ар местви<ref target="#SRP19061_N2" />, а он је искрајао сахтијан, по поруџбинама.</p> <p>Они к |
воје ктиторе „и приложнике храма сего“, а еснаф га изабрао за свога устабашу.{S} Све што један |
н ће ти кућу и радњу чувати као своју“, а Диша јој вели: „Јесте!“ — Немој, болан, тако!</p> <p> |
да запишемо у пропала вересија...{S} А, а-ах, Дума, гомаре едно, кој да те превари?{S} Едно Дис |
ом у груди и онда узвикнуо:</p> <p>— А, а! — Турчине, - бре, пали кумбару, да ме разнесеш!</p> |
<p>— Ето, ја сам урадио све што треба, а сад ће чудотворни памук учинити своје! — заврши хаџи- |
годину!{S} Лепосава је млада и здрава, а и ти си здрав као врба!{S} Биће, биће!</p> <p>Разуме |
је она бар три ливаде свакојаких трава, а он, пуних једанаест година, није изоставио ни јутрењу |
ити на очи час тетка Маца час Лепосава, а сада опет мајстор Диша?{S} Тек ове појаве расвестише |
о па водим!“</l> </quote> <p>Он запева, а обе жене преузеше; Дума се завали на узглавље за софр |
овој, па је са осталим шегртима целива, а бошчу прихвати и пође за газдом.</p> <p>Кира-Анастаси |
, Дунав се сјактио од сунчаних зракова, а лађа је све даље и даље клизила, докле се не изгуби з |
више.{S} Зуб времена оглодао је слова, а живи трн, који онако раскошно буја над старим, запушт |
ога дана остави овце, нека их пас чува, а он, као да га неке мађије вуку, стиште пут Београда.< |
амо њега <pb n="168" /> и чест му чува, а он ће знати, кад буде време, како да га награди.</p> |
и, држе страну своме Србину и бране га, а Грци, пуни једа, што се њихова удовица тако јавно сра |
етога човека четири гроша; поздрави га, а дервиш, коме је онај млађи припаљивао наргиле, само т |
шта ће онда?{S} Еснаф је јачи од њега, а мајстор је имао толико права над својим <pb n="153" / |
пиџик, тако је и остао наслоњен о њега, а од стида није смео дићи очију горе.</p> <p>Лепосава г |
S} Жао ми било, што немаш никога свога, а Диша те на неправди отерао, па сам рекла: нека му ова |
ио.</p> <p>Но и ту мисао потисну друга, а ову трећа и тако редом, те на тај начин, поремећен пр |
ас Јанићије није улазио у крчму никада, а гле шта се сада учини!</p> <p>— Несрећник!{S} То му т |
угодити.{S} Ето, ти тражиш сто хиљада, а он даје пет стотина.{S} Спусти мало ти, нек подигне м |
да је бар била мирна од његових напада, а у вече, када би он за совром, не обраћајући на њу ни |
а га тако нежно, тако молећиво погледа, а руке склопи пред њим, као грешница пред иконом.{S} Ни |
сио врелу главу, жуборио је као и онда, а са гранчица, што се надношаху преко зида, стресао се |
идео је, да испосник хоће да се погађа, а што се цене тиче, то му је већ познато било, да се ов |
е могао, он нареди Бику, да погне леђа, а он му се попе на леђа, па одатле на зид и таман да ус |
а-Анастасија погазила образ свога мужа, а он хлеб свога мајстора.</p> <p>И тада му је долазило, |
гриза? — пита стидљиво кира-Анастасија, а мишицом скрива образ од њихових очију.</p> <p>— Кој д |
се правдаш толико? — одговара комшија, а на лицу му се јасно чита, како ни он не верује што ма |
м партијом, потражио је и развод брака, а како је ствар била очигледна, суд му је и то досудио. |
не су ни род, ни коска од твоја коска, а искају исе да ги даш.{S} Српски судови кесе секу.{S} |
/p> <p>У сандучету је било пуно памука, а у томе памуку лежао је један велики чавао, не дужи од |
тасија. — Не сам га ни до сада гледала, а сад га мрзим како једно куче, како што христијанска д |
стан; прво, што га Лепосава није одала, а друго, што је чезнуо да је бар очима види, ако не усп |
те ме обедити, да сам јој нешто изнела, а ја ништа о томе не знам.</p> <p>— А оно?</p> <pb n="3 |
запис, који је од неког дервиша добила, а који јој је помогао, те ти она тај запис метну у недр |
је кира-Анастасија тако вешто градила, а да најбоље залогаје од тога не добије Јанићије.{S} Од |
, како се та и та у комшилуку породила, а у мојој кући, ништа! — рече једаред срдито, кад Маца |
после, она ми није никаква зла учинила, а од њега нисам никакве милости видео.</p> <p>Тако је, |
анићија.{S} Нешто му је журно говорила, а он је прво са неверицом слушао, а после, поче од врем |
пали са зид и да вас је патрола јурила, а ви побегли?</p> <p>— Није истина, то лаже свет!{S} Ку |
ар за часак, остави дућан на комшијама, а он да тркне за њом, кад га одједаред изненади појава |
дервишу причало се по турским махалама, а од туда и по целоме хришћанлуку београдскоме, да је т |
отрчаше у дубину баште са посластицама, а Јанићије, кад оста сам и када се од прве поразе освес |
лечета запахну.{S} Он је стеже грудима, а она се одупре шакама о његова плећа и одскочи у стран |
онако беспослен завиривао по дућанима, а када је осетио глад, отишао је до једне симиџинице и |
Ламбре, узбуђен сузама и пребацивањима, а помишљајући на последице свега овога, седео је на мин |
згрејао честито у Лепосавиним недрима, а пуница је већ од ћерке сазнала и саопштила зету добру |
поте, што их је видео у светим местима, а радознали пријатељи нису пропустили, да га и за најси |
итости задовољан и поче трептати очима, а нежним изразом лица пратити расположење својих гостиј |
> <p>— Еле, ви тако? — започе кир-Дума, а не седа, него пребраја зрна на бројаницама и пажљиво |
p>Необично расположени седоше оба кума, а како су већ били од својих жена предусретнути као прв |
код куће.</p> <p>Али прође и три дана, а од кир-Ламбре ни трага ни гласа.{S} Кира-Мана стрпељи |
прегони; до младине има још девет дана, а то ће му бити довољно времена да је обрлати.</p> <p>К |
.</p> <p>Лепосава збуњена и изненађена, а Јанићије тако исто сметен и застиђен од несвеснога де |
ми направи!{S} Они били ортаци на жена, а ја да плаћам трошкови!{S} Не сум писмено тражио, кад |
p>— А која ли то? — запита брижно жена, а очи јој крвнички севнуше на помисао, да се ма са којо |
> разбирао, да има нешто што он не зна, а што се баш њега тиче.</p> <p>— Улази у дућан!</p> <p> |
; желим децу, ама ето већ друга година, а она и не мисли!</p> <p>— Пеки, пеки, не је тешка рабо |
прође и прва и друга па и трећа година, а мајстор Диша оста без наследника.{S} У залуд је мајст |
од нас.{S} Ето, нана те воли као сина, а и ја те волим као да си ми рођени брат.{S} Ти немаш н |
р, најпосле, трговина је једна вештина, а људи који купују нису слепци, па да рекну:{S} Нисмо в |
аца, као прва комшиница мајстор-Дишина, а и као добра познаница кира-Анастасијина, примила се, |
Нисам!</p> <p>— Среће ти! — запита она, а зрачак ведрине блесну из влажних очију.</p> <p>— Каже |
“ питања од једног шегрта беху зазорна, а уз то се сети оних разбијених врата, те га одалами ша |
по коју главу шећера или трубу платна, а често и по неколико аршина свилене материје или нове |
чка, који служаше за стовариште еспапа, а у исто време и као ноћиште Јанићијево, па се прући по |
ајмљивали барјак од палилулских ратара, а за то су морали вазда ове сељаке да мећу о слави у че |
упропастити.{S} Нико од Грка и Цинцара, а они су му били најобилније муштерије, неће завирити в |
ма он каже:{S} Дервишин је погана вера, а од поган закон не искам деца.</p> <p>Тако је кира-Ман |
лак) прво у служби београдскога везира, а доцније га узе Господар Милош у своју службу, да носи |
/p> <p>Није се имало куда; ићи се мора, а како ће се све ово свршити о томе није ни мислио.{S} |
а шаке.{S} На те даске метала се асура, а преко ње постеља.{S} То се место називало: душема.</n |
/> дах девојачке душе са мирисом ђулса, а очи са сунчаним зраком.{S} Био је у Еврејској Махали, |
главом може да пробије храстова врата, а уме и да муче као бик.{S} Ко га нађе, нека га привуче |
Хајде, кћери, метни огрлицу око врата, а дукат на чело; па онда донеси послужење.</p> <p>— Је |
мудија.</p> <p>— То да носиш око врата, а ово да метнеш па чело — и даде јој велики, златни дук |
лих расклопљених чашица купинова цвета, а по тамној ћерамиди хаџијнога крова трептила је у оној |
ту кући поче га обузимати нека топлота, а по који пут и забуна у глави.{S} Пред кућом му се баш |
елико рашчуло да ће Диша у света места, а по махалама се приповедало о ономе чудноме сну.{S} Пр |
едаред прибра, оне преплашености неста, а наместо тога очи јој добише некакав дрзак, изазивачки |
а знам, зете.{S} Тако ми рече Пречиста, а сад до тебе стоји.{S} Хвала Богу, и Бог ти је дао мно |
у ми баш ништа; има мајстор Диша доста, а то ћу цркви, нека је Божје.</p> <p>Са таквим мислима |
се, као и кир-Ламбре, пољубише у уста, а за тим поседише још неко време, да се нахвале доброте |
у селу понајмање! — тешила би га Маца, а Лепосава, која се свему невешта градила, трудила се н |
е.</p> <p>— Шта, наопако! — викну Маца, а Диша само што разрогачи очи од изненађења.{S} До дана |
година чекају, па кад после навру деца, а она се ратосиља.</p> <p>Мајстор-Диши се смрче пред оч |
ри.</p> <p>Обузела га ватра, дрхтавица, а у срцу толико бола и љутине, да је као махнит трчао к |
е, па ни да макну са Јанићијевога лица, а у лицу сав пребледео.{S} Да су ма шта друго изнели пр |
стоји <pb n="90" /> стегнутих песница, а антерија му од силнога узбуђења дршће, као да је неко |
ишине.</p> <p>— Шта: тако? — пита Диша, а очију не подиже, само да се не сусретне са оним погле |
p> <p>— Бог добро дао! — одговори Диша, а немаче се са свога места.</p> <p>— Еле, ви тако? — за |
сник није давао испод пет хиљада гроша, а продао је баш томе купцу за сто и педесет.</p> <p>— К |
као на едног честитог мајстора сас леб, а ви на нас сас поган! — Засто уцвелисте оно сирота удо |
своје: објавила је нестанак Јанићијев, а остало је оставила бризи грађана и — случају.{S} Ако |
лужбу, примио од митрополита благослов, а онда, под црквеним барјацима, крену се свештенство у |
а њега“.{S} Онда жабу да бациш на кров, а дете да умијеш и запојиш из те чиније оном водом, три |
нци и рантлике.</p> <p>— Што ћутиш сад, а?</p> <p>Лепосава ни да прослови, а срце јој лупа, да |
цу, који је у чаршији уживао леп углед, а у цркви, према митрополитовом столу, имао свој сто, м |
пско удовица.{S} У нас се знаје за ред, а ни адет нам не је како у вас.{S} Него кад ми бидете м |
године избегавале чак и да јој се јаве, а камо ли на њезин праг да ступе.</p> <pb n="23" /> <p> |
<p>Лепосави се окрете улица око главе, а баштенски зидови са многобројним мазгалима почеше игр |
те тако изгледаше као да они то славе, а да су папуџије тек онако као гости за софром.</p> <p> |
p>А цигани су ревносно лупали у гочеве, а она писка, што је од зурла до неба јечала, разлегала |
ћи весело певала, радила своје послове, а ту бригу оставила је своме супругу.</p> <p>Диша поста |
колено једну јеменију и прошива ђонове, а испод очију прати сваки покрет свога мајстора.{S} Па |
анићија, како јој долази, стушти обрве, а из очију само што не севнуше муње.</p> <p>— Ста искас |
у преко десне то десну преко леве ноге, а од времена на време забринуто је трљао чело, које је |
жена причала је, како је чула од друге, а уз то је, да би догађај био што потпунији, описивала |
-Мана, свога пса везати, док беше овде, а ја да ти га хватам, нећу.</p> <p>— Ама немој да си лу |
} Е, добро, добро; остани ти само овде, а ја ћу га већ сама молити.</p> <p>Лепосава само што ни |
, те, ако устреба Маци, да јој се нађе, а и да њему јави, ако што буде.</p> <p>Око подне дотрча |
а је вечито? — И живот као ветар прође, а камо ли једно тренутно задовољство што га човек ужива |
да и не добио деце.{S} Али: човек каже, а Бог располаже.{S} Диша се спремао за повратак; још са |
а свећицом, да је над покојницом ужеже, а која са китицом цвећа, да јој чело главе метне.{S} Ха |
о рођен; лице почело опет да се затеже, а антерија да се у свима димензијама као и пређе распињ |
емер и то опасао око паса до саме коже, а у кесу је метнуо шест стотина гроша, таман колико му |
{S} Необичан пламен сукну му уз образе, а у глави га захвати чудна несвестица, кад осети пријат |
и гдекоји човек истрча, да види шта је, а на капиџицима од башта начичкале се младе жене и дево |
и, ова изненадна %операција освести је, а хећим, задовољан својом вештином, намаза рану зејтино |
о.{S} Али лепа удовица опростила му је, а дан сватова ближио се као на крилима, те је младожења |
све то требало. „Коме треба нека даје, а ја нисам текао овај зној, да га хале и вране растичу! |
руком удари по њему по такту мелодије, а ногама поче поцупкивати и горњим делом тела извијати |
подвикну нека остарија жена из авлије, а оне, кикоћући, прхнуше у башту добацујући једна друго |
ивати све добре стране кира-Анастасије, а што је за последак, као најслађу посластицу, оставио, |
ни за шта више.</p> <p>Отрча Јанићије, а Мајстор Диша остаде сам.{S} Тако је неко време ћутао |
бели свет! — мислио је уз пут Јанићије, а што се више ближио ћепенку, који је испунила гојазна |
<p>Саслушала је савете оба проводаџије, а када они запиташе, хоће ли, њој потекоше сузе и место |
ље, ствари привлачила у кућу као своје, а цвеће метала у чашу, где је мирисало, докле га не би |
нствено погледа, да их ко не ослушкује, а када се увери, да никога нема, приклопи их, седе прем |
њој је било немогућно да и даље самује, а да ипак очува добро име честите удовице.{S} Знала је |
приступи просјаку, тисне му је у шаке, а другом руком прихвати га благо за плећа и потискује н |
ка, и, задовољан за све, леже у душеке, а одмах до њега и кира-Анастасија: он да одмах захрче, |
евних мука, које су га ломиле и мучиле, а којима не мога одолети.{S} Ма како се трудио, да изби |
, како нису остали без икакве контроле, а од туда наврати и код Дишине куће, да обиђе и извести |
је гледао већ, како га носе на гробље, а Лепосава нариче, буса се у груди и довикује:{S} Ја са |
но усамљен; изгубио је грчке пријатеље, а да се враћа својој нацији на то није ни мислио.{S} Од |
} Тетка-Маци дошле на посело неке жене, а Јанићије у мутваку туца кафу.{S} Лепосава се прикраде |
па ту жабу да ти дете три пута обзине, а ти три пута да викнеш: „Његова болест на тебе, твоје |
ље рећи, јавило их се безброј, стотине, а то је таман толико колико и ни једна.{S} Међутим, кир |
.{S} На прво није хтео ни да се осврне, а на другом му се баш врло озбиљно задржала мисао.{S} И |
енка истрча на авлију, да га пресретне, а у томе кир-Ламбра гурну капиџик и нагло, као да га не |
е да да рађа, младина ће да скине с ње, а од овога записа, родиће ти мушко.</p> <p>Дервиш узе и |
<pb n="91" /> помогло никакво извијање, а још мање да ће ма чиме другим ублажити своју судбину. |
ја који је? — Јанићије каже:{S} Ламбре, а ја нити сам га видела, ни дреје познајем.</p> <p>— Па |
{S} На миндерлуку је спавао кир-Ламбре, а спавао је тако тврдо, да није ни осетио, када се Јани |
се пожали, како је нестало кир-Ламбре, а и да искаже своју сумњу противу Дише, који је ономад |
} И сам си се требао сетити своје вере, а не да од некрштених тражиш записе.</p> <p>Мајстор Диш |
хаџију, да се с њиме виде и разговоре, а многи и да га замоле, да им из светих места ово или о |
она се кикоће; али кад маши очима горе, а то није удовица, већ држи кир-Ламбру за ногу.</p> <p> |
ерише да није ничему крив, разиђоше се, а Јанићије оде својој кући.</p> <p>Овај пуки случај, ко |
165" /> Крвожедне намере стишале су се, а наместо њих овладала је њиме тиха туга, жеља да самог |
да уз пут мало боље промозгају и удесе, а кира-Мана, чим их отпрати очима, штуче кроз суседне к |
ско.{S} Кутију швирну на неко ђубриште, а босиљак искида, издроби, пљуну на њега, просу пред со |
е вама да бесните, мужеви вам код куће, а мој?{S} Хеј, хеј, ко зна кад ће се вратити!</p> <p>У |
ењена; а како ти не избијаш из те куће, а тамо девојче добро, таман за устабашу, па ето, готов |
авно било да кир-Ламбру најури из куће, а то је, у овај мах, успео.</p> <p>Ствари је Јанићије о |
ој.{S} Та Маца није за дуго имала деце, а њен муж Петар Брњош хамалин толико је мучио због тога |
че изненада заболи једна страна вилице, а и главобоља, те није могла ни маћи из собе.</p> <p>Ки |
сузама што капаху из очију ове лисице, а и по брковима, што су са њушке на одераној кожи стрши |
сталић, над којим је горукало кандиоце, а под кандиоцетом мален сандучић, сав ишаран резбама.</ |
не каже, питај!{S} Ето, њој каза Канче, а мени цео комшилук.{S} Кажу: остарела си, а ниси умела |
и кира-Анастасија: он да одмах захрче, а она да још дуго у памети прибира све утиске вечерашње |
о, што су сви пријатељи пок. кир-Бенџе, а нарочито жене њихове журиле, да спрече сваки могући п |
е да говори.</p> <p>Обоје се засмејаше, а Лепосава, застиђена, заклопи рукавом очи и побеже из |
да жени, да пред сан три пута помирише, а после да то носи у недрима као своју хамајлију.</p> < |
p>Анастасија пребледе, очи јој стадоше, а сузе у часу усахнуше, кад зачу да Ламбрино одело није |
ом о затворена врата.{S} Врата прснуше, а глави ништа.{S} А увек, кад подвије врат и полети, му |
мбре онда за мутваком ухватио за образ, а она му казала: „Зашто, бре, да ме удаш за овај тулум? |
ио.{S} Сад ће кир-Дума затражити мираз, а он му га мора вратити, те на тај начин прекинути и по |
а одмах иде Диши, врати удовичин мираз, а Дишу да туже митрополиту и суду за срамоту, што ју је |
е су имали, докле су је повратили себи, а после је жалила и лелекала тако искрено, да су комшин |
а а не на мојим! — мисли срдито у себи, а гласно се смеје и повлађује гостима, као да је и њему |
била овде, плакала и пошла, да се дави, а ја сам се онда сажалио, па сам јој дао дреје.</p> <p> |
а му сваки час јавља, како је Лепосави, а он чим је испратио мајстора на улицу, врати се болесн |
сад, а?</p> <p>Лепосава ни да прослови, а срце јој лупа, да му ударце чује.</p> <p>— Да те дам |
е капи.{S} То су трагови од свете крви, а спустити своја грешна уста на то, целивати такву свет |
треба сад да се нађе према своме газди, а у каквоме према газдарици.</p> <p>А када би било бар |
ијатељица навратила, бајаги да је види, а овамо да јој узгред исприча и искити све шта се за њо |
.</p> <p>— Слепац ниједан! — Свет види, а он не види какву је сурунтију узео! — Оди ти овамо, т |
И таман да се на таквој одлуци задржи, а у мислима му искрсну упоредо кир-Диша са својом широк |
ле, није могао ни десет дана да издржи, а да се не врати у овај „црни“ Београд, где му је било |
се мислити како је било грчкој чаршији, а нарочито комшијама онога времена, гледати међу собом |
многе црквене песме певао је по грчки, а оне, које није умео, удешавао је кроз нос тако, да ти |
па, који су у оно време у јеку цветали, а и зато, да у очима свога шегрта јаче означи ону разли |
углед; многи су његове услуге тражили, а он је на крају био захвалан и на најмањем поклону од |
и Гркињом.</p> <p>Но човек једно мисли, а судбина друго ради.{S} Мајстор Диша је већ у велико п |
ану и Ламбру, то да не буде! — помисли, а пламен му удари у образе.</p> <p>Сутра дан дође мајст |
, да се баш Анастасијом Бенџином ожени, а Бенџа опет није могао умрети раније, него што је то б |
ти кроз прсте свака превара у трговини, а да му морални углед не пострада.{S} Јер, најпосле, тр |
а, који су му само поручили да им купи, а новац ће му дати, кад се врати.{S} Диша је и њима обе |
да се кира-Анастасија са Дишом измири, а он као и до сада остане и у будуће са Дишом добар при |
збуњен, што му баш ни речи не одговори, а њему је тако потребно било, да о тој теми разговор пр |
о по турски.{S} Маца оде, да му отвори, а хаџија, седећи на чардаку стаде ослушкивати, какав ће |
ени цео комшилук.{S} Кажу: остарела си, а ниси умела да очуваш девојче.</p> <p>И оно, што мајст |
{S} Докле се ја не вратим, не треба ти, а када се будем вратио, иде ли то, да једна хаџијница м |
шо, зашто ме тешко закле?{S} Казаћу ти, а ти ћеш, када јој опростиш, омрзнути на мене; па и кир |
ашку ракије, па половину да попијеш ти, а ону другу да попије она. — Оно, што јој не да да рађа |
у вино.</p> <p>Хаџија поче распитивати, а ћор-Ахмет му исприча све, како је у почетку поручио с |
хаџија; на земљи ће ти се људи смејати, а тамо на небу то ће ти се уписати у највећи грех и нећ |
ио.{S} Сад већ није могао ни помишљати, а камо ли одлучивати се на оне убилачке мисли. <pb n="1 |
/p> <p>— Сутра ћемо се већ разговарати, а до јутра нека му буде и тако, — рече Маци и седе, да |
је могао четири пута око себе обмотати, а цеванице његове тако танке, да су у оним чампарима из |
ожи цркви.{S} То те неће скупо коштати, а и еснафу ћеш своме подићи углед у цркви.</p> <p>Овај |
али, да се сама кира-Анастасија досети, а ова опет редовно је разбијала главу размишљајући ко ј |
асти сасвим друкчије: мужа ће изгубити, а Ламбру не само да неће добити, него ће ради њега стра |
атом.{S} Бог ће дати, па ћу се вратити, а ти да ме дочекаш како приличи једној хаџики: чесна и |
едва дише; чини му се да ће га угушити, а цела снага на њему трепти од изненадне клонулости и с |
а и стидна, као што то приличи невести, а кир-Диша између кумова двори и додаје час овамо час о |
ти.{S} Свет једва чека да чује новости, а већ онда, кад та новост дође до последњега уха, разви |
она је била увек пуна домаћих новости, а умела их је тако потпуно и слатко причати, да је мили |
ик учини крст над расклопљеном чељусти, а ова у томе часу страховито рикну, избљува велики ексе |
ој нози скакуће за њом и виче да пусти, а она се све више церекала, те га не пусти све докле се |
ти патроли у руке, ако на улици заноћи, а друго јака глад, која га је већ толико стегла, да је |
p>Рано у вече Јанићије је долазио кући, а у први освит одлазио у дућан.{S} Ручак му је у дућан |
и да му заповедим што, сама сам у кући, а он као ајдук наслони се о обрамку, па само звера.</p> |
на изиђе из собице и пожури тетка-Маци, а Јанићије, још сав румен, уђе у дућан и седе за посао, |
дан из дан одлазио на кафу тетка-Маци, а Маца тек ваљда не би примала сваки дан једног нежењу, |
ило много и на највећој летњој припеци, а камо ли на овако благом пролетњем сунцу.</p> <p>Бик с |
Костур; тамо ће остати неколико месеци, а њега моли, да му обилази радњу и кира-Ману.</p> <p>Ки |
ма како његов кир-Ламбре лежи иа улици, а антерија му се топи у крви.</p> <p>— Кир-Диса је дива |
а што да му каже, то је говорила мајци, а он јој је преко мајке одговарао.</p> <p>Тетка-Маци ни |
ршија; кој вам је мустерија, него Грци, а то све из еден љубов на вас због засто сте као од грц |
опечитељи и народ да јој приступе руци, а он да им каже: „Да је сви листом поштујете, као да ми |
p>Пун сахат седео је збуњен и без речи, а тетка-Маца за то време лагано и на одушке развијала ј |
гу!“ — а полако да кажеш: „Со ти у очи, а болест у ложичице“, и три пута да хукнеш за њоме.</p> |
тешко би му било рећи јој све то у очи, а још теже остати при своме, кад се она заплаче и стане |
месеца, да те не виде с мужем у башчи, а не срамиш се да те шегрти гледају са туђим човеком у |
мшије су навраћале, да чују што о Диши, а и да узгред виде, како се одржава кућа, кад домаћин н |
Тако је неко време ћутао и отирао зној, а мало за тим устаде, с муком се довуче до собичка, кој |
а спалим сотону!{S} Нечастиви је у њој, а ово је кућа христијанска! — одговори Диша и хартијице |
за леђима, стао кир-Ламбре пред мутвак, а нека неодољива мржња према жени толико га захвати, да |
ислећи, ноге га саме однесоше у шибљак, а руке се пружише за очима, које им показаше издашне џб |
а била тек као једва растворен пупољак, а сада ето где пред њиме стоји потпуно развијена ружа.< |
S} То га је већ коснуло као ружан знак, а када још опази на тетка-Мацину лицу једну велику збиљ |
ожене, он би у тој жељи провео цео век, а не би ни покушао да је у дело приведе.{S} Желео је да |
на је како едно слушкиња на свој човек, а ти си њен господар. — Пари су твоје.</p> <p>— Јесте, |
е пут за једну женску главу врло далек, а друго, што мужа не треба дирати, све докле сам не уви |
тра да си кренеш; до Дубравица на каик, а за тим кола ће да нађеш.</p> <p>И тако кира-Анастасиј |
т, датих пустињаку за чудотворни памук, а уза све то урачуна му <pb n="201" /> и трошкове, што |
ти ни рођен син није истински пријатељ, а ето, ово сироче, што се савило око тебе као лоза око |
а самим собом бори.</p> <p>— Да продам, а ко зна у какав ће народ доћи оваква светиња.{S} Можда |
тебе и твоју кућу као рођену поштујем, а оно што они говоре лажно је...</p> <p>Тетка Маца се т |
дома, никако да се не обазреш за собом, а све до куће да говориш: „Здравље пред кућу, болест из |
ша са женом, пуницом и Јанићијем Биком, а око њих стотину и више пратилаца.{S} Литија се свечан |
тру и он поче одмерено гвозденом алком, а за тим све жустрије и јаче песницом лупати у врата, д |
даде да доврши, измахну на њега метлом, а он, пре него што ће га ударити, побеже из мутвака.</p |
загрљаја.{S} Караван се крете долином, а хаџи-Зосим још једном погледа на камилу, у врх чије г |
ој да се пред гостима похвали поклоном, а још милије, што ће, после толико тешких дана, видети |
на, није могло никада да прође с миром, а да га не зачикне на ма који начин. <pb n="33" /> Али |
нас чувао, носио преко дана за појасом, а када је легао, отварао кутијицу, помирисао, метао је |
.{S} То?... поче Диша загушеним гласом, а грло га издаје, па не може ни речи даље.</p> <p>— За |
му је сваки час чело квасила сирћетом, а на слепочњаче метала по пола главице црна лука.</p> < |
— <pb n="204" /> овамо чезнеш за децом, а сада се ту стидиш и снебиваш.</p> <p>Лепосава дотаче |
ихватиле, ретко да би ко прошао улицом, а да не застане, бар једну строфу да чује.</p> <p>Па ип |
ошће пољубише се на прагу са домаћицом, а кира-Думиница уштину је још за обрашчић, па се онда и |
а, како над кућом тако и над домаћицом, а што се тиче Јанићија, он је био потпуно уверен, да ће |
не, било саме било са болесном дечицом, а и по који човек, коме ниједна биљара ни гатара није м |
ад дођем, ти да ме дочекаш са пешкешом, а ја да ти сада дам четири записа.{S} И то овако да рад |
ко кир-Дума измири Анастасију са Дишом, а он да се привремено, ради куповине еспапа, уклони у Г |
Бенџина смрт зададе, али Дума, као кум, а после тога и као један добар пријатељ како Ламбрин та |
ди с Грцима, те кад он није био срећан, а оно да му бар у дечици проструји грчка крв.</p> <p>У |
, кир-Ламбре не би отишао у свој дућан, а да не наврати удовици, тек да види, не оскудева ли у |
и су видели, када сам их донео у дућан, а после сам их однео код тетка-Маце.{S} И кира-Анастаси |
којима је ондашњи Београд био насељен, а тројани, као од брега одваљени, са кратким вратовима |
је да постане богат и угледан грађанин, а ни из далека није слутио, да му је стриц већ то и да |
p>— Толико је могао да да; друго је он, а друго ми, богоугодниче.{S} Ти си свет човек, па што т |
га, коме је у своје време образ очувао, а који му је сада, место да га награди, забио нож у срц |
томе, како му је пријатељ образ укаљао, а он би био потпуно освећен.</p> <p>Ама такав начин осв |
е речи по десет и дваест пути понављао, а просјак пред вратима понизно чекао, он би се пропео н |
као претучен; једва се вукао и стењао, а са лица сливале се крупне грашке зноја, што би за здр |
акоћом руке опсецао мајстор свој посао, а са како тешком руком оштри дикиш калфин засецаше дубо |
рила, а он је прво са неверицом слушао, а после, поче од времена на време да баца око на кир-Ла |
.{S} Хаџи-Зосим га је пажљиво саслушао, а кад је Диша изјавио, да ће одмах на пут и да од силне |
шта би? — запита кир-Диша нестрпељиво, а очи му се плашљиво приковаше за Мацино лице.</p> <p>— |
и сам кир-Ламбре није помишљао на ово, а нарочито од онда, кад је кира-Ламбриница почела нагло |
био врло врео, сунце је прижижало озго, а над земљом, нарочито око чешме, где је било увек по м |
какивати.</p> <p>Но он тога није видео, а удовица, са забаченим дугим курјуком, распученим недр |
{S} Јанићије покуша да се покаже весео, а она опет поче да га пита о нечем, што баш није имало |
ија, што му је радњу у невреме оставио, а у исто време, да на прагу свога новога живота покаже |
ве, кад је чуо да му се синовац оженио, а како је био самохран, одлучи, да се досели у Београд, |
дана не би са њоме ни речи проговорио, а, када му је што затребало, слао је из дућана Јанићија |
једва дочекала, што јој се муж вратио, а сада тако презриво.</p> <p>— Мори, немој да се нећкаш |
и Мацино виђење, на сваку руку тумачио, а трећег дана, кад седе са женом и пуницом за совру, ре |
ма као руком!{S} И не знаш ни сам како, а оно дете у кућу!</p> <p>— Света ствар! — утаче се хаџ |
ну звати.{S} Из куће се не одазва нико, а на комшијском капиџику појави се једно девојче.</p> < |
дан Лепосави је све горе и горе бивало, а кад болесница већ поче сасвим губити свест, хаџи-Диша |
ицу.</p> <p>Но то је за кратко трајало, а већ после, кад је прошапутала оно: „хоћу“, она мало з |
и су.{S} Весељу није ништа недостајало, а мајстор Диша се, тога дана, претворио сав у услужност |
оно о чему се целе недеље разговарало, а кир-Дума никако да подеси згодан тренутак, те да запо |
н и трбушат, али лице му некако смагло, а очи се чисто угасиле и упале у главу.{S} Па онда, он, |
е густо грање над самим кровом наднело, а који је тако тајанствено овога пута шуштао.</p> <p>На |
ан-Мише.{S} Него баш кад ти је наспело, а ти купи еснафски барјак, па га приложи цркви.{S} То т |
поправити.{S} Та прстена још није било, а за десет дана, колико је до прстена означено, они мог |
ега сазнаде све како је на вечери било, а што је најважније, шегрт му исприча, како је кира-Ана |
тко.{S} Лепосава на ново паде у бунило, а Маца не допусти више да јој дете пеку усијаним гвожђе |
ворних светиња, па се не би ни осетило, а у мојој земљи немамо ни једне чудотворне утвари; живи |
>— Још се чкембе једно није ни окотило, а гледај ти, колико ме кошта! — уздахну хаџија и одмахн |
како ћу.{S} Дај Боже да оздравим само, а туђе мени не треба.{S} То ћу поклонити цркви.{S} Не т |
Бог би га знао; одоше пут Јалије, тамо, а за њима и Цигани, да их прате.</p> <p>Виде хаџи-Диша, |
олке године, бре брате, служиш поштено, а он да ти не донесе поклон ни колико за једну аспру.</ |
че: уђите.</p> <p>Кир-Дума уђе опрезно, а одмах за њиме тако исто обазриво увукоше се још два Ц |
здаје, у глави му је било мутно и тупо, а уз то је осећао и неко одмерено хуктање, као онај шум |
о препаде за кћер, хаџи-Диша тако исто, а и Јанићије, кога је још прво детињство везало за ову |
тура, коју је мало час под кров метнуо, а она се у једноме тренутку до темеља у прах сурвала.</ |
ућа, тамо се сакри, да те не види влас, а ја ћу се врнем да ти кажем несто.</p> <p>— Шта имаш д |
дан, кир-Ламбре! — зачу за леђима глас, а у исто време таче се неко његове руке.</p> <p>Кир-Лам |
="#SRP19061_N5" /> Ти само накриви фес, а мајстор Диша је један по један! — одговори тетка-Маца |
о у дућан.{S} Ручак му је у дућан слат, а у вече је заједно са тетка-Мацом и Лепосавом седао за |
било.{S} Дућан пун, поруџбина на хрпат, а зарађени новац као поточић, који не сахне, за ових се |
е обрве.</p> <p>— Ти да идеш на вилает, а ја па овде без тебе да живим, што ми треба?</p> <p>Та |
зачуђено је посматрао сву ову веселост, а нарочито Лепосаву са оним накитом, која га је равноду |
латне одежде, ама заблесну ме светлост, а ја, женска глава, па се препадох, па само што ми зуби |
/> него пије само неку зелену течност, а уз то узима по три зрна пшенице.{S} Он је донео собом |
лоника приступише и целиваше га у скут, а он им очински благослов подели.</p> <p>— Богоугодни п |
азак свога мајстора. — Сунце зашло већ, а тамна румен, која је ишчезавала заједно са мујезиново |
, метнула четири ратлокума на саханчић, а у шарену чашу хладне воде, да послужи мајку, кад из с |
уде његова.{S} Прво ће отказати службу, а за тим ће урадити оно, што ће се после у песму певати |
прекипело и добро је одаламио Лепосаву, а она, бранећи се, изгребала га по лицу.</p> <p>Кад чу |
онда реко?{S} Мајстор Диша појео шљиву, а кошчицу бацио на ђубре.{S} Па после да плетеш седе, к |
вци, спусти венац од јеменија на тезгу, а чело му се ороси знојем што га проби.{S} Као дрвени с |
оба јеменије; она му пружила босу ногу, а он је целу обухватио у једну шаку, па се као луд смеј |
даџије са својим женама дигоше, да иду, а удовица их испрати до самога капиџика.{S} Кир-Дума, н |
прича.{S} Кад чучнух, да захитим воду, а она ми каже: „Је ли бре, Јанићије, кад те је мајстор |
иле грозничави сјај и нестално зверају, а трбух и леђа почеше да губе оне уочљиве димензије, те |
епосавине сјатише се, да јој честитају, а Лепосава их је са златном огрлицом и дукатом на челу |
аше.</p> <p>— Као занесен уђе у авлију, а девојке, када га угледаше са оним товаром, у жагору с |
бакалницу и успешно крчмио анасонлију, а на своју праву домаћицу и радњу, која је већ у велико |
а је најрадије окретала на тужну арију, а од песама јој постаде најмилија она:</p> <quote> <l>„ |
стреловито пролетале тик његових очију, а у јасној сунчаној светлости зујало је неколико пчела; |
могао ићи са својом кумом кроз чаршију, а глава није „калуп“, те да је она сама понесе и по мер |
ем репу, па да га проведу кроз чаршију, а телал да виче: „Чујте и почујте!{S} Ово је луди Диша, |
Лепосава врло често певала и у мутваку, а Јанићије би често, помажући јој, код последње строфе |
вица, уграби њиховим удавачама прилику, а како није било другога начина да мајстор-Дишу изведу |
ати мужа до капиџика, пољуби га у руку, а он њу у чело, и ту остаде, гледајући за њим, докле ни |
ава поздрави с мужем, пољуби га у руку, а он њу у чело.{S} Кад га је погледала, једна јој се су |
опрости са свима, пуницу пољуби у руку, а она њега у чело, и лађа се отисну.</p> <p>Дуго и дуго |
један докуменат и разређивао по столу, а сваки од њих био је утврђен печатима и потписима, исп |
чираке“, да се нађу тетка-Маци у послу, а он је седео у радњи по цео дан.{S} Није имао никога п |
ка-Маци ударише сузе на очи; говори му, а сузе без јецања и плача теку кап по кап низ образе.</ |
="221" /> <p>Она двојица уђоше у крчму, а Јанићије сам са Циганима удари на Јалију.</p> <p>— Св |
цинога.</p> <p>— Можеш да изгубиш жену, а дете да остане живо; а и да их обоје изгубиш.</p> <p> |
Канче навршило је већ петнаесту годину, а мајстор-Диша је добар газда и човек „тихе нарави“, па |
о више коме да повери ни кућу ни радњу, а ово троје деце, ради које је чак у Јерусалим запео, ш |
ј редовно у њезину душу увлачиле сумњу, а из сандука извлачиле разне ствари: шкуртељке, ћитајке |
-Диша потпуно одевен пратио је у стопу, а од туда, преко баштенскога зида, сву ову „литију“ пос |
Кира-Мана је силно волела свога Ламбру, а имала је и ту добру страну, што се није никоме жалила |
ке власти би хаџи-Зосима бациле у апсу, а новац би задржале, и хаџи-Диша би имао само то задово |
{S} Без жене остао је самохран у свету, а живети до века тако без жене и без икакве наде на сво |
тор оставио?{S} Тако ли му чуваше кућу, а бре?</p> <p>Јанићију се свет обрте, кад чу каквим га |
Диша. — Ја искам да ми даш дете у кућу, а ти, место детета, кир-Ламбру — ха?!</p> <p>Анастасија |
овек долази <pb n="134" /> у нашу кућу, а од њезине три конака бежи.{S} Ћути, само када те није |
светује Дишу, да га „извади“ за калфу, а Диша обећава све, али, разуме се, тек колико да се не |
/> <p>Дани пролажаху, недеље протицаху, а у радњи мајстор-Дишиној ишло је тако, да се није ни о |
народом да метне поред себе тетка-Мацу, а сви совјетници, попечитељи и народ да јој приступе ру |
у Галцу, где је отворио малу бакалницу, а у <pb n="114" /> њој крчми по мало анасонлију, јамајк |
; али, ипак, Бик не може да одоли срцу, а да је, бар узгред, кад поред ње протрчи, не чупне за |
баш она иста песмица, коју ономад зачу, а која беше у то доба нова:</p> <quote> <l>„Да ли знаш |
вју озаривши јего ранше уцвјељену душу, а по том, подаривши јему истовремено три отрока мужеска |
ушала Јанићијева пецкања, удари у смех, а и Лепосава се зацени од смеха представљајући, како би |
Ама, нико те не види.</p> <p>— А месец, а звезде? — Зар нема нешто живо што гледа?{S} Ето, ако |
ре?</p> <p>— Ете, зато, што мене караш, а сама нећеш да узмеш запис!{S} Зашто не узмеш?{S} Куде |
биш са кир-Ламбром, да Јанићија отераш, а кир-Ламбри да допустиш да и од сада долази У кућу.</p |
ебе.{S} Е, хе, пријатељу, па ти кријеш, а овамо се свуда по чаршији зна да ћеш да узмеш Лепосав |
де на ум.</p> <p>— Седиш, ћерко, седиш, а из рантлике кипи!{S} Шта радиш море то, куд си се зам |
от, не знаш још ни по коме свету ходиш, а овамо би да радиш по својој лудој памети.</p> <p>— Бо |
гао.</p> <p>— Ово теби; ти да га носиш, а ја да те гледам! — рече што је могао нежнијим гласом |
S} Само није хтео хитати; има дана још, а црква ће примити, кад год јој приложи.{S} Осем тога в |
</p> <p>— Удаје се, за мога мајстора... а мене... мене... ух! — уздахну тешко.{S} Рука му случа |
сада!{S} Но он није имао никога свога; а тетка Маца, којој је предао Ламбрине хаљине, била је |
утао, али много даље, пут Мокрога Луга; а када га глад узмучи, он је по џбуновима брао лишће ки |
а главу, пољуби га у чело и оба образа; а мајстор Диша, још збуњен од изненадне среће, којој се |
p> <p>— Тако те хоћу: да се ожениш, ја; а не да затварамо капиџике, кад прођеш! — шалио се Стан |
ица је са страхом погледала у Јанићија; а кад јој је овај казао, да јој то мајстор Диша враћа и |
е ли да се расквари свадба пре ђердека; а ти мени шамар за врат!{S} А ја сам хтео да ти кажем к |
ље вукоше развалинама порушених идеала; а ноћу, кад заспи, долазила би му лепа удовица на сан, |
ажити помоћи, јер то беше грчка махала; а кир-Диша је сада постао највећи враг Грцима.{S} А как |
због буре, која је на сав мах беснела; а када се море утишало и хаџија укрцао у лађу, предстој |
газдарицу.{S} Она га никад није грдила; а то је много вредело за душу једнога сирочета, које ни |
Али ова новост тако је изненадно дошла; а то се све њега лично тицало, те баш и да није хтео да |
се свештенство у одеждама и са иконама; а за њим, под еснафским барјаком, мајстор Диша са женом |
дри колути почеше му играти пред очима; а кад подиже очи тавану, њему се <pb n="119" /> учини, |
ети, удовицу удај! — казао је кир-Дума; а та је реч, као крилата, пролетела кроза све махале ис |
ећу! — одговори Диша и намигну на кума; а кира-Анастасија, стидна од кума, заклони рукавом очи |
стао је један од најуваженијих грађана; а све оно што га је до сада тиштало и мучило, распукло |
добу“ налазиле, она је била неопходна; а оне жене, опет, које чезнуше за децом, обично су се о |
екако крње.{S} Хоће да те виде ожењена; а како ти не избијаш из те куће, а тамо девојче добро, |
гога лаје по овај свет, онда је истина; а кад се казује за вас, не је истина? — Тако ли је?</p> |
о псешки.{S} Турска вера — погана вера; а што се од те вере добије, то је погано.</p> <pb n="56 |
ре зоре да захватиш воде са три извора; а кад се будеш враћала дома, никако да се не обазреш за |
ула, да није ништа чуо шта га она пита; а онај бесмислени поглед, који се уковао за врата, куда |
Али он је још слуга, нема нигде ништа; а да га чекаш, док се огазди, хој, хој!{S} То ће да про |
ша жена била јој је присна пријатељица; а сама та помисао била је довољна да је грубо запита: „ |
десна рука у кући, поштује те као оца; а и сам знаш, колико ти је добра учинио, кад ти је отво |
бе.</p> <p>— Доста!{S} Ево вам бакшиша; а сада да се вратите онима, тамо.{S} Ама немојте глуво, |
него му је та освета донела 4000 гроша; а за мале новце, које је дао за еснафски барјак, постао |
е осилио, чим ти оде!{S} Неће да слуша; а ако, што и послуша, то све наопако.{S} Нисам смела ви |
а не смем друкчије, већ како нана каже; а он је слуга, нема нигде ништа!{S} Ох, Боже, само му н |
амбре је дуго остао код фудул-Стаменке; а докле је он са Анастасијом претресао све начине, како |
ог!“ и махнуо би им руком, да се удале; а тек трећи, кад наврати, био би задржан са речима: „Че |
S} Али, оне су се тако љубазно смешиле; а она опет, као удовица, раскривене главе и без мушке з |
и то за двеста и четрдесет гроша, море; а Маца и Лепосава слушали су и од времена на време прев |
да кажем?</p> <p>— Па, знаш, бојим се; а она зна све.{S} Ако она каже...</p> <p>— Па како да п |
да на рањено срце.</p> <p>— Обесићу се; а њој ено мајстор-Дише, па, ако узмогне, нека буде срећ |
— Како год те Бог учи.{S} Ја хоћу дете; а ти ако нећеш да питаш... ти...</p> <p>Мајстор Диша не |
ка њезина реч погађала је право у срце; а што је најгоре било, она је била толико <pb n="136" / |
То је осећао кроза сву буру своје душе; а то осећање, које му јасно показиваше његову немоћ, да |
чних овој укрштало се по његовој глави; а свака од њих била је црња од црње.{S} То не беше више |
>— Па... ето, радња је, посао се прави; а ја би хтео кира-Анастасијине паре да уложим у еспап.. |
удо?{S} Камо среће да се тако и догоди; а она што прича, то јој је криво, завиди што онакав чов |
и да прети, како ће му радњу да запали; а Јанићије тада размахну песницама, па га је толико тук |
у је то немогућно, пљуну у лице Ламбри; а Ламбре тим истим оружјем врати му ударац.</p> <p>— Пу |
ут чиним због тебе: хоћу да будеш мати; а мајци требаше ли бољи накит од деце.</p> <p>Као што ј |
е закуне да ме никада више неће варати; а оно псето (ту кир-Диша зашкрипа зубима и јекну) њему |
и, они, који цветаху пре Бенџине смрти; а кира-Думиница?{S} А ко би то знао, чега се ради она р |
оче да се отима и пишти од промуклости; а и кир-Диша, кога четворица држаху за руке, покуша да |
у, осећао је како га нешто у грлу гуши; а када је завршио оно: „тако мени Бог помогао“, лепо му |
удовица, па да постанете сретно човек; а ви, ето каква страмота на грцко образ метнусте!</p> < |
p> <p>Једном речи, постао је прави Грк; а да му се простота не би у очи подсмевала и подмигивал |
и, само када те није везала са којеким; а таквога мужа свака би себи пожелела.</p> <p>— Мени не |
Е, де, де, ја сам мајка, па ето, трпим; а ти, зар не видиш какав си стао?!</p> <p>— Зашто да ум |
оструком пажњом, Мацином и Јанићијевом; а за Јанићија је већ био уверен, да ће и за другом му ж |
{S} Однесена је под еснафским барјаком; а после укопа све, што је допратило покојницу до гроба, |
летимичну идеју он само одмахну шаком; а како, поред свега мозгања, не нађе ни један згоднији |
она курталисати беде и вратити у дућан; а гледај ти сада, како изокренула, као да је није сачув |
нетним стиховима прикрива какав злочин; а то би била клевета на једног честитог грађанина, који |
еб јео, газда, па сам ти и образ чувао; а ти ме тераш да идем кир-Ламбру, ваљада да ти опет обр |
излечио од сваке болести коју је имао; а ако би случајно био здрав, онда је требало само, пре |
где је своје уморно свето тело одмарао; а пљунути на такво место већи је грех, него ли што је н |
ква доказа, да га је хаџи-Зосим покрао; а и када би успео да докаже, тешко да би до својих нова |
да изгубиш жену, а дете да остане живо; а и да их обоје изгубиш.</p> <p>— И зато сам чак у Јеру |
али Спаситељ је сва искушења претрпео; а да није, Бог му не би дао ону чудотворну силу и одрек |
је је био само дечак, безбрижан, весео; а овај догађај и она душевна борба сада га сасвим проме |
ним разлозима мајстор Диша је попустио; а осем тога, он је и иначе уважавао своју пуницу и зато |
ого а час благо, како је кад затребало; а кад би опазила, да је ко од њих лабав у служби или да |
у јакој вези са оним што је после било; а то ће нам, најзад, објаснити и оне загонетне стихове |
ећеш!{S} Нема нигде умешено па обешено; а у селу понајмање! — тешила би га Маца, а Лепосава, ко |
ептање.{S} Њему стаде пријатно и ведро; а она потајна изнутрица, која га је, поред свега савлађ |
ада догодило?{S} Момци су, слуге су то; а где је слуга сачувао газдин новац?</p> <p>И стотину м |
епосавине такође су је обилазиле често; а тада у кући и башти било је врло живо и весело.{S} Ле |
иди колико му је дао, промрмља понешто; а гдекоји од ових, срдито му одбаце аспру у блато и оде |
S} Деца јој у неколико замењиваху кћер; а то је, ипак, била каква таква утеха.</p> <p>Али Јанић |
за свадбену антерију и леп шарен појас; а већ нови ђевђелук (капа „дињара“) то је мајстор Диша |
ио.</p> <p>Судбина га је заквачила већ; а кога судба једаред само дохвати у своје незграпне шак |
од стида, да му на улици не честитају; а ако га ко на улици и заустави, он се брзо опрашта и и |
плетка је од некуда потурена у чаршију; а већ онај који је потури није требало да брине више ко |
колико пролазника дотрчаше на ову вику; а када Дума опази да више није сам, распомами се па се |
више користи, него ли и сам мајстор му; а сав дневни пазар редовно је свакога вечера доносио те |
огачио очи и зачуђено се забленуо у њу; а она тако исто узрујана, да јој се недра од наглога ди |
о је тако честит и одан своме мајстору; а Диша му, шта више, посаветова, нека се он држи само њ |
Богу и задужиће свој еснаф захвалношћу; а после тога „ктитор и приложник храма сего“ постаће и |
емео и изгубио вољу на пазар и на децу; а он је опет нудио толишно, да је свети човек са највећ |
овице ишчачкају макар и једну трунчицу; а већ после би им лако било да од те трунчице замесе чи |
То је љубав! — понови оп последњу реч; а весели смех девојачких грла из баште, као да му дохва |
е да прими, ту у мутваку ћеш да спаваш; а сада хајде да вечерамо!</p> <pb n="80" /> <p>— Нека, |
се жениш, треба да знаш зашто се жениш; а када течеш, за кога течеш! — суздахнуо би кир-Диша, н |
чко-цинцарским комшијама; <pb n="20" /> а то му је само више пријатеља стицало, јер су они знал |
ни колико Божја тичица, <pb n="196" /> а побожан си, народ ти даје све, што год ти је потребно |
проклето Бик што ми укради антерија!{S} А-а-ах! — Шија да му заврнем, нека липше, куче погано, |
Дуса да ти се испрзи у паклена мука!{S} А-ах, рогата биволица една, сас моји ли пари градиш бар |
и да гладујемо, то је онда судбина!{S} А од судбине нико се не оте.{S} И други су патили, па о |
ашто ће нам он?</p> <p>— Ви’ш ти ње!{S} А шта би свет онда реко?{S} Мајстор Диша појео шљиву, а |
е очију.</p> <p>— Добро јутро, дете!{S} А где си ти до сада, болан?{S} Е, е, жив био, жив био! |
лиш ти, да се са мном можеш спрдати!{S} А знаш ли, море, да те ни сам Господар Милош не би од м |
а би она смела да му ма шта пребаци!{S} А баш и када би се толико заборавила, брзо би га отишла |
p> <p>— Свирај бре, ченгене, свирај!{S} А-а-х!{S} Душа ми гори, душа! — чула се још из далека с |
ш ли се ти?</p> <p>— Ич се не шалим!{S} А што?{S} Па то се бар зна <pb n="137" /> да нико од не |
> <p>— Крси глава одавде, куче едно!{S} А на кира-Анастасија поздрави се, да тој кадаиф једе са |
ре ђердека; а ти мени шамар за врат!{S} А ја сам хтео да ти кажем како ју је кир-Ламбре онда за |
ад да запишемо у пропала вересија...{S} А, а-ах, Дума, гомаре едно, кој да те превари?{S} Едно |
„Здравље пред кућу, болест из кућу“.{S} А кад дођеш кући, прво да потражиш зелену жабу, па ту ж |
сетнице, тај не може да буде хаџија.{S} А то је велики грех.</p> <p>И сад му хаџија поче припов |
-Дишу као на једнога сладострасника.{S} А кад једно казивање победи, оно као стрела пролети кро |
е Маци неколико врло крупних пилула.{S} А за тим предузе да болесницу доведе к свести.{S} Наред |
једре контуре, одскакала на грудима.{S} А он, тако исто усплахирен, изгубио сву моћ мишљења, бл |
је сада постао највећи враг Грцима.{S} А како на улици не беше никога, не оста му друге него д |
пролазио покрај кир-Думинога дућана.{S} А кир-Дума, чим би га угледао, повукао би се дубље у ра |
ао, већ свој пријатељ и његова жена.{S} А, у то време, у Београду се са највећом суревнивошћу п |
ожио у еспап и довео још два шегрта.{S} А њега самога, за ову годину дана, кира-Анастасија потп |
та.{S} Врата прснуше, а глави ништа.{S} А увек, кад подвије врат и полети, мукне тако, да вам с |
је скинуо враџбине, деце пуна кућа.{S} А то што је на теби, од прве ти је жене. — Ово је већ т |
а с неким руским матрозима из Галца.{S} А кира-Мана отишла у Галац и довела мужа кући, пошто се |
и сусрету с киме, то му је било све.{S} А како му је било код куће, где се врло рано затварао?{ |
махале и свакоме се правда — не иде.{S} А баш и када би тако радио, он сам, по својој повученој |
аг и отиде на чесму, да наточи воде.{S} А чесме по Београду, у оно време, биле су као нека врст |
морати, пре свега, изићи међу људе.{S} А та сама помисао, да се сад, овако оцрњен и смешан, ја |
скупише око њега, да чују шта му је.{S} А када им Диша исказа своју несрећу, како му је кеса ук |
да им она помогне и око њих пробаје.{S} А рука јој је била тако срећна, да и оне жене, које су |
мицу и како се час по час осмешкује.{S} А чим мајстор Диша одмахну руком и изиђе из дућана, Јан |
да то изврши, само ако она усхтедне.{S} А не хтедне ли?...{S} Овде му се помисао прекиде и он с |
у овај босиљак — то, у место сестре.{S} А оно... оно... знаш... (сад и Лепосава запе, без сумње |
не знам; — одговарао је самоме себи.{S} А докле је тако размишљао и брижно погледао у „бешчедну |
и враћајући се натраг Барјак-џамији.{S} А што је више у те мисли западао, све се више кајао, шт |
ио друкчије већ грчки или цинцарски.{S} А када је већ морао да проговори српски са муштеријама, |
, па није имала кад о томе да мисли.{S} А после тога и Маца би била најбоља контрола, да му дом |
сам Лепосаву тек у четвртој години.{S} А колико је њих жена, што по десет година чекају, па ка |
и шта се у кућу уноси ни шта износи.{S} А некада није се смела чак ни једна паприка више из тур |
сувишне бриге без које се може бити.{S} А да би се пред Дишом и својом савести оправдала, увек |
ће је сада за навек можда изгубити.{S} А уз ово осећање расла је упоредо и она бојазан, да ће |
се чини, сад ће се у струку сломити.{S} А дебели курјук плетене косе, преко које је слазила мод |
ва, од које се није умела одбранити.{S} А сва ова халабука од дивље музичке ларме са бубњавом г |
помишљала да свога супруга ожалости.{S} А да је удаду за Србина, то би био грех према покојнику |
н није могао са толиким благом доћи.{S} А испосници никада не лажу.{S} Па онда, он се и са те с |
ије разумео.</p> <p>— И јесам лудак.{S} А ти, што ми се не наплатиш?</p> <p>— Како ћу? — запита |
и тежак и горак овај први састанак.{S} А они, који нису у сличноме положају никада били, дај Б |
ем, не ваља!{S} Обећао сам да ћутим.{S} А да варам газду, зло! — мислио је Јанићије и између ов |
сачувам, нека уђе у свет са образом.{S} А сада?...{S} Шта се учини сада...{S} Ето чујеш и сам.. |
ни удовицом па још једном Цинцарком.{S} А погдегде, онако узгред, тек да наговести сумњу и оно |
Диша да се ожени Лепосавом Мацином.{S} А тако се најзад и морало држати, пошто је мајстор Диша |
задовољство, да је кривац пронађен.{S} А за љубав тога малог задовољства да се враћа и излаже |
е, кад год би му се дало, избегавао.{S} А мајстор Диша напротив.{S} Он сад већ <pb n="216" /> н |
осан, да га је из дна душе презирао.{S} А што није учинио крај са собом, ваљало му је захвалити |
ни од Дишине воље, ако би је спасао.{S} А тако се баш и десило.</p> <p>Кир-Диша је имао у Пожар |
кле се не свикну на своје удовиштво.{S} А већ после овај благи обичај постајао је све ређи и ре |
рах, да би му често кожу раскрвавио.{S} А за све то коме би се потужио, кад никога свога није и |
е ово свршити о томе није ни мислио.{S} А и како би могао размишљавати, кад су га све ове сплет |
се склонис и поарну послу да најдес.{S} А ја искам да се састанем сас мога кир-Ламбре, па сама |
шу удаје, што јој упропасти младост.{S} А како је он без речи седео и само трљао чело тражећи к |
живо о овоме или ономе разговарају.{S} А рано јутром и око сунчева смираја чесменски зид и не |
фром и од обилног расположења јекну.{S} А кир-Диша, који никада још у своме веку није запевао с |
и поче се пљускати по лицу и врату.{S} А она девојачка песмица што се из баште извијала, праће |
вака, па онако збуњена отрча у кућу.{S} А Јанићије је дуго и дуго стојао забленут и зачуђен они |
а, докле се пазе, он је увек кривац.{S} А ове две куме толико су се пазиле, да су једна другој |
ас налази густо насељени Енглезовац.{S} А када га је умор савладао, отишао је у вече на Ташмајд |
ло?{S} Знаш ли шта лају погана уста?{S} А? — запита тетка Маца и застаде, да мало одахне и по с |
пре Бенџине смрти; а кира-Думиница?{S} А ко би то знао, чега се ради она радовала!{S} Жене ник |
омогне.</p> <p>— Како никога немате?{S} А ми који смо?{S} Ти, не ли си наш, не ли неси?{S} Ако |
у је цео свет говорио да то не чини?{S} А да му кажем, па да ме, као у сватовима, опет одалами, |
све било, да ли би он то и дочекао?{S} А код овога мајстора његово произвођење било је већ на |
ја ће да каже: јазук на мајстор-Диса! — А како смо вас волели, као да сте из сама Елада, као да |
е је истина за ваше што се прича, ха! — А е ли истина да сте пали са зид и да вас је патрола ју |
на хаџилуку бавио?{S} Деде, размисли! — А то ти је овако:{S} Бог, (нека му је вавек слава и нек |
> <p>— Шта кажеш? — зграну се хаџија. — А где ти је памет, да је саму остављаш? — Зар сам зато |
од године до године, све јаче гојила. — А једанаесте године једна комшиница Туркиња даде јој, с |
атекло у кеси, — рече Диша шалећи се. — А сад деде да видим каква су!</p> <p>— Немој, још мало; |
и Диша. — Ово ће бити онај сан Мацин. — А како се ради с њим? — упита гласно.</p> <p>— Сашије с |
газда-Диши некако подсмешљиво звучао. — А она је одмах после њега изишла, и оде на ову страну.< |
поче климати главом и гледати у Дишу. — А ви верујете што се, по свет прича?</p> <p>— Не прича |
а чистину и подвикнуо: „Боже помози!“ — а оно на равном и сигурном путу спотакне се, падне и ск |
да јој кажеш: „Добро је, шућур Богу!“ — а полако да кажеш: „Со ти у очи, а болест у ложичице“, |
<p>— То је искушење — одговори хаџија — а онај, кога је искушење савладало и отишао пре Ускрса |
реме му је — одговори Маца равнодушно — а када долази?</p> <p>— Кроз недељу дана — одговори Јан |
свога господара.</p> <pb n="24" /> <p>— А, чапкун бре, — прети јој кира-Думиница кроз сузе и ве |
божно прекрсти.</p> <pb n="218" /> <p>— А где је Јанићије?</p> <p>— Не знам ни сама, што га до |
огледа је у очи.</p> <pb n="68" /> <p>— А дреје?...{S} Што си их однео на кира-Ману?</p> <p>— Н |
<p>— Е, једна му је набацала!</p> <p>— А која ли то? — запита брижно жена, а очи јој крвнички |
ту а жена ашикује с комшијама!</p> <p>— А ко вам каза па то? — одговори Анастасија и утаче се у |
бре, седепсузу; ја сам стара!</p> <p>— А он ти је па младунче, ба!{S} Погледај га само: је ли |
клефти да води, што је у срце!</p> <p>— А деце не је никад доста!{S} То због старос викам.{S} С |
Какав род?</p> <p>— Онако....</p> <p>— А бре, чапкуне, бре, куда ти нишаниш? — смеју се мајсто |
на, то лаже свет!{S} Куд ја...</p> <p>— А: куд ви!{S} Еле, кад се несто за другога лаје по овај |
исао прекиде и он се стресе...</p> <p>— А је ли ти, море, шта ти је наспело да идеш одавде? — п |
е тај бојао ни десет „ерлија“.</p> <p>— А је ли ишао на хаџилук по децу? — запита Јанићије и од |
па све, али кесе ни од корова.</p> <p>— А-ах, псето погано! —јекну хаџи-Диша, кад се увери, да |
асмеја од силнога задовољства.</p> <p>— А што се сад цериш као луд?</p> <p>— Јер... јер... заус |
привиђење пролетело крај њега.</p> <p>— А сад? — промуца кира-Анастасија и плашљиво га погледа. |
ша и сав се зацрвене од стида.</p> <p>— А, не је истина; саг, не је истина за ваше што се прича |
едном девојком пролазила туда.</p> <p>— А што си се тако пофудулила, Лепосава? — запита Канче.< |
<p>— Па, ето, удари ме у леђа.</p> <p>— А ти?</p> <p>— Ја ћу опет онако...</p> <p>— Јест, нашла |
ти петљице на плетећим иглама.</p> <p>— А што да се стидиш?{S} Видиш, како се не стиде ове Божј |
и не падају на памет шегртима.</p> <p>— А да није то кир-Диша? — запита престрављено после крат |
м бити кум?</p> <p>— Кир-Дума.</p> <p>— А Ламбре?</p> <p>— Онако, пустосват.</p> <pb n="28" /> |
н и поче поклецавати од ужаса.</p> <p>— А ко не каже, питај!{S} Ето, њој каза Канче, а мени цео |
! — храбрила га је тетка Маца.</p> <p>— А где ћеш ноћити?{S} Ваљда ће те пустити, да заноћиш?</ |
<p>— Хоћеш ли? — запита Диша.</p> <p>— А јеси ли казао нани?</p> <p>— Зашто њој да кажем?</p> |
оде, несрећник? — запита Диша.</p> <p>— А Бог би га знао; одоше пут Јалије, тамо, а за њима и Ц |
Јанићије је донео дреје овде.</p> <p>— А од куда бих ја знала да су то баш дреје кир-Ламбрине? |
о да буде хаџија, ама не може.</p> <p>— А баш си видела? — запита Диша, привучен њеним причањем |
ајстор-Диши као кукавица јаје.</p> <p>— А ко ће им бити кум?</p> <p>— Кир-Дума.</p> <p>— А Ламб |
Јанићије учини главом да није.</p> <p>— А зашто, море?{S} Ваља да одеш, да га пољубиш <pb n="16 |
ца притрча руци, да је целује.</p> <p>— А ви, како сте?</p> <p>— Ето, ја и Јаникије чекамо те с |
о, целива будућу ташту у руке.</p> <p>— А где ти је Лепосава? — запита сада Диша и нежно баци п |
а-Ламбриница мало час принесе.</p> <p>— А кира-Анастасија, па сас њу што ћемо?</p> <p>Сад већ н |
укаш толико?{S} Није код куће.</p> <p>— А где је?</p> <p>— Мало час беше ту кир-Ламбре, па оде |
тетка-Мацино равнодушно лице.</p> <p>— А што ме питаш за то?{S} Зашто би се ја мразила са свет |
о, тетка-Маце; она зна и више.</p> <p>— А шта ја знам? — Знам да је млада, лепа и вредна... одг |
/p> <p>— Ама, нико те не види.</p> <p>— А месец, а звезде? — Зар нема нешто живо што гледа?{S} |
причају многи који су видели.</p> <p>— А, е ли ко видео, када сте ви хтели да прескочите код у |
р се уплаши и од саме помисли.</p> <p>— А шта: ја хоћу?{S} Ствар је у твојој руци.{S} Ти <pb n= |
н, да ће успети, да га измири.</p> <p>— А с оним гадом лако бих ја; пребио бих му обе цеванице, |
едини лек; морам му га казати.</p> <p>— А шта си снила?</p> <p>— Море, није да сам снила, него |
а три пута три дана оздравити.</p> <p>— А од чега му је то, по Богу да си ми отац?</p> <p>— Ех, |
шта ће се са мајстором десити.</p> <p>— А ти — замуца Диша утучен од овога што је сазнао — зашт |
дбина, к’смет, сто кажу Турци.</p> <p>— А где је она? — упаде Диша у реч страшљиво.</p> <p>— Ра |
ражио његов изгладнели стомак.</p> <p>— А да сам оне Ламбрине дреје предао онда кира Мани; или |
ла, а ја ништа о томе не знам.</p> <p>— А оно?</p> <pb n="30" /> <p>— Које?</p> <p>— Белћим не |
/p> <p>Лепосава климну главом.</p> <p>— А знаш ли зашто сам ти дао?</p> <p>Лепосаву обли румени |
реко феса шамијом калемћарком.</p> <p>— А ти знаш нешто? — запиташе је друге и радознало поглед |
нићије сухо и дрхћућим гласом.</p> <p>— А што си бре такав у лицу? — запита Диша, коме паде у о |
у целој ствари потпуно невин.</p> <p>— А баш ако је до 4000 гроша — размишљавао је Диша — ја з |
ксер, не би му за ту суму дао.</p> <p>— А од чега он чува? — запита Зосим.</p> <p>— То је само |
да би те онакав човек заискао.</p> <p>— А што она да лаже...</p> <p>— У мутвак, сурунтијо; шта |
Зашто?</p> <p>— Што је отишао.</p> <p>— А што се то тиче па тебе поп ли си, да ти се исповедам? |
остари, њему није ништа право.</p> <p>— А што је узимао дете?</p> <p>— А што се „дете“ удало за |
<p>— Нисам; али причају тако.</p> <p>— А, тако: причају! — учини кир-Дума и сажаљиво поче клим |
се на грчкоме језику налазило.</p> <p>— А-а- проклета пцета; проклето Ламбре, што %ми направи!{ |
наниже оште едно килибар-зрно.</p> <p>— А колико ли бројиш па сад? — Запита га кир-Ламбре и под |
у је учитељ изненада искрснуо.</p> <p>— А да је упусти, море? — запита Маца, тек да изађе из ов |
доноси, и диже обе шаке и вис.</p> <p>— А шта се то тебе тиче?</p> <p>— Разбојник еден!{S} За с |
Бик збуњено и чеше се за врат.</p> <p>— А, ту ли те сврби, магаре! — подвикну Диша, коме оваква |
му шегрт отказује послушност.</p> <p>— А и шта си друго него пезевенк, куче, бре!? — подвикну |
вати се обема рукама за главу.</p> <p>— А кира-Мана ми је казала да сам пезевенк-баша зато, што |
оје га тако жалостиво гледају.</p> <p>— А што се опет оженио њоме, када му је цео свет говорио |
сокачета, да пресретне мајку.</p> <p>— А како би било да пођем и сам, да је потражим! — помисл |
трже руку и одскочи у страну.</p> <p>— А-а!{S} Шта искате ви? — викну изненађено.</p> <p>Пред |
едену мисао као ветар прашину.</p> <p>— А што, зар је једна пошла за сиромаха?{S} Зашто баш да |
и језик извучете, ама ја нећу.</p> <p>— А оно, тетка-Мацо?...{S} Божем се не зна што си је лањс |
надуо тако?</p> <p>— Ти знаш.</p> <p>— А шта ја знам?</p> <p>— Удајеш се за мајстора...</p> <p |
} Лепосава га зачуђено запита:</p> <p>— А што ми узе то?</p> <p>— Па што ће ти?{S} За кога имаш |
ека као и обично и смешећи се:</p> <p>— А где си ти ђаволе већ три дана?</p> <p>— Глава ме нешт |
ницом у груди и онда узвикнуо:</p> <p>— А, а! — Турчине, - бре, пали кумбару, да ме разнесеш!</ |
брине?{S} Што да бедим човека?</p> <p>— А моја жена?...</p> <p>— Знаш како је, мајстор-Дишо; ни |
није крива, зашто би вриснула?</p> <p>— А?...{S} То?... поче Диша загушеним гласом, а грло га и |
о значи?{S} Какво је то копље?</p> <p>— А од куда ја знам, зете.{S} Тако ми рече Пречиста, а са |
/p> <p>— А што је узимао дете?</p> <p>— А што се „дете“ удало за њега?</p> <p>-— Него за тебе, |
ћу ти, Мацо, либаде од кадифе?</p> <p>— А ако буде кћи?</p> <p>— Бацићу је у трице; поклонићу ј |
к чека...</p> <p>— Који човек?</p> <p>— А знам ли га ја који је? — Јанићије каже:{S} Ламбре, а |
ли.</p> <p>— Па то на хаџилук?</p> <p>— А што?{S} Бог ти је дао, можеш.{S} Многи би желео да бу |
ли се опет срео са кир-Думом?</p> <p>— А шта ти је сад наспело да га о томе питаш? — зачуди се |
а ти ћерка буде устабашиница!“</p> <p>— А што, бре; шта јој фали?{S} Него да сам је удала за ка |
о <pb n="81" /> не уби; удри, не жали!“ А мајстори су ревносно вршили овај аманет: „Докле ти не |
м поштујете, као да ми је рођена мати!“ А после би подвикнуо жандармима, да извуку мацке и да н |
кад је ја питам: „Што нас остави, бре?“ а она ми каже: „Он ме је овамо отерао!“</p> <pb n="217" |
но према другоме; она намргођених обрва а он оборена чела, погледа плашљива али ипак пуна очајн |
а оде.{S} Пред текијом није било никога а у самој текији затече дервиша, огрнута вучјом кожом, |
ецнуше колена, које од претећега израза а које опет од одрицања Дишинога.</p> <p>— Молићемо, не |
да засуче рукаве, кад прво оба сведока а одмах за њима и кир-Дума као опарени искочише на сока |
губи пријатељство два тако угледна Грка а с њима и све грко-цинцарске муштерије, ипак је видео |
јасно видело, да га је сва моћ оставила а наместо тога настао у души ужасан страх од онога што |
ак све до ране зоре играо час на уснама а час скакутао по зажареним образима и извиривао из они |
то, брајко, пробати на Думиним вратима а не на мојим! — мисли срдито у себи, а гласно се смеје |
S} Ко га нађе, нека га привуче властима а по том мајстору на посао!“</p> <p>С овим је власт учи |
лијскога капиџика, срце му силно залупа а рука клону доле.{S} Мало час га је одјурила ножем, па |
чених ногу, сав раслабљен које од умора а још више од оног унутарњег бола, ударио другом страно |
азад и, застиђен од толике гомиле света а можда мало и уплашен од ратоборнога изгледа Ламбриног |
вала Богу, и Бог ти је дао много новаца а још више памети, па размисли.</p> <p>— Па то на хаџил |
ум, да ће сутра дан постати испрошеница а до друге недеље и кира-Дишиница.{S} Али кад бубањ тре |
ини мало забринула, што их то нема, кад а у томе угледа хаџију, како журно иде.{S} Још из далек |
ке народности.</p> <p>— Кафа је за људе а не за фукару.{S} Ко је још говеда појио кафом? —</p> |
икну Маца. — Хаџилук је за побожне људе а не за такве чапкуне као ти!</p> <p>Целе ове вечери Ја |
зове она ватра,</l> <l>Што душу сажиже а срце спржи?</l> <l>— Знам, душо, знам — то је љубав!“ |
зове она ватра,</l> <l>Што душу сажиже а срце спржи?</l> <l>Знам, душо, знам, — то је Љубав.</ |
зове она ватра, што душу</l> <l>сажиже а срце спржи?</l> <l>„Знам, душо, знам — то је љубав!“< |
p> <p>Најзад, кад сунце поче да прижиже а хлад од дафине скрете и остави Дишу у пуној светлости |
јстор Диша бледи и румени; срце му бије а душа се поткупила, па се и не показује жива.{S} Није |
збуњено лице Ламбрино, руке јој клонуле а у недрима од страха тако силно бије, да јој је кошуља |
Осетио Ламбре одавно, како му жена вене а ствари ишчезавају, али још као не може да схвати зашт |
но збуњен <pb n="46" /> од толике пажње а у дубини душе ликовао, што му се давнашњи сан испунио |
рекао: „Бог да је прости!{S} Један пре а други после, тек, сви ћемо тамо!“ — и тако утешен сиш |
дицом и метанишем, само да вама да деце а мени унучиће.{S} Па ваљда се смиловала мајчица, те је |
са осталима смеје, очи му се закрвавише а песнице стегоше..{S} Журно изиђе на капију и изгуби с |
ла од њега, и захваљујући њезиној бризи а и стишавању савести, мајстор Диша се после две недеље |
роклетство Ламбри и свој грчкој чаршији а сад опет псовку, што није боље отварао очи, да му се |
војачким нападом.{S} Предавао је ствари а зачуђено је посматрао сву ову веселост, а нарочито Ле |
ила Јанићију просто из детињске пакости а можда и из несташлука; али сада ни због једнога ни зб |
се пута, она рашчупаних коса и плачући а он сав изгребан, вратили са чесме кућама.{S} Али се н |
коме у очи није смео рећи ни ружне речи а камо ли узмахнути шаком, обично је све оне шамаре кој |
Ето, данас сам све прохесапио шта имам а шта немам.{S} Са оним имањем у Пожаревцу и овим, што |
Знаш и сама како се каже: пут за морем а смрт за вратом.{S} Бог ће дати, па ћу се вратити, а т |
о викао.{S} Пре се уздржавао пред Мацом а сада је и пред њом за сваку ситницу пребацивао Лепоса |
к или Цинцарин од бољега угледа изостао а да није присуствовао макар у цркви при венчавању млад |
S} Пред њиме је треперило широко Дунаво а за њим се чула лупа дахирета и свежи девојачки гласов |
а се са „чирацима“ у мутваку час строго а час благо, како је кад затребало; а кад би опазила, д |
ије је обично увек пре мајстора долазио а Диша опет није никада тако одоцнио као овога пута.{S} |
ори, у грудима јој је тако силно лупало а у грлу стезало, да је морала употребити сву присебнос |
Нешто мило, опојно, што га је заносило а од чега се није могао отети, обузе га свега и Бог зна |
песмицу; пребацио једну руку на Думино а другу на Дишино раме, па ниже ли ниже.{S} Једном речи |
довице, што је овеселило срце удовичино а јако ожалостило зле језике комшијске, који беху занем |
контроли.{S} Одважити се на толики пут а не осигурати се са сваке стране за собом, то није бил |
оже да ни кроз туђу историју не сазнаду а камо ли да их таква судбина снађе!{S} Доста, ако каже |
чини, као да му се сви зидови поклањају а таваница спушта на главу.</p> <p>— Јанићије!{S} Јанић |
да седи подавитих ногу на своме ћепенку а да се не макне, сада се није могао у дућану ни „черег |
а када би запевала какву му драго песму а другарице јој прихватиле, ретко да би ко прошао улицо |
е! — проговори Јанићије — Газда на путу а ти, ето, како чиниш!</p> <p>Анастасија очевидно ништа |
кне, ако сме.</p> <p>— Еле, муж на путу а жена ашикује с комшијама!</p> <p>— А ко вам каза па т |
не иде никако у главу да имају устабашу а без устабашинице.{S} То им долази некако крње.{S} Хоћ |
ану коме, бацале у тамну сенку час Дишу а час Анастасију Бенџину.</p> <p>У мало воде већи талас |
од седамнаест година, у лицу сушти отац а по нарави иста мајка.</p> <p>То му је све било већ од |
— Хе, хе, јеси ти неки лисац.{S} Кријеш а немаш зашто.{S} Море, грех би био, кад не би то уради |
у мах пресушише сузе, прими две аспре, (а то је био први поклон што га је за пет година шегртов |
оклето Бик што ми укради антерија!{S} А-а-ах! — Шија да му заврнем, нека липше, куче погано, шт |
<p>— Свирај бре, ченгене, свирај!{S} А-а-х!{S} Душа ми гори, душа! — чула се још из далека сил |
на грчкоме језику налазило.</p> <p>— А-а- проклета пцета; проклето Ламбре, што %ми направи!{S} |
рже руку и одскочи у страну.</p> <p>— А-а!{S} Шта искате ви? — викну изненађено.</p> <p>Пред њи |
рече Маца и удари у смех.</p> <p>— Шта-а?...</p> <p>— Троје... три сина!...</p> <p>Хаџији мркн |
е, у гробу, мир прелестни влада,</l> <l>А над гробом у тузи се гуши</l> <l>Вјерни супруг сред ж |
змеђу њих владаше.</p> <pb n="76" /> <p>А Јанићије је те шамаре заједно са газдиним хлебом гута |
горком орошава кости!“</l> </quote> <p>А одмах, испод ових суморних и нешто загонетних стихова |
ћор-сокаку близу Синџир-џамије!</p> <p>А цигани су ревносно лупали у гочеве, а она писка, што |
вратима под носем свога супруга.</p> <p>А мајстор Диша, још збуњенији него што је дошао, изиђе |
аде трчати, као да га неко вија.</p> <p>А када се потпуно разбистри од забуне, застаде, да се о |
м кир-Ламбре, трговац са Зерека.</p> <p>А то, како се оженио први пут и како је са овом женом п |
ца прегршт земљице на покојника.</p> <p>А тај покојник била је прва љубав, први њезин осећај, к |
ве што јој је Анастасија казала.</p> <p>А мајстор Диша опет претрнуо, па и сам као <pb n="108" |
тила, док је уз капиџик стојала.</p> <p>А када је Јанићије дошао, она га је осетила инстиктивно |
а на ону која јој мужа преотела.</p> <p>А докле су њих двоје овде размишљавали, седео је Диша у |
кира-Мана пријатељски ухватила.</p> <p>А баш у томе часу, кад он учини тај покрет, што је могл |
бесно је дрмусао за оба рамена.</p> <p>А када се кира-Мана истрже и сва изубијана побеже, он с |
ра му је била и хладна месечина.</p> <p>А Лепосава га је и сада предусретала отворено и, у коли |
нили су се Грци од оног прекора.</p> <p>А кир-Дума, коме је највише бучала глава од свега тога, |
ва више, већ штуче међу сватове.</p> <p>А ко зна, не би ли боље било, да је мајстор Диша прво с |
живања на голу реч веровале све.</p> <p>А бар да је кира-Мана имала право, што је сумњичила сво |
се чак из другога села разлеже.</p> <p>А хаџи-Дишу, чију достојну успомену чупамо из заборава, |
од ноката раздражене Анастасије.</p> <p>А када их раздвојише, она се поче као у грчевима савија |
пред њиховим капиџицима писнуле.</p> <p>А за то време кира-Анастасија није излазила из собе.{S} |
ео је да га нико не пита о томе.</p> <p>А кад би причао све, где је био и шта је радио, само би |
тасији, да и с њоме ствар удесе.</p> <p>А мајстор Диша оста у дућану још потпуно збуњен од изне |
ла за мужа, који јој се враћаше.</p> <p>А докле су они овако разговарали у гомили овога света, |
посело, чим припека мало ублажи.</p> <p>А дан је био врло врео, сунце је прижижало озго, а над |
а, да разбере о кира-Анастасији.</p> <p>А докле је тетка-Маца обносила водицу и у свакој кући з |
ролећем брачнога живота надноси.</p> <p>А како који дан, кир-Диша је све жудније погледао у нас |
већ почеле овде онде искрсавати.</p> <p>А то се већ почело у велико јављати.{S} Од некога време |
коју никако не би могао поднети.</p> <p>А да на све ово одмахне руком и да опрости срамоту, ни |
о којима ће се безбрижно газити.</p> <p>А како ли овде сетно мирише Мајкина Душица!</p> <p> <hi |
стојао и очекивао на заповести.</p> <p>А када кир-Диша зађе и у подрум, да прегледа туршију, к |
мајстор Диша не би могао прећи.</p> <p>А докле се по разним комшијским кућама зуцало, додавало |
рата и весело одјури симиџиници.</p> <p>А мајстор Диша седе на ћепенак, подави ноге и са најлеп |
ди, а у каквоме према газдарици.</p> <p>А када би било бар кога, коме би смео поверити и његово |
урном нацијом, у коју се стапао.</p> <p>А ону националну погрешку својих родитеља трудио се, да |
ожним враћањем прстена, набацао.</p> <p>А када га већ и срце и разум гонише, да се осврне на та |
з мутвака и чак на Јалију однео.</p> <p>А те вечери, када је он спавао, мајстор-Диша је гостио |
ега, оно ће опет остати нечисто.</p> <p>А овај разлог није био без јакога утицаја, у толико пре |
ад и предао газда-Диши на занат.</p> <p>А код газда-Дише није никада видео никакве милости.{S} |
спотакне се, падне и скрха врат.</p> <p>А кира-Анастасија, како је са осмејком на лицу заспала, |
и како да оправда своју наглост.</p> <p>А осем тога, ова посета имала је у његовим очима решава |
тити расположење својих гостију.</p> <p>А кир-Ламбре само извија час грчку час цинцарску песмиц |
чаршија, ћепенци да ни запалаш.</p> <p>А она, стидљива као невеста, само се осмешкује и трчи и |
ћерлеме или други какав слаткиш.</p> <p>А тетка Маца, поред свога видарског позива, била је и с |
у главом: „Побеже нам погансуз!“</p> <p>А када га ни до вечери не би, мајстор Диша одлучи да до |
дговорила, да јој Диша ништа не треба: „а ако искам да по месечина спацирам по башча, како од м |
лаши са улице изводили арију: <hi>чочек аваси</hi> (игра чочека) она уздиже над главом деф, дру |
а свога кир-Бенџу она је одиграла чочек-аваси и смејући се загрлила дебели јастук.</p> <p>Ваљда |
ада себи није она прекорачила прага ове авлије, управо од када је престала удовати.</p> <p>— Мо |
окаку! — подвикну нека остарија жена из авлије, а оне, кикоћући, прхнуше у башту добацујући јед |
а.</p> <p>Устаде и безобзирце истрча из авлије на улицу.</p> <p>Разуме се, да је Ламбре, покрај |
неће ли бар што изнутра чути; али ни из авлије ни из куће ни гласа ни каквог му драго шума, осе |
од силног журења одахне, прелете преко авлије, заригла капиџик, па за неко време престаја уза |
чисто се забезекну, кад угледа у својој авлији ове две куме.{S} Није знала како да се понаша: д |
и, ретко које јутро да не нађе у својој авлији убачену по коју главу шећера или трубу платна, а |
и пут сан мајчин и, где год се макла по авлији, певушила и радила.</p> <p>Дође и време поласку. |
оликога напора, једва се кроз собу и по авлији вукла.{S} Цео тај дан, и сутра дан, она је, као |
у својој соби.{S} Лепосаву је опазио у авлији, али, када га она угледа, штуче у мутвак, да се |
е и како је био наслоњен леђима уза зид авлијски, сроза се и седе на један бињекташ, који стоја |
на један бињекташ, који стојаше уза зид авлијски и служаше уморноме пролазнику за седиште.</p> |
>Али кад пружи руку, да ухвати кваку од авлијскога капиџика, срце му силно залупа а рука клону |
дној дафини, чије се гране повиле преко авлијскога зида; ласте су стреловито пролетале тик њего |
амбрин.</p> <p>Фудул-Стаменка истрча на авлију, да га пресретне, а у томе кир-Ламбра гурну капи |
бри, да послуша, и изведе га из собе на авлију тешећи га да ће је она умирити.</p> <p>— Ето, то |
вога рођенога примала, изиђе из собе на авлију.</p> <p>У томе се и капиџик отвори и %ни прагу с |
ца залупи вратима и певушећи отрча кроз авлију у кућу.</p> <p>Још неко време седео је мајстор Д |
у, где је са „чирацима“ спавао, изиђе у авлију, седе на један трупац и тужно се загледа у вити |
срца тицаше.</p> <p>— Као занесен уђе у авлију, а девојке, када га угледаше са оним товаром, у |
ле устручаваше, уђоше једна за другом у авлију кира-Анастасије.</p> <p>— Ели сте ради гостима? |
да иде Ламбри и кира-Мани, уђе журно у авлију кира-Анастасије, завири у мутвак, па кад не нађе |
и капиџик тетка-Мацин и увуче се у њену авлију.</p> <p>Како ли се у један мах и обрадова, кад у |
n="59" /> <p>Јанићије ступи у хладовиту авлију, пуну османлука и зеленила, иза кога је у дубини |
тно обујимаше, чим кајик ишчезну за оне аде и изгуби се испред очију.{S} На ведроме и као стакл |
е не позове у собу.{S} Познавала је она адет свога мужа, да сву срџбу, коју је са сокака донео |
лепо од света?</p> <p>— Е, такав му је адет.{S} Оно знаш како је: ти си устабаша, па људима од |
анче.</p> <p>— Нисам, Канче, то ми није адет.</p> <p>— Па што нам се не похвалиш?{S} Зар нећеш |
ра и сад већ заборави на свој положај и адет.</p> <p>Али, у томе часу од ове погрешке спасе га |
удовица.{S} У нас се знаје за ред, а ни адет нам не је како у вас.{S} Него кад ми бидете муж, о |
<p>Кир-Диша поздрави дервиша по турском адету и седе на једну асуру према њему.</p> <p>— Болан |
неколико дана пре свога писма стизао на адресовано место.{S} У службу „татара“ примани су дакле |
е душе, које га је обзинуло као паклена аждаја, коју је видео у Витлејему на једној икони, где |
ми рече: „Твоји унучићи су у чељустима аждаје.{S} Реци мајстор-Диши нека иде у Јерусалим, и та |
наћи копље моје.{S} Тим копљем пробошће аждају и ослободиће пород свој!“</p> <p>Кад Маца доврши |
прогутало неко чудовиште, налик на ону аждају, коју је св. Ђорђе копљем пробио.{S} И тако су п |
о вам није ствар у срце, нисто не бесе; ајде, кир-Дума!</p> <p>Но кир-Дума не беше од оних, кој |
аповедим што, сама сам у кући, а он као ајдук наслони се о обрамку, па само звера.</p> <p>— Так |
е и двојице његових пријатеља.</p> <p>— Ајдутин!{S} У букагије ћемо ми тебе!{S} Нема да си узми |
капитал од толикогодишњег непримљенога ајлука, који би му морао исплатити, те би тако хаџија и |
у достојну успомену чупамо из заборава, ако ни за шта друго, вредно је поменути по ономе чуду, |
зговарао са пуницом, она је ћутала, па, ако је имала што да му каже, то је говорила мајци, а он |
њојзи онако исто љубав као и пређе, па, ако се може рећи, и више, у колико се уз ту нежну црту |
Обесићу се; а њој ено мајстор-Дише, па, ако узмогне, нека буде срећна с њим! — шапутао је и рас |
ви они варали и поштење ми убијали, па, ако је било греха од мене, он ће ми опростити.</p> <p>Т |
ила га и рекла му да ће му бити сестра, ако је не ода?</p> <p>— Ама, зар она?... простења кир-Д |
ли да их таква судбина снађе!{S} Доста, ако кажем, да је он био налик ономе сиромаху, који је с |
куће!{S} Иди твоме Ламбри!</p> <p>— Е, ако је да се иде из кућа — одговори Анастасија тако при |
а тражим од своје домаћице.</p> <p>— Е, ако, ако — одговори Маца и даде миг Лепосави, да изиђе |
до куће, те да се кира-Анастасији нађе, ако јој што затреба.</p> <pb n="58" /> <p>И то је Јанић |
<pb n="99" /> ма у каквоме послу нађе, ако би случајно он из собе изашао.</p> <p>Али кир-Ламбр |
то, што би могао пасти патроли у руке, ако на улици заноћи, а друго јака глад, која га је већ |
иоцима доћи у прву недељу, те да дотле, ако има што, по кући спреми и дотера, како би младожења |
, који не би зависио ни од Дишине воље, ако би је спасао.{S} А тако се баш и десило.</p> <p>Кир |
и у кућу мир и задовољство и до године, ако Бог да, наследника.</p> <p>Свадба је била врло весе |
ретња, као да га чика да је се дотакне, ако сме.</p> <p>— Еле, муж на путу а жена ашикује с ком |
еког немилог предосећања; чинило му се, ако одмах не крене на пут, да ће умрети од неодољива ст |
је само наредио да остане код куће, те, ако устреба Маци, да јој се нађе, а и да њему јави, ако |
а разјареноме супругу.</p> <p>— Ела-те, ако искате да вас закољем!{S} Ела, удрите! — рече му пр |
ву гомилу света.</p> <p>— Ела, изедите, ако смете!{S} На! — и окуражени Ламбре поднесе мајстор- |
Маци, да јој се нађе, а и да њему јави, ако што буде.</p> <p>Око подне дотрча Јанићије у дућан, |
го, што је чезнуо да је бар очима види, ако не успе да с њоме на само говори.</p> <p>До ушију з |
вом хаосу узбуђења било лако рећи; али, ако га мајстор не отпусти, ако му не изда калфенско пис |
о одолети ни с које стране.</p> <p>Али, ако су се кумови и сложили у томе, није било баш тако л |
да и човек „тихе нарави“, па, као вели, ако овде раскварим сватове, лако ћу после удесити, да м |
а се тек после извеснога времена врати, ако је могућно још замишљенији него што је из дућана из |
се учини, да ће пред шегртима зајецати, ако је запева.</p> <p>— Нема лека; не могу више овако! |
па честитај Лепосави!{S} То ће ти бити, ако Бог да, мајсторица.</p> <p>— Јаох!... писну нешто и |
о рећи; али, ако га мајстор не отпусти, ако му не изда калфенско писмо, шта ће онда?{S} Еснаф ј |
ло неколико речи, да га не дочека кући, ако принова не буде жива.</p> <p>Цео тај дан хаџија је |
свећен у свему своме мужу, кући и деци, ако их је Бог дао.{S} И та особина тетка-Мацина створил |
њених мисли.{S} Њу да види, њу да лечи, ако је болесна, с њоме да поднесе све, па макар га цела |
>— На поље! на поље!{S} Искам да умрем, ако останеш овде!</p> <p>Фудул-Стаменка учини очима зна |
ио би се у мутвак и осорљиво одговарао, ако би га она што запитала.</p> <p>Да ли је Лепосава ов |
на њих врати као на последње средство, ако не успе да мајстор-Дишу обрлати.</p> <p>Осрамоћена |
да им се повери, дубоко закопају, него, ако им је само у моћи, и да помогну својој ближњој, да |
жим од своје домаћице.</p> <p>— Е, ако, ако — одговори Маца и даде миг Лепосави, да изиђе у мут |
а.</p> <p>— Да кажем где су.. ама тако, ако обећаш нешто.{S} Ако нећеш — онда..</p> <p>— Све ка |
и Јанићије.</p> <p>— Па, де, да видимо, ако си јунак.</p> <p>Још тетка Маца није ни успела, да |
одврати од побожних молитава.{S} Зато, ако му се покориш и одеш, постаћеш ексик-хаџија; на зем |
Зар нема нешто живо што гледа?{S} Ето, ако комшија спава, није ли будно комшиско, маче?{S} И т |
часу сагне, како би га прелетео калуп, ако би се газда Диша бацио за њим.</p> <p>Газда Диша је |
е име честите жене.{S} То је бар јасно: ако је човек псето, жена не сме да буде мачка.</p> <p>А |
Маца је била врло љутита и поручила му: ако одмах не дође, она ће му сама у дућан доћи.</p> <p> |
— Не сум јој ни татко ни брат, ни кум; ако се разбирате за њено к’смет, зашто па мене питате?< |
а) Бог с тобом, дете!{S} 4000 гроша!{S} Ако ти за сваку болест будеш толике паре издавао, шта ћ |
/p> <p>— Мени не треба мајстор Диша.{S} Ако њему треба да се жени, ено му кира-Мане; и тако је |
— Па, знаш, бојим се; а она зна све.{S} Ако она каже...</p> <p>— Па како да питам... срам ме је |
јављаше, те му сада и то би неправо.{S} Ако је и отерао из собе, зашто да му се до сада не јави |
где су.. ама тако, ако обећаш нешто.{S} Ако нећеш — онда..</p> <p>— Све како ти хоћеш, све ћу д |
оставила бризи грађана и — случају.{S} Ако се пронађе, — добро, не пронађе ли се, — то толико! |
д да је под таквом срамотом оставиш.{S} Ако си тако мислио, мој синко, боље би и за тебе и за н |
p>— Разбирате ли за кира-Анастасија?{S} Ако за њу разбирате, она је на вилает.{S} И едну писму |
ти прво комшија на кира-Анастасија?{S} Ако прво комшија, Грк и пријатељ, не води бригу на грцк |
маха?{S} Зашто баш да и она не пође?{S} Ако је суђено да патимо и да гладујемо, то је онда судб |
мо?{S} Ти, не ли си наш, не ли неси?{S} Ако си немаш родитељи, ми смо ту; него да се зенис, ама |
криво, што се залетео у прводаџисање. — Ако вам није ствар у срце, нисто не бесе; ајде, кир-Дум |
ри — развуче тетка Маца <pb n="89" /> — ако што знаш, онда што мене питаш?{S} Зар је то лепо, д |
је је не слушаху, него једнако капаху — ако си честит, онда нека је просто, што си ме уцвелио.{ |
кона Маријола, муж ти је умро!</l> <l>— Ако ј’ умро те тешто, ја си коло па водим!“</l> </quote |
и Лепосаву; али зар ћеш ти...</p> <p>— Ако си честит човек — рече Маца утирући полако сузе, ко |
ало јасно зашта га је позвала.</p> <p>— Ако си поштен човек, онда не смеш да оставиш да ме чарш |
е право дућану свога мајстора.</p> <p>— Ако ме је и отерао, моје дреје мора ми дати; неће ваљда |
ио без благе хришћанске утехе.</p> <p>— Ако му и не уделиш пару, удели му благу реч! — била је |
и сам знаш шта ти ваља чинити.</p> <p>— Ако ти хоћеш... рече полугласно Диша, али одмах и преки |
даде за тим окренувши се Диши.</p> <p>— Ако је и децу, скупо је! — уздахну Диша, коме у тај пар |
а и саопштила зету добру вест.</p> <p>— Ако буде син, начинићу ти, Мацо, либаде од кадифе?</p> |
р и какав ће изгледати у лицу.</p> <p>— Ако је одала, онда да бежим из ове чаршије! — мишљаше Ј |
осилио, чим ти оде!{S} Неће да слуша; а ако, што и послуша, то све наопако.{S} Нисам смела више |
злечио од сваке болести коју је имао; а ако би случајно био здрав, онда је требало само, пре не |
д стида, да му на улици не честитају; а ако га ко на улици и заустави, он се брзо опрашта и изг |
ти, Мацо, либаде од кадифе?</p> <p>— А ако буде кћи?</p> <p>— Бацићу је у трице; поклонићу је |
оворила, да јој Диша ништа не треба: „а ако искам да по месечина спацирам по башча, како од мај |
рчка чаршија је %честитпла кир-Диши, па ако је, не тек гдекоји, но многи од трговаца и старијих |
на ум, да још један покушај изврши, па ако успе, онда да не изгледа џабе, што је прстен враћао |
чено, они могу бити већ и у Влашкој, па ако је нужно чак и у Галцу.</p> <p>Ма да није знао ни г |
апротив, ти имаш права да се ценкаш, па ако им је скупо, не купуј; али, ово је сасвим друго, то |
тако му се предано одала, да хаџија, и ако осећаше потребу да се на њу извиче, што га је бацил |
већ отпутовао.</p> <p>Јанићија Бика, и ако није још био произведен за калфу, оба су шегрта ипа |
ову нежну пажњу примао захвално, па, и ако је био вас дан расејан и апатичан, ипак га је ова н |
ли као рођена брата.{S} У овој улози, и ако му је било таман онако као одрасломе момку у детињи |
рбима је било већ такових људи, који, и ако не имађаху ни капи крви са Термопила, ипак својим в |
астасија је зебла баш од Јанићија.{S} И ако је све чинила, да га умекша и задобије, да ћути, он |
његовим очима решавајући тренутак.{S} И ако је он удовици вратио прстен, мираз је био још у њег |
S} Хаџија је сахранио свога калфу.{S} И ако ни звона ни свештеници не опојаше самоубијцу, ипак |
p>Томе изразу није могао пркосити; па и ако му је мржња на кир-Ламбру двоструко порасла у ономе |
ати својим јединчетом, како је то лаж и ако се тако што из њезине куће изнесе, то би могло наху |
осталих нових пријатеља.{S} Но стриц и ако није био позван у сватове, кад је чуо да му се сино |
е, зајеца Анастасија — Бог па ти!{S} Ти ако ме не избавиш, ја ћу у Дунав!</p> <p>— И то је срам |
о год те Бог учи.{S} Ја хоћу дете; а ти ако нећеш да питаш... ти...</p> <p>Мајстор Диша не довр |
н је ипак био науман да то изврши, само ако она усхтедне.{S} А не хтедне ли?...{S} Овде му се п |
ешто дубоко замисли, па тек по који пут ако обиђе сватове.</p> <p>У један тренутак, кад се мајс |
ој ствари потпуно невин.</p> <p>— А баш ако је до 4000 гроша — размишљавао је Диша — ја знам ка |
ост поједе? — одговори Јанићије.</p> <p>Ако је и био од свога детињства везан за свога мајстора |
мимоишла.{S} Све до првога сахата пред акшам Јанићије је забављао госте час песмом, час мукање |
тање, прогањање злих духова и призивање Алаховог имена, по телу бо.</p> <p>Раздрљених груди и г |
<p>Диша оде у башту.</p> <p>— Зете, дај алвалук! — зачу се глас Мацин.</p> <p>— Је л’ живо? — з |
друго, па опет син! — викну Маца — Камо алвалук?</p> <pb n="210" /> <p>Диша извади сад два цван |
ра-Мана није примила свој део „лечења“, али онај ђаво што јој се у душу увукао, тако се заквачи |
ишчуђавала на дрскост „оне девојчуре“, али ипак све се сводило на то, да је мајстор Диша прили |
м.</p> <p>— Лудо! — прошапута Лепосава, али тако болећивим гласом, да Јанићије од тога чисто за |
ође.{S} Четвртога дана устаде Лепосава, али, истрошена од толикога напора, једва се кроз собу и |
м, кад ниси хтео?! — одговори Лепосава, али тако, да он сада не знађаше прашта ли му или се љут |
!</p> <p>— Лудаче! — одговори Лепосава, али таким нагласком, да му од једном стаде јасно оно шт |
стити.{S} Ето, тебе ђаво сада искушава, али помисли, да ли ти је познато икада било, да је неко |
та ђавола, да нас на хаџилуку искушава, али, докле се ми овде боримо са нечистом силом, дотле о |
ви не би најпријатнија ова перспектива, али какве би користи било, да му каже то?</p> <p>— Толи |
{S} Велим, није ми Бог уделио богаства, али да јој образ бар сачувам, нека уђе у свет са образо |
наћи!{S} Нисам ја стао за тебе једнога, али не дам да ми се квари ред; не дам да ме нико вара и |
Диша је већ неколико пута прошао онуда, али кад год би угледао текију, опседнуту оноликим свето |
тавиш да ме чаршија... поче Анастасија, али не доврши шта је хтела рећи, већ удари у такав хист |
о што десити.</p> <p>У то није сумњала, али се плашила ипак, да сада кир-Диша не сазна и да Јан |
и ударале.{S} Неко је врискао од бола, али, да ли Канче или њена другарица, то није знала.</p> |
је по каткада истицао у својим мислима, али кад год би покушао да га усвоји и самога себе побед |
б, до душе врло често зачињен шамарима, али опет хлеб; јер газда-Диша, који у своме веку никоме |
недеље за недељама, месеци за месецима, али Лепосава ни да помисли.{S} Њојзи баш ни мало не би |
особине дизале су му углед међу Грцима, али, у очима кир-Думиним, нарочито његова хришћанска пи |
ријател.{S} Еле, како сте? — пита Дума, али никако не улази у собу, но, како је промолио главу |
песме.{S} Сељаци пролазе поред дућана, али он не муче више на њих као бик, те да засмеје ћепен |
Кира-Мана није дошла; обећала је и она, али је у вече изненада заболи једна страна вилице, а и |
ена су му клецала од душевног узбуђења, али он је ишао напред, ишао и не обзирући се за поздрав |
је скрушено очекивао на бујицу прекора, али тетка Маца још ћуташе, тек по који пут што би јој с |
ишанији после овако пријатнога сусрета, али и зачуђен, <pb n="73" /> кад угледа како кира-Анаст |
, лепа и вредна... одговори тетка Маца, али некако тако неодлучно и с таким изразом очију, као |
чекала „чираке“ као права устабашиница, али, кад се са Јанићијем погледа, порумени и — обоје се |
ову кутију.</p> <p>Једна мала ситница, али ипак толико уочљива, да је многи од хаџија после, к |
— Ако ти хоћеш... рече полугласно Диша, али одмах и прекиде, јер се уплаши и од саме помисли.</ |
мбре је с почетка збуњено примио позив, али се у брзо прибрао, када је видео како кир-Диша и не |
изабере за свога устабашу.</p> <p>— Е, али један је па један Диша, брајко мој!{S} Камо, нека м |
„извади“ за калфу, а Диша обећава све, али, разуме се, тек колико да се не замери званицама; и |
нога до другога, те их редом опипа све, али кесе ни од корова.</p> <p>— А-ах, псето погано! —је |
ечи ране, које јој Бенџина смрт зададе, али Дума, као кум, а после тога и као један добар прија |
иџик мајсторове куће.{S} Покуша да уђе, али капиџик беше изнутра затворен.{S} Јанићија не збуни |
/p> <p>— Ама зар тако? — хтеде да каже, али му се вилице тако стегоше, те он само нетремице зве |
Послао је два „чирачета“, да га траже, али, када се ови вратише и јавише, да га нигде нема, он |
којим је опсецао сахтијан за јеменије, али некакав унутарњи немир, у коме се огледала и чежња |
<p>Јанићију не беше баш најпријатније, али се диже и пође за њом у собу.</p> <p>Кад приклопи в |
<p>— Не чуј, Боже! — прошапта Јанићије, али тако тихо, да га је Лепосава, која иђаше уза њ, јед |
а-Маци није се свиђало овакво примирје, али је и она неко време остављала, да се ствар сама соб |
уку у недра, да из кесе извади ситнине, али на своје велико запрепашћење опази, да му ни кесе н |
вим наглим одласком, хтеде да га викне, али он већ беше на улици; она обори главу и са неким из |
самом собом, да му нешто на душу метне, али Јанићије, који до овога часа чињаше све, само да се |
а увери никога.{S} Слушају му правдање, али лепо се види, како се испод бркова потајно смеше.</ |
ајтеже букагије, да га метну на магаре, али не као што се јаше него лицем репу, па да га провед |
тај што је први пронео глас, не зна се, али у велико се веровало да ће мајстор Диша да се ожени |
енога крова; и сваке од њих дотакао се, али га је свака и опржила.{S} У дубини узрујане душе и |
тек после десет година.{S} Смрче му се, али ипак не одговори ништа ташти, на чије се разлоге ве |
у начина, како да се сачува од срамоте, али ниједна мисао није била кадра ни толико, да се за к |
чује!{S} Каже:{S} Гаџу циганина узеће, али теби ни за живу главу неће!{S} Каже — и овде тетка- |
Престао је да кори жену, што нема деце, али сада није било дана, кад није ма за што викао.{S} П |
им гласом кир-Диша, стегао обе песнице, али ипак не миче са свога места.</p> <p>Ламбре полети к |
тор је више од оца; отац само што роди, али мајстор је онај што отвара очи и даје лебац у руке |
и очију горе.</p> <p>Лепосава га спази, али кад виде како снуждено стоји и не миче се, она оста |
ј соби.{S} Лепосаву је опазио у авлији, али, када га она угледа, штуче у мутвак, да се с њиме н |
Јеладу, он је тек онда окретао српски, али тако, да се очито опажало, како с тешком муком изго |
и, па су га дуго и гонили, да се ожени, али он тога не учини, можда и зато, што му судбина, у к |
, био, да Ламбру уништи, њу љуто казни, али да му она, после те казне, опет остане у кући и да |
н; можда није требао баш тако да учини, али он је био задовољан: ово му је куд и камо била снаж |
<p>Ламбре полети кафани, да се склони, али из кафане истрча кафеџија и запречи улазак.{S} Неко |
заусти Јанићије да се потпуно изјасни, али у тај пар уђе тетка-Маца у мутвак.{S} Лепосава брзо |
опази да су сами.{S} Лепосава се збуни, али је та забуна брзо пређе, узе јеменије и стаде их ра |
грешном ногом и газим по овој светињи, али друкчије не може бити; но пљунути, то је грех, који |
вог изненађења.{S} Хтео је да одговори, али се грло запекло, па реч ни тамо ни амо.{S} Најпосле |
четрдесет дана искушавао ђаво на гори, али Спаситељ је сва искушења претрпео; а да није, Бог м |
лена.</p> <p>— Хоће, вели, да се врати, али тако... продужи Маца и на половини речи застаде.{S} |
амо дуг; чак изјави да ће се и заклети, али не да да га један Грк, који му онакву жену натовари |
н и чека, шта ће мајстор Диша наредити, али овај сео на пањ, брише рукавом <pb n="34" /> зној и |
ејасно, нешто што ће се скоро догодити, али шта, то није могла никако да разабере.</p> <p>Хаџи- |
ујемо нешто што ће се неминовно десити, али никако не знамо, шта ће се то десити и у коме часу. |
ојом грозотом.{S} Није се плашио смрти, али једно му је мутило помисао: да ли ће га она жалити? |
је мотрио, колико ће се дневно појести, али, што се тиче жене и пријатеља, кога је тако јако ув |
чајена кафа код Маце.{S} Хтео је отићи, али га узе неки стид; изиђе му на очи Лепосава у целој |
овој души догађа.</p> <p>Пошао је кући, али на половини пута застаде; нерешљиво се крете напред |
ло би пао на земљу.{S} Пожурио је кући, али, кад је дошао пред капиџик и чуо оно нарицање, заст |
ну покушао да остане у удовичиној кући, али му је она одговорила, да то никако не може бити. „Н |
ога: како је онако растужен пошао кући, али, када је дошао до свога капиџика, изиђе му на очи к |
S} Онако бунован, зинуо и он, бечи очи, али никако не може да се разабере, где је и шта се то о |
о да је, као и обично, изазове на смеј, али овога пута промаши.{S} Њој стаде некако непријатно |
чаршије дошао?</p> <p>Завири у мутвак, али, кад је ни тамо не нађе, шкрипну зубима.{S} Инако н |
дан, до душе не баш толико тежак облак, али тек један облачак, лебдео над његовом душом.{S} И ш |
чици у шаку пару, изгура је на капиџик, али је на улицу не пропусти, пре него ли што сам не пог |
зиваше, повратише га, истина не сасвим, али тек његов мучан осећај мало се стиша.{S} Живот му ј |
о, што ће му мајстор постати устабашом, али сада га баш ништа не занимаше.{S} Напротив, да је с |
>После некога времена врати се у дућан, али без оне гужве, седе за посао, да ради; но тај посао |
у дућан, истина жут као исцеђени лимун, али ипак потпуно здрав.</p> <p>Мајстор Диша није ни здр |
сав румен, уђе у дућан и седе за посао, али сада много прибранији и некако свечано расположен, |
ћ преспава.{S} Сутра дан је опет лутао, али много даље, пут Мокрога Луга; а када га глад узмучи |
кад се врати.{S} Диша је и њима обећао, али као човек од рачуна одлучио је, да за свој новац не |
p>Тетка Маца је опазила из мутвака ово, али се учини свему невешта; само што се неприметно насм |
анићије одавна сумњао и пажљиво мотрио, али што није могао да лако утврди, поста му сада потпун |
му Маца саопшти, да се Јанићије вратио, али се ипак трудио, да то задовољство не покаже.{S} Сад |
ајстор Диша занеме.{S} Није се наљутио, али га изненадило то што му рече.</p> <p>— Ко ми угатао |
их очију сачува.</p> <p>Све је то тако, али он није могао ни помислити да тако што предложи Мац |
из куће.</p> <p>Хаџи-Диша одахну мало, али за кратко.{S} Лепосава на ново паде у бунило, а Мац |
и науци; све ми је добро код тебе било, али ето, ја те молим да ме отпустиш.</p> <p>— Хајде, бр |
лазном положају.{S} То је увиђао јасно, али заман!{S} Он је био жртва, играчка супротних мисли, |
е ово било је за њега и сувише нејасно, али ипак је толико <pb n="86" /> разбирао, да има нешто |
{S} Лепосава је донекле сносила све то, али, кад и њојзи превре, она му једног дана тако <pb n= |
а, Лепосава није помислила на тако што, али њезине очи тако су севнуле, да га је тај поглед јак |
ина, он је још онако био пун и трбушат, али лице му некако смагло, а очи се чисто угасиле и упа |
p> <p>Мајстор-Диша му потрча на сусрет, али и сам увиде, да би то било неприлично да он, један |
у мутваку послује, опет види Лепосаву, али, место да га то стишава, све већма опажа колико је |
како му жена вене а ствари ишчезавају, али још као не може да схвати зашто то.{S} Али кад једн |
ари, уважавао само као добру муштерију, али никако као равне грчко-цинцарској нацији.</p> <p>О |
ружом од сахтијана на врху.{S} Ослушну, али из собе ништа није чуо осем дубокога хркања нечијег |
} Могао је узети коју му драго Српкињу, али то би био онакав исти грех према будућој својој дец |
већу пристојност према своме мајстору, али у исто време њу је обузимало неко друго осећање, ко |
реће.{S} Он и без допуста пође доксату, али у томе и Маца изиђе, само не више онако весела, нег |
и све хоће нешто да каже своме шегрту, али, кад расклопи уста, грло му се стегне, па ни да про |
више у њу не врати.</p> <p>— Отићи ћу, али ћу јој рећи све.{S} Пљунућу јој у очи, па нека оста |
д у њега.{S} Очи јој необично светљаху, али не више оним топлим сјајем но неком светлошћу стакл |
частиве силе!{S} Са овим би добио децу, али то би било од нечастивога! — говорио је хаџија држе |
што предложи Маци.{S} Да је бар удовац, али пуштеник — е, не иде!{S} Човек са једном историјом, |
— Хоћеш да ми даш?...</p> <p>— Хоћу.... али...</p> <p>— Није могао да доврши што хтеде рећи, је |
/p> <p>— Ја онако...{S} Дође ми мрак... али...</p> <p>— Ниси хтео! — насмеја се пакосно Лепосав |
ми нисам крив.{S} Ја баш нисам хтео... али тако...</p> <p>Лепосава се нагло окрете њему и погл |
тен.{S} С почетка се и веровало и није: али када тетка Маца, која је тога дана обишла већ некол |
речима, да јој каже како је превртљива; али све то запе у грлу, које му се на пакост тако стегл |
едну непрозирну таму којој нема излаза; али и кроз ту таму ево где проби један зрачак надања.</ |
је изгубио сваку кураж да јој џангриза; али, кад на тај начин не мога да излије своје нерасполо |
дала, можда би опазила трагове од суза; али Маци то и не паде на ум.</p> <p>— Седиш, ћерко, сед |
тињске пакости а можда и из несташлука; али сада ни због једнога ни због другога.{S} Јанићије ј |
.</p> <p>Кира-Мана је стрпељиво чекала; али и стрплењу најверније жене најпосле дође крај.{S} О |
вај даде записе.{S} И одмах се осетила; али кад је отишла у буџак, добила је нешто што не би ни |
да верујем да сам на сну два пута чула; али, кад ноћас и по трећи пут баш будна зачух, рекох:{S |
инио се утицају свога кума и пријатеља; али већ после треће кафе, у кир-Ламбриној кући, одбацио |
а.</p> <p>— Искам... промуца кира-Мана; али је Ламбре тако крвнички погледа и нешто по турски к |
, докле га није попео до целога товара; али сва хасна, што је од молепствија и обећања имао, би |
<pb n="129" /> те изићи да га саслуша; али Лепосава, као навлаш, баш онда би се нашла у послу |
сам, да је потражим! — помисли једаред; али у тај исти пар дође му на ум она њезина претња и ве |
га Јанићије зове и дрмуса из све снаге; али он се не мога одазвати.{S} Само што је руком нешто |
} Јанићије им није казао чије су дреје; али лепо су чули како је плакала и молила га и рекла му |
ми згодног дрвета — одговори Јанићије; али Лепосава му не даде да доврши, измахну на њега метл |
ићија, ипак га нису ни мало пореметиле; али када је погледа сад, овако бледу, онемелу и потпуно |
очима на Лепосаву и ова изиђе на поље; али по староме обичају, који је онда био у јеку, Лепоса |
а не проси.</p> <p>— Не проси, дабогме; али шта знаш ти!{S} Не долази он за бадава у нашу кућу. |
ом да га примора, да му у радњи остане; али сад је већ сасвим друкчије.{S} Јанићије је зрео чов |
заједно певала, ћеретала и смејала се; али ипак (до душе ретко) бивало је да јој кроз најживљу |
о енергичније предузети против клевете; али, ма шта да започне, он ће морати, пре свега, изићи |
у... узмучи се Јанићије да каже шта ће; али навала осећаја тако је нагло јурила у његову главу, |
еје од задовољства.{S} И она се кикоће; али кад маши очима горе, а то није удовица, већ држи ки |
дође јој да заплаче, очи се замаглише; али ко би знао зашто, она од једном скочи, одмахну руко |
је ни поштено ни лепо то што сада ради; али у истоме часу створи му се кира-Анастасија и Ламбре |
дало у њезину башту као мана у пустињи; али за то добила је много више с друге стране.{S} Није |
чу <pb n="69" /> где је оставио ствари; али опет то јој није изгледало онако страшно, као што б |
игде излаза.{S} Требало би да се врати; али куд и коме?{S} Зар да својим очима гледа Лепосаву, |
, да га мајстор неће лака срца пустити; али најпосле и да га не пусти баш на лепо, — пустиће га |
ушкивати, неће ли бар што изнутра чути; али ни из авлије ни из куће ни гласа ни каквог му драго |
презре, да јој се освети, да је уништи; али у исто време и да му без ње нема живота.{S} Једном |
е у овом хаосу узбуђења било лако рећи; али, ако га мајстор не отпусти, ако му не изда калфенск |
е ценкаш, па ако им је скупо, не купуј; али, ово је сасвим друго, то већ није ни дућан ни тргов |
но Маца — Лају ли или не лају, не знам; али, ово ми је све што сам до сада спечалила и сачувала |
</p> <p>— Зашто сам се оженио, то знам; али за кога течем, ето, то је оно што не знам; — одгова |
емо, есте ли је видели?</p> <p>— Нисам; али причају тако.</p> <p>— А, тако: причају! — учини ки |
стина.{S} Време је, треба да се оженим; али ко је мислио на то?</p> <p>Те ноћи превртао се мајс |
ли?</p> <p>Лепосава опет климну главом; али сада не тако стидљиво већ с осмехом у очима, које с |
и ли тај посао испао кир-Думи за руком; али Ламбре преко те помисли претрча као бос преко жерав |
мбру за ногу.</p> <p>Сан као сваки сан; али мајстор Диша не може вас дан да се отресе оног двос |
по прстену, пошао мајстор Диша у дућан; али јучерање „гледање“ и осмејци што су их, том прилико |
иних уста чује, зашто је вратио прстен; али им Бик увек одговори, да газда није у дућану.</p> < |
а сам, боље него што би и ти сам могао; али она ни да чује!{S} Каже:{S} Гаџу циганина узеће, ал |
са кир-Диша се бар колико толико надао; али после оваке испоруке он сав претрну.{S} Крв му сукн |
макар и за душу мртвих, да је заискао; али то га беше срамота и он се с тешким срцем одби од ћ |
се уплеће, па је пред мајстором ћутао; али, кад је био сам у мутваку, онда је отворено и без з |
ога шегрта.{S} У потаји је тако осећао; али наравно био је принуђен, да то осећање дубоко у себ |
ељама, да тка платно како би Диша хтео; али зато Диша изналажаше свакога дана по штошта, што му |
бунове кисељака.</p> <p>Није се обесио; али не зато, што не имађаше смелости.{S} Напротив, живо |
о је као смушен, не би ли је расвестио; али у залуд.</p> <p>— Лепосава! — јаукну још једном, и |
у у врата.{S} Стојао је нетремице тако; али, на његову срећу, нико не дође.</p> <p>— Ох, ох, лу |
воје „праксе“, где се све лепо свршило; али ти примери беху тако ретки, да је хаџија тек сада о |
p> <p>О томе су били оба кума на чисто; али, тамо овамо, не оста им друге, него да свој историј |
тетка-Мацо!</p> <p>— Знам, знам, Дишо; али свет и то зна, да ти не избијаш из моје куће; зна с |
<p>— Због њега сам ја појео врућ шамар; али ће ми га, мајци, кад тад платити! — издаде се једар |
вала је од свога мужа макар какав глас; али кир-Ламбре као да је у земљу пропао.{S} Све што је |
на ново у другога газде започиње занат; али, како је у мутваку не затече, то му беше још и мили |
знаш колико те поштујем... и Лепосаву; али зар ћеш ти...</p> <p>— Ако си честит човек — рече М |
куда их мајстор Диша и тетка Маца шаљу; али, ипак, Бик не може да одоли срцу, а да је, бар узгр |
одлучи, притиште руком кваку и погурну; али врата затворена.</p> <p>Ова једна ситница, што су в |
са кир-Дишом, па би се удала за Ламбру; али овако, ствар ће испасти сасвим друкчије: мужа ће из |
оже једна добра душа да учини сирочету; али јој је вазда на ум падало, да од њега неће бити сиг |
> <p>— Тако... рече Маца, прсну у смех; али се брзо уозбиљи и поче се крстити.</p> <p>— О, анат |
зачикне на ма који начин. <pb n="33" /> Али јој ни Јанићије није остајао дужан; толико пута изн |
душему<ref target="#SRP19061_N4" />.{S} Али при излазу из собе дође му друга мисао, извуче гужв |
е је моје дете; добар је и волим га.{S} Али он је још слуга, нема нигде ништа; а да га чекаш, д |
ге, него да још чека и да се — нада.{S} Али подгрејана нада не греје.{S} Надао се али са стрепњ |
уд, но да се покори жељи свога мужа.{S} Али пре него што је пристала, отишла је кума-Думиници и |
вицом, код толиких српских девојака.{S} Али кад већ није друкчије било, он се помири са тим гла |
, што их је за кир-Бенџом проливала.{S} Али како ли би тек сада било, сада, када је прошао трог |
као ступе дебелим и чврстим ногама.{S} Али тај недостатак покривала је антерија до чланака и к |
в изгребан, вратили са чесме кућама.{S} Али се ни после тога не остављаху на миру, него тражише |
те да код власти оптужи хаџи-Зосима.{S} Али која фајда!{S} Хаџи-Диша није имао у рукама никаква |
а а до друге недеље и кира-Дишиница.{S} Али кад бубањ тресну и зурле одјекнуше, она преплашено |
је угледа онаку, и живо јој притрча.{S} Али Лепосава само плакаше, дуго плакаше.</p> <p>— Море |
шао суду, да још с те стране покуша.{S} Али Диша одрече и тамо дуг; чак изјави да ће се и закле |
рема грешнику, када се искрено каје.{S} Али сад, када је већ то обећање дао и када му је предос |
амо да не мисли на оно најстрашније.{S} Али у заман; ту у глави урезала се једна слика, па, заж |
„тетка“, мила и добро дошла свакоме.{S} Али, кира-Анастасија је зебла баш од Јанићија.{S} И ако |
оме, ко им га донесе, пола царевине.{S} Али ексер се није могао наћи, јер га је прогутало неко |
јом савешћу оправда за своје ћутање.{S} Али то му не испадаше тако олако, јер кад год би помисл |
ао је он љубимцем кир-Думе и Ламбре.{S} Али круна свега била је његова вештина, да пробије врат |
ти, па макар никада и не добио деце.{S} Али: човек каже, а Бог располаже.{S} Диша се спремао за |
цу, жену, па после и ћерчицу, Канче.{S} Али после <pb n="103" /> неколико година, враћајући се |
а је стегне око паса и привуче себи.{S} Али зашто то?{S} То није могао баш никако да објасни.{S |
авом, да се отресе од такве помисли.{S} Али ова новост тако је изненадно дошла; а то се све њег |
нутим песницама полете, да је удари.{S} Али у који час налете, кира-Анастасија га удари ногом у |
ије поштовао него као да му је мати.{S} Али Лепосаву није могао никако да посестрими.{S} Ма да |
, као и за оном првом, ревно пазити.{S} Али радња, радња му је највише на срцу стојала.{S} Ту ј |
уверена, да ће га потпуно саломити.{S} Али се преварила.{S} Кир-Диша је овога пута одлучио, да |
— Знала сам ја да ћеш се ти вратити.{S} Али то није било лепо, да свога мајстора, који ти је ка |
нске Баште у једној старој гробници.{S} Али зато набаса хаџи-Зосим на другог пустињака, много в |
> <p>И све му је лепо ишло за руком.{S} Али кад Цигани свирачи отпратише кући и кума, кад ноћ о |
Диша се потпуно помирио са судбином.{S} Али, како који дан више, Јанићију се чињаше, како га св |
о надати на сусрет са мајстор-Дишом.{S} Али, овога пута не послужи га срећа.{S} Баш на самоме з |
што дуже на <pb n="37" /> њој остао.{S} Али овога пута вратио се необично брзо, и што је главно |
ћи фес с главе и погледајући у небо.{S} Али Диша је већ далеко одмакао, завио за сокак и отишао |
носи, — па се од самога себе стидео.{S} Али лепа удовица опростила му је, а дан сватова ближио |
још као не може да схвати зашто то.{S} Али кад једног јутра, срчући кафу, у мало не прогута чи |
, издашно спуштао на Јанићијев врат.{S} Али то, у осталом, није чинио он из мржње према своме ш |
— одазва се Јанићије и утрча у собу.{S} Али кад угледа како је мајстор блед и модар, он се зачу |
.{S} У радњи је ишло као по зејтину.{S} Али код Јанићија се опажала нека промена; уозбиљио се, |
и једно другоме на ручак или вечеру.{S} Али једно га је, у овај пар, мучило; како да помене кир |
ли да утекне у собу и врата забрави?{S} Али, оне су се тако љубазно смешиле; а она опет, као уд |
заборави; једаред покуша и да запева, — али му се код првога стиха грло стеже.{S} Она песма, ко |
о шегрт, од времена на време добијао. — Али ма колико да је то очевидно он сам опажао, и самоме |
ак ни кир-Думи, своме венчаноме куму. — Али што није језик открио, то открише једаред у хамаму |
p>— Тако је! — одговори понизно Зосим — али мој пријатељ жели, да види и целује свети ексер и д |
рва а он оборена чела, погледа плашљива али ипак пуна очајне чежње, који је говорио много више, |
зиданом оградом таман кров једне малене али врло спретне кућице са доксатом и баштом.{S} Ту је |
и подгрејана нада не греје.{S} Надао се али са стрепњом, да је њему суђено да умре без порода и |
! — заврши Маца својим познатим лаганим али речитим разлагањем.</p> <p>— И тако, турфа посла! — |
о вратисте прстен?</p> <pb n="41" /> <p>Али мајстор Диша ни сада не одговори.{S} Ова брза питањ |
хтела поштено, сад ће полиција!</p> <p>Али, у исто време, дошану му друга мисао: зашто полициј |
цинцарско, ти ли ми жену одведе!</p> <p>Али кир-Ламбре ни речи; проглави вилицама, да нешто одг |
ла глава?{S} Овамо се вуци, бре!</p> <p>Али ни сад му се не одазва нико.{S} Кира-Мана, узнемире |
так да ми буде, паре да намлати!</p> <p>Али сва та вика беше у залуд.{S} Хаџија је сахранио сво |
о тако; мило ми, што га истукао!</p> <p>Али ја нећу даље да описујем овај први сусрет после сва |
се Диша — Јанићије, брзо овамо!</p> <p>Али Јанићије, који је радио на мутваку, немаде времена |
сабах-намази (јутарњу молитву).</p> <p>Али поред свега тога не покуша да одмах приступи смишље |
а то... она је једна... једна...</p> <p>Али Диша не беше у стању да изусти ову реч, већ се окре |
на руменим уснама слатко успава.</p> <p>Али шта је вечито? — И живот као ветар прође, а камо ли |
увек чинило као да их Грк пева.</p> <p>Али, чини ми се, та своја погрчена чувства никада боље |
тати; она није што и Анастасија.</p> <p>Али кад год је покушао да јој каже, увек га је неко пре |
је потегао за кваку од капиџика.</p> <p>Али кад уђе у собу, она забуна и ватра на ново га дохва |
сето, жена не сме да буде мачка.</p> <p>Али све то на страну; све би се то још и којекако подне |
аш и када би у истини што знала.</p> <p>Али то није сметало комшилуку ни најмање, да мало доцни |
у врата, да се од удара тресла.</p> <p>Али из куће ни живе душе.</p> <p>Газда Дишу обузе слутњ |
као удовица, тако жељно чезнула.</p> <p>Али ма да је кир-Диша био задовољан својим успехом и св |
за њима, као један човек, ишла.</p> <p>Али мајстор-Диша, поред свега тога, што је и сам почео |
жена старатељева обично помишља.</p> <p>Али како му драго, тек све ово ускорило је, да се овај |
јој донети, кад буде у бабињама.</p> <p>Али прође и прва и друга па и трећа година, а мајстор Д |
гом! — рече Диша и пође вратима.</p> <p>Али свети човек, опазивши намеру хаџијину пресече му пу |
о, па њему наредио да нас хвата.</p> <p>Али кира-Анастасија, која је свога мужа добро познавала |
у, да одалами непослушна шегрта.</p> <p>Али Јанићије, много хитрији од свога мајстора, истрже м |
е, ипак, била каква таква утеха.</p> <p>Али Јанићије се сасвим изменио.{S} Ни оне шале, ни разг |
“ и говедом разуме мајстор Диша.</p> <p>Али како се тек изненадио, кад му оба кума, после треће |
изгубљених четири хиљаде гроша.</p> <p>Али оно, за чиме је Диша највише жудео, — <pb n="131" / |
е му весело и дрпну га за рукав.</p> <p>Али Јанићију се стегло грло од стида, па ћути као залив |
е је тога дана забашуривао глад.</p> <p>Али, кисељак је слаба храна и њему не остаде друго, нег |
све до свога повратка у Београд.</p> <p>Али даљина од Београда и Лепосаве није била у стању да |
потући, навалише да их разваде.</p> <p>Али ово постиже други резултат.{S} Обојица се у томе ча |
моћан, да ствар што боље изведе.</p> <p>Али како је Анастасијина порука била то исто што и запо |
о чак страх и на улицу да изиђе.</p> <p>Али има нешто што и неодлучне до одлуке доведе.{S} Разу |
остао је још за месец дана дуже.</p> <p>Али како није могао са да пријатељем путује, он му је п |
вирила у мутвак, да види шта је.</p> <p>Али Јанићије мукну на њу бичјим гласом, те тако забашур |
била да их најодлучније сузбије.</p> <p>Али на који начин?{S} Да зађе кроз махале и свакоме се |
а није везивало да језик везује.</p> <p>Али ипак, овога дана није смео ни прићи дућану где је м |
е су се по његовој глави ломиле.</p> <p>Али једна, од свију снажнија и страховитија, испињала с |
ума Диши кад овај изиђе на поље.</p> <p>Али Диша, који у истини беше пребледео од учињенога дел |
могло одолети ни с које стране.</p> <p>Али, ако су се кумови и сложили у томе, није било баш т |
сазна је ли кир-Ламбре код куће.</p> <p>Али прође и три дана, а од кир-Ламбре ни трага ни гласа |
грејао за Лепосавине другарице.</p> <p>Али то „дете“ у овоме часу шкрипну зубима.{S} Неодољива |
сваки погодити чега ради долази.</p> <p>Али једнога дана, када је светина одујмила, он се одлуч |
на Дишино тврдоглавство пожали.</p> <p>Али уместо да јој оне помогну и утичу на Дишу, да се ма |
па после и да се сасвим настани.</p> <p>Али кир-Диша и његова жена примише стрица тако хладно и |
шкивати, какав ће разговор бити.</p> <p>Али наместо разговора Маца из гласа закука.</p> <pb n=" |
да, куд га је слала ради помоћи.</p> <p>Али сва видарска вештина тетка-Мацина па најпосле и све |
и утисак буде весео и задовољан.</p> <p>Али друкчије је одјекнула ова вест међу српским занатли |
од некога доба у дућану ручавао.</p> <p>Али, Лепосава место да осети ову казну, напротив, осећа |
ући од зида крај кога се срозао.</p> <p>Али људи, као људи, ступише са Јанићијем у објашњење, п |
, који је дотични поклон послао.</p> <p>Али сви ти поклоници, поред све своје чежње <pb n="11" |
и на оно што је шегрту спремао.</p> <p>Али судбина, која се тога дана наднела над вратом Јанић |
о би случајно он из собе изашао.</p> <p>Али кир-Ламбре не изиђе још задуго.{S} Туга за Анастаси |
тор-Дишино држање учини сумњиво.</p> <p>Али мајстор Диша не чу ово питање?{S} Пред његовим очим |
колики је он пред ручак означио.</p> <p>Али што се тиче новца, ту је и сада био потпуно прибран |
е тешко, што се све тако десило.</p> <p>Али како није никуд излазио и сваки разговор о томе изб |
заборави на свој положај и адет.</p> <p>Али, у томе часу од ове погрешке спасе га тетка Маца.{S |
е, као да види и своју Лепосаву.</p> <p>Али овога вечера Маца је била узнемиренија него ли икад |
уша, неће ли умилостивити газду.</p> <p>Али његова мука беше у залуд.{S} Кад се околишећи прибл |
хајде овамо, нана је у мутваку.</p> <p>Али Јанићије не миче, него ћути и не диже очију са земљ |
0 гроша мираза и кућу удовичину.</p> <p>Али мајстор Диша никако да се поврати од првог изненађе |
ње света, стиже пред своју кућу.</p> <p>Али кад пружи руку, да ухвати кваку од авлијскога капиџ |
па, узгред, и три пута помиришу.</p> <p>Али, докле је хаџија са нестрпљењем гледао, како се спо |
и да идеш одавде; е ли сте чули?</p> <p>Али кир-Диши умину бол и он се и по други пут залете.{S |
ецу: „Ишао у Јерусалим по децу!“</p> <p>Али не каже се у заман: где има много среће, несрећа до |
ој, да га хале и вране растичу!“</p> <p>Али у кућевном домазлуку не би га више познали.{S} Како |
ија, и радос и една сладос!{S} Ено, мој Алкибијадес!{S} Клефта, право клефта; патриот како Рига |
ише; нек буде макар једно, син, као мој Алкибијадес!</p> <p>— Само ћерку нећу! — одговори Диша |
ону ватру и он поче одмерено гвозденом алком, а за тим све жустрије и јаче песницом лупати у в |
— Можда би он и опет прешао преко зида, ама кира-Анастасија се у томе часу пробуди и поче запом |
ожеш.{S} Многи би желео да буде хаџија, ама не може.</p> <p>— А баш си видела? — запита Диша, п |
кам ни по псешки.{S} Ја сам му зборила, ама он каже:{S} Дервишин је погана вера, а од поган зак |
ала, кир-Думо, на љубави и муштеријама, ама како да се оженим удовицом, која у поноћ стоји на к |
.{S} Од ове амајлије можеш добити сина, ама сто крстова да метнеш на њега, оно ће опет остати н |
вај запис да прилепиш на њојзина недра, ама под само грло; други пут, овај запис на чело; трећи |
о је уверење о својој немоћи.{S} Ништа, ама баш ништа, на шта се одлучивао, није постигао!{S} Н |
ногама и да јој целујем златне одежде, ама заблесну ме светлост, а ја, женска глава, па се пре |
риот како Рига от Фера!{S} Још је дете, ама за гол сабља да уфати; клефти да води, што је у срц |
е:{S} Хтеле би ви да ми језик извучете, ама ја нећу.</p> <p>— А оно, тетка-Мацо?...{S} Божем се |
а, што није за продају!</p> <p>— Јесте, ама тих пара ти немаш!{S} Пола султанове царевине давао |
ан ли си?</p> <p>— Нисам болан у снази, ама ми душа болује.</p> <p>— Зашто, џанум?</p> <p>— Дец |
<pb n="176" /> <p>— Ко носи нека носи, ама жена мајстор-Дишина не сме тако! -</p> <p>Једном ре |
си.</p> <p>— Ето, каже:{S} Да се врати, ама тако, да се пољубиш са кир-Ламбром, да Јанићија оте |
спази матер. — Ево, Јанићије је дошао, ама не знам шта му је.</p> <p>— Бог с тобом, дете, што |
море, хеј?{S} Девојче је добро; сирото, ама добро — говори Станко пилећи турпијом око ороза јед |
родитељи, ми смо ту; него да се зенис, ама да узмес зенско от наше сорта, — грцко!</p> <p>И ту |
ју чудотворну он је дао и овоме памуку, ама само за нероткиње, за друго не помаже.</p> <p>— Ту |
— Деце немам, свети човече; желим децу, ама ето већ друга година, а она и не мисли!</p> <p>— Пе |
да изведеш у бакчу; тамо да је скинеш, ама нагу, ни папуче да нема на ноге.{S} Е, па онда сас |
га загрљаја.</p> <p>— Да кажем где су.. ама тако, ако обећаш нешто.{S} Ако нећеш — онда..</p> < |
моме прагу.</p> <p>— Ето, носим, газда; ама, куда да га носим?</p> <p>— Њој!{S} Да га њој даш.. |
Кира-Анастасија ћемо ми удати за Грка; ама вас жалимо: лепе паре губите, мустерије ће изгубите |
е за ту новост дознао.{S} Каже се: суд; ама кој држи тај суд?{S} Има ги који не су ни род, ни к |
и отишао својој кући.</p> <p>— Грех је; ама зар је то било поштено да ми потури онакву жену?{S} |
— Пари су твоје.</p> <p>— Јесте, моје; ама мени се све чини, да сам баш од тебе чуо, да она но |
желим јој зла и лепо је да се измирите; ама да сам ја што ти...{S} Бога ми... отегну тетка-Маца |
p> <p>— Молићемо, немојте да се љутите; ама то није лепо од једно...</p> <p>— На поље! — продер |
мири се, човече, једаред!“ вичеш му ти; ама пусто оно срце његово игра ли игра, кад те само угл |
оном првом у мало што не учиних русвај; ама срећа моја, што ми дође памет у главу: зашто да роб |
{S} За добро сам ти добар, — мелем сам; ама за зло, да те Бог сачува!{S} С оном првом у мало шт |
гроси?{S} Толко неје оставио кир-Бенџо; ама да видите колико вас постујемо, ја ћу вам позајмим |
> <p>—- Комшија, не комшија, еписи бир; ама, што Бог није заповедио да се једе, оно је погано.{ |
банџика, туђа кост, па још удовица?!{S} Ама је ли она удовица само, бежи од ње три конака, да т |
отераш!{S} То што је долазио, нека!{S} Ама од данас да не пригвири у мајсторову кућу.</p> <p>И |
ано запита Ламбре.</p> <p>— Овде је!{S} Ама шта си се уплашио?{S} Да ниси угануо ногу?</p> <p>— |
од тебе?{S} Треба цркви дати; подај!{S} Ама 4000 гроша то је много.{S} И зар Богу требају толик |
вишкога записа могу да се роде деца.{S} Ама ти и не знаш, шта је све овде дервиш записао.{S} Не |
Догодило се, де; човек је, мушко је.{S} Ама он се теби опет мора вратити, ич се не брините за т |
е ово, што се сад по чаршији говори.{S} Ама нисам ја баш за то само прстен вратио.{S} Ето... и |
а.{S} Ни за 550 гроша не бих му дао.{S} Ама ни овај чудотворни памук у коме лежи свети ексер, н |
а; а сада да се вратите онима, тамо.{S} Ама немојте глуво, него да свирате!{S} Свирајте, све до |
и одмах дете честито и благословено.{S} Ама, што ће њему, он има децу!</p> <p>Хаџи-Зосим значај |
аршији зна да ћеш да узмеш Лепосаву.{S} Ама што га кријеш, море, хеј?{S} Девојче је добро; сиро |
Диша од чуда, кад опази ову неверицу. — Ама, људи, шта ли сте!{S} Ко је само пронео ту лаж?{S} |
ти ми много наказива — смеши се Диша — Ама где да нађем добру девојку?</p> <p>— За то ли се бр |
одаде Лепосава.</p> <pb n="173" /> <p>— Ама, ти си јој ћерка; питај ти.</p> <p>— Како ћу, кад с |
упи пет ока измирне, па доста!</p> <p>— Ама како ћу, кад сам се за толико заветовао?</p> <p>— Б |
рља.</p> <p>— Немој: кир-Диша!</p> <p>— Ама шта?</p> <p>— Кир... кир... стење Диша — нисам ја к |
вим...{S} Леле...{S} Јанићије!</p> <p>— Ама шта ћеш од мене?</p> <p>— Врати дреје...{S} Ја ћу м |
ижио.</p> <p>— Ено, онај тамо!</p> <p>— Ама, зар оно? — зачуди се Лепосава. — Их, какав је!{S} |
Бог да да, још толико зарадиш!</p> <p>— Ама за кога?{S} Ето то, то да ми кажеш.{S} То сам хтео |
а девојке за удају, за бадава.</p> <p>— Ама, то није истина.</p> <p>— Хе, хе, јеси ти неки лиса |
за сваки случај пут до врата.</p> <p>— Ама лажеш, бре! —Где су Ламбрине дреје?{S} Од куда Ламб |
вала је Маца усплахирена зета.</p> <p>— Ама што је много, много је!{S} Скидајте јој хамајлију! |
/p> <p>— Чудо! — узвикну Маца.</p> <p>— Ама, какво чудо?{S} Што ћутиш?</p> <p>— Па троје их је! |
Бога ми... отегну тетка-Маца.</p> <p>— Ама, што ме мучиш?{S} Што не казујеш? — завапи Диша так |
па ћеш да постанеш уседелица.</p> <p>— Ама шта је теби, мајко; ко ти за Јанићија говори? — пла |
леђима о стабло једне дафине.</p> <p>— Ама зар тако? — хтеде да каже, али му се вилице тако ст |
слободно гледаху у очи Дишине.</p> <p>— Ама не тако, већ кажи, да ти чујем гласа.</p> <p>— Хоћу |
ање једнога храма на Витавари.</p> <p>— Ама, да ли је у истини то баш онај ексер? — упита мајст |
екој незнатној ситници говори.</p> <p>— Ама Јанићије је донео дреје овде.</p> <p>— А од куда би |
гџија и позва на свој ћепенак.</p> <p>— Ама, чули ти шта се оно јутрос догоди.</p> <p>— Шта? — |
раменима, да је не тиче руком.</p> <p>— Ама, што си се препала?{S} Ја ћу да га потплатим, да ћу |
тако је као окамењен и остао.</p> <p>— Ама, кира-Мана, шта то говориш?{S} Са киме га је она је |
огледа на своје темељито тело.</p> <p>— Ама, свет каже; комшије на кира-Анастасију казују; хајд |
— одговори Анастасија одлучно.</p> <p>— Ама, нико те не види.</p> <p>— А месец, а звезде? — Зар |
е, а ја да ти га хватам, нећу.</p> <p>— Ама немој да си луд; мој тросак!</p> <p>— Море, иди ти |
и принесе носу женином кесицу.</p> <p>— Ама, зашто? — одговори Лепосава уклањајући главу од кес |
орам.</p> <p>— То да не чиниш.</p> <p>— Ама, куда ћу овде?{S} Зар у овој чаршији да почнем из н |
му бити сестра, ако је не ода?</p> <p>— Ама, зар она?... простења кир-Диша.</p> <p>— Тако, газд |
{S} Ја ето нисам никоме одала?</p> <p>— Ама шта то ради она са мном? — мисли Јанићије и мучи се |
ам је удала за каквога слепца?</p> <p>— Ама није он био прилика за њу; он је погрешио; требало |
с, не је истина? — Тако ли је?</p> <p>— Ама кир-Дума, куд ја да скачем преко зида; зар у ове го |
дочекаш старост без домаћице?</p> <p>— Ама, то је истина.{S} Време је, треба да се оженим; али |
.</p> <p>— И то ће јој помоћи?</p> <p>— Ама као руком!{S} И не знаш ни сам како, а оно дете у к |
а и да почешће таре шаком чело, из кога ама баш ништа не мога да истеше.</p> <p>У соби му поста |
ао, а он би био потпуно освећен.</p> <p>Ама такав начин освете био је немогућ.</p> <p>— Роспија |
ша ради са некрштеним силама.{S} Од ове амајлије можеш добити сина, ама сто крстова да метнеш н |
агртао њему, да им даде какав запис или амајлију која чува од урока или какве му драго несреће, |
а ономе месту зарудела белега.</p> <p>— Аман, кузун, што ке па некој да узива, кад загриза у та |
ако да се у овоме часу понаша.</p> <p>— Аман! — зајеца она, кад опази како Јанићије гледа у стр |
во цвеће поврвело на капиџике.</p> <p>— Аман!{S} То пред кира-Анастасином кућом?</p> <p>— Удаје |
ако како је то дервиш наредио.</p> <p>— Аман!{S} Спацирати сас она мешина гол... по башча!... п |
ли!“ А мајстори су ревносно вршили овај аманет: „Докле ти не утаманим оно дивље месо, не можеш |
ду 184... љета от рождества Христова. — Амин!</p> <p>Сеј памјатник подиже зјело уцвјељени супру |
слени свет, који се око ћепенака тамо и амо муваше, чинио се мајстор-Диши, да је баш данас наро |
али се грло запекло, па реч ни тамо ни амо.{S} Најпосле, кад опази да овако не може дуже и да |
а, он је пун срџбе и очајања лутао тамо амо по густим трњацима, који су се више Стамбол-Капије |
он чекао пред доксатом и задовољно тамо амо ходао, из собе се зачуше крупни гласови од дечје пи |
ава начинили примирје и заједно трче то амо то тамо, куда их мајстор Диша и тетка Маца шаљу; ал |
ију поста непријатно и поче зверати час амо час тамо; навикао је да од своје газдарице чује ваз |
цнула.</p> <p>— Ко каже то?{S} Ко каже, ана-сана.... викну раздражен и поче поклецавати од ужас |
отворио малу бакалницу и успешно крчмио анасонлију, а на своју праву домаћицу и радњу, која је |
у, а у <pb n="114" /> њој крчми по мало анасонлију, јамајку и друга пића, која беху на гласу.</ |
у бол и он се и по други пут залете.{S} Анастасија вешто измаче ударцу, протрча поред њега једн |
, која их је у чаршији чекала.</p> <p>— Анастасија! — поче јој шапутати на ухо, <pb n="63" /> т |
могао да доврши што хтеде рећи, јер га Анастасија, радосно изненађена, загрли и поче љубити.</ |
опажао, да пред њим стоји престрављена Анастасија.</p> <p>Анастасија гледајући у запрепашћено |
ој пезевенк-баша.</p> <p>— Леле, зајеца Анастасија — Бог па ти!{S} Ти ако ме не избавиш, ја ћу |
ћеш да ме убијеш, Јанићије?! — промуца Анастасија, па, када виде како Јанићије упорно ћути, он |
шина гол... по башча!... продужавала је Анастасија искиданим од смеха гласом.</p> <p>Фудул-Стам |
днео... све... и дреје.. и... јецала је Анастасија.</p> <p>— Шта велиш?! — запита Ламбре запреп |
на!</p> <p>— Нећу!{S} Нећу! — јецала је Анастасија. — Не сам га ни до сада гледала, а сад га мр |
пријатно да му испоручи све што јој је Анастасија казала.</p> <p>А мајстор Диша опет претрнуо, |
<p>— Ти да ћутиш, кира-Мана! — осече се Анастасија нестрпељиво.</p> <p>— Зашто, море?</p> <p>— |
е смеш да оставиш да ме чаршија... поче Анастасија, али не доврши шта је хтела рећи, већ удари |
зно склањао.{S} Фудул-Стаменкина соба и Анастасија, која је тамо плачна и очајна остала, беху ј |
вој кући.</p> <p>И кир-Ламбре је, као и Анастасија, одобравао Диши, што је тога неваљалца отера |
же бити она ће пристати; она није што и Анастасија.</p> <p>Али кад год је покушао да јој каже, |
љ не ходим!{S} Срам ме фаћа! — одговори Анастасија одлучно.</p> <p>— Ама, нико те не види.</p> |
седели у њу, сад нема више! — одговори Анастасија и залупи вратима под носем свога супруга.</p |
p> <p>— А ко вам каза па то? — одговори Анастасија и утаче се у очи своме мужу тако дрско и иза |
Е, ако је да се иде из кућа — одговори Анастасија тако прибрано и тако хладно, као да прича о |
и, он се диже и пође оном страном којом Анастасија оде.</p> </div> <pb n="97" /> <div type="cha |
е.</p> <p>— За Бога, шта ти је? — викну Анастасија и пљесну се рукама, када угледа како јој суп |
у соби.</p> <p>— Шта кажеш? — подвикну Анастасија.</p> <p>— Кучко! — дрекну Диша. — Ја искам д |
па први у колу, први у песми.{S} Кира-%Анастасија међу кумама смерна и стидна, као што то прил |
м радила да родим!{S} Радос је то, кума-Анастасија, и радос и една сладос!{S} Ено, мој Алкибија |
над свију, виче: „кира-Анастасија! кира-Анастасија!“</p> <p>И њој дође тако тужно; седе на минд |
њем часу викнуо: „кира-Анастасија! кира-Анастасија!“</p> <p>И дође јој да заплаче, очи се замаг |
о чело тражећи каква таква излаза, кира-Анастасија, у хистеричну наступу, скочи са миндерлука, |
лужио. — Оставила га она ороспија, кира-Анастасија, и одбегла с неким руским матрозима из Галца |
ри Ламбрине од тетка-Маце примила, кира-Анастасија је опет зебла од нечега.{S} Са тетка-Мацине |
А њега самога, за ову годину дана, кира-Анастасија потпуно усавршила у грчкоме и цинцарском јез |
у собу.</p> <p>Кад приклопи врата, кира-Анастасија га тако нежно, тако молећиво погледа, а руке |
е удари.{S} Али у који час налете, кира-Анастасија га удари ногом у трбух тако јако, да он јаук |
ила и добро дошла свакоме.{S} Али, кира-Анастасија је зебла баш од Јанићија.{S} И ако је све чи |
не.{S} Весела, што је тако испало, кира-Анастасија спрема све што кир-Диши треба на путу, смеје |
о погледао у „бешчедну“ будућност, кира-Анастасија ни слутила није о томе, шта њезинога кир-Дис |
е и у подрум, да прегледа туршију, кира-Анастасија стрча са доксата у мутвак Јанићију.</p> <p>— |
исли као вртешка на једноме месту, кира-Анастасија је имала само једну мисао и одмах је извела; |
<p>Зебња му је била оправдана.{S} Кира-Анастасија <pb n="54" /> удари у свој неуздржани смех, |
