |
| та ти је сад опет наспело?</p> <p>— Има рукава од честог платна!{S} Што да сваки види голе руке |
| њој баш мило, што јој се испод широких рукава кошуље од танке тканине прозиру као наливене пун |
| шалвара, обрише руке и смакне засукане рукаве, те покрије две загрљасте пуначке мишице, које б |
| на мутваку, немаде времена ни да засуче рукаве, кад прво оба сведока а одмах за њима и кир-Дума |
| е.</p> <p>— То да не видим више — такви рукави!{S} Тако што не приличи честитој жени!</p> <p>— |
| вис уздигнуте руке, са којих су широки рукави кошуље спали на рамена, те тако показивали, можд |
| ала са сваке стране и дивила се везу на рукавима.{S} Кир-Ламбри и кир-Думи донео је два дугачка |
| а очи и он их кришом од пролазника утре рукавом и полагано пође поиздаље обилазити око дућана.{ |
| ша наредити, али овај сео на пањ, брише рукавом <pb n="34" /> зној и по који пут тако застење, |
| ира-Анастасија, стидна од кума, заклони рукавом очи и побеже у мутвак, да кафе припрема.</p> <p |
| смејаше, а Лепосава, застиђена, заклопи рукавом очи и побеже из собе.</p> <p>Кад се вратила са |
| ој кћи противуречи; Лепосава убриса очи рукавом и оде у мутвак.</p> <p>За њоме дође и Маца и по |
| .{S} Сећала се само толико, да је обема рукама шчепала и вукла нечије косе, и да су нечије шаке |
| ав дочек; избечио очи, па како је обема рукама пружио сахан, да јој га да, тако је као окамењен |
| ако јако, да он јаукну, ухвати се обема рукама за трбух и пресамити се.</p> <p>— Не си ми муж: |
| у Диша очајним гласом и ухвати се обема рукама за главу.</p> <p>— А кира-Мана ми је казала да с |
| не може да дише.{S} Он се ухвати обема рукама за груди и удахну што је више могао ваздуха.</p> |
| м, распученим недрима и голим до рамена рукама, све је живље скакутала по соби, па онда одједар |
| а ти је? — викну Анастасија и пљесну се рукама, када угледа како јој супруг стоји <pb n="90" /> |
| ко Јанићије упорно ћути, она покри лице рукама и удари у плач.</p> <p>Јанићије не мога више да |
| атио прстен, мираз је био још у његовим рукама, те тако му се чинило, као да га још нека веза ч |
| сви угледнији занати и трговине у туђим рукама.</p> <p>Све ове питоме особине дизале су му угле |
| на твоју.{S} Имао си бре дреје у својим рукама, па што јој рече, где си их сакрио?{S} Што је по |
| као на чудо одлазиле породиљи са пуним рукама повојница, те да виде децу и да се увере о чуду, |
| био јако склон према облим, загрљастим рукама, витом врату, набреклом јелечету и танкоме струк |
| ли која фајда!{S} Хаџи-Диша није имао у рукама никаква доказа, да га је хаџи-Зосим покрао; а и |
| ављено и потпуно збуњено лице Ламбрино, руке јој клонуле а у недрима од страха тако силно бије, |
| ету лепој удовици.</p> <p>Свака од њих, руке ради, понела је по један цветак шебоја и замбака.{ |
| га тако нежно, тако молећиво погледа, а руке склопи пред њим, као грешница пред иконом.{S} Ништ |
| лећи, ноге га саме однесоше у шибљак, а руке се пружише за очима, које им показаше издашне џбун |
| а и кир-Диша, кога четворица држаху за руке, покуша да се отме; па, кад осети да му је то немо |
| аленице.{S} Испела се на прсте, уздигла руке, да домаши високу полицу, па се извила леђима, да |
| ад Јанићије зграби Лепосаву, диже је на руке тако лако као дете од две године и понесе је.</p> |
| која у томе часу извуче своју из његове руке и брзо устаде, да јој мајка не би гледала како сед |
| лас, а у исто време таче се неко његове руке.</p> <p>Кир-Ламбру прођоше жмарци и у мало што не |
| ума развеселише се; кир-Дума му не даде руке, него се, као и кир-Ламбре, пољубише у уста, а за |
| ве принео ради свога потомства, он диже руке од свега и тврдо одлучи, да не доврши своје поклон |
| онако...</p> <p>— Јест, нашла сам своје руке на сокаку, да их по томе гвожђу лупам.</p> <p>Јани |
| ђала то, па је и предузела кућу у своје руке толико, да хаџи-Диша није више знао ни шта се у ку |
| естог платна!{S} Што да сваки види голе руке?{S} То је срамота; тако нека носи фудул-Стаменка.< |
| не остаје друге, него да од мирбе дигне руке и да употреби све што може, да свога најдражег при |
| им <pb n="215" /> чанком жеравице опере руке и да се за покој душе чиме заложи.{S} Совра је бил |
| ао у собу и угледао ове у вис уздигнуте руке, са којих су широки рукави кошуље спали на рамена, |
| , припасану око шарених шалвара, обрише руке и смакне засукане рукаве, те покрије две загрљасте |
| кира-Анастасија прихватајући филџан из руке фудул-Стаменкине.</p> <p>Кир-Ламбре је дуго остао |
| ројанице и турао их за појас, он положи руке на трбух, ниско се поклони и приступи кир-Думи, ка |
| а?“ — и, пре него што је успео да пружи руке ради одбране, унесе му се у лице и поче га као мач |
| сав претрну, скочи насред собе, опусти руке, па се бесвесно заблену у врата.{S} Стојао је нетр |
| рим дикишом.{S} Са каквом ли је лакоћом руке опсецао мајстор свој посао, а са како тешком руком |
| да једно наспрам другога.{S} Он опустио руке, разрогачио очи и зачуђено се забленуо у њу; а она |
| тупи кир-Думи, као најстаријем, да га у руке целује.</p> <p>Оба кума развеселише се; кир-Дума м |
| } Чак и родитељи, када су децу давали у руке мајстору, говорили су: „Твоје месо, моје кости; са |
| једно то, што би могао пасти патроли у руке, ако на улици заноћи, а друго јака глад, која га ј |
| тна намера да врати газдарици цванцик у руке и да јој каже, да ће све одати мајстору, јер због |
| му се то као умешено и испечено само у руке спусти.{S} Жељкао је да постане богат и угледан гр |
| је ни мало надао, целива будућу ташту у руке.</p> <p>— А где ти је Лепосава? — запита сада Диша |
| р је онај што отвара очи и даје лебац у руке — објашњавао је хаџија и задовољно се поглади по д |
| да одеш?</p> <p>Јанићије устаде, метну руке на појас и ниско се поклони газди.</p> <p>— Хвала |
| , шта ти је? — рече му благо и такну га руком по мишици.</p> <p>— Ја... ја не могу тако... ја ћ |
| на не би ли тај посао испао кир-Думи за руком; али Ламбре преко те помисли претрча као бос прек |
| раћаху.</p> <p>И све му је лепо ишло за руком.{S} Али кад Цигани свирачи отпратише кући и кума, |
| ла своме детету (и ту тетка Маца показа руком на образ).{S} Велим, није ми Бог уделио богаства, |
| х и слепљених од зноја и честога пипања руком.{S} Испосник је са нарочитом озбиљношћу расклапао |
| гази ногама.{S} Да му Лепосава беше под руком, за цело би и с њоме тако: пљунуо би на онај дука |
| , непрестано гризла, ишчезну, као да је руком однео.</p> <p>— Оде искушитељ! — помисли хаџи-Диш |
| што јој је донео за спомен; подигла је руком у вис, загледала са сваке стране и дивила се везу |
| овде — рече Диша Лепосави и привуче је руком до себе — Тако!{S} Па деде сада да и мени кажеш о |
| он се не мога одазвати.{S} Само што је руком нешто отискивао од себе.{S} Доцније тек, кад се о |
| је успео да се прибере.{S} Одмахнуо је руком и рекао: „Бог да је прости!{S} Један пре а други |
| поднети.</p> <p>А да на све ово одмахне руком и да опрости срамоту, ни на то није могао пристат |
| рече Дума улазећи у дућан и дотакнув се руком чела.</p> <p>— Бог добро дао! — одговори Диша, а |
| штао.</p> <p>Најзад се одлучи, притиште руком кваку и погурну; али врата затворена.</p> <p>Ова |
| нервозно мрдну раменима, да је не тиче руком.</p> <p>— Ама, што си се препала?{S} Ја ћу да га |
| нам био оволики. — Одговори јој Диша и руком одмери висину, колику би могло имати дете од шест |
| ну му мајстор претећим гласом и дохвати руком за један дрвени калуп.</p> <p>Јанићије се скљуси |
| ногу преко прага, тако још стоји држећи руком за кваку.</p> <p>— Еле, како сте?{S} По пријателс |
| , Божји људи, даће Бог!“ и махнуо би им руком, да се удале; а тек трећи, кад наврати, био би за |
| чека) она уздиже над главом деф, другом руком удари по њему по такту мелодије, а ногама поче по |
| просјаку, тисне му је у шаке, а другом руком прихвати га благо за плећа и потискује на сокак.< |
| <p>— Од тога! — одговори Диша и својом руком јој обеси о врат чудотворну хамајлију.</p> <p>Сад |
| ко је започела, дохвати маказе и својом руком одсече гајтан, о коме је висио чудотворни памук.< |
| ао мајстор свој посао, а са како тешком руком оштри дикиш калфин засецаше дубоко испод коже у п |
| ним фесом за потиљак и забаченом десном руком, из које су висиле бројанице за леђима, стао кир- |
| зни и јада</l> <l>Смерт попашна вјечном руком руши!</l> <l>Здје, у гробу, мир прелестни влада,< |
| >— И то ће јој помоћи?</p> <p>— Ама као руком!{S} И не знаш ни сам како, а оно дете у кућу!</p> |
| и човек, да односи болести и недуге као руком, и само што мртве из гроба не буди.{S} Свет је то |
| се онда говорило да односи болести као руком.</p> <p>Хећим прегледа озбиљно болесницу и неколи |
| нао зашто, она од једном скочи, одмахну руком, скиде са зида малено дахире, те докле су зурлаши |
| есту скраси.{S} Он отури посао, одмахну руком весело па изиђе из дућана.</p> <p>Јанићије Бик пр |
| смешкује.{S} А чим мајстор Диша одмахну руком и изиђе из дућана, Јанићију се још више разведри, |
| са неким изразом досаде и срдње одмахну руком:</p> <p>— Дете!{S} Право каже нана: дете! — проша |
| ко ме кошта! — уздахну хаџија и одмахну руком.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Једнога д |
| шећи се, прима из њихових <pb n="19" /> руку цвеће, па се осећа сва блажена, што јој баш њих дв |
| .</p> <p>Мајстор Диша изгуби мегдан.{S} Руку, којом је потегао, да је дохвати, трже као опарен, |
| кав спољашни утицај узме неодлучнога за руку и силом га одвуче једноме излазу.{S} Таква случајн |
| е дрекну.{S} Учинило му се, да га је за руку ухватио кир-Диша, трже руку и одскочи у страну.</p |
| >— Шта? — запита Јанићије, држећи је за руку и хладећи јој чело и зажарене образе.</p> <p>Лепос |
| врати првоме своме шегрту, који му под руку дође.</p> <p>Кад се овако нагло нашао на улици, ст |
| са Јанићијем морали су отићи, да пољубе руку својој мајсторици.{S} Лепосава је дочекала „чираке |
| да га је за руку ухватио кир-Диша, трже руку и одскочи у страну.</p> <p>— А-а!{S} Шта искате ви |
| арене образе.</p> <p>Лепосава му стиште руку и мало повуче себи; он се наже, да боље чује.</p> |
| кад осети, како му у души лакну, завуче руку у недра, извуче једну дугачку кесу о гајтану, па и |
| конаку, где ће ноћити, хаџи-Диша завуче руку у недра, да из кесе извади ситнине, али на своје в |
| дузео, остао би без њих као трупина без руку, не би имао више коме да повери ни кућу ни радњу, |
| тако грчевито ухватио, истрже му се из руку и он тешко застења.{S} Једнолики, безизразни шум ш |
| ућана. — У том јој се и кајиш измаче из руку, те кад виде како Јанићије скочи љутито, наже из д |
| ло, оно се, буди Бог с нама, истргло из руку и почело као лопта да се премеће, скаче и шкљоца з |
| је се живо окрете, <pb n="124" /> пружи руку за њом и онако, ненамерно, обухвати је око паса и |
| е пред своју кућу.</p> <p>Али кад пружи руку, да ухвати кваку од авлијскога капиџика, срце му с |
| виде, како се испиње на прсте, и пружи руку, да од ње узме сахан.</p> <p>— Нека, што ми требаш |
| , дао Бог!</p> <p>Просјак обично отвори руку, и кад види колико му је дао, промрмља понешто; а |
| ветињу чинило му се исто што и целивати руку Спаситељеву.</p> <p>Но пре него ли ће му поднети ч |
| била! — одговори кир-Дума, пруживши јој руку у којој су бројанице са педесет и четири зрна, као |
| да одеш, да га пољубиш <pb n="161" /> у руку и замолиш да ти опрости.{S} Добар је он, опростиће |
| {S} Јанићије се диже од совре, целива у руку прво мајстора па Мацу и изиђе из собе.</p> <p>— Гд |
| н испрати мужа до капиџика, пољуби га у руку, а он њу у чело, и ту остаде, гледајући за њим, до |
| Лепосава поздрави с мужем, пољуби га у руку, а он њу у чело.{S} Кад га је погледала, једна јој |
| /p> <p>— Хајде, дете, пољуби мајстора у руку; добар је он, опростиће ти, — рече Маца, кад јој с |
| ша се опрости са свима, пуницу пољуби у руку, а она њега у чело, и лађа се отисну.</p> <p>Дуго |
| , пољуби мајстора, па онда тетка-Мацу у руку, и оде, да се измије.</p> <p>И све то што се дешав |
| утврдио колико је немоћан, да на своју руку живи.</p> <p>Када је оно отишао, тврдо науман да с |
| м гвожђем, него продужи лечење на своју руку.</p> <p>Хаџија на ново клону духом; више није смео |
| тако, оба кума, задовољни свак на своју руку, дигоше се у чаршију, те да уз пут мало боље промо |
| , или боље рећи Мацино виђење, на сваку руку тумачио, а трећег дана, кад седе са женом и пуницо |
| на врату троје деце, те је тако, у неку руку, морао да води двоструку бригу, и о радњи и о кући |
| свога пријатеља Бенџе, те тако, у неку руку, постао природни старалац младе удовице.</p> <p>Од |
| ме кир-Думи и кир-Ламбри одрекао у неку руку свако уважење и поштовање.</p> <p>Тако је овога ча |
| само знало за груба извикивања и тешку руку свога мајстора.{S} Напротив, овога часа, када је у |
| ице, држао је по читав сат њезину врелу руку у својој руци и са запетом пажњом ослушкивао сваки |
| у час цинцарску песмицу; пребацио једну руку на Думино а другу на Дишино раме, па ниже ли ниже. |
| елу бо.</p> <p>Раздрљених груди и голих руку, дервиш, чије је лице све у браду зарасло и под ви |
| орених очију на под.{S} Стала опуштених руку уза сама врата и снебива се, да ближе приступи.{S} |
| н нежнога задовољства примао из њезиних руку послужење, и свакога дана посматрао испод очију, к |
| га мајстора. — Сунце зашло већ, а тамна румен, која је ишчезавала заједно са мујезиновом песмом |
| пожури тетка-Маци, а Јанићије, још сав румен, уђе у дућан и седе за посао, али сада много приб |
| S} Не потраја много, па ето и Лепосаве, румене од стида и оборених очију на под.{S} Стала опушт |
| га покаже.</p> <p>Мајстор Диша бледи и румени; срце му бије а душа се поткупила, па се и не по |
| ву и тесну улицу на Зереку и Бит-пазару румени се у јутарњем зраку; па и сав послени свет, који |
| ако показивали, можда најлепшу белину и руменило што се може видети на мишицама какве му драго |
| зашто сам ти дао?</p> <p>Лепосаву обли руменило по лицу и врату.</p> <p>— Зар ти није мајка ка |
| ља и да се за тим са једним осмејком на руменим уснама слатко успава.</p> <p>Али шта је вечито? |
| уздизаху вита минарета одблескујући под руменим јутарњим зрацима.{S} Из те даљине допираху му ј |
| епу удовицу, па још без деце, са једним руменим младешчићем у самом куту доње уснице, и јелечет |
| махом варошани како по Србији тако и по Румунији и Грчкој.{S} Капа је та грчког, византијског п |
| а!{S} С оном првом у мало што не учиних русвај; ама срећа моја, што ми дође памет у главу: зашт |
| ија, кира-Анастасија, и одбегла с неким руским матрозима из Галца.{S} А кира-Мана отишла у Гала |
| Ходи, ближе!</p> <p>Лепосава маши очима руци Дишиној, коју је он пред њом у вис уздигао.</p> <p |
| задржаше о своме трошку, да им буде на руци, као људима јоште несвиклим овамошњим приликама, о |
| ћије се поврати од прве забуне, притрча руци мајсторовој, па је са осталим шегртима целива, а б |
| ори Диша, када му весела женица притрча руци, да је целује.</p> <p>— А ви, како сте?</p> <p>— Е |
| ици, попечитељи и народ да јој приступе руци, а он да им каже: „Да је сви листом поштујете, као |
| — рече Маца, кад јој Јанићије приступи руци, па га и пољуби у лице, — Знала сам ја да ћеш се т |
| ерији и са дугачким бројаницама у левој руци.{S} Знао је он, чега се ова посета тицала, па се в |
| онај други калуп, што се у мајсторовој руци обрете, већ наже низ улицу и изгуби се у оним силн |
| по читав сат њезину врелу руку у својој руци и са запетом пажњом ослушкивао сваки њезин дисај.{ |
| >— А шта: ја хоћу?{S} Ствар је у твојој руци.{S} Ти <pb n="145" /> паметујеш за цео еснаф, па е |
| узе и место сваког одговора приступи им руци.</p> <p>— Е, нека је со стрекја; и у здравје и вес |
| и помало љутито да премеће бројанице по руци, упаде шегрче у собу.</p> <p>— Шта је?{S} Нађе ли |
| у ваше упокојене сени, са бројаницама у руци и дуванкесом за појасом; промичу и ишчезавају као |
| ао један широк орахов лист, што му се у руци нашао.</p> <p>— Иде ли до мајстора?</p> <p>Јанићиј |
| сило, па се чисто смрзао, држи прстен у руци, премеће га и загледа и очекује, неће ли му газда |
| и се, кад угледа кир-Думу и приступи му руци.</p> <p>— Зива била!{S} Зива била! — одговори кир- |
| несе, па чак је од некога доба у дућану ручавао.</p> <p>Али, Лепосава место да осети ову казну, |
| није смео да долази кући преко дана.{S} Ручак су му доносили од куће шегрти, пре него што ће у |
| ући, а у први освит одлазио у дућан.{S} Ручак му је у дућан слат, а у вече је заједно са тетка- |
| дала, када су одлазили једно другоме на ручак или вечеру.{S} Али једно га је, у овај пар, мучил |
| ажним разлогом, дочекала је кир-Дишу на ручак, тврдо уверена, да ће га потпуно саломити.{S} Али |
| ру, већ онолики број, колики је он пред ручак означио.</p> <p>Али што се тиче новца, ту је и са |
| је прсте почешће завлачи у лонац где се ручак кувао, ту би обично варјача утерала дисциплину у |
| н из дан равномерно јавља, кад је време ручку, кад вечери.</p> <p>— Само да ме Господ благослов |
| изиђе из дућана.</p> <p>Једнога дана по ручку пошао Јанићије Ламбриној кући и носи кира-Мани са |
| јада</l> <l>Смерт попашна вјечном руком руши!</l> <l>Здје, у гробу, мир прелестни влада,</l> <l |
| Њу да види, њу да лечи, ако је болесна, с њоме да поднесе све, па макар га цела чаршија презрел |
| ао и отирао зној, а мало за тим устаде, с муком се довуче до собичка, који служаше за стоваришт |
| иком“ многобројнога потомства, које ће, с колена на колено, предавати један другоме „шилт“, на |
| па ћемо да углавимо.</p> <p>— Јок, јок, с њим нема пазара.{S} Ни за 550 гроша не бих му дао.{S} |
| ни како се до њега може доћи, па ни то, с чим ће доћи дотле, он је ипак био науман да то изврши |
| м сам; ама за зло, да те Бог сачува!{S} С оном првом у мало што не учиних русвај; ама срећа мој |
| комшилуку, да је Диша вратио прстен.{S} С почетка се и веровало и није: али када тетка Маца, ко |
| </p> <p>— Тукао сам се, газда.</p> <p>— С киме, море?</p> <p>— С оном, тетка-Мацином.</p> <p>— |
| газда.</p> <p>— С киме, море?</p> <p>— С оном, тетка-Мацином.</p> <p>— Зашто, бре?</p> <p>— Ет |
| пође да седне и да се прихвати „дикиша“ с којим је опсецао сахтијан за јеменије, али некакав ун |
| да ће успети, да га измири.</p> <p>— А с оним гадом лако бих ја; пребио бих му обе цеванице, с |
| би пријатељство два тако угледна Грка а с њима и све грко-цинцарске муштерије, ипак је видео ја |
| у соби пок. кир-Бенџо; филџани и џезва с кафом слетеше са послужавника и просуше се по поду, з |
| знанице, које су јој за време удовиштва с тешком муком прелазиле преко прага и ревносно бацале |
| а кадаифа.</p> <p>— Јанићије — викну га с прага — носи ово код тетка-Маце и да кажеш: поздравио |
| е када се увери да на улици нема никога с киме се не би радо срео, изиђе и упути се у Скадар-ма |
| уо да је бар очима види, ако не успе да с њоме на само говори.</p> <p>До ушију заљубљен и необи |
| е још једном, макар и крвнички, погледа с њоме и да је дотера, бар да му се правда, па макар да |
| Троскови ја плаћам.</p> <p>— Шта ћу ја с тобом у Галац? — зачуди се Јанићије.</p> <p>— Да се с |
| на ороспија, кира-Анастасија, и одбегла с неким руским матрозима из Галца.{S} А кира-Мана отишл |
| трешницом.{S} Ћира-Мана је баш силазила с доксата и, кад угледа Јанићија, како јој долази, стуш |
| је погледала, једна јој се суза скотрља с лица.</p> <p>— Е, де, не плачи!{S} Не идем преко свет |
| иша на бињекташу и чекао неће ли се, ма с које стране, из сокака појавити фигура његове жене.{S |
| шије и некомшије, које је толико година с презрењем дочекивао и увек држао у пристојној даљини |
| е и мучи се да разазна, титра ли се она с њим или је у истини она све тако мислила.</p> <p>— Ти |
| Дише, па, ако узмогне, нека буде срећна с њим! — шапутао је и расејано гледао, према јутарњем с |
| је мајстор Диша дошао, да се разрачуна с њим, и он сав претрну, скочи насред собе, опусти руке |
| тек синоћ добила и што се мајстор Диша с њоме растао чисто тужан и плачан, што не може још кој |
| , враћајући се из Цариграда, паде мртав с коња, негде на путу између Софије и Ниша.</p> <p>Кад |
| једну или две године била старија) Бог с тобом, дете!{S} 4000 гроша!{S} Ако ти за сваку болест |
| кну љутито.</p> <pb n="208" /> <p>— Бог с тобом, зете!{S} Од куда сам ја знала, да ће она котао |
| ш као пре кад бејаху деца.</p> <p>— Бог с тобом, девојко, одби му бубреге! — викну Маца, кад за |
| ао, ама не знам шта му је.</p> <p>— Бог с тобом, дете, што си такав? — узвикну <pb n="79" /> и |
| ру и потражи савета од ње.</p> <p>— Бог с тобом, дете! (тетка-Маца га је сада нарочито тако осл |
| .{S} Па чим се родило, оно се, буди Бог с нама, истргло из руку и почело као лопта да се премећ |
| збуњена.</p> <p>— Шта ово би, буди Бог с нама!? — учини и од чуда се прекрсти.</p> <p>— Шта је |
| бркова потајно смеше.</p> <p>— Буди Бог с нама, шта ме сад опет снађе! — прекрсти се Диша од чу |
| билазила онако често.</p> <p>— Буди Бог с нама, жене! — узвикну тетка Маца чисто запањено — још |
| изгледала јој је као да долази од некуд с другог света, па јој се чак учини од једног необично |
| , казаса из Главне Чаршије, који поживе с њоме три године и, умревши у шездесетдругој <pb n="9" |
| иш се од звезде и месеца, да те не виде с мужем у башчи, а не срамиш се да те шегрти гледају са |
| што је све ово? — запита га Маца такође с осмехом.</p> <p>— Не — одговори Јанићије, зверајући н |
| аест година, није могло никада да прође с миром, а да га не зачикне на ма који начин. <pb n="33 |
| за ћоше.</p> <p>Фудул-Стаменки, која је с највећим задовољством дочекала кир-Ламбру, ипак није |
| о га позвао на вечеру.{S} Кир-Ламбре је с почетка збуњено примио позив, али се у брзо прибрао, |
| ави узрок њезиној завади с мужем, то је с правом очекивала да је он заштити <pb n="102" /> и на |
| p> <p>— Еле, муж на путу а жена ашикује с комшијама!</p> <p>— А ко вам каза па то? — одговори А |
| јој не да да рађа, младина ће да скине с ње, а од овога записа, родиће ти мушко.</p> <p>Дервиш |
| а.{S} Једнога дана покуша да сама скине с верига котао пун вреле воде.{S} Котао је био тежак, т |
| , пре него ли што сам не погледа, да се с ким на улици не сукоби.</p> <p>Анастасија је одмах по |
| да га она угледа, штуче у мутвак, да се с њиме не сретне.{S} То га је већ коснуло као ружан зна |
| љи су посећивали будућега хаџију, да се с њиме виде и разговоре, а многи и да га замоле, да им |
| бујности, дође јој као некада, када се с њиме, било на чешми или у махали, буд за што покавжил |
| да је пред вече узбунио говеда, која се с паше враћаху.</p> <p>И све му је лепо ишло за руком.{ |
| она је у мутваку певушила што или би се с мајком разговарала.</p> <p>Тада би Јанићије из чежње |
| и излете на поље.</p> <p>— Торњај ми се с очију, у дућан да ми не приступиш више!</p> <p>Несрећ |
| ем оне косе.</p> <p>— Море торњај мм се с очију; не искупљај ми комшилук пред кућу.</p> <p>— Не |
| заискао; али то га беше срамота и он се с тешким срцем одби од ћепенка и хлебова, чији је мирис |
| чудновату страву од свега овога што се с њиме дешава. — Од куда му баш сада почеше излазити на |
| хаирли!{S} Дошао си без деце, враћаш се с децом!</p> <p>— Боже дај! — одахну Диша, исплати новц |
| не ли викаше Суља добошар за теб’ да те с власт фаћају.</p> <p>Јанићија жацну, кад сазнаде да г |
| размишљања.</p> <p>Анастасија диже лице с јастука и са неким страхом погледа у Ламбру.</p> <p>— |
| одера се Ламбре, када му се она не маче с пута.</p> <p>— Искам... промуца кира-Мана; али је Лам |
| се окрете соби, у којој му жена стојаше с ножем, и викну:</p> <p>— Хоћеш ножем, роспијо?{S} На |
| пустињи; али за то добила је много више с друге стране.{S} Није више морала живети онако повуче |
| <p>И све то што се дешавало око њега и с њиме уништавало га је сасвим.{S} На свакоме кораку ст |
| оше и одоше право кира-Анастасији, да и с њоме ствар удесе.</p> <p>А мајстор Диша оста у дућану |
| поред свога видарског позива, била је и с друге стране међу београђанкама мио гост.{S} Зато што |
| је боље да не идем тамо, — мислио је и с тешком муком, што самоме себи затвара врата од куће, |
| у Лепосава беше под руком, за цело би и с њоме тако: пљунуо би на онај дукат и сву би ногама из |
| тетка Маца, али некако тако неодлучно и с таким изразом очију, као кад би неко хтео да каже:{S} |
| ак хаџији.{S} Прво се Лепосава поздрави с мужем, пољуби га у руку, а он њу у чело.{S} Кад га је |
| је он и био прави узрок њезиној завади с мужем, то је с правом очекивала да је он заштити <pb |
| е бити онај сан Мацин. — А како се ради с њим? — упита гласно.</p> <p>— Сашије се у крпу, па се |
| своје градио планове, како да се ороди с Грцима, те кад он није био срећан, а оно да му бар у |
| ао у глави стала, па се као закована ни с места не миче.{S} Није му дакле остајало друге, већ д |
| снажни, да им се није могло одолети ни с које стране.</p> <p>Али, ако су се кумови и сложили у |
| луд; мој тросак!</p> <p>— Море, иди ти с милим Богом! — обрецну се Јанићије и трже рукав, за к |
| е! — Проћи ће га већ! — рече уклањајући с ватре велику џезву шербета, који се грејао за Лепосав |
| И молитве, којима се скрушено предавао с уверењем, да му свака од њих скида по један грех с ду |
| ик удари катанац, како не би нико могао с поља ући, па да лично окуша код Јанићија неће ли га у |
| а је Ламбре позвао младу у коло и почео с њоме играти, кира-Мана и Думиница увукоше и младожењу |
| леде, баш му се свиђало.{S} И не би био с раскида да се њоме ожени.{S} Оно, у шта је био сигура |
| ки, али тако, да се очито опажало, како с тешком муком изговара поједине речи некадањег матерње |
| о у томе, што је њезин муж дошао срећно с пута као богат наследник, и што је кир-Ламбре толико |
| а дрхтавим гласом — имам један разговор с тобом.</p> <p>Маца махну очима на Лепосаву и ова изиђ |
| пада — проклињао је кир-Дума дижући фес с главе и погледајући у небо.{S} Али Диша је већ далеко |
| у главом; али сада не тако стидљиво већ с осмехом у очима, које слободно гледаху у очи Дишине.< |
| осмејак пун љубазности принесе ибричић с кафом и наливеним филџанима.</p> <p>— Ни врана коска |
| ожила ватру у мутваку, преставила џезву с кафом, метнула четири ратлокума на саханчић, а у шаре |
| има где се могао најмање надати сусрету с киме, то му је било све.{S} А како му је било код кућ |
| да му свака од њих скида по један грех с душе, сада га више не одржаваху у оном пријатном расп |
| и неколико <pb n="51" /> ножева, оштрих с обе стране, којима се, при општој дервишкој молитви, |
| један посао, па почео да отпасује кајиш с колена, кад у дућан завири Лепосава тетка-Мацина. —</ |
| не долази већ? — упита га Лепосава још с врата.</p> <p>— Долази! — одговори Јанићије и узбуђен |
| p>Сутра дан Дума је отишао суду, да још с те стране покуша.{S} Али Диша одрече и тамо дуг; чак |
| > <p>— Ели сте ради гостима? — виче још с капиџика кира-Думиница домаћици.</p> <p>Кира-Анастаси |
| има а по том мајстору на посао!“</p> <p>С овим је власт учинила своје: објавила је нестанак Јан |
| његова опомена онима, који би просјака, са прага свога дућана, сурово најурили.{S} И он се тога |
| на свакоме месту и код свакога човека, са којим би се састали, истицао богоугодне врлине побож |
| од оног малога броја српских познаника, са којима је до своје женидбе какве такве везе одржавао |
| а би могао наодговарати свима питачима, са којима се у чаршији среташе и састајаше.{S} Готово н |
| урске чесме, озидане од тесаног камена, са две и три луле, из којих је избијао као рука снажан |
| обегне одавде, што даље од онога места, са кога се јасно оцртаваше београдско обзорје са кубаст |
| ко било да се растане од овога младића, са којим се као девојчица толико прегонила и од кога је |
| p> <p>Но он тога није видео, а удовица, са забаченим дугим курјуком, распученим недрима и голим |
| обу и угледао ове у вис уздигнуте руке, са којих су широки рукави кошуље спали на рамена, те та |
| и на своју удобну кућу код Чукур-чешме, са широком настрешницом и хладовитим доксатом, дотле је |
| .</p> <p>У то доба, када ће кир-Ламбре, са још неколицином својих пријатеља, бацити око на мајс |
| м младу, лепу удовицу, па још без деце, са једним руменим младешчићем у самом куту доње уснице, |
| расплашили јато домаћих гушчића, који, са својим родитељима, под кутњом настрешницом чупкаше т |
| ељен, а тројани, као од брега одваљени, са кратким вратовима и снажним гласићима, потврђивали с |
| глави.{S} Промичу ваше упокојене сени, са бројаницама у руци и дуванкесом за појасом; промичу |
| и затече дервиша, огрнута вучјом кожом, са топузом о бедрима и неколико <pb n="51" /> ножева, о |
| лепа удовица на сан, насмејаних очију, са оним младешчићем и у шареним шалварицама, из којих ј |
| цније он, кад буде произведен за калфу, са богатим интересом врати првоме своме шегрту, који му |
| Богу хвала што још за толико не остах, са каквим сам лоповима имао посла! — одговори Диша и уђ |
| техе.{S} Он је са тим чакширицама, т.ј. са „братинском“ и „сестринском“ љубави намицао којекако |
| ћурчетима, оперваженим жутом лисичином; са црвеним јеменијама и дињаром<ref target="#SRP19061_N |
| о си ме одвратила од нечастиве силе!{S} Са овим би добио децу, али то би било од нечастивога! — |
| -Анастасија је опет зебла од нечега.{S} Са тетка-Мацине стране није се плашила ничега.{S} То је |
| /p> <p>У том се појави и тетка Маца.{S} Са пребаченом шамијом преко главе излазила је из мутвак |
| стара, да би јој се могао пожалити.{S} Са Лепосавом опет не би могао говорити о томе, ма да је |
| едан међу овима био је Јанићије Бик.{S} Са заваљеним фесом за потиљак, пребаченим ћурчетом прек |
| све прохесапио шта имам а шта немам.{S} Са оним имањем у Пожаревцу и овим, што сам ја стекао, и |
| јили по сахтијану са оштрим дикишом.{S} Са каквом ли је лакоћом руке опсецао мајстор свој посао |
| тражио, да му саопшти важну новост.{S} Са Јорданскога спруда Витаваре, на коме је Јован Крстит |
| <p>— Ама, кира-Мана, шта то говориш?{S} Са киме га је она јела до сада?</p> <p>— Санким не знас |
| как, лепо се видео мајстор-Дишин „шилт“ са расплаканом лисицом.</p> <p>Мајстор Диши заигра срце |
| о врелу главу, жуборио је као и онда, а са гранчица, што се надношаху преко зида, стресао се по |
| ао претучен; једва се вукао и стењао, а са лица сливале се крупне грашке зноја, што би за здрав |
| оћом руке опсецао мајстор свој посао, а са како тешком руком оштри дикиш калфин засецаше дубоко |
| ion" /> <p> <hi>2.</hi> </p> <p>Женидба са лепом Гркињом начинила је потпун прелом у животу кир |
| жји благослов.{S} То је била нека глава са вепровим зубима без трупа и рамена и само са ногама. |
| ористи.{S} Српска чаршија прихватила га са великим уважењем, црква га убројала у своје ктиторе |
| е још био скопчан око колена, и поче га са смејом вући по дућану.</p> <p>Јанићије онако на једн |
| пријатан мирис девојачке душе, који га са набреклог јелечета запахну.{S} Он је стеже грудима, |
| рло брзо обрадовати забринутога супруга са по једним наследником.</p> <p>Ова њезина вештина отв |
| је му јасно показиваше његову немоћ, да са собом располаже по својој вољи, беше једна кап више |
| е и по трећи пут да вади из ћемера и да са нестрпљењем очекује на свој повратак кући.</p> <p>— |
| <p>Када је оно отишао, тврдо науман да са собом доконча, он је пун срџбе и очајања лутао тамо |
| на гроша, таман колико му је требало да са највећом штедњом доспе до Галца.</p> <p>Хаџи-Зосим ј |
| обњем прагу опази и пар мушких јеменија са подвијених врхом и ружом од сахтијана на врху.{S} Ос |
| о овоме не дозна, да се кира-Анастасија са Дишом измири, а он као и до сада остане и у будуће с |
| и тако често бридиле, и кира-Анастасија са оним престрављеним погледом, бледим лицем и сузама у |
| тај час указа на прагу кира-Анастасија са џезвом кафе и два филџана.{S} И она је била нешто ма |
| а помиришу.</p> <p>Али, докле је хаџија са нестрпљењем гледао, како се споро примиче дан, без к |
| а на капиџик, да види иде ли већ хаџија са својим калфом.{S} Јанићије је обично увек пре мајсто |
| ходи на кафу! — викну га један комшија са ћепенка.</p> <p>— Хвала, сад сам је пио.</p> <p>— Хо |
| једна жена улазила је на капиџик, која са свећицом, да је над покојницом ужеже, а која са кити |
| цом, да је над покојницом ужеже, а која са китицом цвећа, да јој чело главе метне.{S} Хаџи-Диша |
| огоугодни %постуњак виде, на сну човека са ранама на длановима и грудима и он му рече:{S} Иди у |
| о их је кир-Дума имао између четири ока са покојником, уцвељеној удовици, поред кратке успомене |
| учини од једног необично танкога писка са зурла, као да то пишти прекором душа њезина покојник |
| омен; подигла је руком у вис, загледала са сваке стране и дивила се везу на рукавима.{S} Кир-Ла |
| бежи.{S} Ћути, само када те није везала са којеким; а таквога мужа свака би себи пожелела.</p> |
| године први пут после Косова забрујала са Саборне Цркве, ни све турске трубе, што их дан из да |
| враћала нерасположена и срдито стресала са шарених шалварица прашину, која се прихватила, док ј |
| питаш за то?{S} Зашто би се ја мразила са светом, да сада говорим, па сутра да ми се каже како |
| ја ћу...</p> <p>Она се очевидно борила са самом собом, да му нешто на душу метне, али Јанићије |
| и побеже из собе.</p> <p>Кад се вратила са послужењем, на челу јој се, баш над самим повијама, |
| {S} Диша упаде у дућан, заручен до грла са неколико кеса леблебија, ратлокума, халве и једним с |
| ј крвнички севнуше на помисао, да се ма са којом од њих разрачуна.</p> <p>— Она, која те прво д |
| е помоли месец и докле мујезинова песма са минарета не огласи вечерњу молитву, када се и послед |
| поремети.{S} Јавила би му се кира-Мана са оном оптужбом, којом га је обедила да је саучасник с |
| ога капиџика, изиђе му на очи кира-Мана са њезиним сухим контурама и очима у којима не беше ни |
| сом и пође у Београд, прво да се упозна са снахом, па после и да се сасвим настани.</p> <p>Али |
| сед као овца, дуге браде и лица овална са необично живим очима, које одаваху тип Јерменина.{S} |
| оме одала?</p> <p>— Ама шта то ради она са мном? — мисли Јанићије и мучи се да разазна, титра л |
| > <p>То је било после једнога разговора са Мацом, који је хаџију врло обрадовао и изазвао распо |
| тасију, те да се тако опере она срамота са грчкога имена, коју је Диша, својим неразложним враћ |
| ом мајком да разговара.</p> <p>Кад оста са Мацом на само, мајстор Диша извади из недара један т |
| ију му никако није избивала Мацина кућа са дебелим хладовима и Лепосава у њој.{S} То лепушкасто |
| ише“ вина, па после, кад дођоше двојица са Циганима, њега раздрага песма, дође међу ове и тако |
| едан мах њему се учинило да се таваница са балванима срушила на његово теме и пригнечила га.{S} |
| ме „шилт“, на коме беше исписана лисица са калпаком на глави, како чучи и предњим шапама држи к |
| кога је у дубини извиривала бела кућица са доксатом и као смиље жутом надстрешницом.{S} Ћира-Ма |
| , где се налазила лепа удовичина кућица са хладовитим чардаком и густом баштом, узрујаше се; мо |
| прегледа туршију, кира-Анастасија стрча са доксата у мутвак Јанићију.</p> <p>— Ово теби! — рече |
| </p> <p>— Кали нопта! — одазива се Диша са капиџика, и, задовољан за све, леже у душеке, а одма |
| м, под еснафским барјаком, мајстор Диша са женом, пуницом и Јанићијем Биком, а око њих стотину |
| аницама дали реч, и кад је мајстор Диша са нестрпљењем бројао дане, догоди се оно, што му је св |
| ко тежак, као да му је цео мајстор Диша са свом својом пространом ширином сео на душу, па јој н |
| а у мислима му искрсну упоредо кир-Диша са својом широком шаком, од које су му уши тако често б |
| е турске трубе, што их дан из дан слуша са градских бедема, не би му толико заглухнуле слух и т |
| гурно? — запита је Диша скинувши поглед са онога гнезда и погледавши радознало у своју жену.</p |
| тама и стрехом тетка-Мацином, он устаде са постеље у дућану, где је са „чирацима“ спавао, изиђе |
| у руку тумачио, а трећег дана, кад седе са женом и пуницом за совру, рече:</p> <p>— Није фајде, |
| а од једном скочи, одмахну руком, скиде са зида малено дахире, те докле су зурлаши са улице изв |
| елену чинију; пре зоре да захватиш воде са три извора; а кад се будеш враћала дома, никако да с |
| нечем, што баш није имало никакве везе са овим даном.</p> <p>— Јеси ли се опет срео са кир-Дум |
| дућани.{S} И Јанићије <pb n="72" /> узе са једним шегртом уносити у дућан коже, и готове јемени |
| ма и спремању за свадбу.{S} Лепосава је са њима заједно певала, ћеретала и смејала се; али ипак |
| тво као мекани талас запљускивало га је са свих страна <pb n="22" /> и то му је долазило тако п |
| је опомињао на један леп сан, што га је са чежњом већ три године сањао.</p> <p>— Калос мерос, к |
| у утицали на побожно расположење, да је са неком нејасном стравом и трептањем срца очекивао, ка |
| ко олако, јер кад год би помислио да је са овим питањем на чисто и кад год је она слика кира-Ан |
| а соја и прилазити оној нацији, која је са таким презрењем гледала на јучерању рају, како сада |
| забуне, притрча руци мајсторовој, па је са осталим шегртима целива, а бошчу прихвати и пође за |
| ну у памети, није била, да сазна шта је са његовом женом.{S} За њега је она постала сада сасвим |
| ји и бацио јој га пред ноге, удовица је са страхом погледала у Јанићија; а кад јој је овај каза |
| , да ближе приступи.{S} Мајстор Диша је са пуно чежње неколико тренутака одмеравао овај стас и |
| , он устаде са постеље у дућану, где је са „чирацима“ спавао, изиђе у авлију, седе на један тру |
| та не тиче.</p> <p>Међутим, Јанићије је са гужвом кир-Ламбринога одела стигао у дућан и сав збу |
| а и блесасто гледао у Јанићија, који је са страхом очекивао, шта ће се са мајстором десити.</p> |
| мора бити, како ти кажеш.{S} Нека ти је са срећом; бар сад знаш, да ћеш имати честиту домаћицу. |
| и честога пипања руком.{S} Испосник је са нарочитом озбиљношћу расклапао један по један докуме |
| ео налазити какве такве утехе.{S} Он је са тим чакширицама, т.ј. са „братинском“ и „сестринском |
| та.{S} Свога будућег потомка задужио је са оних шест стотина гроша, што их хаџи-Зосим украде, и |
| врат.</p> <p>А кира-Анастасија, како је са осмејком на лицу заспала, тако јој је тај осмејак св |
| А то, како се оженио први пут и како је са овом женом прошао, треба да се зна, јер стоји у јако |
| адет свога мужа, да сву срџбу, коју је са сокака донео против кога му драго, искали на њојзи.< |
| Неодољива срџба на све, на ону, коју је са толико чежње и бола у срцу носио, поче да кипи свом |
| се, да јој честитају, а Лепосава их је са златном огрлицом и дукатом на челу дочекала, изнела |
| икује мимопролазеће и врло често устаје са троножице, тркне некуда, па се тек после извеснога в |
| ао.</p> <p>Од тога часа преста Јанићије са својим шалама.{S} Заћута се и нешто дубоко замисли, |
| е гостима.</p> <p>Најзад се проводаџије са својим женама дигоше, да иду, а удовица их испрати д |
| морао да буде задовољан мрвицама, које са богата стола падаху.</p> <milestone unit="subSection |
| а се јасно оцртаваше београдско обзорје са кубастим џамијама и витим минаретима.</p> <p>После ј |
| сва ова халабука од дивље музичке ларме са бубњавом гочева, изгледала јој је као да долази од н |
| гаху одолети ни време ни оне нове фирме са чистим српским именима.{S} Кир-Бенџо, Ламбре, Данга, |
| ј све своје чежње да се што пре састане са оном, ради које ће жртвовати све, ипак бирао оне сок |
| пута, <pb n="39" /> него да се састане са мајстор-Дишом и да од њега самога чује, ради чега је |
| 3" /> трудећи се, да је умири и подигне са јастука, у који је заронила лице и плакала.</p> <p>А |
| очију не подиже, само да се не сусретне са оним погледом, што се упиљио у њега.</p> <p>— Како: |
| леда у страну и избегава да се сусретне са њезиним очима.</p> <p>— Смилуј се!</p> <p>Јанићију п |
| остале честите жене заобилазиће око ње са погледом на страну, <pb n="62" /> као кад би ко окре |
| ле овога није му се дало прилике, да се са Лепосавом на само састане.{S} Навлаш је врло често и |
| Диша <pb n="164" /> — Мислиш ти, да се са мном можеш спрдати!{S} А знаш ли, море, да те ни сам |
| допушташе његова облина, избегава да се са познатима састане, од стида, да му на улици не чести |
| и очекивао се свакога дана.{S} Ма да се са Јанићијем онако измирила и ствари Ламбрине од тетка- |
| не беше.{S} Овога пута престао је да се са њоме прегони; до младине има још девет дана, а то ће |
| пут дубоко уздахну.{S} Видело се да се са самим собом бори.</p> <p>— Да продам, а ко зна у как |
| .</p> <p>— Ено га! — рече Маца, која се са Лепосавом и Јанићијем беше издвојила мало од онога б |
| ају.{S} Као права газдарица опходила се са „чирацима“ у мутваку час строго а час благо, како је |
| ке“ као права устабашиница, али, кад се са Јанићијем погледа, порумени и — обоје се збунише.{S} |
| ј!“</p> <p>Кад Маца доврши ово, диже се са седишта, прекрсти се и скромно се поклони икони у ку |
| кад је завила у своје сокаче, срете се са Канчетом, која је опет са другом једном девојком про |
| који је са страхом очекивао, шта ће се са мајстором десити.</p> <p>— А ти — замуца Диша утучен |
| ћу и неколико хиљада гроша и ородиће се са грчком нацијом, те ће тако, мало по мало, раскрстити |
| добро дао! — одговори Диша, а немаче се са свога места.</p> <p>— Еле, ви тако? — започе кир-Дум |
| тако светлећи пред собом, опростише се са домаћинима и изиђоше на улицу.</p> <pb n="84" /> <p> |
| пркосила целоме свету, раставила би се са кир-Дишом, па би се удала за Ламбру; али овако, ства |
| фила, босиока и осталога цвећа, који се са девојачким гласовима разлегаше преко зидане ограде, |
| је Јанићије морао по вас дан мајати се са тетка-Мацом око болеснице и трчати свуда, куд га је |
| жити се на толики пут а не осигурати се са сваке стране за собом, то није било у нарави Дишиној |
| ислио.{S} Одрођеноме је теже сродити се са својима, него ли туђину сродити се са туђином.{S} Тр |
| е са својима, него ли туђину сродити се са туђином.{S} Требало је да прође време, да залечи ран |
| би изникао међу сватовима, провлачио се са Мацином Лепосавом кроз коло, вијали једно другога, д |
| у и затекао је баш на капиџику, како се са неким човеком прашта, — у грчкој чаршији и ћор-Ахмет |
| ње, па кад опази Лепосаву и чу, како се са осталима смеје, очи му се закрвавише а песнице стего |
| ла заједно са мујезиновом песмом што се са минарета разлегала, опомињала је трговце да пазар пр |
| а жена.{S} А, у то време, у Београду се са највећом суревнивошћу пратио приватан, породички жив |
| аколомство.</p> <p>Међутим, докле су се са њиме дешавале ове промене, и његов верни Јанићије, к |
| слетеше око њега и почеше черупати кесе са слаткишима.</p> <p>— Ко је послао? — Мени дај, — Јан |
| али.{S} У једно време покуша, да стресе са своје душе овај притисак, размахну да ради, да се за |
| огу врнем“.</p> <p>Сад, када се сусрете са Јанићијем, њој севну изненадна мисао.</p> <p>— Јанић |
| окачиће, кад се на једноме углу сусрете са кира-Маном.</p> <p>Од како је Ламбре отишао, кира-Ма |
| .</p> <p>Девојке отрчаше у дубину баште са посластицама, а Јанићије, кад оста сам и када се од |
| ече Лепосави, да иде у мутвак, јер хоће са њеном мајком да разговара.</p> <p>Кад оста са Мацом |
| и, а он као и до сада остане и у будуће са Дишом добар пријатељ, то му не остаде друге, него да |
| се заклањаху бујне баште и спретне куће са доксатима и многобројним срчали-прозорима.</p> <p>Иш |
| чео нагло венути.{S} Оно пространо лице са затегнутом кожом смршало је нагло, очи добиле грозни |
| пруживши јој руку у којој су бројанице са педесет и четири зрна, као дренак дугуљаста и крупна |
| и и планови разлетали су се као варнице са упаљенога крова; и сваке од њих дотакао се, али га ј |
| ов једне малене али врло спретне кућице са доксатом и баштом.{S} Ту је живела Маца удовица, или |
| .{S} Но кир-Дума, чим га угледа, замаче са сведоцима за први угао, лармајући како га је кир-Дис |
| а, стегао обе песнице, али ипак не миче са свога места.</p> <p>Ламбре полети кафани, да се скло |
| Море, ти да ћутиш — одговори јој Канче са неким изразом пакоснога задовољства — него да пожури |
| е у авлију, а девојке, када га угледаше са оним товаром, у жагору слетеше око њега и почеше чер |
| -Бенџо; филџани и џезва с кафом слетеше са послужавника и просуше се по поду, застртом шареним |
| зао.</p> <p>Али људи, као људи, ступише са Јанићијем у објашњење, па, када се уверише да није н |
| њивао <pb n="125" /> дах девојачке душе са мирисом ђулса, а очи са сунчаним зраком.{S} Био је у |
| Диши.{S} Дућан је проширио, женин мираз са оних 500 гроша, што му је кум-Дума дао од еснафских |
| тина гроша, што их хаџи-Зосим украде, и са двеста четрдесет, датих пустињаку за чудотворни паму |
| о каквој домаћој или јавној новости, и са тешким срцем дижу на обрамице своје судове и растају |
| /p> <p>Анастасија диже лице с јастука и са неким страхом погледа у Ламбру.</p> <p>— Како то?.</ |
| цима, крену се свештенство у одеждама и са иконама; а за њим, под еснафским барјаком, мајстор Д |
| подар; о свакој је аспри водио рачуна и са највећим задовољством свакога вечера пребрајао би дн |
| тор Диша седе на ћепенак, подави ноге и са најлепшим задовољством даде се у маштање о будућем, |
| че се крстити.</p> <p>— О, анатема је и са женом, шта јој све неће пасти на ум!{S} О, о, о!{S} |
| "213" /> ћепенке и поћи кући, слао је и са зебњом очекивао шегрта, да му јави шта је код куће.< |
| стала Лепосава, по обичају, пре мајке и са „чирачетом“ наложила ватру у мутваку, преставила џез |
| зевзек, бре!</p> <p>Кир-Диши прекипе и са узмахнутим песницама полете, да је удари.{S} Али у к |
| ици никада не лажу.{S} Па онда, он се и са те стране осигурао.{S} За „неверне Томе“, који не ве |
| гуру кир-Думину, у ћурчету и антерији и са дугачким бројаницама у левој руци.{S} Знао је он, че |
| хнем! — одговори тетка-Маца предишући и са оклевањем, које у овој прилици само надражаваше онак |
| в сат њезину врелу руку у својој руци и са запетом пажњом ослушкивао сваки њезин дисај.{S} И не |
| ед оваквом перспективом, затворио очи и са пријатним изразом, као да га когод шашољи сламчицом |
| хаџија на крму, шаком надстрешио очи и са пријатним уживањем посматра из даљине, како се над г |
| оду, устаде и Јанићије, помете мутвак и са Лепосавом оде на чешму по воду.{S} На чешми је затек |
| о брзо, и што је главно, врло узбуђен и са једном огреботином испод очију. —</p> <p>— Ко те огр |
| > <p>— Гледај, тетка-Мацо! — викну он и са доксата, на коме су вечерали, изнесе је у башту и по |
| те само што промуца нешто неразумљиво и са очекивањем, испуњеним страхом, звераше у тетка-Мацин |
| ем!{S} Ела, удрите! — рече му пркосно и са презрењем баци на њега један крвнички поглед.</p> <p |
| јала насред собе, па је тако апатично и са тужним изразом лица посматрала облачење кир-Ламбрино |
| {S} И докле је мајстор Диша забринуто и са чежњом помишљао у овој песковитој и зрелој Јорданско |
| он већ беше на улици; она обори главу и са неким изразом досаде и срдње одмахну руком:</p> <p>— |
| вца, окретао своје мисли на ту страну и са великим успехом долазио до уверења, да је у целој ст |
| аце остао, Јанићије је седео у дућану и са неком стрепњом очекивао на повратак мајсторов.{S} Он |
| е хаџија, који сеђаше на томе доксату и са неким изразом задовољства посматраше ову родитељску |
| о је да јој говори; по десет дана не би са њоме ни речи проговорио, а, када му је што затребало |
| ао шта га све може снаћи, кад се сукоби са разјареним Дишом; мучио се на стотину начина, како д |
| ка Маца је застала мало, да се поздрави са једном комшијницом, која је заустави на сокаку, <pb |
| ете улица око главе, а баштенски зидови са многобројним мазгалима почеше играти око ње.</p> <p> |
| ди, који, и ако не имађаху ни капи крви са Термопила, ипак својим васпитањем беху толико успели |
| дервиш записао.{S} Некрштена душа ради са некрштеним силама.{S} Од ове амајлије можеш добити с |
| еали стопили у једну сврху, да се ороди са племенитим потомцима класичне нације, те тако, у сво |
| <p>Диши игра срце од задовољства, улази са Мацом у собу и ведро гледа око себе.{S} Не потраја м |
| треба да се зна, јер стоји у јакој вези са оним што је после било; а то ће нам, најзад, објасни |
| ко главица голуждравих ластавчића, који са расклопљеним жутим кљуновима пиштаху за мамом и тато |
| А када је већ морао да проговори српски са муштеријама, који нису знали ни бекнути језиком на к |
| дгрејана нада не греје.{S} Надао се али са стрепњом, да је њему суђено да умре без порода и да |
| прича, ха! — А е ли истина да сте пали са зид и да вас је патрола јурила, а ви побегли?</p> <p |
| је Лепосава ово чинила инстиктивно, или са свесном намером да га намучи, или што се нечега плаш |
| са и плачући а он сав изгребан, вратили са чесме кућама.{S} Али се ни после тога не остављаху н |
| } Жене су као на чудо одлазиле породиљи са пуним рукама повојница, те да виде децу и да се увер |
| ад већ није друкчије било, он се помири са тим гласом и пође у Београд, прво да се упозна са сн |
| ва донесе хартијице, хаџија их прихвати са два прста, усекну мумаказама огорели фитиљ на лојани |
| це, да разабере, неће ли кир-Дума знати са чега јој је муж овакав из чаршије дошао?</p> <p>Зави |
| е се у овим заклоњеним улицама сукобити са својим бившим пријатељом, стаде, разрогачи се на Лам |
| бави кутију од тенећке и поче се борити са оном изнутрицом, која га је гризла и кући гонила.</p |
| м, те ће тако, мало по мало, раскрстити са погрешком свога оца, који не беше те среће да се, ка |
| .</p> <p>И тога дана, када ће се срести са кира-Анастасијом, која је пошла право њезиној кући, |
| и места другима.</p> <p>Диша се опрости са свима, пуницу пољуби у руку, а она њега у чело, и ла |
| о своме имену.{S} Да ће младина скинути са кира-Анастасије уроке, који јој сметају да га начини |
| иди и целује свети ексер, и он се упути са хаџи-Зосимом кроз тесне и криве јерусалимске сокачић |
| ер од младеначкога стида није могао ићи са својом кумом кроз чаршију, а глава није „калуп“, те |
| мајсторица.</p> <p>Сутра дан сви чираци са Јанићијем морали су отићи, да пољубе руку својој мај |
| ој капитал, те да се и у томе изједначи са кума-Думом, ипак је један, до душе не баш толико теж |
| девојачке душе са мирисом ђулса, а очи са сунчаним зраком.{S} Био је у Еврејској Махали, пред |
| рачи праг страшљиво и нађе се очи у очи са мајстором.</p> <p>— Шта је, бре? — Како си ми образ |
| Анастасија, у хистеричну наступу, скочи са миндерлука, па вриснувши, као да је жеравица опече, |
| ојој досетци.</p> <p>Мајстор Диша скочи са ћепенка и збуњен оде одатле.{S} Сад му више не падаш |
| је? — викну усплахирено хаџија и скочи са свога дивана.</p> <p>— Убио се! — јаукну Мада.</p> < |
| и ово учини много.</p> <p>Старац скочи са миндерлука и разрогачи се на Дишу.</p> <p>— Шта?{S} |
| зида малено дахире, те докле су зурлаши са улице изводили арију: <hi>чочек аваси</hi> (игра чоч |
| it="subSection" /> <p>Лепосавин догађај са Канчетом не оста тајна ни за комшилук ни за чаршију. |
| уше презирао.{S} А што није учинио крај са собом, ваљало му је захвалити једино ономе уверењу, |
| Кир-Дума, на поласку, изјави да ће јој са просиоцима доћи у прву недељу, те да дотле, ако има |
| ад гомилом људи љуљушка еснафски барјак са светим Спиридоном у дугачкој седој бради.{S} Сад је |
| адим.{S} И калфа ћеш да биднеш, и ортак са кир-Дишом.</p> <p>— Ламбру да отераш!{S} То што је д |
| вац, али пуштеник — е, не иде!{S} Човек са једном историјом, која је до скора изазивала смех по |
| е опет нудио толишно, да је свети човек са највећим презирањем, у место њему да одговори, запит |
| а двојица уђоше у крчму, а Јанићије сам са Циганима удари на Јалију.</p> <p>— Свирај бре, ченге |
| е предузео тако далек пут, и хаџи-Зосим са највећом оданошћу обећа, да пронађе неког пустињака, |
| тиске вечерашњега весеља и да се за тим са једним осмејком на руменим уснама слатко успава.</p> |
| од једне паре и запалила је пред иконом са уобичајеним уздахом: „Јово, теби свећица, мени пензи |
| тек трећи, кад наврати, био би задржан са речима: „Чекај, чекај!{S} Дао Бог, брате, дао Бог!“< |
| очију; смрачи му се, и он тресну сахан са кадаифом пред ноге кира-Манине, па као смушен полете |
| стор-Диши тај моменат учини врло сличан са оним, кад га кира-Анастасија удари ногом у трбух.{S} |
| ом, на коме је био дебео бакарни прстен са пуцетом као орах, да би му често кожу раскрвавио.{S} |
| остао код фудул-Стаменке; а докле је он са Анастасијом претресао све начине, како да и себе и А |
| нашла у послу око огњишта, па док је он са највећим нестрпљењем бечио од туда очи и искашљивао |
| кира-Мане; и тако је њезин муж одбегао са његовом женом.</p> <p>— Ћути, будало; мислиш да би т |
| е, до које ни цар Константин није могао са толиким благом доћи.{S} А испосници никада не лажу.{ |
| ц дана дуже.</p> <p>Али како није могао са да пријатељем путује, он му је при поласку дао корис |
| наест година није се мајстор Диша виђао са својим стрицем, нити је икада што о њему говорио.{S} |
| ме је путовао хаџи-Диша, већ се помаљао са стране Кајабурме.{S} Нестрпељив, да што пре изађе на |
| и не бришући онај зној што му је капао са чела.{S} Нека тешка мука притисла му <pb n="88" /> д |
| аћајући на њу ни мало пажње, разговарао са пуницом, она је ћутала, па, ако је имала што да му к |
| спапа, него је често тај еспап протурао са више користи, него ли и сам мајстор му; а сав дневни |
| од му је требало да пљуне, тај је посао са неком нарочитом важношћу вршио у ову кутију.</p> <p> |
| езику. — Овај, што га видиш да је дошао са мном, јесте хаџи-Диша.{S} Дошао је из срб-вилајета, |
| но, као домаћин, који је мало час дошао са бурне улице, па се овде раскомотио, лепо испавао и о |
| своје душе, него је страшљиво и готово са трепетом једнако мислио о радњи, о ономе што је за с |
| ешто му је журно говорила, а он је прво са неверицом слушао, а после, поче од времена на време |
| им даном.</p> <p>— Јеси ли се опет срео са кир-Думом?</p> <p>— А шта ти је сад наспело да га о |
| {S} Јер и бољи мајстор то би исто радио са својим шегртима.{S} Чак и родитељи, када су децу дав |
| ва. — Јуда Искариота!{S} Докле се грлио са мном, кесу ми је одсекао!{S} Пет хиљада гроша, пет х |
| е покаже као прави брат, он је то чинио са пуно пожртвовања.{S} Једном речи, између ове четири |
| недеља.{S} Хаџи-Диша се потпуно помирио са судбином.{S} Али, како који дан више, Јанићију се чи |
| а би доказао, како је у свему раскрстио са грчко-цинцарском партијом, потражио је и развод брак |
| љоца зубима на своју мајку.</p> <p>— Ко са некрштенима спреже, тога благослов Божји оставља! — |
| могуће начине он му је показивао, како са овом срамотом, што је нанесе кира-Анастасији, не сам |
| тајне, што је мајстор Диша одоцнио тако са својом женидбом.{S} Могао је узети коју му драго Срп |
| она је најбоље знала, шта се све могло са Јанићијем десити.{S} Она његова последња реч и нагли |
| ице, тискале су се жене, било саме било са болесном дечицом, а и по који човек, коме ниједна би |
| провим зубима без трупа и рамена и само са ногама.{S} Па чим се родило, оно се, буди Бог с нама |
| искушава, али, докле се ми овде боримо са нечистом силом, дотле он у наше радње шаље по једног |
| аман за њезину ножицу, која је, заједно са тим младешчићем у левоме куту доње уснице, постала в |
| ла цвеће, које је оздо на више, заједно са османлуком, сав доксат обузело.{S} Кад угледа свога |
| е га то поче на ново да заноси, заједно са чежњивом мелодијом која му се срца тицаше.</p> <p>— |
| тамна румен, која је ишчезавала заједно са мујезиновом песмом што се са минарета разлегала, опо |
| да га је Ламбре обмануо и да је заједно са кира-Анастасијом у Галцу, где је отворио малу бакалн |
| му је у дућан слат, а у вече је заједно са тетка-Мацом и Лепосавом седао за совру и вечерао.</p |
| од је она слика кира-Анастасије заједно са свима оним слаткишима и сестринском предусретљивошћу |
| " /> <p>А Јанићије је те шамаре заједно са газдиним хлебом гутао и чувао их, да их доцније он, |
| тка Маца и Лепосава дочекали су заједно са Дишом Јанићија и обасули га свима похвалама, што је |
| „мајстор“, први пут поздравише љубазно са: калос мерос, кир-Диса!</p> <p>Ово је било за њега т |
| во што угледа дође Јанићију тако слично са оним даном, кад га спопаде она вртоглавица, те несве |
| ух и овај сунчани зрак и оно лишће, што са бујних грана под ветрићем шуми, дише.{S} И то неодољ |
| ињака, који чува свети чудотворни ексер са крста Спаситељева, у памуку, који је такође постао ч |
| јој образ бар сачувам, нека уђе у свет са образом.{S} А сада?...{S} Шта се учини сада...{S} Ет |
| аче, срете се са Канчетом, која је опет са другом једном девојком пролазила туда.</p> <p>— А шт |
| де би се најмање могао надати на сусрет са мајстор-Дишом.{S} Али, овога пута не послужи га срећ |
| , ипак придаваху неку нарочиту сличност са културном нацијом, у коју се стапао.</p> <p>А ону на |
| о сву ову веселост, а нарочито Лепосаву са оним накитом, која га је равнодушним осмехом по катк |
| .</p> <p>Обе гошће пољубише се на прагу са домаћицом, а кира-Думиница уштину је још за обрашчић |
| чи, а не срамиш се да те шегрти гледају са туђим човеком у соби.</p> <p>— Шта кажеш? — подвикну |
| ише своје жене, како весело разговарају са кира-Анастасијом, као да нису пуне две године избега |
| а, да некако кир-Дума измири Анастасију са Дишом, а он да се привремено, ради куповине еспапа, |
| ћије не миче, него ћути и не диже очију са земље.</p> <p>Лепосава, која је весело до овога часа |
| p>— Сад народ у гомилама хрли пустињаку са Витаваре, да види свети ексер, да се и њему помоли и |
| леда.{S} Очи му грануше живошћу, кад му са сокака допре раздражена вика кир-Думе и двојице њего |
| за једним пањем и кројили по сахтијану са оштрим дикишом.{S} Са каквом ли је лакоћом руке опсе |
| {S} Очи му се приковаше, па ни да макну са Јанићијевога лица, а у лицу сав пребледео.{S} Да су |
| тако им и не би тешко, да одмах започну са својим предлогом.{S} Да ли је кира-Анастасији у општ |
| ију ове лисице, а и по брковима, што су са њушке на одераној кожи стршили, човек, иоле вешт у ч |
| ним мерџанима и по једну лепу дуванкесу са жутим кићанкама.{S} Њиховим женама по једну шамију к |
| ко капиџика, трешаше му под нос песницу са прамењем оне косе.</p> <p>— Море торњај мм се с очиј |
| од других дознала, то је, да је у Галцу са кира-Анастасијом отворио малу бакалницу и успешно кр |
| водаџија био главом кир-Ламбре, трговац са Зерека.</p> <p>А то, како се оженио први пут и како |
| кве бриге, да ће га преварити.{S} И баш са тога гледишта он се јако плашио, да овоме момку не п |
| До године, кад дођем, ти да ме дочекаш са пешкешом, а ја да ти сада дам четири записа.{S} И то |
| и?</p> <p>— Што?{S} Што треба да скинеш са себе враџбине.{S} Зар си ти један који је тако страд |
| S} Да се врати, ама тако, да се пољубиш са кир-Ламбром, да Јанићија отераш, а кир-Ламбри да доп |
| пакоснога задовољства — него да пожуриш са сватовима.{S} Знаш, ружно је да ти се пре сватова до |
| >— Знаш ли ко је дошао? — запита је још са сокака.</p> <p>— Ко, море?</p> <p>— Кир-Ламбре, и да |
| а, а то ћу цркви, нека је Божје.</p> <p>Са таквим мислима бавио се по вас дан; тетка-Маца није |
| ојзи своје незадовољство излије.</p> <p>Са заваљеним фесом за потиљак и забаченом десном руком, |
| ахата на једноме месту скрасити.</p> <p>Са враћеним прстеном као да му је отишло на свагда оно |
| ребијем цволике, чим га угледам.</p> <p>Са овом последњом одлуком, која му даде неке наде, да ћ |
| p>— Нано, нано!</p> <p>— Шта је?{S} Што сабајле толико вичеш? — одазва се Маца и изађе на докса |
| сови мујезина, који оглашаваху вернима: сабах-намази (јутарњу молитву).</p> <p>Али поред свега |
| ига от Фера!{S} Још је дете, ама за гол сабља да уфати; клефти да води, што је у срце!</p> <p>— |
| и толико забленуо ни пред голом турском сабљом, као овога пута пред појавом мајстор-Дишином.{S} |
| дине први пут после Косова забрујала са Саборне Цркве, ни све турске трубе, што их дан из дан с |
| штао да неће венчати децу, све докле на Саборној Цркви звона не пропоје).</p> <p>Прстен се сврш |
| коме се хаџи-Диша надао, на Јалији беше сабрана множина Београђана.{S} Повратак хаџија у то доб |
| е првога наступа и после четрдесетнице, сав онај први бол стопи се у једну благу успомену; и са |
| је оздо на више, заједно са османлуком, сав доксат обузело.{S} Кад угледа свога мужа, отури кан |
| иоце, а под кандиоцетом мален сандучић, сав ишаран резбама.</p> <p>Пустињака су затекли на коле |
| затворена, он је, као подсечених ногу, сав раслабљен које од умора а још више од оног унутарње |
| мене, што је угледа на целој појави.{S} Сав мајстор Диша изгледао му је чисто као претучен; јед |
| вори Маца.</p> <p>Диша се сав озари.{S} Сав страх, нестрпљење и јучерања срџба ишчезнуше као бо |
| ше користи, него ли и сам мајстор му; а сав дневни пазар редовно је свакога вечера доносио тетк |
| нако надраженом сад је било довољно, да сав нагомилани јед окрене противу своје жене и, разуме |
| ао и новац трошио? — викао је хаџија на сав глас и подупрвши се песницама о широке слабине, кој |
| ци укрцати у лађу због буре, која је на сав мах беснела; а када се море утишало и хаџија укрцао |
| јстор-биволица!{S} Пцета! — викао је на сав глас Дума, очигледно преплашен оним одлучним изразо |
| пуним класјем весело певушила или се на сав глас засмејала, када би кир-Ламбре покаткад из какв |
| ге за својом женом, толико је омрзао на сав грчко-цинцарски род, и када би му било у власти, за |
| о је било за њега толико почасти, да је сав успламтео, па од силне радости није знао где да им |
| ештеници не опојаше самоубијцу, ипак је сав еснаф папуџијски, и скоро половина чаршије, отпрати |
| идео, како му је без ње пусто и како је сав овај живот ништаван и празан.</p> <p>— Ух, гомаре е |
| ла врло згодна прилика, прво, да излије сав јед на Јанићија, што му је радњу у невреме оставио, |
| ога дана устаде мајстор Диша из постеље сав узнемирен.{S} Целе ноћи није могао тренути од неког |
| мушко! — одговори Маца.</p> <p>Диша се сав озари.{S} Сав страх, нестрпљење и јучерања срџба иш |
| се по грчкој махали причало, и како се сав свет на чесми смејао и дирао га за оно.{S} Јанићију |
| у.{S} Једно што је осећао, то је, да ће сав онај углед, који је до сада имао, пасти у прашину.{ |
| ша, и ожалошћени калфа, Јанићије Бик, и сав остали комшилук, који се наслађавао некада, слушају |
| пазару румени се у јутарњем зраку; па и сав послени свет, који се око ћепенака тамо и амо муваш |
| о није истина! — узвикну мајстор Диша и сав се зацрвене од стида.</p> <p>— А, не је истина; саг |
| -Маци, но, у колико буде нужно, он ће и сав тетка-Мацин надзор подвргнути својој потајној контр |
| во пред очи Јанићијеве, стеже песнице и сав трепћући од љутине унесе их под нос Јанићију.</p> < |
| м кир-Ламбринога одела стигао у дућан и сав збуњен прошао мимо оба шегрта у собицу и одело тури |
| о што о томе; и у опште био је збуњен и сав утучен.{S} Од како је вратио прстен, тек од онда ос |
| камен под ногом, те се сроза на улицу и сав изубија. — Можда би он и опет прешао преко зида, ам |
| /> <p>Једнога дана дотрча Јанићије кући сав задуван и врло узбуђен.{S} Тако се он никада није в |
| ијом, пуном неке неодољиве чежње, којом сав ваздух и овај сунчани зрак и оно лишће, што са бујн |
| , који је кира-Мана у кафу спустила, он сав побледе.{S} Виде да му је жена забраздила далеко, д |
| ута, она рашчупаних коса и плачући а он сав изгребан, вратили са чесме кућама.{S} Али се ни пос |
| лико надао; али после оваке испоруке он сав претрну.{S} Крв му сукну у главу и страшна забуна т |
| Диша дошао, да се разрачуна с њим, и он сав претрну, скочи насред собе, опусти руке, па се бесв |
| слаже, вукла га је неодољиво тамо, и он сав раслабљен изиђе из дућана и споредним сокачићима, г |
| а мајстор Диша се, тога дана, претворио сав у услужност <pb n="169" /> и понизност.{S} Лепосава |
| ко се споро примиче дан, без кога би му сав овај живот и тековина пуста остала, над његовом гла |
| да макну са Јанићијевога лица, а у лицу сав пребледео.{S} Да су ма шта друго изнели противу њег |
| це и пожури тетка-Маци, а Јанићије, још сав румен, уђе у дућан и седе за посао, али сада много |
| угом страном и пошао тетка-Маци.</p> <p>Сав онај јед и осветничко расположење за ово кратко вре |
| ма господара у њој.{S} Јанићије је тако савесно водио послове, надгледао радњу и сакупљени паза |
| n="58" /> <p>И то је Јанићије Бик тако савесно вршио, да му ни највећа цепидлака, која тражи у |
| м средствима, која, у оно време, једном савесном мужу и домаћину стајаху на расположењу.{S} Рет |
| дао све рачуне и уверио се о неоспорној савесности и тачности свога калфе, он је потапшао Јанић |
| е се тиме спасти љуте гриже, која му је савест притискивала.</p> <p>Иначе, када то не би знали, |
| ћије и између ова два израза узнемирене савести стојао је у мутваку као између два огња међу ко |
| бити.{S} А да би се пред Дишом и својом савести оправдала, увек је износила оне најцрње могућно |
| захваљујући њезиној бризи а и стишавању савести, мајстор Диша се после две недеље диже из посте |
| им, код кир-Думе био је читав породични савет.{S} Думиница је тешила кира-Ману, која је тога да |
| своме подићи углед у цркви.</p> <p>Овај савет дошао је таман како ваља.{S} До тога времена сви |
| , те јој саопшти своју намеру и потражи савета од ње.</p> <p>— Бог с тобом, дете! (тетка-Маца г |
| кућу, у којој је најбоље <pb n="115" /> савете добивао, избегавао.{S} Из куће у дућан и обратно |
| ојник издавао озго.</p> <p>Саслушала је савете оба проводаџије, а када они запиташе, хоће ли, њ |
| и то, чиме је кир-Дума кроз пријатељске савете претио, могло се врло лако и обистинити; грчко-ц |
| утује, он му је при поласку дао корисне савете, где ће уз пут одседати, те да га на путу не огл |
| атио до тетке Маце, чије је разговоре и савете тако радо слушао.</p> <p>— Све ти је по таман, с |
| о сахтијан, јави му о стричевој смрти и саветова, да што пре дође, те да прими наслеђе.</p> <p> |
| л-Стаменка, честитала му и „као сестра“ саветовала, да што пре свршава сватове, докле му невест |
| ра Лепосава скромно.</p> <p>И још много саветовао јој је, па онда узе из Лепосавина сандука нис |
| изиђе му пред очи све што му је дервиш саветовао, па онда и оно, што је све претрпео од Анаста |
| > <p>Хаџије су га сажаљевале; неки га и саветоваху, да се врати у Јерусалим, те да код власти о |
| ји полази на тако далек пут, поче да је саветује, како да се влада, како да води кућу и да ни н |
| арао се свим начинима да се пред својом савешћу оправда за своје ћутање.{S} Али то му не испада |
| ледао у зид; најпосле извади дуванкесу, сави на колену цигару и поче димити.</p> <p>— Чудан све |
| а ћерку на поду, како се у тешкоме болу савија.</p> <p>И то унесе забуну у кућу.{S} Мајстор Диш |
| раздвојише, она се поче као у грчевима савијати и јецати, те је сад опет кир-Ламбре, заборавља |
| дубоко уздахну, клону главом на прса и савијеним кажипрстом обриса две вреле сузе које му низ |
| за врат или би га мајстор чукао у главу савијеним кажипрстом, на коме је био дебео бакарни прст |
| ски пријатељ, а ето, ово сироче, што се савило око тебе као лоза око чардака, пре би и живот са |
| брижно ухватила.{S} Један пар ластавица савио је у самом доксату под стрехом гнездо, из кога из |
| а одахне јаче, плашећи се да га плач не савлада.</p> <p>Готово крадимице извуче се из мутвака н |
| овори хаџија — а онај, кога је искушење савладало и отишао пре Ускрса и Четрдесетнице, тај не м |
| сељени Енглезовац.{S} А када га је умор савладао, отишао је у вече на Ташмајдан и у оним мрачни |
| ди ексик-хаџија; желиш ли, да ти ђавола савладаш и да ти анђео радњу води, издржи до краја и по |
| ајна изнутрица, која га је, поред свега савлађивања, непрестано гризла, ишчезну, као да је руко |
| нутак стојала на прагу дућана, очевидно савлађујући у себи сувишну збуњеност и страх и трудећи |
| ене од стида.</p> <p>— А, не је истина; саг, не је истина за ваше што се прича, ха! — А е ли ис |
| а тој кадаиф једе сас кога је јела и до саг!....</p> <p>Јанићије зинуо на овакав дочек; избечио |
| ео Јанићије за ово време!{S} Час по час сагибао се преко <pb n="149" /> ћепенка и гледао од куд |
| ине, колико тек да промоли главу, па да сагледа лево десно кроз сокачић.{S} И увек би се, после |
| о и спреман вазда, да се у згодном часу сагне, како би га прелетео калуп, ако би се газда Диша |
| аје никакве рачуне и које својом ватром сагорева најубедљивије разлоге мозга, размахнуло би у т |
| иша до овога часа и био „неверни Тома“, сад не би могао ни за часак посумњати више о чудотворно |
| еколико дана истопила као грудву снега, сад је прешла на кир-Думу.{S} Целе ноћи претурао се по |
| је највише бучала глава од свега тога, сад више није знао шта да предузме.{S} Он је већ гледао |
| дан комшија са ћепенка.</p> <p>— Хвала, сад сам је пио.</p> <p>— Ходи, ходи, де!</p> <pb n="138 |
| која је весело до овога часа говорила, сад се од једном уозбиљи и зачуђено га погледа, па онда |
| век сањала и за чим је кришом чезнула, сад јој се самој нуди!</p> <p>— Па... шта да кажем — ус |
| иси имао милости према својим шегртима, сад нећу ни ја према теби.{S} Удрите!</p> <p>И не би га |
| а! — бранила се Лепосава.</p> <p>— Сад, сад! — одговори Јанићије и оптрчавши целу башту донесе |
| <p>— Кира-Анастасија...</p> <p>— Е, е, сад ћу, сад! — прекиде јој Ламбре реч. — Сад ћу, одма ћ |
| увек држао у пристојној даљини од себе, сад су му се злурадо смејали и по укусу ондашње чаршије |
| терије за леђима гледале.</p> <p>— Еле, сад да ти кажем какав сам ја и шта тражим од домаћице! |
| Лепосава у целој својој појави и он се, сад први пут, пред том сликом снеби.</p> <p>— Ко би и н |
| ем.</p> <p>— Као тебе што гледам, зете, сад!{S} Бог нека ми се смилује, требаше одмах да припад |
| , увек онако буде како се то њој свиди, сад чисто није могла да позна свога супруга.{S} Он се н |
| цу, па се извила леђима, да ти се чини, сад ће се у струку сломити.{S} А дебели курјук плетене |
| па ни жена!{S} Ја сам се доста уједао, сад се уједај ти!</p> <p>Кир-Дишина несаница, која га ј |
| ренутку наслутила, да је Јанићије одао, сад је јасно видела.</p> <p>И за чудо, место да је ово |
| И вечера, које се до сад једва дотицао, сад му необично слатко паде.{S} Јео је тако пријатно, т |
| S} Е, чекај сад!{S} Ниси хтела поштено, сад ће полиција!</p> <p>Али, у исто време, дошану му др |
| разабра.</p> <p>— Не бој се, кир-Дишо, сад је све добро! — одазва се на овај уздах тетка-Маца. |
| кућа; доста сте без ћирија седели у њу, сад нема више! — одговори Анастасија и залупи вратима п |
| ра-Анастасија...</p> <p>— Е, е, сад ћу, сад! — прекиде јој Ламбре реч. — Сад ћу, одма ћу!... — |
| ји су пре три дана видели мајстор Дишу, сад би се зачудили, шта би од овога човека.{S} Истина, |
| ала мисао.{S} И та његова јучерања реч, сад га је много више мамила својом грозотом.{S} Није се |
| Отишла! — прошапута. — И он долазио... сад шта да се чини?</p> <p>Мислио је испрекидано и тупо |
| </p> <p>— Јанићије!{S} Тамо, на Јалији; сад ће да га донесу!</p> <p>— Кога да донесу?!{S} Нећу |
| лушам?</p> <p>— Хајде ти само у мутвак; сад ћу и ја доћи.</p> <p>У мутваку затече Лепосаву, как |
| капиџик.</p> <p>— То је онај несрећник; сад ли ми долази! — рече хаџија, који већ беше на ногам |
| сањала онај сан још пре шест година.{S} Сад би нам био оволики. — Одговори јој Диша и руком одм |
| ће.{S} На пољу удахну свежа ваздуха.{S} Сад је био потпуно освећен; можда није требао баш тако |
| трудио, да то задовољство не покаже.{S} Сад му се дала врло згодна прилика, прво, да излије сав |
| кочи са ћепенка и збуњен оде одатле.{S} Сад му више не падаше ни на ум уобичајена кафа код Маце |
| сокака појавити фигура његове жене.{S} Сад више није био способан ни да премишља о својој неср |
| м Спиридоном у дугачкој седој бради.{S} Сад је и хаџија обрастао у дугу, јако проседелу браду, |
| то одело однео без сумње кира-Мани.{S} Сад јој не остајаше друго већ или да жива сачека јавну |
| аде миг Лепосави, да изиђе у мутвак.{S} Сад њих двоје осташе, да се споразумеју и утаначе дан п |
| је него ли оно што је јуче пропатио.{S} Сад већ није могао ни помишљати, а камо ли одлучивати с |
| за ону, коју је тако брзо напустио.{S} Сад ће кир-Дума затражити мираз, а он му га мора вратит |
| те да се види, ко је крађу извршио.{S} Сад хаџи-Диша зађе од једнога до другога, те их редом о |
| кроз најтужније сузе пркосно смешиле, — сад су је редовно посећивале и она њима одлазила на пос |
| ад ћу, сад! — прекиде јој Ламбре реч. — Сад ћу, одма ћу!... — и тиснувши девојчици у шаку пару, |
| шта да Бог — одговори Маца забринуто — сад може да се догоди све, и зло и добро.</p> <p>— Како |
| дарила! — бранила се Лепосава.</p> <p>— Сад, сад! — одговори Јанићије и оптрчавши целу башту до |
| ци поглед на врата од мутвака.</p> <p>— Сад ћу је звати.{S} Дошла јој другарица, па плету иза м |
| ува велики ексер и нестаде је.</p> <p>— Сад народ у гомилама хрли пустињаку са Витаваре, да вид |
| на мужа застиђено осмејкиваше.</p> <p>— Сад бар да знаш, зашто си потегао толики пут; донео си |
| и стаде пред Мацу као укопан.</p> <p>— Сад, шта да Бог — одговори Маца забринуто — сад може да |
| аву на поље.</p> <p>— Како је?</p> <p>— Сад ће! — одговори ова и насмеја се, кад опази оно преп |
| p>— Ето, ја сам урадио све што треба, а сад ће чудотворни памук учинити своје! — заврши хаџи-Ди |
| сија. — Не сам га ни до сада гледала, а сад га мрзим како једно куче, како што христијанска душ |
| знам, зете.{S} Тако ми рече Пречиста, а сад до тебе стоји.{S} Хвала Богу, и Бог ти је дао много |
| екло у кеси, — рече Диша шалећи се. — А сад деде да видим каква су!</p> <p>— Немој, још мало; т |
| ивиђење пролетело крај њега.</p> <p>— А сад? — промуца кира-Анастасија и плашљиво га погледа.</ |
| клетство Ламбри и свој грчкој чаршији а сад опет псовку, што није боље отварао очи, да му се та |
| вом управо <pb n="74" /> положају треба сад да се нађе према своме газди, а у каквоме према газ |
| у, стиште пут Београда.</p> <p>И ено га сад где у мутваку послује, опет види Лепосаву, али, мес |
| ни мало пореметиле; али када је погледа сад, овако бледу, онемелу и потпуно саломљену, њему ста |
| у њезину срцу, да је занесе, опије, па сад да се тако насилно у један мах угаси!</p> <mileston |
| ктер, бре, псето; жену ми украдосте, па сад хоћеш да ми и кесу одсечеш.</p> <p>— Е, дај Боже, д |
| Не сум писмено тражио, кад требаше, па сад да запишемо у пропала вересија...{S} А, а-ах, Дума, |
| <p>— Каажу.... веле: узе јој образ, па сад је оставља!</p> <p>Диша поскочи, као да га је иглом |
| ио се око тебе, да те занату научим, па сад, кад сам те спремио, да одеш?</p> <p>Јанићије устад |
| ко ти се радовала, кад год би дошао, па сад одједаред да је под таквом срамотом оставиш.{S} Ако |
| целога века где је год могао штедео, па сад одједаред види, како му се на све стране расипа.{S} |
| и ходао горе доле по соби.</p> <p>— Па сад? — запита преплашено и стаде пред Мацу као укопан.< |
| ар-зрно.</p> <p>— А колико ли бројиш па сад? — Запита га кир-Ламбре и подави ноге поред свога г |
| и одело од себе. — Уједе ме, пцето; шта сад да се ради?.</p> <p>Анастасија је стајала насред со |
| себе, што је тако урадио.</p> <p>— Шта сад да чиним?{S} Овде ми више нема места.{S} Казаће тет |
| као у грчевима савијати и јецати, те је сад опет кир-Ламбре, заборављајући на све огреботине, м |
| је невеста, коју му нуди, цвет, који је сад баш узабрао, па хоће да му га покаже.</p> <p>Мајсто |
| реме да баца око на кир-Ламбру, који је сад узео од чочека деф и стао пред невесту и жене около |
| на селамет изаћи.{S} Знаш ли која ти је сад?{S} Пуних шеснаест!{S} Још годину две па ћеш да пос |
| та?! — бранила се Лепосава. — Шта ти је сад опет наспело?</p> <p>— Има рукава од честог платна! |
| срео са кир-Думом?</p> <p>— А шта ти је сад наспело да га о томе питаш? — зачуди се тетка Маца. |
| Думина жена, кога је окумио, била му је сад наместо најстарије сестре; она је по чаршији бирала |
| асмеја нити му што одговори, и Јанићије сад немаде куда, него и сам да ућути, у толико пре, што |
| смеше.</p> <p>— Буди Бог с нама, шта ме сад опет снађе! — прекрсти се Диша од чуда, кад опази о |
| међу људе.{S} А та сама помисао, да се сад, овако оцрњен и смешан, јави у свету, ради своје од |
| о што је измислио и за мене ово, што се сад по чаршији говори.{S} Ама нисам ја баш за то само п |
| силнога задовољства.</p> <p>— А што се сад цериш као луд?</p> <p>— Јер... јер... заусти Јанићи |
| тао у души ужасан страх од онога што ће сад опет чути, ма да је чуо већ оно што је најстрашније |
| зијама као и пређе распиње.{S} Шта више сад је, (разуме се у пратњи Јанићија Бика) пролазећи кр |
| да.{S} Овако њезин је цванцик вратио, и сад га ништа није везивало да језик везује.</p> <p>Али |
| ка пошла у твоје богатство — па, ето, и сад...{S} И зар је то лепо, да јој сам доводиш кир-Ламб |
| о памет, онакво философ!{S} Као да га и сад гледам у оно његово болта.</p> <p>И оба пријатеља Б |
| {S} Диша изгуби свест, срце му заигра и сад већ заборави на свој положај и адет.</p> <p>Али, у |
| а кир-Ламбре...{S} То је било!</p> <p>И сад му не беше тешко опоменути се и свега осталога: как |
| аџија.{S} А то је велики грех.</p> <p>И сад му хаџија поче приповедати, како је Спаситеља четрд |
| наглу срдитост, па му се чинило, да би сад у стању био да је сву у комадиће растрза, само да м |
| алук?</p> <pb n="210" /> <p>Диша извади сад два цванцика и пружи Маци.</p> <p>— Ево на; добро с |
| а га примора, да му у радњи остане; али сад је већ сасвим друкчије.{S} Јанићије је зрео човек; |
| грешнику, када се искрено каје.{S} Али сад, када је већ то обећање дао и када му је предосећањ |
| а?{S} Овамо се вуци, бре!</p> <p>Али ни сад му се не одазва нико.{S} Кира-Мана, узнемирена овом |
| е то због њезина неверства!{S} Е, чекај сад!{S} Ниси хтела поштено, сад ће полиција!</p> <p>Али |
| <p>Анастасија је опазила добро, да јој сад не би <pb n="91" /> помогло никакво извијање, а још |
| ђе, шкрипну зубима.{S} Инако надраженом сад је било довољно, да сав нагомилани јед окрене проти |
| авао.{S} А мајстор Диша напротив.{S} Он сад већ <pb n="216" /> није могао ништа без тетка-Маце |
| обузе га свега.{S} И вечера, које се до сад једва дотицао, сад му необично слатко паде.{S} Јео |
| ти кажеш.{S} Нека ти је са срећом; бар сад знаш, да ћеш имати честиту домаћицу.</p> <p>И тетка |
| за смех све Дишине примедбе. — Криво му сад, што сам здрава...</p> <p>— И млада... и — додаде Ј |
| ни лонци и рантлике.</p> <p>— Што ћутиш сад, а?</p> <p>Лепосава ни да прослови, а срце јој лупа |
| сто сестре.{S} А оно... оно... знаш... (сад и Лепосава запе, без сумње мучећи се да овог несрећ |
| у невеста није „отишла у буџак“.</p> <p>Сад ни кира-Думиници ни кира-Анастасији па ни осталима |
| а се врне, ја га не могу врнем“.</p> <p>Сад, када се сусрете са Јанићијем, њој севну изненадна |
| гомилу, која је све више расла.</p> <p>Сад, после овога сукоба, који се за најкраће време по ц |
| идети, кад дође и оде из дућана.</p> <p>Сад је кир-Диша био потпуно усамљен; изгубио је грчке п |
| он неће да зна ни за какав род.</p> <p>Сад му је тај стриц умро, па како није оставио никаквог |
| е би га на ономе свету дочепале.</p> <p>Сад већ, кад је дошао до овога уверења, није имао више |
| олико да сакрије своје узбуђење.</p> <p>Сад више није могло бити разговора о ономе, што му је н |
| десити, да му омилим моје Канче.</p> <p>Сад је и самоме мајстор-Диши било чудно, како је могао |
| еси о врат чудотворну хамајлију.</p> <p>Сад им редом исприча све: како је у Витавари био код пу |
| -Анастасија, па сас њу што ћемо?</p> <p>Сад већ не беше никакве тешкоће; устава је пробијена и |
| твари био искључиво приватнога значаја, сада је почео већ да узима шире размере.{S} Потајна сар |
| нагризала срце, па ипак била тако мила, сада му постаде мрско онако исто као и кир-Ламбре и кир |
| да сам их сачувао до повратка газдина, сада ме он не би овако отерао, него би ме још и за калф |
| око грла златне махмудије.</p> <p>— Е, сада, ћерко, да си жива и здрава и срећу да унесеш твом |
| ногу на своме ћепенку а да се не макне, сада се није могао у дућану ни „черег“ сахата на једном |
| вака од њих скида по један грех с душе, сада га више не одржаваху у оном пријатном расположењу, |
| ивала.{S} Али како ли би тек сада било, сада, када је прошао трогодишњи парастос, те тако неста |
| напротив, осећала се много пријатније; сада је бар била мирна од његових напада, а у вече, кад |
| сом четири месеца и — то јој поможе.{S} Сада кир-Дума има сина од седамнаест година, у лицу суш |
| на миндерлук и као претучен занеми.{S} Сада тек, кад виде, да из ове кући може изаћи само го и |
| и на очи час тетка Маца час Лепосава, а сада опет мајстор Диша?{S} Тек ове појаве расвестише га |
| била тек као једва растворен пупољак, а сада ето где пред њиме стоји потпуно развијена ружа.</p |
| <pb n="204" /> овамо чезнеш за децом, а сада се ту стидиш и снебиваш.</p> <p>Лепосава дотаче но |
| едва дочекала, што јој се муж вратио, а сада тако презриво.</p> <p>— Мори, немој да се нећкаш; |
| .</p> <p>— Доста!{S} Ево вам бакшиша; а сада да се вратите онима, тамо.{S} Ама немојте глуво, н |
| да прими, ту у мутваку ћеш да спаваш; а сада хајде да вечерамо!</p> <pb n="80" /> <p>— Нека, ни |
| чувам, нека уђе у свет са образом.{S} А сада?...{S} Шта се учини сада...{S} Ето чујеш и сам...< |
| викао.{S} Пре се уздржавао пред Мацом а сада је и пред њом за сваку ситницу пребацивао Лепосави |
| сео; а овај догађај и она душевна борба сада га сасвим променише.{S} Почео је да промишља, поче |
| товима онако рђаво провео, дохватила га сада, па га чисто гура напред кроз тесну и кривудаву ул |
| о свет и да сваки од ових људи, који га сада погледају и који му називају Бога, јасно, као на д |
| и своме псу удараца није дао, и који га сада ни крива ни дужна тера из радње, он би га тако изд |
| о није сумњала, али се плашила ипак, да сада кир-Диша не сазна и да Јанићије не разгласи по ком |
| S} Зашто би се ја мразила са светом, да сада говорим, па сутра да ми се каже како сам казала и |
| то мајстор Диша до сада не виде, угледа сада.{S} Тетка-Маци ударише сузе на очи; говори му, а с |
| обрадовала.</p> <p>Чудотворна хамајлија сада је постала предметом, који је заинтересовао многу |
| еговом женом.{S} За њега је она постала сада сасвим као избледела успомена, управо несносна пом |
| Помислио је да га је Лепосава одала, па сада тетка Маца зове мајстора, да му се на њега пожали. |
| а леб си ми пљунула, кућу опоганила, па сада још и да ме закољеш?{S} У полицију ћу ја тебе!</p> |
| узео слатко и воду и запалио чибук, па сада задовољно брекће и ужива у хладовитом зеленилу и њ |
| као онај који је учинио добро дело, па сада у томе ужива...</p> <p>Повратак кир-Дишни кући оче |
| ке мучио; навукао себи беду на врат, па сада не зна ни како да се брани у махали од својих суна |
| , да и у нашој кући дете заплаче!{S} Па сада, ћерко, не лени се, него пожури! — одговори Маца и |
| /p> <p>— А где ти је Лепосава? — запита сада Диша и нежно баци поглед на врата од мутвака.</p> |
| имао никога свога, те му је тетка Маца сада замењивала мајку или бар старију сестру.{S} Бик и |
| је у башти закопала?</p> <p>Тетка Маца сада већ није имала израз двомислен и тајанствен; лице |
| тераш, а кир-Ламбри да допустиш да и од сада долази У кућу.</p> <p>До овога часа кир-Диша се ба |
| у немаш, Јанићије; ја ћу да ти будем од сада сестра.</p> <p>Јанићије осети неку непојамну топли |
| и као да му није казала, како ће му од сада бити не газдарица но права сестра.</p> <p>Као утуч |
| у и одрекао би се њега.</p> <p>— И тебе сада искушава ђаво.{S} Метнуо ти у срце бригу и страх з |
| уче је руком до себе — Тако!{S} Па деде сада да и мени кажеш оно, што си мајци казала! — Хоћеш |
| зда одлучан и заповедни тон, па му дође сада и сувише изненадно све ово.</p> <p>— Имаш ли Бога, |
| ти.{S} Пред очи јој изиђе све, шта може сада очекивати.{S} Није се она ни мало плашила кир-Дише |
| ико неодлучан да ма шта уради, да га је сада било чак страх и на улицу да изиђе.</p> <p>Али има |
| >— Бог с тобом, дете! (тетка-Маца га је сада нарочито тако ословила, ма да је од њега само једн |
| авао.{S} Ова вижљава девојчица, која је сада већ толико израсла, да је набујала у једру и живах |
| јер то беше грчка махала; а кир-Диша је сада постао највећи враг Грцима.{S} А како на улици не |
| џи-Диша“.</p> <pb n="6" /> <p>Па где је сада тај „памјатник?“ Зађите у старо београдско гробље, |
| црту његове душе јављао страх, да ће је сада за навек можда изгубити.{S} А уз ово осећање расла |
| а.</p> <p>— Нека тетка-Мацо, не зови је сада; одох прво до куће, да јој донесем нешто.{S} Па он |
| .{S} Јер, њему се чинило да ово, што је сада чуо, зна цео свет и да сваки од ових људи, који га |
| њега толико исто немогућно, као што је сада немогућно, да својом шаком запуши целом Београду у |
| никако да објасни.{S} Тек једно што је сада, када се почео свестити, осећао, био је стид од са |
| ји су се пушили по ћепенку.{S} Да му је сада онај цванцик, како би се слатко најео хлеба.</p> < |
| своје време образ очувао, а који му је сада, место да га награди, забио нож у срце, на то није |
| риступиш више!</p> <p>Несрећни Јанићије сада је остао потпуно сам, на сокаку, без игде икога св |
| буњени и црвени у лицу стојали су обоје сада једно наспрам другога.{S} Он опустио руке, разрога |
| ла пред њих свакојаке посластице, па се сада све заједнички веселе, задиркују и смеју.</p> <pb |
| ије улазио у крчму никада, а гле шта се сада учини!</p> <p>— Несрећник!{S} То му требаше још! — |
| струку, за који би страховали да ће се сада преломити под теретом широких и пуначких плећа.{S} |
| дбе у чаршији нагло порастао, спласнуће сада као надувена бешика, када се иглом боцне.</p> <p>О |
| чица да изедете <pb n="112" /> ? — поче сада одважно кир-Ламбре, кад за својим леђима угледа чи |
| ога часа поднео, тај назив му изгледаше сада као пакосна подсмевка.</p> <p>Па и име кира-Анаста |
| а му сваку одлучност раслабљаваху.{S} И сада, када је био потпуно уверен о неверству женином, о |
| и ми па бољи био? — одговори Лепосава и сада га удари тако снажно у леђа, да је толико звекнуло |
| ом, њих двоје кришом измењали, још га и сада држаше у неком заносу, те је ишао као по сну.{S} С |
| , кад би чудотворна хамајлија учинила и сада чудо, те му спасла жену и потомка.</p> <p>— И ти д |
| о своју пуницу и зато, што је та жена и сада, као и пре, имала своје сигурне приходе.{S} Полови |
| приходе.{S} Половина београдских жена и сада су тражиле њену помоћ, па, разуме се, све те жене |
| дна месечина.</p> <p>А Лепосава га је и сада предусретала отворено и, у колико јој то допушташе |
| осећај мало се стиша.{S} Живот му је и сада личио на једну непрозирну таму којој нема излаза; |
| .</p> <p>Али што се тиче новца, ту је и сада био потпуно прибран и свој господар; о свакој је а |
| ео?</p> <p>— Оно... одговори Јанићије и сада је био још збуњенији, што га она више гледаше.</p> |
| девојачке душе, њено зајапурено лице и сада је осећао као и онога часа, када је привуче себи.{ |
| ен се свршио, поп је испитао младенце и сада се журило, да се све што је потребно за сватове сп |
| ј и пољубац, који му узе свест, он би и сада весело певао, па на сељаке, кад би у дућан тек она |
| таменка једва дочека овај звонки смех и сада разговори ударише много живље и много веселије, св |
| исам, газда, то?{S} Да сам то, ја бих и сада седео у твојој радњи.</p> <p>Газда Диша га погледа |
| што видим да си човек поштен.</p> <p>И сада наста на ново погађање, докле се најпосле не саста |
| <p>— Па колико тражиш за ово?</p> <p>И сада настаде дуго ценкање.{S} Свети човек <pb n="198" / |
| би био, кад не би то урадио.{S} И ко би сада веровао да ту нема ништа, кад не избиваш од онуда! |
| тао је да кори жену, што нема деце, али сада није било дана, кад није ма за што викао.{S} Пре с |
| то ће му мајстор постати устабашом, али сада га баш ништа не занимаше.{S} Напротив, да је смео |
| румен, уђе у дућан и седе за посао, али сада много прибранији и некако свечано расположен, као |
| ке пакости а можда и из несташлука; али сада ни због једнога ни због другога.{S} Јанићије је ос |
| /p> <p>Лепосава опет климну главом; али сада не тако стидљиво већ с осмехом у очима, које слобо |
| p> <pb n="41" /> <p>Али мајстор Диша ни сада не одговори.{S} Ова брза питања, што их је кир-Дум |
| образом.{S} А сада?...{S} Шта се учини сада...{S} Ето чујеш и сам...</p> <p>— Па зар сам ја кр |
| и да ме дочекаш са пешкешом, а ја да ти сада дам четири записа.{S} И то овако да радиш.{S} У но |
| ати беде и вратити у дућан; а гледај ти сада, како изокренула, као да је није сачувао од грдне |
| што их је било некада.</p> <p>— Камо ти сада тако јаког човека, као што беше мој покојник?{S} Ј |
| ако срамотно окарактерисала, он је ипак сада осећао да се из свега овога може исплести нешто ст |
| који час, могао оставити радњу.{S} Тек сада је осећао, колико му је вредио онај Јанићије и бил |
| имери беху тако ретки, да је хаџија тек сада осећао, како би то добро било, кад би чудотворна х |
| и хлеб бадава једу.{S} И колико је тек сада, када је отворио пут потомству, удвостручио сву св |
| неверној жени.{S} Шта више, њему се тек сада, после претрпљенога пораза, после целе ове бујице |
| је као свежа вода оживљавала!{S} И тек сада, када је остао без ње, он је у пуној јасноћи видео |
| ћијево, па се прући по миндерлуку и тек сада започе наизменце стењати и уздисати.</p> <p>Пуче г |
| Бенџом проливала.{S} Али како ли би тек сада било, сада, када је прошао трогодишњи парастос, те |
| е нема нечега.</p> <p>— Па шта да радим сада?{S} Научи ме, де!{S} Ето, ја ћу престати да долази |
| ?! — одговори Лепосава, али тако, да он сада не знађаше прашта ли му или се љути баш зато, што |
| неће ти се опростити.{S} Ето, тебе ђаво сада искушава, али помисли, да ли ти је познато икада б |
| да ти не унесе несрећу у кућу.{S} Него сада отварај очи: девојку да узмеш, девојку, па кућа да |
| песму певати.</p> <p>— Где си, море, до сада? — запита га мајстор, када се он једва вукући ноге |
| о говориш?{S} Са киме га је она јела до сада?</p> <p>— Санким не знас, пезевенк-башо?{S} Еле, з |
| ћена у нечем.</p> <p>— Шта си радила до сада?</p> <p>— Ништа, нано, — замеће она и измиче рантл |
| ојче.</p> <p>И оно, што мајстор Диша до сада не виде, угледа сада.{S} Тетка-Маци ударише сузе н |
| на свагда оно спокојство, што га је до сада имао.{S} Није знао, шта му је теже падало: дан или |
| женијих грађана; а све оно што га је до сада тиштало и мучило, распукло се и ишчезло као мехури |
| то је, да ће сав онај углед, који је до сада имао, пасти у прашину.{S} Једном ваљаном трговцу, |
| ољива страха.</p> <p>— Ко зна шта се до сада догодило?{S} Момци су, слуге су то; а где је слуга |
| колики је све пут претурио и што се до сада истрошио, цигло ради једнога детета.</p> <p>— Еле, |
| је и отерао из собе, зашто да му се до сада не јави, да пита треба ли му што!{S} Је ли он муж |
| астасија са Дишом измири, а он као и до сада остане и у будуће са Дишом добар пријатељ, то му н |
| а.{S} Очи су му севале живље него ли до сада; момци се чисто забезекнуше, кад га угледаше онако |
| јецала је Анастасија. — Не сам га ни до сада гледала, а сад га мрзим како једно куче, како што |
| >— Добро јутро, дете!{S} А где си ти до сада, болан?{S} Е, е, жив био, жив био! — рече Маца, ка |
| не знам; али, ово ми је све што сам до сада спечалила и сачувала своме детету (и ту тетка Маца |
| да буде онако ведар и безбрижан као до сада!{S} Но он није имао никога свога; а тетка Маца, ко |
| ајку послужи.</p> <p>— Па где си био до сада?</p> <p>Јанићије се смете; желео је да га нико не |
| нагло исцељење од искушења, које му до сада ни пост ни молитва не угуши, било је довољан доказ |
| могућне напасти, поче да се вајка, како сада нема више онако снажних људи, као што их је било н |
| резрењем гледала на јучерању рају, како сада тежи не само да се ослободи свега што је подсећало |
| у свему био десна рука.</p> <p>Нарочито сада, од како је Лепосава умрла и оставила му на врату |
| ум, како није ни поштено ни лепо то што сада ради; али у истоме часу створи му се кира-Анастаси |
| о, — бранио се тек разговора ради — зар сада, када сам нагорео онако?</p> <p>— Е, био отварати |
| Диша га значајно гледаше.</p> <p>— Зар сада, када си изучио занат и на путу да постанеш човек, |
| ова народа, одузели му крсно име, па му сада и образ узесте.</p> <p>— Не смо га звали; сам се т |
| што није могао да лако утврди, поста му сада потпуно јасно.{S} Кира-Мана је <pb n="60" /> за це |
| тајући потајно о лепој Гркињи, поста му сада тако тесан и мрачан, да би се угушио, само да је з |
| {S} Жена му се никако не јављаше, те му сада и то би неправо.{S} Ако је и отерао из собе, зашто |
| ао да га је јуче нешто замаштало, те му сада и они ћепенци и људи по њима и све око њега изглед |
| убити!{S} Зашто да се прода?{S} Куда ћу сада?{S} Коме? — јецао је, кад се дохватио оне простран |
| било му је врло криво, зашто да га баш сада остави.</p> <p>— Магаре, да би магаре!{S} Шта му ј |
| рило је, да се овај разговор поведе баш сада, тако рећи пре него ли што је уцвељена удовица бил |
| о волео и тако везан био за њу, као баш сада, када га је она преварила, па чак и ножем хтела уд |
| што се с њиме дешава. — Од куда му баш сада почеше излазити на очи час тетка Маца час Лепосава |
| о није хтео отићи.</p> <p>— Па куда ћеш сада, несрећни сине?</p> <p>— Не знам!{S} Овде ме срамо |
| тручак кришом под јастук турила.</p> <p>Сада му и ово сасушено лисје поста мрско.{S} Кутију шви |
| .</p> <p>Па ипак, поред свега тога, ово садање стање било му је много сношљивије него ли оно шт |
| плачем, то је вредно сазнати, нарочито садањем појасу мужева и жена, којима су деца једна тего |
| лежао је један велики чавао, не дужи од садашњих „мертечких“ ексера.{S} Ексер као и сви ексери |
| у тренутку душевне слабости, осетио оно сажалење, које осећамо увек према грешнику, када се иск |
| а и пошла, да се дави, а ја сам се онда сажалио, па сам јој дао дреје.</p> <p>— Бре, децо, чуст |
| ући се, да ће се она сетити, па макар и сажалити, <pb n="129" /> те изићи да га саслуша; али Ле |
| оша да ме кошта то!</p> <p>Хаџије су га сажаљевале; неки га и саветоваху, да се врати у Јерусал |
| >— А, тако: причају! — учини кир-Дума и сажаљиво поче климати главом и гледати у Дишу. — А ви в |
| врте на њега; Јанићије се, у добар час, саже, те га калуп прелете и у мало што не погоди једног |
| — одговори шапатом Лепосава и још више саже лице у своје плетиво.</p> <p>— Од кога те је срам? |
| како се зове она ватра,</l> <l>Што душу сажиже а срце спржи?</l> <l>— Знам, душо, знам — то је |
| како се зове она ватра,</l> <l>Што душу сажиже а срце спржи?</l> <l>Знам, душо, знам, — то је Љ |
| како се зове она ватра, што душу</l> <l>сажиже а срце спржи?</l> <l>„Знам, душо, знам — то је љ |
| да је својим лелеком цео комшилук жена сазвала.</p> <p>Нико није знао зашто је то мајстор Диша |
| ерањи дан севну у памети, није била, да сазна шта је са његовом женом.{S} За њега је она постал |
| о, и свакога часа слао до кира-Мане, да сазна је ли кир-Ламбре код куће.</p> <p>Али прође и три |
| што му име грешна уста помињу) хоће да сазна, колико је у души чврста вера хаџијска.{S} Зато о |
| Диша не баш најљубазније. — Требаше да сазна, шта ја тражим од своје домаћице.</p> <p>— Е, ако |
| лакати за њим и да ли ће се кајати, кад сазна шта му је све учинила?</p> <p>Дуго је тако премиш |
| Јанићије добије ону ћушку и да Диша не сазна за оно, што му Јанићије хтеде казати.</p> <milest |
| ли се плашила ипак, да сада кир-Диша не сазна и да Јанићије не разгласи по комшилуку њезино нев |
| да још данас, постићи, чим се у чаршији сазна за неверство, које је своме присноме пријатељу уч |
| умарао је незнано куд.{S} Ко о њему што сазна, нека достави власти. — Лични опис има осамнаест |
| које оклевају.{S} Ваљало је да се одмах сазна, да је Лепосава испрошена и обележена, па је тако |
| ега шегрта мајстор-Дишинога, те од њега сазнаде све како је на вечери било, а што је најважније |
| трављено скочи, разрогачи очи, па, када сазнаде да је ту био крај, докопа покојницу за рамена и |
| > <p>Кир-Думи чисто лакну, кад из писма сазнаде, да му је пријатељ жив и здрав.</p> <p>— Паметн |
| ласт фаћају.</p> <p>Јанићија жацну, кад сазнаде да га је чак и та срамота постигла.</p> <p>— Не |
| није од оних жена, које једва чекају да сазнаду за туђу тајну, па да је, на све четири стране, |
| р Диша није био од оних људи, који, кад сазнаду шта се противу њих говори, пођу у одлучну борбу |
| и, дај Боже да ни кроз туђу историју не сазнаду а камо ли да их таква судбина снађе!{S} Доста, |
| виним недрима, а пуница је већ од ћерке сазнала и саопштила зету добру вест.</p> <p>— Ако буде |
| ело за душу једнога сирочета, које није сазнало ни за мајчину љубав ни за сестринску милошту, и |
| сестринску милошту, и које је од првога сазнања свога само знало за груба извикивања и тешку ру |
| дела.</p> <p>И за чудо, место да је ово сазнање потпуно уништи, она се наједаред прибра, оне пр |
| ти — замуца Диша утучен од овога што је сазнао — зашто си ћутао?</p> <p>— Како да ти кажем, кад |
| неверство.{S} Тако у чаршији нико не би сазнао о томе, како му је пријатељ образ укаљао, а он б |
| се међу девојкама у тај час чула, он би сазнао на пример да је округао као гоч (бубањ), да се н |
| ије добро и да ће газда-Диша и без њега сазнати све: како је кира-Анастасија погазила образ сво |
| афанскога прага, тако и није могао брзо сазнати за ове сплетке, те да их за времена пресече.{S} |
| ише кућу детинским плачем, то је вредно сазнати, нарочито садањем појасу мужева и жена, којима |
| и дан њихова прстена.{S} Све махале око Сака-чесме, где се налазила лепа удовичина кућица са хл |
| Бенџо, Ламбре, Данга, Џанга, Шабакидес, Сакаларидес, Даде, Пијаде, Гуша, Нуша, и т. д. била су, |
| ас сто је?{S} Иди на моја кућа, тамо се сакри, да те не види влас, а ја ћу се врнем да ти кажем |
| па се и он нађе у послу, тек колико да сакрије своје узбуђење.</p> <p>Сад више није могло бити |
| лаву и оде у мутвак, тек да од Јанићија сакрије сузе, које је облише.</p> <p>И тако, дан из дан |
| ојим рукама, па што јој рече, где си их сакрио?{S} Што је посла овамо, да их дигне?</p> <p>Лепо |
| танка сламчица, забодена усред најшире саксије.</p> <p>— Елем, нема ништа од тај посао! — рече |
| бе као лоза око чардака, пре би и живот сактисало, само да теби и твојима помогне.</p> <p>— Так |
| авесно водио послове, надгледао радњу и сакупљени пазар односио тетка-Маци, да то ни мајстор Ди |
| ишких записа, обе, као из једнога грла, салетеше је, да послуша.</p> <p>— Грехота, џанум, да ос |
| је од муке, гледајући како се оно старо сало повраћа у простране антерије.</p> <p>Но мајстор Ди |
| ручак, тврдо уверена, да ће га потпуно саломити.{S} Али се преварила.{S} Кир-Диша је овога пут |
| ми душу; дроб ми ишчупа! — застења Диша саломљен и клонуо под тешким теретом неостварљивих и му |
| еда сад, овако бледу, онемелу и потпуно саломљену, њему стаде жао ове лепе грешнице, чије очи, |
| ије могао ни помишљати, да би Јанићије, сам, без ичије помоћи, могао доћи на овако препредену м |
| образ узесте.</p> <p>— Не смо га звали; сам се тискао међу нас! — бранили су се Грци од оног пр |
| ајстор Диша љубазно....{S} Шта ћу?..{S} Сам сам, без родитеља, па никога немам, да ме посаветуј |
| гавао да га погледа.</p> <p>— Због њега сам ја појео врућ шамар; али ће ми га, мајци, кад тад п |
| да превари таквога човека!{S} Море, да сам ја нешто у власти, ја бих њој...</p> <p>У свако дру |
| — Јесте, моје; ама мени се све чини, да сам баш од тебе чуо, да она носи четири хиљаде...</p> < |
| <pb n="154" /> своје!{S} Мислиш ти, да сам те ја толико година хранио и мучио се око тебе, да |
| исто запањено — још ћете ме обедити, да сам јој нешто изнела, а ја ништа о томе не знам.</p> <p |
| ре!...</p> <p>— Нисам, газда, то?{S} Да сам то, ја бих и сада седео у твојој радњи.</p> <p>Газд |
| његов изгладнели стомак.</p> <p>— А да сам оне Ламбрине дреје предао онда кира Мани; или да са |
| у.</p> <p>— А кира-Мана ми је казала да сам пезевенк-баша зато, што кир-Ламбре...</p> <p>— Лаже |
| што, море?</p> <p>— Јер ми је казала да сам пезевенк-баша!{S} Зашто да ми каже тако?</p> <p>Кир |
| ој зла и лепо је да се измирите; ама да сам ја што ти...{S} Бога ми... отегну тетка-Маца.</p> < |
| А шта си снила?</p> <p>— Море, није да сам снила, него сам ноћас и будна видела.{S} Ово је пун |
| ине дреје предао онда кира Мани; или да сам их сачувао до повратка газдина, сада ме он не би ов |
| ет састаје, да чује шта има ново или да сам исприча, шта је данас или јуче чуо.{S} Лепе, турске |
| >— Нисам хтела самој себи да верујем да сам на сну два пута чула; али, кад ноћас и по трећи пут |
| да немаш деце.{S} Вичеш на мене, као да сам ти ја крива.</p> <p>Јанићију Бику, који је у велико |
| ето видиш и сам, како те волим, као да сам ти рођена сестра.{S} Жао ми било, што немаш никога |
| >— А што, бре; шта јој фали?{S} Него да сам је удала за каквога слепца?</p> <p>— Ама није он би |
| се тек разговора ради — зар сада, када сам нагорео онако?</p> <p>— Е, био отварати очи!{S} Шта |
| ту?</p> <p>— Ево и ови су видели, када сам их донео у дућан, а после сам их однео код тетка-Ма |
| " /> <p>— Бог с тобом, зете!{S} Од куда сам ја знала, да ће она котао теглити!{S} Ја нисам ни б |
| иловати по коси.</p> <p>— Е, де, де, ја сам мајка, па ето, трпим; а ти, зар не видиш какав си с |
| чува.</p> <p>— Одрастао си код мене, ја сам те упутио, добар си био, веран си ми био, па ето ти |
| казете? — утаче се кир-Дума. — Ето, ја сам досао као еден пријатељ, да ме научите, те да и ја |
| превртали свету утвар.</p> <p>— Ето, ја сам урадио све што треба, а сад ће чудотворни памук учи |
| ајком.</p> <p>— Како бре, седепсузу; ја сам стара!</p> <p>— А он ти је па младунче, ба!{S} Погл |
| бре ништа за бадава, па ни жена!{S} Ја сам се доста уједао, сад се уједај ти!</p> <p>Кир-Дишин |
| н — вели — не искам ни по псешки.{S} Ја сам му зборила, ама он каже:{S} Дервишин је погана вера |
| риче, буса се у груди и довикује:{S} Ја сам крива, што се убио; он је мене волео, па је због ме |
| гледа! — размишљавао је Јанићије. — Ја сам само један сиротан <pb n="130" /> калфица; и Бог зн |
| лом застиђених црних очију.</p> <p>— Ја сам, кир-Ламбре — Канче!...</p> <p>— Шта искате од мен? |
| овде, плакала и пошла, да се дави, а ја сам се онда сажалио, па сам јој дао дреје.</p> <p>— Бре |
| рдека; а ти мени шамар за врат!{S} А ја сам хтео да ти кажем како ју је кир-Ламбре онда за мутв |
| онако узбуђенога Дишу.</p> <p>— Казала сам, боље него што би и ти сам могао; али она ни да чуј |
| осава весело.</p> <p>— Де, де!{S} Знала сам ја; дете је то! — одговори Маца и сиђе у мутвак.</p |
| } Ето, тако раде поштени људи.{S} Знала сам ја, да си ти честит и да онако мора бити, како ти к |
| пи руци, па га и пољуби у лице, — Знала сам ја да ћеш се ти вратити.{S} Али то није било лепо, |
| претворише у сами пепео.</p> <p>— Знала сам ја то, да ћеш ми кад тад рећи хвала, — одговори Мац |
| камењем бацао.{S} Ето и ја тако; донела сам Лепосаву тек у четвртој години.{S} А колико је њих |
| а ћу опет онако...</p> <p>— Јест, нашла сам своје руке на сокаку, да их по томе гвожђу лупам.</ |
| смела више ни да му заповедим што, сама сам у кући, а он као ајдук наслони се о обрамку, па сам |
| ..</p> <p>— Твој сам леб јео, газда, па сам ти и образ чувао; а ти ме тераш да идем кир-Ламбру, |
| свога, а Диша те на неправди отерао, па сам рекла: нека му овај босиљак — то, у место сестре.{S |
| а се дави, а ја сам се онда сажалио, па сам јој дао дреје.</p> <p>— Бре, децо, чусте ли шта лаж |
| каш; право је да ти ја поклоним, сестра сам ти, брат си ми!</p> <p>Јанићију је све ово било нел |
| е са посластицама, а Јанићије, кад оста сам и када се од прве поразе освести, дубоко уздахну, к |
| неваља, и за правду гине.</p> <p>— Љута сам паприка на неправду; крв ми на очи наиђе, па онда н |
| апута стидљиво она.</p> <p>— Погле, шта сам ти донео.{S} Ходи, ближе!</p> <p>Лепосава маши очим |
| Ја нећу!</p> <p>— Како да нећеш?{S} Шта сам ти урадила, да онако учиниш?{S} Ја ћу да скачем у Д |
| ле.</p> <p>— Еле, сад да ти кажем какав сам ја и шта тражим од домаћице! — рече Диша и поче јој |
| тебе, да те занату научим, па сад, кад сам те спремио, да одеш?</p> <p>Јанићије устаде, метну |
| не, па доста!</p> <p>— Ама како ћу, кад сам се за толико заветовао?</p> <p>— Бог хоће да га се |
| комшија са ћепенка.</p> <p>— Хвала, сад сам је пио.</p> <p>— Ходи, ходи, де!</p> <pb n="138" /> |
| p>Отрча Јанићије, а Мајстор Диша остаде сам.{S} Тако је неко време ћутао и отирао зној, а мало |
| а је гостио своје званице.{S} Отишао је сам до кир-Ламбре, пољубили се и љубазно га позвао на в |
| ву вику; а када Дума опази да више није сам, распомами се па се улете право пред очи Јанићијеве |
| p>Она двојица уђоше у крчму, а Јанићије сам са Циганима удари на Јалију.</p> <p>— Свирај бре, ч |
| го, што мужа не треба дирати, све докле сам не увиди докле је забраздио. „Кад му сама дуса не и |
| ели, када сам их донео у дућан, а после сам их однео код тетка-Маце.{S} И кира-Анастасија је по |
| пресамити се.</p> <p>— Не си ми муж: не сам те никада ни волела!{S} Ти да идеш одавде; е ли сте |
| !{S} Нећу! — јецала је Анастасија. — Не сам га ни до сада гледала, а сад га мрзим како једно ку |
| а — утаче се кира-Думиница — шта све не сам радила да родим!{S} Радос је то, кума-Анастасија, и |
| ају, па се и он, заражен овим смехом, и сам из све душе смејао.</p> <p>— Газдарице, ја ето нећу |
| ш за то само прстен вратио.{S} Ето... и сам видиш и чујеш...{S} Цела чаршија говори за покојног |
| <pb n="179" /> <p>— Ко ће као Бог!{S} И сам си се требао сетити своје вере, а не да од некрштен |
| ој вољи изабере у који ће скочити.{S} И сам Бог зна докле би ово ломљење трајало, да се сутра д |
| ије на прву мисао залетао у посао.{S} И сам је био страшно озлојеђен, па, у први мах, подчинио |
| на рука у кући, поштује те као оца; а и сам знаш, колико ти је добра учинио, кад ти је отворио |
| а да удамо!</p> <p>Не може се рећи да и сам кир-Ламбре није помишљао на ово, а нарочито од онда |
| ао.</p> <p>— Тако је, кир-Дума.{S} Ја и сам верујем, да је комшилук измислио и за кира-Анастаси |
| > <p>А мајстор Диша опет претрнуо, па и сам као <pb n="108" /> да предосећа неки тешки услов, п |
| чујите.</p> <p>И збиља, мајстор Диша и сам поче увиђати, како често ни труни истине нема у оно |
| ја, у толико пре, што је мајстор Диша и сам имао прилике у своме животу да о таквим стварима чу |
| ајстор-Диша, поред свега тога, што је и сам почео увиђати, како је пренаглио, кад је прстен вра |
| е приличи оваку игру играти, те би се и сам почео као чочек извијати и поскакивати.</p> <p>Но о |
| но одушевљење, онако пресит завали се и сам на узглавља, по који пут (као што је то свуда онда |
| у кућу.{S} Мајстор Диша у мало што се и сам не сруши, кад му пуница саопшти шта се десило.</p> |
| пап протурао са више користи, него ли и сам мајстор му; а сав дневни пазар редовно је свакога в |
| Мајстор-Диша му потрча на сусрет, али и сам увиде, да би то било неприлично да он, један мајсто |
| а је просто, што си ме уцвелио.{S} Ти и сам знаш шта ти ваља чинити.</p> <p>— Ако ти хоћеш... р |
| јку.</p> <p>— А како би било да пођем и сам, да је потражим! — помисли једаред; али у тај исти |
| ори, и Јанићије сад немаде куда, него и сам да ућути, у толико пре, што Лепосава нарочито заста |
| {S} Шта се учини сада...{S} Ето чујеш и сам...</p> <p>— Па зар сам ја крив томе?{S} Ја тебе и т |
| Оно... знаш...</p> <p>— Па ето видиш и сам, како те волим, као да сам ти рођена сестра.{S} Жао |
| китицама, преко зида баченим.</p> <p>И сам Бог знаде, докле би ова идила потрајала, да је кир- |
| осава ни мукает.</p> <p>— Е, па зато ли сам толико трошио на тебе; <pb n="172" /> зар сам се за |
| езизразни шум шумио је око њега, па, ни сам не знајући зашто, он се несвесно поче пипкати по гл |
| ш спрдати!{S} А знаш ли, море, да те ни сам Господар Милош не би од мене сачувао, само да се ни |
| <p>Но у дну душе Јанићијеве, што он ни сам није могао разабрати, водила се нека потајна борба. |
| есну и кривудаву улицу.{S} Није знао ни сам, кад је пре стигао пред капиџик мајсторове куће.{S} |
| ад узавреле мисли распињале, тетурао ни сам не знајући куда.{S} Грабио је кроз мртве и криве со |
| /p> <p>— Ама као руком!{S} И не знаш ни сам како, а оно дете у кућу!</p> <p>— Света ствар! — ут |
| <p>— Казала сам, боље него што би и ти сам могао; али она ни да чује!{S} Каже:{S} Гаџу циганин |
| ? — Јанићије каже:{S} Ламбре, а ја нити сам га видела, ни дреје познајем.</p> <p>— Па то... она |
| .</p> <p>— Шта велиш?!...</p> <p>— Твој сам леб јео, газда, па сам ти и образ чувао; а ти ме те |
| о, и сад...{S} И зар је то лепо, да јој сам доводиш кир-Ламбру у кућу.</p> <pb n="109" /> <p>Ма |
| ор Диша љубазно....{S} Шта ћу?..{S} Сам сам, без родитеља, па никога немам, да ме посаветује и |
| мене!{S} За добро сам ти добар, — мелем сам; ама за зло, да те Бог сачува!{S} С оном првом у ма |
| а што још за толико не остах, са каквим сам лоповима имао посла! — одговори Диша и уђе у кућу.< |
| иде.{S} А баш и када би тако радио, он сам, по својој повученој и срамежљивој нарави, не би им |
| ледан пример за потврду овога био је он сам.{S} И њему дође тешко, што је на прво потказивање и |
| о. — Али ма колико да је то очевидно он сам опажао, и самоме њему било је тугаљиво, кад год би |
| кад га онаквога угледа.</p> <p>— Тукао сам се, газда.</p> <p>— С киме, море?</p> <p>— С оном, |
| пша Дишу. — Ела, само ви говорите; знао сам ја да кир-Диса не је човек без памету.{S} Еле, за с |
| .</p> <p>— Да кажем, не ваља!{S} Обећао сам да ћутим.{S} А да варам газду, зло! — мислио је Јан |
| кад вечераше.</p> <p>— Добро је, нашао сам.</p> <p>— Зар? — учини Маца изненађена и радосно.</ |
| упује другима „на веру“.</p> <p>— Нашао сам кесу на сокаку ваљда, те да беломе свету купујем, п |
| </p> <p>— Море, није да сам снила, него сам ноћас и будна видела.{S} Ово је пуна година, како ј |
| ући ноге, врати у дућан.</p> <p>— Однео сам, мајсторе! — одговори Јанићије сухо и дрхћућим глас |
| } Шта му је било мало код мене?{S} Хтео сам да га узмем на трећу пару; ортак да ми буде, паре д |
| а јој мора вратити.</p> <p>— Е, па хтео сам, баш!{S} Зар се ја тебе бојим!</p> <p>— Лудаче! — о |
| е пред мајстором ћутао; али, кад је био сам у мутваку, онда је отворено и без зазора разговарао |
| капа „дињара“) то је мајстор Диша купио сам, јер од младеначкога стида није могао ићи са својом |
| p> <p>— Ја нећу да мени нико каже, како сам твој пезевенк-баша.</p> <p>— Леле, зајеца Анастасиј |
| м, једно говеђе шкембе!{S} Ох, ох, како сам уморна!{S} Лепосава, дете, донеси један ратлокум и |
| да говорим, па сутра да ми се каже како сам казала и оно што није? — одговори тетка Маца лагано |
| му понова како нема смисла да седи тако сам, као „еден гурбетин“, поменуше му по десет пута, ка |
| ре и кир-Дума.</p> <p>— Бог види колико сам страдао; Бог види како су ме сви они варали и поште |
| Несрећни Јанићије сада је остао потпуно сам, на сокаку, без игде икога свога.{S} Ма да од мајст |
| па онда нека беже од мене!{S} За добро сам ти добар, — мелем сам; ама за зло, да те Бог сачува |
| кога?{S} Ето то, то да ми кажеш.{S} То сам хтео да питам.</p> <p>Тетка Маца одшкрину врата и т |
| и поче га важно гледати.</p> <p>— Е то сам хтела, да преда мном отвориш уста и да мене запиташ |
| — И зато сам чак у Јерусалим ишао; зато сам се толико истрошио, да мртваце из куће износим?! — |
| и да их обоје изгубиш.</p> <p>— И зато сам чак у Јерусалим ишао; зато сам се толико истрошио, |
| <p>— Кога ви, бре, да клепећете?{S} Сто сам ја на вас скривио, да ме клепећете?{S} У апса ћу ја |
| ве Дишине примедбе. — Криво му сад, што сам здрава...</p> <p>— И млада... и — додаде Јанићије.< |
| Са оним имањем у Пожаревцу и овим, што сам ја стекао, имам на двеста хиљада гроша.</p> <pb n=" |
| о, него би ме још и за калфу извео, што сам му био веран! — мислио је, силазећи се већ по пети |
| е лају, не знам; али, ово ми је све што сам до сада спечалила и сачувала своме детету (и ту тет |
| е на улицу не пропусти, пре него ли што сам не погледа, да се с ким на улици не сукоби.</p> <p> |
| учена радња нагло цвета.</p> <p>— Зашто сам се оженио, то знам; али за кога течем, ето, то је о |
| климну главом.</p> <p>— А знаш ли зашто сам ти дао?</p> <p>Лепосаву обли руменило по лицу и вра |
| лико трошио на тебе; <pb n="172" /> зар сам се зато оженио, да свакога месеца слушам, како се т |
| те!{S} Ко је само пронео ту лаж?{S} Зар сам ја прилика за оно девојче?{S} Мацу ја уважавам као |
| ти је памет, да је саму остављаш? — Зар сам зато толики пут потегао и новац трошио? — викао је |
| .{S} Ето чујеш и сам...</p> <p>— Па зар сам ја крив томе?{S} Ја тебе и твоју кућу као рођену по |
| није обесио.</p> <p>— Сиромах!{S} И зар сам му ја крива?{S} Ја не смем друкчије, већ како нана |
| уто погледа у Дишу.</p> <p>— Ето, данас сам све прохесапио шта имам а шта немам.{S} Са оним има |
| у, седео је мајстор Диша у своме дућану сам.{S} Јанићија је отправио у град, да однесе један па |
| исам смела више ни да му заповедим што, сама сам у кући, а он као ајдук наслони се о обрамку, п |
| ан.</p> <p>— Нека, што ми требаш ти!{S} Сама ћу! — одговори Лепосава, очевидно неким новим изме |
| ?</p> <p>— Ете, зато, што мене караш, а сама нећеш да узмеш запис!{S} Зашто не узмеш?{S} Куде с |
| жена била јој је присна пријатељица; а сама та помисао била је довољна да је грубо запита: „Шт |
| свим залудна.{S} Једнога дана покуша да сама скине с верига котао пун вреле воде.{S} Котао је б |
| ију на под.{S} Стала опуштених руку уза сама врата и снебива се, да ближе приступи.{S} Мајстор |
| рећан човек?</p> <p>Маца га је дочекала сама у својој соби.{S} Лепосаву је опазио у авлији, али |
| ишљаше Јанићије и дође му тако криво на сама себе: зашто да уради тако, зашто да се пред свима |
| помоћ кир-Думину она је од тога времена сама надгледала Ламбрину радњу и обављала све трговачке |
| ћутао и очекивао од тетка-Маце, да она сама пронађе пута и начина шта да се ради.</p> <p>— Па |
| ију, а глава није „калуп“, те да је она сама понесе и по мери капу избере.</p> <p>И Јанићије Би |
| овек“ био је кир-Ламбре, те тако је она сама признала своје браколомство.</p> <p>Међутим, докле |
| да се састанем сас мога кир-Ламбре, па сама како една зенско глава не могу да идем.</p> <p>— Б |
| ти, пре свега, изићи међу људе.{S} А та сама помисао, да се сад, овако оцрњен и смешан, јави у |
| p> <p>— Није фајде, кад нам се Пречиста сама јавила, морамо је послушати.</p> <p>Месец дана спр |
| аква случајност за мајстор-Дишу била је сама Маца.</p> <p>Када је претрнула срца напустио кућу |
| Не треба — вели — да мајсторица остане сама без послуге, кад јој гости долазе.</p> <p>Од кир-Д |
| јаве; они су чезнули, очекивали, да се сама кира-Анастасија досети, а ова опет редовно је разб |
| — А како смо вас волели, као да сте из сама Елада, као да не сте из пожаревацко!</p> <p>И у та |
| противу дотичне сплетке.{S} Напротив, и сама помисао, да му ваља ма што предузети, те да се пре |
| шта ти је? — брани се Лепосава. — Та и сама кажеш да ме мајстор Диша не проси.</p> <p>— Не про |
| } Да се ствар што пре оконча, томе је и сама кира-Анастасија случајно допринела.{S} На позив су |
| у! — одговара Лепосава.</p> <p>— Знаш и сама како се каже: пут за морем а смрт за вратом.{S} Бо |
| била узнемиренија него ли икада.{S} Ни сама не знајући зашто, она је предосећала и слутила неш |
| зашто је то мајстор Диша урадио, па ни сама није могла погодити, у толико више, што је прстен |
| га времена млада удовица, не знајући ни сама од куда то долази, ретко које јутро да не нађе у с |
| А где је Јанићије?</p> <p>— Не знам ни сама, што га до овога доба нема; то му до данас није би |
| и она неко време остављала, да се ствар сама собом развија, и без сумње чекала згодан час, када |
| ро; остани ти само овде, а ја ћу га већ сама молити.</p> <p>Лепосава само што није од радости з |
| ам не увиди докле је забраздио. „Кад му сама дуса не иска да се врне, ја га не могу врнем“.</p> |
| ручила му: ако одмах не дође, она ће му сама у дућан доћи.</p> <p>Није се имало куда; ићи се мо |
| д глади, те тако, и не мислећи, ноге га саме однесоше у шибљак, а руке се пружише за очима, кој |
| али одмах и прекиде, јер се уплаши и од саме помисли.</p> <p>— А шта: ја хоћу?{S} Ствар је у тв |
| бе куме, кад угледаше сузе удовичине, и саме се ражалише и бризнуше у плач, па онда онако уплак |
| ошћу него — случајно.</p> <p>Право рећи саме прилике су за њега радиле.{S} Па зар то није срећа |
| метнуо у ћемер и то опасао око паса до саме коже, а у кесу је метнуо шест стотина гроша, таман |
| тину и мишице, тискале су се жене, било саме било са болесном дечицом, а и по који човек, коме |
| мутваку, те тако Диша и Лепосава осташе сами.</p> <p>— Седи овде — рече Диша Лепосави и привуче |
| апис? —упита Диша, кад њих троје осташе сами.</p> <pb n="203" /> <p>— Је л’ дервишев? — запита |
| судове и растају се од чесме, тек кад и сами увиде да су се и сувише дуго замајали.</p> <p>И Ја |
| а-Анастасија и Ламбре стојали су у соби сами једно према другоме; она намргођених обрва а он об |
| им не обухвати и док се не претворише у сами пепео.</p> <p>— Знала сам ја то, да ћеш ми кад тад |
| p> <p>Јанићије уздрхта, кад опази да су сами.{S} Лепосава се збуни, али је та забуна брзо пређе |
| т дубоко уздахну.{S} Видело се да се са самим собом бори.</p> <p>— Да продам, а ко зна у какав |
| онога шандуда, чије се густо грање над самим кровом наднело, а који је тако тајанствено овога |
| са послужењем, на челу јој се, баш над самим повијама, где се обрве састају, <pb n="147" /> сп |
| стању био да је сву у комадиће растрза, само да му на очи изиђе.</p> <p>И онда, још већма клону |
| уситни кир-Дума и потапша Дишу. — Ела, само ви говорите; знао сам ја да кир-Диса не је човек б |
| аболе, да је покушала све што је смела, само да отклони опасност од себе,</p> <p>— Па ти му рец |
| е она управљала сасвим другим странама, само не ономе „шилту“, у ћор-сокаку близу Синџир-џамије |
| скупо платио!{S} Има Божје правде, има, само што то овај покварени свет не зна!</p> <p>И хаџи-Д |
| аш.</p> <p>А она, стидљива као невеста, само се осмешкује и трчи из собе у мутвак и обратно, те |
| ко црне иконе у углу.{S} Чинила је све, само да не мисли на оно најстрашније.{S} Али у заман; т |
| анићије, који до овога часа чињаше све, само да се одбрани од тешке слутње, од једном се зали с |
| рече Диша — и добра ти је ћерка и све, само има једну махну.</p> <p>— Коју то? — запита Маца.< |
| пође доксату, али у томе и Маца изиђе, само не више онако весела, него зачуђена и збуњена.</p> |
| : тако? — пита Диша, а очију не подиже, само да се не сусретне са оним погледом, што се упиљио |
| е слуга, нема нигде ништа!{S} Ох, Боже, само му не дај да се обеси!</p> <p>Тако је шапутала у с |
| шњења, избегавао је чак и прве комшије, само да га когод не би запитао што о томе; и у опште би |
| ра?{S} То никако!{S} И он убрза кораке, само да што пре побегне одавде, што даље од онога места |
| коме је онај млађи припаљивао наргиле, само трепну очима у знак опраштања и поче немарно пушта |
| гурабије и обећала му каленицу попаре, само да тркне до кир-Ламбринога дућана, те да му каже д |
| ако бих ја; пребио бих му обе цеванице, само да ме није стало до мога трговачког образа, те да |
| Дише, за кога се удала по туђој вољи и, само толико, колико да покрије главу.{S} Да је кир-Ламб |
| којих би се човеку дигла коса на глави, само кад о њима слуша.{S} Баш прошле године она је олак |
| а мора журити, па онда још више уситни, само да би што пре замакао за сокачић, у коме му стануј |
| , а од њезине три конака бежи.{S} Ћути, само када те није везала са којеким; а таквога мужа сва |
| ле, он је ипак био науман да то изврши, само ако она усхтедне.{S} А не хтедне ли?...{S} Овде му |
| лим свећу пред Богородицом и метанишем, само да вама да деце а мени унучиће.{S} Па ваљда се сми |
| > <p>— Леле, што ћу да јој се наплатим, само док је познам.</p> <p>— Немој, снахо; него кад те |
| или у цркви заступљени својим барјаком, само папуџијски еснаф што га још није имао.{S} О светом |
| сви остали одушевљени Биковом вештином, само што га у недра не мећу.{S} Дума светује Дишу, да г |
| Лепосава у одбрани рекла да је угатан, само што не опсова нешто кира-Анастасији.</p> <p>— Ниса |
| чим би му се дало, побегао би у дућан, само да би избегао оно што се може десити.{S} Зато је Ј |
| еботине, муку мучио и све јој обећавао, само да се стиша.</p> <p>— На поље! на поље!{S} Искам д |
| м Господар Милош не би од мене сачувао, само да се ниси вратио.{S} Па, деде, пробај још једаред |
| је, зверајући на коју би страну умакао, само да се спасе од толиких девојачких очију.</p> <p>— |
| ако намештао леђима, да је чисто нукао, само да продужи што је започела.</p> <p>Једнога дана до |
| толико тукао и газио, да би га и убио, само да не дотрчаше људи, те га од Јанићија отеше.</p> |
| причао све, где је био и шта је радио, само би још више пред Лепосавом утврдио колико је немоћ |
| ла деце; и шта све није кир-Дума чинио, само да до једнога наследника дође, па ништа.{S} Обишли |
| а тако тесан и мрачан, да би се угушио, само да је за неколико у њему остао.{S} Потајна жеља, д |
| око чардака, пре би и живот сактисало, само да теби и твојима помогне.</p> <p>— Тако и ваља.{S |
| у; све би се то још и којекако поднело, само да је према кира-Анастасији могао бити мало-мало р |
| ћу јој и зажмурићу; што је било — било, само да ми се закуне да ме никада више неће варати; а о |
| да је морала употребити сву присебност, само да не бризне у плач.</p> <p>Јанићије је такође нем |
| ире на обећање што га је дала Јанићију, само пева по кући и меси посластице.{S} Мило јој да се |
| етнуо ти у срце бригу и страх за радњу, само да те одврати од побожних молитава.{S} Зато, ако м |
| сера.{S} Ексер као и сви ексери што су, само се од ових разликовао, што је на оштроме крају, ме |
| дниче.{S} Мој пријатељ није баш од тих, само су комшије.</p> <p>—- Комшија, не комшија, еписи б |
| утвака ово, али се учини свему невешта; само што се неприметно насмеши и главом одмахну.</p> <p |
| , говорили су: „Твоје месо, моје кости; само <pb n="81" /> не уби; удри, не жали!“ А мајстори с |
| ујем овај први сусрет после сватова.{S} Само они, који су као Јанићије, <pb n="170" /> били те |
| ича цео догађај између ње и Канчета.{S} Само је беше стид да дода још и оно последње, чега ради |
| не беше никога <pb n="220" /> више.{S} Само што затече ћор-Ахмета, где купи око стола срче од |
| е снаге; али он се не мога одазвати.{S} Само што је руком нешто отискивао од себе.{S} Доцније т |
| pb n="121" /> у болести Богу обећао.{S} Само није хтео хитати; има дана још, а црква ће примити |
| } Он није ушао случајно, но намерно.{S} Само, ко ли му је могао тако што наредити?{S} Да то ниј |
| е по туђим земљама, и све то за што?{S} Само за једно сећање, да се и на њега, ма и под старост |
| ок оде и дође!</p> <p>— Много!</p> <p>— Само здравља, вратиће се он брзо! — одговори Маца.</p> |
| дно, син, као мој Алкибијадес!</p> <p>— Само ћерку нећу! — одговори Диша и намигну на кума; а к |
| ад је време ручку, кад вечери.</p> <p>— Само да ме Господ благослови породом, па да видиш онда |
| ку, и живо јој притрча.{S} Али Лепосава само плакаше, дуго плакаше.</p> <p>— Море говори шта се |
| ћу га већ сама молити.</p> <p>Лепосава само што није од радости запевала.{S} Није шале, толико |
| н ти је па младунче, ба!{S} Погледај га само: је ли му оно лице или трбух на раменима?{S} Не ра |
| /> па никако да слегне од туда, него га само гуши и гони, да од времена на време дубоко уздахне |
| арочито тако ословила, ма да је од њега само једну или две године била старија) Бог с тобом, де |
| ошту, и које је од првога сазнања свога само знало за груба извикивања и тешку руку свога мајст |
| е дошло запрепашћено.{S} Она се од чуда само прекрсти и поче се заклињати својим јединчетом, ка |
| једноме месту, кира-Анастасија је имала само једну мисао и одмах је извела; дала је једном Цига |
| удотворну он је дао и овоме памуку, ама само за нероткиње, за друго не помаже.</p> <p>— Ту смо! |
| ар очима види, ако не успе да с њоме на само говори.</p> <p>До ушију заљубљен и необично куража |
| се дало прилике, да се са Лепосавом на само састане.{S} Навлаш је врло често излазио иза мутва |
| разговара.</p> <p>Кад оста са Мацом на само, мајстор Диша извади из недара један тефтер.</p> < |
| <pb n="184" /> свога поласка призвао на само свога калфу, па између осталога подсетио га и на о |
| 8" /> да предосећа неки тешки услов, па само трепће и гледа у очи тетка-Мацине.</p> <p>— Тако.. |
| да засмеје ћепенке, него се ућутао, па само ради, ни главе не диже.{S} Једино што би га из дућ |
| а он као ајдук наслони се о обрамку, па само звера.</p> <p>— Тако ли беше? — пита Диша.</p> <p> |
| а ја, женска глава, па се препадох, па само што ми зуби цвокоћу од страха.</p> <p>Три дана је |
| скопчавају.{S} Млада удовица није ватра само у кући; њезин пламен лиже и кроз махале где год пр |
| г његовог грлења већ и комшилук балдиса само гледајући, тек нећеш ти!</p> <p>Подсмевка Јанићије |
| још удовица?!{S} Ама је ли она удовица само, бежи од ње три конака, да ти не унесе несрећу у к |
| <p>— Шта, наопако! — викну Маца, а Диша само што разрогачи очи од изненађења.{S} До данас Јанић |
| један ратлокум и воде.</p> <p>Кир-Диша само пребледе, седе на миндерлук и тужно обори очи на с |
| да га ико тако назива; јер такав назив само му је напомињао све оно, што је до овога часа подн |
| је заквачила већ; а кога судба једаред само дохвати у своје незграпне шаке и почне да га меси, |
| е било већ одавна познато; није једаред само кира-Думиница све ово приповедала, када су одлазил |
| с да прилепиш на њојзина недра, ама под само грло; други пут, овај запис на чело; трећи пут, ов |
| змишљава, на који би начин могла да оде само до Галца, па да покуша све што може, не би ли га у |
| умио.</p> <p>Страшна одлука, какву може само утврдити бујна крв једног младог разоренога срца, |
| свет, па зато се и мора веровати, да је само таквоме испоснику дато да за бадава дође до оне св |
| не беде толико се сплео и збунио, да је само хуктао и стењао.{S} Био је толико неодлучан да ма |
| поиздаље обилазити око дућана.{S} Да је само могао, он би тога мајстора, који му је толико шама |
| још удовицу; брука!</p> <p>— Море да је само то, ни по јада! — прихвати једна између њих, забра |
| итање?{S} Пред његовим очима лебдела је само прилика оног набреклог, мало распученог јелечета и |
| зинога удовиштва говориле; колико ли је само суза у потаји пролила у својој кући, када би јој к |
| овери, дубоко закопају, него, ако им је само у моћи, и да помогну својој ближњој, да ову тајну |
| о, шта се око њега дешава.{S} Осетио је само, како му се под ногама земља мигољи и за цело би п |
| рицу. — Ама, људи, шта ли сте!{S} Ко је само пронео ту лаж?{S} Зар сам ја прилика за оно девојч |
| радом но увек — случајно.{S} Ваљало је само да зажели, да чезне за нечим, па да му се то као у |
| он чува? — запита Зосим.</p> <p>— То је само за жене.{S} Кад од њега начини хамајлију нероткиња |
| а пробио.</p> <pb n="47" /> <p>Но то је само тренутно расположење Дишино; после пола часа, када |
| жени ни речи проговорио.{S} Јанићију је само наредио да остане код куће, те, ако устреба Маци, |
| ким комшијама; <pb n="20" /> а то му је само више пријатеља стицало, јер су они знали кога под |
| е припрема.</p> <p>Кира-Анастасија није само расположена, она је ове вечери била управо одушевљ |
| ништа не једе <pb n="192" /> него пије само неку зелену течност, а уз то узима по три зрна пше |
| не даде јој ни за тренутак да поверује само у бегство.</p> <p>Страх од онога, што се могло врл |
| .{S} У службу „татара“ примани су дакле само поуздани људи, који су уз то били не само вешти ја |
| p> <p>Но мајстор Диша не заста на овоме само.</p> <p>Да би доказао, како је у свему раскрстио с |
| отом, што је нанесе кира-Анастасији, не само да је изгубио код трговачкога света свако уважење, |
| и шест година, па још бити неожењен, не само да се сматрало као велико чудо, него и као велики |
| ао је у староме Београду добар глас, не само међу Србима и Турцима, него чак и међу Грко-цинцар |
| то одушевљење имало је свога разлога не само у томе, што је њезин муж дошао срећно с пута као б |
| младе српске чаршије, која се борила не само за свој опстанак пред моћном и умешном грчком чарш |
| тако јавно срамоти, вичу на сва уста не само на мајстор-Дишу него и на кир-Думу, што се толико |
| а; ради те своје особине, тетка Маца не само да је била радо виђена у кућама где се тако што до |
| но награђен.{S} Хаџи-Зосим био му је не само добар вођа него и одличан поштовалац, који је на с |
| ни глава да га заболи; јер Јанићије не само да је показао доброга успеха у продаји поверенога |
| била од оно мало жена, које су умеле не само да туђу тајну, када им се повери, дубоко закопају, |
| 2" /> и у томе нехотично успео.{S} И не само да се осветио кир-Думи, него му је та освета донел |
| ала на јучерању рају, како сада тежи не само да се ослободи свега што је подсећало на некадање |
| мо поуздани људи, који су уз то били не само вешти јахачи но, у случају потребе, и издржљиви пе |
| уверен, да ће у томе погледу постати не само десна рука тетка-Маци, но, у колико буде нужно, он |
| ишћанска питомост, коју је показивао не само према себи равнима, него чак и наспрам просјака. < |
| друкчије: мужа ће изгубити, а Ламбру не само да неће добити, него ће ради њега страдати, биће п |
| ење својих гостију.</p> <p>А кир-Ламбре само извија час грчку час цинцарску песмицу; пребацио ј |
| p>— И... јеменије....</p> <p>Кир-Ламбре само што седе на миндерлук и као претучен занеми.{S} Са |
| било, Лепосава није знала.{S} Сећала се само толико, да је обема рукама шчепала и вукла нечије |
| код овога имена запе му глас у грлу, те само што промуца нешто неразумљиво и са очекивањем, исп |
| то оно срце његово игра ли игра, кад те само угледа, па ко што ради, он трч’ за тобом, ја л’ да |
| рисноме пријатељу учинио.{S} Како ли ће само пролазити кроз оне густе редове разапетих ћепенака |
| д једнога газде сељака, да му чува овце само за храну, па је код њега остао све до свога поврат |
| ва старац тако спокојно, као да то беше само један грош.</p> <p>— Да ти дам пет стотина?</p> <p |
| да односи болести и недуге као руком, и само што мртве из гроба не буди.{S} Свет је толико нагр |
| бол стопи се у једну благу успомену; и само једаред месечно, када би се кренула, да из државно |
| а, забезекнуто гледао у кривоклетника и само што није залелекао за изгубљеним новцем.</p> <p>— |
| са вепровим зубима без трупа и рамена и само са ногама.{S} Па чим се родило, оно се, буди Бог с |
| адост.{S} А како је он без речи седео и само трљао чело тражећи каква таква излаза, кира-Анаста |
| вратити, ич се не брините за то!{S} Ви само да му чувате чест и да знате, да една паметна и че |
| , шта више, посаветова, нека се он држи само њега <pb n="168" /> и чест му чува, а он ће знати, |
| з каља — очајно промуца Диша. — Реци ми само, је ли долазила по дреје, реци, тако не гледала оч |
| ћу да га потплатим, да ћути.{S} Дај ми само дреје да се обучем.</p> <p>— Однео... све... и дре |
| ашајши!<ref target="#SRP19061_N5" /> Ти само накриви фес, а мајстор Диша је један по један! — о |
| и што да те послушам?</p> <p>— Хајде ти само у мутвак; сад ћу и ја доћи.</p> <p>У мутваку затеч |
| Јогуницо!{S} Е, добро, добро; остани ти само овде, а ја ћу га већ сама молити.</p> <p>Лепосава |
| аспело! <pb n="160" /> И да ми је знати само куда се степао! — љутио се често код тетка-Маце.</ |
| ек, кад виде, да из ове кући може изаћи само го и бос, њему се учини, да је пронашао прави узро |
| ући и са оклевањем, које у овој прилици само надражаваше онако узбуђенога Дишу.</p> <p>— Казала |
| че се Маца великодушно.</p> <p>— Гледај само какав изгледа!{S} Одмах да си отишао берберину, да |
| вориш уста и да мене запиташ.{S} Гледам само шта чиниш и како мучиш ону јадницу, и она толико и |
| да! — размишљавао је Јанићије. — Ја сам само један сиротан <pb n="130" /> калфица; и Бог зна хо |
| а знам како ћу.{S} Дај Боже да оздравим само, а туђе мени не треба.{S} То ћу поклонити цркви.{S |
| е, али му се вилице тако стегоше, те он само нетремице звераше то у онај дукат „ћошајлију“, што |
| а пристави, што је, у осталом, чинио он само према угледним људима грчке народности.</p> <p>— К |
| жене.</p> <p>На ову летимичну идеју он само одмахну шаком; а како, поред свега мозгања, не нађ |
| Србе, као и сви Грко-цинцари, уважавао само као добру муштерију, али никако као равне грчко-ци |
| мало-мало равнодушнији.{S} Кад би могао само за часак да заборави на ону живахну пластичну фигу |
| новац би задржале, и хаџи-Диша би имао само то задовољство, да је кривац пронађен.{S} А за љуб |
| и тетка-Мацу.{S} Очекивао је све друго само не овај израз, који му је изгледао као пркосна пре |
| уздах, који му наговештаваше све друго само никакво добро не.</p> <p>— Шта си ме звала? — најп |
| S} Хаџи-Зосим је у светим местима живео само о сухом хлебу, маслинама и зејтину и та његова, ве |
| ма.</p> <p>У ћелији је од намештаја био само један миндерлук, на коме се, како је кад требало, |
| p> <p>До овога догађаја Јанићије је био само дечак, безбрижан, весео; а овај догађај и она душе |
| како је пренаглио, кад је прстен вратио само зато, што му је некаква комшиница зуцнула једну па |
| исприча све, како је у почетку поручио само једно „шише“ вина, па после, кад дођоше двојица са |
| би случајно био здрав, онда је требало само, пре него што ће целивати, изјавити у себи какву ж |
| , па да му се то као умешено и испечено само у руке спусти.{S} Жељкао је да постане богат и угл |
| ка и пружи Маци.</p> <p>— Ево на; добро само те ми се толико затекло у кеси, — рече Диша шалећи |
| ршији говори.{S} Ама нисам ја баш за то само прстен вратио.{S} Ето... и сам видиш и чујеш...{S} |
| па јој не да дахнути.</p> <p>И није то само жалост за кира-Анастасијом, која му је онако срдит |
| на тепсија, и Бог те пита, још шта, што само може избацити језик удавача, којима би милије било |
| ко јој долази, стушти обрве, а из очију само што не севнуше муње.</p> <p>— Ста искас ти овде? — |
| ц.</p> <p>Било је пријатеља, који су му само поручили да им купи, а новац ће му дати, кад се вр |
| и ваља.{S} Мајстор је више од оца; отац само што роди, али мајстор је онај што отвара очи и дај |
| же.{S} Диша се спремао за повратак; још само да покупује неке ситнице, за које су му пријатељи |
| p>— Све ти је по таман, свега имаш; још само да те оженимо.</p> <p>— Море тетка-Мацо, — бранио |
| почео свестити, осећао, био је стид од самог себе, што је тако урадио.</p> <p>— Шта сад да чин |
| еспап и довео још два шегрта.{S} А њега самога, за ову годину дана, кира-Анастасија потпуно уса |
| е састане са мајстор-Дишом и да од њега самога чује, ради чега је онако поступио.</p> <p>Трећег |
| њих овладала је њиме тиха туга, жеља да самога себе кињи, да жали своју несрећну младост и да н |
| х и пуначких плећа.{S} И ето, своју, од самога себе прикривену жељу, виде он данас остварену, о |
| ла онај надимак што га носи, — па се од самога себе стидео.{S} Али лепа удовица опростила му је |
| е девојче, на које је (то је, кришом од самога себе, у себи помислио) <pb n="139" /> често заус |
| лене емир-боје (знак да води порекло од самога Мухамеда), седео је на једној међедини, чело дуг |
| псујући <pb n="77" /> и тога мајстора и самога себе, што му се језик везао, те не каза чега рад |
| , али кад год би покушао да га усвоји и самога себе победи, онај осећај, оно срце, које не приз |
| и што су они можда промицали над главом самога мајстор-Дише, који се у Јерусалиму већ у велико |
| дигоше, да иду, а удовица их испрати до самога капиџика.{S} Кир-Дума, на поласку, изјави да ће |
| реш-шамија, дотицао је својим крајем до самога струка.{S} Слика необично примамљива, да се Јани |
| та свако уважење, него ће и материјално самога себе упропастити.{S} Нико од Грка и Цинцара, а о |
| о кира-Анастасији.</p> <p>— Нисам хтела самој себи да верујем да сам на сну два пута чула; али, |
| и за чим је кришом чезнула, сад јој се самој нуди!</p> <p>— Па... шта да кажем — уситнио Диша |
| а и онако пољуљано уверење његово.{S} У самој ствари то, чиме је кир-Дума кроз пријатељске саве |
| е.{S} Пред текијом није било никога а у самој текији затече дервиша, огрнута вучјом кожом, са т |
| Дишине.</p> <p>Догађај овај, који је у самој ствари био искључиво приватнога значаја, сада је |
| јстор Диша не би боље вршио.{S} Па ни у самој кући мајсторовој није се Бог зна како осећао недо |
| ред зору, добегла куму и куми, готово у самој кошуљи и сва модра од убоја.</p> <p>Што се никада |
| ћу...</p> <p>Она се очевидно борила са самом собом, да му нешто на душу метне, али Јанићије, к |
| тила.{S} Један пар ластавица савио је у самом доксату под стрехом гнездо, из кога извириваше не |
| з деце, са једним руменим младешчићем у самом куту доње уснице, и јелечетом, за које сте морали |
| то је он зебао и од чега, није могао да самоме себи објасни?{S} Осећао је тако неку потајну стр |
| че се између дрвета и густога османлука самоме доксату, из кога се одмах у собу улазило.</p> <p |
| ан ћорсокак баш до Синџир-џамије.{S} На самоме углу, при улазу у ћорсокак, лепо се видео мајсто |
| се окрете вратима и збуњено застаде на самоме прагу.</p> <p>— Ето, носим, газда; ама, куда да |
| м.{S} Све се то опажало и у дућану и на самоме мајстор-Диши.{S} Дућан је проширио, женин мираз |
| ога пута не послужи га срећа.{S} Баш на самоме завијутку, у близини Синџир-џамије испаде од нек |
| е се врло рано затварао?{S} Изгледао је самоме себи као осуђеник међу стварима, које су га свак |
| , то је оно што не знам; — одговарао је самоме себи.{S} А докле је тако размишљао и брижно погл |
| лико да је то очевидно он сам опажао, и самоме њему било је тугаљиво, кад год би помислио на до |
| а му омилим моје Канче.</p> <p>Сад је и самоме мајстор-Диши било чудно, како је могао тако лако |
| лану и одговори: „Ко ти је крив, што си самоме себи стао на срећу!{S} Што си се женио први пут |
| тамо, — мислио је и с тешком муком, што самоме себи затвара врата од куће, која га је као свога |
| о ту је осећао и неки неодређени бол од самоће, коју ће без ње осећати, и страх од мајстор-Дише |
| е неколико година, видео спровод некога самоубијце.{S} Неопојанога, неокупанога, без свештеника |
| И ако ни звона ни свештеници не опојаше самоубијцу, ипак је сав еснаф папуџијски, и скоро полов |
| лада зета и да Лепосави створи што ширу самоуправну власт у мутваку.</p> <p>— Е, мој зете, слуш |
| ост помреше деца и жена, те тако остаде самохран без игде икога.{S} Пуних петнаест година није |
| о, тога није имао.{S} Без жене остао је самохран у свету, а живети до века тако без жене и без |
| ћма опажа колико је несрећан, колико је самохран и како нема никога свога, који би га срдачно п |
| да му се синовац оженио, а како је био самохран, одлучи, да се досели у Београд, те да последњ |
| е још као дете изгубио родитеље и онако самохран потуцао се од немила до недрага, докле га једа |
| та градила, трудила се на све начине да саму себе увери, како Јанићије није био толико луд да с |
| олики трошак, кад није хтела да пази на саму себе, ипак не смеде да истерује ствар до краја.{S} |
| у се хаџија. — А где ти је памет, да је саму остављаш? — Зар сам зато толики пут потегао и нова |
| S} Та он се, до овога часа, уздао баш у саму газдарицу, <pb n="85" /> да ће га она курталисати |
| не јеменије тетка-Маци, затече Лепосаву саму.{S} Тетка-Маца је отишла једној жени, која је тога |
| виђало, њој је било немогућно да и даље самује, а да ипак очува добро име честите удовице.{S} З |
| у тајанствени!{S} У успомени, као кроза сан, кога се једва опомињемо, таласају се ваше спокојне |
| д заспи, долазила би му лепа удовица на сан, насмејаних очију, са оним младешчићем и у шареним |
| се у крпу, па се онда да жени, да пред сан три пута помирише, а после да то носи у недрима као |
| Тако је шапутала у себи, докле не одоле сан.{S} Кандилце поче јаче праскати, тама обузе црну ик |
| ир-Ламбру за ногу.</p> <p>Сан као сваки сан; али мајстор Диша не може вас дан да се отресе оног |
| ове, те да им он разреши онај загонетни сан тетка-Мацин.</p> <p>Тога пустињака не нађоше у њего |
| дубини душе ликовао, што му се давнашњи сан испунио, о томе и да не говоримо.</p> <p>Дан јасан |
| им разногласним лавежом узнемирују тихи сан општинских патролџија, који сматрају за свету дужно |
| је мајстор Диша крупно премишљао и овај сан, или боље рећи Мацино виђење, на сваку руку тумачио |
| S} Камо среће да ти је мати сањала онај сан још пре шест година.{S} Сад би нам био оволики. — О |
| смо! — помисли Диша. — Ово ће бити онај сан Мацин. — А како се ради с њим? — упита гласно.</p> |
| ончић, који га је опомињао на један леп сан, што га је са чежњом већ три године сањао.</p> <p>— |
| мужевљеве, причала женама по стоти пут сан мајчин и, где год се макла по авлији, певушила и ра |
| ца, већ држи кир-Ламбру за ногу.</p> <p>Сан као сваки сан; али мајстор Диша не може вас дан да |
| а.</p> <p>— Ко каже то?{S} Ко каже, ана-сана.... викну раздражен и поче поклецавати од ужаса.</ |
| ајлију“, па то све закључа у гвоздењачу сандук, опроба да ли је добро забравио, па онда тури кљ |
| дној међедини, чело дугачког мртвачкога сандука и привијао десну мишицу, коју је на два места н |
| товао јој је, па онда узе из Лепосавина сандука ниску дуката и онај дукат „ћошајлију“, па то св |
| овно у њезину душу увлачиле сумњу, а из сандука извлачиле разне ствари: шкуртељке, ћитајке, пла |
| а и он их једнога дана изнађе у једноме сандуку.{S} Кад их разгледа, изиђе му пред очи све што |
| тву и из земљане кадионице окађивао ово сандуче.{S} Хаџи-Зосим метну прст на уста и даде знак Д |
| идети.</p> <p>Пре него што ће се дотаћи сандучета, старац изговори кратку молитву и принесе ков |
| тињака су затекли на коленима пред оним сандучетом.{S} Он је баш тада довршавао молитву и из зе |
| вчежић хаџијама, да га целују.</p> <p>У сандучету је било пуно памука, а у томе памуку лежао је |
| укало кандиоце, а под кандиоцетом мален сандучић, сав ишаран резбама.</p> <p>Пустињака су затек |
| а киме га је она јела до сада?</p> <p>— Санким не знас, пезевенк-башо?{S} Еле, за тој ли те је |
| м близу мутвака поставља софру и полаже санове и чанке пуне јела, и застиде, кад помисли како ћ |
| затече Лепосаву, како намешта по полици санове и каленице.{S} Испела се на прсте, уздигла руке, |
| у корист.{S} Овако му она изгледаше као санта леда која се не отапа.</p> <p>— Па, дабогме, и за |
| салим ишао?{S} Камо среће да ти је мати сањала онај сан још пре шест година.{S} Сад би нам био |
| ва.{S} Није шале, оно о чему је цео век сањала и за чим је кришом чезнула, сад јој се самој нуд |
| виривала мала ножица.</p> <p>И ноћас је сањао тако, као да јој проба јеменије; она му пружила б |
| сан, што га је са чежњом већ три године сањао.</p> <p>— Калос мерос, кир-Диса! — рече Дума улаз |
| , метао је испод главе <pb n="152" /> и сањао о оној, која му је тај стручак кришом под јастук |
| мајстор Диша се обрадовао, када му Маца саопшти, да се Јанићије вратио, али се ипак трудио, да |
| ло што се и сам не сруши, кад му пуница саопшти шта се десило.</p> <p>— Шта кажеш? — зграну се |
| и душа, побегао! — рече Маца, када јој саопшти, како му нема Јанићија од јутрос.</p> <p>Лепоса |
| у на обећање, оде до тетка-Маце, те јој саопшти своју намеру и потражи савета од ње.</p> <p>— Б |
| Хаџи-Зосим га је нарочито тражио, да му саопшти важну новост.{S} Са Јорданскога спруда Витаваре |
| има, а пуница је већ од ћерке сазнала и саопштила зету добру вест.</p> <p>— Ако буде син, начин |
| дио, кад му оба кума, после треће каве, саопштише ради чега долазе.</p> <p>— Јазук, кир-Диса, д |
| све оне стеге, које му душу до мало час сапињаху, попуцаше, и њему стаде тако лако и ведро, те |
| те га не пусти све докле се Јанићије не саплете и паде потрбушке насред дућана. — У том јој се |
| мајстор Диша је имао још једнога друга, сапутника, који му је био вођа по Јерусалиму.{S} Био је |
| заплакала.{S} Плакала је као да некога сарањује, као да у овоме часу баца прегршт земљице на п |
| о већ да узима шире размере.{S} Потајна саревњивост између старе грчке чаршије и младе српске ч |
| на мука!{S} А-ах, рогата биволица една, сас моји ли пари градиш барјаче на црква! — узвикивао ј |
| " /> родена, имам си овде побољи човек, сас кога ћу спацирам!“</p> <p>Тај „побољи човек“ био је |
| ш.{S} Српски судови кесе секу.{S} Него, сас Божја воља, сутра да си кренеш; до Дубравица на каи |
| и папуче да нема на ноге.{S} Е, па онда сас њу три пута да обиђеш бакчу.{S} Први пут како обиђе |
| мах дођеш.</p> <p>— Какву послу имам ја сас твоја мајка?</p> <p>— Кира-Анастасија...</p> <p>— Е |
| принесе.</p> <p>— А кира-Анастасија, па сас њу што ћемо?</p> <p>Сад већ не беше никакве тешкоће |
| гаре, да по месечина кроз бакчу спацира сас мен!{S} И како да спацирамо? — рече кира-Анастасија |
| и на вас као на едног честитог мајстора сас леб, а ви на нас сас поган! — Засто уцвелисте оно с |
| стасија поздрави се, да тој кадаиф једе сас кога је јела и до саг!....</p> <p>Јанићије зинуо на |
| леда, приступи му ближе.</p> <p>— Хајде сас мен’ у Галац.{S} Троскови ја плаћам.</p> <p>— Шта ћ |
| иш наредио.</p> <p>— Аман!{S} Спацирати сас она мешина гол... по башча!... продужавала је Анаст |
| да најдес.{S} А ја искам да се састанем сас мога кир-Ламбре, па сама како една зенско глава не |
| н Грк.</p> <p>— Сто је то?{S} Ста искас сас та жена, бре? — развика се кир-Дума, што га грло до |
| честитог мајстора сас леб, а ви на нас сас поган! — Засто уцвелисте оно сирота удовица, засто |
| ице, већ чуо за цео догађај, разуме се, сасвим у другој форми.{S} Чуо је како је кир-Дума стао |
| шани бркови, који, широком лицу и носу, сасвим различитом од грчко-цинцарскога, ипак придаваху |
| вај догађај и она душевна борба сада га сасвим променише.{S} Почео је да промишља, почело је да |
| м женом.{S} За њега је она постала сада сасвим као избледела успомена, управо несносна помисао, |
| и, можда, надама које је она управљала сасвим другим странама, само не ономе „шилту“, у ћор-со |
| који прећаше да му правац душевне борбе сасвим поремети.{S} Јавила би му се кира-Мана са оном о |
| вало око њега и с њиме уништавало га је сасвим.{S} На свакоме кораку стицао је уверење о својој |
| тврдо на томе, да га не прими, онда је сасвим пропао; код другога газде морао би као шегрт поч |
| н се на један мах збуни.{S} Очекивао је сасвим друго: да ће му жена ударити у плач, да ће га пр |
| ако им је скупо, не купуј; али, ово је сасвим друго, то већ није ни дућан ни трговачки посао, |
| сава указиваше, повратише га, истина не сасвим, али тек његов мучан осећај мало се стиша.{S} Жи |
| а се упозна са снахом, па после и да се сасвим настани.</p> <p>Али кир-Диша и његова жена прими |
| ква таква утеха.</p> <p>Али Јанићије се сасвим изменио.{S} Ни оне шале, ни разговора, ни песме. |
| ј постајао је све ређи и ређи, докле се сасвим није изгубио у пријатноме расположењу удовичкога |
| ла, што се толико повео за женом, он се сасвим отпадио и од оног малога броја српских познаника |
| и горе бивало, а кад болесница већ поче сасвим губити свест, хаџи-Диша употреби последње средст |
| ежни нагласак, који овој речи придаваше сасвим други значај, даде му снаге да проговори.</p> <p |
| <p>Маца је опет бринула за Јанићија из сасвим других обзира.{S} Ту њезину бригу није изазивао |
| {S} Шта ће све то?{S} Чему све то?{S} И сасвим природно, њему се чинило да Лепосава нарочито та |
| многе нероткиње, међу којима је било и сасвим непознатих јој жена, долазиле су, да виде чудо, |
| је у посао узео.</p> <p>Мајстор-Диши би сасвим ново; куд је он на то и помишљао!{S} И он се као |
| мало радила по мутваку, тек да не седи сасвим залудна.{S} Једнога дана покуша да сама скине с |
| за Ламбру; али овако, ствар ће испасти сасвим друкчије: мужа ће изгубити, а Ламбру не само да |
| а држећи хартијице, све докле их пламен сасвим не обухвати и док се не претворише у сами пепео. |
| јстор Диша одмах дође, протумачио је он сасвим друкчије.{S} Помислио је да га је Лепосава одала |
| ме момку, те је од неког времена постао сасвим друкчији; толико се изопачио, да га чисто не поз |
| исма, које је у кући хаџијиној изазвало сасвим противан утисак ономе, коме се хаџи-Диша надао, |
| је обрлати.</p> <p>Кира-Анастасија опет сасвим инако.{S} Да зажали за породом што га нема, то ј |
| а, да му у радњи остане; али сад је већ сасвим друкчије.{S} Јанићије је зрео човек; има већ и м |
| сажалити, <pb n="129" /> те изићи да га саслуша; али Лепосава, као навлаш, баш онда би се нашла |
| је њезин покојник издавао озго.</p> <p>Саслушала је савете оба проводаџије, а када они запиташ |
| еме мучило.{S} Хаџи-Зосим га је пажљиво саслушао, а кад је Диша изјавио, да ће одмах на пут и д |
| и ли боље било, да је мајстор Диша прво саслушао свога шегрта, па тек онда да га дарује. — Но с |
| џија и запречи улазак.{S} Неколико људи састави круг око оба противника.</p> <p>— Кога ви да за |
| на ново погађање, докле се најпосле не састадоше на цени од двеста и четрдесет гроша.{S} Свети |
| ачима, са којима се у чаршији среташе и састајаше.{S} Готово на свакоме углу понављао је ону ис |
| е су као нека врста касине, где се свет састаје, да чује шта има ново или да сам исприча, шта ј |
| е, баш над самим повијама, где се обрве састају, <pb n="147" /> спуштао из косе велики дукат „ћ |
| ту и код свакога човека, са којим би се састали, истицао богоугодне врлине побожнога мајстор-Ди |
| знати како је и тежак и горак овај први састанак.{S} А они, који нису у сличноме положају никад |
| ова облина, избегава да се са познатима састане, од стида, да му на улици не честитају; а ако г |
| е, покрај све своје чежње да се што пре састане са оном, ради које ће жртвовати све, ипак бирао |
| другога пута, <pb n="39" /> него да се састане са мајстор-Дишом и да од њега самога чује, ради |
| ало прилике, да се са Лепосавом на само састане.{S} Навлаш је врло често излазио иза мутвака на |
| ну послу да најдес.{S} А ја искам да се састанем сас мога кир-Ламбре, па сама како една зенско |
| извуче и отвори.{S} У кутијици је лежао сасушени стручак босиока, онај, што га је некада нашао |
| под јастук турила.</p> <p>Сада му и ово сасушено лисје поста мрско.{S} Кутију швирну на неко ђу |
| ућа избаченим, што се на пролетној жези сасушило и често неким интимним задахом запахњивало.</p |
| — помисли Јанићије, па, како му се грло сасушило од унутарње ватре, приђе једној чешми, напи се |
| м говорило тако рећи још док се није ни сасушио траг оних суза, што их је за кир-Бенџом пролива |
| свему око болеснице, држао је по читав сат њезину врелу руку у својој руци и са запетом пажњом |
| ко одупрвши се о своју обрамицу, по цео сат жагоре, расправљају о каквој домаћој или јавној нов |
| иђе децу.{S} Тамо би преседео по читаве сате, гледао их све троје, онако снажне као од брега од |
| вала, — одговори Маца задовољна оваквом сатисфакцијом.</p> <p>— И Бог ми је услишио жељу; ево, |
| ном оптужбом, којом га је обедила да је саучасник своје газдарице и Ламбрин, и тада баш није мо |
| гледа да су, у овом невином обожавању и саучешћу, били заступљени сви еснафи, који се у ондашњо |
| е на прсте, и пружи руку, да од ње узме сахан.</p> <p>— Нека, што ми требаш ти!{S} Сама ћу! — о |
| анићије Ламбриној кући и носи кира-Мани сахан кадаифа од кира-Анастасије.{S} Газдарица му наред |
| чио очи, па како је обема рукама пружио сахан, да јој га да, тако је као окамењен и остао.</p> |
| се око очију; смрачи му се, и он тресну сахан са кадаифом пред ноге кира-Манине, па као смушен |
| баш у то време, изрибала тепсије и жуте сахане, па их прислонила уз чардак и ужива како сунчани |
| са леблебија, ратлокума, халве и једним саханом топлога кадаифа.</p> <p>— Јанићије — викну га с |
| ву с кафом, метнула четири ратлокума на саханчић, а у шарену чашу хладне воде, да послужи мајку |
| ипкати по глави и слабинама.</p> <p>Пун сахат седео је збуњен и без речи, а тетка-Маца за то вр |
| о, тихо и без облачка; откуцавао је као сахат на градској „сахат-кули“, који дан из дан равноме |
| ка; откуцавао је као сахат на градској „сахат-кули“, који дан из дан равномерно јавља, кад је в |
| сада се није могао у дућану ни „черег“ сахата на једноме месту скрасити.</p> <p>Са враћеним пр |
| ију, није га мимоишла.{S} Све до првога сахата пред акшам Јанићије је забављао госте час песмом |
| из Еладе.</p> <p>Прошло је добрих пола сахата, када је фудул-Стаменка ушла у собу гостима.{S} |
| сва грчка чаршија за двадесет и четири сахата иселила у Јеладу.</p> <p>Измоштен душевним патња |
| , а зарађени новац као поточић, који не сахне, за ових седам месеци истицао је из дућана и утиц |
| ља.</p> <p>— Ето, таква ће бити и твоја сахрана! — прошапута му онај разложитији хришћански гла |
| о покојника до вечнога станишта.</p> <p>Сахранили су га до Лепосаве.</p> <milestone unit="subSe |
| сва та вика беше у залуд.{S} Хаџија је сахранио свога калфу.{S} И ако ни звона ни свештеници н |
| /p> <p>Кад је чула да јој је муж умро и сахрањен тамо далеко, фудул-Стаменка је, као стрелом та |
| о папуџија, који је од кир-Дише куповао сахтијан, јави му о стричевој смрти и саветова, да што |
| get="#SRP19061_N2" />, а он је искрајао сахтијан, по поруџбинама.</p> <p>Они који су пре три да |
| се прихвати „дикиша“ с којим је опсецао сахтијан за јеменије, али некакав унутарњи немир, у ком |
| ије или нове новцате јеменије од црвена сахтијана, мајушне као детиња шака, таман за њезину нож |
| јеменија са подвијених врхом и ружом од сахтијана на врху.{S} Ослушну, али из собе ништа није ч |
| показивао на каквом непотребном опсечку сахтијана како се ради, добивао је шамаре за врат или б |
| седела су за једним пањем и кројили по сахтијану са оштрим дикишом.{S} Са каквом ли је лакоћом |
| азрезује по обележеним линијама на меку сахтијану.</p> <p>Сутра дан изиђе одлучно пред мајстора |
| д јој не остајаше друго већ или да жива сачека јавну срамоту, или да без икаквога одлагања учин |
| , па за неко време престаја уза зид, да сачека када ће кир-Диша проћи.</p> <p>Кира-Анастасија и |
| ка, па замоли хаџи-Дишу, да га код куће сачека, и врати се натраг.</p> <p>На пет дана после ове |
| таде, да мало одахне и по своме обичају сачека, докле се не стиша бујица наврелих речи.</p> <p> |
| судове пуне воде у мутвак, па ни да је сачекао за који часак, изиђе на улицу и упути се право |
| бриге за радњом <pb n="190" /> не може сачекати овде ни Ускрс, хаџија га тужно погледа.</p> <p |
| , да свога најдражег пријатеља, Ламбру, сачува од пушке Дишине.</p> <p>Догађај овај, који је у |
| ојој ближњој, да ову тајну од туђег ока сачува; ради те своје особине, тетка Маца не само да је |
| еднога анђела, да нам имање до повратка сачува.{S} Хоћеш ли да те ђаво надвлада и анђео да ти и |
| бар, — мелем сам; ама за зло, да те Бог сачува!{S} С оном првом у мало што не учиних русвај; ам |
| мучио се на стотину начина, како да се сачува од срамоте, али ниједна мисао није била кадра ни |
| све начине, како да и себе и Анастасију сачува од неприлика, кир-Диша је још једаред дошао кући |
| контрола, да му домаћицу од злих очију сачува.</p> <p>Све је то тако, али он није могао ни пом |
| но, да су комшинице једва успеле, да је сачувају од какве му драго несреће.</p> <p>На срећу ову |
| а ћути.{S} Ово беше једини излаз, да се сачувају од срамоте, која их је у чаршији чекала.</p> < |
| о ми је све што сам до сада спечалила и сачувала своме детету (и ту тетка Маца показа руком на |
| г уделио богаства, али да јој образ бар сачувам, нека уђе у свет са образом.{S} А сада?...{S} Ш |
| } Момци су, слуге су то; а где је слуга сачувао газдин новац?</p> <p>И стотину мисли сличних ов |
| и сада, како изокренула, као да је није сачувао од грдне срамоте, и као да му није казала, како |
| те ни сам Господар Милош не би од мене сачувао, само да се ниси вратио.{S} Па, деде, пробај јо |
| је предао онда кира Мани; или да сам их сачувао до повратка газдина, сада ме он не би овако оте |
| се ради с њим? — упита гласно.</p> <p>— Сашије се у крпу, па се онда да жени, да пред сан три п |
| чудовиште, налик на ону аждају, коју је св. Ђорђе копљем пробио.{S} И тако су пролазили векови |
| , од које се није умела одбранити.{S} А сва ова халабука од дивље музичке ларме са бубњавом гоч |
| Да је мајстор Диша прислушкивао од куда сва ова пецкања, што су се међу девојкама у тај час чул |
| после овога разлагања, пуче пред очима сва дубина хаџијскога значаја, стеже срце и, предавши с |
| и, фудул-Стаменка повиси глас и поче на сва уста викати и грдити Лепосаву.{S} Њезина вика зауст |
| ова удовица тако јавно срамоти, вичу на сва уста не само на мајстор-Дишу него и на кир-Думу, шт |
| х <pb n="19" /> руку цвеће, па се осећа сва блажена, што јој баш њих две ово цвеће пружају.</p> |
| улим, из кога се јасно видело, да га је сва моћ оставила а наместо тога настао у души ужасан ст |
| искушавао ђаво на гори, али Спаситељ је сва искушења претрпео; а да није, Бог му не би дао ону |
| акоме стању у туђој кући, обузела му је сва остала чула, да није ништа чуо шта га она пита; а о |
| када би му било у власти, за цело би се сва грчка чаршија за двадесет и четири сахата иселила у |
| рантина“<ref target="#SRP19061_N3" /> и сва срећна, што је нашла лека детету, прође поред кир-Д |
| на.</p> <p>А када се кира-Мана истрже и сва изубијана побеже, он се прући на миндерлук и поче и |
| ла куму и куми, готово у самој кошуљи и сва модра од убоја.</p> <p>Што се никада није десило, к |
| у у једном уцвељеном срцу.</p> <p>Као и сва чаршија, тако је и кир-Ламбре мајстор-Дишу уважавао |
| кле га није попео до целога товара; али сва хасна, што је од молепствија и обећања имао, била ј |
| да ми буде, паре да намлати!</p> <p>Али сва та вика беше у залуд.{S} Хаџија је сахранио свога к |
| куд га је слала ради помоћи.</p> <p>Али сва видарска вештина тетка-Мацина па најпосле и све биљ |
| раћеним прстеном као да му је отишло на свагда оно спокојство, што га је до сада имао.{S} Није |
| , кир-Дума и Ламбре, све су учинили, да свадба буде што већа.{S} Мало је који Грк или Цинцарин |
| мутваку.</p> <p>— Може ли да се поквари свадба?</p> <p>— Како да се поквари, чапкуне, бре?</p> |
| а те лепо питах: може ли да се расквари свадба пре ђердека; а ти мени шамар за врат!{S} А ја са |
| ица не остане на сокаку, желела, да јој свадба не буде велика, њени стараоци, кир-Дума и Ламбре |
| године, ако Бог да, наследника.</p> <p>Свадба је била врло весела.{S} Цео еснаф и званице из о |
| чаршији бирала за ново ћурче и свилу за свадбену антерију и леп шарен појас; а већ нови ђевђелу |
| а јој помогну у пословима и спремању за свадбу.{S} Лепосава је са њима заједно певала, ћеретала |
| за собом.</p> <p>Гомила се уплете у ову свађу, па мислећи ваљда да ће се обоје потући, навалише |
| бре.</p> <p>И тако, оба кума, задовољни свак на своју руку, дигоше се у чаршију, те да уз пут м |
| се, да је било сијасет прича и узрока; свака жена причала је, како је чула од друге, а уз то ј |
| посави слушајући материна разлагања.{S} Свака њезина реч погађала је право у срце; а што је нај |
| их овој укрштало се по његовој глави; а свака од њих била је црња од црње.{S} То не беше више о |
| није везала са којеким; а таквога мужа свака би себи пожелела.</p> <p>— Мени не треба мајстор |
| а; и сваке од њих дотакао се, али га је свака и опржила.{S} У дубини узрујане душе и кроз освет |
| и догађаји толико узнемирили, да му је свака помисао у глави стала, па се као закована ни с ме |
| вој сто, могла се прогледати кроз прсте свака превара у трговини, а да му морални углед не пост |
| је бар лако; мушко си, газда си човек и свака би девојка пошла у твоје богатство — па, ето, и с |
| згубљеног супруга, лисца, и да она, као свака неутешна и честита удовица, јадикује за ненакнадн |
| се скрушено предавао с уверењем, да му свака од њих скида по један грех с душе, сада га више н |
| на мати, кад оно на смрт болова!</p> <p>Свака реч наваљивала се на мајстор-Дишину душу као стен |
| у отишле у посету лепој удовици.</p> <p>Свака од њих, руке ради, понела је по један цветак шебо |
| њезиним смехом ни разлозима, без којих свакако ни кира-Анастасија не беше.{S} Овога пута прест |
| корети првим мужем; па децу да ти рађа, сваке године по једно.</p> <p>Мајстор Диша би, пред ова |
| н; подигла је руком у вис, загледала са сваке стране и дивила се везу на рукавима.{S} Кир-Ламбр |
| и се на толики пут а не осигурати се са сваке стране за собом, то није било у нарави Дишиној.{S |
| ва њезина вештина отварала јој је врата сваке куће и донела јој је породички назив: тетка <pb n |
| д би га целивао, одмах би се излечио од сваке болести коју је имао; а ако би случајно био здрав |
| а од свих <pb n="49" /> еснафа, које је сваке ноћи од некуда падало у њезину башту као мана у п |
| обећавао Богу пет ока чистога воска, и сваке је године повишавао обећање, докле га није попео |
| су се као варнице са упаљенога крова; и сваке од њих дотакао се, али га је свака и опржила.{S} |
| у главу, да му се језик спотицаше преко сваке речи, те не мога да искаже шта хоће.</p> <pb n="1 |
| едан докуменат и разређивао по столу, а сваки од њих био је утврђен печатима и потписима, испис |
| чито расположен, чинило му се као да га сваки познаје и честита му на тако красном успеху, што |
| као осуђеник међу стварима, које су га сваки час подсећале на одбеглу жену; уздисао је и шапут |
| ово, што је сада чуо, зна цео свет и да сваки од ових људи, који га сада погледају и који му на |
| Има рукава од честог платна!{S} Што да сваки види голе руке?{S} То је срамота; тако нека носи |
| и Јанићије одмеравајући у исто време за сваки случај пут до врата.</p> <p>— Ама лажеш, бре! —Гд |
| ешку, што би је као дете учинио, или за сваки погрешан убод шилом, кад му је мајстор показивао |
| и налажаху.{S} И што је најважније, уза сваки убачени поклон нашла би и по једну киту цвећа, та |
| ка-Маци, а Маца тек ваљда не би примала сваки дан једног нежењу, који јој није ни род ни помози |
| ове тегобе: надао се, плашио, срдио, на сваки њезин осмејак задрхтао од неисказане пријатности. |
| ку праскало је по соби, да је кира-Мана сваки час стрепила, да је не позове у собу.{S} Познавал |
| , и Јанићија је довело у положај, да је сваки час морао то због овога то због онога трчкарати д |
| ио иза појаса и пљувао у њу, тако да је сваки од црквара могао разумети, како хаџија цркву уваж |
| ужан хаџија.{S} Овај хаџија познавао је сваки кутић у светим местима, јер је ово већ трећи пут, |
| себе, била је тетка Маца.{S} Она му је сваки час чело квасила сирћетом, а на слепочњаче метала |
| ?</p> <p>— Ето, ја и Јаникије чекамо те сваки дан; много сте остали!</p> <p>— Богу хвала што јо |
| нарочито жене њихове журиле, да спрече сваки могући пожар, који би се могао ма када јавити.</p |
| дуго замајали.</p> <p>И Јанићије, као и сваки други, грабио је, да што раније дође на чесму, ка |
| о.</p> <p>Али како није никуд излазио и сваки разговор о томе избегавао, то он није ни могао зн |
| у и прошива ђонове, а испод очију прати сваки покрет свога мајстора.{S} Па и њему дошло мило, к |
| " /> да нико од нежењених људи неће ићи сваки дан у кућу, где има девојке за удају, за бадава.< |
| јој руци и са запетом пажњом ослушкивао сваки њезин дисај.{S} И необично се радовао, кад би се |
| мајчица, те је три пута угледах, па као сваки пут ми рече: „Твоји унучићи су у чељустима аждаје |
| држи кир-Ламбру за ногу.</p> <p>Сан као сваки сан; али мајстор Диша не може вас дан да се отрес |
| извиривало девојче и радознало пратило сваки покрет очајнога комшије.</p> <p>— Шта си се забле |
| тишао у дућан наредивши Јанићију, да му сваки час јавља, како је Лепосави, а он чим је испратио |
| у ту гомилу, јер му се чинило, да ће му сваки погодити чега ради долази.</p> <p>Али једнога дан |
| ена глава.</p> <p>Разговор се водио око свакидашњих ствари; по неколико пути понављало се оно о |
| умња на њих пала, пристадоше, да се над сваким <pb n="200" /> од њих изврши преметачина, те да |
| ац и устабаша, био је први на ударцу за свако доброчинство: било за поправку које цркве, школе |
| тавку.{S} Кир-Диша је ревносно пазио на свако парче кожице <pb n="64" /> у дућану, на сваку каш |
| амо да је изгубио код трговачкога света свако уважење, него ће и материјално самога себе упропа |
| нешто у власти, ја бих њој...</p> <p>У свако друго доба Јанићије би се обрадовао, што ће му ма |
| р-Думи и кир-Ламбри одрекао у неку руку свако уважење и поштовање.</p> <p>Тако је овога часа, д |
| видела.{S} Ово је пуна година, како ја сваког празника носим у цркву тамњана и палим свећу пре |
| аше, хоће ли, њој потекоше сузе и место сваког одговора приступи им руци.</p> <p>— Е, нека је с |
| њу и обављала све трговачке послове.{S} Свакога дана очекивала је од свога мужа макар какав гла |
| b n="172" /> зар сам се зато оженио, да свакога месеца слушам, како се та и та у комшилуку поро |
| сматрајући оно задовољство, које се код свакога залогаја на Дишином лицу огледа.{S} Очи му гран |
| товалац, који је на свакоме месту и код свакога човека, са којим би се састали, истицао богоуго |
| окојнога кир-Бенџе.{S} Кира-Думиница је свакога јутра, када им мужеви оду у дућан, или прелазил |
| јстор му; а сав дневни пазар редовно је свакога вечера доносио тетка-Маци, која га је затварала |
| ично пријатно расположење, па би, после свакога ударца, мукнуо као младо теле, што је увек изаз |
| <p>Повратак кир-Дишни кући очекивао се свакога дана.{S} Ма да се са Јанићијем онако измирила и |
| би Диша хтео; али зато Диша изналажаше свакога дана по штошта, што му се није свидело.</p> <p> |
| тва примао из њезиних руку послужење, и свакога дана посматрао испод очију, како се ово вижљаво |
| ан диваљ народ? — забринуто се питао, и свакога часа слао до кира-Мане, да сазна је ли кир-Ламб |
| водио рачуна и са највећим задовољством свакога вечера пребрајао би дневни пазар и милостиво по |
| био потпуно прибран и свој господар; о свакој је аспри водио рачуна и са највећим задовољством |
| но разлагала, као да је водила рачуна о свакој речи коју ће изговорити.</p> <p>Данас је њена ку |
| докле је тетка-Маца обносила водицу и у свакој кући задржавана, бар док једну кафу не <pb n="10 |
| катом на челу дочекала, изнела пред њих свакојаке посластице, па се сада све заједнички веселе, |
| ест година попила је она бар три ливаде свакојаких трава, а он, пуних једанаест година, није из |
| есвесно бленуо у једнога мрава, који се свакојако мучио, да одвуче кроз траву једну покрупнију |
| на је била: „тетка“, мила и добро дошла свакоме.{S} Али, кира-Анастасија је зебла баш од Јанићи |
| и с њиме уништавало га је сасвим.{S} На свакоме кораку стицао је уверење о својој немоћи.{S} Ни |
| ста или да забрани Јанићију Бику, да на свакоме ћепенку приповеда како је кир-Ламбре преседео ц |
| ти, биће посрамљена, кира-Мана ће је на свакоме сусрету попљувати, кума-Думиница и остале чести |
| а него и одличан поштовалац, који је на свакоме месту и код свакога човека, са којим би се саст |
| ршији среташе и састајаше.{S} Готово на свакоме углу понављао је ону исту историју, почињући од |
| ило.{S} Та уверења богоугодник показује свакоме.</p> <p>Мајстор-Дишу силно заинтересова, да вид |
| на који начин?{S} Да зађе кроз махале и свакоме се правда — не иде.{S} А баш и када би тако рад |
| азни грешно тело, <pb n="186" /> склоно свакоме искушењу.{S} И докле је мајстор Диша забринуто |
| Диша му је на пример <pb n="189" /> за сваку услугу, коју му је указао тога дана, плаћао једно |
| обом, дете!{S} 4000 гроша!{S} Ако ти за сваку болест будеш толике паре издавао, шта ће најпосле |
| авао пред Мацом а сада је и пред њом за сваку ситницу пребацивао Лепосави, па било то макар за |
| ео никакве милости.{S} Из дана у дан за сваку своју погрешку, што би је као дете учинио, или за |
| ај сан, или боље рећи Мацино виђење, на сваку руку тумачио, а трећег дана, кад седе са женом и |
| парче кожице <pb n="64" /> у дућану, на сваку кашичицу масла, што ће се у кући потрошити; кад ј |
| /p> <p>Но како мајстор-Диша, који је на сваку пару пазио, није никада ногом прекорачио кафанско |
| } Ма како се трудио, да избије из главе сваку помисао на оно што је онако несвесно урадио, он т |
| поглед толико га помете, да је изгубио сваку кураж да јој џангриза; али, кад на тај начин не м |
| тако срећна, да и оне жене, које су већ сваку наду изгубиле, морадоше врло брзо обрадовати забр |
| а велико поверење и била радо примана у сваку кућу.{S} Нарочито, када су се жене „на коме добу“ |
| цепаху душу два снажна осећања, која му сваку одлучност раслабљаваху.{S} И сада, када је био по |
| вога догађаја кир-Диши као да од једном свану.{S} Неописано задовољство обузе га свега.{S} И ве |
| ко туфегџија, који се примио за старога свата.{S} Кума је већ изабрао: газда Николу, мумџију (о |
| моја млада овде труну љета,</l> <l>Кад сватко очевидно знаде</l> <l>Чјем је сердце оскудно!“</ |
| моја млада овде труну љета,</l> <l>Кад сватко очевидно знаде</l> <l>Чјем је сердце оскудно!“</ |
| так, кад се мајстор-Диша мало одмаче од сватова, Јанићије, који је стојао код мутвака, позва га |
| оворити о пријатељици, од које се после сватова није никако одвајала.</p> <p>Она мржња на Ламбр |
| даље да описујем овај први сусрет после сватова.{S} Само они, који су као Јанићије, <pb n="170" |
| атовима.{S} Знаш, ружно је да ти се пре сватова догоди.</p> <p>Шта је после овога било, Лепосав |
| се споразумеју и утаначе дан прстена и сватова.{S} Кућа Мацина била је пространа, те, поред ос |
| Али лепа удовица опростила му је, а дан сватова ближио се као на крилима, те је младожења у брз |
| ци затварају.</p> <p>Још од кир-Дишиних сватова Јанићије је намрзао на првога пријатеља газдино |
| сестра“ саветовала, да што пре свршава сватове, докле му невеста није „отишла у буџак“.</p> <p |
| се журило, да се све што је потребно за сватове спреми.{S} У Мациној кући чује се дан из дан де |
| о замисли, па тек по који пут ако обиђе сватове.</p> <p>У један тренутак, кад се мајстор-Диша м |
| а?</p> <p>— Па у сватове.</p> <p>— Чије сватове? — запита изненађена Лепосава и пламен јој обуз |
| ову сплетку и покушала да њоме поквари сватове кира-Анастасије. — Мајстор Диша је ову сплетку |
| рави“, па, као вели, ако овде раскварим сватове, лако ћу после удесити, да му омилим моје Канче |
| с позовеш?</p> <p>— Куда?</p> <p>— Па у сватове.</p> <p>— Чије сватове? — запита изненађена Леп |
| енио, није нарочито хтео да га позове у сватове; чинило му се да би га појава овога простака по |
| ља.{S} Но стриц и ако није био позван у сватове, кад је чуо да му се синовац оженио, а како је |
| ад да се објашњава више, већ штуче међу сватове.</p> <p>А ко зна, не би ли боље било, да је мај |
| оснога задовољства — него да пожуриш са сватовима.{S} Знаш, ружно је да ти се пре сватова догод |
| <p>Она мржња на Ламбру, због кога се о сватовима онако рђаво провео, дохватила га сада, па га |
| ме одмах појурио да тучеш?!{S} Зар ми о сватовима због тога ниси опалио ћушку?</p> <p>— Због то |
| да гради којекакве лакрдије, као оно о сватовима.{S} Јанићије је све то драговољно изводио и б |
| ремао, што му је било потребно, да се у сватовима покаже као <pb n="31" /> достојан зет нације |
| чини?{S} А да му кажем, па да ме, као у сватовима, опет одалами, то баш нећу. — Најпосле, она м |
| га нису оставили, тамо би изникао међу сватовима, провлачио се са Мацином Лепосавом кроз коло, |
| Лепосаву, али, место да га то стишава, све већма опажа колико је несрећан, колико је самохран |
| и, и што год му је тетка Маца наредила, све је вршио па најпосле и певао и мукао толико, да је |
| ченим недрима и голим до рамена рукама, све је живље скакутала по соби, па онда одједаред одлет |
| </p> <p>Тако је радила неколико година, све докле се не свикну на своје удовиштво.{S} А већ пос |
| м падало, да од њега неће бити сигурна, све докле се он буде налазио у овој кући.</p> <p>И кир- |
| аште извијала, праћена звеком дахирета, све га више мамљаше својом меком, страсном мелодијом, п |
| ласовима разлегаше преко зидане ограде, све га то поче на ново да заноси, заједно са чежњивом м |
| и ударише много живље и много веселије, све докле их не прекиде Канче, која у тај пар уђе, да и |
| Кира-Мана, кума-Думиница и остале жене, све по избор Гркиње и Цинцарке, расположиле се, па, кад |
| се кира-Думиница, од године до године, све јаче гојила. — А једанаесте године једна комшиница |
| воју собу, затвори се и не изиђе из ње, све докле се не разиђоше људи и докле фудул-Стаменка не |
| огледала и чежња и радост и нестрплење, све у један мах, не дадоше му да се на једноме месту ск |
| лика, њени стараоци, кир-Дума и Ламбре, све су учинили, да свадба буде што већа.{S} Мало је кој |
| а су тражиле њену помоћ, па, разуме се, све те жене знале су ценити и наградити њезин труд и до |
| те глуво, него да свирате!{S} Свирајте, све докле вас могу чути. — Оно... знаш, оно...</p> <p>— |
| — утаче се хаџи-Зосим. — Бог кад хоће, све може.{S} Ја, да немам деце пуну кућу, не бих жалио |
| ! — говорио је хаџија држећи хартијице, све докле их пламен сасвим не обухвати и док се не прет |
| лек, а друго, што мужа не треба дирати, све докле сам не увиди докле је забраздио. „Кад му сама |
| и.{S} А што је више у те мисли западао, све се више кајао, што <pb n="78" /> је попустио пред њ |
| а девојачке ћуди; и што се више отимао, све је више подлегао оном немилостивоме осећају, у који |
| о споразумни, упутише се Зереком право, све докле између густих ћепенака не завише у један ћорс |
| лом, што је дубље залазила у удовиштво, све је лепша бивала, тако, да о трогодишњем парастосу н |
| .{S} Удрите!</p> <p>И не би га оставио, све докле не прескамуче од бола и кукања.{S} После би з |
| уту не пропитају.{S} И то је тако ишло, све докле се не помоли месец и докле мујезинова песма с |
| да се у мутваку нађе и да остане тамо, све докле кир-Ламбра из куће не оде.</p> <p>— Не треба |
| ао по једној торбици, обешеној о дувар, све дотле, докле не би напипао једну аспру (1/3 од паре |
| н, па се завештао да неће венчати децу, све докле на Саборној Цркви звона не пропоје).</p> <p>П |
| еш — онда..</p> <p>— Све како ти хоћеш, све ћу да урадим.{S} И калфа ћеш да биднеш, и ортак са |
| о дреје да се обучем.</p> <p>— Однео... све... и дреје.. и... јецала је Анастасија.</p> <p>— Шт |
| p>— Хвала ти, као оцу на храни и науци; све ми је добро код тебе било, али ето, ја те молим да |
| уде мачка.</p> <p>Али све то на страну; све би се то још и којекако поднело, само да је према к |
| д вратом Јанићију, није га мимоишла.{S} Све до првога сахата пред акшам Јанићије је забављао го |
| >- Газда Диши поче да бубња у ушима.{S} Све ово било је за њега и сувише нејасно, али ипак је т |
| навести сутрашњи дан њихова прстена.{S} Све махале око Сака-чесме, где се налазила лепа удовичи |
| потпун прелом у животу кир-Дишином.{S} Све се то опажало и у дућану и на самоме мајстор-Диши.{ |
| кир-Ламбре као да је у земљу пропао.{S} Све што је од других дознала, то је, да је у Галцу са к |
| неком заносу, те је ишао као по сну.{S} Све му се чинило, као да га је јуче нешто замаштало, те |
| еснаф га изабрао за свога устабашу.{S} Све што један честит, заслужан мајстор и имућан газда м |
| звукова свежега пролећа он није чуо, — све је то било и сувише слабо да га изведе из неме дуби |
| ш нешто.{S} Ако нећеш — онда..</p> <p>— Све како ти хоћеш, све ћу да урадим.{S} И калфа ћеш да |
| оре и савете тако радо слушао.</p> <p>— Све ти је по таман, свега имаш; још само да те оженимо. |
| ма, никако да се не обазреш за собом, а све до куће да говориш: „Здравље пред кућу, болест из к |
| ао је један од најуваженијих грађана; а све оно што га је до сада тиштало и мучило, распукло се |
| да га „извади“ за калфу, а Диша обећава све, али, разуме се, тек колико да се не замери званица |
| рте!“</p> <p>Разиграна машта Јанићијева све га је више увлачила у свој чаробни круг, докле није |
| анице и по вас дан срачунавајући шта га све то кошта.{S} Свога будућег потомка задужио је са он |
| мбре је дуго праскао и размишљао шта га све може снаћи, кад се сукоби са разјареним Дишом; мучи |
| х по чаршији.</p> <p>И Бог зна какве га све мисли не спопадоше, те му не дадоше за дуго заспати |
| и дан више, Јанићију се чињаше, како га све већма потискује онај терет, што му се од смрти Лепо |
| и како би могао размишљавати, кад су га све ове сплетке и догађаји толико узнемирили, да му је |
| ко ђаволасто <pb n="128" /> погледа, да све оне стеге, које му душу до мало час сапињаху, попуц |
| ажнија и страховитија, испињала се нада све.{S} Догодило се ма шта, свршило се ма како, она тре |
| ед њих свакојаке посластице, па се сада све заједнички веселе, задиркују и смеју.</p> <pb n="15 |
| редовно обећавао Лепосави, па јој онда све ређао шта ће јој донети, кад буде у бабињама.</p> < |
| да би му често кожу раскрвавио.{S} А за све то коме би се потужио, кад никога свога није имао и |
| ила.{S} Лепосава се дубоко замисли и за све време вечере остала је тако замишљена.</p> <p>Осмог |
| ва се Диша са капиџика, и, задовољан за све, леже у душеке, а одмах до њега и кира-Анастасија: |
| ра из радње, он би га тако издеветао за све, да се до века сећа, како је нечовечан био наспрам |
| у строфу да чује.</p> <p>Па ипак, кроза све то расположење, Лепосава се чешће пута усред ове вр |
| та је реч, као крилата, пролетела кроза све махале испод Дервишане и Бајрак-џамије.</p> <p>Оно |
| их пустињаку за чудотворни памук, а уза све то урачуна му <pb n="201" /> и трошкове, што их је |
| би догађај био што потпунији, описивала све појединости које су, како је ко држао страну коме, |
| ма надгледала Ламбрину радњу и обављала све трговачке послове.{S} Свакога дана очекивала је од |
| <p>То је толико заболе, да је покушала све што је смела, само да отклони опасност од себе,</p> |
| лила, она је у овом изобиљу јела излила све обиље своје материнске туге за умрлом јединицом.</p |
| са.{S} Кира-Мана стрпељиво је подносила све, па и то што јој нема мужа.</p> <p>Кир-Дума већ беш |
| за што.{S} Лепосава је донекле сносила све то, али, кад и њојзи превре, она му једног дана так |
| је тако испало, кира-Анастасија спрема све што кир-Диши треба на путу, смеје се, зачикује га, |
| да сазнаду за туђу тајну, па да је, на све четири стране, разнесу.{S} Напротив, она је била од |
| очи да отвориш на све... разумеш ли, на све.</p> <p>— На све, мајсторе!{S} То да знаш да ћу чин |
| орио је кир-Дума још дуго и дуго.{S} На све могуће начине он му је показивао, како са овом срам |
| све... разумеш ли, на све.</p> <p>— На све, мајсторе!{S} То да знаш да ћу чинити као себи.</p> |
| у шкрипну зубима.{S} Неодољива срџба на све, на ону, коју је са толико чежње и бола у срцу носи |
| ако не би могао поднети.</p> <p>А да на све ово одмахне руком и да опрости срамоту, ни на то ни |
| ми овде.</p> <p>Кира-Мана се обазре на све стране, па када се увери да их нико не гледа, прист |
| .</p> <p>Осрамоћена удовица клела се на све начине пред Думом и Ламбром и њиховим женама, како |
| се свему невешта градила, трудила се на све начине да саму себе увери, како Јанићије није био т |
| неколико породиља, потврди, поче се на све стране нагађати, шта је томе узрок.{S} Разуме се, д |
| ља <pb n="57" /> на синовца, који се на све начине трудио, да му покаже, како он неће да зна ни |
| з најгушће шуме и гудуре, обзирао се на све стране, да га рђави људи не опљачкају или да се јед |
| о, па сад одједаред види, како му се на све стране расипа.{S} Шта ће све то?{S} Чему све то?{S} |
| , као да му дохвати усклик и разнесе на све стране.{S} Бар њему се тако чинило, јер, враћајући |
| е уда.</p> <p>Па онда, баш када би и на све ове разлоге зажмурила и рекла да јој се не свиђа ни |
| е такве утехе.{S} Изишла је за њим и на све могућне начине гледела је, да стиша преплашенога чо |
| е сад опет кир-Ламбре, заборављајући на све огреботине, муку мучио и све јој обећавао, само да |
| и замбака.{S} И тако, заборављајући на све што их дотле устручаваше, уђоше једна за другом у а |
| један часак и нерешљиво се обазирао на све стране питајући се у себи шта ће и куда ће.{S} Оста |
| ваљано, па му је онда читао и претио на све начине.</p> <p>— Чапкуне, да би чапкуне! — дерао се |
| размахнуло би у томе часу, заошијало на све стране и развејало ледену мисао као ветар прашину.< |
| и на помоћи и четворе очи да отвориш на све... разумеш ли, на све.</p> <p>— На све, мајсторе!{S |
| </p> <p>— Па, знаш, бојим се; а она зна све.{S} Ако она каже...</p> <p>— Па како да питам... ср |
| тра ли се она с њим или је у истини она све тако мислила.</p> <p>— Ти ме не волиш... рече Јанић |
| ="subSection" /> <p>Што се дани венчања све ближе примицаху, мајстор Диша је све нестрпељивији |
| кући спреми и дотера, како би младожења све у реду затекао.</p> <p>О сунчеву смирају, у очи нед |
| о нека носи фудул-Стаменка.</p> <p>— Па све носе тако; не могу ни ја осем света.</p> <pb n="176 |
| Јанићије.{S} Од оног фаталнога дана па све до <pb n="70" /> мајстор-Дишинога доласка, Јанићије |
| д једнога до другога, те их редом опипа све, али кесе ни од корова.</p> <p>— А-ах, псето погано |
| е под еснафским барјаком; а после укопа све, што је допратило покојницу до гроба, вратило се ха |
| рче, а она да још дуго у памети прибира све утиске вечерашњега весеља и да се за тим са једним |
| ло; како да помене кира-Анастасији, шта све треба да уради, и хоће ли она на то пристати.</p> < |
| Ето, ја — утаче се кира-Думиница — шта све не сам радила да родим!{S} Радос је то, кума-Анаста |
| једанаест година није имала деце; и шта све није кир-Дума чинио, само да до једнога наследника |
| установе, — но мајстор-Диши није ништа све то требало. „Коме треба нека даје, а ја нисам текао |
| ознато; није једаред само кира-Думиница све ово приповедала, када су одлазили једно другоме на |
| {S} Некако му је лакше било, да исприча све њојзи него ли њеноме мужу, према коме је осећао вел |
| хамајлију.</p> <p>Сад им редом исприча све: како је у Витавари био код пустињака, који чува св |
| оче распитивати, а ћор-Ахмет му исприча све, како је у почетку поручио само једно „шише“ вина, |
| огла да оде само до Галца, па да покуша све што може, не би ли га умилостивила и ражалила, те д |
| ут, овај запис на-по-за леђа.{S} Е, кад све тако урадиш, ти да гу одведеш у ђердек и тамо овај |
| лао.</p> <p>Али сви ти поклоници, поред све своје чежње <pb n="11" /> и толиких жртава, не имад |
| оставила.{S} Лепосава је међутим, поред све оне кратке претње, спавала тако мирно и дубоко као |
| њој.</p> <p>И тако у овој одличној и од све грчке махале <pb n="14" /> уваженој кући, наста так |
| та мајстор-Дишинога, те од њега сазнаде све како је на вечери било, а што је најважније, шегрт |
| а је своме супругу.</p> <p>Диша постаде све нестрпељивији и поче да џангриза Лепосави, па чак и |
| оче нагло јецати.{S} Пред очи јој изиђе све, шта може сада очекивати.{S} Није се она ни мало пл |
| о куражан, да јој бар овога пута покаже све, журио је Јанићије кући Лепосавиној.{S} Пред кућом |
| ати; то му је био очевидни доказ, да је све онако било. — Јер, да није крива, зашто би вриснула |
| чком језику.</p> <p>Није могућно, да је све те „артикле“ убацивало једно лице; јер по предметим |
| учини, као да је и не види.{S} Ма да је све оно урадио не размишљавајући дуго и под првим утисц |
| сјактио од сунчаних зракова, а лађа је све даље и даље клизила, докле се не изгуби за врбацима |
| ао брже прогура се кроз гомилу, која је све више расла.</p> <p>Сад, после овога сукоба, који се |
| о преко црне иконе у углу.{S} Чинила је све, само да не мисли на оно најстрашније.{S} Али у зам |
| огући још никако да се разабере, шта је све то у овоме часу било.</p> <p>Лепосава прва дође све |
| ожали.</p> <p>Може се помислити, шта је све преживео Јанићије за ово време!{S} Час по час сагиб |
| роде деца.{S} Ама ти и не знаш, шта је све овде дервиш записао.{S} Некрштена душа ради са некр |
| љавати о свему што се десило.{S} Шта је све било ноћас?{S} Ето: код фудул-Стаменке прекужио је |
| ња све ближе примицаху, мајстор Диша је све нестрпељивији бивао.{S} Баш је чезнуо да се на ново |
| си.</p> <p>А како који дан, кир-Диша је све жудније погледао у насмејане очи своје жене, очекуј |
| а.</p> <p>— Не бој се, кир-Дишо, сад је све добро! — одазва се на овај уздах тетка-Маца.</p> <p |
| </p> <p>И тако, дан из дан, Јанићије је све више подлегао ономе тешкоме осећању, од кога се ни |
| је, као оно о сватовима.{S} Јанићије је све то драговољно изводио и био је увек задовољан, кад |
| не помогоше.{S} Дан из дан Лепосави је све горе и горе бивало, а кад болесница већ поче сасвим |
| е у тај пар прелети у памети, колики је све пут претурио и што се до сада истрошио, цигло ради |
| ли или не лају, не знам; али, ово ми је све што сам до сада спечалила и сачувала своме детету ( |
| је?{S} Шта си се направио, као да ти је све помрло; хајде овамо, нана је у мутваку.</p> <p>Али |
| и Јанићија и тетка-Мацу.{S} Очекивао је све друго само не овај израз, који му је изгледао као п |
| већ после овај благи обичај постајао је све ређи и ређи, докле се сасвим није изгубио у пријатн |
| а је зебла баш од Јанићија.{S} И ако је све чинила, да га умекша и задобије, да ћути, она се бо |
| .</p> <p>Незадовољство Дишино бивало је све веће, и у колико се више Лепосава на његове очи раз |
| чи а камо ли узмахнути шаком, обично је све оне шамаре које је желео спустити на туђе главе, из |
| ној моћи часнога ексера.{S} Оно, што је све осетио, кад је целивао, и тако нагло исцељење од ис |
| дервиш саветовао, па онда и оно, што је све претрпео од Анастасије и како га је исмејала.{S} Он |
| погледала.</p> <p>— Погађаш ли зашто је све ово? — запита га Маца такође с осмехом.</p> <p>— Не |
| сам ти, брат си ми!</p> <p>Јанићију је све ово било нелагодно; оно незнано што га је једнако д |
| да ли ће се кајати, кад сазна шта му је све учинила?</p> <p>Дуго је тако премишљао.{S} У мислим |
| а гојазна фигура кир-Дишина, срце му је све страшљивије куцало.{S} Ближио се тако пажљиво и спр |
| извида.{S} Дан ноћ осећао је како му је све празно и несносно; дан ноћ чезнуо је за њоме, и јед |
| а по нарави иста мајка.</p> <p>То му је све било већ одавна познато; није једаред само кира-Дум |
| n="196" /> а побожан си, народ ти даје све, што год ти је потребно.{S} Па онда, ти баш и кад б |
| p> <p>Тако је причао Ламбре, но то није све.{S} Један од комшија видео је и нешто више.{S} Око |
| каквих истраживања на голу реч веровале све.</p> <p>А бар да је кира-Мана имала право, што је с |
| спитао младенце и сада се журило, да се све што је потребно за сватове спреми.{S} У Мациној кућ |
| какуће за њом и виче да пусти, а она се све више церекала, те га не пусти све докле се Јанићије |
| пребледе; она је најбоље знала, шта се све могло са Јанићијем десити.{S} Она његова последња р |
| ицу.</p> <p>Кад чу мајстор Диша, шта се све о њему прича и разноси, чисто се зграну.{S} Очи му |
| Бога, јасно, као на длану, виде шта се све у његовој души догађа.</p> <p>Пошао је кући, али на |
| b n="133" /> <p>— Е, што кријеш, кад се све зна?{S} Па још устабашиница, бре, бре!</p> <p>— Ко: |
| му је примере из своје „праксе“, где се све лепо свршило; али ти примери беху тако ретки, да је |
| еће смети на улицу изићи, па ето где се све, у једноме часу, измени.{S} Због свога поклона есна |
| дарац и да у страху очекује, како ће се све свршити.</p> <p>Лепосава је тако безазлено гледала |
| е имало куда; ићи се мора, а како ће се све ово свршити о томе није ни мислио.{S} А и како би м |
| кућу на глас износи.</p> <p>Лепосави се све више у грудима стезаше.{S} По свему овоме њој се чи |
| ени поклона! одговори Јанићије, који се све више збуњивао посматрајући како му се газдарица дво |
| оче да прелеће очима по кајику, који се све више ближио.</p> <p>— Ено, онај тамо!</p> <p>— Ама, |
| воје.</p> <p>— Јесте, моје; ама мени се све чини, да сам баш од тебе чуо, да она носи четири хи |
| ој запетости и недоумици, појачавало се све више, те он није никако могао да схвати ни одреди, |
| новост тако је изненадно дошла; а то се све њега лично тицало, те баш и да није хтео да размишљ |
| ти све шта се за њом говори.{S} И то се све за њом говорило тако рећи још док се није ни сасуши |
| а осетио је, колико му је тешко, што се све тако десило.</p> <p>Али како није никуд излазио и с |
| лечи, ако је болесна, с њоме да поднесе све, па макар га цела чаршија презрела.</p> <p>Устаде и |
| ици цванцик у руке и да јој каже, да ће све одати мајстору, јер због ње неће да губи место и да |
| о му се на све стране расипа.{S} Шта ће све то?{S} Чему све то?{S} И сасвим природно, њему се ч |
| руди и голих руку, дервиш, чије је лице све у браду зарасло и под високом купастом капом, око к |
| спод очију, како се ово вижљаво девојче све више развија у једру и свежу девојку, он је ипак то |
| отео дубок уздах, који му наговештаваше све друго само никакво добро не.</p> <p>— Шта си ме зва |
| а да истеше.</p> <p>У соби му постајаше све тескобније.{S} Жена му се никако не јављаше, те му |
| И то неодољиво осећање, које обујимаше све што је око себе видео, таласало се у њему.{S} У јед |
| али Јанићије, који до овога часа чињаше све, само да се одбрани од тешке слутње, од једном се з |
| за дужност, да побожним хаџијама опише све оне муке, што их је <pb n="195" /> Спаситељ подноси |
| Диша, како га Јанићије зове и дрмуса из све снаге; али он се не мога одазвати.{S} Само што је р |
| се и он, заражен овим смехом, и сам из све душе смејао.</p> <p>— Газдарице, ја ето нећу да те |
| т и онолико ломљење по туђим земљама, и све то за што?{S} Само за једно сећање, да се и на њега |
| жем на мужа!{S} Мене да пробурази?{S} И све то због њезина неверства!{S} Е, чекај сад!{S} Ниси |
| ета — рече Диша — и добра ти је ћерка и све, само има једну махну.</p> <p>— Коју то? — запита М |
| му сада и они ћепенци и људи по њима и све око њега изгледа ново, непознато.{S} Осврте се по д |
| ељство два тако угледна Грка а с њима и све грко-цинцарске муштерије, ипак је видео јасно, да ј |
| ици на кафу и разговор. — И кира-Мана и све остале жене вратише јој на ново старо пријатељство, |
| рска вештина тетка-Мацина па најпосле и све биљаре, које су јој усрдно помагале, да спасу Лепос |
| да је удовица из њега могла прочитати и све жеље онога, који је дотични поклон послао.</p> <p>А |
| вљајући на све огреботине, муку мучио и све јој обећавао, само да се стиша.</p> <p>— На поље! н |
| а стоји према њему, пипа се по појасу и све хоће нешто да каже своме шегрту, али, кад расклопи |
| главом, па онда започе да грди и Мацу и све остале жене, које се пачају у хећимска посла.</p> < |
| у у руку, и оде, да се измије.</p> <p>И све то што се дешавало око њега и с њиме уништавало га |
| оведа, која се с паше враћаху.</p> <p>И све му је лепо ишло за руком.{S} Али кад Цигани свирачи |
| тога ваљало је добро промозгати, шта би све за толики новац могао набавити цркви.</p> <p>Једног |
| го да од мирбе дигне руке и да употреби све што може, да свога најдражег пријатеља, Ламбру, сач |
| луга, исприча своме <pb n="71" /> газди све и каквога је пријатеља имао и каква му је жена.{S} |
| Маца забринуто — сад може да се догоди све, и зло и добро.</p> <p>— Како: зло? — запита хаџија |
| му је образ највећа светиља, како мрзи све што неваља, и за правду гине.</p> <p>— Љута сам пап |
| ир-Диша зашао по кући, да осмотри је ли све у реду; завирио и у мутвак, где је Јанићије стојао |
| ма, да јој каже како је превртљива; али све то запе у грлу, које му се на пакост тако стегло, д |
| , жена не сме да буде мачка.</p> <p>Али све то на страну; све би се то још и којекако поднело, |
| га наследника дође, па ништа.{S} Обишли све гатаре; за једанаест година попила је она бар три л |
| шта да кажем — уситнио Диша — Ви сте ми све: — отац и браћа... па...</p> <p>— Машала, кир-Диса! |
| е Косова забрујала са Саборне Цркве, ни све турске трубе, што их дан из дан слуша са градских б |
| <p>Јанићије је слушао, како се у даљини све више и више губе страсни тонови сетне арије.{S} Тих |
| сиротиње, нема сиротиње! — И то говори све докле не пронађе одбачену аспру, узме је међ прсте, |
| да устане, он поче на широко описивати све добре стране кира-Анастасије, а што је за последак, |
| че Диша и поче јој на дугачко описивати све дужности, које она, као честита жена, треба да испу |
| састане са оном, ради које ће жртвовати све, ипак бирао оне сокачиће и завијутке, где би се нај |
| ме избегавао, то он није ни могао знати све оно, што се око његовога имена плело.</p> <p>Но тре |
| о и да ће газда-Диша и без њега сазнати све: како је кира-Анастасија погазила образ свога мужа, |
| се судбина, која у мало што не поремети све наде хаџијине. — Лепосава је још по мало радила по |
| а овамо да јој узгред исприча и искити све шта се за њом говори.{S} И то се све за њом говорил |
| е, да му је баш то открило у потпуности све оно, о чему је и после Мацинога исказа могао посумњ |
| на се све више церекала, те га не пусти све докле се Јанићије не саплете и паде потрбушке насре |
| ати.</p> <p>— Отићи ћу, али ћу јој рећи све.{S} Пљунућу јој у очи, па нека остане постидна.</p> |
| фудул-Стаменка <pb n="104" /> слушајући све шта је кира-Анастасија претрпела.</p> <p>— Не сум м |
| .{S} Кад их разгледа, изиђе му пред очи све што му је дервиш саветовао, па онда и оно, што је с |
| ј није баш тако пријатно да му испоручи све што јој је Анастасија казала.</p> <p>А мајстор Диша |
| </p> <p>Разуме се, да је Ламбре, покрај све своје чежње да се што пре састане са оном, ради кој |
| <p>— О, анатема је и са женом, шта јој све неће пасти на ум!{S} О, о, о!{S} Ево, не желим јој |
| је.{S} Некако тешко би му било рећи јој све то у очи, а још теже остати при своме, кад се она з |
| је разбијала главу размишљајући ко јој све то шаље, ствари привлачила у кућу као своје, а цвећ |
| а лицу заспала, тако јој је тај осмејак све до ране зоре играо час на уснама а час скакутао по |
| ла на дрскост „оне девојчуре“, али ипак све се сводило на то, да је мајстор Диша прилика, каква |
| помишља.</p> <p>Али како му драго, тек све ово ускорило је, да се овај разговор поведе баш сад |
| погледа у Дишу.</p> <p>— Ето, данас сам све прохесапио шта имам а шта немам.{S} Са оним имањем |
| дње.</p> <p>— Море, не могу да ти кажем све како се <pb n="83" /> беше осилио, чим ти оде!{S} Н |
| поче одмерено гвозденом алком, а за тим све жустрије и јаче песницом лупати у врата, да се од у |
| прво код кира-%Думиница, па тако редом све до фудул-Стаменкине куће.</p> <p>— Ух, кучка, кучка |
| ге, свукао и на под бацио.</p> <p>Таман све то покупио и пошао, да се неопажено извуче из собе, |
| е гонио из ње ђавола усрдније, то се он све чвршће усађивао у њој.</p> <p>И тако у овој одлично |
| е по постељи, устајао, уздисао и псовао све што се на грчкоме језику налазило.</p> <p>— А-а- пр |
| своме врату.{S} Кад је хаџија прегледао све рачуне и уверио се о неоспорној савесности и тачнос |
| Маца, кад јој се учини, да је зет казао све што треба да каже један строги газда своме калфици. |
| рачнога живота, тај је облачак постајао све гушћи, те би, по који пут, бацио тамну сенку на кир |
| туршију од белога лука, он би пребројао све главичице и строго је мотрио, колико ће се дневно п |
| а; јер такав назив само му је напомињао све оно, што је до овога часа поднео, тај назив му изгл |
| а докле је он са Анастасијом претресао све начине, како да и себе и Анастасију сачува од непри |
| , поред свега тога, што га је ова мисао све већма освајала и пред очи му изводила кира-Анастаси |
| вце само за храну, па је код њега остао све до свога повратка у Београд.</p> <p>Али даљина од Б |
| м, докле је кир-Диша овако очајно лутао све даље и даље од главне чаршије, Ламбре је, као уништ |
| не пита о томе.</p> <p>А кад би причао све, где је био и шта је радио, само би још више пред Л |
| ubSection" /> <p>Мајстор Диша је пожњео све користи.{S} Српска чаршија прихватила га са великим |
| вету утвар.</p> <p>— Ето, ја сам урадио све што треба, а сад ће чудотворни памук учинити своје! |
| ара на занату, Диша је постепено примио све навике и погледе својих мајстора, па није ни чудо, |
| кумових леђа.</p> <p>Јанићије је чинио све, да до краја увери себе о својој братској љубави, и |
| удбина, и он исприча газда-Диши потанко све шта је било и како га је кира-Анастасија после мити |
| кови и о том се ексеру није ништа знало све до прошлога <hi>Рождества</hi>.{S} Уочи Рождества о |
| и у овај „црни“ Београд, где му је било све тако горко и мрско.</p> <p>И свему је она крива.{S} |
| ње надати сусрету с киме, то му је било све.{S} А како му је било код куће, где се врло рано за |
| тон, па му дође сада и сувише изненадно све ово.</p> <p>— Имаш ли Бога, имаш ли душе? — Зар ћеш |
| е исплести нешто страшно и по њега и по све остале, о чему у првоме тренутку свога узбуђења ниј |
| Неће да слуша; а ако, што и послуша, то све наопако.{S} Нисам смела више ни да му заповедим што |
| ; кој вам је мустерија, него Грци, а то све из еден љубов на вас због засто сте као од грцка ма |
| дуката и онај дукат „ћошајлију“, па то све закључа у гвоздењачу сандук, опроба да ли је добро |
| да је Лепосава она некадања и да је то све још могућно поправити.{S} Та прстена још није било, |