као стена, па је тако и урадио.{S} Кира-Анастасија, навикнута да, на крају крајева, увек онако |
један <pb n="110" /> тежак час.{S} Кира-Анастасија није пристајала ни за живу главу да остане у |
стасијино ни забуну Јанићијеву.{S} Кира-Анастасија за цело не би јаче вриснула, да јој се намес |
а гу води.{S} Него знаш шта је?{S} Кира-Анастасија да удамо!</p> <p>Не може се рећи да и сам ки |
са, јазук! — продужује кир Дума. — Кира-Анастасија ћемо ми удати за Грка; ама вас жалимо: лепе |
имам ја сас твоја мајка?</p> <p>— Кира-Анастасија...</p> <p>— Е, е, сад ћу, сад! — прекиде јој |
одговори Диша и намигну на кума; а кира-Анастасија, стидна од кума, заклони рукавом очи и побеж |
иница мало час принесе.</p> <p>— А кира-Анастасија, па сас њу што ћемо?</p> <p>Сад већ не беше |
е се, падне и скрха врат.</p> <p>А кира-Анастасија, како је са осмејком на лицу заспала, тако ј |
ицу на месту убије.</p> <p>Када га кира-Анастасија, која се налазила још под пријатним утисцима |
учини врло сличан са оним, кад га кира-Анастасија удари ногом у трбух.{S} Истина, Лепосава ниј |
та добацила, што би га уверило, да кира-Анастасија ни као удовица није баш ни међу својим Грцим |
трашљиво.</p> <p>— Разбирате ли за кира-Анастасија?{S} Ако за њу разбирате, она је на вилает.{S |
{S} Па испричаше, како је долазила кира-Анастасија и у оној собици плакала и молила Јанићија да |
овако кажеш:{S} Много те поздравља кира-Анастасија и поручила ти да дођете на једну баклаву и т |
и он и опет прешао преко зида, ама кира-Анастасија се у томе часу пробуди и поче запомагати за |
су чезнули, очекивали, да се сама кира-Анастасија досети, а ова опет редовно је разбијала глав |
вар што пре оконча, томе је и сама кира-Анастасија случајно допринела.{S} На позив суда да дође |
и глава одавде, куче едно!{S} А на кира-Анастасија поздрави се, да тој кадаиф једе сас кога је |
ре?{S} Не ли си ти прво комшија на кира-Анастасија?{S} Ако прво комшија, Грк и пријатељ, не вод |
ро пријатељство, за киме је сирота кира-Анастасија, као удовица, тако жељно чезнула.</p> <p>Али |
ај њега.</p> <p>— А сад? — промуца кира-Анастасија и плашљиво га погледа.</p> <p>Кир-Ламбре не |
апочињати, да га у раду не прекиде кира-Анастасија, која у тај пар уђе у дућан.</p> <p>Била је |
као пре готико година, када га је кира-Анастасија оставила.{S} Лепосава је међутим, поред све |
танко све шта је било и како га је кира-Анастасија после митила; па чак не заборави да исприча |
да јој напакости.</p> <p>Ма да је кира-Анастасија, из обзира према покојном Кир-Бенџи, који се |
pb n="104" /> слушајући све шта је кира-Анастасија претрпела.</p> <p>— Не сум му ни ја дузна ос |
е било јела ни посластице, које је кира-Анастасија тако вешто градила, а да најбоље залогаје од |
важније, шегрт му исприча, како је кира-Анастасија говорила о њему, да је био непослушан, неваљ |
ша и без њега сазнати све: како је кира-Анастасија погазила образ свога мужа, а он хлеб свога м |
цима писнуле.</p> <p>А за то време кира-Анастасија није излазила из собе.{S} Када су зурле запи |
а се ништа о овоме не дозна, да се кира-Анастасија са Дишом измири, а он као и до сада остане и |
ди; али у истоме часу створи му се кира-Анастасија и Ламбре, и он зажмури, изговори заклетву и |
ша је упорно тражио наследника, те кира-Анастасија немаде куд, но да се покори жељи свога мужа. |
ен!{S} И како да спацирамо? — рече кира-Анастасија и од једном прште у онај необуздани и ведри, |
је су му уши тако често бридиле, и кира-Анастасија са оним престрављеним погледом, бледим лицем |
сам их однео код тетка-Маце.{S} И кира-Анастасија је после била овде, плакала и пошла, да се д |
, леже у душеке, а одмах до њега и кира-Анастасија: он да одмах захрче, а она да још дуго у пам |
ј опростиш, омрзнути на мене; па и кира-Анастасија и кир-Ламбре.{S} Зашто, бре, тако?</p> <p>— |
>Неколико дана доцније изгуби се и кира-Анастасија.{S} Много доцније уверио се кир-Дума, да га |
јер је Ламбре престао да долази и кира-Анастасија га је тако сестрински пазила, да му се његов |
ир-Бенџина, могла дичити.</p> <p>И кира-Анастасија, уз пријатељску пажњу чаршије и кир-Ламбрину |
акве такве везе одржавао.</p> <p>И кира-Анастасија могла је рећи, да јој је овај живот много уг |
акве жртве још захтео, испунила би кира-Анастасија.{S} Дала му је реч, заклела се, и Јанићије п |
у наредио да нас хвата.</p> <p>Али кира-Анастасија, која је свога мужа добро познавала, није ве |
ни разлозима, без којих свакако ни кира-Анастасија не беше.{S} Овога пута престао је да се са њ |
часу обећао.{S} Услед ове бојазни кира-Анастасија постала је ових дана сушта услужност и љубаз |
— Кој па да гриза? — пита стидљиво кира-Анастасија, а мишицом скрива образ од њихових очију.</p |
ђен, <pb n="73" /> кад угледа како кира-Анастасија радосно и без икакве стрепње дочекује свога |
м?</p> <p>— Удаје се.</p> <p>— Зар кира-Анастасија?</p> <p>— За мајстор-Дишу, папуџију.</p> <p> |
, када се у тај час указа на прагу кира-Анастасија са џезвом кафе и два филџана.{S} И она је би |
д! — Ватра да га изгори! — уздахну кира-Анастасија прихватајући филџан из руке фудул-Стаменкине |
и то си има очи, Дисо, бре!</p> <p>Кира-Анастасија погледа искоса на темељиту фигуру свога мужа |
пње дочекује свога супруга.</p> <p>Кира-Анастасија одреши бошчу, у којој је било поклона за њу, |
у мутвак, да кафе припрема.</p> <p>Кира-Анастасија није само расположена, она је ове вечери бил |
х почасти за своје наслеђе.</p> <p>Кира-Анастасија радо прихватила наредбу, па се и не обазире |
цвељено срце младе удовице.</p> <p>Кира-Анастасија је запалила целу чаршију.{S} Она крилата реч |
ољно времена да је обрлати.</p> <p>Кира-Анастасија опет сасвим инако.{S} Да зажали за породом ш |
ека када ће кир-Диша проћи.</p> <p>Кира-Анастасија и Ламбре стојали су у соби сами једно према |
ика кира-Думиница домаћици.</p> <p>Кира-Анастасија, која је, баш у то време, изрибала тепсије и |
прихвати и пође за газдом.</p> <p>Кира-Анастасија се у тај час мајала на доксату и залевала цв |
и подиже обе песнице у вис.</p> <p>Кира-Анастасија пребледе.{S} Што је у првом тренутку наслути |
е ли имаш кир-Дишино дреје?</p> <p>Кира-Анастасија брзо скочи и изнесе из долапа једну антерију |
о те се уздиже изнад свију, виче: „кира-Анастасија! кира-Анастасија!“</p> <p>И њој дође тако ту |
који је на последњем часу викнуо: „кира-Анастасија! кира-Анастасија!“</p> <p>И дође јој да запл |
место детета, кир-Ламбру — ха?!</p> <p>Анастасија је опазила добро, да јој сад не би <pb n="91 |
/> <p>— Не могу, нису код мене!</p> <p>Анастасија пребледе, очи јој стадоше, а сузе у часу уса |
а на путу а ти, ето, како чиниш!</p> <p>Анастасија очевидно ништа није чула шта јој Јанићије го |
ме, пцето; шта сад да се ради?.</p> <p>Анастасија је стајала насред собе, па је тако апатично |
м стоји престрављена Анастасија.</p> <p>Анастасија гледајући у запрепашћено Ламбрино лице, поче |
који је заронила лице и плакала.</p> <p>Анастасија нервозно мрдну раменима, да је не тиче руком |
ављено после кратког размишљања.</p> <p>Анастасија диже лице с јастука и са неким страхом погле |
да се с ким на улици не сукоби.</p> <p>Анастасија је одмах после одласка Ламбринога отишла у С |
може да се подигне и разбистри.</p> <p>Анастасија га је сузама и преклињањем задобила, и он је |
утку свога узбуђења није мислио.</p> <p>Анастасија је за који тренутак стојала на прагу дућана, |
што је то било уписано у књигу.</p> <p>Анастасија је први пут била удата за кир-Бенџу, казаса |
че кроз врата и истрча на улицу.</p> <p>Анастасија и Ламбре осташе једно спрам другога запањени |
це.{S} Да оде у Галац, да се растави од Анастасије, па, кад се врати, да је никако више не види |
, па онда и оно, што је све претрпео од Анастасије и како га је исмејала.{S} Он тури записе на |
днога Ламбру спасу од ноката раздражене Анастасије.</p> <p>А када их раздвојише, она се поче ка |
дне досетке на рачун мајстор-Дише, кира-Анастасије и Ламбре.</p> <p>Но како мајстор-Диша, који |
ем на чисто и кад год је она слика кира-Анастасије заједно са свима оним слаткишима и сестринск |
имену.{S} Да ће младина скинути са кира-Анастасије уроке, који јој сметају да га начини оцем, о |
и носи кира-Мани сахан кадаифа од кира-Анастасије.{S} Газдарица му наредила, да то однесе и да |
и покушала да њоме поквари сватове кира-Анастасије. — Мајстор Диша је ову сплетку у потпуности |
пакосна подсмевка.</p> <p>Па и име кира-Анастасије, чија му је слика у души до ове заклетве наг |
широко описивати све добре стране кира-Анастасије, а што је за последак, као најслађу посласти |
х ногу непосвећених.</p> <p>Јецање кира-Анастасије опомену га, да се не сме оклевати и да му ва |
урле и затутњише гочеви пред кућом кира-Анастасије.{S} Мајстор Диша послао цигане пред удовичин |
тан.</p> <p>Посластице и услужност кира-Анастасије пријале су Јанићију много више него ли газди |
ше, уђоше једна за другом у авлију кира-Анастасије.</p> <p>— Ели сте ради гостима? — виче још с |
ри и кира-Мани, уђе журно у авлију кира-Анастасије, завири у мутвак, па кад не нађе тамо газдар |
апочела да попреко погледа на кућу кира-Анастасије и да потајно плаче и вене.{S} Кира-Мана не б |
кира-Мана бранећи себе и нехотице дала Анастасији један разлог више, да се одупре кир-Дишином |
— Да речем, да се кајао, што је обећао Анастасији да ће ћутати, то за цело није било, јер је Л |
кир-Ламбре, те колико га је срце вукло Анастасији, толико му је било тешко изићи јој пред очи |
ико колико и ни једна.{S} Међутим, кира-Анастасији није било до чекања, ту је требала једна одл |
којекако поднело, само да је према кира-Анастасији могао бити мало-мало равнодушнији.{S} Кад би |
е; па још кад се има на уму, да је кира-Анастасији први комшија био кир-Ламбре, који се затекао |
у са својим предлогом.{S} Да ли је кира-Анастасији у опште годило да се уда за кир-Дишу или не, |
у овај пар, мучило; како да помене кира-Анастасији, шта све треба да уради, и хоће ли она на то |
шће у дану тркне до куће, те да се кира-Анастасији нађе, ако јој што затреба.</p> <pb n="58" /> |
ко са овом срамотом, што је нанесе кира-Анастасији, не само да је изгубио код трговачкога света |
<p>Кад су кир-Ламбре и Дума дошли кира-Анастасији, пријатно се изненадише, кад на миндерлуку о |
к“.</p> <p>Сад ни кира-Думиници ни кира-Анастасији па ни осталима није остало нејасно, чега рад |
е.{S} Кад је Јанићије однео прстен кира-Анастасији и бацио јој га пред ноге, удовица је са стра |
тетка-Маца навраћала, да разбере о кира-Анастасији.</p> <p>А докле је тетка-Маца обносила водиц |
е, па се онда дигоше и одоше право кира-Анастасији, да и с њоме ствар удесе.</p> <p>А мајстор Д |
им кола ће да нађеш.</p> <p>И тако кира-Анастасији поможе овај случај да на њеној остане.{S} Ве |
е угатан, само што не опсова нешто кира-Анастасији.</p> <p>— Нисам хтела самој себи да верујем |
Дишинога неће нико тражити.</p> <p>Кира-Анастасији се мало стушти лице, кад чу <pb n="69" /> гд |
вар што боље изведе.</p> <p>Али како је Анастасијина порука била то исто што и заповест, он при |
ор-Дишина, а и као добра познаница кира-Анастасијина, примила се, да у младожењиној кући дочеку |
положењу удовичкога живота.</p> <p>Кира-Анастасијина појава у њезиној кући колико је изненадила |
парен, кад угледа како и нож и очи кира-Анастасијине севнуше оштрим сјајем; страх од могућне см |
а је, посао се прави; а ја би хтео кира-Анастасијине паре да уложим у еспап...</p> <p>— Е, кој |
Није могућно описати ни изненађење кира-Анастасијино ни забуну Јанићијеву.{S} Кира-Анастасија з |
буди напоменуто, да га је првом женом, Анастасијом, оженила грчка чаршија, и да му је проводаџ |
-Ламбре не изиђе још задуго.{S} Туга за Анастасијом и онај страх од кир-Дише, који му се у очим |
ао код фудул-Стаменке; а докле је он са Анастасијом претресао све начине, како да и себе и Анас |
ловно веровао, беше наменила, да се баш Анастасијом Бенџином ожени, а Бенџа опет није могао умр |
у скоро наследити.{S} Чезнуо је за кира-Анастасијом, и да другима не паде на ум да га њоме ожен |
и.</p> <p>И није то само жалост за кира-Анастасијом, која му је онако срдито пребацила, но ту ј |
>И тога дана, када ће се срести са кира-Анастасијом, која је пошла право њезиној кући, она се в |
Ламбре обмануо и да је заједно са кира-Анастасијом у Галцу, где је отворио малу бакалницу, а у |
е жене, како весело разговарају са кира-Анастасијом, као да нису пуне две године избегавале чак |
х дознала, то је, да је у Галцу са кира-Анастасијом отворио малу бакалницу и успешно крчмио ана |
претресао све начине, како да и себе и Анастасију сачува од неприлика, кир-Диша је још једаред |
ја чинила та, да некако кир-Дума измири Анастасију са Дишом, а он да се привремено, ради купови |
руги пут зове, отишао је и тамо затекао Анастасију у таквоме стању, да му је и без њених речи п |
ме, бацале у тамну сенку час Дишу а час Анастасију Бенџину.</p> <p>У мало воде већи таласи, у м |
ујем, да је комшилук измислио и за кира-Анастасију оно, као што је измислио и за мене ово, што |
ма освајала и пред очи му изводила кира-Анастасију у оној јасној и милој светлости, у каквој му |
p> <p>— Ама, свет каже; комшије на кира-Анастасију казују; хајде на чаршија, да чујите.</p> <p> |
јако стало до тога, да баш он узме кира-Анастасију, те да се тако опере она срамота са грчкога |
а кума, па је почео у шали да гони кира-Анастасију да пожури, те да не остане толико имање без |
ко уплакане почеше грлити и љубити кира-Анастасију, и радосно јој честитати, што ће једном на н |
од Дишине куће, да обиђе и извести кира-Анастасију, како јој је супруг већ отпутовао.</p> <p>Ја |
, изгубио сву моћ мишљења, блене у кира-Анастасију питајућим погледом, као да је овога часа нек |
апиџике.</p> <p>— Аман!{S} То пред кира-Анастасином кућом?</p> <p>— Удаје се.</p> <p>— Зар кира |
уозбиљи и поче се крстити.</p> <p>— О, анатема је и са женом, шта јој све неће пасти на ум!{S} |
, дотле он у наше радње шаље по једнога анђела, да нам имање до повратка сачува.{S} Хоћеш ли да |
чува.{S} Хоћеш ли да те ђаво надвлада и анђео да ти из дућана оде, буди ексик-хаџија; желиш ли, |
желиш ли, да ти ђавола савладаш и да ти анђео радњу води, издржи до краја и постани хаџија.{S} |
да се у оваком оделу међу људе јави.{S} Антерија је била толико широка, да је могао четири пута |
тоји <pb n="90" /> стегнутих песница, а антерија му од силнога узбуђења дршће, као да је неко т |
рођен; лице почело опет да се затеже, а антерија да се у свима димензијама као и пређе распиње. |
како његов кир-Ламбре лежи иа улици, а антерија му се топи у крви.</p> <p>— Кир-Диса је диваљ |
ама.{S} Али тај недостатак покривала је антерија до чланака и кратко подшишани бркови, који, ши |
ше да губе оне уочљиве димензије, те је антерија тужно висила на њему.{S} Дућан је отварао пре |
ира-Ману.{S} Јако јој се допао фистан и антерија од ћитајке што јој је донео за спомен; подигла |
да глава! ох проклето Бик што ми укради антерија!{S} А-а-ах! — Шија да му заврнем, нека липше, |
таласају се ваше спокојне сени у дугим антеријама емир-боје ћурчетима, оперваженим жутом лисич |
о се оно старо сало повраћа у простране антерије.</p> <p>Но мајстор Диша не заста на овоме само |
т и три године, које су га иза разапете антерије за леђима гледале.</p> <p>— Еле, сад да ти каж |
р-Ламбре преседео цео дан без ћурчета и антерије у кући туђе жене.</p> <p>На ову летимичну идеј |
ру, да отпаше кецељу, коју при раду око антерије везује.</p> <p>Пред кућом Дишу изневери кураж. |
повијену фигуру кир-Думину, у ћурчету и антерији и са дугачким бројаницама у левој руци.{S} Зна |
о се већ дало видети и по његову лицу и антерији, која је цептила на њему.{S} На половини закле |
у не беше у чаршији ни једнога човека у антерији од ћитајке, који није дошао у цркву, да се пом |
Јанићије привуче и лагано покупи ћурче, антерију и чампаре, што их је кир-Ламбре, ваљда због си |
, ћурче и чампаре.{S} Кад Ламбре навуче антерију, тек онда виде, како би му боље било да го и б |
ру, узме је међ прсте, отре јој блато о антерију, па је опет врати на старо место, да је удели |
ија брзо скочи и изнесе из долапа једну антерију, ћурче и чампаре.{S} Кад Ламбре навуче антериј |
ирала за ново ћурче и свилу за свадбену антерију и леп шарен појас; а већ нови ђевђелук (капа „ |
е у цркви појави београдски митрополит, Антим, по народности Грк.{S} У таквој прилици први би з |
хранити.{S} Море, ни Господар Вучићева Анула неће да има такав фистан, какав ћу ја теби да куп |
лно, па, и ако је био вас дан расејан и апатичан, ипак га је ова нежност тетка-Мацина помало бл |
сија је стајала насред собе, па је тако апатично и са тужним изразом лица посматрала облачење к |
ештином, намаза рану зејтином, даде јој апове, да прогута, и, кад своје лекове наплати, оде из |
ећимска посла.</p> <p>— Даћете јој ове „апове“, да прогута, чим се освести! — рече хећим строго |
а на вас скривио, да ме клепећете?{S} У апса ћу ја вас <pb n="167" /> и твога мајстор-биволица! |
} Турске власти би хаџи-Зосима бациле у апсу, а новац би задржале, и хаџи-Диша би имао само то |
— Леле!{S} Фаћајте го!{S} Разбојник!{S} Арамија!{S} Хоће да ме убије! — лелекао је кир-Дума не |
ли шта нам је дао; нити је трговац нека арамија, који хвата људе за гушу, па вели:{S} Плаћај, б |
ечатима и потписима, исписаним грчким и арапским писменом.{S} Мајстор Диша прелете погледом пре |
е више и више губе страсни тонови сетне арије.{S} Тихи жубор из чесме, на којој је онога дана к |
, које циганска ћеманета праћаху својом аријом.</p> <pb n="221" /> <p>Она двојица уђоше у крчму |
, те докле су зурлаши са улице изводили арију: <hi>чочек аваси</hi> (игра чочека) она уздиже на |
се лагано истим путем, стадоше извијати арију оне песме:</p> <quote> <l>„Знаш ли како се зове о |
жењу она је најрадије окретала на тужну арију, а од песама јој постаде најмилија она:</p> <quot |
о је оно пријатно убацивање разноврсних артикала од свих <pb n="49" /> еснафа, које је сваке но |
ику.</p> <p>Није могућно, да је све те „артикле“ убацивало једно лице; јер по предметима, почињ |
ежао је пред његовим ногама као огромна архитектура, коју је мало час под кров метнуо, а она се |
или трубу платна, а често и по неколико аршина свилене материје или нове новцате јеменије од цр |
и вади иза појаса кесу у којој нађе две аспре.</p> <p>— Узми, на! па да купиш пењерлију, и да д |
обрта, у мах пресушише сузе, прими две аспре, (а то је био први поклон што га је за пет година |
но прибран и свој господар; о свакој је аспри водио рачуна и са највећим задовољством свакога в |
то; а гдекоји од ових, срдито му одбаце аспру у блато и оде.{S} Тада мајстор Диша тужно узвикне |
, да се и њему помоли и да приложи коју аспру за зидање једнога храма на Витавари.</p> <p>— Ама |
ти не донесе поклон ни колико за једну аспру.</p> <p>— Нека, газдарице, не треба мени поклона! |
р, све дотле, докле не би напипао једну аспру (1/3 од паре), па кад је напипа, приступи просјак |
то говори све докле не пронађе одбачену аспру, узме је међ прсте, отре јој блато о антерију, па |
, могло седети или лежати, у куту један асталић, над којим је горукало кандиоце, а под кандиоце |
за пола шаке.{S} На те даске метала се асура, а преко ње постеља.{S} То се место називало: душ |
ервиша по турском адету и седе на једну асуру према њему.</p> <p>— Болан ли си?</p> <p>— Нисам |
хале и по чаршији пуче глас, да се кира-Атанасија удаје.{S} Грчка чаршија је %честитпла кир-Диш |
запишемо у пропала вересија...{S} А, а-ах, Дума, гомаре едно, кој да те превари?{S} Едно Диса, |
са да ти се испрзи у паклена мука!{S} А-ах, рогата биволица една, сас моји ли пари градиш барја |
све, али кесе ни од корова.</p> <p>— А-ах, псето погано! —јекну хаџи-Диша, кад се увери, да ов |
лето Бик што ми укради антерија!{S} А-а-ах! — Шија да му заврнем, нека липше, куче погано, што |
Совјест што му притискала зјело.</l> <l>Ах, печална судбино!{S} Всецјело</l> <l>Количество боље |
јем је сердце оскудно!“</l> </quote> <p>Ах!{S} Старо, честито време!{S} Стари честити људи!{S} |
.</p> <p>Хаџија поче распитивати, а ћор-Ахмет му исприча све, како је у почетку поручио само је |
/p> <p>— Где је остао?</p> <p>— Код ћор-Ахмета, — пије.</p> <p>— Пије!?</p> <p>— Пије.</p> <p>— |
n="220" /> више.{S} Само што затече ћор-Ахмета, где купи око стола срче од полупаних стаклади и |
овеком прашта, — у грчкој чаршији и ћор-Ахметовој кафани причало се потанко о Дишиноме непоштењ |
њихови мужеви успели да се појаве у ћор-Ахметовој кафани на Зереку, већ су отишле у посету лепо |
о, докле га силна мастика, што је у ћор-Ахметовој кафани попио, не обори иа патос, где тврдо за |
ажено и изиђе на улицу.</p> <p>Но у ћор-Ахметовој кафани не беше никога <pb n="220" /> више.{S} |
е капије, и он пожури даље.{S} Пред ћор-Ахметовом кафаном угледа како из једнога фењера чкиљи с |
о сме.</p> <p>— Еле, муж на путу а жена ашикује с комшијама!</p> <p>— А ко вам каза па то? — од |
стара!</p> <p>— А он ти је па младунче, ба!{S} Погледај га само: је ли му оно лице или трбух на |
о пронео.</p> <p>— Па у твоје.</p> <p>— Ба!{S} За то ми није време!{S} Прво тебе да удамо; стар |
ди три пута преко собе пренео.</p> <p>— Ба! — узвикну Бик -— то и ја могу.</p> <p>— Јок, то ти |
све ређао шта ће јој донети, кад буде у бабињама.</p> <p>Али прође и прва и друга па и трећа го |
нека је Божје.</p> <p>Са таквим мислима бавио се по вас дан; тетка-Маца није одлазила од њега, |
радња пропала, докле се он на хаџилуку бавио?{S} Деде, размисли! — А то ти је овако:{S} Бог, ( |
ан у кућу, где има девојке за удају, за бадава.</p> <p>— Ама, то није истина.</p> <p>— Хе, хе, |
да је само таквоме испоснику дато да за бадава дође до оне светиње, до које ни цар Константин н |
иша. <pb n="117" /> — Нема бре ништа за бадава, па ни жена!{S} Ја сам се доста уједао, сад се у |
ме; али шта знаш ти!{S} Не долази он за бадава у нашу кућу.{S} И зар би то било лепо од њега, п |
сетити да ми плате; доста је што овима бадава вучем читав пртљаг.</p> <p>У квартиру мајстор Ди |
пазио да му момци не беспосличе и хлеб бадава једу.{S} И колико је тек сада, када је отворио п |
јој која пакосна пријатељица навратила, бајаги да је види, а овамо да јој узгред исприча и иски |
! — одговори Лепосава и седе у постељи, бајаги, да их шаком шчисти.</p> <p>— Хајде, хајде!{S} Д |
тела кроза све махале испод Дервишане и Бајрак-џамије.</p> <p>Оно дућана, што је кир-Бенџо оста |
настасијом у Галцу, где је отворио малу бакалницу, а у <pb n="114" /> њој крчми по мало анасонл |
Галцу са кира-Анастасијом отворио малу бакалницу и успешно крчмио анасонлију, а на своју праву |
ила потрајала, да је кир-Дума, устабаша бакалског еснафа, не пресече као на пању.</p> <p>На нед |
но лице; јер по предметима, почињући од бакалског и болтаџијскога па до бућмеџијскога еспапа, и |
ијеним кажипрстом, на коме је био дебео бакарни прстен са пуцетом као орах, да би му често кожу |
тасија и поручила ти да дођете на једну баклаву и татлије вечерас.</p> <p>— Не могу, газда! — о |
SRP19061_N3">„Карантин“ био је новац од бакра у вредности 10 пара.</note> <note xml:id="SRP1906 |
д гомиле прислоњених обрамица, тестија, бакрача и ибрика.{S} Гомиле жена, момака и људи, ко леж |
јој муж захтева.</p> <p>— Ја да си гола бакчу обилазим? — Ич, не бива!</p> <p>— Зашто: не бива? |
ска, маторо магаре, да по месечина кроз бакчу спацира сас мен!{S} И како да спацирамо? — рече к |
оћ, кад буде младина, жену да изведеш у бакчу; тамо да је скинеш, ама нагу, ни папуче да нема н |
S} Е, па онда сас њу три пута да обиђеш бакчу.{S} Први пут како обиђеш, овај запис да прилепиш |
не око себе.</p> <p>— Доста!{S} Ево вам бакшиша; а сада да се вратите онима, тамо.{S} Ама немој |
н мах њему се учинило да се таваница са балванима срушила на његово теме и пригнечила га.{S} Ди |
д толиког његовог грлења већ и комшилук балдиса само гледајући, тек нећеш ти!</p> <p>Подсмевка |
ва је примала у постељи посете од свију балканских нација, којима је ондашњи Београд био насеље |
е незадовољство, рече, како је храни за банбадава, она плану и одговори: „Ко ти је крив, што си |
еше одмерио оком даљину, те се реши да, бар за часак, остави дућан на комшијама, а он да тркне |
сила водицу и у свакој кући задржавана, бар док једну кафу не <pb n="107" /> попије, кир-Диша ј |
рвнички, погледа с њоме и да је дотера, бар да му се правда, па макар да га и слаже, вукла га ј |
ак, Бик не може да одоли срцу, а да је, бар узгред, кад поред ње протрчи, не чупне за курјуке и |
а би ко прошао улицом, а да не застане, бар једну строфу да чује.</p> <p>Па ипак, кроза све то |
ије имао никога поузданога, на коме би, бар за који час, могао оставити радњу.{S} Тек сада је о |
осла?{S} Има времена; почекај још мало, бар ову годину!{S} Лепосава је млада и здрава, а и ти с |
како ти кажеш.{S} Нека ти је са срећом; бар сад знаш, да ћеш имати честиту домаћицу.</p> <p>И т |
вати усклик и разнесе на све стране.{S} Бар њему се тако чинило, јер, враћајући се у дућан зами |
вања на голу реч веровале све.</p> <p>А бар да је кира-Мана имала право, што је сумњичила свога |
>Но та зарицања беху и сувише слаба, да бар за који тренут стишају метеж, који му је подхватио |
дође чисто као нека душевна потреба, да бар пред зидовима и јеменијама јасно изрекне њезино име |
е на тетка-Мацу, која га задржаваше, да бар једну кафу попије и да се мало примири.</p> <p>Обуз |
таре; за једанаест година попила је она бар три ливаде свакојаких трава, а он, пуних једанаест |
ужа застиђено осмејкиваше.</p> <p>— Сад бар да знаш, зашто си потегао толики пут; донео си чита |
ити да тако што предложи Маци.{S} Да је бар удовац, али пуштеник — е, не иде!{S} Човек са једно |
ије одала, а друго, што је чезнуо да је бар очима види, ако не успе да с њоме на само говори.</ |
в, осећала се много пријатније; сада је бар била мирна од његових напада, а у вече, када би он |
се хтео женити.</p> <p>— Море, теби је бар лако; мушко си, газда си човек и свака би девојка п |
не заслужује име честите жене.{S} То је бар јасно: ако је човек псето, жена не сме да буде мачк |
кућу.</p> <p>До овога часа кир-Диша се бар колико толико надао; али после оваке испоруке он са |
— Ич се не шалим!{S} А што?{S} Па то се бар зна <pb n="137" /> да нико од нежењених људи неће и |
и Бог уделио богаства, али да јој образ бар сачувам, нека уђе у свет са образом.{S} А сада?...{ |
неко време и почео ослушкивати, неће ли бар што изнутра чути; али ни из авлије ни из куће ни гл |
је тетка Маца сада замењивала мајку или бар старију сестру.{S} Бик и Лепосава начинили примирје |
пи уста и привуче Лепосаву себи, да јој бар за часак заклопи то око, које га је онако жарко пал |
ију заљубљен и необично куражан, да јој бар овога пута покаже све, журио је Јанићије кући Лепос |
езнуо и од које је тако жељно ишчекивао бар једнога сина.</p> <p>Какве су му мисли и намере дол |
према газдарици.</p> <p>А када би било бар кога, коме би смео поверити и његовом помоћи разбис |
те кад он није био срећан, а оно да му бар у дечици проструји грчка крв.</p> <p>У овоме можда |
ао од ужасне намере и спасао младу душу бар од оних вечних мука, које би га на ономе свету доче |
ња, да тога мангупа не треба трпети, да барата и сербез хода по поштеној чаршији.</p> <p>За мал |
етене косе, преко које је слазила модра бареш-шамија, дотицао је својим крајем до самога струка |
газду, који је толике паре поклонио за барјак?{S} Хиљаду гроша!{S} Шта мислиш болан, хиљаду гр |
т до Варош-капије и враћајући се натраг Барјак-џамији.{S} А што је више у те мисли западао, све |
за мале новце, које је дао за еснафски барјак, постао је велики добротвор цркве и устабаша сво |
ко се над гомилом људи љуљушка еснафски барјак са светим Спиридоном у дугачкој седој бради.{S} |
ш кад ти је наспело, а ти купи еснафски барјак, па га приложи цркви.{S} То те неће скупо коштат |
еснаф славио, они су увек позајмљивали барјак од палилулских ратара, а за то су морали вазда о |
д 4000 гроша сиђе поклон цркви на један барјак златом извезен, за који је платио равно једну хи |
Јанићијем беше издвојила мало од онога барјака.</p> <pb n="202" /> <p>— Где је?{S} Где је? — з |
у еснафи били у цркви заступљени својим барјаком, само папуџијски еснаф што га још није имао.{S |
а и са иконама; а за њим, под еснафским барјаком, мајстор Диша са женом, пуницом и Јанићијем Би |
абашиници.{S} Однесена је под еснафским барјаком; а после укопа све, што је допратило покојницу |
ополита благослов, а онда, под црквеним барјацима, крену се свештенство у одеждама и са иконама |
биволица една, сас моји ли пари градиш барјаче на црква! — узвикивао је од муке, гледајући как |
дељу дана, после трогодишњег парастоса, бахну он у кућу кир-Ламбрину, по обичају изу јеменије п |
е, неће ли какав изненадни гост од куда бахнути, тек да он не буде онај један „од заклетве“. — |
о, а после, поче од времена на време да баца око на кир-Ламбру, који је сад узео од чочека деф |
да некога сарањује, као да у овоме часу баца прегршт земљице на покојника.</p> <p>А тај покојни |
осподарише по Главној Чаршији и Зереку, бацајући у присенак оне српске сиромашне дућанчиће по о |
набрекла свежином, која пркосно дражи, бацала га је у неку непријатну забуну, као човека, који |
које су, како је ко држао страну коме, бацале у тамну сенку час Дишу а час Анастасију Бенџину. |
муком прелазиле преко прага и ревносно бацале сумњиве погледе на онај младешчић и свеже лице, |
{S} Ниси се ни ти ваљда на Бога камењем бацао.{S} Ето и ја тако; донела сам Лепосаву тек у четв |
иш?{S} Јесам ли ја Френк, шта ли, да се бацаш блатом на мене?</p> <p>И Бог зна шта би још стара |
ди онај цванцик, што му га она поклони, баци га у мутвак и што је брже могао истрча на улицу. — |
ао овај стас и лице, које се стиђаше да баци поглед на свога будућег домаћина.</p> <pb n="146" |
ренила од жутих и црних печата, па онда баци нестрпељиве очи на ковчежић.{S} Достојанствен изгл |
дрите! — рече му пркосно и са презрењем баци на њега један крвнички поглед.</p> <p>Мајстор Диша |
је Лепосава? — запита сада Диша и нежно баци поглед на врата од мутвака.</p> <p>— Сад ћу је зва |
адити доброту.{S} Детињска машта његова бацила га је у маштање: да је нешто књаз, па да нареди |
е потребу да се на њу извиче, што га је бацила на толики трошак, кад није хтела да пази на саму |
дошао.{S} Турске власти би хаџи-Зосима бациле у апсу, а новац би задржале, и хаџи-Диша би имао |
постајао све гушћи, те би, по који пут, бацио тамну сенку на кир-Дишино спокојство.</p> <p>— Ка |
га прелетео калуп, ако би се газда Диша бацио за њим.</p> <p>Газда Диша је седао мирно, опсецао |
ваљда због силне жеге, свукао и на под бацио.</p> <p>Таман све то покупио и пошао, да се неопа |
Јанићије однео прстен кира-Анастасији и бацио јој га пред ноге, удовица је са страхом погледала |
{S} Мајстор Диша појео шљиву, а кошчицу бацио на ђубре.{S} Па после да плетеш седе, као што ће |
е, са још неколицином својих пријатеља, бацити око на мајстор-Дишу, њему је могло бити тридесет |
дифе?</p> <p>— А ако буде кћи?</p> <p>— Бацићу је у трице; поклонићу је теби! — одговори Диша, |
твоје здравље на њега“.{S} Онда жабу да бациш на кров, а дете да умијеш и запојиш из те чиније |
а другим, свежијим китицама, преко зида баченим.</p> <p>И сам Бог знаде, докле би ова идила пот |
би могла још да се уда.</p> <p>Па онда, баш када би и на све ове разлоге зажмурила и рекла да ј |
воме смеје или заплаче, груну Јанићија, баш као пре кад бејаху деца.</p> <p>— Бог с тобом, дево |
осетиле, да им она не би ништа казала, баш и када би у истини што знала.</p> <p>Али то није см |
х ти толико говорила.{S} Не бих марила, баш и да се обесиш.</p> <pb n="157" /> <p>— И хоћу то!. |
ко затаја.</p> <p>После некога времена, баш када је хаџија почео узнемирено и помало љутито да |
као што беше мој покојник?{S} Једаред, баш после прошевине, дигао ме је као перце до појаса и |
139" /> често заустављао своје погледе, баш му се свиђало.{S} И не би био с раскида да се њоме |
аћици.</p> <p>Кира-Анастасија, која је, баш у то време, изрибала тепсије и жуте сахане, па их п |
говори о фудул-Стаменки, ради које је, баш тих дана, газда Митар своју жену избио.</p> <p>Од п |
вратила са послужењем, на челу јој се, баш над самим повијама, где се обрве састају, <pb n="14 |
кућом застаде изненађен, јер из баште, баш под широким орахом, зачу јасан жагор, смех и певање |
устињак није оклевао, оде у Витлејем и, баш кад се у Вертепу пред јаслама молио, расклопи се зе |
мора вратити.</p> <p>— Е, па хтео сам, баш!{S} Зар се ја тебе бојим!</p> <p>— Лудаче! — одгово |
апиџику као фудул-Стаменка.{S} Међутим, баш ова фудул-Стаменка, удовица, за којом је ишао зао г |
ан да му за женом пази?</p> <p>Међутим, баш за ово није требало ни глава да га заболи; јер Јани |
сећивале и она њима одлазила на посело, баш као што је радила и за живота покојнога кир-Бенџе.{ |
оведе у страну.{S} Но то беше тренутно, баш кад је потегао за кваку од капиџика.</p> <p>Али кад |
а га саслуша; али Лепосава, као навлаш, баш онда би се нашла у послу око огњишта, па док је он |
ди ње. — Ох!{S} Ох!{S} Баш је добар!{S} Баш је добро то што не учини! — весело је певушила Лепо |
да се не обеси ради ње. — Ох!{S} Ох!{S} Баш је добар!{S} Баш је добро то што не учини! — весело |
Али, овога пута не послужи га срећа.{S} Баш на самоме завијутку, у близини Синџир-џамије испаде |
оса на глави, само кад о њима слуша.{S} Баш прошле године она је олакшала некој Маци Брњошевој. |
јстор-Диша је био потпуно задовољан.{S} Баш да и није кир-Дума пристао, он би се ипак вратио св |
тор Диша је све нестрпељивији бивао.{S} Баш је чезнуо да се на ново окући, да стече домаћицу, к |
не мога отрести.</p> <p>Једне вечери — баш уочи недеље — тетка Маца, као и увек, поставила сов |
би она смела да му ма шта пребаци!{S} А баш и када би се толико заборавила, брзо би га отишла м |
хале и свакоме се правда — не иде.{S} А баш и када би тако радио, он сам, по својој повученој и |
да буде хаџија, ама не може.</p> <p>— А баш си видела? — запита Диша, привучен њеним причањем.< |
целој ствари потпуно невин.</p> <p>— А баш ако је до 4000 гроша — размишљавао је Диша — ја зна |
ира-Мана пријатељски ухватила.</p> <p>А баш у томе часу, кад он учини тај покрет, што је могло |
је и било му је врло криво, зашто да га баш сада остави.</p> <p>— Магаре, да би магаре!{S} Шта |
мајстор постати устабашом, али сада га баш ништа не занимаше.{S} Напротив, да је смео запушио |
-Думи и његовима јако стало до тога, да баш он узме кира-Анастасију, те да се тако опере она ср |
човек ужива.{S} Зар то није истина, да баш онда кад човек мисли да је најсрећнији, дође нешто, |
ако опомињаше на пробијање зида, и тада баш није могао више.</p> <p>И поред свега тога, што је |
асник своје газдарице и Ламбрин, и тада баш није могао ни замислити више, да му ваља своје обећ |
но?</p> <p>— Среће ми нисам крив.{S} Ја баш нисам хтео... али тако...</p> <p>Лепосава се нагло |
сад по чаршији говори.{S} Ама нисам ја баш за то само прстен вратио.{S} Ето... и сам видиш и ч |
евојачких гласова.{S} И то се разлегала баш она иста песмица, коју ономад зачу, а која беше у т |
акоме.{S} Али, кира-Анастасија је зебла баш од Јанићија.{S} И ако је све чинила, да га умекша и |
уверење о својој немоћи.{S} Ништа, ама баш ништа, на шта се одлучивао, није постигао!{S} Није |
да почешће таре шаком чело, из кога ама баш ништа не мога да истеше.</p> <p>У соби му постајаше |
имала смелости да га тако осрамоти, па баш када би знала, да је за такво дело не би вратио њез |
адовину и врело свеже воде.</p> <p>— Па баш сигурно? — запита је Диша скинувши поглед са онога |
евеста, коју му нуди, цвет, који је сад баш узабрао, па хоће да му га покаже.</p> <p>Мајстор Ди |
ускорило је, да се овај разговор поведе баш сада, тако рећи пре него ли што је уцвељена удовица |
огрешке спасе га тетка Маца.{S} Она уђе баш у часу, кад мајстор Диша поткупи уста и привуче Леп |
мо муваше, чинио се мајстор-Диши, да је баш данас нарочито расположен, чинило му се као да га с |
ље жутом надстрешницом.{S} Ћира-Мана је баш силазила с доксата и, кад угледа Јанићија, како јој |
коленима пред оним сандучетом.{S} Он је баш тада довршавао молитву и из земљане кадионице окађи |
вао испод пет хиљада гроша, а продао је баш томе купцу за сто и педесет.</p> <p>— Колико рече?< |
т одјурио у удовичину кућу и затекао је баш на капиџику, како се са неким човеком прашта, — у г |
ло није упустила једну милојку, коју је баш тада на полицу пропињала.</p> <p>Да је о свему овом |
ово беснило.{S} Учинило му се, да му је баш то открило у потпуности све оно, о чему је и после |
да кира-Анастасија ни као удовица није баш ни међу својим Грцима и Цинцарима уживала најбољи г |
астаде.{S} Видело се јасно, да јој није баш тако пријатно да му испоручи све што јој је Анастас |
је, богоугодниче.{S} Мој пријатељ није баш од тих, само су комшије.</p> <p>—- Комшија, не комш |
— Разговарасмо мало... одговори Диша не баш најљубазније. — Требаше да сазна, шта ја тражим од |
а кума-Думом, ипак је један, до душе не баш толико тежак облак, али тек један облачак, лебдео н |
езусловно веровао, беше наменила, да се баш Анастасијом Бенџином ожени, а Бенџа опет није могао |
капиџике, те тако мајстор Диша, који се баш тога и плашио, устукну у своју собу, затвори се и н |
не воље, ако би је спасао.{S} А тако се баш и десило.</p> <p>Кир-Диша је имао у Пожаревцу једно |
о, да има нешто што он не зна, а што се баш њега тиче.</p> <p>— Улази у дућан!</p> <p>Јанићије |
хтео ни да се осврне, а на другом му се баш врло озбиљно задржала мисао.{S} И та његова јучерањ |
т и забуна у глави.{S} Пред кућом му се баш заврте и он се мало поведе у страну.{S} Но то беше |
ошла; а то се све њега лично тицало, те баш и да није хтео да размишља и о таквим сокак-сплетка |
ућанску собицу.</p> <p>Јанићију не беше баш најпријатније, али се диже и пође за њом у собу.</p |
икакве бриге, да ће га преварити.{S} И баш са тога гледишта он се јако плашио, да овоме момку |
>Но кир-Ламбри се до овога часа не јави баш никаква мисао; или боље рећи, јавило их се безброј, |
а, али Лепосава ни да помисли.{S} Њојзи баш ни мало не би криво, што ленчује; она је по кући ве |
би узео ко од њихових, него је потурили баш мајстор-Диши као кукавица јаје.</p> <p>— А ко ће им |
— одговори Јанићије суморно. — Није ми баш ништа урадио.</p> <p>— Па што му онда кобиш?</p> <p |
То ћу поклонити цркви.{S} Не требају ми баш ништа; има мајстор Диша доста, а то ћу цркви, нека |
што год ти је потребно.{S} Па онда, ти баш и кад би продао ту ствар мени, света места су препу |
род доћи оваква светиња.{S} Можда си ти баш од оних... оних...{S} Не, не, ти немаш те паре.</p> |
пустити; али најпосле и да га не пусти баш на лепо, — пустиће га, кад изврши што је наумио.</p |
ада не знађаше прашта ли му или се љути баш зато, што вели „да није хтео“.</p> <p>— Ја онако... |
одила; где год пљунеш можда ћеш пљунути баш на оно место, где је Спаситељ стојао или где је сво |
е морали страховати, да ће тај час пући баш на ономе месту, где се пуца скопчавају.{S} Млада уд |
цвеће, па се осећа сва блажена, што јој баш њих две ово цвеће пружају.</p> <p>Обе гошће пољубиш |
посава нарочито тако удешава, да је њој баш мило, што јој се испод широких рукава кошуље од тан |
тих ћепенака не завише у један ћорсокак баш до Синџир-џамије.{S} На самоме углу, при улазу у ћо |
сте, моје; ама мени се све чини, да сам баш од тебе чуо, да она носи четири хиљаде...</p> <p>— |
био потпуно освећен; можда није требао баш тако да учини, али он је био задовољан: ово му је к |
себи.{S} Али зашто то?{S} То није могао баш никако да објасни.{S} Тек једно што је сада, када с |
њати.{S} Та он се, до овога часа, уздао баш у саму газдарицу, <pb n="85" /> да ће га она куртал |
олико волео и тако везан био за њу, као баш сада, када га је она преварила, па чак и ножем хтел |
илоша па чак и од капетан-Мише.{S} Него баш кад ти је наспело, а ти купи еснафски барјак, па га |
у се кумови и сложили у томе, није било баш тако лако пронаћи прилику, која би одговарала полож |
новчано опљачка.</p> <p>Да му није било баш најлакше, када је пред запаљеним свећама и евангели |
а ме, као у сватовима, опет одалами, то баш нећу. — Најпосле, она ми није никаква зла учинила, |
зајаука хаџи-Диша и у страху, да се то баш овога часа не догоди, побеже у дубину баште.</p> <p |
то му сву срећу наопако окрене.{S} И то баш онда, када му се најмање нада, као оно човек, који |
ари.</p> <p>— Ама, да ли је у истини то баш онај ексер? — упита мајстор Диша.</p> <p>— Нема сум |
p> <p>— А од куда бих ја знала да су то баш дреје кир-Ламбрине?{S} Што да бедим човека?</p> <p> |
а она опет поче да га пита о нечем, што баш није имало никакве везе са овим даном.</p> <p>— Јес |
ар је једна пошла за сиромаха?{S} Зашто баш да и она не пође?{S} Ако је суђено да патимо и да г |
-Дишу или не, то је тешко одредити; јер баш и да јој се није свиђало, њој је било немогућно да |
ута чула; али, кад ноћас и по трећи пут баш будна зачух, рекох:{S} Није фајде, то му је једини |
вога што се с њиме дешава. — Од куда му баш сада почеше излазити на очи час тетка Маца час Лепо |
је је ишао поред ње мало збуњен, што му баш ни речи не одговори, а њему је тако потребно било, |
када га благи ветрић заћарлија.</p> <p>Баш у томе тренутку, када се мајстор Диша налазио на вр |
роја на сто неколико белих пара.</p> <p>Баш да је мајстор Диша до овога часа и био „неверни Том |
а именом назва.</p> <p>— Ко је пезевенк-баша?!</p> <p>— Ти!</p> <p>— Ја?</p> <p>— Него је мозе |
мени нико каже, како сам твој пезевенк-баша.</p> <p>— Леле, зајеца Анастасија — Бог па ти!{S} |
кира-Мана ми је казала да сам пезевенк-баша зато, што кир-Ламбре...</p> <p>— Лажеш, бре, псето |
> <p>— Јер ми је казала да сам пезевенк-баша!{S} Зашто да ми каже тако?</p> <p>Кир-Диши се смра |
сада?</p> <p>— Санким не знас, пезевенк-башо?{S} Еле, за тој ли те је твој мајстор оставио?{S} |
рча, да види шта је, а на капиџицима од башта начичкале се младе жене и девојке, у живописним ш |
енилом, те ти изгледа као да је из ових башта живо цвеће поврвело на капиџике.</p> <p>— Аман!{S |
ало је над густим зеленилом београдских башта, челе су зујале и вредно прибирале сокове из бели |
езде и блага месечина засја над зеленим баштама и стрехом тетка-Мацином, он устаде са постеље у |
едње улице на чистину, где су јеврејске баште и где је, пре седам година, први пут чуо ону песм |
ици, која се налазила близу Гетсиманске Баште у једној старој гробници.{S} Али зато набаса хаџи |
зидовима, иза којих се заклањаху бујне баште и спретне куће са доксатима и многобројним срчали |
у реч; а весели смех девојачких грла из баште, као да му дохвати усклик и разнесе на све стране |
е више могао ваздуха.</p> <p>Песмица из баште заврши се последњим стихом:</p> <quote> <l>„Да ли |
у.{S} А она девојачка песмица што се из баште извијала, праћена звеком дахирета, све га више ма |
S} Пред кућом застаде изненађен, јер из баште, баш под широким орахом, зачу јасан жагор, смех и |
нда као махнит истрча из собе, оде удно баште, зарони лице у шаке и поче горко плакати.</p> <p> |
ш овога часа не догоди, побеже у дубину баште.</p> <p>Маца не мога да остави зета без какве так |
о лице.</p> <p>Девојке отрчаше у дубину баште са посластицама, а Јанићије, кад оста сам и када |
p>Лепосави се окрете улица око главе, а баштенски зидови са многобројним мазгалима почеше играт |
мужеви оду у дућан, или прелазила кроз баштенски капиџик њојзи или ова кира-Думиници на кафу и |
есечине, која је кроз бујне османлуке и баштенско грање провиривала, трчкарала је она час у мут |
вен пратио је у стопу, а од туда, преко баштенскога зида, сву ову „литију“ посматрала која од к |
ана, благ поветарац доносио му је шумор баштенскога грања и пријатно расхлађивао његове снажне |
су је обилазиле често; а тада у кући и башти било је врло живо и весело.{S} Лепосава је имала |
есељем, наредили, да се софре поставе у башти под оним густим дрвећем, које не да сунцу на земљ |
нуло, да је чак и тетка Маца, која је у башти нешто плевила, чула овај ударац и завирила у мутв |
е?</p> <p>— Белћим не знамо ми шта је у башти закопала?</p> <p>Тетка Маца сада већ није имала и |
како треба да се њих двоје о младини у башти појаве.{S} Она се дубоко замисли и поче радознало |
е али врло спретне кућице са доксатом и баштом.{S} Ту је живела Маца удовица, или тетка Маца, к |
Био је у Еврејској Махали, пред једном баштом где су се еврејске девојке искупиле на игру.</p> |
кућица са хладовитим чардаком и густом баштом, узрујаше се; момци и деца па и гдекоји човек ис |
венело лице хаџијино.</p> <p>Диша оде у башту.</p> <p>— Зете, дај алвалук! — зачу се глас Мацин |
ксата, на коме су вечерали, изнесе је у башту и поче је обносити.{S} Лепосава се у залуд смејал |
о, он се преплашен и клецајући довуче у башту.{S} Јанићије, већ стишан од прве навале, седео је |
а из авлије, а оне, кикоћући, прхнуше у башту добацујући једна другој по коју веселу досетку на |
је кришом, кроз три године, убацивао у башту младе удовице.</p> <p>— Елем, ви ћутите кир-Диса? |
д! — одговори Јанићије и оптрчавши целу башту донесе је пред тетка-Мацу и, збуњен, као да је бе |
је сваке ноћи од некуда падало у њезину башту као мана у пустињи; али за то добила је много виш |
!{S} Спацирати сас она мешина гол... по башча!... продужавала је Анастасија искиданим од смеха |
„а ако искам да по месечина спацирам по башча, како од мајку <pb n="123" /> родена, имам си овд |
ти очима, штуче кроз суседне капиџике и башче до <pb n="18" /> кира-Думинице, да јој јави за но |
ком положају, обилазила по месечини око башче, кир-Диша потпуно одевен пратио је у стопу, а од |
везде и месеца, да те не виде с мужем у башчи, а не срамиш се да те шегрти гледају са туђим чов |
датле на зид и таман да ускочи у њезину башчу, опучи му се камен под ногом, те се сроза на улиц |
предао побожноме опхођењу светих места, бденисању и постовима, помоћу којих је хтео да казни гр |
мало час, седео.</p> <p>— Мозе бити, не бегенисете несто? — пита кир-Дума, коме се овако мајсто |
е јој ни за тренутак да поверује само у бегство.</p> <p>Страх од онога, што се могло врло лако |
јстор Диша одлучи да достави полицији о бегунцу, те да га она пронађе.{S} Прво је отишао Маци, |
као убијен.{S} Од чуда и ове невидовне беде толико се сплео и збунио, да је само хуктао и стењ |
<pb n="85" /> да ће га она курталисати беде и вратити у дућан; а гледај ти сада, како изокрену |
аик одби низ воду и изгуби иза градских бедема, он се врати натраг, сврати прво у Дишин дућан, |
бе, што их дан из дан слуша са градских бедема, не би му толико заглухнуле слух и толики шум у |
и т. д. била су, у то доба, као градски бедеми чврста имена, која господарише по Главној Чаршиј |
су то баш дреје кир-Ламбрине?{S} Што да бедим човека?</p> <p>— А моја жена?...</p> <p>— Знаш ка |
удул-Стаменка и Канче једва стигоше, да беднога Ламбру спасу од ноката раздражене Анастасије.</ |
иша, огрнута вучјом кожом, са топузом о бедрима и неколико <pb n="51" /> ножева, оштрих с обе с |
S} Кир-Дума је муке мучио; навукао себи беду на врат, па сада не зна ни како да се брани у маха |
ко прегонила и од кога је често плачући бежала.{S} Дође јој жао, па га поче тако болећиво гледа |
авду; крв ми на очи наиђе, па онда нека беже од мене!{S} За добро сам ти добар, — мелем сам; ам |
довица?!{S} Ама је ли она удовица само, бежи од ње три конака, да ти не унесе несрећу у кућу.{S |
/> у нашу кућу, а од њезине три конака бежи.{S} Ћути, само када те није везала са којеким; а т |
у лицу.</p> <p>— Ако је одала, онда да бежим из ове чаршије! — мишљаше Јанићије и дође му тако |
амоубијце.{S} Неопојанога, неокупанога, без свештеника и икаквога тужнога спровода, пронеше га |
ичим па ни њезиним смехом ни разлозима, без којих свакако ни кира-Анастасија не беше.{S} Овога |
} И она је била нешто мало раскомоћена, без јелечета око снаге и бошче око шалвара.</p> <p>Није |
.. оно... знаш... (сад и Лепосава запе, без сумње мучећи се да овог несрећног младића што боље |
огао ни помишљати, да би Јанићије, сам, без ичије помоћи, могао доћи на овако препредену мисао. |
ша љубазно....{S} Шта ћу?..{S} Сам сам, без родитеља, па никога немам, да ме посаветује и помог |
ењем гледао, како се споро примиче дан, без кога би му сав овај живот и тековина пуста остала, |
је главу.{S} Да је кир-Ламбре слободан, без жене, лако би она пркосила целоме свету, раставила |
p>— И хоћу то!... оте му се узвик и он, без икаквог чекања, излете на улицу.{S} Лепосава оста з |
иснутих вилица и песница и ишао, лутао, без смисла и циља.</p> <p>— Убићу је!{S} Јаох!{S} Ја је |
и пре времена, Диша би чак и то урадио, без обзира на устабашко достојанство и оне четрдесет и |
е сада је остао потпуно сам, на сокаку, без игде икога свога.{S} Ма да од мајстор-Дише никада н |
родужити фирму, ето, тога није имао.{S} Без жене остао је самохран у свету, а живети до века та |
иде никако у главу да имају устабашу а без устабашинице.{S} То им долази некако крње.{S} Хоће |
а над својим <pb n="153" /> момцима, да без његове воље и допуштења није момак могао располагат |
ли да жива сачека јавну срамоту, или да без икаквога одлагања учини оно, што је Јанићију мало ч |
пред очима мајстор-Дишиним, није остала без свога утицаја на и онако пољуљано уверење његово.{S |
реба — вели — да мајсторица остане сама без послуге, кад јој гости долазе.</p> <p>Од кир-Дишино |
о је била нека глава са вепровим зубима без трупа и рамена и само са ногама.{S} Па чим се родил |
од одузео, остао би без њих као трупина без руку, не би имао више коме да повери ни кућу ни рад |
ште.</p> <p>Маца не мога да остави зета без какве такве утехе.{S} Изишла је за њим и на све мог |
па и трећа година, а мајстор Диша оста без наследника.{S} У залуд је мајстор Диша бечио очи и |
сад већ <pb n="216" /> није могао ништа без тетка-Маце у кући и Јанићија у дућану.{S} Кад би му |
удбина поштедела од једне сувишне бриге без које се може бити.{S} А да би се пред Дишом и својо |
<p>— Ти да идеш на вилает, а ја па овде без тебе да живим, што ми треба?</p> <p>Тако је уздисао |
ударише сузе на очи; говори му, а сузе без јецања и плача теку кап по кап низ образе.</p> <p>— |
он је у пуној јасноћи видео, како му је без ње пусто и како је сав овај живот ништаван и празан |
бистре и хладне воде, нису никада биле без два три човека или жене, чије се већ давно напуњене |
и; неће ваљда бити тако бездушан, да ме без ичега пусти у бели свет! — мислио је уз пут Јанићиј |
ух удахне.{S} Стојао је тако неко време без речи, оборио главу на груди, тешко предисао и слуша |
каса пет стотин гроси за четири године без фајду.</p> <p>Мајстор-Диша је био потпуно задовољан |
да пожури, те да не остане толико имање без наследника.</p> <p>— Једно и још једно, доста!{S} Н |
са стрепњом, да је њему суђено да умре без порода и да му имање туђа хала и врана разнесе.</p> |
/> <p>— На поље из моја кућа; доста сте без ћирија седели у њу, сад нема више! — одговори Анаст |
неки неодређени бол од самоће, коју ће без ње осећати, и страх од мајстор-Дише, да га усред ча |
љала, да се ствар сама собом развија, и без сумње чекала згодан час, када ће јој се зет опет же |
ас дан одбијао од себе мисли, које га и без његове воље вукоше развалинама порушених идеала; а |
обећао није добро и да ће газда-Диша и без њега сазнати све: како је кира-Анастасија погазила |
а опет, као удовица, раскривене главе и без мушке заштите, шта је могла друго него да о бошчу, |
Анастасију у таквоме стању, да му је и без њених речи постало јасно зашта га је позвала.</p> < |
свету, а живети до века тако без жене и без икакве наде на своје потомство, толико је исто коли |
ама.</p> <p>Пун сахат седео је збуњен и без речи, а тетка-Маца за то време лагано и на одушке р |
ше усне од задовољства и среће.{S} Он и без допуста пође доксату, али у томе и Маца изиђе, само |
егова жена примише стрица тако хладно и без икаквога обзира, да је старац одмах опазио, како ће |
е био сам у мутваку, онда је отворено и без зазора разговарао о мајстору.{S} Једном рече тетка- |
д угледа како кира-Анастасија радосно и без икакве стрепње дочекује свога супруга.</p> <p>Кира- |
многи други, ово питање извео одлучно и без дугога размишљања, да му не цепаху душу два снажна |
и њихов живот текао је одмерено, тихо и без облачка; откуцавао је као сахат на градској „сахат- |
е о свему овоме имао појма, Јанићије би без сумње ово расположење њезине душе протумачио у свој |
{S} Кад би му их когод одузео, остао би без њих као трупина без руку, не би имао више коме да п |
ле некога времена врати се у дућан, али без оне гужве, седе за посао, да ради; но тај посао, шт |
момке, колико да виде, како нису остали без икакве контроле, а од туда наврати и код Дишине кућ |
му.</p> <p>— Узми и хаирли!{S} Дошао си без деце, враћаш се с децом!</p> <p>— Боже дај! — одахн |
ика, када се иглом боцне.</p> <p>Остати без жене и пустити да се цео свет исмева његовом судбин |
чудотворне утвари; живимо као сирочићи без наде и утехе.</p> <p>Старац се дубоко замисли, ухва |
толико су се пазиле, да су једна другој без икаквих истраживања на голу реч веровале све.</p> < |
уцвелисте оно сирота удовица, засто јој без ноз исцупасте дусу?</p> <p>— Зашто? — За оно... за. |
ада, како да води кућу и да ни на сокак без мајке не изиђе.</p> <p>— Мајку да слушаш, на мене д |
те; знао сам ја да кир-Диса не је човек без памету.{S} Еле, за сто сте јосте вратили прстен?</p |
што: не бива?</p> <p>— Мори, ни у хамам без пестемаљ не ходим!{S} Срам ме фаћа! — одговори Анас |
еда како је кир-Ламбре преседео цео дан без ћурчета и антерије у кући туђе жене.</p> <p>На ову |
ше деца и жена, те тако остаде самохран без игде икога.{S} Пуних петнаест година није се мајсто |
јој упропасти младост.{S} А како је он без речи седео и само трљао чело тражећи каква таква из |
чула њен врисак и онај пад, па је, као без душе, утрчала у мутвак.{S} Запрепастила се, кад угл |
живљавала!{S} И тек сада, када је остао без ње, он је у пуној јасноћи видео, како му је без ње |
ше јој нема спаса; он је то одело однео без сумње кира-Мани.{S} Сад јој не остајаше друго већ и |
нечисто.</p> <p>А овај разлог није био без јакога утицаја, у толико пре, што је мајстор Диша и |
/> Ниједног просјака не би он отпустио без благе хришћанске утехе.</p> <p>— Ако му и не уделиш |
самохран у свету, а живети до века тако без жене и без икакве наде на своје потомство, толико ј |
помишљајућИ како би му све празно било без ове веселе женице, ради које је прегорео кира-Ману |
ио у стању да на свој начин удеси живот без ичије помоћи; и најпосле, није могао ни десет дана |
>— Па зар је то лепо да дочекаш старост без домаћице?</p> <p>— Ама, то је истина.{S} Време је, |
, па тако исто и где је провео прву ноћ без жене.{S} Тек сутра дан не беше га у дућану.{S} Јани |
да је уништи; али у исто време и да му без ње нема живота.{S} Једном речи, између ова два супр |
} Могао му је поверити послове у дућану без икакве бриге, да ће га преварити.{S} И баш са тога |
међу собом младу, лепу удовицу, па још без деце, са једним руменим младешчићем у самом куту до |
се све свршити.</p> <p>Лепосава је тако безазлено гледала у свога мужа и тако му се предано ода |
га догађаја Јанићије је био само дечак, безбрижан, весео; а овај догађај и она душевна борба са |
који му је сметао да буде онако ведар и безбрижан као до сада!{S} Но он није имао никога свога; |
та начиниће живе улице, по којима ће се безбрижно газити.</p> <p>А како ли овде сетно мирише Ма |
ена чуваркућа, што се над надстрешницом безбрижно ухватила.{S} Један пар ластавица савио је у с |
аква мисао; или боље рећи, јавило их се безброј, стотине, а то је таман толико колико и ни једн |
јој несрећи.{S} Малаксао, под притиском безбројних мисли, осећао је како га памет издаје, у гла |
реје мора ми дати; неће ваљда бити тако бездушан, да ме без ичега пусти у бели свет! — мислио ј |
а му је немогућно остати и даље у овако безизлазном положају.{S} То је увиђао јасно, али заман! |
руку и он тешко застења.{S} Једнолики, безизразни шум шумио је око њега, па, ни сам не знајући |
цела чаршија презрела.</p> <p>Устаде и безобзирце истрча из авлије на улицу.</p> <p>Разуме се, |
да и зато, што му судбина, у коју је он безусловно веровао, беше наменила, да се баш Анастасијо |
аплаче, груну Јанићија, баш као пре кад бејаху деца.</p> <p>— Бог с тобом, девојко, одби му буб |
пски са муштеријама, који нису знали ни бекнути језиком на коме је Периклес усхићавао древну Је |
је пред тетка-Мацу и, збуњен, као да је бекријску чашу искапио, спусти је пред њу.</p> <p>Лепос |
ленила, иза кога је у дубини извиривала бела кућица са доксатом и као смиље жутом надстрешницом |
а-Мани, како је на ономе месту зарудела белега.</p> <p>— Аман, кузун, што ке па некој да узива, |
-Мана (тако се звала Ламбрина жена) „на белегу“ и „среће ради“ кришом поклањала.</p> <p>Осетио |
тако бездушан, да ме без ичега пусти у бели свет! — мислио је уз пут Јанићије, а што се више б |
ена, те тако показивали, можда најлепшу белину и руменило што се може видети на мишицама какве |
су зујале и вредно прибирале сокове из белих расклопљених чашица купинова цвета, а по тамној ћ |
јтану, па из ње одброја на сто неколико белих пара.</p> <p>Баш да је мајстор Диша до овога часа |
ући потрошити; кад је правио туршију од белога лука, он би пребројао све главичице и строго је |
— Нашао сам кесу на сокаку ваљда, те да беломе свету купујем, па после да чекам, хоће ли се сет |
твари; па ни кроз чаршију неће смети од белосветскога језика и подмигивања.{S} Једном речи, о њ |
p> <p>— Него је мозе бити мој деда!?{S} Белћим ћу ја да једем њен кадаиф, отров да је изеде, ор |
?</p> <pb n="30" /> <p>— Које?</p> <p>— Белћим не знамо ми шта је у башти закопала?</p> <p>Тетк |
да се баш Анастасијом Бенџином ожени, а Бенџа опет није могао умрети раније, него што је то бил |
се затекао на издисају свога пријатеља Бенџе, те тако, у неку руку, постао природни старалац м |
ако чудо, што су сви пријатељи пок. кир-Бенџе, а нарочито жене њихове журиле, да спрече сваки м |
што је радила и за живота покојнога кир-Бенџе.{S} Кира-Думиница је свакога јутра, када им мужев |
настасија, из обзира према покојном Кир-Бенџи, који се за живота збринуо, да му удовица не оста |
утиске неких успомена, до душе не о кир-Бенџи, кога ни за живота није могла друкчије сматрати, |
но његово болта.</p> <p>И оба пријатеља Бенџина оборише главе, дубоко се замислише и тихо срках |
довица потпуно не залечи ране, које јој Бенџина смрт зададе, али Дума, као кум, а после тога и |
да вас женимо на грцко невеста, на кир-Бенџина удовица, па да постанете сретно човек; а ви, ет |
ог лепог угледа, којим се, као жена кир-Бенџина, могла дичити.</p> <p>И кира-Анастасија, уз при |
ога дана, када укопаше земаљске остатке Бенџине, кир-Ламбре не би отишао у свој дућан, а да не |
атити стари дани, они, који цветаху пре Бенџине смрти; а кира-Думиница?{S} А ко би то знао, чег |
у цркву, да се помоли за покој душе кир-Бенџине и, колико је могућно, утеши уцвељено срце младе |
о, беше наменила, да се баш Анастасијом Бенџином ожени, а Бенџа опет није могао умрети раније, |
у тамну сенку час Дишу а час Анастасију Бенџину.</p> <p>У мало воде већи таласи, у малој чаршиј |
се наместо његово јавио у соби пок. кир-Бенџо; филџани и џезва с кафом слетеше са послужавника |
фирме са чистим српским именима.{S} Кир-Бенџо, Ламбре, Данга, Џанга, Шабакидес, Сакаларидес, Да |
седам дана прођоше.</p> <p>— Сирома кир-Бенџо!{S} Онакво памет, онакво философ!{S} Као да га и |
к-џамије.</p> <p>Оно дућана, што је кир-Бенџо оставио за собом, претворили су пријатељи у готов |
те 500 гроси?{S} Толко неје оставио кир-Бенџо; ама да видите колико вас постујемо, ја ћу вам по |
асушио траг оних суза, што их је за кир-Бенџом проливала.{S} Али како ли би тек сада било, сада |
опроштајних суза успомени на свога кир-Бенџу она је одиграла чочек-аваси и смејући се загрлила |
настасија је први пут била удата за кир-Бенџу, казаса из Главне Чаршије, који поживе с њоме три |
{S} Цела чаршија говори за покојног кир-Бенџу и поштује га; па и ја, ето, што поштујем као и те |
издржи, а да се не врати у овај „црни“ Београд, где му је било све тако горко и мрско.</p> <p> |
ју балканских нација, којима је ондашњи Београд био насељен, а тројани, као од брега одваљени, |
коска да ми не донесе више у овај пусти Београд! — Ватра да га изгори! — уздахну кира-Анастасиј |
код њега остао све до свога повратка у Београд.</p> <p>Али даљина од Београда и Лепосаве није |
о допринела.{S} На позив суда да дође у Београд, да се суди, она је из Галца одговорила, да јој |
ло, он се помири са тим гласом и пође у Београд, прво да се упозна са снахом, па после и да се |
н биволар, који је дотеривао биволице у Београд, није нашао на путу, примио га и довео у Београ |
је био самохран, одлучи, да се досели у Београд, те да последње дане живота проведе код свога с |
није нашао на путу, примио га и довео у Београд и предао газда-Диши на занат.</p> <p>А код газд |
i>15. септембра 1906.</hi> </p> <p> <hi>Београд</hi> </p> </div> </body> <back> <div type="note |
<p>ОД</p> <p>ДРАГ.{S} Ј. ИЛИЈЋА</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>НОВА ШТАМПАРИЈА - „ДАВИДОВИЋ“ </p> <p>ЉУ |
нити као себи.</p> <p>Сутра дан је пола Београда испратило мајстор-Дишу до лађе, чија су једрил |
српске сиромашне дућанчиће по окрајцима Београда.</p> <pb n="8" /> <p>Колико је пак мајстор Диш |
S} Пуно!{S} Ко ће их набројати!{S} Оног Београда више нема.{S} И гробље је већ оронуло, крстаче |
ХАЏИ-ДИША</p> <p>РОМАН ИЗ ЖИВОТА СТАРОГ БЕОГРАДА</p> <p>ОД</p> <p>ДРАГ.{S} Ј. ИЛИЈЋА</p> <p>БЕО |
овратка у Београд.</p> <p>Али даљина од Београда и Лепосаве није била у стању да га извида.{S} |
Београда трајало је много дуже него од Београда.{S} Пуну недељу дана не смедоше се путници укр |
воју службу, да носи поверљива писма из Београда у Цариград и обратно.{S} Ова служба била је ко |
штета не оста усамљена.{S} Путовање до Београда трајало је много дуже него од Београда.{S} Пун |
као да га неке мађије вуку, стиште пут Београда.</p> <p>И ено га сад где у мутваку послује, оп |
је већ у велике осула небо звездама над Београдом, који је дубоко спавао.{S} Тек по у гдекојој |
у оним мрачним пећинама, где се обично београдска дечурлија завлаче, те хватају слепе мишеве, |
што је то чинио, кад се у цркви појави београдски митрополит, Антим, по народности Грк.{S} У т |
/note> <note xml:id="SRP19061_N5">Стари београдски израз: ни бриге те</note> </div> </back> </t |
узрујаној гомили паса, који се гложе по београдским шанчевима и својим разногласним лавежом узн |
мала своје сигурне приходе.{S} Половина београдских жена и сада су тражиле њену помоћ, па, разу |
но лето грејало је над густим зеленилом београдских башта, челе су зујале и вредно прибирале со |
онога места, са кога се јасно оцртаваше београдско обзорје са кубастим џамијама и витим минарет |
је сада тај „памјатник?“ Зађите у старо београдско гробље, идите оном хладовитом стазицом, која |
о „татарин“ (курир, улак) прво у служби београдскога везира, а доцније га узе Господар Милош у |
лама, а од туда и по целоме хришћанлуку београдскоме, да је то свети човек, да односи болести и |
ба, који се за најкраће време по целоме Београду раструби, није било никаквога изгледа на мирбу |
та реч, тако често изговарана у староме Београду за оне људе који су тек после седам и више год |
/p> <p>Мајстор Диша уживао је у староме Београду добар глас, не само међу Србима и Турцима, нег |
ица, или тетка Маца, како су је по свем Београду звали.{S} Ова тетка Маца, није имала никога св |
м и јеврејским фирмама, које, у тадањем Београду, јасно показиваху, да су сви угледнији занати |
немогућно, да својом шаком запуши целом Београду уста или да забрани Јанићију Бику, да на свако |
на чесму, да наточи воде.{S} А чесме по Београду, у оно време, биле су као нека врста касине, г |
има света изгледати, кад ствар пукне по Београду.{S} Једно што је осећао, то је, да ће сав онај |
атељ и његова жена.{S} А, у то време, у Београду се са највећом суревнивошћу пратио приватан, п |
пристајала ни за живу главу да остане у Београду више.{S} Плакала је, проклињала%, га што је на |
а надао, на Јалији беше сабрана множина Београђана.{S} Повратак хаџија у то доба пропраћан је о |
г позива, била је и с друге стране међу београђанкама мио гост.{S} Зато што јој је био отворен |
мо какав изгледа!{S} Одмах да си отишао берберину, да те измије и ошиша, па у дућан!</p> <p>— Х |
је, пре него што се Јанићије вратио из бербернице, већ чуо за цео догађај, разуме се, сасвим у |
доношаху хране својој дечици.</p> <p>— Берићет под кровом! — рече хаџија, који сеђаше на томе |
к Маца одшкрину врата и викну:</p> <p>— Берићет, зете: дође и друго!</p> <p>— Шта велиш? — запи |
о си потегао толики пут; донео си читав берићет у кућу! — утишавала је Маца усплахирена зета.</ |
и Јанићије узбуђен.</p> <p>— Који ти је бес?{S} Што си се надуо тако?</p> <p>— Ти знаш.</p> <p> |
а удовичка игра или: „последњи удовички бес“, како би се изразио њезин кум, кир-Дума, да је неш |
у главу, у колико је он, онако смрзао и бесвесан, могао схватати.{S} Срамота ће се за цело чути |
, скочи насред собе, опусти руке, па се бесвесно заблену у врата.{S} Стојао је нетремице тако; |
распаљују.{S} У овај мах био је потпуно бесвестан за спољашне утиске; неколико врабаца џакало ј |
. — Ако вам није ствар у срце, нисто не бесе; ајде, кир-Дума!</p> <p>Но кир-Дума не беше од они |
није ништа чуо шта га она пита; а онај бесмислени поглед, који се уковао за врата, куда је Јан |
ти у лађу због буре, која је на сав мах беснела; а када се море утишало и хаџија укрцао у лађу, |
преплашено лице женино усугубише његово беснило.{S} Учинило му се, да му је баш то открило у по |
а и растужена.</p> <p>— Лако је вама да бесните, мужеви вам код куће, а мој?{S} Хеј, хеј, ко зн |
теб ми црно на очи! — дерао се Ламбре и бесно је дрмусао за оба рамена.</p> <p>А када се кира-М |
својски.{S} Лутао је по сокацима, онако беспослен завиривао по дућанима, а када је осетио глад, |
ка.{S} Неуморно је пазио да му момци не беспосличе и хлеб бадава једу.{S} И колико је тек сада, |
ам месеци истицао је из дућана и утицао беспрекорно у једну гвоздењачу, од које је кључ држала |
међу Грко-цинцарима, који, у оно доба, беху друштвеноме животу што и со хлебу, и чијим трговач |
а, која је тамо плачна и очајна остала, беху једини предмет његових збуњених мисли.{S} Њу да ви |
ве.{S} Ни педесет онакових звона, каква беху она што су ове године први пут после Косова забруј |
анасонлију, јамајку и друга пића, која беху на гласу.</p> <p>Кир-Дишина домаћа невоља учинила |
авнице на Дунаву.</p> <p>Но та зарицања беху и сувише слаба, да бар за који тренут стишају мете |
ваква „интимна“ питања од једног шегрта беху зазорна, а уз то се сети оних разбијених врата, те |
та Лепосава, којој ових неколико месеца беху као неколико дана, и збуњено погледа у мајку.</p> |
видео у Витлејему на једној икони, где беху исписане <pb n="188" /> страховите муке грешника у |
рије две загрљасте пуначке мишице, које беху до рамена голе.</p> <p>— Добро сте нам досли!...{S |
, таман као ћелија, собицу, чији зидови беху као у каквој трговини прекривени многобројним икон |
о ожалостило зле језике комшијске, који беху занемели, кад угледаше како им је сплетка краткога |
где се све лепо свршило; али ти примери беху тако ретки, да је хаџија тек сада осећао, како би |
едиште свих комшијских жена, чије кћери беху већ стасале за удају, те се могаху дотле надати, д |
ви са Термопила, ипак својим васпитањем беху толико успели, да се отресу варварских особина сво |
нао ни шта ради ни куда се креће.{S} То беху дани тешких душевних мука, које су га ломиле и муч |
р-Ламбру.{S} Онако бунован, зинуо и он, бечи очи, али никако не може да се разабере, где је и ш |
наследника.{S} У залуд је мајстор Диша бечио очи и очекивао тај срећни дан, Лепосава ни мукает |
а, па док је он са највећим нестрпљењем бечио од туда очи и искашљивао се, не би ли га чула, он |
, да са собом располаже по својој вољи, беше једна кап више зејтина на већ онако разбукталу жер |
дбина, у коју је он безусловно веровао, беше наменила, да се баш Анастасијом Бенџином ожени, а |
о лице, које <pb n="151" /> у исти мах, беше изненађено, збуњено и препаднуто.{S} Као запањен с |
у да ти кажем све како се <pb n="83" /> беше осилио, чим ти оде!{S} Неће да слуша; а ако, што и |
собом и згази ногама.{S} Да му Лепосава беше под руком, за цело би и с њоме тако: пљунуо би на |
а душу мртвих, да је заискао; али то га беше срамота и он се с тешким срцем одби од ћепенка и х |
p> <p>Но, ма колико јасно и убедљиво да беше њезино осликавање злих страна и тегоба што их роди |
иста песмица, коју ономад зачу, а која беше у то доба нова:</p> <quote> <l>„Да ли знаш како се |
паре да намлати!</p> <p>Али сва та вика беше у залуд.{S} Хаџија је сахранио свога калфу.{S} И а |
лостивити газду.</p> <p>Али његова мука беше у залуд.{S} Кад се околишећи приближио ћепенку мај |
— одговори кир-Дума.{S} И Ламбре такође беше тога уверења, да тога мангупа не треба трпети, да |
догађај између ње и Канчета.{S} Само је беше стид да дода још и оно последње, чега ради је и по |
ви ћутите кир-Диса? — рече Ламбре, коме беше нешто тугаљиво око срца и чисто криво, што се зале |
предавати један другоме „шилт“, на коме беше исписана лисица са калпаком на глави, како чучи и |
обеси онда?</p> <pb n="187" /> <p>— Не беше ми згодног дрвета — одговори Јанићије; али Лепосав |
p> <p>И свему је она крива.{S} Ње да не беше, да га она није својим понашањем намамила на онај |
остави уцвељену младицу, којој тада не беше више од двадесет година.</p> <p>Може се мислити ка |
без којих свакако ни кира-Анастасија не беше.{S} Овога пута престао је да се са њоме прегони; д |
ним сухим контурама и очима у којима не беше ни трага од живахности.{S} Нешто му се скупи под г |
; ајде, кир-Дума!</p> <p>Но кир-Дума не беше од оних, који олако напуштају што су предузели.{S} |
Лепосавине другарице; јер тетка Маца не беше од оних жена које оклевају.{S} Ваљало је да се одм |
је једна... једна...</p> <p>Али Диша не беше у стању да изусти ову реч, већ се окрете и пође на |
ком“ љубави намицао којекако, па кад не беше топлог сунчевог зрака, да се на њему сунча, добра |
крстити са погрешком свога оца, који не беше те среће да се, као и он, ожени Гркињом.</p> <p>Но |
цу.</p> <p>Но у ћор-Ахметовој кафани не беше никога <pb n="220" /> више.{S} Само што затече ћор |
већи враг Грцима.{S} А како на улици не беше никога, не оста му друге него да тркне до тетка-Ма |
прву ноћ без жене.{S} Тек сутра дан не беше га у дућану.{S} Јанићије Бик седео је опет на свом |
а од њих била је црња од црње.{S} То не беше више обична брига домаћина, који се удалио од куће |
, па сас њу што ћемо?</p> <p>Сад већ не беше никакве тешкоће; устава је пробијена и бујица мисл |
ли несташлук детињи (јер ни Јанићију не беше више од петнаест година), то се не би могло утврди |
е у дућанску собицу.</p> <p>Јанићију не беше баш најпријатније, али се диже и пође за њом у соб |
од сласти %гуташа очима.{S} И да му не беше зазорно, да своју испрошеницу пољуби пре времена, |
ре...{S} То је било!</p> <p>И сад му не беше тешко опоменути се и свега осталога: како је онако |
ла, тако, да о трогодишњем парастосу не беше у чаршији ни једнога човека у антерији од ћитајке, |
оме, коме се хаџи-Диша надао, на Јалији беше сабрана множина Београђана.{S} Повратак хаџија у т |
се уплаши од овога наглога скока, који беше тако неспретан, да се задувани Ламбре умало не спо |
пунице водио се озбиљан разговор, који беше од недогледних последица по цео живот ове куће.</p |
брамку, па само звера.</p> <p>— Тако ли беше? — пита Диша.</p> <p>— Очију ми, тако.{S} И па как |
на поље.</p> <p>Али Диша, који у истини беше пребледео од учињенога дела, није имао када да му |
ј кући колико је изненадила, толико јој беше и необично пријатна.{S} Од када себи није она прек |
ове куће.{S} Покуша да уђе, али капиџик беше изнутра затворен.{S} Јанићија не збуни ово, он пре |
ла ти, кира-Мана, свога пса везати, док беше овде, а ја да ти га хватам, нећу.</p> <p>— Ама нем |
Маца, која се са Лепосавом и Јанићијем беше издвојила мало од онога барјака.</p> <pb n="202" / |
ачин, подмити Јанићија, да ћути.{S} Ово беше једини излаз, да се сачувају од срамоте, која их ј |
ји хришћански глас; и <pb n="163" /> то беше прави узрок, што је одустао од ужасне намере и спа |
по нова старац тако спокојно, као да то беше само један грош.</p> <p>— Да ти дам пет стотина?</ |
ји се од њих одваја и кади Грцима, и то беше, у очима њиховим, тежак грех: издвајати се од свог |
и он се мало поведе у страну.{S} Но то беше тренутно, баш кад је потегао за кваку од капиџика. |
шилуку није смео тражити помоћи, јер то беше грчка махала; а кир-Диша је сада постао највећи вр |
зурла и гочева не заглушише.</p> <p>То беше последња удовичка игра или: „последњи удовички бес |
Камо ти сада тако јаког човека, као што беше мој покојник?{S} Једаред, баш после прошевине, диг |
грех према будућој својој деци, као што беше грех његових родитеља према њему.{S} Међутим грчко |
е.</p> <p>— А где је?</p> <p>— Мало час беше ту кир-Ламбре, па оде — одговори девојчица гласом, |
ила уважавана и од оних жена чији живот беше посвећен у свему своме мужу, кући и деци, ако их ј |
што јој нема мужа.</p> <p>Кир-Дума већ беше спреман, да оде у полицију и да се пожали, како је |
праве.</p> <p>И овога часа Јанићије већ беше одмерио оком даљину, те се реши да, бар за часак, |
д ли ми долази! — рече хаџија, који већ беше на ногама, и додаде нешто по турски.{S} Маца оде, |
одласком, хтеде да га викне, али он већ беше на улици; она обори главу и са неким изразом досад |
али, како је у мутваку не затече, то му беше још и милије.{S} Некако тешко би му било рећи јој |
о порастао, спласнуће сада као надувена бешика, када се иглом боцне.</p> <p>Остати без жене и п |
је тако размишљао и брижно погледао у „бешчедну“ будућност, кира-Анастасија ни слутила није о |
ца онаквог једног мужа не <pb n="10" /> би, ма у чему било, изгубила од оног лепог угледа, који |
нкину и њено Канче; боље <pb n="144" /> би било, да ти се не нађох као рођена мати, кад оно на |
хоће.</p> <pb n="156" /> <p>Лепосави га би жао, па се и она тренутно збуни, не знајући шта да м |
ао, како се споро примиче дан, без кога би му сав овај живот и тековина пуста остала, над његов |
овери своју замисао, јер је слутила, да би је он од тога одвратио, једно што је пут за једну же |
је за његове године и сувише стара, да би јој се могао пожалити.{S} Са Лепосавом опет не би мо |
после дошао је до једнога резултата, да би најбољи начин, који би одговарао потпуно његовоме ст |
ало је тих дана да има стотину уста, да би могао наодговарати свима питачима, са којима се у ча |
у потрча на сусрет, али и сам увиде, да би то било неприлично да он, један мајстор, своме шегрт |
, како је чула од друге, а уз то је, да би догађај био што потпунији, описивала све појединости |
тио на све начине.</p> <p>— Чапкуне, да би чапкуне! — дерао се Диша <pb n="164" /> — Мислиш ти, |
што да предузме.</p> <p>Нема сумње, да би кир-Диша, као и многи други, ово питање извео одлучн |
га баш сада остави.</p> <p>— Магаре, да би магаре!{S} Шта му је наспело! <pb n="160" /> И да ми |
де некако непријатно и учини јој се, да би требало да га ма на који начин опомене на мало већу |
т; међутим, није могао ни помишљати, да би Јанићије, сам, без ичије помоћи, могао доћи на овако |
, поста му сада тако тесан и мрачан, да би се угушио, само да је за неколико у њему остао.{S} П |
цама, па га је толико тукао и газио, да би га и убио, само да не дотрчаше људи, те га од Јанићи |
} Јео је тако пријатно, тако слатко, да би и сит човек огладнео посматрајући оно задовољство, к |
о у наглу срдитост, па му се чинило, да би сад у стању био да је сву у комадиће растрза, само д |
се смејати тако јасно, тако помамно, да би јој се <pb n="27" /> смех чак на улицу разлегао, да |
тења кир-Диша, коме у тај пар севну, да би му боље било да га је млатнуо каквим калупом, него л |
бакарни прстен са пуцетом као орах, да би му често кожу раскрвавио.{S} А за све то коме би се |
не бриге без које се може бити.{S} А да би се пред Дишом и својом савести оправдала, увек је из |
да га позове у сватове; чинило му се да би га појава овога простака понизила у очима Ламбриним, |
а га поче тако болећиво гледати, као да би му хтела рећи: „Остани овде; тамо је туђина!“</p> <p |
тела ударити.</p> <p>Лепо %јо осећао да би требало да је презре, да јој се освети, да је уништи |
му а другарице јој прихватиле, ретко да би ко прошао улицом, а да не застане, бар једну строфу |
; а и када би успео да докаже, тешко да би до својих новаца дошао.{S} Турске власти би хаџи-Зос |
урити, па онда још више уситни, само да би што пре замакао за сокачић, у коме му станује кум Ду |
му се дало, побегао би у дућан, само да би избегао оно што се може десити.{S} Зато је Јанићије |
женом.</p> <p>— Ћути, будало; мислиш да би тебе неко питао, када би те онакав човек заискао.</p |
Диша не заста на овоме само.</p> <p>Да би доказао, како је у свему раскрстио са грчко-цинцарск |
покаткад простењао, нарочито онда, када би му она околишно тек по штошта добацила, што би га ув |
шила или се на сав глас засмејала, када би кир-Ламбре покаткад из каквога присенка искочио пред |
више ни у шали није враћао ударце, када би га ова својим пуначким шакама пљеснула по снажним ле |
мирна од његових напада, а у вече, када би он за совром, не обраћајући на њу ни мало пажње, раз |
за у потаји пролила у својој кући, када би јој која пакосна пријатељица навратила, бајаги да је |
штену, он се сети како га је увек, када би кир-Диша отишао у дућан, терала да муче као бик и да |
ало; мислиш да би тебе неко питао, када би те онакав човек заискао.</p> <p>— А што она да лаже. |
сторове радње, било је врло тужно, када би видео како мајстор Диша неправедно џангриза својој ж |
успомену; и само једаред месечно, када би се кренула, да из државног „казначејства“ прими десе |
од мисли у његову запаљену мозгу, када би хтели да је уподобимо, била је слична узрујаној гоми |
каквоме према газдарици.</p> <p>А када би било бар кога, коме би смео поверити и његовом помоћ |
S} Лепосава је имала лепо грло, па када би запевала какву му драго песму а другарице јој прихва |
рзао на сав грчко-цинцарски род, и када би му било у власти, за цело би се сва грчка чаршија за |
а, као што је некада у Лепосаву, и када би се Јанићије махао око њезиних унучића, чинило јој се |
а, да га је хаџи-Зосим покрао; а и када би успео да докаже, тешко да би до својих новаца дошао. |
а им она не би ништа казала, баш и када би у истини што знала.</p> <p>Али то није сметало комши |
а да му ма шта пребаци!{S} А баш и када би се толико заборавила, брзо би га отишла мајци на вил |
оме се правда — не иде.{S} А баш и када би тако радио, он сам, по својој повученој и срамежљиво |
још да се уда.</p> <p>Па онда, баш када би и на све ове разлоге зажмурила и рекла да јој се не |
елости да га тако осрамоти, па баш када би знала, да је за такво дело не би вратио њезиној фами |
ије остајао дужан; толико пута изненада би је дохватио шаком, те је она често више од њега прим |
би се с мајком разговарала.</p> <p>Тада би Јанићије из чежње и страшљивога очекивања прелазио у |
ли.{S} Да је мало боље загледала, можда би опазила трагове од суза; али Маци то и не паде на ум |
е сроза на улицу и сав изубија. — Можда би он и опет прешао преко зида, ама кира-Анастасија се |
уша; али Лепосава, као навлаш, баш онда би се нашла у послу око огњишта, па док је он са највећ |
д би дућан дошла, да штогод купи, свуда би добијала на поклон по које шећерлеме или други какав |
следња брига; венчана му је жена и куда би она смела да му ма шта пребаци!{S} А баш и када би с |
... ето, радња је, посао се прави; а ја би хтео кира-Анастасијине паре да уложим у еспап...</p> |
се слатко најео хлеба.</p> <p>Симиџија би му, можда, и дао комад хлеба, макар и за душу мртвих |
ва.{S} Ни једну важнију „штафету“, која би се од кнежева двора испошиљала „блистателној Порти“ |
ило баш тако лако пронаћи прилику, која би одговарала положају једне тако лепе и угледне удовиц |
везала са којеким; а таквога мужа свака би себи пожелела.</p> <p>— Мени не треба мајстор Диша.{ |
лако; мушко си, газда си човек и свака би девојка пошла у твоје богатство — па, ето, и сад...{ |
шкуртељчици и плавоме фистану, добивала би у лицу неки тужан израз, како то у опште одговара уд |
ушевне борбе сасвим поремети.{S} Јавила би му се кира-Мана са оном оптужбом, којом га је обедил |
би она пркосила целоме свету, раставила би се са кир-Дишом, па би се удала за Ламбру; али овако |
них идеала; а ноћу, кад заспи, долазила би му лепа удовица на сан, насмејаних очију, са оним мл |
тамна сенка; у такоме случају уозбиљила би се и страшљиво погледала на капиџик.</p> <p>Мајстор |
је ма какве жртве још захтео, испунила би кира-Анастасија.{S} Дала му је реч, заклела се, и Ја |
а обешено; а у селу понајмање! — тешила би га Маца, а Лепосава, која се свему невешта градила, |
важније, уза сваки убачени поклон нашла би и по једну киту цвећа, тако сређеног, да је удовица |
амо може избацити језик удавача, којима би милије било, да су оне зурле пред њиховим капиџицима |
асеобине.{S} Да тога није било, Бог зна би ли се мајстор Диша могао одржати међу оноликим грчко |
тада необично пријатно расположење, па би, после свакога ударца, мукнуо као младо теле, што је |
свету, раставила би се са кир-Дишом, па би се удала за Ламбру; али овако, ствар ће испасти сасв |
раживања једва вратила.</p> <p>— Е, шта би? — запита кир-Диша нестрпељиво, а очи му се плашљиво |
и мајстор Дишу, сад би се зачудили, шта би од овога човека.{S} Истина, он је још онако био пун |
ем тога ваљало је добро промозгати, шта би све за толики новац могао набавити цркви.</p> <p>Јед |
ради које је чак у Јерусалим запео, шта би тек од њих било!</p> <p>Тетка Маца је увиђала то, па |
е нам он?</p> <p>— Ви’ш ти ње!{S} А шта би свет онда реко?{S} Мајстор Диша појео шљиву, а кошчи |
аш блатом на мене?</p> <p>И Бог зна шта би још старац казао у својој срдњи, да се не умеша хаџи |
о томе да мисли.{S} А после тога и Маца би била најбоља контрола, да му домаћицу од злих очију |
ју испрошеницу пољуби пре времена, Диша би чак и то урадио, без обзира на устабашко достојанств |
ке године по једно.</p> <p>Мајстор Диша би, пред оваквом перспективом, затворио очи и са пријат |
апсу, а новац би задржале, и хаџи-Диша би имао само то задовољство, да је кривац пронађен.{S} |
есрећник? — запита Диша.</p> <p>— А Бог би га знао; одоше пут Јалије, тамо, а за њима и Цигани, |
и се узбунила чак и фудул-Стаменка, кад би се тако што пронело за њезино Канче.</p> <p>Једнога |
и сада весело певао, па на сељаке, кад би у дућан тек онако нагвирили, мукнуо као бик и кроза |
ин дисај.{S} И необично се радовао, кад би се болесница ма и за кратко освестила и затражила, д |
ћана изашао.{S} Нарочито се мрштио, кад би у дућан ушао кир-Ламбре, да види шта раде и да му об |
је замишљала, како би то изгледало, кад би она, у онаком положају, обилазила по месечини око ба |
сада осећао, како би то добро било, кад би чудотворна хамајлија учинила и сада чудо, те му спас |
ради своје одбране, страшила га.{S} Кад би могао <pb n="38" /> да се некуд далеко уклони, или к |
гао бити мало-мало равнодушнији.{S} Кад би могао само за часак да заборави на ону живахну пласт |
Маце у кући и Јанићија у дућану.{S} Кад би му их когод одузео, остао би без њих као трупина без |
час благо, како је кад затребало; а кад би опазила, да је ко од њих лабав у служби или да своје |
да га нико не пита о томе.</p> <p>А кад би причао све, где је био и шта је радио, само би још в |
авац и он се морао поштовати.{S} Па кад би то све било, да ли би он то и дочекао?{S} А код овог |
и је потребно.{S} Па онда, ти баш и кад би продао ту ствар мени, света места су препуна других |
" /> да се некуд далеко уклони, или кад би имао какву враџбину, те да се учини невидљивим, кад |
длучно и с таким изразом очију, као кад би неко хтео да каже:{S} Хтеле би ви да ми језик извуче |
гледом на страну, <pb n="62" /> као кад би ко окретао очи од ружне ствари; па ни кроз чаршију н |
у пре три дана видели мајстор Дишу, сад би се зачудили, шта би од овога човека.{S} Истина, он ј |
ла онај сан још пре шест година.{S} Сад би нам био оволики. — Одговори јој Диша и руком одмери |
уважавала, како ти се радовала, кад год би дошао, па сад одједаред да је под таквом срамотом ос |
змеђу осталога, и она истицала, кад год би навратио до тетке Маце, чије је разговоре и савете т |
авине толико омрзнуо, да га је, кад год би му се дало, избегавао.{S} А мајстор Диша напротив.{S |
двеју јамица што су се јављале, кад год би се у сну мало јаче насмејала.</p> <p>Рано, у зору, к |
Једно је јасно, да га је увек, кад год би изишао из мутвака, погледала и испратила очима, за к |
шње чаршије искашљивали за њим, кад год би туда прошао.</p> <p>Једино тетка-Маца што је слала Л |
зводио и био је увек задовољан, кад год би опазио како јој од силнога смеха сузе на очи ударе.{ |
и самоме њему било је тугаљиво, кад год би помислио на долазак мајсторов.{S} Зашто је он зебао |
често занимала мајстор-Дишу, и кад год би га онако оболелога спопао страх од учињенога греха, |
неколико пута прошао онуда, али кад год би угледао текију, опседнуту оноликим светом, он је гра |
а истицао у својим мислима, али кад год би покушао да га усвоји и самога себе победи, онај осећ |
му не испадаше тако олако, јер кад год би помислио да је са овим питањем на чисто и кад год је |
културни трофеј“.</p> <p>Свуда, где год би му се дало прилике, он је, својим примерним држањем, |
дочекивали сличним питањима, и где год би започео да се правда, свуда су га дочекивали сумњиви |
е од туда многе користи; јер у који год би дућан дошла, да штогод купи, свуда би добијала на по |
{S} Ексер је био чудотворан, јер ко год би га целивао, одмах би се излечио од сваке болести кој |
Хеј, да ми је та светиња у дућану, куд би ми крај био! — уздахну побожни хаџија бројећи паре п |
ајпријатнија ова перспектива, али какве би користи било, да му каже то?</p> <p>— Толики пут чин |
мачка.</p> <p>Али све то на страну; све би се то још и којекако поднело, само да је према кира- |
пак бирао оне сокачиће и завијутке, где би се најмање могао надати на сусрет са мајстор-Дишом.{ |
а је о свему овоме имао појма, Јанићије би без сумње ово расположење њезине душе протумачио у с |
ло често певала и у мутваку, а Јанићије би често, помажући јој, код последње строфе пао у неко |
ј...</p> <p>У свако друго доба Јанићије би се обрадовао, што ће му мајстор постати устабашом, а |
ладу душу бар од оних вечних мука, које би га на ономе свету дочепале.</p> <p>Сад већ, кад је д |
рала је да чује и такве ствари, на које би се узбунила чак и фудул-Стаменка, кад би се тако што |
као кад би неко хтео да каже:{S} Хтеле би ви да ми језик извучете, ама ја нећу.</p> <p>— А оно |
баченим.</p> <p>И сам Бог знаде, докле би ова идила потрајала, да је кир-Дума, устабаша бакалс |
који ће скочити.{S} И сам Бог зна докле би ово ломљење трајало, да се сутра дан не догоди нешто |
е прескамуче од бола и кукања.{S} После би заповедио да га окују у најтеже букагије, да га метн |
ете, као да ми је рођена мати!“ А после би подвикнуо жандармима, да извуку мацке и да на њих по |
ају макар и једну трунчицу; а већ после би им лако било да од те трунчице замесе читаво брдо пр |
{S} Ако си тако мислио, мој синко, боље би и за тебе и за нас било, да си тражио кућу фудул-Ста |
о му би више жао, што нема, ма шта чиме би јој могао наградити доброту.{S} Детињска машта његов |
и.</p> <p>А када би било бар кога, коме би смео поверити и његовом помоћи разбистрити у глави о |
S} Није имао никога поузданога, на коме би, бар за који час, могао оставити радњу.{S} Тек сада |
то кожу раскрвавио.{S} А за све то коме би се потужио, кад никога свога није имао и кад није мо |
су ма шта друго изнели противу њега, не би га толико запањило као то, да је он, један угледан м |
дан из дан слуша са градских бедема, не би му толико заглухнуле слух и толики шум у глави подиг |
нуо од силна задовољства и, Бог зна, не би ли заборавио и на своју тежину и на своје године, па |
штуче међу сватове.</p> <p>А ко зна, не би ли боље било, да је мајстор Диша прво саслушао свога |
до Галца, па да покуша све што може, не би ли га умилостивила и ражалила, те да се кући врати.{ |
ћну младост и да на њезине очи вене, не би ли се уверила, какву му је неправду учинила.</p> <p> |
м бечио од туда очи и искашљивао се, не би ли га чула, она је у мутваку певушила што или би се |
ојој повученој и срамежљивој нарави, не би имао те смелости, да ствар, коју ће време једаред за |
{S} Лепосава! — викао је као смушен, не би ли је расвестио; али у залуд.</p> <p>— Лепосава! — ј |
ворни памук у коме лежи свети ексер, не би му за ту суму дао.</p> <p>— А од чега он чува? — зап |
епидлака, која тражи у јајету длаку, не би имала шта замерити.{S} Чим је видио кир-Ламбру, како |
тао би без њих као трупина без руку, не би имао више коме да повери ни кућу ни радњу, а ово тро |
, он би у тој жељи провео цео век, а не би ни покушао да је у дело приведе.{S} Желео је да се о |
ла у чашу, где је мирисало, докле га не би заменила другим, свежијим китицама, преко зида бачен |
очекивао Јанићија, да се врати; њега не би ни од куда.{S} Послао је два „чирачета“, да га траже |
тало и последњега изговора ради чега не би могла још да се уда.</p> <p>Па онда, баш када би и н |
не живети.</p> <p>И што му ова брига не би увек на ум падала, некако се вазда, између осталога, |
у, како му је кеса украдена, они, да не би сумња на њих пала, пристадоше, да се над сваким <pb |
м, заспао је Јанићије тако тврдо, да не би осетио, да га је когод те поћи извукао из мутвака и |
на кафу тетка-Маци, а Маца тек ваљда не би примала сваки дан једног нежењу, који јој није ни ро |
ака. <pb n="17" /> Ниједног просјака не би он отпустио без благе хришћанске утехе.</p> <p>— Ако |
ове руке и брзо устаде, да јој мајка не би гледала како седи поред Дише.</p> <p>— Разговарасмо |
лазило му да полуди.{S} Ова три дана не би се могао похвалити, да је онолико посла свршио колик |
стао је да јој говори; по десет дана не би са њоме ни речи проговорио, а, када му је што затреб |
а потајно плаче и вене.{S} Кира-Мана не би имала смелости да га тако осрамоти, па баш када би з |
огао отети, обузе га свега и Бог зна не би ли у овим топлим оковима остао тако цео дан, да у ис |
> <p>То је била добра мисао и ко зна не би ли тај посао испао кир-Думи за руком; али Ламбре пре |
ме правцу, јер су осетиле, да им она не би ништа казала, баш и када би у истини што знала.</p> |
ао је прави Грк; а да му се простота не би у очи подсмевала и подмигивала, што се толико повео |
до препреке, преко које мајстор Диша не би могао прећи.</p> <p>А докле се по разним комшијским |
ио тетка-Маци, да то ни мајстор Диша не би боље вршио.{S} Па ни у самој кући мајсторовој није с |
маш зашто.{S} Море, грех би био, кад не би то урадио.{S} И ко би сада веровао да ту нема ништа, |
овога часа и био „неверни Тома“, сад не би могао ни за часак посумњати више о чудотворној моћи |
стасија је опазила добро, да јој сад не би <pb n="91" /> помогло никакво извијање, а још мање д |
чак и прве комшије, само да га когод не би запитао што о томе; и у опште био је збуњен и сав ут |
арке.{S} Или: да је она чему, зар је не би узео ко од њихових, него је потурили баш мајстор-Диш |
погледала и испратила очима, за које не би могао рећи да су равнодушне.{S} Шта више, за она чет |
у, изује па прагу обућу, да застирке не би прљао, па у мествама уђе у собу.</note> <note xml:id |
, обешеној о дувар, све дотле, докле не би напипао једну аспру (1/3 од паре), па кад је напипа, |
земаљске остатке Бенџине, кир-Ламбре не би отишао у свој дућан, а да не наврати удовици, тек да |
на других чудотворних светиња, па се не би ни осетило, а у мојој земљи немамо ни једне чудотвор |
ри да на улици нема никога с киме се не би радо срео, изиђе и упути се у Скадар-махалу.</p> <p> |
њски насмејане и тако миле, да им се не би могло одолети.</p> <p>Томе изразу није могао пркосит |
беше више од петнаест година), то се не би могло утврдити тако на пречац.{S} Главно је, да су ј |
ајна борба.{S} Нешто нејасно, што се не би могло образложити ни верношћу наспрам свога газде чи |
оје погледе, баш му се свиђало.{S} И не би био с раскида да се њоме ожени.{S} Оно, у шта је био |
дусретнути као прводаџије, тако им и не би тешко, да одмах започну са својим предлогом.{S} Да л |
и ја према теби.{S} Удрите!</p> <p>И не би га оставио, све докле не прескамуче од бола и кукања |
меће дукат на чело?</p> <p>Лепосави не би најпријатнија ова перспектива, али какве би користи |
дино какав непредвиђени случај, који не би зависио ни од Дишине воље, ако би је спасао.{S} А та |
нсуз!“</p> <p>А када га ни до вечери не би, мајстор Диша одлучи да достави полицији о бегунцу, |
е толико изменио у кући, да га човек не би познао.{S} Разуме се, да се Лепосава одупрла и такви |
увао до повратка газдина, сада ме он не би овако отерао, него би ме још и за калфу извео, што с |
у, да на капиџик удари катанац, како не би нико могао с поља ући, па да лично окуша код Јанићиј |
, то је двострука штета, коју никако не би могао поднети.</p> <p>А да на све ово одмахне руком |
но неверство.{S} Тако у чаршији нико не би сазнао о томе, како му је пријатељ образ укаљао, а о |
ни да помисли.{S} Њојзи баш ни мало не би криво, што ленчује; она је по кући весело певала, ра |
ш када би знала, да је за такво дело не би вратио њезиној фамилији на вилајет; међутим, није мо |
нићијеву.{S} Кира-Анастасија за цело не би јаче вриснула, да јој се наместо његово јавио у соби |
притискивала.</p> <p>Иначе, када то не би знали, могли би још помислити, да се за овим загонет |
отишла у буџак, добила је нешто што не би ни налик на Божји благослов.{S} То је била нека глав |
могао пожалити.{S} Са Лепосавом опет не би могао говорити о томе, ма да је и она, као и мајка ј |
-Дишина.</p> <p>Ваљда се Дишин шегрт не би толико забленуо ни пред голом турском сабљом, као ов |
чу!“</p> <p>Али у кућевном домазлуку не би га више познали.{S} Како је у почетку покушавао, да |
искушења претрпео; а да није, Бог му не би дао ону чудотворну силу и одрекао би се њега.</p> <p |
, да је девојка честита и за цело му не би довела у кућу новога Ламбру; млада је, па није имала |
и, море, да те ни сам Господар Милош не би од мене сачувао, само да се ниси вратио.{S} Па, деде |
ом покојнога супруга.</p> <p>Кир-Ламбре би, можда, причекао још коју годину, докле удовица потп |
вило око тебе као лоза око чардака, пре би и живот сактисало, само да теби и твојима помогне.</ |
ушкоме не приличи оваку игру играти, те би се и сам почео као чочек извијати и поскакивати.</p> |
ајлука, који би му морао исплатити, те би тако хаџија имао двоструку штету: — готов новац би м |
, тај је облачак постајао све гушћи, те би, по који пут, бацио тамну сенку на кир-Дишино спокој |
ародности Грк.{S} У таквој прилици први би запевао „<title>Тон деспота</title>“, да је грчкој п |
што?{S} Бог ти је дао, можеш.{S} Многи би желео да буде хаџија, ама не може.</p> <p>— А баш си |
самохран и како нема никога свога, који би га срдачно прихватио и благим мелемом ране привио.</ |
ба, па тако и немају никога свога, који би им, на суђеноме часу, свећу додржао и паром очи закл |
о као стене.{S} Прва два просјака, који би му навратили на дућан и почели богорадити, испратио |
оликогодишњег непримљенога ајлука, који би му морао исплатити, те би тако хаџија имао двоструку |
ч! — била је његова опомена онима, који би просјака, са прага свога дућана, сурово најурили.{S} |
, не нађе ни један згоднији излаз, који би најбоље одговарао његовој жељи, да се ништа о овоме |
га резултата, да би најбољи начин, који би одговарао потпуно његовоме стању, био, да Ламбру уни |
иле, да спрече сваки могући пожар, који би се могао ма када јавити.</p> <p>— Ватру запрети, удо |
клом јелечету и танкоме струку, за који би страховали да ће се сада преломити под теретом широк |
на је већ почела да размишљава, на који би начин могла да оде само до Галца, па да покуша све ш |
товати.{S} Па кад би то све било, да ли би он то и дочекао?{S} А код овога мајстора његово прои |
за кир-Бенџом проливала.{S} Али како ли би тек сада било, сада, када је прошао трогодишњи парас |
p> <p>Иначе, када то не би знали, могли би још помислити, да се за овим загонетним стиховима пр |
о, нестрпељиво изгледао на капиџик, или би Лепосаву чешће одашиљао чак до другога сокачета, да |
чула, она је у мутваку певушила што или би се с мајком разговарала.</p> <p>Тада би Јанићије из |
се ради, добивао је шамаре за врат или би га мајстор чукао у главу савијеним кажипрстом, на ко |
го за тебе, ваљда, рђо калфинска!{S} Ти би ми па бољи био? — одговори Лепосава и сада га удари |
он се зачуђено заблену.</p> <p>— Шта ти би, мајсторе?</p> <p>— Воде! — једва прошапута Диша.</p |
о својих новаца дошао.{S} Турске власти би хаџи-Зосима бациле у апсу, а новац би задржале, и ха |
ју је у посао узео.</p> <p>Мајстор-Диши би сасвим ново; куд је он на то и помишљао!{S} И он се |
леда лево десно кроз сокачић.{S} И увек би се, после тога, враћала нерасположена и срдито стрес |
з маглу слушао, и место икакве речи тек би покаткад простењао, нарочито онда, када би му она ок |
одвратила од нечастиве силе!{S} Са овим би добио децу, али то би било од нечастивога! — говорио |
толико!{S} И зар је он једини, за којим би полиција морала трагати!</p> <p>Диша је већ у велике |
ме месту и код свакога човека, са којим би се састали, истицао богоугодне врлине побожнога мајс |
кир-Думинога дућана.{S} А кир-Дума, чим би га угледао, повукао би се дубље у радњу и од туда кр |
плео и у страху од могућне несреће, чим би му се дало, побегао би у дућан, само да би избегао о |
ад је правио туршију од белога лука, он би пребројао све главичице и строго је мотрио, колико ћ |
су се међу девојкама у тај час чула, он би сазнао на пример да је округао као гоч (бубањ), да с |
ога спопао страх од учињенога греха, он би се дохватио тога правца, окретао своје мисли на ту с |
гима не паде на ум да га њоме ожене, он би у тој жељи провео цео век, а не би ни покушао да је |
ада ни крива ни дужна тера из радње, он би га тако издеветао за све, да се до века сећа, како ј |
на мишицама какве му драго лепотице, он би, зацело, узвикнуо од силна задовољства и, Бог зна, н |
ити око дућана.{S} Да је само могао, он би тога мајстора, који му је толико шамара напоклањао к |
просјак пред вратима понизно чекао, он би се пропео на прсте, бркао по једној торбици, обешено |
.{S} Баш да и није кир-Дума пристао, он би се ипак вратио својој вереници; јер оно, што већ јед |
агрљај и пољубац, који му узе свест, он би и сада весело певао, па на сељаке, кад би у дућан те |
како му је пријатељ образ укаљао, а он би био потпуно освећен.</p> <p>Ама такав начин освете б |
ћне несреће, чим би му се дало, побегао би у дућан, само да би избегао оно што се може десити.{ |
м задовољством свакога вечера пребрајао би дневни пазар и милостиво посматрао у гвоздењачи насл |
не би дао ону чудотворну силу и одрекао би се њега.</p> <p>— И тебе сада искушава ђаво.{S} Метн |
А кир-Дума, чим би га угледао, повукао би се дубље у радњу и од туда крвнички гледао за њиме.< |
сасвим пропао; код другога газде морао би као шегрт почети из нова и шегртовати још толико год |
ском предусретљивошћу претегла, искрсао би на ново нов непријатељ, који прећаше да му правац ду |
ну.{S} Кад би му их когод одузео, остао би без њих као трупина без руку, не би имао више коме д |
го зачуђена и збуњена.</p> <p>— Шта ово би, буди Бог с нама!? — учини и од чуда се прекрсти.</p |
на, сада ме он не би овако отерао, него би ме још и за калфу извео, што сам му био веран! — мис |
личаше.{S} Он занеме од забуне.{S} Хтео би да јој одговори ма шта, да је нападне речима, да јој |
аш и када би се толико заборавила, брзо би га отишла мајци на вилает!{S} Жена, кад није понизна |
се удале; а тек трећи, кад наврати, био би задржан са речима: „Чекај, чекај!{S} Дао Бог, брате, |
: — готов новац би морао дати и изгубио би вернога и оданога калфу, на кога је тако свикао.</p> |
лонуо, незадовољан и као утучен, вратио би се у мутвак и осорљиво одговарао, ако би га она што |
на дућан и почели богорадити, испратио би обично речима: „Даће Бог, Божји људи, даће Бог!“ и м |
нимаше.{S} Напротив, да је смео запушио би јој уста и изгурао из мутвака, у коме је до мало час |
а намучи, или што се нечега плашила, ко би то могао погодити.{S} Једно је јасно, да га је увек, |
пут, пред том сликом снеби.</p> <p>— Ко би и на то мислио? — прошапута и одмахну главом, да се |
Бенџине смрти; а кира-Думиница?{S} А ко би то знао, чега се ради она радовала!{S} Жене никада н |
ех би био, кад не би то урадио.{S} И ко би сада веровао да ту нема ништа, кад не избиваш од ону |
урадио, као да си ми био брат.{S} И ко би други смео да тако уради?{S} Ја ето нисам никоме ода |
ој да заплаче, очи се замаглише; али ко би знао зашто, она од једном скочи, одмахну руком, скид |
n="99" /> ма у каквоме послу нађе, ако би случајно он из собе изашао.</p> <p>Али кир-Ламбре не |
ји не би зависио ни од Дишине воље, ако би је спасао.{S} А тако се баш и десило.</p> <p>Кир-Диш |
и се у мутвак и осорљиво одговарао, ако би га она што запитала.</p> <p>Да ли је Лепосава ово чи |
у сагне, како би га прелетео калуп, ако би се газда Диша бацио за њим.</p> <p>Газда Диша је сед |
ио од сваке болести коју је имао; а ако би случајно био здрав, онда је требало само, пре него ш |
игра или: „последњи удовички бес“, како би се изразио њезин кум, кир-Дума, да је нешто од куда |
е у смеј.{S} Сигурно је замишљала, како би то изгледало, кад би она, у онаком положају, обилази |
има што, по кући спреми и дотера, како би младожења све у реду затекао.</p> <p>О сунчеву смира |
ре навуче антерију, тек онда виде, како би му боље било да го и бос протрчи кроз чаршију, него |
вазда, да се у згодном часу сагне, како би га прелетео калуп, ако би се газда Диша бацио за њим |
се зацени од смеха представљајући, како би то изгледало да се Диша оженио њезином мајком.</p> < |
ку.{S} Да му је сада онај цванцик, како би се слатко најео хлеба.</p> <p>Симиџија би му, можда, |
тки, да је хаџија тек сада осећао, како би то добро било, кад би чудотворна хамајлија учинила и |
о је, да што раније дође на чесму, како би што дуже на <pb n="37" /> њој остао.{S} Али овога пу |
та, да пресретне мајку.</p> <p>— А како би било да пођем и сам, да је потражим! — помисли једар |
ти из куће удалише.</p> <p>— Е, па како би; нађе ли? — запита Маца, кад вечераше.</p> <p>— Добр |
шити о томе није ни мислио.{S} А и како би могао размишљавати, кад су га све ове сплетке и дога |
ако је уздисао Ламбре, помишљајућИ како би му све празно било без ове веселе женице, ради које |
рла и таквим жељама, да тка платно како би Диша хтео; али зато Диша изналажаше свакога дана по |
му ја нисам била жена, па да видиш како би се провео — викала је фудул-Стаменка <pb n="104" /> |
је кир-Ламбре слободан, без жене, лако би она пркосила целоме свету, раставила би се са кир-Ди |
чу да ће Јанићије у свет, осети колико би јој тешко било да се растане од овога младића, са ко |
лити, да је онолико посла свршио колико би обично, шале ради, за један дан посвршавао.</p> <p>В |
о му беше још и милије.{S} Некако тешко би му било рећи јој све то у очи, а још теже остати при |
није имао више нигде излаза.{S} Требало би да се врати; али куд и коме?{S} Зар да својим очима |
од, и када би му било у власти, за цело би се сва грчка чаршија за двадесет и четири сахата исе |
Да му Лепосава беше под руком, за цело би и с њоме тако: пљунуо би на онај дукат и сву би нога |
овако узбуђеном стању започео, за цело би морао из нова започињати, да га у раду не прекиде ки |
е придржа за довратак у дућану, за цело би пао на земљу.{S} Пожурио је кући, али, кад је дошао |
му се под ногама земља мигољи и за цело би пао, да се у томе часу не ослони леђима о стабло јед |
најубедљивије разлоге мозга, размахнуло би у томе часу, заошијало на све стране и развејало лед |
наш још ни по коме свету ходиш, а овамо би да радиш по својој лудој памети.</p> <p>— Боже, мајк |
ао све, где је био и шта је радио, само би још више пред Лепосавом утврдио колико је немоћан, д |
лакрдијама; где га нису оставили, тамо би изникао међу сватовима, провлачио се са Мацином Лепо |
ме, отрчи до куће и обиђе децу.{S} Тамо би преседео по читаве сате, гледао их све троје, онако |
жалости.{S} А да је удаду за Србина, то би био грех према покојнику, који је Србе, као и сви Гр |
о се тако што из њезине куће изнесе, то би могло нахудити њезиноме доброме гласу.</p> <p>Тетка |
евидљивим, кад кроз чаршију пролази, то би му било најмилије.{S} Овако, није му остало ништа др |
м стиховима прикрива какав злочин; а то би била клевета на једног честитог грађанина, који је с |
амбре умало не спотаче.</p> <p>— Шта то би, кир-Ламбре?{S} Да се нисте убили? — чисто врисну фу |
у се никако не јављаше, те му сада и то би неправо.{S} Ако је и отерао из собе, зашто да му се |
је узети коју му драго Српкињу, али то би био онакав исти грех према будућој својој деци, као |
силе!{S} Са овим би добио децу, али то би било од нечастивога! — говорио је хаџија држећи харт |
и отићи бољем.{S} Јер и бољи мајстор то би исто радио са својим шегртима.{S} Чак и родитељи, ка |
су једно другоме вазда пакостили; често би се пута, она рашчупаних коса и плачући а он сав изгр |
ица сливале се крупне грашке зноја, што би за здрава човека било много и на највећој летњој при |
на околишно тек по штошта добацила, што би га уверило, да кира-Анастасија ни као удовица није б |
мајстор-Дише никада не виде ништа, што би га чвршће везивало за њега, он му је опет био нешто: |
лико расположи или ма чиме одушеви, што би га из граница обичнога душевног кретања изазвало.{S} |
га много више него ли ма шта друго, што би намерно смислио.{S} Мајстор Диша је, пре него што се |
затекао и први сумрак, те једно то, што би могао пасти патроли у руке, ако на улици заноћи, а д |
дана у дан за сваку своју погрешку, што би је као дете учинио, или за сваки погрешан убод шилом |
ј није изгледало онако страшно, као што би било, да их је ма коме другоме дао.{S} Она изиђе из |
е, који је говорио много више, него што би је у стању била исказати највештија фраза песника из |
ишу.</p> <p>— Казала сам, боље него што би и ти сам могао; али она ни да чује!{S} Каже:{S} Гаџу |
о ради, ни главе не диже.{S} Једино што би га из дућана повукло, то је, да, од времена на време |
ка Маца још ћуташе, тек по који пут што би јој се из груди отео дубок уздах, који му наговештав |
онако било. — Јер, да није крива, зашто би вриснула?</p> <p>— А?...{S} То?... поче Диша загушен |
/p> <p>— А што ме питаш за то?{S} Зашто би се ја мразила са светом, да сада говорим, па сутра д |
руком, за цело би и с њоме тако: пљунуо би на онај дукат и сву би ногама изгазио.</p> <p>— Или |
када течеш, за кога течеш! — суздахнуо би кир-Диша, нарочито онда, када се у своме дућану усам |
ће Бог, Божји људи, даће Бог!“ и махнуо би им руком, да се удале; а тек трећи, кад наврати, био |
оре, да је он човек на своме месту, зар би се клонио наших девојака па тражио Цинцарке.{S} Или: |
говори: „добра храна, добар пород!“ Зар би твоја жена дошла теби здрава као тресак, да мој поко |
лази он за бадава у нашу кућу.{S} И зар би то било лепо од њега, паметног и угледног човека, да |
зјавити у себи какву жељу и часни ексер би му је одмах испунио.</p> <p>— Шта желиш? — запита ис |
оме тако: пљунуо би на онај дукат и сву би ногама изгазио.</p> <p>— Или ћу је убити или ћу се о |
— одговори Јанићије, зверајући на коју би страну умакао, само да се спасе од толиких девојачки |
јој Диша и руком одмери висину, колику би могло имати дете од шест година.</p> <p>Овај се разг |
Маца од овога часа омилела, у толико му би више жао, што нема, ма шта чиме би јој могао награди |
му је теже падало: дан или ноћ.{S} Дању би по вас дан одбијао од себе мисли, које га и без њего |
завлачи у лонац где се ручак кувао, ту би обично варјача утерала дисциплину у главу непослушни |
творан, јер ко год би га целивао, одмах би се излечио од сваке болести коју је имао; а ако би с |
{S} Кријеш а немаш зашто.{S} Море, грех би био, кад не би то урадио.{S} И ко би сада веровао да |
пракси видела и такве ствари, од којих би се човеку дигла коса на глави, само кад о њима слуша |
и би хаџи-Зосима бациле у апсу, а новац би задржале, и хаџи-Диша би имао само то задовољство, д |
ија имао двоструку штету: — готов новац би морао дати и изгубио би вернога и оданога калфу, на |
ј напуштеној вереници као блудни син из Библије своме оцу, ушли свечано у кућу лепе удовице, шт |
Ја да си гола бакчу обилазим? — Ич, не бива!</p> <p>— Зашто: не бива?</p> <p>— Мори, ни у хама |
азим? — Ич, не бива!</p> <p>— Зашто: не бива?</p> <p>— Мори, ни у хамам без пестемаљ не ходим!{ |
убље залазила у удовиштво, све је лепша бивала, тако, да о трогодишњем парастосу не беше у чарш |
и смејала се; али ипак (до душе ретко) бивало је да јој кроз најживљу шалу и смех прелети прек |
Дан из дан Лепосави је све горе и горе бивало, а кад болесница већ поче сасвим губити свест, х |
му је што.</p> <p>Незадовољство Дишино бивало је све веће, и у колико се више Лепосава на њего |
цаху, мајстор Диша је све нестрпељивији бивао.{S} Баш је чезнуо да се на ново окући, да стече д |
а и Лепосави ово Дишино џангризање поче бивати несносно и једнога дана, кад Диша, мислећи ваљда |
се од немила до недрага, докле га један биволар, који је дотеривао биволице у Београд, није наш |
испрзи у паклена мука!{S} А-ах, рогата биволица една, сас моји ли пари градиш барјаче на црква |
у ја вас <pb n="167" /> и твога мајстор-биволица!{S} Пцета! — викао је на сав глас Дума, очигле |
кле га један биволар, који је дотеривао биволице у Београд, није нашао на путу, примио га и дов |
удул-Стаменку није никада марио; његова бивша жена била јој је присна пријатељица; а сама та по |
оже за јеменије и испод очију посматрао бившег шегрта како се наокришке ближи.</p> <p>Јанићије |
м заклоњеним улицама сукобити са својим бившим пријатељом, стаде, разрогачи се на Ламбру и дршћ |
ет нам не је како у вас.{S} Него кад ми бидете муж, онда — друго је“.</p> <p>Тако је причао Лам |
еш, све ћу да урадим.{S} И калфа ћеш да биднеш, и ортак са кир-Дишом.</p> <p>— Ламбру да отераш |
лонуле а у недрима од страха тако силно бије, да јој је кошуља од танке ћерћелије, кроз коју су |
<p>Мајстор Диша бледи и румени; срце му бије а душа се поткупила, па се и не показује жива.{S} |
обе ћупе да се разбију.</p> <p>— Што се бијеш, газда? — зацвили дечак, изненађен оваким дочеком |
стор Диша и тетка Маца шаљу; али, ипак, Бик не може да одоли срцу, а да је, бар узгред, кад пор |
њивала мајку или бар старију сестру.{S} Бик и Лепосава начинили примирје и заједно трче то амо |
нице)... знаш... пре, кад оно... — муца Бик збуњено и чеше се за врат.</p> <p>— А, ту ли те свр |
ата, те га одалами шаком за врат, да је Бик одлетео неколико корачаји.</p> <pb n="48" /> <p>— Т |
стор Диша, и ожалошћени калфа, Јанићије Бик, и сав остали комшилук, који се наслађавао некада, |
ј пар уђе у дућан његов шегрт, Јанићије Бик, и унесе две ћупе воде.</p> <p>Мајстор-Диша му потр |
е народу: „Чујте и почујте!{S} Јанићије Бик, калфица код Дише устабаше, отумарао је незнано куд |
еди.</p> <p>Весеље махнито.{S} Јанићије Бик зачинио песмом и шалом.{S} Овога дана постао је он |
ра дан не беше га у дућану.{S} Јанићије Бик седео је опет на своме месту и радио посао, као да |
је почистио испред дућана, узе Јанићије Бик крчаг и отиде на чесму, да наточи воде.{S} А чесме |
ка.{S} Један међу овима био је Јанићије Бик.{S} Са заваљеним фесом за потиљак, пребаченим ћурче |
.</p> <pb n="58" /> <p>И то је Јанићије Бик тако савесно вршио, да му ни највећа цепидлака, кој |
по мери капу избере.</p> <p>И Јанићије Бик тих дана био је више по улицама него у дућану.{S} Р |
ати мајстор-Диши.{S} Па и овај Јанићије Бик, чији снажни врат и пространа плећа одаваху силу мл |
некакву грану о којој је висио Јанићије Бик о затегнутоме ужету.</p> <p>— Не дај, Боже! — уздах |
ело па изиђе из дућана.</p> <p>Јанићије Бик притегао кајишем о колено једну јеменију и прошива |
та чује, зашто је вратио прстен; али им Бик увек одговори, да газда није у дућану.</p> <p>Но до |
Диша отишао у дућан, терала да муче као бик и да гради којекакве лакрдије, као оно о сватовима. |
ије храстова врата, а уме и да муче као бик.{S} Ко га нађе, нека га привуче властима а по том м |
у дућан тек онако нагвирили, мукнуо као бик и кроза целу чаршију изазивао весели смех.</p> <p>П |
дућана, али он не муче више на њих као бик, те да засмеје ћепенке, него се ућутао, па само рад |
и полети, мукне тако, да вам се чини то бик муче.</p> <p>Кир-Ламбре и сви остали одушевљени Бик |
p> <p>— Ох, ох, луда глава! ох проклето Бик што ми укради антерија!{S} А-а-ах! — Шија да му зав |
еко собе пренео.</p> <p>— Ба! — узвикну Бик -— то и ја могу.</p> <p>— Јок, то ти ниси кадар.</p |
на овако благом пролетњем сунцу.</p> <p>Бик стао насред дућана, па гледа разрогачено у свога га |
ше сад је, (разуме се у пратњи Јанићија Бика) пролазећи кроз грчку чаршију, пркосно пролазио по |
е супруг већ отпутовао.</p> <p>Јанићија Бика, и ако није још био произведен за калфу, оба су ше |
о својој глави ради.</p> <p>Ухватио је Бика за ухо, продрмусао га ваљано, па му је онда читао |
> <p>Кир-Ламбре и сви остали одушевљени Биковом вештином, само што га у недра не мећу.{S} Дума |
стор Диша са женом, пуницом и Јанићијем Биком, а око њих стотину и више пратилаца.{S} Литија се |
рошенице, па када није могао, он нареди Бику, да погне леђа, а он му се попе на леђа, па одатле |
м Београду уста или да забрани Јанићију Бику, да на свакоме ћепенку приповеда како је кир-Ламбр |
као да сам ти ја крива.</p> <p>Јанићију Бику, који је у велико постао десна рука мајсторове рад |
тка Маца, поред свога видарског позива, била је и с друге стране међу београђанкама мио гост.{S |
унила, прво лице, које угледа код себе, била је тетка Маца.{S} Она му је сваки час чело квасила |
Маца, којој је предао Ламбрине хаљине, била је за његове године и сувише стара, да би јој се м |
еколико замењиваху кћер; а то је, ипак, била каква таква утеха.</p> <p>Али Јанићије се сасвим и |
, што је од молепствија и обећања имао, била је у томе, што се кира-Думиница, од године до годи |
ао.{S} Кир-Думина жена, кога је окумио, била му је сад наместо најстарије сестре; она је по чар |
у мозгу, када би хтели да је уподобимо, била је слична узрујаној гомили паса, који се гложе по |
идес, Даде, Пијаде, Гуша, Нуша, и т. д. била су, у то доба, као градски бедеми чврста имена, ко |
шко, да у мало не паде пред олтарем.{S} Била је бледа у лицу.</p> <p>Но то је за кратко трајало |
и не уделиш пару, удели му благу реч! — била је његова опомена онима, који би просјака, са праг |
и што је брже могао истрча на улицу. — Била му је првобитна намера да врати газдарици цванцик |
зенско глава не могу да идем.</p> <p>— Била ти, кира-Мана, свога пса везати, док беше овде, а |
ада у Цариград и обратно.{S} Ова служба била је колико напорна толико и строго поверљива.{S} Ни |
д очи; и ма колико му та живахна појава била пријатна, ипак га је доводила у неку забуну.</p> < |
пи му руци.</p> <p>— Зива била!{S} Зива била! — одговори кир-Дума, пруживши јој руку у којој су |
-Думу и приступи му руци.</p> <p>— Зива била!{S} Зива била! — одговори кир-Дума, пруживши јој р |
у целој овој сплетки толико исто крива била колико и мајстор Диша, морала је да чује и такве с |
м кир-Думе и Ламбре.{S} Али круна свега била је његова вештина, да пробије врата — главом.{S} З |
ледаше како им је сплетка краткога века била.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Шта је мај |
</p> <p>Али како је Анастасијина порука била то исто што и заповест, он прикупи бројанице, изви |
о мајстор-Дишу до лађе, чија су једрила била већ уздигнута <pb n="181" /> и спремна, да крену н |
чинило му се, да је до пре четири дана била тек као једва растворен пупољак, а сада ето где пр |
је ни мало сумњао.{S} Зар је једна жена била, којој су записи побожних дервиша помогли!{S} Ето |
ку није никада марио; његова бивша жена била јој је присна пријатељица; а сама та помисао била |
потпуно и слатко причати, да је милина била слушати.</p> <p>Била је увек одмерена, горда на св |
е дан прстена и сватова.{S} Кућа Мацина била је пространа, те, поред осталога, утврдише да се м |
ећи пре него ли што је уцвељена удовица била у стању да утаре трогодишњу сузу над успоменом пок |
ко Бог да, наследника.</p> <p>Свадба је била врло весела.{S} Цео еснаф и званице из осталих есн |
ири дана, кад није долазио, Лепосава је била врло замишљена, па је по десет и двадесет пута ист |
n="169" /> и понизност.{S} Лепосава је била као мало преплашена; када су је у цркви довели пре |
ово или оно донесе.</p> <p>Лепосава је била у трострукоме послу: спремала је ствари мужевљеве, |
своје особине, тетка Маца не само да је била радо виђена у кућама где се тако што догодило, нег |
ј дан, и сутра дан, она је, као када је била здрава, радила по кући и отимала се од слабости, к |
ом оделу међу људе јави.{S} Антерија је била толико широка, да је могао четири пута око себе об |
ри стране, разнесу.{S} Напротив, она је била од оно мало жена, које су умеле не само да туђу та |
се жене „на коме добу“ налазиле, она је била неопходна; а оне жене, опет, које чезнуше за децом |
о у срце; а што је најгоре било, она је била толико <pb n="136" /> одана вољи своје матере и то |
м, грчким, цинцарским и српским; она је била увек пуна домаћих новости, а умела их је тако потп |
џезвом кафе и два филџана.{S} И она је била нешто мало раскомоћена, без јелечета око снаге и б |
г члана фамилије.{S} Једном речи она је била: „тетка“, мила и добро дошла свакоме.{S} Али, кира |
за покој душе чиме заложи.{S} Совра је била пуна; Маца није жалила, она је у овом изобиљу јела |
посаву.</p> <p>Али овога вечера Маца је била узнемиренија него ли икада.{S} Ни сама не знајући |
ш, како му момак објасни, тетка-Маца је била врло љутита и поручила му: ако одмах не дође, она |
гне и око њих пробаје.{S} А рука јој је била тако срећна, да и оне жене, које су већ сваку наду |
ућама где се тако што догодило, него је била уважавана и од оних жена чији живот беше посвећен |
и ни налик на Божји благослов.{S} То је била нека глава са вепровим зубима без трупа и рамена и |
шњи трговци доносили робу.</p> <p>То је била добра мисао и ко зна не би ли тај посао испао кир- |
под својим јастуком напипао.{S} Ноћ је била ведра и обасјана, благ поветарац доносио му је шум |
љивања за собом?</p> <p>Кира-Мана му је била последња брига; венчана му је жена и куда би она с |
она на то пристати.</p> <p>Зебња му је била оправдана.{S} Кира-Анастасија <pb n="54" /> удари |
зрака, да се на њему сунча, добра му је била и хладна месечина.</p> <p>А Лепосава га је и сада |
пожури тетка-Маци.{S} Тетка Маца му је била једина личност, коју је он дубоко поштовао и о кој |
о таквим сокак-сплеткама, дужност му је била да их најодлучније сузбије.</p> <p>Али на који нач |
1" /> јучерањи дан севну у памети, није била, да сазна шта је са његовом женом.{S} За њега је о |
ј намери.{S} Синоћна пољска вечера није била тако издашна, да га за дуже време засити.{S} Имао |
као грешница пред иконом.{S} Ништа није била у стању да проговори, у грудима јој је тако силно |
>Али даљина од Београда и Лепосаве није била у стању да га извида.{S} Дан ноћ осећао је како му |
чува од срамоте, али ниједна мисао није била кадра ни толико, да се за који часак у његовој гла |
о онај дежмекасти папуџија, она то није била кадра ни за живу главу рећи пред кир-Ламбром, чију |
из далека му наговештавала како му није била прилика да се жени удовицом па још једном Цинцарко |
тка-Маце.{S} И кира-Анастасија је после била овде, плакала и пошла, да се дави, а ја сам се онд |
да је од њега само једну или две године била старија) Бог с тобом, дете!{S} 4000 гроша!{S} Ако |
оја се налазила тек у првим зачетцима и била тако неуређена, да су се писма на хрпате губила ил |
а свих редова уживала велико поверење и била радо примана у сваку кућу.{S} Нарочито, када су се |
оме да мисли.{S} А после тога и Маца би била најбоља контрола, да му домаћицу од злих очију сач |
тиховима прикрива какав злочин; а то би била клевета на једног честитог грађанина, који је свој |
да ће она котао теглити!{S} Ја нисам ни била у мутваку но у соби, кад је то урадила.{S} И није |
ије само расположена, она је ове вечери била управо одушевљена.{S} Прам јасне месечине, која је |
до ове заклетве нагризала срце, па ипак била тако мила, сада му постаде мрско онако исто као и |
ице на покојника.</p> <p>А тај покојник била је прва љубав, први њезин осећај, који је у свој с |
а, погансуз!{S} Ух, ух, што му ја нисам била жена, па да видиш како би се провео — викала је фу |
да неко отвори капиџик.{S} Прва помисао била је, да је мајстор Диша дошао, да се разрачуна с њи |
е присна пријатељица; а сама та помисао била је довољна да је грубо запита: „Шта тражиш ти овде |
је био задовољан: ово му је куд и камо била снажнија освета, него ли да је кир-Думи забо нож у |
што га је задужила.</p> <p>Да ли је то била узајамна мржња или несташлук детињи (јер ни Јанићи |
сећала се много пријатније; сада је бар била мирна од његових напада, а у вече, када би он за с |
ажио је и развод брака, а како је ствар била очигледна, суд му је и то досудио.{S} Да се ствар |
у књигу.</p> <p>Анастасија је први пут била удата за кир-Бенџу, казаса из Главне Чаршије, који |
ад је Маца ушла у собу, Лепосава је већ била мртва.{S} Јанићије, који још једнако јецаше, није |
орио много више, него што би је у стању била исказати највештија фраза песника из Еладе.</p> <p |
зу.{S} Таква случајност за мајстор-Дишу била је сама Маца.</p> <p>Када је претрнула срца напуст |
ало се по његовој глави; а свака од њих била је црња од црње.{S} То не беше више обична брига д |
о јој у томе часу лице запламте.</p> <p>Била је у томе часу тако свежа и мила, да је Диша од сл |
чати, да је милина била слушати.</p> <p>Била је увек одмерена, горда на своју вештину, и када ј |
ија, која у тај пар уђе у дућан.</p> <p>Била је необично тужна и усплахирена.{S} Кад је видела |
е.{S} А чесме по Београду, у оно време, биле су као нека врста касине, где се свет састаје, да |
млаз бистре и хладне воде, нису никада биле без два три човека или жене, чије се већ давно нап |
у, у овом невином обожавању и саучешћу, били заступљени сви еснафи, који се у ондашњој чаршији |
и, који су као Јанићије, <pb n="170" /> били те среће, да свој први пламен младићске љубави пре |
и, који нису у сличноме положају никада били, дај Боже да ни кроз туђу историју не сазнаду а ка |
е чаршија умири.{S} И тако, сви разлози били су тако снажни, да им се није могло одолети ни с к |
роклето Ламбре, што %ми направи!{S} Они били ортаци на жена, а ја да плаћам трошкови!{S} Не сум |
зи овамо и свима онима, који су невични били обичајима овога света, стојао је на услузи за врло |
ваља.{S} До тога времена сви су еснафи били у цркви заступљени својим барјаком, само папуџијск |
дакле само поуздани људи, који су уз то били не само вешти јахачи но, у случају потребе, и издр |
положени седоше оба кума, а како су већ били од својих жена предусретнути као прводаџије, тако |
{S} Нико од Грка и Цинцара, а они су му били најобилније муштерије, неће завирити више у његов |
чко-цинцарској нацији.</p> <p>О томе су били оба кума на чисто; али, тамо овамо, не оста им дру |
те и поче пирити у ватру, пред којом су били престављени лонци и рантлике.</p> <p>— Што ћутиш с |
е.{S} Разуме се да, у таквим приликама, било случај или ма какав спољашни утицај узме неодлучно |
и, дође јој као некада, када се с њиме, било на чешми или у махали, буд за што покавжила и поби |
у бутину и мишице, тискале су се жене, било саме било са болесном дечицом, а и по који човек, |
ико постао десна рука мајсторове радње, било је врло тужно, када би видео како мајстор Диша неп |
ад се врати, да је никако више не види, било је за <pb n="100" /> њега толико исто немогућно, к |
му до сада ни пост ни молитва не угуши, било је довољан доказ о чудотворној моћи свете утвари.< |
ојећи.</p> <p>Прво, што јој паде на ум, било је то, да је на прагу новога живота, да је тај чов |
е први на ударцу за свако доброчинство: било за поправку које цркве, школе или друге културне у |
простићу јој и зажмурићу; што је било — било, само да ми се закуне да ме никада више неће варат |
атова догоди.</p> <p>Шта је после овога било, Лепосава није знала.{S} Сећала се само толико, да |
-Диша умро, па истрча на улицу, да кога било наврати у кућу.{S} Разуме се да по комшилуку није |
ала много боље, него ли што је пре тога било.{S} Дућан пун, поруџбина на хрпат, а зарађени нова |
али помисли, да ли ти је познато икада било, да је некоме радња пропала, докле се он на хаџилу |
еодлучан да ма шта уради, да га је сада било чак страх и на улицу да изиђе.</p> <p>Али има нешт |
м проливала.{S} Али како ли би тек сада било, сада, када је прошао трогодишњи парастос, те тако |
е грашке зноја, што би за здрава човека било много и на највећој летњој припеци, а камо ли на о |
/p> <p>И то му је у овом хаосу узбуђења било лако рећи; али, ако га мајстор не отпусти, ако му |
а сваку ситницу пребацивао Лепосави, па било то макар за што.{S} Лепосава је донекле сносила св |
храни и науци; све ми је добро код тебе било, али ето, ја те молим да ме отпустиш.</p> <p>— Хај |
ти о свему што се десило.{S} Шта је све било ноћас?{S} Ето: код фудул-Стаменке прекужио је једа |
нарави иста мајка.</p> <p>То му је све било већ одавна познато; није једаред само кира-Думиниц |
се морао поштовати.{S} Па кад би то све било, да ли би он то и дочекао?{S} А код овога мајстора |
ом, он је грабио даље.{S} Срамота га је било, да се умеша у ту гомилу, јер му се чинило, да ће |
шта је томе узрок.{S} Разуме се, да је било сијасет прича и узрока; свака жена причала је, как |
онални ипак умекшају.{S} Међу Србима је било већ такових људи, који, и ако не имађаху ни капи к |
оме, па многе нероткиње, међу којима је било и сасвим непознатих јој жена, долазиле су, да виде |
н исприча газда-Диши потанко све шта је било и како га је кира-Анастасија после митила; па чак |
ипну зубима.{S} Инако надраженом сад је било довољно, да сав нагомилани јед окрене противу свој |
над земљом, нарочито око чешме, где је било увек по мало блата, игрукала је провидна јара, да |
ира-Анастасија одреши бошчу, у којој је било поклона за њу, кира-Думиницу и кира-Ману.{S} Јако |
мети није долазило.{S} Напротив, њој је било врло пријатно што је судбина поштедела од једне су |
ер баш и да јој се није свиђало, њој је било немогућно да и даље самује, а да ипак очува добро |
а: калос мерос, кир-Диса!</p> <p>Ово је било за њега толико почасти, да је сав успламтео, па од |
варали и поштење ми убијали, па, ако је било греха од мене, он ће ми опростити.</p> <p>Таква су |
година.</p> <p>Може се мислити како је било грчкој чаршији, а нарочито комшијама онога времена |
ила, да је водом напоји.</p> <p>Тако је било и овога јутра.{S} Диша је зором отишао у дућан нар |
ажњу то на ово то на оно, тек колико је било потребно, да удовица онаквог једног мужа не <pb n= |
те толико у кући држим!</p> <p>Тешко је било Лепосави слушајући материна разлагања.{S} Свака ње |
ја.{S} Једино што јој је добацио, то је било неколико речи, да га не дочека кући, ако принова н |
о је!... промуца кир-Ламбре...{S} То је било!</p> <p>И сад му не беше тешко опоменути се и свег |
завртела, да буде његова жена, — то је било тако мило, тако неочекивано, да је од <pb n="21" / |
на гнездо па онда на њега.</p> <p>То је било после једнога разговора са Мацом, који је хаџију в |
p>— И опростићу јој и зажмурићу; што је било — било, само да ми се закуне да ме никада више нећ |
иције!{S} Несрећник један!{S} Шта му је било мало код мене?{S} Хтео сам да га узмем на трећу па |
врати у овај „црни“ Београд, где му је било све тако горко и мрско.</p> <p>И свему је она крив |
аде јој дуго да премишља.{S} Лице му је било врло расположено, готово насмејано, у колико се та |
је како га памет издаје, у глави му је било мутно и тупо, а уз то је осећао и неко одмерено ху |
ена брата.{S} У овој улози, и ако му је било таман онако као одрасломе момку у детињим чакшириц |
име, то му је било све.{S} А како му је било код куће, где се врло рано затварао?{S} Изгледао ј |
је срце вукло Анастасији, толико му је било тешко изићи јој пред очи овако сплетен и немоћан, |
најмање надати сусрету с киме, то му је било све.{S} А како му је било код куће, где се врло ра |
ша је већ у велико припремао, што му је било потребно, да се у сватовима покаже као <pb n="31" |
ћи, под оним хладовитим орахом, њему је било као да се налази међу најближим својима.{S} Управо |
ма, да га целују.</p> <p>У сандучету је било пуно памука, а у томе памуку лежао је један велики |
е болује. — Но међу свима највиша их је било жена нероткиња, којима су већ дотужали прекори и и |
више онако снажних људи, као што их је било некада.</p> <p>— Камо ти сада тако јаког човека, к |
збацити језик удавача, којима би милије било, да су оне зурле пред њиховим капиџицима писнуле.< |
ако су се кумови и сложили у томе, није било баш тако лако пронаћи прилику, која би одговарала |
време по целоме Београду раструби, није било никаквога изгледа на мирбу.{S} Кир-Дума, који је у |
бре никако не може изићи на улицу, није било другога начина, но да Ламбру закључа у собу, да на |
азност наспрам Дишинога шегрта.{S} Није било јела ни посластице, које је кира-Анастасија тако в |
члану грчке насеобине.{S} Да тога није било, Бог зна би ли се мајстор Диша могао одржати међу |
кори жену, што нема деце, али сада није било дана, кад није ма за што викао.{S} Пре се уздржава |
једна.{S} Међутим, кира-Анастасији није било до чекања, ту је требала једна одлучна мисао која |
се.</p> <p>Но ни у удовичиној кући није било друкчије.{S} Кад је Јанићије однео прстен кира-Ана |
вољством дочекала кир-Ламбру, ипак није било пријатно, да се у њеној кући догоди какав шкандал, |
што по то, да оде.{S} Пред текијом није било никога а у самој текији затече дервиша, огрнута ву |
њиховим удавачама прилику, а како није било другога начина да мајстор-Дишу изведу на праву ста |
настасији да ће ћутати, то за цело није било, јер је Ламбре престао да долази и кира-Анастасија |
ти се са сваке стране за собом, то није било у нарави Дишиној.{S} Међутим, Јанићије му је већ ј |
ја да ћеш се ти вратити.{S} Али то није било лепо, да свога мајстора, који ти је као један роди |
екнуло је Дишу, у толико више, што није било никаквога оправдана разлога, да на њезин позив не |
до овога доба нема; то му до данас није било да толико одоцни.</p> <p>— Шта је томе момку, те ј |
још новчано опљачка.</p> <p>Да му није било баш најлакше, када је пред запаљеним свећама и ева |
ј није ни род ни помози Бог, да ту није било некога рачуна.</p> <p>Сплетка је од некуда потурен |
гућно поправити.{S} Та прстена још није било, а за десет дана, колико је до прстена означено, о |
ло не збуни.{S} Оно, што је најглавније било, постигао је.{S} Видео је, да испосник хоће да се |
нахе.{S} До душе, није му најпријатније било, што му се синовац оженио Гркињом, па још удовицом |
девојака.{S} Али кад већ није друкчије било, он се помири са тим гласом и пође у Београд, прво |
стоји у јакој вези са оним што је после било; а то ће нам, најзад, објаснити и оне загонетне ст |
сватове.</p> <p>А ко зна, не би ли боље било, да је мајстор Диша прво саслушао свога шегрта, па |
ша, коме у тај пар севну, да би му боље било да га је млатнуо каквим калупом, него ли што му ре |
нтерију, тек онда виде, како би му боље било да го и бос протрчи кроз чаршију, него ли да се у |
и мишице, тискале су се жене, било саме било са болесном дечицом, а и по који човек, коме нијед |
нуо прстен!</p> <p>Како је ово казивање било од свих осталих најоблије и најпотпуније, то, за д |
пак, поред свега тога, ово садање стање било му је много сношљивије него ли оно што је јуче про |
део.{S} Ништа, што је за напредак радње било корисно, није пропустио, и за ових седам месеци ра |
А код овога мајстора његово произвођење било је већ на прагу.</p> <p>Сузе му навреше на очи и о |
ађала је право у срце; а што је најгоре било, она је била толико <pb n="136" /> одана вољи свој |
ек кира-Думиници.{S} Некако му је лакше било, да исприча све њојзи него ли њеноме мужу, према к |
ао, колико му је вредио онај Јанићије и било му је врло криво, зашто да га баш сада остави.</p> |
ну и њено Канче; боље <pb n="144" /> би било, да ти се не нађох као рођена мати, кад оно на смр |
квоме према газдарици.</p> <p>А када би било бар кога, коме би смео поверити и његовом помоћи р |
да пресретне мајку.</p> <p>— А како би било да пођем и сам, да је потражим! — помисли једаред; |
ле!{S} Са овим би добио децу, али то би било од нечастивога! — говорио је хаџија држећи хартији |
ије изгледало онако страшно, као што би било, да их је ма коме другоме дао.{S} Она изиђе из соб |
као да сам ти рођена сестра.{S} Жао ми било, што немаш никога свога, а Диша те на неправди оте |
е од њега сазнаде све како је на вечери било, а што је најважније, шегрт му исприча, како је ки |
а ова перспектива, али какве би користи било, да му каже то?</p> <p>— Толики пут чиним због теб |
обилазиле често; а тада у кући и башти било је врло живо и весело.{S} Лепосава је имала лепо г |
деспота</title>“, да је грчкој певници било милина слушати га како извија.</p> <p>Побожан <hi> |
че.</p> <p>Сад је и самоме мајстор-Диши било чудно, како је могао тако лаковерно поверовати јед |
Диши поче да бубња у ушима.{S} Све ово било је за њега и сувише нејасно, али ипак је толико <p |
брат си ми!</p> <p>Јанићију је све ово било нелагодно; оно незнано што га је једнако држало у |
једну трунчицу; а већ после би им лако било да од те трунчице замесе читаво брдо препреке, пре |
је био очевидни доказ, да је све онако било. — Јер, да није крива, зашто би вриснула?</p> <p>— |
ићије у свет, осети колико би јој тешко било да се растане од овога младића, са којим се као де |
чи не одговори, а њему је тако потребно било, да о тој теми разговор продужи.</p> <p>Тетка Маца |
та потпуно задовољан.{S} Њему је главно било да кир-Ламбру најури из куће, а то је, у овај мах, |
мбре, помишљајућИ како би му све празно било без ове веселе женице, ради које је прегорео кира- |
аџија тек сада осећао, како би то добро било, кад би чудотворна хамајлија учинила и сада чудо, |
вежега пролећа он није чуо, — све је то било и сувише слабо да га изведе из неме дубине у коју |
ије могао умрети раније, него што је то било уписано у књигу.</p> <p>Анастасија је први пут бил |
ј кући.</p> <p>— Грех је; ама зар је то било поштено да ми потури онакву жену?{S} Је ли то прав |
ред појавом мајстор-Дишином.{S} Није то било од каквога страха, већ од оне изненадне промене, ш |
ча на сусрет, али и сам увиде, да би то било неприлично да он, један мајстор, своме шегрту испо |
н за бадава у нашу кућу.{S} И зар би то било лепо од њега, паметног и угледног човека, да једну |
што се цене тиче, то му је већ познато било, да се овде може човек погађати до миле воље.{S} О |
, мој синко, боље би и за тебе и за нас било, да си тражио кућу фудул-Стаменкину и њено Канче; |
а сав грчко-цинцарски род, и када би му било у власти, за цело би се сва грчка чаршија за дваде |
еше још и милије.{S} Некако тешко би му било рећи јој све то у очи, а још теже остати при своме |
вим, кад кроз чаршију пролази, то би му било најмилије.{S} Овако, није му остало ништа друго, н |
о очевидно он сам опажао, и самоме њему било је тугаљиво, кад год би помислио на долазак мајсто |
ног мужа не <pb n="10" /> би, ма у чему било, изгубила од оног лепог угледа, којим се, као жена |
се разабере, шта је све то у овоме часу било.</p> <p>Лепосава прва дође свести, образи јој на н |
ак у Јерусалим запео, шта би тек од њих било!</p> <p>Тетка Маца је увиђала то, па је и предузел |
у му пријатељи дали готов новац.</p> <p>Било је пријатеља, који су му само поручили да им купи, |
ечицом, а и по који човек, коме ниједна биљара ни гатара није могла наћи лека нити му означити |
вештина тетка-Мацина па најпосле и све биљаре, које су јој усрдно помагале, да спасу Лепосаву, |
зид авлијски, сроза се и седе на један бињекташ, који стојаше уза зид авлијски и служаше уморн |
Још неко време седео је мајстор Диша на бињекташу и чекао неће ли се, ма с које стране, из сока |
је на оштроме крају, место обична врха, био завршен двокрако, те је личио на хаждајину жаоку, к |
воту.{S} Као имућан трговац и устабаша, био је први на ударцу за свако доброчинство: било за по |
да, када сам нагорео онако?</p> <p>— Е, био отварати очи!{S} Шта ти је требала јабанџика, туђа |
да се удале; а тек трећи, кад наврати, био би задржан са речима: „Чекај, чекај!{S} Дао Бог, бр |
више волела!{S} Растао је на наше очи, био ти је десна рука у кући, поштује те као оца; а и са |
е сада, када се почео свестити, осећао, био је стид од самог себе, што је тако урадио.</p> <p>— |
везало за ову кућу и хаџијину судбину, био је као утучен.{S} Од хаџије није се Маца никаквој р |
ји би одговарао потпуно његовоме стању, био, да Ламбру уништи, њу љуто казни, али да му она, по |
ло се и ишчезло као мехурић на води.{S} Био је као на ново рођен; лице почело опет да се затеже |
сом ђулса, а очи са сунчаним зраком.{S} Био је у Еврејској Махали, пред једном баштом где су се |
збунио, да је само хуктао и стењао.{S} Био је толико неодлучан да ма шта уради, да га је сада |
, који му је био вођа по Јерусалиму.{S} Био је то неки Грк хаџи-Зосим из Епира, врло побожан, т |
ћу спацирам!“</p> <p>Тај „побољи човек“ био је кир-Ламбре, те тако је она сама признала своје б |
> <note xml:id="SRP19061_N3">„Карантин“ био је новац од бакра у вредности 10 пара.</note> <note |
у се на пакост тако стегло, да је једва био у стању да ваздух удахне.{S} Стојао је тако неко вр |
и.{S} Очигледан пример за потврду овога био је он сам.{S} И њему дође тешко, што је на прво пот |
<p>Али што се тиче новца, ту је и сада био потпуно прибран и свој господар; о свакој је аспри |
, по који пут (као што је то свуда онда био обичај доброга тона) узригну, у знак да је до ситос |
е; али по староме обичају, који је онда био у јеку, Лепосава не одмиче даље од врата, на која ј |
ницама.</p> <p>У ћелији је од намештаја био само један миндерлук, на коме се, како је кад треба |
а грчка чаршија, и да му је проводаџија био главом кир-Ламбре, трговац са Зерека.</p> <p>А то, |
уму, да је кира-Анастасији први комшија био кир-Ламбре, који се затекао на издисају свога прија |
ик тројице ноћника.{S} Један међу овима био је Јанићије Бик.{S} Са заваљеним фесом за потиљак, |
избере.</p> <p>И Јанићије Бик тих дана био је више по улицама него у дућану.{S} Разносио је „к |
при венчавању младенаца.{S} Да је Диша био потпуно збуњен <pb n="46" /> од толике пажње а у ду |
n="8" /> <p>Колико је пак мајстор Диша био уважен међу овима, буди напоменуто, да га је првом |
о чезнула.</p> <p>Али ма да је кир-Диша био задовољан својим успехом и свом силом прегнуо да ут |
и оде из дућана.</p> <p>Сад је кир-Диша био потпуно усамљен; изгубио је грчке пријатеље, а да с |
где си ти до сада, болан?{S} Е, е, жив био, жив био! — рече Маца, кад јој Јанићије приступи ру |
и до сада, болан?{S} Е, е, жив био, жив био! — рече Маца, кад јој Јанићије приступи руци, па га |
нских нација, којима је ондашњи Београд био насељен, а тројани, као од брега одваљени, са кратк |
кира-Анастасија говорила о њему, да је био непослушан, неваљао и да је мајстор учинио паметно, |
учност раслабљаваху.{S} И сада, када је био потпуно уверен о неверству женином, он је осећао пр |
<p>— Оно... одговори Јанићије и сада је био још збуњенији, што га она више гледаше.</p> <p>— Шт |
оше.</p> <p>Но како му драго, хаџија је био приморан, да поднесе и овај ударац и да у страху оч |
иховој штићеници.</p> <p>Но кир-Дума је био човек од оних разложитих људи, који је ствари одмер |
кида да се њоме ожени.{S} Оно, у шта је био сигуран, то је, да је девојка честита и за цело му |
ежно помилова кћер.</p> <p>Хаџи-Диша је био задовољан свим што је у кући и радњи затекао.{S} Ја |
одине без фајду.</p> <p>Мајстор-Диша је био потпуно задовољан.{S} Баш да и није кир-Дума приста |
stone unit="subSection" /> <p>Погреб је био као што и приличи једној устабашиници.{S} Однесена |
p>— Јеси јунак! — рече Маца. — Такав је био и онај мој: као од брега одваљен!{S} Није се тај бо |
па је пред мајстором ћутао; али, кад је био сам у мутваку, онда је отворено и без зазора разгов |
его да изиђе на поље.</p> <p>Тек кад је био на доксату, он се окрете соби, у којој му жена стој |
На пољу удахну свежа ваздуха.{S} Сад је био потпуно освећен; можда није требао баш тако да учин |
нићије однео код тетка-Маце.{S} Овде је био сигуран да их, до повратка кир-Дишинога неће нико т |
оме.</p> <p>А кад би причао све, где је био и шта је радио, само би још више пред Лепосавом утв |
и.</p> <p>До овога догађаја Јанићије је био само дечак, безбрижан, весео; а овај догађај и она |
главу савијеним кажипрстом, на коме је био дебео бакарни прстен са пуцетом као орах, да би му |
о је он удовици вратио прстен, мираз је био још у његовим рукама, те тако му се чинило, као да |
ржавати даље тамо.{S} Кир-Ламбре јој је био још једино њено уздање, па како је он и био прави у |
грађанкама мио гост.{S} Зато што јој је био отворен приступ по свима кућама, турским, грчким, ц |
коју је он дубоко поштовао и о којој је био тврдо уверен, да ће успети, да га измири.</p> <p>— |
на својим бројаницама.</p> <p>Дочек је био достојан једнога устабаше и признатога добротвора, |
е искиданога гајтана.{S} Његов узвик је био за цело страховит, кад се неколико хаџија, који по |
прву мисао залетао у посао.{S} И сам је био страшно озлојеђен, па, у први мах, подчинио се утиц |
м једну велику светињу: ексер, којим је био прикован Спаситељ за крст.{S} Тај ексер, како се тв |
поред ових лепих особина Хаџи-Зосим је био уважаван међу поклоницима и зато, што је он толико |
ом доспе до Галца.</p> <p>Хаџи-Зосим је био врло услужан, и на растанку за градом чак му се и с |
им припека мало ублажи.</p> <p>А дан је био врло врео, сунце је прижижало озго, а над земљом, н |
омаћицом, а што се тиче Јанићија, он је био потпуно уверен, да ће у томе погледу постати не сам |
То је увиђао јасно, али заман!{S} Он је био жртва, играчка супротних мисли, које су га као јато |
ије требао баш тако да учини, али он је био задовољан: ово му је куд и камо била снажнија освет |
ерига котао пун вреле воде.{S} Котао је био тежак, те не <pb n="207" /> могући да га одржи, исп |
жну пажњу примао захвално, па, и ако је био вас дан расејан и апатичан, ипак га је ова нежност |
чуо да му се синовац оженио, а како је био самохран, одлучи, да се досели у Београд, те да пос |
нема!{S} Ноге му се подсекоше и како је био наслоњен леђима уза зид авлијски, сроза се и седе н |
есушише сузе, прими две аспре, (а то је био први поклон што га је за пет година шегртовања доби |
је гризла и кући гонила.</p> <p>Зато је био и довољно морално награђен.{S} Хаџи-Зосим био му је |
мало по мало, вратити се на оно, што је био пре десетак и више година: постаће сиромашни крпа, |
ким ексером длан пробијали.{S} Ексер је био чудотворан, јер ко год би га целивао, одмах би се и |
игу, и о радњи и о кући, Јанићије му је био неопходно потребан.{S} Могао му је поверити послове |
ош једнога друга, сапутника, који му је био вођа по Јерусалиму.{S} Био је то неки Грк хаџи-Зоси |
цинога исказа могао посумњати; то му је био очевидни доказ, да је све онако било. — Јер, да ниј |
ђаше смелости.{S} Напротив, живот му је био толико несносан, да га је из дна душе презирао.{S} |
ије убио Лепосаву, није се обесио, није био у стању да на свој начин удеси живот без ичије помо |
о снажне као од брега одваљене.{S} Није био на чисто, да ли да их воли или мрзи, што су Лепосав |
не удовице.</p> <p>Но мајстор Диша није био од оних људи, који, кад сазнаду шта се противу њих |
тати нечисто.</p> <p>А овај разлог није био без јакога утицаја, у толико пре, што је мајстор Ди |
за јутрошњи догађај.{S} Па ни овде није био у стању да увери никога.{S} Слушају му правдање, ал |
да саму себе увери, како Јанићије није био толико луд да се обеси.</p> <p>Једнога јутра устала |
ти фигура његове жене.{S} Сад више није био способан ни да премишља о својој несрећи.{S} Малакс |
ко да се ороди с Грцима, те кад он није био срећан, а оно да му бар у дечици проструји грчка кр |
нових пријатеља.{S} Но стриц и ако није био позван у сватове, кад је чуо да му се синовац ожени |
да га остави.{S} Онда, док је Јанићије био још дете и мали калфица, имао је права и могао је с |
догодило.</p> <p>Међутим, код кир-Думе био је читав породични савет.{S} Думиница је тешила кир |
јих јеменија.{S} Кућа затворена, Ламбре био ту, ње више нема!{S} Ноге му се подсекоше и како је |
освећен.</p> <p>Ама такав начин освете био је немогућ.</p> <p>— Роспија!{S} Уби ми душу; дроб |
год не би запитао што о томе; и у опште био је збуњен и сав утучен.{S} Од како је вратио прстен |
>Баш да је мајстор Диша до овога часа и био „неверни Тома“, сад не би могао ни за часак посумња |
е? — одговори Јанићије.</p> <p>Ако је и био од свога детињства везан за свога мајстора, он га ј |
још једино њено уздање, па како је он и био прави узрок њезиној завади с мужем, то је с правом |
Јанићије је све то драговољно изводио и био је увек задовољан, кад год би опазио како јој од си |
погледе, баш му се свиђало.{S} И не би био с раскида да се њоме ожени.{S} Оно, у шта је био си |
ко му је пријатељ образ укаљао, а он би био потпуно освећен.</p> <p>Ама такав начин освете био |
ости.{S} А да је удаду за Србина, то би био грех према покојнику, који је Србе, као и сви Грко- |
узети коју му драго Српкињу, али то би био онакав исти грех према будућој својој деци, као што |
Кријеш а немаш зашто.{S} Море, грех би био, кад не би то урадио.{S} И ко би сада веровао да ту |
љда, рђо калфинска!{S} Ти би ми па бољи био? — одговори Лепосава и сада га удари тако снажно у |
рљај).{S} Ти си то урадио, као да си ми био брат.{S} И ко би други смео да тако уради?{S} Ја ет |
ам те упутио, добар си био, веран си ми био, па ето ти радње!{S} Тамо, у кући, да се нађеш тетк |
Section" /> <p>Мајстор Диша је у истини био човек срећне звезде.{S} Чему год се није надао, оно |
м редом исприча све: како је у Витавари био код пустињака, који чува свети чудотворни ексер са |
<p>Догађај овај, који је у самој ствари био искључиво приватнога значаја, сада је почео већ да |
у, да мајку послужи.</p> <p>— Па где си био до сада?</p> <p>Јанићије се смете; желео је да га н |
си код мене, ја сам те упутио, добар си био, веран си ми био, па ето ти радње!{S} Тамо, у кући, |
атка, и тога целога дана у његовој кући био је долазак као о слави.{S} Хаџи-Диша није могао да |
ула од друге, а уз то је, да би догађај био што потпунији, описивала све појединости које су, к |
је та светиња у дућану, куд би ми крај био! — уздахну побожни хаџија бројећи паре пред ковчежи |
к Диши, да се не миче. — Стари пустињак био је сед као овца, дуге браде и лица овална са необич |
ни то, с чим ће доћи дотле, он је ипак био науман да то изврши, само ако она усхтедне.{S} А не |
сан још пре шест година.{S} Сад би нам био оволики. — Одговори јој Диша и руком одмери висину, |
довољно морално награђен.{S} Хаџи-Зосим био му је не само добар вођа него и одличан поштовалац, |
S} Утисак <pb n="126" /> је тако снажан био, да му је лева рука, којом је обавио вито и еластич |
у није никада толико волео и тако везан био за њу, као баш сада, када га је она преварила, па ч |
, да се до века сећа, како је нечовечан био наспрам свога шегрта.{S} У потаји је тако осећао; а |
иза својој жени.{S} Разуме се, да је он био увек на Лепосавиној страни.{S} Није могао да се упл |
на снађе!{S} Доста, ако кажем, да је он био налик ономе сиромаху, који је седео испод пуне трпе |
за каквога слепца?</p> <p>— Ама није он био прилика за њу; он је погрешио; требало је да се тоб |
вога човека.{S} Истина, он је још онако био пун и трбушат, али лице му некако смагло, а очи се |
S} У потаји је тако осећао; али наравно био је принуђен, да то осећање дубоко у себи скрије и д |
болести коју је имао; а ако би случајно био здрав, онда је требало само, пре него што ће целива |
ног младића што боље убеди, како је оно био братски пољубац и загрљај).{S} Ти си то урадио, као |
p> <p>Такав један просвећени српски тип био је и мајстор Диша.{S} Од детињства још служећи у Гр |
едног невиног уживања, пошто му је укус био јако склон према облим, загрљастим рукама, витом вр |
чвршће везивало за њега, он му је опет био нешто: јео је његов хлеб, до душе врло често зачиње |
ном и Јанићијевом; а за Јанићија је већ био уверен, да ће и за другом му женом, као и за оном п |
његове услуге тражили, а он је на крају био захвалан и на најмањем поклону од побожних поклоник |
би ме још и за калфу извео, што сам му био веран! — мислио је, силазећи се већ по пети пут до |
ишљао о своме калфи, који му је у свему био десна рука.</p> <p>Нарочито сада, од како је Лепоса |
ост, па му се чинило, да би сад у стању био да је сву у комадиће растрза, само да му на очи изи |
га младога дервиша, који му је у лечењу био десна рука.</p> <p>Око текије, у којој се свети чов |
азрогачи очи, па, када сазнаде да је ту био крај, докопа покојницу за рамена и поче је трести.< |
меховима ватру распаљују.{S} У овај мах био је потпуно бесвестан за спољашне утиске; неколико в |
т и разређивао по столу, а сваки од њих био је утврђен печатима и потписима, исписаним грчким и |
ку, како је молују.{S} Тај двокраки врх био је покапан рђом као крвавим капима.</p> <p>Мајстор |
, ухвати крај од кајиша, који му је још био скопчан око колена, и поче га са смејом вући по дућ |
о.</p> <p>Јанићија Бика, и ако није још био произведен за калфу, оба су шегрта ипак сматрали ка |
е.</p> <p>—- Комшија, не комшија, еписи бир; ама, што Бог није заповедио да се једе, оно је пог |
то најстарије сестре; она је по чаршији бирала за ново ћурче и свилу за свадбену антерију и леп |
оном, ради које ће жртвовати све, ипак бирао оне сокачиће и завијутке, где би се најмање могао |
з којих је избијао као рука снажан млаз бистре и хладне воде, нису никада биле без два три чове |
ка кроз криву и тесну улицу на Зереку и Бит-пазару румени се у јутарњем зраку; па и сав послени |
о да му није казала, како ће му од сада бити не газдарица но права сестра.</p> <p>Као утучен вр |
ао, моје дреје мора ми дати; неће ваљда бити тако бездушан, да ме без ичега пусти у бели свет! |
гртовати још толико година, па тек онда бити произведен за калфу.{S} Еснафи су према млађима им |
сам ја, да си ти честит и да онако мора бити, како ти кажеш.{S} Нека ти је са срећом; бар сад з |
да разговарамо шта да се ради!{S} Може бити кир-Диша да ће се покаје и помири; кој зна!</p> <p |
</p> <p>— Да ли да и њој кажем?{S} Може бити она ће пристати; она није што и Анастасија.</p> <p |
амбру.</p> <p>— Како то?.</p> <p>— Може бити он је нешто посумњао, па њему наредио да нас хвата |
м по овој светињи, али друкчије не може бити; но пљунути, то је грех, који се не прашта. — Тако |
је она одговорила, да то никако не може бити. „Не смо ми — вели — како српско удовица.{S} У нас |
од једне сувишне бриге без које се може бити.{S} А да би се пред Дишом и својом савести оправда |
е је, до мало час, седео.</p> <p>— Мозе бити, не бегенисете несто? — пита кир-Дума, коме се ова |
Ти!</p> <p>— Ја?</p> <p>— Него је мозе бити мој деда!?{S} Белћим ћу ја да једем њен кадаиф, от |
еш толике паре издавао, шта ће најпосле бити од тебе?{S} Треба цркви дати; подај!{S} Ама 4000 г |
да је старац одмах опазио, како ће боље бити, да што пре оде у свој Пожаревац и да више никада |
јанскога гробља.</p> <p>— Ето, таква ће бити и твоја сахрана! — прошапута му онај разложитији х |
> <p>— Ту смо! — помисли Диша. — Ово ће бити онај сан Мацин. — А како се ради с њим? — упита гл |
="122" /> узвикну Диша весело. — Ово ће бити и добро и Богу угодно.</p> <p>И од 4000 гроша сиђе |
је вазда на ум падало, да од њега неће бити сигурна, све докле се он буде налазио у овој кући. |
к, кад је муж код кућа, ели Ламбре неће бити жив!</p> <p>— Добар дан, кир-Ламбре! — зачу за леђ |
>— Е, па честитај Лепосави!{S} То ће ти бити, ако Бог да, мајсторица.</p> <p>— Јаох!... писну н |
и подигле, као ова једна реч: „То ће ти бити мајсторица!“</p> <p>Мора да је изгледао врло смеша |
као кукавица јаје.</p> <p>— А ко ће им бити кум?</p> <p>— Кир-Дума.</p> <p>— А Ламбре?</p> <p> |
само да је према кира-Анастасији могао бити мало-мало равнодушнији.{S} Кад би могао само за ча |
ог детета, Лепосаве, коме је тада могло бити око дванаест година.</p> <p>Тетка Маца је међу жен |
меје. — Ово девојче, коме је тада могло бити дванаест година, није могло никада да прође с миро |
цити око на мајстор-Дишу, њему је могло бити тридесет и шест година.{S} Тридесет и шест година, |
а Грка или Цинцарина, о томе није могло бити разговора, јер, као на пакост, ни једна од њихових |
је узбуђење.</p> <p>Сад више није могло бити разговора о ономе, што му је на срцу лежало.{S} Те |
ку стаде ослушкивати, какав ће разговор бити.</p> <p>Али наместо разговора Маца из гласа закука |
колико је до прстена означено, они могу бити већ и у Влашкој, па ако је нужно чак и у Галцу.</p |
плакала и молила га и рекла му да ће му бити сестра, ако је не ода?</p> <p>— Ама, зар она?... п |
младине има још девет дана, а то ће му бити довољно времена да је обрлати.</p> <p>Кира-Анастас |
дина.{S} Тридесет и шест година, па још бити неожењен, не само да се сматрало као велико чудо, |
ава, а и ти си здрав као врба!{S} Биће, биће!</p> <p>Разуме се да мајстор Диши не оста друге, н |
еће добити, него ће ради њега страдати, биће посрамљена, кира-Мана ће је на свакоме сусрету поп |
и здрава, а и ти си здрав као врба!{S} Биће, биће!</p> <p>Разуме се да мајстор Диши не оста др |
е, да јој донесем нешто.{S} Па онда већ биће боље...</p> <p>И тако мајстор Диша, ведар и лак ка |
n="148" /> друго, ти си добра девојка и бићеш вредна и послушна; ха?</p> <p>— Хоћу! — одговори |
је донео дреје овде.</p> <p>— А од куда бих ја знала да су то баш дреје кир-Ламбрине?{S} Што да |
!{S} Море, да сам ја нешто у власти, ја бих њој...</p> <p>У свако друго доба Јанићије би се обр |
<p>— Нисам, газда, то?{S} Да сам то, ја бих и сада седео у твојој радњи.</p> <p>Газда Диша га п |
таде.</p> <p>— Кад те не бих волела, не бих ти толико говорила.{S} Не бих марила, баш и да се о |
Знаш како је: да ми је рођено дете, не бих га више волела!{S} Растао је на наше очи, био ти је |
оже.{S} Ја, да немам деце пуну кућу, не бих жалио ни триста гроша за то.</p> <p>Мајстор Диша кр |
олела, не бих ти толико говорила.{S} Не бих марила, баш и да се обесиш.</p> <pb n="157" /> <p>— |
њим нема пазара.{S} Ни за 550 гроша не бих му дао.{S} Ама ни овај чудотворни памук у коме лежи |
о, кад она престаде.</p> <p>— Кад те не бих волела, не бих ти толико говорила.{S} Не бих марила |
>— Зар ја? — одговори Јанићије. — Могао бих је тако сву ноћ носити, па да и не осетим.</p> <p>— |
<p>— А с оним гадом лако бих ја; пребио бих му обе цеванице, само да ме није стало до мога трго |
га измири.</p> <p>— А с оним гадом лако бих ја; пребио бих му обе цеванице, само да ме није ста |
шта је.</p> <p>Али Јанићије мукну на њу бичјим гласом, те тако забашури Лепосавино дело.</p> <m |
пипао.{S} Ноћ је била ведра и обасјана, благ поветарац доносио му је шумор баштенскога грања и |
жно се загледа у вити месечев срп, чија блага светлост обасјаваше његово суморно лице и ону кај |
атише кући и кума, кад ноћ осу звезде и блага месечина засја над зеленим баштама и стрехом тетк |
на усамљену и обрањену душу Дишину као блага дажда после припеке, он је чак и њезину кућу, у к |
Ниједног просјака не би он отпустио без благе хришћанске утехе.</p> <p>— Ако му и не уделиш пар |
као од умора задиханоме човеку, када га благи ветрић заћарлија.</p> <p>Баш у томе тренутку, кад |
на своје удовиштво.{S} А већ после овај благи обичај постајао је све ређи и ређи, докле се сасв |
а свога, који би га срдачно прихватио и благим мелемом ране привио.</p> <p>И мајстор Диша се об |
у је у шаке, а другом руком прихвати га благо за плећа и потискује на сокак.</p> <p>— Дао Бог, |
од својом главом и који је као најдраже благо до данас чувао, носио преко дана за појасом, а ка |
а „чирацима“ у мутваку час строго а час благо, како је кад затребало; а кад би опазила, да је к |
</p> <p>— Бога ти, шта ти је? — рече му благо и такну га руком по мишици.</p> <p>— Ја... ја не |
побожним делом.{S} У цркви је одслужено благодарење за срећна повратка, и тога целога дана у ње |
ни цар Константин није могао са толиким благом доћи.{S} А испосници никада не лажу.{S} Па онда, |
ећој летњој припеци, а камо ли на овако благом пролетњем сунцу.</p> <p>Бик стао насред дућана, |
1" /> потомство које ће некада, када то благоме Богу буде угодно, прихватити и продужити фирму, |
/p> <p>— Ко са некрштенима спреже, тога благослов Божји оставља! — заврши Маца својим познатим |
одстојао службу, примио од митрополита благослов, а онда, под црквеним барјацима, крену се све |
ла је нешто што не би ни налик на Божји благослов.{S} То је била нека глава са вепровим зубима |
е и целиваше га у скут, а он им очински благослов подели.</p> <p>— Богоугодни пустињаче — започ |
ју нероткиња, роди одмах дете честито и благословено.{S} Ама, што ће њему, он има децу!</p> <p> |
кад вечери.</p> <p>— Само да ме Господ благослови породом, па да видиш онда како ће те твој Ди |
<p>— Ако му и не уделиш пару, удели му благу реч! — била је његова опомена онима, који би прос |
ице, сав онај први бол стопи се у једну благу успомену; и само једаред месечно, када би се крен |
стаде се плазити на Јанићија, који се, блажен од онога ударца, утварао као да га боли.</p> <p> |
b n="19" /> руку цвеће, па се осећа сва блажена, што јој баш њих две ово цвеће пружају.</p> <p> |
к га је ова нежност тетка-Мацина помало блажила.</p> <p>Но, ма да је ова пажња падала на усамље |
Диша правдао и кумовим грехом свој грех блажио.{S} Но истину рећи, како је осећао пуно задовољс |
ито око чешме, где је било увек по мало блата, игрукала је провидна јара, да очи заслепи.</p> < |
чену аспру, узме је међ прсте, отре јој блато о антерију, па је опет врати на старо место, да ј |
екоји од ових, срдито му одбаце аспру у блато и оде.{S} Тада мајстор Диша тужно узвикне:</p> <p |
Јесам ли ја Френк, шта ли, да се бацаш блатом на мене?</p> <p>И Бог зна шта би још старац каза |
собу.{S} Али кад угледа како је мајстор блед и модар, он се зачуђено заблену.</p> <p>— Шта ти б |
на капиџике, развадише их, и Лепосава, бледа од узбуђења, отрча кући, па кад залупи капиџиком |
у кућу.{S} Кад га је кира-Мана угледала бледа и збуњена, застала је забезекнуто на прагу.</p> < |
у мало не паде пред олтарем.{S} Била је бледа у лицу.</p> <p>Но то је за кратко трајало, а већ |
рам другога запањени и обоје, као крпа, бледи.{S} Она укочила поглед у престрављено и потпуно з |
ће да му га покаже.</p> <p>Мајстор Диша бледи и румени; срце му бије а душа се поткупила, па се |
стасија са оним престрављеним погледом, бледим лицем и сузама у очима, које га тако жалостиво г |
9" /> и тетка Маца, кад га угледа онако бледога и утученога.</p> <p>Јанићију ударише сузе на оч |
ша, коме паде у очи силна малаксалост и бледоћа.</p> <p>— Ништа ми није.</p> <p>— Море, ти си б |
еметиле; али када је погледа сад, овако бледу, онемелу и потпуно саломљену, њему стаде жао ове |
а је забезекнуто на прагу.</p> <p>— Шта блејиш ту, бре! — продера се Ламбре, када му се она не |
то усплахирен, изгубио сву моћ мишљења, блене у кира-Анастасију питајућим погледом, као да је о |
рицкао једну зелену сламчицу и несвесно бленуо у једнога мрава, који се свакојако мучио, да одв |
ледаш ти у Јанићија и како ти побелеше, бленући у капиџик, кад ће да га отвори и дође.{S} Јанић |
ипао седиште, тако се скљокао на њега и блесасто гледао у Јанићија, који је са страхом очекивао |
реће ти! — запита она, а зрачак ведрине блесну из влажних очију.</p> <p>— Кажем ти, нисам!</p> |
<p>— Погле, шта сам ти донео.{S} Ходи, ближе!</p> <p>Лепосава маши очима руци Дишиној, коју је |
их руку уза сама врата и снебива се, да ближе приступи.{S} Мајстор Диша је са пуно чежње неколи |
! — одговори Лепосава, па како је дошла ближе Јанићију, ухвати крај од кајиша, који му је још б |
bSection" /> <p>Што се дани венчања све ближе примицаху, мајстор Диша је све нестрпељивији бива |
? — запита најзад Диша приступајући јој ближе.</p> <p>— Јесте! — прошапута стидљиво она.</p> <p |
увери да их нико не гледа, приступи му ближе.</p> <p>— Хајде сас мен’ у Галац.{S} Троскови ја |
сматрао бившег шегрта како се наокришке ближи.</p> <p>Јанићије стаде у близини ћепенка снуждено |
, срце му је све страшљивије куцало.{S} Ближио се тако пажљиво и спреман вазда, да се у згодном |
удовица опростила му је, а дан сватова ближио се као на крилима, те је младожења у брзо забора |
елеће очима по кајику, који се све више ближио.</p> <p>— Ено, онај тамо!</p> <p>— Ама, зар оно? |
ислио је уз пут Јанићије, а што се више ближио ћепенку, који је испунила гојазна фигура кир-Диш |
ако није оставио никаквог завештања, ни ближих сродника, то је кир-Диша постао наследник целе и |
, што му је подарио толико мудрости, да ближњега ода зла спасава.</p> <p>И мајстор Диша, коме, |
претресала обично домаћа питања својих ближњих, почело је по мало већ да се <pb n="132" /> вод |
им је само у моћи, и да помогну својој ближњој, да ову тајну од туђег ока сачува; ради те свој |
га срећа.{S} Баш на самоме завијутку, у близини Синџир-џамије испаде од некуда кир-Диша, и, кад |
аокришке ближи.</p> <p>Јанићије стаде у близини ћепенка снуждено и скромно.</p> <p>— Шта тражиш |
и криве јерусалимске сокачиће, докле у близини Витезде не уђоше у једну малену, таман као ћели |
е у његовој испосници, која се налазила близу Гетсиманске Баште у једној старој гробници.{S} Ал |
епосаву, како под једним дебелим орахом близу мутвака поставља софру и полаже санове и чанке пу |
ма, само не ономе „шилту“, у ћор-сокаку близу Синџир-џамије!</p> <p>А цигани су ревносно лупали |
у шаке седео је још на једноме избрешку близу Вилине Водице и подавао се стотинама грозничавих |
која би се од кнежева двора испошиљала „блистателној Порти“ у Цариград, није смео двор поверава |
ведроме и као стакло јасноме дану, који блисташе свежим плаветнилом и разлегаше се у шумору лиш |
е враћао својој напуштеној вереници као блудни син из Библије своме оцу, ушли свечано у кућу ле |
ње се промоли страшна чељуст, која поче бљувати ватру на богоугодника.{S} Побожни испосник учин |
ова и призивање Алаховог имена, по телу бо.</p> <p>Раздрљених груди и голих руку, дервиш, чије |
само једну или две године била старија) Бог с тобом, дете!{S} 4000 гроша!{S} Ако ти за сваку бо |
ељ је сва искушења претрпео; а да није, Бог му не би дао ону чудотворну силу и одрекао би се ње |
ацело, узвикнуо од силна задовољства и, Бог зна, не би ли заборавио и на своју тежину и на свој |
еби здрава као тресак, да мој покојник, Бог да га прости, није пустио да ја кувам и месим што х |
грчке насеобине.{S} Да тога није било, Бог зна би ли се мајстор Диша могао одржати међу онолик |
и повлађује гостима, као да је и њему, Бог зна како, мило, што му је шегрт врата пробио.</p> < |
.</p> <p>— Бог види колико сам страдао; Бог види како су ме сви они варали и поштење ми убијали |
<p>— Као тебе што гледам, зете, сад!{S} Бог нека ми се смилује, требаше одмах да припаднем њези |
хота, џанум, да остариш као девојче!{S} Бог је наредио на жена, да не једе џабе лебац, — вели к |
каже: пут за морем а смрт за вратом.{S} Бог ће дати, па ћу се вратити, а ти да ме дочекаш како |
Деде, размисли! — А то ти је овако:{S} Бог, (нека му је вавек слава и нека ми опрости, што му |
>— Па то на хаџилук?</p> <p>— А што?{S} Бог ти је дао, можеш.{S} Многи би желео да буде хаџија, |
— Света ствар! — утаче се хаџи-Зосим. — Бог кад хоће, све може.{S} Ја, да немам деце пуну кућу, |
аша.</p> <p>— Леле, зајеца Анастасија — Бог па ти!{S} Ти ако ме не избавиш, ја ћу у Дунав!</p> |
— викну љутито.</p> <pb n="208" /> <p>— Бог с тобом, зете!{S} Од куда сам ја знала, да ће она к |
ућан и дотакнув се руком чела.</p> <p>— Бог добро дао! — одговори Диша, а немаче се са свога ме |
о као и кир-Ламбре и кир-Дума.</p> <p>— Бог види колико сам страдао; Бог види како су ме сви он |
, баш као пре кад бејаху деца.</p> <p>— Бог с тобом, девојко, одби му бубреге! — викну Маца, ка |
дошао, ама не знам шта му је.</p> <p>— Бог с тобом, дете, што си такав? — узвикну <pb n="79" / |
отишао Маци, да се посаветује.</p> <p>— Бог и душа, побегао! — рече Маца, када јој саопшти, как |
намеру и потражи савета од ње.</p> <p>— Бог с тобом, дете! (тетка-Маца га је сада нарочито тако |
ад сам се за толико заветовао?</p> <p>— Бог хоће да га се ми, као једни верни христијани, сећам |
и не добио деце.{S} Али: човек каже, а Бог располаже.{S} Диша се спремао за повратак; још само |
е, несрећник? — запита Диша.</p> <p>— А Бог би га знао; одоше пут Јалије, тамо, а за њима и Циг |
требало је да се тобом ожени, па да га Бог види!</p> <p>Тетка Маца, која је радо слушала Јанић |
а гроша.</p> <pb n="178" /> <p>— Па, да Бог да да, још толико зарадиш!</p> <p>— Ама за кога?{S} |
д Мацу као укопан.</p> <p>— Сад, шта да Бог — одговори Маца забринуто — сад може да се догоди с |
ч се не разбира за децу.{S} Кад не даде Бог по христијански закон — вели — не искам ни по псешк |
е улази, <pb n="98" /> па се, као да је Бог зна колико пешачио, спусти на миндерлук и дубоко за |
вему своме мужу, кући и деци, ако их је Бог дао.{S} И та особина тетка-Мацина створила јој је т |
Па ни у самој кући мајсторовој није се Бог зна како осећао недостатак домаћинов.{S} Један део |
и добар, — мелем сам; ама за зло, да те Бог сачува!{S} С оном првом у мало што не учиних русвај |
ћу, кад се срамим?</p> <p>— Како год те Бог учи.{S} Ја хоћу дете; а ти ако нећеш да питаш... ти |
чно речима: „Даће Бог, Божји људи, даће Бог!“ и махнуо би им руком, да се удале; а тек трећи, к |
адити, испратио би обично речима: „Даће Бог, Божји људи, даће Бог!“ и махнуо би им руком, да се |
а му је лице као накалаисана тепсија, и Бог те пита, још шта, што само може избацити језик удав |
, а сад до тебе стоји.{S} Хвала Богу, и Бог ти је дао много новаца а још више памети, па размис |
један сиротан <pb n="130" /> калфица; и Бог зна хоћу ли кадгод толико спечалити, да постанем га |
вољна оваквом сатисфакцијом.</p> <p>— И Бог ми је услишио жељу; ево, погледај ово, Лепосава!</p |
а се није могао отети, обузе га свега и Бог зна не би ли у овим топлим оковима остао тако цео д |
ора изазивала смех по чаршији.</p> <p>И Бог зна какве га све мисли не спопадоше, те му не дадош |
и, да се бацаш блатом на мене?</p> <p>И Бог зна шта би још старац казао у својој срдњи, да се н |
гама.{S} Па чим се родило, оно се, буди Бог с нама, истргло из руку и почело као лопта да се пр |
на и збуњена.</p> <p>— Шта ово би, буди Бог с нама!? — учини и од чуда се прекрсти.</p> <p>— Шт |
под бркова потајно смеше.</p> <p>— Буди Бог с нама, шта ме сад опет снађе! — прекрсти се Диша о |
ћа обилазила онако често.</p> <p>— Буди Бог с нама, жене! — узвикну тетка Маца чисто запањено — |
нежењу, који јој није ни род ни помози Бог, да ту није било некога рачуна.</p> <p>Сплетка је о |
каза руком на образ).{S} Велим, није ми Бог уделио богаства, али да јој образ бар сачувам, нека |
гуши; а када је завршио оно: „тако мени Бог помогао“, лепо му се учини, као да га нешто посред |
ољи изабере у који ће скочити.{S} И сам Бог зна докле би ово ломљење трајало, да се сутра дан н |
ицама, преко зида баченим.</p> <p>И сам Бог знаде, докле би ова идила потрајала, да је кир-Дума |
: „Чекај, чекај!{S} Дао Бог, брате, дао Бог!“</p> <p>И докле је ове речи по десет и дваест пути |
на сокак.</p> <p>— Дао Бог, брате, дао Бог!</p> <p>Просјак обично отвори руку, и кад види коли |
адржан са речима: „Чекај, чекај!{S} Дао Бог, брате, дао Бог!“</p> <p>И докле је ове речи по дес |
лећа и потискује на сокак.</p> <p>— Дао Бог, брате, дао Бог!</p> <p>Просјак обично отвори руку, |
куту.</p> <pb n="179" /> <p>— Ко ће као Бог!{S} И сам си се требао сетити своје вере, а не да о |
кућу мир и задовољство и до године, ако Бог да, наследника.</p> <p>Свадба је била врло весела.{ |
еститај Лепосави!{S} То ће ти бити, ако Бог да, мајсторица.</p> <p>— Јаох!... писну нешто из дн |
брзица ваља врбову кладу.</p> <p>— Како Бог хоће, тако нека буде! — уздахну Диша и оде тетка-Ма |
омшија, не комшија, еписи бир; ама, што Бог није заповедио да се једе, оно је погано.{S} И жаба |
прибере.{S} Одмахнуо је руком и рекао: „Бог да је прости!{S} Један пре а други после, тек, сви |
рчеви попали.</p> <p>— Не лажем, газда, Бога ми! — одговори Јанићије одмеравајући у исто време |
ростења кир-Диша.</p> <p>— Тако, газда, Бога ми!</p> <p>Диша скочи и онако усплахирен пође из д |
веде и тетка Мацу на хаџилук.{S} Штета, Бога ми!</p> <p>Но Лепосава и овога пута нити се насмеј |
p>— Лају пси; лају, тетка-Мацо, и лажу, Бога ми! — викну Диша очајно.</p> <p>— Е, мој Дишо — уз |
се измирите; ама да сам ја што ти...{S} Бога ми... отегну тетка-Маца.</p> <p>— Ама, што ме мучи |
ирну ово и она му се приближи.</p> <p>— Бога ти, шта ти је? — рече му благо и такну га руком по |
е, па не може ни речи даље.</p> <p>— За Бога, шта ти је? — викну Анастасија и пљесну се рукама, |
очекај, зете!{S} Ниси се ни ти ваљда на Бога камењем бацао.{S} Ето и ја тако; донела сам Лепоса |
ише изненадно све ово.</p> <p>— Имаш ли Бога, имаш ли душе? — Зар ћеш да ме убијеш, Јанићије?! |
ла како да се понаша: да ли да им прими Бога или да утекне у собу и врата забрави?{S} Али, оне |
е то погани милет, што не верује више у Бога и пљује на свете утвари?</p> <p>— Море, не пазариш |
ји га сада погледају и који му називају Бога, јасно, као на длану, виде шта се све у његовој ду |
на образ).{S} Велим, није ми Бог уделио богаства, али да јој образ бар сачувам, нека уђе у свет |
у руке спусти.{S} Жељкао је да постане богат и угледан грађанин, а ни из далека није слутио, д |
то је њезин муж дошао срећно с пута као богат наследник, и што је кир-Ламбре толико зачикавао и |
рао да буде задовољан мрвицама, које са богата стола падаху.</p> <milestone unit="subSection" / |
, сећамо, да му се клањамо и молимо.{S} Богатији је, мој синко, он и од Султана и од Господар-М |
поче да га загледа, пријатно изненађена богатим поклоном.</p> <p>— Хајде, кћери, метни огрлицу |
је он, кад буде произведен за калфу, са богатим интересом врати првоме своме шегрту, који му по |
рњацима, који су се више Стамбол-Капије богато ширили онде, где се данас налази густо насељени |
стрински пазила, да му се његово ћутање богато награђивало.</p> <p>Но у дну душе Јанићијеве, шт |
човек и свака би девојка пошла у твоје богатство — па, ето, и сад...{S} И зар је то лепо, да ј |
ицом око усана, слуша и осмешкује се на богату домаћу идилу.</p> <p>— Е, е, ти ми много наказив |
ј тросак!</p> <p>— Море, иди ти с милим Богом! — обрецну се Јанићије и трже рукав, за који га к |
који би му навратили на дућан и почели богорадити, испратио би обично речима: „Даће Бог, Божји |
осим у цркву тамњана и палим свећу пред Богородицом и метанишем, само да вама да деце а мени ун |
човека, са којим би се састали, истицао богоугодне врлине побожнога мајстор-Дише.{S} Диша му је |
н им очински благослов подели.</p> <p>— Богоугодни пустињаче — започе хаџи-Зосим на турском јез |
>Рождества</hi>.{S} Уочи Рождества овај богоугодни %постуњак виде, на сну човека са ранама на д |
ако се оно чудо догодило.{S} Та уверења богоугодник показује свакоме.</p> <p>Мајстор-Дишу силно |
крстио, дошао је један пустињак, прави богоугодник, за кога се зна, да никада ништа не једе <p |
</p> <p>— Нема сумње — оговори Зосим. — Богоугодника познаје цео свет, па зато се и мора верова |
ашна чељуст, која поче бљувати ватру на богоугодника.{S} Побожни испосник учини крст над раскло |
Френки што једу жабе.</p> <p>— Тако је, богоугодниче.{S} Мој пријатељ није баш од тих, само су |
е могао да да; друго је он, а друго ми, богоугодниче.{S} Ти си свет човек, па што ти требају то |
он исказивао захвалност <pb n="191" /> Богу, што му је подарио толико мудрости, да ближњега од |
е сваки дан; много сте остали!</p> <p>— Богу хвала што још за толико не остах, са каквим сам ло |
Пречиста, а сад до тебе стоји.{S} Хвала Богу, и Бог ти је дао много новаца а још више памети, п |
/p> <p>— Боље вас нашао!{S} Добро, фала Богу! — одговори Диша, када му весела женица притрча ру |
жењу, које човек осећа, кад зна да тиме Богу угађа.{S} Напротив, оне му постајаху све нејасније |
томство које ће некада, када то благоме Богу буде угодно, прихватити и продужити фирму, ето, то |
ша постићи двоструку корист; одужиће се Богу и задужиће свој еснаф захвалношћу; а после тога „к |
ну Диша весело. — Ово ће бити и добро и Богу угодно.</p> <p>И од 4000 гроша сиђе поклон цркви н |
оравио, шта је <pb n="121" /> у болести Богу обећао.{S} Само није хтео хитати; има дана још, а |
ни вечерњу; па је прве године обећавао Богу пет ока чистога воска, и сваке је године повишавао |
ко текије, у којој се свети човек молио Богу и мучио своје тело шибањем, забадањем ножева у бут |
равити.</p> <p>— А од чега му је то, по Богу да си ми отац?</p> <p>— Ех, од чега? — проговори д |
S} Ама 4000 гроша то је много.{S} И зар Богу требају толике паре?{S} Приложи на дискус, купи пе |
пита, ти да јој кажеш: „Добро је, шућур Богу!“ — а полако да кажеш: „Со ти у очи, а болест у ло |
e unit="subSection" /> <p>Колико ли је, Боже, година од тога доба?{S} Пуно!{S} Ко ће их наброја |
к о затегнутоме ужету.</p> <p>— Не дај, Боже! — уздахну дубоко и, покривши се јорганом преко гл |
брзо! — одговори Маца.</p> <p>— Не чуј, Боже! — прошапта Јанићије, али тако тихо, да га је Лепо |
а он је слуга, нема нигде ништа!{S} Ох, Боже, само му не дај да се обеси!</p> <p>Тако је шапута |
и без деце, враћаш се с децом!</p> <p>— Боже дај! — одахну Диша, исплати новцем и пође.</p> <p> |
радиш по својој лудој памети.</p> <p>— Боже, мајка, шта ти је? — брани се Лепосава. — Та и сам |
заврши хаџи-Диша своју причу.</p> <p>— Боже дај!{S} И време му је, да и у нашој кући дете запл |
ш да ми и кесу одсечеш.</p> <p>— Е, дај Боже, душа да вам не испадне на нос како христијанину, |
су у сличноме положају никада били, дај Боже да ни кроз туђу историју не сазнаду а камо ли да и |
љавао је Диша — ја знам како ћу.{S} Дај Боже да оздравим само, а туђе мени не треба.{S} То ћу п |
а таман изашао на чистину и подвикнуо: „Боже помози!“ — а оно на равном и сигурном путу спотакн |
нећу.</p> <p>— А оно, тетка-Мацо?...{S} Божем се не зна што си је лањског Божића обилазила онак |
..{S} Божем се не зна што си је лањског Божића обилазила онако често.</p> <p>— Буди Бог с нама, |
? — запита Диша мало храбрије.</p> <p>— Божја па твоја, сине!{S} Ето, тако раде поштени људи.{S |
бају толике паре?{S} Не једеш ни колико Божја тичица, <pb n="196" /> а побожан си, народ ти дај |
} Српски судови кесе секу.{S} Него, сас Божја воља, сутра да си кренеш; до Дубравица на каик, а |
ију ујео, то му је скупо платио!{S} Има Божје правде, има, само што то овај покварени свет не з |
стидиш?{S} Видиш, како се не стиде ове Божје тичице!{S} И зар нисам ради тога чак у Јерусалим |
стор Диша доста, а то ћу цркви, нека је Божје.</p> <p>Са таквим мислима бавио се по вас дан; те |
зна!</p> <p>И хаџи-Диша се, кад спомену Божје име, побожно прекрсти.</p> <pb n="218" /> <p>— А |
, испратио би обично речима: „Даће Бог, Божји људи, даће Бог!“ и махнуо би им руком, да се удал |
, добила је нешто што не би ни налик на Божји благослов.{S} То је била нека глава са вепровим з |
о са некрштенима спреже, тога благослов Божји оставља! — заврши Маца својим познатим лаганим ал |
онео такву кутију, и у цркви, на служби Божјој, често је вадио иза појаса и пљувао у њу, тако д |
аџија откупио од некога испосника мајку Божју, икону која је од времена на време сузила.{S} Исп |
и сирћета, кад се разабра.</p> <p>— Не бој се, кир-Дишо, сад је све добро! — одазва се на овај |
А уз ово осећање расла је упоредо и она бојазан, да ће <pb n="93" /> постати предметом свих ћеп |
је у једноме часу обећао.{S} Услед ове бојазни кира-Анастасија постала је ових дана сушта услу |
а га умекша и задобије, да ћути, она се бојала да неће моћи очувати тајну, коју јој је у једном |
ј: као од брега одваљен!{S} Није се тај бојао ни десет „ерлија“.</p> <p>— А је ли ишао на хаџил |
е спокојне сени у дугим антеријама емир-боје ћурчетима, оперваженим жутом лисичином; са црвеним |
око које се омотавала чалма зелене емир-боје (знак да води порекло од самога Мухамеда), седео ј |
— журио је Диша Мацу и комшијницу; па, бојећи се да му жена не продужи како је започела, дохва |
Зашто њој да кажем?</p> <p>— Па, знаш, бојим се; а она зна све.{S} Ако она каже...</p> <p>— Па |
још мало.{S} Лепосави је врло тешко... бојим се... устеже Маца и не доврши, јер је нагло одазв |
Е, па хтео сам, баш!{S} Зар се ја тебе бојим!</p> <p>— Лудаче! — одговори Лепосава, али таким |
ко утешен сишао је у подрум, да у један бокал оточи расола, који је он увек за вечером наместо |
па и после четрдесетнице, сав онај први бол стопи се у једну благу успомену; и само једаред мес |
рину, сносила је стојички свој удовички бол и, као под неком магијском силом, што је дубље зала |
цила, но ту је осећао и неки неодређени бол од самоће, коју ће без ње осећати, и страх од мајст |
стрпљење и јучерања срџба ишчезнуше као бол, кад зуб умине.{S} Он задовољно бркну у кесу, извад |
лусну и неком бунилу, од чега је осећао бол у глави.{S} Налазио се у сличноме стању душевнога н |
ли сте чули?</p> <p>Али кир-Диши умину бол и он се и по други пут залете.{S} Анастасија вешто |
е од умора а још више од оног унутарњег бола, ударио другом страном и пошао тетка-Маци.</p> <p> |
га оставио, све докле не прескамуче од бола и кукања.{S} После би заповедио да га окују у најт |
ребале и ударале.{S} Неко је врискао од бола, али, да ли Канче или њена другарица, то није знал |
авине кичме.</p> <p>Болесница врисну од бола и отвори очи, ова изненадна %операција освести је, |
своје момке и не слутећи колико туге и бола остављаху у једном уцвељеном срцу.</p> <p>Као и св |
све, на ону, коју је са толико чежње и бола у срцу носио, поче да кипи свом жестином.{S} Он се |
p> <p>Дан, који је Јанићију освануо пун бола и горчине, завршио се врло пријатно.{S} У тетка-Ма |
ла га ватра, дрхтавица, а у срцу толико бола и љутине, да је као махнит трчао кући, те да невер |
ро јутро, дете!{S} А где си ти до сада, болан?{S} Е, е, жив био, жив био! — рече Маца, кад јој |
ју“, а Диша јој вели: „Јесте!“ — Немој, болан, тако!</p> <p>— Не могу!{S} Овде, ето, овде боли, |
еде на једну асуру према њему.</p> <p>— Болан ли си?</p> <p>— Нисам болан у снази, ама ми душа |
у.</p> <p>— Болан ли си?</p> <p>— Нисам болан у снази, ама ми душа болује.</p> <p>— Зашто, џану |
барјак?{S} Хиљаду гроша!{S} Шта мислиш болан, хиљаду гроша!{S} И она ороспија да превари такво |
е већ три дана?</p> <p>— Глава ме нешто болела; требам ли што да те послушам?</p> <p>— Хајде ти |
исли.{S} Њу да види, њу да лечи, ако је болесна, с њоме да поднесе све, па макар га цела чаршиј |
ј и по који пут тако застење, као тешки болесник кад га болови спопадну.</p> <p>Јанићије види д |
посави је све горе и горе бивало, а кад болесница већ поче сасвим губити свест, хаџи-Диша употр |
ај.{S} И необично се радовао, кад би се болесница ма и за кратко освестила и затражила, да је в |
евуче њима дуж Лепосавине кичме.</p> <p>Болесница врисну од бола и отвори очи, ова изненадна %о |
по вас дан мајати се са тетка-Мацом око болеснице и трчати свуда, куд га је слала ради помоћи.< |
лаву сирћетом, помагао Маци у свему око болеснице, држао је по читав сат њезину врелу руку у св |
је испратио мајстора на улицу, врати се болесници, која је спавала тврдо.{S} У једно време Лепо |
крупних пилула.{S} А за тим предузе да болесницу доведе к свести.{S} Наредио је да се добро уг |
ао руком.</p> <p>Хећим прегледа озбиљно болесницу и неколико пута одмахну главом, па онда започ |
није отпратила куд, није се одмицао од болесничке постеље.{S} Квасио јој главу сирћетом, помаг |
му чучнула некаква жена и држи на крилу болесно дете.</p> <p>— Тако да радиш, снахо — говорио ј |
, тискале су се жене, било саме било са болесном дечицом, а и по који човек, коме ниједна биљар |
до куће да говориш: „Здравље пред кућу, болест из кућу“.{S} А кад дођеш кући, прво да потражиш |
!“ — а полако да кажеш: „Со ти у очи, а болест у ложичице“, и три пута да хукнеш за њоме.</p> < |
бзине, а ти три пута да викнеш: „Његова болест на тебе, твоје здравље на њега“.{S} Онда жабу да |
а није могла наћи лека нити му означити болест од које болује. — Но међу свима највиша их је би |
дете!{S} 4000 гроша!{S} Ако ти за сваку болест будеш толике паре издавао, шта ће најпосле бити |
p>— Ништа ми није.</p> <p>— Море, ти си болестан.{S} Какав то изгледаш, као да су те гује пиле. |
а целивао, одмах би се излечио од сваке болести коју је имао; а ако би случајно био здрав, онда |
дскоме, да је то свети човек, да односи болести и недуге као руком, и само што мртве из гроба н |
рца, за кога се онда говорило да односи болести као руком.</p> <p>Хећим прегледа озбиљно болесн |
драв заборавио, шта је <pb n="121" /> у болести Богу обећао.{S} Само није хтео хитати; има дана |
вам као своју сестру; она ми се нашла у болести... она...</p> <p>— Е, па де, де; кад није, није |
>— Лудо! — прошапута Лепосава, али тако болећивим гласом, да Јанићије од тога чисто задрхта.{S} |
осава весело, кад виде како јој се мати болећиво опходи наспрам Јанићија, и поче га вући софри. |
ежала.{S} Дође јој жао, па га поче тако болећиво гледати, као да би му хтела рећи: „Остани овде |
ажен од онога ударца, утварао као да га боли.</p> <p>— Јеси јунак! — рече Маца. — Такав је био |
о!</p> <p>— Не могу!{S} Овде, ето, овде боли, па ми не да да живим.</p> <p>— Лудо! — прошапута |
очајно.</p> <p>— Е, мој Дишо — уздахну болно Маца — Лају ли или не лају, не знам; али, ово ми |
нађох као рођена мати, кад оно на смрт болова!</p> <p>Свака реч наваљивала се на мајстор-Дишин |
тако застење, као тешки болесник кад га болови спопадну.</p> <p>Јанићије види да се нешто страш |
одмах ни казала, него тек јуче, кад је болови стигоше.</p> <p>Но како му драго, хаџија је био |
{S} Као да га и сад гледам у оно његово болта.</p> <p>И оба пријатеља Бенџина оборише главе, ду |
по предметима, почињући од бакалског и болтаџијскога па до бућмеџијскога еспапа, изгледа да су |
је имала кад, да се подаје материнскоме болу.{S} Деца јој у неколико замењиваху кћер; а то је, |
угледа ћерку на поду, како се у тешкоме болу савија.</p> <p>И то унесе забуну у кућу.{S} Мајсто |
> <p>— Нисам болан у снази, ама ми душа болује.</p> <p>— Зашто, џанум?</p> <p>— Деце немам, све |
ћи лека нити му означити болест од које болује. — Но међу свима највиша их је било жена неротки |
ући, одбацио је предлоге Ламбрине, или, боље рећи, одложио је, да се на њих врати као на послед |
о узбуђенога Дишу.</p> <p>— Казала сам, боље него што би и ти сам могао; али она ни да чује!{S} |
авиш.{S} Ако си тако мислио, мој синко, боље би и за тебе и за нас било, да си тражио кућу фуду |
када је загрлио и пољубио.{S} И та реч, боље рећи, тај меки, нежни нагласак, који овој речи при |
жио кућу фудул-Стаменкину и њено Канче; боље <pb n="144" /> би било, да ти се не нађох као рође |
да не чиниш; боље нека она иде у свет; боље на њену главу срамота него на твоју.{S} Имао си бр |
очнем из нова?</p> <p>— То да не чиниш; боље нека она иде у свет; боље на њену главу срамота не |
шану му друга мисао: зашто полиција?{S} Боље да одеш прво Ламбри, да га јавно у дућану испљујеш |
о досли!{S} Како сте путовали!</p> <p>— Боље вас нашао!{S} Добро, фала Богу! — одговори Диша, к |
руку и мало повуче себи; он се наже, да боље чује.</p> <p>— Да му кажеш...{S} Диши... јер ја ћу |
ми се, та своја погрчена чувства никада боље и лепше није истицао, као што је то чинио, кад се |
у свога родитеља.</p> <p>— И ко се може боље побринути о срећи свога детета него мати.{S} Ваљда |
оводила у неку забуну.</p> <p>— Опет је боље да не идем тамо, — мислио је и с тешком муком, што |
кој чаршији а сад опет псовку, што није боље отварао очи, да му се тако што не догоди.</p> <p>Ј |
ира, да је старац одмах опазио, како ће боље бити, да што пре оде у свој Пожаревац и да више ни |
јој донесем нешто.{S} Па онда већ биће боље...</p> <p>И тако мајстор Диша, ведар и лак као мла |
тетка-Маци, да то ни мајстор Диша не би боље вршио.{S} Па ни у самој кући мајсторовој није се Б |
међу сватове.</p> <p>А ко зна, не би ли боље било, да је мајстор Диша прво саслушао свога шегрт |
р Диша крупно премишљао и овај сан, или боље рећи Мацино виђење, на сваку руку тумачио, а треће |
ога часа не јави баш никаква мисао; или боље рећи, јавило их се безброј, стотине, а то је таман |
ећи свога детета него мати.{S} Ваљда ти боље знаш шта теби треба?{S} Ниси још ни загризла у жив |
седам месеци радња је процветала много боље, него ли што је пре тога било.{S} Дућан пун, поруџ |
аву о шаку и нешто мисли.{S} Да је мало боље загледала, можда би опазила трагове од суза; али М |
дигоше се у чаршију, те да уз пут мало боље промозгају и удесе, а кира-Мана, чим их отпрати оч |
мучећи се да овог несрећног младића што боље убеди, како је оно био братски пољубац и загрљај). |
и овако сплетен и немоћан, да ствар што боље изведе.</p> <p>Али како је Анастасијина порука бил |
ир-Диша, коме у тај пар севну, да би му боље било да га је млатнуо каквим калупом, него ли што |
уче антерију, тек онда виде, како би му боље било да го и бос протрчи кроз чаршију, него ли да |
ћа.{S} Мало је који Грк или Цинцарин од бољега угледа изостао а да није присуствовао макар у цр |
судбино!{S} Всецјело</l> <l>Количество бољезни и јада</l> <l>Смерт попашна вјечном руком руши! |
никако напустити овога мајстора и отићи бољем.{S} Јер и бољи мајстор то би исто радио са својим |
е, ваљда, рђо калфинска!{S} Ти би ми па бољи био? — одговори Лепосава и сада га удари тако снаж |
овога мајстора и отићи бољем.{S} Јер и бољи мајстор то би исто радио са својим шегртима.{S} Ча |
хоћу да будеш мати; а мајци требаше ли бољи накит од деце.</p> <p>Као што је кућу и жену остав |
поменуше му по десет пута, како од њих бољих пријатеља нема, па му тек онда, после толиког око |
на време дубоко уздахне, или тешко, као боник, застење.</p> <p>У таквоме стању затекао га је у |
ан, весео; а овај догађај и она душевна борба сада га сасвим променише.{S} Почео је да промишља |
могао разабрати, водила се нека потајна борба.{S} Нешто нејасно, што се не би могло образложити |
ња.</p> <p>И тако је та дивља, унутарња борба почела опадати и у својим облицима почела се огра |
атељ, који прећаше да му правац душевне борбе сасвим поремети.{S} Јавила би му се кира-Мана са |
мајстор Диша, који добро опази старчеву борбу.{S} Реци, колико тражиш?</p> <p>Старац га значајн |
/p> <p>Тако је, од прилике, решавао ову борбу Дишин шегрт и старао се свим начинима да се пред |
показивале су, у томе часу, сву душевну борбу његову.</p> <p>— Јазук, кир-Диса, јазук! — продуж |
а се противу њих говори, пођу у одлучну борбу противу дотичне сплетке.{S} Напротив, и сама поми |
ахну.{S} Видело се да се са самим собом бори.</p> <p>— Да продам, а ко зна у какав ће народ доћ |
чаршије и младе српске чаршије, која се борила не само за свој опстанак пред моћном и умешном г |
... јер ја ћу...</p> <p>Она се очевидно борила са самом собом, да му нешто на душу метне, али Ј |
аџилуку искушава, али, докле се ми овде боримо са нечистом силом, дотле он у наше радње шаље по |
вим, набави кутију од тенећке и поче се борити са оном изнутрицом, која га је гризла и кући гон |
онда виде, како би му боље било да го и бос протрчи кроз чаршију, него ли да се у оваком оделу |
де, да из ове кући може изаћи само го и бос, њему се учини, да је пронашао прави узрок Јанићије |
али Ламбре преко те помисли претрча као бос преко жеравице.{S} Да оде у Галац, да се растави од |
о.{S} Кутију швирну на неко ђубриште, а босиљак искида, издроби, пљуну на њега, просу пред собо |
авди отерао, па сам рекла: нека му овај босиљак — то, у место сестре.{S} А оно... оно... знаш.. |
де му снаге да проговори.</p> <p>— Онај босиљак... што си ми турила под јастук... па оно...</p> |
у.{S} И снажни мирис густога каранфила, босиока и осталога цвећа, који се са девојачким гласови |
положењу; сву је ноћ осећао мирис онога босиока, што га је некада под својим јастуком напипао.{ |
ибара.</p> <p>Иза појаса извади стручак босиока и пружи га домаћици.</p> <p>— Сутра па да извол |
S} У кутијици је лежао сасушени стручак босиока, онај, што га је некада нашао под својом главом |
шом испод јастука метнула један стручак босиока, заспао.{S} Сит и зачаран овом маштом, заспао ј |
о да јој проба јеменије; она му пружила босу ногу, а он је целу обухватио у једну шаку, па се к |
уздаси кћерини тргоше иза сна.</p> <p>— Боцкају ме мрве, нано! — одговори Лепосава и седе у пос |
сада као надувена бешика, када се иглом боцне.</p> <p>Остати без жене и пустити да се цео свет |
/p> <p>Диша поскочи, као да га је иглом боцнула.</p> <p>— Ко каже то?{S} Ко каже, ана-сана.... |
о раскомоћена, без јелечета око снаге и бошче око шалвара.</p> <p>Није могућно описати ни изнен |
ој, па је са осталим шегртима целива, а бошчу прихвати и пође за газдом.</p> <p>Кира-Анастасија |
кућу.</p> <p>Јанићије додаде газдарици бошчу, мало стишанији после овако пријатнога сусрета, а |
супруга.</p> <p>Кира-Анастасија одреши бошчу, у којој је било поклона за њу, кира-Думиницу и к |
е заштите, шта је могла друго него да о бошчу, припасану око шарених шалвара, обрише руке и сма |
ји и не помиче се, да прихвати путничку бошчу, коју му је пружио.</p> <p>— Држи ово, па хајде к |
какав је!{S} Што је пустио оно чудо од браде?</p> <p>— Море, није оно он! — шапну Јанићије.</p |
тари пустињак био је сед као овца, дуге браде и лица овална са необично живим очима, које одава |
ршину из онога густога честара хаџијске браде.</p> <p>— Знаш ли ко је дошао? — запита је још са |
хаџија и задовољно се поглади по дугој бради.</p> <p>Једном речи, у кући хаџијиној цветало је |
ар га не познајеш?{S} Ено онај, у дугој бради.</p> <p>— Какав мајстор Диша, оно је свети Спирид |
к са светим Спиридоном у дугачкој седој бради.{S} Сад је и хаџија обрастао у дугу, јако проседе |
тетка-Маца поче раздрешивати шамију под брадом — оно није човек, оно је тулум, једно говеђе шке |
>Старац се дубоко замисли, ухвати се за браду и оборене главе по који пут дубоко уздахну.{S} Ви |
голих руку, дервиш, чије је лице све у браду зарасло и под високом купастом капом, око које се |
pb n="197" /> из које си дошао, да ми у браду поганиш?{S} Јесам ли ја Френк, шта ли, да се баца |
ервиш и поглади замишљено замршену дугу браду. — Сви сте ви, ђаури, једна нечиста вера!{S} Имаш |
хаџија обрастао у дугу, јако проседелу браду, која му је чак до појаса долазила.</p> <p>— Ено |
/p> <p>— Е, али један је па један Диша, брајко мој!{S} Камо, нека ми ко покаже у еснафима макар |
је разбио врата.</p> <p>— Можеш ти то, брајко, пробати на Думиним вратима а не на мојим! — мис |
ци, поред кратке успомене на проживљени брак, остаде још и три хиљаде и пет стотина гроша готов |
ог мрака</l> <l>Ко остатак от земаљског брака!</l> <l>И тој, која лежи у тљености,</l> <l>Сузом |
нцарском партијом, потражио је и развод брака, а како је ствар била очигледна, суд му је и то д |
бре, те тако је она сама признала своје браколомство.</p> <p>Међутим, докле су се са њиме дешав |
ници Дишини, држе страну своме Србину и бране га, а Грци, пуни једа, што се њихова удовица тако |
ло и добро је одаламио Лепосаву, а она, бранећи се, изгребала га по лицу.</p> <p>Кад чу мајстор |
не искам деца.</p> <p>Тако је кира-Мана бранећи себе и нехотице дала Анастасији један разлог ви |
ети.</p> <p>— Боже, мајка, шта ти је? — брани се Лепосава. — Та и сама кажеш да ме мајстор Диша |
у на врат, па сада не зна ни како да се брани у махали од својих сународника, ни како да изведе |
> <p>— Па шта да радим за име света?! — бранила се Лепосава. — Шта ти је сад опет наспело?</p> |
им.</p> <p>— Пуштај, мука те ударила! — бранила се Лепосава.</p> <p>— Сад, сад! — одговори Јани |
смо га звали; сам се тискао међу нас! — бранили су се Грци од оног прекора.</p> <p>А кир-Дума, |
те оженимо.</p> <p>— Море тетка-Мацо, — бранио се тек разговора ради — зар сада, када сам нагор |
када га глад узмучи, он је по џбуновима брао лишће кисељак и тиме је тога дана забашуривао глад |
во је да ти ја поклоним, сестра сам ти, брат си ми!</p> <p>Јанићију је све ово било нелагодно; |
ицу да палим за душу на твоја мајка.{S} Брат да ми будеш, Јанићије... врати ми дреје...</p> <pb |
о год му се дало да се покаже као прави брат, он је то чинио са пуно пожртвовања.{S} Једном реч |
ком разговору. — Не сум јој ни татко ни брат, ни кум; ако се разбирате за њено к’смет, зашто па |
на, а и ја те волим као да си ми рођени брат.{S} Ти немаш ни мајке ни сестре, па што да идеш од |
).{S} Ти си то урадио, као да си ми био брат.{S} И ко би други смео да тако уради?{S} Ја ето ни |
а и осветљавала тек по гдекога веселога брата, који жељно ишчекује, неће ли какав изненадни гос |
савиној изјави, како га воли као рођена брата.{S} У овој улози, и ако му је било таман онако ка |
н са речима: „Чекај, чекај!{S} Дао Бог, брате, дао Бог!“</p> <p>И докле је ове речи по десет и |
и потискује на сокак.</p> <p>— Дао Бог, брате, дао Бог!</p> <p>Просјак обично отвори руку, и ка |
, што не је човек!{S} Толке године, бре брате, служиш поштено, а он да ти не донесе поклон ни к |
ри своме, кад се она заплаче и стане га братимити, да је не ода.{S} Овако њезин је цванцик врат |
.{S} Он је са тим чакширицама, т.ј. са „братинском“ и „сестринском“ љубави намицао којекако, па |
ви пламен младићске љубави преобрате у „братинску“ љубав, могу знати како је и тежак и горак ов |
младића што боље убеди, како је оно био братски пољубац и загрљај).{S} Ти си то урадио, као да |
ио све, да до краја увери себе о својој братској љубави, и што год му је тетка Маца наредила, с |
уситнио Диша — Ви сте ми све: — отац и браћа... па...</p> <p>— Машала, кир-Диса!{S} Тој ти је |
ни онај облачак, што им се над пролећем брачнога живота надноси.</p> <p>А како који дан, кир-Ди |
} И што је дубље залазио у другу годину брачнога живота, тај је облачак постајао све гушћи, те |
довољством даде се у маштање о будућем, брачноме животу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
ко било да од те трунчице замесе читаво брдо препреке, преко које мајстор Диша не би могао прећ |
м испод очију. —</p> <p>— Ко те огреба, бре? — запита га мајстор Диша, кад га онаквога угледа.< |
и чисто набрекле.</p> <p>— Сува кучка, бре!{S} Ели ћеш ми платиш за ово спацирање по комшилук, |
комшије.</p> <p>— Шта си се забленула, бре, овамо!? — дрекну мајстор Диша, кад опази како дево |
>— Сто је то?{S} Ста искас сас та жена, бре? — развика се кир-Дума, што га грло доноси, и диже |
д наглога запрепашћења.</p> <p>— Доста, бре!{S} Доста!{S} Нећеш ваљда свих седам... продера се |
кад се све зна?{S} Па још устабашиница, бре, бре!</p> <p>— Ко: устабашиница?</p> <p>— Па ти!{S} |
мите пари, па да не вратите!{S} Лопове, бре, паре да си вратиш!</p> <p>Јанићије није чекао да с |
е молим да ме отпустиш.</p> <p>— Хајде, бре, ћопеку један!{S} Седи и ради тамо, док те нисам ов |
чи у очи са мајстором.</p> <p>— Шта је, бре? — Како си ми образ чувао?</p> <p>Јанићију се одреш |
p>— Кир-Диса је диваљ човек — Србин је, бре; што може да се чека од један диваљ народ? — забрин |
главу.</p> <p>— Јанићије!{S} Јанићије, бре, где си?! — викну у један мах преплашено.</p> <p>— |
вну изненадна мисао.</p> <p>— Јанићије, бре!</p> <p>— Шта је? — обрецну се Јанићије.</p> <p>— О |
цето, што не је човек!{S} Толке године, бре брате, служиш поштено, а он да ти не донесе поклон |
<p>— Онако....</p> <p>— А бре, чапкуне, бре, куда ти нишаниш? — смеју се мајстори у Гушанчевој |
?</p> <p>— Како да се поквари, чапкуне, бре?</p> <p>— Па тако, пре ђердека (ложнице)... знаш... |
е све зна?{S} Па још устабашиница, бре, бре!</p> <p>— Ко: устабашиница?</p> <p>— Па ти!{S} Зар |
<p>— Ух, гомаре едно: зашто да заспите, бре?! — јекну кир-Ламбре очајно и пљесну се шаком по че |
— А и шта си друго него пезевенк, куче, бре!? — подвикну Диша и дохвати једну летву, да одалами |
ко ти је појео паре!</p> <p>— Кога ви, бре, да клепећете?{S} Сто сам ја на вас скривио, да ме |
онда, кад је ја питам: „Што нас остави, бре?“ а она ми каже: „Он ме је овамо отерао!“</p> <pb n |
де си откршила глава?{S} Овамо се вуци, бре!</p> <p>Али ни сад му се не одазва нико.{S} Кира-Ма |
хвата људе за гушу, па вели:{S} Плаћај, бре!{S} Напротив, ти имаш права да се ценкаш, па ако им |
о моја.{S} На поље из кућа, ти, зевзек, бре!</p> <p>Кир-Диши прекипе и са узмахнутим песницама |
/> <p>— То ли се газда пита, пезевенк, бре!</p> <p>Јанићије немаде кад да се објашњава више, в |
исам крив...</p> <p>— Сиктер, пезевенк, бре!...</p> <p>— Нисам, газда, то?{S} Да сам то, ја бих |
кир-Диса, да остарис брез зена; јазук, бре!</p> <p>— Па.... смеши се мајстор Диша љубазно....{ |
S} И то је живо, и то си има очи, Дисо, бре!</p> <p>Кира-Анастасија погледа искоса на темељиту |
рка буде устабашиница!“</p> <p>— А што, бре; шта јој фали?{S} Него да сам је удала за каквога с |
кира-Анастасија и кир-Ламбре.{S} Зашто, бре, тако?</p> <p>— Ја да јој опростим? — викну Диша.— |
едала очима своје дете!</p> <p>— Зашто, бре, газда-Дишо, зашто ме тешко закле?{S} Казаћу ти, а |
С оном, тетка-Мацином.</p> <p>— Зашто, бре?</p> <p>— Ето ти, газда, шта се на чесми прича.{S} |
море?</p> <p>— У село.</p> <p>— Зашто, бре?</p> <p>— Не могу више да останем овде.</p> <p>— За |
атио за образ, а она му казала: „Зашто, бре, да ме удаш за овај тулум?“</p> <p>Мајстор Диша виш |
јно кир-Дума на улици.</p> <p>— Сиктер, бре, псето; жену ми украдосте, па сад хоћеш да ми и кес |
кнуто на прагу.</p> <p>— Шта блејиш ту, бре! — продера се Ламбре, када му се она не маче с пута |
зато, што кир-Ламбре...</p> <p>— Лажеш, бре, псето, лажеш! — јечао је Диша, као да су га грчеви |
лучај пут до врата.</p> <p>— Ама лажеш, бре! —Где су Ламбрине дреје?{S} Од куда Ламбре ту?</p> |
станеш човек, хоћеш у село?{S} Шта ћеш, бре, тамо?{S} Кога имаш тамо?</p> <p>— Тако; нећу да сл |
ет мени дао паре?{S} Какве паре тражиш, бре?</p> <p>Думи поклецнуше колена, које од претећега и |
дом као на угљевљу.</p> <p>— Шта велиш, бре?</p> <p>— Немој, газда, да ме шаљеш тамо: немам обр |
а узвикнуо:</p> <p>— А, а! — Турчине, - бре, пали кумбару, да ме разнесеш!</p> <p>— Рђо ниједна |
сажалио, па сам јој дао дреје.</p> <p>— Бре, децо, чусте ли шта лаже?</p> <p>Оба шегрта потврди |
р оставио?{S} Тако ли му чуваше кућу, а бре?</p> <p>Јанићију се свет обрте, кад чу каквим га им |
акав род?</p> <p>— Онако....</p> <p>— А бре, чапкуне, бре, куда ти нишаниш? — смеју се мајстори |
довољно кир-Диша. <pb n="117" /> — Нема бре ништа за бадава, па ни жена!{S} Ја сам се доста ује |
ка и побегла.</p> <p>— Шта чекаш, домуз бре; што не кршиш шија на гробље?{S} Од теб ми црно на |
да захитим воду, а она ми каже: „Је ли бре, Јанићије, кад те је мајстор Диша погодио за магаре |
главу срамота него на твоју.{S} Имао си бре дреје у својим рукама, па што јој рече, где си их с |
хо и дрхћућим гласом.</p> <p>— А што си бре такав у лицу? — запита Диша, коме паде у очи силна |
ганима удари на Јалију.</p> <p>— Свирај бре, ченгене, свирај!{S} А-а-х!{S} Душа ми гори, душа! |
а.</p> <p>— Шта си се запањио, пезевенк бре, као да је мечка пред тобом?! — узвикну мајстор, ка |
одара.</p> <pb n="24" /> <p>— А, чапкун бре, — прети јој кира-Думиница кроз сузе и весело — нем |
гиле.</p> <p>— Много, кир-Ламбре, много бре, оште педесет и четири!</p> <p>— Неје много за едно |
ша оженио њезином мајком.</p> <p>— Како бре, седепсузу; ја сам стара!</p> <p>— А он ти је па мл |
не питате?</p> <p>— Како, зашто, Ламбро бре?{S} Не ли си ти прво комшија на кира-Анастасија?{S} |
ир-Думи забо нож у срце.</p> <p>— Зашто бре, кир-Диса, зашто да ја плаћам ваш ортаклук, кад не |
Београд био насељен, а тројани, као од брега одваљени, са кратким вратовима и снажним гласићим |
Маца. — Такав је био и онај мој: као од брега одваљен!{S} Није се тај бојао ни десет „ерлија“.< |
ледао их све троје, онако снажне као од брега одваљене.{S} Није био на чисто, да ли да их воли |
е.</p> <p>— Јазук, кир-Диса, да остарис брез зена; јазук, бре!</p> <p>— Па.... смеши се мајстор |
цама о широке слабине, које од узбуђења бректаху, хуктао је и ходао горе доле по соби.</p> <p>— |
воду и запалио чибук, па сада задовољно брекће и ужива у хладовитом зеленилу и његову шумору.{S |
она поклони, баци га у мутвак и што је брже могао истрча на улицу. — Била му је првобитна наме |
Диша, подиже обе песнице и што је могао брже прогура се кроз гомилу, која је све више расла.</p |
и су преко мајстор-Дишинога крова много брже, него ли што су они можда промицали над главом сам |
ајстор Диша ни сада не одговори.{S} Ова брза питања, што их је кир-Дума тако одлучно и оштро из |
ваља на својим таласима, као што речна брзица ваља врбову кладу.</p> <p>— Како Бог хоће, тако |
} А баш и када би се толико заборавила, брзо би га отишла мајци на вилает!{S} Жена, кад није по |
На поље! — продера се Диша — Јанићије, брзо овамо!</p> <p>Али Јанићије, који је радио на мутва |
и радиш, јел’?</p> <p>Лепосава претрну, брзо се наже над огњиште и поче пирити у ватру, пред ко |
на Јанићијевом лицу оцртаваше.</p> <p>— Брзо кући, мајсторе!{S} Тетка-Маца поручила да одмах до |
ар уђе тетка-Маца у мутвак.{S} Лепосава брзо поче да претура по посуђу, Јанићије се закашља, па |
и од неизвесности претрну.{S} Но то га брзо пређе, кад угледа расположено и озарено мајсторово |
ир-Дишино дреје?</p> <p>Кира-Анастасија брзо скочи и изнесе из долапа једну антерију, ћурче и ч |
{S} Лепосава се збуни, али је та забуна брзо пређе, узе јеменије и стаде их разгледати.{S} Јани |
вуче за ухо једнога шегрта, па онда оде брзо својој кући поздрављајући весело комшије по ћепенц |
зда!...</p> <p>— Зашто?</p> <p>Јанићије брзо угуши сузе, од којих се застидео, и исприча тетка |
Тако... рече Маца, прсну у смех; али се брзо уозбиљи и поче се крстити.</p> <p>— О, анатема је |
а ако га ко на улици и заустави, он се брзо опрашта и изговара да мора журити, па онда још виш |
му друга мисао, извуче гужву од туда и брзо оде низ чаршију.</p> <pb n="65" /> <p>После некога |
томе часу извуче своју из његове руке и брзо устаде, да јој мајка не би гледала како седи поред |
а забуна и ватра на ново га дохвати; он брзо седе на миндерлук, завали се на узглавље и поче те |
о!</p> <p>— Само здравља, вратиће се он брзо! — одговори Маца.</p> <p>— Не чуј, Боже! — прошапт |
чио кафанскога прага, тако и није могао брзо сазнати за ове сплетке, те да их за времена пресеч |
ено тресну писмо о совру.</p> <p>— Тако брзо? — запита Лепосава, којој ових неколико месеца бех |
говори Диша, весео, што га је Маца тако брзо обрадовала.</p> <p>Чудотворна хамајлија сада је по |
а веза чврсто држи за ону, коју је тако брзо напустио.{S} Сад ће кир-Дума затражити мираз, а он |
ко могао да разуме, како тај момак тако брзо измени своју ведру нарав, и ма да му ни на крај па |
већ сваку наду изгубиле, морадоше врло брзо обрадовати забринутога супруга са по једним наслед |
о.{S} Али овога пута вратио се необично брзо, и што је главно, врло узбуђен и са једном огребот |
и не видећи ништа пред собом, он је час брзо час успорено, како су га кад узавреле мисли распињ |
среће.</p> <p>На срећу ову наглу жалост брзо је умерила њезина ведра и вазда расположена нарав, |
ио се као на крилима, те је младожења у брзо заборавио на ону немилу епизоду, ради које три ноћ |
почетка збуњено примио позив, али се у брзо прибрао, када је видео како кир-Диша и не слути о |
колико и не живети.</p> <p>И што му ова брига не би увек на ум падала, некако се вазда, између |
црња од црње.{S} То не беше више обична брига домаћина, који се удалио од куће, већ права патња |
м?</p> <p>Кира-Мана му је била последња брига; венчана му је жена и куда би она смела да му ма |
о мислио на кућу и Лепосаву, ипак га је брига више морила за радњом.{S} За Лепосаву није бринуо |
оглади свој образ.</p> <p>— Та ли ти је брига? — запита тихо, некако замишљено, више као да раз |
е по мало већ да се <pb n="132" /> води брига и о женидби устабашиној.{S} Који је тај што је пр |
је поверити послове у дућану без икакве бриге, да ће га преварити.{S} И баш са тога гледишта он |
проговори Маца гласом и изразом велике бриге и нерасположења.</p> <p>Диша седе.{S} Свечано ћут |
јавио, да ће одмах на пут и да од силне бриге за радњом <pb n="190" /> не може сачекати овде ни |
о је судбина поштедела од једне сувишне бриге без које се може бити.{S} А да би се пред Дишом и |
SRP19061_N5">Стари београдски израз: ни бриге те</note> </div> </back> </text> </TEI> |
сада искушава ђаво.{S} Метнуо ти у срце бригу и страх за радњу, само да те одврати од побожних |
ласом, који је у исто време показивао и бригу и радост, што јој тако давно невиђени гост опет у |
о прво комшија, Грк и пријатељ, не води бригу на грцко удовица, кој да гу води.{S} Него знаш шт |
о, у неку руку, морао да води двоструку бригу, и о радњи и о кући, Јанићије му је био неопходно |
а из сасвим других обзира.{S} Ту њезину бригу није изазивао никакав <pb n="219" /> материјални |
село певала, радила своје послове, а ту бригу оставила је своме супругу.</p> <p>Диша постаде св |
ком шаком, од које су му уши тако често бридиле, и кира-Анастасија са оним престрављеним поглед |
бацала!</p> <p>— А која ли то? — запита брижно жена, а очи јој крвнички севнуше на помисао, да |
ме себи.{S} А докле је тако размишљао и брижно погледао у „бешчедну“ будућност, кира-Анастасија |
естанак Јанићијев, а остало је оставила бризи грађана и — случају.{S} Ако се пронађе, — добро, |
одлазила од њега, и захваљујући њезиној бризи а и стишавању савести, мајстор Диша се после две |
а употребити сву присебност, само да не бризне у плач.</p> <p>Јанићије је такође немо стојао пр |
кући, па кад залупи капиџиком за собом, бризну у плач и јецање.</p> <p>— Шта ти је, девојко? — |
аћа и да више неће да зна за њу, она је бризнула у плач и стала толико лелекати, да је својим л |
ше сузе удовичине, и саме се ражалише и бризнуше у плач, па онда онако уплакане почеше грлити и |
него то због тебе рекох.</p> <p>— Гле, брине се за мене.</p> <p>— Па тек да се одмориш мало.{S |
већ онај који је потури није требало да брине више колико ће порасти.{S} Свет једва чека да чуј |
дговори Маца — Изменио се много и то ме брине.{S} Знаш како је: да ми је рођено дете, не бих га |
} Наша кост, наше месо!{S} Кој па да се брине у ова чаршија за едно грцко удовица?</p> <p>— Па, |
ђем добру девојку?</p> <p>— За то ли се бринеш?{S} Пашајши!<ref target="#SRP19061_N5" /> Ти сам |
код тетка-Маце.</p> <p>— Море, зете, не брини!{S} Доћи ће ти, видећеш!{S} Нема нигде умешено па |
он се теби опет мора вратити, ич се не брините за то!{S} Ви само да му чувате чест и да знате, |
ога је тако свикао.</p> <p>Маца је опет бринула за Јанићија из сасвим других обзира.{S} Ту њези |
е морила за радњом.{S} За Лепосаву није бринуо, јер је знао да се она налази под двоструком паж |
тор Диша наредити, али овај сео на пањ, брише рукавом <pb n="34" /> зној и по који пут тако зас |
око стола срче од полупаних стаклади и брише проливено по столу вино.</p> <p>Хаџија поче распи |
ући пред дућанима својих познаника и не бришући онај зној што му је капао са чела.{S} Нека тешк |
онизно чекао, он би се пропео на прсте, бркао по једној торбици, обешеној о дувар, све дотле, д |
као бол, кад зуб умине.{S} Он задовољно бркну у кесу, извади један цванцик и даде пуници.</p> < |
авдање, али лепо се види, како се испод бркова потајно смеше.</p> <p>— Буди Бог с нама, шта ме |
антерија до чланака и кратко подшишани бркови, који, широком лицу и носу, сасвим различитом од |
што капаху из очију ове лисице, а и по брковима, што су са њушке на одераној кожи стршили, чов |
ије за дуго имала деце, а њен муж Петар Брњош хамалин толико је мучио због тога, да је она отиш |
рошле године она је олакшала некој Маци Брњошевој.{S} Та Маца није за дуго имала деце, а њен му |
из туршије изнети за совру, већ онолики број, колики је он пред ручак означио.</p> <p>Али што с |
, он се сасвим отпадио и од оног малога броја српских познаника, са којима је до своје женидбе |
-Дума, а не седа, него пребраја зрна на бројаницама и пажљиво гледа у очи Дишине.</p> <p>— Шта: |
ави.{S} Промичу ваше упокојене сени, са бројаницама у руци и дуванкесом за појасом; промичу и и |
о између прстију зрно по зрно на својим бројаницама.</p> <p>Дочек је био достојан једнога устаб |
ину, у ћурчету и антерији и са дугачким бројаницама у левој руци.{S} Знао је он, чега се ова по |
баченом десном руком, из које су висиле бројанице за леђима, стао кир-Ламбре пред мутвак, а нек |
о узнемирено и помало љутито да премеће бројанице по руци, упаде шегрче у собу.</p> <p>— Шта је |
била то исто што и заповест, он прикупи бројанице, извири још једном кроз капиџик, те када се у |
а скупо коштају! — уздисао је премећући бројанице и по вас дан срачунавајући шта га све то кошт |
може дуже и да је кир-Дума већ поткупио бројанице и турао их за појас, он положи руке на трбух, |
кир-Дума, пруживши јој руку у којој су бројанице са педесет и четири зрна, као дренак дугуљаст |
ч, и кад је мајстор Диша са нестрпљењем бројао дане, догоди се оно, што му је сву сладост ишчек |
е — одговори Лепосава и продужи шапатом бројати петљице на плетећим иглама.</p> <p>— А што да с |
и ми крај био! — уздахну побожни хаџија бројећи паре пред ковчежићем.</p> <p>— Штета, што није |
едно килибар-зрно.</p> <p>— А колико ли бројиш па сад? — Запита га кир-Ламбре и подави ноге пор |
ати.</p> <p>— Цинцарку, па још удовицу; брука!</p> <p>— Море да је само то, ни по јада! — прихв |
ника, ни како да изведе ствар, те да се брука заглади.</p> <p>Мајстор Диша се затворио у ону ма |
ало до мога трговачког образа, те да ми брука по чаршији не пуца.</p> <p>Тетка-Маца је прихвати |
руге недеље и кира-Дишиница.{S} Али кад бубањ тресну и зурле одјекнуше, она преплашено одскочи, |
сазнао на пример да је округао као гоч (бубањ), да се не зна где је шири, да ли у леђима или у |
офе пао у неко севдалијско расположење, бубнуо се песницом у груди и онда узвикнуо:</p> <p>— А, |
аз срамоти.</p> <p>- Газда Диши поче да бубња у ушима.{S} Све ово било је за њега и сувише неја |
ова халабука од дивље музичке ларме са бубњавом гочева, изгледала јој је као да долази од неку |
</p> <p>— Бог с тобом, девојко, одби му бубреге! — викну Маца, кад зачу како звекнуше леђа.</p> |
се с њиме, било на чешми или у махали, буд за што покавжила и побила.</p> <p>И то ново осећање |
ји дан, немилостива рука живота удариће будаком преко мртвих, расплашиће сетне тичице, што се о |
дбегао са његовом женом.</p> <p>— Ћути, будало; мислиш да би тебе неко питао, када би те онакав |
ума и Ламбре, све су учинили, да свадба буде што већа.{S} Мало је који Грк или Цинцарин од боље |
оја је целој чаршији мозак завртела, да буде његова жена, — то је било тако мило, тако неочекив |
Ускрса и Четрдесетнице, тај не може да буде хаџија.{S} А то је велики грех.</p> <p>И сад му ха |
сно: ако је човек псето, жена не сме да буде мачка.</p> <p>Али све то на страну; све би се то ј |
ма како, она треба или да умре, или да буде његова.{S} Прво ће отказати службу, а за тим ће ур |
и је седео испод пуне трпезе и морао да буде задовољан мрвицама, које са богата стола падаху.</ |
у глави онај хаос, који му је сметао да буде онако ведар и безбрижан као до сада!{S} Но он није |
ти је дао, можеш.{S} Многи би желео да буде хаџија, ама не може.</p> <p>— А баш си видела? — з |
ди сина слабачког, шкољавог, онда ко да буде крив?{S} Увек да жалиш, што си откидао од својих и |
ено мајстор-Дише, па, ако узмогне, нека буде срећна с њим! — шапутао је и расејано гледао, прем |
! — виче из гласа Стаменка. — Срам нека буде ону твоју... твоју...{S} Косе ћу јој ишчупати, где |
, па ето, како год ти кажеш, онако нека буде!</p> <p>— Дајеш ми је? — запита Диша мало храбрије |
ладу.</p> <p>— Како Бог хоће, тако нека буде! — уздахну Диша и оде тетка-Мациној кући.</p> <p>П |
отварала очи, него си хтела да ти ћерка буде устабашиница!“</p> <p>— А што, бре; шта јој фали?{ |
" /> и чест му чува, а он ће знати, кад буде време, како да га награди.</p> <p>Оволика хвала и |
ј онда све ређао шта ће јој донети, кад буде у бабињама.</p> <p>Али прође и прва и друга па и т |
гутао и чувао их, да их доцније он, кад буде произведен за калфу, са богатим интересом врати пр |
.{S} И то овако да радиш.{S} У ноћ, кад буде младина, жену да изведеш у бакчу; тамо да је скине |
ане на сокаку, желела, да јој свадба не буде велика, њени стараоци, кир-Дума и Ламбре, све су у |
и, да га не дочека кући, ако принова не буде жива.</p> <p>Цео тај дан хаџија је провео као у не |
Да служим кира-Ману и Ламбру, то да не буде! — помисли, а пламен му удари у образе.</p> <p>Сут |
а шегртима, но да ту седи, докле год не буде време да се ћепенци затварају.</p> <p>Још од кир-Д |
адни гост од куда бахнути, тек да он не буде онај један „од заклетве“. — Од озго, од стране Зер |
е! — помисли Диша — и да ми у дућану не буде штете!</p> <p>И када дотаче пољупцем врх светог ек |
да га узмем на трећу пару; ортак да ми буде, паре да намлати!</p> <p>Али сва та вика беше у за |
, то ипак није сметало, да општи утисак буде весео и задовољан.</p> <p>Али друкчије је одјекнул |
још једно, доста!{S} Не треба више; нек буде макар једно, син, као мој Алкибијадес!</p> <p>— Са |
земљака, задржаше о своме трошку, да им буде на руци, као људима јоште несвиклим овамошњим прил |
њега неће бити сигурна, све докле се он буде налазио у овој кући.</p> <p>И кир-Ламбре је, као и |
саопштила зету добру вест.</p> <p>— Ако буде син, начинићу ти, Мацо, либаде од кадифе?</p> <p>— |
Мацо, либаде од кадифе?</p> <p>— А ако буде кћи?</p> <p>— Бацићу је у трице; поклонићу је теби |
икнута да, на крају крајева, увек онако буде како се то њој свиди, сад чисто није могла да позн |
амо десна рука тетка-Маци, но, у колико буде нужно, он ће и сав тетка-Мацин надзор подвргнути с |
јој се нађе, а и да њему јави, ако што буде.</p> <p>Око подне дотрча Јанићије у дућан, узбуђен |
во које ће некада, када то благоме Богу буде угодно, прихватити и продужити фирму, ето, тога ни |
се већ разговарати, а до јутра нека му буде и тако, — рече Маци и седе, да вечера позну вечеру |
аву говори.{S} И ко ће ми веровати, кад будем казивала, да се моје дете није од мене мицало?{S} |
се ја не вратим, не треба ти, а када се будем вратио, иде ли то, да једна хаџијница меће дукат |
p>— Сестру немаш, Јанићије; ја ћу да ти будем од сада сестра.</p> <p>Јанићије осети неку непоја |
p>— Толики пут чиним због тебе: хоћу да будеш мати; а мајци требаше ли бољи накит од деце.</p> |
а захватиш воде са три извора; а кад се будеш враћала дома, никако да се не обазреш за собом, а |
м за душу на твоја мајка.{S} Брат да ми будеш, Јанићије... врати ми дреје...</p> <pb n="67" /> |
} 4000 гроша!{S} Ако ти за сваку болест будеш толике паре издавао, шта ће најпосле бити од тебе |
пак мајстор Диша био уважен међу овима, буди напоменуто, да га је првом женом, Анастасијом, оже |
о надвлада и анђео да ти из дућана оде, буди ексик-хаџија; желиш ли, да ти ђавола савладаш и да |
са ногама.{S} Па чим се родило, оно се, буди Бог с нама, истргло из руку и почело као лопта да |
ачуђена и збуњена.</p> <p>— Шта ово би, буди Бог с нама!? — учини и од чуда се прекрсти.</p> <p |
се испод бркова потајно смеше.</p> <p>— Буди Бог с нама, шта ме сад опет снађе! — прекрсти се Д |
Божића обилазила онако често.</p> <p>— Буди Бог с нама, жене! — узвикну тетка Маца чисто запањ |
као руком, и само што мртве из гроба не буди.{S} Свет је толико нагртао њему, да им даде какав |
} Почео је да промишља, почело је да се буди у њему нешто озбиљно, натуштено, које му, из неке |
ре, није да сам снила, него сам ноћас и будна видела.{S} Ово је пуна година, како ја сваког пра |
чула; али, кад ноћас и по трећи пут баш будна зачух, рекох:{S} Није фајде, то му је једини лек; |
еда?{S} Ето, ако комшија спава, није ли будно комшиско, маче?{S} И то је живо, и то си има очи, |
, после толиког околишења, рекоше и име будуће невесте.</p> <p>Мајстор-Диши писнуше уши као тал |
време, да се нахвале доброте и вредноће будуће кира-Дишинице, па се онда дигоше и одоше право к |
м измири, а он као и до сада остане и у будуће са Дишом добар пријатељ, то му не остаде друге, |
унавајући шта га све то кошта.{S} Свога будућег потомка задужио је са оних шест стотина гроша, |
које се стиђаше да баци поглед на свога будућег домаћина.</p> <pb n="146" /> <p>— Је ли ти рекл |
чудноме сну.{S} Пријатељи су посећивали будућега хаџију, да се с њиме виде и разговоре, а многи |
а зуцало, додавало или смејало на рачун будућега младожење и младе, мајстор Диша је пливао у ду |
мцима класичне нације, те тако, у своме будућем породу, исправи погрешку својих родитеља.</p> < |
лепшим задовољством даде се у маштање о будућем, брачноме животу.</p> <milestone unit="subSecti |
другој по коју веселу досетку на рачун будућих младенаца.</p> <pb n="25" /> <p>Да је мајстор Д |
азмишљао и брижно погледао у „бешчедну“ будућност, кира-Анастасија ни слутила није о томе, шта |
у, али то би био онакав исти грех према будућој својој деци, као што беше грех његових родитеља |
ће, којој се није ни мало надао, целива будућу ташту у руке.</p> <p>— А где ти је Лепосава? — з |
слова, а живи трн, који онако раскошно буја над старим, запуштеним гробовима, не допушта да се |
своме обичају сачека, докле се не стиша бујица наврелих речи.</p> <p>— Ето, кажу....</p> <p>— З |
никакве тешкоће; устава је пробијена и бујица мисли и размишљања могла је тећи својим коритом. |
сле претрпљенога пораза, после целе ове бујице која га је заошијала, чинило <pb n="106" /> да т |
да у соби; Диша је скрушено очекивао на бујицу прекора, али тетка Маца још ћуташе, тек по који |
трашна одлука, какву може само утврдити бујна крв једног младог разоренога срца, ужљебила се ду |
а.{S} Прам јасне месечине, која је кроз бујне османлуке и баштенско грање провиривала, трчкарал |
сивим зидовима, иза којих се заклањаху бујне баште и спретне куће са доксатима и многобројним |
и овај сунчани зрак и оно лишће, што са бујних грана под ветрићем шуми, дише.{S} И то неодољиво |
осећај, који је у свој својој лепоти и бујности плануо и разбуктао се у њезину срцу, да је зан |
ећа одаваху силу младости у свој својој бујности, дође јој као некада, када се с њиме, било на |
осле би заповедио да га окују у најтеже букагије, да га метну на магаре, али не као што се јаше |
гових пријатеља.</p> <p>— Ајдутин!{S} У букагије ћемо ми тебе!{S} Нема да си узмите пари, па да |
м платио, и у које је сву наду полагао, букнуше у пламен.</p> <p>— Добро је, паметно си урадила |
зујало је неколико пчела; један крупни бумбар облете око њега неколико пута и изгуби се у сунч |
ад се Диша у неко доба ноћи разабрао од бунила, прво лице, које угледа код себе, била је тетка |
и за кратко.{S} Лепосава на ново паде у бунило, а Маца не допусти више да јој дете пеку усијани |
ај дан хаџија је провео као у некаквоме бунилу.{S} Толике његове наде, толико ишчекивање, %на н |
елу ову ноћ провео је у полусну и неком бунилу, од чега је осећао бол у глави.{S} Налазио се у |
паде у постељу и тако цео дан лежаше у бунилу и несвести.</p> <p>Маца се озбиљно препаде за кћ |
ипадала и противу чега се није смела ни бунити ни протестовати.{S} Те су успомене припадале њез |
га није ништа десило.</p> <p>Сутра дан, бунован и добро неиспаван, хаџија је отишао у дућан.{S} |
рисак трже иза сна кир-Ламбру.{S} Онако бунован, зинуо и он, бечи очи, али никако не може да се |
смедоше се путници укрцати у лађу због буре, која је на сав мах беснела; а када се море утишал |
као домаћин, који је мало час дошао са бурне улице, па се овде раскомотио, лепо испавао и онак |
тити у дућан.{S} То је осећао кроза сву буру своје душе; а то осећање, које му јасно показиваше |
о га носе на гробље, а Лепосава нариче, буса се у груди и довикује:{S} Ја сам крива, што се уби |
своје тело шибањем, забадањем ножева у бутину и мишице, тискале су се жене, било саме било са |
њући од бакалског и болтаџијскога па до бућмеџијскога еспапа, изгледа да су, у овом невином обо |
ора.</p> <p>А кир-Дума, коме је највише бучала глава од свега тога, сад више није знао шта да п |
И одмах се осетила; али кад је отишла у буџак, добила је нешто што не би ни налик на Божји благ |
ватове, докле му невеста није „отишла у буџак“.</p> <p>Сад ни кира-Думиници ни кира-Анастасији |
мем.{S} Данас, сутра, кад ти жена оде у буџак, па ти роди сина слабачког, шкољавог, онда ко да |
маче ударцу, протрча поред њега једноме буџаку, дочепа кухињски нож, којим је мало час рибу пор |
— А то ти је овако:{S} Бог, (нека му је вавек слава и нека ми опрости, што му име грешна уста п |
тако хаџи-Диша мораде и по трећи пут да вади из ћемера и да са нестрпљењем очекује на свој повр |
за добро је! — смеје се мајстор Диша и вади иза појаса кесу у којој нађе две аспре.</p> <p>— У |
, и у цркви, на служби Божјој, често је вадио иза појаса и пљувао у њу, тако да је сваки од црк |
сретнем!{S} Криво је моје Канче, што ви вадите очи.{S} Мислиш ти нико не зна!?</p> <p>Кад опази |
из мутвака, у коме је до мало час тако важне говоре водио.</p> <p>Неколико дана после овога ни |
предосећао већ, да је нека друга, много важнија мисао довела Думу њему, па се чак по мало и дос |
многим кућама сматрати као глас ма кога важнијег члана фамилије.{S} Једном речи она је била: „т |
а хаџи-Зосим на другог пустињака, много важнијег од овога кога тражаше.</p> <p>Једнога дана, по |
толико и строго поверљива.{S} Ни једну важнију „штафету“, која би се од кнежева двора испошиља |
приклопи их, седе према зету и поче га важно гледати.</p> <p>— Е то сам хтела, да преда мном о |
да сиђе.</p> <p>Морало се нешто особито важно десити, када је чак хаџи-Зосим, тихи, смерни и вр |
пљуне, тај је посао са неком нарочитом важношћу вршио у ову кутију.</p> <p>Једна мала ситница, |
им га је нарочито тражио, да му саопшти важну новост.{S} Са Јорданскога спруда Витаваре, на ком |
за калфу, доживљавао је тако исто једну важну промену.{S} Мајстор-Дишино често одлажење тетка-М |
обра душа да учини сирочету; али јој је вазда на ум падало, да од њега неће бити сигурна, све д |
; навикао је да од своје газдарице чује вазда одлучан и заповедни тон, па му дође сада и сувише |
ечац.{S} Главно је, да су једно другоме вазда пакостили; често би се пута, она рашчупаних коса |
рига не би увек на ум падала, некако се вазда, између осталога, и она истицала, кад год би навр |
у жалост брзо је умерила њезина ведра и вазда расположена нарав, те тако, после првога наступа |
д палилулских ратара, а за то су морали вазда ове сељаке да мећу о слави у чело софре, те тако |
и колико ће се данас појести, уздишући вазда на скупоћу и велике трошкове, тетка Маца је <pb n |
ло.{S} Ближио се тако пажљиво и спреман вазда, да се у згодном часу сагне, како би га прелетео |
та јабука! — смеје се Думиница и пиљи у вазда насмејане очи лепе удовице.</p> <p>— Кој па да гр |
тако стегло, да је једва био у стању да ваздух удахне.{S} Стојао је тако неко време без речи, о |
, пуном неке неодољиве чежње, којом сав ваздух и овај сунчани зрак и оно лишће, што са бујних г |
ве немиле куће.{S} На пољу удахну свежа ваздуха.{S} Сад је био потпуно освећен; можда није треб |
ама за груди и удахну што је више могао ваздуха.</p> <p>Песмица из баште заврши се последњим ст |
се плаши од могућне напасти, поче да се вајка, како сада нема више онако снажних људи, као што |
да просиш девојку?</p> <p>— Још му неје вакат, него ће сутра моја домакица да ми наниже оште ед |
вом да није.</p> <p>— А зашто, море?{S} Ваља да одеш, да га пољубиш <pb n="161" /> у руку и зам |
ека га носи куда је њему драго, нека га ваља на својим таласима, као што речна брзица ваља врбо |
а својим таласима, као што речна брзица ваља врбову кладу.</p> <p>— Како Бог хоће, тако нека бу |
ка-Маци испричао.</p> <p>— Да кажем, не ваља!{S} Обећао сам да ћутим.{S} А да варам газду, зло! |
теби и твојима помогне.</p> <p>— Тако и ваља.{S} Мајстор је више од оца; отац само што роди, ал |
си ме уцвелио.{S} Ти и сам знаш шта ти ваља чинити.</p> <p>— Ако ти хоћеш... рече полугласно Д |
.</p> <p>Овај савет дошао је таман како ваља.{S} До тога времена сви су еснафи били у цркви зас |
баш није могао ни замислити више, да му ваља своје обећање одржати.</p> <p>До овога догађаја Ја |
тке.{S} Напротив, и сама помисао, да му ваља ма што предузети, те да се пред светом опере и сво |
новат страх.{S} Увиђао је свесно, да му ваља што енергичније предузети против клевете; али, ма |
омену га, да се не сме оклевати и да му ваља ма шта предузети, те да за времена спречи Јанићија |
увао; а ти ме тераш да идем кир-Ламбру, ваљада да ти опет образ срамоти.</p> <p>- Газда Диши по |
мајстора...</p> <p>— Па за кога ћу?{S} Ваљада за слугу?</p> <p>Јанићију се попе крв у главу, к |
го ме жао? — одговори Јанићије</p> <p>— Ваљада, што и тебе не поведе?</p> <p>— Није, него што н |
ао.{S} А што није учинио крај са собом, ваљало му је захвалити једино ономе уверењу, које му је |
одрешитим радом но увек — случајно.{S} Ваљало је само да зажели, да чезне за нечим, па да му с |
не беше од оних жена које оклевају.{S} Ваљало је да се одмах сазна, да је Лепосава испрошена и |
мити, кад год јој приложи.{S} Осем тога ваљало је добро промозгати, шта би све за толики новац |
p>Ухватио је Бика за ухо, продрмусао га ваљано, па му је онда читао и претио на све начине.</p> |
веку.{S} Шта је то изнети на глас једно ваљано девојче, убити јој срећу, па је оставити!{S} Сир |
о сада имао, пасти у прашину.{S} Једном ваљаном трговцу, који је у чаршији уживао леп углед, а |
удало за њега?</p> <p>-— Него за тебе, ваљда, рђо калфинска!{S} Ти би ми па бољи био? — одгово |
терију и чампаре, што их је кир-Ламбре, ваљда због силне жеге, свукао и на под бацио.</p> <p>Та |
ога кир-Дису <pb n="50" /> мучи, па се, ваљда зато, није ни паштила да разгони онај облачак, шт |
нема ништа, кад не избиваш од онуда!{S} Ваљда тек ниси тамо због Маце одлазио! — одговори Станк |
нути о срећи свога детета него мати.{S} Ваљда ти боље знаш шта теби треба?{S} Ниси још ни загри |
тка Маца.</p> <p>— А где ћеш ноћити?{S} Ваљда ће те пустити, да заноћиш?</p> <p>— Неће; казао д |
о да вама да деце а мени унучиће.{S} Па ваљда се смиловала мајчица, те је три пута угледах, па |
тек онда да га дарује. — Но судбина је ваљда тако хтела, да Јанићије добије ону ћушку и да Диш |
и отерао, моје дреје мора ми дати; неће ваљда бити тако бездушан, да ме без ичега пусти у бели |
Де, де, почекај, зете!{S} Ниси се ни ти ваљда на Бога камењем бацао.{S} Ето и ја тако; донела с |
носно и једнога дана, кад Диша, мислећи ваљда да није довољно изразио своје незадовољство, рече |
омила се уплете у ову свађу, па мислећи ваљда да ће се обоје потући, навалише да их разваде.</p |
одлазио на кафу тетка-Маци, а Маца тек ваљда не би примала сваки дан једног нежењу, који јој н |
еру“.</p> <p>— Нашао сам кесу на сокаку ваљда, те да беломе свету купујем, па после да чекам, х |
/p> <p>— Доста, бре!{S} Доста!{S} Нећеш ваљда свих седам... продера се Диша на жену, која се на |
изненади појава мајстор-Дишина.</p> <p>Ваљда се Дишин шегрт не би толико забленуо ни пред голо |
ејући се загрлила дебели јастук.</p> <p>Ваљда, у томе часу, није тек помишљала на мајстор-Дишу! |
д подвије врат и полети, мукне тако, да вам се чини то бик муче.</p> <p>Кир-Ламбре и сви остали |
одсечеш.</p> <p>— Е, дај Боже, душа да вам не испадне на нос како христијанину, него на друго |
за изгубљеним новцем.</p> <p>— Е, нека вам је на здравље, и толико срећа да имате, колико се в |
прескочите код удовице преко зид и кад вам је шегрт подметнуо леђа, да се попнете?</p> <p>— То |
вари.</p> <p>— Поздравио мајстор и шаље вам ово! — испоручи Јанићије, збуњен девојачким нападом |
p> <p>— Лако је вама да бесните, мужеви вам код куће, а мој?{S} Хеј, хеј, ко зна кад ће се врат |
ре да уложим у еспап...</p> <p>— Е, кој вам па за то смета? — Чија жена <pb n="44" /> онога и п |
највише помаже него грцко чаршија; кој вам је мустерија, него Грци, а то све из еден љубов на |
жена?</p> <p>— Не знам кир-Диса; не сум вам ништо скривио.</p> <p>— Јабучицу ћу да ти ишчупам; |
Цигане око себе.</p> <p>— Доста!{S} Ево вам бакшиша; а сада да се вратите онима, тамо.{S} Ама н |
жена ашикује с комшијама!</p> <p>— А ко вам каза па то? — одговори Анастасија и утаче се у очи |
о, што се залетео у прводаџисање. — Ако вам није ствар у срце, нисто не бесе; ајде, кир-Дума!</ |
а да видите колико вас постујемо, ја ћу вам позајмим из еснафска каса пет стотин гроси за четир |
у пред Богородицом и метанишем, само да вама да деце а мени унучиће.{S} Па ваљда се смиловала м |
усамљена и растужена.</p> <p>— Лако је вама да бесните, мужеви вам код куће, а мој?{S} Хеј, хе |
ше га носилима четири хамала и закопаше ван христијанскога гробља.</p> <p>— Ето, таква ће бити |
м да ми се квари ред; не дам да ме нико вара и да ми образ гази.{S} Разумеш ли?</p> <p>— Опрост |
ворио очи, те да видиш како те она прва варала.</p> <p>Хаџи-Диша одмахну замишљено главом.{S} Н |
ам страдао; Бог види како су ме сви они варали и поштење ми убијали, па, ако је било греха од м |
е ваља!{S} Обећао сам да ћутим.{S} А да варам газду, зло! — мислио је Јанићије и између ова два |
да ми се закуне да ме никада више неће варати; а оно псето (ту кир-Диша зашкрипа зубима и јекн |
итањем беху толико успели, да се отресу варварских особина свога племена и да се подражавањем и |
лонац где се ручак кувао, ту би обично варјача утерала дисциплину у главу непослушнику.</p> <p |
{S} Мисли и планови разлетали су се као варнице са упаљенога крова; и сваке од њих дотакао се, |
слио је, силазећи се већ по пети пут до Варош-капије и враћајући се натраг Барјак-џамији.{S} А |
ин!{S} Искам да си идем из ову проклету варош, идем на вилает, там да плачем и пред иконе да ку |
ину диње.{S} Такву су капу носили махом варошани како по Србији тако и по Румунији и Грчкој.{S} |
фенско писмо и отићи ће из ове проклете вароши, да се никад више у њу не врати.</p> <p>— Отићи |
! —- виче кир-Диша.</p> <p>— Ела-те, да вас гурнем у трбу! — одговара Ламбре.</p> <p>— Пушком ћ |
супругу.</p> <p>— Ела-те, ако искате да вас закољем!{S} Ела, удрите! — рече му пркосно и са пре |
— А е ли истина да сте пали са зид и да вас је патрола јурила, а ви побегли?</p> <p>— Није исти |
скромнога изгледа.</p> <p>— Е, како да вас утешимо, куме?{S} Судбина, к’смет, сто кажу Турци.< |
од грцка мајка родени.{S} И рекосмо да вас женимо на грцко невеста, на кир-Бенџина удовица, па |
вет, онда је истина; а кад се казује за вас, не је истина? — Тако ли је?</p> <p>— Ама кир-Дума, |
чујно Диша.</p> <p>— Цео свет говори за вас.</p> <p>— Лају пси; лају, тетка-Мацо, и лажу, Бога |
ривио, да ме клепећете?{S} У апса ћу ја вас <pb n="167" /> и твога мајстор-биволица!{S} Пцета! |
а-Анастасија ћемо ми удати за Грка; ама вас жалимо: лепе паре губите, мустерије ће изгубите и ц |
ви, бре, да клепећете?{S} Сто сам ја на вас скривио, да ме клепећете?{S} У апса ћу ја вас <pb n |
а, него Грци, а то све из еден љубов на вас због засто сте као од грцка мајка родени.{S} И реко |
љио у њега.</p> <p>— Како: шта? — Ми на вас као на едног честитог мајстора сас леб, а ви на нас |
као сваки сан; али мајстор Диша не може вас дан да се отресе оног двоструког утиска, што га је |
него да свирате!{S} Свирајте, све докле вас могу чути. — Оно... знаш, оно...</p> <p>— Знамо, га |
ли!{S} Како сте путовали!</p> <p>— Боље вас нашао!{S} Добро, фала Богу! — одговори Диша, када м |
опази како се мајстор Диша сплео. — Кој вас највише помаже него грцко чаршија; кој вам је мусте |
пажњу примао захвално, па, и ако је био вас дан расејан и апатичан, ипак га је ова нежност тетк |
јстор-Диша и шкрипи зубима.</p> <p>— Ко вас отровао?</p> <p>— Ти! — продера се супруг и подиже |
оставио кир-Бенџо; ама да видите колико вас постујемо, ја ћу вам позајмим из еснафска каса пет |
же: јазук на мајстор-Диса! — А како смо вас волели, као да сте из сама Елада, као да не сте из |
е.</p> <p>Са таквим мислима бавио се по вас дан; тетка-Маца није одлазила од њега, и захваљујућ |
! — уздисао је премећући бројанице и по вас дан срачунавајући шта га све то кошта.{S} Свога буд |
теже падало: дан или ноћ.{S} Дању би по вас дан одбијао од себе мисли, које га и без његове вољ |
же десити.{S} Зато је Јанићије морао по вас дан мајати се са тетка-Мацом око болеснице и трчати |
наје за ред, а ни адет нам не је како у вас.{S} Него кад ми бидете муж, онда — друго је“.</p> < |
дућан коже, и готове јеменије, које су вас дан пред дућаном висиле, па већ почео спуштати ћепе |
ни капи крви са Термопила, ипак својим васпитањем беху толико успели, да се отресу варварских |
не донесе више у овај пусти Београд! — Ватра да га изгори! — уздахну кира-Анастасија прихватај |
ио и душу и срце и мозак.{S} Грозничава ватра лизала га је од пете до главе, па се разгоревала |
и да се мало примири.</p> <p>Обузела га ватра, дрхтавица, а у срцу толико бола и љутине, да је |
} Трећега дана толико је слабост и нека ватра обузе, да паде у постељу и тако цео дан лежаше у |
p> <quote> <l>„Знаш ли како се зове она ватра,</l> <l>Што душу сажиже а срце спржи?</l> <l>— Зн |
<quote> <l>„Да ли знаш како се зове она ватра, што душу</l> <l>сажиже а срце спржи?</l> <l>„Зна |
<quote> <l>„Да ли знаш како се зове она ватра,</l> <l>Што душу сажиже а срце спржи?</l> <l>Знам |
пуца скопчавају.{S} Млада удовица није ватра само у кући; њезин пламен лиже и кроз махале где |
/p> <p>Али кад уђе у собу, она забуна и ватра на ново га дохвати; он брзо седе на миндерлук, за |
та више.{S} Некакве, час зелене час као ватра светле пеге разлетеше му се око очију; смрачи му |
и кира-Думиница помало плашила, да она „ватра“ не опече и њезина супруга.</p> <p>Како му драго, |
а, како му се грло сасушило од унутарње ватре, приђе једној чешми, напи се воде, подметну главу |
— Проћи ће га већ! — рече уклањајући с ватре велику џезву шербета, који се грејао за Лепосавин |
сти.{S} Наредио је да се добро угреју у ватри једне машице, па, када се ове готово усијаше, он |
е признаје никакве рачуне и које својом ватром сагорева најубедљивије разлоге мозга, размахнуло |
ји би се могао ма када јавити.</p> <p>— Ватру запрети, удовицу удај! — казао је кир-Дума; а та |
ју, пре мајке и са „чирачетом“ наложила ватру у мутваку, преставила џезву с кафом, метнула чети |
ум што се чује у ковачници кад меховима ватру распаљују.{S} У овај мах био је потпуно бесвестан |
омоли страшна чељуст, која поче бљувати ватру на богоугодника.{S} Побожни испосник учини крст н |
рзо се наже над огњиште и поче пирити у ватру, пред којом су били престављени лонци и рантлике. |
закључана, ускомеша у њему на ново ону ватру и он поче одмерено гвозденом алком, а за тим све |
дове разапетих ћепенака и кроз унакрсну ватру исмевака и чаршијског искашљивања за собом?</p> < |
ену у госта.</p> <p>— Ја сум, кир-Диса, ваш кум и пријател.{S} Еле, како сте? — пита Дума, али |
Зашто бре, кир-Диса, зашто да ја плаћам ваш ортаклук, кад не сум ништо крив?{S} Зашто да се кри |
о не тиче то ви да идете!{S} Кућа не је ваша него моја.{S} На поље из кућа, ти, зевзек, бре!</p |
— А, не је истина; саг, не је истина за ваше што се прича, ха! — А е ли истина да сте пали са з |
н, кога се једва опомињемо, таласају се ваше спокојне сени у дугим антеријама емир-боје ћурчети |
="#SRP19061_N1" /> на глави.{S} Промичу ваше упокојене сени, са бројаницама у руци и дуванкесом |
е!{S} Стари честити људи!{S} Како нам и ваши, давно запуштени гробови изгледају тајанствени!{S} |
иће боље...</p> <p>И тако мајстор Диша, ведар и лак као младић, убрза из куће, оде мало до дућа |
ј хаос, који му је сметао да буде онако ведар и безбрижан као до сада!{S} Но он није имао никог |
својим јастуком напипао.{S} Ноћ је била ведра и обасјана, благ поветарац доносио му је шумор ба |
ову наглу жалост брзо је умерила њезина ведра и вазда расположена нарав, те тако, после првога |
а и од једном прште у онај необуздани и ведри, детињи смех, — када поче представљати шетњу о ме |
> <p>— Среће ти! — запита она, а зрачак ведрине блесну из влажних очију.</p> <p>— Кажем ти, нис |
јнога крова трептила је у оној сунчаној ведрини зелена чуваркућа, што се над надстрешницом безб |
лада.{S} Уместо одговора она га погледа ведро и пркосно и продужи пут ћутке.{S} Јанићије је иша |
аху, попуцаше, и њему стаде тако лако и ведро, те у мало што не поскочи, да је на ново загрли.< |
лако трептање.{S} Њему стаде пријатно и ведро; а она потајна изнутрица, која га је, поред свега |
од задовољства, улази са Мацом у собу и ведро гледа око себе.{S} Не потраја много, па ето и Леп |
оне аде и изгуби се испред очију.{S} На ведроме и као стакло јасноме дану, који блисташе свежим |
, како тај момак тако брзо измени своју ведру нарав, и ма да му ни на крај памети не падаше да |
Јанићије је ћутао и збуњено, натуштених веђа, гужвао један широк орахов лист, што му се у руци |
ошајлију“, што се жутио над Лепосавиним веђама, то у њено насмешено лице.</p> <p>Девојке отрчаш |
е тако му се чинило, као да га још нека веза чврсто држи за ону, коју је тако брзо напустио.{S} |
конака бежи.{S} Ћути, само када те није везала са којеким; а таквога мужа свака би себи пожелел |
и Јанићије, кога је још прво детињство везало за ову кућу и хаџијину судбину, био је као утуче |
</p> <p>Ако је и био од свога детињства везан за свога мајстора, он га је од смрти Лепосавине т |
ту жену није никада толико волео и тако везан био за њу, као баш сада, када га је она преварила |
мајстора и самога себе, што му се језик везао, те не каза чега ради не може да иде Ламбри и кир |
</p> <p>— Била ти, кира-Мана, свога пса везати, док беше овде, а ја да ти га хватам, нећу.</p> |
ита о нечем, што баш није имало никакве везе са овим даном.</p> <p>— Јеси ли се опет срео са ки |
којима је до своје женидбе какве такве везе одржавао.</p> <p>И кира-Анастасија могла је рећи, |
шао, треба да се зна, јер стоји у јакој вези са оним што је после било; а то ће нам, најзад, об |
је цванцик вратио, и сад га ништа није везивало да језик везује.</p> <p>Али ипак, овога дана н |
никада не виде ништа, што би га чвршће везивало за њега, он му је опет био нешто: јео је његов |
курир, улак) прво у служби београдскога везира, а доцније га узе Господар Милош у своју службу, |
, загледала са сваке стране и дивила се везу на рукавима.{S} Кир-Ламбри и кир-Думи донео је два |
паше кецељу, коју при раду око антерије везује.</p> <p>Пред кућом Дишу изневери кураж.{S} Кад х |
, и сад га ништа није везивало да језик везује.</p> <p>Али ипак, овога дана није смео ни прићи |
е жива.{S} Није шале, оно о чему је цео век сањала и за чим је кришом чезнула, сад јој се самој |
њоме ожене, он би у тој жељи провео цео век, а не би ни покушао да је у дело приведе.{S} Желео |
ад угледаше како им је сплетка краткога века била.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Шта ј |
атну забуну, као човека, који је целога века где је год могао штедео, па сад одједаред види, ка |
н би га тако издеветао за све, да се до века сећа, како је нечовечан био наспрам свога шегрта.{ |
остао је самохран у свету, а живети до века тако без жене и без икакве наде на своје потомство |
е копљем пробио.{S} И тако су пролазили векови и о том се ексеру није ништа знало све до прошло |
опет хлеб; јер газда-Диша, који у своме веку никоме у очи није смео рећи ни ружне речи а камо л |
{S} А кир-Диша, који никада још у своме веку није запевао световне песме нити западао у слично |
ати њезино оклевање.</p> <p>— Каажу.... веле: узе јој образ, па сад је оставља!</p> <p>Диша пос |
ори очи на своја колена.</p> <p>— Хоће, вели, да се врати, али тако... продужи Маца и на полови |
ну Диша.— Никада!</p> <p>— Долазила.{S} Вели: човек чека...</p> <p>— Који човек?</p> <p>— А зна |
редио на жена, да не једе џабе лебац, — вели кира-Мана.</p> <p>— Ето, ја — утаче се кира-Думини |
бра из куће не оде.</p> <p>— Не треба — вели — да мајсторица остане сама без послуге, кад јој г |
да то никако не може бити. „Не смо ми — вели — како српско удовица.{S} У нас се знаје за ред, а |
Кад не даде Бог по христијански закон — вели — не искам ни по псешки.{S} Ја сам му зборила, ама |
ка арамија, који хвата људе за гушу, па вели:{S} Плаћај, бре!{S} Напротив, ти имаш права да се |
тне стихове на гробу друге му жене, где вели, да тај „памјатник“ подиже својој „честитој“ жени, |
у и радњу чувати као своју“, а Диша јој вели: „Јесте!“ — Немој, болан, тако!</p> <p>— Не могу!{ |
ар газда и човек „тихе нарави“, па, као вели, ако овде раскварим сватове, лако ћу после удесити |
прашта ли му или се љути баш зато, што вели „да није хтео“.</p> <p>— Ја онако...{S} Дође ми мр |
а сокаку, желела, да јој свадба не буде велика, њени стараоци, кир-Дума и Ламбре, све су учинил |
ис има осамнаест година, висок, плећат, велике <pb n="159" /> главе, ниска чела, широка врата, |
ас појести, уздишући вазда на скупоћу и велике трошкове, тетка Маца је <pb n="171" /> ипак мало |
Дишо! — проговори Маца гласом и изразом велике бриге и нерасположења.</p> <p>Диша седе.{S} Свеч |
и ништа ташти, на чије се разлоге већ у велике навикао да их прима и — сноси.</p> <p>Но њему се |
ја морала трагати!</p> <p>Диша је већ у велике примао честитања по раним ћепенцима.</p> <p>— Та |
ne unit="subSection" /> <p>Ноћ је већ у велике осула небо звездама над Београдом, који је дубок |
ва, оно поче <pb n="36" /> освајати.{S} Велики део чаршије поче гледати на мајстор-Дишу као на |
а у томе часу страховито рикну, избљува велики ексер и нестаде је.</p> <p>— Сад народ у гомилам |
је је дао за еснафски барјак, постао је велики добротвор цркве и устабаша свога еснафа.</p> <p> |
тај не може да буде хаџија.{S} А то је велики грех.</p> <p>И сад му хаџија поче приповедати, к |
.</p> <p>На пет дана после ове куповине велики караван, <pb n="199" /> већ посвећених хаџија из |
састају, <pb n="147" /> спуштао из косе велики дукат „ћошајлија“ и око грла златне махмудије.</ |
и пар дође му на ум она њезина претња и велики кујнски нож, и он, место да пође на улицу, седе |
титор и приложник храма сего“ постаће и велики добротвор свога народа.</p> <p>— Међер, имаш зла |
а, а ово да метнеш па чело — и даде јој велики, златни дукат „ћошајлију“.</p> <p>Лепосава погле |
памука, а у томе памуку лежао је један велики чавао, не дужи од садашњих „мертечких“ ексера.{S |
се сматрало као велико чудо, него и као велики грех.{S} И мајстор-Диши су замерали, па су га ду |
го ли њеноме мужу, према коме је осећао велики решпект. — Тако је он причао њојзи, како га је, |
сти.{S} Српска чаршија прихватила га са великим уважењем, црква га убројала у своје ктиторе „и |
, окретао своје мисли на ту страну и са великим успехом долазио до уверења, да је у целој ствар |
гласом и предаје јој огрлицу од педесет великих, златних махмудија.</p> <p>— То да носиш око вр |
Маца је међу женама свих редова уживала велико поверење и била радо примана у сваку кућу.{S} На |
да из кесе извади ситнине, али на своје велико запрепашћење опази, да му ни кесе ни новца нема. |
ти неожењен, не само да се сматрало као велико чудо, него и као велики грех.{S} И мајстор-Диши |
крива.</p> <p>Јанићију Бику, који је у велико постао десна рука мајсторове радње, било је врло |
поклоничко путовање.{S} По чаршији се у велико рашчуло да ће Диша у света места, а по махалама |
о је први пронео глас, не зна се, али у велико се веровало да ће мајстор Диша да се ожени Лепос |
искрсавати.</p> <p>А то се већ почело у велико јављати.{S} Од некога времена млада удовица, не |
у праву домаћицу и радњу, која је већ у велико почела посртати, није ни помишљао.</p> <p>Кира-М |
на друго ради.{S} Мајстор Диша је већ у велико припремао, што му је било потребно, да се у сват |
ајстор-Дише, који се у Јерусалиму већ у велико предао побожноме опхођењу светих места, бденисањ |
те!{S} Ето, он се каје, — утаче се Маца великодушно.</p> <p>— Гледај само какав изгледа!{S} Одм |
хоћу да се кајем... у цркву ћу да идем, велику воштаницу да палим за душу на твоја мајка.{S} Бр |
ћи ће га већ! — рече уклањајући с ватре велику џезву шербета, који се грејао за Лепосавине друг |
рна пшенице.{S} Он је донео собом једну велику светињу: ексер, којим је био прикован Спаситељ з |
да још опази на тетка-Мацину лицу једну велику збиљу, њему се чисто стужи од неке необјашњиве с |
у тетка Маца показа руком на образ).{S} Велим, није ми Бог уделио богаства, али да јој образ ба |
р у ове године и овако...</p> <p>— Како велите?...</p> <pb n="42" /> <p>— Ето, овако... — И ту |
рићет, зете: дође и друго!</p> <p>— Шта велиш? — запита Диша и забезекну се пред гласом, коме с |
и... јецала је Анастасија.</p> <p>— Шта велиш?! — запита Ламбре запрепашћено.</p> <p>— И... јем |
а му један шегрт одговара.</p> <p>— Шта велиш?!...</p> <p>— Твој сам леб јео, газда, па сам ти |
ред газдом као на угљевљу.</p> <p>— Шта велиш, бре?</p> <p>— Немој, газда, да ме шаљеш тамо: не |
/p> <p>Јанићија подиђоше мравци, спусти венац од јеменија на тезгу, а чело му се ороси знојем ш |
> <p>Осетио Ламбре одавно, како му жена вене а ствари ишчезавају, али још као не може да схвати |
ћу кира-Анастасије и да потајно плаче и вене.{S} Кира-Мана не би имала смелости да га тако осра |
ану и оставио да у кући кришом уздише и вене и да пакосно гледа на ону која јој мужа преотела.< |
оју несрећну младост и да на њезине очи вене, не би ли се уверила, какву му је неправду учинила |
да, кад је кира-Ламбриница почела нагло венути и потајно довлачити у кућу неке чињарице, које с |
вним патњама, кир-Диша је започео нагло венути.{S} Оно пространо лице са затегнутом кожом смрша |
да није присуствовао макар у цркви при венчавању младенаца.{S} Да је Диша био потпуно збуњен < |
<p>Кира-Мана му је била последња брига; венчана му је жена и куда би она смела да му ма шта пре |
а свога мужа, па чак ни кир-Думи, своме венчаноме куму. — Али што није језик открио, то открише |
one unit="subSection" /> <p>Што се дани венчања све ближе примицаху, мајстор Диша је све нестрп |
а, да га друга жена, на седам година по венчању, обрадује тројкама, једрим и тако грлатим, да с |
алога, утврдише да се младенци одмах по венчању уселе у кућу.</p> <milestone unit="subSection" |
ка топал-Стојан, па се завештао да неће венчати децу, све докле на Саборној Цркви звона не проп |
ркви довели пред младожењу и метнули им венчила на главу, њој стаде тако тешко, да у мало не па |
благослов.{S} То је била нека глава са вепровим зубима без трупа и рамена и само са ногама.{S} |
стијански, нећу ни по псешки.{S} Турска вера — погана вера; а што се од те вере добије, то је п |
у ни по псешки.{S} Турска вера — погана вера; а што се од те вере добије, то је погано.</p> <pb |
ила, ама он каже:{S} Дервишин је погана вера, а од поган закон не искам деца.</p> <p>Тако је ки |
аду. — Сви сте ви, ђаури, једна нечиста вера!{S} Имаш ли комшику која нема деце?</p> <p>— Имам, |
хоће да сазна, колико је у души чврста вера хаџијска.{S} Зато он пушта ђавола, да нас на хаџил |
д мене, ја сам те упутио, добар си био, веран си ми био, па ето ти радње!{S} Тамо, у кући, да с |
чека, но да погази своје обећање и, као веран слуга, исприча своме <pb n="71" /> газди све и ка |
ме још и за калфу извео, што сам му био веран! — мислио је, силазећи се већ по пети пут до Варо |
Бог!{S} И сам си се требао сетити своје вере, а не да од некрштених тражиш записе.</p> <p>Мајст |
рска вера — погана вера; а што се од те вере добије, то је погано.</p> <pb n="56" /> <p>Поткреп |
како јој ништа није познато, зашто јој вереник врати прстен, те тако кир-Думи није остало друг |
прагу свога новога живота покаже својој вереници, како он никоме у својој кући не допушта, да ш |
ма пристао, он би се ипак вратио својој вереници; јер оно, што већ једаред очима омили, то се в |
ожење, који се враћао својој напуштеној вереници као блудни син из Библије своме оцу, ушли свеч |
д требаше, па сад да запишемо у пропала вересија...{S} А, а-ах, Дума, гомаре едно, кој да те пр |
{S} Једнога дана покуша да сама скине с верига котао пун вреле воде.{S} Котао је био тежак, те |
е са њиме дешавале ове промене, и његов верни Јанићије, кога је већ произвео за калфу, доживљав |
p> <p>— Бог хоће да га се ми, као једни верни христијани, сећамо, да му се клањамо и молимо.{S} |
једва гласови мујезина, који оглашаваху вернима: сабах-намази (јутарњу молитву).</p> <p>Али пор |
готов новац би морао дати и изгубио би вернога и оданога калфу, на кога је тако свикао.</p> <p |
асно, што се не би могло образложити ни верношћу наспрам свога газде чији је хлебац јео, ни стр |
оја је свога мужа добро познавала, није веровала у такву претпоставку.{S} Кир-Диша је ревносно |
гој без икаквих истраживања на голу реч веровале све.</p> <p>А бар да је кира-Мана имала право, |
пронео глас, не зна се, али у велико се веровало да ће мајстор Диша да се ожени Лепосавом Мацин |
е Диша вратио прстен.{S} С почетка се и веровало и није: али када тетка Маца, која је тога дана |
о, кад не би то урадио.{S} И ко би сада веровао да ту нема ништа, кад не избиваш од онуда!{S} В |
што му судбина, у коју је он безусловно веровао, беше наменила, да се баш Анастасијом Бенџином |
<p>Но њему се ипак није чекало.</p> <p>Веровао је тврдо у моћ дервишевих хамајлија и он их јед |
ика познаје цео свет, па зато се и мора веровати, да је само таквоме испоснику дато да за бадав |
а тебе и Лепосаву говори.{S} И ко ће ми веровати, кад будем казивала, да се моје дете није од м |
новима и грудима и он му рече:{S} Иди у Вертеп Витлејемски и прими свети ексер.{S} Пустињак ниј |
оклевао, оде у Витлејем и, баш кад се у Вертепу пред јаслама молио, расклопи се земља и из ње с |
да за свој новац не купује другима „на веру“.</p> <p>— Нашао сам кесу на сокаку ваљда, те да б |
на лицу му се јасно чита, како ни он не верује што мајстор Диша тврди.</p> <p>— И што да износе |
> <p>— Какав је то погани милет, што не верује више у Бога и пљује на свете утвари?</p> <p>— Мо |
ији.</p> <p>— Нисам хтела самој себи да верујем да сам на сну два пута чула; али, кад ноћас и п |
/p> <p>— Тако је, кир-Дума.{S} Ја и сам верујем, да је комшилук измислио и за кира-Анастасију о |
климати главом и гледати у Дишу. — А ви верујете што се, по свет прича?</p> <p>— Не прича то је |
осигурао.{S} За „неверне Томе“, који не верују, докле се и прстом не дотакну рана, снабдео се о |
може овај случај да на њеној остане.{S} Весела, што је тако испало, кира-Анастасија спрема све |
у томе и Маца изиђе, само не више онако весела, него зачуђена и збуњена.</p> <p>— Шта ово би, б |
наследника.</p> <p>Свадба је била врло весела.{S} Цео еснаф и званице из осталих еснафа и грађ |
ро, фала Богу! — одговори Диша, када му весела женица притрча руци, да је целује.</p> <p>— А ви |
јућИ како би му све празно било без ове веселе женице, ради које је прегорео кира-Ману и остави |
е посластице, па се сада све заједнички веселе, задиркују и смеју.</p> <pb n="150" /> <p>Све ов |
о је љубав! — понови оп последњу реч; а весели смех девојачких грла из баште, као да му дохвати |
гласом, који није ни мало личио на онај весели глас, из кога је детињски несташлук избијао.</p> |
о као бик и кроза целу чаршију изазивао весели смех.</p> <p>Па ипак, поред свега тога, ово сада |
о као младо теле, што је увек изазивало весели смех.</p> <p>Те ударце некада је Лепосава делила |
а разговори ударише много живље и много веселије, све докле их не прекиде Канче, која у тај пар |
у колико јој то допушташе нови положај, весело, нежно, управо сестрински, те он, хтео не хтео, |
бар!{S} Баш је добро то што не учини! — весело је певушила Лепосава, носећи ратлокум и кафу, да |
ћије!{S} Ево Јанићија! — викну Лепосава весело.</p> <p>— Де, де!{S} Знала сам ја; дете је то! — |
<p>— Што стојиш море? — викну Лепосава весело, кад виде како јој се мати болећиво опходи наспр |
ољубац, који му узе свест, он би и сада весело певао, па на сељаке, кад би у дућан тек онако на |
тка-Мацо! — <pb n="122" /> узвикну Диша весело. — Ово ће бити и добро и Богу угодно.</p> <p>И о |
чију са земље.</p> <p>Лепосава, која је весело до овога часа говорила, сад се од једном уозбиљи |
ште педесет и четири! — одговори Ламбре весело и даде знак својој домаћици, да пред госта донес |
себе, погледа тамо од куда му допираше весело ћеретање, па кад опази Лепосаву и чу, како се са |
, као врабац из шаке, шмурну на врата и весело одјури симиџиници.</p> <p>А мајстор Диша седе на |
, — прети јој кира-Думиница кроз сузе и весело — нема висе да фудулис кроз чаршија, ћепенци да |
тада у кући и башти било је врло живо и весело.{S} Лепосава је имала лепо грло, па када би запе |
онда оде брзо својој кући поздрављајући весело комшије по ћепенцима.</p> <milestone unit="subSe |
е би криво, што ленчује; она је по кући весело певала, радила своје послове, а ту бригу оставил |
нску собу и као шева међу пуним класјем весело певушила или се на сав глас засмејала, када би к |
краси.{S} Он отури посао, одмахну руком весело па изиђе из дућана.</p> <p>Јанићије Бик притегао |
ко узрујана.{S} Ушао је у дућан и почео весело певушити; повуче за ухо једнога шегрта, па онда |
на миндерлуку опазише своје жене, како весело разговарају са кира-Анастасијом, као да нису пун |
море, што си подупро капију? — рече му весело и дрпну га за рукав.</p> <p>Али Јанићију се стег |
а лојаница и осветљавала тек по гдекога веселога брата, који жељно ишчекује, неће ли какав изне |
ствари а зачуђено је посматрао сву ову веселост, а нарочито Лепосаву са оним накитом, која га |
у башту добацујући једна другој по коју веселу досетку на рачун будућих младенаца.</p> <pb n="2 |
у памети прибира све утиске вечерашњега весеља и да се за тим са једним осмејком на руменим усн |
о младожења, од своје стране, позвао на весеље.</p> <p>Сутра дан, по прстену, пошао мајстор Диш |
>— Е, нека је со стрекја; и у здравје и весеље да дочекате дечица, па како пилињи око кокошка д |
овамо час онамо, што ко нареди.</p> <p>Весеље махнито.{S} Јанићије Бик зачинио песмом и шалом. |
мбре, који су овог дана управљали целим весељем, наредили, да се софре поставе у башти под оним |
и грађанских редова учествовали су.{S} Весељу није ништа недостајало, а мајстор Диша се, тога |
це; поклонићу је теби! — одговори Диша, весео, што га је Маца тако брзо обрадовала.</p> <p>Чудо |
Јанићије је био само дечак, безбрижан, весео; а овај догађај и она душевна борба сада га сасви |
ипак није сметало, да општи утисак буде весео и задовољан.</p> <p>Али друкчије је одјекнула ова |
бунише.{S} Јанићије покуша да се покаже весео, а она опет поче да га пита о нечем, што баш није |
н.</p> <p>Али друкчије је одјекнула ова вест међу српским занатлијама и трговцима.{S} Мајстор-Д |
од ћерке сазнала и саопштила зету добру вест.</p> <p>— Ако буде син, начинићу ти, Мацо, либаде |
све стране и развејало ледену мисао као ветар прашину.</p> <p>— А што, зар је једна пошла за си |
/p> <p>Али шта је вечито? — И живот као ветар прође, а камо ли једно тренутно задовољство што г |
умора задиханоме човеку, када га благи ветрић заћарлија.</p> <p>Баш у томе тренутку, када се м |
ак и оно лишће, што са бујних грана под ветрићем шуми, дише.{S} И то неодољиво осећање, које об |
хлебу, маслинама и зејтину и та његова, већ увелико позната испосничка наклоност, створила му ј |
ном.{S} Није то било од каквога страха, већ од оне изненадне промене, што је угледа на целој по |
кад маши очима горе, а то није удовица, већ држи кир-Ламбру за ногу.</p> <p>Сан као сваки сан; |
{S} Кајик, у коме је путовао хаџи-Диша, већ се помаљао са стране Кајабурме.{S} Нестрпељив, да ш |
миче.{S} Није му дакле остајало друге, већ да се преда слепо случају, нека га носи куда је њем |
клецајући довуче у башту.{S} Јанићије, већ стишан од прве навале, седео је подвијених ногу на |
ам му ја крива?{S} Ја не смем друкчије, већ како нана каже; а он је слуга, нема нигде ништа!{S} |
трунуле и сви, који живљаху у оне дане, већ су давно полегали.{S} Густи трњак и зеленило препла |
алуп, што се у мајсторовој руци обрете, већ наже низ улицу и изгуби се у оним силним ћорбуџацим |