| акве су му мисли и намере долазиле и то све на један мах у главу, тешко је побројати.{S} Она не |
| он се морао поштовати.{S} Па кад би то све било, да ли би он то и дочекао?{S} А код овога мајс |
| занела, да је потпуно заборавила зашто све ово ради, нити јој је падало на ум, да ће сутра дан |
| ао као зла коб.{S} Митила га, чинила му све угодности, које може једна добра душа да учини сиро |
| <pb n="141" /> га дочекати и шта ће му све рећи, што јој је дете на глас изнео.{S} Па још, как |
| уздисао Ламбре, помишљајућИ како би му све празно било без ове веселе женице, ради које је пре |
| тране расипа.{S} Шта ће све то?{S} Чему све то?{S} И сасвим природно, њему се чинило да Лепосав |
| “</p> <p>И ту Јанићије исприча мајстору све оно, што се по грчкој махали причало, и како се сав |
| ице.{S} Знала је она врло добро, шта су све комшијске жене, па и ове две, за њу износиле и прот |
| гу угађа.{S} Напротив, оне му постајаху све нејасније и изговарајући их он се мислима није утиц |
| ва, причајући час срдито час кроза смех све Дишине примедбе. — Криво му сад, што сам здрава...< |
| о би преседео по читаве сате, гледао их све троје, онако снажне као од брега одваљене.{S} Није |
| а да се ради.</p> <p>— Па ти и не чујеш све о чему свет за тебе и Лепосаву говори.{S} И ко ће м |
| адиркују и смеју.</p> <pb n="150" /> <p>Све ово што угледа дође Јанићију тако слично са оним да |
| у домаћицу од злих очију сачува.</p> <p>Све је то тако, али он није могао ни помислити да тако |
| анати и трговине у туђим рукама.</p> <p>Све ове питоме особине дизале су му углед међу Грцима, |
| сао која ће у часу постати дело.</p> <p>Све је то опажао кир-Ламбре, те колико га је срце вукло |
| до слушао.</p> <p>— Све ти је по таман, свега имаш; још само да те оженимо.</p> <p>— Море тетка |
| а од чега се није могао отети, обузе га свега и Бог зна не би ли у овим топлим оковима остао та |
| вану.{S} Неописано задовољство обузе га свега.{S} И вечера, које се до сад једва дотицао, сад м |
| убимцем кир-Думе и Ламбре.{S} Али круна свега била је његова вештина, да пробије врата — главом |
| к, ишла.</p> <p>Али мајстор-Диша, поред свега тога, што је и сам почео увиђати, како је пренагл |
| на потајна изнутрица, која га је, поред свега савлађивања, непрестано гризла, ишчезну, као да ј |
| тор-Диша размишљавао.{S} Па ипак, поред свега тога, што га је ова мисао све већма освајала и пр |
| ивао весели смех.</p> <p>Па ипак, поред свега тога, ово садање стање било му је много сношљивиј |
| ју он само одмахну шаком; а како, поред свега мозгања, не нађе ни један згоднији излаз, који би |
| зуцнула једну пакосну сплетку, и поред свега тога, што му никако у рачун није ишло, да изгуби |
| ада баш није могао више.</p> <p>И поред свега тога, што је оволики пут потегао и толике жртве п |
| ојанствен изглед пустињаков, који поред свега нејела имађаше светлу и затегнуту кожу, па ове ик |
| ази (јутарњу молитву).</p> <p>Али поред свега тога не покуша да одмах приступи смишљеној намери |
| р-Дума, коме је највише бучала глава од свега тога, сад више није знао шта да предузме.{S} Он ј |
| њему.{S} У један мах учини му се, да од свега тога не може да дише.{S} Он се ухвати обема рукам |
| о ради свога потомства, он диже руке од свега и тврдо одлучи, да не доврши своје поклоништво, д |
| х не осећаше и неку чудновату страву од свега овога што се с њиме дешава. — Од куда му баш сада |
| ноћи.</p> <p>Прва мисао, која му, после свега сећања на <pb n="111" /> јучерањи дан севну у пам |
| есто одлажење тетка-Маци, коју је после свега овога сматрао више него ли да му је рођена сестра |
| и, ма шта да започне, он ће морати, пре свега, изићи међу људе.{S} А та сама помисао, да се сад |
| ебацивањима, а помишљајући на последице свега овога, седео је на миндерлуку доста узнемирено, п |
| рисала, он је ипак сада осећао да се из свега овога може исплести нешто страшно и по њега и по |
| p>И сад му не беше тешко опоменути се и свега осталога: како је онако растужен пошао кући, али, |
| , како сада тежи не само да се ослободи свега што је подсећало на некадање робовање, него чак д |
| раскати, тама обузе црну икону, мрак се сведе у соби, и она заспа.</p> <milestone unit="subSect |
| емена ни да засуче рукаве, кад прво оба сведока а одмах за њима и кир-Дума као опарени искочише |
| } Но кир-Дума, чим га угледа, замаче са сведоцима за први угао, лармајући како га је кир-Диса п |
| ивахну пластичну фигуру, која га је као свежа вода оживљавала!{S} И тек сада, када је остао без |
| пламте.</p> <p>Била је у томе часу тако свежа и мила, да је Диша од сласти %гуташа очима.{S} И |
| е из ове немиле куће.{S} На пољу удахну свежа ваздуха.{S} Сад је био потпуно освећен; можда ниј |
| има и Лепосава у њој.{S} То лепушкасто, свеже девојче, на које је (то је, кришом од самога себе |
| але сумњиве погледе на онај младешчић и свеже лице, озарено очима, које су се и кроз најтужније |
| а тек набасао на лепу хладовину и врело свеже воде.</p> <p>— Па баш сигурно? — запита је Диша с |
| нчеву зраку; но ни један од тих звукова свежега пролећа он није чуо, — све је то било и сувише |
| Дунаво а за њим се чула лупа дахирета и свежи девојачки гласови, који уз дахире извијаху неку с |
| рисало, докле га не би заменила другим, свежијим китицама, преко зида баченим.</p> <p>И сам Бог |
| као стакло јасноме дану, који блисташе свежим плаветнилом и разлегаше се у шумору лишћа и гугу |
| игре, која је тако дражесно пристајала свежини и младости удовичине фигуре.</p> <p>Да је нешто |
| неразумљиву срџбу.{S} Младост, набрекла свежином, која пркосно дражи, бацала га је у неку непри |
| Ох, ох! — одахну кир-Диша под пријатном свежином хладне воде и сирћета, кад се разабра.</p> <p> |
| љаво девојче све више развија у једру и свежу девојку, он је ипак то чинио из једног невиног уж |
| удовица, или тетка Маца, како су је по свем Београду звали.{S} Ова тетка Маца, није имала нико |
| ико је и на даље остао равнодушан према свему осталоме у приватноме и јавноме животу.{S} Као им |
| јој жени, па чак и мржња, као да је она свему томе крива, одби га од своје рођене капије, и он |
| ва још збуњена и не знајући да ли да се свему овоме смеје или заплаче, груну Јанићија, баш као |
| тешила би га Маца, а Лепосава, која се свему невешта градила, трудила се на све начине да саму |
| е било све тако горко и мрско.</p> <p>И свему је она крива.{S} Ње да не беше, да га она није св |
| је опазила из мутвака ово, али се учини свему невешта; само што се неприметно насмеши и главом |
| а да је и она, као и мајка јој, знала о свему, што је он видео и тетка-Маци испричао.</p> <p>— |
| ада на полицу пропињала.</p> <p>Да је о свему овоме имао појма, Јанићије би без сумње ово распо |
| > <p>Овоме хаџији мајстор Диша повери о свему, што га је у последње време мучило.{S} Хаџи-Зосим |
| још мамуран поче збуњено размишљавати о свему што се десило.{S} Шта је све било ноћас?{S} Ето: |
| ви се све више у грудима стезаше.{S} По свему овоме њој се чинило да њезина мати нешто плете за |
| е само.</p> <p>Да би доказао, како је у свему раскрстио са грчко-цинцарском партијом, потражио |
| е размишљао о своме калфи, који му је у свему био десна рука.</p> <p>Нарочито сада, од како је |
| асио јој главу сирћетом, помагао Маци у свему око болеснице, држао је по читав сат њезину врелу |
| од оних жена чији живот беше посвећен у свему своме мужу, кући и деци, ако их је Бог дао.{S} И |
| у некакав чудноват страх.{S} Увиђао је свесно, да му ваља што енергичније предузети против кле |
| Лепосава ово чинила инстиктивно, или са свесном намером да га намучи, или што се нечега плашила |
| на онај загрљај и пољубац, који му узе свест, он би и сада весело певао, па на сељаке, кад би |
| огледа, па се и насмеши.{S} Диша изгуби свест, срце му заигра и сад већ заборави на свој положа |
| а кад болесница већ поче сасвим губити свест, хаџи-Диша употреби последње средство, потражи ту |
| оје... три сина!...</p> <p>Хаџији мркну свест; он, као да га неко гурну, улете у собу дршћући о |
| ме часу било.</p> <p>Лепосава прва дође свести, образи јој на ново запламтеше, она покри очи ша |
| А за тим предузе да болесницу доведе к свести.{S} Наредио је да се добро угреју у ватри једне |
| S} Тек једно што је сада, када се почео свестити, осећао, био је стид од самог себе, што је так |
| а на своје темељито тело.</p> <p>— Ама, свет каже; комшије на кира-Анастасију казују; хајде на |
| , и само што мртве из гроба не буди.{S} Свет је толико нагртао њему, да им даде какав запис или |
| ало да брине више колико ће порасти.{S} Свет једва чека да чује новости, а већ онда, кад та нов |
| ем куд знам.</p> <p>— Слепац ниједан! — Свет види, а он не види какву је сурунтију узео! — Оди |
| ње победи, оно као стрела пролети кроза свет.</p> <p>Диша је избегавао, да од своје стране даде |
| су својим терцетом, чим се промолише на свет, расплашили јато домаћих гушчића, који, са својим |
| зна, да ти не избијаш из моје куће; зна свет да тетка Маца има ћерку на удају и да си ти нежење |
| по грчкој махали причало, и како се сав свет на чесми смејао и дирао га за оно.{S} Јанићију је |
| побегли?</p> <p>— Није истина, то лаже свет!{S} Куд ја...</p> <p>— А: куд ви!{S} Еле, кад се н |
| , биле су као нека врста касине, где се свет састаје, да чује шта има ново или да сам исприча, |
| чуваше кућу, а бре?</p> <p>Јанићију се свет обрте, кад чу каквим га именом назва.</p> <p>— Ко |
| у престати да долазим, па ће временом и свет ућутати.</p> <p>Маца га гневно погледа.</p> <p>— К |
| ни, чега ради је тај памук чудотворан и свет.</p> <p>— Помириши! — рече Диша и принесе носу жен |
| ам он?</p> <p>— Ви’ш ти ње!{S} А шта би свет онда реко?{S} Мајстор Диша појео шљиву, а кошчицу |
| ка-Мацо!</p> <p>— Знам, знам, Дишо; али свет и то зна, да ти не избијаш из моје куће; зна свет |
| бездушан, да ме без ичега пусти у бели свет! — мислио је уз пут Јанићије, а што се више ближио |
| и се у јутарњем зраку; па и сав послени свет, који се око ћепенака тамо и амо муваше, чинио се |
| правде, има, само што то овај покварени свет не зна!</p> <p>И хаџи-Диша се, кад спомену Божје и |
| е развијала је своје погледе на данашњи свет, из далека му наговештавала како му није била прил |
| он, а друго ми, богоугодниче.{S} Ти си свет човек, па што ти требају толике паре?{S} Не једеш |
| је уверавало да је много лакше уверити свет у нешто, него ли га разуверити.</p> <p>— Па зар је |
| е, кад се несто за другога лаје по овај свет, онда је истина; а кад се казује за вас, не је ист |
| ну цигару и поче димити.</p> <p>— Чудан свет! — размишљава мајстор Диша.{S} Шта му још неће пас |
| рошапута једва чујно Диша.</p> <p>— Цео свет говори за вас.</p> <p>— Лају пси; лају, тетка-Мацо |
| чинило да ово, што је сада чуо, зна цео свет и да сваки од ових људи, који га сада погледају и |
| што се опет оженио њоме, када му је цео свет говорио да то не чини?{S} А да му кажем, па да ме, |
| овори Зосим. — Богоугодника познаје цео свет, па зато се и мора веровати, да је само таквоме ис |
| <p>Остати без жене и пустити да се цео свет исмева његовом судбином, то је двострука штета, ко |
| пред кућу.</p> <p>— Нека се искупи цео свет, не марим! — виче из гласа Стаменка. — Срам нека б |
| азбојник еден!{S} За сто нападас зенско свет на улица?{S} Поједосте четири хиљада гроси па иска |
| дати у Дишу. — А ви верујете што се, по свет прича?</p> <p>— Не прича то један; то причају мног |
| често ни труни истине нема у ономе што свет говори.{S} Очигледан пример за потврду овога био ј |
| p>— То да не чиниш; боље нека она иде у свет; боље на њену главу срамота него на твоју.{S} Имао |
| ли да јој образ бар сачувам, нека уђе у свет са образом.{S} А сада?...{S} Шта се учини сада...{ |
| /p> <p>Лепосава кад чу да ће Јанићије у свет, осети колико би јој тешко било да се растане од о |
| !{S} Овде ме срамота да останем; идем у свет.</p> <p>— Зар због оне ороспије?</p> <p>— Морам.</ |
| и.</p> <p>— Па ти и не чујеш све о чему свет за тебе и Лепосаву говори.{S} И ко ће ми веровати, |
| , ти баш и кад би продао ту ствар мени, света места су препуна других чудотворних светиња, па с |
| и сам како, а оно дете у кућу!</p> <p>— Света ствар! — утаче се хаџи-Зосим. — Бог кад хоће, све |
| а, који су невични били обичајима овога света, стојао је на услузи за врло скромну награду.{S} |
| су они овако разговарали у гомили овога света, хаџи-Диша је достојанствено стојао код крме и по |
| , не само да је изгубио код трговачкога света свако уважење, него ће и материјално самога себе |
| е у чаршији окренути и какав ће у очима света изгледати, кад ствар пукне по Београду.{S} Једно |
| јој је као да долази од некуд с другог света, па јој се чак учини од једног необично танкога п |
| тену кућу на глас?{S} Зар је то лепо од света?</p> <p>— Е, такав му је адет.{S} Оно знаш како ј |
| лице назад и, застиђен од толике гомиле света а можда мало и уплашен од ратоборнога изгледа Лам |
| </p> <p>— Ето, кажу....</p> <p>— За име света, тетка-Мацо, шта кажу? — викну мајстор Диша, који |
| ј жени!</p> <p>— Па шта да радим за име света?! — бранила се Лепосава. — Шта ти је сад опет нас |
| м сокачићима, где је у ово доба најмање света, стиже пред своју кућу.</p> <p>Али кад пружи руку |
| >— Па све носе тако; не могу ни ја осем света.</p> <pb n="176" /> <p>— Ко носи нека носи, ама ж |
| <p>— Е, де, не плачи!{S} Не идем преко света; вратићу се.{S} Него онако да чиниш, знаш?</p> <p |
| аршији се у велико рашчуло да ће Диша у света места, а по махалама се приповедало о ономе чудно |
| д за својим леђима угледа читаву гомилу света.</p> <p>— Ела, изедите, ако смете!{S} На! — и оку |
| т, што не верује више у Бога и пљује на свете утвари?</p> <p>— Море, не пазариш ти ово памук; д |
| кад спази оне капи.{S} То су трагови од свете крви, а спустити своја грешна уста на то, целиват |
| ило је довољан доказ о чудотворној моћи свете утвари.</p> <p>— Хеј, да ми је та светиња у дућан |
| <p>— Памук!?</p> <p>— Чудотворни памук, свети памук! —потврди Диша и значајно погледа у обе жен |
| <p>— Зашто, џанум?</p> <p>— Деце немам, свети човече; желим децу, ама ето већ друга година, а о |
| на цени од двеста и четрдесет гроша.{S} Свети човек узе памука, начини од њега малу лоптицу, па |
| </p> <p>И сада настаде дуго ценкање.{S} Свети човек <pb n="198" /> тражаше толико, да је Диша к |
| у Витавари био код пустињака, који чува свети чудотворни ексер са крста Спаситељева, у памуку, |
| <p>— Еле, ти нећеш да пазариш? — запита свети човек, чије очи набрекнуше и закрвавише од раздра |
| урока или какве му драго несреће, да је свети човек морао узети у помоћ још једнога младога дер |
| децу; а он је опет нудио толишно, да је свети човек са највећим презирањем, у место њему да одг |
| ди.</p> <p>— Какав мајстор Диша, оно је свети Спиридон! — шапну Јанићије, пакостан, што се Лепо |
| шу силно заинтересова, да види и целује свети ексер, и он се упути са хаџи-Зосимом кроз тесне и |
| али мој пријатељ жели, да види и целује свети ексер и да приложи на зидање светога храма.</p> < |
| сна рука.</p> <p>Око текије, у којој се свети човек молио Богу и мучио своје тело шибањем, заба |
| ама хрли пустињаку са Витаваре, да види свети ексер, да се и њему помоли и да приложи коју аспр |
| ма ни овај чудотворни памук у коме лежи свети ексер, не би му за ту суму дао.</p> <p>— А од чег |
| — рече Диша и пође вратима.</p> <p>Али свети човек, опазивши намеру хаџијину пресече му пут.</ |
| че:{S} Иди у Вертеп Витлејемски и прими свети ексер.{S} Пустињак није оклевао, оде у Витлејем и |
| n="194" /> <p>— Пеки, пеки! — одговори свети и, пре него ли расклопи ковчежић, извади из недар |
| ломе хришћанлуку београдскоме, да је то свети човек, да односи болести и недуге као руком, и са |
| да роди?</p> <p>— То је због тога, што свети ексер лежи у њему.{S} Снагу своју чудотворну он ј |
| S} Говорио је, како му је образ највећа светиља, како мрзи све што неваља, и за правду гине.</p |
| гомилом људи љуљушка еснафски барјак са светим Спиридоном у дугачкој седој бради.{S} Сад је и х |
| о једном оком хлеба.{S} Хаџи-Зосим је у светим местима живео само о сухом хлебу, маслинама и зе |
| априча чуда и лепоте, што их је видео у светим местима, а радознали пријатељи нису пропустили, |
| } Овај хаџија познавао је сваки кутић у светим местима, јер је ово већ трећи пут, како као побо |
| олази.</p> <p>Али једнога дана, када је светина одујмила, он се одлучи, по што по то, да оде.{S |
| , а ко зна у какав ће народ доћи оваква светиња.{S} Можда си ти баш од оних... оних...{S} Не, н |
| свете утвари.</p> <p>— Хеј, да ми је та светиња у дућану, куд би ми крај био! — уздахну побожни |
| ета места су препуна других чудотворних светиња, па се не би ни осетило, а у мојој земљи немамо |
| испоснику дато да за бадава дође до оне светиње, до које ни цар Константин није могао са толики |
| то својом грешном ногом и газим по овој светињи, али друкчије не може бити; но пљунути, то је г |
| и зато, што је он толико рачуна водио о светињи ове земље, по којој је Спаситељ ходио и чуда тв |
| своја грешна уста на то, целивати такву светињу чинило му се исто што и целивати руку Спаситеље |
| нице.{S} Он је донео собом једну велику светињу: ексер, којим је био прикован Спаситељ за крст. |
| оворе, а многи и да га замоле, да им из светих места ово или оно донесе.</p> <p>Лепосава је бил |
| већ у велико предао побожноме опхођењу светих места, бденисању и постовима, помоћу којих је хт |
| е.{S} Некакве, час зелене час као ватра светле пеге разлетеше му се око очију; смрачи му се, и |
| чибука, што им је Диша даровао, и тако светлећи пред собом, опростише се са домаћинима и изиђо |
| загледа у вити месечев срп, чија блага светлост обасјаваше његово суморно лице и ону кајсију, |
| целујем златне одежде, ама заблесну ме светлост, а ја, женска глава, па се препадох, па само ш |
| а кира-Анастасију у оној јасној и милој светлости, у каквој му је трептала до пре неки дан, он |
| тик његових очију, а у јасној сунчаној светлости зујало је неколико пчела; један крупни бумбар |
| од дафине скрете и остави Дишу у пуној светлости, он се диже и пође оном страном којом Анастас |
| али не више оним топлим сјајем но неком светлошћу стакластом, хладном као месечина.</p> <p>Кад |
| це, што је пуцкарало и својом слабачком светлошћу преливало преко црне иконе у углу.{S} Чинила |
| ињаков, који поред свега нејела имађаше светлу и затегнуту кожу, па ове иконе, кандиоце, које т |
| кова поглед у њега.{S} Очи јој необично светљаху, али не више оним топлим сјајем но неком светл |
| Спаситељ стојао или где је своје уморно свето тело одмарао; а пљунути на такво место већи је гр |
| ји никада још у своме веку није запевао световне песме нити западао у слично одушевљење, онако |
| тете!</p> <p>И када дотаче пољупцем врх светог ексера, осети, како га кроз цело тело проже топл |
| се тужно насмеја.</p> <p>— Лажно је.{S} Светога ми, тетка-Мацо!</p> <p>— Знам, знам, Дишо; али |
| јима је описана <pb n="193" /> историја светога ексера и како се оно чудо догодило.{S} Та увере |
| кесу за појасом, одмота је и метну пред светога човека четири гроша; поздрави га, а дервиш, ком |
| лује свети ексер и да приложи на зидање светога храма.</p> <pb n="194" /> <p>— Пеки, пеки! — од |
| Мациног сна па до побожнога пустињака и светога ексера, који је своју чудотворну моћ предао и о |
| и да о некој својој ствари запита нешто светога човека, па замоли хаџи-Дишу, да га код куће сач |
| своја утанчана чуства и поштовање према светој земљи.</p> <p>И зато је носио за вуненим појасом |
| таш за то?{S} Зашто би се ја мразила са светом, да сада говорим, па сутра да ми се каже како са |
| му ваља ма што предузети, те да се пред светом опере и своје непријатеље изобличи, доводила га |
| д би угледао текију, опседнуту оноликим светом, он је грабио даље.{S} Срамота га је било, да се |
| џијски еснаф што га још није имао.{S} О светоме Спиридону, кад је еснаф славио, они су увек поз |
| општинских патролџија, који сматрају за свету дужност да своју ноћну службу ревносно одспавају. |
| апита испосник приносећи Дишиним уснама свету утвар.</p> <p>— Дете! — помисли Диша — и да ми у |
| агризла у живот, не знаш још ни по коме свету ходиш, а овамо би да радиш по својој лудој памети |
| сам кесу на сокаку ваљда, те да беломе свету купујем, па после да чекам, хоће ли се сетити да |
| , без жене, лако би она пркосила целоме свету, раставила би се са кир-Дишом, па би се удала за |
| д оних вечних мука, које би га на ономе свету дочепале.</p> <p>Сад већ, кад је дошао до овога у |
| шали су и од времена на време превртали свету утвар.</p> <p>— Ето, ја сам урадио све што треба, |
| а се сад, овако оцрњен и смешан, јави у свету, ради своје одбране, страшила га.{S} Кад би могао |
| е имао.{S} Без жене остао је самохран у свету, а живети до века тако без жене и без икакве наде |
| да га јавно у дућану испљујеш и покажеш свету, како је неваљалство своме пријатељу учинио.</p> |
| м, само што га у недра не мећу.{S} Дума светује Дишу, да га „извади“ за калфу, а Диша обећава с |
| ло баш најлакше, када је пред запаљеним свећама и евангелијем дигао три прста у вис, то се већ |
| ном са уобичајеним уздахом: „Јово, теби свећица, мени пензијица!“</p> <p>Тако је радила неколик |
| дна жена улазила је на капиџик, која са свећицом, да је над покојницом ужеже, а која са китицом |
| ејства, свратила узгред у цркву, купила свећицу од једне паре и запалила је пред иконом са уоби |
| га свога, који би им, на суђеноме часу, свећу додржао и паром очи заклопио.</p> </div> <div typ |
| празника носим у цркву тамњана и палим свећу пред Богородицом и метанишем, само да вама да дец |
| хаџија у то доба пропраћан је обично на свечан начин.{S} Кајик, у коме је путовао хаџи-Диша, ве |
| е и нерасположења.</p> <p>Диша седе.{S} Свечано ћутање овлада у соби; Диша је скрушено очекивао |
| стотину и више пратилаца.{S} Литија се свечано спусти низ Зерек, уз пјенија свештеника допрати |
| о блудни син из Библије своме оцу, ушли свечано у кућу лепе удовице, што је овеселило срце удов |
| сао, али сада много прибранији и некако свечано расположен, као онај који је учинио добро дело, |
| се свечано спусти низ Зерек, уз пјенија свештеника допрати Дишу до Јалије, окадише лађу и пожел |
| бијце.{S} Неопојанога, неокупанога, без свештеника и икаквога тужнога спровода, пронеше га носи |
| Тек после испита, када су младенци пред свештеником, законицима и грко-цинцарским званицама дал |
| ранио свога калфу.{S} И ако ни звона ни свештеници не опојаше самоубијцу, ипак је сав еснаф пап |
| се он уверењима и печатима од власти и свештенства, у којима је описана <pb n="193" /> историј |
| онда, под црквеним барјацима, крену се свештенство у одеждама и са иконама; а за њим, под есна |
| рости!{S} Један пре а други после, тек, сви ћемо тамо!“ — и тако утешен сишао је у подрум, да у |
| да се што пре чаршија умири.{S} И тако, сви разлози били су тако снажни, да им се није могло од |
| оглади замишљено замршену дугу браду. — Сви сте ви, ђаури, једна нечиста вера!{S} Имаш ли комши |
| родом да метне поред себе тетка-Мацу, а сви совјетници, попечитељи и народ да јој приступе руци |
| је таман како ваља.{S} До тога времена сви су еснафи били у цркви заступљени својим барјаком, |
| аче насмејала.</p> <p>Рано, у зору, кад сви шегрти устају и журе, да испред дућана почисте и по |
| приступе руци, а он да им каже: „Да је сви листом поштујете, као да ми је рођена мати!“ А посл |
| колико сам страдао; Бог види како су ме сви они варали и поштење ми убијали, па, ако је било гр |
| у се <pb n="119" /> учини, као да му се сви зидови поклањају а таваница спушта на главу.</p> <p |
| е толико зачикавао и препадао, да су се сви по кући смејали од срца њезиноме страху и његовоме |
| већ оронуло, крстаче давно изтрунуле и сви, који живљаху у оне дане, већ су давно полегали.{S} |
| е чини то бик муче.</p> <p>Кир-Ламбре и сви остали одушевљени Биковом вештином, само што га у н |
| ех према покојнику, који је Србе, као и сви Грко-цинцари, уважавао само као добру муштерију, ал |
| шњих „мертечких“ ексера.{S} Ексер као и сви ексери што су, само се од ових разликовао, што је н |
| о мало, успео дотле, да су га у чаршији сви Грко-цинцари почели убрајати као у неки свој „култу |
| ји је дотични поклон послао.</p> <p>Али сви ти поклоници, поред све своје чежње <pb n="11" /> и |
| м обожавању и саучешћу, били заступљени сви еснафи, који се у ондашњој чаршији налажаху.{S} И ш |
| мајстор и мајсторица.</p> <p>Сутра дан сви чираци са Јанићијем морали су отићи, да пољубе руку |
| — „Ко је магаре?“ питам ја. — „Ти, ето сви причају, да се мајстор Диша пео на твоја леђа.“</p> |
| , да се разабере и обазре око себе; јер сви ови Срби, комшије и некомшије, које је толико годин |
| те гробу, коме не долази више нико; јер сви они, знани и незнани, који искрено тужише за покојн |
| дањем Београду, јасно показиваху, да су сви угледнији занати и трговине у туђим рукама.</p> <p> |
| прође, и онда није никако чудо, што су сви пријатељи пок. кир-Бенџе, а нарочито жене њихове жу |
| свакога дана по штошта, што му се није свидело.</p> <p>— Мука га изела, какав је постао! — реч |
| крајева, увек онако буде како се то њој свиди, сад чисто није могла да позна свога супруга.{S} |
| разлоге зажмурила и рекла да јој се не свиђа ни мало онај дежмекасти папуџија, она то није бил |
| ешко одредити; јер баш и да јој се није свиђало, њој је било немогућно да и даље самује, а да и |
| ке одговарао.</p> <p>Тетка-Маци није се свиђало овакво примирје, али је и она неко време остављ |
| сто заустављао своје погледе, баш му се свиђало.{S} И не би био с раскида да се њоме ожени.{S} |
| ј звук, што пара ухо те се уздиже изнад свију, виче: „кира-Анастасија! кира-Анастасија!“</p> <p |
| овој глави ломиле.</p> <p>Али једна, од свију снажнија и страховитија, испињала се нада све.{S} |
| устош; у души су му лежале развалине од свију мисли што их је уз пут смишљао и он се, малаксао |
| Лепосава је примала у постељи посете од свију балканских нација, којима је ондашњи Београд био |
| е отварао пре свију и затварао га после свију, те га је тако ретко когод могао видети, кад дође |
| висила на њему.{S} Дућан је отварао пре свију и затварао га после свију, те га је тако ретко ко |
| ернога и оданога калфу, на кога је тако свикао.</p> <p>Маца је опет бринула за Јанићија из сасв |
| радила неколико година, све докле се не свикну на своје удовиштво.{S} А већ после овај благи об |
| бу платна, а често и по неколико аршина свилене материје или нове новцате јеменије од црвена са |
| е тако показиваше око слабина прозрачну свилену кошуљицу.</p> <p>— Љутиш ли се? — запита је шап |
| на је по чаршији бирала за ново ћурче и свилу за свадбену антерију и леп шарен појас; а већ нов |
| шавао ову борбу Дишин шегрт и старао се свим начинима да се пред својом савешћу оправда за свој |
| р-Дишу изведу на праву стазу, оне су се свим средствима трудиле, да из прошлости лепе удовице и |
| кћер.</p> <p>Хаџи-Диша је био задовољан свим што је у кући и радњи затекао.{S} Јанићије му је у |
| заједно са Дишом Јанићија и обасули га свима похвалама, што је тако честит и одан своме мајсто |
| те окрете да гони из женина срца ђавола свима оним средствима, која, у оно време, једном савесн |
| кадање робовање, него чак да потисне на свима странама Грке и Цинцаре, на које су, у то доба, м |
| еста другима.</p> <p>Диша се опрости са свима, пуницу пољуби у руку, а она њега у чело, и лађа |
| је она слика кира-Анастасије заједно са свима оним слаткишима и сестринском предусретљивошћу пр |
| : зашто да уради тако, зашто да се пред свима обрука!</p> <p>— Иде! — рече у себи, кад угледа м |
| ако као побожни поклоник долази овамо и свима онима, који су невични били обичајима овога света |
| стотину уста, да би могао наодговарати свима питачима, са којима се у чаршији среташе и састај |
| Зато што јој је био отворен приступ по свима кућама, турским, грчким, цинцарским и српским; он |
| о опет да се затеже, а антерија да се у свима димензијама као и пређе распиње.{S} Шта више сад |
| p>Овако шчуђавање обнављало се готово у свима кућама, где је тетка-Маца навраћала, да разбере о |
| начити болест од које болује. — Но међу свима највиша их је било жена нероткиња, којима су већ |
| а Јалију.</p> <p>— Свирај бре, ченгене, свирај!{S} А-а-х!{S} Душа ми гори, душа! — чула се још |
| м са Циганима удари на Јалију.</p> <p>— Свирај бре, ченгене, свирај!{S} А-а-х!{S} Душа ми гори, |
| Ама немојте глуво, него да свирате!{S} Свирајте, све докле вас могу чути. — Оно... знаш, оно.. |
| ма, тамо.{S} Ама немојте глуво, него да свирате!{S} Свирајте, све докле вас могу чути. — Оно... |
| е лепо ишло за руком.{S} Али кад Цигани свирачи отпратише кући и кума, кад ноћ осу звезде и бла |
| рекла прса, ишао је он пред друговима и свирачима.{S} Код једне крчме зауставише се.</p> <p>— З |
| >— Доста, бре!{S} Доста!{S} Нећеш ваљда свих седам... продера се Диша на жену, која се на мужа |
| одина.</p> <p>Тетка Маца је међу женама свих редова уживала велико поверење и била радо примана |
| као мекани талас запљускивало га је са свих страна <pb n="22" /> и то му је долазило тако приј |
| оји часак у његовој глави скраси.{S} Од свих му се најподеснија чинила та, да некако кир-Дума и |
| јатно убацивање разноврсних артикала од свих <pb n="49" /> еснафа, које је сваке ноћи од некуда |
| ен!</p> <p>Како је ово казивање било од свих осталих најоблије и најпотпуније, то, за дан два, |
| ниже Кајабурме.{S} Тек онда вратише се свих троје ћутке и замишљено.</p> <p>— Где је то себи? |
| <p>Данас је њена кућа постала средиште свих комшијских жена, чије кћери беху већ стасале за уд |
| , да ће <pb n="93" /> постати предметом свих ћепенака у чаршији; његовим ће именом жене испират |
| ородички живот и домаћи праг чувао као „свјатаја свјатих“ од нечистих ногу непосвећених.</p> <p |
| живот и домаћи праг чувао као „свјатаја свјатих“ од нечистих ногу непосвећених.</p> <p>Јецање к |
| <quote> <l>„Зашт’ да прећутим ја овога свјета,</l> <l>Да моја млада овде труну љета,</l> <l>Ка |
| > <quote> <l>„Зашт да прећутим ја онога свјета,</l> <l>Да моја млада овде труну љета,</l> <l>Ка |
| у да идем.</p> <p>— Била ти, кира-Мана, свога пса везати, док беше овде, а ја да ти га хватам, |
| права имао, када је уочи <pb n="184" /> свога поласка призвао на само свога калфу, па између ос |
| н срачунавајући шта га све то кошта.{S} Свога будућег потомка задужио је са оних шест стотина г |
| омена онима, који би просјака, са прага свога дућана, сурово најурили.{S} И он се тога држао ка |
| потпуно сам, на сокаку, без игде икога свога.{S} Ма да од мајстор-Дише никада не виде ништа, ш |
| и.{S} Ова тетка Маца, није имала никога свога осем једног детета, Лепосаве, коме је тада могло |
| , колико је самохран и како нема никога свога, који би га срдачно прихватио и благим мелемом ра |
| а све то коме би се потужио, кад никога свога није имао и кад није могао никако напустити овога |
| очекује госте.{S} Диша није имао никога свога, те му је тетка Маца сада замењивала мајку или ба |
| као до сада!{S} Но он није имао никога свога; а тетка Маца, којој је предао Ламбрине хаљине, б |
| а једна тегоба, па тако и немају никога свога, који би им, на суђеноме часу, свећу додржао и па |
| естра.{S} Жао ми било, што немаш никога свога, а Диша те на неправди отерао, па сам рекла: нека |
| гне руке и да употреби све што може, да свога најдражег пријатеља, Ламбру, сачува од пушке Диши |
| и вратити.{S} Али то није било лепо, да свога мајстора, који ти је као један родитељ, тако оста |
| еме, није <pb n="15" /> ни помишљала да свога супруга ожалости.{S} А да је удаду за Србина, то |
| споведа зашта се радује, те, у место да свога шегрта помилује, приши му једну ћушку, да овај у |
| уком, сав доксат обузело.{S} Кад угледа свога мужа, отури канту и пуна радости стрча доле.</p> |
| е га еснаф од Нове Године да изабере за свога устабашу.</p> <p>— Е, али један је па један Диша, |
| ко је и био од свога детињства везан за свога мајстора, он га је од смрти Лепосавине толико омр |
| нике храма сего“, а еснаф га изабрао за свога устабашу.{S} Све што један честит, заслужан мајст |
| мумџију (онога чију је кћер испросио за свога унука топал-Стојан, па се завештао да неће венчат |
| авине смрти, ни после, Маца није видела свога зета толико расположена и разговорна као данас.{S |
| вљати.</p> <p>Кира-Мана је силно волела свога Ламбру, а имала је и ту добру страну, што се није |
| кира-Мана имала право, што је сумњичила свога мужа!{S} Цела чаршија знала је да један „старатељ |
| ме у јеку цветали, а и зато, да у очима свога шегрта јаче означи ону разлику, која између њих в |
| ру страну, што се није никоме жалила на свога мужа, па чак ни кир-Думи, своме венчаноме куму. — |
| лице, које се стиђаше да баци поглед на свога будућег домаћина.</p> <pb n="146" /> <p>— Је ли т |
| > <p>Место опроштајних суза успомени на свога кир-Бенџу она је одиграла чочек-аваси и смејући с |
| ој свиди, сад чисто није могла да позна свога супруга.{S} Он се није обазирао ни на њезине оштр |
| успели, да се отресу варварских особина свога племена и да се подражавањем и опхођењем у животу |
| ку милошту, и које је од првога сазнања свога само знало за груба извикивања и тешку руку свога |
| ро дао! — одговори Диша, а немаче се са свога места.</p> <p>— Еле, ви тако? — започе кир-Дума, |
| стегао обе песнице, али ипак не миче са свога места.</p> <p>Ламбре полети кафани, да се склони, |
| ? — викну усплахирено хаџија и скочи са свога дивана.</p> <p>— Убио се! — јаукну Мада.</p> <p>— |
| ао је велики добротвор цркве и устабаша свога еснафа.</p> <p>О Лепосави ни у сну није помишљао |
| ја погазила образ свога мужа, а он хлеб свога мајстора.</p> <p>И тада му је долазило, да не чек |
| се све, у једноме часу, измени.{S} Због свога поклона еснафу за трен ока постао је један од нај |
| кав слаткиш.</p> <p>А тетка Маца, поред свога видарског позива, била је и с друге стране међу б |
| апита га кир-Ламбре и подави ноге поред свога госта.</p> <p>— Педесет и четири.</p> <pb n="12" |
| о.{S} Ено је у соби, спрема се, да пред свога домаћина не изиђе постидна.</p> <p>Диши игра срце |
| ослове.{S} Свакога дана очекивала је од свога мужа макар какав глас; али кир-Ламбре као да је у |
| ма њиховим, тежак грех: издвајати се од свога соја и прилазити оној нацији, која је са таким пр |
| .</p> <p>Али Јанићије, много хитрији од свога мајстора, истрже му се из шака и излете на поље.< |
| говори Јанићије.</p> <p>Ако је и био од свога детињства везан за свога мајстора, он га је од см |
| га је за пет година шегртовања добио од свога мајстора) и, као врабац из шаке, шмурну на врата |
| те да последње дане живота проведе код свога синовца и снахе.{S} До душе, није му најпријатниј |
| та.</p> <p>Али кира-Анастасија, која је свога мужа добро познавала, није веровала у такву претп |
| еплаши.</p> <p>И то одушевљење имало је свога разлога не само у томе, што је њезин муж дошао ср |
| а радосно и без икакве стрепње дочекује свога супруга.</p> <p>Кира-Анастасија одреши бошчу, у к |
| !{S} Жене никада не казују праве узроке свога расположења, те тако ни нама не остаје друго, већ |
| шиљалац често пута на неколико дана пре свога писма стизао на адресовано место.{S} У службу „та |
| ј јединствени идеал, у који је унео срж свога живота, који га је из године у годину снажио и ос |
| како је кира-Анастасија погазила образ свога мужа, а он хлеб свога мајстора.</p> <p>И тада му |
| очима мајстор-Дишиним, није остала без свога утицаја на и онако пољуљано уверење његово.{S} У |
| пут потегао и толике жртве принео ради свога потомства, он диже руке од свега и тврдо одлучи, |
| тасија немаде куд, но да се покори жељи свога мужа.{S} Али пре него што је пристала, отишла је |
| о се о неоспорној савесности и тачности свога калфе, он је потапшао Јанићија по рамену и, кад с |
| ти мајстор-Дишиница и да се мора одрећи свога Јанићија.</p> <pb n="135" /> <p>То је толико забо |
| p>— И ко се може боље побринути о срећи свога детета него мати.{S} Ваљда ти боље знаш шта теби |
| ће једном на ново скућити кућу и стећи свога господара.</p> <pb n="24" /> <p>— А, чапкун бре, |
| ном речи, прави пријатељ који се у кући свога пријатеља, као у својој, налази.</p> <p>У неко до |
| евноме расположењу дочекао је и долазак свога мајстора. — Сунце зашло већ, а тамна румен, која |
| ека сећа, како је нечовечан био наспрам свога шегрта.{S} У потаји је тако осећао; али наравно б |
| и могло образложити ни верношћу наспрам свога газде чији је хлебац јео, ни страхом да ће га ког |
| и Анастасија и залупи вратима под носем свога супруга.</p> <p>А мајстор Диша, још збуњенији нег |
| , мало по мало, раскрстити са погрешком свога оца, који не беше те среће да се, као и он, ожени |
| и затвара врата од куће, која га је као свога рођенога примала, изиђе из собе на авлију.</p> <p |
| калфу, оба су шегрта ипак сматрали као свога старешину.{S} Мајстор Диша му је пред шегртима на |
| а није могла друкчије сматрати, већ као свога господара, коме је по закону <pb n="26" /> у свој |
| било, да је мајстор Диша прво саслушао свога шегрта, па тек онда да га дарује. — Но судбина је |
| о за храну, па је код њега остао све до свога повратка у Београд.</p> <p>Али даљина од Београда |
| тужен пошао кући, али, када је дошао до свога капиџика, изиђе му на очи кира-Мана са њезиним су |
| ика беше у залуд.{S} Хаџија је сахранио свога калфу.{S} И ако ни звона ни свештеници не опојаше |
| ="184" /> свога поласка призвао на само свога калфу, па између осталога подсетио га и на оне ус |
| храма сего“ постаће и велики добротвор свога народа.</p> <p>— Међер, имаш златну памет, тетка- |
| позове у собу.{S} Познавала је она адет свога мужа, да сву срџбу, коју је са сокака донео проти |
| онове, а испод очију прати сваки покрет свога мајстора.{S} Па и њему дошло мило, кад виде како |
| <p>Лепосава је тако безазлено гледала у свога мужа и тако му се предано одала, да хаџија, и ако |
| о насред дућана, па гледа разрогачено у свога газду.</p> <p>Мајстор Диша стоји према њему, пипа |
| ме оставио, а у исто време, да на прагу свога новога живота покаже својој вереници, како он ник |
| <p>Кир-Дума се искрено радовао наслеђу свога кума, па је почео у шали да гони кира-Анастасију |
| кир-Ламбре, који се затекао на издисају свога пријатеља Бенџе, те тако, у неку руку, постао при |
| ен, па, у први мах, подчинио се утицају свога кума и пријатеља; али већ после треће кафе, у кир |
| по све остале, о чему у првоме тренутку свога узбуђења није мислио.</p> <p>Анастасија је за кој |
| знало за груба извикивања и тешку руку свога мајстора.{S} Напротив, овога часа, када је угледа |
| лушна девојка неће никада погазити вољу свога родитеља.</p> <p>— И ко се може боље побринути о |
| изиђе на улицу и упути се право дућану свога мајстора.</p> <p>— Ако ме је и отерао, моје дреје |
| асија погледа искоса на темељиту фигуру свога мужа и на ново прште у смеј.{S} Сигурно је замишљ |
| рскост „оне девојчуре“, али ипак све се сводило на то, да је мајстор Диша прилика, каква се лак |
| одине једна комшиница Туркиња даде јој, свој запис, који је од неког дервиша добила, а који јој |
| ићије, <pb n="170" /> били те среће, да свој први пламен младићске љубави преобрате у „братинск |
| , тамо овамо, не оста им друге, него да свој историјски понос национални ипак умекшају.{S} Међу |
| и као човек од рачуна одлучио је, да за свој новац не купује другима „на веру“.</p> <p>— Нашао |
| пске чаршије, која се борила не само за свој опстанак пред моћном и умешном грчком чаршијом, не |
| етко који дан да кира-Мана није примила свој део „лечења“, али онај ђаво што јој се у душу увук |
| у, спази га Станко туфегџија и позва на свој ћепенак.</p> <p>— Ама, чули ти шта се оно јутрос д |
| није се обесио, није био у стању да на свој начин удеси живот без ичије помоћи; и најпосле, ни |
| пари.{S} Жена је како едно слушкиња на свој човек, а ти си њен господар. — Пари су твоје.</p> |
| з ћемера и да са нестрпљењем очекује на свој повратак кући.</p> <p>— Ова ме деца скупо коштају! |
| т, срце му заигра и сад већ заборави на свој положај и адет.</p> <p>Али, у томе часу од ове пог |
| трински, те он, хтео не хтео, обикну на свој нови положај и предаде се потпуно вољи ове девојке |
| пљем пробошће аждају и ослободиће пород свој!“</p> <p>Кад Маца доврши ово, диже се са седишта, |
| а на једног честитог грађанина, који је свој непорочни живот освештао још и хаџилуком, и чија ј |
| лео је да се освети Грцима и да подигне свој оронули морални углед у еснафу, па је <pb n="142" |
| руку корист; одужиће се Богу и задужиће свој еснаф захвалношћу; а после тога „ктитор и приложни |
| о је и шапутао час проклетство Ламбри и свој грчкој чаршији а сад опет псовку, што није боље от |
| вца, ту је и сада био потпуно прибран и свој господар; о свакој је аспри водио рачуна и са најв |
| мбре трепну мало очима и лагано поглади свој образ.</p> <p>— Та ли ти је брига? — запита тихо, |
| Грко-цинцари почели убрајати као у неки свој „културни трофеј“.</p> <p>Свуда, где год би му се |
| ије и кир-Ламбрину, сносила је стојички свој удовички бол и, као под неком магијском силом, што |
| ехом и свом силом прегнуо да утростручи свој капитал, те да се и у томе изједначи са кума-Думом |
| е мајстор Диша правдао и кумовим грехом свој грех блажио.{S} Но истину рећи, како је осећао пун |
| цркви, према митрополитовом столу, имао свој сто, могла се прогледати кроз прсте свака превара |
| квом ли је лакоћом руке опсецао мајстор свој посао, а са како тешком руком оштри дикиш калфин з |
| ћ није ни дућан ни трговачки посао, већ свој пријатељ и његова жена.{S} А, у то време, у Београ |
| та Јанићијева све га је више увлачила у свој чаробни круг, докле није у мутваку, где му је Лепо |
| одужега времена врати се мајстор Диша у свој дућан, зајапурен од наглога узбуђења.{S} Очи су му |
| равим хаосом од мисли и узбуђења, оде у свој дућан, и затвори се у собицу, да премишља што да п |
| ио, како ће боље бити, да што пре оде у свој Пожаревац и да више никада не помишља <pb n="57" / |
| рва љубав, први њезин осећај, који је у свој својој лепоти и бујности плануо и разбуктао се у њ |
| } Кира-Анастасија <pb n="54" /> удари у свој неуздржани смех, кад зачу шта јој муж захтева.</p> |
| пространа плећа одаваху силу младости у свој својој бујности, дође јој као некада, када се с њи |
| атке Бенџине, кир-Ламбре не би отишао у свој дућан, а да не наврати удовици, тек да види, не ос |
| та. — Тако је објашњавао он познаницима своја утанчана чуства и поштовање према светој земљи.</ |
| узеше га међу се, те Диша заборави и на своја разбијена врата и на оно што је шегрту спремао.</ |
| седе на миндерлук и тужно обори очи на своја колена.</p> <p>— Хоће, вели, да се врати, али так |
| их Грк пева.</p> <p>Али, чини ми се, та своја погрчена чувства никада боље и лепше није истицао |
| То су трагови од свете крви, а спустити своја грешна уста на то, целивати такву светињу чинило |
| ам; ти мораш да одслужиш <pb n="154" /> своје!{S} Мислиш ти, да сам те ја толико година хранио |
| , да је ко од њих лабав у служби или да своје прсте почешће завлачи у лонац где се ручак кувао, |
| ма да се пред својом савешћу оправда за своје ћутање.{S} Али то му не испадаше тако олако, јер |
| му и њихове жене; хоће да их почасти за своје наслеђе.</p> <p>Кира-Анастасија радо прихватила н |
| чежњу мајстор-Дишину, те се удаваху за своје момке и не слутећи колико туге и бола остављаху у |
| што је та жена и сада, као и пре, имала своје сигурне приходе.{S} Половина београдских жена и с |
| ир-Ламбре, те тако је она сама признала своје браколомство.</p> <p>Међутим, докле су се са њиме |
| е; она је по кући весело певала, радила своје послове, а ту бригу оставила је своме супругу.</p |
| посао!“</p> <p>С овим је власт учинила своје: објавила је нестанак Јанићијев, а остало је оста |
| ије могао ни замислити више, да му ваља своје обећање одржати.</p> <p>До овога догађаја Јанићиј |
| а по дреје, реци, тако не гледала очима своје дете!</p> <p>— Зашто, бре, газда-Дишо, зашто ме т |
| је снажно хаџи-Дишу, притискивао га на своје груди, опраштао се тако неколико пута и једва га |
| , овако... — И ту газда Диша погледа на своје темељито тело.</p> <p>— Ама, свет каже; комшије н |
| века тако без жене и без икакве наде на своје потомство, толико је исто колико и не живети.</p> |
| би ли заборавио и на своју тежину и на своје године, па чак и на то, да мушкоме не приличи ова |
| едра, да из кесе извади ситнине, али на своје велико запрепашћење опази, да му ни кесе ни новца |
| олико година, све докле се не свикну на своје удовиштво.{S} А већ после овај благи обичај поста |
| .{S} У једно време покуша, да стресе са своје душе овај притисак, размахну да ради, да се забор |
| ном, даде јој апове, да прогута, и, кад своје лекове наплати, оде из куће.</p> <p>Хаџи-Диша ода |
| које је мајстор Диша, као младожења, од своје стране, позвао на весеље.</p> <p>Сутра дан, по пр |
| да је она свему томе крива, одби га од своје рођене капије, и он пожури даље.{S} Пред ћор-Ахме |
| а свет.</p> <p>Диша је избегавао, да од своје стране даде каквог му драго објашњења, избегавао |
| рати час амо час тамо; навикао је да од своје газдарице чује вазда одлучан и заповедни тон, па |
| саву у дућан, да му донесе по штошта од своје софре као понуду.{S} Кир-Диша је ову нежну пажњу |
| е. — Требаше да сазна, шта ја тражим од своје домаћице.</p> <p>— Е, ако, ако — одговори Маца и |
| ндерлуку, као да је у својој кући и код своје жене, опет зато није мрзео своју газдарицу.{S} Он |
| а Ламбринога отишла у Скадар-махалу код своје пријатељице фудул-Стаменке (оне, ради које су се |
| о га је јуче на „гледању“ и прстену код своје испрошенице добио. — Иде ситно, у колико му то до |
| </p> <p>Али сви ти поклоници, поред све своје чежње <pb n="11" /> и толиких жртава, не имадоше |
| <p>Разуме се, да је Ламбре, покрај све своје чежње да се што пре састане са оном, ради које ће |
| о време лагано и на одушке развијала је своје погледе на данашњи свет, из далека му наговештава |
| есто, где је Спаситељ стојао или где је своје уморно свето тело одмарао; а пљунути на такво мес |
| али, кад на тај начин не мога да излије своје нерасположење, он пронађе други.{S} Престао је да |
| он нађе у послу, тек колико да сакрије своје узбуђење.</p> <p>Сад више није могло бити разгово |
| а мајстор-Дишу!</p> <p>Зурле су учиниле своје.{S} Од махале до махале и по чаршији пуче глас, д |
| је у овом изобиљу јела излила све обиље своје материнске туге за умрлом јединицом.</p> <p>После |
| ову тајну од туђег ока сачува; ради те своје особине, тетка Маца не само да је била радо виђен |
| није хтео ни да мисли више.{S} Извадиће своје калфенско писмо и отићи ће из ове проклете вароши |
| сти, и са тешким срцем дижу на обрамице своје судове и растају се од чесме, тек кад и сами увид |
| е изненадише, кад на миндерлуку опазише своје жене, како весело разговарају са кира-Анастасијом |
| га човека.{S} Износила му је примере из своје „праксе“, где се све лепо свршило; али ти примери |
| предузети, те да се пред светом опере и своје непријатеље изобличи, доводила га је у некакав чу |
| ако оцрњен и смешан, јави у свету, ради своје одбране, страшила га.{S} Кад би могао <pb n="38" |
| у је долазило, да не чека, но да погази своје обећање и, као веран слуга, исприча своме <pb n=" |
| ву своје жене и, разуме се, да на њојзи своје незадовољство излије.</p> <p>Са заваљеним фесом з |
| е била толико <pb n="136" /> одана вољи своје матере и толико је стрепила од њене љутине, да је |
| реба, а сад ће чудотворни памук учинити своје! — заврши хаџи-Диша своју причу.</p> <p>— Боже да |
| е као Бог!{S} И сам си се требао сетити своје вере, а не да од некрштених тражиш записе.</p> <p |
| а изглади тиме, што је од прве младости своје градио планове, како да се ороди с Грцима, те кад |
| је све жудније погледао у насмејане очи своје жене, очекујући да му оне прве објаве оно, чему ј |
| е од свега и тврдо одлучи, да не доврши своје поклоништво, да се, макар као ексик-хаџија врати, |
| ом, којом га је обедила да је саучасник своје газдарице и Ламбрин, и тада баш није могао ни зам |
| а он — Диша је пробао да отвори капиџик своје прошенице, па када није могао, он нареди Бику, да |
| опет онако...</p> <p>— Јест, нашла сам своје руке на сокаку, да их по томе гвожђу лупам.</p> < |
| p>Тако је мајстор Диша често објашњавао своје назоре кир-Ламбри и другим грчко-цинцарским комши |
| е то шаље, ствари привлачила у кућу као своје, а цвеће метала у чашу, где је мирисало, докле га |
| стор Диша је, од времена на време, слао своје „чираке“, да се нађу тетка-Маци у послу, а он је |
| мислио) <pb n="139" /> често заустављао своје погледе, баш му се свиђало.{S} И не би био с раск |
| он би се дохватио тога правца, окретао своје мисли на ту страну и са великим успехом долазио д |
| роја српских познаника, са којима је до своје женидбе какве такве везе одржавао.</p> <p>И кира- |
| , мислећи ваљда да није довољно изразио своје незадовољство, рече, како је храни за банбадава, |
| да је он спавао, мајстор-Диша је гостио своје званице.{S} Отишао је сам до кир-Ламбре, пољубили |
| којој се свети човек молио Богу и мучио своје тело шибањем, забадањем ножева у бутину и мишице, |
| </p> <p>— Неће; казао да сутра дођем по своје ствари, па да идем куд знам.</p> <p>— Слепац није |
| pb n="16" /> то, што га грчка чаршија у своје „трофеје“ убраја, он се трудио да удеси и ход она |
| а великим уважењем, црква га убројала у своје ктиторе „и приложнике храма сего“, а еснаф га иза |
| очисти.{S} На повратку, кад је завила у своје сокаче, срете се са Канчетом, која је опет са дру |
| остане и даље у служби онога, коме је у своје време образ очувао, а који му је сада, место да г |
| шапатом Лепосава и још више саже лице у своје плетиво.</p> <p>— Од кога те је срам?</p> <p>— Од |
| ећ; а кога судба једаред само дохвати у своје незграпне шаке и почне да га меси, тај се не отку |
| је увиђала то, па је и предузела кућу у своје руке толико, да хаџи-Диша није више знао ни шта с |
| о, да сав нагомилани јед окрене противу своје жене и, разуме се, да на њојзи своје незадовољств |
| и их он се мислима није утицао у дубину своје душе, него је страшљиво и готово са трепетом једн |
| у дућан.{S} То је осећао кроза сву буру своје душе; а то осећање, које му јасно показиваше њего |
| срамота са грчкога имена, коју је Диша, својим неразложним враћањем прстена, набацао.</p> <p>А |
| , где год би му се дало прилике, он је, својим примерним држањем, успевао да покаже, колико је |
| оно је постигао, и никад својом вољом, својим одрешитим радом но увек — случајно.{S} Ваљало је |
| шали није враћао ударце, када би га ова својим пуначким шакама пљеснула по снажним леђима.{S} Н |
| да се врати; али куд и коме?{S} Зар да својим очима гледа Лепосаву, како се опрема за његова м |
| — поче сада одважно кир-Ламбре, кад за својим леђима угледа читаву гомилу света.</p> <p>— Ела, |
| -Дишу.</p> <p>— Ниси имао милости према својим шегртима, сад нећу ни ја према теби.{S} Удрите!< |
| оси куда је њему драго, нека га ваља на својим таласима, као што речна брзица ваља врбову кладу |
| го да се преда судбини, па да га она на својим леђима изнесе.</p> <p>Но ни у удовичиној кући ни |
| ропуштао између прстију зрно по зрно на својим бројаницама.</p> <p>Дочек је био достојан једног |
| сплашили јато домаћих гушчића, који, са својим родитељима, под кутњом настрешницом чупкаше трав |
| а капиџик, да види иде ли већ хаџија са својим калфом.{S} Јанићије је обично увек пре мајстора |
| </p> <p>Од тога часа преста Јанићије са својим шалама.{S} Заћута се и нешто дубоко замисли, па |
| остима.</p> <p>Најзад се проводаџије са својим женама дигоше, да иду, а удовица их испрати до с |
| е у овим заклоњеним улицама сукобити са својим бившим пријатељом, стаде, разрогачи се на Ламбру |
| ст година није се мајстор Диша виђао са својим стрицем, нити је икада што о њему говорио.{S} Ка |
| Јер и бољи мајстор то би исто радио са својим шегртима.{S} Чак и родитељи, када су децу давали |
| о им и не би тешко, да одмах започну са својим предлогом.{S} Да ли је кира-Анастасији у опште г |
| благослов Божји оставља! — заврши Маца својим познатим лаганим али речитим разлагањем.</p> <p> |
| ега, а мајстор је имао толико права над својим <pb n="153" /> момцима, да без његове воље и доп |
| рис онога босиока, што га је некада под својим јастуком напипао.{S} Ноћ је била ведра и обасјан |
| а у плач и стала толико лелекати, да је својим лелеком цео комшилук жена сазвала.</p> <p>Нико н |
| слазила модра бареш-шамија, дотицао је својим крајем до самога струка.{S} Слика необично прима |
| крива.{S} Ње да не беше, да га она није својим понашањем намамила на онај загрљај и пољубац, ко |
| авом и трептањем срца очекивао, када ће својим очима угледати часни ексер, који ни цар Костадин |
| оји се гложе по београдским шанчевима и својим разногласним лавежом узнемирују тихи сан општинс |
| а сви су еснафи били у цркви заступљени својим барјаком, само папуџијски еснаф што га још није |
| чуда само прекрсти и поче се заклињати својим јединчетом, како је то лаж и ако се тако што из |
| бујица мисли и размишљања могла је тећи својим коритом.</p> <p>На горње питање кир-Ламбре трепн |
| имађаху ни капи крви са Термопила, ипак својим васпитањем беху толико успели, да се отресу варв |
| <p>Али ма да је кир-Диша био задовољан својим успехом и свом силом прегнуо да утростручи свој |
| а него на твоју.{S} Имао си бре дреје у својим рукама, па што јој рече, где си их сакрио?{S} Шт |
| ивља, унутарња борба почела опадати и у својим облицима почела се ограничавати, докле се није з |
| оме положају он је по каткада истицао у својим мислима, али кад год би покушао да га усвоји и с |
| стасија ни као удовица није баш ни међу својим Грцима и Цинцарима уживала најбољи глас.</p> <p> |
| тројкама, једрим и тако грлатим, да су својим терцетом, чим се промолише на свет, расплашили ј |
| ио.{S} Одрођеноме је теже сродити се са својима, него ли туђину сродити се са туђином.{S} Треба |
| је било као да се налази међу најближим својима.{S} Управо тако је он мислио, ма да није никада |
| дара, коме је по закону <pb n="26" /> у својину припадала и противу чега се није смела ни бунит |
| ма људи и не застајкујући пред дућанима својих познаника и не бришући онај зној што му је капао |
| зговора претресала обично домаћа питања својих ближњих, почело је по мало већ да се <pb n="132" |
| не зна ни како да се брани у махали од својих сународника, ни како да изведе ствар, те да се б |
| седоше оба кума, а како су већ били од својих жена предусретнути као прводаџије, тако им и не |
| ив?{S} Увек да жалиш, што си откидао од својих и жениних уста!</p> <p>Пред тако снажним разлози |
| сетно главу и немо се загледа у врхове својих јеменија.{S} Кућа затворена, Ламбре био ту, ње в |
| е постепено примио све навике и погледе својих мајстора, па није ни чудо, што је, мало по мало, |
| нежним изразом лица пратити расположење својих гостију.</p> <p>А кир-Ламбре само извија час грч |
| су кира-Думиница и Ламбриница, у пратњи својих мужева и младожење, који се враћао својој напушт |
| када ће кир-Ламбре, са још неколицином својих пријатеља, бацити око на мајстор-Дишу, њему је м |
| када би успео да докаже, тешко да би до својих новаца дошао.{S} Турске власти би хаџи-Зосима ба |
| ори, поче му пребацивати зашто се туђио својих и није отварао очи, када се хтео женити.</p> <p> |
| ломио и у нерешљивости својој вртео око својих мисли као вртешка на једноме месту, кира-Анастас |
| /p> <p>Пред њим стајаше девојчица около својих тринаест година, витка, у шареним шалварицама, о |
| своме будућем породу, исправи погрешку својих родитеља.</p> <p>И тај јединствени идеал, у који |
| тапао.</p> <p>А ону националну погрешку својих родитеља трудио се, да изглади тиме, што је од п |
| е, колико је културно одмакао од многих својих врсника.{S} У цркви је увек хватао грчку страну, |
| о како мајстор Диша неправедно џангриза својој жени.{S} Разуме се, да је он био увек на Лепосав |
| пи под грло; неодољива одвратност према својој жени, па чак и мржња, као да је она свему томе к |
| губио је грчке пријатеље, а да се враћа својој нацији на то није ни мислио.{S} Одрођеноме је те |
| ичему крив, разиђоше се, а Јанићије оде својој кући.</p> <p>Овај пуки случај, коме се Јанићије |
| да на прагу свога новога живота покаже својој вереници, како он никоме у својој кући не допушт |
| не, где вели, да тај „памјатник“ подиже својој „честитој“ жени, у нади, да ће се тиме спасти љу |
| и татом, који наизменце доношаху хране својој дечици.</p> <p>— Берићет под кровом! — рече хаџи |
| стајало снажно и несаломљено; враћао се својој љубави према неверној жени.{S} Шта више, њему се |
| ио! — одговори Станко и поче се смејати својој досетци.</p> <p>Мајстор Диша скочи са ћепенка и |
| окле се он овако ломио и у нерешљивости својој вртео око својих мисли као вртешка на једноме ме |
| ће и сав тетка-Мацин надзор подвргнути својој потајној контроли.{S} Одважити се на толики пут |
| убав, први њезин осећај, који је у свој својој лепоти и бујности плануо и разбуктао се у њезину |
| рана плећа одаваху силу младости у свој својој бујности, дође јој као некада, када се с њиме, б |
| улици се хаџи-Зосим присети да о некој својој ствари запита нешто светога човека, па замоли ха |
| стид; изиђе му на очи Лепосава у целој својој појави и он се, сад први пут, пред том сликом сн |
| о би био онакав исти грех према будућој својој деци, као што беше грех његових родитеља према њ |
| и! — одговори Ламбре весело и даде знак својој домаћици, да пред госта донесе распаљене наргиле |
| више није био способан ни да премишља о својој несрећи.{S} Малаксао, под притиском безбројних м |
| је чинио све, да до краја увери себе о својој братској љубави, и што год му је тетка Маца наре |
| } На свакоме кораку стицао је уверење о својој немоћи.{S} Ништа, ама баш ништа, на шта се одлуч |
| допушта, да што противу његове воље и о својој глави ради.</p> <p>Ухватио је Бика за ухо, продр |
| ојих мужева и младожење, који се враћао својој напуштеној вереници као блудни син из Библије св |
| далеко одмакао, завио за сокак и отишао својој кући.</p> <p>— Грех је; ама зар је то било поште |
| за ухо једнога шегрта, па онда оде брзо својој кући поздрављајући весело комшије по ћепенцима.< |
| па за тим кући, да узме што је наменио својој невести.</p> <p>Кад се вратио, тетка Маца га је |
| кир-Дума пристао, он би се ипак вратио својој вереници; јер оно, што већ једаред очима омили, |
| А баш и када би тако радио, он сам, по својој повученој и срамежљивој нарави, не би имао те см |
| ђу два огња међу које је стављен, да по својој вољи изабере у који ће скочити.{S} И сам Бог зна |
| његову немоћ, да са собом располаже по својој вољи, беше једна кап више зејтина на већ онако р |
| оме свету ходиш, а овамо би да радиш по својој лудој памети.</p> <p>— Боже, мајка, шта ти је? — |
| осуђе, чисто се забезекну, кад угледа у својој авлији ове две куме.{S} Није знала како да се по |
| лико ли је само суза у потаји пролила у својој кући, када би јој која пакосна пријатељица навра |
| овек?</p> <p>Маца га је дочекала сама у својој соби.{S} Лепосаву је опазио у авлији, али, када |
| о долази, ретко које јутро да не нађе у својој авлији убачену по коју главу шећера или трубу пл |
| и хрче на туђем миндерлуку, као да је у својој кући и код своје жене, опет зато није мрзео свој |
| арима чује.{S} Међутим, тетка Маца је у својој дугој пракси видела и такве ствари, од којих би |
| посави задрхта рука, коју је Јанићије у својој држао; она отвори очи, погледа Јанићија и осмехн |
| окаже својој вереници, како он никоме у својој кући не допушта, да што противу његове воље и о |
| S} Јако се плашио смрти, па још смрти у својој кући.{S} И тај страх, што ће у своме дому видети |
| <p>И Бог зна шта би још старац казао у својој срдњи, да се не умеша хаџи-Зосим.</p> <p>— Полак |
| љ који се у кући свога пријатеља, као у својој, налази.</p> <p>У неко доба ноћи, када се кира-Д |
| жао је по читав сат њезину врелу руку у својој руци и са запетом пажњом ослушкивао сваки њезин |
| нићијем морали су отићи, да пољубе руку својој мајсторици.{S} Лепосава је дочекала „чираке“ као |
| го, ако им је само у моћи, и да помогну својој ближњој, да ову тајну од туђег ока сачува; ради |
| емогућно, као што је сада немогућно, да својом шаком запуши целом Београду уста или да забрани |
| огледима.{S} Колико је патио од туге за својом женом, толико је омрзао на сав грчко-цинцарски р |
| черања реч, сад га је много више мамила својом грозотом.{S} Није се плашио смрти, али једно му |
| мислима му искрсну упоредо кир-Диша са својом широком шаком, од које су му уши тако често брид |
| од младеначкога стида није могао ићи са својом кумом кроз чаршију, а глава није „калуп“, те да |
| не, што је мајстор Диша одоцнио тако са својом женидбом.{S} Могао је узети коју му драго Српкињ |
| се није надао, оно је постигао, и никад својом вољом, својим одрешитим радом но увек — случајно |
| рт и старао се свим начинима да се пред својом савешћу оправда за своје ћутање.{S} Али то му не |
| сиока, онај, што га је некада нашао под својом главом и који је као најдраже благо до данас чув |
| које не признаје никакве рачуне и које својом ватром сагорева најубедљивије разлоге мозга, раз |
| жељу, виде он данас остварену, опет не својом вољом и одлучношћу него — случајно.</p> <p>Право |
| на звеком дахирета, све га више мамљаше својом меком, страсном мелодијом, пуном неке неодољиве |
| ва.</p> <p>— Од тога! — одговори Диша и својом руком јој обеси о врат чудотворну хамајлију.</p> |
| дужи како је започела, дохвати маказе и својом руком одсече гајтан, о коме је висио чудотворни |
| е може бити.{S} А да би се пред Дишом и својом савести оправдала, увек је износила оне најцрње |
| љена у оно кандилце, што је пуцкарало и својом слабачком светлошћу преливало преко црне иконе у |
| допуштења није момак могао располагати својом службом.</p> <p>Зароњена лица у шаке седео је јо |
| , као да му је цео мајстор Диша са свом својом пространом ширином сео на душу, па јој не да дах |
| перација освести је, а хећим, задовољан својом вештином, намаза рану зејтином, даде јој апове, |
| што је на цркву пљунути.{S} Грех је што својом грешном ногом и газим по овој светињи, али друкч |
| љубљење, које циганска ћеманета праћаху својом аријом.</p> <pb n="221" /> <p>Она двојица уђоше |
| еће ли га угледати, те да га исплати по својски.{S} Лутао је по сокацима, онако беспослен завир |
| том широких и пуначких плећа.{S} И ето, своју, од самога себе прикривену жељу, виде он данас ос |
| /p> <p>— Нећу да те пустим; грех чиниш, своју рођену децу убијаш.{S} Хоћу да попустим, што види |
| а очима.{S} И да му не беше зазорно, да своју испрошеницу пољуби пре времена, Диша би чак и то |
| џија, који сматрају за свету дужност да своју ноћну службу ревносно одспавају.</p> <p>— Ножем н |
| о збунио, шта да каже и како да оправда своју наглост.</p> <p>А осем тога, ова посета имала је |
| ују шта му је.{S} А када им Диша исказа своју несрећу, како му је кеса украдена, они, да не би |
| лницу и успешно крчмио анасонлију, а на своју праву домаћицу и радњу, која је већ у велико поче |
| осавом утврдио колико је немоћан, да на своју руку живи.</p> <p>Када је оно отишао, тврдо наума |
| </p> <p>Била је увек одмерена, горда на своју вештину, и када је о чему причала, то је увек так |
| да се премеће, скаче и шкљоца зубима на своју мајку.</p> <p>— Ко са некрштенима спреже, тога бл |
| ћинових права пренео је мајстор Диша на своју пуницу, дао јој је пуну власт надзора, како над к |
| сијаним гвожђем, него продужи лечење на своју руку.</p> <p>Хаџија на ново клону духом; више ниј |
| тва и, Бог зна, не би ли заборавио и на своју тежину и на своје године, па чак и на то, да мушк |
| песковитој и зрелој Јорданској земљи на своју удобну кућу код Чукур-чешме, са широком настрешни |
| <p>И тако, оба кума, задовољни свак на своју руку, дигоше се у чаршију, те да уз пут мало боље |
| у грађанству и своме еснафу постигао на своју радост и на големи јед кир-Думин, који је још јед |
| и пијан као земља, и чим је натрапао на своју жену, која је скочила из постеље, да му отвори, п |
| памук учинити своје! — заврши хаџи-Диша своју причу.</p> <p>— Боже дај!{S} И време му је, да и |
| је у ово доба најмање света, стиже пред своју кућу.</p> <p>Али кад пружи руку, да ухвати кваку |
| о оба шегрта у собицу и одело турио под своју душему<ref target="#SRP19061_N4" />.{S} Али при и |
| ко је нестало кир-Ламбре, а и да искаже своју сумњу противу Дише, који је ономад јавно казао да |
| ога пустињака и светога ексера, који је своју чудотворну моћ предао и ономе памуку, у коме је л |
| посавин покрет, која у томе часу извуче своју из његове руке и брзо устаде, да јој мајка не би |
| х унучића, чинило јој се, као да види и своју Лепосаву.</p> <p>Али овога вечера Маца је била уз |
| у кућу! — рече Маца и пуна срца пољуби своју ћер.</p> <p>Тетка Маца за кратко време изађе из с |
| туга, жеља да самога себе кињи, да жали своју несрећну младост и да на њезине очи вене, не би л |
| разуме, како тај момак тако брзо измени своју ведру нарав, и ма да му ни на крај памети не пада |
| и врати.{S} Кир-Думи не смеде да повери своју замисао, јер је слутила, да би је он од тога одвр |
| јстор Диша мислио, да не може преболети своју домаћу несрећу; мислио је, да од срамоте неће сме |
| још мање да ће ма чиме другим ублажити своју судбину.{S} Она му не одговори ни речи, него га п |
| ћање, оде до тетка-Маце, те јој саопшти своју намеру и потражи савета од ње.</p> <p>— Бог с тоб |
| жећи на меканој трави, ко одупрвши се о своју обрамицу, по цео сат жагоре, расправљају о каквој |
| ио; а осем тога, он је и иначе уважавао своју пуницу и зато, што је та жена и сада, као и пре, |
| ирише, а после да то носи у недрима као своју хамајлију.</p> <p>— И то ће јој помоћи?</p> <p>— |
| ићије; он ће ти кућу и радњу чувати као своју“, а Диша јој вели: „Јесте!“ — Немој, болан, тако! |
| за оно девојче?{S} Мацу ја уважавам као своју сестру; она ми се нашла у болести... она...</p> < |
| и код своје жене, опет зато није мрзео своју газдарицу.{S} Она га никад није грдила; а то је м |
| , Јанићије му је већ једаред засведочио своју оданост, и он је потпуно права имао, када је уочи |
| ради које је, баш тих дана, газда Митар своју жену избио.</p> <p>Од прилике слично томе пролета |
| , да је многи од хаџија после, кад се у своју отаџбину вратио, понео такву кутију, и у цркви, н |
| чаршије, Ламбре је, као уништен, ушао у своју кућу.{S} Кад га је кира-Мана угледала бледа и збу |
| во расположење њезине душе протумачио у своју корист.{S} Овако му она изгледаше као санта леда |
| а онога гнезда и погледавши радознало у своју жену.</p> <pb n="206" /> <p>— Што ме запиткујеш ј |
| а, који се баш тога и плашио, устукну у своју собу, затвори се и не изиђе из ње, све докле се н |
| зира, а доцније га узе Господар Милош у своју службу, да носи поверљива писма из Београда у Цар |
| отворио пут потомству, удвостручио сву своју снагу око тековине, толико је и на даље остао рав |
| , што свети ексер лежи у њему.{S} Снагу своју чудотворну он је дао и овоме памуку, ама само за |
| акве милости.{S} Из дана у дан за сваку своју погрешку, што би је као дете учинио, или за сваки |
| тежак, као да му је цео мајстор Диша са свом својом пространом ширином сео на душу, па јој не д |
| кир-Диша био задовољан својим успехом и свом силом прегнуо да утростручи свој капитал, те да се |
| чежње и бола у срцу носио, поче да кипи свом жестином.{S} Он се обазре око себе, погледа тамо о |
| лила на свога мужа, па чак ни кир-Думи, своме венчаноме куму. — Али што није језик открио, то о |
| о било неприлично да он, један мајстор, своме шегрту исповеда зашта се радује, те, у место да с |
| ве што треба да каже један строги газда своме калфици.{S} Јанићије сними фес, пољуби мајстора, |
| ве што сам до сада спечалила и сачувала своме детету (и ту тетка Маца показа руком на образ).{S |
| /> положају треба сад да се нађе према своме газди, а у каквоме према газдарици.</p> <p>А када |
| у осталом, није чинио он из мржње према своме шегрту, већ из виших педагошких принципа, који су |
| опомене на мало већу пристојност према своме мајстору, али у исто време њу је обузимало неко д |
| рзели.</p> <p>— Море, да је он човек на своме месту, зар би се клонио наших девојака па тражио |
| ућану.{S} Јанићије Бик седео је опет на своме месту и радио посао, као да се ништа није догодил |
| одне до мрака да седи подавитих ногу на своме ћепенку а да се не макне, сада се није могао у ду |
| оје обећање и, као веран слуга, исприча своме <pb n="71" /> газди све и каквога је пријатеља им |
| а се по појасу и све хоће нешто да каже своме шегрту, али, кад расклопи уста, грло му се стегне |
| а своје послове, а ту бригу оставила је своме супругу.</p> <p>Диша постаде све нестрпељивији и |
| е у чаршији сазна за неверство, које је своме присноме пријатељу учинио.{S} Како ли ће само про |
| еној вереници као блудни син из Библије своме оцу, ушли свечано у кућу лепе удовице, што је ове |
| алфу, са богатим интересом врати првоме своме шегрту, који му под руку дође.</p> <p>Кад се овак |
| а може постићи, то је он у грађанству и своме еснафу постигао на своју радост и на големи јед к |
| олико шамара напоклањао колико можда ни своме псу удараца није дао, и који га сада ни крива ни |
| јој све то у очи, а још теже остати при своме, кад се она заплаче и стане га братимити, да је н |
| — одговори Анастасија и утаче се у очи своме мужу тако дрско и изазивачки, да се овај чисто за |
| ма похвалама, што је тако честит и одан своме мајстору; а Диша му, шта више, посаветова, нека с |
| чу, од које је кључ држала тетка Маца о своме врату.{S} Кад је хаџија прегледао све рачуне и ув |
| ме гледа?</p> <p>Ово тачно размишљање о своме положају он је по каткада истицао у својим мислим |
| вих хаџија, његових земљака, задржаше о своме трошку, да им буде на руци, као људима јоште несв |
| тражи узрока, ипак је чешће размишљао о своме калфи, који му је у свему био десна рука.</p> <p> |
| еш и покажеш свету, како је неваљалство своме пријатељу учинио.</p> <p>Но и ту мисао потисну др |
| ледње средство, те да осигура потомство своме имену.{S} Да ће младина скинути са кира-Анастасиј |
| за чаршију.{S} Када је мајстор Диша, по своме већ утврђеноме обичају, пошао тетка-Маци на кафу, |
| тка Маца и застаде, да мало одахне и по своме обичају сачека, докле се не стиша бујица наврелих |
| м потомцима класичне нације, те тако, у своме будућем породу, исправи погрешку својих родитеља. |
| овоме догађају, седео је мајстор Диша у своме дућану сам.{S} Јанићија је отправио у град, да од |
| </p> <p>Мајстор Диши заигра срце, кад у своме дућану угледа два тако уважена госта, и још више, |
| то је мајстор Диша и сам имао прилике у своме животу да о таквим стварима чује.{S} Међутим, тет |
| о би кир-Диша, нарочито онда, када се у своме дућану усами и погледа, како му удвостручена радњ |
| у својој кући.{S} И тај страх, што ће у своме дому видети мртваца, задржа га, те, место да одма |
| , али опет хлеб; јер газда-Диша, који у своме веку никоме у очи није смео рећи ни ружне речи а |
| Section" /> <p>Лепосава се умела наћи у своме новоме положају.{S} Као права газдарица опходила |
| јекну.{S} А кир-Диша, који никада још у своме веку није запевао световне песме нити западао у с |
| х жена чији живот беше посвећен у свему своме мужу, кући и деци, ако их је Бог дао.{S} И та осо |
| {S} Срби, познаници Дишини, држе страну своме Србину и бране га, а Грци, пуни једа, што се њихо |
| о те неће скупо коштати, а и еснафу ћеш своме подићи углед у цркви.</p> <p>Овај савет дошао је |
| гроша.</p> <p>Мајстор-Дишу ова огромна свота ни мало не збуни.{S} Оно, што је најглавније било |
| за градских бедема, он се врати натраг, сврати прво у Дишин дућан, да обиђе момке, колико да ви |
| ј кући, она се враћала из казначејства, свратила узгред у цркву, купила свећицу од једне паре и |
| и чеше се за врат.</p> <p>— А, ту ли те сврби, магаре! — подвикну Диша, коме оваква „интимна“ п |
| века, чији су се идеали стопили у једну сврху, да се ороди са племенитим потомцима класичне нац |
| у и „као сестра“ саветовала, да што пре свршава сватове, докле му невеста није „отишла у буџак“ |
| драго, тек обе куме прихватише ово као свршену ствар и, пре него ли што су њихови мужеви успел |
| <hi>ГЛАВА ДРУГА</hi> </head> <p>Тако се сврши <hi>први део</hi> ове тужне домаће историје човек |
| ала се нада све.{S} Догодило се ма шта, свршило се ма како, она треба или да умре, или да буде |
| мере из своје „праксе“, где се све лепо свршило; али ти примери беху тако ретки, да је хаџија т |
| се могао похвалити, да је онолико посла свршио колико би обично, шале ради, за један дан посврш |
| кви звона не пропоје).</p> <p>Прстен се свршио, поп је испитао младенце и сада се журило, да се |
| ц и да у страху очекује, како ће се све свршити.</p> <p>Лепосава је тако безазлено гледала у св |
| куда; ићи се мора, а како ће се све ово свршити о томе није ни мислио.{S} А и како би могао раз |
| наде, да ће се ова ствар ипак на добро свршити, он пожури тетка-Маци.{S} Тетка Маца му је била |
| опу, а од туда, преко баштенскога зида, сву ову „литију“ посматрала која од комшиница.</p> <p>Н |
| ле по челу, показивале су, у томе часу, сву душевну борбу његову.</p> <p>— Јазук, кир-Диса, јаз |
| ћије се осећао у необичном расположењу; сву је ноћ осећао мирис онога босиока, што га је некада |
| S} Познавала је она адет свога мужа, да сву срџбу, коју је са сокака донео против кога му драго |
| И тако хаџи-Диши не оста друго, него да сву ноћ уздише, куне и проклиње, што се на толики пут о |
| пак оном једином осећању, које је кроза сву срџбу и гневно расположење остајало снажно и несало |
| вратити у дућан.{S} То је осећао кроза сву буру своје душе; а то осећање, које му јасно покази |
| се чинило, да би сад у стању био да је сву у комадиће растрза, само да му на очи изиђе.</p> <p |
| када готовим новцем платио, и у које је сву наду полагао, букнуше у пламен.</p> <p>— Добро је, |
| м бројао дане, догоди се оно, што му је сву сладост ишчекивања горчином залило.</p> <p>У истоме |
| с њоме тако: пљунуо би на онај дукат и сву би ногама изгазио.</p> <p>— Или ћу је убити или ћу |
| p>Премишљајући, управо осећајући у себи сву ову навалу мисли, ишао је Јанићије ногу пред ногу к |
| у грлу стезало, да је морала употребити сву присебност, само да не бризне у плач.</p> <p>Јанићи |
| еговала она три сирочета, па, прибравши сву пажњу око куће и деце, често није имала кад, да се |
| давао је ствари а зачуђено је посматрао сву ову веселост, а нарочито Лепосаву са оним накитом, |
| {S} А он, тако исто усплахирен, изгубио сву моћ мишљења, блене у кира-Анастасију питајућим погл |
| а је отворио пут потомству, удвостручио сву своју снагу око тековине, толико је и на даље остао |
| одговори Јанићије. — Могао бих је тако сву ноћ носити, па да и не осетим.</p> <p>— Лудо! — вик |
| и да је најсрећнији, дође нешто, што му сву срећу наопако окрене.{S} И то баш онда, када му се |
| има, и где год би започео да се правда, свуда су га дочекивали сумњивим осмехом или тако чиме, |
| оји год би дућан дошла, да штогод купи, свуда би добијала на поклон по које шећерлеме или други |
| одмигивања.{S} Једном речи, о њој ће се свуда говорити таман онако, како се говори о фудул-Стам |
| хе, пријатељу, па ти кријеш, а овамо се свуда по чаршији зна да ћеш да узмеш Лепосаву.{S} Ама ш |
| е са тетка-Мацом око болеснице и трчати свуда, куд га је слала ради помоћи.</p> <p>Али сва вида |
| на узглавља, по који пут (као што је то свуда онда био обичај доброга тона) узригну, у знак да |
| о у неки свој „културни трофеј“.</p> <p>Свуда, где год би му се дало прилике, он је, својим при |
| х је кир-Ламбре, ваљда због силне жеге, свукао и на под бацио.</p> <p>Таман све то покупио и по |
| фудул-Стаменка и, држећи <pb n="140" /> се једнако капиџика, трешаше му под нос песницу са прам |
| пак, кроза све то расположење, Лепосава се чешће пута усред ове вреве међу пријатељицама осећал |
| а је ова новост изненадила.{S} Лепосава се дубоко замисли и за све време вечере остала је тако |
| рхта, кад опази да су сами.{S} Лепосава се збуни, али је та забуна брзо пређе, узе јеменије и с |
| у башту и поче је обносити.{S} Лепосава се у залуд смејала, праћакала, ударала га обема песница |
| нићије у мутваку туца кафу.{S} Лепосава се прикраде, па, кад јој се није надао, лупи га обема ш |
| ева пецкања, удари у смех, а и Лепосава се зацени од смеха представљајући, како би то изгледало |
| estone unit="subSection" /> <p>Лепосава се умела наћи у своме новоме положају.{S} Као права газ |
| сам хтео... али тако...</p> <p>Лепосава се нагло окрете њему и погледа га.{S} Он се збуни и не |
| ачу како звекнуше леђа.</p> <p>Лепосава се засмеја, седе поред мајке, загрли је и стаде се плаз |
| ши, од тога ћеш родити.</p> <p>Лепосава се стидљиво снеби.</p> <p>— Помириши; шта чекаш? — рече |
| ли, истрошена од толикога напора, једва се кроз собу и по авлији вукла.{S} Цео тај дан, и сутра |
| згледао му је чисто као претучен; једва се вукао и стењао, а са лица сливале се крупне грашке з |
| ир-Ламбре!</p> <p>— Кали-мера! — одазва се домаћин — Орсе, изволите кир-Дума, орсе! — и услужно |
| но.</p> <p>— Ево ме, мајсторе! — одазва се Јанићије и утрча у собу.{S} Али кад угледа како је м |
| е, кир-Дишо, сад је све добро! — одазва се на овај уздах тетка-Маца.</p> <p>— Јаох, тетка-Мацо! |
| ?{S} Што сабајле толико вичеш? — одазва се Маца и изађе на доксат.</p> <p>— Дошао Јанићије!{S} |
| опуштених руку уза сама врата и снебива се, да ближе приступи.{S} Мајстор Диша је са пуно чежње |
| и нопта!</p> <p>— Кали нопта! — одазива се Диша са капиџика, и, задовољан за све, леже у душеке |
| а то, да је мајстор Диша прилика, каква се лако не налази, и да једна честита и послушна девојк |
| лико заветовао?</p> <p>— Бог хоће да га се ми, као једни верни христијани, сећамо, да му се кла |
| ицама у левој руци.{S} Знао је он, чега се ова посета тицала, па се већ потпуно збунио, шта да |
| кира-Думиница?{S} А ко би то знао, чега се ради она радовала!{S} Жене никада не казују праве уз |
| о, опојно, што га је заносило а од чега се није могао отети, обузе га свега и Бог зна не би ли |
| " /> у својину припадала и противу чега се није смела ни бунити ни протестовати.{S} Те су успом |
| ени!{S} У успомени, као кроза сан, кога се једва опомињемо, таласају се ваше спокојне сени у ду |
| турског хећима, једног старца, за кога се онда говорило да односи болести као руком.</p> <p>Хе |
| е она ни мало плашила кир-Дише, за кога се удала по туђој вољи и, само толико, колико да покриј |
| новога живота, да је тај човек, за кога се удаје, налетео на њену удовичку идилу као изненадна |
| ан пустињак, прави богоугодник, за кога се зна, да никада ништа не једе <pb n="192" /> него пиј |
| давде, што даље од онога места, са кога се јасно оцртаваше београдско обзорје са кубастим џамиј |
| .</p> <p>Она мржња на Ламбру, због кога се о сватовима онако рђаво провео, дохватила га сада, п |
| подлегао ономе тешкоме осећању, од кога се ни после толико недеља не мога отрести.</p> <p>Једне |
| а? — пита Диша гласом клонулим, из кога се јасно видело, да га је сва моћ оставила а наместо то |
| стога османлука самоме доксату, из кога се одмах у собу улазило.</p> <p>На собњем прагу опази и |
| је кир-Дума не мичући од зида крај кога се срозао.</p> <p>Али људи, као људи, ступише са Јанићи |
| ример да је округао као гоч (бубањ), да се не зна где је шири, да ли у леђима или у појасу, да |
| емена на време, слао своје „чираке“, да се нађу тетка-Маци у послу, а он је седео у радњи по це |
| трука.{S} Слика необично примамљива, да се Јанићије једва уздржао, да не понови оно што је пре |
| p>Јецање кира-Анастасије опомену га, да се не сме оклевати и да му ваља ма шта предузети, те да |
| кусурати.</p> <p>— На полицију њега, да се протера од куда је дошао — одговори кир-Дума.{S} И Л |
| сти, пре него ли што сам не погледа, да се с ким на улици не сукоби.</p> <p>Анастасија је одмах |
| жио се тако пажљиво и спреман вазда, да се у згодном часу сагне, како би га прелетео калуп, ако |
| ко тресе.</p> <p>— Е ли искате вода, да се повратите?</p> <p>— Отрова, кучко, отрова! — стење м |
| д и кад вам је шегрт подметнуо леђа, да се попнете?</p> <p>— То није истина! — узвикну мајстор |
| р Диша је у залуд очекивао Јанићија, да се врати; њега не би ни од куда.{S} Послао је два „чира |
| а кад не беше топлог сунчевог зрака, да се на њему сунча, добра му је била и хладна месечина.</ |
| ће ми веровати, кад будем казивала, да се моје дете није од мене мицало?{S} Знаш ли шта лају п |
| , али је и она неко време остављала, да се ствар сама собом развија, и без сумње чекала згодан |
| ла.{S} Није шале, толико се препала, да се не обеси ради ње. — Ох!{S} Ох!{S} Баш је добар!{S} Б |
| н безусловно веровао, беше наменила, да се баш Анастасијом Бенџином ожени, а Бенџа опет није мо |
| је после била овде, плакала и пошла, да се дави, а ја сам се онда сажалио, па сам јој дао дреје |
| олико у њему остао.{S} Потајна жеља, да се врати кући, да се још једном, макар и крвнички, погл |
| жељи, да се ништа о овоме не дозна, да се кира-Анастасија са Дишом измири, а он као и до сада |
| рије и јаче песницом лупати у врата, да се од удара тресла.</p> <p>Али из куће ни живе душе.</p |
| о куће и деце, често није имала кад, да се подаје материнскоме болу.{S} Деца јој у неколико зам |
| {S} На позив суда да дође у Београд, да се суди, она је из Галца одговорила, да јој Диша ништа |
| Мацина створила јој је толики углед, да се њезин глас могао у многим кућама сматрати као глас м |
| дње, он би га тако издеветао за све, да се до века сећа, како је нечовечан био наспрам свога ше |
| отпуно разбистри од забуне, застаде, да се обазре где је.{S} Пред њиме је треперило широко Дуна |
| </p> <p>— Збогом, пријатељи! — Деде, да се пољубимо! — чу се Јанићијев глас и пред крчмом наста |
| а, па онда тетка-Мацу у руку, и оде, да се измије.</p> <p>И све то што се дешавало око њега и с |
| амбрине, или, боље рећи, одложио је, да се на њих врати као на последње средство, ако не успе д |
| окојника и његове удовице, журио је, да се што пре чаршија умири.{S} И тако, сви разлози били с |
| о му драго, тек све ово ускорило је, да се овај разговор поведе баш сада, тако рећи пре него ли |
| миру, него тражише на ново прилике, да се расправе.</p> <p>И овога часа Јанићије већ беше одме |
| после овога није му се дало прилике, да се са Лепосавом на само састане.{S} Навлаш је врло чест |
| а, а за тим поседише још неко време, да се нахвале доброте и вредноће будуће кира-Дишинице, па |
| о је да прође време, да залечи ране, да се разабере и обазре око себе; јер сви ови Срби, комшиј |
| е и тако ударише у пијанку и певање, да се чак и њему — кафеџији — учинило много, те је престао |
| /> уваженој кући, наста такво стање, да се већ и у комшилуку почело о томе расправљати.</p> <p> |
| то за што?{S} Само за једно сећање, да се и на њега, ма и под старост, насмешила срећа и ту му |
| га човек не би познао.{S} Разуме се, да се Лепосава одупрла и таквим жељама, да тка платно како |
| е у мутвак.{S} Сад њих двоје осташе, да се споразумеју и утаначе дан прстена и сватова.{S} Кућа |
| е дала Анастасији један разлог више, да се одупре кир-Дишином наваљивању. — Кад не може по хрис |
| А када га већ и срце и разум гонише, да се осврне на тако убедљиве разлоге кир-Думине, њему дођ |
| не би сумња на њих пала, пристадоше, да се над сваким <pb n="200" /> од њих изврши преметачина, |
| , да ћути.{S} Ово беше једини излаз, да се сачувају од срамоте, која их је у чаршији чекала.</p |
| уше овај притисак, размахну да ради, да се заборави; једаред покуша и да запева, — али му се ко |
| своме мужу тако дрско и изазивачки, да се овај чисто забезекнуо пред тим изразом.</p> <p>— Сра |
| ганиш?{S} Јесам ли ја Френк, шта ли, да се бацаш блатом на мене?</p> <p>И Бог зна шта би још ст |
| чно јаве; они су чезнули, очекивали, да се сама кира-Анастасија досети, а ова опет редовно је р |
| а своја колена.</p> <p>— Хоће, вели, да се врати, али тако... продужи Маца и на половини речи з |
| војим васпитањем беху толико успели, да се отресу варварских особина свога племена и да се подр |
| а управљали целим весељем, наредили, да се софре поставе у башти под оним густим дрвећем, које |
| су замерали, па су га дуго и гонили, да се ожени, али он тога не учини, можда и зато, што му су |
| и би најбоље одговарао његовој жељи, да се ништа о овоме не дозна, да се кира-Анастасија са Диш |
| лучним изразом Јанићијевим и у жељи, да се виком спасе од нападача.</p> <p>Неколико пролазника |
| места.</p> <p>Ламбре полети кафани, да се склони, али из кафане истрча кафеџија и запречи улаз |
| би још старац казао у својој срдњи, да се не умеша хаџи-Зосим.</p> <p>— Полако!{S} Добри људи |
| ерујемо кира-Маниној потајној сумњи, да се и кира-Думиница помало плашила, да она „ватра“ не оп |
| се Диша <pb n="164" /> — Мислиш ти, да се са мном можеш спрдати!{S} А знаш ли, море, да те ни |
| не би знали, могли би још помислити, да се за овим загонетним стиховима прикрива какав злочин; |
| се обрадовао, када му Маца саопшти, да се Јанићије вратио, али се ипак трудио, да то задовољст |
| .{S} Потајна жеља, да се врати кући, да се још једном, макар и крвнички, погледа с њоме и да је |
| о, па ето ти радње!{S} Тамо, у кући, да се нађеш тетка-Маци на помоћи и четворе очи да отвориш |
| она пронађе.{S} Прво је отишао Маци, да се посаветује.</p> <p>— Бог и душа, побегао! — рече Мац |
| нио, а како је био самохран, одлучи, да се досели у Београд, те да последње дане живота проведе |
| метну прст на уста и даде знак Диши, да се не миче. — Стари пустињак био је сед као овца, дуге |
| о и отићи ће из ове проклете вароши, да се никад више у њу не врати.</p> <p>— Отићи ћу, али ћу |
| када га она угледа, штуче у мутвак, да се с њиме не сретне.{S} То га је већ коснуло као ружан |
| у и на прстима отрчала чак у мутвак, да се <pb n="99" /> ма у каквоме послу нађе, ако би случај |
| то десити и у коме часу. — Да речем, да се кајао, што је обећао Анастасији да ће ћутати, то за |
| ислио? — прошапута и одмахну главом, да се отресе од такве помисли.{S} Али ова новост тако је и |
| ди, даће Бог!“ и махнуо би им руком, да се удале; а тек трећи, кад наврати, био би задржан са р |
| ога скока, који беше тако неспретан, да се задувани Ламбре умало не спотаче.</p> <p>— Шта то би |
| огама земља мигољи и за цело би пао, да се у томе часу не ослони леђима о стабло једне дафине.< |
| ићи међу људе.{S} А та сама помисао, да се сад, овако оцрњен и смешан, јави у свету, ради своје |
| очи јој крвнички севнуше на помисао, да се ма са којом од њих разрачуна.</p> <p>— Она, која те |
| о била је, да је мајстор Диша дошао, да се разрачуна с њим, и он сав претрну, скочи насред собе |
| /p> <p>Таман све то покупио и пошао, да се неопажено извуче из собе, када се у тај час указа на |
| учи, да не доврши своје поклоништво, да се, макар као ексик-хаџија врати, па макар никада и не |
| јој је Спаситељ ходио и чуда творио, да се није усуђивао ни да пљуне на ту земљу.</p> <p>— Овуд |
| што се толико заслепио, те допустио, да се један Србин <pb n="35" /> увлачи у њихово друштво.{S |
| Ето, каже:{S} Да се врати, ама тако, да се пољубиш са кир-Ламбром, да Јанићија отераш, а кир-Ла |
| радњи мајстор-Дишиној ишло је тако, да се није ни опажало, да већ од толико недеља нема господ |
| е тек онда окретао српски, али тако, да се очито опажало, како с тешком муком изговара поједине |
| отвори, поче је тући и гњавити тако, да се једва искобељала из његових шака и побегла.</p> <p>— |
| иде да му је жена забраздила далеко, да се ђаво увукао у њезину душу, те окрете да гони из жени |
| дна мисао није била кадра ни толико, да се за који часак у његовој глави скраси.{S} Од свих му |
| ог зна докле би ово ломљење трајало, да се сутра дан не догоди нешто, што је Јанићијевој одлуци |
| .</p> <p>Тетка Маца је застала мало, да се поздрави са једном комшијницом, која је заустави на |
| грабио даље.{S} Срамота га је било, да се умеша у ту гомилу, јер му се чинило, да ће му сваки |
| ене тиче, то му је већ познато било, да се овде може човек погађати до миле воље.{S} Ономад је |
| е испитао младенце и сада се журило, да се све што је потребно за сватове спреми.{S} У Мациној |
| припремао, што му је било потребно, да се у сватовима покаже као <pb n="31" /> достојан зет на |
| кир-Ламбру, ипак није било пријатно, да се у њеној кући догоди какав шкандал, <pb n="105" /> те |
| а што мене питаш?{S} Зар је то лепо, да се у туђа посла мешам!</p> <p>— Тетка-Мацо, ти си поште |
| ку са Витаваре, да види свети ексер, да се и њему помоли и да приложи коју аспру за зидање једн |
| ле до махале и по чаршији пуче глас, да се кира-Атанасија удаје.{S} Грчка чаршија је %честитпла |
| од ћитајке, који није дошао у цркву, да се помоли за покој душе кир-Бенџине и, колико је могућн |
| ?“ питам ја. — „Ти, ето сви причају, да се мајстор Диша пео на твоја леђа.“</p> <p>И ту Јанићиј |
| атељи су посећивали будућега хаџију, да се с њиме виде и разговоре, а многи и да га замоле, да |
| сава нарочито застаде и позва мајку, да се не задржава толико.</p> <milestone unit="subSection" |
| тора, послао је шегрта и наредио му, да се у мутваку нађе и да остане тамо, све докле кир-Ламбр |
| ако <pb n="177" /> одлучно подвикну, да се мајстор-Диши тај моменат учини врло сличан са оним, |
| га сажаљевале; неки га и саветоваху, да се врати у Јерусалим, те да код власти оптужи хаџи-Зоси |
| им?! — зајаука хаџи-Диша и у страху, да се то баш овога часа не догоди, побеже у дубину баште.< |
| су се идеали стопили у једну сврху, да се ороди са племенитим потомцима класичне нације, те та |
| да јој оне помогну и утичу на Дишу, да се махне дервишких записа, обе, као из једнога грла, са |
| с преко жеравице.{S} Да оде у Галац, да се растави од Анастасије, па, кад се врати, да је никак |
| им ћепенцима.</p> <p>— Тако те хоћу: да се ожениш, ја; а не да затварамо капиџике, кад прођеш! |
| ла га.{S} Кад би могао <pb n="38" /> да се некуд далеко уклони, или кад би имао какву враџбину, |
| а дана да обоје липшете од глади!{S} Да се удаш за дериште, које не може за десет година на сел |
| чигледна, суд му је и то досудио.{S} Да се ствар што пре оконча, томе је и сама кира-Анастасија |
| живот зависи.</p> <p>— Ето, каже:{S} Да се врати, ама тако, да се пољубиш са кир-Ламбром, да Ја |
| .</p> <p>— Шта то би, кир-Ламбре?{S} Да се нисте убили? — чисто врисну фудул-Стаменка неким љуб |
| алац? — зачуди се Јанићије.</p> <p>— Да се склонис и поарну послу да најдес.{S} А ја искам да с |
| амљен; изгубио је грчке пријатеље, а да се враћа својој нацији на то није ни мислио.{S} Одрођен |
| ије могао ни десет дана да издржи, а да се не врати у овај „црни“ Београд, где му је било све т |
| ди подавитих ногу на своме ћепенку а да се не макне, сада се није могао у дућану ни „черег“ сах |
| ма, то је истина.{S} Време је, треба да се оженим; али ко је мислио на то?</p> <p>Те ноћи превр |
| како је са овом женом прошао, треба да се зна, јер стоји у јакој вези са оним што је после бил |
| онда, када јој је казао, како треба да се њих двоје о младини у башти појаве.{S} Она се дубоко |
| реба мајстор Диша.{S} Ако њему треба да се жени, ено му кира-Мане; и тако је њезин муж одбегао |
| то допушташе његова облина, избегава да се са познатима састане, од стида, да му на улици не че |
| о Јанићије гледа у страну и избегава да се сусретне са њезиним очима.</p> <p>— Смилуј се!</p> < |
| ћај, бре!{S} Напротив, ти имаш права да се ценкаш, па ако им је скупо, не купуј; али, ово је са |
| S} А за љубав тога малог задовољства да се враћа и излаже новим трошковима, то није хтео.</p> < |
| Хаџи-Диша иначе није ни умео никада да се толико расположи или ма чиме одушеви, што би га из г |
| >— Доста!{S} Ево вам бакшиша; а сада да се вратите онима, тамо.{S} Ама немојте глуво, него да с |
| се свиђало.{S} И не би био с раскида да се њоме ожени.{S} Оно, у шта је био сигуран, то је, да |
| почело опет да се затеже, а антерија да се у свима димензијама као и пређе распиње.{S} Шта више |
| овештавала како му није била прилика да се жени удовицом па још једном Цинцарком.{S} А погдегде |
| забраздио. „Кад му сама дуса не иска да се врне, ја га не могу врнем“.</p> <p>Сад, када се суср |
| Маца, која је од некога доба почела да се плаши од могућне напасти, поче да се вајка, како сад |
| кући очекивао се свакога дана.{S} Ма да се са Јанићијем онако измирила и ствари Ламбрине од тет |
| ишин шегрт и старао се свим начинима да се пред својом савешћу оправда за своје ћутање.{S} Али |
| е, не, ти немаш те паре.</p> <p>— Па да се погодимо! — одговори мајстор Диша, који добро опази |
| ?{S} Наша кост, наше месо!{S} Кој па да се брине у ова чаршија за едно грцко удовица?</p> <p>— |
| , истргло из руку и почело као лопта да се премеће, скаче и шкљоца зубима на своју мајку.</p> < |
| а она сама пронађе пута и начина шта да се ради.</p> <p>— Па ти и не чујеш све о чему свет за т |
| прошапута. — И он долазио... сад шта да се чини?</p> <p>Мислио је испрекидано и тупо гледао у о |
| лек, џанум; него да разговарамо шта да се ради!{S} Може бити кир-Диша да ће се покаје и помири |
| им, запуштеним гробовима, не допушта да се приближите гробу, коме не долази више нико; јер сви |
| елико се веровало да ће мајстор Диша да се ожени Лепосавом Мацином.{S} А тако се најзад и морал |
| ога четворица држаху за руке, покуша да се отме; па, кад осети да му је то немогућно, пљуну у л |
| обоје се збунише.{S} Јанићије покуша да се покаже весео, а она опет поче да га пита о нечем, шт |
| оче му пркосити.</p> <p>Јанићије жив да се изеде; није пристао да напусти дућан, па да је појур |
| енк, бре!</p> <p>Јанићије немаде кад да се објашњава више, већ штуче међу сватове.</p> <p>А ко |
| аво <pb n="74" /> положају треба сад да се нађе према своме газди, а у каквоме према газдарици. |
| ну срцу, да је занесе, опије, па сад да се тако насилно у један мах угаси!</p> <milestone unit= |
| од себе. — Уједе ме, пцето; шта сад да се ради?.</p> <p>Анастасија је стајала насред собе, па |
| и, како Јанићије није био толико луд да се обеси.</p> <p>Једнога јутра устала Лепосава, по обич |
| ла је, проклињала%, га што је наведе да се за Дишу удаје, што јој упропасти младост.{S} А како |
| ом Дишу изневери кураж.{S} Кад хтеде да се попне на доксат, одакле се ишло у Лепосавину ложницу |
| — одговори Маца забринуто — сад може да се догоди све, и зло и добро.</p> <p>— Како: зло? — зап |
| зад Маца, кад виде, како она не може да се од суза поврати.</p> <p>— Ето, шта... одговори Лепос |
| се вуче над земљом и никако не може да се подигне и разбистри.</p> <p>Анастасија га је сузама |
| о и он, бечи очи, али никако не може да се разабере, где је и шта се то око њега догађа. <pb n= |
| иваљ човек — Србин је, бре; што може да се чека од један диваљ народ? — забринуто се питао, и с |
| ја не беше.{S} Овога пута престао је да се са њоме прегони; до младине има још девет дана, а то |
| ао да је у дело приведе.{S} Желео је да се освети Грцима и да подигне свој оронули морални угле |
| сницу доведе к свести.{S} Наредио је да се добро угреју у ватри једне машице, па, када се ове г |
| Иди твоме Ламбри!</p> <p>— Е, ако је да се иде из кућа — одговори Анастасија тако прибрано и та |
| ка за њу; он је погрешио; требало је да се тобом ожени, па да га Бог види!</p> <p>Тетка Маца, к |
| них жена које оклевају.{S} Ваљало је да се одмах сазна, да је Лепосава испрошена и обележена, п |
| .{S} Почео је да промишља, почело је да се буди у њему нешто озбиљно, натуштено, које му, из не |
| !{S} Ево, не желим јој зла и лепо је да се измирите; ама да сам ја што ти...{S} Бога ми... отег |
| латим, да ћути.{S} Дај ми само дреје да се обучем.</p> <p>— Однео... све... и дреје.. и... јеца |
| > <p>— Јер... јер... заусти Јанићије да се потпуно изјасни, али у тај пар уђе тетка-Маца у мутв |
| да ту седи, докле год не буде време да се ћепенци затварају.</p> <p>Још од кир-Дишиних сватова |
| оче је потанко испитивати.{S} Дабоме да се и она ишчуђавала на дрскост „оне девојчуре“, али ипа |
| да је Ламбре, покрај све своје чежње да се што пре састане са оном, ради које ће жртвовати све, |
| овај у мало што не испусти обе ћупе да се разбију.</p> <p>— Што се бијеш, газда? — зацвили деч |
| вишну збуњеност и страх и трудећи се да се колико толико прибере.</p> <p>— Јанићије, оди часком |
| оји пут дубоко уздахну.{S} Видело се да се са самим собом бори.</p> <p>— Да продам, а ко зна у |
| би ли га умилостивила и ражалила, те да се кући врати.{S} Кир-Думи не смеде да повери своју зам |
| 00" /> од њих изврши преметачина, те да се види, ко је крађу извршио.{S} Сад хаџи-Диша зађе од |
| и што чешће у дану тркне до куће, те да се кира-Анастасији нађе, ако јој што затреба.</p> <pb n |
| сао, да му ваља ма што предузети, те да се пред светом опере и своје непријатеље изобличи, дово |
| егнуо да утростручи свој капитал, те да се и у томе изједначи са кума-Думом, ипак је један, до |
| родника, ни како да изведе ствар, те да се брука заглади.</p> <p>Мајстор Диша се затворио у ону |
| , да баш он узме кира-Анастасију, те да се тако опере она срамота са грчкога имена, коју је Диш |
| , или кад би имао какву враџбину, те да се учини невидљивим, кад кроз чаршију пролази, то би му |
| Дишинога.</p> <p>— Молићемо, немојте да се љутите; ама то није лепо од једно...</p> <p>— На пољ |
| ком свога оца, који не беше те среће да се, као и он, ожени Гркињом.</p> <p>Но човек једно мисл |
| за то ли плачеш, лудо?{S} Камо среће да се тако и догоди; а она што прича, то јој је криво, зав |
| ао је.{S} Видео је, да испосник хоће да се погађа, а што се цене тиче, то му је већ познато бил |
| да се плаши од могућне напасти, поче да се вајка, како сада нема више онако снажних људи, као ш |
| су чисто преобразише.{S} Ламбре поче да се отима и пишти од промуклости; а и кир-Диша, кога чет |
| страна, те, поред осталога, утврдише да се младенци одмах по венчању уселе у кућу.</p> <milesto |
| ји јавили, њему се подсекоше ноге, и да се у томе часу не придржа за довратак у дућану, за цело |
| ши не оста друге, него да још чека и да се — нада.{S} Али подгрејана нада не греје.{S} Надао се |
| бира све утиске вечерашњега весеља и да се за тим са једним осмејком на руменим уснама слатко у |
| у варварских особина свога племена и да се подражавањем и опхођењем у животу јако приближе пото |
| и да може постати мајстор-Дишиница и да се мора одрећи свога Јанићија.</p> <pb n="135" /> <p>То |
| државаше, да бар једну кафу попије и да се мало примири.</p> <p>Обузела га ватра, дрхтавица, а |
| 215" /> чанком жеравице опере руке и да се за покој душе чиме заложи.{S} Совра је била пуна; Ма |
| о да се упозна са снахом, па после и да се сасвим настани.</p> <p>Али кир-Диша и његова жена пр |
| Осврте се по дућану, пође да седне и да се прихвати „дикиша“ с којим је опсецао сахтијан за јем |
| после те казне, опет остане у кући и да се искрено покаје за учињено неверство.{S} Тако у чарши |
| ећ беше спреман, да оде у полицију и да се пожали, како је нестало кир-Ламбре, а и да искаже св |
| рукама повојница, те да виде децу и да се увере о чуду, које учини једна хамајлија.{S} Лепосав |
| ко говорила.{S} Не бих марила, баш и да се обесиш.</p> <pb n="157" /> <p>— И хоћу то!... оте му |
| мао више нигде излаза.{S} Требало би да се врати; али куд и коме?{S} Зар да својим очима гледа |
| на нову улогу.{S} Заветовао се себи да се никада не жени, и колико год му се дало да се покаже |
| олови спопадну.</p> <p>Јанићије види да се нешто страшно десило, па се чисто смрзао, држи прсте |
| и толиких жртава, не имадоше куражи да се лично јаве; они су чезнули, очекивали, да се сама ки |
| осава још збуњена и не знајући да ли да се свему овоме смеје или заплаче, груну Јанићија, баш к |
| ог тога! — Ја те лепо питах: може ли да се расквари свадба пре ђердека; а ти мени шамар за врат |
| иша и дође мутваку.</p> <p>— Може ли да се поквари свадба?</p> <p>— Како да се поквари, чапкуне |
| и бос протрчи кроз чаршију, него ли да се у оваком оделу међу људе јави.{S} Антерија је била т |
| него ли што су њихови мужеви успели да се појаве у ћор-Ахметовој кафани на Зереку, већ су отиш |
| ана и њему не остаде друго, него или да се врати мајстору или да изврши што је наумио.{S} На пр |
| е, да га рђави људи не опљачкају или да се једним непромишљеним кораком не сурва у провале, па |
| иши се смрче пред очима, кад помисли да се и његова жеља може остварити тек после десет година. |
| о је наумио.{S} На прво није хтео ни да се осврне, а на другом му се баш врло озбиљно задржала |
| не.</p> <p>Остати без жене и пустити да се цео свет исмева његовом судбином, то је двострука шт |
| е ништа!{S} Ох, Боже, само му не дај да се обеси!</p> <p>Тако је шапутала у себи, докле не одол |
| кући и меси посластице.{S} Мило јој да се пред гостима похвали поклоном, а још милије, што ће, |
| пилава пушило.</p> <p>— Море, немој да се срамиш!{S} Ниси ти код туђина, није тетка Маца ни Ци |
| тако презриво.</p> <p>— Мори, немој да се нећкаш; право је да ти ја поклоним, сестра сам ти, б |
| рза из куће, оде мало до дућана, тек да се узгред по њему обазре, па за тим кући, да узме што ј |
| е, брине се за мене.</p> <p>— Па тек да се одмориш мало.{S} Жалим те, што ти ни дан ни ноћ није |
| оарну послу да најдес.{S} А ја искам да се састанем сас мога кир-Ламбре, па сама како една зенс |
| иша, у надежди ревној,</l> <l>Со тим да се спасе љуте гриже,</l> <l>Совјест што му притискала з |
| ан; али мајстор Диша не може вас дан да се отресе оног двоструког утиска, што га је те ноћи осе |
| имао и каква му је жена.{S} И таман да се на таквој одлуци задржи, а у мислима му искрсну упор |
| ума измири Анастасију са Дишом, а он да се привремено, ради куповине еспапа, уклони у Галац или |
| на Лепосавиној страни.{S} Није могао да се уплеће, па је пред мајстором ћутао; али, кад је био |
| као о слави.{S} Хаџи-Диша није могао да се наприча чуда и лепоте, што их је видео у светим мест |
| до пре неки дан, он опет није могао да се потпуно отресе жаоке, која је већ пецнула заљубљено |
| а! — учини Дума и занија главом, као да се чуди, како и тих седам дана прођоше.</p> <p>— Сирома |
| ет на своме месту и радио посао, као да се ништа није догодило.</p> <p>Међутим, код кир-Думе би |
| осматрала облачење кир-Ламбрино, као да се ње то ништа не тиче.</p> <p>Међутим, Јанићије је са |
| и тетка Маца лагано и разложито, као да се ту о некој незнатној ситници говори.</p> <p>— Ама Ја |
| тње, спавала тако мирно и дубоко као да се између ње и супруга није ништа десило.</p> <p>Сутра |
| хладовитим орахом, њему је било као да се налази међу најближим својима.{S} Управо тако је он |
| и вратиш!</p> <p>Јанићије није чекао да се пролазници искупе, шчепа из мутвака обраницу и истрч |
| За Лепосаву није бринуо, јер је знао да се она налази под двоструком пажњом, Мацином и Јанићије |
| /p> <p>— Мори, који те је ђаво терао да се удајеш за онај пањ? — Псетиште је оно! — Тврдица, по |
| арактерисала, он је ипак сада осећао да се из свега овога може исплести нешто страшно и по њега |
| са тим гласом и пође у Београд, прво да се упозна са снахом, па после и да се сасвим настани.</ |
| ријатељ, то му не остаде друге, него да се пода небројеним уздасима и да почешће таре шаком чел |
| ко, није му остало ништа друго, него да се преда судбини, па да га она на својим леђима изнесе. |
| о си немаш родитељи, ми смо ту; него да се зенис, ама да узмес зенско от наше сорта, — грцко!</ |
| ало другога пута, <pb n="39" /> него да се састане са мајстор-Дишом и да од њега самога чује, р |
| После недеље дана хаџи-Диша је успео да се прибере.{S} Одмахнуо је руком и рекао: „Бог да је пр |
| ичним питањима, и где год би започео да се правда, свуда су га дочекивали сумњивим осмехом или |
| иси бир; ама, што Бог није заповедио да се једе, оно је погано.{S} И жаба је погана — и Френки |
| дио их је на ћепенак и одмах наредио да се џезва пристави, што је, у осталом, чинио он само пре |
| и <pb n="102" /> и нађе начина, како да се из овог неприличнога и несноснога положаја извуче.</ |
| ом; мучио се на стотину начина, како да се сачува од срамоте, али ниједна мисао није била кадра |
| младости своје градио планове, како да се ороди с Грцима, те кад он није био срећан, а оно да |
| далек пут, поче да је саветује, како да се влада, како да води кућу и да ни на сокак без мајке |
| да се поквари свадба?</p> <p>— Како да се поквари, чапкуне, бре?</p> <p>— Па тако, пре ђердека |
| ији ове две куме.{S} Није знала како да се понаша: да ли да им прими Бога или да утекне у собу |
| о, на љубави и муштеријама, ама како да се оженим удовицом, која у поноћ стоји на капиџику као |
| беду на врат, па сада не зна ни како да се брани у махали од својих сународника, ни како да изв |
| ="66" /> смео подићи; није знао како да се у овоме часу понаша.</p> <p>— Аман! — зајеца она, ка |
| а кад се будеш враћала дома, никако да се не обазреш за собом, а све до куће да говориш: „Здра |
| чину.</p> <p>Али мајстор Диша никако да се поврати од првог изненађења.{S} Хтео је да одговори, |
| аху, стојала је не могући још никако да се разабере, шта је све то у овоме часу било.</p> <p>Ле |
| ћава све, али, разуме се, тек колико да се не замери званицама; иначе, мисли, да чапкуна пропус |
| ада не жени, и колико год му се дало да се покаже као прави брат, он је то чинио са пуно пожртв |
| представљајући, како би то изгледало да се Диша оженио њезином мајком.</p> <p>— Како бре, седеп |
| свет, осети колико би јој тешко било да се растане од овога младића, са којим се као девојчица |
| ли је кира-Анастасији у опште годило да се уда за кир-Дишу или не, то је тешко одредити; јер ба |
| шило.{S} У један мах њему се учинило да се таваница са балванима срушила на његово теме и пригн |
| који до овога часа чињаше све, само да се одбрани од тешке слутње, од једном се зали сузама и |
| — пита Диша, а очију не подиже, само да се не сусретне са оним погледом, што се упиљио у њега.< |
| муку мучио и све јој обећавао, само да се стиша.</p> <p>— На поље! на поље!{S} Искам да умрем, |
| ар Милош не би од мене сачувао, само да се ниси вратио.{S} Па, деде, пробај још једаред; земљу |
| ајући на коју би страну умакао, само да се спасе од толиких девојачких очију.</p> <p>— Е, па че |
| одина, па још бити неожењен, не само да се сматрало као велико чудо, него и као велики грех.{S} |
| у томе нехотично успео.{S} И не само да се осветио кир-Думи, него му је та освета донела 4000 г |
| учерању рају, како сада тежи не само да се ослободи свега што је подсећало на некадање робовање |
| а, те кира-Анастасија немаде куд, но да се покори жељи свога мужа.{S} Али пре него што је прист |
| нако уз посао, запева гласно и јасно да се по целоме дућану хорило.</p> <pb n="32" /> <p>Јутро |
| то га она више гледаше.</p> <p>— Што да се љутим, кад ниси хтео?! — одговори Лепосава, али тако |
| е на плетећим иглама.</p> <p>— А што да се стидиш?{S} Видиш, како се не стиде ове Божје тичице! |
| ама себе: зашто да уради тако, зашто да се пред свима обрука!</p> <p>— Иде! — рече у себи, кад |
| Јаох!{S} Ја је морам убити!{S} Зашто да се прода?{S} Куда ћу сада?{S} Коме? — јецао је, кад се |
| лук, кад не сум ништо крив?{S} Зашто да се криво закунете? — викао је за њим очајно кир-Дума на |
| естрпељивији бивао.{S} Баш је чезнуо да се на ново окући, да стече домаћицу, која ће му унети у |
| као на ново рођен; лице почело опет да се затеже, а антерија да се у свима димензијама као и п |
| S} Није му дакле остајало друге, већ да се преда слепо случају, нека га носи куда је њему драго |
| војих ближњих, почело је по мало већ да се <pb n="132" /> води брига и о женидби устабашиној.{S |
| ла, да хаџија, и ако осећаше потребу да се на њу извиче, што га је бацила на толики трошак, кад |
| сте, зете; од дервишкога записа могу да се роде деца.{S} Ама ти и не знаш, шта је све овде дерв |
| плење, све у један мах, не дадоше му да се на једноме месту скраси.{S} Он отури посао, одмахну |
| ек после ове пакосне напомене почињу да се развијају незгодне досетке на рачун мајстор-Дише, ки |
| ажем да никад више не долази... хоћу да се кајем... у цркву ћу да идем, велику воштаницу да пал |
| грти у дућану, видеће.</p> <p>— Хоћу да се давим...{S} Леле...{S} Јанићије!</p> <p>— Ама шта ће |
| > <p>— Па што ће ти?{S} За кога имаш да се китиш?{S} Докле се ја не вратим, не треба ти, а када |
| шиница?</p> <p>— Па ти!{S} Зар нећеш да се удаш за мајстор Дишу?</p> <p>Лепосави се окрете улиц |
| а изговора ради чега не би могла још да се уда.</p> <p>Па онда, баш када би и на све ове разлог |
| јој бујности, дође јој као некада, када се с њиме, било на чешми или у махали, буд за што покав |
| објасни.{S} Тек једно што је сада, када се почео свестити, осећао, био је стид од самог себе, ш |
| дахнуо би кир-Диша, нарочито онда, када се у своме дућану усами и погледа, како му удвостручена |
| пласнуће сада као надувена бешика, када се иглом боцне.</p> <p>Остати без жене и пустити да се |
| пише са Јанићијем у објашњење, па, када се уверише да није ничему крив, разиђоше се, а Јанићије |
| о угреју у ватри једне машице, па, када се ове готово усијаше, он превуче њима дуж Лепосавине к |
| ја га не могу врнем“.</p> <p>Сад, када се сусрете са Јанићијем, њој севну изненадна мисао.</p> |
| о, да се неопажено извуче из собе, када се у тај час указа на прагу кира-Анастасија са џезвом к |
| мије испаде од некуда кир-Диша, и, када се један према другоме нађоше, стадоше као укопани.{S} |
| два „чирачета“, да га траже, али, када се ови вратише и јавише, да га нигде нема, он одмахну г |
| , налази.</p> <p>У неко доба ноћи, када се кира-Думиници почеше очи крпити, припалише гости фењ |
| е туђио својих и није отварао очи, када се хтео женити.</p> <p>— Море, теби је бар лако; мушко |
| је тако тврдо, да није ни осетио, када се Јанићије привуче и лагано покупи ћурче, антерију и ч |
| оре, до сада? — запита га мајстор, када се он једва вукући ноге, врати у дућан.</p> <p>— Однео |
| инарета не огласи вечерњу молитву, када се и последњи гости из куће удалише.</p> <p>— Е, па как |
| које осећамо увек према грешнику, када се искрено каје.{S} Али сад, када је већ то обећање дао |
| рлија.</p> <p>Баш у томе тренутку, када се мајстор Диша налазио на врхунцу радости и узбуђења, |
| Он се, као и увек, <pb n="212" /> када се над његовом главом надвијала зла судба, потпуно спле |
| ти је икада што о њему говорио.{S} Када се женио, није нарочито хтео да га позове у сватове; чи |
| погледа, да их ко не ослушкује, а када се увери, да никога нема, приклопи их, седе према зету |
| ле се ја не вратим, не треба ти, а када се будем вратио, иде ли то, да једна хаџијница меће дук |
| уре, која је на сав мах беснела; а када се море утишало и хаџија укрцао у лађу, предстојало му |
| ати, као да га неко вија.</p> <p>А када се потпуно разбистри од забуне, застаде, да се обазре г |
| је дрмусао за оба рамена.</p> <p>А када се кира-Мана истрже и сва изубијана побеже, он се прући |
| е вукло кроз душу, као тешка магла када се вуче над земљом и никако не може да се подигне и раз |
| а-Мана се обазре на све стране, па када се увери да их нико не гледа, приступи му ближе.</p> <p |
| извири још једном кроз капиџик, те када се увери да на улици нема никога с киме се не би радо с |
| тицама, а Јанићије, кад оста сам и када се од прве поразе освести, дубоко уздахну, клону главом |
| Ламбре га испратио до обале, и тек када се каик одби низ воду и изгуби иза градских бедема, он |
| ем прагу дубоко се замисли.</p> <p>Када се тетка Маца вратила, затекла је ћерку у мутваку како |
| на своме ћепенку а да се не макне, сада се није могао у дућану ни „черег“ сахата на једноме мес |
| ="204" /> овамо чезнеш за децом, а сада се ту стидиш и снебиваш.</p> <p>Лепосава дотаче носом к |
| свршио, поп је испитао младенце и сада се журило, да се све што је потребно за сватове спреми. |
| ама да деце а мени унучиће.{S} Па ваљда се смиловала мајчица, те је три пута угледах, па као св |
| ади појава мајстор-Дишина.</p> <p>Ваљда се Дишин шегрт не би толико забленуо ни пред голом турс |
| сунцу, на западни поруб, тамо, од куда се уздизаху вита минарета одблескујући под руменим јута |
| Јанићије није знао ни шта ради ни куда се креће.{S} То беху дани тешких душевних мука, које су |
| b n="160" /> И да ми је знати само куда се степао! — љутио се често код тетка-Маце.</p> <p>— Мо |
| би, буди Бог с нама!? — учини и од чуда се прекрсти.</p> <p>— Шта је?... запита Диша, кога овак |
| ољуби у руку, а она њега у чело, и лађа се отисну.</p> <p>Дуго и дуго још стајали су:{S} Маца, |
| наслоњен леђима уза зид авлијски, сроза се и седе на један бињекташ, који стојаше уза зид авлиј |
| ај!</p> <p>Лепосава опет леже и притаја се.</p> <p>— Можда и није — помисли и поче напрезати ум |
| .. али...</p> <p>— Ниси хтео! — насмеја се пакосно Лепосава и погледа га презриво.{S} Тај погле |
| > <p>— Сад ће! — одговори ова и насмеја се, кад опази оно преплашено и као крв зацрвенело лице |
| прешао преко зида, ама кира-Анастасија се у томе часу пробуди и поче запомагати за патролу.{S} |
| пође за газдом.</p> <p>Кира-Анастасија се у тај час мајала на доксату и залевала цвеће, које ј |
| њих стотину и више пратилаца.{S} Литија се свечано спусти низ Зерек, уз пјенија свештеника допр |
| шло као по зејтину.{S} Али код Јанићија се опажала нека промена; уозбиљио се, не пева више, као |
| ! — тешила би га Маца, а Лепосава, која се свему невешта градила, трудила се на све начине да с |
| о, да је пред вече узбунио говеда, која се с паше враћаху.</p> <p>И све му је лепо ишло за руко |
| е.</p> <p>Када га кира-Анастасија, која се налазила још под пријатним утисцима синоћне гозбе, у |
| се шаком по челу, да је кира-Мана, која се притајала за вратима и ослушкивала шта Ламбре у соби |
| егрту спремао.</p> <p>Али судбина, која се тога дана наднела над вратом Јанићију, није га мимои |
| ила.</p> <p>— Ено га! — рече Маца, која се са Лепосавом и Јанићијем беше издвојила мало од оног |
| квом га стању затече и тетка-Маца, која се после дугога истраживања једва вратила.</p> <p>— Е, |
| ке чаршије и младе српске чаршије, која се борила не само за свој опстанак пред моћном и умешно |
| , није смео двор поверавати пошти, која се налазила тек у првим зачетцима и била тако неуређена |
| ака не нађоше у његовој испосници, која се налазила близу Гетсиманске Баште у једној старој гро |
| цркви је увек хватао грчку страну, која се од српске одвајала, као зејтин од воде; многе црквен |
| седам... продера се Диша на жену, која се на мужа застиђено осмејкиваше.</p> <p>— Сад бар да з |
| сала са шарених шалварица прашину, која се прихватила, док је уз капиџик стојала.</p> <p>А када |
| ри.</p> <p>— Нане! — поче Лепосава која се охрабри, кад спази матер. — Ево, Јанићије је дошао, |
| ко му она изгледаше као санта леда која се не отапа.</p> <p>— Па, дабогме, и зашто да ме гледа! |
| ; а Диша му, шта више, посаветова, нека се он држи само њега <pb n="168" /> и чест му чува, а о |
| ај ми комшилук пред кућу.</p> <p>— Нека се искупи цео свет, не марим! — виче из гласа Стаменка. |
| да донесу?!{S} Нећу мртваца! — развика се хаџија као у помамилу. — Нећу!{S} Шта ми требају мрт |
| } Ста искас сас та жена, бре? — развика се кир-Дума, што га грло доноси, и диже обе шаке и вис. |
| а, ускочи унутра.</p> <p>Фудул-Стаменка се уплаши од овога наглога скока, који беше тако неспре |
| да је Диша вратио прстен.{S} С почетка се и веровало и није: али када тетка Маца, која је тога |
| мрт болова!</p> <p>Свака реч наваљивала се на мајстор-Дишину душу као стена и он је као заливен |
| о је од зурла до неба јечала, разлегала се у њезиним ушима као писка покојникова, који је на по |
| о-цинцарска чаршија, у то време, држала се сложно и, где год су њезине устабаше прегле, чаршија |
| ије.{S} Али у заман; ту у глави урезала се једна слика, па, зажмурила или открила трепавице, он |
| ога смеха сузе на очи ударе.{S} Смејала се тако слатко, као дете када га заголицају, па се и он |
| њима заједно певала, ћеретала и смејала се; али ипак (до душе ретко) бивало је да јој кроз најж |
| та остала, над његовом главом надвијала се судбина, која у мало што не поремети све наде хаџији |
| е била здрава, радила по кући и отимала се од слабости, која је не остављаше.{S} Трећега дана т |
| свију снажнија и страховитија, испињала се нада све.{S} Догодило се ма шта, свршило се ма како, |
| ике за пола шаке.{S} На те даске метала се асура, а преко ње постеља.{S} То се место називало: |
| не даде јој те ноћи тренути.{S} Обртала се, <pb n="158" /> мешкољила, затварала је очи, да засп |
| у, зграбила јастук, загрлила га и стала се смејати тако јасно, тако помамно, да би јој се <pb n |
| га било, Лепосава није знала.{S} Сећала се само толико, да је обема рукама шчепала и вукла нечи |
| о да осети ову казну, напротив, осећала се много пријатније; сада је бар била мирна од његових |
| рополитовом столу, имао свој сто, могла се прогледати кроз прсте свака превара у трговини, а да |
| брлати.</p> <p>Осрамоћена удовица клела се на све начине пред Думом и Ламбром и њиховим женама, |
| -Анастасија.{S} Дала му је реч, заклела се, и Јанићије поста потпуно задовољан.{S} Њему је глав |
| по полици санове и каленице.{S} Испела се на прсте, уздигла руке, да домаши високу полицу, па |
| чела опадати и у својим облицима почела се ограничавати, докле се није зауставила на оној Лепос |
| једног младог разоренога срца, ужљебила се дубоко у његову главу; та га је одлука подржавала и |
| вис, загледала са сваке стране и дивила се везу на рукавима.{S} Кир-Ламбри и кир-Думи донео је |
| он ни сам није могао разабрати, водила се нека потајна борба.{S} Нешто нејасно, што се не би м |
| ложају.{S} Као права газдарица опходила се са „чирацима“ у мутваку час строго а час благо, како |
| која се свему невешта градила, трудила се на све начине да саму себе увери, како Јанићије није |
| ра познаница кира-Анастасијина, примила се, да у младожењиној кући дочекује госте.{S} Диша није |
| нога, обазре се за собом.</p> <p>Гомила се уплете у ову свађу, па мислећи ваљда да ће се обоје |
| з собе изиђе.{S} Маца већ устала, умила се и пошла вратима, кад од једном зачу јасан усклик Леп |
| а шта да радим за име света?! — бранила се Лепосава. — Шта ти је сад опет наспело?</p> <p>— Има |
| <p>— Пуштај, мука те ударила! — бранила се Лепосава.</p> <p>— Сад, сад! — одговори Јанићије и о |
| змиче рантлику, да не прекипи — уморила се, па мало седох.</p> <p>— Хајде, хајде, још мало, ћер |
| душе, утрчала у мутвак.{S} Запрепастила се, кад угледа ћерку на поду, како се у тешкоме болу са |
| одједаред одлетела миндерлуку, прућила се по њему, зграбила јастук, загрлила га и стала се сме |
| S} А-а-х!{S} Душа ми гори, душа! — чула се још из далека силна гласина Јанићијева.</p> <p>Кад и |
| да ће Диша у света места, а по махалама се приповедало о ономе чудноме сну.{S} Пријатељи су пос |
| то тако лако.{S} Ено је у соби, спрема се, да пред свога домаћина не изиђе постидна.</p> <p>Ди |
| е грешника у паклу. — И молитве, којима се скрушено предавао с уверењем, да му свака од њих ски |
| /> ножева, оштрих с обе стране, којима се, при општој дервишкој молитви, уз махнито хуктање, п |
| наодговарати свима питачима, са којима се у чаршији среташе и састајаше.{S} Готово на свакоме |
| <p>Он запева, а обе жене преузеше; Дума се завали на узглавље за софром и од обилног расположењ |
| пребрајања ћилибарских зрнаца, кир-Дума се мало искашља и, окренувши очи у страну, започе:</p> |
| могла ни маћи из собе.</p> <p>Кир-Дума се искрено радовао наслеђу свога кума, па је почео у ша |
| <p>Од како је Ламбре отишао, кира-Мана се још више издужила.{S} Уз припомоћ кир-Думину она је |
| и кажеш, кажи ми овде.</p> <p>Кира-Мана се обазре на све стране, па када се увери да их нико не |
| је тај што је први пронео глас, не зна се, али у велико се веровало да ће мајстор Диша да се о |
| дара отишао из тетка-Мацине куће не зна се, па тако исто и где је провео прву ноћ без жене.{S} |
| асије.</p> <p>А када их раздвојише, она се поче као у грчевима савијати и јецати, те је сад опе |
| , да га умекша и задобије, да ћути, она се бојала да неће моћи очувати тајну, коју јој је у јед |
| о да је ово сазнање потпуно уништи, она се наједаред прибра, оне преплашености неста, а наместо |
| , која је пошла право њезиној кући, она се враћала из казначејства, свратила узгред у цркву, ку |
| двоје о младини у башти појаве.{S} Она се дубоко замисли и поче радознало да разгледа записе.< |
| лице јој је дошло запрепашћено.{S} Она се од чуда само прекрсти и поче се заклињати својим јед |
| запахну.{S} Он је стеже грудима, а она се одупре шакама о његова плећа и одскочи у страну.</p> |
| чекају, па кад после навру деца, а она се ратосиља.</p> <p>Мајстор-Диши се смрче пред очима, к |
| и скакуће за њом и виче да пусти, а она се све више церекала, те га не пусти све докле се Јанић |
| коју је мало час под кров метнуо, а она се у једноме тренутку до темеља у прах сурвала.</p> <p> |
| као луд смеје од задовољства.{S} И она се кикоће; али кад маши очима горе, а то није удовица, |
| ш...{S} Диши... јер ја ћу...</p> <p>Она се очевидно борила са самом собом, да му нешто на душу |
| сну ме светлост, а ја, женска глава, па се препадох, па само што ми зуби цвокоћу од страха.</p> |
| вори Лепосава и отворено га погледа, па се и насмеши.{S} Диша изгуби свест, срце му заигра и са |
| о устаје са троножице, тркне некуда, па се тек после извеснога времена врати, ако је могућно јо |
| а му је свака помисао у глави стала, па се као закована ни с места не миче.{S} Није му дакле ос |
| ао је он, чега се ова посета тицала, па се већ потпуно збунио, шта да каже и како да оправда св |
| сави.</p> <p>Лепосава га је слушала, па се не насмеја чак ни онда, када јој је казао, како треб |
| последње три године, приметно увела, па се, чисто за неколико недеља, још више издужила, озари |
| и; срце му бије а душа се поткупила, па се и не показује жива.{S} Није шале, оно о чему је цео |
| тура по посуђу, Јанићије се закашља, па се и он нађе у послу, тек колико да сакрије своје узбуђ |
| препуна других чудотворних светиња, па се не би ни осетило, а у мојој земљи немамо ни једне чу |
| танке коже; навлаче се преко чарапа, па се тек преко њих спољна обућа навуче.{S} Кад човек хоће |
| И тако, турфа посла! — уздахну Диша, па се сневесели, као да му се на ново почеше враћати тешки |
| ватра лизала га је од пете до главе, па се разгоревала у очима, из којих је суктала силна врели |
| рну, скочи насред собе, опусти руке, па се бесвесно заблену у врата.{S} Стојао је нетремице так |
| из њихових <pb n="19" /> руку цвеће, па се осећа сва блажена, што јој баш њих две ово цвеће пру |
| ји је мало час дошао са бурне улице, па се овде раскомотио, лепо испавао и онако комотан изишао |
| оте и вредноће будуће кира-Дишинице, па се онда дигоше и одоше право кира-Анастасији, да и с њо |
| знела пред њих свакојаке посластице, па се сада све заједнички веселе, задиркују и смеју.</p> < |
| леђима, чини то из нарочите милости, па се увек тако намештао леђима, да је чисто нукао, само д |
| на је још гдешто довршавала по кући, па се толико око распремања и дотеривања занела, да је пот |
| езинога кир-Дису <pb n="50" /> мучи, па се, ваљда зато, није ни паштила да разгони онај облачак |
| Јанићију дође тежак овакав положај, па се усуди да запита.</p> <p>— Газда, да ли да ти донесем |
| спросио за свога унука топал-Стојан, па се завештао да неће венчати децу, све докле на Саборној |
| pb n="156" /> <p>Лепосави га би жао, па се и она тренутно збуни, не знајући шта да му каже.</p> |
| на прагу дућана, заби главу у посао, па се учини, као да је и не види.{S} Ма да је све оно урад |
| исто време и као ноћиште Јанићијево, па се прући по миндерлуку и тек сада започе наизменце стењ |
| ије види да се нешто страшно десило, па се чисто смрзао, држи прстен у руци, премеће га и загле |
| -Думиница уштину је још за обрашчић, па се онда измаче и засмеја показујући кира-Мани, како је |
| -Анастасија радо прихватила наредбу, па се и не обазире на обећање што га је дала Јанићију, сам |
| слатко, као дете када га заголицају, па се и он, заражен овим смехом, и сам из све душе смејао. |
| а он је целу обухватио у једну шаку, па се као луд смеје од задовољства.{S} И она се кикоће; ал |
| ного важнија мисао довела Думу њему, па се чак по мало и досећао, да ће се тицати и удовице, те |
| а гласно.</p> <p>— Сашије се у крпу, па се онда да жени, да пред сан три пута помирише, а после |
| Диша се затворио у ону малу собицу, па се жив од туда не јавља.{S} Понеки од познаника Срба на |
| дигла руке, да домаши високу полицу, па се извила леђима, да ти се чини, сад ће се у струку сло |
| , да му нико не улази, <pb n="98" /> па се, као да је Бог зна колико пешачио, спусти на миндерл |
| аслужила онај надимак што га носи, — па се од самога себе стидео.{S} Али лепа удовица опростила |
| опази да више није сам, распомами се па се улете право пред очи Јанићијеве, стеже песнице и сав |
| <p>Мајстор Диша стоји према њему, пипа се по појасу и све хоће нешто да каже своме шегрту, али |
| а!{S} Нећеш ваљда свих седам... продера се Диша на жену, која се на мужа застиђено осмејкиваше. |
| .</p> <p>— Пушком ћу ја тебе! — продера се Диша, подиже обе песнице и што је могао брже прогура |
| од једно...</p> <p>— На поље! — продера се Диша — Јанићије, брзо овамо!</p> <p>Али Јанићије, ко |
| </p> <p>— Шта блејиш ту, бре! — продера се Ламбре, када му се она не маче с пута.</p> <p>— Иска |
| Ко вас отровао?</p> <p>— Ти! — продера се супруг и подиже обе песнице у вис.</p> <p>Кира-Анаст |
| обе песнице и што је могао брже прогура се кроз гомилу, која је све више расла.</p> <p>Сад, пос |
| носе на гробље, а Лепосава нариче, буса се у груди и довикује:{S} Ја сам крива, што се убио; он |
| закуца на вратима.{S} У исти час врата се полако ошкринуше и у собу се промоли кир-Думина глав |
| ривши се јорганом преко главе, три пута се прекрсти.</p> <p>— Шта ти је, те не спаваш? — прогун |
| та Јанићије са својим шалама.{S} Заћута се и нешто дубоко замисли, па тек по који пут ако обиђе |
| Зашто, бре?</p> <p>— Ето ти, газда, шта се на чесми прича.{S} Кад чучнух, да захитим воду, а он |
| ава пребледе; она је најбоље знала, шта се све могло са Јанићијем десити.{S} Она његова последњ |
| о лицу.</p> <p>Кад чу мајстор Диша, шта се све о њему прича и разноси, чисто се зграну.{S} Очи |
| Као запањен стојао је и није знао, шта се око њега дешава.{S} Осетио је само, како му се под н |
| у свет са образом.{S} А сада?...{S} Шта се учини сада...{S} Ето чујеш и сам...</p> <p>— Па зар |
| , и диже обе шаке и вис.</p> <p>— А шта се то тебе тиче?</p> <p>— Разбојник еден!{S} За сто нап |
| немоћи.{S} Ништа, ама баш ништа, на шта се одлучивао, није постигао!{S} Није убио Лепосаву, ниј |
| д неодољива страха.</p> <p>— Ко зна шта се до сада догодило?{S} Момци су, слуге су то; а где је |
| да јој узгред исприча и искити све шта се за њом говори.{S} И то се све за њом говорило тако р |
| ају Бога, јасно, као на длану, виде шта се све у његовој души догађа.</p> <p>Пошао је кући, али |
| е није улазио у крчму никада, а гле шта се сада учини!</p> <p>— Несрећник!{S} То му требаше још |
| Као несвесна ствар, која не разуме шта се то око ње догађа, седео је нем и поражен према Јанић |
| ко не може да се разабере, где је и шта се то око њега догађа. <pb n="61" /> Заборавио где је, |
| ико, да хаџи-Диша није више знао ни шта се у кућу уноси ни шта износи.{S} А некада није се смел |
| дуго плакаше.</p> <p>— Море говори шта се то догодило?! — подвикну најзад Маца, кад виде, како |
| 3" /> <p>— Па, синко Дишо, чу ли ти шта се по чаршији говори?</p> <p>Диша обори главу.</p> <p>— |
| свој ћепенак.</p> <p>— Ама, чули ти шта се оно јутрос догоди.</p> <p>— Шта? — запита радознало |
| сам не сруши, кад му пуница саопшти шта се десило.</p> <p>— Шта кажеш? — зграну се хаџија. — А |
| био од оних људи, који, кад сазнаду шта се противу њих говори, пођу у одлучну борбу противу дот |
| ан мајстор, своме шегрту исповеда зашта се радује, те, у место да свога шегрта помилује, приши |
| њу хијероглифа и старих шилтова, досећа се, да је оно кожа њезиног рано изгубљеног супруга, лис |
| да тако одоцнио као овога пута.{S} Маца се у истини мало забринула, што их то нема, кад а у том |
| ни говоре лажно је...</p> <p>Тетка Маца се тужно насмеја.</p> <p>— Лажно је.{S} Светога ми, тет |
| лежаше у бунилу и несвести.</p> <p>Маца се озбиљно препаде за кћер, хаџи-Диша тако исто, а и Ја |
| ово постиже други резултат.{S} Обојица се у томе часу чисто преобразише.{S} Ламбре поче да се |
| и: човек каже, а Бог располаже.{S} Диша се спремао за повратак; још само да покупује неке ситни |
| изи а и стишавању савести, мајстор Диша се после две недеље диже из постеље.{S} Толика Мацина н |
| ако! -</p> <p>Једном речи, мајстор Диша се толико изменио у кући, да га човек не би познао.{S} |
| запомагати за патролу.{S} Мајстор Диша се уплаши од њене вике, те онако подеран и изубијан од |
| није ништа недостајало, а мајстор Диша се, тога дана, претворио сав у услужност <pb n="169" /> |
| емом ране привио.</p> <p>И мајстор Диша се обрадовао, када му Маца саопшти, да се Јанићије врат |
| ne unit="subSection" /> <p>Мајстор Диша се није више могао сносити.{S} Престао је да кори жену, |
| а се брука заглади.</p> <p>Мајстор Диша се затворио у ону малу собицу, па се жив од туда не јав |
| у жутој шкуртељци.</p> <p>Мајстор Диша се избечи на ову посету, којој се најмање надао.{S} Фуд |
| о ишло пуних десет недеља.{S} Хаџи-Диша се потпуно помирио са судбином.{S} Али, како који дан в |
| кварени свет не зна!</p> <p>И хаџи-Диша се, кад спомену Божје име, побожно прекрсти.</p> <pb n= |
| и У кућу.</p> <p>До овога часа кир-Диша се бар колико толико надао; али после оваке испоруке он |
| а која од комшиница.</p> <p>Но кир-Диша се није дао онако збунити њезиним смехом.{S} Оно што је |
| <p>— Добар вече, кир-Диса!</p> <p>Диша се разрогачених очију заблену у госта.</p> <p>— Ја сум, |
| ну, да учини места другима.</p> <p>Диша се опрости са свима, пуницу пољуби у руку, а она њега у |
| и — мушко! — одговори Маца.</p> <p>Диша се сав озари.{S} Сав страх, нестрпљење и јучерања срџба |
| иша бледи и румени; срце му бије а душа се поткупила, па се и не показује жива.{S} Није шале, о |
| у.{S} Сунце је жегло пуном јаром, Дунав се сјактио од сунчаних зракова, а лађа је све даље и да |
| је истина! — узвикну мајстор Диша и сав се зацрвене од стида.</p> <p>— А, не је истина; саг, не |
| — рече Дума улазећи у дућан и дотакнув се руком чела.</p> <p>— Бог добро дао! — одговори Диша, |
| и друге слаткише гостима.</p> <p>Најзад се проводаџије са својим женама дигоше, да иду, а удови |
| ствено овога пута шуштао.</p> <p>Најзад се одлучи, притиште руком кваку и погурну; али врата за |
| ц, да се растави од Анастасије, па, кад се врати, да је никако више не види, било је за <pb n=" |
| Диша је још једаред дошао кући, па, кад се уверио да је капија затворена, он је, као подсечених |
| ном свежином хладне воде и сирћета, кад се разабра.</p> <p>— Не бој се, кир-Дишо, сад је све до |
| ах, псето погано! —јекну хаџи-Диша, кад се увери, да овде нема лопова. — Јуда Искариота!{S} Док |
| Куда ћу сада?{S} Коме? — јецао је, кад се дохватио оне простране равнице на Дунаву.</p> <p>Но |
| д ја...</p> <p>— А: куд ви!{S} Еле, кад се несто за другога лаје по овај свет, онда је истина; |
| чљива, да је многи од хаџија после, кад се у своју отаџбину вратио, понео такву кутију, и у црк |
| у очи, а још теже остати при своме, кад се она заплаче и стане га братимити, да је не ода.{S} О |
| пред ногу кроз кривудаве сокачиће, кад се на једноме углу сусрете са кира-Маном.</p> <p>Од как |
| ираке“ као права устабашиница, али, кад се са Јанићијем погледа, порумени и — обоје се збунише. |
| или да им купи, а новац ће му дати, кад се врати.{S} Диша је и њима обећао, али као човек од ра |
| и размишљао шта га све може снаћи, кад се сукоби са разјареним Дишом; мучио се на стотину начи |
| е сватове.</p> <p>У један тренутак, кад се мајстор-Диша мало одмаче од сватова, Јанићије, који |
| отискивао од себе.{S} Доцније тек, кад се освестио, причао је, како је, у ономе часу кад је Ја |
| <p>Мора да је изгледао врло смешан, кад се девојке заценише од смеха гледајући оно лице, које < |
| није истицао, као што је то чинио, кад се у цркви појави београдски митрополит, Антим, по наро |
| гов узвик је био за цело страховит, кад се неколико хаџија, који по миндерлуку припремаху посте |
| ћерка; питај ти.</p> <p>— Како ћу, кад се срамим?</p> <p>— Како год те Бог учи.{S} Ја хоћу дет |
| <pb n="133" /> <p>— Е, што кријеш, кад се све зна?{S} Па још устабашиница, бре, бре!</p> <p>— |
| <p>Али његова мука беше у залуд.{S} Кад се околишећи приближио ћепенку мајсторовом, овај дочепа |
| на кир-Дишино спокојство.</p> <p>— Кад се жениш, треба да знаш зашто се жениш; а када течеш, з |
| аје по овај свет, онда је истина; а кад се казује за вас, не је истина? — Тако ли је?</p> <p>— |
| е да захватиш воде са три извора; а кад се будеш враћала дома, никако да се не обазреш за собом |
| није оклевао, оде у Витлејем и, баш кад се у Вертепу пред јаслама молио, расклопи се земља и из |
| апитали рачунали на грошеве; па још кад се има на уму, да је кира-Анастасији први комшија био к |
| и иа патос, где тврдо заспа.</p> <p>Кад се сутра дан пробуди и виде где и како лежи, скочио је |
| укавом очи и побеже из собе.</p> <p>Кад се вратила са послужењем, на челу јој се, баш над самим |
| грту, који му под руку дође.</p> <p>Кад се овако нагло нашао на улици, стао је за један часак и |
| него да тркне до тетка-Маце.</p> <p>Кад се Диша у неко доба ноћи разабрао од бунила, прво лице, |
| у не дадоше за дуго заспати.</p> <p>Кад се пробудио у јутру, осећао се у нелагодноме расположењ |
| о је наменио својој невести.</p> <p>Кад се вратио, тетка Маца га је дочекала на капиџику.</p> < |
| а је весело до овога часа говорила, сад се од једном уозбиљи и зачуђено га погледа, па онда пре |
| ни жена!{S} Ја сам се доста уједао, сад се уједај ти!</p> <p>Кир-Дишина несаница, која га је за |
| врло одмерених корака човек, одједаред се изменио и дао на оваку журбу.</p> <p>И није се прева |
| нама по стоти пут сан мајчин и, где год се макла по авлији, певушила и радила.</p> <p>Дође и вр |
| ни био човек срећне звезде.{S} Чему год се није надао, оно је постигао, и никад својом вољом, с |
| том и задовољно тамо амо ходао, из собе се зачуше крупни гласови од дечје писке.{S} Њему се раз |
| } А што је више у те мисли западао, све се више кајао, што <pb n="78" /> је попустио пред њезин |
| пун прелом у животу кир-Дишином.{S} Све се то опажало и у дућану и на самоме мајстор-Диши.{S} Д |
| а дрскост „оне девојчуре“, али ипак све се сводило на то, да је мајстор Диша прилика, каква се |
| note> <note xml:id="SRP19061_N2">Местве се праве од врло фине и танке коже; навлаче се преко ча |
| и ноге и са најлепшим задовољством даде се у маштање о будућем, брачноме животу.</p> <milestone |
| , обикну на свој нови положај и предаде се потпуно вољи ове девојке, у коју је, кад год му се з |
| ми га, мајци, кад тад платити! — издаде се једаред пред шегртима, кад Ламбре изиђе из дућана.</ |
| ја, седе поред мајке, загрли је и стаде се плазити на Јанићија, који се, блажен од онога ударца |
| ла му је примере из своје „праксе“, где се све лепо свршило; али ти примери беху тако ретки, да |
| му показа место у чело миндерлука, где се обично најугледнији гости посађују.</p> <p>Кира-Ламб |
| елу јој се, баш над самим повијама, где се обрве састају, <pb n="147" /> спуштао из косе велики |
| ашмајдан и у оним мрачним пећинама, где се обично београдска дечурлија завлаче, те хватају слеп |
| Стамбол-Капије богато ширили онде, где се данас налази густо насељени Енглезовац.{S} А када га |
| тена.{S} Све махале око Сака-чесме, где се налазила лепа удовичина кућица са хладовитим чардако |
| еме, биле су као нека врста касине, где се свет састаје, да чује шта има ново или да сам исприч |
| све.{S} А како му је било код куће, где се врло рано затварао?{S} Изгледао је самоме себи као о |
| ће тај час пући баш на ономе месту, где се пуца скопчавају.{S} Млада удовица није ватра само у |
| амо да је била радо виђена у кућама где се тако што догодило, него је била уважавана и од оних |
| ћан и обратно, и то увек сокачићима где се могао најмање надати сусрету с киме, то му је било с |
| како ни она ни кир-Диша не знадоше где се одбеглица скрива, то јој не оста друго већ да зареди |
| е неће смети на улицу изићи, па ето где се све, у једноме часу, измени.{S} Због свога поклона е |
| своје прсте почешће завлачи у лонац где се ручак кувао, ту би обично варјача утерала дисциплину |
| анићије прекорачи праг страшљиво и нађе се очи у очи са мајстором.</p> <p>— Шта је, бре? — Како |
| и, када је за ту новост дознао.{S} Каже се: суд; ама кој држи тај суд?{S} Има ги који не су ни |
| Јерусалим по децу!“</p> <p>Али не каже се у заман: где има много среће, несрећа дође.{S} Четвр |
| свој!“</p> <p>Кад Маца доврши ово, диже се са седишта, прекрсти се и скромно се поклони икони у |
| ира-Анастасија да удамо!</p> <p>Не може се рећи да и сам кир-Ламбре није помишљао на ово, а нар |
| ше више од двадесет година.</p> <p>Може се мислити како је било грчкој чаршији, а нарочито комш |
| а, да му се на њега пожали.</p> <p>Може се помислити, шта је све преживео Јанићије за ово време |
| ао пркосна претња, као да га чика да је се дотакне, ако сме.</p> <p>— Еле, муж на путу а жена а |
| ко хладно, као да прича о нечему што је се ни мало не тиче то ви да идете!{S} Кућа не је ваша н |
| ју и изгуби се за углом.</p> <p>— Удаје се, за мога мајстора... а мене... мене... ух! — уздахну |
| кира-Анастасином кућом?</p> <p>— Удаје се.</p> <p>— Зар кира-Анастасија?</p> <p>— За мајстор-Д |
| а све што кир-Диши треба на путу, смеје се, зачикује га, пева по кући, како одавна није запевал |
| узива, кад загриза у та јабука! — смеје се Думиница и пиљи у вазда насмејане очи лепе удовице.< |
| <p>— Није за зло; за добро је! — смеје се мајстор Диша и вади иза појаса кесу у којој нађе две |
| новост дође до последњега уха, развије се у читаву приповетку.</p> <p>Сирота Лепосава, која је |
| ад год га Маца није отпратила куд, није се одмицао од болесничке постеље.{S} Квасио јој главу с |
| е постигао!{S} Није убио Лепосаву, није се обесио, није био у стању да на свој начин удеси живо |
| онај мој: као од брега одваљен!{S} Није се тај бојао ни десет „ерлија“.</p> <p>— А је ли ишао н |
| а!“</p> <p>Мајстор Диша занеме.{S} Није се наљутио, али га изненадило то што му рече.</p> <p>— |
| е све, шта може сада очекивати.{S} Није се она ни мало плашила кир-Дише, за кога се удала по ту |
| го више мамила својом грозотом.{S} Није се плашио смрти, али једно му је мутило помисао: да ли |
| у уноси ни шта износи.{S} А некада није се смела чак ни једна паприка више из туршије изнети за |
| де икога.{S} Пуних петнаест година није се мајстор Диша виђао са својим стрицем, нити је икада |
| у, био је као утучен.{S} Од хаџије није се Маца никаквој разборитој помоћи могла надати.{S} Он |
| нечега.{S} Са тетка-Мацине стране није се плашила ничега.{S} То је, као у воску знала, да тетк |
| нио и дао на оваку журбу.</p> <p>И није се преварио.{S} Хаџи-Зосим га је нарочито тражио, да му |
| мајке одговарао.</p> <p>Тетка-Маци није се свиђало овакво примирје, али је и она неко време ост |
| {S} Па ни у самој кући мајсторовој није се Бог зна како осећао недостатак домаћинов.{S} Један д |
| е издашне џбунове кисељака.</p> <p>Није се обесио; али не зато, што не имађаше смелости.{S} Нап |
| на ће му сама у дућан доћи.</p> <p>Није се имало куда; ићи се мора, а како ће се све ово свршит |
| уси за пањ и горко уздахну.</p> <p>Није се осећао побеђен; предвиђао је он, да га мајстор неће |
| рзо поче да претура по посуђу, Јанићије се закашља, па се и он нађе у послу, тек колико да сакр |
| адно калуп и исповрте на њега; Јанићије се, у добар час, саже, те га калуп прелете и у мало што |
| Јанићију да иде, да спава.{S} Јанићије се диже од совре, целива у руку прво мајстора па Мацу и |
| упи га обема шакама у леђа.{S} Јанићије се живо окрете, <pb n="124" /> пружи руку за њом и онак |
| ћија, и поче га вући софри.{S} Јанићије се ослободи и седе.{S} Како је пуцало за ушима и како ј |
| каква таква утеха.</p> <p>Али Јанићије се сасвим изменио.{S} Ни оне шале, ни разговора, ни пес |
| као ти!</p> <p>Целе ове вечери Јанићије се осећао у необичном расположењу; сву је ноћ осећао ми |
| , да га не гледам више!</p> <p>Јанићије се окрете вратима и збуњено застаде на самоме прагу.</p |
| ржи ово, па хајде кући!</p> <p>Јанићије се поврати од прве забуне, притрча руци мајсторовој, па |
| бори га и леже на њега.</p> <p>Јанићије се тога часа врло препао; учини му се да је кир-Диша ум |
| ин труд и добре услуге.</p> <p>Јанићије се почео мало по мало навикавати на нову улогу.{S} Заве |
| еће ли га умилостивити.</p> <p>Јанићије се збуни, кад је угледа на прагу дућана, заби главу у п |
| х по томе гвожђу лупам.</p> <p>Јанићије се засмеја од силнога задовољства.</p> <p>— А што се са |
| за један дрвени калуп.</p> <p>Јанићије се скљуси за пањ и горко уздахну.</p> <p>Није се осећао |
| поче да виче за помоћ.</p> <p>Јанићије се у томе часу користи забуном, штуче кроз врата и истр |
| Па где си био до сада?</p> <p>Јанићије се смете; желео је да га нико не пита о томе.</p> <p>А |
| му драго шума, осем онога шандуда, чије се густо грање над самим кровом наднело, а који је тако |
| биле без два три човека или жене, чије се већ давно напуњене тестије под лулама преливају, док |
| рабаца џакало је на једној дафини, чије се гране повиле преко авлијскога зида; ласте су стрелов |
| и ипак не одговори ништа ташти, на чије се разлоге већ у велике навикао да их прима и — сноси.< |
| с њим? — упита гласно.</p> <p>— Сашије се у крпу, па се онда да жени, да пред сан три пута пом |
| а Јанићијем погледа, порумени и — обоје се збунише.{S} Јанићије покуша да се покаже весео, а он |
| а језик; не уме да говори.</p> <p>Обоје се засмејаше, а Лепосава, застиђена, заклопи рукавом оч |
| ница низ врат и к’носаним обрвама, које се као два црвена лука високо надвијаху изнад живахних, |
| љство обузе га свега.{S} И вечера, које се до сад једва дотицао, сад му необично слатко паде.{S |
| да грди и Мацу и све остале жене, које се пачају у хећимска посла.</p> <p>— Даћете јој ове „ап |
| нутака одмеравао овај стас и лице, које се стиђаше да баци поглед на свога будућег домаћина.</p |
| тога струка и оно набрекло јелече, које се час пењаше <pb n="127" /> уз леђа час спусташе струк |
| алеки звук или кукурекање петлово, које се чак из другога села разлеже.</p> <p>А хаџи-Дишу, чиј |
| днео посматрајући оно задовољство, које се код свакога залогаја на Дишином лицу огледа.{S} Очи |
| чку идилу као изненадна мећава, од које се није умела одбранити.{S} А сва ова халабука од дивље |
| ла тако говорити о пријатељици, од које се после сватова није никако одвајала.</p> <p>Она мржња |
| омена, управо несносна помисао, од које се нервозно склањао.{S} Фудул-Стаменкина соба и Анастас |
| штедела од једне сувишне бриге без које се може бити.{S} А да би се пред Дишом и својом савести |
| и под високом купастом капом, око које се омотавала чалма зелене емир-боје (знак да води порек |
| сламчицом око усана, слуша и осмешкује се на богату домаћу идилу.</p> <p>— Е, е, ти ми много н |
| сватове спреми.{S} У Мациној кући чује се дан из дан девојачки жагор и певање.{S} Лепосавине д |
| ноге га саме однесоше у шибљак, а руке се пружише за очима, које им показаше издашне џбунове к |
| ва се вукао и стењао, а са лица сливале се крупне грашке зноја, што би за здрава човека било мн |
| је, а на капиџицима од башта начичкале се младе жене и девојке, у живописним шалварама и јелеч |
| по избор Гркиње и Цинцарке, расположиле се, па, кад не играју у колу, седе око пуних софра и уд |
| Кад хтеде да се попне на доксат, одакле се ишло у Лепосавину ложницу, њему толико залупа у груд |
| одахне и по своме обичају сачека, докле се не стиша бујица наврелих речи.</p> <p>— Ето, кажу... |
| било, да је некоме радња пропала, докле се он на хаџилуку бавио?{S} Деде, размисли! — А то ти ј |
| лађа је све даље и даље клизила, докле се не изгуби за врбацима ниже Кајабурме.{S} Тек онда вр |
| о да је човек прав, у очима жена, докле се пазе, он је увек кривац.{S} А ове две куме толико су |
| <p>И сада наста на ново погађање, докле се најпосле не састадоше на цени од двеста и четрдесет |
| ичај постајао је све ређи и ређи, докле се сасвим није изгубио у пријатноме расположењу удовичк |
| да нас на хаџилуку искушава, али, докле се ми овде боримо са нечистом силом, дотле он у наше ра |
| облицима почела се ограничавати, докле се није зауставила на оној Лепосавиној изјави, како га |
| ене тестије под лулама преливају, докле се они живо о овоме или ономе разговарају.{S} А рано ју |
| а „неверне Томе“, који не верују, докле се и прстом не дотакну рана, снабдео се он уверењима и |
| нема лопова. — Јуда Искариота!{S} Докле се грлио са мном, кесу ми је одсекао!{S} Пет хиљада гро |
| ?{S} За кога имаш да се китиш?{S} Докле се ја не вратим, не треба ти, а када се будем вратио, и |
| Диша не би могао прећи.</p> <p>А докле се по разним комшијским кућама зуцало, додавало или сме |
| ко је радила неколико година, све докле се не свикну на своје удовиштво.{S} А већ после овај бл |
| да од њега неће бити сигурна, све докле се он буде налазио у овој кући.</p> <p>И кир-Ламбре је, |
| затвори се и не изиђе из ње, све докле се не разиђоше људи и докле фудул-Стаменка не одмаче од |
| питају.{S} И то је тако ишло, све докле се не помоли месец и докле мујезинова песма са минарета |
| више церекала, те га не пусти све докле се Јанићије не саплете и паде потрбушке насред дућана. |
| стрзале и кљувале.</p> <p>Међутим докле се он овако ломио и у нерешљивости својој вртео око сво |
| да газда није у дућану.</p> <p>Но докле се, тога дана, међу Србима причало, како је Диши још ју |
| ца и уводи гошће у собу. —</p> <p>Докле се ова посета двеју кума вршила, кир-Ламбре и Дума, пот |
| ме, кад угледаше сузе удовичине, и саме се ражалише и бризнуше у плач, па онда онако уплакане п |
| се увери да на улици нема никога с киме се не би радо срео, изиђе и упути се у Скадар-махалу.</ |
| бегенисете несто? — пита кир-Дума, коме се овако мајстор-Дишино држање учини сумњиво.</p> <p>Ал |
| стотине педесет! — одговори Диша, коме се и ово учини много.</p> <p>Старац скочи са миндерлука |
| вало сасвим противан утисак ономе, коме се хаџи-Диша надао, на Јалији беше сабрана множина Беог |
| јој кући.</p> <p>Овај пуки случај, коме се Јанићије ни у сну није надао, учинио је за њега мног |
| а Диша и забезекну се пред гласом, коме се ни у сну није надао.</p> <p>— И друго, па опет син! |
| штаја био само један миндерлук, на коме се, како је кад требало, могло седети или лежати, у кут |
| вали су у сложноме терцету чудо, о коме се једва мислити могло.</p> <p>Хаџи-Диша требало је тих |
| ије, али некакав унутарњи немир, у коме се огледала и чежња и радост и нестрплење, све у један |
| начин?{S} Да зађе кроз махале и свакоме се правда — не иде.{S} А баш и када би тако радио, он с |
| изиђе из собе на авлију.</p> <p>У томе се и капиџик отвори и %ни прагу се појави танка фигура |
| сада су тражиле њену помоћ, па, разуме се, све те жене знале су ценити и наградити њезин труд |
| јед окрене противу своје жене и, разуме се, да на њојзи своје незадовољство излије.</p> <p>Са з |
| калфу, а Диша обећава све, али, разуме се, тек колико да се не замери званицама; иначе, мисли, |
| бернице, већ чуо за цео догађај, разуме се, сасвим у другој форми.{S} Чуо је како је кир-Дума с |
| и неодлучне до одлуке доведе.{S} Разуме се да, у таквим приликама, било случај или ма какав спо |
| раведно џангриза својој жени.{S} Разуме се, да је он био увек на Лепосавиној страни.{S} Није мо |
| нагађати, шта је томе узрок.{S} Разуме се, да је било сијасет прича и узрока; свака жена прича |
| ћи, да га човек не би познао.{S} Разуме се, да се Лепосава одупрла и таквим жељама, да тка плат |
| да је кори за њезину леност.{S} Разуме се да и Лепосави ово Дишино џангризање поче бивати несн |
| да кога било наврати у кућу.{S} Разуме се да по комшилуку није смео тражити помоћи, јер то беш |
| ђе распиње.{S} Шта више сад је, (разуме се у пратњи Јанићија Бика) пролазећи кроз грчку чаршију |
| као врба!{S} Биће, биће!</p> <p>Разуме се да мајстор Диши не оста друге, него да још чека и да |
| дубоко испод коже у пањ!</p> <p>Разуме се да је Диша причао Маци и Лепосави, како је Јанићије |
| стрча из авлије на улицу.</p> <p>Разуме се, да је Ламбре, покрај све своје чежње да се што пре |
| то због тебе рекох.</p> <p>— Гле, брине се за мене.</p> <p>— Па тек да се одмориш мало.{S} Жали |
| оно на равном и сигурном путу спотакне се, падне и скрха врат.</p> <p>А кира-Анастасија, како |
| аслама молио, расклопи се земља и из ње се промоли страшна чељуст, која поче бљувати ватру на б |
| ешто неразумљиво мрмљати.{S} Кир-Ламбре се устури и пребледе.</p> <p>— Куче цинцарско, ти ли ми |
| ратоборнога изгледа Ламбринога, обазре се за собом.</p> <p>Гомила се уплете у ову свађу, па ми |
| ерменина.{S} Кад старац устаде и обазре се, оба поклоника приступише и целиваше га у скут, а он |
| дана, кад није ма за што викао.{S} Пре се уздржавао пред Мацом а сада је и пред њом за сваку с |
| башчу, опучи му се камен под ногом, те се сроза на улицу и сав изубија. — Можда би он и опет п |
| ије кћери беху већ стасале за удају, те се могаху дотле надати, да ће мајстор Диша на њихова вр |
| нићије већ беше одмерио оком даљину, те се реши да, бар за часак, остави дућан на комшијама, а |
| још уочиле ову чежњу мајстор-Дишину, те се удаваху за своје момке и не слутећи колико туге и бо |
| се учини, да тај звук, што пара ухо те се уздиже изнад свију, виче: „кира-Анастасија! кира-Ана |
| ку, кад је завила у своје сокаче, срете се са Канчетом, која је опет са другом једном девојком |
| њега изгледа ново, непознато.{S} Осврте се по дућану, пође да седне и да се прихвати „дикиша“ с |
| </p> <p>— Унутра, сурунтије!{S} Шта сте се раскокотале по сокаку! — подвикну нека остарија жена |
| одлуком, која му даде неке наде, да ће се ова ствар ипак на добро свршити, он пожури тетка-Мац |
| опрости.{S} Надао се чак и томе, да ће се правдати, па, можда, и утерати у лаж и Јанићија и те |
| мутвака на цепаник, надајући се, да ће се она сетити, па макар и сажалити, <pb n="129" /> те и |
| узе, да му у један мах изгледаше, да ће се таван на њега срушити.{S} Последња нада, за коју се |
| е својој „честитој“ жени, у нади, да ће се тиме спасти љуте гриже, која му је савест притискива |
| ему, па се чак по мало и досећао, да ће се тицати и удовице, те му некако дође тако нелагодно о |
| ете у ову свађу, па мислећи ваљда да ће се обоје потући, навалише да их разваде.</p> <p>Али ово |
| ше се.{S} Кира-Мана је предвиђала да ће се у кући повратити стари дани, они, који цветаху пре Б |
| да се ради!{S} Може бити кир-Диша да ће се покаје и помири; кој зна!</p> <p>— Нећу!{S} Нећу! — |
| иша одрече и тамо дуг; чак изјави да ће се и заклети, али не да да га један Грк, који му онакву |
| оме струку, за који би страховали да ће се сада преломити под теретом широких и пуначких плећа. |
| р-Диша, који се такође није надао да ће се у овим заклоњеним улицама сукобити са својим бившим |
| коме стању.</p> <p>И тога дана, када ће се срести са кира-Анастасијом, која је пошла право њези |
| н материјал за читаву историју, која ће се за дан два развити.</p> <p>Српским женама није никак |
| места начиниће живе улице, по којима ће се безбрижно газити.</p> <p>А како ли овде сетно мирише |
| бесвесан, могао схватати.{S} Срамота ће се за цело чути, те ни он није могао замислити, како ће |
| ја, који је са страхом очекивао, шта ће се са мајстором десити.</p> <p>— А ти — замуца Диша уту |
| вно десити, али никако не знамо, шта ће се то десити и у коме часу. — Да речем, да се кајао, шт |
| штедњу и да на драмове одмерава шта ће се и колико ће се данас појести, уздишући вазда на скуп |
| куће, а мој?{S} Хеј, хеј, ко зна кад ће се вратити!</p> <p>У таквоме расположењу она је најради |
| се извила леђима, да ти се чини, сад ће се у струку сломити.{S} А дебели курјук плетене косе, п |
| вало се обично на поду.{S} Место где ће се постеља метати, покривено је даскама, које су над по |
| осим.</p> <p>— Полако!{S} Добри људи ће се угодити.{S} Ето, ти тражиш сто хиљада, а он даје пет |
| 2" /> Хоће ли плакати за њим и да ли ће се кајати, кад сазна шта му је све учинила?</p> <p>Дуго |
| и подмигивања.{S} Једном речи, о њој ће се свуда говорити таман онако, како се говори о фудул-С |
| ј ударац и да у страху очекује, како ће се све свршити.</p> <p>Лепосава је тако безазлено гледа |
| те ни он није могао замислити, како ће се у чаршији окренути и какав ће у очима света изгледат |
| е се имало куда; ићи се мора, а како ће се све ово свршити о томе није ни мислио.{S} А и како б |
| главичице и строго је мотрио, колико ће се дневно појести, али, што се тиче жене и пријатеља, к |
| драмове одмерава шта ће се и колико ће се данас појести, уздишући вазда на скупоћу и велике тр |
| дућану, на сваку кашичицу масла, што ће се у кући потрошити; кад је правио туршију од белога лу |
| службу, а за тим ће урадити оно, што ће се после у песму певати.</p> <p>— Где си, море, до сада |
| је могао видети.</p> <p>Пре него што ће се дотаћи сандучета, старац изговори кратку молитву и п |
| а и слутила нешто нејасно, нешто што ће се скоро догодити, али шта, то није могла никако да раз |
| страву, као кад очекујемо нешто што ће се неминовно десити, али никако не знамо, шта ће се то |
| кућу и неколико хиљада гроша и ородиће се са грчком нацијом, те ће тако, мало по мало, раскрст |
| Диша постићи двоструку корист; одужиће се Богу и задужиће свој еснаф захвалношћу; а после тога |
| е пливао у дупломе задовољству: ожениће се најлепшом удовицом, која му носи кућу и неколико хиљ |
| — Много!</p> <p>— Само здравља, вратиће се он брзо! — одговори Маца.</p> <p>— Не чуј, Боже! — п |
| оче из гласа по имену звати.{S} Из куће се не одазва нико, а на комшијском капиџику појави се ј |
| на ово питање расвести.</p> <p>Из куће се разлегало нарицање; једна по једна жена улазила је н |
| раве од врло фине и танке коже; навлаче се преко чарапа, па се тек преко њих спољна обућа навуч |
| ог добро дао! — одговори Диша, а немаче се са свога места.</p> <p>— Еле, ви тако? — започе кир- |
| ачу за леђима глас, а у исто време таче се неко његове руке.</p> <p>Кир-Ламбру прођоше жмарци и |
| е у кућу!</p> <p>— Света ствар! — утаче се хаџи-Зосим. — Бог кад хоће, све може.{S} Ја, да нема |
| ош је дете!{S} Ето, он се каје, — утаче се Маца великодушно.</p> <p>— Гледај само какав изгледа |
| ..</p> <p>— Е па сто не казете? — утаче се кир-Дума. — Ето, ја сам досао као еден пријатељ, да |
| ели кира-Мана.</p> <p>— Ето, ја — утаче се кира-Думиница — шта све не сам радила да родим!{S} Р |
| за па то? — одговори Анастасија и утаче се у очи своме мужу тако дрско и изазивачки, да се овај |
| p> <p>— Ти да ћутиш, кира-Мана! — осече се Анастасија нестрпељиво.</p> <p>— Зашто, море?</p> <p |
| кад виде како снуждено стоји и не миче се, она остави судове и дотрча му.</p> <p>— Шта је, мор |
| ази како му шегрт још стоји и не помиче се, да прихвати путничку бошчу, коју му је пружио.</p> |
| <p>— Шта искате од мен?</p> <p>Девојче се пажљиво обазре, да га ко не чује, па онда на пола гл |
| ла већ неколико породиља, потврди, поче се на све стране нагађати, шта је томе узрок.{S} Разуме |
| избијао дебели млаз хладне воде, и поче се пљускати по лицу и врату.{S} А она девојачка песмица |
| имовим, набави кутију од тенећке и поче се борити са оном изнутрицом, која га је гризла и кући |
| рсну у смех; али се брзо уозбиљи и поче се крстити.</p> <p>— О, анатема је и са женом, шта јој |
| {S} Она се од чуда само прекрсти и поче се заклињати својим јединчетом, како је то лаж и ако се |
| Маце одлазио! — одговори Станко и поче се смејати својој досетци.</p> <p>Мајстор Диша скочи са |
| ук, обухвати шакама једно колено и поче се горњим делом тела нијати одмерено и сетно, те тако и |
| ма, за њихове враџбине, продају, завуче се и тако целу ноћ преспава.{S} Сутра дан је опет лутао |
| савлада.</p> <p>Готово крадимице извуче се из мутвака на улицу, па, када одмаче од куће, он ста |
| а и лагано, као мачка кад вреба, довуче се између дрвета и густога османлука самоме доксату, из |
| , те отвори капиџик тетка-Мацин и увуче се у њену авлију.</p> <p>Како ли се у један мах и обрад |
| блисташе свежим плаветнилом и разлегаше се у шумору лишћа и гугутању кумрија, дође јој лако, ми |
| е: да неће!</p> <p>Маца и Диша згледаше се зачуђено.</p> <p>— Где је остао?</p> <p>— Код ћор-Ах |
| итим чардаком и густом баштом, узрујаше се; момци и деца па и гдекоји човек истрча, да види шта |
| е, кад оно... — муца Бик збуњено и чеше се за врат.</p> <p>— А, ту ли те сврби, магаре! — подви |
| > <p>— Ја не чух ништа.</p> <p>— Побише се.</p> <p>— Зашто, море?</p> <p>— Поради тебе.{S} Е, х |
| веће пружају.</p> <p>Обе гошће пољубише се на прагу са домаћицом, а кира-Думиница уштину је још |
| вирачима.{S} Код једне крчме зауставише се.</p> <p>— Збогом, пријатељи! — Деде, да се пољубимо! |
| уке целује.</p> <p>Оба кума развеселише се; кир-Дума му не даде руке, него се, као и кир-Ламбре |
| чаницу, чула.</p> <p>Обе куме овеселише се.{S} Кира-Мана је предвиђала да ће се у кући повратит |
| радила.{S} Другарице Лепосавине сјатише се, да јој честитају, а Лепосава их је са златном огрли |
| има ниже Кајабурме.{S} Тек онда вратише се свих троје ћутке и замишљено.</p> <p>— Где је то себ |
| , и тако светлећи пред собом, опростише се са домаћинима и изиђоше на улицу.</p> <pb n="84" /> |
| бре и Дума, потпуно споразумни, упутише се Зереком право, све докле између густих ћепенака не з |
| а, задовољни свак на своју руку, дигоше се у чаршију, те да уз пут мало боље промозгају и удесе |
| еограда.{S} Пуну недељу дана не смедоше се путници укрцати у лађу због буре, која је на сав мах |
| е уверише да није ничему крив, разиђоше се, а Јанићије оде својој кући.</p> <p>Овај пуки случај |
| дмах за њиме тако исто обазриво увукоше се још два Цинцарина учтивога и врло скромнога изгледа. |
| кафом слетеше са послужавника и просуше се по поду, застртом шареним ћилимом.</p> <p>Овај вриса |
| оста му сада тако тесан и мрачан, да би се угушио, само да је за неколико у њему остао.{S} Пота |
| бриге без које се може бити.{S} А да би се пред Дишом и својом савести оправдала, увек је износ |
| помену; и само једаред месечно, када би се кренула, да из државног „казначејства“ прими десет ц |
| као што је некада у Лепосаву, и када би се Јанићије махао око њезиних унучића, чинило јој се, к |
| а му ма шта пребаци!{S} А баш и када би се толико заборавила, брзо би га отишла мајци на вилает |
| ; али Лепосава, као навлаш, баш онда би се нашла у послу око огњишта, па док је он са највећим |
| {S} Ни једну важнију „штафету“, која би се од кнежева двора испошиљала „блистателној Порти“ у Ц |
| она пркосила целоме свету, раставила би се са кир-Дишом, па би се удала за Ламбру; али овако, с |
| на сенка; у такоме случају уозбиљила би се и страшљиво погледала на капиџик.</p> <p>Мајстор Диш |
| ту, раставила би се са кир-Дишом, па би се удала за Ламбру; али овако, ствар ће испасти сасвим |
| е узбунила чак и фудул-Стаменка, кад би се тако што пронело за њезино Канче.</p> <p>Једнога јут |
| дисај.{S} И необично се радовао, кад би се болесница ма и за кратко освестила и затражила, да ј |
| ре три дана видели мајстор Дишу, сад би се зачудили, шта би од овога човека.{S} Истина, он је ј |
| ју јамица што су се јављале, кад год би се у сну мало јаче насмејала.</p> <p>Рано, у зору, кад |
| ка.</p> <p>Али све то на страну; све би се то још и којекако поднело, само да је према кира-Ана |
| бирао оне сокачиће и завијутке, где би се најмање могао надати на сусрет са мајстор-Дишом.{S} |
| .</p> <p>У свако друго доба Јанићије би се обрадовао, што ће му мајстор постати устабашом, али |
| а је да чује и такве ствари, на које би се узбунила чак и фудул-Стаменка, кад би се тако што пр |
| кожу раскрвавио.{S} А за све то коме би се потужио, кад никога свога није имао и кад није могао |
| ило му да полуди.{S} Ова три дана не би се могао похвалити, да је онолико посла свршио колико б |
| оме не приличи оваку игру играти, те би се и сам почео као чочек извијати и поскакивати.</p> <p |
| , да спрече сваки могући пожар, који би се могао ма када јавити.</p> <p>— Ватру запрети, удовиц |
| а, она је у мутваку певушила што или би се с мајком разговарала.</p> <p>Тада би Јанићије из чеж |
| а лево десно кроз сокачић.{S} И увек би се, после тога, враћала нерасположена и срдито стресала |
| месту и код свакога човека, са којим би се састали, истицао богоугодне врлине побожнога мајстор |
| спопао страх од учињенога греха, он би се дохватио тога правца, окретао своје мисли на ту стра |
| осјак пред вратима понизно чекао, он би се пропео на прсте, бркао по једној торбици, обешеној о |
| } Баш да и није кир-Дума пристао, он би се ипак вратио својој вереници; јер оно, што већ једаре |
| би дао ону чудотворну силу и одрекао би се њега.</p> <p>— И тебе сада искушава ђаво.{S} Метнуо |
| кир-Дума, чим би га угледао, повукао би се дубље у радњу и од туда крвнички гледао за њиме.</p> |
| уо, незадовољан и као утучен, вратио би се у мутвак и осорљиво одговарао, ако би га она што зап |
| агне, како би га прелетео калуп, ако би се газда Диша бацио за њим.</p> <p>Газда Диша је седао |
| а или: „последњи удовички бес“, како би се изразио њезин кум, кир-Дума, да је нешто од куда на |
| {S} Да му је сада онај цванцик, како би се слатко најео хлеба.</p> <p>Симиџија би му, можда, и |
| ја нисам била жена, па да видиш како би се провео — викала је фудул-Стаменка <pb n="104" /> слу |
| и када би му било у власти, за цело би се сва грчка чаршија за двадесет и четири сахата иселил |
| једно другоме вазда пакостили; често би се пута, она рашчупаних коса и плачући а он сав изгреба |
| <p>— А што ме питаш за то?{S} Зашто би се ја мразила са светом, да сада говорим, па сутра да м |
| , да је он човек на своме месту, зар би се клонио наших девојака па тражио Цинцарке.{S} Или: да |
| ран, јер ко год би га целивао, одмах би се излечио од сваке болести коју је имао; а ако би случ |
| акси видела и такве ствари, од којих би се човеку дигла коса на глави, само кад о њима слуша.{S |
| жа.</p> <p>Неколико дана доцније изгуби се и кира-Анастасија.{S} Много доцније уверио се кир-Ду |
| облете око њега неколико пута и изгуби се у сунчеву зраку; но ни један од тих звукова свежега |
| , чим кајик ишчезну за оне аде и изгуби се испред очију.{S} На ведроме и као стакло јасноме дан |
| оше..{S} Журно изиђе на капију и изгуби се за углом.</p> <p>— Удаје се, за мога мајстора... а м |
| уци обрете, већ наже низ улицу и изгуби се у оним силним ћорбуџацима који се стицаху у чаршију. |
| а нико, а на комшијском капиџику појави се једно девојче.</p> <p>— Што чукаш толико?{S} Није ко |
| едно!{S} А на кира-Анастасија поздрави се, да тој кадаиф једе сас кога је јела и до саг!....</ |
| <p>— Тако, тако мајстор-Дишо — поправи се Маца. — Ето, нећу; поган је то милет.</p> <p>Од овог |
| ту кућу на глас износи.</p> <p>Лепосави се све више у грудима стезаше.{S} По свему овоме њој се |
| е удаш за мајстор Дишу?</p> <p>Лепосави се окрете улица око главе, а баштенски зидови са многоб |
| живога разговора и Ламбриних шала изви се песма.{S} Ламбре затури фес за потиљак, издиже обрве |
| сунчева смираја чесменски зид и не види се од гомиле прислоњених обрамица, тестија, бакрача и и |
| Диша са нестрпљењем бројао дане, догоди се оно, што му је сву сладост ишчекивања горчином залил |
| ена плело.</p> <p>Но трећег дана догоди се случај, који му отвори очи и у потпуној наготи показ |
| ј тамо!</p> <p>— Ама, зар оно? — зачуди се Лепосава. — Их, какав је!{S} Што је пустио оно чудо |
| p>— Шта ћу ја с тобом у Галац? — зачуди се Јанићије.</p> <p>— Да се склонис и поарну послу да н |
| ад наспело да га о томе питаш? — зачуди се тетка Маца.</p> <p>— Ето тако; мило ми, што га истук |
| естни влада,</l> <l>А над гробом у тузи се гуши</l> <l>Вјерни супруг сред жизненог мрака</l> <l |
| ће нико тражити.</p> <p>Кира-Анастасији се мало стушти лице, кад чу <pb n="69" /> где је остави |
| а за поклоничко путовање.{S} По чаршији се у велико рашчуло да ће Диша у света места, а по маха |
| а.</p> <p>Сад, после овога сукоба, који се за најкраће време по целоме Београду раструби, није |
| и несвесно бленуо у једнога мрава, који се свакојако мучио, да одвуче кроз траву једну покрупни |
| је и стаде се плазити на Јанићија, који се, блажен од онога ударца, утварао као да га боли.</p> |
| ођеш! — шалио се Станко туфегџија, који се примио за старога свата.{S} Кума је већ изабрао: газ |
| е беше више обична брига домаћина, који се удалио од куће, већ права патња, мучење душе, које г |
| а је слична узрујаној гомили паса, који се гложе по београдским шанчевима и својим разногласним |
| јући с ватре велику џезву шербета, који се грејао за Лепосавине другарице.</p> <p>Али то „дете“ |
| ранфила, босиока и осталога цвећа, који се са девојачким гласовима разлегаше преко зидане оград |
| го теже ишло због гојазног трбуха, који се спокојно држао на кратким, као ступе дебелим и чврст |
| помишља <pb n="57" /> на синовца, који се на све начине трудио, да му покаже, како он неће да |
| на капиџике, те тако мајстор Диша, који се баш тога и плашио, устукну у своју собу, затвори се |
| стадоше као укопани.{S} Кир-Диша, који се такође није надао да ће се у овим заклоњеним улицама |
| на пита; а онај бесмислени поглед, који се уковао за врата, куда је Јанићије отишао, тешко да ј |
| а мени поклона! одговори Јанићије, који се све више збуњивао посматрајући како му се газдарица |
| јсторе! — уздахну дубоко Јанићије, који се тек на ово питање расвести.</p> <p>Из куће се разлег |
| пратњи својих мужева и младожење, који се враћао својој напуштеној вереници као блудни син из |
| асији први комшија био кир-Ламбре, који се затекао на издисају свога пријатеља Бенџе, те тако, |
| ли над главом самога мајстор-Дише, који се у Јерусалиму већ у велико предао побожноме опхођењу |
| чешћу, били заступљени сви еснафи, који се у ондашњој чаршији налажаху.{S} И што је најважније, |
| з обзира према покојном Кир-Бенџи, који се за живота збринуо, да му удовица не остане на сокаку |
| је здрав и необично снажан стомак, који се, у овом часу тужнога размишљања, мученички грчио од |
| нићије Бик, и сав остали комшилук, који се наслађавао некада, слушајући кад мајстор-Дишиница за |
| ро место, да је удели оном трећем, који се, по реду, јави.</p> <p>— Мајстор Диша је наш човек, |
| рњем зраку; па и сав послени свет, који се око ћепенака тамо и амо муваше, чинио се мајстор-Диш |
| ак, кад у дућан утрча други шегрт, који се мајао на пољу.</p> <p>— Ето газде! — повика и журно |
| о поче да прелеће очима по кајику, који се све више ближио.</p> <p>— Ено, онај тамо!</p> <p>— А |
| може бити; но пљунути, то је грех, који се не прашта. — Тако је објашњавао он познаницима своја |
| у су већ инако сматрали као човека који се од њих одваја и кади Грцима, и то беше, у очима њихо |
| згуби се у оним силним ћорбуџацима који се стицаху у чаршију.</p> <p>Тај калуп, који га није по |
| вари одмеравао по неколико пута, и који се није на прву мисао залетао у посао.{S} И сам је био |
| же.{S} Једном речи, прави пријатељ који се у кући свога пријатеља, као у својој, налази.</p> <p |
| егао оном немилостивоме осећају, у који се до грла заглибио.</p> <p>Судбина га је заквачила већ |
| Јанићије и мучи се да разазна, титра ли се она с њим или је у истини она све тако мислила.</p> |
| Ако се пронађе, — добро, не пронађе ли се, — то толико!{S} И зар је он једини, за којим би пол |
| арко палило.</p> <p>— Наразговарасте ли се? — запита Маца, којој не измаче ни Дишин покушај, ни |
| јстор Диша на бињекташу и чекао неће ли се, ма с које стране, из сокака појавити фигура његове |
| ету купујем, па после да чекам, хоће ли се сетити да ми плате; доста је што овима бадава вучем |
| не.{S} Да тога није било, Бог зна би ли се мајстор Диша могао одржати међу оноликим грчко-цинца |
| адост и да на њезине очи вене, не би ли се уверила, какву му је неправду учинила.</p> <p>Премиш |
| ве везе са овим даном.</p> <p>— Јеси ли се опет срео са кир-Думом?</p> <p>— А шта ти је сад нас |
| увуче се у њену авлију.</p> <p>Како ли се у један мах и обрадова, кад угледа Лепосаву, како по |
| корачаји.</p> <pb n="48" /> <p>— То ли се газда пита, пезевенк, бре!</p> <p>Јанићије немаде ка |
| нађем добру девојку?</p> <p>— За то ли се бринеш?{S} Пашајши!<ref target="#SRP19061_N5" /> Ти |
| леда у комшију.</p> <p>— Море, шалиш ли се ти?</p> <p>— Ич се не шалим!{S} А што?{S} Па то се б |
| неколико речи добаци.</p> <p>— Љутиш ли се?</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Што је отишао.</p> <p>— А |
| чну свилену кошуљицу.</p> <p>— Љутиш ли се? — запита је шапћући.</p> <p>Лепосава намешта посуђе |
| он.</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Љутиш ли се?</p> <p>— Зашто? — упита Лепосава не окрећући лица.< |
| о десити.</p> <p>У то није сумњала, али се плашила ипак, да сада кир-Диша не сазна и да Јанићиј |
| је с почетка збуњено примио позив, али се у брзо прибрао, када је видео како кир-Диша и не слу |
| Јанићију не беше баш најпријатније, али се диже и пође за њом у собу.</p> <p>Кад приклопи врата |
| изненађења.{S} Хтео је да одговори, али се грло запекло, па реч ни тамо ни амо.{S} Најпосле, ка |
| тка Маца је опазила из мутвака ово, али се учини свему невешта; само што се неприметно насмеши |
| аца саопшти, да се Јанићије вратио, али се ипак трудио, да то задовољство не покаже.{S} Сад му |
| >— Тако... рече Маца, прсну у смех; али се брзо уозбиљи и поче се крстити.</p> <p>— О, анатема |
| гребан, вратили са чесме кућама.{S} Али се ни после тога не остављаху на миру, него тражише на |
| рена, да ће га потпуно саломити.{S} Али се преварила.{S} Кир-Диша је овога пута одлучио, да ост |
| вати; он брзо седе на миндерлук, завали се на узглавље и поче тешко предисати.{S} Тупо шуштање |
| слично одушевљење, онако пресит завали се и сам на узглавља, по који пут (као што је то свуда |
| међу пуним класјем весело певушила или се на сав глас засмејала, када би кир-Ламбре покаткад и |
| да он сада не знађаше прашта ли му или се љути баш зато, што вели „да није хтео“.</p> <p>— Ја |
| } Отишао је сам до кир-Ламбре, пољубили се и љубазно га позвао на вечеру.{S} Кир-Ламбре је с по |
| светом, да сада говорим, па сутра да ми се каже како сам казала и оно што није? — одговори тетк |
| стао за тебе једнога, али не дам да ми се квари ред; не дам да ме нико вара и да ми образ гази |
| жмурићу; што је било — било, само да ми се закуне да ме никада више неће варати; а оно псето (т |
| е што гледам, зете, сад!{S} Бог нека ми се смилује, требаше одмах да припаднем њезиним ногама и |
| цу ја уважавам као своју сестру; она ми се нашла у болести... она...</p> <p>— Е, па де, де; кад |
| Маци.</p> <p>— Ево на; добро само те ми се толико затекло у кеси, — рече Диша шалећи се. — А са |
| као да их Грк пева.</p> <p>Али, чини ми се, та своја погрчена чувства никада боље и лепше није |
| /p> <p>— У мутвак, сурунтијо; шта си ми се ту успропадила! — подвикну Маца, која није никада до |
| ка и излете на поље.</p> <p>— Торњај ми се с очију, у дућан да ми не приступиш више!</p> <p>Нес |
| е жене. — Ово је већ трећа ноћ, како ми се на сну то казује.</p> <p>Мајстор Диша, коме је већ ј |
| /p> <p>— И јесам лудак.{S} А ти, што ми се не наплатиш?</p> <p>— Како ћу? — запита Лепосава и т |
| Дума опази да више није сам, распомами се па се улете право пред очи Јанићијеве, стеже песнице |
| p> <p>— Боже, мајка, шта ти је? — брани се Лепосава. — Та и сама кажеш да ме мајстор Диша не пр |
| ете заплаче!{S} Па сада, ћерко, не лени се, него пожури! — одговори Маца и нежно помилова кћер. |
| у твоје.</p> <p>— Јесте, моје; ама мени се све чини, да сам баш од тебе чуо, да она носи четири |
| сну улицу на Зереку и Бит-пазару румени се у јутарњем зраку; па и сав послени свет, који се око |
| сама сам у кући, а он као ајдук наслони се о обрамку, па само звера.</p> <p>— Тако ли беше? — п |
| нутарње ватре, приђе једној чешми, напи се воде, подметну главу под лулу, из које је избијао де |
| у Вертепу пред јаслама молио, расклопи се земља и из ње се промоли страшна чељуст, која поче б |
| четрдесетнице, сав онај први бол стопи се у једну благу успомену; и само једаред месечно, када |
| колико недеља, још више издужила, озари се, кад угледа кир-Думу и приступи му руци.</p> <p>— Зи |
| а положаја извуче.</p> <p>Но кир-Ламбри се до овога часа не јави баш никаква мисао; или боље ре |
| ијете кира-Мана.</p> <p>— Море, не дери се ту, лудо цинцарска, док те нисам клепнуо, па да ти к |
| ан ни ноћ није давао мира. „Море, смири се, човече, једаред!“ вичеш му ти; ама пусто оно срце њ |
| и плашио, устукну у своју собу, затвори се и не изиђе из ње, све докле се не разиђоше људи и до |
| и узбуђења, оде у свој дућан, и затвори се у собицу, да премишља што да предузме.</p> <p>Нема с |
| на ум.</p> <p>— Море, устабашо, шта си се замислио, ходи на кафу! — викну га један комшија са |
| ен.</p> <p>— Море, шта ти је?{S} Шта си се направио, као да ти је све помрло; хајде овамо, нана |
| је стојао мајстор Диша.</p> <p>— Шта си се запањио, пезевенк бре, као да је мечка пред тобом?! |
| окрет очајнога комшије.</p> <p>— Шта си се забленула, бре, овамо!? — дрекну мајстор Диша, кад о |
| Ламбре.</p> <p>— Овде је!{S} Ама шта си се уплашио?{S} Да ниси угануо ногу?</p> <p>— Заригли ка |
| лике кипи!{S} Шта радиш море то, куд си се замислила?</p> <p>Лепосава прену и збуњено скочи, ка |
| 179" /> <p>— Ко ће као Бог!{S} И сам си се требао сетити своје вере, а не да од некрштених траж |
| је не тиче руком.</p> <p>— Ама, што си се препала?{S} Ја ћу да га потплатим, да ћути.{S} Дај м |
| си самоме себи стао на срећу!{S} Што си се женио први пут удовицом, па ти она угатала!“</p> <p> |
| ђен.</p> <p>— Који ти је бес?{S} Што си се надуо тако?</p> <p>— Ти знаш.</p> <p>— А шта ја знам |
| ојком пролазила туда.</p> <p>— А што си се тако пофудулила, Лепосава? — запита Канче.</p> <p>— |
| /p> <p>— Де, де, почекај, зете!{S} Ниси се ни ти ваљда на Бога камењем бацао.{S} Ето и ја тако; |
| соку полицу, па се извила леђима, да ти се чини, сад ће се у струку сломити.{S} А дебели курјук |
| што се то тиче па тебе поп ли си, да ти се исповедам?</p> <p>— Море, жао ме, много ме жао? — од |
| умео, удешавао је кроз нос тако, да ти се увек чинило као да их Грк пева.</p> <p>Али, чини ми |
| нче; боље <pb n="144" /> би било, да ти се не нађох као рођена мати, кад оно на смрт болова!</p |
| чки гледао за њиме.</p> <p>— Дуса да ти се испрзи у паклена мука!{S} А-ах, рогата биволица една |
| ш са сватовима.{S} Знаш, ружно је да ти се пре сватова догоди.</p> <p>Шта је после овога било, |
| је на ново загрли.</p> <p>— Како да ти се осветим?</p> <p>— Па, ето, удари ме у леђа.</p> <p>— |
| , постаћеш ексик-хаџија; на земљи ће ти се људи смејати, а тамо на небу то ће ти се уписати у н |
| е људи смејати, а тамо на небу то ће ти се уписати у највећи грех и неће ти се опростити.{S} Ет |
| ти се уписати у највећи грех и неће ти се опростити.{S} Ето, тебе ђаво сада искушава, али поми |
| нда донеси послужење.</p> <p>— Је ли ти се допада? — запита Диша, уживајући у њеној забуни.</p> |
| дете!{S} Како те је уважавала, како ти се радовала, кад год би дошао, па сад одједаред да је п |
| огао ни помишљати, а камо ли одлучивати се на оне убилачке мисли. <pb n="165" /> Крвожедне наме |
| /p> <p>Старац се дубоко замисли, ухвати се за браду и оборене главе по који пут дубоко уздахну. |
| у трбух тако јако, да он јаукну, ухвати се обема рукама за трбух и пресамити се.</p> <p>— Не си |
| ?! — викну Диша очајним гласом и ухвати се обема рукама за главу.</p> <p>— А кира-Мана ми је ка |
| у очима њиховим, тежак грех: издвајати се од свога соја и прилазити оној нацији, која је са та |
| ато је Јанићије морао по вас дан мајати се са тетка-Мацом око болеснице и трчати свуда, куд га |
| им је испратио мајстора на улицу, врати се болесници, која је спавала тврдо.{S} У једно време Л |
| ћи.</p> <p>После подужега времена врати се мајстор Диша у свој дућан, зајапурен од наглога узбу |
| n="65" /> <p>После некога времена врати се у дућан, али без оне гужве, седе за посао, да ради; |
| иша, да му не вреди тражити га, и врати се кући.</p> <p>— Сутра ћемо се већ разговарати, а до ј |
| џи-Дишу, да га код куће сачека, и врати се натраг.</p> <p>На пет дана после ове куповине велики |
| дважити се на толики пут а не осигурати се са сваке стране за собом, то није било у нарави Диши |
| а, да пробије врата — главом.{S} Залети се, подвије главом као јунац, кад закопа земљу рогом, п |
| и мислио.{S} Одрођеноме је теже сродити се са својима, него ли туђину сродити се са туђином.{S} |
| и се са својима, него ли туђину сродити се са туђином.{S} Требало је да прође време, да залечи |
| и својој потајној контроли.{S} Одважити се на толики пут а не осигурати се са сваке стране за с |
| ти се обема рукама за трбух и пресамити се.</p> <p>— Не си ми муж: не сам те никада ни волела!{ |
| и!</p> <p>Но Лепосава и овога пута нити се насмеја нити му што одговори, и Јанићије сад немаде |
| ућан, те тако ће, мало по мало, вратити се на оно, што је био пре десетак и више година: постаћ |
| оврши ово, диже се са седишта, прекрсти се и скромно се поклони икони у куту.</p> <pb n="179" / |
| нама, шта ме сад опет снађе! — прекрсти се Диша од чуда, кад опази ову неверицу. — Ама, људи, ш |
| /p> <p>И сад му не беше тешко опоменути се и свега осталога: како је онако растужен пошао кући, |
| киме се не би радо срео, изиђе и упути се у Скадар-махалу.</p> <p>Фудул-Стаменка је имала једн |
| о за који часак, изиђе на улицу и упути се право дућану свога мајстора.</p> <p>— Ако ме је и от |
| шапутати на ухо, <pb n="63" /> трудећи се, да је умири и подигне са јастука, у који је заронил |
| еби сувишну збуњеност и страх и трудећи се да се колико толико прибере.</p> <p>— Јанићије, оди |
| Па, па, па! — учини Ламбре, као чудећи се кир-Думи на таком разговору. — Не сум јој ни татко н |
| да разрогаченим погледом и чисто чудећи се, како то да му један шегрт одговара.</p> <p>— Шта ве |
| сам му био веран! — мислио је, силазећи се већ по пети пут до Варош-капије и враћајући се натра |
| о је Диша Мацу и комшијницу; па, бојећи се да му жена не продужи како је започела, дохвати мака |
| лико затекло у кеси, — рече Диша шалећи се. — А сад деде да видим каква су!</p> <p>— Немој, још |
| ро је одаламио Лепосаву, а она, бранећи се, изгребала га по лицу.</p> <p>Кад чу мајстор Диша, ш |
| куће зовнуше, он прибра снагу и крстећи се уђе, да види покојницу и да је целује.</p> <mileston |
| (сад и Лепосава запе, без сумње мучећи се да овог несрећног младића што боље убеди, како је он |
| те не смеде ни да одахне јаче, плашећи се да га плач не савлада.</p> <p>Готово крадимице извуч |
| е! — нуди их домаћица у кућу и, смешећи се, прима из њихових <pb n="19" /> руку цвеће, па се ос |
| а-Маца га дочека као и обично и смешећи се:</p> <p>— А где си ти ђаволе већ три дана?</p> <p>— |
| ан доћи.</p> <p>Није се имало куда; ићи се мора, а како ће се све ово свршити о томе није ни ми |
| ушај, утуви, девојко — рече Маца дижући се. — Мислиш, не видим ја којим очима гледаш ти у Јанић |
| >— Нађох! — одговори шегрче снебивајући се.</p> <p>— Па где је, што не долази?</p> <p>— Он каже |
| злазио иза мутвака на цепаник, надајући се, да ће се она сетити, па макар и сажалити, <pb n="12 |
| љиво се обазирао на све стране питајући се у себи шта ће и куда ће.{S} Остане ли тврдо на томе, |
| b n="103" /> неколико година, враћајући се из Цариграда, паде мртав с коња, негде на путу измеђ |
| Бар њему се тако чинило, јер, враћајући се у дућан замишљен и тешко расположен, у ушима му је ј |
| по пети пут до Варош-капије и враћајући се натраг Барјак-џамији.{S} А што је више у те мисли за |
| Цигани у глас, удесише жице и враћајући се лагано истим путем, стадоше извијати арију оне песме |
| у она је одиграла чочек-аваси и смејући се загрлила дебели јастук.</p> <p>Ваљда, у томе часу, н |
| .... викала је фудул-Стаменка удаљујући се победничким кораком низ сокак.</p> <p>Мајстор Диша о |
| е окрете и пође на улицу и не обазирући се на тетка-Мацу, која га задржаваше, да бар једну кафу |
| и он је ишао напред, ишао и не обзирући се за поздравима људи и не застајкујући пред дућанима с |
| исплати новцем и пође.</p> <p>На улици се хаџи-Зосим присети да о некој својој ствари запита н |
| му севале живље него ли до сада; момци се чисто забезекнуше, кад га угледаше онако узрујана.{S |
| јим бившим пријатељом, стаде, разрогачи се на Ламбру и дршћући од гнева поче нешто неразумљиво |
| >Старац скочи са миндерлука и разрогачи се на Дишу.</p> <p>— Шта?{S} 500 гроша?{S} Каква је то |
| ија!“</p> <p>И дође јој да заплаче, очи се замаглише; али ко би знао зашто, она од једном скочи |
| бушат, али лице му некако смагло, а очи се чисто угасиле и упале у главу.{S} Па онда, он, који |
| ди она са мном? — мисли Јанићије и мучи се да разазна, титра ли се она с њим или је у истини он |
| а... ја не могу тако... ја ћу... узмучи се Јанићије да каже шта ће; али навала осећаја тако је |
| ијскога значаја, стеже срце и, предавши се потпуно разлозима хаџи-Зосимовим, набави кутију од т |
| дај, Боже! — уздахну дубоко и, покривши се јорганом преко главе, три пута се прекрсти.</p> <p>— |
| ко лежећи на меканој трави, ко одупрвши се о своју обрамицу, по цео сат жагоре, расправљају о к |
| викао је хаџија на сав глас и подупрвши се песницама о широке слабине, које од узбуђења бректах |
| децу пазариш! — додаде за тим окренувши се Диши.</p> <p>— Ако је и децу, скупо је! — уздахну Ди |
| зена; јазук, бре!</p> <p>— Па.... смеши се мајстор Диша љубазно....{S} Шта ћу?..{S} Сам сам, бе |
| <p>— Е, е, ти ми много наказива — смеши се Диша — Ама где да нађем добру девојку?</p> <p>— За т |
| Зашто да ми каже тако?</p> <p>Кир-Диши се смрачи, кад чу како му шегрт отказује послушност.</p |
| а она се ратосиља.</p> <p>Мајстор-Диши се смрче пред очима, кад помисли да се и његова жеља мо |
| хајде!{S} Даћу ја теби мрве!{S} Скапоши се ту, па спавај!</p> <p>Лепосава опет леже и притаја с |
| ваздуха.</p> <p>Песмица из баште заврши се последњим стихом:</p> <quote> <l>„Да ли знаш како се |
| имати дете од шест година.</p> <p>Овај се разговор водио на петнаест дана по повратку Дишином. |
| незграпне шаке и почне да га меси, тај се не откупи лако.{S} Јанићију је тек предстојала судби |
| ирћета, кад се разабра.</p> <p>— Не бој се, кир-Дишо, сад је све добро! — одазва се на овај узд |
| ија за цело не би јаче вриснула, да јој се наместо његово јавио у соби пок. кир-Бенџо; филџани |
| у њу; а она тако исто узрујана, да јој се недра од наглога дисања дизаху и спуштаху, стојала ј |
| ећао да би требало да је презре, да јој се освети, да је уништи; али у исто време и да му без њ |
| код куће, те, ако устреба Маци, да јој се нађе, а и да њему јави, ако што буде.</p> <p>Око под |
| ве ове разлоге зажмурила и рекла да јој се не свиђа ни мало онај дежмекасти папуџија, она то ни |
| пуне две године избегавале чак и да јој се јаве, а камо ли на њезин праг да ступе.</p> <pb n="2 |
| то је тешко одредити; јер баш и да јој се није свиђало, њој је било немогућно да и даље самује |
| <pb n="52" /> <p>— Леле, што ћу да јој се наплатим, само док је познам.</p> <p>— Немој, снахо; |
| чело.{S} Кад га је погледала, једна јој се суза скотрља с лица.</p> <p>— Е, де, не плачи!{S} Не |
| долази од некуд с другог света, па јој се чак учини од једног необично танкога писка са зурла, |
| у.{S} Лепосава се прикраде, па, кад јој се није надао, лупи га обема шакама у леђа.{S} Јанићије |
| он, опростиће ти, — рече Маца, кад јој се учини, да је зет казао све што треба да каже један с |
| ала и за чим је кришом чезнула, сад јој се самој нуди!</p> <p>— Па... шта да кажем — уситнио Ди |
| ез сумње чекала згодан час, када ће јој се зет опет жени вратити.</p> <p>Тако је то трајало нек |
| његове године и сувише стара, да би јој се могао пожалити.{S} Са Лепосавом опет не би могао гов |
| ати тако јасно, тако помамно, да би јој се <pb n="27" /> смех чак на улицу разлегао, да га посл |
| још ћуташе, тек по који пут што би јој се из груди отео дубок уздах, који му наговештаваше све |
| а толико интересовала за мужа, који јој се враћаше.</p> <p>А докле су они овако разговарали у г |
| Њој стаде некако непријатно и учини јој се, да би требало да га ма на који начин опомене на мал |
| де потрбушке насред дућана. — У том јој се и кајиш измаче из руку, те кад виде како Јанићије ск |
| кира-Думиницу и кира-Ману.{S} Јако јој се допао фистан и антерија од ћитајке што јој је донео |
| икну Лепосава весело, кад виде како јој се мати болећиво опходи наспрам Јанићија, и поче га вућ |
| е махао око њезиних унучића, чинило јој се, као да види и своју Лепосаву.</p> <p>Али овога вече |
| ором душа њезина покојника.{S} Лепо јој се учини, да тај звук, што пара ухо те се уздиже изнад |
| осна, као да је једва дочекала, што јој се муж вратио, а сада тако презриво.</p> <p>— Мори, нем |
| ко удешава, да је њој баш мило, што јој се испод широких рукава кошуље од танке тканине прозиру |
| зиру као наливене пуне мишице и што јој се гибак струк тако еластично покреће.</p> <p>— То да н |
| вој део „лечења“, али онај ђаво што јој се у душу увукао, тако се заквачио ноктима, да га ни за |
| хоћу“, она мало зажмури, присебност јој се врати, па је целога дана, као невеста, по тадашњем о |
| д се вратила са послужењем, на челу јој се, баш над самим повијама, где се обрве састају, <pb n |
| а, још збуњен од изненадне среће, којој се није ни мало надао, целива будућу ташту у руке.</p> |
| тор Диша се избечи на ову посету, којој се најмање надао.{S} Фудул-Стаменку није никада марио; |
| десна рука.</p> <p>Око текије, у којој се свети човек молио Богу и мучио своје тело шибањем, з |
| грудима стезаше.{S} По свему овоме њој се чинило да њезина мати нешто плете за њу и мајстор-Ди |
| ретне са њезиним очима.</p> <p>— Смилуј се!</p> <p>Јанићију поста непријатно и поче зверати час |
| ако одлучно најурила мужа из куће, ипак се није смела задржавати даље тамо.{S} Кир-Ламбре јој ј |
| е праскати, тама обузе црну икону, мрак се сведе у соби, и она заспа.</p> <milestone unit="subS |
| а, нема нигде ништа; а да га чекаш, док се огазди, хој, хој!{S} То ће да прође и десет година.{ |
| окле их пламен сасвим не обухвати и док се не претворише у сами пепео.</p> <p>— Знала сам ја то |
| е све за њом говорило тако рећи још док се није ни сасушио траг оних суза, што их је за кир-Бен |
| двије врат и полети, мукне тако, да вам се чини то бик муче.</p> <p>Кир-Ламбре и сви остали оду |
| вру, рече:</p> <p>— Није фајде, кад нам се Пречиста сама јавила, морамо је послушати.</p> <p>Ме |
| е, то ми није адет.</p> <p>— Па што нам се не похвалиш?{S} Зар нећеш да нас позовеш?</p> <p>— К |
| з узесте.</p> <p>— Не смо га звали; сам се тискао међу нас! — бранили су се Грци од оног прекор |
| ништа за бадава, па ни жена!{S} Ја сам се доста уједао, сад се уједај ти!</p> <p>Кир-Дишина не |
| , плакала и пошла, да се дави, а ја сам се онда сажалио, па сам јој дао дреје.</p> <p>— Бре, де |
| па доста!</p> <p>— Ама како ћу, кад сам се за толико заветовао?</p> <p>— Бог хоће да га се ми, |
| га онаквога угледа.</p> <p>— Тукао сам се, газда.</p> <p>— С киме, море?</p> <p>— С оном, тетк |
| зато сам чак у Јерусалим ишао; зато сам се толико истрошио, да мртваце из куће износим?! — заја |
| а радња нагло цвета.</p> <p>— Зашто сам се оженио, то знам; али за кога течем, ето, то је оно ш |
| трошио на тебе; <pb n="172" /> зар сам се зато оженио, да свакога месеца слушам, како се та и |
| /p> <p>— А оно, тетка-Мацо?...{S} Божем се не зна што си је лањског Божића обилазила онако чест |
| дељу дана — одговори Јанићије, на чијем се лицу видело јасно, како га је ова новост изненадила. |
| о детињски насмејане и тако миле, да им се не би могло одолети.</p> <p>Томе изразу није могао п |
| шла је кума-Думиници и кира-Мани, да им се на Дишино тврдоглавство пожали.</p> <p>Али уместо да |
| сви разлози били су тако снажни, да им се није могло одолети ни с које стране.</p> <p>Али, ако |
| су умеле не само да туђу тајну, када им се повери, дубоко закопају, него, ако им је само у моћи |
| паштила да разгони онај облачак, што им се над пролећем брачнога живота надноси.</p> <p>А како |
| њој да кажем?</p> <p>— Па, знаш, бојим се; а она зна све.{S} Ако она каже...</p> <p>— Па како |
| ало.{S} Лепосави је врло тешко... бојим се... устеже Маца и не доврши, јер је нагло одазва она |
| о, изгубила од оног лепог угледа, којим се, као жена кир-Бенџина, могла дичити.</p> <p>И кира-А |
| ма тицала један малени прозор, за којим се одмараху његов мајстор и мајсторица.</p> <p>Сутра да |
| а се растане од овога младића, са којим се као девојчица толико прегонила и од кога је често пл |
| име је треперило широко Дунаво а за њим се чула лупа дахирета и свежи девојачки гласови, који у |
| Даћете јој ове „апове“, да прогута, чим се освести! — рече хећим строго и даде Маци неколико вр |
| ја ће га, можда још данас, постићи, чим се у чаршији сазна за неверство, које је своме присноме |
| ако грлатим, да су својим терцетом, чим се промолише на свет, расплашили јато домаћих гушчића, |
| па и рамена и само са ногама.{S} Па чим се родило, оно се, буди Бог с нама, истргло из руку и п |
| мењем оне косе.</p> <p>— Море торњај мм се с очију; не искупљај ми комшилук пред кућу.</p> <p>— |
| мишљено гледаше у ону икону, пред којом се Маца побожно крстила.</p> <p>— Копље!{S} Шта му то з |
| рао зној, а мало за тим устаде, с муком се довуче до собичка, који служаше за стовариште еспапа |
| а се одбрани од тешке слутње, од једном се зали сузама и поче силио јецати.</p> <p>Лепосава при |
| .{S} И тако су пролазили векови и о том се ексеру није ништа знало све до прошлога <hi>Рождеств |
| ено поче узмицати насатке.</p> <p>У том се појави и тетка Маца.{S} Са пребаченом шамијом преко |
| ва га је пустио из загрљаја.{S} Караван се крете долином, а хаџи-Зосим још једном погледа на ка |
| Цркви звона не пропоје).</p> <p>Прстен се свршио, поп је испитао младенце и сада се журило, да |
| спосници никада не лажу.{S} Па онда, он се и са те стране осигурао.{S} За „неверне Томе“, који |
| ка чаршија у своје „трофеје“ убраја, он се трудио да удеси и ход онако ситно, као што се и грчк |
| нога дана, када је светина одујмила, он се одлучи, по што по то, да оде.{S} Пред текијом није б |
| з воду и изгуби иза градских бедема, он се врати натраг, сврати прво у Дишин дућан, да обиђе мо |
| да му од празнога чекања нема ништа, он се одлучи на последње средство. — Неколико недеља већ, |
| -Мана истрже и сва изубијана побеже, он се прући на миндерлук и поче из гласа лелекати.</p> <p> |
| ју; а ако га ко на улици и заустави, он се брзо опрашта и изговара да мора журити, па онда још |
| ете и остави Дишу у пуној светлости, он се диже и пође оном страном којом Анастасија оде.</p> < |
| ивала, што се толико повео за женом, он се сасвим отпадио и од оног малога броја српских познан |
| ацине куће.{S} И тако, мало по мало, он се толико навикну на ову кућу, да тетка-Мацу није друкч |
| .{S} Али кад већ није друкчије било, он се помири са тим гласом и пође у Београд, прво да се уп |
| ржа га, те, место да одмах оде тамо, он се преплашен и клецајући довуче у башту.{S} Јанићије, в |
| рости му, зете, још је дете!{S} Ето, он се каје, — утаче се Маца великодушно.</p> <p>— Гледај с |
| о њега, па, ни сам не знајући зашто, он се несвесно поче пипкати по глави и слабинама.</p> <p>П |
| угледа како је мајстор блед и модар, он се зачуђено заблену.</p> <p>— Шта ти би, мајсторе?</p> |
| е угледа овако порушену и поништену, он се сети како га је увек, када би кир-Диша отишао у дућа |
| е.</p> <p>Тек кад је био на доксату, он се окрете соби, у којој му жена стојаше с ножем, и викн |
| а му стиште руку и мало повуче себи; он се наже, да боље чује.</p> <p>— Да му кажеш...{S} Диши. |
| е нагло окрете њему и погледа га.{S} Он се збуни и не доврши што хтеде рећи.{S} Изненадило га ј |
| ије могла да позна свога супруга.{S} Он се није обазирао ни на њезине оштре изразе, ни на њезин |
| м очекивао на повратак мајсторов.{S} Он се ни из далека није могао надати ономе, што се, у тај |
| да од свега тога не може да дише.{S} Он се ухвати обема рукама за груди и удахну што је више мо |
| ј разборитој помоћи могла надати.{S} Он се, као и увек, <pb n="212" /> када се над његовом глав |
| осио, поче да кипи свом жестином.{S} Он се обазре око себе, погледа тамо од куда му допираше ве |
| што је и помишљао да дође овамо.{S} Он се повуче иза огњишта, па, како је осећао да му ноге ма |
| о се, де; човек је, мушко је.{S} Ама он се теби опет мора вратити, ич се не брините за то!{S} В |
| оме није потребно ни помињати.{S} Та он се, до овога часа, уздао баш у саму газдарицу, <pb n="8 |
| преварити.{S} И баш са тога гледишта он се јако плашио, да овоме момку не прасне опет у памет, |
| > <p>Тај израз не измаче кир-Диши, и он се на један мах збуни.{S} Очекивао је сасвим друго: да |
| ова, да види и целује свети ексер, и он се упути са хаџи-Зосимом кроз тесне и криве јерусалимск |
| во; куд је он на то и помишљао!{S} И он се као запањен загледа у комшију.</p> <p>— Море, шалиш |
| свога дућана, сурово најурили.{S} И он се тога држао као стене.{S} Прва два просјака, који би |
| а?{S} Тек ове појаве расвестише га и он се полако изви из њенога загрљаја.</p> <p>— Да кажем гд |
| је заискао; али то га беше срамота и он се с тешким срцем одби од ћепенка и хлебова, чији је ми |
| ?...{S} Овде му се помисао прекиде и он се стресе...</p> <p>— А је ли ти, море, шта ти је наспе |
| ви.{S} Пред кућом му се баш заврте и он се мало поведе у страну.{S} Но то беше тренутно, баш ка |
| очи Лепосава у целој својој појави и он се, сад први пут, пред том сликом снеби.</p> <p>— Ко би |
| ули?</p> <p>Али кир-Диши умину бол и он се и по други пут залете.{S} Анастасија вешто измаче уд |
| ију мисли што их је уз пут смишљао и он се, малаксао од тешког душевног напора и збуњен, враћао |
| у према млађима имали такав правац и он се морао поштовати.{S} Па кад би то све било, да ли би |
| ћије зове и дрмуса из све снаге; али он се не мога одазвати.{S} Само што је руком нешто отискив |
| јаху све нејасније и изговарајући их он се мислима није утицао у дубину своје душе, него је стр |
| ије за ово време!{S} Час по час сагибао се преко <pb n="149" /> ћепенка и гледао од куда ли ће |
| избрешку близу Вилине Водице и подавао се стотинама грозничавих мисли, које су се по његовој г |
| /p> <p>Повратак кир-Дишни кући очекивао се свакога дана.{S} Ма да се са Јанићијем онако измирил |
| трпљењем бечио од туда очи и искашљивао се, не би ли га чула, она је у мутваку певушила што или |
| навикавати на нову улогу.{S} Заветовао се себи да се никада не жени, и колико год му се дало д |
| з дан преживљавао је нове тегобе: надао се, плашио, срдио, на сваки њезин осмејак задрхтао од н |
| Али подгрејана нада не греје.{S} Надао се али са стрепњом, да је њему суђено да умре без пород |
| ије и да јој погрешку опрости.{S} Надао се чак и томе, да ће се правдати, па, можда, и утерати |
| упаљенога крова; и сваке од њих дотакао се, али га је свака и опржила.{S} У дубини узрујане душ |
| је послушати.</p> <p>Месец дана спремао се мајстор Диша за поклоничко путовање.{S} По чаршији с |
| решавао ову борбу Дишин шегрт и старао се свим начинима да се пред својом савешћу оправда за с |
| p> <p>— Чапкуне, да би чапкуне! — дерао се Диша <pb n="164" /> — Мислиш ти, да се са мном можеш |
| обље?{S} Од теб ми црно на очи! — дерао се Ламбре и бесно је дрмусао за оба рамена.</p> <p>А ка |
| ио кроз најгушће шуме и гудуре, обзирао се на све стране, да га рђави људи не опљачкају или да |
| је суктала силна врелина.</p> <p>Морао се ипак вратити у дућан.{S} То је осећао кроза сву буру |
| ешла на кир-Думу.{S} Целе ноћи претурао се по постељи, устајао, уздисао и псовао све што се на |
| а, што се надношаху преко зида, стресао се по који пожутели листић падајући на њега.</p> <p>— З |
| ен?</p> <p>— Па... ето, радња је, посао се прави; а ја би хтео кира-Анастасијине паре да уложим |
| ој лепоти и бујности плануо и разбуктао се у њезину срцу, да је занесе, опије, па сад да се так |
| е мислио на то?</p> <p>Те ноћи превртао се мајстор Диша у постељи врло дуго.{S} Из очију му ник |
| притискивао га на своје груди, опраштао се тако неколико пута и једва га је пустио из загрљаја. |
| е остајало снажно и несаломљено; враћао се својој љубави према неверној жени.{S} Шта више, њему |
| </p> <p>Кад се пробудио у јутру, осећао се у нелагодноме расположењу.{S} Лепосавина прилика јед |
| } Ух! ух! — уздисао је кир-Дума и туцао се од муке песницом у главу.</p> <p>Сутра дан Дума је о |
| губио родитеље и онако самохран потуцао се од немила до недрага, докле га један биволар, који ј |
| али на половини пута застаде; нерешљиво се крете напред, опет стаде, па одједаред окрете на дру |
| ици, стао је за један часак и нерешљиво се обазирао на све стране питајући се у себи шта ће и к |