брига домаћина, који се удалио од куће, већ права патња, мучење душе, које га је обзинуло као п |
о што се Јанићије вратио из бербернице, већ чуо за цео догађај, разуме се, сасвим у другој форм |
б стоји и ни једним делом тела не миче, већ гледа у врата, на којима је стојао мајстор Диша.</p |
нићије немаде кад да се објашњава више, већ штуче међу сватове.</p> <p>А ко зна, не би ли боље |
чки ситно говори. — Ово му је, до душе, већ много теже ишло због гојазног трбуха, који се споко |
за живота није могла друкчије сматрати, већ као свога господара, коме је по закону <pb n="26" / |
асија, али не доврши шта је хтела рећи, већ удари у такав хистерични плач, да му требаше повише |
о већ није ни дућан ни трговачки посао, већ свој пријатељ и његова жена.{S} А, у то време, у Бе |
ожења, те тако ни нама не остаје друго, већ да поверујемо кира-Маниној потајној сумњи, да се и |
аху у очи Дишине.</p> <p>— Ама не тако, већ кажи, да ти чујем гласа.</p> <p>— Хоћу! — одговори |
е она рука, која му чврсто држаше шаку, већ умрла.{S} Тек кад Маца закука, он престрављено скоч |
ојаве у ћор-Ахметовој кафани на Зереку, већ су отишле у посету лепој удовици.</p> <p>Свака од њ |
априка више из туршије изнети за совру, већ онолики број, колики је он пред ручак означио.</p> |
е чинио он из мржње према своме шегрту, већ из виших педагошких принципа, који су у оно време у |
Диша не беше у стању да изусти ову реч, већ се окрете и пође на улицу и не обазирући се на тетк |
куповине велики караван, <pb n="199" /> већ посвећених хаџија из разних земаља, кренуо се на пу |
.{S} Свет једва чека да чује новости, а већ онда, кад та новост дође до последњега уха, развије |
у.</p> <p>Но то је за кратко трајало, а већ после, кад је прошапутала оно: „хоћу“, она мало заж |
свадбену антерију и леп шарен појас; а већ нови ђевђелук (капа „дињара“) то је мајстор Диша ку |
етка је од некуда потурена у чаршију; а већ онај који је потури није требало да брине више коли |
ице ишчачкају макар и једну трунчицу; а већ после би им лако било да од те трунчице замесе чита |
е се не свикну на своје удовиштво.{S} А већ после овај благи обичај постајао је све ређи и ређи |
ањем прстена, набацао.</p> <p>А када га већ и срце и разум гонише, да се осврне на тако убедљив |
м одмахну.</p> <p>— Дете! — Проћи ће га већ! — рече уклањајући с ватре велику џезву шербета, ко |
добро; остани ти само овде, а ја ћу га већ сама молити.</p> <p>Лепосава само што није од радос |
ишло је тако, да се није ни опажало, да већ од толико недеља нема господара у њој.{S} Јанићије |
башти закопала?</p> <p>Тетка Маца сада већ није имала израз двомислен и тајанствен; лице јој ј |
{S} Ова вижљава девојчица, која је сада већ толико израсла, да је набујала у једру и живахну де |
куће, да јој донесем нешто.{S} Па онда већ биће боље...</p> <p>И тако мајстор Диша, ведар и ла |
ићем у левоме куту доње уснице, постала већ предметом једне песмице на грчком језику.</p> <p>Ни |
стор-Дишу до лађе, чија су једрила била већ уздигнута <pb n="181" /> и спремна, да крену низ Ду |
аглибио.</p> <p>Судбина га је заквачила већ; а кога судба једаред само дохвати у своје незграпн |
да тетка Маца, која је тога дана обишла већ неколико породиља, потврди, поче се на све стране н |
на последње средство. — Неколико недеља већ, како је дошао из Меке неки постарији дервиш и наст |
рукчије.{S} Јанићије је зрео човек; има већ и мали капитал од толикогодишњег непримљенога ајлук |
да овако не може дуже и да је кир-Дума већ поткупио бројанице и турао их за појас, он положи р |
и то што јој нема мужа.</p> <p>Кир-Дума већ беше спреман, да оде у полицију и да се пожали, как |
ој вољи, беше једна кап више зејтина на већ онако разбукталу жеравицу.</p> <p>Да остане и даље |
те пољуби.{S} Од толиког његовог грлења већ и комшилук балдиса само гледајући, тек нећеш ти!</p |
које су вас дан пред дућаном висиле, па већ почео спуштати ћепенак, кад у дућан утрча други шег |
служи мајку, кад из собе изиђе.{S} Маца већ устала, умила се и пошла вратима, кад од једном зач |
све горе и горе бивало, а кад болесница већ поче сасвим губити свест, хаџи-Диша употреби послед |
сти кира-Анастасију, како јој је супруг већ отпутовао.</p> <p>Јанићија Бика, и ако није још био |
од толиких српских девојака.{S} Али кад већ није друкчије било, он се помири са тим гласом и по |
его ли оно што је јуче пропатио.{S} Сад већ није могао ни помишљати, а камо ли одлучивати се на |
Диша изгуби свест, срце му заигра и сад већ заборави на свој положај и адет.</p> <p>Али, у томе |
.{S} А мајстор Диша напротив.{S} Он сад већ <pb n="216" /> није могао ништа без тетка-Маце у ку |
га на ономе свету дочепале.</p> <p>Сад већ, кад је дошао до овога уверења, није имао више нигд |
стасија, па сас њу што ћемо?</p> <p>Сад већ не беше никакве тешкоће; устава је пробијена и буји |
дговори ништа ташти, на чије се разлоге већ у велике навикао да их прима и — сноси.</p> <p>Но њ |
е трговце да пазар престаје; и погдегде већ су се спуштали ћепенци и затварали дућани.{S} И Јан |
<p>Кад је Маца ушла у собу, Лепосава је већ била мртва.{S} Јанићије, који још једнако јецаше, н |
и заноћи, а друго јака глад, која га је већ толико стегла, да је лепо осећао како га по трбуху |
ак, да се с њиме не сретне.{S} То га је већ коснуло као ружан знак, а када још опази на тетка-М |
ромене, и његов верни Јанићије, кога је већ произвео за калфу, доживљавао је тако исто једну ва |
да се искрено каје.{S} Али сад, када је већ то обећање дао и када му је предосећање казивало, д |
е већ грчки или цинцарски.{S} А када је већ морао да проговори српски са муштеријама, који нису |
Мацином и Јанићијевом; а за Јанићија је већ био уверен, да ће и за другом му женом, као и за он |
гао да се потпуно отресе жаоке, која је већ пецнула заљубљено срце његово.{S} Грашке зноја, што |
а своју праву домаћицу и радњу, која је већ у велико почела посртати, није ни помишљао.</p> <p> |
се примио за старога свата.{S} Кума је већ изабрао: газда Николу, мумџију (онога чију је кћер |
није жене најпосле дође крај.{S} Она је већ почела да размишљава, на који би начин могла да оде |
тито у Лепосавиним недрима, а пуница је већ од ћерке сазнала и саопштила зету добру вест.</p> < |
ве и погледајући у небо.{S} Али Диша је већ далеко одмакао, завио за сокак и отишао својој кући |
судбина друго ради.{S} Мајстор Диша је већ у велико припремао, што му је било потребно, да се |
дање њихових мужева.</p> <p>Кир-Диша је већ неколико пута прошао онуда, али кад год би угледао |
полиција морала трагати!</p> <p>Диша је већ у велике примао честитања по раним ћепенцима.</p> < |
имора, да му у радњи остане; али сад је већ сасвим друкчије.{S} Јанићије је зрео човек; има већ |
Оног Београда више нема.{S} И гробље је већ оронуло, крстаче давно изтрунуле и сви, који живљах |
то казује.</p> <p>Мајстор Диша, коме је већ једаред Лепосава у одбрани рекла да је угатан, само |
ише није знао шта да предузме.{S} Он је већ гледао у мислима како његов кир-Ламбре лежи иа улиц |
е на теби, од прве ти је жене. — Ово је већ трећа ноћ, како ми се на сну то казује.</p> <p>Мајс |
ога мајстора његово произвођење било је већ на прагу.</p> <p>Сузе му навреше на очи и он их кри |
ла.{S} У то доба њено Канче навршило је већ петнаесту годину, а мајстор-Диша је добар газда и ч |
/p> <p>Од кир-Дишиног одласка прошло је већ неколико дана.{S} У радњи је ишло као по зејтину.{S |
о збунити њезиним смехом.{S} Оно што је већ једном увртео у главу, то се није могло избити од т |
ilestone unit="subSection" /> <p>Ноћ је већ у велике осула небо звездама над Београдом, који је |
ави Дишиној.{S} Међутим, Јанићије му је већ једаред засведочио своју оданост, и он је потпуно п |
се погађа, а што се цене тиче, то му је већ познато било, да се овде може човек погађати до мил |
расправе.</p> <p>И овога часа Јанићије већ беше одмерио оком даљину, те се реши да, бар за час |
му станује кум Дума. —</p> <p>Јанићије већ довршио један посао, па почео да отпасује кајиш с к |
чију је вољу увек сматрала не друкчије већ као наредбу, коју је њезин покојник издавао озго.</ |
кући ни у чаршији није говорио друкчије већ грчки или цинцарски.{S} А када је већ морао да прог |
смешећи се:</p> <p>— А где си ти ђаволе већ три дана?</p> <p>— Глава ме нешто болела; требам ли |
шију.{S} Када је мајстор Диша, по своме већ утврђеноме обичају, пошао тетка-Маци на кафу, спази |
уваженој кући, наста такво стање, да се већ и у комшилуку почело о томе расправљати.</p> <p>Кир |
је он, чега се ова посета тицала, па се већ потпуно збунио, шта да каже и како да оправда своју |
ле без два три човека или жене, чије се већ давно напуњене тестије под лулама преливају, докле |
му био веран! — мислио је, силазећи се већ по пети пут до Варош-капије и враћајући се натраг Б |
и врати се кући.</p> <p>— Сутра ћемо се већ разговарати, а до јутра нека му буде и тако, — рече |
вангелијем дигао три прста у вис, то се већ дало видети и по његову лицу и антерији, која је це |
ле овде онде искрсавати.</p> <p>А то се већ почело у велико јављати.{S} Од некога времена млада |
враћао из дућана.</p> <p>— Да не долази већ? — упита га Лепосава још с врата.</p> <p>— Долази! |
; сад ли ми долази! — рече хаџија, који већ беше на ногама, и додаде нешто по турски.{S} Маца о |
о, шта кажу? — викну мајстор Диша, који већ не мога издржати њезино оклевање.</p> <p>— Каажу... |
вру и изишла на капиџик, да види иде ли већ хаџија са својим калфом.{S} Јанићије је обично увек |
се утицају свога кума и пријатеља; али већ после треће кафе, у кир-Ламбриној кући, одбацио је |
о је до прстена означено, они могу бити већ и у Влашкој, па ако је нужно чак и у Галцу.</p> <p> |
о на један леп сан, што га је са чежњом већ три године сањао.</p> <p>— Калос мерос, кир-Диса! — |
лим одласком, хтеде да га викне, али он већ беше на улици; она обори главу и са неким изразом д |
тако премишљао.{S} У мислима је гледао већ, како га носе на гробље, а Лепосава нариче, буса се |
о главноме.{S} Кир-Ламбре је предосећао већ, да је нека друга, много важнија мисао довела Думу |
лимну главом; али сада не тако стидљиво већ с осмехом у очима, које слободно гледаху у очи Диши |
ваки кутић у светим местима, јер је ово већ трећи пут, како као побожни поклоник долази овамо и |
одбеглица скрива, то јој не оста друго већ да зареди кроз махале прво код кира-%Думиница, па т |
кира-Мани.{S} Сад јој не остајаше друго већ или да жива сачека јавну срамоту, или да без икакво |
учиво приватнога значаја, сада је почео већ да узима шире размере.{S} Потајна саревњивост измеђ |
итања својих ближњих, почело је по мало већ да се <pb n="132" /> води брига и о женидби устабаш |
ви иста мајка.</p> <p>То му је све било већ одавна познато; није једаред само кира-Думиница све |
и ипак умекшају.{S} Међу Србима је било већ такових људи, који, и ако не имађаху ни капи крви с |
и долазак свога мајстора. — Сунце зашло већ, а тамна румен, која је ишчезавала заједно са мујез |
не купуј; али, ово је сасвим друго, то већ није ни дућан ни трговачки посао, већ свој пријатељ |
емам, свети човече; желим децу, ама ето већ друга година, а она и не мисли!</p> <p>— Пеки, пеки |
ак вратио својој вереници; јер оно, што већ једаред очима омили, то се више од срца не очупа.</ |
нога што ће сад опет чути, ма да је чуо већ оно што је најстрашније.</p> <p>— Јесте, због тога! |
мога мајстор-Дише, који се у Јерусалиму већ у велико предао побожноме опхођењу светих места, бд |
ша их је било жена нероткиња, којима су већ дотужали прекори и искосо погледање њихових мужева. |
о пре стану на пут неприликама, које су већ почеле овде онде искрсавати.</p> <p>А то се већ поч |
ила тако срећна, да и оне жене, које су већ сваку наду изгубиле, морадоше врло брзо обрадовати |
расположени седоше оба кума, а како су већ били од својих жена предусретнути као прводаџије, т |
тлијама и трговцима.{S} Мајстор-Дишу су већ инако сматрали као човека који се од њих одваја и к |
е свих комшијских жена, чије кћери беху већ стасале за удају, те се могаху дотле надати, да ће |
и из далека није слутио, да му је стриц већ то и да ће га у скоро наследити.{S} Чезнуо је за ки |
мало воде већи таласи, у малој чаршији већа узбуна.{S} Срби, познаници Дишини, држе страну сво |
бре, све су учинили, да свадба буде што већа.{S} Мало је који Грк или Цинцарин од бољега угледа |
> <p>Незадовољство Дишино бивало је све веће, и у колико се више Лепосава на његове очи развија |
Анастасију Бенџину.</p> <p>У мало воде већи таласи, у малој чаршији већа узбуна.{S} Срби, позн |
тело одмарао; а пљунути на такво место већи је грех, него ли што је на цркву пљунути.{S} Грех |
осаву, али, место да га то стишава, све већма опажа колико је несрећан, колико је самохран и ка |
н више, Јанићију се чињаше, како га све већма потискује онај терет, што му се од смрти Лепосави |
ред свега тога, што га је ова мисао све већма освајала и пред очи му изводила кира-Анастасију у |
ва на његове очи развијала, у толико је већма падао у неразумљиву срџбу.{S} Младост, набрекла с |
да му на очи изиђе.</p> <p>И онда, још већма клонуо, незадовољан и као утучен, вратио би се у |
да га ма на који начин опомене на мало већу пристојност према своме мајстору, али у исто време |
четку покушавао, да и у кући заведе што већу штедњу и да на драмове одмерава шта ће се и колико |
осле и певао и мукао толико, да је пред вече узбунио говеда, која се с паше враћаху.</p> <p>И с |
ромоли кир-Думина глава.</p> <p>— Добар вече, кир-Диса!</p> <p>Диша се разрогачених очију забле |
е бар била мирна од његових напада, а у вече, када би он за совром, не обраћајући на њу ни мало |
дућан.{S} Ручак му је у дућан слат, а у вече је заједно са тетка-Мацом и Лепосавом седао за сов |
није дошла; обећала је и она, али је у вече изненада заболи једна страна вилице, а и главобоља |
А када га је умор савладао, отишао је у вече на Ташмајдан и у оним мрачним пећинама, где се оби |
осили од куће шегрти, пре него што ће у вече заклопити <pb n="213" /> ћепенке и поћи кући, слао |
пре толико година указа.</p> <p>Рано у вече Јанићије је долазио кући, а у први освит одлазио у |
потапшао Јанићија по рамену и, кад су у вече сели за совру, казао пред Лепосавом и Мацом: „Још |
види и своју Лепосаву.</p> <p>Али овога вечера Маца је била узнемиренија него ли икада.{S} Ни с |
; а сав дневни пазар редовно је свакога вечера доносио тетка-Маци, која га је затварала у окова |
чуна и са највећим задовољством свакога вечера пребрајао би дневни пазар и милостиво посматрао |
то трајало неколико недеља, кад једнога вечера дође Диша кући, уђе у собу и рече Лепосави, да и |
у се тако што не догоди.</p> <p>Једнога вечера сео мајстор Диша на миндерлук и пропуштајући зрн |
му буде и тако, — рече Маци и седе, да вечера позну вечеру.</p> <milestone unit="subSection" / |
упи смишљеној намери.{S} Синоћна пољска вечера није била тако издашна, да га за дуже време заси |
писано задовољство обузе га свега.{S} И вечера, које се до сад једва дотицао, сад му необично с |
цо! — викну он и са доксата, на коме су вечерали, изнесе је у башту и поче је обносити.{S} Лепо |
мутваку ћеш да спаваш; а сада хајде да вечерамо!</p> <pb n="80" /> <p>— Нека, нисам гладан! — |
етка-Мацом и Лепосавом седао за совру и вечерао.</p> <p>Једаред, по вечери, разговарајући још з |
ти да дођете на једну баклаву и татлије вечерас.</p> <p>— Не могу, газда! — одговори одлучно Ја |
па како би; нађе ли? — запита Маца, кад вечераше.</p> <p>— Добро је, нашао сам.</p> <p>— Зар? — |
да још дуго у памети прибира све утиске вечерашњега весеља и да се за тим са једним осмејком на |
посава се дубоко замисли и за све време вечере остала је тако замишљена.</p> <p>Осмога дана пос |
нога, те од њега сазнаде све како је на вечери било, а што је најважније, шегрт му исприча, как |
ће рећи тетка-Маци, те да га задржи на вечери и ноћишту.</p> <p>Како је затворио леђима капиџи |
вномерно јавља, кад је време ручку, кад вечери.</p> <p>— Само да ме Господ благослови породом, |
асија није само расположена, она је ове вечери била управо одушевљена.{S} Прам јасне месечине, |
а такве чапкуне као ти!</p> <p>Целе ове вечери Јанићије се осећао у необичном расположењу; сву |
ко недеља не мога отрести.</p> <p>Једне вечери — баш уочи недеље — тетка Маца, као и увек, пост |
вака и чак на Јалију однео.</p> <p>А те вечери, када је он спавао, мајстор-Диша је гостио своје |
ије страдала.</p> <p>Јанићије је још те вечери дознао, да ће мајстор сутра звати на част и Ламб |
е нам погансуз!“</p> <p>А када га ни до вечери не би, мајстор Диша одлучи да достави полицији о |
за совру и вечерао.</p> <p>Једаред, по вечери, разговарајући још за совром, тетка Маца, која ј |
ст година, није изоставио ни јутрењу ни вечерњу; па је прве године обећавао Богу пет ока чистог |
мујезинова песма са минарета не огласи вечерњу молитву, када се и последњи гости из куће удали |
бокал оточи расола, који је он увек за вечером наместо вина пио.{S} Маца је предузела домазлук |
бре, пољубили се и љубазно га позвао на вечеру.{S} Кир-Ламбре је с почетка збуњено примио позив |
су одлазили једно другоме на ручак или вечеру.{S} Али једно га је, у овај пар, мучило; како да |
р-Диша наредио жени, да за сутра спреми вечеру и да позове Ламбру, Думу и њихове жене; хоће да |
ицу.</p> <pb n="84" /> <p>— Е, ову ћемо вечеру дуго памтити!{S} Кали нопта, кир-Диса, кали нопт |
ко, — рече Маци и седе, да вечера позну вечеру.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ноћ је в |
уснама слатко успава.</p> <p>Али шта је вечито? — И живот као ветар прође, а камо ли једно трен |
намере и спасао младу душу бар од оних вечних мука, које би га на ономе свету дочепале.</p> <p |
половина чаршије, отпратио покојника до вечнога станишта.</p> <p>Сахранили су га до Лепосаве.</ |
е на одераној кожи стршили, човек, иоле вешт у читању хијероглифа и старих шилтова, досећа се, |
уздани људи, који су уз то били не само вешти јахачи но, у случају потребе, и издржљиви пешаци. |
мбре.{S} Али круна свега била је његова вештина, да пробије врата — главом.{S} Залети се, подви |
ла ради помоћи.</p> <p>Али сва видарска вештина тетка-Мацина па најпосле и све биљаре, које су |
да.{S} Јер, најпосле, трговина је једна вештина, а људи који купују нису слепци, па да рекну:{S |
о једним наследником.</p> <p>Ова њезина вештина отварала јој је врата сваке куће и донела јој ј |
-Ламбре и сви остали одушевљени Биковом вештином, само што га у недра не мећу.{S} Дума светује |
а освести је, а хећим, задовољан својом вештином, намаза рану зејтином, даде јој апове, да прог |
p>Била је увек одмерена, горда на своју вештину, и када је о чему причала, то је увек тако лага |
се и по други пут залете.{S} Анастасија вешто измаче ударцу, протрча поред њега једноме буџаку, |
осластице, које је кира-Анастасија тако вешто градила, а да најбоље залогаје од тога не добије |
немаче се са свога места.</p> <p>— Еле, ви тако? — започе кир-Дума, а не седа, него пребраја зр |
</p> <p>— Четири хиљаде!</p> <p>— Елем, ви тразите осте 500 гроси?{S} Толко неје оставио кир-Бе |
о у башту младе удовице.</p> <p>— Елем, ви ћутите кир-Диса? — рече Ламбре, коме беше нешто туга |
ора вратити, ич се не брините за то!{S} Ви само да му чувате чест и да знате, да една паметна и |
е?{S} Ели ово гора Романија, што ли?{S} Ви мене да клепећете?</p> <p>— Море, одвали човече, док |
p>— Па... шта да кажем — уситнио Диша — Ви сте ми све: — отац и браћа... па...</p> <p>— Машала, |
у кућу више; зашто ће нам он?</p> <p>— Ви’ш ти ње!{S} А шта би свет онда реко?{S} Мајстор Диша |
ли са зид и да вас је патрола јурила, а ви побегли?</p> <p>— Није истина, то лаже свет!{S} Куд |
о на едног честитог мајстора сас леб, а ви на нас сас поган! — Засто уцвелисте оно сирота удови |
довица, па да постанете сретно човек; а ви, ето каква страмота на грцко образ метнусте!</p> <p> |
че климати главом и гледати у Дишу. — А ви верујете што се, по свет прича?</p> <p>— Не прича то |
притрча руци, да је целује.</p> <p>— А ви, како сте?</p> <p>— Ето, ја и Јаникије чекамо те сва |
ажем ко ти је појео паре!</p> <p>— Кога ви, бре, да клепећете?{S} Сто сам ја на вас скривио, да |
круг око оба противника.</p> <p>— Кога ви да закољите?{S} Чија јабучица да изедете <pb n="112" |
ет.{S} И едну писму је послала; иска да ви из њена кућа идете.{S} Жалос, кир-Диса, много жалос; |
лаже свет!{S} Куд ја...</p> <p>— А: куд ви!{S} Еле, кад се несто за другога лаје по овај свет, |
вље, и толико срећа да имате, колико се ви право заклели! — довикну Дума Диши кад овај изиђе на |
и у страну.</p> <p>— А-а!{S} Шта искате ви? — викну изненађено.</p> <p>Пред њим стајаше девојчи |
ли.</p> <p>— А, е ли ко видео, када сте ви хтели да прескочите код удовице преко зид и кад вам |
амишљено замршену дугу браду. — Сви сте ви, ђаури, једна нечиста вера!{S} Имаш ли комшику која |
о кад би неко хтео да каже:{S} Хтеле би ви да ми језик извучете, ама ја нећу.</p> <p>— А оно, т |
ни кир-Дума и потапша Дишу. — Ела, само ви говорите; знао сам ја да кир-Диса не је човек без па |
рено.</p> <p>— Због 4000 гроши, што смо ви позајмили ја и Ламбре.</p> <p>Кир-Диша га погледа за |
а о нечему што је се ни мало не тиче то ви да идете!{S} Кућа не је ваша него моја.{S} На поље и |
је сретнем!{S} Криво је моје Канче, што ви вадите очи.{S} Мислиш ти нико не зна!?</p> <p>Кад оп |
га је слала ради помоћи.</p> <p>Али сва видарска вештина тетка-Мацина па најпосле и све биљаре, |
аткиш.</p> <p>А тетка Маца, поред свога видарског позива, била је и с друге стране међу београђ |
да измири пријатеље и да ствар заташка, виде да му не остаје друге, него да од мирбе дигне руке |
своју, од самога себе прикривену жељу, виде он данас остварену, опет не својом вољом и одлучно |
му називају Бога, јасно, као на длану, виде шта се све у његовој души догађа.</p> <p>Пошао је |
ана у кафу спустила, он сав побледе.{S} Виде да му је жена забраздила далеко, да се ђаво увукао |
им непознатих јој жена, долазиле су, да виде чудо, па, узгред, и три пута помиришу.</p> <p>Али, |
родиљи са пуним рукама повојница, те да виде децу и да се увере о чуду, које учини једна хамајл |
Дишин дућан, да обиђе момке, колико да виде, како нису остали без икакве контроле, а од туда н |
нићије?! — промуца Анастасија, па, када виде како Јанићије упорно ћути, она покри лице рукама и |
S} Кад Ламбре навуче антерију, тек онда виде, како би му боље било да го и бос протрчи кроз чар |
догодило?! — подвикну најзад Маца, кад виде, како она не може да се од суза поврати.</p> <p>— |
Чекај, да ти помогнем! — проговори, кад виде, како се испиње на прсте, и пружи руку, да од ње у |
и као претучен занеми.{S} Сада тек, кад виде, да из ове кући може изаћи само го и бос, њему се |
ојиш море? — викну Лепосава весело, кад виде како јој се мати болећиво опходи наспрам Јанићија, |
мајстора.{S} Па и њему дошло мило, кад виде како му газда певуши једну грчку песмицу и како се |
гледаше нетремице и чисто му лакну, кад виде да јој на челу <pb n="155" /> нема оног мрскога ду |
м јој се и кајиш измаче из руку, те кад виде како Јанићије скочи љутито, наже из дућана и кад п |
горе.</p> <p>Лепосава га спази, али кад виде како снуждено стоји и не миче се, она остави судов |
ћале, да чују што о Диши, а и да узгред виде, како се одржава кућа, кад домаћин није ту; комшин |
осећивали будућега хаџију, да се с њиме виде и разговоре, а многи и да га замоле, да им из свет |
ога.{S} Ма да од мајстор-Дише никада не виде ништа, што би га чвршће везивало за њега, он му је |
> <p>И оно, што мајстор Диша до сада не виде, угледа сада.{S} Тетка-Маци ударише сузе на очи; г |
Срамиш се од звезде и месеца, да те не виде с мужем у башчи, а не срамиш се да те шегрти гледа |
То им долази некако крње.{S} Хоће да те виде ожењена; а како ти не избијаш из те куће, а тамо д |
аспа.</p> <p>Кад се сутра дан пробуди и виде где и како лежи, скочио је и још мамуран поче збуњ |
очи Рождества овај богоугодни %постуњак виде, на сну човека са ранама на длановима и грудима и |
а за њима и Цигани, да их прате.</p> <p>Виде хаџи-Диша, да му не вреди тражити га, и врати се к |
n="29" /> Маца.{S} Па и њезина Лепосава видела је од туда многе користи; јер у који год би дућа |
ићије каже:{S} Ламбре, а ја нити сам га видела, ни дреје познајем.</p> <p>— Па то... она је јед |
је да сам снила, него сам ноћас и будна видела.{S} Ово је пуна година, како ја сваког празника |
необично тужна и усплахирена.{S} Кад је видела да кир-Ламбре никако не може изићи на улицу, ниј |
е Лепосавине смрти, ни после, Маца није видела свога зета толико расположена и разговорна као д |
хаџија, ама не може.</p> <p>— А баш си видела? — запита Диша, привучен њеним причањем.</p> <p> |
им, тетка Маца је у својој дугој пракси видела и такве ствари, од којих би се човеку дигла коса |
рила или открила трепавице, она је увек видела једно: некакву грану о којој је висио Јанићије Б |
тила, да је Јанићије одао, сад је јасно видела.</p> <p>И за чудо, место да је ово сазнање потпу |
бинама.</p> <p>Они који су пре три дана видели мајстор Дишу, сад би се зачудили, шта би од овог |
Стаменка.</p> <p>— Молићемо, есте ли је видели?</p> <p>— Нисам; али причају тако.</p> <p>— А, т |
пују нису слепци, па да рекну:{S} Нисмо видели шта нам је дао; нити је трговац нека арамија, ко |
д куда Ламбре ту?</p> <p>— Ево и ови су видели, када сам их донео у дућан, а после сам их однео |
рича то један; то причају многи који су видели.</p> <p>— А, е ли ко видео, када сте ви хтели да |
ужи Маца и на половини речи застаде.{S} Видело се јасно, да јој није баш тако пријатно да му ис |
не главе по који пут дубоко уздахну.{S} Видело се да се са самим собом бори.</p> <p>— Да продам |
Диша гласом клонулим, из кога се јасно видело, да га је сва моћ оставила а наместо тога настао |
а — одговори Јанићије, на чијем се лицу видело јасно, како га је ова новост изненадила.{S} Лепо |
на памет како је, пре неколико година, видео спровод некога самоубијце.{S} Неопојанога, неокуп |
то је најглавније било, постигао је.{S} Видео је, да испосник хоће да се погађа, а што се цене |
ат.</p> <p>А код газда-Дише није никада видео никакве милости.{S} Из дана у дан за сваку своју |
ре, но то није све.{S} Један од комшија видео је и нешто више.{S} Око поноћи — прича он — Диша |
ање, које обујимаше све што је око себе видео, таласало се у њему.{S} У један мах учини му се, |
га пријатеља газдинога и када год га је видео у дућану, увек је окретао очи и избегавао да га п |
о позив, али се у брзо прибрао, када је видео како кир-Диша и не слути о ономе што се пре десет |
и све грко-цинцарске муштерије, ипак је видео јасно, да је кир-Думи и његовима јако стало до то |
је обзинуло као паклена аждаја, коју је видео у Витлејему на једној икони, где беху исписане <p |
да се наприча чуда и лепоте, што их је видео у светим местима, а радознали пријатељи нису проп |
>Мајстор Диша више није чуо ништа, није видео <pb n="87" /> никога.{S} Као несвесна ствар, која |
и и поскакивати.</p> <p>Но он тога није видео, а удовица, са забаченим дугим курјуком, распучен |
оме углу, при улазу у ћорсокак, лепо се видео мајстор-Дишин „шилт“ са расплаканом лисицом.</p> |
рове радње, било је врло тужно, када би видео како мајстор Диша неправедно џангриза својој жени |
чинила, а од њега нисам никакве милости видео.</p> <p>Тако је, од прилике, решавао ову борбу Ди |
је остао без ње, он је у пуној јасноћи видео, како му је без ње пусто и како је сав овај живот |
о и мајка јој, знала о свему, што је он видео и тетка-Маци испричао.</p> <p>— Да кажем, не ваља |
оги који су видели.</p> <p>— А, е ли ко видео, када сте ви хтели да прескочите код удовице прек |
лије, што ће, после толико тешких дана, видети онога ради кога у мало што није страдала.</p> <p |
најлепшу белину и руменило што се може видети на мишицама какве му драго лепотице, он би, заце |
свију, те га је тако ретко когод могао видети, кад дође и оде из дућана.</p> <p>Сад је кир-Диш |
ексер, који ни цар Костадин није могао видети.</p> <p>Пре него што ће се дотаћи сандучета, ста |
м дигао три прста у вис, то се већ дало видети и по његову лицу и антерији, која је цептила на |
ћи.{S} И тај страх, што ће у своме дому видети мртваца, задржа га, те, место да одмах оде тамо, |
то радиш? — Ево, ту су шегрти у дућану, видеће.</p> <p>— Хоћу да се давим...{S} Леле...{S} Јани |
>— Море, зете, не брини!{S} Доћи ће ти, видећеш!{S} Нема нигде умешено па обешено; а у селу пон |
ах сурвала.</p> <p>Готово посрћући и не видећи ништа пред собом, он је час брзо час успорено, к |
<p>Мајстор-Дишу силно заинтересова, да види и целује свети ексер, и он се упути са хаџи-Зосимо |
ци и деца па и гдекоји човек истрча, да види шта је, а на капиџицима од башта начичкале се млад |
е, он прибра снагу и крстећи се уђе, да види покојницу и да је целује.</p> <milestone unit="sub |
гомилама хрли пустињаку са Витаваре, да види свети ексер, да се и њему помоли и да приложи коју |
тио, кад би у дућан ушао кир-Ламбре, да види шта раде и да му обрати пажњу, да не оставља дућан |
низно Зосим — али мој пријатељ жели, да види и целује свети ексер и да приложи на зидање светог |
ула овај ударац и завирила у мутвак, да види шта је.</p> <p>Али Јанићије мукну на њу бичјим гла |
узнемирено је истрчавала на капиџик, да види што се шегрче толико затаја.</p> <p>После некога в |
поставила совру и изишла на капиџик, да види иде ли већ хаџија са својим калфом.{S} Јанићије је |
дућан, а да не наврати удовици, тек да види, не оскудева ли у чем и, као први комшија и мушки |
њезиних унучића, чинило јој се, као да види и своју Лепосаву.</p> <p>Али овога вечера Маца је |
редмет његових збуњених мисли.{S} Њу да види, њу да лечи, ако је болесна, с њоме да поднесе све |
а друго, што је чезнуо да је бар очима види, ако не успе да с њоме на само говори.</p> <p>До у |
> <p>— Бог види колико сам страдао; Бог види како су ме сви они варали и поштење ми убијали, па |
о и кир-Ламбре и кир-Дума.</p> <p>— Бог види колико сам страдао; Бог види како су ме сви они ва |
бало је да се тобом ожени, па да га Бог види!</p> <p>Тетка Маца, која је радо слушала Јанићијев |
p> <p>Просјак обично отвори руку, и кад види колико му је дао, промрмља понешто; а гдекоји од о |
е је год могао штедео, па сад одједаред види, како му се на све стране расипа.{S} Шта ће све то |
сна пријатељица навратила, бајаги да је види, а овамо да јој узгред исприча и искити све шта се |
кад га болови спопадну.</p> <p>Јанићије види да се нешто страшно десило, па се чисто смрзао, др |
Маца. — Мислиш ти, Маца је слепа, па не види шта ти радиш, јел’?</p> <p>Лепосава претрну, брзо |
и на моја кућа, тамо се сакри, да те не види влас, а ја ћу се врнем да ти кажем несто.</p> <p>— |
асија одлучно.</p> <p>— Ама, нико те не види.</p> <p>— А месец, а звезде? — Зар нема нешто живо |
па, кад се врати, да је никако више не види, било је за <pb n="100" /> њега толико исто немогу |
око сунчева смираја чесменски зид и не види се од гомиле прислоњених обрамица, тестија, бакрач |
ву у посао, па се учини, као да је и не види.{S} Ма да је све оно урадио не размишљавајући дуго |
>— Слепац ниједан! — Свет види, а он не види какву је сурунтију узео! — Оди ти овамо, тетка Мац |
/> од њих изврши преметачина, те да се види, ко је крађу извршио.{S} Сад хаџи-Диша зађе од јед |
га.{S} Слушају му правдање, али лепо се види, како се испод бркова потајно смеше.</p> <p>— Буди |
укава од честог платна!{S} Што да сваки види голе руке?{S} То је срамота; тако нека носи фудул- |
за кратко време изађе из собе, да нешто види у мутваку, те тако Диша и Лепосава осташе сами.</p |
д знам.</p> <p>— Слепац ниједан! — Свет види, а он не види какву је сурунтију узео! — Оди ти ов |
ено га сад где у мутваку послује, опет види Лепосаву, али, место да га то стишава, све већма о |
— рече Диша шалећи се. — А сад деде да видим каква су!</p> <p>— Немој, још мало; треба их окуп |
јко — рече Маца дижући се. — Мислиш, не видим ја којим очима гледаш ти у Јанићија и како ти поб |
ко еластично покреће.</p> <p>— То да не видим више — такви рукави!{S} Тако што не приличи чести |
и. — Нема ноћи, море, када је на сну не видим; дође, тумара по соби, па онда, онда, кад је ја п |
у децу убијаш.{S} Хоћу да попустим, што видим да си човек поштен.</p> <p>И сада наста на ново п |
одговори Јанићије.</p> <p>— Па, де, да видимо, ако си јунак.</p> <p>Још тетка Маца није ни усп |
ку, не би имала шта замерити.{S} Чим је видио кир-Ламбру, како се упутио кући његовог мајстора, |
ао, сплетоше га за часак.</p> <p>— Ето, видите? — продужи Дума, кад опази како се мајстор Диша |
S} Толко неје оставио кир-Бенџо; ама да видите колико вас постујемо, ја ћу вам позајмим из есна |
иглама.</p> <p>— А што да се стидиш?{S} Видиш, како се не стиде ове Божје тичице!{S} И зар ниса |
Зосим на турском језику. — Овај, што га видиш да је дошао са мном, јесте хаџи-Диша.{S} Дошао је |
х, ух, што му ја нисам била жена, па да видиш како би се провео — викала је фудул-Стаменка <pb |
да ме Господ благослови породом, па да видиш онда како ће те твој Диша хранити.{S} Море, ни Го |
ра учинио, кад ти је отворио очи, те да видиш како те она прва варала.</p> <p>Хаџи-Диша одмахну |
p>— Ко, море?</p> <p>— Кир-Ламбре, и да видиш какав!{S} Таман како је и заслужио. — Оставила га |
сам мајка, па ето, трпим; а ти, зар не видиш какав си стао?!</p> <p>— Зашто да умре?{S} Зашто |
то само прстен вратио.{S} Ето... и сам видиш и чујеш...{S} Цела чаршија говори за покојног кир |
/p> <p>— Оно... знаш...</p> <p>— Па ето видиш и сам, како те волим, као да сам ти рођена сестра |
их петнаест година није се мајстор Диша виђао са својим стрицем, нити је икада што о њему говор |
ине, тетка Маца не само да је била радо виђена у кућама где се тако што догодило, него је била |
мишљао и овај сан, или боље рећи Мацино виђење, на сваку руку тумачио, а трећег дана, кад седе |
је у прво време и то покушавао.{S} Ова вижљава девојчица, која је сада већ толико израсла, да |
дана посматрао испод очију, како се ово вижљаво девојче све више развија у једру и свежу девојк |
умунији и Грчкој.{S} Капа је та грчког, византијског порекла.</note> <note xml:id="SRP19061_N2" |
д куће, он стаде трчати, као да га неко вија.</p> <p>А када се потпуно разбистри од забуне, зас |
а гурну капиџик и нагло, као да га неко вија, ускочи унутра.</p> <p>Фудул-Стаменка се уплаши од |
ачио се са Мацином Лепосавом кроз коло, вијали једно другога, док тек Лепосава у један час отрч |
ошћу, кад му са сокака допре раздражена вика кир-Думе и двојице његових пријатеља.</p> <p>— Ајд |
ста викати и грдити Лепосаву.{S} Њезина вика заустави неколико пролазника, па и комшинице истрч |
уде, паре да намлати!</p> <p>Али сва та вика беше у залуд.{S} Хаџија је сахранио свога калфу.{S |
ш!{S} У полицију ћу ја тебе и твоју.... викала је фудул-Стаменка удаљујући се победничким корак |
а жена, па да видиш како би се провео — викала је фудул-Стаменка <pb n="104" /> слушајући све ш |
/p> <p>— И ето за тај посао, што је она викала на патролу, он је врнуо прстен!</p> <p>Како је о |
ни... мени!{S} Је ли од мајстор-Дише? — викале су девојке у један мах.</p> <p>— Та ућутите, сур |
це не је никад доста!{S} То због старос викам.{S} Синови, па ће да те прифате; и па зетови, из |
="214" /> <p>— Лепосава!{S} Лепосава! — викао је као смушен, не би ли је расвестио; али у залуд |
> и твога мајстор-биволица!{S} Пцета! — викао је на сав глас Дума, очигледно преплашен оним одл |
крив?{S} Зашто да се криво закунете? — викао је за њим очајно кир-Дума на улици.</p> <p>— Сикт |
то толики пут потегао и новац трошио? — викао је хаџија на сав глас и подупрвши се песницама о |
сада није било дана, кад није ма за што викао.{S} Пре се уздржавао пред Мацом а сада је и пред |
Стаменка повиси глас и поче на сва уста викати и грдити Лепосаву.{S} Њезина вика заустави некол |
ошку, па, кад је ни тамо не спази, поче викати:</p> <p>— Куде си откршила глава?{S} Овамо се ву |
де ћу?</p> <pb n="166" /> <p>— Па не ли викаше Суља добошар за теб’ да те с власт фаћају.</p> < |
ролу.{S} Мајстор Диша се уплаши од њене вике, те онако подеран и изубијан од пада замаче у сока |
кнута овим наглим одласком, хтеде да га викне, али он већ беше на улици; она обори главу и са н |
дете три пута обзине, а ти три пута да викнеш: „Његова болест на тебе, твоје здравље на њега“. |
>— Ко каже то?{S} Ко каже, ана-сана.... викну раздражен и поче поклецавати од ужаса.</p> <p>— А |
Јанићије!{S} Јанићије, бре, где си?! — викну у један мах преплашено.</p> <p>— Ево ме, мајсторе |
анићија.</p> <p>— То она казала, то?! — викну Диша очајним гласом и ухвати се обема рукама за г |
тво.</p> <p>— Морам да трчим по њега! — викну Ламбре. — Не ли имаш кир-Дишино дреје?</p> <p>Кир |
<p>— Дошао Јанићије!{S} Ево Јанићија! — викну Лепосава весело.</p> <p>— Де, де!{S} Знала сам ја |
ог с тобом, девојко, одби му бубреге! — викну Маца, кад зачу како звекнуше леђа.</p> <p>Лепосав |
а је пусти.</p> <p>— Пашће, пусти је! — викну Маца за њим.</p> <p>— Пуштај, мука те ударила! — |
осмехну.</p> <p>— У мутвак, чапкуне! — викну Маца. — Хаџилук је за побожне људе а не за такве |
и; лају, тетка-Мацо, и лажу, Бога ми! — викну Диша очајно.</p> <p>— Е, мој Дишо — уздахну болно |
ш, зете?</p> <p>— Идем да га дотерам! — викну хаџија раздражено и изиђе на улицу.</p> <p>Но у ћ |
надао.</p> <p>— И друго, па опет син! — викну Маца — Камо алвалук?</p> <pb n="210" /> <p>Диша и |
ти, па да и не осетим.</p> <p>— Лудо! — викну Лепосава још збуњена и не знајући да ли да се све |
/p> <p>— Пије.</p> <p>— Шта, наопако! — викну Маца, а Диша само што разрогачи очи од изненађења |
несе је.</p> <p>— Гледај, тетка-Мацо! — викну он и са доксата, на коме су вечерали, изнесе је у |
тије ниједне; оставите момка на миру! — викну тетка Маца и поче примати ствари.</p> <p>— Поздра |
шо, шта си се замислио, ходи на кафу! — викну га један комшија са ћепенка.</p> <p>— Хвала, сад |
акву лудост?!{S} Зашто си је пустила? — викну љутито.</p> <pb n="208" /> <p>— Бог с тобом, зете |
уше муње.</p> <p>— Ста искас ти овде? — викну му још из далека.</p> <p>— Поздравила те моја газ |
кука.</p> <pb n="222" /> <p>— Шта је? — викну усплахирено хаџија и скочи са свога дивана.</p> < |
чи даље.</p> <p>— За Бога, шта ти је? — викну Анастасија и пљесну се рукама, када угледа како ј |
ркиња; оди!</p> <p>— Што стојиш море? — викну Лепосава весело, кад виде како јој се мати болећи |
рану.</p> <p>— А-а!{S} Шта искате ви? — викну изненађено.</p> <p>Пред њим стајаше девојчица око |
е, тако?</p> <p>— Ја да јој опростим? — викну Диша.— Никада!</p> <p>— Долазила.{S} Вели: човек |
јецање.</p> <p>— Шта ти је, девојко? — викну запрепашћено тетка Маца, када је угледа онаку, и |
— За име света, тетка-Мацо, шта кажу? — викну мајстор Диша, који већ не мога издржати њезино ок |
ом топлога кадаифа.</p> <p>— Јанићије — викну га с прага — носи ово код тетка-Маце и да кажеш: |
оби, у којој му жена стојаше с ножем, и викну:</p> <p>— Хоћеш ножем, роспијо?{S} На леб си ми п |
положењу, док тек Маца одшкрину врата и викну:</p> <p>— Берићет, зете: дође и друго!</p> <p>— Ш |
а нема.</p> <p>Хаџи-Диша је престрашено викнуо, кад уместо кесе извуче из недара крајеве искида |
покојникова, који је на последњем часу викнуо: „кира-Анастасија! кира-Анастасија!“</p> <p>И до |
ним изразом Јанићијевим и у жељи, да се виком спасе од нападача.</p> <p>Неколико пролазника дот |
<p>Неколико пролазника дотрчаше на ову вику; а када Дума опази да више није сам, распомами се |
сија?{S} Ако за њу разбирате, она је на вилает.{S} И едну писму је послала; иска да ви из њена |
заборавила, брзо би га отишла мајци на вилает!{S} Жена, кад није понизна мужу, не заслужује им |
си идем из ову проклету варош, идем на вилает, там да плачем и пред иконе да кунем тебе Ламбре |
писмо, Ламбре му јавља да је отишао на вилает, у Костур; тамо ће остати неколико месеци, а њег |
ло његове обрве.</p> <p>— Ти да идеш на вилает, а ја па овде без тебе да живим, што ми треба?</ |
о дело не би вратио њезиној фамилији на вилајет; међутим, није могао ни помишљати, да би Јанићи |
ом, јесте хаџи-Диша.{S} Дошао је из срб-вилајета, хеј, тамо, преко мора на сто конака, где сунц |
седео је још на једноме избрешку близу Вилине Водице и подавао се стотинама грозничавих мисли, |
и ћу се обесити! — говорио је стиснутих вилица и песница и ишао, лутао, без смисла и циља.</p> |
/p> <p>Али кир-Ламбре ни речи; проглави вилицама, да нешто одговори, но грло га издаде и место |
је у вече изненада заболи једна страна вилице, а и главобоља, те није могла ни маћи из собе.</ |
ма зар тако? — хтеде да каже, али му се вилице тако стегоше, те он само нетремице звераше то у |
обоша.{S} Грлати добошар Суља разглавио вилице и на памет виче искупљеноме народу: „Чујте и поч |
је у почетку поручио само једно „шише“ вина, па после, кад дођоше двојица са Циганима, њега ра |
ола, који је он увек за вечером наместо вина пио.{S} Маца је предузела домазлук, неговала она т |
них стаклади и брише проливено по столу вино.</p> <p>Хаџија поче распитивати, а ћор-Ахмет му ис |
, што га грло доноси, и диже обе шаке и вис.</p> <p>— А шта се то тебе тиче?</p> <p>— Разбојник |
свећама и евангелијем дигао три прста у вис, то се већ дало видети и по његову лицу и антерији, |
у тај час, упао у собу и угледао ове у вис уздигнуте руке, са којих су широки рукави кошуље сп |
родера се супруг и подиже обе песнице у вис.</p> <p>Кира-Анастасија пребледе.{S} Што је у првом |
је донео за спомен; подигла је руком у вис, загледала са сваке стране и дивила се везу на рука |
има руци Дишиној, коју је он пред њом у вис уздигао.</p> <p>— Ово теби; ти да га носиш, а ја да |
ло, које је нервозно час скупљало час у вис уздизало његове обрве.</p> <p>— Ти да идеш на вилае |
кира-Думиница кроз сузе и весело — нема висе да фудулис кроз чаршија, ћепенци да ни запалаш.</p |
уочљиве димензије, те је антерија тужно висила на њему.{S} Дућан је отварао пре свију и затвара |
јеменије, које су вас дан пред дућаном висиле, па већ почео спуштати ћепенак, кад у дућан утрч |
ак и забаченом десном руком, из које су висиле бројанице за леђима, стао кир-Ламбре пред мутвак |
ики. — Одговори јој Диша и руком одмери висину, колику би могло имати дете од шест година.</p> |
и својом руком одсече гајтан, о коме је висио чудотворни памук.</p> <p>Кроз махале пуче глас да |
видела једно: некакву грану о којој је висио Јанићије Бик о затегнутоме ужету.</p> <p>— Не дај |
сти. — Лични опис има осамнаест година, висок, плећат, велике <pb n="159" /> главе, ниска чела, |
је кроз мртве и криве сокачиће, омеђене високим, сивим зидовима, иза којих се заклањаху бујне б |
им обрвама, које се као два црвена лука високо надвијаху изнад живахних, силом застиђених црних |
ес за потиљак, издиже обрве на половину високога чела, искрете мало у страну врат и танким глас |
чије је лице све у браду зарасло и под високом купастом капом, око које се омотавала чалма зел |
ла се на прсте, уздигла руке, да домаши високу полицу, па се извила леђима, да ти се чини, сад |
ападни поруб, тамо, од куда се уздизаху вита минарета одблескујући под руменим јутарњим зрацима |
важну новост.{S} Са Јорданскога спруда Витаваре, на коме је Јован Крститељ Спаситеља крстио, д |
Сад народ у гомилама хрли пустињаку са Витаваре, да види свети ексер, да се и њему помоли и да |
и коју аспру за зидање једнога храма на Витавари.</p> <p>— Ама, да ли је у истини то баш онај е |
<p>Сад им редом исприча све: како је у Витавари био код пустињака, који чува свети чудотворни |
јерусалимске сокачиће, докле у близини Витезде не уђоше у једну малену, таман као ћелија, соби |
де на један трупац и тужно се загледа у вити месечев срп, чија блага светлост обасјаваше његово |
оградско обзорје са кубастим џамијама и витим минаретима.</p> <p>После је отишао у Мокри Луг.{S |
девојчица около својих тринаест година, витка, у шареним шалварицама, опуштених плетеница низ в |
ексер.{S} Пустињак није оклевао, оде у Витлејем и, баш кад се у Вертепу пред јаслама молио, ра |
и грудима и он му рече:{S} Иди у Вертеп Витлејемски и прими свети ексер.{S} Пустињак није оклев |
уло као паклена аждаја, коју је видео у Витлејему на једној икони, где беху исписане <pb n="188 |
ио, да му је лева рука, којом је обавио вито и еластично девојачко тело, осећала онај отпор и о |
оче пратити еластично гибање и извијање витога струка и оно набрекло јелече, које се час пењаше |
о склон према облим, загрљастим рукама, витом врату, набреклом јелечету и танкоме струку, за ко |
што пара ухо те се уздиже изнад свију, виче: „кира-Анастасија! кира-Анастасија!“</p> <p>И њој |
ц.</p> <p>— Пуштај, да убијем псето! —- виче кир-Диша.</p> <p>— Ела-те, да вас гурнем у трбу! — |
да ти ишчупам; зубима да те закољем! — виче пригушеним гласом кир-Диша, стегао обе песнице, ал |
>— Нека се искупи цео свет, не марим! — виче из гласа Стаменка. — Срам нека буде ону твоју... т |
асије.</p> <p>— Ели сте ради гостима? — виче још с капиџика кира-Думиница домаћици.</p> <p>Кира |
увукли у кућу, те у мало што не поче да виче за помоћ.</p> <p>Јанићије се у томе часу користи з |
да га проведу кроз чаршију, а телал да виче: „Чујте и почујте!{S} Ово је луди Диша, који има ж |
е онако на једној нози скакуће за њом и виче да пусти, а она се све више церекала, те га не пус |
обошар Суља разглавио вилице и на памет виче искупљеноме народу: „Чујте и почујте!{S} Јанићије |
тала?</p> <p>— Па то, да немаш деце.{S} Вичеш на мене, као да сам ти ја крива.</p> <p>Јанићију |
ира. „Море, смири се, човече, једаред!“ вичеш му ти; ама пусто оно срце његово игра ли игра, ка |
</p> <p>— Шта је?{S} Што сабајле толико вичеш? — одазва се Маца и изађе на доксат.</p> <p>— Дош |
о се њихова удовица тако јавно срамоти, вичу на сва уста не само на мајстор-Дишу него и на кир- |
Ламбрино одело није код њега.{S} Дакле, више јој нема спаса; он је то одело однео без сумње кир |
брига? — запита тихо, некако замишљено, више као да размишљава него ли да пита.</p> <pb n="13" |
уку.</p> <p>Хаџија на ново клону духом; више није смео да долази кући преко дана.{S} Ручак су м |
ој кафани не беше никога <pb n="220" /> више.{S} Само што затече ћор-Ахмета, где купи око стола |
— Једно и још једно, доста!{S} Не треба више; нек буде макар једно, син, као мој Алкибијадес!</ |
<p>Јанићије немаде кад да се објашњава више, већ штуче међу сватове.</p> <p>А ко зна, не би ли |
жала нека промена; уозбиљио се, не пева више, као што је то увек уз посао радио, не зачикује ми |
њих скида по један грех с душе, сада га више не одржаваху у оном пријатном расположењу, које чо |
вијала, праћена звеком дахирета, све га више мамљаше својом меком, страсном мелодијом, пуном не |
p> <p>Али у кућевном домазлуку не би га више познали.{S} Како је у почетку покушавао, да и у ку |
ако је: да ми је рођено дете, не бих га више волела!{S} Растао је на наше очи, био ти је десна |
ио на кућу и Лепосаву, ипак га је брига више морила за радњом.{S} За Лепосаву није бринуо, јер |
и удари у плач.</p> <p>Јанићије не мога више да издржи у овакоме положају.</p> <p>— Ко ће да те |
у грчкоме и цинцарском језику, тако, да више ни у кући ни у чаршији није говорио друкчије већ г |
азао, да јој то мајстор Диша враћа и да више неће да зна за њу, она је бризнула у плач и стала |
и, да што пре оде у свој Пожаревац и да више никада не помишља <pb n="57" /> на синовца, који с |
рчаше на ову вику; а када Дума опази да више није сам, распомами се па се улете право пред очи |
било, само да ми се закуне да ме никада више неће варати; а оно псето (ту кир-Диша зашкрипа зуб |
S} Ко ће их набројати!{S} Оног Београда више нема.{S} И гробље је већ оронуло, крстаче давно из |
када није се смела чак ни једна паприка више из туршије изнети за совру, већ онолики број, коли |
послуша, то све наопако.{S} Нисам смела више ни да му заповедим што, сама сам у кући, а он као |
рошкове, што их је за ових седам недеља више учинио.</p> <p>— Још се чкембе једно није ни окоти |
пасти, поче да се вајка, како сада нема више онако снажних људи, као што их је било некада.</p> |
та сте без ћирија седели у њу, сад нема више! — одговори Анастасија и залупи вратима под носем |
ксату и залевала цвеће, које је оздо на више, заједно са османлуком, сав доксат обузело.{S} Кад |
и сада је био још збуњенији, што га она више гледаше.</p> <p>— Што да се љутим, кад ниси хтео?! |
па, него је често тај еспап протурао са више користи, него ли и сам мајстор му; а сав дневни па |
т и одан своме мајстору; а Диша му, шта више, посаветова, нека се он држи само њега <pb n="168" |
би могао рећи да су равнодушне.{S} Шта више, за она четири дана, кад није долазио, Лепосава је |
димензијама као и пређе распиње.{S} Шта више сад је, (разуме се у пратњи Јанићија Бика) пролазе |
ојој љубави према неверној жени.{S} Шта више, њему се тек сада, после претрпљенога пораза, посл |
!{S} Мајстор Диша неће да зна ни за шта више.</p> <p>Отрча Јанићије, а Мајстор Диша остаде сам. |
пија једна!</p> <p>Јанићије не чу ништа више.{S} Некакве, час зелене час као ватра светле пеге |
даш за овај тулум?“</p> <p>Мајстор Диша више није чуо ништа, није видео <pb n="87" /> никога.{S |
и нехотице дала Анастасији један разлог више, да се одупре кир-Дишином наваљивању. — Кад не мож |
ати дреје...{S} Ја ћу му кажем да никад више не долази... хоћу да се кајем... у цркву ћу да иде |
ће из ове проклете вароши, да се никад више у њу не врати.</p> <p>— Отићи ћу, али ћу јој рећи |
највише бучала глава од свега тога, сад више није знао шта да предузме.{S} Он је већ гледао у м |
ака појавити фигура његове жене.{S} Сад више није био способан ни да премишља о својој несрећи. |
о да сакрије своје узбуђење.</p> <p>Сад више није могло бити разговора о ономе, што му је на ср |
рже прогура се кроз гомилу, која је све више расла.</p> <p>Сад, после овога сукоба, који се за |
<p>И тако, дан из дан, Јанићије је све више подлегао ономе тешкоме осећању, од кога се ни посл |
ће за њом и виче да пусти, а она се све више церекала, те га не пусти све докле се Јанићије не |
на глас износи.</p> <p>Лепосави се све више у грудима стезаше.{S} По свему овоме њој се чинило |
поклона! одговори Јанићије, који се све више збуњивао посматрајући како му се газдарица двојако |
да прелеће очима по кајику, који се све више ближио.</p> <p>— Ено, онај тамо!</p> <p>— Ама, зар |
апетости и недоумици, појачавало се све више, те он није никако могао да схвати ни одреди, у ка |
очију, како се ово вижљаво девојче све више развија у једру и свежу девојку, он је ипак то чин |
анићије је слушао, како се у даљини све више и више губе страсни тонови сетне арије.{S} Тихи жу |
<p>Разиграна машта Јанићијева све га је више увлачила у свој чаробни круг, докле није у мутваку |
ачке ћуди; и што се више отимао, све је више подлегао оном немилостивоме осећају, у који се до |
.</p> <p>И Јанићије Бик тих дана био је више по улицама него у дућану.{S} Разносио је „каранфил |
ћи се натраг Барјак-џамији.{S} А што је више у те мисли западао, све се више кајао, што <pb n=" |
и обема рукама за груди и удахну што је више могао ваздуха.</p> <p>Песмица из баште заврши се п |
не.</p> <p>— Тако и ваља.{S} Мајстор је више од оца; отац само што роди, али мајстор је онај шт |
а је много више с друге стране.{S} Није више морала живети онако повучено и зазирати од најмање |
у своје руке толико, да хаџи-Диша није више знао ни шта се у кућу уноси ни шта износи.{S} А не |
"subSection" /> <p>Мајстор Диша се није више могао сносити.{S} Престао је да кори жену, што нем |
Какав је то погани милет, што не верује више у Бога и пљује на свете утвари?</p> <p>— Море, не |
а.{S} Очи јој необично светљаху, али не више оним топлим сјајем но неком светлошћу стакластом, |
ксату, али у томе и Маца изиђе, само не више онако весела, него зачуђена и збуњена.</p> <p>— Шт |
ај који је потури није требало да брине више колико ће порасти.{S} Свет једва чека да чује ново |
а.{S} Кућа затворена, Ламбре био ту, ње више нема!{S} Ноге му се подсекоше и како је био наслоњ |
што је више у те мисли западао, све се више кајао, што <pb n="78" /> је попустио пред њезиним |
ишино бивало је све веће, и у колико се више Лепосава на његове очи развијала, у толико је већм |
оно, што већ једаред очима омили, то се више од срца не очупа.</p> <p>Сутра дан су кира-Думиниц |
! — мислио је уз пут Јанићије, а што се више ближио ћепенку, који је испунила гојазна фигура ки |
тао је играчка девојачке ћуди; и што се више отимао, све је више подлегао оном немилостивоме ос |
тамо амо по густим трњацима, који су се више Стамбол-Капије богато ширили онде, где се данас на |
/p> <p>— Ни врана коска да ми не донесе више у овај пусти Београд! — Ватра да га изгори! — узда |
ци пролазе поред дућана, али он не муче више на њих као бик, те да засмеје ћепенке, него се ућу |
ви уцвељену младицу, којој тада не беше више од двадесет година.</p> <p>Може се мислити како је |
њих била је црња од црње.{S} То не беше више обична брига домаћина, који се удалио од куће, већ |
сташлук детињи (јер ни Јанићију не беше више од петнаест година), то се не би могло утврдити та |
ав као и пређе, па, ако се може рећи, и више, у колико се уз ту нежну црту његове душе јављао с |
/p> <p>— Па, ето, тетка-Маце; она зна и више.</p> <p>— А шта ја знам? — Знам да је млада, лепа |
је слушао, како се у даљини све више и више губе страсни тонови сетне арије.{S} Тихи жубор из |
ити се на оно, што је био пре десетак и више година: постаће сиромашни крпа, неугледан човек.</ |
у за оне људе који су тек после седам и више година добивали децу: „Ишао у Јерусалим по децу!“< |
и Јанићијем Биком, а око њих стотину и више пратилаца.{S} Литија се свечано спусти низ Зерек, |
а од овога часа омилела, у толико му би више жао, што нема, ма шта чиме би јој могао наградити |
да се приближите гробу, коме не долази више нико; јер сви они, знани и незнани, који искрено т |
нож у срце, на то није хтео ни да мисли више.{S} Извадиће своје калфенско писмо и отићи ће из о |
.</p> <p>— Шта сад да чиним?{S} Овде ми више нема места.{S} Казаће тетка-Маци и мајстор ће ме о |
дубине, говори; Пази како ћеш, ти ниси више дете!</p> <p>У таквоме несносноме душевноме распол |
, сад не би могао ни за часак посумњати више о чудотворној моћи часнога ексера.{S} Оно, што је |
рин, и тада баш није могао ни замислити више, да му ваља своје обећање одржати.</p> <p>До овога |
ли најобилније муштерије, неће завирити више у његов дућан, те тако ће, мало по мало, вратити с |
а ново паде у бунило, а Маца не допусти више да јој дете пеку усијаним гвожђем, него продужи ле |
вонаре, потражите га и — нећете га наћи више.{S} Зуб времена оглодао је слова, а живи трн, који |
по мало толико је овладала њиме, да јој више ни у шали није враћао ударце, када би га ова своји |
аох, тетка-Мацо! — застења Диша — немој више тако!</p> <pb n="120" /> <p>— Шта: немој! — запита |
на мајстор Диша — Носи, да га не гледам више!</p> <p>Јанићије се окрете вратима и збуњено заста |
стично покреће.</p> <p>— То да не видим више — такви рукави!{S} Тако што не приличи честитој же |
маш тамо?</p> <p>— Тако; нећу да служим више.</p> <p>— Ја те не пуштам; ти мораш да одслужиш <p |
ирио са судбином.{S} Али, како који дан више, Јанићију се чињаше, како га све већма потискује о |
а пробијање зида, и тада баш није могао више.</p> <p>И поред свега тога, што је оволики пут пот |
ад је дошао до овога уверења, није имао више нигде излаза.{S} Требало би да се врати; али куд и |
ез њих као трупина без руку, не би имао више коме да повери ни кућу ни радњу, а ово троје деце, |
Маци, коју је после свега овога сматрао више него ли да му је рођена сестра, и Јанићија је дове |
сну није надао, учинио је за њега много више него ли ма шта друго, што би намерно смислио.{S} М |
та његова јучерања реч, сад га је много више мамила својом грозотом.{S} Није се плашио смрти, а |
на у пустињи; али за то добила је много више с друге стране.{S} Није више морала живети онако п |
уна очајне чежње, који је говорио много више, него што би је у стању била исказати највештија ф |
ра-Анастасије пријале су Јанићију много више него ли газдине ћушке, што их је, као шегрт, од вр |
стасије, па, кад се врати, да је никако више не види, било је за <pb n="100" /> њега толико ист |
а ни сама није могла погодити, у толико више, што је прстен тек синоћ добила и што се мајстор Д |
учно позивање текнуло је Дишу, у толико више, што није било никаквога оправдана разлога, да на |
омшијама; <pb n="20" /> а то му је само више пријатеља стицало, јер су они знали кога под „фука |
а би је дохватио шаком, те је она често више од њега примала, него ли што га је задужила.</p> < |
на је <pb n="60" /> за цело знала нешто више, него ли што је он могао и помислити, када је поче |
е.{S} Један од комшија видео је и нешто више.{S} Око поноћи — прича он — Диша је пробао да отво |
асполаже по својој вољи, беше једна кап више зејтина на већ онако разбукталу жеравицу.</p> <p>Д |
.</p> <p>— Не могу, тетка-Мацо, не могу више! — јекну Јанићије и грухну се у груди. — Нема ноћи |
је запева.</p> <p>— Нема лека; не могу више овако! — рече он једаред тетка-Маци, када га ова п |
гледа га преко рамена.</p> <p>— Не могу више! — одговори Јанићије узбуђен.</p> <p>— Који ти је |
.</p> <p>— Зашто, бре?</p> <p>— Не могу више да останем овде.</p> <p>— Зашто?</p> <p>Јанићије о |
а ни за живу главу да остане у Београду више.{S} Плакала је, проклињала%, га што је наведе да с |
ћепенка и збуњен оде одатле.{S} Сад му више не падаше ни на ум уобичајена кафа код Маце.{S} Хт |
— Па ти му реци да нам не долази у кућу више; зашто ће нам он?</p> <p>— Ви’ш ти ње!{S} А шта би |
се с очију, у дућан да ми не приступиш више!</p> <p>Несрећни Јанићије сада је остао потпуно са |
а, па се, чисто за неколико недеља, још више издужила, озари се, кад угледа кир-Думу и приступи |
ногу, сав раслабљен које од умора а још више од оног унутарњег бола, ударио другом страном и по |
огу, и Бог ти је дао много новаца а још више памети, па размисли.</p> <p>— Па то на хаџилук?</p |
и изговара да мора журити, па онда још више уситни, само да би што пре замакао за сокачић, у к |
како је Ламбре отишао, кира-Мана се још више издужила.{S} Уз припомоћ кир-Думину она је од тога |
уком и изиђе из дућана, Јанићију се још више разведри, прихвати газдину песмицу и, онако уз пос |
ну угледа два тако уважена госта, и још више, када га, место оног простачкога назива: „мајстор“ |
срам! — одговори шапатом Лепосава и још више саже лице у своје плетиво.</p> <p>— Од кога те је |
где је био и шта је радио, само би још више пред Лепосавом утврдио колико је немоћан, да на св |
е ради, за један дан посвршавао.</p> <p>Више није могао издржати.{S} Четвртога дана одлучи да о |
он из мржње према своме шегрту, већ из виших педагошких принципа, који су у оно време у јеку ц |
<p>„Здје почивајет Лепосава, папуџика, вјерна супружница мајстор-Дише обућара, честију и љубов |
> <l>А над гробом у тузи се гуши</l> <l>Вјерни супруг сред жизненог мрака</l> <l>Ко остатак от |
тво бољезни и јада</l> <l>Смерт попашна вјечном руком руши!</l> <l>Здје, у гробу, мир прелестни |
ек пут, поче да је саветује, како да се влада, како да води кућу и да ни на сокак без мајке не |
ши!</l> <l>Здје, у гробу, мир прелестни влада,</l> <l>А над гробом у тузи се гуши</l> <l>Вјерни |
аче означи ону разлику, која између њих владаше.</p> <pb n="76" /> <p>А Јанићије је те шамаре з |
запита она, а зрачак ведрине блесну из влажних очију.</p> <p>— Кажем ти, нисам!</p> <p>— Хоћеш |
моја кућа, тамо се сакри, да те не види влас, а ја ћу се врнем да ти кажем несто.</p> <p>— Шта |
ом мајстору на посао!“</p> <p>С овим је власт учинила своје: објавила је нестанак Јанићијев, а |
ли викаше Суља добошар за теб’ да те с власт фаћају.</p> <p>Јанићија жацну, кад сазнаде да га |
да Лепосави створи што ширу самоуправну власт у мутваку.</p> <p>— Е, мој зете, слушао си како с |
р Диша на своју пуницу, дао јој је пуну власт надзора, како над кућом тако и над домаћицом, а ш |
, снабдео се он уверењима и печатима од власти и свештенства, у којима је описана <pb n="193" / |
аху, да се врати у Јерусалим, те да код власти оптужи хаџи-Зосима.{S} Али која фајда!{S} Хаџи-Д |
да би до својих новаца дошао.{S} Турске власти би хаџи-Зосима бациле у апсу, а новац би задржал |
д.{S} Ко о њему што сазна, нека достави власти. — Лични опис има осамнаест година, висок, плећа |
рчко-цинцарски род, и када би му било у власти, за цело би се сва грчка чаршија за двадесет и ч |
вога човека!{S} Море, да сам ја нешто у власти, ја бих њој...</p> <p>У свако друго доба Јанићиј |
као бик.{S} Ко га нађе, нека га привуче властима а по том мајстору на посао!“</p> <p>С овим је |
прстена означено, они могу бити већ и у Влашкој, па ако је нужно чак и у Галцу.</p> <p>Ма да ни |
пластичну фигуру, која га је као свежа вода оживљавала!{S} И тек сада, када је остао без ње, о |
да је неко тресе.</p> <p>— Е ли искате вода, да се повратите?</p> <p>— Отрова, кучко, отрова! |
</p> <p>— Шта ти би, мајсторе?</p> <p>— Воде! — једва прошапута Диша.</p> <p>— Мајсторе, мајсто |
ја се од српске одвајала, као зејтин од воде; многе црквене песме певао је по грчки, а оне, кој |
набасао на лепу хладовину и врело свеже воде.</p> <p>— Па баш сигурно? — запита је Диша скинувш |
да сама скине с верига котао пун вреле воде.{S} Котао је био тежак, те не <pb n="207" /> могућ |
, из које је избијао дебели млаз хладне воде, и поче се пљускати по лицу и врату.{S} А она дево |
ао као рука снажан млаз бистре и хладне воде, нису никада биле без два три човека или жене, чиј |
<p>— Газда, да ли да ти донесем хладне воде?</p> <p>— На! — простења Диша и иза појаса извади |
кир-Диша под пријатном свежином хладне воде и сирћета, кад се разабра.</p> <p>— Не бој се, кир |
ума на саханчић, а у шарену чашу хладне воде, да послужи мајку, кад из собе изиђе.{S} Маца већ |
чен вратио се кући, оставио судове пуне воде у мутвак, па ни да је сачекао за који часак, изиђе |
в шегрт, Јанићије Бик, и унесе две ћупе воде.</p> <p>Мајстор-Диша му потрча на сусрет, али и са |
арње ватре, приђе једној чешми, напи се воде, подметну главу под лулу, из које је избијао дебел |
Лепосава, дете, донеси један ратлокум и воде.</p> <p>Кир-Диша само пребледе, седе на миндерлук |
е Бик крчаг и отиде на чесму, да наточи воде.{S} А чесме по Београду, у оно време, биле су као |
а час Анастасију Бенџину.</p> <p>У мало воде већи таласи, у малој чаршији већа узбуна.{S} Срби, |
ову зелену чинију; пре зоре да захватиш воде са три извора; а кад се будеш враћала дома, никако |
ело је по мало већ да се <pb n="132" /> води брига и о женидби устабашиној.{S} Који је тај што |
е, ама за гол сабља да уфати; клефти да води, што је у срце!</p> <p>— А деце не је никад доста! |
отавала чалма зелене емир-боје (знак да води порекло од самога Мухамеда), седео је на једној ме |
деце, те је тако, у неку руку, морао да води двоструку бригу, и о радњи и о кући, Јанићије му ј |
је саветује, како да се влада, како да води кућу и да ни на сокак без мајке не изиђе.</p> <p>— |
о, распукло се и ишчезло као мехурић на води.{S} Био је као на ново рођен; лице почело опет да |
S} Ако прво комшија, Грк и пријатељ, не води бригу на грцко удовица, кој да гу води.{S} Него зн |
води бригу на грцко удовица, кој да гу води.{S} Него знаш шта је?{S} Кира-Анастасија да удамо! |
ти ђавола савладаш и да ти анђео радњу води, издржи до краја и постани хаџија.{S} То ти је! — |
ве, што он ни сам није могао разабрати, водила се нека потајна борба.{S} Нешто нејасно, што се |
о лагано и сређено разлагала, као да је водила рачуна о свакој речи коју ће изговорити.</p> <p> |
l>— Ако ј’ умро те тешто, ја си коло па водим!“</l> </quote> <p>Он запева, а обе жене преузеше; |
оницима и зато, што је он толико рачуна водио о светињи ове земље, по којој је Спаситељ ходио и |
у коме је до мало час тако важне говоре водио.</p> <p>Неколико дана после овога није му се дало |
дра и уважена глава.</p> <p>Разговор се водио око свакидашњих ствари; по неколико пути понављал |
.</p> <p>Тога дана између зета и пунице водио се озбиљан разговор, који беше од недогледних пос |
бран и свој господар; о свакој је аспри водио рачуна и са највећим задовољством свакога вечера |
дара у њој.{S} Јанићије је тако савесно водио послове, надгледао радњу и сакупљени пазар односи |
од шест година.</p> <p>Овај се разговор водио на петнаест дана по повратку Дишином.{S} Још се ч |
је још на једноме избрешку близу Вилине Водице и подавао се стотинама грозничавих мисли, које с |
.</p> <p>А докле је тетка-Маца обносила водицу и у свакој кући задржавана, бар док једну кафу н |
за кратко освестила и затражила, да је водом напоји.</p> <p>Тако је било и овога јутра.{S} Диш |
е да умијеш и запојиш из те чиније оном водом, три пута. — Тако да радиш, снахо, па ће ти дете |
о до обале, и тек када се каик одби низ воду и изгуби иза градских бедема, он се врати натраг, |
комотан изишао на доксат, узео слатко и воду и запалио чибук, па сада задовољно брекће и ужива |
чесми прича.{S} Кад чучнух, да захитим воду, а она ми каже: „Је ли бре, Јанићије, кад те је ма |
у ономе часу кад је Јанићије отрчао по воду, угледао, како у собу улете некаква црна крмача по |
е мутвак и са Лепосавом оде на чешму по воду.{S} На чешми је затекао млађега шегрта мајстор-Диш |
спред дућана почисте и по дућану полију воду, устаде и Јанићије, помете мутвак и са Лепосавом о |
еднога друга, сапутника, који му је био вођа по Јерусалиму.{S} Био је то неки Грк хаџи-Зосим из |
.{S} Хаџи-Зосим био му је не само добар вођа него и одличан поштовалац, који је на свакоме мест |
> материјални рачун.{S} Она је Јанићија волела; гледала је у њега, као што је некада у Лепосаву |
е: да ми је рођено дете, не бих га више волела!{S} Растао је на наше очи, био ти је десна рука |
<p>— Не си ми муж: не сам те никада ни волела!{S} Ти да идеш одавде; е ли сте чули?</p> <p>Али |
расправљати.</p> <p>Кира-Мана је силно волела свога Ламбру, а имала је и ту добру страну, што |
ад она престаде.</p> <p>— Кад те не бих волела, не бих ти толико говорила.{S} Не бих марила, ба |
јазук на мајстор-Диса! — А како смо вас волели, као да сте из сама Елада, као да не сте из пожа |
} Ја сам крива, што се убио; он је мене волео, па је због мене то!</p> <p>И ова слика, коју је |
="106" /> да ту жену није никада толико волео и тако везан био за њу, као баш сада, када га је |
ила на оној Лепосавиној изјави, како га воли као рођена брата.{S} У овој улози, и ако му је бил |
тако!{S} Не иди од нас.{S} Ето, нана те воли као сина, а и ја те волим као да си ми рођени брат |
љене.{S} Није био на чисто, да ли да их воли или мрзи, што су Лепосаву у гроб отерали.</p> <p>М |
} Ето, нана те воли као сина, а и ја те волим као да си ми рођени брат.{S} Ти немаш ни мајке ни |
..</p> <p>— Па ето видиш и сам, како те волим, као да сам ти рођена сестра.{S} Жао ми било, што |
у радњу за ортака.“</p> <p>— Зато га и волим, као да ми је рођени син <pb n="205" /> — рече Ма |
е.{S} Јанићије је моје дете; добар је и волим га.{S} Али он је још слуга, нема нигде ништа; а д |
она све тако мислила.</p> <p>— Ти ме не волиш... рече Јанићије тужно, кад она престаде.</p> <p> |
ки судови кесе секу.{S} Него, сас Божја воља, сутра да си кренеш; до Дубравица на каик, а за ти |
м <pb n="153" /> момцима, да без његове воље и допуштења није момак могао располагати својом сл |
јао од себе мисли, које га и без његове воље вукоше развалинама порушених идеала; а ноћу, кад з |
кући не допушта, да што противу његове воље и о својој глави ради.</p> <p>Ухватио је Бика за у |
да се овде може човек погађати до миле воље.{S} Ономад је један хаџија откупио од некога испос |
случај, који не би зависио ни од Дишине воље, ако би је спасао.{S} А тако се баш и десило.</p> |
она је била толико <pb n="136" /> одана вољи своје матере и толико је стрепила од њене љутине, |
ила кир-Дише, за кога се удала по туђој вољи и, само толико, колико да покрије главу.{S} Да је |
огња међу које је стављен, да по својој вољи изабере у који ће скочити.{S} И сам Бог зна докле |
немоћ, да са собом располаже по својој вољи, беше једна кап више зејтина на већ онако разбукта |
свој нови положај и предаде се потпуно вољи ове девојке, у коју је, кад год му се за то дало п |
надао, оно је постигао, и никад својом вољом, својим одрешитим радом но увек — случајно.{S} Ва |
виде он данас остварену, опет не својом вољом и одлучношћу него — случајно.</p> <p>Право рећи с |
ву главу рећи пред кир-Ламбром, чију је вољу увек сматрала не друкчије већ као наредбу, коју је |
и послушна девојка неће никада погазити вољу свога родитеља.</p> <p>— И ко се може боље побрину |
је Диша код прве цене занемео и изгубио вољу на пазар и на децу; а он је опет нудио толишно, да |
ве године обећавао Богу пет ока чистога воска, и сваке је године повишавао обећање, докле га ни |
није се плашила ничега.{S} То је, као у воску знала, да тетка Маца није од оних жена, које једв |
се кајем... у цркву ћу да идем, велику воштаницу да палим за душу на твоја мајка.{S} Брат да м |
ртовања добио од свога мајстора) и, као врабац из шаке, шмурну на врата и весело одјури симиџин |
бесвестан за спољашне утиске; неколико врабаца џакало је на једној дафини, чије се гране повил |
хала; а кир-Диша је сада постао највећи враг Грцима.{S} А како на улици не беше никога, не оста |
ре без порода и да му имање туђа хала и врана разнесе.</p> <p>Тако су протицали дани за данима, |
афом и наливеним филџанима.</p> <p>— Ни врана коска да ми не донесе више у овај пусти Београд! |
ја нисам текао овај зној, да га хале и вране растичу!“</p> <p>Али у кућевном домазлуку не би г |
јана како се ради, добивао је шамаре за врат или би га мајстор чукао у главу савијеним кажипрст |
оно... — муца Бик збуњено и чеше се за врат.</p> <p>— А, ту ли те сврби, магаре! — подвикну Ди |
азбијених врата, те га одалами шаком за врат, да је Бик одлетео неколико корачаји.</p> <pb n="4 |
свадба пре ђердека; а ти мени шамар за врат!{S} А ја сам хтео да ти кажем како ју је кир-Ламбр |
н Грк, који му онакву жену натоварио на врат, још новчано опљачка.</p> <p>Да му није било баш н |
ума је муке мучио; навукао себи беду на врат, па сада не зна ни како да се брани у махали од св |
игурном путу спотакне се, падне и скрха врат.</p> <p>А кира-Анастасија, како је са осмејком на |
уђе главе, издашно спуштао на Јанићијев врат.{S} Али то, у осталом, није чинио он из мржње прем |
, а глави ништа.{S} А увек, кад подвије врат и полети, мукне тако, да вам се чини то бик муче.< |
им шалварицама, опуштених плетеница низ врат и к’носаним обрвама, које се као два црвена лука в |
{S} Па и овај Јанићије Бик, чији снажни врат и пространа плећа одаваху силу младости у свој сво |
дговори Диша и својом руком јој обеси о врат чудотворну хамајлију.</p> <p>Сад им редом исприча |
ну високога чела, искрете мало у страну врат и танким гласом запева:</p> <quote> <l>„Кокона Мар |
м, па тек теменом о затворена врата.{S} Врата прснуше, а глави ништа.{S} А увек, кад подвије вр |
врата, главом може да пробије храстова врата, а уме и да муче као бик.{S} Ко га нађе, нека га |
ле надати, да ће мајстор Диша на њихова врата кад тад закуцати.</p> <p>— Цинцарку, па још удови |
ај бесмислени поглед, који се уковао за врата, куда је Јанићије отишао, тешко да је и опажао, д |
pb n="159" /> главе, ниска чела, широка врата, главом може да пробије храстова врата, а уме и д |
прекидано и тупо гледао у она комшијска врата, иза којих је извиривало девојче и радознало прат |
у се уклони.</p> <p>Уђе у собу, заригла врата, да му нико не улази, <pb n="98" /> па се, као да |
а под.{S} Стала опуштених руку уза сама врата и снебива се, да ближе приступи.{S} Мајстор Диша |
запита сада Диша и нежно баци поглед на врата од мутвака.</p> <p>— Сад ћу је звати.{S} Дошла јо |
стора) и, као врабац из шаке, шмурну на врата и весело одјури симиџиници.</p> <p>А мајстор Диша |
, те Диша заборави и на своја разбијена врата и на оно што је шегрту спремао.</p> <p>Али судбин |
земљу рогом, па тек теменом о затворена врата.{S} Врата прснуше, а глави ништа.{S} А увек, кад |
с тешком муком, што самоме себи затвара врата од куће, која га је као свога рођенога примала, и |
био у јеку, Лепосава не одмиче даље од врата, на која је ухо прислонила.</p> <p>— Је ли истина |
уди и докле фудул-Стаменка не одмаче од врата.</p> <p>— Ово ћеш да ми скупо платиш!{S} У полици |
> <p>Ова њезина вештина отварала јој је врата сваке куће и донела јој је породички назив: тетка |
вега била је његова вештина, да пробије врата — главом.{S} Залети се, подвије главом као јунац, |
аца и Лепосава уђоше у кућу и заклопише врата, распучи, те им даде маха, да што слободније одах |
у томе часу користи забуном, штуче кроз врата и истрча на улицу.</p> <p>Анастасија и Ламбре ост |
да им прими Бога или да утекне у собу и врата забрави?{S} Али, оне су се тако љубазно смешиле; |
чи, притиште руком кваку и погурну; али врата затворена.</p> <p>Ова једна ситница, што су врата |
пође за њом у собу.</p> <p>Кад приклопи врата, кира-Анастасија га тако нежно, тако молећиво пог |
ба их окупати! — одговори Маца и залупи врата пред носом зетовљевим.{S} Диши не оста друге него |
осподар у кући, или шта је? — Он отвори врата, извири на ћошку, па, кад је ни тамо не спази, по |
ући у исто време за сваки случај пут до врата.</p> <p>— Ама лажеш, бре! —Где су Ламбрине дреје? |
обро кроз шаке, за оно што му је разбио врата.</p> <p>— Можеш ти то, брајко, пробати на Думиним |
p> <p>— Хајде, кћери, метни огрлицу око врата, а дукат на чело; па онда донеси послужење.</p> < |
них махмудија.</p> <p>— То да носиш око врата, а ово да метнеш па чело — и даде јој велики, зла |
е долази већ? — упита га Лепосава још с врата.</p> <p>— Долази! — одговори Јанићије и узбуђено |
д неко закуца на вратима.{S} У исти час врата се полако ошкринуше и у собу се промоли кир-Думин |
му, Бог зна како, мило, што му је шегрт врата пробио.</p> <pb n="47" /> <p>Но то је само тренут |
једним делом тела не миче, већ гледа у врата, на којима је стојао мајстор Диша.</p> <p>— Шта с |
м све жустрије и јаче песницом лупати у врата, да се од удара тресла.</p> <p>Али из куће ни жив |
, опусти руке, па се бесвесно заблену у врата.{S} Стојао је нетремице тако; али, на његову срећ |
ео да питам.</p> <p>Тетка Маца одшкрину врата и тајанствено погледа, да их ко не ослушкује, а к |
номе расположењу, док тек Маца одшкрину врата и викну:</p> <p>— Берићет, зете: дође и друго!</p |
една комшика, која у томе часу одшкрину врата и промоли главу на поље.</p> <p>— Како је?</p> <p |
а хркања нечијег.{S} Он нечујно ошкрину врата, провуче главу и загледа унутра.{S} На миндерлуку |
орена.</p> <p>Ова једна ситница, што су врата закључана, ускомеша у њему на ново ону ватру и он |
азорна, а уз то се сети оних разбијених врата, те га одалами шаком за врат, да је Бик одлетео н |
мајстор, када се он једва вукући ноге, врати у дућан.</p> <p>— Однео сам, мајсторе! — одговори |
} Тражио је да кир-Дума одмах иде Диши, врати удовичин мираз, а Дишу да туже митрополиту и суду |
а он чим је испратио мајстора на улицу, врати се болесници, која је спавала тврдо.{S} У једно в |
мајка.{S} Брат да ми будеш, Јанићије... врати ми дреје...</p> <pb n="67" /> <p>— Не могу, нису |
</p> <p>— Ама шта ћеш од мене?</p> <p>— Врати дреје...{S} Ја ћу му кажем да никад више не долаз |
улицу. — Била му је првобитна намера да врати газдарици цванцик у руке и да јој каже, да ће све |
лоништво, да се, макар као ексик-хаџија врати, па макар никада и не добио деце.{S} Али: човек к |
ној кући.</p> <p>После подужега времена врати се мајстор Диша у свој дућан, зајапурен од наглог |
> <pb n="65" /> <p>После некога времена врати се у дућан, али без оне гужве, седе за посао, да |
куда, па се тек после извеснога времена врати, ако је могућно још замишљенији него што је из ду |
гао ни десет дана да издржи, а да се не врати у овај „црни“ Београд, где му је било све тако го |
оклете вароши, да се никад више у њу не врати.</p> <p>— Отићи ћу, али ћу јој рећи све.{S} Пљуну |
иша је у залуд очекивао Јанићија, да се врати; њега не би ни од куда.{S} Послао је два „чирачет |
ко у њему остао.{S} Потајна жеља, да се врати кући, да се још једном, макар и крвнички, погледа |
воја колена.</p> <p>— Хоће, вели, да се врати, али тако... продужи Маца и на половини речи заст |
сажаљевале; неки га и саветоваху, да се врати у Јерусалим, те да код власти оптужи хаџи-Зосима. |
от зависи.</p> <p>— Ето, каже:{S} Да се врати, ама тако, да се пољубиш са кир-Ламбром, да Јанић |
више нигде излаза.{S} Требало би да се врати; али куд и коме?{S} Зар да својим очима гледа Леп |
и њему не остаде друго, него или да се врати мајстору или да изврши што је наумио.{S} На прво |
да се растави од Анастасије, па, кад се врати, да је никако више не види, било је за <pb n="100 |
да им купи, а новац ће му дати, кад се врати.{S} Диша је и њима обећао, али као човек од рачун |
у“, она мало зажмури, присебност јој се врати, па је целога дана, као невеста, по тадашњем обич |
оду и изгуби иза градских бедема, он се врати натраг, сврати прво у Дишин дућан, да обиђе момке |
хаџи-Диша, да му не вреди тражити га, и врати се кући.</p> <p>— Сутра ћемо се већ разговарати, |
оли хаџи-Дишу, да га код куће сачека, и врати се натраг.</p> <p>На пет дана после ове куповине |
умилостивила и ражалила, те да се кући врати.{S} Кир-Думи не смеде да повери своју замисао, је |
собици плакала и молила Јанићија да јој врати дреје.{S} Јанићије им није казао чије су дреје; а |
ј ништа није познато, зашто јој вереник врати прстен, те тако кир-Думи није остало другога пута |
лице Ламбри; а Ламбре тим истим оружјем врати му ударац.</p> <p>— Пуштај, да убијем псето! —- в |
оизведен за калфу, са богатим интересом врати првоме своме шегрту, који му под руку дође.</p> < |
е мајстор-Дишу нагонило, да онако нагло врати прстен, то је он тек из далека напоменуо Думи, ка |
, отре јој блато о антерију, па је опет врати на старо место, да је удели оном трећем, који се, |
ли, боље рећи, одложио је, да се на њих врати као на последње средство, ако не успе да мајстор- |
која се после дугога истраживања једва вратила.</p> <p>— Е, шта би? — запита кир-Диша нестрпељ |
о се замисли.</p> <p>Када се тетка Маца вратила, затекла је ћерку у мутваку како седи на шамлиц |
вом очи и побеже из собе.</p> <p>Кад се вратила са послужењем, на челу јој се, баш над самим по |
паних коса и плачући а он сав изгребан, вратили са чесме кућама.{S} Али се ни после тога не ост |
ек без памету.{S} Еле, за сто сте јосте вратили прстен?</p> <p>— Па... ето, радња је, посао се |
е, што је допратило покојницу до гроба, вратило се хаџи-Дишиној кући, да над пуним <pb n="215" |
ога имаш да се китиш?{S} Докле се ја не вратим, не треба ти, а када се будем вратио, иде ли то, |
, да је кира-Мана, која се притајала за вратима и ослушкивала шта Ламбре у соби ради, одскочила |
е.{S} Маца већ устала, умила се и пошла вратима, кад од једном зачу јасан усклик Лепосавин:</p> |
ма тихо шапуће себи, кад неко закуца на вратима.{S} У исти час врата се полако ошкринуше и у со |
-Ламбрину, по обичају изу јеменије пред вратима и у танким мествама уђе у собу.</p> <p>— Кали-м |
и дваест пути понављао, а просјак пред вратима понизно чекао, он би се пропео на прсте, бркао |
Скупо је!{S} Збогом! — рече Диша и пође вратима.</p> <p>Али свети човек, опазивши намеру хаџији |
} То му требаше још! — рече Диша и пође вратима.</p> <p>— Куда ћеш, зете?</p> <p>— Идем да га д |
гледам више!</p> <p>Јанићије се окрете вратима и збуњено застаде на самоме прагу.</p> <p>— Ето |
како девојче извирује; девојчица залупи вратима и певушећи отрча кроз авлију у кућу.</p> <p>Још |
ма више! — одговори Анастасија и залупи вратима под носем свога супруга.</p> <p>А мајстор Диша, |
Можеш ти то, брајко, пробати на Думиним вратима а не на мојим! — мисли срдито у себи, а гласно |
већма клонуо, незадовољан и као утучен, вратио би се у мутвак и осорљиво одговарао, ако би га о |
n="37" /> њој остао.{S} Али овога пута вратио се необично брзо, и што је главно, врло узбуђен |
> <p>Пуче глас по комшилуку, да је Диша вратио прстен.{S} С почетка се и веровало и није: али к |
о је збуњен и сав утучен.{S} Од како је вратио прстен, тек од онда осетио је, колико му је тешк |
олико да из Дишиних уста чује, зашто је вратио прстен; али им Бик увек одговори, да газда није |
о, када му Маца саопшти, да се Јанићије вратио, али се ипак трудио, да то задовољство не покаже |
јстор Диша је, пре него што се Јанићије вратио из бербернице, већ чуо за цео догађај, разуме се |
е наменио својој невести.</p> <p>Кад се вратио, тетка Маца га је дочекала на капиџику.</p> <p>— |
ао да је једва дочекала, што јој се муж вратио, а сада тако презриво.</p> <p>— Мори, немој да с |
ада би знала, да је за такво дело не би вратио њезиној фамилији на вилајет; међутим, није могао |
не би од мене сачувао, само да се ниси вратио.{S} Па, деде, пробај још једаред; земљу ћу да пр |
вајући тренутак.{S} И ако је он удовици вратио прстен, мираз је био још у његовим рукама, те та |
и није кир-Дума пристао, он би се ипак вратио својој вереници; јер оно, што већ једаред очима |
да је не ода.{S} Овако њезин је цванцик вратио, и сад га ништа није везивало да језик везује.</ |
не вратим, не треба ти, а када се будем вратио, иде ли то, да једна хаџијница меће дукат на чел |
иђати, како је пренаглио, кад је прстен вратио само зато, што му је некаква комшиница зуцнула ј |
.{S} Ама нисам ја баш за то само прстен вратио.{S} Ето... и сам видиш и чујеш...{S} Цела чаршиј |
рица но права сестра.</p> <p>Као утучен вратио се кући, оставио судове пуне воде у мутвак, па н |
д хаџија после, кад се у своју отаџбину вратио, понео такву кутију, и у цркви, на служби Божјој |
ме научите, те да и ја разбирам, засто вратисте прстен?</p> <pb n="41" /> <p>Али мајстор Диша |
бе!{S} Нема да си узмите пари, па да не вратите!{S} Лопове, бре, паре да си вратиш!</p> <p>Јани |
Доста!{S} Ево вам бакшиша; а сада да се вратите онима, тамо.{S} Ама немојте глуво, него да свир |
његов дућан, те тако ће, мало по мало, вратити се на оно, што је био пре десетак и више година |
р-Дума затражити мираз, а он му га мора вратити, те на тај начин прекинути и последњи кончић, к |
жацну и он од једном осети да јој мора вратити.</p> <p>— Е, па хтео сам, баш!{S} Зар се ја теб |
, мушко је.{S} Ама он се теби опет мора вратити, ич се не брините за то!{S} Ви само да му чуват |
е, а мој?{S} Хеј, хеј, ко зна кад ће се вратити!</p> <p>У таквоме расположењу она је најрадије |
мрт за вратом.{S} Бог ће дати, па ћу се вратити, а ти да ме дочекаш како приличи једној хаџики: |
"85" /> да ће га она курталисати беде и вратити у дућан; а гледај ти сада, како изокренула, као |
годан час, када ће јој се зет опет жени вратити.</p> <p>Тако је то трајало неколико недеља, кад |
уби у лице, — Знала сам ја да ћеш се ти вратити.{S} Али то није било лепо, да свога мајстора, к |
ала силна врелина.</p> <p>Морао се ипак вратити у дућан.{S} То је осећао кроза сву буру своје д |
</p> <p>— Много!</p> <p>— Само здравља, вратиће се он брзо! — одговори Маца.</p> <p>— Не чуј, Б |
, де, не плачи!{S} Не идем преко света; вратићу се.{S} Него онако да чиниш, знаш?</p> <p>— Знам |
не вратите!{S} Лопове, бре, паре да си вратиш!</p> <p>Јанићије није чекао да се пролазници иск |
за врбацима ниже Кајабурме.{S} Тек онда вратише се свих троје ћутке и замишљено.</p> <p>— Где ј |
зговор. — И кира-Мана и све остале жене вратише јој на ново старо пријатељство, за киме је сиро |
ирачета“, да га траже, али, када се ови вратише и јавише, да га нигде нема, он одмахну главом: |
задржа шаку сирћета, којом хтеде да му вратне жиле протрља.</p> <p>— Немој: кир-Диша!</p> <p>— |
јани, као од брега одваљени, са кратким вратовима и снажним гласићима, потврђивали су у сложном |
ма како се каже: пут за морем а смрт за вратом.{S} Бог ће дати, па ћу се вратити, а ти да ме до |
судбина, која се тога дана наднела над вратом Јанићију, није га мимоишла.{S} Све до првога сах |
како је Лепосава умрла и оставила му на врату троје деце, те је тако, у неку руку, морао да вод |
које је кључ држала тетка Маца о своме врату.{S} Кад је хаџија прегледао све рачуне и уверио с |
адне воде, и поче се пљускати по лицу и врату.{S} А она девојачка песмица што се из баште извиј |
/p> <p>Лепосаву обли руменило по лицу и врату.</p> <p>— Зар ти није мајка казала?</p> <p>— Де, |
н према облим, загрљастим рукама, витом врату, набреклом јелечету и танкоме струку, за који би |
ећа наднесену шаку и чека када ће га по врату пљеснути.</p> <p>Најпосле, после кратких ћутања и |
ј је овај казао, да јој то мајстор Диша враћа и да више неће да зна за њу, она је бризнула у пл |
ен; изгубио је грчке пријатеље, а да се враћа својој нацији на то није ни мислио.{S} Одрођеноме |
А за љубав тога малог задовољства да се враћа и излаже новим трошковима, то није хтео.</p> <p>И |
и после <pb n="103" /> неколико година, враћајући се из Цариграда, паде мртав с коња, негде на |
тране.{S} Бар њему се тако чинило, јер, враћајући се у дућан замишљен и тешко расположен, у уши |
ћи се већ по пети пут до Варош-капије и враћајући се натраг Барјак-џамији.{S} А што је више у т |
дговараше Цигани у глас, удесише жице и враћајући се лагано истим путем, стадоше извијати арију |
з сокачић.{S} И увек би се, после тога, враћала нерасположена и срдито стресала са шарених шалв |
оја је пошла право њезиној кући, она се враћала из казначејства, свратила узгред у цркву, купил |
атиш воде са три извора; а кад се будеш враћала дома, никако да се не обазреш за собом, а све д |
имена, коју је Диша, својим неразложним враћањем прстена, набацао.</p> <p>А када га већ и срце |
сао од тешког душевног напора и збуњен, враћао ипак оном једином осећању, које је кроза сву срџ |
положење остајало снажно и несаломљено; враћао се својој љубави према неверној жени.{S} Шта виш |
врло узбуђен.{S} Тако се он никада није враћао из дућана.</p> <p>— Да не долази већ? — упита га |
ладала њиме, да јој више ни у шали није враћао ударце, када би га ова својим пуначким шакама пљ |
атњи својих мужева и младожење, који се враћао својој напуштеној вереници као блудни син из Биб |
онда да не изгледа џабе, што је прстен враћао.</p> <p>— Тако је, кир-Дума.{S} Ја и сам верујем |
сневесели, као да му се на ново почеше враћати тешки дани очајања и пометености.</p> <pb n="17 |
ред вече узбунио говеда, која се с паше враћаху.</p> <p>И све му је лепо ишло за руком.{S} Али |
>— Узми и хаирли!{S} Дошао си без деце, враћаш се с децом!</p> <p>— Боже дај! — одахну Диша, ис |
олико интересовала за мужа, који јој се враћаше.</p> <p>А докле су они овако разговарали у гоми |
та на једноме месту скрасити.</p> <p>Са враћеним прстеном као да му је отишло на свагда оно спо |
p>— Што?{S} Што треба да скинеш са себе враџбине.{S} Зар си ти један који је тако страдао, па, |
ишеве, да их после удавачама, за њихове враџбине, продају, завуче се и тако целу ноћ преспава.{ |
оји је тако страдао, па, када је скинуо враџбине, деце пуна кућа.{S} А то што је на теби, од пр |
уд далеко уклони, или кад би имао какву враџбину, те да се учини невидљивим, кад кроз чаршију п |
је млада и здрава, а и ти си здрав као врба!{S} Биће, биће!</p> <p>Разуме се да мајстор Диши н |
е и даље клизила, докле се не изгуби за врбацима ниже Кајабурме.{S} Тек онда вратише се свих тр |
јим таласима, као што речна брзица ваља врбову кладу.</p> <p>— Како Бог хоће, тако нека буде! — |
кочи преко зида и лагано, као мачка кад вреба, довуче се између дрвета и густога османлука само |
у, тешко је побројати.{S} Она непојамна врева од мисли у његову запаљену мозгу, када би хтели д |
ожење, Лепосава се чешће пута усред ове вреве међу пријатељицама осећала усамљена и растужена.< |
Она га никад није грдила; а то је много вредело за душу једнога сирочета, које није сазнало ни |
атекао.{S} Јанићије му је у истини пара вредео.{S} Ништа, што је за напредак радње било корисно |
прате.</p> <p>Виде хаџи-Диша, да му не вреди тражити га, и врати се кући.</p> <p>— Сутра ћемо |
њу.{S} Тек сада је осећао, колико му је вредио онај Јанићије и било му је врло криво, зашто да |
шта ја знам? — Знам да је млада, лепа и вредна... одговори тетка Маца, али некако тако неодлучн |
" /> друго, ти си добра девојка и бићеш вредна и послушна; ха?</p> <p>— Хоћу! — одговори Лепоса |
упамо из заборава, ако ни за шта друго, вредно је поменути по ономе чуду, које му се још у Јеру |
, испунише кућу детинским плачем, то је вредно сазнати, нарочито садањем појасу мужева и жена, |
лом београдских башта, челе су зујале и вредно прибирале сокове из белих расклопљених чашица ку |
_N3">„Карантин“ био је новац од бакра у вредности 10 пара.</note> <note xml:id="SRP19061_N4">Сп |
још неко време, да се нахвале доброте и вредноће будуће кира-Дишинице, па се онда дигоше и одош |
прса и савијеним кажипрстом обриса две вреле сузе које му низ лице кануше.</p> <p>Тетка Маца ј |
покуша да сама скине с верига котао пун вреле воде.{S} Котао је био тежак, те не <pb n="207" /> |
вала у очима, из којих је суктала силна врелина.</p> <p>Морао се ипак вратити у дућан.{S} То је |
дан, па тек набасао на лепу хладовину и врело свеже воде.</p> <p>— Па баш сигурно? — запита је |
из чесме, на којој је онога дана квасио врелу главу, жуборио је као и онда, а са гранчица, што |
болеснице, држао је по читав сат њезину врелу руку у својој руци и са запетом пажњом ослушкивао |
омаћице?</p> <p>— Ама, то је истина.{S} Време је, треба да се оженим; али ко је мислио на то?</ |
пријатељице и познанице, које су јој за време удовиштва с тешком муком прелазиле преко прага и |
ућана повукло, то је, да, од времена на време, отрчи до куће и обиђе децу.{S} Тамо би преседео |
.</p> <p>Мајстор Диша је, од времена на време, слао своје „чираке“, да се нађу тетка-Маци у пос |
ке, што их је, као шегрт, од времена на време добијао. — Али ма колико да је то очевидно он сам |
десну преко леве ноге, а од времена на време забринуто је трљао чело, које је нервозно час ску |
о га само гуши и гони, да од времена на време дубоко уздахне, или тешко, као боник, застење.</p |
ајку Божју, икону која је од времена на време сузила.{S} Испосник није давао испод пет хиљада г |
цом слушао, а после, поче од времена на време да баца око на кир-Ламбру, који је сад узео од чо |
а и Лепосава слушали су и од времена на време превртали свету утвар.</p> <p>— Ето, ја сам уради |
{S} Лепосава се дубоко замисли и за све време вечере остала је тако замишљена.</p> <p>Осмога да |
и чест му чува, а он ће знати, кад буде време, како да га награди.</p> <p>Оволика хвала и задов |
ртима, но да ту седи, докле год не буде време да се ћепенци затварају.</p> <p>Још од кир-Дишини |
и се са туђином.{S} Требало је да прође време, да залечи ране, да се разабере и обазре око себе |
а није била тако издашна, да га за дуже време засити.{S} Имао је здрав и необично снажан стомак |
оји дан из дан равномерно јавља, кад је време ручку, кад вечери.</p> <p>— Само да ме Господ бла |
у твоје.</p> <p>— Ба!{S} За то ми није време!{S} Прво тебе да удамо; старија си.</p> <pb n="13 |
и даље у служби онога, коме је у своје време образ очувао, а који му је сада, место да га нагр |
ша повери о свему, што га је у последње време мучило.{S} Хаџи-Зосим га је пажљиво саслушао, а к |
би имао те смелости, да ствар, коју ће време једаред зачепркати, рашчепркава.</p> <p>— Најбоље |
после овога сукоба, који се за најкраће време по целоме Београду раструби, није било никаквога |
ша своју причу.</p> <p>— Боже дај!{S} И време му је, да и у нашој кући дете заплаче!{S} Па сада |
уњено погледа у мајку.</p> <p>— Е, па и време му је — одговори Маца равнодушно — а када долази? |
влији, певушила и радила.</p> <p>Дође и време поласку.{S} Уочи овога дана мајстор <pb n="180" / |
трговачким фирмама не могаху одолети ни време ни оне нове фирме са чистим српским именима.{S} К |
ти, шта је све преживео Јанићије за ово време!{S} Час по час сагибао се преко <pb n="149" /> ће |
пакост, ни једна од њихових жена, у ово време, није <pb n="15" /> ни помишљала да свога супруга |
икако да посестрими.{S} Ма да је у прво време и то покушавао.{S} Ова вижљава девојчица, која је |
ђе оставио.{S} Њезин муж служио је дуго време као „татарин“ (курир, улак) прво у служби београд |
еко авлије, заригла капиџик, па за неко време престаја уза зид, да сачека када ће кир-Диша проћ |
ђало овакво примирје, али је и она неко време остављала, да се ствар сама собом развија, и без |
ајстор Диша остаде сам.{S} Тако је неко време ћутао и отирао зној, а мало за тим устаде, с муко |
а она комшика.</p> <p>Диша стојаше неко време и у радости и у некоме мутноме расположењу, док т |
седео скрштених ногу на ћепенку и неко време замишљено гледао у зид; најпосле извади дуванкесу |
а ваздух удахне.{S} Стојао је тако неко време без речи, оборио главу на груди, тешко предисао и |
пет долази?{S} Стојао је неодлучно неко време и почео ослушкивати, неће ли бар што изнутра чути |
бише у уста, а за тим поседише још неко време, да се нахвале доброте и вредноће будуће кира-Диш |
рча кроз авлију у кућу.</p> <p>Још неко време седео је мајстор Диша на бињекташу и чекао неће л |
своју ћер.</p> <p>Тетка Маца за кратко време изађе из собе, да нешто види у мутваку, те тако Д |
и осветничко расположење за ово кратко време створиле су читав пустош; у души су му лежале раз |
тешки камен на душу навали.{S} У једно време покуша, да стресе са своје душе овај притисак, ра |
ници, која је спавала тврдо.{S} У једно време Лепосави задрхта рука, коју је Јанићије у својој |
вола свима оним средствима, која, у оно време, једном савесном мужу и домаћину стајаху на распо |
очи воде.{S} А чесме по Београду, у оно време, биле су као нека врста касине, где се свет саста |
иших педагошких принципа, који су у оно време у јеку цветали, а и зато, да у очима свога шегрта |
овим капиџицима писнуле.</p> <p>А за то време кира-Анастасија није излазила из собе.{S} Када су |
е збуњен и без речи, а тетка-Маца за то време лагано и на одушке развијала је своје погледе на |
одговори Јанићије, који је жељно за то време погледао у ону чинију пуну пилава и овновска меса |
свој пријатељ и његова жена.{S} А, у то време, у Београду се са највећом суревнивошћу пратио пр |
истинити; грчко-цинцарска чаршија, у то време, држала се сложно и, где год су њезине устабаше п |
> <p>Кира-Анастасија, која је, баш у то време, изрибала тепсије и жуте сахане, па их прислонила |
“</l> </quote> <p>Ах!{S} Старо, честито време!{S} Стари честити људи!{S} Како нам и ваши, давно |
но, сад ће полиција!</p> <p>Али, у исто време, дошану му друга мисао: зашто полиција?{S} Боље д |
служаше за стовариште еспапа, а у исто време и као ноћиште Јанићијево, па се прући по миндерлу |
му је радњу у невреме оставио, а у исто време, да на прагу свога новога живота покаже својој ве |
Ламбре! — зачу за леђима глас, а у исто време таче се неко његове руке.</p> <p>Кир-Ламбру прођо |
а неким љубазним гласом, који је у исто време показивао и бригу и радост, што јој тако давно не |
ојност према своме мајстору, али у исто време њу је обузимало неко друго осећање, које је неосе |
јој се освети, да је уништи; али у исто време и да му без ње нема живота.{S} Једном речи, измеђ |
— одговори Јанићије одмеравајући у исто време за сваки случај пут до врата.</p> <p>— Ама лажеш, |
тка-Мациној кући.</p> <p>После подужега времена врати се мајстор Диша у свој дућан, зајапурен о |
ћ почело у велико јављати.{S} Од некога времена млада удовица, не знајући ни сама од куда то до |
није ни мало сумњао, ма да је од некога времена она на ново започела да попреко погледа на кућу |
шију.</p> <pb n="65" /> <p>После некога времена врати се у дућан, али без оне гужве, седе за по |
грче толико затаја.</p> <p>После некога времена, баш када је хаџија почео узнемирено и помало љ |
кој чаршији, а нарочито комшијама онога времена, гледати међу собом младу, лепу удовицу, па још |
тркне некуда, па се тек после извеснога времена врати, ако је могућно још замишљенији него што |
} Уз припомоћ кир-Думину она је од тога времена сама надгледала Ламбрину радњу и обављала све т |
ет дошао је таман како ваља.{S} До тога времена сви су еснафи били у цркви заступљени својим ба |
и да му ваља ма шта предузети, те да за времена спречи Јанићија у његовом издајничкоме послу.{S |
рзо сазнати за ове сплетке, те да их за времена пресече.{S} Тек после испита, када су младенци |
174" /> <p>— Зашто: турфа посла?{S} Има времена; почекај још мало, бар ову годину!{S} Лепосава |
жите га и — нећете га наћи више.{S} Зуб времена оглодао је слова, а живи трн, који онако раскош |
<p>— Шта је томе момку, те је од неког времена постао сасвим друкчији; толико се изопачио, да |
би га из дућана повукло, то је, да, од времена на време, отрчи до куће и обиђе децу.{S} Тамо б |
на капиџик.</p> <p>Мајстор Диша је, од времена на време, слао своје „чираке“, да се нађу тетка |
газдине ћушке, што их је, као шегрт, од времена на време добијао. — Али ма колико да је то очев |
ко десне то десну преко леве ноге, а од времена на време забринуто је трљао чело, које је нерво |
д туда, него га само гуши и гони, да од времена на време дубоко уздахне, или тешко, као боник, |
испосника мајку Божју, икону која је од времена на време сузила.{S} Испосник није давао испод п |
о са неверицом слушао, а после, поче од времена на време да баца око на кир-Ламбру, који је сад |
море; а Маца и Лепосава слушали су и од времена на време превртали свету утвар.</p> <p>— Ето, ј |
ићије, који је радио на мутваку, немаде времена ни да засуче рукаве, кад прво оба сведока а одм |
а зубе скреса, да кира-Мана једва имаде времена да му се уклони.</p> <p>Уђе у собу, заригла вра |
азорно, да своју испрошеницу пољуби пре времена, Диша би чак и то урадио, без обзира на устабаш |
в хистерични плач, да му требаше повише времена, докле је како тако умири.</p> <p>— Од суза нем |
још девет дана, а то ће му бити довољно времена да је обрлати.</p> <p>Кира-Анастасија опет сасв |
} Ето, ја ћу престати да долазим, па ће временом и свет ућутати.</p> <p>Маца га гневно погледа. |
је Диша оставио њезиној мајци, да га на врео калуп метне и очисти.{S} На повратку, кад је завил |
а мало ублажи.</p> <p>А дан је био врло врео, сунце је прижижало озго, а над земљом, нарочито о |
очију, она престрашено врисну.{S} Овај врисак и преплашено лице женино усугубише његово беснил |
, застртом шареним ћилимом.</p> <p>Овај врисак трже иза сна кир-Ламбру.{S} Онако бунован, зинуо |
на земљу.</p> <p>Маца је прва чула њен врисак и онај пад, па је, као без душе, утрчала у мутва |
е шаке њу гребале и ударале.{S} Неко је врискао од бола, али, да ли Канче или њена другарица, т |
дуж Лепосавине кичме.</p> <p>Болесница врисну од бола и отвори очи, ова изненадна %операција о |
јанога и крвавих очију, она престрашено врисну.{S} Овај врисак и преплашено лице женино усугуби |
р-Ламбре?{S} Да се нисте убили? — чисто врисну фудул-Стаменка неким љубазним гласом, који је у |
еричну наступу, скочи са миндерлука, па вриснувши, као да је жеравица опече, подвикну: „Што ћут |
.{S} Кира-Анастасија за цело не би јаче вриснула, да јој се наместо његово јавио у соби пок. ки |
ко било. — Јер, да није крива, зашто би вриснула?</p> <p>— А?...{S} То?... поче Диша загушеним |
којим би се састали, истицао богоугодне врлине побожнога мајстор-Дише.{S} Диша му је поверио ча |
Био је то неки Грк хаџи-Зосим из Епира, врло побожан, тих и услужан хаџија.{S} Овај хаџија позн |
атио се необично брзо, и што је главно, врло узбуђен и са једном огреботином испод очију. —</p> |
!“</l> </quote> <p>Ту песму је Лепосава врло често певала и у мутваку, а Јанићије би често, пом |
има овога света, стојао је на услузи за врло скромну награду.{S} Мајстор Диша му је на пример < |
адовољство не покаже.{S} Сад му се дала врло згодна прилика, прво, да излије сав јед на Јанићиј |
г да, наследника.</p> <p>Свадба је била врло весела.{S} Цео еснаф и званице из осталих еснафа и |
ана, кад није долазио, Лепосава је била врло замишљена, па је по десет и двадесет пута истрчава |
ко му момак објасни, тетка-Маца је била врло љутита и поручила му: ако одмах не дође, она ће му |
ро име честите удовице.{S} Знала је она врло добро, шта су све комшијске жене, па и ове две, за |
опростити.</p> <p>Таква су размишљавања врло често занимала мајстор-Дишу, и кад год би га онако |
е на њега.</p> <p>Јанићије се тога часа врло препао; учини му се да је кир-Диша умро, па истрча |
xml:id="SRP19061_N2">Местве се праве од врло фине и танке коже; навлаче се преко чарапа, па се |
> <p>— Не још, још мало.{S} Лепосави је врло тешко... бојим се... устеже Маца и не доврши, јер |
ао десна рука мајсторове радње, било је врло тужно, када би видео како мајстор Диша неправедно |
ле често; а тада у кући и башти било је врло живо и весело.{S} Лепосава је имала лепо грло, па |
му је вредио онај Јанићије и било му је врло криво, зашто да га баш сада остави.</p> <p>— Магар |
Лепосавом на само састане.{S} Навлаш је врло често излазио иза мутвака на цепаник, надајући се, |
.{S} А како му је било код куће, где се врло рано затварао?{S} Изгледао је самоме себи као осуђ |
освануо пун бола и горчине, завршио се врло пријатно.{S} У тетка-Мациној кући, под оним хладов |
роз пријатељске савете претио, могло се врло лако и обистинити; грчко-цинцарска чаршија, у то в |
је су већ сваку наду изгубиле, морадоше врло брзо обрадовати забринутога супруга са по једним н |
т био нешто: јео је његов хлеб, до душе врло често зачињен шамарима, али опет хлеб; јер газда-Д |
увукоше се још два Цинцарина учтивога и врло скромнога изгледа.</p> <p>— Е, како да вас утешимо |
осао радио, не зачикује мимопролазеће и врло често устаје са троножице, тркне некуда, па се тек |
када је чак хаџи-Зосим, тихи, смерни и врло одмерених корака човек, одједаред се изменио и дао |
дана дотрча Јанићије кући сав задуван и врло узбуђен.{S} Тако се он никада није враћао из дућан |
ном оградом таман кров једне малене али врло спретне кућице са доксатом и баштом.{S} Ту је живе |
ноћи превртао се мајстор Диша у постељи врло дуго.{S} Из очију му никако није избивала Мацина к |
у, да се мајстор-Диши тај моменат учини врло сличан са оним, кад га кира-Анастасија удари ногом |
мајсторица!“</p> <p>Мора да је изгледао врло смешан, кад се девојке заценише од смеха гледајући |
оспе до Галца.</p> <p>Хаџи-Зосим је био врло услужан, и на растанку за градом чак му се и сузе |
рипека мало ублажи.</p> <p>А дан је био врло врео, сунце је прижижало озго, а над земљом, нароч |
рече хећим строго и даде Маци неколико врло крупних пилула.{S} А за тим предузе да болесницу д |
во.</p> <p>Страх од онога, што се могло врло лако догодити, не даде јој те ноћи тренути.{S} Обр |
није долазило.{S} Напротив, њој је било врло пријатно што је судбина поштедела од једне сувишне |
ој дуго да премишља.{S} Лице му је било врло расположено, готово насмејано, у колико се тај осм |
једно што је пут за једну женску главу врло далек, а друго, што мужа не треба дирати, све докл |
нога разговора са Мацом, који је хаџију врло обрадовао и изазвао расположење, слично ономе што |
ни да се осврне, а на другом му се баш врло озбиљно задржала мисао.{S} И та његова јучерања ре |
раздио. „Кад му сама дуса не иска да се врне, ја га не могу врнем“.</p> <p>Сад, када се сусрете |
е сакри, да те не види влас, а ја ћу се врнем да ти кажем несто.</p> <p>— Шта имаш да ми кажеш, |
дуса не иска да се врне, ја га не могу врнем“.</p> <p>Сад, када се сусрете са Јанићијем, њој с |
ао, што је она викала на патролу, он је врнуо прстен!</p> <p>Како је ово казивање било од свих |
ко је културно одмакао од многих својих врсника.{S} У цркви је увек хватао грчку страну, која с |
Београду, у оно време, биле су као нека врста касине, где се свет састаје, да чује шта има ново |
он овако ломио и у нерешљивости својој вртео око својих мисли као вртешка на једноме месту, ки |
вости својој вртео око својих мисли као вртешка на једноме месту, кира-Анастасија је имала само |
лично са оним даном, кад га спопаде она вртоглавица, те несвесно одлете чак у Еврејску Махалу.{ |
огледа.</p> <p>— Због њега сам ја појео врућ шамар; али ће ми га, мајци, кад тад платити! — изд |
жаоку, како је молују.{S} Тај двокраки врх био је покапан рђом као крвавим капима.</p> <p>Мајс |
де штете!</p> <p>И када дотаче пољупцем врх светог ексера, осети, како га кроз цело тело проже |
и-Зосим још једном погледа на камилу, у врх чије грбе сеђаше широка и темељита прилика мајстор- |
, што је на оштроме крају, место обична врха, био завршен двокрако, те је личио на хаждајину жа |
а обори сетно главу и немо се загледа у врхове својих јеменија.{S} Кућа затворена, Ламбре био т |
ази и пар мушких јеменија са подвијених врхом и ружом од сахтијана на врху.{S} Ослушну, али из |
одвијених врхом и ружом од сахтијана на врху.{S} Ослушну, али из собе ништа није чуо осем дубок |
енутку, када се мајстор Диша налазио на врхунцу радости и узбуђења, те му дође чисто као нека д |
—</p> <p>Докле се ова посета двеју кума вршила, кир-Ламбре и Дума, потпуно споразумни, упутише |
удри, не жали!“ А мајстори су ревносно вршили овај аманет: „Докле ти не утаманим оно дивље мес |
о год му је тетка Маца наредила, све је вршио па најпосле и певао и мукао толико, да је пред ве |
-Маци, да то ни мајстор Диша не би боље вршио.{S} Па ни у самој кући мајсторовој није се Бог зн |
/> <p>И то је Јанићије Бик тако савесно вршио, да му ни највећа цепидлака, која тражи у јајету |
ај је посао са неком нарочитом важношћу вршио у ову кутију.</p> <p>Једна мала ситница, али ипак |
а зјело.</l> <l>Ах, печална судбино!{S} Всецјело</l> <l>Количество бољезни и јада</l> <l>Смерт |
едао му је чисто као претучен; једва се вукао и стењао, а са лица сливале се крупне грашке зној |
а му се правда, па макар да га и слаже, вукла га је неодољиво тамо, и он сав раслабљен изиђе из |
мо толико, да је обема рукама шчепала и вукла нечије косе, и да су нечије шаке њу гребале и уда |
напора, једва се кроз собу и по авлији вукла.{S} Цео тај дан, и сутра дан, она је, као када је |
образ мајсторов поцрвенити.{S} И то се вукло кроз душу, као тешка магла када се вуче над земљо |
опажао кир-Ламбре, те колико га је срце вукло Анастасији, толико му је било тешко изићи јој пре |
д себе мисли, које га и без његове воље вукоше развалинама порушених идеала; а ноћу, кад заспи, |
х пас чува, а он, као да га неке мађије вуку, стиште пут Београда.</p> <p>И ено га сад где у му |
? — запита га мајстор, када се он једва вукући ноге, врати у дућан.</p> <p>— Однео сам, мајстор |
светој земљи.</p> <p>И зато је носио за вуненим појасом једну дугуљасту кутију од тенећке, па к |
, чак, из добро набијених душека опрану вуну, што им је кира-Мана (тако се звала Ламбрина жена) |
ћиво опходи наспрам Јанићија, и поче га вући софри.{S} Јанићије се ослободи и седе.{S} Како је |
ак лојанице, и нешто неодређено поче га вући тамо.{S} Уђе у кафану, и остаде тамо до после поно |
скопчан око колена, и поче га са смејом вући по дућану.</p> <p>Јанићије онако на једној нози ск |
p>— Куде си откршила глава?{S} Овамо се вуци, бре!</p> <p>Али ни сад му се не одазва нико.{S} К |
укло кроз душу, као тешка магла када се вуче над земљом и никако не може да се подигне и разбис |
е му он.</p> <p>— Шта знам, кад ме тамо вуче — одврати Диша.</p> <p>— То је искушење — одговори |
да ми плате; доста је што овима бадава вучем читав пртљаг.</p> <p>У квартиру мајстор Диша је и |
ва.</p> <p>— Море, девојко, немој да ме вучеш за језик — обрецну се Маца. — Мислиш ти, Маца је |
твој Диша хранити.{S} Море, ни Господар Вучићева Анула неће да има такав фистан, какав ћу ја те |
у самој текији затече дервиша, огрнута вучјом кожом, са топузом о бедрима и неколико <pb n="51 |
граду више.{S} Плакала је, проклињала%, га што је наведе да се за Дишу удаје, што јој упропасти |
е оде.{S} Ко зна како ће <pb n="141" /> га дочекати и шта ће му све рећи, што јој је дете на гл |
па онда тури кључ у недра.{S} Лепосава га зачуђено запита:</p> <p>— А што ми узе то?</p> <p>— |
ла и хладна месечина.</p> <p>А Лепосава га је и сада предусретала отворено и, у колико јој то д |
е смео дићи очију горе.</p> <p>Лепосава га спази, али кад виде како снуждено стоји и не миче се |
повери тајну Лепосави.</p> <p>Лепосава га је слушала, па се не насмеја чак ни онда, када јој ј |
опраштао се тако неколико пута и једва га је пустио из загрљаја.{S} Караван се крете долином, |
ћије, који је стојао код мутвака, позва га полугласно:</p> <p>— Газда!</p> <p>— Шта је? — запит |
p>— Јанићије, оди часком овамо! — позва га и уђе у дућанску собицу.</p> <p>Јанићију не беше баш |
рихватила га са великим уважењем, црква га убројала у своје ктиторе „и приложнике храма сего“, |
д куда.{S} Послао је два „чирачета“, да га траже, али, када се ови вратише и јавише, да га нигд |
а није имао у рукама никаква доказа, да га је хаџи-Зосим покрао; а и када би успео да докаже, т |
ом, и чија је молитва најзад успела, да га друга жена, на седам година по венчању, обрадује тро |
од Јанићија.{S} И ако је све чинила, да га умекша и задобије, да ћути, она се бојала да неће мо |
Чинило му се, кад га је она ударила, да га је захватила нека несхватљива страст да је стегне ок |
молитву и принесе ковчежић хаџијама, да га целују.</p> <p>У сандучету је било пуно памука, а у |
шу увукао, тако се заквачио ноктима, да га ни за реп ни за уши не могаше извући одатле.{S} На п |
S} Много доцније уверио се кир-Дума, да га је Ламбре обмануо и да је заједно са кира-Анастасијо |
памет, као оно пре неколико година, да га остави.{S} Онда, док је Јанићије био још дете и мали |
ољска вечера није била тако издашна, да га за дуже време засити.{S} Имао је здрав и необично сн |
калфа не дође, те Маца посла шегрта, да га у чаршији потражи. — Час по час узнемирено је истрча |
едио да га окују у најтеже букагије, да га метну на магаре, али не као што се јаше него лицем р |
што, али њезине очи тако су севнуле, да га је тај поглед јако подсетио на онај догађај.</p> <p> |
куда ће.{S} Остане ли тврдо на томе, да га не прими, онда је сасвим пропао; код другога газде м |
и гудуре, обзирао се на све стране, да га рђави људи не опљачкају или да се једним непромишљен |
н?</p> <p>Девојче се пажљиво обазре, да га ко не чује, па онда на пола гласа прошапута:</p> <p> |
ало што не дрекну.{S} Учинило му се, да га је за руку ухватио кир-Диша, трже руку и одскочи у с |
кочи, испусти јастук, што га понесе, да га постави у чело миндерлука и тако, као занета, оста н |
вему је она крива.{S} Ње да не беше, да га она није својим понашањем намамила на онај загрљај и |
, али, када се ови вратише и јавише, да га нигде нема, он одмахну главом: „Побеже нам погансуз! |
ње осећати, и страх од мајстор-Дише, да га усред чаршије не нападне.{S} Па онда, тиштала га је |
је толико неодлучан да ма шта уради, да га је сада било чак страх и на улицу да изиђе.</p> <p>А |
радознали пријатељи нису пропустили, да га и за најситније догађаје на путу не пропитају.{S} И |
лиција?{S} Боље да одеш прво Ламбри, да га јавно у дућану испљујеш и покажеш свету, како је нев |
кну као иза сна мајстор Диша — Носи, да га не гледам више!</p> <p>Јанићије се окрете вратима и |
за цело би морао из нова започињати, да га у раду не прекиде кира-Анастасија, која у тај пар уђ |
ј је био тврдо уверен, да ће успети, да га измири.</p> <p>— А с оним гадом лако бих ја; пребио |
јстор Диша се толико изменио у кући, да га човек не би познао.{S} Разуме се, да се Лепосава оду |
који је Диша оставио њезиној мајци, да га на врео калуп метне и очисти.{S} На повратку, кад је |
е добацио, то је било неколико речи, да га не дочека кући, ако принова не буде жива.</p> <p>Цео |
ка даје, а ја нисам текао овај зној, да га хале и вране растичу!“</p> <p>Али у кућевном домазлу |
приступи кир-Думи, као најстаријем, да га у руке целује.</p> <p>Оба кума развеселише се; кир-Д |
ив, живот му је био толико несносан, да га је из дна душе презирао.{S} А што није учинио крај с |
се осећао побеђен; предвиђао је он, да га мајстор неће лака срца пустити; али најпосле и да га |
="27" /> смех чак на улицу разлегао, да га последњи одјеци зурла и гочева не заглушише.</p> <p> |
анићије тако тврдо, да не би осетио, да га је когод те поћи извукао из мутвака и чак на Јалију |
сасвим друкчији; толико се изопачио, да га чисто не познајем.</p> <p>— Не знам — одговори Маца |
м клонулим, из кога се јасно видело, да га је сва моћ оставила а наместо тога настао у души ужа |
о могао погодити.{S} Једно је јасно, да га је увек, кад год би изишао из мутвака, погледала и и |
уважен међу овима, буди напоменуто, да га је првом женом, Анастасијом, оженила грчка чаршија, |
од смрти Лепосавине толико омрзнуо, да га је, кад год би му се дало, избегавао.{S} А мајстор Д |
— прошапта Јанићије, али тако тихо, да га је Лепосава, која иђаше уза њ, једва чула.</p> <p>— |
<p>Фудул-Стаменка истрча на авлију, да га пресретне, а у томе кир-Ламбра гурну капиџик и нагло |
и двадесет пута истрчавала капиџику, да га одшкрине, колико тек да промоли главу, па да сагледа |
недра не мећу.{S} Дума светује Дишу, да га „извади“ за калфу, а Диша обећава све, али, разуме с |
светога човека, па замоли хаџи-Дишу, да га код куће сачека, и врати се натраг.</p> <p>На пет да |
<p>— А зашто, море?{S} Ваља да одеш, да га пољубиш <pb n="161" /> у руку и замолиш да ти опрост |
, куда да га носим?</p> <p>— Њој!{S} Да га њој даш... натраг...{S} То ми не треба...{S} Реци: е |
ије могло никада да прође с миром, а да га не зачикне на ма који начин. <pb n="33" /> Али јој н |
он је још слуга, нема нигде ништа; а да га чекаш, док се огазди, хој, хој!{S} То ће да прође и |
им, баш за ово није требало ни глава да га заболи; јер Јанићије не само да је показао доброга у |
изјави да ће се и заклети, али не да да га један Грк, који му онакву жену натоварио на врат, јо |
о саслушао свога шегрта, па тек онда да га дарује. — Но судбина је ваљда тако хтела, да Јанићиј |
p> <p>— Ето, носим, газда; ама, куда да га носим?</p> <p>— Њој!{S} Да га њој даш... натраг...{S |
ио; требало је да се тобом ожени, па да га Бог види!</p> <p>Тетка Маца, која је радо слушала Ја |
друго, него да се преда судбини, па да га она на својим леђима изнесе.</p> <p>Но ни у удовичин |
као што се јаше него лицем репу, па да га проведу кроз чаршију, а телал да виче: „Чујте и почу |
е више у овај пусти Београд! — Ватра да га изгори! — уздахну кира-Анастасија прихватајући филџа |
ава као тресак, да мој покојник, Бог да га прости, није пустио да ја кувам и месим што хоћу и к |
.</p> <p>Јанићија жацну, кад сазнаде да га је чак и та срамота постигла.</p> <p>— Него знас сто |
езекнута овим наглим одласком, хтеде да га викне, али он већ беше на улици; она обори главу и с |
?</p> <p>Јанићије се смете; желео је да га нико не пита о томе.</p> <p>А кад би причао све, где |
е он сасвим друкчије.{S} Помислио је да га је Лепосава одала, па сада тетка Маца зове мајстора, |
неће ли му газда казати, где и коме да га однесе.</p> <p>— Носи! — јекну као иза сна мајстор Д |
хвати у своје незграпне шаке и почне да га меси, тај се не откупи лако.{S} Јанићију је тек пред |
смеде ни да одахне јаче, плашећи се да га плач не савлада.</p> <p>Готово крадимице извуче се и |
носно чекао, неће ли га угледати, те да га исплати по својски.{S} Лутао је по сокацима, онако б |
е савете, где ће уз пут одседати, те да га на путу не оглобе.{S} Главан новац мајстор Диша је, |
како ће и шта ће рећи тетка-Маци, те да га задржи на вечери и ноћишту.</p> <p>Како је затворио |
чи да достави полицији о бегунцу, те да га она пронађе.{S} Прво је отишао Маци, да се посаветуј |
побелеше, бленући у капиџик, кад ће да га отвори и дође.{S} Јанићије је моје дете; добар је и |
Јанићије!{S} Тамо, на Јалији; сад ће да га донесу!</p> <p>— Кога да донесу?!{S} Нећу мртваца! — |
толико заветовао?</p> <p>— Бог хоће да га се ми, као једни верни христијани, сећамо, да му се |
од толиког крупнога злата и она поче да га загледа, пријатно изненађена богатим поклоном.</p> < |
да се покаже весео, а она опет поче да га пита о нечем, што баш није имало никакве везе са ови |
ће лака срца пустити; али најпосле и да га не пусти баш на лепо, — пустиће га, кад изврши што ј |
е с њиме виде и разговоре, а многи и да га замоле, да им из светих места ово или оно донесе.</p |
ао је он као кривац, кога су осудили да га двојица шибају.</p> <p>— И опростићу јој и зажмурићу |
у вис уздигао.</p> <p>— Ово теби; ти да га носиш, а ја да те гледам! — рече што је могао нежниј |
е.{S} Кира-Мана не би имала смелости да га тако осрамоти, па баш када би знала, да је за такво |
и сажалити, <pb n="129" /> те изићи да га саслуша; али Лепосава, као навлаш, баш онда би се на |
о тежак, те не <pb n="207" /> могући да га одржи, испусти га посред огњишта, и колико је дуга п |
у је било мало код мене?{S} Хтео сам да га узмем на трећу пару; ортак да ми буде, паре да намла |
> <p>— Куда ћеш, зете?</p> <p>— Идем да га дотерам! — викну хаџија раздражено и изиђе на улицу. |
фица, имао је права и могао је силом да га примора, да му у радњи остане; али сад је већ сасвим |
инстиктивно, или са свесном намером да га намучи, или што се нечега плашила, ко би то могао по |
стасијом, и да другима не паде на ум да га њоме ожене, он би у тој жељи провео цео век, а не би |
ану, увек је окретао очи и избегавао да га погледа.</p> <p>— Због њега сам ја појео врућ шамар; |
је изгледао као пркосна претња, као да га чика да је се дотакне, ако сме.</p> <p>— Еле, муж на |
Бог помогао“, лепо му се учини, као да га нешто посред главе лупи.{S} На путу кући поче га обу |
одмаче од куће, он стаде трчати, као да га неко вија.</p> <p>А када се потпуно разбистри од заб |
је оставља!</p> <p>Диша поскочи, као да га је иглом боцнула.</p> <p>— Ко каже то?{S} Ко каже, а |
орио очи и са пријатним изразом, као да га когод шашољи сламчицом око усана, слуша и осмешкује |
.</p> <p>Хаџији мркну свест; он, као да га неко гурну, улете у собу дршћући од наглога запрепаш |
ви овце, нека их пас чува, а он, као да га неке мађије вуку, стиште пут Београда.</p> <p>И ено |
ир-Ламбра гурну капиџик и нагло, као да га неко вија, ускочи унутра.</p> <p>Фудул-Стаменка се у |
као по сну.{S} Све му се чинило, као да га је јуче нешто замаштало, те му сада и они ћепенци и |
им рукама, те тако му се чинило, као да га још нека веза чврсто држи за ону, коју је тако брзо |
Онакво памет, онакво философ!{S} Као да га и сад гледам у оно његово болта.</p> <p>И оба пријат |
арочито расположен, чинило му се као да га сваки познаје и честита му на тако красном успеху, ш |
блажен од онога ударца, утварао као да га боли.</p> <p>— Јеси јунак! — рече Маца. — Такав је б |
х дође.</p> <p>Кир-Ламбре није чекао да га по други пут зове, отишао је и тамо затекао Анастаси |
ојим мислима, али кад год би покушао да га усвоји и самога себе победи, онај осећај, оно срце, |
чуо, — све је то било и сувише слабо да га изведе из неме дубине у коју је тонуо.</p> <p>Најзад |
<p>Од овога часа кир-Диша није трпео да га ико тако назива; јер такав назив само му је напомиња |
S} Када се женио, није нарочито хтео да га позове у сватове; чинило му се да би га појава овога |
бола и кукања.{S} После би заповедио да га окују у најтеже букагије, да га метну на магаре, али |
а он ће знати, кад буде време, како да га награди.</p> <p>Оволика хвала и задовољство, које му |
ијатно и учини јој се, да би требало да га ма на који начин опомене на мало већу пристојност пр |
ом?</p> <p>— А шта ти је сад наспело да га о томе питаш? — зачуди се тетка Маца.</p> <p>— Ето т |
у тај пар севну, да би му боље било да га је млатнуо каквим калупом, него ли што му рече: уђит |
збегавао је чак и прве комшије, само да га когод не би запитао што о томе; и у опште био је збу |
раз очувао, а који му је сада, место да га награди, забио нож у срце, на то није хтео ни да мис |
лује, опет види Лепосаву, али, место да га то стишава, све већма опажа колико је несрећан, коли |
ићије и било му је врло криво, зашто да га баш сада остави.</p> <p>— Магаре, да би магаре!{S} Ш |
отера, бар да му се правда, па макар да га и слаже, вукла га је неодољиво тамо, и он сав раслаб |
а-Анастасије уроке, који јој сметају да га начини оцем, о томе кир-Диша није ни мало сумњао.{S} |
еограда и Лепосаве није била у стању да га извида.{S} Дан ноћ осећао је како му је све празно и |
p>— Ама, што си се препала?{S} Ја ћу да га потплатим, да ћути.{S} Дај ми само дреје да се обуче |
ако везан био за њу, као баш сада, када га је она преварила, па чак и ножем хтела ударити.</p> |
нога немира као пре готико година, када га је кира-Анастасија оставила.{S} Лепосава је међутим, |
о занесен уђе у авлију, а девојке, када га угледаше са оним товаром, у жагору слетеше око њега |
ва тако уважена госта, и још више, када га, место оног простачкога назива: „мајстор“, први пут |
Лепосаву је опазио у авлији, али, када га она угледа, штуче у мутвак, да се с њиме не сретне.{ |
ако! — рече он једаред тетка-Маци, када га ова поче грдити, што се не отргне.</p> <p>— Не могу, |
о, као од умора задиханоме човеку, када га благи ветрић заћарлија.</p> <p>Баш у томе тренутку, |
ру двоструко порасла у ономе часу, када га је угледао како се разметнуо и хрче на туђем миндерл |
ли много даље, пут Мокрога Луга; а када га глад узмучи, он је по џбуновима брао лишће кисељак и |
зи густо насељени Енглезовац.{S} А када га је умор савладао, отишао је у вече на Ташмајдан и у |
раћањем прстена, набацао.</p> <p>А када га већ и срце и разум гонише, да се осврне на тако убед |
м: „Побеже нам погансуз!“</p> <p>А када га ни до вечери не би, мајстор Диша одлучи да достави п |
} Смејала се тако слатко, као дете када га заголицају, па се и он, заражен овим смехом, и сам и |
улажење и излажење из куће, и тек када га неке жене из куће зовнуше, он прибра снагу и крстећи |
а неверницу на месту убије.</p> <p>Када га кира-Анастасија, која се налазила још под пријатним |
од њих скида по један грех с душе, сада га више не одржаваху у оном пријатном расположењу, које |
а овај догађај и она душевна борба сада га сасвим променише.{S} Почео је да промишља, почело је |
па бољи био? — одговори Лепосава и сада га удари тако снажно у леђа, да је толико звекнуло, да |
му мајстор постати устабашом, али сада га баш ништа не занимаше.{S} Напротив, да је смео запуш |
? — прекиде му мисли Лепосава и погледа га преко рамена.</p> <p>— Не могу више! — одговори Јани |
— насмеја се пакосно Лепосава и погледа га презриво.{S} Тај поглед га жацну и он од једном осет |
Лепосава се нагло окрете њему и погледа га.{S} Он се збуни и не доврши што хтеде рећи.{S} Изнен |
ће у своме дому видети мртваца, задржа га, те, место да одмах оде тамо, он се преплашен и клец |
Кад му сама дуса не иска да се врне, ја га не могу врнем“.</p> <p>Сад, када се сусрете са Јанић |
<p>Кад приклопи врата, кира-Анастасија га тако нежно, тако молећиво погледа, а руке склопи пре |
Али у који час налете, кира-Анастасија га удари ногом у трбух тако јако, да он јаукну, ухвати |
бре престао да долази и кира-Анастасија га је тако сестрински пазила, да му се његово ћутање бо |
подигне и разбистри.</p> <p>Анастасија га је сузама и преклињањем задобила, и он је, у тренутк |
не може сачекати овде ни Ускрс, хаџија га тужно погледа.</p> <p>— Ексик-хаџија! — рече му он.< |
ај ти!</p> <p>Кир-Дишина несаница, која га је за неколико дана истопила као грудву снега, сад ј |
и ведро; а она потајна изнутрица, која га је, поред свега савлађивања, непрестано гризла, ишче |
а улици заноћи, а друго јака глад, која га је већ толико стегла, да је лепо осећао како га по т |
самоме себи затвара врата од куће, која га је као свога рођенога примала, изиђе из собе на авли |
свакога вечера доносио тетка-Маци, која га је затварала у оковану гвоздењачу, да до повратка Ди |
нарочито Лепосаву са оним накитом, која га је равнодушним осмехом по каткад погледала.</p> <p>— |
поче се борити са оном изнутрицом, која га је гризла и кући гонила.</p> <p>Зато је био и довољн |
и на ону живахну пластичну фигуру, која га је као свежа вода оживљавала!{S} И тек сада, када је |
у и не обазирући се на тетка-Мацу, која га задржаваше, да бар једну кафу попије и да се мало пр |
нога пораза, после целе ове бујице која га је заошијала, чинило <pb n="106" /> да ту жену није |
и да муче као бик.{S} Ко га нађе, нека га привуче властима а по том мајстору на посао!“</p> <p |
, нека га носи куда је њему драго, нека га ваља на својим таласима, као што речна брзица ваља в |
ге, већ да се преда слепо случају, нека га носи куда је њему драго, нека га ваља на својим тала |
, што му се није свидело.</p> <p>— Мука га изела, какав је постао! — рече једаред љутито Лепоса |
Лепосаву, а она, бранећи се, изгребала га по лицу.</p> <p>Кад чу мајстор Диша, шта се све о ње |
ика, коју је тако замислио, растуживала га је и изазвала у њему ону горку тугу, која ипак тако |
рце и мозак.{S} Грозничава ватра лизала га је од пете до главе, па се разгоревала у очима, из к |
се у залуд смејала, праћакала, ударала га обема песницама, да је пусти.</p> <p>— Пашће, пусти |
чаршије не нападне.{S} Па онда, тиштала га је и помисао на срамоту, која ће га, можда још данас |
ла свежином, која пркосно дражи, бацала га је у неку непријатну забуну, као човека, који је цел |
је и да се мало примири.</p> <p>Обузела га ватра, дрхтавица, а у срцу толико бола и љутине, да |
S} Таман како је и заслужио. — Оставила га она ороспија, кира-Анастасија, и одбегла с неким рус |
и своје непријатеље изобличи, доводила га је у некакав чудноват страх.{S} Увиђао је свесно, да |
и лепо су чули како је плакала и молила га и рекла му да ће му бити сестра, ако је не ода?</p> |
а се по њему, зграбила јастук, загрлила га и стала се смејати тако јасно, тако помамно, да би ј |
е чиниш тога, кад ниси крив! — храбрила га је тетка Маца.</p> <p>— А где ћеш ноћити?{S} Ваљда ћ |
ти она тај запис метну у недра, носила га под пасом четири месеца и — то јој поможе.{S} Сада к |
е користи.{S} Српска чаршија прихватила га са великим уважењем, црква га убројала у своје ктито |
сватовима онако рђаво провео, дохватила га сада, па га чисто гура напред кроз тесну и кривудаву |
нога дана постао као зла коб.{S} Митила га, чинила му све угодности, које може једна добра душа |
оброту.{S} Детињска машта његова бацила га је у маштање: да је нешто књаз, па да нареди да му д |
има срушила на његово теме и пригнечила га.{S} Дисање му заста.{S} Како је шакама за собом напи |
и у свету, ради своје одбране, страшила га.{S} Кад би могао <pb n="38" /> да се некуд далеко ук |
е правда, па макар да га и слаже, вукла га је неодољиво тамо, и он сав раслабљен изиђе из дућан |
оји се до грла заглибио.</p> <p>Судбина га је заквачила већ; а кога судба једаред само дохвати |
а.</p> <p>А када је Јанићије дошао, она га је осетила инстиктивно и у грудима јој тако живо зак |
зато није мрзео своју газдарицу.{S} Она га никад није грдила; а то је много вредело за душу јед |
сећање превлада.{S} Уместо одговора она га погледа ведро и пркосно и продужи пут ћутке.{S} Јани |
ако рђаво провео, дохватила га сада, па га чисто гура напред кроз тесну и кривудаву улицу.{S} Н |
а Јанићије тада размахну песницама, па га је толико тукао и газио, да би га и убио, само да не |
д фесом и кратком кићанком на глави, па га удари кишом у трбух, обори га и леже на њега.</p> <p |
аца, кад јој Јанићије приступи руци, па га и пољуби у лице, — Знала сам ја да ћеш се ти вратити |
наспело, а ти купи еснафски барјак, па га приложи цркви.{S} То те неће скупо коштати, а и есна |
ша и иза појаса извади један прстен, па га пружи Јанићију.</p> <p>Јанићије узео прстен и чека, |
сто плачући бежала.{S} Дође јој жао, па га поче тако болећиво гледати, као да би му хтела рећи: |
, ужљебила се дубоко у његову главу; та га је одлука подржавала и хранила, па донекле и утишава |
p> <p>— Где си, море, до сада? — запита га мајстор, када се он једва вукући ноге, врати у дућан |
p>— А колико ли бројиш па сад? — Запита га кир-Ламбре и подави ноге поред свога госта.</p> <p>— |
—</p> <p>— Ко те огреба, бре? — запита га мајстор Диша, кад га онаквога угледа.</p> <p>— Тукао |
— Погађаш ли зашто је све ово? — запита га Маца такође с осмехом.</p> <p>— Не — одговори Јанићи |
ана.</p> <p>— Да не долази већ? — упита га Лепосава још с врата.</p> <p>— Долази! — одговори Ја |
м светом, он је грабио даље.{S} Срамота га је било, да се умеша у ту гомилу, јер му се чинило, |
ројанице и по вас дан срачунавајући шта га све то кошта.{S} Свога будућег потомка задужио је са |
>Ламбре је дуго праскао и размишљао шта га све може снаћи, кад се сукоби са разјареним Дишом; м |
сва остала чула, да није ништа чуо шта га она пита; а онај бесмислени поглед, који се уковао з |
је и без њених речи постало јасно зашта га је позвала.</p> <p>— Ако си поштен човек, онда не см |
вести.</p> <p>Кад се вратио, тетка Маца га је дочекала на капиџику.</p> <p>— Камо Лепосава? — з |
и најурили.</p> <p>Напротив, тетка-Маца га дочека као и обично и смешећи се:</p> <p>— А где си |
/p> <p>— Бог с тобом, дете! (тетка-Маца га је сада нарочито тако ословила, ма да је од њега сам |
су Лепосаву у гроб отерали.</p> <p>Маца га је истински жалила.{S} Гледајући га једном како смаг |
ће временом и свет ућутати.</p> <p>Маца га гневно погледа.</p> <p>— Капе, мајстор-Дишо!{S} Тама |
а зар то није срећан човек?</p> <p>Маца га је дочекала сама у својој соби.{S} Лепосаву је опази |
чи, јер не знаде шта да наведе.{S} Диша га значајно гледаше.</p> <p>— Зар сада, када си изучио |
седео у твојој радњи.</p> <p>Газда Диша га погледа разрогаченим погледом и чисто чудећи се, как |
позајмили ја и Ламбре.</p> <p>Кир-Диша га погледа зачуђено.</p> <p>— Ти мени дао паре?{S} Зар |
узвикну <pb n="79" /> и тетка Маца, кад га угледа онако бледога и утученога.</p> <p>Јанићију уд |
еба, бре? — запита га мајстор Диша, кад га онаквога угледа.</p> <p>— Тукао сам се, газда.</p> < |
о несвесно учинио.{S} Чинило му се, кад га је она ударила, да га је захватила нека несхватљива |
о сада; момци се чисто забезекнуше, кад га угледаше онако узрујана.{S} Ушао је у дућан и почео |
моменат учини врло сличан са оним, кад га кира-Анастасија удари ногом у трбух.{S} Истина, Лепо |
Јанићију тако слично са оним даном, кад га спопаде она вртоглавица, те несвесно одлете чак у Ев |
на комшијама, а он да тркне за њом, кад га одједаред изненади појава мајстор-Дишина.</p> <p>Ваљ |
ољуби га у руку, а он њу у чело.{S} Кад га је погледала, једна јој се суза скотрља с лица.</p> |
као уништен, ушао у своју кућу.{S} Кад га је кира-Мана угледала бледа и збуњена, застала је за |
набавити цркви.</p> <p>Једнога дана кад га некакво пробадање у слабинама опомену на обећање, од |
ут тако застење, као тешки болесник кад га болови спопадну.</p> <p>Јанићије види да се нешто ст |
мисао.{S} И та његова јучерања реч, сад га је много више мамила својом грозотом.{S} Није се пла |
. — Не сам га ни до сада гледала, а сад га мрзим како једно куче, како што христијанска душа мр |
S} Овако њезин је цванцик вратио, и сад га ништа није везивало да језик везује.</p> <p>Али ипак |
ва и погледа га презриво.{S} Тај поглед га жацну и он од једном осети да јој мора вратити.</p> |
а првога пријатеља газдинога и када год га је видео у дућану, увек је окретао очи и избегавао д |
код куће.</p> <p>Јанићије опет, кад год га Маца није отпратила куд, није се одмицао од болеснич |
Мацом око болеснице и трчати свуда, куд га је слала ради помоћи.</p> <p>Али сва видарска вештин |
смех по чаршији.</p> <p>И Бог зна какве га све мисли не спопадоше, те му не дадоше за дуго засп |
извијала, праћена звеком дахирета, све га више мамљаше својом меком, страсном мелодијом, пуном |
вима разлегаше преко зидане ограде, све га то поче на ново да заноси, заједно са чежњивом мелод |
“</p> <p>Разиграна машта Јанићијева све га је више увлачила у свој чаробни круг, докле није у м |
о од глади, те тако, и не мислећи, ноге га саме однесоше у шибљак, а руке се пружише за очима, |
па као смушен полете капиџику и нестаде га на улици.</p> <p>И тако, оно, у што је Јанићије одав |
м, час мукањем и другим лакрдијама; где га нису оставили, тамо би изникао међу сватовима, провл |
очима знак Ламбри, да послуша, и изведе га из собе на авлију тешећи га да ће је она умирити.</p |
ки, пеки, не је тешка работа! — прекиде га дервиш — До године, кад дођем, ти да ме дочекаш са п |
ло а од чега се није могао отети, обузе га свега и Бог зна не би ли у овим топлим оковима остао |
м свану.{S} Неописано задовољство обузе га свега.{S} И вечера, које се до сад једва дотицао, са |
дана наднела над вратом Јанићију, није га мимоишла.{S} Све до првога сахата пред акшам Јанићиј |
у служби београдскога везира, а доцније га узе Господар Милош у своју службу, да носи поверљива |
ом, бледим лицем и сузама у очима, које га тако жалостиво гледају.</p> <p>— А што се опет ожени |
уће, већ права патња, мучење душе, које га је обзинуло као паклена аждаја, коју је видео у Витл |
по вас дан одбијао од себе мисли, које га и без његове воље вукоше развалинама порушених идеал |
а јој бар за часак заклопи то око, које га је онако жарко палило.</p> <p>— Наразговарасте ли се |
-Диши треба на путу, смеје се, зачикује га, пева по кући, како одавна није запевала.{S} Сутра д |
говори за покојног кир-Бенџу и поштује га; па и ја, ето, што поштујем као и тебе и кир-Ламбру, |
потуцао се од немила до недрага, докле га један биволар, који је дотеривао биволице у Београд, |
ваке је године повишавао обећање, докле га није попео до целога товара; али сва хасна, што је о |
дијо?!</p> <p>Јаукао је и претио, докле га силна мастика, што је у ћор-Ахметовој кафани попио, |
е метала у чашу, где је мирисало, докле га не би заменила другим, свежијим китицама, преко зида |
, кира-Мана, шта то говориш?{S} Са киме га је она јела до сада?</p> <p>— Санким не знас, пезеве |
ишини, држе страну своме Србину и бране га, а Грци, пуни једа, што се њихова удовица тако јавно |
и при своме, кад се она заплаче и стане га братимити, да је не ода.{S} Овако њезин је цванцик в |
ле није замакао за први угао.{S} Ламбре га испратио до обале, и тек када се каик одби низ воду |
>Али, у томе часу од ове погрешке спасе га тетка Маца.{S} Она уђе баш у часу, кад мајстор Диша |
а пусти, а она се све више церекала, те га не пусти све докле се Јанићије не саплете и паде пот |
уз то се сети оних разбијених врата, те га одалами шаком за врат, да је Бик одлетео неколико ко |
ега; Јанићије се, у добар час, саже, те га калуп прелете и у мало што не погоди једнога пролазн |
га и убио, само да не дотрчаше људи, те га од Јанићија отеше.</p> <p>Тетка Маца и Лепосава доче |
пре свију и затварао га после свију, те га је тако ретко когод могао видети, кад дође и оде из |
вице и звонаре, потражите га и — нећете га наћи више.{S} Зуб времена оглодао је слова, а живи т |
еђу малене црквице и звонаре, потражите га и — нећете га наћи више.{S} Зуб времена оглодао је с |
кир-Дишу на ручак, тврдо уверена, да ће га потпуно саломити.{S} Али се преварила.{S} Кир-Диша ј |
ослове у дућану без икакве бриге, да ће га преварити.{S} И баш са тога гледишта он се јако плаш |
го: да ће му жена ударити у плач, да ће га преклињати да је не убије и да јој погрешку опрости. |
ш у саму газдарицу, <pb n="85" /> да ће га она курталисати беде и вратити у дућан; а гледај ти |
> душу, па једва дише; чини му се да ће га угушити, а цела снага на њему трепти од изненадне кл |
е слутио, да му је стриц већ то и да ће га у скоро наследити.{S} Чезнуо је за кира-Анастасијом, |
де чији је хлебац јео, ни страхом да ће га когод проказати Диши како прикрива једну прљаву тајн |
Дише, који је ономад јавно казао да ће га из пушке убити.{S} Но четвртога дана доби писмо, Лам |
еђи осећа наднесену шаку и чека када ће га по врату пљеснути.</p> <p>Најпосле, после кратких ћу |
ала га је и помисао на срамоту, која ће га, можда још данас, постићи, чим се у чаршији сазна за |
очима приказиваше као орјатин, који ће га на првоме сусрету на комадиће растргати, приковаше г |
ли једно му је мутило помисао: да ли ће га она жалити? <pb n="162" /> Хоће ли плакати за њим и |
авом одмахну.</p> <p>— Дете! — Проћи ће га већ! — рече уклањајући с ватре велику џезву шербета, |
е необично тешко, кад помисли каквим ће га очима гледати и Ламбре и кира-Мана, кад их стане око |
стор-Дишиноме уважењу и о томе, како ће га еснаф од Нове Године да изабере за свога устабашу.</ |
у на њега метлом, а он, пре него што ће га ударити, побеже из мутвака.</p> <p>Ма да је мајстор |
сто смрзао, држи прстен у руци, премеће га и загледа и очекује, неће ли му газда казати, где и |
и да га не пусти баш на лепо, — пустиће га, кад изврши што је наумио.</p> <p>Страшна одлука, ка |
к по који пут испрекидано уздахне, поче га миловати по коси.</p> <p>— Е, де, де, ја сам мајка, |
олећиво опходи наспрам Јанићија, и поче га вући софри.{S} Јанићије се ослободи и седе.{S} Како |
у је још био скопчан око колена, и поче га са смејом вући по дућану.</p> <p>Јанићије онако на ј |
ради одбране, унесе му се у лице и поче га као мачка грепсти.</p> <p>Фудул-Стаменка и Канче јед |
ма, приклопи их, седе према зету и поче га важно гледати.</p> <p>— Е то сам хтела, да преда мно |
посред главе лупи.{S} На путу кући поче га обузимати нека топлота, а по који пут и забуна у гла |
мичак лојанице, и нешто неодређено поче га вући тамо.{S} Уђе у кафану, и остаде тамо до после п |
се, оба поклоника приступише и целиваше га у скут, а он им очински благослов подели.</p> <p>— Б |
усрету на комадиће растргати, приковаше га за онај миндерлук.</p> <p>У једноме часу њему се учи |
ноћ без жене.{S} Тек сутра дан не беше га у дућану.{S} Јанићије Бик седео је опет на своме мес |
а и Думиница увукоше и младожењу, узеше га међу се, те Диша заборави и на своја разбијена врата |
ка и икаквога тужнога спровода, пронеше га носилима четири хамала и закопаше ван христијанскога |
, које му Лепосава указиваше, повратише га, истина не сасвим, али тек његов мучан осећај мало с |
стор Диша?{S} Тек ове појаве расвестише га и он се полако изви из њенога загрљаја.</p> <p>— Да |
тако одлучно и оштро излагао, сплетоше га за часак.</p> <p>— Ето, видите? — продужи Дума, кад |
а, па га је толико тукао и газио, да би га и убио, само да не дотрчаше људи, те га од Јанићија |
га позове у сватове; чинило му се да би га појава овога простака понизила у очима Ламбриним, Ду |
е ни у шали није враћао ударце, када би га ова својим пуначким шакама пљеснула по снажним леђим |
бешено; а у селу понајмање! — тешила би га Маца, а Лепосава, која се свему невешта градила, тру |
ећник? — запита Диша.</p> <p>— А Бог би га знао; одоше пут Јалије, тамо, а за њима и Цигани, да |
сто занимала мајстор-Дишу, и кад год би га онако оболелога спопао страх од учињенога греха, он |
Ексер је био чудотворан, јер ко год би га целивао, одмах би се излечио од сваке болести коју ј |
у душу бар од оних вечних мука, које би га на ономе свету дочепале.</p> <p>Сад већ, кад је доша |
ма шта друго изнели противу њега, не би га толико запањило као то, да је он, један угледан мајс |
а према теби.{S} Удрите!</p> <p>И не би га оставио, све докле не прескамуче од бола и кукања.{S |
“</p> <p>Али у кућевном домазлуку не би га више познали.{S} Како је у почетку покушавао, да и у |
охран и како нема никога свога, који би га срдачно прихватио и благим мелемом ране привио.</p> |
ради, добивао је шамаре за врат или би га мајстор чукао у главу савијеним кажипрстом, на коме |
-Думинога дућана.{S} А кир-Дума, чим би га угледао, повукао би се дубље у радњу и од туда крвни |
ни крива ни дужна тера из радње, он би га тако издеветао за све, да се до века сећа, како је н |
и када би се толико заборавила, брзо би га отишла мајци на вилает!{S} Жена, кад није понизна му |
е у мутвак и осорљиво одговарао, ако би га она што запитала.</p> <p>Да ли је Лепосава ово чинил |
да, да се у згодном часу сагне, како би га прелетео калуп, ако би се газда Диша бацио за њим.</ |
околишно тек по штошта добацила, што би га уверило, да кира-Анастасија ни као удовица није баш |
јстор-Дише никада не виде ништа, што би га чвршће везивало за њега, он му је опет био нешто: је |
о расположи или ма чиме одушеви, што би га из граница обичнога душевног кретања изазвало.{S} И |
ади, ни главе не диже.{S} Једино што би га из дућана повукло, то је, да, од времена на време, о |
а, као да је она свему томе крива, одби га од своје рођене капије, и он пожури даље.{S} Пред ћо |
ра дан испрати мужа до капиџика, пољуби га у руку, а он њу у чело, и ту остаде, гледајући за њи |
во се Лепосава поздрави с мужем, пољуби га у руку, а он њу у чело.{S} Кад га је погледала, једн |
Маца узе мајстор-Дишу за главу, пољуби га у чело и оба образа; а мајстор Диша, још збуњен од и |
ан пламен сукну му уз образе, а у глави га захвати чудна несвестица, кад осети пријатан мирис д |
д светога човека четири гроша; поздрави га, а дервиш, коме је онај млађи припаљивао наргиле, са |
та хоће.</p> <pb n="156" /> <p>Лепосави га би жао, па се и она тренутно збуни, не знајући шта д |
ор-Дишом.{S} Али, овога пута не послужи га срећа.{S} Баш на самоме завијутку, у близини Синџир- |
а појаса извади стручак босиока и пружи га домаћици.</p> <p>— Сутра па да изволите на куде моју |
бичају, пошао тетка-Маци на кафу, спази га Станко туфегџија и позва на свој ћепенак.</p> <p>— А |
, у који је унео срж свога живота, који га је из године у годину снажио и освежавао на истрајан |
ети пријатан мирис девојачке душе, који га са набреклог јелечета запахну.{S} Он је стеже грудим |
цео свет и да сваки од ових људи, који га сада погледају и који му називају Бога, јасно, као н |
ицаху у чаршију.</p> <p>Тај калуп, који га није погодио, одлучио је Јанићијево држање.{S} Он он |
начин прекинути и последњи кончић, који га је опомињао на један леп сан, што га је са чежњом ве |
рецну се Јанићије и трже рукав, за који га кира-Мана пријатељски ухватила.</p> <p>А баш у томе |
а ни своме псу удараца није дао, и који га сада ни крива ни дужна тера из радње, он би га тако |
о!</p> <p>Хаџије су га сажаљевале; неки га и саветоваху, да се врати у Јерусалим, те да код вла |
рче у собу.</p> <p>— Шта је?{S} Нађе ли га? — запита Диша осорљиво.</p> <p>— Нађох! — одговори |
је мајстор Диша ревносно чекао, неће ли га угледати, те да га исплати по својски.{S} Лутао је п |
па да лично окуша код Јанићија неће ли га умилостивити.</p> <p>Јанићије се збуни, кад је углед |
ца, па да покуша све што може, не би ли га умилостивила и ражалила, те да се кући врати.{S} Кир |
о од туда очи и искашљивао се, не би ли га чула, она је у мутваку певушила што или би се с мајк |
/p> <p>— Који човек?</p> <p>— А знам ли га ја који је? — Јанићије каже:{S} Ламбре, а ја нити са |
ого лакше уверити свет у нешто, него ли га разуверити.</p> <p>— Па зар је то лепо да дочекаш ст |
а крова; и сваке од њих дотакао се, али га је свака и опржила.{S} У дубини узрујане душе и кроз |
на кафа код Маце.{S} Хтео је отићи, али га узе неки стид; изиђе му на очи Лепосава у целој свој |
ор Диша занеме.{S} Није се наљутио, али га изненадило то што му рече.</p> <p>— Ко ми угатао?</p |
су заједно са Дишом Јанићија и обасули га свима похвалама, што је тако честит и одан своме мај |
њега сам ја појео врућ шамар; али ће ми га, мајци, кад тад платити! — издаде се једаред пред ше |
Лепосава.</p> <p>— Тај, тај, донеси ми га.</p> <p>Лепосава донесе хартијице, хаџија их прихват |
о осећао како га по трбуху коље, нагони га, те отвори капиџик тетка-Мацин и увуче се у њену авл |
икраде, па, кад јој се није надао, лупи га обема шакама у леђа.{S} Јанићије се живо окрете, <pb |
глави, па га удари кишом у трбух, обори га и леже на њега.</p> <p>Јанићије се тога часа врло пр |
а пса везати, док беше овде, а ја да ти га хватам, нећу.</p> <p>— Ама немој да си луд; мој трос |
е дервиш овој жени — овај запис, што ти га дадох, да метнеш пред зору у нову зелену чинију; пре |
е му је у шаке, а другом руком прихвати га благо за плећа и потискује на сокак.</p> <p>— Дао Бо |
.{S} Она паде преда њ на колена, ухвати га за рукав и поче јецати.</p> <p>— Газдарице, шта то р |
а је грчкој певници било милина слушати га како извија.</p> <p>Побожан <hi>као</hi> Грк, љубак |
>Виде хаџи-Диша, да му не вреди тражити га, и врати се кући.</p> <p>— Сутра ћемо се већ разгова |
n="207" /> могући да га одржи, испусти га посред огњишта, и колико је дуга паде на земљу.</p> |
а, и изведе га из собе на авлију тешећи га да ће је она умирити.</p> <p>— Ето, то је!... промуц |
аца га је истински жалила.{S} Гледајући га једном како смагла лица као утучен седи крај деце, п |
ај цванцик, што му га она поклони, баци га у мутвак и што је брже могао истрча на улицу. — Била |
у, прође поред кир-Дише и не погледавши га.</p> <p>Кир-Диша поздрави дервиша по турском адету и |
А он ти је па младунче, ба!{S} Погледај га само: је ли му оно лице или трбух на раменима?{S} Не |
ко је обема рукама пружио сахан, да јој га да, тако је као окамењен и остао.</p> <p>— Ама, кира |
днео прстен кира-Анастасији и бацио јој га пред ноге, удовица је са страхом погледала у Јанићиј |
да су донекле утицале на Јанићија, ипак га нису ни мало пореметиле; али када је погледа сад, ов |
у та живахна појава била пријатна, ипак га је доводила у неку забуну.</p> <p>— Опет је боље да |
је био вас дан расејан и апатичан, ипак га је ова нежност тетка-Мацина помало блажила.</p> <p>Н |
а често мислио на кућу и Лепосаву, ипак га је брига више морила за радњом.{S} За Лепосаву није |
ли кад год је покушао да јој каже, увек га је неко предосећање задржавало.{S} Једнога дана зажм |
Нећу! — јецала је Анастасија. — Не сам га ни до сада гледала, а сад га мрзим како једно куче, |
Јанићије каже:{S} Ламбре, а ја нити сам га видела, ни дреје познајем.</p> <p>— Па то... она је |
во, тражили су и обећавали ономе, ко им га донесе, пола царевине.{S} Али ексер се није могао на |
p>Јанићију се свет обрте, кад чу каквим га именом назва.</p> <p>— Ко је пезевенк-баша?!</p> <p> |
Јанићије је моје дете; добар је и волим га.{S} Али он је још слуга, нема нигде ништа; а да га ч |
p> <p>И није се преварио.{S} Хаџи-Зосим га је нарочито тражио, да му саопшти важну новост.{S} С |
у последње време мучило.{S} Хаџи-Зосим га је пажљиво саслушао, а кад је Диша изјавио, да ће од |
и истрча на улицу.{S} Но кир-Дума, чим га угледа, замаче са сведоцима за први угао, лармајући |
јекну) њему ћу да пребијем цволике, чим га угледам.</p> <p>Са овом последњом одлуком, која му д |
и поче тешко уздисати.</p> <p>У таквом га стању затече и тетка-Маца, која се после дугога истр |
им утисцима оне кира-Манине речи, којом га је онако срамотно окарактерисала, он је ипак сада ос |
му се кира-Мана са оном оптужбом, којом га је обедила да је саучасник своје газдарице и Ламбрин |
утицај узме неодлучнога за руку и силом га одвуче једноме излазу.{S} Таква случајност за мајсто |
гроша за то.</p> <p>Мајстор Диша кришом га гурну лактом, да не говори о ценама.</p> <p>— Па кол |
а детињства везан за свога мајстора, он га је од смрти Лепосавине толико омрзнуо, да га је, кад |
агрлио је снажно хаџи-Дишу, притискивао га на своје груди, опраштао се тако неколико пута и јед |
застење.</p> <p>У таквоме стању затекао га је у дућану кир-Дума.{S} Диша чисто претрну, кад угл |
} Дућан је отварао пре свију и затварао га после свију, те га је тако ретко когод могао видети, |
ако се сав свет на чесми смејао и дирао га за оно.{S} Јанићију је тада прекипело и добро је ода |
> <p>Ухватио је Бика за ухо, продрмусао га ваљано, па му је онда читао и претио на све начине.< |
д? — промуца кира-Анастасија и плашљиво га погледа.</p> <p>Кир-Ламбре не одговори ни речи.{S} П |
уђе у собу, она забуна и ватра на ново га дохвати; он брзо седе на миндерлук, завали се на узг |
ва је она, па још да ми кумује, кумство га убило!</p> <p>Тако је мајстор Диша правдао и кумовим |
0" /> па никако да слегне од туда, него га само гуши и гони, да од времена на време дубоко узда |
ну.{S} Она му не одговори ни речи, него га поче одмеравати очима као човека, кога ни у шта не р |
е у Београд, није нашао на путу, примио га и довео у Београд и предао газда-Диши на занат.</p> |
вога калфу, па између осталога подсетио га и на оне услуге, што му их Јанићије пре толико годин |
а врата, а уме и да муче као бик.{S} Ко га нађе, нека га привуче властима а по том мајстору на |
хаосу узбуђења било лако рећи; али, ако га мајстор не отпусти, ако му не изда калфенско писмо, |
ида, да му на улици не честитају; а ако га ко на улици и заустави, он се брзо опрашта и изговар |
— чуо је мало за тим мајстор Диша, како га Јанићије зове и дрмуса из све снаге; али он се не мо |
који дан више, Јанићију се чињаше, како га све већма потискује онај терет, што му се од смрти Л |
тавила на оној Лепосавиној изјави, како га воли као рођена брата.{S} У овој улози, и ако му је |
ешпект. — Тако је он причао њојзи, како га је, сутра дан по прстену, нашла <pb n="45" /> фудул- |
пољупцем врх светог ексера, осети, како га кроз цело тело проже топла струја и лако трептање.{S |
се застидео, и исприча тетка Маци, како га је кир-Диша гонио да иде кира-Мани и зашто није хтео |
је, на чијем се лицу видело јасно, како га је ова новост изненадила.{S} Лепосава се дубоко зами |
ишљао.{S} У мислима је гледао већ, како га носе на гробље, а Лепосава нариче, буса се у груди и |
тиском безбројних мисли, осећао је како га памет издаје, у глави му је било мутно и тупо, а уз |
је говорио ону заклетву, осећао је како га нешто у грлу гуши; а када је завршио оно: „тако мени |
то је све претрпео од Анастасије и како га је исмејала.{S} Он тури записе на њихово место.</p> |
зда-Диши потанко све шта је било и како га је кира-Анастасија после митила; па чак не заборави |
о порушену и поништену, он се сети како га је увек, када би кир-Диша отишао у дућан, терала да |
сведоцима за први угао, лармајући како га је кир-Диса покрао.</p> <p>— Жену ми одведосте, на о |
ћ толико стегла, да је лепо осећао како га по трбуху коље, нагони га, те отвори капиџик тетка-М |
њом, да ће у Дунав скочити.</p> <p>Тако га је на улицама затекао и први сумрак, те једно то, шт |
>Све је то опажао кир-Ламбре, те колико га је срце вукло Анастасији, толико му је било тешко из |
у сукну у главу и страшна забуна толико га обузе, да му у један мах изгледаше, да ће се таван н |
е као стена.{S} Тај њезин поглед толико га помете, да је изгубио сваку кураж да јој џангриза; а |
нека неодољива мржња према жени толико га захвати, да му изгледаше <pb n="101" /> неће је моћи |
е дешавало око њега и с њиме уништавало га је сасвим.{S} На свакоме кораку стицао је уверење о |
довољство као мекани талас запљускивало га је са свих страна <pb n="22" /> и то му је долазило |
не доврши што хтеде рећи.{S} Изненадило га је, како се за ово четири дана изменила.{S} Стала мн |
?... поче Диша загушеним гласом, а грло га издаје, па не може ни речи даље.</p> <p>— За Бога, ш |
ви вилицама, да нешто одговори, но грло га издаде и место да изусти реч, он поче некако ситно ш |
<p>Јанићије подиже очи мајстору и немо га гледаше.</p> <p>— Умрла зар?... пита Диша шапћући.</ |
му сада и образ узесте.</p> <p>— Не смо га звали; сам се тискао међу нас! — бранили су се Грци |
угоме на ручак или вечеру.{S} Али једно га је, у овај пар, мучило; како да помене кира-Анастаси |
је чак до појаса долазила.</p> <p>— Ено га! — рече Маца, која се са Лепосавом и Јанићијем беше |
вуку, стиште пут Београда.</p> <p>И ено га сад где у мутваку послује, опет види Лепосаву, али, |
ла, сад се од једном уозбиљи и зачуђено га погледа, па онда преплашено поче узмицати насатке.</ |
>— Хоћу! — одговори Лепосава и отворено га погледа, па се и насмеши.{S} Диша изгуби свест, срце |
ам до кир-Ламбре, пољубили се и љубазно га позвао на вечеру.{S} Кир-Ламбре је с почетка збуњено |
у мутвак, да се с њиме не сретне.{S} То га је већ коснуло као ружан знак, а када још опази на т |
и за душу мртвих, да је заискао; али то га беше срамота и он се с тешким срцем одби од ћепенка |
ишу и од неизвесности претрну.{S} Но то га брзо пређе, кад угледа расположено и озарено мајстор |
узети у радњу за ортака.“</p> <p>— Зато га и волим, као да ми је рођени син <pb n="205" /> — ре |
га душевног кретања изазвало.{S} И зато га је пуница гледала чисто зачуђена овом екстазом, у ко |
</p> <p>— Ко?</p> <p>— Кир-Диса!{S} Ето га за ћоше.</p> <p>Фудул-Стаменки, која је с највећим з |
наш човек, право Грекос.{S} Јазук, сто га не роди грцко мајка!</p> <p>— Море какво: „мајстор“? |
p> <p>— Е?! — рече Лепосава и ђаволасто га погледа преко рамена.</p> <p>— Па знаш како је — одг |
авао.{S} Па ипак, поред свега тога, што га је ова мисао све већма освајала и пред очи му изводи |
је ноћ осећао мирис онога босиока, што га је некада под својим јастуком напипао.{S} Ноћ је бил |
а се отресе оног двоструког утиска, што га је те ноћи осећао.{S} Притиснуло му нешто душу, <pb |
{S} Јанићије је осећао, да та рука, што га тако често лупа по леђима, чини то из нарочите милос |
Јанићије?</p> <p>— Не знам ни сама, што га до овога доба нема; то му до данас није било да толи |
а жена, бре? — развика се кир-Дума, што га грло доноси, и диже обе шаке и вис.</p> <p>— А шта с |
ротвора, који је и иначе леп углед, што га у грађанству уживаше, увеличао још и једним тако поб |
али сумњивим осмехом или тако чиме, што га је уверавало да је много лакше уверити свет у нешто, |
осећаше потребу да се на њу извиче, што га је бацила на толики трошак, кад није хтела да пази н |
нићије и сада је био још збуњенији, што га она више гледаше.</p> <p>— Што да се љутим, кад ниси |
а Маца.</p> <p>— Ето тако; мило ми, што га истукао!</p> <p>Али ја нећу даље да описујем овај пр |
џи-Зосим на турском језику. — Овај, што га видиш да је дошао са мном, јесте хаџи-Диша.{S} Дошао |
жао сасушени стручак босиока, онај, што га је некада нашао под својом главом и који је као најд |
преплашено одскочи, испусти јастук, што га понесе, да га постави у чело миндерлука и тако, као |
ји га је опомињао на један леп сан, што га је са чежњом већ три године сањао.</p> <p>— Калос ме |
де за посао, да ради; но тај посао, што га је у овако узбуђеном стању започео, за цело би морао |
Јанићије двоструко радостан; прво, што га Лепосава није одала, а друго, што је чезнуо да је ба |
је отишло на свагда оно спокојство, што га је до сада имао.{S} Није знао, шта му је теже падало |
ћу је теби! — одговори Диша, весео, што га је Маца тако брзо обрадовала.</p> <p>Чудотворна хама |
ме загрљају.{S} Нешто мило, опојно, што га је заносило а од чега се није могао отети, обузе га |
љао и да је мајстор учинио паметно, што га је отерао.</p> <p>Колико је ускипело у души Јанићије |
Грк, и поносит на <pb n="16" /> то, што га грчка чаршија у своје „трофеје“ убраја, он се трудио |
хаџији мајстор Диша повери о свему, што га је у последње време мучило.{S} Хаџи-Зосим га је пажљ |
честита му на тако красном успеху, што га је јуче на „гледању“ и прстену код своје испрошенице |
на да ћеш да узмеш Лепосаву.{S} Ама што га кријеш, море, хеј?{S} Девојче је добро; сирото, ама |
и изазвао расположење, слично ономе што га осећа путник, који је дуго пешачио жедан, па тек наб |
едбу, па се и не обазире на обећање што га је дала Јанићију, само пева по кући и меси посластиц |
често више од њега примала, него ли што га је задужила.</p> <p>Да ли је то била узајамна мржња |
уно праведно заслужила онај надимак што га носи, — па се од самога себе стидео.{S} Али лепа удо |
на тезгу, а чело му се ороси знојем што га проби.{S} Као дрвени стуб стоји и ни једним делом те |
свим инако.{S} Да зажали за породом што га нема, то јој ни на крај памети није долазило.{S} Нап |
две аспре, (а то је био први поклон што га је за пет година шегртовања добио од свога мајстора) |
камо ли једно тренутно задовољство што га човек ужива.{S} Зар то није истина, да баш онда кад |
и одушевљени Биковом вештином, само што га у недра не мећу.{S} Дума светује Дишу, да га „извади |
све ово било нелагодно; оно незнано што га је једнако држало у некој запетости и недоумици, пој |
од најуваженијих грађана; а све оно што га је до сада тиштало и мучило, распукло се и ишчезло к |
јим барјаком, само папуџијски еснаф што га још није имао.{S} О светоме Спиридону, кад је еснаф |
оно он! — шапну Јанићије.</p> <p>— Зар га не познајеш?{S} Ено онај, у дугој бради.</p> <p>— Ка |
олесна, с њоме да поднесе све, па макар га цела чаршија презрела.</p> <p>Устаде и безобзирце ис |
ртога дана одлучи да оде тамо, па макар га од туда и најурили.</p> <p>Напротив, тетка-Маца га д |
џи-Зосим, који је морао још остати, јер га неколико нових хаџија, његових земљака, задржаше о с |
е.{S} Али ексер се није могао наћи, јер га је прогутало неко чудовиште, налик на ону аждају, ко |
ије могао да доврши што хтеде рећи, јер га Анастасија, радосно изненађена, загрли и поче љубити |
о залупа а рука клону доле.{S} Мало час га је одјурила ножем, па зар да јој опет долази?{S} Сто |
који је сад баш узабрао, па хоће да му га покаже.</p> <p>Мајстор Диша бледи и румени; срце му |
је фајде, то му је једини лек; морам му га казати.</p> <p>— А шта си снила?</p> <p>— Море, није |
ад ће кир-Дума затражити мираз, а он му га мора вратити, те на тај начин прекинути и последњи к |
здарицу, он извади онај цванцик, што му га она поклони, баци га у мутвак и што је брже могао ис |
и да исприча и о ономе цванцику, што му га даде, и како је казала да је Диша псето и да није чо |
.</p> <p>Јецање кира-Анастасије опомену га, да се не сме оклевати и да му ваља ма шта предузети |
ти, шта ти је? — рече му благо и такну га руком по мишици.</p> <p>— Ја... ја не могу тако... ј |
а си се замислио, ходи на кафу! — викну га један комшија са ћепенка.</p> <p>— Хвала, сад сам је |
лога кадаифа.</p> <p>— Јанићије — викну га с прага — носи ово код тетка-Маце и да кажеш: поздра |
одупро капију? — рече му весело и дрпну га за рукав.</p> <p>Али Јанићију се стегло грло од стид |
то је, мало по мало, успео дотле, да су га у чаршији сви Грко-цинцари почели убрајати као у нек |
сето, лажеш! — јечао је Диша, као да су га грчеви попали.</p> <p>— Не лажем, газда, Бога ми! — |
е год би започео да се правда, свуда су га дочекивали сумњивим осмехом или тако чиме, што га је |
х.{S} И мајстор-Диши су замерали, па су га дуго и гонили, да се ожени, али он тога не учини, мо |
А и како би могао размишљавати, кад су га све ове сплетке и догађаји толико узнемирили, да му |
гроша да ме кошта то!</p> <p>Хаџије су га сажаљевале; неки га и саветоваху, да се врати у Јеру |
беху дани тешких душевних мука, које су га ломиле и мучиле, а којима не мога одолети.{S} Ма как |
еби као осуђеник међу стварима, које су га сваки час подсећале на одбеглу жену; уздисао је и ша |
о и оне четрдесет и три године, које су га иза разапете антерије за леђима гледале.</p> <p>— Ел |
жртва, играчка супротних мисли, које су га као јато грабљивих тичурина растрзале и кљувале.</p> |
о вечнога станишта.</p> <p>Сахранили су га до Лепосаве.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
м, он је час брзо час успорено, како су га кад узавреле мисли распињале, тетурао ни сам не знај |
ро, добро; остани ти само овде, а ја ћу га већ сама молити.</p> <p>Лепосава само што није од ра |
торе „и приложнике храма сего“, а еснаф га изабрао за свога устабашу.{S} Све што један честит, |
ш како је: да ми је рођено дете, не бих га више волела!{S} Растао је на наше очи, био ти је дес |
.{S} Реци, колико тражиш?</p> <p>Старац га значајно погледа, па онда одлучно одговори.</p> <p>— |
риликом, њих двоје кришом измењали, још га и сада држаше у неком заносу, те је ишао као по сну. |
успети, да га измири.</p> <p>— А с оним гадом лако бих ја; пребио бих му обе цеванице, само да |
л-Стаменки, ради које је, баш тих дана, газда Митар своју жену избио.</p> <p>Од прилике слично |
очима своје дете!</p> <p>— Зашто, бре, газда-Дишо, зашто ме тешко закле?{S} Казаћу ти, а ти ће |
онаквога угледа.</p> <p>— Тукао сам се, газда.</p> <p>— С киме, море?</p> <p>— С оном, тетка-Ма |
<p>— Море, теби је бар лако; мушко си, газда си човек и свака би девојка пошла у твоје богатст |
.</p> <p>— Зашто, бре?</p> <p>— Ето ти, газда, шта се на чесми прича.{S} Кад чучнух, да захитим |
— запита газда Диша.</p> <p>— Опрости, газда, ја нисам крив...</p> <p>— Сиктер, пезевенк, бре! |
p> <p>— Шта велиш, бре?</p> <p>— Немој, газда, да ме шаљеш тамо: немам образа да јој на очи изи |
ктер, пезевенк, бре!...</p> <p>— Нисам, газда, то?{S} Да сам то, ја бих и сада седео у твојој р |
су га грчеви попали.</p> <p>— Не лажем, газда, Бога ми! — одговори Јанићије одмеравајући у исто |
е на самоме прагу.</p> <p>— Ето, носим, газда; ама, куда да га носим?</p> <p>— Њој!{S} Да га њо |
а велиш?!...</p> <p>— Твој сам леб јео, газда, па сам ти и образ чувао; а ти ме тераш да идем к |
а?... простења кир-Диша.</p> <p>— Тако, газда, Бога ми!</p> <p>Диша скочи и онако усплахирен по |
. — Оно... знаш, оно...</p> <p>— Знамо, газда-Јанићије! — одговараше Цигани у глас, удесише жиц |
ву и татлије вечерас.</p> <p>— Не могу, газда! — одговори одлучно Јанићије, који је до овога ча |
е да се разбију.</p> <p>— Што се бијеш, газда? — зацвили дечак, изненађен оваким дочеком.</p> < |
љада да ти опет образ срамоти.</p> <p>- Газда Диши поче да бубња у ушима.{S} Све ово било је за |
старога свата.{S} Кума је већ изабрао: газда Николу, мумџију (онога чију је кћер испросио за с |
мота, газдарице! — проговори Јанићије — Газда на путу а ти, ето, како чиниш!</p> <p>Анастасија |
оложај, па се усуди да запита.</p> <p>— Газда, да ли да ти донесем хладне воде?</p> <p>— На! — |
мутвака, позва га полугласно:</p> <p>— Газда!</p> <p>— Шта је? — запита Диша и дође мутваку.</ |
ио прстен; али им Бик увек одговори, да газда није у дућану.</p> <p>Но докле се, тога дана, међ |
.</p> <p>— Шта тражиш ти овде? — запита газда Диша.</p> <p>— Опрости, газда, ја нисам крив...</ |
е овога часа дели судбина, и он исприча газда-Диши потанко све шта је било и како га је кира-Ан |
редао газда-Диши на занат.</p> <p>А код газда-Дише није никада видео никакве милости.{S} Из дан |
де — одговори девојчица гласом, који је газда-Диши некако подсмешљиво звучао. — А она је одмах |
је, море, те плачеш?</p> <p>— Отерао ме газда!...</p> <p>— Зашто?</p> <p>Јанићије брзо угуши су |
е, како би га прелетео калуп, ако би се газда Диша бацио за њим.</p> <p>Газда Диша је седао мир |
рачаји.</p> <pb n="48" /> <p>— То ли се газда пита, пезевенк, бре!</p> <p>Јанићије немаде кад д |
да то што је обећао није добро и да ће газда-Диша и без њега сазнати све: како је кира-Анастас |
азао све што треба да каже један строги газда своме калфици.{S} Јанићије сними фес, пољуби мајс |
је предосећање казивало, да је долазак газда-Дишин ту на прагу, у њему се појавила сумња, да т |
ли кадгод толико спечалити, да постанем газда-човек.{S} Што да ме гледа?</p> <p>Ово тачно разми |
један честит, заслужан мајстор и имућан газда може постићи, то је он у грађанству и своме еснаф |
у, примио га и довео у Београд и предао газда-Диши на занат.</p> <p>А код газда-Дише није никад |
тнаесту годину, а мајстор-Диша је добар газда и човек „тихе нарави“, па, као вели, ако овде рас |
то зачињен шамарима, али опет хлеб; јер газда-Диша, који у своме веку никоме у очи није смео ре |
меће га и загледа и очекује, неће ли му газда казати, где и коме да га однесе.</p> <p>— Носи! — |
Па и њему дошло мило, кад виде како му газда певуши једну грчку песмицу и како се час по час о |
<pb n="42" /> <p>— Ето, овако... — И ту газда Диша погледа на своје темељито тело.</p> <p>— Ама |
/p> <p>Али из куће ни живе душе.</p> <p>Газда Дишу обузе слутња, да му је жена напустила кућу, |
бих и сада седео у твојој радњи.</p> <p>Газда Диша га погледа разрогаченим погледом и чисто чуд |
о би се газда Диша бацио за њим.</p> <p>Газда Диша је седао мирно, опсецао коже за јеменије и и |
ни сахан кадаифа од кира-Анастасије.{S} Газдарица му наредила, да то однесе и да је поздрави, д |
и у своме новоме положају.{S} Као права газдарица опходила се са „чирацима“ у мутваку час строг |
из далека.</p> <p>— Поздравила те моја газдарица започе Јанићије.</p> <p>— Крси глава одавде, |
није казала, како ће му од сада бити не газдарица но права сестра.</p> <p>Као утучен вратио се |
е више збуњивао посматрајући како му се газдарица двојако понаша: мало час онако радосна, као д |
и колико за једну аспру.</p> <p>— Нека, газдарице, не треба мени поклона! одговори Јанићије, ко |
а ћу у Дунав!</p> <p>— И то је срамота, газдарице! — проговори Јанићије — Газда на путу а ти, е |
у у шаке један цванцик.</p> <p>— Зашто, газдарице? — запита Јанићије гледајући нерешљиво у нова |
ати га за рукав и поче јецати.</p> <p>— Газдарице, шта то радиш? — Ево, ту су шегрти у дућану, |
хом, и сам из све душе смејао.</p> <p>— Газдарице, ја ето нећу да те издам, —- рече полугласно |
ас амо час тамо; навикао је да од своје газдарице чује вазда одлучан и заповедни тон, па му дођ |
јом га је обедила да је саучасник своје газдарице и Ламбрин, и тада баш није могао ни замислити |
ђе према своме газди, а у каквоме према газдарици.</p> <p>А када би било бар кога, коме би смео |
ша и уђе у кућу.</p> <p>Јанићије додаде газдарици бошчу, мало стишанији после овако пријатнога |
— Била му је првобитна намера да врати газдарици цванцик у руке и да јој каже, да ће све одати |
е, завири у мутвак, па кад не нађе тамо газдарицу, он извади онај цванцик, што му га она поклон |
своје жене, опет зато није мрзео своју газдарицу.{S} Она га никад није грдила; а то је много в |
он се, до овога часа, уздао баш у саму газдарицу, <pb n="85" /> да ће га она курталисати беде |
о образложити ни верношћу наспрам свога газде чији је хлебац јео, ни страхом да ће га когод про |
ими, онда је сасвим пропао; код другога газде морао би као шегрт почети из нова и шегртовати јо |
ће да губи место и да на ново у другога газде започиње занат; али, како је у мутваку не затече, |
кри Луг.{S} Тамо се погодио код једнога газде сељака, да му чува овце само за храну, па је код |
рт, који се мајао на пољу.</p> <p>— Ето газде! — повика и журно се даде на посао око сређивања |
еран слуга, исприча своме <pb n="71" /> газди све и каквога је пријатеља имао и каква му је жен |
ложају треба сад да се нађе према своме газди, а у каквоме према газдарици.</p> <p>А када би би |
метну руке на појас и ниско се поклони газди.</p> <p>— Хвала ти, као оцу на храни и науци; све |
су, слуге су то; а где је слуга сачувао газдин новац?</p> <p>И стотину мисли сличних овој укршт |
Мани; или да сам их сачувао до повратка газдина, сада ме он не би овако отерао, него би ме још |
пријале су Јанићију много више него ли газдине ћушке, што их је, као шегрт, од времена на врем |
> <p>А Јанићије је те шамаре заједно са газдиним хлебом гутао и чувао их, да их доцније он, кад |
Јанићије је намрзао на првога пријатеља газдинога и када год га је видео у дућану, увек је окре |
Јанићију се још више разведри, прихвати газдину песмицу и, онако уз посао, запева гласно и јасн |
тима целива, а бошчу прихвати и пође за газдом.</p> <p>Кира-Анастасија се у тај час мајала на д |
ћије, који је до овога часа стојао пред газдом као на угљевљу.</p> <p>— Шта велиш, бре?</p> <p> |
ед дућана, па гледа разрогачено у свога газду.</p> <p>Мајстор Диша стоји према њему, пипа се по |
а ми ко покаже у еснафима макар једнога газду, који је толике паре поклонио за барјак?{S} Хиљад |
још једном покуша, неће ли умилостивити газду.</p> <p>Али његова мука беше у залуд.{S} Кад се о |
!{S} Обећао сам да ћутим.{S} А да варам газду, зло! — мислио је Јанићије и између ова два израз |
д; не дам да ме нико вара и да ми образ гази.{S} Разумеш ли?</p> <p>— Опрости му, зете, још је |
.{S} Грех је што својом грешном ногом и газим по овој светињи, али друкчије не може бити; но пљ |
ахну песницама, па га је толико тукао и газио, да би га и убио, само да не дотрчаше људи, те га |
е живе улице, по којима ће се безбрижно газити.</p> <p>А како ли овде сетно мирише Мајкина Души |
а, дохвати маказе и својом руком одсече гајтан, о коме је висио чудотворни памук.</p> <p>Кроз м |
есе извуче из недара крајеве искиданога гајтана.{S} Његов узвик је био за цело страховит, кад с |
ку у недра, извуче једну дугачку кесу о гајтану, па из ње одброја на сто неколико белих пара.</ |
Галцу.</p> <p>Ма да није знао ни где је Галац, ни како се до њега може доћи, па ни то, с чим ће |
упи му ближе.</p> <p>— Хајде сас мен’ у Галац.{S} Троскови ја плаћам.</p> <p>— Шта ћу ја с тобо |
озима из Галца.{S} А кира-Мана отишла у Галац и довела мужа кући, пошто се добро намучио и нагл |
рча као бос преко жеравице.{S} Да оде у Галац, да се растави од Анастасије, па, кад се врати, д |
времено, ради куповине еспапа, уклони у Галац или Цариград, од куда су ондашњи трговци доносили |
ја плаћам.</p> <p>— Шта ћу ја с тобом у Галац? — зачуди се Јанићије.</p> <p>— Да се склонис и п |
, и одбегла с неким руским матрозима из Галца.{S} А кира-Мана отишла у Галац и довела мужа кући |
а дође у Београд, да се суди, она је из Галца одговорила, да јој Диша ништа не треба: „а ако ис |
требало да са највећом штедњом доспе до Галца.</p> <p>Хаџи-Зосим је био врло услужан, и на раст |
, на који би начин могла да оде само до Галца, па да покуша све што може, не би ли га умилостив |
му још једно непријатно искушење.{S} У Галцу их задржаше пуних шест недеља у „контроманцу“, те |
то је од других дознала, то је, да је у Галцу са кира-Анастасијом отворио малу бакалницу и успе |
ећ и у Влашкој, па ако је нужно чак и у Галцу.</p> <p>Ма да није знао ни где је Галац, ни како |
о и да је заједно са кира-Анастасијом у Галцу, где је отворио малу бакалницу, а у <pb n="114" / |
и по који човек, коме ниједна биљара ни гатара није могла наћи лека нити му означити болест од |
аследника дође, па ништа.{S} Обишли све гатаре; за једанаест година попила је она бар три ливад |
могао; али она ни да чује!{S} Каже:{S} Гаџу циганина узеће, али теби ни за живу главу неће!{S} |
допусти више да јој дете пеку усијаним гвожђем, него продужи лечење на своју руку.</p> <p>Хаџи |
сам своје руке на сокаку, да их по томе гвожђу лупам.</p> <p>Јанићије се засмеја од силнога зад |
му на ново ону ватру и он поче одмерено гвозденом алком, а за тим све жустрије и јаче песницом |
би дневни пазар и милостиво посматрао у гвоздењачи наслагани капитал у разним кесама, кесицама |
дукат „ћошајлију“, па то све закључа у гвоздењачу сандук, опроба да ли је добро забравио, па о |
ка-Маци, која га је затварала у оковану гвоздењачу, да до повратка Дишинога ту престоји.</p> <p |
из дућана и утицао беспрекорно у једну гвоздењачу, од које је кључ држала тетка Маца о своме в |
носила му је примере из своје „праксе“, где се све лепо свршило; али ти примери беху тако ретки |
и свој „културни трофеј“.</p> <p>Свуда, где год би му се дало прилике, он је, својим примерним |
а, хеј, тамо, преко мора на сто конака, где сунце залази.</p> <p>— Знам — одговори пустињак — з |
ужно му показа место у чело миндерлука, где се обично најугледнији гости посађују.</p> <p>Кира- |
на челу јој се, баш над самим повијама, где се обрве састају, <pb n="147" /> спуштао из косе ве |
на Ташмајдан и у оним мрачним пећинама, где се обично београдска дечурлија завлаче, те хватају |
ање обнављало се готово у свима кућама, где је тетка-Маца навраћала, да разбере о кира-Анастаси |
изиђе из дућана и споредним сокачићима, где је у ово доба најмање света, стиже пред своју кућу. |
/> више.{S} Само што затече ћор-Ахмета, где купи око стола срче од полупаних стаклади и брише п |
а да се не врати у овај „црни“ Београд, где му је било све тако горко и мрско.</p> <p>И свему ј |
ита о томе.</p> <p>А кад би причао све, где је био и шта је радио, само би још више пред Лепоса |
више Стамбол-Капије богато ширили онде, где се данас налази густо насељени Енглезовац.{S} А кад |
е, ипак бирао оне сокачиће и завијутке, где би се најмање могао надати на сусрет са мајстор-Диш |
прстена.{S} Све махале око Сака-чесме, где се налазила лепа удовичина кућица са хладовитим чар |
озго, а над земљом, нарочито око чешме, где је било увек по мало блата, игрукала је провидна ја |
гонетне стихове на гробу друге му жене, где вели, да тај „памјатник“ подиже својој „честитој“ ж |
о време, биле су као нека врста касине, где се свет састаје, да чује шта има ново или да сам ис |
у.</p> <p>— Јанићије!{S} Јанићије, бре, где си?! — викну у један мах преплашено.</p> <p>— Ево м |
очи, али никако не може да се разабере, где је и шта се то око њега догађа. <pb n="61" /> Забор |
н му је при поласку дао корисне савете, где ће уз пут одседати, те да га на путу не оглобе.{S} |
ило све.{S} А како му је било код куће, где се врло рано затварао?{S} Изгледао је самоме себи к |
дреје у својим рукама, па што јој рече, где си их сакрио?{S} Што је посла овамо, да их дигне?</ |
ичала женама по стоти пут сан мајчин и, где год се макла по авлији, певушила и радила.</p> <p>Д |
аршија, у то време, држала се сложно и, где год су њезине устабаше прегле, чаршија је за њима, |
у је видео у Витлејему на једној икони, где беху исписане <pb n="188" /> страховите муке грешни |
еда и очекује, неће ли му газда казати, где и коме да га однесе.</p> <p>— Носи! — јекну као иза |
ју... твоју...{S} Косе ћу јој ишчупати, где је сретнем!{S} Криво је моје Канче, што ви вадите о |
и је ли све у реду; завирио и у мутвак, где је Јанићије стојао и очекивао на заповести.</p> <p> |
иривала, трчкарала је она час у мутвак, где су два шегрта пословала, час у гостинску собу и као |
неш можда ћеш пљунути баш на оно место, где је Спаситељ стојао или где је своје уморно свето те |
етовој кафани попио, не обори иа патос, где тврдо заспа.</p> <p>Кад се сутра дан пробуди и виде |
вој чаробни круг, докле није у мутваку, где му је Лепосава удесила постељу и кришом испод јасту |
замаче у град.</p> <p>На првоме конаку, где ће ноћити, хаџи-Диша завуче руку у недра, да из кес |
Мацином, он устаде са постеље у дућану, где је са „чирацима“ спавао, изиђе у авлију, седе на је |
д изиђоше из последње улице на чистину, где су јеврејске баште и где је, пре седам година, први |
да ће тај час пући баш на ономе месту, где се пуца скопчавају.{S} Млада удовица није ватра сам |
жењених људи неће ићи сваки дан у кућу, где има девојке за удају, за бадава.</p> <p>— Ама, то н |
је заједно са кира-Анастасијом у Галцу, где је отворио малу бакалницу, а у <pb n="114" /> њој к |
кућу као своје, а цвеће метала у чашу, где је мирисало, докле га не би заменила другим, свежиј |
о децу!“</p> <p>Али не каже се у заман: где има много среће, несрећа дође.{S} Четвртога дана ус |
<p>— Овуда је стопа Спаситељева ходила; где год пљунеш можда ћеш пљунути баш на оно место, где |
есмом, час мукањем и другим лакрдијама; где га нису оставили, тамо би изникао међу сватовима, п |
мало стушти лице, кад чу <pb n="69" /> где је оставио ствари; али опет то јој није изгледало о |
ака.</p> <pb n="202" /> <p>— Где је?{S} Где је? — запита Лепосава и радознало поче да прелеће о |
тектати.</p> <p>— Што штекћеш, куче?{S} Где ми је жена?</p> <p>— Не знам кир-Диса; не сум вам н |
онога барјака.</p> <pb n="202" /> <p>— Где је?{S} Где је? — запита Лепосава и радознало поче д |
стора па Мацу и изиђе из собе.</p> <p>— Где је онај запис? —упита Диша, кад њих троје осташе са |
то ће се после у песму певати.</p> <p>— Где си, море, до сада? — запита га мајстор, када се он |
а и Диша згледаше се зачуђено.</p> <p>— Где је остао?</p> <p>— Код ћор-Ахмета, — пије.</p> <p>— |
свих троје ћутке и замишљено.</p> <p>— Где је то себи? — рече Јанићије.</p> <p>— Пола године д |
а догодило?{S} Момци су, слуге су то; а где је слуга сачувао газдин новац?</p> <p>И стотину мис |
очију.</p> <p>— Добро јутро, дете!{S} А где си ти до сада, болан?{S} Е, е, жив био, жив био! — |
<p>— Шта кажеш? — зграну се хаџија. — А где ти је памет, да је саму остављаш? — Зар сам зато то |
жно прекрсти.</p> <pb n="218" /> <p>— А где је Јанићије?</p> <p>— Не знам ни сама, што га до ов |
— храбрила га је тетка Маца.</p> <p>— А где ћеш ноћити?{S} Ваљда ће те пустити, да заноћиш?</p> |
целива будућу ташту у руке.</p> <p>— А где ти је Лепосава? — запита сада Диша и нежно баци пог |
аш толико?{S} Није код куће.</p> <p>— А где је?</p> <p>— Мало час беше ту кир-Ламбре, па оде — |
ина, к’смет, сто кажу Турци.</p> <p>— А где је она? — упаде Диша у реч страшљиво.</p> <p>— Разб |
а као и обично и смешећи се:</p> <p>— А где си ти ђаволе већ три дана?</p> <p>— Глава ме нешто |
Од куда ти?{S} Зар си овде?</p> <p>— Ја где ћу?</p> <pb n="166" /> <p>— Па не ли викаше Суља до |
забуну, као човека, који је целога века где је год могао штедео, па сад одједаред види, како му |
ми много наказива — смеши се Диша — Ама где да нађем добру девојку?</p> <p>— За то ли се бринеш |
не само да је била радо виђена у кућама где се тако што догодило, него је била уважавана и од о |
у дућан и обратно, и то увек сокачићима где се могао најмање надати сусрету с киме, то му је би |
е округао као гоч (бубањ), да се не зна где је шири, да ли у леђима или у појасу, да му је лице |
вори шегрче снебивајући се.</p> <p>— Па где је, што не долази?</p> <p>— Он каже: да неће!</p> < |
м и кафу, да мајку послужи.</p> <p>— Па где си био до сада?</p> <p>Јанићије се смете; желео је |
> <p>Хаџи-Диша“.</p> <pb n="6" /> <p>Па где је сада тај „памјатник?“ Зађите у старо београдско |
тиште пут Београда.</p> <p>И ено га сад где у мутваку послује, опет види Лепосаву, али, место д |
</p> <p>Кад се сутра дан пробуди и виде где и како лежи, скочио је и још мамуран поче збуњено р |
у кући; њезин пламен лиже и кроз махале где год прође, и онда није никако чудо, што су сви приј |
бистри од забуне, застаде, да се обазре где је.{S} Пред њиме је треперило широко Дунаво а за њи |
} Но како ни она ни кир-Диша не знадоше где се одбеглица скрива, то јој не оста друго већ да за |
то онде дочекивали сличним питањима, и где год би започео да се правда, свуда су га дочекивали |
це на чистину, где су јеврејске баште и где је, пре седам година, први пут чуо ону песмицу, што |
а-Мацине куће не зна се, па тако исто и где је провео прву ноћ без жене.{S} Тек сутра дан не бе |
а оно место, где је Спаситељ стојао или где је своје уморно свето тело одмарао; а пљунути на та |
ак и у Галцу.</p> <p>Ма да није знао ни где је Галац, ни како се до њега може доћи, па ни то, с |
и из њенога загрљаја.</p> <p>— Да кажем где су.. ама тако, ако обећаш нешто.{S} Ако нећеш — онд |
у Еврејској Махали, пред једном баштом где су се еврејске девојке искупиле на игру.</p> <p>— О |
спламтео, па од силне радости није знао где да им места начини.{S} Посадио их је на ћепенак и о |
јој нема излаза; али и кроз ту таму ево где проби један зрачак надања.</p> <p>И тако је та дивљ |
ко њега догађа. <pb n="61" /> Заборавио где је, па премислио да му се лопови увукли у кућу, те |
као једва растворен пупољак, а сада ето где пред њиме стоји потпуно развијена ружа.</p> <p>— Шт |
амоте неће смети на улицу изићи, па ето где се све, у једноме часу, измени.{S} Због свога покло |
N4">Спавало се обично на поду.{S} Место где ће се постеља метати, покривено је даскама, које су |
к, овога дана није смео ни прићи дућану где је мајстор Диша ревносно чекао, неће ли га угледати |
да своје прсте почешће завлачи у лонац где се ручак кувао, ту би обично варјача утерала дисцип |
Цинцарима уживала најбољи глас.</p> <p>Где је Диша после овога најтежег удара отишао из тетка- |
пут до врата.</p> <p>— Ама лажеш, бре! —Где су Ламбрине дреје?{S} Од куда Ламбре ту?</p> <p>— Е |
по једна лојаница и осветљавала тек по гдекога веселога брата, који жељно ишчекује, неће ли ка |
и колико му је дао, промрмља понешто; а гдекоји од ових, срдито му одбаце аспру у блато и оде.{ |
баштом, узрујаше се; момци и деца па и гдекоји човек истрча, да види шта је, а на капиџицима о |
%честитпла кир-Диши, па ако је, не тек гдекоји, но многи од трговаца и старијих калфи, потајно |
дом, који је дубоко спавао.{S} Тек по у гдекојој крчмици још жмиркала је по једна лојаница и ос |
тале пред њезиним капиџиком, она је још гдешто довршавала по кући, па се толико око распремања |
говој испосници, која се налазила близу Гетсиманске Баште у једној старој гробници.{S} Али зато |
и коска од твоја коска, а искају исе да ги даш.{S} Српски судови кесе секу.{S} Него, сас Божја |
е се: суд; ама кој држи тај суд?{S} Има ги који не су ни род, ни коска од твоја коска, а искају |
у као наливене пуне мишице и што јој се гибак струк тако еластично покреће.</p> <p>— То да не в |
зажареним очима поче пратити еластично гибање и извијање витога струка и оно набрекло јелече, |
, како мрзи све што неваља, и за правду гине.</p> <p>— Љута сам паприка на неправду; крв ми на |
песмице, или одушевљено прате извијање гипких чочека, који према њима, уз пратњу циганских деф |
где си ти ђаволе већ три дана?</p> <p>— Глава ме нешто болела; требам ли што да те послушам?</p |
гао ићи са својом кумом кроз чаршију, а глава није „калуп“, те да је она сама понесе и по мери |
ћу, нико не дође.</p> <p>— Ох, ох, луда глава! ох проклето Бик што ми укради антерија!{S} А-а-а |
на Божји благослов.{S} То је била нека глава са вепровим зубима без трупа и рамена и само са н |
ама заблесну ме светлост, а ја, женска глава, па се препадох, па само што ми зуби цвокоћу од с |
> <p>А кир-Дума, коме је највише бучала глава од свега тога, сад више није знао шта да предузме |
поче викати:</p> <p>— Куде си откршила глава?{S} Овамо се вуци, бре!</p> <p>Али ни сад му се н |
<p>— Неје много за едно мудра и уважена глава.</p> <p>Разговор се водио око свакидашњих ствари; |
шкринуше и у собу се промоли кир-Думина глава.</p> <p>— Добар вече, кир-Диса!</p> <p>Диша се ра |
ва ли у чем и, као први комшија и мушки глава, да јој обрати пажњу то на ово то на оно, тек кол |
<p>Међутим, баш за ово није требало ни глава да га заболи; јер Јанићије не само да је показао |
аздарица започе Јанићије.</p> <p>— Крси глава одавде, куче едно!{S} А на кира-Анастасија поздра |
га кир-Ламбре, па сама како една зенско глава не могу да идем.</p> <p>— Била ти, кира-Мана, сво |
пријатељ жив и здрав.</p> <p>— Паметно глава — рече кира-Мани. — Засто плачете?{S} Догодило се |
apter" xml:id="SRP19061_C1"> <head> <hi>ГЛАВА ПРВА</hi> </head> <p> <hi>1.</hi> </p> <p>Мајстор |
apter" xml:id="SRP19061_C2"> <head> <hi>ГЛАВА ДРУГА</hi> </head> <p>Тако се сврши <hi>први део< |
дседати, те да га на путу не оглобе.{S} Главан новац мајстор Диша је, као и обично што је на пу |
а, висок, плећат, велике <pb n="159" /> главе, ниска чела, широка врата, главом може да пробије |
епо му се учини, као да га нешто посред главе лупи.{S} На путу кући поче га обузимати нека топл |
рао кутијицу, помирисао, метао је испод главе <pb n="152" /> и сањао о оној, која му је тај стр |
е шамаре које је желео спустити на туђе главе, издашно спуштао на Јанићијев врат.{S} Али то, у |
ле; а она опет, као удовица, раскривене главе и без мушке заштите, шта је могла друго него да о |
о замисли, ухвати се за браду и оборене главе по који пут дубоко уздахну.{S} Видело се да се са |
</p> <p>И оба пријатеља Бенџина оборише главе, дубоко се замислише и тихо сркаху кафу, коју им |
ети.{S} Ма како се трудио, да избије из главе сваку помисао на оно што је онако несвесно урадио |
пенке, него се ућутао, па само ради, ни главе не диже.{S} Једино што би га из дућана повукло, т |
розничава ватра лизала га је од пете до главе, па се разгоревала у очима, из којих је суктала с |
ка Маца.{S} Са пребаченом шамијом преко главе излазила је из мутвака и пошла софри.</p> <p>— На |
ну дубоко и, покривши се јорганом преко главе, три пута се прекрсти.</p> <p>— Шта ти је, те не |
шу?</p> <p>Лепосави се окрете улица око главе, а баштенски зидови са многобројним мазгалима поч |
е, а која са китицом цвећа, да јој чело главе метне.{S} Хаџи-Диша је збуњено гледао ово немо ул |
да — проклињао је кир-Дума дижући фес с главе и погледајући у небо.{S} Али Диша је већ далеко о |
о затворена врата.{S} Врата прснуше, а глави ништа.{S} А увек, кад подвије врат и полети, мукн |
дињаром<ref target="#SRP19061_N1" /> на глави.{S} Промичу ваше упокојене сени, са бројаницама у |
ри, од којих би се човеку дигла коса на глави, само кад о њима слуша.{S} Баш прошле године она |
оме беше исписана лисица са калпаком на глави, како чучи и предњим шапама држи кожу од неке дру |
крмача под фесом и кратком кићанком на глави, па га удари кишом у трбух, обори га и леже на ње |
сли сличних овој укрштало се по његовој глави; а свака од њих била је црња од црње.{S} То не бе |
розничавих мисли, које су се по његовој глави ломиле.</p> <p>Али једна, од свију снажнија и стр |
и толико, да се за који часак у његовој глави скраси.{S} Од свих му се најподеснија чинила та, |
амо, док те нисам овим калупом по лудој глави! — подвикну му мајстор претећим гласом и дохвати |
, да што противу његове воље и о својој глави ради.</p> <p>Ухватио је Бика за ухо, продрмусао г |
и зашто, он се несвесно поче пипкати по глави и слабинама.</p> <p>Пун сахат седео је збуњен и б |
исли, осећао је како га памет издаје, у глави му је било мутно и тупо, а уз то је осећао и неко |
Необичан пламен сукну му уз образе, а у глави га захвати чудна несвестица, кад осети пријатан м |
нека топлота, а по који пут и забуна у глави.{S} Пред кућом му се баш заврте и он се мало пове |
поче тешко предисати.{S} Тупо шуштање у глави и модри колути почеше му играти пред очима; а кад |
поверити и његовом помоћи разбистрити у глави онај хаос, који му је сметао да буде онако ведар |
и неком бунилу, од чега је осећао бол у глави.{S} Налазио се у сличноме стању душевнога немира |
у толико заглухнуле слух и толики шум у глави подигле, као ова једна реч: „То ће ти бити мајсто |
ко узнемирили, да му је свака помисао у глави стала, па се као закована ни с места не миче.{S} |
оно најстрашније.{S} Али у заман; ту у глави урезала се једна слика, па, зажмурила или открила |
хом гнездо, из кога извириваше неколико главица голуждравих ластавчића, који са расклопљеним жу |
ирћетом, а на слепочњаче метала по пола главице црна лука.</p> <p>— Ох, ох! — одахну кир-Диша п |
ију од белога лука, он би пребројао све главичице и строго је мотрио, колико ће се дневно појес |
а овако очајно лутао све даље и даље од главне чаршије, Ламбре је, као уништен, ушао у своју ку |
пут била удата за кир-Бенџу, казаса из Главне Чаршије, који поживе с њоме три године и, умревш |
јстор-Дише.{S} Диша му је поверио чак и главни разлог, чега ради је предузео тако далек пут, и |
не би могло утврдити тако на пречац.{S} Главно је, да су једно другоме вазда пакостили; често б |
пута вратио се необично брзо, и што је главно, врло узбуђен и са једном огреботином испод очиј |
ије поста потпуно задовољан.{S} Њему је главно било да кир-Ламбру најури из куће, а то је, у ов |
едеми чврста имена, која господарише по Главној Чаршији и Зереку, бацајући у присенак оне српск |
подеси згодан тренутак, те да започне о главноме.{S} Кир-Ламбре је предосећао већ, да је нека д |
зненада заболи једна страна вилице, а и главобоља, те није могла ни маћи из собе.</p> <p>Кир-Ду |
59" /> главе, ниска чела, широка врата, главом може да пробије храстова врата, а уме и да муче |
а је његова вештина, да пробије врата — главом.{S} Залети се, подвије главом као јунац, кад зак |
<p>— Па, па, па! — учини Дума и занија главом, као да се чуди, како и тих седам дана прођоше.< |
аваси</hi> (игра чочека) она уздиже над главом деф, другом руком удари по њему по такту мелодиј |
него ли што су они можда промицали над главом самога мајстор-Дише, који се у Јерусалиму већ у |
е врата — главом.{S} Залети се, подвије главом као јунац, кад закопа земљу рогом, па тек темено |
вешта; само што се неприметно насмеши и главом одмахну.</p> <p>— Дете! — Проћи ће га већ! — реч |
е ли до мајстора?</p> <p>Јанићије учини главом да није.</p> <p>— А зашто, море?{S} Ваља да одеш |
учини кир-Дума и сажаљиво поче климати главом и гледати у Дишу. — А ви верујете што се, по све |
от и тековина пуста остала, над његовом главом надвијала се судбина, која у мало што не поремет |
век, <pb n="212" /> када се над његовом главом надвијала зла судба, потпуно сплео и у страху од |
онај, што га је некада нашао под својом главом и који је као најдраже благо до данас чувао, нос |
чка чаршија, и да му је проводаџија био главом кир-Ламбре, трговац са Зерека.</p> <p>А то, како |
ала.</p> <p>Хаџи-Диша одмахну замишљено главом.{S} Није никако могао да разуме, како тај момак |
у њеној забуни.</p> <p>Лепосава климну главом.</p> <p>— А знаш ли зашто сам ти дао?</p> <p>Леп |
— Хоћеш ли?</p> <p>Лепосава опет климну главом; али сада не тако стидљиво већ с осмехом у очима |
ти је дао?</p> <p>Лепосава опет климну главом.</p> <p>— Штета — рече Диша — и добра ти је ћерк |
е поразе освести, дубоко уздахну, клону главом на прса и савијеним кажипрстом обриса две вреле |
биљно болесницу и неколико пута одмахну главом, па онда започе да грди и Мацу и све остале жене |
и и на то мислио? — прошапута и одмахну главом, да се отресе од такве помисли.{S} Али ова новос |
и јавише, да га нигде нема, он одмахну главом: „Побеже нам погансуз!“</p> <p>А када га ни до в |
јним гласом и ухвати се обема рукама за главу.</p> <p>— А кира-Мана ми је казала да сам пезевен |
/p> <p>И тетка Маца узе мајстор-Дишу за главу, пољуби га у чело и оба образа; а мајстор Диша, ј |
досети, а ова опет редовно је разбијала главу размишљајући ко јој све то шаље, ствари привлачил |
а је прихватила Дишину молбу, забрадила главу шамијом и одмах кренула на посао.{S} Но како ни о |
утваку како седи на шамлици, подлактила главу о шаку и нешто мисли.{S} Да је мало боље загледал |
пред младожењу и метнули им венчила на главу, њој стаде тако тешко, да у мало не паде пред олт |
и зидови поклањају а таваница спушта на главу.</p> <p>— Јанићије!{S} Јанићије, бре, где си?! — |
вољи и, само толико, колико да покрије главу.{S} Да је кир-Ламбре слободан, без жене, лако би |
г.{S} Он нечујно ошкрину врата, провуче главу и загледа унутра.{S} На миндерлуку је спавао кир- |
ни, кад је угледа на прагу дућана, заби главу у посао, па се учини, као да је и не види.{S} Ма |
, да га одшкрине, колико тек да промоли главу, па да сагледа лево десно кроз сокачић.{S} И увек |
ја у томе часу одшкрину врата и промоли главу на поље.</p> <p>— Како је?</p> <p>— Сад ће! — одг |
не, али он већ беше на улици; она обори главу и са неким изразом досаде и срдње одмахну руком:< |
</p> <pb n="217" /> <p>Тетка Маца обори главу и оде у мутвак, тек да од Јанићија сакрије сузе, |
се по чаршији говори?</p> <p>Диша обори главу.</p> <p>— За тебе и...</p> <p>— Лепосаву... проша |
, зашто? — одговори Лепосава уклањајући главу од кесице.</p> <p>— Помириши, од тога ћеш родити. |
ао од болесничке постеље.{S} Квасио јој главу сирћетом, помагао Маци у свему око болеснице, држ |
о не улази у собу, но, како је промолио главу и пружио једну ногу преко прага, тако још стоји д |
јао је тако неко време без речи, оборио главу на груди, тешко предисао и слушао, како му срце н |
ака је стојао Јанићије, стидљиво оборио главу и не диже очију.</p> <p>— Добро јутро, дете!{S} А |
.</p> <pb n="96" /> <p>Диша обори сетно главу и немо се загледа у врхове својих јеменија.{S} Ку |
за слугу?</p> <p>Јанићију се попе крв у главу, кад зачу овај одговор, који му на на подсмевање |
магло, а очи се чисто угасиле и упале у главу.{S} Па онда, он, који је умео од подне до мрака д |
кир-Дума и туцао се од муке песницом у главу.</p> <p>Сутра дан Дума је отишао суду, да још с т |
амаре за врат или би га мајстор чукао у главу савијеним кажипрстом, на коме је био дебео бакарн |
ехом.{S} Оно што је већ једном увртео у главу, то се није могло избити од туда ничим па ни њези |
баша, па људима од реда не иде никако у главу да имају устабашу а без устабашинице.{S} То им до |
ај; ама срећа моја, што ми дође памет у главу: зашто да робијам због једне ороспије, па је отер |
би обично варјача утерала дисциплину у главу непослушнику.</p> <p>Мајстор Диша започео живот и |
оруке он сав претрну.{S} Крв му сукну у главу и страшна забуна толико га обузе, да му у један м |
намере долазиле и то све на један мах у главу, тешко је побројати.{S} Она непојамна врева од ми |
а-Анастасија није пристајала ни за живу главу да остане у Београду више.{S} Плакала је, проклињ |
џија, она то није била кадра ни за живу главу рећи пред кир-Ламбром, чију је вољу увек сматрала |
аџу циганина узеће, али теби ни за живу главу неће!{S} Каже — и овде тетка-Маца поче раздрешива |
а осећаја тако је нагло јурила у његову главу, да му се језик спотицаше преко сваке речи, те не |
енога срца, ужљебила се дубоко у његову главу; та га је одлука подржавала и хранила, па донекле |
не нађе у својој авлији убачену по коју главу шећера или трубу платна, а често и по неколико ар |
ратио, једно што је пут за једну женску главу врло далек, а друго, што мужа не треба дирати, св |
ме, на којој је онога дана квасио врелу главу, жуборио је као и онда, а са гранчица, што се над |
боље нека она иде у свет; боље на њену главу срамота него на твоју.{S} Имао си бре дреје у сво |
о томе пролетало је и кроз кир-Ламбрину главу, у колико је он, онако смрзао и бесвесан, могао с |
ђе једној чешми, напи се воде, подметну главу под лулу, из које је избијао дебели млаз хладне в |
много даље, пут Мокрога Луга; а када га глад узмучи, он је по џбуновима брао лишће кисељак и ти |
руке, ако на улици заноћи, а друго јака глад, која га је већ толико стегла, да је лепо осећао к |
кисељак и тиме је тога дана забашуривао глад.</p> <p>Али, кисељак је слаба храна и њему не оста |
завиривао по дућанима, а када је осетио глад, отишао је до једне симиџинице и тамо жељно гледао |
амо!</p> <pb n="80" /> <p>— Нека, нисам гладан! — одговори Јанићије, који је жељно за то време |
{S} Па трећега дана да обоје липшете од глади!{S} Да се удаш за дериште, које не може за десет |
други су патили, па опет нису помрли од глади.</p> <p>Дан из дан преживљавао је нове тегобе: на |
тужнога размишљања, мученички грчио од глади, те тако, и не мислећи, ноге га саме однесоше у ш |
који су у животу имали прилике почешће гладовати.</p> <p>Дан, који је Јанићију освануо пун бол |
е пође?{S} Ако је суђено да патимо и да гладујемо, то је онда судбина!{S} А од судбине нико се |
Добар дан, кир-Ламбре! — зачу за леђима глас, а у исто време таче се неко његове руке.</p> <p>К |
шта ће му све рећи, што јој је дете на глас изнео.{S} Па још, како му момак објасни, тетка-Мац |
еститоме човеку.{S} Шта је то изнети на глас једно ваљано девојче, убити јој срећу, па је остав |
p> <p>— И што да износе поштену кућу на глас?{S} Зар је то лепо од света?</p> <p>— Е, такав му |
ледног човека, да једну честиту кућу на глас износи.</p> <p>Лепосави се све више у грудима стез |
очекивала је од свога мужа макар какав глас; али кир-Ламбре као да је у земљу пропао.{S} Све ш |
новац трошио? — викао је хаџија на сав глас и подупрвши се песницама о широке слабине, које од |
р-биволица!{S} Пцета! — викао је на сав глас Дума, очигледно преплашен оним одлучним изразом Ја |
м класјем весело певушила или се на сав глас засмејала, када би кир-Ламбре покаткад из каквога |
Деде, да се пољубимо! — чу се Јанићијев глас и пред крчмом наста љубљење, које циганска ћеманет |
.</p> <p>— Зете, дај алвалук! — зачу се глас Мацин.</p> <p>— Је л’ живо? — запита Диша дршћући. |
дотворни памук.</p> <p>Кроз махале пуче глас да је устабашиница <pb n="211" /> тројанила.{S} Же |
} Од махале до махале и по чаршији пуче глас, да се кира-Атанасија удаје.{S} Грчка чаршија је % |
изменце стењати и уздисати.</p> <p>Пуче глас по комшилуку, да је Диша вратио прстен.{S} С почет |
рошапута му онај разложитији хришћански глас; и <pb n="163" /> то беше прави узрок, што је одус |
који није ни мало личио на онај весели глас, из кога је детињски несташлук избијао.</p> <p>— Љ |
ојим Грцима и Цинцарима уживала најбољи глас.</p> <p>Где је Диша после овога најтежег удара оти |
да јој одговори, фудул-Стаменка повиси глас и поче на сва уста викати и грдити Лепосаву.{S} Ње |
ворила јој је толики углед, да се њезин глас могао у многим кућама сматрати као глас ма кога ва |
Стаменка, удовица, за којом је ишао зао глас да је завадила две најбоље комшије:{S} Митра и Ста |
глас могао у многим кућама сматрати као глас ма кога важнијег члана фамилије.{S} Једном речи он |
иној.{S} Који је тај што је први пронео глас, не зна се, али у велико се веровало да ће мајстор |
Диша уживао је у староме Београду добар глас, не само међу Србима и Турцима, него чак и међу Гр |
, газда-Јанићије! — одговараше Цигани у глас, удесише жице и враћајући се лагано истим путем, с |
ине...</p> <p>И код овога имена запе му глас у грлу, те само што промуца нешто неразумљиво и са |
азре, да га ко не чује, па онда на пола гласа прошапута:</p> <p>— Поздравила те моја мајка, да |
и.</p> <p>Али наместо разговора Маца из гласа закука.</p> <pb n="222" /> <p>— Шта је? — викну у |
се искупи цео свет, не марим! — виче из гласа Стаменка. — Срам нека буде ону твоју... твоју...{ |
је жена напустила кућу, и он је поче из гласа по имену звати.{S} Из куће се не одазва нико, а н |
еже, он се прући на миндерлук и поче из гласа лелекати.</p> <p>— Леле!{S} Због теб да пропадним |
и три дана, а од кир-Ламбре ни трага ни гласа.{S} Кира-Мана стрпељиво је подносила све, па и то |
ра чути; али ни из авлије ни из куће ни гласа ни каквог му драго шума, осем онога шандуда, чије |
<p>— Ама не тако, већ кажи, да ти чујем гласа.</p> <p>— Хоћу! — одговори Лепосава и окрете лице |
ри, душа! — чула се још из далека силна гласина Јанићијева.</p> <p>Кад изиђоше из последње улиц |
дваљени, са кратким вратовима и снажним гласићима, потврђивали су у сложноме терцету чудо, о ко |
а не на мојим! — мисли срдито у себи, а гласно се смеје и повлађује гостима, као да је и њему, |
здину песмицу и, онако уз посао, запева гласно и јасно да се по целоме дућану хорило.</p> <pb n |
Мацин. — А како се ради с њим? — упита гласно.</p> <p>— Сашије се у крпу, па се онда да жени, |
аке и поче горко плакати.</p> <p>Мацино гласно нарицање огласило је комшилуку смрт њезине кћери |
у јасан жагор, смех и певање девојачких гласова.{S} И то се разлегала баш она иста песмица, кој |
цима.{S} Из те даљине допираху му једва гласови мујезина, који оглашаваху вернима: сабах-намази |
се чула лупа дахирета и свежи девојачки гласови, који уз дахире извијаху неку страсну турску пе |
амо амо ходао, из собе се зачуше крупни гласови од дечје писке.{S} Њему се развукоше усне од за |
и осталога цвећа, који се са девојачким гласовима разлегаше преко зидане ограде, све га то поче |
жавала је Анастасија искиданим од смеха гласом.</p> <p>Фудул-Стаменка једва дочека овај звонки |
>— Седи, мајстор-Дишо! — проговори Маца гласом и изразом велике бриге и нерасположења.</p> <p>Д |
кир-Ламбре, па оде — одговори девојчица гласом, који је газда-Диши некако подсмешљиво звучао. — |
г тога?{S} Како: због тога? — пита Диша гласом клонулим, из кога се јасно видело, да га је сва |
елиш? — запита Диша и забезекну се пред гласом, коме се ни у сну није надао.</p> <p>— И друго, |
p> <p>— Тетка-Мацо — рече Диша дрхтавим гласом — имам један разговор с тобом.</p> <p>Маца махну |
прошапута Лепосава, али тако болећивим гласом, да Јанићије од тога чисто задрхта.{S} Овако му |
те гледам! — рече што је могао нежнијим гласом и предаје јој огрлицу од педесет великих, златни |
</p> <p>Али Јанићије мукну на њу бичјим гласом, те тако забашури Лепосавино дело.</p> <mileston |
ла, искрете мало у страну врат и танким гласом запева:</p> <quote> <l>„Кокона Маријола, муж ти |
а.</p> <p>— Па?... упита Диша утанчаним гласом.</p> <p>— Чекај, да мало одахнем! — одговори тет |
епосава, очевидно неким новим измењеним гласом, који није ни мало личио на онај весели глас, из |
p>— А?...{S} То?... поче Диша загушеним гласом, а грло га издаје, па не може ни речи даље.</p> |
зубима да те закољем! — виче пригушеним гласом кир-Диша, стегао обе песнице, али ипак не миче с |
то врисну фудул-Стаменка неким љубазним гласом, који је у исто време показивао и бригу и радост |
о она казала, то?! — викну Диша очајним гласом и ухвати се обема рукама за главу.</p> <p>— А ки |
</p> <p>Тетка Маца је то таким одлучним гласом исказала, да су комшинице одмах пресекле разгово |
није друкчије било, он се помири са тим гласом и пође у Београд, прво да се упозна са снахом, п |
ле запита Диша необично меким и молећим гласом.{S} Тетка Маца дубоко уздахну.</p> <pb n="143" / |
ј глави! — подвикну му мајстор претећим гласом и дохвати руком за један дрвени калуп.</p> <p>Ја |
ре! — одговори Јанићије сухо и дрхћућим гласом.</p> <p>— А што си бре такав у лицу? — запита Ди |
ију, јамајку и друга пића, која беху на гласу.</p> <p>Кир-Дишина домаћа невоља учинила је читав |
, то би могло нахудити њезиноме доброме гласу.</p> <p>Тетка Маца је то таким одлучним гласом ис |
обим, него то због тебе рекох.</p> <p>— Гле, брине се за мене.</p> <p>— Па тек да се одмориш ма |
Јанићије није улазио у крчму никада, а гле шта се сада учини!</p> <p>— Несрећник!{S} То му тре |
али куд и коме?{S} Зар да својим очима гледа Лепосаву, како се опрема за његова мајстора?{S} Т |
унцу.</p> <p>Бик стао насред дућана, па гледа разрогачено у свога газду.</p> <p>Мајстор Диша ст |
! — зајеца она, кад опази како Јанићије гледа у страну и избегава да се сусретне са њезиним очи |
, да постанем газда-човек.{S} Што да ме гледа?</p> <p>Ово тачно размишљање о своме положају он |
па.</p> <p>— Па, дабогме, и зашто да ме гледа! — размишљавао је Јанићије. — Ја сам само један с |
стране, па када се увери да их нико не гледа, приступи му ближе.</p> <p>— Хајде сас мен’ у Гал |
сећа неки тешки услов, па само трепће и гледа у очи тетка-Мацине.</p> <p>— Тако... рече Маца, п |
пребраја зрна на бројаницама и пажљиво гледа у очи Дишине.</p> <p>— Шта: тако? — пита Диша, а |
кући кришом уздише и вене и да пакосно гледа на ону која јој мужа преотела.</p> <p>А докле су |
овољства, улази са Мацом у собу и ведро гледа око себе.{S} Не потраја много, па ето и Лепосаве, |
ец, а звезде? — Зар нема нешто живо што гледа?{S} Ето, ако комшија спава, није ли будно комшиск |
оји и ни једним делом тела не миче, већ гледа у врата, на којима је стојао мајстор Диша.</p> <p |
ете од две године и понесе је.</p> <p>— Гледај, тетка-Мацо! — викну он и са доксата, на коме су |
, — утаче се Маца великодушно.</p> <p>— Гледај само какав изгледа!{S} Одмах да си отишао бербер |
Још се чкембе једно није ни окотило, а гледај ти, колико ме кошта! — уздахну хаџија и одмахну |
а курталисати беде и вратити у дућан; а гледај ти сада, како изокренула, као да је није сачувао |
!</p> <p>— Е, тако ти је то кад људи не гледају шта узимљу.</p> <p>Овако шчуђавање обнављало се |
ем у башчи, а не срамиш се да те шегрти гледају са туђим човеком у соби.</p> <p>— Шта кажеш? — |
сузама у очима, које га тако жалостиво гледају.</p> <p>— А што се опет оженио њоме, када му је |
осао, па онако седећи око пања узверено гледају час у мајстора час у Јанићија.</p> <p>— То она |
га у руку, а он њу у чело, и ту остаде, гледајући за њим, докле није замакао за први угао.{S} Л |
рјаче на црква! — узвикивао је од муке, гледајући како се оно старо сало повраћа у простране ан |
.</p> <p>Маца га је истински жалила.{S} Гледајући га једном како смагла лица као утучен седи кр |
стрављена Анастасија.</p> <p>Анастасија гледајући у запрепашћено Ламбрино лице, почела је осећа |
мешан, кад се девојке заценише од смеха гледајући оно лице, које <pb n="151" /> у исти мах, беш |
p>— Зашто, газдарице? — запита Јанићије гледајући нерешљиво у новац.</p> <p>— Зато, што је пцет |
овог грлења већ и комшилук балдиса само гледајући, тек нећеш ти!</p> <p>Подсмевка Јанићијева те |
јални рачун.{S} Она је Јанићија волела; гледала је у њега, као што је некада у Лепосаву, и када |
а је Анастасија. — Не сам га ни до сада гледала, а сад га мрзим како једно куче, како што христ |
ретања изазвало.{S} И зато га је пуница гледала чисто зачуђена овом екстазом, у коју је хаџи-Ди |
је ли долазила по дреје, реци, тако не гледала очима своје дете!</p> <p>— Зашто, бре, газда-Ди |
тварала је очи, да заспи, отварала их и гледала замишљена у оно кандилце, што је пуцкарало и св |
руке и брзо устаде, да јој мајка не би гледала како седи поред Дише.</p> <p>— Разговарасмо мал |
оној нацији, која је са таким презрењем гледала на јучерању рају, како сада тежи не само да се |
шити.</p> <p>Лепосава је тако безазлено гледала у свога мужа и тако му се предано одала, да хаџ |
е су га иза разапете антерије за леђима гледале.</p> <p>— Еле, сад да ти кажем какав сам ја и ш |
јали су:{S} Маца, Лепосава и Јанићије и гледали за лађом, која је носила мајстор-Дишу.{S} Сунце |
мном отвориш уста и да мене запиташ.{S} Гледам само шта чиниш и како мучиш ону јадницу, и она т |
мет, онакво философ!{S} Као да га и сад гледам у оно његово болта.</p> <p>И оба пријатеља Бенџи |
о иза сна мајстор Диша — Носи, да га не гледам више!</p> <p>Јанићије се окрете вратима и збуњен |
>— Ово теби; ти да га носиш, а ја да те гледам! — рече што је могао нежнијим гласом и предаје ј |
н њеним причањем.</p> <p>— Као тебе што гледам, зете, сад!{S} Бог нека ми се смилује, требаше о |
шао мајстор Диша у дућан; али јучерање „гледање“ и осмејци што су их, том приликом, њих двоје к |
тако красном успеху, што га је јуче на „гледању“ и прстену код своје испрошенице добио. — Иде с |
цу.{S} Тамо би преседео по читаве сате, гледао их све троје, онако снажне као од брега одваљене |
Дуго је тако премишљао.{S} У мислима је гледао већ, како га носе на гробље, а Лепосава нариче, |
гибао се преко <pb n="149" /> ћепенка и гледао од куда ли ће тек искрснути мајстор и какав ће и |
би се дубље у радњу и од туда крвнички гледао за њиме.</p> <p>— Дуса да ти се испрзи у паклена |
<p>Али, докле је хаџија са нестрпљењем гледао, како се споро примиче дан, без кога би му сав о |
е срећна с њим! — шапутао је и расејано гледао, према јутарњем сунцу, на западни поруб, тамо, о |
ногу на ћепенку и неко време замишљено гледао у зид; најпосле извади дуванкесу, сави на колену |
ло главе метне.{S} Хаџи-Диша је збуњено гледао ово немо улажење и излажење из куће, и тек када |
шао је до једне симиџинице и тамо жељно гледао у онај хлеб и симите, који су се пушили по ћепен |
ни?</p> <p>Мислио је испрекидано и тупо гледао у она комшијска врата, иза којих је извиривало д |
ште, тако се скљокао на њега и блесасто гледао у Јанићија, који је са страхом очекивао, шта ће |
јао је кир-Дума спрам њега, забезекнуто гледао у кривоклетника и само што није залелекао за изг |
није знао шта да предузме.{S} Он је већ гледао у мислима како његов кир-Ламбре лежи иа улици, а |
ји, а нарочито комшијама онога времена, гледати међу собом младу, лепу удовицу, па још без деце |
о тешко, кад помисли каквим ће га очима гледати и Ламбре и кира-Мана, кад их стане око софре сл |
/> освајати.{S} Велики део чаршије поче гледати на мајстор-Дишу као на једнога сладострасника.{ |
р-Дума и сажаљиво поче климати главом и гледати у Дишу. — А ви верујете што се, по свет прича?< |
Дође јој жао, па га поче тако болећиво гледати, као да би му хтела рећи: „Остани овде; тамо је |
опи их, седе према зету и поче га важно гледати.</p> <p>— Е то сам хтела, да преда мном отвориш |
во већ с осмехом у очима, које слободно гледаху у очи Дишине.</p> <p>— Ама не тако, већ кажи, д |
и се. — Мислиш, не видим ја којим очима гледаш ти у Јанићија и како ти побелеше, бленући у капи |
>Јанићије подиже очи мајстору и немо га гледаше.</p> <p>— Умрла зар?... пита Диша шапћући.</p> |
е и стаде их разгледати.{S} Јанићије је гледаше нетремице и чисто му лакну, кад виде да јој на |
а је био још збуњенији, што га она више гледаше.</p> <p>— Што да се љутим, кад ниси хтео?! — од |
</p> <p>Мајстор Диша ћуташе и замишљено гледаше у ону икону, пред којом се Маца побожно крстила |
наде шта да наведе.{S} Диша га значајно гледаше.</p> <p>— Зар сада, када си изучио занат и на п |
зишла је за њим и на све могућне начине гледела је, да стиша преплашенога човека.{S} Износила м |
е, да ће га преварити.{S} И баш са тога гледишта он се јако плашио, да овоме момку не прасне оп |
е слична узрујаној гомили паса, који се гложе по београдским шанчевима и својим разногласним ла |
се вратите онима, тамо.{S} Ама немојте глуво, него да свирате!{S} Свирајте, све докле вас могу |
де, разрогачи се на Ламбру и дршћући од гнева поче нешто неразумљиво мрмљати.{S} Кир-Ламбре се |
временом и свет ућутати.</p> <p>Маца га гневно погледа.</p> <p>— Капе, мајстор-Дишо!{S} Таман к |
ином осећању, које је кроза сву срџбу и гневно расположење остајало снажно и несаломљено; враћа |
запита је Диша скинувши поглед са онога гнезда и погледавши радознало у своју жену.</p> <pb n=" |
, расплашиће сетне тичице, што се овуда гнезде, прекопаће оронуле гробове, и од овога тужног, з |
он ово рече, мало застиђено погледа на гнездо па онда на њега.</p> <p>То је било после једнога |
ца савио је у самом доксату под стрехом гнездо, из кога извириваше неколико главица голуждравих |
з постеље, да му отвори, поче је тући и гњавити тако, да се једва искобељала из његових шака и |
тек онда виде, како би му боље било да го и бос протрчи кроз чаршију, него ли да се у оваком о |
леђима о зид.</p> <p>— Леле!{S} Фаћајте го!{S} Разбојник!{S} Арамија!{S} Хоће да ме убије! — ле |
ад виде, да из ове кући може изаћи само го и бос, њему се учини, да је пронашао прави узрок Јан |
и мукао толико, да је пред вече узбунио говеда, која се с паше враћаху.</p> <p>И све му је лепо |
је за људе а не за фукару.{S} Ко је још говеда појио кафом? —</p> <p>Тако је мајстор Диша често |
, јер су они знали кога под „фукаром“ и говедом разуме мајстор Диша.</p> <p>Али како се тек изн |
м — оно није човек, оно је тулум, једно говеђе шкембе!{S} Ох, ох, како сам уморна!{S} Лепосава, |
твака, у коме је до мало час тако важне говоре водио.</p> <p>Неколико дана после овога није му |
кућу као рођену поштујем, а оно што они говоре лажно је...</p> <p>Тетка Маца се тужно насмеја.< |
уштено, које му, из неке мрачне дубине, говори; Пази како ћеш, ти ниси више дете!</p> <p>У такв |
ада.{S} Тетка-Маци ударише сузе на очи; говори му, а сузе без јецања и плача теку кап по кап ни |
} Девојче је добро; сирото, ама добро — говори Станко пилећи турпијом око ороза једне пушке кре |
та Маца.</p> <p>— Нема језик; не уме да говори.</p> <p>Обоје се засмејаше, а Лепосава, застиђен |
а шта је теби, мајко; ко ти за Јанићија говори? — плашљиво промуца Лепосава.</p> <p>— Слушај, у |
и сам видиш и чујеш...{S} Цела чаршија говори за покојног кир-Бенџу и поштује га; па и ја, ето |
евидно ништа није чула шта јој Јанићије говори.{S} Она паде преда њ на колена, ухвати га за рук |
стор Диша кришом га гурну лактом, да не говори о ценама.</p> <p>— Па колико тражиш за ово?</p> |
мо плакаше, дуго плакаше.</p> <p>— Море говори шта се то догодило?! — подвикну најзад Маца, кад |
се свуда говорити таман онако, како се говори о фудул-Стаменки, ради које је, баш тих дана, га |
/p> <p>— Е, мој зете, слушао си како се говори: „добра храна, добар пород!“ Зар би твоја жена д |
ио и за мене ово, што се сад по чаршији говори.{S} Ама нисам ја баш за то само прстен вратио.{S |
синко Дишо, чу ли ти шта се по чаршији говори?</p> <p>Диша обори главу.</p> <p>— За тебе и...< |
наговести сумњу и оно што се по чаршији говори, поче му пребацивати зашто се туђио својих и ниј |
као да се ту о некој незнатној ситници говори.</p> <p>— Ама Јанићије је донео дреје овде.</p> |
он пронађе други.{S} Престао је да јој говори; по десет дана не би са њоме ни речи проговорио, |
гред исприча и искити све шта се за њом говори.{S} И то се све за њом говорило тако рећи још до |
има види, ако не успе да с њоме на само говори.</p> <p>До ушију заљубљен и необично куражан, да |
д онако ситно, као што се и грчки ситно говори. — Ово му је, до душе, већ много теже ишло због |
>— Нема сиротиње, нема сиротиње! — И то говори све докле не пронађе одбачену аспру, узме је међ |
ута једва чујно Диша.</p> <p>— Цео свет говори за вас.</p> <p>— Лају пси; лају, тетка-Мацо, и л |
о ни труни истине нема у ономе што свет говори.{S} Очигледан пример за потврду овога био је он |
ујеш све о чему свет за тебе и Лепосаву говори.{S} И ко ће ми веровати, кад будем казивала, да |
и, који, кад сазнаду шта се противу њих говори, пођу у одлучну борбу противу дотичне сплетке.{S |
грт му исприча, како је кира-Анастасија говорила о њему, да је био непослушан, неваљао и да је |
>Лепосава, која је весело до овога часа говорила, сад се од једном уозбиљи и зачуђено га поглед |
па, ако је имала што да му каже, то је говорила мајци, а он јој је преко мајке одговарао.</p> |
Кад те не бих волела, не бих ти толико говорила.{S} Не бих марила, баш и да се обесиш.</p> <pb |
ом позва Јанићија.{S} Нешто му је журно говорила, а он је прво са неверицом слушао, а после, по |
њу износиле и против њезинога удовиштва говориле; колико ли је само суза у потаји пролила у сво |
и, када су децу давали у руке мајстору, говорили су: „Твоје месо, моје кости; само <pb n="81" / |
хећима, једног старца, за кога се онда говорило да односи болести као руком.</p> <p>Хећим прег |
се за њом говори.{S} И то се све за њом говорило тако рећи још док се није ни сасушио траг оних |
што би се ја мразила са светом, да сада говорим, па сутра да ми се каже како сам казала и оно ш |
се давнашњи сан испунио, о томе и да не говоримо.</p> <p>Дан јасан и пун пролетњега мириса.{S} |
као честита жена, треба да испуњава.{S} Говорио је, како му је образ највећа светиља, како мрзи |
децу, али то би било од нечастивога! — говорио је хаџија држећи хартијице, све докле их пламен |
>— Или ћу је убити или ћу се обесити! — говорио је стиснутих вилица и песница и ишао, лутао, бе |
еваш, јер знаш какви су српски судови — говорио је Ламбре Диши, када је за ту новост дознао.{S} |
о дете.</p> <p>— Тако да радиш, снахо — говорио је дервиш овој жени — овај запис, што ти га дад |
p>Тако је овога часа, докле је кир-Дума говорио, мајстор-Диша размишљавао.{S} Па ипак, поред св |
ива али ипак пуна очајне чежње, који је говорио много више, него што би је у стању била исказат |
о се једаред и он осветио, ипак, док је говорио ону заклетву, осећао је како га нешто у грлу гу |
ко, да више ни у кући ни у чаршији није говорио друкчије већ грчки или цинцарски.{S} А када је |
е опет оженио њоме, када му је цео свет говорио да то не чини?{S} А да му кажем, па да ме, као |
војим стрицем, нити је икада што о њему говорио.{S} Када се женио, није нарочито хтео да га поз |
з пожаревацко!</p> <p>И у такоме правцу говорио је кир-Дума још дуго и дуго.{S} На све могуће н |
кир-Дума и потапша Дишу. — Ела, само ви говорите; знао сам ја да кир-Диса не је човек без памет |
вања.{S} Једном речи, о њој ће се свуда говорити таман онако, како се говори о фудул-Стаменки, |
алити.{S} Са Лепосавом опет не би могао говорити о томе, ма да је и она, као и мајка јој, знала |
могао и помислити, када је почела тако говорити о пријатељици, од које се после сватова није н |
е не обазреш за собом, а све до куће да говориш: „Здравље пред кућу, болест из кућу“.{S} А кад |
остао.</p> <p>— Ама, кира-Мана, шта то говориш?{S} Са киме га је она јела до сада?</p> <p>— Са |
ао на првога пријатеља газдинога и када год га је видео у дућану, увек је окретао очи и избегав |
је уважавала, како ти се радовала, кад год би дошао, па сад одједаред да је под таквом срамото |
а, између осталога, и она истицала, кад год би навратио до тетке Маце, чије је разговоре и саве |
епосавине толико омрзнуо, да га је, кад год би му се дало, избегавао.{S} А мајстор Диша напроти |
отпуно вољи ове девојке, у коју је, кад год му се за то дало прилике, пиљио као псетанце на зал |
них двеју јамица што су се јављале, кад год би се у сну мало јаче насмејала.</p> <p>Рано, у зор |
; има дана још, а црква ће примити, кад год јој приложи.{S} Осем тога ваљало је добро промозгат |
.{S} Једно је јасно, да га је увек, кад год би изишао из мутвака, погледала и испратила очима, |
ондашње чаршије искашљивали за њим, кад год би туда прошао.</p> <p>Једино тетка-Маца што је сла |
но изводио и био је увек задовољан, кад год би опазио како јој од силнога смеха сузе на очи уда |
ао, и самоме њему било је тугаљиво, кад год би помислио на долазак мајсторов.{S} Зашто је он зе |
је код куће.</p> <p>Јанићије опет, кад год га Маца није отпратила куд, није се одмицао од боле |
дну дугуљасту кутију од тенећке, па кад год му је требало да пљуне, тај је посао са неком нароч |
врло често занимала мајстор-Дишу, и кад год би га онако оболелога спопао страх од учињенога гре |
ио да је са овим питањем на чисто и кад год је она слика кира-Анастасије заједно са свима оним |
већ неколико пута прошао онуда, али кад год би угледао текију, опседнуту оноликим светом, он је |
ткада истицао у својим мислима, али кад год би покушао да га усвоји и самога себе победи, онај |
а није што и Анастасија.</p> <p>Али кад год је покушао да јој каже, увек га је неко предосећање |
и то му не испадаше тако олако, јер кад год би помислио да је са овим питањем на чисто и кад го |
ој „културни трофеј“.</p> <p>Свуда, где год би му се дало прилике, он је, својим примерним држа |
а женама по стоти пут сан мајчин и, где год се макла по авлији, певушила и радила.</p> <p>Дође |
ја, у то време, држала се сложно и, где год су њезине устабаше прегле, чаршија је за њима, као |
Овуда је стопа Спаситељева ходила; где год пљунеш можда ћеш пљунути баш на оно место, где је С |
ћи; њезин пламен лиже и кроз махале где год прође, и онда није никако чудо, што су сви пријатељ |
онде дочекивали сличним питањима, и где год би започео да се правда, свуда су га дочекивали сум |
као човека, који је целога века где је год могао штедео, па сад одједаред види, како му се на |
дућан на шегртима, но да ту седи, докле год не буде време да се ћепенци затварају.</p> <p>Још о |
ла је од туда многе користи; јер у који год би дућан дошла, да штогод купи, свуда би добијала н |
али.{S} Ексер је био чудотворан, јер ко год би га целивао, одмах би се излечио од сваке болести |
/> паметујеш за цео еснаф, па ето, како год ти кажеш, онако нека буде!</p> <p>— Дајеш ми је? — |
— Како ћу, кад се срамим?</p> <p>— Како год те Бог учи.{S} Ја хоћу дете; а ти ако нећеш да пита |
се себи да се никада не жени, и колико год му се дало да се покаже као прави брат, он је то чи |
/> а побожан си, народ ти даје све, што год ти је потребно.{S} Па онда, ти баш и кад би продао |
ри себе о својој братској љубави, и што год му је тетка Маца наредила, све је вршио па најпосле |
истини био човек срећне звезде.{S} Чему год се није надао, оно је постигао, и никад својом вољо |
ом.{S} Да ли је кира-Анастасији у опште годило да се уда за кир-Дишу или не, то је тешко одреди |
="subSection" /> <p>Колико ли је, Боже, година од тога доба?{S} Пуно!{S} Ко ће их набројати!{S} |
и човече; желим децу, ама ето већ друга година, а она и не мисли!</p> <p>— Пеки, пеки, не је те |
ам ноћас и будна видела.{S} Ово је пуна година, како ја сваког празника носим у цркву тамњана и |
<p>Али прође и прва и друга па и трећа година, а мајстор Диша оста без наследника.{S} У залуд |
е на оно, што је био пре десетак и више година: постаће сиромашни крпа, неугледан човек.</p> <p |
оне људе који су тек после седам и више година добивали децу: „Ишао у Јерусалим по децу!“</p> < |
јзад успела, да га друга жена, на седам година по венчању, обрадује тројкама, једрим и тако грл |
су јеврејске баште и где је, пре седам година, први пут чуо ону песмицу, што му памет занесе, |
е.{S} Али после <pb n="103" /> неколико година, враћајући се из Цариграда, паде мртав с коња, н |
зијица!“</p> <p>Тако је радила неколико година, све докле се не свикну на своје удовиштво.{S} А |
Паде му на памет како је, пре неколико година, видео спровод некога самоубијце.{S} Неопојанога |
асне опет у памет, као оно пре неколико година, да га остави.{S} Онда, док је Јанићије био још |
воје!{S} Мислиш ти, да сам те ја толико година хранио и мучио се око тебе, да те занату научим, |
би, комшије и некомшије, које је толико година с презрењем дочекивао и увек држао у пристојној |
е услуге, што му их Јанићије пре толико година указа.</p> <p>Рано у вече Јанићије је долазио ку |
почети из нова и шегртовати још толико година, па тек онда бити произведен за калфу.{S} Еснафи |
е стању душевнога немира као пре готико година, када га је кира-Анастасија оставила.{S} Лепосав |
то је био први поклон што га је за пет година шегртовања добио од свога мајстора) и, као враба |
удаш за дериште, које не може за десет година на селамет изаћи.{S} Знаш ли која ти је сад?{S} |
ова жеља може остварити тек после десет година.{S} Смрче му се, али ипак не одговори ништа ташт |
ди, хој, хој!{S} То ће да прође и десет година.{S} Па зар да те толико у кући држим!</p> <p>Теш |
.{S} А колико је њих жена, што по десет година чекају, па кад после навру деца, а она се ратоси |
цу, којој тада не беше више од двадесет година.</p> <p>Може се мислити како је било грчкој чарш |
војче, коме је тада могло бити дванаест година, није могло никада да прође с миром, а да га не |
е, коме је тада могло бити око дванаест година.</p> <p>Тетка Маца је међу женама свих редова уж |
шта.{S} Обишли све гатаре; за једанаест година попила је она бар три ливаде свакојаких трава, а |
свакојаких трава, а он, пуних једанаест година, није изоставио ни јутрењу ни вечерњу; па је прв |
куме, кир-Думинице.{S} Пуних једанаест година није имала деце; и шта све није кир-Дума чинио, |
стајаше девојчица около својих тринаест година, витка, у шареним шалварицама, опуштених плетени |
S} Сада кир-Дума има сина од седамнаест година, у лицу сушти отац а по нарави иста мајка.</p> < |
тави власти. — Лични опис има осамнаест година, висок, плећат, велике <pb n="159" /> главе, нис |
ер ни Јанићију не беше више од петнаест година), то се не би могло утврдити тако на пречац.{S} |
охран без игде икога.{S} Пуних петнаест година није се мајстор Диша виђао са својим стрицем, ни |
ину, колику би могло имати дете од шест година.</p> <p>Овај се разговор водио на петнаест дана |
ти је мати сањала онај сан још пре шест година.{S} Сад би нам био оволики. — Одговори јој Диша |
десет и шест година.{S} Тридесет и шест година, па још бити неожењен, не само да се сматрало ка |
ишу, њему је могло бити тридесет и шест година.{S} Тридесет и шест година, па још бити неожењен |
то себи? — рече Јанићије.</p> <p>— Пола године док оде и дође!</p> <p>— Много!</p> <p>— Само зд |
ила је у томе, што се кира-Думиница, од године до године, све јаче гојила. — А једанаесте годин |
же је на руке тако лако као дете од две године и понесе је.</p> <p>— Гледај, тетка-Мацо! — викн |
кира-Анастасијом, као да нису пуне две године избегавале чак и да јој се јаве, а камо ли на ње |
ла, ма да је од њега само једну или две године била старија) Бог с тобом, дете!{S} 4000 гроша!{ |
казао пред Лепосавом и Мацом: „Још две године да ме овако послужиш, па ћу те узети у радњу за |
куд ја да скачем преко зида; зар у ове године и овако...</p> <p>— Како велите?...</p> <pb n="4 |
акових звона, каква беху она што су ове године први пут после Косова забрујала са Саборне Цркве |
едао Ламбрине хаљине, била је за његове године и сувише стара, да би јој се могао пожалити.{S} |
жењу и о томе, како ће га еснаф од Нове Године да изабере за свога устабашу.</p> <p>— Е, али је |
тавио ни јутрењу ни вечерњу; па је прве године обећавао Богу пет ока чистога воска, и сваке је |
Богу пет ока чистога воска, и сваке је године повишавао обећање, докле га није попео до целога |
заборавио и на своју тежину и на своје године, па чак и на то, да мушкоме не приличи оваку игр |
првим мужем; па децу да ти рађа, сваке године по једно.</p> <p>Мајстор Диша би, пред оваквом п |
што је пцето, што не је човек!{S} Толке године, бре брате, служиш поштено, а он да ти не донесе |
и, само кад о њима слуша.{S} Баш прошле године она је олакшала некој Маци Брњошевој.{S} Та Маца |
године, све јаче гојила. — А једанаесте године једна комшиница Туркиња даде јој, свој запис, ко |
је унео срж свога живота, који га је из године у годину снажио и освежавао на истрајан рад, леж |
снафска каса пет стотин гроси за четири године без фајду.</p> <p>Мајстор-Диша је био потпуно за |
Главне Чаршије, који поживе с њоме три године и, умревши у шездесетдругој <pb n="9" /> години, |
ра-Ламбриница, која је, за последње три године, приметно увела, па се, чисто за неколико недеља |
шију.{S} Она крилата реч, коју, пре три године изрече кир-Дума, потпуно се обистинила, те то на |
шних јеменија, које је кришом, кроз три године, убацивао у башту младе удовице.</p> <p>— Елем, |
ашко достојанство и оне четрдесет и три године, које су га иза разапете антерије за леђима глед |
трану, започе:</p> <p>— Еле, просло три године!</p> <p>— И седум дана! — допуни Ламбре.</p> <p> |
ан леп сан, што га је са чежњом већ три године сањао.</p> <p>— Калос мерос, кир-Диса! — рече Ду |
тешка работа! — прекиде га дервиш — До године, кад дођем, ти да ме дочекаш са пешкешом, а ја д |
оме, што се кира-Думиница, од године до године, све јаче гојила. — А једанаесте године једна ко |
му унети у кућу мир и задовољство и до године, ако Бог да, наследника.</p> <p>Свадба је била в |
, умревши у шездесетдругој <pb n="9" /> години, остави уцвељену младицу, којој тада не беше виш |
ако; донела сам Лепосаву тек у четвртој години.{S} А колико је њих жена, што по десет година че |
рж свога живота, који га је из године у годину снажио и освежавао на истрајан рад, лежао је пре |
ош два шегрта.{S} А њега самога, за ову годину дана, кира-Анастасија потпуно усавршила у грчком |
Има времена; почекај још мало, бар ову годину!{S} Лепосава је млада и здрава, а и ти си здрав |
ушом.{S} И што је дубље залазио у другу годину брачнога живота, тај је облачак постајао све гуш |
Кир-Ламбре би, можда, причекао још коју годину, докле удовица потпуно не залечи ране, које јој |
ему је жудео.{S} Чекао је неуморно пуну годину и по, па кад опази да му од празнога чекања нема |
ба њено Канче навршило је већ петнаесту годину, а мајстор-Диша је добар газда и човек „тихе нар |
ја ти је сад?{S} Пуних шеснаест!{S} Још годину две па ћеш да постанеш уседелица.</p> <p>— Ама ш |
зила још под пријатним утисцима синоћне гозбе, угледа онако узрујанога и крвавих очију, она пре |
е више ближио ћепенку, који је испунила гојазна фигура кир-Дишина, срце му је све страшљивије к |
у је, до душе, већ много теже ишло због гојазног трбуха, који се спокојно држао на кратким, као |
Думиница, од године до године, све јаче гојила. — А једанаесте године једна комшиница Туркиња д |
ко Рига от Фера!{S} Још је дете, ама за гол сабља да уфати; клефти да води, што је у срце!</p> |
<p>— Аман!{S} Спацирати сас она мешина гол... по башча!... продужавала је Анастасија искиданим |
шта јој муж захтева.</p> <p>— Ја да си гола бакчу обилазим? — Ич, не бива!</p> <p>— Зашто: не |
не литургије и поклоничкога путовања на Голготу, угледа мајстор Диша хаџи-Зосима, како се журно |
Диша хаџи-Зосима, како се журно пење уз Голготу, и кад опази мајстор-Дишу, поче махати и давати |
сте пуначке мишице, које беху до рамена голе.</p> <p>— Добро сте нам досли!...{S} Орсе! — нуди |
од честог платна!{S} Што да сваки види голе руке?{S} То је срамота; тако нека носи фудул-Стаме |
ме еснафу постигао на своју радост и на големи јед кир-Думин, који је још једнако уздисао за из |
им дугим курјуком, распученим недрима и голим до рамена рукама, све је живље скакутала по соби, |
, по телу бо.</p> <p>Раздрљених груди и голих руку, дервиш, чије је лице све у браду зарасло и |
шин шегрт не би толико забленуо ни пред голом турском сабљом, као овога пута пред појавом мајст |
једна другој без икаквих истраживања на голу реч веровале све.</p> <p>А бар да је кира-Мана има |
до, из кога извириваше неколико главица голуждравих ластавчића, који са расклопљеним жутим кљун |
у пропала вересија...{S} А, а-ах, Дума, гомаре едно, кој да те превари?{S} Едно Диса, едно српс |
ј живот ништаван и празан.</p> <p>— Ух, гомаре едно: зашто да заспите, бре?! — јекну кир-Ламбре |
Ламбринога, обазре се за собом.</p> <p>Гомила се уплете у ову свађу, па мислећи ваљда да ће се |
ксер и нестаде је.</p> <p>— Сад народ у гомилама хрли пустињаку са Витаваре, да види свети ексе |
обрамица, тестија, бакрача и ибрика.{S} Гомиле жена, момака и људи, ко лежећи на меканој трави, |
а смираја чесменски зид и не види се од гомиле прислоњених обрамица, тестија, бакрача и ибрика. |
устури лице назад и, застиђен од толике гомиле света а можда мало и уплашен од ратоборнога изгл |
је уподобимо, била је слична узрујаној гомили паса, који се гложе по београдским шанчевима и с |
> <p>А докле су они овако разговарали у гомили овога света, хаџи-Диша је достојанствено стојао |
живањем посматра из даљине, како се над гомилом људи љуљушка еснафски барјак са светим Спиридон |
ице и што је могао брже прогура се кроз гомилу, која је све више расла.</p> <p>Сад, после овога |
бре, кад за својим леђима угледа читаву гомилу света.</p> <p>— Ела, изедите, ако смете!{S} На! |
S} Срамота га је било, да се умеша у ту гомилу, јер му се чинило, да ће му сваки погодити чега |
ђаво увукао у њезину душу, те окрете да гони из женина срца ђавола свима оним средствима, која, |
слеђу свога кума, па је почео у шали да гони кира-Анастасију да пожури, те да не остане толико |
да слегне од туда, него га само гуши и гони, да од времена на време дубоко уздахне, или тешко, |
ом изнутрицом, која га је гризла и кући гонила.</p> <p>Зато је био и довољно морално награђен.{ |
јстор-Диши су замерали, па су га дуго и гонили, да се ожени, али он тога не учини, можда и зато |
исприча тетка Маци, како га је кир-Диша гонио да иде кира-Мани и зашто није хтео отићи.</p> <p> |
ући одатле.{S} На против, што је Ламбре гонио из ње ђавола усрдније, то се он све чвршће усађив |
ао.</p> <p>А када га већ и срце и разум гонише, да се осврне на тако убедљиве разлоге кир-Думин |
а!{S} На зенско ли нападате?{S} Ели ово гора Романија, што ли?{S} Ви мене да клепећете?</p> <p> |
ку“ љубав, могу знати како је и тежак и горак овај први састанак.{S} А они, који нису у сличном |
слушати.</p> <p>Била је увек одмерена, горда на своју вештину, и када је о чему причала, то је |
{S} И она се кикоће; али кад маши очима горе, а то није удовица, већ држи кир-Ламбру за ногу.</ |
помогоше.{S} Дан из дан Лепосави је све горе и горе бивало, а кад болесница већ поче сасвим губ |
е.{S} Дан из дан Лепосави је све горе и горе бивало, а кад болесница већ поче сасвим губити све |
од узбуђења бректаху, хуктао је и ходао горе доле по соби.</p> <p>— Па сад? — запита преплашено |
о њега, а од стида није смео дићи очију горе.</p> <p>Лепосава га спази, али кад виде како снужд |
ситеља четрдесет дана искушавао ђаво на гори, али Спаситељ је сва искушења претрпео; а да није, |
, ченгене, свирај!{S} А-а-х!{S} Душа ми гори, душа! — чула се још из далека силна гласина Јанић |
е удно баште, зарони лице у шаке и поче горко плакати.</p> <p>Мацино гласно нарицање огласило ј |
ла на столичицу, заронила лице у шаке и горко заплакала.{S} Плакала је као да некога сарањује, |
едњи звук ишчезну, зарони лице у шаке и горко зајеца.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У |
луп.</p> <p>Јанићије се скљуси за пањ и горко уздахну.</p> <p>Није се осећао побеђен; предвиђао |
„црни“ Београд, где му је било све тако горко и мрско.</p> <p>И свему је она крива.{S} Ње да не |
тој, која лежи у тљености,</l> <l>Сузом горком орошава кости!“</l> </quote> <p>А одмах, испод о |
растуживала га је и изазвала у њему ону горку тугу, која ипак тако пријатно пада на рањено срце |
могла је тећи својим коритом.</p> <p>На горње питање кир-Ламбре трепну мало очима и лагано погл |
обухвати шакама једно колено и поче се горњим делом тела нијати одмерено и сетно, те тако изаз |
у мелодије, а ногама поче поцупкивати и горњим делом тела извијати најпластичније фигуре чочечк |
иконе, кандиоце, које тако тајанствено горука у слабо осветљеној собици, и мирис тамњана и изм |
ати, у куту један асталић, над којим је горукало кандиоце, а под кандиоцетом мален сандучић, са |
ан, који је Јанићију освануо пун бола и горчине, завршио се врло пријатно.{S} У тетка-Мациној к |
е оно, што му је сву сладост ишчекивања горчином залило.</p> <p>У истоме ћор-сокачету извиривао |
ручку, кад вечери.</p> <p>— Само да ме Господ благослови породом, па да видиш онда како ће те |
ији је, мој синко, он и од Султана и од Господар-Милоша па чак и од капетан-Мише.{S} Него баш к |
и београдскога везира, а доцније га узе Господар Милош у своју службу, да носи поверљива писма |
пита треба ли му што!{S} Је ли он муж и господар у кући, или шта је? — Он отвори врата, извири |
ко ће те твој Диша хранити.{S} Море, ни Господар Вучићева Анула неће да има такав фистан, какав |
ту је и сада био потпуно прибран и свој господар; о свакој је аспри водио рачуна и са највећим |
рдати!{S} А знаш ли, море, да те ни сам Господар Милош не би од мене сачувао, само да се ниси в |
дно слушкиња на свој човек, а ти си њен господар. — Пари су твоје.</p> <p>— Јесте, моје; ама ме |
дном на ново скућити кућу и стећи свога господара.</p> <pb n="24" /> <p>— А, чапкун бре, — прет |
могла друкчије сматрати, већ као свога господара, коме је по закону <pb n="26" /> у својину пр |
и опажало, да већ од толико недеља нема господара у њој.{S} Јанићије је тако савесно водио посл |
, као градски бедеми чврста имена, која господарише по Главној Чаршији и Зереку, бацајући у при |
и отрока мужескаго спола, престависја у Господу 184... љета от рождества Христова. — Амин!</p> |
жељно ишчекује, неће ли какав изненадни гост од куда бахнути, тек да он не буде онај један „од |
у и радост, што јој тако давно невиђени гост опет у кућу долази.</p> <p>— Е ли она ту? — тихо и |
и с друге стране међу београђанкама мио гост.{S} Зато што јој је био отворен приступ по свима к |
га кир-Ламбре и подави ноге поред свога госта.</p> <p>— Педесет и четири.</p> <pb n="12" /> <p> |
у своме дућану угледа два тако уважена госта, и још више, када га, место оног простачкога нази |
ло и даде знак својој домаћици, да пред госта донесе распаљене наргиле.</p> <p>— Много, кир-Лам |
<p>Диша се разрогачених очију заблену у госта.</p> <p>— Ја сум, кир-Диса, ваш кум и пријател.{S |
ила се, да у младожењиној кући дочекује госте.{S} Диша није имао никога свога, те му је тетка М |
сахата пред акшам Јанићије је забављао госте час песмом, час мукањем и другим лакрдијама; где |
а-Думиници почеше очи крпити, припалише гости фењере, окачише их о крајеве чибука, што им је Ди |
миндерлука, где се обично најугледнији гости посађују.</p> <p>Кира-Ламбриница, која је, за пос |
аси вечерњу молитву, када се и последњи гости из куће удалише.</p> <p>— Е, па како би; нађе ли? |
торица остане сама без послуге, кад јој гости долазе.</p> <p>Од кир-Дишиног одласка прошло је в |
о славе, а да су папуџије тек онако као гости за софром.</p> <p>Тако ће мајстор Диша постићи дв |
изразом лица пратити расположење својих гостију.</p> <p>А кир-Ламбре само извија час грчку час |
меси посластице.{S} Мило јој да се пред гостима похвали поклоном, а још милије, што ће, после т |
о у себи, а гласно се смеје и повлађује гостима, као да је и њему, Бог зна како, мило, што му ј |
час кафу час ратлокуме и друге слаткише гостима.</p> <p>Најзад се проводаџије са својим женама |
кира-Анастасије.</p> <p>— Ели сте ради гостима? — виче још с капиџика кира-Думиница домаћици.< |
ата, када је фудул-Стаменка ушла у собу гостима.{S} Из њихова опхођења и стишаних израза опажал |
вак, где су два шегрта пословала, час у гостинску собу и као шева међу пуним класјем весело пев |
ери, када је он спавао, мајстор-Диша је гостио своје званице.{S} Отишао је сам до кир-Ламбре, п |
сличноме стању душевнога немира као пре готико година, када га је кира-Анастасија оставила.{S} |
војче добро, таман за устабашу, па ето, готов разговор.</p> <p>Цео тај дан мајстор-Дишу су то о |
би тако хаџија имао двоструку штету: — готов новац би морао дати и изгубио би вернога и оданог |
е ситнице, за које су му пријатељи дали готов новац.</p> <p>Било је пријатеља, који су му само |
вио за собом, претворили су пријатељи у готов новац, те тако, после неких обрачуна, што их је к |
једним шегртом уносити у дућан коже, и готове јеменије, које су вас дан пред дућаном висиле, п |
вори Диша и хартијице, што их је некада готовим новцем платио, и у које је сву наду полагао, бу |
де још и три хиљаде и пет стотина гроша готовине.</p> <p>Добра прилика у оно доба, кад су се ка |
а дана, пред зору, добегла куму и куми, готово у самој кошуљи и сва модра од убоја.</p> <p>Што |
а.{S} Лице му је било врло расположено, готово насмејано, у колико се тај осмејак могао провући |
ма се у чаршији среташе и састајаше.{S} Готово на свакоме углу понављао је ону исту историју, п |
у у ватри једне машице, па, када се ове готово усијаше, он превуче њима дуж Лепосавине кичме.</ |
љу.</p> <p>Овако шчуђавање обнављало се готово у свима кућама, где је тетка-Маца навраћала, да |
дубину своје душе, него је страшљиво и готово са трепетом једнако мислио о радњи, о ономе што |
лашећи се да га плач не савлада.</p> <p>Готово крадимице извуче се из мутвака на улицу, па, кад |
енутку до темеља у прах сурвала.</p> <p>Готово посрћући и не видећи ништа пред собом, он је час |
кикот.</p> <p>— Таман?{S} Па то за онај гоч?</p> <p>— Унутра, сурунтије!{S} Шта сте се раскокот |
н би сазнао на пример да је округао као гоч (бубањ), да се не зна где је шири, да ли у леђима и |
разлегао, да га последњи одјеци зурла и гочева не заглушише.</p> <p>То беше последња удовичка и |
бука од дивље музичке ларме са бубњавом гочева, изгледала јој је као да долази од некуд с друго |
е!</p> <p>А цигани су ревносно лупали у гочеве, а она писка, што је од зурла до неба јечала, ра |
очи недеље, запишташе зурле и затутњише гочеви пред кућом кира-Анастасије.{S} Мајстор Диша посл |
ш њих две ово цвеће пружају.</p> <p>Обе гошће пољубише се на прагу са домаћицом, а кира-Думиниц |
одговара још стидљивије удовица и уводи гошће у собу. —</p> <p>Докле се ова посета двеју кума в |
.</p> <p>И Јанићије, као и сваки други, грабио је, да што раније дође на чесму, како би што дуж |
але, тетурао ни сам не знајући куда.{S} Грабио је кроз мртве и криве сокачиће, омеђене високим, |
екију, опседнуту оноликим светом, он је грабио даље.{S} Срамота га је било, да се умеша у ту го |
ка супротних мисли, које су га као јато грабљивих тичурина растрзале и кљувале.</p> <p>Међутим |
па за тим окрете леђа и журно замаче у град.</p> <p>На првоме конаку, где ће ноћити, хаџи-Диша |
е дућану сам.{S} Јанићија је отправио у град, да однесе један пар местви<ref target="#SRP19061_ |
ао у дућан, терала да муче као бик и да гради којекакве лакрдије, као оно о сватовима.{S} Јанић |
Маца, а Лепосава, која се свему невешта градила, трудила се на све начине да саму себе увери, к |
ице, које је кира-Анастасија тако вешто градила, а да најбоље залогаје од тога не добије Јанићи |
ади тиме, што је од прве младости своје градио планове, како да се ороди с Грцима, те кад он ни |
рогата биволица една, сас моји ли пари градиш барјаче на црква! — узвикивао је од муке, гледај |
м је био врло услужан, и на растанку за градом чак му се и сузе у очима завртеше.{S} Загрлио је |
, Нуша, и т. д. била су, у то доба, као градски бедеми чврста имена, која господарише по Главно |
када се каик одби низ воду и изгуби иза градских бедема, он се врати натраг, сврати прво у Диши |
урске трубе, што их дан из дан слуша са градских бедема, не би му толико заглухнуле слух и толи |
без облачка; откуцавао је као сахат на градској „сахат-кули“, који дан из дан равномерно јавља |
к Јанићијев, а остало је оставила бризи грађана и — случају.{S} Ако се пронађе, — добро, не про |
ен ока постао је један од најуваженијих грађана; а све оно што га је до сада тиштало и мучило, |
S} Жељкао је да постане богат и угледан грађанин, а ни из далека није слутио, да му је стриц ве |
а то би била клевета на једног честитог грађанина, који је свој непорочни живот освештао још и |
Цео еснаф и званице из осталих еснафа и грађанских редова учествовали су.{S} Весељу није ништа |
ра, који је и иначе леп углед, што га у грађанству уживаше, увеличао још и једним тако побожним |
и имућан газда може постићи, то је он у грађанству и своме еснафу постигао на своју радост и на |
сунчани зрак и оно лишће, што са бујних грана под ветрићем шуми, дише.{S} И то неодољиво осећањ |
лице и ону кајсију, тамо, што је густим гранама тицала један малени прозор, за којим се одмарах |
аца џакало је на једној дафини, чије се гране повиле преко авлијскога зида; ласте су стреловито |
оложи или ма чиме одушеви, што би га из граница обичнога душевног кретања изазвало.{S} И зато г |
вице, она је увек видела једно: некакву грану о којој је висио Јанићије Бик о затегнутоме ужету |
огаја на Дишином лицу огледа.{S} Очи му грануше живошћу, кад му са сокака допре раздражена вика |
релу главу, жуборио је као и онда, а са гранчица, што се надношаху преко зида, стресао се по ко |
ветарац доносио му је шумор баштенскога грања и пријатно расхлађивао његове снажне груди, које, |
оја је кроз бујне османлуке и баштенско грање провиривала, трчкарала је она час у мутвак, где с |
шума, осем онога шандуда, чије се густо грање над самим кровом наднело, а који је тако тајанств |
е већ пецнула заљубљено срце његово.{S} Грашке зноја, што су му избијале по челу, показивале су |
о и стењао, а са лица сливале се крупне грашке зноја, што би за здрава човека било много и на н |
ош једном погледа на камилу, у врх чије грбе сеђаше широка и темељита прилика мајстор-Дишина, п |
пута одмахну главом, па онда започе да грди и Мацу и све остале жене, које се пачају у хећимск |
о своју газдарицу.{S} Она га никад није грдила; а то је много вредело за душу једнога сирочета, |
он једаред тетка-Маци, када га ова поче грдити, што се не отргне.</p> <p>— Не могу, тетка-Мацо, |
повиси глас и поче на сва уста викати и грдити Лепосаву.{S} Њезина вика заустави неколико прола |
о изокренула, као да је није сачувао од грдне срамоте, и као да му није казала, како ће му од с |
кла нечије косе, и да су нечије шаке њу гребале и ударале.{S} Неко је врискао од бола, али, да |
позавидети.</p> <p>Топло и сунчано лето грејало је над густим зеленилом београдских башта, челе |
и с ватре велику џезву шербета, који се грејао за Лепосавине другарице.</p> <p>Али то „дете“ у |
да се — нада.{S} Али подгрејана нада не греје.{S} Надао се али са стрепњом, да је њему суђено д |
> <p>— Мајстор Диша је наш човек, право Грекос.{S} Јазук, сто га не роди грцко мајка!</p> <p>— |
унесе му се у лице и поче га као мачка грепсти.</p> <p>Фудул-Стаменка и Канче једва стигоше, д |
исац.{S} Кријеш а немаш зашто.{S} Море, грех би био, кад не би то урадио.{S} И ко би сада веров |
ече му пут.</p> <p>— Нећу да те пустим; грех чиниш, своју рођену децу убијаш.{S} Хоћу да попуст |
ех, него ли што је на цркву пљунути.{S} Грех је што својом грешном ногом и газим по овој светињ |
за сокак и отишао својој кући.</p> <p>— Грех је; ама зар је то било поштено да ми потури онакву |
марао; а пљунути на такво место већи је грех, него ли што је на цркву пљунути.{S} Грех је што с |
рукчије не може бити; но пљунути, то је грех, који се не прашта. — Тако је објашњавао он познан |
према будућој својој деци, као што беше грех његових родитеља према њему.{S} Међутим грчко-цинц |
може да буде хаџија.{S} А то је велики грех.</p> <p>И сад му хаџија поче приповедати, како је |
рало као велико чудо, него и као велики грех.{S} И мајстор-Диши су замерали, па су га дуго и го |
раго Српкињу, али то би био онакав исти грех према будућој својој деци, као што беше грех његов |
о на небу то ће ти се уписати у највећи грех и неће ти се опростити.{S} Ето, тебе ђаво сада иск |
стор Диша правдао и кумовим грехом свој грех блажио.{S} Но истину рећи, како је осећао пуно зад |
цима, и то беше, у очима њиховим, тежак грех: издвајати се од свога соја и прилазити оној нациј |
ењем, да му свака од њих скида по један грех с душе, сада га више не одржаваху у оном пријатном |
.{S} А да је удаду за Србина, то би био грех према покојнику, који је Србе, као и сви Грко-цинц |
ако оболелога спопао страх од учињенога греха, он би се дохватио тога правца, окретао своје мис |
и и поштење ми убијали, па, ако је било греха од мене, он ће ми опростити.</p> <p>Таква су разм |
>Тако је мајстор Диша правдао и кумовим грехом свој грех блажио.{S} Но истину рећи, како је осе |
p> <p>— Тетка-Мацо, ти си поштена жена, грехота је да кријеш оно што ми образ каља — очајно про |
грла, салетеше је, да послуша.</p> <p>— Грехота, џанум, да остариш као девојче!{S} Бог је наред |
трагови од свете крви, а спустити своја грешна уста на то, целивати такву светињу чинило му се |
век слава и нека ми опрости, што му име грешна уста помињу) хоће да сазна, колико је у души чвр |
исписане <pb n="188" /> страховите муке грешника у паклу. — И молитве, којима се скрушено преда |
о оно сажалење, које осећамо увек према грешнику, када се искрено каје.{S} Али сад, када је већ |
во погледа, а руке склопи пред њим, као грешница пред иконом.{S} Ништа није била у стању да про |
пуно саломљену, њему стаде жао ове лепе грешнице, чије очи, заливене сузама и очајањем, изгледа |
остовима, помоћу којих је хтео да казни грешно тело, <pb n="186" /> склоно свакоме искушењу.{S} |
на цркву пљунути.{S} Грех је што својом грешном ногом и газим по овој светињи, али друкчије не |
ревној,</l> <l>Со тим да се спасе љуте гриже,</l> <l>Совјест што му притискала зјело.</l> <l>А |
жени, у нади, да ће се тиме спасти љуте гриже, која му је савест притискивала.</p> <p>Иначе, ка |
не очи лепе удовице.</p> <p>— Кој па да гриза? — пита стидљиво кира-Анастасија, а мишицом скрив |
е борити са оном изнутрицом, која га је гризла и кући гонила.</p> <p>Зато је био и довољно мора |
је, поред свега савлађивања, непрестано гризла, ишчезну, као да је руком однео.</p> <p>— Оде ис |
але, седео је подвијених ногу на трави, грицкао једну зелену сламчицу и несвесно бленуо у једно |
а кира-Анастасија?{S} Ако прво комшија, Грк и пријатељ, не води бригу на грцко удовица, кој да |
<hi>као</hi> Грк, штедљив <hi>као</hi> Грк, услужан <hi>као</hi> Грк, и поносит на <pb n="16" |
ако извија.</p> <p>Побожан <hi>као</hi> Грк, љубак и разложит <hi>као</hi> Грк, штедљив <hi>као |
<hi>као</hi> Грк, услужан <hi>као</hi> Грк, и поносит на <pb n="16" /> то, што га грчка чаршиј |
/hi> Грк, љубак и разложит <hi>као</hi> Грк, штедљив <hi>као</hi> Грк, услужан <hi>као</hi> Грк |
ка.</p> <p>Једном речи, постао је прави Грк; а да му се простота не би у очи подсмевала и подми |
а свадба буде што већа.{S} Мало је који Грк или Цинцарин од бољега угледа изостао а да није при |
о вођа по Јерусалиму.{S} Био је то неки Грк хаџи-Зосим из Епира, врло побожан, тих и услужан ха |
радски митрополит, Антим, по народности Грк.{S} У таквој прилици први би запевао „<title>Тон де |
ће се и заклети, али не да да га један Грк, који му онакву жену натоварио на врат, још новчано |
, испаде иза ћошка кир-Дума и још један Грк.</p> <p>— Сто је то?{S} Ста искас сас та жена, бре? |
ос тако, да ти се увек чинило као да их Грк пева.</p> <p>Али, чини ми се, та своја погрчена чув |
едне удовице.{S} Да је удаду за каквога Грка или Цинцарина, о томе није могло бити разговора, ј |
ума. — Кира-Анастасија ћемо ми удати за Грка; ама вас жалимо: лепе паре губите, мустерије ће из |
да изгуби пријатељство два тако угледна Грка а с њима и све грко-цинцарске муштерије, ипак је в |
лно самога себе упропастити.{S} Нико од Грка и Цинцара, а они су му били најобилније муштерије, |
, него чак да потисне на свима странама Грке и Цинцаре, на које су, у то доба, мал’ те не као и |
туђина, није тетка Маца ни Цинцарка ни Гркиња; оди!</p> <p>— Што стојиш море? — викну Лепосава |
ма-Думиница и остале жене, све по избор Гркиње и Цинцарке, расположиле се, па, кад не играју у |
ару по пару и маштајући потајно о лепој Гркињи, поста му сада тако тесан и мрачан, да би се угу |
не беше те среће да се, као и он, ожени Гркињом.</p> <p>Но човек једно мисли, а судбина друго р |
p> <hi>2.</hi> </p> <p>Женидба са лепом Гркињом начинила је потпун прелом у животу кир-Дишином. |
ијатније било, што му се синовац оженио Гркињом, па још удовицом, код толиких српских девојака. |
во два тако угледна Грка а с њима и све грко-цинцарске муштерије, ипак је видео јасно, да је ки |
младенци пред свештеником, законицима и грко-цинцарским званицама дали реч, и кад је мајстор Ди |
рема покојнику, који је Србе, као и сви Грко-цинцари, уважавао само као добру муштерију, али ни |
ло, успео дотле, да су га у чаршији сви Грко-цинцари почели убрајати као у неки свој „културни |
тор Диша.{S} Од детињства још служећи у Грко-цинцара на занату, Диша је постепено примио све на |
међу Србима и Турцима, него чак и међу Грко-цинцарима, који, у оно доба, беху друштвеноме живо |
е дервишких записа, обе, као из једнога грла, салетеше је, да послуша.</p> <p>— Грехота, џанум, |
ном немилостивоме осећају, у који се до грла заглибио.</p> <p>Судбина га је заквачила већ; а ко |
лице.{S} Диша упаде у дућан, заручен до грла са неколико кеса леблебија, ратлокума, халве и јед |
из косе велики дукат „ћошајлија“ и око грла златне махмудије.</p> <p>— Е, сада, ћерко, да си ж |
последњу реч; а весели смех девојачких грла из баште, као да му дохвати усклик и разнесе на св |
чуло се добовање општинскога добоша.{S} Грлати добошар Суља разглавио вилице и на памет виче ис |
нчању, обрадује тројкама, једрим и тако грлатим, да су својим терцетом, чим се промолише на све |
л’ да те пољуби.{S} Од толиког његовог грлења већ и комшилук балдиса само гледајући, тек нећеш |
а лопова. — Јуда Искариота!{S} Докле се грлио са мном, кесу ми је одсекао!{S} Пет хиљада гроша, |
е у плач, па онда онако уплакане почеше грлити и љубити кира-Анастасију, и радосно јој честитат |
е своме шегрту, али, кад расклопи уста, грло му се стегне, па ни да прослови. — Јанићију дође т |
и; дође му, да као мало дете зајеца.{S} Грло му се стегло те не смеде ни да одахне јаче, плашећ |
S} То?... поче Диша загушеним гласом, а грло га издаје, па не може ни речи даље.</p> <p>— За Бо |
ена, бре? — развика се кир-Дума, што га грло доноси, и диже обе шаке и вис.</p> <p>— А шта се т |
да запева, — али му се код првога стиха грло стеже.{S} Она песма, која му онда у Еврејској Мали |
од живахности.{S} Нешто му се скупи под грло; неодољива одвратност према својој жени, па чак и |
енађења.{S} Хтео је да одговори, али се грло запекло, па реч ни тамо ни амо.{S} Најпосле, кад о |
вде? — помисли Јанићије, па, како му се грло сасушило од унутарње ватре, приђе једној чешми, на |
за рукав.</p> <p>Али Јанићију се стегло грло од стида, па ћути као заливен.</p> <p>— Море, шта |
прилепиш на њојзина недра, ама под само грло; други пут, овај запис на чело; трећи пут, овај за |
роглави вилицама, да нешто одговори, но грло га издаде и место да изусти реч, он поче некако си |
иво и весело.{S} Лепосава је имала лепо грло, па када би запевала какву му драго песму а другар |
у грудима јој је тако силно лупало а у грлу стезало, да је морала употребити сву присебност, с |
а у Еврејској Мали памет попила, запе у грлу, и њему се учини, да ће пред шегртима зајецати, ак |
е како је превртљива; али све то запе у грлу, које му се на пакост тако стегло, да је једва био |
ону заклетву, осећао је како га нешто у грлу гуши; а када је завршио оно: „тако мени Бог помога |
/p> <p>И код овога имена запе му глас у грлу, те само што промуца нешто неразумљиво и са очекив |
да их воли или мрзи, што су Лепосаву у гроб отерали.</p> <p>Маца га је истински жалила.{S} Гле |
и недуге као руком, и само што мртве из гроба не буди.{S} Свет је толико нагртао њему, да им да |
копа све, што је допратило покојницу до гроба, вратило се хаџи-Дишиној кући, да над пуним <pb n |
ри хамала и закопаше ван христијанскога гробља.</p> <p>— Ето, таква ће бити и твоја сахрана! — |
чекаш, домуз бре; што не кршиш шија на гробље?{S} Од теб ми црно на очи! — дерао се Ламбре и б |
мислима је гледао већ, како га носе на гробље, а Лепосава нариче, буса се у груди и довикује:{ |
ојати!{S} Оног Београда више нема.{S} И гробље је већ оронуло, крстаче давно изтрунуле и сви, к |
„памјатник?“ Зађите у старо београдско гробље, идите оном хладовитом стазицом, која међу гробо |
ти трњак и зеленило преплавило је Старо Гробље и, још за који дан, немилостива рука живота удар |
близу Гетсиманске Баште у једној старој гробници.{S} Али зато набаса хаџи-Зосим на другог пусти |
што се овуда гнезде, прекопаће оронуле гробове, и од овога тужног, запуштенога места начиниће |
ди!{S} Како нам и ваши, давно запуштени гробови изгледају тајанствени!{S} У успомени, као кроза |
ко раскошно буја над старим, запуштеним гробовима, не допушта да се приближите гробу, коме не д |
ите оном хладовитом стазицом, која међу гробовима кривуда између малене црквице и звонаре, потр |
робу, мир прелестни влада,</l> <l>А над гробом у тузи се гуши</l> <l>Вјерни супруг сред жизнено |
д, објаснити и оне загонетне стихове на гробу друге му жене, где вели, да тај „памјатник“ подиж |
гробовима, не допушта да се приближите гробу, коме не долази више нико; јер сви они, знани и н |
ашна вјечном руком руши!</l> <l>Здје, у гробу, мир прелестни влада,</l> <l>А над гробом у тузи |
је подхватио и душу и срце и мозак.{S} Грозничава ватра лизала га је од пете до главе, па се р |
утом кожом смршало је нагло, очи добиле грозничави сјај и нестално зверају, а трбух и леђа поче |
зу Вилине Водице и подавао се стотинама грозничавих мисли, које су се по његовој глави ломиле.< |
моћи жив дочекати.{S} Очи су му севале грозничаво и чисто набрекле.</p> <p>— Сува кучка, бре!{ |
реч, сад га је много више мамила својом грозотом.{S} Није се плашио смрти, али једно му је мути |
аде!</p> <p>— Елем, ви тразите осте 500 гроси?{S} Толко неје оставио кир-Бенџо; ама да видите к |
ет на улица?{S} Поједосте четири хиљада гроси па искате и да убијете кира-Мана.</p> <p>— Море, |
ири, џанум!{S} Три хиљади и пет стотине гроси.</p> <p>— Четири хиљаде!</p> <p>— Елем, ви тразит |
ам позајмим из еснафска каса пет стотин гроси за четири године без фајду.</p> <p>Мајстор-Диша ј |
Колико коштају?</p> <pb n="53" /> <p>— Грош од запис.</p> <p>Диша извади кесу за појасом, одмо |
ако спокојно, као да то беше само један грош.</p> <p>— Да ти дам пет стотина?</p> <p>— Шта каже |
ила старија) Бог с тобом, дете!{S} 4000 гроша!{S} Ако ти за сваку болест будеш толике паре изда |
-Думи, него му је та освета донела 4000 гроша; а за мале новце, које је дао за еснафски барјак, |
S} Треба цркви дати; подај!{S} Ама 4000 гроша то је много.{S} И зар Богу требају толике паре?{S |
, на образ ми пљунусте; — то кошта 4000 гроша, — шапуће задовољно кир-Диша. <pb n="117" /> — Не |
и добро и Богу угодно.</p> <p>И од 4000 гроша сиђе поклон цркви на један барјак златом извезен, |
но невин.</p> <p>— А баш ако је до 4000 гроша — размишљавао је Диша — ја знам како ћу.{S} Дај Б |
рогачи се на Дишу.</p> <p>— Шта?{S} 500 гроша?{S} Каква је то погана земља, <pb n="197" /> из к |
ан је проширио, женин мираз са оних 500 гроша, што му је кум-Дума дао од еснафских пара, уложио |
посластицу, оставио, помену и оних 3500 гроша мираза и кућу удовичину.</p> <p>Али мајстор Диша |
к, јок, с њим нема пазара.{S} Ни за 550 гроша не бих му дао.{S} Ама ни овај чудотворни памук у |
то сам ја стекао, имам на двеста хиљада гроша.</p> <pb n="178" /> <p>— Па, да Бог да да, још то |
ом, која му носи кућу и неколико хиљада гроша и ородиће се са грчком нацијом, те ће тако, мало |
а одлучно одговори.</p> <p>— Сто хиљада гроша.</p> <p>Мајстор-Дишу ова огромна свота ни мало не |
дсекао!{S} Пет хиљада гроша, пет хиљада гроша да ме кошта то!</p> <p>Хаџије су га сажаљевале; н |
мном, кесу ми је одсекао!{S} Пет хиљада гроша, пет хиљада гроша да ме кошта то!</p> <p>Хаџије с |
S} Испосник није давао испод пет хиљада гроша, а продао је баш томе купцу за сто и педесет.</p> |
, остаде још и три хиљаде и пет стотина гроша готовине.</p> <p>Добра прилика у оно доба, кад су |
е коже, а у кесу је метнуо шест стотина гроша, таман колико му је требало да са највећом штедњо |
потомка задужио је са оних шест стотина гроша, што их хаџи-Зосим украде, и са двеста четрдесет, |
деце пуну кућу, не бих жалио ни триста гроша за то.</p> <p>Мајстор Диша кришом га гурну лактом |
ако уздисао за изгубљених четири хиљаде гроша.</p> <p>Али оно, за чиме је Диша највише жудео, — |
а је и метну пред светога човека четири гроша; поздрави га, а дервиш, коме је онај млађи припаљ |
посаву мало, и то за двеста и четрдесет гроша, море; а Маца и Лепосава слушали су и од времена |
састадоше на цени од двеста и четрдесет гроша.{S} Свети човек узе памука, начини од њега малу л |
љаду гроша!{S} Шта мислиш болан, хиљаду гроша!{S} И она ороспија да превари таквога човека!{S} |