| и очи и у потпуној наготи показа, какво се мишљење о њему по чаршији проноси.{S} Рано у јутру, |
| и још срећнији повратак хаџији.{S} Прво се Лепосава поздрави с мужем, пољуби га у руку, а он њу |
| их као бик, те да засмеје ћепенке, него се ућутао, па само ради, ни главе не диже.{S} Једино шт |
| лише се; кир-Дума му не даде руке, него се, као и кир-Ламбре, пољубише у уста, а за тим поседиш |
| ле се и прстом не дотакну рана, снабдео се он уверењима и печатима од власти и свештенства, у к |
| пељив, да што пре изађе на обалу, попео се хаџија на крму, шаком надстрешио очи и са пријатним |
| иш, јел’?</p> <p>Лепосава претрну, брзо се наже над огњиште и поче пирити у ватру, пред којом с |
| и скочи са свога дивана.</p> <p>— Убио се! — јаукну Мада.</p> <p>— Ко, море?</p> <p>— Јанићије |
| е Божје.</p> <p>Са таквим мислима бавио се по вас дан; тетка-Маца није одлазила од њега, и захв |
| <p>Тога дана између зета и пунице водио се озбиљан разговор, који беше од недогледних последица |
| ионалну погрешку својих родитеља трудио се, да изглади тиме, што је од прве младости своје град |
| му је све страшљивије куцало.{S} Ближио се тако пажљиво и спреман вазда, да се у згодном часу с |
| а опростила му је, а дан сватова ближио се као на крилима, те је младожења у брзо заборавио на |
| чега је осећао бол у глави.{S} Налазио се у сличноме стању душевнога немира као пре готико год |
| пут кућама.{S} У томе каравану налазио се хаџи-Диша.</p> <p>Хаџи-Зосим, који је морао још оста |
| затварамо капиџике, кад прођеш! — шалио се Станко туфегџија, који се примио за старога свата.{S |
| ићија се опажала нека промена; уозбиљио се, не пева више, као што је то увек уз посао радио, не |
| имо.</p> <p>— Море тетка-Мацо, — бранио се тек разговора ради — зар сада, када сам нагорео онак |
| з Меке неки постарији дервиш и настанио се у Дервишани испод Синџир-џамије.{S} О овоме дервишу |
| <p>— Не знам — одговори Маца — Изменио се много и то ме брине.{S} Знаш како је: да ми је рођен |
| е око ћепенака тамо и амо муваше, чинио се мајстор-Диши, да је баш данас нарочито расположен, ч |
| шно озлојеђен, па, у први мах, подчинио се утицају свога кума и пријатеља; али већ после треће |
| ира-Анастасија.{S} Много доцније уверио се кир-Дума, да га је Ламбре обмануо и да је заједно са |
| је хаџија прегледао све рачуне и уверио се о неоспорној савесности и тачности свога калфе, он ј |
| /> њој остао.{S} Али овога пута вратио се необично брзо, и што је главно, врло узбуђен и са је |
| права сестра.</p> <p>Као утучен вратио се кући, оставио судове пуне воде у мутвак, па ни да је |
| и је знати само куда се степао! — љутио се често код тетка-Маце.</p> <p>— Море, зете, не брини! |
| мо би изникао међу сватовима, провлачио се са Мацином Лепосавом кроз коло, вијали једно другога |
| ад се сукоби са разјареним Дишом; мучио се на стотину начина, како да се сачува од срамоте, али |
| сам те ја толико година хранио и мучио се око тебе, да те занату научим, па сад, кад сам те сп |
| ију освануо пун бола и горчине, завршио се врло пријатно.{S} У тетка-Мациној кући, под оним хла |
| зити вољу свога родитеља.</p> <p>— И ко се може боље побринути о срећи свога детета него мати.{ |
| и онако исто љубав као и пређе, па, ако се може рећи, и више, у колико се уз ту нежну црту њего |
| е сум јој ни татко ни брат, ни кум; ако се разбирате за њено к’смет, зашто па мене питате?</p> |
| авила бризи грађана и — случају.{S} Ако се пронађе, — добро, не пронађе ли се, — то толико!{S} |
| својим јединчетом, како је то лаж и ако се тако што из њезине куће изнесе, то би могло нахудити |
| ње, застаде за неколико часака.{S} Јако се плашио смрти, па још смрти у својој кући.{S} И тај с |
| , угледа мајстор Диша хаџи-Зосима, како се журно пење уз Голготу, и кад опази мајстор-Дишу, поч |
| и помогнем! — проговори, кад виде, како се испиње на прсте, и пружи руку, да од ње узме сахан.< |
| ју што о Диши, а и да узгред виде, како се одржава кућа, кад домаћин није ту; комшинице и друга |
| о хтеде рећи.{S} Изненадило га је, како се за ово четири дана изменила.{S} Стала много зрелија |
| атним уживањем посматра из даљине, како се над гомилом људи љуљушка еснафски барјак са светим С |
| ају му правдање, али лепо се види, како се испод бркова потајно смеше.</p> <p>— Буди Бог с нама |
| оженио, да свакога месеца слушам, како се та и та у комшилуку породила, а у мојој кући, ништа! |
| е је хаџија са нестрпљењем гледао, како се споро примиче дан, без кога би му сав овај живот и т |
| l> </quote> <p>Јанићије је слушао, како се у даљини све више и више губе страсни тонови сетне а |
| ће се свуда говорити таман онако, како се говори о фудул-Стаменки, ради које је, баш тих дана, |
| а ненакнадним губитком.</p> <p>Но, како се у мајстор-Дишином дому извршило чудо, и како је он п |
| е, трговац са Зерека.</p> <p>А то, како се оженио први пут и како је са овом женом прошао, треб |
| ан Спаситељ за крст.{S} Тај ексер, како се тврдило, још цар Константин и царица Јелена, кад су |
| ар да својим очима гледа Лепосаву, како се опрема за његова мајстора?{S} То никако!{S} И он убр |
| тила се, кад угледа ћерку на поду, како се у тешкоме болу савија.</p> <p>И то унесе забуну у ку |
| вакога дана посматрао испод очију, како се ово вижљаво девојче све више развија у једру и свежу |
| кућу и затекао је баш на капиџику, како се са неким човеком прашта, — у грчкој чаршији и ћор-Ах |
| ерити.{S} Чим је видио кир-Ламбру, како се упутио кући његовог мајстора, послао је шегрта и нар |
| етање, па кад опази Лепосаву и чу, како се са осталима смеје, очи му се закрвавише а песнице ст |
| <p>— А што да се стидиш?{S} Видиш, како се не стиде ове Божје тичице!{S} И зар нисам ради тога |
| — Ово ће бити онај сан Мацин. — А како се ради с њим? — упита гласно.</p> <p>— Сашије се у крп |
| е, а којима не мога одолети.{S} Ма како се трудио, да избије из главе сваку помисао на оно што |
| ара Лепосава.</p> <p>— Знаш и сама како се каже: пут за морем а смрт за вратом.{S} Бог ће дати, |
| квом непотребном опсечку сахтијана како се ради, добивао је шамаре за врат или би га мајстор чу |
| спод очију посматрао бившег шегрта како се наокришке ближи.</p> <p>Јанићије стаде у близини ћеп |
| <p>— Море, не могу да ти кажем све како се <pb n="83" /> беше осилио, чим ти оде!{S} Неће да сл |
| на крају крајева, увек онако буде како се то њој свиди, сад чисто није могла да позна свога су |
| што се по грчкој махали причало, и како се сав свет на чесми смејао и дирао га за оно.{S} Јанић |
| "193" /> историја светога ексера и како се оно чудо догодило.{S} Та уверења богоугодник показуј |
| газда певуши једну грчку песмицу и како се час по час осмешкује.{S} А чим мајстор Диша одмахну |
| видите? — продужи Дума, кад опази како се мајстор Диша сплео. — Кој вас највише помаже него гр |
| оне песме:</p> <quote> <l>„Знаш ли како се зове она ватра,</l> <l>Што душу сажиже а срце спржи? |
| ом разуме мајстор Диша.</p> <p>Али како се тек изненадио, кад му оба кума, после треће каве, са |
| ли и поче напрезати ум, да замисли како се %Јинићије није обесио.</p> <p>— Сиромах!{S} И зар са |
| а да није знао ни где је Галац, ни како се до њега може доћи, па ни то, с чим ће доћи дотле, он |
| у.</p> <p>— Е, мој зете, слушао си како се говори: „добра храна, добар пород!“ Зар би твоја жен |
| — узвикивао је од муке, гледајући како се оно старо сало повраћа у простране антерије.</p> <p> |
| а у ономе часу, када га је угледао како се разметнуо и хрче на туђем миндерлуку, као да је у св |
| а нова:</p> <quote> <l>„Да ли знаш како се зове она ватра,</l> <l>Што душу сажиже а срце спржи? |
| стихом:</p> <quote> <l>„Да ли знаш како се зове она ватра, што душу</l> <l>сажиже а срце спржи? |
| а брига не би увек на ум падала, некако се вазда, између осталога, и она истицала, кад год би н |
| е и кроз осветничко расположење једнако се пробијао онај зрачак љубави и страх од чаршије, да м |
| е шакама за собом напипао седиште, тако се скљокао на њега и блесасто гледао у Јанићија, који ј |
| нај ђаво што јој се у душу увукао, тако се заквачио ноктима, да га ни за реп ни за уши не могаш |
| ући сав задуван и врло узбуђен.{S} Тако се он никада није враћао из дућана.</p> <p>— Да не дола |
| а се ожени Лепосавом Мацином.{S} А тако се најзад и морало држати, пошто је мајстор Диша дан из |
| ишине воље, ако би је спасао.{S} А тако се баш и десило.</p> <p>Кир-Диша је имао у Пожаревцу је |
| опрану вуну, што им је кира-Мана (тако се звала Ламбрина жена) „на белегу“ и „среће ради“ криш |
| d> <hi>ГЛАВА ДРУГА</hi> </head> <p>Тако се сврши <hi>први део</hi> ове тужне домаће историје чо |
| ви пронео глас, не зна се, али у велико се веровало да ће мајстор Диша да се ожени Лепосавом Ма |
| дравље, и толико срећа да имате, колико се ви право заклели! — довикну Дума Диши кад овај изиђе |
| па, ако се може рећи, и више, у колико се уз ту нежну црту његове душе јављао страх, да ће је |
| расположено, готово насмејано, у колико се тај осмејак могао провући на површину из онога густо |
| о Дишино бивало је све веће, и у колико се више Лепосава на његове очи развијала, у толико је в |
| радости запевала.{S} Није шале, толико се препала, да се не обеси ради ње. — Ох!{S} Ох!{S} Баш |
| времена постао сасвим друкчији; толико се изопачио, да га чисто не познајем.</p> <p>— Не знам |
| {S} Од чуда и ове невидовне беде толико се сплео и збунио, да је само хуктао и стењао.{S} Био ј |
| о је онда судбина!{S} А од судбине нико се не оте.{S} И други су патили, па опет нису помрли од |
| пријатеља Бенџина оборише главе, дубоко се замислише и тихо сркаху кафу, коју им кира-Ламбриниц |
| То ти је! — заврши хаџи-Зосим и дубоко се поче клањати и крстити пред једном иконицом у соби.{ |
| апута и заставши на собњем прагу дубоко се замисли.</p> <p>Када се тетка Маца вратила, затекла |
| а појас, он положи руке на трбух, ниско се поклони и приступи кир-Думи, као најстаријем, да га |
| ије устаде, метну руке на појас и ниско се поклони газди.</p> <p>— Хвала ти, као оцу на храни и |
| ote> <note xml:id="SRP19061_N4">Спавало се обично на поду.{S} Место где ће се постеља метати, п |
| некој запетости и недоумици, појачавало се све више, те он није никако могао да схвати ни одред |
| зимљу.</p> <p>Овако шчуђавање обнављало се готово у свима кућама, где је тетка-Маца навраћала, |
| шњих ствари; по неколико пути понављало се оно о чему се целе недеље разговарало, а кир-Дума ни |
| сасвим, али тек његов мучан осећај мало се стиша.{S} Живот му је и сада личио на једну непрозир |
| давати му знаке, да сиђе.</p> <p>Морало се нешто особито важно десити, када је чак хаџи-Зосим, |
| аше све што је око себе видео, таласало се у њему.{S} У један мах учини му се, да од свега тога |
| p>И стотину мисли сличних овој укрштало се по његовој глави; а свака од њих била је црња од црњ |
| чаршији и ћор-Ахметовој кафани причало се потанко о Дишиноме непоштењу.{S} Кир-Ламбре је испри |
| нџир-џамије.{S} О овоме дервишу причало се по турским махалама, а од туда и по целоме хришћанлу |
| а кроз пријатељске савете претио, могло се врло лако и обистинити; грчко-цинцарска чаршија, у т |
| а и на половини речи застаде.{S} Видело се јасно, да јој није баш тако пријатно да му испоручи |
| е по који пут дубоко уздахну.{S} Видело се да се са самим собом бори.</p> <p>— Да продам, а ко |
| тија, испињала се нада све.{S} Догодило се ма шта, свршило се ма како, она треба или да умре, и |
| кира-Мани. — Засто плачете?{S} Догодило се, де; човек је, мушко је.{S} Ама он се теби опет мора |
| започела.</p> <p>Једнога дана догодило се нешто, што је и Јанићија и Лепосаву довело у неко чу |
| е допратило покојницу до гроба, вратило се хаџи-Дишиној кући, да над пуним <pb n="215" /> чанко |
| ада све.{S} Догодило се ма шта, свршило се ма како, она треба или да умре, или да буде његова.{ |
| а је до сада тиштало и мучило, распукло се и ишчезло као мехурић на води.{S} Био је као на ново |
| ра дан од раскрснице до раскрснице чуло се добовање општинскога добоша.{S} Грлати добошар Суља |
| многу Лепосавину познаницу.{S} Рашчуло се о томе, па многе нероткиње, међу којима је било и са |
| > <p>— Куде си откршила глава?{S} Овамо се вуци, бре!</p> <p>Али ни сад му се не одазва нико.{S |
| Е, хе, пријатељу, па ти кријеш, а овамо се свуда по чаршији зна да ћеш да узмеш Лепосаву.{S} Ам |
| p> <p>А она, стидљива као невеста, само се осмешкује и трчи из собе у мутвак и обратно, те доно |
| {S} Ексер као и сви ексери што су, само се од ових разликовао, што је на оштроме крају, место о |
| знас сто је?{S} Иди на моја кућа, тамо се сакри, да те не види влас, а ја ћу се врнем да ти ка |
| <p>После је отишао у Мокри Луг.{S} Тамо се погодио код једнога газде сељака, да му чува овце са |
| 96" /> <p>Диша обори сетно главу и немо се загледа у врхове својих јеменија.{S} Кућа затворена, |
| а, и врати се кући.</p> <p>— Сутра ћемо се већ разговарати, а до јутра нека му буде и тако, — р |
| опустио руке, разрогачио очи и зачуђено се забленуо у њу; а она тако исто узрујана, да јој се н |
| ију“.</p> <p>Лепосава погледа и збуњено се насмеши на Дишу; очи јој засенуше од толиког крупног |
| у авлију, седе на један трупац и тужно се загледа у вити месечев срп, чија блага светлост обас |
| руке — објашњавао је хаџија и задовољно се поглади по дугој бради.</p> <p>Једном речи, у кући х |
| же се са седишта, прекрсти се и скромно се поклони икони у куту.</p> <pb n="179" /> <p>— Ко ће |
| амо са ногама.{S} Па чим се родило, оно се, буди Бог с нама, истргло из руку и почело као лопта |
| у.</p> <p>— Ето газде! — повика и журно се даде на посао око сређивања еспапа.</p> <p>Јанићија |
| мојим! — мисли срдито у себи, а гласно се смеје и повлађује гостима, као да је и њему, Бог зна |
| и Дума дошли кира-Анастасији, пријатно се изненадише, кад на миндерлуку опазише своје жене, ка |
| пре три године изрече кир-Дума, потпуно се обистинила, те то нагна целу насеобину, да што пре с |
| шкивао сваки њезин дисај.{S} И необично се радовао, кад би се болесница ма и за кратко освестил |
| ук по децу? — запита Јанићије и одлучно се осмехну.</p> <p>— У мутвак, чапкуне! — викну Маца. — |
| самоме углу, при улазу у ћорсокак, лепо се видео мајстор-Дишин „шилт“ са расплаканом лисицом.</ |
| икога.{S} Слушају му правдање, али лепо се види, како се испод бркова потајно смеше.</p> <p>— Б |
| ју не беше више од петнаест година), то се не би могло утврдити тако на пречац.{S} Главно је, д |
| Ламбре гонио из ње ђавола усрдније, то се он све чвршће усађивао у њој.</p> <p>И тако у овој о |
| ер оно, што већ једаред очима омили, то се више од срца не очупа.</p> <p>Сутра дан су кира-Думи |
| и евангелијем дигао три прста у вис, то се већ дало видети и по његову лицу и антерији, која је |
| но што је већ једном увртео у главу, то се није могло избити од туда ничим па ни њезиним смехом |
| ала се асура, а преко ње постеља.{S} То се место називало: душема.</note> <note xml:id="SRP1906 |
| ва новост тако је изненадно дошла; а то се све њега лично тицало, те баш и да није хтео да разм |
| очеле овде онде искрсавати.</p> <p>А то се већ почело у велико јављати.{S} Од некога времена мл |
| <p>— Ич се не шалим!{S} А што?{S} Па то се бар зна <pb n="137" /> да нико од нежењених људи нећ |
| од једног шегрта беху зазорна, а уз то се сети оних разбијених врата, те га одалами шаком за в |
| ех и певање девојачких гласова.{S} И то се разлегала баш она иста песмица, коју ономад зачу, а |
| скити све шта се за њом говори.{S} И то се све за њом говорило тако рећи још док се није ни сас |
| ће образ мајсторов поцрвенити.{S} И то се вукло кроз душу, као тешка магла када се вуче над зе |
| Богоугодника познаје цео свет, па зато се и мора веровати, да је само таквоме испоснику дато д |
| го што је из дућана изашао.{S} Нарочито се мрштио, кад би у дућан ушао кир-Ламбре, да види шта |
| ци одблескују о калаисано посуђе, чисто се забезекну, кад угледа у својој авлији ове две куме.{ |
| та се све о њему прича и разноси, чисто се зграну.{S} Очи му се приковаше, па ни да макну са Ја |
| чека од један диваљ народ? — забринуто се питао, и свакога часа слао до кира-Мане, да сазна је |
| вераше то у онај дукат „ћошајлију“, што се жутио над Лепосавиним веђама, то у њено насмешено ли |
| груди и довикује:{S} Ја сам крива, што се убио; он је мене волео, па је због мене то!</p> <p>И |
| о у бегство.</p> <p>Страх од онога, што се могло врло лако догодити, не даде јој те ноћи тренут |
| бину и бране га, а Грци, пуни једа, што се њихова удовица тако јавно срамоти, вичу на сва уста |
| <pb n="209" /> од онакога изгледа, што се на Јанићијевом лицу оцртаваше.</p> <p>— Брзо кући, м |
| би у очи подсмевала и подмигивала, што се толико повео за женом, он се сасвим отпадио и од оно |
| живописним шалварама и јелечићима, што се преливају јасним шаренилом, те ти изгледа као да је |
| ме разнесеш!</p> <p>— Рђо ниједна, што се не обеси онда?</p> <pb n="187" /> <p>— Не беше ми зг |
| чинију пуну пилава и овновска меса, што се поврх пилава пушило.</p> <p>— Море, немој да се срам |
| сунчаној ведрини зелена чуваркућа, што се над надстрешницом безбрижно ухватила.{S} Један пар л |
| борио је као и онда, а са гранчица, што се надношаху преко зида, стресао се по који пожутели ли |
| није мајка казала?</p> <p>— Де, де, што се стидиш?{S} Одговори, кад те пита!{S} Кажи, знаш ли ш |
| из далека није могао надати ономе, што се, у тај пар, догађало тамо; тетка-Мацин долазак у дућ |
| ија и обећања имао, била је у томе, што се кира-Думиница, од године до године, све јаче гојила. |
| да сву ноћ уздише, куне и проклиње, што се на толики пут одважио.</p> <p>Но та штета не оста ус |
| и око ње.</p> <p>— Шта ти је, море, што се љутиш?</p> <p>— Ти лажеш! — цикну Лепосава — Лажеш к |
| ко мртвих, расплашиће сетне тичице, што се овуда гнезде, прекопаће оронуле гробове, и од овога |
| тински пријатељ, а ето, ово сироче, што се савило око тебе као лоза око чардака, пре би и живот |
| , колико ће се дневно појести, али, што се тиче жене и пријатеља, кога је тако јако уважавао, н |
| етка-Маци, када га ова поче грдити, што се не отргне.</p> <p>— Не могу, тетка-Мацо, не могу виш |
| зним сметлиштем, из кућа избаченим, што се на пролетној жези сасушило и често неким интимним за |
| да се не сусретне са оним погледом, што се упиљио у њега.</p> <p>— Како: шта? — Ми на вас као н |
| иридон! — шапну Јанићије, пакостан, што се Лепосава толико интересовала за мужа, који јој се вр |
| то тугаљиво око срца и чисто криво, што се залетео у прводаџисање. — Ако вам није ствар у срце, |
| као што је измислио и за мене ово, што се сад по чаршији говори.{S} Ама нисам ја баш за то сам |
| и, како је осећао пуно задовољство, што се једаред и он осветио, ипак, док је говорио ону закле |
| онда осетио је, колико му је тешко, што се све тако десило.</p> <p>Али како није никуд излазио |
| то он није ни могао знати све оно, што се око његовога имена плело.</p> <p>Но трећег дана дого |
| Јанићије исприча мајстору све оно, што се по грчкој махали причало, и како се сав свет на чесм |
| ка потајна борба.{S} Нешто нејасно, што се не би могло образложити ни верношћу наспрам свога га |
| ћије није чекао и онај други калуп, што се у мајсторовој руци обрете, већ наже низ улицу и изгу |
| на мајстор-Дишу него и на кир-Думу, што се толико заслепио, те допустио, да се један Србин <pb |
| мбру, а имала је и ту добру страну, што се није никоме жалила на свога мужа, па чак ни кир-Думи |
| <p>— Е, па де, де; кад није, није; што се правдаш толико? — одговара комшија, а на лицу му се |
| ти обе ћупе да се разбију.</p> <p>— Што се бијеш, газда? — зацвили дечак, изненађен оваким доче |
| е, да испосник хоће да се погађа, а што се цене тиче, то му је већ познато било, да се овде мож |
| ирао, да има нешто што он не зна, а што се баш њега тиче.</p> <p>— Улази у дућан!</p> <p>Јанићи |
| вет! — мислио је уз пут Јанићије, а што се више ближио ћепенку, који је испунила гојазна фигура |
| о над кућом тако и над домаћицом, а што се тиче Јанићија, он је био потпуно уверен, да ће у том |
| ки.{S} Турска вера — погана вера; а што се од те вере добије, то је погано.</p> <pb n="56" /> < |
| од силнога задовољства.</p> <p>— А што се сад цериш као луд?</p> <p>— Јер... јер... заусти Јан |
| </p> <p>— Што је отишао.</p> <p>— А што се то тиче па тебе поп ли си, да ти се исповедам?</p> < |
| тако жалостиво гледају.</p> <p>— А што се опет оженио њоме, када му је цео свет говорио да то |
| >— А што је узимао дете?</p> <p>— А што се „дете“ удало за њега?</p> <p>-— Него за тебе, ваљда, |
| еку чудновату страву од свега овога што се с њиме дешава. — Од куда му баш сада почеше излазити |
| то нема деце, као и ти.</p> <p>— Па што се лени?</p> <p>— Што?{S} Што треба да скинеш са себе в |
| и врату.{S} А она девојачка песмица што се из баште извијала, праћена звеком дахирета, све га в |
| тељи, устајао, уздисао и псовао све што се на грчкоме језику налазило.</p> <p>— А-а- проклета п |
| ео како кир-Диша и не слути о ономе што се пре десетак дана десило.</p> <pb n="82" /> <p>Кира-М |
| м и гледати у Дишу. — А ви верујете што се, по свет прича?</p> <p>— Не прича то један; то прича |
| е истина; саг, не је истина за ваше што се прича, ха! — А е ли истина да сте пали са зид и да в |
| постао је играчка девојачке ћуди; и што се више отимао, све је више подлегао оном немилостивоме |
| е, што је прстен тек синоћ добила и што се мајстор Диша с њоме растао чисто тужан и плачан, што |
| амети, колики је све пут претурио и што се до сада истрошио, цигло ради једнога детета.</p> <p> |
| о је истрчавала на капиџик, да види што се шегрче толико затаја.</p> <p>После некога времена, б |
| е он пред ручак означио.</p> <p>Али што се тиче новца, ту је и сада био потпуно прибран и свој |
| а свесном намером да га намучи, или што се нечега плашила, ко би то могао погодити.{S} Једно је |
| авала заједно са мујезиновом песмом што се са минарета разлегала, опомињала је трговце да пазар |
| неко одмерено хуктање, као онај шум што се чује у ковачници кад меховима ватру распаљују.{S} У |
| дио да удеси и ход онако ситно, као што се и грчки ситно говори. — Ово му је, до душе, већ мног |
| , да га метну на магаре, али не као што се јаше него лицем репу, па да га проведу кроз чаршију, |
| ислио.{S} Мајстор Диша је, пре него што се Јанићије вратио из бербернице, већ чуо за цео догађа |
| буну у кућу.{S} Мајстор Диша у мало што се и сам не сруши, кад му пуница саопшти шта се десило. |
| и, можда најлепшу белину и руменило што се може видети на мишицама какве му драго лепотице, он |
| о, али се учини свему невешта; само што се неприметно насмеши и главом одмахну.</p> <p>— Дете! |
| згред, тек да наговести сумњу и оно што се по чаршији говори, поче му пребацивати зашто се туђи |
| би у дућан, само да би избегао оно што се може десити.{S} Зато је Јанићије морао по вас дан ма |
| оде, да се измије.</p> <p>И све то што се дешавало око њега и с њиме уништавало га је сасвим.{ |
| н поче збуњено размишљавати о свему што се десило.{S} Шта је све било ноћас?{S} Ето: код фудул- |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Што се дани венчања све ближе примицаху, мајстор Диша је св |
| кошуљи и сва модра од убоја.</p> <p>Што се никада није десило, кир-Ламбре је, дубоко после поно |
| ршији говори, поче му пребацивати зашто се туђио својих и није отварао очи, када се хтео женити |
| <p>— Кад се жениш, треба да знаш зашто се жениш; а када течеш, за кога течеш! — суздахнуо би к |
| тишла у Галац и довела мужа кући, пошто се добро намучио и нагладовао.</p> <p>Ни пре Лепосавине |
| у неко севдалијско расположење, бубнуо се песницом у груди и онда узвикнуо:</p> <p>— А, а! — Т |
| већених хаџија из разних земаља, кренуо се на пут кућама.{S} У томе каравану налазио се хаџи-Ди |
| и.</p> <p>— Е, па хтео сам, баш!{S} Зар се ја тебе бојим!</p> <p>— Лудаче! — одговори Лепосава, |
| лугласно Диша, али одмах и прекиде, јер се уплаши и од саме помисли.</p> <p>— А шта: ја хоћу?{S |
| га донесе, пола царевине.{S} Али ексер се није могао наћи, јер га је прогутало неко чудовиште, |
| мудра и уважена глава.</p> <p>Разговор се водио око свакидашњих ствари; по неколико пути понав |
| — вели — како српско удовица.{S} У нас се знаје за ред, а ни адет нам не је како у вас.{S} Нег |
| Кајик, у коме је путовао хаџи-Диша, већ се помаљао са стране Кајабурме.{S} Нестрпељив, да што п |
| не беше у стању да изусти ову реч, већ се окрете и пође на улицу и не обазирући се на тетка-Ма |
| час врата се полако ошкринуше и у собу се промоли кир-Думина глава.</p> <p>— Добар вече, кир-Д |
| >У томе се и капиџик отвори и %ни прагу се појави танка фигура фудул-Стаменкина у жутој шкуртељ |
| гова жена.{S} А, у то време, у Београду се са највећом суревнивошћу пратио приватан, породички |
| ница увукоше и младожењу, узеше га међу се, те Диша заборави и на своја разбијена врата и на он |
| сан, кога се једва опомињемо, таласају се ваше спокојне сени у дугим антеријама емир-боје ћурч |
| дижу на обрамице своје судове и растају се од чесме, тек кад и сами увиде да су се и сувише дуг |
| чапкуне, бре, куда ти нишаниш? — смеју се мајстори у Гушанчевој кафани; и тек после ове пакосн |
| махну руком и изиђе из дућана, Јанићију се још више разведри, прихвати газдину песмицу и, онако |
| м.{S} Али, како који дан више, Јанићију се чињаше, како га све већма потискује онај терет, што |
| дрпну га за рукав.</p> <p>Али Јанићију се стегло грло од стида, па ћути као заливен.</p> <p>— |
| обро запамтиш овај дан!</p> <p>Јанићију се, после овакога обрта, у мах пресушише сузе, прими дв |
| му чуваше кућу, а бре?</p> <p>Јанићију се свет обрте, кад чу каквим га именом назва.</p> <p>— |
| Како си ми образ чувао?</p> <p>Јанићију се одреши језик.{S} Осетио је да му се овога часа дели |
| ћу?{S} Ваљада за слугу?</p> <p>Јанићију се попе крв у главу, кад зачу овај одговор, који му на |
| њега срушити.{S} Последња нада, за коју се тако грчевито ухватио, истрже му се из руку и он теш |
| у сличност са културном нацијом, у коју се стапао.</p> <p>А ону националну погрешку својих роди |
| pb n="31" /> достојан зет нације у коју се претапао.{S} Кир-Думина жена, кога је окумио, била м |
| ија га је тако сестрински пазила, да му се његово ћутање богато награђивало.</p> <p>Но у дну ду |
| па сада тетка Маца зове мајстора, да му се на њега пожали.</p> <p>Може се помислити, шта је све |
| је појури, ни да је опет остави, да му се онако смеје. — Ово девојче, коме је тада могло бити |
| совку, што није боље отварао очи, да му се тако што не догоди.</p> <p>Једнога вечера сео мајсто |
| о једни верни христијани, сећамо, да му се клањамо и молимо.{S} Богатији је, мој синко, он и од |
| о је нагло јурила у његову главу, да му се језик спотицаше преко сваке речи, те не мога да иска |
| дном речи, постао је прави Грк; а да му се простота не би у очи подсмевала и подмигивала, што с |
| да кира-Мана једва имаде времена да му се уклони.</p> <p>Уђе у собу, заригла врата, да му нико |
| да зажели, да чезне за нечим, па да му се то као умешено и испечено само у руке спусти.{S} Жељ |
| ију се одреши језик.{S} Осетио је да му се овога часа дели судбина, и он исприча газда-Диши пот |
| здахну Диша, па се сневесели, као да му се на ново почеше враћати тешки дани очајања и пометено |
| њему се <pb n="119" /> учини, као да му се сви зидови поклањају а таваница спушта на главу.</p> |
| /> Заборавио где је, па премислио да му се лопови увукли у кућу, те у мало што не поче да виче |
| S} Ако је и отерао из собе, зашто да му се до сада не јави, да пита треба ли му што!{S} Је ли о |
| био позван у сватове, кад је чуо да му се синовац оженио, а како је био самохран, одлучи, да с |
| огледа с њоме и да је дотера, бар да му се правда, па макар да га и слаже, вукла га је неодољив |
| опако окрене.{S} И то баш онда, када му се најмање нада, као оно човек, који је пролазио кроз н |
| ш ту, бре! — продера се Ламбре, када му се она не маче с пута.</p> <p>— Искам... промуца кира-М |
| кир-Ламбре лежи иа улици, а антерија му се топи у крви.</p> <p>— Кир-Диса је диваљ човек — Срби |
| , заједно са чежњивом мелодијом која му се срца тицаше.</p> <p>— Као занесен уђе у авлију, а де |
| му постајаше све тескобније.{S} Жена му се никако не јављаше, те му сада и то би неправо.{S} Ак |
| уди.</p> <p>Лепосаву дирну ово и она му се приближи.</p> <p>— Бога ти, шта ти је? — рече му бла |
| кивања прелазио у наглу срдитост, па му се чинило, да би сад у стању био да је сву у комадиће р |
| што је за собом оставио. — Покаткад му се усред читане молитве причуо потмуо звук, који јако о |
| да то задовољство не покаже.{S} Сад му се дала врло згодна прилика, прво, да излије сав јед на |
| вамо се вуци, бре!</p> <p>Али ни сад му се не одазва нико.{S} Кира-Мана, узнемирена овом Ламбри |
| вољи ове девојке, у коју је, кад год му се за то дало прилике, пиљио као псетанце на залогај, к |
| и да се никада не жени, и колико год му се дало да се покаже као прави брат, он је то чинио са |
| аносу, те је ишао као по сну.{S} Све му се чинило, као да га је јуче нешто замаштало, те му сад |
| Ламбре био ту, ње више нема!{S} Ноге му се подсекоше и како је био наслоњен леђима уза зид авли |
| тедне.{S} А не хтедне ли?...{S} Овде му се помисао прекиде и он се стресе...</p> <p>— А је ли т |
| го хитрији од свога мајстора, истрже му се из шака и излете на поље.</p> <p>— Торњај ми се с оч |
| оју се тако грчевито ухватио, истрже му се из руку и он тешко застења.{S} Једнолики, безизразни |
| p> <p>Неколико дана после овога није му се дало прилике, да се са Лепосавом на само састане.{S} |
| едно је поменути по ономе чуду, које му се још у Јерусалиму приказало, наговестивши му, да ће у |
| ртљива; али све то запе у грлу, које му се на пакост тако стегло, да је једва био у стању да ва |
| ео да пружи руке ради одбране, унесе му се у лице и поче га као мачка грепсти.</p> <p>Фудул-Ста |
| pb n="157" /> <p>— И хоћу то!... оте му се узвик и он, без икаквог чекања, излете на улицу.{S} |
| ажњу, нити је и слутити могао, да ће му се од њихове стране тако што десити.</p> <p>У то није с |
| ити тек после десет година.{S} Смрче му се, али ипак не одговори ништа ташти, на чије се разлог |
| час као ватра светле пеге разлетеше му се око очију; смрачи му се, и он тресну сахан са кадаиф |
| борбе сасвим поремети.{S} Јавила би му се кира-Мана са оном оптужбом, којом га је обедила да ј |
| толико омрзнуо, да га је, кад год би му се дало, избегавао.{S} А мајстор Диша напротив.{S} Он с |
| ни трофеј“.</p> <p>Свуда, где год би му се дало прилике, он је, својим примерним држањем, успев |
| у страху од могућне несреће, чим би му се дало, побегао би у дућан, само да би избегао оно што |
| сијом и онај страх од кир-Дише, који му се у очима приказиваше као орјатин, који ће га на првом |
| — Ама зар тако? — хтеде да каже, али му се вилице тако стегоше, те он само нетремице звераше то |
| и; једаред покуша и да запева, — али му се код првога стиха грло стеже.{S} Она песма, која му о |
| n="88" /> душу, па једва дише; чини му се да ће га угушити, а цела снага на њему трепти од изн |
| ћије се тога часа врло препао; учини му се да је кир-Диша умро, па истрча на улицу, да кога бил |
| сало се у њему.{S} У један мах учини му се, да од свега тога не може да дише.{S} Он се ухвати о |
| сада ради; али у истоме часу створи му се кира-Анастасија и Ламбре, и он зажмури, изговори зак |
| ге разлетеше му се око очију; смрачи му се, и он тресну сахан са кадаифом пред ноге кира-Манине |
| и чу, како се са осталима смеје, очи му се закрвавише а песнице стегоше..{S} Журно изиђе на кап |
| а и разноси, чисто се зграну.{S} Очи му се приковаше, па ни да макну са Јанићијевога лица, а у |
| — запита кир-Диша нестрпељиво, а очи му се плашљиво приковаше за Мацино лице.</p> <p>— Нађе ли |
| аман да ускочи у њезину башчу, опучи му се камен под ногом, те се сроза на улицу и сав изубија. |
| оног мрскога дуката.{S} За тренутак му се учини, да је Лепосава она некадања и да је то све јо |
| услужан, и на растанку за градом чак му се и сузе у очима завртеше.{S} Загрлио је снажно хаџи-Д |
| је хтео ни да се осврне, а на другом му се баш врло озбиљно задржала мисао.{S} И та његова јуче |
| пут и забуна у глави.{S} Пред кућом му се баш заврте и он се мало поведе у страну.{S} Но то бе |
| он нареди Бику, да погне леђа, а он му се попе на леђа, па одатле на зид и таман да ускочи у њ |
| и од побожних молитава.{S} Зато, ако му се покориш и одеш, постаћеш ексик-хаџија; на земљи ће т |
| а овде? — помисли Јанићије, па, како му се грло сасушило од унутарње ватре, приђе једној чешми, |
| штедео, па сад одједаред види, како му се на све стране расипа.{S} Шта ће све то?{S} Чему све |
| њега дешава.{S} Осетио је само, како му се под ногама земља мигољи и за цело би пао, да се у то |
| све више збуњивао посматрајући како му се газдарица двојако понаша: мало час онако радосна, ка |
| ожењу.{S} Лепосавина прилика једнако му се истављала пред очи; и ма колико му та живахна појава |
| је био још у његовим рукама, те тако му се чинило, као да га још нека веза чврсто држи за ону, |
| езазлено гледала у свога мужа и тако му се предано одала, да хаџија, и ако осећаше потребу да с |
| и венац од јеменија на тезгу, а чело му се ороси знојем што га проби.{S} Као дрвени стуб стоји |
| аш данас нарочито расположен, чинило му се као да га сваки познаје и честита му на тако красном |
| од неког немилог предосећања; чинило му се, ако одмах не крене на пут, да ће умрети од неодољив |
| Стала много зрелија и лепша; чинило му се, да је до пре четири дана била тек као једва раствор |
| хтео да га позове у сватове; чинило му се да би га појава овога простака понизила у очима Ламб |
| је онако несвесно учинио.{S} Чинило му се, кад га је она ударила, да га је захватила нека несх |
| на то, целивати такву светињу чинило му се исто што и целивати руку Спаситељеву.</p> <p>Но пре |
| усугубише његово беснило.{S} Учинило му се, да му је баш то открило у потпуности све оно, о чем |
| и и у мало што не дрекну.{S} Учинило му се, да га је за руку ухватио кир-Диша, трже руку и одск |
| шегрту, али, кад расклопи уста, грло му се стегне, па ни да прослови. — Јанићију дође тежак ова |
| му, да као мало дете зајеца.{S} Грло му се стегло те не смеде ни да одахне јаче, плашећи се да |
| о оно: „тако мени Бог помогао“, лепо му се учини, као да га нешто посред главе лупи.{S} На путу |
| налажаше свакога дана по штошта, што му се није свидело.</p> <p>— Мука га изела, какав је поста |
| > и тога мајстора и самога себе, што му се језик везао, те не каза чега ради не може да иде Лам |
| е пажње а у дубини душе ликовао, што му се давнашњи сан испунио, о томе и да не говоримо.</p> < |
| уше, није му најпријатније било, што му се синовац оженио Гркињом, па још удовицом, код толиких |
| све већма потискује онај терет, што му се од смрти Лепосавине као тешки камен на душу навали.{ |
| гужвао један широк орахов лист, што му се у руци нашао.</p> <p>— Иде ли до мајстора?</p> <p>Ја |
| еше ни трага од живахности.{S} Нешто му се скупи под грло; неодољива одвратност према својој же |
| е било, да се умеша у ту гомилу, јер му се чинило, да ће му сваки погодити чега ради долази.</p |
| у пристојној даљини од себе, сад су му се злурадо смејали и по укусу ондашње чаршије искашљива |
| олико? — одговара комшија, а на лицу му се јасно чита, како ни он не верује што мајстор Диша тв |
| к у његовој глави скраси.{S} Од свих му се најподеснија чинила та, да некако кир-Дума измири Ан |
| често заустављао своје погледе, баш му се свиђало.{S} И не би био с раскида да се њоме ожени.{ |
| према неверној жени.{S} Шта више, њему се тек сада, после претрпљенога пораза, после целе ове |
| не кћери.{S} Кад су хаџији јавили, њему се подсекоше ноге, и да се у томе часу не придржа за до |
| Чему све то?{S} И сасвим природно, њему се чинило да Лепосава нарочито тако удешава, да је њој |
| о он изгледа у очима људи.{S} Јер, њему се чинило да ово, што је сада чуо, зна цео свет и да св |
| ове кући може изаћи само го и бос, њему се учини, да је пронашао прави узрок Јанићијевом поступ |
| ка-Мацину лицу једну велику збиљу, њему се чисто стужи од неке необјашњиве слутње.</p> <p>— Сед |
| ед очима; а кад подиже очи тавану, њему се <pb n="119" /> учини, као да му се сви зидови поклањ |
| крупни гласови од дечје писке.{S} Њему се развукоше усне од задовољства и среће.{S} Он и без д |
| Мали памет попила, запе у грлу, и њему се учини, да ће пред шегртима зајецати, ако је запева.< |
| и мајстор ће ме отерати.</p> <p>И њему се нешто ражали; дође му, да као мало дете зајеца.{S} Г |
| о да их прима и — сноси.</p> <p>Но њему се ипак није чекало.</p> <p>Веровао је тврдо у моћ дерв |
| ик и разнесе на све стране.{S} Бар њему се тако чинило, јер, враћајући се у дућан замишљен и те |
| долазак газда-Дишин ту на прагу, у њему се појавила сумња, да то што је обећао није добро и да |
| ј миндерлук.</p> <p>У једноме часу њему се учини да неко отвори капиџик.{S} Прва помисао била ј |
| ица право страшило.{S} У један мах њему се учинило да се таваница са балванима срушила на његов |
| о неколико пути понављало се оно о чему се целе недеље разговарало, а кир-Дума никако да подеси |
| се десило.</p> <p>— Шта кажеш? — зграну се хаџија. — А где ти је памет, да је саму остављаш? — |
| , а онда, под црквеним барјацима, крену се свештенство у одеждама и са иконама; а за њим, под е |
| >— Шта велиш? — запита Диша и забезекну се пред гласом, коме се ни у сну није надао.</p> <p>— И |
| шта ти је? — викну Анастасија и пљесну се рукама, када угледа како јој супруг стоји <pb n="90" |
| ре?! — јекну кир-Ламбре очајно и пљесну се шаком по челу, да је кира-Мана, која се притајала за |
| отвори очи, погледа Јанићија и осмехну се на њега.</p> <p>— Још мало — прошапута изнемогло.</p |
| не могу више! — јекну Јанићије и грухну се у груди. — Нема ноћи, море, када је на сну не видим; |
| — Море, иди ти с милим Богом! — обрецну се Јанићије и трже рукав, за који га кира-Мана пријатељ |
| нићије, бре!</p> <p>— Шта је? — обрецну се Јанићије.</p> <p>— Од куда ти?{S} Зар си овде?</p> < |
| о, немој да ме вучеш за језик — обрецну се Маца. — Мислиш ти, Маца је слепа, па не види шта ти |
| зачетцима и била тако неуређена, да су се писма на хрпате губила или је пошиљалац често пута н |
| мбре толико зачикавао и препадао, да су се сви по кући смејали од срца њезиноме страху и његово |
| се од чесме, тек кад и сами увиде да су се и сувише дуго замајали.</p> <p>И Јанићије, као и сва |
| ђења и стишаних израза опажала је да су се споразумели.{S} И она уз осмејак пун љубазности прин |
| мана у сваку кућу.{S} Нарочито, када су се жене „на коме добу“ налазиле, она је била неопходна; |
| “. — Од озго, од стране Зерека, чула су се танка ћеманета циганска и тек по који усклик тројице |
| /p> <p>Добра прилика у оно доба, кад су се капитали рачунали на грошеве; па још кад се има на у |
| јској Махали, пред једном баштом где су се еврејске девојке искупиле на игру.</p> <p>— Од куда |
| ић и свеже лице, озарено очима, које су се и кроз најтужније сузе пркосно смешиле, — сад су је |
| се стотинама грозничавих мисли, које су се по његовој глави ломиле.</p> <p>Али једна, од свију |
| ељице фудул-Стаменке (оне, ради које су се онако крвно завадили деда Митар и Станко туфегџија). |
| ем ножева у бутину и мишице, тискале су се жене, било саме било са болесном дечицом, а и по кој |
| n="165" /> Крвожедне намере стишале су се, а наместо њих овладала је њиме тиха туга, жеља да с |
| браколомство.</p> <p>Међутим, докле су се са њиме дешавале ове промене, и његов верни Јанићије |
| у собу и врата забрави?{S} Али, оне су се тако љубазно смешиле; а она опет, као удовица, раскр |
| стор-Дишу изведу на праву стазу, оне су се свим средствима трудиле, да из прошлости лепе удовиц |
| е тужне домаће историје човека, чији су се идеали стопили у једну сврху, да се ороди са племени |
| ао тамо амо по густим трњацима, који су се више Стамбол-Капије богато ширили онде, где се данас |
| но гледао у онај хлеб и симите, који су се пушили по ћепенку.{S} Да му је сада онај цванцик, ка |
| решљив.{S} Мисли и планови разлетали су се као варнице са упаљенога крова; и сваке од њих дотак |
| и; сам се тискао међу нас! — бранили су се Грци од оног прекора.</p> <p>А кир-Дума, коме је нај |
| ти ни с које стране.</p> <p>Али, ако су се кумови и сложили у томе, није било баш тако лако про |
| век кривац.{S} А ове две куме толико су се пазиле, да су једна другој без икаквих истраживања н |
| опет, које чезнуше за децом, обично су се обраћале на тетка-Мацу, да им она помогне и око њих |
| ушкивао од куда сва ова пецкања, што су се међу девојкама у тај час чула, он би сазнао на приме |
| и извиривао из оних двеју јамица што су се јављале, кад год би се у сну мало јаче насмејала.</p |
| це да пазар престаје; и погдегде већ су се спуштали ћепенци и затварали дућани.{S} И Јанићије < |
| о се сакри, да те не види влас, а ја ћу се врнем да ти кажем несто.</p> <p>— Шта имаш да ми каж |
| а смрт за вратом.{S} Бог ће дати, па ћу се вратити, а ти да ме дочекаш како приличи једној хаџи |
| гано пцовао!</p> <p>— Пеки!{S} Сутра ћу се накусурати.</p> <p>— На полицију њега, да се протера |
| згазио.</p> <p>— Или ћу је убити или ћу се обесити! — говорио је стиснутих вилица и песница и и |
| о пада на рањено срце.</p> <p>— Обесићу се; а њој ено мајстор-Дише, па, ако узмогне, нека буде |
| плачи!{S} Не идем преко света; вратићу се.{S} Него онако да чиниш, знаш?</p> <p>— Знам! — одго |
| пријатељи! — Деде, да се пољубимо! — чу се Јанићијев глас и пред крчмом наста љубљење, које циг |
| шту.</p> <p>— Зете, дај алвалук! — зачу се глас Мацин.</p> <p>— Је л’ живо? — запита Диша дршћу |
| шу, те јој овај даде записе.{S} И одмах се осетила; али кад је отишла у буџак, добила је нешто |
| никаква мисао; или боље рећи, јавило их се безброј, стотине, а то је таман толико колико и ни ј |
| ђене високим, сивим зидовима, иза којих се заклањаху бујне баште и спретне куће са доксатима и |
| > <p>Јанићије брзо угуши сузе, од којих се застидео, и исприча тетка Маци, како га је кир-Диша |
| ирочићи без наде и утехе.</p> <p>Старац се дубоко замисли, ухвати се за браду и оборене главе п |
| > <p>— Неће Ламбре!{S} Он како и ти, ич се не разбира за децу.{S} Кад не даде Бог по христијанс |
| S} Ама он се теби опет мора вратити, ич се не брините за то!{S} Ви само да му чувате чест и да |
| <p>— Море, шалиш ли се ти?</p> <p>— Ич се не шалим!{S} А што?{S} Па то се бар зна <pb n="137" |
| и хаирли!{S} Дошао си без деце, враћаш се с децом!</p> <p>— Боже дај! — одахну Диша, исплати н |
| /p> <p>— А шта ја знам?</p> <p>— Удајеш се за мајстора...</p> <p>— Па за кога ћу?{S} Ваљада за |
| и пољуби у лице, — Знала сам ја да ћеш се ти вратити.{S} Али то није било лепо, да свога мајст |
| екнуо пред тим изразом.</p> <p>— Срамиш се од звезде и месеца, да те не виде с мужем у башчи, а |
| те не виде с мужем у башчи, а не срамиш се да те шегрти гледају са туђим човеком у соби.</p> <p |
| тнаест дана по повратку Дишином.{S} Још се чудотворни памук није, тако рећи, ни згрејао честито |
| седам недеља више учинио.</p> <p>— Још се чкембе једно није ни окотило, а гледај ти, колико ме |
| адала је њиме тиха туга, жеља да самога себе кињи, да жали своју несрећну младост и да на њезин |
| ачких плећа.{S} И ето, своју, од самога себе прикривену жељу, виде он данас остварену, опет не |
| надимак што га носи, — па се од самога себе стидео.{S} Али лепа удовица опростила му је, а дан |
| че, на које је (то је, кришом од самога себе, у себи помислио) <pb n="139" /> често заустављао |
| <pb n="77" /> и тога мајстора и самога себе, што му се језик везао, те не каза чега ради не мо |
| ад год би покушао да га усвоји и самога себе победи, онај осећај, оно срце, које не признаје ни |
| о уважење, него ће и материјално самога себе упропастити.{S} Нико од Грка и Цинцара, а они су м |
| е Јанићије и дође му тако криво на сама себе: зашто да уради тако, зашто да се пред свима обрук |
| /p> <p>— Што?{S} Што треба да скинеш са себе враџбине.{S} Зар си ти један који је тако страдао, |
| свестити, осећао, био је стид од самог себе, што је тако урадио.</p> <p>— Шта сад да чиним?{S} |
| онда пред целим народом да метне поред себе тетка-Мацу, а сви совјетници, попечитељи и народ д |
| вао и увек држао у пристојној даљини од себе, сад су му се злурадо смејали и по укусу ондашње ч |
| S} Само што је руком нешто отискивао од себе.{S} Доцније тек, кад се освестио, причао је, како |
| и ноћ.{S} Дању би по вас дан одбијао од себе мисли, које га и без његове воље вукоше развалинам |
| — рече Ламбре скрушено и отури одело од себе. — Уједе ме, пцето; шта сад да се ради?.</p> <p>Ан |
| о је смела, само да отклони опасност од себе,</p> <p>— Па ти му реци да нам не долази у кућу ви |
| Јанићије, и како му прекипе, отисну од себе Думу тако силно, да овај полете насатке и лупи леђ |
| о од бунила, прво лице, које угледа код себе, била је тетка Маца.{S} Она му је сваки час чело к |
| тасијом претресао све начине, како да и себе и Анастасију сачува од неприлика, кир-Диша је још |
| анићије је чинио све, да до краја увери себе о својој братској љубави, и што год му је тетка Ма |
| деца.</p> <p>Тако је кира-Мана бранећи себе и нехотице дала Анастасији један разлог више, да с |
| ече Диша Лепосави и привуче је руком до себе — Тако!{S} Па деде сада да и мени кажеш оно, што с |
| улази са Мацом у собу и ведро гледа око себе.{S} Не потраја много, па ето и Лепосаве, румене од |
| ико широка, да је могао четири пута око себе обмотати, а цеванице његове тако танке, да су у он |
| осећање, које обујимаше све што је око себе видео, таласало се у њему.{S} У један мах учини му |
| седе на један камен и поређа Цигане око себе.</p> <p>— Доста!{S} Ево вам бакшиша; а сада да се |
| кипи свом жестином.{S} Он се обазре око себе, погледа тамо од куда му допираше весело ћеретање, |
| алечи ране, да се разабере и обазре око себе; јер сви ови Срби, комшије и некомшије, које је то |
| адила, трудила се на све начине да саму себе увери, како Јанићије није био толико луд да се обе |
| трошак, кад није хтела да пази на саму себе, ипак не смеде да истерује ствар до краја.{S} Једи |
| ој беше и необично пријатна.{S} Од када себи није она прекорачила прага ове авлије, управо од к |
| томост, коју је показивао не само према себи равнима, него чак и наспрам просјака. <pb n="17" / |
| н зебао и од чега, није могао да самоме себи објасни?{S} Осећао је тако неку потајну страву, ка |
| ло рано затварао?{S} Изгледао је самоме себи као осуђеник међу стварима, које су га сваки час п |
| оно што не знам; — одговарао је самоме себи.{S} А докле је тако размишљао и брижно погледао у |
| одговори: „Ко ти је крив, што си самоме себи стао на срећу!{S} Што си се женио први пут удовицо |
| мислио је и с тешком муком, што самоме себи затвара врата од куће, која га је као свога рођено |
| викавати на нову улогу.{S} Заветовао се себи да се никада не жени, и колико год му се дало да с |
| пуштајући зрна међу прстима тихо шапуће себи, кад неко закуца на вратима.{S} У исти час врата с |
| сећао као и онога часа, када је привуче себи.{S} Утисак <pb n="126" /> је тако снажан био, да м |
| страст да је стегне око паса и привуче себи.{S} Али зашто то?{S} То није могао баш никако да о |
| о, обухвати је око паса и нагло привуче себи.{S} Необичан пламен сукну му уз образе, а у глави |
| p>Лепосава му стиште руку и мало повуче себи; он се наже, да боље чује.</p> <p>— Да му кажеш... |
| ала са којеким; а таквога мужа свака би себи пожелела.</p> <p>— Мени не треба мајстор Диша.{S} |
| н; муке су имали, докле су је повратили себи, а после је жалила и лелекала тако искрено, да су |
| -Анастасији.</p> <p>— Нисам хтела самој себи да верујем да сам на сну два пута чула; али, кад н |
| ајсторе!{S} То да знаш да ћу чинити као себи.</p> <p>Сутра дан је пола Београда испратило мајст |
| тво.{S} Кир-Дума је муке мучио; навукао себи беду на врат, па сада не зна ни како да се брани у |
| е ћутке и замишљено.</p> <p>— Где је то себи? — рече Јанићије.</p> <p>— Пола године док оде и д |
| оје је (то је, кришом од самога себе, у себи помислио) <pb n="139" /> често заустављао своје по |
| да се обеси!</p> <p>Тако је шапутала у себи, докле не одоле сан.{S} Кандилце поче јаче праскат |
| се обазирао на све стране питајући се у себи шта ће и куда ће.{S} Остане ли тврдо на томе, да г |
| ед свима обрука!</p> <p>— Иде! — рече у себи, кад угледа мајстор-Дишу и од неизвесности претрну |
| о, пре него што ће целивати, изјавити у себи какву жељу и часни ексер би му је одмах испунио.</ |
| /p> <p>Премишљајући, управо осећајући у себи сву ову навалу мисли, ишао је Јанићије ногу пред н |
| на прагу дућана, очевидно савлађујући у себи сувишну збуњеност и страх и трудећи се да се колик |
| био је принуђен, да то осећање дубоко у себи скрије и да још једном покуша, неће ли умилостивит |
| вратима а не на мојим! — мисли срдито у себи, а гласно се смеје и повлађује гостима, као да је |
| ор Диша поткупи уста и привуче Лепосаву себи, да јој бар за часак заклопи то око, које га је он |
| пурен од наглога узбуђења.{S} Очи су му севале живље него ли до сада; момци се чисто забезекнуш |
| неће је моћи жив дочекати.{S} Очи су му севале грозничаво и чисто набрекле.</p> <p>— Сува кучка |
| ући јој, код последње строфе пао у неко севдалијско расположење, бубнуо се песницом у груди и о |
| >Сад, када се сусрете са Јанићијем, њој севну изненадна мисао.</p> <p>— Јанићије, бре!</p> <p>— |
| а сећања на <pb n="111" /> јучерањи дан севну у памети, није била, да сазна шта је са његовом ж |
| те! — простења кир-Диша, коме у тај пар севну, да би му боље било да га је млатнуо каквим калуп |
| ила на тако што, али њезине очи тако су севнуле, да га је тај поглед јако подсетио на онај дога |
| и, стушти обрве, а из очију само што не севнуше муње.</p> <p>— Ста искас ти овде? — викну му јо |
| леда како и нож и очи кира-Анастасијине севнуше оштрим сјајем; страх од могућне смрти не даде м |
| запита брижно жена, а очи јој крвнички севнуше на помисао, да се ма са којом од њих разрачуна. |
| ала у своје ктиторе „и приложнике храма сего“, а еснаф га изабрао за свога устабашу.{S} Све што |
| а после тога „ктитор и приложник храма сего“ постаће и велики добротвор свога народа.</p> <p>— |
| да се не миче. — Стари пустињак био је сед као овца, дуге браде и лица овална са необично живи |
| разабере.</p> <p>Хаџи-Диша није хтео да седа за совру, докле му калфа не дође, те Маца посла ше |
| — Еле, ви тако? — започе кир-Дума, а не седа, него пребраја зрна на бројаницама и пажљиво гледа |
| тва најзад успела, да га друга жена, на седам година по венчању, обрадује тројкама, једрим и та |
| Београду за оне људе који су тек после седам и више година добивали децу: „Ишао у Јерусалим по |
| у, где су јеврејске баште и где је, пре седам година, први пут чуо ону песмицу, што му памет за |
| вац као поточић, који не сахне, за ових седам месеци истицао је из дућана и утицао беспрекорно |
| ="201" /> и трошкове, што их је за ових седам недеља више учинио.</p> <p>— Још се чкембе једно |
| било корисно, није пропустио, и за ових седам месеци радња је процветала много боље, него ли шт |
| ста, бре!{S} Доста!{S} Нећеш ваљда свих седам... продера се Диша на жену, која се на мужа засти |
| нија главом, као да се чуди, како и тих седам дана прођоше.</p> <p>— Сирома кир-Бенџо!{S} Онакв |
| ој поможе.{S} Сада кир-Дума има сина од седамнаест година, у лицу сушти отац а по нарави иста м |
| Диша бацио за њим.</p> <p>Газда Диша је седао мирно, опсецао коже за јеменије и испод очију пос |
| е је заједно са тетка-Мацом и Лепосавом седао за совру и вечерао.</p> <p>Једаред, по вечери, ра |
| кнуше леђа.</p> <p>Лепосава се засмеја, седе поред мајке, загрли је и стаде се плазити на Јанић |
| на врати се у дућан, али без оне гужве, седе за посао, да ради; но тај посао, што га је у овако |
| и воде.</p> <p>Кир-Диша само пребледе, седе на миндерлук и тужно обори очи на своја колена.</p |
| т чуо ону песмицу, што му памет занесе, седе на један камен и поређа Цигане око себе.</p> <p>— |
| гује пиле.</p> <p>Јанићије не одговори, седе за пањ и узе дикиш, да разрезује по обележеним лин |
| <p>Сутра дан дође мајстор Диша у дућан, седе на ћепенак и, када му млађи шегрт прислужи једну < |
| како је осећао да му ноге малаксавају, седе на једну троножицу и зажареним очима поче пратити |
| е са „чирацима“ спавао, изиђе у авлију, седе на један трупац и тужно се загледа у вити месечев |
| сположиле се, па, кад не играју у колу, седе око пуних софра и ударајући дланом о длан певају о |
| нски нож, и он, место да пође на улицу, седе изнемогло на миндерлук, притиште песницама под пој |
| се увери, да никога нема, приклопи их, седе према зету и поче га важно гледати.</p> <p>— Е то |
| стасија!“</p> <p>И њој дође тако тужно; седе на миндерлук, обухвати шакама једно колено и поче |
| дјури симиџиници.</p> <p>А мајстор Диша седе на ћепенак, подави ноге и са најлепшим задовољство |
| лике бриге и нерасположења.</p> <p>Диша седе.{S} Свечано ћутање овлада у соби; Диша је скрушено |
| сваку руку тумачио, а трећег дана, кад седе са женом и пуницом за совру, рече:</p> <p>— Није ф |
| ју ме мрве, нано! — одговори Лепосава и седе у постељи, бајаги, да их шаком шчисти.</p> <p>— Ха |
| њен леђима уза зид авлијски, сроза се и седе на један бињекташ, који стојаше уза зид авлијски и |
| а вући софри.{S} Јанићије се ослободи и седе.{S} Како је пуцало за ушима и како је жељно јео де |
| утра нека му буде и тако, — рече Маци и седе, да вечера позну вечеру.</p> <milestone unit="subS |
| Јанићије, још сав румен, уђе у дућан и седе за посао, али сада много прибранији и некако свеча |
| иша поздрави дервиша по турском адету и седе на једну асуру према њему.</p> <p>— Болан ли си?</ |
| нкино Канче!</p> <p>— Ја нећу да плетем седе, — промуца Лепосава.</p> <p>— Море, девојко, немој |
| уна и ватра на ново га дохвати; он брзо седе на миндерлук, завали се на узглавље и поче тешко п |
| јеменије....</p> <p>Кир-Ламбре само што седе на миндерлук и као претучен занеми.{S} Сада тек, к |
| у бацио на ђубре.{S} Па после да плетеш седе, као што ће их плести фудул-Стаменкино Канче!</p> |
| ије давала дисати.</p> <p>Два супарника седела су за једним пањем и кројили по сахтијану са ошт |
| ше ову родитељску идилу.{S} Лепосава је седела према њему и прела чарапе и, кад он ово рече, ма |
| поље из моја кућа; доста сте без ћирија седели у њу, сад нема више! — одговори Анастасија и зал |
| ак да води порекло од самога Мухамеда), седео је на једној међедини, чело дугачког мртвачкога с |
| а помишљајући на последице свега овога, седео је на миндерлуку доста узнемирено, пребацујући то |
| која не разуме шта се то око ње догађа, седео је нем и поражен према Јанићију и обојици шегрта, |
| S} Јанићије, већ стишан од прве навале, седео је подвијених ногу на трави, грицкао једну зелену |
| А докле су њих двоје овде размишљавали, седео је Диша у ономе собичку очајан и нерешљив.{S} Мис |
| , као онај пањ на коме је, до мало час, седео.</p> <p>— Мозе бити, не бегенисете несто? — пита |
| </p> <p>Трећег дана, по овоме догађају, седео је мајстор Диша у своме дућану сам.{S} Јанићија ј |
| газда, то?{S} Да сам то, ја бих и сада седео у твојој радњи.</p> <p>Газда Диша га погледа разр |
| Диша код тетка-Маце остао, Јанићије је седео у дућану и са неком стрепњом очекивао на повратак |
| је он био налик ономе сиромаху, који је седео испод пуне трпезе и морао да буде задовољан мрвиц |
| да се нађу тетка-Маци у послу, а он је седео у радњи по цео дан.{S} Није имао никога поузданог |
| сли и крете у дућан.</p> <p>У дућану је седео скрштених ногу на ћепенку и неко време замишљено |
| ом службом.</p> <p>Зароњена лица у шаке седео је још на једноме избрешку близу Вилине Водице и |
| оз авлију у кућу.</p> <p>Још неко време седео је мајстор Диша на бињекташу и чекао неће ли се, |
| пасти младост.{S} А како је он без речи седео и само трљао чело тражећи каква таква излаза, кир |
| ан не беше га у дућану.{S} Јанићије Бик седео је опет на своме месту и радио посао, као да се н |
| собичак, у коме је некада тако спокојно седео по цео дан, прибирајући пару по пару и маштајући |
| по глави и слабинама.</p> <p>Пун сахат седео је збуњен и без речи, а тетка-Маца за то време ла |
| " /> попије, кир-Диша је као на угљевљу седео у тетка-МациноЈ кући, час по устајао, нестрпељиво |
| енио њезином мајком.</p> <p>— Како бре, седепсузу; ја сам стара!</p> <p>— А он ти је па младунч |
| на коме се, како је кад требало, могло седети или лежати, у куту један асталић, над којим је г |
| и.{S} Маца оде, да му отвори, а хаџија, седећи на чардаку стаде ослушкивати, какав ће разговор |
| кле си код мајке; мужа нећеш дочекивати седећи. —</p> <p>Тога дана мајстор Диша је у залуд очек |
| грта, који су напустили посао, па онако седећи око пања узверено гледају час у мајстора час у Ј |
| .</p> <p>— Хајде, бре, ћопеку један!{S} Седи и ради тамо, док те нисам овим калупом по лудој гл |
| жи од неке необјашњиве слутње.</p> <p>— Седи, мајстор-Дишо! — проговори Маца гласом и изразом в |
| о Диша и Лепосава осташе сами.</p> <p>— Седи овде — рече Диша Лепосави и привуче је руком до се |
| извади из недара један тефтер.</p> <p>— Седи, — рече јој — да ти покажем нешто.{S} Знаш ли шта |
| , он, који је умео од подне до мрака да седи подавитих ногу на своме ћепенку а да се не макне, |
| Разложише му понова како нема смисла да седи тако сам, као „еден гурбетин“, поменуше му по десе |
| ош по мало радила по мутваку, тек да не седи сасвим залудна.{S} Једнога дана покуша да сама ски |
| и га једном како смагла лица као утучен седи крај деце, посматра их, па тек по који пут испреки |
| устаде, да јој мајка не би гледала како седи поред Дише.</p> <p>— Разговарасмо мало... одговори |
| ратила, затекла је ћерку у мутваку како седи на шамлици, подлактила главу о шаку и нешто мисли. |
| не оставља дућан на шегртима, но да ту седи, докле год не буде време да се ћепенци затварају.< |
| и не паде на ум.</p> <p>— Седиш, ћерко, седиш, а из рантлике кипи!{S} Шта радиш море то, куд си |
| ; али Маци то и не паде на ум.</p> <p>— Седиш, ћерко, седиш, а из рантлике кипи!{S} Шта радиш м |
| </p> <p>Кад Маца доврши ово, диже се са седишта, прекрсти се и скромно се поклони икони у куту. |
| лијски и служаше уморноме пролазнику за седиште.</p> <p>— Отишла! — прошапута. — И он долазио.. |
| ста.{S} Како је шакама за собом напипао седиште, тако се скљокао на њега и блесасто гледао у Ја |
| ознато.{S} Осврте се по дућану, пође да седне и да се прихвати „дикиша“ с којим је опсецао сахт |
| барјак са светим Спиридоном у дугачкој седој бради.{S} Сад је и хаџија обрастао у дугу, јако п |
| ку, да не прекипи — уморила се, па мало седох.</p> <p>— Хајде, хајде, још мало, ћери, докле си |
| > <pb n="23" /> <p>Необично расположени седоше оба кума, а како су већ били од својих жена пред |
| <p>— Еле, просло три године!</p> <p>— И седум дана! — допуни Ламбре.</p> <p>— Па, па, па! — учи |
| дном погледа на камилу, у врх чије грбе сеђаше широка и темељита прилика мајстор-Дишина, па за |
| Берићет под кровом! — рече хаџија, који сеђаше на томе доксату и са неким изразом задовољства п |
| у жизни плачевној,</l> <l>Честној жени сеј памјатник движе:</l> <l>Хаџи-Диша, у надежди ревној |
| а от рождества Христова. — Амин!</p> <p>Сеј памјатник подиже зјело уцвјељени супруг</p> <p>Хаџи |
| ју исе да ги даш.{S} Српски судови кесе секу.{S} Него, сас Божја воља, сутра да си кренеш; до Д |
| урекање петлово, које се чак из другога села разлеже.</p> <p>А хаџи-Дишу, чију достојну успомен |
| из мутвака и отишла у кућу, Лепосава је села на столичицу, заронила лице у шаке и горко заплака |
| ериште, које не може за десет година на селамет изаћи.{S} Знаш ли која ти је сад?{S} Пуних шесн |
| шао Јанићија по рамену и, кад су у вече сели за совру, казао пред Лепосавом и Мацом: „Још две г |
| а идем.</p> <p>— Куда, море?</p> <p>— У село.</p> <p>— Зашто, бре?</p> <p>— Не могу више да ост |
| ат и на путу да постанеш човек, хоћеш у село?{S} Шта ћеш, бре, тамо?{S} Кога имаш тамо?</p> <p> |
| !{S} Нема нигде умешено па обешено; а у селу понајмање! — тешила би га Маца, а Лепосава, која с |
| г.{S} Тамо се погодио код једнога газде сељака, да му чува овце само за храну, па је код њега о |
| свест, он би и сада весело певао, па на сељаке, кад би у дућан тек онако нагвирили, мукнуо као |
| ких ратара, а за то су морали вазда ове сељаке да мећу о слави у чело софре, те тако изгледаше |
| Ни оне шале, ни разговора, ни песме.{S} Сељаци пролазе поред дућана, али он не муче више на њих |
| /> на глави.{S} Промичу ваше упокојене сени, са бројаницама у руци и дуванкесом за појасом; пр |
| ва опомињемо, таласају се ваше спокојне сени у дугим антеријама емир-боје ћурчетима, оперважени |
| лу и смех прелети преко лица нека тамна сенка; у такоме случају уозбиљила би се и страшљиво пог |
| гушћи, те би, по који пут, бацио тамну сенку на кир-Дишино спокојство.</p> <p>— Кад се жениш, |
| је ко држао страну коме, бацале у тамну сенку час Дишу а час Анастасију Бенџину.</p> <p>У мало |
| ко што не догоди.</p> <p>Једнога вечера сео мајстор Диша на миндерлук и пропуштајући зрна међу |
| шта ће мајстор Диша наредити, али овај сео на пањ, брише рукавом <pb n="34" /> зној и по који |
| Диша са свом својом пространом ширином сео на душу, па јој не да дахнути.</p> <p>И није то сам |
| мирише Мајкина Душица!</p> <p> <hi>15. септембра 1906.</hi> </p> <p> <hi>Београд</hi> </p> </d |
| га мангупа не треба трпети, да барата и сербез хода по поштеној чаршији.</p> <p>За мало и од жи |
| ад сватко очевидно знаде</l> <l>Чјем је сердце оскудно!“</l> </quote> <p>Ах!{S} Старо, честито |
| ад сватко очевидно знаде</l> <l>Чјем је сердце оскудно!“</l> </quote> <p>Ту песму је Лепосава в |
| се нећкаш; право је да ти ја поклоним, сестра сам ти, брат си ми!</p> <p>Јанићију је све ово б |
| е му од сада бити не газдарица но права сестра.</p> <p>Као утучен вратио се кући, оставио судов |
| аш, Јанићије; ја ћу да ти будем од сада сестра.</p> <p>Јанићије осети неку непојамну топлину у |
| га сматрао више него ли да му је рођена сестра, и Јанићија је довело у положај, да је сваки час |
| ам, како те волим, као да сам ти рођена сестра.{S} Жао ми било, што немаш никога свога, а Диша |
| ла и молила га и рекла му да ће му бити сестра, ако је не ода?</p> <p>— Ама, зар она?... просте |
| /> фудул-Стаменка, честитала му и „као сестра“ саветовала, да што пре свршава сватове, докле м |
| умио, била му је сад наместо најстарије сестре; она је по чаршији бирала за ново ћурче и свилу |
| ми рођени брат.{S} Ти немаш ни мајке ни сестре, па што да идеш од нас?{S} Нана и синоћ каже Диш |
| кла: нека му овај босиљак — то, у место сестре.{S} А оно... оно... знаш... (сад и Лепосава запе |
| аше нови положај, весело, нежно, управо сестрински, те он, хтео не хтео, обикну на свој нови по |
| да долази и кира-Анастасија га је тако сестрински пазила, да му се његово ћутање богато награђ |
| сије заједно са свима оним слаткишима и сестринском предусретљивошћу претегла, искрсао би на но |
| им чакширицама, т.ј. са „братинском“ и „сестринском“ љубави намицао којекако, па кад не беше то |
| није сазнало ни за мајчину љубав ни за сестринску милошту, и које је од првога сазнања свога с |
| енађена, загрли и поче љубити.</p> <p>— Сестру немаш, Јанићије; ја ћу да ти будем од сада сестр |
| а сада замењивала мајку или бар старију сестру.{S} Бик и Лепосава начинили примирје и заједно т |
| девојче?{S} Мацу ја уважавам као своју сестру; она ми се нашла у болести... она...</p> <p>— Е, |
| гледа овако порушену и поништену, он се сети како га је увек, када би кир-Диша отишао у дућан, |
| једног шегрта беху зазорна, а уз то се сети оних разбијених врата, те га одалами шаком за врат |
| а на цепаник, надајући се, да ће се она сетити, па макар и сажалити, <pb n="129" /> те изићи да |
| купујем, па после да чекам, хоће ли се сетити да ми плате; доста је што овима бадава вучем чит |
| >— Ко ће као Бог!{S} И сам си се требао сетити своје вере, а не да од некрштених тражиш записе. |
| ласка мужевљева од једном постала нешто сетна и замишљена.</p> <pb n="182" /> <p>— Па ништа! — |
| дариће будаком преко мртвих, расплашиће сетне тичице, што се овуда гнезде, прекопаће оронуле гр |
| ини све више и више губе страсни тонови сетне арије.{S} Тихи жубор из чесме, на којој је онога |
| безбрижно газити.</p> <p>А како ли овде сетно мирише Мајкина Душица!</p> <p> <hi>15. септембра |
| се горњим делом тела нијати одмерено и сетно, те тако изазивати утиске неких успомена, до душе |
| страну.</p> <pb n="96" /> <p>Диша обори сетно главу и немо се загледа у врхове својих јеменија. |
| га тако издеветао за све, да се до века сећа, како је нечовечан био наспрам свога шегрта.{S} У |
| сле овога било, Лепосава није знала.{S} Сећала се само толико, да је обема рукама шчепала и вук |
| а га се ми, као једни верни христијани, сећамо, да му се клањамо и молимо.{S} Богатији је, мој |
| /p> <p>Прва мисао, која му, после свега сећања на <pb n="111" /> јучерањи дан севну у памети, н |
| љама, и све то за што?{S} Само за једно сећање, да се и на њега, ма и под старост, насмешила ср |
| раде поштени људи.{S} Знала сам ја, да си ти честит и да онако мора бити, како ти кажеш.{S} Не |
| махмудије.</p> <p>— Е, сада, ћерко, да си жива и здрава и срећу да унесеш твоме домаћину у кућ |
| ко, боље би и за тебе и за нас било, да си тражио кућу фудул-Стаменкину и њено Канче; боље <pb |
| ачу шта јој муж захтева.</p> <p>— Ја да си гола бакчу обилазим? — Ич, не бива!</p> <p>— Зашто: |
| {S} У букагије ћемо ми тебе!{S} Нема да си узмите пари, па да не вратите!{S} Лопове, бре, паре |
| секу.{S} Него, сас Божја воља, сутра да си кренеш; до Дубравица на каик, а за тим кола ће да на |
| да не вратите!{S} Лопове, бре, паре да си вратиш!</p> <p>Јанићије није чекао да се пролазници |
| т да тетка Маца има ћерку на удају и да си ти нежењен.{S} Е, па онда ко ту да докаже, да у томе |
| га хватам, нећу.</p> <p>— Ама немој да си луд; мој тросак!</p> <p>— Море, иди ти с милим Богом |
| зи на <pb n="94" /> Турчин!{S} Искам да си идем из ову проклету варош, идем на вилает, там да п |
| ијаш.{S} Хоћу да попустим, што видим да си човек поштен.</p> <p>И сада наста на ново погађање, |
| и загрљај).{S} Ти си то урадио, као да си ми био брат.{S} И ко би други смео да тако уради?{S} |
| е воли као сина, а и ја те волим као да си ми рођени брат.{S} Ти немаш ни мајке ни сестре, па ш |
| /p> <p>— А од чега му је то, по Богу да си ми отац?</p> <p>— Ех, од чега? — проговори дервиш и |
| Гледај само какав изгледа!{S} Одмах да си отишао берберину, да те измије и ошиша, па у дућан!< |
| ачајно гледаше.</p> <p>— Зар сада, када си изучио занат и на путу да постанеш човек, хоћеш у се |
| ће народ доћи оваква светиња.{S} Можда си ти баш од оних... оних...{S} Не, не, ти немаш те пар |
| Море, теби је бар лако; мушко си, газда си човек и свака би девојка пошла у твоје богатство — п |
| умро!</l> <l>— Ако ј’ умро те тешто, ја си коло па водим!“</l> </quote> <p>Он запева, а обе жен |
| е време!{S} Прво тебе да удамо; старија си.</p> <pb n="133" /> <p>— Е, што кријеш, кад се све з |
| а мени цео комшилук.{S} Кажу: остарела си, а ниси умела да очуваш девојче.</p> <p>И оно, што м |
| сти на ум.</p> <p>— Море, устабашо, шта си се замислио, ходи на кафу! — викну га један комшија |
| же...</p> <p>— У мутвак, сурунтијо; шта си ми се ту успропадила! — подвикну Маца, која није ник |
| ливен.</p> <p>— Море, шта ти је?{S} Шта си се направио, као да ти је све помрло; хајде овамо, н |
| ма је стојао мајстор Диша.</p> <p>— Шта си се запањио, пезевенк бре, као да је мечка пред тобом |
| и покрет очајнога комшије.</p> <p>— Шта си се забленула, бре, овамо!? — дрекну мајстор Диша, ка |
| уго само никакво добро не.</p> <p>— Шта си ме звала? — најпосле запита Диша необично меким и мо |
| ао да је ухваћена у нечем.</p> <p>— Шта си радила до сада?</p> <p>— Ништа, нано, — замеће она и |
| лек; морам му га казати.</p> <p>— А шта си снила?</p> <p>— Море, није да сам снила, него сам но |
| та Ламбре.</p> <p>— Овде је!{S} Ама шта си се уплашио?{S} Да ниси угануо ногу?</p> <p>— Заригли |
| т отказује послушност.</p> <p>— А и шта си друго него пезевенк, куче, бре!? — подвикну Диша и д |
| p> <p>— Хоћеш ножем, роспијо?{S} На леб си ми пљунула, кућу опоганила, па сада још и да ме зако |
| па ето, трпим; а ти, зар не видиш какав си стао?!</p> <p>— Зашто да умре?{S} Зашто је даде оном |
| и ћутао?</p> <p>— Како да ти кажем, кад си ме одмах појурио да тучеш?!{S} Зар ми о сватовима зб |
| антлике кипи!{S} Шта радиш море то, куд си се замислила?</p> <p>Лепосава прену и збуњено скочи, |
| p> <p>— Јанићије!{S} Јанићије, бре, где си?! — викну у један мах преплашено.</p> <p>— Ево ме, м |
| е у својим рукама, па што јој рече, где си их сакрио?{S} Што је посла овамо, да их дигне?</p> < |
| е се после у песму певати.</p> <p>— Где си, море, до сада? — запита га мајстор, када се он једв |
| у.</p> <p>— Добро јутро, дете!{S} А где си ти до сада, болан?{S} Е, е, жив био, жив био! — рече |
| о и обично и смешећи се:</p> <p>— А где си ти ђаволе већ три дана?</p> <p>— Глава ме нешто боле |
| кафу, да мајку послужи.</p> <p>— Па где си био до сада?</p> <p>Јанићије се смете; желео је да г |
| мо не спази, поче викати:</p> <p>— Куде си откршила глава?{S} Овамо се вуци, бре!</p> <p>Али ни |
| то погана земља, <pb n="197" /> из које си дошао, да ми у браду поганиш?{S} Јесам ли ја Френк, |
| p>— Хајде, хајде, још мало, ћери, докле си код мајке; мужа нећеш дочекивати седећи. —</p> <p>То |
| ма за трбух и пресамити се.</p> <p>— Не си ми муж: не сам те никада ни волела!{S} Ти да идеш од |
| немате?{S} А ми који смо?{S} Ти, не ли си наш, не ли неси?{S} Ако си немаш родитељи, ми смо ту |
| <p>— Како, зашто, Ламбро бре?{S} Не ли си ти прво комшија на кира-Анастасија?{S} Ако прво комш |
| дну асуру према њему.</p> <p>— Болан ли си?</p> <p>— Нисам болан у снази, ама ми душа болује.</ |
| у женске косе. — Шта је ово?{S} Тако ли си научио ону твоју... твоју... да моме Канчету косе по |
| p> <p>— А што се то тиче па тебе поп ли си, да ти се исповедам?</p> <p>— Море, жао ме, много ме |
| посава.</p> <pb n="173" /> <p>— Ама, ти си јој ћерка; питај ти.</p> <p>— Како ћу, кад се срамим |
| > <p>— Ништа ми није.</p> <p>— Море, ти си болестан.{S} Какав то изгледаш, као да су те гује пи |
| ерах.{S} Ти си <pb n="148" /> друго, ти си добра девојка и бићеш вредна и послушна; ха?</p> <p> |
| ђа посла мешам!</p> <p>— Тетка-Мацо, ти си поштена жена, грехота је да кријеш оно што ми образ |
| кав му је адет.{S} Оно знаш како је: ти си устабаша, па људима од реда не иде никако у главу да |
| о био братски пољубац и загрљај).{S} Ти си то урадио, као да си ми био брат.{S} И ко би други с |
| је он, а друго ми, богоугодниче.{S} Ти си свет човек, па што ти требају толике паре?{S} Не јед |
| бог једне ороспије, па је отерах.{S} Ти си <pb n="148" /> друго, ти си добра девојка и бићеш вр |
| како едно слушкиња на свој човек, а ти си њен господар. — Пари су твоје.</p> <p>— Јесте, моје; |
| !{S} Лепосава је млада и здрава, а и ти си здрав као врба!{S} Биће, биће!</p> <p>Разуме се да м |
| ћете?</p> <p>— Море, одвали човече, док си читав! — узвикну Јанићије, и како му прекипе, отисну |
| ко од мајку <pb n="123" /> родена, имам си овде побољи човек, сас кога ћу спацирам!“</p> <p>Тај |
| n="179" /> <p>— Ко ће као Бог!{S} И сам си се требао сетити своје вере, а не да од некрштених т |
| Божја тичица, <pb n="196" /> а побожан си, народ ти даје све, што год ти је потребно.{S} Па он |
| , ја сам те упутио, добар си био, веран си ми био, па ето ти радње!{S} Тамо, у кући, да се нађе |
| ну главу срамота него на твоју.{S} Имао си бре дреје у својим рукама, па што јој рече, где си и |
| ако да му радњу чува.</p> <p>— Одрастао си код мене, ја сам те упутио, добар си био, веран си м |
| де му.</p> <p>— Узми и хаирли!{S} Дошао си без деце, враћаш се с децом!</p> <p>— Боже дај! — од |
| у мутваку.</p> <p>— Е, мој зете, слушао си како се говори: „добра храна, добар пород!“ Зар би т |
| <pb n="175" /> ниси отварала очи, него си хтела да ти ћерка буде устабашиница!“</p> <p>— А што |
| наш, зашто си потегао толики пут; донео си читав берићет у кућу! — утишавала је Маца усплахирен |
| нићије.</p> <p>— Па, де, да видимо, ако си јунак.</p> <p>Још тетка Маца није ни успела, да пока |
| је под таквом срамотом оставиш.{S} Ако си тако мислио, мој синко, боље би и за тебе и за нас б |
| S} Ти, не ли си наш, не ли неси?{S} Ако си немаш родитељи, ми смо ту; него да се зенис, ама да |
| е не слушаху, него једнако капаху — ако си честит, онда нека је просто, што си ме уцвелио.{S} Т |
| епосаву; али зар ћеш ти...</p> <p>— Ако си честит човек — рече Маца утирући полако сузе, које ј |
| јасно зашта га је позвала.</p> <p>— Ако си поштен човек, онда не смеш да оставиш да ме чаршија. |
| мајстором.</p> <p>— Шта је, бре? — Како си ми образ чувао?</p> <p>Јанићију се одреши језик.{S} |
| </p> <p>— Море, теби је бар лако; мушко си, газда си човек и свака би девојка пошла у твоје бог |
| ше у пламен.</p> <p>— Добро је, паметно си урадила, Мацо, што си ме одвратила од нечастиве силе |
| о комшиско, маче?{S} И то је живо, и то си има очи, Дисо, бре!</p> <p>Кира-Анастасија погледа и |
| да је не тиче руком.</p> <p>— Ама, што си се препала?{S} Ја ћу да га потплатим, да ћути.{S} Да |
| а плану и одговори: „Ко ти је крив, што си самоме себи стао на срећу!{S} Што си се женио први п |
| и дотрча му.</p> <p>— Шта је, море, што си подупро капију? — рече му весело и дрпну га за рукав |
| му је.</p> <p>— Бог с тобом, дете, што си такав? — узвикну <pb n="79" /> и тетка Маца, кад га |
| } Па деде сада да и мени кажеш оно, што си мајци казала! — Хоћеш ли?</p> <p>Лепосава опет климн |
| ако си честит, онда нека је просто, што си ме уцвелио.{S} Ти и сам знаш шта ти ваља чинити.</p> |
| Добро је, паметно си урадила, Мацо, што си ме одвратила од нечастиве силе!{S} Са овим би добио |
| ко да буде крив?{S} Увек да жалиш, што си откидао од својих и жениних уста!</p> <p>Пред тако с |
| проговори.</p> <p>— Онај босиљак... што си ми турила под јастук... па оно...</p> <p>— Које: оно |
| то си самоме себи стао на срећу!{S} Што си се женио први пут удовицом, па ти она угатала!“</p> |
| > <pb n="68" /> <p>— А дреје?...{S} Што си их однео на кира-Ману?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Срећ |
| збуђен.</p> <p>— Који ти је бес?{S} Што си се надуо тако?</p> <p>— Ти знаш.</p> <p>— А шта ја з |
| девојком пролазила туда.</p> <p>— А што си се тако пофудулила, Лепосава? — запита Канче.</p> <p |
| сухо и дрхћућим гласом.</p> <p>— А што си бре такав у лицу? — запита Диша, коме паде у очи сил |
| , тетка-Мацо?...{S} Божем се не зна што си је лањског Божића обилазила онако често.</p> <p>— Бу |
| те; и па зетови, из једно поштовање што си родила тако добра ћерка.</p> <p>— Ти да ћутиш, кира- |
| киваше.</p> <p>— Сад бар да знаш, зашто си потегао толики пут; донео си читав берићет у кућу! — |
| ш, да она учини такву лудост?!{S} Зашто си је пустила? — викну љутито.</p> <pb n="208" /> <p>— |
| а утучен од овога што је сазнао — зашто си ћутао?</p> <p>— Како да ти кажем, кад си ме одмах по |
| ао си код мене, ја сам те упутио, добар си био, веран си ми био, па ето ти радње!{S} Тамо, у ку |
| реба да скинеш са себе враџбине.{S} Зар си ти један који је тако страдао, па, када је скинуо вр |
| е Јанићије.</p> <p>— Од куда ти?{S} Зар си овде?</p> <p>— Ја где ћу?</p> <pb n="166" /> <p>— Па |
| да ти ја поклоним, сестра сам ти, брат си ми!</p> <p>Јанићију је све ово било нелагодно; оно н |
| дожења!</p> <p>— Какав младожења?{S} Ич си не знајем за тај лаф (разговор)! — одговара још стид |
| уде хаџија, ама не може.</p> <p>— А баш си видела? — запита Диша, привучен њеним причањем.</p> |
| ртве и криве сокачиће, омеђене високим, сивим зидовима, иза којих се заклањаху бујне баште и сп |
| да се њоме ожени.{S} Оно, у шта је био сигуран, то је, да је девојка честита и за цело му не б |
| је однео код тетка-Маце.{S} Овде је био сигуран да их, до повратка кир-Дишинога неће нико тражи |
| азда на ум падало, да од њега неће бити сигурна, све докле се он буде налазио у овој кући.</p> |
| та жена и сада, као и пре, имала своје сигурне приходе.{S} Половина београдских жена и сада су |
| ри, изговори заклетву и колико је могао сигурније изиђе из суда оправдан.</p> <p>Докле је он по |
| у свога мужа и на ново прште у смеј.{S} Сигурно је замишљала, како би то изгледало, кад би она, |
| ину и врело свеже воде.</p> <p>— Па баш сигурно? — запита је Диша скинувши поглед са онога гнез |
| нуо: „Боже помози!“ — а оно на равном и сигурном путу спотакне се, падне и скрха врат.</p> <p>А |
| Дишу, поче махати и давати му знаке, да сиђе.</p> <p>Морало се нешто особито важно десити, када |
| о и Богу угодно.</p> <p>И од 4000 гроша сиђе поклон цркви на један барјак златом извезен, за ко |
| а сам ја; дете је то! — одговори Маца и сиђе у мутвак.</p> <p>Код мутвака је стојао Јанићије, с |
| је томе узрок.{S} Разуме се, да је било сијасет прича и узрока; свака жена причала је, како је |
| рости, газда, ја нисам крив...</p> <p>— Сиктер, пезевенк, бре!...</p> <p>— Нисам, газда, то?{S} |
| њим очајно кир-Дума на улици.</p> <p>— Сиктер, бре, псето; жену ми украдосте, па сад хоћеш да |
| вео, што сам му био веран! — мислио је, силазећи се већ по пети пут до Варош-капије и враћајући |
| утом надстрешницом.{S} Ћира-Мана је баш силазила с доксата и, кад угледа Јанићија, како јој дол |
| о.{S} Некрштена душа ради са некрштеним силама.{S} Од ове амајлије можеш добити сина, ама сто к |
| Мацо, што си ме одвратила од нечастиве силе!{S} Са овим би добио децу, али то би било од нечас |
| слутње, од једном се зали сузама и поче силио јецати.</p> <p>Лепосава прикова поглед у њега.{S} |
| ако неочекивано, да је од <pb n="21" /> силна изненађења занемио и пред проводаџијама стајао за |
| о?!</p> <p>Јаукао је и претио, докле га силна мастика, што је у ћор-Ахметовој кафани попио, не |
| ми гори, душа! — чула се још из далека силна гласина Јанићијева.</p> <p>Кад изиђоше из последњ |
| азгоревала у очима, из којих је суктала силна врелина.</p> <p>Морао се ипак вратити у дућан.{S} |
| го лепотице, он би, зацело, узвикнуо од силна задовољства и, Бог зна, не би ли заборавио и на с |
| у лицу? — запита Диша, коме паде у очи силна малаксалост и бледоћа.</p> <p>— Ништа ми није.</p |
| мпаре, што их је кир-Ламбре, ваљда због силне жеге, свукао и на под бацио.</p> <p>Таман све то |
| иша изјавио, да ће одмах на пут и да од силне бриге за радњом <pb n="190" /> не може сачекати о |
| ико почасти, да је сав успламтео, па од силне радости није знао где да им места начини.{S} Поса |
| , већ наже низ улицу и изгуби се у оним силним ћорбуџацима који се стицаху у чаршију.</p> <p>Та |
| о томе расправљати.</p> <p>Кира-Мана је силно волела свога Ламбру, а имала је и ту добру страну |
| јој клонуле а у недрима од страха тако силно бије, да јој је кошуља од танке ћерћелије, кроз к |
| ању да проговори, у грудима јој је тако силно лупало а у грлу стезало, да је морала употребити |
| ко му прекипе, отисну од себе Думу тако силно, да овај полете насатке и лупи леђима о зид.</p> |
| и кваку од авлијскога капиџика, срце му силно залупа а рука клону доле.{S} Мало час га је одјур |
| к показује свакоме.</p> <p>Мајстор-Дишу силно заинтересова, да види и целује свети ексер, и он |
| , пре него ли што је Ламбре успео да од силног журења одахне, прелете преко авлије, заригла кап |
| Јанићије у дућан, узбуђен и задуван од силног трчања.</p> <p>— Шта је тамо? — запита хаџија, у |
| ђу лупам.</p> <p>Јанићије се засмеја од силнога задовољства.</p> <p>— А што се сад цериш као лу |
| адовољан, кад год би опазио како јој од силнога смеха сузе на очи ударе.{S} Смејала се тако сла |
| /> стегнутих песница, а антерија му од силнога узбуђења дршће, као да је неко тресе.</p> <p>— |
| а и хранила, па донекле и утишавала ону силну навалу, што му дан ноћ није давала дисати.</p> <p |
| а лука високо надвијаху изнад живахних, силом застиђених црних очију.</p> <p>— Ја сам, кир-Ламб |
| мали калфица, имао је права и могао је силом да га примора, да му у радњи остане; али сад је в |
| љашни утицај узме неодлучнога за руку и силом га одвуче једноме излазу.{S} Таква случајност за |
| иша био задовољан својим успехом и свом силом прегнуо да утростручи свој капитал, те да се и у |
| удовички бол и, као под неком магијском силом, што је дубље залазила у удовиштво, све је лепша |
| ли, докле се ми овде боримо са нечистом силом, дотле он у наше радње шаље по једнога анђела, да |
| а није, Бог му не би дао ону чудотворну силу и одрекао би се њега.</p> <p>— И тебе сада искушав |
| и снажни врат и пространа плећа одаваху силу младости у свој својој бујности, дође јој као нека |
| инице и тамо жељно гледао у онај хлеб и симите, који су се пушили по ћепенку.{S} Да му је сада |
| , како би се слатко најео хлеба.</p> <p>Симиџија би му, можда, и дао комад хлеба, макар и за ду |
| када је осетио глад, отишао је до једне симиџинице и тамо жељно гледао у онај хлеб и симите, ко |
| з шаке, шмурну на врата и весело одјури симиџиници.</p> <p>А мајстор Диша седе на ћепенак, пода |
| S} Не треба више; нек буде макар једно, син, као мој Алкибијадес!</p> <p>— Само ћерку нећу! — о |
| тила зету добру вест.</p> <p>— Ако буде син, начинићу ти, Мацо, либаде од кадифе?</p> <p>— А ак |
| о својој напуштеној вереници као блудни син из Библије своме оцу, ушли свечано у кућу лепе удов |
| >— Зато га и волим, као да ми је рођени син <pb n="205" /> — рече Маца. — Некада ти ни рођен си |
| 5" /> — рече Маца. — Некада ти ни рођен син није истински пријатељ, а ето, ово сироче, што се с |
| у није надао.</p> <p>— И друго, па опет син! — викну Маца — Камо алвалук?</p> <pb n="210" /> <p |
| оје је тако жељно ишчекивао бар једнога сина.</p> <p>Какве су му мисли и намере долазиле и то с |
| и — то јој поможе.{S} Сада кир-Дума има сина од седамнаест година, у лицу сушти отац а по нарав |
| Зашто, кир-Дума?{S} Да ли не мислиш на сина да просиш девојку?</p> <p>— Још му неје вакат, нег |
| ра, кад ти жена оде у буџак, па ти роди сина слабачког, шкољавог, онда ко да буде крив?{S} Увек |
| p> <p>— Шта-а?...</p> <p>— Троје... три сина!...</p> <p>Хаџији мркну свест; он, као да га неко |
| силама.{S} Од ове амајлије можеш добити сина, ама сто крстова да метнеш на њега, оно ће опет ос |
| Не иди од нас.{S} Ето, нана те воли као сина, а и ја те волим као да си ми рођени брат.{S} Ти н |
| мало храбрије.</p> <p>— Божја па твоја, сине!{S} Ето, тако раде поштени људи.{S} Знала сам ја, |
| ћи.</p> <p>— Па куда ћеш сада, несрећни сине?</p> <p>— Не знам!{S} Овде ме срамота да останем; |
| ко уздахну.</p> <pb n="143" /> <p>— Па, синко Дишо, чу ли ти шта се по чаршији говори?</p> <p>Д |
| вде; тамо је туђина!“</p> <p>— Него ти, синко мој, да не чиниш тога, кад ниси крив! — храбрила |
| е клањамо и молимо.{S} Богатији је, мој синко, он и од Султана и од Господар-Милоша па чак и од |
| том оставиш.{S} Ако си тако мислио, мој синко, боље би и за тебе и за нас било, да си тражио ку |
| о позван у сватове, кад је чуо да му се синовац оженио, а како је био самохран, одлучи, да се д |
| , није му најпријатније било, што му се синовац оженио Гркињом, па још удовицом, код толиких ср |
| икад доста!{S} То због старос викам.{S} Синови, па ће да те прифате; и па зетови, из једно пошт |
| последње дане живота проведе код свога синовца и снахе.{S} До душе, није му најпријатније било |
| више никада не помишља <pb n="57" /> на синовца, који се на све начине трудио, да му покаже, ка |
| естре, па што да идеш од нас?{S} Нана и синоћ каже Диши: „Честит је момак, Јанићије; он ће ти к |
| одити, у толико више, што је прстен тек синоћ добила и што се мајстор Диша с њоме растао чисто |
| да одмах приступи смишљеној намери.{S} Синоћна пољска вечера није била тако издашна, да га за |
| се налазила још под пријатним утисцима синоћне гозбе, угледа онако узрујанога и крвавих очију, |
| шило чудо, и како је он постао оцем три синчића, који му, у један исти час, испунише кућу детин |
| дервиш и настанио се у Дервишани испод Синџир-џамије.{S} О овоме дервишу причало се по турским |
| .{S} Баш на самоме завијутку, у близини Синџир-џамије испаде од некуда кир-Диша, и, када се јед |
| енака не завише у један ћорсокак баш до Синџир-џамије.{S} На самоме углу, при улазу у ћорсокак, |
| мо не ономе „шилту“, у ћор-сокаку близу Синџир-џамије!</p> <p>А цигани су ревносно лупали у гоч |
| како и тих седам дана прођоше.</p> <p>— Сирома кир-Бенџо!{S} Онакво памет, онакво философ!{S} К |
| како се %Јинићије није обесио.</p> <p>— Сиромах!{S} И зар сам му ја крива?{S} Ја не смем друкчи |
| .</p> <p>— А што, зар је једна пошла за сиромаха?{S} Зашто баш да и она не пође?{S} Ако је суђе |
| та, ако кажем, да је он био налик ономе сиромаху, који је седео испод пуне трпезе и морао да бу |
| Зереку, бацајући у присенак оне српске сиромашне дућанчиће по окрајцима Београда.</p> <pb n="8 |
| био пре десетак и више година: постаће сиромашни крпа, неугледан човек.</p> <p>Оваква перспект |
| на ново старо пријатељство, за киме је сирота кира-Анастасија, као удовица, тако жељно чезнула |
| на нас сас поган! — Засто уцвелисте оно сирота удовица, засто јој без ноз исцупасте дусу?</p> < |
| развије се у читаву приповетку.</p> <p>Сирота Лепосава, која је у целој овој сплетки толико ис |
| шљавао је Јанићије. — Ја сам само један сиротан <pb n="130" /> калфица; и Бог зна хоћу ли кадго |
| о узвикне:</p> <p>— Нема сиротиње, нема сиротиње! — И то говори све докле не пронађе одбачену а |
| јстор Диша тужно узвикне:</p> <p>— Нема сиротиње, нема сиротиње! — И то говори све докле не про |
| кријеш, море, хеј?{S} Девојче је добро; сирото, ама добро — говори Станко пилећи турпијом око о |
| че, убити јој срећу, па је оставити!{S} Сирото дете!{S} Како те је уважавала, како ти се радова |
| син није истински пријатељ, а ето, ово сироче, што се савило око тебе као лоза око чардака, пр |
| ; а то је много вредело за душу једнога сирочета, које није сазнало ни за мајчину љубав ни за с |
| је предузела домазлук, неговала она три сирочета, па, прибравши сву пажњу око куће и деце, чест |
| ти, које може једна добра душа да учини сирочету; али јој је вазда на ум падало, да од њега нећ |
| ни једне чудотворне утвари; живимо као сирочићи без наде и утехе.</p> <p>Старац се дубоко зами |
| ша под пријатном свежином хладне воде и сирћета, кад се разабра.</p> <p>— Не бој се, кир-Дишо, |
| Шта: немој! — запита Маца и задржа шаку сирћета, којом хтеде да му вратне жиле протрља.</p> <p> |
| ца.{S} Она му је сваки час чело квасила сирћетом, а на слепочњаче метала по пола главице црна л |
| болесничке постеље.{S} Квасио јој главу сирћетом, помагао Маци у свему око болеснице, држао је |
| тнула један стручак босиока, заспао.{S} Сит и зачаран овом маштом, заспао је Јанићије тако тврд |
| је тако пријатно, тако слатко, да би и сит човек огладнео посматрајући оно задовољство, које с |
| завуче руку у недра, да из кесе извади ситнине, али на своје велико запрепашћење опази, да му |
| у вршио у ову кутију.</p> <p>Једна мала ситница, али ипак толико уочљива, да је многи од хаџија |
| ; али врата затворена.</p> <p>Ова једна ситница, што су врата закључана, ускомеша у њему на нов |
| за повратак; још само да покупује неке ситнице, за које су му пријатељи дали готов новац.</p> |
| зложито, као да се ту о некој незнатној ситници говори.</p> <p>— Ама Јанићије је донео дреје ов |
| ред Мацом а сада је и пред њом за сваку ситницу пребацивао Лепосави, па било то макар за што.{S |
| тену код своје испрошенице добио. — Иде ситно, у колико му то допушташе његова облина, избегава |
| и и ход онако ситно, као што се и грчки ситно говори. — Ово му је, до душе, већ много теже ишло |
| е и место да изусти реч, он поче некако ситно штектати.</p> <p>— Што штекћеш, куче?{S} Где ми ј |
| раја, он се трудио да удеси и ход онако ситно, као што се и грчки ситно говори. — Ово му је, до |
| доброга тона) узригну, у знак да је до ситости задовољан и поче трептати очима, а нежним израз |
| е, тек, сви ћемо тамо!“ — и тако утешен сишао је у подрум, да у један бокал оточи расола, који |
| смршало је нагло, очи добиле грозничави сјај и нестално зверају, а трбух и леђа почеше да губе |
| бично светљаху, али не више оним топлим сјајем но неком светлошћу стакластом, хладном као месеч |
| и очи кира-Анастасијине севнуше оштрим сјајем; страх од могућне смрти не даде му да изврши што |
| S} Сунце је жегло пуном јаром, Дунав се сјактио од сунчаних зракова, а лађа је све даље и даље |
| тако и урадила.{S} Другарице Лепосавине сјатише се, да јој честитају, а Лепосава их је са златн |
| одмах после одласка Ламбринога отишла у Скадар-махалу код своје пријатељице фудул-Стаменке (оне |
| се не би радо срео, изиђе и упути се у Скадар-махалу.</p> <p>Фудул-Стаменка је имала једну кућ |
| и голим до рамена рукама, све је живље скакутала по соби, па онда одједаред одлетела миндерлук |
| па чак ни на онај младешчић и несташно скакутање око пространога обима, који је кир-Дишина зап |
| до ране зоре играо час на уснама а час скакутао по зажареним образима и извиривао из оних двеј |
| у.</p> <p>Јанићије онако на једној нози скакуће за њом и виче да пусти, а она се све више церек |
| Хајде, хајде!{S} Даћу ја теби мрве!{S} Скапоши се ту, па спавај!</p> <p>Лепосава опет леже и п |
| руку и почело као лопта да се премеће, скаче и шкљоца зубима на своју мајку.</p> <p>— Ко са не |
| ли је?</p> <p>— Ама кир-Дума, куд ја да скачем преко зида; зар у ове године и овако...</p> <p>— |
| и урадила, да онако учиниш?{S} Ја ћу да скачем у Дунав — ја не смем...</p> <p>— Ја нећу да мени |
| предавао с уверењем, да му свака од њих скида по један грех с душе, сада га више не одржаваху у |
| /p> <p>— Ама што је много, много је!{S} Скидајте јој хамајлију! — журио је Диша Мацу и комшијни |
| то, она од једном скочи, одмахну руком, скиде са зида малено дахире, те докле су зурлаши са ули |
| о, што јој не да да рађа, младина ће да скине с ње, а од овога записа, родиће ти мушко.</p> <p> |
| залудна.{S} Једнога дана покуша да сама скине с верига котао пун вреле воде.{S} Котао је био те |
| се лени?</p> <p>— Што?{S} Што треба да скинеш са себе враџбине.{S} Зар си ти један који је так |
| на, жену да изведеш у бакчу; тамо да је скинеш, ама нагу, ни папуче да нема на ноге.{S} Е, па о |
| > <p>— Па баш сигурно? — запита је Диша скинувши поглед са онога гнезда и погледавши радознало |
| један који је тако страдао, па, када је скинуо враџбине, деце пуна кућа.{S} А то што је на теби |
| потомство своме имену.{S} Да ће младина скинути са кира-Анастасије уроке, који јој сметају да г |
| о несносна помисао, од које се нервозно склањао.{S} Фудул-Стаменкина соба и Анастасија, која је |
| иног уживања, пошто му је укус био јако склон према облим, загрљастим рукама, витом врату, набр |
| ста.</p> <p>Ламбре полети кафани, да се склони, али из кафане истрча кафеџија и запречи улазак. |
| ц? — зачуди се Јанићије.</p> <p>— Да се склонис и поарну послу да најдес.{S} А ја искам да се с |
| ео да казни грешно тело, <pb n="186" /> склоно свакоме искушењу.{S} И докле је мајстор Диша заб |
| ко нежно, тако молећиво погледа, а руке склопи пред њим, као грешница пред иконом.{S} Ништа ниј |
| p> <p>Мајстор-Диша, кад осети под носом склопљену песницу, устури лице назад и, застиђен од тол |
| акама за собом напипао седиште, тако се скљокао на њега и блесасто гледао у Јанићија, који је с |
| један дрвени калуп.</p> <p>Јанићије се скљуси за пањ и горко уздахну.</p> <p>Није се осећао по |
| дул-Стаменка се уплаши од овога наглога скока, који беше тако неспретан, да се задувани Ламбре |
| ас пући баш на ономе месту, где се пуца скопчавају.{S} Млада удовица није ватра само у кући; ње |
| вати крај од кајиша, који му је још био скопчан око колена, и поче га са смејом вући по дућану. |
| а ће умрети ни од чега оздравити.{S} До скора је мајстор Диша мислио, да не може преболети свој |
| } Човек са једном историјом, која је до скора изазивала смех по чаршији.</p> <p>И Бог зна какве |
| слутила нешто нејасно, нешто што ће се скоро догодити, али шта, то није могла никако да разабе |
| убијцу, ипак је сав еснаф папуџијски, и скоро половина чаршије, отпратио покојника до вечнога с |
| тио, да му је стриц већ то и да ће га у скоро наследити.{S} Чезнуо је за кира-Анастасијом, и да |
| иму приказало, наговестивши му, да ће у скоро постати <pb n="7" /> „родоначалником“ многобројно |
| Кад га је погледала, једна јој се суза скотрља с лица.</p> <p>— Е, де, не плачи!{S} Не идем пр |
| а се разрачуна с њим, и он сав претрну, скочи насред собе, опусти руке, па се бесвесно заблену |
| кира-Анастасија, у хистеричну наступу, скочи са миндерлука, па вриснувши, као да је жеравица о |
| ати својој досетци.</p> <p>Мајстор Диша скочи са ћепенка и збуњен оде одатле.{S} Сад му више не |
| <p>— Тако, газда, Бога ми!</p> <p>Диша скочи и онако усплахирен пође из дућана.{S} Колена су м |
| маче из руку, те кад виде како Јанићије скочи љутито, наже из дућана и кад подобро одмаче заста |
| >— Шта је? — викну усплахирено хаџија и скочи са свога дивана.</p> <p>— Убио се! — јаукну Мада. |
| ше; али ко би знао зашто, она од једном скочи, одмахну руком, скиде са зида малено дахире, те д |
| шино дреје?</p> <p>Кира-Анастасија брзо скочи и изнесе из долапа једну антерију, ћурче и чампар |
| S} Тек кад Маца закука, он престрављено скочи, разрогачи очи, па, када сазнаде да је ту био кра |
| ислила?</p> <p>Лепосава прену и збуњено скочи, као да је ухваћена у нечем.</p> <p>— Шта си ради |
| оме се и ово учини много.</p> <p>Старац скочи са миндерлука и разрогачи се на Дишу.</p> <p>— Шт |
| чим је натрапао на своју жену, која је скочила из постеље, да му отвори, поче је тући и гњавит |
| тра дан пробуди и виде где и како лежи, скочио је и још мамуран поче збуњено размишљавати о све |
| њезиним сузама и претњом, да ће у Дунав скочити.</p> <p>Тако га је на улицама затекао и први су |
| ен, да по својој вољи изабере у који ће скочити.{S} И сам Бог зна докле би ово ломљење трајало, |
| ко, да се за који часак у његовој глави скраси.{S} Од свих му се најподеснија чинила та, да нек |
| ах, не дадоше му да се на једноме месту скраси.{S} Он отури посао, одмахну руком весело па изиђ |
| ћану ни „черег“ сахата на једноме месту скрасити.</p> <p>Са враћеним прстеном као да му је отиш |
| ки погледа и нешто по турски кроза зубе скреса, да кира-Мана једва имаде времена да му се уклон |
| сунце поче да прижиже а хлад од дафине скрете и остави Дишу у пуној светлости, он се диже и по |
| ни кир-Диша не знадоше где се одбеглица скрива, то јој не оста друго већ да зареди кроз махале |
| ита стидљиво кира-Анастасија, а мишицом скрива образ од њихових очију.</p> <p>— Кој други него |
| <p>— Не знам кир-Диса; не сум вам ништо скривио.</p> <p>— Јабучицу ћу да ти ишчупам; зубима да |
| бре, да клепећете?{S} Сто сам ја на вас скривио, да ме клепећете?{S} У апса ћу ја вас <pb n="16 |
| е принуђен, да то осећање дубоко у себи скрије и да још једном покуша, неће ли умилостивити газ |
| ли?</p> <p>— Чујем, — одговара Лепосава скромно.</p> <p>И још много саветовао јој је, па онда у |
| ово, диже се са седишта, прекрсти се и скромно се поклони икони у куту.</p> <pb n="179" /> <p> |
| ћије стаде у близини ћепенка снуждено и скромно.</p> <p>— Шта тражиш ти овде? — запита газда Ди |
| ше се још два Цинцарина учтивога и врло скромнога изгледа.</p> <p>— Е, како да вас утешимо, кум |
| вога света, стојао је на услузи за врло скромну награду.{S} Мајстор Диша му је на пример <pb n= |
| } Свечано ћутање овлада у соби; Диша је скрушено очекивао на бујицу прекора, али тетка Маца још |
| нема ништа од тај посао! — рече Ламбре скрушено и отури одело од себе. — Уједе ме, пцето; шта |
| решника у паклу. — И молитве, којима се скрушено предавао с уверењем, да му свака од њих скида |
| е казујеш? — завапи Диша тако молебно и скрушено, као човек који предосећа да му од тога цео жи |
| ом и сигурном путу спотакне се, падне и скрха врат.</p> <p>А кира-Анастасија, како је са осмејк |
| крете у дућан.</p> <p>У дућану је седео скрштених ногу на ћепенку и неко време замишљено гледао |
| ни трага од живахности.{S} Нешто му се скупи под грло; неодољива одвратност према својој жени, |
| ипремаху постељу за ноћиште, изненађени скупише око њега, да чују шта му је.{S} А када им Диша |
| уто је трљао чело, које је нервозно час скупљало час у вис уздизало његове обрве.</p> <p>— Ти д |
| енувши се Диши.</p> <p>— Ако је и децу, скупо је! — уздахну Диша, коме у тај пар прелети у паме |
| и закрвавише од раздражености.</p> <p>— Скупо је!{S} Збогом! — рече Диша и пође вратима.</p> <p |
| вој повратак кући.</p> <p>— Ова ме деца скупо коштају! — уздисао је премећући бројанице и по ва |
| и имаш права да се ценкаш, па ако им је скупо, не купуј; али, ово је сасвим друго, то већ није |
| је макар једаред хаџију ујео, то му је скупо платио!{S} Има Божје правде, има, само што то ова |
| јак, па га приложи цркви.{S} То те неће скупо коштати, а и еснафу ћеш своме подићи углед у цркв |
| одмаче од врата.</p> <p>— Ово ћеш да ми скупо платиш!{S} У полицију ћу ја тебе и твоју.... вика |
| ће се данас појести, уздишући вазда на скупоћу и велике трошкове, тетка Маца је <pb n="171" /> |
| ба поклоника приступише и целиваше га у скут, а он им очински благослов подели.</p> <p>— Богоуг |
| но јој честитати, што ће једном на ново скућити кућу и стећи свога господара.</p> <pb n="24" /> |
| абашуривао глад.</p> <p>Али, кисељак је слаба храна и њему не остаде друго, него или да се врат |
| ву.</p> <p>Но та зарицања беху и сувише слаба, да бар за који тренут стишају метеж, који му је |
| ад ти жена оде у буџак, па ти роди сина слабачког, шкољавог, онда ко да буде крив?{S} Увек да ж |
| оно кандилце, што је пуцкарало и својом слабачком светлошћу преливало преко црне иконе у углу.{ |
| ном угледа како из једнога фењера чкиљи слаби пламичак лојанице, и нешто неодређено поче га вућ |
| спусташе струку, те тако показиваше око слабина прозрачну свилену кошуљицу.</p> <p>— Љутиш ли с |
| он се несвесно поче пипкати по глави и слабинама.</p> <p>Пун сахат седео је збуњен и без речи, |
| Једнога дана кад га некакво пробадање у слабинама опомену на обећање, оде до тетка-Маце, те јој |
| глас и подупрвши се песницама о широке слабине, које од узбуђења бректаху, хуктао је и ходао г |
| он није чуо, — све је то било и сувише слабо да га изведе из неме дубине у коју је тонуо.</p> |
| андиоце, које тако тајанствено горука у слабо осветљеној собици, и мирис тамњана и измирне, тол |
| не остављаше.{S} Трећега дана толико је слабост и нека ватра обузе, да паде у постељу и тако це |
| здрава, радила по кући и отимала се од слабости, која је не остављаше.{S} Трећега дана толико |
| м задобила, и он је, у тренутку душевне слабости, осетио оно сажалење, које осећамо увек према |
| ти је овако:{S} Бог, (нека му је вавек слава и нека ми опрости, што му име грешна уста помињу) |
| софре, те тако изгледаше као да они то славе, а да су папуџије тек онако као гости за софром.< |
| ана у његовој кући био је долазак као о слави.{S} Хаџи-Диша није могао да се наприча чуда и леп |
| то су морали вазда ове сељаке да мећу о слави у чело софре, те тако изгледаше као да они то сла |
| о.{S} О светоме Спиридону, кад је еснаф славио, они су увек позајмљивали барјак од палилулских |
| је то, кума-Анастасија, и радос и една сладос!{S} Ено, мој Алкибијадес!{S} Клефта, право клефт |
| ојао дане, догоди се оно, што му је сву сладост ишчекивања горчином залило.</p> <p>У истоме ћор |
| гледати на мајстор-Дишу као на једнога сладострасника.{S} А кад једно казивање победи, оно као |
| , бар да му се правда, па макар да га и слаже, вукла га је неодољиво тамо, и он сав раслабљен и |
| бели курјук плетене косе, преко које је слазила модра бареш-шамија, дотицао је својим крајем до |
| око болеснице и трчати свуда, куд га је слала ради помоћи.</p> <p>Али сва видарска вештина тетк |
| прошао.</p> <p>Једино тетка-Маца што је слала Лепосаву у дућан, да му донесе по штошта од своје |
| су у оним чампарима изгледале као танка сламчица, забодена усред најшире саксије.</p> <p>— Елем |
| ијатним изразом, као да га когод шашољи сламчицом око усана, слуша и осмешкује се на богату дом |
| них ногу на трави, грицкао једну зелену сламчицу и несвесно бленуо у једнога мрава, који се сва |
| p>Мајстор Диша је, од времена на време, слао своје „чираке“, да се нађу тетка-Маци у послу, а о |
| ити <pb n="213" /> ћепенке и поћи кући, слао је и са зебњом очекивао шегрта, да му јави шта је |
| роговорио, а, када му је што затребало, слао је из дућана Јанићија, да му донесе, па чак је од |
| д? — забринуто се питао, и свакога часа слао до кира-Мане, да сазна је ли кир-Ламбре код куће.< |
| е часу тако свежа и мила, да је Диша од сласти %гуташа очима.{S} И да му не беше зазорно, да св |
| одлазио у дућан.{S} Ручак му је у дућан слат, а у вече је заједно са тетка-Мацом и Лепосавом се |
| оклон по које шећерлеме или други какав слаткиш.</p> <p>А тетка Маца, поред свога видарског поз |
| е доноси час кафу час ратлокуме и друге слаткише гостима.</p> <p>Најзад се проводаџије са своји |
| теше око њега и почеше черупати кесе са слаткишима.</p> <p>— Ко је послао? — Мени дај, — Јанићи |
| а кира-Анастасије заједно са свима оним слаткишима и сестринском предусретљивошћу претегла, иск |
| им са једним осмејком на руменим уснама слатко успава.</p> <p>Али шта је вечито? — И живот као |
| Да му је сада онај цванцик, како би се слатко најео хлеба.</p> <p>Симиџија би му, можда, и дао |
| х новости, а умела их је тако потпуно и слатко причати, да је милина била слушати.</p> <p>Била |
| и онако комотан изишао на доксат, узео слатко и воду и запалио чибук, па сада задовољно брекће |
| тко паде.{S} Јео је тако пријатно, тако слатко, да би и сит човек огладнео посматрајући оно зад |
| а сузе на очи ударе.{S} Смејала се тако слатко, као дете када га заголицају, па се и он, зараже |
| е до сад једва дотицао, сад му необично слатко паде.{S} Јео је тако пријатно, тако слатко, да б |
| нешто душу, <pb n="40" /> па никако да слегне од туда, него га само гуши и гони, да од времена |
| — обрецну се Маца. — Мислиш ти, Маца је слепа, па не види шта ти радиш, јел’?</p> <p>Лепосава п |
| е ствари, па да идем куд знам.</p> <p>— Слепац ниједан! — Свет види, а он не види какву је суру |
| еоградска дечурлија завлаче, те хватају слепе мишеве, да их после удавачама, за њихове враџбине |
| едну хрпу сложених хартија, умашћених и слепљених од зноја и честога пипања руком.{S} Испосник |
| у дакле остајало друге, већ да се преда слепо случају, нека га носи куда је њему драго, нека га |
| е сваки час чело квасила сирћетом, а на слепочњаче метала по пола главице црна лука.</p> <p>— О |
| али?{S} Него да сам је удала за каквога слепца?</p> <p>— Ама није он био прилика за њу; он је п |
| једна вештина, а људи који купују нису слепци, па да рекну:{S} Нисмо видели шта нам је дао; ни |
| пок. кир-Бенџо; филџани и џезва с кафом слетеше са послужавника и просуше се по поду, застртом |
| а га угледаше са оним товаром, у жагору слетеше око њега и почеше черупати кесе са слаткишима.< |
| чен; једва се вукао и стењао, а са лица сливале се крупне грашке зноја, што би за здрава човека |
| о је својим крајем до самога струка.{S} Слика необично примамљива, да се Јанићије једва уздржао |
| волео, па је због мене то!</p> <p>И ова слика, коју је тако замислио, растуживала га је и изазв |
| ли у заман; ту у глави урезала се једна слика, па, зажмурила или открила трепавице, она је увек |
| овим питањем на чисто и кад год је она слика кира-Анастасије заједно са свима оним слаткишима |
| <p>Па и име кира-Анастасије, чија му је слика у души до ове заклетве нагризала срце, па ипак би |
| како ју је кир-Дума живо <pb n="43" /> сликао пред очима мајстор-Дишиним, није остала без свог |
| појави и он се, сад први пут, пред том сликом снеби.</p> <p>— Ко би и на то мислио? — прошапут |
| се мајстор-Диши тај моменат учини врло сличан са оним, кад га кира-Анастасија удари ногом у тр |
| када би хтели да је уподобимо, била је слична узрујаној гомили паса, који се гложе по београдс |
| стор-Дишу су то овде то онде дочекивали сличним питањима, и где год би започео да се правда, св |
| ао газдин новац?</p> <p>И стотину мисли сличних овој укрштало се по његовој глави; а свака од њ |
| у врло обрадовао и изазвао расположење, слично ономе што га осећа путник, који је дуго пешачио |
| тар своју жену избио.</p> <p>Од прилике слично томе пролетало је и кроз кир-Ламбрину главу, у к |
| p>Све ово што угледа дође Јанићију тако слично са оним даном, кад га спопаде она вртоглавица, т |
| е запевао световне песме нити западао у слично одушевљење, онако пресит завали се и сам на узгл |
| је осећао бол у глави.{S} Налазио се у сличноме стању душевнога немира као пре готико година, |
| ај први састанак.{S} А они, који нису у сличноме положају никада били, дај Боже да ни кроз туђу |
| нцарскога, ипак придаваху неку нарочиту сличност са културном нацијом, у коју се стапао.</p> <p |
| о да покрије главу.{S} Да је кир-Ламбре слободан, без жене, лако би она пркосила целоме свету, |
| врата, распучи, те им даде маха, да што слободније одахну.</p> <p>Дани за данима протицали су п |
| ко стидљиво већ с осмехом у очима, које слободно гледаху у очи Дишине.</p> <p>— Ама не тако, ве |
| га наћи више.{S} Зуб времена оглодао је слова, а живи трн, који онако раскошно буја над старим, |
| и ковчежић, извади из недара једну хрпу сложених хартија, умашћених и слепљених од зноја и чест |
| стране.</p> <p>Али, ако су се кумови и сложили у томе, није било баш тако лако пронаћи прилику |
| инцарска чаршија, у то време, држала се сложно и, где год су њезине устабаше прегле, чаршија је |
| а и снажним гласићима, потврђивали су у сложноме терцету чудо, о коме се једва мислити могло.</ |
| ђима, да ти се чини, сад ће се у струку сломити.{S} А дебели курјук плетене косе, преко које је |
| ило?{S} Момци су, слуге су то; а где је слуга сачувао газдин новац?</p> <p>И стотину мисли слич |
| м друкчије, већ како нана каже; а он је слуга, нема нигде ништа!{S} Ох, Боже, само му не дај да |
| но да погази своје обећање и, као веран слуга, исприча своме <pb n="71" /> газди све и каквога |
| ; добар је и волим га.{S} Али он је још слуга, нема нигде ништа; а да га чекаш, док се огазди, |
| а шта се до сада догодило?{S} Момци су, слуге су то; а где је слуга сачувао газдин новац?</p> < |
| ..</p> <p>— Па за кога ћу?{S} Ваљада за слугу?</p> <p>Јанићију се попе крв у главу, кад зачу ов |
| њекташ, који стојаше уза зид авлијски и служаше уморноме пролазнику за седиште.</p> <p>— Отишла |
| аде, с муком се довуче до собичка, који служаше за стовариште еспапа, а у исто време и као ноћи |
| з Београда у Цариград и обратно.{S} Ова служба била је колико напорна толико и строго поверљива |
| атио, понео такву кутију, и у цркви, на служби Божјој, често је вадио иза појаса и пљувао у њу, |
| бе, и издржљиви пешаци.</p> <p>У таквој служби татар-Јован је стекао ову кућицу, жену, па после |
| кад би опазила, да је ко од њих лабав у служби или да своје прсте почешће завлачи у лонац где с |
| алу жеравицу.</p> <p>Да остане и даље у служби онога, коме је у своје време образ очувао, а кој |
| реме као „татарин“ (курир, улак) прво у служби београдскога везира, а доцније га узе Господар М |
| ења није момак могао располагати својом службом.</p> <p>Зароњена лица у шаке седео је још на је |
| или да буде његова.{S} Прво ће отказати службу, а за тим ће урадити оно, што ће се после у песм |
| рноме Мору.{S} У цркви је Диша одстојао службу, примио од митрополита благослов, а онда, под цр |
| писма стизао на адресовано место.{S} У службу „татара“ примани су дакле само поуздани људи, ко |
| а доцније га узе Господар Милош у своју службу, да носи поверљива писма из Београда у Цариград |
| матрају за свету дужност да своју ноћну службу ревносно одспавају.</p> <p>— Ножем на мужа!{S} М |
| је и мајстор Диша.{S} Од детињства још служећи у Грко-цинцара на занату, Диша је постепено при |
| их стане око софре служити.</p> <p>— Да служим кира-Ману и Ламбру, то да не буде! — помисли, а |
| Кога имаш тамо?</p> <p>— Тако; нећу да служим више.</p> <p>— Ја те не пуштам; ти мораш да одсл |
| -Јован, у наслеђе оставио.{S} Њезин муж служио је дуго време као „татарин“ (курир, улак) прво у |
| бре и кира-Мана, кад их стане око софре служити.</p> <p>— Да служим кира-Ману и Ламбру, то да н |
| е је човек!{S} Толке године, бре брате, служиш поштено, а он да ти не донесе поклон ни колико з |
| шину, те се удаваху за своје момке и не слутећи колико туге и бола остављаху у једном уцвељеном |
| ибрао, када је видео како кир-Диша и не слути о ономе што се пре десетак дана десило.</p> <pb n |
| е смеде да повери своју замисао, јер је слутила, да би је он од тога одвратио, једно што је пут |
| не знајући зашто, она је предосећала и слутила нешто нејасно, нешто што ће се скоро догодити, |
| бешчедну“ будућност, кира-Анастасија ни слутила није о томе, шта њезинога кир-Дису <pb n="50" / |
| и угледан грађанин, а ни из далека није слутио, да му је стриц већ то и да ће га у скоро наслед |
| о, на њих није обраћао пажњу, нити је и слутити могао, да ће му се од њихове стране тако што де |
| е ни живе душе.</p> <p>Газда Дишу обузе слутња, да му је жена напустила кућу, и он је поче из г |
| њему се чисто стужи од неке необјашњиве слутње.</p> <p>— Седи, мајстор-Дишо! — проговори Маца г |
| чињаше све, само да се одбрани од тешке слутње, од једном се зали сузама и поче силио јецати.</ |
| ских бедема, не би му толико заглухнуле слух и толики шум у глави подигле, као ова једна реч: „ |
| плело.</p> <p>Но трећег дана догоди се случај, који му отвори очи и у потпуној наготи показа, |
| ћије одмеравајући у исто време за сваки случај пут до врата.</p> <p>— Ама лажеш, бре! —Где су Л |
| ићије оде својој кући.</p> <p>Овај пуки случај, коме се Јанићије ни у сну није надао, учинио је |
| хватала.{S} - Једино какав непредвиђени случај, који не би зависио ни од Дишине воље, ако би је |
| > <p>И тако кира-Анастасији поможе овај случај да на њеној остане.{S} Весела, што је тако испал |
| Разуме се да, у таквим приликама, било случај или ма какав спољашни утицај узме неодлучнога за |
| вољом, својим одрешитим радом но увек — случајно.{S} Ваљало је само да зажели, да чезне за нечи |
| пет не својом вољом и одлучношћу него — случајно.</p> <p>Право рећи саме прилике су за њега рад |
| оконча, томе је и сама кира-Анастасија случајно допринела.{S} На позив суда да дође у Београд, |
| ковања од једног другог хаџије, који је случајно имао исто име, прозваше: хаџи-Памук.</p> <p>У |
| "99" /> ма у каквоме послу нађе, ако би случајно он из собе изашао.</p> <p>Али кир-Ламбре не из |
| од сваке болести коју је имао; а ако би случајно био здрав, онда је требало само, пре него што |
| Јанићијевом поступању.{S} Он није ушао случајно, но намерно.{S} Само, ко ли му је могао тако ш |
| мене... ух! — уздахну тешко.{S} Рука му случајно напипа једну кутијицу, коју је за појасом носи |
| илом га одвуче једноме излазу.{S} Таква случајност за мајстор-Дишу била је сама Маца.</p> <p>Ка |
| а остало је оставила бризи грађана и — случају.{S} Ако се пронађе, — добро, не пронађе ли се, |
| и преко лица нека тамна сенка; у такоме случају уозбиљила би се и страшљиво погледала на капиџи |
| е остајало друге, већ да се преда слепо случају, нека га носи куда је њему драго, нека га ваља |
| у уз то били не само вешти јахачи но, у случају потребе, и издржљиви пешаци.</p> <p>У таквој сл |
| да га когод шашољи сламчицом око усана, слуша и осмешкује се на богату домаћу идилу.</p> <p>— Е |
| /> беше осилио, чим ти оде!{S} Неће да слуша; а ако, што и послуша, то све наопако.{S} Нисам с |
| ку дигла коса на глави, само кад о њима слуша.{S} Баш прошле године она је олакшала некој Маци |
| ни све турске трубе, што их дан из дан слуша са градских бедема, не би му толико заглухнуле сл |
| ? — плашљиво промуца Лепосава.</p> <p>— Слушај, утуви, девојко — рече Маца дижући се. — Мислиш, |
| де није био у стању да увери никога.{S} Слушају му правдање, али лепо се види, како се испод бр |
| ли комшилук, који се наслађавао некада, слушајући кад мајстор-Дишиница запева ону чувену песму: |
| викала је фудул-Стаменка <pb n="104" /> слушајући све шта је кира-Анастасија претрпела.</p> <p> |
| ћи држим!</p> <p>Тешко је било Лепосави слушајући материна разлагања.{S} Свака њезина реч погађ |
| p>Колико је ускипело у души Јанићијевој слушајући ово, о томе није потребно ни помињати.{S} Та |
| и тајну Лепосави.</p> <p>Лепосава га је слушала, па се не насмеја чак ни онда, када јој је каза |
| г види!</p> <p>Тетка Маца, која је радо слушала Јанићијева пецкања, удари у смех, а и Лепосава |
| етрдесет гроша, море; а Маца и Лепосава слушали су и од времена на време превртали свету утвар. |
| р сам се зато оженио, да свакога месеца слушам, како се та и та у комшилуку породила, а у мојој |
| власт у мутваку.</p> <p>— Е, мој зете, слушао си како се говори: „добра храна, добар пород!“ З |
| је љубав!“</l> </quote> <p>Јанићије је слушао, како се у даљини све више и више губе страсни т |
| оборио главу на груди, тешко предисао и слушао, како му срце на махове удара, да пробије груди. |
| рно говорила, а он је прво са неверицом слушао, а после, поче од времена на време да баца око н |
| е, чије је разговоре и савете тако радо слушао.</p> <p>— Све ти је по таман, свега имаш; још са |
| 9" /> <p>Мајстор Диша је као кроз маглу слушао, и место икакве речи тек би покаткад простењао, |
| уно и слатко причати, да је милина била слушати.</p> <p>Била је увек одмерена, горда на своју в |
| tle>“, да је грчкој певници било милина слушати га како извија.</p> <p>Побожан <hi>као</hi> Грк |
| че Маца утирући полако сузе, које је не слушаху, него једнако капаху — ако си честит, онда нека |
| к без мајке не изиђе.</p> <p>— Мајку да слушаш, на мене да мислиш!</p> <p>— Хоћу! — одговара Ле |
| " /> онога и пари.{S} Жена је како едно слушкиња на свој човек, а ти си њен господар. — Пари су |
| ски жалила.{S} Гледајући га једном како смагла лица као утучен седи крај деце, посматра их, па |
| о био пун и трбушат, али лице му некако смагло, а очи се чисто угасиле и упале у главу.{S} Па о |
| сану око шарених шалвара, обрише руке и смакне засукане рукаве, те покрије две загрљасте пуначк |
| ју тихи сан општинских патролџија, који сматрају за свету дужност да своју ноћну службу ревносн |
| ећи пред кир-Ламбром, чију је вољу увек сматрала не друкчије већ као наредбу, коју је њезин пок |
| произведен за калфу, оба су шегрта ипак сматрали као свога старешину.{S} Мајстор Диша му је пре |
| трговцима.{S} Мајстор-Дишу су већ инако сматрали као човека који се од њих одваја и кади Грцима |
| на, па још бити неожењен, не само да се сматрало као велико чудо, него и као велики грех.{S} И |
| е тетка-Маци, коју је после свега овога сматрао више него ли да му је рођена сестра, и Јанићија |
| ти часни ексер на целивање, испосник је сматрао за дужност, да побожним хаџијама опише све оне |
| да се њезин глас могао у многим кућама сматрати као глас ма кога важнијег члана фамилије.{S} Ј |
| , кога ни за живота није могла друкчије сматрати, већ као свога господара, коме је по закону <p |
| бар јасно: ако је човек псето, жена не сме да буде мачка.</p> <p>Али све то на страну; све би |
| и нека носи, ама жена мајстор-Дишина не сме тако! -</p> <p>Једном речи, мајстор Диша се толико |
| ње кира-Анастасије опомену га, да се не сме оклевати и да му ваља ма шта предузети, те да за вр |
| а, као да га чика да је се дотакне, ако сме.</p> <p>— Еле, муж на путу а жена ашикује с комшија |
| дете зајеца.{S} Грло му се стегло те не смеде ни да одахне јаче, плашећи се да га плач не савла |
| ла, те да се кући врати.{S} Кир-Думи не смеде да повери своју замисао, јер је слутила, да би је |
| ије хтела да пази на саму себе, ипак не смеде да истерује ствар до краја.{S} Једино што јој је |
| его од Београда.{S} Пуну недељу дана не смедоше се путници укрцати у лађу због буре, која је на |
| је хтео да је, као и обично, изазове на смеј, али овога пута промаши.{S} Њој стаде некако непри |
| ви и страх од чаршије, да му срамоту на смеј не изнесу.</p> <p>Најпосле дошао је до једнога рез |
| иту фигуру свога мужа и на ново прште у смеј.{S} Сигурно је замишљала, како би то изгледало, ка |
| од силнога смеха сузе на очи ударе.{S} Смејала се тако слатко, као дете када га заголицају, па |
| оче је обносити.{S} Лепосава се у залуд смејала, праћакала, ударала га обема песницама, да је п |
| а је са њима заједно певала, ћеретала и смејала се; али ипак (до душе ретко) бивало је да јој к |
| икавао и препадао, да су се сви по кући смејали од срца њезиноме страху и његовоме чапкунлуку; |
| ој даљини од себе, сад су му се злурадо смејали и по укусу ондашње чаршије искашљивали за њим, |
| комшијским кућама зуцало, додавало или смејало на рачун будућега младожење и младе, мајстор Ди |
| заражен овим смехом, и сам из све душе смејао.</p> <p>— Газдарице, ја ето нећу да те издам, —- |
| ли причало, и како се сав свет на чесми смејао и дирао га за оно.{S} Јанићију је тада прекипело |
| зграбила јастук, загрлила га и стала се смејати тако јасно, тако помамно, да би јој се <pb n="2 |
| це одлазио! — одговори Станко и поче се смејати својој досетци.</p> <p>Мајстор Диша скочи са ће |
| еш ексик-хаџија; на земљи ће ти се људи смејати, а тамо на небу то ће ти се уписати у највећи г |
| спрема све што кир-Диши треба на путу, смеје се, зачикује га, пева по кући, како одавна није з |
| ој да узива, кад загриза у та јабука! — смеје се Думиница и пиљи у вазда насмејане очи лепе удо |
| м.</p> <p>— Није за зло; за добро је! — смеје се мајстор Диша и вади иза појаса кесу у којој на |
| пази Лепосаву и чу, како се са осталима смеје, очи му се закрвавише а песнице стегоше..{S} Журн |
| у обухватио у једну шаку, па се као луд смеје од задовољства.{S} И она се кикоће; али кад маши |
| на и не знајући да ли да се свему овоме смеје или заплаче, груну Јанићија, баш као пре кад беја |
| јим! — мисли срдито у себи, а гласно се смеје и повлађује гостима, као да је и њему, Бог зна ка |
| и, ни да је опет остави, да му се онако смеје. — Ово девојче, коме је тада могло бити дванаест |
| ош био скопчан око колена, и поче га са смејом вући по дућану.</p> <p>Јанићије онако на једној |
| А бре, чапкуне, бре, куда ти нишаниш? — смеју се мајстори у Гушанчевој кафани; и тек после ове |
| сада све заједнички веселе, задиркују и смеју.</p> <pb n="150" /> <p>Све ово што угледа дође Ја |
| кир-Бенџу она је одиграла чочек-аваси и смејући се загрлила дебели јастук.</p> <p>Ваљда, у томе |
| брига; венчана му је жена и куда би она смела да му ма шта пребаци!{S} А баш и када би се толик |
| олико заболе, да је покушала све што је смела, само да отклони опасност од себе,</p> <p>— Па ти |
| војину припадала и противу чега се није смела ни бунити ни протестовати.{S} Те су успомене прип |
| чно најурила мужа из куће, ипак се није смела задржавати даље тамо.{S} Кир-Ламбре јој је био јо |
| носи ни шта износи.{S} А некада није се смела чак ни једна паприка више из туршије изнети за со |
| што и послуша, то све наопако.{S} Нисам смела више ни да му заповедим што, сама сам у кући, а о |
| плаче и вене.{S} Кира-Мана не би имала смелости да га тако осрамоти, па баш када би знала, да |
| ној и срамежљивој нарави, не би имао те смелости, да ствар, коју ће време једаред зачепркати, р |
| се обесио; али не зато, што не имађаше смелости.{S} Напротив, живот му је био толико несносан, |
| мах!{S} И зар сам му ја крива?{S} Ја не смем друкчије, већ како нана каже; а он је слуга, нема |
| ниш?{S} Ја ћу да скачем у Дунав — ја не смем...</p> <p>— Ја нећу да мени нико каже, како сам тв |
| о је и он очи, па их није <pb n="66" /> смео подићи; није знао како да се у овоме часу понаша.< |
| ш ништа не занимаше.{S} Напротив, да је смео запушио би јој уста и изгурао из мутвака, у коме ј |
| а „блистателној Порти“ у Цариград, није смео двор поверавати пошти, која се налазила тек у први |
| остао наслоњен о њега, а од стида није смео дићи очију горе.</p> <p>Лепосава га спази, али кад |
| езује.</p> <p>Али ипак, овога дана није смео ни прићи дућану где је мајстор Диша ревносно чекао |
| p>Хаџија на ново клону духом; више није смео да долази кући преко дана.{S} Ручак су му доносили |
| ша, који у своме веку никоме у очи није смео рећи ни ружне речи а камо ли узмахнути шаком, обич |
| кућу.{S} Разуме се да по комшилуку није смео тражити помоћи, јер то беше грчка махала; а кир-Ди |
| /p> <p>А када би било бар кога, коме би смео поверити и његовом помоћи разбистрити у глави онај |
| као да си ми био брат.{S} И ко би други смео да тако уради?{S} Ја ето нисам никоме одала?</p> < |
| песми.{S} Кира-%Анастасија међу кумама смерна и стидна, као што то приличи невести, а кир-Диша |
| о десити, када је чак хаџи-Зосим, тихи, смерни и врло одмерених корака човек, одједаред се изме |
| /l> <l>Количество бољезни и јада</l> <l>Смерт попашна вјечном руком руши!</l> <l>Здје, у гробу, |
| ако да вас утешимо, куме?{S} Судбина, к’смет, сто кажу Турци.</p> <p>— А где је она? — упаде Ди |
| рат, ни кум; ако се разбирате за њено к’смет, зашто па мене питате?</p> <p>— Како, зашто, Ламбр |
| у еспап...</p> <p>— Е, кој вам па за то смета? — Чија жена <pb n="44" /> онога и пари.{S} Жена |
| нути са кира-Анастасије уроке, који јој сметају да га начини оцем, о томе кир-Диша није ни мало |
| здахнуо за лепом удовицом, то ипак није сметало, да општи утисак буде весео и задовољан.</p> <p |
| у истини што знала.</p> <p>Али то није сметало комшилуку ни најмање, да мало доцније, из оног |
| збистрити у глави онај хаос, који му је сметао да буде онако ведар и безбрижан као до сада!{S} |
| где си био до сада?</p> <p>Јанићије се смете; желео је да га нико не пита о томе.</p> <p>А кад |
| омилу света.</p> <p>— Ела, изедите, ако смете!{S} На! — и окуражени Ламбре поднесе мајстор-Диши |
| њена и изненађена, а Јанићије тако исто сметен и застиђен од несвеснога дела, <pb n="185" /> ст |
| несрећу; мислио је, да од срамоте неће смети на улицу изићи, па ето где се све, у једноме часу |
| д ружне ствари; па ни кроз чаршију неће смети од белосветскога језика и подмигивања.{S} Једном |
| них улица, претрпаних као и увек разним сметлиштем, из кућа избаченим, што се на пролетној жези |
| ш под широким орахом, зачу јасан жагор, смех и певање девојачких гласова.{S} И то се разлегала |
| ако помамно, да би јој се <pb n="27" /> смех чак на улицу разлегао, да га последњи одјеци зурла |
| епосава, причајући час срдито час кроза смех све Дишине примедбе. — Криво му сад, што сам здрав |
| м историјом, која је до скора изазивала смех по чаршији.</p> <p>И Бог зна какве га све мисли не |
| ) бивало је да јој кроз најживљу шалу и смех прелети преко лица нека тамна сенка; у такоме случ |
| Фудул-Стаменка једва дочека овај звонки смех и сада разговори ударише много живље и много весел |
| бав! — понови оп последњу реч; а весели смех девојачких грла из баште, као да му дохвати усклик |
| ик и кроза целу чаршију изазивао весели смех.</p> <p>Па ипак, поред свега тога, ово садање стањ |
| ладо теле, што је увек изазивало весели смех.</p> <p>Те ударце некада је Лепосава делила Јанићи |
| а <pb n="54" /> удари у свој неуздржани смех, кад зачу шта јој муж захтева.</p> <p>— Ја да си г |
| прште у онај необуздани и ведри, детињи смех, — када поче представљати шетњу о месечевој младин |
| адо слушала Јанићијева пецкања, удари у смех, а и Лепосава се зацени од смеха представљајући, к |
| — Па троје их је! — рече Маца и удари у смех.</p> <p>— Шта-а?...</p> <p>— Троје... три сина!... |
| не.</p> <p>— Тако... рече Маца, прсну у смех; али се брзо уозбиљи и поче се крстити.</p> <p>— О |
| , кад год би опазио како јој од силнога смеха сузе на очи ударе.{S} Смејала се тако слатко, као |
| врло смешан, кад се девојке заценише од смеха гледајући оно лице, које <pb n="151" /> у исти ма |
| удари у смех, а и Лепосава се зацени од смеха представљајући, како би то изгледало да се Диша о |
| продужавала је Анастасија искиданим од смеха гласом.</p> <p>Фудул-Стаменка једва дочека овај з |
| га заголицају, па се и он, заражен овим смехом, и сам из све душе смејао.</p> <p>— Газдарице, ј |
| огло избити од туда ничим па ни њезиним смехом ни разлозима, без којих свакако ни кира-Анастаси |
| -Диша се није дао онако збунити њезиним смехом.{S} Оно што је већ једном увртео у главу, то се |
| .</p> <p>— Ако си поштен човек, онда не смеш да оставиш да ме чаршија... поче Анастасија, али н |
| сама помисао, да се сад, овако оцрњен и смешан, јави у свету, ради своје одбране, страшила га.{ |
| орица!“</p> <p>Мора да је изгледао врло смешан, кад се девојке заценише од смеха гледајући оно |
| о се види, како се испод бркова потајно смеше.</p> <p>— Буди Бог с нама, шта ме сад опет снађе! |
| .{S} Орсе! — нуди их домаћица у кућу и, смешећи се, прима из њихових <pb n="19" /> руку цвеће, |
| ив, тетка-Маца га дочека као и обично и смешећи се:</p> <p>— А где си ти ђаволе већ три дана?</ |
| брез зена; јазук, бре!</p> <p>— Па.... смеши се мајстор Диша љубазно....{S} Шта ћу?..{S} Сам с |
| .</p> <p>— Е, е, ти ми много наказива — смеши се Диша — Ама где да нађем добру девојку?</p> <p> |
| забрави?{S} Али, оне су се тако љубазно смешиле; а она опет, као удовица, раскривене главе и бе |
| је су се и кроз најтужније сузе пркосно смешиле, — сад су је редовно посећивале и она њима одла |
| да деце а мени унучиће.{S} Па ваљда се смиловала мајчица, те је три пута угледах, па као сваки |
| се сусретне са њезиним очима.</p> <p>— Смилуј се!</p> <p>Јанићију поста непријатно и поче звер |
| то гледам, зете, сад!{S} Бог нека ми се смилује, требаше одмах да припаднем њезиним ногама и да |
| звиривала бела кућица са доксатом и као смиље жутом надстрешницом.{S} Ћира-Мана је баш силазила |
| оварају.{S} А рано јутром и око сунчева смираја чесменски зид и не види се од гомиле прислоњени |
| ња све у реду затекао.</p> <p>О сунчеву смирају, у очи недеље, запишташе зурле и затутњише гоче |
| и ни дан ни ноћ није давао мира. „Море, смири се, човече, једаред!“ вичеш му ти; ама пусто оно |
| с.</p> <p>Разложише му понова како нема смисла да седи тако сам, као „еден гурбетин“, поменуше |
| тих вилица и песница и ишао, лутао, без смисла и циља.</p> <p>— Убићу је!{S} Јаох!{S} Ја је мор |
| га ради је фудул-Стаменка оваку сплетку смислила.{S} У то доба њено Канче навршило је већ петна |
| ше него ли ма шта друго, што би намерно смислио.{S} Мајстор Диша је, пре него што се Јанићије в |
| звалине од свију мисли што их је уз пут смишљао и он се, малаксао од тешког душевног напора и з |
| свега тога не покуша да одмах приступи смишљеној намери.{S} Синоћна пољска вечера није била та |
| па му сада и образ узесте.</p> <p>— Не смо га звали; сам се тискао међу нас! — бранили су се Г |
| оворила, да то никако не може бити. „Не смо ми — вели — како српско удовица.{S} У нас се знаје |
| > <p>— Како никога немате?{S} А ми који смо?{S} Ти, не ли си наш, не ли неси?{S} Ако си немаш р |
| е ли неси?{S} Ако си немаш родитељи, ми смо ту; него да се зенис, ама да узмес зенско от наше с |
| а каже: јазук на мајстор-Диса! — А како смо вас волели, као да сте из сама Елада, као да не сте |
| немирено.</p> <p>— Због 4000 гроши, што смо ви позајмили ја и Ламбре.</p> <p>Кир-Диша га поглед |
| откиње, за друго не помаже.</p> <p>— Ту смо! — помисли Диша. — Ово ће бити онај сан Мацин. — А |
| светле пеге разлетеше му се око очију; смрачи му се, и он тресну сахан са кадаифом пред ноге к |
| што да ми каже тако?</p> <p>Кир-Диши се смрачи, кад чу како му шегрт отказује послушност.</p> < |
| р-Ламбрину главу, у колико је он, онако смрзао и бесвесан, могао схватати.{S} Срамота ће се за |
| да се нешто страшно десило, па се чисто смрзао, држи прстен у руци, премеће га и загледа и очек |
| наш и сама како се каже: пут за морем а смрт за вратом.{S} Бог ће дати, па ћу се вратити, а ти |
| се не нађох као рођена мати, кад оно на смрт болова!</p> <p>Свака реч наваљивала се на мајстор- |
| отпуно не залечи ране, које јој Бенџина смрт зададе, али Дума, као кум, а после тога и као једа |
| о гласно нарицање огласило је комшилуку смрт њезине кћери.{S} Кад су хаџији јавили, њему се под |
| ва везан за свога мајстора, он га је од смрти Лепосавине толико омрзнуо, да га је, кад год би м |
| ећма потискује онај терет, што му се од смрти Лепосавине као тешки камен на душу навали.{S} У ј |
| и нагладовао.</p> <p>Ни пре Лепосавине смрти, ни после, Маца није видела свога зета толико рас |
| ари дани, они, који цветаху пре Бенџине смрти; а кира-Думиница?{S} А ко би то знао, чега се рад |
| севнуше оштрим сјајем; страх од могућне смрти не даде му да изврши што је наумио, и њему не ост |
| е куповао сахтијан, јави му о стричевој смрти и саветова, да што пре дође, те да прими наслеђе. |
| мила својом грозотом.{S} Није се плашио смрти, али једно му је мутило помисао: да ли ће га она |
| е за неколико часака.{S} Јако се плашио смрти, па још смрти у својој кући.{S} И тај страх, што |
| часака.{S} Јако се плашио смрти, па још смрти у својој кући.{S} И тај страх, што ће у своме дом |
| же остварити тек после десет година.{S} Смрче му се, али ипак не одговори ништа ташти, на чије |
| она се ратосиља.</p> <p>Мајстор-Диши се смрче пред очима, кад помисли да се и његова жеља може |
| Оно пространо лице са затегнутом кожом смршало је нагло, очи добиле грозничави сјај и нестално |
| кадаифом пред ноге кира-Манине, па као смушен полете капиџику и нестаде га на улици.</p> <p>И |
| — Лепосава!{S} Лепосава! — викао је као смушен, не би ли је расвестио; али у залуд.</p> <p>— Ле |
| им ћилимом.</p> <p>Овај врисак трже иза сна кир-Ламбру.{S} Онако бунован, зинуо и он, бечи очи, |
| ољење и чести уздаси кћерини тргоше иза сна.</p> <p>— Боцкају ме мрве, нано! — одговори Лепосав |
| однесе.</p> <p>— Носи! — јекну као иза сна мајстор Диша — Носи, да га не гледам више!</p> <p>Ј |
| ону исту историју, почињући од Мациног сна па до побожнога пустињака и светога ексера, који је |
| ују, докле се и прстом не дотакну рана, снабдео се он уверењима и печатима од власти и свештенс |
| ше; чини му се да ће га угушити, а цела снага на њему трепти од изненадне клонулости и страха, |
| , како га Јанићије зове и дрмуса из све снаге; али он се не мога одазвати.{S} Само што је руком |
| ешто мало раскомоћена, без јелечета око снаге и бошче око шалвара.</p> <p>Није могућно описати |
| придаваше сасвим други значај, даде му снаге да проговори.</p> <p>— Онај босиљак... што си ми |
| г тога, што свети ексер лежи у њему.{S} Снагу своју чудотворну он је дао и овоме памуку, ама са |
| га неке жене из куће зовнуше, он прибра снагу и крстећи се уђе, да види покојницу и да је целуј |
| ио пут потомству, удвостручио сву своју снагу око тековине, толико је и на даље остао равнодуша |
| е сазнаду а камо ли да их таква судбина снађе!{S} Доста, ако кажем, да је он био налик ономе си |
| > <p>— Буди Бог с нама, шта ме сад опет снађе! — прекрсти се Диша од чуда, кад опази ову невери |
| три луле, из којих је избијао као рука снажан млаз бистре и хладне воде, нису никада биле без |
| себи.{S} Утисак <pb n="126" /> је тако снажан био, да му је лева рука, којом је обавио вито и |
| и нешто, што је Јанићијевој одлуци дало снажан преокрет.</p> <p>Кир-Диша наредио жени, да за су |
| еме засити.{S} Имао је здрав и необично снажан стомак, који се, у овом часу тужнога размишљања, |
| а живота, који га је из године у годину снажио и освежавао на истрајан рад, лежао је пред његов |
| га размишљања, да му не цепаху душу два снажна осећања, која му сваку одлучност раслабљаваху.{S |
| м кошуљом, кроз коју су широко избијала снажна набрекла прса, ишао је он пред друговима и свира |
| ога грања и пријатно расхлађивао његове снажне груди, које, чим Маца и Лепосава уђоше у кућу и |
| читаве сате, гледао их све троје, онако снажне као од брега одваљене.{S} Није био на чисто, да |
| есно одлете чак у Еврејску Махалу.{S} И снажни мирис густога каранфила, босиока и осталога цвећ |
| р-Диши.{S} Па и овај Јанићије Бик, чији снажни врат и пространа плећа одаваху силу младости у с |
| ри.{S} И тако, сви разлози били су тако снажни, да им се није могло одолети ни с које стране.</ |
| ио задовољан: ово му је куд и камо била снажнија освета, него ли да је кир-Думи забо нож у срце |
| лави ломиле.</p> <p>Али једна, од свију снажнија и страховитија, испињала се нада све.{S} Догод |
| брега одваљени, са кратким вратовима и снажним гласићима, потврђивали су у сложноме терцету чу |
| .</p> <pb n="56" /> <p>Поткрепљена тако снажним разлогом, дочекала је кир-Дишу на ручак, тврдо |
| својих и жениних уста!</p> <p>Пред тако снажним разлозима мајстор Диша је попустио; а осем тога |
| ова својим пуначким шакама пљеснула по снажним леђима.{S} Напротив, осећао је тада необично пр |
| да се вајка, како сада нема више онако снажних људи, као што их је било некада.</p> <p>— Камо |
| и сузе у очима завртеше.{S} Загрлио је снажно хаџи-Дишу, притискивао га на своје груди, опрашт |
| одговори Лепосава и сада га удари тако снажно у леђа, да је толико звекнуло, да је чак и тетка |
| сву срџбу и гневно расположење остајало снажно и несаломљено; враћао се својој љубави према нев |
| p>— Болан ли си?</p> <p>— Нисам болан у снази, ама ми душа болује.</p> <p>— Зашто, џанум?</p> < |
| које многе родитеље од деце и због деце сналазе.</p> <p>Но, ма колико јасно и убедљиво да беше |
| уго праскао и размишљао шта га све може снаћи, кад се сукоби са разјареним Дишом; мучио се на с |
| дане живота проведе код свога синовца и снахе.{S} До душе, није му најпријатније било, што му с |
| им, само док је познам.</p> <p>— Немој, снахо; него кад те тако запита, ти да јој кажеш: „Добро |
| оном водом, три пута. — Тако да радиш, снахо, па ће ти дете за три пута три дана оздравити.</p |
| у болесно дете.</p> <p>— Тако да радиш, снахо — говорио је дервиш овој жени — овај запис, што т |
| и пође у Београд, прво да се упозна са снахом, па после и да се сасвим настани.</p> <p>Али кир |
| и он се, сад први пут, пред том сликом снеби.</p> <p>— Ко би и на то мислио? — прошапута и одм |
| ћеш родити.</p> <p>Лепосава се стидљиво снеби.</p> <p>— Помириши; шта чекаш? — рече и Маца — <p |
| } Стала опуштених руку уза сама врата и снебива се, да ближе приступи.{S} Мајстор Диша је са пу |
| љиво.</p> <p>— Нађох! — одговори шегрче снебивајући се.</p> <p>— Па где је, што не долази?</p> |
| јмање, да мало доцније, из оног ранијег снебивања и потајног осмешкивања тетка-Мацинога извуку |
| чезнеш за децом, а сада се ту стидиш и снебиваш.</p> <p>Лепосава дотаче носом кесицу и помирис |
| ако, турфа посла! — уздахну Диша, па се сневесели, као да му се на ново почеше враћати тешки да |
| је за неколико дана истопила као грудву снега, сад је прешла на кир-Думу.{S} Целе ноћи претурао |
| ; морам му га казати.</p> <p>— А шта си снила?</p> <p>— Море, није да сам снила, него сам ноћас |
| та си снила?</p> <p>— Море, није да сам снила, него сам ноћас и будна видела.{S} Ово је пуна го |
| строги газда своме калфици.{S} Јанићије сними фес, пољуби мајстора, па онда тетка-Мацу у руку, |
| ронађе неког пустињака, који је тумачио снове, те да им он разреши онај загонетни сан тетка-Мац |
| ге већ у велике навикао да их прима и — сноси.</p> <p>Но њему се ипак није чекало.</p> <p>Веров |
| ијатељску пажњу чаршије и кир-Ламбрину, сносила је стојички свој удовички бол и, као под неком |
| то макар за што.{S} Лепосава је донекле сносила све то, али, кад и њојзи превре, она му једног |
| " /> <p>Мајстор Диша се није више могао сносити.{S} Престао је да кори жену, што нема деце, али |
| тога, ово садање стање било му је много сношљивије него ли оно што је јуче пропатио.{S} Сад већ |
| ства овај богоугодни %постуњак виде, на сну човека са ранама на длановима и грудима и он му реч |
| у груди. — Нема ноћи, море, када је на сну не видим; дође, тумара по соби, па онда, онда, кад |
| . — Ово је већ трећа ноћ, како ми се на сну то казује.</p> <p>Мајстор Диша, коме је већ једаред |
| м хтела самој себи да верујем да сам на сну два пута чула; али, кад ноћас и по трећи пут баш бу |
| махалама се приповедало о ономе чудноме сну.{S} Пријатељи су посећивали будућега хаџију, да се |
| ржаше у неком заносу, те је ишао као по сну.{S} Све му се чинило, као да га је јуче нешто замаш |
| мица што су се јављале, кад год би се у сну мало јаче насмејала.</p> <p>Рано, у зору, кад сви ш |
| Овај пуки случај, коме се Јанићије ни у сну није надао, учинио је за њега много више него ли ма |
| забезекну се пред гласом, коме се ни у сну није надао.</p> <p>— И друго, па опет син! — викну |
| ша свога еснафа.</p> <p>О Лепосави ни у сну није помишљао да је начини устабашиницом.{S} Ма да |
| /p> <p>Јанићије стаде у близини ћепенка снуждено и скромно.</p> <p>— Шта тражиш ти овде? — запи |
| <p>Лепосава га спази, али кад виде како снуждено стоји и не миче се, она остави судове и дотрча |
| а приступи им руци.</p> <p>— Е, нека је со стрекја; и у здравје и весеље да дочекате дечица, па |
| оно доба, беху друштвеноме животу што и со хлебу, и чијим трговачким фирмама не могаху одолети |
| <l>Хаџи-Диша, у надежди ревној,</l> <l>Со тим да се спасе љуте гриже,</l> <l>Совјест што му пр |
| је, шућур Богу!“ — а полако да кажеш: „Со ти у очи, а болест у ложичице“, и три пута да хукнеш |
| е нервозно склањао.{S} Фудул-Стаменкина соба и Анастасија, која је тамо плачна и очајна остала, |
| и?.</p> <p>Анастасија је стајала насред собе, па је тако апатично и са тужним изразом лица посм |
| дерлука и тако, као занета, оста насред собе стојећи.</p> <p>Прво, што јој паде на ум, било је |
| а с њим, и он сав претрну, скочи насред собе, опусти руке, па се бесвесно заблену у врата.{S} С |
| доксатом и задовољно тамо амо ходао, из собе се зачуше крупни гласови од дечје писке.{S} Њему с |
| знак Ламбри, да послуша, и изведе га из собе на авлију тешећи га да ће је она умирити.</p> <p>— |
| време кира-Анастасија није излазила из собе.{S} Када су зурле запиштале пред њезиним капиџиком |
| још једном, и онда као махнит истрча из собе, оде удно баште, зарони лице у шаке и поче горко п |
| у хладне воде, да послужи мајку, кад из собе изиђе.{S} Маца већ устала, умила се и пошла вратим |
| <p>Тетка Маца за кратко време изађе из собе, да нешто види у мутваку, те тако Диша и Лепосава |
| је као свога рођенога примала, изиђе из собе на авлију.</p> <p>У томе се и капиџик отвори и %ни |
| у руку прво мајстора па Мацу и изиђе из собе.</p> <p>— Где је онај запис? —упита Диша, кад њих |
| тиђена, заклопи рукавом очи и побеже из собе.</p> <p>Кад се вратила са послужењем, на челу јој |
| упио и пошао, да се неопажено извуче из собе, када се у тај час указа на прагу кира-Анастасија |
| д сахтијана на врху.{S} Ослушну, али из собе ништа није чуо осем дубокога хркања нечијег.{S} Он |
| а и главобоља, те није могла ни маћи из собе.</p> <p>Кир-Дума се искрено радовао наслеђу свога |
| ао невеста, само се осмешкује и трчи из собе у мутвак и обратно, те доноси час кафу час ратлоку |
| квоме послу нађе, ако би случајно он из собе изашао.</p> <p>Али кир-Ламбре не изиђе још задуго. |
| и то би неправо.{S} Ако је и отерао из собе, зашто да му се до сада не јави, да пита треба ли |
| "#SRP19061_N4" />.{S} Али при излазу из собе дође му друга мисао, извуче гужву од туда и брзо о |
| це до појаса и шале ради три пута преко собе пренео.</p> <p>— Ба! — узвикну Бик -— то и ја могу |
| Тек кад је био на доксату, он се окрете соби, у којој му жена стојаше с ножем, и викну:</p> <p> |
| p> <p>Маца га је дочекала сама у својој соби.{S} Лепосаву је опазио у авлији, али, када га она |
| амена рукама, све је живље скакутала по соби, па онда одједаред одлетела миндерлуку, прућила се |
| ада је на сну не видим; дође, тумара по соби, па онда, онда, кад је ја питам: „Што нас остави, |
| царском и турском језику праскало је по соби, да је кира-Мана сваки час стрепила, да је не позо |
| ректаху, хуктао је и ходао горе доле по соби.</p> <p>— Па сад? — запита преплашено и стаде пред |
| p>Диша седе.{S} Свечано ћутање овлада у соби; Диша је скрушено очекивао на бујицу прекора, али |
| а обима, који је кир-Дишина запремина у соби захватала.{S} - Једино какав непредвиђени случај, |
| низ сокак.</p> <p>Мајстор Диша остаде у соби као убијен.{S} Од чуда и ове невидовне беде толико |
| тама обузе црну икону, мрак се сведе у соби, и она заспа.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| зете; не иде то тако лако.{S} Ено је у соби, спрема се, да пред свога домаћина не изиђе постид |
| а за вратима и ослушкивала шта Ламбре у соби ради, одскочила у страну и на прстима отрчала чак |
| да те шегрти гледају са туђим човеком у соби.</p> <p>— Шта кажеш? — подвикну Анастасија.</p> <p |
| лањати и крстити пред једном иконицом у соби.{S} Тиме је он исказивао захвалност <pb n="191" /> |
| снула, да јој се наместо његово јавио у соби пок. кир-Бенџо; филџани и џезва с кафом слетеше са |
| ити!{S} Ја нисам ни била у мутваку но у соби, кад је то урадила.{S} И није ми одмах ни казала, |
| p>Кира-Анастасија и Ламбре стојали су у соби сами једно према другоме; она намргођених обрва а |
| а баш ништа не мога да истеше.</p> <p>У соби му постајаше све тескобније.{S} Жена му се никако |
| је ма коме другоме дао.{S} Она изиђе из собице и пожури тетка-Маци, а Јанићије, још сав румен, |
| о тајанствено горука у слабо осветљеној собици, и мирис тамњана и измирне, толико су утицали на |
| ко је долазила кира-Анастасија и у оној собици плакала и молила Јанићија да јој врати дреје.{S} |
| уђоше у једну малену, таман као ћелија, собицу, чији зидови беху као у каквој трговини прекриве |
| н и сав збуњен прошао мимо оба шегрта у собицу и одело турио под своју душему<ref target="#SRP1 |
| уђења, оде у свој дућан, и затвори се у собицу, да премишља што да предузме.</p> <p>Нема сумње, |
| ском овамо! — позва га и уђе у дућанску собицу.</p> <p>Јанићију не беше баш најпријатније, али |
| <p>Мајстор Диша се затворио у ону малу собицу, па се жив од туда не јавља.{S} Понеки од познан |
| чних мисли.</p> <pb n="95" /> <p>И овај собичак, у коме је некада тако спокојно седео по цео да |
| ало за тим устаде, с муком се довуче до собичка, који служаше за стовариште еспапа, а у исто вр |
| вде размишљавали, седео је Диша у ономе собичку очајан и нерешљив.{S} Мисли и планови разлетали |
| е нана: дете! — прошапута и заставши на собњем прагу дубоко се замисли.</p> <p>Када се тетка Ма |
| кога се одмах у собу улазило.</p> <p>На собњем прагу опази и пар мушких јеменија са подвијених |
| } Дисање му заста.{S} Како је шакама за собом напипао седиште, тако се скљокао на њега и блесас |
| ру исмевака и чаршијског искашљивања за собом?</p> <p>Кира-Мана му је била последња брига; венч |
| днако мислио о радњи, о ономе што је за собом оставио. — Покаткад му се усред читане молитве пр |
| ут а не осигурати се са сваке стране за собом, то није било у нарави Дишиној.{S} Међутим, Јанић |
| орнога изгледа Ламбринога, обазре се за собом.</p> <p>Гомила се уплете у ову свађу, па мислећи |
| отрча кући, па кад залупи капиџиком за собом, бризну у плач и јецање.</p> <p>— Шта ти је, дево |
| Оно дућана, што је кир-Бенџо оставио за собом, претворили су пријатељи у готов новац, те тако, |
| раћала дома, никако да се не обазреш за собом, а све до куће да говориш: „Здравље пред кућу, бо |
| неко време остављала, да се ствар сама собом развија, и без сумње чекала згодан час, када ће ј |
| му јасно показиваше његову немоћ, да са собом располаже по својој вољи, беше једна кап више зеј |
| >Када је оно отишао, тврдо науман да са собом доконча, он је пун срџбе и очајања лутао тамо амо |
| презирао.{S} А што није учинио крај са собом, ваљало му је захвалити једино ономе уверењу, кој |
| >Готово посрћући и не видећи ништа пред собом, он је час брзо час успорено, како су га кад узав |
| м је Диша даровао, и тако светлећи пред собом, опростише се са домаћинима и изиђоше на улицу.</ |
| ида, издроби, пљуну на њега, просу пред собом и згази ногама.{S} Да му Лепосава беше под руком, |
| ко уздахну.{S} Видело се да се са самим собом бори.</p> <p>— Да продам, а ко зна у какав ће нар |
| </p> <p>Она се очевидно борила са самом собом, да му нешто на душу метне, али Јанићије, који до |
| има по три зрна пшенице.{S} Он је донео собом једну велику светињу: ексер, којим је био прикова |
| о комшијама онога времена, гледати међу собом младу, лепу удовицу, па још без деце, са једним р |
| ошена од толикога напора, једва се кроз собу и по авлији вукла.{S} Цео тај дан, и сутра дан, он |
| а сахата, када је фудул-Стаменка ушла у собу гостима.{S} Из њихова опхођења и стишаних израза о |
| као месечина.</p> <p>Кад је Маца ушла у собу, Лепосава је већ била мртва.{S} Јанићије, који још |
| ајсторе! — одазва се Јанићије и утрча у собу.{S} Али кад угледа како је мајстор блед и модар, о |
| другога начина, но да Ламбру закључа у собу, да на капиџик удари катанац, како не би нико мога |
| а сваки час стрепила, да је не позове у собу.{S} Познавала је она адет свога мужа, да сву срџбу |
| ад једнога вечера дође Диша кући, уђе у собу и рече Лепосави, да иде у мутвак, јер хоће са њено |
| пред вратима и у танким мествама уђе у собу.</p> <p>— Кали-мера, кир-Ламбре!</p> <p>— Кали-мер |
| стирке не би прљао, па у мествама уђе у собу.</note> <note xml:id="SRP19061_N3">„Карантин“ био |
| кваку од капиџика.</p> <p>Али кад уђе у собу, она забуна и ватра на ново га дохвати; он брзо се |
| е времена да му се уклони.</p> <p>Уђе у собу, заригла врата, да му нико не улази, <pb n="98" /> |
| да ли да им прими Бога или да утекне у собу и врата забрави?{S} Али, оне су се тако љубазно см |
| вест; он, као да га неко гурну, улете у собу дршћући од наглога запрепашћења.</p> <p>— Доста, б |
| пољна обућа навуче.{S} Кад човек хоће у собу, изује па прагу обућу, да застирке не би прљао, па |
| још стидљивије удовица и уводи гошће у собу. —</p> <p>Докле се ова посета двеју кума вршила, к |
| емеће бројанице по руци, упаде шегрче у собу.</p> <p>— Шта је?{S} Нађе ли га? — запита Диша осо |
| исти час врата се полако ошкринуше и у собу се промоли кир-Думина глава.</p> <p>— Добар вече, |
| сте? — пита Дума, али никако не улази у собу, но, како је промолио главу и пружио једну ногу пр |
| пријатније, али се диже и пође за њом у собу.</p> <p>Кад приклопи врата, кира-Анастасија га так |
| а срце од задовољства, улази са Мацом у собу и ведро гледа око себе.{S} Не потраја много, па ет |
| Да је нешто кир-Диша, у тај час, упао у собу и угледао ове у вис уздигнуте руке, са којих су ши |
| анићије отрчао по воду, угледао, како у собу улете некаква црна крмача под фесом и кратком кића |
| јстор <pb n="180" /> Диша одведе жену у собу, и као човек који полази на тако далек пут, поче д |
| лука самоме доксату, из кога се одмах у собу улазило.</p> <p>На собњем прагу опази и пар мушких |
| и се баш тога и плашио, устукну у своју собу, затвори се и не изиђе из ње, све докле се не рази |
| у два шегрта пословала, час у гостинску собу и као шева међу пуним класјем весело певушила или |
| l>Со тим да се спасе љуте гриже,</l> <l>Совјест што му притискала зјело.</l> <l>Ах, печална суд |
| м да метне поред себе тетка-Мацу, а сви совјетници, попечитељи и народ да јој приступе руци, а |
| е и да се за покој душе чиме заложи.{S} Совра је била пуна; Маца није жалила, она је у овом изо |
| а иде, да спава.{S} Јанићије се диже од совре, целива у руку прво мајстора па Мацу и изиђе из с |
| његових напада, а у вече, када би он за совром, не обраћајући на њу ни мало пажње, разговарао с |
| едаред, по вечери, разговарајући још за совром, тетка Маца, која је од некога доба почела да се |
| .</p> <p>Хаџи-Диша није хтео да седа за совру, докле му калфа не дође, те Маца посла шегрта, да |
| ћија по рамену и, кад су у вече сели за совру, казао пред Лепосавом и Мацом: „Још две године да |
| једна паприка више из туршије изнети за совру, већ онолики број, колики је он пред ручак означи |
| ег дана, кад седе са женом и пуницом за совру, рече:</p> <p>— Није фајде, кад нам се Пречиста с |
| дно са тетка-Мацом и Лепосавом седао за совру и вечерао.</p> <p>Једаред, по вечери, разговарају |
| еље — тетка Маца, као и увек, поставила совру и изишла на капиџик, да види иде ли већ хаџија са |
| вори Јанићије и узбуђено тресну писмо о совру.</p> <p>— Тако брзо? — запита Лепосава, којој ови |
| овим, тежак грех: издвајати се од свога соја и прилазити оној нацији, која је са таким презрење |
| ли Диша је већ далеко одмакао, завио за сокак и отишао својој кући.</p> <p>— Грех је; ама зар ј |
| ихвати га благо за плећа и потискује на сокак.</p> <p>— Дао Бог, брате, дао Бог!</p> <p>Просјак |
| њима и кир-Дума као опарени искочише на сокак.</p> <p>И за чудо, после овога догађаја кир-Диши |
| се влада, како да води кућу и да ни на сокак без мајке не изиђе.</p> <p>— Мајку да слушаш, на |
| ка удаљујући се победничким кораком низ сокак.</p> <p>Мајстор Диша остаде у соби као убијен.{S} |
| ш и да није хтео да размишља и о таквим сокак-сплеткама, дужност му је била да их најодлучније |
| ет свога мужа, да сву срџбу, коју је са сокака донео против кога му драго, искали на њојзи.</p> |
| а.{S} Очи му грануше живошћу, кад му са сокака допре раздражена вика кир-Думе и двојице његових |
| Знаш ли ко је дошао? — запита је још са сокака.</p> <p>— Ко, море?</p> <p>— Кир-Ламбре, и да ви |
| чекао неће ли се, ма с које стране, из сокака појавити фигура његове жене.{S} Сад више није би |
| Јанићије сада је остао потпуно сам, на сокаку, без игде икога свога.{S} Ма да од мајстор-Дише |
| </p> <p>— Јест, нашла сам своје руке на сокаку, да их по томе гвожђу лупам.</p> <p>Јанићије се |
| ота збринуо, да му удовица не остане на сокаку, желела, да јој свадба не буде велика, њени стар |
| једном комшијницом, која је заустави на сокаку, <pb n="183" /> те тако Јанићије могаше да Лепос |
| а „на веру“.</p> <p>— Нашао сам кесу на сокаку ваљда, те да беломе свету купујем, па после да ч |
| сурунтије!{S} Шта сте се раскокотале по сокаку! — подвикну нека остарија жена из авлије, а оне, |
| странама, само не ономе „шилту“, у ћор-сокаку близу Синџир-џамије!</p> <p>А цигани су ревносно |
| а га исплати по својски.{S} Лутао је по сокацима, онако беспослен завиривао по дућанима, а када |
| .{S} На повратку, кад је завила у своје сокаче, срете се са Канчетом, која је опет са другом је |
| ако подеран и изубијан од пада замаче у сокаче.</p> <p>— И ето за тај посао, што је она викала |
| Лепосаву чешће одашиљао чак до другога сокачета, да пресретне мајку.</p> <p>— А како би било д |
| ња горчином залило.</p> <p>У истоме ћор-сокачету извиривао је за зиданом оградом таман кров јед |
| е уситни, само да би што пре замакао за сокачић, у коме му станује кум Дума. —</p> <p>Јанићије |
| ли главу, па да сагледа лево десно кроз сокачић.{S} И увек би се, после тога, враћала нерасполо |
| Јанићије ногу пред ногу кроз кривудаве сокачиће, кад се на једноме углу сусрете са кира-Маном. |
| и куда.{S} Грабио је кроз мртве и криве сокачиће, омеђене високим, сивим зидовима, иза којих се |
| Зосимом кроз тесне и криве јерусалимске сокачиће, докле у близини Витезде не уђоше у једну мале |
| и које ће жртвовати све, ипак бирао оне сокачиће и завијутке, где би се најмање могао надати на |
| S} Из куће у дућан и обратно, и то увек сокачићима где се могао најмање надати сусрету с киме, |
| в раслабљен изиђе из дућана и споредним сокачићима, где је у ово доба најмање света, стиже пред |
| ете на другу страну и оде тетка-Мацином сокачићу.</p> <p>Тетка-Мацу је затекао код куће.</p> <p |
| ашта, челе су зујале и вредно прибирале сокове из белих расклопљених чашица купинова цвета, а п |
| pter" xml:id="SRP19061_C0"> <quote> <l>„Сопутници, у жизни плачевној,</l> <l>Честној жени сеј п |
| а се зенис, ама да узмес зенско от наше сорта, — грцко!</p> <p>И ту кир-Дума, густа ради, кад и |
| > <p>— Шта радиш то?</p> <p>— Да спалим сотону!{S} Нечастиви је у њој, а ово је кућа христијанс |
| паде мртав с коња, негде на путу између Софије и Ниша.</p> <p>Кад је чула да јој је муж умро и |
| а, кад не играју у колу, седе око пуних софра и ударајући дланом о длан певају оне мелодичне гр |
| дућан, да му донесе по штошта од своје софре као понуду.{S} Кир-Диша је ову нежну пажњу примао |
| прављали целим весељем, наредили, да се софре поставе у башти под оним густим дрвећем, које не |
| и Ламбре и кира-Мана, кад их стане око софре служити.</p> <p>— Да служим кира-Ману и Ламбру, т |
| вазда ове сељаке да мећу о слави у чело софре, те тако изгледаше као да они то славе, а да су п |
| ко главе излазила је из мутвака и пошла софри.</p> <p>— Нане! — поче Лепосава која се охрабри, |
| опходи наспрам Јанићија, и поче га вући софри.{S} Јанићије се ослободи и седе.{S} Како је пуцал |
| преузеше; Дума се завали на узглавље за софром и од обилног расположења јекну.{S} А кир-Диша, к |
| а да су папуџије тек онако као гости за софром.</p> <p>Тако ће мајстор Диша постићи двоструку к |
| м дебелим орахом близу мутвака поставља софру и полаже санове и чанке пуне јела, и застиде, кад |
| /p> <p>Мајстор рече Јанићију да иде, да спава.{S} Јанићије се диже од совре, целива у руку прво |
| што живо што гледа?{S} Ето, ако комшија спава, није ли будно комшиско, маче?{S} И то је живо, и |
| Даћу ја теби мрве!{S} Скапоши се ту, па спавај!</p> <p>Лепосава опет леже и притаја се.</p> <p> |
| е међутим, поред све оне кратке претње, спавала тако мирно и дубоко као да се између ње и супру |
| а на улицу, врати се болесници, која је спавала тврдо.{S} У једно време Лепосави задрхта рука, |
| пара.</note> <note xml:id="SRP19061_N4">Спавало се обично на поду.{S} Место где ће се постеља м |
| постеље у дућану, где је са „чирацима“ спавао, изиђе у авлију, седе на један трупац и тужно се |
| } На миндерлуку је спавао кир-Ламбре, а спавао је тако тврдо, да није ни осетио, када се Јанићи |
| у и загледа унутра.{S} На миндерлуку је спавао кир-Ламбре, а спавао је тако тврдо, да није ни о |
| немилу епизоду, ради које три ноћи није спавао.</p> <p>И тетка Маца, као прва комшиница мајстор |
| у однео.</p> <p>А те вечери, када је он спавао, мајстор-Диша је гостио своје званице.{S} Отишао |
| звездама над Београдом, који је дубоко спавао.{S} Тек по у гдекојој крчмици још жмиркала је по |
| а ће тебе да прими, ту у мутваку ћеш да спаваш; а сада хајде да вечерамо!</p> <pb n="80" /> <p> |
| се прекрсти.</p> <p>— Шта ти је, те не спаваш? — прогунђа јој мати, коју мешкољење и чести узд |
| номе обичају, пошао тетка-Маци на кафу, спази га Станко туфегџија и позва на свој ћепенак.</p> |
| мео дићи очију горе.</p> <p>Лепосава га спази, али кад виде како снуждено стоји и не миче се, о |
| еколико модрица, што их кир-Думина жена спази на куминим плећима.</p> <p>И ово је убрзало ствар |
| Мајстор Дишу подузе стравична језа, кад спази оне капи.{S} То су трагови од свете крви, а спуст |
| е! — поче Лепосава која се охрабри, кад спази матер. — Ево, Јанићије је дошао, ама не знам шта |
| извири на ћошку, па, кад је ни тамо не спази, поче викати:</p> <p>— Куде си откршила глава?{S} |
| руке, са којих су широки рукави кошуље спали на рамена, те тако показивали, можда најлепшу бел |
| ену.</p> <p>— Шта радиш то?</p> <p>— Да спалим сотону!{S} Нечастиви је у њој, а ово је кућа хри |
| није код њега.{S} Дакле, више јој нема спаса; он је то одело однео без сумње кира-Мани.{S} Сад |
| ио толико мудрости, да ближњега ода зла спасава.</p> <p>И мајстор Диша, коме, после овога разла |
| би зависио ни од Дишине воље, ако би је спасао.{S} А тако се баш и десило.</p> <p>Кир-Диша је и |
| зрок, што је одустао од ужасне намере и спасао младу душу бар од оних вечних мука, које би га н |
| /p> <p>Али, у томе часу од ове погрешке спасе га тетка Маца.{S} Она уђе баш у часу, кад мајстор |
| , у надежди ревној,</l> <l>Со тим да се спасе љуте гриже,</l> <l>Совјест што му притискала зјел |
| ћи на коју би страну умакао, само да се спасе од толиких девојачких очију.</p> <p>— Е, па чести |
| разом Јанићијевим и у жељи, да се виком спасе од нападача.</p> <p>Неколико пролазника дотрчаше |
| све оне муке, што их је <pb n="195" /> Спаситељ подносио, докле су му овим двокраким ексером д |
| да ћеш пљунути баш на оно место, где је Спаситељ стојао или где је своје уморно свето тело одма |
| водио о светињи ове земље, по којој је Спаситељ ходио и чуда творио, да се није усуђивао ни да |
| рдесет дана искушавао ђаво на гори, али Спаситељ је сва искушења претрпео; а да није, Бог му не |
| у светињу: ексер, којим је био прикован Спаситељ за крст.{S} Тај ексер, како се тврдило, још ца |
| сад му хаџија поче приповедати, како је Спаситеља четрдесет дана искушавао ђаво на гори, али Сп |
| уда Витаваре, на коме је Јован Крститељ Спаситеља крстио, дошао је један пустињак, прави богоуг |
| не на ту земљу.</p> <p>— Овуда је стопа Спаситељева ходила; где год пљунеш можда ћеш пљунути ба |
| ји чува свети чудотворни ексер са крста Спаситељева, у памуку, који је такође постао чудотворан |
| у чинило му се исто што и целивати руку Спаситељеву.</p> <p>Но пре него ли ће му поднети часни |
| на хамајлија учинила и сада чудо, те му спасла жену и потомка.</p> <p>— И ти да пустиш, да она |
| „честитој“ жени, у нади, да ће се тиме спасти љуте гриже, која му је савест притискивала.</p> |
| биљаре, које су јој усрдно помагале, да спасу Лепосаву, не помогоше.{S} Дан из дан Лепосави је |
| Канче једва стигоше, да беднога Ламбру спасу од ноката раздражене Анастасије.</p> <p>А када их |
| аторо магаре, да по месечина кроз бакчу спацира сас мен!{S} И како да спацирамо? — рече кира-Ан |
| а не треба: „а ако искам да по месечина спацирам по башча, како од мајку <pb n="123" /> родена, |
| имам си овде побољи човек, сас кога ћу спацирам!“</p> <p>Тај „побољи човек“ био је кир-Ламбре, |
| роз бакчу спацира сас мен!{S} И како да спацирамо? — рече кира-Анастасија и од једном прште у о |
| кучка, бре!{S} Ели ћеш ми платиш за ово спацирање по комшилук, кад је муж код кућа, ели Ламбре |
| је то дервиш наредио.</p> <p>— Аман!{S} Спацирати сас она мешина гол... по башча!... продужавал |
| нам; али, ово ми је све што сам до сада спечалила и сачувала своме детету (и ту тетка Маца пока |
| алфица; и Бог зна хоћу ли кадгод толико спечалити, да постанем газда-човек.{S} Што да ме гледа? |
| > <p>— Какав мајстор Диша, оно је свети Спиридон! — шапну Јанићије, пакостан, што се Лепосава т |
| људи љуљушка еснафски барјак са светим Спиридоном у дугачкој седој бради.{S} Сад је и хаџија о |
| снаф што га још није имао.{S} О светоме Спиридону, кад је еснаф славио, они су увек позајмљивал |
| д ове женидбе у чаршији нагло порастао, спласнуће сада као надувена бешика, када се иглом боцне |
| жи Дума, кад опази како се мајстор Диша сплео. — Кој вас највише помаже него грцко чаршија; кој |
| Од чуда и ове невидовне беде толико се сплео и збунио, да је само хуктао и стењао.{S} Био је т |
| вом главом надвијала зла судба, потпуно сплео и у страху од могућне несреће, чим би му се дало, |
| је било тешко изићи јој пред очи овако сплетен и немоћан, да ствар што боље изведе.</p> <p>Али |
| беху занемели, кад угледаше како им је сплетка краткога века била.</p> <milestone unit="subSec |
| , да ту није било некога рачуна.</p> <p>Сплетка је од некуда потурена у чаршију; а већ онај кој |
| није хтео да размишља и о таквим сокак-сплеткама, дужност му је била да их најодлучније сузбиј |
| , тако и није могао брзо сазнати за ове сплетке, те да их за времена пресече.{S} Тек после испи |
| и могао размишљавати, кад су га све ове сплетке и догађаји толико узнемирили, да му је свака по |
| и, пођу у одлучну борбу противу дотичне сплетке.{S} Напротив, и сама помисао, да му ваља ма што |
| p>Сирота Лепосава, која је у целој овој сплетки толико исто крива била колико и мајстор Диша, м |
| ије:{S} Митра и Станка, и изнела је ову сплетку и покушала да њоме поквари сватове кира-Анастас |
| кира-Анастасије. — Мајстор Диша је ову сплетку у потпуности њеној поверио тек кира-Думиници.{S |
| асно, чега ради је фудул-Стаменка оваку сплетку смислила.{S} У то доба њено Канче навршило је в |
| некаква комшиница зуцнула једну пакосну сплетку, и поред свега тога, што му никако у рачун није |
| кир-Дума тако одлучно и оштро излагао, сплетоше га за часак.</p> <p>— Ето, видите? — продужи Д |
| га се једва опомињемо, таласају се ваше спокојне сени у дугим антеријама емир-боје ћурчетима, о |
| теже ишло због гојазног трбуха, који се спокојно држао на кратким, као ступе дебелим и чврстим |
| p>И овај собичак, у коме је некада тако спокојно седео по цео дан, прибирајући пару по пару и м |
| о хиљада — одговори по нова старац тако спокојно, као да то беше само један грош.</p> <p>— Да т |
| на новост начинила је од иначе мирног и спокојнога Дишинога лица право страшило.{S} У један мах |
| ји пут, бацио тамну сенку на кир-Дишино спокојство.</p> <p>— Кад се жениш, треба да знаш зашто |
| теном као да му је отишло на свагда оно спокојство, што га је до сада имао.{S} Није знао, шта м |
| и јему истовремено три отрока мужескаго спола, престависја у Господу 184... љета от рождества Х |
| У овај мах био је потпуно бесвестан за спољашне утиске; неколико врабаца џакало је на једној д |
| вим приликама, било случај или ма какав спољашни утицај узме неодлучнога за руку и силом га одв |
| че се преко чарапа, па се тек преко њих спољна обућа навуче.{S} Кад човек хоће у собу, изује па |
| антерија од ћитајке што јој је донео за спомен; подигла је руком у вис, загледала са сваке стра |
| свет не зна!</p> <p>И хаџи-Диша се, кад спомену Божје име, побожно прекрсти.</p> <pb n="218" /> |
| он тек из далека напоменуо Думи, кад је споменуо како удовица у поноћи стоји на капиџику као фу |
| ићију тако слично са оним даном, кад га спопаде она вртоглавица, те несвесно одлете чак у Евреј |
| стење, као тешки болесник кад га болови спопадну.</p> <p>Јанићије види да се нешто страшно деси |
| </p> <p>И Бог зна какве га све мисли не спопадоше, те му не дадоше за дуго заспати.</p> <p>Кад |
| р-Дишу, и кад год би га онако оболелога спопао страх од учињенога греха, он би се дохватио тога |
| мутвак.{S} Сад њих двоје осташе, да се споразумеју и утаначе дан прстена и сватова.{S} Кућа Ма |
| а и стишаних израза опажала је да су се споразумели.{S} И она уз осмејак пун љубазности принесе |
| кума вршила, кир-Ламбре и Дума, потпуно споразумни, упутише се Зереком право, све докле између |
| о, и он сав раслабљен изиђе из дућана и споредним сокачићима, где је у ово доба најмање света, |
| е хаџија са нестрпљењем гледао, како се споро примиче дан, без кога би му сав овај живот и теко |
| игура његове жене.{S} Сад више није био способан ни да премишља о својој несрећи.{S} Малаксао, |
| ози!“ — а оно на равном и сигурном путу спотакне се, падне и скрха врат.</p> <p>А кира-Анастаси |
| спретан, да се задувани Ламбре умало не спотаче.</p> <p>— Шта то би, кир-Ламбре?{S} Да се нисте |
| о јурила у његову главу, да му се језик спотицаше преко сваке речи, те не мога да искаже шта хо |
| он полагао заклетву, стојао је кир-Дума спрам њега, забезекнуто гледао у кривоклетника и само ш |
| /p> <p>Анастасија и Ламбре осташе једно спрам другога запањени и обоје, као крпа, бледи.{S} Она |
| 64" /> — Мислиш ти, да се са мном можеш спрдати!{S} А знаш ли, море, да те ни сам Господар Мило |
| своју мајку.</p> <p>— Ко са некрштенима спреже, тога благослов Божји оставља! — заврши Маца сво |
| не иде то тако лако.{S} Ено је у соби, спрема се, да пред свога домаћина не изиђе постидна.</p |
| ла, што је тако испало, кира-Анастасија спрема све што кир-Диши треба на путу, смеје се, зачику |
| p>Лепосава је била у трострукоме послу: спремала је ствари мужевљеве, причала женама по стоти п |
| јој нема мужа.</p> <p>Кир-Дума већ беше спреман, да оде у полицију и да се пожали, како је нест |
| ије куцало.{S} Ближио се тако пажљиво и спреман вазда, да се у згодном часу сагне, како би га п |
| о на мобу, да јој помогну у пословима и спремању за свадбу.{S} Лепосава је са њима заједно пева |
| морамо је послушати.</p> <p>Месец дана спремао се мајстор Диша за поклоничко путовање.{S} По ч |
| човек каже, а Бог располаже.{S} Диша се спремао за повратак; још само да покупује неке ситнице, |
| разбијена врата и на оно што је шегрту спремао.</p> <p>Али судбина, која се тога дана наднела |
| > <p>Кир-Диша наредио жени, да за сутра спреми вечеру и да позове Ламбру, Думу и њихове жене; х |
| о, да се све што је потребно за сватове спреми.{S} У Мациној кући чује се дан из дан девојачки |
| дељу, те да дотле, ако има што, по кући спреми и дотера, како би младожења све у реду затекао.< |
| да те занату научим, па сад, кад сам те спремио, да одеш?</p> <p>Јанићије устаде, метну руке на |
| ила била већ уздигнута <pb n="181" /> и спремна, да крену низ Дунаво Црноме Мору.{S} У цркви је |
| а, иза којих се заклањаху бујне баште и спретне куће са доксатима и многобројним срчали-прозори |
| градом таман кров једне малене али врло спретне кућице са доксатом и баштом.{S} Ту је живела Ма |
| енџе, а нарочито жене њихове журиле, да спрече сваки могући пожар, који би се могао ма када јав |
| ваља ма шта предузети, те да за времена спречи Јанићија у његовом издајничкоме послу.{S} Прва м |
| на ватра,</l> <l>Што душу сажиже а срце спржи?</l> <l>— Знам, душо, знам — то је љубав!“</l> </ |
| на ватра,</l> <l>Што душу сажиже а срце спржи?</l> <l>Знам, душо, знам, — то је Љубав.</l> </qu |
| на ватра, што душу</l> <l>сажиже а срце спржи?</l> <l>„Знам, душо, знам — то је љубав!“</l> </q |
| мет како је, пре неколико година, видео спровод некога самоубијце.{S} Неопојанога, неокупанога, |
| нога, без свештеника и икаквога тужнога спровода, пронеше га носилима четири хамала и закопаше |
| саопшти важну новост.{S} Са Јорданскога спруда Витаваре, на коме је Јован Крститељ Спаситеља кр |
| е час пењаше <pb n="127" /> уз леђа час спусташе струку, те тако показиваше око слабина прозрач |
| спапа.</p> <p>Јанићија подиђоше мравци, спусти венац од јеменија на тезгу, а чело му се ороси з |
| уњен, као да је бекријску чашу искапио, спусти је пред њу.</p> <p>Лепосава збуњена и изненађена |
| а се, као да је Бог зна колико пешачио, спусти на миндерлук и дубоко замишљен поче трљати шаком |
| ш сто хиљада, а он даје пет стотина.{S} Спусти мало ти, нек подигне мало он, па ћемо да углавим |
| три пута да хукнеш за њоме.</p> <p>Жена спусти пред ноге дервишеве четири „карантина“<ref targe |
| е то као умешено и испечено само у руке спусти.{S} Жељкао је да постане богат и угледан грађани |
| и више пратилаца.{S} Литија се свечано спусти низ Зерек, уз пјенија свештеника допрати Дишу до |
| hi>чичак</hi>, који је кира-Мана у кафу спустила, он сав побледе.{S} Виде да му је жена забразд |
| капи.{S} То су трагови од свете крви, а спустити своја грешна уста на то, целивати такву светињ |
| обично је све оне шамаре које је желео спустити на туђе главе, издашно спуштао на Јанићијев вр |
| ш у ђердек и тамо овај четврти запис да спустиш у чашку ракије, па половину да попијеш ти, а он |
| а му се сви зидови поклањају а таваница спушта на главу.</p> <p>— Јанићије!{S} Јанићије, бре, г |
| да пазар престаје; и погдегде већ су се спуштали ћепенци и затварали дућани.{S} И Јанићије <pb |
| а, где се обрве састају, <pb n="147" /> спуштао из косе велики дукат „ћошајлија“ и око грла зла |
| е желео спустити на туђе главе, издашно спуштао на Јанићијев врат.{S} Али то, у осталом, није ч |
| с дан пред дућаном висиле, па већ почео спуштати ћепенак, кад у дућан утрча други шегрт, који с |
| јој се недра од наглога дисања дизаху и спуштаху, стојала је не могући још никако да се разабер |
| трасну турску песмицу, у којој је момак сравњивао <pb n="125" /> дах девојачке душе са мирисом |
| на каже...</p> <p>— Па како да питам... срам ме је...</p> <p>— И мене — додаде Лепосава.</p> <p |
| и, ни у хамам без пестемаљ не ходим!{S} Срам ме фаћа! — одговори Анастасија одлучно.</p> <p>— А |
| , не марим! — виче из гласа Стаменка. — Срам нека буде ону твоју... твоју...{S} Косе ћу јој ишч |
| >— Што ме запиткујеш једнако... мене је срам! — одговори шапатом Лепосава и још више саже лице |
| у своје плетиво.</p> <p>— Од кога те је срам?</p> <p>— Од тебе — одговори Лепосава и продужи ша |
| ко радио, он сам, по својој повученој и срамежљивој нарави, не би имао те смелости, да ствар, к |
| рка; питај ти.</p> <p>— Како ћу, кад се срамим?</p> <p>— Како год те Бог учи.{S} Ја хоћу дете; |
| о забезекнуо пред тим изразом.</p> <p>— Срамиш се од звезде и месеца, да те не виде с мужем у б |
| ца, да те не виде с мужем у башчи, а не срамиш се да те шегрти гледају са туђим човеком у соби. |
| лава пушило.</p> <p>— Море, немој да се срамиш!{S} Ниси ти код туђина, није тетка Маца ни Цинца |
| оноликим светом, он је грабио даље.{S} Срамота га је било, да се умеша у ту гомилу, јер му се |
| о смрзао и бесвесан, могао схватати.{S} Срамота ће се за цело чути, те ни он није могао замисли |
| ира-Анастасију, те да се тако опере она срамота са грчкога имена, коју је Диша, својим неразлож |
| ја жацну, кад сазнаде да га је чак и та срамота постигла.</p> <p>— Него знас сто је?{S} Иди на |
| } Што да сваки види голе руке?{S} То је срамота; тако нека носи фудул-Стаменка.</p> <p>— Па све |
| збавиш, ја ћу у Дунав!</p> <p>— И то је срамота, газдарице! — проговори Јанићије — Газда на пут |
| ећни сине?</p> <p>— Не знам!{S} Овде ме срамота да останем; идем у свет.</p> <p>— Зар због оне |
| у мртвих, да је заискао; али то га беше срамота и он се с тешким срцем одби од ћепенка и хлебов |
| нека она иде у свет; боље на њену главу срамота него на твоју.{S} Имао си бре дреје у својим ру |
| на стотину начина, како да се сачува од срамоте, али ниједна мисао није била кадра ни толико, д |
| своју домаћу несрећу; мислио је, да од срамоте неће смети на улицу изићи, па ето где се све, у |
| во беше једини излаз, да се сачувају од срамоте, која их је у чаршији чекала.</p> <p>— Анастаси |
| ренула, као да је није сачувао од грдне срамоте, и као да му није казала, како ће му од сада би |
| дем кир-Ламбру, ваљада да ти опет образ срамоти.</p> <p>- Газда Диши поче да бубња у ушима.{S} |
| једа, што се њихова удовица тако јавно срамоти, вичу на сва уста не само на мајстор-Дишу него |
| оне кира-Манине речи, којом га је онако срамотно окарактерисала, он је ипак сада осећао да се и |
| ошао, па сад одједаред да је под таквом срамотом оставиш.{S} Ако си тако мислио, мој синко, бољ |
| начине он му је показивао, како са овом срамотом, што је нанесе кира-Анастасији, не само да је |
| ати.</p> <p>Кад је кир-Ламбре дознао за срамоту, коју је начинио Диша, цикнуо је од љутине и по |
| з, а Дишу да туже митрополиту и суду за срамоту, што ју је нанео њиховој штићеници.</p> <p>Но к |
| {S} Па онда, тиштала га је и помисао на срамоту, која ће га, можда још данас, постићи, чим се у |
| а на све ово одмахне руком и да опрости срамоту, ни на то није могао пристати.</p> <p>Па ипак, |
| зрачак љубави и страх од чаршије, да му срамоту на смеј не изнесу.</p> <p>Најпосле дошао је до |
| јаше друго већ или да жива сачека јавну срамоту, или да без икаквога одлагања учини оно, што је |
| сао је премећући бројанице и по вас дан срачунавајући шта га све то кошта.{S} Свога будућег пот |
| а мном, јесте хаџи-Диша.{S} Дошао је из срб-вилајета, хеј, тамо, преко мора на сто конака, где |
| д туда не јавља.{S} Понеки од познаника Срба наврати у дућан, тек колико да из Дишиних уста чуј |
| тор-Дишу уважавао и издвајао од осталих Срба.{S} Чак му је помагао и да радњу отвори и да му у |
| то би био грех према покојнику, који је Србе, као и сви Грко-цинцари, уважавао само као добру м |
| таласи, у малој чаршији већа узбуна.{S} Срби, познаници Дишини, држе страну своме Србину и бран |
| разабере и обазре око себе; јер сви ови Срби, комшије и некомшије, које је толико година с през |
| у су капу носили махом варошани како по Србији тако и по Румунији и Грчкој.{S} Капа је та грчко |
| ну.</p> <p>Но докле се, тога дана, међу Србима причало, како је Диши још јутрос нека жена дошан |
| понос национални ипак умекшају.{S} Међу Србима је било већ такових људи, који, и ако не имађаху |
| ароме Београду добар глас, не само међу Србима и Турцима, него чак и међу Грко-цинцарима, који, |
| рви.</p> <p>— Кир-Диса је диваљ човек — Србин је, бре; што може да се чека од један диваљ народ |
| лико заслепио, те допустио, да се један Србин <pb n="35" /> увлачи у њихово друштво.{S} Кир-Дум |
| а супруга ожалости.{S} А да је удаду за Србина, то би био грех према покојнику, који је Србе, к |
| би, познаници Дишини, држе страну своме Србину и бране га, а Грци, пуни једа, што се њихова удо |
| ан и како нема никога свога, који би га срдачно прихватио и благим мелемом ране привио.</p> <p> |
| љавао је нове тегобе: надао се, плашио, срдио, на сваки њезин осмејак задрхтао од неисказане пр |
| о, промрмља понешто; а гдекоји од ових, срдито му одбаце аспру у блато и оде.{S} Тада мајстор Д |
| , а у мојој кући, ништа! — рече једаред срдито, кад Маца поче причати како је ову или ону олакш |
| .</p> <p>Мајстор Диша не доврши и изиђе срдито из куће.</p> <p>Тога дана између зета и пунице в |
| се, после тога, враћала нерасположена и срдито стресала са шарених шалварица прашину, која се п |
| Думиним вратима а не на мојим! — мисли срдито у себи, а гласно се смеје и повлађује гостима, к |
| т за кира-Анастасијом, која му је онако срдито пребацила, но ту је осећао и неки неодређени бол |
| мо; тетка-Мацин долазак у дућан и онако срдито захтевање, да јој мајстор Диша одмах дође, проту |
| једаред љутито Лепосава, причајући час срдито час кроза смех све Дишине примедбе. — Криво му с |
| страшљивога очекивања прелазио у наглу срдитост, па му се чинило, да би сад у стању био да је |
| обори главу и са неким изразом досаде и срдње одмахну руком:</p> <p>— Дете!{S} Право каже нана: |
| ог зна шта би још старац казао у својој срдњи, да се не умеша хаџи-Зосим.</p> <p>— Полако!{S} Д |
| бом у тузи се гуши</l> <l>Вјерни супруг сред жизненог мрака</l> <l>Ко остатак от земаљског брак |
| рити.</p> <p>Данас је њена кућа постала средиште свих комшијских жена, чије кћери беху већ стас |
| у изведу на праву стазу, оне су се свим средствима трудиле, да из прошлости лепе удовице ишчачк |
| а гони из женина срца ђавола свима оним средствима, која, у оно време, једном савесном мужу и д |
| ња нема ништа, он се одлучи на последње средство. — Неколико недеља већ, како је дошао из Меке |
| је, да се на њих врати као на последње средство, ако не успе да мајстор-Дишу обрлати.</p> <p>О |
| бити свест, хаџи-Диша употреби последње средство, потражи турског хећима, једног старца, за ког |
| Диша покушао да употреби и ово последње средство, те да осигура потомство своме имену.{S} Да ће |
| чему причала, то је увек тако лагано и сређено разлагала, као да је водила рачуна о свакој реч |
| он нашла би и по једну киту цвећа, тако сређеног, да је удовица из њега могла прочитати и све ж |
| ! — повика и журно се даде на посао око сређивања еспапа.</p> <p>Јанићија подиђоше мравци, спус |
| улици нема никога с киме се не би радо срео, изиђе и упути се у Скадар-махалу.</p> <p>Фудул-Ст |
| са овим даном.</p> <p>— Јеси ли се опет срео са кир-Думом?</p> <p>— А шта ти је сад наспело да |
| е стању.</p> <p>И тога дана, када ће се срести са кира-Анастасијом, која је пошла право њезиној |
| свима питачима, са којима се у чаршији среташе и састајаше.{S} Готово на свакоме углу понављао |
| повратку, кад је завила у своје сокаче, срете се са Канчетом, која је опет са другом једном дев |
| угледа, штуче у мутвак, да се с њиме не сретне.{S} То га је већ коснуло као ружан знак, а када |
| воју...{S} Косе ћу јој ишчупати, где је сретнем!{S} Криво је моје Канче, што ви вадите очи.{S} |
| на кир-Бенџина удовица, па да постанете сретно човек; а ви, ето каква страмота на грцко образ м |
| Дишом.{S} Али, овога пута не послужи га срећа.{S} Баш на самоме завијутку, у близини Синџир-џам |
| и на њега, ма и под старост, насмешила срећа и ту му срећу лакоумна жена за један часак уништи |
| првом у мало што не учиних русвај; ама срећа моја, што ми дође памет у главу: зашто да робијам |
| p>— Е, нека вам је на здравље, и толико срећа да имате, колико се ви право заклели! — довикну Д |
| ке су за њега радиле.{S} Па зар то није срећан човек?</p> <p>Маца га је дочекала сама у својој |
| Дишу до Јалије, окадише лађу и пожелеше срећан пут и још срећнији повратак хаџији.{S} Прво се Л |
| а се ороди с Грцима, те кад он није био срећан, а оно да му бар у дечици проструји грчка крв.</ |
| на кира-Ману?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Среће ти! — запита она, а зрачак ведрине блесну из влаж |
| За оно...</p> <p>— Које: оно?</p> <p>— Среће ми нисам крив.{S} Ја баш нисам хтео... али тако.. |
| а мајстор Диша, још збуњен од изненадне среће, којој се није ни мало надао, целива будућу ташту |
| са погрешком свога оца, који не беше те среће да се, као и он, ожени Гркињом.</p> <p>Но човек ј |
| су као Јанићије, <pb n="170" /> били те среће, да свој први пламен младићске љубави преобрате у |
| Њему се развукоше усне од задовољства и среће.{S} Он и без допуста пође доксату, али у томе и М |
| p>Али не каже се у заман: где има много среће, несрећа дође.{S} Четвртога дана устаде Лепосава, |
| ради тога чак у Јерусалим ишао?{S} Камо среће да ти је мати сањала онај сан још пре шест година |
| , де; па за то ли плачеш, лудо?{S} Камо среће да се тако и догоди; а она што прича, то јој је к |
| се звала Ламбрина жена) „на белегу“ и „среће ради“ кришом поклањала.</p> <p>Осетио Ламбре одав |
| </p> <p>— И ко се може боље побринути о срећи свога детета него мати.{S} Ваљда ти боље знаш шта |
| ина“<ref target="#SRP19061_N3" /> и сва срећна, што је нашла лека детету, прође поред кир-Дише |
| {S} У цркви је одслужено благодарење за срећна повратка, и тога целога дана у његовој кући био |
| ајстор-Дише, па, ако узмогне, нека буде срећна с њим! — шапутао је и расејано гледао, према јут |
| њих пробаје.{S} А рука јој је била тако срећна, да и оне жене, које су већ сваку наду изгубиле, |
| > <p>Мајстор Диша је у истини био човек срећне звезде.{S} Чему год се није надао, оно је постиг |
| е мајстор Диша бечио очи и очекивао тај срећни дан, Лепосава ни мукает.</p> <p>— Е, па зато ли |
| кадише лађу и пожелеше срећан пут и још срећнији повратак хаџији.{S} Прво се Лепосава поздрави |
| не само у томе, што је њезин муж дошао срећно с пута као богат наследник, и што је кир-Ламбре |
| а бити, како ти кажеш.{S} Нека ти је са срећом; бар сад знаш, да ћеш имати честиту домаћицу.</p |
| ти је крив, што си самоме себи стао на срећу!{S} Што си се женио први пут удовицом, па ти она |
| ју од какве му драго несреће.</p> <p>На срећу ову наглу жалост брзо је умерила њезина ведра и в |
| — Е, сада, ћерко, да си жива и здрава и срећу да унесеш твоме домаћину у кућу! — рече Маца и пу |
| на глас једно ваљано девојче, убити јој срећу, па је оставити!{S} Сирото дете!{S} Како те је ув |
| тојао је нетремице тако; али, на његову срећу, нико не дође.</p> <p>— Ох, ох, луда глава! ох пр |
| је најсрећнији, дође нешто, што му сву срећу наопако окрене.{S} И то баш онда, када му се најм |
| и под старост, насмешила срећа и ту му срећу лакоумна жена за један часак уништи!</p> <p>Целу |
| И тај јединствени идеал, у који је унео срж свога живота, који га је из године у годину снажио |
| орише главе, дубоко се замислише и тихо сркаху кафу, коју им кира-Ламбриница мало час принесе.< |
| о није ни мислио.{S} Одрођеноме је теже сродити се са својима, него ли туђину сродити се са туђ |
| е сродити се са својима, него ли туђину сродити се са туђином.{S} Требало је да прође време, да |
| е оставио никаквог завештања, ни ближих сродника, то је кир-Диша постао наследник целе имаовине |
| е био наслоњен леђима уза зид авлијски, сроза се и седе на један бињекташ, који стојаше уза зид |
| шчу, опучи му се камен под ногом, те се сроза на улицу и сав изубија. — Можда би он и опет преш |
| кир-Дума не мичући од зида крај кога се срозао.</p> <p>Али људи, као људи, ступише са Јанићијем |
| рупац и тужно се загледа у вити месечев срп, чија блага светлост обасјаваше његово суморно лице |
| нидбом.{S} Могао је узети коју му драго Српкињу, али то би био онакав исти грех према будућој с |
| n="1" /> <div type="titlepage"> <p>116 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 116</p> <p>ХАЏИ-ДИША</p> <p>РОМ |
| >Мајстор Диша је пожњео све користи.{S} Српска чаршија прихватила га са великим уважењем, црква |
| је увек хватао грчку страну, која се од српске одвајала, као зејтин од воде; многе црквене песм |
| вост између старе грчке чаршије и младе српске чаршије, која се борила не само за свој опстанак |
| ршији и Зереку, бацајући у присенак оне српске сиромашне дућанчиће по окрајцима Београда.</p> < |
| стисне <pb n="113" /> грчки елеменат из српске престонице, поче овоме догађају придавати и поли |
| твоја коска, а искају исе да ги даш.{S} Српски судови кесе секу.{S} Него, сас Божја воља, сутра |
| философа.</p> <p>Такав један просвећени српски тип био је и мајстор Диша.{S} Од детињства још с |
| ки.{S} А када је већ морао да проговори српски са муштеријама, који нису знали ни бекнути језик |
| о древну Јеладу, он је тек онда окретао српски, али тако, да се очито опажало, како с тешком му |
| иш; немој да оклеваш, јер знаш какви су српски судови — говорио је Ламбре Диши, када је за ту н |
| а кућама, турским, грчким, цинцарским и српским; она је била увек пуна домаћих новости, а умела |
| ти ни време ни оне нове фирме са чистим српским именима.{S} Кир-Бенџо, Ламбре, Данга, Џанга, Ша |
| Али друкчије је одјекнула ова вест међу српским занатлијама и трговцима.{S} Мајстор-Дишу су већ |
| , која ће се за дан два развити.</p> <p>Српским женама није никако у рачун ишло да једна Цинцар |
| е сасвим отпадио и од оног малога броја српских познаника, са којима је до своје женидбе какве |
| о Гркињом, па још удовицом, код толиких српских девојака.{S} Али кад већ није друкчије било, он |
| не може бити. „Не смо ми — вели — како српско удовица.{S} У нас се знаје за ред, а ни адет нам |
| , кој да те превари?{S} Едно Диса, едно српско куче!...{S} Ух! ух! — уздисао је кир-Дума и туца |
| {S} Мајстор Диша у мало што се и сам не сруши, кад му пуница саопшти шта се десило.</p> <p>— Шт |
| се учинило да се таваница са балванима срушила на његово теме и пригнечила га.{S} Дисање му за |
| н мах изгледаше, да ће се таван на њега срушити.{S} Последња нада, за коју се тако грчевито ухв |
| тегоба што их родитељска <pb n="55" /> срца подносе, то јој ипак није помогло.{S} Кир-Диша је |
| дити бујна крв једног младог разоренога срца, ужљебила се дубоко у његову главу; та га је одлук |
| редвиђао је он, да га мајстор неће лака срца пустити; али најпосле и да га не пусти баш на лепо |
| је сама Маца.</p> <p>Када је претрнула срца напустио кућу и отишао у дућан, рекоше му момци да |
| езину душу, те окрете да гони из женина срца ђавола свима оним средствима, која, у оно време, ј |
| оме домаћину у кућу! — рече Маца и пуна срца пољуби своју ћер.</p> <p>Тетка Маца за кратко врем |
| већ једаред очима омили, то се више од срца не очупа.</p> <p>Сутра дан су кира-Думиница и Ламб |
| епадао, да су се сви по кући смејали од срца њезиноме страху и његовоме чапкунлуку; оно је пове |
| аједно са чежњивом мелодијом која му се срца тицаше.</p> <p>— Као занесен уђе у авлију, а девој |
| е са неком нејасном стравом и трептањем срца очекивао, када ће својим очима угледати часни ексе |
| че Ламбре, коме беше нешто тугаљиво око срца и чисто криво, што се залетео у прводаџисање. — Ак |
| е, те му некако дође тако нелагодно око срца, као ономе, који за леђи осећа наднесену шаку и че |
| да ухвати кваку од авлијскога капиџика, срце му силно залупа а рука клону доле.{S} Мало час га |
| је испунила гојазна фигура кир-Дишина, срце му је све страшљивије куцало.{S} Ближио се тако па |
| па се и насмеши.{S} Диша изгуби свест, срце му заигра и сад већ заборави на свој положај и аде |
| же.</p> <p>Мајстор Диша бледи и румени; срце му бије а душа се поткупила, па се и не показује ж |
| д, а?</p> <p>Лепосава ни да прослови, а срце јој лупа, да му ударце чује.</p> <p>— Да те дам Ја |
| ове она ватра,</l> <l>Што душу сажиже а срце спржи?</l> <l>— Знам, душо, знам — то је љубав!“</ |
| ове она ватра,</l> <l>Што душу сажиже а срце спржи?</l> <l>Знам, душо, знам, — то је Љубав.</l> |
| ове она ватра, што душу</l> <l>сажиже а срце спржи?</l> <l>„Знам, душо, знам — то је љубав!“</l |
| слика у души до ове заклетве нагризала срце, па ипак била тако мила, сада му постаде мрско она |
| ина не изиђе постидна.</p> <p>Диши игра срце од задовољства, улази са Мацом у собу и ведро глед |
| ном лисицом.</p> <p>Мајстор Диши заигра срце, кад у своме дућану угледа два тако уважена госта, |
| ма сва дубина хаџијскога значаја, стеже срце и, предавши се потпуно разлозима хаџи-Зосимовим, н |
| е то опажао кир-Ламбре, те колико га је срце вукло Анастасији, толико му је било тешко изићи јо |
| рстена, набацао.</p> <p>А када га већ и срце и разум гонише, да се осврне на тако убедљиве разл |
| мати нешто плете за њу и мајстор-Дишу и срце јој премре, када помисли да може постати мајстор-Д |
| ју метеж, који му је подхватио и душу и срце и мозак.{S} Грозничава ватра лизала га је од пете |
| о у кућу лепе удовице, што је овеселило срце удовичино а јако ожалостило зле језике комшијске, |
| се жаоке, која је већ пецнула заљубљено срце његово.{S} Грашке зноја, што су му избијале по чел |
| не и, колико је могућно, утеши уцвељено срце младе удовице.</p> <p>Кира-Анастасија је запалила |
| која ипак тако пријатно пада на рањено срце.</p> <p>— Обесићу се; а њој ено мајстор-Дише, па, |
| и самога себе победи, онај осећај, оно срце, које не признаје никакве рачуне и које својом ват |
| е, једаред!“ вичеш му ти; ама пусто оно срце његово игра ли игра, кад те само угледа, па ко што |
| абља да уфати; клефти да води, што је у срце!</p> <p>— А деце не је никад доста!{S} То због ста |
| вета, него ли да је кир-Думи забо нож у срце.</p> <p>— Зашто бре, кир-Диса, зашто да ја плаћам |
| сада, место да га награди, забио нож у срце, на то није хтео ни да мисли више.{S} Извадиће сво |
| тебе сада искушава ђаво.{S} Метнуо ти у срце бригу и страх за радњу, само да те одврати од побо |
| S} Свака њезина реч погађала је право у срце; а што је најгоре било, она је била толико <pb n=" |
| у прводаџисање. — Ако вам није ствар у срце, нисто не бесе; ајде, кир-Дума!</p> <p>Но кир-Дума |
| ти!</p> <p>Подсмевка Јанићијева текну у срце Лепосаву.{S} Он је хтео да је, као и обично, изазо |
| еодређени израз на Мацином лицу текну у срце.</p> <p>— Чудо! — узвикну Маца.</p> <p>— Ама, какв |
| груди, тешко предисао и слушао, како му срце на махове удара, да пробије груди.</p> <p>Лепосаву |
| домаћој или јавној новости, и са тешким срцем дижу на обрамице своје судове и растају се од чес |
| али то га беше срамота и он се с тешким срцем одби од ћепенка и хлебова, чији је мирис тако дра |
| ло бити разговора о ономе, што му је на срцу лежало.{S} Тетка-Маца је развезла да прича о мајст |
| и.{S} Али радња, радња му је највише на срцу стојала.{S} Ту је уложен један део капитала, крвав |
| а шаљу; али, ипак, Бик не може да одоли срцу, а да је, бар узгред, кад поред ње протрчи, не чуп |
| уге и бола остављаху у једном уцвељеном срцу.</p> <p>Као и сва чаршија, тако је и кир-Ламбре ма |
| /p> <p>Обузела га ватра, дрхтавица, а у срцу толико бола и љутине, да је као махнит трчао кући, |
| а ону, коју је са толико чежње и бола у срцу носио, поче да кипи свом жестином.{S} Он се обазре |
| бујности плануо и разбуктао се у њезину срцу, да је занесе, опије, па сад да се тако насилно у |
| претне куће са доксатима и многобројним срчали-прозорима.</p> <p>Ишао је насумце, залазећи час |
| о затече ћор-Ахмета, где купи око стола срче од полупаних стаклади и брише проливено по столу в |
| вати зашто то.{S} Али кад једног јутра, срчући кафу, у мало не прогута читав <hi>чичак</hi>, ко |
| овоме часу шкрипну зубима.{S} Неодољива срџба на све, на ону, коју је са толико чежње и бола у |
| ри.{S} Сав страх, нестрпљење и јучерања срџба ишчезнуше као бол, кад зуб умине.{S} Он задовољно |
| о науман да са собом доконча, он је пун срџбе и очајања лутао тамо амо по густим трњацима, који |
| , у толико је већма падао у неразумљиву срџбу.{S} Младост, набрекла свежином, која пркосно драж |
| ознавала је она адет свога мужа, да сву срџбу, коју је са сокака донео против кога му драго, ис |
| оном једином осећању, које је кроза сву срџбу и гневно расположење остајало снажно и несаломљен |
| и још један Грк.</p> <p>— Сто је то?{S} Ста искас сас та жена, бре? — развика се кир-Дума, што |
| чију само што не севнуше муње.</p> <p>— Ста искас ти овде? — викну му још из далека.</p> <p>— П |
| о, да се у томе часу не ослони леђима о стабло једне дафине.</p> <p>— Ама зар тако? — хтеде да |
| утваку као између два огња међу које је стављен, да по својој вољи изабере у који ће скочити.{S |
| а сукобити са својим бившим пријатељом, стаде, разрогачи се на Ламбру и дршћући од гнева поче н |
| ако се наокришке ближи.</p> <p>Јанићије стаде у близини ћепенка снуждено и скромно.</p> <p>— Шт |
| и нож, којим је мало час рибу порила, и стаде према разјареноме супругу.</p> <p>— Ела-те, ако и |
| ш?</p> <p>— Знам! — одговори Лепосава и стаде у страну, да учини места другима.</p> <p>Диша се |
| засмеја, седе поред мајке, загрли је и стаде се плазити на Јанићија, који се, блажен од онога |
| је та забуна брзо пређе, узе јеменије и стаде их разгледати.{S} Јанићије је гледаше нетремице и |
| </p> <p>— Љута је! — помисли Јанићије и стаде му криво што је и помишљао да дође овамо.{S} Он с |
| </p> <p>— Па сад? — запита преплашено и стаде пред Мацу као укопан.</p> <p>— Сад, шта да Бог — |
| жењу и метнули им венчила на главу, њој стаде тако тешко, да у мало не паде пред олтарем.{S} Би |
| на смеј, али овога пута промаши.{S} Њој стаде некако непријатно и учини јој се, да би требало д |
| а, али таким нагласком, да му од једном стаде јасно оно што мало час није разумео.</p> <p>— И ј |
| а на улицу, па, када одмаче од куће, он стаде трчати, као да га неко вија.</p> <p>А када се пот |
| астаде; нерешљиво се крете напред, опет стаде, па одједаред окрете на другу страну и оде тетка- |
| му отвори, а хаџија, седећи на чардаку стаде ослушкивати, какав ће разговор бити.</p> <p>Али н |
| леду, онемелу и потпуно саломљену, њему стаде жао ове лепе грешнице, чије очи, заливене сузама |
| е топла струја и лако трептање.{S} Њему стаде пријатно и ведро; а она потајна изнутрица, која г |
| до мало час сапињаху, попуцаше, и њему стаде тако лако и ведро, те у мало што не поскочи, да ј |
| и, када се један према другоме нађоше, стадоше као укопани.{S} Кир-Диша, који се такође није н |
| жице и враћајући се лагано истим путем, стадоше извијати арију оне песме:</p> <quote> <l>„Знаш |
| не!</p> <p>Анастасија пребледе, очи јој стадоше, а сузе у часу усахнуше, кад зачу да Ламбрино о |
| еоградско гробље, идите оном хладовитом стазицом, која међу гробовима кривуда између малене црк |
| начина да мајстор-Дишу изведу на праву стазу, оне су се свим средствима трудиле, да из прошлос |
| а сад да се ради?.</p> <p>Анастасија је стајала насред собе, па је тако апатично и са тужним из |
| лађа се отисну.</p> <p>Дуго и дуго још стајали су:{S} Маца, Лепосава и Јанићије и гледали за л |
| изненађења занемио и пред проводаџијама стајао заципљен, као онај пањ на коме је, до мало час, |
| време, једном савесном мужу и домаћину стајаху на расположењу.{S} Ретко који дан да кира-Мана |
| ви? — викну изненађено.</p> <p>Пред њим стајаше девојчица около својих тринаест година, витка, |
| а, где купи око стола срче од полупаних стаклади и брише проливено по столу вино.</p> <p>Хаџија |
| е оним топлим сјајем но неком светлошћу стакластом, хладном као месечина.</p> <p>Кад је Маца уш |
| би се испред очију.{S} На ведроме и као стакло јасноме дану, који блисташе свежим плаветнилом и |
| како се за ово четири дана изменила.{S} Стала много зрелија и лепша; чинило му се, да је до пре |
| не од стида и оборених очију на под.{S} Стала опуштених руку уза сама врата и снебива се, да бл |
| по њему, зграбила јастук, загрлила га и стала се смејати тако јасно, тако помамно, да би јој се |
| да зна за њу, она је бризнула у плач и стала толико лелекати, да је својим лелеком цео комшилу |
| емирили, да му је свака помисао у глави стала, па се као закована ни с места не миче.{S} Није м |
| ио бих му обе цеванице, само да ме није стало до мога трговачког образа, те да ми брука по чарш |
| о јасно, да је кир-Думи и његовима јако стало до тога, да баш он узме кира-Анастасију, те да се |
| амо по густим трњацима, који су се више Стамбол-Капије богато ширили онде, где се данас налази |
| упи цео свет, не марим! — виче из гласа Стаменка. — Срам нека буде ону твоју... твоју...{S} Кос |
| оји и не зна шта да јој одговори, фудул-Стаменка повиси глас и поче на сва уста викати и грдити |
| муж умро и сахрањен тамо далеко, фудул-Стаменка је, као стрелом такнута, пала у незнан; муке с |
| н по прстену, нашла <pb n="45" /> фудул-Стаменка, честитала му и „као сестра“ саветовала, да шт |
| дул-Стаменка.{S} Међутим, баш ова фудул-Стаменка, удовица, за којом је ишао зао глас да је зава |
| ло је добрих пола сахата, када је фудул-Стаменка ушла у собу гостима.{S} Из њихова опхођења и с |
| ћу ја тебе и твоју.... викала је фудул-Стаменка удаљујући се победничким кораком низ сокак.</p |
| диш како би се провео — викала је фудул-Стаменка <pb n="104" /> слушајући све шта је кира-Анаст |
| Канчету косе почупа! — пискала је фудул-Стаменка и, држећи <pb n="140" /> се једнако капиџика, |
| није остало нејасно, чега ради је фудул-Стаменка оваку сплетку смислила.{S} У то доба њено Канч |
| докле се не разиђоше људи и докле фудул-Стаменка не одмаче од врата.</p> <p>— Ово ћеш да ми ску |
| ари, на које би се узбунила чак и фудул-Стаменка, кад би се тако што пронело за њезино Канче.</ |
| {S} То је срамота; тако нека носи фудул-Стаменка.</p> <p>— Па све носе тако; не могу ни ја осем |
| ца у поноћи стоји на капиџику као фудул-Стаменка.{S} Међутим, баш ова фудул-Стаменка, удовица, |
| оја у поноћ стоји на капиџику као фудул-Стаменка.</p> <p>— Молићемо, есте ли је видели?</p> <p> |
| } Шта је ово? — запита раздражено фудул-Стаменка и поднесе му под нос пуну шаку женске косе. — |
| Да се нисте убили? — чисто врисну фудул-Стаменка неким љубазним гласом, који је у исто време по |
| а умрем, ако останеш овде!</p> <p>Фудул-Стаменка учини очима знак Ламбри, да послуша, и изведе |
| неко вија, ускочи унутра.</p> <p>Фудул-Стаменка се уплаши од овога наглога скока, који беше та |
| поче га као мачка грепсти.</p> <p>Фудул-Стаменка и Канче једва стигоше, да беднога Ламбру спасу |
| искиданим од смеха гласом.</p> <p>Фудул-Стаменка једва дочека овај звонки смех и сада разговори |
| м јави за долазак Ламбрин.</p> <p>Фудул-Стаменка истрча на авлију, да га пресретне, а у томе ки |
| упути се у Скадар-махалу.</p> <p>Фудул-Стаменка је имала једну кућу, коју јој је муж, покојни |
| је казала?</p> <p>— Нађох... код фудул-Стаменке, — рече Маца и хукну од умора.</p> <p>— Па?... |
| та је све било ноћас?{S} Ето: код фудул-Стаменке прекужио је један <pb n="110" /> тежак час.{S} |
| > <p>Кир-Ламбре је дуго остао код фудул-Стаменке; а докле је он са Анастасијом претресао све на |
| адар-махалу код своје пријатељице фудул-Стаменке (оне, ради које су се онако крвно завадили дед |
| ити таман онако, како се говори о фудул-Стаменки, ради које је, баш тих дана, газда Митар своју |
| р-Диса!{S} Ето га за ћоше.</p> <p>Фудул-Стаменки, која је с највећим задовољством дочекала кир- |
| , од које се нервозно склањао.{S} Фудул-Стаменкина соба и Анастасија, која је тамо плачна и оча |
| %ни прагу се појави танка фигура фудул-Стаменкина у жутој шкуртељци.</p> <p>Мајстор Диша се из |
| асија прихватајући филџан из руке фудул-Стаменкине.</p> <p>Кир-Ламбре је дуго остао код фудул-С |
| а-%Думиница, па тако редом све до фудул-Стаменкине куће.</p> <p>— Ух, кучка, кучка; шта уради о |
| плетеш седе, као што ће их плести фудул-Стаменкино Канче!</p> <p>— Ја нећу да плетем седе, — пр |
| <p>— Па, између Мацине Лепосаве и фудул-Стаменкиног Канчета.</p> <p>— Ја не чух ништа.</p> <p>— |
| и за нас било, да си тражио кућу фудул-Стаменкину и њено Канче; боље <pb n="144" /> би било, д |
| осету, којој се најмање надао.{S} Фудул-Стаменку није никада марио; његова бивша жена била јој |
| остати при своме, кад се она заплаче и стане га братимити, да је не ода.{S} Овако њезин је цва |
| ма гледати и Ламбре и кира-Мана, кад их стане око софре служити.</p> <p>— Да служим кира-Ману и |
| чаршије, отпратио покојника до вечнога станишта.</p> <p>Сахранили су га до Лепосаве.</p> <mile |
| авадила две најбоље комшије:{S} Митра и Станка, и изнела је ову сплетку и покушала да њоме покв |
| ају, пошао тетка-Маци на кафу, спази га Станко туфегџија и позва на свој ћепенак.</p> <p>— Ама, |
| варамо капиџике, кад прођеш! — шалио се Станко туфегџија, који се примио за старога свата.{S} К |
| су се онако крвно завадили деда Митар и Станко туфегџија).</p> <p>Ма да је онако одлучно најури |
| че је добро; сирото, ама добро — говори Станко пилећи турпијом око ороза једне пушке кремењаче, |
| ниси тамо због Маце одлазио! — одговори Станко и поче се смејати својој досетци.</p> <p>Мајстор |
| те то нагна целу насеобину, да што пре стану на пут неприликама, које су већ почеле овде онде |
| и што пре замакао за сокачић, у коме му станује кум Дума. —</p> <p>Јанићије већ довршио један п |
| p>Па ипак, поред свега тога, ово садање стање било му је много сношљивије него ли оно што је ју |
| pb n="14" /> уваженој кући, наста такво стање, да се већ и у комшилуку почело о томе расправљат |
| поче тешко уздисати.</p> <p>У таквом га стању затече и тетка-Маца, која се после дугога истражи |
| је и тамо затекао Анастасију у таквоме стању, да му је и без њених речи постало јасно зашта га |
| о, као боник, застење.</p> <p>У таквоме стању затекао га је у дућану кир-Дума.{S} Диша чисто пр |
| чин, који би одговарао потпуно његовоме стању, био, да Ламбру уништи, њу љуто казни, али да му |
| чи.{S} Помисао, да је затечен у овакоме стању у туђој кући, обузела му је сва остала чула, да н |
| аз, како то у опште одговара удовичкоме стању.</p> <p>И тога дана, када ће се срести са кира-Ан |
| о бол у глави.{S} Налазио се у сличноме стању душевнога немира као пре готико година, када га ј |
| тај посао, што га је у овако узбуђеном стању започео, за цело би морао из нова започињати, да |
| него ли што је уцвељена удовица била у стању да утаре трогодишњу сузу над успоменом покојнога |
| шница пред иконом.{S} Ништа није била у стању да проговори, у грудима јој је тако силно лупало |
| љина од Београда и Лепосаве није била у стању да га извида.{S} Дан ноћ осећао је како му је све |
| срдитост, па му се чинило, да би сад у стању био да је сву у комадиће растрза, само да му на о |
| је говорио много више, него што би је у стању била исказати највештија фраза песника из Еладе.< |
| а... једна...</p> <p>Али Диша не беше у стању да изусти ову реч, већ се окрете и пође на улицу |
| а пакост тако стегло, да је једва био у стању да ваздух удахне.{S} Стојао је тако неко време бе |
| ио Лепосаву, није се обесио, није био у стању да на свој начин удеси живот без ичије помоћи; и |
| рошњи догађај.{S} Па ни овде није био у стању да увери никога.{S} Слушају му правдање, али лепо |
| из које су висиле бројанице за леђима, стао кир-Ламбре пред мутвак, а нека неодољива мржња пре |
| > <p>Кад се овако нагло нашао на улици, стао је за један часак и нерешљиво се обазирао на све с |
| па ћу те и под земљом наћи!{S} Нисам ја стао за тебе једнога, али не дам да ми се квари ред; не |
| ругој форми.{S} Чуо је како је кир-Дума стао да псује пред Јанићијем мајстор-Дишу и да прети, к |
| амбру, који је сад узео од чочека деф и стао пред невесту и жене около њих, па, докле чочеци пе |
| ори: „Ко ти је крив, што си самоме себи стао на срећу!{S} Што си се женио први пут удовицом, па |
| ето, трпим; а ти, зар не видиш какав си стао?!</p> <p>— Зашто да умре?{S} Зашто је даде ономе т |
| вако благом пролетњем сунцу.</p> <p>Бик стао насред дућана, па гледа разрогачено у свога газду. |
| личност са културном нацијом, у коју се стапао.</p> <p>А ону националну погрешку својих родитељ |
| љине, била је за његове године и сувише стара, да би јој се могао пожалити.{S} Са Лепосавом опе |
| м.</p> <p>— Како бре, седепсузу; ја сам стара!</p> <p>— А он ти је па младунче, ба!{S} Погледај |
| , те тако, у неку руку, постао природни старалац младе удовице.</p> <p>Од онога дана, када укоп |
| рилике, решавао ову борбу Дишин шегрт и старао се свим начинима да се пред својом савешћу оправ |
| ела, да јој свадба не буде велика, њени стараоци, кир-Дума и Ламбре, све су учинили, да свадба |
| ужа!{S} Цела чаршија знала је да један „старатељ“, тако рећи, други отац, не може ни помишљати |
| љати и на такве ешеклуке, на какве жена старатељева обично помишља.</p> <p>Али како му драго, т |
| <p>Пре него што ће се дотаћи сандучета, старац изговори кратку молитву и принесе ковчежић хаџиј |
| </p> <p>— Сто хиљада — одговори по нова старац тако спокојно, као да то беше само један грош.</ |
| има, које одаваху тип Јерменина.{S} Кад старац устаде и обазре се, оба поклоника приступише и ц |
| ако хладно и без икаквога обзира, да је старац одмах опазио, како ће боље бити, да што пре оде |
| ом на мене?</p> <p>И Бог зна шта би још старац казао у својој срдњи, да се не умеша хаџи-Зосим. |
| о као сирочићи без наде и утехе.</p> <p>Старац се дубоко замисли, ухвати се за браду и оборене |
| Диша, коме се и ово учини много.</p> <p>Старац скочи са миндерлука и разрогачи се на Дишу.</p> |
| у борбу.{S} Реци, колико тражиш?</p> <p>Старац га значајно погледа, па онда одлучно одговори.</ |
| размере.{S} Потајна саревњивост између старе грчке чаршије и младе српске чаршије, која се бор |
| , оба су шегрта ипак сматрали као свога старешину.{S} Мајстор Диша му је пред шегртима наредио, |
| ote> <p>Ах!{S} Старо, честито време!{S} Стари честити људи!{S} Како нам и ваши, давно запуштени |
| уста и даде знак Диши, да се не миче. — Стари пустињак био је сед као овца, дуге браде и лица о |
| је предвиђала да ће се у кући повратити стари дани, они, који цветаху пре Бенџине смрти; а кира |
| шема.</note> <note xml:id="SRP19061_N5">Стари београдски израз: ни бриге те</note> </div> </bac |
| о ми није време!{S} Прво тебе да удамо; старија си.</p> <pb n="133" /> <p>— Е, што кријеш, кад |
| од њега само једну или две године била старија) Бог с тобом, дете!{S} 4000 гроша!{S} Ако ти за |
| не тек гдекоји, но многи од трговаца и старијих калфи, потајно уздахнуо за лепом удовицом, то |
| етка Маца сада замењивала мајку или бар старију сестру.{S} Бик и Лепосава начинили примирје и з |
| живи трн, који онако раскошно буја над старим, запуштеним гробовима, не допушта да се приближи |
| човек, иоле вешт у читању хијероглифа и старих шилтова, досећа се, да је оно кожа њезиног рано |
| сердце оскудно!“</l> </quote> <p>Ах!{S} Старо, честито време!{S} Стари честити људи!{S} Како на |
| ј блато о антерију, па је опет врати на старо место, да је удели оном трећем, који се, по реду, |
| S} Густи трњак и зеленило преплавило је Старо Гробље и, још за који дан, немилостива рука живот |
| а и све остале жене вратише јој на ново старо пријатељство, за киме је сирота кира-Анастасија, |
| кивао је од муке, гледајући како се оно старо сало повраћа у простране антерије.</p> <p>Но мајс |
| а где је сада тај „памјатник?“ Зађите у старо београдско гробље, идите оном хладовитом стазицом |
| /p> <p>ХАЏИ-ДИША</p> <p>РОМАН ИЗ ЖИВОТА СТАРОГ БЕОГРАДА</p> <p>ОД</p> <p>ДРАГ.{S} Ј. ИЛИЈЋА</p> |
| се Станко туфегџија, који се примио за старога свата.{S} Кума је већ изабрао: газда Николу, му |
| лазила близу Гетсиманске Баште у једној старој гробници.{S} Али зато набаса хаџи-Зосим на друго |
| на Лепосаву и ова изиђе на поље; али по староме обичају, који је онда био у јеку, Лепосава не о |
| на крилата реч, тако често изговарана у староме Београду за оне људе који су тек после седам и |
| .</hi> </p> <p>Мајстор Диша уживао је у староме Београду добар глас, не само међу Србима и Турц |
| >— А деце не је никад доста!{S} То због старос викам.{S} Синови, па ће да те прифате; и па зето |
| мао у Пожаревцу једног стрица, коме под старост помреше деца и жена, те тако остаде самохран бе |
| једно сећање, да се и на њега, ма и под старост, насмешила срећа и ту му срећу лакоумна жена за |
| .</p> <p>— Па зар је то лепо да дочекаш старост без домаћице?</p> <p>— Ама, то је истина.{S} Вр |
| редство, потражи турског хећима, једног старца, за кога се онда говорило да односи болести као |
| одговори мајстор Диша, који добро опази старчеву борбу.{S} Реци, колико тражиш?</p> <p>Старац г |
| чежње неколико тренутака одмеравао овај стас и лице, које се стиђаше да баци поглед на свога бу |
| их комшијских жена, чије кћери беху већ стасале за удају, те се могаху дотле надати, да ће мајс |
| м, па би се удала за Ламбру; али овако, ствар ће испасти сасвим друкчије: мужа ће изгубити, а Л |
| ме помисли.</p> <p>— А шта: ја хоћу?{S} Ствар је у твојој руци.{S} Ти <pb n="145" /> паметујеш |
| м, која му даде неке наде, да ће се ова ствар ипак на добро свршити, он пожури тетка-Маци.{S} Т |
| ивој нарави, не би имао те смелости, да ствар, коју ће време једаред зачепркати, рашчепркава.</ |
| ој пред очи овако сплетен и немоћан, да ствар што боље изведе.</p> <p>Али како је Анастасијина |
| ј ствари тежио да измири пријатеље и да ствар заташка, виде да му не остаје друге, него да од м |
| о <pb n="87" /> никога.{S} Као несвесна ствар, која не разуме шта се то око ње догађа, седео је |
| како, а оно дете у кућу!</p> <p>— Света ствар! — утаче се хаџи-Зосим. — Бог кад хоће, све може. |
| и какав ће у очима света изгледати, кад ствар пукне по Београду.{S} Једно што је осећао, то је, |
| д својих сународника, ни како да изведе ствар, те да се брука заглади.</p> <p>Мајстор Диша се з |
| , потражио је и развод брака, а како је ствар била очигледна, суд му је и то досудио.{S} Да се |
| залетео у прводаџисање. — Ако вам није ствар у срце, нисто не бесе; ајде, кир-Дума!</p> <p>Но |
| на саму себе, ипак не смеде да истерује ствар до краја.{S} Једино што јој је добацио, то је бил |
| доше право кира-Анастасији, да и с њоме ствар удесе.</p> <p>А мајстор Диша оста у дућану још по |
| ли је и она неко време остављала, да се ствар сама собом развија, и без сумње чекала згодан час |
| ледна, суд му је и то досудио.{S} Да се ствар што пре оконча, томе је и сама кира-Анастасија сл |
| уминим плећима.</p> <p>И ово је убрзало ствар; јер ма колико да је човек прав, у очима жена, до |
| пела, да покаже Јанићију ма какву тешку ствар за дизање, кад Јанићије зграби Лепосаву, диже је |
| тек обе куме прихватише ово као свршену ствар и, пре него ли што су њихови мужеви успели да се |
| .{S} Па онда, ти баш и кад би продао ту ствар мени, света места су препуна других чудотворних с |
| главу размишљајући ко јој све то шаље, ствари привлачила у кућу као своје, а цвеће метала у ча |
| етио Ламбре одавно, како му жена вене а ствари ишчезавају, али још као не може да схвати зашто |
| је у својој дугој пракси видела и такве ствари, од којих би се човеку дигла коса на глави, само |
| мајстор Диша, морала је да чује и такве ствари, на које би се узбунила чак и фудул-Стаменка, ка |
| е била у трострукоме послу: спремала је ствари мужевљеве, причала женама по стоти пут сан мајчи |
| човек од оних разложитих људи, који је ствари одмеравао по неколико пута, и који се није на пр |
| уњен девојачким нападом.{S} Предавао је ствари а зачуђено је посматрао сву ову веселост, а наро |
| p>— Неће; казао да сутра дођем по своје ствари, па да идем куд знам.</p> <p>— Слепац ниједан! — |
| " /> као кад би ко окретао очи од ружне ствари; па ни кроз чаршију неће смети од белосветскога |
| иле сумњу, а из сандука извлачиле разне ствари: шкуртељке, ћитајке, платна, па, чак, из добро н |
| р-Дишо; није то лепо да ме уплећеш у те ствари — развуче тетка Маца <pb n="89" /> — ако што зна |
| Ма да се са Јанићијем онако измирила и ствари Ламбрине од тетка-Маце примила, кира-Анастасија |
| миру! — викну тетка Маца и поче примати ствари.</p> <p>— Поздравио мајстор и шаље вам ово! — ис |
| ирбу.{S} Кир-Дума, који је у целој овој ствари тежио да измири пријатеље и да ствар заташка, ви |
| се хаџи-Зосим присети да о некој својој ствари запита нешто светога човека, па замоли хаџи-Дишу |
| пехом долазио до уверења, да је у целој ствари потпуно невин.</p> <p>— А баш ако је до 4000 гро |
| ако пољуљано уверење његово.{S} У самој ствари то, чиме је кир-Дума кроз пријатељске савете пре |
| е.</p> <p>Догађај овај, који је у самој ствари био искључиво приватнога значаја, сада је почео |
| це, кад чу <pb n="69" /> где је оставио ствари; али опет то јој није изгледало онако страшно, к |
| p> <p>Разговор се водио око свакидашњих ствари; по неколико пути понављало се оно о чему се цел |
| уће, а то је, у овај мах, успео.</p> <p>Ствари је Јанићије однео код тетка-Маце.{S} Овде је био |
| имао прилике у своме животу да о таквим стварима чује.{S} Међутим, тетка Маца је у својој дугој |
| гледао је самоме себи као осуђеник међу стварима, које су га сваки час подсећале на одбеглу жен |
| успела, да надвлада зета и да Лепосави створи што ширу самоуправну власт у мутваку.</p> <p>— Е |
| епо то што сада ради; али у истоме часу створи му се кира-Анастасија и Ламбре, и он зажмури, из |
| ћ увелико позната испосничка наклоност, створила му је међу новим поклоницима леп углед; многи |
| е Бог дао.{S} И та особина тетка-Мацина створила јој је толики углед, да се њезин глас могао у |
| етничко расположење за ово кратко време створиле су читав пустош; у души су му лежале развалине |
| ше што се прича, ха! — А е ли истина да сте пали са зид и да вас је патрола јурила, а ви побегл |
| р-Диса! — А како смо вас волели, као да сте из сама Елада, као да не сте из пожаревацко!</p> <p |
| видели.</p> <p>— А, е ли ко видео, када сте ви хтели да прескочите код удовице преко зид и кад |
| 92" /> <p>— На поље из моја кућа; доста сте без ћирија седели у њу, сад нема више! — одговори А |
| гоч?</p> <p>— Унутра, сурунтије!{S} Шта сте се раскокотале по сокаку! — подвикну нека остарија |
| куту доње уснице, и јелечетом, за које сте морали страховати, да ће тај час пући баш на ономе |
| ли, као да сте из сама Елада, као да не сте из пожаревацко!</p> <p>И у такоме правцу говорио је |
| Па... шта да кажем — уситнио Диша — Ви сте ми све: — отац и браћа... па...</p> <p>— Машала, ки |
| ди замишљено замршену дугу браду. — Сви сте ви, ђаури, једна нечиста вера!{S} Имаш ли комшику к |
| опази ову неверицу. — Ама, људи, шта ли сте!{S} Ко је само пронео ту лаж?{S} Зар сам ја прилика |
| а ни волела!{S} Ти да идеш одавде; е ли сте чули?</p> <p>Али кир-Диши умину бол и он се и по др |
| у авлију кира-Анастасије.</p> <p>— Ели сте ради гостима? — виче још с капиџика кира-Думиница д |
| и и политички значај.</p> <p>— Одродили сте човека од његова народа, одузели му крсно име, па м |
| а и Јаникије чекамо те сваки дан; много сте остали!</p> <p>— Богу хвала што још за толико не ос |
| -Диса, ваш кум и пријател.{S} Еле, како сте? — пита Дума, али никако не улази у собу, но, како |
| жећи руком за кваку.</p> <p>— Еле, како сте?{S} По пријателски посо дођосмо.</p> <p>— Уђите! — |
| руци, да је целује.</p> <p>— А ви, како сте?</p> <p>— Ето, ја и Јаникије чекамо те сваки дан; м |
| > <p>— Стиже ли? — Добро досли!{S} Како сте путовали!</p> <p>— Боље вас нашао!{S} Добро, фала Б |
| оје беху до рамена голе.</p> <p>— Добро сте нам досли!...{S} Орсе! — нуди их домаћица у кућу и, |
| не је човек без памету.{S} Еле, за сто сте јосте вратили прстен?</p> <p>— Па... ето, радња је, |
| то све из еден љубов на вас због засто сте као од грцка мајка родени.{S} И рекосмо да вас жени |
| љем! — виче пригушеним гласом кир-Диша, стегао обе песнице, али ипак не миче са свога места.</p |
| асто <pb n="128" /> погледа, да све оне стеге, које му душу до мало час сапињаху, попуцаше, и њ |
| друго јака глад, која га је већ толико стегла, да је лепо осећао како га по трбуху коље, нагон |
| пну га за рукав.</p> <p>Али Јанићију се стегло грло од стида, па ћути као заливен.</p> <p>— Мор |
| да као мало дете зајеца.{S} Грло му се стегло те не смеде ни да одахне јаче, плашећи се да га |
| запе у грлу, које му се на пакост тако стегло, да је једва био у стању да ваздух удахне.{S} Ст |
| захватила нека несхватљива страст да је стегне око паса и привуче себи.{S} Али зашто то?{S} То |
| рту, али, кад расклопи уста, грло му се стегне, па ни да прослови. — Јанићију дође тежак овакав |
| еда како јој супруг стоји <pb n="90" /> стегнутих песница, а антерија му од силнога узбуђења др |
| а смеје, очи му се закрвавише а песнице стегоше..{S} Журно изиђе на капију и изгуби се за углом |
| — хтеде да каже, али му се вилице тако стегоше, те он само нетремице звераше то у онај дукат „ |
| ед очима сва дубина хаџијскога значаја, стеже срце и, предавши се потпуно разлозима хаџи-Зосимо |
| па се улете право пред очи Јанићијеве, стеже песнице и сав трепћући од љутине унесе их под нос |
| са набреклог јелечета запахну.{S} Он је стеже грудима, а она се одупре шакама о његова плећа и |
| пева, — али му се код првога стиха грло стеже.{S} Она песма, која му онда у Еврејској Мали паме |
| удима јој је тако силно лупало а у грлу стезало, да је морала употребити сву присебност, само д |
| .</p> <p>Лепосави се све више у грудима стезаше.{S} По свему овоме њој се чинило да њезина мати |
| м имањем у Пожаревцу и овим, што сам ја стекао, имам на двеста хиљада гроша.</p> <pb n="178" /> |
| .</p> <p>У таквој служби татар-Јован је стекао ову кућицу, жену, па после и ћерчицу, Канче.{S} |
| .</p> <p>И од тога часа Диша занеме као стена.{S} Тај њезин поглед толико га помете, да је изгу |
| длучио, да остане чврст и непомичан као стена, па је тако и урадио.{S} Кира-Анастасија, навикну |
| аваљивала се на мајстор-Дишину душу као стена и он је као заливен ћутао и очекивао од тетка-Мац |
| ово најурили.{S} И он се тога држао као стене.{S} Прва два просјака, који би му навратили на ду |
| је чисто као претучен; једва се вукао и стењао, а са лица сливале се крупне грашке зноја, што б |
| се сплео и збунио, да је само хуктао и стењао.{S} Био је толико неодлучан да ма шта уради, да |
| миндерлуку и тек сада започе наизменце стењати и уздисати.</p> <p>Пуче глас по комшилуку, да ј |
| p> <p>— Ама шта?</p> <p>— Кир... кир... стење Диша — нисам ја кир... погана је то реч; то је гр |
| тите?</p> <p>— Отрова, кучко, отрова! — стење мајстор-Диша и шкрипи зубима.</p> <p>— Ко вас отр |
| ="160" /> И да ми је знати само куда се степао! — љутио се често код тетка-Маце.</p> <p>— Море, |
| и, што ће једном на ново скућити кућу и стећи свога господара.</p> <pb n="24" /> <p>— А, чапкун |
| } Баш је чезнуо да се на ново окући, да стече домаћицу, која ће му унети у кућу мир и задовољст |
| Ту је уложен један део капитала, крваво стеченога, па да ли ће Јанићије умети тако поуздано да |
| ићије је са гужвом кир-Ламбринога одела стигао у дућан и сав збуњен прошао мимо оба шегрта у со |
| улицу.{S} Није знао ни сам, кад је пре стигао пред капиџик мајсторове куће.{S} Покуша да уђе, |
| ти.</p> <p>Фудул-Стаменка и Канче једва стигоше, да беднога Ламбру спасу од ноката раздражене А |
| ни казала, него тек јуче, кад је болови стигоше.</p> <p>Но како му драго, хаџија је био примора |
| е он, опростиће ти.</p> <p>— Не могу... стид ме... прошапута Јанићије.</p> <p>— Јогуницо!{S} Е, |
| када се почео свестити, осећао, био је стид од самог себе, што је тако урадио.</p> <p>— Шта са |
| ај између ње и Канчета.{S} Само је беше стид да дода још и оно последње, чега ради је и полетел |
| Маце.{S} Хтео је отићи, али га узе неки стид; изиђе му на очи Лепосава у целој својој појави и |
| тор Диша купио сам, јер од младеначкога стида није могао ићи са својом кумом кроз чаршију, а гл |
| избегава да се са познатима састане, од стида, да му на улици не честитају; а ако га ко на улиц |
| , тако је и остао наслоњен о њега, а од стида није смео дићи очију горе.</p> <p>Лепосава га спа |
| викну мајстор Диша и сав се зацрвене од стида.</p> <p>— А, не је истина; саг, не је истина за в |
| аја много, па ето и Лепосаве, румене од стида и оборених очију на под.{S} Стала опуштених руку |
| .</p> <p>Али Јанићију се стегло грло од стида, па ћути као заливен.</p> <p>— Море, шта ти је?{S |
| што да се стидиш?{S} Видиш, како се не стиде ове Божје тичице!{S} И зар нисам ради тога чак у |
| мак што га носи, — па се од самога себе стидео.{S} Али лепа удовица опростила му је, а дан сват |
| а плетећим иглама.</p> <p>— А што да се стидиш?{S} Видиш, како се не стиде ове Божје тичице!{S} |
| е мајка казала?</p> <p>— Де, де, што се стидиш?{S} Одговори, кад те пита!{S} Кажи, знаш ли што |
| /> овамо чезнеш за децом, а сада се ту стидиш и снебиваш.</p> <p>Лепосава дотаче носом кесицу |
| а, ћепенци да ни запалаш.</p> <p>А она, стидљива као невеста, само се осмешкује и трчи из собе |
| т.</p> <p>— И од тога ћу?... запита она стидљива.</p> <p>— Од тога! — одговори Диша и својом ру |
| м за тај лаф (разговор)! — одговара још стидљивије удовица и уводи гошће у собу. —</p> <p>Докле |
| </p> <p>Код мутвака је стојао Јанићије, стидљиво оборио главу и не диже очију.</p> <p>— Добро ј |
| овице.</p> <p>— Кој па да гриза? — пита стидљиво кира-Анастасија, а мишицом скрива образ од њих |
| јој ближе.</p> <p>— Јесте! — прошапута стидљиво она.</p> <p>— Погле, шта сам ти донео.{S} Ходи |
| од тога ћеш родити.</p> <p>Лепосава се стидљиво снеби.</p> <p>— Помириши; шта чекаш? — рече и |
| ва опет климну главом; али сада не тако стидљиво већ с осмехом у очима, које слободно гледаху у |
| а и намигну на кума; а кира-Анастасија, стидна од кума, заклони рукавом очи и побеже у мутвак, |
| } Кира-%Анастасија међу кумама смерна и стидна, као што то приличи невести, а кир-Диша између к |
| ака одмеравао овај стас и лице, које се стиђаше да баци поглед на свога будућег домаћина.</p> < |
| ићима, где је у ово доба најмање света, стиже пред своју кућу.</p> <p>Али кад пружи руку, да ух |
| нту и пуна радости стрча доле.</p> <p>— Стиже ли? — Добро досли!{S} Како сте путовали!</p> <p>— |
| о пута на неколико дана пре свога писма стизао на адресовано место.{S} У службу „татара“ приман |
| е убити или ћу се обесити! — говорио је стиснутих вилица и песница и ишао, лутао, без смисла и |
| уша и да запева, — али му се код првога стиха грло стеже.{S} Она песма, која му онда у Еврејско |
| испод ових суморних и нешто загонетних стихова, стојало је урезано:</p> <p>„Здје почивајет Леп |
| нам, најзад, објаснити и оне загонетне стихове на гробу друге му жене, где вели, да тај „памја |
| још помислити, да се за овим загонетним стиховима прикрива какав злочин; а то би била клевета н |
| <p>Песмица из баште заврши се последњим стихом:</p> <quote> <l>„Да ли знаш како се зове она ват |
| ="20" /> а то му је само више пријатеља стицало, јер су они знали кога под „фукаром“ и говедом |
| вало га је сасвим.{S} На свакоме кораку стицао је уверење о својој немоћи.{S} Ништа, ама баш ни |
| би се у оним силним ћорбуџацима који се стицаху у чаршију.</p> <p>Тај калуп, који га није погод |
| и на све могућне начине гледела је, да стиша преплашенога човека.{S} Износила му је примере из |
| и по своме обичају сачека, докле се не стиша бујица наврелих речи.</p> <p>— Ето, кажу....</p> |
| ку мучио и све јој обећавао, само да се стиша.</p> <p>— На поље! на поље!{S} Искам да умрем, ак |
| вим, али тек његов мучан осећај мало се стиша.{S} Живот му је и сада личио на једну непрозирну |
| опет види Лепосаву, али, место да га то стишава, све већма опажа колико је несрећан, колико је |
| д њега, и захваљујући њезиној бризи а и стишавању савести, мајстор Диша се после две недеље диж |
| у и сувише слаба, да бар за који тренут стишају метеж, који му је подхватио и душу и срце и моз |
| мисли. <pb n="165" /> Крвожедне намере стишале су се, а наместо њих овладала је њиме тиха туга |
| цајући довуче у башту.{S} Јанићије, већ стишан од прве навале, седео је подвијених ногу на трав |
| p>Јанићије додаде газдарици бошчу, мало стишанији после овако пријатнога сусрета, али и зачуђен |
| у собу гостима.{S} Из њихова опхођења и стишаних израза опажала је да су се споразумели.{S} И о |
| чува, а он, као да га неке мађије вуку, стиште пут Београда.</p> <p>И ено га сад где у мутваку |
| о и зажарене образе.</p> <p>Лепосава му стиште руку и мало повуче себи; он се наже, да боље чуј |
| а је наш човек, право Грекос.{S} Јазук, сто га не роди грцко мајка!</p> <p>— Море какво: „мајст |
| вас утешимо, куме?{S} Судбина, к’смет, сто кажу Турци.</p> <p>— А где је она? — упаде Диша у р |
| /p> <p>— Кога ви, бре, да клепећете?{S} Сто сам ја на вас скривио, да ме клепећете?{S} У апса ћ |
| еда, па онда одлучно одговори.</p> <p>— Сто хиљада гроша.</p> <p>Мајстор-Дишу ова огромна свота |
| ошка кир-Дума и још један Грк.</p> <p>— Сто је то?{S} Ста искас сас та жена, бре? — развика се |
| педесет.</p> <p>— Колико рече?</p> <p>— Сто хиљада — одговори по нова старац тако спокојно, као |
| Диса не је човек без памету.{S} Еле, за сто сте јосте вратили прстен?</p> <p>— Па... ето, радња |
| бе тиче?</p> <p>— Разбојник еден!{S} За сто нападас зенско свет на улица?{S} Поједосте четири х |
| да гроша, а продао је баш томе купцу за сто и педесет.</p> <p>— Колико рече?</p> <p>— Сто хиљад |
| Од ове амајлије можеш добити сина, ама сто крстова да метнеш на њега, оно ће опет остати нечис |
| чку кесу о гајтану, па из ње одброја на сто неколико белих пара.</p> <p>Баш да је мајстор Диша |
| срб-вилајета, хеј, тамо, преко мора на сто конака, где сунце залази.</p> <p>— Знам — одговори |
| Зашто? — За оно... за...</p> <p>— Е па сто не казете? — утаче се кир-Дума. — Ето, ја сам досао |
| , према митрополитовом столу, имао свој сто, могла се прогледати кроз прсте свака превара у трг |
| та срамота постигла.</p> <p>— Него знас сто је?{S} Иди на моја кућа, тамо се сакри, да те не ви |
| и људи ће се угодити.{S} Ето, ти тражиш сто хиљада, а он даје пет стотина.{S} Спусти мало ти, н |
| м се довуче до собичка, који служаше за стовариште еспапа, а у исто време и као ноћиште Јанићиј |
| ра од наглога дисања дизаху и спуштаху, стојала је не могући још никако да се разабере, шта је |
| .</p> <p>Анастасија је за који тренутак стојала на прагу дућана, очевидно савлађујући у себи су |
| , која се прихватила, док је уз капиџик стојала.</p> <p>А када је Јанићије дошао, она га је осе |
| Али радња, радња му је највише на срцу стојала.{S} Ту је уложен један део капитала, крваво сте |
| иђен од несвеснога дела, <pb n="185" /> стојали су пред тетка-Мацом као немирна деца пред коју |
| проћи.</p> <p>Кира-Анастасија и Ламбре стојали су у соби сами једно према другоме; она намргођ |
| страну.</p> <p>Збуњени и црвени у лицу стојали су обоје сада једно наспрам другога.{S} Он опус |
| их суморних и нешто загонетних стихова, стојало је урезано:</p> <p>„Здје почивајет Лепосава, па |
| у је кћер испросио за свога унука топал-Стојан, па се завештао да неће венчати децу, све докле |
| су невични били обичајима овога света, стојао је на услузи за врло скромну награду.{S} Мајстор |
| н.</p> <p>Докле је он полагао заклетву, стојао је кир-Дума спрам њега, забезекнуто гледао у кри |
| уке, па се бесвесно заблену у врата.{S} Стојао је нетремице тако; али, на његову срећу, нико не |
| једва био у стању да ваздух удахне.{S} Стојао је тако неко време без речи, оборио главу на гру |
| ла ножем, па зар да јој опет долази?{S} Стојао је неодлучно неко време и почео ослушкивати, нећ |
| м речи, између ова два супротна осећаја стојао је он као кривац, кога су осудили да га двојица |
| одлучно Јанићије, који је до овога часа стојао пред газдом као на угљевљу.</p> <p>— Шта велиш, |
| и сиђе у мутвак.</p> <p>Код мутвака је стојао Јанићије, стидљиво оборио главу и не диже очију. |
| е миче, већ гледа у врата, на којима је стојао мајстор Диша.</p> <p>— Шта си се запањио, пезеве |
| ло одмаче од сватова, Јанићије, који је стојао код мутвака, позва га полугласно:</p> <p>— Газда |
| ду; завирио и у мутвак, где је Јанићије стојао и очекивао на заповести.</p> <p>А када кир-Диша |
| змеђу ова два израза узнемирене савести стојао је у мутваку као између два огња међу које је ст |
| унути баш на оно место, где је Спаситељ стојао или где је своје уморно свето тело одмарао; а пљ |
| о, збуњено и препаднуто.{S} Као запањен стојао је и није знао, шта се око њега дешава.{S} Осети |
| ча у кућу.{S} А Јанићије је дуго и дуго стојао забленут и зачуђен оним, што је онако несвесно у |
| у плач.</p> <p>Јанићије је такође немо стојао пред овом очајничком приликом, оборио је и он оч |
| вога света, хаџи-Диша је достојанствено стојао код крме и побожно пропуштао између прстију зрно |
| ату, он се окрете соби, у којој му жена стојаше с ножем, и викну:</p> <p>— Хоћеш ножем, роспијо |
| е нагло одазва она комшика.</p> <p>Диша стојаше неко време и у радости и у некоме мутноме распо |
| сроза се и седе на један бињекташ, који стојаше уза зид авлијски и служаше уморноме пролазнику |
| ка и тако, као занета, оста насред собе стојећи.</p> <p>Прво, што јој паде на ум, било је то, д |
| чено у свога газду.</p> <p>Мајстор Диша стоји према њему, пипа се по појасу и све хоће нешто да |
| знојем што га проби.{S} Као дрвени стуб стоји и ни једним делом тела не миче, већ гледа у врата |
| се рукама, када угледа како јој супруг стоји <pb n="90" /> стегнутих песница, а антерија му од |
| S} Тако ми рече Пречиста, а сад до тебе стоји.{S} Хвала Богу, и Бог ти је дао много новаца а јо |
| ворен пупољак, а сада ето где пред њиме стоји потпуно развијена ружа.</p> <p>— Шта ниси хтео?</ |
| , кад је споменуо како удовица у поноћи стоји на капиџику као фудул-Стаменка.{S} Међутим, баш о |
| ишао, тешко да је и опажао, да пред њим стоји престрављена Анастасија.</p> <p>Анастасија гледај |
| ази како мајстор Диша нерешљив и збуњен стоји и не зна шта да јој одговори, фудул-Стаменка пови |
| ва га спази, али кад виде како снуждено стоји и не миче се, она остави судове и дотрча му.</p> |
| овом женом прошао, треба да се зна, јер стоји у јакој вези са оним што је после било; а то ће н |
| ако да се оженим удовицом, која у поноћ стоји на капиџику као фудул-Стаменка.</p> <p>— Молићемо |
| пружио једну ногу преко прага, тако још стоји држећи руком за кваку.</p> <p>— Еле, како сте?{S} |
| ну мајстор, кад опази како му шегрт још стоји и не помиче се, да прихвати путничку бошчу, коју |
| ажњу чаршије и кир-Ламбрину, сносила је стојички свој удовички бол и, као под неком магијском с |
| и Цинцарка ни Гркиња; оди!</p> <p>— Што стојиш море? — викну Лепосава весело, кад виде како јој |
| буде задовољан мрвицама, које са богата стола падаху.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ле |
| амо што затече ћор-Ахмета, где купи око стола срче од полупаних стаклади и брише проливено по с |
| ка и отишла у кућу, Лепосава је села на столичицу, заронила лице у шаке и горко заплакала.{S} П |
| углед, а у цркви, према митрополитовом столу, имао свој сто, могла се прогледати кроз прсте св |
| едан по један докуменат и разређивао по столу, а сваки од њих био је утврђен печатима и потписи |
| полупаних стаклади и брише проливено по столу вино.</p> <p>Хаџија поче распитивати, а ћор-Ахмет |
| и је мирис тако дражио његов изгладнели стомак.</p> <p>— А да сам оне Ламбрине дреје предао онд |
| ити.{S} Имао је здрав и необично снажан стомак, који се, у овом часу тужнога размишљања, мучени |
| да пљуне на ту земљу.</p> <p>— Овуда је стопа Спаситељева ходила; где год пљунеш можда ћеш пљун |
| после четрдесетнице, сав онај први бол стопи се у једну благу успомену; и само једаред месечно |
| маће историје човека, чији су се идеали стопили у једну сврху, да се ороди са племенитим потомц |
| че, кир-Диша потпуно одевен пратио је у стопу, а од туда, преко баштенскога зида, сву ову „лити |
| је ствари мужевљеве, причала женама по стоти пут сан мајчин и, где год се макла по авлији, пев |
| ја ћу вам позајмим из еснафска каса пет стотин гроси за четири године без фајду.</p> <p>Мајстор |
| то, ти тражиш сто хиљада, а он даје пет стотина.{S} Спусти мало ти, нек подигне мало он, па ћем |
| ени брак, остаде још и три хиљаде и пет стотина гроша готовине.</p> <p>Добра прилика у оно доба |
| само један грош.</p> <p>— Да ти дам пет стотина?</p> <p>— Шта кажеш?</p> <p>— Четири стотине пе |
| а до саме коже, а у кесу је метнуо шест стотина гроша, таман колико му је требало да са највећо |
| будућег потомка задужио је са оних шест стотина гроша, што их хаџи-Зосим украде, и са двеста че |
| брешку близу Вилине Водице и подавао се стотинама грозничавих мисли, које су се по његовој глав |
| о; или боље рећи, јавило их се безброј, стотине, а то је таман толико колико и ни једна.{S} Међ |
| погано, што ми уједи! — јекну Ламбре и стотине псовака на грчком, цинцарском и турском језику |
| на?</p> <p>— Шта кажеш?</p> <p>— Четири стотине педесет! — одговори Диша, коме се и ово учини м |
| е је четири, џанум!{S} Три хиљади и пет стотине гроси.</p> <p>— Четири хиљаде!</p> <p>— Елем, в |
| <p>Хаџи-Диша требало је тих дана да има стотину уста, да би могао наодговарати свима питачима, |
| сукоби са разјареним Дишом; мучио се на стотину начина, како да се сачува од срамоте, али нијед |
| је слуга сачувао газдин новац?</p> <p>И стотину мисли сличних овој укрштало се по његовој глави |
| м, пуницом и Јанићијем Биком, а око њих стотину и више пратилаца.{S} Литија се свечано спусти н |
| авим капима.</p> <p>Мајстор Дишу подузе стравична језа, кад спази оне капи.{S} То су трагови од |
| но расположење, да је са неком нејасном стравом и трептањем срца очекивао, када ће својим очима |
| објасни?{S} Осећао је тако неку потајну страву, као кад очекујемо нешто што ће се неминовно дес |
| у исти мах не осећаше и неку чудновату страву од свега овога што се с њиме дешава. — Од куда м |
| видети онога ради кога у мало што није страдала.</p> <p>Јанићије је још те вечери дознао, да ћ |
| кир-Дума.</p> <p>— Бог види колико сам страдао; Бог види како су ме сви они варали и поштење м |
| аџбине.{S} Зар си ти један који је тако страдао, па, када је скинуо враџбине, деце пуна кућа.{S |
| само да неће добити, него ће ради њега страдати, биће посрамљена, кира-Мана ће је на свакоме с |
| постанете сретно човек; а ви, ето каква страмота на грцко образ метнусте!</p> <p>— Фала, кир-Ду |
| на, али је у вече изненада заболи једна страна вилице, а и главобоља, те није могла ни маћи из |
| мекани талас запљускивало га је са свих страна <pb n="22" /> и то му је долазило тако пријатно, |
| убедљиво да беше њезино осликавање злих страна и тегоба што их родитељска <pb n="55" /> срца по |
| робовање, него чак да потисне на свима странама Грке и Цинцаре, на које су, у то доба, мал’ те |
| ама које је она управљала сасвим другим странама, само не ономе „шилту“, у ћор-сокаку близу Син |
| је путовао хаџи-Диша, већ се помаљао са стране Кајабурме.{S} Нестрпељив, да што пре изађе на об |
| онај један „од заклетве“. — Од озго, од стране Зерека, чула су се танка ћеманета циганска и тек |
| лико <pb n="51" /> ножева, оштрих с обе стране, којима се, при општој дервишкој молитви, уз мах |
| и слутити могао, да ће му се од њихове стране тако што десити.</p> <p>У то није сумњала, али с |
| овде.</p> <p>Кира-Мана се обазре на све стране, па када се увери да их нико не гледа, приступи |
| олико породиља, потврди, поче се на све стране нагађати, шта је томе узрок.{S} Разуме се, да је |
| јгушће шуме и гудуре, обзирао се на све стране, да га рђави људи не опљачкају или да се једним |
| а сад одједаред види, како му се на све стране расипа.{S} Шта ће све то?{S} Чему све то?{S} И с |
| о да му дохвати усклик и разнесе на све стране.{S} Бар њему се тако чинило, јер, враћајући се у |
| ан часак и нерешљиво се обазирао на све стране питајући се у себи шта ће и куда ће.{S} Остане л |
| ахнуло би у томе часу, заошијало на све стране и развејало ледену мисао као ветар прашину.</p> |
| али за то добила је много више с друге стране.{S} Није више морала живети онако повучено и заз |
| ога видарског позива, била је и с друге стране међу београђанкама мио гост.{S} Зато што јој је |
| е мајстор Диша, као младожења, од своје стране, позвао на весеље.</p> <p>Сутра дан, по прстену, |
| .</p> <p>Диша је избегавао, да од своје стране даде каквог му драго објашњења, избегавао је чак |
| бињекташу и чекао неће ли се, ма с које стране, из сокака појавити фигура његове жене.{S} Сад в |
| , да им се није могло одолети ни с које стране.</p> <p>Али, ако су се кумови и сложили у томе, |
| игла је руком у вис, загледала са сваке стране и дивила се везу на рукавима.{S} Кир-Ламбри и ки |
| а толики пут а не осигурати се са сваке стране за собом, то није било у нарави Дишиној.{S} Међу |
| пет зебла од нечега.{S} Са тетка-Мацине стране није се плашила ничега.{S} То је, као у воску зн |
| , он поче на широко описивати све добре стране кира-Анастасије, а што је за последак, као најсл |
| када не лажу.{S} Па онда, он се и са те стране осигурао.{S} За „неверне Томе“, који не верују, |
| ра дан Дума је отишао суду, да још с те стране покуша.{S} Али Диша одрече и тамо дуг; чак изјав |
| за туђу тајну, па да је, на све четири стране, разнесу.{S} Напротив, она је била од оно мало ж |
| ме се, да је он био увек на Лепосавиној страни.{S} Није могао да се уплеће, па је пред мајсторо |
| е од оног унутарњег бола, ударио другом страном и пошао тетка-Маци.</p> <p>Сав онај јед и освет |
| пуној светлости, он се диже и пође оном страном којом Анастасија оде.</p> </div> <pb n="97" /> |
| жене заобилазиће око ње са погледом на страну, <pb n="62" /> као кад би ко окретао очи од ружн |
| сме да буде мачка.</p> <p>Али све то на страну; све би се то још и којекако поднело, само да је |
| узбуна.{S} Срби, познаници Дишини, држе страну своме Србину и бране га, а Грци, пуни једа, што |
| одговори Јанићије, зверајући на коју би страну умакао, само да се спасе од толиких девојачких о |
| е појединости које су, како је ко држао страну коме, бацале у тамну сенку час Дишу а час Анаста |
| ца она, кад опази како Јанићије гледа у страну и избегава да се сусретне са њезиним очима.</p> |
| ала шта Ламбре у соби ради, одскочила у страну и на прстима отрчала чак у мутвак, да се <pb n=" |
| p>— Знам! — одговори Лепосава и стаде у страну, да учини места другима.</p> <p>Диша се опрости |
| му се баш заврте и он се мало поведе у страну.{S} Но то беше тренутно, баш кад је потегао за к |
| ћу! — одговори Лепосава и окрете лице у страну, да јој Диша не угледа, како јој у томе часу лиц |
| Дума се мало искашља и, окренувши очи у страну, започе:</p> <p>— Еле, просло три године!</p> <p |
| дупре шакама о његова плећа и одскочи у страну.</p> <p>Збуњени и црвени у лицу стојали су обоје |
| ухватио кир-Диша, трже руку и одскочи у страну.</p> <p>— А-а!{S} Шта искате ви? — викну изненађ |
| половину високога чела, искрете мало у страну врат и танким гласом запева:</p> <quote> <l>„Кок |
| е одмах после њега изишла, и оде на ову страну.</p> <pb n="96" /> <p>Диша обори сетно главу и н |
| пет стаде, па одједаред окрете на другу страну и оде тетка-Мацином сокачићу.</p> <p>Тетка-Мацу |
| рсника.{S} У цркви је увек хватао грчку страну, која се од српске одвајала, као зејтин од воде; |
| ела свога Ламбру, а имала је и ту добру страну, што се није никоме жалила на свога мужа, па чак |
| тога правца, окретао своје мисли на ту страну и са великим успехом долазио до уверења, да је у |
| , како се у даљини све више и више губе страсни тонови сетне арије.{S} Тихи жубор из чесме, на |
| рета, све га више мамљаше својом меком, страсном мелодијом, пуном неке неодољиве чежње, којом с |
| и гласови, који уз дахире извијаху неку страсну турску песмицу, у којој је момак сравњивао <pb |
| ла, да га је захватила нека несхватљива страст да је стегне око паса и привуче себи.{S} Али заш |
| ира-Анастасијине севнуше оштрим сјајем; страх од могућне смрти не даде му да изврши што је наум |
| Маца.</p> <p>Диша се сав озари.{S} Сав страх, нестрпљење и јучерања срџба ишчезнуше као бол, к |
| ол од самоће, коју ће без ње осећати, и страх од мајстор-Дише, да га усред чаршије не нападне.{ |
| еднако се пробијао онај зрачак љубави и страх од чаршије, да му срамоту на смеј не изнесу.</p> |
| савлађујући у себи сувишну збуњеност и страх и трудећи се да се колико толико прибере.</p> <p> |
| ушава ђаво.{S} Метнуо ти у срце бригу и страх за радњу, само да те одврати од побожних молитава |
| ш задуго.{S} Туга за Анастасијом и онај страх од кир-Дише, који му се у очима приказиваше као о |
| и, па још смрти у својој кући.{S} И тај страх, што ће у своме дому видети мртваца, задржа га, т |
| да ма шта уради, да га је сада било чак страх и на улицу да изиђе.</p> <p>Али има нешто што и н |
| ила а наместо тога настао у души ужасан страх од онога што ће сад опет чути, ма да је чуо већ о |
| се уз ту нежну црту његове душе јављао страх, да ће је сада за навек можда изгубити.{S} А уз о |
| и кад год би га онако оболелога спопао страх од учињенога греха, он би се дохватио тога правца |
| личи, доводила га је у некакав чудноват страх.{S} Увиђао је свесно, да му ваља што енергичније |
| утак да поверује само у бегство.</p> <p>Страх од онога, што се могло врло лако догодити, не дад |
| крене на пут, да ће умрети од неодољива страха.</p> <p>— Ко зна шта се до сада догодило?{S} Мом |
| тор-Дишином.{S} Није то било од каквога страха, већ од оне изненадне промене, што је угледа на |
| мбрино, руке јој клонуле а у недрима од страха тако силно бије, да јој је кошуља од танке ћерће |
| репадох, па само што ми зуби цвокоћу од страха.</p> <p>Три дана је мајстор Диша крупно премишља |
| а њему трепти од изненадне клонулости и страха, какав ли то он изгледа у очима људи.{S} Јер, ње |
| м јелечету и танкоме струку, за који би страховали да ће се сада преломити под теретом широких |
| уснице, и јелечетом, за које сте морали страховати, да ће тај час пући баш на ономе месту, где |
| гајтана.{S} Његов узвик је био за цело страховит, кад се неколико хаџија, који по миндерлуку п |
| икони, где беху исписане <pb n="188" /> страховите муке грешника у паклу. — И молитве, којима с |
| .</p> <p>Али једна, од свију снажнија и страховитија, испињала се нада све.{S} Догодило се ма ш |
| расклопљеном чељусти, а ова у томе часу страховито рикну, избљува велики ексер и нестаде је.</p |
| и бацио јој га пред ноге, удовица је са страхом погледала у Јанићија; а кад јој је овај казао, |
| блесасто гледао у Јанићија, који је са страхом очекивао, шта ће се са мајстором десити.</p> <p |
| прам свога газде чији је хлебац јео, ни страхом да ће га когод проказати Диши како прикрива јед |
| астасија диже лице с јастука и са неким страхом погледа у Ламбру.</p> <p>— Како то?.</p> <p>— М |
| неразумљиво и са очекивањем, испуњеним страхом, звераше у тетка-Мацино равнодушно лице.</p> <p |
| се сви по кући смејали од срца њезиноме страху и његовоме чапкунлуку; оно је повећано и тиме, ш |
| иморан, да поднесе и овај ударац и да у страху очекује, како ће се све свршити.</p> <p>Лепосава |
| куће износим?! — зајаука хаџи-Диша и у страху, да се то баш овога часа не догоди, побеже у дуб |
| надвијала зла судба, потпуно сплео и у страху од могућне несреће, чим би му се дало, побегао б |
| ешан, јави у свету, ради своје одбране, страшила га.{S} Кад би могао <pb n="38" /> да се некуд |
| мирног и спокојнога Дишинога лица право страшило.{S} У један мах њему се учинило да се таваница |
| јазна фигура кир-Дишина, срце му је све страшљивије куцало.{S} Ближио се тако пажљиво и спреман |
| у дућан!</p> <p>Јанићије прекорачи праг страшљиво и нађе се очи у очи са мајстором.</p> <p>— Шт |
| ије утицао у дубину своје душе, него је страшљиво и готово са трепетом једнако мислио о радњи, |
| нка; у такоме случају уозбиљила би се и страшљиво погледала на капиџик.</p> <p>Мајстор Диша је, |
| > <p>— А где је она? — упаде Диша у реч страшљиво.</p> <p>— Разбирате ли за кира-Анастасија?{S} |
| ала.</p> <p>Тада би Јанићије из чежње и страшљивога очекивања прелазио у наглу срдитост, па му |
| сав претрну.{S} Крв му сукну у главу и страшна забуна толико га обузе, да му у један мах изгле |
| о, расклопи се земља и из ње се промоли страшна чељуст, која поче бљувати ватру на богоугодника |
| а је Диша псето и да није човек.</p> <p>Страшна новост начинила је од иначе мирног и спокојнога |
| ће га, кад изврши што је наумио.</p> <p>Страшна одлука, какву може само утврдити бујна крв једн |
| мисао залетао у посао.{S} И сам је био страшно озлојеђен, па, у први мах, подчинио се утицају |
| и; али опет то јој није изгледало онако страшно, као што би било, да их је ма коме другоме дао. |
| падну.</p> <p>Јанићије види да се нешто страшно десило, па се чисто смрзао, држи прстен у руци, |
| а се из свега овога може исплести нешто страшно и по њега и по све остале, о чему у првоме трен |
| риступи им руци.</p> <p>— Е, нека је со стрекја; и у здравје и весеље да дочекате дечица, па ка |
| S} А кад једно казивање победи, оно као стрела пролети кроза свет.</p> <p>Диша је избегавао, да |
| повиле преко авлијскога зида; ласте су стреловито пролетале тик његових очију, а у јасној сунч |
| њен тамо далеко, фудул-Стаменка је, као стрелом такнута, пала у незнан; муке су имали, докле су |
| /> одана вољи своје матере и толико је стрепила од њене љутине, да је морала пред њезиним разл |
| о је по соби, да је кира-Мана сваки час стрепила, да је не позове у собу.{S} Познавала је она а |
| ко кира-Анастасија радосно и без икакве стрепње дочекује свога супруга.</p> <p>Кира-Анастасија |
| ејана нада не греје.{S} Надао се али са стрепњом, да је њему суђено да умре без порода и да му |
| , Јанићије је седео у дућану и са неком стрепњом очекивао на повратак мајсторов.{S} Он се ни из |
| ле тога, враћала нерасположена и срдито стресала са шарених шалварица прашину, која се прихвати |
| гранчица, што се надношаху преко зида, стресао се по који пожутели листић падајући на њега.</p |
| ушу навали.{S} У једно време покуша, да стресе са своје душе овај притисак, размахну да ради, д |
| .{S} Овде му се помисао прекиде и он се стресе...</p> <p>— А је ли ти, море, шта ти је наспело |
| ластавица савио је у самом доксату под стрехом гнездо, из кога извириваше неколико главица гол |
| га месечина засја над зеленим баштама и стрехом тетка-Мацином, он устаде са постеље у дућану, г |
| еравица опече, подвикну: „Што ћутиш као стрина?“ — и, пре него што је успео да пружи руке ради |
| н, а ни из далека није слутио, да му је стриц већ то и да ће га у скоро наследити.{S} Чезнуо је |
| а ни за какав род.</p> <p>Сад му је тај стриц умро, па како није оставио никаквог завештања, ни |
| уминим и осталих нових пријатеља.{S} Но стриц и ако није био позван у сватове, кад је чуо да му |
| <p>Кир-Диша је имао у Пожаревцу једног стрица, коме под старост помреше деца и жена, те тако о |
| > <p>Али кир-Диша и његова жена примише стрица тако хладно и без икаквога обзира, да је старац |
| на није се мајстор Диша виђао са својим стрицем, нити је икада што о њему говорио.{S} Када се ж |
| од кир-Дише куповао сахтијан, јави му о стричевој смрти и саветова, да што пре дође, те да прим |
| е зет казао све што треба да каже један строги газда своме калфици.{S} Јанићије сними фес, пољу |
| а лука, он би пребројао све главичице и строго је мотрио, колико ће се дневно појести, али, што |
| служба била је колико напорна толико и строго поверљива.{S} Ни једну важнију „штафету“, која б |
| а прогута, чим се освести! — рече хећим строго и даде Маци неколико врло крупних пилула.{S} А з |
| опходила се са „чирацима“ у мутваку час строго а час благо, како је кад затребало; а кад би опа |
| је би често, помажући јој, код последње строфе пао у неко севдалијско расположење, бубнуо се пе |
| ошао улицом, а да не застане, бар једну строфу да чује.</p> <p>Па ипак, кроза све то расположењ |
| -Ламбре ни трага ни гласа.{S} Кира-Мана стрпељиво је подносила све, па и то што јој нема мужа.< |
| , није ни помишљао.</p> <p>Кира-Мана је стрпељиво чекала; али и стрплењу најверније жене најпос |
| <p>Кира-Мана је стрпељиво чекала; али и стрплењу најверније жене најпосле дође крај.{S} Она је |
| ети, како га кроз цело тело проже топла струја и лако трептање.{S} Њему стаде пријатно и ведро; |
| наливене пуне мишице и што јој се гибак струк тако еластично покреће.</p> <p>— То да не видим в |
| ија, дотицао је својим крајем до самога струка.{S} Слика необично примамљива, да се Јанићије је |
| тити еластично гибање и извијање витога струка и оно набрекло јелече, које се час пењаше <pb n= |
| том врату, набреклом јелечету и танкоме струку, за који би страховали да ће се сада преломити п |
| аше <pb n="127" /> уз леђа час спусташе струку, те тако показиваше око слабина прозрачну свилен |
| вила леђима, да ти се чини, сад ће се у струку сломити.{S} А дебели курјук плетене косе, преко |
| упна ћилибара.</p> <p>Иза појаса извади стручак босиока и пружи га домаћици.</p> <p>— Сутра па |
| отвори.{S} У кутијици је лежао сасушени стручак босиока, онај, што га је некада нашао под својо |
| "152" /> и сањао о оној, која му је тај стручак кришом под јастук турила.</p> <p>Сада му и ово |
| љу и кришом испод јастука метнула један стручак босиока, заспао.{S} Сит и зачаран овом маштом, |
| м, да прегледа туршију, кира-Анастасија стрча са доксата у мутвак Јанићију.</p> <p>— Ово теби! |
| свога мужа, отури канту и пуна радости стрча доле.</p> <p>— Стиже ли? — Добро досли!{S} Како с |
| овима, што су са њушке на одераној кожи стршили, човек, иоле вешт у читању хијероглифа и старих |
| роси знојем што га проби.{S} Као дрвени стуб стоји и ни једним делом тела не миче, већ гледа у |
| лицу једну велику збиљу, њему се чисто стужи од неке необјашњиве слутње.</p> <p>— Седи, мајсто |
| јој се јаве, а камо ли на њезин праг да ступе.</p> <pb n="23" /> <p>Необично расположени седоше |
| који се спокојно држао на кратким, као ступе дебелим и чврстим ногама.{S} Али тај недостатак п |
| заслепи.</p> <pb n="59" /> <p>Јанићије ступи у хладовиту авлију, пуну османлука и зеленила, из |
| а се срозао.</p> <p>Али људи, као људи, ступише са Јанићијем у објашњење, па, када се уверише д |
| , кад угледа Јанићија, како јој долази, стушти обрве, а из очију само што не севнуше муње.</p> |
| тражити.</p> <p>Кира-Анастасији се мало стушти лице, кад чу <pb n="69" /> где је оставио ствари |
| о није још био произведен за калфу, оба су шегрта ипак сматрали као свога старешину.{S} Мајстор |
| шалећи се. — А сад деде да видим каква су!</p> <p>— Немој, још мало; треба их окупати! — одгов |
| мене, он ће ми опростити.</p> <p>Таква су размишљавања врло често занимала мајстор-Дишу, и кад |
| а осећаја стојао је он као кривац, кога су осудили да га двојица шибају.</p> <p>— И опростићу ј |
| е то таким одлучним гласом исказала, да су комшинице одмах пресекле разговор у томе правцу, јер |
| вим зачетцима и била тако неуређена, да су се писма на хрпате губила или је пошиљалац често пут |
| врдити тако на пречац.{S} Главно је, да су једно другоме вазда пакостили; често би се пута, она |
| отати, а цеванице његове тако танке, да су у оним чампарима изгледале као танка сламчица, забод |
| А ове две куме толико су се пазиле, да су једна другој без икаквих истраживања на голу реч вер |
| , што је, мало по мало, успео дотле, да су га у чаршији сви Грко-цинцари почели убрајати као у |
| ује тројкама, једрим и тако грлатим, да су својим терцетом, чим се промолише на свет, расплашил |
| -Ламбре толико зачикавао и препадао, да су се сви по кући смејали од срца њезиноме страху и њег |
| език удавача, којима би милије било, да су оне зурле пред њиховим капиџицима писнуле.</p> <p>А |
| е је жалила и лелекала тако искрено, да су комшинице једва успеле, да је сачувају од какве му д |
| тадањем Београду, јасно показиваху, да су сви угледнији занати и трговине у туђим рукама.</p> |
| ога лица, а у лицу сав пребледео.{S} Да су ма шта друго изнели противу њега, не би га толико за |
| ако изгледаше као да они то славе, а да су папуџије тек онако као гости за софром.</p> <p>Тако |
| па до бућмеџијскога еспапа, изгледа да су, у овом невином обожавању и саучешћу, били заступљен |
| вде.</p> <p>— А од куда бих ја знала да су то баш дреје кир-Ламбрине?{S} Што да бедим човека?</ |
| </p> <p>Сузе и преклињање њезино, ма да су донекле утицале на Јанићија, ипак га нису ни мало по |
| ју се од чесме, тек кад и сами увиде да су се и сувише дуго замајали.</p> <p>И Јанићије, као и |
| пхођења и стишаних израза опажала је да су се споразумели.{S} И она уз осмејак пун љубазности п |
| укама шчепала и вукла нечије косе, и да су нечије шаке њу гребале и ударале.{S} Неко је врискао |
| .</p> <p>Јанићије уздрхта, кад опази да су сами.{S} Лепосава се збуни, али је та забуна брзо пр |
| тила очима, за које не би могао рећи да су равнодушне.{S} Шта више, за она четири дана, кад ниј |
| , псето, лажеш! — јечао је Диша, као да су га грчеви попали.</p> <p>— Не лажем, газда, Бога ми! |
| болестан.{S} Какав то изгледаш, као да су те гује пиле.</p> <p>Јанићије не одговори, седе за п |
| кира-Думиница све ово приповедала, када су одлазили једно другоме на ручак или вечеру.{S} Али ј |
| мена пресече.{S} Тек после испита, када су младенци пред свештеником, законицима и грко-цинцарс |
| војим шегртима.{S} Чак и родитељи, када су децу давали у руке мајстору, говорили су: „Твоје мес |
| примана у сваку кућу.{S} Нарочито, када су се жене „на коме добу“ налазиле, она је била неопход |
| осава је била као мало преплашена; када су је у цркви довели пред младожењу и метнули им венчил |
| астасија није излазила из собе.{S} Када су зурле запиштале пред њезиним капиџиком, она је још г |
| де.{S} Половина београдских жена и сада су тражиле њену помоћ, па, разуме се, све те жене знале |
| где год би започео да се правда, свуда су га дочекивали сумњивим осмехом или тако чиме, што га |
| а, уклони у Галац или Цариград, од куда су ондашњи трговци доносили робу.</p> <p>То је била доб |
| да испратило мајстор-Дишу до лађе, чија су једрила била већ уздигнута <pb n="181" /> и спремна, |
| ћ, сав ишаран резбама.</p> <p>Пустињака су затекли на коленима пред оним сандучетом.{S} Он је б |
| ала дисати.</p> <p>Два супарника седела су за једним пањем и кројили по сахтијану са оштрим дик |
| Даде, Пијаде, Гуша, Нуша, и т. д. била су, у то доба, као градски бедеми чврста имена, која го |
| тве“. — Од озго, од стране Зерека, чула су се танка ћеманета циганска и тек по који усклик трој |
| то садањем појасу мужева и жена, којима су деца једна тегоба, па тако и немају никога свога, ко |
| јвиша их је било жена нероткиња, којима су већ дотужали прекори и искосо погледање њихових муже |
| ко усплахирен пође из дућана.{S} Колена су му клецала од душевног узбуђења, али он је ишао напр |
| грех.{S} И мајстор-Диши су замерали, па су га дуго и гонили, да се ожени, али он тога не учини, |
| ад би продао ту ствар мени, света места су препуна других чудотворних светиња, па се не би ни о |
| довице.{S} Знала је она врло добро, шта су све комшијске жене, па и ове две, за њу износиле и п |
| е.</p> <p>Добра прилика у оно доба, кад су се капитали рачунали на грошеве; па још кад се има н |
| још цар Константин и царица Јелена, кад су узели из Јерусалима часно дрво, тражили су и обећава |
| н је потапшао Јанићија по рамену и, кад су у вече сели за совру, казао пред Лепосавом и Мацом: |
| {S} А и како би могао размишљавати, кад су га све ове сплетке и догађаји толико узнемирили, да |
| је комшилуку смрт њезине кћери.{S} Кад су хаџији јавили, њему се подсекоше ноге, и да се у том |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Кад су кир-Ламбре и Дума дошли кира-Анастасији, пријатно се |
| држао у пристојној даљини од себе, сад су му се злурадо смејали и по укусу ондашње чаршије иск |
| најтужније сузе пркосно смешиле, — сад су је редовно посећивале и она њима одлазила на посело, |
| у то време, држала се сложно и, где год су њезине устабаше прегле, чаршија је за њима, као једа |
| ашто он није кум?</p> <p>— Не може, род су.</p> <p>— Какав род?</p> <p>— Онако....</p> <p>— А б |
| шчекивао бар једнога сина.</p> <p>Какве су му мисли и намере долазиле и то све на један мах у г |
| , њени стараоци, кир-Дума и Ламбре, све су учинили, да свадба буде што већа.{S} Мало је који Гр |
| се до сада догодило?{S} Момци су, слуге су то; а где је слуга сачувао газдин новац?</p> <p>И ст |
| ала, трчкарала је она час у мутвак, где су два шегрта пословала, час у гостинску собу и као шев |
| иђоше из последње улице на чистину, где су јеврејске баште и где је, пре седам година, први пут |
| њенога загрљаја.</p> <p>— Да кажем где су.. ама тако, ако обећаш нешто.{S} Ако нећеш — онда..< |
| врејској Махали, пред једном баштом где су се еврејске девојке искупиле на игру.</p> <p>— Од ку |
| до врата.</p> <p>— Ама лажеш, бре! —Где су Ламбрине дреје?{S} Од куда Ламбре ту?</p> <p>— Ево и |
| узмеш запис!{S} Зашто не узмеш?{S} Куде су ти деца, па теби?</p> <p>— Неће Ламбре!{S} Он како и |
| комшинице и другарице Лепосавине такође су је обилазиле често; а тада у кући и башти било је вр |
| и дреје.{S} Јанићије им није казао чије су дреје; али лепо су чули како је плакала и молила га |
| ада гроша да ме кошта то!</p> <p>Хаџије су га сажаљевале; неки га и саветоваху, да се врати у Ј |
| ом зеленилу и његову шумору.{S} Комшије су навраћале, да чују што о Диши, а и да узгред виде, к |
| То беху дани тешких душевних мука, које су га ломиле и мучиле, а којима не мога одолети.{S} Ма |
| што пре стану на пут неприликама, које су већ почеле овде онде искрсавати.</p> <p>А то се већ |
| теља метати, покривено је даскама, које су над подом правиле узвишицу од прилике за пола шаке.{ |
| е себи као осуђеник међу стварима, које су га сваки час подсећале на одбеглу жену; уздисао је и |
| ешчић и свеже лице, озарено очима, које су се и кроз најтужније сузе пркосно смешиле, — сад су |
| тив, она је била од оно мало жена, које су умеле не само да туђу тајну, када им се повери, дубо |
| и у дућан коже, и готове јеменије, које су вас дан пред дућаном висиле, па већ почео спуштати ћ |
| е била тако срећна, да и оне жене, које су већ сваку наду изгубиле, морадоше врло брзо обрадова |
| ство и оне четрдесет и три године, које су га иза разапете антерије за леђима гледале.</p> <p>— |
| а-Мацина па најпосле и све биљаре, које су јој усрдно помагале, да спасу Лепосаву, не помогоше. |
| Некадање пријатељице и познанице, које су јој за време удовиштва с тешком муком прелазиле прек |
| но довлачити у кућу неке чињарице, које су јој редовно у њезину душу увлачиле сумњу, а из санду |
| ао се стотинама грозничавих мисли, које су се по његовој глави ломиле.</p> <p>Али једна, од сви |
| ио жртва, играчка супротних мисли, које су га као јато грабљивих тичурина растрзале и кљувале.< |
| само да покупује неке ситнице, за које су му пријатељи дали готов новац.</p> <p>Било је пријат |
| свима странама Грке и Цинцаре, на које су, у то доба, мал’ те не као и на Турке мрзели.</p> <p |
| р-Диша са својом широком шаком, од које су му уши тако често бридиле, и кира-Анастасија са оним |
| тиљак и забаченом десном руком, из које су висиле бројанице за леђима, стао кир-Ламбре пред мут |
| јатељице фудул-Стаменке (оне, ради које су се онако крвно завадили деда Митар и Станко туфегџиј |
| тпунији, описивала све појединости које су, како је ко држао страну коме, бацале у тамну сенку |
| лучајно.</p> <p>Право рећи саме прилике су за њега радиле.{S} Па зар то није срећан човек?</p> |
| ао стрелом такнута, пала у незнан; муке су имали, докле су је повратили себи, а после је жалила |
| што су му избијале по челу, показивале су, у томе часу, сву душевну борбу његову.</p> <p>— Јаз |
| а.</p> <p>Све ове питоме особине дизале су му углед међу Грцима, али, у очима кир-Думиним, наро |
| ице и услужност кира-Анастасије пријале су Јанићију много више него ли газдине ћушке, што их је |
| ени!{S} Је ли од мајстор-Дише? — викале су девојке у један мах.</p> <p>— Та ућутите, сурунтије |
| дањем ножева у бутину и мишице, тискале су се жене, било саме било са болесном дечицом, а и по |
| помоћ, па, разуме се, све те жене знале су ценити и наградити њезин труд и добре услуге.</p> <p |
| <pb n="165" /> Крвожедне намере стишале су се, а наместо њих овладала је њиме тиха туга, жеља д |
| устим зеленилом београдских башта, челе су зујале и вредно прибирале сокове из белих расклопљен |
| А чесме по Београду, у оно време, биле су као нека врста касине, где се свет састаје, да чује |
| и сасвим непознатих јој жена, долазиле су, да виде чудо, па, узгред, и три пута помиришу.</p> |
| евање.{S} Лепосавине другарице долазиле су, као на мобу, да јој помогну у пословима и спремању |
| асположење за ово кратко време створиле су читав пустош; у души су му лежале развалине од свију |
| та, пала у незнан; муке су имали, докле су је повратили себи, а после је жалила и лелекала тако |
| оје браколомство.</p> <p>Међутим, докле су се са њиме дешавале ове промене, и његов верни Јанић |
| <pb n="195" /> Спаситељ подносио, докле су му овим двокраким ексером длан пробијали.{S} Ексер ј |
| која јој мужа преотела.</p> <p>А докле су њих двоје овде размишљавали, седео је Диша у ономе с |
| жа, који јој се враћаше.</p> <p>А докле су они овако разговарали у гомили овога света, хаџи-Диш |
| , скиде са зида малено дахире, те докле су зурлаши са улице изводили арију: <hi>чочек аваси</hi |
| помишљала на мајстор-Дишу!</p> <p>Зурле су учиниле своје.{S} Од махале до махале и по чаршији п |
| -Мацо! — викну он и са доксата, на коме су вечерали, изнесе је у башту и поче је обносити.{S} Л |
| грчко-цинцарској нацији.</p> <p>О томе су били оба кума на чисто; али, тамо овамо, не оста им |
| ама кој држи тај суд?{S} Има ги који не су ни род, ни коска од твоја коска, а искају исе да ги |
| иница <pb n="211" /> тројанила.{S} Жене су као на чудо одлазиле породиљи са пуним рукама повојн |
| кне у собу и врата забрави?{S} Али, оне су се тако љубазно смешиле; а она опет, као удовица, ра |
| мајстор-Дишу изведу на праву стазу, оне су се свим средствима трудиле, да из прошлости лепе удо |
| смела ни бунити ни протестовати.{S} Те су успомене припадале њезину удовиштву и, можда, надама |
| ане повиле преко авлијскога зида; ласте су стреловито пролетале тик његових очију, а у јасној с |
| журиш; немој да оклеваш, јер знаш какви су српски судови — говорио је Ламбре Диши, када је за т |
| } Од куда Ламбре ту?</p> <p>— Ево и ови су видели, када сам их донео у дућан, а после сам их од |
| таман како ваља.{S} До тога времена сви су еснафи били у цркви заступљени својим барјаком, само |
| међу новим поклоницима леп углед; многи су његове услуге тражили, а он је на крају био захвалан |
| А од судбине нико се не оте.{S} И други су патили, па опет нису помрли од глади.</p> <p>Дан из |
| ове тужне домаће историје човека, чији су се идеали стопили у једну сврху, да се ороди са плем |
| в новац.</p> <p>Било је пријатеља, који су му само поручили да им купи, а новац ће му дати, кад |
| клоник долази овамо и свима онима, који су невични били обичајима овога света, стојао је на усл |
| лутао тамо амо по густим трњацима, који су се више Стамбол-Капије богато ширили онде, где се да |
| већ из виших педагошких принципа, који су у оно време у јеку цветали, а и зато, да у очима сво |
| н према Јанићију и обојици шегрта, који су напустили посао, па онако седећи око пања узверено г |
| олетњега мириса.{S} Дума и Ламбре, који су овог дана управљали целим весељем, наредили, да се с |
| жељно гледао у онај хлеб и симите, који су се пушили по ћепенку.{S} Да му је сада онај цванцик, |
| имани су дакле само поуздани људи, који су уз то били не само вешти јахачи но, у случају потреб |
| сусрет после сватова.{S} Само они, који су као Јанићије, <pb n="170" /> били те среће, да свој |
| ана у староме Београду за оне људе који су тек после седам и више година добивали децу: „Ишао у |
| е прича то један; то причају многи који су видели.</p> <p>— А, е ли ко видео, када сте ви хтели |
| жељно јео деран, то нека оцене они који су у животу имали прилике почешће гладовати.</p> <p>Дан |
| хтијан, по поруџбинама.</p> <p>Они који су пре три дана видели мајстор Дишу, сад би се зачудили |
| погано.{S} И жаба је погана — и Френки су погани!</p> <p>— Тако је! — одговори понизно Зосим — |
| товима и снажним гласићима, потврђивали су у сложноме терцету чудо, о коме се једва мислити мог |
| еснафа и грађанских редова учествовали су.{S} Весељу није ништа недостајало, а мајстор Диша се |
| отисну.</p> <p>Дуго и дуго још стајали су:{S} Маца, Лепосава и Јанићије и гледали за лађом, ко |
| несвеснога дела, <pb n="185" /> стојали су пред тетка-Мацом као немирна деца пред коју је учите |
| /p> <p>Кира-Анастасија и Ламбре стојали су у соби сами једно према другоме; она намргођених обр |
| </p> <p>Збуњени и црвени у лицу стојали су обоје сада једно наспрам другога.{S} Он опустио руке |
| .</p> <p>Тетка Маца и Лепосава дочекали су заједно са Дишом Јанићија и обасули га свима похвала |
| утра дан сви чираци са Јанићијем морали су отићи, да пољубе руку својој мајсторици.{S} Лепосава |
| нерешљив.{S} Мисли и планови разлетали су се као варнице са упаљенога крова; и сваке од њих до |
| одахну.</p> <p>Дани за данима протицали су преко мајстор-Дишинога крова много брже, него ли што |
| гроша, море; а Маца и Лепосава слушали су и од времена на време превртали свету утвар.</p> <p> |
| шија умири.{S} И тако, сви разлози били су тако снажни, да им се није могло одолети ни с које с |
| узели из Јерусалима часно дрво, тражили су и обећавали ономе, ко им га донесе, пола царевине.{S |
| вали; сам се тискао међу нас! — бранили су се Грци од оног прекора.</p> <p>А кир-Дума, коме је |
| а до вечнога станишта.</p> <p>Сахранили су га до Лепосаве.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| у децу давали у руке мајстору, говорили су: „Твоје месо, моје кости; само <pb n="81" /> не уби; |
| кир-Бенџо оставио за собом, претворили су пријатељи у готов новац, те тако, после неких обрачу |
| едало о ономе чудноме сну.{S} Пријатељи су посећивали будућега хаџију, да се с њиме виде и разг |
| ку близу Синџир-џамије!</p> <p>А цигани су ревносно лупали у гочеве, а она писка, што је од зур |
| ано место.{S} У службу „татара“ примани су дакле само поуздани људи, који су уз то били не само |
| оме Спиридону, кад је еснаф славио, они су увек позајмљивали барјак од палилулских ратара, а за |
| не имадоше куражи да се лично јаве; они су чезнули, очекивали, да се сама кира-Анастасија досет |
| стити.{S} Нико од Грка и Цинцара, а они су му били најобилније муштерије, неће завирити више у |
| вој човек, а ти си њен господар. — Пари су твоје.</p> <p>— Јесте, моје; ама мени се све чини, д |
| " /> не уби; удри, не жали!“ А мајстори су ревносно вршили овај аманет: „Докле ти не утаманим о |
| а као сваки пут ми рече: „Твоји унучићи су у чељустима аждаје.{S} Реци мајстор-Диши нека иде у |
| нда бити произведен за калфу.{S} Еснафи су према млађима имали такав правац и он се морао пошто |
| о зна шта се до сада догодило?{S} Момци су, слуге су то; а где је слуга сачувао газдин новац?</ |
| , зајапурен од наглога узбуђења.{S} Очи су му севале живље него ли до сада; момци се чисто забе |
| 1" /> неће је моћи жив дочекати.{S} Очи су му севале грозничаво и чисто набрекле.</p> <p>— Сува |
| го и као велики грех.{S} И мајстор-Диши су замерали, па су га дуго и гонили, да се ожени, али о |
| време створиле су читав пустош; у души су му лежале развалине од свију мисли што их је уз пут |
| умњао.{S} Зар је једна жена била, којој су записи побожних дервиша помогли!{S} Ето му и куме, к |
| ори кир-Дума, пруживши јој руку у којој су бројанице са педесет и четири зрна, као дренак дугуљ |
| мео да долази кући преко дана.{S} Ручак су му доносили од куће шегрти, пре него што ће у вече з |
| њиште и поче пирити у ватру, пред којом су били престављени лонци и рантлике.</p> <p>— Што ћути |
| више од срца не очупа.</p> <p>Сутра дан су кира-Думиница и Ламбриница, у пратњи својих мужева и |
| олети ни с које стране.</p> <p>Али, ако су се кумови и сложили у томе, није било баш тако лако |
| вела Маца удовица, или тетка Маца, како су је по свем Београду звали.{S} Ова тетка Маца, није и |
| обом, он је час брзо час успорено, како су га кад узавреле мисли распињале, тетурао ни сам не з |
| чно расположени седоше оба кума, а како су већ били од својих жена предусретнути као прводаџије |
| види колико сам страдао; Бог види како су ме сви они варали и поштење ми убијали, па, ако је б |
| у је св. Ђорђе копљем пробио.{S} И тако су пролазили векови и о том се ексеру није ништа знало |
| ислила на тако што, али њезине очи тако су севнуле, да га је тај поглед јако подсетио на онај д |
| туђа хала и врана разнесе.</p> <p>Тако су протицали дани за данима, недеље за недељама, месеци |
| бици, и мирис тамњана и измирне, толико су утицали на побожно расположење, да је са неком нејас |
| е увек кривац.{S} А ове две куме толико су се пазиле, да су једна другој без икаквих истраживањ |
| .{S} Мој пријатељ није баш од тих, само су комшије.</p> <p>—- Комшија, не комшија, еписи бир; а |
| оји искрено тужише за покојницом, давно су иструнули: и неутешни супруг, мајстор Диша, и ожалош |
| не, опет, које чезнуше за децом, обично су се обраћале на тетка-Мацу, да им она помогне и око њ |
| е им није казао чије су дреје; али лепо су чули како је плакала и молила га и рекла му да ће му |
| равична језа, кад спази оне капи.{S} То су трагови од свете крви, а спустити своја грешна уста |
| и барјак од палилулских ратара, а за то су морали вазда ове сељаке да мећу о слави у чело софре |
| знам, — то је Љубав.</l> </quote> <p>То су певале Лепосавине другарице; јер тетка Маца не беше |
| бљено срце његово.{S} Грашке зноја, што су му избијале по челу, показивале су, у томе часу, сву |
| очију ове лисице, а и по брковима, што су са њушке на одераној кожи стршили, човек, иоле вешт |
| ислушкивао од куда сва ова пецкања, што су се међу девојкама у тај час чула, он би сазнао на пр |
| атворена.</p> <p>Ова једна ситница, што су врата закључана, ускомеша у њему на ново ону ватру и |
| а чисто, да ли да их воли или мрзи, што су Лепосаву у гроб отерали.</p> <p>Маца га је истински |
| год прође, и онда није никако чудо, што су сви пријатељи пок. кир-Бенџе, а нарочито жене њихове |
| есет онакових звона, каква беху она што су ове године први пут после Косова забрујала са Саборн |
| ма и извиривао из оних двеју јамица што су се јављале, кад год би се у сну мало јаче насмејала. |
| -Дишинога крова много брже, него ли што су они можда промицали над главом самога мајстор-Дише, |
| во као свршену ствар и, пре него ли што су њихови мужеви успели да се појаве у ћор-Ахметовој ка |
| “ ексера.{S} Ексер као и сви ексери што су, само се од ових разликовао, што је на оштроме крају |
| н; али јучерање „гледање“ и осмејци што су их, том приликом, њих двоје кришом измењали, још га |
| беше од оних, који олако напуштају што су предузели.{S} Место да устане, он поче на широко опи |
| му је само више пријатеља стицало, јер су они знали кога под „фукаром“ и говедом разуме мајсто |
| ах пресекле разговор у томе правцу, јер су осетиле, да им она не би ништа казала, баш и када би |
| уле и сви, који живљаху у оне дане, већ су давно полегали.{S} Густи трњак и зеленило преплавило |
| е у ћор-Ахметовој кафани на Зереку, већ су отишле у посету лепој удовици.</p> <p>Свака од њих, |
| говце да пазар престаје; и погдегде већ су се спуштали ћепенци и затварали дућани.{S} И Јанићиј |
| капа, налик на половину диње.{S} Такву су капу носили махом варошани како по Србији тако и по |
| је кошуља од танке ћерћелије, кроз коју су руделе једре контуре, одскакала на грудима.{S} А он, |
| рамена и раздрљеном кошуљом, кроз коју су широко избијала снажна набрекла прса, ишао је он пре |
| <p>— Газдарице, шта то радиш? — Ево, ту су шегрти у дућану, видеће.</p> <p>— Хоћу да се давим.. |
| анатлијама и трговцима.{S} Мајстор-Дишу су већ инако сматрали као човека који се од њих одваја |
| зговор.</p> <p>Цео тај дан мајстор-Дишу су то овде то онде дочекивали сличним питањима, и где г |
| едао ове у вис уздигнуте руке, са којих су широки рукави кошуље спали на рамена, те тако покази |
| е грозничаво и чисто набрекле.</p> <p>— Сува кучка, бре!{S} Ели ћеш ми платиш за ово спацирање |
| а у ушима.{S} Све ово било је за њега и сувише нејасно, али ипак је толико <pb n="86" /> разбир |
| учан и заповедни тон, па му дође сада и сувише изненадно све ово.</p> <p>— Имаш ли Бога, имаш л |
| рине хаљине, била је за његове године и сувише стара, да би јој се могао пожалити.{S} Са Лепоса |
| чесме, тек кад и сами увиде да су се и сувише дуго замајали.</p> <p>И Јанићије, као и сваки др |
| пролећа он није чуо, — све је то било и сувише слабо да га изведе из неме дубине у коју је тону |
| на Дунаву.</p> <p>Но та зарицања беху и сувише слаба, да бар за који тренут стишају метеж, који |
| јатно што је судбина поштедела од једне сувишне бриге без које се може бити.{S} А да би се пред |
| агу дућана, очевидно савлађујући у себи сувишну збуњеност и страх и трудећи се да се колико тол |
| брака, а како је ствар била очигледна, суд му је и то досудио.{S} Да се ствар што пре оконча, |
| ада је за ту новост дознао.{S} Каже се: суд; ама кој држи тај суд?{S} Има ги који не су ни род, |
| знао.{S} Каже се: суд; ама кој држи тај суд?{S} Има ги који не су ни род, ни коска од твоја кос |
| стасија случајно допринела.{S} На позив суда да дође у Београд, да се суди, она је из Галца одг |
| ву и колико је могао сигурније изиђе из суда оправдан.</p> <p>Докле је он полагао заклетву, сто |
| <p>Судбина га је заквачила већ; а кога судба једаред само дохвати у своје незграпне шаке и поч |
| ада се над његовом главом надвијала зла судба, потпуно сплео и у страху од могућне несреће, чим |
| > <p>— Е, како да вас утешимо, куме?{S} Судбина, к’смет, сто кажу Турци.</p> <p>— А где је она? |
| Гркињом.</p> <p>Но човек једно мисли, а судбина друго ради.{S} Мајстор Диша је већ у велико при |
| торију не сазнаду а камо ли да их таква судбина снађе!{S} Доста, ако кажем, да је он био налик |
| но да патимо и да гладујемо, то је онда судбина!{S} А од судбине нико се не оте.{S} И други су |
| пи лако.{S} Јанићију је тек предстојала судбина.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Мајстор |
| estone unit="subSection" /> <p>Чудна је судбина човечја.{S} Нити зна од чега ће умрети ни од че |
| екада, докле још и не мишљаше, да ће је судбина предати мајстор-Диши.{S} Па и овај Јанићије Бик |
| ротив, њој је било врло пријатно што је судбина поштедела од једне сувишне бриге без које се мо |
| од рачуна.{S} Ниједна пара, коју му је судбина наменила, није му измицала из шака.{S} Неуморно |
| остала, над његовом главом надвијала се судбина, која у мало што не поремети све наде хаџијине. |
| а оно што је шегрту спремао.</p> <p>Али судбина, која се тога дана наднела над вратом Јанићију, |
| .{S} Осетио је да му се овога часа дели судбина, и он исприча газда-Диши потанко све шта је бил |
| шегрта, па тек онда да га дарује. — Но судбина је ваљда тако хтела, да Јанићије добије ону ћуш |
| он тога не учини, можда и зато, што му судбина, у коју је он безусловно веровао, беше наменила |
| ају, у који се до грла заглибио.</p> <p>Судбина га је заквачила већ; а кога судба једаред само |
| гладујемо, то је онда судбина!{S} А од судбине нико се не оте.{S} И други су патили, па опет н |
| му остало ништа друго, него да се преда судбини, па да га она на својим леђима изнесе.</p> <p>Н |
| му притискала зјело.</l> <l>Ах, печална судбино!{S} Всецјело</l> <l>Количество бољезни и јада</ |
| еља.{S} Хаџи-Диша се потпуно помирио са судбином.{S} Али, како који дан више, Јанићију се чињаш |
| и пустити да се цео свет исмева његовом судбином, то је двострука штета, коју никако не би мога |
| ање да ће ма чиме другим ублажити своју судбину.{S} Она му не одговори ни речи, него га поче од |
| детињство везало за ову кућу и хаџијину судбину, био је као утучен.{S} Од хаџије није се Маца н |
| На позив суда да дође у Београд, да се суди, она је из Галца одговорила, да јој Диша ништа не |
| са тешким срцем дижу на обрамице своје судове и растају се од чесме, тек кад и сами увиде да с |
| снуждено стоји и не миче се, она остави судове и дотрча му.</p> <p>— Шта је, море, што си подуп |
| > <p>Као утучен вратио се кући, оставио судове пуне воде у мутвак, па ни да је сачекао за који |
| оска, а искају исе да ги даш.{S} Српски судови кесе секу.{S} Него, сас Божја воља, сутра да си |
| ој да оклеваш, јер знаш какви су српски судови — говорио је Ламбре Диши, када је за ту новост д |
| чин мираз, а Дишу да туже митрополиту и суду за срамоту, што ју је нанео њиховој штићеници.</p> |
| главу.</p> <p>Сутра дан Дума је отишао суду, да још с те стране покуша.{S} Али Диша одрече и т |
| } Зашто баш да и она не пође?{S} Ако је суђено да патимо и да гладујемо, то је онда судбина!{S} |
| S} Надао се али са стрепњом, да је њему суђено да умре без порода и да му имање туђа хала и вра |
| о и немају никога свога, који би им, на суђеноме часу, свећу додржао и паром очи заклопио.</p> |
| , докле је како тако умири.</p> <p>— Од суза нема лек, џанум; него да разговарамо шта да се рад |
| загледала, можда би опазила трагове од суза; али Маци то и не паде на ум.</p> <p>— Седиш, ћерк |
| ца, кад виде, како она не може да се од суза поврати.</p> <p>— Ето, шта... одговори Лепосава кр |
| о.{S} Кад га је погледала, једна јој се суза скотрља с лица.</p> <p>— Е, де, не плачи!{S} Не ид |
| а удовиштва говориле; колико ли је само суза у потаји пролила у својој кући, када би јој која п |
| на ово наишао.</p> <p>Место опроштајних суза успомени на свога кир-Бенџу она је одиграла чочек- |
| ћи још док се није ни сасушио траг оних суза, што их је за кир-Бенџом проливала.{S} Али како ли |
| не и разбистри.</p> <p>Анастасија га је сузама и преклињањем задобила, и он је, у тренутку душе |
| о ове лепе грешнице, чије очи, заливене сузама и очајањем, изгледаху ипак тако детињски насмеја |
| престрављеним погледом, бледим лицем и сузама у очима, које га тако жалостиво гледају.</p> <p> |
| рани од тешке слутње, од једном се зали сузама и поче силио јецати.</p> <p>Лепосава прикова пог |
| уге лисице.{S} По оним крупним, зеленим сузама што капаху из очију ове лисице, а и по брковима, |
| <pb n="78" /> је попустио пред њезиним сузама и претњом, да ће у Дунав скочити.</p> <p>Тако га |
| дост отрује!</p> <p>Кир-Ламбре, узбуђен сузама и пребацивањима, а помишљајући на последице свег |
| , дужност му је била да их најодлучније сузбије.</p> <p>Али на који начин?{S} Да зађе кроз маха |
| е жениш; а када течеш, за кога течеш! — суздахнуо би кир-Диша, нарочито онда, када се у своме д |
| Анастасија пребледе, очи јој стадоше, а сузе у часу усахнуше, кад зачу да Ламбрино одело није к |
| -Маци ударише сузе на очи; говори му, а сузе без јецања и плача теку кап по кап низ образе.</p> |
| год би опазио како јој од силнога смеха сузе на очи ударе.{S} Смејала се тако слатко, као дете |
| ено очима, које су се и кроз најтужније сузе пркосно смешиле, — сад су је редовно посећивале и |
| де у мутвак, тек да од Јанићија сакрије сузе, које је облише.</p> <p>И тако, дан из дан, Јанићи |
| и савијеним кажипрстом обриса две вреле сузе које му низ лице кануше.</p> <p>Тетка Маца је опаз |
| у у кућа.</p> <p>Обе куме, кад угледаше сузе удовичине, и саме се ражалише и бризнуше у плач, п |
| иде, угледа сада.{S} Тетка-Маци ударише сузе на очи; говори му, а сузе без јецања и плача теку |
| га и утученога.</p> <p>Јанићију ударише сузе на очи.</p> <p>— Шта је, море, те плачеш?</p> <p>— |
| е, после овакога обрта, у мах пресушише сузе, прими две аспре, (а то је био први поклон што га |
| ада они запиташе, хоће ли, њој потекоше сузе и место сваког одговора приступи им руци.</p> <p>— |
| кун бре, — прети јој кира-Думиница кроз сузе и весело — нема висе да фудулис кроз чаршија, ћепе |
| ан, и на растанку за градом чак му се и сузе у очима завртеше.{S} Загрлио је снажно хаџи-Дишу, |
| <p>— Зашто?</p> <p>Јанићије брзо угуши сузе, од којих се застидео, и исприча тетка Маци, како |
| честит човек — рече Маца утирући полако сузе, које је не слушаху, него једнако капаху — ако си |
| што је Јанићију мало час казала.</p> <p>Сузе и преклињање њезино, ма да су донекле утицале на Ј |
| роизвођење било је већ на прагу.</p> <p>Сузе му навреше на очи и он их кришом од пролазника утр |
| ожју, икону која је од времена на време сузила.{S} Испосник није давао испод пет хиљада гроша, |
| <l>И тој, која лежи у тљености,</l> <l>Сузом горком орошава кости!“</l> </quote> <p>А одмах, и |
| довица била у стању да утаре трогодишњу сузу над успоменом покојнога супруга.</p> <p>Кир-Ламбре |
| нагло привуче себи.{S} Необичан пламен сукну му уз образе, а у глави га захвати чудна несвести |
| ваке испоруке он сав претрну.{S} Крв му сукну у главу и страшна забуна толико га обузе, да му у |
| све више расла.</p> <p>Сад, после овога сукоба, који се за најкраће време по целоме Београду ра |
| сам не погледа, да се с ким на улици не сукоби.</p> <p>Анастасија је одмах после одласка Ламбри |
| размишљао шта га све може снаћи, кад се сукоби са разјареним Дишом; мучио се на стотину начина, |
| адао да ће се у овим заклоњеним улицама сукобити са својим бившим пријатељом, стаде, разрогачи |
| па се разгоревала у очима, из којих је суктала силна врелина.</p> <p>Морао се ипак вратити у д |
| ога доласка, Јанићије је живео као мали султан.</p> <p>Посластице и услужност кира-Анастасије п |
| имо.{S} Богатији је, мој синко, он и од Султана и од Господар-Милоша па чак и од капетан-Мише.{ |
| — Јесте, ама тих пара ти немаш!{S} Пола султанове царевине давао је цар Костадин за ово.</p> <p |
| /p> <pb n="166" /> <p>— Па не ли викаше Суља добошар за теб’ да те с власт фаћају.</p> <p>Јанић |
| е општинскога добоша.{S} Грлати добошар Суља разглавио вилице и на памет виче искупљеноме народ |
| ених очију заблену у госта.</p> <p>— Ја сум, кир-Диса, ваш кум и пријател.{S} Еле, како сте? — |
| је жена?</p> <p>— Не знам кир-Диса; не сум вам ништо скривио.</p> <p>— Јабучицу ћу да ти ишчуп |
| на жена, а ја да плаћам трошкови!{S} Не сум писмено тражио, кад требаше, па сад да запишемо у п |
| ћи се кир-Думи на таком разговору. — Не сум јој ни татко ни брат, ни кум; ако се разбирате за њ |
| кира-Анастасија претрпела.</p> <p>— Не сум му ни ја дузна остала! — Иска, маторо магаре, да по |
| зашто да ја плаћам ваш ортаклук, кад не сум ништо крив?{S} Зашто да се криво закунете? — викао |
| а-Дишин ту на прагу, у њему се појавила сумња, да то што је обећао није добро и да ће газда-Диш |
| како му је кеса украдена, они, да не би сумња на њих пала, пристадоше, да се над сваким <pb n=" |
| тране тако што десити.</p> <p>У то није сумњала, али се плашила ипак, да сада кир-Диша не сазна |
| p>И тако, оно, у што је Јанићије одавна сумњао и пажљиво мотрио, али што није могао да лако утв |
| чини оцем, о томе кир-Диша није ни мало сумњао.{S} Зар је једна жена била, којој су записи побо |
| е кира-Манино дело, о томе није ни мало сумњао, ма да је од некога времена она на ново започела |
| ер? — упита мајстор Диша.</p> <p>— Нема сумње — оговори Зосим. — Богоугодника познаје цео свет, |
| а премишља што да предузме.</p> <p>Нема сумње, да би кир-Диша, као и многи други, ово питање из |
| но... знаш... (сад и Лепосава запе, без сумње мучећи се да овог несрећног младића што боље убед |
| , да се ствар сама собом развија, и без сумње чекала згодан час, када ће јој се зет опет жени в |
| свему овоме имао појма, Јанићије би без сумње ово расположење њезине душе протумачио у своју ко |
| ој нема спаса; он је то одело однео без сумње кира-Мани.{S} Сад јој не остајаше друго већ или д |
| већ да поверујемо кира-Маниној потајној сумњи, да се и кира-Думиница помало плашила, да она „ва |
| прелазиле преко прага и ревносно бацале сумњиве погледе на онај младешчић и свеже лице, озарено |
| ео да се правда, свуда су га дочекивали сумњивим осмехом или тако чиме, што га је уверавало да |
| ме се овако мајстор-Дишино држање учини сумњиво.</p> <p>Али мајстор Диша не чу ово питање?{S} П |
| бар да је кира-Мана имала право, што је сумњичила свога мужа!{S} Цела чаршија знала је да један |
| е су јој редовно у њезину душу увлачиле сумњу, а из сандука извлачиле разне ствари: шкуртељке, |
| огдегде, онако узгред, тек да наговести сумњу и оно што се по чаршији говори, поче му пребацива |
| нестало кир-Ламбре, а и да искаже своју сумњу противу Дише, који је ономад јавно казао да ће га |
| и!“</l> </quote> <p>А одмах, испод ових суморних и нешто загонетних стихова, стојало је урезано |
| " /> <p>— Па ништа! — одговори Јанићије суморно. — Није ми баш ништа урадио.</p> <p>— Па што му |
| , чија блага светлост обасјаваше његово суморно лице и ону кајсију, тамо, што је густим гранама |
| <p>Тако га је на улицама затекао и први сумрак, те једно то, што би могао пасти патроли у руке, |
| у коме лежи свети ексер, не би му за ту суму дао.</p> <p>— А од чега он чува? — запита Зосим.</ |
| ни како да се брани у махали од својих сународника, ни како да изведе ствар, те да се брука за |
| ублажи.</p> <p>А дан је био врло врео, сунце је прижижало озго, а над земљом, нарочито око чеш |
| лађом, која је носила мајстор-Дишу.{S} Сунце је жегло пуном јаром, Дунав се сјактио од сунчани |
| дочекао је и долазак свога мајстора. — Сунце зашло већ, а тамна румен, која је ишчезавала заје |
| ине у коју је тонуо.</p> <p>Најзад, кад сунце поче да прижиже а хлад од дафине скрете и остави |
| еј, тамо, преко мора на сто конака, где сунце залази.</p> <p>— Знам — одговори пустињак — знам; |
| шти под оним густим дрвећем, које не да сунцу на земљу.{S} Кира-Мана, кума-Думиница и остале же |
| ао је и расејано гледао, према јутарњем сунцу, на западни поруб, тамо, од куда се уздизаху вита |
| ци, а камо ли на овако благом пролетњем сунцу.</p> <p>Бик стао насред дућана, па гледа разрогач |
| ше топлог сунчевог зрака, да се на њему сунча, добра му је била и хладна месечина.</p> <p>А Леп |
| еодољиве чежње, којом сав ваздух и овај сунчани зрак и оно лишће, што са бујних грана под ветри |
| па их прислонила уз чардак и ужива како сунчани зраци одблескују о калаисано посуђе, чисто се з |
| војачке душе са мирисом ђулса, а очи са сунчаним зраком.{S} Био је у Еврејској Махали, пред јед |
| жегло пуном јаром, Дунав се сјактио од сунчаних зракова, а лађа је све даље и даље клизила, до |
| а кућа могла позавидети.</p> <p>Топло и сунчано лето грејало је над густим зеленилом београдски |
| миди хаџијнога крова трептила је у оној сунчаној ведрини зелена чуваркућа, што се над надстрешн |
| пролетале тик његових очију, а у јасној сунчаној светлости зујало је неколико пчела; један круп |
| оме разговарају.{S} А рано јутром и око сунчева смираја чесменски зид и не види се од гомиле пр |
| намицао којекако, па кад не беше топлог сунчевог зрака, да се на њему сунча, добра му је била и |
| младожења све у реду затекао.</p> <p>О сунчеву смирају, у очи недеље, запишташе зурле и затутњ |
| те око њега неколико пута и изгуби се у сунчеву зраку; но ни један од тих звукова свежега проле |
| дан ноћ није давала дисати.</p> <p>Два супарника седела су за једним пањем и кројили по сахтиј |
| живота.{S} Једном речи, између ова два супротна осећаја стојао је он као кривац, кога су осуди |
| али заман!{S} Он је био жртва, играчка супротних мисли, које су га као јато грабљивих тичурина |
| и извести кира-Анастасију, како јој је супруг већ отпутовао.</p> <p>Јанићија Бика, и ако није |
| вас отровао?</p> <p>— Ти! — продера се супруг и подиже обе песнице у вис.</p> <p>Кира-Анастаси |
| <p>Сеј памјатник подиже зјело уцвјељени супруг</p> <p>Хаџи-Диша“.</p> <pb n="6" /> <p>Па где је |
| над гробом у тузи се гуши</l> <l>Вјерни супруг сред жизненог мрака</l> <l>Ко остатак от земаљск |
| ојницом, давно су иструнули: и неутешни супруг, мајстор Диша, и ожалошћени калфа, Јанићије Бик, |
| пљесну се рукама, када угледа како јој супруг стоји <pb n="90" /> стегнутих песница, а антериј |
| ије <pb n="15" /> ни помишљала да свога супруга ожалости.{S} А да је удаду за Србина, то би био |
| ди, сад чисто није могла да позна свога супруга.{S} Он се није обазирао ни на њезине оштре изра |
| сно и без икакве стрепње дочекује свога супруга.</p> <p>Кира-Анастасија одреши бошчу, у којој ј |
| тасија и залупи вратима под носем свога супруга.</p> <p>А мајстор Диша, још збуњенији него што |
| трогодишњу сузу над успоменом покојнога супруга.</p> <p>Кир-Ламбре би, можда, причекао још коју |
| радоше врло брзо обрадовати забринутога супруга са по једним наследником.</p> <p>Ова њезина веш |
| ашила, да она „ватра“ не опече и њезина супруга.</p> <p>Како му драго, тек обе куме прихватише |
| да је оно кожа њезиног рано изгубљеног супруга, лисца, и да она, као свака неутешна и честита |
| ко мирно и дубоко као да се између ње и супруга није ништа десило.</p> <p>Сутра дан, бунован и |
| е послове, а ту бригу оставила је своме супругу.</p> <p>Диша постаде све нестрпељивији и поче д |
| рибу порила, и стаде према разјареноме супругу.</p> <p>— Ела-те, ако искате да вас закољем!{S} |
| је почивајет Лепосава, папуџика, вјерна супружница мајстор-Дише обућара, честију и љубовју озар |
| и да се једним непромишљеним кораком не сурва у провале, па таман изашао на чистину и подвикнуо |
| се у једноме тренутку до темеља у прах сурвала.</p> <p>Готово посрћући и не видећи ништа пред |
| , у то време, у Београду се са највећом суревнивошћу пратио приватан, породички живот и домаћи |
| оји би просјака, са прага свога дућана, сурово најурили.{S} И он се тога држао као стене.{S} Пр |
| {S} Па то за онај гоч?</p> <p>— Унутра, сурунтије!{S} Шта сте се раскокотале по сокаку! — подви |
| војке у један мах.</p> <p>— Та ућутите, сурунтије ниједне; оставите момка на миру! — викну тетк |
| А што она да лаже...</p> <p>— У мутвак, сурунтијо; шта си ми се ту успропадила! — подвикну Маца |
| дан! — Свет види, а он не види какву је сурунтију узео! — Оди ти овамо, тетка Маца ће тебе да п |
| -Мана, чим их отпрати очима, штуче кроз суседне капиџике и башче до <pb n="18" /> кира-Думинице |
| воде.</p> <p>Мајстор-Диша му потрча на сусрет, али и сам увиде, да би то било неприлично да он |
| утке, где би се најмање могао надати на сусрет са мајстор-Дишом.{S} Али, овога пута не послужи |
| >Али ја нећу даље да описујем овај први сусрет после сватова.{S} Само они, који су као Јанићије |
| , мало стишанији после овако пријатнога сусрета, али и зачуђен, <pb n="73" /> кад угледа како к |
| га не могу врнем“.</p> <p>Сад, када се сусрете са Јанићијем, њој севну изненадна мисао.</p> <p |
| вудаве сокачиће, кад се на једноме углу сусрете са кира-Маном.</p> <p>Од како је Ламбре отишао, |
| Диша, а очију не подиже, само да се не сусретне са оним погледом, што се упиљио у њега.</p> <p |
| анићије гледа у страну и избегава да се сусретне са њезиним очима.</p> <p>— Смилуј се!</p> <p>Ј |
| иваше као орјатин, који ће га на првоме сусрету на комадиће растргати, приковаше га за онај мин |
| посрамљена, кира-Мана ће је на свакоме сусрету попљувати, кума-Думиница и остале честите жене |
| сокачићима где се могао најмање надати сусрету с киме, то му је било све.{S} А како му је било |
| ови кесе секу.{S} Него, сас Божја воља, сутра да си кренеш; до Дубравица на каик, а за тим кола |
| — Тако је он причао њојзи, како га је, сутра дан по прстену, нашла <pb n="45" /> фудул-Стаменк |
| и месим што хоћу и како умем.{S} Данас, сутра, кад ти жена оде у буџак, па ти роди сина слабачк |
| ако је погано пцовао!</p> <p>— Пеки!{S} Сутра ћу се накусурати.</p> <p>— На полицију њега, да с |
| завуче се и тако целу ноћ преспава.{S} Сутра дан је опет лутао, али много даље, пут Мокрога Лу |
| по кући, како одавна није запевала.{S} Сутра дан испрати мужа до капиџика, пољуби га у руку, а |
| и тражити га, и врати се кући.</p> <p>— Сутра ћемо се већ разговарати, а до јутра нека му буде |
| к босиока и пружи га домаћици.</p> <p>— Сутра па да изволите на куде моју домакицу, на еден кад |
| ти, да заноћиш?</p> <p>— Неће; казао да сутра дођем по своје ствари, па да идем куд знам.</p> < |
| ет.</p> <p>Кир-Диша наредио жени, да за сутра спреми вечеру и да позове Ламбру, Думу и њихове ж |
| мразила са светом, да сада говорим, па сутра да ми се каже како сам казала и оно што није? — о |
| посао и како му он није дао.{S} Кад је сутра дан Јанићије однео једне јеменије тетка-Маци, зат |
| зна докле би ово ломљење трајало, да се сутра дан не догоди нешто, што је Јанићијевој одлуци да |
| а патос, где тврдо заспа.</p> <p>Кад се сутра дан пробуди и виде где и како лежи, скочио је и ј |
| о ради, нити јој је падало на ум, да ће сутра дан постати испрошеница а до друге недеље и кира- |
| ку?</p> <p>— Још му неје вакат, него ће сутра моја домакица да ми наниже оште едно килибар-зрно |
| бу и по авлији вукла.{S} Цео тај дан, и сутра дан, она је, као када је била здрава, радила по к |
| где је провео прву ноћ без жене.{S} Тек сутра дан не беше га у дућану.{S} Јанићије Бик седео је |
| је још те вечери дознао, да ће мајстор сутра звати на част и Ламбру и кира-Ману, па му дође не |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутра дан од раскрснице до раскрснице чуло се добовање |
| ли, то се више од срца не очупа.</p> <p>Сутра дан су кира-Думиница и Ламбриница, у пратњи своји |
| раху његов мајстор и мајсторица.</p> <p>Сутра дан сви чираци са Јанићијем морали су отићи, да п |
| сли, а пламен му удари у образе.</p> <p>Сутра дан дође мајстор Диша у дућан, седе на ћепенак и, |
| своје стране, позвао на весеље.</p> <p>Сутра дан, по прстену, пошао мајстор Диша у дућан; али |
| о да знаш да ћу чинити као себи.</p> <p>Сутра дан је пола Београда испратило мајстор-Дишу до ла |
| ње и супруга није ништа десило.</p> <p>Сутра дан, бунован и добро неиспаван, хаџија је отишао |
| цао се од муке песницом у главу.</p> <p>Сутра дан Дума је отишао суду, да још с те стране покуш |
| еним линијама на меку сахтијану.</p> <p>Сутра дан изиђе одлучно пред мајстора.</p> <p>— Мајстор |
| ане пред удовичину кућу, да јој навести сутрашњи дан њихова прстена.{S} Све махале око Сака-чес |
| а, изиђе му на очи кира-Мана са њезиним сухим контурама и очима у којима не беше ни трага од жи |
| днео сам, мајсторе! — одговори Јанићије сухо и дрхћућим гласом.</p> <p>— А што си бре такав у л |
| -Зосим је у светим местима живео само о сухом хлебу, маслинама и зејтину и та његова, већ увели |
| ни кира-Анастасија постала је ових дана сушта услужност и љубазност наспрам Дишинога шегрта.{S} |
| а има сина од седамнаест година, у лицу сушти отац а по нарави иста мајка.</p> <p>То му је све |
| о је он, онако смрзао и бесвесан, могао схватати.{S} Срамота ће се за цело чути, те ни он није |
| вари ишчезавају, али још као не може да схвати зашто то.{S} Али кад једног јутра, срчући кафу, |
| се све више, те он није никако могао да схвати ни одреди, у каквом управо <pb n="74" /> положај |
| кве утехе.{S} Он је са тим чакширицама, т.ј. са „братинском“ и „сестринском“ љубави намицао кој |
| акаларидес, Даде, Пијаде, Гуша, Нуша, и т. д. била су, у то доба, као градски бедеми чврста име |
| да их Грк пева.</p> <p>Али, чини ми се, та своја погрчена чувства никада боље и лепше није исти |
| рца, ужљебила се дубоко у његову главу; та га је одлука подржавала и хранила, па донекле и утиш |
| о, о томе није потребно ни помињати.{S} Та он се, до овога часа, уздао баш у саму газдарицу, <p |
| да је то све још могућно поправити.{S} Та прстена још није било, а за десет дана, колико је до |
| на је олакшала некој Маци Брњошевој.{S} Та Маца није за дуго имала деце, а њен муж Петар Брњош |
| ексера и како се оно чудо догодило.{S} Та уверења богоугодник показује свакоме.</p> <p>Мајстор |
| ајка, шта ти је? — брани се Лепосава. — Та и сама кажеш да ме мајстор Диша не проси.</p> <p>— Н |
| а и лагано поглади свој образ.</p> <p>— Та ли ти је брига? — запита тихо, некако замишљено, виш |
| викале су девојке у један мах.</p> <p>— Та ућутите, сурунтије ниједне; оставите момка на миру! |
| и, удовицу удај! — казао је кир-Дума; а та је реч, као крилата, пролетела кроза све махале испо |
| орати, пре свега, изићи међу људе.{S} А та сама помисао, да се сад, овако оцрњен и смешан, јави |
| и буде, паре да намлати!</p> <p>Али сва та вика беше у залуд.{S} Хаџија је сахранио свога калфу |
| због другога.{S} Јанићије је осећао, да та рука, што га тако често лупа по леђима, чини то из н |
| и.{S} Од свих му се најподеснија чинила та, да некако кир-Дума измири Анастасију са Дишом, а он |
| била јој је присна пријатељица; а сама та помисао била је довољна да је грубо запита: „Шта тра |
| а чека да чује новости, а већ онда, кад та новост дође до последњега уха, развије се у читаву п |
| тако и по Румунији и Грчкој.{S} Капа је та грчког, византијског порекла.</note> <note xml:id="S |
| а су сами.{S} Лепосава се збуни, али је та забуна брзо пређе, узе јеменије и стаде их разгледат |
| ћи свете утвари.</p> <p>— Хеј, да ми је та светиња у дућану, куд би ми крај био! — уздахну побо |
| и један зрачак надања.</p> <p>И тако је та дивља, унутарња борба почела опадати и у својим обли |
| че уважавао своју пуницу и зато, што је та жена и сада, као и пре, имала своје сигурне приходе. |
| само да се осветио кир-Думи, него му је та освета донела 4000 гроша; а за мале новце, које је д |
| енио, да свакога месеца слушам, како се та и та у комшилуку породила, а у мојој кући, ништа! — |
| у, кући и деци, ако их је Бог дао.{S} И та особина тетка-Мацина створила јој је толики углед, д |
| е баш врло озбиљно задржала мисао.{S} И та његова јучерања реч, сад га је много више мамила сво |
| и онда, када је загрлио и пољубио.{S} И та реч, боље рећи, тај меки, нежни нагласак, који овој |
| да свакога месеца слушам, како се та и та у комшилуку породила, а у мојој кући, ништа! — рече |
| ићија жацну, кад сазнаде да га је чак и та срамота постигла.</p> <p>— Него знас сто је?{S} Иди |
| мо о сухом хлебу, маслинама и зејтину и та његова, већ увелико позната испосничка наклоност, ст |
| што се на толики пут одважио.</p> <p>Но та штета не оста усамљена.{S} Путовање до Београда трај |
| простране равнице на Дунаву.</p> <p>Но та зарицања беху и сувише слаба, да бар за који тренут |
| к.</p> <p>— Сто је то?{S} Ста искас сас та жена, бре? — развика се кир-Дума, што га грло доноси |
| што ке па некој да узива, кад загриза у та јабука! — смеје се Думиница и пиљи у вазда насмејане |
| у се истављала пред очи; и ма колико му та живахна појава била пријатна, ипак га је доводила у |
| , да му у један мах изгледаше, да ће се таван на њега срушити.{S} Последња нада, за коју се так |
| ни, као да му се сви зидови поклањају а таваница спушта на главу.</p> <p>— Јанићије!{S} Јанићиј |
| о.{S} У један мах њему се учинило да се таваница са балванима срушила на његово теме и пригнечи |
| му играти пред очима; а кад подиже очи тавану, њему се <pb n="119" /> учини, као да му се сви |
| ео врућ шамар; али ће ми га, мајци, кад тад платити! — издаде се једаред пред шегртима, кад Лам |
| да ће мајстор Диша на њихова врата кад тад закуцати.</p> <p>— Цинцарку, па још удовицу; брука! |
| /p> <p>— Знала сам ја то, да ћеш ми кад тад рећи хвала, — одговори Маца задовољна оваквом сатис |
| рдито му одбаце аспру у блато и оде.{S} Тада мајстор Диша тужно узвикне:</p> <p>— Нема сиротиње |
| осавине такође су је обилазиле често; а тада у кући и башти било је врло живо и весело.{S} Лепо |
| а осем једног детета, Лепосаве, коме је тада могло бити око дванаест година.</p> <p>Тетка Маца |
| се онако смеје. — Ово девојче, коме је тада могло бити дванаест година, није могло никада да п |
| снажним леђима.{S} Напротив, осећао је тада необично пријатно расположење, па би, после сваког |
| мејао и дирао га за оно.{S} Јанићију је тада прекипело и добро је одаламио Лепосаву, а она, бра |
| како ће му радњу да запали; а Јанићије тада размахну песницама, па га је толико тукао и газио, |
| оји јако опомињаше на пробијање зида, и тада баш није могао више.</p> <p>И поред свега тога, шт |
| саучасник своје газдарице и Ламбрин, и тада баш није могао ни замислити више, да му ваља своје |
| ужа, а он хлеб свога мајстора.</p> <p>И тада му је долазило, да не чека, но да погази своје обе |
| години, остави уцвељену младицу, којој тада не беше више од двадесет година.</p> <p>Може се ми |
| нима пред оним сандучетом.{S} Он је баш тада довршавао молитву и из земљане кадионице окађивао |
| ије упустила једну милојку, коју је баш тада на полицу пропињала.</p> <p>Да је о свему овоме им |
| или би се с мајком разговарала.</p> <p>Тада би Јанићије из чежње и страшљивога очекивања прела |
| инцарским и јеврејским фирмама, које, у тадањем Београду, јасно показиваху, да су сви угледнији |
| ати, па је целога дана, као невеста, по тадашњем обичају, одстојала иза кумових леђа.</p> <p>Ја |
| залазио у другу годину брачнога живота, тај је облачак постајао све гушћи, те би, по који пут, |
| ћке, па кад год му је требало да пљуне, тај је посао са неком нарочитом важношћу вршио у ову ку |
| ло и отишао пре Ускрса и Четрдесетнице, тај не може да буде хаџија.{S} А то је велики грех.</p> |
| воје незграпне шаке и почне да га меси, тај се не откупи лако.{S} Јанићију је тек предстојала с |
| рлио и пољубио.{S} И та реч, боље рећи, тај меки, нежни нагласак, који овој речи придаваше сасв |
| вишев? — запита Лепосава.</p> <p>— Тај, тај, донеси ми га.</p> <p>Лепосава донесе хартијице, ха |
| о све оно, што је до овога часа поднео, тај назив му изгледаше сада као пакосна подсмевка.</p> |
| од тога часа Диша занеме као стена.{S} Тај њезин поглед толико га помете, да је изгубио сваку |
| осно Лепосава и погледа га презриво.{S} Тај поглед га жацну и он од једном осети да јој мора вр |
| им је био прикован Спаситељ за крст.{S} Тај ексер, како се тврдило, још цар Константин и царица |
| на хаждајину жаоку, како је молују.{S} Тај двокраки врх био је покапан рђом као крвавим капима |
| ’ дервишев? — запита Лепосава.</p> <p>— Тај, тај, донеси ми га.</p> <p>Лепосава донесе хартијиц |
| прегршт земљице на покојника.</p> <p>А тај покојник била је прва љубав, први њезин осећај, кој |
| ве на гробу друге му жене, где вели, да тај „памјатник“ подиже својој „честитој“ жени, у нади, |
| ина покојника.{S} Лепо јој се учини, да тај звук, што пара ухо те се уздиже изнад свију, виче: |
| ша“.</p> <pb n="6" /> <p>Па где је сада тај „памјатник?“ Зађите у старо београдско гробље, идит |
| Какав младожења?{S} Ич си не знајем за тај лаф (разговор)! — одговара још стидљивије удовица и |
| пада замаче у сокаче.</p> <p>— И ето за тај посао, што је она викала на патролу, он је врнуо пр |
| ваку кураж да јој џангриза; али, кад на тај начин не мога да излије своје нерасположење, он про |
| и мираз, а он му га мора вратити, те на тај начин прекинути и последњи кончић, који га је опоми |
| друга, а ову трећа и тако редом, те на тај начин, поремећен правим хаосом од мисли и узбуђења, |
| обила, а који јој је помогао, те ти она тај запис метну у недра, носила га под пасом четири мес |
| е саксије.</p> <p>— Елем, нема ништа од тај посао! — рече Ламбре скрушено и отури одело од себе |
| ли њезине очи тако су севнуле, да га је тај поглед јако подсетио на онај догађај.</p> <p>И од т |
| то, да је на прагу новога живота, да је тај човек, за кога се удаје, налетео на њену удовичку и |
| о очекиваху да им објасни, чега ради је тај памук чудотворан и свет.</p> <p>— Помириши! — рече |
| ига и о женидби устабашиној.{S} Који је тај што је први пронео глас, не зна се, али у велико се |
| а осмејком на лицу заспала, тако јој је тај осмејак све до ране зоре играо час на уснама а час |
| b n="152" /> и сањао о оној, која му је тај стручак кришом под јастук турила.</p> <p>Сада му и |
| а зна ни за какав род.</p> <p>Сад му је тај стриц умро, па како није оставио никаквог завештања |
| ј мој: као од брега одваљен!{S} Није се тај бојао ни десет „ерлија“.</p> <p>— А је ли ишао на х |
| положено, готово насмејано, у колико се тај осмејак могао провући на површину из онога густога |
| м, за које сте морали страховати, да ће тај час пући баш на ономе месту, где се пуца скопчавају |
| смрти, па још смрти у својој кући.{S} И тај страх, што ће у своме дому видети мртваца, задржа г |
| рави погрешку својих родитеља.</p> <p>И тај јединствени идеал, у који је унео срж свога живота, |
| т дознао.{S} Каже се: суд; ама кој држи тај суд?{S} Има ги који не су ни род, ни коска од твоја |
| о је била добра мисао и ко зна не би ли тај посао испао кир-Думи за руком; али Ламбре преко те |
| ступе дебелим и чврстим ногама.{S} Али тај недостатак покривала је антерија до чланака и кратк |
| </p> <p>А баш у томе часу, кад он учини тај покрет, што је могло некоме да изгледа, као да ће д |
| /> одлучно подвикну, да се мајстор-Диши тај моменат учини врло сличан са оним, кад га кира-Анас |
| уд је мајстор Диша бечио очи и очекивао тај срећни дан, Лепосава ни мукает.</p> <p>— Е, па зато |
| се кроз собу и по авлији вукла.{S} Цео тај дан, и сутра дан, она је, као када је била здрава, |
| и, ако принова не буде жива.</p> <p>Цео тај дан хаџија је провео као у некаквоме бунилу.{S} Тол |
| ашу, па ето, готов разговор.</p> <p>Цео тај дан мајстор-Дишу су то овде то онде дочекивали слич |
| м.{S} Није никако могао да разуме, како тај момак тако брзо измени своју ведру нарав, и ма да м |
| з оне гужве, седе за посао, да ради; но тај посао, што га је у овако узбуђеном стању започео, з |
| аји поверенога му еспапа, него је често тај еспап протурао са више користи, него ли и сам мајст |
| фигуре.</p> <p>Да је нешто кир-Диша, у тај час, упао у собу и угледао ове у вис уздигнуте руке |
| нијама јасно изрекне њезино име, кад, у тај пар уђе у дућан његов шегрт, Јанићије Бик, и унесе |
| лека није могао надати ономе, што се, у тај пар, догађало тамо; тетка-Мацин долазак у дућан и о |
| раду не прекиде кира-Анастасија, која у тај пар уђе у дућан.</p> <p>Била је необично тужна и ус |
| , све докле их не прекиде Канче, која у тај пар уђе, да им јави за долазак Ламбрин.</p> <p>Фуду |
| ова пецкања, што су се међу девојкама у тај час чула, он би сазнао на пример да је округао као |
| децу, скупо је! — уздахну Диша, коме у тај пар прелети у памети, колики је све пут претурио и |
| <p>— Уђите! — простења кир-Диша, коме у тај пар севну, да би му боље било да га је млатнуо какв |
| се неопажено извуче из собе, када се у тај час указа на прагу кира-Анастасија са џезвом кафе и |
| за газдом.</p> <p>Кира-Анастасија се у тај час мајала на доксату и залевала цвеће, које је озд |
| и Јанићије да се потпуно изјасни, али у тај пар уђе тетка-Маца у мутвак.{S} Лепосава брзо поче |
| а је потражим! — помисли једаред; али у тај исти пар дође му на ум она њезина претња и велики к |
| некакав дрзак, изазивачки израз.</p> <p>Тај израз не измаче кир-Диши, и он се на један мах збун |
| ацима који се стицаху у чаршију.</p> <p>Тај калуп, који га није погодио, одлучио је Јанићијево |
| љи човек, сас кога ћу спацирам!“</p> <p>Тај „побољи човек“ био је кир-Ламбре, те тако је она са |
| а сада већ није имала израз двомислен и тајанствен; лице јој је дошло запрепашћено.{S} Она се о |
| ваши, давно запуштени гробови изгледају тајанствени!{S} У успомени, као кроза сан, кога се једв |
| там.</p> <p>Тетка Маца одшкрину врата и тајанствено погледа, да их ко не ослушкује, а када се у |
| ад самим кровом наднело, а који је тако тајанствено овога пута шуштао.</p> <p>Најзад се одлучи, |
| кожу, па ове иконе, кандиоце, које тако тајанствено горука у слабо осветљеној собици, и мирис т |
| p>Лепосавин догађај са Канчетом не оста тајна ни за комшилук ни за чаршију.{S} Када је мајстор |
| а крв.</p> <p>У овоме можда и лежи кључ тајне, што је мајстор Диша одоцнио тако са својом женид |
| авало.{S} Једнога дана зажмуре и повери тајну Лепосави.</p> <p>Лепосава га је слушала, па се не |
| ути, она се бојала да неће моћи очувати тајну, коју јој је у једноме часу обећао.{S} Услед ове |
| оказати Диши како прикрива једну прљаву тајну, ради које ће образ мајсторов поцрвенити.{S} И то |
| ћи, и да помогну својој ближњој, да ову тајну од туђег ока сачува; ради те своје особине, тетка |
| ало жена, које су умеле не само да туђу тајну, када им се повери, дубоко закопају, него, ако им |
| а, које једва чекају да сазнаду за туђу тајну, па да је, на све четири стране, разнесу.{S} Напр |
| S} Зар је то лепо од света?</p> <p>— Е, такав му је адет.{S} Оно знаш како је: ти си устабаша, |
| ли.</p> <p>— Јеси јунак! — рече Маца. — Такав је био и онај мој: као од брега одваљен!{S} Није |
| а он би био потпуно освећен.</p> <p>Ама такав начин освете био је немогућ.</p> <p>— Роспија!{S} |
| ни Господар Вучићева Анула неће да има такав фистан, какав ћу ја теби да купим.</p> <p>Тако је |
| дрхћућим гласом.</p> <p>— А што си бре такав у лицу? — запита Диша, коме паде у очи силна мала |
| калфу.{S} Еснафи су према млађима имали такав правац и он се морао поштовати.{S} Па кад би то с |
| је.</p> <p>— Бог с тобом, дете, што си такав? — узвикну <pb n="79" /> и тетка Маца, кад га угл |
| а није трпео да га ико тако назива; јер такав назив само му је напомињао све оно, што је до ово |
| е доврши шта је хтела рећи, већ удари у такав хистерични плач, да му требаше повише времена, до |
| ма јелинских и римских философа.</p> <p>Такав један просвећени српски тип био је и мајстор Диша |
| ан христијанскога гробља.</p> <p>— Ето, таква ће бити и твоја сахрана! — прошапута му онај разл |
| ку и силом га одвуче једноме излазу.{S} Таква случајност за мајстор-Дишу била је сама Маца.</p> |
| ењиваху кћер; а то је, ипак, била каква таква утеха.</p> <p>Али Јанићије се сасвим изменио.{S} |
| и седео и само трљао чело тражећи каква таква излаза, кира-Анастасија, у хистеричну наступу, ск |
| уђу историју не сазнаду а камо ли да их таква судбина снађе!{S} Доста, ако кажем, да је он био |
| еха од мене, он ће ми опростити.</p> <p>Таква су размишљавања врло често занимала мајстор-Дишу, |
| огао доћи на овако препредену мисао.{S} Такве мисли не падају на памет шегртима.</p> <p>— А да |
| а. — Хаџилук је за побожне људе а не за такве чапкуне као ти!</p> <p>Целе ове вечери Јанићије с |
| , други отац, не може ни помишљати и на такве ешеклуке, на какве жена старатељева обично помишљ |
| апута и одмахну главом, да се отресе од такве помисли.{S} Али ова новост тако је изненадно дошл |
| ка, са којима је до своје женидбе какве такве везе одржавао.</p> <p>И кира-Анастасија могла је |
| p>Маца не мога да остави зета без какве такве утехе.{S} Изишла је за њим и на све могућне начин |
| кширицама, ипак је почео налазити какве такве утехе.{S} Он је са тим чакширицама, т.ј. са „брат |
| Маца је у својој дугој пракси видела и такве ствари, од којих би се човеку дигла коса на глави |
| ико и мајстор Диша, морала је да чује и такве ствари, на које би се узбунила чак и фудул-Стамен |
| покреће.</p> <p>— То да не видим више — такви рукави!{S} Тако што не приличи честитој жени!</p> |
| а то ћу цркви, нека је Божје.</p> <p>Са таквим мислима бавио се по вас дан; тетка-Маца није одл |
| {S} Разуме се, да се Лепосава одупрла и таквим жељама, да тка платно како би Диша хтео; али зат |
| и сам имао прилике у своме животу да о таквим стварима чује.{S} Међутим, тетка Маца је у својо |
| , те баш и да није хтео да размишља и о таквим сокак-сплеткама, дужност му је била да их најодл |
| не до одлуке доведе.{S} Разуме се да, у таквим приликама, било случај или ма какав спољашни ути |
| срамоти, па баш када би знала, да је за такво дело не би вратио њезиној фамилији на вилајет; ме |
| уморно свето тело одмарао; а пљунути на такво место већи је грех, него ли што је на цркву пљуну |
| хале <pb n="14" /> уваженој кући, наста такво стање, да се већ и у комшилуку почело о томе расп |
| само када те није везала са којеким; а таквога мужа свака би себи пожелела.</p> <p>— Мени не т |
| аду гроша!{S} И она ороспија да превари таквога човека!{S} Море, да сам ја нешто у власти, ја б |
| и каква му је жена.{S} И таман да се на таквој одлуци задржи, а у мислима му искрсну упоредо ки |
| рополит, Антим, по народности Грк.{S} У таквој прилици први би запевао „<title>Тон деспота</tit |
| у потребе, и издржљиви пешаци.</p> <p>У таквој служби татар-Јован је стекао ову кућицу, жену, п |
| од би дошао, па сад одједаред да је под таквом срамотом оставиш.{S} Ако си тако мислио, мој син |
| д појас и поче тешко уздисати.</p> <p>У таквом га стању затече и тетка-Маца, која се после дуго |
| па зато се и мора веровати, да је само таквоме испоснику дато да за бадава дође до оне светиње |
| , отишао је и тамо затекао Анастасију у таквоме стању, да му је и без њених речи постало јасно |
| и како ћеш, ти ниси више дете!</p> <p>У таквоме несносноме душевноме расположењу дочекао је и д |
| хеј, ко зна кад ће се вратити!</p> <p>У таквоме расположењу она је најрадије окретала на тужну |
| или тешко, као боник, застење.</p> <p>У таквоме стању затекао га је у дућану кир-Дума.{S} Диша |
| ајаста капа, налик на половину диње.{S} Такву су капу носили махом варошани како по Србији тако |
| .</p> <p>— И ти да пустиш, да она учини такву лудост?!{S} Зашто си је пустила? — викну љутито.< |
| стити своја грешна уста на то, целивати такву светињу чинило му се исто што и целивати руку Спа |
| , кад се у своју отаџбину вратио, понео такву кутију, и у цркви, на служби Божјој, често је вад |
| а мужа добро познавала, није веровала у такву претпоставку.{S} Кир-Диша је ревносно пазио на св |
| оја и прилазити оној нацији, која је са таким презрењем гледала на јучерању рају, како сада теж |
| > <p>— Лудаче! — одговори Лепосава, али таким нагласком, да му од једном стаде јасно оно што ма |
| доброме гласу.</p> <p>Тетка Маца је то таким одлучним гласом исказала, да су комшинице одмах п |
| тка Маца, али некако тако неодлучно и с таким изразом очију, као кад би неко хтео да каже:{S} Х |
| — Бога ти, шта ти је? — рече му благо и такну га руком по мишици.</p> <p>— Ја... ја не могу так |
| далеко, фудул-Стаменка је, као стрелом такнута, пала у незнан; муке су имали, докле су је повр |
| а чаршија знала је да један „старатељ“, тако рећи, други отац, не може ни помишљати и на такве |
| >— Нисам; али причају тако.</p> <p>— А, тако: причају! — учини кир-Дума и сажаљиво поче климати |
| када ногом прекорачио кафанскога прага, тако и није могао брзо сазнати за ове сплетке, те да их |
| главу и пружио једну ногу преко прага, тако још стоји држећи руком за кваку.</p> <p>— Еле, как |
| бема рукама пружио сахан, да јој га да, тако је као окамењен и остао.</p> <p>— Ама, кира-Мана, |
| е, да се овај разговор поведе баш сада, тако рећи пре него ли што је уцвељена удовица била у ст |
| вељеном срцу.</p> <p>Као и сва чаршија, тако је и кир-Ламбре мајстор-Дишу уважавао и издвајао о |
| азила у удовиштво, све је лепша бивала, тако, да о трогодишњем парастосу не беше у чаршији ни ј |
| а, како је са осмејком на лицу заспала, тако јој је тај осмејак све до ране зоре играо час на у |
| поклон нашла би и по једну киту цвећа, тако сређеног, да је удовица из њега могла прочитати и |
| је сирота кира-Анастасија, као удовица, тако жељно чезнула.</p> <p>Али ма да је кир-Диша био за |
| д онаква два красна човека!</p> <p>— Е, тако ти је то кад људи не гледају шта узимљу.</p> <p>Ов |
| шином.{S} Још се чудотворни памук није, тако рећи, ни згрејао честито у Лепосавиним недрима, а |
| ојих жена предусретнути као прводаџије, тако им и не би тешко, да одмах започну са својим предл |
| Анастасија и кир-Ламбре.{S} Зашто, бре, тако?</p> <p>— Ја да јој опростим? — викну Диша.— Никад |
| ако је шакама за собом напипао седиште, тако се скљокао на њега и блесасто гледао у Јанићија, к |
| а врбову кладу.</p> <p>— Како Бог хоће, тако нека буде! — уздахну Диша и оде тетка-Мациној кући |
| и беше? — пита Диша.</p> <p>— Очију ми, тако.{S} И па како је погано пцовао!</p> <p>— Пеки!{S} |
| <p>Као што је кућу и жену оставио Маци, тако је радњу оставио на Јанићију.{S} Цео дан он је Јан |
| ми само, је ли долазила по дреје, реци, тако не гледала очима своје дете!</p> <p>— Зашто, бре, |
| аком чело.{S} Осећао је тежак притисак, тако тежак, као да му је цео мајстор Диша са свом својо |
| /p> <p>Како је затворио леђима капиџик, тако је и остао наслоњен о њега, а од стида није смео д |
| мајстора, који ти је као један родитељ, тако оставиш.</p> <p>Јанићије је ћутао и збуњено, натуш |
| Диша јој вели: „Јесте!“ — Немој, болан, тако!</p> <p>— Не могу!{S} Овде, ето, овде боли, па ми |
| контуре, одскакала на грудима.{S} А он, тако исто усплахирен, изгубио сву моћ мишљења, блене у |
| али онај ђаво што јој се у душу увукао, тако се заквачио ноктима, да га ни за реп ни за уши не |
| реч; то је грчка реч!...</p> <p>— Тако, тако мајстор-Дишо — поправи се Маца. — Ето, нећу; поган |
| де његова жена, — то је било тако мило, тако неочекивано, да је од <pb n="21" /> силна изненађе |
| и врата, кира-Анастасија га тако нежно, тако молећиво погледа, а руке склопи пред њим, као греш |
| рлила га и стала се смејати тако јасно, тако помамно, да би јој се <pb n="27" /> смех чак на ул |
| о слатко паде.{S} Јео је тако пријатно, тако слатко, да би и сит човек огладнео посматрајући он |
| </p> <p>— Божја па твоја, сине!{S} Ето, тако раде поштени људи.{S} Знала сам ја, да си ти чести |
| савршила у грчкоме и цинцарском језику, тако, да више ни у кући ни у чаршији није говорио друкч |
| есто је вадио иза појаса и пљувао у њу, тако да је сваки од црквара могао разумети, како хаџија |
| У то доба је поникла и она крилата реч, тако често изговарана у староме Београду за оне људе ко |
| жљиво гледа у очи Дишине.</p> <p>— Шта: тако? — пита Диша, а очију не подиже, само да се не сус |
| сваки види голе руке?{S} То је срамота; тако нека носи фудул-Стаменка.</p> <p>— Па све носе так |
| То да не видим више — такви рукави!{S} Тако што не приличи честитој жени!</p> <p>— Па шта да р |
| е?</p> <p>— А од куда ја знам, зете.{S} Тако ми рече Пречиста, а сад до тебе стоји.{S} Хвала Бо |
| Јанићије, а Мајстор Диша остаде сам.{S} Тако је неко време ћутао и отирао зној, а мало за тим у |
| ије кући сав задуван и врло узбуђен.{S} Тако се он никада није враћао из дућана.</p> <p>— Да не |
| искрено покаје за учињено неверство.{S} Тако у чаршији нико не би сазнао о томе, како му је при |
| пуну шаку женске косе. — Шта је ово?{S} Тако ли си научио ону твоју... твоју... да моме Канчету |
| а тој ли те је твој мајстор оставио?{S} Тако ли му чуваше кућу, а бре?</p> <p>Јанићију се свет |
| иш из те чиније оном водом, три пута. — Тако да радиш, снахо, па ће ти дете за три пута три дан |
| унути, то је грех, који се не прашта. — Тако је објашњавао он познаницима своја утанчана чуства |
| према коме је осећао велики решпект. — Тако је он причао њојзи, како га је, сутра дан по прсте |
| а кад се казује за вас, не је истина? — Тако ли је?</p> <p>— Ама кир-Дума, куд ја да скачем пре |
| а Лепосави и привуче је руком до себе — Тако!{S} Па деде сада да и мени кажеш оно, што си мајци |
| е погана — и Френки су погани!</p> <p>— Тако је! — одговори понизно Зосим — али мој пријатељ же |
| је то реч; то је грчка реч!...</p> <p>— Тако, тако мајстор-Дишо — поправи се Маца. — Ето, нећу; |
| честитања по раним ћепенцима.</p> <p>— Тако те хоћу: да се ожениш, ја; а не да затварамо капиџ |
| и се о обрамку, па само звера.</p> <p>— Тако ли беше? — пита Диша.</p> <p>— Очију ми, тако.{S} |
| зар она?... простења кир-Диша.</p> <p>— Тако, газда, Бога ми!</p> <p>Диша скочи и онако усплахи |
| амо живе Френки што једу жабе.</p> <p>— Тако је, богоугодниче.{S} Мој пријатељ није баш од тих, |
| амо да теби и твојима помогне.</p> <p>— Тако и ваља.{S} Мајстор је више од оца; отац само што р |
| ће и гледа у очи тетка-Мацине.</p> <p>— Тако... рече Маца, прсну у смех; али се брзо уозбиљи и |
| и држи на крилу болесно дете.</p> <p>— Тако да радиш, снахо — говорио је дервиш овој жени — ов |
| да џабе, што је прстен враћао.</p> <p>— Тако је, кир-Дума.{S} Ја и сам верујем, да је комшилук |
| узбуђено тресну писмо о совру.</p> <p>— Тако брзо? — запита Лепосава, којој ових неколико месец |
| бре, тамо?{S} Кога имаш тамо?</p> <p>— Тако; нећу да служим више.</p> <p>— Ја те не пуштам; ти |
| иша да се ожени Лепосавом Мацином.{S} А тако се најзад и морало држати, пошто је мајстор Диша д |
| од Дишине воље, ако би је спасао.{S} А тако се баш и десило.</p> <p>Кир-Диша је имао у Пожарев |
| гра срце, кад у своме дућану угледа два тако уважена госта, и још више, када га, место оног про |
| н није ишло, да изгуби пријатељство два тако угледна Грка а с њима и све грко-цинцарске муштери |
| S} Кира-Мана не би имала смелости да га тако осрамоти, па баш када би знала, да је за такво дел |
| >Кад приклопи врата, кира-Анастасија га тако нежно, тако молећиво погледа, а руке склопи пред њ |
| бледим лицем и сузама у очима, које га тако жалостиво гледају.</p> <p>— А што се опет оженио њ |
| крива ни дужна тера из радње, он би га тако издеветао за све, да се до века сећа, како је нечо |
| Јанићије је осећао, да та рука, што га тако често лупа по леђима, чини то из нарочите милости, |
| тако, али он није могао ни помислити да тако што предложи Маци.{S} Да је бар удовац, али пуштен |
| и ми био брат.{S} И ко би други смео да тако уради?{S} Ја ето нисам никоме одала?</p> <p>— Ама |
| /> <p>И овај собичак, у коме је некада тако спокојно седео по цео дан, прибирајући пару по пар |
| ајстора долазио а Диша опет није никада тако одоцнио као овога пута.{S} Маца се у истини мало з |
| дочекала, што јој се муж вратио, а сада тако презриво.</p> <p>— Мори, немој да се нећкаш; право |
| х је било некада.</p> <p>— Камо ти сада тако јаког човека, као што беше мој покојник?{S} Једаре |
| и потајно о лепој Гркињи, поста му сада тако тесан и мрачан, да би се угушио, само да је за нек |
| нда да га дарује. — Но судбина је ваљда тако хтела, да Јанићије добије ону ћушку и да Диша не с |
| аљда на Бога камењем бацао.{S} Ето и ја тако; донела сам Лепосаву тек у четвртој години.{S} А к |
| ћије да каже шта ће; али навала осећаја тако је нагло јурила у његову главу, да му се језик спо |
| да се иде из кућа — одговори Анастасија тако прибрано и тако хладно, као да прича о нечему што |
| ни посластице, које је кира-Анастасија тако вешто градила, а да најбоље залогаје од тога не до |
| о је самохран у свету, а живети до века тако без жене и без икакве наде на своје потомство, тол |
| м, поред све оне кратке претње, спавала тако мирно и дубоко као да се између ње и супруга није |
| тили себи, а после је жалила и лелекала тако искрено, да су комшинице једва успеле, да је сачув |
| је он могао и помислити, када је почела тако говорити о пријатељици, од које се после сватова н |
| око њих пробаје.{S} А рука јој је била тако срећна, да и оне жене, које су већ сваку наду изгу |
| ери.{S} Синоћна пољска вечера није била тако издашна, да га за дуже време засити.{S} Имао је зд |
| е налазила тек у првим зачетцима и била тако неуређена, да су се писма на хрпате губила или је |
| е заклетве нагризала срце, па ипак била тако мила, сада му постаде мрско онако исто као и кир-Л |
| етови, из једно поштовање што си родила тако добра ћерка.</p> <p>— Ти да ћутиш, кира-Мана! — ос |
| /p> <p>— Ето, каже:{S} Да се врати, ама тако, да се пољубиш са кир-Ламбром, да Јанићија отераш, |
| агрљаја.</p> <p>— Да кажем где су.. ама тако, ако обећаш нешто.{S} Ако нећеш — онда..</p> <p>— |
| {S} Ова брза питања, што их је кир-Дума тако одлучно и оштро излагао, сплетоше га за часак.</p> |
| .{S} Истина, Лепосава није помислила на тако што, али њезине очи тако су севнуле, да га је тај |
| и срце и разум гонише, да се осврне на тако убедљиве разлоге кир-Думине, њему дође на ум, да ј |
| жену у собу, и као човек који полази на тако далек пут, поче да је саветује, како да се влада, |
| као да га сваки познаје и честита му на тако красном успеху, што га је јуче на „гледању“ и прст |
| кад и њојзи превре, она му једног дана тако <pb n="177" /> одлучно подвикну, да се мајстор-Диш |
| огано.</p> <pb n="56" /> <p>Поткрепљена тако снажним разлогом, дочекала је кир-Дишу на ручак, т |
| очи и зачуђено се забленуо у њу; а она тако исто узрујана, да јој се недра од наглога дисања д |
| и жена, којима су деца једна тегоба, па тако и немају никога свога, који би им, на суђеноме час |
| кроз махале прво код кира-%Думиница, па тако редом све до фудул-Стаменкине куће.</p> <p>— Ух, к |
| ишао из тетка-Мацине куће не зна се, па тако исто и где је провео прву ноћ без жене.{S} Тек сут |
| а се поквари, чапкуне, бре?</p> <p>— Па тако, пре ђердека (ложнице)... знаш... пре, кад оно... |
| руке јој клонуле а у недрима од страха тако силно бије, да јој је кошуља од танке ћерћелије, к |
| — одговори Диша, весео, што га је Маца тако брзо обрадовала.</p> <p>Чудотворна хамајлија сада |
| Грци, пуни једа, што се њихова удовица тако јавно срамоти, вичу на сва уста не само на мајстор |
| и кир-Диша и његова жена примише стрица тако хладно и без икаквога обзира, да је старац одмах о |
| мучиш?{S} Што не казујеш? — завапи Диша тако молебно и скрушено, као човек који предосећа да му |
| а се озбиљно препаде за кћер, хаџи-Диша тако исто, а и Јанићије, кога је још прво детињство вез |
| о од својих и жениних уста!</p> <p>Пред тако снажним разлозима мајстор Диша је попустио; а осем |
| та око себе обмотати, а цеванице његове тако танке, да су у оним чампарима изгледале као танка |
| ли се она с њим или је у истини она све тако мислила.</p> <p>— Ти ме не волиш... рече Јанићије |
| овај запис на-по-за леђа.{S} Е, кад све тако урадиш, ти да гу одведеш у ђердек и тамо овај четв |
| етио је, колико му је тешко, што се све тако десило.</p> <p>Али како није никуд излазио и сваки |
| овај „црни“ Београд, где му је било све тако горко и мрско.</p> <p>И свему је она крива.{S} Ње |
| метнули им венчила на главу, њој стаде тако тешко, да у мало не паде пред олтарем.{S} Била је |
| ло час сапињаху, попуцаше, и њему стаде тако лако и ведро, те у мало што не поскочи, да је на н |
| ја! кира-Анастасија!“</p> <p>И њој дође тако тужно; седе на миндерлук, обухвати шакама једно ко |
| се тицати и удовице, те му некако дође тако нелагодно око срца, као ономе, који за леђи осећа |
| сам пезевенк-баша!{S} Зашто да ми каже тако?</p> <p>Кир-Диши се смрачи, кад чу како му шегрт о |
| ивуче себи.{S} Утисак <pb n="126" /> је тако снажан био, да му је лева рука, којом је обавио ви |
| о ће се све свршити.</p> <p>Лепосава је тако безазлено гледала у свога мужа и тако му се предан |
| естао да долази и кира-Анастасија га је тако сестрински пазила, да му се његово ћутање богато н |
| ију и затварао га после свију, те га је тако ретко когод могао видети, кад дође и оде из дућана |
| , што се тиче жене и пријатеља, кога је тако јако уважавао, на њих није обраћао пажњу, нити је |
| би вернога и оданога калфу, на кога је тако свикао.</p> <p>Маца је опет бринула за Јанићија из |
| ластичније фигуре чочечке игре, која је тако дражесно пристајала свежини и младости удовичине ф |
| замисли и за све време вечере остала је тако замишљена.</p> <p>Осмога дана после овога писма, к |
| е Лепосава испрошена и обележена, па је тако и урадила.{S} Другарице Лепосавине сјатише се, да |
| тане чврст и непомичан као стена, па је тако и урадио.{S} Кира-Анастасија, навикнута да, на кра |
| настасија је стајала насред собе, па је тако апатично и са тужним изразом лица посматрала облач |
| ља нема господара у њој.{S} Јанићије је тако савесно водио послове, надгледао радњу и сакупљени |
| за којом је толико чезнуо и од које је тако жељно ишчекивао бар једнога сина.</p> <p>Какве су |
| одговарао је самоме себи.{S} А докле је тако размишљао и брижно погледао у „бешчедну“ будућност |
| оставила му на врату троје деце, те је тако, у неку руку, морао да води двоструку бригу, и о р |
| ио наспрам свога шегрта.{S} У потаји је тако осећао; али наравно био је принуђен, да то осећање |
| ање над самим кровом наднело, а који је тако тајанствено овога пута шуштао.</p> <p>Најзад се од |
| бе враџбине.{S} Зар си ти један који је тако страдао, па, када је скинуо враџбине, деце пуна ку |
| у стању да проговори, у грудима јој је тако силно лупало а у грлу стезало, да је морала употре |
| је већ произвео за калфу, доживљавао је тако исто једну важну промену.{S} Мајстор-Дишино често |
| рлуку је спавао кир-Ламбре, а спавао је тако тврдо, да није ни осетио, када се Јанићије привуче |
| у стању да ваздух удахне.{S} Стојао је тако неко време без речи, оборио главу на груди, тешко |
| ао да самоме себи објасни?{S} Осећао је тако неку потајну страву, као кад очекујемо нешто што ћ |
| а шта му је све учинила?</p> <p>Дуго је тако премишљао.{S} У мислима је гледао већ, како га нос |
| сад му необично слатко паде.{S} Јео је тако пријатно, тако слатко, да би и сит човек огладнео |
| едном речи, у кући хаџијиној цветало је тако, да му је и најбоља домаћинска кућа могла позавиде |
| цаху, а у радњи мајстор-Дишиној ишло је тако, да се није ни опажало, да већ од толико недеља не |
| гађаје на путу не пропитају.{S} И то је тако ишло, све докле се не помоли месец и докле мујезин |
| ј да на њеној остане.{S} Весела, што је тако испало, кира-Анастасија спрема све што кир-Диши тр |
| ја и обасули га свима похвалама, што је тако честит и одан своме мајстору; а Диша му, шта више, |
| ећао, био је стид од самог себе, што је тако урадио.</p> <p>— Шта сад да чиним?{S} Овде ми више |
| ог мене то!</p> <p>И ова слика, коју је тако замислио, растуживала га је и изазвала у њему ону |
| ш нека веза чврсто држи за ону, коју је тако брзо напустио.{S} Сад ће кир-Дума затражити мираз, |
| о му баш ни речи не одговори, а њему је тако потребно било, да о тој теми разговор продужи.</p> |
| век пуна домаћих новости, а умела их је тако потпуно и слатко причати, да је милина била слушат |
| ја? — одговори Јанићије. — Могао бих је тако сву ноћ носити, па да и не осетим.</p> <p>— Лудо! |
| посава збуњена и изненађена, а Јанићије тако исто сметен и застиђен од несвеснога дела, <pb n=" |
| зачаран овом маштом, заспао је Јанићије тако тврдо, да не би осетио, да га је когод те поћи изв |
| нуту кожу, па ове иконе, кандиоце, које тако тајанствено горука у слабо осветљеној собици, и ми |
| нићије зграби Лепосаву, диже је на руке тако лако као дете од две године и понесе је.</p> <p>— |
| p>Кир-Дума уђе опрезно, а одмах за њиме тако исто обазриво увукоше се још два Цинцарина учтивог |
| ава беше под руком, за цело би и с њоме тако: пљунуо би на онај дукат и сву би ногама изгазио.< |
| ка носи, ама жена мајстор-Дишина не сме тако! -</p> <p>Једном речи, мајстор Диша се толико изме |
| епосава опет климну главом; али сада не тако стидљиво већ с осмехом у очима, које слободно глед |
| о гледаху у очи Дишине.</p> <p>— Ама не тако, већ кажи, да ти чујем гласа.</p> <p>— Хоћу! — одг |
| ити могао, да ће му се од њихове стране тако што десити.</p> <p>У то није сумњала, али се плаши |
| лику, која би одговарала положају једне тако лепе и угледне удовице.{S} Да је удаду за каквога |
| увек, кад подвије врат и полети, мукне тако, да вам се чини то бик муче.</p> <p>Кир-Ламбре и с |
| кам... промуца кира-Мана; али је Ламбре тако крвнички погледа и нешто по турски кроза зубе скре |
| срцу, да је занесе, опије, па сад да се тако насилно у један мах угаси!</p> <milestone unit="su |
| а баш он узме кира-Анастасију, те да се тако опере она срамота са грчкога имена, коју је Диша, |
| то ли плачеш, лудо?{S} Камо среће да се тако и догоди; а она што прича, то јој је криво, завиди |
| смеха сузе на очи ударе.{S} Смејала се тако слатко, као дете када га заголицају, па се и он, з |
| да је била радо виђена у кућама где се тако што догодило, него је била уважавана и од оних жен |
| збунила чак и фудул-Стаменка, кад би се тако што пронело за њезино Канче.</p> <p>Једнога јутра |
| ом пролазила туда.</p> <p>— А што си се тако пофудулила, Лепосава? — запита Канче.</p> <p>— Нис |
| тискивао га на своје груди, опраштао се тако неколико пута и једва га је пустио из загрљаја.{S} |
| је све страшљивије куцало.{S} Ближио се тако пажљиво и спреман вазда, да се у згодном часу сагн |
| јим јединчетом, како је то лаж и ако се тако што из њезине куће изнесе, то би могло нахудити ње |
| а срушити.{S} Последња нада, за коју се тако грчевито ухватио, истрже му се из руку и он тешко |
| ку, што није боље отварао очи, да му се тако што не догоди.</p> <p>Једнога вечера сео мајстор Д |
| и разнесе на све стране.{S} Бар њему се тако чинило, јер, враћајући се у дућан замишљен и тешко |
| собу и врата забрави?{S} Али, оне су се тако љубазно смешиле; а она опет, као удовица, раскриве |
| си фудул-Стаменка.</p> <p>— Па све носе тако; не могу ни ја осем света.</p> <pb n="176" /> <p>— |
| е пуних шест недеља у „контроманцу“, те тако хаџи-Диша мораде и по трећи пут да вади из ћемера |
| , мираз је био још у његовим рукама, те тако му се чинило, као да га још нека веза чврсто држи |
| оме под старост помреше деца и жена, те тако остаде самохран без игде икога.{S} Пуних петнаест |
| ироки рукави кошуље спали на рамена, те тако показивали, можда најлепшу белину и руменило што с |
| зују праве узроке свога расположења, те тако ни нама не остаје друго, већ да поверујемо кира-Ма |
| ина ведра и вазда расположена нарав, те тако, после првога наступа и после четрдесетнице, сав о |
| леменитим потомцима класичне нације, те тако, у своме будућем породу, исправи погрешку својих р |
| па и комшинице истрчаше на капиџике, те тако мајстор Диша, који се баш тога и плашио, устукну у |
| ај „побољи човек“ био је кир-Ламбре, те тако је она сама признала своје браколомство.</p> <p>Ме |
| сељаке да мећу о слави у чело софре, те тако изгледаше као да они то славе, а да су папуџије те |
| о на издисају свога пријатеља Бенџе, те тако, у неку руку, постао природни старалац младе удови |
| азмишљања, мученички грчио од глади, те тако, и не мислећи, ноге га саме однесоше у шибљак, а р |
| Јанићије мукну на њу бичјим гласом, те тако забашури Лепосавино дело.</p> <milestone unit="sub |
| е, неће завирити више у његов дућан, те тако ће, мало по мало, вратити се на оно, што је био пр |
| ато, зашто јој вереник врати прстен, те тако кир-Думи није остало другога пута, <pb n="39" /> н |
| делом тела нијати одмерено и сетно, те тако изазивати утиске неких успомена, до душе не о кир- |
| када је прошао трогодишњи парастос, те тако нестало и последњега изговора ради чега не би могл |
| ђе из собе, да нешто види у мутваку, те тако Диша и Лепосава осташе сами.</p> <p>— Седи овде — |
| 127" /> уз леђа час спусташе струку, те тако показиваше око слабина прозрачну свилену кошуљицу. |
| етворили су пријатељи у готов новац, те тако, после неких обрачуна, што их је кир-Дума имао изм |
| е заустави на сокаку, <pb n="183" /> те тако Јанићије могаше да Лепосави још неколико речи доба |
| нам.</p> <p>— Немој, снахо; него кад те тако запита, ти да јој кажеш: „Добро је, шућур Богу!“ — |
| тетке Маце, чије је разговоре и савете тако радо слушао.</p> <p>— Све ти је по таман, свега им |
| а и ородиће се са грчком нацијом, те ће тако, мало по мало, раскрстити са погрешком свога оца, |
| тако? — хтеде да каже, али му се вилице тако стегоше, те он само нетремице звераше то у онај ду |
| заблену у врата.{S} Стојао је нетремице тако; али, на његову срећу, нико не дође.</p> <p>— Ох, |
| ући бежала.{S} Дође јој жао, па га поче тако болећиво гледати, као да би му хтела рећи: „Остани |
| своје ћутање.{S} Али то му не испадаше тако олако, јер кад год би помислио да је са овим питањ |
| плаши од овога наглога скока, који беше тако неспретан, да се задувани Ламбре умало не спотаче. |
| тетка-Мацо! — застења Диша — немој више тако!</p> <pb n="120" /> <p>— Шта: немој! — запита Маца |
| о, што је све осетио, кад је целивао, и тако нагло исцељење од искушења, које му до сада ни пос |
| ајеве чибука, што им је Диша даровао, и тако светлећи пред собом, опростише се са домаћинима и |
| у треба да се жени, ено му кира-Мане; и тако је њезин муж одбегао са његовом женом.</p> <p>— Ћу |
| о потказивање из комшилука поверовао; и тако једноме кир-Думи и кир-Ламбри одрекао у неку руку |
| по један цветак шебоја и замбака.{S} И тако, заборављајући на све што их дотле устручаваше, уђ |
| га трчкарати до тетка-Мацине куће.{S} И тако, мало по мало, он се толико навикну на ову кућу, д |
| о је, да се што пре чаршија умири.{S} И тако, сви разлози били су тако снажни, да им се није мо |
| , коју је св. Ђорђе копљем пробио.{S} И тако су пролазили векови и о том се ексеру није ништа з |
| а други после, тек, сви ћемо тамо!“ — и тако утешен сишао је у подрум, да у један бокал оточи р |
| аним али речитим разлагањем.</p> <p>— И тако, турфа посла! — уздахну Диша, па се сневесели, као |
| ?</p> <p>— Како ћу? — запита Лепосава и тако ђаволасто <pb n="128" /> погледа, да све оне стеге |
| е тако безазлено гледала у свога мужа и тако му се предано одала, да хаџија, и ако осећаше потр |
| несе, да га постави у чело миндерлука и тако, као занета, оста насред собе стојећи.</p> <p>Прво |
| и ту мисао потисну друга, а ову трећа и тако редом, те на тај начин, поремећен правим хаосом од |
| а, њега раздрага песма, дође међу ове и тако ударише у пијанку и певање, да се чак и њему — каф |
| разговарати, а до јутра нека му буде и тако, — рече Маци и седе, да вечера позну вечеру.</p> < |
| згледаху ипак тако детињски насмејане и тако миле, да им се не би могло одолети.</p> <p>Томе из |
| а њихове враџбине, продају, завуче се и тако целу ноћ преспава.{S} Сутра дан је опет лутао, али |
| по венчању, обрадује тројкама, једрим и тако грлатим, да су својим терцетом, чим се промолише н |
| > да ту жену није никада толико волео и тако везан био за њу, као баш сада, када га је она прев |
| а — одговори Анастасија тако прибрано и тако хладно, као да прича о нечему што је се ни мало не |
| и нека ватра обузе, да паде у постељу и тако цео дан лежаше у бунилу и несвести.</p> <p>Маца се |
| о.{S} Па онда већ биће боље...</p> <p>И тако мајстор Диша, ведар и лак као младић, убрза из кућ |
| где проби један зрачак надања.</p> <p>И тако је та дивља, унутарња борба почела опадати и у сво |
| — поправи кир-Думу кир-Ламбре.</p> <p>И тако, оба кума, задовољни свак на своју руку, дигоше се |
| сакрије сузе, које је облише.</p> <p>И тако, дан из дан, Јанићије је све више подлегао ономе т |
| апиџику и нестаде га на улици.</p> <p>И тако, оно, у што је Јанићије одавна сумњао и пажљиво мо |
| он све чвршће усађивао у њој.</p> <p>И тако у овој одличној и од све грчке махале <pb n="14" / |
| овим трошковима, то није хтео.</p> <p>И тако хаџи-Диши не оста друго, него да сву ноћ уздише, к |
| ик, а за тим кола ће да нађеш.</p> <p>И тако кира-Анастасији поможе овај случај да на њеној ост |
| се правда — не иде.{S} А баш и када би тако радио, он сам, по својој повученој и срамежљивој н |
| лука, који би му морао исплатити, те би тако хаџија имао двоструку штету: — готов новац би мора |
| аче се са свога места.</p> <p>— Еле, ви тако? — започе кир-Дума, а не седа, него пребраја зрна |
| тако криво на сама себе: зашто да уради тако, зашто да се пред свима обрука!</p> <p>— Иде! — ре |
| жише му понова како нема смисла да седи тако сам, као „еден гурбетин“, поменуше му по десет пут |
| пу носили махом варошани како по Србији тако и по Румунији и Грчкој.{S} Капа је та грчког, виза |
| p> <p>— Лудо! — прошапута Лепосава, али тако болећивим гласом, да Јанићије од тога чисто задрхт |
| ад ниси хтео?! — одговори Лепосава, али тако, да он сада не знађаше прашта ли му или се љути ба |
| Не чуј, Боже! — прошапта Јанићије, али тако тихо, да га је Лепосава, која иђаше уза њ, једва ч |
| аду, он је тек онда окретао српски, али тако, да се очито опажало, како с тешком муком изговара |
| .</p> <p>— Хоће, вели, да се врати, али тако... продужи Маца и на половини речи застаде.{S} Вид |
| нисам крив.{S} Ја баш нисам хтео... али тако...</p> <p>Лепосава се нагло окрете њему и погледа |
| а су га дочекивали сумњивим осмехом или тако чиме, што га је уверавало да је много лакше уверит |
| ио? — одговори Лепосава и сада га удари тако снажно у леђа, да је толико звекнуло, да је чак и |
| под таквом срамотом оставиш.{S} Ако си тако мислио, мој синко, боље би и за тебе и за нас било |
| јастук, загрлила га и стала се смејати тако јасно, тако помамно, да би јој се <pb n="27" /> см |
| о стеченога, па да ли ће Јанићије умети тако поуздано да му и радњу надгледа, као што је поузда |
| оје дреје мора ми дати; неће ваљда бити тако бездушан, да ме без ичега пусти у бели свет! — мис |
| е, да му отвори, поче је тући и гњавити тако, да се једва искобељала из његових шака и побегла. |
| ест година), то се не би могло утврдити тако на пречац.{S} Главно је, да су једно другоме вазда |
| е помислила на тако што, али њезине очи тако су севнуле, да га је тај поглед јако подсетио на о |
| својом широком шаком, од које су му уши тако често бридиле, и кира-Анастасија са оним престрављ |
| је осетила инстиктивно и у грудима јој тако живо закуцало, да у мало није упустила једну милој |
| еме показивао и бригу и радост, што јој тако давно невиђени гост опет у кућу долази.</p> <p>— Е |
| у каже.</p> <p>— Чујеш, Јанићије, немој тако!{S} Не иди од нас.{S} Ето, нана те воли као сина, |
| никако могао да разуме, како тај момак тако брзо измени своју ведру нарав, и ма да му ни на кр |
| азвала у њему ону горку тугу, која ипак тако пријатно пада на рањено срце.</p> <p>— Обесићу се; |
| ивене сузама и очајањем, изгледаху ипак тако детињски насмејане и тако миле, да им се не би мог |
| у, и када је о чему причала, то је увек тако лагано и сређено разлагала, као да је водила рачун |
| чини то из нарочите милости, па се увек тако намештао леђима, да је чисто нукао, само да продуж |
| > <pb n="58" /> <p>И то је Јанићије Бик тако савесно вршио, да му ни највећа цепидлака, која тр |
| не пуне мишице и што јој се гибак струк тако еластично покреће.</p> <p>— То да не видим више — |
| ађанству уживаше, увеличао још и једним тако побожним делом.{S} У цркви је одслужено благодарењ |
| ј је пуну власт надзора, како над кућом тако и над домаћицом, а што се тиче Јанићија, он је био |
| и као један добар пријатељ како Ламбрин тако и покојника и његове удовице, журио је, да се што |
| мајстор-Диши било чудно, како је могао тако лаковерно поверовати једној жени, која је потпуно |
| но намерно.{S} Само, ко ли му је могао тако што наредити?{S} Да то није кира-Манино дело, о то |
| ла мала ножица.</p> <p>И ноћас је сањао тако, као да јој проба јеменије; она му пружила босу но |
| на не би ли у овим топлим оковима остао тако цео дан, да у исти мах не осећаше и неку чудновату |
| алази међу најближим својима.{S} Управо тако је он мислио, ма да није никада знао како је то ме |
| и главни разлог, чега ради је предузео тако далек пут, и хаџи-Зосим са највећом оданошћу обећа |
| кључ тајне, што је мајстор Диша одоцнио тако са својом женидбом.{S} Могао је узети коју му драг |
| у требаше повише времена, докле је како тако умири.</p> <p>— Од суза нема лек, џанум; него да р |
| една... одговори тетка Маца, али некако тако неодлучно и с таким изразом очију, као кад би неко |
| вога часа кир-Диша није трпео да га ико тако назива; јер такав назив само му је напомињао све о |
| тела, да буде његова жена, — то је било тако мило, тако неочекивано, да је од <pb n="21" /> сил |
| трана <pb n="22" /> и то му је долазило тако пријатно, као од умора задиханоме човеку, када га |
| говори.{S} И то се све за њом говорило тако рећи још док се није ни сасушио траг оних суза, шт |
| иша.</p> <p>— Е, чекај, зете; не иде то тако лако.{S} Ено је у соби, спрема се, да пред свога д |
| од злих очију сачува.</p> <p>Све је то тако, али он није могао ни помислити да тако што предло |
| ш? — зачуди се тетка Маца.</p> <p>— Ето тако; мило ми, што га истукао!</p> <p>Али ја нећу даље |
| но, њему се чинило да Лепосава нарочито тако удешава, да је њој баш мило, што јој се испод широ |
| , дете! (тетка-Маца га је сада нарочито тако ословила, ма да је од њега само једну или две годи |
| <p>— Који ти је бес?{S} Што си се надуо тако?</p> <p>— Ти знаш.</p> <p>— А шта ја знам?</p> <p> |
| о стабло једне дафине.</p> <p>— Ама зар тако? — хтеде да каже, али му се вилице тако стегоше, т |
| гурао из мутвака, у коме је до мало час тако важне говоре водио.</p> <p>Неколико дана после ово |
| дби од ћепенка и хлебова, чији је мирис тако дражио његов изгладнели стомак.</p> <p>— А да сам |
| е, које није умео, удешавао је кроз нос тако, да ти се увек чинило као да их Грк пева.</p> <p>А |
| есе од такве помисли.{S} Али ова новост тако је изненадно дошла; а то се све њега лично тицало, |
| ве то запе у грлу, које му се на пакост тако стегло, да је једва био у стању да ваздух удахне.{ |
| укавом <pb n="34" /> зној и по који пут тако застење, као тешки болесник кад га болови спопадну |
| ом по мишици.</p> <p>— Ја... ја не могу тако... ја ћу... узмучи се Јанићије да каже шта ће; али |
| Анастасија и утаче се у очи своме мужу тако дрско и изазивачки, да се овај чисто забезекнуо пр |
| је видели?</p> <p>— Нисам; али причају тако.</p> <p>— А, тако: причају! — учини кир-Дума и саж |
| /> <p>Све ово што угледа дође Јанићију тако слично са оним даном, кад га спопаде она вртоглави |
| пуџијска, шта ти је ружно урадио, да му тако желиш? — рече Лепосава, која је после одласка муже |
| е чаршије! — мишљаше Јанићије и дође му тако криво на сама себе: зашто да уради тако, зашто да |
| и како му прекипе, отисну од себе Думу тако силно, да овај полете насатке и лупи леђима о зид. |
| а умири.{S} И тако, сви разлози били су тако снажни, да им се није могло одолети ни с које стра |
| це запламте.</p> <p>Била је у томе часу тако свежа и мила, да је Диша од сласти %гуташа очима.{ |
| е све лепо свршило; али ти примери беху тако ретки, да је хаџија тек сада осећао, како би то до |
| кира-Анастасија га удари ногом у трбух тако јако, да он јаукну, ухвати се обема рукама за трбу |
| >— Сто хиљада — одговори по нова старац тако спокојно, као да то беше само један грош.</p> <p>— |
| де.{S} Видело се јасно, да јој није баш тако пријатно да му испоручи све што јој је Анастасија |
| потпуно освећен; можда није требао баш тако да учини, али он је био задовољан: ово му је куд и |
| кумови и сложили у томе, није било баш тако лако пронаћи прилику, која би одговарала положају |
| ушека опрану вуну, што им је кира-Мана (тако се звала Ламбрина жена) „на белегу“ и „среће ради“ |
| <head> <hi>ГЛАВА ДРУГА</hi> </head> <p>Тако се сврши <hi>први део</hi> ове тужне домаће истори |
| оже, само му не дај да се обеси!</p> <p>Тако је шапутала у себи, докле не одоле сан.{S} Кандилц |
| да ми кумује, кумство га убило!</p> <p>Тако је мајстор Диша правдао и кумовим грехом свој грех |
| ми бидете муж, онда — друго је“.</p> <p>Тако је причао Ламбре, но то није све.{S} Један од комш |
| , кесицама и другим замотуљцима.</p> <p>Тако је то ишло пуних десет недеља.{S} Хаџи-Диша се пот |
| а од поган закон не искам деца.</p> <p>Тако је кира-Мана бранећи себе и нехотице дала Анастаси |
| рно пуштати густе хладне димове.</p> <p>Тако је кир-Диша покушао да употреби и ово последње сре |
| руку свако уважење и поштовање.</p> <p>Тако је овога часа, докле је кир-Дума говорио, мајстор- |
| имање туђа хала и врана разнесе.</p> <p>Тако су протицали дани за данима, недеље за недељама, м |
| и затражила, да је водом напоји.</p> <p>Тако је било и овога јутра.{S} Диша је зором отишао у д |
| ће јој се зет опет жени вратити.</p> <p>Тако је то трајало неколико недеља, кад једнога вечера |
| претњом, да ће у Дунав скочити.</p> <p>Тако га је на улицама затекао и први сумрак, те једно т |
| стан, какав ћу ја теби да купим.</p> <p>Тако је редовно обећавао Лепосави, па јој онда све ређа |
| е тек онако као гости за софром.</p> <p>Тако ће мајстор Диша постићи двоструку корист; одужиће |
| ега нисам никакве милости видео.</p> <p>Тако је, од прилике, решавао ову борбу Дишин шегрт и ст |
| без тебе да живим, што ми треба?</p> <p>Тако је уздисао Ламбре, помишљајућИ како би му све праз |
| Ко је још говеда појио кафом? —</p> <p>Тако је мајстор Диша често објашњавао своје назоре кир- |
| , теби свећица, мени пензијица!“</p> <p>Тако је радила неколико година, све докле се не свикну |
| то у грлу гуши; а када је завршио оно: „тако мени Бог помогао“, лепо му се учини, као да га неш |
| ак умекшају.{S} Међу Србима је било већ такових људи, који, и ако не имађаху ни капи крви са Те |
| ш ли зашто је све ово? — запита га Маца такође с осмехом.</p> <p>— Не — одговори Јанићије, звер |
| да не бризне у плач.</p> <p>Јанићије је такође немо стојао пред овом очајничком приликом, обори |
| са крста Спаситељева, у памуку, који је такође постао чудотворан: даје децу нероткињама, те и о |
| је ту; комшинице и другарице Лепосавине такође су је обилазиле често; а тада у кући и башти бил |
| дошао — одговори кир-Дума.{S} И Ламбре такође беше тога уверења, да тога мангупа не треба трпе |
| адоше као укопани.{S} Кир-Диша, који се такође није надао да ће се у овим заклоњеним улицама су |
| учини Ламбре, као чудећи се кир-Думи на таком разговору. — Не сум јој ни татко ни брат, ни кум; |
| прелети преко лица нека тамна сенка; у такоме случају уозбиљила би се и страшљиво погледала на |
| ао да не сте из пожаревацко!</p> <p>И у такоме правцу говорио је кир-Дума још дуго и дуго.{S} Н |
| авом деф, другом руком удари по њему по такту мелодије, а ногама поче поцупкивати и горњим дело |
| едан мајстор у чаршији, могао доћи и на таку мисао, да ноћу ускаче у кућу једне удовице.</p> <p |
| те.</p> <p>Мајстор-Диши писнуше уши као таламбаси на звук невестина имена.{S} Она удовица, која |
| адости.{S} Топло задовољство као мекани талас запљускивало га је са свих страна <pb n="22" /> и |
| као кроза сан, кога се једва опомињемо, таласају се ваше спокојне сени у дугим антеријама емир- |
| је обујимаше све што је око себе видео, таласало се у њему.{S} У један мах учини му се, да од с |
| евојачко тело, осећала онај отпор и оно таласање њезиних недара.</p> <p>Долазило му да полуди.{ |
| тасију Бенџину.</p> <p>У мало воде већи таласи, у малој чаршији већа узбуна.{S} Срби, познаници |
| а је њему драго, нека га ваља на својим таласима, као што речна брзица ваља врбову кладу.</p> < |
| из ову проклету варош, идем на вилает, там да плачем и пред иконе да кунем тебе Ламбре, зашто |
| ле сан.{S} Кандилце поче јаче праскати, тама обузе црну икону, мрак се сведе у соби, и она засп |
| ена сахтијана, мајушне као детиња шака, таман за њезину ножицу, која је, заједно са тим младешч |
| а у кесу је метнуо шест стотина гроша, таман колико му је требало да са највећом штедњом доспе |
| бијаш из те куће, а тамо девојче добро, таман за устабашу, па ето, готов разговор.</p> <p>Цео т |
| лизини Витезде не уђоше у једну малену, таман као ћелија, собицу, чији зидови беху као у каквој |
| > <p>— Кир-Ламбре, и да видиш какав!{S} Таман како је и заслужио. — Оставила га она ороспија, к |
| огледа.</p> <p>— Капе, мајстор-Дишо!{S} Таман како приличи честитоме човеку.{S} Шта је то изнет |
| шних девојака прснуше у кикот.</p> <p>— Таман?{S} Па то за онај гоч?</p> <p>— Унутра, сурунтије |
| мишљеним кораком не сурва у провале, па таман изашао на чистину и подвикнуо: „Боже помози!“ — а |
| лед у цркви.</p> <p>Овај савет дошао је таман како ваља.{S} До тога времена сви су еснафи били |
| јавило их се безброј, стотине, а то је таман толико колико и ни једна.{S} Међутим, кира-Анаста |
| пријатеља имао и каква му је жена.{S} И таман да се на таквој одлуци задржи, а у мислима му иск |
| му се попе на леђа, па одатле на зид и таман да ускочи у њезину башчу, опучи му се камен под н |
| Једном речи, о њој ће се свуда говорити таман онако, како се говори о фудул-Стаменки, ради које |
| окачету извиривао је за зиданом оградом таман кров једне малене али врло спретне кућице са докс |
| рата.{S} У овој улози, и ако му је било таман онако као одрасломе момку у детињим чакширицама, |
| тако радо слушао.</p> <p>— Све ти је по таман, свега имаш; још само да те оженимо.</p> <p>— Мор |
| лне жеге, свукао и на под бацио.</p> <p>Таман све то покупио и пошао, да се неопажено извуче из |
| ак свога мајстора. — Сунце зашло већ, а тамна румен, која је ишчезавала заједно са мујезиновом |
| вљу шалу и смех прелети преко лица нека тамна сенка; у такоме случају уозбиљила би се и страшљи |
| асклопљених чашица купинова цвета, а по тамној ћерамиди хаџијнога крова трептила је у оној сунч |
| ао све гушћи, те би, по који пут, бацио тамну сенку на кир-Дишино спокојство.</p> <p>— Кад се ж |
| како је ко држао страну коме, бацале у тамну сенку час Дишу а час Анастасију Бенџину.</p> <p>У |
| рука у слабо осветљеној собици, и мирис тамњана и измирне, толико су утицали на побожно располо |
| , како ја сваког празника носим у цркву тамњана и палим свећу пред Богородицом и метанишем, сам |
| ам бакшиша; а сада да се вратите онима, тамо.{S} Ама немојте глуво, него да свирате!{S} Свирајт |
| Него знас сто је?{S} Иди на моја кућа, тамо се сакри, да те не види влас, а ја ћу се врнем да |
| према јутарњем сунцу, на западни поруб, тамо, од куда се уздизаху вита минарета одблескујући по |
| p>— А Бог би га знао; одоше пут Јалије, тамо, а за њима и Цигани, да их прате.</p> <p>Виде хаџи |
| ш човек, хоћеш у село?{S} Шта ћеш, бре, тамо?{S} Кога имаш тамо?</p> <p>— Тако; нећу да служим |
| >О томе су били оба кума на чисто; али, тамо овамо, не оста им друге, него да свој историјски п |
| ругим лакрдијама; где га нису оставили, тамо би изникао међу сватовима, провлачио се са Мацином |
| Диша.{S} Дошао је из срб-вилајета, хеј, тамо, преко мора на сто конака, где сунце залази.</p> < |
| ваше његово суморно лице и ону кајсију, тамо, што је густим гранама тицала један малени прозор, |
| као да би му хтела рећи: „Остани овде; тамо је туђина!“</p> <p>— Него ти, синко мој, да не чин |
| > <p>— Знам — одговори пустињак — знам; тамо живе Френки што једу жабе.</p> <p>— Тако је, богоу |
| јавља да је отишао на вилает, у Костур; тамо ће остати неколико месеци, а њега моли, да му обил |
| буде младина, жену да изведеш у бакчу; тамо да је скинеш, ама нагу, ни папуче да нема на ноге. |
| p> <p>— Ко, море?</p> <p>— Јанићије!{S} Тамо, на Јалији; сад ће да га донесу!</p> <p>— Кога да |
| о, веран си ми био, па ето ти радње!{S} Тамо, у кући, да се нађеш тетка-Маци на помоћи и четвор |
| </p> <p>После је отишао у Мокри Луг.{S} Тамо се погодио код једнога газде сељака, да му чува ов |
| а време, отрчи до куће и обиђе децу.{S} Тамо би преседео по читаве сате, гледао их све троје, о |
| ена; а како ти не избијаш из те куће, а тамо девојче добро, таман за устабашу, па ето, готов ра |
| џија; на земљи ће ти се људи смејати, а тамо на небу то ће ти се уписати у највећи грех и неће |
| ином.{S} Он се обазре око себе, погледа тамо од куда му допираше весело ћеретање, па кад опази |
| сав послени свет, који се око ћепенака тамо и амо муваше, чинио се мајстор-Диши, да је баш дан |
| га вући тамо.{S} Уђе у кафану, и остаде тамо до после поноћи.</p> <p>Прва мисао, која му, после |
| држати.{S} Четвртога дана одлучи да оде тамо, па макар га од туда и најурили.</p> <p>Напротив, |
| ваца, задржа га, те, место да одмах оде тамо, он се преплашен и клецајући довуче у башту.{S} Ја |
| тасије, завири у мутвак, па кад не нађе тамо газдарицу, он извади онај цванцик, што му га она п |
| л-Стаменкина соба и Анастасија, која је тамо плачна и очајна остала, беху једини предмет његови |
| покрупнију мрву хлеба.</p> <p>— Шта је тамо? — запита Диша плашљиво.</p> <p>Јанићије подиже оч |
| дуван од силног трчања.</p> <p>— Шта је тамо? — запита хаџија, узнемирен <pb n="209" /> од онак |
| уће, ипак се није смела задржавати даље тамо.{S} Кир-Ламбре јој је био још једино њено уздање, |
| — рече му он.</p> <p>— Шта знам, кад ме тамо вуче — одврати Диша.</p> <p>— То је искушење — одг |
| ио му, да се у мутваку нађе и да остане тамо, све докле кир-Ламбра из куће не оде.</p> <p>— Не |
| ци мајстор-Диши нека иде у Јерусалим, и тамо ће наћи копље моје.{S} Тим копљем пробошће аждају |
| ао да га по други пут зове, отишао је и тамо затекао Анастасију у таквоме стању, да му је и без |
| о глад, отишао је до једне симиџинице и тамо жељно гледао у онај хлеб и симите, који су се пуши |
| те стране покуша.{S} Али Диша одрече и тамо дуг; чак изјави да ће се и заклети, али не да да г |
| ако урадиш, ти да гу одведеш у ђердек и тамо овај четврти запис да спустиш у чашку ракије, па п |
| ајде, бре, ћопеку један!{S} Седи и ради тамо, док те нисам овим калупом по лудој глави! — подви |
| и врата, извири на ћошку, па, кад је ни тамо не спази, поче викати:</p> <p>— Куде си откршила г |
| </p> <p>Завири у мутвак, али, кад је ни тамо не нађе, шкрипну зубима.{S} Инако надраженом сад ј |
| дговори, али се грло запекло, па реч ни тамо ни амо.{S} Најпосле, кад опази да овако не може ду |
| не избиваш од онуда!{S} Ваљда тек ниси тамо због Маце одлазио! — одговори Станко и поче се сме |
| .</p> <p>— Најбоље, да ја престанем ићи тамо! — помисли и крете у дућан.</p> <p>У дућану је сед |
| јанице, и нешто неодређено поче га вући тамо.{S} Уђе у кафану, и остаде тамо до после поноћи.</ |
| се све више ближио.</p> <p>— Ено, онај тамо!</p> <p>— Ама, зар оно? — зачуди се Лепосава. — Их |
| абуну.</p> <p>— Опет је боље да не идем тамо, — мислио је и с тешком муком, што самоме себи зат |
| д је чула да јој је муж умро и сахрањен тамо далеко, фудул-Стаменка је, као стрелом такнута, па |
| оконча, он је пун срџбе и очајања лутао тамо амо по густим трњацима, који су се више Стамбол-Ка |
| ар да га и слаже, вукла га је неодољиво тамо, и он сав раслабљен изиђе из дућана и споредним со |
| дати ономе, што се, у тај пар, догађало тамо; тетка-Мацин долазак у дућан и онако срдито захтев |
| Један пре а други после, тек, сви ћемо тамо!“ — и тако утешен сишао је у подрум, да у један бо |
| е је он чекао пред доксатом и задовољно тамо амо ходао, из собе се зачуше крупни гласови од деч |
| инили примирје и заједно трче то амо то тамо, куда их мајстор Диша и тетка Маца шаљу; али, ипак |
| а непријатно и поче зверати час амо час тамо; навикао је да од своје газдарице чује вазда одлуч |
| ло?{S} Шта ћеш, бре, тамо?{S} Кога имаш тамо?</p> <p>— Тако; нећу да служим више.</p> <p>— Ја т |
| бре?</p> <p>— Немој, газда, да ме шаљеш тамо: немам образа да јој на очи изиђем.</p> <p>— Зашто |
| му је и сада личио на једну непрозирну таму којој нема излаза; али и кроз ту таму ево где проб |
| у таму којој нема излаза; али и кроз ту таму ево где проби један зрачак надања.</p> <p>И тако ј |
| тва“ прими десет цванцика пензије, њена танка фигура у жутој шкуртељчици и плавоме фистану, доб |
| — Од озго, од стране Зерека, чула су се танка ћеманета циганска и тек по који усклик тројице но |
| и капиџик отвори и %ни прагу се појави танка фигура фудул-Стаменкина у жутој шкуртељци.</p> <p |
| е, да су у оним чампарима изгледале као танка сламчица, забодена усред најшире саксије.</p> <p> |
| ха тако силно бије, да јој је кошуља од танке ћерћелије, кроз коју су руделе једре контуре, одс |
| о јој се испод широких рукава кошуље од танке тканине прозиру као наливене пуне мишице и што јо |
| 9061_N2">Местве се праве од врло фине и танке коже; навлаче се преко чарапа, па се тек преко њи |
| о себе обмотати, а цеванице његове тако танке, да су у оним чампарима изгледале као танка сламч |
| кога чела, искрете мало у страну врат и танким гласом запева:</p> <quote> <l>„Кокона Маријола, |
| о обичају изу јеменије пред вратима и у танким мествама уђе у собу.</p> <p>— Кали-мера, кир-Лам |
| па јој се чак учини од једног необично танкога писка са зурла, као да то пишти прекором душа њ |
| кама, витом врату, набреклом јелечету и танкоме струку, за који би страховали да ће се сада пре |
| Дума.{S} Диша чисто претрну, кад угледа танку и мало повијену фигуру кир-Думину, у ћурчету и ан |
| Тој ти је мудро реч. — упаде кир-Дума и тапше мајстор-Дишу по плећима. — За тебе ћемо да правим |
| е пода небројеним уздасима и да почешће таре шаком чело, из кога ама баш ништа не мога да истеш |
| здржљиви пешаци.</p> <p>У таквој служби татар-Јован је стекао ову кућицу, жену, па после и ћерч |
| ла једну кућу, коју јој је муж, покојни татар-Јован, у наслеђе оставио.{S} Њезин муж служио је |
| тизао на адресовано место.{S} У службу „татара“ примани су дакле само поуздани људи, који су уз |
| {S} Њезин муж служио је дуго време као „татарин“ (курир, улак) прво у служби београдскога везир |
| уми на таком разговору. — Не сум јој ни татко ни брат, ни кум; ако се разбирате за њено к’смет, |
| оручила ти да дођете на једну баклаву и татлије вечерас.</p> <p>— Не могу, газда! — одговори од |
| еним жутим кљуновима пиштаху за мамом и татом, који наизменце доношаху хране својој дечици.</p> |
| ! — зачу за леђима глас, а у исто време таче се неко његове руке.</p> <p>Кир-Ламбру прођоше жма |
| а-човек.{S} Што да ме гледа?</p> <p>Ово тачно размишљање о своме положају он је по каткада исти |
| е и уверио се о неоспорној савесности и тачности свога калфе, он је потапшао Јанићија по рамену |
| а је умор савладао, отишао је у вече на Ташмајдан и у оним мрачним пећинама, где се обично беог |
| Смрче му се, али ипак не одговори ништа ташти, на чије се разлоге већ у велике навикао да их пр |
| ој се није ни мало надао, целива будућу ташту у руке.</p> <p>— А где ти је Лепосава? — запита с |
| е?{S} У апса ћу ја вас <pb n="167" /> и твога мајстор-биволица!{S} Пцета! — викао је на сав гла |
| овара.</p> <p>— Шта велиш?!...</p> <p>— Твој сам леб јео, газда, па сам ти и образ чувао; а ти |
| пезевенк-башо?{S} Еле, за тој ли те је твој мајстор оставио?{S} Тако ли му чуваше кућу, а бре? |
| ви породом, па да видиш онда како ће те твој Диша хранити.{S} Море, ни Господар Вучићева Анула |
| p>— Ја нећу да мени нико каже, како сам твој пезевенк-баша.</p> <p>— Леле, зајеца Анастасија — |
| сви причају, да се мајстор Диша пео на твоја леђа.“</p> <p>И ту Јанићије исприча мајстору све |
| м, велику воштаницу да палим за душу на твоја мајка.{S} Брат да ми будеш, Јанићије... врати ми |
| а Диша мало храбрије.</p> <p>— Божја па твоја, сине!{S} Ето, тако раде поштени људи.{S} Знала с |
| } Има ги који не су ни род, ни коска од твоја коска, а искају исе да ги даш.{S} Српски судови к |
| да ти пропева!{S} За девојку знаш да је твоја, неће те прекорети првим мужем; па децу да ти рађ |
| а гробља.</p> <p>— Ето, таква ће бити и твоја сахрана! — прошапута му онај разложитији хришћанс |
| ори: „добра храна, добар пород!“ Зар би твоја жена дошла теби здрава као тресак, да мој покојни |
| дођеш.</p> <p>— Какву послу имам ја сас твоја мајка?</p> <p>— Кира-Анастасија...</p> <p>— Е, е, |
| пута да викнеш: „Његова болест на тебе, твоје здравље на њега“.{S} Онда жабу да бациш на кров, |
| зда си човек и свака би девојка пошла у твоје богатство — па, ето, и сад...{S} И зар је то лепо |
| је Јанићије нешто пронео.</p> <p>— Па у твоје.</p> <p>— Ба!{S} За то ми није време!{S} Прво теб |
| човек, а ти си њен господар. — Пари су твоје.</p> <p>— Јесте, моје; ама мени се све чини, да с |
| у давали у руке мајстору, говорили су: „Твоје месо, моје кости; само <pb n="81" /> не уби; удри |
| ута угледах, па као сваки пут ми рече: „Твоји унучићи су у чељустима аждаје.{S} Реци мајстор-Ди |
| ре би и живот сактисало, само да теби и твојима помогне.</p> <p>— Тако и ваља.{S} Мајстор је ви |
| </p> <p>— А шта: ја хоћу?{S} Ствар је у твојој руци.{S} Ти <pb n="145" /> паметујеш за цео есна |
| то?{S} Да сам то, ја бих и сада седео у твојој радњи.</p> <p>Газда Диша га погледа разрогаченим |
| Стаменка. — Срам нека буде ону твоју... твоју...{S} Косе ћу јој ишчупати, где је сретнем!{S} Кр |
| ово?{S} Тако ли си научио ону твоју... твоју... да моме Канчету косе почупа! — пискала је фуду |
| вет; боље на њену главу срамота него на твоју.{S} Имао си бре дреје у својим рукама, па што јој |
| — Па зар сам ја крив томе?{S} Ја тебе и твоју кућу као рођену поштујем, а оно што они говоре ла |
| купо платиш!{S} У полицију ћу ја тебе и твоју.... викала је фудул-Стаменка удаљујући се победни |
| из гласа Стаменка. — Срам нека буде ону твоју... твоју...{S} Косе ћу јој ишчупати, где је сретн |
| — Шта је ово?{S} Тако ли си научио ону твоју... твоју... да моме Канчету косе почупа! — пискал |
| б да пљунеш?{S} На поље из куће!{S} Иди твоме Ламбри!</p> <p>— Е, ако је да се иде из кућа — од |
| , да си жива и здрава и срећу да унесеш твоме домаћину у кућу! — рече Маца и пуна срца пољуби с |
| емље, по којој је Спаситељ ходио и чуда творио, да се није усуђивао ни да пљуне на ту земљу.</p |
| ype="notes"> <note xml:id="SRP19061_N1">Тврда и обла, јајаста капа, налик на половину диње.{S} |
| , како ни он не верује што мајстор Диша тврди.</p> <p>— И што да износе поштену кућу на глас?{S |
| Спаситељ за крст.{S} Тај ексер, како се тврдило, још цар Константин и царица Јелена, кад су узе |
| дајеш за онај пањ? — Псетиште је оно! — Тврдица, погансуз!{S} Ух, ух, што му ја нисам била жена |
| азлогом, дочекала је кир-Дишу на ручак, тврдо уверена, да ће га потпуно саломити.{S} Али се пре |
| у руку живи.</p> <p>Када је оно отишао, тврдо науман да са собом доконча, он је пун срџбе и оча |
| цу, врати се болесници, која је спавала тврдо.{S} У једно време Лепосави задрхта рука, коју је |
| ој кафани попио, не обори иа патос, где тврдо заспа.</p> <p>Кад се сутра дан пробуди и виде где |
| се ипак није чекало.</p> <p>Веровао је тврдо у моћ дервишевих хамајлија и он их једнога дана и |
| вога потомства, он диже руке од свега и тврдо одлучи, да не доврши своје поклоништво, да се, ма |
| е у себи шта ће и куда ће.{S} Остане ли тврдо на томе, да га не прими, онда је сасвим пропао; к |
| је он дубоко поштовао и о којој је био тврдо уверен, да ће успети, да га измири.</p> <p>— А с |
| је спавао кир-Ламбре, а спавао је тако тврдо, да није ни осетио, када се Јанићије привуче и ла |
| ан овом маштом, заспао је Јанићије тако тврдо, да не би осетио, да га је когод те поћи извукао |
| уминици и кира-Мани, да им се на Дишино тврдоглавство пожали.</p> <p>Али уместо да јој оне помо |
| мом кроз чаршију, а глава није „калуп“, те да је она сама понесе и по мери капу избере.</p> <p> |
| жаше пуних шест недеља у „контроманцу“, те тако хаџи-Диша мораде и по трећи пут да вади из ћеме |
| у своме дому видети мртваца, задржа га, те, место да одмах оде тамо, он се преплашен и клецајућ |
| ећао како га по трбуху коље, нагони га, те отвори капиџик тетка-Мацин и увуче се у њену авлију. |
| госте.{S} Диша није имао никога свога, те му је тетка Маца сада замењивала мајку или бар стари |
| д хаџи-Диша зађе од једнога до другога, те их редом опипа све, али кесе ни од корова.</p> <p>— |
| атекао млађега шегрта мајстор-Дишинога, те од њега сазнаде све како је на вечери било, а што је |
| p> <p>— Нашао сам кесу на сокаку ваљда, те да беломе свету купујем, па после да чекам, хоће ли |
| е није стало до мога трговачког образа, те да ми брука по чаршији не пуца.</p> <p>Тетка-Маца је |
| } Кир-Диша је упорно тражио наследника, те кира-Анастасија немаде куд, но да се покори жељи сво |
| е да пусти, а она се све више церекала, те га не пусти све докле се Јанићије не саплете и паде |
| е, не би ли га умилостивила и ражалила, те да се кући врати.{S} Кир-Думи не смеде да повери сво |
| изрече кир-Дума, потпуно се обистинила, те то нагна целу насеобину, да што пре стану на пут неп |
| оли једна страна вилице, а и главобоља, те није могла ни маћи из собе.</p> <p>Кир-Дума се искре |
| тен, мираз је био још у његовим рукама, те тако му се чинило, као да га још нека веза чврсто др |
| стао чудотворан: даје децу нероткињама, те и он купио за Лепосаву мало, и то за двеста и четрде |
| а дан сватова ближио се као на крилима, те је младожења у брзо заборавио на ону немилу епизоду, |
| дио планове, како да се ороди с Грцима, те кад он није био срећан, а оно да му бар у дечици про |
| това.{S} Кућа Мацина била је пространа, те, поред осталога, утврдише да се младенци одмах по ве |
| само да тркне до кир-Ламбринога дућана, те да му каже да јој одмах дође.</p> <p>Кир-Ламбре није |
| , коме под старост помреше деца и жена, те тако остаде самохран без игде икога.{S} Пуних петнае |
| у широки рукави кошуље спали на рамена, те тако показивали, можда најлепшу белину и руменило шт |
| b n="200" /> од њих изврши преметачина, те да се види, ко је крађу извршио.{S} Сад хаџи-Диша за |
| налазио на врхунцу радости и узбуђења, те му дође чисто као нека душевна потреба, да бар пред |
| казују праве узроке свога расположења, те тако ни нама не остаје друго, већ да поверујемо кира |
| а уз то се сети оних разбијених врата, те га одалами шаком за врат, да је Бик одлетео неколико |
| даном, кад га спопаде она вртоглавица, те несвесно одлете чак у Еврејску Махалу.{S} И снажни м |
| иле породиљи са пуним рукама повојница, те да виде децу и да се увере о чуду, које учини једна |
| чиће.{S} Па ваљда се смиловала мајчица, те је три пута угледах, па као сваки пут ми рече: „Твој |
| њезина ведра и вазда расположена нарав, те тако, после првога наступа и после четрдесетнице, са |
| мохран, одлучи, да се досели у Београд, те да последње дане живота проведе код свога синовца и |
| , обрише руке и смакне засукане рукаве, те покрије две загрљасте пуначке мишице, које беху до р |
| неког пустињака, који је тумачио снове, те да им он разреши онај загонетни сан тетка-Мацин.</p> |
| седа за совру, докле му калфа не дође, те Маца посла шегрта, да га у чаршији потражи. — Час по |
| евој смрти и саветова, да што пре дође, те да прими наслеђе.</p> <p>— Ти да пожуриш; немој да о |
| а њега; Јанићије се, у добар час, саже, те га калуп прелете и у мало што не погоди једнога прол |
| и пута се прекрсти.</p> <p>— Шта ти је, те не спаваш? — прогунђа јој мати, коју мешкољење и чес |
| а почеше да губе оне уочљиве димензије, те је антерија тужно висила на њему.{S} Дућан је отвара |
| а племенитим потомцима класичне нације, те тако, у своме будућем породу, исправи погрешку своји |
| своме шегрту исповеда зашта се радује, те, у место да свога шегрта помилује, приши му једну ћу |
| S} Мајстор Диша се уплаши од њене вике, те онако подеран и изубијан од пада замаче у сокаче.</p |
| а, па и комшинице истрчаше на капиџике, те тако мајстор Диша, који се баш тога и плашио, устукн |
| није могао брзо сазнати за ове сплетке, те да их за времена пресече.{S} Тек после испита, када |
| p>Тај „побољи човек“ био је кир-Ламбре, те тако је она сама признала своје браколомство.</p> <p |
| ло.</p> <p>Све је то опажао кир-Ламбре, те колико га је срце вукло Анастасији, толико му је бил |
| хну руком, скиде са зида малено дахире, те докле су зурлаши са улице изводили арију: <hi>чочек |
| ише сузе на очи.</p> <p>— Шта је, море, те плачеш?</p> <p>— Отерао ме газда!...</p> <p>— Зашто? |
| ве сељаке да мећу о слави у чело софре, те тако изгледаше као да они то славе, а да су папуџије |
| увукоше и младожењу, узеше га међу се, те Диша заборави и на своја разбијена врата и на оно шт |
| досао као еден пријатељ, да ме научите, те да и ја разбирам, засто вратисте прстен?</p> <pb n=" |
| ију је само наредио да остане код куће, те, ако устреба Маци, да јој се нађе, а и да њему јави, |
| радњу и што чешће у дану тркне до куће, те да се кира-Анастасији нађе, ако јој што затреба.</p> |
| опомену на обећање, оде до тетка-Маце, те јој саопшти своју намеру и потражи савета од ње.</p> |
| мрла и оставила му на врату троје деце, те је тако, у неку руку, морао да води двоструку бригу, |
| о и досећао, да ће се тицати и удовице, те му некако дође тако нелагодно око срца, као ономе, к |
| се обично београдска дечурлија завлаче, те хватају слепе мишеве, да их после удавачама, за њихо |
| екао на издисају свога пријатеља Бенџе, те тако, у неку руку, постао природни старалац младе уд |
| бније.{S} Жена му се никако не јављаше, те му сада и то би неправо.{S} Ако је и отерао из собе, |
| ти и недоумици, појачавало се све више, те он није никако могао да схвати ни одреди, у каквом у |
| да каже, али му се вилице тако стегоше, те он само нетремице звераше то у онај дукат „ћошајлију |
| ог зна какве га све мисли не спопадоше, те му не дадоше за дуго заспати.</p> <p>Кад се пробудио |
| а размишљања, мученички грчио од глади, те тако, и не мислећи, ноге га саме однесоше у шибљак, |
| би га и убио, само да не дотрчаше људи, те га од Јанићија отеше.</p> <p>Тетка Маца и Лепосава д |
| ожај, весело, нежно, управо сестрински, те он, хтео не хтео, обикну на свој нови положај и пред |
| шали да гони кира-Анастасију да пожури, те да не остане толико имање без наследника.</p> <p>— Ј |
| ша ревносно чекао, неће ли га угледати, те да га исплати по својски.{S} Лутао је по сокацима, о |
| корисне савете, где ће уз пут одседати, те да га на путу не оглобе.{S} Главан новац мајстор Диш |
| а мушкоме не приличи оваку игру играти, те би се и сам почео као чочек извијати и поскакивати.< |
| поче као у грчевима савијати и јецати, те је сад опет кир-Ламбре, заборављајући на све огребот |
| оклевати и да му ваља ма шта предузети, те да за времена спречи Јанићија у његовом издајничкоме |
| а помисао, да му ваља ма што предузети, те да се пред светом опере и своје непријатеље изобличи |
| ога ајлука, који би му морао исплатити, те би тако хаџија имао двоструку штету: — готов новац б |
| тражити мираз, а он му га мора вратити, те на тај начин прекинути и последњи кончић, који га је |
| хватати.{S} Срамота ће се за цело чути, те ни он није могао замислити, како ће се у чаршији окр |
| и љутине, да је као махнит трчао кући, те да неверницу на месту убије.</p> <p>Када га кира-Ана |
| ота, тај је облачак постајао све гушћи, те би, по који пут, бацио тамну сенку на кир-Дишино спо |
| мисли како ће и шта ће рећи тетка-Маци, те да га задржи на вечери и ноћишту.</p> <p>Како је зат |
| му се језик спотицаше преко сваке речи, те не мога да искаже шта хоће.</p> <pb n="156" /> <p>Ле |
| је добра учинио, кад ти је отворио очи, те да видиш како те она прва варала.</p> <p>Хаџи-Диша о |
| ђоше у кућу и заклопише врата, распучи, те им даде маха, да што слободније одахну.</p> <p>Дани |
| пун вреле воде.{S} Котао је био тежак, те не <pb n="207" /> могући да га одржи, испусти га пос |
| га је на улицама затекао и први сумрак, те једно то, што би могао пасти патроли у руке, ако на |
| -Дума никако да подеси згодан тренутак, те да започне о главноме.{S} Кир-Ламбре је предосећао в |
| на, али он не муче више на њих као бик, те да засмеје ћепенке, него се ућутао, па само ради, ни |
| јанице, извири још једном кроз капиџик, те када се увери да на улици нема никога с киме се не б |
| лом прегнуо да утростручи свој капитал, те да се и у томе изједначи са кума-Думом, ипак је једа |
| и саветоваху, да се врати у Јерусалим, те да код власти оптужи хаџи-Зосима.{S} Али која фајда! |
| ину башчу, опучи му се камен под ногом, те се сроза на улицу и сав изубија. — Можда би он и опе |
| отисну друга, а ову трећа и тако редом, те на тај начин, поремећен правим хаосом од мисли и узб |
| а гроша и ородиће се са грчком нацијом, те ће тако, мало по мало, раскрстити са погрешком свога |
| ико пута изненада би је дохватио шаком, те је она често више од њега примала, него ли што га је |
| има, што се преливају јасним шаренилом, те ти изгледа као да је из ових башта живо цвеће поврве |
| Али Јанићије мукну на њу бичјим гласом, те тако забашури Лепосавино дело.</p> <milestone unit=" |
| рије, неће завирити више у његов дућан, те тако ће, мало по мало, вратити се на оно, што је био |
| ознато, зашто јој вереник врати прстен, те тако кир-Думи није остало другога пута, <pb n="39" / |
| дервиша добила, а који јој је помогао, те ти она тај запис метну у недра, носила га под пасом |
| а и самога себе, што му се језик везао, те не каза чега ради не може да иде Ламбри и кира-Мани, |
| ао да употреби и ово последње средство, те да осигура потомство своме имену.{S} Да ће младина с |
| чак и њему — кафеџији — учинило много, те је престао да точи.</p> <p>— Па куд оде, несрећник? |
| дотворна хамајлија учинила и сада чудо, те му спасла жену и потомка.</p> <p>— И ти да пустиш, д |
| и на кир-Думу, што се толико заслепио, те допустио, да се један Србин <pb n="35" /> увлачи у њ |
| есто обична врха, био завршен двокрако, те је личио на хаждајину жаоку, како је молују.{S} Тај |
| ило, као да га је јуче нешто замаштало, те му сада и они ћепенци и људи по њима и све око њега |
| о дошла; а то се све њега лично тицало, те баш и да није хтео да размишља и о таквим сокак-спле |
| кује и трчи из собе у мутвак и обратно, те доноси час кафу час ратлокуме и друге слаткише гости |
| њим делом тела нијати одмерено и сетно, те тако изазивати утиске неких успомена, до душе не о к |
| пуцаше, и њему стаде тако лако и ведро, те у мало што не поскочи, да је на ново загрли.</p> <p> |
| ши још јутрос нека жена дошанула нешто, те он као махнит одјурио у удовичину кућу и затекао је |
| х сународника, ни како да изведе ствар, те да се брука заглади.</p> <p>Мајстор Диша се затворио |
| да, када је прошао трогодишњи парастос, те тако нестало и последњега изговора ради чега не би м |
| , чије кћери беху већ стасале за удају, те се могаху дотле надати, да ће мајстор Диша на њихова |
| ао пре свију и затварао га после свију, те га је тако ретко когод могао видети, кад дође и оде |
| о тога, да баш он узме кира-Анастасију, те да се тако опере она срамота са грчкога имена, коју |
| вак на своју руку, дигоше се у чаршију, те да уз пут мало боље промозгају и удесе, а кира-Мана, |
| изађе из собе, да нешто види у мутваку, те тако Диша и Лепосава осташе сами.</p> <p>— Седи овде |
| ико одоцни.</p> <p>— Шта је томе момку, те је од неког времена постао сасвим друкчији; толико с |
| — У том јој се и кајиш измаче из руку, те кад виде како Јанићије скочи љутито, наже из дућана |
| n="127" /> уз леђа час спусташе струку, те тако показиваше око слабина прозрачну свилену кошуљи |
| >И код овога имена запе му глас у грлу, те само што промуца нешто неразумљиво и са очекивањем, |
| е јој са просиоцима доћи у прву недељу, те да дотле, ако има што, по кући спреми и дотера, како |
| уклони, или кад би имао какву враџбину, те да се учини невидљивим, кад кроз чаршију пролази, то |
| Јанићије већ беше одмерио оком даљину, те се реши да, бар за часак, остави дућан на комшијама, |
| су још уочиле ову чежњу мајстор-Дишину, те се удаваху за своје момке и не слутећи колико туге и |
| и, још га и сада држаше у неком заносу, те је ишао као по сну.{S} Све му се чинило, као да га ј |
| ремислио да му се лопови увукли у кућу, те у мало што не поче да виче за помоћ.</p> <p>Јанићије |
| а одлучи да достави полицији о бегунцу, те да га она пронађе.{S} Прво је отишао Маци, да се пос |
| тога, да је она отишла једноме дервишу, те јој овај даде записе.{S} И одмах се осетила; али кад |
| алеко, да се ђаво увукао у њезину душу, те окрете да гони из женина срца ђавола свима оним сред |
| претворили су пријатељи у готов новац, те тако, после неких обрачуна, што их је кир-Дума имао |
| а је заустави на сокаку, <pb n="183" /> те тако Јанићије могаше да Лепосави још неколико речи д |
| ћи догоди какав шкандал, <pb n="105" /> те, пре него ли што је Ламбре успео да од силног журења |
| ти, па макар и сажалити, <pb n="129" /> те изићи да га саслуша; али Лепосава, као навлаш, баш о |
| ије смела ни бунити ни протестовати.{S} Те су успомене припадале њезину удовиштву и, можда, над |
| и Цинцаре, на које су, у то доба, мал’ те не као и на Турке мрзели.</p> <p>— Море, да је он чо |
| мутвака и чак на Јалију однео.</p> <p>А те вечери, када је он спавао, мајстор-Диша је гостио св |
| лице у своје плетиво.</p> <p>— Од кога те је срам?</p> <p>— Од тебе — одговори Лепосава и прод |
| > <p>— Срамиш се од звезде и месеца, да те не виде с мужем у башчи, а не срамиш се да те шегрти |
| о година хранио и мучио се око тебе, да те занату научим, па сад, кад сам те спремио, да одеш?< |
| м можеш спрдати!{S} А знаш ли, море, да те ни сам Господар Милош не би од мене сачувао, само да |
| {S} Иди на моја кућа, тамо се сакри, да те не види влас, а ја ћу се врнем да ти кажем несто.</p |
| м ти добар, — мелем сам; ама за зло, да те Бог сачува!{S} С оном првом у мало што не учиних рус |
| да!{S} Одмах да си отишао берберину, да те измије и ошиша, па у дућан!</p> <p>— Хајде, дете, по |
| ој лупа, да му ударце чује.</p> <p>— Да те дам Јанићију, шта ли?{S} Па трећега дана да обоје ли |
| Па не ли викаше Суља добошар за теб’ да те с власт фаћају.</p> <p>Јанићија жацну, кад сазнаде д |
| за тобом, ја л’ да те загрли, ја л’ да те пољуби.{S} Од толиког његовог грлења већ и комшилук |
| ко што ради, он трч’ за тобом, ја л’ да те загрли, ја л’ да те пољуби.{S} Од толиког његовог гр |
| <p>— Ово теби; ти да га носиш, а ја да те гледам! — рече што је могао нежнијим гласом и предај |
| >— Јабучицу ћу да ти ишчупам; зубима да те закољем! — виче пригушеним гласом кир-Диша, стегао о |
| виде с мужем у башчи, а не срамиш се да те шегрти гледају са туђим човеком у соби.</p> <p>— Шта |
| због старос викам.{S} Синови, па ће да те прифате; и па зетови, из једно поштовање што си роди |
| и у овакоме положају.</p> <p>— Ко ће да те убије?{S} Ја нећу!</p> <p>— Како да нећеш?{S} Шта са |
| S} То им долази некако крње.{S} Хоће да те виде ожењена; а како ти не избијаш из те куће, а там |
| мање до повратка сачува.{S} Хоћеш ли да те ђаво надвлада и анђео да ти из дућана оде, буди екси |
| .{S} А, а-ах, Дума, гомаре едно, кој да те превари?{S} Едно Диса, едно српско куче!...{S} Ух! у |
| у срце бригу и страх за радњу, само да те одврати од побожних молитава.{S} Зато, ако му се пок |
| ти је по таман, свега имаш; још само да те оженимо.</p> <p>— Море тетка-Мацо, — бранио се тек р |
| Глава ме нешто болела; требам ли што да те послушам?</p> <p>— Хајде ти само у мутвак; сад ћу и |
| е да прође и десет година.{S} Па зар да те толико у кући држим!</p> <p>Тешко је било Лепосави с |
| џијину пресече му пут.</p> <p>— Нећу да те пустим; грех чиниш, своју рођену децу убијаш.{S} Хоћ |
| јао.</p> <p>— Газдарице, ја ето нећу да те издам, —- рече полугласно и погледа је у очи.</p> <p |
| штујем као и тебе и кир-Ламбру, хоћу да те послушам.</p> <p>— Златна уста, мудра реч! — уситни |
| ине три конака бежи.{S} Ћути, само када те није везала са којеким; а таквога мужа свака би себи |
| ми је добро код тебе било, али ето, ја те молим да ме отпустиш.</p> <p>— Хајде, бре, ћопеку је |
| ашније.</p> <p>— Јесте, због тога! — Ја те лепо питах: може ли да се расквари свадба пре ђердек |
| Тако; нећу да служим више.</p> <p>— Ја те не пуштам; ти мораш да одслужиш <pb n="154" /> своје |
| .{S} Ето, нана те воли као сина, а и ја те волим као да си ми рођени брат.{S} Ти немаш ни мајке |
| ом од њих разрачуна.</p> <p>— Она, која те прво данас запита:{S} Како ти је детету?</p> <pb n=" |
| икну Маца за њим.</p> <p>— Пуштај, мука те ударила! — бранила се Лепосава.</p> <p>— Сад, сад! — |
| у му још из далека.</p> <p>— Поздравила те моја газдарица започе Јанићије.</p> <p>— Крси глава |
| ла гласа прошапута:</p> <p>— Поздравила те моја мајка, да одмах дођеш.</p> <p>— Какву послу има |
| узвишицу од прилике за пола шаке.{S} На те даске метала се асура, а преко ње постеља.{S} То се |
| ој тако!{S} Не иди од нас.{S} Ето, нана те воли као сина, а и ја те волим као да си ми рођени б |
| никада не лажу.{S} Па онда, он се и са те стране осигурао.{S} За „неверне Томе“, који не веруј |
| ми било, што немаш никога свога, а Диша те на неправди отерао, па сам рекла: нека му овај босиљ |
| је лице као накалаисана тепсија, и Бог те пита, још шта, што само може избацити језик удавача, |
| пусто оно срце његово игра ли игра, кад те само угледа, па ко што ради, он трч’ за тобом, ја л’ |
| она ми каже: „Је ли бре, Јанићије, кад те је мајстор Диша погодио за магаре?“ — „Ко је магаре? |
| Де, де, што се стидиш?{S} Одговори, кад те пита!{S} Кажи, знаш ли што ти је дао?</p> <p>Лепосав |
| е тужно, кад она престаде.</p> <p>— Кад те не бих волела, не бих ти толико говорила.{S} Не бих |
| познам.</p> <p>— Немој, снахо; него кад те тако запита, ти да јој кажеш: „Добро је, шућур Богу! |
| чицу; а већ после би им лако било да од те трунчице замесе читаво брдо препреке, преко које мај |
| Турска вера — погана вера; а што се од те вере добије, то је погано.</p> <pb n="56" /> <p>Потк |
| ко ћу, кад се срамим?</p> <p>— Како год те Бог учи.{S} Ја хоћу дете; а ти ако нећеш да питаш... |
| тврдо, да не би осетио, да га је когод те поћи извукао из мутвака и чак на Јалију однео.</p> < |
| тражиле њену помоћ, па, разуме се, све те жене знале су ценити и наградити њезин труд и добре |
| језику.</p> <p>Није могућно, да је све те „артикле“ убацивало једно лице; јер по предметима, п |
| 61_N5">Стари београдски израз: ни бриге те</note> </div> </back> </text> </TEI> |
| тресе оног двоструког утиска, што га је те ноћи осећао.{S} Притиснуло му нешто душу, <pb n="40" |
| аше.</p> <pb n="76" /> <p>А Јанићије је те шамаре заједно са газдиним хлебом гутао и чувао их, |
| и, био ти је десна рука у кући, поштује те као оца; а и сам знаш, колико ти је добра учинио, ка |
| ти, њу љуто казни, али да му она, после те казне, опет остане у кући и да се искрено покаје за |
| </p> <p>— А где ћеш ноћити?{S} Ваљда ће те пустити, да заноћиш?</p> <p>— Неће; казао да сутра д |
| слови породом, па да видиш онда како ће те твој Диша хранити.{S} Море, ни Господар Вучићева Ану |
| а!{S} За девојку знаш да је твоја, неће те прекорети првим мужем; па децу да ти рађа, сваке год |
| ти са погрешком свога оца, који не беше те среће да се, као и он, ожени Гркињом.</p> <p>Но чове |
| ући под руменим јутарњим зрацима.{S} Из те даљине допираху му једва гласови мујезина, који огла |
| е виде ожењена; а како ти не избијаш из те куће, а тамо девојче добро, таман за устабашу, па ет |
| на кров, а дете да умијеш и запојиш из те чиније оном водом, три пута. — Тако да радиш, снахо, |
| ; мислиш да би тебе неко питао, када би те онакав човек заискао.</p> <p>— А што она да лаже...< |
| да ову тајну од туђег ока сачува; ради те своје особине, тетка Маца не само да је била радо ви |
| е престала удовати.</p> <p>— Мори, који те је ђаво терао да се удајеш за онај пањ? — Псетиште ј |
| знас, пезевенк-башо?{S} Еле, за тој ли те је твој мајстор оставио?{S} Тако ли му чуваше кућу, |
| но и чеше се за врат.</p> <p>— А, ту ли те сврби, магаре! — подвикну Диша, коме оваква „интимна |
| ји су као Јанићије, <pb n="170" /> били те среће, да свој први пламен младићске љубави преобрат |
| е могло врло лако догодити, не даде јој те ноћи тренути.{S} Обртала се, <pb n="158" /> мешкољил |
| оре, не дери се ту, лудо цинцарска, док те нисам клепнуо, па да ти кажем ко ти је појео паре!</ |
| ћопеку један!{S} Седи и ради тамо, док те нисам овим калупом по лудој глави! — подвикну му мај |
| n="154" /> своје!{S} Мислиш ти, да сам те ја толико година хранио и мучио се око тебе, да те з |
| .</p> <p>— Одрастао си код мене, ја сам те упутио, добар си био, веран си ми био, па ето ти рад |
| е, да те занату научим, па сад, кад сам те спремио, да одеш?</p> <p>Јанићије устаде, метну руке |
| амити се.</p> <p>— Не си ми муж: не сам те никада ни волела!{S} Ти да идеш одавде; е ли сте чул |
| p>— Па тек да се одмориш мало.{S} Жалим те, што ти ни дан ни ноћ није давао мира. „Море, смири |
| о кап низ образе.</p> <p>— Немој, молим те, тетка-Мацо!{S} Ти знаш колико те поштујем... и Лепо |
| а отишла Лепосава у дућан мајстор-Дишин те му однела фес, који је Диша оставио њезиној мајци, д |
| ученој и срамежљивој нарави, не би имао те смелости, да ствар, коју ће време једаред зачепркати |
| ира-Ману и да јој овако кажеш:{S} Много те поздравља кира-Анастасија и поручила ти да дођете на |
| огреботином испод очију. —</p> <p>— Ко те огреба, бре? — запита га мајстор Диша, кад га онакво |
| аш...</p> <p>— Па ето видиш и сам, како те волим, као да сам ти рођена сестра.{S} Жао ми било, |
| па је оставити!{S} Сирото дете!{S} Како те је уважавала, како ти се радовала, кад год би дошао, |
| кад ти је отворио очи, те да видиш како те она прва варала.</p> <p>Хаџи-Диша одмахну замишљено |
| итања по раним ћепенцима.</p> <p>— Тако те хоћу: да се ожениш, ја; а не да затварамо капиџике, |
| пао кир-Думи за руком; али Ламбре преко те помисли претрча као бос преко жеравице.{S} Да оде у |
| молим те, тетка-Мацо!{S} Ти знаш колико те поштујем... и Лепосаву; али зар ћеш ти...</p> <p>— А |
| Анастасија одлучно.</p> <p>— Ама, нико те не види.</p> <p>— А месец, а звезде? — Зар нема нешт |
| мало дете зајеца.{S} Грло му се стегло те не смеде ни да одахне јаче, плашећи се да га плач не |
| сте?</p> <p>— Ето, ја и Јаникије чекамо те сваки дан; много сте остали!</p> <p>— Богу хвала што |
| пружи Маци.</p> <p>— Ево на; добро само те ми се толико затекло у кеси, — рече Диша шалећи се. |
| а, муж ти је умро!</l> <l>— Ако ј’ умро те тешто, ја си коло па водим!“</l> </quote> <p>Он запе |
| фски барјак, па га приложи цркви.{S} То те неће скупо коштати, а и еснафу ћеш своме подићи угле |
| јој се учини, да тај звук, што пара ухо те се уздиже изнад свију, виче: „кира-Анастасија! кира- |
| Сутра дан Дума је отишао суду, да још с те стране покуша.{S} Али Диша одрече и тамо дуг; чак из |
| атраг Барјак-џамији.{S} А што је више у те мисли западао, све се више кајао, што <pb n="78" /> |
| стор-Дишо; није то лепо да ме уплећеш у те ствари — развуче тетка Маца <pb n="89" /> — ако што |
| лестан.{S} Какав то изгледаш, као да су те гује пиле.</p> <p>Јанићије не одговори, седе за пањ |
| ош једаред; земљу ћу да прокопам, па ћу те и под земљом наћи!{S} Нисам ја стао за тебе једнога, |
| две године да ме овако послужиш, па ћу те узети у радњу за ортака.“</p> <p>— Зато га и волим, |
| од оних... оних...{S} Не, не, ти немаш те паре.</p> <p>— Па да се погодимо! — одговори мајстор |
| о није страдала.</p> <p>Јанићије је још те вечери дознао, да ће мајстор сутра звати на част и Л |
| м псето! —- виче кир-Диша.</p> <p>— Ела-те, да вас гурнем у трбу! — одговара Ламбре.</p> <p>— П |
| према разјареноме супругу.</p> <p>— Ела-те, ако искате да вас закољем!{S} Ела, удрите! — рече м |
| о је увек изазивало весели смех.</p> <p>Те ударце некада је Лепосава делила Јанићију просто из |
| оженим; али ко је мислио на то?</p> <p>Те ноћи превртао се мајстор Диша у постељи врло дуго.{S |
| /> <p>— Па не ли викаше Суља добошар за теб’ да те с власт фаћају.</p> <p>Јанићија жацну, кад с |
| гласа лелекати.</p> <p>— Леле!{S} Због теб да пропадним!{S} Што ми искате у кућа, ђидијо?!</p> |
| бре; што не кршиш шија на гробље?{S} Од теб ми црно на очи! — дерао се Ламбре и бесно је дрмуса |
| ћи грех и неће ти се опростити.{S} Ето, тебе ђаво сада искушава, али помисли, да ли ти је позна |
| а и тапше мајстор-Дишу по плећима. — За тебе ћемо да правимо како и за нас.</p> <p>Разложише му |
| и?</p> <p>Диша обори главу.</p> <p>— За тебе и...</p> <p>— Лепосаву... прошапута једва чујно Ди |
| си тако мислио, мој синко, боље би и за тебе и за нас било, да си тражио кућу фудул-Стаменкину |
| и под земљом наћи!{S} Нисам ја стао за тебе једнога, али не дам да ми се квари ред; не дам да |
| „дете“ удало за њега?</p> <p>-— Него за тебе, ваљда, рђо калфинска!{S} Ти би ми па бољи био? — |
| p>— Па ти и не чујеш све о чему свет за тебе и Лепосаву говори.{S} И ко ће ми веровати, кад буд |
| /p> <p>— Па зар сам ја крив томе?{S} Ја тебе и твоју кућу као рођену поштујем, а оно што они го |
| <p>— Е, па хтео сам, баш!{S} Зар се ја тебе бојим!</p> <p>— Лудаче! — одговори Лепосава, али т |
| одговара Ламбре.</p> <p>— Пушком ћу ја тебе! — продера се Диша, подиже обе песнице и што је мо |
| да ми скупо платиш!{S} У полицију ћу ја тебе и твоју.... викала је фудул-Стаменка удаљујући се |
| ош и да ме закољеш?{S} У полицију ћу ја тебе!</p> <pb n="92" /> <p>— На поље из моја кућа; дост |
| <p>— Е, па зато ли сам толико трошио на тебе; <pb n="172" /> зар сам се зато оженио, да свакога |
| и три пута да викнеш: „Његова болест на тебе, твоје здравље на њега“.{S} Онда жабу да бациш на |
| је отишао.</p> <p>— А што се то тиче па тебе поп ли си, да ти се исповедам?</p> <p>— Море, жао |
| каже то?</p> <p>— Толики пут чиним због тебе: хоћу да будеш мати; а мајци требаше ли бољи накит |
| кобиш?</p> <p>— Не кобим, него то због тебе рекох.</p> <p>— Гле, брине се за мене.</p> <p>— Па |
| p> <p>— Од кога те је срам?</p> <p>— Од тебе — одговори Лепосава и продужи шапатом бројати петљ |
| е паре издавао, шта ће најпосле бити од тебе?{S} Треба цркви дати; подај!{S} Ама 4000 гроша то |
| је; ама мени се све чини, да сам баш од тебе чуо, да она носи четири хиљаде...</p> <p>— Не је ч |
| у на храни и науци; све ми је добро код тебе било, али ето, ја те молим да ме отпустиш.</p> <p> |
| ију узео! — Оди ти овамо, тетка Маца ће тебе да прими, ту у мутваку ћеш да спаваш; а сада хајде |
| Ти да идеш на вилает, а ја па овде без тебе да живим, што ми треба?</p> <p>Тако је уздисао Лам |
| у силу и одрекао би се њега.</p> <p>— И тебе сада искушава ђаво.{S} Метнуо ти у срце бригу и ст |
| је га; па и ја, ето, што поштујем као и тебе и кир-Ламбру, хоћу да те послушам.</p> <p>— Златна |
| дговори Јанићије</p> <p>— Ваљада, што и тебе не поведе?</p> <p>— Није, него што не поведе и тет |
| ом.</p> <p>— Ћути, будало; мислиш да би тебе неко питао, када би те онакав човек заискао.</p> < |
| .</p> <p>— Зашто, море?</p> <p>— Поради тебе.{S} Е, хе, пријатељу, па ти кријеш, а овамо се сву |
| /p> <p>— Ајдутин!{S} У букагије ћемо ми тебе!{S} Нема да си узмите пари, па да не вратите!{S} Л |
| ет, там да плачем и пред иконе да кунем тебе Ламбре, зашто ме даде на оно кавурско чкембе, да м |
| , привучен њеним причањем.</p> <p>— Као тебе што гледам, зете, сад!{S} Бог нека ми се смилује, |
| p>— Ба!{S} За то ми није време!{S} Прво тебе да удамо; старија си.</p> <pb n="133" /> <p>— Е, ш |
| ете.{S} Тако ми рече Пречиста, а сад до тебе стоји.{S} Хвала Богу, и Бог ти је дао много новаца |
| ја толико година хранио и мучио се око тебе, да те занату научим, па сад, кад сам те спремио, |
| љ, а ето, ово сироче, што се савило око тебе као лоза око чардака, пре би и живот сактисало, са |
| же обе шаке и вис.</p> <p>— А шта се то тебе тиче?</p> <p>— Разбојник еден!{S} За сто нападас з |
| чи, када се хтео женити.</p> <p>— Море, теби је бар лако; мушко си, газда си човек и свака би д |
| д иконом са уобичајеним уздахом: „Јово, теби свећица, мени пензијица!“</p> <p>Тако је радила не |
| дака, пре би и живот сактисало, само да теби и твојима помогне.</p> <p>— Тако и ваља.{S} Мајсто |
| а неће да има такав фистан, какав ћу ја теби да купим.</p> <p>Тако је редовно обећавао Лепосави |
| исти.</p> <p>— Хајде, хајде!{S} Даћу ја теби мрве!{S} Скапоши се ту, па спавај!</p> <p>Лепосава |
| , добар пород!“ Зар би твоја жена дошла теби здрава као тресак, да мој покојник, Бог да га прос |
| а својим шегртима, сад нећу ни ја према теби.{S} Удрите!</p> <p>И не би га оставио, све докле н |
| бине, деце пуна кућа.{S} А то што је на теби, од прве ти је жене. — Ово је већ трећа ноћ, како |
| Зашто не узмеш?{S} Куде су ти деца, па теби?</p> <p>— Неће Ламбре!{S} Он како и ти, ич се не р |
| та него мати.{S} Ваљда ти боље знаш шта теби треба?{S} Ниси још ни загризла у живот, не знаш јо |
| постанеш уседелица.</p> <p>— Ама шта је теби, мајко; ко ти за Јанићија говори? — плашљиво прому |
| p> <p>— Бацићу је у трице; поклонићу је теби! — одговори Диша, весео, што га је Маца тако брзо |
| е, де; човек је, мушко је.{S} Ама он се теби опет мора вратити, ич се не брините за то!{S} Ви с |
| е!{S} Каже:{S} Гаџу циганина узеће, али теби ни за живу главу неће!{S} Каже — и овде тетка-Маца |
| он пред њом у вис уздигао.</p> <p>— Ово теби; ти да га носиш, а ја да те гледам! — рече што је |
| доксата у мутвак Јанићију.</p> <p>— Ово теби! — рече и тутну му у шаке један цванцик.</p> <p>— |
| } Од куда сам ја знала, да ће она котао теглити!{S} Ја нисам ни била у мутваку но у соби, кад ј |
| асу мужева и жена, којима су деца једна тегоба, па тако и немају никога свога, који би им, на с |
| да беше њезино осликавање злих страна и тегоба што их родитељска <pb n="55" /> срца подносе, то |
| .</p> <p>Дан из дан преживљавао је нове тегобе: надао се, плашио, срдио, на сваки њезин осмејак |
| ади Грцима, и то беше, у очима њиховим, тежак грех: издвајати се од свога соја и прилазити оној |
| аменке прекужио је један <pb n="110" /> тежак час.{S} Кира-Анастасија није пристајала ни за жив |
| гне, па ни да прослови. — Јанићију дође тежак овакав положај, па се усуди да запита.</p> <p>— Г |
| ен поче трљати шаком чело.{S} Осећао је тежак притисак, тако тежак, као да му је цео мајстор Ди |
| „братинску“ љубав, могу знати како је и тежак и горак овај први састанак.{S} А они, који нису у |
| а котао пун вреле воде.{S} Котао је био тежак, те не <pb n="207" /> могући да га одржи, испусти |
| чело.{S} Осећао је тежак притисак, тако тежак, као да му је цео мајстор Диша са свом својом про |
| м, ипак је један, до душе не баш толико тежак облак, али тек један облачак, лебдео над његовом |
| на то није ни мислио.{S} Одрођеноме је теже сродити се са својима, него ли туђину сродити се с |
| е до сада имао.{S} Није знао, шта му је теже падало: дан или ноћ.{S} Дању би по вас дан одбијао |
| говори. — Ово му је, до душе, већ много теже ишло због гојазног трбуха, који се спокојно држао |
| би му било рећи јој све то у очи, а још теже остати при своме, кад се она заплаче и стане га бр |
| њем гледала на јучерању рају, како сада тежи не само да се ослободи свега што је подсећало на н |
| Бог зна, не би ли заборавио и на своју тежину и на своје године, па чак и на то, да мушкоме не |
| } Кир-Дума, који је у целој овој ствари тежио да измири пријатеље и да ствар заташка, виде да м |
| оше мравци, спусти венац од јеменија на тезгу, а чело му се ороси знојем што га проби.{S} Као д |
| дић, убрза из куће, оде мало до дућана, тек да се узгред по њему обазре, па за тим кући, да узм |
| >— А да је упусти, море? — запита Маца, тек да изађе из ове непојмљиве забуне.</p> <p>— Зар ја? |
| Цинцарком.{S} А погдегде, онако узгред, тек да наговести сумњу и оно што се по чаршији говори, |
| је прости!{S} Један пре а други после, тек, сви ћемо тамо!“ — и тако утешен сишао је у подрум, |
| ице своје судове и растају се од чесме, тек кад и сами увиде да су се и сувише дуго замајали.</ |
| не за курјуке или не повуче за шалваре, тек колико да јој напакости.</p> <p>Ма да је кира-Анаст |
| фу, а Диша обећава све, али, разуме се, тек колико да се не замери званицама; иначе, мисли, да |
| ицу прекора, али тетка Маца још ћуташе, тек по који пут што би јој се из груди отео дубок уздах |
| и какав изненадни гост од куда бахнути, тек да он не буде онај један „од заклетве“. — Од озго, |
| већ и комшилук балдиса само гледајући, тек нећеш ти!</p> <p>Подсмевка Јанићијева текну у срце |
| у свој дућан, а да не наврати удовици, тек да види, не оскудева ли у чем и, као први комшија и |
| >Тетка Маца обори главу и оде у мутвак, тек да од Јанићија сакрије сузе, које је облише.</p> <p |
| неки од познаника Срба наврати у дућан, тек колико да из Дишиних уста чује, зашто је вратио прс |