лике паре поклонио за барјак?{S} Хиљаду гроша!{S} Шта мислиш болан, хиљаду гроша!{S} И она орос |
н, за који је платио равно једну хиљаду гроша.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Чудна је |
но доба, кад су се капитали рачунали на грошеве; па још кад се има на уму, да је кира-Анастасиј |
ита Диша узнемирено.</p> <p>— Због 4000 гроши, што смо ви позајмили ја и Ламбре.</p> <p>Кир-Диш |
е од првога сазнања свога само знало за груба извикивања и тешку руку свога мајстора.{S} Напрот |
а сама та помисао била је довољна да је грубо запита: „Шта тражиш ти овде?“</p> <p>— Тражим чес |
оја га је за неколико дана истопила као грудву снега, сад је прешла на кир-Думу.{S} Целе ноћи п |
а дише.{S} Он се ухвати обема рукама за груди и удахну што је више могао ваздуха.</p> <p>Песмиц |
ко неко време без речи, оборио главу на груди, тешко предисао и слушао, како му срце на махове |
ако му срце на махове удара, да пробије груди.</p> <p>Лепосаву дирну ово и она му се приближи.< |
ажно хаџи-Дишу, притискивао га на своје груди, опраштао се тако неколико пута и једва га је пус |
ња и пријатно расхлађивао његове снажне груди, које, чим Маца и Лепосава уђоше у кућу и заклопи |
уташе, тек по који пут што би јој се из груди отео дубок уздах, који му наговештаваше све друго |
на гробље, а Лепосава нариче, буса се у груди и довикује:{S} Ја сам крива, што се убио; он је м |
гу више! — јекну Јанићије и грухну се у груди. — Нема ноћи, море, када је на сну не видим; дође |
ијско расположење, бубнуо се песницом у груди и онда узвикнуо:</p> <p>— А, а! — Турчине, - бре, |
ог имена, по телу бо.</p> <p>Раздрљених груди и голих руку, дервиш, чије је лице све у браду за |
у су руделе једре контуре, одскакала на грудима.{S} А он, тако исто усплахирен, изгубио сву моћ |
реклог јелечета запахну.{S} Он је стеже грудима, а она се одупре шакама о његова плећа и одскоч |
на сну човека са ранама на длановима и грудима и он му рече:{S} Иди у Вертеп Витлејемски и при |
Ништа није била у стању да проговори, у грудима јој је тако силно лупало а у грлу стезало, да ј |
епосавину ложницу, њему толико залупа у грудима, да мораде застати.</p> <p>— Немој, хаџија, још |
с износи.</p> <p>Лепосави се све више у грудима стезаше.{S} По свему овоме њој се чинило да њез |
ошао, она га је осетила инстиктивно и у грудима јој тако живо закуцало, да у мало није упустила |
ли да се свему овоме смеје или заплаче, груну Јанићија, баш као пре кад бејаху деца.</p> <p>— Б |
-Мацо, не могу више! — јекну Јанићије и грухну се у груди. — Нема ноћи, море, када је на сну не |
држе страну своме Србину и бране га, а Грци, пуни једа, што се њихова удовица тако јавно срамо |
сам се тискао међу нас! — бранили су се Грци од оног прекора.</p> <p>А кир-Дума, коме је највиш |
цко чаршија; кој вам је мустерија, него Грци, а то све из еден љубов на вас због засто сте као |
а кир-Диша је сада постао највећи враг Грцима.{S} А како на улици не беше никога, не оста му д |
као човека који се од њих одваја и кади Грцима, и то беше, у очима њиховим, тежак грех: издваја |
дело приведе.{S} Желео је да се освети Грцима и да подигне свој оронули морални углед у еснафу |
ни као удовица није баш ни међу својим Грцима и Цинцарима уживала најбољи глас.</p> <p>Где је |
воје градио планове, како да се ороди с Грцима, те кад он није био срећан, а оно да му бар у де |
питоме особине дизале су му углед међу Грцима, али, у очима кир-Думиним, нарочито његова хришћ |
еден љубов на вас због засто сте као од грцка мајка родени.{S} И рекосмо да вас женимо на грцко |
с, ама да узмес зенско от наше сорта, — грцко!</p> <p>И ту кир-Дума, густа ради, кад изрече реч |
етно човек; а ви, ето каква страмота на грцко образ метнусте!</p> <p>— Фала, кир-Думо, на љубав |
а родени.{S} И рекосмо да вас женимо на грцко невеста, на кир-Бенџина удовица, па да постанете |
мшија, Грк и пријатељ, не води бригу на грцко удовица, кој да гу води.{S} Него знаш шта је?{S} |
право Грекос.{S} Јазук, сто га не роди грцко мајка!</p> <p>— Море какво: „мајстор“? <hi>кир</h |
ша сплео. — Кој вас највише помаже него грцко чаршија; кој вам је мустерија, него Грци, а то св |
ој па да се брине у ова чаршија за едно грцко удовица?</p> <p>— Па, па, па! — учини Ламбре, као |
кир-Дума, густа ради, кад изрече реч: „грцко“, поткупи три прста, па их пружи према мајстор-Ди |
о, лажеш! — јечао је Диша, као да су га грчеви попали.</p> <p>— Не лажем, газда, Бога ми! — одг |
А када их раздвојише, она се поче као у грчевима савијати и јецати, те је сад опет кир-Ламбре, |
шити.{S} Последња нада, за коју се тако грчевито ухватио, истрже му се из руку и он тешко засте |
овом часу тужнога размишљања, мученички грчио од глади, те тако, и не мислећи, ноге га саме одн |
че глас, да се кира-Атанасија удаје.{S} Грчка чаршија је %честитпла кир-Диши, па ако је, не тек |
би му било у власти, за цело би се сва грчка чаршија за двадесет и четири сахата иселила у Јел |
, и поносит на <pb n="16" /> то, што га грчка чаршија у своје „трофеје“ убраја, он се трудио да |
га је првом женом, Анастасијом, оженила грчка чаршија, и да му је проводаџија био главом кир-Ла |
нисам ја кир... погана је то реч; то је грчка реч!...</p> <p>— Тако, тако мајстор-Дишо — поправ |
у није смео тражити помоћи, јер то беше грчка махала; а кир-Диша је сада постао највећи враг Гр |
ћан, а оно да му бар у дечици проструји грчка крв.</p> <p>У овоме можда и лежи кључ тајне, што |
ом, чинио он само према угледним људима грчке народности.</p> <p>— Кафа је за људе а не за фука |
</p> <p>И тако у овој одличној и од све грчке махале <pb n="14" /> уваженој кући, наста такво с |
ир-Диша био потпуно усамљен; изгубио је грчке пријатеље, а да се враћа својој нацији на то није |
јући дланом о длан певају оне мелодичне грчке песмице, или одушевљено прате извијање гипких чоч |
ре.{S} Потајна саревњивост између старе грчке чаршије и младе српске чаршије, која се борила не |
и подигне углед као равноправноме члану грчке насеобине.{S} Да тога није било, Бог зна би ли се |
него да потпуно истисне <pb n="113" /> грчки елеменат из српске престонице, поче овоме догађај |
а удеси и ход онако ситно, као што се и грчки ситно говори. — Ово му је, до душе, већ много теж |
д воде; многе црквене песме певао је по грчки, а оне, које није умео, удешавао је кроз нос тако |
ни у чаршији није говорио друкчије већ грчки или цинцарски.{S} А када је већ морао да проговор |
ворен приступ по свима кућама, турским, грчким, цинцарским и српским; она је била увек пуна дом |
утврђен печатима и потписима, исписаним грчким и арапским писменом.{S} Мајстор Диша прелете пог |
ретио, могло се врло лако и обистинити; грчко-цинцарска чаршија, у то време, држала се сложно и |
и доказао, како је у свему раскрстио са грчко-цинцарском партијом, потражио је и развод брака, |
а својом женом, толико је омрзао на сав грчко-цинцарски род, и када би му било у власти, за цел |
роком лицу и носу, сасвим различитом од грчко-цинцарскога, ипак придаваху неку нарочиту сличнос |
о добру муштерију, али никако као равне грчко-цинцарској нацији.</p> <p>О томе су били оба кума |
шњавао своје назоре кир-Ламбри и другим грчко-цинцарским комшијама; <pb n="20" /> а то му је са |
ајстор Диша могао одржати међу оноликим грчко-цинцарским и јеврејским фирмама, које, у тадањем |
његових родитеља према њему.{S} Међутим грчко-цинцарске кћери некако нису још уочиле ову чежњу |
о и по Румунији и Грчкој.{S} Капа је та грчког, византијског порекла.</note> <note xml:id="SRP1 |
ију, те да се тако опере она срамота са грчкога имена, коју је Диша, својим неразложним враћање |
вао „<title>Тон деспота</title>“, да је грчкој певници било милина слушати га како извија.</p> |
ани како по Србији тако и по Румунији и Грчкој.{S} Капа је та грчког, византијског порекла.</no |
и шапутао час проклетство Ламбри и свој грчкој чаршији а сад опет псовку, што није боље отварао |
на.</p> <p>Може се мислити како је било грчкој чаршији, а нарочито комшијама онога времена, гле |
ије исприча мајстору све оно, што се по грчкој махали причало, и како се сав свет на чесми смеј |
у, како се са неким човеком прашта, — у грчкој чаршији и ћор-Ахметовој кафани причало се потанк |
ди! — јекну Ламбре и стотине псовака на грчком, цинцарском и турском језику праскало је по соби |
постала већ предметом једне песмице на грчком језику.</p> <p>Није могућно, да је све те „артик |
и неколико хиљада гроша и ородиће се са грчком нацијом, те ће тако, мало по мало, раскрстити са |
за свој опстанак пред моћном и умешном грчком чаршијом, него да потпуно истисне <pb n="113" /> |
устајао, уздисао и псовао све што се на грчкоме језику налазило.</p> <p>— А-а- проклета пцета; |
на, кира-Анастасија потпуно усавршила у грчкоме и цинцарском језику, тако, да више ни у кући ни |
у пратњи Јанићија Бика) пролазећи кроз грчку чаршију, пркосно пролазио покрај кир-Думинога дућ |
ојих врсника.{S} У цркви је увек хватао грчку страну, која се од српске одвајала, као зејтин од |
ју.</p> <p>А кир-Ламбре само извија час грчку час цинцарску песмицу; пребацио једну руку на Дум |
ло, кад виде како му газда певуши једну грчку песмицу и како се час по час осмешкује.{S} А чим |
леђа.{S} Е, кад све тако урадиш, ти да гу одведеш у ђердек и тамо овај четврти запис да спусти |
не води бригу на грцко удовица, кој да гу води.{S} Него знаш шта је?{S} Кира-Анастасија да уда |
тално зверају, а трбух и леђа почеше да губе оне уочљиве димензије, те је антерија тужно висила |
лушао, како се у даљини све више и више губе страсни тонови сетне арије.{S} Тихи жубор из чесме |
све одати мајстору, јер због ње неће да губи место и да на ново у другога газде започиње занат; |
ако неуређена, да су се писма на хрпате губила или је пошиљалац често пута на неколико дана пре |
дати за Грка; ама вас жалимо: лепе паре губите, мустерије ће изгубите и цела чаршија ће да каже |
бивало, а кад болесница већ поче сасвим губити свест, хаџи-Диша употреби последње средство, пот |
естита удовица, јадикује за ненакнадним губитком.</p> <p>Но, како се у мајстор-Дишином дому изв |
етнилом и разлегаше се у шумору лишћа и гугутању кумрија, дође јој лако, мило, као некада, докл |
, који је пролазио кроз најгушће шуме и гудуре, обзирао се на све стране, да га рђави људи не о |
је је ћутао и збуњено, натуштених веђа, гужвао један широк орахов лист, што му се у руци нашао. |
а времена врати се у дућан, али без оне гужве, седе за посао, да ради; но тај посао, што га је |
не тиче.</p> <p>Међутим, Јанићије је са гужвом кир-Ламбринога одела стигао у дућан и сав збуњен |
азу из собе дође му друга мисао, извуче гужву од туда и брзо оде низ чаршију.</p> <pb n="65" /> |
тан.{S} Какав то изгледаш, као да су те гује пиле.</p> <p>Јанићије не одговори, седе за пањ и у |
провео, дохватила га сада, па га чисто гура напред кроз тесну и кривудаву улицу.{S} Није знао |
је извела; дала је једном Циганчету две гурабије и обећала му каленицу попаре, само да тркне до |
</p> <p>— Ти мени дао паре?{S} Зар онај гурбет мени дао паре?{S} Какве паре тражиш, бре?</p> <p |
нема смисла да седи тако сам, као „еден гурбетин“, поменуше му по десет пута, како од њих бољих |
виче кир-Диша.</p> <p>— Ела-те, да вас гурнем у трбу! — одговара Ламбре.</p> <p>— Пушком ћу ја |
ша за то.</p> <p>Мајстор Диша кришом га гурну лактом, да не говори о ценама.</p> <p>— Па колико |
у, да га пресретне, а у томе кир-Ламбра гурну капиџик и нагло, као да га неко вија, ускочи унут |
>Хаџији мркну свест; он, као да га неко гурну, улете у собу дршћући од наглога запрепашћења.</p |
е сорта, — грцко!</p> <p>И ту кир-Дума, густа ради, кад изрече реч: „грцко“, поткупи три прста, |
.{S} Како ли ће само пролазити кроз оне густе редове разапетих ћепенака и кроз унакрсну ватру и |
у знак опраштања и поче немарно пуштати густе хладне димове.</p> <p>Тако је кир-Диша покушао да |
у у оне дане, већ су давно полегали.{S} Густи трњак и зеленило преплавило је Старо Гробље и, јо |
<p>Топло и сунчано лето грејало је над густим зеленилом београдских башта, челе су зујале и вр |
уморно лице и ону кајсију, тамо, што је густим гранама тицала један малени прозор, за којим се |
и, да се софре поставе у башти под оним густим дрвећем, које не да сунцу на земљу.{S} Кира-Мана |
е пун срџбе и очајања лутао тамо амо по густим трњацима, који су се више Стамбол-Капије богато |
тише се Зереком право, све докле између густих ћепенака не завише у један ћорсокак баш до Синџи |
драго шума, осем онога шандуда, чије се густо грање над самим кровом наднело, а који је тако та |
богато ширили онде, где се данас налази густо насељени Енглезовац.{S} А када га је умор савлада |
ејак могао провући на површину из онога густога честара хаџијске браде.</p> <p>— Знаш ли ко је |
ка кад вреба, довуче се између дрвета и густога османлука самоме доксату, из кога се одмах у со |
ак у Еврејску Махалу.{S} И снажни мирис густога каранфила, босиока и осталога цвећа, који се са |
овичина кућица са хладовитим чардаком и густом баштом, узрујаше се; момци и деца па и гдекоји ч |
је те шамаре заједно са газдиним хлебом гутао и чувао их, да их доцније он, кад буде произведен |
ако свежа и мила, да је Диша од сласти %гуташа очима.{S} И да му не беше зазорно, да своју испр |
, Шабакидес, Сакаларидес, Даде, Пијаде, Гуша, Нуша, и т. д. била су, у то доба, као градски бед |
куда ти нишаниш? — смеју се мајстори у Гушанчевој кафани; и тек после ове пакосне напомене поч |
ни влада,</l> <l>А над гробом у тузи се гуши</l> <l>Вјерни супруг сред жизненог мрака</l> <l>Ко |
никако да слегне од туда, него га само гуши и гони, да од времена на време дубоко уздахне, или |
аклетву, осећао је како га нешто у грлу гуши; а када је завршио оно: „тако мени Бог помогао“, л |
ога живота, тај је облачак постајао све гушћи, те би, по који пут, бацио тамну сенку на кир-Диш |
рговац нека арамија, који хвата људе за гушу, па вели:{S} Плаћај, бре!{S} Напротив, ти имаш пра |
молише на свет, расплашили јато домаћих гушчића, који, са својим родитељима, под кутњом настреш |
ларидес, Даде, Пијаде, Гуша, Нуша, и т. д. била су, у то доба, као градски бедеми чврста имена, |
а пример да је округао као гоч (бубањ), да се не зна где је шири, да ли у леђима или у појасу, |
и запевао „<title>Тон деспота</title>“, да је грчкој певници било милина слушати га како извија |
и од куда.{S} Послао је два „чирачета“, да га траже, али, када се ови вратише и јавише, да га н |
посла.</p> <p>— Даћете јој ове „апове“, да прогута, чим се освести! — рече хећим строго и даде |
времена на време, слао своје „чираке“, да се нађу тетка-Маци у послу, а он је седео у радњи по |
<p>Но та зарицања беху и сувише слаба, да бар за који тренут стишају метеж, који му је подхват |
му дође чисто као нека душевна потреба, да бар пред зидовима и јеменијама јасно изрекне њезино |
чем и, као први комшија и мушки глава, да јој обрати пажњу то на ово то на оно, тек колико је |
нило да Лепосава нарочито тако удешава, да је њој баш мило, што јој се испод широких рукава кош |
а струка.{S} Слика необично примамљива, да се Јанићије једва уздржао, да не понови оно што је п |
мала ситница, али ипак толико уочљива, да је многи од хаџија после, кад се у своју отаџбину вр |
/p> <p>Мајстор-Дишу силно заинтересова, да види и целује свети ексер, и он се упути са хаџи-Зос |
, јави му о стричевој смрти и саветова, да што пре дође, те да прими наслеђе.</p> <p>— Ти да по |
> <p>Јецање кира-Анастасије опомену га, да се не сме оклевати и да му ваља ма шта предузети, те |
а ноћиште, изненађени скупише око њега, да чују шта му је.{S} А када им Диша исказа своју несре |
накусурати.</p> <p>— На полицију њега, да се протера од куда је дошао — одговори кир-Дума.{S} |
није било никаквога оправдана разлога, да на њезин позив не оде.{S} Ко зна како ће <pb n="141" |
рњош хамалин толико је мучио због тога, да је она отишла једноме дервишу, те јој овај даде запи |
кир-Думи и његовима јако стало до тога, да баш он узме кира-Анастасију, те да се тако опере она |
тако ђаволасто <pb n="128" /> погледа, да све оне стеге, које му душу до мало час сапињаху, по |
опусти, пре него ли што сам не погледа, да се с ким на улици не сукоби.</p> <p>Анастасија је од |
а одшкрину врата и тајанствено погледа, да их ко не ослушкује, а када се увери, да никога нема, |
Ближио се тако пажљиво и спреман вазда, да се у згодном часу сагне, како би га прелетео калуп, |
Шта велиш, бре?</p> <p>— Немој, газда, да ме шаљеш тамо: немам образа да јој на очи изиђем.</p |
па се усуди да запита.</p> <p>— Газда, да ли да ти донесем хладне воде?</p> <p>— На! — простењ |
а да се са познатима састане, од стида, да му на улици не честитају; а ако га ко на улици и зау |
неко тресе.</p> <p>— Е ли искате вода, да се повратите?</p> <p>— Отрова, кучко, отрова! — стењ |
зид и кад вам је шегрт подметнуо леђа, да се попнете?</p> <p>— То није истина! — узвикну мајст |
ава и сада га удари тако снажно у леђа, да је толико звекнуло, да је чак и тетка Маца, која је |
у.{S} Познавала је она адет свога мужа, да сву срџбу, коју је са сокака донео против кога му др |
Диша није имао у рукама никаква доказа, да га је хаџи-Зосим покрао; а и када би успео да докаже |
Зосим. — Бог кад хоће, све може.{S} Ја, да немам деце пуну кућу, не бих жалио ни триста гроша з |
ако раде поштени људи.{S} Знала сам ја, да си ти честит и да онако мора бити, како ти кажеш.{S} |
затребало, слао је из дућана Јанићија, да му донесе, па чак је од некога доба у дућану ручавао |
и, ма на који начин, подмити Јанићија, да ћути.{S} Ово беше једини излаз, да се сачувају од ср |
стор Диша је у залуд очекивао Јанићија, да се врати; њега не би ни од куда.{S} Послао је два „ч |
ра-Анастасију казују; хајде на чаршија, да чујите.</p> <p>И збиља, мајстор Диша и сам поче увиђ |
мо се погодио код једнога газде сељака, да му чува овце само за храну, па је код њега остао све |
на удовица само, бежи од ње три конака, да ти не унесе несрећу у кућу.{S} Него сада отварај очи |
, па кад не беше топлог сунчевог зрака, да се на њему сунча, добра му је била и хладна месечина |
по од њега, паметног и угледног човека, да једну честиту кућу на глас износи.</p> <p>Лепосави с |
ута:</p> <p>— Поздравила те моја мајка, да одмах дођеш.</p> <p>— Какву послу имам ја сас твоја |
ави.{S} Антерија је била толико широка, да је могао четири пута око себе обмотати, а цеванице њ |
ко ће ми веровати, кад будем казивала, да се моје дете није од мене мицало?{S} Знаш ли шта лај |
честитала му и „као сестра“ саветовала, да што пре свршава сватове, докле му невеста није „отиш |
свога мужа и тако му се предано одала, да хаџија, и ако осећаше потребу да се на њу извиче, шт |
а је то таким одлучним гласом исказала, да су комшинице одмах пресекле разговор у томе правцу, |
ог знаде, докле би ова идила потрајала, да је кир-Дума, устабаша бакалског еснафа, не пресече к |
рје, али је и она неко време остављала, да се ствар сама собом развија, и без сумње чекала згод |
с тобом, зете!{S} Од куда сам ја знала, да ће она котао теглити!{S} Ја нисам ни била у мутваку |
га тако осрамоти, па баш када би знала, да је за такво дело не би вратио њезиној фамилији на ви |
ла ничега.{S} То је, као у воску знала, да тетка Маца није од оних жена, које једва чекају да с |
евала.{S} Није шале, толико се препала, да се не обеси ради ње. — Ох!{S} Ох!{S} Баш је добар!{S |
ма кућама, где је тетка-Маца навраћала, да разбере о кира-Анастасији.</p> <p>А докле је тетка-М |
ака глад, која га је већ толико стегла, да је лепо осећао како га по трбуху коље, нагони га, те |
он у наше радње шаље по једнога анђела, да нам имање до повратка сачува.{S} Хоћеш ли да те ђаво |
му удовица не остане на сокаку, желела, да јој свадба не буде велика, њени стараоци, кир-Дума и |
ико око распремања и дотеривања занела, да је потпуно заборавила зашто све ово ради, нити јој ј |
луком, и чија је молитва најзад успела, да га друга жена, на седам година по венчању, обрадује |
.</p> <p>Још тетка Маца није ни успела, да покаже Јанићију ма какву тешку ствар за дизање, кад |
pb n="171" /> ипак мало по мало успела, да надвлада зета и да Лепосави створи што ширу самоупра |
, која је целој чаршији мозак завртела, да буде његова жена, — то је било тако мило, тако неоче |
важно гледати.</p> <p>— Е то сам хтела, да преда мном отвориш уста и да мене запиташ.{S} Гледам |
рује. — Но судбина је ваљда тако хтела, да Јанићије добије ону ћушку и да Диша не сазна за оно, |
јучерањи дан севну у памети, није била, да сазна шта је са његовом женом.{S} За њега је она пос |
— Како да нећеш?{S} Шта сам ти урадила, да онако учиниш?{S} Ја ћу да скачем у Дунав — ја не сме |
а-Анастасије.{S} Газдарица му наредила, да то однесе и да је поздрави, да не иде никуда из куће |
а ма и за кратко освестила и затражила, да је водом напоји.</p> <p>Тако је било и овога јутра.{ |
настасија га је тако сестрински пазила, да му се његово ћутање богато награђивало.</p> <p>Но у |
ако је кад затребало; а кад би опазила, да је ко од њих лабав у служби или да своје прсте почеш |
>Била је у томе часу тако свежа и мила, да је Диша од сласти %гуташа очима.{S} И да му не беше |
е он безусловно веровао, беше наменила, да се баш Анастасијом Бенџином ожени, а Бенџа опет није |
аш од Јанићија.{S} И ако је све чинила, да га умекша и задобије, да ћути, она се бојала да неће |
би, да је кира-Мана сваки час стрепила, да је не позове у собу.{S} Познавала је она адет свога |
S} Чинило му се, кад га је она ударила, да га је захватила нека несхватљива страст да је стегне |
вичиној кући, али му је она одговорила, да то никако не може бити. „Не смо ми — вели — како срп |
да се суди, она је из Галца одговорила, да јој Диша ништа не треба: „а ако искам да по месечина |
а повери своју замисао, јер је слутила, да би је он од тога одвратио, једно што је пут за једну |
.{S} Што је у првом тренутку наслутила, да је Јанићије одао, сад је јасно видела.</p> <p>И за ч |
, да се и кира-Думиница помало плашила, да она „ватра“ не опече и њезина супруга.</p> <p>Како м |
вера хаџијска.{S} Зато он пушта ђавола, да нас на хаџилуку искушава, али, докле се ми овде бори |
е тога и Маца би била најбоља контрола, да му домаћицу од злих очију сачува.</p> <p>Све је то т |
јчица, која је сада већ толико израсла, да је набујала у једру и живахну девојку, мало по мало |
мо једаред месечно, када би се кренула, да из државног „казначејства“ прими десет цванцика пенз |
Анастасија за цело не би јаче вриснула, да јој се наместо његово јавио у соби пок. кир-Бенџо; ф |
ој кући, обузела му је сва остала чула, да није ништа чуо шта га она пита; а онај бесмислени по |
користи; јер у који год би дућан дошла, да штогод купи, свуда би добијала на поклон по које шећ |
ја је после била овде, плакала и пошла, да се дави, а ја сам се онда сажалио, па сам јој дао др |
неколико у њему остао.{S} Потајна жеља, да се врати кући, да се још једном, макар и крвнички, п |
еднога храма на Витавари.</p> <p>— Ама, да ли је у истини то баш онај ексер? — упита мајстор Ди |
ку молитву и принесе ковчежић хаџијама, да га целују.</p> <p>У сандучету је било пуно памука, а |
да се Лепосава одупрла и таквим жељама, да тка платно како би Диша хтео; али зато Диша изналажа |
кир-Ламбре ни речи; проглави вилицама, да нешто одговори, но грло га издаде и место да изусти |
праћакала, ударала га обема песницама, да је пусти.</p> <p>— Пашће, пусти је! — викну Маца за |
ложницу, њему толико залупа у грудима, да мораде застати.</p> <p>— Немој, хаџија, још! — рече |
аши високу полицу, па се извила леђима, да ти се чини, сад ће се у струку сломити.{S} А дебели |
лости, па се увек тако намештао леђима, да је чисто нукао, само да продужи што је започела.</p> |
мати!“ А после би подвикнуо жандармима, да извуку мацке и да на њих повале мајстор-Дишу.</p> <p |
<p>Анастасија нервозно мрдну раменима, да је не тиче руком.</p> <p>— Ама, што си се препала?{S |
душу увукао, тако се заквачио ноктима, да га ни за реп ни за уши не могаше извући одатле.{S} Н |
рава над својим <pb n="153" /> момцима, да без његове воље и допуштења није момак могао распола |
одговори ма шта, да је нападне речима, да јој каже како је превртљива; али све то запе у грлу, |
како би се изразио њезин кум, кир-Дума, да је нешто од куда на ово наишао.</p> <p>Место опрошта |
а.{S} Много доцније уверио се кир-Дума, да га је Ламбре обмануо и да је заједно са кира-Анастас |
абленуо у њу; а она тако исто узрујана, да јој се недра од наглога дисања дизаху и спуштаху, ст |
првим зачетцима и била тако неуређена, да су се писма на хрпате губила или је пошиљалац често |
као девојче!{S} Бог је наредио на жена, да не једе џабе лебац, — вели кира-Мана.</p> <p>— Ето, |
ла је кир-Дишу на ручак, тврдо уверена, да ће га потпуно саломити.{S} Али се преварила.{S} Кир- |
њак, прави богоугодник, за кога се зна, да никада ништа не једе <pb n="192" /> него пије само н |
>— Знам, знам, Дишо; али свет и то зна, да ти не избијаш из моје куће; зна свет да тетка Маца и |
левају.{S} Ваљало је да се одмах сазна, да је Лепосава испрошена и обележена, па је тако и урад |
вој жељи, да се ништа о овоме не дозна, да се кира-Анастасија са Дишом измири, а он као и до са |
т у памет, као оно пре неколико година, да га остави.{S} Онда, док је Јанићије био још дете и м |
га човек ужива.{S} Зар то није истина, да баш онда кад човек мисли да је најсрећнији, дође неш |
Али круна свега била је његова вештина, да пробије врата — главом.{S} Залети се, подвије главом |
већ уздигнута <pb n="181" /> и спремна, да крену низ Дунаво Црноме Мору.{S} У цркви је Диша одс |
аје.{S} А рука јој је била тако срећна, да и оне жене, које су већ сваку наду изгубиле, морадош |
а пољска вечера није била тако издашна, да га за дуже време засити.{S} Имао је здрав и необично |
извео одлучно и без дугога размишљања, да му не цепаху душу два снажна осећања, која му сваку |
.{S} И Ламбре такође беше тога уверења, да тога мангупа не треба трпети, да барата и сербез ход |
са великим успехом долазио до уверења, да је у целој ствари потпуно невин.</p> <p>— А баш ако |
ту на прагу, у њему се појавила сумња, да то што је обећао није добро и да ће газда-Диша и без |
е душе.</p> <p>Газда Дишу обузе слутња, да му је жена напустила кућу, и он је поче из гласа по |
љада гроша.</p> <pb n="178" /> <p>— Па, да Бог да да, још толико зарадиш!</p> <p>— Ама за кога? |
посава ни да прослови, а срце јој лупа, да му ударце чује.</p> <p>— Да те дам Јанићију, шта ли? |
и слушао, како му срце на махове удара, да пробије груди.</p> <p>Лепосаву дирну ово и она му се |
мало блата, игрукала је провидна јара, да очи заслепи.</p> <pb n="59" /> <p>Јанићије ступи у х |
ила је за његове године и сувише стара, да би јој се могао пожалити.{S} Са Лепосавом опет не би |
ноћити, хаџи-Диша завуче руку у недра, да из кесе извади ситнине, али на своје велико запрепаш |
рица тако хладно и без икаквога обзира, да је старац одмах опазио, како ће боље бити, да што пр |
е права и могао је силом да га примора, да му у радњи остане; али сад је већ сасвим друкчије.{S |
дала, па сада тетка Маца зове мајстора, да му се на њега пожали.</p> <p>Може се помислити, шта |
да и нешто по турски кроза зубе скреса, да кира-Мана једва имаде времена да му се уклони.</p> < |
чега долазе.</p> <p>— Јазук, кир-Диса, да остарис брез зена; јазук, бре!</p> <p>— Па.... смеши |
} Од свих му се најподеснија чинила та, да некако кир-Дума измири Анастасију са Дишом, а он да |
лони.</p> <p>Уђе у собу, заригла врата, да му нико не улази, <pb n="98" /> па се, као да је Бог |
устрије и јаче песницом лупати у врата, да се од удара тресла.</p> <p>Али из куће ни живе душе. |
Најпосле дошао је до једнога резултата, да би најбољи начин, који би одговарао потпуно његовоме |
чешће одашиљао чак до другога сокачета, да пресретне мајку.</p> <p>— А како би било да пођем и |
ло је то, да је на прагу новога живота, да је тај човек, за кога се удаје, налетео на њену удов |
му калфа не дође, те Маца посла шегрта, да га у чаршији потражи. — Час по час узнемирено је ист |
и, слао је и са зебњом очекивао шегрта, да му јави шта је код куће.</p> <p>Јанићије опет, кад г |
ребало је тих дана да има стотину уста, да би могао наодговарати свима питачима, са којима се у |
уне.{S} Хтео би да јој одговори ма шта, да је нападне речима, да јој каже како је превртљива; а |
ако он никоме у својој кући не допушта, да што противу његове воље и о својој глави ради.</p> < |
хаџи-Зосим са највећом оданошћу обећа, да пронађе неког пустињака, који је тумачио снове, те д |
ојницом ужеже, а која са китицом цвећа, да јој чело главе метне.{S} Хаџи-Диша је збуњено гледао |
лопише врата, распучи, те им даде маха, да што слободније одахну.</p> <p>Дани за данима протица |
</p> <p>— Срамиш се од звезде и месеца, да те не виде с мужем у башчи, а не срамиш се да те шег |
момци и деца па и гдекоји човек истрча, да види шта је, а на капиџицима од башта начичкале се м |
ни, да их прате.</p> <p>Виде хаџи-Диша, да му не вреди тражити га, и врати се кући.</p> <p>— Су |
а душу навали.{S} У једно време покуша, да стресе са своје душе овај притисак, размахну да ради |
љао са стране Кајабурме.{S} Нестрпељив, да што пре изађе на обалу, попео се хаџија на крму, шак |
га баш ништа не занимаше.{S} Напротив, да је смео запушио би јој уста и изгурао из мутвака, у |
њу, који јој није ни род ни помози Бог, да ту није било некога рачуна.</p> <p>Сплетка је од нек |
и и по једну киту цвећа, тако сређеног, да је удовица из њега могла прочитати и све жеље онога, |
око куће и деце, често није имала кад, да се подаје материнскоме болу.{S} Деца јој у неколико |
ну сам.{S} Јанићија је отправио у град, да однесе један пар местви<ref target="#SRP19061_N2" /> |
ла.{S} На позив суда да дође у Београд, да се суди, она је из Галца одговорила, да јој Диша ниш |
ка-Мацина створила јој је толики углед, да се њезин глас могао у многим кућама сматрати као гла |
џик, па за неко време престаја уза зид, да сачека када ће кир-Диша проћи.</p> <p>Кира-Анастасиј |
лико година хранио и мучио се око тебе, да те занату научим, па сад, кад сам те спремио, да оде |
, зашто ме даде на оно кавурско чкембе, да ми очи испије, младост отрује!</p> <p>Кир-Ламбре, уз |
тка Маца за кратко време изађе из собе, да нешто види у мутваку, те тако Диша и Лепосава осташе |
рлија завлаче, те хватају слепе мишеве, да их после удавачама, за њихове враџбине, продају, зав |
, намаза рану зејтином, даде јој апове, да прогута, и, кад своје лекове наплати, оде из куће.</ |
радње, он би га тако издеветао за све, да се до века сећа, како је нечовечан био наспрам свога |
вих леђа.</p> <p>Јанићије је чинио све, да до краја увери себе о својој братској љубави, и што |
рити послове у дућану без икакве бриге, да ће га преварити.{S} И баш са тога гледишта он се јак |
! — одговори Јанићије.</p> <p>— Па, де, да видимо, ако си јунак.</p> <p>Још тетка Маца није ни |
ледњом одлуком, која му даде неке наде, да ће се ова ствар ипак на добро свршити, он пожури тет |
Думи чисто лакну, кад из писма сазнаде, да му је пријатељ жив и здрав.</p> <p>— Паметно глава — |
е потпуно разбистри од забуне, застаде, да се обазре где је.{S} Пред њиме је треперило широко Д |
а?{S} А? — запита тетка Маца и застаде, да мало одахне и по своме обичају сачека, докле се не с |
уче своју из његове руке и брзо устаде, да јој мајка не би гледала како седи поред Дише.</p> <p |
се.</p> <p>— Збогом, пријатељи! — Деде, да се пољубимо! — чу се Јанићијев глас и пред крчмом на |
ека му буде и тако, — рече Маци и седе, да вечера позну вечеру.</p> <milestone unit="subSection |
о.</p> <p>Мајстор рече Јанићију да иде, да спава.{S} Јанићије се диже од совре, целива у руку п |
претучен занеми.{S} Сада тек, кад виде, да из ове кући може изаћи само го и бос, њему се учини, |
а му потрча на сусрет, али и сам увиде, да би то било неприлично да он, један мајстор, своме ше |
и додаде нешто по турски.{S} Маца оде, да му отвори, а хаџија, седећи на чардаку стаде ослушки |
тора, па онда тетка-Мацу у руку, и оде, да се измије.</p> <p>И све то што се дешавало око њега |
саханчић, а у шарену чашу хладне воде, да послужи мајку, кад из собе изиђе.{S} Маца већ устала |
нуше, он прибра снагу и крстећи се уђе, да види покојницу и да је целује.</p> <milestone unit=" |
х не прекиде Канче, која у тај пар уђе, да им јави за долазак Ламбрин.</p> <p>Фудул-Стаменка ис |
газдарици цванцик у руке и да јој каже, да ће све одати мајстору, јер због ње неће да губи мест |
нежењен.{S} Е, па онда ко ту да докаже, да у томе нема нечега.</p> <p>— Па шта да радим сада?{S |
те руку и мало повуче себи; он се наже, да боље чује.</p> <p>— Да му кажеш...{S} Диши... јер ја |
дигне руке и да употреби све што може, да свога најдражег пријатеља, Ламбру, сачува од пушке Д |
главу и страшна забуна толико га обузе, да му у један мах изгледаше, да ће се таван на њега сру |
а толико је слабост и нека ватра обузе, да паде у постељу и тако цео дан лежаше у бунилу и несв |
њим и на све могућне начине гледела је, да стиша преплашенога човека.{S} Износила му је примере |
твори капиџик.{S} Прва помисао била је, да је мајстор Диша дошао, да се разрачуна с њим, и он с |
журно иде.{S} Још из далека опазила је, да је хаџија нешто узбуђен.{S} Хаџи-Диша не даде јој ду |
обе, као из једнога грла, салетеше је, да послуша.</p> <p>— Грехота, џанум, да остариш као дев |
лавније било, постигао је.{S} Видео је, да испосник хоће да се погађа, а што се цене тиче, то м |
Јанићије, као и сваки други, грабио је, да што раније дође на чесму, како би што дуже на <pb n= |
е Ламбрине, или, боље рећи, одложио је, да се на њих врати као на последње средство, ако не усп |
болети своју домаћу несрећу; мислио је, да од срамоте неће смети на улицу изићи, па ето где се |
и покојника и његове удовице, журио је, да се што пре чаршија умири.{S} И тако, сви разлози бил |
а му одговори; <pb n="118" /> журио је, да што пре изиђе из ове немиле куће.{S} На пољу удахну |
ао, али као човек од рачуна одлучио је, да за свој новац не купује другима „на веру“.</p> <p>— |
како му драго, тек све ово ускорило је, да се овај разговор поведе баш сада, тако рећи пре него |
утврдити тако на пречац.{S} Главно је, да су једно другоме вазда пакостили; често би се пута, |
S} Све што је од других дознала, то је, да је у Галцу са кира-Анастасијом отворио малу бакалниц |
и.{S} Оно, у шта је био сигуран, то је, да је девојка честита и за цело му не би довела у кућу |
еограду.{S} Једно што је осећао, то је, да ће сав онај углед, који је до сада имао, пасти у пра |
ино што би га из дућана повукло, то је, да, од времена на време, отрчи до куће и обиђе децу.{S} |
је, како је чула од друге, а уз то је, да би догађај био што потпунији, описивала све поједино |
у.</p> <p>— Боже дај!{S} И време му је, да и у нашој кући дете заплаче!{S} Па сада, ћерко, не л |
нека врста касине, где се свет састаје, да чује шта има ново или да сам исприча, шта је данас и |
а у недрима од страха тако силно бије, да јој је кошуља од танке ћерћелије, кроз коју су рудел |
је све чинила, да га умекша и задобије, да ћути, она се бојала да неће моћи очувати тајну, коју |
поведио да га окују у најтеже букагије, да га метну на магаре, али не као што се јаше него лице |
онај зрачак љубави и страх од чаршије, да му срамоту на смеј не изнесу.</p> <p>Најпосле дошао |
ор-Дишу, поче махати и давати му знаке, да сиђе.</p> <p>Морало се нешто особито важно десити, к |
на миру, него тражише на ново прилике, да се расправе.</p> <p>И овога часа Јанићије већ беше о |
на после овога није му се дало прилике, да се са Лепосавом на само састане.{S} Навлаш је врло ч |
обмотати, а цеванице његове тако танке, да су у оним чампарима изгледале као танка сламчица, за |
е.{S} Испела се на прсте, уздигла руке, да домаши високу полицу, па се извила леђима, да ти се |
ве биљаре, које су јој усрдно помагале, да спасу Лепосаву, не помогоше.{S} Дан из дан Лепосави |
његову шумору.{S} Комшије су навраћале, да чују што о Диши, а и да узгред виде, како се одржава |
искрено, да су комшинице једва успеле, да је сачувају од какве му драго несреће.</p> <p>На сре |
азу, оне су се свим средствима трудиле, да из прошлости лепе удовице ишчачкају макар и једну тр |
{S} А ове две куме толико су се пазиле, да су једна другој без икаквих истраживања на голу реч |
ак тако детињски насмејане и тако миле, да им се не би могло одолети.</p> <p>Томе изразу није м |
р-Бенџе, а нарочито жене њихове журиле, да спрече сваки могући пожар, који би се могао ма када |
разговор у томе правцу, јер су осетиле, да им она не би ништа казала, баш и када би у истини шт |
<pb n="135" /> <p>То је толико заболе, да је покушала све што је смела, само да отклони опасно |
де и разговоре, а многи и да га замоле, да им из светих места ово или оно донесе.</p> <p>Лепоса |
удо, што је, мало по мало, успео дотле, да су га у чаршији сви Грко-цинцари почели убрајати као |
ко што, али њезине очи тако су севнуле, да га је тај поглед јако подсетио на онај догађај.</p> |
своју жену, која је скочила из постеље, да му отвори, поче је тући и гњавити тако, да се једва |
епркати, рашчепркава.</p> <p>— Најбоље, да ја престанем ићи тамо! — помисли и крете у дућан.</p |
туђином.{S} Требало је да прође време, да залечи ране, да се разабере и обазре око себе; јер с |
уста, а за тим поседише још неко време, да се нахвале доброте и вредноће будуће кира-Дишинице, |
адњу у невреме оставио, а у исто време, да на прагу свога новога живота покаже својој вереници, |
, мало по мало толико је овладала њиме, да јој више ни у шали није враћао ударце, када би га ов |
а и по целоме хришћанлуку београдскоме, да је то свети човек, да односи болести и недуге као ру |
и куда ће.{S} Остане ли тврдо на томе, да га не прими, онда је сасвим пропао; код другога газд |
грешку опрости.{S} Надао се чак и томе, да ће се правдати, па, можда, и утерати у лаж и Јанићиј |
итао, и свакога часа слао до кира-Мане, да сазна је ли кир-Ламбре код куће.</p> <p>Али прође и |
бало је да прође време, да залечи ране, да се разабере и обазре око себе; јер сви ови Срби, ком |
уме и гудуре, обзирао се на све стране, да га рђави људи не опљачкају или да се једним непромиш |
ре и толико је стрепила од њене љутине, да је морала пред њезиним разлозима устукнути.</p> <p>К |
хтавица, а у срцу толико бола и љутине, да је као махнит трчао кући, те да неверницу на месту у |
претио на све начине.</p> <p>— Чапкуне, да би чапкуне! — дерао се Диша <pb n="164" /> — Мислиш |
ове и тако ударише у пијанку и певање, да се чак и њему — кафеџији — учинило много, те је прес |
лазак у дућан и онако срдито захтевање, да јој мајстор Диша одмах дође, протумачио је он сасвим |
и то није сметало комшилуку ни најмање, да мало доцније, из оног ранијег снебивања и потајног о |
4" /> уваженој кући, наста такво стање, да се већ и у комшилуку почело о томе расправљати.</p> |
све то за што?{S} Само за једно сећање, да се и на њега, ма и под старост, насмешила срећа и ту |
лико су утицали на побожно расположење, да је са неком нејасном стравом и трептањем срца очекив |
шља што да предузме.</p> <p>Нема сумње, да би кир-Диша, као и многи други, ово питање извео одл |
у гомилама хрли пустињаку са Витаваре, да види свети ексер, да се и њему помоли и да приложи к |
да га баш сада остави.</p> <p>— Магаре, да би магаре!{S} Шта му је наспело! <pb n="160" /> И да |
ја дузна остала! — Иска, маторо магаре, да по месечина кроз бакчу спацира сас мен!{S} И како да |
и је појео паре!</p> <p>— Кога ви, бре, да клепећете?{S} Сто сам ја на вас скривио, да ме клепе |
за образ, а она му казала: „Зашто, бре, да ме удаш за овај тулум?“</p> <p>Мајстор Диша више ниј |
мрштио, кад би у дућан ушао кир-Ламбре, да види шта раде и да му обрати пажњу, да не оставља ду |
мен?</p> <p>Девојче се пажљиво обазре, да га ко не чује, па онда на пола гласа прошапута:</p> |
%јо осећао да би требало да је презре, да јој се освети, да је уништи; али у исто време и да м |
мном можеш спрдати!{S} А знаш ли, море, да те ни сам Господар Милош не би од мене сачувао, само |
ија да превари таквога човека!{S} Море, да сам ја нешто у власти, ја бих њој...</p> <p>У свако |
е као и на Турке мрзели.</p> <p>— Море, да је он човек на своме месту, зар би се клонио наших д |
, у зору, кад сви шегрти устају и журе, да испред дућана почисте и по дућану полију воду, устад |
тених руку уза сама врата и снебива се, да ближе приступи.{S} Мајстор Диша је са пуно чежње нек |
ознаница кира-Анастасијина, примила се, да у младожењиној кући дочекује госте.{S} Диша није има |
тако лако.{S} Ено је у соби, спрема се, да пред свога домаћина не изиђе постидна.</p> <p>Диши и |
ијероглифа и старих шилтова, досећа се, да је оно кожа њезиног рано изгубљеног супруга, лисца, |
окрене противу своје жене и, разуме се, да на њојзи своје незадовољство излије.</p> <p>Са заваљ |
дно џангриза својој жени.{S} Разуме се, да је он био увек на Лепосавиној страни.{S} Није могао |
ађати, шта је томе узрок.{S} Разуме се, да је било сијасет прича и узрока; свака жена причала ј |
да га човек не би познао.{S} Разуме се, да се Лепосава одупрла и таквим жељама, да тка платно к |
а из авлије на улицу.</p> <p>Разуме се, да је Ламбре, покрај све своје чежње да се што пре саст |
како му шегрт још стоји и не помиче се, да прихвати путничку бошчу, коју му је пружио.</p> <p>— |
ла.{S} Другарице Лепосавине сјатише се, да јој честитају, а Лепосава их је са златном огрлицом |
о!{S} А на кира-Анастасија поздрави се, да тој кадаиф једе сас кога је јела и до саг!....</p> < |
утати на ухо, <pb n="63" /> трудећи се, да је умири и подигне са јастука, у који је заронила ли |
ио иза мутвака на цепаник, надајући се, да ће се она сетити, па макар и сажалити, <pb n="129" / |
стаде некако непријатно и учини јој се, да би требало да га ма на који начин опомене на мало ве |
лну погрешку својих родитеља трудио се, да изглади тиме, што је од прве младости своје градио п |
се у њему.{S} У један мах учини му се, да од свега тога не може да дише.{S} Он се ухвати обема |
ла много зрелија и лепша; чинило му се, да је до пре четири дана била тек као једва растворен п |
убише његово беснило.{S} Учинило му се, да му је баш то открило у потпуности све оно, о чему је |
у мало што не дрекну.{S} Учинило му се, да га је за руку ухватио кир-Диша, трже руку и одскочи |
одскочи, испусти јастук, што га понесе, да га постави у чело миндерлука и тако, као занета, ост |
ето! —- виче кир-Диша.</p> <p>— Ела-те, да вас гурнем у трбу! — одговара Ламбре.</p> <p>— Пушко |
} Ви само да му чувате чест и да знате, да една паметна и честита жена нема засто да плаче за м |
екипе и са узмахнутим песницама полете, да је удари.{S} Али у који час налете, кира-Анастасија |
.{S} Тај њезин поглед толико га помете, да је изгубио сваку кураж да јој џангриза; али, кад на |
Јанићије, <pb n="170" /> били те среће, да свој први пламен младићске љубави преобрате у „брати |
ва од урока или какве му драго несреће, да је свети човек морао узети у помоћ још једнога младо |
е, а од туда наврати и код Дишине куће, да обиђе и извести кира-Анастасију, како јој је супруг |
цо, не зови је сада; одох прво до куће, да јој донесем нешто.{S} Па онда већ биће боље...</p> < |
заливен ћутао и очекивао од тетка-Маце, да она сама пронађе пута и начина шта да се ради.</p> < |
и башче до <pb n="18" /> кира-Думинице, да јој јави за новост, коју је, прислушкујући кроз кључ |
отрчала је у комшилук до кира-Думинице, да разабере, неће ли кир-Дума знати са чега јој је муж |
и се на тетка-Мацу, која га задржаваше, да бар једну кафу попије и да се мало примири.</p> <p>О |
га обузе, да му у један мах изгледаше, да ће се таван на њега срушити.{S} Последња нада, за ко |
ло, као некада, докле још и не мишљаше, да ће је судбина предати мајстор-Диши.{S} Па и овај Јан |
зиђе у мутвак.{S} Сад њих двоје осташе, да се споразумеју и утаначе дан прстена и сватова.{S} К |
И свему је она крива.{S} Ње да не беше, да га она није својим понашањем намамила на онај загрља |
тице дала Анастасији један разлог више, да се одупре кир-Дишином наваљивању. — Кад не може по х |
тада баш није могао ни замислити више, да му ваља своје обећање одржати.</p> <p>До овога догађ |
аже, али, када се ови вратише и јавише, да га нигде нема, он одмахну главом: „Побеже нам поганс |
ез ње осећати, и страх од мајстор-Дише, да га усред чаршије не нападне.{S} Па онда, тиштала га |
шта лаже?</p> <p>Оба шегрта потврдише, да је заиста донео нечије дреје и да их је однео некуда |
<p>А када га већ и срце и разум гонише, да се осврне на тако убедљиве разлоге кир-Думине, њему |
се проводаџије са својим женама дигоше, да иду, а удовица их испрати до самога капиџика.{S} Кир |
p>Фудул-Стаменка и Канче једва стигоше, да беднога Ламбру спасу од ноката раздражене Анастасије |
да не би сумња на њих пала, пристадоше, да се над сваким <pb n="200" /> од њих изврши преметачи |
посумњати; то му је био очевидни доказ, да је све онако било. — Јер, да није крива, зашто би вр |
ија, да ћути.{S} Ово беше једини излаз, да се сачувају од срамоте, која их је у чаршији чекала. |
а поткупи уста и привуче Лепосаву себи, да јој бар за часак заклопи то око, које га је онако жа |
м и турском језику праскало је по соби, да је кира-Мана сваки час стрепила, да је не позове у с |
з собе, зашто да му се до сада не јави, да пита треба ли му што!{S} Је ли он муж и господар у к |
аредила, да то однесе и да је поздрави, да не иде никуда из куће, јер ће јој она доћи на посело |
ко — одговори Маца и даде миг Лепосави, да изиђе у мутвак.{S} Сад њих двоје осташе, да се спора |
Диша кући, уђе у собу и рече Лепосави, да иде у мутвак, јер хоће са њеном мајком да разговара. |
па да је појури, ни да је опет остави, да му се онако смеје. — Ово девојче, коме је тада могло |
вори Лепосава и седе у постељи, бајаги, да их шаком шчисти.</p> <p>— Хајде, хајде!{S} Даћу ја т |
подиже својој „честитој“ жени, у нади, да ће се тиме спасти љуте гриже, која му је савест прит |
е душе овај притисак, размахну да ради, да се заборави; једаред покуша и да запева, — али му се |
ио је толико неодлучан да ма шта уради, да га је сада било чак страх и на улицу да изиђе.</p> < |
Дишине.</p> <p>— Ама не тако, већ кажи, да ти чујем гласа.</p> <p>— Хоћу! — одговори Лепосава и |
али на своје велико запрепашћење опази, да му ни кесе ни новца нема.</p> <p>Хаџи-Диша је престр |
а дигоше и одоше право кира-Анастасији, да и с њоме ствар удесе.</p> <p>А мајстор Диша оста у д |
вршило; али ти примери беху тако ретки, да је хаџија тек сада осећао, како би то добро било, ка |
очи своме мужу тако дрско и изазивачки, да се овај чисто забезекнуо пред тим изразом.</p> <p>— |
поганиш?{S} Јесам ли ја Френк, шта ли, да се бацаш блатом на мене?</p> <p>И Бог зна шта би још |
ућана оде, буди ексик-хаџија; желиш ли, да ти ђавола савладаш и да ти анђео радњу води, издржи |
арале.{S} Неко је врискао од бола, али, да ли Канче или њена другарица, то није знала.</p> <p>Н |
лично јаве; они су чезнули, очекивали, да се сама кира-Анастасија досети, а ова опет редовно ј |
и на своја колена.</p> <p>— Хоће, вели, да се врати, али тако... продужи Маца и на половини реч |
ихове на гробу друге му жене, где вели, да тај „памјатник“ подиже својој „честитој“ жени, у над |
понизно Зосим — али мој пријатељ жели, да види и целује свети ексер и да приложи на зидање све |
случајно.{S} Ваљало је само да зажели, да чезне за нечим, па да му се то као умешено и испечен |
к својим васпитањем беху толико успели, да се отресу варварских особина свога племена и да се п |
дана управљали целим весељем, наредили, да се софре поставе у башти под оним густим дрвећем, ко |
оци, кир-Дума и Ламбре, све су учинили, да свадба буде што већа.{S} Мало је који Грк или Цинцар |
ши су замерали, па су га дуго и гонили, да се ожени, али он тога не учини, можда и зато, што му |
е сплетке и догађаји толико узнемирили, да му је свака помисао у глави стала, па се као закован |
а радознали пријатељи нису пропустили, да га и за најситније догађаје на путу не пропитају.{S} |
ће остати неколико месеци, а њега моли, да му обилази радњу и кира-Ману.</p> <p>Кир-Думи чисто |
а се не замери званицама; иначе, мисли, да чапкуна пропусти добро кроз шаке, за оно што му је р |
, тебе ђаво сада искушава, али помисли, да ли ти је познато икада било, да је некоме радња проп |
који би најбоље одговарао његовој жељи, да се ништа о овоме не дозна, да се кира-Анастасија са |
одлучним изразом Јанићијевим и у жељи, да се виком спасе од нападача.</p> <p>Неколико пролазни |
е пут Јалије, тамо, а за њима и Цигани, да их прате.</p> <p>Виде хаџи-Диша, да му не вреди траж |
а, отишла је кума-Думиници и кира-Мани, да им се на Дишино тврдоглавство пожали.</p> <p>Али уме |
ога места.</p> <p>Ламбре полети кафани, да се склони, али из кафане истрча кафеџија и запречи у |
— Сашије се у крпу, па се онда да жени, да пред сан три пута помирише, а после да то носи у нед |
преокрет.</p> <p>Кир-Диша наредио жени, да за сутра спреми вечеру и да позове Ламбру, Думу и њи |
тако, сви разлози били су тако снажни, да им се није могло одолети ни с које стране.</p> <p>Ал |
а?</p> <p>— Шта ће ти? —</p> <p>— Зини, да ти кажем! — одговори Лепосава, па како је дошла ближ |
<p>— Јесте, моје; ама мени се све чини, да сам баш од тебе чуо, да она носи четири хиљаде...</p |
тиће ти, — рече Маца, кад јој се учини, да је зет казао све што треба да каже један строги газд |
њезина покојника.{S} Лепо јој се учини, да тај звук, што пара ухо те се уздиже изнад свију, вич |
ога дуката.{S} За тренутак му се учини, да је Лепосава она некадања и да је то све још могућно |
оже изаћи само го и бос, њему се учини, да је пронашао прави узрок Јанићијевом поступању.{S} Он |
т попила, запе у грлу, и њему се учини, да ће пред шегртима зајецати, ако је запева.</p> <p>— Н |
несрећу, како му је кеса украдена, они, да не би сумња на њих пала, пристадоше, да се над сваки |
егне од туда, него га само гуши и гони, да од времена на време дубоко уздахне, или тешко, као б |
шта би још старац казао у својој срдњи, да се не умеша хаџи-Зосим.</p> <p>— Полако!{S} Добри љу |
ме тиха туга, жеља да самога себе кињи, да жали своју несрећну младост и да на њезине очи вене, |
поверујемо кира-Маниној потајној сумњи, да се и кира-Думиница помало плашила, да она „ватра“ не |
Фудул-Стаменка учини очима знак Ламбри, да послуша, и изведе га из собе на авлију тешећи га да |
полиција?{S} Боље да одеш прво Ламбри, да га јавно у дућану испљујеш и покажеш свету, како је |
да их ко не ослушкује, а када се увери, да никога нема, приклопи их, седе према зету и поче га |
погано! —јекну хаџи-Диша, кад се увери, да овде нема лопова. — Јуда Искариота!{S} Докле се грли |
гоч (бубањ), да се не зна где је шири, да ли у леђима или у појасу, да му је лице као накалаис |
је?{S} Иди на моја кућа, тамо се сакри, да те не види влас, а ја ћу се врнем да ти кажем несто. |
ратио прстен; али им Бик увек одговори, да газда није у дућану.</p> <p>Но докле се, тога дана, |
p>— А што се то тиче па тебе поп ли си, да ти се исповедам?</p> <p>— Море, жао ме, много ме жао |
јекну као иза сна мајстор Диша — Носи, да га не гледам више!</p> <p>Јанићије се окрете вратима |
жиш <pb n="154" /> своје!{S} Мислиш ти, да сам те ја толико година хранио и мучио се око тебе, |
рао се Диша <pb n="164" /> — Мислиш ти, да се са мном можеш спрдати!{S} А знаш ли, море, да те |
е цео свет, па зато се и мора веровати, да је само таквоме испоснику дато да за бадава дође до |
лечетом, за које сте морали страховати, да ће тај час пући баш на ономе месту, где се пуца скоп |
ива мржња према жени толико га захвати, да му изгледаше <pb n="101" /> неће је моћи жив дочекат |
ле за удају, те се могаху дотле надати, да ће мајстор Диша на њихова врата кад тад закуцати.</p |
ризнула у плач и стала толико лелекати, да је својим лелеком цео комшилук жена сазвала.</p> <p> |
ајет; међутим, није могао ни помишљати, да би Јанићије, сам, без ичије помоћи, могао доћи на ов |
о, за цело би морао из нова започињати, да га у раду не прекиде кира-Анастасија, која у тај пар |
астави од Анастасије, па, кад се врати, да је никако више не види, било је за <pb n="100" /> ње |
ла их је тако потпуно и слатко причати, да је милина била слушати.</p> <p>Била је увек одмерена |
требало да је презре, да јој се освети, да је уништи; али у исто време и да му без ње нема живо |
ерења, да тога мангупа не треба трпети, да барата и сербез хода по поштеној чаршији.</p> <p>За |
ојој је био тврдо уверен, да ће успети, да га измири.</p> <p>— А с оним гадом лако бих ја; преб |
старац одмах опазио, како ће боље бити, да што пре оде у свој Пожаревац и да више никада не пом |
а чисто запањено — још ћете ме обедити, да сам јој нешто изнела, а ја ништа о томе не знам.</p> |
Ова три дана не би се могао похвалити, да је онолико посла свршио колико би обично, шале ради, |
ог зна хоћу ли кадгод толико спечалити, да постанем газда-човек.{S} Што да ме гледа?</p> <p>Ово |
то не би знали, могли би још помислити, да се за овим загонетним стиховима прикрива какав злочи |
ад се она заплаче и стане га братимити, да је не ода.{S} Овако њезин је цванцик вратио, и сад г |
скварим сватове, лако ћу после удесити, да му омилим моје Канче.</p> <p>Сад је и самоме мајстор |
где ћеш ноћити?{S} Ваљда ће те пустити, да заноћиш?</p> <p>— Неће; казао да сутра дођем по свој |
<p>Ово је било за њега толико почасти, да је сав успламтео, па од силне радости није знао где |
ежљивој нарави, не би имао те смелости, да ствар, коју ће време једаред зачепркати, рашчепркава |
огу, што му је подарио толико мудрости, да ближњега ода зла спасава.</p> <p>И мајстор Диша, ком |
иша се обрадовао, када му Маца саопшти, да се Јанићије вратио, али се ипак трудио, да то задово |
/p> <p>И кира-Анастасија могла је рећи, да јој је овај живот много угоднији од трогодишњега удо |
ви чираци са Јанићијем морали су отићи, да пољубе руку својој мајсторици.{S} Лепосава је дочека |
тао.{S} Потајна жеља, да се врати кући, да се још једном, макар и крвнички, погледа с њоме и да |
до гроба, вратило се хаџи-Дишиној кући, да над пуним <pb n="215" /> чанком жеравице опере руке |
узгред по њему обазре, па за тим кући, да узме што је наменио својој невести.</p> <p>Кад се вр |
еђивала поклон, кир-Диша зашао по кући, да осмотри је ли све у реду; завирио и у мутвак, где је |
био, па ето ти радње!{S} Тамо, у кући, да се нађеш тетка-Маци на помоћи и четворе очи да отвор |
мајстор Диша се толико изменио у кући, да га човек не би познао.{S} Разуме се, да се Лепосава |
.{S} Баш је чезнуо да се на ново окући, да стече домаћицу, која ће му унети у кућу мир и задово |
остане код куће, те, ако устреба Маци, да јој се нађе, а и да њему јави, ако што буде.</p> <p> |
га она пронађе.{S} Прво је отишао Маци, да се посаветује.</p> <p>— Бог и душа, побегао! — рече |
у и сакупљени пазар односио тетка-Маци, да то ни мајстор Диша не би боље вршио.{S} Па ни у само |
бре весело и даде знак својој домаћици, да пред госта донесе распаљене наргиле.</p> <p>— Много, |
ес, који је Диша оставио њезиној мајци, да га на врео калуп метне и очисти.{S} На повратку, кад |
ша, када му весела женица притрча руци, да је целује.</p> <p>— А ви, како сте?</p> <p>— Ето, ја |
ј је добацио, то је било неколико речи, да га не дочека кући, ако принова не буде жива.</p> <p> |
n="158" /> мешкољила, затварала је очи, да заспи, отварала их и гледала замишљена у оно кандилц |
опет псовку, што није боље отварао очи, да му се тако што не догоди.</p> <p>Једнога вечера сео |
лако и ведро, те у мало што не поскочи, да је на ново загрли.</p> <p>— Како да ти се осветим?</ |
оженио, а како је био самохран, одлучи, да се досели у Београд, те да последње дане живота пров |
, он диже руке од свега и тврдо одлучи, да не доврши своје поклоништво, да се, макар као ексик- |
им метну прст на уста и даде знак Диши, да се не миче. — Стари пустињак био је сед као овца, ду |
мо и амо муваше, чинио се мајстор-Диши, да је баш данас нарочито расположен, чинило му се као д |
исмо и отићи ће из ове проклете вароши, да се никад више у њу не врати.</p> <p>— Отићи ћу, али |
сестра, и Јанићија је довело у положај, да је сваки час морао то због овога то због онога трчка |
Диша утанчаним гласом.</p> <p>— Чекај, да мало одахнем! — одговори тетка-Маца предишући и са о |
је пре три дана урадио.</p> <p>— Чекај, да ти помогнем! — проговори, кад виде, како се испиње н |
ужјем врати му ударац.</p> <p>— Пуштај, да убијем псето! —- виче кир-Диша.</p> <p>— Ела-те, да |
ворној моћи свете утвари.</p> <p>— Хеј, да ми је та светиња у дућану, куд би ми крај био! — узд |
е туђина!“</p> <p>— Него ти, синко мој, да не чиниш тога, кад ниси крив! — храбрила га је тетка |
нека даје, а ја нисам текао овај зној, да га хале и вране растичу!“</p> <p>Али у кућевном дома |
мо у моћи, и да помогну својој ближњој, да ову тајну од туђег ока сачува; ради те своје особине |
, чула овај ударац и завирила у мутвак, да види шта је.</p> <p>Али Јанићије мукну на њу бичјим |
заклони рукавом очи и побеже у мутвак, да кафе припрема.</p> <p>Кира-Анастасија није само расп |
ли, када га она угледа, штуче у мутвак, да се с њиме не сретне.{S} То га је већ коснуло као руж |
рану и на прстима отрчала чак у мутвак, да се <pb n="99" /> ма у каквоме послу нађе, ако би слу |
У то није сумњала, али се плашила ипак, да сада кир-Диша не сазна и да Јанићије не разгласи по |
воја жена дошла теби здрава као тресак, да мој покојник, Бог да га прости, није пустио да ја ку |
уку београдскоме, да је то свети човек, да односи болести и недуге као руком, и само што мртве |
ас узнемирено је истрчавала на капиџик, да види што се шегрче толико затаја.</p> <p>После неког |
к, поставила совру и изишла на капиџик, да види иде ли већ хаџија са својим калфом.{S} Јанићије |
— Ето, ја сам досао као еден пријатељ, да ме научите, те да и ја разбирам, засто вратисте прст |
Сам сам, без родитеља, па никога немам, да ме посаветује и помогне.</p> <p>— Како никога немате |
/p> <p>— А како би било да пођем и сам, да је потражим! — помисли једаред; али у тај исти пар д |
ква судбина снађе!{S} Доста, ако кажем, да је он био налик ономе сиромаху, који је седео испод |
и и приступи кир-Думи, као најстаријем, да га у руке целује.</p> <p>Оба кума развеселише се; ки |
Тако је, кир-Дума.{S} Ја и сам верујем, да је комшилук измислио и за кира-Анастасију оно, као ш |
којима се скрушено предавао с уверењем, да му свака од њих скида по један грех с душе, сада га |
се то десити и у коме часу. — Да речем, да се кајао, што је обећао Анастасији да ће ћутати, то |
и се препала?{S} Ја ћу да га потплатим, да ћути.{S} Дај ми само дреје да се обучем.</p> <p>— Од |
радује тројкама, једрим и тако грлатим, да су својим терцетом, чим се промолише на свет, распла |
>Она се очевидно борила са самом собом, да му нешто на душу метне, али Јанићије, који до овога |
о мислио? — прошапута и одмахну главом, да се отресе од такве помисли.{S} Али ова новост тако ј |
одговори Лепосава, али таким нагласком, да му од једном стаде јасно оно што мало час није разум |
људи, даће Бог!“ и махнуо би им руком, да се удале; а тек трећи, кад наврати, био би задржан с |
не греје.{S} Надао се али са стрепњом, да је њему суђено да умре без порода и да му имање туђа |
попустио пред њезиним сузама и претњом, да ће у Дунав скочити.</p> <p>Тако га је на улицама зат |
ама тако, да се пољубиш са кир-Ламбром, да Јанићија отераш, а кир-Ламбри да допустиш да и од са |
та Лепосава, али тако болећивим гласом, да Јанићије од тога чисто задрхта.{S} Овако му је исто |
о?{S} Зашто би се ја мразила са светом, да сада говорим, па сутра да ми се каже како сам казала |
<p>Мајстор Диша кришом га гурну лактом, да не говори о ценама.</p> <p>— Па колико тражиш за ово |
лазила је на капиџик, која са свећицом, да је над покојницом ужеже, а која са китицом цвећа, да |
оме послу.{S} Прва му мисао паде на ум, да оде у дућан и, ма на који начин, подмити Јанићија, д |
ве разлоге кир-Думине, њему дође на ум, да још један покушај изврши, па ако успе, онда да не из |
све ово ради, нити јој је падало на ум, да ће сутра дан постати испрошеница а до друге недеље и |
а и није — помисли и поче напрезати ум, да замисли како се %Јинићије није обесио.</p> <p>— Сиро |
е, да послуша.</p> <p>— Грехота, џанум, да остариш као девојче!{S} Бог је наредио на жена, да н |
мо!“ — и тако утешен сишао је у подрум, да у један бокал оточи расола, који је он увек за вечер |
/p> <p>А када кир-Диша зађе и у подрум, да прегледа туршију, кира-Анастасија стрча са доксата у |
овим топлим оковима остао тако цео дан, да у исти мах не осећаше и неку чудновату страву од све |
p>До ушију заљубљен и необично куражан, да јој бар овога пута покаже све, журио је Јанићије кућ |
осећање расла је упоредо и она бојазан, да ће <pb n="93" /> постати предметом свих ћепенака у ч |
мужа.</p> <p>Кир-Дума већ беше спреман, да оде у полицију и да се пожали, како је нестало кир-Л |
како му драго, хаџија је био приморан, да поднесе и овај ударац и да у страху очекује, како ће |
ротив, живот му је био толико несносан, да га је из дна душе презирао.{S} А што није учинио кра |
аглога скока, који беше тако неспретан, да се задувани Ламбре умало не спотаче.</p> <p>— Шта то |
ед Лепосавом утврдио колико је немоћан, да на своју руку живи.</p> <p>Када је оно отишао, тврдо |
и јој пред очи овако сплетен и немоћан, да ствар што боље изведе.</p> <p>Али како је Анастасији |
рати натраг, сврати прво у Дишин дућан, да обиђе момке, колико да виде, како нису остали без ик |
тка-Маца што је слала Лепосаву у дућан, да му донесе по штошта од своје софре као понуду.{S} Ки |
, па како је обема рукама пружио сахан, да јој га да, тако је као окамењен и остао.</p> <p>— Ам |
ињи, поста му сада тако тесан и мрачан, да би се угушио, само да је за неколико у њему остао.{S |
ми дати; неће ваљда бити тако бездушан, да ме без ичега пусти у бели свет! — мислио је уз пут Ј |
ко осећао; али наравно био је принуђен, да то осећање дубоко у себи скрије и да још једном поку |
о између два огња међу које је стављен, да по својој вољи изабере у који ће скочити.{S} И сам Б |
поштовао и о којој је био тврдо уверен, да ће успети, да га измири.</p> <p>— А с оним гадом лак |
јевом; а за Јанићија је већ био уверен, да ће и за другом му женом, као и за оном првом, ревно |
иче Јанићија, он је био потпуно уверен, да ће у томе погледу постати не само десна рука тетка-М |
ије се осећао побеђен; предвиђао је он, да га мајстор неће лака срца пустити; али најпосле и да |
и кроза свет.</p> <p>Диша је избегавао, да од своје стране даде каквог му драго објашњења, избе |
ознали.{S} Како је у почетку покушавао, да и у кући заведе што већу штедњу и да на драмове одме |
b n="27" /> смех чак на улицу разлегао, да га последњи одјеци зурла и гочева не заглушише.</p> |
губи мегдан.{S} Руку, којом је потегао, да је дохвати, трже као опарен, кад угледа како и нож и |
обраћао пажњу, нити је и слутити могао, да ће му се од њихове стране тако што десити.</p> <p>У |
кир-Ламбре толико зачикавао и препадао, да су се сви по кући смејали од срца њезиноме страху и |
Јанићије отишао, тешко да је и опажао, да пред њим стоји престрављена Анастасија.</p> <p>Анаст |
имамљива, да се Јанићије једва уздржао, да не понови оно што је пре три дана урадио.</p> <p>— Ч |
ла у Јанићија; а кад јој је овај казао, да јој то мајстор Диша враћа и да више неће да зна за њ |
p> <p>Јанићије је још те вечери дознао, да ће мајстор сутра звати на част и Ламбру и кира-Ману, |
д ногама земља мигољи и за цело би пао, да се у томе часу не ослони леђима о стабло једне дафин |
ипак је толико <pb n="86" /> разбирао, да има нешто што он не зна, а што се баш њега тиче.</p> |
у чаршији, могао доћи и на таку мисао, да ноћу ускаче у кућу једне удовице.</p> <p>Но мајстор |
Ламбре не одговори ни речи.{S} Помисао, да је затечен у овакоме стању у туђој кући, обузела му |
изићи међу људе.{S} А та сама помисао, да се сад, овако оцрњен и смешан, јави у свету, ради св |
е сплетке.{S} Напротив, и сама помисао, да му ваља ма што предузети, те да се пред светом опере |
а и пламен јој обузе образе на помисао, да је Јанићије нешто пронео.</p> <p>— Па у твоје.</p> < |
а очи јој крвнички севнуше на помисао, да се ма са којом од њих разрачуна.</p> <p>— Она, која |
ућан, али без оне гужве, седе за посао, да ради; но тај посао, што га је у овако узбуђеном стањ |
ни због другога.{S} Јанићије је осећао, да та рука, што га тако често лупа по леђима, чини то и |
Думу њему, па се чак по мало и досећао, да ће се тицати и удовице, те му некако дође тако нелаг |
исао била је, да је мајстор Диша дошао, да се разрачуна с њим, и он сав претрну, скочи насред с |
земља, <pb n="197" /> из које си дошао, да ми у браду поганиш?{S} Јесам ли ја Френк, шта ли, да |
о.</p> <p>Таман све то покупио и пошао, да се неопажено извуче из собе, када се у тај час указа |
д му се дала врло згодна прилика, прво, да излије сав јед на Јанићија, што му је радњу у неврем |
хаџи-Диша би имао само то задовољство, да је кривац пронађен.{S} А за љубав тога малог задовољ |
одлучи, да не доврши своје поклоништво, да се, макар као ексик-хаџија врати, па макар никада и |
вао кир-Ламбре, а спавао је тако тврдо, да није ни осетио, када се Јанићије привуче и лагано по |
маштом, заспао је Јанићије тако тврдо, да не би осетио, да га је когод те поћи извукао из мутв |
одговарао потпуно његовоме стању, био, да Ламбру уништи, њу љуто казни, али да му она, после т |
исак <pb n="126" /> је тако снажан био, да му је лева рука, којом је обавио вито и еластично де |
ажљиво саслушао, а кад је Диша изјавио, да ће одмах на пут и да од силне бриге за радњом <pb n= |
лепећете?{S} Сто сам ја на вас скривио, да ме клепећете?{S} У апса ћу ја вас <pb n="167" /> и т |
Рђо папуџијска, шта ти је ружно урадио, да му тако желиш? — рече Лепосава, која је после одласк |
јстор Диша му је пред шегртима наредио, да пази на радњу и што чешће у дану тркне до куће, те д |
синовца, који се на све начине трудио, да му покаже, како он неће да зна ни за какав род.</p> |
не мога одолети.{S} Ма како се трудио, да избије из главе сваку помисао на оно што је онако не |
се Јанићије вратио, али се ипак трудио, да то задовољство не покаже.{S} Сад му се дала врло зго |
о.{S} Хаџи-Зосим га је нарочито тражио, да му саопшти важну новост.{S} Са Јорданскога спруда Ви |
сницама, па га је толико тукао и газио, да би га и убио, само да не дотрчаше људи, те га од Јан |
ти.{S} До скора је мајстор Диша мислио, да не може преболети своју домаћу несрећу; мислио је, д |
ату научим, па сад, кад сам те спремио, да одеш?</p> <p>Јанићије устаде, метну руке на појас и |
<pb n="172" /> зар сам се зато оженио, да свакога месеца слушам, како се та и та у комшилуку п |
евидовне беде толико се сплео и збунио, да је само хуктао и стењао.{S} Био је толико неодлучан |
којој је Спаситељ ходио и чуда творио, да се није усуђивао ни да пљуне на ту земљу.</p> <p>— О |
е Јанићије тако тврдо, да не би осетио, да га је когод те поћи извукао из мутвака и чак на Јали |
у, што се толико заслепио, те допустио, да се један Србин <pb n="35" /> увлачи у њихово друштво |
н грађанин, а ни из далека није слутио, да му је стриц већ то и да ће га у скоро наследити.{S} |
ао сасвим друкчији; толико се изопачио, да га чисто не познајем.</p> <p>— Не знам — одговори Ма |
ила.{S} Кир-Диша је овога пута одлучио, да остане чврст и непомичан као стена, па је тако и ура |
једнога мрава, који се свакојако мучио, да одвуче кроз траву једну покрупнију мрву хлеба.</p> < |
баш са тога гледишта он се јако плашио, да овоме момку не прасне опет у памет, као оно пре неко |
алим ишао; зато сам се толико истрошио, да мртваце из куће износим?! — зајаука хаџи-Диша и у ст |
то је Јанићије Бик тако савесно вршио, да му ни највећа цепидлака, која тражи у јајету длаку, |
асија га удари ногом у трбух тако јако, да он јаукну, ухвати се обема рукама за трбух и пресами |
у удовиштво, све је лепша бивала, тако, да о трогодишњем парастосу не беше у чаршији ни једнога |
ла у грчкоме и цинцарском језику, тако, да више ни у кући ни у чаршији није говорио друкчије ве |
>— Ето, каже:{S} Да се врати, ама тако, да се пољубиш са кир-Ламбром, да Јанићија отераш, а кир |
речи, у кући хаџијиној цветало је тако, да му је и најбоља домаћинска кућа могла позавидети.</p |
а у радњи мајстор-Дишиној ишло је тако, да се није ни опажало, да већ од толико недеља нема гос |
кад подвије врат и полети, мукне тако, да вам се чини то бик муче.</p> <p>Кир-Ламбре и сви ост |
и хтео?! — одговори Лепосава, али тако, да он сада не знађаше прашта ли му или се љути баш зато |
н је тек онда окретао српски, али тако, да се очито опажало, како с тешком муком изговара појед |
му отвори, поче је тући и гњавити тако, да се једва искобељала из његових шака и побегла.</p> < |
е није умео, удешавао је кроз нос тако, да ти се увек чинило као да их Грк пева.</p> <p>Али, чи |
} Виде да му је жена забраздила далеко, да се ђаво увукао у њезину душу, те окрете да гони из ж |
е и предузела кућу у своје руке толико, да хаџи-Диша није више знао ни шта се у кућу уноси ни ш |
ти човек <pb n="198" /> тражаше толико, да је Диша код прве цене занемео и изгубио вољу на паза |
иједна мисао није била кадра ни толико, да се за који часак у његовој глави скраси.{S} Од свих |
шио па најпосле и певао и мукао толико, да је пред вече узбунио говеда, која се с паше враћаху. |
а није знала.{S} Сећала се само толико, да је обема рукама шчепала и вукла нечије косе, и да су |
тне махмудије.</p> <p>— Е, сада, ћерко, да си жива и здрава и срећу да унесеш твоме домаћину у |
.{S} Јео је тако пријатно, тако слатко, да би и сит човек огладнео посматрајући оно задовољство |
као прводаџије, тако им и не би тешко, да одмах започну са својим предлогом.{S} Да ли је кира- |
венчила на главу, њој стаде тако тешко, да у мало не паде пред олтарем.{S} Била је бледа у лицу |
дао и када му је предосећање казивало, да је долазак газда-Дишин ту на прагу, у њему се појави |
ирочету; али јој је вазда на ум падало, да од њега неће бити сигурна, све докле се он буде нала |
ој ишло је тако, да се није ни опажало, да већ од толико недеља нема господара у њој.{S} Јанићи |
је тако силно лупало а у грлу стезало, да је морала употребити сву присебност, само да не бриз |
м Бог зна докле би ово ломљење трајало, да се сутра дан не догоди нешто, што је Јанићијевој одл |
ужи.</p> <p>Тетка Маца је застала мало, да се поздрави са једном комшијницом, која је заустави |
а лепом удовицом, то ипак није сметало, да општи утисак буде весео и задовољан.</p> <p>Али друк |
вно и у грудима јој тако живо закуцало, да у мало није упустила једну милојку, коју је баш тада |
грлу, које му се на пакост тако стегло, да је једва био у стању да ваздух удахне.{S} Стојао је |
асом клонулим, из кога се јасно видело, да га је сва моћ оставила а наместо тога настао у души |
сам ти добар, — мелем сам; ама за зло, да те Бог сачува!{S} С оном првом у мало што не учиних |
омисли, да ли ти је познато икада било, да је некоме радња пропала, докле се он на хаџилуку бав |
ао поштовати.{S} Па кад би то све било, да ли би он то и дочекао?{S} А код овога мајстора његов |
је грабио даље.{S} Срамота га је било, да се умеша у ту гомилу, јер му се чинило, да ће му сва |
и језик удавача, којима би милије било, да су оне зурле пред њиховим капиџицима писнуле.</p> <p |
е.</p> <p>А ко зна, не би ли боље било, да је мајстор Диша прво саслушао свога шегрта, па тек о |
а-Думиници.{S} Некако му је лакше било, да исприча све њојзи него ли њеноме мужу, према коме је |
ено Канче; боље <pb n="144" /> би било, да ти се не нађох као рођена мати, кад оно на смрт боло |
гледало онако страшно, као што би било, да их је ма коме другоме дао.{S} Она изиђе из собице и |
перспектива, али какве би користи било, да му каже то?</p> <p>— Толики пут чиним због тебе: хоћ |
одговори, а њему је тако потребно било, да о тој теми разговор продужи.</p> <p>Тетка Маца је за |
е цене тиче, то му је већ познато било, да се овде може човек погађати до миле воље.{S} Ономад |
синко, боље би и за тебе и за нас било, да си тражио кућу фудул-Стаменкину и њено Канче; боље < |
мајстора.</p> <p>И тада му је долазило, да не чека, но да погази своје обећање и, као веран слу |
азио у наглу срдитост, па му се чинило, да би сад у стању био да је сву у комадиће растрза, сам |
се умеша у ту гомилу, јер му се чинило, да ће му сваки погодити чега ради долази.</p> <p>Али је |
on" /> <p>Шта је мајстор-Дишу нагонило, да онако нагло врати прстен, то је он тек из далека нап |
по штошта добацила, што би га уверило, да кира-Анастасија ни као удовица није баш ни међу свој |
п је испитао младенце и сада се журило, да се све што је потребно за сватове спреми.{S} У Мацин |
о снажно у леђа, да је толико звекнуло, да је чак и тетка Маца, која је у башти нешто плевила, |
тога, што му никако у рачун није ишло, да изгуби пријатељство два тако угледна Грка а с њима и |
де си их сакрио?{S} Што је посла овамо, да их дигне?</p> <p>Лепосава кад чу да ће Јанићије у св |
ми, као једни верни христијани, сећамо, да му се клањамо и молимо.{S} Богатији је, мој синко, о |
то је било тако мило, тако неочекивано, да је од <pb n="21" /> силна изненађења занемио и пред |
то на оно, тек колико је било потребно, да удовица онаквог једног мужа не <pb n="10" /> би, ма |
ико припремао, што му је било потребно, да се у сватовима покаже као <pb n="31" /> достојан зет |
осле је жалила и лелекала тако искрено, да су комшинице једва успеле, да је сачувају од какве м |
рекипе, отисну од себе Думу тако силно, да овај полете насатке и лупи леђима о зид.</p> <p>— Ле |
} Инако надраженом сад је било довољно, да сав нагомилани јед окрене противу своје жене и, разу |
ла се смејати тако јасно, тако помамно, да би јој се <pb n="27" /> смех чак на улицу разлегао, |
таша очима.{S} И да му не беше зазорно, да своју испрошеницу пољуби пре времена, Диша би чак и |
и то могао погодити.{S} Једно је јасно, да га је увек, кад год би изишао из мутвака, погледала |
овини речи застаде.{S} Видело се јасно, да јој није баш тако пријатно да му испоручи све што јо |
нцарске муштерије, ипак је видео јасно, да је кир-Думи и његовима јако стало до тога, да баш он |
ав чудноват страх.{S} Увиђао је свесно, да му ваља што енергичније предузети против клевете; ал |
ла кир-Ламбру, ипак није било пријатно, да се у њеној кући догоди какав шкандал, <pb n="105" /> |
на грчком језику.</p> <p>Није могућно, да је све те „артикле“ убацивало једно лице; јер по пре |
о немогућно, као што је сада немогућно, да својом шаком запуши целом Београду уста или да забра |
и на децу; а он је опет нудио толишно, да је свети човек са највећим презирањем, у место њему |
е ти вратити.{S} Али то није било лепо, да свога мајстора, који ти је као један родитељ, тако о |
онда што мене питаш?{S} Зар је то лепо, да се у туђа посла мешам!</p> <p>— Тетка-Мацо, ти си по |
па, ето, и сад...{S} И зар је то лепо, да јој сам доводиш кир-Ламбру у кућу.</p> <pb n="109" / |
а?!</p> <p>Анастасија је опазила добро, да јој сад не би <pb n="91" /> помогло никакво извијање |
у сами пепео.</p> <p>— Знала сам ја то, да ћеш ми кад тад рећи хвала, — одговори Маца задовољна |
жину и на своје године, па чак и на то, да мушкоме не приличи оваку игру играти, те би се и сам |
ојчуре“, али ипак све се сводило на то, да је мајстор Диша прилика, каква се лако не налази, и |
<p>— Шта ми је угатала?</p> <p>— Па то, да немаш деце.{S} Вичеш на мене, као да сам ти ја крива |
p>Прво, што јој паде на ум, било је то, да је на прагу новога живота, да је тај човек, за кога |
ти, а када се будем вратио, иде ли то, да једна хаџијница меће дукат на чело?</p> <p>Лепосави |
њега, не би га толико запањило као то, да је он, један угледан мајстор у чаршији, могао доћи и |
а одујмила, он се одлучи, по што по то, да оде.{S} Пред текијом није било никога а у самој теки |
у у оно време у јеку цветали, а и зато, да у очима свога шегрта јаче означи ону разлику, која и |
ерију, па је опет врати на старо место, да је удели оном трећем, који се, по реду, јави.</p> <p |
д брега одваљене.{S} Није био на чисто, да ли да их воли или мрзи, што су Лепосаву у гроб отера |
био уважен међу овима, буди напоменуто, да га је првом женом, Анастасијом, оженила грчка чаршиј |
је од смрти Лепосавине толико омрзнуо, да га је, кад год би му се дало, избегавао.{S} А мајсто |
м Кир-Бенџи, који се за живота збринуо, да му удовица не остане на сокаку, желела, да јој свадб |
ни се све чини, да сам баш од тебе чуо, да она носи четири хиљаде...</p> <p>— Не је четири, џан |
же! — прошапта Јанићије, али тако тихо, да га је Лепосава, која иђаше уза њ, једва чула.</p> <p |
дни доказ, да је све онако било. — Јер, да није крива, зашто би вриснула?</p> <p>— А?...{S} То? |
ињаку са Витаваре, да види свети ексер, да се и њему помоли и да приложи коју аспру за зидање ј |
ахале до махале и по чаршији пуче глас, да се кира-Атанасија удаје.{S} Грчка чаршија је %честит |
них врата, те га одалами шаком за врат, да је Бик одлетео неколико корачаји.</p> <pb n="48" /> |
зграну се хаџија. — А где ти је памет, да је саму остављаш? — Зар сам зато толики пут потегао |
ливање, испосник је сматрао за дужност, да побожним хаџијама опише све оне муке, што их је <pb |
инило му се, ако одмах не крене на пут, да ће умрети од неодољива страха.</p> <p>— Ко зна шта с |
вноме.{S} Кир-Ламбре је предосећао већ, да је нека друга, много важнија мисао довела Думу њему, |
које му јасно показиваше његову немоћ, да са собом располаже по својој вољи, беше једна кап ви |
е га узе Господар Милош у своју службу, да носи поверљива писма из Београда у Цариград и обратн |
ине другарице долазиле су, као на мобу, да јој помогну у пословима и спремању за свадбу.{S} Леп |
га начина, но да Ламбру закључа у собу, да на капиџик удари катанац, како не би нико могао с по |
ја тако је нагло јурила у његову главу, да му се језик спотицаше преко сваке речи, те не мога д |
ји од ћитајке, који није дошао у цркву, да се помоли за покој душе кир-Бенџине и, колико је мог |
— подвикну Диша и дохвати једну летву, да одалами непослушна шегрта.</p> <p>Али Јанићије, мног |
.</p> <p>Сутра дан Дума је отишао суду, да још с те стране покуша.{S} Али Диша одрече и тамо ду |
аре?“ питам ја. — „Ти, ето сви причају, да се мајстор Диша пео на твоја леђа.“</p> <p>И ту Јани |
/p> <p>Фудул-Стаменка истрча на авлију, да га пресретне, а у томе кир-Ламбра гурну капиџик и на |
ором отишао у дућан наредивши Јанићију, да му сваки час јавља, како је Лепосави, а он чим је ис |
ријатељи су посећивали будућега хаџију, да се с њиме виде и разговоре, а многи и да га замоле, |
— Јест, нашла сам своје руке на сокаку, да их по томе гвожђу лупам.</p> <p>Јанићије се засмеја |
а умре?{S} Зашто је даде ономе токмаку, да јој младост поједе? — одговори Јанићије.</p> <p>Ако |
це, па када није могао, он нареди Бику, да погне леђа, а он му се попе на леђа, па одатле на зи |
раду уста или да забрани Јанићију Бику, да на свакоме ћепенку приповеда како је кир-Ламбре прес |
, нано, — замеће она и измиче рантлику, да не прекипи — уморила се, па мало седох.</p> <p>— Хај |
ет и двадесет пута истрчавала капиџику, да га одшкрине, колико тек да промоли главу, па да сагл |
епосава нарочито застаде и позва мајку, да се не задржава толико.</p> <milestone unit="subSecti |
здисати.</p> <p>Пуче глас по комшилуку, да је Диша вратио прстен.{S} С почетка се и веровало и |
своју кућу.</p> <p>Али кад пружи руку, да ухвати кваку од авлијскога капиџика, срце му силно з |
како се испиње на прсте, и пружи руку, да од ње узме сахан.</p> <p>— Нека, што ми требаш ти!{S |
гових земљака, задржаше о своме трошку, да им буде на руци, као људима јоште несвиклим овамошњи |
шегрта помилује, приши му једну ћушку, да овај у мало што не испусти обе ћупе да се разбију.</ |
амбре очајно и пљесну се шаком по челу, да је кира-Мана, која се притајала за вратима и ослушки |
а је долазила тетка-Маца и поручила му, да одмах њезиној кући оде.</p> <p>И то одлучно позивање |
/p> <p>И њему се нешто ражали; дође му, да као мало дете зајеца.{S} Грло му се стегло те не сме |
Јерусалиму приказало, наговестивши му, да ће у скоро постати <pb n="7" /> „родоначалником“ мно |
ајстора, послао је шегрта и наредио му, да се у мутваку нађе и да остане тамо, све докле кир-Ла |
ако је кира-Анастасија говорила о њему, да је био непослушан, неваљао и да је мајстор учинио па |
е буди.{S} Свет је толико нагртао њему, да им даде какав запис или амајлију која чува од урока |
зе Јанићије Бик крчаг и отиде на чесму, да наточи воде.{S} А чесме по Београду, у оно време, би |
и на грошеве; па још кад се има на уму, да је кира-Анастасији први комшија био кир-Ламбре, који |
! — одговори Лепосава и стаде у страну, да учини места другима.</p> <p>Диша се опрости са свима |
говори Лепосава и окрете лице у страну, да јој Диша не угледа, како јој у томе часу лице заплам |
ростења кир-Диша, коме у тај пар севну, да би му боље било да га је млатнуо каквим калупом, нег |
обистинила, те то нагна целу насеобину, да што пре стану на пут неприликама, које су већ почеле |
гледа!{S} Одмах да си отишао берберину, да те измије и ошиша, па у дућан!</p> <p>— Хајде, дете, |
а тако <pb n="177" /> одлучно подвикну, да се мајстор-Диши тај моменат учини врло сличан са они |
ад из каквога присенка искочио пред њу, да је преплаши.</p> <p>И то одушевљење имало је свога р |
амо затекао Анастасију у таквоме стању, да му је и без њених речи постало јасно зашта га је поз |
да види шта раде и да му обрати пажњу, да не оставља дућан на шегртима, но да ту седи, докле г |
— А, а! — Турчине, - бре, пали кумбару, да ме разнесеш!</p> <p>— Рђо ниједна, што се не обеси о |
ри Јанићије на душак и поможе мајстору, да отпаше кецељу, коју при раду око антерије везује.</p |
асвим непознатих јој жена, долазиле су, да виде чудо, па, узгред, и три пута помиришу.</p> <p>А |
е је шири, да ли у леђима или у појасу, да му је лице као накалаисана тепсија, и Бог те пита, ј |
овек хоће у собу, изује па прагу обућу, да застирке не би прљао, па у мествама уђе у собу.</not |
мало, он се толико навикну на ову кућу, да тетка-Мацу није друкчије поштовао него као да му је |
Диша послао цигане пред удовичину кућу, да јој навести сутрашњи дан њихова прстена.{S} Све маха |
ушила Лепосава, носећи ратлокум и кафу, да мајку послужи.</p> <p>— Па где си био до сада?</p> < |
, у тадањем Београду, јасно показиваху, да су сви угледнији занати и трговине у туђим рукама.</ |
су га сажаљевале; неки га и саветоваху, да се врати у Јерусалим, те да код власти оптужи хаџи-З |
носим?! — зајаука хаџи-Диша и у страху, да се то баш овога часа не догоди, побеже у дубину башт |
ији су се идеали стопили у једну сврху, да се ороди са племенитим потомцима класичне нације, те |
м, обично су се обраћале на тетка-Мацу, да им она помогне и око њих пробаје.{S} А рука јој је б |
де у свој дућан, и затвори се у собицу, да премишља што да предузме.</p> <p>Нема сумње, да би к |
а је кир-Диша умро, па истрча на улицу, да кога било наврати у кућу.{S} Разуме се да по комшилу |
ти плануо и разбуктао се у њезину срцу, да је занесе, опије, па сад да се тако насилно у један |
а га је затварала у оковану гвоздењачу, да до повратка Дишинога ту престоји.</p> <p>Једнога дан |
сто да јој оне помогну и утичу на Дишу, да се махне дервишких записа, обе, као из једнога грла, |
у недра не мећу.{S} Дума светује Дишу, да га „извади“ за калфу, а Диша обећава све, али, разум |
то светога човека, па замоли хаџи-Дишу, да га код куће сачека, и врати се натраг.</p> <p>На пет |
бео бакарни прстен са пуцетом као орах, да би му често кожу раскрвавио.{S} А за све то коме би |
ту нежну црту његове душе јављао страх, да ће је сада за навек можда изгубити.{S} А уз ово осећ |
но са газдиним хлебом гутао и чувао их, да их доцније он, кад буде произведен за калфу, са бога |
ао комад хлеба, макар и за душу мртвих, да је заискао; али то га беше срамота и он се с тешким |
вој жени — овај запис, што ти га дадох, да метнеш пред зору у нову зелену чинију; пре зоре да з |
, шта се на чесми прича.{S} Кад чучнух, да захитим воду, а она ми каже: „Је ли бре, Јанићије, к |
бос преко жеравице.{S} Да оде у Галац, да се растави од Анастасије, па, кад се врати, да је ни |
ећи, већ удари у такав хистерични плач, да му требаше повише времена, докле је како тако умири. |
им друго: да ће му жена ударити у плач, да ће га преклињати да је не убије и да јој погрешку оп |
{S} Нека ти је са срећом; бар сад знаш, да ћеш имати честиту домаћицу.</p> <p>И тетка Маца узе |
p> <p>— А зашто, море?{S} Ваља да одеш, да га пољубиш <pb n="161" /> у руку и замолиш да ти опр |
е не одговори, седе за пањ и узе дикиш, да разрезује по обележеним линијама на меку сахтијану.< |
ену и потомка.</p> <p>— И ти да пустиш, да она учини такву лудост?!{S} Зашто си је пустила? — в |
Тако ли си научио ону твоју... твоју... да моме Канчету косе почупа! — пискала је фудул-Стаменк |
куме.{S} Није знала како да се понаша: да ли да им прими Бога или да утекне у собу и врата заб |
де је, што не долази?</p> <p>— Он каже: да неће!</p> <p>Маца и Диша згледаше се зачуђено.</p> < |
е много и то ме брине.{S} Знаш како је: да ми је рођено дете, не бих га више волела!{S} Растао |
ка машта његова бацила га је у маштање: да је нешто књаз, па да нареди да му доведу тетка-Мацу |
их девојака па тражио Цинцарке.{S} Или: да је она чему, зар је не би узео ко од њихових, него ј |
смрти, али једно му је мутило помисао: да ли ће га она жалити? <pb n="162" /> Хоће ли плакати |
мах збуни.{S} Очекивао је сасвим друго: да ће му жена ударити у плач, да ће га преклињати да је |
раним ћепенцима.</p> <p>— Тако те хоћу: да се ожениш, ја; а не да затварамо капиџике, кад прође |
дао баш у саму газдарицу, <pb n="85" /> да ће га она курталисати беде и вратити у дућан; а глед |
га је заошијала, чинило <pb n="106" /> да ту жену није никада толико волео и тако везан био за |
што?{S} Па то се бар зна <pb n="137" /> да нико од нежењених људи неће ићи сваки дан у кућу, гд |
т претрнуо, па и сам као <pb n="108" /> да предосећа неки тешки услов, па само трепће и гледа у |
ашила га.{S} Кад би могао <pb n="38" /> да се некуд далеко уклони, или кад би имао какву враџби |
ћега дана да обоје липшете од глади!{S} Да се удаш за дериште, које не може за десет година на |
ама, куда да га носим?</p> <p>— Њој!{S} Да га њој даш... натраг...{S} То ми не треба...{S} Реци |
га, просу пред собом и згази ногама.{S} Да му Лепосава беше под руком, за цело би и с њоме тако |
пође поиздаље обилазити око дућана.{S} Да је само могао, он би тога мајстора, који му је толик |
кар у цркви при венчавању младенаца.{S} Да је Диша био потпуно збуњен <pb n="46" /> од толике п |
равноправноме члану грчке насеобине.{S} Да тога није било, Бог зна би ли се мајстор Диша могао |
исли претрча као бос преко жеравице.{S} Да оде у Галац, да се растави од Анастасије, па, кад се |
у једне тако лепе и угледне удовице.{S} Да је удаду за каквога Грка или Цинцарина, о томе није |
длактила главу о шаку и нешто мисли.{S} Да је мало боље загледала, можда би опазила трагове од |
помислити да тако што предложи Маци.{S} Да је бар удовац, али пуштеник — е, не иде!{S} Човек са |
а одмах започну са својим предлогом.{S} Да ли је кира-Анастасији у опште годило да се уда за ки |
јевога лица, а у лицу сав пребледео.{S} Да су ма шта друго изнели противу њега, не би га толико |
а очигледна, суд му је и то досудио.{S} Да се ствар што пре оконча, томе је и сама кира-Анастас |
p>Кира-Анастасија опет сасвим инако.{S} Да зажали за породом што га нема, то јој ни на крај пам |
амо толико, колико да покрије главу.{S} Да је кир-Ламбре слободан, без жене, лако би она пркоси |
имите, који су се пушили по ћепенку.{S} Да му је сада онај цванцик, како би се слатко најео хле |
те да осигура потомство своме имену.{S} Да ће младина скинути са кира-Анастасије уроке, који јо |
ео живот зависи.</p> <p>— Ето, каже:{S} Да се врати, ама тако, да се пољубиш са кир-Ламбром, да |
ратлокум.</p> <p>— Зашто, кир-Дума?{S} Да ли не мислиш на сина да просиш девојку?</p> <p>— Још |
аче.</p> <p>— Шта то би, кир-Ламбре?{S} Да се нисте убили? — чисто врисну фудул-Стаменка неким |
ко ли му је могао тако што наредити?{S} Да то није кира-Манино дело, о томе није ни мало сумњао |
е сузбије.</p> <p>Али на који начин?{S} Да зађе кроз махале и свакоме се правда — не иде.{S} А |
— Овде је!{S} Ама шта си се уплашио?{S} Да ниси угануо ногу?</p> <p>— Заригли капиџик; хоће да |
, бре!...</p> <p>— Нисам, газда, то?{S} Да сам то, ја бих и сада седео у твојој радњи.</p> <p>Г |
о, шта ће се то десити и у коме часу. — Да речем, да се кајао, што је обећао Анастасији да ће ћ |
куће не оде.</p> <p>— Не треба — вели — да мајсторица остане сама без послуге, кад јој гости до |
дан тефтер.</p> <p>— Седи, — рече јој — да ти покажем нешто.{S} Знаш ли шта је овде?</p> <p>— Н |
олако изви из њенога загрљаја.</p> <p>— Да кажем где су.. ама тако, ако обећаш нешто.{S} Ако не |
никада није враћао из дућана.</p> <p>— Да не долази већ? — упита га Лепосава још с врата.</p> |
у Галац? — зачуди се Јанићије.</p> <p>— Да се склонис и поарну послу да најдес.{S} А ја искам д |
еби; он се наже, да боље чује.</p> <p>— Да му кажеш...{S} Диши... јер ја ћу...</p> <p>Она се оч |
е јој лупа, да му ударце чује.</p> <p>— Да те дам Јанићију, шта ли?{S} Па трећега дана да обоје |
ди му да оде до Ламбрине куће.</p> <p>— Да поздравиш кира-Ману и да јој овако кажеш:{S} Много т |
се да се са самим собом бори.</p> <p>— Да продам, а ко зна у какав ће народ доћи оваква светињ |
ад их стане око софре служити.</p> <p>— Да служим кира-Ману и Ламбру, то да не буде! — помисли, |
н видео и тетка-Маци испричао.</p> <p>— Да кажем, не ваља!{S} Обећао сам да ћутим.{S} А да вара |
н тури записе на њихово место.</p> <p>— Да ли да и њој кажем?{S} Може бити она ће пристати; она |
ао да то беше само један грош.</p> <p>— Да ти дам пет стотина?</p> <p>— Шта кажеш?</p> <p>— Чет |
ламену.</p> <p>— Шта радиш то?</p> <p>— Да спалим сотону!{S} Нечастиви је у њој, а ово је кућа |
>— Па не ли викаше Суља добошар за теб’ да те с власт фаћају.</p> <p>Јанићија жацну, кад сазнад |
рч’ за тобом, ја л’ да те загрли, ја л’ да те пољуби.{S} Од толиког његовог грлења већ и комшил |
па ко што ради, он трч’ за тобом, ја л’ да те загрли, ја л’ да те пољуби.{S} Од толиког његовог |
ону чувену песму:</p> <quote> <l>„Зашт’ да прећутим ја овога свјета,</l> <l>Да моја млада овде |
е кира-Анастасија тако вешто градила, а да најбоље залогаје од тога не добије Јанићије.{S} Од о |
е тако изгледаше као да они то славе, а да су папуџије тек онако као гости за софром.</p> <p>Та |
ј је било немогућно да и даље самује, а да ипак очува добро име честите удовице.{S} Знала је он |
усамљен; изгубио је грчке пријатеље, а да се враћа својој нацији на то није ни мислио.{S} Одро |
, није могао ни десет дана да издржи, а да се не врати у овај „црни“ Београд, где му је било св |
кроз прсте свака превара у трговини, а да му морални углед не пострада.{S} Јер, најпосле, трго |
, није могло никада да прође с миром, а да га не зачикне на ма који начин. <pb n="33" /> Али јо |
ватиле, ретко да би ко прошао улицом, а да не застане, бар једну строфу да чује.</p> <p>Па ипак |
кир-Ламбре не би отишао у свој дућан, а да не наврати удовици, тек да види, не оскудева ли у че |
али, ипак, Бик не може да одоли срцу, а да је, бар узгред, кад поред ње протрчи, не чупне за ку |
ли он је још слуга, нема нигде ништа; а да га чекаш, док се огазди, хој, хој!{S} То ће да прође |
<p>Једном речи, постао је прави Грк; а да му се простота не би у очи подсмевала и подмигивала, |
ли Спаситељ је сва искушења претрпео; а да није, Бог му не би дао ону чудотворну силу и одрекао |
вишне бриге без које се може бити.{S} А да би се пред Дишом и својом савести оправдала, увек је |
мишљала да свога супруга ожалости.{S} А да је удаду за Србина, то би био грех према покојнику, |
, не ваља!{S} Обећао сам да ћутим.{S} А да варам газду, зло! — мислио је Јанићије и између ова |
је цео свет говорио да то не чини?{S} А да му кажем, па да ме, као у сватовима, опет одалами, т |
не падају на памет шегртима.</p> <p>— А да није то кир-Диша? — запита престрављено после кратко |
жио његов изгладнели стомак.</p> <p>— А да сам оне Ламбрине дреје предао онда кира Мани; или да |
је учитељ изненада искрснуо.</p> <p>— А да је упусти, море? — запита Маца, тек да изађе из ове |
или Цинцарин од бољега угледа изостао а да није присуствовао макар у цркви при венчавању младен |
седи подавитих ногу на своме ћепенку а да се не макне, сада се није могао у дућану ни „черег“ |
ју никако не би могао поднети.</p> <p>А да на све ово одмахне руком и да опрости срамоту, ни на |
ости, које она, као честита жена, треба да испуњава.{S} Говорио је, како му је образ највећа св |
— Ама, то је истина.{S} Време је, треба да се оженим; али ко је мислио на то?</p> <p>Те ноћи пр |
т и како је са овом женом прошао, треба да се зна, јер стоји у јакој вези са оним што је после |
покојство.</p> <p>— Кад се жениш, треба да знаш зашто се жениш; а када течеш, за кога течеш! — |
а помене кира-Анастасији, шта све треба да уради, и хоће ли она на то пристати.</p> <p>Зебња му |
ни онда, када јој је казао, како треба да се њих двоје о младини у башти појаве.{S} Она се дуб |
што се лени?</p> <p>— Што?{S} Што треба да скинеш са себе враџбине.{S} Зар си ти један који је |
се учини, да је зет казао све што треба да каже један строги газда своме калфици.{S} Јанићије с |
е треба мајстор Диша.{S} Ако њему треба да се жени, ено му кира-Мане; и тако је њезин муж одбег |
све закључа у гвоздењачу сандук, опроба да ли је добро забравио, па онда тури кључ у недра.{S} |
му то допушташе његова облина, избегава да се са познатима састане, од стида, да му на улици не |
како Јанићије гледа у страну и избегава да се сусретне са њезиним очима.</p> <p>— Смилуј се!</p |
ђутим, баш за ово није требало ни глава да га заболи; јер Јанићије не само да је показао доброг |
Плаћај, бре!{S} Напротив, ти имаш права да се ценкаш, па ако им је скупо, не купуј; али, ово је |
лије можеш добити сина, ама сто крстова да метнеш на њега, оно ће опет остати нечисто.</p> <p>А |
н.{S} А за љубав тога малог задовољства да се враћа и излаже новим трошковима, то није хтео.</p |
и изведе га из собе на авлију тешећи га да ће је она умирити.</p> <p>— Ето, то је!... промуца к |
је обема рукама пружио сахан, да јој га да, тако је као окамењен и остао.</p> <p>— Ама, кира-Ма |
ији; сад ће да га донесу!</p> <p>— Кога да донесу?!{S} Нећу мртваца! — развика се хаџија као у |
ком чело, из кога ама баш ништа не мога да истеше.</p> <p>У соби му постајаше све тескобније.{S |
еже у дубину баште.</p> <p>Маца не мога да остави зета без какве такве утехе.{S} Изишла је за њ |
спотицаше преко сваке речи, те не мога да искаже шта хоће.</p> <pb n="156" /> <p>Лепосави га б |
џангриза; али, кад на тај начин не мога да излије своје нерасположење, он пронађе други.{S} Пре |
.</p> <pb n="178" /> <p>— Па, да Бог да да, још толико зарадиш!</p> <p>— Ама за кога?{S} Ето то |
ак изјави да ће се и заклети, али не да да га један Грк, који му онакву жену натоварио на врат, |
у!{S} Овде, ето, овде боли, па ми не да да живим.</p> <p>— Лудо! — прошапута Лепосава, али тако |
угу да попије она. — Оно, што јој не да да рађа, младина ће да скине с ње, а од овога записа, р |
дин за ово.</p> <p>— Толико је могао да да; друго је он, а друго ми, богоугодниче.{S} Ти си све |
ледео од учињенога дела, није имао када да му одговори; <pb n="118" /> журио је, да што пре изи |
{S} Хаџи-Диша иначе није ни умео никада да се толико расположи или ма чиме одушеви, што би га и |
бити дванаест година, није могло никада да прође с миром, а да га не зачикне на ма који начин. |
ти ме тераш да идем кир-Ламбру, ваљада да ти опет образ срамоти.</p> <p>- Газда Диши поче да б |
<p>— Доста!{S} Ево вам бакшиша; а сада да се вратите онима, тамо.{S} Ама немојте глуво, него д |
е руком до себе — Тако!{S} Па деде сада да и мени кажеш оно, што си мајци казала! — Хоћеш ли?</ |
ога па до бућмеџијскога еспапа, изгледа да су, у овом невином обожавању и саучешћу, били заступ |
му се свиђало.{S} И не би био с раскида да се њоме ожени.{S} Оно, у шта је био сигуран, то је, |
и једнога дана, кад Диша, мислећи ваљда да није довољно изразио своје незадовољство, рече, како |
се уплете у ову свађу, па мислећи ваљда да ће се обоје потући, навалише да их разваде.</p> <p>А |
ати у лицу.</p> <p>— Ако је одала, онда да бежим из ове чаршије! — мишљаше Јанићије и дође му т |
један покушај изврши, па ако успе, онда да не изгледа џабе, што је прстен враћао.</p> <p>— Тако |
.</p> <p>— Сашије се у крпу, па се онда да жени, да пред сан три пута помирише, а после да то н |
прво саслушао свога шегрта, па тек онда да га дарује. — Но судбина је ваљда тако хтела, да Јани |
.</p> <p>— Ето, носим, газда; ама, куда да га носим?</p> <p>— Њој!{S} Да га њој даш... натраг.. |
ја случајно допринела.{S} На позив суда да дође у Београд, да се суди, она је из Галца одговори |
, газда, да ме шаљеш тамо: немам образа да јој на очи изиђем.</p> <p>— Зашто, море?</p> <p>— Је |
д зачу шта јој муж захтева.</p> <p>— Ја да си гола бакчу обилазим? — Ич, не бива!</p> <p>— Зашт |
амбре.{S} Зашто, бре, тако?</p> <p>— Ја да јој опростим? — викну Диша.— Никада!</p> <p>— Долази |
прави!{S} Они били ортаци на жена, а ја да плаћам трошкови!{S} Не сум писмено тражио, кад треба |
, свога пса везати, док беше овде, а ја да ти га хватам, нећу.</p> <p>— Ама немој да си луд; мо |
ђем, ти да ме дочекаш са пешкешом, а ја да ти сада дам четири записа.{S} И то овако да радиш.{S |
/p> <p>— Ово теби; ти да га носиш, а ја да те гледам! — рече што је могао нежнијим гласом и пре |
ко ли је?</p> <p>— Ама кир-Дума, куд ја да скачем преко зида; зар у ове године и овако...</p> < |
, па га и пољуби у лице, — Знала сам ја да ћеш се ти вратити.{S} Али то није било лепо, да свог |
у. — Ела, само ви говорите; знао сам ја да кир-Диса не је човек без памету.{S} Еле, за сто сте |
је мозе бити мој деда!?{S} Белћим ћу ја да једем њен кадаиф, отров да је изеде, ороспија једна! |
болан, хиљаду гроша!{S} И она ороспија да превари таквога човека!{S} Море, да сам ја нешто у в |
це почело опет да се затеже, а антерија да се у свима димензијама као и пређе распиње.{S} Шта в |
S} Него знаш шта је?{S} Кира-Анастасија да удамо!</p> <p>Не може се рећи да и сам кир-Ламбре ни |
у оној собици плакала и молила Јанићија да јој врати дреје.{S} Јанићије им није казао чије су д |
о ми укради антерија!{S} А-а-ах! — Шија да му заврнем, нека липше, куче погано, што ми уједи! — |
нда, он, који је умео од подне до мрака да седи подавитих ногу на своме ћепенку а да се не макн |
е колико ће порасти.{S} Свет једва чека да чује новости, а већ онда, кад та новост дође до посл |
наговештавала како му није била прилика да се жени удовицом па још једном Цинцарком.{S} А погде |
едао као пркосна претња, као да га чика да је се дотакне, ако сме.</p> <p>— Еле, муж на путу а |
илает.{S} И едну писму је послала; иска да ви из њена кућа идете.{S} Жалос, кир-Диса, много жал |
је забраздио. „Кад му сама дуса не иска да се врне, ја га не могу врнем“.</p> <p>Сад, када се с |
еним филџанима.</p> <p>— Ни врана коска да ми не донесе више у овај пусти Београд! — Ватра да г |
и намигну.</p> <p>— Зар од овог памука да роди?</p> <p>— То је због тога, што свети ексер лежи |
кате дечица, па како пилињи око кокошка да пијучу у кућа.</p> <p>Обе куме, кад угледаше сузе уд |
авади с мужем, то је с правом очекивала да је он заштити <pb n="102" /> и нађе начина, како да |
веселише се.{S} Кира-Мана је предвиђала да ће се у кући повратити стари дани, они, који цветаху |
лаву.</p> <p>— А кира-Мана ми је казала да сам пезевенк-баша зато, што кир-Ламбре...</p> <p>— Л |
Зашто, море?</p> <p>— Јер ми је казала да сам пезевенк-баша!{S} Зашто да ми каже тако?</p> <p> |
нцику, што му га даде, и како је казала да је Диша псето и да није човек.</p> <p>Страшна новост |
екша и задобије, да ћути, она се бојала да неће моћи очувати тајну, коју јој је у једноме часу |
време, није <pb n="15" /> ни помишљала да свога супруга ожалости.{S} А да је удаду за Србина, |
е овде.</p> <p>— А од куда бих ја знала да су то баш дреје кир-Ламбрине?{S} Што да бедим човека |
када би кир-Диша отишао у дућан, терала да муче као бик и да гради којекакве лакрдије, као оно |
двикну Маца, која није никада допуштала да јој кћи противуречи; Лепосава убриса очи рукавом и о |
нка, и изнела је ову сплетку и покушала да њоме поквари сватове кира-Анастасије. — Мајстор Диша |
о се то њој свиди, сад чисто није могла да позна свога супруга.{S} Он се није обазирао ни на ње |
а да размишљава, на који би начин могла да оде само до Галца, па да покуша све што може, не би |
о тужна и усплахирена.{S} Кад је видела да кир-Ламбре никако не може изићи на улицу, није било |
венчана му је жена и куда би она смела да му ма шта пребаци!{S} А баш и када би се толико забо |
лук.{S} Кажу: остарела си, а ниси умела да очуваш девојче.</p> <p>И оно, што мајстор Диша до са |
бацила на толики трошак, кад није хтела да пази на саму себе, ипак не смеде да истерује ствар д |
75" /> ниси отварала очи, него си хтела да ти ћерка буде устабашиница!“</p> <p>— А што, бре; шт |
тка Маца, која је од некога доба почела да се плаши од могућне напасти, поче да се вајка, како |
ајпосле дође крај.{S} Она је већ почела да размишљава, на који би начин могла да оде само до Га |
од некога времена она на ново започела да попреко погледа на кућу кира-Анастасије и да потајно |
срцу лежало.{S} Тетка-Маца је развезла да прича о мајстор-Дишиноме уважењу и о томе, како ће г |
вим сокак-сплеткама, дужност му је била да их најодлучније сузбије.</p> <p>Али на који начин?{S |
е кира-Думиница — шта све не сам радила да родим!{S} Радос је то, кума-Анастасија, и радос и ед |
а са оном оптужбом, којом га је обедила да је саучасник своје газдарице и Ламбрин, и тада баш н |
учи, па се, ваљда зато, није ни паштила да разгони онај облачак, што им се над пролећем брачног |
кући, мајсторе!{S} Тетка-Маца поручила да одмах дођеш... још нема ништа! — изговори Јанићије н |
и на све ове разлоге зажмурила и рекла да јој се не свиђа ни мало онај дежмекасти папуџија, он |
је већ једаред Лепосава у одбрани рекла да је угатан, само што не опсова нешто кира-Анастасији. |
<p>Разложише му понова како нема смисла да седи тако сам, као „еден гурбетин“, поменуше му по д |
змеђу Софије и Ниша.</p> <p>Кад је чула да јој је муж умро и сахрањен тамо далеко, фудул-Стамен |
а није.</p> <p>— А зашто, море?{S} Ваља да одеш, да га пољубиш <pb n="161" /> у руку и замолиш |
Фера!{S} Још је дете, ама за гол сабља да уфати; клефти да води, што је у срце!</p> <p>— А дец |
вртога дана доби писмо, Ламбре му јавља да је отишао на вилает, у Костур; тамо ће остати неколи |
то њих овладала је њиме тиха туга, жеља да самога себе кињи, да жали своју несрећну младост и д |
а га је сада нарочито тако ословила, ма да је од њега само једну или две године била старија) Б |
ом опет не би могао говорити о томе, ма да је и она, као и мајка јој, знала о свему, што је он |
страх од онога што ће сад опет чути, ма да је чуо већ оно што је најстрашније.</p> <p>— Јесте, |
но дело, о томе није ни мало сумњао, ма да је од некога времена она на ново започела да попреко |
војима.{S} Управо тако је он мислио, ма да није никада знао како је то међу најближима, јер је |
ка-Мацина помало блажила.</p> <p>Но, ма да је ова пажња падала на усамљену и обрањену душу Диши |
ла.</p> <p>Сузе и преклињање њезино, ма да су донекле утицале на Јанићија, ипак га нису ни мало |
на сокаку, без игде икога свога.{S} Ма да од мајстор-Дише никада не виде ништа, што би га чврш |
ни кући очекивао се свакога дана.{S} Ма да се са Јанићијем онако измирила и ствари Ламбрине од |
па се учини, као да је и не види.{S} Ма да је све оно урадио не размишљавајући дуго и под првим |
није могао никако да посестрими.{S} Ма да је у прво време и то покушавао.{S} Ова вижљава девој |
ишљао да је начини устабашиницом.{S} Ма да је пун нежнога задовољства примао из њезиних руку по |
ако брзо измени своју ведру нарав, и ма да му ни на крај памети не падаше да потражи узрока, ип |
вица, тако жељно чезнула.</p> <p>Али ма да је кир-Диша био задовољан својим успехом и свом сило |
да Митар и Станко туфегџија).</p> <p>Ма да је онако одлучно најурила мужа из куће, ипак се није |
а ударити, побеже из мутвака.</p> <p>Ма да је мајстор Диша често мислио на кућу и Лепосаву, ипа |
тек колико да јој напакости.</p> <p>Ма да је кира-Анастасија, из обзира према покојном Кир-Бен |
а ако је нужно чак и у Галцу.</p> <p>Ма да није знао ни где је Галац, ни како се до њега може д |
итељи, ми смо ту; него да се зенис, ама да узмес зенско от наше сорта, — грцко!</p> <p>И ту кир |
м јој зла и лепо је да се измирите; ама да сам ја што ти...{S} Бога ми... отегну тетка-Маца.</p |
и?{S} Толко неје оставио кир-Бенџо; ама да видите колико вас постујемо, ја ћу вам позајмим из е |
д Богородицом и метанишем, само да вама да деце а мени унучиће.{S} Па ваљда се смиловала мајчиц |
љена и растужена.</p> <p>— Лако је вама да бесните, мужеви вам код куће, а мој?{S} Хеј, хеј, ко |
ин!{S} У букагије ћемо ми тебе!{S} Нема да си узмите пари, па да не вратите!{S} Лопове, бре, па |
<p>— Јабучицу ћу да ти ишчупам; зубима да те закољем! — виче пригушеним гласом кир-Диша, стега |
у Дишин шегрт и старао се свим начинима да се пред својом савешћу оправда за своје ћутање.{S} А |
ам Јанићију, шта ли?{S} Па трећега дана да обоје липшете од глади!{S} Да се удаш за дериште, ко |
и; и најпосле, није могао ни десет дана да издржи, а да се не врати у овај „црни“ Београд, где |
о.</p> <p>Хаџи-Диша требало је тих дана да има стотину уста, да би могао наодговарати свима пит |
креса, да кира-Мана једва имаде времена да му се уклони.</p> <p>Уђе у собу, заригла врата, да м |
т дана, а то ће му бити довољно времена да је обрлати.</p> <p>Кира-Анастасија опет сасвим инако |
расположењу, које човек осећа, кад зна да тиме Богу угађа.{S} Напротив, оне му постајаху све н |
кријеш, а овамо се свуда по чаршији зна да ћеш да узмеш Лепосаву.{S} Ама што га кријеш, море, х |
о, кир-Дума?{S} Да ли не мислиш на сина да просиш девојку?</p> <p>— Још му неје вакат, него ће |
ваше што се прича, ха! — А е ли истина да сте пали са зид и да вас је патрола јурила, а ви поб |
рилику, а како није било другога начина да мајстор-Дишу изведу на праву стазу, оне су се свим с |
љица; а сама та помисао била је довољна да је грубо запита: „Шта тражиш ти овде?“</p> <p>— Траж |
а-Анастасија: он да одмах захрче, а она да још дуго у памети прибира све утиске вечерашњега вес |
накав човек заискао.</p> <p>— А што она да лаже...</p> <p>— У мутвак, сурунтијо; шта си ми се т |
ј нађе две аспре.</p> <p>— Узми, на! па да купиш пењерлију, и да добро запамтиш овај дан!</p> < |
едан део капитала, крваво стеченога, па да ли ће Јанићије умети тако поуздано да му и радњу над |
} Ух, ух, што му ја нисам била жена, па да видиш како би се провео — викала је фудул-Стаменка < |
цко невеста, на кир-Бенџина удовица, па да постанете сретно човек; а ви, ето каква страмота на |
би начин могла да оде само до Галца, па да покуша све што може, не би ли га умилостивила и ража |
а га је у маштање: да је нешто књаз, па да нареди да му доведу тетка-Мацу и мајстор-Дишу, па он |
решио; требало је да се тобом ожени, па да га Бог види!</p> <p>Тетка Маца, која је радо слушала |
шта друго, него да се преда судбини, па да га она на својим леђима изнесе.</p> <p>Но ни у удови |
азао да сутра дођем по своје ствари, па да идем куд знам.</p> <p>— Слепац ниједан! — Свет види, |
ми тебе!{S} Нема да си узмите пари, па да не вратите!{S} Лопове, бре, паре да си вратиш!</p> < |
— Могао бих је тако сву ноћ носити, па да и не осетим.</p> <p>— Лудо! — викну Лепосава још збу |
ц, како не би нико могао с поља ући, па да лично окуша код Јанићија неће ли га умилостивити.</p |
ина, а људи који купују нису слепци, па да рекну:{S} Нисмо видели шта нам је дао; нити је тргов |
рио да то не чини?{S} А да му кажем, па да ме, као у сватовима, опет одалами, то баш нећу. — На |
е само да зажели, да чезне за нечим, па да му се то као умешено и испечено само у руке спусти.{ |
амо да ме Господ благослови породом, па да видиш онда како ће те твој Диша хранити.{S} Море, ни |
зеде; није пристао да напусти дућан, па да је појури, ни да је опет остави, да му се онако смеј |
удо цинцарска, док те нисам клепнуо, па да ти кажем ко ти је појео паре!</p> <p>— Кога ви, бре, |
шкрине, колико тек да промоли главу, па да сагледа лево десно кроз сокачић.{S} И увек би се, по |
два чекају да сазнаду за туђу тајну, па да је, на све четири стране, разнесу.{S} Напротив, она |
не као што се јаше него лицем репу, па да га проведу кроз чаршију, а телал да виче: „Чујте и п |
ша да могу да ти дам, <pb n="116" /> па да дам.{S} Него ми дођосмо због друго; знате због они п |
} Не, не, ти немаш те паре.</p> <p>— Па да се погодимо! — одговори мајстор Диша, који добро опа |
и пружи га домаћици.</p> <p>— Сутра па да изволите на куде моју домакицу, на еден кадаиф и рат |
нум?{S} Наша кост, наше месо!{S} Кој па да се брине у ова чаршија за едно грцко удовица?</p> <p |
ејане очи лепе удовице.</p> <p>— Кој па да гриза? — пита стидљиво кира-Анастасија, а мишицом ск |
заустави, он се брзо опрашта и изговара да мора журити, па онда још више уситни, само да би што |
на улицу. — Била му је првобитна намера да врати газдарици цванцик у руке и да јој каже, да ће |
„То ће ти бити мајсторица!“</p> <p>Мора да је изгледао врло смешан, кад се девојке заценише од |
несе више у овај пусти Београд! — Ватра да га изгори! — уздахну кира-Анастасија прихватајући фи |
се секу.{S} Него, сас Божја воља, сутра да си кренеш; до Дубравица на каик, а за тим кола ће да |
ла са светом, да сада говорим, па сутра да ми се каже како сам казала и оно што није? — одговор |
ана дуже.</p> <p>Али како није могао са да пријатељем путује, он му је при поласку дао корисне |
крвнички гледао за њиме.</p> <p>— Дуса да ти се испрзи у паклена мука!{S} А-ах, рогата биволиц |
е?</p> <p>— Не знам!{S} Овде ме срамота да останем; идем у свет.</p> <p>— Зар због оне ороспије |
ама, истргло из руку и почело као лопта да се премеће, скаче и шкљоца зубима на своју мајку.</p |
и урадио.{S} Кира-Анастасија, навикнута да, на крају крајева, увек онако буде како се то њој св |
у очи, а болест у ложичице“, и три пута да хукнеш за њоме.</p> <p>Жена спусти пред ноге дервише |
ти дете три пута обзине, а ти три пута да викнеш: „Његова болест на тебе, твоје здравље на њег |
на ноге.{S} Е, па онда сас њу три пута да обиђеш бакчу.{S} Први пут како обиђеш, овај запис да |
пред Мацу као укопан.</p> <p>— Сад, шта да Бог — одговори Маца забринуто — сад може да се догод |
а тицала, па се већ потпуно збунио, шта да каже и како да оправда своју наглост.</p> <p>А осем |
д јој се самој нуди!</p> <p>— Па... шта да кажем — уситнио Диша — Ви сте ми све: — отац и браћа |
е предузети против клевете; али, ма шта да започне, он ће морати, пре свега, изићи међу људе.{S |
ша нерешљив и збуњен стоји и не зна шта да јој одговори, фудул-Стаменка повиси глас и поче на с |
, да она сама пронађе пута и начина шта да се ради.</p> <p>— Па ти и не чујеш све о чему свет з |
приличи честитој жени!</p> <p>— Па шта да радим за име света?! — бранила се Лепосава. — Шта ти |
да у томе нема нечега.</p> <p>— Па шта да радим сада?{S} Научи ме, де!{S} Ето, ја ћу престати |
— прошапута. — И он долазио... сад шта да се чини?</p> <p>Мислио је испрекидано и тупо гледао |
<p>Јанићије обори очи, јер не знаде шта да наведе.{S} Диша га значајно гледаше.</p> <p>— Зар са |
се и она тренутно збуни, не знајући шта да му каже.</p> <p>— Чујеш, Јанићије, немој тако!{S} Не |
а од свега тога, сад више није знао шта да предузме.{S} Он је већ гледао у мислима како његов к |
ема лек, џанум; него да разговарамо шта да се ради!{S} Може бити кир-Диша да ће се покаје и пом |
тарим, запуштеним гробовима, не допушта да се приближите гробу, коме не долази више нико; јер с |
нека вам је на здравље, и толико срећа да имате, колико се ви право заклели! — довикну Дума Ди |
но и скрушено, као човек који предосећа да му од тога цео живот зависи.</p> <p>— Ето, каже:{S} |
очи: девојку да узмеш, девојку, па кућа да ти пропева!{S} За девојку знаш да је твоја, неће те |
неје вакат, него ће сутра моја домакица да ми наниже оште едно килибар-зрно.</p> <p>— А колико |
— Кога ви да закољите?{S} Чија јабучица да изедете <pb n="112" /> ? — поче сада одважно кир-Лам |
у велико се веровало да ће мајстор Диша да се ожени Лепосавом Мацином.{S} А тако се најзад и мо |
о шта да се ради!{S} Може бити кир-Диша да ће се покаје и помири; кој зна!</p> <p>— Нећу!{S} Не |
!{S} Пет хиљада гроша, пет хиљада гроша да ме кошта то!</p> <p>Хаџије су га сажаљевале; неки га |
есу одсечеш.</p> <p>— Е, дај Боже, душа да вам не испадне на нос како христијанину, него на дру |
е угодности, које може једна добра душа да учини сирочету; али јој је вазда на ум падало, да од |
S} Жалос, кир-Диса, много жалос; и душа да могу да ти дам, <pb n="116" /> па да дам.{S} Него ми |
, кога четворица држаху за руке, покуша да се отме; па, кад осети да му је то немогућно, пљуну |
пред капиџик мајсторове куће.{S} Покуша да уђе, али капиџик беше изнутра затворен.{S} Јанићија |
сасвим залудна.{S} Једнога дана покуша да сама скине с верига котао пун вреле воде.{S} Котао ј |
— обоје се збунише.{S} Јанићије покуша да се покаже весео, а она опет поче да га пита о нечем, |
.</p> <p>Али поред свега тога не покуша да одмах приступи смишљеној намери.{S} Синоћна пољска в |
<p>— Образ да ми погазиш?{S} На мој леб да пљунеш?{S} На поље из куће!{S} Иди твоме Ламбри!</p> |
са лелекати.</p> <p>— Леле!{S} Због теб да пропадним!{S} Што ми искате у кућа, ђидијо?!</p> <p> |
и поче му пркосити.</p> <p>Јанићије жив да се изеде; није пристао да напусти дућан, па да је по |
Белћим ћу ја да једем њен кадаиф, отров да је изеде, ороспија једна!</p> <p>Јанићије не чу ништ |
да јој се јаве, а камо ли на њезин праг да ступе.</p> <pb n="23" /> <p>Необично расположени сед |
здрава као тресак, да мој покојник, Бог да га прости, није пустио да ја кувам и месим што хоћу |
оша.</p> <pb n="178" /> <p>— Па, да Бог да да, још толико зарадиш!</p> <p>— Ама за кога?{S} Ето |
мир и задовољство и до године, ако Бог да, наследника.</p> <p>Свадба је била врло весела.{S} Ц |
тај Лепосави!{S} То ће ти бити, ако Бог да, мајсторица.</p> <p>— Јаох!... писну нешто из дна ду |
ере.{S} Одмахнуо је руком и рекао: „Бог да је прости!{S} Један пре а други после, тек, сви ћемо |
зевенк, бре!</p> <p>Јанићије немаде кад да се објашњава више, већ штуче међу сватове.</p> <p>А |
је за леђима гледале.</p> <p>— Еле, сад да ти кажем какав сам ја и шта тражим од домаћице! — ре |
управо <pb n="74" /> положају треба сад да се нађе према своме газди, а у каквоме према газдари |
езину срцу, да је занесе, опије, па сад да се тако насилно у један мах угаси!</p> <milestone un |
сум писмено тражио, кад требаше, па сад да запишемо у пропала вересија...{S} А, а-ах, Дума, гом |
ело од себе. — Уједе ме, пцето; шта сад да се ради?.</p> <p>Анастасија је стајала насред собе, |
е, што је тако урадио.</p> <p>— Шта сад да чиним?{S} Овде ми више нема места.{S} Казаће тетка-М |
ала, кад год би дошао, па сад одједаред да је под таквом срамотом оставиш.{S} Ако си тако мисли |
међу ње и Канчета.{S} Само је беше стид да дода још и оно последње, чега ради је и полетела Кан |
у, а сви совјетници, попечитељи и народ да јој приступе руци, а он да им каже: „Да је сви листо |
вери, како Јанићије није био толико луд да се обеси.</p> <p>Једнога јутра устала Лепосава, по о |
зео! — Оди ти овамо, тетка Маца ће тебе да прими, ту у мутваку ћеш да спаваш; а сада хајде да в |
а идеш на вилает, а ја па овде без тебе да живим, што ми треба?</p> <p>Тако је уздисао Ламбре, |
а!{S} За то ми није време!{S} Прво тебе да удамо; старија си.</p> <pb n="133" /> <p>— Е, што кр |
ваше сасвим други значај, даде му снаге да проговори.</p> <p>— Онај босиљак... што си ми турила |
овори Јанићије; али Лепосава му не даде да доврши, измахну на њега метлом, а он, пре него што ћ |
скочи, разрогачи очи, па, када сазнаде да је ту био крај, докопа покојницу за рамена и поче је |
ају.</p> <p>Јанићија жацну, кад сазнаде да га је чак и та срамота постигла.</p> <p>— Него знас |
ного наказива — смеши се Диша — Ама где да нађем добру девојку?</p> <p>— За то ли се бринеш?{S} |
мтео, па од силне радости није знао где да им места начини.{S} Посадио их је на ћепенак и одмах |
акала је, проклињала%, га што је наведе да се за Дишу удаје, што јој упропасти младост.{S} А ка |
си, — рече Диша шалећи се. — А сад деде да видим каква су!</p> <p>— Немој, још мало; треба их о |
да се кући врати.{S} Кир-Думи не смеде да повери своју замисао, јер је слутила, да би је он од |
ела да пази на саму себе, ипак не смеде да истерује ствар до краја.{S} Једино што јој је добаци |
забезекнута овим наглим одласком, хтеде да га викне, али он већ беше на улици; она обори главу |
дафине.</p> <p>— Ама зар тако? — хтеде да каже, али му се вилице тако стегоше, те он само нетр |
кућом Дишу изневери кураж.{S} Кад хтеде да се попне на доксат, одакле се ишло у Лепосавину ложн |
Маца и задржа шаку сирћета, којом хтеде да му вратне жиле протрља.</p> <p>— Немој: кир-Диша!</p |
мири пријатеље и да ствар заташка, виде да му не остаје друге, него да од мирбе дигне руке и да |
кафу спустила, он сав побледе.{S} Виде да му је жена забраздила далеко, да се ђаво увукао у ње |
ше нетремице и чисто му лакну, кад виде да јој на челу <pb n="155" /> нема оног мрскога дуката. |
стају се од чесме, тек кад и сами увиде да су се и сувише дуго замајали.</p> <p>И Јанићије, као |
у у мутваку ћеш да спаваш; а сада хајде да вечерамо!</p> <pb n="80" /> <p>— Нека, нисам гладан! |
непознато.{S} Осврте се по дућану, пође да седне и да се прихвати „дикиша“ с којим је опсецао с |
до кир-Ламбринога дућана, те да му каже да јој одмах дође.</p> <p>Кир-Ламбре није чекао да га п |
сличноме положају никада били, дај Боже да ни кроз туђу историју не сазнаду а камо ли да их так |
је Диша — ја знам како ћу.{S} Дај Боже да оздравим само, а туђе мени не треба.{S} То ћу поклон |
ог — одговори Маца забринуто — сад може да се догоди све, и зло и добро.</p> <p>— Како: зло? — |
х учини му се, да од свега тога не може да дише.{S} Он се ухвати обема рукама за груди и удахну |
најзад Маца, кад виде, како она не може да се од суза поврати.</p> <p>— Ето, шта... одговори Ле |
зик везао, те не каза чега ради не може да иде Ламбри и кира-Мани, уђе журно у авлију кира-Анас |
о као псетанце на залогај, који не може да домаши.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Што с |
пре Ускрса и Четрдесетнице, тај не може да буде хаџија.{S} А то је велики грех.</p> <p>И сад му |
тетка Маца шаљу; али, ипак, Бик не може да одоли срцу, а да је, бар узгред, кад поред ње протрч |
ствари ишчезавају, али још као не може да схвати зашто то.{S} Али кад једног јутра, срчући каф |
ада се вуче над земљом и никако не може да се подигне и разбистри.</p> <p>Анастасија га је суза |
инуо и он, бечи очи, али никако не може да се разабере, где је и шта се то око њега догађа. <pb |
, ниска чела, широка врата, главом може да пробије храстова врата, а уме и да муче као бик.{S} |
е диваљ човек — Србин је, бре; што може да се чека од један диваљ народ? — забринуто се питао, |
рло крупних пилула.{S} А за тим предузе да болесницу доведе к свести.{S} Наредио је да се добро |
а опхођења и стишаних израза опажала је да су се споразумели.{S} И она уз осмејак пун љубазност |
ла свога мужа!{S} Цела чаршија знала је да један „старатељ“, тако рећи, други отац, не може ни |
а била колико и мајстор Диша, морала је да чује и такве ствари, на које би се узбунила чак и фу |
ка-Мацо, ти си поштена жена, грехота је да кријеш оно што ми образ каља — очајно промуца Диша. |
че зверати час амо час тамо; навикао је да од своје газдарице чује вазда одлучан и заповедни то |
печено само у руке спусти.{S} Жељкао је да постане богат и угледан грађанин, а ни из далека ниј |
ложење, он пронађе други.{S} Престао је да јој говори; по десет дана не би са њоме ни речи прог |
није више могао сносити.{S} Престао је да кори жену, што нема деце, али сада није било дана, к |
асија не беше.{S} Овога пута престао је да се са њоме прегони; до младине има још девет дана, а |
<p>— Мори, немој да се нећкаш; право је да ти ја поклоним, сестра сам ти, брат си ми!</p> <p>Ја |
ада?</p> <p>Јанићије се смете; желео је да га нико не пита о томе.</p> <p>А кад би причао све, |
кушао да је у дело приведе.{S} Желео је да се освети Грцима и да подигне свој оронули морални у |
поврати од првог изненађења.{S} Хтео је да одговори, али се грло запекло, па реч ни тамо ни амо |
а сада га сасвим променише.{S} Почео је да промишља, почело је да се буди у њему нешто озбиљно, |
олесницу доведе к свести.{S} Наредио је да се добро угреју у ватри једне машице, па, када се ов |
шу уведе у њихово друштво.{S} Тражио је да кир-Дума одмах иде Диши, врати удовичин мираз, а Диш |
о је он сасвим друкчије.{S} Помислио је да га је Лепосава одала, па сада тетка Маца зове мајсто |
>Јанићију се одреши језик.{S} Осетио је да му се овога часа дели судбина, и он исприча газда-Ди |
S} Иди твоме Ламбри!</p> <p>— Е, ако је да се иде из кућа — одговори Анастасија тако прибрано и |
илика за њу; он је погрешио; требало је да се тобом ожени, па да га Бог види!</p> <p>Тетка Маца |
ну сродити се са туђином.{S} Требало је да прође време, да залечи ране, да се разабере и обазре |
се; али ипак (до душе ретко) бивало је да јој кроз најживљу шалу и смех прелети преко лица нек |
д оних жена које оклевају.{S} Ваљало је да се одмах сазна, да је Лепосава испрошена и обележена |
ише.{S} Почео је да промишља, почело је да се буди у њему нешто озбиљно, натуштено, које му, из |
пожуриш са сватовима.{S} Знаш, ружно је да ти се пре сватова догоди.</p> <p>Шта је после овога |
, о!{S} Ево, не желим јој зла и лепо је да се измирите; ама да сам ја што ти...{S} Бога ми... о |
етири.</p> <pb n="12" /> <p>— У здравје да нанижеш оште педесет и четири! — одговори Ламбре вес |
отплатим, да ћути.{S} Дај ми само дреје да се обучем.</p> <p>— Однео... све... и дреје.. и... ј |
p>— А шта си снила?</p> <p>— Море, није да сам снила, него сам ноћас и будна видела.{S} Ово је |
огу тако... ја ћу... узмучи се Јанићије да каже шта ће; али навала осећаја тако је нагло јурила |
</p> <p>— Јер... јер... заусти Јанићије да се потпуно изјасни, али у тај пар уђе тетка-Маца у м |
ара, а за то су морали вазда ове сељаке да мећу о слави у чело софре, те тако изгледаше као да |
да пред сан три пута помирише, а после да то носи у недрима као своју хамајлију.</p> <p>— И то |
а, те да беломе свету купујем, па после да чекам, хоће ли се сетити да ми плате; доста је што о |
, а кошчицу бацио на ђубре.{S} Па после да плетеш седе, као што ће их плести фудул-Стаменкино К |
што га истукао!</p> <p>Али ја нећу даље да описујем овај први сусрет после сватова.{S} Само они |
ека је со стрекја; и у здравје и весеље да дочекате дечица, па како пилињи око кокошка да пијуч |
му друга мисао: зашто полиција?{S} Боље да одеш прво Ламбри, да га јавно у дућану испљујеш и по |
ла у неку забуну.</p> <p>— Опет је боље да не идем тамо, — мислио је и с тешком муком, што само |
ушао, а после, поче од времена на време да баца око на кир-Ламбру, који је сад узео од чочека д |
но да ту седи, докле год не буде време да се ћепенци затварају.</p> <p>Још од кир-Дишиних сват |
и поче је потанко испитивати.{S} Дабоме да се и она ишчуђавала на дрскост „оне девојчуре“, али |
трупина без руку, не би имао више коме да повери ни кућу ни радњу, а ово троје деце, ради које |
је, неће ли му газда казати, где и коме да га однесе.</p> <p>— Носи! — јекну као иза сна мајсто |
н учини тај покрет, што је могло некоме да изгледа, као да ће да удари кира-Ману, испаде иза ћо |
иди, њу да лечи, ако је болесна, с њоме да поднесе све, па макар га цела чаршија презрела.</p> |
бру; млада је, па није имала кад о томе да мисли.{S} А после тога и Маца би била најбоља контро |
јасно: ако је човек псето, жена не сме да буде мачка.</p> <p>Али све то на страну; све би се т |
апита Маца.</p> <p>— Нема језик; не уме да говори.</p> <p>Обоје се засмејаше, а Лепосава, засти |
ам си се требао сетити своје вере, а не да од некрштених тражиш записе.</p> <p>Мајстор Диша ћут |
>— Тако те хоћу: да се ожениш, ја; а не да затварамо капиџике, кад прођеш! — шалио се Станко ту |
башти под оним густим дрвећем, које не да сунцу на земљу.{S} Кира-Мана, кума-Думиница и остале |
; чак изјави да ће се и заклети, али не да да га један Грк, који му онакву жену натоварио на вр |
могу!{S} Овде, ето, овде боли, па ми не да да живим.</p> <p>— Лудо! — прошапута Лепосава, али т |
остраном ширином сео на душу, па јој не да дахнути.</p> <p>И није то само жалост за кира-Анаста |
другу да попије она. — Оно, што јој не да да рађа, младина ће да скине с ње, а од овога записа |
павају.</p> <p>— Ножем на мужа!{S} Мене да пробурази?{S} И све то због њезина неверства!{S} Е, |
зиђе.</p> <p>— Мајку да слушаш, на мене да мислиш!</p> <p>— Хоћу! — одговара Лепосава.</p> <p>— |
и ово гора Романија, што ли?{S} Ви мене да клепећете?</p> <p>— Море, одвали човече, док си чита |
пред Лепосавом и Мацом: „Још две године да ме овако послужиш, па ћу те узети у радњу за ортака. |
о томе, како ће га еснаф од Нове Године да изабере за свога устабашу.</p> <p>— Е, али један је |
вешта градила, трудила се на све начине да саму себе увери, како Јанићије није био толико луд д |
м на вилает, там да плачем и пред иконе да кунем тебе Ламбре, зашто ме даде на оно кавурско чке |
то је било — било, само да ми се закуне да ме никада више неће варати; а оно псето (ту кир-Диша |
дохвати у своје незграпне шаке и почне да га меси, тај се не откупи лако.{S} Јанићију је тек п |
ско.</p> <p>И свему је она крива.{S} Ње да не беше, да га она није својим понашањем намамила на |
/> помогло никакво извијање, а још мање да ће ма чиме другим ублажити своју судбину.{S} Она му |
е, да је Ламбре, покрај све своје чежње да се што пре састане са оном, ради које ће жртвовати с |
езнуо да је бар очима види, ако не успе да с њоме на само говори.</p> <p>До ушију заљубљен и не |
и као на последње средство, ако не успе да мајстор-Дишу обрлати.</p> <p>Осрамоћена удовица клел |
да овај у мало што не испусти обе ћупе да се разбију.</p> <p>— Што се бијеш, газда? — зацвили |
м на трећу пару; ортак да ми буде, паре да намлати!</p> <p>Али сва та вика беше у залуд.{S} Хаџ |
па да не вратите!{S} Лопове, бре, паре да си вратиш!</p> <p>Јанићије није чекао да се пролазни |
ви; а ја би хтео кира-Анастасијине паре да уложим у еспап...</p> <p>— Е, кој вам па за то смета |
ред зору у нову зелену чинију; пре зоре да захватиш воде са три извора; а кад се будеш враћала |
у, па још удовицу; брука!</p> <p>— Море да је само то, ни по јада! — прихвати једна између њих, |
еодлучне до одлуке доведе.{S} Разуме се да, у таквим приликама, било случај или ма какав спољаш |
је кори за њезину леност.{S} Разуме се да и Лепосави ово Дишино џангризање поче бивати несносн |
кога било наврати у кућу.{S} Разуме се да по комшилуку није смео тражити помоћи, јер то беше г |
о врба!{S} Биће, биће!</p> <p>Разуме се да мајстор Диши не оста друге, него да још чека и да се |
боко испод коже у пањ!</p> <p>Разуме се да је Диша причао Маци и Лепосави, како је Јанићије хте |
сувишну збуњеност и страх и трудећи се да се колико толико прибере.</p> <p>— Јанићије, оди час |
е Диша Мацу и комшијницу; па, бојећи се да му жена не продужи како је започела, дохвати маказе |
ад и Лепосава запе, без сумње мучећи се да овог несрећног младића што боље убеди, како је оно б |
не смеде ни да одахне јаче, плашећи се да га плач не савлада.</p> <p>Готово крадимице извуче с |
она са мном? — мисли Јанићије и мучи се да разазна, титра ли се она с њим или је у истини она с |
о који пут дубоко уздахну.{S} Видело се да се са самим собом бори.</p> <p>— Да продам, а ко зна |
"88" /> душу, па једва дише; чини му се да ће га угушити, а цела снага на њему трепти од изнена |
е се тога часа врло препао; учини му се да је кир-Диша умро, па истрча на улицу, да кога било н |
ео да га позове у сватове; чинило му се да би га појава овога простака понизила у очима Ламбрин |
не виде с мужем у башчи, а не срамиш се да те шегрти гледају са туђим човеком у соби.</p> <p>— |