| ав утучен.{S} Од како је вратио прстен, тек од онда осетио је, колико му је тешко, што се све т |
| ично помишља.</p> <p>Али како му драго, тек све ово ускорило је, да се овај разговор поведе баш |
| и њезина супруга.</p> <p>Како му драго, тек обе куме прихватише ово као свршену ствар и, пре не |
| а јој обрати пажњу то на ово то на оно, тек колико је било потребно, да удовица онаквог једног |
| чампаре.{S} Кад Ламбре навуче антерију, тек онда виде, како би му боље било да го и бос протрчи |
| осава је још по мало радила по мутваку, тек да не седи сасвим залудна.{S} Једнога дана покуша д |
| овим женама по једну шамију калемћарку, тек колико да знају како ни на њих није заборавио.</p> |
| је се закашља, па се и он нађе у послу, тек колико да сакрије своје узбуђење.</p> <p>Сад више н |
| ја му чврсто држаше шаку, већ умрла.{S} Тек кад Маца закука, он престрављено скочи, разрогачи о |
| е изгуби за врбацима ниже Кајабурме.{S} Тек онда вратише се свих троје ћутке и замишљено.</p> < |
| о и где је провео прву ноћ без жене.{S} Тек сутра дан не беше га у дућану.{S} Јанићије Бик седе |
| плетке, те да их за времена пресече.{S} Тек после испита, када су младенци пред свештеником, за |
| То није могао баш никако да објасни.{S} Тек једно што је сада, када се почео свестити, осећао, |
| ад Београдом, који је дубоко спавао.{S} Тек по у гдекојој крчмици још жмиркала је по једна лоја |
| р за који час, могао оставити радњу.{S} Тек сада је осећао, колико му је вредио онај Јанићије и |
| Лепосава, а сада опет мајстор Диша?{S} Тек ове појаве расвестише га и он се полако изви из њен |
| !“ и махнуо би им руком, да се удале; а тек трећи, кад наврати, био би задржан са речима: „Чека |
| индерлук и као претучен занеми.{S} Сада тек, кад виде, да из ове кући може изаћи само го и бос, |
| ишта, кад не избиваш од онуда!{S} Ваљда тек ниси тамо због Маце одлазио! — одговори Станко и по |
| и примери беху тако ретки, да је хаџија тек сада осећао, како би то добро било, кад би чудотвор |
| кала је по једна лојаница и осветљавала тек по гдекога веселога брата, који жељно ишчекује, нећ |
| ло му се, да је до пре четири дана била тек као једва растворен пупољак, а сада ето где пред њи |
| двор поверавати пошти, која се налазила тек у првим зачетцима и била тако неуређена, да су се п |
| нова и шегртовати још толико година, па тек онда бити произведен за калфу.{S} Еснафи су према м |
| тор Диша прво саслушао свога шегрта, па тек онда да га дарује. — Но судбина је ваљда тако хтела |
| S} Заћута се и нешто дубоко замисли, па тек по који пут ако обиђе сватове.</p> <p>У један трену |
| м као јунац, кад закопа земљу рогом, па тек теменом о затворена врата.{S} Врата прснуше, а глав |
| путник, који је дуго пешачио жедан, па тек набасао на лепу хладовину и врело свеже воде.</p> < |
| утучен седи крај деце, посматра их, па тек по који пут испрекидано уздахне, поче га миловати п |
| <p>— Гле, брине се за мене.</p> <p>— Па тек да се одмориш мало.{S} Жалим те, што ти ни дан ни н |
| дан одлазио на кафу тетка-Маци, а Маца тек ваљда не би примала сваки дан једног нежењу, који ј |
| Периклес усхићавао древну Јеладу, он је тек онда окретао српски, али тако, да се очито опажало, |
| личе и хлеб бадава једу.{S} И колико је тек сада, када је отворио пут потомству, удвостручио св |
| , тај се не откупи лако.{S} Јанићију је тек предстојала судбина.</p> <milestone unit="subSectio |
| јастук.</p> <p>Ваљда, у томе часу, није тек помишљала на мајстор-Дишу!</p> <p>Зурле су учиниле |
| ком нешто отискивао од себе.{S} Доцније тек, кад се освестио, причао је, како је, у ономе часу |
| е као да они то славе, а да су папуџије тек онако као гости за софром.</p> <p>Тако ће мајстор Д |
| а је %честитпла кир-Диши, па ако је, не тек гдекоји, но многи од трговаца и старијих калфи, пот |
| стаје са троножице, тркне некуда, па се тек после извеснога времена врати, ако је могућно још з |
| ке коже; навлаче се преко чарапа, па се тек преко њих спољна обућа навуче.{S} Кад човек хоће у |
| оре! — уздахну дубоко Јанићије, који се тек на ово питање расвести.</p> <p>Из куће се разлегало |
| .</p> <p>— Море тетка-Мацо, — бранио се тек разговора ради — зар сада, када сам нагорео онако?< |
| разуме мајстор Диша.</p> <p>Али како се тек изненадио, кад му оба кума, после треће каве, саопш |
| ема неверној жени.{S} Шта више, њему се тек сада, после претрпљенога пораза, после целе ове буј |
| "149" /> ћепенка и гледао од куда ли ће тек искрснути мајстор и какав ће изгледати у лицу.</p> |
| угао.{S} Ламбре га испратио до обале, и тек када се каик одби низ воду и изгуби иза градских бе |
| ово немо улажење и излажење из куће, и тек када га неке жене из куће зовнуше, он прибра снагу |
| меју се мајстори у Гушанчевој кафани; и тек после ове пакосне напомене почињу да се развијају н |
| а га је као свежа вода оживљавала!{S} И тек сада, када је остао без ње, он је у пуној јасноћи в |
| а, чула су се танка ћеманета циганска и тек по који усклик тројице ноћника.{S} Један међу овима |
| Јанићијево, па се прући по миндерлуку и тек сада започе наизменце стењати и уздисати.</p> <p>Пу |
| и које је чак у Јерусалим запео, шта би тек од њих било!</p> <p>Тетка Маца је увиђала то, па је |
| кир-Бенџом проливала.{S} Али како ли би тек сада било, сада, када је прошао трогодишњи парастос |
| до душе не баш толико тежак облак, али тек један облачак, лебдео над његовом душом.{S} И што ј |
| ше, повратише га, истина не сасвим, али тек његов мучан осећај мало се стиша.{S} Живот му је и |
| исли да се и његова жеља може остварити тек после десет година.{S} Смрче му се, али ипак не одг |
| кроз маглу слушао, и место икакве речи тек би покаткад простењао, нарочито онда, када би му он |
| ом кроз коло, вијали једно другога, док тек Лепосава у један час отрча мутваку и прстом позва Ј |
| сти и у некоме мутноме расположењу, док тек Маца одшкрину врата и викну:</p> <p>— Берићет, зете |
| ело певао, па на сељаке, кад би у дућан тек онако нагвирили, мукнуо као бик и кроза целу чаршиј |
| погодити, у толико више, што је прстен тек синоћ добила и што се мајстор Диша с њоме растао чи |
| , да онако нагло врати прстен, то је он тек из далека напоменуо Думи, кад је споменуо како удов |
| ила.{S} И није ми одмах ни казала, него тек јуче, кад је болови стигоше.</p> <p>Но како му драг |
| ову сплетку у потпуности њеној поверио тек кира-Думиници.{S} Некако му је лакше било, да испри |
| чавала капиџику, да га одшкрине, колико тек да промоли главу, па да сагледа лево десно кроз сок |
| нарочито онда, када би му она околишно тек по штошта добацила, што би га уверило, да кира-Анас |
| .{S} Ето и ја тако; донела сам Лепосаву тек у четвртој години.{S} А колико је њих жена, што по |
| како од њих бољих пријатеља нема, па му тек онда, после толиког околишења, рекоше и име будуће |
| у староме Београду за оне људе који су тек после седам и више година добивали децу: „Ишао у Је |
| аде друго него да изиђе на поље.</p> <p>Тек кад је био на доксату, он се окрете соби, у којој м |
| бало. „Коме треба нека даје, а ја нисам текао овај зној, да га хале и вране растичу!“</p> <p>Ал |
| игнута је права хармонија и њихов живот текао је одмерено, тихо и без облачка; откуцавао је као |
| је у лечењу био десна рука.</p> <p>Око текије, у којој се свети човек молио Богу и мучио своје |
| Пред текијом није било никога а у самој текији затече дервиша, огрнута вучјом кожом, са топузом |
| е одлучи, по што по то, да оде.{S} Пред текијом није било никога а у самој текији затече дервиш |
| та прошао онуда, али кад год би угледао текију, опседнуту оноликим светом, он је грабио даље.{S |
| к нећеш ти!</p> <p>Подсмевка Јанићијева текну у срце Лепосаву.{S} Он је хтео да је, као и обичн |
| овакав неодређени израз на Мацином лицу текну у срце.</p> <p>— Чудо! — узвикну Маца.</p> <p>— А |
| кући оде.</p> <p>И то одлучно позивање текнуло је Дишу, у толико више, што није било никаквога |
| че дан, без кога би му сав овај живот и тековина пуста остала, над његовом главом надвијала се |
| омству, удвостручио сву своју снагу око тековине, толико је и на даље остао равнодушан према св |
| и; говори му, а сузе без јецања и плача теку кап по кап низ образе.</p> <p>— Немој, молим те, т |
| Као дрвени стуб стоји и ни једним делом тела не миче, већ гледа у врата, на којима је стојао ма |
| ама једно колено и поче се горњим делом тела нијати одмерено и сетно, те тако изазивати утиске |
| ногама поче поцупкивати и горњим делом тела извијати најпластичније фигуре чочечке игре, која |
| репу, па да га проведу кроз чаршију, а телал да виче: „Чујте и почујте!{S} Ово је луди Диша, к |
| после свакога ударца, мукнуо као младо теле, што је увек изазивало весели смех.</p> <p>Те удар |
| се свети човек молио Богу и мучио своје тело шибањем, забадањем ножева у бутину и мишице, тиска |
| ом је обавио вито и еластично девојачко тело, осећала онај отпор и оно таласање њезиних недара. |
| светог ексера, осети, како га кроз цело тело проже топла струја и лако трептање.{S} Њему стаде |
| а, помоћу којих је хтео да казни грешно тело, <pb n="186" /> склоно свакоме искушењу.{S} И докл |
| ељ стојао или где је своје уморно свето тело одмарао; а пљунути на такво место већи је грех, не |
| ту газда Диша погледа на своје темељито тело.</p> <p>— Ама, свет каже; комшије на кира-Анастаси |
| х духова и призивање Алаховог имена, по телу бо.</p> <p>Раздрљених груди и голих руку, дервиш, |
| таваница са балванима срушила на његово теме и пригнечила га.{S} Дисање му заста.{S} Како је ша |
| метнуо, а она се у једноме тренутку до темеља у прах сурвала.</p> <p>Готово посрћући и не виде |
| камилу, у врх чије грбе сеђаше широка и темељита прилика мајстор-Дишина, па за тим окрете леђа |
| о... — И ту газда Диша погледа на своје темељито тело.</p> <p>— Ама, свет каже; комшије на кира |
| p> <p>Кира-Анастасија погледа искоса на темељиту фигуру свога мужа и на ново прште у смеј.{S} С |
| о јунац, кад закопа земљу рогом, па тек теменом о затворена врата.{S} Врата прснуше, а глави ни |
| а њему је тако потребно било, да о тој теми разговор продужи.</p> <p>Тетка Маца је застала мал |
| лозима хаџи-Зосимовим, набави кутију од тенећке и поче се борити са оном изнутрицом, која га је |
| неним појасом једну дугуљасту кутију од тенећке, па кад год му је требало да пљуне, тај је поса |
| у појасу, да му је лице као накалаисана тепсија, и Бог те пита, још шта, што само може избацити |
| сија, која је, баш у то време, изрибала тепсије и жуте сахане, па их прислонила уз чардак и ужи |
| е дао, и који га сада ни крива ни дужна тера из радње, он би га тако издеветао за све, да се до |
| увек, када би кир-Диша отишао у дућан, терала да муче као бик и да гради којекакве лакрдије, к |
| удовати.</p> <p>— Мори, који те је ђаво терао да се удајеш за онај пањ? — Псетиште је оно! — Тв |
| газда, па сам ти и образ чувао; а ти ме тераш да идем кир-Ламбру, ваљада да ти опет образ срамо |
| ињаше, како га све већма потискује онај терет, што му се од смрти Лепосавине као тешки камен на |
| страховали да ће се сада преломити под теретом широких и пуначких плећа.{S} И ето, своју, од с |
| стења Диша саломљен и клонуо под тешким теретом неостварљивих и мучних мисли.</p> <pb n="95" /> |
| који, и ако не имађаху ни капи крви са Термопила, ипак својим васпитањем беху толико успели, д |
| ма, једрим и тако грлатим, да су својим терцетом, чим се промолише на свет, расплашили јато дом |
| им гласићима, потврђивали су у сложноме терцету чудо, о коме се једва мислити могло.</p> <p>Хаџ |
| ајно о лепој Гркињи, поста му сада тако тесан и мрачан, да би се угушио, само да је за неколико |
| чуо.{S} Лепе, турске чесме, озидане од тесаног камена, са две и три луле, из којих је избијао |
| истеше.</p> <p>У соби му постајаше све тескобније.{S} Жена му се никако не јављаше, те му сада |
| сер, и он се упути са хаџи-Зосимом кроз тесне и криве јерусалимске сокачиће, докле у близини Ви |
| залазећи час за један час за други угао тесних улица, претрпаних као и увек разним сметлиштем, |
| а га сада, па га чисто гура напред кроз тесну и кривудаву улицу.{S} Није знао ни сам, кад је пр |
| тав низ разапетих ћепенака кроз криву и тесну улицу на Зереку и Бит-пазару румени се у јутарњем |
| види се од гомиле прислоњених обрамица, тестија, бакрача и ибрика.{S} Гомиле жена, момака и људ |
| ка или жене, чије се већ давно напуњене тестије под лулама преливају, докле се они живо о овоме |
| >— Ето, кажу....</p> <p>— За име света, тетка-Мацо, шта кажу? — викну мајстор Диша, који већ не |
| га од туда и најурили.</p> <p>Напротив, тетка-Маца га дочека као и обично и смешећи се:</p> <p> |
| ући вазда на скупоћу и велике трошкове, тетка Маца је <pb n="171" /> ипак мало по мало успела, |
| уђег ока сачува; ради те своје особине, тетка Маца не само да је била радо виђена у кућама где |
| п низ образе.</p> <p>— Немој, молим те, тетка-Мацо!{S} Ти знаш колико те поштујем... и Лепосаву |
| меја.</p> <p>— Лажно је.{S} Светога ми, тетка-Мацо!</p> <p>— Знам, знам, Дишо; али свет и то зн |
| знео.{S} Па још, како му момак објасни, тетка-Маца је била врло љутита и поручила му: ако одмах |
| ве године и понесе је.</p> <p>— Гледај, тетка-Мацо! — викну он и са доксата, на коме су вечерал |
| да о таквим стварима чује.{S} Међутим, тетка Маца је у својој дугој пракси видела и такве ства |
| /p> <p>— С киме, море?</p> <p>— С оном, тетка-Мацином.</p> <p>— Зашто, бре?</p> <p>— Ето ти, га |
| по вечери, разговарајући још за совром, тетка Маца, која је од некога доба почела да се плаши о |
| о својој невести.</p> <p>Кад се вратио, тетка Маца га је дочекала на капиџику.</p> <p>— Камо Ле |
| акву је сурунтију узео! — Оди ти овамо, тетка Маца ће тебе да прими, ту у мутваку ћеш да спаваш |
| извучете, ама ја нећу.</p> <p>— А оно, тетка-Мацо?...{S} Божем се не зна што си је лањског Бож |
| знало погледаше у њу.</p> <p>— Па, ето, тетка-Маце; она зна и више.</p> <p>— А шта ја знам? — З |
| ода.</p> <p>— Међер, имаш златну памет, тетка-Мацо! — <pb n="122" /> узвикну Диша весело. — Ово |
| ти, што се не отргне.</p> <p>— Не могу, тетка-Мацо, не могу више! — јекну Јанићије и грухну се |
| говори за вас.</p> <p>— Лају пси; лају, тетка-Мацо, и лажу, Бога ми! — викну Диша очајно.</p> < |
| а овај уздах тетка-Маца.</p> <p>— Јаох, тетка-Мацо! — застења Диша — немој више тако!</p> <pb n |
| е куће и донела јој је породички назив: тетка <pb n="29" /> Маца.{S} Па и њезина Лепосава видел |
| >Са таквим мислима бавио се по вас дан; тетка-Маца није одлазила од њега, и захваљујући њезиној |
| номе, што се, у тај пар, догађало тамо; тетка-Мацин долазак у дућан и онако срдито захтевање, д |
| аваше.</p> <p>— Брзо кући, мајсторе!{S} Тетка-Маца поручила да одмах дођеш... још нема ништа! — |
| р Диша до сада не виде, угледа сада.{S} Тетка-Маци ударише сузе на очи; говори му, а сузе без ј |
| неко чудно, несхватљиво расположење.{S} Тетка-Маци дошле на посело неке жене, а Јанићије у мутв |
| добро свршити, он пожури тетка-Маци.{S} Тетка Маца му је била једина личност, коју је он дубоко |
| иша необично меким и молећим гласом.{S} Тетка Маца дубоко уздахну.</p> <pb n="143" /> <p>— Па, |
| а о ономе, што му је на срцу лежало.{S} Тетка-Маца је развезла да прича о мајстор-Дишиноме уваж |
| је тетка-Маци, затече Лепосаву саму.{S} Тетка-Маца је отишла једној жени, која је тога дана при |
| /p> <p>Једне вечери — баш уочи недеље — тетка Маца, као и увек, поставила совру и изишла на кап |
| епо, да се у туђа посла мешам!</p> <p>— Тетка-Мацо, ти си поштена жена, грехота је да кријеш он |
| етка-Мацу је затекао код куће.</p> <p>— Тетка-Мацо — рече Диша дрхтавим гласом — имам један раз |
| Пун сахат седео је збуњен и без речи, а тетка-Маца за то време лагано и на одушке развијала је |
| ада!{S} Но он није имао никога свога; а тетка Маца, којој је предао Ламбрине хаљине, била је за |
| рлеме или други какав слаткиш.</p> <p>А тетка Маца, поред свога видарског позива, била је и с д |
| ш с колена, кад у дућан завири Лепосава тетка-Мацина. —</p> <p>— Шта ћеш?{S} Запита је Јанићије |
| ко су је по свем Београду звали.{S} Ова тетка Маца, није имала никога свога осем једног детета, |
| и, у томе часу од ове погрешке спасе га тетка Маца.{S} Она уђе баш у часу, кад мајстор Диша пот |
| ничега.{S} То је, као у воску знала, да тетка Маца није од оних жена, које једва чекају да сазн |
| о, он се толико навикну на ову кућу, да тетка-Мацу није друкчије поштовао него као да му је мат |
| ти не избијаш из моје куће; зна свет да тетка Маца има ћерку на удају и да си ти нежењен.{S} Е, |
| почетка се и веровало и није: али када тетка Маца, која је тога дана обишла већ неколико пород |
| лио је да га је Лепосава одала, па сада тетка Маца зове мајстора, да му се на њега пожали.</p> |
| ије сними фес, пољуби мајстора, па онда тетка-Мацу у руку, и оде, да се измије.</p> <p>И све то |
| ца, па плету иза мутвака.</p> <p>— Нека тетка-Мацо, не зови је сада; одох прво до куће, да јој |
| томе погледу постати не само десна рука тетка-Маци, но, у колико буде нужно, он ће и сав тетка- |
| едну гвоздењачу, од које је кључ држала тетка Маца о своме врату.{S} Кад је хаџија прегледао св |
| у дућан, рекоше му момци да је долазила тетка-Маца и поручила му, да одмах њезиној кући оде.</p |
| нуше за децом, обично су се обраћале на тетка-Мацу, да им она помогне и око њих пробаје.{S} А р |
| те и пође на улицу и не обазирући се на тетка-Мацу, која га задржаваше, да бар једну кафу попиј |
| уло као ружан знак, а када још опази на тетка-Мацину лицу једну велику збиљу, њему се чисто сту |
| еци, ако их је Бог дао.{S} И та особина тетка-Мацина створила јој је толики углед, да се њезин |
| помоћи.</p> <p>Али сва видарска вештина тетка-Мацина па најпосле и све биљаре, које су јој усрд |
| анијег снебивања и потајног осмешкивања тетка-Мацинога извуку згодан материјал за читаву истори |
| астасија је опет зебла од нечега.{S} Са тетка-Мацине стране није се плашила ничега.{S} То је, к |
| Јанићије морао по вас дан мајати се са тетка-Мацом око болеснице и трчати свуда, куд га је сла |
| је у дућан слат, а у вече је заједно са тетка-Мацом и Лепосавом седао за совру и вечерао.</p> < |
| ли шта лају погана уста?{S} А? — запита тетка Маца и застаде, да мало одахне и по своме обичају |
| ли истина оно?</p> <p>— Које? — запита тетка Маца пажљиво.</p> <p>— Па... оне дреје...{S} Ламб |
| и сузе, од којих се застидео, и исприча тетка Маци, како га је кир-Диша гонио да иде кира-Мани |
| и, но, у колико буде нужно, он ће и сав тетка-Мацин надзор подвргнути својој потајној контроли. |
| ; не могу више овако! — рече он једаред тетка-Маци, када га ова поче грдити, што се не отргне.< |
| е и оптрчавши целу башту донесе је пред тетка-Мацу и, збуњен, као да је бекријску чашу искапио, |
| га дела, <pb n="185" /> стојали су пред тетка-Мацом као немирна деца пред коју је учитељ изнена |
| јем онако измирила и ствари Ламбрине од тетка-Маце примила, кира-Анастасија је опет зебла од не |
| и он је као заливен ћутао и очекивао од тетка-Маце, да она сама пронађе пута и начина шта да се |
| it="subSection" /> <p>Докле је Диша код тетка-Маце остао, Јанићије је седео у дућану и са неком |
| ићије — викну га с прага — носи ово код тетка-Маце и да кажеш: поздравио мајстор и шаље ово! — |
| ео.</p> <p>Ствари је Јанићије однео код тетка-Маце.{S} Овде је био сигуран да их, до повратка к |
| донео у дућан, а после сам их однео код тетка-Маце.{S} И кира-Анастасија је после била овде, пл |
| мо куда се степао! — љутио се често код тетка-Маце.</p> <p>— Море, зете, не брини!{S} Доћи ће т |
| пред целим народом да метне поред себе тетка-Мацу, а сви совјетници, попечитељи и народ да јој |
| ни за живу главу неће!{S} Каже — и овде тетка-Маца поче раздрешивати шамију под брадом — оно ни |
| е, тако нека буде! — уздахну Диша и оде тетка-Мациној кући.</p> <p>После подужега времена врати |
| одједаред окрете на другу страну и оде тетка-Мацином сокачићу.</p> <p>Тетка-Мацу је затекао ко |
| а се потпуно изјасни, али у тај пар уђе тетка-Маца у мутвак.{S} Лепосава брзо поче да претура п |
| ш тога, кад ниси крив! — храбрила га је тетка Маца.</p> <p>— А где ћеш ноћити?{S} Ваљда ће те п |
| рво лице, које угледа код себе, била је тетка Маца.{S} Она му је сваки час чело квасила сирћето |
| ављало се готово у свима кућама, где је тетка-Маца навраћала, да разбере о кира-Анастасији.</p> |
| ре о кира-Анастасији.</p> <p>А докле је тетка-Маца обносила водицу и у свакој кући задржавана, |
| својој братској љубави, и што год му је тетка Маца наредила, све је вршио па најпосле и певао и |
| } Диша није имао никога свога, те му је тетка Маца сада замењивала мајку или бар старију сестру |
| жеш постати човек!“</p> <p>Колико му је тетка Маца од овога часа омилела, у толико му би више ж |
| се срамиш!{S} Ниси ти код туђина, није тетка Маца ни Цинцарка ни Гркиња; оди!</p> <p>— Што сто |
| сутра дан Јанићије однео једне јеменије тетка-Маци, затече Лепосаву саму.{S} Тетка-Маца је отиш |
| омену.{S} Мајстор-Дишино често одлажење тетка-Маци, коју је после свега овога сматрао више него |
| ; још само да те оженимо.</p> <p>— Море тетка-Мацо, — бранио се тек разговора ради — зар сада, |
| прагу дубоко се замисли.</p> <p>Када се тетка Маца вратила, затекла је ћерку у мутваку како сед |
| наспело да га о томе питаш? — зачуди се тетка Маца.</p> <p>— Ето тако; мило ми, што га истукао! |
| ?{S} Овде ми више нема места.{S} Казаће тетка-Маци и мајстор ће ме отерати.</p> <p>И њему се не |
| а разговарао о мајстору.{S} Једном рече тетка-Маци: „Ето ти!{S} Што <pb n="175" /> ниси отварал |
| епо да ме уплећеш у те ствари — развуче тетка Маца <pb n="89" /> — ако што знаш, онда што мене |
| већ <pb n="216" /> није могао ништа без тетка-Маце у кући и Јанићија у дућану.{S} Кад би му их |
| ша после овога најтежег удара отишао из тетка-Мацине куће не зна се, па тако исто и где је пров |
| што си такав? — узвикну <pb n="79" /> и тетка Маца, кад га угледа онако бледога и утученога.</p |
| па, можда, и утерати у лаж и Јанићија и тетка-Мацу.{S} Очекивао је све друго само не овај израз |
| то амо то тамо, куда их мајстор Диша и тетка Маца шаљу; али, ипак, Бик не може да одоли срцу, |
| де?</p> <p>— Није, него што не поведе и тетка Мацу на хаџилук.{S} Штета, Бога ми!</p> <p>Но Леп |
| сати.</p> <p>У таквом га стању затече и тетка-Маца, која се после дугога истраживања једва врат |
| ицати насатке.</p> <p>У том се појави и тетка Маца.{S} Са пребаченом шамијом преко главе излази |
| еђа, да је толико звекнуло, да је чак и тетка Маца, која је у башти нешто плевила, чула овај уд |
| а јој, знала о свему, што је он видео и тетка-Маци испричао.</p> <p>— Да кажем, не ваља!{S} Обе |
| ади које три ноћи није спавао.</p> <p>И тетка Маца, као прва комшиница мајстор-Дишина, а и као |
| да ћеш имати честиту домаћицу.</p> <p>И тетка Маца узе мајстор-Дишу за главу, пољуби га у чело |
| крушено очекивао на бујицу прекора, али тетка Маца још ћуташе, тек по који пут што би јој се из |
| штом.{S} Ту је живела Маца удовица, или тетка Маца, како су је по свем Београду звали.{S} Ова т |
| да је млада, лепа и вредна... одговори тетка Маца, али некако тако неодлучно и с таким изразом |
| <p>— Чекај, да мало одахнем! — одговори тетка-Маца предишући и са оклевањем, које у овој прилиц |
| стор Диша је један по један! — одговори тетка-Маца и кришом, испод очију, погледа мајстор-Дишу. |
| о сам казала и оно што није? — одговори тетка Маца лагано и разложито, као да се ту о некој нез |
| ме дао.{S} Она изиђе из собице и пожури тетка-Маци, а Јанићије, још сав румен, уђе у дућан и се |
| ствар ипак на добро свршити, он пожури тетка-Маци.{S} Тетка Маца му је била једина личност, ко |
| тиде, кад помисли како ће и шта ће рећи тетка-Маци, те да га задржи на вечери и ноћишту.</p> <p |
| шки услов, па само трепће и гледа у очи тетка-Мацине.</p> <p>— Тако... рече Маца, прсну у смех; |
| буху коље, нагони га, те отвори капиџик тетка-Мацин и увуче се у њену авлију.</p> <p>Како ли се |
| ина засја над зеленим баштама и стрехом тетка-Мацином, он устаде са постеље у дућану, где је са |
| те да им он разреши онај загонетни сан тетка-Мацин.</p> <p>Тога пустињака не нађоше у његовој |
| по своме већ утврђеноме обичају, пошао тетка-Маци на кафу, спази га Станко туфегџија и позва н |
| њег бола, ударио другом страном и пошао тетка-Маци.</p> <p>Сав онај јед и осветничко расположењ |
| у слабинама опомену на обећање, оде до тетка-Маце, те јој саопшти своју намеру и потражи савет |
| кога, не оста му друге него да тркне до тетка-Маце.</p> <p>Кад се Диша у неко доба ноћи разабра |
| о због овога то због онога трчкарати до тетка-Мацине куће.{S} И тако, мало по мало, он се толик |
| дгледао радњу и сакупљени пазар односио тетка-Маци, да то ни мајстор Диша не би боље вршио.{S} |
| пазар редовно је свакога вечера доносио тетка-Маци, која га је затварала у оковану гвоздењачу, |
| та ти је, девојко? — викну запрепашћено тетка Маца, када је угледа онаку, и живо јој притрча.{S |
| , кад год би туда прошао.</p> <p>Једино тетка-Маца што је слала Лепосаву у дућан, да му донесе |
| >То су певале Лепосавине другарице; јер тетка Маца не беше од оних жена које оклевају.{S} Ваљал |
| му баш сада почеше излазити на очи час тетка Маца час Лепосава, а сада опет мајстор Диша?{S} Т |
| ејан и апатичан, ипак га је ова нежност тетка-Мацина помало блажила.</p> <p>Но, ма да је ова па |
| горчине, завршио се врло пријатно.{S} У тетка-Мациној кући, под оним хладовитим орахом, њему је |
| чекивањем, испуњеним страхом, звераше у тетка-Мацино равнодушно лице.</p> <p>— А што ме питаш з |
| ије, кир-Диша је као на угљевљу седео у тетка-МациноЈ кући, час по устајао, нестрпељиво изгледа |
| е нешто књаз, па да нареди да му доведу тетка-Мацу и мајстор-Дишу, па онда пред целим народом д |
| време, слао своје „чираке“, да се нађу тетка-Маци у послу, а он је седео у радњи по цео дан.{S |
| а сам ја што ти...{S} Бога ми... отегну тетка-Маца.</p> <p>— Ама, што ме мучиш?{S} Што не казуј |
| иједне; оставите момка на миру! — викну тетка Маца и поче примати ствари.</p> <p>— Поздравио ма |
| > <p>— Буди Бог с нама, жене! — узвикну тетка Маца чисто запањено — још ћете ме обедити, да сам |
| спечалила и сачувала своме детету (и ту тетка Маца показа руком на образ).{S} Велим, није ми Бо |
| мајстор Диша дан из дан одлазио на кафу тетка-Маци, а Маца тек ваљда не би примала сваки дан је |
| је све добро! — одазва се на овај уздах тетка-Маца.</p> <p>— Јаох, тетка-Мацо! — застења Диша — |
| ти радње!{S} Тамо, у кући, да се нађеш тетка-Маци на помоћи и четворе очи да отвориш на све... |
| де, да видимо, ако си јунак.</p> <p>Још тетка Маца није ни успела, да покаже Јанићију ма какву |
| ета од ње.</p> <p>— Бог с тобом, дете! (тетка-Маца га је сада нарочито тако ословила, ма да је |
| је овамо отерао!“</p> <pb n="217" /> <p>Тетка Маца обори главу и оде у мутвак, тек да од Јанићи |
| тобом ожени, па да га Бог види!</p> <p>Тетка Маца, која је радо слушала Јанићијева пецкања, уд |
| м запео, шта би тек од њих било!</p> <p>Тетка Маца је увиђала то, па је и предузела кућу у свој |
| а оно што они говоре лажно је...</p> <p>Тетка Маца се тужно насмеја.</p> <p>— Лажно је.{S} Свет |
| могло бити око дванаест година.</p> <p>Тетка Маца је међу женама свих редова уживала велико по |
| да ми брука по чаршији не пуца.</p> <p>Тетка-Маца је прихватила Дишину молбу, забрадила главу |
| е људи, те га од Јанићија отеше.</p> <p>Тетка Маца и Лепосава дочекали су заједно са Дишом Јани |
| ле сузе које му низ лице кануше.</p> <p>Тетка Маца је опазила из мутвака ово, али се учини свем |
| да о тој теми разговор продужи.</p> <p>Тетка Маца је застала мало, да се поздрави са једном ко |
| кажеш.{S} То сам хтео да питам.</p> <p>Тетка Маца одшкрину врата и тајанствено погледа, да их |
| он јој је преко мајке одговарао.</p> <p>Тетка-Маци није се свиђало овакво примирје, али је и он |
| ца и пуна срца пољуби своју ћер.</p> <p>Тетка Маца за кратко време изађе из собе, да нешто види |
| нахудити њезиноме доброме гласу.</p> <p>Тетка Маца је то таким одлучним гласом исказала, да су |
| ну и оде тетка-Мацином сокачићу.</p> <p>Тетка-Мацу је затекао код куће.</p> <p>— Тетка-Мацо — р |
| намо ми шта је у башти закопала?</p> <p>Тетка Маца сада већ није имала израз двомислен и тајанс |
| фамилије.{S} Једном речи она је била: „тетка“, мила и добро дошла свакоме.{S} Али, кира-Анаста |
| и она истицала, кад год би навратио до тетке Маце, чије је разговоре и савете тако радо слушао |
| ако су га кад узавреле мисли распињале, тетурао ни сам не знајући куда.{S} Грабио је кроз мртве |
| на и бујица мисли и размишљања могла је тећи својим коритом.</p> <p>На горње питање кир-Ламбре |
| мо, мајстор Диша извади из недара један тефтер.</p> <p>— Седи, — рече јој — да ти покажем нешто |
| што сам се оженио, то знам; али за кога течем, ето, то је оно што не знам; — одговарао је самом |
| ш зашто се жениш; а када течеш, за кога течеш! — суздахнуо би кир-Диша, нарочито онда, када се |
| ш, треба да знаш зашто се жениш; а када течеш, за кога течеш! — суздахнуо би кир-Диша, нарочито |
| b n="192" /> него пије само неку зелену течност, а уз то узима по три зрна пшенице.{S} Он је до |
| послуша, и изведе га из собе на авлију тешећи га да ће је она умирити.</p> <p>— Ето, то је!... |
| ешено па обешено; а у селу понајмање! — тешила би га Маца, а Лепосава, која се свему невешта гр |
| е читав породични савет.{S} Думиница је тешила кира-Ману, која је тога дана, пред зору, добегла |
| ј зној што му је капао са чела.{S} Нека тешка мука притисла му <pb n="88" /> душу, па једва диш |
| и не мисли!</p> <p>— Пеки, пеки, не је тешка работа! — прекиде га дервиш — До године, кад дође |
| венити.{S} И то се вукло кроз душу, као тешка магла када се вуче над земљом и никако не може да |
| часа чињаше све, само да се одбрани од тешке слутње, од једном се зали сузама и поче силио јец |
| ам као <pb n="108" /> да предосећа неки тешки услов, па само трепће и гледа у очи тетка-Мацине. |
| ли, као да му се на ново почеше враћати тешки дани очајања и пометености.</p> <pb n="174" /> <p |
| /> зној и по који пут тако застење, као тешки болесник кад га болови спопадну.</p> <p>Јанићије |
| ерет, што му се од смрти Лепосавине као тешки камен на душу навали.{S} У једно време покуша, да |
| каквој домаћој или јавној новости, и са тешким срцем дижу на обрамице своје судове и растају се |
| а! — застења Диша саломљен и клонуо под тешким теретом неостварљивих и мучних мисли.</p> <pb n= |
| искао; али то га беше срамота и он се с тешким срцем одби од ћепенка и хлебова, чији је мирис т |
| ради ни куда се креће.{S} То беху дани тешких душевних мука, које су га ломиле и мучиле, а кој |
| ном, а још милије, што ће, после толико тешких дана, видети онога ради кога у мало што није стр |
| им покрао; а и када би успео да докаже, тешко да би до својих новаца дошао.{S} Турске власти би |
| време без речи, оборио главу на груди, тешко предисао и слушао, како му срце на махове удара, |
| овао за врата, куда је Јанићије отишао, тешко да је и опажао, да пред њим стоји престрављена Ан |
| долазиле и то све на један мах у главу, тешко је побројати.{S} Она непојамна врева од мисли у њ |
| рду овога био је он сам.{S} И њему дође тешко, што је на прво потказивање из комшилука поверова |
| ило да се уда за кир-Дишу или не, то је тешко одредити; јер баш и да јој се није свиђало, њој ј |
| ен, тек од онда осетио је, колико му је тешко, што се све тако десило.</p> <p>Али како није ник |
| > <p>— Зашто, бре, газда-Дишо, зашто ме тешко закле?{S} Казаћу ти, а ти ћеш, када јој опростиш, |
| миндерлук, завали се на узглавље и поче тешко предисати.{S} Тупо шуштање у глави и модри колути |
| ук, притиште песницама под појас и поче тешко уздисати.</p> <p>У таквом га стању затече и тетка |
| {S} То је било!</p> <p>И сад му не беше тешко опоменути се и свега осталога: како је онако раст |
| о, јер, враћајући се у дућан замишљен и тешко расположен, у ушима му је једнако звонило: — То ј |
| ретнути као прводаџије, тако им и не би тешко, да одмах започну са својим предлогом.{S} Да ли ј |
| од времена на време дубоко уздахне, или тешко, као боник, застење.</p> <p>У таквоме стању затек |
| ће Јанићије у свет, осети колико би јој тешко било да се растане од овога младића, са којим се |
| вито ухватио, истрже му се из руку и он тешко застења.{S} Једнолики, безизразни шум шумио је ок |
| ече, то му беше још и милије.{S} Некако тешко би му било рећи јој све то у очи, а још теже оста |
| ули им венчила на главу, њој стаде тако тешко, да у мало не паде пред олтарем.{S} Била је бледа |
| рце вукло Анастасији, толико му је било тешко изићи јој пред очи овако сплетен и немоћан, да ст |
| — Не још, још мало.{S} Лепосави је врло тешко... бојим се... устеже Маца и не доврши, јер је на |
| Ламбру и кира-Ману, па му дође необично тешко, кад помисли каквим ће га очима гледати и Ламбре |
| тора... а мене... мене... ух! — уздахну тешко.{S} Рука му случајно напипа једну кутијицу, коју |
| а зар да те толико у кући држим!</p> <p>Тешко је било Лепосави слушајући материна разлагања.{S} |
| је уз пут смишљао и он се, малаксао од тешког душевног напора и збуњен, враћао ипак оном једин |
| е опсецао мајстор свој посао, а са како тешком руком оштри дикиш калфин засецаше дубоко испод к |
| анице, које су јој за време удовиштва с тешком муком прелазиле преко прага и ревносно бацале су |
| е боље да не идем тамо, — мислио је и с тешком муком, што самоме себи затвара врата од куће, ко |
| , али тако, да се очито опажало, како с тешком муком изговара поједине речи некадањег матерњег |
| ан, Јанићије је све више подлегао ономе тешкоме осећању, од кога се ни после толико недеља не м |
| се, кад угледа ћерку на поду, како се у тешкоме болу савија.</p> <p>И то унесе забуну у кућу.{S |
| то ћемо?</p> <p>Сад већ не беше никакве тешкоће; устава је пробијена и бујица мисли и размишљањ |
| свога само знало за груба извикивања и тешку руку свога мајстора.{S} Напротив, овога часа, кад |
| ни успела, да покаже Јанићију ма какву тешку ствар за дизање, кад Јанићије зграби Лепосаву, ди |
| муж ти је умро!</l> <l>— Ако ј’ умро те тешто, ја си коло па водим!“</l> </quote> <p>Он запева, |
| ве, што год ти је потребно.{S} Па онда, ти баш и кад би продао ту ствар мени, света места су пр |
| Лепосава.</p> <pb n="173" /> <p>— Ама, ти си јој ћерка; питај ти.</p> <p>— Како ћу, кад се сра |
| Немој, снахо; него кад те тако запита, ти да јој кажеш: „Добро је, шућур Богу!“ — а полако да |
| је ваша него моја.{S} На поље из кућа, ти, зевзек, бре!</p> <p>Кир-Диши прекипе и са узмахнути |
| , па вели:{S} Плаћај, бре!{S} Напротив, ти имаш права да се ценкаш, па ако им је скупо, не купу |
| на богату домаћу идилу.</p> <p>— Е, е, ти ми много наказива — смеши се Диша — Ама где да нађем |
| игло ради једнога детета.</p> <p>— Еле, ти нећеш да пазариш? — запита свети човек, чије очи наб |
| си ти баш од оних... оних...{S} Не, не, ти немаш те паре.</p> <p>— Па да се погодимо! — одговор |
| </p> <p>— Ништа ми није.</p> <p>— Море, ти си болестан.{S} Какав то изгледаш, као да су те гује |
| осава — Лажеш као кучка?</p> <p>— Море, ти да ћутиш — одговори јој Канче са неким изразом пакос |
| екиде га дервиш — До године, кад дођем, ти да ме дочекаш са пешкешом, а ја да ти сада дам четир |
| отерах.{S} Ти си <pb n="148" /> друго, ти си добра девојка и бићеш вредна и послушна; ха?</p> |
| ри и пребледе.</p> <p>— Куче цинцарско, ти ли ми жену одведе!</p> <p>Али кир-Ламбре ни речи; пр |
| о!{S} Добри људи ће се угодити.{S} Ето, ти тражиш сто хиљада, а он даје пет стотина.{S} Спусти |
| туђа посла мешам!</p> <p>— Тетка-Мацо, ти си поштена жена, грехота је да кријеш оно што ми обр |
| е мрачне дубине, говори; Пази како ћеш, ти ниси више дете!</p> <p>У таквоме несносноме душевном |
| -по-за леђа.{S} Е, кад све тако урадиш, ти да гу одведеш у ђердек и тамо овај четврти запис да |
| а хоћу дете; а ти ако нећеш да питаш... ти...</p> <p>Мајстор Диша не доврши и изиђе срдито из к |
| такав му је адет.{S} Оно знаш како је: ти си устабаша, па људима од реда не иде никако у главу |
| д њом у вис уздигао.</p> <p>— Ово теби; ти да га носиш, а ја да те гледам! — рече што је могао |
| служим више.</p> <p>— Ја те не пуштам; ти мораш да одслужиш <pb n="154" /> своје!{S} Мислиш ти |
| } Пашајши!<ref target="#SRP19061_N5" /> Ти само накриви фес, а мајстор Диша је један по један! |
| Него за тебе, ваљда, рђо калфинска!{S} Ти би ми па бољи био? — одговори Лепосава и сада га уда |
| ми муж: не сам те никада ни волела!{S} Ти да идеш одавде; е ли сте чули?</p> <p>Али кир-Диши у |
| Леле, зајеца Анастасија — Бог па ти!{S} Ти ако ме не избавиш, ја ћу у Дунав!</p> <p>— И то је с |
| p> <p>— Немој, молим те, тетка-Мацо!{S} Ти знаш колико те поштујем... и Лепосаву; али зар ћеш т |
| оно био братски пољубац и загрљај).{S} Ти си то урадио, као да си ми био брат.{S} И ко би друг |
| уго је он, а друго ми, богоугодниче.{S} Ти си свет човек, па што ти требају толике паре?{S} Не |
| ја хоћу?{S} Ствар је у твојој руци.{S} Ти <pb n="145" /> паметујеш за цео еснаф, па ето, како |
| а нека је просто, што си ме уцвелио.{S} Ти и сам знаш шта ти ваља чинити.</p> <p>— Ако ти хоћеш |
| а те волим као да си ми рођени брат.{S} Ти немаш ни мајке ни сестре, па што да идеш од нас?{S} |
| м због једне ороспије, па је отерах.{S} Ти си <pb n="148" /> друго, ти си добра девојка и бићеш |
| ако никога немате?{S} А ми који смо?{S} Ти, не ли си наш, не ли неси?{S} Ако си немаш родитељи, |
| /p> <p>— Ко је пезевенк-баша?!</p> <p>— Ти!</p> <p>— Ја?</p> <p>— Него је мозе бити мој деда!?{ |
| то си родила тако добра ћерка.</p> <p>— Ти да ћутиш, кира-Мана! — осече се Анастасија нестрпељи |
| у истини она све тако мислила.</p> <p>— Ти ме не волиш... рече Јанићије тужно, кад она престаде |
| с у вис уздизало његове обрве.</p> <p>— Ти да идеш на вилает, а ја па овде без тебе да живим, ш |
| пре дође, те да прими наслеђе.</p> <p>— Ти да пожуриш; немој да оклеваш, јер знаш какви су српс |
| >Кир-Диша га погледа зачуђено.</p> <p>— Ти мени дао паре?{S} Зар онај гурбет мени дао паре?{S} |
| бима.</p> <p>— Ко вас отровао?</p> <p>— Ти! — продера се супруг и подиже обе песнице у вис.</p> |
| бес?{S} Што си се надуо тако?</p> <p>— Ти знаш.</p> <p>— А шта ја знам?</p> <p>— Удајеш се за |
| Шта ти је, море, што се љутиш?</p> <p>— Ти лажеш! — цикну Лепосава — Лажеш као кучка?</p> <p>— |
| а ту жабу да ти дете три пута обзине, а ти три пута да викнеш: „Његова болест на тебе, твоје зд |
| , зашто ме тешко закле?{S} Казаћу ти, а ти ћеш, када јој опростиш, омрзнути на мене; па и кира- |
| ом.{S} Бог ће дати, па ћу се вратити, а ти да ме дочекаш како приличи једној хаџики: чесна и по |
| је како едно слушкиња на свој човек, а ти си њен господар. — Пари су твоје.</p> <p>— Јесте, мо |
| -Мише.{S} Него баш кад ти је наспело, а ти купи еснафски барјак, па га приложи цркви.{S} То те |
| ша. — Ја искам да ми даш дете у кућу, а ти, место детета, кир-Ламбру — ха?!</p> <p>Анастасија ј |
| ли да се расквари свадба пре ђердека; а ти мени шамар за врат!{S} А ја сам хтео да ти кажем как |
| Како год те Бог учи.{S} Ја хоћу дете; а ти ако нећеш да питаш... ти...</p> <p>Мајстор Диша не д |
| де, де, ја сам мајка, па ето, трпим; а ти, зар не видиш какав си стао?!</p> <p>— Зашто да умре |
| јео, газда, па сам ти и образ чувао; а ти ме тераш да идем кир-Ламбру, ваљада да ти опет образ |
| е разумео.</p> <p>— И јесам лудак.{S} А ти, што ми се не наплатиш?</p> <p>— Како ћу? — запита Л |
| >— Па, ето, удари ме у леђа.</p> <p>— А ти?</p> <p>— Ја ћу опет онако...</p> <p>— Јест, нашла с |
| а ће се са мајстором десити.</p> <p>— А ти — замуца Диша утучен од овога што је сазнао — зашто |
| ко феса шамијом калемћарком.</p> <p>— А ти знаш нешто? — запиташе је друге и радознало погледаш |
| — проговори Јанићије — Газда на путу а ти, ето, како чиниш!</p> <p>Анастасија очевидно ништа н |
| тиш?{S} Докле се ја не вратим, не треба ти, а када се будем вратио, иде ли то, да једна хаџијни |
| ово и она му се приближи.</p> <p>— Бога ти, шта ти је? — рече му благо и такну га руком по миши |
| удовица само, бежи од ње три конака, да ти не унесе несрећу у кућу.{S} Него сада отварај очи: д |
| високу полицу, па се извила леђима, да ти се чини, сад ће се у струку сломити.{S} А дебели кур |
| Знам, знам, Дишо; али свет и то зна, да ти не избијаш из моје куће; зна свет да тетка Маца има |
| ине.</p> <p>— Ама не тако, већ кажи, да ти чујем гласа.</p> <p>— Хоћу! — одговори Лепосава и ок |
| на оде, буди ексик-хаџија; желиш ли, да ти ђавола савладаш и да ти анђео радњу води, издржи до |
| /p> <p>— Шта ће ти? —</p> <p>— Зини, да ти кажем! — одговори Лепосава, па како је дошла ближе Ј |
| А што се то тиче па тебе поп ли си, да ти се исповедам?</p> <p>— Море, жао ме, много ме жао? — |
| пре три дана урадио.</p> <p>— Чекај, да ти помогнем! — проговори, кад виде, како се испиње на п |
| ије умео, удешавао је кроз нос тако, да ти се увек чинило као да их Грк пева.</p> <p>Али, чини |
| Канче; боље <pb n="144" /> би било, да ти се не нађох као рођена мати, кад оно на смрт болова! |
| тефтер.</p> <p>— Седи, — рече јој — да ти покажем нешто.{S} Знаш ли шта је овде?</p> <p>— Не з |
| да то беше само један грош.</p> <p>— Да ти дам пет стотина?</p> <p>— Шта кажеш?</p> <p>— Четири |
| ме тераш да идем кир-Ламбру, ваљада да ти опет образ срамоти.</p> <p>- Газда Диши поче да бубњ |
| вога пса везати, док беше овде, а ја да ти га хватам, нећу.</p> <p>— Ама немој да си луд; мој т |
| , ти да ме дочекаш са пешкешом, а ја да ти сада дам четири записа.{S} И то овако да радиш.{S} У |
| /> ниси отварала очи, него си хтела да ти ћерка буде устабашиница!“</p> <p>— А што, бре; шта ј |
| цинцарска, док те нисам клепнуо, па да ти кажем ко ти је појео паре!</p> <p>— Кога ви, бре, да |
| внички гледао за њиме.</p> <p>— Дуса да ти се испрзи у паклена мука!{S} А-ах, рогата биволица е |
| : девојку да узмеш, девојку, па кућа да ти пропева!{S} За девојку знаш да је твоја, неће те пре |
| за леђима гледале.</p> <p>— Еле, сад да ти кажем какав сам ја и шта тражим од домаћице! — рече |
| — Мори, немој да се нећкаш; право је да ти ја поклоним, сестра сам ти, брат си ми!</p> <p>Јанић |
| уриш са сватовима.{S} Знаш, ружно је да ти се пре сватова догоди.</p> <p>Шта је после овога бил |
| чак у Јерусалим ишао?{S} Камо среће да ти је мати сањала онај сан још пре шест година.{S} Сад |
| а; желиш ли, да ти ђавола савладаш и да ти анђео радњу води, издржи до краја и постани хаџија.{ |
| уди да запита.</p> <p>— Газда, да ли да ти донесем хладне воде?</p> <p>— На! — простења Диша и |
| да те не види влас, а ја ћу се врнем да ти кажем несто.</p> <p>— Шта имаш да ми кажеш, кажи ми |
| ине, бре брате, служиш поштено, а он да ти не донесе поклон ни колико за једну аспру.</p> <p>— |
| та ти је?{S} Шта си се направио, као да ти је све помрло; хајде овамо, нана је у мутваку.</p> < |
| Хоћеш ли да те ђаво надвлада и анђео да ти из дућана оде, буди ексик-хаџија; желиш ли, да ти ђа |
| мени шамар за врат!{S} А ја сам хтео да ти кажем како ју је кир-Ламбре онда за мутваком ухватио |
| да је на ново загрли.</p> <p>— Како да ти се осветим?</p> <p>— Па, ето, удари ме у леђа.</p> < |
| знао — зашто си ћутао?</p> <p>— Како да ти кажем, кад си ме одмах појурио да тучеш?!{S} Зар ми |
| да потражиш зелену жабу, па ту жабу да ти дете три пута обзине, а ти три пута да викнеш: „Њего |
| ир-Диса, много жалос; и душа да могу да ти дам, <pb n="116" /> па да дам.{S} Него ми дођосмо зб |
| рао из радње.</p> <p>— Море, не могу да ти кажем све како се <pb n="83" /> беше осилио, чим ти |
| > <p>— Сестру немаш, Јанићије; ја ћу да ти будем од сада сестра.</p> <p>Јанићије осети неку неп |
| ништо скривио.</p> <p>— Јабучицу ћу да ти ишчупам; зубима да те закољем! — виче пригушеним гла |
| ће те прекорети првим мужем; па децу да ти рађа, сваке године по једно.</p> <p>Мајстор Диша би, |
| убиш <pb n="161" /> у руку и замолиш да ти опрости.{S} Добар је он, опростиће ти.</p> <p>— Не м |
| ин <pb n="205" /> — рече Маца. — Некада ти ни рођен син није истински пријатељ, а ето, ово сиро |
| срећи свога детета него мати.{S} Ваљда ти боље знаш шта теби треба?{S} Ниси још ни загризла у |
| ....</p> <p>— А бре, чапкуне, бре, куда ти нишаниш? — смеју се мајстори у Гушанчевој кафани; и |
| — обрецну се Јанићије.</p> <p>— Од куда ти?{S} Зар си овде?</p> <p>— Ја где ћу?</p> <pb n="166" |
| одина на селамет изаћи.{S} Знаш ли која ти је сад?{S} Пуних шеснаест!{S} Још годину две па ћеш |
| онако мора бити, како ти кажеш.{S} Нека ти је са срећом; бар сад знаш, да ћеш имати честиту дом |
| ниско се поклони газди.</p> <p>— Хвала ти, као оцу на храни и науци; све ми је добро код тебе |
| ко глава не могу да идем.</p> <p>— Била ти, кира-Мана, свога пса везати, док беше овде, а ја да |
| те поздравља кира-Анастасија и поручила ти да дођете на једну баклаву и татлије вечерас.</p> <p |
| ога записа могу да се роде деца.{S} Ама ти и не знаш, шта је све овде дервиш записао.{S} Некршт |
| нас, сутра, кад ти жена оде у буџак, па ти роди сина слабачког, шкољавог, онда ко да буде крив? |
| } Што си се женио први пут удовицом, па ти она угатала!“</p> <p>Мајстор Диша занеме.{S} Није се |
| >— Поради тебе.{S} Е, хе, пријатељу, па ти кријеш, а овамо се свуда по чаршији зна да ћеш да уз |
| а отклони опасност од себе,</p> <p>— Па ти му реци да нам не долази у кућу више; зашто ће нам о |
| та и начина шта да се ради.</p> <p>— Па ти и не чујеш све о чему свет за тебе и Лепосаву говори |
| </p> <p>— Ко: устабашиница?</p> <p>— Па ти!{S} Зар нећеш да се удаш за мајстор Дишу?</p> <p>Леп |
| > <p>— Леле, зајеца Анастасија — Бог па ти!{S} Ти ако ме не избавиш, ја ћу у Дунав!</p> <p>— И |
| а продају!</p> <p>— Јесте, ама тих пара ти немаш!{S} Пола султанове царевине давао је цар Коста |
| м.</p> <p>— Штета — рече Диша — и добра ти је ћерка и све, само има једну махну.</p> <p>— Коју |
| оже ни речи даље.</p> <p>— За Бога, шта ти је? — викну Анастасија и пљесну се рукама, када угле |
| лудој памети.</p> <p>— Боже, мајка, шта ти је? — брани се Лепосава. — Та и сама кажеш да ме мај |
| едва чула.</p> <p>— Рђо папуџијска, шта ти је ружно урадио, да му тако желиш? — рече Лепосава, |
| тресе...</p> <p>— А је ли ти, море, шта ти је наспело да идеш одавде? — прекиде му мисли Лепоса |
| па ћути као заливен.</p> <p>— Море, шта ти је?{S} Шта си се направио, као да ти је све помрло; |
| а му се приближи.</p> <p>— Бога ти, шта ти је? — рече му благо и такну га руком по мишици.</p> |
| о?</p> <p>— Е, био отварати очи!{S} Шта ти је требала јабанџика, туђа кост, па још удовица?!{S} |
| ме света?! — бранила се Лепосава. — Шта ти је сад опет наспело?</p> <p>— Има рукава од честог п |
| лима почеше играти око ње.</p> <p>— Шта ти је, море, што се љутиш?</p> <p>— Ти лажеш! — цикну Л |
| м, бризну у плач и јецање.</p> <p>— Шта ти је, девојко? — викну запрепашћено тетка Маца, када ј |
| аве, три пута се прекрсти.</p> <p>— Шта ти је, те не спаваш? — прогунђа јој мати, коју мешкољењ |
| р, он се зачуђено заблену.</p> <p>— Шта ти би, мајсторе?</p> <p>— Воде! — једва прошапута Диша. |
| опет срео са кир-Думом?</p> <p>— А шта ти је сад наспело да га о томе питаш? — зачуди се тетка |
| ислиш ти, Маца је слепа, па не види шта ти радиш, јел’?</p> <p>Лепосава претрну, брзо се наже н |
| што си ме уцвелио.{S} Ти и сам знаш шта ти ваља чинити.</p> <p>— Ако ти хоћеш... рече полугласн |
| а то на хаџилук?</p> <p>— А што?{S} Бог ти је дао, можеш.{S} Многи би желео да буде хаџија, ама |
| сад до тебе стоји.{S} Хвала Богу, и Бог ти је дао много новаца а још више памети, па размисли.< |
| хоћу и како умем.{S} Данас, сутра, кад ти жена оде у буџак, па ти роди сина слабачког, шкољаво |
| ам знаш, колико ти је добра учинио, кад ти је отворио очи, те да видиш како те она прва варала. |
| чак и од капетан-Мише.{S} Него баш кад ти је наспело, а ти купи еснафски барјак, па га приложи |
| аметујеш за цео еснаф, па ето, како год ти кажеш, онако нека буде!</p> <p>— Дајеш ми је? — запи |
| побожан си, народ ти даје све, што год ти је потребно.{S} Па онда, ти баш и кад би продао ту с |
| ица, <pb n="196" /> а побожан си, народ ти даје све, што год ти је потребно.{S} Па онда, ти баш |
| а кућа.{S} А то што је на теби, од прве ти је жене. — Ово је већ трећа ноћ, како ми се на сну т |
| и савете тако радо слушао.</p> <p>— Све ти је по таман, свега имаш; још само да те оженимо.</p> |
| Шта кажеш? — зграну се хаџија. — А где ти је памет, да је саму остављаш? — Зар сам зато толики |
| ива будућу ташту у руке.</p> <p>— А где ти је Лепосава? — запита сада Диша и нежно баци поглед |
| м ли што да те послушам?</p> <p>— Хајде ти само у мутвак; сад ћу и ја доћи.</p> <p>У мутваку за |
| су ревносно вршили овај аманет: „Докле ти не утаманим оно дивље месо, не можеш постати човек!“ |
| а у комшију.</p> <p>— Море, шалиш ли се ти?</p> <p>— Ич се не шалим!{S} А што?{S} Па то се бар |
| пољуби у лице, — Знала сам ја да ћеш се ти вратити.{S} Али то није било лепо, да свога мајстора |
| , што се преливају јасним шаренилом, те ти изгледа као да је из ових башта живо цвеће поврвело |
| рвиша добила, а који јој је помогао, те ти она тај запис метну у недра, носила га под пасом чет |
| три пута. — Тако да радиш, снахо, па ће ти дете за три пута три дана оздравити.</p> <p>— А од ч |
| p>— Је ли ту чика-Диша?</p> <p>— Шта ће ти? —</p> <p>— Зини, да ти кажем! — одговори Лепосава, |
| деш, постаћеш ексик-хаџија; на земљи ће ти се људи смејати, а тамо на небу то ће ти се уписати |
| > <p>— Море, зете, не брини!{S} Доћи ће ти, видећеш!{S} Нема нигде умешено па обешено; а у селу |
| Диши: „Честит је момак, Јанићије; он ће ти кућу и радњу чувати као своју“, а Диша јој вели: „Је |
| <p>— Е, па честитај Лепосави!{S} То ће ти бити, ако Бог да, мајсторица.</p> <p>— Јаох!... писн |
| и се људи смејати, а тамо на небу то ће ти се уписати у највећи грех и неће ти се опростити.{S} |
| лави подигле, као ова једна реч: „То ће ти бити мајсторица!“</p> <p>Мора да је изгледао врло см |
| p>— А што ми узе то?</p> <p>— Па што ће ти?{S} За кога имаш да се китиш?{S} Докле се ја не врат |
| ће ти се уписати у највећи грех и неће ти се опростити.{S} Ето, тебе ђаво сада искушава, али п |
| ра-Ману?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Среће ти! — запита она, а зрачак ведрине блесну из влажних оч |
| а скине с ње, а од овога записа, родиће ти мушко.</p> <p>Дервиш узе испод јастука неке хартијиц |
| мајстора у руку; добар је он, опростиће ти, — рече Маца, кад јој се учини, да је зет казао све |
| а ти опрости.{S} Добар је он, опростиће ти.</p> <p>— Не могу... стид ме... прошапута Јанићије.< |
| а:</p> <quote> <l>„Кокона Маријола, муж ти је умро!</l> <l>— Ако ј’ умро те тешто, ја си коло п |
| те му спасла жену и потомка.</p> <p>— И ти да пустиш, да она учини такву лудост?!{S} Зашто си ј |
| ину!{S} Лепосава је млада и здрава, а и ти си здрав као врба!{S} Биће, биће!</p> <p>Разуме се д |
| /p> <p>— Казала сам, боље него што би и ти сам могао; али она ни да чује!{S} Каже:{S} Гаџу цига |
| толико исто пати, што нема деце, као и ти.</p> <p>— Па што се лени?</p> <p>— Што?{S} Што треба |
| еби?</p> <p>— Неће Ламбре!{S} Он како и ти, ич се не разбира за децу.{S} Кад не даде Бог по хри |
| е дотични поклон послао.</p> <p>Али сви ти поклоници, поред све своје чежње <pb n="11" /> и тол |
| си луд; мој тросак!</p> <p>— Море, иди ти с милим Богом! — обрецну се Јанићије и трже рукав, з |
| не види какву је сурунтију узео! — Оди ти овамо, тетка Маца ће тебе да прими, ту у мутваку ћеш |
| није било лепо, да свога мајстора, који ти је као један родитељ, тако оставиш.</p> <p>Јанићије |
| дговори Јанићије узбуђен.</p> <p>— Који ти је бес?{S} Што си се надуо тако?</p> <p>— Ти знаш.</ |
| ђаво сада искушава, али помисли, да ли ти је познато икада било, да је некоме радња пропала, д |
| гано поглади свој образ.</p> <p>— Та ли ти је брига? — запита тихо, некако замишљено, више као |
| домаћина.</p> <pb n="146" /> <p>— Је ли ти рекла што мајка, ха? — запита најзад Диша приступају |
| а онда донеси послужење.</p> <p>— Је ли ти се допада? — запита Диша, уживајући у њеној забуни.< |
| киде и он се стресе...</p> <p>— А је ли ти, море, шта ти је наспело да идеш одавде? — прекиде м |
| b n="143" /> <p>— Па, синко Дишо, чу ли ти шта се по чаршији говори?</p> <p>Диша обори главу.</ |
| „праксе“, где се све лепо свршило; али ти примери беху тако ретки, да је хаџија тек сада осећа |
| зва на свој ћепенак.</p> <p>— Ама, чули ти шта се оно јутрос догоди.</p> <p>— Шта? — запита рад |
| >— Де, де, почекај, зете!{S} Ниси се ни ти ваљда на Бога камењем бацао.{S} Ето и ја тако; донел |
| >— Јогуницо!{S} Е, добро, добро; остани ти само овде, а ја ћу га већ сама молити.</p> <p>Лепоса |
| де поштени људи.{S} Знала сам ја, да си ти честит и да онако мора бити, како ти кажеш.{S} Нека |
| а тетка Маца има ћерку на удају и да си ти нежењен.{S} Е, па онда ко ту да докаже, да у томе не |
| народ доћи оваква светиња.{S} Можда си ти баш од оних... оних...{S} Не, не, ти немаш те паре.< |
| /p> <p>— Добро јутро, дете!{S} А где си ти до сада, болан?{S} Е, е, жив био, жив био! — рече Ма |
| обично и смешећи се:</p> <p>— А где си ти ђаволе већ три дана?</p> <p>— Глава ме нешто болела; |
| >— Како, зашто, Ламбро бре?{S} Не ли си ти прво комшија на кира-Анастасија?{S} Ако прво комшија |
| а да скинеш са себе враџбине.{S} Зар си ти један који је тако страдао, па, када је скинуо враџб |
| , то није истина.</p> <p>— Хе, хе, јеси ти неки лисац.{S} Кријеш а немаш зашто.{S} Море, грех б |
| <p>— Море, немој да се срамиш!{S} Ниси ти код туђина, није тетка Маца ни Цинцарка ни Гркиња; о |
| } Ја сам се доста уједао, сад се уједај ти!</p> <p>Кир-Дишина несаница, која га је за неколико |
| чкембе једно није ни окотило, а гледај ти, колико ме кошта! — уздахну хаџија и одмахну руком.< |
| лисати беде и вратити у дућан; а гледај ти сада, како изокренула, као да је није сачувао од грд |
| 73" /> <p>— Ама, ти си јој ћерка; питај ти.</p> <p>— Како ћу, кад се срамим?</p> <p>— Како год |
| па...</p> <p>— Машала, кир-Диса!{S} Тој ти је мудро реч. — упаде кир-Дума и тапше мајстор-Дишу |
| емаш деце.{S} Вичеш на мене, као да сам ти ја крива.</p> <p>Јанићију Бику, који је у велико пос |
| видиш и сам, како те волим, као да сам ти рођена сестра.{S} Жао ми било, што немаш никога свог |
| p> <p>— Твој сам леб јео, газда, па сам ти и образ чувао; а ти ме тераш да идем кир-Ламбру, ваљ |
| право је да ти ја поклоним, сестра сам ти, брат си ми!</p> <p>Јанићију је све ово било нелагод |
| а стидљиво она.</p> <p>— Погле, шта сам ти донео.{S} Ходи, ближе!</p> <p>Лепосава маши очима ру |
| ећу!</p> <p>— Како да нећеш?{S} Шта сам ти урадила, да онако учиниш?{S} Ја ћу да скачем у Дунав |
| онда нека беже од мене!{S} За добро сам ти добар, — мелем сам; ама за зло, да те Бог сачува!{S} |
| ну главом.</p> <p>— А знаш ли зашто сам ти дао?</p> <p>Лепосаву обли руменило по лицу и врату.< |
| оју је хаџи-Диша улетео.</p> <p>— Кажем ти, ко је макар једаред хаџију ујео, то му је скупо пла |
| блесну из влажних очију.</p> <p>— Кажем ти, нисам!</p> <p>— Хоћеш да ми даш?...</p> <p>— Хоћу.. |
| како се <pb n="83" /> беше осилио, чим ти оде!{S} Неће да слуша; а ако, што и послуша, то све |
| седепсузу; ја сам стара!</p> <p>— А он ти је па младунче, ба!{S} Погледај га само: је ли му он |
| побожне људе а не за такве чапкуне као ти!</p> <p>Целе ове вечери Јанићије се осећао у необичн |
| аг...{S} То ми не треба...{S} Реци: ево ти!{S} Мајстор Диша неће да зна ни за шта више.</p> <p> |
| ни овде; тамо је туђина!“</p> <p>— Него ти, синко мој, да не чиниш тога, кад ниси крив! — храбр |
| е волела!{S} Растао је на наше очи, био ти је десна рука у кући, поштује те као оца; а и сам зн |
| ца.</p> <p>— Ама шта је теби, мајко; ко ти за Јанићија говори? — плашљиво промуца Лепосава.</p> |
| док те нисам клепнуо, па да ти кажем ко ти је појео паре!</p> <p>— Кога ви, бре, да клепећете?{ |
| за банбадава, она плану и одговори: „Ко ти је крив, што си самоме себи стао на срећу!{S} Што си |
| ог с тобом, дете!{S} 4000 гроша!{S} Ако ти за сваку болест будеш толике паре издавао, шта ће на |
| м знаш шта ти ваља чинити.</p> <p>— Ако ти хоћеш... рече полугласно Диша, али одмах и прекиде, |
| ото дете!{S} Како те је уважавала, како ти се радовала, кад год би дошао, па сад одједаред да ј |
| си ти честит и да онако мора бити, како ти кажеш.{S} Нека ти је са срећом; бар сад знаш, да ћеш |
| Она, која те прво данас запита:{S} Како ти је детету?</p> <pb n="52" /> <p>— Леле, што ћу да јо |
| рње.{S} Хоће да те виде ожењена; а како ти не избијаш из те куће, а тамо девојче добро, таман з |
| S} Ако нећеш — онда..</p> <p>— Све како ти хоћеш, све ћу да урадим.{S} И калфа ћеш да биднеш, и |
| којим очима гледаш ти у Јанићија и како ти побелеше, бленући у капиџик, кад ће да га отвори и д |
| ква два красна човека!</p> <p>— Е, тако ти је то кад људи не гледају шта узимљу.</p> <p>Овако ш |
| оштује те као оца; а и сам знаш, колико ти је добра учинио, кад ти је отворио очи, те да видиш |
| , а он даје пет стотина.{S} Спусти мало ти, нек подигне мало он, па ћемо да углавимо.</p> <p>— |
| ао што их је било некада.</p> <p>— Камо ти сада тако јаког човека, као што беше мој покојник?{S |
| , шућур Богу!“ — а полако да кажеш: „Со ти у очи, а болест у ложичице“, и три пута да хукнеш за |
| у Бик -— то и ја могу.</p> <p>— Јок, то ти ниси кадар.</p> <p>— Море, не реци двареда! — одгово |
| издржи до краја и постани хаџија.{S} То ти је! — заврши хаџи-Зосим и дубоко се поче клањати и к |
| џилуку бавио?{S} Деде, размисли! — А то ти је овако:{S} Бог, (нека му је вавек слава и нека ми |
| ином.</p> <p>— Зашто, бре?</p> <p>— Ето ти, газда, шта се на чесми прича.{S} Кад чучнух, да зах |
| , добар си био, веран си ми био, па ето ти радње!{S} Тамо, у кући, да се нађеш тетка-Маци на по |
| јстору.{S} Једном рече тетка-Маци: „Ето ти!{S} Што <pb n="175" /> ниси отварала очи, него си хт |
| ек да се одмориш мало.{S} Жалим те, што ти ни дан ни ноћ није давао мира. „Море, смири се, чове |
| о је дервиш овој жени — овај запис, што ти га дадох, да метнеш пред зору у нову зелену чинију; |
| по је да се измирите; ама да сам ја што ти...{S} Бога ми... отегну тетка-Маца.</p> <p>— Ама, шт |
| гоугодниче.{S} Ти си свет човек, па што ти требају толике паре?{S} Не једеш ни колико Божја тич |
| вори, кад те пита!{S} Кажи, знаш ли што ти је дао?</p> <p>Лепосава опет климну главом.</p> <p>— |
| >— И тебе сада искушава ђаво.{S} Метнуо ти у срце бригу и страх за радњу, само да те одврати од |
| руменило по лицу и врату.</p> <p>— Зар ти није мајка казала?</p> <p>— Де, де, што се стидиш?{S |
| што не севнуше муње.</p> <p>— Ста искас ти овде? — викну му још из далека.</p> <p>— Поздравила |
| е, смири се, човече, једаред!“ вичеш му ти; ама пусто оно срце његово игра ли игра, кад те само |
| еш запис!{S} Зашто не узмеш?{S} Куде су ти деца, па теби?</p> <p>— Неће Ламбре!{S} Он како и ти |
| а-Дишо, зашто ме тешко закле?{S} Казаћу ти, а ти ћеш, када јој опростиш, омрзнути на мене; па и |
| у вест.</p> <p>— Ако буде син, начинићу ти, Мацо, либаде од кадифе?</p> <p>— А ако буде кћи?</p |
| .</p> <p>— Кад те не бих волела, не бих ти толико говорила.{S} Не бих марила, баш и да се обеси |
| ћу више; зашто ће нам он?</p> <p>— Ви’ш ти ње!{S} А шта би свет онда реко?{S} Мајстор Диша поје |
| зме сахан.</p> <p>— Нека, што ми требаш ти!{S} Сама ћу! — одговори Лепосава, очевидно неким нов |
| Мислиш, не видим ја којим очима гледаш ти у Јанићија и како ти побелеше, бленући у капиџик, ка |
| p> <p>— Не проси, дабогме; али шта знаш ти!{S} Не долази он за бадава у нашу кућу.{S} И зар би |
| што му је разбио врата.</p> <p>— Можеш ти то, брајко, пробати на Думиним вратима а не на мојим |
| у чашку ракије, па половину да попијеш ти, а ону другу да попије она. — Оно, што јој не да да |
| те поштујем... и Лепосаву; али зар ћеш ти...</p> <p>— Ако си честит човек — рече Маца утирући |
| шилук балдиса само гледајући, тек нећеш ти!</p> <p>Подсмевка Јанићијева текну у срце Лепосаву.{ |
| снуждено и скромно.</p> <p>— Шта тражиш ти овде? — запита газда Диша.</p> <p>— Опрости, газда, |
| довољна да је грубо запита: „Шта тражиш ти овде?“</p> <p>— Тражим чест!{S} Шта је ово? — запита |
| дслужиш <pb n="154" /> своје!{S} Мислиш ти, да сам те ја толико година хранио и мучио се око те |
| оје Канче, што ви вадите очи.{S} Мислиш ти нико не зна!?</p> <p>Кад опази како мајстор Диша нер |
| еш за језик — обрецну се Маца. — Мислиш ти, Маца је слепа, па не види шта ти радиш, јел’?</p> < |
| — дерао се Диша <pb n="164" /> — Мислиш ти, да се са мном можеш спрдати!{S} А знаш ли, море, да |
| свете утвари?</p> <p>— Море, не пазариш ти ово памук; децу, децу пазариш! — додаде за тим окрен |
| магаре?“ — „Ко је магаре?“ питам ја. — „Ти, ето сви причају, да се мајстор Диша пео на твоја ле |
| ога зида; ласте су стреловито пролетале тик његових очију, а у јасној сунчаној светлости зујало |
| ерусалим, и тамо ће наћи копље моје.{S} Тим копљем пробошће аждају и ослободиће пород свој!“</p |
| као и кир-Ламбре, пољубише у уста, а за тим поседише још неко време, да се нахвале доброте и вр |
| а си кренеш; до Дубравица на каик, а за тим кола ће да нађеш.</p> <p>И тако кира-Анастасији пом |
| он поче одмерено гвозденом алком, а за тим све жустрије и јаче песницом лупати у врата, да се |
| егова.{S} Прво ће отказати службу, а за тим ће урадити оно, што ће се после у песму певати.</p> |
| и неколико врло крупних пилула.{S} А за тим предузе да болесницу доведе к свести.{S} Наредио је |
| темељита прилика мајстор-Дишина, па за тим окрете леђа и журно замаче у град.</p> <p>На првоме |
| тек да се узгред по њему обазре, па за тим кући, да узме што је наменио својој невести.</p> <p |
| памук; децу, децу пазариш! — додаде за тим окренувши се Диши.</p> <p>— Ако је и децу, скупо је |
| ве утиске вечерашњега весеља и да се за тим са једним осмејком на руменим уснама слатко успава. |
| ко време ћутао и отирао зној, а мало за тим устаде, с муком се довуче до собичка, који служаше |
| >— Мајсторе, мајсторе! — чуо је мало за тим мајстор Диша, како га Јанићије зове и дрмуса из све |
| налазити какве такве утехе.{S} Он је са тим чакширицама, т.ј. са „братинском“ и „сестринском“ љ |
| већ није друкчије било, он се помири са тим гласом и пође у Београд, прво да се упозна са снахо |
| н за њезину ножицу, која је, заједно са тим младешчићем у левоме куту доње уснице, постала већ |
| вачки, да се овај чисто забезекнуо пред тим изразом.</p> <p>— Срамиш се од звезде и месеца, да |
| емогућно, пљуну у лице Ламбри; а Ламбре тим истим оружјем врати му ударац.</p> <p>— Пуштај, да |
| >Хаџи-Диша, у надежди ревној,</l> <l>Со тим да се спасе љуте гриже,</l> <l>Совјест што му прити |
| крстити пред једном иконицом у соби.{S} Тиме је он исказивао захвалност <pb n="191" /> Богу, шт |
| сположењу, које човек осећа, кад зна да тиме Богу угађа.{S} Напротив, оне му постајаху све неја |
| војој „честитој“ жени, у нади, да ће се тиме спасти љуте гриже, која му је савест притискивала. |
| он је по џбуновима брао лишће кисељак и тиме је тога дана забашуривао глад.</p> <p>Али, кисељак |
| његовоме чапкунлуку; оно је повећано и тиме, што је њезин муж најурио из куће Јанићија, који ј |
| у својих родитеља трудио се, да изглади тиме, што је од прве младости своје градио планове, как |
| а.</p> <p>Такав један просвећени српски тип био је и мајстор Диша.{S} Од детињства још служећи |
| а са необично живим очима, које одаваху тип Јерменина.{S} Кад старац устаде и обазре се, оба по |
| ем, забадањем ножева у бутину и мишице, тискале су се жене, било саме било са болесном дечицом, |
| зесте.</p> <p>— Не смо га звали; сам се тискао међу нас! — бранили су се Грци од оног прекора.< |
| ), па кад је напипа, приступи просјаку, тисне му је у шаке, а другом руком прихвати га благо за |
| ј Ламбре реч. — Сад ћу, одма ћу!... — и тиснувши девојчици у шаку пару, изгура је на капиџик, а |
| — мисли Јанићије и мучи се да разазна, титра ли се она с њим или је у истини она све тако мисл |
| Грк хаџи-Зосим из Епира, врло побожан, тих и услужан хаџија.{S} Овај хаџија познавао је сваки |
| то није за продају!</p> <p>— Јесте, ама тих пара ти немаш!{S} Пола султанове царевине давао је |
| губи се у сунчеву зраку; но ни један од тих звукова свежега пролећа он није чуо, — све је то би |
| гоугодниче.{S} Мој пријатељ није баш од тих, само су комшије.</p> <p>—- Комшија, не комшија, еп |
| лити могло.</p> <p>Хаџи-Диша требало је тих дана да има стотину уста, да би могао наодговарати |
| и занија главом, као да се чуди, како и тих седам дана прођоше.</p> <p>— Сирома кир-Бенџо!{S} О |
| мери капу избере.</p> <p>И Јанићије Бик тих дана био је више по улицама него у дућану.{S} Разно |
| ори о фудул-Стаменки, ради које је, баш тих дана, газда Митар своју жену избио.</p> <p>Од прили |
| е су се, а наместо њих овладала је њиме тиха туга, жеља да самога себе кињи, да жали своју неср |
| а мајстор-Диша је добар газда и човек „тихе нарави“, па, као вели, ако овде раскварим сватове, |
| о важно десити, када је чак хаџи-Зосим, тихи, смерни и врло одмерених корака човек, одједаред с |
| ише губе страсни тонови сетне арије.{S} Тихи жубор из чесме, на којој је онога дана квасио врел |
| својим разногласним лавежом узнемирују тихи сан општинских патролџија, који сматрају за свету |
| монија и њихов живот текао је одмерено, тихо и без облачка; откуцавао је као сахат на градској |
| у кућу долази.</p> <p>— Е ли она ту? — тихо и задувано запита Ламбре.</p> <p>— Овде је!{S} Ама |
| дерлук и пропуштајући зрна међу прстима тихо шапуће себи, кад неко закуца на вратима.{S} У исти |
| з.</p> <p>— Та ли ти је брига? — запита тихо, некако замишљено, више као да размишљава него ли |
| на оборише главе, дубоко се замислише и тихо сркаху кафу, коју им кира-Ламбриница мало час прин |
| уј, Боже! — прошапта Јанићије, али тако тихо, да га је Лепосава, која иђаше уза њ, једва чула.< |
| оксатом, дотле је у тој кући ишао живот тихо и мирно, као домаћин, који је мало час дошао са бу |
| ну кајсију, тамо, што је густим гранама тицала један малени прозор, за којим се одмараху његов |
| руци.{S} Знао је он, чега се ова посета тицала, па се већ потпуно збунио, шта да каже и како да |
| изненадно дошла; а то се све њега лично тицало, те баш и да није хтео да размишља и о таквим со |
| , па се чак по мало и досећао, да ће се тицати и удовице, те му некако дође тако нелагодно око |
| о са чежњивом мелодијом која му се срца тицаше.</p> <p>— Као занесен уђе у авлију, а девојке, к |
| нешто што он не зна, а што се баш њега тиче.</p> <p>— Улази у дућан!</p> <p>Јанићије прекорачи |
| е шаке и вис.</p> <p>— А шта се то тебе тиче?</p> <p>— Разбојник еден!{S} За сто нападас зенско |
| кир-Ламбрино, као да се ње то ништа не тиче.</p> <p>Међутим, Јанићије је са гужвом кир-Ламбрин |
| асија нервозно мрдну раменима, да је не тиче руком.</p> <p>— Ама, што си се препала?{S} Ја ћу д |
| да прича о нечему што је се ни мало не тиче то ви да идете!{S} Кућа не је ваша него моја.{S} Н |
| посник хоће да се погађа, а што се цене тиче, то му је већ познато било, да се овде може човек |
| олико ће се дневно појести, али, што се тиче жене и пријатеља, кога је тако јако уважавао, на њ |
| ад кућом тако и над домаћицом, а што се тиче Јанићија, он је био потпуно уверен, да ће у томе п |
| н пред ручак означио.</p> <p>Али што се тиче новца, ту је и сада био потпуно прибран и свој гос |
| p>— Што је отишао.</p> <p>— А што се то тиче па тебе поп ли си, да ти се исповедам?</p> <p>— Мо |
| олике паре?{S} Не једеш ни колико Божја тичица, <pb n="196" /> а побожан си, народ ти даје све, |
| ш?{S} Видиш, како се не стиде ове Божје тичице!{S} И зар нисам ради тога чак у Јерусалим ишао?{ |
| будаком преко мртвих, расплашиће сетне тичице, што се овуда гнезде, прекопаће оронуле гробове, |
| их мисли, које су га као јато грабљивих тичурина растрзале и кљувале.</p> <p>Међутим докле се о |
| а усред чаршије не нападне.{S} Па онда, тиштала га је и помисао на срамоту, која ће га, можда ј |
| их грађана; а све оно што га је до сада тиштало и мучило, распукло се и ишчезло као мехурић на |
| се Лепосава одупрла и таквим жељама, да тка платно како би Диша хтео; али зато Диша изналажаше |
| се испод широких рукава кошуље од танке тканине прозиру као наливене пуне мишице и што јој се г |
| аљског брака!</l> <l>И тој, која лежи у тљености,</l> <l>Сузом горком орошава кости!“</l> </quo |
| ас; а већ нови ђевђелук (капа „дињара“) то је мајстор Диша купио сам, јер од младеначкога стида |
| ићију не беше више од петнаест година), то се не би могло утврдити тако на пречац.{S} Главно је |
| иша не знадоше где се одбеглица скрива, то јој не оста друго већ да зареди кроз махале прво код |
| езевенк, бре!...</p> <p>— Нисам, газда, то?{S} Да сам то, ја бих и сада седео у твојој радњи.</ |
| никаквог завештања, ни ближих сродника, то је кир-Диша постао наследник целе имаовине покојнико |
| час у Јанићија.</p> <p>— То она казала, то?! — викну Диша очајним гласом и ухвати се обема рука |
| ропао.{S} Све што је од других дознала, то је, да је у Галцу са кира-Анастасијом отворио малу б |
| воју вештину, и када је о чему причала, то је увек тако лагано и сређено разлагала, као да је в |
| ојке за удају, за бадава.</p> <p>— Ама, то није истина.</p> <p>— Хе, хе, јеси ти неки лисац.{S} |
| каш старост без домаћице?</p> <p>— Ама, то је истина.{S} Време је, треба да се оженим; али ко ј |
| “, што се жутио над Лепосавиним веђама, то у њено насмешено лице.</p> <p>Девојке отрчаше у дуби |
| о.{S} Да зажали за породом што га нема, то јој ни на крај памети није долазило.{S} Напротив, њо |
| да се враћа и излаже новим трошковима, то није хтео.</p> <p>И тако хаџи-Диши не оста друго, не |
| а ожалости.{S} А да је удаду за Србина, то би био грех према покојнику, који је Србе, као и сви |
| ла, а ви побегли?</p> <p>— Није истина, то лаже свет!{S} Куд ја...</p> <p>— А: куд ви!{S} Еле, |
| ешто што ће се скоро догодити, али шта, то није могла никако да разабере.</p> <p>Хаџи-Диша није |
| а, али, да ли Канче или њена другарица, то није знала.</p> <p>Неколико жена, које истрчаше на к |
| е да се тако и догоди; а она што прича, то јој је криво, завиди што онакав човек долази <pb n=" |
| S} Неће да слуша; а ако, што и послуша, то све наопако.{S} Нисам смела више ни да му заповедим |
| а му је једнако звонило: — То је љубав, то је љубав!</p> <p>Пуна три дана Јанићије није знао ни |
| баш будна зачух, рекох:{S} Није фајде, то му је једини лек; морам му га казати.</p> <p>— А шта |
| утала, па, ако је имала што да му каже, то је говорила мајци, а он јој је преко мајке одговарао |
| огана вера; а што се од те вере добије, то је погано.</p> <pb n="56" /> <p>Поткрепљена тако сна |
| је Ламбре гонио из ње ђавола усрдније, то се он све чвршће усађивао у њој.</p> <p>И тако у ово |
| свих осталих најоблије и најпотпуније, то, за дан два, оно поче <pb n="36" /> освајати.{S} Вел |
| се могао најмање надати сусрету с киме, то му је било све.{S} А како му је било код куће, где с |
| те годило да се уда за кир-Дишу или не, то је тешко одредити; јер баш и да јој се није свиђало, |
| ако се тако што из њезине куће изнесе, то би могло нахудити њезиноме доброме гласу.</p> <p>Тет |
| родитељска <pb n="55" /> срца подносе, то јој ипак није помогло.{S} Кир-Диша је упорно тражио |
| анат; али, како је у мутваку не затече, то му беше још и милије.{S} Некако тешко би му било рећ |
| хоће да се погађа, а што се цене тиче, то му је већ познато било, да се овде може човек погађа |
| — запита Канче.</p> <p>— Нисам, Канче, то ми није адет.</p> <p>— Па што нам се не похвалиш?{S} |
| и невидљивим, кад кроз чаршију пролази, то би му било најмилије.{S} Овако, није му остало ништа |
| ; јер оно, што већ једаред очима омили, то се више од срца не очупа.</p> <p>Сутра дан су кира-Д |
| а да ме, као у сватовима, опет одалами, то баш нећу. — Најпосле, она ми није никаква зла учинил |
| што је обећао Анастасији да ће ћутати, то за цело није било, јер је Ламбре престао да долази и |
| али друкчије не може бити; но пљунути, то је грех, који се не прашта. — Тако је објашњавао он |
| ан мајстор и имућан газда може постићи, то је он у грађанству и своме еснафу постигао на своју |
| икну Бик -— то и ја могу.</p> <p>— Јок, то ти ниси кадар.</p> <p>— Море, не реци двареда! — одг |
| ане и у будуће са Дишом добар пријатељ, то му не остаде друге, него да се пода небројеним уздас |
| био прави узрок њезиној завади с мужем, то је с правом очекивала да је он заштити <pb n="102" / |
| ти час, испунише кућу детинским плачем, то је вредно сазнати, нарочито садањем појасу мужева и |
| осигурати се са сваке стране за собом, то није било у нарави Дишиној.{S} Међутим, Јанићије му |
| да се цео свет исмева његовом судбином, то је двострука штета, коју никако не би могао поднети. |
| фи, потајно уздахнуо за лепом удовицом, то ипак није сметало, да општи утисак буде весео и задо |
| ало за ушима и како је жељно јео деран, то нека оцене они који су у животу имали прилике почешћ |
| ме ожени.{S} Оно, у шта је био сигуран, то је, да је девојка честита и за цело му не би довела |
| нагонило, да онако нагло врати прстен, то је он тек из далека напоменуо Думи, кад је споменуо |
| азио и сваки разговор о томе избегавао, то он није ни могао знати све оно, што се око његовога |
| не по Београду.{S} Једно што је осећао, то је, да ће сав онај углед, који је до сада имао, паст |
| по, не купуј; али, ово је сасвим друго, то већ није ни дућан ни трговачки посао, већ свој прија |
| ем ти, ко је макар једаред хаџију ујео, то му је скупо платио!{S} Има Божје правде, има, само ш |
| ло цвета.</p> <p>— Зашто сам се оженио, то знам; али за кога течем, ето, то је оно што не знам; |
| номе куму. — Али што није језик открио, то открише једаред у хамаму неколико модрица, што их ки |
| до краја.{S} Једино што јој је добацио, то је било неколико речи, да га не дочека кући, ако при |
| {S} Једино што би га из дућана повукло, то је, да, од времена на време, отрчи до куће и обиђе д |
| Ако је суђено да патимо и да гладујемо, то је онда судбина!{S} А од судбине нико се не оте.{S} |
| радиш!</p> <p>— Ама за кога?{S} Ето то, то да ми кажеш.{S} То сам хтео да питам.</p> <p>Тетка М |
| женио, то знам; али за кога течем, ето, то је оно што не знам; — одговарао је самоме себи.{S} А |
| га да ће је она умирити.</p> <p>— Ето, то је!... промуца кир-Ламбре...{S} То је било!</p> <p>И |
| ма и евангелијем дигао три прста у вис, то се већ дало видети и по његову лицу и антерији, која |
| } Оно што је већ једном увртео у главу, то се није могло избити од туда ничим па ни њезиним сме |
| </p> <p>— Да служим кира-Ману и Ламбру, то да не буде! — помисли, а пламен му удари у образе.</ |
| нам ни сама, што га до овога доба нема; то му до данас није било да толико одоцни.</p> <p>— Шта |
| после Мацинога исказа могао посумњати; то му је био очевидни доказ, да је све онако било. — Је |
| свет прича?</p> <p>— Не прича то један; то причају многи који су видели.</p> <p>— А, е ли ко ви |
| иша — нисам ја кир... погана је то реч; то је грчка реч!...</p> <p>— Тако, тако мајстор-Дишо — |
| итији хришћански глас; и <pb n="163" /> то беше прави узрок, што је одустао од ужасне намере и |
| ао</hi> Грк, и поносит на <pb n="16" /> то, што га грчка чаршија у своје „трофеје“ убраја, он с |
| !</p> <p>— А деце не је никад доста!{S} То због старос викам.{S} Синови, па ће да те прифате; и |
| , на све.</p> <p>— На све, мајсторе!{S} То да знаш да ћу чинити као себи.</p> <p>Сутра дан је п |
| у.</p> <p>— Е, па честитај Лепосави!{S} То ће ти бити, ако Бог да, мајсторица.</p> <p>— Јаох!.. |
| а га чекаш, док се огазди, хој, хој!{S} То ће да прође и десет година.{S} Па зар да те толико у |
| а се сада учини!</p> <p>— Несрећник!{S} То му требаше још! — рече Диша и пође вратима.</p> <p>— |
| поврвело на капиџике.</p> <p>— Аман!{S} То пред кира-Анастасином кућом?</p> <p>— Удаје се.</p> |
| ир-Дишом.</p> <p>— Ламбру да отераш!{S} То што је долазио, нека!{S} Ама од данас да не пригвири |
| а, зашто би вриснула?</p> <p>— А?...{S} То?... поче Диша загушеним гласом, а грло га издаје, па |
| — Њој!{S} Да га њој даш... натраг...{S} То ми не треба...{S} Реци: ево ти!{S} Мајстор Диша неће |
| Ето, то је!... промуца кир-Ламбре...{S} То је било!</p> <p>И сад му не беше тешко опоменути се |
| оздравим само, а туђе мени не треба.{S} То ћу поклонити цркви.{S} Не требају ми баш ништа; има |
| ацине стране није се плашила ничега.{S} То је, као у воску знала, да тетка Маца није од оних же |
| и, издржи до краја и постани хаџија.{S} То ти је! — заврши хаџи-Зосим и дубоко се поче клањати |
| метала се асура, а преко ње постеља.{S} То се место називало: душема.</note> <note xml:id="SRP1 |
| о не би ни налик на Божји благослов.{S} То је била нека глава са вепровим зубима без трупа и ра |
| мужу, не заслужује име честите жене.{S} То је бар јасно: ако је човек псето, жена не сме да буд |
| че у мутвак, да се с њиме не сретне.{S} То га је већ коснуло као ружан знак, а када још опази н |
| а свака од њих била је црња од црње.{S} То не беше више обична брига домаћина, који се удалио о |
| е знао ни шта ради ни куда се креће.{S} То беху дани тешких душевних мука, које су га ломиле и |
| а имају устабашу а без устабашинице.{S} То им долази некако крње.{S} Хоће да те виде ожењена; а |
| снафски барјак, па га приложи цркви.{S} То те неће скупо коштати, а и еснафу ћеш своме подићи у |
| стравична језа, кад спази оне капи.{S} То су трагови од свете крви, а спустити своја грешна ус |
| дебелим хладовима и Лепосава у њој.{S} То лепушкасто, свеже девојче, на које је (то је, кришом |
| p> <p>Морао се ипак вратити у дућан.{S} То је осећао кроза сву буру своје душе; а то осећање, к |
| и даље у овако безизлазном положају.{S} То је увиђао јасно, али заман!{S} Он је био жртва, игра |
| за кога?{S} Ето то, то да ми кажеш.{S} То сам хтео да питам.</p> <p>Тетка Маца одшкрину врата |
| , како се опрема за његова мајстора?{S} То никако!{S} И он убрза кораке, само да што пре побегн |
| тна!{S} Што да сваки види голе руке?{S} То је срамота; тако нека носи фудул-Стаменка.</p> <p>— |
| аса и привуче себи.{S} Али зашто то?{S} То није могао баш никако да објасни.{S} Тек једно што ј |
| и на њега.</p> <p>— Знам, душо, знам! — то је љубав! прошапута Јанићије, и кад и последњи звук |
| мозак завртела, да буде његова жена, — то је било тако мило, тако неочекивано, да је од <pb n= |
| е пронађе, — добро, не пронађе ли се, — то толико!{S} И зар је он једини, за којим би полиција |
| срце спржи?</l> <l>Знам, душо, знам, — то је Љубав.</l> </quote> <p>То су певале Лепосавине др |
| ложен, у ушима му је једнако звонило: — То је љубав, то је љубав!</p> <p>Пуна три дана Јанићије |
| у ми одведосте, на образ ми пљунусте; — то кошта 4000 гроша, — шапуће задовољно кир-Диша. <pb n |
| , носила га под пасом четири месеца и — то јој поможе.{S} Сада кир-Дума има сина од седамнаест |
| о, па сам рекла: нека му овај босиљак — то, у место сестре.{S} А оно... оно... знаш... (сад и Л |
| срце спржи?</l> <l>— Знам, душо, знам — то је љубав!“</l> </quote> <p>Јанићије је слушао, како |
| срце спржи?</l> <l>„Знам, душо, знам — то је љубав!“</l> </quote> <p>— То је љубав! — понови о |
| е пренео.</p> <p>— Ба! — узвикну Бик -— то и ја могу.</p> <p>— Јок, то ти ниси кадар.</p> <p>— |
| колико корачаји.</p> <pb n="48" /> <p>— То ли се газда пита, пезевенк, бре!</p> <p>Јанићије нем |
| знам — то је љубав!“</l> </quote> <p>— То је љубав! — понови оп последњу реч; а весели смех де |
| ет великих, златних махмудија.</p> <p>— То да носиш око врата, а ово да метнеш па чело — и даде |
| час у мајстора час у Јанићија.</p> <p>— То она казала, то?! — викну Диша очајним гласом и ухват |
| д ме тамо вуче — одврати Диша.</p> <p>— То је искушење — одговори хаџија — а онај, кога је иску |
| струк тако еластично покреће.</p> <p>— То да не видим више — такви рукави!{S} Тако што не прил |
| неко закуца на Дишин капиџик.</p> <p>— То је онај несрећник; сад ли ми долази! — рече хаџија, |
| оне ороспије?</p> <p>— Морам.</p> <p>— То да не чиниш.</p> <p>— Ама, куда ћу овде?{S} Зар у ов |
| чега он чува? — запита Зосим.</p> <p>— То је само за жене.{S} Кад од њега начини хамајлију нер |
| вој чаршији да почнем из нова?</p> <p>— То да не чиниш; боље нека она иде у свет; боље на њену |
| подметнуо леђа, да се попнете?</p> <p>— То није истина! — узвикну мајстор Диша и сав се зацрвен |
| >— Зар од овог памука да роди?</p> <p>— То је због тога, што свети ексер лежи у њему.{S} Снагу |
| егони; до младине има још девет дана, а то ће му бити довољно времена да је обрлати.</p> <p>Кир |
| ми баш ништа; има мајстор Диша доста, а то ћу цркви, нека је Божје.</p> <p>Са таквим мислима ба |
| рећи, јавило их се безброј, стотине, а то је таман толико колико и ни једна.{S} Међутим, кира- |
| а се кикоће; али кад маши очима горе, а то није удовица, већ држи кир-Ламбру за ногу.</p> <p>Са |
| но било да кир-Ламбру најури из куће, а то је, у овај мах, успео.</p> <p>Ствари је Јанићије одн |
| ија; кој вам је мустерија, него Грци, а то све из еден љубов на вас због засто сте као од грцка |
| здарицу.{S} Она га никад није грдила; а то је много вредело за душу једнога сирочета, које није |
| и ова новост тако је изненадно дошла; а то се све њега лично тицало, те баш и да није хтео да р |
| је осећао кроза сву буру своје душе; а то осећање, које му јасно показиваше његову немоћ, да с |
| тним стиховима прикрива какав злочин; а то би била клевета на једног честитог грађанина, који ј |
| јакој вези са оним што је после било; а то ће нам, најзад, објаснити и оне загонетне стихове на |
| Деца јој у неколико замењиваху кћер; а то је, ипак, била каква таква утеха.</p> <p>Али Јанићиј |
| о-цинцарским комшијама; <pb n="20" /> а то му је само више пријатеља стицало, јер су они знали |
| тнице, тај не може да буде хаџија.{S} А то је велики грех.</p> <p>И сад му хаџија поче приповед |
| е скинуо враџбине, деце пуна кућа.{S} А то што је на теби, од прве ти је жене. — Ово је већ тре |
| хаџилуку бавио?{S} Деде, размисли! — А то ти је овако:{S} Бог, (нека му је вавек слава и нека |
| мах пресушише сузе, прими две аспре, (а то је био први поклон што га је за пет година шегртовањ |
| кир-Ламбре, трговац са Зерека.</p> <p>А то, како се оженио први пут и како је са овом женом про |
| ћ почеле овде онде искрсавати.</p> <p>А то се већ почело у велико јављати.{S} Од некога времена |
| е, опет види Лепосаву, али, место да га то стишава, све већма опажа колико је несрећан, колико |
| а разлегаше преко зидане ограде, све га то поче на ново да заноси, заједно са чежњивом мелодијо |
| ај, да је сваки час морао то због овога то због онога трчкарати до тетка-Мацине куће.{S} И тако |
| настасије.{S} Газдарица му наредила, да то однесе и да је поздрави, да не иде никуда из куће, ј |
| иној кући, али му је она одговорила, да то никако не може бити. „Не смо ми — вели — како српско |
| на прагу, у њему се појавила сумња, да то што је обећао није добро и да ће газда-Диша и без ње |
| сакупљени пазар односио тетка-Маци, да то ни мајстор Диша не би боље вршио.{S} Па ни у самој к |
| осећао; али наравно био је принуђен, да то осећање дубоко у себи скрије и да још једном покуша, |
| Јанићије вратио, али се ипак трудио, да то задовољство не покаже.{S} Сад му се дала врло згодна |
| ли му је могао тако што наредити?{S} Да то није кира-Манино дело, о томе није ни мало сумњао, м |
| пред сан три пута помирише, а после да то носи у недрима као своју хамајлију.</p> <p>— И то ће |
| ће доћи дотле, он је ипак био науман да то изврши, само ако она усхтедне.{S} А не хтедне ли?... |
| необично танкога писка са зурла, као да то пишти прекором душа њезина покојника.{S} Лепо јој се |
| ри по нова старац тако спокојно, као да то беше само један грош.</p> <p>— Да ти дам пет стотина |
| ио њоме, када му је цео свет говорио да то не чини?{S} А да му кажем, па да ме, као у сватовима |
| "131" /> потомство које ће некада, када то благоме Богу буде угодно, прихватити и продужити фир |
| савест притискивала.</p> <p>Иначе, када то не би знали, могли би још помислити, да се за овим з |
| ада удовица, не знајући ни сама од куда то долази, ретко које јутро да не нађе у својој авлији |
| /p> <p>— Па у твоје.</p> <p>— Ба!{S} За то ми није време!{S} Прво тебе да удамо; старија си.</p |
| где да нађем добру девојку?</p> <p>— За то ли се бринеш?{S} Пашајши!<ref target="#SRP19061_N5" |
| вали барјак од палилулских ратара, а за то су морали вазда ове сељаке да мећу о слави у чело со |
| њиховим капиџицима писнуле.</p> <p>А за то време кира-Анастасија није излазила из собе.{S} Када |
| Канчету у косе.</p> <p>— Де, де; па за то ли плачеш, лудо?{S} Камо среће да се тако и догоди; |
| им у еспап...</p> <p>— Е, кој вам па за то смета? — Чија жена <pb n="44" /> онога и пари.{S} Же |
| о је збуњен и без речи, а тетка-Маца за то време лагано и на одушке развијала је своје погледе |
| у кућу, не бих жалио ни триста гроша за то.</p> <p>Мајстор Диша кришом га гурну лактом, да не г |
| ве девојке, у коју је, кад год му се за то дало прилике, пиљио као псетанце на залогај, који не |
| опет мора вратити, ич се не брините за то!{S} Ви само да му чувате чест и да знате, да една па |
| њезину башту као мана у пустињи; али за то добила је много више с друге стране.{S} Није више мо |
| ! — одговори Јанићије, који је жељно за то време погледао у ону чинију пуну пилава и овновска м |
| чаршији говори.{S} Ама нисам ја баш за то само прстен вратио.{S} Ето... и сам видиш и чујеш... |
| одушно лице.</p> <p>— А што ме питаш за то?{S} Зашто би се ја мразила са светом, да сада говори |
| ише у сами пепео.</p> <p>— Знала сам ја то, да ћеш ми кад тад рећи хвала, — одговори Маца задов |
| њих било!</p> <p>Тетка Маца је увиђала то, па је и предузела кућу у своје руке толико, да хаџи |
| <p>Али како је Анастасијина порука била то исто што и заповест, он прикупи бројанице, извири јо |
| p>— Молићемо, немојте да се љутите; ама то није лепо од једно...</p> <p>— На поље! — продера се |
| сто да га награди, забио нож у срце, на то није хтео ни да мисли више.{S} Извадиће своје калфен |
| та све треба да уради, и хоће ли она на то пристати.</p> <p>Зебња му је била оправдана.{S} Кира |
| е крви, а спустити своја грешна уста на то, целивати такву светињу чинило му се исто што и цели |
| д том сликом снеби.</p> <p>— Ко би и на то мислио? — прошапута и одмахну главом, да се отресе о |
| у тежину и на своје године, па чак и на то, да мушкоме не приличи оваку игру играти, те би се и |
| ијатеље, а да се враћа својој нацији на то није ни мислио.{S} Одрођеноме је теже сродити се са |
| махне руком и да опрости срамоту, ни на то није могао пристати.</p> <p>Па ипак, он је увидео да |
| јстор-Диши би сасвим ново; куд је он на то и помишљао!{S} И он се као запањен загледа у комшију |
| треба да се оженим; али ко је мислио на то?</p> <p>Те ноћи превртао се мајстор Диша у постељи в |
| девојчуре“, али ипак све се сводило на то, да је мајстор Диша прилика, каква се лако не налази |
| а ни мало онај дежмекасти папуџија, она то није била кадра ни за живу главу рећи пред кир-Ламбр |
| ску дуката и онај дукат „ћошајлију“, па то све закључа у гвоздењачу сандук, опроба да ли је доб |
| памука, начини од њега малу лоптицу, па то уши у једну крпицу и предаде му.</p> <p>— Узми и хаи |
| прснуше у кикот.</p> <p>— Таман?{S} Па то за онај гоч?</p> <p>— Унутра, сурунтије!{S} Шта сте |
| p> <p>— Ич се не шалим!{S} А што?{S} Па то се бар зна <pb n="137" /> да нико од нежењених људи |
| ш више памети, па размисли.</p> <p>— Па то на хаџилук?</p> <p>— А што?{S} Бог ти је дао, можеш. |
| видела, ни дреје познајем.</p> <p>— Па то... она је једна... једна...</p> <p>Али Диша не беше |
| /p> <p>— Шта ми је угатала?</p> <p>— Па то, да немаш деце.{S} Вичеш на мене, као да сам ти ја к |
| с комшијама!</p> <p>— А ко вам каза па то? — одговори Анастасија и утаче се у очи своме мужу т |
| н и остао.</p> <p>— Ама, кира-Мана, шта то говориш?{S} Са киме га је она јела до сада?</p> <p>— |
| и поче јецати.</p> <p>— Газдарице, шта то радиш? — Ево, ту су шегрти у дућану, видеће.</p> <p> |
| и Ламбре умало не спотаче.</p> <p>— Шта то би, кир-Ламбре?{S} Да се нисте убили? — чисто врисну |
| то нисам никоме одала?</p> <p>— Ама шта то ради она са мном? — мисли Јанићије и мучи се да раза |
| ада гроша, пет хиљада гроша да ме кошта то!</p> <p>Хаџије су га сажаљевале; неки га и саветовах |
| то се, по свет прича?</p> <p>— Не прича то један; то причају многи који су видели.</p> <p>— А, |
| ба цркви дати; подај!{S} Ама 4000 гроша то је много.{S} И зар Богу требају толике паре?{S} Прил |
| /p> <p>— Море, ти си болестан.{S} Какав то изгледаш, као да су те гује пиле.</p> <p>Јанићије не |
| ету и поче га важно гледати.</p> <p>— Е то сам хтела, да преда мном отвориш уста и да мене запи |
| е и по вас дан срачунавајући шта га све то кошта.{S} Свога будућег потомка задужио је са оних ш |
| и му често кожу раскрвавио.{S} А за све то коме би се потужио, кад никога свога није имао и кад |
| рофу да чује.</p> <p>Па ипак, кроза све то расположење, Лепосава се чешће пута усред ове вреве |
| устињаку за чудотворни памук, а уза све то урачуна му <pb n="201" /> и трошкове, што их је за о |
| што.{S} Лепосава је донекле сносила све то, али, кад и њојзи превре, она му једног дана тако <p |
| анове, — но мајстор-Диши није ништа све то требало. „Коме треба нека даје, а ја нисам текао ова |
| и још никако да се разабере, шта је све то у овоме часу било.</p> <p>Лепосава прва дође свести, |
| као оно о сватовима.{S} Јанићије је све то драговољно изводио и био је увек задовољан, кад год |
| се на све стране расипа.{S} Шта ће све то?{S} Чему све то?{S} И сасвим природно, њему се чинил |
| онолико ломљење по туђим земљама, и све то за што?{S} Само за једно сећање, да се и на њега, ма |
| на мужа!{S} Мене да пробурази?{S} И све то због њезина неверства!{S} Е, чекај сад!{S} Ниси хтел |
| руку, и оде, да се измије.</p> <p>И све то што се дешавало око њега и с њиме уништавало га је с |
| да јој каже како је превртљива; али све то запе у грлу, које му се на пакост тако стегло, да је |
| на не сме да буде мачка.</p> <p>Али све то на страну; све би се то још и којекако поднело, само |
| S} Некако тешко би му било рећи јој све то у очи, а још теже остати при своме, кад се она запла |
| разбијала главу размишљајући ко јој све то шаље, ствари привлачила у кућу као своје, а цвеће ме |
| свукао и на под бацио.</p> <p>Таман све то покупио и пошао, да се неопажено извуче из собе, кад |
| е расипа.{S} Шта ће све то?{S} Чему све то?{S} И сасвим природно, њему се чинило да Лепосава на |
| <p>Цео тај дан мајстор-Дишу су то овде то онде дочекивали сличним питањима, и где год би започ |
| а Диша.</p> <p>— Е, чекај, зете; не иде то тако лако.{S} Ено је у соби, спрема се, да пред свог |
| а га је иглом боцнула.</p> <p>— Ко каже то?{S} Ко каже, ана-сана.... викну раздражен и поче пок |
| , али какве би користи било, да му каже то?</p> <p>— Толики пут чиним због тебе: хоћу да будеш |
| зачуђено запита:</p> <p>— А што ми узе то?</p> <p>— Па што ће ти?{S} За кога имаш да се китиш? |
| /p> <p>— Шта?{S} 500 гроша?{S} Каква је то погана земља, <pb n="197" /> из које си дошао, да ми |
| целоме хришћанлуку београдскоме, да је то свети човек, да односи болести и недуге као руком, и |
| ни, да је Лепосава она некадања и да је то све још могућно поправити.{S} Та прстена још није би |
| на време добијао. — Али ма колико да је то очевидно он сам опажао, и самоме њему било је тугаљи |
| стење Диша — нисам ја кир... погана је то реч; то је грчка реч!...</p> <p>— Тако, тако мајстор |
| ако приличи честитоме човеку.{S} Шта је то изнети на глас једно ваљано девојче, убити јој срећу |
| оме доброме гласу.</p> <p>Тетка Маца је то таким одлучним гласом исказала, да су комшинице одма |
| запитао хаџи-Зосима:</p> <p>— Какав је то погани милет, што не верује више у Бога и пљује на с |
| сам ни била у мутваку но у соби, кад је то урадила.{S} И није ми одмах ни казала, него тек јуче |
| а свежега пролећа он није чуо, — све је то било и сувише слабо да га изведе из неме дубине у ко |
| ицу од злих очију сачува.</p> <p>Све је то тако, али он није могао ни помислити да тако што пре |
| а ће у часу постати дело.</p> <p>Све је то опажао кир-Ламбре, те колико га је срце вукло Анаста |
| роје ћутке и замишљено.</p> <p>— Где је то себи? — рече Јанићије.</p> <p>— Пола године док оде |
| > <p>— Де, де!{S} Знала сам ја; дете је то! — одговори Маца и сиђе у мутвак.</p> <p>Код мутвака |
| ли што га је задужила.</p> <p>Да ли је то била узајамна мржња или несташлук детињи (јер ни Јан |
| а красна човека!</p> <p>— Е, тако ти је то кад људи не гледају шта узимљу.</p> <p>Овако шчуђава |
| поправи се Маца. — Ето, нећу; поган је то милет.</p> <p>Од овога часа кир-Диша није трпео да г |
| дало да се покаже као прави брат, он је то чинио са пуно пожртвовања.{S} Једном речи, између ов |
| а.{S} Дакле, више јој нема спаса; он је то одело однео без сумње кира-Мани.{S} Сад јој не остај |
| Копље!{S} Шта му то значи?{S} Какво је то копље?</p> <p>— А од куда ја знам, зете.{S} Тако ми |
| му је био вођа по Јерусалиму.{S} Био је то неки Грк хаџи-Зосим из Епира, врло побожан, тих и ус |
| се заклињати својим јединчетом, како је то лаж и ако се тако што из њезине куће изнесе, то би м |
| мислио, ма да није никада знао како је то међу најближима, јер је још као дете изгубио родитељ |
| етњу о месечевој младини, онако како је то дервиш наредио.</p> <p>— Аман!{S} Спацирати сас она |
| ма и другим замотуљцима.</p> <p>Тако је то ишло пуних десет недеља.{S} Хаџи-Диша се потпуно пом |
| е зет опет жени вратити.</p> <p>Тако је то трајало неколико недеља, кад једнога вечера дође Диш |
| p> <p>Прво, што јој паде на ум, било је то, да је на прагу новога живота, да је тај човек, за к |
| р-Дума и још један Грк.</p> <p>— Сто је то?{S} Ста искас сас та жена, бре? — развика се кир-Дум |
| ; уозбиљио се, не пева више, као што је то увек уз посао радио, не зачикује мимопролазеће и врл |
| а боље и лепше није истицао, као што је то чинио, кад се у цркви појави београдски митрополит, |
| ам на узглавља, по који пут (као што је то свуда онда био обичај доброга тона) узригну, у знак |
| т није могао умрети раније, него што је то било уписано у књигу.</p> <p>Анастасија је први пут |
| сазвала.</p> <p>Нико није знао зашто је то мајстор Диша урадио, па ни сама није могла погодити, |
| износе поштену кућу на глас?{S} Зар је то лепо од света?</p> <p>— Е, такав му је адет.{S} Оно |
| то знаш, онда што мене питаш?{S} Зар је то лепо, да се у туђа посла мешам!</p> <p>— Тетка-Мацо, |
| ојој кући.</p> <p>— Грех је; ама зар је то било поштено да ми потури онакву жену?{S} Је ли то п |
| го ли га разуверити.</p> <p>— Па зар је то лепо да дочекаш старост без домаћице?</p> <p>— Ама, |
| гатство — па, ето, и сад...{S} И зар је то лепо, да јој сам доводиш кир-Ламбру у кућу.</p> <pb |
| све не сам радила да родим!{S} Радос је то, кума-Анастасија, и радос и една сладос!{S} Ено, мој |
| ана оздравити.</p> <p>— А од чега му је то, по Богу да си ми отац?</p> <p>— Ех, од чега? — прог |
| куша да се отме; па, кад осети да му је то немогућно, пљуну у лице Ламбри; а Ламбре тим истим о |
| > <p>— Знаш како је, мајстор-Дишо; није то лепо да ме уплећеш у те ствари — развуче тетка Маца |
| а пред појавом мајстор-Дишином.{S} Није то било од каквога страха, већ од оне изненадне промене |
| у на памет шегртима.</p> <p>— А да није то кир-Диша? — запита престрављено после кратког размиш |
| шу, па јој не да дахнути.</p> <p>И није то само жалост за кира-Анастасијом, која му је онако ср |
| убио; он је мене волео, па је због мене то!</p> <p>И ова слика, коју је тако замислио, растужив |
| мирено, пребацујући то леву преко десне то десну преко леве ноге, а од времена на време забрину |
| ала облачење кир-Ламбрино, као да се ње то ништа не тиче.</p> <p>Међутим, Јанићије је са гужвом |
| , а из рантлике кипи!{S} Шта радиш море то, куд си се замислила?</p> <p>Лепосава прену и збуњен |
| ! — зајаука хаџи-Диша и у страху, да се то баш овога часа не догоди, побеже у дубину баште.</p> |
| диже обе шаке и вис.</p> <p>— А шта се то тебе тиче?</p> <p>— Разбојник еден!{S} За сто напада |
| о несвесна ствар, која не разуме шта се то око ње догађа, седео је нем и поражен према Јанићију |
| не може да се разабере, где је и шта се то око њега догађа. <pb n="61" /> Заборавио где је, па |
| го плакаше.</p> <p>— Море говори шта се то догодило?! — подвикну најзад Маца, кад виде, како он |
| прелом у животу кир-Дишином.{S} Све се то опажало и у дућану и на самоме мајстор-Диши.{S} Дућа |
| десити, али никако не знамо, шта ће се то десити и у коме часу. — Да речем, да се кајао, што ј |
| </p> <p>Али све то на страну; све би се то још и којекако поднело, само да је према кира-Анаста |
| крају крајева, увек онако буде како се то њој свиди, сад чисто није могла да позна свога супру |
| > <p>— Што је отишао.</p> <p>— А што се то тиче па тебе поп ли си, да ти се исповедам?</p> <p>— |
| зажели, да чезне за нечим, па да му се то као умешено и испечено само у руке спусти.{S} Жељкао |
| ече кир-Дума, потпуно се обистинила, те то нагна целу насеобину, да што пре стану на пут неприл |
| рича о нечему што је се ни мало не тиче то ви да идете!{S} Кућа не је ваша него моја.{S} На пољ |
| посава начинили примирје и заједно трче то амо то тамо, куда их мајстор Диша и тетка Маца шаљу; |
| о стегоше, те он само нетремице звераше то у онај дукат „ћошајлију“, што се жутио над Лепосавин |
| ања од једног шегрта беху зазорна, а уз то се сети оних разбијених врата, те га одалами шаком з |
| причала је, како је чула од друге, а уз то је, да би догађај био што потпунији, описивала све п |
| , у глави му је било мутно и тупо, а уз то је осећао и неко одмерено хуктање, као онај шум што |
| его пије само неку зелену течност, а уз то узима по три зрна пшенице.{S} Он је донео собом једн |
| су дакле само поуздани људи, који су уз то били не само вешти јахачи но, у случају потребе, и и |
| који се од њих одваја и кади Грцима, и то беше, у очима њиховим, тежак грех: издвајати се од с |
| удно комшиско, маче?{S} И то је живо, и то си има очи, Дисо, бре!</p> <p>Кира-Анастасија поглед |
| њама, те и он купио за Лепосаву мало, и то за двеста и четрдесет гроша, море; а Маца и Лепосава |
| егавао.{S} Из куће у дућан и обратно, и то увек сокачићима где се могао најмање надати сусрету |
| ло га је са свих страна <pb n="22" /> и то му је долазило тако пријатно, као од умора задиханом |
| смех и певање девојачких гласова.{S} И то се разлегала баш она иста песмица, коју ономад зачу, |
| а ја да ти сада дам четири записа.{S} И то овако да радиш.{S} У ноћ, кад буде младина, жену да |
| , што му сву срећу наопако окрене.{S} И то баш онда, када му се најмање нада, као оно човек, ко |
| них грана под ветрићем шуми, дише.{S} И то неодољиво осећање, које обујимаше све што је око себ |
| и искити све шта се за њом говори.{S} И то се све за њом говорило тако рећи још док се није ни |
| оје ће образ мајсторов поцрвенити.{S} И то се вукло кроз душу, као тешка магла када се вуче над |
| ије догађаје на путу не пропитају.{S} И то је тако ишло, све докле се не помоли месец и докле м |
| ава, није ли будно комшиско, маче?{S} И то је живо, и то си има очи, Дисо, бре!</p> <p>Кира-Ана |
| <p>— Нема сиротиње, нема сиротиње! — И то говори све докле не пронађе одбачену аспру, узме је |
| е не избавиш, ја ћу у Дунав!</p> <p>— И то је срамота, газдарице! — проговори Јанићије — Газда |
| недрима као своју хамајлију.</p> <p>— И то ће јој помоћи?</p> <p>— Ама као руком!{S} И не знаш |
| а му се никако не јављаше, те му сада и то би неправо.{S} Ако је и отерао из собе, зашто да му |
| а-Мана стрпељиво је подносила све, па и то што јој нема мужа.</p> <p>Кир-Дума већ беше спреман, |
| ко је ствар била очигледна, суд му је и то досудио.{S} Да се ствар што пре оконча, томе је и са |
| p>Какве су му мисли и намере долазиле и то све на један мах у главу, тешко је побројати.{S} Она |
| посестрими.{S} Ма да је у прво време и то покушавао.{S} Ова вижљава девојчица, која је сада ве |
| еницу пољуби пре времена, Диша би чак и то урадио, без обзира на устабашко достојанство и оне ч |
| ам — одговори Маца — Изменио се много и то ме брине.{S} Знаш како је: да ми је рођено дете, не |
| што је на путу радио, метнуо у ћемер и то опасао око паса до саме коже, а у кесу је метнуо шес |
| !</p> <p>— Знам, знам, Дишо; али свет и то зна, да ти не избијаш из моје куће; зна свет да тетк |
| јој што затреба.</p> <pb n="58" /> <p>И то је Јанићије Бик тако савесно вршио, да му ни највећа |
| како се у тешкоме болу савија.</p> <p>И то унесе забуну у кућу.{S} Мајстор Диша у мало што се и |
| буд за што покавжила и побила.</p> <p>И то ново осећање превлада.{S} Уместо одговора она га пог |
| очи, па нека остане постидна.</p> <p>И то му је у овом хаосу узбуђења било лако рећи; али, ако |
| му, да одмах њезиној кући оде.</p> <p>И то одлучно позивање текнуло је Дишу, у толико више, што |
| кочио пред њу, да је преплаши.</p> <p>И то одушевљење имало је свога разлога не само у томе, шт |
| отрча на сусрет, али и сам увиде, да би то било неприлично да он, један мајстор, своме шегрту и |
| ц и он се морао поштовати.{S} Па кад би то све било, да ли би он то и дочекао?{S} А код овога м |
| зашто.{S} Море, грех би био, кад не би то урадио.{S} И ко би сада веровао да ту нема ништа, ка |
| амучи, или што се нечега плашила, ко би то могао погодити.{S} Једно је јасно, да га је увек, ка |
| џине смрти; а кира-Думиница?{S} А ко би то знао, чега се ради она радовала!{S} Жене никада не к |
| смеј.{S} Сигурно је замишљала, како би то изгледало, кад би она, у онаком положају, обилазила |
| зацени од смеха представљајући, како би то изгледало да се Диша оженио њезином мајком.</p> <p>— |
| , да је хаџија тек сада осећао, како би то добро било, кад би чудотворна хамајлија учинила и са |
| и он за бадава у нашу кућу.{S} И зар би то било лепо од њега, паметног и угледног човека, да је |
| една му је набацала!</p> <p>— А која ли то? — запита брижно жена, а очи јој крвнички севнуше на |
| изненадне клонулости и страха, какав ли то он изгледа у очима људи.{S} Јер, њему се чинило да о |
| реба ти, а када се будем вратио, иде ли то, да једна хаџијница меће дукат на чело?</p> <p>Лепос |
| тено да ми потури онакву жену?{S} Је ли то правда, шта ли, кад је знао каква је она, па још да |
| гао је узети коју му драго Српкињу, али то би био онакав исти грех према будућој својој деци, к |
| иве силе!{S} Са овим би добио децу, али то би било од нечастивога! — говорио је хаџија држећи х |
| ар и за душу мртвих, да је заискао; али то га беше срамота и он се с тешким срцем одби од ћепен |
| савешћу оправда за своје ћутање.{S} Али то му не испадаше тако олако, јер кад год би помислио д |
| ала сам ја да ћеш се ти вратити.{S} Али то није било лепо, да свога мајстора, који ти је као је |
| дашно спуштао на Јанићијев врат.{S} Али то, у осталом, није чинио он из мржње према своме шегрт |
| када би у истини што знала.</p> <p>Али то није сметало комшилуку ни најмање, да мало доцније, |
| јао за Лепосавине другарице.</p> <p>Али то „дете“ у овоме часу шкрипну зубима.{S} Неодољива срџ |
| ац, ни како се до њега може доћи, па ни то, с чим ће доћи дотле, он је ипак био науман да то из |
| тавари.</p> <p>— Ама, да ли је у истини то баш онај ексер? — упита мајстор Диша.</p> <p>— Нема |
| што га тако често лупа по леђима, чини то из нарочите милости, па се увек тако намештао леђима |
| ат и полети, мукне тако, да вам се чини то бик муче.</p> <p>Кир-Ламбре и сви остали одушевљени |
| ело софре, те тако изгледаше као да они то славе, а да су папуџије тек онако као гости за софро |
| осаву себи, да јој бар за часак заклопи то око, које га је онако жарко палило.</p> <p>— Наразго |
| уљано уверење његово.{S} У самој ствари то, чиме је кир-Дума кроз пријатељске савете претио, мо |
| ио братски пољубац и загрљај).{S} Ти си то урадио, као да си ми био брат.{S} И ко би други смео |
| о му је разбио врата.</p> <p>— Можеш ти то, брајко, пробати на Думиним вратима а не на мојим! — |
| индерлуку доста узнемирено, пребацујући то леву преко десне то десну преко леве ноге, а од врем |
| да би опазила трагове од суза; али Маци то и не паде на ум.</p> <p>— Седиш, ћерко, седиш, а из |
| нићија; а кад јој је овај казао, да јој то мајстор Диша враћа и да више неће да зна за њу, она |
| а предусретала отворено и, у колико јој то допушташе нови положај, весело, нежно, управо сестри |
| ија у једру и свежу девојку, он је ипак то чинио из једног невиног уживања, пошто му је укус би |
| ..</p> <p>— Нисам, газда, то?{S} Да сам то, ја бих и сада седео у твојој радњи.</p> <p>Газда Ди |
| на оно што је онако несвесно урадио, он то није могао успети.{S} Онај топли дах девојачке душе, |
| .{S} Па кад би то све било, да ли би он то и дочекао?{S} А код овога мајстора његово произвођењ |
| тиву њега, не би га толико запањило као то, да је он, један угледан мајстор у чаршији, могао до |
| довело у положај, да је сваки час морао то због овога то због онога трчкарати до тетка-Мацине к |
| ки глава, да јој обрати пажњу то на ово то на оно, тек колико је било потребно, да удовица онак |
| му онда кобиш?</p> <p>— Не кобим, него то због тебе рекох.</p> <p>— Гле, брине се за мене.</p> |
| аченим погледом и чисто чудећи се, како то да му један шегрт одговара.</p> <p>— Шта велиш?!...< |
| бивала би у лицу неки тужан израз, како то у опште одговара удовичкоме стању.</p> <p>И тога дан |
| страхом погледа у Ламбру.</p> <p>— Како то?.</p> <p>— Може бити он је нешто посумњао, па њему н |
| ку ситницу пребацивао Лепосави, па било то макар за што.{S} Лепосава је донекле сносила све то, |
| .{S} Није се наљутио, али га изненадило то што му рече.</p> <p>— Ко ми угатао?</p> <p>— Она.</p |
| начинили примирје и заједно трче то амо то тамо, куда их мајстор Диша и тетка Маца шаљу; али, и |
| довицу; брука!</p> <p>— Море да је само то, ни по јада! — прихвати једна између њих, забрађена |
| ц би задржале, и хаџи-Диша би имао само то задовољство, да је кривац пронађен.{S} А за љубав то |
| о је“.</p> <p>Тако је причао Ламбре, но то није све.{S} Један од комшија видео је и нешто више. |
| рте и он се мало поведе у страну.{S} Но то беше тренутно, баш кад је потегао за кваку од капиџи |
| р-Дишу и од неизвесности претрну.{S} Но то га брзо пређе, кад угледа расположено и озарено мајс |
| т врата пробио.</p> <pb n="47" /> <p>Но то је само тренутно расположење Дишино; после пола часа |
| рем.{S} Била је бледа у лицу.</p> <p>Но то је за кратко трајало, а већ после, кад је прошапутал |
| улицама затекао и први сумрак, те једно то, што би могао пасти патроли у руке, ако на улици зан |
| етина одујмила, он се одлучи, по што по то, да оде.{S} Пред текијом није било никога а у самој |
| му на ум, како није ни поштено ни лепо то што сада ради; али у истоме часу створи му се кира-А |
| S} Ох!{S} Баш је добар!{S} Баш је добро то што не учини! — весело је певушила Лепосава, носећи |
| о зарадиш!</p> <p>— Ама за кога?{S} Ето то, то да ми кажеш.{S} То сам хтео да питам.</p> <p>Тет |
| ја међу кумама смерна и стидна, као што то приличи невести, а кир-Диша између кумова двори и до |
| тио!{S} Има Божје правде, има, само што то овај покварени свет не зна!</p> <p>И хаџи-Диша се, к |
| е око паса и привуче себи.{S} Али зашто то?{S} То није могао баш никако да објасни.{S} Тек једн |
| ју, али још као не може да схвати зашто то.{S} Али кад једног јутра, срчући кафу, у мало не про |
| задовољство што га човек ужива.{S} Зар то није истина, да баш онда кад човек мисли да је најср |
| ме прилике су за њега радиле.{S} Па зар то није срећан човек?</p> <p>Маца га је дочекала сама у |
| комшилуку није смео тражити помоћи, јер то беше грчка махала; а кир-Диша је сада постао највећи |
| ра и отићи бољем.{S} Јер и бољи мајстор то би исто радио са својим шегртима.{S} Чак и родитељи, |
| "69" /> где је оставио ствари; али опет то јој није изгледало онако страшно, као што би било, д |
| е искрено каје.{S} Али сад, када је већ то обећање дао и када му је предосећање казивало, да је |
| далека није слутио, да му је стриц већ то и да ће га у скоро наследити.{S} Чезнуо је за кира-А |
| ећ свој пријатељ и његова жена.{S} А, у то време, у Београду се са највећом суревнивошћу пратио |
| обистинити; грчко-цинцарска чаршија, у то време, држала се сложно и, где год су њезине устабаш |
| Пијаде, Гуша, Нуша, и т. д. била су, у то доба, као градски бедеми чврста имена, која господар |
| странама Грке и Цинцаре, на које су, у то доба, мал’ те не као и на Турке мрзели.</p> <p>— Мор |
| л-Стаменка оваку сплетку смислила.{S} У то доба њено Канче навршило је већ петнаесту годину, а |
| ножина Београђана.{S} Повратак хаџија у то доба пропраћан је обично на свечан начин.{S} Кајик, |
| есмица, коју ономад зачу, а која беше у то доба нова:</p> <quote> <l>„Да ли знаш како се зове о |
| </p> <p>Кира-Анастасија, која је, баш у то време, изрибала тепсије и жуте сахане, па их прислон |
| њихове стране тако што десити.</p> <p>У то није сумњала, али се плашила ипак, да сада кир-Диша |
| сто име, прозваше: хаџи-Памук.</p> <p>У то доба је поникла и она крилата реч, тако често изгова |
| ом настрешницом чупкаше траву.</p> <p>У то доба, када ће кир-Ламбре, са још неколицином својих |
| и ће ти се људи смејати, а тамо на небу то ће ти се уписати у највећи грех и неће ти се опрости |
| ве, само има једну махну.</p> <p>— Коју то? — запита Маца.</p> <p>— Нема језик; не уме да говор |
| ожно крстила.</p> <p>— Копље!{S} Шта му то значи?{S} Какво је то копље?</p> <p>— А од куда ја з |
| ошенице добио. — Иде ситно, у колико му то допушташе његова облина, избегава да се са познатима |
| Ово је већ трећа ноћ, како ми се на сну то казује.</p> <p>Мајстор Диша, коме је већ једаред Леп |
| шија и мушки глава, да јој обрати пажњу то на ово то на оно, тек колико је било потребно, да уд |
| .</p> <p>— А од куда бих ја знала да су то баш дреје кир-Ламбрине?{S} Што да бедим човека?</p> |
| до сада догодило?{S} Момци су, слуге су то; а где је слуга сачувао газдин новац?</p> <p>И стоти |
| вор.</p> <p>Цео тај дан мајстор-Дишу су то овде то онде дочекивали сличним питањима, и где год |
| обесиш.</p> <pb n="157" /> <p>— И хоћу то!... оте му се узвик и он, без икаквог чекања, излете |
| Маца се у истини мало забринула, што их то нема, кад а у томе угледа хаџију, како журно иде.{S} |
| беснило.{S} Учинило му се, да му је баш то открило у потпуности све оно, о чему је и после Маци |
| е хартијице пламену.</p> <p>— Шта радиш то?</p> <p>— Да спалим сотону!{S} Нечастиви је у њој, а |
| лепушкасто, свеже девојче, на које је (то је, кришом од самога себе, у себи помислио) <pb n="1 |
| и свога Јанићија.</p> <pb n="135" /> <p>То је толико заболе, да је покушала све што је смела, с |
| о, знам, — то је Љубав.</l> </quote> <p>То су певале Лепосавине другарице; јер тетка Маца не бе |
| гледа на гнездо па онда на њега.</p> <p>То је било после једнога разговора са Мацом, који је ха |
| шти отац а по нарави иста мајка.</p> <p>То му је све било већ одавна познато; није једаред само |
| еци зурла и гочева не заглушише.</p> <p>То беше последња удовичка игра или: „последњи удовички |
| у ондашњи трговци доносили робу.</p> <p>То је била добра мисао и ко зна не би ли тај посао испа |
| ум у глави подигле, као ова једна реч: „То ће ти бити мајсторица!“</p> <p>Мора да је изгледао в |
| само угледа, па ко што ради, он трч’ за тобом, ја л’ да те загрли, ја л’ да те пољуби.{S} Од то |
| њио, пезевенк бре, као да је мечка пред тобом?! — узвикну мајстор, кад опази како му шегрт још |
| за њу; он је погрешио; требало је да се тобом ожени, па да га Бог види!</p> <p>Тетка Маца, која |
| роскови ја плаћам.</p> <p>— Шта ћу ја с тобом у Галац? — зачуди се Јанићије.</p> <p>— Да се скл |
| едну или две године била старија) Бог с тобом, дете!{S} 4000 гроша!{S} Ако ти за сваку болест б |
| у љутито.</p> <pb n="208" /> <p>— Бог с тобом, зете!{S} Од куда сам ја знала, да ће она котао т |
| као пре кад бејаху деца.</p> <p>— Бог с тобом, девојко, одби му бубреге! — викну Маца, кад зачу |
| , ама не знам шта му је.</p> <p>— Бог с тобом, дете, што си такав? — узвикну <pb n="79" /> и те |
| и потражи савета од ње.</p> <p>— Бог с тобом, дете! (тетка-Маца га је сада нарочито тако ослов |
| дрхтавим гласом — имам један разговор с тобом.</p> <p>Маца махну очима на Лепосаву и ова изиђе |
| обећање, докле га није попео до целога товара; али сва хасна, што је од молепствија и обећања |
| ју, а девојке, када га угледаше са оним товаром, у жагору слетеше око њега и почеше черупати ке |
| јку.</p> <p>— Ко са некрштенима спреже, тога благослов Божји оставља! — заврши Маца својим позн |
| е ништа недостајало, а мајстор Диша се, тога дана, претворио сав у услужност <pb n="169" /> и п |
| азда није у дућану.</p> <p>Но докле се, тога дана, међу Србима причало, како је Диши још јутрос |
| дно, прихватити и продужити фирму, ето, тога није имао.{S} Без жене остао је самохран у свету, |
| а.</p> <p>Али мајстор-Диша, поред свега тога, што је и сам почео увиђати, како је пренаглио, ка |
| ша размишљавао.{S} Па ипак, поред свега тога, што га је ова мисао све већма освајала и пред очи |
| есели смех.</p> <p>Па ипак, поред свега тога, ово садање стање било му је много сношљивије него |
| ла једну пакосну сплетку, и поред свега тога, што му никако у рачун није ишло, да изгуби пријат |
| ш није могао више.</p> <p>И поред свега тога, што је оволики пут потегао и толике жртве принео |
| утарњу молитву).</p> <p>Али поред свега тога не покуша да одмах приступи смишљеној намери.{S} С |
| , коме је највише бучала глава од свега тога, сад више није знао шта да предузме.{S} Он је већ |
| S} У један мах учини му се, да од свега тога не може да дише.{S} Он се ухвати обема рукама за г |
| } И Ламбре такође беше тога уверења, да тога мангупа не треба трпети, да барата и сербез хода п |
| ноправноме члану грчке насеобине.{S} Да тога није било, Бог зна би ли се мајстор Диша могао одр |
| бриге, да ће га преварити.{S} И баш са тога гледишта он се јако плашио, да овоме момку не прас |
| о, да је кривац пронађен.{S} А за љубав тога малог задовољства да се враћа и излаже новим трошк |
| о је најстрашније.</p> <p>— Јесте, због тога! — Ја те лепо питах: може ли да се расквари свадба |
| ушку?</p> <p>— Због тога?{S} Како: због тога? — пита Диша гласом клонулим, из кога се јасно вид |
| г тога ниси опалио ћушку?</p> <p>— Због тога?{S} Како: због тога? — пита Диша гласом клонулим, |
| о да тучеш?!{S} Зар ми о сватовима због тога ниси опалио ћушку?</p> <p>— Због тога?{S} Како: зб |
| вог памука да роди?</p> <p>— То је због тога, што свети ексер лежи у њему.{S} Снагу своју чудот |
| етар Брњош хамалин толико је мучио због тога, да је она отишла једноме дервишу, те јој овај дад |
| главу од кесице.</p> <p>— Помириши, од тога ћеш родити.</p> <p>Лепосава се стидљиво снеби.</p> |
| ћу?... запита она стидљива.</p> <p>— Од тога! — одговори Диша и својом руком јој обеси о врат ч |
| on" /> <p>Колико ли је, Боже, година од тога доба?{S} Пуно!{S} Ко ће их набројати!{S} Оног Беог |
| ла.{S} Уз припомоћ кир-Думину она је од тога времена сама надгледала Ламбрину радњу и обављала |
| вешто градила, а да најбоље залогаје од тога не добије Јанићије.{S} Од оног фаталнога дана па с |
| и тако болећивим гласом, да Јанићије од тога чисто задрхта.{S} Овако му је исто рекла и онда, к |
| риса и други и трећи пут.</p> <p>— И од тога ћу?... запита она стидљива.</p> <p>— Од тога! — од |
| о подсетио на онај догађај.</p> <p>И од тога часа Диша занеме као стена.{S} Тај њезин поглед то |
| замисао, јер је слутила, да би је он од тога одвратио, једно што је пут за једну женску главу в |
| шено, као човек који предосећа да му од тога цео живот зависи.</p> <p>— Ето, каже:{S} Да се вра |
| и певаху, он је у деф ударао.</p> <p>Од тога часа преста Јанићије са својим шалама.{S} Заћута с |
| ло и није: али када тетка Маца, која је тога дана обишла већ неколико породиља, потврди, поче с |
| тка-Маца је отишла једној жени, која је тога дана принову чекала.</p> <p>Јанићије уздрхта, кад |
| } Думиница је тешила кира-Ману, која је тога дана, пред зору, добегла куму и куми, готово у сам |
| џбуновима брао лишће кисељак и тиме је тога дана забашуривао глад.</p> <p>Али, кисељак је слаб |
| ао и Анастасија, одобравао Диши, што је тога неваљалца отерао из радње.</p> <p>— Море, не могу |
| но кроз сокачић.{S} И увек би се, после тога, враћала нерасположена и срдито стресала са шарени |
| смрт зададе, али Дума, као кум, а после тога и као један добар пријатељ како Ламбрин тако и пок |
| адужиће свој еснаф захвалношћу; а после тога „ктитор и приложник храма сего“ постаће и велики д |
| е имала кад о томе да мисли.{S} А после тога и Маца би била најбоља контрола, да му домаћицу од |
| или са чесме кућама.{S} Али се ни после тога не остављаху на миру, него тражише на ново прилике |
| оцветала много боље, него ли што је пре тога било.{S} Дућан пун, поруџбина на хрпат, а зарађени |
| ту спремао.</p> <p>Али судбина, која се тога дана наднела над вратом Јанићију, није га мимоишла |
| и га и леже на њега.</p> <p>Јанићије се тога часа врло препао; учини му се да је кир-Диша умро, |
| ога дућана, сурово најурили.{S} И он се тога држао као стене.{S} Прва два просјака, који би му |
| овори кир-Дума.{S} И Ламбре такође беше тога уверења, да тога мангупа не треба трпети, да барат |
| ужено благодарење за срећна повратка, и тога целога дана у његовој кући био је долазак као о сл |
| онако узбуђен и псујући <pb n="77" /> и тога мајстора и самога себе, што му се језик везао, те |
| ште одговара удовичкоме стању.</p> <p>И тога дана, када ће се срести са кира-Анастасијом, која |
| око дућана.{S} Да је само могао, он би тога мајстора, који му је толико шамара напоклањао коли |
| е ове Божје тичице!{S} И зар нисам ради тога чак у Јерусалим ишао?{S} Камо среће да ти је мати |
| е примити, кад год јој приложи.{S} Осем тога ваљало је добро промозгати, шта би све за толики н |
| лозима мајстор Диша је попустио; а осем тога, он је и иначе уважавао своју пуницу и зато, што ј |
| да оправда своју наглост.</p> <p>А осем тога, ова посета имала је у његовим очима решавајући тр |
| у га дуго и гонили, да се ожени, али он тога не учини, можда и зато, што му судбина, у коју је |
| ек извијати и поскакивати.</p> <p>Но он тога није видео, а удовица, са забаченим дугим курјуком |
| " /> за сваку услугу, коју му је указао тога дана, плаћао једном оком хлеба.{S} Хаџи-Зосим је у |
| ј савет дошао је таман како ваља.{S} До тога времена сви су еснафи били у цркви заступљени свој |
| да је кир-Думи и његовима јако стало до тога, да баш он узме кира-Анастасију, те да се тако опе |
| х од учињенога греха, он би се дохватио тога правца, окретао своје мисли на ту страну и са вели |
| бра, оне преплашености неста, а наместо тога очи јој добише некакав дрзак, изазивачки израз.</p |
| ло, да га је сва моћ оставила а наместо тога настао у души ужасан страх од онога што ће сад опе |
| џике, те тако мајстор Диша, који се баш тога и плашио, устукну у своју собу, затвори се и не из |
| p> <p>— Него ти, синко мој, да не чиниш тога, кад ниси крив! — храбрила га је тетка Маца.</p> < |
| е доврши и изиђе срдито из куће.</p> <p>Тога дана између зета и пунице водио се озбиљан разгово |
| онај загонетни сан тетка-Мацин.</p> <p>Тога пустињака не нађоше у његовој испосници, која се н |
| мужа нећеш дочекивати седећи. —</p> <p>Тога дана мајстор Диша је у залуд очекивао Јанићија, да |
| ... па...</p> <p>— Машала, кир-Диса!{S} Тој ти је мудро реч. — упаде кир-Дума и тапше мајстор-Д |
| S} А на кира-Анастасија поздрави се, да тој кадаиф једе сас кога је јела и до саг!....</p> <p>Ј |
| нким не знас, пезевенк-башо?{S} Еле, за тој ли те је твој мајстор оставио?{S} Тако ли му чуваше |
| Ко остатак от земаљског брака!</l> <l>И тој, која лежи у тљености,</l> <l>Сузом горком орошава |
| ори, а њему је тако потребно било, да о тој теми разговор продужи.</p> <p>Тетка Маца је застала |
| ледај ово, Лепосава!</p> <p>— Шта има у тој кесици? — запита Лепосава радознало питајући.</p> < |
| ницом и хладовитим доксатом, дотле је у тој кући ишао живот тихо и мирно, као домаћин, који је |
| не паде на ум да га њоме ожене, он би у тој жељи провео цео век, а не би ни покушао да је у дел |
| — Зашто да умре?{S} Зашто је даде ономе токмаку, да јој младост поједе? — одговори Јанићије.</p |
| се после две недеље диже из постеље.{S} Толика Мацина нега најпосле му поможе и он изиђе у дућа |
| ја је провео као у некаквоме бунилу.{S} Толике његове наде, толико ишчекивање, %на најзад и оно |
| иша био потпуно збуњен <pb n="46" /> од толике пажње а у дубини душе ликовао, што му се давнашњ |
| сницу, устури лице назад и, застиђен од толике гомиле света а можда мало и уплашен од ратоборно |
| у еснафима макар једнога газду, који је толике паре поклонио за барјак?{S} Хиљаду гроша!{S} Шта |
| вега тога, што је оволики пут потегао и толике жртве принео ради свога потомства, он диже руке |
| {S} Ти си свет човек, па што ти требају толике паре?{S} Не једеш ни колико Божја тичица, <pb n= |
| роша то је много.{S} И зар Богу требају толике паре?{S} Приложи на дискус, купи пет ока измирне |
| гроша!{S} Ако ти за сваку болест будеш толике паре издавао, шта ће најпосле бити од тебе?{S} Т |
| и користи било, да му каже то?</p> <p>— Толики пут чиним због тебе: хоћу да будеш мати; а мајци |
| љало је добро промозгати, шта би све за толики новац могао набавити цркви.</p> <p>Једнога дана |
| да се на њу извиче, што га је бацила на толики трошак, кад није хтела да пази на саму себе, ипа |
| ој потајној контроли.{S} Одважити се на толики пут а не осигурати се са сваке стране за собом, |
| ноћ уздише, куне и проклиње, што се на толики пут одважио.</p> <p>Но та штета не оста усамљена |
| та особина тетка-Мацина створила јој је толики углед, да се њезин глас могао у многим кућама см |
| дема, не би му толико заглухнуле слух и толики шум у глави подигле, као ова једна реч: „То ће т |
| <p>— Сад бар да знаш, зашто си потегао толики пут; донео си читав берићет у кућу! — утишавала |
| ет, да је саму остављаш? — Зар сам зато толики пут потегао и новац трошио? — викао је хаџија на |
| до које ни цар Константин није могао са толиким благом доћи.{S} А испосници никада не лажу.{S} |
| у би страну умакао, само да се спасе од толиких девојачких очију.</p> <p>— Е, па честитај Лепос |
| ац оженио Гркињом, па још удовицом, код толиких српских девојака.{S} Али кад већ није друкчије |
| , поред све своје чежње <pb n="11" /> и толиких жртава, не имадоше куражи да се лично јаве; они |
| ва у њезиној кући колико је изненадила, толико јој беше и необично пријатна.{S} Од када себи ни |
| екаквоме бунилу.{S} Толике његове наде, толико ишчекивање, %на најзад и онолики пут и онолико л |
| није од радости запевала.{S} Није шале, толико се препала, да се не обеси ради ње. — Ох!{S} Ох! |
| востручио сву своју снагу око тековине, толико је и на даље остао равнодушан према свему остало |
| еној собици, и мирис тамњана и измирне, толико су утицали на побожно расположење, да је са неко |
| те колико га је срце вукло Анастасији, толико му је било тешко изићи јој пред очи овако сплете |
| олико је патио од туге за својом женом, толико је омрзао на сав грчко-цинцарски род, и када би |
| е и без икакве наде на своје потомство, толико је исто колико и не живети.</p> <p>И што му ова |
| д неког времена постао сасвим друкчији; толико се изопачио, да га чисто не познајем.</p> <p>— Н |
| Али јој ни Јанићије није остајао дужан; толико пута изненада би је дохватио шаком, те је она че |
| давао је цар Костадин за ово.</p> <p>— Толико је могао да да; друго је он, а друго ми, богоуго |
| астаде и позва мајку, да се не задржава толико.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Дани про |
| пну Јанићије, пакостан, што се Лепосава толико интересовала за мужа, који јој се враћаше.</p> < |
| шта друго изнели противу њега, не би га толико запањило као то, да је он, један угледан мајстор |
| не види, било је за <pb n="100" /> њега толико исто немогућно, као што је сада немогућно, да св |
| с, кир-Диса!</p> <p>Ово је било за њега толико почасти, да је сав успламтео, па од силне радост |
| доба нема; то му до данас није било да толико одоцни.</p> <p>— Шта је томе момку, те је од нек |
| о <pb n="106" /> да ту жену није никада толико волео и тако везан био за њу, као баш сада, када |
| та!</p> <p>— Ама како ћу, кад сам се за толико заветовао?</p> <p>— Бог хоће да га се ми, као је |
| остали!</p> <p>— Богу хвала што још за толико не остах, са каквим сам лоповима имао посла! — о |
| 4" /> своје!{S} Мислиш ти, да сам те ја толико година хранио и мучио се око тебе, да те занату |
| а за њу, она је бризнула у плач и стала толико лелекати, да је својим лелеком цео комшилук жена |
| елу међу људе јави.{S} Антерија је била толико широка, да је могао четири пута око себе обмотат |
| рце; а што је најгоре било, она је била толико <pb n="136" /> одана вољи своје матере и толико |
| , која је не остављаше.{S} Трећега дана толико је слабост и нека ватра обузе, да паде у постељу |
| а чиниш и како мучиш ону јадницу, и она толико исто пати, што нема деце, као и ти.</p> <p>— Па |
| о.{S} Ова служба била је колико напорна толико и строго поверљива.{S} Ни једну важнију „штафету |
| } Крв му сукну у главу и страшна забуна толико га обузе, да му у један мах изгледаше, да ће се |
| дољива срџба на све, на ону, коју је са толико чежње и бола у срцу носио, поче да кипи свом жес |
| , ни после, Маца није видела свога зета толико расположена и разговорна као данас.{S} Хаџи-Диша |
| вога младића, са којим се као девојчица толико прегонила и од кога је често плачући бежала.{S} |
| а занеме као стена.{S} Тај њезин поглед толико га помете, да је изгубио сваку кураж да јој џанг |
| тако, да се није ни опажало, да већ од толико недеља нема господара у њој.{S} Јанићије је тако |
| 0" /> калфица; и Бог зна хоћу ли кадгод толико спечалити, да постанем газда-човек.{S} Што да ме |
| убијен.{S} Од чуда и ове невидовне беде толико се сплео и збунио, да је само хуктао и стењао.{S |
| ићије тада размахну песницама, па га је толико тукао и газио, да би га и убио, само да не дотрч |
| сада га удари тако снажно у леђа, да је толико звекнуло, да је чак и тетка Маца, која је у башт |
| ови Срби, комшије и некомшије, које је толико година с презрењем дочекивао и увек држао у прис |
| е за њега и сувише нејасно, али ипак је толико <pb n="86" /> разбирао, да има нешто што он не з |
| из оне куће и од оне жене, за којом је толико чезнуо и од које је тако жељно ишчекивао бар јед |
| , да је само хуктао и стењао.{S} Био је толико неодлучан да ма шта уради, да га је сада било ча |
| а Јанићија.</p> <pb n="135" /> <p>То је толико заболе, да је покушала све што је смела, само да |
| што мртве из гроба не буди.{S} Свет је толико нагртао њему, да им даде какав запис или амајлиј |
| могао, он би тога мајстора, који му је толико шамара напоклањао колико можда ни своме псу удар |
| то, па је и предузела кућу у своје руке толико, да хаџи-Диша није више знао ни шта се у кућу ун |
| , нано!</p> <p>— Шта је?{S} Што сабајле толико вичеш? — одазва се Маца и изађе на доксат.</p> < |
| и поклоном, а још милије, што ће, после толико тешких дана, видети онога ради кога у мало што н |
| ме тешкоме осећању, од кога се ни после толико недеља не мога отрести.</p> <p>Једне вечери — ба |
| е, он је увек кривац.{S} А ове две куме толико су се пазиле, да су једна другој без икаквих ист |
| а-Анастасију да пожури, те да не остане толико имање без наследника.</p> <p>— Једно и још једно |
| мајстора, он га је од смрти Лепосавине толико омрзнуо, да га је, кад год би му се дало, избега |
| ао богат наследник, и што је кир-Ламбре толико зачикавао и препадао, да су се сви по кући смеја |
| и на оне услуге, што му их Јанићије пре толико година указа.</p> <p>Рано у вече Јанићије је дол |
| џи-Диша иначе није ни умео никада да се толико расположи или ма чиме одушеви, што би га из гран |
| је још гдешто довршавала по кући, па се толико око распремања и дотеривања занела, да је потпун |
| ! -</p> <p>Једном речи, мајстор Диша се толико изменио у кући, да га човек не би познао.{S} Раз |
| у ма шта пребаци!{S} А баш и када би се толико заборавила, брзо би га отишла мајци на вилает!{S |
| и.</p> <p>— Ево на; добро само те ми се толико затекло у кеси, — рече Диша шалећи се. — А сад д |
| о сам чак у Јерусалим ишао; зато сам се толико истрошио, да мртваце из куће износим?! — зајаука |
| не куће.{S} И тако, мало по мало, он се толико навикну на ову кућу, да тетка-Мацу није друкчије |
| у очи подсмевала и подмигивала, што се толико повео за женом, он се сасвим отпадио и од оног м |
| мајстор-Дишу него и на кир-Думу, што се толико заслепио, те допустио, да се један Србин <pb n=" |
| а прође и десет година.{S} Па зар да те толико у кући држим!</p> <p>Тешко је било Лепосави слуш |
| авала на капиџик, да види што се шегрче толико затаја.</p> <p>После некога времена, баш када је |
| .{S} Свети човек <pb n="198" /> тражаше толико, да је Диша код прве цене занемео и изгубио вољу |
| .</p> <p>— Е, нека вам је на здравље, и толико срећа да имате, колико се ви право заклели! — до |
| pb n="136" /> одана вољи своје матере и толико је стрепила од њене љутине, да је морала пред ње |
| шина.</p> <p>Ваљда се Дишин шегрт не би толико забленуо ни пред голом турском сабљом, као овога |
| и, кад су га све ове сплетке и догађаји толико узнемирили, да му је свака помисао у глави стала |
| Лепосава, која је у целој овој сплетки толико исто крива била колико и мајстор Диша, морала је |
| е, али ниједна мисао није била кадра ни толико, да се за који часак у његовој глави скраси.{S} |
| твак, а нека неодољива мржња према жени толико га захвати, да му изгледаше <pb n="101" /> неће |
| p> <p>— Кад те не бих волела, не бих ти толико говорила.{S} Не бих марила, баш и да се обесиш.< |
| ју.</p> <p>Једна мала ситница, али ипак толико уочљива, да је многи од хаџија после, кад се у с |
| а ни мукает.</p> <p>— Е, па зато ли сам толико трошио на тебе; <pb n="172" /> зар сам се зато о |
| о их се безброј, стотине, а то је таман толико колико и ни једна.{S} Међутим, кира-Анастасији н |
| ала деце, а њен муж Петар Брњош хамалин толико је мучио због тога, да је она отишла једноме дер |
| аван међу поклоницима и зато, што је он толико рачуна водио о светињи ове земље, по којој је Сп |
| ве је вршио па најпосле и певао и мукао толико, да је пред вече узбунио говеда, која се с паше |
| снаф је јачи од њега, а мајстор је имао толико права над својим <pb n="153" /> момцима, да без |
| смелости.{S} Напротив, живот му је био толико несносан, да га је из дна душе презирао.{S} А шт |
| саму себе увери, како Јанићије није био толико луд да се обеси.</p> <p>Једнога јутра устала Леп |
| <pb n="191" /> Богу, што му је подарио толико мудрости, да ближњега ода зла спасава.</p> <p>И |
| еност и страх и трудећи се да се колико толико прибере.</p> <p>— Јанићије, оди часком овамо! — |
| <p>До овога часа кир-Диша се бар колико толико надао; али после оваке испоруке он сав претрну.{ |
| у једру и живахну девојку, мало по мало толико је овладала њиме, да јој више ни у шали није вра |
| за кога се удала по туђој вољи и, само толико, колико да покрије главу.{S} Да је кир-Ламбре сл |
| Лепосава није знала.{S} Сећала се само толико, да је обема рукама шчепала и вукла нечије косе, |
| ронађе, — добро, не пронађе ли се, — то толико!{S} И зар је он једини, за којим би полиција мор |
| Ова вижљава девојчица, која је сада већ толико израсла, да је набујала у једру и живахну девојк |
| ноћи, а друго јака глад, која га је већ толико стегла, да је лепо осећао како га по трбуху коље |
| ј разлог није био без јакога утицаја, у толико пре, што је мајстор Диша и сам имао прилике у св |
| ише Лепосава на његове очи развијала, у толико је већма падао у неразумљиву срџбу.{S} Младост, |
| је тетка Маца од овога часа омилела, у толико му би више жао, што нема, ма шта чиме би јој мог |
| адио, па ни сама није могла погодити, у толико више, што је прстен тек синоћ добила и што се ма |
| сад немаде куда, него и сам да ућути, у толико пре, што Лепосава нарочито застаде и позва мајку |
| то одлучно позивање текнуло је Дишу, у толико више, што није било никаквога оправдана разлога, |
| дан слуша са градских бедема, не би му толико заглухнуле слух и толики шум у глави подигле, ка |
| акле се ишло у Лепосавину ложницу, њему толико залупа у грудима, да мораде застати.</p> <p>— Не |
| Термопила, ипак својим васпитањем беху толико успели, да се отресу варварских особина свога пл |
| p>Обузела га ватра, дрхтавица, а у срцу толико бола и љутине, да је као махнит трчао кући, те д |
| ма-Думом, ипак је један, до душе не баш толико тежак облак, али тек један облачак, лебдео над њ |
| де, де; кад није, није; што се правдаш толико? — одговара комшија, а на лицу му се јасно чита, |
| ви се једно девојче.</p> <p>— Што чукаш толико?{S} Није код куће.</p> <p>— А где је?</p> <p>— М |
| b n="178" /> <p>— Па, да Бог да да, још толико зарадиш!</p> <p>— Ама за кога?{S} Ето то, то да |
| о шегрт почети из нова и шегртовати још толико година, па тек онда бити произведен за калфу.{S} |
| да те загрли, ја л’ да те пољуби.{S} Од толиког његовог грлења већ и комшилук балдиса само глед |
| се насмеши на Дишу; очи јој засенуше од толиког крупнога злата и она поче да га загледа, пријат |
| х пријатеља нема, па му тек онда, после толиког околишења, рекоше и име будуће невесте.</p> <p> |
| дана устаде Лепосава, али, истрошена од толикога напора, једва се кроз собу и по авлији вукла.{ |
| е зрео човек; има већ и мали капитал од толикогодишњег непримљенога ајлука, који би му морао ис |
| на пазар и на децу; а он је опет нудио толишно, да је свети човек са највећим презирањем, у ме |
| Зато, што је пцето, што не је човек!{S} Толке године, бре брате, служиш поштено, а он да ти не |
| p>— Елем, ви тразите осте 500 гроси?{S} Толко неје оставио кир-Бенџо; ама да видите колико вас |
| јучерање „гледање“ и осмејци што су их, том приликом, њих двоје кришом измењали, још га и сада |
| ојој појави и он се, сад први пут, пред том сликом снеби.</p> <p>— Ко би и на то мислио? — прош |
| обио.{S} И тако су пролазили векови и о том се ексеру није ништа знало све до прошлога <hi>Рожд |
| заривши јего ранше уцвјељену душу, а по том, подаривши јему истовремено три отрока мужескаго сп |
| га нађе, нека га привуче властима а по том мајстору на посао!“</p> <p>С овим је власт учинила |
| ете и паде потрбушке насред дућана. — У том јој се и кајиш измаче из руку, те кад виде како Јан |
| плашено поче узмицати насатке.</p> <p>У том се појави и тетка Маца.{S} Са пребаченом шамијом пр |
| јстор Диша до овога часа и био „неверни Тома“, сад не би могао ни за часак посумњати више о чуд |
| досудио.{S} Да се ствар што пре оконча, томе је и сама кира-Анастасија случајно допринела.{S} Н |
| д кровом! — рече хаџија, који сеђаше на томе доксату и са неким изразом задовољства посматраше |
| <pb n="138" /> <p>Мајстор Диша је и на томе ћепенку чуо за јутрошњи догађај.{S} Па ни овде ниј |
| шта ће и куда ће.{S} Остане ли тврдо на томе, да га не прими, онда је сасвим пропао; код другог |
| еш и сам...</p> <p>— Па зар сам ја крив томе?{S} Ја тебе и твоју кућу као рођену поштујем, а он |
| поче се на све стране нагађати, шта је томе узрок.{S} Разуме се, да је било сијасет прича и уз |
| било да толико одоцни.</p> <p>— Шта је томе момку, те је од неког времена постао сасвим друкчи |
| и са те стране осигурао.{S} За „неверне Томе“, који не верују, докле се и прстом не дотакну ран |
| јој погрешку опрости.{S} Надао се чак и томе, да ће се правдати, па, можда, и утерати у лаж и Ј |
| удаду за каквога Грка или Цинцарина, о томе није могло бити разговора, јер, као на пакост, ни |
| , који јој сметају да га начини оцем, о томе кир-Диша није ни мало сумњао.{S} Зар је једна жена |
| ело у души Јанићијевој слушајући ово, о томе није потребно ни помињати.{S} Та он се, до овога ч |
| овао, што му се давнашњи сан испунио, о томе и да не говоримо.</p> <p>Дан јасан и пун пролетњег |
| дити?{S} Да то није кира-Манино дело, о томе није ни мало сумњао, ма да је од некога времена он |
| p> <p>— А шта ти је сад наспело да га о томе питаш? — зачуди се тетка Маца.</p> <p>— Ето тако; |
| се смете; желео је да га нико не пита о томе.</p> <p>А кад би причао све, где је био и шта је р |
| , да сам јој нешто изнела, а ја ништа о томе не знам.</p> <p>— А оно?</p> <pb n="30" /> <p>— Ко |
| а Ламбру; млада је, па није имала кад о томе да мисли.{S} А после тога и Маца би била најбоља к |
| ност, кира-Анастасија ни слутила није о томе, шта њезинога кир-Дису <pb n="50" /> мучи, па се, |
| у Лепосавину познаницу.{S} Рашчуло се о томе, па многе нероткиње, међу којима је било и сасвим |
| да прича о мајстор-Дишиноме уважењу и о томе, како ће га еснаф од Нове Године да изабере за сво |
| а Лепосавом опет не би могао говорити о томе, ма да је и она, као и мајка јој, знала о свему, ш |
| се мора, а како ће се све ово свршити о томе није ни мислио.{S} А и како би могао размишљавати, |
| .{S} Тако у чаршији нико не би сазнао о томе, како му је пријатељ образ укаљао, а он би био пот |
| стање, да се већ и у комшилуку почело о томе расправљати.</p> <p>Кира-Мана је силно волела свог |
| е, само да га когод не би запитао што о томе; и у опште био је збуњен и сав утучен.{S} Од како |
| о није никуд излазио и сваки разговор о томе избегавао, то он није ни могао знати све оно, што |
| равне грчко-цинцарској нацији.</p> <p>О томе су били оба кума на чисто; али, тамо овамо, не ост |
| ју жену избио.</p> <p>Од прилике слично томе пролетало је и кроз кир-Ламбрину главу, у колико ј |
| ашла сам своје руке на сокаку, да их по томе гвожђу лупам.</p> <p>Јанићије се засмеја од силног |
| загрлила дебели јастук.</p> <p>Ваљда, у томе часу, није тек помишљала на мајстор-Дишу!</p> <p>З |
| и на свој положај и адет.</p> <p>Али, у томе часу од ове погрешке спасе га тетка Маца.{S} Она у |
| у му избијале по челу, показивале су, у томе часу, сву душевну борбу његову.</p> <p>— Јазук, ки |
| х земаља, кренуо се на пут кућама.{S} У томе каравану налазио се хаџи-Диша.</p> <p>Хаџи-Зосим, |
| <p>У сандучету је било пуно памука, а у томе памуку лежао је један велики чавао, не дужи од сад |
| истрча на авлију, да га пресретне, а у томе кир-Ламбра гурну капиџик и нагло, као да га неко в |
| мало забринула, што их то нема, кад а у томе угледа хаџију, како журно иде.{S} Још из далека оп |
| крст над расклопљеном чељусти, а ова у томе часу страховито рикну, избљува велики ексер и нест |
| ен.{S} Е, па онда ко ту да докаже, да у томе нема нечега.</p> <p>— Па шта да радим сада?{S} Нау |
| ај који је учинио добро дело, па сада у томе ужива...</p> <p>Повратак кир-Дишни кући очекивао с |
| а, још! — рече му једна комшика, која у томе часу одшкрину врата и промоли главу на поље.</p> < |
| ин покушај, ни Лепосавин покрет, која у томе часу извуче своју из његове руке и брзо устаде, да |
| д молепствија и обећања имао, била је у томе, што се кира-Думиница, од године до године, све ја |
| ме часу лице запламте.</p> <p>Била је у томе часу тако свежа и мила, да је Диша од сласти %гута |
| земља мигољи и за цело би пао, да се у томе часу не ослони леђима о стабло једне дафине.</p> < |
| вили, њему се подсекоше ноге, и да се у томе часу не придржа за довратак у дућану, за цело би п |
| ао преко зида, ама кира-Анастасија се у томе часу пробуди и поче запомагати за патролу.{S} Мајс |
| постиже други резултат.{S} Обојица се у томе часу чисто преобразише.{S} Ламбре поче да се отима |
| да виче за помоћ.</p> <p>Јанићије се у томе часу користи забуном, штуче кроз врата и истрча на |
| ћија, он је био потпуно уверен, да ће у томе погледу постати не само десна рука тетка-Маци, но, |
| глед у еснафу, па је <pb n="142" /> и у томе нехотично успео.{S} И не само да се осветио кир-Ду |
| а утростручи свој капитал, те да се и у томе изједначи са кума-Думом, ипак је један, до душе не |
| едљивије разлоге мозга, размахнуло би у томе часу, заошијало на све стране и развејало ледену м |
| то не погоди једнога пролазника, који у томе часу наиђе. — Јанићије није чекао и онај други кал |
| S} Он и без допуста пође доксату, али у томе и Маца изиђе, само не више онако весела, него зачу |
| p> <p>Али, ако су се кумови и сложили у томе, није било баш тако лако пронаћи прилику, која би |
| рану, да јој Диша не угледа, како јој у томе часу лице запламте.</p> <p>Била је у томе часу так |
| евљење имало је свога разлога не само у томе, што је њезин муж дошао срећно с пута као богат на |
| су комшинице одмах пресекле разговор у томе правцу, јер су осетиле, да им она не би ништа каза |
| на пријатељски ухватила.</p> <p>А баш у томе часу, кад он учини тај покрет, што је могло некоме |
| га благи ветрић заћарлија.</p> <p>Баш у томе тренутку, када се мајстор Диша налазио на врхунцу |
| мала, изиђе из собе на авлију.</p> <p>У томе се и капиџик отвори и %ни прагу се појави танка фи |
| ни, па чак и мржња, као да је она свему томе крива, одби га од своје рођене капије, и он пожури |
| испод пет хиљада гроша, а продао је баш томе купцу за сто и педесет.</p> <p>— Колико рече?</p> |
| е, да им се не би могло одолети.</p> <p>Томе изразу није могао пркосити; па и ако му је мржња н |
| аздарице чује вазда одлучан и заповедни тон, па му дође сада и сувише изненадно све ово.</p> <p |
| таквој прилици први би запевао „<title>Тон деспота</title>“, да је грчкој певници било милина |
| што је то свуда онда био обичај доброга тона) узригну, у знак да је до ситости задовољан и поче |
| е у даљини све више и више губе страсни тонови сетне арије.{S} Тихи жубор из чесме, на којој је |
| о да га изведе из неме дубине у коју је тонуо.</p> <p>Најзад, кад сунце поче да прижиже а хлад |
| га чију је кћер испросио за свога унука топал-Стојан, па се завештао да неће венчати децу, све |
| -Ламбре лежи иа улици, а антерија му се топи у крви.</p> <p>— Кир-Диса је диваљ човек — Србин ј |
| ра, осети, како га кроз цело тело проже топла струја и лако трептање.{S} Њему стаде пријатно и |
| радио, он то није могао успети.{S} Онај топли дах девојачке душе, њено зајапурено лице и сада ј |
| бузе га свега и Бог зна не би ли у овим топлим оковима остао тако цео дан, да у исти мах не осе |
| јој необично светљаху, али не више оним топлим сјајем но неком светлошћу стакластом, хладном ка |
| а.</p> <p>Јанићије осети неку непојамну топлину у овоме загрљају.{S} Нешто мило, опојно, што га |
| потпуно збуњен од изненадне радости.{S} Топло задовољство као мекани талас запљускивало га је с |
| омаћинска кућа могла позавидети.</p> <p>Топло и сунчано лето грејало је над густим зеленилом бе |
| љубави намицао којекако, па кад не беше топлог сунчевог зрака, да се на њему сунча, добра му је |
| бија, ратлокума, халве и једним саханом топлога кадаифа.</p> <p>— Јанићије — викну га с прага — |
| {S} На путу кући поче га обузимати нека топлота, а по који пут и забуна у глави.{S} Пред кућом |
| атече дервиша, огрнута вучјом кожом, са топузом о бедрима и неколико <pb n="51" /> ножева, оштр |
| би се пропео на прсте, бркао по једној торбици, обешеној о дувар, све дотле, докле не би напип |
| у се из шака и излете на поље.</p> <p>— Торњај ми се с очију, у дућан да ми не приступиш више!< |
| ицу са прамењем оне косе.</p> <p>— Море торњај мм се с очију; не искупљај ми комшилук пред кућу |
| еџији — учинило много, те је престао да точи.</p> <p>— Па куд оде, несрећник? — запита Диша.</p |
| попила је она бар три ливаде свакојаких трава, а он, пуних једанаест година, није изоставио ни |
| рве навале, седео је подвијених ногу на трави, грицкао једну зелену сламчицу и несвесно бленуо |
| на, момака и људи, ко лежећи на меканој трави, ко одупрвши се о своју обрамицу, по цео сат жаго |
| тељима, под кутњом настрешницом чупкаше траву.</p> <p>У то доба, када ће кир-Ламбре, са још нек |
| који се свакојако мучио, да одвуче кроз траву једну покрупнију мрву хлеба.</p> <p>— Шта је тамо |
| ло тако рећи још док се није ни сасушио траг оних суза, што их је за кир-Бенџом проливала.{S} А |
| ли прође и три дана, а од кир-Ламбре ни трага ни гласа.{S} Кира-Мана стрпељиво је подносила све |
| м контурама и очима у којима не беше ни трага од живахности.{S} Нешто му се скупи под грло; нео |
| он једини, за којим би полиција морала трагати!</p> <p>Диша је већ у велике примао честитања п |
| е мало боље загледала, можда би опазила трагове од суза; али Маци то и не паде на ум.</p> <p>— |
| ична језа, кад спази оне капи.{S} То су трагови од свете крви, а спустити своја грешна уста на |
| ценкање.{S} Свети човек <pb n="198" /> тражаше толико, да је Диша код прве цене занемео и изгу |
| пустињака, много важнијег од овога кога тражаше.</p> <p>Једнога дана, после одслужене литургије |
| уда.{S} Послао је два „чирачета“, да га траже, али, када се ови вратише и јавише, да га нигде н |
| је он без речи седео и само трљао чело тражећи каква таква излаза, кира-Анастасија, у хистерич |
| вршио, да му ни највећа цепидлака, која тражи у јајету длаку, не би имала шта замерити.{S} Чим |
| {S} Половина београдских жена и сада су тражиле њену помоћ, па, разуме се, све те жене знале су |
| кад су узели из Јерусалима часно дрво, тражили су и обећавали ономе, ко им га донесе, пола цар |
| ицима леп углед; многи су његове услуге тражили, а он је на крају био захвалан и на најмањем по |
| запита: „Шта тражиш ти овде?“</p> <p>— Тражим чест!{S} Шта је ово? — запита раздражено фудул-С |
| ајљубазније. — Требаше да сазна, шта ја тражим од своје домаћице.</p> <p>— Е, ако, ако — одгово |
| Еле, сад да ти кажем какав сам ја и шта тражим од домаћице! — рече Диша и поче јој на дугачко о |
| мајстор Дишу уведе у њихово друштво.{S} Тражио је да кир-Дума одмах иде Диши, врати удовичин ми |
| сту, зар би се клонио наших девојака па тражио Цинцарке.{S} Или: да је она чему, зар је не би у |
| боље би и за тебе и за нас било, да си тражио кућу фудул-Стаменкину и њено Канче; боље <pb n=" |
| а да плаћам трошкови!{S} Не сум писмено тражио, кад требаше, па сад да запишемо у пропала верес |
| пак није помогло.{S} Кир-Диша је упорно тражио наследника, те кира-Анастасија немаде куд, но да |
| преварио.{S} Хаџи-Зосим га је нарочито тражио, да му саопшти важну новост.{S} Са Јорданскога с |
| .</p> <p>Виде хаџи-Диша, да му не вреди тражити га, и врати се кући.</p> <p>— Сутра ћемо се већ |
| {S} Разуме се да по комшилуку није смео тражити помоћи, јер то беше грчка махала; а кир-Диша је |
| их, до повратка кир-Дишинога неће нико тражити.</p> <p>Кира-Анастасији се мало стушти лице, ка |
| епенка снуждено и скромно.</p> <p>— Шта тражиш ти овде? — запита газда Диша.</p> <p>— Опрости, |
| ила је довољна да је грубо запита: „Шта тражиш ти овде?“</p> <p>— Тражим чест!{S} Шта је ово? — |
| нај гурбет мени дао паре?{S} Какве паре тражиш, бре?</p> <p>Думи поклецнуше колена, које од пре |
| S} Добри људи ће се угодити.{S} Ето, ти тражиш сто хиљада, а он даје пет стотина.{S} Спусти мал |
| о опази старчеву борбу.{S} Реци, колико тражиш?</p> <p>Старац га значајно погледа, па онда одлу |
| не говори о ценама.</p> <p>— Па колико тражиш за ово?</p> <p>И сада настаде дуго ценкање.{S} С |
| етити своје вере, а не да од некрштених тражиш записе.</p> <p>Мајстор Диша ћуташе и замишљено г |
| и после тога не остављаху на миру, него тражише на ново прилике, да се расправе.</p> <p>И овога |
| > <p>— Четири хиљаде!</p> <p>— Елем, ви тразите осте 500 гроси?{S} Толко неје оставио кир-Бенџо |
| оста усамљена.{S} Путовање до Београда трајало је много дуже него од Београда.{S} Пуну недељу |
| .{S} И сам Бог зна докле би ово ломљење трајало, да се сутра дан не догоди нешто, што је Јанићи |
| бледа у лицу.</p> <p>Но то је за кратко трајало, а већ после, кад је прошапутала оно: „хоћу“, о |
| ет опет жени вратити.</p> <p>Тако је то трајало неколико недеља, кад једнога вечера дође Диша к |
| -Диша.</p> <p>— Ела-те, да вас гурнем у трбу! — одговара Ламбре.</p> <p>— Пушком ћу ја тебе! — |
| е грозничави сјај и нестално зверају, а трбух и леђа почеше да губе оне уочљиве димензије, те ј |
| да он јаукну, ухвати се обема рукама за трбух и пресамити се.</p> <p>— Не си ми муж: не сам те |
| и турао их за појас, он положи руке на трбух, ниско се поклони и приступи кир-Думи, као најста |
| Погледај га само: је ли му оно лице или трбух на раменима?{S} Не разбираш му ни шта му је што.< |
| алете, кира-Анастасија га удари ногом у трбух тако јако, да он јаукну, ухвати се обема рукама з |
| м, кад га кира-Анастасија удари ногом у трбух.{S} Истина, Лепосава није помислила на тако што, |
| кићанком на глави, па га удари кишом у трбух, обори га и леже на њега.</p> <p>Јанићије се тога |
| душе, већ много теже ишло због гојазног трбуха, који се спокојно држао на кратким, као ступе де |
| ко стегла, да је лепо осећао како га по трбуху коље, нагони га, те отвори капиџик тетка-Мацин и |
| а.{S} Истина, он је још онако био пун и трбушат, али лице му некако смагло, а очи се чисто угас |
| у је проводаџија био главом кир-Ламбре, трговац са Зерека.</p> <p>А то, како се оженио први пут |
| S} Нисмо видели шта нам је дао; нити је трговац нека арамија, који хвата људе за гушу, па вели: |
| ник целе имаовине покојникове.{S} Један трговац из Пожаревца, Јанко папуџија, који је од кир-Ди |
| ватноме и јавноме животу.{S} Као имућан трговац и устабаша, био је први на ударцу за свако добр |
| па ако је, не тек гдекоји, но многи од трговаца и старијих калфи, потајно уздахнуо за лепом уд |
| адгледала Ламбрину радњу и обављала све трговачке послове.{S} Свакога дана очекивала је од свог |
| е сасвим друго, то већ није ни дућан ни трговачки посао, већ свој пријатељ и његова жена.{S} А, |
| штвеноме животу што и со хлебу, и чијим трговачким фирмама не могаху одолети ни време ни оне но |
| цеванице, само да ме није стало до мога трговачког образа, те да ми брука по чаршији не пуца.</ |
| а-Анастасији, не само да је изгубио код трговачкога света свако уважење, него ће и материјално |
| ни углед не пострада.{S} Јер, најпосле, трговина је једна вештина, а људи који купују нису слеп |
| оказиваху, да су сви угледнији занати и трговине у туђим рукама.</p> <p>Све ове питоме особине |
| , собицу, чији зидови беху као у каквој трговини прекривени многобројним иконицама.</p> <p>У ће |
| е прогледати кроз прсте свака превара у трговини, а да му морални углед не пострада.{S} Јер, на |
| се са минарета разлегала, опомињала је трговце да пазар престаје; и погдегде већ су се спуштал |
| Галац или Цариград, од куда су ондашњи трговци доносили робу.</p> <p>То је била добра мисао и |
| ула ова вест међу српским занатлијама и трговцима.{S} Мајстор-Дишу су већ инако сматрали као чо |
| мао, пасти у прашину.{S} Једном ваљаном трговцу, који је у чаршији уживао леп углед, а у цркви, |
| , коју мешкољење и чести уздаси кћерини тргоше иза сна.</p> <p>— Боцкају ме мрве, нано! — одгов |
| е дужности, које она, као честита жена, треба да испуњава.{S} Говорио је, како му је образ најв |
| p> <p>— Ама, то је истина.{S} Време је, треба да се оженим; али ко је мислио на то?</p> <p>Те н |
| рви пут и како је са овом женом прошао, треба да се зна, јер стоји у јакој вези са оним што је |
| шино спокојство.</p> <p>— Кад се жениш, треба да знаш зашто се жениш; а када течеш, за кога теч |
| дим каква су!</p> <p>— Немој, још мало; треба их окупати! — одговори Маца и залупи врата пред н |
| давао, шта ће најпосле бити од тебе?{S} Треба цркви дати; подај!{S} Ама 4000 гроша то је много. |
| дило се ма шта, свршило се ма како, она треба или да умре, или да буде његова.{S} Прво ће отказ |
| зашто да му се до сада не јави, да пита треба ли му што!{S} Је ли он муж и господар у кући, или |
| како да помене кира-Анастасији, шта све треба да уради, и хоће ли она на то пристати.</p> <p>Зе |
| р-Диши није ништа све то требало. „Коме треба нека даје, а ја нисам текао овај зној, да га хале |
| дну аспру.</p> <p>— Нека, газдарице, не треба мени поклона! одговори Јанићије, који се све више |
| се китиш?{S} Докле се ја не вратим, не треба ти, а када се будем вратио, иде ли то, да једна х |
| p> <p>— Једно и још једно, доста!{S} Не треба више; нек буде макар једно, син, као мој Алкибија |
| кир-Ламбра из куће не оде.</p> <p>— Не треба — вели — да мајсторица остане сама без послуге, к |
| главу врло далек, а друго, што мужа не треба дирати, све докле сам не увиди докле је забраздио |
| е беше тога уверења, да тога мангупа не треба трпети, да барата и сербез хода по поштеној чарши |
| Галца одговорила, да јој Диша ништа не треба: „а ако искам да по месечина спацирам по башча, к |
| Да га њој даш... натраг...{S} То ми не треба...{S} Реци: ево ти!{S} Мајстор Диша неће да зна н |
| вака би себи пожелела.</p> <p>— Мени не треба мајстор Диша.{S} Ако њему треба да се жени, ено м |
| ј Боже да оздравим само, а туђе мени не треба.{S} То ћу поклонити цркви.{S} Не требају ми баш н |
| го мати.{S} Ваљда ти боље знаш шта теби треба?{S} Ниси још ни загризла у живот, не знаш још ни |
| а ја па овде без тебе да живим, што ми треба?</p> <p>Тако је уздисао Ламбре, помишљајућИ како |
| кира-Анастасија спрема све што кир-Диши треба на путу, смеје се, зачикује га, пева по кући, как |
| ја чак ни онда, када јој је казао, како треба да се њих двоје о младини у башти појаве.{S} Она |
| >— Па што се лени?</p> <p>— Што?{S} Што треба да скинеш са себе враџбине.{S} Зар си ти један ко |
| д јој се учини, да је зет казао све што треба да каже један строги газда своме калфици.{S} Јани |
| ар.</p> <p>— Ето, ја сам урадио све што треба, а сад ће чудотворни памук учинити своје! — заврш |
| у каквом управо <pb n="74" /> положају треба сад да се нађе према своме газди, а у каквоме пре |
| Мени не треба мајстор Диша.{S} Ако њему треба да се жени, ено му кира-Мане; и тако је њезин муж |
| треба.{S} То ћу поклонити цркви.{S} Не требају ми баш ништа; има мајстор Диша доста, а то ћу ц |
| аџија као у помамилу. — Нећу!{S} Шта ми требају мртваци у кући!{S} Ено му полиције!{S} Несрећни |
| годниче.{S} Ти си свет човек, па што ти требају толике паре?{S} Не једеш ни колико Божја тичица |
| а 4000 гроша то је много.{S} И зар Богу требају толике паре?{S} Приложи на дискус, купи пет ока |
| <p>— Е, био отварати очи!{S} Шта ти је требала јабанџика, туђа кост, па још удовица?!{S} Ама ј |
| а-Анастасији није било до чекања, ту је требала једна одлучна мисао која ће у часу постати дело |
| е он био прилика за њу; он је погрешио; требало је да се тобом ожени, па да га Бог види!</p> <p |
| верења, није имао више нигде излаза.{S} Требало би да се врати; али куд и коме?{S} Зар да своји |
| его ли туђину сродити се са туђином.{S} Требало је да прође време, да залечи ране, да се разабе |
| е једва мислити могло.</p> <p>Хаџи-Диша требало је тих дана да има стотину уста, да би могао на |
| едан миндерлук, на коме се, како је кад требало, могло седети или лежати, у куту један асталић, |
| о; а ако би случајно био здрав, онда је требало само, пре него што ће целивати, изјавити у себи |
| сту кутију од тенећке, па кад год му је требало да пљуне, тај је посао са неком нарочитом важно |
| шест стотина гроша, таман колико му је требало да са највећом штедњом доспе до Галца.</p> <p>Х |
| чаршију; а већ онај који је потури није требало да брине више колико ће порасти.{S} Свет једва |
| м пази?</p> <p>Међутим, баш за ово није требало ни глава да га заболи; јер Јанићије не само да |
| некако непријатно и учини јој се, да би требало да га ма на који начин опомене на мало већу при |
| а ударити.</p> <p>Лепо %јо осећао да би требало да је презре, да јој се освети, да је уништи; а |
| ве, — но мајстор-Диши није ништа све то требало. „Коме треба нека даје, а ја нисам текао овај з |
| и дана?</p> <p>— Глава ме нешто болела; требам ли што да те послушам?</p> <p>— Хајде ти само у |
| Сад је био потпуно освећен; можда није требао баш тако да учини, али он је био задовољан: ово |
| " /> <p>— Ко ће као Бог!{S} И сам си се требао сетити своје вере, а не да од некрштених тражиш |
| од ње узме сахан.</p> <p>— Нека, што ми требаш ти!{S} Сама ћу! — одговори Лепосава, очевидно не |
| , зете, сад!{S} Бог нека ми се смилује, требаше одмах да припаднем њезиним ногама и да јој целу |
| .. одговори Диша не баш најљубазније. — Требаше да сазна, шта ја тражим од своје домаћице.</p> |
| трошкови!{S} Не сум писмено тражио, кад требаше, па сад да запишемо у пропала вересија...{S} А, |
| због тебе: хоћу да будеш мати; а мајци требаше ли бољи накит од деце.</p> <p>Као што је кућу и |
| ећ удари у такав хистерични плач, да му требаше повише времена, докле је како тако умири.</p> < |
| ада учини!</p> <p>— Несрећник!{S} То му требаше још! — рече Диша и пође вратима.</p> <p>— Куда |
| измени.{S} Због свога поклона еснафу за трен ока постао је један од најуваженијих грађана; а св |
| ања беху и сувише слаба, да бар за који тренут стишају метеж, који му је подхватио и душу и срц |
| 155" /> нема оног мрскога дуката.{S} За тренутак му се учини, да је Лепосава она некадања и да |
| а реч и нагли одлазак не даде јој ни за тренутак да поверује само у бегство.</p> <p>Страх од он |
| је мислио.</p> <p>Анастасија је за који тренутак стојала на прагу дућана, очевидно савлађујући |
| ета имала је у његовим очима решавајући тренутак.{S} И ако је он удовици вратио прстен, мираз ј |
| и пут ако обиђе сватове.</p> <p>У један тренутак, кад се мајстор-Диша мало одмаче од сватова, Ј |
| ало, а кир-Дума никако да подеси згодан тренутак, те да започне о главноме.{S} Кир-Ламбре је пр |
| Мајстор Диша је са пуно чежње неколико тренутака одмеравао овај стас и лице, које се стиђаше д |
| врло лако догодити, не даде јој те ноћи тренути.{S} Обртала се, <pb n="158" /> мешкољила, затва |
| сав узнемирен.{S} Целе ноћи није могао тренути од неког немилог предосећања; чинило му се, ако |
| о њега и по све остале, о чему у првоме тренутку свога узбуђења није мислио.</p> <p>Анастасија |
| час под кров метнуо, а она се у једноме тренутку до темеља у прах сурвала.</p> <p>Готово посрћу |
| аги ветрић заћарлија.</p> <p>Баш у томе тренутку, када се мајстор Диша налазио на врхунцу радос |
| -Анастасија пребледе.{S} Што је у првом тренутку наслутила, да је Јанићије одао, сад је јасно в |
| зама и преклињањем задобила, и он је, у тренутку душевне слабости, осетио оно сажалење, које ос |
| " /> <p>Лепосави га би жао, па се и она тренутно збуни, не знајући шта да му каже.</p> <p>— Чуј |
| се мало поведе у страну.{S} Но то беше тренутно, баш кад је потегао за кваку од капиџика.</p> |
| био.</p> <pb n="47" /> <p>Но то је само тренутно расположење Дишино; после пола часа, када је Л |
| живот као ветар прође, а камо ли једно тренутно задовољство што га човек ужива.{S} Зар то није |
| једна слика, па, зажмурила или открила трепавице, она је увек видела једно: некакву грану о ко |
| е, да се обазре где је.{S} Пред њиме је треперило широко Дунаво а за њим се чула лупа дахирета |
| оје душе, него је страшљиво и готово са трепетом једнако мислио о радњи, о ономе што је за собо |
| итом.</p> <p>На горње питање кир-Ламбре трепну мало очима и лагано поглади свој образ.</p> <p>— |
| је онај млађи припаљивао наргиле, само трепну очима у знак опраштања и поче немарно пуштати гу |
| асној и милој светлости, у каквој му је трептала до пре неки дан, он опет није могао да се потп |
| роз цело тело проже топла струја и лако трептање.{S} Њему стаде пријатно и ведро; а она потајна |
| жење, да је са неком нејасном стравом и трептањем срца очекивао, када ће својим очима угледати |
| знак да је до ситости задовољан и поче трептати очима, а нежним изразом лица пратити расположе |
| да ће га угушити, а цела снага на њему трепти од изненадне клонулости и страха, какав ли то он |
| а, а по тамној ћерамиди хаџијнога крова трептила је у оној сунчаној ведрини зелена чуваркућа, ш |
| да предосећа неки тешки услов, па само трепће и гледа у очи тетка-Мацине.</p> <p>— Тако... реч |
| ред очи Јанићијеве, стеже песнице и сав трепћући од љутине унесе их под нос Јанићију.</p> <p>— |
| Зар би твоја жена дошла теби здрава као тресак, да мој покојник, Бог да га прости, није пустио |
| силнога узбуђења дршће, као да је неко тресе.</p> <p>— Е ли искате вода, да се повратите?</p> |
| песницом лупати у врата, да се од удара тресла.</p> <p>Али из куће ни живе душе.</p> <p>Газда Д |
| еше му се око очију; смрачи му се, и он тресну сахан са кадаифом пред ноге кира-Манине, па као |
| едеље и кира-Дишиница.{S} Али кад бубањ тресну и зурле одјекнуше, она преплашено одскочи, испус |
| Долази! — одговори Јанићије и узбуђено тресну писмо о совру.</p> <p>— Тако брзо? — запита Лепо |
| ј, докопа покојницу за рамена и поче је трести.</p> <pb n="214" /> <p>— Лепосава!{S} Лепосава! |
| а.</p> <p>Али прође и прва и друга па и трећа година, а мајстор Диша оста без наследника.{S} У |
| теби, од прве ти је жене. — Ово је већ трећа ноћ, како ми се на сну то казује.</p> <p>Мајстор |
| > <p>Но и ту мисао потисну друга, а ову трећа и тако редом, те на тај начин, поремећен правим х |
| е тек изненадио, кад му оба кума, после треће каве, саопштише ради чега долазе.</p> <p>— Јазук, |
| у свога кума и пријатеља; али већ после треће кафе, у кир-Ламбриној кући, одбацио је предлоге Л |
| Мацино виђење, на сваку руку тумачио, а трећег дана, кад седе са женом и пуницом за совру, рече |
| се око његовога имена плело.</p> <p>Но трећег дана догоди се случај, који му отвори очи и у по |
| је, ради чега је онако поступио.</p> <p>Трећег дана, по овоме догађају, седео је мајстор Диша у |
| е од слабости, која је не остављаше.{S} Трећега дана толико је слабост и нека ватра обузе, да п |
| <p>— Да те дам Јанићију, шта ли?{S} Па трећега дана да обоје липшете од глади!{S} Да се удаш з |
| врати на старо место, да је удели оном трећем, који се, по реду, јави.</p> <p>— Мајстор Диша ј |
| мо грло; други пут, овај запис на чело; трећи пут, овај запис на-по-за леђа.{S} Е, кад све тако |
| иша.</p> <p>Лепосава помириса и други и трећи пут.</p> <p>— И од тога ћу?... запита она стидљив |
| махнуо би им руком, да се удале; а тек трећи, кад наврати, био би задржан са речима: „Чекај, ч |
| романцу“, те тако хаџи-Диша мораде и по трећи пут да вади из ћемера и да са нестрпљењем очекује |
| сну два пута чула; али, кад ноћас и по трећи пут баш будна зачух, рекох:{S} Није фајде, то му |
| кутић у светим местима, јер је ово већ трећи пут, како као побожни поклоник долази овамо и сви |
| ло код мене?{S} Хтео сам да га узмем на трећу пару; ортак да ми буде, паре да намлати!</p> <p>А |
| ећи <pb n="140" /> се једнако капиџика, трешаше му под нос песницу са прамењем оне косе.</p> <p |
| се, да га је за руку ухватио кир-Диша, трже руку и одскочи у страну.</p> <p>— А-а!{S} Шта иска |
| Руку, којом је потегао, да је дохвати, трже као опарен, кад угледа како и нож и очи кира-Анаст |
| с милим Богом! — обрецну се Јанићије и трже рукав, за који га кира-Мана пријатељски ухватила.< |
| том шареним ћилимом.</p> <p>Овај врисак трже иза сна кир-Ламбру.{S} Онако бунован, зинуо и он, |
| ко и, покривши се јорганом преко главе, три пута се прекрсти.</p> <p>— Шта ти је, те не спаваш? |
| ијеш и запојиш из те чиније оном водом, три пута. — Тако да радиш, снахо, па ће ти дете за три |
| х.</p> <p>— Шта-а?...</p> <p>— Троје... три сина!...</p> <p>Хаџији мркну свест; он, као да га н |
| аде...</p> <p>— Не је четири, џанум!{S} Три хиљади и пет стотине гроси.</p> <p>— Четири хиљаде! |
| и хладне воде, нису никада биле без два три човека или жене, чије се већ давно напуњене тестије |
| а.</p> <p>Долазило му да полуди.{S} Ова три дана не би се могао похвалити, да је онолико посла |
| Тако да радиш, снахо, па ће ти дете за три пута три дана оздравити.</p> <p>— А од чега му је т |
| аца је предузела домазлук, неговала она три сирочета, па, прибравши сву пажњу око куће и деце, |
| — То је љубав, то је љубав!</p> <p>Пуна три дана Јанићије није знао ни шта ради ни куда се крећ |
| ну чинију; пре зоре да захватиш воде са три извора; а кад се будеш враћала дома, никако да се н |
| радиш, снахо, па ће ти дете за три пута три дана оздравити.</p> <p>— А од чега му је то, по Бог |
| S} Па ваљда се смиловала мајчица, те је три пута угледах, па као сваки пут ми рече: „Твоји унуч |
| оравио на ону немилу епизоду, ради које три ноћи није спавао.</p> <p>И тетка Маца, као прва ком |
| а из Главне Чаршије, који поживе с њоме три године и, умревши у шездесетдругој <pb n="9" /> год |
| <pb n="134" /> у нашу кућу, а од њезине три конака бежи.{S} Ћути, само када те није везала са к |
| Ама је ли она удовица само, бежи од ње три конака, да ти не унесе несрећу у кућу.{S} Него сада |
| p>Кира-Ламбриница, која је, за последње три године, приметно увела, па се, чисто за неколико не |
| чаршију.{S} Она крилата реч, коју, пре три године изрече кир-Дума, потпуно се обистинила, те т |
| ва уздржао, да не понови оно што је пре три дана урадио.</p> <p>— Чекај, да ти помогнем! — прог |
| по поруџбинама.</p> <p>Они који су пре три дана видели мајстор Дишу, сад би се зачудили, шта б |
| ажиш зелену жабу, па ту жабу да ти дете три пута обзине, а ти три пута да викнеш: „Његова болес |
| мајушних јеменија, које је кришом, кроз три године, убацивао у башту младе удовице.</p> <p>— Ел |
| : „Со ти у очи, а болест у ложичице“, и три пута да хукнеш за њоме.</p> <p>Жена спусти пред ног |
| олазиле су, да виде чудо, па, узгред, и три пута помиришу.</p> <p>Али, докле је хаџија са нестр |
| ме, озидане од тесаног камена, са две и три луле, из којих је избијао као рука снажан млаз бист |
| кир-Ламбре код куће.</p> <p>Али прође и три дана, а од кир-Ламбре ни трага ни гласа.{S} Кира-Ма |
| стабашко достојанство и оне четрдесет и три године, које су га иза разапете антерије за леђима |
| помене на проживљени брак, остаде још и три хиљаде и пет стотина гроша готовине.</p> <p>Добра п |
| о ме је као перце до појаса и шале ради три пута преко собе пренео.</p> <p>— Ба! — узвикну Бик |
| ради, кад изрече реч: „грцко“, поткупи три прста, па их пружи према мајстор-Диши, као да је не |
| у жабу да ти дете три пута обзине, а ти три пута да викнеш: „Његова болест на тебе, твоје здрав |
| извршило чудо, и како је он постао оцем три синчића, који му, у један исти час, испунише кућу д |
| у крпу, па се онда да жени, да пред сан три пута помирише, а после да то носи у недрима као сво |
| д запаљеним свећама и евангелијем дигао три прста у вис, то се већ дало видети и по његову лицу |
| у страну, започе:</p> <p>— Еле, просло три године!</p> <p>— И седум дана! — допуни Ламбре.</p> |
| у, а по том, подаривши јему истовремено три отрока мужескаго спола, престависја у Господу 184.. |
| о неку зелену течност, а уз то узима по три зрна пшенице.{S} Он је донео собом једну велику све |
| ; за једанаест година попила је она бар три ливаде свакојаких трава, а он, пуних једанаест годи |
| ећи се:</p> <p>— А где си ти ђаволе већ три дана?</p> <p>— Глава ме нешто болела; требам ли што |
| један леп сан, што га је са чежњом већ три године сањао.</p> <p>— Калос мерос, кир-Диса! — реч |
| е да нема на ноге.{S} Е, па онда сас њу три пута да обиђеш бакчу.{S} Први пут како обиђеш, овај |
| е?</p> <p>— Имам, како да немам; па још три.</p> <p>— Е, једна му је набацала!</p> <p>— А која |
| о што ми зуби цвокоћу од страха.</p> <p>Три дана је мајстор Диша крупно премишљао и овај сан, и |
| е могло бити тридесет и шест година.{S} Тридесет и шест година, па још бити неожењен, не само д |
| око на мајстор-Дишу, њему је могло бити тридесет и шест година.{S} Тридесет и шест година, па ј |
| Пред њим стајаше девојчица около својих тринаест година, витка, у шареним шалварицама, опуштени |
| а немам деце пуну кућу, не бих жалио ни триста гроша за то.</p> <p>Мајстор Диша кришом га гурну |
| >— А ако буде кћи?</p> <p>— Бацићу је у трице; поклонићу је теби! — одговори Диша, весео, што г |
| азеће и врло често устаје са троножице, тркне некуда, па се тек после извеснога времена врати, |
| сак, остави дућан на комшијама, а он да тркне за њом, кад га одједаред изненади појава мајстор- |
| е беше никога, не оста му друге него да тркне до тетка-Маце.</p> <p>Кад се Диша у неко доба ноћ |
| е и обећала му каленицу попаре, само да тркне до кир-Ламбринога дућана, те да му каже да јој од |
| ио, да пази на радњу и што чешће у дану тркне до куће, те да се кира-Анастасији нађе, ако јој ш |
| оге, а од времена на време забринуто је трљао чело, које је нервозно час скупљало час у вис узд |
| .{S} А како је он без речи седео и само трљао чело тражећи каква таква излаза, кира-Анастасија, |
| сти на миндерлук и дубоко замишљен поче трљати шаком чело.{S} Осећао је тежак притисак, тако те |
| S} Зуб времена оглодао је слова, а живи трн, који онако раскошно буја над старим, запуштеним гр |
| е дане, већ су давно полегали.{S} Густи трњак и зеленило преплавило је Старо Гробље и, још за к |
| рџбе и очајања лутао тамо амо по густим трњацима, који су се више Стамбол-Капије богато ширили |
| о на пању.</p> <p>На недељу дана, после трогодишњег парастоса, бахну он у кућу кир-Ламбрину, по |
| да јој је овај живот много угоднији од трогодишњега удовиштва.{S} До душе, од дана њезине удај |
| виштво, све је лепша бивала, тако, да о трогодишњем парастосу не беше у чаршији ни једнога чове |
| би тек сада било, сада, када је прошао трогодишњи парастос, те тако нестало и последњега изгов |
| уцвељена удовица била у стању да утаре трогодишњу сузу над успоменом покојнога супруга.</p> <p |
| ојима је ондашњи Београд био насељен, а тројани, као од брега одваљени, са кратким вратовима и |
| глас да је устабашиница <pb n="211" /> тројанила.{S} Жене су као на чудо одлазиле породиљи са |
| ари у смех.</p> <p>— Шта-а?...</p> <p>— Троје... три сина!...</p> <p>Хаџији мркну свест; он, ка |
| , какво чудо?{S} Што ћутиш?</p> <p>— Па троје их је! — рече Маца и удари у смех.</p> <p>— Шта-а |
| преседео по читаве сате, гледао их све троје, онако снажне као од брега одваљене.{S} Није био |
| коме да повери ни кућу ни радњу, а ово троје деце, ради које је чак у Јерусалим запео, шта би |
| е Лепосава умрла и оставила му на врату троје деце, те је тако, у неку руку, морао да води двос |
| Кајабурме.{S} Тек онда вратише се свих троје ћутке и замишљено.</p> <p>— Где је то себи? — реч |
| Где је онај запис? —упита Диша, кад њих троје осташе сами.</p> <pb n="203" /> <p>— Је л’ дервиш |
| ћеманета циганска и тек по који усклик тројице ноћника.{S} Један међу овима био је Јанићије Би |
| а, на седам година по венчању, обрадује тројкама, једрим и тако грлатим, да су својим терцетом, |
| је мимопролазеће и врло често устаје са троножице, тркне некуда, па се тек после извеснога врем |
| о да му ноге малаксавају, седе на једну троножицу и зажареним очима поче пратити еластично гиба |
| нећу.</p> <p>— Ама немој да си луд; мој тросак!</p> <p>— Море, иди ти с милим Богом! — обрецну |
| же.</p> <p>— Хајде сас мен’ у Галац.{S} Троскови ја плаћам.</p> <p>— Шта ћу ја с тобом у Галац? |
| и оно донесе.</p> <p>Лепосава је била у трострукоме послу: спремала је ствари мужевљеве, причал |
| чели убрајати као у неки свој „културни трофеј“.</p> <p>Свуда, где год би му се дало прилике, о |
| 6" /> то, што га грчка чаршија у своје „трофеје“ убраја, он се трудио да удеси и ход онако ситн |
| а њу извиче, што га је бацила на толики трошак, кад није хтела да пази на саму себе, ипак не см |
| кает.</p> <p>— Е, па зато ли сам толико трошио на тебе; <pb n="172" /> зар сам се зато оженио, |
| Зар сам зато толики пут потегао и новац трошио? — викао је хаџија на сав глас и подупрвши се пе |
| сти, уздишући вазда на скупоћу и велике трошкове, тетка Маца је <pb n="171" /> ипак мало по мал |
| уза све то урачуна му <pb n="201" /> и трошкове, што их је за ових седам недеља више учинио.</ |
| Они били ортаци на жена, а ја да плаћам трошкови!{S} Не сум писмено тражио, кад требаше, па сад |
| задовољства да се враћа и излаже новим трошковима, то није хтео.</p> <p>И тако хаџи-Диши не ос |
| џија, његових земљака, задржаше о своме трошку, да им буде на руци, као људима јоште несвиклим |
| номе сиромаху, који је седео испод пуне трпезе и морао да буде задовољан мрвицама, које са бога |
| лет.</p> <p>Од овога часа кир-Диша није трпео да га ико тако назива; јер такав назив само му је |
| тога уверења, да тога мангупа не треба трпети, да барата и сербез хода по поштеној чаршији.</p |
| > <p>— Е, де, де, ја сам мајка, па ето, трпим; а ти, зар не видиш какав си стао?!</p> <p>— Зашт |
| брујала са Саборне Цркве, ни све турске трубе, што их дан из дан слуша са градских бедема, не б |
| авлији убачену по коју главу шећера или трубу платна, а често и по неколико аршина свилене мате |
| жене знале су ценити и наградити њезин труд и добре услуге.</p> <p>Јанићије се почео мало по м |
| поче јој шапутати на ухо, <pb n="63" /> трудећи се, да је умири и подигне са јастука, у који је |
| јући у себи сувишну збуњеност и страх и трудећи се да се колико толико прибере.</p> <p>— Јанићи |
| епосава, која се свему невешта градила, трудила се на све начине да саму себе увери, како Јанић |
| праву стазу, оне су се свим средствима трудиле, да из прошлости лепе удовице ишчачкају макар и |
| ону националну погрешку својих родитеља трудио се, да изглади тиме, што је од прве младости сво |
| 7" /> на синовца, који се на све начине трудио, да му покаже, како он неће да зна ни за какав р |
| чаршија у своје „трофеје“ убраја, он се трудио да удеси и ход онако ситно, као што се и грчки с |
| а којима не мога одолети.{S} Ма како се трудио, да избије из главе сваку помисао на оно што је |
| шти, да се Јанићије вратио, али се ипак трудио, да то задовољство не покаже.{S} Сад му се дала |
| Диша и сам поче увиђати, како често ни труни истине нема у ономе што свет говори.{S} Очигледан |
| овога свјета,</l> <l>Да моја млада овде труну љета,</l> <l>Кад сватко очевидно знаде</l> <l>Чје |
| онога свјета,</l> <l>Да моја млада овде труну љета,</l> <l>Кад сватко очевидно знаде</l> <l>Чје |
| у; а већ после би им лако било да од те трунчице замесе читаво брдо препреке, преко које мајсто |
| ти лепе удовице ишчачкају макар и једну трунчицу; а већ после би им лако било да од те трунчице |
| била нека глава са вепровим зубима без трупа и рамена и само са ногама.{S} Па чим се родило, о |
| “ спавао, изиђе у авлију, седе на један трупац и тужно се загледа у вити месечев срп, чија благ |
| у их когод одузео, остао би без њих као трупина без руку, не би имао више коме да повери ни кућ |
| кад те само угледа, па ко што ради, он трч’ за тобом, ја л’ да те загрли, ја л’ да те пољуби.{ |
| је у дућан, узбуђен и задуван од силног трчања.</p> <p>— Шта је тамо? — запита хаџија, узнемире |
| толико бола и љутине, да је као махнит трчао кући, те да неверницу на месту убије.</p> <p>Када |
| лицу, па, када одмаче од куће, он стаде трчати, као да га неко вија.</p> <p>А када се потпуно р |
| ајати се са тетка-Мацом око болеснице и трчати свуда, куд га је слала ради помоћи.</p> <p>Али с |
| и Лепосава начинили примирје и заједно трче то амо то тамо, куда их мајстор Диша и тетка Маца |
| идљива као невеста, само се осмешкује и трчи из собе у мутвак и обратно, те доноси час кафу час |
| уку њезино неверство.</p> <p>— Морам да трчим по њега! — викну Ламбре. — Не ли имаш кир-Дишино |
| сманлуке и баштенско грање провиривала, трчкарала је она час у мутвак, где су два шегрта послов |
| и час морао то због овога то због онога трчкарати до тетка-Мацине куће.{S} И тако, мало по мало |
| збуњено и чеше се за врат.</p> <p>— А, ту ли те сврби, магаре! — подвикну Диша, коме оваква „и |
| м, кира-Анастасији није било до чекања, ту је требала једна одлучна мисао која ће у часу постат |
| означио.</p> <p>Али што се тиче новца, ту је и сада био потпуно прибран и свој господар; о сва |
| ти овамо, тетка Маца ће тебе да прими, ту у мутваку ћеш да спаваш; а сада хајде да вечерамо!</ |
| шће завлачи у лонац где се ручак кувао, ту би обично варјача утерала дисциплину у главу непослу |
| p> <p>— Газдарице, шта то радиш? — Ево, ту су шегрти у дућану, видеће.</p> <p>— Хоћу да се дави |
| ли на оно најстрашније.{S} Али у заман; ту у глави урезала се једна слика, па, зажмурила или от |
| радња му је највише на срцу стојала.{S} Ту је уложен један део капитала, крваво стеченога, па д |
| за Јанићија из сасвим других обзира.{S} Ту њезину бригу није изазивао никакав <pb n="219" /> ма |
| спретне кућице са доксатом и баштом.{S} Ту је живела Маца удовица, или тетка Маца, како су је п |
| нероткиње, за друго не помаже.</p> <p>— Ту смо! — помисли Диша. — Ово ће бити онај сан Мацин. — |
| весело певала, радила своје послове, а ту бригу оставила је своме супругу.</p> <p>Диша постаде |
| ану гвоздењачу, да до повратка Дишинога ту престоји.</p> <p>Једнога дана устаде мајстор Диша из |
| који јој није ни род ни помози Бог, да ту није било некога рачуна.</p> <p>Сплетка је од некуда |
| је заошијала, чинило <pb n="106" /> да ту жену није никада толико волео и тако везан био за њу |
| и то урадио.{S} И ко би сада веровао да ту нема ништа, кад не избиваш од онуда!{S} Ваљда тек ни |
| да не оставља дућан на шегртима, но да ту седи, докле год не буде време да се ћепенци затварај |
| ви — говорио је Ламбре Диши, када је за ту новост дознао.{S} Каже се: суд; ама кој држи тај суд |
| ук у коме лежи свети ексер, не би му за ту суму дао.</p> <p>— А од чега он чува? — запита Зосим |
| рио, да се није усуђивао ни да пљуне на ту земљу.</p> <p>— Овуда је стопа Спаситељева ходила; г |
| тио тога правца, окретао своје мисли на ту страну и са великим успехом долазио до уверења, да ј |
| т опет у кућу долази.</p> <p>— Е ли она ту? — тихо и задувано запита Ламбре.</p> <p>— Овде је!{ |
| кући, прво да потражиш зелену жабу, па ту жабу да ти дете три пута обзине, а ти три пута да ви |
| , разрогачи очи, па, када сазнаде да је ту био крај, докопа покојницу за рамена и поче је трест |
| како се одржава кућа, кад домаћин није ту; комшинице и другарице Лепосавине такође су је обила |
| де су Ламбрине дреје?{S} Од куда Ламбре ту?</p> <p>— Ево и ови су видели, када сам их донео у д |
| етка Маца лагано и разложито, као да се ту о некој незнатној ситници говори.</p> <p>— Ама Јанић |
| 04" /> овамо чезнеш за децом, а сада се ту стидиш и снебиваш.</p> <p>Лепосава дотаче носом кеси |
| <p>— У мутвак, сурунтијо; шта си ми се ту успропадила! — подвикну Маца, која није никада допуш |
| те кира-Мана.</p> <p>— Море, не дери се ту, лудо цинцарска, док те нисам клепнуо, па да ти каже |
| де!{S} Даћу ја теби мрве!{S} Скапоши се ту, па спавај!</p> <p>Лепосава опет леже и притаја се.< |
| > <p>— А где је?</p> <p>— Мало час беше ту кир-Ламбре, па оде — одговори девојчица гласом, који |
| ирну таму којој нема излаза; али и кроз ту таму ево где проби један зрачак надања.</p> <p>И так |
| ко се може рећи, и више, у колико се уз ту нежну црту његове душе јављао страх, да ће је сада з |
| ка, пољуби га у руку, а он њу у чело, и ту остаде, гледајући за њим, докле није замакао за први |
| p> <pb n="42" /> <p>— Ето, овако... — И ту газда Диша погледа на своје темељито тело.</p> <p>— |
| га, ма и под старост, насмешила срећа и ту му срећу лакоумна жена за један часак уништи!</p> <p |
| силно волела свога Ламбру, а имала је и ту добру страну, што се није никоме жалила на свога муж |
| тво своме пријатељу учинио.</p> <p>Но и ту мисао потисну друга, а ову трећа и тако редом, те на |
| да спечалила и сачувала своме детету (и ту тетка Маца показа руком на образ).{S} Велим, није ми |
| зенско от наше сорта, — грцко!</p> <p>И ту кир-Дума, густа ради, кад изрече реч: „грцко“, потку |
| јстор Диша пео на твоја леђа.“</p> <p>И ту Јанићије исприча мајстору све оно, што се по грчкој |
| ?{S} Запита је Јанићије.</p> <p>— Је ли ту чика-Диша?</p> <p>— Шта ће ти? —</p> <p>— Зини, да т |
| ање казивало, да је долазак газда-Дишин ту на прагу, у њему се појавила сумња, да то што је обе |
| бно.{S} Па онда, ти баш и кад би продао ту ствар мени, света места су препуна других чудотворни |
| људи, шта ли сте!{S} Ко је само пронео ту лаж?{S} Зар сам ја прилика за оно девојче?{S} Мацу ј |
| јеменија.{S} Кућа затворена, Ламбре био ту, ње више нема!{S} Ноге му се подсекоше и како је био |
| ју и да си ти нежењен.{S} Е, па онда ко ту да докаже, да у томе нема нечега.</p> <p>— Па шта да |
| неси?{S} Ако си немаш родитељи, ми смо ту; него да се зенис, ама да узмес зенско от наше сорта |
| , која му је онако срдито пребацила, но ту је осећао и неки неодређени бол од самоће, коју ће б |
| е.{S} Срамота га је било, да се умеша у ту гомилу, јер му се чинило, да ће му сваки погодити че |
| безекнуто на прагу.</p> <p>— Шта блејиш ту, бре! — продера се Ламбре, када му се она не маче с |
| е никада више неће варати; а оно псето (ту кир-Диша зашкрипа зубима и јекну) њему ћу да пребије |
| јем је сердце оскудно!“</l> </quote> <p>Ту песму је Лепосава врло често певала и у мутваку, а Ј |
| >Али кир-Ламбре не изиђе још задуго.{S} Туга за Анастасијом и онај страх од кир-Дише, који му с |
| се, а наместо њих овладала је њиме тиха туга, жеља да самога себе кињи, да жали своју несрећну |
| но он сам опажао, и самоме њему било је тугаљиво, кад год би помислио на долазак мајсторов.{S} |
| ир-Диса? — рече Ламбре, коме беше нешто тугаљиво око срца и чисто криво, што се залетео у првод |
| еговим погледима.{S} Колико је патио од туге за својом женом, толико је омрзао на сав грчко-цин |
| јела излила све обиље своје материнске туге за умрлом јединицом.</p> <p>После недеље дана хаџи |
| ваху за своје момке и не слутећи колико туге и бола остављаху у једном уцвељеном срцу.</p> <p>К |
| ивала га је и изазвала у њему ону горку тугу, која ипак тако пријатно пада на рањено срце.</p> |
| пет са другом једном девојком пролазила туда.</p> <p>— А што си се тако пофудулила, Лепосава? — |
| шу причало се по турским махалама, а од туда и по целоме хришћанлуку београдскоме, да је то све |
| о нису остали без икакве контроле, а од туда наврати и код Дишине куће, да обиђе и извести кира |
| потпуно одевен пратио је у стопу, а од туда, преко баштенскога зида, сву ову „литију“ посматра |
| дана одлучи да оде тамо, па макар га од туда и најурили.</p> <p>Напротив, тетка-Маца га дочека |
| атворио у ону малу собицу, па се жив од туда не јавља.{S} Понеки од познаника Срба наврати у ду |
| а.{S} Па и њезина Лепосава видела је од туда многе користи; јер у који год би дућан дошла, да ш |
| у, <pb n="40" /> па никако да слегне од туда, него га само гуши и гони, да од времена на време |
| ледао, повукао би се дубље у радњу и од туда крвнички гледао за њиме.</p> <p>— Дуса да ти се ис |
| тео у главу, то се није могло избити од туда ничим па ни њезиним смехом ни разлозима, без којих |
| почела је осећати инстиктивно да јој од туда нема помоћи, паде на миндерлук, зарони лице у јаст |
| је он са највећим нестрпљењем бечио од туда очи и искашљивао се, не би ли га чула, она је у му |
| бе дође му друга мисао, извуче гужву од туда и брзо оде низ чаршију.</p> <pb n="65" /> <p>После |
| чаршије искашљивали за њим, кад год би туда прошао.</p> <p>Једино тетка-Маца што је слала Лепо |
| ти очи!{S} Шта ти је требала јабанџика, туђа кост, па још удовица?!{S} Ама је ли она удовица са |
| суђено да умре без порода и да му имање туђа хала и врана разнесе.</p> <p>Тако су протицали дан |
| мене питаш?{S} Зар је то лепо, да се у туђа посла мешам!</p> <p>— Тетка-Мацо, ти си поштена же |
| ако ћу.{S} Дај Боже да оздравим само, а туђе мени не треба.{S} То ћу поклонити цркви.{S} Не тре |
| ве оне шамаре које је желео спустити на туђе главе, издашно спуштао на Јанићијев врат.{S} Али т |
| о цео дан без ћурчета и антерије у кући туђе жене.</p> <p>На ову летимичну идеју он само одмахн |
| помогну својој ближњој, да ову тајну од туђег ока сачува; ради те своје особине, тетка Маца не |
| је угледао како се разметнуо и хрче на туђем миндерлуку, као да је у својој кући и код своје ж |
| а не срамиш се да те шегрти гледају са туђим човеком у соби.</p> <p>— Шта кажеш? — подвикну Ан |
| јзад и онолики пут и онолико ломљење по туђим земљама, и све то за што?{S} Само за једно сећање |
| да су сви угледнији занати и трговине у туђим рукама.</p> <p>Све ове питоме особине дизале су м |
| оре, немој да се срамиш!{S} Ниси ти код туђина, није тетка Маца ни Цинцарка ни Гркиња; оди!</p> |
| би му хтела рећи: „Остани овде; тамо је туђина!“</p> <p>— Него ти, синко мој, да не чиниш тога, |
| а својима, него ли туђину сродити се са туђином.{S} Требало је да прође време, да залечи ране, |
| је теже сродити се са својима, него ли туђину сродити се са туђином.{S} Требало је да прође вр |
| ји говори, поче му пребацивати зашто се туђио својих и није отварао очи, када се хтео женити.</ |
| о плашила кир-Дише, за кога се удала по туђој вољи и, само толико, колико да покрије главу.{S} |
| омисао, да је затечен у овакоме стању у туђој кући, обузела му је сва остала чула, да није ништ |
| оно мало жена, које су умеле не само да туђу тајну, када им се повери, дубоко закопају, него, а |
| х жена, које једва чекају да сазнаду за туђу тајну, па да је, на све четири стране, разнесу.{S} |
| ложају никада били, дај Боже да ни кроз туђу историју не сазнаду а камо ли да их таква судбина |
| лавоме фистану, добивала би у лицу неки тужан израз, како то у опште одговара удовичкоме стању. |
| што се мајстор Диша с њоме растао чисто тужан и плачан, што не може још који часак остати.</p> |
| е Диши, врати удовичин мираз, а Дишу да туже митрополиту и суду за срамоту, што ју је нанео њих |
| сви они, знани и незнани, који искрено тужише за покојницом, давно су иструнули: и неутешни су |
| ар уђе у дућан.</p> <p>Била је необично тужна и усплахирена.{S} Кад је видела да кир-Ламбре ник |
| <p>Тако се сврши <hi>први део</hi> ове тужне домаће историје човека, чији су се идеали стопили |
| а насред собе, па је тако апатично и са тужним изразом лица посматрала облачење кир-Ламбрино, к |
| може сачекати овде ни Ускрс, хаџија га тужно погледа.</p> <p>— Ексик-хаџија! — рече му он.</p> |
| е оне уочљиве димензије, те је антерија тужно висила на њему.{S} Дућан је отварао пре свију и з |
| пру у блато и оде.{S} Тада мајстор Диша тужно узвикне:</p> <p>— Нема сиротиње, нема сиротиње! — |
| p> <p>— Ти ме не волиш... рече Јанићије тужно, кад она престаде.</p> <p>— Кад те не бих волела, |
| говоре лажно је...</p> <p>Тетка Маца се тужно насмеја.</p> <p>— Лажно је.{S} Светога ми, тетка- |
| Диша само пребледе, седе на миндерлук и тужно обори очи на своја колена.</p> <p>— Хоће, вели, д |
| изиђе у авлију, седе на један трупац и тужно се загледа у вити месечев срп, чија блага светлос |
| ира-Анастасија!“</p> <p>И њој дође тако тужно; седе на миндерлук, обухвати шакама једно колено |
| сна рука мајсторове радње, било је врло тужно, када би видео како мајстор Диша неправедно џангр |
| , прекопаће оронуле гробове, и од овога тужног, запуштенога места начиниће живе улице, по којим |
| неокупанога, без свештеника и икаквога тужнога спровода, пронеше га носилима четири хамала и з |
| чно снажан стомак, који се, у овом часу тужнога размишљања, мученички грчио од глади, те тако, |
| асположењу она је најрадије окретала на тужну арију, а од песама јој постаде најмилија она:</p> |
| прелестни влада,</l> <l>А над гробом у тузи се гуши</l> <l>Вјерни супруг сред жизненог мрака</ |
| Диша, кад га онаквога угледа.</p> <p>— Тукао сам се, газда.</p> <p>— С киме, море?</p> <p>— С |
| ада размахну песницама, па га је толико тукао и газио, да би га и убио, само да не дотрчаше људ |
| ију под брадом — оно није човек, оно је тулум, једно говеђе шкембе!{S} Ох, ох, како сам уморна! |
| казала: „Зашто, бре, да ме удаш за овај тулум?“</p> <p>Мајстор Диша више није чуо ништа, није в |
| и, море, када је на сну не видим; дође, тумара по соби, па онда, онда, кад је ја питам: „Што на |
| ћа, да пронађе неког пустињака, који је тумачио снове, те да им он разреши онај загонетни сан т |
| боље рећи Мацино виђење, на сваку руку тумачио, а трећег дана, кад седе са женом и пуницом за |
| на узглавље и поче тешко предисати.{S} Тупо шуштање у глави и модри колути почеше му играти пр |
| се чини?</p> <p>Мислио је испрекидано и тупо гледао у она комшијска врата, иза којих је извирив |
| амет издаје, у глави му је било мутно и тупо, а уз то је осећао и неко одмерено хуктање, као он |
| да је кир-Дума већ поткупио бројанице и турао их за појас, он положи руке на трбух, ниско се по |
| опроба да ли је добро забравио, па онда тури кључ у недра.{S} Лепосава га зачуђено запита:</p> |
| Анастасије и како га је исмејала.{S} Он тури записе на њихово место.</p> <p>— Да ли да и њој ка |
| ори.</p> <p>— Онај босиљак... што си ми турила под јастук... па оно...</p> <p>— Које: оно? —</p |
| оја му је тај стручак кришом под јастук турила.</p> <p>Сада му и ово сасушено лисје поста мрско |
| прошао мимо оба шегрта у собицу и одело турио под своју душему<ref target="#SRP19061_N4" />.{S} |
| које су, у то доба, мал’ те не као и на Турке мрзели.</p> <p>— Море, да је он човек на своме ме |
| . — А једанаесте године једна комшиница Туркиња даде јој, свој запис, који је од неког дервиша |
| ирото, ама добро — говори Станко пилећи турпијом око ороза једне пушке кремењаче, коју је у пос |
| по христијански, нећу ни по псешки.{S} Турска вера — погана вера; а што се од те вере добије, |
| ча, шта је данас или јуче чуо.{S} Лепе, турске чесме, озидане од тесаног камена, са две и три л |
| тешко да би до својих новаца дошао.{S} Турске власти би хаџи-Зосима бациле у апсу, а новац би |
| сова забрујала са Саборне Цркве, ни све турске трубе, што их дан из дан слуша са градских бедем |
| и већ беше на ногама, и додаде нешто по турски.{S} Маца оде, да му отвори, а хаџија, седећи на |
| Ламбре тако крвнички погледа и нешто по турски кроза зубе скреса, да кира-Мана једва имаде врем |
| је био отворен приступ по свима кућама, турским, грчким, цинцарским и српским; она је била увек |
| амије.{S} О овоме дервишу причало се по турским махалама, а од туда и по целоме хришћанлуку бео |
| иша употреби последње средство, потражи турског хећима, једног старца, за кога се онда говорило |
| угодни пустињаче — започе хаџи-Зосим на турском језику. — Овај, што га видиш да је дошао са мно |
| стотине псовака на грчком, цинцарском и турском језику праскало је по соби, да је кира-Мана сва |
| грт не би толико забленуо ни пред голом турском сабљом, као овога пута пред појавом мајстор-Диш |
| га.</p> <p>Кир-Диша поздрави дервиша по турском адету и седе на једну асуру према њему.</p> <p> |
| и, који уз дахире извијаху неку страсну турску песмицу, у којој је момак сравњивао <pb n="125" |
| ли речитим разлагањем.</p> <p>— И тако, турфа посла! — уздахну Диша, па се сневесели, као да му |
| тености.</p> <pb n="174" /> <p>— Зашто: турфа посла?{S} Има времена; почекај још мало, бар ову |
| имо, куме?{S} Судбина, к’смет, сто кажу Турци.</p> <p>— А где је она? — упаде Диша у реч страшљ |
| истијанину, него на друго место на куде Турцима испада — проклињао је кир-Дума дижући фес с гла |
| граду добар глас, не само међу Србима и Турцима, него чак и међу Грко-цинцарима, који, у оно до |
| христијанска душа мрзи на <pb n="94" /> Турчин!{S} Искам да си идем из ову проклету варош, идем |
| груди и онда узвикнуо:</p> <p>— А, а! — Турчине, - бре, пали кумбару, да ме разнесеш!</p> <p>— |
| е се смела чак ни једна паприка више из туршије изнети за совру, већ онолики број, колики је он |
| а кир-Диша зађе и у подрум, да прегледа туршију, кира-Анастасија стрча са доксата у мутвак Јани |
| о ће се у кући потрошити; кад је правио туршију од белога лука, он би пребројао све главичице и |
| к Јанићију.</p> <p>— Ово теби! — рече и тутну му у шаке један цванцик.</p> <p>— Зашто, газдариц |
| очила из постеље, да му отвори, поче је тући и гњавити тако, да се једва искобељала из његових |
| шао тетка-Маци на кафу, спази га Станко туфегџија и позва на свој ћепенак.</p> <p>— Ама, чули т |
| капиџике, кад прођеш! — шалио се Станко туфегџија, који се примио за старога свата.{S} Кума је |
| нако крвно завадили деда Митар и Станко туфегџија).</p> <p>Ма да је онако одлучно најурила мужа |
| посело неке жене, а Јанићије у мутваку туца кафу.{S} Лепосава се прикраде, па, кад јој се није |
| !...{S} Ух! ух! — уздисао је кир-Дума и туцао се од муке песницом у главу.</p> <p>Сутра дан Дум |
| , који има жену ороспију и који због ње туче шегрте!“</p> <p>Разиграна машта Јанићијева све га |
| да ти кажем, кад си ме одмах појурио да тучеш?!{S} Зар ми о сватовима због тога ниси опалио ћуш |
| стијанскога гробља.</p> <p>— Ето, таква ће бити и твоја сахрана! — прошапута му онај разложитиј |
| није хтео хитати; има дана још, а црква ће примити, кад год јој приложи.{S} Осем тога ваљало је |
| је судбина човечја.{S} Нити зна од чега ће умрети ни од чега оздравити.{S} До скора је мајстор |
| обом, зете!{S} Од куда сам ја знала, да ће она котао теглити!{S} Ја нисам ни била у мутваку но |
| је кир-Дишу на ручак, тврдо уверена, да ће га потпуно саломити.{S} Али се преварила.{S} Кир-Диш |
| и послове у дућану без икакве бриге, да ће га преварити.{S} И баш са тога гледишта он се јако п |
| њом одлуком, која му даде неке наде, да ће се ова ствар ипак на добро свршити, он пожури тетка- |
| дарици цванцик у руке и да јој каже, да ће све одати мајстору, јер због ње неће да губи место и |
| раду.{S} Једно што је осећао, то је, да ће сав онај углед, који је до сада имао, пасти у прашин |
| шку опрости.{S} Надао се чак и томе, да ће се правдати, па, можда, и утерати у лаж и Јанићија и |
| иза мутвака на цепаник, надајући се, да ће се она сетити, па макар и сажалити, <pb n="129" /> т |
| обузе, да му у један мах изгледаше, да ће се таван на њега срушити.{S} Последња нада, за коју |
| као некада, докле још и не мишљаше, да ће је судбина предати мајстор-Диши.{S} Па и овај Јанићи |
| диже својој „честитој“ жени, у нади, да ће се тиме спасти љуте гриже, која му је савест притиск |
| опила, запе у грлу, и њему се учини, да ће пред шегртима зајецати, ако је запева.</p> <p>— Нема |
| етом, за које сте морали страховати, да ће тај час пући баш на ономе месту, где се пуца скопчав |
| за удају, те се могаху дотле надати, да ће мајстор Диша на њихова врата кад тад закуцати.</p> < |
| устио пред њезиним сузама и претњом, да ће у Дунав скочити.</p> <p>Тако га је на улицама затека |
| ово ради, нити јој је падало на ум, да ће сутра дан постати испрошеница а до друге недеље и ки |
| ћање расла је упоредо и она бојазан, да ће <pb n="93" /> постати предметом свих ћепенака у чарш |
| товао и о којој је био тврдо уверен, да ће успети, да га измири.</p> <p>— А с оним гадом лако б |
| ом; а за Јанићија је већ био уверен, да ће и за другом му женом, као и за оном првом, ревно паз |
| Јанићија, он је био потпуно уверен, да ће у томе погледу постати не само десна рука тетка-Маци |
| аћао пажњу, нити је и слутити могао, да ће му се од њихове стране тако што десити.</p> <p>У то |
| <p>Јанићије је још те вечери дознао, да ће мајстор сутра звати на част и Ламбру и кира-Ману, па |
| у њему, па се чак по мало и досећао, да ће се тицати и удовице, те му некако дође тако нелагодн |
| иво саслушао, а кад је Диша изјавио, да ће одмах на пут и да од силне бриге за радњом <pb n="19 |
| умеша у ту гомилу, јер му се чинило, да ће му сваки погодити чега ради долази.</p> <p>Али једно |
| ло му се, ако одмах не крене на пут, да ће умрети од неодољива страха.</p> <p>— Ко зна шта се д |
| русалиму приказало, наговестивши му, да ће у скоро постати <pb n="7" /> „родоначалником“ многоб |
| нежну црту његове душе јављао страх, да ће је сада за навек можда изгубити.{S} А уз ово осећање |
| друго: да ће му жена ударити у плач, да ће га преклињати да је не убије и да јој погрешку опрос |
| збуни.{S} Очекивао је сасвим друго: да ће му жена ударити у плач, да ће га преклињати да је не |
| баш у саму газдарицу, <pb n="85" /> да ће га она курталисати беде и вратити у дућан; а гледај |
| да осигура потомство своме имену.{S} Да ће младина скинути са кира-Анастасије уроке, који јој с |
| зведе га из собе на авлију тешећи га да ће је она умирити.</p> <p>— Ето, то је!... промуца кир- |
| уплете у ову свађу, па мислећи ваљда да ће се обоје потући, навалише да их разваде.</p> <p>Али |
| елише се.{S} Кира-Мана је предвиђала да ће се у кући повратити стари дани, они, који цветаху пр |
| та да се ради!{S} Може бити кир-Диша да ће се покаје и помири; кој зна!</p> <p>— Нећу!{S} Нећу! |
| помогло никакво извијање, а још мање да ће ма чиме другим ублажити своју судбину.{S} Она му не |
| " /> душу, па једва дише; чини му се да ће га угушити, а цела снага на њему трепти од изненадне |
| ња, да то што је обећао није добро и да ће газда-Диша и без њега сазнати све: како је кира-Анас |
| није слутио, да му је стриц већ то и да ће га у скоро наследити.{S} Чезнуо је за кира-Анастасиј |
| ика.{S} Кир-Дума, на поласку, изјави да ће јој са просиоцима доћи у прву недељу, те да дотле, а |
| и Диша одрече и тамо дуг; чак изјави да ће се и заклети, али не да да га један Грк, који му она |
| а се кајао, што је обећао Анастасији да ће ћутати, то за цело није било, јер је Ламбре престао |
| анкоме струку, за који би страховали да ће се сада преломити под теретом широких и пуначких пле |
| газде чији је хлебац јео, ни страхом да ће га когод проказати Диши како прикрива једну прљаву т |
| Кир-Диша, који се такође није надао да ће се у овим заклоњеним улицама сукобити са својим бивш |
| иву Дише, који је ономад јавно казао да ће га из пушке убити.{S} Но четвртога дана доби писмо, |
| што је могло некоме да изгледа, као да ће да удари кира-Ману, испаде иза ћошка кир-Дума и још |