, ни коска од твоја коска, а искају исе да ги даш.{S} Српски судови кесе секу.{S} Него, сас Бож |
Думиница кроз сузе и весело — нема висе да фудулис кроз чаршија, ћепенци да ни запалаш.</p> <p> |
кроз чаршију, а глава није „калуп“, те да је она сама понесе и по мери капу избере.</p> <p>И Ј |
<p>— Нашао сам кесу на сокаку ваљда, те да беломе свету купујем, па после да чекам, хоће ли се |
ије стало до мога трговачког образа, те да ми брука по чаршији не пуца.</p> <p>Тетка-Маца је пр |
не би ли га умилостивила и ражалила, те да се кући врати.{S} Кир-Думи не смеде да повери своју |
о да тркне до кир-Ламбринога дућана, те да му каже да јој одмах дође.</p> <p>Кир-Ламбре није че |
="200" /> од њих изврши преметачина, те да се види, ко је крађу извршио.{S} Сад хаџи-Диша зађе |
породиљи са пуним рукама повојница, те да виде децу и да се увере о чуду, које учини једна хам |
ран, одлучи, да се досели у Београд, те да последње дане живота проведе код свога синовца и сна |
ог пустињака, који је тумачио снове, те да им он разреши онај загонетни сан тетка-Мацин.</p> <p |
ј смрти и саветова, да што пре дође, те да прими наслеђе.</p> <p>— Ти да пожуриш; немој да окле |
е могао брзо сазнати за ове сплетке, те да их за времена пресече.{S} Тек после испита, када су |
ао као еден пријатељ, да ме научите, те да и ја разбирам, засто вратисте прстен?</p> <pb n="41" |
њу и што чешће у дану тркне до куће, те да се кира-Анастасији нађе, ако јој што затреба.</p> <p |
и да гони кира-Анастасију да пожури, те да не остане толико имање без наследника.</p> <p>— Једн |
ревносно чекао, неће ли га угледати, те да га исплати по својски.{S} Лутао је по сокацима, онак |
исне савете, где ће уз пут одседати, те да га на путу не оглобе.{S} Главан новац мајстор Диша ј |
евати и да му ваља ма шта предузети, те да за времена спречи Јанићија у његовом издајничкоме по |
омисао, да му ваља ма што предузети, те да се пред светом опере и своје непријатеље изобличи, д |
љутине, да је као махнит трчао кући, те да неверницу на месту убије.</p> <p>Када га кира-Анаста |
ли како ће и шта ће рећи тетка-Маци, те да га задржи на вечери и ноћишту.</p> <p>Како је затвор |
добра учинио, кад ти је отворио очи, те да видиш како те она прва варала.</p> <p>Хаџи-Диша одма |
ма никако да подеси згодан тренутак, те да започне о главноме.{S} Кир-Ламбре је предосећао већ, |
али он не муче више на њих као бик, те да засмеје ћепенке, него се ућутао, па само ради, ни гл |
прегнуо да утростручи свој капитал, те да се и у томе изједначи са кума-Думом, ипак је један, |
саветоваху, да се врати у Јерусалим, те да код власти оптужи хаџи-Зосима.{S} Али која фајда!{S} |
да употреби и ово последње средство, те да осигура потомство своме имену.{S} Да ће младина скин |
ународника, ни како да изведе ствар, те да се брука заглади.</p> <p>Мајстор Диша се затворио у |
ога, да баш он узме кира-Анастасију, те да се тако опере она срамота са грчкога имена, коју је |
на своју руку, дигоше се у чаршију, те да уз пут мало боље промозгају и удесе, а кира-Мана, чи |
ој са просиоцима доћи у прву недељу, те да дотле, ако има што, по кући спреми и дотера, како би |
они, или кад би имао какву враџбину, те да се учини невидљивим, кад кроз чаршију пролази, то би |
длучи да достави полицији о бегунцу, те да га она пронађе.{S} Прво је отишао Маци, да се посаве |
ме супругу.</p> <p>— Ела-те, ако искате да вас закољем!{S} Ела, удрите! — рече му пркосно и са |
.{S} Онда жабу да бациш на кров, а дете да умијеш и запојиш из те чиније оном водом, три пута. |
</p> <p>— Можеш да изгубиш жену, а дете да остане живо; а и да их обоје изгубиш.</p> <p>— И зат |
се ђаво увукао у њезину душу, те окрете да гони из женина срца ђавола свима оним средствима, ко |
ња Дишинога.</p> <p>— Молићемо, немојте да се љутите; ама то није лепо од једно...</p> <p>— На |
о је могло некоме да изгледа, као да ће да удари кира-Ману, испаде иза ћошка кир-Дума и још јед |
мустерије ће изгубите и цела чаршија ће да каже: јазук на мајстор-Диса! — А како смо вас волели |
до Дубравица на каик, а за тим кола ће да нађеш.</p> <p>И тако кира-Анастасији поможе овај слу |
Оно, што јој не да да рађа, младина ће да скине с ње, а од овога записа, родиће ти мушко.</p> |
То због старос викам.{S} Синови, па ће да те прифате; и па зетови, из једно поштовање што си р |
ти побелеше, бленући у капиџик, кад ће да га отвори и дође.{S} Јанићије је моје дете; добар је |
>— Јанићије!{S} Тамо, на Јалији; сад ће да га донесу!</p> <p>— Кога да донесу?!{S} Нећу мртваца |
држи у овакоме положају.</p> <p>— Ко ће да те убије?{S} Ја нећу!</p> <p>— Како да нећеш?{S} Шта |
екаш, док се огазди, хој, хој!{S} То ће да прође и десет година.{S} Па зар да те толико у кући |
83" /> беше осилио, чим ти оде!{S} Неће да слуша; а ако, што и послуша, то све наопако.{S} Ниса |
} Море, ни Господар Вучићева Анула неће да има такав фистан, какав ћу ја теби да купим.</p> <p> |
.{S} Реци: ево ти!{S} Мајстор Диша неће да зна ни за шта више.</p> <p>Отрча Јанићије, а Мајстор |
ће све одати мајстору, јер због ње неће да губи место и да на ново у другога газде започиње зан |
ој то мајстор Диша враћа и да више неће да зна за њу, она је бризнула у плач и стала толико лел |
чине трудио, да му покаже, како он неће да зна ни за какав род.</p> <p>Сад му је тај стриц умро |
решком свога оца, који не беше те среће да се, као и он, ожени Гркињом.</p> <p>Но човек једно м |
ога чак у Јерусалим ишао?{S} Камо среће да ти је мати сањала онај сан још пре шест година.{S} С |
па за то ли плачеш, лудо?{S} Камо среће да се тако и догоди; а она што прича, то јој је криво, |
ти, што му име грешна уста помињу) хоће да сазна, колико је у души чврста вера хаџијска.{S} Зат |
позове Ламбру, Думу и њихове жене; хоће да их почасти за своје наслеђе.</p> <p>Кира-Анастасија |
уо ногу?</p> <p>— Заригли капиџик; хоће да дође!</p> <p>— Ко?</p> <p>— Кир-Диса!{S} Ето га за ћ |
е го!{S} Разбојник!{S} Арамија!{S} Хоће да ме убије! — лелекао је кир-Дума не мичући од зида кр |
е.{S} То им долази некако крње.{S} Хоће да те виде ожењена; а како ти не избијаш из те куће, а |
цвет, који је сад баш узабрао, па хоће да му га покаже.</p> <p>Мајстор Диша бледи и румени; ср |
за толико заветовао?</p> <p>— Бог хоће да га се ми, као једни верни христијани, сећамо, да му |
тигао је.{S} Видео је, да испосник хоће да се погађа, а што се цене тиче, то му је већ познато |
а се не обазреш за собом, а све до куће да говориш: „Здравље пред кућу, болест из кућу“.{S} А к |
инарета разлегала, опомињала је трговце да пазар престаје; и погдегде већ су се спуштали ћепенц |
ко на једној нози скакуће за њом и виче да пусти, а она се све више церекала, те га не пусти св |
ла да се плаши од могућне напасти, поче да се вајка, како сада нема више онако снажних људи, ка |
толико чежње и бола у срцу носио, поче да кипи свом жестином.{S} Он се обазре око себе, поглед |
век који полази на тако далек пут, поче да је саветује, како да се влада, како да води кућу и д |
ше од толиког крупнога злата и она поче да га загледа, пријатно изненађена богатим поклоном.</p |
ви увукли у кућу, те у мало што не поче да виче за помоћ.</p> <p>Јанићије се у томе часу корист |
часу чисто преобразише.{S} Ламбре поче да се отима и пишти од промуклости; а и кир-Диша, кога |
је тонуо.</p> <p>Најзад, кад сунце поче да прижиже а хлад од дафине скрете и остави Дишу у пуно |
p>Диша постаде све нестрпељивији и поче да џангриза Лепосави, па чак и да је кори за њезину лен |
образ срамоти.</p> <p>- Газда Диши поче да бубња у ушима.{S} Све ово било је за њега и сувише н |
ка-Маца у мутвак.{S} Лепосава брзо поче да претура по посуђу, Јанићије се закашља, па се и он н |
је? — запита Лепосава и радознало поче да прелеће очима по кајику, који се све више ближио.</p |
уша да се покаже весео, а она опет поче да га пита о нечем, што баш није имало никакве везе са |
ико пута одмахну главом, па онда започе да грди и Мацу и све остале жене, које се пачају у хећи |
тамо да је скинеш, ама нагу, ни папуче да нема на ноге.{S} Е, па онда сас њу три пута да обиђе |
ори Диша не баш најљубазније. — Требаше да сазна, шта ја тражим од своје домаћице.</p> <p>— Е, |
<pb n="183" /> те тако Јанићије могаше да Лепосави још неколико речи добаци.</p> <p>— Љутиш ли |
и ма да му ни на крај памети не падаше да потражи узрока, ипак је чешће размишљао о своме калф |
равао овај стас и лице, које се стиђаше да баци поглед на свога будућег домаћина.</p> <pb n="14 |
би на ново нов непријатељ, који прећаше да му правац душевне борбе сасвим поремети.{S} Јавила б |
нестално зверају, а трбух и леђа почеше да губе оне уочљиве димензије, те је антерија тужно вис |
ри у плач.</p> <p>Јанићије не мога више да издржи у овакоме положају.</p> <p>— Ко ће да те убиј |
о паде у бунило, а Маца не допусти више да јој дете пеку усијаним гвожђем, него продужи лечење |
<p>— Зашто, бре?</p> <p>— Не могу више да останем овде.</p> <p>— Зашто?</p> <p>Јанићије обори |
пространа, те, поред осталога, утврдише да се младенци одмах по венчању уселе у кућу.</p> <mile |
и ваљда да ће се обоје потући, навалише да их разваде.</p> <p>Али ово постиже други резултат.{S |
ићијем у објашњење, па, када се уверише да није ничему крив, разиђоше се, а Јанићије оде својој |
ко га помете, да је изгубио сваку кураж да јој џангриза; али, кад на тај начин не мога да излиј |
кога ни у шта не рачуна.</p> <p>— Образ да ми погазиш?{S} На мој леб да пљунеш?{S} На поље из к |
, Анастасијом, оженила грчка чаршија, и да му је проводаџија био главом кир-Ламбре, трговац са |
зиног рано изгубљеног супруга, лисца, и да она, као свака неутешна и честита удовица, јадикује |
аџији јавили, њему се подсекоше ноге, и да се у томе часу не придржа за довратак у дућану, за ц |
> <p>— Ко, море?</p> <p>— Кир-Ламбре, и да видиш какав!{S} Таман како је и заслужио. — Оставила |
а рукама шчепала и вукла нечије косе, и да су нечије шаке њу гребале и ударале.{S} Неко је врис |
иша прилика, каква се лако не налази, и да једна честита и послушна девојка неће никада погазит |
акопају, него, ако им је само у моћи, и да помогну својој ближњој, да ову тајну од туђег ока са |
ти.{S} Чезнуо је за кира-Анастасијом, и да другима не паде на ум да га њоме ожене, он би у тој |
<p>— Узми, на! па да купиш пењерлију, и да добро запамтиш овај дан!</p> <p>Јанићију се, после о |
{S} Шта му је наспело! <pb n="160" /> И да ми је знати само куда се степао! — љутио се често ко |
а је Диша од сласти %гуташа очима.{S} И да му не беше зазорно, да своју испрошеницу пољуби пре |
твар.</p> <p>— Дете! — помисли Диша — и да ми у дућану не буде штете!</p> <p>И када дотаче пољу |
, ако устреба Маци, да јој се нађе, а и да њему јави, ако што буде.</p> <p>Око подне дотрча Јан |
пожали, како је нестало кир-Ламбре, а и да искаже своју сумњу противу Дише, који је ономад јавн |
е су навраћале, да чују што о Диши, а и да узгред виде, како се одржава кућа, кад домаћин није |
згубиш жену, а дете да остане живо; а и да их обоје изгубиш.</p> <p>— И зато сам чак у Јерусали |
да је њему суђено да умре без порода и да му имање туђа хала и врана разнесе.</p> <p>Тако су п |
Диши не оста друге, него да још чека и да се — нада.{S} Али подгрејана нада не греје.{S} Надао |
прибира све утиске вечерашњега весеља и да се за тим са једним осмејком на руменим уснама слатк |
аше одмах да припаднем њезиним ногама и да јој целујем златне одежде, ама заблесну ме светлост, |
, него да се пода небројеним уздасима и да почешће таре шаком чело, из кога ама баш ништа не мо |
веде.{S} Желео је да се освети Грцима и да подигне свој оронули морални углед у еснафу, па је < |
ресу варварских особина свога племена и да се подражавањем и опхођењем у животу јако приближе п |
ашила ипак, да сада кир-Диша не сазна и да Јанићије не разгласи по комшилуку њезино неверство.< |
се учини, да је Лепосава она некадања и да је то све још могућно поправити.{S} Та прстена још н |
се квари ред; не дам да ме нико вара и да ми образ гази.{S} Разумеш ли?</p> <p>— Опрости му, з |
раде и по трећи пут да вади из ћемера и да са нестрпљењем очекује на свој повратак кући.</p> <p |
мало по мало успела, да надвлада зета и да Лепосави створи што ширу самоуправну власт у мутваку |
сам хтела, да преда мном отвориш уста и да мене запиташ.{S} Гледам само шта чиниш и како мучиш |
ј казао, да јој то мајстор Диша враћа и да више неће да зна за њу, она је бризнула у плач и ста |
исли да може постати мајстор-Дишиница и да се мора одрећи свога Јанићија.</p> <pb n="135" /> <p |
ради, да се заборави; једаред покуша и да запева, — али му се код првога стиха грло стеже.{S} |
а! — А е ли истина да сте пали са зид и да вас је патрола јурила, а ви побегли?</p> <p>— Није и |
ћан ушао кир-Ламбре, да види шта раде и да му обрати пажњу, да не оставља дућан на шегртима, но |
та и наредио му, да се у мутваку нађе и да остане тамо, све докле кир-Ламбра из куће не оде.</p |
осле, кад опази да овако не може дуже и да је кир-Дума већ поткупио бројанице и турао их за пој |
дише, да је заиста донео нечије дреје и да их је однео некуда.{S} Па испричаше, како је долазил |
ч, да ће га преклињати да је не убије и да јој погрешку опрости.{S} Надао се чак и томе, да ће |
задржаваше, да бар једну кафу попије и да се мало примири.</p> <p>Обузела га ватра, дрхтавица, |
н, да то осећање дубоко у себи скрије и да још једном покуша, неће ли умилостивити газду.</p> < |
преко погледа на кућу кира-Анастасије и да потајно плаче и вене.{S} Кира-Мана не би имала смело |
је друге, него да од мирбе дигне руке и да употреби све што може, да свога најдражег пријатеља, |
n="215" /> чанком жеравице опере руке и да се за покој душе чиме заложи.{S} Совра је била пуна; |
ера да врати газдарици цванцик у руке и да јој каже, да ће све одати мајстору, јер због ње неће |
подвикнуо жандармима, да извуку мацке и да на њих повале мајстор-Дишу.</p> <p>— Ниси имао милос |
прво да се упозна са снахом, па после и да се сасвим настани.</p> <p>Али кир-Диша и његова жена |
неће лака срца пустити; али најпосле и да га не пусти баш на лепо, — пустиће га, кад изврши шт |
овој ствари тежио да измири пријатеље и да ствар заташка, виде да му не остаје друге, него да о |
свети, да је уништи; али у исто време и да му без ње нема живота.{S} Једном речи, између ова дв |
ном, макар и крвнички, погледа с њоме и да је дотера, бар да му се правда, па макар да га и сла |
то му се давнашњи сан испунио, о томе и да не говоримо.</p> <p>Дан јасан и пун пролетњега мирис |
може да пробије храстова врата, а уме и да муче као бик.{S} Ко га нађе, нека га привуче властим |
S} Осврте се по дућану, пође да седне и да се прихвати „дикиша“ с којим је опсецао сахтијан за |
ставио да у кући кришом уздише и вене и да пакосно гледа на ону која јој мужа преотела.</p> <p> |
} Газдарица му наредила, да то однесе и да је поздрави, да не иде никуда из куће, јер ће јој он |
једосте четири хиљада гроси па искате и да убијете кира-Мана.</p> <p>— Море, не дери се ту, луд |
га с прага — носи ово код тетка-Маце и да кажеш: поздравио мајстор и шаље ово! — Јеси ли разум |
а се с њиме виде и разговоре, а многи и да га замоле, да им из светих места ово или оно донесе. |
види свети ексер, да се и њему помоли и да приложи коју аспру за зидање једнога храма на Витава |
} Чак му је помагао и да радњу отвори и да му у чаршији подигне углед као равноправноме члану г |
ије опомену га, да се не сме оклевати и да му ваља ма шта предузети, те да за времена спречи Ја |
а, после те казне, опет остане у кући и да се искрено покаје за учињено неверство.{S} Тако у ча |
и и поче да џангриза Лепосави, па чак и да је кори за њезину леност.{S} Разуме се да и Лепосави |
а нису пуне две године избегавале чак и да јој се јаве, а камо ли на њезин праг да ступе.</p> < |
тишао у дућан, терала да муче као бик и да гради којекакве лакрдије, као оно о сватовима.{S} Ја |
<pb n="162" /> Хоће ли плакати за њим и да ли ће се кајати, кад сазна шта му је све учинила?</p |
</p> <p>А да на све ово одмахне руком и да опрости срамоту, ни на то није могао пристати.</p> < |
> него да се састане са мајстор-Дишом и да од њега самога чује, ради чега је онако поступио.</p |
од осталих Срба.{S} Чак му је помагао и да радњу отвори и да му у чаршији подигне углед као рав |
о њему, да је био непослушан, неваљао и да је мајстор учинио паметно, што га је отерао.</p> <p> |
а не пође?{S} Ако је суђено да патимо и да гладујемо, то је онда судбина!{S} А од судбине нико |
сумња, да то што је обећао није добро и да ће газда-Диша и без њега сазнати све: како је кира-А |
ка није слутио, да му је стриц већ то и да ће га у скоро наследити.{S} Чезнуо је за кира-Анаста |
де, и како је казала да је Диша псето и да није човек.</p> <p>Страшна новост начинила је од ина |
стору, јер због ње неће да губи место и да на ново у другога газде започиње занат; али, како је |
се кир-Дума, да га је Ламбре обмануо и да је заједно са кира-Анастасијом у Галцу, где је отвор |
ељ жели, да види и целује свети ексер и да приложи на зидање светога храма.</p> <pb n="194" /> |
да ово, што је сада чуо, зна цео свет и да сваки од ових људи, који га сада погледају и који му |
уди.{S} Знала сам ја, да си ти честит и да онако мора бити, како ти кажеш.{S} Нека ти је са сре |
е за то!{S} Ви само да му чувате чест и да знате, да една паметна и честита жена нема засто да |
кињи, да жали своју несрећну младост и да на њезине очи вене, не би ли се уверила, какву му је |
д је Диша изјавио, да ће одмах на пут и да од силне бриге за радњом <pb n="190" /> не може саче |
свет да тетка Маца има ћерку на удају и да си ти нежењен.{S} Е, па онда ко ту да докаже, да у т |
а већ беше спреман, да оде у полицију и да се пожали, како је нестало кир-Ламбре, а и да искаже |
о хтела, да Јанићије добије ону ћушку и да Диша не сазна за оно, што му Јанићије хтеде казати.< |
куће.</p> <p>— Да поздравиш кира-Ману и да јој овако кажеш:{S} Много те поздравља кира-Анастаси |
о, да и у кући заведе што већу штедњу и да на драмове одмерава шта ће се и колико ће се данас п |
редио жени, да за сутра спреми вечеру и да позове Ламбру, Думу и њихове жене; хоће да их почаст |
, како да се влада, како да води кућу и да ни на сокак без мајке не изиђе.</p> <p>— Мајку да сл |
ним рукама повојница, те да виде децу и да се увере о чуду, које учини једна хамајлија.{S} Лепо |
у и крстећи се уђе, да види покојницу и да је целује.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>По |
да псује пред Јанићијем мајстор-Дишу и да прети, како ће му радњу да запали; а Јанићије тада р |
бити, да што пре оде у свој Пожаревац и да више никада не помишља <pb n="57" /> на синовца, кој |
ио приморан, да поднесе и овај ударац и да у страху очекује, како ће се све свршити.</p> <p>Леп |
олико говорила.{S} Не бих марила, баш и да се обесиш.</p> <pb n="157" /> <p>— И хоћу то!... оте |
а то се све њега лично тицало, те баш и да није хтео да размишља и о таквим сокак-сплеткама, ду |
или не, то је тешко одредити; јер баш и да јој се није свиђало, њој је било немогућно да и даље |
џија; желиш ли, да ти ђавола савладаш и да ти анђео радњу води, издржи до краја и постани хаџиј |
пљунула, кућу опоганила, па сада још и да ме закољеш?{S} У полицију ћу ја тебе!</p> <pb n="92" |
не пригвири у мајсторову кућу.</p> <p>И да је ма какве жртве још захтео, испунила би кира-Анаст |
аше.{S} Он занеме од забуне.{S} Хтео би да јој одговори ма шта, да је нападне речима, да јој ка |
е имао више нигде излаза.{S} Требало би да се врати; али куд и коме?{S} Зар да својим очима гле |
још ни по коме свету ходиш, а овамо би да радиш по својој лудој памети.</p> <p>— Боже, мајка, |
ати на нову улогу.{S} Заветовао се себи да се никада не жени, и колико год му се дало да се пок |
тасији.</p> <p>— Нисам хтела самој себи да верујем да сам на сну два пута чула; али, кад ноћас |
е да има такав фистан, какав ћу ја теби да купим.</p> <p>Тако је редовно обећавао Лепосави, па |
уг око оба противника.</p> <p>— Кога ви да закољите?{S} Чија јабучица да изедете <pb n="112" /> |
ад би неко хтео да каже:{S} Хтеле би ви да ми језик извучете, ама ја нећу.</p> <p>— А оно, тетк |
нечему што је се ни мало не тиче то ви да идете!{S} Кућа не је ваша него моја.{S} На поље из к |
пиџика.{S} Кир-Дума, на поласку, изјави да ће јој са просиоцима доћи у прву недељу, те да дотле |
Али Диша одрече и тамо дуг; чак изјави да ће се и заклети, али не да да га један Грк, који му |
тасија после митила; па чак не заборави да исприча и о ономе цванцику, што му га даде, и како ј |
а пакосна пријатељица навратила, бајаги да је види, а овамо да јој узгред исприча и искити све |
маштање: да је нешто књаз, па да нареди да му доведу тетка-Мацу и мајстор-Дишу, па онда пред це |
а болови спопадну.</p> <p>Јанићије види да се нешто страшно десило, па се чисто смрзао, држи пр |
дође тежак овакав положај, па се усуди да запита.</p> <p>— Газда, да ли да ти донесем хладне в |
/> и толиких жртава, не имадоше куражи да се лично јаве; они су чезнули, очекивали, да се сама |
дотрчаше на ову вику; а када Дума опази да више није сам, распомами се па се улете право пред о |
ала.</p> <p>Јанићије уздрхта, кад опази да су сами.{S} Лепосава се збуни, али је та забуна брзо |
ни тамо ни амо.{S} Најпосле, кад опази да овако не може дуже и да је кир-Дума већ поткупио бро |
неуморно пуну годину и по, па кад опази да му од празнога чекања нема ништа, он се одлучи на по |
, да се кајао, што је обећао Анастасији да ће ћутати, то за цело није било, јер је Ламбре прест |
ма, куда ћу овде?{S} Зар у овој чаршији да почнем из нова?</p> <p>— То да не чиниш; боље нека о |
усуди да запита.</p> <p>— Газда, да ли да ти донесем хладне воде?</p> <p>— На! — простења Диша |
а одваљене.{S} Није био на чисто, да ли да их воли или мрзи, што су Лепосаву у гроб отерали.</p |
{S} Није знала како да се понаша: да ли да им прими Бога или да утекне у собу и врата забрави?{ |
записе на њихово место.</p> <p>— Да ли да и њој кажем?{S} Може бити она ће пристати; она није |
Лепосава још збуњена и не знајући да ли да се свему овоме смеје или заплаче, груну Јанићија, ба |
због тога! — Ја те лепо питах: може ли да се расквари свадба пре ђердека; а ти мени шамар за в |
а Диша и дође мутваку.</p> <p>— Може ли да се поквари свадба?</p> <p>— Како да се поквари, чапк |
уд и камо била снажнија освета, него ли да је кир-Думи забо нож у срце.</p> <p>— Зашто бре, кир |
го и бос протрчи кроз чаршију, него ли да се у оваком оделу међу људе јави.{S} Антерија је бил |
мишљено, више као да размишљава него ли да пита.</p> <pb n="13" /> <p>— Како, џанум?{S} Наша ко |
после свега овога сматрао више него ли да му је рођена сестра, и Јанићија је довело у положај, |
кроз туђу историју не сазнаду а камо ли да их таква судбина снађе!{S} Доста, ако кажем, да је о |
м имање до повратка сачува.{S} Хоћеш ли да те ђаво надвлада и анђео да ти из дућана оде, буди е |
Велим, није ми Бог уделио богаства, али да јој образ бар сачувам, нека уђе у свет са образом.{S |
о, да Ламбру уништи, њу љуто казни, али да му она, после те казне, опет остане у кући и да се и |
и танкоме струку, за који би страховали да ће се сада преломити под теретом широких и пуначких |
наслеђу свога кума, па је почео у шали да гони кира-Анастасију да пожури, те да не остане толи |
пре него ли што су њихови мужеви успели да се појаве у ћор-Ахметовој кафани на Зереку, већ су о |
у његову запаљену мозгу, када би хтели да је уподобимо, била је слична узрујаној гомили паса, |
p>— А, е ли ко видео, када сте ви хтели да прескочите код удовице преко зид и кад вам је шегрт |
се ма како, она треба или да умре, или да буде његова.{S} Прво ће отказати службу, а за тим ће |
ћ или да жива сачека јавну срамоту, или да без икаквога одлагања учини оно, што је Јанићију мал |
мбрине дреје предао онда кира Мани; или да сам их сачувао до повратка газдина, сада ме он не би |
шта, свршило се ма како, она треба или да умре, или да буде његова.{S} Прво ће отказати службу |
а се понаша: да ли да им прими Бога или да утекне у собу и врата забрави?{S} Али, оне су се так |
ом шаком запуши целом Београду уста или да забрани Јанићију Бику, да на свакоме ћепенку припове |
ила, да је ко од њих лабав у служби или да своје прсте почешће завлачи у лонац где се ручак кув |
свет састаје, да чује шта има ново или да сам исприча, шта је данас или јуче чуо.{S} Лепе, тур |
храна и њему не остаде друго, него или да се врати мајстору или да изврши што је наумио.{S} На |
и.{S} Сад јој не остајаше друго већ или да жива сачека јавну срамоту, или да без икаквога одлаг |
ране, да га рђави људи не опљачкају или да се једним непромишљеним кораком не сурва у провале, |
руго, него или да се врати мајстору или да изврши што је наумио.{S} На прво није хтео ни да се |
тојао је он као кривац, кога су осудили да га двојица шибају.</p> <p>— И опростићу јој и зажмур |
је пријатеља, који су му само поручили да им купи, а новац ће му дати, кад се врати.{S} Диша ј |
ије истина, да баш онда кад човек мисли да је најсрећнији, дође нешто, што му сву срећу наопако |
ор-Дишу и срце јој премре, када помисли да може постати мајстор-Дишиница и да се мора одрећи св |
р-Диши се смрче пред очима, кад помисли да се и његова жеља може остварити тек после десет годи |
о да напусти дућан, па да је појури, ни да је опет остави, да му се онако смеје. — Ово девојче, |
ма, месеци за месецима, али Лепосава ни да помисли.{S} Њојзи баш ни мало не би криво, што ленчу |
>— Што ћутиш сад, а?</p> <p>Лепосава ни да прослови, а срце јој лупа, да му ударце чује.</p> <p |
је радио на мутваку, немаде времена ни да засуче рукаве, кад прво оба сведока а одмах за њима |
него што би и ти сам могао; али она ни да чује!{S} Каже:{S} Гаџу циганина узеће, али теби ни з |
расклопи уста, грло му се стегне, па ни да прослови. — Јанићију дође тежак овакав положај, па с |
е зграну.{S} Очи му се приковаше, па ни да макну са Јанићијевога лица, а у лицу сав пребледео.{ |
ставио судове пуне воде у мутвак, па ни да је сачекао за који часак, изиђе на улицу и упути се |
ца.{S} Грло му се стегло те не смеде ни да одахне јаче, плашећи се да га плач не савлада.</p> < |
то све наопако.{S} Нисам смела више ни да му заповедим што, сама сам у кући, а он као ајдук на |
жене.{S} Сад више није био способан ни да премишља о својој несрећи.{S} Малаксао, под притиско |
о и чуда творио, да се није усуђивао ни да пљуне на ту земљу.</p> <p>— Овуда је стопа Спаситеље |
што је наумио.{S} На прво није хтео ни да се осврне, а на другом му се баш врло озбиљно задржа |
и, забио нож у срце, на то није хтео ни да мисли више.{S} Извадиће своје калфенско писмо и отић |
ук.</p> <p>У једноме часу њему се учини да неко отвори капиџик.{S} Прва помисао била је, да је |
мбром, да Јанићија отераш, а кир-Ламбри да допустиш да и од сада долази У кућу.</p> <p>До овога |
обазре на све стране, па када се увери да их нико не гледа, приступи му ближе.</p> <p>— Хајде |
ш једном кроз капиџик, те када се увери да на улици нема никога с киме се не би радо срео, изиђ |
мој, снахо; него кад те тако запита, ти да јој кажеш: „Добро је, шућур Богу!“ — а полако да каж |
ва — Лажеш као кучка?</p> <p>— Море, ти да ћутиш — одговори јој Канче са неким изразом пакосног |
де га дервиш — До године, кад дођем, ти да ме дочекаш са пешкешом, а ја да ти сада дам четири з |
-за леђа.{S} Е, кад све тако урадиш, ти да гу одведеш у ђердек и тамо овај четврти запис да спу |
ом у вис уздигао.</p> <p>— Ово теби; ти да га носиш, а ја да те гледам! — рече што је могао неж |
муж: не сам те никада ни волела!{S} Ти да идеш одавде; е ли сте чули?</p> <p>Али кир-Диши умин |
си родила тако добра ћерка.</p> <p>— Ти да ћутиш, кира-Мана! — осече се Анастасија нестрпељиво. |
вис уздизало његове обрве.</p> <p>— Ти да идеш на вилает, а ја па овде без тебе да живим, што |
дође, те да прими наслеђе.</p> <p>— Ти да пожуриш; немој да оклеваш, јер знаш какви су српски |
{S} Бог ће дати, па ћу се вратити, а ти да ме дочекаш како приличи једној хаџики: чесна и поште |
поздравља кира-Анастасија и поручила ти да дођете на једну баклаву и татлије вечерас.</p> <p>— |
му спасла жену и потомка.</p> <p>— И ти да пустиш, да она учини такву лудост?!{S} Зашто си је п |
ена ударити у плач, да ће га преклињати да је не убије и да јој погрешку опрости.{S} Надао се ч |
S} Научи ме, де!{S} Ето, ја ћу престати да долазим, па ће временом и свет ућутати.</p> <p>Маца |
.</p> <p>На улици се хаџи-Зосим присети да о некој својој ствари запита нешто светога човека, п |
руке, покуша да се отме; па, кад осети да му је то немогућно, пљуну у лице Ламбри; а Ламбре ти |
ај поглед га жацну и он од једном осети да јој мора вратити.</p> <p>— Е, па хтео сам, баш!{S} З |
то тако, али он није могао ни помислити да тако што предложи Маци.{S} Да је бар удовац, али пуш |
м, па после да чекам, хоће ли се сетити да ми плате; доста је што овима бадава вучем читав пртљ |
боцне.</p> <p>Остати без жене и пустити да се цео свет исмева његовом судбином, то је двострука |
вене.{S} Кира-Мана не би имала смелости да га тако осрамоти, па баш када би знала, да је за так |
дете, ама за гол сабља да уфати; клефти да води, што је у срце!</p> <p>— А деце не је никад дос |
тасија да удамо!</p> <p>Не може се рећи да и сам кир-Ламбре није помишљао на ово, а нарочито од |
пратила очима, за које не би могао рећи да су равнодушне.{S} Шта више, за она четири дана, кад |
кар и сажалити, <pb n="129" /> те изићи да га саслуша; али Лепосава, као навлаш, баш онда би се |
био тежак, те не <pb n="207" /> могући да га одржи, испусти га посред огњишта, и колико је дуг |
викну Лепосава још збуњена и не знајући да ли да се свему овоме смеје или заплаче, груну Јанићи |
о у насмејане очи своје жене, очекујући да му оне прве објаве оно, чему је жудео.{S} Чекао је н |
пасност од себе,</p> <p>— Па ти му реци да нам не долази у кућу више; зашто ће нам он?</p> <p>— |
кућу и отишао у дућан, рекоше му момци да је долазила тетка-Маца и поручила му, да одмах њезин |
а висе да фудулис кроз чаршија, ћепенци да ни запалаш.</p> <p>А она, стидљива као невеста, само |
ађеш тетка-Маци на помоћи и четворе очи да отвориш на све... разумеш ли, на све.</p> <p>— На св |
огао издржати.{S} Четвртога дана одлучи да оде тамо, па макар га од туда и најурили.</p> <p>Нап |
ни до вечери не би, мајстор Диша одлучи да достави полицији о бегунцу, те да га она пронађе.{S} |
ећ беше одмерио оком даљину, те се реши да, бар за часак, остави дућан на комшијама, а он да тр |
игде ништа!{S} Ох, Боже, само му не дај да се обеси!</p> <p>Тако је шапутала у себи, докле не о |
тако кира-Анастасији поможе овај случај да на њеној остане.{S} Весела, што је тако испало, кира |
ја! кира-Анастасија!“</p> <p>И дође јој да заплаче, очи се замаглише; али ко би знао зашто, она |
по кући и меси посластице.{S} Мило јој да се пред гостима похвали поклоном, а још милије, што |
ељ, не води бригу на грцко удовица, кој да гу води.{S} Него знаш шта је?{S} Кира-Анастасија да |
а...{S} А, а-ах, Дума, гомаре едно, кој да те превари?{S} Едно Диса, едно српско куче!...{S} Ух |
.</p> <p>— Аман, кузун, што ке па некој да узива, кад загриза у та јабука! — смеје се Думиница |
врх пилава пушило.</p> <p>— Море, немој да се срамиш!{S} Ниси ти код туђина, није тетка Маца ни |
ада тако презриво.</p> <p>— Мори, немој да се нећкаш; право је да ти ја поклоним, сестра сам ти |
Лепосава.</p> <p>— Море, девојко, немој да ме вучеш за језик — обрецну се Маца. — Мислиш ти, Ма |
наслеђе.</p> <p>— Ти да пожуриш; немој да оклеваш, јер знаш какви су српски судови — говорио ј |
ти га хватам, нећу.</p> <p>— Ама немој да си луд; мој тросак!</p> <p>— Море, иди ти с милим Бо |
јеси ли казао нани?</p> <p>— Зашто њој да кажем?</p> <p>— Па, знаш, бојим се; а она зна све.{S |
ио обичај доброга тона) узригну, у знак да је до ситости задовољан и поче трептати очима, а неж |
омотавала чалма зелене емир-боје (знак да води порекло од самога Мухамеда), седео је на једној |
одушнији.{S} Кад би могао само за часак да заборави на ону живахну пластичну фигуру, која га је |
ео сам да га узмем на трећу пару; ортак да ми буде, паре да намлати!</p> <p>Али сва та вика беш |
агли одлазак не даде јој ни за тренутак да поверује само у бегство.</p> <p>Страх од онога, што |
одсећало на некадање робовање, него чак да потисне на свима странама Грке и Цинцаре, на које су |
шкољавог, онда ко да буде крив?{S} Увек да жалиш, што си откидао од својих и жениних уста!</p> |
убрза из куће, оде мало до дућана, тек да се узгред по њему обазре, па за тим кући, да узме шт |
да је упусти, море? — запита Маца, тек да изађе из ове непојмљиве забуне.</p> <p>— Зар ја? — о |
арком.{S} А погдегде, онако узгред, тек да наговести сумњу и оно што се по чаршији говори, поче |
кав изненадни гост од куда бахнути, тек да он не буде онај један „од заклетве“. — Од озго, од с |
вој дућан, а да не наврати удовици, тек да види, не оскудева ли у чем и, као први комшија и муш |
ка Маца обори главу и оде у мутвак, тек да од Јанићија сакрије сузе, које је облише.</p> <p>И т |
а је још по мало радила по мутваку, тек да не седи сасвим залудна.{S} Једнога дана покуша да са |
Гле, брине се за мене.</p> <p>— Па тек да се одмориш мало.{S} Жалим те, што ти ни дан ни ноћ н |
ла капиџику, да га одшкрине, колико тек да промоли главу, па да сагледа лево десно кроз сокачић |
па да га проведу кроз чаршију, а телал да виче: „Чујте и почујте!{S} Ово је луди Диша, који им |
, али не дам да ми се квари ред; не дам да ме нико вара и да ми образ гази.{S} Разумеш ли?</p> |
сам ја стао за тебе једнога, али не дам да ми се квари ред; не дам да ме нико вара и да ми обра |
ша.</p> <p>— На поље! на поље!{S} Искам да умрем, ако останеш овде!</p> <p>Фудул-Стаменка учини |
мрзи на <pb n="94" /> Турчин!{S} Искам да си идем из ову проклету варош, идем на вилает, там д |
> <p>— Кучко! — дрекну Диша. — Ја искам да ми даш дете у кућу, а ти, место детета, кир-Ламбру — |
и поарну послу да најдес.{S} А ја искам да се састанем сас мога кир-Ламбре, па сама како една з |
а јој Диша ништа не треба: „а ако искам да по месечина спацирам по башча, како од мајку <pb n=" |
и више.</p> <p>— А шта ја знам? — Знам да је млада, лепа и вредна... одговори тетка Маца, али |
шилуку њезино неверство.</p> <p>— Морам да трчим по њега! — викну Ламбре. — Не ли имаш кир-Диши |
и Јанићије сад немаде куда, него и сам да ућути, у толико пре, што Лепосава нарочито застаде и |
> <p>— Да кажем, не ваља!{S} Обећао сам да ћутим.{S} А да варам газду, зло! — мислио је Јанићиј |
а му је било мало код мене?{S} Хтео сам да га узмем на трећу пару; ортак да ми буде, паре да на |
ову проклету варош, идем на вилает, там да плачем и пред иконе да кунем тебе Ламбре, зашто ме д |
</p> <p>— Куда ћеш, зете?</p> <p>— Идем да га дотерам! — викну хаџија раздражено и изиђе на ули |
> <p>— Врати дреје...{S} Ја ћу му кажем да никад више не долази... хоћу да се кајем... у цркву |
<p>— Нисам хтела самој себи да верујем да сам на сну два пута чула; али, кад ноћас и по трећи |
и, да те не види влас, а ја ћу се врнем да ти кажем несто.</p> <p>— Шта имаш да ми кажеш, кажи |
убијаш.{S} Хоћу да попустим, што видим да си човек поштен.</p> <p>И сада наста на ново погађањ |
бро код тебе било, али ето, ја те молим да ме отпустиш.</p> <p>— Хајде, бре, ћопеку један!{S} С |
и-Диша, у надежди ревној,</l> <l>Со тим да се спасе љуте гриже,</l> <l>Совјест што му притискал |
мајстора?</p> <p>Јанићије учини главом да није.</p> <p>— А зашто, море?{S} Ваља да одеш, да га |
ајстор-Дишу, па онда пред целим народом да метне поред себе тетка-Мацу, а сви совјетници, попеч |
иде у мутвак, јер хоће са њеном мајком да разговара.</p> <p>Кад оста са Мацом на само, мајстор |
калфица, имао је права и могао је силом да га примора, да му у радњи остане; али сад је већ сас |
ила инстиктивно, или са свесном намером да га намучи, или што се нечега плашила, ко би то могао |
га газде чији је хлебац јео, ни страхом да ће га когод проказати Диши како прикрива једну прљав |
Анастасијом, и да другима не паде на ум да га њоме ожене, он би у тој жељи провео цео век, а не |
ајаху на расположењу.{S} Ретко који дан да кира-Мана није примила свој део „лечења“, али онај ђ |
и сан; али мајстор Диша не може вас дан да се отресе оног двоструког утиска, што га је те ноћи |
му и радњу надгледа, као што је поуздан да му за женом пази?</p> <p>Међутим, баш за ово није тр |
еља имао и каква му је жена.{S} И таман да се на таквој одлуци задржи, а у мислима му искрсну у |
попе на леђа, па одатле на зид и таман да ускочи у њезину башчу, опучи му се камен под ногом, |
/p> <p>Када је оно отишао, тврдо науман да са собом доконча, он је пун срџбе и очајања лутао та |
им ће доћи дотле, он је ипак био науман да то изврши, само ако она усхтедне.{S} А не хтедне ли? |
код тетка-Маце.{S} Овде је био сигуран да их, до повратка кир-Дишинога неће нико тражити.</p> |
</p> <p>— Торњај ми се с очију, у дућан да ми не приступиш више!</p> <p>Несрећни Јанићије сада |
ао и стењао.{S} Био је толико неодлучан да ма шта уради, да га је сада било чак страх и на улиц |
, а одмах до њега и кира-Анастасија: он да одмах захрче, а она да још дуго у памети прибира све |
часак, остави дућан на комшијама, а он да тркне за њом, кад га одједаред изненади појава мајст |
тељи и народ да јој приступе руци, а он да им каже: „Да је сви листом поштујете, као да ми је р |
р-Дума измири Анастасију са Дишом, а он да се привремено, ради куповине еспапа, уклони у Галац |
године, бре брате, служиш поштено, а он да ти не донесе поклон ни колико за једну аспру.</p> <p |
Око поноћи — прича он — Диша је пробао да отвори капиџик своје прошенице, па када није могао, |
дућану, увек је окретао очи и избегавао да га погледа.</p> <p>— Због њега сам ја појео врућ шам |
рети кир-Думу, што је у опште покушавао да мајстор Дишу уведе у њихово друштво.{S} Тражио је да |
н је, својим примерним држањем, успевао да покаже, колико је културно одмакао од многих својих |
е би то урадио.{S} И ко би сада веровао да ту нема ништа, кад не избиваш од онуда!{S} Ваљда тек |
стадин за ово.</p> <p>— Толико је могао да да; друго је он, а друго ми, богоугодниче.{S} Ти си |
Зашто је он зебао и од чега, није могао да самоме себи објасни?{S} Осећао је тако неку потајну |
ек на Лепосавиној страни.{S} Није могао да се уплеће, па је пред мајстором ћутао; али, кад је б |
p>— Хоћу.... али...</p> <p>— Није могао да доврши што хтеде рећи, јер га Анастасија, радосно из |
ак као о слави.{S} Хаџи-Диша није могао да се наприча чуда и лепоте, што их је видео у светим м |
ао и пажљиво мотрио, али што није могао да лако утврди, поста му сада потпуно јасно.{S} Кира-Ма |
ала до пре неки дан, он опет није могао да се потпуно отресе жаоке, која је већ пецнула заљубље |
замишљено главом.{S} Није никако могао да разуме, како тај момак тако брзо измени своју ведру |
ло се све више, те он није никако могао да схвати ни одреди, у каквом управо <pb n="74" /> поло |
{S} Кир-Диша, који се такође није надао да ће се у овим заклоњеним улицама сукобити са својим б |
стити, да заноћиш?</p> <p>— Неће; казао да сутра дођем по своје ствари, па да идем куд знам.</p |
ротиву Дише, који је ономад јавно казао да ће га из пушке убити.{S} Но четвртога дана доби писм |
с волели, као да сте из сама Елада, као да не сте из пожаревацко!</p> <p>И у такоме правцу гово |
ет, што је могло некоме да изгледа, као да ће да удари кира-Ману, испаде иза ћошка кир-Дума и ј |
ек тако лагано и сређено разлагала, као да је водила рачуна о свакој речи коју ће изговорити.</ |
ог необично танкога писка са зурла, као да то пишти прекором душа њезина покојника.{S} Лепо јој |
а гледај ти сада, како изокренула, као да је није сачувао од грдне срамоте, и као да му није к |
ласно се смеје и повлађује гостима, као да је и њему, Бог зна како, мило, што му је шегрт врата |
ако понаша: мало час онако радосна, као да је једва дочекала, што јој се муж вратио, а сада так |
према својој жени, па чак и мржња, као да је она свему томе крива, одби га од своје рођене кап |
му је изгледао као пркосна претња, као да га чика да је се дотакне, ако сме.</p> <p>— Еле, муж |
бре, псето, лажеш! — јечао је Диша, као да су га грчеви попали.</p> <p>— Не лажем, газда, Бога |
Плакала је као да некога сарањује, као да у овоме часу баца прегршт земљице на покојника.</p> |
о, да немаш деце.{S} Вичеш на мене, као да сам ти ја крива.</p> <p>Јанићију Бику, који је у вел |
>— Шта си се запањио, пезевенк бре, као да је мечка пред тобом?! — узвикну мајстор, кад опази к |
нико не улази, <pb n="98" /> па се, као да је Бог зна колико пешачио, спусти на миндерлук и дуб |
око њезиних унучића, чинило јој се, као да види и своју Лепосаву.</p> <p>Али овога вечера Маца |
каже: „Да је сви листом поштујете, као да ми је рођена мати!“ А после би подвикнуо жандармима, |
сели смех девојачких грла из баште, као да му дохвати усклик и разнесе на све стране.{S} Бар ње |
ерија му од силнога узбуђења дршће, као да је неко тресе.</p> <p>— Е ли искате вода, да се повр |
стор-Диса! — А како смо вас волели, као да сте из сама Елада, као да не сте из пожаревацко!</p> |
а! — уздахну Диша, па се сневесели, као да му се на ново почеше враћати тешки дани очајања и по |
вану, њему се <pb n="119" /> учини, као да му се сви зидови поклањају а таваница спушта на глав |
а, заби главу у посао, па се учини, као да је и не види.{S} Ма да је све оно урадио не размишља |
ени Бог помогао“, лепо му се учини, као да га нешто посред главе лупи.{S} На путу кући поче га |
, па га поче тако болећиво гледати, као да би му хтела рећи: „Остани овде; тамо је туђина!“</p> |
да одмаче од куће, он стаде трчати, као да га неко вија.</p> <p>А када се потпуно разбистри од |
<p>Лепосава прену и збуњено скочи, као да је ухваћена у нечем.</p> <p>— Шта си радила до сада? |
ад је оставља!</p> <p>Диша поскочи, као да га је иглом боцнула.</p> <p>— Ко каже то?{S} Ко каже |
скочи са миндерлука, па вриснувши, као да је жеравица опече, подвикну: „Што ћутиш као стрина?“ |
та, па их пружи према мајстор-Диши, као да је невеста, коју му нуди, цвет, који је сад баш узаб |
ећао је тежак притисак, тако тежак, као да му је цео мајстор Диша са свом својом пространом шир |
Па ето видиш и сам, како те волим, као да сам ти рођена сестра.{S} Жао ми било, што немаш нико |
ортака.“</p> <p>— Зато га и волим, као да ми је рођени син <pb n="205" /> — рече Маца. — Некад |
, па! — учини Дума и занија главом, као да се чуди, како и тих седам дана прођоше.</p> <p>— Сир |
кира-Анастасију питајућим погледом, као да је овога часа некакво привиђење пролетело крај њега. |
атворио очи и са пријатним изразом, као да га когод шашољи сламчицом око усана, слуша и осмешку |
ло разговарају са кира-Анастасијом, као да нису пуне две године избегавале чак и да јој се јаве |
онесе је пред тетка-Мацу и, збуњен, као да је бекријску чашу искапио, спусти је пред њу.</p> <p |
!...</p> <p>Хаџији мркну свест; он, као да га неко гурну, улете у собу дршћући од наглога запре |
стави овце, нека их пас чува, а он, као да га неке мађије вуку, стиште пут Београда.</p> <p>И е |
опет на своме месту и радио посао, као да се ништа није догодило.</p> <p>Међутим, код кир-Думе |
, шта ти је?{S} Шта си се направио, као да ти је све помрло; хајде овамо, нана је у мутваку.</p |
бац и загрљај).{S} Ти си то урадио, као да си ми био брат.{S} И ко би други смео да тако уради? |
жица.</p> <p>И ноћас је сањао тако, као да јој проба јеменије; она му пружила босу ногу, а он ј |
е кир-Ламбра гурну капиџик и нагло, као да га неко вија, ускочи унутра.</p> <p>Фудул-Стаменка с |
ао као по сну.{S} Све му се чинило, као да га је јуче нешто замаштало, те му сада и они ћепенци |
говим рукама, те тако му се чинило, као да га још нека веза чврсто држи за ону, коју је тако бр |
тасија тако прибрано и тако хладно, као да прича о нечему што је се ни мало не тиче то ви да ид |
а посматрала облачење кир-Ламбрино, као да се ње то ништа не тиче.</p> <p>Међутим, Јанићије је |
овори по нова старац тако спокојно, као да то беше само један грош.</p> <p>— Да ти дам пет стот |
вори тетка Маца лагано и разложито, као да се ту о некој незнатној ситници говори.</p> <p>— Ама |
зметнуо и хрче на туђем миндерлуку, као да је у својој кући и код своје жене, опет зато није мр |
ђивања, непрестано гризла, ишчезну, као да је руком однео.</p> <p>— Оде искушитељ! — помисли ха |
си болестан.{S} Какав то изгледаш, као да су те гује пиле.</p> <p>Јанићије не одговори, седе з |
S} Онакво памет, онакво философ!{S} Као да га и сад гледам у оно његово болта.</p> <p>И оба при |
ају јасним шаренилом, те ти изгледа као да је из ових башта живо цвеће поврвело на капиџике.</p |
ке и горко заплакала.{S} Плакала је као да некога сарањује, као да у овоме часу баца прегршт зе |
а бубњавом гочева, изгледала јој је као да долази од некуд с другог света, па јој се чак учини |
жа макар какав глас; али кир-Ламбре као да је у земљу пропао.{S} Све што је од других дознала, |
с нарочито расположен, чинило му се као да га сваки познаје и честита му на тако красном успеху |
ави у чело софре, те тако изгледаше као да они то славе, а да су папуџије тек онако као гости з |
запита тихо, некако замишљено, више као да размишљава него ли да пита.</p> <pb n="13" /> <p>— К |
је није сачувао од грдне срамоте, и као да му није казала, како ће му од сада бити не газдарица |
чудо, после овога догађаја кир-Диши као да од једном свану.{S} Неописано задовољство обузе га с |
а те воли као сина, а и ја те волим као да си ми рођени брат.{S} Ти немаш ни мајке ни сестре, п |
расити.</p> <p>Са враћеним прстеном као да му је отишло на свагда оно спокојство, што га је до |
се, блажен од онога ударца, утварао као да га боли.</p> <p>— Јеси јунак! — рече Маца. — Такав ј |
ка-Мацу није друкчије поштовао него као да му је мати.{S} Али Лепосаву није могао никако да пос |
претње, спавала тако мирно и дубоко као да се између ње и супруга није ништа десило.</p> <p>Сут |
ним хладовитим орахом, њему је било као да се налази међу најближим својима.{S} Управо тако је |
кроз нос тако, да ти се увек чинило као да их Грк пева.</p> <p>Али, чини ми се, та своја погрче |
а си вратиш!</p> <p>Јанићије није чекао да се пролазници искупе, шчепа из мутвака обраницу и ис |
дмах дође.</p> <p>Кир-Ламбре није чекао да га по други пут зове, отишао је и тамо затекао Анаст |
на чије се разлоге већ у велике навикао да их прима и — сноси.</p> <p>Но њему се ипак није чека |
p> <p>О Лепосави ни у сну није помишљао да је начини устабашиницом.{S} Ма да је пун нежнога зад |
ћије и стаде му криво што је и помишљао да дође овамо.{S} Он се повуче иза огњишта, па, како је |
S} За Лепосаву није бринуо, јер је знао да се она налази под двоструком пажњом, Мацином и Јанић |
, који још једнако јецаше, није ни знао да је она рука, која му чврсто држаше шаку, већ умрла.{ |
и.</p> <p>— Мори, који те је ђаво терао да се удајеш за онај пањ? — Псетиште је оно! — Тврдица, |
је деце, те је тако, у неку руку, морао да води двоструку бригу, и о радњи и о кући, Јанићије м |
који је седео испод пуне трпезе и морао да буде задовољан мрвицама, које са богата стола падаху |
и или цинцарски.{S} А када је већ морао да проговори српски са муштеријама, који нису знали ни |
ти у глави онај хаос, који му је сметао да буде онако ведар и безбрижан као до сада!{S} Но он н |
форми.{S} Чуо је како је кир-Дума стао да псује пред Јанићијем мајстор-Дишу и да прети, како ћ |
кафеџији — учинило много, те је престао да точи.</p> <p>— Па куд оде, несрећник? — запита Диша. |
а цело није било, јер је Ламбре престао да долази и кира-Анастасија га је тако сестрински пазил |
>Јанићије жив да се изеде; није пристао да напусти дућан, па да је појури, ни да је опет остави |
вога унука топал-Стојан, па се завештао да неће венчати децу, све докле на Саборној Цркви звона |
окарактерисала, он је ипак сада осећао да се из свега овога може исплести нешто страшно и по њ |
повуче иза огњишта, па, како је осећао да му ноге малаксавају, седе на једну троножицу и зажар |
м хтела ударити.</p> <p>Лепо %јо осећао да би требало да је презре, да јој се освети, да је уни |
димове.</p> <p>Тако је кир-Диша покушао да употреби и ово последње средство, те да осигура пото |
астасија.</p> <p>Али кад год је покушао да јој каже, увек га је неко предосећање задржавало.{S} |
својим мислима, али кад год би покушао да га усвоји и самога себе победи, онај осећај, оно срц |
жељи провео цео век, а не би ни покушао да је у дело приведе.{S} Желео је да се освети Грцима и |
е мајстор Диша одмах по прстену покушао да остане у удовичиној кући, али му је она одговорила, |
је чуо, — све је то било и сувише слабо да га изведе из неме дубине у коју је тонуо.</p> <p>Нај |
.</p> <p>Но, ма колико јасно и убедљиво да беше њезино осликавање злих страна и тегоба што их р |
.</p> <p>— То да носиш око врата, а ово да метнеш па чело — и даде јој велики, златни дукат „ћо |
о зидане ограде, све га то поче на ново да заноси, заједно са чежњивом мелодијом која му се срц |
ри са тим гласом и пође у Београд, прво да се упозна са снахом, па после и да се сасвим настани |
ест из кућу“.{S} А кад дођеш кући, прво да потражиш зелену жабу, па ту жабу да ти дете три пута |
се да мајстор Диши не оста друге, него да још чека и да се — нада.{S} Али подгрејана нада не г |
р пријатељ, то му не остаде друге, него да се пода небројеним уздасима и да почешће таре шаком |
ташка, виде да му не остаје друге, него да од мирбе дигне руке и да употреби све што може, да с |
али, тамо овамо, не оста им друге, него да свој историјски понос национални ипак умекшају.{S} М |
моћном и умешном грчком чаршијом, него да потпуно истисне <pb n="113" /> грчки елеменат из срп |
онима, тамо.{S} Ама немојте глуво, него да свирате!{S} Свирајте, све докле вас могу чути. — Оно |
<p>И тако хаџи-Диши не оста друго, него да сву ноћ уздише, куне и проклиње, што се на толики пу |
Овако, није му остало ништа друго, него да се преда судбини, па да га она на својим леђима изне |
</p> <p>— Од суза нема лек, џанум; него да разговарамо шта да се ради!{S} Може бити кир-Диша да |
Ако си немаш родитељи, ми смо ту; него да се зенис, ама да узмес зенско от наше сорта, — грцко |
остало другога пута, <pb n="39" /> него да се састане са мајстор-Дишом и да од њега самога чује |
<p>— А што, бре; шта јој фали?{S} Него да сам је удала за каквога слепца?</p> <p>— Ама није он |
им изразом пакоснога задовољства — него да пожуриш са сватовима.{S} Знаш, ружно је да ти се пре |
зетовљевим.{S} Диши не оста друге него да очекне.</p> <p>Међутим, докле је он чекао пред докса |
и не беше никога, не оста му друге него да тркне до тетка-Маце.</p> <p>Кад се Диша у неко доба |
мушке заштите, шта је могла друго него да о бошчу, припасану око шарених шалвара, обрише руке |
је наумио, и њему не остаде друго него да изиђе на поље.</p> <p>Тек кад је био на доксату, он |
узбуђен.{S} Хаџи-Диша не даде јој дуго да премишља.{S} Лице му је било врло расположено, готов |
пристати.</p> <p>Па ипак, он је увидео да му је немогућно остати и даље у овако безизлазном по |
S} Хоћеш ли да те ђаво надвлада и анђео да ти из дућана оде, буди ексик-хаџија; желиш ли, да ти |
Бог ти је дао, можеш.{S} Многи би желео да буде хаџија, ама не може.</p> <p>— А баш си видела? |
ија на ново клону духом; више није смео да долази кући преко дана.{S} Ручак су му доносили од к |
а си ми био брат.{S} И ко би други смео да тако уради?{S} Ја ето нисам никоме одала?</p> <p>— А |
p> <p>Од овога часа кир-Диша није трпео да га ико тако назива; јер такав назив само му је напом |
<p>После недеље дана хаџи-Диша је успео да се прибере.{S} Одмахнуо је руком и рекао: „Бог да је |
као стрина?“ — и, пре него што је успео да пружи руке ради одбране, унесе му се у лице и поче г |
/> те, пре него ли што је Ламбре успео да од силног журења одахне, прелете преко авлије, зариг |
је хаџи-Зосим покрао; а и када би успео да докаже, тешко да би до својих новаца дошао.{S} Турск |
ва текну у срце Лепосаву.{S} Он је хтео да је, као и обично, изазове на смеј, али овога пута пр |
исању и постовима, помоћу којих је хтео да казни грешно тело, <pb n="186" /> склоно свакоме иск |
ега лично тицало, те баш и да није хтео да размишља и о таквим сокак-сплеткама, дужност му је б |
да разабере.</p> <p>Хаџи-Диша није хтео да седа за совру, докле му калфа не дође, те Маца посла |
Маци и Лепосави, како је Јанићије хтео да остави посао и како му он није дао.{S} Кад је сутра |
ти мени шамар за врат!{S} А ја сам хтео да ти кажем како ју је кир-Ламбре онда за мутваком ухва |
Ето то, то да ми кажеш.{S} То сам хтео да питам.</p> <p>Тетка Маца одшкрину врата и тајанствен |
ким изразом очију, као кад би неко хтео да каже:{S} Хтеле би ви да ми језик извучете, ама ја не |
о.{S} Када се женио, није нарочито хтео да га позове у сватове; чинило му се да би га појава ов |
ићије већ довршио један посао, па почео да отпасује кајиш с колена, кад у дућан завири Лепосава |
сличним питањима, и где год би започео да се правда, свуда су га дочекивали сумњивим осмехом и |
па му се чинило, да би сад у стању био да је сву у комадиће растрза, само да му на очи изиђе.< |
ди које је прегорео кира-Ману и оставио да у кући кришом уздише и вене и да пакосно гледа на он |
еписи бир; ама, што Бог није заповедио да се једе, оно је погано.{S} И жаба је погана — и Френ |
од бола и кукања.{S} После би заповедио да га окују у најтеже букагије, да га метну на магаре, |
проговорио.{S} Јанићију је само наредио да остане код куће, те, ако устреба Маци, да јој се нађ |
и он је нешто посумњао, па њему наредио да нас хвата.</p> <p>Али кира-Анастасија, која је свога |
осадио их је на ћепенак и одмах наредио да се џезва пристави, што је, у осталом, чинио он само |
у своје „трофеје“ убраја, он се трудио да удеси и ход онако ситно, као што се и грчки ситно го |
Дума, који је у целој овој ствари тежио да измири пријатеље и да ствар заташка, виде да му не о |
измицала из шака.{S} Неуморно је пазио да му момци не беспосличе и хлеб бадава једу.{S} И коли |
="61" /> Заборавио где је, па премислио да му се лопови увукли у кућу, те у мало што не поче да |
аше тако олако, јер кад год би помислио да је са овим питањем на чисто и кад год је она слика к |
а тетка Маци, како га је кир-Диша гонио да иде кира-Мани и зашто није хтео отићи.</p> <p>— Па к |
ш једаред дошао кући, па, кад се уверио да је капија затворена, он је, као подсечених ногу, сав |
женио њоме, када му је цео свет говорио да то не чини?{S} А да му кажем, па да ме, као у сватов |
ко да ти кажем, кад си ме одмах појурио да тучеш?!{S} Зар ми о сватовима због тога ниси опалио |
покојник, Бог да га прости, није пустио да ја кувам и месим што хоћу и како умем.{S} Данас, сут |
роди сина слабачког, шкољавог, онда ко да буде крив?{S} Увек да жалиш, што си откидао од своји |
и сада дам четири записа.{S} И то овако да радиш.{S} У ноћ, кад буде младина, жену да изведеш у |
да је саветује, како да се влада, како да води кућу и да ни на сокак без мајке не изиђе.</p> < |
тити <pb n="102" /> и нађе начина, како да се из овог неприличнога и несноснога положаја извуче |
Дишом; мучио се на стотину начина, како да се сачува од срамоте, али ниједна мисао није била ка |
рло скромнога изгледа.</p> <p>— Е, како да вас утешимо, куме?{S} Судбина, к’смет, сто кажу Турц |
рве младости своје градио планове, како да се ороди с Грцима, те кад он није био срећан, а оно |
ко далек пут, поче да је саветује, како да се влада, како да води кућу и да ни на сокак без мај |
ва, а он ће знати, кад буде време, како да га награди.</p> <p>Оволика хвала и задовољство, које |
Анастасијом претресао све начине, како да и себе и Анастасију сачува од неприлика, кир-Диша је |
ику која нема деце?</p> <p>— Имам, како да немам; па још три.</p> <p>— Е, једна му је набацала! |
} Цео дан он је Јанићија упућивао, како да му радњу чува.</p> <p>— Одрастао си код мене, ја сам |
и једно га је, у овај пар, мучило; како да помене кира-Анастасији, шта све треба да уради, и хо |
да те убије?{S} Ја нећу!</p> <p>— Како да нећеш?{S} Шта сам ти урадила, да онако учиниш?{S} Ја |
чи, да је на ново загрли.</p> <p>— Како да ти се осветим?</p> <p>— Па, ето, удари ме у леђа.</p |
ли да се поквари свадба?</p> <p>— Како да се поквари, чапкуне, бре?</p> <p>— Па тако, пре ђерд |
сазнао — зашто си ћутао?</p> <p>— Како да ти кажем, кад си ме одмах појурио да тучеш?!{S} Зар |
авлији ове две куме.{S} Није знала како да се понаша: да ли да им прими Бога или да утекне у со |
Думо, на љубави и муштеријама, ама како да се оженим удовицом, која у поноћ стоји на капиџику к |
ве.{S} Ако она каже...</p> <p>— Па како да питам... срам ме је...</p> <p>— И мене — додаде Лепо |
а кроз бакчу спацира сас мен!{S} И како да спацирамо? — рече кира-Анастасија и од једном прште |
већ потпуно збунио, шта да каже и како да оправда своју наглост.</p> <p>А осем тога, ова посет |
у махали од својих сународника, ни како да изведе ствар, те да се брука заглади.</p> <p>Мајстор |
би беду на врат, па сада не зна ни како да се брани у махали од својих сународника, ни како да |
b n="66" /> смео подићи; није знао како да се у овоме часу понаша.</p> <p>— Аман! — зајеца она, |
ра; а кад се будеш враћала дома, никако да се не обазреш за собом, а све до куће да говориш: „З |
догодити, али шта, то није могла никако да разабере.</p> <p>Хаџи-Диша није хтео да седа за совр |
е недеље разговарало, а кир-Дума никако да подеси згодан тренутак, те да започне о главноме.{S} |
му нешто душу, <pb n="40" /> па никако да слегне од туда, него га само гуши и гони, да од врем |
овичину.</p> <p>Али мајстор Диша никако да се поврати од првог изненађења.{S} Хтео је да одгово |
мати.{S} Али Лепосаву није могао никако да посестрими.{S} Ма да је у прво време и то покушавао. |
и зашто то?{S} То није могао баш никако да објасни.{S} Тек једно што је сада, када се почео све |
уштаху, стојала је не могући још никако да се разабере, шта је све то у овоме часу било.</p> <p |
жеш: „Добро је, шућур Богу!“ — а полако да кажеш: „Со ти у очи, а болест у ложичице“, и три пут |
преко света; вратићу се.{S} Него онако да чиниш, знаш?</p> <p>— Знам! — одговори Лепосава и ст |
је вадио иза појаса и пљувао у њу, тако да је сваки од црквара могао разумети, како хаџија цркв |
те чиније оном водом, три пута. — Тако да радиш, снахо, па ће ти дете за три пута три дана озд |
жи на крилу болесно дете.</p> <p>— Тако да радиш, снахо — говорио је дервиш овој жени — овај за |
уно освећен; можда није требао баш тако да учини, али он је био задовољан: ово му је куд и камо |
о у Дишин дућан, да обиђе момке, колико да виде, како нису остали без икакве контроле, а од туд |
ла по туђој вољи и, само толико, колико да покрије главу.{S} Да је кир-Ламбре слободан, без жен |
емена на време добијао. — Али ма колико да је то очевидно он сам опажао, и самоме њему било је |
p>И ово је убрзало ствар; јер ма колико да је човек прав, у очима жена, докле се пазе, он је ув |
ке или не повуче за шалваре, тек колико да јој напакости.</p> <p>Ма да је кира-Анастасија, из о |
обећава све, али, разуме се, тек колико да се не замери званицама; иначе, мисли, да чапкуна про |
наника Срба наврати у дућан, тек колико да из Дишиних уста чује, зашто је вратио прстен; али им |
по једну шамију калемћарку, тек колико да знају како ни на њих није заборавио.</p> <p>Докле је |
ља, па се и он нађе у послу, тек колико да сакрије своје узбуђење.</p> <p>Сад више није могло б |
песму а другарице јој прихватиле, ретко да би ко прошао улицом, а да не застане, бар једну стро |
рао; а и када би успео да докаже, тешко да би до својих новаца дошао.{S} Турске власти би хаџи- |
а врата, куда је Јанићије отишао, тешко да је и опажао, да пред њим стоји престрављена Анастаси |
ју од тенећке, па кад год му је требало да пљуне, тај је посао са неком нарочитом важношћу врши |
отина гроша, таман колико му је требало да са највећом штедњом доспе до Галца.</p> <p>Хаџи-Зоси |
а већ онај који је потури није требало да брине више колико ће порасти.{S} Свет једва чека да |
епријатно и учини јој се, да би требало да га ма на који начин опомене на мало већу пристојност |
и.</p> <p>Лепо %јо осећао да би требало да је презре, да јој се освети, да је уништи; али у ист |
ехом или тако чиме, што га је уверавало да је много лакше уверити свет у нешто, него ли га разу |
ик вратио, и сад га ништа није везивало да језик везује.</p> <p>Али ипак, овога дана није смео |
ас, не зна се, али у велико се веровало да ће мајстор Диша да се ожени Лепосавом Мацином.{S} А |
никада не жени, и колико год му се дало да се покаже као прави брат, он је то чинио са пуно пож |
ха представљајући, како би то изгледало да се Диша оженио њезином мајком.</p> <p>— Како бре, се |
Она се дубоко замисли и поче радознало да разгледа записе.</p> <p>— Хоћеш ли? — запита Диша.</ |
Думом?</p> <p>— А шта ти је сад наспело да га о томе питаш? — зачуди се тетка Маца.</p> <p>— Ет |
p>— А је ли ти, море, шта ти је наспело да идеш одавде? — прекиде му мисли Лепосава и погледа г |
ога доба нема; то му до данас није било да толико одоцни.</p> <p>— Шта је томе момку, те је од |
оме у тај пар севну, да би му боље било да га је млатнуо каквим калупом, него ли што му рече: у |
ју, тек онда виде, како би му боље било да го и бос протрчи кроз чаршију, него ли да се у овако |
ресретне мајку.</p> <p>— А како би било да пођем и сам, да је потражим! — помисли једаред; али |
у трунчицу; а већ после би им лако било да од те трунчице замесе читаво брдо препреке, преко ко |
у свет, осети колико би јој тешко било да се растане од овога младића, са којим се као девојчи |
тпуно задовољан.{S} Њему је главно било да кир-Ламбру најури из куће, а то је, у овај мах, успе |
Да ли је кира-Анастасији у опште годило да се уда за кир-Дишу или не, то је тешко одредити; јер |
тезаше.{S} По свему овоме њој се чинило да њезина мати нешто плете за њу и мајстор-Дишу и срце |
о?{S} И сасвим природно, њему се чинило да Лепосава нарочито тако удешава, да је њој баш мило, |
да у очима људи.{S} Јер, њему се чинило да ово, што је сада чуо, зна цео свет и да сваки од ови |
трашило.{S} У један мах њему се учинило да се таваница са балванима срушила на његово теме и пр |
једног старца, за кога се онда говорило да односи болести као руком.</p> <p>Хећим прегледа озби |
вање.{S} По чаршији се у велико рашчуло да ће Диша у света места, а по махалама се приповедало |
Српским женама није никако у рачун ишло да једна Цинцарка, па још удовица, уграби њиховим удава |
а навратила, бајаги да је види, а овамо да јој узгред исприча и искити све шта се за њом говори |
био да је сву у комадиће растрза, само да му на очи изиђе.</p> <p>И онда, још већма клонуо, не |
, да је покушала све што је смела, само да отклони опасност од себе,</p> <p>— Па ти му реци да |
не иконе у углу.{S} Чинила је све, само да не мисли на оно најстрашније.{S} Али у заман; ту у г |
је, који до овога часа чињаше све, само да се одбрани од тешке слутње, од једном се зали сузама |
о? — пита Диша, а очију не подиже, само да се не сусретне са оним погледом, што се упиљио у њег |
, избегавао је чак и прве комшије, само да га когод не би запитао што о томе; и у опште био је |
} То никако!{S} И он убрза кораке, само да што пре побегне одавде, што даље од онога места, са |
бије и обећала му каленицу попаре, само да тркне до кир-Ламбринога дућана, те да му каже да јој |
их ја; пребио бих му обе цеванице, само да ме није стало до мога трговачког образа, те да ми бр |
а журити, па онда још више уситни, само да би што пре замакао за сокачић, у коме му станује кум |
већу пред Богородицом и метанишем, само да вама да деце а мени унучиће.{S} Па ваљда се смиловал |
би му се дало, побегао би у дућан, само да би избегао оно што се може десити.{S} Зато је Јанићи |
не, муку мучио и све јој обећавао, само да се стиша.</p> <p>— На поље! на поље!{S} Искам да умр |
подар Милош не би од мене сачувао, само да се ниси вратио.{S} Па, деде, пробај још једаред; зем |
верајући на коју би страну умакао, само да се спасе од толиких девојачких очију.</p> <p>— Е, па |
амештао леђима, да је чисто нукао, само да продужи што је започела.</p> <p>Једнога дана догодил |
ко тукао и газио, да би га и убио, само да не дотрчаше људи, те га од Јанићија отеше.</p> <p>Те |
це; и шта све није кир-Дума чинио, само да до једнога наследника дође, па ништа.{S} Обишли све |
о тесан и мрачан, да би се угушио, само да је за неколико у њему остао.{S} Потајна жеља, да се |
чардака, пре би и живот сактисало, само да теби и твојима помогне.</p> <p>— Тако и ваља.{S} Мај |
е би се то још и којекако поднело, само да је према кира-Анастасији могао бити мало-мало равнод |
ј и зажмурићу; што је било — било, само да ми се закуне да ме никада више неће варати; а оно пс |
морала употребити сву присебност, само да не бризне у плач.</p> <p>Јанићије је такође немо сто |
ти у срце бригу и страх за радњу, само да те одврати од побожних молитава.{S} Зато, ако му се |
време ручку, кад вечери.</p> <p>— Само да ме Господ благослови породом, па да видиш онда како |
м но увек — случајно.{S} Ваљало је само да зажели, да чезне за нечим, па да му се то као умешен |
што је нанесе кира-Анастасији, не само да је изгубио код трговачкога света свако уважење, него |
т година, па још бити неожењен, не само да се сматрало као велико чудо, него и као велики грех. |
ди те своје особине, тетка Маца не само да је била радо виђена у кућама где се тако што догодил |
лава да га заболи; јер Јанићије не само да је показао доброга успеха у продаји поверенога му ес |
од оно мало жена, које су умеле не само да туђу тајну, када им се повери, дубоко закопају, него |
и у томе нехотично успео.{S} И не само да се осветио кир-Думи, него му је та освета донела 400 |
а јучерању рају, како сада тежи не само да се ослободи свега што је подсећало на некадање робов |
ије: мужа ће изгубити, а Ламбру не само да неће добити, него ће ради њега страдати, биће посрам |
ити, ич се не брините за то!{S} Ви само да му чувате чест и да знате, да една паметна и честита |
} Диша се спремао за повратак; још само да покупује неке ситнице, за које су му пријатељи дали |
ве ти је по таман, свега имаш; још само да те оженимо.</p> <p>— Море тетка-Мацо, — бранио се те |
младина, жену да изведеш у бакчу; тамо да је скинеш, ама нагу, ни папуче да нема на ноге.{S} Е |
и мало ти, нек подигне мало он, па ћемо да углавимо.</p> <p>— Јок, јок, с њим нема пазара.{S} Н |
мајстор-Дишу по плећима. — За тебе ћемо да правимо како и за нас.</p> <p>Разложише му понова ка |
као од грцка мајка родени.{S} И рекосмо да вас женимо на грцко невеста, на кир-Бенџина удовица, |
p>И тада му је долазило, да не чека, но да погази своје обећање и, као веран слуга, исприча сво |
њу, да не оставља дућан на шегртима, но да ту седи, докле год не буде време да се ћепенци затва |
на улицу, није било другога начина, но да Ламбру закључа у собу, да на капиџик удари катанац, |
ника, те кира-Анастасија немаде куд, но да се покори жељи свога мужа.{S} Али пре него што је пр |
а да ли ће Јанићије умети тако поуздано да му и радњу надгледа, као што је поуздан да му за жен |
ино лице, почела је осећати инстиктивно да јој од туда нема помоћи, паде на миндерлук, зарони л |
баш да и она не пође?{S} Ако је суђено да патимо и да гладујемо, то је онда судбина!{S} А од с |
о се али са стрепњом, да је њему суђено да умре без порода и да му имање туђа хала и врана разн |
p>— Грех је; ама зар је то било поштено да ми потури онакву жену?{S} Је ли то правда, шта ли, к |
рцима, те кад он није био срећан, а оно да му бар у дечици проструји грчка крв.</p> <p>У овоме |
, онако уз посао, запева гласно и јасно да се по целоме дућану хорило.</p> <pb n="32" /> <p>Јут |
се јасно, да јој није баш тако пријатно да му испоручи све што јој је Анастасија казала.</p> <p |
се није свиђало, њој је било немогућно да и даље самује, а да ипак очува добро име честите удо |
и и сам увиде, да би то било неприлично да он, један мајстор, своме шегрту исповеда зашта се ра |
разуверити.</p> <p>— Па зар је то лепо да дочекаш старост без домаћице?</p> <p>— Ама, то је ис |
наш како је, мајстор-Дишо; није то лепо да ме уплећеш у те ствари — развуче тетка Маца <pb n="8 |
ама од куда то долази, ретко које јутро да не нађе у својој авлији убачену по коју главу шећера |
иш!</p> <p>— Ама за кога?{S} Ето то, то да ми кажеш.{S} То сам хтео да питам.</p> <p>Тетка Маца |
> <p>— Да служим кира-Ману и Ламбру, то да не буде! — помисли, а пламен му удари у образе.</p> |
а све.</p> <p>— На све, мајсторе!{S} То да знаш да ћу чинити као себи.</p> <p>Сутра дан је пола |
великих, златних махмудија.</p> <p>— То да носиш око врата, а ово да метнеш па чело — и даде јо |
рук тако еластично покреће.</p> <p>— То да не видим више — такви рукави!{S} Тако што не приличи |
е ороспије?</p> <p>— Морам.</p> <p>— То да не чиниш.</p> <p>— Ама, куда ћу овде?{S} Зар у овој |
чаршији да почнем из нова?</p> <p>— То да не чиниш; боље нека она иде у свет; боље на њену гла |
ним погледом и чисто чудећи се, како то да му један шегрт одговара.</p> <p>— Шта велиш?!...</p> |
вати, да је само таквоме испоснику дато да за бадава дође до оне светиње, до које ни цар Конста |
хаџија почео узнемирено и помало љутито да премеће бројанице по руци, упаде шегрче у собу.</p> |
една паметна и честита жена нема засто да плаче за мужа.</p> <p>Неколико дана доцније изгуби с |
образ очувао, а који му је сада, место да га награди, забио нож у срце, на то није хтео ни да |
му видети мртваца, задржа га, те, место да одмах оде тамо, он се преплашен и клецајући довуче у |
послује, опет види Лепосаву, али, место да га то стишава, све већма опажа колико је несрећан, к |
ретња и велики кујнски нож, и он, место да пође на улицу, седе изнемогло на миндерлук, притиште |
е јасно видела.</p> <p>И за чудо, место да је ово сазнање потпуно уништи, она се наједаред приб |
ко напуштају што су предузели.{S} Место да устане, он поче на широко описивати све добре стране |
ану ручавао.</p> <p>Али, Лепосава место да осети ову казну, напротив, осећала се много пријатни |
што одговори, но грло га издаде и место да изусти реч, он поче некако ситно штектати.</p> <p>— |
у исповеда зашта се радује, те, у место да свога шегрта помилује, приши му једну ћушку, да овај |
тврдоглавство пожали.</p> <p>Али уместо да јој оне помогну и утичу на Дишу, да се махне дервишк |
p>— Има рукава од честог платна!{S} Што да сваки види голе руке?{S} То је срамота; тако нека но |
чалити, да постанем газда-човек.{S} Што да ме гледа?</p> <p>Ово тачно размишљање о своме положа |
да су то баш дреје кир-Ламбрине?{S} Што да бедим човека?</p> <p>— А моја жена?...</p> <p>— Знаш |
, што га она више гледаше.</p> <p>— Што да се љутим, кад ниси хтео?! — одговори Лепосава, али т |
љице на плетећим иглама.</p> <p>— А што да се стидиш?{S} Видиш, како се не стиде ове Божје тичи |
ом, она је ћутала, па, ако је имала што да му каже, то је говорила мајци, а он јој је преко мај |
и затвори се у собицу, да премишља што да предузме.</p> <p>Нема сумње, да би кир-Диша, као и м |
{S} Ти немаш ни мајке ни сестре, па што да идеш од нас?{S} Нана и синоћ каже Диши: „Честит је м |
што мајстор Диша тврди.</p> <p>— И што да износе поштену кућу на глас?{S} Зар је то лепо од св |
>— Глава ме нешто болела; требам ли што да те послушам?</p> <p>— Хајде ти само у мутвак; сад ћу |
це.</p> <p>— Зашто бре, кир-Диса, зашто да ја плаћам ваш ортаклук, кад не сум ништо крив?{S} За |
раво.{S} Ако је и отерао из собе, зашто да му се до сада не јави, да пита треба ли му што!{S} Ј |
Јанићије и било му је врло криво, зашто да га баш сада остави.</p> <p>— Магаре, да би магаре!{S |
а сама себе: зашто да уради тако, зашто да се пред свима обрука!</p> <p>— Иде! — рече у себи, к |
дође му тако криво на сама себе: зашто да уради тако, зашто да се пред свима обрука!</p> <p>— |
празан.</p> <p>— Ух, гомаре едно: зашто да заспите, бре?! — јекну кир-Ламбре очајно и пљесну се |
моја, што ми дође памет у главу: зашто да робијам због једне ороспије, па је отерах.{S} Ти си |
е казала да сам пезевенк-баша!{S} Зашто да ми каже тако?</p> <p>Кир-Диши се смрачи, кад чу како |
S} Јаох!{S} Ја је морам убити!{S} Зашто да се прода?{S} Куда ћу сада?{S} Коме? — јецао је, кад |
таклук, кад не сум ништо крив?{S} Зашто да се криво закунете? — викао је за њим очајно кир-Дума |
не видиш какав си стао?!</p> <p>— Зашто да умре?{S} Зашто је даде ономе токмаку, да јој младост |
не отапа.</p> <p>— Па, дабогме, и зашто да ме гледа! — размишљавао је Јанићије. — Ја сам само ј |
ему, пипа се по појасу и све хоће нешто да каже своме шегрту, али, кад расклопи уста, грло му с |
љан својим успехом и свом силом прегнуо да утростручи свој капитал, те да се и у томе изједначи |
сава није одала, а друго, што је чезнуо да је бар очима види, ако не успе да с њоме на само гов |
е нестрпељивији бивао.{S} Баш је чезнуо да се на ново окући, да стече домаћицу, која ће му унет |
о није био позван у сватове, кад је чуо да му се синовац оженио, а како је био самохран, одлучи |
чки, погледа с њоме и да је дотера, бар да му се правда, па макар да га и слаже, вукла га је не |
на голу реч веровале све.</p> <p>А бар да је кира-Мана имала право, што је сумњичила свога муж |
застиђено осмејкиваше.</p> <p>— Сад бар да знаш, зашто си потегао толики пут; донео си читав бе |
би да се врати; али куд и коме?{S} Зар да својим очима гледа Лепосаву, како се опрема за његов |
} Мало час га је одјурила ножем, па зар да јој опет долази?{S} Стојао је неодлучно неко време и |
о ће да прође и десет година.{S} Па зар да те толико у кући држим!</p> <p>Тешко је било Лепосав |
е дотера, бар да му се правда, па макар да га и слаже, вукла га је неодољиво тамо, и он сав рас |
у тај час чула, он би сазнао на пример да је округао као гоч (бубањ), да се не зна где је шири |
рни памук.</p> <p>Кроз махале пуче глас да је устабашиница <pb n="211" /> тројанила.{S} Жене су |
нка, удовица, за којом је ишао зао глас да је завадила две најбоље комшије:{S} Митра и Станка, |
о што је долазио, нека!{S} Ама од данас да не пригвири у мајсторову кућу.</p> <p>И да је ма как |
едеш у ђердек и тамо овај четврти запис да спустиш у чашку ракије, па половину да попијеш ти, а |
чу.{S} Први пут како обиђеш, овај запис да прилепиш на њојзина недра, ама под само грло; други |
а палим за душу на твоја мајка.{S} Брат да ми будеш, Јанићије... врати ми дреје...</p> <pb n="6 |
да ти не избијаш из моје куће; зна свет да тетка Маца има ћерку на удају и да си ти нежењен.{S} |
је као на ново рођен; лице почело опет да се затеже, а антерија да се у свима димензијама као |
га је захватила нека несхватљива страст да је стегне око паса и привуче себи.{S} Али зашто то?{ |
ролџија, који сматрају за свету дужност да своју ноћну службу ревносно одспавају.</p> <p>— Ноже |
те тако хаџи-Диша мораде и по трећи пут да вади из ћемера и да са нестрпљењем очекује на свој п |
аде најмилија она:</p> <quote> <l>„Зашт да прећутим ја онога свјета,</l> <l>Да моја млада овде |
е.{S} Није му дакле остајало друге, већ да се преда слепо случају, нека га носи куда је њему др |
а, те тако ни нама не остаје друго, већ да поверујемо кира-Маниној потајној сумњи, да се и кира |
еглица скрива, то јој не оста друго већ да зареди кроз махале прво код кира-%Думиница, па тако |
о приватнога значаја, сада је почео већ да узима шире размере.{S} Потајна саревњивост између ст |
а својих ближњих, почело је по мало већ да се <pb n="132" /> води брига и о женидби устабашиној |
е, твоје здравље на њега“.{S} Онда жабу да бациш на кров, а дете да умијеш и запојиш из те чини |
рво да потражиш зелену жабу, па ту жабу да ти дете три пута обзине, а ти три пута да викнеш: „Њ |
одала, да хаџија, и ако осећаше потребу да се на њу извиче, што га је бацила на толики трошак, |
па људима од реда не иде никако у главу да имају устабашу а без устабашинице.{S} То им долази н |
тасија није пристајала ни за живу главу да остане у Београду више.{S} Плакала је, проклињала%, |
и.</p> <p>— А од чега му је то, по Богу да си ми отац?</p> <p>— Ех, од чега? — проговори дервиш |
, кир-Диса, много жалос; и душа да могу да ти дам, <pb n="116" /> па да дам.{S} Него ми дођосмо |
Јесте, зете; од дервишкога записа могу да се роде деца.{S} Ама ти и не знаш, шта је све овде д |
отерао из радње.</p> <p>— Море, не могу да ти кажем све како се <pb n="83" /> беше осилио, чим |
па сама како една зенско глава не могу да идем.</p> <p>— Била ти, кира-Мана, свога пса везати, |
па половину да попијеш ти, а ону другу да попије она. — Оно, што јој не да да рађа, младина ће |
ца није од оних жена, које једва чекају да сазнаду за туђу тајну, па да је, на све четири стран |
кира-Анастасије уроке, који јој сметају да га начини оцем, о томе кир-Диша није ни мало сумњао. |
је почео у шали да гони кира-Анастасију да пожури, те да не остане толико имање без наследника. |
и радосно.</p> <p>Мајстор рече Јанићију да иде, да спава.{S} Јанићије се диже од совре, целива |
окак без мајке не изиђе.</p> <p>— Мајку да слушаш, на мене да мислиш!</p> <p>— Хоћу! — одговара |
кућу.{S} Него сада отварај очи: девојку да узмеш, девојку, па кућа да ти пропева!{S} За девојку |
.</p> <p>— Да се склонис и поарну послу да најдес.{S} А ја искам да се састанем сас мога кир-Ла |
како је плакала и молила га и рекла му да ће му бити сестра, ако је не ода?</p> <p>— Ама, зар |
ајем; страх од могућне смрти не даде му да изврши што је наумио, и њему не остаде друго него да |
стрплење, све у један мах, не дадоше му да се на једноме месту скраси.{S} Он отури посао, одмах |
75" /> кафу, позва Јанићија и нареди му да оде до Ламбрине куће.</p> <p>— Да поздравиш кира-Ман |
сање њезиних недара.</p> <p>Долазило му да полуди.{S} Ова три дана не би се могао похвалити, да |
ек са највећим презирањем, у место њему да одговори, запитао хаџи-Зосима:</p> <p>— Какав је то |
радиш.{S} У ноћ, кад буде младина, жену да изведеш у бакчу; тамо да је скинеш, ама нагу, ни пап |
да спустиш у чашку ракије, па половину да попијеш ти, а ону другу да попије она. — Оно, што јо |
е са своје душе овај притисак, размахну да ради, да се заборави; једаред покуша и да запева, — |
гових збуњених мисли.{S} Њу да види, њу да лечи, ако је болесна, с њоме да поднесе све, па мака |
и предмет његових збуњених мисли.{S} Њу да види, њу да лечи, ако је болесна, с њоме да поднесе |
ли што је уцвељена удовица била у стању да утаре трогодишњу сузу над успоменом покојнога супруг |
пред иконом.{S} Ништа није била у стању да проговори, у грудима јој је тако силно лупало а у гр |
д Београда и Лепосаве није била у стању да га извида.{S} Дан ноћ осећао је како му је све празн |
една...</p> <p>Али Диша не беше у стању да изусти ову реч, већ се окрете и пође на улицу и не о |
ст тако стегло, да је једва био у стању да ваздух удахне.{S} Стојао је тако неко време без речи |
осаву, није се обесио, није био у стању да на свој начин удеси живот без ичије помоћи; и најпос |
догађај.{S} Па ни овде није био у стању да увери никога.{S} Слушају му правдање, али лепо се ви |
јстор-Дишу и да прети, како ће му радњу да запали; а Јанићије тада размахну песницама, па га је |
и тек после ове пакосне напомене почињу да се развијају незгодне досетке на рачун мајстор-Дише, |
, и ортак са кир-Дишом.</p> <p>— Ламбру да отераш!{S} То што је долазио, нека!{S} Ама од данас |
и да си ти нежењен.{S} Е, па онда ко ту да докаже, да у томе нема нечега.</p> <p>— Па шта да ра |
Диша и сам имао прилике у своме животу да о таквим стварима чује.{S} Међутим, тетка Маца је у |
ар сада, када си изучио занат и на путу да постанеш човек, хоћеш у село?{S} Шта ћеш, бре, тамо? |
</p> <p>— Сестру немаш, Јанићије; ја ћу да ти будем од сада сестра.</p> <p>Јанићије осети неку |
> <p>— Ама, што си се препала?{S} Ја ћу да га потплатим, да ћути.{S} Дај ми само дреје да се об |
м ти урадила, да онако учиниш?{S} Ја ћу да скачем у Дунав — ја не смем...</p> <p>— Ја нећу да м |
да..</p> <p>— Све како ти хоћеш, све ћу да урадим.{S} И калфа ћеш да биднеш, и ортак са кир-Диш |
ту?</p> <pb n="52" /> <p>— Леле, што ћу да јој се наплатим, само док је познам.</p> <p>— Немој, |
олази... хоћу да се кајем... у цркву ћу да идем, велику воштаницу да палим за душу на твоја мај |
Па, деде, пробај још једаред; земљу ћу да прокопам, па ћу те и под земљом наћи!{S} Нисам ја ст |
р-Диша зашкрипа зубима и јекну) њему ћу да пребијем цволике, чим га угледам.</p> <p>Са овом пос |
вам ништо скривио.</p> <p>— Јабучицу ћу да ти ишчупам; зубима да те закољем! — виче пригушеним |
{S} Кога имаш тамо?</p> <p>— Тако; нећу да служим више.</p> <p>— Ја те не пуштам; ти мораш да о |
хаџијину пресече му пут.</p> <p>— Нећу да те пустим; грех чиниш, своју рођену децу убијаш.{S} |
удул-Стаменкино Канче!</p> <p>— Ја нећу да плетем седе, — промуца Лепосава.</p> <p>— Море, дево |
Дунав — ја не смем...</p> <p>— Ја нећу да мени нико каже, како сам твој пезевенк-баша.</p> <p> |
смејао.</p> <p>— Газдарице, ја ето нећу да те издам, —- рече полугласно и погледа је у очи.</p> |
ада, ћерко, да си жива и здрава и срећу да унесеш твоме домаћину у кућу! — рече Маца и пуна срц |
пред мајстора.</p> <p>— Мајсторе, хоћу да идем.</p> <p>— Куда, море?</p> <p>— У село.</p> <p>— |
поштујем као и тебе и кир-Ламбру, хоћу да те послушам.</p> <p>— Златна уста, мудра реч! — усит |
у кажем да никад више не долази... хоћу да се кајем... у цркву ћу да идем, велику воштаницу да |
> <p>— Толики пут чиним због тебе: хоћу да будеш мати; а мајци требаше ли бољи накит од деце.</ |
иниш, своју рођену децу убијаш.{S} Хоћу да попустим, што видим да си човек поштен.</p> <p>И сад |
шегрти у дућану, видеће.</p> <p>— Хоћу да се давим...{S} Леле...{S} Јанићије!</p> <p>— Ама шта |
ицом, а да не застане, бар једну строфу да чује.</p> <p>Па ипак, кроза све то расположење, Лепо |
да у обе жене, које радознало очекиваху да им објасни, чега ради је тај памук чудотворан и свет |
неће те прекорети првим мужем; па децу да ти рађа, сваке године по једно.</p> <p>Мајстор Диша |
да га је сада било чак страх и на улицу да изиђе.</p> <p>Али има нешто што и неодлучне до одлук |
.. у цркву ћу да идем, велику воштаницу да палим за душу на твоја мајка.{S} Брат да ми будеш, Ј |
мо, да их дигне?</p> <p>Лепосава кад чу да ће Јанићије у свет, осети колико би јој тешко било д |
адоше, а сузе у часу усахнуше, кад зачу да Ламбрино одело није код њега.{S} Дакле, више јој нем |
иде Диши, врати удовичин мираз, а Дишу да туже митрополиту и суду за срамоту, што ју је нанео |
p>— Гледај само какав изгледа!{S} Одмах да си отишао берберину, да те измије и ошиша, па у дућа |
} Бог нека ми се смилује, требаше одмах да припаднем њезиним ногама и да јој целујем златне оде |
р-Диша је био потпуно задовољан.{S} Баш да и није кир-Дума пристао, он би се ипак вратио својој |
е једна пошла за сиромаха?{S} Зашто баш да и она не пође?{S} Ако је суђено да патимо и да гладу |
на сто неколико белих пара.</p> <p>Баш да је мајстор Диша до овога часа и био „неверни Тома“, |
</p> <p>— Па што ће ти?{S} За кога имаш да се китиш?{S} Докле се ја не вратим, не треба ти, а к |
ем да ти кажем несто.</p> <p>— Шта имаш да ми кажеш, кажи ми овде.</p> <p>Кира-Мана се обазре н |
p> <p>— На све, мајсторе!{S} То да знаш да ћу чинити као себи.</p> <p>Сутра дан је пола Београд |
кућа да ти пропева!{S} За девојку знаш да је твоја, неће те прекорети првим мужем; па децу да |
па сам ти и образ чувао; а ти ме тераш да идем кир-Ламбру, ваљада да ти опет образ срамоти.</p |
ише.</p> <p>— Ја те не пуштам; ти мораш да одслужиш <pb n="154" /> своје!{S} Мислиш ти, да сам |
— брани се Лепосава. — Та и сама кажеш да ме мајстор Диша не проси.</p> <p>— Не проси, дабогме |
бринутога лица Мацинога.</p> <p>— Можеш да изгубиш жену, а дете да остане живо; а и да их обоје |
<p>— Ако си поштен човек, онда не смеш да оставиш да ме чаршија... поче Анастасија, али не дов |
а овамо се свуда по чаршији зна да ћеш да узмеш Лепосаву.{S} Ама што га кријеш, море, хеј?{S} |
уних шеснаест!{S} Још годину две па ћеш да постанеш уседелица.</p> <p>— Ама шта је теби, мајко; |
хоћеш, све ћу да урадим.{S} И калфа ћеш да биднеш, и ортак са кир-Дишом.</p> <p>— Ламбру да оте |
ка не одмаче од врата.</p> <p>— Ово ћеш да ми скупо платиш!{S} У полицију ћу ја тебе и твоју... |
— Имаш ли Бога, имаш ли душе? — Зар ћеш да ме убијеш, Јанићије?! — промуца Анастасија, па, када |
Маца ће тебе да прими, ту у мутваку ћеш да спаваш; а сада хајде да вечерамо!</p> <pb n="80" /> |
Ете, зато, што мене караш, а сама нећеш да узмеш запис!{S} Зашто не узмеш?{S} Куде су ти деца, |
једнога детета.</p> <p>— Еле, ти нећеш да пазариш? — запита свети човек, чије очи набрекнуше и |
ог учи.{S} Ја хоћу дете; а ти ако нећеш да питаш... ти...</p> <p>Мајстор Диша не доврши и изиђе |
абашиница?</p> <p>— Па ти!{S} Зар нећеш да се удаш за мајстор Дишу?</p> <p>Лепосави се окрете у |
Па што нам се не похвалиш?{S} Зар нећеш да нас позовеш?</p> <p>— Куда?</p> <p>— Па у сватове.</ |
p> <p>— Кажем ти, нисам!</p> <p>— Хоћеш да ми даш?...</p> <p>— Хоћу.... али...</p> <p>— Није мо |
псето; жену ми украдосте, па сад хоћеш да ми и кесу одсечеш.</p> <p>— Е, дај Боже, душа да вам |
и поштен човек, онда не смеш да оставиш да ме чаршија... поче Анастасија, али не доврши шта је |
на турском језику. — Овај, што га видиш да је дошао са мном, јесте хаџи-Диша.{S} Дошао је из ср |
пољубиш <pb n="161" /> у руку и замолиш да ти опрости.{S} Добар је он, опростиће ти.</p> <p>— Н |
ом женом.</p> <p>— Ћути, будало; мислиш да би тебе неко питао, када би те онакав човек заискао. |
нићија отераш, а кир-Ламбри да допустиш да и од сада долази У кућу.</p> <p>До овога часа кир-Ди |
њега изговора ради чега не би могла још да се уда.</p> <p>Па онда, баш када би и на све ове раз |
та ли, кад је знао каква је она, па још да ми кумује, кумство га убило!</p> <p>Тако је мајстор |
шт’ да прећутим ја овога свјета,</l> <l>Да моја млада овде труну љета,</l> <l>Кад сватко очевид |
ашт да прећутим ја онога свјета,</l> <l>Да моја млада овде труну љета,</l> <l>Кад сватко очевид |
будућих младенаца.</p> <pb n="25" /> <p>Да је мајстор Диша прислушкивао од куда сва ова пецкања |
ио на врат, још новчано опљачка.</p> <p>Да му није било баш најлакше, када је пред запаљеним св |
је баш тада на полицу пропињала.</p> <p>Да је о свему овоме имао појма, Јанићије би без сумње о |
рао, ако би га она што запитала.</p> <p>Да ли је Лепосава ово чинила инстиктивно, или са свесно |
ала, него ли што га је задужила.</p> <p>Да ли је то била узајамна мржња или несташлук детињи (ј |
ини и младости удовичине фигуре.</p> <p>Да је нешто кир-Диша, у тај час, упао у собу и угледао |
тор Диша не заста на овоме само.</p> <p>Да би доказао, како је у свему раскрстио са грчко-цинца |
а већ онако разбукталу жеравицу.</p> <p>Да остане и даље у служби онога, коме је у своје време |
да јој приступе руци, а он да им каже: „Да је сви листом поштујете, као да ми је рођена мати!“ |
а ли му или се љути баш зато, што вели „да није хтео“.</p> <p>— Ја онако...{S} Дође ми мрак... |
ја беше у то доба нова:</p> <quote> <l>„Да ли знаш како се зове она ватра,</l> <l>Што душу сажи |
ши се последњим стихом:</p> <quote> <l>„Да ли знаш како се зове она ватра, што душу</l> <l>сажи |
нта леда која се не отапа.</p> <p>— Па, дабогме, и зашто да ме гледа! — размишљавао је Јанићије |
јстор Диша не проси.</p> <p>— Не проси, дабогме; али шта знаш ти!{S} Не долази он за бадава у н |
и Маца и поче је потанко испитивати.{S} Дабоме да се и она ишчуђавала на дрскост „оне девојчуре |
а ону силну навалу, што му дан ноћ није давала дисати.</p> <p>Два супарника седела су за једним |
гртима.{S} Чак и родитељи, када су децу давали у руке мајстору, говорили су: „Твоје месо, моје |
емена на време сузила.{S} Испосник није давао испод пет хиљада гроша, а продао је баш томе купц |
{S} Жалим те, што ти ни дан ни ноћ није давао мира. „Море, смири се, човече, једаред!“ вичеш му |
ра ти немаш!{S} Пола султанове царевине давао је цар Костадин за ово.</p> <p>— Толико је могао |
и кад опази мајстор-Дишу, поче махати и давати му знаке, да сиђе.</p> <p>Морало се нешто особит |
после била овде, плакала и пошла, да се дави, а ја сам се онда сажалио, па сам јој дао дреје.</ |
ПАРИЈА - „ДАВИДОВИЋ“ </p> <p>ЉУБ.{S} М. ДАВИДОВИЋ</p> <p>1908.</p> </div> <pb n="2" /> <pb n="3 |
p> <p>БЕОГРАД</p> <p>НОВА ШТАМПАРИЈА - „ДАВИДОВИЋ“ </p> <p>ЉУБ.{S} М. ДАВИДОВИЋ</p> <p>1908.</p |
и у дућану, видеће.</p> <p>— Хоћу да се давим...{S} Леле...{S} Јанићије!</p> <p>— Ама шта ћеш о |
ажње а у дубини душе ликовао, што му се давнашњи сан испунио, о томе и да не говоримо.</p> <p>Д |
Стари честити људи!{S} Како нам и ваши, давно запуштени гробови изгледају тајанствени!{S} У усп |
ани, који искрено тужише за покојницом, давно су иструнули: и неутешни супруг, мајстор Диша, и |
ма.{S} И гробље је већ оронуло, крстаче давно изтрунуле и сви, који живљаху у оне дане, већ су |
оказивао и бригу и радост, што јој тако давно невиђени гост опет у кућу долази.</p> <p>— Е ли о |
ез два три човека или жене, чије се већ давно напуњене тестије под лулама преливају, докле се о |
и сви, који живљаху у оне дане, већ су давно полегали.{S} Густи трњак и зеленило преплавило је |
вој речи придаваше сасвим други значај, даде му снаге да проговори.</p> <p>— Онај босиљак... шт |
својом вештином, намаза рану зејтином, даде јој апове, да прогута, и, кад своје лекове наплати |
, Данга, Џанга, Шабакидес, Сакаларидес, Даде, Пијаде, Гуша, Нуша, и т. д. била су, у то доба, к |
а исприча и о ономе цванцику, што му га даде, и како је казала да је Диша псето и да није човек |
данаесте године једна комшиница Туркиња даде јој, свој запис, који је од неког дервиша добила, |
о?!</p> <p>— Зашто да умре?{S} Зашто је даде ономе токмаку, да јој младост поједе? — одговори Ј |
ед иконе да кунем тебе Ламбре, зашто ме даде на оно кавурско чкембе, да ми очи испије, младост |
га, што се могло врло лако догодити, не даде јој те ноћи тренути.{S} Обртала се, <pb n="158" /> |
е хаџија нешто узбуђен.{S} Хаџи-Диша не даде јој дуго да премишља.{S} Лице му је било врло расп |
ти, ич се не разбира за децу.{S} Кад не даде Бог по христијански закон — вели — не искам ни по |
штрим сјајем; страх од могућне смрти не даде му да изврши што је наумио, и њему не остаде друго |
његова последња реч и нагли одлазак не даде јој ни за тренутак да поверује само у бегство.</p> |
— одговори Јанићије; али Лепосава му не даде да доврши, измахну на њега метлом, а он, пре него |
Оба кума развеселише се; кир-Дума му не даде руке, него се, као и кир-Ламбре, пољубише у уста, |
p>Диша је избегавао, да од своје стране даде каквог му драго објашњења, избегавао је чак и прве |
/p> <p>— Ето газде! — повика и журно се даде на посао око сређивања еспапа.</p> <p>Јанићија под |
око врата, а ово да метнеш па чело — и даде јој велики, златни дукат „ћошајлију“.</p> <p>Лепос |
уче.{S} Хаџи-Зосим метну прст на уста и даде знак Диши, да се не миче. — Стари пустињак био је |
</p> <p>— Е, ако, ако — одговори Маца и даде миг Лепосави, да изиђе у мутвак.{S} Сад њих двоје |
но бркну у кесу, извади један цванцик и даде пуници.</p> <p>— Не још, још мало.{S} Лепосави је |
, чим се освести! — рече хећим строго и даде Маци неколико врло крупних пилула.{S} А за тим пре |
ет и четири! — одговори Ламбре весело и даде знак својој домаћици, да пред госта донесе распаље |
она отишла једноме дервишу, те јој овај даде записе.{S} И одмах се осетила; али кад је отишла у |
.{S} Свет је толико нагртао њему, да им даде какав запис или амајлију која чува од урока или ка |
кућу и заклопише врата, распучи, те им даде маха, да што слободније одахну.</p> <p>Дани за дан |
подави ноге и са најлепшим задовољством даде се у маштање о будућем, брачноме животу.</p> <mile |
> <p>Са овом последњом одлуком, која му даде неке наде, да ће се ова ствар ипак на добро свршит |
ервиш овој жени — овај запис, што ти га дадох, да метнеш пред зору у нову зелену чинију; пре зо |
адост и нестрплење, све у један мах, не дадоше му да се на једноме месту скраси.{S} Он отури по |
кве га све мисли не спопадоше, те му не дадоше за дуго заспати.</p> <p>Кад се пробудио у јутру, |
амљену и обрањену душу Дишину као блага дажда после припеке, он је чак и њезину кућу, у којој ј |
хоћеш да ми и кесу одсечеш.</p> <p>— Е, дај Боже, душа да вам не испадне на нос како христијани |
/p> <p>Диша оде у башту.</p> <p>— Зете, дај алвалук! — зачу се глас Мацин.</p> <p>— Је л’ живо? |
и нису у сличноме положају никада били, дај Боже да ни кроз туђу историју не сазнаду а камо ли |
?{S} Ја ћу да га потплатим, да ћути.{S} Дај ми само дреје да се обучем.</p> <p>— Однео... све.. |
змишљавао је Диша — ја знам како ћу.{S} Дај Боже да оздравим само, а туђе мени не треба.{S} То |
деце, враћаш се с децом!</p> <p>— Боже дај! — одахну Диша, исплати новцем и пође.</p> <p>На ул |
ши хаџи-Диша своју причу.</p> <p>— Боже дај!{S} И време му је, да и у нашој кући дете заплаче!{ |
је Бик о затегнутоме ужету.</p> <p>— Не дај, Боже! — уздахну дубоко и, покривши се јорганом пре |
ма нигде ништа!{S} Ох, Боже, само му не дај да се обеси!</p> <p>Тако је шапутала у себи, докле |
аткишима.</p> <p>— Ко је послао? — Мени дај, — Јанићије!... мени... мени!{S} Је ли од мајстор-Д |
муку, који је такође постао чудотворан: даје децу нероткињама, те и он купио за Лепосаву мало, |
ништа све то требало. „Коме треба нека даје, а ја нисам текао овај зној, да га хале и вране ра |
и, али мајстор је онај што отвара очи и даје лебац у руке — објашњавао је хаџија и задовољно се |
, <pb n="196" /> а побожан си, народ ти даје све, што год ти је потребно.{S} Па онда, ти баш и |
ити.{S} Ето, ти тражиш сто хиљада, а он даје пет стотина.{S} Спусти мало ти, нек подигне мало о |
год ти кажеш, онако нека буде!</p> <p>— Дајеш ми је? — запита Диша мало храбрије.</p> <p>— Божј |
ачу да Ламбрино одело није код њега.{S} Дакле, више јој нема спаса; он је то одело однео без су |
закована ни с места не миче.{S} Није му дакле остајало друге, већ да се преда слепо случају, не |
место.{S} У службу „татара“ примани су дакле само поуздани људи, који су уз то били не само ве |
ала само једну мисао и одмах је извела; дала је једном Циганчету две гурабије и обећала му кале |
захтео, испунила би кира-Анастасија.{S} Дала му је реч, заклела се, и Јанићије поста потпуно за |
па се и не обазире на обећање што га је дала Јанићију, само пева по кући и меси посластице.{S} |
то задовољство не покаже.{S} Сад му се дала врло згодна прилика, прво, да излије сав јед на Ја |
ко је кира-Мана бранећи себе и нехотице дала Анастасији један разлог више, да се одупре кир-Диш |
у собу, и као човек који полази на тако далек пут, поче да је саветује, како да се влада, како |
авни разлог, чега ради је предузео тако далек пут, и хаџи-Зосим са највећом оданошћу обећа, да |
о што је пут за једну женску главу врло далек, а друго, што мужа не треба дирати, све докле сам |
ла је своје погледе на данашњи свет, из далека му наговештавала како му није била прилика да се |
стане богат и угледан грађанин, а ни из далека није слутио, да му је стриц већ то и да ће га у |
о на повратак мајсторов.{S} Он се ни из далека није могао надати ономе, што се, у тај пар, дога |
ако нагло врати прстен, то је он тек из далека напоменуо Думи, кад је споменуо како удовица у п |
гледа хаџију, како журно иде.{S} Још из далека опазила је, да је хаџија нешто узбуђен.{S} Хаџи- |
S} Душа ми гори, душа! — чула се још из далека силна гласина Јанићијева.</p> <p>Кад изиђоше из |
>— Ста искас ти овде? — викну му још из далека.</p> <p>— Поздравила те моја газдарица започе Ја |
ом за појасом; промичу и ишчезавају као далеки звук или кукурекање петлово, које се чак из друг |
бледе.{S} Виде да му је жена забраздила далеко, да се ђаво увукао у њезину душу, те окрете да г |
Кад би могао <pb n="38" /> да се некуд далеко уклони, или кад би имао какву враџбину, те да се |
чула да јој је муж умро и сахрањен тамо далеко, фудул-Стаменка је, као стрелом такнута, пала у |
погледајући у небо.{S} Али Диша је већ далеко одмакао, завио за сокак и отишао својој кући.</p |
законицима и грко-цинцарским званицама дали реч, и кад је мајстор Диша са нестрпљењем бројао д |
е неке ситнице, за које су му пријатељи дали готов новац.</p> <p>Било је пријатеља, који су му |
а се никада не жени, и колико год му се дало да се покаже као прави брат, он је то чинио са пун |
<p>Неколико дана после овога није му се дало прилике, да се са Лепосавом на само састане.{S} На |
ико омрзнуо, да га је, кад год би му се дало, избегавао.{S} А мајстор Диша напротив.{S} Он сад |
трофеј“.</p> <p>Свуда, где год би му се дало прилике, он је, својим примерним држањем, успевао |
страху од могућне несреће, чим би му се дало, побегао би у дућан, само да би избегао оно што се |
догоди нешто, што је Јанићијевој одлуци дало снажан преокрет.</p> <p>Кир-Диша наредио жени, да |
девојке, у коју је, кад год му се за то дало прилике, пиљио као псетанце на залогај, који не мо |
елијем дигао три прста у вис, то се већ дало видети и по његову лицу и антерији, која је цептил |
воју снагу око тековине, толико је и на даље остао равнодушан према свему осталоме у приватноме |
ктио од сунчаних зракова, а лађа је све даље и даље клизила, докле се не изгуби за врбацима ниж |
окле је кир-Диша овако очајно лутао све даље и даље од главне чаршије, Ламбре је, као уништен, |
је онда био у јеку, Лепосава не одмиче даље од врата, на која је ухо прислонила.</p> <p>— Је л |
ије свиђало, њој је било немогућно да и даље самује, а да ипак очува добро име честите удовице. |
сунчаних зракова, а лађа је све даље и даље клизила, докле се не изгуби за врбацима ниже Кајаб |
кир-Диша овако очајно лутао све даље и даље од главне чаршије, Ламбре је, као уништен, ушао у |
разбукталу жеравицу.</p> <p>Да остане и даље у служби онога, коме је у своје време образ очувао |
н је увидео да му је немогућно остати и даље у овако безизлазном положају.{S} То је увиђао јасн |
га од своје рођене капије, и он пожури даље.{S} Пред ћор-Ахметовом кафаном угледа како из једн |
из куће, ипак се није смела задржавати даље тамо.{S} Кир-Ламбре јој је био још једино њено узд |
м, а грло га издаје, па не може ни речи даље.</p> <p>— За Бога, шта ти је? — викну Анастасија и |
.{S} Сутра дан је опет лутао, али много даље, пут Мокрога Луга; а када га глад узмучи, он је по |
опседнуту оноликим светом, он је грабио даље.{S} Срамота га је било, да се умеша у ту гомилу, ј |
ке, само да што пре побегне одавде, што даље од онога места, са кога се јасно оцртаваше београд |
ми, што га истукао!</p> <p>Али ја нећу даље да описујем овај први сусрет после сватова.{S} Сам |
до свога повратка у Београд.</p> <p>Али даљина од Београда и Лепосаве није била у стању да га и |
под руменим јутарњим зрацима.{S} Из те даљине допираху му једва гласови мујезина, који оглашав |
очи и са пријатним уживањем посматра из даљине, како се над гомилом људи љуљушка еснафски барја |
њем дочекивао и увек држао у пристојној даљини од себе, сад су му се злурадо смејали и по укусу |
quote> <p>Јанићије је слушао, како се у даљини све више и више губе страсни тонови сетне арије. |
ога часа Јанићије већ беше одмерио оком даљину, те се реши да, бар за часак, остави дућан на ко |
да могу да ти дам, <pb n="116" /> па да дам.{S} Него ми дођосмо због друго; знате због они пари |
ме дочекаш са пешкешом, а ја да ти сада дам четири записа.{S} И то овако да радиш.{S} У ноћ, ка |
нога, али не дам да ми се квари ред; не дам да ме нико вара и да ми образ гази.{S} Разумеш ли?< |
} Нисам ја стао за тебе једнога, али не дам да ми се квари ред; не дам да ме нико вара и да ми |
лупа, да му ударце чује.</p> <p>— Да те дам Јанићију, шта ли?{S} Па трећега дана да обоје липше |
то беше само један грош.</p> <p>— Да ти дам пет стотина?</p> <p>— Шта кажеш?</p> <p>— Четири ст |
Диса, много жалос; и душа да могу да ти дам, <pb n="116" /> па да дам.{S} Него ми дођосмо због |
је сузе, које је облише.</p> <p>И тако, дан из дан, Јанићије је све више подлегао ономе тешкоме |
о.{S} Није знао, шта му је теже падало: дан или ноћ.{S} Дању би по вас дан одбијао од себе мисл |
ао је како му је све празно и несносно; дан ноћ чезнуо је за њоме, и једнога дана остави овце, |
саве није била у стању да га извида.{S} Дан ноћ осећао је како му је све празно и несносно; дан |
але, да спасу Лепосаву, не помогоше.{S} Дан из дан Лепосави је све горе и горе бивало, а кад бо |
{S} Али лепа удовица опростила му је, а дан сватова ближио се као на крилима, те је младожења у |
село, чим припека мало ублажи.</p> <p>А дан је био врло врео, сунце је прижижало озго, а над зе |
сталих најоблије и најпотпуније, то, за дан два, оно поче <pb n="36" /> освајати.{S} Велики део |
ријал за читаву историју, која ће се за дан два развити.</p> <p>Српским женама није никако у ра |
о је он причао њојзи, како га је, сутра дан по прстену, нашла <pb n="45" /> фудул-Стаменка, чес |
е се и тако целу ноћ преспава.{S} Сутра дан је опет лутао, али много даље, пут Мокрога Луга; а |
ћи, како одавна није запевала.{S} Сутра дан испрати мужа до капиџика, пољуби га у руку, а он њу |
и како му он није дао.{S} Кад је сутра дан Јанићије однео једне јеменије тетка-Маци, затече Ле |
кле би ово ломљење трајало, да се сутра дан не догоди нешто, што је Јанићијевој одлуци дало сна |
с, где тврдо заспа.</p> <p>Кад се сутра дан пробуди и виде где и како лежи, скочио је и још мам |
, нити јој је падало на ум, да ће сутра дан постати испрошеница а до друге недеље и кира-Дишини |
о авлији вукла.{S} Цео тај дан, и сутра дан, она је, као када је била здрава, радила по кући и |
провео прву ноћ без жене.{S} Тек сутра дан не беше га у дућану.{S} Јанићије Бик седео је опет |
milestone unit="subSection" /> <p>Сутра дан од раскрснице до раскрснице чуло се добовање општин |
се више од срца не очупа.</p> <p>Сутра дан су кира-Думиница и Ламбриница, у пратњи својих муже |
егов мајстор и мајсторица.</p> <p>Сутра дан сви чираци са Јанићијем морали су отићи, да пољубе |
пламен му удари у образе.</p> <p>Сутра дан дође мајстор Диша у дућан, седе на ћепенак и, када |
стране, позвао на весеље.</p> <p>Сутра дан, по прстену, пошао мајстор Диша у дућан; али јучера |
наш да ћу чинити као себи.</p> <p>Сутра дан је пола Београда испратило мајстор-Дишу до лађе, чи |
супруга није ништа десило.</p> <p>Сутра дан, бунован и добро неиспаван, хаџија је отишао у дућа |
од муке песницом у главу.</p> <p>Сутра дан Дума је отишао суду, да још с те стране покуша.{S} |
инијама на меку сахтијану.</p> <p>Сутра дан изиђе одлучно пред мајстора.</p> <p>— Мајсторе, хоћ |
и морало држати, пошто је мајстор Диша дан из дан одлазио на кафу тетка-Маци, а Маца тек ваљда |
атове спреми.{S} У Мациној кући чује се дан из дан девојачки жагор и певање.{S} Лепосавине друг |
оје осташе, да се споразумеју и утаначе дан прстена и сватова.{S} Кућа Мацина била је пространа |
стрпљењем гледао, како се споро примиче дан, без кога би му сав овај живот и тековина пуста ост |
, које је облише.</p> <p>И тако, дан из дан, Јанићије је све више подлегао ономе тешкоме осећањ |
спасу Лепосаву, не помогоше.{S} Дан из дан Лепосави је све горе и горе бивало, а кад болесница |
ло држати, пошто је мајстор Диша дан из дан одлазио на кафу тетка-Маци, а Маца тек ваљда не би |
преми.{S} У Мациној кући чује се дан из дан девојачки жагор и певање.{S} Лепосавине другарице д |
т на градској „сахат-кули“, који дан из дан равномерно јавља, кад је време ручку, кад вечери.</ |
кве, ни све турске трубе, што их дан из дан слуша са градских бедема, не би му толико заглухнул |
пет нису помрли од глади.</p> <p>Дан из дан преживљавао је нове тегобе: надао се, плашио, срдио |
ао сахат на градској „сахат-кули“, који дан из дан равномерно јавља, кад је време ручку, кад ве |
еплавило је Старо Гробље и, још за који дан, немилостива рука живота удариће будаком преко мртв |
помирио са судбином.{S} Али, како који дан више, Јанићију се чињаше, како га све већма потиску |
нога живота надноси.</p> <p>А како који дан, кир-Диша је све жудније погледао у насмејане очи с |
у стајаху на расположењу.{S} Ретко који дан да кира-Мана није примила свој део „лечења“, али он |
и, а Маца тек ваљда не би примала сваки дан једног нежењу, који јој није ни род ни помози Бог, |
<p>— Ето, ја и Јаникије чекамо те сваки дан; много сте остали!</p> <p>— Богу хвала што још за т |
а нико од нежењених људи неће ићи сваки дан у кућу, где има девојке за удају, за бадава.</p> <p |
ти, у каквој му је трептала до пре неки дан, он опет није могао да се потпуно отресе жаоке, кој |
се одмориш мало.{S} Жалим те, што ти ни дан ни ноћ није давао мира. „Море, смири се, човече, је |
ор Диша бечио очи и очекивао тај срећни дан, Лепосава ни мукает.</p> <p>— Е, па зато ли сам тол |
свега сећања на <pb n="111" /> јучерањи дан севну у памети, није била, да сазна шта је са његов |
удовичину кућу, да јој навести сутрашњи дан њихова прстена.{S} Све махале око Сака-чесме, где с |
пиш пењерлију, и да добро запамтиш овај дан!</p> <p>Јанићију се, после овакога обрта, у мах пре |
кроз собу и по авлији вукла.{S} Цео тај дан, и сутра дан, она је, као када је била здрава, ради |
ко принова не буде жива.</p> <p>Цео тај дан хаџија је провео као у некаквоме бунилу.{S} Толике |
па ето, готов разговор.</p> <p>Цео тај дан мајстор-Дишу су то овде то онде дочекивали сличним |
о колико би обично, шале ради, за један дан посвршавао.</p> <p>Више није могао издржати.{S} Чет |
ко је радњу оставио на Јанићију.{S} Цео дан он је Јанићија упућивао, како да му радњу чува.</p> |
иповеда како је кир-Ламбре преседео цео дан без ћурчета и антерије у кући туђе жене.</p> <p>На |
тра обузе, да паде у постељу и тако цео дан лежаше у бунилу и несвести.</p> <p>Маца се озбиљно |
ли у овим топлим оковима остао тако цео дан, да у исти мах не осећаше и неку чудновату страву о |
и у послу, а он је седео у радњи по цео дан.{S} Није имао никога поузданога, на коме би, бар за |
ме је некада тако спокојно седео по цео дан, прибирајући пару по пару и маштајући потајно о леп |
ли Ламбре неће бити жив!</p> <p>— Добар дан, кир-Ламбре! — зачу за леђима глас, а у исто време |
сваки сан; али мајстор Диша не може вас дан да се отресе оног двоструког утиска, што га је те н |
у примао захвално, па, и ако је био вас дан расејан и апатичан, ипак га је ова нежност тетка-Ма |
p> <p>Са таквим мислима бавио се по вас дан; тетка-Маца није одлазила од њега, и захваљујући ње |
уздисао је премећући бројанице и по вас дан срачунавајући шта га све то кошта.{S} Свога будућег |
падало: дан или ноћ.{S} Дању би по вас дан одбијао од себе мисли, које га и без његове воље ву |
есити.{S} Зато је Јанићије морао по вас дан мајати се са тетка-Мацом око болеснице и трчати сву |
ан коже, и готове јеменије, које су вас дан пред дућаном висиле, па већ почео спуштати ћепенак, |
ада видео никакве милости.{S} Из дана у дан за сваку своју погрешку, што би је као дете учинио, |
ле и утишавала ону силну навалу, што му дан ноћ није давала дисати.</p> <p>Два супарника седела |
орне Цркве, ни све турске трубе, што их дан из дан слуша са градских бедема, не би му толико за |
и, па опет нису помрли од глади.</p> <p>Дан из дан преживљавао је нове тегобе: надао се, плашио |
имали прилике почешће гладовати.</p> <p>Дан, који је Јанићију освануо пун бола и горчине, заврш |
спунио, о томе и да не говоримо.</p> <p>Дан јасан и пун пролетњега мириса.{S} Дума и Ламбре, ко |
бости, која је не остављаше.{S} Трећега дана толико је слабост и нека ватра обузе, да паде у по |
те дам Јанићију, шта ли?{S} Па трећега дана да обоје липшете од глади!{S} Да се удаш за деришт |
да језик везује.</p> <p>Али ипак, овога дана није смео ни прићи дућану где је мајстор Диша ревн |
је Бик зачинио песмом и шалом.{S} Овога дана постао је он љубимцем кир-Думе и Ламбре.{S} Али кр |
<p>Дође и време поласку.{S} Уочи овога дана мајстор <pb n="180" /> Диша одведе жену у собу, и |
вљала све трговачке послове.{S} Свакога дана очекивала је од свога мужа макар какав глас; али к |
атак кир-Дишни кући очекивао се свакога дана.{S} Ма да се са Јанићијем онако измирила и ствари |
хтео; али зато Диша изналажаше свакога дана по штошта, што му се није свидело.</p> <p>— Мука г |
ао из њезиних руку послужење, и свакога дана посматрао испод очију, како се ово вижљаво девојче |
арење за срећна повратка, и тога целога дана у његовој кући био је долазак као о слави.{S} Хаџи |
, присебност јој се врати, па је целога дана, као невеста, по тадашњем обичају, одстојала иза к |
остала је тако замишљена.</p> <p>Осмога дана после овога писма, које је у кући хаџијиној изазва |
к да не седи сасвим залудна.{S} Једнога дана покуша да сама скине с верига котао пун вреле воде |
неко предосећање задржавало.{S} Једнога дана зажмуре и повери тајну Лепосави.</p> <p>Лепосава г |
о; дан ноћ чезнуо је за њоме, и једнога дана остави овце, нека их пас чува, а он, као да га нек |
нгризање поче бивати несносно и једнога дана, кад Диша, мислећи ваљда да није довољно изразио с |
ти чега ради долази.</p> <p>Али једнога дана, када је светина одујмила, он се одлучи, по што по |
оћ дервишевих хамајлија и он их једнога дана изнађе у једноме сандуку.{S} Кад их разгледа, изиђ |
lestone unit="subSection" /> <p>Једнога дана дотрча Јанићије кући сав задуван и врло узбуђен.{S |
продужи што је започела.</p> <p>Једнога дана догодило се нешто, што је и Јанићија и Лепосаву до |
Ламбре изиђе из дућана.</p> <p>Једнога дана по ручку пошао Јанићије Ламбриној кући и носи кира |
г од овога кога тражаше.</p> <p>Једнога дана, после одслужене литургије и поклоничкога путовања |
ац могао набавити цркви.</p> <p>Једнога дана кад га некакво пробадање у слабинама опомену на об |
ка Дишинога ту престоји.</p> <p>Једнога дана устаде мајстор Диша из постеље сав узнемирен.{S} Ц |
е добије Јанићије.{S} Од оног фаталнога дана па све до <pb n="70" /> мајстор-Дишинога доласка, |
из куће Јанићија, који јој је од онога дана постао као зла коб.{S} Митила га, чинила му све уг |
старалац младе удовице.</p> <p>Од онога дана, када укопаше земаљске остатке Бенџине, кир-Ламбре |
Тихи жубор из чесме, на којој је онога дана квасио врелу главу, жуборио је као и онда, а са гр |
та недостајало, а мајстор Диша се, тога дана, претворио сав у услужност <pb n="169" /> и понизн |
није у дућану.</p> <p>Но докле се, тога дана, међу Србима причало, како је Диши још јутрос нека |
није: али када тетка Маца, која је тога дана обишла већ неколико породиља, потврди, поче се на |
аца је отишла једној жени, која је тога дана принову чекала.</p> <p>Јанићије уздрхта, кад опази |
иница је тешила кира-Ману, која је тога дана, пред зору, добегла куму и куми, готово у самој ко |
овима брао лишће кисељак и тиме је тога дана забашуривао глад.</p> <p>Али, кисељак је слаба хра |
ремао.</p> <p>Али судбина, која се тога дана наднела над вратом Јанићију, није га мимоишла.{S} |
дговара удовичкоме стању.</p> <p>И тога дана, када ће се срести са кира-Анастасијом, која је по |
за сваку услугу, коју му је указао тога дана, плаћао једном оком хлеба.{S} Хаџи-Зосим је у свет |
рши и изиђе срдито из куће.</p> <p>Тога дана између зета и пунице водио се озбиљан разговор, ко |
нећеш дочекивати седећи. —</p> <p>Тога дана мајстор Диша је у залуд очекивао Јанићија, да се в |
много среће, несрећа дође.{S} Четвртога дана устаде Лепосава, али, истрошена од толикога напора |
>Више није могао издржати.{S} Четвртога дана одлучи да оде тамо, па макар га од туда и најурили |
а ће га из пушке убити.{S} Но четвртога дана доби писмо, Ламбре му јавља да је отишао на вилает |
у обећао.{S} Само није хтео хитати; има дана још, а црква ће примити, кад год јој приложи.{S} О |
виђење, на сваку руку тумачио, а трећег дана, кад седе са женом и пуницом за совру, рече:</p> < |
његовога имена плело.</p> <p>Но трећег дана догоди се случај, који му отвори очи и у потпуној |
и чега је онако поступио.</p> <p>Трећег дана, по овоме догађају, седео је мајстор Диша у своме |
мириса.{S} Дума и Ламбре, који су овог дана управљали целим весељем, наредили, да се софре пос |
али, кад и њојзи превре, она му једног дана тако <pb n="177" /> одлучно подвикну, да се мајсто |
трогодишњега удовиштва.{S} До душе, од дана њезине удаје престало је оно пријатно убацивање ра |
а умрлом јединицом.</p> <p>После недеље дана хаџи-Диша је успео да се прибере.{S} Одмахнуо је р |
ије никада видео никакве милости.{S} Из дана у дан за сваку своју погрешку, што би је као дете |
равнодушне.{S} Шта више, за она четири дана, кад није долазио, Лепосава је била врло замишљена |
епша; чинило му се, да је до пре четири дана била тек као једва растворен пупољак, а сада ето г |
Изненадило га је, како се за ово четири дана изменила.{S} Стала много зрелија и лепша; чинило м |
p> <p>Долазило му да полуди.{S} Ова три дана не би се могао похвалити, да је онолико посла сврш |
је љубав, то је љубав!</p> <p>Пуна три дана Јанићије није знао ни шта ради ни куда се креће.{S |
ш, снахо, па ће ти дете за три пута три дана оздравити.</p> <p>— А од чега му је то, по Богу да |
здржао, да не понови оно што је пре три дана урадио.</p> <p>— Чекај, да ти помогнем! — проговор |
поруџбинама.</p> <p>Они који су пре три дана видели мајстор Дишу, сад би се зачудили, шта би од |
Ламбре код куће.</p> <p>Али прође и три дана, а од кир-Ламбре ни трага ни гласа.{S} Кира-Мана с |
се:</p> <p>— А где си ти ђаволе већ три дана?</p> <p>— Глава ме нешто болела; требам ли што да |
о ми зуби цвокоћу од страха.</p> <p>Три дана је мајстор Диша крупно премишљао и овај сан, или б |
а и не слути о ономе што се пре десетак дана десило.</p> <pb n="82" /> <p>Кира-Мана није дошла; |
лавом, као да се чуди, како и тих седам дана прођоше.</p> <p>— Сирома кир-Бенџо!{S} Онакво паме |
ле, просло три године!</p> <p>— И седум дана! — допуни Ламбре.</p> <p>— Па, па, па! — учини Дум |
ом; више није смео да долази кући преко дана.{S} Ручак су му доносили од куће шегрти, пре него |
драже благо до данас чувао, носио преко дана за појасом, а када је легао, отварао кутијицу, пом |
Дишина несаница, која га је за неколико дана истопила као грудву снега, сад је прешла на кир-Ду |
или је пошиљалац често пута на неколико дана пре свога писма стизао на адресовано место.{S} У с |
ових неколико месеца беху као неколико дана, и збуњено погледа у мајку.</p> <p>— Е, па и време |
-Дишиног одласка прошло је већ неколико дана.{S} У радњи је ишло као по зејтину.{S} Али код Јан |
засто да плаче за мужа.</p> <p>Неколико дана доцније изгуби се и кира-Анастасија.{S} Много доцн |
ако важне говоре водио.</p> <p>Неколико дана после овога није му се дало прилике, да се са Лепо |
жену, што нема деце, али сада није било дана, кад није ма за што викао.{S} Пре се уздржавао пре |
њоме прегони; до младине има још девет дана, а то ће му бити довољно времена да је обрлати.</p |
ачека, и врати се натраг.</p> <p>На пет дана после ове куповине велики караван, <pb n="199" /> |
S} Та прстена још није било, а за десет дана, колико је до прстена означено, они могу бити већ |
помоћи; и најпосле, није могао ни десет дана да издржи, а да се не врати у овај „црни“ Београд, |
.{S} Престао је да јој говори; по десет дана не би са њоме ни речи проговорио, а, када му је шт |
риповедати, како је Спаситеља четрдесет дана искушавао ђаво на гори, али Спаситељ је сва искуше |
> <p>Овај се разговор водио на петнаест дана по повратку Дишином.{S} Још се чудотворни памук ни |
е пресече као на пању.</p> <p>На недељу дана, после трогодишњег парастоса, бахну он у кућу кир- |
о — а када долази?</p> <p>— Кроз недељу дана — одговори Јанићије, на чијем се лицу видело јасно |
о дуже него од Београда.{S} Пуну недељу дана не смедоше се путници укрцати у лађу због буре, ко |
шегрта.{S} А њега самога, за ову годину дана, кира-Анастасија потпуно усавршила у грчкоме и цин |
бојазни кира-Анастасија постала је ових дана сушта услужност и љубазност наспрам Дишинога шегрт |
још милије, што ће, после толико тешких дана, видети онога ради кога у мало што није страдала.< |
могло.</p> <p>Хаџи-Диша требало је тих дана да има стотину уста, да би могао наодговарати свим |
капу избере.</p> <p>И Јанићије Бик тих дана био је више по улицама него у дућану.{S} Разносио |
о фудул-Стаменки, ради које је, баш тих дана, газда Митар своју жену избио.</p> <p>Од прилике с |
мошњим приликама, остао је још за месец дана дуже.</p> <p>Али како није могао са да пријатељем |
вила, морамо је послушати.</p> <p>Месец дана спремао се мајстор Диша за поклоничко путовање.{S} |
забринуто погледа у Дишу.</p> <p>— Ето, данас сам све прохесапио шта имам а шта немам.{S} Са он |
кувам и месим што хоћу и како умем.{S} Данас, сутра, кад ти жена оде у буџак, па ти роди сина |
!{S} То што је долазио, нека!{S} Ама од данас да не пригвири у мајсторову кућу.</p> <p>И да је |
шта има ново или да сам исприча, шта је данас или јуче чуо.{S} Лепе, турске чесме, озидане од т |
амбол-Капије богато ширили онде, где се данас налази густо насељени Енглезовац.{S} А када га је |
амове одмерава шта ће се и колико ће се данас појести, уздишући вазда на скупоћу и велике трошк |
од самога себе прикривену жељу, виде он данас остварену, опет не својом вољом и одлучношћу него |
ета толико расположена и разговорна као данас.{S} Хаџи-Диша иначе није ни умео никада да се тол |
х разрачуна.</p> <p>— Она, која те прво данас запита:{S} Како ти је детету?</p> <pb n="52" /> < |
што разрогачи очи од изненађења.{S} До данас Јанићије није улазио у крчму никада, а гле шта се |
главом и који је као најдраже благо до данас чувао, носио преко дана за појасом, а када је лег |
ма, што га до овога доба нема; то му до данас није било да толико одоцни.</p> <p>— Шта је томе |
уваше, чинио се мајстор-Диши, да је баш данас нарочито расположен, чинило му се као да га сваки |
мисао на срамоту, која ће га, можда још данас, постићи, чим се у чаршији сазна за неверство, ко |
свакој речи коју ће изговорити.</p> <p>Данас је њена кућа постала средиште свих комшијских жен |
на одушке развијала је своје погледе на данашњи свет, из далека му наговештавала како му није б |
српским именима.{S} Кир-Бенџо, Ламбре, Данга, Џанга, Шабакидес, Сакаларидес, Даде, Пијаде, Гуш |
вно изтрунуле и сви, који живљаху у оне дане, већ су давно полегали.{S} Густи трњак и зеленило |
да се досели у Београд, те да последње дане живота проведе код свога синовца и снахе.{S} До ду |
д је мајстор Диша са нестрпљењем бројао дане, догоди се оно, што му је сву сладост ишчекивања г |
ilestone unit="subSection" /> <p>Што се дани венчања све ближе примицаху, мајстор Диша је све н |
о да му се на ново почеше враћати тешки дани очајања и пометености.</p> <pb n="174" /> <p>— Заш |
врана разнесе.</p> <p>Тако су протицали дани за данима, недеље за недељама, месеци за месецима, |
двиђала да ће се у кући повратити стари дани, они, који цветаху пре Бенџине смрти; а кира-Думин |
и шта ради ни куда се креће.{S} То беху дани тешких душевних мука, које су га ломиле и мучиле, |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Дани пролажаху, недеље протицаху, а у радњи мајстор-Диш |
маха, да што слободније одахну.</p> <p>Дани за данима протицали су преко мајстор-Дишинога кров |
знесе.</p> <p>Тако су протицали дани за данима, недеље за недељама, месеци за месецима, али Леп |
а што слободније одахну.</p> <p>Дани за данима протицали су преко мајстор-Дишинога крова много |
што баш није имало никакве везе са овим даном.</p> <p>— Јеси ли се опет срео са кир-Думом?</p> |
гледа дође Јанићију тако слично са оним даном, кад га спопаде она вртоглавица, те несвесно одле |
ију.{S} На ведроме и као стакло јасноме дану, који блисташе свежим плаветнилом и разлегаше се у |
наредио, да пази на радњу и што чешће у дану тркне до куће, те да се кира-Анастасији нађе, ако |
шта му је теже падало: дан или ноћ.{S} Дању би по вас дан одбијао од себе мисли, које га и без |
чима: „Чекај, чекај!{S} Дао Бог, брате, дао Бог!“</p> <p>И докле је ове речи по десет и дваест |
кује на сокак.</p> <p>— Дао Бог, брате, дао Бог!</p> <p>Просјак обично отвори руку, и кад види |
пренео је мајстор Диша на своју пуницу, дао јој је пуну власт надзора, како над кућом тако и на |
би задржан са речима: „Чекај, чекај!{S} Дао Бог, брате, дао Бог!“</p> <p>И докле је ове речи по |
за плећа и потискује на сокак.</p> <p>— Дао Бог, брате, дао Бог!</p> <p>Просјак обично отвори р |
з са оних 500 гроша, што му је кум-Дума дао од еснафских пара, уложио у еспап и довео још два ш |
своме мужу, кући и деци, ако их је Бог дао.{S} И та особина тетка-Мацина створила јој је толик |
ла 4000 гроша; а за мале новце, које је дао за еснафски барјак, постао је велики добротвор цркв |
а хаџилук?</p> <p>— А што?{S} Бог ти је дао, можеш.{S} Многи би желео да буде хаџија, ама не мо |
тебе стоји.{S} Хвала Богу, и Бог ти је дао много новаца а још више памети, па размисли.</p> <p |
кад те пита!{S} Кажи, знаш ли што ти је дао?</p> <p>Лепосава опет климну главом.</p> <p>— Штета |
па да рекну:{S} Нисмо видели шта нам је дао; нити је трговац нека арамија, који хвата људе за г |
у њему.{S} Снагу своју чудотворну он је дао и овоме памуку, ама само за нероткиње, за друго не |
но отвори руку, и кад види колико му је дао, промрмља понешто; а гдекоји од ових, срдито му одб |
колико можда ни своме псу удараца није дао, и који га сада ни крива ни дужна тера из радње, он |
д комшиница.</p> <p>Но кир-Диша се није дао онако збунити њезиним смехом.{S} Оно што је већ јед |
хтео да остави посао и како му он није дао.{S} Кад је сутра дан Јанићије однео једне јеменије |
о што би било, да их је ма коме другоме дао.{S} Она изиђе из собице и пожури тетка-Маци, а Јани |
аје.{S} Али сад, када је већ то обећање дао и када му је предосећање казивало, да је долазак га |
хлеба.</p> <p>Симиџија би му, можда, и дао комад хлеба, макар и за душу мртвих, да је заискао; |
их корака човек, одједаред се изменио и дао на оваку журбу.</p> <p>И није се преварио.{S} Хаџи- |
ушења претрпео; а да није, Бог му не би дао ону чудотворну силу и одрекао би се њега.</p> <p>— |
а га погледа зачуђено.</p> <p>— Ти мени дао паре?{S} Зар онај гурбет мени дао паре?{S} Какве па |
мени дао паре?{S} Зар онај гурбет мени дао паре?{S} Какве паре тражиш, бре?</p> <p>Думи поклец |
главом.</p> <p>— А знаш ли зашто сам ти дао?</p> <p>Лепосаву обли руменило по лицу и врату.</p> |
и, а ја сам се онда сажалио, па сам јој дао дреје.</p> <p>— Бре, децо, чусте ли шта лаже?</p> < |
акнув се руком чела.</p> <p>— Бог добро дао! — одговори Диша, а немаче се са свога места.</p> < |
пријатељем путује, он му је при поласку дао корисне савете, где ће уз пут одседати, те да га на |
ма пазара.{S} Ни за 550 гроша не бих му дао.{S} Ама ни овај чудотворни памук у коме лежи свети |
е лежи свети ексер, не би му за ту суму дао.</p> <p>— А од чега он чува? — запита Зосим.</p> <p |
ише их о крајеве чибука, што им је Диша даровао, и тако светлећи пред собом, опростише се са до |
аслушао свога шегрта, па тек онда да га дарује. — Но судбина је ваљда тако хтела, да Јанићије д |
где ће се постеља метати, покривено је даскама, које су над подом правиле узвишицу од прилике |
ишицу од прилике за пола шаке.{S} На те даске метала се асура, а преко ње постеља.{S} То се мес |
ут за морем а смрт за вратом.{S} Бог ће дати, па ћу се вратити, а ти да ме дочекаш како приличи |
е најпосле бити од тебе?{S} Треба цркви дати; подај!{S} Ама 4000 гроша то је много.{S} И зар Бо |
Ако ме је и отерао, моје дреје мора ми дати; неће ваљда бити тако бездушан, да ме без ичега пу |
двоструку штету: — готов новац би морао дати и изгубио би вернога и оданога калфу, на кога је т |
само поручили да им купи, а новац ће му дати, кад се врати.{S} Диша је и њима обећао, али као ч |
џи-Зосим украде, и са двеста четрдесет, датих пустињаку за чудотворни памук, а уза све то урачу |
веровати, да је само таквоме испоснику дато да за бадава дође до оне светиње, до које ни цар К |
и обично речима: „Даће Бог, Божји људи, даће Бог!“ и махнуо би им руком, да се удале; а тек тре |
богорадити, испратио би обично речима: „Даће Бог, Божји људи, даће Бог!“ и махнуо би им руком, |
је се пачају у хећимска посла.</p> <p>— Даћете јој ове „апове“, да прогута, чим се освести! — р |
шаком шчисти.</p> <p>— Хајде, хајде!{S} Даћу ја теби мрве!{S} Скапоши се ту, па спавај!</p> <p> |
ад, кад сунце поче да прижиже а хлад од дафине скрете и остави Дишу у пуној светлости, он се ди |
ме часу не ослони леђима о стабло једне дафине.</p> <p>— Ама зар тако? — хтеде да каже, али му |
е; неколико врабаца џакало је на једној дафини, чије се гране повиле преко авлијскога зида; лас |
којој је момак сравњивао <pb n="125" /> дах девојачке душе са мирисом ђулса, а очи са сунчаним |
он то није могао успети.{S} Онај топли дах девојачке душе, њено зајапурено лице и сада је осећ |
рета и свежи девојачки гласови, који уз дахире извијаху неку страсну турску песмицу, у којој је |
чи, одмахну руком, скиде са зида малено дахире, те докле су зурлаши са улице изводили арију: <h |
ило широко Дунаво а за њим се чула лупа дахирета и свежи девојачки гласови, који уз дахире изви |
то се из баште извијала, праћена звеком дахирета, све га више мамљаше својом меком, страсном ме |
раном ширином сео на душу, па јој не да дахнути.</p> <p>И није то само жалост за кира-Анастасиј |
оска од твоја коска, а искају исе да ги даш.{S} Српски судови кесе секу.{S} Него, сас Божја вољ |
Кучко! — дрекну Диша. — Ја искам да ми даш дете у кућу, а ти, место детета, кир-Ламбру — ха?!< |
— Кажем ти, нисам!</p> <p>— Хоћеш да ми даш?...</p> <p>— Хоћу.... али...</p> <p>— Није могао да |
да га носим?</p> <p>— Њој!{S} Да га њој даш... натраг...{S} То ми не треба...{S} Реци: ево ти!{ |
— Ух, кучка, кучка; шта уради од онаква два красна човека!</p> <p>— Е, тако ти је то кад људи н |
нема живота.{S} Једном речи, између ова два супротна осећаја стојао је он као кривац, кога су о |
зло! — мислио је Јанићије и између ова два израза узнемирене савести стојао је у мутваку као и |
} И он се тога држао као стене.{S} Прва два просјака, који би му навратили на дућан и почели бо |
заигра срце, кад у своме дућану угледа два тако уважена госта, и још више, када га, место оног |
ука и привијао десну мишицу, коју је на два места ножем пробо.{S} Према њему чучнула некаква же |
донесе хартијице, хаџија их прихвати са два прста, усекну мумаказама огорели фитиљ на лојаници |
?</p> <pb n="210" /> <p>Диша извади сад два цванцика и пружи Маци.</p> <p>— Ево на; добро само |
ти; њега не би ни од куда.{S} Послао је два „чирачета“, да га траже, али, када се ови вратише и |
вима.{S} Кир-Ламбри и кир-Думи донео је два дугачка чибука, поткићена разнобојним мерџанима и п |
тре и хладне воде, нису никада биле без два три човека или жене, чије се већ давно напуњене тес |
прагу кира-Анастасија са џезвом кафе и два филџана.{S} И она је била нешто мало раскомоћена, б |
их најоблије и најпотпуније, то, за дан два, оно поче <pb n="36" /> освајати.{S} Велики део чар |
л за читаву историју, која ће се за дан два развити.</p> <p>Српским женама није никако у рачун |
з врат и к’носаним обрвама, које се као два црвена лука високо надвијаху изнад живахних, силом |
рачун није ишло, да изгуби пријатељство два тако угледна Грка а с њима и све грко-цинцарске муш |
савести стојао је у мутваку као између два огња међу које је стављен, да по својој вољи изабер |
ела самој себи да верујем да сам на сну два пута чула; али, кад ноћас и по трећи пут баш будна |
, трчкарала је она час у мутвак, где су два шегрта пословала, час у гостинску собу и као шева м |
дугога размишљања, да му не цепаху душу два снажна осећања, која му сваку одлучност раслабљавах |
њиме тако исто обазриво увукоше се још два Цинцарина учтивога и врло скромнога изгледа.</p> <p |
афских пара, уложио у еспап и довео још два шегрта.{S} А њега самога, за ову годину дана, кира- |
о му дан ноћ није давала дисати.</p> <p>Два супарника седела су за једним пањем и кројили по са |
сти, за цело би се сва грчка чаршија за двадесет и четири сахата иселила у Јеладу.</p> <p>Измош |
ену младицу, којој тада не беше више од двадесет година.</p> <p>Може се мислити како је било гр |
е била врло замишљена, па је по десет и двадесет пута истрчавала капиџику, да га одшкрине, коли |
“</p> <p>И докле је ове речи по десет и дваест пути понављао, а просјак пред вратима понизно че |
— Ово девојче, коме је тада могло бити дванаест година, није могло никада да прође с миром, а |
, Лепосаве, коме је тада могло бити око дванаест година.</p> <p>Тетка Маца је међу женама свих |