| не зна се, али у велико се веровало да ће мајстор Диша да се ожени Лепосавом Мацином.{S} А так |
| е.{S} По чаршији се у велико рашчуло да ће Диша у света места, а по махалама се приповедало о о |
| ко је плакала и молила га и рекла му да ће му бити сестра, ако је не ода?</p> <p>— Ама, зар она |
| да их дигне?</p> <p>Лепосава кад чу да ће Јанићије у свет, осети колико би јој тешко било да с |
| м чупкаше траву.</p> <p>У то доба, када ће кир-Ламбре, са још неколицином својих пријатеља, бац |
| вичкоме стању.</p> <p>И тога дана, када ће се срести са кира-Анастасијом, која је пошла право њ |
| стравом и трептањем срца очекивао, када ће својим очима угледати часни ексер, који ни цар Коста |
| ја, и без сумње чекала згодан час, када ће јој се зет опет жени вратити.</p> <p>Тако је то трај |
| а леђи осећа наднесену шаку и чека када ће га по врату пљеснути.</p> <p>Најпосле, после кратких |
| време престаја уза зид, да сачека када ће кир-Диша проћи.</p> <p>Кира-Анастасија и Ламбре стој |
| ца.</p> <p>— А где ћеш ноћити?{S} Ваљда ће те пустити, да заноћиш?</p> <p>— Неће; казао да сутр |
| стране питајући се у себи шта ће и куда ће.{S} Остане ли тврдо на томе, да га не прими, онда је |
| ствар ће испасти сасвим друкчије: мужа ће изгубити, а Ламбру не само да неће добити, него ће р |
| е, мустерије ће изгубите и цела чаршија ће да каже: јазук на мајстор-Диса! — А како смо вас вол |
| одан материјал за читаву историју, која ће се за дан два развити.</p> <p>Српским женама није ни |
| иштала га је и помисао на срамоту, која ће га, можда још данас, постићи, чим се у чаршији сазна |
| на ново окући, да стече домаћицу, која ће му унети у кућу мир и задовољство и до године, ако Б |
| ту је требала једна одлучна мисао која ће у часу постати дело.</p> <p>Све је то опажао кир-Лам |
| еш; до Дубравица на каик, а за тим кола ће да нађеш.</p> <p>И тако кира-Анастасији поможе овај |
| га места начиниће живе улице, по којима ће се безбрижно газити.</p> <p>А како ли овде сетно мир |
| га страдати, биће посрамљена, кира-Мана ће је на свакоме сусрету попљувати, кума-Думиница и ост |
| . — Оно, што јој не да да рађа, младина ће да скине с ње, а од овога записа, родиће ти мушко.</ |
| а и поручила му: ако одмах не дође, она ће му сама у дућан доћи.</p> <p>Није се имало куда; ићи |
| Да ли да и њој кажем?{S} Може бити она ће пристати; она није што и Анастасија.</p> <p>Али кад |
| {S} То због старос викам.{S} Синови, па ће да те прифате; и па зетови, из једно поштовање што с |
| !{S} Ето, ја ћу престати да долазим, па ће временом и свет ућутати.</p> <p>Маца га гневно погле |
| м, три пута. — Тако да радиш, снахо, па ће ти дете за три пута три дана оздравити.</p> <p>— А о |
| и бесвесан, могао схватати.{S} Срамота ће се за цело чути, те ни он није могао замислити, како |
| /p> <p>Јанићије узео прстен и чека, шта ће мајстор Диша наредити, али овај сео на пањ, брише ру |
| у болест будеш толике паре издавао, шта ће најпосле бити од тебе?{S} Треба цркви дати; подај!{S |
| ићија, који је са страхом очекивао, шта ће се са мајстором десити.</p> <p>— А ти — замуца Диша |
| иновно десити, али никако не знамо, шта ће се то десити и у коме часу. — Да речем, да се кајао, |
| ти, ако му не изда калфенско писмо, шта ће онда?{S} Еснаф је јачи од њега, а мајстор је имао то |
| како му се на све стране расипа.{S} Шта ће све то?{S} Чему све то?{S} И сасвим природно, њему с |
| > <p>— Је ли ту чика-Диша?</p> <p>— Шта ће ти? —</p> <p>— Зини, да ти кажем! — одговори Лепосав |
| ећу штедњу и да на драмове одмерава шта ће се и колико ће се данас појести, уздишући вазда на с |
| ја ћу... узмучи се Јанићије да каже шта ће; али навала осећаја тако је нагло јурила у његову гл |
| а, и застиде, кад помисли како ће и шта ће рећи тетка-Маци, те да га задржи на вечери и ноћишту |
| ако ће <pb n="141" /> га дочекати и шта ће му све рећи, што јој је дете на глас изнео.{S} Па јо |
| ао на све стране питајући се у себи шта ће и куда ће.{S} Остане ли тврдо на томе, да га не прим |
| вао Лепосави, па јој онда све ређао шта ће јој донети, кад буде у бабињама.</p> <p>Али прође и |
| унтију узео! — Оди ти овамо, тетка Маца ће тебе да прими, ту у мутваку ћеш да спаваш; а сада ха |
| ећи на чардаку стаде ослушкивати, какав ће разговор бити.</p> <p>Али наместо разговора Маца из |
| , како ће се у чаршији окренути и какав ће у очима света изгледати, кад ствар пукне по Београду |
| уда ли ће тек искрснути мајстор и какав ће изгледати у лицу.</p> <p>— Ако је одала, онда да беж |
| и.</p> <p>— Да продам, а ко зна у какав ће народ доћи оваква светиња.{S} Можда си ти баш од они |
| : пут за морем а смрт за вратом.{S} Бог ће дати, па ћу се вратити, а ти да ме дочекаш како прил |
| ако ти побелеше, бленући у капиџик, кад ће да га отвори и дође.{S} Јанићије је моје дете; добар |
| од куће, а мој?{S} Хеј, хеј, ко зна кад ће се вратити!</p> <p>У таквоме расположењу она је најр |
| па се извила леђима, да ти се чини, сад ће се у струку сломити.{S} А дебели курјук плетене косе |
| , чекај сад!{S} Ниси хтела поштено, сад ће полиција!</p> <p>Али, у исто време, дошану му друга |
| <p>— Јанићије!{S} Тамо, на Јалији; сад ће да га донесу!</p> <p>— Кога да донесу?!{S} Нећу мртв |
| ону, коју је тако брзо напустио.{S} Сад ће кир-Дума затражити мираз, а он му га мора вратити, т |
| на поље.</p> <p>— Како је?</p> <p>— Сад ће! — одговори ова и насмеја се, кад опази оно преплаше |
| Ето, ја сам урадио све што треба, а сад ће чудотворни памук учинити своје! — заврши хаџи-Диша с |
| је при поласку дао корисне савете, где ће уз пут одседати, те да га на путу не оглобе.{S} Глав |
| че у град.</p> <p>На првоме конаку, где ће ноћити, хаџи-Диша завуче руку у недра, да из кесе из |
| Спавало се обично на поду.{S} Место где ће се постеља метати, покривено је даскама, које су над |
| вас жалимо: лепе паре губите, мустерије ће изгубите и цела чаршија ће да каже: јазук на мајстор |
| чалником“ многобројнога потомства, које ће, с колена на колено, предавати један другоме „шилт“, |
| а се што пре састане са оном, ради које ће жртвовати све, ипак бирао оне сокачиће и завијутке, |
| прикрива једну прљаву тајну, ради које ће образ мајсторов поцрвенити.{S} И то се вукло кроз ду |
| жудео, — <pb n="131" /> потомство које ће некада, када то благоме Богу буде угодно, прихватити |
| роша и ородиће се са грчком нацијом, те ће тако, мало по мало, раскрстити са погрешком свога оц |
| и-Зосим.</p> <p>— Полако!{S} Добри људи ће се угодити.{S} Ето, ти тражиш сто хиљада, а он даје |
| е у очима приказиваше као орјатин, који ће га на првоме сусрету на комадиће растргати, приковаш |
| ављен, да по својој вољи изабере у који ће скочити.{S} И сам Бог зна докле би ово ломљење траја |
| , али једно му је мутило помисао: да ли ће га она жалити? <pb n="162" /> Хоће ли плакати за њим |
| ео капитала, крваво стеченога, па да ли ће Јанићије умети тако поуздано да му и радњу надгледа, |
| "162" /> Хоће ли плакати за њим и да ли ће се кајати, кад сазна шта му је све учинила?</p> <p>Д |
| n="149" /> ћепенка и гледао од куда ли ће тек искрснути мајстор и какав ће изгледати у лицу.</ |
| руку Спаситељеву.</p> <p>Но пре него ли ће му поднети часни ексер на целивање, испосник је смат |
| е присноме пријатељу учинио.{S} Како ли ће само пролазити кроз оне густе редове разапетих ћепен |
| Због њега сам ја појео врућ шамар; али ће ми га, мајци, кад тад платити! — издаде се једаред п |
| и одеш, постаћеш ексик-хаџија; на земљи ће ти се људи смејати, а тамо на небу то ће ти се уписа |
| Извадиће своје калфенско писмо и отићи ће из ове проклете вароши, да се никад више у њу не вра |
| </p> <p>— Море, зете, не брини!{S} Доћи ће ти, видећеш!{S} Нема нигде умешено па обешено; а у с |
| главом одмахну.</p> <p>— Дете! — Проћи ће га већ! — рече уклањајући с ватре велику џезву шербе |
| ка и подмигивања.{S} Једном речи, о њој ће се свуда говорити таман онако, како се говори о фуду |
| дође необично тешко, кад помисли каквим ће га очима гледати и Ламбре и кира-Мана, кад их стане |
| дметом свих ћепенака у чаршији; његовим ће именом жене испирати уста, и онај углед, који му је |
| а.{S} Прво ће отказати службу, а за тим ће урадити оно, што ће се после у песму певати.</p> <p> |
| о се до њега може доћи, па ни то, с чим ће доћи дотле, он је ипак био науман да то изврши, само |
| јали, па, ако је било греха од мене, он ће ми опростити.</p> <p>Таква су размишљавања врло чест |
| тив клевете; али, ма шта да започне, он ће морати, пре свега, изићи међу људе.{S} А та сама пом |
| тетка-Маци, но, у колико буде нужно, он ће и сав тетка-Мацин надзор подвргнути својој потајној |
| же Диши: „Честит је момак, Јанићије; он ће ти кућу и радњу чувати као своју“, а Диша јој вели: |
| ега <pb n="168" /> и чест му чува, а он ће знати, кад буде време, како да га награди.</p> <p>Ов |
| </p> <p>— Ту смо! — помисли Диша. — Ово ће бити онај сан Мацин. — А како се ради с њим? — упита |
| b n="122" /> узвикну Диша весело. — Ово ће бити и добро и Богу угодно.</p> <p>И од 4000 гроша с |
| ли да умре, или да буде његова.{S} Прво ће отказати службу, а за тим ће урадити оно, што ће се |
| д трговачкога света свако уважење, него ће и материјално самога себе упропастити.{S} Нико од Гр |
| , а Ламбру не само да неће добити, него ће ради њега страдати, биће посрамљена, кира-Мана ће је |
| војку?</p> <p>— Још му неје вакат, него ће сутра моја домакица да ми наниже оште едно килибар-з |
| же, година од тога доба?{S} Пуно!{S} Ко ће их набројати!{S} Оног Београда више нема.{S} И гробљ |
| кони у куту.</p> <pb n="179" /> <p>— Ко ће као Бог!{S} И сам си се требао сетити своје вере, а |
| издржи у овакоме положају.</p> <p>— Ко ће да те убије?{S} Ја нећу!</p> <p>— Како да нећеш?{S} |
| р-Диши као кукавица јаје.</p> <p>— А ко ће им бити кум?</p> <p>— Кир-Дума.</p> <p>— А Ламбре?</ |
| свет за тебе и Лепосаву говори.{S} И ко ће ми веровати, кад будем казивала, да се моје дете ниј |
| срамоте, и као да му није казала, како ће му од сада бити не газдарица но права сестра.</p> <p |
| овај ударац и да у страху очекује, како ће се све свршити.</p> <p>Лепосава је тако безазлено гл |
| мајстор-Дишиноме уважењу и о томе, како ће га еснаф од Нове Године да изабере за свога устабашу |
| Јанићијем мајстор-Дишу и да прети, како ће му радњу да запали; а Јанићије тада размахну песница |
| ти, те ни он није могао замислити, како ће се у чаршији окренути и какав ће у очима света изгле |
| обзира, да је старац одмах опазио, како ће боље бити, да што пре оде у свој Пожаревац и да више |
| Није се имало куда; ићи се мора, а како ће се све ово свршити о томе није ни мислио.{S} А и как |
| агослови породом, па да видиш онда како ће те твој Диша хранити.{S} Море, ни Господар Вучићева |
| а на њезин позив не оде.{S} Ко зна како ће <pb n="141" /> га дочекати и шта ће му све рећи, што |
| пуне јела, и застиде, кад помисли како ће и шта ће рећи тетка-Маци, те да га задржи на вечери |
| ће завирити више у његов дућан, те тако ће, мало по мало, вратити се на оно, што је био пре дес |
| онако као гости за софром.</p> <p>Тако ће мајстор Диша постићи двоструку корист; одужиће се Бо |
| ве главичице и строго је мотрио, колико ће се дневно појести, али, што се тиче жене и пријатеља |
| отури није требало да брине више колико ће порасти.{S} Свет једва чека да чује новости, а већ о |
| на драмове одмерава шта ће се и колико ће се данас појести, уздишући вазда на скупоћу и велике |
| да је отишао на вилает, у Костур; тамо ће остати неколико месеци, а њега моли, да му обилази р |
| јстор-Диши нека иде у Јерусалим, и тамо ће наћи копље моје.{S} Тим копљем пробошће аждају и осл |
| ама сто крстова да метнеш на њега, оно ће опет остати нечисто.</p> <p>А овај разлог није био б |
| /p> <p>— Е, па честитај Лепосави!{S} То ће ти бити, ако Бог да, мајсторица.</p> <p>— Јаох!... п |
| а чекаш, док се огазди, хој, хој!{S} То ће да прође и десет година.{S} Па зар да те толико у ку |
| ни; до младине има још девет дана, а то ће му бити довољно времена да је обрлати.</p> <p>Кира-А |
| ој вези са оним што је после било; а то ће нам, најзад, објаснити и оне загонетне стихове на гр |
| рима као своју хамајлију.</p> <p>— И то ће јој помоћи?</p> <p>— Ама као руком!{S} И не знаш ни |
| е ти се људи смејати, а тамо на небу то ће ти се уписати у највећи грех и неће ти се опростити. |
| у глави подигле, као ова једна реч: „То ће ти бити мајсторица!“</p> <p>Мора да је изгледао врло |
| у дућану, на сваку кашичицу масла, што ће се у кући потрошити; кад је правио туршију од белога |
| ете честито и благословено.{S} Ама, што ће њему, он има децу!</p> <p>Хаџи-Зосим значајно поглед |
| има похвали поклоном, а још милије, што ће, после толико тешких дана, видети онога ради кога у |
| настасију, и радосно јој честитати, што ће једном на ново скућити кућу и стећи свога господара. |
| руго доба Јанићије би се обрадовао, што ће му мајстор постати устабашом, али сада га баш ништа |
| ти службу, а за тим ће урадити оно, што ће се после у песму певати.</p> <p>— Где си, море, до с |
| мрти у својој кући.{S} И тај страх, што ће у своме дому видети мртваца, задржа га, те, место да |
| настао у души ужасан страх од онога што ће сад опет чути, ма да је чуо већ оно што је најстрашн |
| > <p>— А што ми узе то?</p> <p>— Па што ће ти?{S} За кога имаш да се китиш?{S} Докле се ја не в |
| ре.{S} Па после да плетеш седе, као што ће их плести фудул-Стаменкино Канче!</p> <p>— Ја нећу д |
| у доносили од куће шегрти, пре него што ће у вече заклопити <pb n="213" /> ћепенке и поћи кући, |
| ахну на њега метлом, а он, пре него што ће га ударити, побеже из мутвака.</p> <p>Ма да је мајст |
| рав, онда је требало само, пре него што ће целивати, изјавити у себи какву жељу и часни ексер б |
| није могао видети.</p> <p>Пре него што ће се дотаћи сандучета, старац изговори кратку молитву |
| ћала и слутила нешто нејасно, нешто што ће се скоро догодити, али шта, то није могла никако да |
| јну страву, као кад очекујемо нешто што ће се неминовно десити, али никако не знамо, шта ће се |
| еци да нам не долази у кућу више; зашто ће нам он?</p> <p>— Ви’ш ти ње!{S} А шта би свет онда р |
| би се удала за Ламбру; али овако, ствар ће испасти сасвим друкчије: мужа ће изгубити, а Ламбру |
| поздрави, да не иде никуда из куће, јер ће јој она доћи на посело, чим припека мало ублажи.</p> |
| а места.{S} Казаће тетка-Маци и мајстор ће ме отерати.</p> <p>И њему се нешто ражали; дође му, |
| о и неки неодређени бол од самоће, коју ће без ње осећати, и страх од мајстор-Дише, да га усред |
| не би имао те смелости, да ствар, коју ће време једаред зачепркати, рашчепркава.</p> <p>— Најб |
| да је водила рачуна о свакој речи коју ће изговорити.</p> <p>Данас је њена кућа постала средиш |
| су му само поручили да им купи, а новац ће му дати, кад се врати.{S} Диша је и њима обећао, али |
| езде не уђоше у једну малену, таман као ћелија, собицу, чији зидови беху као у каквој трговини |
| ривени многобројним иконицама.</p> <p>У ћелији је од намештаја био само један миндерлук, на ком |
| зго, од стране Зерека, чула су се танка ћеманета циганска и тек по који усклик тројице ноћника. |
| ред крчмом наста љубљење, које циганска ћеманета праћаху својом аријом.</p> <pb n="221" /> <p>О |
| и обично што је на путу радио, метнуо у ћемер и то опасао око паса до саме коже, а у кесу је ме |
| и-Диша мораде и по трећи пут да вади из ћемера и да са нестрпљењем очекује на свој повратак кућ |
| — продужује кир Дума. — Кира-Анастасија ћемо ми удати за Грка; ама вас жалимо: лепе паре губите |
| Спусти мало ти, нек подигне мало он, па ћемо да углавимо.</p> <p>— Јок, јок, с њим нема пазара. |
| ити га, и врати се кући.</p> <p>— Сутра ћемо се већ разговарати, а до јутра нека му буде и тако |
| апше мајстор-Дишу по плећима. — За тебе ћемо да правимо како и за нас.</p> <p>Разложише му поно |
| јатеља.</p> <p>— Ајдутин!{S} У букагије ћемо ми тебе!{S} Нема да си узмите пари, па да не врати |
| и!{S} Један пре а други после, тек, сви ћемо тамо!“ — и тако утешен сишао је у подрум, да у јед |
| > <p>— А кира-Анастасија, па сас њу што ћемо?</p> <p>Сад већ не беше никакве тешкоће; устава је |
| на улицу.</p> <pb n="84" /> <p>— Е, ову ћемо вечеру дуго памтити!{S} Кали нопта, кир-Диса, кали |
| дан дође мајстор Диша у дућан, седе на ћепенак и, када му млађи шегрт прислужи једну <pb n="75 |
| миџиници.</p> <p>А мајстор Диша седе на ћепенак, подави ноге и са најлепшим задовољством даде с |
| да им места начини.{S} Посадио их је на ћепенак и одмах наредио да се џезва пристави, што је, у |
| д дућаном висиле, па већ почео спуштати ћепенак, кад у дућан утрча други шегрт, који се мајао н |
| ази га Станко туфегџија и позва на свој ћепенак.</p> <p>— Ама, чули ти шта се оно јутрос догоди |
| аку; па и сав послени свет, који се око ћепенака тамо и амо муваше, чинио се мајстор-Диши, да ј |
| ће <pb n="93" /> постати предметом свих ћепенака у чаршији; његовим ће именом жене испирати уст |
| олазити кроз оне густе редове разапетих ћепенака и кроз унакрсну ватру исмевака и чаршијског ис |
| обично пријатно.{S} Читав низ разапетих ћепенака кроз криву и тесну улицу на Зереку и Бит-пазар |
| Зереком право, све докле између густих ћепенака не завише у један ћорсокак баш до Синџир-џамиј |
| по час сагибао се преко <pb n="149" /> ћепенка и гледао од куда ли ће тек искрснути мајстор и |
| ди на кафу! — викну га један комшија са ћепенка.</p> <p>— Хвала, сад сам је пио.</p> <p>— Ходи, |
| ј досетци.</p> <p>Мајстор Диша скочи са ћепенка и збуњен оде одатле.{S} Сад му више не падаше н |
| срамота и он се с тешким срцем одби од ћепенка и хлебова, чији је мирис тако дражио његов изгл |
| ближи.</p> <p>Јанићије стаде у близини ћепенка снуждено и скромно.</p> <p>— Шта тражиш ти овде |
| што ће у вече заклопити <pb n="213" /> ћепенке и поћи кући, слао је и са зебњом очекивао шегрт |
| муче више на њих као бик, те да засмеје ћепенке, него се ућутао, па само ради, ни главе не диже |
| <p>У дућану је седео скрштених ногу на ћепенку и неко време замишљено гледао у зид; најпосле и |
| о мрака да седи подавитих ногу на своме ћепенку а да се не макне, сада се није могао у дућану н |
| да забрани Јанићију Бику, да на свакоме ћепенку приповеда како је кир-Ламбре преседео цео дан б |
| n="138" /> <p>Мајстор Диша је и на томе ћепенку чуо за јутрошњи догађај.{S} Па ни овде није био |
| е уз пут Јанићије, а што се више ближио ћепенку, који је испунила гојазна фигура кир-Дишина, ср |
| у залуд.{S} Кад се околишећи приближио ћепенку мајсторовом, овај дочепа ненадно калуп и исповр |
| нај хлеб и симите, који су се пушили по ћепенку.{S} Да му је сада онај цванцик, како би се слат |
| ло — нема висе да фудулис кроз чаршија, ћепенци да ни запалаш.</p> <p>А она, стидљива као невес |
| ту седи, докле год не буде време да се ћепенци затварају.</p> <p>Још од кир-Дишиних сватова Ја |
| престаје; и погдегде већ су се спуштали ћепенци и затварали дућани.{S} И Јанићије <pb n="72" /> |
| јуче нешто замаштало, те му сада и они ћепенци и људи по њима и све око њега изгледа ново, неп |
| већ у велике примао честитања по раним ћепенцима.</p> <p>— Тако те хоћу: да се ожениш, ја; а н |
| ој кући поздрављајући весело комшије по ћепенцима.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Мајст |
| у! — рече Маца и пуна срца пољуби своју ћер.</p> <p>Тетка Маца за кратко време изађе из собе, д |
| ених чашица купинова цвета, а по тамној ћерамиди хаџијнога крова трептила је у оној сунчаној ве |
| {S} Лепосава је са њима заједно певала, ћеретала и смејала се; али ипак (до душе ретко) бивало |
| погледа тамо од куда му допираше весело ћеретање, па кад опази Лепосаву и чу, како се са остали |
| седох.</p> <p>— Хајде, хајде, још мало, ћери, докле си код мајке; мужа нећеш дочекивати седећи. |
| едно поштовање што си родила тако добра ћерка.</p> <p>— Ти да ћутиш, кира-Мана! — осече се Анас |
| <p>— Штета — рече Диша — и добра ти је ћерка и све, само има једну махну.</p> <p>— Коју то? — |
| ниси отварала очи, него си хтела да ти ћерка буде устабашиница!“</p> <p>— А што, бре; шта јој |
| </p> <pb n="173" /> <p>— Ама, ти си јој ћерка; питај ти.</p> <p>— Како ћу, кад се срамим?</p> < |
| Лепосавиним недрима, а пуница је већ од ћерке сазнала и саопштила зету добру вест.</p> <p>— Ако |
| рла златне махмудије.</p> <p>— Е, сада, ћерко, да си жива и здрава и срећу да унесеш твоме дома |
| у нашој кући дете заплаче!{S} Па сада, ћерко, не лени се, него пожури! — одговори Маца и нежно |
| аци то и не паде на ум.</p> <p>— Седиш, ћерко, седиш, а из рантлике кипи!{S} Шта радиш море то, |
| мутвак.{S} Запрепастила се, кад угледа ћерку на поду, како се у тешкоме болу савија.</p> <p>И |
| з моје куће; зна свет да тетка Маца има ћерку на удају и да си ти нежењен.{S} Е, па онда ко ту |
| >Када се тетка Маца вратила, затекла је ћерку у мутваку како седи на шамлици, подлактила главу |
| син, као мој Алкибијадес!</p> <p>— Само ћерку нећу! — одговори Диша и намигну на кума; а кира-А |
| о силно бије, да јој је кошуља од танке ћерћелије, кроз коју су руделе једре контуре, одскакала |
| је стекао ову кућицу, жену, па после и ћерчицу, Канче.{S} Али после <pb n="103" /> неколико го |
| узвикну тетка Маца чисто запањено — још ћете ме обедити, да сам јој нешто изнела, а ја ништа о |
| у од кесице.</p> <p>— Помириши, од тога ћеш родити.</p> <p>Лепосава се стидљиво снеби.</p> <p>— |
| ами пепео.</p> <p>— Знала сам ја то, да ћеш ми кад тад рећи хвала, — одговори Маца задовољна ов |
| Нека ти је са срећом; бар сад знаш, да ћеш имати честиту домаћицу.</p> <p>И тетка Маца узе мај |
| а га и пољуби у лице, — Знала сам ја да ћеш се ти вратити.{S} Али то није било лепо, да свога м |
| јеш, а овамо се свуда по чаршији зна да ћеш да узмеш Лепосаву.{S} Ама што га кријеш, море, хеј? |
| паситељева ходила; где год пљунеш можда ћеш пљунути баш на оно место, где је Спаситељ стојао ил |
| рече Диша и пође вратима.</p> <p>— Куда ћеш, зете?</p> <p>— Идем да га дотерам! — викну хаџија |
| зашто није хтео отићи.</p> <p>— Па куда ћеш сада, несрећни сине?</p> <p>— Не знам!{S} Овде ме с |
| S} Пуних шеснаест!{S} Још годину две па ћеш да постанеш уседелица.</p> <p>— Ама шта је теби, ма |
| да постанеш човек, хоћеш у село?{S} Шта ћеш, бре, тамо?{S} Кога имаш тамо?</p> <p>— Тако; нећу |
| p>— Лепосава! — понови он.</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Љутиш ли се?</p> <p>— Зашто? — упита Лепо |
| и Лепосава тетка-Мацина. —</p> <p>— Шта ћеш?{S} Запита је Јанићије.</p> <p>— Је ли ту чика-Диша |
| } Леле...{S} Јанићије!</p> <p>— Ама шта ћеш од мене?</p> <p>— Врати дреје...{S} Ја ћу му кажем |
| ти хоћеш, све ћу да урадим.{S} И калфа ћеш да биднеш, и ортак са кир-Дишом.</p> <p>— Ламбру да |
| абрила га је тетка Маца.</p> <p>— А где ћеш ноћити?{S} Ваљда ће те пустити, да заноћиш?</p> <p> |
| рекле.</p> <p>— Сува кучка, бре!{S} Ели ћеш ми платиш за ово спацирање по комшилук, кад је муж |
| ашто ме тешко закле?{S} Казаћу ти, а ти ћеш, када јој опростиш, омрзнути на мене; па и кира-Ана |
| аменка не одмаче од врата.</p> <p>— Ово ћеш да ми скупо платиш!{S} У полицију ћу ја тебе и твој |
| з неке мрачне дубине, говори; Пази како ћеш, ти ниси више дете!</p> <p>У таквоме несносноме душ |
| <p>— Имаш ли Бога, имаш ли душе? — Зар ћеш да ме убијеш, Јанићије?! — промуца Анастасија, па, |
| лико те поштујем... и Лепосаву; али зар ћеш ти...</p> <p>— Ако си честит човек — рече Маца утир |
| тка Маца ће тебе да прими, ту у мутваку ћеш да спаваш; а сада хајде да вечерамо!</p> <pb n="80" |
| S} То те неће скупо коштати, а и еснафу ћеш своме подићи углед у цркви.</p> <p>Овај савет дошао |
| ири зрна, као дренак дугуљаста и крупна ћилибара.</p> <p>Иза појаса извади стручак босиока и пр |
| осле, после кратких ћутања и пребрајања ћилибарских зрнаца, кир-Дума се мало искашља и, окренув |
| и просуше се по поду, застртом шареним ћилимом.</p> <p>Овај врисак трже иза сна кир-Ламбру.{S} |
| том и као смиље жутом надстрешницом.{S} Ћира-Мана је баш силазила с доксата и, кад угледа Јанић |
| p>— На поље из моја кућа; доста сте без ћирија седели у њу, сад нема више! — одговори Анастасиј |
| дука извлачиле разне ствари: шкуртељке, ћитајке, платна, па, чак, из добро набијених душека опр |
| Јако јој се допао фистан и антерија од ћитајке што јој је донео за спомен; подигла је руком у |
| чаршији ни једнога човека у антерији од ћитајке, који није дошао у цркву, да се помоли за покој |
| им да ме отпустиш.</p> <p>— Хајде, бре, ћопеку један!{S} Седи и ради тамо, док те нисам овим ка |
| вино.</p> <p>Хаџија поче распитивати, а ћор-Ахмет му исприча све, како је у почетку поручио сам |
| ођене капије, и он пожури даље.{S} Пред ћор-Ахметовом кафаном угледа како из једнога фењера чки |
| но.</p> <p>— Где је остао?</p> <p>— Код ћор-Ахмета, — пије.</p> <p>— Пије!?</p> <p>— Пије.</p> |
| кивања горчином залило.</p> <p>У истоме ћор-сокачету извиривао је за зиданом оградом таман кров |
| <pb n="220" /> више.{S} Само што затече ћор-Ахмета, где купи око стола срче од полупаних стакла |
| им човеком прашта, — у грчкој чаршији и ћор-Ахметовој кафани причало се потанко о Дишиноме непо |
| угим странама, само не ономе „шилту“, у ћор-сокаку близу Синџир-џамије!</p> <p>А цигани су ревн |
| су њихови мужеви успели да се појаве у ћор-Ахметовој кафани на Зереку, већ су отишле у посету |
| ретио, докле га силна мастика, што је у ћор-Ахметовој кафани попио, не обори иа патос, где тврд |
| аздражено и изиђе на улицу.</p> <p>Но у ћор-Ахметовој кафани не беше никога <pb n="220" /> више |
| аже низ улицу и изгуби се у оним силним ћорбуџацима који се стицаху у чаршију.</p> <p>Тај калуп |
| змеђу густих ћепенака не завише у један ћорсокак баш до Синџир-џамије.{S} На самоме углу, при у |
| -џамије.{S} На самоме углу, при улазу у ћорсокак, лепо се видео мајстор-Дишин „шилт“ са расплак |
| ="147" /> спуштао из косе велики дукат „ћошајлија“ и око грла златне махмудије.</p> <p>— Е, сад |
| чело — и даде јој велики, златни дукат „ћошајлију“.</p> <p>Лепосава погледа и збуњено се насмеш |
| вина сандука ниску дуката и онај дукат „ћошајлију“, па то све закључа у гвоздењачу сандук, опро |
| само нетремице звераше то у онај дукат „ћошајлију“, што се жутио над Лепосавиним веђама, то у њ |
| p>— Ко?</p> <p>— Кир-Диса!{S} Ето га за ћоше.</p> <p>Фудул-Стаменки, која је с највећим задовољ |
| ао да ће да удари кира-Ману, испаде иза ћошка кир-Дума и још један Грк.</p> <p>— Сто је то?{S} |
| ли шта је? — Он отвори врата, извири на ћошку, па, кад је ни тамо не спази, поче викати:</p> <p |
| ш се за мајстора...</p> <p>— Па за кога ћу?{S} Ваљада за слугу?</p> <p>Јанићију се попе крв у г |
| на, имам си овде побољи човек, сас кога ћу спацирам!“</p> <p>Тај „побољи човек“ био је кир-Ламб |
| и други и трећи пут.</p> <p>— И од тога ћу?... запита она стидљива.</p> <p>— Од тога! — одговор |
| <p>— На све, мајсторе!{S} То да знаш да ћу чинити као себи.</p> <p>Сутра дан је пола Београда и |
| <p>— То да не чиниш.</p> <p>— Ама, куда ћу овде?{S} Зар у овој чаршији да почнем из нова?</p> < |
| ам убити!{S} Зашто да се прода?{S} Куда ћу сада?{S} Коме? — јецао је, кад се дохватио оне прост |
| ама да видите колико вас постујемо, ја ћу вам позајмим из еснафска каса пет стотин гроси за че |
| радим сада?{S} Научи ме, де!{S} Ето, ја ћу престати да долазим, па ће временом и свет ућутати.< |
| Бог па ти!{S} Ти ако ме не избавиш, ја ћу у Дунав!</p> <p>— И то је срамота, газдарице! — прог |
| и.</p> <p>— Ја... ја не могу тако... ја ћу... узмучи се Јанићије да каже шта ће; али навала осе |
| ти.</p> <p>— Сестру немаш, Јанићије; ја ћу да ти будем од сада сестра.</p> <p>Јанићије осети не |
| од мене?</p> <p>— Врати дреје...{S} Ја ћу му кажем да никад више не долази... хоћу да се кајем |
| </p> <p>— Ама, што си се препала?{S} Ја ћу да га потплатим, да ћути.{S} Дај ми само дреје да се |
| сам ти урадила, да онако учиниш?{S} Ја ћу да скачем у Дунав — ја не смем...</p> <p>— Ја нећу д |
| и ме у леђа.</p> <p>— А ти?</p> <p>— Ја ћу опет онако...</p> <p>— Јест, нашла сам своје руке на |
| добро, добро; остани ти само овде, а ја ћу га већ сама молити.</p> <p>Лепосава само што није од |
| тамо се сакри, да те не види влас, а ја ћу се врнем да ти кажем несто.</p> <p>— Шта имаш да ми |
| > <p>— Да му кажеш...{S} Диши... јер ја ћу...</p> <p>Она се очевидно борила са самом собом, да |
| p> <p>— Нека, што ми требаш ти!{S} Сама ћу! — одговори Лепосава, очевидно неким новим измењеним |
| прекиде јој Ламбре реч. — Сад ћу, одма ћу!... — и тиснувши девојчици у шаку пару, изгура је на |
| ем а смрт за вратом.{S} Бог ће дати, па ћу се вратити, а ти да ме дочекаш како приличи једној х |
| ј још једаред; земљу ћу да прокопам, па ћу те и под земљом наћи!{S} Нисам ја стао за тебе једно |
| Још две године да ме овако послужиш, па ћу те узети у радњу за ортака.“</p> <p>— Зато га и воли |
| погано пцовао!</p> <p>— Пеки!{S} Сутра ћу се накусурати.</p> <p>— На полицију њега, да се прот |
| вас скривио, да ме клепећете?{S} У апса ћу ја вас <pb n="167" /> и твога мајстор-биволица!{S} П |
| меши се мајстор Диша љубазно....{S} Шта ћу?..{S} Сам сам, без родитеља, па никога немам, да ме |
| ац.{S} Троскови ја плаћам.</p> <p>— Шта ћу ја с тобом у Галац? — зачуди се Јанићије.</p> <p>— Д |
| а Анула неће да има такав фистан, какав ћу ја теби да купим.</p> <p>Тако је редовно обећавао Ле |
| — Кира-Анастасија...</p> <p>— Е, е, сад ћу, сад! — прекиде јој Ламбре реч. — Сад ћу, одма ћу!.. |
| м?</p> <p>— Хајде ти само у мутвак; сад ћу и ја доћи.</p> <p>У мутваку затече Лепосаву, како на |
| у, сад! — прекиде јој Ламбре реч. — Сад ћу, одма ћу!... — и тиснувши девојчици у шаку пару, изг |
| оглед на врата од мутвака.</p> <p>— Сад ћу је звати.{S} Дошла јој другарица, па плету иза мутва |
| онда..</p> <p>— Све како ти хоћеш, све ћу да урадим.{S} И калфа ћеш да биднеш, и ортак са кир- |
| уда ти?{S} Зар си овде?</p> <p>— Ја где ћу?</p> <pb n="166" /> <p>— Па не ли викаше Суља добоша |
| нека буде ону твоју... твоју...{S} Косе ћу јој ишчупати, где је сретнем!{S} Криво је моје Канче |
| е у њу не врати.</p> <p>— Отићи ћу, али ћу јој рећи све.{S} Пљунућу јој у очи, па нека остане п |
| т и сву би ногама изгазио.</p> <p>— Или ћу је убити или ћу се обесити! — говорио је стиснутих в |
| а изгазио.</p> <p>— Или ћу је убити или ћу се обесити! — говорио је стиснутих вилица и песница |
| икад више у њу не врати.</p> <p>— Отићи ћу, али ћу јој рећи све.{S} Пљунућу јој у очи, па нека |
| Него је мозе бити мој деда!?{S} Белћим ћу ја да једем њен кадаиф, отров да је изеде, ороспија |
| рбу! — одговара Ламбре.</p> <p>— Пушком ћу ја тебе! — продера се Диша, подиже обе песнице и што |
| и си јој ћерка; питај ти.</p> <p>— Како ћу, кад се срамим?</p> <p>— Како год те Бог учи.{S} Ја |
| и, што ми се не наплатиш?</p> <p>— Како ћу? — запита Лепосава и тако ђаволасто <pb n="128" /> п |
| ка измирне, па доста!</p> <p>— Ама како ћу, кад сам се за толико заветовао?</p> <p>— Бог хоће д |
| ша — размишљавао је Диша — ја знам како ћу.{S} Дај Боже да оздравим само, а туђе мени не треба. |
| вели, ако овде раскварим сватове, лако ћу после удесити, да му омилим моје Канче.</p> <p>Сад ј |
| равим само, а туђе мени не треба.{S} То ћу поклонити цркви.{S} Не требају ми баш ништа; има мај |
| баш ништа; има мајстор Диша доста, а то ћу цркви, нека је Божје.</p> <p>Са таквим мислима бавио |
| етету?</p> <pb n="52" /> <p>— Леле, што ћу да јој се наплатим, само док је познам.</p> <p>— Нем |
| е долази... хоћу да се кајем... у цркву ћу да идем, велику воштаницу да палим за душу на твоја |
| о ћеш да ми скупо платиш!{S} У полицију ћу ја тебе и твоју.... викала је фудул-Стаменка удаљују |
| сада још и да ме закољеш?{S} У полицију ћу ја тебе!</p> <pb n="92" /> <p>— На поље из моја кућа |
| {S} Па, деде, пробај још једаред; земљу ћу да прокопам, па ћу те и под земљом наћи!{S} Нисам ја |
| кир-Диша зашкрипа зубима и јекну) њему ћу да пребијем цволике, чим га угледам.</p> <p>Са овом |
| ум вам ништо скривио.</p> <p>— Јабучицу ћу да ти ишчупам; зубима да те закољем! — виче пригушен |
| едном речи, постао је играчка девојачке ћуди; и што се више отимао, све је више подлегао оном н |
| ушку, да овај у мало што не испусти обе ћупе да се разбију.</p> <p>— Што се бијеш, газда? — зац |
| његов шегрт, Јанићије Бик, и унесе две ћупе воде.</p> <p>Мајстор-Диша му потрча на сусрет, али |
| кочи и изнесе из долапа једну антерију, ћурче и чампаре.{S} Кад Ламбре навуче антерију, тек онд |
| ада се Јанићије привуче и лагано покупи ћурче, антерију и чампаре, што их је кир-Ламбре, ваљда |
| естре; она је по чаршији бирала за ново ћурче и свилу за свадбену антерију и леп шарен појас; а |
| како је кир-Ламбре преседео цео дан без ћурчета и антерије у кући туђе жене.</p> <p>На ову лети |
| којне сени у дугим антеријама емир-боје ћурчетима, оперваженим жутом лисичином; са црвеним јеме |
| заваљеним фесом за потиљак, пребаченим ћурчетом преко деснога рамена и раздрљеном кошуљом, кро |
| ку и мало повијену фигуру кир-Думину, у ћурчету и антерији и са дугачким бројаницама у левој ру |
| ло пажње, разговарао са пуницом, она је ћутала, па, ако је имала што да му каже, то је говорила |
| љеснути.</p> <p>Најпосле, после кратких ћутања и пребрајања ћилибарских зрнаца, кир-Дума се мал |
| се пред својом савешћу оправда за своје ћутање.{S} Али то му не испадаше тако олако, јер кад го |
| тако сестрински пазила, да му се његово ћутање богато награђивало.</p> <p>Но у дну душе Јанићиј |
| сположења.</p> <p>Диша седе.{S} Свечано ћутање овлада у соби; Диша је скрушено очекивао на буји |
| дитељ, тако оставиш.</p> <p>Јанићије је ћутао и збуњено, натуштених веђа, гужвао један широк ор |
| Диша остаде сам.{S} Тако је неко време ћутао и отирао зној, а мало за тим устаде, с муком се д |
| тучен од овога што је сазнао — зашто си ћутао?</p> <p>— Како да ти кажем, кад си ме одмах појур |
| огао да се уплеће, па је пред мајстором ћутао; али, кад је био сам у мутваку, онда је отворено |
| шину душу као стена и он је као заливен ћутао и очекивао од тетка-Маце, да она сама пронађе пут |
| е кајао, што је обећао Анастасији да ће ћутати, то за цело није било, јер је Ламбре престао да |
| ених тражиш записе.</p> <p>Мајстор Диша ћуташе и замишљено гледаше у ону икону, пред којом се М |
| о на бујицу прекора, али тетка Маца још ћуташе, тек по који пут што би јој се из груди отео дуб |
| у кућу, а од њезине три конака бежи.{S} Ћути, само када те није везала са којеким; а таквога му |
| муж одбегао са његовом женом.</p> <p>— Ћути, будало; мислиш да би тебе неко питао, када би те |
| ма на који начин, подмити Јанићија, да ћути.{S} Ово беше једини излаз, да се сачувају од срамо |
| све чинила, да га умекша и задобије, да ћути, она се бојала да неће моћи очувати тајну, коју јо |
| е препала?{S} Ја ћу да га потплатим, да ћути.{S} Дај ми само дреје да се обучем.</p> <p>— Однео |
| ли Јанићију се стегло грло од стида, па ћути као заливен.</p> <p>— Море, шта ти је?{S} Шта си с |
| ваку.</p> <p>Али Јанићије не миче, него ћути и не диже очију са земље.</p> <p>Лепосава, која је |
| ија, па, када виде како Јанићије упорно ћути, она покри лице рукама и удари у плач.</p> <p>Јани |
| p>— Да кажем, не ваља!{S} Обећао сам да ћутим.{S} А да варам газду, зло! — мислио је Јанићије и |
| башту младе удовице.</p> <p>— Елем, ви ћутите кир-Диса? — рече Ламбре, коме беше нешто тугаљив |
| — Лажеш као кучка?</p> <p>— Море, ти да ћутиш — одговори јој Канче са неким изразом пакоснога з |
| родила тако добра ћерка.</p> <p>— Ти да ћутиш, кира-Мана! — осече се Анастасија нестрпељиво.</p |
| Маца.</p> <p>— Ама, какво чудо?{S} Што ћутиш?</p> <p>— Па троје их је! — рече Маца и удари у с |
| стављени лонци и рантлике.</p> <p>— Што ћутиш сад, а?</p> <p>Лепосава ни да прослови, а срце јо |
| ао да је жеравица опече, подвикну: „Што ћутиш као стрина?“ — и, пре него што је успео да пружи |
| урме.{S} Тек онда вратише се свих троје ћутке и замишљено.</p> <p>— Где је то себи? — рече Јани |
| а погледа ведро и пркосно и продужи пут ћутке.{S} Јанићије је ишао поред ње мало збуњен, што му |
| су Јанићију много више него ли газдине ћушке, што их је, као шегрт, од времена на време добија |
| ар ми о сватовима због тога ниси опалио ћушку?</p> <p>— Због тога?{S} Како: због тога? — пита Д |
| а свога шегрта помилује, приши му једну ћушку, да овај у мало што не испусти обе ћупе да се раз |
| аљда тако хтела, да Јанићије добије ону ћушку и да Диша не сазна за оно, што му Јанићије хтеде |
| другим странама, само не ономе „шилту“, у ћор-сокаку близу Синџир-џамије!</p> <p>А цигани су ре |
| већ свој пријатељ и његова жена.{S} А, у то време, у Београду се са највећом суревнивошћу прат |
| чудотворни ексер са крста Спаситељева, у памуку, који је такође постао чудотворан: даје децу н |
| има и печатима од власти и свештенства, у којима је описана <pb n="193" /> историја светога екс |
| учне до одлуке доведе.{S} Разуме се да, у таквим приликама, било случај или ма какав спољашни у |
| е загрлила дебели јастук.</p> <p>Ваљда, у томе часу, није тек помишљала на мајстор-Дишу!</p> <p |
| вај разлог није био без јакога утицаја, у толико пре, што је мајстор Диша и сам имао прилике у |
| ћи каква таква излаза, кира-Анастасија, у хистеричну наступу, скочи са миндерлука, па вриснувши |
| и обистинити; грчко-цинцарска чаршија, у то време, држала се сложно и, где год су њезине устаб |
| рца ђавола свима оним средствима, која, у оно време, једном савесном мужу и домаћину стајаху на |
| пушио би јој уста и изгурао из мутвака, у коме је до мало час тако важне говоре водио.</p> <p>Н |
| ца около својих тринаест година, витка, у шареним шалварицама, опуштених плетеница низ врат и к |
| и се, да је умири и подигне са јастука, у који је заронила лице и плакала.</p> <p>Анастасија не |
| више Лепосава на његове очи развијала, у толико је већма падао у неразумљиву срџбу.{S} Младост |
| му је тетка Маца од овога часа омилела, у толико му би више жао, што нема, ма шта чиме би јој м |
| ао на пакост, ни једна од њихових жена, у ово време, није <pb n="15" /> ни помишљала да свога с |
| не учини, можда и зато, што му судбина, у коју је он безусловно веровао, беше наменила, да се б |
| кир-Дума има сина од седамнаест година, у лицу сушти отац а по нарави иста мајка.</p> <p>То му |
| љала, како би то изгледало, кад би она, у онаком положају, обилазила по месечини око башче, кир |
| {S} И сам је био страшно озлојеђен, па, у први мах, подчинио се утицају свога кума и пријатеља; |
| p> <p>Јанићију се, после овакога обрта, у мах пресушише сузе, прими две аспре, (а то је био прв |
| утра дан су кира-Думиница и Ламбриница, у пратњи својих мужева и младожење, који се враћао свој |
| сеј памјатник движе:</l> <l>Хаџи-Диша, у надежди ревној,</l> <l>Со тим да се спасе љуте гриже, |
| не фигуре.</p> <p>Да је нешто кир-Диша, у тај час, упао у собу и угледао ове у вис уздигнуте ру |
| ствар; јер ма колико да је човек прав, у очима жена, докле се пазе, он је увек кривац.{S} А ов |
| менијама јасно изрекне њезино име, кад, у тај пар уђе у дућан његов шегрт, Јанићије Бик, и унес |
| које је (то је, кришом од самога себе, у себи помислио) <pb n="139" /> често заустављао своје |
| мети на улицу изићи, па ето где се све, у једноме часу, измени.{S} Због свога поклона еснафу за |
| а ручак или вечеру.{S} Али једно га је, у овај пар, мучило; како да помене кира-Анастасији, шта |
| сузама и преклињањем задобила, и он је, у тренутку душевне слабости, осетио оно сажалење, које |
| к, кад се освестио, причао је, како је, у ономе часу кад је Јанићије отрчао по воду, угледао, к |
| да кир-Ламбру најури из куће, а то је, у овај мах, успео.</p> <p>Ствари је Јанићије однео код |
| х наредио да се џезва пристави, што је, у осталом, чинио он само према угледним људима грчке на |
| мисли, осећао је како га памет издаје, у глави му је било мутно и тупо, а уз то је осећао и не |
| опашна вјечном руком руши!</l> <l>Здје, у гробу, мир прелестни влада,</l> <l>А над гробом у туз |
| чењу био десна рука.</p> <p>Око текије, у којој се свети човек молио Богу и мучио своје тело ши |
| -цинцарским и јеврејским фирмама, које, у тадањем Београду, јасно показиваху, да су сви угледни |
| и предаде се потпуно вољи ове девојке, у коју је, кад год му се за то дало прилике, пиљио као |
| ашта начичкале се младе жене и девојке, у живописним шалварама и јелечићима, што се преливају ј |
| ијатељ и његова жена.{S} А, у то време, у Београду се са највећом суревнивошћу пратио приватан, |
| калуп и исповрте на њега; Јанићије се, у добар час, саже, те га калуп прелете и у мало што не |
| драв и необично снажан стомак, који се, у овом часу тужнога размишљања, мученички грчио од глад |
| далека није могао надати ономе, што се, у тај пар, догађало тамо; тетка-Мацин долазак у дућан и |
| ме шегрту исповеда зашта се радује, те, у место да свога шегрта помилује, приши му једну ћушку, |
| и пријатеља; али већ после треће кафе, у кир-Ламбриној кући, одбацио је предлоге Ламбрине, или |
| од њих одваја и кади Грцима, и то беше, у очима њиховим, тежак грех: издвајати се од свога соја |
| и пређе, па, ако се може рећи, и више, у колико се уз ту нежну црту његове душе јављао страх, |
| а га је и сада предусретала отворено и, у колико јој то допушташе нови положај, весело, нежно, |
| д је био на доксату, он се окрете соби, у којој му жена стојаше с ножем, и викну:</p> <p>— Хоће |
| није никако могао да схвати ни одреди, у каквом управо <pb n="74" /> положају треба сад да се |
| , него чак и међу Грко-цинцарима, који, у оно доба, беху друштвеноме животу што и со хлебу, и ч |
| не дизале су му углед међу Грцима, али, у очима кир-Думиним, нарочито његова хришћанска питомос |
| а поштено, сад ће полиција!</p> <p>Али, у исто време, дошану му друга мисао: зашто полиција?{S} |
| ави на свој положај и адет.</p> <p>Али, у томе часу од ове погрешке спасе га тетка Маца.{S} Она |
| мјатник“ подиже својој „честитој“ жени, у нади, да ће се тиме спасти љуте гриже, која му је сав |
| } Ништа није била у стању да проговори, у грудима јој је тако силно лупало а у грлу стезало, да |
| енџину.</p> <p>У мало воде већи таласи, у малој чаршији већа узбуна.{S} Срби, познаници Дишини, |
| е кад требало, могло седети или лежати, у куту један асталић, над којим је горукало кандиоце, а |
| урадио, па ни сама није могла погодити, у толико више, што је прстен тек синоћ добила и што се |
| тасију у оној јасној и милој светлости, у каквој му је трептала до пре неки дан, он опет није м |
| е сад немаде куда, него и сам да ућути, у толико пре, што Лепосава нарочито застаде и позва мај |
| d="SRP19061_C0"> <quote> <l>„Сопутници, у жизни плачевној,</l> <l>Честној жени сеј памјатник дв |
| ади по дугој бради.</p> <p>Једном речи, у кући хаџијиној цветало је тако, да му је и најбоља до |
| > <p>— Зар га не познајеш?{S} Ено онај, у дугој бради.</p> <p>— Какав мајстор Диша, оно је свет |
| и.</p> <pb n="95" /> <p>И овај собичак, у коме је некада тако спокојно седео по цео дан, прибир |
| ан је обично на свечан начин.{S} Кајик, у коме је путовао хаџи-Диша, већ се помаљао са стране К |
| дитеља.</p> <p>И тај јединствени идеал, у који је унео срж свога живота, који га је из године у |
| је свети човек са највећим презирањем, у место њему да одговори, запитао хаџи-Зосима:</p> <p>— |
| а гледала чисто зачуђена овом екстазом, у коју је хаџи-Диша улетео.</p> <p>— Кажем ти, ко је ма |
| нарочиту сличност са културном нацијом, у коју се стапао.</p> <p>А ону националну погрешку свој |
| ојке, када га угледаше са оним товаром, у жагору слетеше око њега и почеше черупати кесе са сла |
| , коју јој је муж, покојни татар-Јован, у наслеђе оставио.{S} Њезин муж служио је дуго време ка |
| се у дућан замишљен и тешко расположен, у ушима му је једнако звонило: — То је љубав, то је љуб |
| ила му на врату троје деце, те је тако, у неку руку, морао да води двоструку бригу, и о радњи и |
| тим потомцима класичне нације, те тако, у своме будућем породу, исправи погрешку својих родитељ |
| здисају свога пријатеља Бенџе, те тако, у неку руку, постао природни старалац младе удовице.</p |
| ан си ми био, па ето ти радње!{S} Тамо, у кући, да се нађеш тетка-Маци на помоћи и четворе очи |
| тати не само десна рука тетка-Маци, но, у колико буде нужно, он ће и сав тетка-Мацин надзор под |
| су уз то били не само вешти јахачи но, у случају потребе, и издржљиви пешаци.</p> <p>У таквој |
| ило врло расположено, готово насмејано, у колико се тај осмејак могао провући на површину из он |
| у сну мало јаче насмејала.</p> <p>Рано, у зору, кад сви шегрти устају и журе, да испред дућана |
| естаде га на улици.</p> <p>И тако, оно, у што је Јанићије одавна сумњао и пажљиво мотрио, али ш |
| био с раскида да се њоме ожени.{S} Оно, у шта је био сигуран, то је, да је девојка честита и за |
| д своје испрошенице добио. — Иде ситно, у колико му то допушташе његова облина, избегава да се |
| а сам рекла: нека му овај босиљак — то, у место сестре.{S} А оно... оно... знаш... (сад и Лепос |
| о спуштао на Јанићијев врат.{S} Али то, у осталом, није чинио он из мржње према своме шегрту, в |
| а јеменије, али некакав унутарњи немир, у коме се огледала и чежња и радост и нестрплење, све у |
| Ламбре му јавља да је отишао на вилает, у Костур; тамо ће остати неколико месеци, а њега моли, |
| само да би што пре замакао за сокачић, у коме му станује кум Дума. —</p> <p>Јанићије већ доврш |
| пролетало је и кроз кир-Ламбрину главу, у колико је он, онако смрзао и бесвесан, могао схватати |
| да је долазак газда-Дишин ту на прагу, у њему се појавила сумња, да то што је обећао није добр |
| да наточи воде.{S} А чесме по Београду, у оно време, биле су као нека врста касине, где се свет |
| реду затекао.</p> <p>О сунчеву смирају, у очи недеље, запишташе зурле и затутњише гочеви пред к |
| ше подлегао оном немилостивоме осећају, у који се до грла заглибио.</p> <p>Судбина га је заквач |
| на поље.</p> <p>— Торњај ми се с очију, у дућан да ми не приступиш више!</p> <p>Несрећни Јанићи |
| и га срећа.{S} Баш на самоме завијутку, у близини Синџир-џамије испаде од некуда кир-Диша, и, к |
| у чудотворну моћ предао и ономе памуку, у коме је лежао.</p> <p>И од честога понављања ове исто |
| аџи-Зосим још једном погледа на камилу, у врх чије грбе сеђаше широка и темељита прилика мајсто |
| је он постао оцем три синчића, који му, у један исти час, испунише кућу детинским плачем, то је |
| онда био обичај доброга тона) узригну, у знак да је до ситости задовољан и поче трептати очима |
| анку и мало повијену фигуру кир-Думину, у ћурчету и антерији и са дугачким бројаницама у левој |
| до бућмеџијскога еспапа, изгледа да су, у овом невином обожавању и саучешћу, били заступљени св |
| е, Пијаде, Гуша, Нуша, и т. д. била су, у то доба, као градски бедеми чврста имена, која господ |
| ма странама Грке и Цинцаре, на које су, у то доба, мал’ те не као и на Турке мрзели.</p> <p>— М |
| су му избијале по челу, показивале су, у томе часу, сву душевну борбу његову.</p> <p>— Јазук, |
| после припеке, он је чак и њезину кућу, у којој је најбоље <pb n="115" /> савете добивао, избег |
| .{S} Али кад једног јутра, срчући кафу, у мало не прогута читав <hi>чичак</hi>, који је кира-Ма |
| е извијаху неку страсну турску песмицу, у којој је момак сравњивао <pb n="125" /> дах девојачке |
| а.</p> <p>Кира-Анастасија одреши бошчу, у којој је било поклона за њу, кира-Думиницу и кира-Ман |
| >И то одлучно позивање текнуло је Дишу, у толико више, што није било никаквога оправдана разлог |
| д више не долази... хоћу да се кајем... у цркву ћу да идем, велику воштаницу да палим за душу н |
| ех прелети преко лица нека тамна сенка; у такоме случају уозбиљила би се и страшљиво погледала |
| кратко време створиле су читав пустош; у души су му лежале развалине од свију мисли што их је |
| здрав заборавио, шта је <pb n="121" /> у болести Богу обећао.{S} Само није хтео хитати; има да |
| гледајући оно лице, које <pb n="151" /> у исти мах, беше изненађено, збуњено и препаднуто.{S} К |
| а да одеш, да га пољубиш <pb n="161" /> у руку и замолиш да ти опрости.{S} Добар је он, опрости |
| што онакав човек долази <pb n="134" /> у нашу кућу, а од њезине три конака бежи.{S} Ћути, само |
| зио на свако парче кожице <pb n="64" /> у дућану, на сваку кашичицу масла, што ће се у кући пот |
| подара, коме је по закону <pb n="26" /> у својину припадала и противу чега се није смела ни бун |
| штени гробови изгледају тајанствени!{S} У успомени, као кроза сан, кога се једва опомињемо, тал |
| његових пријатеља.</p> <p>— Ајдутин!{S} У букагије ћемо ми тебе!{S} Нема да си узмите пари, па |
| /p> <p>— Ово ћеш да ми скупо платиш!{S} У полицију ћу ја тебе и твоју.... викала је фудул-Стаме |
| >Мајстор Диша започео живот из нова.{S} У чаршији и дућану остао је онакав исти — човек од рачу |
| а мајстор Диша оста без наследника.{S} У залуд је мајстор Диша бечио очи и очекивао тај срећни |
| но одмакао од многих својих врсника.{S} У цркви је увек хватао грчку страну, која се од српске |
| такао се, али га је свака и опржила.{S} У дубини узрујане душе и кроз осветничко расположење је |
| дул-Стаменка оваку сплетку смислила.{S} У то доба њено Канче навршило је већ петнаесту годину, |
| них земаља, кренуо се на пут кућама.{S} У томе каравану налазио се хаџи-Диша.</p> <p>Хаџи-Зосим |
| ће себи, кад неко закуца на вратима.{S} У исти час врата се полако ошкринуше и у собу се промол |
| одласка прошло је већ неколико дана.{S} У радњи је ишло као по зејтину.{S} Али код Јанићија се |
| јави, како га воли као рођена брата.{S} У овој улози, и ако му је било таман онако као одраслом |
| нечовечан био наспрам свога шегрта.{S} У потаји је тако осећао; али наравно био је принуђен, д |
| смо ми — вели — како српско удовица.{S} У нас се знаје за ред, а ни адет нам не је како у вас.{ |
| ло му још једно непријатно искушење.{S} У Галцу их задржаше пуних шест недеља у „контроманцу“, |
| вине као тешки камен на душу навали.{S} У једно време покуша, да стресе са своје душе овај прит |
| е што је потребно за сватове спреми.{S} У Мациној кући чује се дан из дан девојачки жагор и пев |
| сом носио.{S} Он је извуче и отвори.{S} У кутијици је лежао сасушени стручак босиока, онај, што |
| итрополит, Антим, по народности Грк.{S} У таквој прилици први би запевао „<title>Тон деспота</t |
| ао још и једним тако побожним делом.{S} У цркви је одслужено благодарење за срећна повратка, и |
| нила?</p> <p>Дуго је тако премишљао.{S} У мислима је гледао већ, како га носе на гробље, а Лепо |
| на и онако пољуљано уверење његово.{S} У самој ствари то, чиме је кир-Дума кроз пријатељске са |
| се болесници, која је спавала тврдо.{S} У једно време Лепосави задрхта рука, коју је Јанићије у |
| ојнога Дишинога лица право страшило.{S} У један мах њему се учинило да се таваница са балванима |
| и горчине, завршио се врло пријатно.{S} У тетка-Мациној кући, под оним хладовитим орахом, њему |
| га писма стизао на адресовано место.{S} У службу „татара“ примани су дакле само поуздани људи, |
| ачници кад меховима ватру распаљују.{S} У овај мах био је потпуно бесвестан за спољашне утиске; |
| око себе видео, таласало се у њему.{S} У један мах учини му се, да од свега тога не може да ди |
| на, да крену низ Дунаво Црноме Мору.{S} У цркви је Диша одстојао службу, примио од митрополита |
| тири записа.{S} И то овако да радиш.{S} У ноћ, кад буде младина, жену да изведеш у бакчу; тамо |
| ја на вас скривио, да ме клепећете?{S} У апса ћу ја вас <pb n="167" /> и твога мајстор-биволиц |
| ганила, па сада још и да ме закољеш?{S} У полицију ћу ја тебе!</p> <pb n="92" /> <p>— На поље и |
| ику, како се са неким човеком прашта, — у грчкој чаршији и ћор-Ахметовој кафани причало се пота |
| плете и паде потрбушке насред дућана. — У том јој се и кајиш измаче из руку, те кад виде како Ј |
| едесет и четири.</p> <pb n="12" /> <p>— У здравје да нанижеш оште педесет и четири! — одговори |
| </p> <p>— А што она да лаже...</p> <p>— У мутвак, сурунтијо; шта си ми се ту успропадила! — под |
| Јанићије и одлучно се осмехну.</p> <p>— У мутвак, чапкуне! — викну Маца. — Хаџилук је за побожн |
| да идем.</p> <p>— Куда, море?</p> <p>— У село.</p> <p>— Зашто, бре?</p> <p>— Не могу више да о |
| ступи му ближе.</p> <p>— Хајде сас мен’ у Галац.{S} Троскови ја плаћам.</p> <p>— Шта ћу ја с то |
| ава газдарица опходила се са „чирацима“ у мутваку час строго а час благо, како је кад затребало |
| осавине другарице.</p> <p>Али то „дете“ у овоме часу шкрипну зубима.{S} Неодољива срџба на све, |
| а двора испошиљала „блистателној Порти“ у Цариград, није смео двор поверавати пошти, која се на |
| је бар била мирна од његових напада, а у вече, када би он за совром, не обраћајући на њу ни ма |
| > <p>У сандучету је било пуно памука, а у томе памуку лежао је један велики чавао, не дужи од с |
| како се та и та у комшилуку породила, а у мојој кући, ништа! — рече једаред срдито, кад Маца по |
| а, који служаше за стовариште еспапа, а у исто време и као ноћиште Јанићијево, па се прући по м |
| .</p> <p>Обузела га ватра, дрхтавица, а у срцу толико бола и љутине, да је као махнит трчао кућ |
| па ни да макну са Јанићијевога лица, а у лицу сав пребледео.{S} Да су ма шта друго изнели прот |
| , који је у чаршији уживао леп углед, а у цркви, према митрополитовом столу, имао свој сто, мог |
| ер и то опасао око паса до саме коже, а у кесу је метнуо шест стотина гроша, таман колико му је |
| } Необичан пламен сукну му уз образе, а у глави га захвати чудна несвестица, кад осети пријатан |
| ка истрча на авлију, да га пресретне, а у томе кир-Ламбра гурну капиџик и нагло, као да га неко |
| еба сад да се нађе према своме газди, а у каквоме према газдарици.</p> <p>А када би било бар ко |
| таман да се на таквој одлуци задржи, а у мислима му искрсну упоредо кир-Диша са својом широком |
| Рано у вече Јанићије је долазио кући, а у први освит одлазио у дућан.{S} Ручак му је у дућан сл |
| а, што му је радњу у невреме оставио, а у исто време, да на прагу свога новога живота покаже св |
| рних светиња, па се не би ни осетило, а у мојој земљи немамо ни једне чудотворне утвари; живимо |
| н, кир-Ламбре! — зачу за леђима глас, а у исто време таче се неко његове руке.</p> <p>Кир-Ламбр |
| у дућан.{S} Ручак му је у дућан слат, а у вече је заједно са тетка-Мацом и Лепосавом седао за с |
| метнула четири ратлокума на саханчић, а у шарену чашу хладне воде, да послужи мајку, кад из соб |
| реловито пролетале тик његових очију, а у јасној сунчаној светлости зујало је неколико пчела; ј |
| <p>Дани пролажаху, недеље протицаху, а у радњи мајстор-Дишиној ишло је тако, да се није ни опа |
| Галцу, где је отворио малу бакалницу, а у <pb n="114" /> њој крчми по мало анасонлију, јамајку |
| еш!{S} Нема нигде умешено па обешено; а у селу понајмање! — тешила би га Маца, а Лепосава, која |
| оде.{S} Пред текијом није било никога а у самој текији затече дервиша, огрнута вучјом кожом, са |
| и мало забринула, што их то нема, кад а у томе угледа хаџију, како журно иде.{S} Још из далека |
| уњено лице Ламбрино, руке јој клонуле а у недрима од страха тако силно бије, да јој је кошуља о |
| збуњен <pb n="46" /> од толике пажње а у дубини душе ликовао, што му се давнашњи сан испунио, |
| и, у грудима јој је тако силно лупало а у грлу стезало, да је морала употребити сву присебност, |
| да му донесе, па чак је од некога доба у дућану ручавао.</p> <p>Али, Лепосава место да осети о |
| шта знаш ти!{S} Не долази он за бадава у нашу кућу.{S} И зар би то било лепо од њега, паметног |
| живота.</p> <p>Кира-Анастасијина појава у њезиној кући колико је изненадила, толико јој беше и |
| е.</p> <p>Једнога јутра отишла Лепосава у дућан мајстор-Дишин те му однела фес, који је Диша ос |
| стор Диша, коме је већ једаред Лепосава у одбрани рекла да је угатан, само што не опсова нешто |
| на кућа са дебелим хладовима и Лепосава у њој.{S} То лепушкасто, свеже девојче, на које је (то |
| узе неки стид; изиђе му на очи Лепосава у целој својој појави и он се, сад први пут, пред том с |
| вијали једно другога, док тек Лепосава у један час отрча мутваку и прстом позва Јанићија.{S} Н |
| ио своје тело шибањем, забадањем ножева у бутину и мишице, тискале су се жене, било саме било с |
| чибук, па сада задовољно брекће и ужива у хладовитом зеленилу и његову шумору.{S} Комшије су на |
| а.{S} Јанићије се диже од совре, целива у руку прво мајстора па Мацу и изиђе из собе.</p> <p>— |
| ни крст над расклопљеном чељусти, а ова у томе часу страховито рикну, избљува велики ексер и не |
| е једним непромишљеним кораком не сурва у провале, па таман изашао на чистину и подвикнуо: „Бож |
| фа не дође, те Маца посла шегрта, да га у чаршији потражи. — Час по час узнемирено је истрчавал |
| цело би морао из нова започињати, да га у раду не прекиде кира-Анастасија, која у тај пар уђе у |
| иступи кир-Думи, као најстаријем, да га у руке целује.</p> <p>Оба кума развеселише се; кир-Дума |
| лутио, да му је стриц већ то и да ће га у скоро наследити.{S} Чезнуо је за кира-Анастасијом, и |
| оба поклоника приступише и целиваше га у скут, а он им очински благослов подели.</p> <p>— Бого |
| ћ без жене.{S} Тек сутра дан не беше га у дућану.{S} Јанићије Бик седео је опет на своме месту |
| дан испрати мужа до капиџика, пољуби га у руку, а он њу у чело, и ту остаде, гледајући за њим, |
| се Лепосава поздрави с мужем, пољуби га у руку, а он њу у чело.{S} Кад га је погледала, једна ј |
| ца узе мајстор-Дишу за главу, пољуби га у чело и оба образа; а мајстор Диша, још збуњен од изне |
| цванцик, што му га она поклони, баци га у мутвак и што је брже могао истрча на улицу. — Била му |
| вора, који је и иначе леп углед, што га у грађанству уживаше, увеличао још и једним тако побожн |
| душевљени Биковом вештином, само што га у недра не мећу.{S} Дума светује Дишу, да га „извади“ з |
| је, мало по мало, успео дотле, да су га у чаршији сви Грко-цинцари почели убрајати као у неки с |
| свима, пуницу пољуби у руку, а она њега у чело, и лађа се отисну.</p> <p>Дуго и дуго још стајал |
| ико тешких дана, видети онога ради кога у мало што није страдала.</p> <p>Јанићије је још те веч |
| ењен.{S} Е, па онда ко ту да докаже, да у томе нема нечега.</p> <p>— Па шта да радим сада?{S} Н |
| аница кира-Анастасијина, примила се, да у младожењиној кући дочекује госте.{S} Диша није имао н |
| “ — и тако утешен сишао је у подрум, да у један бокал оточи расола, који је он увек за вечером |
| м топлим оковима остао тако цео дан, да у исти мах не осећаше и неку чудновату страву од свега |
| чила на главу, њој стаде тако тешко, да у мало не паде пред олтарем.{S} Била је бледа у лицу.</ |
| и у грудима јој тако живо закуцало, да у мало није упустила једну милојку, коју је баш тада на |
| оно време у јеку цветали, а и зато, да у очима свога шегрта јаче означи ону разлику, која изме |
| приморан, да поднесе и овај ударац и да у страху очекује, како ће се све свршити.</p> <p>Лепоса |
| акала је као да некога сарањује, као да у овоме часу баца прегршт земљице на покојника.</p> <p> |
| које је прегорео кира-Ману и оставио да у кући кришом уздише и вене и да пакосно гледа на ону к |
| а; гледала је у њега, као што је некада у Лепосаву, и када би се Јанићије махао око њезиних уну |
| <p>Диша седе.{S} Свечано ћутање овлада у соби; Диша је скрушено очекивао на бујицу прекора, ал |
| бу, да носи поверљива писма из Београда у Цариград и обратно.{S} Ова служба била је колико напо |
| онај који је учинио добро дело, па сада у томе ужива...</p> <p>Повратак кир-Дишни кући очекивао |
| не такође су је обилазиле често; а тада у кући и башти било је врло живо и весело.{S} Лепосава |
| не паде пред олтарем.{S} Била је бледа у лицу.</p> <p>Но то је за кратко трајало, а већ после, |
| јеца она, кад опази како Јанићије гледа у страну и избегава да се сусретне са њезиним очима.</p |
| еки тешки услов, па само трепће и гледа у очи тетка-Мацине.</p> <p>— Тако... рече Маца, прсну у |
| аја зрна на бројаницама и пажљиво гледа у очи Дишине.</p> <p>— Шта: тако? — пита Диша, а очију |
| ни једним делом тела не миче, већ гледа у врата, на којима је стојао мајстор Диша.</p> <p>— Шта |
| иша обори сетно главу и немо се загледа у врхове својих јеменија.{S} Кућа затворена, Ламбре био |
| седе на један трупац и тужно се загледа у вити месечев срп, чија блага светлост обасјаваше њего |
| омишљао!{S} И он се као запањен загледа у комшију.</p> <p>— Море, шалиш ли се ти?</p> <p>— Ич с |
| улости и страха, какав ли то он изгледа у очима људи.{S} Јер, њему се чинило да ово, што је сад |
| це с јастука и са неким страхом погледа у Ламбру.</p> <p>— Како то?.</p> <p>— Може бити он је н |
| ху као неколико дана, и збуњено погледа у мајку.</p> <p>— Е, па и време му је — одговори Маца р |
| памук! —потврди Диша и значајно погледа у обе жене, које радознало очекиваху да им објасни, чег |
| ецу!</p> <p>Хаџи-Зосим значајно погледа у мајстор-Дишу и намигну.</p> <p>— Зар од овог памука д |
| те! — одговори Маца и забринуто погледа у Дишу.</p> <p>— Ето, данас сам све прохесапио шта имам |
| посуђе, чисто се забезекну, кад угледа у својој авлији ове две куме.{S} Није знала како да се |
| грло стеже.{S} Она песма, која му онда у Еврејској Мали памет попила, запе у грлу, и њему се у |
| , што ке па некој да узива, кад загриза у та јабука! — смеје се Думиница и пиљи у вазда насмеја |
| виштва говориле; колико ли је само суза у потаји пролила у својој кући, када би јој која пакосн |
| се ово вижљаво девојче све више развија у једру и свежу девојку, он је ипак то чинио из једног |
| ништа без тетка-Маце у кући и Јанићија у дућану.{S} Кад би му их когод одузео, остао би без њи |
| узети, те да за времена спречи Јанићија у његовом издајничкоме послу.{S} Прва му мисао паде на |
| множина Београђана.{S} Повратак хаџија у то доба пропраћан је обично на свечан начин.{S} Кајик |
| <pb n="16" /> то, што га грчка чаршија у своје „трофеје“ убраја, он се трудио да удеси и ход о |
| у раду не прекиде кира-Анастасија, која у тај пар уђе у дућан.</p> <p>Била је необично тужна и |
| ија, још! — рече му једна комшика, која у томе часу одшкрину врата и промоли главу на поље.</p> |
| говом главом надвијала се судбина, која у мало што не поремети све наде хаџијине. — Лепосава је |
| је, све докле их не прекиде Канче, која у тај пар уђе, да им јави за долазак Ламбрин.</p> <p>Фу |
| а, ама како да се оженим удовицом, која у поноћ стоји на капиџику као фудул-Стаменка.</p> <p>— |
| ишин покушај, ни Лепосавин покрет, која у томе часу извуче своју из његове руке и брзо устаде, |
| три отрока мужескаго спола, престависја у Господу 184... љета от рождества Христова. — Амин!</p |
| "93" /> постати предметом свих ћепенака у чаршији; његовим ће именом жене испирати уста, и онај |
| осу не беше у чаршији ни једнога човека у антерији од ћитајке, који није дошао у цркву, да се п |
| на гроша готовине.</p> <p>Добра прилика у оно доба, кад су се капитали рачунали на грошеве; па |
| и име кира-Анастасије, чија му је слика у души до ове заклетве нагризала срце, па ипак била так |
| <pb n="188" /> страховите муке грешника у паклу. — И молитве, којима се скрушено предавао с уве |
| је код њега остао све до свога повратка у Београд.</p> <p>Али даљина од Београда и Лепосаве ниј |
| ао је на наше очи, био ти је десна рука у кући, поштује те као оца; а и сам знаш, колико ти је |
| кандиоце, које тако тајанствено горука у слабо осветљеној собици, и мирис тамњана и измирне, т |
| је од пете до главе, па се разгоревала у очима, из којих је суктала силна врелина.</p> <p>Мора |
| замислио, растуживала га је и изазвала у њему ону горку тугу, која ипак тако пријатно пада на |
| ога мужа добро познавала, није веровала у такву претпоставку.{S} Кир-Диша је ревносно пазио на |
| > <p>Лепосава је тако безазлено гледала у свога мужа и тако му се предано одала, да хаџија, и а |
| д ноге, удовица је са страхом погледала у Јанићија; а кад јој је овај казао, да јој то мајстор |
| са великим уважењем, црква га убројала у своје ктиторе „и приложнике храма сего“, а еснаф га и |
| сада већ толико израсла, да је набујала у једру и живахну девојку, мало по мало толико је овлад |
| једна хамајлија.{S} Лепосава је примала у постељи посете од свију балканских нација, којима је |
| -Стаменка је, као стрелом такнута, пала у незнан; муке су имали, докле су је повратили себи, а |
| оносио тетка-Маци, која га је затварала у оковану гвоздењачу, да до повратка Дишинога ту престо |
| лачила у кућу као своје, а цвеће метала у чашу, где је мирисало, докле га не би заменила другим |
| ај да се обеси!</p> <p>Тако је шапутала у себи, докле не одоле сан.{S} Кандилце поче јаче праск |
| онај пад, па је, као без душе, утрчала у мутвак.{S} Запрепастила се, кад угледа ћерку на поду, |
| војка честита и за цело му не би довела у кућу новога Ламбру; млада је, па није имала кад о том |
| шта теби треба?{S} Ниси још ни загризла у живот, не знаш још ни по коме свету ходиш, а овамо би |
| ре него ли што је уцвељена удовица била у стању да утаре трогодишњу сузу над успоменом покојног |
| или оно донесе.</p> <p>Лепосава је била у трострукоме послу: спремала је ствари мужевљеве, прич |
| решница пред иконом.{S} Ништа није била у стању да проговори, у грудима јој је тако силно лупал |
| даљина од Београда и Лепосаве није била у стању да га извида.{S} Дан ноћ осећао је како му је с |
| она котао теглити!{S} Ја нисам ни била у мутваку но у соби, кад је то урадила.{S} И није ми од |
| и очисти.{S} На повратку, кад је завила у своје сокаче, срете се са Канчетом, која је опет са д |
| јава била пријатна, ипак га је доводила у неку забуну.</p> <p>— Опет је боље да не идем тамо, — |
| магијском силом, што је дубље залазила у удовиштво, све је лепша бивала, тако, да о трогодишње |
| да би га појава овога простака понизила у очима Ламбриним, Думиним и осталих нових пријатеља.{S |
| ија за двадесет и четири сахата иселила у Јеладу.</p> <p>Измоштен душевним патњама, кир-Диша је |
| колико ли је само суза у потаји пролила у својој кући, када би јој која пакосна пријатељица нав |
| то плевила, чула овај ударац и завирила у мутвак, да види шта је.</p> <p>Али Јанићије мукну на |
| али навала осећаја тако је нагло јурила у његову главу, да му се језик спотицаше преко сваке ре |
| и ко јој све то шаље, ствари привлачила у кућу као своје, а цвеће метала у чашу, где је мирисал |
| ашта Јанићијева све га је више увлачила у свој чаробни круг, докле није у мутваку, где му је Ле |
| ивала шта Ламбре у соби ради, одскочила у страну и на прстима отрчала чак у мутвак, да се <pb n |
| дана, кира-Анастасија потпуно усавршила у грчкоме и цинцарском језику, тако, да више ни у кући |
| на ону, коју је са толико чежње и бола у срцу носио, поче да кипи свом жестином.{S} Он се обаз |
| е мржња на кир-Ламбру двоструко порасла у ономе часу, када га је угледао како се разметнуо и хр |
| више неће да зна за њу, она је бризнула у плач и стала толико лелекати, да је својим лелеком це |
| осава, као навлаш, баш онда би се нашла у послу око огњишта, па док је он са највећим нестрпљењ |
| жавам као своју сестру; она ми се нашла у болести... она...</p> <p>— Е, па де, де; кад није, ни |
| е одмах после одласка Ламбринога отишла у Скадар-махалу код своје пријатељице фудул-Стаменке (о |
| трозима из Галца.{S} А кира-Мана отишла у Галац и довела мужа кући, пошто се добро намучио и на |
| } И одмах се осетила; али кад је отишла у буџак, добила је нешто што не би ни налик на Божји бл |
| Када је Маца изишла из мутвака и отишла у кућу, Лепосава је села на столичицу, заронила лице у |
| сватове, докле му невеста није „отишла у буџак“.</p> <p>Сад ни кира-Думиници ни кира-Анастасиј |
| газда си човек и свака би девојка пошла у твоје богатство — па, ето, и сад...{S} И зар је то ле |
| ола сахата, када је фудул-Стаменка ушла у собу гостима.{S} Из њихова опхођења и стишаних израза |
| м као месечина.</p> <p>Кад је Маца ушла у собу, Лепосава је већ била мртва.{S} Јанићије, који ј |
| } У Галцу их задржаше пуних шест недеља у „контроманцу“, те тако хаџи-Диша мораде и по трећи пу |
| , а она се у једноме тренутку до темеља у прах сурвала.</p> <p>Готово посрћући и не видећи ништ |
| вог једног мужа не <pb n="10" /> би, ма у чему било, изгубила од оног лепог угледа, којим се, к |
| ла чак у мутвак, да се <pb n="99" /> ма у каквоме послу нађе, ако би случајно он из собе изашао |
| ављеним погледом, бледим лицем и сузама у очима, које га тако жалостиво гледају.</p> <p>— А што |
| јој се није надао, лупи га обема шакама у леђа.{S} Јанићије се живо окрете, <pb n="124" /> пруж |
| а ова пецкања, што су се међу девојкама у тај час чула, он би сазнао на пример да је округао ка |
| човек?</p> <p>Маца га је дочекала сама у својој соби.{S} Лепосаву је опазио у авлији, али, кад |
| а му: ако одмах не дође, она ће му сама у дућан доћи.</p> <p>Није се имало куда; ићи се мора, а |
| ичу ваше упокојене сени, са бројаницама у руци и дуванкесом за појасом; промичу и ишчезавају ка |
| ту и антерији и са дугачким бројаницама у левој руци.{S} Знао је он, чега се ова посета тицала, |
| виђати, како често ни труни истине нема у ономе што свет говори.{S} Очигледан пример за потврду |
| огледај ово, Лепосава!</p> <p>— Шта има у тој кесици? — запита Лепосава радознало питајући.</p> |
| Мана са њезиним сухим контурама и очима у којима не беше ни трага од живахности.{S} Нешто му се |
| и припаљивао наргиле, само трепну очима у знак опраштања и поче немарно пуштати густе хладне ди |
| за срећна повратка, и тога целога дана у његовој кући био је долазак као о слави.{S} Хаџи-Диша |
| икада видео никакве милости.{S} Из дана у дан за сваку своју погрешку, што би је као дете учини |
| д некуда падало у њезину башту као мана у пустињи; али за то добила је много више с друге стран |
| читав <hi>чичак</hi>, који је кира-Мана у кафу спустила, он сав побледе.{S} Виде да му је жена |
| ала велико поверење и била радо примана у сваку кућу.{S} Нарочито, када су се жене „на коме доб |
| она крилата реч, тако често изговарана у староме Београду за оне људе који су тек после седам |
| тка Маца не само да је била радо виђена у кућама где се тако што догодило, него је била уважава |
| заспи, отварала их и гледала замишљена у оно кандилце, што је пуцкарало и својом слабачком све |
| а.</p> <p>Сплетка је од некуда потурена у чаршију; а већ онај који је потури није требало да бр |
| ену и збуњено скочи, као да је ухваћена у нечем.</p> <p>— Шта си радила до сада?</p> <p>— Ништа |
| обом бори.</p> <p>— Да продам, а ко зна у какав ће народ доћи оваква светиња.{S} Можда си ти ба |
| се појави танка фигура фудул-Стаменкина у жутој шкуртељци.</p> <p>Мајстор Диша се избечи на ову |
| ога обима, који је кир-Дишина запремина у соби захватала.{S} - Једино какав непредвиђени случај |
| ти нека топлота, а по који пут и забуна у глави.{S} Пред кућом му се баш заврте и он се мало по |
| моти.</p> <p>- Газда Диши поче да бубња у ушима.{S} Све ово било је за њега и сувише нејасно, а |
| ижио се као на крилима, те је младожења у брзо заборавио на ону немилу епизоду, ради које три н |
| вари.</p> <p>— Хеј, да ми је та светиња у дућану, куд би ми крај био! — уздахну побожни хаџија |
| шао берберину, да те измије и ошиша, па у дућан!</p> <p>— Хајде, дете, пољуби мајстора у руку; |
| рагу обућу, да застирке не би прљао, па у мествама уђе у собу.</note> <note xml:id="SRP19061_N3 |
| а је Јанићије нешто пронео.</p> <p>— Па у твоје.</p> <p>— Ба!{S} За то ми није време!{S} Прво т |
| нас позовеш?</p> <p>— Куда?</p> <p>— Па у сватове.</p> <p>— Чије сватове? — запита изненађена Л |
| Лепосавину ложницу, њему толико залупа у грудима, да мораде застати.</p> <p>— Немој, хаџија, ј |
| се прогледати кроз прсте свака превара у трговини, а да му морални углед не пострада.{S} Јер, |
| да већ од толико недеља нема господара у њој.{S} Јанићије је тако савесно водио послове, надгл |
| 61_N3">„Карантин“ био је новац од бакра у вредности 10 пара.</note> <note xml:id="SRP19061_N4"> |
| !</p> <p>— Хајде, дете, пољуби мајстора у руку; добар је он, опростиће ти, — рече Маца, кад јој |
| сет цванцика пензије, њена танка фигура у жутој шкуртељчици и плавоме фистану, добивала би у ли |
| свакога месеца слушам, како се та и та у комшилуку породила, а у мојој кући, ништа! — рече јед |
| ршију, кира-Анастасија стрча са доксата у мутвак Јанићију.</p> <p>— Ово теби! — рече и тутну му |
| ћан и сав збуњен прошао мимо оба шегрта у собицу и одело турио под своју душему<ref target="#SR |
| ствар удесе.</p> <p>А мајстор Диша оста у дућану још потпуно збуњен од изненадне радости.{S} То |
| м свећама и евангелијем дигао три прста у вис, то се већ дало видети и по његову лицу и антериј |
| ледајући како се оно старо сало повраћа у простране антерије.</p> <p>Но мајстор Диша не заста н |
| је не само да је показао доброга успеха у продаји поверенога му еспапа, него је често тај еспап |
| о изјасни, али у тај пар уђе тетка-Маца у мутвак.{S} Лепосава брзо поче да претура по посуђу, Ј |
| енуо Думи, кад је споменуо како удовица у поноћи стоји на капиџику као фудул-Стаменка.{S} Међут |
| ти својом службом.</p> <p>Зароњена лица у шаке седео је још на једноме избрешку близу Вилине Во |
| м досли!...{S} Орсе! — нуди их домаћица у кућу и, смешећи се, прима из њихових <pb n="19" /> ру |
| беже из мутвака, па онако збуњена отрча у кућу.{S} А Јанићије је дуго и дуго стојао забленут и |
| мајсторе! — одазва се Јанићије и утрча у собу.{S} Али кад угледа како је мајстор блед и модар, |
| ај дукат „ћошајлију“, па то све закључа у гвоздењачу сандук, опроба да ли је добро забравио, па |
| ло другога начина, но да Ламбру закључа у собу, да на капиџик удари катанац, како не би нико мо |
| тница, што су врата закључана, ускомеша у њему на ново ону ватру и он поче одмерено гвозденом а |
| аље.{S} Срамота га је било, да се умеша у ту гомилу, јер му се чинило, да ће му сваки погодити |
| ци.</p> <p>— А где је она? — упаде Диша у реч страшљиво.</p> <p>— Разбирате ли за кира-Анастаси |
| двоје овде размишљавали, седео је Диша у ономе собичку очајан и нерешљив.{S} Мисли и планови р |
| тркне до тетка-Маце.</p> <p>Кад се Диша у неко доба ноћи разабрао од бунила, прво лице, које уг |
| чаршији се у велико рашчуло да ће Диша у света места, а по махалама се приповедало о ономе чуд |
| то унесе забуну у кућу.{S} Мајстор Диша у мало што се и сам не сруши, кад му пуница саопшти шта |
| азе.</p> <p>Сутра дан дође мајстор Диша у дућан, седе на ћепенак и, када му млађи шегрт прислуж |
| о овоме догађају, седео је мајстор Диша у своме дућану сам.{S} Јанићија је отправио у град, да |
| подужега времена врати се мајстор Диша у свој дућан, зајапурен од наглога узбуђења.{S} Очи су |
| /p> <p>Те ноћи превртао се мајстор Диша у постељи врло дуго.{S} Из очију му никако није избивал |
| тра дан, по прстену, пошао мајстор Диша у дућан; али јучерање „гледање“ и осмејци што су их, то |
| а кад би опазила, да је ко од њих лабав у служби или да своје прсте почешће завлачи у лонац где |
| ћим гласом.</p> <p>— А што си бре такав у лицу? — запита Диша, коме паде у очи силна малаксалос |
| јстор Диша се, тога дана, претворио сав у услужност <pb n="169" /> и понизност.{S} Лепосава је |
| а за слугу?</p> <p>Јанићију се попе крв у главу, кад зачу овај одговор, који му на на подсмевањ |
| а почео да отпасује кајиш с колена, кад у дућан завири Лепосава тетка-Мацина. —</p> <p>— Шта ће |
| м.</p> <p>Мајстор Диши заигра срце, кад у своме дућану угледа два тако уважена госта, и још виш |
| иле, па већ почео спуштати ћепенак, кад у дућан утрча други шегрт, који се мајао на пољу.</p> < |
| лу срдитост, па му се чинило, да би сад у стању био да је сву у комадиће растрза, само да му на |
| јецати.</p> <p>Лепосава прикова поглед у њега.{S} Очи јој необично светљаху, али не више оним |
| као крпа, бледи.{S} Она укочила поглед у престрављено и потпуно збуњено лице Ламбрино, руке јо |
| и да подигне свој оронули морални углед у еснафу, па је <pb n="142" /> и у томе нехотично успео |
| тати, а и еснафу ћеш своме подићи углед у цркви.</p> <p>Овај савет дошао је таман како ваља.{S} |
| о није језик открио, то открише једаред у хамаму неколико модрица, што их кир-Думина жена спази |
| раћала из казначејства, свратила узгред у цркву, купила свећицу од једне паре и запалила је пре |
| ексер и нестаде је.</p> <p>— Сад народ у гомилама хрли пустињаку са Витаваре, да види свети ек |
| и онај углед, који му је од ове женидбе у чаршији нагло порастао, спласнуће сада као надувена б |
| веста, само се осмешкује и трчи из собе у мутвак и обратно, те доноси час кафу час ратлокуме и |
| то су њихови мужеви успели да се појаве у ћор-Ахметовој кафани на Зереку, већ су отишле у посет |
| весељем, наредили, да се софре поставе у башти под оним густим дрвећем, које не да сунцу на зе |
| а, у тај час, упао у собу и угледао ове у вис уздигнуте руке, са којих су широки рукави кошуље |
| женио, није нарочито хтео да га позове у сватове; чинило му се да би га појава овога простака |
| ана сваки час стрепила, да је не позове у собу.{S} Познавала је она адет свога мужа, да сву срџ |
| требан.{S} Могао му је поверити послове у дућану без икакве бриге, да ће га преварити.{S} И баш |
| дала и чежња и радост и нестрплење, све у један мах, не дадоше му да се на једноме месту скраси |
| спреми и дотера, како би младожења све у реду затекао.</p> <p>О сунчеву смирају, у очи недеље, |
| а, јасно, као на длану, виде шта се све у његовој души догађа.</p> <p>Пошао је кући, али на пол |
| и голих руку, дервиш, чије је лице све у браду зарасло и под високом купастом капом, око које |
| иша зашао по кући, да осмотри је ли све у реду; завирио и у мутвак, где је Јанићије стојао и оч |
| је слабост и нека ватра обузе, да паде у постељу и тако цео дан лежаше у бунилу и несвести.</p |
| такав у лицу? — запита Диша, коме паде у очи силна малаксалост и бледоћа.</p> <p>— Ништа ми ни |
| али за кратко.{S} Лепосава на ново паде у бунило, а Маца не допусти више да јој дете пеку усија |
| озарено мајсторово лице.{S} Диша упаде у дућан, заручен до грла са неколико кеса леблебија, ра |
| наокришке ближи.</p> <p>Јанићије стаде у близини ћепенка снуждено и скромно.</p> <p>— Шта траж |
| <p>— Знам! — одговори Лепосава и стаде у страну, да учини места другима.</p> <p>Диша се опрост |
| м низ сокак.</p> <p>Мајстор Диша остаде у соби као убијен.{S} Од чуда и ове невидовне беде толи |
| и једино ономе уверењу, које му је овде у кисељаку отворило очи.{S} Паде му на памет како је, п |
| е пут Београда.</p> <p>И ено га сад где у мутваку послује, опет види Лепосаву, али, место да га |
| ом му се баш заврте и он се мало поведе у страну.{S} Но то беше тренутно, баш кад је потегао за |
| и, тама обузе црну икону, мрак се сведе у соби, и она заспа.</p> <milestone unit="subSection" / |
| у опште покушавао да мајстор Дишу уведе у њихово друштво.{S} Тражио је да кир-Дума одмах иде Ди |
| мрве, нано! — одговори Лепосава и седе у постељи, бајаги, да их шаком шчисти.</p> <p>— Хајде, |
| ући, уђе у собу и рече Лепосави, да иде у мутвак, јер хоће са њеном мајком да разговара.</p> <p |
| а аждаје.{S} Реци мајстор-Диши нека иде у Јерусалим, и тамо ће наћи копље моје.{S} Тим копљем п |
| <p>— То да не чиниш; боље нека она иде у свет; боље на њену главу срамота него на твоју.{S} Им |
| правим хаосом од мисли и узбуђења, оде у свој дућан, и затвори се у собицу, да премишља што да |
| ти ексер.{S} Пустињак није оклевао, оде у Витлејем и, баш кад се у Вертепу пред јаслама молио, |
| лу.{S} Прва му мисао паде на ум, да оде у дућан и, ма на који начин, подмити Јанићија, да ћути. |
| p> <p>Кир-Дума већ беше спреман, да оде у полицију и да се пожали, како је нестало кир-Ламбре, |
| етрча као бос преко жеравице.{S} Да оде у Галац, да се растави од Анастасије, па, кад се врати, |
| умем.{S} Данас, сутра, кад ти жена оде у буџак, па ти роди сина слабачког, шкољавог, онда ко д |
| црвенело лице хаџијино.</p> <p>Диша оде у башту.</p> <p>— Зете, дај алвалук! — зачу се глас Мац |
| азио, како ће боље бити, да што пре оде у свој Пожаревац и да више никада не помишља <pb n="57" |
| речи; Лепосава убриса очи рукавом и оде у мутвак.</p> <p>За њоме дође и Маца и поче је потанко |
| 217" /> <p>Тетка Маца обори главу и оде у мутвак, тек да од Јанићија сакрије сузе, које је обли |
| ратио се кући, оставио судове пуне воде у мутвак, па ни да је сачекао за који часак, изиђе на у |
| а све ређао шта ће јој донети, кад буде у бабињама.</p> <p>Али прође и прва и друга па и трећа |
| то долази, ретко које јутро да не нађе у својој авлији убачену по коју главу шећера или трубу |
| у, Јанићије се закашља, па се и он нађе у послу, тек колико да сакрије своје узбуђење.</p> <p>С |
| х хамајлија и он их једнога дана изнађе у једноме сандуку.{S} Кад их разгледа, изиђе му пред оч |
| ану, где је са „чирацима“ спавао, изиђе у авлију, седе на један трупац и тужно се загледа у вит |
| вори Маца и даде миг Лепосави, да изиђе у мутвак.{S} Сад њих двоје осташе, да се споразумеју и |
| цина нега најпосле му поможе и он изиђе у дућан, истина жут као исцеђени лимун, али ипак потпун |
| ја; дете је то! — одговори Маца и сиђе у мутвак.</p> <p>Код мутвака је стојао Јанићије, стидљи |
| јно допринела.{S} На позив суда да дође у Београд, да се суди, она је из Галца одговорила, да ј |
| било, он се помири са тим гласом и пође у Београд, прво да се упозна са снахом, па после и да с |
| кад једнога вечера дође Диша кући, уђе у собу и рече Лепосави, да иде у мутвак, јер хоће са ње |
| ка-Маци, а Јанићије, још сав румен, уђе у дућан и седе за посао, али сада много прибранији и не |
| то неодређено поче га вући тамо.{S} Уђе у кафану, и остаде тамо до после поноћи.</p> <p>Прва ми |
| али да јој образ бар сачувам, нека уђе у свет са образом.{S} А сада?...{S} Шта се учини сада.. |
| је пред вратима и у танким мествама уђе у собу.</p> <p>— Кали-мера, кир-Ламбре!</p> <p>— Кали-м |
| застирке не би прљао, па у мествама уђе у собу.</note> <note xml:id="SRP19061_N3">„Карантин“ би |
| а кваку од капиџика.</p> <p>Али кад уђе у собу, она забуна и ватра на ново га дохвати; он брзо |
| ије, оди часком овамо! — позва га и уђе у дућанску собицу.</p> <p>Јанићију не беше баш најприја |
| овима имао посла! — одговори Диша и уђе у кућу.</p> <p>Јанићије додаде газдарици бошчу, мало ст |
| е срца тицаше.</p> <p>— Као занесен уђе у авлију, а девојке, када га угледаше са оним товаром, |
| изрекне њезино име, кад, у тај пар уђе у дућан његов шегрт, Јанићије Бик, и унесе две ћупе вод |
| иде кира-Анастасија, која у тај пар уђе у дућан.</p> <p>Била је необично тужна и усплахирена.{S |
| аде времена да му се уклони.</p> <p>Уђе у собу, заригла врата, да му нико не улази, <pb n="98" |
| брајко мој!{S} Камо, нека ми ко покаже у еснафима макар једнога газду, који је толике паре пок |
| се то баш овога часа не догоди, побеже у дубину баште.</p> <p>Маца не мога да остави зета без |
| а од кума, заклони рукавом очи и побеже у мутвак, да кафе припрема.</p> <p>Кира-Анастасија није |
| са капиџика, и, задовољан за све, леже у душеке, а одмах до њега и кира-Анастасија: он да одма |
| дикиш калфин засецаше дубоко испод коже у пањ!</p> <p>Разуме се да је Диша причао Маци и Лепоса |
| асија пребледе, очи јој стадоше, а сузе у часу усахнуше, кад зачу да Ламбрино одело није код ње |
| на растанку за градом чак му се и сузе у очима завртеше.{S} Загрлио је снажно хаџи-Дишу, прити |
| жином, која пркосно дражи, бацала га је у неку непријатну забуну, као човека, који је целога ве |
| је непријатеље изобличи, доводила га је у некакав чудноват страх.{S} Увиђао је свесно, да му ва |
| .{S} Детињска машта његова бацила га је у маштање: да је нешто књаз, па да нареди да му доведу |
| е.</p> <p>У таквоме стању затекао га је у дућану кир-Дума.{S} Диша чисто претрну, кад угледа та |
| посао, да ради; но тај посао, што га је у овако узбуђеном стању започео, за цело би морао из но |
| мајстор Диша повери о свему, што га је у последње време мучило.{S} Хаџи-Зосим га је пажљиво са |
| пуну османлука и зеленила, иза кога је у дубини извиривала бела кућица са доксатом и као смиље |
| ликим успехом долазио до уверења, да је у целој ствари потпуно невин.</p> <p>— А баш ако је до |
| што је од других дознала, то је, да је у Галцу са кира-Анастасијом отворио малу бакалницу и ус |
| могао никако да посестрими.{S} Ма да је у прво време и то покушавао.{S} Ова вижљава девојчица, |
| о и хрче на туђем миндерлуку, као да је у својој кући и код своје жене, опет зато није мрзео св |
| ар какав глас; али кир-Ламбре као да је у земљу пропао.{S} Све што је од других дознала, то је, |
| ровео цео век, а не би ни покушао да је у дело приведе.{S} Желео је да се освети Грцима и да по |
| издам, —- рече полугласно и погледа је у очи.</p> <pb n="68" /> <p>— А дреје?...{S} Што си их |
| оветку.</p> <p>Сирота Лепосава, која је у целој овој сплетки толико исто крива била колико и ма |
| екнуло, да је чак и тетка Маца, која је у башти нешто плевила, чула овај ударац и завирила у му |
| у.</p> <p>Међутим, и у чаршији, која је у недостатку других разговора претресала обично домаћа |
| .{S} Она је Јанићија волела; гледала је у њега, као што је некада у Лепосаву, и када би се Јани |
| /p> <p>А осем тога, ова посета имала је у његовим очима решавајући тренутак.{S} И ако је он удо |
| рена овом Ламбрином љутином, отрчала је у комшилук до кира-Думинице, да разабере, неће ли кир-Д |
| од молепствија и обећања имао, била је у томе, што се кира-Думиница, од године до године, све |
| томе часу лице запламте.</p> <p>Била је у томе часу тако свежа и мила, да је Диша од сласти %гу |
| ој ћерамиди хаџијнога крова трептила је у оној сунчаној ведрини зелена чуваркућа, што се над на |
| ти је све помрло; хајде овамо, нана је у мутваку.</p> <p>Али Јанићије не миче, него ћути и не |
| је била пуна; Маца није жалила, она је у овом изобиљу јела излила све обиље своје материнске т |
| искашљивао се, не би ли га чула, она је у мутваку певушила што или би се с мајком разговарала.< |
| оје?</p> <p>— Белћим не знамо ми шта је у башти закопала?</p> <p>Тетка Маца сада већ није имала |
| тварима чује.{S} Међутим, тетка Маца је у својој дугој пракси видела и такве ствари, од којих б |
| ећи. —</p> <p>Тога дана мајстор Диша је у залуд очекивао Јанићија, да се врати; њега не би ни о |
| unit="subSection" /> <p>Мајстор Диша је у истини био човек срећне звезде.{S} Чему год се није н |
| з дућана и споредним сокачићима, где је у ово доба најмање света, стиже пред своју кућу.</p> <p |
| >Осмога дана после овога писма, које је у кући хаџијиној изазвало сасвим противан утисак ономе, |
| ешницом и хладовитим доксатом, дотле је у тој кући ишао живот тихо и мирно, као домаћин, који ј |
| а остане и даље у служби онога, коме је у своје време образ очувао, а који му је сада, место да |
| доксата, на коме су вечерали, изнесе је у башту и поче је обносити.{S} Лепосава се у залуд смеј |
| и је говорио много више, него што би је у стању била исказати највештија фраза песника из Еладе |
| <p>— Да спалим сотону!{S} Нечастиви је у њој, а ово је кућа христијанска! — одговори Диша и ха |
| изгледа на мирбу.{S} Кир-Дума, који је у целој овој ствари тежио да измири пријатеље и да ства |
| ке Дишине.</p> <p>Догађај овај, који је у самој ствари био искључиво приватнога значаја, сада ј |
| прва љубав, први њезин осећај, који је у свој својој лепоти и бујности плануо и разбуктао се у |
| Стаменка неким љубазним гласом, који је у исто време показивао и бригу и радост, што јој тако д |
| ја крива.</p> <p>Јанићију Бику, који је у велико постао десна рука мајсторове радње, било је вр |
| ину.{S} Једном ваљаном трговцу, који је у чаршији уживао леп углед, а у цркви, према митрополит |
| ама на Витавари.</p> <p>— Ама, да ли је у истини то баш онај ексер? — упита мајстор Диша.</p> < |
| на није дошла; обећала је и она, али је у вече изненада заболи једна страна вилице, а и главобо |
| а разазна, титра ли се она с њим или је у истини она све тако мислила.</p> <p>— Ти ме не волиш. |
| да неће моћи очувати тајну, коју јој је у једноме часу обећао.{S} Услед ове бојазни кира-Анаста |
| ћао једном оком хлеба.{S} Хаџи-Зосим је у светим местима живео само о сухом хлебу, маслинама и |
| И тек сада, када је остао без ње, он је у пуној јасноћи видео, како му је без ње пусто и како ј |
| оло њих, па, докле чочеци певаху, он је у деф ударао.</p> <p>Од тога часа преста Јанићије са св |
| >1.</hi> </p> <p>Мајстор Диша уживао је у староме Београду добар глас, не само међу Србима и Ту |
| два израза узнемирене савести стојао је у мутваку као између два огња међу које је стављен, да |
| ви ћемо тамо!“ — и тако утешен сишао је у подрум, да у један бокал оточи расола, који је он уве |
| } А када га је умор савладао, отишао је у вече на Ташмајдан и у оним мрачним пећинама, где се о |
| га угледаше онако узрујана.{S} Ушао је у дућан и почео весело певушити; повуче за ухо једнога |
| к уништи!</p> <p>Целу ову ноћ провео је у полусну и неком бунилу, од чега је осећао бол у глави |
| са, а очи са сунчаним зраком.{S} Био је у Еврејској Махали, пред једном баштом где су се еврејс |
| ватила.{S} Један пар ластавица савио је у самом доксату под стрехом гнездо, из кога извириваше |
| ашче, кир-Диша потпуно одевен пратио је у стопу, а од туда, преко баштенскога зида, сву ову „ли |
| ти, а ћор-Ахмет му исприча све, како је у почетку поручио само једно „шише“ вина, па после, кад |
| гога газде започиње занат; али, како је у мутваку не затече, то му беше још и милије.{S} Некако |
| оме само.</p> <p>Да би доказао, како је у свему раскрстио са грчко-цинцарском партијом, потражи |
| p> <p>Сад им редом исприча све: како је у Витавари био код пустињака, који чува свети чудотворн |
| злуку не би га више познали.{S} Како је у почетку покушавао, да и у кући заведе што већу штедњу |
| а уста помињу) хоће да сазна, колико је у души чврста вера хаџијска.{S} Зато он пушта ђавола, д |
| ј, зете; не иде то тако лако.{S} Ено је у соби, спрема се, да пред свога домаћина не изиђе пост |
| претио, докле га силна мастика, што је у ћор-Ахметовој кафани попио, не обори иа патос, где тв |
| сабља да уфати; клефти да води, што је у срце!</p> <p>— А деце не је никад доста!{S} То због с |
| љутине и почео корети кир-Думу, што је у опште покушавао да мајстор Дишу уведе у њихово друштв |
| <p>Кира-Анастасија пребледе.{S} Што је у првом тренутку наслутила, да је Јанићије одао, сад је |
| >Хаџи-Диша је био задовољан свим што је у кући и радњи затекао.{S} Јанићије му је у истини пара |
| и.</p> <p>— А шта: ја хоћу?{S} Ствар је у твојој руци.{S} Ти <pb n="145" /> паметујеш за цео ес |
| ко ороза једне пушке кремењаче, коју је у посао узео.</p> <p>Мајстор-Диши би сасвим ново; куд ј |
| кући и радњи затекао.{S} Јанићије му је у истини пара вредео.{S} Ништа, што је за напредак радњ |
| напипа, приступи просјаку, тисне му је у шаке, а другом руком прихвати га благо за плећа и пот |
| још једнога младога дервиша, који му је у лечењу био десна рука.</p> <p>Око текије, у којој се |
| шће размишљао о своме калфи, који му је у свему био десна рука.</p> <p>Нарочито сада, од како ј |
| и освит одлазио у дућан.{S} Ручак му је у дућан слат, а у вече је заједно са тетка-Мацом и Лепо |
| нека остане постидна.</p> <p>И то му је у овом хаосу узбуђења било лако рећи; али, ако га мајст |
| је била као мало преплашена; када су је у цркви довели пред младожењу и метнули им венчила на г |
| <p>— А ако буде кћи?</p> <p>— Бацићу је у трице; поклонићу је теби! — одговори Диша, весео, што |
| , да се сачувају од срамоте, која их је у чаршији чекала.</p> <p>— Анастасија! — поче јој шапут |
| ота него на твоју.{S} Имао си бре дреје у својим рукама, па што јој рече, где си их сакрио?{S} |
| али им Бик увек одговори, да газда није у дућану.</p> <p>Но докле се, тога дана, међу Србима пр |
| влачила у свој чаробни круг, докле није у мутваку, где му је Лепосава удесила постељу и кришом |
| преседео цео дан без ћурчета и антерије у кући туђе жене.</p> <p>На ову летимичну идеју он само |
| и дошле на посело неке жене, а Јанићије у мутваку туца кафу.{S} Лепосава се прикраде, па, кад ј |
| буде.</p> <p>Око подне дотрча Јанићије у дућан, узбуђен и задуван од силног трчања.</p> <p>— Ш |
| Лепосави задрхта рука, коју је Јанићије у својој држао; она отвори очи, погледа Јанићија и осме |
| ?</p> <p>Лепосава кад чу да ће Јанићије у свет, осети колико би јој тешко било да се растане од |
| е као <pb n="31" /> достојан зет нације у коју се претапао.{S} Кир-Думина жена, кога је окумио, |
| тка-Маца предишући и са оклевањем, које у овој прилици само надражаваше онако узбуђенога Дишу.< |
| ерено хуктање, као онај шум што се чује у ковачници кад меховима ватру распаљују.{S} У овај мах |
| што је мајстор Диша и сам имао прилике у своме животу да о таквим стварима чује.{S} Међутим, т |
| ли од мајстор-Дише? — викале су девојке у један мах.</p> <p>— Та ућутите, сурунтије ниједне; ос |
| смагло, а очи се чисто угасиле и упале у главу.{S} Па онда, он, који је умео од подне до мрака |
| у, како је ко држао страну коме, бацале у тамну сенку час Дишу а час Анастасију Бенџину.</p> <p |
| е да се младенци одмах по венчању уселе у кућу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Докле је |
| {S} Турске власти би хаџи-Зосима бациле у апсу, а новац би задржале, и хаџи-Диша би имао само т |
| не и криве јерусалимске сокачиће, докле у близини Витезде не уђоше у једну малену, таман као ће |
| за тим ће урадити оно, што ће се после у песму певати.</p> <p>— Где си, море, до сада? — запит |
| метовој кафани на Зереку, већ су отишле у посету лепој удовици.</p> <p>Свака од њих, руке ради, |
| кталу жеравицу.</p> <p>Да остане и даље у служби онога, коме је у своје време образ очувао, а к |
| увидео да му је немогућно остати и даље у овако безизлазном положају.{S} То је увиђао јасно, ал |
| чим би га угледао, повукао би се дубље у радњу и од туда крвнички гледао за њиме.</p> <p>— Дус |
| хом тетка-Мацином, он устаде са постеље у дућану, где је са „чирацима“ спавао, изиђе у авлију, |
| се осветим?</p> <p>— Па, ето, удари ме у леђа.</p> <p>— А ти?</p> <p>— Ја ћу опет онако...</p> |
| едагошких принципа, који су у оно време у јеку цветали, а и зато, да у очима свога шегрта јаче |
| и децу, скупо је! — уздахну Диша, коме у тај пар прелети у памети, колики је све пут претурио |
| > <p>— Уђите! — простења кир-Диша, коме у тај пар севну, да би му боље било да га је млатнуо ка |
| покаже својој вереници, како он никоме у својој кући не допушта, да што противу његове воље и |
| ер газда-Диша, који у своме веку никоме у очи није смео рећи ни ружне речи а камо ли узмахнути |
| е остао равнодушан према свему осталоме у приватноме и јавноме животу.{S} Као имућан трговац и |
| Диша одмах по прстену покушао да остане у удовичиној кући, али му је она одговорила, да то ника |
| е пристајала ни за живу главу да остане у Београду више.{S} Плакала је, проклињала%, га што је |
| да му она, после те казне, опет остане у кући и да се искрено покаје за учињено неверство.{S} |
| лахирен, изгубио сву моћ мишљења, блене у кира-Анастасију питајућим погледом, као да је овога ч |
| ебити сву присебност, само да не бризне у плач.</p> <p>Јанићије је такође немо стојао пред овом |
| увише слабо да га изведе из неме дубине у коју је тонуо.</p> <p>Најзад, кад сунце поче да прижи |
| , да су сви угледнији занати и трговине у туђим рукама.</p> <p>Све ове питоме особине дизале су |
| срж свога живота, који га је из године у годину снажио и освежавао на истрајан рад, лежао је п |
| кост, наше месо!{S} Кој па да се брине у ова чаршија за едно грцко удовица?</p> <p>— Па, па, п |
| а: да ли да им прими Бога или да утекне у собу и врата забрави?{S} Али, оне су се тако љубазно |
| ом светлошћу преливало преко црне иконе у углу.{S} Чинила је све, само да не мисли на оно најст |
| p>Једнога дана кад га некакво пробадање у слабинама опомену на обећање, оде до тетка-Маце, те ј |
| и поче тешко предисати.{S} Тупо шуштање у глави и модри колути почеше му играти пред очима; а к |
| нда у Еврејској Мали памет попила, запе у грлу, и њему се учини, да ће пред шегртима зајецати, |
| аже како је превртљива; али све то запе у грлу, које му се на пакост тако стегло, да је једва б |
| ала за вратима и ослушкивала шта Ламбре у соби ради, одскочила у страну и на прстима отрчала ча |
| е је стављен, да по својој вољи изабере у који ће скочити.{S} И сам Бог зна докле би ово ломљењ |
| ашту и поче је обносити.{S} Лепосава се у залуд смејала, праћакала, ударала га обема песницама, |
| се тако пажљиво и спреман вазда, да се у згодном часу сагне, како би га прелетео калуп, ако би |
| ма земља мигољи и за цело би пао, да се у томе часу не ослони леђима о стабло једне дафине.</p> |
| ипремао, што му је било потребно, да се у сватовима покаже као <pb n="31" /> достојан зет нациј |
| -Ламбру, ипак није било пријатно, да се у њеној кући догоди какав шкандал, <pb n="105" /> те, п |
| то мене питаш?{S} Зар је то лепо, да се у туђа посла мешам!</p> <p>— Тетка-Мацо, ти си поштена |
| а, послао је шегрта и наредио му, да се у мутваку нађе и да остане тамо, све докле кир-Ламбра и |
| ело опет да се затеже, а антерија да се у свима димензијама као и пређе распиње.{S} Шта више са |
| јавили, њему се подсекоше ноге, и да се у томе часу не придржа за довратак у дућану, за цело би |
| бос протрчи кроз чаршију, него ли да се у оваком оделу међу људе јави.{S} Антерија је била толи |
| 6" /> смео подићи; није знао како да се у овоме часу понаша.</p> <p>— Аман! — зајеца она, кад о |
| нуо би кир-Диша, нарочито онда, када се у своме дућану усами и погледа, како му удвостручена ра |
| да се неопажено извуче из собе, када се у тај час указа на прагу кира-Анастасија са џезвом кафе |
| ешао преко зида, ама кира-Анастасија се у томе часу пробуди и поче запомагати за патролу.{S} Ма |
| ђе за газдом.</p> <p>Кира-Анастасија се у тај час мајала на доксату и залевала цвеће, које је о |
| е од зурла до неба јечала, разлегала се у њезиним ушима као писка покојникова, који је на после |
| одговарати свима питачима, са којима се у чаршији среташе и састајаше.{S} Готово на свакоме угл |
| у је мало час под кров метнуо, а она се у једноме тренутку до темеља у прах сурвала.</p> <p>Гот |
| е на гробље, а Лепосава нариче, буса се у груди и довикује:{S} Ја сам крива, што се убио; он је |
| , да хаџи-Диша није више знао ни шта се у кућу уноси ни шта износи.{S} А некада није се смела ч |
| тако одоцнио као овога пута.{S} Маца се у истини мало забринула, што их то нема, кад а у томе у |
| о постиже други резултат.{S} Обојица се у томе часу чисто преобразише.{S} Ламбре поче да се оти |
| ва, да је многи од хаџија после, кад се у своју отаџбину вратио, понео такву кутију, и у цркви, |
| је истицао, као што је то чинио, кад се у цркви појави београдски митрополит, Антим, по народно |
| е оклевао, оде у Витлејем и, баш кад се у Вертепу пред јаслама молио, расклопи се земља и из ње |
| оге и са најлепшим задовољством даде се у маштање о будућем, брачноме животу.</p> <milestone un |
| русалим по децу!“</p> <p>Али не каже се у заман: где има много среће, несрећа дође.{S} Четвртог |
| вост дође до последњега уха, развије се у читаву приповетку.</p> <p>Сирота Лепосава, која је у |
| че да виче за помоћ.</p> <p>Јанићије се у томе часу користи забуном, штуче кроз врата и истрча |
| њим? — упита гласно.</p> <p>— Сашије се у крпу, па се онда да жени, да пред сан три пута помири |
| распиње.{S} Шта више сад је, (разуме се у пратњи Јанићија Бика) пролазећи кроз грчку чаршију, п |
| се.{S} Кира-Мана је предвиђала да ће се у кући повратити стари дани, они, који цветаху пре Бенџ |
| иша, који се такође није надао да ће се у овим заклоњеним улицама сукобити са својим бившим при |
| извила леђима, да ти се чини, сад ће се у струку сломити.{S} А дебели курјук плетене косе, прек |
| ни он није могао замислити, како ће се у чаршији окренути и какав ће у очима света изгледати, |
| ану, на сваку кашичицу масла, што ће се у кући потрошити; кад је правио туршију од белога лука, |
| па то? — одговори Анастасија и утаче се у очи своме мужу тако дрско и изазивачки, да се овај чи |
| е отвори капиџик тетка-Мацин и увуче се у њену авлију.</p> <p>Како ли се у један мах и обрадова |
| сташе свежим плаветнилом и разлегаше се у шумору лишћа и гугутању кумрија, дође јој лако, мило, |
| задовољни свак на своју руку, дигоше се у чаршију, те да уз пут мало боље промозгају и удесе, а |
| јамица што су се јављале, кад год би се у сну мало јаче насмејала.</p> <p>Рано, у зору, кад сви |
| незадовољан и као утучен, вратио би се у мутвак и осорљиво одговарао, ако би га она што запита |
| лете око њега неколико пута и изгуби се у сунчеву зраку; но ни један од тих звукова свежега про |
| обрете, већ наже низ улицу и изгуби се у оним силним ћорбуџацима који се стицаху у чаршију.</p |
| а поклоничко путовање.{S} По чаршији се у велико рашчуло да ће Диша у света места, а по махалам |
| над главом самога мајстор-Дише, који се у Јерусалиму већ у велико предао побожноме опхођењу све |
| ћу, били заступљени сви еснафи, који се у ондашњој чаршији налажаху.{S} И што је најважније, уз |
| {S} Једном речи, прави пријатељ који се у кући свога пријатеља, као у својој, налази.</p> <p>У |
| уче се у њену авлију.</p> <p>Како ли се у један мах и обрадова, кад угледа Лепосаву, како под ј |
| с почетка збуњено примио позив, али се у брзо прибрао, када је видео како кир-Диша и не слути |
| улицу на Зереку и Бит-пазару румени се у јутарњем зраку; па и сав послени свет, који се око ће |
| трдесетнице, сав онај први бол стопи се у једну благу успомену; и само једаред месечно, када би |
| збуђења, оде у свој дућан, и затвори се у собицу, да премишља што да предузме.</p> <p>Нема сумњ |
| 65" /> <p>После некога времена врати се у дућан, али без оне гужве, седе за посао, да ради; но |
| ме се не би радо срео, изиђе и упути се у Скадар-махалу.</p> <p>Фудул-Стаменка је имала једну к |
| о се обазирао на све стране питајући се у себи шта ће и куда ће.{S} Остане ли тврдо на томе, да |
| њему се тако чинило, јер, враћајући се у дућан замишљен и тешко расположен, у ушима му је једн |
| део „лечења“, али онај ђаво што јој се у душу увукао, тако се заквачио ноктима, да га ни за ре |
| ће га, можда још данас, постићи, чим се у чаршији сазна за неверство, које је своме присноме пр |
| лепоти и бујности плануо и разбуктао се у њезину срцу, да је занесе, опије, па сад да се тако н |
| > <p>Кад се пробудио у јутру, осећао се у нелагодноме расположењу.{S} Лепосавина прилика једнак |
| га је осећао бол у глави.{S} Налазио се у сличноме стању душевнога немира као пре готико година |
| еке неки постарији дервиш и настанио се у Дервишани испод Синџир-џамије.{S} О овоме дервишу при |
| </quote> <p>Јанићије је слушао, како се у даљини све више и више губе страсни тонови сетне ариј |
| енакнадним губитком.</p> <p>Но, како се у мајстор-Дишином дому извршило чудо, и како је он пост |
| а се, кад угледа ћерку на поду, како се у тешкоме болу савија.</p> <p>И то унесе забуну у кућу. |
| све што је око себе видео, таласало се у њему.{S} У један мах учини му се, да од свега тога не |
| е није чекао и онај други калуп, што се у мајсторовој руци обрете, већ наже низ улицу и изгуби |
| да пружи руке ради одбране, унесе му се у лице и поче га као мачка грепсти.</p> <p>Фудул-Стамен |
| ом и онај страх од кир-Дише, који му се у очима приказиваше као орјатин, који ће га на првоме с |
| жвао један широк орахов лист, што му се у руци нашао.</p> <p>— Иде ли до мајстора?</p> <p>Јанић |
| могу више! — јекну Јанићије и грухну се у груди. — Нема ноћи, море, када је на сну не видим; до |
| аше, и њему стаде тако лако и ведро, те у мало што не поскочи, да је на ново загрли.</p> <p>— К |
| ислио да му се лопови увукли у кућу, те у мало што не поче да виче за помоћ.</p> <p>Јанићије се |
| Због теб да пропадним!{S} Што ми искате у кућа, ђидијо?!</p> <p>Јаукао је и претио, докле га си |
| први пламен младићске љубави преобрате у „братинску“ љубав, могу знати како је и тежак и горак |
| м!{S} И не знаш ни сам како, а оно дете у кућу!</p> <p>— Света ствар! — утаче се хаџи-Зосим. — |
| дрекну Диша. — Ја искам да ми даш дете у кућу, а ти, место детета, кир-Ламбру — ха?!</p> <p>Ан |
| ре се за собом.</p> <p>Гомила се уплете у ову свађу, па мислећи ваљда да ће се обоје потући, на |
| свест; он, као да га неко гурну, улете у собу дршћући од наглога запрепашћења.</p> <p>— Доста, |
| а престанем ићи тамо! — помисли и крете у дућан.</p> <p>У дућану је седео скрштених ногу на ћеп |
| >Па где је сада тај „памјатник?“ Зађите у старо београдско гробље, идите оном хладовитом стазиц |
| оја се налазила близу Гетсиманске Баште у једној старој гробници.{S} Али зато набаса хаџи-Зосим |
| рече кира-Анастасија и од једном прште у онај необуздани и ведри, детињи смех, — када поче пре |
| ељиту фигуру свога мужа и на ново прште у смеј.{S} Сигурно је замишљала, како би то изгледало, |
| ио пред њезиним сузама и претњом, да ће у Дунав скочити.</p> <p>Тако га је на улицама затекао и |
| нићија, он је био потпуно уверен, да ће у томе погледу постати не само десна рука тетка-Маци, н |
| алиму приказало, наговестивши му, да ће у скоро постати <pb n="7" /> „родоначалником“ многоброј |
| је требала једна одлучна мисао која ће у часу постати дело.</p> <p>Све је то опажао кир-Ламбре |
| ако ће се у чаршији окренути и какав ће у очима света изгледати, кад ствар пукне по Београду.{S |
| и у својој кући.{S} И тај страх, што ће у своме дому видети мртваца, задржа га, те, место да од |
| оносили од куће шегрти, пре него што ће у вече заклопити <pb n="213" /> ћепенке и поћи кући, сл |
| спољна обућа навуче.{S} Кад човек хоће у собу, изује па прагу обућу, да застирке не би прљао, |
| > савете добивао, избегавао.{S} Из куће у дућан и обратно, и то увек сокачићима где се могао на |
| а наредио, да пази на радњу и што чешће у дану тркне до куће, те да се кира-Анастасији нађе, ак |
| ра још стидљивије удовица и уводи гошће у собу. —</p> <p>Докле се ова посета двеју кума вршила, |
| 216" /> није могао ништа без тетка-Маце у кући и Јанићија у дућану.{S} Кад би му их когод одузе |
| ава је села на столичицу, заронила лице у шаке и горко заплакала.{S} Плакала је као да некога с |
| и шапатом Лепосава и још више саже лице у своје плетиво.</p> <p>— Од кога те је срам?</p> <p>— |
| Хоћу! — одговори Лепосава и окрете лице у страну, да јој Диша не угледа, како јој у томе часу л |
| ча из собе, оде удно баште, зарони лице у шаке и поче горко плакати.</p> <p>Мацино гласно нариц |
| помоћи, паде на миндерлук, зарони лице у јастуке и поче нагло јецати.{S} Пред очи јој изиђе св |
| ад и последњи звук ишчезну, зарони лице у шаке и горко зајеца.</p> <milestone unit="subSection" |
| дан биволар, који је дотеривао биволице у Београд, није нашао на путу, примио га и довео у Беог |
| продера се супруг и подиже обе песнице у вис.</p> <p>Кира-Анастасија пребледе.{S} Што је у прв |
| ао доћи и на таку мисао, да ноћу ускаче у кућу једне удовице.</p> <p>Но мајстор Диша није био о |
| онако подеран и изубијан од пада замаче у сокаче.</p> <p>— И ето за тај посао, што је она викал |
| а, па за тим окрете леђа и журно замаче у град.</p> <p>На првоме конаку, где ће ноћити, хаџи-Ди |
| пред свима обрука!</p> <p>— Иде! — рече у себи, кад угледа мајстор-Дишу и од неизвесности претр |
| премеће бројанице по руци, упаде шегрче у собу.</p> <p>— Шта је?{S} Нађе ли га? — запита Диша о |
| амо, он се преплашен и клецајући довуче у башту.{S} Јанићије, већ стишан од прве навале, седео |
| авлији, али, када га она угледа, штуче у мутвак, да се с њиме не сретне.{S} То га је већ косну |
| Мајстор Диша ћуташе и замишљено гледаше у ону икону, пред којом се Маца побожно крстила.</p> <p |
| запиташе је друге и радознало погледаше у њу.</p> <p>— Па, ето, тетка-Маце; она зна и више.</p> |
| да паде у постељу и тако цео дан лежаше у бунилу и несвести.</p> <p>Маца се озбиљно препаде за |
| е кришом измењали, још га и сада држаше у неком заносу, те је ишао као по сну.{S} Све му се чин |
| очекивањем, испуњеним страхом, звераше у тетка-Мацино равнодушно лице.</p> <p>— А што ме питаш |
| насмешено лице.</p> <p>Девојке отрчаше у дубину баште са посластицама, а Јанићије, кад оста са |
| песмица, коју ономад зачу, а која беше у то доба нова:</p> <quote> <l>„Да ли знаш како се зове |
| да намлати!</p> <p>Али сва та вика беше у залуд.{S} Хаџија је сахранио свога калфу.{S} И ако ни |
| вити газду.</p> <p>Али његова мука беше у залуд.{S} Кад се околишећи приближио ћепенку мајсторо |
| дна... једна...</p> <p>Али Диша не беше у стању да изусти ову реч, већ се окрете и пође на улиц |
| ако, да о трогодишњем парастосу не беше у чаршији ни једнога човека у антерији од ћитајке, који |
| ке, него се, као и кир-Ламбре, пољубише у уста, а за тим поседише још неко време, да се нахвале |
| з ове проклете вароши, да се никад више у њу не врати.</p> <p>— Отићи ћу, али ћу јој рећи све.{ |
| лас износи.</p> <p>Лепосави се све више у грудима стезаше.{S} По свему овоме њој се чинило да њ |
| натраг Барјак-џамији.{S} А што је више у те мисли западао, све се више кајао, што <pb n="78" / |
| је то погани милет, што не верује више у Бога и пљује на свете утвари?</p> <p>— Море, не пазар |
| p>— Ни врана коска да ми не донесе више у овај пусти Београд! — Ватра да га изгори! — уздахну к |
| јобилније муштерије, неће завирити више у његов дућан, те тако ће, мало по мало, вратити се на |
| докле између густих ћепенака не завише у један ћорсокак баш до Синџир-џамије.{S} На самоме угл |
| ага песма, дође међу ове и тако ударише у пијанку и певање, да се чак и њему — кафеџији — учини |
| свим не обухвати и док се не претворише у сами пепео.</p> <p>— Знала сам ја то, да ћеш ми кад т |
| -Мацин.</p> <p>Тога пустињака не нађоше у његовој испосници, која се налазила близу Гетсиманске |
| груди, које, чим Маца и Лепосава уђоше у кућу и заклопише врата, распучи, те им даде маха, да |
| /p> <pb n="221" /> <p>Она двојица уђоше у крчму, а Јанићије сам са Циганима удари на Јалију.</p |
| ачиће, докле у близини Витезде не уђоше у једну малену, таман као ћелија, собицу, чији зидови б |
| ко, и не мислећи, ноге га саме однесоше у шибљак, а руке се пружише за очима, које им показаше |
| довичине, и саме се ражалише и бризнуше у плач, па онда онако уплакане почеше грлити и љубити к |
| , и у које је сву наду полагао, букнуше у пламен.</p> <p>— Добро је, паметно си урадила, Мацо, |
| <p>Неколико несташних девојака прснуше у кикот.</p> <p>— Таман?{S} Па то за онај гоч?</p> <p>— |
| ена из авлије, а оне, кикоћући, прхнуше у башту добацујући једна другој по коју веселу досетку |
| освета, него ли да је кир-Думи забо нож у срце.</p> <p>— Зашто бре, кир-Диса, зашто да ја плаћа |
| је сада, место да га награди, забио нож у срце, на то није хтео ни да мисли више.{S} Извадиће с |
| адовољство Дишино бивало је све веће, и у колико се више Лепосава на његове очи развијала, у то |
| погледа мајстор-Дишу.</p> <p>Међутим, и у чаршији, која је у недостатку других разговора претре |
| о их је некада готовим новцем платио, и у које је сву наду полагао, букнуше у пламен.</p> <p>— |
| отаџбину вратио, понео такву кутију, и у цркви, на служби Божјој, често је вадио иза појаса и |
| руци.</p> <p>— Е, нека је со стрекја; и у здравје и весеље да дочекате дечица, па како пилињи о |
| да га когод не би запитао што о томе; и у опште био је збуњен и сав утучен.{S} Од како је врати |
| углед у еснафу, па је <pb n="142" /> и у томе нехотично успео.{S} И не само да се осветио кир- |
| > <p>— Боже дај!{S} И време му је, да и у нашој кући дете заплаче!{S} Па сада, ћерко, не лени с |
| и.{S} Како је у почетку покушавао, да и у кући заведе што већу штедњу и да на драмове одмерава |
| аше, како је долазила кира-Анастасија и у оној собици плакала и молила Јанићија да јој врати др |
| у песму је Лепосава врло често певала и у мутваку, а Јанићије би често, помажући јој, код после |
| по обичају изу јеменије пред вратима и у танким мествама уђе у собу.</p> <p>— Кали-мера, кир-Л |
| из куће износим?! — зајаука хаџи-Диша и у страху, да се то баш овога часа не догоди, побеже у д |
| аповести.</p> <p>А када кир-Диша зађе и у подрум, да прегледа туршију, кира-Анастасија стрча са |
| мшика.</p> <p>Диша стојаше неко време и у радости и у некоме мутноме расположењу, док тек Маца |
| шом измири, а он као и до сада остане и у будуће са Дишом добар пријатељ, то му не остаде друге |
| да утростручи свој капитал, те да се и у томе изједначи са кума-Думом, ипак је један, до душе |
| добар час, саже, те га калуп прелете и у мало што не погоди једнога пролазника, који у томе ча |
| У исти час врата се полако ошкринуше и у собу се промоли кир-Думина глава.</p> <p>— Добар вече |
| дивља, унутарња борба почела опадати и у својим облицима почела се ограничавати, докле се није |
| никако не знамо, шта ће се то десити и у коме часу. — Да речем, да се кајао, што је обећао Ана |
| p>Диша стојаше неко време и у радости и у некоме мутноме расположењу, док тек Маца одшкрину вра |
| уке.</p> <p>Кир-Ламбру прођоше жмарци и у мало што не дрекну.{S} Учинило му се, да га је за рук |
| догоди се случај, који му отвори очи и у потпуној наготи показа, какво се мишљење о њему по ча |
| већ и у Влашкој, па ако је нужно чак и у Галцу.</p> <p>Ма да није знао ни где је Галац, ни как |
| насмејаних очију, са оним младешчићем и у шареним шалварицама, из којих је несташно извиривала |
| шен оним одлучним изразом Јанићијевим и у жељи, да се виком спасе од нападача.</p> <p>Неколико |
| владао, отишао је у вече на Ташмајдан и у оним мрачним пећинама, где се обично београдска дечур |
| ом надвијала зла судба, потпуно сплео и у страху од могућне несреће, чим би му се дало, побегао |
| p> <p>Међутим докле се он овако ломио и у нерешљивости својој вртео око својих мисли као вртешк |
| да осмотри је ли све у реду; завирио и у мутвак, где је Јанићије стојао и очекивао на заповест |
| оту кир-Дишином.{S} Све се то опажало и у дућану и на самоме мајстор-Диши.{S} Дућан је проширио |
| дошао, она га је осетила инстиктивно и у грудима јој тако живо закуцало, да у мало није упусти |
| ој кући, наста такво стање, да се већ и у комшилуку почело о томе расправљати.</p> <p>Кира-Мана |
| о прстена означено, они могу бити већ и у Влашкој, па ако је нужно чак и у Галцу.</p> <p>Ма да |
| А докле је тетка-Маца обносила водицу и у свакој кући задржавана, бар док једну кафу не <pb n=" |
| као да не сте из пожаревацко!</p> <p>И у такоме правцу говорио је кир-Дума још дуго и дуго.{S} |
| м она не би ништа казала, баш и када би у истини што знала.</p> <p>Али то није сметало комшилук |
| ртељчици и плавоме фистану, добивала би у лицу неки тужан израз, како то у опште одговара удови |
| сада весело певао, па на сељаке, кад би у дућан тек онако нагвирили, мукнуо као бик и кроза цел |
| а изашао.{S} Нарочито се мрштио, кад би у дућан ушао кир-Ламбре, да види шта раде и да му обрат |
| је прави Грк; а да му се простота не би у очи подсмевала и подмигивала, што се толико повео за |
| а не паде на ум да га њоме ожене, он би у тој жељи провео цео век, а не би ни покушао да је у д |
| несреће, чим би му се дало, побегао би у дућан, само да би избегао оно што се може десити.{S} |
| убедљивије разлоге мозга, размахнуло би у томе часу, заошијало на све стране и развејало ледену |
| Јанићије приступи руци, па га и пољуби у лице, — Знала сам ја да ћеш се ти вратити.{S} Али то |
| Диша се опрости са свима, пуницу пољуби у руку, а она њега у чело, и лађа се отисну.</p> <p>Дуг |
| да се сад, овако оцрњен и смешан, јави у свету, ради своје одбране, страшила га.{S} Кад би мог |
| морали вазда ове сељаке да мећу о слави у чело софре, те тако изгледаше као да они то славе, а |
| ти јастук, што га понесе, да га постави у чело миндерлука и тако, као занета, оста насред собе |
| равили на уважење, па први у колу, први у песми.{S} Кира-%Анастасија међу кумама смерна и стидн |
| хнитали, заборавили на уважење, па први у колу, први у песми.{S} Кира-%Анастасија међу кумама с |
| лановима и грудима и он му рече:{S} Иди у Вертеп Витлејемски и прими свети ексер.{S} Пустињак н |
| атко време изађе из собе, да нешто види у мутваку, те тако Диша и Лепосава осташе сами.</p> <p> |
| ео је да промишља, почело је да се буди у њему нешто озбиљно, натуштено, које му, из неке мрачн |
| да му ни највећа цепидлака, која тражи у јајету длаку, не би имала шта замерити.{S} Чим је вид |
| емаљског брака!</l> <l>И тој, која лежи у тљености,</l> <l>Сузом горком орошава кости!“</l> </q |
| — То је због тога, што свети ексер лежи у њему.{S} Снагу своју чудотворну он је дао и овоме пам |
| </p> <p>Јанићије не мога више да издржи у овакоме положају.</p> <p>— Ко ће да те убије?{S} Ја н |
| -Ламбри да допустиш да и од сада долази У кућу.</p> <p>До овога часа кир-Диша се бар колико тол |
| /p> <p>— Па ти му реци да нам не долази у кућу више; зашто ће нам он?</p> <p>— Ви’ш ти ње!{S} А |
| а што се баш њега тиче.</p> <p>— Улази у дућан!</p> <p>Јанићије прекорачи праг страшљиво и нађ |
| о сте? — пита Дума, али никако не улази у собу, но, како је промолио главу и пружио једну ногу |
| за њиме.</p> <p>— Дуса да ти се испрзи у паклена мука!{S} А-ах, рогата биволица една, сас моји |
| предлогом.{S} Да ли је кира-Анастасији у опште годило да се уда за кир-Дишу или не, то је тешк |
| што не погоди једнога пролазника, који у томе часу наиђе. — Јанићије није чекао и онај други к |
| ај изиђе на поље.</p> <p>Али Диша, који у истини беше пребледео од учињенога дела, није имао ка |
| ма, али опет хлеб; јер газда-Диша, који у своме веку никоме у очи није смео рећи ни ружне речи |
| еном прошао, треба да се зна, јер стоји у јакој вези са оним што је после било; а то ће нам, на |
| ти удовици, тек да види, не оскудева ли у чем и, као први комшија и мушки глава, да јој обрати |
| бубањ), да се не зна где је шири, да ли у леђима или у појасу, да му је лице као накалаисана те |
| тети, обузе га свега и Бог зна не би ли у овим топлим оковима остао тако цео дан, да у исти мах |
| што је први пронео глас, не зна се, али у велико се веровало да ће мајстор Диша да се ожени Леп |
| сти Јанићије да се потпуно изјасни, али у тај пар уђе тетка-Маца у мутвак.{S} Лепосава брзо поч |
| у пристојност према своме мајстору, али у исто време њу је обузимало неко друго осећање, које ј |
| .{S} Он и без допуста пође доксату, али у томе и Маца изиђе, само не више онако весела, него за |
| да је потражим! — помисли једаред; али у тај исти пар дође му на ум она њезина претња и велики |
| и поштено ни лепо то што сада ради; али у истоме часу створи му се кира-Анастасија и Ламбре, и |
| ре, да јој се освети, да је уништи; али у исто време и да му без ње нема живота.{S} Једном речи |
| као смушен, не би ли је расвестио; али у залуд.</p> <p>— Лепосава! — јаукну још једном, и онда |
| да не мисли на оно најстрашније.{S} Али у заман; ту у глави урезала се једна слика, па, зажмури |
| м песницама полете, да је удари.{S} Али у који час налете, кира-Анастасија га удари ногом у трб |
| да га хале и вране растичу!“</p> <p>Али у кућевном домазлуку не би га више познали.{S} Како је |
| {S} Чак и родитељи, када су децу давали у руке мајстору, говорили су: „Твоје месо, моје кости; |
| ије!</p> <p>А цигани су ревносно лупали у гочеве, а она писка, што је од зурла до неба јечала, |
| /p> <p>А докле су они овако разговарали у гомили овога света, хаџи-Диша је достојанствено стоја |
| моја кућа; доста сте без ћирија седели у њу, сад нема више! — одговори Анастасија и залупи вра |
| о је био самохран, одлучи, да се досели у Београд, те да последње дане живота проведе код свога |
| не зна где је шири, да ли у леђима или у појасу, да му је лице као накалаисана тепсија, и Бог |
| када, када се с њиме, било на чешми или у махали, буд за што покавжила и побила.</p> <p>И то но |
| .{S} До тога времена сви су еснафи били у цркви заступљени својим барјаком, само папуџијски есн |
| </p> <p>Али, ако су се кумови и сложили у томе, није било баш тако лако пронаћи прилику, која б |
| орије човека, чији су се идеали стопили у једну сврху, да се ороди са племенитим потомцима клас |
| је, па премислио да му се лопови увукли у кућу, те у мало што не поче да виче за помоћ.</p> <p> |
| те једно то, што би могао пасти патроли у руке, ако на улици заноћи, а друго јака глад, која га |
| ројати.{S} Она непојамна врева од мисли у његову запаљену мозгу, када би хтели да је уподобимо, |
| тавио за собом, претворили су пријатељи у готов новац, те тако, после неких обрачуна, што их је |
| у та јабука! — смеје се Думиница и пиљи у вазда насмејане очи лепе удовице.</p> <p>— Кој па да |
| <pb n="197" /> из које си дошао, да ми у браду поганиш?{S} Јесам ли ја Френк, шта ли, да се ба |
| /p> <p>— Дете! — помисли Диша — и да ми у дућану не буде штете!</p> <p>И када дотаче пољупцем в |
| <p>— Зашто: не бива?</p> <p>— Мори, ни у хамам без пестемаљ не ходим!{S} Срам ме фаћа! — одгов |
| че одмеравати очима као човека, кога ни у шта не рачуна.</p> <p>— Образ да ми погазиш?{S} На мо |
| мајстор Диша не би боље вршио.{S} Па ни у самој кући мајсторовој није се Бог зна како осећао не |
| p>Овај пуки случај, коме се Јанићије ни у сну није надао, учинио је за њега много више него ли |
| и забезекну се пред гласом, коме се ни у сну није надао.</p> <p>— И друго, па опет син! — викн |
| е и цинцарском језику, тако, да више ни у кући ни у чаршији није говорио друкчије већ грчки или |
| толико је овладала њиме, да јој више ни у шали није враћао ударце, када би га ова својим пуначк |
| баша свога еснафа.</p> <p>О Лепосави ни у сну није помишљао да је начини устабашиницом.{S} Ма д |
| ском језику, тако, да више ни у кући ни у чаршији није говорио друкчије већ грчки или цинцарски |
| а на својим леђима изнесе.</p> <p>Но ни у удовичиној кући није било друкчије.{S} Кад је Јанићиј |
| мо, газда-Јанићије! — одговараше Цигани у глас, удесише жице и враћајући се лагано истим путем, |
| рат, па сада не зна ни како да се брани у махали од својих сународника, ни како да изведе ствар |
| скочи у страну.</p> <p>Збуњени и црвени у лицу стојали су обоје сада једно наспрам другога.{S} |
| омињемо, таласају се ваше спокојне сени у дугим антеријама емир-боје ћурчетима, оперваженим жут |
| о, како треба да се њих двоје о младини у башти појаве.{S} Она се дубоко замисли и поче радозна |
| прекрсти се и скромно се поклони икони у куту.</p> <pb n="179" /> <p>— Ко ће као Бог!{S} И сам |
| ривремено, ради куповине еспапа, уклони у Галац или Цариград, од куда су ондашњи трговци доноси |
| ре лежи иа улици, а антерија му се топи у крви.</p> <p>— Кир-Диса је диваљ човек — Србин је, бр |
| пи.</p> <pb n="59" /> <p>Јанићије ступи у хладовиту авлију, пуну османлука и зеленила, иза кога |
| радо слушала Јанићијева пецкања, удари у смех, а и Лепосава се зацени од смеха представљајући, |
| {S} Кира-Анастасија <pb n="54" /> удари у свој неуздржани смех, кад зачу шта јој муж захтева.</ |
| рно ћути, она покри лице рукама и удари у плач.</p> <p>Јанићије не мога више да издржи у оваком |
| p>— Па троје их је! — рече Маца и удари у смех.</p> <p>— Шта-а?...</p> <p>— Троје... три сина!. |
| не доврши шта је хтела рећи, већ удари у такав хистерични плач, да му требаше повише времена, |
| а не буде! — помисли, а пламен му удари у образе.</p> <p>Сутра дан дође мајстор Диша у дућан, с |
| журно у авлију кира-Анастасије, завири у мутвак, па кад не нађе тамо газдарицу, он извади онај |
| овакав из чаршије дошао?</p> <p>Завири у мутвак, али, кад је ни тамо не нађе, шкрипну зубима.{ |
| о, нека!{S} Ама од данас да не пригвири у мајсторову кућу.</p> <p>И да је ма какве жртве још за |
| е, куда ти нишаниш? — смеју се мајстори у Гушанчевој кафани; и тек после ове пакосне напомене п |
| н три пута помирише, а после да то носи у недрима као своју хамајлију.</p> <p>— И то ће јој пом |
| ућур Богу!“ — а полако да кажеш: „Со ти у очи, а болест у ложичице“, и три пута да хукнеш за њо |
| И тебе сада искушава ђаво.{S} Метнуо ти у срце бригу и страх за радњу, само да те одврати од по |
| слиш, не видим ја којим очима гледаш ти у Јанићија и како ти побелеше, бленући у капиџик, кад ћ |
| већ; а кога судба једаред само дохвати у своје незграпне шаке и почне да га меси, тај се не от |
| сажаљиво поче климати главом и гледати у Дишу. — А ви верујете што се, по свет прича?</p> <p>— |
| искрснути мајстор и какав ће изгледати у лицу.</p> <p>— Ако је одала, онда да бежим из ове чар |
| тим све жустрије и јаче песницом лупати у врата, да се од удара тресла.</p> <p>Али из куће ни ж |
| ор, када се он једва вукући ноге, врати у дућан.</p> <p>— Однео сам, мајсторе! — одговори Јанић |
| десет дана да издржи, а да се не врати у овај „црни“ Београд, где му је било све тако горко и |
| вале; неки га и саветоваху, да се врати у Јерусалим, те да код власти оптужи хаџи-Зосима.{S} Ал |
| ља.{S} Понеки од познаника Срба наврати у дућан, тек колико да из Дишиних уста чује, зашто је в |
| а истрча на улицу, да кога било наврати у кућу.{S} Разуме се да по комшилуку није смео тражити |
| да ће се правдати, па, можда, и утерати у лаж и Јанићија и тетка-Мацу.{S} Очекивао је све друго |
| ати, а тамо на небу то ће ти се уписати у највећи грех и неће ти се опростити.{S} Ето, тебе ђав |
| дељу дана не смедоше се путници укрцати у лађу због буре, која је на сав мах беснела; а када се |
| не да ме овако послужиш, па ћу те узети у радњу за ортака.“</p> <p>— Зато га и волим, као да ми |
| несреће, да је свети човек морао узети у помоћ још једнога младога дервиша, који му је у лечењ |
| — уздахну Диша, коме у тај пар прелети у памети, колики је све пут претурио и што се до сада и |
| ћи, да стече домаћицу, која ће му унети у кућу мир и задовољство и до године, ако Бог да, насле |
| амо, пре него што ће целивати, изјавити у себи какву жељу и часни ексер би му је одмах испунио. |
| је сасвим друго: да ће му жена ударити у плач, да ће га преклињати да је не убије и да јој пог |
| брзо се наже над огњиште и поче пирити у ватру, пред којом су били престављени лонци и рантлик |
| о поверити и његовом помоћи разбистрити у глави онај хаос, који му је сметао да буде онако веда |
| n="72" /> узе са једним шегртом уносити у дућан коже, и готове јеменије, које су вас дан пред д |
| да ће га она курталисати беде и вратити у дућан; а гледај ти сада, како изокренула, као да је н |
| а врелина.</p> <p>Морао се ипак вратити у дућан.{S} То је осећао кроза сву буру своје душе; а т |
| почела нагло венути и потајно довлачити у кућу неке чињарице, које су јој редовно у њезину душу |
| рице, шта то радиш? — Ево, ту су шегрти у дућану, видеће.</p> <p>— Хоћу да се давим...{S} Леле. |
| .{S} Јако се плашио смрти, па још смрти у својој кући.{S} И тај страх, што ће у своме дому виде |
| онај углед, који је до сада имао, пасти у прашину.{S} Једном ваљаном трговцу, који је у чаршији |
| и пространа плећа одаваху силу младости у свој својој бујности, дође јој као некада, када се с |
| ти тако бездушан, да ме без ичега пусти у бели свет! — мислио је уз пут Јанићије, а што се више |
| ubSection" /> <p>Лепосава се умела наћи у своме новоме положају.{S} Као права газдарица опходил |
| јстор Диша.{S} Од детињства још служећи у Грко-цинцара на занату, Диша је постепено примио све |
| ос мерос, кир-Диса! — рече Дума улазећи у дућан и дотакнув се руком чела.</p> <p>— Бог добро да |
| ку, изјави да ће јој са просиоцима доћи у прву недељу, те да дотле, ако има што, по кући спреми |
| га ми! — одговори Јанићије одмеравајући у исто време за сваки случај пут до врата.</p> <p>— Ама |
| ти се допада? — запита Диша, уживајући у њеној забуни.</p> <p>Лепосава климну главом.</p> <p>— |
| Анастасија.</p> <p>Анастасија гледајући у запрепашћено Ламбрино лице, почела је осећати инстикт |
| р-Дума дижући фес с главе и погледајући у небо.{S} Али Диша је већ далеко одмакао, завио за сок |
| .</p> <p>Премишљајући, управо осећајући у себи сву ову навалу мисли, ишао је Јанићије ногу пред |
| е по Главној Чаршији и Зереку, бацајући у присенак оне српске сиромашне дућанчиће по окрајцима |
| а на прагу дућана, очевидно савлађујући у себи сувишну збуњеност и страх и трудећи се да се кол |
| у Јанићија и како ти побелеше, бленући у капиџик, кад ће да га отвори и дође.{S} Јанићије је м |
| милу. — Нећу!{S} Шта ми требају мртваци у кући!{S} Ено му полиције!{S} Несрећник један!{S} Шта |
| Квасио јој главу сирћетом, помагао Маци у свему око болеснице, држао је по читав сат њезину вре |
| о своје „чираке“, да се нађу тетка-Маци у послу, а он је седео у радњи по цео дан.{S} Није имао |
| ћу, одма ћу!... — и тиснувши девојчици у шаку пару, изгура је на капиџик, али је на улицу не п |
| ужби или да своје прсте почешће завлачи у лонац где се ручак кувао, ту би обично варјача утерал |
| да се један Србин <pb n="35" /> увлачи у њихово друштво.{S} Кир-Дума је муке мучио; навукао се |
| прекорачи праг страшљиво и нађе се очи у очи са мајстором.</p> <p>— Шта је, бре? — Како си ми |
| р-Дума се мало искашља и, окренувши очи у страну, започе:</p> <p>— Еле, просло три године!</p> |
| одупре шакама о његова плећа и одскочи у страну.</p> <p>Збуњени и црвени у лицу стојали су обо |
| у ухватио кир-Диша, трже руку и одскочи у страну.</p> <p>— А-а!{S} Шта искате ви? — викну изнен |
| еђа, па одатле на зид и таман да ускочи у њезину башчу, опучи му се камен под ногом, те се сроз |
| оји поживе с њоме три године и, умревши у шездесетдругој <pb n="9" /> години, остави уцвељену м |
| начини од њега малу лоптицу, па то уши у једну крпицу и предаде му.</p> <p>— Узми и хаирли!{S} |
| помилује, приши му једну ћушку, да овај у мало што не испусти обе ћупе да се разбију.</p> <p>— |
| е подаје материнскоме болу.{S} Деца јој у неколико замењиваху кћер; а то је, ипак, била каква т |
| страну, да јој Диша не угледа, како јој у томе часу лице запламте.</p> <p>Била је у томе часу т |
| ћу, али ћу јој рећи све.{S} Пљунућу јој у очи, па нека остане постидна.</p> <p>И то му је у ово |
| пар, догађало тамо; тетка-Мацин долазак у дућан и онако срдито захтевање, да јој мајстор Диша о |
| ла кадра ни толико, да се за који часак у његовој глави скраси.{S} Од свих му се најподеснија ч |
| а се у томе часу не придржа за довратак у дућану, за цело би пао на земљу.{S} Пожурио је кући, |
| је тичице!{S} И зар нисам ради тога чак у Јерусалим ишао?{S} Камо среће да ти је мати сањала он |
| очила у страну и на прстима отрчала чак у мутвак, да се <pb n="99" /> ма у каквоме послу нађе, |
| дњу, а ово троје деце, ради које је чак у Јерусалим запео, шта би тек од њих било!</p> <p>Тетка |
| она вртоглавица, те несвесно одлете чак у Еврејску Махалу.{S} И снажни мирис густога каранфила, |
| обоје изгубиш.</p> <p>— И зато сам чак у Јерусалим ишао; зато сам се толико истрошио, да мртва |
| поверавати пошти, која се налазила тек у првим зачетцима и била тако неуређена, да су се писма |
| Ето и ја тако; донела сам Лепосаву тек у четвртој години.{S} А колико је њих жена, што по десе |
| битна намера да врати газдарици цванцик у руке и да јој каже, да ће све одати мајстору, јер збо |
| му дао.{S} Ама ни овај чудотворни памук у коме лежи свети ексер, не би му за ту суму дао.</p> < |
| осматрао у гвоздењачи наслагани капитал у разним кесама, кесицама и другим замотуљцима.</p> <p> |
| у и неком бунилу, од чега је осећао бол у глави.{S} Налазио се у сличноме стању душевнога немир |
| акво философ!{S} Као да га и сад гледам у оно његово болта.</p> <p>И оба пријатеља Бенџина обор |
| а више ни да му заповедим што, сама сам у кући, а он као ајдук наслони се о обрамку, па само зв |
| ед мајстором ћутао; али, кад је био сам у мутваку, онда је отворено и без зазора разговарао о м |
| ам!{S} Овде ме срамота да останем; идем у свет.</p> <p>— Зар због оне ороспије?</p> <p>— Морам. |
| звезде и месеца, да те не виде с мужем у башчи, а не срамиш се да те шегрти гледају са туђим ч |
| ли људи, као људи, ступише са Јанићијем у објашњење, па, када се уверише да није ничему крив, р |
| ир-Диша.</p> <p>— Ела-те, да вас гурнем у трбу! — одговара Ламбре.</p> <p>— Пушком ћу ја тебе! |
| шта имам а шта немам.{S} Са оним имањем у Пожаревцу и овим, што сам ја стекао, имам на двеста х |
| лемена и да се подражавањем и опхођењем у животу јако приближе потомцима јелинских и римских фи |
| без деце, са једним руменим младешчићем у самом куту доње уснице, и јелечетом, за које сте мора |
| цу, која је, заједно са тим младешчићем у левоме куту доње уснице, постала већ предметом једне |
| ла, да онако учиниш?{S} Ја ћу да скачем у Дунав — ја не смем...</p> <p>— Ја нећу да мени нико к |
| ћ чуо за цео догађај, разуме се, сасвим у другој форми.{S} Чуо је како је кир-Дума стао да псуј |
| и хтео кира-Анастасијине паре да уложим у еспап...</p> <p>— Е, кој вам па за то смета? — Чија ж |
| а година, како ја сваког празника носим у цркву тамњана и палим свећу пред Богородицом и метани |
| ир прелестни влада,</l> <l>А над гробом у тузи се гуши</l> <l>Вјерни супруг сред жизненог мрака |
| и ја плаћам.</p> <p>— Шта ћу ја с тобом у Галац? — зачуди се Јанићије.</p> <p>— Да се склонис и |
| зло, да те Бог сачува!{S} С оном првом у мало што не учиних русвај; ама срећа моја, што ми дођ |
| налете, кира-Анастасија га удари ногом у трбух тако јако, да он јаукну, ухвати се обема рукама |
| ним, кад га кира-Анастасија удари ногом у трбух.{S} Истина, Лепосава није помислила на тако што |
| отле устручаваше, уђоше једна за другом у авлију кира-Анастасије.</p> <p>— Ели сте ради гостима |
| нуо и да је заједно са кира-Анастасијом у Галцу, где је отворио малу бакалницу, а у <pb n="114" |
| е да те шегрти гледају са туђим човеком у соби.</p> <p>— Шта кажеш? — подвикну Анастасија.</p> |
| ој је донео за спомен; подигла је руком у вис, загледала са сваке стране и дивила се везу на ру |
| лепом Гркињом начинила је потпун прелом у животу кир-Дишином.{S} Све се то опажало и у дућану и |
| ка еснафски барјак са светим Спиридоном у дугачкој седој бради.{S} Сад је и хаџија обрастао у д |
| ајпријатније, али се диже и пође за њом у собу.</p> <p>Кад приклопи врата, кира-Анастасија га т |
| очима руци Дишиној, коју је он пред њом у вис уздигао.</p> <p>— Ово теби; ти да га носиш, а ја |
| али сада не тако стидљиво већ с осмехом у очима, које слободно гледаху у очи Дишине.</p> <p>— А |
| гра срце од задовољства, улази са Мацом у собу и ведро гледа око себе.{S} Не потраја много, па |
| клањати и крстити пред једном иконицом у соби.{S} Тиме је он исказивао захвалност <pb n="191" |
| је кир-Дума и туцао се од муке песницом у главу.</p> <p>Сутра дан Дума је отишао суду, да још с |
| алијско расположење, бубнуо се песницом у груди и онда узвикнуо:</p> <p>— А, а! — Турчине, - бр |
| ом кићанком на глави, па га удари кишом у трбух, обори га и леже на њега.</p> <p>Јанићије се то |
| му толико заглухнуле слух и толики шум у глави подигле, као ова једна реч: „То ће ти бити мајс |
| теља.{S} Но стриц и ако није био позван у сватове, кад је чуо да му се синовац оженио, а како ј |
| ко од нежењених људи неће ићи сваки дан у кућу, где има девојке за удају, за бадава.</p> <p>— А |
| <p>— Болан ли си?</p> <p>— Нисам болан у снази, ама ми душа болује.</p> <p>— Зашто, џанум?</p> |
| ије имао.{S} Без жене остао је самохран у свету, а живети до века тако без жене и без икакве на |
| десило, па се чисто смрзао, држи прстен у руци, премеће га и загледа и очекује, неће ли му газд |
| и од оних жена чији живот беше посвећен у свему своме мужу, кући и деци, ако их је Бог дао.{S} |
| вори ни речи.{S} Помисао, да је затечен у овакоме стању у туђој кући, обузела му је сва остала |
| р и имућан газда може постићи, то је он у грађанству и своме еснафу постигао на своју радост и |
| овде боримо са нечистом силом, дотле он у наше радње шаље по једнога анђела, да нам имање до по |
| , после трогодишњег парастоса, бахну он у кућу кир-Ламбрину, по обичају изу јеменије пред врати |
| усрдније, то се он све чвршће усађивао у њој.</p> <p>И тако у овој одличној и од све грчке мах |
| адожење и младе, мајстор Диша је пливао у дупломе задовољству: ожениће се најлепшом удовицом, к |
| је је кришом, кроз три године, убацивао у башту младе удовице.</p> <p>— Елем, ви ћутите кир-Дис |
| јој, често је вадио иза појаса и пљувао у њу, тако да је сваки од црквара могао разумети, како |
| е са гужвом кир-Ламбринога одела стигао у дућан и сав збуњен прошао мимо оба шегрта у собицу и |
| ку а да се не макне, сада се није могао у дућану ни „черег“ сахата на једноме месту скрасити.</ |
| је толики углед, да се њезин глас могао у многим кућама сматрати као глас ма кога важнијег члан |
| очи развијала, у толико је већма падао у неразумљиву срџбу.{S} Младост, набрекла свежином, кој |
| ије запевао световне песме нити западао у слично одушевљење, онако пресит завали се и сам на уз |
| а ћепенку и неко време замишљено гледао у зид; најпосле извади дуванкесу, сави на колену цигару |
| до једне симиџинице и тамо жељно гледао у онај хлеб и симите, који су се пушили по ћепенку.{S} |
| <p>Мислио је испрекидано и тупо гледао у она комшијска врата, иза којих је извиривало девојче |
| ко се скљокао на њега и блесасто гледао у Јанићија, који је са страхом очекивао, шта ће се са м |
| кир-Дума спрам њега, забезекнуто гледао у кривоклетника и само што није залелекао за изгубљеним |
| ао шта да предузме.{S} Он је већ гледао у мислима како његов кир-Ламбре лежи иа улици, а антери |
| и дан, кир-Диша је све жудније погледао у насмејане очи своје жене, очекујући да му оне прве об |
| ије, који је жељно за то време погледао у ону чинију пуну пилава и овновска меса, што се поврх |
| кле је тако размишљао и брижно погледао у „бешчедну“ будућност, кира-Анастасија ни слутила није |
| дина с презрењем дочекивао и увек држао у пристојној даљини од себе, сад су му се злурадо смеја |
| p> <p>И Бог зна шта би још старац казао у својој срдњи, да се не умеша хаџи-Зосим.</p> <p>— Пол |
| тељ који се у кући свога пријатеља, као у својој, налази.</p> <p>У неко доба ноћи, када се кира |
| е није се плашила ничега.{S} То је, као у воску знала, да тетка Маца није од оних жена, које је |
| е чини?{S} А да му кажем, па да ме, као у сватовима, опет одалами, то баш нећу. — Најпосле, она |
| } Нећу мртваца! — развика се хаџија као у помамилу. — Нећу!{S} Шта ми требају мртваци у кући!{S |
| p>А када их раздвојише, она се поче као у грчевима савијати и јецати, те је сад опет кир-Ламбре |
| ји сви Грко-цинцари почели убрајати као у неки свој „културни трофеј“.</p> <p>Свуда, где год би |
| /p> <p>Цео тај дан хаџија је провео као у некаквоме бунилу.{S} Толике његове наде, толико ишчек |
| ао ћелија, собицу, чији зидови беху као у каквој трговини прекривени многобројним иконицама.</p |
| о једноме кир-Думи и кир-Ламбри одрекао у неку руку свако уважење и поштовање.</p> <p>Тако је о |
| на забраздила далеко, да се ђаво увукао у њезину душу, те окрете да гони из женина срца ђавола |
| шамаре за врат или би га мајстор чукао у главу савијеним кажипрстом, на коме је био дебео бака |
| тор Диша забринуто и са чежњом помишљао у овој песковитој и зрелој Јорданској земљи на своју уд |
| е баш и десило.</p> <p>Кир-Диша је имао у Пожаревцу једног стрица, коме под старост помреше дец |
| Али која фајда!{S} Хаџи-Диша није имао у рукама никаква доказа, да га је хаџи-Зосим покрао; а |
| , помажући јој, код последње строфе пао у неко севдалијско расположење, бубнуо се песницом у гр |
| p>Да је нешто кир-Диша, у тај час, упао у собу и угледао ове у вис уздигнуте руке, са којих су |
| о би дневни пазар и милостиво посматрао у гвоздењачи наслагани капитал у разним кесама, кесицам |
| лико узнемирили, да му је свака помисао у глави стала, па се као закована ни с места не миче.{S |
| а, и који се није на прву мисао залетао у посао.{S} И сам је био страшно озлојеђен, па, у први |
| сва моћ оставила а наместо тога настао у души ужасан страх од онога што ће сад опет чути, ма д |
| едој бради.{S} Сад је и хаџија обрастао у дугу, јако проседелу браду, која му је чак до појаса |
| > <p>Целе ове вечери Јанићије се осећао у необичном расположењу; сву је ноћ осећао мирис онога |
| своме положају он је по каткада истицао у својим мислима, али кад год би покушао да га усвоји и |
| говарајући их он се мислима није утицао у дубину своје душе, него је страшљиво и готово са треп |
| а када се море утишало и хаџија укрцао у лађу, предстојало му још једно непријатно искушење.{S |
| едам и више година добивали децу: „Ишао у Јерусалим по децу!“</p> <p>Али не каже се у заман: гд |
| ако га је увек, када би кир-Диша отишао у дућан, терала да муче као бик и да гради којекакве ла |
| ван и добро неиспаван, хаџија је отишао у дућан.{S} На поласку није жени ни речи проговорио.{S} |
| итим минаретима.</p> <p>После је отишао у Мокри Луг.{S} Тамо се погодио код једнога газде сељак |
| е претрнула срца напустио кућу и отишао у дућан, рекоше му момци да је долазила тетка-Маца и по |
| статке Бенџине, кир-Ламбре не би отишао у свој дућан, а да не наврати удовици, тек да види, не |
| и овога јутра.{S} Диша је зором отишао у дућан наредивши Јанићију, да му сваки час јавља, како |
| у антерији од ћитајке, који није дошао у цркву, да се помоли за покој душе кир-Бенџине и, коли |
| е чаршије, Ламбре је, као уништен, ушао у своју кућу.{S} Кад га је кира-Мана угледала бледа и з |
| .{S} Свака њезина реч погађала је право у срце; а што је најгоре било, она је била толико <pb n |
| ? — запита Јанићије гледајући нерешљиво у новац.</p> <p>— Зато, што је пцето, што не је човек!{ |
| због ње неће да губи место и да на ново у другога газде започиње занат; али, како је у мутваку |
| пред зору, добегла куму и куми, готово у самој кошуљи и сва модра од убоја.</p> <p>Што се ника |
| <p>Овако шчуђавање обнављало се готово у свима кућама, где је тетка-Маца навраћала, да разбере |
| време као „татарин“ (курир, улак) прво у служби београдскога везира, а доцније га узе Господар |
| бедема, он се врати натраг, сврати прво у Дишин дућан, да обиђе момке, колико да виде, како нис |
| рквеним барјацима, крену се свештенство у одеждама и са иконама; а за њим, под еснафским барјак |
| ик тих дана био је више по улицама него у дућану.{S} Разносио је „каранфил“ званицама, које је |
| : он да одмах захрче, а она да још дуго у памети прибира све утиске вечерашњега весеља и да се |
| ак није чекало.</p> <p>Веровао је тврдо у моћ дервишевих хамајлија и он их једнога дана изнађе |
| , није нашао на путу, примио га и довео у Београд и предао газда-Диши на занат.</p> <p>А код га |
| , то?{S} Да сам то, ја бих и сада седео у твојој радњи.</p> <p>Газда Диша га погледа разрогачен |
| код тетка-Маце остао, Јанићије је седео у дућану и са неком стрепњом очекивао на повратак мајст |
| нађу тетка-Маци у послу, а он је седео у радњи по цео дан.{S} Није имао никога поузданога, на |
| опије, кир-Диша је као на угљевљу седео у тетка-МациноЈ кући, час по устајао, нестрпељиво изгле |
| јатеља газдинога и када год га је видео у дућану, увек је окретао очи и избегавао да га погледа |
| инуло као паклена аждаја, коју је видео у Витлејему на једној икони, где беху исписане <pb n="1 |
| наприча чуда и лепоте, што их је видео у светим местима, а радознали пријатељи нису пропустили |
| Ево и ови су видели, када сам их донео у дућан, а после сам их однео код тетка-Маце.{S} И кира |
| око срца и чисто криво, што се залетео у прводаџисање. — Ако вам није ствар у срце, нисто не б |
| смехом.{S} Оно што је већ једном увртео у главу, то се није могло избити од туда ничим па ни ње |
| радовао наслеђу свога кума, па је почео у шали да гони кира-Анастасију да пожури, те да не оста |
| на пакост тако стегло, да је једва био у стању да ваздух удахне.{S} Стојао је тако неко време |
| ли по староме обичају, који је онда био у јеку, Лепосава не одмиче даље од врата, на која је ух |
| убио Лепосаву, није се обесио, није био у стању да на свој начин удеси живот без ичије помоћи; |
| утрошњи догађај.{S} Па ни овде није био у стању да увери никога.{S} Слушају му правдање, али ле |
| ђи и ређи, докле се сасвим није изгубио у пријатноме расположењу удовичкога живота.</p> <p>Кира |
| риснула, да јој се наместо његово јавио у соби пок. кир-Бенџо; филџани и џезва с кафом слетеше |
| оме дућану сам.{S} Јанићија је отправио у град, да однесе један пар местви<ref target="#SRP1906 |
| за дуго заспати.</p> <p>Кад се пробудио у јутру, осећао се у нелагодноме расположењу.{S} Лепоса |
| кум-Дума дао од еснафских пара, уложио у еспап и довео још два шегрта.{S} А њега самога, за ов |
| еговом душом.{S} И што је дубље залазио у другу годину брачнога живота, тај је облачак постајао |
| и сигурна, све докле се он буде налазио у овој кући.</p> <p>И кир-Ламбре је, као и Анастасија, |
| је долазио кући, а у први освит одлазио у дућан.{S} Ручак му је у дућан слат, а у вече је зајед |
| чежње и страшљивога очекивања прелазио у наглу срдитост, па му се чинило, да би сад у стању би |
| ађења.{S} До данас Јанићије није улазио у крчму никада, а гле шта се сада учини!</p> <p>— Несре |
| ма у својој соби.{S} Лепосаву је опазио у авлији, али, када га она угледа, штуче у мутвак, да с |
| усретне са оним погледом, што се упиљио у њега.</p> <p>— Како: шта? — Ми на вас као на едног че |
| ом речи, мајстор Диша се толико изменио у кући, да га човек не би познао.{S} Разуме се, да се Л |
| аглади.</p> <p>Мајстор Диша се затворио у ону малу собицу, па се жив од туда не јавља.{S} Понек |
| ошанула нешто, те он као махнит одјурио у удовичину кућу и затекао је баш на капиџику, како се |
| ужила босу ногу, а он је целу обухватио у једну шаку, па се као луд смеје од задовољства.{S} И |
| ово расположење њезине душе протумачио у своју корист.{S} Овако му она изгледаше као санта лед |
| посао са неком нарочитом важношћу вршио у ову кутију.</p> <p>Једна мала ситница, али ипак толик |
| Јанићије отрчао по воду, угледао, како у собу улете некаква црна крмача под фесом и кратком ки |
| знаје за ред, а ни адет нам не је како у вас.{S} Него кад ми бидете муж, онда — друго је“.</p> |
| табаша, па људима од реда не иде никако у главу да имају устабашу а без устабашинице.{S} То им |
| вити.</p> <p>Српским женама није никако у рачун ишло да једна Цинцарка, па још удовица, уграби |
| етку, и поред свега тога, што му никако у рачун није ишло, да изгуби пријатељство два тако угле |
| но покаје за учињено неверство.{S} Тако у чаршији нико не би сазнао о томе, како му је пријатељ |
| ве чвршће усађивао у њој.</p> <p>И тако у овој одличној и од све грчке махале <pb n="14" /> ува |
| да би се угушио, само да је за неколико у њему остао.{S} Потајна жеља, да се врати кући, да се |
| и десет година.{S} Па зар да те толико у кући држим!</p> <p>Тешко је било Лепосави слушајући м |
| о био је принуђен, да то осећање дубоко у себи скрије и да још једном покуша, неће ли умилостив |
| дог разоренога срца, ужљебила се дубоко у његову главу; та га је одлука подржавала и хранила, п |
| фа, које је сваке ноћи од некуда падало у њезину башту као мана у пустињи; али за то добила је |
| о; оно незнано што га је једнако држало у некој запетости и недоумици, појачавало се све више, |
| на половину високога чела, искрете мало у страну врат и танким гласом запева:</p> <quote> <l>„К |
| са онога гнезда и погледавши радознало у своју жену.</p> <pb n="206" /> <p>— Што ме запиткујеш |
| је рођена сестра, и Јанићија је довело у положај, да је сваки час морао то због овога то због |
| то, што је и Јанићија и Лепосаву довело у неко чудно, несхватљиво расположење.{S} Тетка-Маци до |
| га је отерао.</p> <p>Колико је ускипело у души Јанићијевој слушајући ово, о томе није потребно |
| е искрсавати.</p> <p>А то се већ почело у велико јављати.{S} Од некога времена млада удовица, н |
| са сваке стране за собом, то није било у нарави Дишиној.{S} Међутим, Јанићије му је већ једаре |
| грчко-цинцарски род, и када би му било у власти, за цело би се сва грчка чаршија за двадесет и |
| Учинило му се, да му је баш то открило у потпуности све оно, о чему је и после Мацинога исказа |
| на; добро само те ми се толико затекло у кеси, — рече Диша шалећи се. — А сад деде да видим ка |
| е да се попне на доксат, одакле се ишло у Лепосавину ложницу, њему толико залупа у грудима, да |
| авају.{S} Млада удовица није ватра само у кући; њезин пламен лиже и кроз махале где год прође, |
| , дубоко закопају, него, ако им је само у моћи, и да помогну својој ближњој, да ову тајну од ту |
| аде јој ни за тренутак да поверује само у бегство.</p> <p>Страх од онога, што се могло врло лак |
| ушевљење имало је свога разлога не само у томе, што је њезин муж дошао срећно с пута као богат |
| да те послушам?</p> <p>— Хајде ти само у мутвак; сад ћу и ја доћи.</p> <p>У мутваку затече Леп |
| да му се то као умешено и испечено само у руке спусти.{S} Жељкао је да постане богат и угледан |
| тражио, кад требаше, па сад да запишемо у пропала вересија...{S} А, а-ах, Дума, гомаре едно, ко |
| глити!{S} Ја нисам ни била у мутваку но у соби, кад је то урадила.{S} И није ми одмах ни казала |
| во ћутање богато награђивало.</p> <p>Но у дну душе Јанићијеве, што он ни сам није могао разабра |
| раздражено и изиђе на улицу.</p> <p>Но у ћор-Ахметовој кафани не беше никога <pb n="220" /> ви |
| љење о њему по чаршији проноси.{S} Рано у јутру, пошто је почистио испред дућана, узе Јанићије |
| је пре толико година указа.</p> <p>Рано у вече Јанићије је долазио кући, а у први освит одлазио |
| ети раније, него што је то било уписано у књигу.</p> <p>Анастасија је први пут била удата за ки |
| син из Библије своме оцу, ушли свечано у кућу лепе удовице, што је овеселило срце удовичино а |
| } Боље да одеш прво Ламбри, да га јавно у дућану испљујеш и покажеш свету, како је неваљалство |
| кућу неке чињарице, које су јој редовно у њезину душу увлачиле сумњу, а из сандука извлачиле ра |
| тао насред дућана, па гледа разрогачено у свога газду.</p> <p>Мајстор Диша стоји према њему, пи |
| ри Лепосава и сада га удари тако снажно у леђа, да је толико звекнуло, да је чак и тетка Маца, |
| анесе, опије, па сад да се тако насилно у један мах угаси!</p> <milestone unit="subSection" /> |
| тицао је из дућана и утицао беспрекорно у једну гвоздењачу, од које је кључ држала тетка Маца о |
| же да иде Ламбри и кира-Мани, уђе журно у авлију кира-Анастасије, завири у мутвак, па кад не на |
| радом, који је дубоко спавао.{S} Тек по у гдекојој крчмици још жмиркала је по једна лојаница и |
| што се жутио над Лепосавиним веђама, то у њено насмешено лице.</p> <p>Девојке отрчаше у дубину |
| ош никако да се разабере, шта је све то у овоме часу било.</p> <p>Лепосава прва дође свести, об |
| Некако тешко би му било рећи јој све то у очи, а још теже остати при своме, кад се она заплаче |
| тегоше, те он само нетремице звераше то у онај дукат „ћошајлију“, што се жутио над Лепосавиним |
| ала би у лицу неки тужан израз, како то у опште одговара удовичкоме стању.</p> <p>И тога дана, |
| м вратима а не на мојим! — мисли срдито у себи, а гласно се смеје и повлађује гостима, као да ј |
| мук није, тако рећи, ни згрејао честито у Лепосавиним недрима, а пуница је већ од ћерке сазнала |
| Дума, орсе! — и услужно му показа место у чело миндерлука, где се обично најугледнији гости пос |
| о ону заклетву, осећао је како га нешто у грлу гуши; а када је завршио оно: „тако мени Бог помо |
| аквога човека!{S} Море, да сам ја нешто у власти, ја бих њој...</p> <p>У свако друго доба Јанић |
| једну зелену сламчицу и несвесно бленуо у једнога мрава, који се свакојако мучио, да одвуче кро |
| , разрогачио очи и зачуђено се забленуо у њу; а она тако исто узрујана, да јој се недра од нагл |
| о и обично што је на путу радио, метнуо у ћемер и то опасао око паса до саме коже, а у кесу је |
| кад он није био срећан, а оно да му бар у дечици проструји грчка крв.</p> <p>У овоме можда и ле |
| ео у прводаџисање. — Ако вам није ствар у срце, нисто не бесе; ајде, кир-Дума!</p> <p>Но кир-Ду |
| а ли му што!{S} Је ли он муж и господар у кући, или шта је? — Он отвори врата, извири на ћошку, |
| -Дума, куд ја да скачем преко зида; зар у ове године и овако...</p> <p>— Како велите?...</p> <p |
| ниш.</p> <p>— Ама, куда ћу овде?{S} Зар у овој чаршији да почнем из нова?</p> <p>— То да не чин |
| да изостао а да није присуствовао макар у цркви при венчавању младенаца.{S} Да је Диша био потп |
| ва видела је од туда многе користи; јер у који год би дућан дошла, да штогод купи, свуда би доб |
| да су комшинице одмах пресекле разговор у томе правцу, јер су осетиле, да им она не би ништа ка |
| као то, да је он, један угледан мајстор у чаршији, могао доћи и на таку мисао, да ноћу ускаче у |
| .</p> <p>И код овога имена запе му глас у грлу, те само што промуца нешто неразумљиво и са очек |
| утвак, где су два шегрта пословала, час у гостинску собу и као шева међу пуним класјем весело п |
| грање провиривала, трчкарала је она час у мутвак, где су два шегрта пословала, час у гостинску |
| ања узверено гледају час у мајстора час у Јанићија.</p> <p>— То она казала, то?! — викну Диша о |
| чело, које је нервозно час скупљало час у вис уздизало његове обрве.</p> <p>— Ти да идеш на вил |
| ко седећи око пања узверено гледају час у мајстора час у Јанићија.</p> <p>— То она казала, то?! |
| домаћа невоља учинила је читав преврат у његовим погледима.{S} Колико је патио од туге за свој |
| веравало да је много лакше уверити свет у нешто, него ли га разуверити.</p> <p>— Па зар је то л |
| свај; ама срећа моја, што ми дође памет у главу: зашто да робијам због једне ороспије, па је от |
| о плашио, да овоме момку не прасне опет у памет, као оно пре неколико година, да га остави.{S} |
| , што јој тако давно невиђени гост опет у кућу долази.</p> <p>— Е ли она ту? — тихо и задувано |
| егао толики пут; донео си читав берићет у кућу! — утишавала је Маца усплахирена зета.</p> <p>— |
| осави створи што ширу самоуправну власт у мутваку.</p> <p>— Е, мој зете, слушао си како се гово |
| полако да кажеш: „Со ти у очи, а болест у ложичице“, и три пута да хукнеш за њоме.</p> <p>Жена |
| одераној кожи стршили, човек, иоле вешт у читању хијероглифа и старих шилтова, досећа се, да је |
| ори ништа ташти, на чије се разлоге већ у велике навикао да их прима и — сноси.</p> <p>Но њему |
| оју праву домаћицу и радњу, која је већ у велико почела посртати, није ни помишљао.</p> <p>Кира |
| бина друго ради.{S} Мајстор Диша је већ у велико припремао, што му је било потребно, да се у св |
| ција морала трагати!</p> <p>Диша је већ у велике примао честитања по раним ћепенцима.</p> <p>— |
| tone unit="subSection" /> <p>Ноћ је већ у велике осула небо звездама над Београдом, који је дуб |
| мајстор-Дише, који се у Јерусалиму већ у велико предао побожноме опхођењу светих места, бденис |
| {S} Овај хаџија познавао је сваки кутић у светим местима, јер је ово већ трећи пут, како као по |
| д је угледа на прагу дућана, заби главу у посао, па се учини, као да је и не види.{S} Ма да је |
| Једино тетка-Маца што је слала Лепосаву у дућан, да му донесе по штошта од своје софре као пону |
| ли да их воли или мрзи, што су Лепосаву у гроб отерали.</p> <p>Маца га је истински жалила.{S} Г |
| чинило, да би сад у стању био да је сву у комадиће растрза, само да му на очи изиђе.</p> <p>И о |
| пола часа, када је Ламбре позвао младу у коло и почео с њоме играти, кира-Мана и Думиница увук |
| ца је свакога јутра, када им мужеви оду у дућан, или прелазила кроз баштенски капиџик њојзи или |
| сазнаду шта се противу њих говори, пођу у одлучну борбу противу дотичне сплетке.{S} Напротив, и |
| ир-џамије.{S} На самоме углу, при улазу у ћорсокак, лепо се видео мајстор-Дишин „шилт“ са распл |
| арке, расположиле се, па, кад не играју у колу, седе око пуних софра и ударајући дланом о длан |
| Мацу и све остале жене, које се пачају у хећимска посла.</p> <p>— Даћете јој ове „апове“, да п |
| вести.{S} Наредио је да се добро угреју у ватри једне машице, па, када се ове готово усијаше, о |
| пи вратима и певушећи отрча кроз авлију у кућу.</p> <p>Још неко време седео је мајстор Диша на |
| ве, отишао је и тамо затекао Анастасију у таквоме стању, да му је и без њених речи постало јасн |
| и пред очи му изводила кира-Анастасију у оној јасној и милој светлости, у каквој му је трептал |
| кања.{S} После би заповедио да га окују у најтеже букагије, да га метну на магаре, али не као ш |
| је било таман онако као одрасломе момку у детињим чакширицама, ипак је почео налазити какве так |
| се тетка Маца вратила, затекла је ћерку у мутваку како седи на шамлици, подлактила главу о шаку |
| астасије. — Мајстор Диша је ову сплетку у потпуности њеној поверио тек кира-Думиници.{S} Некако |
| сети, како му у души лакну, завуче руку у недра, извуче једну дугачку кесу о гајтану, па из ње |
| у, где ће ноћити, хаџи-Диша завуче руку у недра, да из кесе извади ситнине, али на своје велико |
| — одговори кир-Дума, пруживши јој руку у којој су бројанице са педесет и четири зрна, као дрен |
| држао је по читав сат њезину врелу руку у својој руци и са запетом пажњом ослушкивао сваки њези |
| а и могао је силом да га примора, да му у радњи остане; али сад је већ сасвим друкчије.{S} Јани |
| и страшна забуна толико га обузе, да му у један мах изгледаше, да ће се таван на њега срушити.{ |
| му је помагао и да радњу отвори и да му у чаршији подигне углед као равноправноме члану грчке н |
| — помисли хаџи-Диша, кад осети, како му у души лакну, завуче руку у недра, извуче једну дугачку |
| у.</p> <p>— Ово теби! — рече и тутну му у шаке један цванцик.</p> <p>— Зашто, газдарице? — запи |
| рашно и по њега и по све остале, о чему у првоме тренутку свога узбуђења није мислио.</p> <p>Ан |
| ња на <pb n="111" /> јучерањи дан севну у памети, није била, да сазна шта је са његовом женом.{ |
| олазиле су, као на мобу, да јој помогну у пословима и спремању за свадбу.{S} Лепосава је са њим |
| мајстор <pb n="180" /> Диша одведе жену у собу, и као човек који полази на тако далек пут, поче |
| бе, опусти руке, па се бесвесно заблену у врата.{S} Стојао је нетремице тако; али, на његову ср |
| > <p>Диша се разрогачених очију заблену у госта.</p> <p>— Ја сум, кир-Диса, ваш кум и пријател. |
| а кад залупи капиџиком за собом, бризну у плач и јецање.</p> <p>— Шта ти је, девојко? — викну з |
| ту би обично варјача утерала дисциплину у главу непослушнику.</p> <p>Мајстор Диша започео живот |
| p>Јанићије осети неку непојамну топлину у овоме загрљају.{S} Нешто мило, опојно, што га је зано |
| здрава и срећу да унесеш твоме домаћину у кућу! — рече Маца и пуна срца пољуби своју ћер.</p> < |
| ш ти!</p> <p>Подсмевка Јанићијева текну у срце Лепосаву.{S} Он је хтео да је, као и обично, иза |
| неодређени израз на Мацином лицу текну у срце.</p> <p>— Чудо! — узвикну Маца.</p> <p>— Ама, ка |
| ије!{S} Јанићије, бре, где си?! — викну у један мах преплашено.</p> <p>— Ево ме, мајсторе! — од |
| л, кад зуб умине.{S} Он задовољно бркну у кесу, извади један цванцик и даде пуници.</p> <p>— Не |
| споруке он сав претрну.{S} Крв му сукну у главу и страшна забуна толико га обузе, да му у један |
| иша, који се баш тога и плашио, устукну у своју собу, затвори се и не изиђе из ње, све докле се |
| цине.</p> <p>— Тако... рече Маца, прсну у смех; али се брзо уозбиљи и поче се крстити.</p> <p>— |
| ј је помогао, те ти она тај запис метну у недра, носила га под пасом четири месеца и — то јој п |
| е болу савија.</p> <p>И то унесе забуну у кућу.{S} Мајстор Диша у мало што се и сам не сруши, к |
| кад осети да му је то немогућно, пљуну у лице Ламбри; а Ламбре тим истим оружјем врати му удар |
| до капиџика, пољуби га у руку, а он њу у чело, и ту остаде, гледајући за њим, докле није замак |
| рави с мужем, пољуби га у руку, а он њу у чело.{S} Кад га је погледала, једна јој се суза скотр |
| Помисао, да је затечен у овакоме стању у туђој кући, обузела му је сва остала чула, да није ни |
| је сав јед на Јанићија, што му је радњу у невреме оставио, а у исто време, да на прагу свога но |
| то лепо, да јој сам доводиш кир-Ламбру у кућу.</p> <pb n="109" /> <p>Мајстор Диша је као кроз |
| с, што ти га дадох, да метнеш пред зору у нову зелену чинију; пре зоре да захватиш воде са три |
| гдекоји од ових, срдито му одбаце аспру у блато и оде.{S} Тада мајстор Диша тужно узвикне:</p> |
| е мајке и са „чирачетом“ наложила ватру у мутваку, преставила џезву с кафом, метнула четири рат |
| ти, а цеванице његове тако танке, да су у оним чампарима изгледале као танка сламчица, забодена |
| е потапшао Јанићија по рамену и, кад су у вече сели за совру, казао пред Лепосавом и Мацом: „Јо |
| ћ из виших педагошких принципа, који су у оно време у јеку цветали, а и зато, да у очима свога |
| но јео деран, то нека оцене они који су у животу имали прилике почешће гладовати.</p> <p>Дан, к |
| има и снажним гласићима, потврђивали су у сложноме терцету чудо, о коме се једва мислити могло. |
| <p>Кира-Анастасија и Ламбре стојали су у соби сами једно према другоме; она намргођених обрва |
| ао сваки пут ми рече: „Твоји унучићи су у чељустима аждаје.{S} Реци мајстор-Диши нека иде у Јер |
| се мајстор Диша и вади иза појаса кесу у којој нађе две аспре.</p> <p>— Узми, на! па да купиш |
| овај први састанак.{S} А они, који нису у сличноме положају никада били, дај Боже да ни кроз ту |
| овамо, тетка Маца ће тебе да прими, ту у мутваку ћеш да спаваш; а сада хајде да вечерамо!</p> |
| на оно најстрашније.{S} Али у заман; ту у глави урезала се једна слика, па, зажмурила или откри |
| следње, чега ради је и полетела Канчету у косе.</p> <p>— Де, де; па за то ли плачеш, лудо?{S} К |
| није ни мало надао, целива будућу ташту у руке.</p> <p>— А где ти је Лепосава? — запита сада Ди |
| г па ти!{S} Ти ако ме не избавиш, ја ћу у Дунав!</p> <p>— И то је срамота, газдарице! — прогово |
| д ње три конака, да ти не унесе несрећу у кућу.{S} Него сада отварај очи: девојку да узмеш, дев |
| а је увиђала то, па је и предузела кућу у своје руке толико, да хаџи-Диша није више знао ни шта |
| грех с душе, сада га више не одржаваху у оном пријатном расположењу, које човек осећа, кад зна |
| осмехом у очима, које слободно гледаху у очи Дишине.</p> <p>— Ама не тако, већ кажи, да ти чуј |
| не слутећи колико туге и бола остављаху у једном уцвељеном срцу.</p> <p>Као и сва чаршија, тако |
| аче давно изтрунуле и сви, који живљаху у оне дане, већ су давно полегали.{S} Густи трњак и зел |
| оним силним ћорбуџацима који се стицаху у чаршију.</p> <p>Тај калуп, који га није погодио, одлу |
| ес, пољуби мајстора, па онда тетка-Мацу у руку, и оде, да се измије.</p> <p>И све то што се деш |
| а, па како пилињи око кокошка да пијучу у кућа.</p> <p>Обе куме, кад угледаше сузе удовичине, и |
| е а хлад од дафине скрете и остави Дишу у пуној светлости, он се диже и пође оном страном којом |
| и намере долазиле и то све на један мах у главу, тешко је побројати.{S} Она непојамна врева од |
| анлука самоме доксату, из кога се одмах у собу улазило.</p> <p>На собњем прагу опази и пар мушк |
| тор је онај што отвара очи и даје лебац у руке — објашњавао је хаџија и задовољно се поглади по |
| ли је добро забравио, па онда тури кључ у недра.{S} Лепосава га зачуђено запита:</p> <p>— А што |
| и.</p> <p>Кира-Анастасија, која је, баш у то време, изрибала тепсије и жуте сахане, па их присл |
| Мана пријатељски ухватила.</p> <p>А баш у томе часу, кад он учини тај покрет, што је могло неко |
| шке спасе га тетка Маца.{S} Она уђе баш у часу, кад мајстор Диша поткупи уста и привуче Лепосав |
| .{S} Та он се, до овога часа, уздао баш у саму газдарицу, <pb n="85" /> да ће га она курталисат |
| а га благи ветрић заћарлија.</p> <p>Баш у томе тренутку, када се мајстор Диша налазио на врхунц |
| , кад све тако урадиш, ти да гу одведеш у ђердек и тамо овај четврти запис да спустиш у чашку р |
| ноћ, кад буде младина, жену да изведеш у бакчу; тамо да је скинеш, ама нагу, ни папуче да нема |
| ајстор-Дишо; није то лепо да ме уплећеш у те ствари — развуче тетка Маца <pb n="89" /> — ако шт |
| анат и на путу да постанеш човек, хоћеш у село?{S} Шта ћеш, бре, тамо?{S} Кога имаш тамо?</p> < |
| ек и тамо овај четврти запис да спустиш у чашку ракије, па половину да попијеш ти, а ону другу |
| а јекну.{S} А кир-Диша, који никада још у своме веку није запевао световне песме нити западао у |
| поменути по ономе чуду, које му се још у Јерусалиму приказало, наговестивши му, да ће у скоро |
| удовици вратио прстен, мираз је био још у његовим рукама, те тако му се чинило, као да га још н |
| везира, а доцније га узе Господар Милош у своју службу, да носи поверљива писма из Београда у Ц |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>У зору рано неко закуца на Дишин капиџик.</p> <p>— То ј |
| ази како ћеш, ти ниси више дете!</p> <p>У таквоме несносноме душевноме расположењу дочекао је и |
| , хеј, ко зна кад ће се вратити!</p> <p>У таквоме расположењу она је најрадије окретала на тужн |
| ја нешто у власти, ја бих њој...</p> <p>У свако друго доба Јанићије би се обрадовао, што ће му |
| екривени многобројним иконицама.</p> <p>У ћелији је од намештаја био само један миндерлук, на к |
| ар у дечици проструји грчка крв.</p> <p>У овоме можда и лежи кључ тајне, што је мајстор Диша од |
| овима бадава вучем читав пртљаг.</p> <p>У квартиру мајстор Диша је имао још једнога друга, сапу |
| к по који пут ако обиђе сватове.</p> <p>У један тренутак, кад се мајстор-Диша мало одмаче од св |
| реплашено поче узмицати насатке.</p> <p>У том се појави и тетка Маца.{S} Са пребаченом шамијом |
| , или тешко, као боник, застење.</p> <p>У таквоме стању затекао га је у дућану кир-Дума.{S} Диш |
| ама баш ништа не мога да истеше.</p> <p>У соби му постајаше све тескобније.{S} Жена му се никак |
| пријатеља, као у својој, налази.</p> <p>У неко доба ноћи, када се кира-Думиници почеше очи крпи |
| под појас и поче тешко уздисати.</p> <p>У таквом га стању затече и тетка-Маца, која се после ду |
| д њихове стране тако што десити.</p> <p>У то није сумњала, али се плашила ипак, да сада кир-Диш |
| само у мутвак; сад ћу и ја доћи.</p> <p>У мутваку затече Лепосаву, како намешта по полици санов |
| ају потребе, и издржљиви пешаци.</p> <p>У таквој служби татар-Јован је стекао ову кућицу, жену, |
| приковаше га за онај миндерлук.</p> <p>У једноме часу њему се учини да неко отвори капиџик.{S} |
| исто име, прозваше: хаџи-Памук.</p> <p>У то доба је поникла и она крилата реч, тако често изго |
| тамо! — помисли и крете у дућан.</p> <p>У дућану је седео скрштених ногу на ћепенку и неко врем |
| дост ишчекивања горчином залило.</p> <p>У истоме ћор-сокачету извиривао је за зиданом оградом т |
| тњом настрешницом чупкаше траву.</p> <p>У то доба, када ће кир-Ламбре, са још неколицином своји |
| римала, изиђе из собе на авлију.</p> <p>У томе се и капиџик отвори и %ни прагу се појави танка |
| ковчежић хаџијама, да га целују.</p> <p>У сандучету је било пуно памука, а у томе памуку лежао |
| с Дишу а час Анастасију Бенџину.</p> <p>У мало воде већи таласи, у малој чаршији већа узбуна.{S |
| <p>Није могућно, да је све те „артикле“ убацивало једно лице; јер по предметима, почињући од ба |
| а њезине удаје престало је оно пријатно убацивање разноврсних артикала од свих <pb n="49" /> ес |
| енија, које је кришом, кроз три године, убацивао у башту младе удовице.</p> <p>— Елем, ви ћутит |
| жаху.{S} И што је најважније, уза сваки убачени поклон нашла би и по једну киту цвећа, тако сре |
| о које јутро да не нађе у својој авлији убачену по коју главу шећера или трубу платна, а често |
| и се да овог несрећног младића што боље убеди, како је оно био братски пољубац и загрљај).{S} Т |
| це и разум гонише, да се осврне на тако убедљиве разлоге кир-Думине, њему дође на ум, да још је |
| е сналазе.</p> <p>Но, ма колико јасно и убедљиво да беше њезино осликавање злих страна и тегоба |
| те био је немогућ.</p> <p>— Роспија!{S} Уби ми душу; дроб ми ишчупа! — застења Диша саломљен и |
| месо, моје кости; само <pb n="81" /> не уби; удри, не жали!“ А мајстори су ревносно вршили овај |
| како су ме сви они варали и поштење ми убијали, па, ако је било греха од мене, он ће ми опрост |
| е пустим; грех чиниш, своју рођену децу убијаш.{S} Хоћу да попустим, што видим да си човек пошт |
| S} Разбојник!{S} Арамија!{S} Хоће да ме убије! — лелекао је кир-Дума не мичући од зида крај ког |
| ти у плач, да ће га преклињати да је не убије и да јој погрешку опрости.{S} Надао се чак и томе |
| овакоме положају.</p> <p>— Ко ће да те убије?{S} Ја нећу!</p> <p>— Како да нећеш?{S} Шта сам т |
| ит трчао кући, те да неверницу на месту убије.</p> <p>Када га кира-Анастасија, која се налазила |
| ем врати му ударац.</p> <p>— Пуштај, да убијем псето! —- виче кир-Диша.</p> <p>— Ела-те, да вас |
| .</p> <p>Мајстор Диша остаде у соби као убијен.{S} Од чуда и ове невидовне беде толико се сплео |
| осте четири хиљада гроси па искате и да убијете кира-Мана.</p> <p>— Море, не дери се ту, лудо ц |
| ли Бога, имаш ли душе? — Зар ћеш да ме убијеш, Јанићије?! — промуца Анастасија, па, када виде |
| мишљати, а камо ли одлучивати се на оне убилачке мисли. <pb n="165" /> Крвожедне намере стишале |
| — Шта то би, кир-Ламбре?{S} Да се нисте убили? — чисто врисну фудул-Стаменка неким љубазним гла |
| је она, па још да ми кумује, кумство га убило!</p> <p>Тако је мајстор Диша правдао и кумовим гр |
| аџија и скочи са свога дивана.</p> <p>— Убио се! — јаукну Мада.</p> <p>— Ко, море?</p> <p>— Јан |
| та се одлучивао, није постигао!{S} Није убио Лепосаву, није се обесио, није био у стању да на с |
| уди и довикује:{S} Ја сам крива, што се убио; он је мене волео, па је због мене то!</p> <p>И ов |
| га је толико тукао и газио, да би га и убио, само да не дотрчаше људи, те га од Јанићија отеше |
| то изнети на глас једно ваљано девојче, убити јој срећу, па је оставити!{S} Сирото дете!{S} Как |
| у би ногама изгазио.</p> <p>— Или ћу је убити или ћу се обесити! — говорио је стиснутих вилица |
| је ономад јавно казао да ће га из пушке убити.{S} Но четвртога дана доби писмо, Ламбре му јавља |
| <p>— Убићу је!{S} Јаох!{S} Ја је морам убити!{S} Зашто да се прода?{S} Куда ћу сада?{S} Коме? |
| шао, лутао, без смисла и циља.</p> <p>— Убићу је!{S} Јаох!{S} Ја је морам убити!{S} Зашто да се |
| ој она доћи на посело, чим припека мало ублажи.</p> <p>А дан је био врло врео, сунце је прижижа |
| вијање, а још мање да ће ма чиме другим ублажити своју судбину.{S} Она му не одговори ни речи, |
| као дете учинио, или за сваки погрешан убод шилом, кад му је мајстор показивао на каквом непот |
| и, готово у самој кошуљи и сва модра од убоја.</p> <p>Што се никада није десило, кир-Ламбре је, |
| што га грчка чаршија у своје „трофеје“ убраја, он се трудио да удеси и ход онако ситно, као шт |
| су га у чаршији сви Грко-цинцари почели убрајати као у неки свој „културни трофеј“.</p> <p>Свуд |
| о мајстор Диша, ведар и лак као младић, убрза из куће, оде мало до дућана, тек да се узгред по |
| његова мајстора?{S} То никако!{S} И он убрза кораке, само да што пре побегне одавде, што даље |
| ази на куминим плећима.</p> <p>И ово је убрзало ствар; јер ма колико да је човек прав, у очима |
| уштала да јој кћи противуречи; Лепосава убриса очи рукавом и оде у мутвак.</p> <p>За њоме дође |
| ватила га са великим уважењем, црква га убројала у своје ктиторе „и приложнике храма сего“, а е |
| квара могао разумети, како хаџија цркву уважава.</p> <p>Овоме хаџији мајстор Диша повери о свем |
| оставити!{S} Сирото дете!{S} Како те је уважавала, како ти се радовала, кад год би дошао, па са |
| м ја прилика за оно девојче?{S} Мацу ја уважавам као своју сестру; она ми се нашла у болести... |
| ед ових лепих особина Хаџи-Зосим је био уважаван међу поклоницима и зато, што је он толико рачу |
| где се тако што догодило, него је била уважавана и од оних жена чији живот беше посвећен у све |
| , који је Србе, као и сви Грко-цинцари, уважавао само као добру муштерију, али никако као равне |
| је попустио; а осем тога, он је и иначе уважавао своју пуницу и зато, што је та жена и сада, ка |
| иче жене и пријатеља, кога је тако јако уважавао, на њих није обраћао пажњу, нити је и слутити |
| шија, тако је и кир-Ламбре мајстор-Дишу уважавао и издвајао од осталих Срба.{S} Чак му је помаг |
| 8" /> <p>Колико је пак мајстор Диша био уважен међу овима, буди напоменуто, да га је првом жено |
| ри!</p> <p>— Неје много за едно мудра и уважена глава.</p> <p>Разговор се водио око свакидашњих |
| рце, кад у своме дућану угледа два тако уважена госта, и још више, када га, место оног простачк |
| ној и од све грчке махале <pb n="14" /> уваженој кући, наста такво стање, да се већ и у комшилу |
| и Дума чисто помахнитали, заборавили на уважење, па први у колу, први у песми.{S} Кира-%Анастас |
| је изгубио код трговачкога света свако уважење, него ће и материјално самога себе упропастити. |
| и кир-Ламбри одрекао у неку руку свако уважење и поштовање.</p> <p>Тако је овога часа, докле ј |
| Српска чаршија прихватила га са великим уважењем, црква га убројала у своје ктиторе „и приложни |
| је развезла да прича о мајстор-Дишиноме уважењу и о томе, како ће га еснаф од Нове Године да из |
| то је у опште покушавао да мајстор Дишу уведе у њихово друштво.{S} Тражио је да кир-Дума одмах |
| тасија, навикнута да, на крају крајева, увек онако буде како се то њој свиди, сад чисто није мо |
| пред Дишом и својом савести оправдала, увек је износила оне најцрње могућности које многе роди |
| <p>Али кад год је покушао да јој каже, увек га је неко предосећање задржавало.{S} Једнога дана |
| динога и када год га је видео у дућану, увек је окретао очи и избегавао да га погледа.</p> <p>— |
| ког, шкољавог, онда ко да буде крив?{S} Увек да жалиш, што си откидао од својих и жениних уста! |
| .{S} Врата прснуше, а глави ништа.{S} А увек, кад подвије врат и полети, мукне тако, да вам се |
| чким, цинцарским и српским; она је била увек пуна домаћих новости, а умела их је тако потпуно и |
| о погодити.{S} Једно је јасно, да га је увек, кад год би изишао из мутвака, погледала и испрати |
| шену и поништену, он се сети како га је увек, када би кир-Диша отишао у дућан, терала да муче к |
| је милина била слушати.</p> <p>Била је увек одмерена, горда на своју вештину, и када је о чему |
| зажмурила или открила трепавице, она је увек видела једно: некакву грану о којој је висио Јанић |
| од многих својих врсника.{S} У цркви је увек хватао грчку страну, која се од српске одвајала, к |
| рав, у очима жена, докле се пазе, он је увек кривац.{S} А ове две куме толико су се пазиле, да |
| е је све то драговољно изводио и био је увек задовољан, кад год би опазио како јој од силнога с |
| ештину, и када је о чему причала, то је увек тако лагано и сређено разлагала, као да је водила |
| а ударца, мукнуо као младо теле, што је увек изазивало весели смех.</p> <p>Те ударце некада је |
| има, чини то из нарочите милости, па се увек тако намештао леђима, да је чисто нукао, само да п |
| ео, удешавао је кроз нос тако, да ти се увек чинило као да их Грк пева.</p> <p>Али, чини ми се, |
| а сагледа лево десно кроз сокачић.{S} И увек би се, после тога, враћала нерасположена и срдито |
| е толико година с презрењем дочекивао и увек држао у пристојној даљини од себе, сад су му се зл |
| и — баш уочи недеље — тетка Маца, као и увек, поставила совру и изишла на капиџик, да види иде |
| ој помоћи могла надати.{S} Он се, као и увек, <pb n="212" /> када се над његовом главом надвија |
| уги угао тесних улица, претрпаних као и увек разним сметлиштем, из кућа избаченим, што се на пр |
| живети.</p> <p>И што му ова брига не би увек на ум падала, некако се вазда, између осталога, и |
| ује, зашто је вратио прстен; али им Бик увек одговори, да газда није у дућану.</p> <p>Но докле |
| у један бокал оточи расола, који је он увек за вечером наместо вина пио.{S} Маца је предузела |
| својој жени.{S} Разуме се, да је он био увек на Лепосавиној страни.{S} Није могао да се уплеће, |
| земљом, нарочито око чешме, где је било увек по мало блата, игрукала је провидна јара, да очи з |
| ости, осетио оно сажалење, које осећамо увек према грешнику, када се искрено каје.{S} Али сад, |
| својом вољом, својим одрешитим радом но увек — случајно.{S} Ваљало је само да зажели, да чезне |
| са својим калфом.{S} Јанићије је обично увек пре мајстора долазио а Диша опет није никада тако |
| озбиљио се, не пева више, као што је то увек уз посао радио, не зачикује мимопролазеће и врло ч |
| вао.{S} Из куће у дућан и обратно, и то увек сокачићима где се могао најмање надати сусрету с к |
| аву рећи пред кир-Ламбром, чију је вољу увек сматрала не друкчије већ као наредбу, коју је њези |
| Спиридону, кад је еснаф славио, они су увек позајмљивали барјак од палилулских ратара, а за то |
| ја је, за последње три године, приметно увела, па се, чисто за неколико недеља, још више издужи |
| у, маслинама и зејтину и та његова, већ увелико позната испосничка наклоност, створила му је ме |
| леп углед, што га у грађанству уживаше, увеличао још и једним тако побожним делом.{S} У цркви ј |
| мњивим осмехом или тако чиме, што га је уверавало да је много лакше уверити свет у нешто, него |
| кама повојница, те да виде децу и да се увере о чуду, које учини једна хамајлија.{S} Лепосава ј |
| дубоко поштовао и о којој је био тврдо уверен, да ће успети, да га измири.</p> <p>— А с оним г |
| и Јанићијевом; а за Јанићија је већ био уверен, да ће и за другом му женом, као и за оном првом |
| бљаваху.{S} И сада, када је био потпуно уверен о неверству женином, он је осећао према њојзи он |
| што се тиче Јанићија, он је био потпуно уверен, да ће у томе погледу постати не само десна рука |
| м, дочекала је кир-Дишу на ручак, тврдо уверена, да ће га потпуно саломити.{S} Али се преварила |
| .</p> <p>Сад већ, кад је дошао до овога уверења, није имао више нигде излаза.{S} Требало би да |
| кир-Дума.{S} И Ламбре такође беше тога уверења, да тога мангупа не треба трпети, да барата и с |
| сера и како се оно чудо догодило.{S} Та уверења богоугодник показује свакоме.</p> <p>Мајстор-Ди |
| страну и са великим успехом долазио до уверења, да је у целој ствари потпуно невин.</p> <p>— А |
| сасвим.{S} На свакоме кораку стицао је уверење о својој немоћи.{S} Ништа, ама баш ништа, на шт |
| а без свога утицаја на и онако пољуљано уверење његово.{S} У самој ствари то, чиме је кир-Дума |
| молитве, којима се скрушено предавао с уверењем, да му свака од њих скида по један грех с душе |
| и прстом не дотакну рана, снабдео се он уверењима и печатима од власти и свештенства, у којима |
| ом, ваљало му је захвалити једино ономе уверењу, које му је овде у кисељаку отворило очи.{S} Па |
| ађај.{S} Па ни овде није био у стању да увери никога.{S} Слушају му правдање, али лепо се види, |
| > <p>Јанићије је чинио све, да до краја увери себе о својој братској љубави, и што год му је те |
| , трудила се на све начине да саму себе увери, како Јанићије није био толико луд да се обеси.</ |
| гледа, да их ко не ослушкује, а када се увери, да никога нема, приклопи их, седе према зету и п |
| ана се обазре на све стране, па када се увери да их нико не гледа, приступи му ближе.</p> <p>— |
| ири још једном кроз капиџик, те када се увери да на улици нема никога с киме се не би радо срео |
| псето погано! —јекну хаџи-Диша, кад се увери, да овде нема лопова. — Јуда Искариота!{S} Докле |
| ст и да на њезине очи вене, не би ли се уверила, какву му је неправду учинила.</p> <p>Премишљај |
| лишно тек по штошта добацила, што би га уверило, да кира-Анастасија ни као удовица није баш ни |
| се и кира-Анастасија.{S} Много доцније уверио се кир-Дума, да га је Ламбре обмануо и да је зај |
| а је још једаред дошао кући, па, кад се уверио да је капија затворена, он је, као подсечених но |
| S} Кад је хаџија прегледао све рачуне и уверио се о неоспорној савесности и тачности свога калф |
| , што га је уверавало да је много лакше уверити свет у нешто, него ли га разуверити.</p> <p>— П |
| е са Јанићијем у објашњење, па, када се уверише да није ничему крив, разиђоше се, а Јанићије од |
| е и растају се од чесме, тек кад и сами увиде да су се и сувише дуго замајали.</p> <p>И Јанићиј |
| тор-Диша му потрча на сусрет, али и сам увиде, да би то било неприлично да он, један мајстор, с |
| е могао пристати.</p> <p>Па ипак, он је увидео да му је немогућно остати и даље у овако безизла |
| мужа не треба дирати, све докле сам не увиди докле је забраздио. „Кад му сама дуса не иска да |
| и тек од њих било!</p> <p>Тетка Маца је увиђала то, па је и предузела кућу у своје руке толико, |
| дила га је у некакав чудноват страх.{S} Увиђао је свесно, да му ваља што енергичније предузети |
| у овако безизлазном положају.{S} То је увиђао јасно, али заман!{S} Он је био жртва, играчка су |
| /p> <p>И збиља, мајстор Диша и сам поче увиђати, како често ни труни истине нема у ономе што св |
| а, поред свега тога, што је и сам почео увиђати, како је пренаглио, кад је прстен вратио само з |
| пустио, да се један Србин <pb n="35" /> увлачи у њихово друштво.{S} Кир-Дума је муке мучио; нав |
| зиграна машта Јанићијева све га је више увлачила у свој чаробни круг, докле није у мутваку, где |
| рице, које су јој редовно у њезину душу увлачиле сумњу, а из сандука извлачиле разне ствари: шк |
| р)! — одговара још стидљивије удовица и уводи гошће у собу. —</p> <p>Докле се ова посета двеју |
| езиним смехом.{S} Оно што је већ једном увртео у главу, то се није могло избити од туда ничим п |
| у је жена забраздила далеко, да се ђаво увукао у њезину душу, те окрете да гони из женина срца |
| ечења“, али онај ђаво што јој се у душу увукао, тако се заквачио ноктима, да га ни за реп ни за |
| ио где је, па премислио да му се лопови увукли у кућу, те у мало што не поче да виче за помоћ.< |
| чео с њоме играти, кира-Мана и Думиница увукоше и младожењу, узеше га међу се, те Диша заборави |
| зно, а одмах за њиме тако исто обазриво увукоше се још два Цинцарина учтивога и врло скромнога |
| они га, те отвори капиџик тетка-Мацин и увуче се у њену авлију.</p> <p>Како ли се у један мах и |
| које човек осећа, кад зна да тиме Богу угађа.{S} Напротив, оне му постајаху све нејасније и из |
| е!{S} Ама шта си се уплашио?{S} Да ниси угануо ногу?</p> <p>— Заригли капиџик; хоће да дође!</p |
| га угледа, замаче са сведоцима за први угао, лармајући како га је кир-Диса покрао.</p> <p>— Же |
| јући за њим, докле није замакао за први угао.{S} Ламбре га испратио до обале, и тек када се каи |
| мце, залазећи час за један час за други угао тесних улица, претрпаних као и увек разним сметлиш |
| , па сад да се тако насилно у један мах угаси!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Лепосавин |
| и лице му некако смагло, а очи се чисто угасиле и упале у главу.{S} Па онда, он, који је умео о |
| и се женио први пут удовицом, па ти она угатала!“</p> <p>Мајстор Диша занеме.{S} Није се наљути |
| гатао?</p> <p>— Она.</p> <p>— Шта ми је угатала?</p> <p>— Па то, да немаш деце.{S} Вичеш на мен |
| једаред Лепосава у одбрани рекла да је угатан, само што не опсова нешто кира-Анастасији.</p> < |
| ненадило то што му рече.</p> <p>— Ко ми угатао?</p> <p>— Она.</p> <p>— Шта ми је угатала?</p> < |
| ало ти, нек подигне мало он, па ћемо да углавимо.</p> <p>— Јок, јок, с њим нема пазара.{S} Ни з |
| радњу отвори и да му у чаршији подигне углед као равноправноме члану грчке насеобине.{S} Да то |
| ина тетка-Мацина створила јој је толики углед, да се њезин глас могао у многим кућама сматрати |
| рцима и да подигне свој оронули морални углед у еснафу, па је <pb n="142" /> и у томе нехотично |
| ака превара у трговини, а да му морални углед не пострада.{S} Јер, најпосле, трговина је једна |
| по коштати, а и еснафу ћеш своме подићи углед у цркви.</p> <p>Овај савет дошао је таман како ва |
| но што је осећао, то је, да ће сав онај углед, који је до сада имао, пасти у прашину.{S} Једном |
| им ће именом жене испирати уста, и онај углед, који му је од ове женидбе у чаршији нагло пораст |
| ворила му је међу новим поклоницима леп углед; многи су његове услуге тражили, а он је на крају |
| знатога добротвора, који је и иначе леп углед, што га у грађанству уживаше, увеличао још и једн |
| м трговцу, који је у чаршији уживао леп углед, а у цркви, према митрополитовом столу, имао свој |
| <p>Све ове питоме особине дизале су му углед међу Грцима, али, у очима кир-Думиним, нарочито њ |
| ш под пријатним утисцима синоћне гозбе, угледа онако узрујанога и крвавих очију, она престрашен |
| оно, што мајстор Диша до сада не виде, угледа сада.{S} Тетка-Маци ударише сузе на очи; говори |
| ије и поклоничкога путовања на Голготу, угледа мајстор Диша хаџи-Зосима, како се журно пење уз |
| икну <pb n="79" /> и тетка Маца, кад га угледа онако бледога и утученога.</p> <p>Јанићију удари |
| истрча на улицу.{S} Но кир-Дума, чим га угледа, замаче са сведоцима за први угао, лармајући как |
| Мало је који Грк или Цинцарин од бољега угледа изостао а да није присуствовао макар у цркви при |
| запита га мајстор Диша, кад га онаквога угледа.</p> <p>— Тукао сам се, газда.</p> <p>— С киме, |
| кну Анастасија и пљесну се рукама, када угледа како јој супруг стоји <pb n="90" /> стегнутих пе |
| дважно кир-Ламбре, кад за својим леђима угледа читаву гомилу света.</p> <p>— Ела, изедите, ако |
| ву је опазио у авлији, али, када га она угледа, штуче у мутвак, да се с њиме не сретне.{S} То г |
| ма у чему било, изгубила од оног лепог угледа, којим се, као жена кир-Бенџина, могла дичити.</ |
| >Како ли се у један мах и обрадова, кад угледа Лепосаву, како под једним дебелим орахом близу м |
| ти претрну.{S} Но то га брзо пређе, кад угледа расположено и озарено мајсторово лице.{S} Диша у |
| рчала у мутвак.{S} Запрепастила се, кад угледа ћерку на поду, како се у тешкоме болу савија.</p |
| едеља, још више издужила, озари се, кад угледа кир-Думу и приступи му руци.</p> <p>— Зива била! |
| а-Мана је баш силазила с доксата и, кад угледа Јанићија, како јој долази, стушти обрве, а из оч |
| брука!</p> <p>— Иде! — рече у себи, кад угледа мајстор-Дишу и од неизвесности претрну.{S} Но то |
| ао, да је дохвати, трже као опарен, кад угледа како и нож и очи кира-Анастасијине севнуше оштри |
| лаисано посуђе, чисто се забезекну, кад угледа у својој авлији ове две куме.{S} Није знала како |
| ну кир-Дума.{S} Диша чисто претрну, кад угледа танку и мало повијену фигуру кир-Думину, у ћурче |
| срета, али и зачуђен, <pb n="73" /> кад угледа како кира-Анастасија радосно и без икакве стрепњ |
| османлуком, сав доксат обузело.{S} Кад угледа свога мужа, отури канту и пуна радости стрча дол |
| се Јанићије и утрча у собу.{S} Али кад угледа како је мајстор блед и модар, он се зачуђено заб |
| стора.{S} Напротив, овога часа, када је угледа овако порушену и поништену, он се сети како га ј |
| викну запрепашћено тетка Маца, када је угледа онаку, и живо јој притрча.{S} Али Лепосава само |
| ивити.</p> <p>Јанићије се збуни, кад је угледа на прагу дућана, заби главу у посао, па се учини |
| а, већ од оне изненадне промене, што је угледа на целој појави.{S} Сав мајстор Диша изгледао му |
| оћи разабрао од бунила, прво лице, које угледа код себе, била је тетка Маца.{S} Она му је сваки |
| забринула, што их то нема, кад а у томе угледа хаџију, како журно иде.{S} Још из далека опазила |
| и окрете лице у страну, да јој Диша не угледа, како јој у томе часу лице запламте.</p> <p>Била |
| ури даље.{S} Пред ћор-Ахметовом кафаном угледа како из једнога фењера чкиљи слаби пламичак лоја |
| о срце његово игра ли игра, кад те само угледа, па ко што ради, он трч’ за тобом, ја л’ да те з |
| меју.</p> <pb n="150" /> <p>Све ово што угледа дође Јанићију тако слично са оним даном, кад га |
| ор Диши заигра срце, кад у своме дућану угледа два тако уважена госта, и још више, када га, мес |
| ао у своју кућу.{S} Кад га је кира-Мана угледала бледа и збуњена, застала је забезекнуто на пра |
| ну) њему ћу да пребијем цволике, чим га угледам.</p> <p>Са овом последњом одлуком, која му даде |
| спусти.{S} Жељкао је да постане богат и угледан грађанин, а ни из далека није слутио, да му је |
| толико запањило као то, да је он, један угледан мајстор у чаршији, могао доћи и на таку мисао, |
| ме часу кад је Јанићије отрчао по воду, угледао, како у собу улете некаква црна крмача под фесо |
| минога дућана.{S} А кир-Дума, чим би га угледао, повукао би се дубље у радњу и од туда крвнички |
| струко порасла у ономе часу, када га је угледао како се разметнуо и хрче на туђем миндерлуку, к |
| ешто кир-Диша, у тај час, упао у собу и угледао ове у вис уздигнуте руке, са којих су широки ру |
| олико пута прошао онуда, али кад год би угледао текију, опседнуту оноликим светом, он је грабио |
| мајстор Диша ревносно чекао, неће ли га угледати, те да га исплати по својски.{S} Лутао је по с |
| њем срца очекивао, када ће својим очима угледати часни ексер, који ни цар Костадин није могао в |
| да се смиловала мајчица, те је три пута угледах, па као сваки пут ми рече: „Твоји унучићи су у |
| анесен уђе у авлију, а девојке, када га угледаше са оним товаром, у жагору слетеше око њега и п |
| ада; момци се чисто забезекнуше, кад га угледаше онако узрујана.{S} Ушао је у дућан и почео вес |
| да пијучу у кућа.</p> <p>Обе куме, кад угледаше сузе удовичине, и саме се ражалише и бризнуше |
| зике комшијске, који беху занемели, кад угледаше како им је сплетка краткога века била.</p> <mi |
| е ишло, да изгуби пријатељство два тако угледна Грка а с њима и све грко-цинцарске муштерије, и |
| и одговарала положају једне тако лепе и угледне удовице.{S} Да је удаду за каквога Грка или Цин |
| м Београду, јасно показиваху, да су сви угледнији занати и трговине у туђим рукама.</p> <p>Све |
| што је, у осталом, чинио он само према угледним људима грчке народности.</p> <p>— Кафа је за љ |
| зар би то било лепо од њега, паметног и угледног човека, да једну честиту кућу на глас износи.< |
| S} Журно изиђе на капију и изгуби се за углом.</p> <p>— Удаје се, за мога мајстора... а мене... |
| еташе и састајаше.{S} Готово на свакоме углу понављао је ону исту историју, почињући од Мациног |
| окак баш до Синџир-џамије.{S} На самоме углу, при улазу у ћорсокак, лепо се видео мајстор-Дишин |
| з кривудаве сокачиће, кад се на једноме углу сусрете са кира-Маном.</p> <p>Од како је Ламбре от |
| светлошћу преливало преко црне иконе у углу.{S} Чинила је све, само да не мисли на оно најстра |
| b n="107" /> попије, кир-Диша је као на угљевљу седео у тетка-МациноЈ кући, час по устајао, нес |
| до овога часа стојао пред газдом као на угљевљу.</p> <p>— Шта велиш, бре?</p> <p>— Немој, газда |
| м.</p> <p>— Полако!{S} Добри људи ће се угодити.{S} Ето, ти тражиш сто хиљада, а он даје пет ст |
| гла је рећи, да јој је овај живот много угоднији од трогодишњега удовиштва.{S} До душе, од дана |
| је ће некада, када то благоме Богу буде угодно, прихватити и продужити фирму, ето, тога није им |
| ша весело. — Ово ће бити и добро и Богу угодно.</p> <p>И од 4000 гроша сиђе поклон цркви на јед |
| ао зла коб.{S} Митила га, чинила му све угодности, које може једна добра душа да учини сирочету |
| ишло да једна Цинцарка, па још удовица, уграби њиховим удавачама прилику, а како није било друг |
| еде к свести.{S} Наредио је да се добро угреју у ватри једне машице, па, када се ове готово уси |
| , које му до сада ни пост ни молитва не угуши, било је довољан доказ о чудотворној моћи свете у |
| ..</p> <p>— Зашто?</p> <p>Јанићије брзо угуши сузе, од којих се застидео, и исприча тетка Маци, |
| а му сада тако тесан и мрачан, да би се угушио, само да је за неколико у њему остао.{S} Потајна |
| ушу, па једва дише; чини му се да ће га угушити, а цела снага на њему трепти од изненадне клону |
| је кира-Анастасији у опште годило да се уда за кир-Дишу или не, то је тешко одредити; јер баш и |
| зговора ради чега не би могла још да се уда.</p> <p>Па онда, баш када би и на све ове разлоге з |
| уочиле ову чежњу мајстор-Дишину, те се удаваху за своје момке и не слутећи колико туге и бола |
| , још шта, што само може избацити језик удавача, којима би милије било, да су оне зурле пред њи |
| е, те хватају слепе мишеве, да их после удавачама, за њихове враџбине, продају, завуче се и так |
| инцарка, па још удовица, уграби њиховим удавачама прилику, а како није било другога начина да м |
| е тако лепе и угледне удовице.{S} Да је удаду за каквога Грка или Цинцарина, о томе није могло |
| а да свога супруга ожалости.{S} А да је удаду за Србина, то би био грех према покојнику, који ј |
| јавити.</p> <p>— Ватру запрети, удовицу удај! — казао је кир-Дума; а та је реч, као крилата, пр |
| а капију и изгуби се за углом.</p> <p>— Удаје се, за мога мајстора... а мене... мене... ух! — у |
| о пред кира-Анастасином кућом?</p> <p>— Удаје се.</p> <p>— Зар кира-Анастасија?</p> <p>— За мај |
| чаршији пуче глас, да се кира-Атанасија удаје.{S} Грчка чаршија је %честитпла кир-Диши, па ако |
| а удовиштва.{S} До душе, од дана њезине удаје престало је оно пријатно убацивање разноврсних ар |
| ога живота, да је тај човек, за кога се удаје, налетео на њену удовичку идилу као изненадна мећ |
| лињала%, га што је наведе да се за Дишу удаје, што јој упропасти младост.{S} А како је он без р |
| знаш.</p> <p>— А шта ја знам?</p> <p>— Удајеш се за мајстора...</p> <p>— Па за кога ћу?{S} Ваљ |
| <p>— Мори, који те је ђаво терао да се удајеш за онај пањ? — Псетиште је оно! — Тврдица, поган |
| ћи сваки дан у кућу, где има девојке за удају, за бадава.</p> <p>— Ама, то није истина.</p> <p> |
| их жена, чије кћери беху већ стасале за удају, те се могаху дотле надати, да ће мајстор Диша на |
| ће; зна свет да тетка Маца има ћерку на удају и да си ти нежењен.{S} Е, па онда ко ту да докаже |
| о, бре; шта јој фали?{S} Него да сам је удала за каквога слепца?</p> <p>— Ама није он био прили |
| на ни мало плашила кир-Дише, за кога се удала по туђој вољи и, само толико, колико да покрије г |
| раставила би се са кир-Дишом, па би се удала за Ламбру; али овако, ствар ће испасти сасвим дру |
| даће Бог!“ и махнуо би им руком, да се удале; а тек трећи, кад наврати, био би задржан са речи |
| еше више обична брига домаћина, који се удалио од куће, већ права патња, мучење душе, које га ј |
| литву, када се и последњи гости из куће удалише.</p> <p>— Е, па како би; нађе ли? — запита Маца |
| е узимао дете?</p> <p>— А што се „дете“ удало за њега?</p> <p>-— Него за тебе, ваљда, рђо калфи |
| бе и твоју.... викала је фудул-Стаменка удаљујући се победничким кораком низ сокак.</p> <p>Мајс |
| Него знаш шта је?{S} Кира-Анастасија да удамо!</p> <p>Не може се рећи да и сам кир-Ламбре није |
| S} За то ми није време!{S} Прво тебе да удамо; старија си.</p> <pb n="133" /> <p>— Е, што крије |
| /p> <p>Где је Диша после овога најтежег удара отишао из тетка-Мацине куће не зна се, па тако ис |
| јаче песницом лупати у врата, да се од удара тресла.</p> <p>Али из куће ни живе душе.</p> <p>Г |
| едисао и слушао, како му срце на махове удара, да пробије груди.</p> <p>Лепосаву дирну ово и он |
| е играју у колу, седе око пуних софра и ударајући дланом о длан певају оне мелодичне грчке песм |
| Лепосава се у залуд смејала, праћакала, ударала га обема песницама, да је пусти.</p> <p>— Пашће |
| косе, и да су нечије шаке њу гребале и ударале.{S} Неко је врискао од бола, али, да ли Канче и |
| х, па, докле чочеци певаху, он је у деф ударао.</p> <p>Од тога часа преста Јанићије са својим ш |
| оја је у башти нешто плевила, чула овај ударац и завирила у мутвак, да види шта је.</p> <p>Али |
| џија је био приморан, да поднесе и овај ударац и да у страху очекује, како ће се све свршити.</ |
| ри; а Ламбре тим истим оружјем врати му ударац.</p> <p>— Пуштај, да убијем псето! —- виче кир-Д |
| ра напоклањао колико можда ни своме псу удараца није дао, и који га сада ни крива ни дужна тера |
| о како јој од силнога смеха сузе на очи ударе.{S} Смејала се тако слатко, као дете када га заго |
| оја је радо слушала Јанићијева пецкања, удари у смех, а и Лепосава се зацени од смеха представљ |
| ако да ти се осветим?</p> <p>— Па, ето, удари ме у леђа.</p> <p>— А ти?</p> <p>— Ја ћу опет она |
| вдана.{S} Кира-Анастасија <pb n="54" /> удари у свој неуздржани смех, кад зачу шта јој муж захт |
| бољи био? — одговори Лепосава и сада га удари тако снажно у леђа, да је толико звекнуло, да је |
| и у који час налете, кира-Анастасија га удари ногом у трбух тако јако, да он јаукну, ухвати се |
| есом и кратком кићанком на глави, па га удари кишом у трбух, обори га и леже на њега.</p> <p>Ја |
| е могло некоме да изгледа, као да ће да удари кира-Ману, испаде иза ћошка кир-Дума и још један |
| сличан са оним, кад га кира-Анастасија удари ногом у трбух.{S} Истина, Лепосава није помислила |
| оше у крчму, а Јанићије сам са Циганима удари на Јалију.</p> <p>— Свирај бре, ченгене, свирај!{ |
| и са узмахнутим песницама полете, да је удари.{S} Али у који час налете, кира-Анастасија га уда |
| је упорно ћути, она покри лице рукама и удари у плач.</p> <p>Јанићије не мога више да издржи у |
| </p> <p>— Па троје их је! — рече Маца и удари у смех.</p> <p>— Шта-а?...</p> <p>— Троје... три |
| да Ламбру закључа у собу, да на капиџик удари катанац, како не би нико могао с поља ући, па да |
| она уздиже над главом деф, другом руком удари по њему по такту мелодије, а ногама поче поцупкив |
| а, али не доврши шта је хтела рећи, већ удари у такав хистерични плач, да му требаше повише вре |
| , то да не буде! — помисли, а пламен му удари у образе.</p> <p>Сутра дан дође мајстор Диша у ду |
| учинио.{S} Чинило му се, кад га је она ударила, да га је захватила нека несхватљива страст да |
| у Маца за њим.</p> <p>— Пуштај, мука те ударила! — бранила се Лепосава.</p> <p>— Сад, сад! — од |
| мора а још више од оног унутарњег бола, ударио другом страном и пошао тетка-Маци.</p> <p>Сав он |
| а њега метлом, а он, пре него што ће га ударити, побеже из мутвака.</p> <p>Ма да је мајстор Диш |
| је она преварила, па чак и ножем хтела ударити.</p> <p>Лепо %јо осећао да би требало да је пре |
| Очекивао је сасвим друго: да ће му жена ударити у плач, да ће га преклињати да је не убије и да |
| ош за који дан, немилостива рука живота удариће будаком преко мртвих, расплашиће сетне тичице, |
| очека овај звонки смех и сада разговори ударише много живље и много веселије, све докле их не п |
| ада не виде, угледа сада.{S} Тетка-Маци ударише сузе на очи; говори му, а сузе без јецања и пла |
| га раздрага песма, дође међу ове и тако ударише у пијанку и певање, да се чак и њему — кафеџији |
| ко бледога и утученога.</p> <p>Јанићију ударише сузе на очи.</p> <p>— Шта је, море, те плачеш?< |
| јатно расположење, па би, после свакога ударца, мукнуо као младо теле, што је увек изазивало ве |
| и на Јанићија, који се, блажен од онога ударца, утварао као да га боли.</p> <p>— Јеси јунак! — |
| е увек изазивало весели смех.</p> <p>Те ударце некада је Лепосава делила Јанићију просто из дет |
| њиме, да јој више ни у шали није враћао ударце, када би га ова својим пуначким шакама пљеснула |
| ни да прослови, а срце јој лупа, да му ударце чује.</p> <p>— Да те дам Јанићију, шта ли?{S} Па |
| ућан трговац и устабаша, био је први на ударцу за свако доброчинство: било за поправку које црк |
| пут залете.{S} Анастасија вешто измаче ударцу, протрча поред њега једноме буџаку, дочепа кухињ |
| игу.</p> <p>Анастасија је први пут била удата за кир-Бенџу, казаса из Главне Чаршије, који пожи |
| ује кир Дума. — Кира-Анастасија ћемо ми удати за Грка; ама вас жалимо: лепе паре губите, мустер |
| егло, да је једва био у стању да ваздух удахне.{S} Стојао је тако неко време без речи, оборио г |
| S} Он се ухвати обема рукама за груди и удахну што је више могао ваздуха.</p> <p>Песмица из баш |
| ре изиђе из ове немиле куће.{S} На пољу удахну свежа ваздуха.{S} Сад је био потпуно освећен; мо |
| аз, а она му казала: „Зашто, бре, да ме удаш за овај тулум?“</p> <p>Мајстор Диша више није чуо |
| ана да обоје липшете од глади!{S} Да се удаш за дериште, које не може за десет година на селаме |
| ица?</p> <p>— Па ти!{S} Зар нећеш да се удаш за мајстор Дишу?</p> <p>Лепосави се окрете улица о |
| у своме дућану усами и погледа, како му удвостручена радња нагло цвета.</p> <p>— Зашто сам се о |
| ек сада, када је отворио пут потомству, удвостручио сву своју снагу око тековине, толико је и н |
| техе.</p> <p>— Ако му и не уделиш пару, удели му благу реч! — била је његова опомена онима, кој |
| па је опет врати на старо место, да је удели оном трећем, који се, по реду, јави.</p> <p>— Мај |
| руком на образ).{S} Велим, није ми Бог уделио богаства, али да јој образ бар сачувам, нека уђе |
| хришћанске утехе.</p> <p>— Ако му и не уделиш пару, удели му благу реч! — била је његова опоме |
| ју, те да уз пут мало боље промозгају и удесе, а кира-Мана, чим их отпрати очима, штуче кроз су |
| раво кира-Анастасији, да и с њоме ствар удесе.</p> <p>А мајстор Диша оста у дућану још потпуно |
| своје „трофеје“ убраја, он се трудио да удеси и ход онако ситно, као што се и грчки ситно говор |
| есио, није био у стању да на свој начин удеси живот без ичије помоћи; и најпосле, није могао ни |
| окле није у мутваку, где му је Лепосава удесила постељу и кришом испод јастука метнула један ст |
| о овде раскварим сватове, лако ћу после удесити, да му омилим моје Канче.</p> <p>Сад је и самом |
| а-Јанићије! — одговараше Цигани у глас, удесише жице и враћајући се лагано истим путем, стадоше |
| ему се чинило да Лепосава нарочито тако удешава, да је њој баш мило, што јој се испод широких р |
| вао је по грчки, а оне, које није умео, удешавао је кроз нос тако, да ти се увек чинило као да |
| , и онда као махнит истрча из собе, оде удно баште, зарони лице у шаке и поче горко плакати.</p |
| итој и зрелој Јорданској земљи на своју удобну кућу код Чукур-чешме, са широком настрешницом и |
| ове авлије, управо од када је престала удовати.</p> <p>— Мори, који те је ђаво терао да се уда |
| да тако што предложи Маци.{S} Да је бар удовац, али пуштеник — е, не иде!{S} Човек са једном ис |
| ка.{S} Међутим, баш ова фудул-Стаменка, удовица, за којом је ишао зао глас да је завадила две н |
| ра-Анастасији и бацио јој га пред ноге, удовица је са страхом погледала у Јанићија; а кад јој ј |
| кивати.</p> <p>Но он тога није видео, а удовица, са забаченим дугим курјуком, распученим недрим |
| џије са својим женама дигоше, да иду, а удовица их испрати до самога капиџика.{S} Кир-Дума, на |
| не га, а Грци, пуни једа, што се њихова удовица тако јавно срамоти, вичу на сва уста не само на |
| на оно, тек колико је било потребно, да удовица онаквог једног мужа не <pb n="10" /> би, ма у ч |
| месту, где се пуца скопчавају.{S} Млада удовица није ватра само у кући; њезин пламен лиже и кро |
| ико јављати.{S} Од некога времена млада удовица, не знајући ни сама од куда то долази, ретко ко |
| , тако рећи пре него ли што је уцвељена удовица била у стању да утаре трогодишњу сузу над успом |
| мајстор-Дишу обрлати.</p> <p>Осрамоћена удовица клела се на све начине пред Думом и Ламбром и њ |
| женимо на грцко невеста, на кир-Бенџина удовица, па да постанете сретно човек; а ви, ето каква |
| ламбаси на звук невестина имена.{S} Она удовица, која је целој чаршији мозак завртела, да буде |
| кост, па још удовица?!{S} Ама је ли она удовица само, бежи од ње три конака, да ти не унесе нес |
| а се од самога себе стидео.{S} Али лепа удовица опростила му је, а дан сватова ближио се као на |
| а ноћу, кад заспи, долазила би му лепа удовица на сан, насмејаних очију, са оним младешчићем и |
| и да она, као свака неутешна и честита удовица, јадикује за ненакнадним губитком.</p> <p>Но, к |
| сас поган! — Засто уцвелисте оно сирота удовица, засто јој без ноз исцупасте дусу?</p> <p>— Заш |
| доксатом и баштом.{S} Ту је живела Маца удовица, или тетка Маца, како су је по свем Београду зв |
| једну киту цвећа, тако сређеног, да је удовица из њега могла прочитати и све жеље онога, који |
| ф (разговор)! — одговара још стидљивије удовица и уводи гошће у собу. —</p> <p>Докле се ова пос |
| оће; али кад маши очима горе, а то није удовица, већ држи кир-Ламбру за ногу.</p> <p>Сан као св |
| можда, причекао још коју годину, докле удовица потпуно не залечи ране, које јој Бенџина смрт з |
| за киме је сирота кира-Анастасија, као удовица, тако жељно чезнула.</p> <p>Али ма да је кир-Ди |
| е тако љубазно смешиле; а она опет, као удовица, раскривене главе и без мушке заштите, шта је м |
| и га уверило, да кира-Анастасија ни као удовица није баш ни међу својим Грцима и Цинцарима ужив |
| ка напоменуо Думи, кад је споменуо како удовица у поноћи стоји на капиџику као фудул-Стаменка.{ |
| е бити. „Не смо ми — вели — како српско удовица.{S} У нас се знаје за ред, а ни адет нам не је |
| Грк и пријатељ, не води бригу на грцко удовица, кој да гу води.{S} Него знаш шта је?{S} Кира-А |
| да се брине у ова чаршија за едно грцко удовица?</p> <p>— Па, па, па! — учини Ламбре, као чудећ |
| Бенџи, који се за живота збринуо, да му удовица не остане на сокаку, желела, да јој свадба не б |
| у рачун ишло да једна Цинцарка, па још удовица, уграби њиховим удавачама прилику, а како није |
| је требала јабанџика, туђа кост, па још удовица?!{S} Ама је ли она удовица само, бежи од ње три |
| ео, када сте ви хтели да прескочите код удовице преко зид и кад вам је шегрт подметнуо леђа, да |
| како Ламбрин тако и покојника и његове удовице, журио је, да се што пре чаршија умири.{S} И та |
| о је могућно, утеши уцвељено срце младе удовице.</p> <p>Кира-Анастасија је запалила целу чаршиј |
| кроз три године, убацивао у башту младе удовице.</p> <p>— Елем, ви ћутите кир-Диса? — рече Ламб |
| ку руку, постао природни старалац младе удовице.</p> <p>Од онога дана, када укопаше земаљске ос |
| таку мисао, да ноћу ускаче у кућу једне удовице.</p> <p>Но мајстор Диша није био од оних људи, |
| рала положају једне тако лепе и угледне удовице.{S} Да је удаду за каквога Грка или Цинцарина, |
| редствима трудиле, да из прошлости лепе удовице ишчачкају макар и једну трунчицу; а већ после б |
| иница и пиљи у вазда насмејане очи лепе удовице.</p> <p>— Кој па да гриза? — пита стидљиво кира |
| ије своме оцу, ушли свечано у кућу лепе удовице, што је овеселило срце удовичино а јако ожалост |
| мује, а да ипак очува добро име честите удовице.{S} Знала је она врло добро, шта су све комшијс |
| ак по мало и досећао, да ће се тицати и удовице, те му некако дође тако нелагодно око срца, као |
| би отишао у свој дућан, а да не наврати удовици, тек да види, не оскудева ли у чем и, као први |
| еђу четири ока са покојником, уцвељеној удовици, поред кратке успомене на проживљени брак, оста |
| на Зереку, већ су отишле у посету лепој удовици.</p> <p>Свака од њих, руке ради, понела је по ј |
| има решавајући тренутак.{S} И ако је он удовици вратио прстен, мираз је био још у његовим рукам |
| ла како му није била прилика да се жени удовицом па још једном Цинцарком.{S} А погдегде, онако |
| ви и муштеријама, ама како да се оженим удовицом, која у поноћ стоји на капиџику као фудул-Стам |
| аријих калфи, потајно уздахнуо за лепом удовицом, то ипак није сметало, да општи утисак буде ве |
| пломе задовољству: ожениће се најлепшом удовицом, која му носи кућу и неколико хиљада гроша и о |
| о на срећу!{S} Што си се женио први пут удовицом, па ти она угатала!“</p> <p>Мајстор Диша занем |
| то му се синовац оженио Гркињом, па још удовицом, код толиких српских девојака.{S} Али кад већ |
| ма када јавити.</p> <p>— Ватру запрети, удовицу удај! — казао је кир-Дума; а та је реч, као кри |
| времена, гледати међу собом младу, лепу удовицу, па још без деце, са једним руменим младешчићем |
| тад закуцати.</p> <p>— Цинцарку, па још удовицу; брука!</p> <p>— Море да је само то, ни по јада |
| ио је да кир-Дума одмах иде Диши, врати удовичин мираз, а Дишу да туже митрополиту и суду за ср |
| ле око Сака-чесме, где се налазила лепа удовичина кућица са хладовитим чардаком и густом баштом |
| ућа.</p> <p>Обе куме, кад угледаше сузе удовичине, и саме се ражалише и бризнуше у плач, па онд |
| дражесно пристајала свежини и младости удовичине фигуре.</p> <p>Да је нешто кир-Диша, у тај ча |
| ућу лепе удовице, што је овеселило срце удовичино а јако ожалостило зле језике комшијске, који |
| ша одмах по прстену покушао да остане у удовичиној кући, али му је она одговорила, да то никако |
| на својим леђима изнесе.</p> <p>Но ни у удовичиној кући није било друкчије.{S} Кад је Јанићије |
| ије.{S} Мајстор Диша послао цигане пред удовичину кућу, да јој навести сутрашњи дан њихова прст |
| анула нешто, те он као махнит одјурио у удовичину кућу и затекао је баш на капиџику, како се са |
| помену и оних 3500 гроша мираза и кућу удовичину.</p> <p>Али мајстор Диша никако да се поврати |
| а не заглушише.</p> <p>То беше последња удовичка игра или: „последњи удовички бес“, како би се |
| е последња удовичка игра или: „последњи удовички бес“, како би се изразио њезин кум, кир-Дума, |
| кир-Ламбрину, сносила је стојички свој удовички бол и, као под неком магијском силом, што је д |
| м није изгубио у пријатноме расположењу удовичкога живота.</p> <p>Кира-Анастасијина појава у ње |
| и тужан израз, како то у опште одговара удовичкоме стању.</p> <p>И тога дана, када ће се срести |
| овек, за кога се удаје, налетео на њену удовичку идилу као изненадна мећава, од које се није ум |
| ај живот много угоднији од трогодишњега удовиштва.{S} До душе, од дана њезине удаје престало је |
| е две, за њу износиле и против њезинога удовиштва говориле; колико ли је само суза у потаји про |
| ељице и познанице, које су јој за време удовиштва с тешком муком прелазиле преко прага и ревнос |
| година, све докле се не свикну на своје удовиштво.{S} А већ после овај благи обичај постајао је |
| агијском силом, што је дубље залазила у удовиштво, све је лепша бивала, тако, да о трогодишњем |
| ати.{S} Те су успомене припадале њезину удовиштву и, можда, надама које је она управљала сасвим |
| моје кости; само <pb n="81" /> не уби; удри, не жали!“ А мајстори су ревносно вршили овај аман |
| -те, ако искате да вас закољем!{S} Ела, удрите! — рече му пркосно и са презрењем баци на њега ј |
| шегртима, сад нећу ни ја према теби.{S} Удрите!</p> <p>И не би га оставио, све докле не прескам |
| ради не може да иде Ламбри и кира-Мани, уђе журно у авлију кира-Анастасије, завири у мутвак, па |
| еља, кад једнога вечера дође Диша кући, уђе у собу и рече Лепосави, да иде у мутвак, јер хоће с |
| тетка-Маци, а Јанићије, још сав румен, уђе у дућан и седе за посао, али сада много прибранији |
| нешто неодређено поче га вући тамо.{S} Уђе у кафану, и остаде тамо до после поноћи.</p> <p>Прв |
| д капиџик мајсторове куће.{S} Покуша да уђе, али капиџик беше изнутра затворен.{S} Јанићија не |
| тва, али да јој образ бар сачувам, нека уђе у свет са образом.{S} А сада?...{S} Шта се учини са |
| меније пред вратима и у танким мествама уђе у собу.</p> <p>— Кали-мера, кир-Ламбре!</p> <p>— Ка |
| да застирке не би прљао, па у мествама уђе у собу.</note> <note xml:id="SRP19061_N3">„Карантин |
| ли што му рече: уђите.</p> <p>Кир-Дума уђе опрезно, а одмах за њиме тако исто обазриво увукоше |
| ве погрешке спасе га тетка Маца.{S} Она уђе баш у часу, кад мајстор Диша поткупи уста и привуче |
| ао за кваку од капиџика.</p> <p>Али кад уђе у собу, она забуна и ватра на ново га дохвати; он б |
| е зовнуше, он прибра снагу и крстећи се уђе, да види покојницу и да је целује.</p> <milestone u |
| анићије, оди часком овамо! — позва га и уђе у дућанску собицу.</p> <p>Јанићију не беше баш најп |
| лоповима имао посла! — одговори Диша и уђе у кућу.</p> <p>Јанићије додаде газдарици бошчу, мал |
| му се срца тицаше.</p> <p>— Као занесен уђе у авлију, а девојке, када га угледаше са оним товар |
| асно изрекне њезино име, кад, у тај пар уђе у дућан његов шегрт, Јанићије Бик, и унесе две ћупе |
| прекиде кира-Анастасија, која у тај пар уђе у дућан.</p> <p>Била је необично тужна и усплахирен |
| кле их не прекиде Канче, која у тај пар уђе, да им јави за долазак Ламбрин.</p> <p>Фудул-Стамен |
| је да се потпуно изјасни, али у тај пар уђе тетка-Маца у мутвак.{S} Лепосава брзо поче да прету |
| а имаде времена да му се уклони.</p> <p>Уђе у собу, заригла врата, да му нико не улази, <pb n=" |
| уо каквим калупом, него ли што му рече: уђите.</p> <p>Кир-Дума уђе опрезно, а одмах за њиме так |
| } По пријателски посо дођосмо.</p> <p>— Уђите! — простења кир-Диша, коме у тај пар севну, да би |
| љајући на све што их дотле устручаваше, уђоше једна за другом у авлију кира-Анастасије.</p> <p> |
| снажне груди, које, чим Маца и Лепосава уђоше у кућу и заклопише врата, распучи, те им даде мах |
| ијом.</p> <pb n="221" /> <p>Она двојица уђоше у крчму, а Јанићије сам са Циганима удари на Јали |
| ке сокачиће, докле у близини Витезде не уђоше у једну малену, таман као ћелија, собицу, чији зи |
| . викну раздражен и поче поклецавати од ужаса.</p> <p>— А ко не каже, питај!{S} Ето, њој каза К |
| ћ оставила а наместо тога настао у души ужасан страх од онога што ће сад опет чути, ма да је чу |
| то беше прави узрок, што је одустао од ужасне намере и спасао младу душу бар од оних вечних му |
| која са свећицом, да је над покојницом ужеже, а која са китицом цвећа, да јој чело главе метне |
| јој је висио Јанићије Бик о затегнутоме ужету.</p> <p>— Не дај, Боже! — уздахну дубоко и, покри |
| ји је учинио добро дело, па сада у томе ужива...</p> <p>Повратак кир-Дишни кући очекивао се сва |
| палио чибук, па сада задовољно брекће и ужива у хладовитом зеленилу и његову шумору.{S} Комшије |
| те сахане, па их прислонила уз чардак и ужива како сунчани зраци одблескују о калаисано посуђе, |
| једно тренутно задовољство што га човек ужива.{S} Зар то није истина, да баш онда кад човек мис |
| <p>— Је ли ти се допада? — запита Диша, уживајући у њеној забуни.</p> <p>Лепосава климну главом |
| p>Тетка Маца је међу женама свих редова уживала велико поверење и била радо примана у сваку кућ |
| е баш ни међу својим Грцима и Цинцарима уживала најбољи глас.</p> <p>Где је Диша после овога на |
| , он је ипак то чинио из једног невиног уживања, пошто му је укус био јако склон према облим, з |
| му, шаком надстрешио очи и са пријатним уживањем посматра из даљине, како се над гомилом људи љ |
| d> <p> <hi>1.</hi> </p> <p>Мајстор Диша уживао је у староме Београду добар глас, не само међу С |
| дном ваљаном трговцу, који је у чаршији уживао леп углед, а у цркви, према митрополитовом столу |
| и иначе леп углед, што га у грађанству уживаше, увеличао још и једним тако побожним делом.{S} |
| ујна крв једног младог разоренога срца, ужљебила се дубоко у његову главу; та га је одлука подр |
| могла дичити.</p> <p>И кира-Анастасија, уз пријатељску пажњу чаршије и кир-Ламбрину, сносила је |
| звијање гипких чочека, који према њима, уз пратњу циганских дефова и песме женскога хора, играј |
| ојима се, при општој дервишкој молитви, уз махнито хуктање, прогањање злих духова и призивање А |
| {S} Литија се свечано спусти низ Зерек, уз пјенија свештеника допрати Дишу до Јалије, окадише л |
| лече, које се час пењаше <pb n="127" /> уз леђа час спусташе струку, те тако показиваше око сла |
| шао, кира-Мана се још више издужила.{S} Уз припомоћ кир-Думину она је од тога времена сама надг |
| питања од једног шегрта беху зазорна, а уз то се сети оних разбијених врата, те га одалами шако |
| на причала је, како је чула од друге, а уз то је, да би догађај био што потпунији, описивала св |
| аје, у глави му је било мутно и тупо, а уз то је осећао и неко одмерено хуктање, као онај шум ш |
| > него пије само неку зелену течност, а уз то узима по три зрна пшенице.{S} Он је донео собом ј |
| е је сада за навек можда изгубити.{S} А уз ово осећање расла је упоредо и она бојазан, да ће <p |
| своју руку, дигоше се у чаршију, те да уз пут мало боље промозгају и удесе, а кира-Мана, чим и |
| тепсије и жуте сахане, па их прислонила уз чардак и ужива како сунчани зраци одблескују о калаи |
| ажала је да су се споразумели.{S} И она уз осмејак пун љубазности принесе ибричић с кафом и нал |
| ица прашину, која се прихватила, док је уз капиџик стојала.</p> <p>А када је Јанићије дошао, он |
| ез ичега пусти у бели свет! — мислио је уз пут Јанићије, а што се више ближио ћепенку, који је |
| жале развалине од свију мисли што их је уз пут смишљао и он се, малаксао од тешког душевног нап |
| ор Диша хаџи-Зосима, како се журно пење уз Голготу, и кад опази мајстор-Дишу, поче махати и дав |
| , ако се може рећи, и више, у колико се уз ту нежну црту његове душе јављао страх, да ће је сад |
| при поласку дао корисне савете, где ће уз пут одседати, те да га на путу не оглобе.{S} Главан |
| ахирета и свежи девојачки гласови, који уз дахире извијаху неку страсну турску песмицу, у којој |
| ио се, не пева више, као што је то увек уз посао радио, не зачикује мимопролазеће и врло често |
| едри, прихвати газдину песмицу и, онако уз посао, запева гласно и јасно да се по целоме дућану |
| ивуче себи.{S} Необичан пламен сукну му уз образе, а у глави га захвати чудна несвестица, кад о |
| ни су дакле само поуздани људи, који су уз то били не само вешти јахачи но, у случају потребе, |
| ршији налажаху.{S} И што је најважније, уза сваки убачени поклон нашла би и по једну киту цвећа |
| датих пустињаку за чудотворни памук, а уза све то урачуна му <pb n="201" /> и трошкове, што их |
| игла капиџик, па за неко време престаја уза зид, да сачека када ће кир-Диша проћи.</p> <p>Кира- |
| подсекоше и како је био наслоњен леђима уза зид авлијски, сроза се и седе на један бињекташ, ко |
| ако тихо, да га је Лепосава, која иђаше уза њ, једва чула.</p> <p>— Рђо папуџијска, шта ти је р |
| и седе на један бињекташ, који стојаше уза зид авлијски и служаше уморноме пролазнику за седиш |
| х очију на под.{S} Стала опуштених руку уза сама врата и снебива се, да ближе приступи.{S} Мајс |
| та, коју му нуди, цвет, који је сад баш узабрао, па хоће да му га покаже.</p> <p>Мајстор Диша б |
| е час брзо час успорено, како су га кад узавреле мисли распињале, тетурао ни сам не знајући куд |
| га је задужила.</p> <p>Да ли је то била узајамна мржња или несташлук детињи (јер ни Јанићију не |
| ије, младост отрује!</p> <p>Кир-Ламбре, узбуђен сузама и пребацивањима, а помишљајући на послед |
| > <p>Око подне дотрча Јанићије у дућан, узбуђен и задуван од силног трчања.</p> <p>— Шта је там |
| <p>— Не могу више! — одговори Јанићије узбуђен.</p> <p>— Који ти је бес?{S} Што си се надуо та |
| лучио је Јанићијево држање.{S} Он онако узбуђен и псујући <pb n="77" /> и тога мајстора и самог |
| се необично брзо, и што је главно, врло узбуђен и са једном огреботином испод очију. —</p> <p>— |
| дотрча Јанићије кући сав задуван и врло узбуђен.{S} Тако се он никада није враћао из дућана.</p |
| з далека опазила је, да је хаџија нешто узбуђен.{S} Хаџи-Диша не даде јој дуго да премишља.{S} |
| </p> <p>— Долази! — одговори Јанићије и узбуђено тресну писмо о совру.</p> <p>— Тако брзо? — за |
| е у овој прилици само надражаваше онако узбуђенога Дишу.</p> <p>— Казала сам, боље него што би |
| а ради; но тај посао, што га је у овако узбуђеном стању започео, за цело би морао из нова започ |
| остале, о чему у првоме тренутку свога узбуђења није мислио.</p> <p>Анастасија је за који трен |
| Диша у свој дућан, зајапурен од наглога узбуђења.{S} Очи су му севале живље него ли до сада; мо |
| нутих песница, а антерија му од силнога узбуђења дршће, као да је неко тресе.</p> <p>— Е ли иск |
| на.{S} Колена су му клецала од душевног узбуђења, али он је ишао напред, ишао и не обзирући се |
| ике, развадише их, и Лепосава, бледа од узбуђења, отрча кући, па кад залупи капиџиком за собом, |
| се песницама о широке слабине, које од узбуђења бректаху, хуктао је и ходао горе доле по соби. |
| чин, поремећен правим хаосом од мисли и узбуђења, оде у свој дућан, и затвори се у собицу, да п |
| јстор Диша налазио на врхунцу радости и узбуђења, те му дође чисто као нека душевна потреба, да |
| остидна.</p> <p>И то му је у овом хаосу узбуђења било лако рећи; али, ако га мајстор не отпусти |
| ђе у послу, тек колико да сакрије своје узбуђење.</p> <p>Сад више није могло бити разговора о о |
| воде већи таласи, у малој чаршији већа узбуна.{S} Срби, познаници Дишини, држе страну своме Ср |
| е да чује и такве ствари, на које би се узбунила чак и фудул-Стаменка, кад би се тако што проне |
| и певао и мукао толико, да је пред вече узбунио говеда, која се с паше враћаху.</p> <p>И све му |
| пустили посао, па онако седећи око пања узверено гледају час у мајстора час у Јанићија.</p> <p> |
| ра крајеве искиданога гајтана.{S} Његов узвик је био за цело страховит, кад се неколико хаџија, |
| n="157" /> <p>— И хоћу то!... оте му се узвик и он, без икаквог чекања, излете на улицу.{S} Леп |
| моји ли пари градиш барјаче на црква! — узвикивао је од муке, гледајући како се оно старо сало |
| блато и оде.{S} Тада мајстор Диша тужно узвикне:</p> <p>— Нема сиротиње, нема сиротиње! — И то |
| тну памет, тетка-Мацо! — <pb n="122" /> узвикну Диша весело. — Ово ће бити и добро и Богу угодн |
| енк бре, као да је мечка пред тобом?! — узвикну мајстор, кад опази како му шегрт још стоји и не |
| пута преко собе пренео.</p> <p>— Ба! — узвикну Бик -— то и ја могу.</p> <p>— Јок, то ти ниси к |
| се попнете?</p> <p>— То није истина! — узвикну мајстор Диша и сав се зацрвене од стида.</p> <p |
| >— Море, одвали човече, док си читав! — узвикну Јанићије, и како му прекипе, отисну од себе Дум |
| есто.</p> <p>— Буди Бог с нама, жене! — узвикну тетка Маца чисто запањено — још ћете ме обедити |
| ном лицу текну у срце.</p> <p>— Чудо! — узвикну Маца.</p> <p>— Ама, какво чудо?{S} Што ћутиш?</ |
| <p>— Бог с тобом, дете, што си такав? — узвикну <pb n="79" /> и тетка Маца, кад га угледа онако |
| какве му драго лепотице, он би, зацело, узвикнуо од силна задовољства и, Бог зна, не би ли забо |
| жење, бубнуо се песницом у груди и онда узвикнуо:</p> <p>— А, а! — Турчине, - бре, пали кумбару |
| о је даскама, које су над подом правиле узвишицу од прилике за пола шаке.{S} На те даске метала |
| евљење, онако пресит завали се и сам на узглавља, по који пут (као што је то свуда онда био оби |
| он брзо седе на миндерлук, завали се на узглавље и поче тешко предисати.{S} Тупо шуштање у глав |
| а обе жене преузеше; Дума се завали на узглавље за софром и од обилног расположења јекну.{S} А |
| ој жена, долазиле су, да виде чудо, па, узгред, и три пута помиришу.</p> <p>Али, докле је хаџиј |
| у навраћале, да чују што о Диши, а и да узгред виде, како се одржава кућа, кад домаћин није ту; |
| на се враћала из казначејства, свратила узгред у цркву, купила свећицу од једне паре и запалила |
| из куће, оде мало до дућана, тек да се узгред по њему обазре, па за тим кући, да узме што је н |
| тила, бајаги да је види, а овамо да јој узгред исприча и искити све шта се за њом говори.{S} И |
| једном Цинцарком.{S} А погдегде, онако узгред, тек да наговести сумњу и оно што се по чаршији |
| Бик не може да одоли срцу, а да је, бар узгред, кад поред ње протрчи, не чупне за курјуке или н |
| } Кир-Ламбре јој је био још једино њено уздање, па како је он и био прави узрок њезиној завади |
| и помињати.{S} Та он се, до овога часа, уздао баш у саму газдарицу, <pb n="85" /> да ће га она |
| огунђа јој мати, коју мешкољење и чести уздаси кћерини тргоше иза сна.</p> <p>— Боцкају ме мрве |
| стаде друге, него да се пода небројеним уздасима и да почешће таре шаком чело, из кога ама баш |
| , сад је све добро! — одазва се на овај уздах тетка-Маца.</p> <p>— Јаох, тетка-Мацо! — застења |
| и пут што би јој се из груди отео дубок уздах, који му наговештаваше све друго само никакво доб |
| и и гони, да од времена на време дубоко уздахне, или тешко, као боник, застење.</p> <p>У таквом |
| атра их, па тек по који пут испрекидано уздахне, поче га миловати по коси.</p> <p>— Е, де, де, |
| агањем.</p> <p>— И тако, турфа посла! — уздахну Диша, па се сневесели, као да му се на ново поч |
| котило, а гледај ти, колико ме кошта! — уздахну хаџија и одмахну руком.</p> <milestone unit="su |
| > <p>— Како Бог хоће, тако нека буде! — уздахну Диша и оде тетка-Мациној кући.</p> <p>После под |
| гнутоме ужету.</p> <p>— Не дај, Боже! — уздахну дубоко и, покривши се јорганом преко главе, три |
| ши.</p> <p>— Ако је и децу, скупо је! — уздахну Диша, коме у тај пар прелети у памети, колики ј |
| ша шапћући.</p> <p>— Умрла, мајсторе! — уздахну дубоко Јанићије, који се тек на ово питање расв |
| пусти Београд! — Ватра да га изгори! — уздахну кира-Анастасија прихватајући филџан из руке фуд |
| светиња у дућану, куд би ми крај био! — уздахну побожни хаџија бројећи паре пред ковчежићем.</p |
| ога мајстора... а мене... мене... ух! — уздахну тешко.{S} Рука му случајно напипа једну кутијиц |
| кну Диша очајно.</p> <p>— Е, мој Дишо — уздахну болно Маца — Лају ли или не лају, не знам; али, |
| када се од прве поразе освести, дубоко уздахну, клону главом на прса и савијеним кажипрстом об |
| и молећим гласом.{S} Тетка Маца дубоко уздахну.</p> <pb n="143" /> <p>— Па, синко Дишо, чу ли |
| раду и оборене главе по који пут дубоко уздахну.{S} Видело се да се са самим собом бори.</p> <p |
| p> <p>Јанићије се скљуси за пањ и горко уздахну.</p> <p>Није се осећао побеђен; предвиђао је он |
| и од трговаца и старијих калфи, потајно уздахнуо за лепом удовицом, то ипак није сметало, да оп |
| запалила је пред иконом са уобичајеним уздахом: „Јово, теби свећица, мени пензијица!“</p> <p>Т |
| руци Дишиној, коју је он пред њом у вис уздигао.</p> <p>— Ово теби; ти да га носиш, а ја да те |
| нове и каленице.{S} Испела се на прсте, уздигла руке, да домаши високу полицу, па се извила леђ |
| -Дишу до лађе, чија су једрила била већ уздигнута <pb n="181" /> и спремна, да крену низ Дунаво |
| ај час, упао у собу и угледао ове у вис уздигнуте руке, са којих су широки рукави кошуље спали |
| <hi>чочек аваси</hi> (игра чочека) она уздиже над главом деф, другом руком удари по њему по та |
| учини, да тај звук, што пара ухо те се уздиже изнад свију, виче: „кира-Анастасија! кира-Анаста |
| које је нервозно час скупљало час у вис уздизало његове обрве.</p> <p>— Ти да идеш на вилает, а |
| нцу, на западни поруб, тамо, од куда се уздизаху вита минарета одблескујући под руменим јутарњи |
| е ноћи претурао се по постељи, устајао, уздисао и псовао све што се на грчкоме језику налазило. |
| га сваки час подсећале на одбеглу жену; уздисао је и шапутао час проклетство Ламбри и свој грчк |
| .</p> <p>— Ова ме деца скупо коштају! — уздисао је премећући бројанице и по вас дан срачунавају |
| Диса, едно српско куче!...{S} Ух! ух! — уздисао је кир-Дума и туцао се од муке песницом у главу |
| да живим, што ми треба?</p> <p>Тако је уздисао Ламбре, помишљајућИ како би му све празно било |
| леми јед кир-Думин, који је још једнако уздисао за изгубљених четири хиљаде гроша.</p> <p>Али о |
| у и тек сада започе наизменце стењати и уздисати.</p> <p>Пуче глас по комшилуку, да је Диша вра |
| итиште песницама под појас и поче тешко уздисати.</p> <p>У таквом га стању затече и тетка-Маца, |
| ео кира-Ману и оставио да у кући кришом уздише и вене и да пакосно гледа на ону која јој мужа п |
| аџи-Диши не оста друго, него да сву ноћ уздише, куне и проклиње, што се на толики пут одважио.< |
| шта ће се и колико ће се данас појести, уздишући вазда на скупоћу и велике трошкове, тетка Маца |
| на, кад није ма за што викао.{S} Пре се уздржавао пред Мацом а сада је и пред њом за сваку ситн |
| обично примамљива, да се Јанићије једва уздржао, да не понови оно што је пре три дана урадио.</ |
| га дана принову чекала.</p> <p>Јанићије уздрхта, кад опази да су сами.{S} Лепосава се збуни, ал |
| јутру, пошто је почистио испред дућана, узе Јанићије Бик крчаг и отиде на чесму, да наточи воде |
| се збуни, али је та забуна брзо пређе, узе јеменије и стаде их разгледати.{S} Јанићије је глед |
| зино оклевање.</p> <p>— Каажу.... веле: узе јој образ, па сад је оставља!</p> <p>Диша поскочи, |
| али дућани.{S} И Јанићије <pb n="72" /> узе са једним шегртом уносити у дућан коже, и готове је |
| лужби београдскога везира, а доцније га узе Господар Милош у своју службу, да носи поверљива пи |
| кафа код Маце.{S} Хтео је отићи, али га узе неки стид; изиђе му на очи Лепосава у целој својој |
| p>И још много саветовао јој је, па онда узе из Лепосавина сандука ниску дуката и онај дукат „ћо |
| и честиту домаћицу.</p> <p>И тетка Маца узе мајстор-Дишу за главу, пољуби га у чело и оба образ |
| <p>Јанићије не одговори, седе за пањ и узе дикиш, да разрезује по обележеним линијама на меку |
| а га зачуђено запита:</p> <p>— А што ми узе то?</p> <p>— Па што ће ти?{S} За кога имаш да се ки |
| веста и четрдесет гроша.{S} Свети човек узе памука, начини од њега малу лоптицу, па то уши у је |
| мила на онај загрљај и пољубац, који му узе свест, он би и сада весело певао, па на сељаке, кад |
| записа, родиће ти мушко.</p> <p>Дервиш узе испод јастука неке хартијице, изабра између њих чет |
| цар Константин и царица Јелена, кад су узели из Јерусалима часно дрво, тражили су и обећавали |
| павао и онако комотан изишао на доксат, узео слатко и воду и запалио чибук, па сада задовољно б |
| да баца око на кир-Ламбру, који је сад узео од чочека деф и стао пред невесту и жене около њих |
| , па га пружи Јанићију.</p> <p>Јанићије узео прстен и чека, шта ће мајстор Диша наредити, али о |
| е.{S} Или: да је она чему, зар је не би узео ко од њихових, него је потурили баш мајстор-Диши к |
| једне пушке кремењаче, коју је у посао узео.</p> <p>Мајстор-Диши би сасвим ново; куд је он на |
| т види, а он не види какву је сурунтију узео! — Оди ти овамо, тетка Маца ће тебе да прими, ту у |
| дузели му крсно име, па му сада и образ узесте.</p> <p>— Не смо га звали; сам се тискао међу на |
| ио тако са својом женидбом.{S} Могао је узети коју му драго Српкињу, али то би био онакав исти |
| е године да ме овако послужиш, па ћу те узети у радњу за ортака.“</p> <p>— Зато га и волим, као |
| драго несреће, да је свети човек морао узети у помоћ још једнога младога дервиша, који му је у |
| а ни да чује!{S} Каже:{S} Гаџу циганина узеће, али теби ни за живу главу неће!{S} Каже — и овде |
| ра-Мана и Думиница увукоше и младожењу, узеше га међу се, те Диша заборави и на своја разбијена |
| p> <p>— Аман, кузун, што ке па некој да узива, кад загриза у та јабука! — смеје се Думиница и п |
| риватнога значаја, сада је почео већ да узима шире размере.{S} Потајна саревњивост између старе |
| пије само неку зелену течност, а уз то узима по три зрна пшенице.{S} Он је донео собом једну в |
| ему није ништа право.</p> <p>— А што је узимао дете?</p> <p>— А што се „дете“ удало за њега?</p |
| , тако ти је то кад људи не гледају шта узимљу.</p> <p>Овако шчуђавање обнављало се готово у св |
| није смео рећи ни ружне речи а камо ли узмахнути шаком, обично је све оне шамаре које је желео |
| взек, бре!</p> <p>Кир-Диши прекипе и са узмахнутим песницама полете, да је удари.{S} Али у који |
| ри све докле не пронађе одбачену аспру, узме је међ прсте, отре јој блато о антерију, па је опе |
| гред по њему обазре, па за тим кући, да узме што је наменио својој невести.</p> <p>Кад се врати |
| испиње на прсте, и пружи руку, да од ње узме сахан.</p> <p>— Нека, што ми требаш ти!{S} Сама ћу |
| ило случај или ма какав спољашни утицај узме неодлучнога за руку и силом га одвуче једноме изла |
| његовима јако стало до тога, да баш он узме кира-Анастасију, те да се тако опере она срамота с |
| е било мало код мене?{S} Хтео сам да га узмем на трећу пару; ортак да ми буде, паре да намлати! |
| љи, ми смо ту; него да се зенис, ама да узмес зенско от наше сорта, — грцко!</p> <p>И ту кир-Ду |
| у.{S} Него сада отварај очи: девојку да узмеш, девојку, па кућа да ти пропева!{S} За девојку зн |
| овамо се свуда по чаршији зна да ћеш да узмеш Лепосаву.{S} Ама што га кријеш, море, хеј?{S} Дев |
| , зато, што мене караш, а сама нећеш да узмеш запис!{S} Зашто не узмеш?{S} Куде су ти деца, па |
| сама нећеш да узмеш запис!{S} Зашто не узмеш?{S} Куде су ти деца, па теби?</p> <p>— Неће Ламбр |
| а кесу у којој нађе две аспре.</p> <p>— Узми, на! па да купиш пењерлију, и да добро запамтиш ов |
| и у једну крпицу и предаде му.</p> <p>— Узми и хаирли!{S} Дошао си без деце, враћаш се с децом! |
| У букагије ћемо ми тебе!{S} Нема да си узмите пари, па да не вратите!{S} Лопове, бре, паре да |
| ено га погледа, па онда преплашено поче узмицати насатке.</p> <p>У том се појави и тетка Маца.{ |
| ићу се; а њој ено мајстор-Дише, па, ако узмогне, нека буде срећна с њим! — шапутао је и расејан |
| <p>— Ја... ја не могу тако... ја ћу... узмучи се Јанићије да каже шта ће; али навала осећаја т |
| даље, пут Мокрога Луга; а када га глад узмучи, он је по џбуновима брао лишће кисељак и тиме је |
| </p> <p>— Шта је тамо? — запита хаџија, узнемирен <pb n="209" /> од онакога изгледа, што се на |
| дана устаде мајстор Диша из постеље сав узнемирен.{S} Целе ноћи није могао тренути од неког нем |
| сад му се не одазва нико.{S} Кира-Мана, узнемирена овом Ламбрином љутином, отрчала је у комшилу |
| лио је Јанићије и између ова два израза узнемирене савести стојао је у мутваку као између два о |
| у.</p> <p>Али овога вечера Маца је била узнемиренија него ли икада.{S} Ни сама не знајући зашто |
| ега овога, седео је на миндерлуку доста узнемирено, пребацујући то леву преко десне то десну пр |
| пари!</p> <p>— Које паре? — запита Диша узнемирено.</p> <p>— Због 4000 гроши, што смо ви позајм |
| екога времена, баш када је хаџија почео узнемирено и помало љутито да премеће бројанице по руци |
| , да га у чаршији потражи. — Час по час узнемирено је истрчавала на капиџик, да види што се шег |
| су га све ове сплетке и догађаји толико узнемирили, да му је свака помисао у глави стала, па се |
| шанчевима и својим разногласним лавежом узнемирују тихи сан општинских патролџија, који сматрај |
| то свуда онда био обичај доброга тона) узригну, у знак да је до ситости задовољан и поче трепт |
| се на све стране нагађати, шта је томе узрок.{S} Разуме се, да је било сијасет прича и узрока; |
| ки глас; и <pb n="163" /> то беше прави узрок, што је одустао од ужасне намере и спасао младу д |
| ос, њему се учини, да је пронашао прави узрок Јанићијевом поступању.{S} Он није ушао случајно, |
| њено уздање, па како је он и био прави узрок њезиној завади с мужем, то је с правом очекивала |
| } Разуме се, да је било сијасет прича и узрока; свака жена причала је, како је чула од друге, а |
| ни на крај памети не падаше да потражи узрока, ипак је чешће размишљао о своме калфи, који му |
| адовала!{S} Жене никада не казују праве узроке свога расположења, те тако ни нама не остаје дру |
| исто забезекнуше, кад га угледаше онако узрујана.{S} Ушао је у дућан и почео весело певушити; п |
| уђено се забленуо у њу; а она тако исто узрујана, да јој се недра од наглога дисања дизаху и сп |
| али га је свака и опржила.{S} У дубини узрујане душе и кроз осветничко расположење једнако се |
| им утисцима синоћне гозбе, угледа онако узрујанога и крвавих очију, она престрашено врисну.{S} |
| и хтели да је уподобимо, била је слична узрујаној гомили паса, који се гложе по београдским шан |
| са хладовитим чардаком и густом баштом, узрујаше се; момци и деца па и гдекоји човек истрча, да |
| жена!{S} Ја сам се доста уједао, сад се уједај ти!</p> <p>Кир-Дишина несаница, која га је за не |
| бадава, па ни жена!{S} Ја сам се доста уједао, сад се уједај ти!</p> <p>Кир-Дишина несаница, к |
| амбре скрушено и отури одело од себе. — Уједе ме, пцето; шта сад да се ради?.</p> <p>Анастасија |
| аврнем, нека липше, куче погано, што ми уједи! — јекну Ламбре и стотине псовака на грчком, цинц |
| >— Кажем ти, ко је макар једаред хаџију ујео, то му је скупо платио!{S} Има Божје правде, има, |
| е, што му их Јанићије пре толико година указа.</p> <p>Рано у вече Јанићије је долазио кући, а у |
| ажено извуче из собе, када се у тај час указа на прагу кира-Анастасија са џезвом кафе и два фил |
| n="189" /> за сваку услугу, коју му је указао тога дана, плаћао једном оком хлеба.{S} Хаџи-Зос |
| а хвала и задовољство, које му Лепосава указиваше, повратише га, истина не сасвим, али тек њего |
| азнао о томе, како му је пријатељ образ укаљао, а он би био потпуно освећен.</p> <p>Ама такав н |
| p> <p>— Ама, зашто? — одговори Лепосава уклањајући главу од кесице.</p> <p>— Помириши, од тога |
| p> <p>— Дете! — Проћи ће га већ! — рече уклањајући с ватре велику џезву шербета, који се грејао |
| да се привремено, ради куповине еспапа, уклони у Галац или Цариград, од куда су ондашњи трговци |
| кира-Мана једва имаде времена да му се уклони.</p> <p>Уђе у собу, заригла врата, да му нико не |
| могао <pb n="38" /> да се некуд далеко уклони, или кад би имао какву враџбину, те да се учини |
| пита; а онај бесмислени поглед, који се уковао за врата, куда је Јанићије отишао, тешко да је и |
| сена је под еснафским барјаком; а после укопа све, што је допратило покојницу до гроба, вратило |
| запита преплашено и стаде пред Мацу као укопан.</p> <p>— Сад, шта да Бог — одговори Маца забрин |
| један према другоме нађоше, стадоше као укопани.{S} Кир-Диша, који се такође није надао да ће с |
| аде удовице.</p> <p>Од онога дана, када укопаше земаљске остатке Бенџине, кир-Ламбре не би отиш |
| пањени и обоје, као крпа, бледи.{S} Она укочила поглед у престрављено и потпуно збуњено лице Ла |
| х шест стотина гроша, што их хаџи-Зосим украде, и са двеста четрдесет, датих пустињаку за чудот |
| а исказа своју несрећу, како му је кеса украдена, они, да не би сумња на њих пала, пристадоше, |
| ох, луда глава! ох проклето Бик што ми укради антерија!{S} А-а-ах! — Шија да му заврнем, нека |
| и.</p> <p>— Сиктер, бре, псето; жену ми украдосте, па сад хоћеш да ми и кесу одсечеш.</p> <p>— |
| еснела; а када се море утишало и хаџија укрцао у лађу, предстојало му још једно непријатно иску |
| Пуну недељу дана не смедоше се путници укрцати у лађу због буре, која је на сав мах беснела; а |
| ац?</p> <p>И стотину мисли сличних овој укрштало се по његовој глави; а свака од њих била је цр |
| из једног невиног уживања, пошто му је укус био јако склон према облим, загрљастим рукама, вит |
| себе, сад су му се злурадо смејали и по укусу ондашње чаршије искашљивали за њим, кад год би ту |
| S} Хаџи-Диша је збуњено гледао ово немо улажење и излажење из куће, и тек када га неке жене из |
| али из кафане истрча кафеџија и запречи улазак.{S} Неколико људи састави круг око оба противник |
| <p>— Калос мерос, кир-Диса! — рече Дума улазећи у дућан и дотакнув се руком чела.</p> <p>— Бог |
| .</p> <p>Диши игра срце од задовољства, улази са Мацом у собу и ведро гледа око себе.{S} Не пот |
| е зна, а што се баш њега тиче.</p> <p>— Улази у дућан!</p> <p>Јанићије прекорачи праг страшљиво |
| е, како сте? — пита Дума, али никако не улази у собу, но, како је промолио главу и пружио једну |
| ђе у собу, заригла врата, да му нико не улази, <pb n="98" /> па се, као да је Бог зна колико пе |
| разлегало нарицање; једна по једна жена улазила је на капиџик, која са свећицом, да је над поко |
| самоме доксату, из кога се одмах у собу улазило.</p> <p>На собњем прагу опази и пар мушких јеме |
| д изненађења.{S} До данас Јанићије није улазио у крчму никада, а гле шта се сада учини!</p> <p> |
| о Синџир-џамије.{S} На самоме углу, при улазу у ћорсокак, лепо се видео мајстор-Дишин „шилт“ са |
| жио је дуго време као „татарин“ (курир, улак) прво у служби београдскога везира, а доцније га у |
| мркну свест; он, као да га неко гурну, улете у собу дршћући од наглога запрепашћења.</p> <p>— |
| зи да више није сам, распомами се па се улете право пред очи Јанићијеве, стеже песнице и сав тр |
| је отрчао по воду, угледао, како у собу улете некаква црна крмача под фесом и кратком кићанком |
| ђена овом екстазом, у коју је хаџи-Диша улетео.</p> <p>— Кажем ти, ко је макар једаред хаџију у |
| еден!{S} За сто нападас зенско свет на улица?{S} Поједосте четири хиљада гроси па искате и да |
| мајстор Дишу?</p> <p>Лепосави се окрете улица око главе, а баштенски зидови са многобројним маз |
| и час за један час за други угао тесних улица, претрпаних као и увек разним сметлиштем, из кућа |
| е у Дунав скочити.</p> <p>Тако га је на улицама затекао и први сумрак, те једно то, што би мога |
| е није надао да ће се у овим заклоњеним улицама сукобити са својим бившим пријатељом, стаде, ра |
| >И Јанићије Бик тих дана био је више по улицама него у дућану.{S} Разносио је „каранфил“ званиц |
| а малено дахире, те докле су зурлаши са улице изводили арију: <hi>чочек аваси</hi> (игра чочека |
| тужног, запуштенога места начиниће живе улице, по којима ће се безбрижно газити.</p> <p>А како |
| омаћин, који је мало час дошао са бурне улице, па се овде раскомотио, лепо испавао и онако комо |
| ићијева.</p> <p>Кад изиђоше из последње улице на чистину, где су јеврејске баште и где је, пре |
| у мислима како његов кир-Ламбре лежи иа улици, а антерија му се топи у крви.</p> <p>— Кир-Диса |
| смушен полете капиџику и нестаде га на улици.</p> <p>И тако, оно, у што је Јанићије одавна сум |
| ом кроз капиџик, те када се увери да на улици нема никога с киме се не би радо срео, изиђе и уп |
| е? — викао је за њим очајно кир-Дума на улици.</p> <p>— Сиктер, бре, псето; жену ми украдосте, |
| , хтеде да га викне, али он већ беше на улици; она обори главу и са неким изразом досаде и срдњ |
| о ли што сам не погледа, да се с ким на улици не сукоби.</p> <p>Анастасија је одмах после одлас |
| ође.</p> <p>Кад се овако нагло нашао на улици, стао је за један часак и нерешљиво се обазирао н |
| у на улици не честитају; а ако га ко на улици и заустави, он се брзо опрашта и изговара да мора |
| о би могао пасти патроли у руке, ако на улици заноћи, а друго јака глад, која га је већ толико |
| остао највећи враг Грцима.{S} А како на улици не беше никога, не оста му друге него да тркне до |
| а познатима састане, од стида, да му на улици не честитају; а ако га ко на улици и заустави, он |
| Диша, исплати новцем и пође.</p> <p>На улици се хаџи-Зосим присети да о некој својој ствари за |
| е јој прихватиле, ретко да би ко прошао улицом, а да не застане, бар једну строфу да чује.</p> |
| и му се камен под ногом, те се сроза на улицу и сав изубија. — Можда би он и опет прешао преко |
| отово крадимице извуче се из мутвака на улицу, па, када одмаче од куће, он стаде трчати, као да |
| осави, а он чим је испратио мајстора на улицу, врати се болесници, која је спавала тврдо.{S} У |
| му се да је кир-Диша умро, па истрча на улицу, да кога било наврати у кућу.{S} Разуме се да по |
| и забуном, штуче кроз врата и истрча на улицу.</p> <p>Анастасија и Ламбре осташе једно спрам др |
| , шчепа из мутвака обраницу и истрча на улицу.{S} Но кир-Дума, чим га угледа, замаче са сведоци |
| у мутвак и што је брже могао истрча на улицу. — Била му је првобитна намера да врати газдарици |
| и да је сачекао за који часак, изиђе на улицу и упути се право дућану свога мајстора.</p> <p>— |
| м! — викну хаџија раздражено и изиђе на улицу.</p> <p>Но у ћор-Ахметовој кафани не беше никога |
| ики кујнски нож, и он, место да пође на улицу, седе изнемогло на миндерлук, притиште песницама |
| изусти ову реч, већ се окрете и пође на улицу и не обазирући се на тетка-Мацу, која га задржава |
| у пару, изгура је на капиџик, али је на улицу не пропусти, пре него ли што сам не погледа, да с |
| Устаде и безобзирце истрча из авлије на улицу.</p> <p>Разуме се, да је Ламбре, покрај све своје |
| вик и он, без икаквог чекања, излете на улицу.{S} Лепосава оста забезекнута овим наглим одласко |
| опростише се са домаћинима и изиђоше на улицу.</p> <pb n="84" /> <p>— Е, ову ћемо вечеру дуго п |
| ради, да га је сада било чак страх и на улицу да изиђе.</p> <p>Али има нешто што и неодлучне до |
| мислио је, да од срамоте неће смети на улицу изићи, па ето где се све, у једноме часу, измени. |
| а да кир-Ламбре никако не може изићи на улицу, није било другога начина, но да Ламбру закључа у |
| да би јој се <pb n="27" /> смех чак на улицу разлегао, да га последњи одјеци зурла и гочева не |
| у мајсторовој руци обрете, већ наже низ улицу и изгуби се у оним силним ћорбуџацима који се сти |
| исто гура напред кроз тесну и кривудаву улицу.{S} Није знао ни сам, кад је пре стигао пред капи |
| з разапетих ћепенака кроз криву и тесну улицу на Зереку и Бит-пазару румени се у јутарњем зраку |
| е почео мало по мало навикавати на нову улогу.{S} Заветовао се себи да се никада не жени, и кол |
| му је највише на срцу стојала.{S} Ту је уложен један део капитала, крваво стеченога, па да ли ћ |
| а ја би хтео кира-Анастасијине паре да уложим у еспап...</p> <p>— Е, кој вам па за то смета? — |
| о му је кум-Дума дао од еснафских пара, уложио у еспап и довео још два шегрта.{S} А њега самога |
| ако га воли као рођена брата.{S} У овој улози, и ако му је било таман онако као одрасломе момку |
| да учини сирочету; али јој је вазда на ум падало, да од њега неће бити сигурна, све докле се о |
| ра-Анастасијом, и да другима не паде на ум да га њоме ожене, он би у тој жељи провео цео век, а |
| агове од суза; али Маци то и не паде на ум.</p> <p>— Седиш, ћерко, седиш, а из рантлике кипи!{S |
| е стојећи.</p> <p>Прво, што јој паде на ум, било је то, да је на прагу новога живота, да је тај |
| ничкоме послу.{S} Прва му мисао паде на ум, да оде у дућан и, ма на који начин, подмити Јанићиј |
| едљиве разлоге кир-Думине, њему дође на ум, да још један покушај изврши, па ако успе, онда да н |
| одатле.{S} Сад му више не падаше ни на ум уобичајена кафа код Маце.{S} Хтео је отићи, али га у |
| е и са женом, шта јој све неће пасти на ум!{S} О, о, о!{S} Ево, не желим јој зла и лепо је да с |
| јстор Диша.{S} Шта му још неће пасти на ум.</p> <p>— Море, устабашо, шта си се замислио, ходи н |
| /p> <p>И што му ова брига не би увек на ум падала, некако се вазда, између осталога, и она исти |
| што све ово ради, нити јој је падало на ум, да ће сутра дан постати испрошеница а до друге неде |
| ему.{S} На половини заклетве дође му на ум, како није ни поштено ни лепо то што сада ради; али |
| једаред; али у тај исти пар дође му на ум она њезина претња и велики кујнски нож, и он, место |
| Можда и није — помисли и поче напрезати ум, да замисли како се %Јинићије није обесио.</p> <p>— |
| и Јанићије, зверајући на коју би страну умакао, само да се спасе од толиких девојачких очију.</ |
| е тако неспретан, да се задувани Ламбре умало не спотаче.</p> <p>— Шта то би, кир-Ламбре?{S} Да |
| из недара једну хрпу сложених хартија, умашћених и слепљених од зноја и честога пипања руком.{ |
| лавом може да пробије храстова врата, а уме и да муче као бик.{S} Ко га нађе, нека га привуче в |
| — запита Маца.</p> <p>— Нема језик; не уме да говори.</p> <p>Обоје се засмејаше, а Лепосава, з |
| Јанићија.{S} И ако је све чинила, да га умекша и задобије, да ћути, она се бојала да неће моћи |
| а свој историјски понос национални ипак умекшају.{S} Међу Србима је било већ такових људи, који |
| на је била увек пуна домаћих новости, а умела их је тако потпуно и слатко причати, да је милина |
| у као изненадна мећава, од које се није умела одбранити.{S} А сва ова халабука од дивље музичке |
| one unit="subSection" /> <p>Лепосава се умела наћи у своме новоме положају.{S} Као права газдар |
| комшилук.{S} Кажу: остарела си, а ниси умела да очуваш девојче.</p> <p>И оно, што мајстор Диша |
| , она је била од оно мало жена, које су умеле не само да туђу тајну, када им се повери, дубоко |
| тио да ја кувам и месим што хоћу и како умем.{S} Данас, сутра, кад ти жена оде у буџак, па ти р |
| упале у главу.{S} Па онда, он, који је умео од подне до мрака да седи подавитих ногу на своме |
| сме певао је по грчки, а оне, које није умео, удешавао је кроз нос тако, да ти се увек чинило к |
| а као данас.{S} Хаџи-Диша иначе није ни умео никада да се толико расположи или ма чиме одушеви, |
| p> <p>На срећу ову наглу жалост брзо је умерила њезина ведра и вазда расположена нарав, те тако |
| .</p> <p>И то ново осећање превлада.{S} Уместо одговора она га погледа ведро и пркосно и продуж |
| <p>Хаџи-Диша је престрашено викнуо, кад уместо кесе извуче из недара крајеве искиданога гајтана |
| Дишино тврдоглавство пожали.</p> <p>Али уместо да јој оне помогну и утичу на Дишу, да се махне |
| крваво стеченога, па да ли ће Јанићије умети тако поуздано да му и радњу надгледа, као што је |
| ш старац казао у својој срдњи, да се не умеша хаџи-Зосим.</p> <p>— Полако!{S} Добри људи ће се |
| абио даље.{S} Срамота га је било, да се умеша у ту гомилу, јер му се чинило, да ће му сваки пог |
| !{S} Доћи ће ти, видећеш!{S} Нема нигде умешено па обешено; а у селу понајмање! — тешила би га |
| , да чезне за нечим, па да му се то као умешено и испечено само у руке спусти.{S} Жељкао је да |
| не само за свој опстанак пред моћном и умешном грчком чаршијом, него да потпуно истисне <pb n= |
| } Онда жабу да бациш на кров, а дете да умијеш и запојиш из те чиније оном водом, три пута. — Т |
| кад из собе изиђе.{S} Маца већ устала, умила се и пошла вратима, кад од једном зачу јасан ускл |
| па да покуша све што може, не би ли га умилостивила и ражалила, те да се кући врати.{S} Кир-Ду |
| да лично окуша код Јанићија неће ли га умилостивити.</p> <p>Јанићије се збуни, кад је угледа н |
| скрије и да још једном покуша, неће ли умилостивити газду.</p> <p>Али његова мука беше у залуд |
| черања срџба ишчезнуше као бол, кад зуб умине.{S} Он задовољно бркну у кесу, извади један цванц |
| вде; е ли сте чули?</p> <p>Али кир-Диши умину бол и он се и по други пут залете.{S} Анастасија |
| довице, журио је, да се што пре чаршија умири.{S} И тако, сви разлози били су тако снажни, да и |
| на ухо, <pb n="63" /> трудећи се, да је умири и подигне са јастука, у који је заронила лице и п |
| баше повише времена, докле је како тако умири.</p> <p>— Од суза нема лек, џанум; него да разгов |
| з собе на авлију тешећи га да ће је она умирити.</p> <p>— Ето, то је!... промуца кир-Ламбре...{ |
| то насељени Енглезовац.{S} А када га је умор савладао, отишао је у вече на Ташмајдан и у оним м |
| подсечених ногу, сав раслабљен које од умора а још више од оног унутарњег бола, ударио другом |
| то му је долазило тако пријатно, као од умора задиханоме човеку, када га благи ветрић заћарлија |
| фудул-Стаменке, — рече Маца и хукну од умора.</p> <p>— Па?... упита Диша утанчаним гласом.</p> |
| она и измиче рантлику, да не прекипи — уморила се, па мало седох.</p> <p>— Хајде, хајде, још м |
| едно говеђе шкембе!{S} Ох, ох, како сам уморна!{S} Лепосава, дете, донеси један ратлокум и воде |
| где је Спаситељ стојао или где је своје уморно свето тело одмарао; а пљунути на такво место већ |
| који стојаше уза зид авлијски и служаше уморноме пролазнику за седиште.</p> <p>— Отишла! — прош |
| а, свршило се ма како, она треба или да умре, или да буде његова.{S} Прво ће отказати службу, а |
| е али са стрепњом, да је њему суђено да умре без порода и да му имање туђа хала и врана разнесе |
| видиш какав си стао?!</p> <p>— Зашто да умре?{S} Зашто је даде ономе токмаку, да јој младост по |
| ршије, који поживе с њоме три године и, умревши у шездесетдругој <pb n="9" /> години, остави уц |
| </p> <p>— На поље! на поље!{S} Искам да умрем, ако останеш овде!</p> <p>Фудул-Стаменка учини оч |
| судбина човечја.{S} Нити зна од чега ће умрети ни од чега оздравити.{S} До скора је мајстор Диш |
| му се, ако одмах не крене на пут, да ће умрети од неодољива страха.</p> <p>— Ко зна шта се до с |
| Бенџином ожени, а Бенџа опет није могао умрети раније, него што је то било уписано у књигу.</p> |
| чи мајстору и немо га гледаше.</p> <p>— Умрла зар?... пита Диша шапћући.</p> <p>— Умрла, мајсто |
| рла зар?... пита Диша шапћући.</p> <p>— Умрла, мајсторе! — уздахну дубоко Јанићије, који се тек |
| > <p>Нарочито сада, од како је Лепосава умрла и оставила му на врату троје деце, те је тако, у |
| а рука, која му чврсто држаше шаку, већ умрла.{S} Тек кад Маца закука, он престрављено скочи, р |
| лила све обиље своје материнске туге за умрлом јединицом.</p> <p>После недеље дана хаџи-Диша је |
| ријола, муж ти је умро!</l> <l>— Ако ј’ умро те тешто, ја си коло па водим!“</l> </quote> <p>Он |
| врло препао; учини му се да је кир-Диша умро, па истрча на улицу, да кога било наврати у кућу.{ |
| <quote> <l>„Кокона Маријола, муж ти је умро!</l> <l>— Ако ј’ умро те тешто, ја си коло па води |
| Ниша.</p> <p>Кад је чула да јој је муж умро и сахрањен тамо далеко, фудул-Стаменка је, као стр |
| а какав род.</p> <p>Сад му је тај стриц умро, па како није оставио никаквог завештања, ни ближи |
| чунали на грошеве; па још кад се има на уму, да је кира-Анастасији први комшија био кир-Ламбре, |
| густе редове разапетих ћепенака и кроз унакрсну ватру исмевака и чаршијског искашљивања за соб |
| > <p>И тај јединствени идеал, у који је унео срж свога живота, који га је из године у годину сн |
| то је успео да пружи руке ради одбране, унесе му се у лице и поче га као мачка грепсти.</p> <p> |
| а само, бежи од ње три конака, да ти не унесе несрећу у кућу.{S} Него сада отварај очи: девојку |
| стеже песнице и сав трепћући од љутине унесе их под нос Јанићију.</p> <p>— Пцета!{S} На зенско |
| ђе у дућан његов шегрт, Јанићије Бик, и унесе две ћупе воде.</p> <p>Мајстор-Диша му потрча на с |
| о се у тешкоме болу савија.</p> <p>И то унесе забуну у кућу.{S} Мајстор Диша у мало што се и са |
| , ћерко, да си жива и здрава и срећу да унесеш твоме домаћину у кућу! — рече Маца и пуна срца п |
| во окући, да стече домаћицу, која ће му унети у кућу мир и задовољство и до године, ако Бог да, |
| ве то што се дешавало око њега и с њиме уништавало га је сасвим.{S} На свакоме кораку стицао је |
| даље од главне чаршије, Ламбре је, као уништен, ушао у своју кућу.{S} Кад га је кира-Мана угле |
| о да је презре, да јој се освети, да је уништи; али у исто време и да му без ње нема живота.{S} |
| у му срећу лакоумна жена за један часак уништи!</p> <p>Целу ову ноћ провео је у полусну и неком |
| а чудо, место да је ово сазнање потпуно уништи, она се наједаред прибра, оне преплашености нест |
| потпуно његовоме стању, био, да Ламбру уништи, њу љуто казни, али да му она, после те казне, о |
| џи-Диша није више знао ни шта се у кућу уноси ни шта износи.{S} А некада није се смела чак ни ј |
| ије <pb n="72" /> узе са једним шегртом уносити у дућан коже, и готове јеменије, које су вас да |
| у (онога чију је кћер испросио за свога унука топал-Стојан, па се завештао да неће венчати децу |
| ачак надања.</p> <p>И тако је та дивља, унутарња борба почела опадати и у својим облицима почел |
| нићије, па, како му се грло сасушило од унутарње ватре, приђе једној чешми, напи се воде, подме |
| лабљен које од умора а још више од оног унутарњег бола, ударио другом страном и пошао тетка-Мац |
| сецао сахтијан за јеменије, али некакав унутарњи немир, у коме се огледала и чежња и радост и н |
| — Таман?{S} Па то за онај гоч?</p> <p>— Унутра, сурунтије!{S} Шта сте се раскокотале по сокаку! |
| ошкрину врата, провуче главу и загледа унутра.{S} На миндерлуку је спавао кир-Ламбре, а спавао |
| ик и нагло, као да га неко вија, ускочи унутра.</p> <p>Фудул-Стаменка се уплаши од овога наглог |
| и када би се Јанићије махао око њезиних унучића, чинило јој се, као да види и своју Лепосаву.</ |
| метанишем, само да вама да деце а мени унучиће.{S} Па ваљда се смиловала мајчица, те је три пу |
| ледах, па као сваки пут ми рече: „Твоји унучићи су у чељустима аждаје.{S} Реци мајстор-Диши нек |
| атле.{S} Сад му више не падаше ни на ум уобичајена кафа код Маце.{S} Хтео је отићи, али га узе |
| једне паре и запалила је пред иконом са уобичајеним уздахом: „Јово, теби свећица, мени пензијиц |
| о овога часа говорила, сад се од једном уозбиљи и зачуђено га погледа, па онда преплашено поче |
| .. рече Маца, прсну у смех; али се брзо уозбиљи и поче се крстити.</p> <p>— О, анатема је и са |
| лица нека тамна сенка; у такоме случају уозбиљила би се и страшљиво погледала на капиџик.</p> < |
| и код Јанићија се опажала нека промена; уозбиљио се, не пева више, као што је то увек уз посао |
| све до прошлога <hi>Рождества</hi>.{S} Уочи Рождества овај богоугодни %постуњак виде, на сну ч |
| радила.</p> <p>Дође и време поласку.{S} Уочи овога дана мајстор <pb n="180" /> Диша одведе жену |
| ст, и он је потпуно права имао, када је уочи <pb n="184" /> свога поласка призвао на само свога |
| мога отрести.</p> <p>Једне вечери — баш уочи недеље — тетка Маца, као и увек, поставила совру и |
| м грчко-цинцарске кћери некако нису још уочиле ову чежњу мајстор-Дишину, те се удаваху за своје |
| <p>Једна мала ситница, али ипак толико уочљива, да је многи од хаџија после, кад се у своју от |
| рају, а трбух и леђа почеше да губе оне уочљиве димензије, те је антерија тужно висила на њему. |
| ло љутито да премеће бројанице по руци, упаде шегрче у собу.</p> <p>— Шта је?{S} Нађе ли га? — |
| ла, кир-Диса!{S} Тој ти је мудро реч. — упаде кир-Дума и тапше мајстор-Дишу по плећима. — За те |
| то кажу Турци.</p> <p>— А где је она? — упаде Диша у реч страшљиво.</p> <p>— Разбирате ли за ки |
| жено и озарено мајсторово лице.{S} Диша упаде у дућан, заручен до грла са неколико кеса леблеби |
| некако смагло, а очи се чисто угасиле и упале у главу.{S} Па онда, он, који је умео од подне до |
| планови разлетали су се као варнице са упаљенога крова; и сваке од њих дотакао се, али га је с |
| /p> <p>Да је нешто кир-Диша, у тај час, упао у собу и угледао ове у вис уздигнуте руке, са који |
| се не сусретне са оним погледом, што се упиљио у њега.</p> <p>— Како: шта? — Ми на вас као на е |
| огао умрети раније, него што је то било уписано у књигу.</p> <p>Анастасија је први пут била уда |
| уди смејати, а тамо на небу то ће ти се уписати у највећи грех и неће ти се опростити.{S} Ето, |
| Маца и хукну од умора.</p> <p>— Па?... упита Диша утанчаним гласом.</p> <p>— Чекај, да мало од |
| ај сан Мацин. — А како се ради с њим? — упита гласно.</p> <p>— Сашије се у крпу, па се онда да |
| /p> <p>— Љутиш ли се?</p> <p>— Зашто? — упита Лепосава не окрећући лица.</p> <p>— За оно...</p> |
| да ли је у истини то баш онај ексер? — упита мајстор Диша.</p> <p>— Нема сумње — оговори Зосим |
| из дућана.</p> <p>— Да не долази већ? — упита га Лепосава још с врата.</p> <p>— Долази! — одгов |
| е из собе.</p> <p>— Где је онај запис? —упита Диша, кад њих троје осташе сами.</p> <pb n="203" |
| жалише и бризнуше у плач, па онда онако уплакане почеше грлити и љубити кира-Анастасију, и радо |
| н од толике гомиле света а можда мало и уплашен од ратоборнога изгледа Ламбринога, обазре се за |
| ускочи унутра.</p> <p>Фудул-Стаменка се уплаши од овога наглога скока, који беше тако неспретан |
| помагати за патролу.{S} Мајстор Диша се уплаши од њене вике, те онако подеран и изубијан од пад |
| ласно Диша, али одмах и прекиде, јер се уплаши и од саме помисли.</p> <p>— А шта: ја хоћу?{S} С |
| бре.</p> <p>— Овде је!{S} Ама шта си се уплашио?{S} Да ниси угануо ногу?</p> <p>— Заригли капиџ |
| а, обазре се за собом.</p> <p>Гомила се уплете у ову свађу, па мислећи ваљда да ће се обоје пот |
| Лепосавиној страни.{S} Није могао да се уплеће, па је пред мајстором ћутао; али, кад је био сам |
| ко је, мајстор-Дишо; није то лепо да ме уплећеш у те ствари — развуче тетка Маца <pb n="89" /> |
| ову запаљену мозгу, када би хтели да је уподобимо, била је слична узрујаној гомили паса, који с |
| тим гласом и пође у Београд, прво да се упозна са снахом, па после и да се сасвим настани.</p> |
| P19061_N1" /> на глави.{S} Промичу ваше упокојене сени, са бројаницама у руци и дуванкесом за п |
| изгубити.{S} А уз ово осећање расла је упоредо и она бојазан, да ће <pb n="93" /> постати пред |
| ј одлуци задржи, а у мислима му искрсну упоредо кир-Диша са својом широком шаком, од које су му |
| о јој ипак није помогло.{S} Кир-Диша је упорно тражио наследника, те кира-Анастасија немаде куд |
| Анастасија, па, када виде како Јанићије упорно ћути, она покри лице рукама и удари у плач.</p> |
| друге, него да од мирбе дигне руке и да употреби све што може, да свога најдражег пријатеља, Ла |
| ове.</p> <p>Тако је кир-Диша покушао да употреби и ово последње средство, те да осигура потомст |
| већ поче сасвим губити свест, хаџи-Диша употреби последње средство, потражи турског хећима, јед |
| о лупало а у грлу стезало, да је морала употребити сву присебност, само да не бризне у плач.</p |
| удовиштву и, можда, надама које је она управљала сасвим другим странама, само не ономе „шилту“ |
| са.{S} Дума и Ламбре, који су овог дана управљали целим весељем, наредили, да се софре поставе |
| ала сада сасвим као избледела успомена, управо несносна помисао, од које се нервозно склањао.{S |
| није она прекорачила прага ове авлије, управо од када је престала удовати.</p> <p>— Мори, који |
| неправду учинила.</p> <p>Премишљајући, управо осећајући у себи сву ову навалу мисли, ишао је Ј |
| допушташе нови положај, весело, нежно, управо сестрински, те он, хтео не хтео, обикну на свој |
| да се налази међу најближим својима.{S} Управо тако је он мислио, ма да није никада знао како ј |
| амо расположена, она је ове вечери била управо одушевљена.{S} Прам јасне месечине, која је кроз |
| ако могао да схвати ни одреди, у каквом управо <pb n="74" /> положају треба сад да се нађе прем |
| је наведе да се за Дишу удаје, што јој упропасти младост.{S} А како је он без речи седео и сам |
| жење, него ће и материјално самога себе упропастити.{S} Нико од Грка и Цинцара, а они су му бил |
| тељ изненада искрснуо.</p> <p>— А да је упусти, море? — запита Маца, тек да изађе из ове непојм |
| јој тако живо закуцало, да у мало није упустила једну милојку, коју је баш тада на полицу проп |
| , да види и целује свети ексер, и он се упути са хаџи-Зосимом кроз тесне и криве јерусалимске с |
| кога с киме се не би радо срео, изиђе и упути се у Скадар-махалу.</p> <p>Фудул-Стаменка је имал |
| сачекао за који часак, изиђе на улицу и упути се право дућану свога мајстора.</p> <p>— Ако ме ј |
| ти.{S} Чим је видио кир-Ламбру, како се упутио кући његовог мајстора, послао је шегрта и нареди |
| p> <p>— Одрастао си код мене, ја сам те упутио, добар си био, веран си ми био, па ето ти радње! |
| кир-Ламбре и Дума, потпуно споразумни, упутише се Зереком право, све докле између густих ћепен |
| на Јанићију.{S} Цео дан он је Јанићија упућивао, како да му радњу чува.</p> <p>— Одрастао си к |
| омене кира-Анастасији, шта све треба да уради, и хоће ли она на то пристати.</p> <p>Зебња му је |
| ђе му тако криво на сама себе: зашто да уради тако, зашто да се пред свима обрука!</p> <p>— Иде |
| не куће.</p> <p>— Ух, кучка, кучка; шта уради од онаква два красна човека!</p> <p>— Е, тако ти |
| о.{S} Био је толико неодлучан да ма шта уради, да га је сада било чак страх и на улицу да изиђе |
| био брат.{S} И ко би други смео да тако уради?{S} Ја ето нисам никоме одала?</p> <p>— Ама шта т |
| ава испрошена и обележена, па је тако и урадила.{S} Другарице Лепосавине сјатише се, да јој чес |
| у пламен.</p> <p>— Добро је, паметно си урадила, Мацо, што си ме одвратила од нечастиве силе!{S |
| !</p> <p>— Како да нећеш?{S} Шта сам ти урадила, да онако учиниш?{S} Ја ћу да скачем у Дунав — |
| ни била у мутваку но у соби, кад је то урадила.{S} И није ми одмах ни казала, него тек јуче, к |
| .</p> <p>— Све како ти хоћеш, све ћу да урадим.{S} И калфа ћеш да биднеш, и ортак са кир-Дишом. |
| о, да не понови оно што је пре три дана урадио.</p> <p>— Чекај, да ти помогнем! — проговори, ка |
| и Јанићије суморно. — Није ми баш ништа урадио.</p> <p>— Па што му онда кобиш?</p> <p>— Не коби |
| Нико није знао зашто је то мајстор Диша урадио, па ни сама није могла погодити, у толико више, |
| рст и непомичан као стена, па је тако и урадио.{S} Кира-Анастасија, навикнута да, на крају крај |
| ртали свету утвар.</p> <p>— Ето, ја сам урадио све што треба, а сад ће чудотворни памук учинити |
| био је стид од самог себе, што је тако урадио.</p> <p>— Шта сад да чиним?{S} Овде ми више нема |
| p> <p>— Рђо папуџијска, шта ти је ружно урадио, да му тако желиш? — рече Лепосава, која је посл |
| ао да је и не види.{S} Ма да је све оно урадио не размишљавајући дуго и под првим утисцима оне |
| ку помисао на оно што је онако несвесно урадио, он то није могао успети.{S} Онај топли дах дево |
| цу пољуби пре времена, Диша би чак и то урадио, без обзира на устабашко достојанство и оне четр |
| што.{S} Море, грех би био, кад не би то урадио.{S} И ко би сада веровао да ту нема ништа, кад н |
| братски пољубац и загрљај).{S} Ти си то урадио, као да си ми био брат.{S} И ко би други смео да |
| S} Прво ће отказати службу, а за тим ће урадити оно, што ће се после у песму певати.</p> <p>— Г |
| запис на-по-за леђа.{S} Е, кад све тако урадиш, ти да гу одведеш у ђердек и тамо овај четврти з |
| ињаку за чудотворни памук, а уза све то урачуна му <pb n="201" /> и трошкове, што их је за ових |
| ајстрашније.{S} Али у заман; ту у глави урезала се једна слика, па, зажмурила или открила трепа |
| и нешто загонетних стихова, стојало је урезано:</p> <p>„Здје почивајет Лепосава, папуџика, вје |
| е какав запис или амајлију која чува од урока или какве му драго несреће, да је свети човек мор |
| а ће младина скинути са кира-Анастасије уроке, који јој сметају да га начини оцем, о томе кир-Д |
| ву годину дана, кира-Анастасија потпуно усавршила у грчкоме и цинцарском језику, тако, да више |
| ње ђавола усрдније, то се он све чвршће усађивао у њој.</p> <p>И тако у овој одличној и од све |
| , нарочито онда, када се у своме дућану усами и погледа, како му удвостручена радња нагло цвета |
| ана.</p> <p>Сад је кир-Диша био потпуно усамљен; изгубио је грчке пријатеље, а да се враћа свој |
| ед ове вреве међу пријатељицама осећала усамљена и растужена.</p> <p>— Лако је вама да бесните, |
| пут одважио.</p> <p>Но та штета не оста усамљена.{S} Путовање до Београда трајало је много дуже |
| /p> <p>Но, ма да је ова пажња падала на усамљену и обрањену душу Дишину као блага дажда после п |
| м, као да га когод шашољи сламчицом око усана, слуша и осмешкује се на богату домаћу идилу.</p> |
| ребледе, очи јој стадоше, а сузе у часу усахнуше, кад зачу да Ламбрино одело није код њега.{S} |
| м мислима, али кад год би покушао да га усвоји и самога себе победи, онај осећај, оно срце, кој |
| т!{S} Још годину две па ћеш да постанеш уседелица.</p> <p>— Ама шта је теби, мајко; ко ти за Ја |
| ијице, хаџија их прихвати са два прста, усекну мумаказама огорели фитиљ на лојаници и принесе х |
| тврдише да се младенци одмах по венчању уселе у кућу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>До |
| а Маца не допусти више да јој дете пеку усијаним гвожђем, него продужи лечење на своју руку.</p |
| ри једне машице, па, када се ове готово усијаше, он превуче њима дуж Лепосавине кичме.</p> <p>Б |
| шам.</p> <p>— Златна уста, мудра реч! — уситни кир-Дума и потапша Дишу. — Ела, само ви говорите |
| говара да мора журити, па онда још више уситни, само да би што пре замакао за сокачић, у коме м |
| мој нуди!</p> <p>— Па... шта да кажем — уситнио Диша — Ви сте ми све: — отац и браћа... па...</ |
| ји, могао доћи и на таку мисао, да ноћу ускаче у кућу једне удовице.</p> <p>Но мајстор Диша ниј |
| тно, што га је отерао.</p> <p>Колико је ускипело у души Јанићијевој слушајући ово, о томе није |
| е танка ћеманета циганска и тек по који усклик тројице ноћника.{S} Један међу овима био је Јани |
| јачких грла из баште, као да му дохвати усклик и разнесе на све стране.{S} Бар њему се тако чин |
| пошла вратима, кад од једном зачу јасан усклик Лепосавин:</p> <p>— Нано, нано!</p> <p>— Шта је? |
| једна ситница, што су врата закључана, ускомеша у њему на ново ону ватру и он поче одмерено гв |
| .</p> <p>Али како му драго, тек све ово ускорило је, да се овај разговор поведе баш сада, тако |
| у капиџик и нагло, као да га неко вија, ускочи унутра.</p> <p>Фудул-Стаменка се уплаши од овога |
| пе на леђа, па одатле на зид и таман да ускочи у њезину башчу, опучи му се камен под ногом, те |
| <pb n="190" /> не може сачекати овде ни Ускрс, хаџија га тужно погледа.</p> <p>— Ексик-хаџија! |
| кога је искушење савладало и отишао пре Ускрса и Четрдесетнице, тај не може да буде хаџија.{S} |
| , коју јој је у једноме часу обећао.{S} Услед ове бојазни кира-Анастасија постала је ових дана |
| вом сатисфакцијом.</p> <p>— И Бог ми је услишио жељу; ево, погледај ово, Лепосава!</p> <p>— Шта |
| <pb n="108" /> да предосећа неки тешки услов, па само трепће и гледа у очи тетка-Мацине.</p> < |
| поклоницима леп углед; многи су његове услуге тражили, а он је на крају био захвалан и на најм |
| па између осталога подсетио га и на оне услуге, што му их Јанићије пре толико година указа.</p> |
| у ценити и наградити њезин труд и добре услуге.</p> <p>Јанићије се почео мало по мало навикават |
| му је на пример <pb n="189" /> за сваку услугу, коју му је указао тога дана, плаћао једном оком |
| као</hi> Грк, штедљив <hi>као</hi> Грк, услужан <hi>као</hi> Грк, и поносит на <pb n="16" /> то |
| аџи-Зосим из Епира, врло побожан, тих и услужан хаџија.{S} Овај хаџија познавао је сваки кутић |
| до Галца.</p> <p>Хаџи-Зосим је био врло услужан, и на растанку за градом чак му се и сузе у очи |
| ин — Орсе, изволите кир-Дума, орсе! — и услужно му показа место у чело миндерлука, где се обичн |
| а-Анастасија постала је ових дана сушта услужност и љубазност наспрам Дишинога шегрта.{S} Није |
| ео као мали султан.</p> <p>Посластице и услужност кира-Анастасије пријале су Јанићију много виш |
| тор Диша се, тога дана, претворио сав у услужност <pb n="169" /> и понизност.{S} Лепосава је би |
| или обичајима овога света, стојао је на услузи за врло скромну награду.{S} Мајстор Диша му је н |
| ј осмејак све до ране зоре играо час на уснама а час скакутао по зажареним образима и извиривао |
| се за тим са једним осмејком на руменим уснама слатко успава.</p> <p>Али шта је вечито? — И жив |
| иш? — запита испосник приносећи Дишиним уснама свету утвар.</p> <p>— Дете! — помисли Диша — и д |
| ви од дечје писке.{S} Њему се развукоше усне од задовољства и среће.{S} Он и без допуста пође д |
| о са тим младешчићем у левоме куту доње уснице, постала већ предметом једне песмице на грчком ј |
| м руменим младешчићем у самом куту доње уснице, и јелечетом, за које сте морали страховати, да |
| едним осмејком на руменим уснама слатко успава.</p> <p>Али шта је вечито? — И живот као ветар п |
| је чезнуо да је бар очима види, ако не успе да с њоме на само говори.</p> <p>До ушију заљубљен |
| врати као на последње средство, ако не успе да мајстор-Дишу обрлати.</p> <p>Осрамоћена удовица |
| ум, да још један покушај изврши, па ако успе, онда да не изгледа џабе, што је прстен враћао.</p |
| илике, он је, својим примерним држањем, успевао да покаже, колико је културно одмакао од многих |
| ш и хаџилуком, и чија је молитва најзад успела, да га друга жена, на седам година по венчању, о |
| си јунак.</p> <p>Још тетка Маца није ни успела, да покаже Јанићију ма какву тешку ствар за диза |
| аца је <pb n="171" /> ипак мало по мало успела, да надвлада зета и да Лепосави створи што ширу |
| ала тако искрено, да су комшинице једва успеле, да је сачувају од какве му драго несреће.</p> < |
| вар и, пре него ли што су њихови мужеви успели да се појаве у ћор-Ахметовој кафани на Зереку, в |
| ила, ипак својим васпитањем беху толико успели, да се отресу варварских особина свога племена и |
| па није ни чудо, што је, мало по мало, успео дотле, да су га у чаршији сви Грко-цинцари почели |
| ру најури из куће, а то је, у овај мах, успео.</p> <p>Ствари је Јанићије однео код тетка-Маце.{ |
| .</p> <p>После недеље дана хаџи-Диша је успео да се прибере.{S} Одмахнуо је руком и рекао: „Бог |
| ћутиш као стрина?“ — и, пре него што је успео да пружи руке ради одбране, унесе му се у лице и |
| ="105" /> те, пре него ли што је Ламбре успео да од силног журења одахне, прелете преко авлије, |
| да га је хаџи-Зосим покрао; а и када би успео да докаже, тешко да би до својих новаца дошао.{S} |
| па је <pb n="142" /> и у томе нехотично успео.{S} И не само да се осветио кир-Думи, него му је |
| ао и о којој је био тврдо уверен, да ће успети, да га измири.</p> <p>— А с оним гадом лако бих |
| онако несвесно урадио, он то није могао успети.{S} Онај топли дах девојачке душе, њено зајапуре |
| Јанићије не само да је показао доброга успеха у продаји поверенога му еспапа, него је често та |
| ма да је кир-Диша био задовољан својим успехом и свом силом прегнуо да утростручи свој капитал |
| о своје мисли на ту страну и са великим успехом долазио до уверења, да је у целој ствари потпун |
| ки познаје и честита му на тако красном успеху, што га је јуче на „гледању“ и прстену код своје |
| ра-Анастасијом отворио малу бакалницу и успешно крчмио анасонлију, а на своју праву домаћицу и |
| било за њега толико почасти, да је сав успламтео, па од силне радости није знао где да им мест |
| зда, Бога ми!</p> <p>Диша скочи и онако усплахирен пође из дућана.{S} Колена су му клецала од д |
| дскакала на грудима.{S} А он, тако исто усплахирен, изгубио сву моћ мишљења, блене у кира-Анаст |
| тав берићет у кућу! — утишавала је Маца усплахирена зета.</p> <p>— Ама што је много, много је!{ |
| дућан.</p> <p>Била је необично тужна и усплахирена.{S} Кад је видела да кир-Ламбре никако не м |
| /p> <pb n="222" /> <p>— Шта је? — викну усплахирено хаџија и скочи са свога дивана.</p> <p>— Уб |
| е она постала сада сасвим као избледела успомена, управо несносна помисао, од које се нервозно |
| и сетно, те тако изазивати утиске неких успомена, до душе не о кир-Бенџи, кога ни за живота ниј |
| јником, уцвељеној удовици, поред кратке успомене на проживљени брак, остаде још и три хиљаде и |
| ела ни бунити ни протестовати.{S} Те су успомене припадале њезину удовиштву и, можда, надама ко |
| о наишао.</p> <p>Место опроштајних суза успомени на свога кир-Бенџу она је одиграла чочек-аваси |
| ени гробови изгледају тајанствени!{S} У успомени, као кроза сан, кога се једва опомињемо, талас |
| ла у стању да утаре трогодишњу сузу над успоменом покојнога супруга.</p> <p>Кир-Ламбре би, можд |
| ав онај први бол стопи се у једну благу успомену; и само једаред месечно, када би се кренула, д |
| леже.</p> <p>А хаџи-Дишу, чију достојну успомену чупамо из заборава, ако ни за шта друго, вредн |
| ћи ништа пред собом, он је час брзо час успорено, како су га кад узавреле мисли распињале, тету |
| >— У мутвак, сурунтијо; шта си ми се ту успропадила! — подвикну Маца, која није никада допуштал |
| ротив, што је Ламбре гонио из ње ђавола усрдније, то се он све чвршће усађивао у њој.</p> <p>И |
| а па најпосле и све биљаре, које су јој усрдно помагале, да спасу Лепосаву, не помогоше.{S} Дан |
| осећати, и страх од мајстор-Дише, да га усред чаршије не нападне.{S} Па онда, тиштала га је и п |
| изгледале као танка сламчица, забодена усред најшире саксије.</p> <p>— Елем, нема ништа од тај |
| то расположење, Лепосава се чешће пута усред ове вреве међу пријатељицама осећала усамљена и р |
| о је за собом оставио. — Покаткад му се усред читане молитве причуо потмуо звук, који јако опом |
| удул-Стаменка повиси глас и поче на сва уста викати и грдити Лепосаву.{S} Њезина вика заустави |
| удовица тако јавно срамоти, вичу на сва уста не само на мајстор-Дишу него и на кир-Думу, што се |
| во сандуче.{S} Хаџи-Зосим метну прст на уста и даде знак Диши, да се не миче. — Стари пустињак |
| мене мицало?{S} Знаш ли шта лају погана уста?{S} А? — запита тетка Маца и застаде, да мало одах |
| у, хоћу да те послушам.</p> <p>— Златна уста, мудра реч! — уситни кир-Дума и потапша Дишу. — Ел |
| од свете крви, а спустити своја грешна уста на то, целивати такву светињу чинило му се исто шт |
| ва и нека ми опрости, што му име грешна уста помињу) хоће да сазна, колико је у души чврста вер |
| да каже своме шегрту, али, кад расклопи уста, грло му се стегне, па ни да прослови. — Јанићију |
| ђе баш у часу, кад мајстор Диша поткупи уста и привуче Лепосаву себи, да јој бар за часак закло |
| аршији; његовим ће именом жене испирати уста, и онај углед, који му је од ове женидбе у чаршији |
| {S} Напротив, да је смео запушио би јој уста и изгурао из мутвака, у коме је до мало час тако в |
| , него се, као и кир-Ламбре, пољубише у уста, а за тим поседише још неко време, да се нахвале д |
| , да својом шаком запуши целом Београду уста или да забрани Јанићију Бику, да на свакоме ћепенк |
| Диша требало је тих дана да има стотину уста, да би могао наодговарати свима питачима, са којим |
| лиш, што си откидао од својих и жениних уста!</p> <p>Пред тако снажним разлозима мајстор Диша ј |
| врати у дућан, тек колико да из Дишиних уста чује, зашто је вратио прстен; али им Бик увек одго |
| — Е то сам хтела, да преда мном отвориш уста и да мене запиташ.{S} Гледам само шта чиниш и како |
| би ова идила потрајала, да је кир-Дума, устабаша бакалског еснафа, не пресече као на пању.</p> |
| јак, постао је велики добротвор цркве и устабаша свога еснафа.</p> <p>О Лепосави ни у сну није |
| јавноме животу.{S} Као имућан трговац и устабаша, био је први на ударцу за свако доброчинство: |
| му је адет.{S} Оно знаш како је: ти си устабаша, па људима од реда не иде никако у главу да им |
| а.</p> <p>Дочек је био достојан једнога устабаше и признатога добротвора, који је и иначе леп у |
| , држала се сложно и, где год су њезине устабаше прегле, чаршија је за њима, као један човек, и |
| ујте!{S} Јанићије Бик, калфица код Дише устабаше, отумарао је незнано куд.{S} Ко о њему што саз |
| ош устабашиница, бре, бре!</p> <p>— Ко: устабашиница?</p> <p>— Па ти!{S} Зар нећеш да се удаш з |
| Лепосава је дочекала „чираке“ као права устабашиница, али, кад се са Јанићијем погледа, порумен |
| ала очи, него си хтела да ти ћерка буде устабашиница!“</p> <p>— А што, бре; шта јој фали?{S} Не |
| мук.</p> <p>Кроз махале пуче глас да је устабашиница <pb n="211" /> тројанила.{S} Жене су као н |
| , што кријеш, кад се све зна?{S} Па још устабашиница, бре, бре!</p> <p>— Ко: устабашиница?</p> |
| никако у главу да имају устабашу а без устабашинице.{S} То им долази некако крње.{S} Хоће да т |
| >Погреб је био као што и приличи једној устабашиници.{S} Однесена је под еснафским барјаком; а |
| ави ни у сну није помишљао да је начини устабашиницом.{S} Ма да је пун нежнога задовољства прим |
| е <pb n="132" /> води брига и о женидби устабашиној.{S} Који је тај што је први пронео глас, не |
| Диша би чак и то урадио, без обзира на устабашко достојанство и оне четрдесет и три године, ко |
| му још неће пасти на ум.</p> <p>— Море, устабашо, шта си се замислио, ходи на кафу! — викну га |
| се обрадовао, што ће му мајстор постати устабашом, али сада га баш ништа не занимаше.{S} Напрот |
| снаф од Нове Године да изабере за свога устабашу.</p> <p>— Е, али један је па један Диша, брајк |
| рама сего“, а еснаф га изабрао за свога устабашу.{S} Све што један честит, заслужан мајстор и и |
| те куће, а тамо девојче добро, таман за устабашу, па ето, готов разговор.</p> <p>Цео тај дан ма |
| од реда не иде никако у главу да имају устабашу а без устабашинице.{S} То им долази некако крњ |
| /p> <p>Сад већ не беше никакве тешкоће; устава је пробијена и бујица мисли и размишљања могла ј |
| дућана почисте и по дућану полију воду, устаде и Јанићије, помете мутвак и са Лепосавом оде на |
| шинога ту престоји.</p> <p>Једнога дана устаде мајстор Диша из постеље сав узнемирен.{S} Целе н |
| среће, несрећа дође.{S} Четвртога дана устаде Лепосава, али, истрошена од толикога напора, јед |
| ам те спремио, да одеш?</p> <p>Јанићије устаде, метну руке на појас и ниско се поклони газди.</ |
| реме ћутао и отирао зној, а мало за тим устаде, с муком се довуче до собичка, који служаше за с |
| ним баштама и стрехом тетка-Мацином, он устаде са постеље у дућану, где је са „чирацима“ спавао |
| часу извуче своју из његове руке и брзо устаде, да јој мајка не би гледала како седи поред Дише |
| је одаваху тип Јерменина.{S} Кад старац устаде и обазре се, оба поклоника приступише и целиваше |
| макар га цела чаршија презрела.</p> <p>Устаде и безобзирце истрча из авлије на улицу.</p> <p>Р |
| у.{S} Целе ноћи претурао се по постељи, устајао, уздисао и псовао све што се на грчкоме језику |
| евљу седео у тетка-МациноЈ кући, час по устајао, нестрпељиво изгледао на капиџик, или би Лепоса |
| не зачикује мимопролазеће и врло често устаје са троножице, тркне некуда, па се тек после изве |
| ла.</p> <p>Рано, у зору, кад сви шегрти устају и журе, да испред дућана почисте и по дућану пол |
| о луд да се обеси.</p> <p>Једнога јутра устала Лепосава, по обичају, пре мајке и са „чирачетом“ |
| и мајку, кад из собе изиђе.{S} Маца већ устала, умила се и пошла вратима, кад од једном зачу ја |
| напуштају што су предузели.{S} Место да устане, он поче на широко описивати све добре стране ки |
| ку које цркве, школе или друге културне установе, — но мајстор-Диши није ништа све то требало. |
| } Лепосави је врло тешко... бојим се... устеже Маца и не доврши, јер је нагло одазва она комшик |
| амо наредио да остане код куће, те, ако устреба Маци, да јој се нађе, а и да њему јави, ако што |
| тако, заборављајући на све што их дотле устручаваше, уђоше једна за другом у авлију кира-Анаста |
| ајстор Диша, који се баш тога и плашио, устукну у своју собу, затвори се и не изиђе из ње, све |
| не, да је морала пред њезиним разлозима устукнути.</p> <p>Када је Маца изишла из мутвака и отиш |
| кад осети под носом склопљену песницу, устури лице назад и, застиђен од толике гомиле света а |
| о неразумљиво мрмљати.{S} Кир-Ламбре се устури и пребледе.</p> <p>— Куче цинцарско, ти ли ми же |
| S} Овај врисак и преплашено лице женино усугубише његово беснило.{S} Учинило му се, да му је ба |
| нићију дође тежак овакав положај, па се усуди да запита.</p> <p>— Газда, да ли да ти донесем хл |
| паситељ ходио и чуда творио, да се није усуђивао ни да пљуне на ту земљу.</p> <p>— Овуда је сто |
| ни бекнути језиком на коме је Периклес усхићавао древну Јеладу, он је тек онда окретао српски, |
| к био науман да то изврши, само ако она усхтедне.{S} А не хтедне ли?...{S} Овде му се помисао п |
| вносно вршили овај аманет: „Докле ти не утаманим оно дивље месо, не можеш постати човек!“</p> < |
| д њих двоје осташе, да се споразумеју и утаначе дан прстена и сватова.{S} Кућа Мацина била је п |
| Тако је објашњавао он познаницима своја утанчана чуства и поштовање према светој земљи.</p> <p> |
| ну од умора.</p> <p>— Па?... упита Диша утанчаним гласом.</p> <p>— Чекај, да мало одахнем! — од |
| што је уцвељена удовица била у стању да утаре трогодишњу сузу над успоменом покојнога супруга.< |
| но дете у кућу!</p> <p>— Света ствар! — утаче се хаџи-Зосим. — Бог кад хоће, све може.{S} Ја, д |
| ете, још је дете!{S} Ето, он се каје, — утаче се Маца великодушно.</p> <p>— Гледај само какав и |
| .. за...</p> <p>— Е па сто не казете? — утаче се кир-Дума. — Ето, ја сам досао као еден пријате |
| ц, — вели кира-Мана.</p> <p>— Ето, ја — утаче се кира-Думиница — шта све не сам радила да родим |
| вам каза па то? — одговори Анастасија и утаче се у очи своме мужу тако дрско и изазивачки, да с |
| испосник приносећи Дишиним уснама свету утвар.</p> <p>— Дете! — помисли Диша — и да ми у дућану |
| у и од времена на време превртали свету утвар.</p> <p>— Ето, ја сам урадио све што треба, а сад |
| ићија, који се, блажен од онога ударца, утварао као да га боли.</p> <p>— Јеси јунак! — рече Мац |
| мојој земљи немамо ни једне чудотворне утвари; живимо као сирочићи без наде и утехе.</p> <p>Ст |
| не верује више у Бога и пљује на свете утвари?</p> <p>— Море, не пазариш ти ово памук; децу, д |
| довољан доказ о чудотворној моћи свете утвари.</p> <p>— Хеј, да ми је та светиња у дућану, куд |
| љиво мотрио, али што није могао да лако утврди, поста му сада потпуно јасно.{S} Кира-Мана је <p |
| радио, само би још више пред Лепосавом утврдио колико је немоћан, да на своју руку живи.</p> < |
| од петнаест година), то се не би могло утврдити тако на пречац.{S} Главно је, да су једно друг |
| </p> <p>Страшна одлука, какву може само утврдити бујна крв једног младог разоренога срца, ужљеб |
| била је пространа, те, поред осталога, утврдише да се младенци одмах по венчању уселе у кућу.< |
| ређивао по столу, а сваки од њих био је утврђен печатима и потписима, исписаним грчким и арапск |
| .{S} Када је мајстор Диша, по своме већ утврђеноме обичају, пошао тетка-Маци на кафу, спази га |
| е понаша: да ли да им прими Бога или да утекне у собу и врата забрави?{S} Али, оне су се тако љ |
| де се ручак кувао, ту би обично варјача утерала дисциплину у главу непослушнику.</p> <p>Мајстор |
| и томе, да ће се правдати, па, можда, и утерати у лаж и Јанићија и тетка-Мацу.{S} Очекивао је с |
| у кћер; а то је, ипак, била каква таква утеха.</p> <p>Али Јанићије се сасвим изменио.{S} Ни оне |
| не мога да остави зета без какве такве утехе.{S} Изишла је за њим и на све могућне начине глед |
| ама, ипак је почео налазити какве такве утехе.{S} Он је са тим чакширицама, т.ј. са „братинском |
| не би он отпустио без благе хришћанске утехе.</p> <p>— Ако му и не уделиш пару, удели му благу |
| утвари; живимо као сирочићи без наде и утехе.</p> <p>Старац се дубоко замисли, ухвати се за бр |
| ги после, тек, сви ћемо тамо!“ — и тако утешен сишао је у подрум, да у један бокал оточи расола |
| душе кир-Бенџине и, колико је могућно, утеши уцвељено срце младе удовице.</p> <p>Кира-Анастаси |
| омнога изгледа.</p> <p>— Е, како да вас утешимо, куме?{S} Судбина, к’смет, сто кажу Турци.</p> |
| p> <p>— Ако си честит човек — рече Маца утирући полако сузе, које је не слушаху, него једнако к |
| и онога часа, када је привуче себи.{S} Утисак <pb n="126" /> је тако снажан био, да му је лева |
| довицом, то ипак није сметало, да општи утисак буде весео и задовољан.</p> <p>Али друкчије је о |
| кући хаџијиној изазвало сасвим противан утисак ономе, коме се хаџи-Диша надао, на Јалији беше с |
| же вас дан да се отресе оног двоструког утиска, што га је те ноћи осећао.{S} Притиснуло му нешт |
| а она да још дуго у памети прибира све утиске вечерашњега весеља и да се за тим са једним осме |
| ах био је потпуно бесвестан за спољашне утиске; неколико врабаца џакало је на једној дафини, чи |
| ати одмерено и сетно, те тако изазивати утиске неких успомена, до душе не о кир-Бенџи, кога ни |
| адио не размишљавајући дуго и под првим утисцима оне кира-Манине речи, којом га је онако срамот |
| ија, која се налазила још под пријатним утисцима синоћне гозбе, угледа онако узрујанога и крвав |
| кама, било случај или ма какав спољашни утицај узме неодлучнога за руку и силом га одвуче једно |
| мајстор-Дишиним, није остала без свога утицаја на и онако пољуљано уверење његово.{S} У самој |
| p> <p>А овај разлог није био без јакога утицаја, у толико пре, што је мајстор Диша и сам имао п |
| озлојеђен, па, у први мах, подчинио се утицају свога кума и пријатеља; али већ после треће каф |
| е и преклињање њезино, ма да су донекле утицале на Јанићија, ипак га нису ни мало пореметиле; а |
| и, и мирис тамњана и измирне, толико су утицали на побожно расположење, да је са неком нејасном |
| је и изговарајући их он се мислима није утицао у дубину своје душе, него је страшљиво и готово |
| вих седам месеци истицао је из дућана и утицао беспрекорно у једну гвоздењачу, од које је кључ |
| </p> <p>Али уместо да јој оне помогну и утичу на Дишу, да се махне дервишких записа, обе, као и |
| и пут; донео си читав берићет у кућу! — утишавала је Маца усплахирена зета.</p> <p>— Ама што је |
| лука подржавала и хранила, па донекле и утишавала ону силну навалу, што му дан ноћ није давала |
| а је на сав мах беснела; а када се море утишало и хаџија укрцао у лађу, предстојало му још једн |
| еше на очи и он их кришом од пролазника утре рукавом и полагано пође поиздаље обилазити око дућ |
| својим успехом и свом силом прегнуо да утростручи свој капитал, те да се и у томе изједначи са |
| во ме, мајсторе! — одазва се Јанићије и утрча у собу.{S} Али кад угледа како је мајстор блед и |
| већ почео спуштати ћепенак, кад у дућан утрча други шегрт, који се мајао на пољу.</p> <p>— Ето |
| врисак и онај пад, па је, као без душе, утрчала у мутвак.{S} Запрепастила се, кад угледа ћерку |
| љиво промуца Лепосава.</p> <p>— Слушај, утуви, девојко — рече Маца дижући се. — Мислиш, не види |
| ром десити.</p> <p>— А ти — замуца Диша утучен од овога што је сазнао — зашто си ћутао?</p> <p> |
| о о томе; и у опште био је збуњен и сав утучен.{S} Од како је вратио прстен, тек од онда осетио |
| ледајући га једном како смагла лица као утучен седи крај деце, посматра их, па тек по који пут |
| ову кућу и хаџијину судбину, био је као утучен.{S} Од хаџије није се Маца никаквој разборитој п |
| да, још већма клонуо, незадовољан и као утучен, вратио би се у мутвак и осорљиво одговарао, ако |
| е газдарица но права сестра.</p> <p>Као утучен вратио се кући, оставио судове пуне воде у мутва |
| тка Маца, кад га угледа онако бледога и утученога.</p> <p>Јанићију ударише сузе на очи.</p> <p> |
| и катанац, како не би нико могао с поља ући, па да лично окуша код Јанићија неће ли га умилости |
| као бик, те да засмеје ћепенке, него се ућутао, па само ради, ни главе не диже.{S} Једино што б |
| стати да долазим, па ће временом и свет ућутати.</p> <p>Маца га гневно погледа.</p> <p>— Капе, |
| Јанићије сад немаде куда, него и сам да ућути, у толико пре, што Лепосава нарочито застаде и по |
| але су девојке у један мах.</p> <p>— Та ућутите, сурунтије ниједне; оставите момка на миру! — в |
| ра!{S} Још је дете, ама за гол сабља да уфати; клефти да води, што је у срце!</p> <p>— А деце н |
| Едно Диса, едно српско куче!...{S} Ух! ух! — уздисао је кир-Дума и туцао се од муке песницом у |
| ште је оно! — Тврдица, погансуз!{S} Ух, ух, што му ја нисам била жена, па да видиш како би се п |
| , за мога мајстора... а мене... мене... ух! — уздахну тешко.{S} Рука му случајно напипа једну к |
| сетиште је оно! — Тврдица, погансуз!{S} Ух, ух, што му ја нисам била жена, па да видиш како би |
| ?{S} Едно Диса, едно српско куче!...{S} Ух! ух! — уздисао је кир-Дума и туцао се од муке песниц |
| све до фудул-Стаменкине куће.</p> <p>— Ух, кучка, кучка; шта уради од онаква два красна човека |
| овај живот ништаван и празан.</p> <p>— Ух, гомаре едно: зашто да заспите, бре?! — јекну кир-Ла |
| онда, кад та новост дође до последњега уха, развије се у читаву приповетку.</p> <p>Сирота Лепо |
| говори.{S} Она паде преда њ на колена, ухвати га за рукав и поче јецати.</p> <p>— Газдарице, ш |
| утехе.</p> <p>Старац се дубоко замисли, ухвати се за браду и оборене главе по који пут дубоко у |
| осава, па како је дошла ближе Јанићију, ухвати крај од кајиша, који му је још био скопчан око к |
| ногом у трбух тако јако, да он јаукну, ухвати се обема рукама за трбух и пресамити се.</p> <p> |
| оју кућу.</p> <p>Али кад пружи руку, да ухвати кваку од авлијскога капиџика, срце му силно залу |
| од свега тога не може да дише.{S} Он се ухвати обема рукама за груди и удахну што је више могао |
| ала, то?! — викну Диша очајним гласом и ухвати се обема рукама за главу.</p> <p>— А кира-Мана м |
| рукав, за који га кира-Мана пријатељски ухватила.</p> <p>А баш у томе часу, кад он учини тај по |
| ућа, што се над надстрешницом безбрижно ухватила.{S} Један пар ластавица савио је у самом докса |
| како ју је кир-Ламбре онда за мутваком ухватио за образ, а она му казала: „Зашто, бре, да ме у |
| Последња нада, за коју се тако грчевито ухватио, истрже му се из руку и он тешко застења.{S} Је |
| кну.{S} Учинило му се, да га је за руку ухватио кир-Диша, трже руку и одскочи у страну.</p> <p> |
| гове воље и о својој глави ради.</p> <p>Ухватио је Бика за ухо, продрмусао га ваљано, па му је |
| посава прену и збуњено скочи, као да је ухваћена у нечем.</p> <p>— Шта си радила до сада?</p> < |
| ј глави ради.</p> <p>Ухватио је Бика за ухо, продрмусао га ваљано, па му је онда читао и претио |
| ућан и почео весело певушити; повуче за ухо једнога шегрта, па онда оде брзо својој кући поздра |
| <p>— Анастасија! — поче јој шапутати на ухо, <pb n="63" /> трудећи се, да је умири и подигне са |
| епо јој се учини, да тај звук, што пара ухо те се уздиже изнад свију, виче: „кира-Анастасија! к |
| ава не одмиче даље од врата, на која је ухо прислонила.</p> <p>— Је ли истина оно?</p> <p>— Кој |
| честит, онда нека је просто, што си ме уцвелио.{S} Ти и сам знаш шта ти ваља чинити.</p> <p>— |
| сас леб, а ви на нас сас поган! — Засто уцвелисте оно сирота удовица, засто јој без ноз исцупас |
| баш сада, тако рећи пре него ли што је уцвељена удовица била у стању да утаре трогодишњу сузу |
| кир-Бенџине и, колико је могућно, утеши уцвељено срце младе удовице.</p> <p>Кира-Анастасија је |
| а имао између четири ока са покојником, уцвељеној удовици, поред кратке успомене на проживљени |
| и колико туге и бола остављаху у једном уцвељеном срцу.</p> <p>Као и сва чаршија, тако је и кир |
| десетдругој <pb n="9" /> години, остави уцвељену младицу, којој тада не беше више од двадесет г |
| Амин!</p> <p>Сеј памјатник подиже зјело уцвјељени супруг</p> <p>Хаџи-Диша“.</p> <pb n="6" /> <p |
| , честију и љубовју озаривши јего ранше уцвјељену душу, а по том, подаривши јему истовремено тр |
| е из осталих еснафа и грађанских редова учествовали су.{S} Весељу није ништа недостајало, а мај |
| кад се срамим?</p> <p>— Како год те Бог учи.{S} Ја хоћу дете; а ти ако нећеш да питаш... ти...< |
| > <p>Јанићије се тога часа врло препао; учини му се да је кир-Диша умро, па истрча на улицу, да |
| диже очи тавану, њему се <pb n="119" /> учини, као да му се сви зидови поклањају а таваница спу |
| — допуни Ламбре.</p> <p>— Па, па, па! — учини Дума и занија главом, као да се чуди, како и тих |
| о грцко удовица?</p> <p>— Па, па, па! — учини Ламбре, као чудећи се кир-Думи на таком разговору |
| чају тако.</p> <p>— А, тако: причају! — учини кир-Дума и сажаљиво поче климати главом и гледати |
| p> <p>— Шта ово би, буди Бог с нама!? — учини и од чуда се прекрсти.</p> <p>— Шта је?... запита |
| >— Добро је, нашао сам.</p> <p>— Зар? — учини Маца изненађена и радосно.</p> <p>Мајстор рече Ја |
| одговори Лепосава и стаде у страну, да учини места другима.</p> <p>Диша се опрости са свима, п |
| годности, које може једна добра душа да учини сирочету; али јој је вазда на ум падало, да од ње |
| освећен; можда није требао баш тако да учини, али он је био задовољан: ово му је куд и камо би |
| лазио у крчму никада, а гле шта се сада учини!</p> <p>— Несрећник!{S} То му требаше још! — рече |
| ако останеш овде!</p> <p>Фудул-Стаменка учини очима знак Ламбри, да послуша, и изведе га из соб |
| отомка.</p> <p>— И ти да пустиш, да она учини такву лудост?!{S} Зашто си је пустила? — викну љу |
| у срамоту, или да без икаквога одлагања учини оно, што је Јанићију мало час казала.</p> <p>Сузе |
| p>— Иде ли до мајстора?</p> <p>Јанићије учини главом да није.</p> <p>— А зашто, море?{S} Ваља д |
| да виде децу и да се увере о чуду, које учини једна хамајлија.{S} Лепосава је примала у постељи |
| о и гонили, да се ожени, али он тога не учини, можда и зато, што му судбина, у коју је он безус |
| Баш је добар!{S} Баш је добро то што не учини! — весело је певушила Лепосава, носећи ратлокум и |
| ма, коме се овако мајстор-Дишино држање учини сумњиво.</p> <p>Али мајстор Диша не чу ово питање |
| ли кад би имао какву враџбину, те да се учини невидљивим, кад кроз чаршију пролази, то би му би |
| прагу дућана, заби главу у посао, па се учини, као да је и не види.{S} Ма да је све оно урадио |
| вет са образом.{S} А сада?...{S} Шта се учини сада...{S} Ето чујеш и сам...</p> <p>— Па зар сам |
| Маца је опазила из мутвака ово, али се учини свему невешта; само што се неприметно насмеши и г |
| , опростиће ти, — рече Маца, кад јој се учини, да је зет казао све што треба да каже један стро |
| м душа њезина покојника.{S} Лепо јој се учини, да тај звук, што пара ухо те се уздиже изнад сви |
| ог мрскога дуката.{S} За тренутак му се учини, да је Лепосава она некадања и да је то све још м |
| но: „тако мени Бог помогао“, лепо му се учини, као да га нешто посред главе лупи.{S} На путу ку |
| кући може изаћи само го и бос, њему се учини, да је пронашао прави узрок Јанићијевом поступању |
| ли памет попила, запе у грлу, и њему се учини, да ће пред шегртима зајецати, ако је запева.</p> |
| индерлук.</p> <p>У једноме часу њему се учини да неко отвори капиџик.{S} Прва помисао била је, |
| омаши.{S} Њој стаде некако непријатно и учини јој се, да би требало да га ма на који начин опом |
| од некуд с другог света, па јој се чак учини од једног необично танкога писка са зурла, као да |
| ру на богоугодника.{S} Побожни испосник учини крст над расклопљеном чељусти, а ова у томе часу |
| атила.</p> <p>А баш у томе часу, кад он учини тај покрет, што је могло некоме да изгледа, као д |
| педесет! — одговори Диша, коме се и ово учини много.</p> <p>Старац скочи са миндерлука и разрог |
| одвикну, да се мајстор-Диши тај моменат учини врло сличан са оним, кад га кира-Анастасија удари |
| део, таласало се у њему.{S} У један мах учини му се, да од свега тога не може да дише.{S} Он се |
| добро било, кад би чудотворна хамајлија учинила и сада чудо, те му спасла жену и потомка.</p> < |
| ћу. — Најпосле, она ми није никаква зла учинила, а од њега нисам никакве милости видео.</p> <p> |
| гласу.</p> <p>Кир-Дишина домаћа невоља учинила је читав преврат у његовим погледима.{S} Колико |
| и ће се кајати, кад сазна шта му је све учинила?</p> <p>Дуго је тако премишљао.{S} У мислима је |
| стору на посао!“</p> <p>С овим је власт учинила своје: објавила је нестанак Јанићијев, а остало |
| би ли се уверила, какву му је неправду учинила.</p> <p>Премишљајући, управо осећајући у себи с |
| ишљала на мајстор-Дишу!</p> <p>Зурле су учиниле своје.{S} Од махале до махале и по чаршији пуче |
| ени стараоци, кир-Дума и Ламбре, све су учинили, да свадба буде што већа.{S} Мало је који Грк и |
| ице женино усугубише његово беснило.{S} Учинило му се, да му је баш то открило у потпуности све |
| ођоше жмарци и у мало што не дрекну.{S} Учинило му се, да га је за руку ухватио кир-Диша, трже |
| и певање, да се чак и њему — кафеџији — учинило много, те је престао да точи.</p> <p>— Па куд о |
| право страшило.{S} У један мах њему се учинило да се таваница са балванима срушила на његово т |
| , коме се Јанићије ни у сну није надао, учинио је за њега много више него ли ма шта друго, што |
| о оца; а и сам знаш, колико ти је добра учинио, кад ти је отворио очи, те да видиш како те она |
| ко свечано расположен, као онај који је учинио добро дело, па сада у томе ужива...</p> <p>Повра |
| је из дна душе презирао.{S} А што није учинио крај са собом, ваљало му је захвалити једино оно |
| ваку своју погрешку, што би је као дете учинио, или за сваки погрешан убод шилом, кад му је мај |
| ве, што их је за ових седам недеља више учинио.</p> <p>— Још се чкембе једно није ни окотило, а |
| т и зачуђен оним, што је онако несвесно учинио.{S} Чинило му се, кад га је она ударила, да га ј |
| био непослушан, неваљао и да је мајстор учинио паметно, што га је отерао.</p> <p>Колико је уски |
| ту, како је неваљалство своме пријатељу учинио.</p> <p>Но и ту мисао потисну друга, а ову трећа |
| рство, које је своме присноме пријатељу учинио.{S} Како ли ће само пролазити кроз оне густе ред |
| ве што треба, а сад ће чудотворни памук учинити своје! — заврши хаџи-Диша своју причу.</p> <p>— |
| г сачува!{S} С оном првом у мало што не учиних русвај; ама срећа моја, што ми дође памет у глав |
| нећеш?{S} Шта сам ти урадила, да онако учиниш?{S} Ја ћу да скачем у Дунав — ја не смем...</p> |
| остане у кући и да се искрено покаје за учињено неверство.{S} Тако у чаршији нико не би сазнао |
| и Диша, који у истини беше пребледео од учињенога дела, није имао када да му одговори; <pb n="1 |
| д би га онако оболелога спопао страх од учињенога греха, он би се дохватио тога правца, окретао |
| тка-Мацом као немирна деца пред коју је учитељ изненада искрснуо.</p> <p>— А да је упусти, море |
| о обазриво увукоше се још два Цинцарина учтивога и врло скромнога изгледа.</p> <p>— Е, како да |
| главне чаршије, Ламбре је, као уништен, ушао у своју кућу.{S} Кад га је кира-Мана угледала блед |
| уше, кад га угледаше онако узрујана.{S} Ушао је у дућан и почео весело певушити; повуче за ухо |
| узрок Јанићијевом поступању.{S} Он није ушао случајно, но намерно.{S} Само, ко ли му је могао т |
| .{S} Нарочито се мрштио, кад би у дућан ушао кир-Ламбре, да види шта раде и да му обрати пажњу, |
| заквачио ноктима, да га ни за реп ни за уши не могаше извући одатле.{S} На против, што је Ламбр |
| ће невесте.</p> <p>Мајстор-Диши писнуше уши као таламбаси на звук невестина имена.{S} Она удови |
| ука, начини од њега малу лоптицу, па то уши у једну крпицу и предаде му.</p> <p>— Узми и хаирли |
| са својом широком шаком, од које су му уши тако често бридиле, и кира-Анастасија са оним прест |
| спе да с њоме на само говори.</p> <p>До ушију заљубљен и необично куражан, да јој бар овога пут |
| е ослободи и седе.{S} Како је пуцало за ушима и како је жељно јео деран, то нека оцене они који |
| до неба јечала, разлегала се у њезиним ушима као писка покојникова, који је на последњем часу |
| у дућан замишљен и тешко расположен, у ушима му је једнако звонило: — То је љубав, то је љубав |
| ти.</p> <p>- Газда Диши поче да бубња у ушима.{S} Све ово било је за њега и сувише нејасно, али |
| рих пола сахата, када је фудул-Стаменка ушла у собу гостима.{S} Из њихова опхођења и стишаних и |
| ладном као месечина.</p> <p>Кад је Маца ушла у собу, Лепосава је већ била мртва.{S} Јанићије, к |
| ци као блудни син из Библије своме оцу, ушли свечано у кућу лепе удовице, што је овеселило срце |
| на прагу са домаћицом, а кира-Думиница уштину је још за обрашчић, па се онда измаче и засмеја |
| власти оптужи хаџи-Зосима.{S} Али која фајда!{S} Хаџи-Диша није имао у рукама никаква доказа, |
| ећи пут баш будна зачух, рекох:{S} Није фајде, то му је једини лек; морам му га казати.</p> <p> |
| и пуницом за совру, рече:</p> <p>— Није фајде, кад нам се Пречиста сама јавила, морамо је послу |
| а пет стотин гроси за четири године без фајду.</p> <p>Мајстор-Диша је био потпуно задовољан.{S} |
| али!</p> <p>— Боље вас нашао!{S} Добро, фала Богу! — одговори Диша, када му весела женица притр |
| амота на грцко образ метнусте!</p> <p>— Фала, кир-Думо, на љубави и муштеријама, ама како да се |
| башиница!“</p> <p>— А што, бре; шта јој фали?{S} Него да сам је удала за каквога слепца?</p> <p |
| матрати као глас ма кога важнијег члана фамилије.{S} Једном речи она је била: „тетка“, мила и д |
| а је за такво дело не би вратио њезиној фамилији на вилајет; међутим, није могао ни помишљати, |
| од тога не добије Јанићије.{S} Од оног фаталнога дана па све до <pb n="70" /> мајстор-Дишинога |
| хамам без пестемаљ не ходим!{S} Срам ме фаћа! — одговори Анастасија одлучно.</p> <p>— Ама, нико |
| и лупи леђима о зид.</p> <p>— Леле!{S} Фаћајте го!{S} Разбојник!{S} Арамија!{S} Хоће да ме уби |
| каше Суља добошар за теб’ да те с власт фаћају.</p> <p>Јанићија жацну, кад сазнаде да га је чак |
| хметовом кафаном угледа како из једнога фењера чкиљи слаби пламичак лојанице, и нешто неодређен |
| ници почеше очи крпити, припалише гости фењере, окачише их о крајеве чибука, што им је Диша дар |
| фта, право клефта; патриот како Рига от Фера!{S} Још је дете, ама за гол сабља да уфати; клефти |
| сава у дућан мајстор-Дишин те му однела фес, који је Диша оставио њезиној мајци, да га на врео |
| arget="#SRP19061_N5" /> Ти само накриви фес, а мајстор Диша је један по један! — одговори тетка |
| газда своме калфици.{S} Јанићије сними фес, пољуби мајстора, па онда тетка-Мацу у руку, и оде, |
| их шала изви се песма.{S} Ламбре затури фес за потиљак, издиже обрве на половину високога чела, |
| а испада — проклињао је кир-Дума дижући фес с главе и погледајући у небо.{S} Али Диша је већ да |
| хвати једна између њих, забрађена преко феса шамијом калемћарком.</p> <p>— А ти знаш нешто? — з |
| ко у собу улете некаква црна крмача под фесом и кратком кићанком на глави, па га удари кишом у |
| ма био је Јанићије Бик.{S} Са заваљеним фесом за потиљак, пребаченим ћурчетом преко деснога рам |
| задовољство излије.</p> <p>Са заваљеним фесом за потиљак и забаченом десном руком, из које су в |
| рими десет цванцика пензије, њена танка фигура у жутој шкуртељчици и плавоме фистану, добивала |
| иџик отвори и %ни прагу се појави танка фигура фудул-Стаменкина у жутој шкуртељци.</p> <p>Мајст |
| лижио ћепенку, који је испунила гојазна фигура кир-Дишина, срце му је све страшљивије куцало.{S |
| е, ма с које стране, из сокака појавити фигура његове жене.{S} Сад више није био способан ни да |
| рњим делом тела извијати најпластичније фигуре чочечке игре, која је тако дражесно пристајала с |
| пристајала свежини и младости удовичине фигуре.</p> <p>Да је нешто кир-Диша, у тај час, упао у |
| етрну, кад угледа танку и мало повијену фигуру кир-Думину, у ћурчету и антерији и са дугачким б |
| ак да заборави на ону живахну пластичну фигуру, која га је као свежа вода оживљавала!{S} И тек |
| а-Анастасија погледа искоса на темељиту фигуру свога мужа и на ново прште у смеј.{S} Сигурно је |
| рома кир-Бенџо!{S} Онакво памет, онакво философ!{S} Као да га и сад гледам у оно његово болта.< |
| приближе потомцима јелинских и римских философа.</p> <p>Такав један просвећени српски тип био |
| — уздахну кира-Анастасија прихватајући филџан из руке фудул-Стаменкине.</p> <p>Кир-Ламбре је д |
| гу кира-Анастасија са џезвом кафе и два филџана.{S} И она је била нешто мало раскомоћена, без ј |
| сто његово јавио у соби пок. кир-Бенџо; филџани и џезва с кафом слетеше са послужавника и просу |
| сти принесе ибричић с кафом и наливеним филџанима.</p> <p>— Ни врана коска да ми не донесе више |
| d="SRP19061_N2">Местве се праве од врло фине и танке коже; навлаче се преко чарапа, па се тек п |
| оноликим грчко-цинцарским и јеврејским фирмама, које, у тадањем Београду, јасно показиваху, да |
| воту што и со хлебу, и чијим трговачким фирмама не могаху одолети ни време ни оне нове фирме са |
| не могаху одолети ни време ни оне нове фирме са чистим српским именима.{S} Кир-Бенџо, Ламбре, |
| огу буде угодно, прихватити и продужити фирму, ето, тога није имао.{S} Без жене остао је самохр |
| сподар Вучићева Анула неће да има такав фистан, какав ћу ја теби да купим.</p> <p>Тако је редов |
| иницу и кира-Ману.{S} Јако јој се допао фистан и антерија од ћитајке што јој је донео за спомен |
| ка фигура у жутој шкуртељчици и плавоме фистану, добивала би у лицу неки тужан израз, како то у |
| са два прста, усекну мумаказама огорели фитиљ на лојаници и принесе хартијице пламену.</p> <p>— |
| цео догађај, разуме се, сасвим у другој форми.{S} Чуо је како је кир-Дума стао да псује пред Ја |
| би је у стању била исказати највештија фраза песника из Еладе.</p> <p>Прошло је добрих пола са |
| , да ми у браду поганиш?{S} Јесам ли ја Френк, шта ли, да се бацаш блатом на мене?</p> <p>И Бог |
| м — одговори пустињак — знам; тамо живе Френки што једу жабе.</p> <p>— Тако је, богоугодниче.{S |
| оно је погано.{S} И жаба је погана — и Френки су погани!</p> <p>— Тако је! — одговори понизно |
| њен стоји и не зна шта да јој одговори, фудул-Стаменка повиси глас и поче на сва уста викати и |
| јој је муж умро и сахрањен тамо далеко, фудул-Стаменка је, као стрелом такнута, пала у незнан; |
| тра дан по прстену, нашла <pb n="45" /> фудул-Стаменка, честитала му и „као сестра“ саветовала, |
| ову посету, којој се најмање надао.{S} Фудул-Стаменку није никада марио; његова бивша жена бил |
| омисао, од које се нервозно склањао.{S} Фудул-Стаменкина соба и Анастасија, која је тамо плачна |
| као фудул-Стаменка.{S} Међутим, баш ова фудул-Стаменка, удовица, за којом је ишао зао глас да ј |
| вори и %ни прагу се појави танка фигура фудул-Стаменкина у жутој шкуртељци.</p> <p>Мајстор Диша |
| S} Шта је казала?</p> <p>— Нађох... код фудул-Стаменке, — рече Маца и хукну од умора.</p> <p>— |
| .{S} Шта је све било ноћас?{S} Ето: код фудул-Стаменке прекужио је један <pb n="110" /> тежак ч |
| не.</p> <p>Кир-Ламбре је дуго остао код фудул-Стаменке; а докле је он са Анастасијом претресао |
| p>Прошло је добрих пола сахата, када је фудул-Стаменка ушла у собу гостима.{S} Из њихова опхође |
| лицију ћу ја тебе и твоју.... викала је фудул-Стаменка удаљујући се победничким кораком низ сок |
| да видиш како би се провео — викала је фудул-Стаменка <pb n="104" /> слушајући све шта је кира |
| моме Канчету косе почупа! — пискала је фудул-Стаменка и, држећи <pb n="140" /> се једнако капи |
| алима није остало нејасно, чега ради је фудул-Стаменка оваку сплетку смислила.{S} У то доба њен |
| -Анастасија прихватајући филџан из руке фудул-Стаменкине.</p> <p>Кир-Ламбре је дуго остао код ф |
| , све докле се не разиђоше људи и докле фудул-Стаменка не одмаче од врата.</p> <p>— Ово ћеш да |
| а у Скадар-махалу код своје пријатељице фудул-Стаменке (оне, ради које су се онако крвно завади |
| .</p> <p>— Па, између Мацине Лепосаве и фудул-Стаменкиног Канчета.</p> <p>— Ја не чух ништа.</p |
| ве ствари, на које би се узбунила чак и фудул-Стаменка, кад би се тако што пронело за њезино Ка |
| руке?{S} То је срамота; тако нека носи фудул-Стаменка.</p> <p>— Па све носе тако; не могу ни ј |
| ле да плетеш седе, као што ће их плести фудул-Стаменкино Канче!</p> <p>— Ја нећу да плетем седе |
| говорити таман онако, како се говори о фудул-Стаменки, ради које је, баш тих дана, газда Митар |
| удовица у поноћи стоји на капиџику као фудул-Стаменка.{S} Међутим, баш ова фудул-Стаменка, удо |
| цом, која у поноћ стоји на капиџику као фудул-Стаменка.</p> <p>— Молићемо, есте ли је видели?</ |
| од кира-%Думиница, па тако редом све до фудул-Стаменкине куће.</p> <p>— Ух, кучка, кучка; шта у |
| ест!{S} Шта је ово? — запита раздражено фудул-Стаменка и поднесе му под нос пуну шаку женске ко |
| е?{S} Да се нисте убили? — чисто врисну фудул-Стаменка неким љубазним гласом, који је у исто вр |
| а тебе и за нас било, да си тражио кућу фудул-Стаменкину и њено Канче; боље <pb n="144" /> би б |
| скам да умрем, ако останеш овде!</p> <p>Фудул-Стаменка учини очима знак Ламбри, да послуша, и и |
| да га неко вија, ускочи унутра.</p> <p>Фудул-Стаменка се уплаши од овога наглога скока, који б |
| p>— Кир-Диса!{S} Ето га за ћоше.</p> <p>Фудул-Стаменки, која је с највећим задовољством дочекал |
| ице и поче га као мачка грепсти.</p> <p>Фудул-Стаменка и Канче једва стигоше, да беднога Ламбру |
| асија искиданим од смеха гласом.</p> <p>Фудул-Стаменка једва дочека овај звонки смех и сада раз |
| , да им јави за долазак Ламбрин.</p> <p>Фудул-Стаменка истрча на авлију, да га пресретне, а у т |
| зиђе и упути се у Скадар-махалу.</p> <p>Фудул-Стаменка је имала једну кућу, коју јој је муж, по |
| иница кроз сузе и весело — нема висе да фудулис кроз чаршија, ћепенци да ни запалаш.</p> <p>А о |
| еља стицало, јер су они знали кога под „фукаром“ и говедом разуме мајстор Диша.</p> <p>Али како |
| ности.</p> <p>— Кафа је за људе а не за фукару.{S} Ко је још говеда појио кафом? —</p> <p>Тако |
| p>— Свирај бре, ченгене, свирај!{S} А-а-х!{S} Душа ми гори, душа! — чула се још из далека силна |
| "146" /> <p>— Је ли ти рекла што мајка, ха? — запита најзад Диша приступајући јој ближе.</p> <p |
| саг, не је истина за ваше што се прича, ха! — А е ли истина да сте пали са зид и да вас је патр |
| обра девојка и бићеш вредна и послушна; ха?</p> <p>— Хоћу! — одговори Лепосава и отворено га по |
| кућу, а ти, место детета, кир-Ламбру — ха?!</p> <p>Анастасија је опазила добро, да јој сад не |
| а, био завршен двокрако, те је личио на хаждајину жаоку, како је молују.{S} Тај двокраки врх би |
| ну крпицу и предаде му.</p> <p>— Узми и хаирли!{S} Дошао си без деце, враћаш се с децом!</p> <p |
| ги, да их шаком шчисти.</p> <p>— Хајде, хајде!{S} Даћу ја теби мрве!{S} Скапоши се ту, па спава |
| рила се, па мало седох.</p> <p>— Хајде, хајде, још мало, ћери, докле си код мајке; мужа нећеш д |
| и се направио, као да ти је све помрло; хајде овамо, нана је у мутваку.</p> <p>Али Јанићије не |
| аже; комшије на кира-Анастасију казују; хајде на чаршија, да чујите.</p> <p>И збиља, мајстор Ди |
| те измије и ошиша, па у дућан!</p> <p>— Хајде, дете, пољуби мајстора у руку; добар је он, опрос |
| о не гледа, приступи му ближе.</p> <p>— Хајде сас мен’ у Галац.{S} Троскови ја плаћам.</p> <p>— |
| и, бајаги, да их шаком шчисти.</p> <p>— Хајде, хајде!{S} Даћу ја теби мрве!{S} Скапоши се ту, п |
| о изненађена богатим поклоном.</p> <p>— Хајде, кћери, метни огрлицу око врата, а дукат на чело; |
| и — уморила се, па мало седох.</p> <p>— Хајде, хајде, још мало, ћери, докле си код мајке; мужа |
| о, ја те молим да ме отпустиш.</p> <p>— Хајде, бре, ћопеку један!{S} Седи и ради тамо, док те н |
| требам ли што да те послушам?</p> <p>— Хајде ти само у мутвак; сад ћу и ја доћи.</p> <p>У мутв |
| ими, ту у мутваку ћеш да спаваш; а сада хајде да вечерамо!</p> <pb n="80" /> <p>— Нека, нисам г |
| оју му је пружио.</p> <p>— Држи ово, па хајде кући!</p> <p>Јанићије се поврати од прве забуне, |
| о да умре без порода и да му имање туђа хала и врана разнесе.</p> <p>Тако су протицали дани за |
| е се није умела одбранити.{S} А сва ова халабука од дивље музичке ларме са бубњавом гочева, изг |
| са неколико кеса леблебија, ратлокума, халве и једним саханом топлога кадаифа.</p> <p>— Јанићи |
| даје, а ја нисам текао овај зној, да га хале и вране растичу!“</p> <p>Али у кућевном домазлуку |
| а тетка Маца, којој је предао Ламбрине хаљине, била је за његове године и сувише стара, да би |
| и да се увере о чуду, које учини једна хамајлија.{S} Лепосава је примала у постељи посете од с |
| ако би то добро било, кад би чудотворна хамајлија учинила и сада чудо, те му спасла жену и пото |
| тако брзо обрадовала.</p> <p>Чудотворна хамајлија сада је постала предметом, који је заинтересо |
| p> <p>Веровао је тврдо у моћ дервишевих хамајлија и он их једнога дана изнађе у једноме сандуку |
| је само за жене.{S} Кад од њега начини хамајлију нероткиња, роди одмах дете честито и благосло |
| што је много, много је!{S} Скидајте јој хамајлију! — журио је Диша Мацу и комшијницу; па, бојећ |
| а после да то носи у недрима као своју хамајлију.</p> <p>— И то ће јој помоћи?</p> <p>— Ама ка |
| војом руком јој обеси о врат чудотворну хамајлију.</p> <p>Сад им редом исприча све: како је у В |
| га спровода, пронеше га носилима четири хамала и закопаше ван христијанскога гробља.</p> <p>— Е |
| дуго имала деце, а њен муж Петар Брњош хамалин толико је мучио због тога, да је она отишла јед |
| p>— Зашто: не бива?</p> <p>— Мори, ни у хамам без пестемаљ не ходим!{S} Срам ме фаћа! — одговор |
| није језик открио, то открише једаред у хамаму неколико модрица, што их кир-Думина жена спази н |
| његовом помоћи разбистрити у глави онај хаос, који му је сметао да буде онако ведар и безбрижан |
| едом, те на тај начин, поремећен правим хаосом од мисли и узбуђења, оде у свој дућан, и затвори |
| тане постидна.</p> <p>И то му је у овом хаосу узбуђења било лако рећи; али, ако га мајстор не о |
| еђу ове четири душе постигнута је права хармонија и њихов живот текао је одмерено, тихо и без о |
| ћ, извади из недара једну хрпу сложених хартија, умашћених и слепљених од зноја и честога пипањ |
| о.</p> <p>Дервиш узе испод јастука неке хартијице, изабра између њих четири записа, па их пружи |
| ама огорели фитиљ на лојаници и принесе хартијице пламену.</p> <p>— Шта радиш то?</p> <p>— Да с |
| ј, донеси ми га.</p> <p>Лепосава донесе хартијице, хаџија их прихвати са два прста, усекну мума |
| је кућа христијанска! — одговори Диша и хартијице, што их је некада готовим новцем платио, и у |
| нечастивога! — говорио је хаџија држећи хартијице, све докле их пламен сасвим не обухвати и док |
| га није попео до целога товара; али сва хасна, што је од молепствија и обећања имао, била је у |
| овако разговарали у гомили овога света, хаџи-Диша је достојанствено стојао код крме и побожно п |
| /p> <p>На првоме конаку, где ће ноћити, хаџи-Диша завуче руку у недра, да из кесе извади ситнин |
| /p> <p>Маца се озбиљно препаде за кћер, хаџи-Диша тако исто, а и Јанићије, кога је још прво дет |
| болесница већ поче сасвим губити свест, хаџи-Диша употреби последње средство, потражи турског х |
| ји је случајно имао исто име, прозваше: хаџи-Памук.</p> <p>У то доба је поникла и она крилата р |
| тужи хаџи-Зосима.{S} Али која фајда!{S} Хаџи-Диша није имао у рукама никаква доказа, да га је х |
| тога дана, плаћао једном оком хлеба.{S} Хаџи-Зосим је у светим местима живео само о сухом хлебу |
| >Тако је то ишло пуних десет недеља.{S} Хаџи-Диша се потпуно помирио са судбином.{S} Али, како |
| ицом цвећа, да јој чело главе метне.{S} Хаџи-Диша је збуњено гледао ово немо улажење и излажење |
| љане кадионице окађивао ово сандуче.{S} Хаџи-Зосим метну прст на уста и даде знак Диши, да се н |
| вој кући био је долазак као о слави.{S} Хаџи-Диша није могао да се наприча чуда и лепоте, што и |
| о је био и довољно морално награђен.{S} Хаџи-Зосим био му је не само добар вођа него и одличан |
| зила је, да је хаџија нешто узбуђен.{S} Хаџи-Диша не даде јој дуго да премишља.{S} Лице му је б |
| ку журбу.</p> <p>И није се преварио.{S} Хаџи-Зосим га је нарочито тражио, да му саопшти важну н |
| , што га је у последње време мучило.{S} Хаџи-Зосим га је пажљиво саслушао, а кад је Диша изјави |
| расположена и разговорна као данас.{S} Хаџи-Диша иначе није ни умео никада да се толико распол |
| агрљаја.{S} Караван се крете долином, а хаџи-Зосим још једном погледа на камилу, у врх чије грб |
| е чак из другога села разлеже.</p> <p>А хаџи-Дишу, чију достојну успомену чупамо из заборава, а |
| предузела кућу у своје руке толико, да хаџи-Диша није више знао ни шта се у кућу уноси ни шта |
| да мртваце из куће износим?! — зајаука хаџи-Диша и у страху, да се то баш овога часа не догоди |
| е срце и, предавши се потпуно разлозима хаџи-Зосимовим, набави кутију од тенећке и поче се бори |
| лом јединицом.</p> <p>После недеље дана хаџи-Диша је успео да се прибере.{S} Одмахнуо је руком |
| ика.</p> <p>Но поред ових лепих особина Хаџи-Зосим је био уважаван међу поклоницима и зато, што |
| и целује свети ексер, и он се упути са хаџи-Зосимом кроз тесне и криве јерусалимске сокачиће, |
| ној старој гробници.{S} Али зато набаса хаџи-Зосим на другог пустињака, много важнијег од овога |
| ац казао у својој срдњи, да се не умеша хаџи-Зосим.</p> <p>— Полако!{S} Добри људи ће се угодит |
| утовања на Голготу, угледа мајстор Диша хаџи-Зосима, како се журно пење уз Голготу, и кад опази |
| да се види, ко је крађу извршио.{S} Сад хаџи-Диша зађе од једнога до другога, те их редом опипа |
| њима и Цигани, да их прате.</p> <p>Виде хаџи-Диша, да му не вреди тражити га, и врати се кући.< |
| имао у рукама никаква доказа, да га је хаџи-Зосим покрао; а и када би успео да докаже, тешко д |
| чисто зачуђена овом екстазом, у коју је хаџи-Диша улетео.</p> <p>— Кажем ти, ко је макар једаре |
| о сасвим противан утисак ономе, коме се хаџи-Диша надао, на Јалији беше сабрана множина Београђ |
| кућу!</p> <p>— Света ствар! — утаче се хаџи-Зосим. — Бог кад хоће, све може.{S} Ја, да немам д |
| плати новцем и пође.</p> <p>На улици се хаџи-Зосим присети да о некој својој ствари запита нешт |
| т кућама.{S} У томе каравану налазио се хаџи-Диша.</p> <p>Хаџи-Зосим, који је морао још остати, |
| опратило покојницу до гроба, вратило се хаџи-Дишиној кући, да над пуним <pb n="215" /> чанком ж |
| што га видиш да је дошао са мном, јесте хаџи-Диша.{S} Дошао је из срб-вилајета, хеј, тамо, прек |
| </p> <p>— Богоугодни пустињаче — започе хаџи-Зосим на турском језику. — Овај, што га видиш да ј |
| а бациле у апсу, а новац би задржале, и хаџи-Диша би имао само то задовољство, да је кривац про |
| чега ради је предузео тако далек пут, и хаџи-Зосим са највећом оданошћу обећа, да пронађе неког |
| то овај покварени свет не зна!</p> <p>И хаџи-Диша се, кад спомену Божје име, побожно прекрсти.< |
| војих новаца дошао.{S} Турске власти би хаџи-Зосима бациле у апсу, а новац би задржале, и хаџи- |
| ти у Јерусалим, те да код власти оптужи хаџи-Зосима.{S} Али која фајда!{S} Хаџи-Диша није имао |
| запита нешто светога човека, па замоли хаџи-Дишу, да га код куће сачека, и врати се натраг.</p |
| днео.</p> <p>— Оде искушитељ! — помисли хаџи-Диша, кад осети, како му у души лакну, завуче руку |
| и постани хаџија.{S} То ти је! — заврши хаџи-Зосим и дубоко се поче клањати и крстити пред једн |
| удотворни памук учинити своје! — заврши хаџи-Диша своју причу.</p> <p>— Боже дај!{S} И време му |
| нешто особито важно десити, када је чак хаџи-Зосим, тихи, смерни и врло одмерених корака човек, |
| ђа по Јерусалиму.{S} Био је то неки Грк хаџи-Зосим из Епира, врло побожан, тих и услужан хаџија |
| ечан начин.{S} Кајик, у коме је путовао хаџи-Диша, већ се помаљао са стране Кајабурме.{S} Нестр |
| ањем, у место њему да одговори, запитао хаџи-Зосима:</p> <p>— Какав је то погани милет, што не |
| их шест недеља у „контроманцу“, те тако хаџи-Диша мораде и по трећи пут да вади из ћемера и да |
| трошковима, то није хтео.</p> <p>И тако хаџи-Диши не оста друго, него да сву ноћ уздише, куне и |
| у очима завртеше.{S} Загрлио је снажно хаџи-Дишу, притискивао га на своје груди, опраштао се т |
| вљања ове историје о чудотворном памуку хаџи-Дишу, ради лакшега разликовања од једног другог ха |
| ва.</p> <p>— А-ах, псето погано! —јекну хаџи-Диша, кад се увери, да овде нема лопова. — Јуда Ис |
| о је са оних шест стотина гроша, што их хаџи-Зосим украде, и са двеста четрдесет, датих пустиња |
| естној жени сеј памјатник движе:</l> <l>Хаџи-Диша, у надежди ревној,</l> <l>Со тим да се спасе |
| <pb n="3" /> <div type="titlepage"> <p>ХАЏИ-ДИША</p> </div> <pb n="4" /> </front> <body> <pb n |
| } Ама, што ће њему, он има децу!</p> <p>Хаџи-Зосим значајно погледа у мајстор-Дишу и намигну.</ |
| а видиш како те она прва варала.</p> <p>Хаџи-Диша одмахну замишљено главом.{S} Није никако мога |
| зи, да му ни кесе ни новца нема.</p> <p>Хаџи-Диша је престрашено викнуо, кад уместо кесе извуче |
| највећом штедњом доспе до Галца.</p> <p>Хаџи-Зосим је био врло услужан, и на растанку за градом |
| е каравану налазио се хаџи-Диша.</p> <p>Хаџи-Зосим, који је морао још остати, јер га неколико н |
| о није могла никако да разабере.</p> <p>Хаџи-Диша није хтео да седа за совру, докле му калфа не |
| оје лекове наплати, оде из куће.</p> <p>Хаџи-Диша одахну мало, али за кратко.{S} Лепосава на но |
| , о коме се једва мислити могло.</p> <p>Хаџи-Диша требало је тих дана да има стотину уста, да б |
| вори Маца и нежно помилова кћер.</p> <p>Хаџи-Диша је био задовољан свим што је у кући и радњи з |
| >116 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 116</p> <p>ХАЏИ-ДИША</p> <p>РОМАН ИЗ ЖИВОТА СТАРОГ БЕОГРАДА</p> <p |
| ик подиже зјело уцвјељени супруг</p> <p>Хаџи-Диша“.</p> <pb n="6" /> <p>Па где је сада тај „пам |
| и га.</p> <p>Лепосава донесе хартијице, хаџија их прихвати са два прста, усекну мумаказама огор |
| има, да мораде застати.</p> <p>— Немој, хаџија, још! — рече му једна комшика, која у томе часу |
| p>Сутра дан, бунован и добро неиспаван, хаџија је отишао у дућан.{S} На поласку није жени ни ре |
| олови стигоше.</p> <p>Но како му драго, хаџија је био приморан, да поднесе и овај ударац и да у |
| 190" /> не може сачекати овде ни Ускрс, хаџија га тужно погледа.</p> <p>— Ексик-хаџија! — рече |
| /p> <p>Али сва та вика беше у залуд.{S} Хаџија је сахранио свога калфу.{S} И ако ни звона ни св |
| по турски.{S} Маца оде, да му отвори, а хаџија, седећи на чардаку стаде ослушкивати, какав ће р |
| ога мужа и тако му се предано одала, да хаџија, и ако осећаше потребу да се на њу извиче, што г |
| о и добро.</p> <p>— Како: зло? — запита хаџија очевидно преплашен од забринутога лица Мацинога. |
| трчања.</p> <p>— Шта је тамо? — запита хаџија, узнемирен <pb n="209" /> од онакога изгледа, шт |
| али ипак толико уочљива, да је многи од хаџија после, кад се у своју отаџбину вратио, понео так |
| са и Четрдесетнице, тај не може да буде хаџија.{S} А то је велики грех.</p> <p>И сад му хаџија |
| е дао, можеш.{S} Многи би желео да буде хаџија, ама не може.</p> <p>— А баш си видела? — запита |
| иде.{S} Још из далека опазила је, да је хаџија нешто узбуђен.{S} Хаџи-Диша не даде јој дуго да |
| ; али ти примери беху тако ретки, да је хаџија тек сада осећао, како би то добро било, кад би ч |
| p> <p>После некога времена, баш када је хаџија почео узнемирено и помало љутито да премеће број |
| ала тетка Маца о своме врату.{S} Кад је хаџија прегледао све рачуне и уверио се о неоспорној са |
| три пута помиришу.</p> <p>Али, докле је хаџија са нестрпљењем гледао, како се споро примиче дан |
| очи и даје лебац у руке — објашњавао је хаџија и задовољно се поглади по дугој бради.</p> <p>Је |
| пут потегао и новац трошио? — викао је хаџија на сав глас и подупрвши се песницама о широке сл |
| то би било од нечастивога! — говорио је хаџија држећи хартијице, све докле их пламен сасвим не |
| донесу?!{S} Нећу мртваца! — развика се хаџија као у помамилу. — Нећу!{S} Шта ми требају мртвац |
| ив, да што пре изађе на обалу, попео се хаџија на крму, шаком надстрешио очи и са пријатним ужи |
| десило.</p> <p>— Шта кажеш? — зграну се хаџија. — А где ти је памет, да је саму остављаш? — Зар |
| нај несрећник; сад ли ми долази! — рече хаџија, који већ беше на ногама, и додаде нешто по турс |
| ци.</p> <p>— Берићет под кровом! — рече хаџија, који сеђаше на томе доксату и са неким изразом |
| ном у дугачкој седој бради.{S} Сад је и хаџија обрастао у дугу, јако проседелу браду, која му ј |
| в мах беснела; а када се море утишало и хаџија укрцао у лађу, предстојало му још једно непријат |
| о радњу води, издржи до краја и постани хаџија.{S} То ти је! — заврши хаџи-Зосим и дубоко се по |
| , куд би ми крај био! — уздахну побожни хаџија бројећи паре пред ковчежићем.</p> <p>— Штета, шт |
| иша.</p> <p>— То је искушење — одговори хаџија — а онај, кога је искушење савладало и отишао пр |
| побожан, тих и услужан хаџија.{S} Овај хаџија познавао је сваки кутић у светим местима, јер је |
| сабрана множина Београђана.{S} Повратак хаџија у то доба пропраћан је обично на свечан начин.{S |
| ринова не буде жива.</p> <p>Цео тај дан хаџија је провео као у некаквоме бунилу.{S} Толике њего |
| гађати до миле воље.{S} Ономад је један хаџија откупио од некога испосника мајку Божју, икону к |
| м из Епира, врло побожан, тих и услужан хаџија.{S} Овај хаџија познавао је сваки кутић у светим |
| е сваки од црквара могао разумети, како хаџија цркву уважава.</p> <p>Овоме хаџији мајстор Диша |
| који би му морао исплатити, те би тако хаџија имао двоструку штету: — готов новац би морао дат |
| био за цело страховит, кад се неколико хаџија, који по миндерлуку припремаху постељу за ноћишт |
| 22" /> <p>— Шта је? — викну усплахирено хаџија и скочи са свога дивана.</p> <p>— Убио се! — јау |
| и изишла на капиџик, да види иде ли већ хаџија са својим калфом.{S} Јанићије је обично увек пре |
| S} А то је велики грех.</p> <p>И сад му хаџија поче приповедати, како је Спаситеља четрдесет да |
| е?</p> <p>— Идем да га дотерам! — викну хаџија раздражено и изиђе на улицу.</p> <p>Но у ћор-Ахм |
| а гледај ти, колико ме кошта! — уздахну хаџија и одмахну руком.</p> <milestone unit="subSection |
| морао још остати, јер га неколико нових хаџија, његових земљака, задржаше о своме трошку, да им |
| караван, <pb n="199" /> већ посвећених хаџија из разних земаља, кренуо се на пут кућама.{S} У |
| хаџија га тужно погледа.</p> <p>— Ексик-хаџија! — рече му он.</p> <p>— Шта знам, кад ме тамо ву |
| и анђео да ти из дућана оде, буди ексик-хаџија; желиш ли, да ти ђавола савладаш и да ти анђео р |
| оје поклоништво, да се, макар као ексик-хаџија врати, па макар никада и не добио деце.{S} Али: |
| ко му се покориш и одеш, постаћеш ексик-хаџија; на земљи ће ти се људи смејати, а тамо на небу |
| и брише проливено по столу вино.</p> <p>Хаџија поче распитивати, а ћор-Ахмет му исприча све, ка |
| го продужи лечење на своју руку.</p> <p>Хаџија на ново клону духом; више није смео да долази ку |
| сник је сматрао за дужност, да побожним хаџијама опише све оне муке, што их је <pb n="195" /> С |
| овори кратку молитву и принесе ковчежић хаџијама, да га целују.</p> <p>У сандучету је било пуно |
| ди лакшега разликовања од једног другог хаџије, који је случајно имао исто име, прозваше: хаџи- |
| ијину судбину, био је као утучен.{S} Од хаџије није се Маца никаквој разборитој помоћи могла на |
| пет хиљада гроша да ме кошта то!</p> <p>Хаџије су га сажаљевале; неки га и саветоваху, да се вр |
| како хаџија цркву уважава.</p> <p>Овоме хаџији мајстор Диша повери о свему, што га је у последњ |
| леше срећан пут и још срећнији повратак хаџији.{S} Прво се Лепосава поздрави с мужем, пољуби га |
| комшилуку смрт њезине кћери.{S} Кад су хаџији јавили, њему се подсекоше ноге, и да се у томе ч |
| .</p> <p>— Троје... три сина!...</p> <p>Хаџији мркну свест; он, као да га неко гурну, улете у с |
| а, која у мало што не поремети све наде хаџијине. — Лепосава је још по мало радила по мутваку, |
| но преплашено и као крв зацрвенело лице хаџијино.</p> <p>Диша оде у башту.</p> <p>— Зете, дај а |
| дугој бради.</p> <p>Једном речи, у кући хаџијиној цветало је тако, да му је и најбоља домаћинск |
| дана после овога писма, које је у кући хаџијиној изазвало сасвим противан утисак ономе, коме с |
| још прво детињство везало за ову кућу и хаџијину судбину, био је као утучен.{S} Од хаџије није |
| /p> <p>Али свети човек, опазивши намеру хаџијину пресече му пут.</p> <p>— Нећу да те пустим; гр |
| да се будем вратио, иде ли то, да једна хаџијница меће дукат на чело?</p> <p>Лепосави не би нај |
| ца купинова цвета, а по тамној ћерамиди хаџијнога крова трептила је у оној сунчаној ведрини зел |
| да сазна, колико је у души чврста вера хаџијска.{S} Зато он пушта ђавола, да нас на хаџилуку и |
| ћи на површину из онога густога честара хаџијске браде.</p> <p>— Знаш ли ко је дошао? — запита |
| а разлагања, пуче пред очима сва дубина хаџијскога значаја, стеже срце и, предавши се потпуно р |
| ну.{S} Пријатељи су посећивали будућега хаџију, да се с њиме виде и разговоре, а многи и да га |
| ла, што их то нема, кад а у томе угледа хаџију, како журно иде.{S} Још из далека опазила је, да |
| </p> <p>— Кажем ти, ко је макар једаред хаџију ујео, то му је скупо платио!{S} Има Божје правде |
| сле једнога разговора са Мацом, који је хаџију врло обрадовао и изазвао расположење, слично оно |
| а ти да ме дочекаш како приличи једној хаџики: чесна и поштена!{S} Чу ли?</p> <p>— Чујем, — од |
| <p>— У мутвак, чапкуне! — викну Маца. — Хаџилук је за побожне људе а не за такве чапкуне као ти |
| есет „ерлија“.</p> <p>— А је ли ишао на хаџилук по децу? — запита Јанићије и одлучно се осмехну |
| памети, па размисли.</p> <p>— Па то на хаџилук?</p> <p>— А што?{S} Бог ти је дао, можеш.{S} Мн |
| ије, него што не поведе и тетка Мацу на хаџилук.{S} Штета, Бога ми!</p> <p>Но Лепосава и овога |
| је свој непорочни живот освештао још и хаџилуком, и чија је молитва најзад успела, да га друга |
| је некоме радња пропала, докле се он на хаџилуку бавио?{S} Деде, размисли! — А то ти је овако:{ |
| ска.{S} Зато он пушта ђавола, да нас на хаџилуку искушава, али, докле се ми овде боримо са нечи |
| рече Пречиста, а сад до тебе стоји.{S} Хвала Богу, и Бог ти је дао много новаца а још више пам |
| у га један комшија са ћепенка.</p> <p>— Хвала, сад сам је пио.</p> <p>— Ходи, ходи, де!</p> <pb |
| ојас и ниско се поклони газди.</p> <p>— Хвала ти, као оцу на храни и науци; све ми је добро код |
| еме, како да га награди.</p> <p>Оволика хвала и задовољство, које му Лепосава указиваше, поврат |
| Знала сам ја то, да ћеш ми кад тад рећи хвала, — одговори Маца задовољна оваквом сатисфакцијом. |
| ки дан; много сте остали!</p> <p>— Богу хвала што још за толико не остах, са каквим сам лоповим |
| дао; нити је трговац нека арамија, који хвата људе за гушу, па вели:{S} Плаћај, бре!{S} Напроти |
| нешто посумњао, па њему наредио да нас хвата.</p> <p>Али кира-Анастасија, која је свога мужа д |
| обично београдска дечурлија завлаче, те хватају слепе мишеве, да их после удавачама, за њихове |
| са везати, док беше овде, а ја да ти га хватам, нећу.</p> <p>— Ама немој да си луд; мој тросак! |
| огих својих врсника.{S} У цркви је увек хватао грчку страну, која се од српске одвајала, као зе |
| ашто, море?</p> <p>— Поради тебе.{S} Е, хе, пријатељу, па ти кријеш, а овамо се свуда по чаршиј |
| <p>— Ама, то није истина.</p> <p>— Хе, хе, јеси ти неки лисац.{S} Кријеш а немаш зашто.{S} Мор |
| </p> <p>— Ама, то није истина.</p> <p>— Хе, хе, јеси ти неки лисац.{S} Кријеш а немаш зашто.{S} |
| хаџи-Диша.{S} Дошао је из срб-вилајета, хеј, тамо, преко мора на сто конака, где сунце залази.< |
| ш Лепосаву.{S} Ама што га кријеш, море, хеј?{S} Девојче је добро; сирото, ама добро — говори Ст |
| те, мужеви вам код куће, а мој?{S} Хеј, хеј, ко зна кад ће се вратити!</p> <p>У таквоме располо |
| бесните, мужеви вам код куће, а мој?{S} Хеј, хеј, ко зна кад ће се вратити!</p> <p>У таквоме ра |
| чудотворној моћи свете утвари.</p> <p>— Хеј, да ми је та светиња у дућану, куд би ми крај био! |
| ова изненадна %операција освести је, а хећим, задовољан својом вештином, намаза рану зејтином, |
| ве“, да прогута, чим се освести! — рече хећим строго и даде Маци неколико врло крупних пилула.{ |
| ило да односи болести као руком.</p> <p>Хећим прегледа озбиљно болесницу и неколико пута одмахн |
| реби последње средство, потражи турског хећима, једног старца, за кога се онда говорило да одно |
| ацу и све остале жене, које се пачају у хећимска посла.</p> <p>— Даћете јој ове „апове“, да про |
| кожи стршили, човек, иоле вешт у читању хијероглифа и старих шилтова, досећа се, да је оно кожа |
| овим, што сам ја стекао, имам на двеста хиљада гроша.</p> <pb n="178" /> <p>— Па, да Бог да да, |
| нско свет на улица?{S} Поједосте четири хиљада гроси па искате и да убијете кира-Мана.</p> <p>— |
| удовицом, која му носи кућу и неколико хиљада гроша и ородиће се са грчком нацијом, те ће тако |
| па онда одлучно одговори.</p> <p>— Сто хиљада гроша.</p> <p>Мајстор-Дишу ова огромна свота ни |
| сет.</p> <p>— Колико рече?</p> <p>— Сто хиљада — одговори по нова старац тако спокојно, као да |
| ди ће се угодити.{S} Ето, ти тражиш сто хиљада, а он даје пет стотина.{S} Спусти мало ти, нек п |
| ми је одсекао!{S} Пет хиљада гроша, пет хиљада гроша да ме кошта то!</p> <p>Хаџије су га сажаље |
| лио са мном, кесу ми је одсекао!{S} Пет хиљада гроша, пет хиљада гроша да ме кошта то!</p> <p>Х |
| узила.{S} Испосник није давао испод пет хиљада гроша, а продао је баш томе купцу за сто и педес |
| ди и пет стотине гроси.</p> <p>— Четири хиљаде!</p> <p>— Елем, ви тразите осте 500 гроси?{S} То |
| сам баш од тебе чуо, да она носи четири хиљаде...</p> <p>— Не је четири, џанум!{S} Три хиљади и |
| ош једнако уздисао за изгубљених четири хиљаде гроша.</p> <p>Али оно, за чиме је Диша највише ж |
| не на проживљени брак, остаде још и три хиљаде и пет стотина гроша готовине.</p> <p>Добра прили |
| ..</p> <p>— Не је четири, џанум!{S} Три хиљади и пет стотине гроси.</p> <p>— Четири хиљаде!</p> |
| ?{S} Хиљаду гроша!{S} Шта мислиш болан, хиљаду гроша!{S} И она ороспија да превари таквога чове |
| и је толике паре поклонио за барјак?{S} Хиљаду гроша!{S} Шта мислиш болан, хиљаду гроша!{S} И о |
| извезен, за који је платио равно једну хиљаду гроша.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Чу |
| ши шта је хтела рећи, већ удари у такав хистерични плач, да му требаше повише времена, докле је |
| каква таква излаза, кира-Анастасија, у хистеричну наступу, скочи са миндерлука, па вриснувши, |
| болести Богу обећао.{S} Само није хтео хитати; има дана још, а црква ће примити, кад год јој п |
| ушна шегрта.</p> <p>Али Јанићије, много хитрији од свога мајстора, истрже му се из шака и излет |
| <p>Најзад, кад сунце поче да прижиже а хлад од дафине скрете и остави Дишу у пуној светлости, |
| — запита Јанићије, држећи је за руку и хладећи јој чело и зажарене образе.</p> <p>Лепосава му |
| да се на њему сунча, добра му је била и хладна месечина.</p> <p>А Лепосава га је и сада предуср |
| опраштања и поче немарно пуштати густе хладне димове.</p> <p>Тако је кир-Диша покушао да употр |
| од лулу, из које је избијао дебели млаз хладне воде, и поче се пљускати по лицу и врату.{S} А о |
| е избијао као рука снажан млаз бистре и хладне воде, нису никада биле без два три човека или же |
| та.</p> <p>— Газда, да ли да ти донесем хладне воде?</p> <p>— На! — простења Диша и иза појаса |
| одахну кир-Диша под пријатном свежином хладне воде и сирћета, кад се разабра.</p> <p>— Не бој |
| ратлокума на саханчић, а у шарену чашу хладне воде, да послужи мајку, кад из собе изиђе.{S} Ма |
| -Диша и његова жена примише стрица тако хладно и без икаквога обзира, да је старац одмах опазио |
| дговори Анастасија тако прибрано и тако хладно, као да прича о нечему што је се ни мало не тиче |
| м сјајем но неком светлошћу стакластом, хладном као месечина.</p> <p>Кад је Маца ушла у собу, Л |
| ко није избивала Мацина кућа са дебелим хладовима и Лепосава у њој.{S} То лепушкасто, свеже дев |
| о пешачио жедан, па тек набасао на лепу хладовину и врело свеже воде.</p> <p>— Па баш сигурно? |
| де се налазила лепа удовичина кућица са хладовитим чардаком и густом баштом, узрујаше се; момци |
| Чукур-чешме, са широком настрешницом и хладовитим доксатом, дотле је у тој кући ишао живот тих |
| атно.{S} У тетка-Мациној кући, под оним хладовитим орахом, њему је било као да се налази међу н |
| е у старо београдско гробље, идите оном хладовитом стазицом, која међу гробовима кривуда између |
| бук, па сада задовољно брекће и ужива у хладовитом зеленилу и његову шумору.{S} Комшије су навр |
| .</p> <pb n="59" /> <p>Јанићије ступи у хладовиту авлију, пуну османлука и зеленила, иза кога ј |
| , он му је опет био нешто: јео је његов хлеб, до душе врло често зачињен шамарима, али опет хле |
| но је пазио да му момци не беспосличе и хлеб бадава једу.{S} И колико је тек сада, када је отво |
| е симиџинице и тамо жељно гледао у онај хлеб и симите, који су се пушили по ћепенку.{S} Да му ј |
| стасија погазила образ свога мужа, а он хлеб свога мајстора.</p> <p>И тада му је долазило, да н |
| е врло често зачињен шамарима, али опет хлеб; јер газда-Диша, који у своме веку никоме у очи ни |
| > <p>Симиџија би му, можда, и дао комад хлеба, макар и за душу мртвих, да је заискао; али то га |
| је указао тога дана, плаћао једном оком хлеба.{S} Хаџи-Зосим је у светим местима живео само о с |
| а онај цванцик, како би се слатко најео хлеба.</p> <p>Симиџија би му, можда, и дао комад хлеба, |
| одвуче кроз траву једну покрупнију мрву хлеба.</p> <p>— Шта је тамо? — запита Диша плашљиво.</p |
| ни верношћу наспрам свога газде чији је хлебац јео, ни страхом да ће га когод проказати Диши ка |
| он се с тешким срцем одби од ћепенка и хлебова, чији је мирис тако дражио његов изгладнели сто |
| нићије је те шамаре заједно са газдиним хлебом гутао и чувао их, да их доцније он, кад буде про |
| је у светим местима живео само о сухом хлебу, маслинама и зејтину и та његова, већ увелико поз |
| доба, беху друштвеноме животу што и со хлебу, и чијим трговачким фирмама не могаху одолети ни |
| рофеје“ убраја, он се трудио да удеси и ход онако ситно, као што се и грчки ситно говори. — Ово |
| упа не треба трпети, да барата и сербез хода по поштеној чаршији.</p> <p>За мало и од живога ра |
| које од узбуђења бректаху, хуктао је и ходао горе доле по соби.</p> <p>— Па сад? — запита преп |
| екао пред доксатом и задовољно тамо амо ходао, из собе се зачуше крупни гласови од дечје писке. |
| — Хвала, сад сам је пио.</p> <p>— Ходи, ходи, де!</p> <pb n="138" /> <p>Мајстор Диша је и на то |
| p>— Море, устабашо, шта си се замислио, ходи на кафу! — викну га један комшија са ћепенка.</p> |
| а.</p> <p>— Погле, шта сам ти донео.{S} Ходи, ближе!</p> <p>Лепосава маши очима руци Дишиној, к |
| p> <p>— Хвала, сад сам је пио.</p> <p>— Ходи, ходи, де!</p> <pb n="138" /> <p>Мајстор Диша је и |
| љу.</p> <p>— Овуда је стопа Спаситељева ходила; где год пљунеш можда ћеш пљунути баш на оно мес |
| > <p>— Мори, ни у хамам без пестемаљ не ходим!{S} Срам ме фаћа! — одговори Анастасија одлучно.< |
| светињи ове земље, по којој је Спаситељ ходио и чуда творио, да се није усуђивао ни да пљуне на |
| а у живот, не знаш још ни по коме свету ходиш, а овамо би да радиш по својој лудој памети.</p> |
| де ништа; а да га чекаш, док се огазди, хој, хој!{S} То ће да прође и десет година.{S} Па зар д |
| шта; а да га чекаш, док се огазди, хој, хој!{S} То ће да прође и десет година.{S} Па зар да те |
| ратњу циганских дефова и песме женскога хора, играју.</p> <p>Ламбре и Дума чисто помахнитали, з |
| а гласно и јасно да се по целоме дућану хорило.</p> <pb n="32" /> <p>Јутро необично пријатно.{S |
| опрости, што му име грешна уста помињу) хоће да сазна, колико је у души чврста вера хаџијска.{S |
| е оба проводаџије, а када они запиташе, хоће ли, њој потекоше сузе и место сваког одговора прис |
| еломе свету купујем, па после да чекам, хоће ли се сетити да ми плате; доста је што овима бадав |
| и да позове Ламбру, Думу и њихове жене; хоће да их почасти за своје наслеђе.</p> <p>Кира-Анаста |
| угануо ногу?</p> <p>— Заригли капиџик; хоће да дође!</p> <p>— Ко?</p> <p>— Кир-Диса!{S} Ето га |
| да ли ће га она жалити? <pb n="162" /> Хоће ли плакати за њим и да ли ће се кајати, кад сазна |
| аћајте го!{S} Разбојник!{S} Арамија!{S} Хоће да ме убије! — лелекао је кир-Дума не мичући од зи |
| шинице.{S} То им долази некако крње.{S} Хоће да те виде ожењена; а како ти не избијаш из те кућ |
| жно обори очи на своја колена.</p> <p>— Хоће, вели, да се врати, али тако... продужи Маца и на |
| нуди, цвет, који је сад баш узабрао, па хоће да му га покаже.</p> <p>Мајстор Диша бледи и румен |
| ко сваке речи, те не мога да искаже шта хоће.</p> <pb n="156" /> <p>Лепосави га би жао, па се и |
| ам се за толико заветовао?</p> <p>— Бог хоће да га се ми, као једни верни христијани, сећамо, д |
| ца ваља врбову кладу.</p> <p>— Како Бог хоће, тако нека буде! — уздахну Диша и оде тетка-Мацино |
| ствар! — утаче се хаџи-Зосим. — Бог кад хоће, све може.{S} Ја, да немам деце пуну кућу, не бих |
| оји према њему, пипа се по појасу и све хоће нешто да каже своме шегрту, али, кад расклопи уста |
| а-Анастасији, шта све треба да уради, и хоће ли она на то пристати.</p> <p>Зебња му је била опр |
| о њих спољна обућа навуче.{S} Кад човек хоће у собу, изује па прагу обућу, да застирке не би пр |
| , постигао је.{S} Видео је, да испосник хоће да се погађа, а што се цене тиче, то му је већ поз |
| у и рече Лепосави, да иде у мутвак, јер хоће са њеном мајком да разговара.</p> <p>Кад оста са М |
| учио занат и на путу да постанеш човек, хоћеш у село?{S} Шта ћеш, бре, тамо?{S} Кога имаш тамо? |
| ла, да нам имање до повратка сачува.{S} Хоћеш ли да те ђаво надвлада и анђео да ти из дућана од |
| мени кажеш оно, што си мајци казала! — Хоћеш ли?</p> <p>Лепосава опет климну главом; али сада |
| ију.</p> <p>— Кажем ти, нисам!</p> <p>— Хоћеш да ми даш?...</p> <p>— Хоћу.... али...</p> <p>— Н |
| радознало да разгледа записе.</p> <p>— Хоћеш ли? — запита Диша.</p> <p>— А јеси ли казао нани? |
| жена стојаше с ножем, и викну:</p> <p>— Хоћеш ножем, роспијо?{S} На леб си ми пљунула, кућу опо |
| , бре, псето; жену ми украдосте, па сад хоћеш да ми и кесу одсечеш.</p> <p>— Е, дај Боже, душа |
| наш шта ти ваља чинити.</p> <p>— Ако ти хоћеш... рече полугласно Диша, али одмах и прекиде, јер |
| Ако нећеш — онда..</p> <p>— Све како ти хоћеш, све ћу да урадим.{S} И калфа ћеш да биднеш, и ор |
| лучно пред мајстора.</p> <p>— Мајсторе, хоћу да идем.</p> <p>— Куда, море?</p> <p>— У село.</p> |
| , што поштујем као и тебе и кир-Ламбру, хоћу да те послушам.</p> <p>— Златна уста, мудра реч! — |
| ћу му кажем да никад више не долази... хоћу да се кајем... у цркву ћу да идем, велику воштаниц |
| о?</p> <p>— Толики пут чиним због тебе: хоћу да будеш мати; а мајци требаше ли бољи накит од де |
| рех чиниш, своју рођену децу убијаш.{S} Хоћу да попустим, што видим да си човек поштен.</p> <p> |
| да слушаш, на мене да мислиш!</p> <p>— Хоћу! — одговара Лепосава.</p> <p>— Знаш и сама како се |
| !</p> <p>— Хоћеш да ми даш?...</p> <p>— Хоћу.... али...</p> <p>— Није могао да доврши што хтеде |
| , већ кажи, да ти чујем гласа.</p> <p>— Хоћу! — одговори Лепосава и окрете лице у страну, да јо |
| ту су шегрти у дућану, видеће.</p> <p>— Хоћу да се давим...{S} Леле...{S} Јанићије!</p> <p>— Ам |
| и бићеш вредна и послушна; ха?</p> <p>— Хоћу! — одговори Лепосава и отворено га погледа, па се |
| и и од саме помисли.</p> <p>— А шта: ја хоћу?{S} Ствар је у твојој руци.{S} Ти <pb n="145" /> п |
| им?</p> <p>— Како год те Бог учи.{S} Ја хоћу дете; а ти ако нећеш да питаш... ти...</p> <p>Мајс |
| ротан <pb n="130" /> калфица; и Бог зна хоћу ли кадгод толико спечалити, да постанем газда-чове |
| ња по раним ћепенцима.</p> <p>— Тако те хоћу: да се ожениш, ја; а не да затварамо капиџике, кад |
| да се обесиш.</p> <pb n="157" /> <p>— И хоћу то!... оте му се узвик и он, без икаквог чекања, и |
| ти, није пустио да ја кувам и месим што хоћу и како умем.{S} Данас, сутра, кад ти жена оде у бу |
| , а већ после, кад је прошапутала оно: „хоћу“, она мало зажмури, присебност јој се врати, па је |
| p> <p>— Дајеш ми је? — запита Диша мало храбрије.</p> <p>— Божја па твоја, сине!{S} Ето, тако р |
| мој, да не чиниш тога, кад ниси крив! — храбрила га је тетка Маца.</p> <p>— А где ћеш ноћити?{S |
| да приложи коју аспру за зидање једнога храма на Витавари.</p> <p>— Ама, да ли је у истини то б |
| ти ексер и да приложи на зидање светога храма.</p> <pb n="194" /> <p>— Пеки, пеки! — одговори с |
| убројала у своје ктиторе „и приложнике храма сего“, а еснаф га изабрао за свога устабашу.{S} С |
| ношћу; а после тога „ктитор и приложник храма сего“ постаће и велики добротвор свога народа.</p |
| ивао глад.</p> <p>Али, кисељак је слаба храна и њему не остаде друго, него или да се врати мајс |
| зете, слушао си како се говори: „добра храна, добар пород!“ Зар би твоја жена дошла теби здрав |
| мамом и татом, који наизменце доношаху хране својој дечици.</p> <p>— Берићет под кровом! — реч |
| ни газди.</p> <p>— Хвала ти, као оцу на храни и науци; све ми је добро код тебе било, али ето, |
| азио своје незадовољство, рече, како је храни за банбадава, она плану и одговори: „Ко ти је кри |
| ову главу; та га је одлука подржавала и хранила, па донекле и утишавала ону силну навалу, што м |
| } Мислиш ти, да сам те ја толико година хранио и мучио се око тебе, да те занату научим, па сад |
| , па да видиш онда како ће те твој Диша хранити.{S} Море, ни Господар Вучићева Анула неће да им |
| а газде сељака, да му чува овце само за храну, па је код њега остао све до свога повратка у Бео |
| а, широка врата, главом може да пробије храстова врата, а уме и да муче као бик.{S} Ко га нађе, |
| — Бог хоће да га се ми, као једни верни христијани, сећамо, да му се клањамо и молимо.{S} Богат |
| оже, душа да вам не испадне на нос како христијанину, него на друго место на куде Турцима испад |
| у!{S} Нечастиви је у њој, а ово је кућа христијанска! — одговори Диша и хартијице, што их је не |
| сад га мрзим како једно куче, како што христијанска душа мрзи на <pb n="94" /> Турчин!{S} Иска |
| разбира за децу.{S} Кад не даде Бог по христијански закон — вели — не искам ни по псешки.{S} Ј |
| ир-Дишином наваљивању. — Кад не може по христијански, нећу ни по псешки.{S} Турска вера — поган |
| а носилима четири хамала и закопаше ван христијанскога гробља.</p> <p>— Ето, таква ће бити и тв |
| исја у Господу 184... љета от рождества Христова. — Амин!</p> <p>Сеј памјатник подиже зјело уцв |
| турским махалама, а од туда и по целоме хришћанлуку београдскоме, да је то свети човек, да одно |
| и, у очима кир-Думиним, нарочито његова хришћанска питомост, коју је показивао не само према се |
| ог просјака не би он отпустио без благе хришћанске утехе.</p> <p>— Ако му и не уделиш пару, уде |
| ахрана! — прошапута му онај разложитији хришћански глас; и <pb n="163" /> то беше прави узрок, |
| ли из собе ништа није чуо осем дубокога хркања нечијег.{S} Он нечујно ошкрину врата, провуче гл |
| стаде је.</p> <p>— Сад народ у гомилама хрли пустињаку са Витаваре, да види свети ексер, да се |
| е тога било.{S} Дућан пун, поруџбина на хрпат, а зарађени новац као поточић, који не сахне, за |
| била тако неуређена, да су се писма на хрпате губила или је пошиљалац често пута на неколико д |
| склопи ковчежић, извади из недара једну хрпу сложених хартија, умашћених и слепљених од зноја и |
| када га је угледао како се разметнуо и хрче на туђем миндерлуку, као да је у својој кући и код |
| оста забезекнута овим наглим одласком, хтеде да га викне, али он већ беше на улици; она обори |
| једне дафине.</p> <p>— Ама зар тако? — хтеде да каже, али му се вилице тако стегоше, те он сам |
| >Пред кућом Дишу изневери кураж.{S} Кад хтеде да се попне на доксат, одакле се ишло у Лепосавин |
| а Диша не сазна за оно, што му Јанићије хтеде казати.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> < |
| апита Маца и задржа шаку сирћета, којом хтеде да му вратне жиле протрља.</p> <p>— Немој: кир-Ди |
| ли...</p> <p>— Није могао да доврши што хтеде рећи, јер га Анастасија, радосно изненађена, загр |
| леда га.{S} Он се збуни и не доврши што хтеде рећи.{S} Изненадило га је, како се за ово четири |
| изврши, само ако она усхтедне.{S} А не хтедне ли?...{S} Овде му се помисао прекиде и он се стр |
| . поче Анастасија, али не доврши шта је хтела рећи, већ удари у такав хистерични плач, да му тр |
| га је бацила на толики трошак, кад није хтела да пази на саму себе, ипак не смеде да истерује с |
| b n="175" /> ниси отварала очи, него си хтела да ти ћерка буде устабашиница!“</p> <p>— А што, б |
| ина неверства!{S} Е, чекај сад!{S} Ниси хтела поштено, сад ће полиција!</p> <p>Али, у исто врем |
| оче га важно гледати.</p> <p>— Е то сам хтела, да преда мном отвориш уста и да мене запиташ.{S} |
| а нешто кира-Анастасији.</p> <p>— Нисам хтела самој себи да верујем да сам на сну два пута чула |
| ада га је она преварила, па чак и ножем хтела ударити.</p> <p>Лепо %јо осећао да би требало да |
| а га дарује. — Но судбина је ваљда тако хтела, да Јанићије добије ону ћушку и да Диша не сазна |
| оче тако болећиво гледати, као да би му хтела рећи: „Остани овде; тамо је туђина!“</p> <p>— Нег |
| очију, као кад би неко хтео да каже:{S} Хтеле би ви да ми језик извучете, ама ја нећу.</p> <p>— |
| мисли у његову запаљену мозгу, када би хтели да је уподобимо, била је слична узрујаној гомили |
| </p> <p>— А, е ли ко видео, када сте ви хтели да прескочите код удовице преко зид и кад вам је |
| есело, нежно, управо сестрински, те он, хтео не хтео, обикну на свој нови положај и предаде се |
| о да се поврати од првог изненађења.{S} Хтео је да одговори, али се грло запекло, па реч ни там |
| вање личаше.{S} Он занеме од забуне.{S} Хтео би да јој одговори ма шта, да је нападне речима, д |
| е ни на ум уобичајена кафа код Маце.{S} Хтео је отићи, али га узе неки стид; изиђе му на очи Ле |
| ан!{S} Шта му је било мало код мене?{S} Хтео сам да га узмем на трећу пару; ортак да ми буде, п |
| ети да јој мора вратити.</p> <p>— Е, па хтео сам, баш!{S} Зар се ја тебе бојим!</p> <p>— Лудаче |
| квим жељама, да тка платно како би Диша хтео; али зато Диша изналажаше свакога дана по штошта, |
| ићијева текну у срце Лепосаву.{S} Он је хтео да је, као и обично, изазове на смеј, али овога пу |
| бденисању и постовима, помоћу којих је хтео да казни грешно тело, <pb n="186" /> склоно сваком |
| све њега лично тицало, те баш и да није хтео да размишља и о таквим сокак-сплеткама, дужност му |
| или се љути баш зато, што вели „да није хтео“.</p> <p>— Ја онако...{S} Дође ми мрак... али...</ |
| како да разабере.</p> <p>Хаџи-Диша није хтео да седа за совру, докле му калфа не дође, те Маца |
| а изврши што је наумио.{S} На прво није хтео ни да се осврне, а на другом му се баш врло озбиљн |
| /> у болести Богу обећао.{S} Само није хтео хитати; има дана још, а црква ће примити, кад год |
| раћа и излаже новим трошковима, то није хтео.</p> <p>И тако хаџи-Диши не оста друго, него да св |
| а награди, забио нож у срце, на то није хтео ни да мисли више.{S} Извадиће своје калфенско писм |
| иша гонио да иде кира-Мани и зашто није хтео отићи.</p> <p>— Па куда ћеш сада, несрећни сине?</ |
| ричао Маци и Лепосави, како је Јанићије хтео да остави посао и како му он није дао.{S} Кад је с |
| ежно, управо сестрински, те он, хтео не хтео, обикну на свој нови положај и предаде се потпуно |
| уђио својих и није отварао очи, када се хтео женити.</p> <p>— Море, теби је бар лако; мушко си, |
| ето, радња је, посао се прави; а ја би хтео кира-Анастасијине паре да уложим у еспап...</p> <p |
| S} Дође ми мрак... али...</p> <p>— Ниси хтео! — насмеја се пакосно Лепосава и погледа га презри |
| тпуно развијена ружа.</p> <p>— Шта ниси хтео?</p> <p>— Оно... одговори Јанићије и сада је био ј |
| аше.</p> <p>— Што да се љутим, кад ниси хтео?! — одговори Лепосава, али тако, да он сада не зна |
| а; а ти мени шамар за врат!{S} А ја сам хтео да ти кажем како ју је кир-Ламбре онда за мутваком |
| а?{S} Ето то, то да ми кажеш.{S} То сам хтео да питам.</p> <p>Тетка Маца одшкрину врата и тајан |
| >— Среће ми нисам крив.{S} Ја баш нисам хтео... али тако...</p> <p>Лепосава се нагло окрете њем |
| с таким изразом очију, као кад би неко хтео да каже:{S} Хтеле би ви да ми језик извучете, ама |
| оворио.{S} Када се женио, није нарочито хтео да га позове у сватове; чинило му се да би га поја |
| чи, а болест у ложичице“, и три пута да хукнеш за њоме.</p> <p>Жена спусти пред ноге дервишеве |
| ох... код фудул-Стаменке, — рече Маца и хукну од умора.</p> <p>— Па?... упита Диша утанчаним гл |
| тупо, а уз то је осећао и неко одмерено хуктање, као онај шум што се чује у ковачници кад мехов |
| ри општој дервишкој молитви, уз махнито хуктање, прогањање злих духова и призивање Алаховог име |
| оке слабине, које од узбуђења бректаху, хуктао је и ходао горе доле по соби.</p> <p>— Па сад? — |
| де толико се сплео и збунио, да је само хуктао и стењао.{S} Био је толико неодлучан да ма шта у |
| аш!{S} Пола султанове царевине давао је цар Костадин за ово.</p> <p>— Толико је могао да да; др |
| бадава дође до оне светиње, до које ни цар Константин није могао са толиким благом доћи.{S} А |
| јим очима угледати часни ексер, који ни цар Костадин није могао видети.</p> <p>Пре него што ће |
| рст.{S} Тај ексер, како се тврдило, још цар Константин и царица Јелена, кад су узели из Јерусал |
| обећавали ономе, ко им га донесе, пола царевине.{S} Али ексер се није могао наћи, јер га је пр |
| ма тих пара ти немаш!{S} Пола султанове царевине давао је цар Костадин за ово.</p> <p>— Толико |
| ади куповине еспапа, уклони у Галац или Цариград, од куда су ондашњи трговци доносили робу.</p> |
| двора испошиљала „блистателној Порти“ у Цариград, није смео двор поверавати пошти, која се нала |
| , да носи поверљива писма из Београда у Цариград и обратно.{S} Ова служба била је колико напорн |
| 03" /> неколико година, враћајући се из Цариграда, паде мртав с коња, негде на путу између Софи |
| , како се тврдило, још цар Константин и царица Јелена, кад су узели из Јерусалима часно дрво, т |
| тимити, да је не ода.{S} Овако њезин је цванцик вратио, и сад га ништа није везивало да језик в |
| је првобитна намера да врати газдарици цванцик у руке и да јој каже, да ће све одати мајстору, |
| ушили по ћепенку.{S} Да му је сада онај цванцик, како би се слатко најео хлеба.</p> <p>Симиџија |
| не нађе тамо газдарицу, он извади онај цванцик, што му га она поклони, баци га у мутвак и што |
| во теби! — рече и тутну му у шаке један цванцик.</p> <p>— Зашто, газдарице? — запита Јанићије г |
| Он задовољно бркну у кесу, извади један цванцик и даде пуници.</p> <p>— Не још, још мало.{S} Ле |
| > <pb n="210" /> <p>Диша извади сад два цванцика и пружи Маци.</p> <p>— Ево на; добро само те м |
| из државног „казначејства“ прими десет цванцика пензије, њена танка фигура у жутој шкуртељчици |
| па чак не заборави да исприча и о ономе цванцику, што му га даде, и како је казала да је Диша п |
| -Диши, као да је невеста, коју му нуди, цвет, који је сад баш узабрао, па хоће да му га покаже. |
| е из белих расклопљених чашица купинова цвета, а по тамној ћерамиди хаџијнога крова трептила је |
| гледа, како му удвостручена радња нагло цвета.</p> <p>— Зашто сам се оженио, то знам; али за ко |
| а од њих, руке ради, понела је по један цветак шебоја и замбака.{S} И тако, заборављајући на св |
| их принципа, који су у оно време у јеку цветали, а и зато, да у очима свога шегрта јаче означи |
| и.</p> <p>Једном речи, у кући хаџијиној цветало је тако, да му је и најбоља домаћинска кућа мог |
| у кући повратити стари дани, они, који цветаху пре Бенџине смрти; а кира-Думиница?{S} А ко би |
| с густога каранфила, босиока и осталога цвећа, који се са девојачким гласовима разлегаше преко |
| над покојницом ужеже, а која са китицом цвећа, да јој чело главе метне.{S} Хаџи-Диша је збуњено |
| убачени поклон нашла би и по једну киту цвећа, тако сређеног, да је удовица из њега могла прочи |
| , ствари привлачила у кућу као своје, а цвеће метала у чашу, где је мирисало, докле га не би за |
| у тај час мајала на доксату и залевала цвеће, које је оздо на више, заједно са османлуком, сав |
| ти изгледа као да је из ових башта живо цвеће поврвело на капиџике.</p> <p>— Аман!{S} То пред к |
| ћа сва блажена, што јој баш њих две ово цвеће пружају.</p> <p>Обе гошће пољубише се на прагу са |
| се, прима из њихових <pb n="19" /> руку цвеће, па се осећа сва блажена, што јој баш њих две ово |
| ва, па се препадох, па само што ми зуби цвокоћу од страха.</p> <p>Три дана је мајстор Диша круп |
| ипа зубима и јекну) њему ћу да пребијем цволике, чим га угледам.</p> <p>Са овом последњом одлук |
| могао четири пута око себе обмотати, а цеванице његове тако танке, да су у оним чампарима изгл |
| им гадом лако бих ја; пребио бих му обе цеванице, само да ме није стало до мога трговачког обра |
| право, што је сумњичила свога мужа!{S} Цела чаршија знала је да један „старатељ“, тако рећи, д |
| ио.{S} Ето... и сам видиш и чујеш...{S} Цела чаршија говори за покојног кир-Бенџу и поштује га; |
| ва дише; чини му се да ће га угушити, а цела снага на њему трепти од изненадне клонулости и стр |
| сна, с њоме да поднесе све, па макар га цела чаршија презрела.</p> <p>Устаде и безобзирце истрч |
| пе паре губите, мустерије ће изгубите и цела чаршија ће да каже: јазук на мајстор-Диса! — А как |
| јстор Диша из постеље сав узнемирен.{S} Целе ноћи није могао тренути од неког немилог предосећа |
| ву снега, сад је прешла на кир-Думу.{S} Целе ноћи претурао се по постељи, устајао, уздисао и пс |
| сада, после претрпљенога пораза, после целе ове бујице која га је заошијала, чинило <pb n="106 |
| еколико пути понављало се оно о чему се целе недеље разговарало, а кир-Дума никако да подеси зг |
| одника, то је кир-Диша постао наследник целе имаовине покојникове.{S} Један трговац из Пожаревц |
| де а не за такве чапкуне као ти!</p> <p>Целе ове вечери Јанићије се осећао у необичном располож |
| да спава.{S} Јанићије се диже од совре, целива у руку прво мајстора па Мацу и изиђе из собе.</p |
| дне среће, којој се није ни мало надао, целива будућу ташту у руке.</p> <p>— А где ти је Лепоса |
| мајсторовој, па је са осталим шегртима целива, а бошчу прихвати и пође за газдом.</p> <p>Кира- |
| ре него ли ће му поднети часни ексер на целивање, испосник је сматрао за дужност, да побожним х |
| сер је био чудотворан, јер ко год би га целивао, одмах би се излечио од сваке болести коју је и |
| сера.{S} Оно, што је све осетио, кад је целивао, и тако нагло исцељење од искушења, које му до |
| ви, а спустити своја грешна уста на то, целивати такву светињу чинило му се исто што и целивати |
| , онда је требало само, пре него што ће целивати, изјавити у себи какву жељу и часни ексер би м |
| и такву светињу чинило му се исто што и целивати руку Спаситељеву.</p> <p>Но пре него ли ће му |
| и обазре се, оба поклоника приступише и целиваше га у скут, а он им очински благослов подели.</ |
| тетка-Мацу и мајстор-Дишу, па онда пред целим народом да метне поред себе тетка-Мацу, а сви сов |
| а и Ламбре, који су овог дана управљали целим весељем, наредили, да се софре поставе у башти по |
| ски род, и када би му било у власти, за цело би се сва грчка чаршија за двадесет и четири сахат |
| а.{S} Да му Лепосава беше под руком, за цело би и с њоме тако: пљунуо би на онај дукат и сву би |
| је у овако узбуђеном стању започео, за цело би морао из нова започињати, да га у раду не преки |
| асу не придржа за довратак у дућану, за цело би пао на земљу.{S} Пожурио је кући, али, кад је д |
| јасно.{S} Кира-Мана је <pb n="60" /> за цело знала нешто више, него ли што је он могао и помисл |
| абуну Јанићијеву.{S} Кира-Анастасија за цело не би јаче вриснула, да јој се наместо његово јави |
| ан, могао схватати.{S} Срамота ће се за цело чути, те ни он није могао замислити, како ће се у |
| уран, то је, да је девојка честита и за цело му не би довела у кућу новога Ламбру; млада је, па |
| како му се под ногама земља мигољи и за цело би пао, да се у томе часу не ослони леђима о стабл |
| анога гајтана.{S} Његов узвик је био за цело страховит, кад се неколико хаџија, који по миндерл |
| е обећао Анастасији да ће ћутати, то за цело није било, јер је Ламбре престао да долази и кира- |
| врх светог ексера, осети, како га кроз цело тело проже топла струја и лако трептање.{S} Њему с |
| благодарење за срећна повратка, и тога целога дана у његовој кући био је долазак као о слави.{ |
| зажмури, присебност јој се врати, па је целога дана, као невеста, по тадашњем обичају, одстојал |
| непријатну забуну, као човека, који је целога века где је год могао штедео, па сад одједаред в |
| вишавао обећање, докле га није попео до целога товара; али сва хасна, што је од молепствија и о |
| оне изненадне промене, што је угледа на целој појави.{S} Сав мајстор Диша изгледао му је чисто |
| евестина имена.{S} Она удовица, која је целој чаршији мозак завртела, да буде његова жена, — то |
| е неки стид; изиђе му на очи Лепосава у целој својој појави и он се, сад први пут, пред том сли |
| ким успехом долазио до уверења, да је у целој ствари потпуно невин.</p> <p>— А баш ако је до 40 |
| етку.</p> <p>Сирота Лепосава, која је у целој овој сплетки толико исто крива била колико и мајс |
| згледа на мирбу.{S} Кир-Дума, који је у целој овој ствари тежио да измири пријатеље и да ствар |
| сада немогућно, да својом шаком запуши целом Београду уста или да забрани Јанићију Бику, да на |
| лободан, без жене, лако би она пркосила целоме свету, раставила би се са кир-Дишом, па би се уд |
| га сукоба, који се за најкраће време по целоме Београду раструби, није било никаквога изгледа н |
| з посао, запева гласно и јасно да се по целоме дућану хорило.</p> <pb n="32" /> <p>Јутро необич |
| се по турским махалама, а од туда и по целоме хришћанлуку београдскоме, да је то свети човек, |
| онако нагвирили, мукнуо као бик и кроза целу чаршију изазивао весели смех.</p> <p>Па ипак, поре |
| ице.</p> <p>Кира-Анастасија је запалила целу чаршију.{S} Она крилата реч, коју, пре три године |
| ума, потпуно се обистинила, те то нагна целу насеобину, да што пре стану на пут неприликама, ко |
| није; она му пружила босу ногу, а он је целу обухватио у једну шаку, па се као луд смеје од зад |
| д, сад! — одговори Јанићије и оптрчавши целу башту донесе је пред тетка-Мацу и, збуњен, као да |
| ове враџбине, продају, завуче се и тако целу ноћ преспава.{S} Сутра дан је опет лутао, али мног |
| умна жена за један часак уништи!</p> <p>Целу ову ноћ провео је у полусну и неком бунилу, од чег |
| да му весела женица притрча руци, да је целује.</p> <p>— А ви, како сте?</p> <p>— Ето, ја и Јан |
| стећи се уђе, да види покојницу и да је целује.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Погреб ј |
| кир-Думи, као најстаријем, да га у руке целује.</p> <p>Оба кума развеселише се; кир-Дума му не |
| стор-Дишу силно заинтересова, да види и целује свети ексер, и он се упути са хаџи-Зосимом кроз |
| осим — али мој пријатељ жели, да види и целује свети ексер и да приложи на зидање светога храма |
| ах да припаднем њезиним ногама и да јој целујем златне одежде, ама заблесну ме светлост, а ја, |
| итву и принесе ковчежић хаџијама, да га целују.</p> <p>У сандучету је било пуно памука, а у том |
| кришом га гурну лактом, да не говори о ценама.</p> <p>— Па колико тражиш за ово?</p> <p>И сада |
| /> тражаше толико, да је Диша код прве цене занемео и изгубио вољу на пазар и на децу; а он је |
| да испосник хоће да се погађа, а што се цене тиче, то му је већ познато било, да се овде може ч |
| ђање, докле се најпосле не састадоше на цени од двеста и четрдесет гроша.{S} Свети човек узе па |
| оћ, па, разуме се, све те жене знале су ценити и наградити њезин труд и добре услуге.</p> <p>Ја |
| ажиш за ово?</p> <p>И сада настаде дуго ценкање.{S} Свети човек <pb n="198" /> тражаше толико, |
| , бре!{S} Напротив, ти имаш права да се ценкаш, па ако им је скупо, не купуј; али, ово је сасви |
| .</p> <p>Свадба је била врло весела.{S} Цео еснаф и званице из осталих еснафа и грађанских редо |
| едва се кроз собу и по авлији вукла.{S} Цео тај дан, и сутра дан, она је, као када је била здра |
| , тако је радњу оставио на Јанићију.{S} Цео дан он је Јанићија упућивао, како да му радњу чува. |
| .. прошапута једва чујно Диша.</p> <p>— Цео свет говори за вас.</p> <p>— Лају пси; лају, тетка- |
| као човек који предосећа да му од тога цео живот зависи.</p> <p>— Ето, каже:{S} Да се врати, а |
| нићије вратио из бербернице, већ чуо за цео догађај, разуме се, сасвим у другој форми.{S} Чуо ј |
| руци.{S} Ти <pb n="145" /> паметујеш за цео еснаф, па ето, како год ти кажеш, онако нека буде!< |
| се чинило да ово, што је сада чуо, зна цео свет и да сваки од ових људи, који га сада погледај |
| сава кроз плач чисто прекорно и исприча цео догађај између ње и Канчета.{S} Само је беше стид д |
| ежак притисак, тако тежак, као да му је цео мајстор Диша са свом својом пространом ширином сео |
| — А што се опет оженио њоме, када му је цео свет говорио да то не чини?{S} А да му кажем, па да |
| азује жива.{S} Није шале, оно о чему је цео век сањала и за чим је кришом чезнула, сад јој се с |
| — оговори Зосим. — Богоугодника познаје цео свет, па зато се и мора веровати, да је само таквом |
| </p> <p>Остати без жене и пустити да се цео свет исмева његовом судбином, то је двострука штета |
| , питај!{S} Ето, њој каза Канче, а мени цео комшилук.{S} Кажу: остарела си, а ниси умела да очу |
| илук пред кућу.</p> <p>— Нека се искупи цео свет, не марим! — виче из гласа Стаменка. — Срам не |
| а толико лелекати, да је својим лелеком цео комшилук жена сазвала.</p> <p>Нико није знао зашто |
| га њоме ожене, он би у тој жељи провео цео век, а не би ни покушао да је у дело приведе.{S} Же |
| у приповеда како је кир-Ламбре преседео цео дан без ћурчета и антерије у кући туђе жене.</p> <p |
| а ватра обузе, да паде у постељу и тако цео дан лежаше у бунилу и несвести.</p> <p>Маца се озби |
| би ли у овим топлим оковима остао тако цео дан, да у исти мах не осећаше и неку чудновату стра |
| ви, ко одупрвши се о своју обрамицу, по цео сат жагоре, расправљају о каквој домаћој или јавној |
| , који беше од недогледних последица по цео живот ове куће.</p> <p>— Јесте, зете; од дервишкога |
| -Маци у послу, а он је седео у радњи по цео дан.{S} Није имао никога поузданога, на коме би, ба |
| у коме је некада тако спокојно седео по цео дан, прибирајући пару по пару и маштајући потајно о |
| кући, ако принова не буде жива.</p> <p>Цео тај дан хаџија је провео као у некаквоме бунилу.{S} |
| стабашу, па ето, готов разговор.</p> <p>Цео тај дан мајстор-Дишу су то овде то онде дочекивали |
| аш је врло често излазио иза мутвака на цепаник, надајући се, да ће се она сетити, па макар и с |
| лучно и без дугога размишљања, да му не цепаху душу два снажна осећања, која му сваку одлучност |
| ик тако савесно вршио, да му ни највећа цепидлака, која тражи у јајету длаку, не би имала шта з |
| ти и по његову лицу и антерији, која је цептила на њему.{S} На половини заклетве дође му на ум, |
| њом и виче да пусти, а она се све више церекала, те га не пусти све докле се Јанићије не сапле |
| нога задовољства.</p> <p>— А што се сад цериш као луд?</p> <p>— Јер... јер... заусти Јанићије д |
| ет занесе, седе на један камен и поређа Цигане око себе.</p> <p>— Доста!{S} Ево вам бакшиша; а |
| кира-Анастасије.{S} Мајстор Диша послао цигане пред удовичину кућу, да јој навести сутрашњи дан |
| ор-сокаку близу Синџир-џамије!</p> <p>А цигани су ревносно лупали у гочеве, а она писка, што је |
| ве му је лепо ишло за руком.{S} Али кад Цигани свирачи отпратише кући и кума, кад ноћ осу звезд |
| p>— Знамо, газда-Јанићије! — одговараше Цигани у глас, удесише жице и враћајући се лагано истим |
| ао; одоше пут Јалије, тамо, а за њима и Цигани, да их прате.</p> <p>Виде хаџи-Диша, да му не вр |
| “ вина, па после, кад дођоше двојица са Циганима, њега раздрага песма, дође међу ове и тако уда |
| војица уђоше у крчму, а Јанићије сам са Циганима удари на Јалију.</p> <p>— Свирај бре, ченгене, |
| о; али она ни да чује!{S} Каже:{S} Гаџу циганина узеће, али теби ни за живу главу неће!{S} Каже |
| тране Зерека, чула су се танка ћеманета циганска и тек по који усклик тројице ноћника.{S} Један |
| глас и пред крчмом наста љубљење, које циганска ћеманета праћаху својом аријом.</p> <pb n="221 |
| пких чочека, који према њима, уз пратњу циганских дефова и песме женскога хора, играју.</p> <p> |
| мисао и одмах је извела; дала је једном Циганчету две гурабије и обећала му каленицу попаре, са |
| јпосле извади дуванкесу, сави на колену цигару и поче димити.</p> <p>— Чудан свет! — размишљава |
| пут претурио и што се до сада истрошио, цигло ради једнога детета.</p> <p>— Еле, ти нећеш да па |
| оре, што се љутиш?</p> <p>— Ти лажеш! — цикну Лепосава — Лажеш као кучка?</p> <p>— Море, ти да |
| ознао за срамоту, коју је начинио Диша, цикнуо је од љутине и почео корети кир-Думу, што је у о |
| а и песница и ишао, лутао, без смисла и циља.</p> <p>— Убићу је!{S} Јаох!{S} Ја је морам убити! |
| ога себе упропастити.{S} Нико од Грка и Цинцара, а они су му били најобилније муштерије, неће з |
| иша.{S} Од детињства још служећи у Грко-цинцара на занату, Диша је постепено примио све навике |
| чак да потисне на свима странама Грке и Цинцаре, на које су, у то доба, мал’ те не као и на Тур |
| покојнику, који је Србе, као и сви Грко-цинцари, уважавао само као добру муштерију, али никако |
| спео дотле, да су га у чаршији сви Грко-цинцари почели убрајати као у неки свој „културни трофе |
| довица није баш ни међу својим Грцима и Цинцарима уживала најбољи глас.</p> <p>Где је Диша посл |
| Србима и Турцима, него чак и међу Грко-цинцарима, који, у оно доба, беху друштвеноме животу шт |
| буде што већа.{S} Мало је који Грк или Цинцарин од бољега угледа изостао а да није присуствова |
| е тако исто обазриво увукоше се још два Цинцарина учтивога и врло скромнога изгледа.</p> <p>— Е |
| ице.{S} Да је удаду за каквога Грка или Цинцарина, о томе није могло бити разговора, јер, као н |
| енама није никако у рачун ишло да једна Цинцарка, па још удовица, уграби њиховим удавачама прил |
| Ниси ти код туђина, није тетка Маца ни Цинцарка ни Гркиња; оди!</p> <p>— Што стојиш море? — ви |
| ца и остале жене, све по избор Гркиње и Цинцарке, расположиле се, па, кад не играју у колу, сед |
| р би се клонио наших девојака па тражио Цинцарке.{S} Или: да је она чему, зар је не би узео ко |
| илика да се жени удовицом па још једном Цинцарком.{S} А погдегде, онако узгред, тек да наговест |
| њихова врата кад тад закуцати.</p> <p>— Цинцарку, па још удовицу; брука!</p> <p>— Море да је са |
| ана.</p> <p>— Море, не дери се ту, лудо цинцарска, док те нисам клепнуо, па да ти кажем ко ти ј |
| могло се врло лако и обистинити; грчко-цинцарска чаршија, у то време, држала се сложно и, где |
| а тако угледна Грка а с њима и све грко-цинцарске муштерије, ипак је видео јасно, да је кир-Дум |
| х родитеља према њему.{S} Међутим грчко-цинцарске кћери некако нису још уочиле ову чежњу мајсто |
| ији није говорио друкчије већ грчки или цинцарски.{S} А када је већ морао да проговори српски с |
| ом женом, толико је омрзао на сав грчко-цинцарски род, и када би му било у власти, за цело би с |
| иступ по свима кућама, турским, грчким, цинцарским и српским; она је била увек пуна домаћих нов |
| нци пред свештеником, законицима и грко-цинцарским званицама дали реч, и кад је мајстор Диша са |
| своје назоре кир-Ламбри и другим грчко-цинцарским комшијама; <pb n="20" /> а то му је само виш |
| Диша могао одржати међу оноликим грчко-цинцарским и јеврејским фирмама, које, у тадањем Београ |
| бре се устури и пребледе.</p> <p>— Куче цинцарско, ти ли ми жену одведе!</p> <p>Али кир-Ламбре |
| лицу и носу, сасвим различитом од грчко-цинцарскога, ипак придаваху неку нарочиту сличност са к |
| у муштерију, али никако као равне грчко-цинцарској нацији.</p> <p>О томе су били оба кума на чи |
| кну Ламбре и стотине псовака на грчком, цинцарском и турском језику праскало је по соби, да је |
| настасија потпуно усавршила у грчкоме и цинцарском језику, тако, да више ни у кући ни у чаршији |
| зао, како је у свему раскрстио са грчко-цинцарском партијом, потражио је и развод брака, а како |
| >А кир-Ламбре само извија час грчку час цинцарску песмицу; пребацио једну руку на Думино а друг |
| ат и к’носаним обрвама, које се као два црвена лука високо надвијаху изнад живахних, силом заст |
| е материје или нове новцате јеменије од црвена сахтијана, мајушне као детиња шака, таман за њез |
| ћа и одскочи у страну.</p> <p>Збуњени и црвени у лицу стојали су обоје сада једно наспрам друго |
| четима, оперваженим жутом лисичином; са црвеним јеменијама и дињаром<ref target="#SRP19061_N1" |
| шија прихватила га са великим уважењем, црква га убројала у своје ктиторе „и приложнике храма с |
| Само није хтео хитати; има дана још, а црква ће примити, кад год јој приложи.{S} Осем тога ваљ |
| дна, сас моји ли пари градиш барјаче на црква! — узвикивао је од муке, гледајући како се оно ст |
| јаса и пљувао у њу, тако да је сваки од црквара могао разумети, како хаџија цркву уважава.</p> |
| ако доброчинство: било за поправку које цркве, школе или друге културне установе, — но мајстор- |
| и пут после Косова забрујала са Саборне Цркве, ни све турске трубе, што их дан из дан слуша са |
| фски барјак, постао је велики добротвор цркве и устабаша свога еснафа.</p> <p>О Лепосави ни у с |
| ске одвајала, као зејтин од воде; многе црквене песме певао је по грчки, а оне, које није умео, |
| о од митрополита благослов, а онда, под црквеним барјацима, крену се свештенство у одеждама и с |
| шта ће најпосле бити од тебе?{S} Треба цркви дати; подај!{S} Ама 4000 гроша то је много.{S} И |
| ти купи еснафски барјак, па га приложи цркви.{S} То те неће скупо коштати, а и еснафу ћеш свом |
| а би све за толики новац могао набавити цркви.</p> <p>Једнога дана кад га некакво пробадање у с |
| туђе мени не треба.{S} То ћу поклонити цркви.{S} Не требају ми баш ништа; има мајстор Диша дос |
| еће венчати децу, све докле на Саборној Цркви звона не пропоје).</p> <p>Прстен се свршио, поп ј |
| дно.</p> <p>И од 4000 гроша сиђе поклон цркви на један барјак златом извезен, за који је платио |
| одмакао од многих својих врсника.{S} У цркви је увек хватао грчку страну, која се од српске од |
| још и једним тако побожним делом.{S} У цркви је одслужено благодарење за срећна повратка, и то |
| , да крену низ Дунаво Црноме Мору.{S} У цркви је Диша одстојао службу, примио од митрополита бл |
| који је у чаршији уживао леп углед, а у цркви, према митрополитовом столу, имао свој сто, могла |
| ти, а и еснафу ћеш своме подићи углед у цркви.</p> <p>Овај савет дошао је таман како ваља.{S} Д |
| била као мало преплашена; када су је у цркви довели пред младожењу и метнули им венчила на гла |
| истицао, као што је то чинио, кад се у цркви појави београдски митрополит, Антим, по народност |
| таџбину вратио, понео такву кутију, и у цркви, на служби Божјој, често је вадио иза појаса и пљ |
| S} До тога времена сви су еснафи били у цркви заступљени својим барјаком, само папуџијски еснаф |
| изостао а да није присуствовао макар у цркви при венчавању младенаца.{S} Да је Диша био потпун |
| ништа; има мајстор Диша доста, а то ћу цркви, нека је Божје.</p> <p>Са таквим мислима бавио се |
| ја међу гробовима кривуда између малене црквице и звонаре, потражите га и — нећете га наћи више |
| од црквара могао разумети, како хаџија цркву уважава.</p> <p>Овоме хаџији мајстор Диша повери |
| о место већи је грех, него ли што је на цркву пљунути.{S} Грех је што својом грешном ногом и га |
| више не долази... хоћу да се кајем... у цркву ћу да идем, велику воштаницу да палим за душу на |
| ћала из казначејства, свратила узгред у цркву, купила свећицу од једне паре и запалила је пред |
| година, како ја сваког празника носим у цркву тамњана и палим свећу пред Богородицом и метанише |
| антерији од ћитајке, који није дошао у цркву, да се помоли за покој душе кир-Бенџине и, колико |
| оду, угледао, како у собу улете некаква црна крмача под фесом и кратком кићанком на глави, па г |
| а на слепочњаче метала по пола главице црна лука.</p> <p>— Ох, ох! — одахну кир-Диша под прија |
| јом слабачком светлошћу преливало преко црне иконе у углу.{S} Чинила је све, само да не мисли н |
| ана да издржи, а да се не врати у овај „црни“ Београд, где му је било све тако горко и мрско.</ |
| огледом преко овога шаренила од жутих и црних печата, па онда баци нестрпељиве очи на ковчежић. |
| вијаху изнад живахних, силом застиђених црних очију.</p> <p>— Ја сам, кир-Ламбре — Канче!...</p |
| о не кршиш шија на гробље?{S} Од теб ми црно на очи! — дерао се Ламбре и бесно је дрмусао за об |
| "181" /> и спремна, да крену низ Дунаво Црноме Мору.{S} У цркви је Диша одстојао службу, примио |
| Кандилце поче јаче праскати, тама обузе црну икону, мрак се сведе у соби, и она заспа.</p> <mil |
| о његовој глави; а свака од њих била је црња од црње.{S} То не беше више обична брига домаћина, |
| ј глави; а свака од њих била је црња од црње.{S} То не беше више обична брига домаћина, који се |
| е рећи, и више, у колико се уз ту нежну црту његове душе јављао страх, да ће је сада за навек м |
| , а у томе памуку лежао је један велики чавао, не дужи од садашњих „мертечких“ ексера.{S} Ексер |
| ствари: шкуртељке, ћитајке, платна, па, чак, из добро набијених душека опрану вуну, што им је к |
| покуша.{S} Али Диша одрече и тамо дуг; чак изјави да ће се и заклети, али не да да га један Гр |
| уважавао и издвајао од осталих Срба.{S} Чак му је помагао и да радњу отвори и да му у чаршији п |
| то би исто радио са својим шегртима.{S} Чак и родитељи, када су децу давали у руке мајстору, го |
| Божје тичице!{S} И зар нисам ради тога чак у Јерусалим ишао?{S} Камо среће да ти је мати сањал |
| епосава га је слушала, па се не насмеја чак ни онда, када јој је казао, како треба да се њих дв |
| одскочила у страну и на прстима отрчала чак у мутвак, да се <pb n="99" /> ма у каквоме послу на |
| и шта износи.{S} А некада није се смела чак ни једна паприка више из туршије изнети за совру, в |
| и такве ствари, на које би се узбунила чак и фудул-Стаменка, кад би се тако што пронело за њез |
| се није никоме жалила на свога мужа, па чак ни кир-Думи, своме венчаноме куму. — Али што није ј |
| баш сада, када га је она преварила, па чак и ножем хтела ударити.</p> <p>Лепо %јо осећао да би |
| не оштре изразе, ни на њезине молбе, па чак ни на онај младешчић и несташно скакутање око прост |
| и на своју тежину и на своје године, па чак и на то, да мушкоме не приличи оваку игру играти, т |
| је из дућана Јанићија, да му донесе, па чак је од некога доба у дућану ручавао.</p> <p>Али, Леп |
| ељивији и поче да џангриза Лепосави, па чак и да је кори за њезину леност.{S} Разуме се да и Ле |
| дољива одвратност према својој жени, па чак и мржња, као да је она свему томе крива, одби га од |
| га је кира-Анастасија после митила; па чак не заборави да исприча и о ономе цванцику, што му г |
| он и од Султана и од Господар-Милоша па чак и од капетан-Мише.{S} Него баш кад ти је наспело, а |
| <p>Јанићија жацну, кад сазнаде да га је чак и та срамота постигла.</p> <p>— Него знас сто је?{S |
| но у леђа, да је толико звекнуло, да је чак и тетка Маца, која је у башти нешто плевила, чула о |
| се нешто особито важно десити, када је чак хаџи-Зосим, тихи, смерни и врло одмерених корака чо |
| и радњу, а ово троје деце, ради које је чак у Јерусалим запео, шта би тек од њих било!</p> <p>Т |
| ну као блага дажда после припеке, он је чак и њезину кућу, у којој је најбоље <pb n="115" /> са |
| каквог му драго објашњења, избегавао је чак и прве комшије, само да га когод не би запитао што |
| дугу, јако проседелу браду, која му је чак до појаса долазила.</p> <p>— Ено га! — рече Маца, к |
| као да нису пуне две године избегавале чак и да јој се јаве, а камо ли на њезин праг да ступе. |
| тако ударише у пијанку и певање, да се чак и њему — кафеџији — учинило много, те је престао да |
| о важнија мисао довела Думу њему, па се чак по мало и досећао, да ће се тицати и удовице, те му |
| ки звук или кукурекање петлово, које се чак из другога села разлеже.</p> <p>А хаџи-Дишу, чију д |
| лази од некуд с другог света, па јој се чак учини од једног необично танкога писка са зурла, ка |
| и да јој погрешку опрости.{S} Надао се чак и томе, да ће се правдати, па, можда, и утерати у л |
| аде она вртоглавица, те несвесно одлете чак у Еврејску Махалу.{S} И снажни мирис густога каранф |
| а је когод те поћи извукао из мутвака и чак на Јалију однео.</p> <p>А те вечери, када је он спа |
| испрошеницу пољуби пре времена, Диша би чак и то урадио, без обзира на устабашко достојанство и |
| а их обоје изгубиш.</p> <p>— И зато сам чак у Јерусалим ишао; зато сам се толико истрошио, да м |
| о врло услужан, и на растанку за градом чак му се и сузе у очима завртеше.{S} Загрлио је снажно |
| капиџик, или би Лепосаву чешће одашиљао чак до другога сокачета, да пресретне мајку.</p> <p>— А |
| азивао не само према себи равнима, него чак и наспрам просјака. <pb n="17" /> Ниједног просјака |
| ас, не само међу Србима и Турцима, него чак и међу Грко-цинцарима, који, у оно доба, беху друшт |
| је подсећало на некадање робовање, него чак да потисне на свима странама Грке и Цинцаре, на кој |
| ога мајстор-Дише.{S} Диша му је поверио чак и главни разлог, чега ради је предузео тако далек п |
| чан да ма шта уради, да га је сада било чак страх и на улицу да изиђе.</p> <p>Али има нешто што |
| у бити већ и у Влашкој, па ако је нужно чак и у Галцу.</p> <p>Ма да није знао ни где је Галац, |
| омамно, да би јој се <pb n="27" /> смех чак на улицу разлегао, да га последњи одјеци зурла и го |
| ман онако као одрасломе момку у детињим чакширицама, ипак је почео налазити какве такве утехе.{ |
| зити какве такве утехе.{S} Он је са тим чакширицама, т.ј. са „братинском“ и „сестринском“ љубав |
| м купастом капом, око које се омотавала чалма зелене емир-боје (знак да води порекло од самога |
| знесе из долапа једну антерију, ћурче и чампаре.{S} Кад Ламбре навуче антерију, тек онда виде, |
| ивуче и лагано покупи ћурче, антерију и чампаре, што их је кир-Ламбре, ваљда због силне жеге, с |
| еванице његове тако танке, да су у оним чампарима изгледале као танка сламчица, забодена усред |
| утвака поставља софру и полаже санове и чанке пуне јела, и застиде, кад помисли како ће и шта ћ |
| шиној кући, да над пуним <pb n="215" /> чанком жеравице опере руке и да се за покој душе чиме з |
| га господара.</p> <pb n="24" /> <p>— А, чапкун бре, — прети јој кира-Думиница кроз сузе и весел |
| е не замери званицама; иначе, мисли, да чапкуна пропусти добро кроз шаке, за оно што му је разб |
| род?</p> <p>— Онако....</p> <p>— А бре, чапкуне, бре, куда ти нишаниш? — смеју се мајстори у Гу |
| ри свадба?</p> <p>— Како да се поквари, чапкуне, бре?</p> <p>— Па тако, пре ђердека (ложнице).. |
| одлучно се осмехну.</p> <p>— У мутвак, чапкуне! — викну Маца. — Хаџилук је за побожне људе а н |
| читао и претио на све начине.</p> <p>— Чапкуне, да би чапкуне! — дерао се Диша <pb n="164" /> |
| аџилук је за побожне људе а не за такве чапкуне као ти!</p> <p>Целе ове вечери Јанићије се осећ |
| на све начине.</p> <p>— Чапкуне, да би чапкуне! — дерао се Диша <pb n="164" /> — Мислиш ти, да |
| јали од срца њезиноме страху и његовоме чапкунлуку; оно је повећано и тиме, што је њезин муж на |
| рло фине и танке коже; навлаче се преко чарапа, па се тек преко њих спољна обућа навуче.{S} Кад |
| } Лепосава је седела према њему и прела чарапе и, кад он ово рече, мало застиђено погледа на гн |
| сије и жуте сахане, па их прислонила уз чардак и ужива како сунчани зраци одблескују о калаисан |
| че, што се савило око тебе као лоза око чардака, пре би и живот сактисало, само да теби и твоји |
| ила лепа удовичина кућица са хладовитим чардаком и густом баштом, узрујаше се; момци и деца па |
| оде, да му отвори, а хаџија, седећи на чардаку стаде ослушкивати, какав ће разговор бити.</p> |
| нићијева све га је више увлачила у свој чаробни круг, докле није у мутваку, где му је Лепосава |
| о и, где год су њезине устабаше прегле, чаршија је за њима, као један човек, ишла.</p> <p>Али м |
| наше месо!{S} Кој па да се брине у ова чаршија за едно грцко удовица?</p> <p>— Па, па, па! — у |
| једном уцвељеном срцу.</p> <p>Као и сва чаршија, тако је и кир-Ламбре мајстор-Дишу уважавао и и |
| р Диша је пожњео све користи.{S} Српска чаршија прихватила га са великим уважењем, црква га убр |
| врло лако и обистинити; грчко-цинцарска чаршија, у то време, држала се сложно и, где год су њез |
| с, да се кира-Атанасија удаје.{S} Грчка чаршија је %честитпла кир-Диши, па ако је, не тек гдеко |
| било у власти, за цело би се сва грчка чаршија за двадесет и четири сахата иселила у Јеладу.</ |
| носит на <pb n="16" /> то, што га грчка чаршија у своје „трофеје“ убраја, он се трудио да удеси |
| првом женом, Анастасијом, оженила грчка чаршија, и да му је проводаџија био главом кир-Ламбре, |
| о, што је сумњичила свога мужа!{S} Цела чаршија знала је да један „старатељ“, тако рећи, други |
| } Ето... и сам видиш и чујеш...{S} Цела чаршија говори за покојног кир-Бенџу и поштује га; па и |
| с њоме да поднесе све, па макар га цела чаршија презрела.</p> <p>Устаде и безобзирце истрча из |
| ре губите, мустерије ће изгубите и цела чаршија ће да каже: јазук на мајстор-Диса! — А како смо |
| ије на кира-Анастасију казују; хајде на чаршија, да чујите.</p> <p>И збиља, мајстор Диша и сам |
| ен човек, онда не смеш да оставиш да ме чаршија... поче Анастасија, али не доврши шта је хтела |
| његове удовице, журио је, да се што пре чаршија умири.{S} И тако, сви разлози били су тако снаж |
| зе и весело — нема висе да фудулис кроз чаршија, ћепенци да ни запалаш.</p> <p>А она, стидљива |
| ео. — Кој вас највише помаже него грцко чаршија; кој вам је мустерија, него Грци, а то све из е |
| сав еснаф папуџијски, и скоро половина чаршије, отпратио покојника до вечнога станишта.</p> <p |
| и, и страх од мајстор-Дише, да га усред чаршије не нападне.{S} Па онда, тиштала га је и помисао |
| пробијао онај зрачак љубави и страх од чаршије, да му срамоту на смеј не изнесу.</p> <p>Најпос |
| <p>— Ако је одала, онда да бежим из ове чаршије! — мишљаше Јанићије и дође му тако криво на сам |
| међу старе грчке чаршије и младе српске чаршије, која се борила не само за свој опстанак пред м |
| Потајна саревњивост између старе грчке чаршије и младе српске чаршије, која се борила не само |
| очајно лутао све даље и даље од главне чаршије, Ламбре је, као уништен, ушао у своју кућу.{S} |
| ла удата за кир-Бенџу, казаса из Главне Чаршије, који поживе с њоме три године и, умревши у шез |
| у се злурадо смејали и по укусу ондашње чаршије искашљивали за њим, кад год би туда прошао.</p> |
| Дума знати са чега јој је муж овакав из чаршије дошао?</p> <p>Завири у мутвак, али, кад је ни т |
| е <pb n="36" /> освајати.{S} Велики део чаршије поче гледати на мајстор-Дишу као на једнога сла |
| И кира-Анастасија, уз пријатељску пажњу чаршије и кир-Ламбрину, сносила је стојички свој удович |
| > <p>— Ама, куда ћу овде?{S} Зар у овој чаршији да почнем из нова?</p> <p>— То да не чиниш; бољ |
| ао час проклетство Ламбри и свој грчкој чаршији а сад опет псовку, што није боље отварао очи, д |
| <p>Може се мислити како је било грчкој чаршији, а нарочито комшијама онога времена, гледати ме |
| се са неким човеком прашта, — у грчкој чаршији и ћор-Ахметовој кафани причало се потанко о Диш |
| /p> <p>У мало воде већи таласи, у малој чаршији већа узбуна.{S} Срби, познаници Дишини, држе ст |
| на имена.{S} Она удовица, која је целој чаршији мозак завртела, да буде његова жена, — то је би |
| рста имена, која господарише по Главној Чаршији и Зереку, бацајући у присенак оне српске сирома |
| ти, да барата и сербез хода по поштеној чаршији.</p> <p>За мало и од живога разговора и Ламбрин |
| ступљени сви еснафи, који се у ондашњој чаршији налажаху.{S} И што је најважније, уза сваки уба |
| стор Диша за поклоничко путовање.{S} По чаршији се у велико рашчуло да ће Диша у света места, а |
| тељу, па ти кријеш, а овамо се свуда по чаршији зна да ћеш да узмеш Лепосаву.{S} Ама што га кри |
| га трговачког образа, те да ми брука по чаршији не пуца.</p> <p>Тетка-Маца је прихватила Дишину |
| е измислио и за мене ово, што се сад по чаршији говори.{S} Ама нисам ја баш за то само прстен в |
| ад наместо најстарије сестре; она је по чаршији бирала за ново ћурче и свилу за свадбену антери |
| <p>— Па, синко Дишо, чу ли ти шта се по чаршији говори?</p> <p>Диша обори главу.</p> <p>— За те |
| тек да наговести сумњу и оно што се по чаршији говори, поче му пребацивати зашто се туђио свој |
| ниле своје.{S} Од махале до махале и по чаршији пуче глас, да се кира-Атанасија удаје.{S} Грчка |
| готи показа, какво се мишљење о њему по чаршији проноси.{S} Рано у јутру, пошто је почистио исп |
| јом, која је до скора изазивала смех по чаршији.</p> <p>И Бог зна какве га све мисли не спопадо |
| ајстор Диша започео живот из нова.{S} У чаршији и дућану остао је онакав исти — човек од рачуна |
| не дође, те Маца посла шегрта, да га у чаршији потражи. — Час по час узнемирено је истрчавала |
| , мало по мало, успео дотле, да су га у чаршији сви Грко-цинцари почели убрајати као у неки сво |
| 3" /> постати предметом свих ћепенака у чаршији; његовим ће именом жене испирати уста, и онај у |
| онај углед, који му је од ове женидбе у чаршији нагло порастао, спласнуће сада као надувена беш |
| у.{S} Једном ваљаном трговцу, који је у чаршији уживао леп углед, а у цркви, према митрополитов |
| да се сачувају од срамоте, која их је у чаршији чекала.</p> <p>— Анастасија! — поче јој шапутат |
| говарати свима питачима, са којима се у чаршији среташе и састајаше.{S} Готово на свакоме углу |
| и он није могао замислити, како ће се у чаршији окренути и какав ће у очима света изгледати, ка |
| га, можда још данас, постићи, чим се у чаршији сазна за неверство, које је своме присноме приј |
| о, да о трогодишњем парастосу не беше у чаршији ни једнога човека у антерији од ћитајке, који н |
| гледа мајстор-Дишу.</p> <p>Међутим, и у чаршији, која је у недостатку других разговора претреса |
| ом језику, тако, да више ни у кући ни у чаршији није говорио друкчије већ грчки или цинцарски.{ |
| покаје за учињено неверство.{S} Тако у чаршији нико не би сазнао о томе, како му је пријатељ о |
| о то, да је он, један угледан мајстор у чаршији, могао доћи и на таку мисао, да ноћу ускаче у к |
| је помагао и да радњу отвори и да му у чаршији подигне углед као равноправноме члану грчке нас |
| ј опстанак пред моћном и умешном грчком чаршијом, него да потпуно истисне <pb n="113" /> грчки |
| пенака и кроз унакрсну ватру исмевака и чаршијског искашљивања за собом?</p> <p>Кира-Мана му је |
| етом не оста тајна ни за комшилук ни за чаршију.{S} Када је мајстор Диша, по своме већ утврђено |
| ао, извуче гужву од туда и брзо оде низ чаршију.</p> <pb n="65" /> <p>После некога времена врат |
| ну, те да се учини невидљивим, кад кроз чаршију пролази, то би му било најмилије.{S} Овако, ниј |
| окретао очи од ружне ствари; па ни кроз чаршију неће смети од белосветскога језика и подмигивањ |
| и му боље било да го и бос протрчи кроз чаршију, него ли да се у оваком оделу међу људе јави.{S |
| ида није могао ићи са својом кумом кроз чаршију, а глава није „калуп“, те да је она сама понесе |
| него лицем репу, па да га проведу кроз чаршију, а телал да виче: „Чујте и почујте!{S} Ово је л |
| </p> <p>Сплетка је од некуда потурена у чаршију; а већ онај који је потури није требало да брин |
| довољни свак на своју руку, дигоше се у чаршију, те да уз пут мало боље промозгају и удесе, а к |
| им силним ћорбуџацима који се стицаху у чаршију.</p> <p>Тај калуп, који га није погодио, одлучи |
| тњи Јанићија Бика) пролазећи кроз грчку чаршију, пркосно пролазио покрај кир-Думинога дућана.{S |
| нагвирили, мукнуо као бик и кроза целу чаршију изазивао весели смех.</p> <p>Па ипак, поред све |
| /p> <p>Кира-Анастасија је запалила целу чаршију.{S} Она крилата реч, коју, пре три године изреч |
| у мутвак, где су два шегрта пословала, час у гостинску собу и као шева међу пуним класјем весе |
| >Јанићије не чу ништа више.{S} Некакве, час зелене час као ватра светле пеге разлетеше му се ок |
| на угљевљу седео у тетка-МациноЈ кући, час по устајао, нестрпељиво изгледао на капиџик, или би |
| Јанићије је забављао госте час песмом, час мукањем и другим лакрдијама; где га нису оставили, |
| све преживео Јанићије за ово време!{S} Час по час сагибао се преко <pb n="149" /> ћепенка и гл |
| осла шегрта, да га у чаршији потражи. — Час по час узнемирено је истрчавала на капиџик, да види |
| све до ране зоре играо час на уснама а час скакутао по зажареним образима и извиривао из оних |
| се са „чирацима“ у мутваку час строго а час благо, како је кад затребало; а кад би опазила, да |
| у коме, бацале у тамну сенку час Дишу а час Анастасију Бенџину.</p> <p>У мало воде већи таласи, |
| је се час пењаше <pb n="127" /> уз леђа час спусташе струку, те тако показиваше око слабина про |
| остију.</p> <p>А кир-Ламбре само извија час грчку час цинцарску песмицу; пребацио једну руку на |
| ско грање провиривала, трчкарала је она час у мутвак, где су два шегрта пословала, час у гостин |
| ко пања узверено гледају час у мајстора час у Јанићија.</p> <p>— То она казала, то?! — викну Ди |
| а почеше излазити на очи час тетка Маца час Лепосава, а сада опет мајстор Диша?{S} Тек ове поја |
| ући и не видећи ништа пред собом, он је час брзо час успорено, како су га кад узавреле мисли ра |
| а кир-Диша између кумова двори и додаје час овамо час онамо, што ко нареди.</p> <p>Весеље махни |
| е чу ништа више.{S} Некакве, час зелене час као ватра светле пеге разлетеше му се око очију; см |
| а струка и оно набрекло јелече, које се час пењаше <pb n="127" /> уз леђа час спусташе струку, |
| да певуши једну грчку песмицу и како се час по час осмешкује.{S} А чим мајстор Диша одмахну рук |
| а пред акшам Јанићије је забављао госте час песмом, час мукањем и другим лакрдијама; где га нис |
| ога поузданога, на коме би, бар за који час, могао оставити радњу.{S} Тек сада је осећао, колик |
| цама полете, да је удари.{S} Али у који час налете, кира-Анастасија га удари ногом у трбух тако |
| суђеник међу стварима, које су га сваки час подсећале на одбеглу жену; уздисао је и шапутао час |
| скало је по соби, да је кира-Мана сваки час стрепила, да је не позове у собу.{S} Познавала је о |
| нићија је довело у положај, да је сваки час морао то због овога то због онога трчкарати до тетк |
| била је тетка Маца.{S} Она му је сваки час чело квасила сирћетом, а на слепочњаче метала по по |
| у дућан наредивши Јанићију, да му сваки час јавља, како је Лепосави, а он чим је испратио мајст |
| и из собе у мутвак и обратно, те доноси час кафу час ратлокуме и друге слаткише гостима.</p> <p |
| анићију поста непријатно и поче зверати час амо час тамо; навикао је да од своје газдарице чује |
| оцем три синчића, који му, у један исти час, испунише кућу детинским плачем, то је вредно сазна |
| , кад неко закуца на вратима.{S} У исти час врата се полако ошкринуше и у собу се промоли кир-Д |
| орима.</p> <p>Ишао је насумце, залазећи час за један час за други угао тесних улица, претрпаних |
| рече једаред љутито Лепосава, причајући час срдито час кроза смех све Дишине примедбе. — Криво |
| куда му баш сада почеше излазити на очи час тетка Маца час Лепосава, а сада опет мајстор Диша?{ |
| а које сте морали страховати, да ће тај час пући баш на ономе месту, где се пуца скопчавају.{S} |
| уре.</p> <p>Да је нешто кир-Диша, у тај час, упао у собу и угледао ове у вис уздигнуте руке, са |
| пецкања, што су се међу девојкама у тај час чула, он би сазнао на пример да је округао као гоч |
| неопажено извуче из собе, када се у тај час указа на прагу кира-Анастасија са џезвом кафе и два |
| газдом.</p> <p>Кира-Анастасија се у тај час мајала на доксату и залевала цвеће, које је оздо на |
| прекужио је један <pb n="110" /> тежак час.{S} Кира-Анастасија није пристајала ни за живу глав |
| >Ишао је насумце, залазећи час за један час за други угао тесних улица, претрпаних као и увек р |
| једно другога, док тек Лепосава у један час отрча мутваку и прстом позва Јанићија.{S} Нешто му |
| обом развија, и без сумње чекала згодан час, када ће јој се зет опет жени вратити.</p> <p>Тако |
| ј је тај осмејак све до ране зоре играо час на уснама а час скакутао по зажареним образима и из |
| е на одбеглу жену; уздисао је и шапутао час проклетство Ламбри и свој грчкој чаршији а сад опет |
| видећи ништа пред собом, он је час брзо час успорено, како су га кад узавреле мисли распињале, |
| љао чело, које је нервозно час скупљало час у вис уздизало његове обрве.</p> <p>— Ти да идеш на |
| ко му се газдарица двојако понаша: мало час онако радосна, као да је једва дочекала, што јој се |
| силно залупа а рука клону доле.{S} Мало час га је одјурила ножем, па зар да јој опет долази?{S} |
| куће.</p> <p>— А где је?</p> <p>— Мало час беше ту кир-Ламбре, па оде — одговори девојчица гла |
| каху кафу, коју им кира-Ламбриница мало час принесе.</p> <p>— А кира-Анастасија, па сас њу што |
| тихо и мирно, као домаћин, који је мало час дошао са бурне улице, па се овде раскомотио, лепо и |
| аку, дочепа кухињски нож, којим је мало час рибу порила, и стаде према разјареноме супругу.</p> |
| а као огромна архитектура, коју је мало час под кров метнуо, а она се у једноме тренутку до тем |
| ипљен, као онај пањ на коме је, до мало час, седео.</p> <p>— Мозе бити, не бегенисете несто? — |
| и изгурао из мутвака, у коме је до мало час тако важне говоре водио.</p> <p>Неколико дана после |
| да све оне стеге, које му душу до мало час сапињаху, попуцаше, и њему стаде тако лако и ведро, |
| а му од једном стаде јасно оно што мало час није разумео.</p> <p>— И јесам лудак.{S} А ти, што |
| длагања учини оно, што је Јанићију мало час казала.</p> <p>Сузе и преклињање њезино, ма да су д |
| поста непријатно и поче зверати час амо час тамо; навикао је да од своје газдарице чује вазда о |
| између кумова двори и додаје час овамо час онамо, што ко нареди.</p> <p>Весеље махнито.{S} Јан |
| бринуто је трљао чело, које је нервозно час скупљало час у вис уздизало његове обрве.</p> <p>— |
| еживео Јанићије за ово време!{S} Час по час сагибао се преко <pb n="149" /> ћепенка и гледао од |
| грта, да га у чаршији потражи. — Час по час узнемирено је истрчавала на капиџик, да види што се |
| ши једну грчку песмицу и како се час по час осмешкује.{S} А чим мајстор Диша одмахну руком и из |
| д љутито Лепосава, причајући час срдито час кроза смех све Дишине примедбе. — Криво му сад, што |
| исповрте на њега; Јанићије се, у добар час, саже, те га калуп прелете и у мало што не погоди ј |
| онако седећи око пања узверено гледају час у мајстора час у Јанићија.</p> <p>— То она казала, |
| ица опходила се са „чирацима“ у мутваку час строго а час благо, како је кад затребало; а кад би |
| држао страну коме, бацале у тамну сенку час Дишу а час Анастасију Бенџину.</p> <p>У мало воде в |
| > <p>А кир-Ламбре само извија час грчку час цинцарску песмицу; пребацио једну руку на Думино а |
| у мутвак и обратно, те доноси час кафу час ратлокуме и друге слаткише гостима.</p> <p>Најзад с |
| руку свога мајстора.{S} Напротив, овога часа, када је угледа овако порушену и поништену, он се |
| /p> <p>Колико му је тетка Маца од овога часа омилела, у толико му би више жао, што нема, ма шта |
| ећу; поган је то милет.</p> <p>Од овога часа кир-Диша није трпео да га ико тако назива; јер так |
| ију питајућим погледом, као да је овога часа некакво привиђење пролетело крај њега.</p> <p>— А |
| ажење и поштовање.</p> <p>Тако је овога часа, докле је кир-Дума говорио, мајстор-Диша размишљав |
| реши језик.{S} Осетио је да му се овога часа дели судбина, и он исприча газда-Диши потанко све |
| прилике, да се расправе.</p> <p>И овога часа Јанићије већ беше одмерио оком даљину, те се реши |
| ебно ни помињати.{S} Та он се, до овога часа, уздао баш у саму газдарицу, <pb n="85" /> да ће г |
| </p> <p>Баш да је мајстор Диша до овога часа и био „неверни Тома“, сад не би могао ни за часак |
| вори одлучно Јанићије, који је до овога часа стојао пред газдом као на угљевљу.</p> <p>— Шта ве |
| у је напомињао све оно, што је до овога часа поднео, тај назив му изгледаше сада као пакосна по |
| звуче.</p> <p>Но кир-Ламбри се до овога часа не јави баш никаква мисао; или боље рећи, јавило и |
| душу метне, али Јанићије, који до овога часа чињаше све, само да се одбрани од тешке слутње, од |
| p> <p>Лепосава, која је весело до овога часа говорила, сад се од једном уозбиљи и зачуђено га п |
| од сада долази У кућу.</p> <p>До овога часа кир-Диша се бар колико толико надао; али после ова |
| аџи-Диша и у страху, да се то баш овога часа не догоди, побеже у дубину баште.</p> <p>Маца не м |
| народ? — забринуто се питао, и свакога часа слао до кира-Мане, да сазна је ли кир-Ламбре код к |
| урено лице и сада је осећао као и онога часа, када је привуче себи.{S} Утисак <pb n="126" /> је |
| сетио на онај догађај.</p> <p>И од тога часа Диша занеме као стена.{S} Тај њезин поглед толико |
| аху, он је у деф ударао.</p> <p>Од тога часа преста Јанићије са својим шалама.{S} Заћута се и н |
| и леже на њега.</p> <p>Јанићије се тога часа врло препао; учини му се да је кир-Диша умро, па и |
| тренутно расположење Дишино; после пола часа, када је Ламбре позвао младу у коло и почео с њоме |
| одлучно и оштро излагао, сплетоше га за часак.</p> <p>— Ето, видите? — продужи Дума, кад опази |
| о „неверни Тома“, сад не би могао ни за часак посумњати више о чудотворној моћи часнога ексера. |
| о равнодушнији.{S} Кад би могао само за часак да заборави на ону живахну пластичну фигуру, која |
| ерио оком даљину, те се реши да, бар за часак, остави дућан на комшијама, а он да тркне за њом, |
| и привуче Лепосаву себи, да јој бар за часак заклопи то око, које га је онако жарко палило.</p |
| ије била кадра ни толико, да се за који часак у његовој глави скраси.{S} Од свих му се најподес |
| е у мутвак, па ни да је сачекао за који часак, изиђе на улицу и упути се право дућану свога мај |
| то тужан и плачан, што не може још који часак остати.</p> <p>Кад је кир-Ламбре дознао за срамот |
| ћа и ту му срећу лакоумна жена за један часак уништи!</p> <p>Целу ову ноћ провео је у полусну и |
| нагло нашао на улици, стао је за један часак и нерешљиво се обазирао на све стране питајући се |
| и чуо оно нарицање, застаде за неколико часака.{S} Јако се плашио смрти, па још смрти у својој |
| толико прибере.</p> <p>— Јанићије, оди часком овамо! — позва га и уђе у дућанску собицу.</p> < |
| целивати, изјавити у себи какву жељу и часни ексер би му је одмах испунио.</p> <p>— Шта желиш? |
| очекивао, када ће својим очима угледати часни ексер, који ни цар Костадин није могао видети.</p |
| ву.</p> <p>Но пре него ли ће му поднети часни ексер на целивање, испосник је сматрао за дужност |
| рица Јелена, кад су узели из Јерусалима часно дрво, тражили су и обећавали ономе, ко им га доне |
| часак посумњати више о чудотворној моћи часнога ексера.{S} Оно, што је све осетио, кад је целив |
| ри дознао, да ће мајстор сутра звати на част и Ламбру и кира-Ману, па му дође необично тешко, к |
| другарице.</p> <p>Али то „дете“ у овоме часу шкрипну зубима.{S} Неодољива срџба на све, на ону, |
| као да некога сарањује, као да у овоме часу баца прегршт земљице на покојника.</p> <p>А тај по |
| ео подићи; није знао како да се у овоме часу понаша.</p> <p>— Аман! — зајеца она, кад опази как |
| о да се разабере, шта је све то у овоме часу било.</p> <p>Лепосава прва дође свести, образи јој |
| не знамо, шта ће се то десити и у коме часу. — Да речем, да се кајао, што је обећао Анастасији |
| ицу изићи, па ето где се све, у једноме часу, измени.{S} Због свога поклона еснафу за трен ока |
| ћи очувати тајну, коју јој је у једноме часу обећао.{S} Услед ове бојазни кира-Анастасија поста |
| га за онај миндерлук.</p> <p>У једноме часу њему се учини да неко отвори капиџик.{S} Прва поми |
| у никога свога, који би им, на суђеноме часу, свећу додржао и паром очи заклопио.</p> </div> <d |
| е освестио, причао је, како је, у ономе часу кад је Јанићије отрчао по воду, угледао, како у со |
| на кир-Ламбру двоструко порасла у ономе часу, када га је угледао како се разметнуо и хрче на ту |
| ила дебели јастук.</p> <p>Ваљда, у томе часу, није тек помишљала на мајстор-Дишу!</p> <p>Зурле |
| свој положај и адет.</p> <p>Али, у томе часу од ове погрешке спасе га тетка Маца.{S} Она уђе ба |
| избијале по челу, показивале су, у томе часу, сву душевну борбу његову.</p> <p>— Јазук, кир-Дис |
| над расклопљеном чељусти, а ова у томе часу страховито рикну, избљува велики ексер и нестаде ј |
| ш! — рече му једна комшика, која у томе часу одшкрину врата и промоли главу на поље.</p> <p>— К |
| кушај, ни Лепосавин покрет, која у томе часу извуче своју из његове руке и брзо устаде, да јој |
| су лице запламте.</p> <p>Била је у томе часу тако свежа и мила, да је Диша од сласти %гуташа оч |
| а мигољи и за цело би пао, да се у томе часу не ослони леђима о стабло једне дафине.</p> <p>— А |
| њему се подсекоше ноге, и да се у томе часу не придржа за довратак у дућану, за цело би пао на |
| еко зида, ама кира-Анастасија се у томе часу пробуди и поче запомагати за патролу.{S} Мајстор Д |
| же други резултат.{S} Обојица се у томе часу чисто преобразише.{S} Ламбре поче да се отима и пи |
| иче за помоћ.</p> <p>Јанићије се у томе часу користи забуном, штуче кроз врата и истрча на улиц |
| ије разлоге мозга, размахнуло би у томе часу, заошијало на све стране и развејало ледену мисао |
| погоди једнога пролазника, који у томе часу наиђе. — Јанићије није чекао и онај други калуп, ш |
| да јој Диша не угледа, како јој у томе часу лице запламте.</p> <p>Била је у томе часу тако све |
| ијатељски ухватила.</p> <p>А баш у томе часу, кад он учини тај покрет, што је могло некоме да и |
| ни лепо то што сада ради; али у истоме часу створи му се кира-Анастасија и Ламбре, и он зажмур |
| писка покојникова, који је на последњем часу викнуо: „кира-Анастасија! кира-Анастасија!“</p> <p |
| необично снажан стомак, који се, у овом часу тужнога размишљања, мученички грчио од глади, те т |
| ажљиво и спреман вазда, да се у згодном часу сагне, како би га прелетео калуп, ако би се газда |
| ија пребледе, очи јој стадоше, а сузе у часу усахнуше, кад зачу да Ламбрино одело није код њега |
| е требала једна одлучна мисао која ће у часу постати дело.</p> <p>Све је то опажао кир-Ламбре, |
| е спасе га тетка Маца.{S} Она уђе баш у часу, кад мајстор Диша поткупи уста и привуче Лепосаву |
| прибирале сокове из белих расклопљених чашица купинова цвета, а по тамној ћерамиди хаџијнога к |
| и тамо овај четврти запис да спустиш у чашку ракије, па половину да попијеш ти, а ону другу да |
| чила у кућу као своје, а цвеће метала у чашу, где је мирисало, докле га не би заменила другим, |
| тка-Мацу и, збуњен, као да је бекријску чашу искапио, спусти је пред њу.</p> <p>Лепосава збуњен |
| етири ратлокума на саханчић, а у шарену чашу хладне воде, да послужи мајку, кад из собе изиђе.{ |
| р-Диша је овога пута одлучио, да остане чврст и непомичан као стена, па је тако и урадио.{S} Ки |
| била су, у то доба, као градски бедеми чврста имена, која господарише по Главној Чаршији и Зер |
| помињу) хоће да сазна, колико је у души чврста вера хаџијска.{S} Зато он пушта ђавола, да нас н |
| о држао на кратким, као ступе дебелим и чврстим ногама.{S} Али тај недостатак покривала је анте |
| о му се чинило, као да га још нека веза чврсто држи за ону, коју је тако брзо напустио.{S} Сад |
| е, није ни знао да је она рука, која му чврсто држаше шаку, већ умрла.{S} Тек кад Маца закука, |
| ор-Дише никада не виде ништа, што би га чвршће везивало за њега, он му је опет био нешто: јео ј |
| нио из ње ђавола усрдније, то се он све чвршће усађивао у њој.</p> <p>И тако у овој одличној и |
| Диша му је поверио чак и главни разлог, чега ради је предузео тако далек пут, и хаџи-Зосим са н |
| е беше стид да дода још и оно последње, чега ради је и полетела Канчету у косе.</p> <p>— Де, де |
| које радознало очекиваху да им објасни, чега ради је тај памук чудотворан и свет.</p> <p>— Поми |
| ројаницама у левој руци.{S} Знао је он, чега се ова посета тицала, па се већ потпуно збунио, шт |
| и; а кира-Думиница?{S} А ко би то знао, чега се ради она радовала!{S} Жене никада не казују пра |
| ији па ни осталима није остало нејасно, чега ради је фудул-Стаменка оваку сплетку смислила.{S} |
| себе, што му се језик везао, те не каза чега ради не може да иде Ламбри и кира-Мани, уђе журно |
| да разабере, неће ли кир-Дума знати са чега јој је муж овакав из чаршије дошао?</p> <p>Завири |
| провео је у полусну и неком бунилу, од чега је осећао бол у глави.{S} Налазио се у сличноме ст |
| по Богу да си ми отац?</p> <p>— Ех, од чега? — проговори дервиш и поглади замишљено замршену д |
| пута три дана оздравити.</p> <p>— А од чега му је то, по Богу да си ми отац?</p> <p>— Ех, од ч |
| не би му за ту суму дао.</p> <p>— А од чега он чува? — запита Зосим.</p> <p>— То је само за же |
| о мило, опојно, што га је заносило а од чега се није могао отети, обузе га свега и Бог зна не б |
| удна је судбина човечја.{S} Нити зна од чега ће умрети ни од чега оздравити.{S} До скора је мај |
| ак мајсторов.{S} Зашто је он зебао и од чега, није могао да самоме себи објасни?{S} Осећао је т |
| ја.{S} Нити зна од чега ће умрети ни од чега оздравити.{S} До скора је мајстор Диша мислио, да |
| ор-Дишом и да од њега самога чује, ради чега је онако поступио.</p> <p>Трећег дана, по овоме до |
| тако нестало и последњега изговора ради чега не би могла још да се уда.</p> <p>Па онда, баш кад |
| кума, после треће каве, саопштише ради чега долазе.</p> <p>— Јазук, кир-Диса, да остарис брез |
| р му се чинило, да ће му сваки погодити чега ради долази.</p> <p>Али једнога дана, када је свет |
| n="26" /> у својину припадала и противу чега се није смела ни бунити ни протестовати.{S} Те су |
| ав унутарњи немир, у коме се огледала и чежња и радост и нестрплење, све у један мах, не дадоше |
| трасном мелодијом, пуном неке неодољиве чежње, којом сав ваздух и овај сунчани зрак и оно лишће |
| p>Али сви ти поклоници, поред све своје чежње <pb n="11" /> и толиких жртава, не имадоше куражи |
| зуме се, да је Ламбре, покрај све своје чежње да се што пре састане са оном, ради које ће жртво |
| , погледа плашљива али ипак пуна очајне чежње, који је говорио много више, него што би је у ста |
| разговарала.</p> <p>Тада би Јанићије из чежње и страшљивога очекивања прелазио у наглу срдитост |
| срџба на све, на ону, коју је са толико чежње и бола у срцу носио, поче да кипи свом жестином.{ |
| же приступи.{S} Мајстор Диша је са пуно чежње неколико тренутака одмеравао овај стас и лице, ко |
| а то поче на ново да заноси, заједно са чежњивом мелодијом која му се срца тицаше.</p> <p>— Као |
| опомињао на један леп сан, што га је са чежњом већ три године сањао.</p> <p>— Калос мерос, кир- |
| И докле је мајстор Диша забринуто и са чежњом помишљао у овој песковитој и зрелој Јорданској з |
| царске кћери некако нису још уочиле ову чежњу мајстор-Дишину, те се удаваху за своје момке и не |
| учајно.{S} Ваљало је само да зажели, да чезне за нечим, па да му се то као умешено и испечено с |
| ш? — рече и Маца — <pb n="204" /> овамо чезнеш за децом, а сада се ту стидиш и снебиваш.</p> <p |
| му је цео век сањала и за чим је кришом чезнула, сад јој се самој нуди!</p> <p>— Па... шта да к |
| ира-Анастасија, као удовица, тако жељно чезнула.</p> <p>Али ма да је кир-Диша био задовољан сво |
| имадоше куражи да се лично јаве; они су чезнули, очекивали, да се сама кира-Анастасија досети, |
| већ то и да ће га у скоро наследити.{S} Чезнуо је за кира-Анастасијом, и да другима не паде на |
| га Лепосава није одала, а друго, што је чезнуо да је бар очима види, ако не успе да с њоме на с |
| а је све нестрпељивији бивао.{S} Баш је чезнуо да се на ново окући, да стече домаћицу, која ће |
| куће и од оне жене, за којом је толико чезнуо и од које је тако жељно ишчекивао бар једнога си |
| ко му је све празно и несносно; дан ноћ чезнуо је за њоме, и једнога дана остави овце, нека их |
| била неопходна; а оне жене, опет, које чезнуше за децом, обично су се обраћале на тетка-Мацу, |
| е више колико ће порасти.{S} Свет једва чека да чује новости, а већ онда, кад та новост дође до |
| ра.</p> <p>И тада му је долазило, да не чека, но да погази своје обећање и, као веран слуга, ис |
| љ човек — Србин је, бре; што може да се чека од један диваљ народ? — забринуто се питао, и свак |
| Јанићију.</p> <p>Јанићије узео прстен и чека, шта ће мајстор Диша наредити, али овај сео на пањ |
| ме, који за леђи осећа наднесену шаку и чека када ће га по врату пљеснути.</p> <p>Најпосле, пос |
| када!</p> <p>— Долазила.{S} Вели: човек чека...</p> <p>— Који човек?</p> <p>— А знам ли га ја к |
| мајстор Диши не оста друге, него да још чека и да се — нада.{S} Али подгрејана нада не греје.{S |
| } И све то због њезина неверства!{S} Е, чекај сад!{S} Ниси хтела поштено, сад ће полиција!</p> |
| мо Лепосава? — запита Диша.</p> <p>— Е, чекај, зете; не иде то тако лако.{S} Ено је у соби, спр |
| рати, био би задржан са речима: „Чекај, чекај!{S} Дао Бог, брате, дао Бог!“</p> <p>И докле је о |
| . упита Диша утанчаним гласом.</p> <p>— Чекај, да мало одахнем! — одговори тетка-Маца предишући |
| но што је пре три дана урадио.</p> <p>— Чекај, да ти помогнем! — проговори, кад виде, како се и |
| кад наврати, био би задржан са речима: „Чекај, чекај!{S} Дао Бог, брате, дао Бог!“</p> <p>И док |
| етка Маца није од оних жена, које једва чекају да сазнаду за туђу тајну, па да је, на све четир |
| колико је њих жена, што по десет година чекају, па кад после навру деца, а она се ратосиља.</p> |
| е ствар сама собом развија, и без сумње чекала згодан час, када ће јој се зет опет жени вратити |
| чувају од срамоте, која их је у чаршији чекала.</p> <p>— Анастасија! — поче јој шапутати на ухо |
| помишљао.</p> <p>Кира-Мана је стрпељиво чекала; али и стрплењу најверније жене најпосле дође кр |
| једној жени, која је тога дана принову чекала.</p> <p>Јанићије уздрхта, кад опази да су сами.{ |
| и — сноси.</p> <p>Но њему се ипак није чекало.</p> <p>Веровао је тврдо у моћ дервишевих хамајл |
| те да беломе свету купујем, па после да чекам, хоће ли се сетити да ми плате; доста је што овим |
| , како сте?</p> <p>— Ето, ја и Јаникије чекамо те сваки дан; много сте остали!</p> <p>— Богу хв |
| ну и по, па кад опази да му од празнога чекања нема ништа, он се одлучи на последње средство. — |
| о!... оте му се узвик и он, без икаквог чекања, излете на улицу.{S} Лепосава оста забезекнута о |
| } Међутим, кира-Анастасији није било до чекања, ту је требала једна одлучна мисао која ће у час |
| оне прве објаве оно, чему је жудео.{S} Чекао је неуморно пуну годину и по, па кад опази да му |
| који у томе часу наиђе. — Јанићије није чекао и онај други калуп, што се у мајсторовој руци обр |
| паре да си вратиш!</p> <p>Јанићије није чекао да се пролазници искупе, шчепа из мутвака обраниц |
| јој одмах дође.</p> <p>Кир-Ламбре није чекао да га по други пут зове, отишао је и тамо затекао |
| ме седео је мајстор Диша на бињекташу и чекао неће ли се, ма с које стране, из сокака појавити |
| да очекне.</p> <p>Међутим, докле је он чекао пред доксатом и задовољно тамо амо ходао, из собе |
| онављао, а просјак пред вратима понизно чекао, он би се пропео на прсте, бркао по једној торбиц |
| ићи дућану где је мајстор Диша ревносно чекао, неће ли га угледати, те да га исплати по својски |
| је још слуга, нема нигде ништа; а да га чекаш, док се огазди, хој, хој!{S} То ће да прође и дес |
| стидљиво снеби.</p> <p>— Помириши; шта чекаш? — рече и Маца — <pb n="204" /> овамо чезнеш за д |
| из његових шака и побегла.</p> <p>— Шта чекаш, домуз бре; што не кршиш шија на гробље?{S} Од те |
| иљак, издиже обрве на половину високога чела, искрете мало у страну врат и танким гласом запева |
| ћат, велике <pb n="159" /> главе, ниска чела, широка врата, главом може да пробије храстова вра |
| оме; она намргођених обрва а он оборена чела, погледа плашљива али ипак пуна очајне чежње, који |
| не бришући онај зној што му је капао са чела.{S} Нека тешка мука притисла му <pb n="88" /> душу |
| ума улазећи у дућан и дотакнув се руком чела.</p> <p>— Бог добро дао! — одговори Диша, а немаче |
| над густим зеленилом београдских башта, челе су зујале и вредно прибирале сокове из белих раскл |
| Мухамеда), седео је на једној међедини, чело дугачког мртвачкога сандука и привијао десну мишиц |
| и, спусти венац од јеменија на тезгу, а чело му се ороси знојем што га проби.{S} Као дрвени сту |
| под само грло; други пут, овај запис на чело; трећи пут, овај запис на-по-за леђа.{S} Е, кад св |
| ри, метни огрлицу око врата, а дукат на чело; па онда донеси послужење.</p> <p>— Је ли ти се до |
| ли то, да једна хаџијница меће дукат на чело?</p> <p>Лепосави не би најпријатнија ова перспекти |
| да носиш око врата, а ово да метнеш па чело — и даде јој велики, златни дукат „ћошајлију“.</p> |
| ужеже, а која са китицом цвећа, да јој чело главе метне.{S} Хаџи-Диша је збуњено гледао ово не |
| нићије, држећи је за руку и хладећи јој чело и зажарене образе.</p> <p>Лепосава му стиште руку |
| ојеним уздасима и да почешће таре шаком чело, из кога ама баш ништа не мога да истеше.</p> <p>У |
| лук и дубоко замишљен поче трљати шаком чело.{S} Осећао је тежак притисак, тако тежак, као да м |
| од времена на време забринуто је трљао чело, које је нервозно час скупљало час у вис уздизало |
| како је он без речи седео и само трљао чело тражећи каква таква излаза, кира-Анастасија, у хис |
| а је тетка Маца.{S} Она му је сваки час чело квасила сирћетом, а на слепочњаче метала по пола г |
| узе мајстор-Дишу за главу, пољуби га у чело и оба образа; а мајстор Диша, још збуњен од изнена |
| има, пуницу пољуби у руку, а она њега у чело, и лађа се отисну.</p> <p>Дуго и дуго још стајали |
| рали вазда ове сељаке да мећу о слави у чело софре, те тако изгледаше као да они то славе, а да |
| јастук, што га понесе, да га постави у чело миндерлука и тако, као занета, оста насред собе ст |
| ма, орсе! — и услужно му показа место у чело миндерлука, где се обично најугледнији гости посађ |
| о капиџика, пољуби га у руку, а он њу у чело, и ту остаде, гледајући за њим, докле није замакао |
| ви с мужем, пољуби га у руку, а он њу у чело.{S} Кад га је погледала, једна јој се суза скотрља |
| /p> <p>Кад се вратила са послужењем, на челу јој се, баш над самим повијама, где се обрве саста |
| це и чисто му лакну, кад виде да јој на челу <pb n="155" /> нема оног мрскога дуката.{S} За тре |
| их је са златном огрлицом и дукатом на челу дочекала, изнела пред њих свакојаке посластице, па |
| {S} Грашке зноја, што су му избијале по челу, показивале су, у томе часу, сву душевну борбу њег |
| кир-Ламбре очајно и пљесну се шаком по челу, да је кира-Мана, која се притајала за вратима и о |
| опи се земља и из ње се промоли страшна чељуст, која поче бљувати ватру на богоугодника.{S} Поб |
| ни испосник учини крст над расклопљеном чељусти, а ова у томе часу страховито рикну, избљува ве |
| сваки пут ми рече: „Твоји унучићи су у чељустима аждаје.{S} Реци мајстор-Диши нека иде у Јерус |
| удовици, тек да види, не оскудева ли у чем и, као први комшија и мушки глава, да јој обрати па |
| е, очекујући да му оне прве објаве оно, чему је жудео.{S} Чекао је неуморно пуну годину и по, п |
| је у истини био човек срећне звезде.{S} Чему год се није надао, оно је постигао, и никад својом |
| све стране расипа.{S} Шта ће све то?{S} Чему све то?{S} И сасвим природно, њему се чинило да Ле |
| а па тражио Цинцарке.{S} Или: да је она чему, зар је не би узео ко од њихових, него је потурили |
| то страшно и по њега и по све остале, о чему у првоме тренутку свога узбуђења није мислио.</p> |
| баш то открило у потпуности све оно, о чему је и после Мацинога исказа могао посумњати; то му |
| е ради.</p> <p>— Па ти и не чујеш све о чему свет за тебе и Лепосаву говори.{S} И ко ће ми веро |
| на, горда на своју вештину, и када је о чему причала, то је увек тако лагано и сређено разлагал |
| и не показује жива.{S} Није шале, оно о чему је цео век сањала и за чим је кришом чезнула, сад |
| ри; по неколико пути понављало се оно о чему се целе недеље разговарало, а кир-Дума никако да п |
| г једног мужа не <pb n="10" /> би, ма у чему било, изгубила од оног лепог угледа, којим се, као |
| а удари на Јалију.</p> <p>— Свирај бре, ченгене, свирај!{S} А-а-х!{S} Душа ми гори, душа! — чул |
| макне, сада се није могао у дућану ни „черег“ сахата на једноме месту скрасити.</p> <p>Са враћ |
| ром, у жагору слетеше око њега и почеше черупати кесе са слаткишима.</p> <p>— Ко је послао? — М |
| и отиде на чесму, да наточи воде.{S} А чесме по Београду, у оно време, биле су као нека врста |
| и плачући а он сав изгребан, вратили са чесме кућама.{S} Али се ни после тога не остављаху на м |
| а обрамице своје судове и растају се од чесме, тек кад и сами увиде да су се и сувише дуго зама |
| је данас или јуче чуо.{S} Лепе, турске чесме, озидане од тесаног камена, са две и три луле, из |
| ни тонови сетне арије.{S} Тихи жубор из чесме, на којој је онога дана квасио врелу главу, жубор |
| њихова прстена.{S} Све махале око Сака-чесме, где се налазила лепа удовичина кућица са хладови |
| {S} А рано јутром и око сунчева смираја чесменски зид и не види се од гомиле прислоњених обрами |
| бре?</p> <p>— Ето ти, газда, шта се на чесми прича.{S} Кад чучнух, да захитим воду, а она ми к |
| ј махали причало, и како се сав свет на чесми смејао и дирао га за оно.{S} Јанићију је тада пре |
| ћана, узе Јанићије Бик крчаг и отиде на чесму, да наточи воде.{S} А чесме по Београду, у оно вр |
| други, грабио је, да што раније дође на чесму, како би што дуже на <pb n="37" /> њој остао.{S} |
| ме дочекаш како приличи једној хаџики: чесна и поштена!{S} Чу ли?</p> <p>— Чујем, — одговара Л |
| брините за то!{S} Ви само да му чувате чест и да знате, да една паметна и честита жена нема за |
| а се он држи само њега <pb n="168" /> и чест му чува, а он ће знати, кад буде време, како да га |
| : „Шта тражиш ти овде?“</p> <p>— Тражим чест!{S} Шта је ово? — запита раздражено фудул-Стаменка |
| ао провући на површину из онога густога честара хаџијске браде.</p> <p>— Знаш ли ко је дошао? — |
| ? — прогунђа јој мати, коју мешкољење и чести уздаси кћерини тргоше иза сна.</p> <p>— Боцкају м |
| вјерна супружница мајстор-Дише обућара, честију и љубовју озаривши јего ранше уцвјељену душу, а |
| е слушаху, него једнако капаху — ако си честит, онда нека је просто, што си ме уцвелио.{S} Ти и |
| саву; али зар ћеш ти...</p> <p>— Ако си честит човек — рече Маца утирући полако сузе, које је н |
| поштени људи.{S} Знала сам ја, да си ти честит и да онако мора бити, како ти кажеш.{S} Нека ти |
| рао за свога устабашу.{S} Све што један честит, заслужан мајстор и имућан газда може постићи, т |
| обасули га свима похвалама, што је тако честит и одан своме мајстору; а Диша му, шта више, поса |
| деш од нас?{S} Нана и синоћ каже Диши: „Честит је момак, Јанићије; он ће ти кућу и радњу чувати |
| та је био сигуран, то је, да је девојка честита и за цело му не би довела у кућу новога Ламбру; |
| ка, каква се лако не налази, и да једна честита и послушна девојка неће никада погазити вољу св |
| вате чест и да знате, да една паметна и честита жена нема засто да плаче за мужа.</p> <p>Неколи |
| , лисца, и да она, као свака неутешна и честита удовица, јадикује за ненакнадним губитком.</p> |
| чинило му се као да га сваки познаје и честита му на тако красном успеху, што га је јуче на „г |
| о описивати све дужности, које она, као честита жена, треба да испуњава.{S} Говорио је, како му |
| оликих девојачких очију.</p> <p>— Е, па честитај Лепосави!{S} То ће ти бити, ако Бог да, мајсто |
| ма састане, од стида, да му на улици не честитају; а ако га ко на улици и заустави, он се брзо |
| Другарице Лепосавине сјатише се, да јој честитају, а Лепосава их је са златном огрлицом и дукат |
| ну, нашла <pb n="45" /> фудул-Стаменка, честитала му и „као сестра“ саветовала, да што пре сврш |
| ати!</p> <p>Диша је већ у велике примао честитања по раним ћепенцима.</p> <p>— Тако те хоћу: да |
| и љубити кира-Анастасију, и радосно јој честитати, што ће једном на ново скућити кућу и стећи с |
| срету попљувати, кума-Думиница и остале честите жене заобилазиће око ње са погледом на страну, |
| кад није понизна мужу, не заслужује име честите жене.{S} То је бар јасно: ако је човек псето, ж |
| даље самује, а да ипак очува добро име честите удовице.{S} Знала је она врло добро, шта су све |
| p>Ах!{S} Старо, честито време!{S} Стари честити људи!{S} Како нам и ваши, давно запуштени гробо |
| оскудно!“</l> </quote> <p>Ах!{S} Старо, честито време!{S} Стари честити људи!{S} Како нам и ваш |
| ни хамајлију нероткиња, роди одмах дете честито и благословено.{S} Ама, што ће њему, он има дец |
| ворни памук није, тако рећи, ни згрејао честито у Лепосавиним недрима, а пуница је већ од ћерке |
| p>— Како: шта? — Ми на вас као на едног честитог мајстора сас леб, а ви на нас сас поган! — Зас |
| злочин; а то би била клевета на једног честитог грађанина, који је свој непорочни живот освешт |
| — такви рукави!{S} Тако што не приличи честитој жени!</p> <p>— Па шта да радим за име света?! |
| вели, да тај „памјатник“ подиже својој „честитој“ жени, у нади, да ће се тиме спасти љуте гриже |
| пе, мајстор-Дишо!{S} Таман како приличи честитоме човеку.{S} Шта је то изнети на глас једно ваљ |
| а-Атанасија удаје.{S} Грчка чаршија је %честитпла кир-Диши, па ако је, не тек гдекоји, но многи |
| е са срећом; бар сад знаш, да ћеш имати честиту домаћицу.</p> <p>И тетка Маца узе мајстор-Дишу |
| а, паметног и угледног човека, да једну честиту кућу на глас износи.</p> <p>Лепосави се све виш |
| l>„Сопутници, у жизни плачевној,</l> <l>Честној жени сеј памјатник движе:</l> <l>Хаџи-Диша, у н |
| а, прибравши сву пажњу око куће и деце, често није имала кад, да се подаје материнскоме болу.{S |
| ву кутију, и у цркви, на служби Божјој, често је вадио иза појаса и пљувао у њу, тако да је сва |
| е, да су једно другоме вазда пакостили; често би се пута, она рашчупаних коса и плачући а он са |
| а себе, у себи помислио) <pb n="139" /> често заустављао своје погледе, баш му се свиђало.{S} И |
| о коју главу шећера или трубу платна, а често и по неколико аршина свилене материје или нове но |
| зненада би је дохватио шаком, те је она често више од њега примала, него ли што га је задужила. |
| з мутвака.</p> <p>Ма да је мајстор Диша често мислио на кућу и Лепосаву, ипак га је брига више |
| ио кафом? —</p> <p>Тако је мајстор Диша често објашњавао своје назоре кир-Ламбри и другим грчко |
| девојчица толико прегонила и од кога је често плачући бежала.{S} Дође јој жао, па га поче тако |
| у продаји поверенога му еспапа, него је често тај еспап протурао са више користи, него ли и сам |
| арице Лепосавине такође су је обилазиле често; а тада у кући и башти било је врло живо и весело |
| е знати само куда се степао! — љутио се често код тетка-Маце.</p> <p>— Море, зете, не брини!{S} |
| им, што се на пролетној жези сасушило и често неким интимним задахом запахњивало.</p> <p>Међути |
| често певала и у мутваку, а Јанићије би често, помажући јој, код последње строфе пао у неко сев |
| , мајстор Диша и сам поче увиђати, како често ни труни истине нема у ономе што свет говори.{S} |
| то си је лањског Божића обилазила онако често.</p> <p>— Буди Бог с нама, жене! — узвикну тетка |
| доба је поникла и она крилата реч, тако често изговарана у староме Београду за оне људе који су |
| ћије је осећао, да та рука, што га тако често лупа по леђима, чини то из нарочите милости, па с |
| м широком шаком, од које су му уши тако често бридиле, и кира-Анастасија са оним престрављеним |
| > </quote> <p>Ту песму је Лепосава врло често певала и у мутваку, а Јанићије би често, помажући |
| тити.</p> <p>Таква су размишљавања врло често занимала мајстор-Дишу, и кад год би га онако обол |
| авом на само састане.{S} Навлаш је врло често излазио иза мутвака на цепаник, надајући се, да ћ |
| нешто: јео је његов хлеб, до душе врло често зачињен шамарима, али опет хлеб; јер газда-Диша, |
| радио, не зачикује мимопролазеће и врло често устаје са троножице, тркне некуда, па се тек посл |
| једну важну промену.{S} Мајстор-Дишино често одлажење тетка-Маци, коју је после свега овога см |
| ни прстен са пуцетом као орах, да би му често кожу раскрвавио.{S} А за све то коме би се потужи |
| писма на хрпате губила или је пошиљалац често пута на неколико дана пре свога писма стизао на а |
| ад опет наспело?</p> <p>— Има рукава од честог платна!{S} Што да сваки види голе руке?{S} То је |
| ме памуку, у коме је лежао.</p> <p>И од честога понављања ове историје о чудотворном памуку хаџ |
| ртија, умашћених и слепљених од зноја и честога пипања руком.{S} Испосник је са нарочитом озбиљ |
| ући, да се нађеш тетка-Маци на помоћи и четворе очи да отвориш на све... разумеш ли, на све.</p |
| ишти од промуклости; а и кир-Диша, кога четворица држаху за руке, покуша да се отме; па, кад ос |
| , ти да гу одведеш у ђердек и тамо овај четврти запис да спустиш у чашку ракије, па половину да |
| : где има много среће, несрећа дође.{S} Четвртога дана устаде Лепосава, али, истрошена од толик |
| ао.</p> <p>Више није могао издржати.{S} Четвртога дана одлучи да оде тамо, па макар га од туда |
| но казао да ће га из пушке убити.{S} Но четвртога дана доби писмо, Ламбре му јавља да је отишао |
| то и ја тако; донела сам Лепосаву тек у четвртој години.{S} А колико је њих жена, што по десет |
| ри хиљади и пет стотине гроси.</p> <p>— Четири хиљаде!</p> <p>— Елем, ви тразите осте 500 гроси |
| т стотина?</p> <p>— Шта кажеш?</p> <p>— Четири стотине педесет! — одговори Диша, коме се и ово |
| им из еснафска каса пет стотин гроси за четири године без фајду.</p> <p>Мајстор-Диша је био пот |
| , одмота је и метну пред светога човека четири гроша; поздрави га, а дервиш, коме је онај млађи |
| ваку, преставила џезву с кафом, метнула четири ратлокума на саханчић, а у шарену чашу хладне во |
| а тужнога спровода, пронеше га носилима четири хамала и закопаше ван христијанскога гробља.</p> |
| и да су равнодушне.{S} Шта више, за она четири дана, кад није долазио, Лепосава је била врло за |
| </p> <p>Жена спусти пред ноге дервишеве четири „карантина“<ref target="#SRP19061_N3" /> и сва с |
| пожртвовања.{S} Једном речи, између ове четири душе постигнута је права хармонија и њихов живот |
| сазнаду за туђу тајну, па да је, на све четири стране, разнесу.{S} Напротив, она је била од оно |
| на носи четири хиљаде...</p> <p>— Не је четири, џанум!{S} Три хиљади и пет стотине гроси.</p> < |
| ија и лепша; чинило му се, да је до пре четири дана била тек као једва растворен пупољак, а сад |
| адас зенско свет на улица?{S} Поједосте четири хиљада гроси па искате и да убијете кира-Мана.</ |
| о би се сва грчка чаршија за двадесет и четири сахата иселила у Јеладу.</p> <p>Измоштен душевни |
| е поред свога госта.</p> <p>— Педесет и четири.</p> <pb n="12" /> <p>— У здравје да нанижеш ошт |
| руку у којој су бројанице са педесет и четири зрна, као дренак дугуљаста и крупна ћилибара.</p |
| , кир-Ламбре, много бре, оште педесет и четири!</p> <p>— Неје много за едно мудра и уважена гла |
| p>— У здравје да нанижеш оште педесет и четири! — одговори Ламбре весело и даде знак својој дом |
| ни, да сам баш од тебе чуо, да она носи четири хиљаде...</p> <p>— Не је четири, џанум!{S} Три х |
| очекаш са пешкешом, а ја да ти сада дам четири записа.{S} И то овако да радиш.{S} У ноћ, кад бу |
| апис метну у недра, носила га под пасом четири месеца и — то јој поможе.{S} Сада кир-Дума има с |
| рија је била толико широка, да је могао четири пута око себе обмотати, а цеванице његове тако т |
| ћи.{S} Изненадило га је, како се за ово четири дана изменила.{S} Стала много зрелија и лепша; ч |
| брачуна, што их је кир-Дума имао између четири ока са покојником, уцвељеној удовици, поред крат |
| ји је још једнако уздисао за изгубљених четири хиљаде гроша.</p> <p>Али оно, за чиме је Диша на |
| стука неке хартијице, изабра између њих четири записа, па их пружи кир-Диши.</p> <p>— Колико ко |
| ија поче приповедати, како је Спаситеља четрдесет дана искушавао ђаво на гори, али Спаситељ је |
| , што их хаџи-Зосим украде, и са двеста четрдесет, датих пустињаку за чудотворни памук, а уза с |
| обзира на устабашко достојанство и оне четрдесет и три године, које су га иза разапете антериј |
| упио за Лепосаву мало, и то за двеста и четрдесет гроша, море; а Маца и Лепосава слушали су и о |
| јпосле не састадоше на цени од двеста и четрдесет гроша.{S} Свети човек узе памука, начини од њ |
| , те тако, после првога наступа и после четрдесетнице, сав онај први бол стопи се у једну благу |
| скушење савладало и отишао пре Ускрса и Четрдесетнице, тај не може да буде хаџија.{S} А то је в |
| .. пре, кад оно... — муца Бик збуњено и чеше се за врат.</p> <p>— А, ту ли те сврби, магаре! — |
| жижало озго, а над земљом, нарочито око чешме, где је било увек по мало блата, игрукала је пров |
| ој земљи на своју удобну кућу код Чукур-чешме, са широком настрешницом и хладовитим доксатом, д |
| а Лепосавом оде на чешму по воду.{S} На чешми је затекао млађега шегрта мајстор-Дишинога, те од |
| јој као некада, када се с њиме, било на чешми или у махали, буд за што покавжила и побила.</p> |
| асушило од унутарње ватре, приђе једној чешми, напи се воде, подметну главу под лулу, из које ј |
| је, помете мутвак и са Лепосавом оде на чешму по воду.{S} На чешми је затекао млађега шегрта ма |
| ти не падаше да потражи узрока, ипак је чешће размишљао о своме калфи, који му је у свему био д |
| , кроза све то расположење, Лепосава се чешће пута усред ове вреве међу пријатељицама осећала у |
| егртима наредио, да пази на радњу и што чешће у дану тркне до куће, те да се кира-Анастасији на |
| во изгледао на капиџик, или би Лепосаву чешће одашиљао чак до другога сокачета, да пресретне ма |
| на доксат, узео слатко и воду и запалио чибук, па сада задовољно брекће и ужива у хладовитом зе |
| -Ламбри и кир-Думи донео је два дугачка чибука, поткићена разнобојним мерџанима и по једну лепу |
| лише гости фењере, окачише их о крајеве чибука, што им је Диша даровао, и тако светлећи пред со |
| еограда испратило мајстор-Дишу до лађе, чија су једрила била већ уздигнута <pb n="181" /> и спр |
| мевка.</p> <p>Па и име кира-Анастасије, чија му је слика у души до ове заклетве нагризала срце, |
| и тужно се загледа у вити месечев срп, чија блага светлост обасјаваше његово суморно лице и он |
| вника.</p> <p>— Кога ви да закољите?{S} Чија јабучица да изедете <pb n="112" /> ? — поче сада о |
| .</p> <p>— Е, кој вам па за то смета? — Чија жена <pb n="44" /> онога и пари.{S} Жена је како е |
| рочни живот освештао још и хаџилуком, и чија је молитва најзад успела, да га друга жена, на сед |
| квог му драго шума, осем онога шандуда, чије се густо грање над самим кровом наднело, а који је |
| постала средиште свих комшијских жена, чије кћери беху већ стасале за удају, те се могаху дотл |
| икада биле без два три човека или жене, чије се већ давно напуњене тестије под лулама преливају |
| ала, кад год би навратио до тетке Маце, чије је разговоре и савете тако радо слушао.</p> <p>— С |
| љену, њему стаде жао ове лепе грешнице, чије очи, заливене сузама и очајањем, изгледаху ипак та |
| ико врабаца џакало је на једној дафини, чије се гране повиле преко авлијскога зида; ласте су ст |
| нећеш да пазариш? — запита свети човек, чије очи набрекнуше и закрвавише од раздражености.</p> |
| >Раздрљених груди и голих руку, дервиш, чије је лице све у браду зарасло и под високом купастом |
| — Куда?</p> <p>— Па у сватове.</p> <p>— Чије сватове? — запита изненађена Лепосава и пламен јој |
| е, али ипак не одговори ништа ташти, на чије се разлоге већ у велике навикао да их прима и — сн |
| врати дреје.{S} Јанићије им није казао чије су дреје; али лепо су чули како је плакала и молил |
| сим још једном погледа на камилу, у врх чије грбе сеђаше широка и темељита прилика мајстор-Диши |
| роз недељу дана — одговори Јанићије, на чијем се лицу видело јасно, како га је ова новост изнен |
| тешким срцем одби од ћепенка и хлебова, чији је мирис тако дражио његов изгладнели стомак.</p> |
| </hi> ове тужне домаће историје човека, чији су се идеали стопили у једну сврху, да се ороди са |
| ајстор-Диши.{S} Па и овај Јанићије Бик, чији снажни врат и пространа плећа одаваху силу младост |
| једну малену, таман као ћелија, собицу, чији зидови беху као у каквој трговини прекривени много |
| , него је била уважавана и од оних жена чији живот беше посвећен у свему своме мужу, кући и дец |
| зложити ни верношћу наспрам свога газде чији је хлебац јео, ни страхом да ће га когод проказати |
| ху друштвеноме животу што и со хлебу, и чијим трговачким фирмама не могаху одолети ни време ни |
| ни за живу главу рећи пред кир-Ламбром, чију је вољу увек сматрала не друкчије већ као наредбу, |
| угога села разлеже.</p> <p>А хаџи-Дишу, чију достојну успомену чупамо из заборава, ако ни за шт |
| ћ изабрао: газда Николу, мумџију (онога чију је кћер испросио за свога унука топал-Стојан, па с |
| изгледао као пркосна претња, као да га чика да је се дотакне, ако сме.</p> <p>— Еле, муж на пу |
| } Запита је Јанићије.</p> <p>— Је ли ту чика-Диша?</p> <p>— Шта ће ти? —</p> <p>— Зини, да ти к |
| рај кир-Думинога дућана.{S} А кир-Дума, чим би га угледао, повукао би се дубље у радњу и од туд |
| ницу и истрча на улицу.{S} Но кир-Дума, чим га угледа, замаче са сведоцима за први угао, лармај |
| о боље промозгају и удесе, а кира-Мана, чим их отпрати очима, штуче кроз суседне капиџике и баш |
| p>— Даћете јој ове „апове“, да прогута, чим се освести! — рече хећим строго и даде Маци неколик |
| расхлађивао његове снажне груди, које, чим Маца и Лепосава уђоше у кућу и заклопише врата, рас |
| а и јекну) њему ћу да пребијем цволике, чим га угледам.</p> <p>Са овом последњом одлуком, која |
| но сплео и у страху од могућне несреће, чим би му се дало, побегао би у дућан, само да би избег |
| го осећање, које је неосетно обујимаше, чим кајик ишчезну за оне аде и изгуби се испред очију.{ |
| , која ће га, можда још данас, постићи, чим се у чаршији сазна за неверство, које је своме прис |
| и тако грлатим, да су својим терцетом, чим се промолише на свет, расплашили јато домаћих гушчи |
| све како се <pb n="83" /> беше осилио, чим ти оде!{S} Неће да слуша; а ако, што и послуша, то |
| из куће, јер ће јој она доћи на посело, чим припека мало ублажи.</p> <p>А дан је био врло врео, |
| ету длаку, не би имала шта замерити.{S} Чим је видио кир-Ламбру, како се упутио кући његовог ма |
| цу и како се час по час осмешкује.{S} А чим мајстор Диша одмахну руком и изиђе из дућана, Јанић |
| шале, оно о чему је цео век сањала и за чим је кришом чезнула, сад јој се самој нуди!</p> <p>— |
| трупа и рамена и само са ногама.{S} Па чим се родило, оно се, буди Бог с нама, истргло из руку |
| е поноћи, дошао кући пијан као земља, и чим је натрапао на своју жену, која је скочила из посте |
| сваки час јавља, како је Лепосави, а он чим је испратио мајстора на улицу, врати се болесници, |
| како се до њега може доћи, па ни то, с чим ће доћи дотле, он је ипак био науман да то изврши, |
| о уверење његово.{S} У самој ствари то, чиме је кир-Дума кроз пријатељске савете претио, могло |
| четири хиљаде гроша.</p> <p>Али оно, за чиме је Диша највише жудео, — <pb n="131" /> потомство |
| о никакво извијање, а још мање да ће ма чиме другим ублажити своју судбину.{S} Она му не одгово |
| ео никада да се толико расположи или ма чиме одушеви, што би га из граница обичнога душевног кр |
| толико му би више жао, што нема, ма шта чиме би јој могао наградити доброту.{S} Детињска машта |
| равице опере руке и да се за покој душе чиме заложи.{S} Совра је била пуна; Маца није жалила, о |
| га дочекивали сумњивим осмехом или тако чиме, што га је уверавало да је много лакше уверити све |
| рука, што га тако често лупа по леђима, чини то из нарочите милости, па се увек тако намештао л |
| чинило као да их Грк пева.</p> <p>Али, чини ми се, та своја погрчена чувства никада боље и леп |
| а му <pb n="88" /> душу, па једва дише; чини му се да ће га угушити, а цела снага на њему трепт |
| .</p> <p>— Јесте, моје; ама мени се све чини, да сам баш од тебе чуо, да она носи четири хиљаде |
| е, када му је цео свет говорио да то не чини?{S} А да му кажем, па да ме, као у сватовима, опет |
| шапута. — И он долазио... сад шта да се чини?</p> <p>Мислио је испрекидано и тупо гледао у она |
| у полицу, па се извила леђима, да ти се чини, сад ће се у струку сломити.{S} А дебели курјук пл |
| је врат и полети, мукне тако, да вам се чини то бик муче.</p> <p>Кир-Ламбре и сви остали одушев |
| кров, а дете да умијеш и запојиш из те чиније оном водом, три пута. — Тако да радиш, снахо, па |
| адох, да метнеш пред зору у нову зелену чинију; пре зоре да захватиш воде са три извора; а кад |
| оји је жељно за то време погледао у ону чинију пуну пилава и овновска меса, што се поврх пилава |
| дана постао као зла коб.{S} Митила га, чинила му све угодности, које може једна добра душа да |
| у преливало преко црне иконе у углу.{S} Чинила је све, само да не мисли на оно најстрашније.{S} |
| и скраси.{S} Од свих му се најподеснија чинила та, да некако кир-Дума измири Анастасију са Дишо |
| зебла баш од Јанићија.{S} И ако је све чинила, да га умекша и задобије, да ћути, она се бојала |
| запитала.</p> <p>Да ли је Лепосава ово чинила инстиктивно, или са свесном намером да га намучи |
| е целе ове бујице која га је заошијала, чинило <pb n="106" /> да ту жену није никада толико вол |
| се Јанићије махао око њезиних унучића, чинило јој се, као да види и своју Лепосаву.</p> <p>Али |
| и, да је баш данас нарочито расположен, чинило му се као да га сваки познаје и честита му на та |
| о тренути од неког немилог предосећања; чинило му се, ако одмах не крене на пут, да ће умрети о |
| менила.{S} Стала много зрелија и лепша; чинило му се, да је до пре четири дана била тек као јед |
| е нарочито хтео да га позове у сватове; чинило му се да би га појава овога простака понизила у |
| оним, што је онако несвесно учинио.{S} Чинило му се, кад га је она ударила, да га је захватила |
| удима стезаше.{S} По свему овоме њој се чинило да њезина мати нешто плете за њу и мајстор-Дишу |
| ања прелазио у наглу срдитост, па му се чинило, да би сад у стању био да је сву у комадиће раст |
| су, те је ишао као по сну.{S} Све му се чинило, као да га је јуче нешто замаштало, те му сада и |
| био још у његовим рукама, те тако му се чинило, као да га још нека веза чврсто држи за ону, кој |
| ило, да се умеша у ту гомилу, јер му се чинило, да ће му сваки погодити чега ради долази.</p> < |
| у све то?{S} И сасвим природно, њему се чинило да Лепосава нарочито тако удешава, да је њој баш |
| н изгледа у очима људи.{S} Јер, њему се чинило да ово, што је сада чуо, зна цео свет и да сваки |
| дешавао је кроз нос тако, да ти се увек чинило као да их Грк пева.</p> <p>Али, чини ми се, та с |
| несе на све стране.{S} Бар њему се тако чинило, јер, враћајући се у дућан замишљен и тешко расп |
| ешна уста на то, целивати такву светињу чинило му се исто што и целивати руку Спаситељеву.</p> |
| што је тако урадио.</p> <p>— Шта сад да чиним?{S} Овде ми више нема места.{S} Казаће тетка-Маци |
| ило, да му каже то?</p> <p>— Толики пут чиним због тебе: хоћу да будеш мати; а мајци требаше ли |
| који се око ћепенака тамо и амо муваше, чинио се мајстор-Диши, да је баш данас нарочито располо |
| а се џезва пристави, што је, у осталом, чинио он само према угледним људима грчке народности.</ |
| ије имала деце; и шта све није кир-Дума чинио, само да до једнога наследника дође, па ништа.{S} |
| ла иза кумових леђа.</p> <p>Јанићије је чинио све, да до краја увери себе о својој братској љуб |
| ићијев врат.{S} Али то, у осталом, није чинио он из мржње према своме шегрту, већ из виших педа |
| о да се покаже као прави брат, он је то чинио са пуно пожртвовања.{S} Једном речи, између ове ч |
| оље и лепше није истицао, као што је то чинио, кад се у цркви појави београдски митрополит, Ант |
| у једру и свежу девојку, он је ипак то чинио из једног невиног уживања, пошто му је укус био ј |
| е уцвелио.{S} Ти и сам знаш шта ти ваља чинити.</p> <p>— Ако ти хоћеш... рече полугласно Диша, |
| — На све, мајсторе!{S} То да знаш да ћу чинити као себи.</p> <p>Сутра дан је пола Београда испр |
| еко света; вратићу се.{S} Него онако да чиниш, знаш?</p> <p>— Знам! — одговори Лепосава и стаде |
| а и да мене запиташ.{S} Гледам само шта чиниш и како мучиш ону јадницу, и она толико исто пати, |
| на!“</p> <p>— Него ти, синко мој, да не чиниш тога, кад ниси крив! — храбрила га је тетка Маца. |
| пије?</p> <p>— Морам.</p> <p>— То да не чиниш.</p> <p>— Ама, куда ћу овде?{S} Зар у овој чаршиј |
| ји да почнем из нова?</p> <p>— То да не чиниш; боље нека она иде у свет; боље на њену главу сра |
| анићије — Газда на путу а ти, ето, како чиниш!</p> <p>Анастасија очевидно ништа није чула шта ј |
| у пут.</p> <p>— Нећу да те пустим; грех чиниш, своју рођену децу убијаш.{S} Хоћу да попустим, ш |
| венути и потајно довлачити у кућу неке чињарице, које су јој редовно у њезину душу увлачиле су |
| метне, али Јанићије, који до овога часа чињаше све, само да се одбрани од тешке слутње, од једн |
| S} Али, како који дан више, Јанићију се чињаше, како га све већма потискује онај терет, што му |
| ој мајсторици.{S} Лепосава је дочекала „чираке“ као права устабашиница, али, кад се са Јанићије |
| ша је, од времена на време, слао своје „чираке“, да се нађу тетка-Маци у послу, а он је седео у |
| стор и мајсторица.</p> <p>Сутра дан сви чираци са Јанићијем морали су отићи, да пољубе руку сво |
| устаде са постеље у дућану, где је са „чирацима“ спавао, изиђе у авлију, седе на један трупац |
| {S} Као права газдарица опходила се са „чирацима“ у мутваку час строго а час благо, како је кад |
| ега не би ни од куда.{S} Послао је два „чирачета“, да га траже, али, када се ови вратише и јави |
| а Лепосава, по обичају, пре мајке и са „чирачетом“ наложила ватру у мутваку, преставила џезву с |
| у одолети ни време ни оне нове фирме са чистим српским именима.{S} Кир-Бенџо, Ламбре, Данга, Џа |
| /p> <p>Кад изиђоше из последње улице на чистину, где су јеврејске баште и где је, пре седам год |
| не сурва у провале, па таман изашао на чистину и подвикнуо: „Боже помози!“ — а оно на равном и |
| ни зраци одблескују о калаисано посуђе, чисто се забезекну, кад угледа у својој авлији ове две |
| едње три године, приметно увела, па се, чисто за неколико недеља, још више издужила, озари се, |
| иша, шта се све о њему прича и разноси, чисто се зграну.{S} Очи му се приковаше, па ни да макну |
| би, кир-Ламбре?{S} Да се нисте убили? — чисто врисну фудул-Стаменка неким љубазним гласом, који |
| вим друкчији; толико се изопачио, да га чисто не познајем.</p> <p>— Не знам — одговори Маца — И |
| рђаво провео, дохватила га сада, па га чисто гура напред кроз тесну и кривудаву улицу.{S} Није |
| о болећивим гласом, да Јанићије од тога чисто задрхта.{S} Овако му је исто рекла и онда, када ј |
| зазвало.{S} И зато га је пуница гледала чисто зачуђена овом екстазом, у коју је хаџи-Диша улете |
| кога хора, играју.</p> <p>Ламбре и Дума чисто помахнитали, заборавили на уважење, па први у кол |
| цији.</p> <p>О томе су били оба кума на чисто; али, тамо овамо, не оста им друге, него да свој |
| од би помислио да је са овим питањем на чисто и кад год је она слика кира-Анастасије заједно са |
| е као од брега одваљене.{S} Није био на чисто, да ли да их воли или мрзи, што су Лепосаву у гро |
| Бог с нама, жене! — узвикну тетка Маца чисто запањено — још ћете ме обедити, да сам јој нешто |
| атекао га је у дућану кир-Дума.{S} Диша чисто претрну, кад угледа танку и мало повијену фигуру |
| ек онако буде како се то њој свиди, сад чисто није могла да позна свога супруга.{S} Он се није |
| врхунцу радости и узбуђења, те му дође чисто као нека душевна потреба, да бар пред зидовима и |
| па се увек тако намештао леђима, да је чисто нукао, само да продужи што је започела.</p> <p>Је |
| ави.{S} Сав мајстор Диша изгледао му је чисто као претучен; једва се вукао и стењао, а са лица |
| види да се нешто страшно десило, па се чисто смрзао, држи прстен у руци, премеће га и загледа |
| севале живље него ли до сада; момци се чисто забезекнуше, кад га угледаше онако узрујана.{S} У |
| ат, али лице му некако смагло, а очи се чисто угасиле и упале у главу.{S} Па онда, он, који је |
| Мацину лицу једну велику збиљу, њему се чисто стужи од неке необјашњиве слутње.</p> <p>— Седи, |
| ре, коме беше нешто тугаљиво око срца и чисто криво, што се залетео у прводаџисање. — Ако вам н |
| ати.{S} Јанићије је гледаше нетремице и чисто му лакну, кад виде да јој на челу <pb n="155" /> |
| Диша га погледа разрогаченим погледом и чисто чудећи се, како то да му један шегрт одговара.</p |
| екати.{S} Очи су му севале грозничаво и чисто набрекле.</p> <p>— Сува кучка, бре!{S} Ели ћеш ми |
| лази радњу и кира-Ману.</p> <p>Кир-Думи чисто лакну, кад из писма сазнаде, да му је пријатељ жи |
| ужу тако дрско и изазивачки, да се овај чисто забезекнуо пред тим изразом.</p> <p>— Срамиш се о |
| ила и што се мајстор Диша с њоме растао чисто тужан и плачан, што не може још који часак остати |
| уги резултат.{S} Обојица се у томе часу чисто преобразише.{S} Ламбре поче да се отима и пишти о |
| Ето, шта... одговори Лепосава кроз плач чисто прекорно и исприча цео догађај између ње и Канчет |
| па је прве године обећавао Богу пет ока чистога воска, и сваке је године повишавао обећање, док |
| одговара комшија, а на лицу му се јасно чита, како ни он не верује што мајстор Диша тврди.</p> |
| ="32" /> <p>Јутро необично пријатно.{S} Читав низ разапетих ћепенака кроз криву и тесну улицу н |
| г јутра, срчући кафу, у мало не прогута читав <hi>чичак</hi>, који је кира-Мана у кафу спустила |
| <p>Кир-Дишина домаћа невоља учинила је читав преврат у његовим погледима.{S} Колико је патио о |
| ло.</p> <p>Међутим, код кир-Думе био је читав породични савет.{S} Думиница је тешила кира-Ману, |
| е?</p> <p>— Море, одвали човече, док си читав! — узвикну Јанићије, и како му прекипе, отисну од |
| , зашто си потегао толики пут; донео си читав берићет у кућу! — утишавала је Маца усплахирена з |
| плате; доста је што овима бадава вучем читав пртљаг.</p> <p>У квартиру мајстор Диша је имао јо |
| Маци у свему око болеснице, држао је по читав сат њезину врелу руку у својој руци и са запетом |
| оложење за ово кратко време створиле су читав пустош; у души су му лежале развалине од свију ми |
| ће и обиђе децу.{S} Тамо би преседео по читаве сате, гледао их све троје, онако снажне као од б |
| и им лако било да од те трунчице замесе читаво брдо препреке, преко које мајстор Диша не би мог |
| кир-Ламбре, кад за својим леђима угледа читаву гомилу света.</p> <p>— Ела, изедите, ако смете!{ |
| тка-Мацинога извуку згодан материјал за читаву историју, која ће се за дан два развити.</p> <p> |
| ст дође до последњега уха, развије се у читаву приповетку.</p> <p>Сирота Лепосава, која је у це |
| а собом оставио. — Покаткад му се усред читане молитве причуо потмуо звук, који јако опомињаше |
| ераној кожи стршили, човек, иоле вешт у читању хијероглифа и старих шилтова, досећа се, да је о |
| хо, продрмусао га ваљано, па му је онда читао и претио на све начине.</p> <p>— Чапкуне, да би ч |
| рчући кафу, у мало не прогута читав <hi>чичак</hi>, који је кира-Мана у кафу спустила, он сав п |
| /l> <l>Кад сватко очевидно знаде</l> <l>Чјем је сердце оскудно!“</l> </quote> <p>Ах!{S} Старо, |
| /l> <l>Кад сватко очевидно знаде</l> <l>Чјем је сердце оскудно!“</l> </quote> <p>Ту песму је Ле |
| дам недеља више учинио.</p> <p>— Још се чкембе једно није ни окотило, а гледај ти, колико ме ко |
| е Ламбре, зашто ме даде на оно кавурско чкембе, да ми очи испије, младост отрује!</p> <p>Кир-Ла |
| м кафаном угледа како из једнога фењера чкиљи слаби пламичак лојанице, и нешто неодређено поче |
| ћама сматрати као глас ма кога важнијег члана фамилије.{S} Једном речи она је била: „тетка“, ми |
| тај недостатак покривала је антерија до чланака и кратко подшишани бркови, који, широком лицу и |
| чаршији подигне углед као равноправноме члану грчке насеобине.{S} Да тога није било, Бог зна би |
| о су са њушке на одераној кожи стршили, човек, иоле вешт у читању хијероглифа и старих шилтова, |
| а макар никада и не добио деце.{S} Али: човек каже, а Бог располаже.{S} Диша се спремао за повр |
| а.— Никада!</p> <p>— Долазила.{S} Вели: човек чека...</p> <p>— Који човек?</p> <p>— А знам ли г |
| и. — Засто плачете?{S} Догодило се, де; човек је, мушко је.{S} Ама он се теби опет мора вратити |
| ар удовац, али пуштеник — е, не иде!{S} Човек са једном историјом, која је до скора изазивала с |
| чаршији и дућану остао је онакав исти — човек од рачуна.{S} Ниједна пара, коју му је судбина на |
| ор Диша се толико изменио у кући, да га човек не би познао.{S} Разуме се, да се Лепосава одупрл |
| мо ли једно тренутно задовољство што га човек ужива.{S} Зар то није истина, да баш онда кад чов |
| м, тихи, смерни и врло одмерених корака човек, одједаред се изменио и дао на оваку журбу.</p> < |
| а би тебе неко питао, када би те онакав човек заискао.</p> <p>— А што она да лаже...</p> <p>— У |
| ича, то јој је криво, завиди што онакав човек долази <pb n="134" /> у нашу кућу, а од њезине тр |
| к преко њих спољна обућа навуче.{S} Кад човек хоће у собу, изује па прагу обућу, да застирке не |
| е — одговори Јанаћије подсмешљиво — кад човек остари, њему није ништа право.</p> <p>— А што је |
| {S} Зар то није истина, да баш онда кад човек мисли да је најсрећнији, дође нешто, што му сву с |
| му је већ познато било, да се овде може човек погађати до миле воље.{S} Ономад је један хаџија |
| о је убрзало ствар; јер ма колико да је човек прав, у очима жена, докле се пазе, он је увек кри |
| говорите; знао сам ја да кир-Диса не је човек без памету.{S} Еле, за сто сте јосте вратили прст |
| </p> <p>— Зато, што је пцето, што не је човек!{S} Толке године, бре брате, служиш поштено, а он |
| естите жене.{S} То је бар јасно: ако је човек псето, жена не сме да буде мачка.</p> <p>Али све |
| ко је казала да је Диша псето и да није човек.</p> <p>Страшна новост начинила је од иначе мирно |
| здрешивати шамију под брадом — оно није човек, оно је тулум, једно говеђе шкембе!{S} Ох, ох, ка |
| ваху у оном пријатном расположењу, које човек осећа, кад зна да тиме Богу угађа.{S} Напротив, о |
| годину, а мајстор-Диша је добар газда и човек „тихе нарави“, па, као вели, ако овде раскварим с |
| а.{S} Вели: човек чека...</p> <p>— Који човек?</p> <p>— А знам ли га ја који је? — Јанићије каж |
| е било са болесном дечицом, а и по који човек, коме ниједна биљара ни гатара није могла наћи ле |
| узрујаше се; момци и деца па и гдекоји човек истрча, да види шта је, а на капиџицима од башта |
| n="123" /> родена, имам си овде побољи човек, сас кога ћу спацирам!“</p> <p>Тај „побољи човек“ |
| с кога ћу спацирам!“</p> <p>Тај „побољи човек“ био је кир-Ламбре, те тако је она сама признала |
| ш.{S} Хоћу да попустим, што видим да си човек поштен.</p> <p>И сада наста на ново погађање, док |
| е, теби је бар лако; мушко си, газда си човек и свака би девојка пошла у твоје богатство — па, |
| аманим оно дивље месо, не можеш постати човек!“</p> <p>Колико му је тетка Маца од овога часа ом |
| и од двеста и четрдесет гроша.{S} Свети човек узе памука, начини од њега малу лоптицу, па то уш |
| p>И сада настаде дуго ценкање.{S} Свети човек <pb n="198" /> тражаше толико, да је Диша код прв |
| ле, ти нећеш да пазариш? — запита свети човек, чије очи набрекнуше и закрвавише од раздраженост |
| или какве му драго несреће, да је свети човек морао узети у помоћ још једнога младога дервиша, |
| а он је опет нудио толишно, да је свети човек са највећим презирањем, у место њему да одговори, |
| ка.</p> <p>Око текије, у којој се свети човек молио Богу и мучио своје тело шибањем, забадањем |
| е Диша и пође вратима.</p> <p>Али свети човек, опазивши намеру хаџијину пресече му пут.</p> <p> |
| ришћанлуку београдскоме, да је то свети човек, да односи болести и недуге као руком, и само што |
| да је на прагу новога живота, да је тај човек, за кога се удаје, налетео на њену удовичку идилу |
| .{S} Жена је како едно слушкиња на свој човек, а ти си њен господар. — Пари су твоје.</p> <p>— |
| топи у крви.</p> <p>— Кир-Диса је диваљ човек — Србин је, бре; што може да се чека од један див |
| е прегле, чаршија је за њима, као један човек, ишла.</p> <p>Али мајстор-Диша, поред свега тога, |
| дина: постаће сиромашни крпа, неугледан човек.</p> <p>Оваква перспектива, како ју је кир-Дума ж |
| а њега радиле.{S} Па зар то није срећан човек?</p> <p>Маца га је дочекала сама у својој соби.{S |
| а га је позвала.</p> <p>— Ако си поштен човек, онда не смеш да оставиш да ме чаршија... поче Ан |
| а Турке мрзели.</p> <p>— Море, да је он човек на своме месту, зар би се клонио наших девојака п |
| авапи Диша тако молебно и скрушено, као човек који предосећа да му од тога цео живот зависи.</p |
| "180" /> Диша одведе жену у собу, и као човек који полази на тако далек пут, поче да је саветуј |
| рати.{S} Диша је и њима обећао, али као човек од рачуна одлучио је, да за свој новац не купује |
| ећ сасвим друкчије.{S} Јанићије је зрео човек; има већ и мали капитал од толикогодишњег непримљ |
| ој штићеници.</p> <p>Но кир-Дума је био човек од оних разложитих људи, који је ствари одмеравао |
| ion" /> <p>Мајстор Диша је у истини био човек срећне звезде.{S} Чему год се није надао, оно је |
| се, као и он, ожени Гркињом.</p> <p>Но човек једно мисли, а судбина друго ради.{S} Мајстор Диш |
| онда, када му се најмање нада, као оно човек, који је пролазио кроз најгушће шуме и гудуре, об |
| Бенџина удовица, па да постанете сретно човек; а ви, ето каква страмота на грцко образ метнусте |
| а друго ми, богоугодниче.{S} Ти си свет човек, па што ти требају толике паре?{S} Не једеш ни ко |
| тако пријатно, тако слатко, да би и сит човек огладнео посматрајући оно задовољство, које се ко |
| ли зар ћеш ти...</p> <p>— Ако си честит човек — рече Маца утирући полако сузе, које је не слуша |
| еду, јави.</p> <p>— Мајстор Диша је наш човек, право Грекос.{S} Јазук, сто га не роди грцко мај |
| а си изучио занат и на путу да постанеш човек, хоћеш у село?{S} Шта ћеш, бре, тамо?{S} Кога има |
| год толико спечалити, да постанем газда-човек.{S} Што да ме гледа?</p> <p>Ово тачно размишљање |
| е крупне грашке зноја, што би за здрава човека било много и на највећој летњој припеци, а камо |
| а!{S} И она ороспија да превари таквога човека!{S} Море, да сам ја нешто у власти, ја бих њој.. |
| шу, сад би се зачудили, шта би од овога човека.{S} Истина, он је још онако био пун и трбушат, а |
| који је на свакоме месту и код свакога човека, са којим би се састали, истицао богоугодне врли |
| парастосу не беше у чаршији ни једнога човека у антерији од ћитајке, који није дошао у цркву, |
| ачине гледела је, да стиша преплашенога човека.{S} Износила му је примере из своје „праксе“, гд |
| појасом, одмота је и метну пред светога човека четири гроша; поздрави га, а дервиш, коме је она |
| екој својој ствари запита нешто светога човека, па замоли хаџи-Дишу, да га код куће сачека, и в |
| , кучка; шта уради од онаква два красна човека!</p> <p>— Е, тако ти је то кад људи не гледају ш |
| екада.</p> <p>— Камо ти сада тако јаког човека, као што беше мој покојник?{S} Једаред, баш посл |
| било лепо од њега, паметног и угледног човека, да једну честиту кућу на глас износи.</p> <p>Ле |
| први део</hi> ове тужне домаће историје човека, чији су се идеали стопили у једну сврху, да се |
| политички значај.</p> <p>— Одродили сте човека од његова народа, одузели му крсно име, па му са |
| адне воде, нису никада биле без два три човека или жене, чије се већ давно напуњене тестије под |
| баш дреје кир-Ламбрине?{S} Што да бедим човека?</p> <p>— А моја жена?...</p> <p>— Знаш како је, |
| ала га је у неку непријатну забуну, као човека, који је целога века где је год могао штедео, па |
| речи, него га поче одмеравати очима као човека, кога ни у шта не рачуна.</p> <p>— Образ да ми п |
| Мајстор-Дишу су већ инако сматрали као човека који се од њих одваја и кади Грцима, и то беше, |
| овај богоугодни %постуњак виде, на сну човека са ранама на длановима и грудима и он му рече:{S |
| срамиш се да те шегрти гледају са туђим човеком у соби.</p> <p>— Шта кажеш? — подвикну Анастаси |
| ао је баш на капиџику, како се са неким човеком прашта, — у грчкој чаршији и ћор-Ахметовој кафа |
| тако пријатно, као од умора задиханоме човеку, када га благи ветрић заћарлија.</p> <p>Баш у то |
| р-Дишо!{S} Таман како приличи честитоме човеку.{S} Шта је то изнети на глас једно ваљано девојч |
| и видела и такве ствари, од којих би се човеку дигла коса на глави, само кад о њима слуша.{S} Б |
| и ноћ није давао мира. „Море, смири се, човече, једаред!“ вичеш му ти; ама пусто оно срце његов |
| ене да клепећете?</p> <p>— Море, одвали човече, док си читав! — узвикну Јанићије, и како му пре |
| ашто, џанум?</p> <p>— Деце немам, свети човече; желим децу, ама ето већ друга година, а она и н |
| nit="subSection" /> <p>Чудна је судбина човечја.{S} Нити зна од чега ће умрети ни од чега оздра |
| мени на свога кир-Бенџу она је одиграла чочек-аваси и смејући се загрлила дебели јастук.</p> <p |
| у игру играти, те би се и сам почео као чочек извијати и поскакивати.</p> <p>Но он тога није ви |
| су зурлаши са улице изводили арију: <hi>чочек аваси</hi> (игра чочека) она уздиже над главом де |
| одили арију: <hi>чочек аваси</hi> (игра чочека) она уздиже над главом деф, другом руком удари п |
| око на кир-Ламбру, који је сад узео од чочека деф и стао пред невесту и жене около њих, па, до |
| е, или одушевљено прате извијање гипких чочека, који према њима, уз пратњу циганских дефова и п |
| ред невесту и жене около њих, па, докле чочеци певаху, он је у деф ударао.</p> <p>Од тога часа |
| лом тела извијати најпластичније фигуре чочечке игре, која је тако дражесно пристајала свежини |
| /p> <pb n="143" /> <p>— Па, синко Дишо, чу ли ти шта се по чаршији говори?</p> <p>Диша обори гл |
| личи једној хаџики: чесна и поштена!{S} Чу ли?</p> <p>— Чујем, — одговара Лепосава скромно.</p> |
| м, пријатељи! — Деде, да се пољубимо! — чу се Јанићијев глас и пред крчмом наста љубљење, које |
| бре?</p> <p>Јанићију се свет обрте, кад чу каквим га именом назва.</p> <p>— Ко је пезевенк-баша |
| ира-Анастасији се мало стушти лице, кад чу <pb n="69" /> где је оставио ствари; али опет то јој |
| же тако?</p> <p>Кир-Диши се смрачи, кад чу како му шегрт отказује послушност.</p> <p>— А и шта |
| овамо, да их дигне?</p> <p>Лепосава кад чу да ће Јанићије у свет, осети колико би јој тешко бил |
| ћи се, изгребала га по лицу.</p> <p>Кад чу мајстор Диша, шта се све о њему прича и разноси, чис |
| ини сумњиво.</p> <p>Али мајстор Диша не чу ово питање?{S} Пред његовим очима лебдела је само пр |
| еде, ороспија једна!</p> <p>Јанићије не чу ништа више.{S} Некакве, час зелене час као ватра све |
| есело ћеретање, па кад опази Лепосаву и чу, како се са осталима смеје, очи му се закрвавише а п |
| а им даде какав запис или амајлију која чува од урока или какве му драго несреће, да је свети ч |
| о је у Витавари био код пустињака, који чува свети чудотворни ексер са крста Спаситељева, у пам |
| у за ту суму дао.</p> <p>— А од чега он чува? — запита Зосим.</p> <p>— То је само за жене.{S} К |
| и једнога дана остави овце, нека их пас чува, а он, као да га неке мађије вуку, стиште пут Беог |
| погодио код једнога газде сељака, да му чува овце само за храну, па је код њега остао све до св |
| држи само њега <pb n="168" /> и чест му чува, а он ће знати, кад буде време, како да га награди |
| је Јанићија упућивао, како да му радњу чува.</p> <p>— Одрастао си код мене, ја сам те упутио, |
| приватан, породички живот и домаћи праг чувао као „свјатаја свјатих“ од нечистих ногу непосвеће |
| ј сам леб јео, газда, па сам ти и образ чувао; а ти ме тераш да идем кир-Ламбру, ваљада да ти о |
| p> <p>— Шта је, бре? — Како си ми образ чувао?</p> <p>Јанићију се одреши језик.{S} Осетио је да |
| маре заједно са газдиним хлебом гутао и чувао их, да их доцније он, кад буде произведен за калф |
| м и који је као најдраже благо до данас чувао, носио преко дана за појасом, а када је легао, от |
| птила је у оној сунчаној ведрини зелена чуваркућа, што се над надстрешницом безбрижно ухватила. |
| ч се не брините за то!{S} Ви само да му чувате чест и да знате, да една паметна и честита жена |
| момак, Јанићије; он ће ти кућу и радњу чувати као своју“, а Диша јој вели: „Јесте!“ — Немој, б |
| је твој мајстор оставио?{S} Тако ли му чуваше кућу, а бре?</p> <p>Јанићију се свет обрте, кад |
| ушајући кад мајстор-Дишиница запева ону чувену песму:</p> <quote> <l>„Зашт’ да прећутим ја овог |
| > <p>Али, чини ми се, та своја погрчена чувства никада боље и лепше није истицао, као што је то |
| .{S} Хаџи-Диша није могао да се наприча чуда и лепоте, што их је видео у светим местима, а радо |
| ор Диша остаде у соби као убијен.{S} Од чуда и ове невидовне беде толико се сплео и збунио, да |
| е сад опет снађе! — прекрсти се Диша од чуда, кад опази ову неверицу. — Ама, људи, шта ли сте!{ |
| јој је дошло запрепашћено.{S} Она се од чуда само прекрсти и поче се заклињати својим јединчето |
| ово би, буди Бог с нама!? — учини и од чуда се прекрсти.</p> <p>— Шта је?... запита Диша, кога |
| ове земље, по којој је Спаситељ ходио и чуда творио, да се није усуђивао ни да пљуне на ту земљ |
| а колену цигару и поче димити.</p> <p>— Чудан свет! — размишљава мајстор Диша.{S} Шта му још не |
| p> <p>— Па, па, па! — учини Ламбре, као чудећи се кир-Думи на таком разговору. — Не сум јој ни |
| а погледа разрогаченим погледом и чисто чудећи се, како то да му један шегрт одговара.</p> <p>— |
| — учини Дума и занија главом, као да се чуди, како и тих седам дана прођоше.</p> <p>— Сирома ки |
| укну му уз образе, а у глави га захвати чудна несвестица, кад осети пријатан мирис девојачке ду |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Чудна је судбина човечја.{S} Нити зна од чега ће умрети |
| је и Јанићија и Лепосаву довело у неко чудно, несхватљиво расположење.{S} Тетка-Маци дошле на |
| p> <p>Сад је и самоме мајстор-Диши било чудно, како је могао тако лаковерно поверовати једној ж |
| теље изобличи, доводила га је у некакав чудноват страх.{S} Увиђао је свесно, да му ваља што ене |
| ео дан, да у исти мах не осећаше и неку чудновату страву од свега овога што се с њиме дешава. — |
| а, а по махалама се приповедало о ономе чудноме сну.{S} Пријатељи су посећивали будућега хаџију |
| на Мацином лицу текну у срце.</p> <p>— Чудо! — узвикну Маца.</p> <p>— Ама, какво чудо?{S} Што |
| би чудотворна хамајлија учинила и сада чудо, те му спасла жену и потомка.</p> <p>— И ти да пус |
| одао, сад је јасно видела.</p> <p>И за чудо, место да је ово сазнање потпуно уништи, она се на |
| опарени искочише на сокак.</p> <p>И за чудо, после овога догађаја кир-Диши као да од једном св |
| n="211" /> тројанила.{S} Жене су као на чудо одлазиле породиљи са пуним рукама повојница, те да |
| познатих јој жена, долазиле су, да виде чудо, па, узгред, и три пута помиришу.</p> <p>Али, докл |
| е и погледе својих мајстора, па није ни чудо, што је, мало по мало, успео дотле, да су га у чар |
| до! — узвикну Маца.</p> <p>— Ама, какво чудо?{S} Што ћутиш?</p> <p>— Па троје их је! — рече Мац |
| ахале где год прође, и онда није никако чудо, што су сви пријатељи пок. кир-Бенџе, а нарочито ж |
| ењен, не само да се сматрало као велико чудо, него и као велики грех.{S} И мајстор-Диши су заме |
| како се у мајстор-Дишином дому извршило чудо, и како је он постао оцем три синчића, који му, у |
| > историја светога ексера и како се оно чудо догодило.{S} Та уверења богоугодник показује свако |
| а. — Их, какав је!{S} Што је пустио оно чудо од браде?</p> <p>— Море, није оно он! — шапну Јани |
| ћима, потврђивали су у сложноме терцету чудо, о коме се једва мислити могло.</p> <p>Хаџи-Диша т |
| је могао наћи, јер га је прогутало неко чудовиште, налик на ону аждају, коју је св. Ђорђе копље |
| у да им објасни, чега ради је тај памук чудотворан и свет.</p> <p>— Помириши! — рече Диша и при |
| тељева, у памуку, који је такође постао чудотворан: даје децу нероткињама, те и он купио за Леп |
| ексером длан пробијали.{S} Ексер је био чудотворан, јер ко год би га целивао, одмах би се излеч |
| а осећао, како би то добро било, кад би чудотворна хамајлија учинила и сада чудо, те му спасла |
| га је Маца тако брзо обрадовала.</p> <p>Чудотворна хамајлија сада је постала предметом, који је |
| сетило, а у мојој земљи немамо ни једне чудотворне утвари; живимо као сирочићи без наде и утехе |
| иша значајно.</p> <p>— Памук!?</p> <p>— Чудотворни памук, свети памук! —потврди Диша и значајно |
| са двеста четрдесет, датих пустињаку за чудотворни памук, а уза све то урачуна му <pb n="201" / |
| ест дана по повратку Дишином.{S} Још се чудотворни памук није, тако рећи, ни згрејао честито у |
| , ја сам урадио све што треба, а сад ће чудотворни памук учинити своје! — заврши хаџи-Диша свој |
| вари био код пустињака, који чува свети чудотворни ексер са крста Спаситељева, у памуку, који ј |
| 550 гроша не бих му дао.{S} Ама ни овај чудотворни памук у коме лежи свети ексер, не би му за т |
| ом руком одсече гајтан, о коме је висио чудотворни памук.</p> <p>Кроз махале пуче глас да је ус |
| вар мени, света места су препуна других чудотворних светиња, па се не би ни осетило, а у мојој |
| е би могао ни за часак посумњати више о чудотворној моћи часнога ексера.{S} Оно, што је све осе |
| литва не угуши, било је довољан доказ о чудотворној моћи свете утвари.</p> <p>— Хеј, да ми је т |
| p>И од честога понављања ове историје о чудотворном памуку хаџи-Дишу, ради лакшега разликовања |
| ри Диша и својом руком јој обеси о врат чудотворну хамајлију.</p> <p>Сад им редом исприча све: |
| стињака и светога ексера, који је своју чудотворну моћ предао и ономе памуку, у коме је лежао.< |
| свети ексер лежи у њему.{S} Снагу своју чудотворну он је дао и овоме памуку, ама само за неротк |
| етрпео; а да није, Бог му не би дао ону чудотворну силу и одрекао би се њега.</p> <p>— И тебе с |
| шта друго, вредно је поменути по ономе чуду, које му се још у Јерусалиму приказало, наговестив |
| ојница, те да виде децу и да се увере о чуду, које учини једна хамајлија.{S} Лепосава је примал |
| е он брзо! — одговори Маца.</p> <p>— Не чуј, Боже! — прошапта Јанићије, али тако тихо, да га је |
| не са мајстор-Дишом и да од њега самога чује, ради чега је онако поступио.</p> <p>Трећег дана, |
| а врста касине, где се свет састаје, да чује шта има ново или да сам исприча, шта је данас или |
| олико ће порасти.{S} Свет једва чека да чује новости, а већ онда, кад та новост дође до последњ |
| ила колико и мајстор Диша, морала је да чује и такве ствари, на које би се узбунила чак и фудул |
| го што би и ти сам могао; али она ни да чује!{S} Каже:{S} Гаџу циганина узеће, али теби ни за ж |
| м, а да не застане, бар једну строфу да чује.</p> <p>Па ипак, кроза све то расположење, Лепосав |
| ике у своме животу да о таквим стварима чује.{S} Међутим, тетка Маца је у својој дугој пракси в |
| у дућан, тек колико да из Дишиних уста чује, зашто је вратио прстен; али им Бик увек одговори, |
| и мало повуче себи; он се наже, да боље чује.</p> <p>— Да му кажеш...{S} Диши... јер ја ћу...</ |
| >Девојче се пажљиво обазре, да га ко не чује, па онда на пола гласа прошапута:</p> <p>— Поздрав |
| о одмерено хуктање, као онај шум што се чује у ковачници кад меховима ватру распаљују.{S} У ова |
| тамо; навикао је да од своје газдарице чује вазда одлучан и заповедни тон, па му дође сада и с |
| прослови, а срце јој лупа, да му ударце чује.</p> <p>— Да те дам Јанићију, шта ли?{S} Па трећег |
| но за сватове спреми.{S} У Мациној кући чује се дан из дан девојачки жагор и певање.{S} Лепосав |
| ки: чесна и поштена!{S} Чу ли?</p> <p>— Чујем, — одговара Лепосава скромно.</p> <p>И још много |
| .</p> <p>— Ама не тако, већ кажи, да ти чујем гласа.</p> <p>— Хоћу! — одговори Лепосава и окрет |
| ни, не знајући шта да му каже.</p> <p>— Чујеш, Јанићије, немој тако!{S} Не иди од нас.{S} Ето, |
| ина шта да се ради.</p> <p>— Па ти и не чујеш све о чему свет за тебе и Лепосаву говори.{S} И к |
| прстен вратио.{S} Ето... и сам видиш и чујеш...{S} Цела чаршија говори за покојног кир-Бенџу и |
| сада?...{S} Шта се учини сада...{S} Ето чујеш и сам...</p> <p>— Па зар сам ја крив томе?{S} Ја |
| Анастасију казују; хајде на чаршија, да чујите.</p> <p>И збиља, мајстор Диша и сам поче увиђати |
| ..</p> <p>— Лепосаву... прошапута једва чујно Диша.</p> <p>— Цео свет говори за вас.</p> <p>— Л |
| проведу кроз чаршију, а телал да виче: „Чујте и почујте!{S} Ово је луди Диша, који има жену оро |
| це и на памет виче искупљеноме народу: „Чујте и почујте!{S} Јанићије Бик, калфица код Дише уста |
| оћиште, изненађени скупише око њега, да чују шта му је.{S} А када им Диша исказа своју несрећу, |
| ову шумору.{S} Комшије су навраћале, да чују што о Диши, а и да узгред виде, како се одржава ку |
| вао је шамаре за врат или би га мајстор чукао у главу савијеним кажипрстом, на коме је био дебе |
| у појави се једно девојче.</p> <p>— Што чукаш толико?{S} Није код куће.</p> <p>— А где је?</p> |
| рданској земљи на своју удобну кућу код Чукур-чешме, са широком настрешницом и хладовитим докса |
| заклетве“. — Од озго, од стране Зерека, чула су се танка ћеманета циганска и тек по који усклик |
| ка Маца, која је у башти нешто плевила, чула овај ударац и завирила у мутвак, да види шта је.</ |
| коју је, прислушкујући кроз кључаницу, чула.</p> <p>Обе куме овеселише се.{S} Кира-Мана је пре |
| рај!{S} А-а-х!{S} Душа ми гори, душа! — чула се још из далека силна гласина Јанићијева.</p> <p> |
| га је Лепосава, која иђаше уза њ, једва чула.</p> <p>— Рђо папуџијска, шта ти је ружно урадио, |
| дуга паде на земљу.</p> <p>Маца је прва чула њен врисак и онај пад, па је, као без душе, утрчал |
| д туда очи и искашљивао се, не би ли га чула, она је у мутваку певушила што или би се с мајком |
| у туђој кући, обузела му је сва остала чула, да није ништа чуо шта га она пита; а онај бесмисл |
| себи да верујем да сам на сну два пута чула; али, кад ноћас и по трећи пут баш будна зачух, ре |
| уту између Софије и Ниша.</p> <p>Кад је чула да јој је муж умро и сахрањен тамо далеко, фудул-С |
| узрока; свака жена причала је, како је чула од друге, а уз то је, да би догађај био што потпун |
| !</p> <p>Анастасија очевидно ништа није чула шта јој Јанићије говори.{S} Она паде преда њ на ко |
| је треперило широко Дунаво а за њим се чула лупа дахирета и свежи девојачки гласови, који уз д |
| ања, што су се међу девојкама у тај час чула, он би сазнао на пример да је округао као гоч (буб |
| и позва на свој ћепенак.</p> <p>— Ама, чули ти шта се оно јутрос догоди.</p> <p>— Шта? — запит |
| волела!{S} Ти да идеш одавде; е ли сте чули?</p> <p>Али кир-Диши умину бол и он се и по други |
| м није казао чије су дреје; али лепо су чули како је плакала и молила га и рекла му да ће му би |
| p>Сутра дан од раскрснице до раскрснице чуло се добовање општинскога добоша.{S} Грлати добошар |
| ј, разуме се, сасвим у другој форми.{S} Чуо је како је кир-Дума стао да псује пред Јанићијем ма |
| та Диша.</p> <p>— Мајсторе, мајсторе! — чуо је мало за тим мајстор Диша, како га Јанићије зове |
| Јер, њему се чинило да ово, што је сада чуо, зна цео свет и да сваки од ових људи, који га сада |
| ла му је сва остала чула, да није ништа чуо шта га она пита; а онај бесмислени поглед, који се |
| ма мени се све чини, да сам баш од тебе чуо, да она носи четири хиљаде...</p> <p>— Не је четири |
| од онога што ће сад опет чути, ма да је чуо већ оно што је најстрашније.</p> <p>— Јесте, због т |
| и ако није био позван у сватове, кад је чуо да му се синовац оженио, а како је био самохран, од |
| рху.{S} Ослушну, али из собе ништа није чуо осем дубокога хркања нечијег.{S} Он нечујно ошкрину |
| ј тулум?“</p> <p>Мајстор Диша више није чуо ништа, није видео <pb n="87" /> никога.{S} Као несв |
| од тих звукова свежега пролећа он није чуо, — све је то било и сувише слабо да га изведе из не |
| и да сам исприча, шта је данас или јуче чуо.{S} Лепе, турске чесме, озидане од тесаног камена, |
| кући, али, кад је дошао пред капиџик и чуо оно нарицање, застаде за неколико часака.{S} Јако с |
| те и где је, пре седам година, први пут чуо ону песмицу, што му памет занесе, седе на један кам |
| о се Јанићије вратио из бербернице, већ чуо за цео догађај, разуме се, сасвим у другој форми.{S |
| /> <p>Мајстор Диша је и на томе ћепенку чуо за јутрошњи догађај.{S} Па ни овде није био у стању |
| <p>А хаџи-Дишу, чију достојну успомену чупамо из заборава, ако ни за шта друго, вредно је поме |
| јим родитељима, под кутњом настрешницом чупкаше траву.</p> <p>У то доба, када ће кир-Ламбре, са |
| е, бар узгред, кад поред ње протрчи, не чупне за курјуке или не повуче за шалваре, тек колико д |
| бјашњавао он познаницима своја утанчана чуства и поштовање према светој земљи.</p> <p>И зато је |
| сам јој дао дреје.</p> <p>— Бре, децо, чусте ли шта лаже?</p> <p>Оба шегрта потврдише, да је з |
| ео ослушкивати, неће ли бар што изнутра чути; али ни из авлије ни из куће ни гласа ни каквог му |
| огао схватати.{S} Срамота ће се за цело чути, те ни он није могао замислити, како ће се у чарши |
| и ужасан страх од онога што ће сад опет чути, ма да је чуо већ оно што је најстрашније.</p> <p> |
| вирате!{S} Свирајте, све докле вас могу чути. — Оно... знаш, оно...</p> <p>— Знамо, газда-Јанић |
| дул-Стаменкиног Канчета.</p> <p>— Ја не чух ништа.</p> <p>— Побише се.</p> <p>— Зашто, море?</p |
| исана лисица са калпаком на глави, како чучи и предњим шапама држи кожу од неке друге лисице.{S |
| на два места ножем пробо.{S} Према њему чучнула некаква жена и држи на крилу болесно дете.</p> |
| и, газда, шта се на чесми прича.{S} Кад чучнух, да захитим воду, а она ми каже: „Је ли бре, Јан |
| изврши, па ако успе, онда да не изгледа џабе, што је прстен враћао.</p> <p>— Тако је, кир-Дума. |
| !{S} Бог је наредио на жена, да не једе џабе лебац, — вели кира-Мана.</p> <p>— Ето, ја — утаче |
| ан за спољашне утиске; неколико врабаца џакало је на једној дафини, чије се гране повиле преко |
| цртаваше београдско обзорје са кубастим џамијама и витим минаретима.</p> <p>После је отишао у М |
| оза све махале испод Дервишане и Бајрак-џамије.</p> <p>Оно дућана, што је кир-Бенџо оставио за |
| и настанио се у Дервишани испод Синџир-џамије.{S} О овоме дервишу причало се по турским махала |
| ш на самоме завијутку, у близини Синџир-џамије испаде од некуда кир-Диша, и, када се један прем |
| е завише у један ћорсокак баш до Синџир-џамије.{S} На самоме углу, при улазу у ћорсокак, лепо с |
| номе „шилту“, у ћор-сокаку близу Синџир-џамије!</p> <p>А цигани су ревносно лупали у гочеве, а |
| рош-капије и враћајући се натраг Барјак-џамији.{S} А што је више у те мисли западао, све се виш |
| м именима.{S} Кир-Бенџо, Ламбре, Данга, Џанга, Шабакидес, Сакаларидес, Даде, Пијаде, Гуша, Нуша |
| иша постаде све нестрпељивији и поче да џангриза Лепосави, па чак и да је кори за њезину леност |
| омете, да је изгубио сваку кураж да јој џангриза; али, кад на тај начин не мога да излије своје |
| а би видео како мајстор Диша неправедно џангриза својој жени.{S} Разуме се, да је он био увек н |
| .{S} Разуме се да и Лепосави ово Дишино џангризање поче бивати несносно и једнога дана, кад Диш |
| етеше је, да послуша.</p> <p>— Грехота, џанум, да остариш као девојче!{S} Бог је наредио на жен |
| четири хиљаде...</p> <p>— Не је четири, џанум!{S} Три хиљади и пет стотине гроси.</p> <p>— Чети |
| тако умири.</p> <p>— Од суза нема лек, џанум; него да разговарамо шта да се ради!{S} Може бити |
| и да пита.</p> <pb n="13" /> <p>— Како, џанум?{S} Наша кост, наше месо!{S} Кој па да се брине у |
| зи, ама ми душа болује.</p> <p>— Зашто, џанум?</p> <p>— Деце немам, свети човече; желим децу, а |
| жише за очима, које им показаше издашне џбунове кисељака.</p> <p>Није се обесио; али не зато, ш |
| а Луга; а када га глад узмучи, он је по џбуновима брао лишће кисељак и тиме је тога дана забашу |
| их је на ћепенак и одмах наредио да се џезва пристави, што је, у осталом, чинио он само према |
| јавио у соби пок. кир-Бенџо; филџани и џезва с кафом слетеше са послужавника и просуше се по п |
| ј час указа на прагу кира-Анастасија са џезвом кафе и два филџана.{S} И она је била нешто мало |
| м“ наложила ватру у мутваку, преставила џезву с кафом, метнула четири ратлокума на саханчић, а |
| а већ! — рече уклањајући с ватре велику џезву шербета, који се грејао за Лепосавине другарице.< |
| кућу више; зашто ће нам он?</p> <p>— Ви’ш ти ње!{S} А шта би свет онда реко?{S} Мајстор Диша по |
| ма.{S} Кир-Бенџо, Ламбре, Данга, Џанга, Шабакидес, Сакаларидес, Даде, Пијаде, Гуша, Нуша, и т. |
| од црвена сахтијана, мајушне као детиња шака, таман за њезину ножицу, која је, заједно са тим м |
| е судбина наменила, није му измицала из шака.{S} Неуморно је пазио да му момци не беспосличе и |
| рији од свога мајстора, истрже му се из шака и излете на поље.</p> <p>— Торњај ми се с очију, у |
| тако, да се једва искобељала из његових шака и побегла.</p> <p>— Шта чекаш, домуз бре; што не к |
| а, кад јој се није надао, лупи га обема шакама у леђа.{S} Јанићије се живо окрете, <pb n="124" |
| чила га.{S} Дисање му заста.{S} Како је шакама за собом напипао седиште, тако се скљокао на њег |
| S} Он је стеже грудима, а она се одупре шакама о његова плећа и одскочи у страну.</p> <p>Збуњен |
| тако тужно; седе на миндерлук, обухвати шакама једно колено и поче се горњим делом тела нијати |
| и јој на ново запламтеше, она покри очи шакама и побеже из мутвака, па онако збуњена отрча у ку |
| ударце, када би га ова својим пуначким шакама пљеснула по снажним леђима.{S} Напротив, осећао |
| дом правиле узвишицу од прилике за пола шаке.{S} На те даске метала се асура, а преко ње постељ |
| ир-Дума, што га грло доноси, и диже обе шаке и вис.</p> <p>— А шта се то тебе тиче?</p> <p>— Ра |
| ала и вукла нечије косе, и да су нечије шаке њу гребале и ударале.{S} Неко је врискао од бола, |
| једаред само дохвати у своје незграпне шаке и почне да га меси, тај се не откупи лако.{S} Јани |
| био од свога мајстора) и, као врабац из шаке, шмурну на врата и весело одјури симиџиници.</p> < |
| , мисли, да чапкуна пропусти добро кроз шаке, за оно што му је разбио врата.</p> <p>— Можеш ти |
| својом службом.</p> <p>Зароњена лица у шаке седео је још на једноме избрешку близу Вилине Води |
| апипа, приступи просјаку, тисне му је у шаке, а другом руком прихвати га благо за плећа и потис |
| а је села на столичицу, заронила лице у шаке и горко заплакала.{S} Плакала је као да некога сар |
| из собе, оде удно баште, зарони лице у шаке и поче горко плакати.</p> <p>Мацино гласно нарицањ |
| и последњи звук ишчезну, зарони лице у шаке и горко зајеца.</p> <milestone unit="subSection" / |
| </p> <p>— Ово теби! — рече и тутну му у шаке један цванцик.</p> <p>— Зашто, газдарице? — запита |
| зађе на обалу, попео се хаџија на крму, шаком надстрешио очи и са пријатним уживањем посматра и |
| а небројеним уздасима и да почешће таре шаком чело, из кога ама баш ништа не мога да истеше.</p |
| ! — јекну кир-Ламбре очајно и пљесну се шаком по челу, да је кира-Мана, која се притајала за вр |
| ти оних разбијених врата, те га одалами шаком за врат, да је Бик одлетео неколико корачаји.</p> |
| миндерлук и дубоко замишљен поче трљати шаком чело.{S} Осећао је тежак притисак, тако тежак, ка |
| рећи ни ружне речи а камо ли узмахнути шаком, обично је све оне шамаре које је желео спустити |
| о, као што је сада немогућно, да својом шаком запуши целом Београду уста или да забрани Јанићиј |
| рсну упоредо кир-Диша са својом широком шаком, од које су му уши тако често бридиле, и кира-Ана |
| ан; толико пута изненада би је дохватио шаком, те је она често више од њега примала, него ли шт |
| >На ову летимичну идеју он само одмахну шаком; а како, поред свега мозгања, не нађе ни један зг |
| епосава и седе у постељи, бајаги, да их шаком шчисти.</p> <p>— Хајде, хајде!{S} Даћу ја теби мр |
| <p>— Шта: немој! — запита Маца и задржа шаку сирћета, којом хтеде да му вратне жиле протрља.</p |
| о да је она рука, која му чврсто држаше шаку, већ умрла.{S} Тек кад Маца закука, он престрављен |
| ако седи на шамлици, подлактила главу о шаку и нешто мисли.{S} Да је мало боље загледала, можда |
| у, одма ћу!... — и тиснувши девојчици у шаку пару, изгура је на капиџик, али је на улицу не про |
| су ногу, а он је целу обухватио у једну шаку, па се као луд смеје од задовољства.{S} И она се к |
| као ономе, који за леђи осећа наднесену шаку и чека када ће га по врату пљеснути.</p> <p>Најпос |
| удул-Стаменка и поднесе му под нос пуну шаку женске косе. — Шта је ово?{S} Тако ли си научио он |
| мало и од живога разговора и Ламбриних шала изви се песма.{S} Ламбре затури фес за потиљак, из |
| >Од тога часа преста Јанићије са својим шалама.{S} Заћута се и нешто дубоко замисли, па тек по |
| ена, без јелечета око снаге и бошче око шалвара.</p> <p>Није могућно описати ни изненађење кира |
| него да о бошчу, припасану око шарених шалвара, обрише руке и смакне засукане рукаве, те покри |
| е се младе жене и девојке, у живописним шалварама и јелечићима, што се преливају јасним шаренил |
| и, не чупне за курјуке или не повуче за шалваре, тек колико да јој напакости.</p> <p>Ма да је к |
| асположена и срдито стресала са шарених шалварица прашину, која се прихватила, док је уз капиџи |
| војих тринаест година, витка, у шареним шалварицама, опуштених плетеница низ врат и к’носаним о |
| очију, са оним младешчићем и у шареним шалварицама, из којих је несташно извиривала мала ножиц |
| онолико посла свршио колико би обично, шале ради, за један дан посвршавао.</p> <p>Више није мо |
| пила, па се и не показује жива.{S} Није шале, оно о чему је цео век сањала и за чим је кришом ч |
| о што није од радости запевала.{S} Није шале, толико се препала, да се не обеси ради ње. — Ох!{ |
| и Јанићије се сасвим изменио.{S} Ни оне шале, ни разговора, ни песме.{S} Сељаци пролазе поред д |
| вине, дигао ме је као перце до појаса и шале ради три пута преко собе пренео.</p> <p>— Ба! — уз |
| и се толико затекло у кеси, — рече Диша шалећи се. — А сад деде да видим каква су!</p> <p>— Нем |
| лико је овладала њиме, да јој више ни у шали није враћао ударце, када би га ова својим пуначким |
| довао наслеђу свога кума, па је почео у шали да гони кира-Анастасију да пожури, те да не остане |
| Море, шалиш ли се ти?</p> <p>— Ич се не шалим!{S} А што?{S} Па то се бар зна <pb n="137" /> да |
| не да затварамо капиџике, кад прођеш! — шалио се Станко туфегџија, који се примио за старога св |
| пањен загледа у комшију.</p> <p>— Море, шалиш ли се ти?</p> <p>— Ич се не шалим!{S} А што?{S} П |
| хнито.{S} Јанићије Бик зачинио песмом и шалом.{S} Овога дана постао је он љубимцем кир-Думе и Л |
| е ретко) бивало је да јој кроз најживљу шалу и смех прелети преко лица нека тамна сенка; у тако |
| а нечистом силом, дотле он у наше радње шаље по једнога анђела, да нам имање до повратка сачува |
| ка-Маце и да кажеш: поздравио мајстор и шаље ово! — Јеси ли разумео?</p> <p>— Јесам, мајсторе — |
| ти ствари.</p> <p>— Поздравио мајстор и шаље вам ово! — испоручи Јанићије, збуњен девојачким на |
| бијала главу размишљајући ко јој све то шаље, ствари привлачила у кућу као своје, а цвеће метал |
| елиш, бре?</p> <p>— Немој, газда, да ме шаљеш тамо: немам образа да јој на очи изиђем.</p> <p>— |
| тамо, куда их мајстор Диша и тетка Маца шаљу; али, ипак, Бик не може да одоли срцу, а да је, ба |
| расквари свадба пре ђердека; а ти мени шамар за врат!{S} А ја сам хтео да ти кажем како ју је |
| а.</p> <p>— Због њега сам ја појео врућ шамар; али ће ми га, мајци, кад тад платити! — издаде с |
| он би тога мајстора, који му је толико шамара напоклањао колико можда ни своме псу удараца ниј |
| ечку сахтијана како се ради, добивао је шамаре за врат или би га мајстор чукао у главу савијени |
| о ли узмахнути шаком, обично је све оне шамаре које је желео спустити на туђе главе, издашно сп |
| .</p> <pb n="76" /> <p>А Јанићије је те шамаре заједно са газдиним хлебом гутао и чувао их, да |
| његов хлеб, до душе врло често зачињен шамарима, али опет хлеб; јер газда-Диша, који у своме в |
| косе, преко које је слазила модра бареш-шамија, дотицао је својим крајем до самога струка.{S} С |
| једна између њих, забрађена преко феса шамијом калемћарком.</p> <p>— А ти знаш нешто? — запита |
| е појави и тетка Маца.{S} Са пребаченом шамијом преко главе излазила је из мутвака и пошла софр |
| рихватила Дишину молбу, забрадила главу шамијом и одмах кренула на посао.{S} Но како ни она ни |
| е — и овде тетка-Маца поче раздрешивати шамију под брадом — оно није човек, оно је тулум, једно |
| м кићанкама.{S} Њиховим женама по једну шамију калемћарку, тек колико да знају како ни на њих н |
| затекла је ћерку у мутваку како седи на шамлици, подлактила главу о шаку и нешто мисли.{S} Да ј |
| аса ни каквог му драго шума, осем онога шандуда, чије се густо грање над самим кровом наднело, |
| мили паса, који се гложе по београдским шанчевима и својим разногласним лавежом узнемирују тихи |
| калпаком на глави, како чучи и предњим шапама држи кожу од неке друге лисице.{S} По оним крупн |
| — Од тебе — одговори Лепосава и продужи шапатом бројати петљице на плетећим иглама.</p> <p>— А |
| јеш једнако... мене је срам! — одговори шапатом Лепосава и још више саже лице у своје плетиво.< |
| од браде?</p> <p>— Море, није оно он! — шапну Јанићије.</p> <p>— Зар га не познајеш?{S} Ено она |
| мајстор Диша, оно је свети Спиридон! — шапну Јанићије, пакостан, што се Лепосава толико интере |
| едаше.</p> <p>— Умрла зар?... пита Диша шапћући.</p> <p>— Умрла, мајсторе! — уздахну дубоко Јан |
| љицу.</p> <p>— Љутиш ли се? — запита је шапћући.</p> <p>Лепосава намешта посуђе и не одговора н |
| о му не дај да се обеси!</p> <p>Тако је шапутала у себи, докле не одоле сан.{S} Кандилце поче ј |
| ако узмогне, нека буде срећна с њим! — шапутао је и расејано гледао, према јутарњем сунцу, на |
| подсећале на одбеглу жену; уздисао је и шапутао час проклетство Ламбри и свој грчкој чаршији а |
| чекала.</p> <p>— Анастасија! — поче јој шапутати на ухо, <pb n="63" /> трудећи се, да је умири |
| з ми пљунусте; — то кошта 4000 гроша, — шапуће задовољно кир-Диша. <pb n="117" /> — Нема бре ни |
| к и пропуштајући зрна међу прстима тихо шапуће себи, кад неко закуца на вратима.{S} У исти час |
| урче и свилу за свадбену антерију и леп шарен појас; а већ нови ђевђелук (капа „дињара“) то је |
| јстор Диша прелете погледом преко овога шаренила од жутих и црних печата, па онда баци нестрпељ |
| а и јелечићима, што се преливају јасним шаренилом, те ти изгледа као да је из ових башта живо ц |
| ужавника и просуше се по поду, застртом шареним ћилимом.</p> <p>Овај врисак трже иза сна кир-Ла |
| около својих тринаест година, витка, у шареним шалварицама, опуштених плетеница низ врат и к’н |
| смејаних очију, са оним младешчићем и у шареним шалварицама, из којих је несташно извиривала ма |
| ћала нерасположена и срдито стресала са шарених шалварица прашину, која се прихватила, док је у |
| ла друго него да о бошчу, припасану око шарених шалвара, обрише руке и смакне засукане рукаве, |
| тнула четири ратлокума на саханчић, а у шарену чашу хладне воде, да послужи мајку, кад из собе |
| и са пријатним изразом, као да га когод шашољи сламчицом око усана, слуша и осмешкује се на бог |
| о сасушено лисје поста мрско.{S} Кутију швирну на неко ђубриште, а босиљак искида, издроби, пљу |
| х, руке ради, понела је по један цветак шебоја и замбака.{S} И тако, заборављајући на све што и |
| а пословала, час у гостинску собу и као шева међу пуним класјем весело певушила или се на сав г |
| је на вечери било, а што је најважније, шегрт му исприча, како је кира-Анастасија говорила о ње |
| о име, кад, у тај пар уђе у дућан његов шегрт, Јанићије Бик, и унесе две ћупе воде.</p> <p>Мајс |
| чите код удовице преко зид и кад вам је шегрт подметнуо леђа, да се попнете?</p> <p>— То није и |
| е и њему, Бог зна како, мило, што му је шегрт врата пробио.</p> <pb n="47" /> <p>Но то је само |
| уштати ћепенак, кад у дућан утрча други шегрт, који се мајао на пољу.</p> <p>— Ето газде! — пов |
| дућан, седе на ћепенак и, када му млађи шегрт прислужи једну <pb n="75" /> кафу, позва Јанићија |
| и чисто чудећи се, како то да му један шегрт одговара.</p> <p>— Шта велиш?!...</p> <p>— Твој с |
| а мајстор-Дишина.</p> <p>Ваљда се Дишин шегрт не би толико забленуо ни пред голом турском сабљо |
| је, од прилике, решавао ову борбу Дишин шегрт и старао се свим начинима да се пред својом савеш |
| е него ли газдине ћушке, што их је, као шегрт, од времена на време добијао. — Али ма колико да |
| пропао; код другога газде морао би као шегрт почети из нова и шегртовати још толико година, па |
| ?! — узвикну мајстор, кад опази како му шегрт још стоји и не помиче се, да прихвати путничку бо |
| > <p>Кир-Диши се смрачи, кад чу како му шегрт отказује послушност.</p> <p>— А и шта си друго не |
| ао у дућан и сав збуњен прошао мимо оба шегрта у собицу и одело турио под своју душему<ref targ |
| ре, децо, чусте ли шта лаже?</p> <p>Оба шегрта потврдише, да је заиста донео нечије дреје и да |
| чкарала је она час у мутвак, где су два шегрта пословала, час у гостинску собу и као шева међу |
| их пара, уложио у еспап и довео још два шегрта.{S} А њега самога, за ову годину дана, кира-Анас |
| по воду.{S} На чешми је затекао млађега шегрта мајстор-Дишинога, те од њега сазнаде све како је |
| а зашта се радује, те, у место да свога шегрта помилује, приши му једну ћушку, да овај у мало ш |
| еку цветали, а и зато, да у очима свога шегрта јаче означи ону разлику, која између њих владаше |
| ћа, како је нечовечан био наспрам свога шегрта.{S} У потаји је тако осећао; али наравно био је |
| да је мајстор Диша прво саслушао свога шегрта, па тек онда да га дарује. — Но судбина је ваљда |
| весело певушити; повуче за ухо једнога шегрта, па онда оде брзо својој кући поздрављајући весе |
| услужност и љубазност наспрам Дишинога шегрта.{S} Није било јела ни посластице, које је кира-А |
| , докле му калфа не дође, те Маца посла шегрта, да га у чаршији потражи. — Час по час узнемирен |
| вати једну летву, да одалами непослушна шегрта.</p> <p>Али Јанићије, много хитрији од свога мај |
| јеменије и испод очију посматрао бившег шегрта како се наокришке ближи.</p> <p>Јанићије стаде у |
| коме оваква „интимна“ питања од једног шегрта беху зазорна, а уз то се сети оних разбијених вр |
| упутио кући његовог мајстора, послао је шегрта и наредио му, да се у мутваку нађе и да остане т |
| нем и поражен према Јанићију и обојици шегрта, који су напустили посао, па онако седећи око па |
| поћи кући, слао је и са зебњом очекивао шегрта, да му јави шта је код куће.</p> <p>Јанићије опе |
| ије још био произведен за калфу, оба су шегрта ипак сматрали као свога старешину.{S} Мајстор Ди |
| и има жену ороспију и који због ње туче шегрте!“</p> <p>Разиграна машта Јанићијева све га је ви |
| е с мужем у башчи, а не срамиш се да те шегрти гледају са туђим човеком у соби.</p> <p>— Шта ка |
| о дана.{S} Ручак су му доносили од куће шегрти, пре него што ће у вече заклопити <pb n="213" /> |
| насмејала.</p> <p>Рано, у зору, кад сви шегрти устају и журе, да испред дућана почисте и по дућ |
| — Газдарице, шта то радиш? — Ево, ту су шегрти у дућану, видеће.</p> <p>— Хоћу да се давим...{S |
| му обрати пажњу, да не оставља дућан на шегртима, но да ту седи, докле год не буде време да се |
| д тад платити! — издаде се једаред пред шегртима, кад Ламбре изиђе из дућана.</p> <p>Једнога да |
| а старешину.{S} Мајстор Диша му је пред шегртима наредио, да пази на радњу и што чешће у дану т |
| апе у грлу, и њему се учини, да ће пред шегртима зајецати, ако је запева.</p> <p>— Нема лека; н |
| /p> <p>— Ниси имао милости према својим шегртима, сад нећу ни ја према теби.{S} Удрите!</p> <p> |
| бољи мајстор то би исто радио са својим шегртима.{S} Чак и родитељи, када су децу давали у руке |
| трча руци мајсторовој, па је са осталим шегртима целива, а бошчу прихвати и пође за газдом.</p> |
| исао.{S} Такве мисли не падају на памет шегртима.</p> <p>— А да није то кир-Диша? — запита прес |
| био први поклон што га је за пет година шегртовања добио од свога мајстора) и, као врабац из ша |
| зде морао би као шегрт почети из нова и шегртовати још толико година, па тек онда бити произвед |
| И Јанићије <pb n="72" /> узе са једним шегртом уносити у дућан коже, и готове јеменије, које с |
| а своја разбијена врата и на оно што је шегрту спремао.</p> <p>Али судбина, која се тога дана н |
| неприлично да он, један мајстор, своме шегрту исповеда зашта се радује, те, у место да свога ш |
| лом, није чинио он из мржње према своме шегрту, већ из виших педагошких принципа, који су у оно |
| о појасу и све хоће нешто да каже своме шегрту, али, кад расклопи уста, грло му се стегне, па н |
| са богатим интересом врати првоме своме шегрту, који му под руку дође.</p> <p>Кад се овако нагл |
| ито да премеће бројанице по руци, упаде шегрче у собу.</p> <p>— Шта је?{S} Нађе ли га? — запита |
| е истрчавала на капиџик, да види што се шегрче толико затаја.</p> <p>После некога времена, баш |
| ша осорљиво.</p> <p>— Нађох! — одговори шегрче снебивајући се.</p> <p>— Па где је, што не долаз |
| и поживе с њоме три године и, умревши у шездесетдругој <pb n="9" /> години, остави уцвељену мла |
| — рече уклањајући с ватре велику џезву шербета, који се грејао за Лепосавине другарице.</p> <p |
| ћи.{S} Знаш ли која ти је сад?{S} Пуних шеснаест!{S} Још годину две па ћеш да постанеш уседелиц |
| и висину, колику би могло имати дете од шест година.</p> <p>Овај се разговор водио на петнаест |
| е да ти је мати сањала онај сан још пре шест година.{S} Сад би нам био оволики. — Одговори јој |
| и тридесет и шест година.{S} Тридесет и шест година, па још бити неожењен, не само да се сматра |
| тор-Дишу, њему је могло бити тридесет и шест година.{S} Тридесет и шест година, па још бити нео |
| о паса до саме коже, а у кесу је метнуо шест стотина гроша, таман колико му је требало да са на |
| вога будућег потомка задужио је са оних шест стотина гроша, што их хаџи-Зосим украде, и са двес |
| искушење.{S} У Галцу их задржаше пуних шест недеља у „контроманцу“, те тако хаџи-Диша мораде и |
| , детињи смех, — када поче представљати шетњу о месечевој младини, онако како је то дервиш наре |
| е у својој авлији убачену по коју главу шећера или трубу платна, а често и по неколико аршина с |
| пи, свуда би добијала на поклон по које шећерлеме или други какав слаткиш.</p> <p>А тетка Маца, |
| о кривац, кога су осудили да га двојица шибају.</p> <p>— И опростићу јој и зажмурићу; што је би |
| ети човек молио Богу и мучио своје тело шибањем, забадањем ножева у бутину и мишице, тискале су |
| , и не мислећи, ноге га саме однесоше у шибљак, а руке се пружише за очима, које им показаше из |
| ик што ми укради антерија!{S} А-а-ах! — Шија да му заврнем, нека липше, куче погано, што ми ује |
| <p>— Шта чекаш, домуз бре; што не кршиш шија на гробље?{S} Од теб ми црно на очи! — дерао се Ла |
| дете учинио, или за сваки погрешан убод шилом, кад му је мајстор показивао на каквом непотребно |
| ена на колено, предавати један другоме „шилт“, на коме беше исписана лисица са калпаком на глав |
| ћорсокак, лепо се видео мајстор-Дишин „шилт“ са расплаканом лисицом.</p> <p>Мајстор Диши заигр |
| иоле вешт у читању хијероглифа и старих шилтова, досећа се, да је оно кожа њезиног рано изгубље |
| сасвим другим странама, само не ономе „шилту“, у ћор-сокаку близу Синџир-џамије!</p> <p>А цига |
| и окуражени Ламбре поднесе мајстор-Диши шипак под нос.</p> <p>Мајстор-Диша, кад осети под носом |
| ога значаја, сада је почео већ да узима шире размере.{S} Потајна саревњивост између старе грчке |
| ао као гоч (бубањ), да се не зна где је шири, да ли у леђима или у појасу, да му је лице као на |
| , који су се више Стамбол-Капије богато ширили онде, где се данас налази густо насељени Енглезо |
| мајстор Диша са свом својом пространом ширином сео на душу, па јој не да дахнути.</p> <p>И ниј |
| збуњено, натуштених веђа, гужвао један широк орахов лист, што му се у руци нашао.</p> <p>— Иде |
| елике <pb n="159" /> главе, ниска чела, широка врата, главом може да пробије храстова врата, а |
| гледа на камилу, у врх чије грбе сеђаше широка и темељита прилика мајстор-Дишина, па за тим окр |
| у људе јави.{S} Антерија је била толико широка, да је могао четири пута око себе обмотати, а це |
| на сав глас и подупрвши се песницама о широке слабине, које од узбуђења бректаху, хуктао је и |
| о ове у вис уздигнуте руке, са којих су широки рукави кошуље спали на рамена, те тако показивал |
| астаде изненађен, јер из баште, баш под широким орахом, зачу јасан жагор, смех и певање девојач |
| а, да је њој баш мило, што јој се испод широких рукава кошуље од танке тканине прозиру као нали |
| али да ће се сада преломити под теретом широких и пуначких плећа.{S} И ето, своју, од самога се |
| едузели.{S} Место да устане, он поче на широко описивати све добре стране кира-Анастасије, а шт |
| базре где је.{S} Пред њиме је треперило широко Дунаво а за њим се чула лупа дахирета и свежи де |
| мена и раздрљеном кошуљом, кроз коју су широко избијала снажна набрекла прса, ишао је он пред д |
| ланака и кратко подшишани бркови, који, широком лицу и носу, сасвим различитом од грчко-цинцарс |
| а своју удобну кућу код Чукур-чешме, са широком настрешницом и хладовитим доксатом, дотле је у |
| а му искрсну упоредо кир-Диша са својом широком шаком, од које су му уши тако често бридиле, и |
| надвлада зета и да Лепосави створи што ширу самоуправну власт у мутваку.</p> <p>— Е, мој зете, |
| , како је у почетку поручио само једно „шише“ вина, па после, кад дођоше двојица са Циганима, њ |
| ијатно, да се у њеној кући догоди какав шкандал, <pb n="105" /> те, пре него ли што је Ламбре у |
| није човек, оно је тулум, једно говеђе шкембе!{S} Ох, ох, како сам уморна!{S} Лепосава, дете, |
| почело као лопта да се премеће, скаче и шкљоца зубима на своју мајку.</p> <p>— Ко са некрштеним |
| рочинство: било за поправку које цркве, школе или друге културне установе, — но мајстор-Диши ни |
| оде у буџак, па ти роди сина слабачког, шкољавог, онда ко да буде крив?{S} Увек да жалиш, што с |
| , кучко, отрова! — стење мајстор-Диша и шкрипи зубима.</p> <p>— Ко вас отровао?</p> <p>— Ти! — |
| у мутвак, али, кад је ни тамо не нађе, шкрипну зубима.{S} Инако надраженом сад је било довољно |
| рице.</p> <p>Али то „дете“ у овоме часу шкрипну зубима.{S} Неодољива срџба на све, на ону, коју |
| у, а из сандука извлачиле разне ствари: шкуртељке, ћитајке, платна, па, чак, из добро набијених |
| и танка фигура фудул-Стаменкина у жутој шкуртељци.</p> <p>Мајстор Диша се избечи на ову посету, |
| цика пензије, њена танка фигура у жутој шкуртељчици и плавоме фистану, добивала би у лицу неки |
| и свет онда реко?{S} Мајстор Диша појео шљиву, а кошчицу бацио на ђубре.{S} Па после да плетеш |
| свога мајстора) и, као врабац из шаке, шмурну на врата и весело одјури симиџиници.</p> <p>А ма |
| не може ни речи даље.</p> <p>— За Бога, шта ти је? — викну Анастасија и пљесну се рукама, када |
| потури онакву жену?{S} Је ли то правда, шта ли, кад је знао каква је она, па још да ми кумује, |
| p>— Зашто, бре?</p> <p>— Ето ти, газда, шта се на чесми прича.{S} Кад чучнух, да захитим воду, |
| ју.</p> <p>Јанићије узео прстен и чека, шта ће мајстор Диша наредити, али овај сео на пањ, бриш |
| јој лудој памети.</p> <p>— Боже, мајка, шта ти је? — брани се Лепосава. — Та и сама кажеш да ме |
| њ, једва чула.</p> <p>— Рђо папуџијска, шта ти је ружно урадио, да му тако желиш? — рече Лепоса |
| епосава пребледе; она је најбоље знала, шта се све могло са Јанићијем десити.{S} Она његова пос |
| отајно смеше.</p> <p>— Буди Бог с нама, шта ме сад опет снађе! — прекрсти се Диша од чуда, кад |
| мењен и остао.</p> <p>— Ама, кира-Мана, шта то говориш?{S} Са киме га је она јела до сада?</p> |
| е баш најљубазније. — Требаше да сазна, шта ја тражим од своје домаћице.</p> <p>— Е, ако, ако — |
| а чује шта има ново или да сам исприча, шта је данас или јуче чуо.{S} Лепе, турске чесме, озида |
| га по лицу.</p> <p>Кад чу мајстор Диша, шта се све о њему прича и разноси, чисто се зграну.{S} |
| аде пред Мацу као укопан.</p> <p>— Сад, шта да Бог — одговори Маца забринуто — сад може да се д |
| истраживања једва вратила.</p> <p>— Е, шта би? — запита кир-Диша нестрпељиво, а очи му се плаш |
| агло јецати.{S} Пред очи јој изиђе све, шта може сада очекивати.{S} Није се она ни мало плашила |
| прошапута стидљиво она.</p> <p>— Погле, шта сам ти донео.{S} Ходи, ближе!</p> <p>Лепосава маши |
| кира-Анастасија ни слутила није о томе, шта њезинога кир-Дису <pb n="50" /> мучи, па се, ваљда |
| је не могући још никако да се разабере, шта је све то у овоме часу било.</p> <p>Лепосава прва д |
| се стресе...</p> <p>— А је ли ти, море, шта ти је наспело да идеш одавде? — прекиде му мисли Ле |
| да, па ћути као заливен.</p> <p>— Море, шта ти је?{S} Шта си се направио, као да ти је све помр |
| , раскривене главе и без мушке заштите, шта је могла друго него да о бошчу, припасану око шарен |
| укав и поче јецати.</p> <p>— Газдарице, шта то радиш? — Ево, ту су шегрти у дућану, видеће.</p> |
| а, кад опази ову неверицу. — Ама, људи, шта ли сте!{S} Ко је само пронео ту лаж?{S} Зар сам ја |
| мучило; како да помене кира-Анастасији, шта све треба да уради, и хоће ли она на то пристати.</ |
| идели мајстор Дишу, сад би се зачудили, шта би од овога човека.{S} Истина, он је још онако био |
| и она му се приближи.</p> <p>— Бога ти, шта ти је? — рече му благо и такну га руком по мишици.< |
| } Осем тога ваљало је добро промозгати, шта би све за толики новац могао набавити цркви.</p> <p |
| отврди, поче се на све стране нагађати, шта је томе узрок.{S} Разуме се, да је било сијасет при |
| њега пожали.</p> <p>Може се помислити, шта је све преживео Јанићије за ово време!{S} Час по ча |
| у браду поганиш?{S} Јесам ли ја Френк, шта ли, да се бацаш блатом на мене?</p> <p>И Бог зна шт |
| ити.</p> <p>— О, анатема је и са женом, шта јој све неће пасти на ум!{S} О, о, о!{S} Ево, не же |
| сваку болест будеш толике паре издавао, шта ће најпосле бити од тебе?{S} Треба цркви дати; пода |
| Јанићија, који је са страхом очекивао, шта ће се са мајстором десити.</p> <p>— А ти — замуца Д |
| , што га је до сада имао.{S} Није знао, шта му је теже падало: дан или ноћ.{S} Дању би по вас д |
| .{S} Као запањен стојао је и није знао, шта се око њега дешава.{S} Осетио је само, како му се п |
| це, ради које је чак у Јерусалим запео, шта би тек од њих било!</p> <p>Тетка Маца је увиђала то |
| p>Мајстор Диша није ни здрав заборавио, шта је <pb n="121" /> у болести Богу обећао.{S} Само ни |
| осета тицала, па се већ потпуно збунио, шта да каже и како да оправда своју наглост.</p> <p>А о |
| неминовно десити, али никако не знамо, шта ће се то десити и у коме часу. — Да речем, да се ка |
| тпусти, ако му не изда калфенско писмо, шта ће онда?{S} Еснаф је јачи од њега, а мајстор је има |
| те удовице.{S} Знала је она врло добро, шта су све комшијске жене, па и ове две, за њу износиле |
| же да се од суза поврати.</p> <p>— Ето, шта... одговори Лепосава кроз плач чисто прекорно и исп |
| ....</p> <p>— За име света, тетка-Мацо, шта кажу? — викну мајстор Диша, који већ не мога издржа |
| е пасти на ум.</p> <p>— Море, устабашо, шта си се замислио, ходи на кафу! — викну га један комш |
| арце чује.</p> <p>— Да те дам Јанићију, шта ли?{S} Па трећега дана да обоје липшете од глади!{S |
| естит и одан своме мајстору; а Диша му, шта више, посаветова, нека се он држи само њега <pb n=" |
| у да се роде деца.{S} Ама ти и не знаш, шта је све овде дервиш записао.{S} Некрштена душа ради |
| , сад јој се самој нуди!</p> <p>— Па... шта да кажем — уситнио Диша — Ви сте ми све: — отац и б |
| м, што се упиљио у њега.</p> <p>— Како: шта? — Ми на вас као на едног честитог мајстора сас леб |
| енкине куће.</p> <p>— Ух, кучка, кучка; шта уради од онаква два красна човека!</p> <p>— Е, тако |
| уде устабашиница!“</p> <p>— А што, бре; шта јој фали?{S} Него да сам је удала за каквога слепца |
| а се стидљиво снеби.</p> <p>— Помириши; шта чекаш? — рече и Маца — <pb n="204" /> овамо чезнеш |
| а лаже...</p> <p>— У мутвак, сурунтијо; шта си ми се ту успропадила! — подвикну Маца, која није |
| отури одело од себе. — Уједе ме, пцето; шта сад да се ради?.</p> <p>Анастасија је стајала насре |
| ку и одскочи у страну.</p> <p>— А-а!{S} Шта искате ви? — викну изненађено.</p> <p>Пред њим стај |
| поклонио за барјак?{S} Хиљаду гроша!{S} Шта мислиш болан, хиљаду гроша!{S} И она ороспија да пр |
| нај гоч?</p> <p>— Унутра, сурунтије!{S} Шта сте се раскокотале по сокаку! — подвикну нека остар |
| аца побожно крстила.</p> <p>— Копље!{S} Шта му то значи?{S} Какво је то копље?</p> <p>— А од ку |
| тави.</p> <p>— Магаре, да би магаре!{S} Шта му је наспело! <pb n="160" /> И да ми је знати само |
| ш, ћерко, седиш, а из рантлике кипи!{S} Шта радиш море то, куд си се замислила?</p> <p>Лепосава |
| онако?</p> <p>— Е, био отварати очи!{S} Шта ти је требала јабанџика, туђа кост, па још удовица? |
| Ено му полиције!{S} Несрећник један!{S} Шта му је било мало код мене?{S} Хтео сам да га узмем н |
| ажиш ти овде?“</p> <p>— Тражим чест!{S} Шта је ово? — запита раздражено фудул-Стаменка и поднес |
| ка се хаџија као у помамилу. — Нећу!{S} Шта ми требају мртваци у кући!{S} Ено му полиције!{S} Н |
| .. смеши се мајстор Диша љубазно....{S} Шта ћу?..{S} Сам сам, без родитеља, па никога немам, да |
| уђе у свет са образом.{S} А сада?...{S} Шта се учини сада...{S} Ето чујеш и сам...</p> <p>— Па |
| ди, како му се на све стране расипа.{S} Шта ће све то?{S} Чему све то?{S} И сасвим природно, ње |
| дан свет! — размишљава мајстор Диша.{S} Шта му још неће пасти на ум.</p> <p>— Море, устабашо, ш |
| е не би могао рећи да су равнодушне.{S} Шта више, за она четири дана, кад није долазио, Лепосав |
| има димензијама као и пређе распиње.{S} Шта више сад је, (разуме се у пратњи Јанићија Бика) про |
| е својој љубави према неверној жени.{S} Шта више, њему се тек сада, после претрпљенога пораза, |
| размишљавати о свему што се десило.{S} Шта је све било ноћас?{S} Ето: код фудул-Стаменке преку |
| Таман како приличи честитоме човеку.{S} Шта је то изнети на глас једно ваљано девојче, убити јо |
| за Мацино лице.</p> <p>— Нађе ли је?{S} Шта је казала?</p> <p>— Нађох... код фудул-Стаменке, — |
| о заливен.</p> <p>— Море, шта ти је?{S} Шта си се направио, као да ти је све помрло; хајде овам |
| уту да постанеш човек, хоћеш у село?{S} Шта ћеш, бре, тамо?{S} Кога имаш тамо?</p> <p>— Тако; н |
| {S} Ја нећу!</p> <p>— Како да нећеш?{S} Шта сам ти урадила, да онако учиниш?{S} Ја ћу да скачем |
| за име света?! — бранила се Лепосава. — Шта ти је сад опет наспело?</p> <p>— Има рукава од чест |
| есе му под нос пуну шаку женске косе. — Шта је ово?{S} Тако ли си научио ону твоју... твоју... |
| <p>— Ето, ја — утаче се кира-Думиница — шта све не сам радила да родим!{S} Радос је то, кума-Ан |
| емој више тако!</p> <pb n="120" /> <p>— Шта: немој! — запита Маца и задржа шаку сирћета, којом |
| з гласа закука.</p> <pb n="222" /> <p>— Шта је? — викну усплахирено хаџија и скочи са свога див |
| ; ево, погледај ово, Лепосава!</p> <p>— Шта има у тој кесици? — запита Лепосава радознало питај |
| га полугласно:</p> <p>— Газда!</p> <p>— Шта је? — запита Диша и дође мутваку.</p> <p>— Може ли |
| мисао.</p> <p>— Јанићије, бре!</p> <p>— Шта је? — обрецну се Јанићије.</p> <p>— Од куда ти?{S} |
| — Берићет, зете: дође и друго!</p> <p>— Шта велиш? — запита Диша и забезекну се пред гласом, ко |
| епосавин:</p> <p>— Нано, нано!</p> <p>— Шта је?{S} Што сабајле толико вичеш? — одазва се Маца и |
| Ја сам, кир-Ламбре — Канче!...</p> <p>— Шта искате од мен?</p> <p>Девојче се пажљиво обазре, да |
| у једну покрупнију мрву хлеба.</p> <p>— Шта је тамо? — запита Диша плашљиво.</p> <p>Јанићије по |
| стоји потпуно развијена ружа.</p> <p>— Шта ниси хтео?</p> <p>— Оно... одговори Јанићије и сада |
| е.. и... јецала је Анастасија.</p> <p>— Шта велиш?! — запита Ламбре запрепашћено.</p> <p>— И... |
| ала из његових шака и побегла.</p> <p>— Шта чекаш, домуз бре; што не кршиш шија на гробље?{S} О |
| села, него зачуђена и збуњена.</p> <p>— Шта ово би, буди Бог с нама!? — учини и од чуда се прек |
| >— Ко ми угатао?</p> <p>— Она.</p> <p>— Шта ми је угатала?</p> <p>— Па то, да немаш деце.{S} Ви |
| ен и задуван од силног трчања.</p> <p>— Шта је тамо? — запита хаџија, узнемирен <pb n="209" /> |
| то да му један шегрт одговара.</p> <p>— Шта велиш?!...</p> <p>— Твој сам леб јео, газда, па сам |
| којима је стојао мајстор Диша.</p> <p>— Шта си се запањио, пезевенк бре, као да је мечка пред т |
| /p> <p>— Пије!?</p> <p>— Пије.</p> <p>— Шта, наопако! — викну Маца, а Диша само што разрогачи о |
| сваки покрет очајнога комшије.</p> <p>— Шта си се забленула, бре, овамо!? — дрекну мајстор Диша |
| е друго само никакво добро не.</p> <p>— Шта си ме звала? — најпосле запита Диша необично меким |
| и пажљиво гледа у очи Дишине.</p> <p>— Шта: тако? — пита Диша, а очију не подиже, само да се н |
| азгалима почеше играти око ње.</p> <p>— Шта ти је, море, што се љутиш?</p> <p>— Ти лажеш! — цик |
| собом, бризну у плач и јецање.</p> <p>— Шта ти је, девојко? — викну запрепашћено тетка Маца, ка |
| увани Ламбре умало не спотаче.</p> <p>— Шта то би, кир-Ламбре?{S} Да се нисте убили? — чисто вр |
| едају са туђим човеком у соби.</p> <p>— Шта кажеш? — подвикну Анастасија.</p> <p>— Кучко! — дре |
| и ти шта се оно јутрос догоди.</p> <p>— Шта? — запита радознало мајстор Диша.</p> <p>— Па, изме |
| ас није било да толико одоцни.</p> <p>— Шта је томе момку, те је од неког времена постао сасвим |
| — учини и од чуда се прекрсти.</p> <p>— Шта је?... запита Диша, кога овакав неодређени израз на |
| о главе, три пута се прекрсти.</p> <p>— Шта ти је, те не спаваш? — прогунђа јој мати, коју мешк |
| >Јанићију ударише сузе на очи.</p> <p>— Шта је, море, те плачеш?</p> <p>— Отерао ме газда!...</ |
| Галац.{S} Троскови ја плаћам.</p> <p>— Шта ћу ја с тобом у Галац? — зачуди се Јанићије.</p> <p |
| и, као да је ухваћена у нечем.</p> <p>— Шта си радила до сада?</p> <p>— Ништа, нано, — замеће о |
| ађе се очи у очи са мајстором.</p> <p>— Шта је, бре? — Како си ми образ чувао?</p> <p>Јанићију |
| p> <p>— Лепосава! — понови он.</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Љутиш ли се?</p> <p>— Зашто? — упита |
| >— Ексик-хаџија! — рече му он.</p> <p>— Шта знам, кад ме тамо вуче — одврати Диша.</p> <p>— То |
| амог себе, што је тако урадио.</p> <p>— Шта сад да чиним?{S} Овде ми више нема места.{S} Казаће |
| ексер би му је одмах испунио.</p> <p>— Шта желиш? — запита испосник приносећи Дишиним уснама с |
| ош мало — прошапута изнемогло.</p> <p>— Шта? — запита Јанићије, држећи је за руку и хладећи јој |
| пуница саопшти шта се десило.</p> <p>— Шта кажеш? — зграну се хаџија. — А где ти је памет, да |
| ни ћепенка снуждено и скромно.</p> <p>— Шта тражиш ти овде? — запита газда Диша.</p> <p>— Опрос |
| ћу се врнем да ти кажем несто.</p> <p>— Шта имаш да ми кажеш, кажи ми овде.</p> <p>Кира-Мана се |
| по руци, упаде шегрче у собу.</p> <p>— Шта је?{S} Нађе ли га? — запита Диша осорљиво.</p> <p>— |
| стала је забезекнуто на прагу.</p> <p>— Шта блејиш ту, бре! — продера се Ламбре, када му се она |
| ао пред газдом као на угљевљу.</p> <p>— Шта велиш, бре?</p> <p>— Немој, газда, да ме шаљеш тамо |
| она остави судове и дотрча му.</p> <p>— Шта је, море, што си подупро капију? — рече му весело и |
| модар, он се зачуђено заблену.</p> <p>— Шта ти би, мајсторе?</p> <p>— Воде! — једва прошапута Д |
| и и принесе хартијице пламену.</p> <p>— Шта радиш то?</p> <p>— Да спалим сотону!{S} Нечастиви ј |
| ерлука и разрогачи се на Дишу.</p> <p>— Шта?{S} 500 гроша?{S} Каква је то погана земља, <pb n=" |
| е! — рече Маца и удари у смех.</p> <p>— Шта-а?...</p> <p>— Троје... три сина!...</p> <p>Хаџији |
| p> <p>— Да ти дам пет стотина?</p> <p>— Шта кажеш?</p> <p>— Четири стотине педесет! — одговори |
| .</p> <p>— Је ли ту чика-Диша?</p> <p>— Шта ће ти? —</p> <p>— Зини, да ти кажем! — одговори Леп |
| авири Лепосава тетка-Мацина. —</p> <p>— Шта ћеш?{S} Запита је Јанићије.</p> <p>— Је ли ту чика- |
| то ће нам он?</p> <p>— Ви’ш ти ње!{S} А шта би свет онда реко?{S} Мајстор Диша појео шљиву, а к |
| тетка-Маце; она зна и више.</p> <p>— А шта ја знам? — Знам да је млада, лепа и вредна... одгов |
| се уплаши и од саме помисли.</p> <p>— А шта: ја хоћу?{S} Ствар је у твојој руци.{S} Ти <pb n="1 |
| ини лек; морам му га казати.</p> <p>— А шта си снила?</p> <p>— Море, није да сам снила, него са |
| носи, и диже обе шаке и вис.</p> <p>— А шта се то тебе тиче?</p> <p>— Разбојник еден!{S} За сто |
| адуо тако?</p> <p>— Ти знаш.</p> <p>— А шта ја знам?</p> <p>— Удајеш се за мајстора...</p> <p>— |
| и се опет срео са кир-Думом?</p> <p>— А шта ти је сад наспело да га о томе питаш? — зачуди се т |
| то, данас сам све прохесапио шта имам а шта немам.{S} Са оним имањем у Пожаревцу и овим, што са |
| то већу штедњу и да на драмове одмерава шта ће се и колико ће се данас појести, уздишући вазда |
| о ти!{S} Мајстор Диша неће да зна ни за шта више.</p> <p>Отрча Јанићије, а Мајстор Диша остаде |
| успомену чупамо из заборава, ако ни за шта друго, вредно је поменути по ономе чуду, које му се |
| а се притајала за вратима и ослушкивала шта Ламбре у соби ради, одскочила у страну и на прстима |
| која тражи у јајету длаку, не би имала шта замерити.{S} Чим је видио кир-Ламбру, како се упути |
| <p>Анастасија очевидно ништа није чула шта јој Јанићије говори.{S} Она паде преда њ на колена, |
| , у толико му би више жао, што нема, ма шта чиме би јој могао наградити доброту.{S} Детињска ма |
| чније предузети против клевете; али, ма шта да започне, он ће морати, пре свега, изићи међу људ |
| тењао.{S} Био је толико неодлучан да ма шта уради, да га је сада било чак страх и на улицу да и |
| , да се не сме оклевати и да му ваља ма шта предузети, те да за времена спречи Јанићија у његов |
| испињала се нада све.{S} Догодило се ма шта, свршило се ма како, она треба или да умре, или да |
| учинио је за њега много више него ли ма шта друго, што би намерно смислио.{S} Мајстор Диша је, |
| д забуне.{S} Хтео би да јој одговори ма шта, да је нападне речима, да јој каже како је превртљи |
| му је жена и куда би она смела да му ма шта пребаци!{S} А баш и када би се толико заборавила, б |
| ца, а у лицу сав пребледео.{S} Да су ма шта друго изнели противу њега, не би га толико запањило |
| запита Ламбре.</p> <p>— Овде је!{S} Ама шта си се уплашио?{S} Да ниси угануо ногу?</p> <p>— Зар |
| </p> <p>— Немој: кир-Диша!</p> <p>— Ама шта?</p> <p>— Кир... кир... стење Диша — нисам ја кир.. |
| ..{S} Леле...{S} Јанићије!</p> <p>— Ама шта ћеш од мене?</p> <p>— Врати дреје...{S} Ја ћу му ка |
| ћеш да постанеш уседелица.</p> <p>— Ама шта је теби, мајко; ко ти за Јанићија говори? — плашљив |
| Ја ето нисам никоме одала?</p> <p>— Ама шта то ради она са мном? — мисли Јанићије и мучи се да |
| јој немоћи.{S} Ништа, ама баш ништа, на шта се одлучивао, није постигао!{S} Није убио Лепосаву, |
| бацаш блатом на мене?</p> <p>И Бог зна шта би још старац казао у својој срдњи, да се не умеша |
| р Диша нерешљив и збуњен стоји и не зна шта да јој одговори, фудул-Стаменка повиси глас и поче |
| ти од неодољива страха.</p> <p>— Ко зна шта се до сада догодило?{S} Момци су, слуге су то; а гд |
| дан севну у памети, није била, да сазна шта је са његовом женом.{S} За њега је она постала сада |
| за њим и да ли ће се кајати, кад сазна шта му је све учинила?</p> <p>Дуго је тако премишљао.{S |
| Маце, да она сама пронађе пута и начина шта да се ради.</p> <p>— Па ти и не чујеш све о чему св |
| о не приличи честитој жени!</p> <p>— Па шта да радим за име света?! — бранила се Лепосава. — Шт |
| аже, да у томе нема нечега.</p> <p>— Па шта да радим сада?{S} Научи ме, де!{S} Ето, ја ћу прест |
| шла! — прошапута. — И он долазио... сад шта да се чини?</p> <p>Мислио је испрекидано и тупо гле |
| вамо да јој узгред исприча и искити све шта се за њом говори.{S} И то се све за њом говорило та |
| л-Стаменка <pb n="104" /> слушајући све шта је кира-Анастасија претрпела.</p> <p>— Не сум му ни |
| на, и он исприча газда-Диши потанко све шта је било и како га је кира-Анастасија после митила; |
| /p> <p>Јанићије обори очи, јер не знаде шта да наведе.{S} Диша га значајно гледаше.</p> <p>— За |
| азивају Бога, јасно, као на длану, виде шта се све у његовој души догађа.</p> <p>Пошао је кући, |
| ... ја ћу... узмучи се Јанићије да каже шта ће; али навала осећаја тако је нагло јурила у његов |
| преко сваке речи, те не мога да искаже шта хоће.</p> <pb n="156" /> <p>Лепосави га би жао, па |
| та касине, где се свет састаје, да чује шта има ново или да сам исприча, шта је данас или јуче |
| ићије није улазио у крчму никада, а гле шта се сада учини!</p> <p>— Несрећник!{S} То му требаше |
| .{S} Као несвесна ствар, која не разуме шта се то око ње догађа, седео је нем и поражен према Ј |
| них једанаест година није имала деце; и шта све није кир-Дума чинио, само да до једнога наследн |
| шегрт отказује послушност.</p> <p>— А и шта си друго него пезевенк, куче, бре!? — подвикну Диша |
| p>— Еле, сад да ти кажем какав сам ја и шта тражим од домаћице! — рече Диша и поче јој на дугач |
| никако не може да се разабере, где је и шта се то око њега догађа. <pb n="61" /> Заборавио где |
| јела, и застиде, кад помисли како ће и шта ће рећи тетка-Маци, те да га задржи на вечери и ноћ |
| на како ће <pb n="141" /> га дочекати и шта ће му све рећи, што јој је дете на глас изнео.{S} П |
| p> <p>А кад би причао све, где је био и шта је радио, само би још више пред Лепосавом утврдио к |
| азирао на све стране питајући се у себи шта ће и куда ће.{S} Остане ли тврдо на томе, да га не |
| и са зебњом очекивао шегрта, да му јави шта је код куће.</p> <p>Јанићије опет, кад год га Маца |
| деца па и гдекоји човек истрча, да види шта је, а на капиџицима од башта начичкале се младе жен |
| кад би у дућан ушао кир-Ламбре, да види шта раде и да му обрати пажњу, да не оставља дућан на ш |
| вај ударац и завирила у мутвак, да види шта је.</p> <p>Али Јанићије мукну на њу бичјим гласом, |
| — Мислиш ти, Маца је слепа, па не види шта ти радиш, јел’?</p> <p>Лепосава претрну, брзо се на |
| дао дреје.</p> <p>— Бре, децо, чусте ли шта лаже?</p> <p>Оба шегрта потврдише, да је заиста дон |
| е јој — да ти покажем нешто.{S} Знаш ли шта је овде?</p> <p>— Не знам, зете! — одговори Маца и |
| је дете није од мене мицало?{S} Знаш ли шта лају погана уста?{S} А? — запита тетка Маца и заста |
| но, нешто што ће се скоро догодити, али шта, то није могла никако да разабере.</p> <p>Хаџи-Диша |
| проси.</p> <p>— Не проси, дабогме; али шта знаш ти!{S} Не долази он за бадава у нашу кућу.{S} |
| уменим уснама слатко успава.</p> <p>Али шта је вечито? — И живот као ветар прође, а камо ли јед |
| су слепци, па да рекну:{S} Нисмо видели шта нам је дао; нити је трговац нека арамија, који хват |
| {S} Је ли он муж и господар у кући, или шта је? — Он отвори врата, извири на ћошку, па, кад је |
| <p>— Које?</p> <p>— Белћим не знамо ми шта је у башти закопала?</p> <p>Тетка Маца сада већ ниј |
| ије више знао ни шта се у кућу уноси ни шта износи.{S} А некада није се смела чак ни једна папр |
| <p>Пуна три дана Јанићије није знао ни шта ради ни куда се креће.{S} То беху дани тешких душев |
| толико, да хаџи-Диша није више знао ни шта се у кућу уноси ни шта износи.{S} А некада није се |
| трбух на раменима?{S} Не разбираш му ни шта му је што.</p> <p>Незадовољство Дишино бивало је св |
| аше, дуго плакаше.</p> <p>— Море говори шта се то догодило?! — подвикну најзад Маца, кад виде, |
| ="143" /> <p>— Па, синко Дишо, чу ли ти шта се по чаршији говори?</p> <p>Диша обори главу.</p> |
| на свој ћепенак.</p> <p>— Ама, чули ти шта се оно јутрос догоди.</p> <p>— Шта? — запита радозн |
| е и сам не сруши, кад му пуница саопшти шта се десило.</p> <p>— Шта кажеш? — зграну се хаџија. |
| ћи бројанице и по вас дан срачунавајући шта га све то кошта.{S} Свога будућег потомка задужио ј |
| па се и она тренутно збуни, не знајући шта да му каже.</p> <p>— Чујеш, Јанићије, немој тако!{S |
| ршија... поче Анастасија, али не доврши шта је хтела рећи, већ удари у такав хистерични плач, д |
| . — Ево, Јанићије је дошао, ама не знам шта му је.</p> <p>— Бог с тобом, дете, што си такав? — |
| бећавао Лепосави, па јој онда све ређао шта ће јој донети, кад буде у бабињама.</p> <p>Али прођ |
| > <p>Ламбре је дуго праскао и размишљао шта га све може снаћи, кад се сукоби са разјареним Дишо |
| глава од свега тога, сад више није знао шта да предузме.{S} Он је већ гледао у мислима како њег |
| </p> <p>— Ето, данас сам све прохесапио шта имам а шта немам.{S} Са оним имањем у Пожаревцу и о |
| за нема лек, џанум; него да разговарамо шта да се ради!{S} Може бити кир-Диша да ће се покаје и |
| уста и да мене запиташ.{S} Гледам само шта чиниш и како мучиш ону јадницу, и она толико исто п |
| у је сва остала чула, да није ништа чуо шта га она пита; а онај бесмислени поглед, који се уков |
| о с раскида да се њоме ожени.{S} Оно, у шта је био сигуран, то је, да је девојка честита и за ц |
| одмеравати очима као човека, кога ни у шта не рачуна.</p> <p>— Образ да ми погазиш?{S} На мој |
| ије био од оних људи, који, кад сазнаду шта се противу њих говори, пођу у одлучну борбу противу |
| >— Е, тако ти је то кад људи не гледају шта узимљу.</p> <p>Овако шчуђавање обнављало се готово |
| е, изненађени скупише око њега, да чују шта му је.{S} А када им Диша исказа своју несрећу, како |
| удари у свој неуздржани смех, кад зачу шта јој муж захтева.</p> <p>— Ја да си гола бакчу обила |
| детета него мати.{S} Ваљда ти боље знаш шта теби треба?{S} Ниси још ни загризла у живот, не зна |
| то, што си ме уцвелио.{S} Ти и сам знаш шта ти ваља чинити.</p> <p>— Ако ти хоћеш... рече полуг |
| о удовица, кој да гу води.{S} Него знаш шта је?{S} Кира-Анастасија да удамо!</p> <p>Не може се |
| накалаисана тепсија, и Бог те пита, још шта, што само може избацити језик удавача, којима би ми |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Шта је мајстор-Дишу нагонило, да онако нагло врати прст |
| је да ти се пре сватова догоди.</p> <p>Шта је после овога било, Лепосава није знала.{S} Сећала |
| ао била је довољна да је грубо запита: „Шта тражиш ти овде?“</p> <p>— Тражим чест!{S} Шта је ов |
| S} Ј. ИЛИЈЋА</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>НОВА ШТАМПАРИЈА - „ДАВИДОВИЋ“ </p> <p>ЉУБ.{S} М. ДАВИДОВИЋ</ |
| строго поверљива.{S} Ни једну важнију „штафету“, која би се од кнежева двора испошиљала „блист |
| а, који је целога века где је год могао штедео, па сад одједаред види, како му се на све стране |
| Грк, љубак и разложит <hi>као</hi> Грк, штедљив <hi>као</hi> Грк, услужан <hi>као</hi> Грк, и п |
| ман колико му је требало да са највећом штедњом доспе до Галца.</p> <p>Хаџи-Зосим је био врло у |
| покушавао, да и у кући заведе што већу штедњу и да на драмове одмерава шта ће се и колико ће с |
| сто да изусти реч, он поче некако ситно штектати.</p> <p>— Што штекћеш, куче?{S} Где ми је жена |
| оче некако ситно штектати.</p> <p>— Што штекћеш, куче?{S} Где ми је жена?</p> <p>— Не знам кир- |
| о не поведе и тетка Мацу на хаџилук.{S} Штета, Бога ми!</p> <p>Но Лепосава и овога пута нити се |
| бројећи паре пред ковчежићем.</p> <p>— Штета, што није за продају!</p> <p>— Јесте, ама тих пар |
| p>Лепосава опет климну главом.</p> <p>— Штета — рече Диша — и добра ти је ћерка и све, само има |
| смева његовом судбином, то је двострука штета, коју никако не би могао поднети.</p> <p>А да на |
| се на толики пут одважио.</p> <p>Но та штета не оста усамљена.{S} Путовање до Београда трајало |
| помисли Диша — и да ми у дућану не буде штете!</p> <p>И када дотаче пољупцем врх светог ексера, |
| атити, те би тако хаџија имао двоструку штету: — готов новац би морао дати и изгубио би вернога |
| уду за срамоту, што ју је нанео њиховој штићеници.</p> <p>Но кир-Дума је био човек од оних разл |
| це звераше то у онај дукат „ћошајлију“, што се жутио над Лепосавиним веђама, то у њено насмешен |
| се у груди и довикује:{S} Ја сам крива, што се убио; он је мене волео, па је због мене то!</p> |
| само у бегство.</p> <p>Страх од онога, што се могло врло лако догодити, не даде јој те ноћи тр |
| <p>Али мајстор-Диша, поред свега тога, што је и сам почео увиђати, како је пренаглио, кад је п |
| мишљавао.{S} Па ипак, поред свега тога, што га је ова мисао све већма освајала и пред очи му из |
| ну пакосну сплетку, и поред свега тога, што му никако у рачун није ишло, да изгуби пријатељство |
| могао више.</p> <p>И поред свега тога, што је оволики пут потегао и толике жртве принео ради с |
| мука да роди?</p> <p>— То је због тога, што свети ексер лежи у њему.{S} Снагу своју чудотворну |
| о? — одговори Јанићије</p> <p>— Ваљада, што и тебе не поведе?</p> <p>— Није, него што не поведе |
| е Србину и бране га, а Грци, пуни једа, што се њихова удовица тако јавно срамоти, вичу на сва у |
| ирен <pb n="209" /> од онакога изгледа, што се на Јанићијевом лицу оцртаваше.</p> <p>— Брзо кућ |
| док се није ни сасушио траг оних суза, што их је за кир-Бенџом проливала.{S} Али како ли би те |
| ли нападате?{S} Ели ово гора Романија, што ли?{S} Ви мене да клепећете?</p> <p>— Море, одвали |
| а, прво, да излије сав јед на Јанићија, што му је радњу у невреме оставио, а у исто време, да н |
| о што не учиних русвај; ама срећа моја, што ми дође памет у главу: зашто да робијам због једне |
| заљубљено срце његово.{S} Грашке зноја, што су му избијале по челу, показивале су, у томе часу, |
| са лица сливале се крупне грашке зноја, што би за здрава човека било много и на највећој летњој |
| ку, да од ње узме сахан.</p> <p>— Нека, што ми требаш ти!{S} Сама ћу! — одговори Лепосава, очев |
| ао је и претио, докле га силна мастика, што је у ћор-Ахметовој кафани попио, не обори иа патос, |
| сву је ноћ осећао мирис онога босиока, што га је некада под својим јастуком напипао.{S} Ноћ је |
| ревносно лупали у гочеве, а она писка, што је од зурла до неба јечала, разлегала се у њезиним |
| ан да се отресе оног двоструког утиска, што га је те ноћи осећао.{S} Притиснуло му нешто душу, |
| ти фењере, окачише их о крајеве чибука, што им је Диша даровао, и тако светлећи пред собом, опр |
| ога.{S} Јанићије је осећао, да та рука, што га тако често лупа по леђима, чини то из нарочите м |
| а не би у очи подсмевала и подмигивала, што се толико повео за женом, он се сасвим отпадио и од |
| нако радосна, као да је једва дочекала, што јој се муж вратио, а сада тако презриво.</p> <p>— М |
| ј случај да на њеној остане.{S} Весела, што је тако испало, кира-Анастасија спрема све што кир- |
| му она околишно тек по штошта добацила, што би га уверило, да кира-Анастасија ни као удовица ни |
| " /> у дућану, на сваку кашичицу масла, што ће се у кући потрошити; кад је правио туршију од бе |
| та.{S} Маца се у истини мало забринула, што их то нема, кад а у томе угледа хаџију, како журно |
| —- Комшија, не комшија, еписи бир; ама, што Бог није заповедио да се једе, оно је погано.{S} И |
| ах дете честито и благословено.{S} Ама, што ће њему, он има децу!</p> <p>Хаџи-Зосим значајно по |
| ми... отегну тетка-Маца.</p> <p>— Ама, што ме мучиш?{S} Што не казујеш? — завапи Диша тако мол |
| има, да је не тиче руком.</p> <p>— Ама, што си се препала?{S} Ја ћу да га потплатим, да ћути.{S |
| Јанићија и обасули га свима похвалама, што је тако честит и одан своме мајстору; а Диша му, шт |
| је Јанићије?</p> <p>— Не знам ни сама, што га до овога доба нема; то му до данас није било да |
| у из очију ове лисице, а и по брковима, што су са њушке на одераној кожи стршили, човек, иоле в |
| е, у живописним шалварама и јелечићима, што се преливају јасним шаренилом, те ти изгледа као да |
| ас та жена, бре? — развика се кир-Дума, што га грло доноси, и диже обе шаке и вис.</p> <p>— А ш |
| ане и Бајрак-џамије.</p> <p>Оно дућана, што је кир-Бенџо оставио за собом, претворили су пријат |
| , да ме разнесеш!</p> <p>— Рђо ниједна, што се не обеси онда?</p> <pb n="187" /> <p>— Не беше м |
| твртој години.{S} А колико је њих жена, што по десет година чекају, па кад после навру деца, а |
| /> руку цвеће, па се осећа сва блажена, што јој баш њих две ово цвеће пружају.</p> <p>Обе гошће |
| попео до целога товара; али сва хасна, што је од молепствија и обећања имао, била је у томе, ш |
| target="#SRP19061_N3" /> и сва срећна, што је нашла лека детету, прође поред кир-Дише и не пог |
| в новац, те тако, после неких обрачуна, што их је кир-Дума имао између четири ока са покојником |
| а прислушкивао од куда сва ова пецкања, што су се међу девојкама у тај час чула, он би сазнао н |
| и сада не одговори.{S} Ова брза питања, што их је кир-Дума тако одлучно и оштро излагао, сплето |
| <l>„Да ли знаш како се зове она ватра, што душу</l> <l>сажиже а срце спржи?</l> <l>„Знам, душо |
| ону чинију пуну пилава и овновска меса, што се поврх пилава пушило.</p> <p>— Море, немој да се |
| и паре пред ковчежићем.</p> <p>— Штета, што није за продају!</p> <p>— Јесте, ама тих пара ти не |
| аисана тепсија, и Бог те пита, још шта, што само може избацити језик удавача, којима би милије |
| е му је у истини пара вредео.{S} Ништа, што је за напредак радње било корисно, није пропустио, |
| а од мајстор-Дише никада не виде ништа, што би га чвршће везивало за њега, он му је опет био не |
| Диша изналажаше свакога дана по штошта, што му се није свидело.</p> <p>— Мука га изела, какав ј |
| оној сунчаној ведрини зелена чуваркућа, што се над надстрешницом безбрижно ухватила.{S} Један п |
| та затворена.</p> <p>Ова једна ситница, што су врата закључана, ускомеша у њему на ново ону ват |
| рише једаред у хамаму неколико модрица, што их кир-Думина жена спази на куминим плећима.</p> <p |
| , жуборио је као и онда, а са гранчица, што се надношаху преко зида, стресао се по који пожутел |
| роширио, женин мираз са оних 500 гроша, што му је кум-Дума дао од еснафских пара, уложио у еспа |
| задужио је са оних шест стотина гроша, што их хаџи-Зосим украде, и са двеста четрдесет, датих |
| , она плану и одговори: „Ко ти је крив, што си самоме себи стао на срећу!{S} Што си се женио пр |
| не могаше извући одатле.{S} На против, што је Ламбре гонио из ње ђавола усрдније, то се он све |
| ех све Дишине примедбе. — Криво му сад, што сам здрава...</p> <p>— И млада... и — додаде Јанићи |
| добротвора, који је и иначе леп углед, што га у грађанству уживаше, увеличао још и једним тако |
| старија си.</p> <pb n="133" /> <p>— Е, што кријеш, кад се све зна?{S} Па још устабашиница, бре |
| , па ако успе, онда да не изгледа џабе, што је прстен враћао.</p> <p>— Тако је, кир-Дума.{S} Ја |
| ="77" /> и тога мајстора и самога себе, што му се језик везао, те не каза чега ради не може да |
| ити, осећао, био је стид од самог себе, што је тако урадио.</p> <p>— Шта сад да чиним?{S} Овде |
| са Саборне Цркве, ни све турске трубе, што их дан из дан слуша са градских бедема, не би му то |
| ивало.</p> <p>Но у дну душе Јанићијеве, што он ни сам није могао разабрати, водила се нека пота |
| о урачуна му <pb n="201" /> и трошкове, што их је за ових седам недеља више учинио.</p> <p>— Јо |
| еснафским барјаком; а после укопа све, што је допратило покојницу до гроба, вратило се хаџи-Ди |
| 96" /> а побожан си, народ ти даје све, што год ти је потребно.{S} Па онда, ти баш и кад би про |
| у осталога подсетио га и на оне услуге, што му их Јанићије пре толико година указа.</p> <p>Рано |
| ти није мајка казала?</p> <p>— Де, де, што се стидиш?{S} Одговори, кад те пита!{S} Кажи, знаш |
| кораке, само да што пре побегне одавде, што даље од онога места, са кога се јасно оцртаваше бео |
| рче снебивајући се.</p> <p>— Па где је, што не долази?</p> <p>— Он каже: да неће!</p> <p>Маца и |
| , га што је наведе да се за Дишу удаје, што јој упропасти младост.{S} А како је он без речи сед |
| гостима похвали поклоном, а још милије, што ће, после толико тешких дана, видети онога ради ког |
| а побожним хаџијама опише све оне муке, што их је <pb n="195" /> Спаситељ подносио, докле су му |
| ићију много више него ли газдине ћушке, што их је, као шегрт, од времена на време добијао. — Ал |
| је детету?</p> <pb n="52" /> <p>— Леле, што ћу да јој се наплатим, само док је познам.</p> <p>— |
| свакога ударца, мукнуо као младо теле, што је увек изазивало весели смех.</p> <p>Те ударце нек |
| оме чапкунлуку; оно је повећано и тиме, што је њезин муж најурио из куће Јанићија, који јој је |
| их родитеља трудио се, да изглади тиме, што је од прве младости своје градио планове, како да с |
| екивали сумњивим осмехом или тако чиме, што га је уверавало да је много лакше уверити свет у не |
| е ни из далека није могао надати ономе, што се, у тај пар, догађало тамо; тетка-Мацин долазак у |
| више није могло бити разговора о ономе, што му је на срцу лежало.{S} Тетка-Маца је развезла да |
| пствија и обећања имао, била је у томе, што се кира-Думиница, од године до године, све јаче гој |
| имало је свога разлога не само у томе, што је њезин муж дошао срећно с пута као богат наследни |
| а страха, већ од оне изненадне промене, што је угледа на целој појави.{S} Сав мајстор Диша изгл |
| /p> <p>У овоме можда и лежи кључ тајне, што је мајстор Диша одоцнио тако са својом женидбом.{S} |
| его да сву ноћ уздише, куне и проклиње, што се на толики пут одважио.</p> <p>Но та штета не ост |
| агано покупи ћурче, антерију и чампаре, што их је кир-Ламбре, ваљда због силне жеге, свукао и н |
| — А-а- проклета пцета; проклето Ламбре, што %ми направи!{S} Они били ортаци на жена, а ја да пл |
| ове и дотрча му.</p> <p>— Шта је, море, што си подупро капију? — рече му весело и дрпну га за р |
| грати око ње.</p> <p>— Шта ти је, море, што се љутиш?</p> <p>— Ти лажеш! — цикну Лепосава — Лаж |
| е био без јакога утицаја, у толико пре, што је мајстор Диша и сам имао прилике у своме животу д |
| уда, него и сам да ућути, у толико пре, што Лепосава нарочито застаде и позва мајку, да се не з |
| Па тек да се одмориш мало.{S} Жалим те, што ти ни дан ни ноћ није давао мира. „Море, смири се, |
| шта му је.</p> <p>— Бог с тобом, дете, што си такав? — узвикну <pb n="79" /> и тетка Маца, кад |
| није могао да се наприча чуда и лепоте, што их је видео у светим местима, а радознали пријатељи |
| ваздух и овај сунчани зрак и оно лишће, што са бујних грана под ветрићем шуми, дише.{S} И то не |
| оцу, ушли свечано у кућу лепе удовице, што је овеселило срце удовичино а јако ожалостило зле ј |
| стијанска! — одговори Диша и хартијице, што их је некада готовим новцем платио, и у које је сву |
| преко мртвих, расплашиће сетне тичице, што се овуда гнезде, прекопаће оронуле гробове, и од ов |
| их и гледала замишљена у оно кандилце, што је пуцкарало и својом слабачком светлошћу преливало |
| ако осећаше потребу да се на њу извиче, што га је бацила на толики трошак, кад није хтела да па |
| где је сретнем!{S} Криво је моје Канче, што ви вадите очи.{S} Мислиш ти нико не зна!?</p> <p>Ка |
| е истински пријатељ, а ето, ово сироче, што се савило око тебе као лоза око чардака, пре би и ж |
| ама није могла погодити, у толико више, што је прстен тек синоћ добила и што се мајстор Диша с |
| озивање текнуло је Дишу, у толико више, што није било никаквога оправдана разлога, да на њезин |
| к и одмах наредио да се џезва пристави, што је, у осталом, чинио он само према угледним људима |
| е толико расположи или ма чиме одушеви, што би га из граница обичнога душевног кретања изазвало |
| за гол сабља да уфати; клефти да води, што је у срце!</p> <p>— А деце не је никад доста!{S} То |
| ио на чисто, да ли да их воли или мрзи, што су Лепосаву у гроб отерали.</p> <p>Маца га је истин |
| и Јанићије и сада је био још збуњенији, што га она више гледаше.</p> <p>— Што да се љутим, кад |
| трио, колико ће се дневно појести, али, што се тиче жене и пријатеља, кога је тако јако уважава |
| тетка Маца.</p> <p>— Ето тако; мило ми, што га истукао!</p> <p>Али ја нећу даље да описујем ова |
| зумео.</p> <p>— И јесам лудак.{S} А ти, што ми се не наплатиш?</p> <p>— Како ћу? — запита Лепос |
| иш ону јадницу, и она толико исто пати, што нема деце, као и ти.</p> <p>— Па што се лени?</p> < |
| ра-Анастасију, и радосно јој честитати, што ће једном на ново скућити кућу и стећи свога господ |
| ед тетка-Маци, када га ова поче грдити, што се не отргне.</p> <p>— Не могу, тетка-Мацо, не могу |
| ка му је вавек слава и нека ми опрости, што му име грешна уста помињу) хоће да сазна, колико је |
| 1" /> га дочекати и шта ће му све рећи, што јој је дете на глас изнео.{S} Па још, како му момак |
| е је, као и Анастасија, одобравао Диши, што је тога неваљалца отерао из радње.</p> <p>— Море, н |
| а узнемирено.</p> <p>— Због 4000 гроши, што смо ви позајмили ја и Ламбре.</p> <p>Кир-Диша га по |
| е хаџи-Зосим на турском језику. — Овај, што га видиш да је дошао са мном, јесте хаџи-Диша.{S} Д |
| е лежао сасушени стручак босиока, онај, што га је некада нашао под својом главом и који је као |
| ије ни паштила да разгони онај облачак, што им се над пролећем брачнога живота надноси.</p> <p> |
| тамо газдарицу, он извади онај цванцик, што му га она поклони, баци га у мутвак и што је брже м |
| ; и <pb n="163" /> то беше прави узрок, што је одустао од ужасне намере и спасао младу душу бар |
| ика.{S} Лепо јој се учини, да тај звук, што пара ухо те се уздиже изнад свију, виче: „кира-Анас |
| она преплашено одскочи, испусти јастук, што га понесе, да га постави у чело миндерлука и тако, |
| ео, а она опет поче да га пита о нечем, што баш није имало никакве везе са овим даном.</p> <p>— |
| вилает, а ја па овде без тебе да живим, што ми треба?</p> <p>Тако је уздисао Ламбре, помишљајућ |
| .{S} Са оним имањем у Пожаревцу и овим, што сам ја стекао, имам на двеста хиљада гроша.</p> <pb |
| к разним сметлиштем, из кућа избаченим, што се на пролетној жези сасушило и често неким интимни |
| и дуго стојао забленут и зачуђен оним, што је онако несвесно учинио.{S} Чинило му се, кад га ј |
| ођену децу убијаш.{S} Хоћу да попустим, што видим да си човек поштен.</p> <p>И сада наста на но |
| амо да се не сусретне са оним погледом, што се упиљио у њега.</p> <p>— Како: шта? — Ми на вас к |
| дем тамо, — мислио је и с тешком муком, што самоме себи затвара врата од куће, која га је као с |
| и бол и, као под неком магијском силом, што је дубље залазила у удовиштво, све је лепша бивала, |
| му је показивао, како са овом срамотом, што је нанесе кира-Анастасији, не само да је изгубио ко |
| , који га је опомињао на један леп сан, што га је са чежњом већ три године сањао.</p> <p>— Кало |
| и Спиридон! — шапну Јанићије, пакостан, што се Лепосава толико интересовала за мужа, који јој с |
| иша с њоме растао чисто тужан и плачан, што не може још који часак остати.</p> <p>Кад је кир-Ла |
| Јанићије је ишао поред ње мало збуњен, што му баш ни речи не одговори, а њему је тако потребно |
| зарудела белега.</p> <p>— Аман, кузун, што ке па некој да узива, кад загриза у та јабука! — см |
| ко друго доба Јанићије би се обрадовао, што ће му мајстор постати устабашом, али сада га баш ни |
| д толике пажње а у дубини душе ликовао, што му се давнашњи сан испунио, о томе и да не говоримо |
| ери што су, само се од ових разликовао, што је на оштроме крају, место обична врха, био завршен |
| часа омилела, у толико му би више жао, што нема, ма шта чиме би јој могао наградити доброту.{S |
| и у коме часу. — Да речем, да се кајао, што је обећао Анастасији да ће ћутати, то за цело није |
| у те мисли западао, све се више кајао, што <pb n="78" /> је попустио пред њезиним сузама и пре |
| Мајстор Диша је већ у велико припремао, што му је било потребно, да се у сватовима покаже као < |
| у сокаче.</p> <p>— И ето за тај посао, што је она викала на патролу, он је врнуо прстен!</p> < |
| , седе за посао, да ради; но тај посао, што га је у овако узбуђеном стању започео, за цело би м |
| > <p>А бар да је кира-Мана имала право, што је сумњичила свога мужа!{S} Цела чаршија знала је д |
| исли.{S} Њојзи баш ни мало не би криво, што ленчује; она је по кући весело певала, радила своје |
| нешто тугаљиво око срца и чисто криво, што се залетео у прводаџисање. — Ако вам није ствар у с |
| ма људи.{S} Јер, њему се чинило да ово, што је сада чуо, зна цео свет и да сваки од ових људи, |
| оно, као што је измислио и за мене ово, што се сад по чаршији говори.{S} Ама нисам ја баш за то |
| рати Јанићије двоструко радостан; прво, што га Лепосава није одала, а друго, што је чезнуо да ј |
| оста насред собе стојећи.</p> <p>Прво, што јој паде на ум, било је то, да је на прагу новога ж |
| му је отишло на свагда оно спокојство, што га је до сада имао.{S} Није знао, шта му је теже па |
| рећи, како је осећао пуно задовољство, што се једаред и он осветио, ипак, док је говорио ону з |
| о, што га Лепосава није одала, а друго, што је чезнуо да је бар очима види, ако не успе да с њо |
| једну женску главу врло далек, а друго, што мужа не треба дирати, све докле сам не увиди докле |
| а њега много више него ли ма шта друго, што би намерно смислио.{S} Мајстор Диша је, пре него шт |
| гледе својих мајстора, па није ни чудо, што је, мало по мало, успео дотле, да су га у чаршији с |
| где год прође, и онда није никако чудо, што су сви пријатељи пок. кир-Бенџе, а нарочито жене њи |
| терао, него би ме још и за калфу извео, што сам му био веран! — мислио је, силазећи се већ по п |
| лонићу је теби! — одговори Диша, весео, што га је Маца тако брзо обрадовала.</p> <p>Чудотворна |
| о, чим ти оде!{S} Неће да слуша; а ако, што и послуша, то све наопако.{S} Нисам смела више ни д |
| га био је он сам.{S} И њему дође тешко, што је на прво потказивање из комшилука поверовао; и та |
| од онда осетио је, колико му је тешко, што се све тако десило.</p> <p>Али како није никуд изла |
| S} До душе, није му најпријатније било, што му се синовац оженио Гркињом, па још удовицом, код |
| а сам ти рођена сестра.{S} Жао ми било, што немаш никога свога, а Диша те на неправди отерао, п |
| , као да је и њему, Бог зна како, мило, што му је шегрт врата пробио.</p> <pb n="47" /> <p>Но т |
| очито тако удешава, да је њој баш мило, што јој се испод широких рукава кошуље од танке тканине |
| ова двори и додаје час овамо час онамо, што ко нареди.</p> <p>Весеље махнито.{S} Јанићије Бик з |
| егово суморно лице и ону кајсију, тамо, што је густим гранама тицала један малени прозор, за ко |
| да му заврнем, нека липше, куче погано, што ми уједи! — јекну Ламбре и стотине псовака на грчко |
| овоме загрљају.{S} Нешто мило, опојно, што га је заносило а од чега се није могао отети, обузе |
| удотворној моћи часнога ексера.{S} Оно, што је све осетио, кад је целивао, и тако нагло исцељењ |
| огромна свота ни мало не збуни.{S} Оно, што је најглавније било, постигао је.{S} Видео је, да и |
| ш ти, а ону другу да попије она. — Оно, што јој не да да рађа, младина ће да скине с ње, а од о |
| је ону ћушку и да Диша не сазна за оно, што му Јанићије хтеде казати.</p> <milestone unit="subS |
| ко ће, мало по мало, вратити се на оно, што је био пре десетак и више година: постаће сиромашни |
| вао, то он није ни могао знати све оно, што се око његовога имена плело.</p> <p>Но трећег дана |
| кав назив само му је напомињао све оно, што је до овога часа поднео, тај назив му изгледаше сад |
| И ту Јанићије исприча мајстору све оно, што се по грчкој махали причало, и како се сав свет на |
| нестрпљењем бројао дане, догоди се оно, што му је сву сладост ишчекивања горчином залило.</p> < |
| му је дервиш саветовао, па онда и оно, што је све претрпео од Анастасије и како га је исмејала |
| умела да очуваш девојче.</p> <p>И оно, што мајстор Диша до сада не виде, угледа сада.{S} Тетка |
| или да без икаквога одлагања учини оно, што је Јанићију мало час казала.</p> <p>Сузе и преклиња |
| казати службу, а за тим ће урадити оно, што ће се после у песму певати.</p> <p>— Где си, море, |
| е ипак вратио својој вереници; јер оно, што већ једаред очима омили, то се више од срца не очуп |
| о!{S} Па деде сада да и мени кажеш оно, што си мајци казала! — Хоћеш ли?</p> <p>Лепосава опет к |
| е нека потајна борба.{S} Нешто нејасно, што се не би могло образложити ни верношћу наспрам свог |
| неваљао и да је мајстор учинио паметно, што га је отерао.</p> <p>Колико је ускипело у души Јани |
| hi> Грк, и поносит на <pb n="16" /> то, што га грчка чаршија у своје „трофеје“ убраја, он се тр |
| ама затекао и први сумрак, те једно то, што би могао пасти патроли у руке, ако на улици заноћи, |
| > <p>— Зашто, море?</p> <p>— Ете, зато, што мене караш, а сама нећеш да узмеш запис!{S} Зашто н |
| ајући нерешљиво у новац.</p> <p>— Зато, што је пцето, што не је човек!{S} Толке године, бре бра |
| ми је казала да сам пезевенк-баша зато, што кир-Ламбре...</p> <p>— Лажеш, бре, псето, лажеш! — |
| ка.</p> <p>Није се обесио; али не зато, што не имађаше смелости.{S} Напротив, живот му је био т |
| ни, али он тога не учини, можда и зато, што му судбина, у коју је он безусловно веровао, беше н |
| е био уважаван међу поклоницима и зато, што је он толико рачуна водио о светињи ове земље, по к |
| е и иначе уважавао своју пуницу и зато, што је та жена и сада, као и пре, имала своје сигурне п |
| наглио, кад је прстен вратио само зато, што му је некаква комшиница зуцнула једну пакосну сплет |
| ђаше прашта ли му или се љути баш зато, што вели „да није хтео“.</p> <p>— Ја онако...{S} Дође м |
| г кир-Бенџу и поштује га; па и ја, ето, што поштујем као и тебе и кир-Ламбру, хоћу да те послуш |
| о у новац.</p> <p>— Зато, што је пцето, што не је човек!{S} Толке године, бре брате, служиш пош |
| у — ако си честит, онда нека је просто, што си ме уцвелио.{S} Ти и сам знаш шта ти ваља чинити. |
| ек мисли да је најсрећнији, дође нешто, што му сву срећу наопако окрене.{S} И то баш онда, када |
| </p> <p>Једнога дана догодило се нешто, што је и Јанићија и Лепосаву довело у неко чудно, несхв |
| ајало, да се сутра дан не догоди нешто, што је Јанићијевој одлуци дало снажан преокрет.</p> <p> |
| p>— Добро је, паметно си урадила, Мацо, што си ме одвратила од нечастиве силе!{S} Са овим би до |
| Јанићије није чекао и онај други калуп, што се у мајсторовој руци обрете, већ наже низ улицу и |
| ворио је дервиш овој жени — овај запис, што ти га дадох, да метнеш пред зору у нову зелену чини |
| има:</p> <p>— Какав је то погани милет, што не верује више у Бога и пљује на свете утвари?</p> |
| како га све већма потискује онај терет, што му се од смрти Лепосавине као тешки камен на душу н |
| ш у томе часу, кад он учини тај покрет, што је могло некоме да изгледа, као да ће да удари кира |
| х веђа, гужвао један широк орахов лист, што му се у руци нашао.</p> <p>— Иде ли до мајстора?</p |
| исто време показивао и бригу и радост, што јој тако давно невиђени гост опет у кућу долази.</p |
| казивао захвалност <pb n="191" /> Богу, што му је подарио толико мудрости, да ближњега ода зла |
| свој грчкој чаршији а сад опет псовку, што није боље отварао очи, да му се тако што не догоди. |
| заборави да исприча и о ономе цванцику, што му га даде, и како је казала да је Диша псето и да |
| Из дана у дан за сваку своју погрешку, што би је као дете учинио, или за сваки погрешан убод ш |
| а донекле и утишавала ону силну навалу, што му дан ноћ није давала дисати.</p> <p>Два супарника |
| и она, као и мајка јој, знала о свему, што је он видео и тетка-Маци испричао.</p> <p>— Да каже |
| оме хаџији мајстор Диша повери о свему, што га је у последње време мучило.{S} Хаџи-Зосим га је |
| амо на мајстор-Дишу него и на кир-Думу, што се толико заслепио, те допустио, да се један Србин |
| о је од љутине и почео корети кир-Думу, што је у опште покушавао да мајстор Дишу уведе у њихово |
| а Ламбру, а имала је и ту добру страну, што се није никоме жалила на свога мужа, па чак ни кир- |
| ао сносити.{S} Престао је да кори жену, што нема деце, али сада није било дана, кад није ма за |
| из добро набијених душека опрану вуну, што им је кира-Мана (тако се звала Ламбрина жена) „на б |
| да туже митрополиту и суду за срамоту, што ју је нанео њиховој штићеници.</p> <p>Но кир-Дума ј |
| је и честита му на тако красном успеху, што га је јуче на „гледању“ и прстену код своје испроше |
| седам година, први пут чуо ону песмицу, што му памет занесе, седе на један камен и поређа Циган |
| ош смрти у својој кући.{S} И тај страх, што ће у своме дому видети мртваца, задржа га, те, мест |
| је оно! — Тврдица, погансуз!{S} Ух, ух, што му ја нисам била жена, па да видиш како би се прове |
| онда ко да буде крив?{S} Увек да жалиш, што си откидао од својих и жениних уста!</p> <p>Пред та |
| да проговори.</p> <p>— Онај босиљак... што си ми турила под јастук... па оно...</p> <p>— Које: |
| </p> <p>— Е, па де, де; кад није, није; што се правдаш толико? — одговара комшија, а на лицу му |
| ир-Диса је диваљ човек — Србин је, бре; што може да се чека од један диваљ народ? — забринуто с |
| побегла.</p> <p>— Шта чекаш, домуз бре; што не кршиш шија на гробље?{S} Од теб ми црно на очи! |
| .</p> <p>— И опростићу јој и зажмурићу; што је било — било, само да ми се закуне да ме никада в |
| p> <p>— Има рукава од честог платна!{S} Што да сваки види голе руке?{S} То је срамота; тако нек |
| зачуди се Лепосава. — Их, какав је!{S} Што је пустио оно чудо од браде?</p> <p>— Море, није он |
| {S} Једном рече тетка-Маци: „Ето ти!{S} Што <pb n="175" /> ниси отварала очи, него си хтела да |
| <p>— Леле!{S} Због теб да пропадним!{S} Што ми искате у кућа, ђидијо?!</p> <p>Јаукао је и прети |
| в, што си самоме себи стао на срећу!{S} Што си се женио први пут удовицом, па ти она угатала!“< |
| .</p> <pb n="68" /> <p>— А дреје?...{S} Што си их однео на кира-Ману?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— |
| ис.</p> <p>Кира-Анастасија пребледе.{S} Што је у првом тренутку наслутила, да је Јанићије одао, |
| спечалити, да постанем газда-човек.{S} Што да ме гледа?</p> <p>Ово тачно размишљање о своме по |
| p> <p>— Нано, нано!</p> <p>— Шта је?{S} Што сабајле толико вичеш? — одазва се Маца и изађе на д |
| ала да су то баш дреје кир-Ламбрине?{S} Што да бедим човека?</p> <p>— А моја жена?...</p> <p>— |
| икну Маца.</p> <p>— Ама, какво чудо?{S} Што ћутиш?</p> <p>— Па троје их је! — рече Маца и удари |
| , па што јој рече, где си их сакрио?{S} Што је посла овамо, да их дигне?</p> <p>Лепосава кад чу |
| > <p>— Па што се лени?</p> <p>— Што?{S} Што треба да скинеш са себе враџбине.{S} Зар си ти једа |
| је узбуђен.</p> <p>— Који ти је бес?{S} Што си се надуо тако?</p> <p>— Ти знаш.</p> <p>— А шта |
| ка-Маца.</p> <p>— Ама, што ме мучиш?{S} Што не казујеш? — завапи Диша тако молебно и скрушено, |
| о у своју жену.</p> <pb n="206" /> <p>— Што ме запиткујеш једнако... мене је срам! — одговори ш |
| ца ни Цинцарка ни Гркиња; оди!</p> <p>— Што стојиш море? — викну Лепосава весело, кад виде како |
| престављени лонци и рантлике.</p> <p>— Што ћутиш сад, а?</p> <p>Лепосава ни да прослови, а срц |
| иџику појави се једно девојче.</p> <p>— Што чукаш толико?{S} Није код куће.</p> <p>— А где је?< |
| нији, што га она више гледаше.</p> <p>— Што да се љутим, кад ниси хтео?! — одговори Лепосава, а |
| он поче некако ситно штектати.</p> <p>— Што штекћеш, куче?{S} Где ми је жена?</p> <p>— Не знам |
| спусти обе ћупе да се разбију.</p> <p>— Што се бијеш, газда? — зацвили дечак, изненађен оваким |
| и ти.</p> <p>— Па што се лени?</p> <p>— Што?{S} Што треба да скинеш са себе враџбине.{S} Зар си |
| — Љутиш ли се?</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Што је отишао.</p> <p>— А што се то тиче па тебе поп ли |
| ео је, да испосник хоће да се погађа, а што се цене тиче, то му је већ познато било, да се овде |
| разбирао, да има нешто што он не зна, а што се баш њега тиче.</p> <p>— Улази у дућан!</p> <p>Ја |
| ати све добре стране кира-Анастасије, а што је за последак, као најслађу посластицу, оставио, п |
| ли свет! — мислио је уз пут Јанићије, а што се више ближио ћепенку, који је испунила гојазна фи |
| како над кућом тако и над домаћицом, а што се тиче Јанићија, он је био потпуно уверен, да ће у |
| а сазнаде све како је на вечери било, а што је најважније, шегрт му исприча, како је кира-Анаст |
| псешки.{S} Турска вера — погана вера; а што се од те вере добије, то је погано.</p> <pb n="56" |
| њезина реч погађала је право у срце; а што је најгоре било, она је била толико <pb n="136" /> |
| ли се ти?</p> <p>— Ич се не шалим!{S} А што?{S} Па то се бар зна <pb n="137" /> да нико од неже |
| враћајући се натраг Барјак-џамији.{S} А што је више у те мисли западао, све се више кајао, што |
| ан, да га је из дна душе презирао.{S} А што није учинио крај са собом, ваљало му је захвалити ј |
| меја од силнога задовољства.</p> <p>— А што се сад цериш као луд?</p> <p>— Јер... јер... заусти |
| ном девојком пролазила туда.</p> <p>— А што си се тако пофудулила, Лепосава? — запита Канче.</p |
| петљице на плетећим иглама.</p> <p>— А што да се стидиш?{S} Видиш, како се не стиде ове Божје |
| етка-Мацино равнодушно лице.</p> <p>— А што ме питаш за то?{S} Зашто би се ја мразила са светом |
| ћије сухо и дрхћућим гласом.</p> <p>— А што си бре такав у лицу? — запита Диша, коме паде у очи |
| би те онакав човек заискао.</p> <p>— А што она да лаже...</p> <p>— У мутвак, сурунтијо; шта си |
| што?</p> <p>— Што је отишао.</p> <p>— А што се то тиче па тебе поп ли си, да ти се исповедам?</ |
| тари, њему није ништа право.</p> <p>— А што је узимао дете?</p> <p>— А што се „дете“ удало за њ |
| е га тако жалостиво гледају.</p> <p>— А што се опет оженио њоме, када му је цео свет говорио да |
| ену мисао као ветар прашину.</p> <p>— А што, зар је једна пошла за сиромаха?{S} Зашто баш да и |
| Лепосава га зачуђено запита:</p> <p>— А што ми узе то?</p> <p>— Па што ће ти?{S} За кога имаш д |
| > <p>— А што је узимао дете?</p> <p>— А што се „дете“ удало за њега?</p> <p>-— Него за тебе, ва |
| .</p> <p>— Па то на хаџилук?</p> <p>— А што?{S} Бог ти је дао, можеш.{S} Многи би желео да буде |
| ти ћерка буде устабашиница!“</p> <p>— А што, бре; шта јој фали?{S} Него да сам је удала за какв |
| њезино осликавање злих страна и тегоба што их родитељска <pb n="55" /> срца подносе, то јој ип |
| ду више.{S} Плакала је, проклињала%, га што је наведе да се за Дишу удаје, што јој упропасти мл |
| сада тежи не само да се ослободи свега што је подсећало на некадање робовање, него чак да поти |
| и неку чудновату страву од свега овога што се с њиме дешава. — Од куда му баш сада почеше изла |
| <p>— А ти — замуца Диша утучен од овога што је сазнао — зашто си ћутао?</p> <p>— Како да ти каж |
| ога настао у души ужасан страх од онога што ће сад опет чути, ма да је чуо већ оно што је најст |
| ави му о стричевој смрти и саветова, да што пре дође, те да прими наслеђе.</p> <p>— Ти да пожур |
| титала му и „као сестра“ саветовала, да што пре свршава сватове, докле му невеста није „отишла |
| он никоме у својој кући не допушта, да што противу његове воље и о својој глави ради.</p> <p>У |
| ише врата, распучи, те им даде маха, да што слободније одахну.</p> <p>Дани за данима протицали |
| са стране Кајабурме.{S} Нестрпељив, да што пре изађе на обалу, попео се хаџија на крму, шаком |
| ићије, као и сваки други, грабио је, да што раније дође на чесму, како би што дуже на <pb n="37 |
| у одговори; <pb n="118" /> журио је, да што пре изиђе из ове немиле куће.{S} На пољу удахну све |
| рац одмах опазио, како ће боље бити, да што пре оде у свој Пожаревац и да више никада не помишљ |
| стинила, те то нагна целу насеобину, да што пре стану на пут неприликама, које су већ почеле ов |
| о никако!{S} И он убрза кораке, само да што пре побегне одавде, што даље од онога места, са ког |
| виђао са својим стрицем, нити је икада што о њему говорио.{S} Када се женио, није нарочито хте |
| Маца <pb n="89" /> — ако што знаш, онда што мене питаш?{S} Зар је то лепо, да се у туђа посла м |
| али сада није било дана, кад није ма за што викао.{S} Пре се уздржавао пред Мацом а сада је и п |
| име, било на чешми или у махали, буд за што покавжила и побила.</p> <p>И то ново осећање превла |
| о ломљење по туђим земљама, и све то за што?{S} Само за једно сећање, да се и на њега, ма и под |
| ребацивао Лепосави, па било то макар за што.{S} Лепосава је донекле сносила све то, али, кад и |
| и лепо је да се измирите; ама да сам ја што ти...{S} Бога ми... отегну тетка-Маца.</p> <p>— Ама |
| ; много сте остали!</p> <p>— Богу хвала што још за толико не остах, са каквим сам лоповима имао |
| уницом, она је ћутала, па, ако је имала што да му каже, то је говорила мајци, а он јој је преко |
| и ли га чула, она је у мутваку певушила што или би се с мајком разговарала.</p> <p>Тада би Јани |
| </p> <pb n="146" /> <p>— Је ли ти рекла што мајка, ха? — запита најзад Диша приступајући јој бл |
| страх.{S} Увиђао је свесно, да му ваља што енергичније предузети против клевете; али, ма шта д |
| ћан, и затвори се у собицу, да премишља што да предузме.</p> <p>Нема сумње, да би кир-Диша, као |
| Напротив, и сама помисао, да му ваља ма што предузети, те да се пред светом опере и своје непри |
| ји зна да ћеш да узмеш Лепосаву.{S} Ама што га кријеш, море, хеј?{S} Девојче је добро; сирото, |
| је Маца усплахирена зета.</p> <p>— Ама што је много, много је!{S} Скидајте јој хамајлију! — жу |
| ице.{S} По оним крупним, зеленим сузама што капаху из очију ове лисице, а и по брковима, што су |
| оћи у прву недељу, те да дотле, ако има што, по кући спреми и дотера, како би младожења све у р |
| оно, тетка-Мацо?...{S} Божем се не зна што си је лањског Божића обилазила онако често.</p> <p> |
| } Камо среће да се тако и догоди; а она што прича, то јој је криво, завиди што онакав човек дол |
| вак и осорљиво одговарао, ако би га она што запитала.</p> <p>Да ли је Лепосава ово чинила инсти |
| педесет онакових звона, каква беху она што су ове године први пут после Косова забрујала са Са |
| } Имао си бре дреје у својим рукама, па што јој рече, где си их сакрио?{S} Што је посла овамо, |
| рат.{S} Ти немаш ни мајке ни сестре, па што да идеш од нас?{S} Нана и синоћ каже Диши: „Честит |
| , богоугодниче.{S} Ти си свет човек, па што ти требају толике паре?{S} Не једеш ни колико Божја |
| и, што нема деце, као и ти.</p> <p>— Па што се лени?</p> <p>— Што?{S} Што треба да скинеш са се |
| — Није ми баш ништа урадио.</p> <p>— Па што му онда кобиш?</p> <p>— Не кобим, него то због тебе |
| ам, Канче, то ми није адет.</p> <p>— Па што нам се не похвалиш?{S} Зар нећеш да нас позовеш?</p |
| :</p> <p>— А што ми узе то?</p> <p>— Па што ће ти?{S} За кога имаш да се китиш?{S} Докле се ја |
| мње мучећи се да овог несрећног младића што боље убеди, како је оно био братски пољубац и загрљ |
| и туда прошао.</p> <p>Једино тетка-Маца што је слала Лепосаву у дућан, да му донесе по штошта о |
| разима и извиривао из оних двеју јамица што су се јављале, кад год би се у сну мало јаче насмеј |
| ицу и врату.{S} А она девојачка песмица што се из баште извијала, праћена звеком дахирета, све |
| вучен њеним причањем.</p> <p>— Као тебе што гледам, зете, сад!{S} Бог нека ми се смилује, треба |
| Ламбре као да је у земљу пропао.{S} Све што је од других дознала, то је, да је у Галцу са кира- |
| аф га изабрао за свога устабашу.{S} Све што један честит, заслужан мајстор и имућан газда може |
| То је толико заболе, да је покушала све што је смела, само да отклони опасност од себе,</p> <p> |
| тако испало, кира-Анастасија спрема све што кир-Диши треба на путу, смеје се, зачикује га, пева |
| амбака.{S} И тако, заборављајући на све што их дотле устручаваше, уђоше једна за другом у авлиј |
| да оде само до Галца, па да покуша све што може, не би ли га умилостивила и ражалила, те да се |
| ли не лају, не знам; али, ово ми је све што сам до сада спечалила и сачувала своме детету (и ту |
| ао младенце и сада се журило, да се све што је потребно за сватове спреми.{S} У Мациној кући чу |
| о неодољиво осећање, које обујимаше све што је око себе видео, таласало се у њему.{S} У један м |
| а од мирбе дигне руке и да употреби све што може, да свога најдражег пријатеља, Ламбру, сачува |
| је образ највећа светиља, како мрзи све што неваља, и за правду гине.</p> <p>— Љута сам паприка |
| Кад их разгледа, изиђе му пред очи све што му је дервиш саветовао, па онда и оно, што је све п |
| је баш тако пријатно да му испоручи све што јој је Анастасија казала.</p> <p>А мајстор Диша опе |
| постељи, устајао, уздисао и псовао све што се на грчкоме језику налазило.</p> <p>— А-а- прокле |
| , кад јој се учини, да је зет казао све што треба да каже један строги газда своме калфици.{S} |
| утвар.</p> <p>— Ето, ја сам урадио све што треба, а сад ће чудотворни памук учинити своје! — з |
| у почетку покушавао, да и у кући заведе што већу штедњу и да на драмове одмерава шта ће се и ко |
| Ламбре, све су учинили, да свадба буде што већа.{S} Мало је који Грк или Цинцарин од бољега уг |
| хоће ли се сетити да ми плате; доста је што овима бадава вучем читав пртљаг.</p> <p>У квартиру |
| њоме ни речи проговорио, а, када му је што затребало, слао је из дућана Јанићија, да му донесе |
| аменима?{S} Не разбираш му ни шта му је што.</p> <p>Незадовољство Дишино бивало је све веће, и |
| ли што је на цркву пљунути.{S} Грех је што својом грешном ногом и газим по овој светињи, али д |
| {S} Може бити она ће пристати; она није што и Анастасија.</p> <p>Али кад год је покушао да јој |
| му се јасно чита, како ни он не верује што мајстор Диша тврди.</p> <p>— И што да износе поштен |
| ј се допао фистан и антерија од ћитајке што јој је донео за спомен; подигла је руком у вис, заг |
| по њему обазре, па за тим кући, да узме што је наменио својој невести.</p> <p>Кад се вратио, те |
| репетом једнако мислио о радњи, о ономе што је за собом оставио. — Покаткад му се усред читане |
| видео како кир-Диша и не слути о ономе што се пре десетак дана десило.</p> <pb n="82" /> <p>Ки |
| вао и изазвао расположење, слично ономе што га осећа путник, који је дуго пешачио жедан, па тек |
| како често ни труни истине нема у ономе што свет говори.{S} Очигледан пример за потврду овога б |
| рифате; и па зетови, из једно поштовање што си родила тако добра ћерка.</p> <p>— Ти да ћутиш, к |
| наредбу, па се и не обазире на обећање што га је дала Јанићију, само пева по кући и меси посла |
| јника и његове удовице, журио је, да се што пре чаршија умири.{S} И тако, сви разлози били су т |
| је Ламбре, покрај све своје чежње да се што пре састане са оном, ради које ће жртвовати све, ип |
| лавом и гледати у Дишу. — А ви верујете што се, по свет прича?</p> <p>— Не прича то један; то п |
| да га носиш, а ја да те гледам! — рече што је могао нежнијим гласом и предаје јој огрлицу од п |
| не је истина; саг, не је истина за ваше што се прича, ха! — А е ли истина да сте пали са зид и |
| увери себе о својој братској љубави, и што год му је тетка Маца наредила, све је вршио па најп |
| ао срећно с пута као богат наследник, и што је кир-Ламбре толико зачикавао и препадао, да су се |
| и овога пута вратио се необично брзо, и што је главно, врло узбуђен и са једном огреботином исп |
| чи, постао је играчка девојачке ћуди; и што се више отимао, све је више подлегао оном немилости |
| облачак, лебдео над његовом душом.{S} И што је дубље залазио у другу годину брачнога живота, та |
| ји се у ондашњој чаршији налажаху.{S} И што је најважније, уза сваки убачени поклон нашла би и |
| рује што мајстор Диша тврди.</p> <p>— И што да износе поштену кућу на глас?{S} Зар је то лепо о |
| више, што је прстен тек синоћ добила и што се мајстор Диша с њоме растао чисто тужан и плачан, |
| — продера се Диша, подиже обе песнице и што је могао брже прогура се кроз гомилу, која је све в |
| нине прозиру као наливене пуне мишице и што јој се гибак струк тако еластично покреће.</p> <p>— |
| о му га она поклони, баци га у мутвак и што је брже могао истрча на улицу. — Била му је првобит |
| у памети, колики је све пут претурио и што се до сада истрошио, цигло ради једнога детета.</p> |
| ед шегртима наредио, да пази на радњу и што чешће у дану тркне до куће, те да се кира-Анастасиј |
| ко је исто колико и не живети.</p> <p>И што му ова брига не би увек на ум падала, некако се ваз |
| ти, па онда још више уситни, само да би што пре замакао за сокачић, у коме му станује кум Дума. |
| е, да што раније дође на чесму, како би што дуже на <pb n="37" /> њој остао.{S} Али овога пута |
| ирено је истрчавала на капиџик, да види што се шегрче толико затаја.</p> <p>После некога времен |
| она што прича, то јој је криво, завиди што онакав човек долази <pb n="134" /> у нашу кућу, а о |
| има, да је чисто нукао, само да продужи што је започела.</p> <p>Једнога дана догодило се нешто, |
| овори пустињак — знам; тамо живе Френки што једу жабе.</p> <p>— Тако је, богоугодниче.{S} Мој п |
| > <p>— Глава ме нешто болела; требам ли што да те послушам?</p> <p>— Хајде ти само у мутвак; са |
| она често више од њега примала, него ли што га је задужила.</p> <p>Да ли је то била узајамна мр |
| стор-Дишинога крова много брже, него ли што су они можда промицали над главом самога мајстор-Ди |
| радња је процветала много боље, него ли што је пре тога било.{S} Дућан пун, поруџбина на хрпат, |
| 0" /> за цело знала нешто више, него ли што је он могао и помислити, када је почела тако говори |
| а га је млатнуо каквим калупом, него ли што му рече: уђите.</p> <p>Кир-Дума уђе опрезно, а одма |
| ти на такво место већи је грех, него ли што је на цркву пљунути.{S} Грех је што својом грешном |
| шкандал, <pb n="105" /> те, пре него ли што је Ламбре успео да од силног журења одахне, прелете |
| ше ово као свршену ствар и, пре него ли што су њихови мужеви успели да се појаве у ћор-Ахметово |
| ли је на улицу не пропусти, пре него ли што сам не погледа, да се с ким на улици не сукоби.</p> |
| поведе баш сада, тако рећи пре него ли што је уцвељена удовица била у стању да утаре трогодишњ |
| Одговори, кад те пита!{S} Кажи, знаш ли што ти је дао?</p> <p>Лепосава опет климну главом.</p> |
| ије одавна сумњао и пажљиво мотрио, али што није могао да лако утврди, поста му сада потпуно ја |
| и кир-Думи, своме венчаноме куму. — Али што није језик открио, то открише једаред у хамаму неко |
| ки је он пред ручак означио.</p> <p>Али што се тиче новца, ту је и сада био потпуно прибран и с |
| ли са свесном намером да га намучи, или што се нечега плашила, ко би то могао погодити.{S} Једн |
| и су му лежале развалине од свију мисли што их је уз пут смишљао и он се, малаксао од тешког ду |
| би ништа казала, баш и када би у истини што знала.</p> <p>Али то није сметало комшилуку ни најм |
| чких“ ексера.{S} Ексер као и сви ексери што су, само се од ових разликовао, што је на оштроме к |
| , да надвлада зета и да Лепосави створи што ширу самоуправну власт у мутваку.</p> <p>— Е, мој з |
| дућан; али јучерање „гледање“ и осмејци што су их, том приликом, њих двоје кришом измењали, још |
| или да се врати мајстору или да изврши што је наумио.{S} На прво није хтео ни да се осврне, а |
| х од могућне смрти не даде му да изврши што је наумио, и њему не остаде друго него да изиђе на |
| и баш на лепо, — пустиће га, кад изврши што је наумио.</p> <p>Страшна одлука, какву може само у |
| .. али...</p> <p>— Није могао да доврши што хтеде рећи, јер га Анастасија, радосно изненађена, |
| погледа га.{S} Он се збуни и не доврши што хтеде рећи.{S} Изненадило га је, како се за ово чет |
| отац само што роди, али мајстор је онај што отвара очи и даје лебац у руке — објашњавао је хаџи |
| и о женидби устабашиној.{S} Који је тај што је први пронео глас, не зна се, али у велико се вер |
| те да се кира-Анастасији нађе, ако јој што затреба.</p> <pb n="58" /> <p>И то је Јанићије Бик |
| својих познаника и не бришући онај зној што му је капао са чела.{S} Нека тешка мука притисла му |
| потпуно праведно заслужила онај надимак што га носи, — па се од самога себе стидео.{S} Али лепа |
| p>— Ох, ох, луда глава! ох проклето Бик што ми укради антерија!{S} А-а-ах! — Шија да му заврнем |
| ија на тезгу, а чело му се ороси знојем што га проби.{S} Као дрвени стуб стоји и ни једним дело |
| </p> <p>Хаџи-Диша је био задовољан свим што је у кући и радњи затекао.{S} Јанићије му је у исти |
| {S} Нисам смела више ни да му заповедим што, сама сам у кући, а он као ајдук наслони се о обрам |
| се зна, јер стоји у јакој вези са оним што је после било; а то ће нам, најзад, објаснити и оне |
| прости, није пустио да ја кувам и месим што хоћу и како умем.{S} Данас, сутра, кад ти жена оде |
| т сасвим инако.{S} Да зажали за породом што га нема, то јој ни на крај памети није долазило.{S} |
| шчезавала заједно са мујезиновом песмом што се са минарета разлегала, опомињала је трговце да п |
| о и неко одмерено хуктање, као онај шум што се чује у ковачници кад меховима ватру распаљују.{S |
| ими две аспре, (а то је био први поклон што га је за пет година шегртовања добио од свога мајст |
| Јанићија волела; гледала је у њега, као што је некада у Лепосаву, и када би се Јанићије махао о |
| ко поуздано да му и радњу надгледа, као што је поуздан да му за женом пази?</p> <p>Међутим, баш |
| p>— Камо ти сада тако јаког човека, као што беше мој покојник?{S} Једаред, баш после прошевине, |
| о, нека га ваља на својим таласима, као што речна брзица ваља врбову кладу.</p> <p>— Како Бог х |
| тасија међу кумама смерна и стидна, као што то приличи невести, а кир-Диша између кумова двори |
| ђубре.{S} Па после да плетеш седе, као што ће их плести фудул-Стаменкино Канче!</p> <p>— Ја не |
| промена; уозбиљио се, не пева више, као што је то увек уз посао радио, не зачикује мимопролазећ |
| сада нема више онако снажних људи, као што их је било некада.</p> <p>— Камо ти сада тако јаког |
| сти грех према будућој својој деци, као што беше грех његових родитеља према њему.{S} Међутим г |
| а никада боље и лепше није истицао, као што је то чинио, кад се у цркви појави београдски митро |
| измислио и за кира-Анастасију оно, као што је измислио и за мене ово, што се сад по чаршији го |
| трудио да удеси и ход онако ситно, као што се и грчки ситно говори. — Ово му је, до душе, већ |
| 100" /> њега толико исто немогућно, као што је сада немогућно, да својом шаком запуши целом Бео |
| о јој није изгледало онако страшно, као што би било, да их је ма коме другоме дао.{S} Она изиђе |
| гије, да га метну на магаре, али не као што се јаше него лицем репу, па да га проведу кроз чарш |
| it="subSection" /> <p>Погреб је био као што и приличи једној устабашиници.{S} Однесена је под е |
| и она њима одлазила на посело, баш као што је радила и за живота покојнога кир-Бенџе.{S} Кира- |
| се и сам на узглавља, по који пут (као што је то свуда онда био обичај доброга тона) узригну, |
| ебаше ли бољи накит од деце.</p> <p>Као што је кућу и жену оставио Маци, тако је радњу оставио |
| комшије, само да га когод не би запитао што о томе; и у опште био је збуњен и сав утучен.{S} Од |
| римила свој део „лечења“, али онај ђаво што јој се у душу увукао, тако се заквачио ноктима, да |
| месец, а звезде? — Зар нема нешто живо што гледа?{S} Ето, ако комшија спава, није ли будно ком |
| је! — помисли Јанићије и стаде му криво што је и помишљао да дође овамо.{S} Он се повуче иза ог |
| и смеју.</p> <pb n="150" /> <p>Све ово што угледа дође Јанићију тако слично са оним даном, кад |
| е, а камо ли једно тренутно задовољство што га човек ужива.{S} Зар то није истина, да баш онда |
| о и тебе не поведе?</p> <p>— Није, него што не поведе и тетка Мацу на хаџилук.{S} Штета, Бога м |
| нџа опет није могао умрети раније, него што је то било уписано у књигу.</p> <p>Анастасија је пр |
| чежње, који је говорио много више, него што би је у стању била исказати највештија фраза песник |
| га Дишу.</p> <p>— Казала сам, боље него што би и ти сам могао; али она ни да чује!{S} Каже:{S} |
| о смислио.{S} Мајстор Диша је, пре него што се Јанићије вратио из бербернице, већ чуо за цео до |
| : „Што ћутиш као стрина?“ — и, пре него што је успео да пружи руке ради одбране, унесе му се у |
| су му доносили од куће шегрти, пре него што ће у вече заклопити <pb n="213" /> ћепенке и поћи к |
| измахну на њега метлом, а он, пре него што ће га ударити, побеже из мутвака.</p> <p>Ма да је м |
| о здрав, онда је требало само, пре него што ће целивати, изјавити у себи какву жељу и часни екс |
| покори жељи свога мужа.{S} Али пре него што је пристала, отишла је кума-Думиници и кира-Мани, д |
| адин није могао видети.</p> <p>Пре него што ће се дотаћи сандучета, старац изговори кратку моли |
| ти, ако је могућно још замишљенији него што је из дућана изашао.{S} Нарочито се мрштио, кад би |
| > <p>А мајстор Диша, још збуњенији него што је дошао, изиђе из оне куће и од оне жене, за којом |
| од друге, а уз то је, да би догађај био што потпунији, описивала све појединости које су, како |
| игра ли игра, кад те само угледа, па ко што ради, он трч’ за тобом, ја л’ да те загрли, ја л’ д |
| , да јој се нађе, а и да њему јави, ако што буде.</p> <p>Око подне дотрча Јанићије у дућан, узб |
| развуче тетка Маца <pb n="89" /> — ако што знаш, онда што мене питаш?{S} Зар је то лепо, да се |
| а, а сад га мрзим како једно куче, како што христијанска душа мрзи на <pb n="94" /> Турчин!{S} |
| а не видим више — такви рукави!{S} Тако што не приличи честитој жени!</p> <p>— Па шта да радим |
| али он није могао ни помислити да тако што предложи Маци.{S} Да је бар удовац, али пуштеник — |
| Истина, Лепосава није помислила на тако што, али њезине очи тако су севнуле, да га је тај погле |
| огао, да ће му се од њихове стране тако што десити.</p> <p>У то није сумњала, али се плашила ип |
| е била радо виђена у кућама где се тако што догодило, него је била уважавана и од оних жена чиј |
| ла чак и фудул-Стаменка, кад би се тако што пронело за њезино Канче.</p> <p>Једнога јутра отишл |
| единчетом, како је то лаж и ако се тако што из њезине куће изнесе, то би могло нахудити њезином |
| то није боље отварао очи, да му се тако што не догоди.</p> <p>Једнога вечера сео мајстор Диша н |
| амерно.{S} Само, ко ли му је могао тако што наредити?{S} Да то није кира-Манино дело, о томе ни |
| ких дана, видети онога ради кога у мало што није страдала.</p> <p>Јанићије је још те вечери доз |
| лавом надвијала се судбина, која у мало што не поремети све наде хаџијине. — Лепосава је још по |
| е забуну у кућу.{S} Мајстор Диша у мало што се и сам не сруши, кад му пуница саопшти шта се дес |
| њему стаде тако лако и ведро, те у мало што не поскочи, да је на ново загрли.</p> <p>— Како да |
| а му се лопови увукли у кућу, те у мало што не поче да виче за помоћ.</p> <p>Јанићије се у томе |
| час, саже, те га калуп прелете и у мало што не погоди једнога пролазника, који у томе часу наиђ |
| > <p>Кир-Ламбру прођоше жмарци и у мало што не дрекну.{S} Учинило му се, да га је за руку ухват |
| е, приши му једну ћушку, да овај у мало што не испусти обе ћупе да се разбију.</p> <p>— Што се |
| а те Бог сачува!{S} С оном првом у мало што не учиних русвај; ама срећа моја, што ми дође памет |
| ивали, можда најлепшу белину и руменило што се може видети на мишицама какве му драго лепотице, |
| платио!{S} Има Божје правде, има, само што то овај покварени свет не зна!</p> <p>И хаџи-Диша с |
| стали одушевљени Биковом вештином, само што га у недра не мећу.{S} Дума светује Дишу, да га „из |
| сава у одбрани рекла да је угатан, само што не опсова нешто кира-Анастасији.</p> <p>— Нисам хте |
| а ово, али се учини свему невешта; само што се неприметно насмеши и главом одмахну.</p> <p>— Де |
| еше никога <pb n="220" /> више.{S} Само што затече ћор-Ахмета, где купи око стола срче од полуп |
| ге; али он се не мога одазвати.{S} Само што је руком нешто отискивао од себе.{S} Доцније тек, к |
| а већ сама молити.</p> <p>Лепосава само што није од радости запевала.{S} Није шале, толико се п |
| , женска глава, па се препадох, па само што ми зуби цвокоћу од страха.</p> <p>Три дана је мајст |
| Шта, наопако! — викну Маца, а Диша само што разрогачи очи од изненађења.{S} До данас Јанићије н |
| ... јеменије....</p> <p>Кир-Ламбре само што седе на миндерлук и као претучен занеми.{S} Сада те |
| вога имена запе му глас у грлу, те само што промуца нешто неразумљиво и са очекивањем, испуњени |
| носи болести и недуге као руком, и само што мртве из гроба не буди.{S} Свет је толико нагртао њ |
| безекнуто гледао у кривоклетника и само што није залелекао за изгубљеним новцем.</p> <p>— Е, не |
| ј долази, стушти обрве, а из очију само што не севнуше муње.</p> <p>— Ста искас ти овде? — викн |
| а.{S} Мајстор је више од оца; отац само што роди, али мајстор је онај што отвара очи и даје леб |
| је све ово било нелагодно; оно незнано што га је једнако држало у некој запетости и недоумици, |
| ла, да би је он од тога одвратио, једно што је пут за једну женску главу врло далек, а друго, ш |
| , кад ствар пукне по Београду.{S} Једно што је осећао, то је, да ће сав онај углед, који је до |
| гао баш никако да објасни.{S} Тек једно што је сада, када се почео свестити, осећао, био је сти |
| е да истерује ствар до краја.{S} Једино што јој је добацио, то је било неколико речи, да га не |
| само ради, ни главе не диже.{S} Једино што би га из дућана повукло, то је, да, од времена на в |
| ао онако збунити њезиним смехом.{S} Оно што је већ једном увртео у главу, то се није могло изби |
| и твоју кућу као рођену поштујем, а оно што они говоре лажно је...</p> <p>Тетка Маца се тужно н |
| апкуна пропусти добро кроз шаке, за оно што му је разбио врата.</p> <p>— Можеш ти то, брајко, п |
| ави и на своја разбијена врата и на оно што је шегрту спремао.</p> <p>Али судбина, која се тога |
| да избије из главе сваку помисао на оно што је онако несвесно урадио, он то није могао успети.{ |
| дан од најуваженијих грађана; а све оно што га је до сада тиштало и мучило, распукло се и ишчез |
| знам; али за кога течем, ето, то је оно што не знам; — одговарао је самоме себи.{S} А докле је |
| тра да ми се каже како сам казала и оно што није? — одговори тетка Маца лагано и разложито, као |
| ко узгред, тек да наговести сумњу и оно што се по чаршији говори, поче му пребацивати зашто се |
| анићије једва уздржао, да не понови оно што је пре три дана урадио.</p> <p>— Чекај, да ти помог |
| било му је много сношљивије него ли оно што је јуче пропатио.{S} Сад већ није могао ни помишљат |
| егао би у дућан, само да би избегао оно што се може десити.{S} Зато је Јанићије морао по вас да |
| ласком, да му од једном стаде јасно оно што мало час није разумео.</p> <p>— И јесам лудак.{S} А |
| ће сад опет чути, ма да је чуо већ оно што је најстрашније.</p> <p>— Јесте, због тога! — Ја те |
| поштена жена, грехота је да кријеш оно што ми образ каља — очајно промуца Диша. — Реци ми само |
| {S} Напротив, њој је било врло пријатно што је судбина поштедела од једне сувишне бриге без кој |
| ван новац мајстор Диша је, као и обично што је на путу радио, метнуо у ћемер и то опасао око па |
| а је светина одујмила, он се одлучи, по што по то, да оде.{S} Пред текијом није било никога а у |
| Дишом.</p> <p>— Ламбру да отераш!{S} То што је долазио, нека!{S} Ама од данас да не пригвири у |
| кинуо враџбине, деце пуна кућа.{S} А то што је на теби, од прве ти је жене. — Ово је већ трећа |
| прагу, у њему се појавила сумња, да то што је обећао није добро и да ће газда-Диша и без њега |
| у, и оде, да се измије.</p> <p>И све то што се дешавало око њега и с њиме уништавало га је сасв |
| ана стрпељиво је подносила све, па и то што јој нема мужа.</p> <p>Кир-Дума већ беше спреман, да |
| } Није се наљутио, али га изненадило то што му рече.</p> <p>— Ко ми угатао?</p> <p>— Она.</p> < |
| на ум, како није ни поштено ни лепо то што сада ради; али у истоме часу створи му се кира-Анас |
| Ох!{S} Баш је добар!{S} Баш је добро то што не учини! — весело је певушила Лепосава, носећи рат |
| не међу београђанкама мио гост.{S} Зато што јој је био отворен приступ по свима кућама, турским |
| еливати такву светињу чинило му се исто што и целивати руку Спаситељеву.</p> <p>Но пре него ли |
| ако је Анастасијина порука била то исто што и заповест, он прикупи бројанице, извири још једном |
| досећала и слутила нешто нејасно, нешто што ће се скоро догодити, али шта, то није могла никако |
| ко <pb n="86" /> разбирао, да има нешто што он не зна, а што се баш њега тиче.</p> <p>— Улази у |
| на улицу да изиђе.</p> <p>Али има нешто што и неодлучне до одлуке доведе.{S} Разуме се да, у та |
| кад је отишла у буџак, добила је нешто што не би ни налик на Божји благослов.{S} То је била не |
| потајну страву, као кад очекујемо нешто што ће се неминовно десити, али никако не знамо, шта ће |
| време и почео ослушкивати, неће ли бар што изнутра чути; али ни из авлије ни из куће ни гласа |
| д очи овако сплетен и немоћан, да ствар што боље изведе.</p> <p>Али како је Анастасијина порука |
| суд му је и то досудио.{S} Да се ствар што пре оконча, томе је и сама кира-Анастасија случајно |
| да се спасе љуте гриже,</l> <l>Совјест што му притискала зјело.</l> <l>Ах, печална судбино!{S} |
| тетка Маца још ћуташе, тек по који пут што би јој се из груди отео дубок уздах, који му нагове |
| таде га на улици.</p> <p>И тако, оно, у што је Јанићије одавна сумњао и пажљиво мотрио, али што |
| а не беше од оних, који олако напуштају што су предузели.{S} Место да устане, он поче на широко |
| умору.{S} Комшије су навраћале, да чују што о Диши, а и да узгред виде, како се одржава кућа, к |
| се до сада не јави, да пита треба ли му што!{S} Је ли он муж и господар у кући, или шта је? — О |
| ва и овога пута нити се насмеја нити му што одговори, и Јанићије сад немаде куда, него и сам да |
| муран поче збуњено размишљавати о свему што се десило.{S} Шта је све било ноћас?{S} Ето: код фу |
| , отумарао је незнано куд.{S} Ко о њему што сазна, нека достави власти. — Лични опис има осамна |
| но и тако хладно, као да прича о нечему што је се ни мало не тиче то ви да идете!{S} Кућа не је |
| е ухвати обема рукама за груди и удахну што је више могао ваздуха.</p> <p>Песмица из баште завр |
| .</p> <p>— А кира-Анастасија, па сас њу што ћемо?</p> <p>Сад већ не беше никакве тешкоће; устав |
| ји, у оно доба, беху друштвеноме животу што и со хлебу, и чијим трговачким фирмама не могаху од |
| својим барјаком, само папуџијски еснаф што га још није имао.{S} О светоме Спиридону, кад је ес |
| „Знаш ли како се зове она ватра,</l> <l>Што душу сажиже а срце спржи?</l> <l>— Знам, душо, знам |
| ли знаш како се зове она ватра,</l> <l>Што душу сажиже а срце спржи?</l> <l>Знам, душо, знам, |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Што се дани венчања све ближе примицаху, мајстор Диша ј |
| мој кошуљи и сва модра од убоја.</p> <p>Што се никада није десило, кир-Ламбре је, дубоко после |
| соби, па онда, онда, кад је ја питам: „Што нас остави, бре?“ а она ми каже: „Он ме је овамо от |
| и, као да је жеравица опече, подвикну: „Што ћутиш као стрина?“ — и, пре него што је успео да пр |
| исти; јер у који год би дућан дошла, да штогод купи, свуда би добијала на поклон по које шећерл |
| ли зато Диша изналажаше свакога дана по штошта, што му се није свидело.</p> <p>— Мука га изела, |
| слала Лепосаву у дућан, да му донесе по штошта од своје софре као понуду.{S} Кир-Диша је ову не |
| то онда, када би му она околишно тек по штошта добацила, што би га уверило, да кира-Анастасија |
| азио у авлији, али, када га она угледа, штуче у мутвак, да се с њиме не сретне.{S} То га је већ |
| есе, а кира-Мана, чим их отпрати очима, штуче кроз суседне капиџике и башче до <pb n="18" /> ки |
| анићије се у томе часу користи забуном, штуче кроз врата и истрча на улицу.</p> <p>Анастасија и |
| је немаде кад да се објашњава више, већ штуче међу сватове.</p> <p>А ко зна, не би ли боље било |
| е би му толико заглухнуле слух и толики шум у глави подигле, као ова једна реч: „То ће ти бити |
| тешко застења.{S} Једнолики, безизразни шум шумио је око њега, па, ни сам не знајући зашто, он |
| сећао и неко одмерено хуктање, као онај шум што се чује у ковачници кад меховима ватру распаљуј |
| ни из куће ни гласа ни каквог му драго шума, осем онога шандуда, чије се густо грање над самим |
| о човек, који је пролазио кроз најгушће шуме и гудуре, обзирао се на све стране, да га рђави љу |
| лишће, што са бујних грана под ветрићем шуми, дише.{S} И то неодољиво осећање, које обујимаше с |
| о застења.{S} Једнолики, безизразни шум шумио је око њега, па, ни сам не знајући зашто, он се н |
| обасјана, благ поветарац доносио му је шумор баштенскога грања и пријатно расхлађивао његове с |
| аше свежим плаветнилом и разлегаше се у шумору лишћа и гугутању кумрија, дође јој лако, мило, к |
| и ужива у хладовитом зеленилу и његову шумору.{S} Комшије су навраћале, да чују што о Диши, а |
| ако запита, ти да јој кажеш: „Добро је, шућур Богу!“ — а полако да кажеш: „Со ти у очи, а болес |
| онако повучено и зазирати од најмањега шушња.{S} Некадање пријатељице и познанице, које су јој |
| зглавље и поче тешко предисати.{S} Тупо шуштање у глави и модри колути почеше му играти пред оч |
| , а који је тако тајанствено овога пута шуштао.</p> <p>Најзад се одлучи, притиште руком кваку и |
| ије није чекао да се пролазници искупе, шчепа из мутвака обраницу и истрча на улицу.{S} Но кир- |
| ћала се само толико, да је обема рукама шчепала и вукла нечије косе, и да су нечије шаке њу гре |
| а и седе у постељи, бајаги, да их шаком шчисти.</p> <p>— Хајде, хајде!{S} Даћу ја теби мрве!{S} |
| уди не гледају шта узимљу.</p> <p>Овако шчуђавање обнављало се готово у свима кућама, где је те |
| >Знам, душо, знам, — то је Љубав.</l> </quote> <p>То су певале Лепосавине другарице; јер тетка |
| Знам, душо, знам — то је љубав!“</l> </quote> <p>Јанићије је слушао, како се у даљини све више |
| „Знам, душо, знам — то је љубав!“</l> </quote> <p>— То је љубав! — понови оп последњу реч; а ве |
| > <l>Сузом горком орошава кости!“</l> </quote> <p>А одмах, испод ових суморних и нешто загонетн |
| о те тешто, ја си коло па водим!“</l> </quote> <p>Он запева, а обе жене преузеше; Дума се завал |
| е</l> <l>Чјем је сердце оскудно!“</l> </quote> <p>Ах!{S} Старо, честито време!{S} Стари честити |
| е</l> <l>Чјем је сердце оскудно!“</l> </quote> <p>Ту песму је Лепосава врло често певала и у му |
| v type="chapter" xml:id="SRP19061_C0"> <quote> <l>„Сопутници, у жизни плачевној,</l> <l>Честној |
| трану врат и танким гласом запева:</p> <quote> <l>„Кокона Маријола, муж ти је умро!</l> <l>— Ак |
| зачу, а која беше у то доба нова:</p> <quote> <l>„Да ли знаш како се зове она ватра,</l> <l>Шт |
| песама јој постаде најмилија она:</p> <quote> <l>„Зашт да прећутим ја онога свјета,</l> <l>Да |
| стадоше извијати арију оне песме:</p> <quote> <l>„Знаш ли како се зове она ватра,</l> <l>Што д |
| баште заврши се последњим стихом:</p> <quote> <l>„Да ли знаш како се зове она ватра, што душу< |
| -Дишиница запева ону чувену песму:</p> <quote> <l>„Зашт’ да прећутим ја овога свјета,</l> <l>Да |