о ти ниси кадар.</p> <p>— Море, не реци двареда! — одговори Јанићије.</p> <p>— Па, де, да видим |
е носом кесицу и помириса.</p> <p>— Још двареда! — рече Диша.</p> <p>Лепосава помириса и други |
а којом је ишао зао глас да је завадила две најбоље комшије:{S} Митра и Станка, и изнела је ову |
ке чесме, озидане од тесаног камена, са две и три луле, из којих је избијао као рука снажан мла |
м на прса и савијеним кажипрстом обриса две вреле сузе које му низ лице кануше.</p> <p>Тетка Ма |
, диже је на руке тако лако као дете од две године и понесе је.</p> <p>— Гледај, тетка-Мацо! — |
ле се пазе, он је увек кривац.{S} А ове две куме толико су се пазиле, да су једна другој без ик |
ро, шта су све комшијске жене, па и ове две, за њу износиле и против њезинога удовиштва говорил |
безекну, кад угледа у својој авлији ове две куме.{S} Није знала како да се понаша: да ли да им |
иша и вади иза појаса кесу у којој нађе две аспре.</p> <p>— Узми, на! па да купиш пењерлију, и |
ке и смакне засукане рукаве, те покрије две загрљасте пуначке мишице, које беху до рамена голе. |
тишавању савести, мајстор Диша се после две недеље диже из постеље.{S} Толика Мацина нега најпо |
у са кира-Анастасијом, као да нису пуне две године избегавале чак и да јој се јаве, а камо ли н |
ућан његов шегрт, Јанићије Бик, и унесе две ћупе воде.</p> <p>Мајстор-Диша му потрча на сусрет, |
ловила, ма да је од њега само једну или две године била старија) Бог с тобом, дете!{S} 4000 гро |
кога обрта, у мах пресушише сузе, прими две аспре, (а то је био први поклон што га је за пет го |
е сад?{S} Пуних шеснаест!{S} Још годину две па ћеш да постанеш уседелица.</p> <p>— Ама шта је т |
мах је извела; дала је једном Циганчету две гурабије и обећала му каленицу попаре, само да тркн |
а се осећа сва блажена, што јој баш њих две ово цвеће пружају.</p> <p>Обе гошће пољубише се на |
вру, казао пред Лепосавом и Мацом: „Још две године да ме овако послужиш, па ћу те узети у радњу |
ће у собу. —</p> <p>Докле се ова посета двеју кума вршила, кир-Ламбре и Дума, потпуно споразумн |
зажареним образима и извиривао из оних двеју јамица што су се јављале, кад год би се у сну мал |
те и он купио за Лепосаву мало, и то за двеста и четрдесет гроша, море; а Маца и Лепосава слуша |
евцу и овим, што сам ја стекао, имам на двеста хиљада гроша.</p> <pb n="178" /> <p>— Па, да Бог |
а гроша, што их хаџи-Зосим украде, и са двеста четрдесет, датих пустињаку за чудотворни памук, |
кле се најпосле не састадоше на цени од двеста и четрдесет гроша.{S} Свети човек узе памука, на |
вној,</l> <l>Честној жени сеј памјатник движе:</l> <l>Хаџи-Диша, у надежди ревној,</l> <l>Со ти |
њивао посматрајући како му се газдарица двојако понаша: мало час онако радосна, као да је једва |
и осмејци што су их, том приликом, њих двоје кришом измењали, још га и сада држаше у неком зан |
Лепосави, да изиђе у мутвак.{S} Сад њих двоје осташе, да се споразумеју и утаначе дан прстена и |
када јој је казао, како треба да се њих двоје о младини у башти појаве.{S} Она се дубоко замисл |
ој мужа преотела.</p> <p>А докле су њих двоје овде размишљавали, седео је Диша у ономе собичку |
је он као кривац, кога су осудили да га двојица шибају.</p> <p>— И опростићу јој и зажмурићу; ш |
војом аријом.</p> <pb n="221" /> <p>Она двојица уђоше у крчму, а Јанићије сам са Циганима удари |
једно „шише“ вина, па после, кад дођоше двојица са Циганима, њега раздрага песма, дође међу ове |
сокака допре раздражена вика кир-Думе и двојице његових пријатеља.</p> <p>— Ајдутин!{S} У букаг |
хаждајину жаоку, како је молују.{S} Тај двокраки врх био је покапан рђом као крвавим капима.</p |
/> Спаситељ подносио, докле су му овим двокраким ексером длан пробијали.{S} Ексер је био чудот |
е крају, место обична врха, био завршен двокрако, те је личио на хаждајину жаоку, како је молуј |
<p>Тетка Маца сада већ није имала израз двомислен и тајанствен; лице јој је дошло запрепашћено. |
истателној Порти“ у Цариград, није смео двор поверавати пошти, која се налазила тек у првим зач |
ажнију „штафету“, која би се од кнежева двора испошиљала „блистателној Порти“ у Цариград, није |
иличи невести, а кир-Диша између кумова двори и додаје час овамо час онамо, што ко нареди.</p> |
цео свет исмева његовом судбином, то је двострука штета, коју никако не би могао поднети.</p> < |
<p>— Јесам, мајсторе — одврати Јанићије двоструко радостан; прво, што га Лепосава није одала, а |
ити; па и ако му је мржња на кир-Ламбру двоструко порасла у ономе часу, када га је угледао како |
Диша не може вас дан да се отресе оног двоструког утиска, што га је те ноћи осећао.{S} Притисн |
ринуо, јер је знао да се она налази под двоструком пажњом, Мацином и Јанићијевом; а за Јанићија |
те је тако, у неку руку, морао да води двоструку бригу, и о радњи и о кући, Јанићије му је био |
ом.</p> <p>Тако ће мајстор Диша постићи двоструку корист; одужиће се Богу и задужиће свој еснаф |
морао исплатити, те би тако хаџија имао двоструку штету: — готов новац би морао дати и изгубио |
реда! — одговори Јанићије.</p> <p>— Па, де, да видимо, ако си јунак.</p> <p>Још тетка Маца није |
јој се суза скотрља с лица.</p> <p>— Е, де, не плачи!{S} Не идем преко света; вратићу се.{S} Не |
, поче га миловати по коси.</p> <p>— Е, де, де, ја сам мајка, па ето, трпим; а ти, зар не видиш |
че га миловати по коси.</p> <p>— Е, де, де, ја сам мајка, па ето, трпим; а ти, зар не видиш как |
о је ову или ону олакшала.</p> <p>— Де, де, почекај, зете!{S} Ниси се ни ти ваљда на Бога камењ |
и полетела Канчету у косе.</p> <p>— Де, де; па за то ли плачеш, лудо?{S} Камо среће да се тако |
! — викну Лепосава весело.</p> <p>— Де, де!{S} Знала сам ја; дете је то! — одговори Маца и сиђе |
Зар ти није мајка казала?</p> <p>— Де, де, што се стидиш?{S} Одговори, кад те пита!{S} Кажи, з |
у болести... она...</p> <p>— Е, па де, де; кад није, није; што се правдаш толико? — одговара к |
<p>— Па шта да радим сада?{S} Научи ме, де!{S} Ето, ја ћу престати да долазим, па ће временом и |
-Мани. — Засто плачете?{S} Догодило се, де; човек је, мушко је.{S} Ама он се теби опет мора вра |
а, сад сам је пио.</p> <p>— Ходи, ходи, де!</p> <pb n="138" /> <p>Мајстор Диша је и на томе ћеп |
како је ову или ону олакшала.</p> <p>— Де, де, почекај, зете!{S} Ниси се ни ти ваљда на Бога к |
је и полетела Канчету у косе.</p> <p>— Де, де; па за то ли плачеш, лудо?{S} Камо среће да се т |
ћија! — викну Лепосава весело.</p> <p>— Де, де!{S} Знала сам ја; дете је то! — одговори Маца и |
<p>— Зар ти није мајка казала?</p> <p>— Де, де, што се стидиш?{S} Одговори, кад те пита!{S} Каж |
ашла у болести... она...</p> <p>— Е, па де, де; кад није, није; што се правдаш толико? — одгова |
чини, сад ће се у струку сломити.{S} А дебели курјук плетене косе, преко које је слазила модра |
грала чочек-аваси и смејући се загрлила дебели јастук.</p> <p>Ваљда, у томе часу, није тек поми |
етну главу под лулу, из које је избијао дебели млаз хладне воде, и поче се пљускати по лицу и в |
му никако није избивала Мацина кућа са дебелим хладовима и Лепосава у њој.{S} То лепушкасто, с |
се спокојно држао на кратким, као ступе дебелим и чврстим ногама.{S} Али тај недостатак покрива |
а, кад угледа Лепосаву, како под једним дебелим орахом близу мутвака поставља софру и полаже са |
ву савијеним кажипрстом, на коме је био дебео бакарни прстен са пуцетом као орах, да би му чест |
се са њоме прегони; до младине има још девет дана, а то ће му бити довољно времена да је обрла |
м, па још удовицом, код толиких српских девојака.{S} Али кад већ није друкчије било, он се поми |
шу, папуџију.</p> <p>Неколико несташних девојака прснуше у кикот.</p> <p>— Таман?{S} Па то за о |
на своме месту, зар би се клонио наших девојака па тражио Цинцарке.{S} Или: да је она чему, за |
е се пљускати по лицу и врату.{S} А она девојачка песмица што се из баште извијала, праћена зве |
ости.{S} Једном речи, постао је играчка девојачке ћуди; и што се више отимао, све је више подле |
на несвестица, кад осети пријатан мирис девојачке душе, који га са набреклог јелечета запахну.{ |
ј је момак сравњивао <pb n="125" /> дах девојачке душе са мирисом ђулса, а очи са сунчаним зрак |
то није могао успети.{S} Онај топли дах девојачке душе, њено зајапурено лице и сада је осећао к |
а за њим се чула лупа дахирета и свежи девојачки гласови, који уз дахире извијаху неку страсну |
и.{S} У Мациној кући чује се дан из дан девојачки жагор и певање.{S} Лепосавине другарице долаз |
а, босиока и осталога цвећа, који се са девојачким гласовима разлегаше преко зидане ограде, све |
ље вам ово! — испоручи Јанићије, збуњен девојачким нападом.{S} Предавао је ствари а зачуђено је |
орахом, зачу јасан жагор, смех и певање девојачких гласова.{S} И то се разлегала баш она иста п |
— понови оп последњу реч; а весели смех девојачких грла из баште, као да му дохвати усклик и ра |
ану умакао, само да се спасе од толиких девојачких очију.</p> <p>— Е, па честитај Лепосави!{S} |
рука, којом је обавио вито и еластично девојачко тело, осећала онај отпор и оно таласање њезин |
е налази, и да једна честита и послушна девојка неће никада погазити вољу свога родитеља.</p> < |
Ти си <pb n="148" /> друго, ти си добра девојка и бићеш вредна и послушна; ха?</p> <p>— Хоћу! — |
Оно, у шта је био сигуран, то је, да је девојка честита и за цело му не би довела у кућу новога |
ко; мушко си, газда си човек и свака би девојка пошла у твоје богатство — па, ето, и сад...{S} |
од куда сва ова пецкања, што су се међу девојкама у тај час чула, он би сазнао на пример да је |
е.</p> <p>— Као занесен уђе у авлију, а девојке, када га угледаше са оним товаром, у жагору сле |
људи неће ићи сваки дан у кућу, где има девојке за удају, за бадава.</p> <p>— Ама, то није исти |
и положај и предаде се потпуно вољи ове девојке, у коју је, кад год му се за то дало прилике, п |
, пред једном баштом где су се еврејске девојке искупиле на игру.</p> <p>— Од куда ја овде? — п |
Мора да је изгледао врло смешан, кад се девојке заценише од смеха гледајући оно лице, које <pb |
цима од башта начичкале се младе жене и девојке, у живописним шалварама и јелечићима, што се пр |
!{S} Је ли од мајстор-Дише? — викале су девојке у један мах.</p> <p>— Та ућутите, сурунтије ниј |
еђама, то у њено насмешено лице.</p> <p>Девојке отрчаше у дубину баште са посластицама, а Јанић |
ну у плач и јецање.</p> <p>— Шта ти је, девојко? — викну запрепашћено тетка Маца, када је углед |
еде, — промуца Лепосава.</p> <p>— Море, девојко, немој да ме вучеш за језик — обрецну се Маца. |
омуца Лепосава.</p> <p>— Слушај, утуви, девојко — рече Маца дижући се. — Мислиш, не видим ја ко |
кад бејаху деца.</p> <p>— Бог с тобом, девојко, одби му бубреге! — викну Маца, кад зачу како з |
Канчетом, која је опет са другом једном девојком пролазила туда.</p> <p>— А што си се тако пофу |
его сада отварај очи: девојку да узмеш, девојку, па кућа да ти пропева!{S} За девојку знаш да ј |
срећу у кућу.{S} Него сада отварај очи: девојку да узмеш, девојку, па кућа да ти пропева!{S} За |
, девојку, па кућа да ти пропева!{S} За девојку знаш да је твоја, неће те прекорети првим мужем |
евојче све више развија у једру и свежу девојку, он је ипак то чинио из једног невиног уживања, |
расла, да је набујала у једру и живахну девојку, мало по мало толико је овладала њиме, да јој в |
смеши се Диша — Ама где да нађем добру девојку?</p> <p>— За то ли се бринеш?{S} Пашајши!<ref t |
а?{S} Да ли не мислиш на сина да просиш девојку?</p> <p>— Још му неје вакат, него ће сутра моја |
ву.{S} Ама што га кријеш, море, хеј?{S} Девојче је добро; сирото, ама добро — говори Станко пил |
Лепосава у њој.{S} То лепушкасто, свеже девојче, на које је (то је, кришом од самога себе, у се |
/p> <p>— Грехота, џанум, да остариш као девојче!{S} Бог је наредио на жена, да не једе џабе леб |
матрао испод очију, како се ово вижљаво девојче све више развија у једру и свежу девојку, он је |
пет остави, да му се онако смеје. — Ово девојче, коме је тада могло бити дванаест година, није |
? — дрекну мајстор Диша, кад опази како девојче извирује; девојчица залупи вратима и певушећи о |
омшијска врата, иза којих је извиривало девојче и радознало пратило сваки покрет очајнога комши |
а како ти не избијаш из те куће, а тамо девојче добро, таман за устабашу, па ето, готов разгово |
} Шта је то изнети на глас једно ваљано девојче, убити јој срећу, па је оставити!{S} Сирото дет |
на комшијском капиџику појави се једно девојче.</p> <p>— Што чукаш толико?{S} Није код куће.</ |
ео ту лаж?{S} Зар сам ја прилика за оно девојче?{S} Мацу ја уважавам као своју сестру; она ми с |
жу: остарела си, а ниси умела да очуваш девојче.</p> <p>И оно, што мајстор Диша до сада не виде |
!...</p> <p>— Шта искате од мен?</p> <p>Девојче се пажљиво обазре, да га ко не чује, па онда на |
Диша, кад опази како девојче извирује; девојчица залупи вратима и певушећи отрча кроз авлију у |
во време и то покушавао.{S} Ова вижљава девојчица, која је сада већ толико израсла, да је набуј |
кну изненађено.</p> <p>Пред њим стајаше девојчица около својих тринаест година, витка, у шарени |
с беше ту кир-Ламбре, па оде — одговори девојчица гласом, који је газда-Диши некако подсмешљиво |
стане од овога младића, са којим се као девојчица толико прегонила и од кога је често плачући б |
реч. — Сад ћу, одма ћу!... — и тиснувши девојчици у шаку пару, изгура је на капиџик, али је на |
да се и она ишчуђавала на дрскост „оне девојчуре“, али ипак све се сводило на то, да је мајсто |
е, ради које су се онако крвно завадили деда Митар и Станко туфегџија).</p> <p>Ма да је онако о |
<p>— Ја?</p> <p>— Него је мозе бити мој деда!?{S} Белћим ћу ја да једем њен кадаиф, отров да је |
сачувао, само да се ниси вратио.{S} Па, деде, пробај још једаред; земљу ћу да прокопам, па ћу т |
пала, докле се он на хаџилуку бавио?{S} Деде, размисли! — А то ти је овако:{S} Бог, (нека му је |
авише се.</p> <p>— Збогом, пријатељи! — Деде, да се пољубимо! — чу се Јанићијев глас и пред крч |
привуче је руком до себе — Тако!{S} Па деде сада да и мени кажеш оно, што си мајци казала! — Х |
у кеси, — рече Диша шалећи се. — А сад деде да видим каква су!</p> <p>— Немој, још мало; треба |
и рекла да јој се не свиђа ни мало онај дежмекасти папуџија, она то није била кадра ни за живу |
ји у истини беше пребледео од учињенога дела, није имао када да му одговори; <pb n="118" /> жур |
ко исто сметен и застиђен од несвеснога дела, <pb n="185" /> стојали су пред тетка-Мацом као не |
језик.{S} Осетио је да му се овога часа дели судбина, и он исприча газда-Диши потанко све шта ј |
ех.</p> <p>Те ударце некада је Лепосава делила Јанићију просто из детињске пакости а можда и из |
на одлучна мисао која ће у часу постати дело.</p> <p>Све је то опажао кир-Ламбре, те колико га |
и, па баш када би знала, да је за такво дело не би вратио њезиној фамилији на вилајет; међутим, |
јим гласом, те тако забашури Лепосавино дело.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Мајстор Ди |
што наредити?{S} Да то није кира-Манино дело, о томе није ни мало сумњао, ма да је од некога вр |
сположен, као онај који је учинио добро дело, па сада у томе ужива...</p> <p>Повратак кир-Дишни |
вео цео век, а не би ни покушао да је у дело приведе.{S} Желео је да се освети Грцима и да поди |
и.{S} Као дрвени стуб стоји и ни једним делом тела не миче, већ гледа у врата, на којима је сто |
ше, увеличао још и једним тако побожним делом.{S} У цркви је одслужено благодарење за срећна по |
ти шакама једно колено и поче се горњим делом тела нијати одмерено и сетно, те тако изазивати у |
ије, а ногама поче поцупкивати и горњим делом тела извијати најпластичније фигуре чочечке игре, |
</hi> </head> <p>Тако се сврши <hi>први део</hi> ове тужне домаће историје човека, чији су се и |
поче <pb n="36" /> освајати.{S} Велики део чаршије поче гледати на мајстор-Дишу као на једнога |
који дан да кира-Мана није примила свој део „лечења“, али онај ђаво што јој се у душу увукао, т |
о осећао недостатак домаћинов.{S} Један део домаћинових права пренео је мајстор Диша на своју п |
на срцу стојала.{S} Ту је уложен један део капитала, крваво стеченога, па да ли ће Јанићије ум |
је пуцало за ушима и како је жељно јео деран, то нека оцене они који су у животу имали прилике |
ине.</p> <p>— Чапкуне, да би чапкуне! — дерао се Диша <pb n="164" /> — Мислиш ти, да се са мном |
на гробље?{S} Од теб ми црно на очи! — дерао се Ламбре и бесно је дрмусао за оба рамена.</p> < |
.</p> <p>Раздрљених груди и голих руку, дервиш, чије је лице све у браду зарасло и под високом |
ога човека четири гроша; поздрави га, а дервиш, коме је онај млађи припаљивао наргиле, само тре |
пеки, не је тешка работа! — прекиде га дервиш — До године, кад дођем, ти да ме дочекаш са пешк |
а.{S} Ама ти и не знаш, шта је све овде дервиш записао.{S} Некрштена душа ради са некрштеним си |
<p>— Тако да радиш, снахо — говорио је дервиш овој жени — овај запис, што ти га дадох, да метн |
згледа, изиђе му пред очи све што му је дервиш саветовао, па онда и оно, што је све претрпео од |
ћ, како је дошао из Меке неки постарији дервиш и настанио се у Дервишани испод Синџир-џамије.{S |
отац?</p> <p>— Ех, од чега? — проговори дервиш и поглади замишљено замршену дугу браду. — Сви с |
у о месечевој младини, онако како је то дервиш наредио.</p> <p>— Аман!{S} Спацирати сас она меш |
д овога записа, родиће ти мушко.</p> <p>Дервиш узе испод јастука неке хартијице, изабра између |
морао узети у помоћ још једнога младога дервиша, који му је у лечењу био десна рука.</p> <p>Око |
даде јој, свој запис, који је од неког дервиша добила, а који јој је помогао, те ти она тај за |
ије било никога а у самој текији затече дервиша, огрнута вучјом кожом, са топузом о бедрима и н |
погледавши га.</p> <p>Кир-Диша поздрави дервиша по турском адету и седе на једну асуру према ње |
дна жена била, којој су записи побожних дервиша помогли!{S} Ето му и куме, кир-Думинице.{S} Пун |
илата, пролетела кроза све махале испод Дервишане и Бајрак-џамије.</p> <p>Оно дућана, што је ки |
е неки постарији дервиш и настанио се у Дервишани испод Синџир-џамије.{S} О овоме дервишу прича |
аше сами.</p> <pb n="203" /> <p>— Је л’ дервишев? — запита Лепосава.</p> <p>— Тај, тај, донеси |
ш за њоме.</p> <p>Жена спусти пред ноге дервишеве четири „карантина“<ref target="#SRP19061_N3" |
е чекало.</p> <p>Веровао је тврдо у моћ дервишевих хамајлија и он их једнога дана изнађе у једн |
.{S} Ја сам му зборила, ама он каже:{S} Дервишин је погана вера, а од поган закон не искам деца |
не помогну и утичу на Дишу, да се махне дервишких записа, обе, као из једнога грла, салетеше је |
ивот ове куће.</p> <p>— Јесте, зете; од дервишкога записа могу да се роде деца.{S} Ама ти и не |
рих с обе стране, којима се, при општој дервишкој молитви, уз махнито хуктање, прогањање злих д |
рвишани испод Синџир-џамије.{S} О овоме дервишу причало се по турским махалама, а од туда и по |
чио због тога, да је она отишла једноме дервишу, те јој овај даде записе.{S} И одмах се осетила |
да убијете кира-Мана.</p> <p>— Море, не дери се ту, лудо цинцарска, док те нисам клепнуо, па да |
боје липшете од глади!{S} Да се удаш за дериште, које не може за десет година на селамет изаћи. |
вити.{S} Та прстена још није било, а за десет дана, колико је до прстена означено, они могу бит |
Да се удаш за дериште, које не може за десет година на селамет изаћи.{S} Знаш ли која ти је са |
и његова жеља може остварити тек после десет година.{S} Смрче му се, али ипак не одговори ништ |
е огазди, хој, хој!{S} То ће да прође и десет година.{S} Па зар да те толико у кући држим!</p> |
ла, да из државног „казначејства“ прими десет цванцика пензије, њена танка фигура у жутој шкурт |
ичије помоћи; и најпосле, није могао ни десет дана да издржи, а да се не врати у овај „црни“ Бе |
брега одваљен!{S} Није се тај бојао ни десет „ерлија“.</p> <p>— А је ли ишао на хаџилук по дец |
други.{S} Престао је да јој говори; по десет дана не би са њоме ни речи проговорио, а, када му |
посава је била врло замишљена, па је по десет и двадесет пута истрчавала капиџику, да га одшкри |
дао Бог!“</p> <p>И докле је ове речи по десет и дваест пути понављао, а просјак пред вратима по |
години.{S} А колико је њих жена, што по десет година чекају, па кад после навру деца, а она се |
ам, као „еден гурбетин“, поменуше му по десет пута, како од њих бољих пријатеља нема, па му тек |
мотуљцима.</p> <p>Тако је то ишло пуних десет недеља.{S} Хаџи-Диша се потпуно помирио са судбин |
кир-Диша и не слути о ономе што се пре десетак дана десило.</p> <pb n="82" /> <p>Кира-Мана ниј |
мало, вратити се на оно, што је био пре десетак и више година: постаће сиромашни крпа, неугледа |
е слути о ономе што се пре десетак дана десило.</p> <pb n="82" /> <p>Кира-Мана није дошла; обећ |
ао да се између ње и супруга није ништа десило.</p> <p>Сутра дан, бунован и добро неиспаван, ха |
дра од убоја.</p> <p>Што се никада није десило, кир-Ламбре је, дубоко после поноћи, дошао кући |
не сруши, кад му пуница саопшти шта се десило.</p> <p>— Шта кажеш? — зграну се хаџија. — А где |
оче збуњено размишљавати о свему што се десило.{S} Шта је све било ноћас?{S} Ето: код фудул-Ста |
е, ако би је спасао.{S} А тако се баш и десило.</p> <p>Кир-Диша је имао у Пожаревцу једног стри |
је, колико му је тешко, што се све тако десило.</p> <p>Али како није никуд излазио и сваки разг |
p> <p>Јанићије види да се нешто страшно десило, па се чисто смрзао, држи прстен у руци, премеће |
ћан, само да би избегао оно што се може десити.{S} Зато је Јанићије морао по вас дан мајати се |
ље знала, шта се све могло са Јанићијем десити.{S} Она његова последња реч и нагли одлазак не д |
трахом очекивао, шта ће се са мајстором десити.</p> <p>— А ти — замуца Диша утучен од овога што |
кад очекујемо нешто што ће се неминовно десити, али никако не знамо, шта ће се то десити и у ко |
е.</p> <p>Морало се нешто особито важно десити, када је чак хаџи-Зосим, тихи, смерни и врло одм |
сити, али никако не знамо, шта ће се то десити и у коме часу. — Да речем, да се кајао, што је о |
, да ће му се од њихове стране тако што десити.</p> <p>У то није сумњала, али се плашила ипак, |
ла!{S} Растао је на наше очи, био ти је десна рука у кући, поштује те као оца; а и сам знаш, ко |
>Јанићију Бику, који је у велико постао десна рука мајсторове радње, било је врло тужно, када б |
о о своме калфи, који му је у свему био десна рука.</p> <p>Нарочито сада, од како је Лепосава у |
ладога дервиша, који му је у лечењу био десна рука.</p> <p>Око текије, у којој се свети човек м |
н, да ће у томе погледу постати не само десна рука тетка-Маци, но, у колико буде нужно, он ће и |
а узнемирено, пребацујући то леву преко десне то десну преко леве ноге, а од времена на време з |
ек да промоли главу, па да сагледа лево десно кроз сокачић.{S} И увек би се, после тога, враћал |
м за потиљак, пребаченим ћурчетом преко деснога рамена и раздрљеном кошуљом, кроз коју су широк |
заваљеним фесом за потиљак и забаченом десном руком, из које су висиле бројанице за леђима, ст |
дугачког мртвачкога сандука и привијао десну мишицу, коју је на два места ножем пробо.{S} Прем |
ено, пребацујући то леву преко десне то десну преко леве ноге, а од времена на време забринуто |
вој прилици први би запевао „<title>Тон деспота</title>“, да је грчкој певници било милина слуш |
} Ох, ох, како сам уморна!{S} Лепосава, дете, донеси један ратлокум и воде.</p> <p>Кир-Диша сам |
је и ошиша, па у дућан!</p> <p>— Хајде, дете, пољуби мајстора у руку; добар је он, опростиће ти |
и две године била старија) Бог с тобом, дете!{S} 4000 гроша!{S} Ако ти за сваку болест будеш то |
е знам шта му је.</p> <p>— Бог с тобом, дете, што си такав? — узвикну <pb n="79" /> и тетка Мац |
ажи савета од ње.</p> <p>— Бог с тобом, дете! (тетка-Маца га је сада нарочито тако ословила, ма |
и не диже очију.</p> <p>— Добро јутро, дете!{S} А где си ти до сада, болан?{S} Е, е, жив био, |
ком:</p> <p>— Дете!{S} Право каже нана: дете! — прошапута и заставши на собњем прагу дубоко се |
село.</p> <p>— Де, де!{S} Знала сам ја; дете је то! — одговори Маца и сиђе у мутвак.</p> <p>Код |
ћи Дишиним уснама свету утвар.</p> <p>— Дете! — помисли Диша — и да ми у дућану не буде штете!< |
етно насмеши и главом одмахну.</p> <p>— Дете! — Проћи ће га већ! — рече уклањајући с ватре вели |
досаде и срдње одмахну руком:</p> <p>— Дете!{S} Право каже нана: дете! — прошапута и заставши |
њега“.{S} Онда жабу да бациш на кров, а дете да умијеш и запојиш из те чиније оном водом, три п |
нога.</p> <p>— Можеш да изгубиш жену, а дете да остане живо; а и да их обоје изгубиш.</p> <p>— |
чекати и шта ће му све рећи, што јој је дете на глас изнео.{S} Па још, како му момак објасни, т |
ш ли?</p> <p>— Опрости му, зете, још је дете!{S} Ето, он се каје, — утаче се Маца великодушно.< |
а; патриот како Рига от Фера!{S} Још је дете, ама за гол сабља да уфати; клефти да води, што је |
реје, реци, тако не гледала очима своје дете!</p> <p>— Зашто, бре, газда-Дишо, зашто ме тешко з |
а га отвори и дође.{S} Јанићије је моје дете; добар је и волим га.{S} Али он је још слуга, нема |
еровати, кад будем казивала, да се моје дете није од мене мицало?{S} Знаш ли шта лају погана ус |
не, говори; Пази како ћеш, ти ниси више дете!</p> <p>У таквоме несносноме душевноме расположењу |
потражиш зелену жабу, па ту жабу да ти дете три пута обзине, а ти три пута да викнеш: „Његова |
пута. — Тако да радиш, снахо, па ће ти дете за три пута три дана оздравити.</p> <p>— А од чега |
ом одмери висину, колику би могло имати дете од шест година.</p> <p>Овај се разговор водио на п |
ај!{S} И време му је, да и у нашој кући дете заплаче!{S} Па сада, ћерко, не лени се, него пожур |
у бунило, а Маца не допусти више да јој дете пеку усијаним гвожђем, него продужи лечење на свој |
и ударе.{S} Смејала се тако слатко, као дете када га заголицају, па се и он, заражен овим смехо |
за сваку своју погрешку, што би је као дете учинио, или за сваки погрешан убод шилом, кад му ј |
Лепосаву, диже је на руке тако лако као дете од две године и понесе је.</p> <p>— Гледај, тетка- |
о је то међу најближима, јер је још као дете изгубио родитеље и онако самохран потуцао се од не |
е ништа право.</p> <p>— А што је узимао дете?</p> <p>— А што се „дете“ удало за њега?</p> <p>-— |
у се нешто ражали; дође му, да као мало дете зајеца.{S} Грло му се стегло те не смеде ни да ода |
брине.{S} Знаш како је: да ми је рођено дете, не бих га више волела!{S} Растао је на наше очи, |
руком!{S} И не знаш ни сам како, а оно дете у кућу!</p> <p>— Света ствар! — утаче се хаџи-Зоси |
ла некаква жена и држи на крилу болесно дете.</p> <p>— Тако да радиш, снахо — говорио је дервиш |
ти јој срећу, па је оставити!{S} Сирото дете!{S} Како те је уважавала, како ти се радовала, кад |
p> <p>— Како год те Бог учи.{S} Ја хоћу дете; а ти ако нећеш да питаш... ти...</p> <p>Мајстор Д |
начини хамајлију нероткиња, роди одмах дете честито и благословено.{S} Ама, што ће њему, он им |
ко! — дрекну Диша. — Ја искам да ми даш дете у кућу, а ти, место детета, кир-Ламбру — ха?!</p> |
стави.{S} Онда, док је Јанићије био још дете и мали калфица, имао је права и могао је силом да |
што је узимао дете?</p> <p>— А што се „дете“ удало за њега?</p> <p>-— Него за тебе, ваљда, рђо |
за Лепосавине другарице.</p> <p>Али то „дете“ у овоме часу шкрипну зубима.{S} Неодољива срџба н |
ко се може боље побринути о срећи свога детета него мати.{S} Ваљда ти боље знаш шта теби треба? |
се до сада истрошио, цигло ради једнога детета.</p> <p>— Еле, ти нећеш да пазариш? — запита све |
ца, није имала никога свога осем једног детета, Лепосаве, коме је тада могло бити око дванаест |
скам да ми даш дете у кућу, а ти, место детета, кир-Ламбру — ха?!</p> <p>Анастасија је опазила |
_N3" /> и сва срећна, што је нашла лека детету, прође поред кир-Дише и не погледавши га.</p> <p |
оја те прво данас запита:{S} Како ти је детету?</p> <pb n="52" /> <p>— Леле, што ћу да јој се н |
сам до сада спечалила и сачувала своме детету (и ту тетка Маца показа руком на образ).{S} Вели |
оји му, у један исти час, испунише кућу детинским плачем, то је вредно сазнати, нарочито садање |
меније од црвена сахтијана, мајушне као детиња шака, таман за њезину ножицу, која је, заједно с |
једном прште у онај необуздани и ведри, детињи смех, — када поче представљати шетњу о месечевој |
је то била узајамна мржња или несташлук детињи (јер ни Јанићију не беше више од петнаест година |
било таман онако као одрасломе момку у детињим чакширицама, ипак је почео налазити какве такве |
чиме би јој могао наградити доброту.{S} Детињска машта његова бацила га је у маштање: да је неш |
а је Лепосава делила Јанићију просто из детињске пакости а можда и из несташлука; али сада ни з |
о личио на онај весели глас, из кога је детињски несташлук избијао.</p> <p>— Љута је! — помисли |
сузама и очајањем, изгледаху ипак тако детињски насмејане и тако миле, да им се не би могло од |
Јанићије.</p> <p>Ако је и био од свога детињства везан за свога мајстора, он га је од смрти Ле |
српски тип био је и мајстор Диша.{S} Од детињства још служећи у Грко-цинцара на занату, Диша је |
ко исто, а и Јанићије, кога је још прво детињство везало за ову кућу и хаџијину судбину, био је |
кир-Ламбру, који је сад узео од чочека деф и стао пред невесту и жене около њих, па, докле чоч |
hi> (игра чочека) она уздиже над главом деф, другом руком удари по њему по такту мелодије, а но |
о њих, па, докле чочеци певаху, он је у деф ударао.</p> <p>Од тога часа преста Јанићије са свој |
а, који према њима, уз пратњу циганских дефова и песме женскога хора, играју.</p> <p>Ламбре и Д |
кад, да се подаје материнскоме болу.{S} Деца јој у неколико замењиваху кћер; а то је, ипак, бил |
стојали су пред тетка-Мацом као немирна деца пред коју је учитељ изненада искрснуо.</p> <p>— А |
е; од дервишкога записа могу да се роде деца.{S} Ама ти и не знаш, шта је све овде дервиш запис |
на свој повратак кући.</p> <p>— Ова ме деца скупо коштају! — уздисао је премећући бројанице и |
једног стрица, коме под старост помреше деца и жена, те тако остаде самохран без игде икога.{S} |
м и густом баштом, узрујаше се; момци и деца па и гдекоји човек истрча, да види шта је, а на ка |
запис!{S} Зашто не узмеш?{S} Куде су ти деца, па теби?</p> <p>— Неће Ламбре!{S} Он како и ти, и |
погана вера, а од поган закон не искам деца.</p> <p>Тако је кира-Мана бранећи себе и нехотице |
десет година чекају, па кад после навру деца, а она се ратосиља.</p> <p>Мајстор-Диши се смрче п |
садањем појасу мужева и жена, којима су деца једна тегоба, па тако и немају никога свога, који |
груну Јанићија, баш као пре кад бејаху деца.</p> <p>— Бог с тобом, девојко, одби му бубреге! — |
о страдао, па, када је скинуо враџбине, деце пуна кућа.{S} А то што је на теби, од прве ти је ж |
болује.</p> <p>— Зашто, џанум?</p> <p>— Деце немам, свети човече; желим децу, ама ето већ друга |
ефти да води, што је у срце!</p> <p>— А деце не је никад доста!{S} То због старос викам.{S} Син |
огородицом и метанишем, само да вама да деце а мени унучиће.{S} Па ваљда се смиловала мајчица, |
е.{S} Пуних једанаест година није имала деце; и шта све није кир-Дума чинио, само да до једнога |
рњошевој.{S} Та Маца није за дуго имала деце, а њен муж Петар Брњош хамалин толико је мучио збо |
иста вера!{S} Имаш ли комшику која нема деце?</p> <p>— Имам, како да немам; па још три.</p> <p> |
дницу, и она толико исто пати, што нема деце, као и ти.</p> <p>— Па што се лени?</p> <p>— Што?{ |
и.{S} Престао је да кори жену, што нема деце, али сада није било дана, кад није ма за што викао |
ости које многе родитеље од деце и због деце сналазе.</p> <p>Но, ма колико јасно и убедљиво да |
јцрње могућности које многе родитеље од деце и због деце сналазе.</p> <p>Но, ма колико јасно и |
мати; а мајци требаше ли бољи накит од деце.</p> <p>Као што је кућу и жену оставио Маци, тако |
да повери ни кућу ни радњу, а ово троје деце, ради које је чак у Јерусалим запео, шта би тек од |
сава умрла и оставила му на врату троје деце, те је тако, у неку руку, морао да води двоструку |
/p> <p>— Узми и хаирли!{S} Дошао си без деце, враћаш се с децом!</p> <p>— Боже дај! — одахну Ди |
у собом младу, лепу удовицу, па још без деце, са једним руменим младешчићем у самом куту доње у |
ета, па, прибравши сву пажњу око куће и деце, често није имала кад, да се подаје материнскоме б |
м како смагла лица као утучен седи крај деце, посматра их, па тек по који пут испрекидано уздах |
Бог кад хоће, све може.{S} Ја, да немам деце пуну кућу, не бих жалио ни триста гроша за то.</p> |
аџија врати, па макар никада и не добио деце.{S} Али: човек каже, а Бог располаже.{S} Диша се с |
ми је угатала?</p> <p>— Па то, да немаш деце.{S} Вичеш на мене, као да сам ти ја крива.</p> <p> |
еше посвећен у свему своме мужу, кући и деци, ако их је Бог дао.{S} И та особина тетка-Мацина с |
о онакав исти грех према будућој својој деци, као што беше грех његових родитеља према њему.{S} |
ио, па сам јој дао дреје.</p> <p>— Бре, децо, чусте ли шта лаже?</p> <p>Оба шегрта потврдише, д |
одна; а оне жене, опет, које чезнуше за децом, обично су се обраћале на тетка-Мацу, да им она п |
и Маца — <pb n="204" /> овамо чезнеш за децом, а сада се ту стидиш и снебиваш.</p> <p>Лепосава |
ирли!{S} Дошао си без деце, враћаш се с децом!</p> <p>— Боже дај! — одахну Диша, исплати новцем |
>— Море, не пазариш ти ово памук; децу, децу пазариш! — додаде за тим окренувши се Диши.</p> <p |
/p> <p>— Море, не пазариш ти ово памук; децу, децу пазариш! — додаде за тим окренувши се Диши.< |
е!{S} Он како и ти, ич се не разбира за децу.{S} Кад не даде Бог по христијански закон — вели — |
агословено.{S} Ама, што ће њему, он има децу!</p> <p>Хаџи-Зосим значајно погледа у мајстор-Дишу |
не занемео и изгубио вољу на пазар и на децу; а он је опет нудио толишно, да је свети човек са |
воја, неће те прекорети првим мужем; па децу да ти рађа, сваке године по једно.</p> <p>Мајстор |
и са пуним рукама повојница, те да виде децу и да се увере о чуду, које учини једна хамајлија.{ |
времена на време, отрчи до куће и обиђе децу.{S} Тамо би преседео по читаве сате, гледао их све |
који је такође постао чудотворан: даје децу нероткињама, те и он купио за Лепосаву мало, и то |
им окренувши се Диши.</p> <p>— Ако је и децу, скупо је! — уздахну Диша, коме у тај пар прелети |
тек после седам и више година добивали децу: „Ишао у Јерусалим по децу!“</p> <p>Али не каже се |
-Стојан, па се завештао да неће венчати децу, све докле на Саборној Цркви звона не пропоје).</p |
p> <p>— Деце немам, свети човече; желим децу, ама ето већ друга година, а она и не мисли!</p> < |
од нечастиве силе!{S} Са овим би добио децу, али то би било од нечастивога! — говорио је хаџиј |
а“.</p> <p>— А је ли ишао на хаџилук по децу? — запита Јанићије и одлучно се осмехну.</p> <p>— |
ина добивали децу: „Ишао у Јерусалим по децу!“</p> <p>Али не каже се у заман: где има много сре |
да те пустим; грех чиниш, своју рођену децу убијаш.{S} Хоћу да попустим, што видим да си човек |
им шегртима.{S} Чак и родитељи, када су децу давали у руке мајстору, говорили су: „Твоје месо, |
/p> <p>— Што се бијеш, газда? — зацвили дечак, изненађен оваким дочеком.</p> <p>— Није за зло; |
>До овога догађаја Јанићије је био само дечак, безбрижан, весео; а овај догађај и она душевна б |
рекја; и у здравје и весеље да дочекате дечица, па како пилињи око кокошка да пијучу у кућа.</p |
м, који наизменце доношаху хране својој дечици.</p> <p>— Берићет под кровом! — рече хаџија, кој |
д он није био срећан, а оно да му бар у дечици проструји грчка крв.</p> <p>У овоме можда и лежи |
су се жене, било саме било са болесном дечицом, а и по који човек, коме ниједна биљара ни гата |
ао, из собе се зачуше крупни гласови од дечје писке.{S} Њему се развукоше усне од задовољства и |
чним пећинама, где се обично београдска дечурлија завлаче, те хватају слепе мишеве, да их после |
стојао је и није знао, шта се око њега дешава.{S} Осетио је само, како му се под ногама земља |
ату страву од свега овога што се с њиме дешава. — Од куда му баш сада почеше излазити на очи ча |
во.</p> <p>Међутим, докле су се са њиме дешавале ове промене, и његов верни Јанићије, кога је в |
е, да се измије.</p> <p>И све то што се дешавало око њега и с њиме уништавало га је сасвим.{S} |
му се топи у крви.</p> <p>— Кир-Диса је диваљ човек — Србин је, бре; што може да се чека од јед |
н је, бре; што може да се чека од један диваљ народ? — забринуто се питао, и свакога часа слао |
кну усплахирено хаџија и скочи са свога дивана.</p> <p>— Убио се! — јаукну Мада.</p> <p>— Ко, м |
уком у вис, загледала са сваке стране и дивила се везу на рукавима.{S} Кир-Ламбри и кир-Думи до |
едан зрачак надања.</p> <p>И тако је та дивља, унутарња борба почела опадати и у својим облицим |
ела одбранити.{S} А сва ова халабука од дивље музичке ларме са бубњавом гочева, изгледала јој ј |
овај аманет: „Докле ти не утаманим оно дивље месо, не можеш постати човек!“</p> <p>Колико му ј |
ојник?{S} Једаред, баш после прошевине, дигао ме је као перце до појаса и шале ради три пута пр |
је пред запаљеним свећама и евангелијем дигао три прста у вис, то се већ дало видети и по његов |
а и такве ствари, од којих би се човеку дигла коса на глави, само кад о њима слуша.{S} Баш прош |
да му не остаје друге, него да од мирбе дигне руке и да употреби све што може, да свога најдраж |
их сакрио?{S} Што је посла овамо, да их дигне?</p> <p>Лепосава кад чу да ће Јанићије у свет, ос |
оба кума, задовољни свак на своју руку, дигоше се у чаршију, те да уз пут мало боље промозгају |
едноће будуће кира-Дишинице, па се онда дигоше и одоше право кира-Анастасији, да и с њоме ствар |
>Најзад се проводаџије са својим женама дигоше, да иду, а удовица их испрати до самога капиџика |
ород свој!“</p> <p>Кад Маца доврши ово, диже се са седишта, прекрсти се и скромно се поклони ик |
а дизање, кад Јанићије зграби Лепосаву, диже је на руке тако лако као дете од две године и поне |
е кратког размишљања.</p> <p>Анастасија диже лице с јастука и са неким страхом погледа у Ламбру |
вести, мајстор Диша се после две недеље диже из постеље.{S} Толика Мацина нега најпосле му помо |
го се ућутао, па само ради, ни главе не диже.{S} Једино што би га из дућана повукло, то је, да, |
<p>Али Јанићије не миче, него ћути и не диже очију са земље.</p> <p>Лепосава, која је весело до |
ао Јанићије, стидљиво оборио главу и не диже очију.</p> <p>— Добро јутро, дете!{S} А где си ти |
нићију да иде, да спава.{S} Јанићије се диже од совре, целива у руку прво мајстора па Мацу и из |
ићију не беше баш најпријатније, али се диже и пође за њом у собу.</p> <p>Кад приклопи врата, к |
и остави Дишу у пуној светлости, он се диже и пође оном страном којом Анастасија оде.</p> </di |
вика се кир-Дума, што га грло доноси, и диже обе шаке и вис.</p> <p>— А шта се то тебе тиче?</p |
е жртве принео ради свога потомства, он диже руке од свега и тврдо одлучи, да не доврши своје п |
ј или јавној новости, и са тешким срцем дижу на обрамице своје судове и растају се од чесме, те |
Турцима испада — проклињао је кир-Дума дижући фес с главе и погледајући у небо.{S} Али Диша је |
<p>— Слушај, утуви, девојко — рече Маца дижући се. — Мислиш, не видим ја којим очима гледаш ти |
м рукама.</p> <p>Све ове питоме особине дизале су му углед међу Грцима, али, у очима кир-Думини |
покаже Јанићију ма какву тешку ствар за дизање, кад Јанићије зграби Лепосаву, диже је на руке т |
јана, да јој се недра од наглога дисања дизаху и спуштаху, стојала је не могући још никако да с |
Јанићије не одговори, седе за пањ и узе дикиш, да разрезује по обележеним линијама на меку сахт |
вој посао, а са како тешком руком оштри дикиш калфин засецаше дубоко испод коже у пањ!</p> <p>Р |
дућану, пође да седне и да се прихвати „дикиша“ с којим је опсецао сахтијан за јеменије, али не |
пањем и кројили по сахтијану са оштрим дикишом.{S} Са каквом ли је лакоћом руке опсецао мајсто |
да се затеже, а антерија да се у свима димензијама као и пређе распиње.{S} Шта више сад је, (р |
трбух и леђа почеше да губе оне уочљиве димензије, те је антерија тужно висила на њему.{S} Дућа |
дуванкесу, сави на колену цигару и поче димити.</p> <p>— Чудан свет! — размишљава мајстор Диша. |
ања и поче немарно пуштати густе хладне димове.</p> <p>Тако је кир-Диша покушао да употреби и о |
шарен појас; а већ нови ђевђелук (капа „дињара“) то је мајстор Диша купио сам, јер од младеначк |
утом лисичином; са црвеним јеменијама и дињаром<ref target="#SRP19061_N1" /> на глави.{S} Проми |
и обла, јајаста капа, налик на половину диње.{S} Такву су капу носили махом варошани како по Ср |
о, и како се сав свет на чесми смејао и дирао га за оно.{S} Јанићију је тада прекипело и добро |
врло далек, а друго, што мужа не треба дирати, све докле сам не увиди докле је забраздио. „Кад |
дара, да пробије груди.</p> <p>Лепосаву дирну ово и она му се приближи.</p> <p>— Бога ти, шта т |
гомаре едно, кој да те превари?{S} Едно Диса, едно српско куче!...{S} Ух! ух! — уздисао је кир- |
јстор“? <hi>кир</hi>-Диса, <hi>кир</hi>-Диса! — поправи кир-Думу кир-Ламбре.</p> <p>И тако, оба |
p>— Море какво: „мајстор“? <hi>кир</hi>-Диса, <hi>кир</hi>-Диса! — поправи кир-Думу кир-Ламбре. |
ц и браћа... па...</p> <p>— Машала, кир-Диса!{S} Тој ти је мудро реч. — упаде кир-Дума и тапше |
вечеру дуго памтити!{S} Кали нопта, кир-Диса, кали нопта!</p> <p>— Кали нопта! — одазива се Диш |
або нож у срце.</p> <p>— Зашто бре, кир-Диса, зашто да ја плаћам ваш ортаклук, кад не сум ништо |
-Думина глава.</p> <p>— Добар вече, кир-Диса!</p> <p>Диша се разрогачених очију заблену у госта |
е ради чега долазе.</p> <p>— Јазук, кир-Диса, да остарис брез зена; јазук, бре!</p> <p>— Па.... |
шевну борбу његову.</p> <p>— Јазук, кир-Диса, јазук! — продужује кир Дума. — Кира-Анастасија ће |
у заблену у госта.</p> <p>— Ја сум, кир-Диса, ваш кум и пријател.{S} Еле, како сте? — пита Дума |
да ви из њена кућа идете.{S} Жалос, кир-Диса, много жалос; и душа да могу да ти дам, <pb n="116 |
поздравише љубазно са: калос мерос, кир-Диса!</p> <p>Ово је било за њега толико почасти, да је |
године сањао.</p> <p>— Калос мерос, кир-Диса! — рече Дума улазећи у дућан и дотакнув се руком ч |
нтерија му се топи у крви.</p> <p>— Кир-Диса је диваљ човек — Србин је, бре; што може да се чек |
хоће да дође!</p> <p>— Ко?</p> <p>— Кир-Диса!{S} Ето га за ћоше.</p> <p>Фудул-Стаменки, која је |
а, само ви говорите; знао сам ја да кир-Диса не је човек без памету.{S} Еле, за сто сте јосте в |
за први угао, лармајући како га је кир-Диса покрао.</p> <p>— Жену ми одведосте, на образ ми пљ |
е удовице.</p> <p>— Елем, ви ћутите кир-Диса? — рече Ламбре, коме беше нешто тугаљиво око срца |
S} Где ми је жена?</p> <p>— Не знам кир-Диса; не сум вам ништо скривио.</p> <p>— Јабучицу ћу да |
ла чаршија ће да каже: јазук на мајстор-Диса! — А како смо вас волели, као да сте из сама Елада |
а запетом пажњом ослушкивао сваки њезин дисај.{S} И необично се радовао, кад би се болесница ма |
то узрујана, да јој се недра од наглога дисања дизаху и спуштаху, стојала је не могући још ника |
шила на његово теме и пригнечила га.{S} Дисање му заста.{S} Како је шакама за собом напипао сед |
илну навалу, што му дан ноћ није давала дисати.</p> <p>Два супарника седела су за једним пањем |
Богу требају толике паре?{S} Приложи на дискус, купи пет ока измирне, па доста!</p> <p>— Ама ка |
маче?{S} И то је живо, и то си има очи, Дисо, бре!</p> <p>Кира-Анастасија погледа искоса на тем |
и слутила није о томе, шта њезинога кир-Дису <pb n="50" /> мучи, па се, ваљда зато, није ни паш |
чак кувао, ту би обично варјача утерала дисциплину у главу непослушнику.</p> <p>Мајстор Диша за |
о наслоњен о њега, а од стида није смео дићи очију горе.</p> <p>Лепосава га спази, али кад виде |
, којим се, као жена кир-Бенџина, могла дичити.</p> <p>И кира-Анастасија, уз пријатељску пажњу |
а своју испрошеницу пољуби пре времена, Диша би чак и то урадио, без обзира на устабашко достој |
а још служећи у Грко-цинцара на занату, Диша је постепено примио све навике и погледе својих ма |
седе.{S} Свечано ћутање овлада у соби; Диша је скрушено очекивао на бујицу прекора, али тетка |
Уочи овога дана мајстор <pb n="180" /> Диша одведе жену у собу, и као човек који полази на так |
ању затекао га је у дућану кир-Дума.{S} Диша чисто претрну, кад угледа танку и мало повијену фи |
.</p> <p>Тако је било и овога јутра.{S} Диша је зором отишао у дућан наредивши Јанићију, да му |
ори очи, јер не знаде шта да наведе.{S} Диша га значајно гледаше.</p> <p>— Зар сада, када си из |
S} Али: човек каже, а Бог располаже.{S} Диша се спремао за повратак; још само да покупује неке |
у младожењиној кући дочекује госте.{S} Диша није имао никога свога, те му је тетка Маца сада з |
сположено и озарено мајсторово лице.{S} Диша упаде у дућан, заручен до грла са неколико кеса ле |
годне врлине побожнога мајстор-Дише.{S} Диша му је поверио чак и главни разлог, чега ради је пр |
и, а новац ће му дати, кад се врати.{S} Диша је и њима обећао, али као човек од рачуна одлучио |
творено га погледа, па се и насмеши.{S} Диша изгуби свест, срце му заигра и сад већ заборави на |
нешто више.{S} Око поноћи — прича он — Диша је пробао да отвори капиџик своје прошенице, па ка |
ће ти кућу и радњу чувати као своју“, а Диша јој вели: „Јесте!“ — Немој, болан, тако!</p> <p>— |
Жао ми било, што немаш никога свога, а Диша те на неправди отерао, па сам рекла: нека му овај |
</p> <p>— Шта, наопако! — викну Маца, а Диша само што разрогачи очи од изненађења.{S} До данас |
ветује Дишу, да га „извади“ за калфу, а Диша обећава све, али, разуме се, тек колико да се не з |
је тако честит и одан своме мајстору; а Диша му, шта више, посаветова, нека се он држи само њег |
е је обично увек пре мајстора долазио а Диша опет није никада тако одоцнио као овога пута.{S} М |
тела, да Јанићије добије ону ћушку и да Диша не сазна за оно, што му Јанићије хтеде казати.</p> |
p>— А где ти је Лепосава? — запита сада Диша и нежно баци поглед на врата од мутвака.</p> <p>— |
<p>— Шта тражиш ти овде? — запита газда Диша.</p> <p>— Опрости, газда, ја нисам крив...</p> <p> |
о би га прелетео калуп, ако би се газда Диша бацио за њим.</p> <p>Газда Диша је седао мирно, оп |
"42" /> <p>— Ето, овако... — И ту газда Диша погледа на своје темељито тело.</p> <p>— Ама, свет |
сада седео у твојој радњи.</p> <p>Газда Диша га погледа разрогаченим погледом и чисто чудећи се |
е газда Диша бацио за њим.</p> <p>Газда Диша је седао мирно, опсецао коже за јеменије и испод о |
Уби ми душу; дроб ми ишчупа! — застења Диша саломљен и клонуо под тешким теретом неостварљивих |
а.</p> <p>— Јаох, тетка-Мацо! — застења Диша — немој више тако!</p> <pb n="120" /> <p>— Шта: не |
ем хладне воде?</p> <p>— На! — простења Диша и иза појаса извади један прстен, па га пружи Јани |
на онај догађај.</p> <p>И од тога часа Диша занеме као стена.{S} Тај њезин поглед толико га по |
га гледаше.</p> <p>— Умрла зар?... пита Диша шапћући.</p> <p>— Умрла, мајсторе! — уздахну дубок |
— Због тога?{S} Како: због тога? — пита Диша гласом клонулим, из кога се јасно видело, да га је |
мо звера.</p> <p>— Тако ли беше? — пита Диша.</p> <p>— Очију ми, тако.{S} И па како је погано п |
очи Дишине.</p> <p>— Шта: тако? — пита Диша, а очију не подиже, само да се не сусретне са оним |
се прекрсти.</p> <p>— Шта је?... запита Диша, кога овакав неодређени израз на Мацином лицу текн |
иџику.</p> <p>— Камо Лепосава? — запита Диша.</p> <p>— Е, чекај, зете; не иде то тако лако.{S} |
p> <p>— Шта је?{S} Нађе ли га? — запита Диша осорљиво.</p> <p>— Нађох! — одговори шегрче снебив |
.</p> <p>— Је ли ти се допада? — запита Диша, уживајући у њеној забуни.</p> <p>Лепосава климну |
оже.</p> <p>— А баш си видела? — запита Диша, привучен њеним причањем.</p> <p>— Као тебе што гл |
> <p>— Газда!</p> <p>— Шта је? — запита Диша и дође мутваку.</p> <p>— Може ли да се поквари сва |
ка буде!</p> <p>— Дајеш ми је? — запита Диша мало храбрије.</p> <p>— Божја па твоја, сине!{S} Е |
они пари!</p> <p>— Које паре? — запита Диша узнемирено.</p> <p>— Због 4000 гроши, што смо ви п |
еда записе.</p> <p>— Хоћеш ли? — запита Диша.</p> <p>— А јеси ли казао нани?</p> <p>— Зашто њој |
p> <p>— Па куд оде, несрећник? — запита Диша.</p> <p>— А Бог би га знао; одоше пут Јалије, тамо |
ас Мацин.</p> <p>— Је л’ живо? — запита Диша дршћући.</p> <p>— И живо, и здраво, и — мушко! — о |
у хлеба.</p> <p>— Шта је тамо? — запита Диша плашљиво.</p> <p>Јанићије подиже очи мајстору и не |
p>— А што си бре такав у лицу? — запита Диша, коме паде у очи силна малаксалост и бледоћа.</p> |
е и друго!</p> <p>— Шта велиш? — запита Диша и забезекну се пред гласом, коме се ни у сну није |
<p>— Шта си ме звала? — најпосле запита Диша необично меким и молећим гласом.{S} Тетка Маца дуб |
и хукну од умора.</p> <p>— Па?... упита Диша утанчаним гласом.</p> <p>— Чекај, да мало одахнем! |
обе.</p> <p>— Где је онај запис? —упита Диша, кад њих троје осташе сами.</p> <pb n="203" /> <p> |
сторе?</p> <p>— Воде! — једва прошапута Диша.</p> <p>— Мајсторе, мајсторе! — чуо је мало за тим |
ајстором десити.</p> <p>— А ти — замуца Диша утучен од овога што је сазнао — зашто си ћутао?</p |
оно што ми образ каља — очајно промуца Диша. — Реци ми само, је ли долазила по дреје, реци, та |
ти рекла што мајка, ха? — запита најзад Диша приступајући јој ближе.</p> <p>— Јесте! — прошапут |
оче бивати несносно и једнога дана, кад Диша, мислећи ваљда да није довољно изразио своје незад |
у Турци.</p> <p>— А где је она? — упаде Диша у реч страшљиво.</p> <p>— Разбирате ли за кира-Ана |
еколико недеља, кад једнога вечера дође Диша кући, уђе у собу и рече Лепосави, да иде у мутвак, |
је у томе часу тако свежа и мила, да је Диша од сласти %гуташа очима.{S} И да му не беше зазорн |
ек <pb n="198" /> тражаше толико, да је Диша код прве цене занемео и изгубио вољу на пазар и на |
и.</p> <p>Пуче глас по комшилуку, да је Диша вратио прстен.{S} С почетка се и веровало и није: |
цркви при венчавању младенаца.{S} Да је Диша био потпуно збуњен <pb n="46" /> од толике пажње а |
што му га даде, и како је казала да је Диша псето и да није човек.</p> <p>Страшна новост начин |
спод коже у пањ!</p> <p>Разуме се да је Диша причао Маци и Лепосави, како је Јанићије хтео да о |
е.</p> <p>— Па баш сигурно? — запита је Диша скинувши поглед са онога гнезда и погледавши радоз |
-Зосим га је пажљиво саслушао, а кад је Диша изјавио, да ће одмах на пут и да од силне бриге за |
има уживала најбољи глас.</p> <p>Где је Диша после овога најтежег удара отишао из тетка-Мацине |
estone unit="subSection" /> <p>Докле је Диша код тетка-Маце остао, Јанићије је седео у дућану и |
иљаде гроша.</p> <p>Али оно, за чиме је Диша највише жудео, — <pb n="131" /> потомство које ће |
у низ Дунаво Црноме Мору.{S} У цркви је Диша одстојао службу, примио од митрополита благослов, |
мајстор-Дишин те му однела фес, који је Диша оставио њезиној мајци, да га на врео калуп метне и |
окачише их о крајеве чибука, што им је Диша даровао, и тако светлећи пред собом, опростише се |
ш ако је до 4000 гроша — размишљавао је Диша — ја знам како ћу.{S} Дај Боже да оздравим само, а |
>— Лажеш, бре, псето, лажеш! — јечао је Диша, као да су га грчеви попали.</p> <p>— Не лажем, га |
у њих двоје овде размишљавали, седео је Диша у ономе собичку очајан и нерешљив.{S} Мисли и план |
!{S} Скидајте јој хамајлију! — журио је Диша Мацу и комшијницу; па, бојећи се да му жена не про |
е она срамота са грчкога имена, коју је Диша, својим неразложним враћањем прстена, набацао.</p> |
— Ама шта?</p> <p>— Кир... кир... стење Диша — нисам ја кир... погана је то реч; то је грчка ре |
опта!</p> <p>— Кали нопта! — одазива се Диша са капиџика, и, задовољан за све, леже у душеке, а |
дстављајући, како би то изгледало да се Диша оженио њезином мајком.</p> <p>— Како бре, седепсуз |
S} Нећеш ваљда свих седам... продера се Диша на жену, која се на мужа застиђено осмејкиваше.</p |
p> <p>— Пушком ћу ја тебе! — продера се Диша, подиже обе песнице и што је могао брже прогура се |
једно...</p> <p>— На поље! — продера се Диша — Јанићије, брзо овамо!</p> <p>Али Јанићије, који |
о да тркне до тетка-Маце.</p> <p>Кад се Диша у неко доба ноћи разабрао од бунила, прво лице, ко |
а, шта ме сад опет снађе! — прекрсти се Диша од чуда, кад опази ову неверицу. — Ама, људи, шта |
— Е, е, ти ми много наказива — смеши се Диша — Ама где да нађем добру девојку?</p> <p>— За то л |
<p>— Чапкуне, да би чапкуне! — дерао се Диша <pb n="164" /> — Мислиш ти, да се са мном можеш сп |
укоше и младожењу, узеше га међу се, те Диша заборави и на своја разбијена врата и на оно што ј |
S} По чаршији се у велико рашчуло да ће Диша у света места, а по махалама се приповедало о оном |
помириса.</p> <p>— Још двареда! — рече Диша.</p> <p>Лепосава помириса и други и трећи пут.</p> |
сам ја и шта тражим од домаћице! — рече Диша и поче јој на дугачко описивати све дужности, које |
воран и свет.</p> <p>— Помириши! — рече Диша и принесе носу женином кесицу.</p> <p>— Ама, зашто |
и.</p> <p>— Скупо је!{S} Збогом! — рече Диша и пође вратима.</p> <p>Али свети човек, опазивши н |
Несрећник!{S} То му требаше још! — рече Диша и пође вратима.</p> <p>— Куда ћеш, зете?</p> <p>— |
те ми се толико затекло у кеси, — рече Диша шалећи се. — А сад деде да видим каква су!</p> <p> |
ет климну главом.</p> <p>— Штета — рече Диша — и добра ти је ћерка и све, само има једну махну. |
осташе сами.</p> <p>— Седи овде — рече Диша Лепосави и привуче је руком до себе — Тако!{S} Па |
ао код куће.</p> <p>— Тетка-Мацо — рече Диша дрхтавим гласом — имам један разговор с тобом.</p> |
вриснула?</p> <p>— А?...{S} То?... поче Диша загушеним гласом, а грло га издаје, па не може ни |
p> <p>— Он каже: да неће!</p> <p>Маца и Диша згледаше се зачуђено.</p> <p>— Где је остао?</p> < |
и таквим жељама, да тка платно како би Диша хтео; али зато Диша изналажаше свакога дана по што |
Чудотворни памук, свети памук! —потврди Диша и значајно погледа у обе жене, које радознало очек |
виче: „Чујте и почујте!{S} Ово је луди Диша, који има жену ороспију и који због ње туче шегрте |
суду, да још с те стране покуша.{S} Али Диша одрече и тамо дуг; чак изјави да ће се и заклети, |
ес с главе и погледајући у небо.{S} Али Диша је већ далеко одмакао, завио за сокак и отишао сво |
... она је једна... једна...</p> <p>Али Диша не беше у стању да изусти ову реч, већ се окрете и |
Диши кад овај изиђе на поље.</p> <p>Али Диша, који у истини беше пребледео од учињенога дела, н |
а свету утвар.</p> <p>— Дете! — помисли Диша — и да ми у дућану не буде штете!</p> <p>И када до |
о не помаже.</p> <p>— Ту смо! — помисли Диша. — Ово ће бити онај сан Мацин. — А како се ради с |
о ме мучиш?{S} Што не казујеш? — завапи Диша тако молебно и скрушено, као човек који предосећа |
</p> <p>— Разговарасмо мало... одговори Диша не баш најљубазније. — Требаше да сазна, шта ја тр |
стидљива.</p> <p>— Од тога! — одговори Диша и својом руком јој обеси о врат чудотворну хамајли |
а ово је кућа христијанска! — одговори Диша и хартијице, што их је некада готовим новцем плати |
вим сам лоповима имао посла! — одговори Диша и уђе у кућу.</p> <p>Јанићије додаде газдарици бош |
у трице; поклонићу је теби! — одговори Диша, весео, што га је Маца тако брзо обрадовала.</p> < |
ло питајући.</p> <p>— Памук! — одговори Диша значајно.</p> <p>— Памук!?</p> <p>— Чудотворни пам |
ела.</p> <p>— Бог добро дао! — одговори Диша, а немаче се са свога места.</p> <p>— Еле, ви тако |
<p>— Четири стотине педесет! — одговори Диша, коме се и ово учини много.</p> <p>Старац скочи са |
нашао!{S} Добро, фала Богу! — одговори Диша, када му весела женица притрча руци, да је целује. |
с!</p> <p>— Само ћерку нећу! — одговори Диша и намигну на кума; а кира-Анастасија, стидна од ку |
>— Шта знам, кад ме тамо вуче — одврати Диша.</p> <p>— То је искушење — одговори хаџија — а она |
родом, па да видиш онда како ће те твој Диша хранити.{S} Море, ни Господар Вучићева Анула неће |
уди, она је из Галца одговорила, да јој Диша ништа не треба: „а ако искам да по месечина спацир |
Лепосава и окрете лице у страну, да јој Диша не угледа, како јој у томе часу лице запламте.</p> |
Сад би нам био оволики. — Одговори јој Диша и руком одмери висину, колику би могло имати дете |
о њега, да чују шта му је.{S} А када им Диша исказа своју несрећу, како му је кеса украдена, он |
башу.</p> <p>— Е, али један је па један Диша, брајко мој!{S} Камо, нека ми ко покаже у еснафима |
мбре дознао за срамоту, коју је начинио Диша, цикнуо је од љутине и почео корети кир-Думу, што |
!</p> <p>— Па... шта да кажем — уситнио Диша — Ви сте ми све: — отац и браћа... па...</p> <p>— |
собе, да нешто види у мутваку, те тако Диша и Лепосава осташе сами.</p> <p>— Седи овде — рече |
<p>— Лепосаву... прошапута једва чујно Диша.</p> <p>— Цео свет говори за вас.</p> <p>— Лају пс |
p> <p>— Ако ти хоћеш... рече полугласно Диша, али одмах и прекиде, јер се уплаши и од саме поми |
тка платно како би Диша хтео; али зато Диша изналажаше свакога дана по штошта, што му се није |
ија, да чујите.</p> <p>И збиља, мајстор Диша и сам поче увиђати, како често ни труни истине нем |
у иструнули: и неутешни супруг, мајстор Диша, и ожалошћени калфа, Јанићије Бик, и сав остали ко |
чун будућега младожење и младе, мајстор Диша је пливао у дупломе задовољству: ожениће се најлеп |
p>А када га ни до вечери не би, мајстор Диша одлучи да достави полицији о бегунцу, те да га она |
ој бризи а и стишавању савести, мајстор Диша се после две недеље диже из постеље.{S} Толика Мац |
сме тако! -</p> <p>Једном речи, мајстор Диша се толико изменио у кући, да га човек не би познао |
за њим, под еснафским барјаком, мајстор Диша са женом, пуницом и Јанићијем Биком, а око њих сто |
> <p>Кад оста са Мацом на само, мајстор Диша извади из недара један тефтер.</p> <p>— Седи, — ре |
ни венчања све ближе примицаху, мајстор Диша је све нестрпељивији бивао.{S} Баш је чезнуо да се |
не треба...{S} Реци: ево ти!{S} Мајстор Диша неће да зна ни за шта више.</p> <p>Отрча Јанићије, |
пред кућом кира-Анастасије.{S} Мајстор Диша послао цигане пред удовичину кућу, да јој навести |
мисли, а судбина друго ради.{S} Мајстор Диша је већ у велико припремао, што му је било потребно |
ебива се, да ближе приступи.{S} Мајстор Диша је са пуно чежње неколико тренутака одмеравао овај |
грчким и арапским писменом.{S} Мајстор Диша прелете погледом преко овога шаренила од жутих и ц |
уго, што би намерно смислио.{S} Мајстор Диша је, пре него што се Јанићије вратио из бербернице, |
узи за врло скромну награду.{S} Мајстор Диша му је на пример <pb n="189" /> за сваку услугу, ко |
поче запомагати за патролу.{S} Мајстор Диша се уплаши од њене вике, те онако подеран и изубија |
матрали као свога старешину.{S} Мајстор Диша му је пред шегртима наредио, да пази на радњу и шт |
<p>И то унесе забуну у кућу.{S} Мајстор Диша у мало што се и сам не сруши, кад му пуница саопшт |
{S} А шта би свет онда реко?{S} Мајстор Диша појео шљиву, а кошчицу бацио на ђубре.{S} Па после |
вари сватове кира-Анастасије. — Мајстор Диша је ову сплетку у потпуности њеној поверио тек кира |
оји се, по реду, јави.</p> <p>— Мајстор Диша је наш човек, право Грекос.{S} Јазук, сто га не ро |
ва и друга па и трећа година, а мајстор Диша оста без наследника.{S} У залуд је мајстор Диша бе |
више.</p> <p>Отрча Јанићије, а Мајстор Диша остаде сам.{S} Тако је неко време ћутао и отирао з |
есељу није ништа недостајало, а мајстор Диша се, тога дана, претворио сав у услужност <pb n="16 |
1_N5" /> Ти само накриви фес, а мајстор Диша је један по један! — одговори тетка-Маца и кришом, |
ољуби га у чело и оба образа; а мајстор Диша, још збуњен од изненадне среће, којој се није ни м |
би му се дало, избегавао.{S} А мајстор Диша напротив.{S} Он сад већ <pb n="216" /> није могао |
д носем свога супруга.</p> <p>А мајстор Диша, још збуњенији него што је дошао, изиђе из оне кућ |
је Анастасија казала.</p> <p>А мајстор Диша опет претрнуо, па и сам као <pb n="108" /> да пред |
и с њоме ствар удесе.</p> <p>А мајстор Диша оста у дућану још потпуно збуњен од изненадне радо |
ело одјури симиџиници.</p> <p>А мајстор Диша седе на ћепенак, подави ноге и са најлепшим задово |
ожелела.</p> <p>— Мени не треба мајстор Диша.{S} Ако њему треба да се жени, ено му кира-Мане; и |
> <p>— Чудан свет! — размишљава мајстор Диша.{S} Шта му још неће пасти на ум.</p> <p>— Море, ус |
Ко те огреба, бре? — запита га мајстор Диша, кад га онаквога угледа.</p> <p>— Тукао сам се, га |
це аспру у блато и оде.{S} Тада мајстор Диша тужно узвикне:</p> <p>— Нема сиротиње, нема сироти |
ога путовања на Голготу, угледа мајстор Диша хаџи-Зосима, како се журно пење уз Голготу, и кад |
S} Не требају ми баш ништа; има мајстор Диша доста, а то ћу цркви, нека је Божје.</p> <p>Са так |
<p>Пред тако снажним разлозима мајстор Диша је попустио; а осем тога, он је и иначе уважавао с |
вати седећи. —</p> <p>Тога дана мајстор Диша је у залуд очекивао Јанићија, да се врати; њега не |
<p>— Носи! — јекну као иза сна мајстор Диша — Носи, да га не гледам више!</p> <p>Јанићије се о |
тини то баш онај ексер? — упита мајстор Диша.</p> <p>— Нема сумње — оговори Зосим. — Богоугодни |
, у дугој бради.</p> <p>— Какав мајстор Диша, оно је свети Спиридон! — шапну Јанићије, пакостан |
угледа на целој појави.{S} Сав мајстор Диша изгледао му је чисто као претучен; једва се вукао |
аца.{S} Она уђе баш у часу, кад мајстор Диша поткупи уста и привуче Лепосаву себи, да јој бар з |
оји.</p> <p>Једнога дана устаде мајстор Диша из постеље сав узнемирен.{S} Целе ноћи није могао |
у образе.</p> <p>Сутра дан дође мајстор Диша у дућан, седе на ћепенак и, када му млађи шегрт пр |
{S} Прва помисао била је, да је мајстор Диша дошао, да се разрачуна с њим, и он сав претрну, ск |
зна, не би ли боље било, да је мајстор Диша прво саслушао свога шегрта, па тек онда да га дару |
пак све се сводило на то, да је мајстор Диша прилика, каква се лако не налази, и да једна чести |
еже из мутвака.</p> <p>Ма да је мајстор Диша често мислио на кућу и Лепосаву, ипак га је брига |
ко белих пара.</p> <p>Баш да је мајстор Диша до овога часа и био „неверни Тома“, сад не би мога |
аца.</p> <pb n="25" /> <p>Да је мајстор Диша прислушкивао од куда сва ова пецкања, што су се ме |
шилук ни за чаршију.{S} Када је мајстор Диша, по своме већ утврђеноме обичају, пошао тетка-Маци |
у од страха.</p> <p>Три дана је мајстор Диша крупно премишљао и овај сан, или боље рећи Мацино |
чега оздравити.{S} До скора је мајстор Диша мислио, да не може преболети своју домаћу несрећу; |
им званицама дали реч, и кад је мајстор Диша са нестрпљењем бројао дане, догоди се оно, што му |
а без наследника.{S} У залуд је мајстор Диша бечио очи и очекивао тај срећни дан, Лепосава ни м |
ије смео ни прићи дућану где је мајстор Диша ревносно чекао, неће ли га угледати, те да га испл |
е „каранфил“ званицама, које је мајстор Диша, као младожења, од своје стране, позвао на весеље. |
свакоме искушењу.{S} И докле је мајстор Диша забринуто и са чежњом помишљао у овој песковитој и |
„Је ли бре, Јанићије, кад те је мајстор Диша погодио за магаре?“ — „Ко је магаре?“ питам ја. — |
на, по овоме догађају, седео је мајстор Диша у своме дућану сам.{S} Јанићија је отправио у град |
</p> <p>Још неко време седео је мајстор Диша на бињекташу и чекао неће ли се, ма с које стране, |
део домаћинових права пренео је мајстор Диша на своју пуницу, дао јој је пуну власт надзора, ка |
Кир-Ламбре је испричао, како је мајстор Диша одмах по прстену покушао да остане у удовичиној ку |
умство га убило!</p> <p>Тако је мајстор Диша правдао и кумовим грехом свој грех блажио.{S} Но и |
а појио кафом? —</p> <p>Тако је мајстор Диша често објашњавао своје назоре кир-Ламбри и другим |
ђевђелук (капа „дињара“) то је мајстор Диша купио сам, јер од младеначкога стида није могао ић |
можда и лежи кључ тајне, што је мајстор Диша одоцнио тако са својом женидбом.{S} Могао је узети |
а утицаја, у толико пре, што је мајстор Диша и сам имао прилике у своме животу да о таквим ства |
ајзад и морало држати, пошто је мајстор Диша дан из дан одлазио на кафу тетка-Маци, а Маца тек |
итаво брдо препреке, преко које мајстор Диша не би могао прећи.</p> <p>А докле се по разним ком |
посава. — Та и сама кажеш да ме мајстор Диша не проси.</p> <p>— Не проси, дабогме; али шта знаш |
под „фукаром“ и говедом разуме мајстор Диша.</p> <p>Али како се тек изненадио, кад му оба кума |
. — „Ти, ето сви причају, да се мајстор Диша пео на твоја леђа.“</p> <p>И ту Јанићије исприча м |
<p>Баш у томе тренутку, када се мајстор Диша налазио на врхунцу радости и узбуђења, те му дође |
за зло; за добро је! — смеје се мајстор Диша и вади иза појаса кесу у којој нађе две аспре.</p> |
} Пуних петнаест година није се мајстор Диша виђао са својим стрицем, нити је икада што о њему |
ога није било, Бог зна би ли се мајстор Диша могао одржати међу оноликим грчко-цинцарским и јев |
После подужега времена врати се мајстор Диша у свој дућан, зајапурен од наглога узбуђења.{S} Оч |
, бре!</p> <p>— Па.... смеши се мајстор Диша љубазно....{S} Шта ћу?..{S} Сам сам, без родитеља, |
и.</p> <p>Месец дана спремао се мајстор Диша за поклоничко путовање.{S} По чаршији се у велико |
то?</p> <p>Те ноћи превртао се мајстор Диша у постељи врло дуго.{S} Из очију му никако није из |
продужи Дума, кад опази како се мајстор Диша сплео. — Кој вас највише помаже него грцко чаршија |
рстен тек синоћ добила и што се мајстор Диша с њоме растао чисто тужан и плачан, што не може јо |
е се могаху дотле надати, да ће мајстор Диша на њихова врата кад тад закуцати.</p> <p>— Цинцарк |
али у велико се веровало да ће мајстор Диша да се ожени Лепосавом Мацином.{S} А тако се најзад |
ћије узео прстен и чека, шта ће мајстор Диша наредити, али овај сео на пањ, брише рукавом <pb n |
гости за софром.</p> <p>Тако ће мајстор Диша постићи двоструку корист; одужиће се Богу и задужи |
просвећени српски тип био је и мајстор Диша.{S} Од детињства још служећи у Грко-цинцара на зан |
толико исто крива била колико и мајстор Диша, морала је да чује и такве ствари, на које би се у |
жњега ода зла спасава.</p> <p>И мајстор Диша, коме, после овога разлагања, пуче пред очима сва |
м мелемом ране привио.</p> <p>И мајстор Диша се обрадовао, када му Маца саопшти, да се Јанићије |
ву уважава.</p> <p>Овоме хаџији мајстор Диша повери о свему, што га је у последње време мучило. |
.</p> <p>Сан као сваки сан; али мајстор Диша не може вас дан да се отресе оног двоструког утиск |
рстен?</p> <pb n="41" /> <p>Али мајстор Диша ни сада не одговори.{S} Ова брза питања, што их је |
ржање учини сумњиво.</p> <p>Али мајстор Диша не чу ово питање?{S} Пред његовим очима лебдела је |
за и кућу удовичину.</p> <p>Али мајстор Диша никако да се поврати од првог изненађења.{S} Хтео |
ар односио тетка-Маци, да то ни мајстор Диша не би боље вршио.{S} Па ни у самој кући мајсторово |
— Па да се погодимо! — одговори мајстор Диша, који добро опази старчеву борбу.{S} Реци, колико |
онако срдито захтевање, да јој мајстор Диша одмах дође, протумачио је он сасвим друкчије.{S} П |
> <pb n="8" /> <p>Колико је пак мајстор Диша био уважен међу овима, буди напоменуто, да га је п |
мајсторе! — чуо је мало за тим мајстор Диша, како га Јанићије зове и дрмуса из све снаге; али |
час по час осмешкује.{S} А чим мајстор Диша одмахну руком и изиђе из дућана, Јанићију се још в |
да у врата, на којима је стојао мајстор Диша.</p> <p>— Шта си се запањио, пезевенк бре, као да |
<p>Сутра дан, по прстену, пошао мајстор Диша у дућан; али јучерање „гледање“ и осмејци што су и |
годи.</p> <p>Једнога вечера сео мајстор Диша на миндерлук и пропуштајући зрна међу прстима тихо |
к, тако тежак, као да му је цео мајстор Диша са свом својом пространом ширином сео на душу, па |
не зна!?</p> <p>Кад опази како мајстор Диша нерешљив и збуњен стоји и не зна шта да јој одгово |
врло тужно, када би видео како мајстор Диша неправедно џангриза својој жени.{S} Разуме се, да |
е истрчаше на капиџике, те тако мајстор Диша, који се баш тога и плашио, устукну у своју собу, |
већ биће боље...</p> <p>И тако мајстор Диша, ведар и лак као младић, убрза из куће, оде мало д |
p> <p>— Шта? — запита радознало мајстор Диша.</p> <p>— Па, између Мацине Лепосаве и фудул-Стаме |
у простране антерије.</p> <p>Но мајстор Диша не заста на овоме само.</p> <p>Да би доказао, како |
у кућу једне удовице.</p> <p>Но мајстор Диша није био од оних људи, који, кад сазнаду шта се пр |
> <p>Нико није знао зашто је то мајстор Диша урадио, па ни сама није могла погодити, у толико в |
ад јој је овај казао, да јој то мајстор Диша враћа и да више неће да зна за њу, она је бризнула |
уваш девојче.</p> <p>И оно, што мајстор Диша до сада не виде, угледа сада.{S} Тетка-Маци удариш |
чита, како ни он не верује што мајстор Диша тврди.</p> <p>— И што да износе поштену кућу на гл |
Маца час Лепосава, а сада опет мајстор Диша?{S} Тек ове појаве расвестише га и он се полако из |
абленула, бре, овамо!? — дрекну мајстор Диша, кад опази како девојче извирује; девојчица залупи |
, тетка-Мацо, шта кажу? — викну мајстор Диша, који већ не мога издржати њезино оклевање.</p> <p |
<p>— То није истина! — узвикну мајстор Диша и сав се зацрвене од стида.</p> <p>— А, не је исти |
читав пртљаг.</p> <p>У квартиру мајстор Диша је имао још једнога друга, сапутника, који му је б |
ебала га по лицу.</p> <p>Кад чу мајстор Диша, шта се све о њему прича и разноси, чисто се згран |
но трче то амо то тамо, куда их мајстор Диша и тетка Маца шаљу; али, ипак, Бик не може да одоли |
путу не оглобе.{S} Главан новац мајстор Диша је, као и обично што је на путу радио, метнуо у ће |
ходи, де!</p> <pb n="138" /> <p>Мајстор Диша је и на томе ћепенку чуо за јутрошњи догађај.{S} П |
у у кућу.</p> <pb n="109" /> <p>Мајстор Диша је као кроз маглу слушао, и место икакве речи тек |
lestone unit="subSection" /> <p>Мајстор Диша је пожњео све користи.{S} Српска чаршија прихватил |
lestone unit="subSection" /> <p>Мајстор Диша је у истини био човек срећне звезде.{S} Чему год с |
lestone unit="subSection" /> <p>Мајстор Диша се није више могао сносити.{S} Престао је да кори |
</head> <p> <hi>1.</hi> </p> <p>Мајстор Диша уживао је у староме Београду добар глас, не само м |
нећеш да питаш... ти...</p> <p>Мајстор Диша не доврши и изиђе срдито из куће.</p> <p>Тога дана |
али ипак потпуно здрав.</p> <p>Мајстор Диша није ни здрав заборавио, шта је <pb n="121" /> у б |
а један крвнички поглед.</p> <p>Мајстор Диша изгуби мегдан.{S} Руку, којом је потегао, да је до |
па хоће да му га покаже.</p> <p>Мајстор Диша бледи и румени; срце му бије а душа се поткупила, |
ми се на сну то казује.</p> <p>Мајстор Диша, коме је већ једаред Лепосава у одбрани рекла да ј |
екрштених тражиш записе.</p> <p>Мајстор Диша ћуташе и замишљено гледаше у ону икону, пред којом |
те да се брука заглади.</p> <p>Мајстор Диша се затворио у ону малу собицу, па се жив од туда н |
нкина у жутој шкуртељци.</p> <p>Мајстор Диша се избечи на ову посету, којој се најмање надао.{S |
смејати својој досетци.</p> <p>Мајстор Диша скочи са ћепенка и збуњен оде одатле.{S} Сад му ви |
ичким кораком низ сокак.</p> <p>Мајстор Диша остаде у соби као убијен.{S} Од чуда и ове невидов |
во погледала на капиџик.</p> <p>Мајстор Диша је, од времена на време, слао своје „чираке“, да с |
, сваке године по једно.</p> <p>Мајстор Диша би, пред оваквом перспективом, затворио очи и са п |
о ни триста гроша за то.</p> <p>Мајстор Диша кришом га гурну лактом, да не говори о ценама.</p> |
зрогачено у свога газду.</p> <p>Мајстор Диша стоји према њему, пипа се по појасу и све хоће неш |
ну у главу непослушнику.</p> <p>Мајстор Диша започео живот из нова.{S} У чаршији и дућану остао |
цом, па ти она угатала!“</p> <p>Мајстор Диша занеме.{S} Није се наљутио, али га изненадило то ш |
ме удаш за овај тулум?“</p> <p>Мајстор Диша више није чуо ништа, није видео <pb n="87" /> нико |
ну Анастасија.</p> <p>— Кучко! — дрекну Диша. — Ја искам да ми даш дете у кућу, а ти, место дет |
а.</p> <p>— То она казала, то?! — викну Диша очајним гласом и ухвати се обема рукама за главу.< |
у, тетка-Мацо, и лажу, Бога ми! — викну Диша очајно.</p> <p>— Е, мој Дишо — уздахну болно Маца |
о?</p> <p>— Ја да јој опростим? — викну Диша.— Никада!</p> <p>— Долазила.{S} Вели: човек чека.. |
— А, ту ли те сврби, магаре! — подвикну Диша, коме оваква „интимна“ питања од једног шегрта бех |
о него пезевенк, куче, бре!? — подвикну Диша и дохвати једну летву, да одалами непослушна шегрт |
т, тетка-Мацо! — <pb n="122" /> узвикну Диша весело. — Ово ће бити и добро и Богу угодно.</p> < |
/p> <p>— И тако, турфа посла! — уздахну Диша, па се сневесели, као да му се на ново почеше враћ |
ако Бог хоће, тако нека буде! — уздахну Диша и оде тетка-Мациној кући.</p> <p>После подужега вр |
<p>— Ако је и децу, скупо је! — уздахну Диша, коме у тај пар прелети у памети, колики је све пу |
се с децом!</p> <p>— Боже дај! — одахну Диша, исплати новцем и пође.</p> <p>На улици се хаџи-Зо |
што је обећао није добро и да ће газда-Диша и без њега сазнати све: како је кира-Анастасија по |
ињен шамарима, али опет хлеб; јер газда-Диша, који у своме веку никоме у очи није смео рећи ни |
ита је Јанићије.</p> <p>— Је ли ту чика-Диша?</p> <p>— Шта ће ти? —</p> <p>— Зини, да ти кажем! |
разговарали у гомили овога света, хаџи-Диша је достојанствено стојао код крме и побожно пропуш |
p>На првоме конаку, где ће ноћити, хаџи-Диша завуче руку у недра, да из кесе извади ситнине, ал |
p>Маца се озбиљно препаде за кћер, хаџи-Диша тако исто, а и Јанићије, кога је још прво детињств |
ница већ поче сасвим губити свест, хаџи-Диша употреби последње средство, потражи турског хећима |
хаџи-Зосима.{S} Али која фајда!{S} Хаџи-Диша није имао у рукама никаква доказа, да га је хаџи-З |
је то ишло пуних десет недеља.{S} Хаџи-Диша се потпуно помирио са судбином.{S} Али, како који |
цвећа, да јој чело главе метне.{S} Хаџи-Диша је збуњено гледао ово немо улажење и излажење из к |
ући био је долазак као о слави.{S} Хаџи-Диша није могао да се наприча чуда и лепоте, што их је |
је, да је хаџија нешто узбуђен.{S} Хаџи-Диша не даде јој дуго да премишља.{S} Лице му је било в |
оложена и разговорна као данас.{S} Хаџи-Диша иначе није ни умео никада да се толико расположи и |
узела кућу у своје руке толико, да хаџи-Диша није више знао ни шта се у кућу уноси ни шта износ |
ртваце из куће износим?! — зајаука хаџи-Диша и у страху, да се то баш овога часа не догоди, поб |
единицом.</p> <p>После недеље дана хаџи-Диша је успео да се прибере.{S} Одмахнуо је руком и рек |
види, ко је крађу извршио.{S} Сад хаџи-Диша зађе од једнога до другога, те их редом опипа све, |
и Цигани, да их прате.</p> <p>Виде хаџи-Диша, да му не вреди тражити га, и врати се кући.</p> < |
зачуђена овом екстазом, у коју је хаџи-Диша улетео.</p> <p>— Кажем ти, ко је макар једаред хаџ |
вим противан утисак ономе, коме се хаџи-Диша надао, на Јалији беше сабрана множина Београђана.{ |
ама.{S} У томе каравану налазио се хаџи-Диша.</p> <p>Хаџи-Зосим, који је морао још остати, јер |
а видиш да је дошао са мном, јесте хаџи-Диша.{S} Дошао је из срб-вилајета, хеј, тамо, преко мор |
иле у апсу, а новац би задржале, и хаџи-Диша би имао само то задовољство, да је кривац пронађен |
ај покварени свет не зна!</p> <p>И хаџи-Диша се, кад спомену Божје име, побожно прекрсти.</p> < |
</p> <p>— Оде искушитељ! — помисли хаџи-Диша, кад осети, како му у души лакну, завуче руку у не |
орни памук учинити своје! — заврши хаџи-Диша своју причу.</p> <p>— Боже дај!{S} И време му је, |
начин.{S} Кајик, у коме је путовао хаџи-Диша, већ се помаљао са стране Кајабурме.{S} Нестрпељив |
ст недеља у „контроманцу“, те тако хаџи-Диша мораде и по трећи пут да вади из ћемера и да са не |
p> <p>— А-ах, псето погано! —јекну хаџи-Диша, кад се увери, да овде нема лопова. — Јуда Искарио |
ј жени сеј памјатник движе:</l> <l>Хаџи-Диша, у надежди ревној,</l> <l>Со тим да се спасе љуте |
n="3" /> <div type="titlepage"> <p>ХАЏИ-ДИША</p> </div> <pb n="4" /> </front> <body> <pb n="5" |
иш како те она прва варала.</p> <p>Хаџи-Диша одмахну замишљено главом.{S} Није никако могао да |
а му ни кесе ни новца нема.</p> <p>Хаџи-Диша је престрашено викнуо, кад уместо кесе извуче из н |
е могла никако да разабере.</p> <p>Хаџи-Диша није хтео да седа за совру, докле му калфа не дође |
екове наплати, оде из куће.</p> <p>Хаџи-Диша одахну мало, али за кратко.{S} Лепосава на ново па |
оме се једва мислити могло.</p> <p>Хаџи-Диша требало је тих дана да има стотину уста, да би мог |
Маца и нежно помилова кћер.</p> <p>Хаџи-Диша је био задовољан свим што је у кући и радњи затека |
СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 116</p> <p>ХАЏИ-ДИША</p> <p>РОМАН ИЗ ЖИВОТА СТАРОГ БЕОГРАДА</p> <p>ОД</ |
диже зјело уцвјељени супруг</p> <p>Хаџи-Диша“.</p> <pb n="6" /> <p>Па где је сада тај „памјатни |
е и Анастасију сачува од неприлика, кир-Диша је још једаред дошао кући, па, кад се уверио да је |
.</p> <p>Измоштен душевним патњама, кир-Диша је започео нагло венути.{S} Оно пространо лице са |
едну кафу не <pb n="107" /> попије, кир-Диша је као на угљевљу седео у тетка-МациноЈ кући, час |
у, обилазила по месечини око башче, кир-Диша потпуно одевен пратио је у стопу, а од туда, преко |
та надноси.</p> <p>А како који дан, кир-Диша је све жудније погледао у насмејане очи своје жене |
p>Докле је жена разређивала поклон, кир-Диша зашао по кући, да осмотри је ли све у реду; завири |
ратне жиле протрља.</p> <p>— Немој: кир-Диша!</p> <p>— Ама шта?</p> <p>— Кир... кир... стење Ди |
о саломити.{S} Али се преварила.{S} Кир-Диша је овога пута одлучио, да остане чврст и непомичан |
оме нађоше, стадоше као укопани.{S} Кир-Диша, који се такође није надао да ће се у овим заклоње |
дносе, то јој ипак није помогло.{S} Кир-Диша је упорно тражио наследника, те кира-Анастасија не |
тошта од своје софре као понуду.{S} Кир-Диша је ову нежну пажњу примао захвално, па, и ако је б |
е веровала у такву претпоставку.{S} Кир-Диша је ревносно пазио на свако парче кожице <pb n="64" |
идна, као што то приличи невести, а кир-Диша између кумова двори и додаје час овамо час онамо, |
помоћи, јер то беше грчка махала; а кир-Диша је сада постао највећи враг Грцима.{S} А како на у |
од обилног расположења јекну.{S} А кир-Диша, који никада још у своме веку није запевао световн |
чекивао на заповести.</p> <p>А када кир-Диша зађе и у подрум, да прегледа туршију, кира-Анастас |
мњала, али се плашила ипак, да сада кир-Диша не сазна и да Јанићије не разгласи по комшилуку ње |
зини Синџир-џамије испаде од некуда кир-Диша, и, када се један према другоме нађоше, стадоше ка |
</p> <p>— Ама, зар она?... простења кир-Диша.</p> <p>— Тако, газда, Бога ми!</p> <p>Диша скочи |
дођосмо.</p> <p>— Уђите! — простења кир-Диша, коме у тај пар севну, да би му боље било да га је |
н је то милет.</p> <p>Од овога часа кир-Диша није трпео да га ико тако назива; јер такав назив |
долази У кућу.</p> <p>До овога часа кир-Диша се бар колико толико надао; али после оваке испору |
атила.</p> <p>— Е, шта би? — запита кир-Диша нестрпељиво, а очи му се плашљиво приковаше за Мац |
о, и исприча тетка Маци, како га је кир-Диша гонио да иде кира-Мани и зашто није хтео отићи.</p |
жељно чезнула.</p> <p>Али ма да је кир-Диша био задовољан својим успехом и свом силом прегнуо |
часа врло препао; учини му се да је кир-Диша умро, па истрча на улицу, да кога било наврати у к |
дође и оде из дућана.</p> <p>Сад је кир-Диша био потпуно усамљен; изгубио је грчке пријатеље, а |
пахњивало.</p> <p>Међутим, докле је кир-Диша овако очајно лутао све даље и даље од главне чарши |
густе хладне димове.</p> <p>Тако је кир-Диша покушао да употреби и ово последње средство, те да |
авештања, ни ближих сродника, то је кир-Диша постао наследник целе имаовине покојникове.{S} Јед |
ј сметају да га начини оцем, о томе кир-Диша није ни мало сумњао.{S} Зар је једна жена била, ко |
престаја уза зид, да сачека када ће кир-Диша проћи.</p> <p>Кира-Анастасија и Ламбре стојали су |
>— Пуштај, да убијем псето! —- виче кир-Диша.</p> <p>— Ела-те, да вас гурнем у трбу! — одговара |
е отима и пишти од промуклости; а и кир-Диша, кога четворица држаху за руке, покуша да се отме; |
предузме.</p> <p>Нема сумње, да би кир-Диша, као и многи други, ово питање извео одлучно и без |
он се сети како га је увек, када би кир-Диша отишао у дућан, терала да муче као бик и да гради |
ечеш, за кога течеш! — суздахнуо би кир-Диша, нарочито онда, када се у своме дућану усами и пог |
и да се сасвим настани.</p> <p>Али кир-Диша и његова жена примише стрица тако хладно и без ика |
нула на посао.{S} Но како ни она ни кир-Диша не знадоше где се одбеглица скрива, то јој не оста |
варамо шта да се ради!{S} Може бити кир-Диша да ће се покаје и помири; кој зна!</p> <p>— Нећу!{ |
е закољем! — виче пригушеним гласом кир-Диша, стегао обе песнице, али ипак не миче са свога мес |
ржи, а у мислима му искрсну упоредо кир-Диша са својом широком шаком, од које су му уши тако че |
ило му се, да га је за руку ухватио кир-Диша, трже руку и одскочи у страну.</p> <p>— А-а!{S} Шт |
у брзо прибрао, када је видео како кир-Диша и не слути о ономе што се пре десетак дана десило. |
атрала која од комшиница.</p> <p>Но кир-Диша се није дао онако збунити њезиним смехом.{S} Оно ш |
ошта 4000 гроша, — шапуће задовољно кир-Диша. <pb n="117" /> — Нема бре ништа за бадава, па ни |
мет шегртима.</p> <p>— А да није то кир-Диша? — запита престрављено после кратког размишљања.</ |
довичине фигуре.</p> <p>Да је нешто кир-Диша, у тај час, упао у собу и угледао ове у вис уздигн |
рна лука.</p> <p>— Ох, ох! — одахну кир-Диша под пријатном свежином хладне воде и сирћета, кад |
а више неће варати; а оно псето (ту кир-Диша зашкрипа зубима и јекну) њему ћу да пребијем цволи |
со погледање њихових мужева.</p> <p>Кир-Диша је већ неколико пута прошао онуда, али кад год би |
кир-Дише и не погледавши га.</p> <p>Кир-Диша поздрави дервиша по турском адету и седе на једну |
онеси један ратлокум и воде.</p> <p>Кир-Диша само пребледе, седе на миндерлук и тужно обори очи |
мо ви позајмили ја и Ламбре.</p> <p>Кир-Диша га погледа зачуђено.</p> <p>— Ти мени дао паре?{S} |
.{S} А тако се баш и десило.</p> <p>Кир-Диша је имао у Пожаревцу једног стрица, коме под старос |
одлуци дало снажан преокрет.</p> <p>Кир-Диша наредио жени, да за сутра спреми вечеру и да позов |
А те вечери, када је он спавао, мајстор-Диша је гостио своје званице.{S} Отишао је сам до кир-Л |
аса, докле је кир-Дума говорио, мајстор-Диша размишљавао.{S} Па ипак, поред свега тога, што га |
шило је већ петнаесту годину, а мајстор-Диша је добар газда и човек „тихе нарави“, па, као вели |
Отрова, кучко, отрова! — стење мајстор-Диша и шкрипи зубима.</p> <p>— Ко вас отровао?</p> <p>— |
/p> <p>У један тренутак, кад се мајстор-Диша мало одмаче од сватова, Јанићије, који је стојао к |
о један човек, ишла.</p> <p>Али мајстор-Диша, поред свега тога, што је и сам почео увиђати, как |
тасије и Ламбре.</p> <p>Но како мајстор-Диша, који је на сваку пару пазио, није никада ногом пр |
, и унесе две ћупе воде.</p> <p>Мајстор-Диша му потрча на сусрет, али и сам увиде, да би то бил |
стор-Диши шипак под нос.</p> <p>Мајстор-Диша, кад осети под носом склопљену песницу, устури лиц |
четири године без фајду.</p> <p>Мајстор-Диша је био потпуно задовољан.{S} Баш да и није кир-Дум |
а — Камо алвалук?</p> <pb n="210" /> <p>Диша извади сад два цванцика и пружи Маци.</p> <p>— Ево |
оде на ову страну.</p> <pb n="96" /> <p>Диша обори сетно главу и немо се загледа у врхове своји |
зе јој образ, па сад је оставља!</p> <p>Диша поскочи, као да га је иглом боцнула.</p> <p>— Ко к |
.</p> <p>— Добар вече, кир-Диса!</p> <p>Диша се разрогачених очију заблену у госта.</p> <p>— Ја |
.</p> <p>— Тако, газда, Бога ми!</p> <p>Диша скочи и онако усплахирен пође из дућана.{S} Колена |
ојим би полиција морала трагати!</p> <p>Диша је већ у велике примао честитања по раним ћепенцим |
јер је нагло одазва она комшика.</p> <p>Диша стојаше неко време и у радости и у некоме мутноме |
страну, да учини места другима.</p> <p>Диша се опрости са свима, пуницу пољуби у руку, а она њ |
ом велике бриге и нерасположења.</p> <p>Диша седе.{S} Свечано ћутање овлада у соби; Диша је скр |
аво, и — мушко! — одговори Маца.</p> <p>Диша се сав озари.{S} Сав страх, нестрпљење и јучерања |
ао крв зацрвенело лице хаџијино.</p> <p>Диша оде у башту.</p> <p>— Зете, дај алвалук! — зачу се |
pb n="53" /> <p>— Грош од запис.</p> <p>Диша извади кесу за појасом, одмота је и метну пред све |
о као стрела пролети кроза свет.</p> <p>Диша је избегавао, да од своје стране даде каквог му др |
бригу оставила је своме супругу.</p> <p>Диша постаде све нестрпељивији и поче да џангриза Лепос |
ли ти шта се по чаршији говори?</p> <p>Диша обори главу.</p> <p>— За тебе и...</p> <p>— Лепоса |
што са бујних грана под ветрићем шуми, дише.{S} И то неодољиво осећање, које обујимаше све што |
ритисла му <pb n="88" /> душу, па једва дише; чини му се да ће га угушити, а цела снага на њему |
чини му се, да од свега тога не може да дише.{S} Он се ухвати обема рукама за груди и удахну шт |
јој мајка не би гледала како седи поред Дише.</p> <p>— Разговарасмо мало... одговори Диша не ба |
и почујте!{S} Јанићије Бик, калфица код Дише устабаше, отумарао је незнано куд.{S} Ко о њему шт |
мбре, а и да искаже своју сумњу противу Дише, који је ономад јавно казао да ће га из пушке убит |
газда-Диши на занат.</p> <p>А код газда-Дише није никада видео никакве милости.{S} Из дана у да |
ати.{S} Није се она ни мало плашила кир-Дише, за кога се удала по туђој вољи и, само толико, ко |
о је нашла лека детету, прође поред кир-Дише и не погледавши га.</p> <p>Кир-Диша поздрави дерви |
жаревца, Јанко папуџија, који је од кир-Дише куповао сахтијан, јави му о стричевој смрти и саве |
Туга за Анастасијом и онај страх од кир-Дише, који му се у очима приказиваше као орјатин, који |
жда промицали над главом самога мајстор-Дише, који се у Јерусалиму већ у велико предао побожном |
цао богоугодне врлине побожнога мајстор-Дише.{S} Диша му је поверио чак и главни разлог, чега р |
ва, папуџика, вјерна супружница мајстор-Дише обућара, честију и љубовју озаривши јего ранше уцв |
з игде икога свога.{S} Ма да од мајстор-Дише никада не виде ништа, што би га чвршће везивало за |
е!... мени... мени!{S} Је ли од мајстор-Дише? — викале су девојке у један мах.</p> <p>— Та ућут |
у ће без ње осећати, и страх од мајстор-Дише, да га усред чаршије не нападне.{S} Па онда, тишта |
ијају незгодне досетке на рачун мајстор-Дише, кира-Анастасије и Ламбре.</p> <p>Но како мајстор- |
</p> <p>— Обесићу се; а њој ено мајстор-Дише, па, ако узмогне, нека буде срећна с њим! — шапута |
а боље чује.</p> <p>— Да му кажеш...{S} Диши... јер ја ћу...</p> <p>Она се очевидно борила са с |
залупи врата пред носом зетовљевим.{S} Диши не оста друге него да очекне.</p> <p>Међутим, докл |
а ти опет образ срамоти.</p> <p>- Газда Диши поче да бубња у ушима.{S} Све ово било је за њега |
ико се ви право заклели! — довикну Дума Диши кад овај изиђе на поље.</p> <p>Али Диша, који у ис |
тво.{S} Тражио је да кир-Дума одмах иде Диши, врати удовичин мираз, а Дишу да туже митрополиту |
то да идеш од нас?{S} Нана и синоћ каже Диши: „Честит је момак, Јанићије; он ће ти кућу и радњу |
тога дана, међу Србима причало, како је Диши још јутрос нека жена дошанула нешто, те он као мах |
ви су српски судови — говорио је Ламбре Диши, када је за ту новост дознао.{S} Каже се: суд; ама |
у пазариш! — додаде за тим окренувши се Диши.</p> <p>— Ако је и децу, скупо је! — уздахну Диша, |
ео, ни страхом да ће га когод проказати Диши како прикрива једну прљаву тајну, ради које ће обр |
џи-Зосим метну прст на уста и даде знак Диши, да се не миче. — Стари пустињак био је сед као ов |
{S} Комшије су навраћале, да чују што о Диши, а и да узгред виде, како се одржава кућа, кад дом |
-Ламбре је, као и Анастасија, одобравао Диши, што је тога неваљалца отерао из радње.</p> <p>— М |
Биће, биће!</p> <p>Разуме се да мајстор Диши не оста друге, него да још чека и да се — нада.{S} |
са расплаканом лисицом.</p> <p>Мајстор Диши заигра срце, кад у своме дућану угледа два тако ув |
а часа дели судбина, и он исприча газда-Диши потанко све шта је било и како га је кира-Анастаси |
дговори девојчица гласом, који је газда-Диши некако подсмешљиво звучао. — А она је одмах после |
мио га и довео у Београд и предао газда-Диши на занат.</p> <p>А код газда-Дише није никада виде |
овима, то није хтео.</p> <p>И тако хаџи-Диши не оста друго, него да сву ноћ уздише, куне и прок |
<p>И за чудо, после овога догађаја кир-Диши као да од једном свану.{S} Неописано задовољство о |
аје.{S} Грчка чаршија је %честитпла кир-Диши, па ако је, не тек гдекоји, но многи од трговаца и |
и израз.</p> <p>Тај израз не измаче кир-Диши, и он се на један мах збуни.{S} Очекивао је сасвим |
међу њих четири записа, па их пружи кир-Диши.</p> <p>— Колико коштају?</p> <pb n="53" /> <p>— Г |
ш одавде; е ли сте чули?</p> <p>Али кир-Диши умину бол и он се и по други пут залете.{S} Анаста |
ало, кира-Анастасија спрема све што кир-Диши треба на путу, смеје се, зачикује га, пева по кући |
ље из кућа, ти, зевзек, бре!</p> <p>Кир-Диши прекипе и са узмахнутим песницама полете, да је уд |
а!{S} Зашто да ми каже тако?</p> <p>Кир-Диши се смрачи, кад чу како му шегрт отказује послушнос |
пи три прста, па их пружи према мајстор-Диши, као да је невеста, коју му нуди, цвет, који је са |
опажало и у дућану и на самоме мајстор-Диши.{S} Дућан је проширио, женин мираз са оних 500 гро |
е Канче.</p> <p>Сад је и самоме мајстор-Диши било чудно, како је могао тако лаковерно повероват |
177" /> одлучно подвикну, да се мајстор-Диши тај моменат учини врло сличан са оним, кад га кира |
ака тамо и амо муваше, чинио се мајстор-Диши, да је баш данас нарочито расположен, чинило му се |
а! — и окуражени Ламбре поднесе мајстор-Диши шипак под нос.</p> <p>Мајстор-Диша, кад осети под |
о, него и као велики грех.{S} И мајстор-Диши су замерали, па су га дуго и гонили, да се ожени, |
шљаше, да ће је судбина предати мајстор-Диши.{S} Па и овај Јанићије Бик, чији снажни врат и про |
су у чељустима аждаје.{S} Реци мајстор-Диши нека иде у Јерусалим, и тамо ће наћи копље моје.{S |
и друге културне установе, — но мајстор-Диши није ништа све то требало. „Коме треба нека даје, |
д њихових, него је потурили баш мајстор-Диши као кукавица јаје.</p> <p>— А ко ће им бити кум?</ |
деца, а она се ратосиља.</p> <p>Мајстор-Диши се смрче пред очима, кад помисли да се и његова же |
ше и име будуће невесте.</p> <p>Мајстор-Диши писнуше уши као таламбаси на звук невестина имена. |
е, коју је у посао узео.</p> <p>Мајстор-Диши би сасвим ново; куд је он на то и помишљао!{S} И о |
вога домаћина не изиђе постидна.</p> <p>Диши игра срце од задовољства, улази са Мацом у собу и |
ction" /> <p>У зору рано неко закуца на Дишин капиџик.</p> <p>— То је онај несрећник; сад ли ми |
појава мајстор-Дишина.</p> <p>Ваљда се Дишин шегрт не би толико забленуо ни пред голом турском |
и се? — запита Маца, којој не измаче ни Дишин покушај, ни Лепосавин покрет, која у томе часу из |
дема, он се врати натраг, сврати прво у Дишин дућан, да обиђе момке, колико да виде, како нису |
>Тако је, од прилике, решавао ову борбу Дишин шегрт и старао се свим начинима да се пред својом |
едосећање казивало, да је долазак газда-Дишин ту на прагу, у њему се појавила сумња, да то што |
а јутра отишла Лепосава у дућан мајстор-Дишин те му однела фес, који је Диша оставио њезиној ма |
улазу у ћорсокак, лепо се видео мајстор-Дишин „шилт“ са расплаканом лисицом.</p> <p>Мајстор Диш |
ку, који је испунила гојазна фигура кир-Дишина, срце му је све страшљивије куцало.{S} Ближио се |
тање око пространога обима, који је кир-Дишина запремина у соби захватала.{S} - Једино какав не |
та уједао, сад се уједај ти!</p> <p>Кир-Дишина несаница, која га је за неколико дана истопила к |
га пића, која беху на гласу.</p> <p>Кир-Дишина домаћа невоља учинила је читав преврат у његовим |
ад га одједаред изненади појава мајстор-Дишина.</p> <p>Ваљда се Дишин шегрт не би толико заблен |
еђаше широка и темељита прилика мајстор-Дишина, па за тим окрете леђа и журно замаче у град.</p |
p>— Ко носи нека носи, ама жена мајстор-Дишина не сме тако! -</p> <p>Једном речи, мајстор Диша |
тетка Маца, као прва комшиница мајстор-Дишина, а и као добра познаница кира-Анастасијина, прим |
виђени случај, који не би зависио ни од Дишине воље, ако би је спасао.{S} А тако се баш и десил |
какве контроле, а од туда наврати и код Дишине куће, да обиђе и извести кира-Анастасију, како ј |
причајући час срдито час кроза смех све Дишине примедбе. — Криво му сад, што сам здрава...</p> |
ажег пријатеља, Ламбру, сачува од пушке Дишине.</p> <p>Догађај овај, који је у самој ствари био |
на на бројаницама и пажљиво гледа у очи Дишине.</p> <p>— Шта: тако? — пита Диша, а очију не под |
ом у очима, које слободно гледаху у очи Дишине.</p> <p>— Ама не тако, већ кажи, да ти чујем гла |
чаршији већа узбуна.{S} Срби, познаници Дишини, држе страну своме Србину и бране га, а Грци, пу |
Шта желиш? — запита испосник приносећи Дишиним уснама свету утвар.</p> <p>— Дете! — помисли Ди |
<pb n="43" /> сликао пред очима мајстор-Дишиним, није остала без свога утицаја на и онако пољуљ |
Срба наврати у дућан, тек колико да из Дишиних уста чује, зашто је вратио прстен; али им Бик у |
се ћепенци затварају.</p> <p>Још од кир-Дишиних сватова Јанићије је намрзао на првога пријатеља |
ти испрошеница а до друге недеље и кира-Дишиница.{S} Али кад бубањ тресну и зурле одјекнуше, он |
аслађавао некада, слушајући кад мајстор-Дишиница запева ону чувену песму:</p> <quote> <l>„Зашт’ |
е, када помисли да може постати мајстор-Дишиница и да се мора одрећи свога Јанићија.</p> <pb n= |
нахвале доброте и вредноће будуће кира-Дишинице, па се онда дигоше и одоше право кира-Анастаси |
кума-Думиници и кира-Мани, да им се на Дишино тврдоглавство пожали.</p> <p>Али уместо да јој о |
ребацио једну руку на Думино а другу на Дишино раме, па ниже ли ниже.{S} Једном речи, прави при |
> <p>Но то је само тренутно расположење Дишино; после пола часа, када је Ламбре позвао младу у |
леност.{S} Разуме се да и Лепосави ово Дишино џангризање поче бивати несносно и једнога дана, |
ни шта му је што.</p> <p>Незадовољство Дишино бивало је све веће, и у колико се више Лепосава |
, по који пут, бацио тамну сенку на кир-Дишино спокојство.</p> <p>— Кад се жениш, треба да знаш |
њега! — викну Ламбре. — Не ли имаш кир-Дишино дреје?</p> <p>Кира-Анастасија брзо скочи и изнес |
ко исто једну важну промену.{S} Мајстор-Дишино често одлажење тетка-Маци, коју је после свега о |
— пита кир-Дума, коме се овако мајстор-Дишино држање учини сумњиво.</p> <p>Али мајстор Диша не |
ге, кад јој гости долазе.</p> <p>Од кир-Дишиног одласка прошло је већ неколико дана.{S} У радњи |
ачинила је од иначе мирног и спокојнога Дишинога лица право страшило.{S} У један мах њему се уч |
ла у оковану гвоздењачу, да до повратка Дишинога ту престоји.</p> <p>Једнога дана устаде мајсто |
ретећега израза а које опет од одрицања Дишинога.</p> <p>— Молићемо, немојте да се љутите; ама |
ана сушта услужност и љубазност наспрам Дишинога шегрта.{S} Није било јела ни посластице, које |
е је био сигуран да их, до повратка кир-Дишинога неће нико тражити.</p> <p>Кира-Анастасији се м |
га дана па све до <pb n="70" /> мајстор-Дишинога доласка, Јанићије је живео као мали султан.</p |
чешми је затекао млађега шегрта мајстор-Дишинога, те од њега сазнаде све како је на вечери било |
ни за данима протицали су преко мајстор-Дишинога крова много брже, него ли што су они можда про |
стране за собом, то није било у нарави Дишиној.{S} Међутим, Јанићије му је већ једаред засведо |
ближе!</p> <p>Лепосава маши очима руци Дишиној, коју је он пред њом у вис уздигао.</p> <p>— Ов |
ило покојницу до гроба, вратило се хаџи-Дишиној кући, да над пуним <pb n="215" /> чанком жерави |
ху, недеље протицаху, а у радњи мајстор-Дишиној ишло је тако, да се није ни опажало, да већ од |
ољство, које се код свакога залогаја на Дишином лицу огледа.{S} Очи му грануше живошћу, кад му |
овор водио на петнаест дана по повратку Дишином.{S} Још се чудотворни памук није, тако рећи, ни |
ији један разлог више, да се одупре кир-Дишином наваљивању. — Кад не може по христијански, нећу |
начинила је потпун прелом у животу кир-Дишином.{S} Све се то опажало и у дућану и на самоме ма |
ом, као овога пута пред појавом мајстор-Дишином.{S} Није то било од каквога страха, већ од оне |
губитком.</p> <p>Но, како се у мајстор-Дишином дому извршило чудо, и како је он постао оцем тр |
р-Ахметовој кафани причало се потанко о Дишиноме непоштењу.{S} Кир-Ламбре је испричао, како је |
тка-Маца је развезла да прича о мајстор-Дишиноме уважењу и о томе, како ће га еснаф од Нове Год |
е пуца.</p> <p>Тетка-Маца је прихватила Дишину молбу, забрадила главу шамијом и одмах кренула н |
ажња падала на усамљену и обрањену душу Дишину као блага дажда после припеке, он је чак и њезин |
> <p>Свака реч наваљивала се на мајстор-Дишину душу као стена и он је као заливен ћутао и очеки |
екако нису још уочиле ову чежњу мајстор-Дишину, те се удаваху за своје момке и не слутећи колик |
ада у томе ужива...</p> <p>Повратак кир-Дишни кући очекивао се свакога дана.{S} Ма да се са Јан |
га ми, тетка-Мацо!</p> <p>— Знам, знам, Дишо; али свет и то зна, да ти не избијаш из моје куће; |
и! — викну Диша очајно.</p> <p>— Е, мој Дишо — уздахну болно Маца — Лају ли или не лају, не зна |
ахну.</p> <pb n="143" /> <p>— Па, синко Дишо, чу ли ти шта се по чаршији говори?</p> <p>Диша об |
своје дете!</p> <p>— Зашто, бре, газда-Дишо, зашто ме тешко закле?{S} Казаћу ти, а ти ћеш, кад |
кад се разабра.</p> <p>— Не бој се, кир-Дишо, сад је све добро! — одазва се на овај уздах тетка |
жена?...</p> <p>— Знаш како је, мајстор-Дишо; није то лепо да ме уплећеш у те ствари — развуче |
гневно погледа.</p> <p>— Капе, мајстор-Дишо!{S} Таман како приличи честитоме човеку.{S} Шта је |
бјашњиве слутње.</p> <p>— Седи, мајстор-Дишо! — проговори Маца гласом и изразом велике бриге и |
чка реч!...</p> <p>— Тако, тако мајстор-Дишо — поправи се Маца. — Ето, нећу; поган је то милет. |
воме не дозна, да се кира-Анастасија са Дишом измири, а он као и до сада остане и у будуће са Д |
а он као и до сада остане и у будуће са Дишом добар пријатељ, то му не остаде друге, него да се |
Маца и Лепосава дочекали су заједно са Дишом Јанићија и обасули га свима похвалама, што је так |
да некако кир-Дума измири Анастасију са Дишом, а он да се привремено, ради куповине еспапа, укл |
з које се може бити.{S} А да би се пред Дишом и својом савести оправдала, увек је износила оне |
може снаћи, кад се сукоби са разјареним Дишом; мучио се на стотину начина, како да се сачува од |
ла целоме свету, раставила би се са кир-Дишом, па би се удала за Ламбру; али овако, ствар ће ис |
} И калфа ћеш да биднеш, и ортак са кир-Дишом.</p> <p>— Ламбру да отераш!{S} То што је долазио, |
n="39" /> него да се састане са мајстор-Дишом и да од њега самога чује, ради чега је онако пост |
јмање могао надати на сусрет са мајстор-Дишом.{S} Али, овога пута не послужи га срећа.{S} Баш н |
одмах иде Диши, врати удовичин мираз, а Дишу да туже митрополиту и суду за срамоту, што ју је н |
илици само надражаваше онако узбуђенога Дишу.</p> <p>— Казала сам, боље него што би и ти сам мо |
>Али из куће ни живе душе.</p> <p>Газда Дишу обузе слутња, да му је жена напустила кућу, и он ј |
проклињала%, га што је наведе да се за Дишу удаје, што јој упропасти младост.{S} А како је он |
ц скочи са миндерлука и разрогачи се на Дишу.</p> <p>— Шта?{S} 500 гроша?{S} Каква је то погана |
епосава погледа и збуњено се насмеши на Дишу; очи јој засенуше од толиког крупнога злата и она |
ли уместо да јој оне помогну и утичу на Дишу, да се махне дервишких записа, обе, као из једнога |
мудра реч! — уситни кир-Дума и потапша Дишу. — Ела, само ви говорите; знао сам ја да кир-Диса |
/p> <p>И то одлучно позивање текнуло је Дишу, у толико више, што није било никаквога оправдана |
што га у недра не мећу.{S} Дума светује Дишу, да га „извади“ за калфу, а Диша обећава све, али, |
рижиже а хлад од дафине скрете и остави Дишу у пуној светлости, он се диже и пође оном страном |
из Зерек, уз пјенија свештеника допрати Дишу до Јалије, окадише лађу и пожелеше срећан пут и јо |
око антерије везује.</p> <p>Пред кућом Дишу изневери кураж.{S} Кад хтеде да се попне на доксат |
му, што је у опште покушавао да мајстор Дишу уведе у њихово друштво.{S} Тражио је да кир-Дума о |
ти!{S} Зар нећеш да се удаш за мајстор Дишу?</p> <p>Лепосави се окрете улица око главе, а башт |
Они који су пре три дана видели мајстор Дишу, сад би се зачудили, шта би од овога човека.{S} Ис |
рђом као крвавим капима.</p> <p>Мајстор Дишу подузе стравична језа, кад спази оне капи.{S} То с |
о страну коме, бацале у тамну сенку час Дишу а час Анастасију Бенџину.</p> <p>У мало воде већи |
! — одговори Маца и забринуто погледа у Дишу.</p> <p>— Ето, данас сам све прохесапио шта имам а |
ажаљиво поче климати главом и гледати у Дишу. — А ви верујете што се, по свет прича?</p> <p>— Н |
из другога села разлеже.</p> <p>А хаџи-Дишу, чију достојну успомену чупамо из заборава, ако ни |
та нешто светога човека, па замоли хаџи-Дишу, да га код куће сачека, и врати се натраг.</p> <p> |
има завртеше.{S} Загрлио је снажно хаџи-Дишу, притискивао га на своје груди, опраштао се тако н |
ове историје о чудотворном памуку хаџи-Дишу, ради лакшега разликовања од једног другог хаџије, |
стасији у опште годило да се уда за кир-Дишу или не, то је тешко одредити; јер баш и да јој се |
тако снажним разлогом, дочекала је кир-Дишу на ручак, тврдо уверена, да ће га потпуно саломити |
ким занатлијама и трговцима.{S} Мајстор-Дишу су већ инако сматрали као човека који се од њих од |
ако није било другога начина да мајстор-Дишу изведу на праву стазу, оне су се свим средствима т |
следње средство, ако не успе да мајстор-Дишу обрлати.</p> <p>Осрамоћена удовица клела се на све |
и кришом, испод очију, погледа мајстор-Дишу.</p> <p>Међутим, и у чаршији, која је у недостатку |
Иде! — рече у себи, кад угледа мајстор-Дишу и од неизвесности претрну.{S} Но то га брзо пређе, |
ар кира-Анастасија?</p> <p>— За мајстор-Дишу, папуџију.</p> <p>Неколико несташних девојака прсн |
излазу.{S} Таква случајност за мајстор-Дишу била је сама Маца.</p> <p>Када је претрнула срца н |
азмишљавања врло често занимала мајстор-Дишу, и кад год би га онако оболелога спопао страх од у |
ледали за лађом, која је носила мајстор-Дишу.{S} Сунце је жегло пуном јаром, Дунав се сјактио о |
оме часу, није тек помишљала на мајстор-Дишу!</p> <p>Зурле су учиниле своје.{S} Од махале до ма |
ики део чаршије поче гледати на мајстор-Дишу као на једнога сладострасника.{S} А кад једно кази |
својих пријатеља, бацити око на мајстор-Дишу, њему је могло бити тридесет и шест година.{S} Три |
ти, вичу на сва уста не само на мајстор-Дишу него и на кир-Думу, што се толико заслепио, те доп |
маћицу.</p> <p>И тетка Маца узе мајстор-Дишу за главу, пољуби га у чело и оба образа; а мајстор |
unit="subSection" /> <p>Шта је мајстор-Дишу нагонило, да онако нагло врати прстен, то је он те |
извуку мацке и да на њих повале мајстор-Дишу.</p> <p>— Ниси имао милости према својим шегртима, |
а чаршија, тако је и кир-Ламбре мајстор-Дишу уважавао и издвајао од осталих Срба.{S} Чак му је |
о реч. — упаде кир-Дума и тапше мајстор-Дишу по плећима. — За тебе ћемо да правимо како и за на |
њезина мати нешто плете за њу и мајстор-Дишу и срце јој премре, када помисли да може постати ма |
ареди да му доведу тетка-Мацу и мајстор-Дишу, па онда пред целим народом да метне поред себе те |
но пење уз Голготу, и кад опази мајстор-Дишу, поче махати и давати му знаке, да сиђе.</p> <p>Мо |
ма стао да псује пред Јанићијем мајстор-Дишу и да прети, како ће му радњу да запали; а Јанићије |
ов разговор.</p> <p>Цео тај дан мајстор-Дишу су то овде то онде дочекивали сличним питањима, и |
дан је пола Београда испратило мајстор-Дишу до лађе, чија су једрила била већ уздигнута <pb n= |
p>Хаџи-Зосим значајно погледа у мајстор-Дишу и намигну.</p> <p>— Зар од овог памука да роди?</p |
> <p>— Сто хиљада гроша.</p> <p>Мајстор-Дишу ова огромна свота ни мало не збуни.{S} Оно, што је |
годник показује свакоме.</p> <p>Мајстор-Дишу силно заинтересова, да види и целује свети ексер, |
највећа цепидлака, која тражи у јајету длаку, не би имала шта замерити.{S} Чим је видио кир-Ла |
сио, докле су му овим двокраким ексером длан пробијали.{S} Ексер је био чудотворан, јер ко год |
де око пуних софра и ударајући дланом о длан певају оне мелодичне грчке песмице, или одушевљено |
стуњак виде, на сну човека са ранама на длановима и грудима и он му рече:{S} Иди у Вертеп Витле |
колу, седе око пуних софра и ударајући дланом о длан певају оне мелодичне грчке песмице, или о |
и који му називају Бога, јасно, као на длану, виде шта се све у његовој души догађа.</p> <p>По |
му је био толико несносан, да га је из дна душе презирао.{S} А што није учинио крај са собом, |
орица.</p> <p>— Јаох!... писну нешто из дна душе Јанићијеве.{S} Ни педесет онакових звона, какв |
ористи, него ли и сам мајстор му; а сав дневни пазар редовно је свакога вечера доносио тетка-Ма |
адовољством свакога вечера пребрајао би дневни пазар и милостиво посматрао у гвоздењачи наслага |
вичице и строго је мотрио, колико ће се дневно појести, али, што се тиче жене и пријатеља, кога |
ћутање богато награђивало.</p> <p>Но у дну душе Јанићијеве, што он ни сам није могао разабрати |
е тако изазивати утиске неких успомена, до душе не о кир-Бенџи, кога ни за живота није могла др |
у је опет био нешто: јео је његов хлеб, до душе врло често зачињен шамарима, али опет хлеб; јер |
ајао заципљен, као онај пањ на коме је, до мало час, седео.</p> <p>— Мозе бити, не бегенисете н |
о се и грчки ситно говори. — Ово му је, до душе, већ много теже ишло због гојазног трбуха, који |
дато да за бадава дође до оне светиње, до које ни цар Константин није могао са толиким благом |
у песму певати.</p> <p>— Где си, море, до сада? — запита га мајстор, када се он једва вукући н |
није потребно ни помињати.{S} Та он се, до овога часа, уздао баш у саму газдарицу, <pb n="85" / |
изједначи са кума-Думом, ипак је један, до душе не баш толико тежак облак, али тек један облача |
тка-Маце.{S} Овде је био сигуран да их, до повратка кир-Дишинога неће нико тражити.</p> <p>Кира |
пута престао је да се са њоме прегони; до младине има још девет дана, а то ће му бити довољно |
го, сас Божја воља, сутра да си кренеш; до Дубравица на каик, а за тим кола ће да нађеш.</p> <p |
угоднији од трогодишњега удовиштва.{S} До душе, од дана њезине удаје престало је оно пријатно |
Овај савет дошао је таман како ваља.{S} До тога времена сви су еснафи били у цркви заступљени с |
амо што разрогачи очи од изненађења.{S} До данас Јанићије није улазио у крчму никада, а гле шта |
а проведе код свога синовца и снахе.{S} До душе, није му најпријатније било, што му се синовац |
чега ће умрети ни од чега оздравити.{S} До скора је мајстор Диша мислио, да не може преболети с |
је тешка работа! — прекиде га дервиш — До године, кад дођем, ти да ме дочекаш са пешкешом, а ј |
> <p>— Сутра ћемо се већ разговарати, а до јутра нека му буде и тако, — рече Маци и седе, да ве |
, да ће сутра дан постати испрошеница а до друге недеље и кира-Дишиница.{S} Али кад бубањ тресн |
ићије?</p> <p>— Не знам ни сама, што га до овога доба нема; то му до данас није било да толико |
ечнога станишта.</p> <p>Сахранили су га до Лепосаве.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кол |
вршио.{S} Сад хаџи-Диша зађе од једнога до другога, те их редом опипа све, али кесе ни од коров |
леђа.</p> <p>Јанићије је чинио све, да до краја увери себе о својој братској љубави, и што год |
а је затварала у оковану гвоздењачу, да до повратка Дишинога ту престоји.</p> <p>Једнога дана у |
и шта све није кир-Дума чинио, само да до једнога наследника дође, па ништа.{S} Обишли све гат |
ије запевала.{S} Сутра дан испрати мужа до капиџика, пољуби га у руку, а он њу у чело, и ту ост |
ли тај недостатак покривала је антерија до чланака и кратко подшишани бркови, који, широком лиц |
ро половина чаршије, отпратио покојника до вечнога станишта.</p> <p>Сахранили су га до Лепосаве |
илој светлости, у каквој му је трептала до пре неки дан, он опет није могао да се потпуно отрес |
а то говориш?{S} Са киме га је она јела до сада?</p> <p>— Санким не знас, пезевенк-башо?{S} Еле |
хваћена у нечем.</p> <p>— Шта си радила до сада?</p> <p>— Ништа, нано, — замеће она и измиче ра |
е и онако самохран потуцао се од немила до недрага, докле га један биволар, који је дотеривао б |
у гочеве, а она писка, што је од зурла до неба јечала, разлегала се у њезиним ушима као писка |
очињући од бакалског и болтаџијскога па до бућмеџијскога еспапа, изгледа да су, у овом невином |
ту историју, почињући од Мациног сна па до побожнога пустињака и светога ексера, који је своју |
ио, метнуо у ћемер и то опасао око паса до саме коже, а у кесу је метнуо шест стотина гроша, та |
лих пара.</p> <p>Баш да је мајстор Диша до овога часа и био „неверни Тома“, сад не би могао ни |
девојче.</p> <p>И оно, што мајстор Диша до сада не виде, угледа сада.{S} Тетка-Маци ударише суз |
, зете.{S} Тако ми рече Пречиста, а сад до тебе стоји.{S} Хвала Богу, и Бог ти је дао много нов |
атом Јанићију, није га мимоишла.{S} Све до првога сахата пред акшам Јанићије је забављао госте |
никако да се не обазреш за собом, а све до куће да говориш: „Здравље пред кућу, болест из кућу“ |
ићије.{S} Од оног фаталнога дана па све до <pb n="70" /> мајстор-Дишинога доласка, Јанићије је |
цу заспала, тако јој је тај осмејак све до ране зоре играо час на уснама а час скакутао по зажа |
о код кира-%Думиница, па тако редом све до фудул-Стаменкине куће.</p> <p>— Ух, кучка, кучка; шт |
само за храну, па је код њега остао све до свога повратка у Београд.</p> <p>Али даљина од Беогр |
и о том се ексеру није ништа знало све до прошлога <hi>Рождества</hi>.{S} Уочи Рождества овај |
ање у слабинама опомену на обећање, оде до тетка-Маце, те јој саопшти своју намеру и потражи са |
кафу, позва Јанићија и нареди му да оде до Ламбрине куће.</p> <p>— Да поздравиш кира-Ману и да |
аквоме испоснику дато да за бадава дође до оне светиње, до које ни цар Константин није могао са |
новости, а већ онда, кад та новост дође до последњега уха, развије се у читаву приповетку.</p> |
шло на свагда оно спокојство, што га је до сада имао.{S} Није знао, шта му је теже падало: дан |
уваженијих грађана; а све оно што га је до сада тиштало и мучило, распукло се и ишчезло као мех |
го зрелија и лепша; чинило му се, да је до пре четири дана била тек као једва растворен пупољак |
чај доброга тона) узригну, у знак да је до ситости задовољан и поче трептати очима, а нежним из |
!{S} Човек са једном историјом, која је до скора изазивала смех по чаршији.</p> <p>И Бог зна ка |
а броја српских познаника, са којима је до своје женидбе какве такве везе одржавао.</p> <p>И ки |
ој уста и изгурао из мутвака, у коме је до мало час тако важне говоре водио.</p> <p>Неколико да |
о, то је, да ће сав онај углед, који је до сада имао, пасти у прашину.{S} Једном ваљаном трговц |
а! — одговори одлучно Јанићије, који је до овога часа стојао пред газдом као на угљевљу.</p> <p |
анима, а када је осетио глад, отишао је до једне симиџинице и тамо жељно гледао у онај хлеб и с |
меј не изнесу.</p> <p>Најпосле дошао је до једнога резултата, да би најбољи начин, који би одго |
ри потпуно невин.</p> <p>— А баш ако је до 4000 гроша — размишљавао је Диша — ја знам како ћу.{ |
ш није било, а за десет дана, колико је до прстена означено, они могу бити већ и у Влашкој, па |
ив само му је напомињао све оно, што је до овога часа поднео, тај назив му изгледаше сада као п |
<p>Зурле су учиниле своје.{S} Од махале до махале и по чаршији пуче глас, да се кира-Атанасија |
.{S} Па онда, он, који је умео од подне до мрака да седи подавитих ногу на своме ћепенку а да с |
у томе, што се кира-Думиница, од године до године, све јаче гојила. — А једанаесте године једна |
никога, не оста му друге него да тркне до тетка-Маце.</p> <p>Кад се Диша у неко доба ноћи раза |
ећала му каленицу попаре, само да тркне до кир-Ламбринога дућана, те да му каже да јој одмах до |
пази на радњу и што чешће у дану тркне до куће, те да се кира-Анастасији нађе, ако јој што зат |
е.</p> <p>Али има нешто што и неодлучне до одлуке доведе.{S} Разуме се да, у таквим приликама, |
та штета не оста усамљена.{S} Путовање до Београда трајало је много дуже него од Београда.{S} |
ње шаље по једнога анђела, да нам имање до повратка сачува.{S} Хоћеш ли да те ђаво надвлада и а |
је требало да са највећом штедњом доспе до Галца.</p> <p>Хаџи-Зосим је био врло услужан, и на р |
, он би га тако издеветао за све, да се до века сећа, како је нечовечан био наспрам свога шегрт |
еодољива страха.</p> <p>— Ко зна шта се до сада догодило?{S} Момци су, слуге су то; а где је сл |
во обузе га свега.{S} И вечера, које се до сад једва дотицао, сад му необично слатко паде.{S} Ј |
о оном немилостивоме осећају, у који се до грла заглибио.</p> <p>Судбина га је заквачила већ; а |
оложаја извуче.</p> <p>Но кир-Ламбри се до овога часа не јави баш никаква мисао; или боље рећи, |
а није знао ни где је Галац, ни како се до њега може доћи, па ни то, с чим ће доћи дотле, он је |
ти, колики је све пут претурио и што се до сада истрошио, цигло ради једнога детета.</p> <p>— Е |
Ако је и отерао из собе, зашто да му се до сада не јави, да пита треба ли му што!{S} Је ли он м |
} Грозничава ватра лизала га је од пете до главе, па се разгоревала у очима, из којих је суктал |
bSection" /> <p>Сутра дан од раскрснице до раскрснице чуло се добовање општинскога добоша.{S} Г |
после прошевине, дигао ме је као перце до појаса и шале ради три пута преко собе пренео.</p> < |
а мало за тим устаде, с муком се довуче до собичка, који служаше за стовариште еспапа, а у исто |
ма, штуче кроз суседне капиџике и башче до <pb n="18" /> кира-Думинице, да јој јави за новост, |
, да тој кадаиф једе сас кога је јела и до саг!....</p> <p>Јанићије зинуо на овакав дочек; избе |
-Анастасија са Дишом измири, а он као и до сада остане и у будуће са Дишом добар пријатељ, то м |
ће му унети у кућу мир и задовољство и до године, ако Бог да, наследника.</p> <p>Свадба је бил |
и када би успео да докаже, тешко да би до својих новаца дошао.{S} Турске власти би хаџи-Зосима |
владаш и да ти анђео радњу води, издржи до краја и постани хаџија.{S} То ти је! — заврши хаџи-З |
нешто на душу метне, али Јанићије, који до овога часа чињаше све, само да се одбрани од тешке с |
што му се у руци нашао.</p> <p>— Иде ли до мајстора?</p> <p>Јанићије учини главом да није.</p> |
ђења.{S} Очи су му севале живље него ли до сада; момци се чисто забезекнуше, кад га угледаше он |
беже нам погансуз!“</p> <p>А када га ни до вечери не би, мајстор Диша одлучи да достави полициј |
— јецала је Анастасија. — Не сам га ни до сада гледала, а сад га мрзим како једно куче, како ш |
<p>— Добро јутро, дете!{S} А где си ти до сада, болан?{S} Е, е, жив био, жив био! — рече Маца, |
то било, да се овде може човек погађати до миле воље.{S} Ономад је један хаџија откупио од неко |
о то због овога то због онога трчкарати до тетка-Мацине куће.{S} И тако, мало по мало, он се то |
ма дигоше, да иду, а удовица их испрати до самога капиџика.{S} Кир-Дума, на поласку, изјави да |
ене остао је самохран у свету, а живети до века тако без жене и без икакве наде на своје потомс |
, то је, да, од времена на време, отрчи до куће и обиђе децу.{S} Тамо би преседео по читаве сат |
ира-Анастасије, чија му је слика у души до ове заклетве нагризала срце, па ипак била тако мила, |
у, јако проседелу браду, која му је чак до појаса долазила.</p> <p>— Ено га! — рече Маца, која |
џик, или би Лепосаву чешће одашиљао чак до другога сокачета, да пресретне мајку.</p> <p>— А как |
амбрином љутином, отрчала је у комшилук до кира-Думинице, да разабере, неће ли кир-Дума знати с |
гостио своје званице.{S} Отишао је сам до кир-Ламбре, пољубили се и љубазно га позвао на вечер |
ју, не знам; али, ово ми је све што сам до сада спечалила и сачувала своме детету (и ту тетка М |
бареш-шамија, дотицао је својим крајем до самога струка.{S} Слика необично примамљива, да се Ј |
им курјуком, распученим недрима и голим до рамена рукама, све је живље скакутала по соби, па он |
— рече Диша Лепосави и привуче је руком до себе — Тако!{S} Па деде сада да и мени кажеш оно, шт |
во лице.{S} Диша упаде у дућан, заручен до грла са неколико кеса леблебија, ратлокума, халве и |
о онда кира Мани; или да сам их сачувао до повратка газдина, сада ме он не би овако отерао, нег |
тао да буде онако ведар и безбрижан као до сада!{S} Но он није имао никога свога; а тетка Маца, |
забринуто се питао, и свакога часа слао до кира-Мане, да сазна је ли кир-Ламбре код куће.</p> < |
растужен пошао кући, али, када је дошао до свога капиџика, изиђе му на очи кира-Мана са њезиним |
дочепале.</p> <p>Сад већ, кад је дошао до овога уверења, није имао више нигде излаза.{S} Треба |
тетка-Мацо, не зови је сада; одох прво до куће, да јој донесем нешто.{S} Па онда већ биће боље |
јом главом и који је као најдраже благо до данас чувао, носио преко дана за појасом, а када је |
повишавао обећање, докле га није попео до целога товара; али сва хасна, што је од молепствија |
а мајку послужи.</p> <p>— Па где си био до сада?</p> <p>Јанићије се смете; желео је да га нико |
ту страну и са великим успехом долазио до уверења, да је у целој ствари потпуно невин.</p> <p> |
га, и она истицала, кад год би навратио до тетке Маце, чије је разговоре и савете тако радо слу |
као за први угао.{S} Ламбре га испратио до обале, и тек када се каик одби низ воду и изгуби иза |
лак као младић, убрза из куће, оде мало до дућана, тек да се узгред по њему обазре, па за тим к |
му обе цеванице, само да ме није стало до мога трговачког образа, те да ми брука по чаршији не |
о, да је кир-Думи и његовима јако стало до тога, да баш он узме кира-Анастасију, те да се тако |
земље.</p> <p>Лепосава, која је весело до овога часа говорила, сад се од једном уозбиљи и зачу |
.{S} Међутим, кира-Анастасији није било до чекања, ту је требала једна одлучна мисао која ће у |
ава, на који би начин могла да оде само до Галца, па да покуша све што може, не би ли га умилос |
ћи тамо.{S} Уђе у кафану, и остаде тамо до после поноћи.</p> <p>Прва мисао, која му, после свег |
у себе, ипак не смеде да истерује ствар до краја.{S} Једино што јој је добацио, то је било неко |
мислио је, силазећи се већ по пети пут до Варош-капије и враћајући се натраг Барјак-џамији.{S} |
вајући у исто време за сваки случај пут до врата.</p> <p>— Ама лажеш, бре! —Где су Ламбрине дре |
ров метнуо, а она се у једноме тренутку до темеља у прах сурвала.</p> <p>Готово посрћући и не в |
ако нагло исцељење од искушења, које му до сада ни пост ни молитва не угуши, било је довољан до |
сама, што га до овога доба нема; то му до данас није било да толико одоцни.</p> <p>— Шта је то |
две загрљасте пуначке мишице, које беху до рамена голе.</p> <p>— Добро сте нам досли!...{S} Орс |
е укопа све, што је допратило покојницу до гроба, вратило се хаџи-Дишиној кући, да над пуним <p |
рек, уз пјенија свештеника допрати Дишу до Јалије, окадише лађу и пожелеше срећан пут и још сре |
је пола Београда испратило мајстор-Дишу до лађе, чија су једрила била већ уздигнута <pb n="181" |
погледа, да све оне стеге, које му душу до мало час сапињаху, попуцаше, и њему стаде тако лако |
адовољан за све, леже у душеке, а одмах до њега и кира-Анастасија: он да одмах захрче, а она да |
ћепенака не завише у један ћорсокак баш до Синџир-џамије.{S} На самоме углу, при улазу у ћорсок |
евала, ћеретала и смејала се; али ипак (до душе ретко) бивало је да јој кроз најживљу шалу и см |
е успе да с њоме на само говори.</p> <p>До ушију заљубљен и необично куражан, да јој бар овога |
а му ваља своје обећање одржати.</p> <p>До овога догађаја Јанићије је био само дечак, безбрижан |
стиш да и од сада долази У кућу.</p> <p>До овога часа кир-Диша се бар колико толико надао; али |
> <p>— Не знам ни сама, што га до овога доба нема; то му до данас није било да толико одоцни.</ |
а совром, тетка Маца, која је од некога доба почела да се плаши од могућне напасти, поче да се |
ћија, да му донесе, па чак је од некога доба у дућану ручавао.</p> <p>Али, Лепосава место да ос |
> <p>Колико ли је, Боже, година од тога доба?{S} Пуно!{S} Ко ће их набројати!{S} Оног Београда |
на и споредним сокачићима, где је у ово доба најмање света, стиже пред своју кућу.</p> <p>Али к |
сти, ја бих њој...</p> <p>У свако друго доба Јанићије би се обрадовао, што ће му мајстор постат |
о тетка-Маце.</p> <p>Кад се Диша у неко доба ноћи разабрао од бунила, прво лице, које угледа ко |
ља, као у својој, налази.</p> <p>У неко доба ноћи, када се кира-Думиници почеше очи крпити, при |
чак и међу Грко-цинцарима, који, у оно доба, беху друштвеноме животу што и со хлебу, и чијим т |
ша готовине.</p> <p>Добра прилика у оно доба, кад су се капитали рачунали на грошеве; па још ка |
јаде, Гуша, Нуша, и т. д. била су, у то доба, као градски бедеми чврста имена, која господарише |
ранама Грке и Цинцаре, на које су, у то доба, мал’ те не као и на Турке мрзели.</p> <p>— Море, |
таменка оваку сплетку смислила.{S} У то доба њено Канче навршило је већ петнаесту годину, а мај |
ина Београђана.{S} Повратак хаџија у то доба пропраћан је обично на свечан начин.{S} Кајик, у к |
ица, коју ономад зачу, а која беше у то доба нова:</p> <quote> <l>„Да ли знаш како се зове она |
име, прозваше: хаџи-Памук.</p> <p>У то доба је поникла и она крилата реч, тако често изговаран |
настрешницом чупкаше траву.</p> <p>У то доба, када ће кир-Ламбре, са још неколицином својих при |
слушао си како се говори: „добра храна, добар пород!“ Зар би твоја жена дошла теби здрава као т |
Одрастао си код мене, ја сам те упутио, добар си био, веран си ми био, па ето ти радње!{S} Тамо |
твори и дође.{S} Јанићије је моје дете; добар је и волим га.{S} Али он је још слуга, нема нигде |
>— Хајде, дете, пољуби мајстора у руку; добар је он, опростиће ти, — рече Маца, кад јој се учин |
" /> у руку и замолиш да ти опрости.{S} Добар је он, опростиће ти.</p> <p>— Не могу... стид ме. |
ућа, ели Ламбре неће бити жив!</p> <p>— Добар дан, кир-Ламбре! — зачу за леђима глас, а у исто |
у се промоли кир-Думина глава.</p> <p>— Добар вече, кир-Диса!</p> <p>Диша се разрогачених очију |
већ петнаесту годину, а мајстор-Диша је добар газда и човек „тихе нарави“, па, као вели, ако ов |
е обеси ради ње. — Ох!{S} Ох!{S} Баш је добар!{S} Баш је добро то што не учини! — весело је пев |
а нека беже од мене!{S} За добро сам ти добар, — мелем сам; ама за зло, да те Бог сачува!{S} С |
ао и до сада остане и у будуће са Дишом добар пријатељ, то му не остаде друге, него да се пода |
Дума, као кум, а после тога и као један добар пријатељ како Ламбрин тако и покојника и његове у |
грађен.{S} Хаџи-Зосим био му је не само добар вођа него и одличан поштовалац, који је на сваком |
алуп и исповрте на њега; Јанићије се, у добар час, саже, те га калуп прелете и у мало што не по |
јстор Диша уживао је у староме Београду добар глас, не само међу Србима и Турцима, него чак и м |
је могаше да Лепосави још неколико речи добаци.</p> <p>— Љутиш ли се?</p> <p>— Зашто?</p> <p>— |
, када би му она околишно тек по штошта добацила, што би га уверило, да кира-Анастасија ни као |
је ствар до краја.{S} Једино што јој је добацио, то је било неколико речи, да га не дочека кући |
влије, а оне, кикоћући, прхнуше у башту добацујући једна другој по коју веселу досетку на рачун |
ира-Ману, која је тога дана, пред зору, добегла куму и куми, готово у самој кошуљи и сва модра |
га из пушке убити.{S} Но четвртога дана доби писмо, Ламбре му јавља да је отишао на вилает, у К |
у жутој шкуртељчици и плавоме фистану, добивала би у лицу неки тужан израз, како то у опште од |
е који су тек после седам и више година добивали децу: „Ишао у Јерусалим по децу!“</p> <p>Али н |
требном опсечку сахтијана како се ради, добивао је шамаре за врат или би га мајстор чукао у гла |
којој је најбоље <pb n="115" /> савете добивао, избегавао.{S} Из куће у дућан и обратно, и то |
и дућан дошла, да штогод купи, свуда би добијала на поклон по које шећерлеме или други какав сл |
о их је, као шегрт, од времена на време добијао. — Али ма колико да је то очевидно он сам опажа |
удбина је ваљда тако хтела, да Јанићије добије ону ћушку и да Диша не сазна за оно, што му Јани |
адила, а да најбоље залогаје од тога не добије Јанићије.{S} Од оног фаталнога дана па све до <p |
вера — погана вера; а што се од те вере добије, то је погано.</p> <pb n="56" /> <p>Поткрепљена |
се осетила; али кад је отишла у буџак, добила је нешто што не би ни налик на Божји благослов.{ |
ј, свој запис, који је од неког дервиша добила, а који јој је помогао, те ти она тај запис метн |
ину башту као мана у пустињи; али за то добила је много више с друге стране.{S} Није више морал |
у толико више, што је прстен тек синоћ добила и што се мајстор Диша с њоме растао чисто тужан |
затегнутом кожом смршало је нагло, очи добиле грозничави сјај и нестално зверају, а трбух и ле |
клон што га је за пет година шегртовања добио од свога мајстора) и, као врабац из шаке, шмурну |
ксик-хаџија врати, па макар никада и не добио деце.{S} Али: човек каже, а Бог располаже.{S} Диш |
ледању“ и прстену код своје испрошенице добио. — Иде ситно, у колико му то допушташе његова обл |
ратила од нечастиве силе!{S} Са овим би добио децу, али то би било од нечастивога! — говорио је |
а ће изгубити, а Ламбру не само да неће добити, него ће ради њега страдати, биће посрамљена, ки |
штеним силама.{S} Од ове амајлије можеш добити сина, ама сто крстова да метнеш на њега, оно ће |
лашености неста, а наместо тога очи јој добише некакав дрзак, изазивачки израз.</p> <p>Тај изра |
дан од раскрснице до раскрснице чуло се добовање општинскога добоша.{S} Грлати добошар Суља раз |
раскрснице чуло се добовање општинскога добоша.{S} Грлати добошар Суља разглавио вилице и на па |
pb n="166" /> <p>— Па не ли викаше Суља добошар за теб’ да те с власт фаћају.</p> <p>Јанићија ж |
добовање општинскога добоша.{S} Грлати добошар Суља разглавио вилице и на памет виче искупљено |
ог сунчевог зрака, да се на њему сунча, добра му је била и хладна месечина.</p> <p>А Лепосава г |
рговци доносили робу.</p> <p>То је била добра мисао и ко зна не би ли тај посао испао кир-Думи |
инила му све угодности, које може једна добра душа да учини сирочету; али јој је вазда на ум па |
те као оца; а и сам знаш, колико ти је добра учинио, кад ти је отворио очи, те да видиш како т |
главом.</p> <p>— Штета — рече Диша — и добра ти је ћерка и све, само има једну махну.</p> <p>— |
х.{S} Ти си <pb n="148" /> друго, ти си добра девојка и бићеш вредна и послушна; ха?</p> <p>— Х |
прва комшиница мајстор-Дишина, а и као добра познаница кира-Анастасијина, примила се, да у мла |
, из једно поштовање што си родила тако добра ћерка.</p> <p>— Ти да ћутиш, кира-Мана! — осече с |
де и пет стотина гроша готовине.</p> <p>Добра прилика у оно доба, кад су се капитали рачунали н |
Е, мој зете, слушао си како се говори: „добра храна, добар пород!“ Зар би твоја жена дошла теби |
устане, он поче на широко описивати све добре стране кира-Анастасије, а што је за последак, као |
нале су ценити и наградити њезин труд и добре услуге.</p> <p>Јанићије се почео мало по мало нав |
е умеша хаџи-Зосим.</p> <p>— Полако!{S} Добри људи ће се угодити.{S} Ето, ти тражиш сто хиљада, |
раза песника из Еладе.</p> <p>Прошло је добрих пола сахата, када је фудул-Стаменка ушла у собу |
пута Јанићије.</p> <p>— Јогуницо!{S} Е, добро, добро; остани ти само овде, а ја ћу га већ сама |
нићије.</p> <p>— Јогуницо!{S} Е, добро, добро; остани ти само овде, а ја ћу га већ сама молити. |
цванцика и пружи Маци.</p> <p>— Ево на; добро само те ми се толико затекло у кеси, — рече Диша |
е путовали!</p> <p>— Боље вас нашао!{S} Добро, фала Богу! — одговори Диша, када му весела жениц |
ађана и — случају.{S} Ако се пронађе, — добро, не пронађе ли се, — то толико!{S} И зар је он је |
адости стрча доле.</p> <p>— Стиже ли? — Добро досли!{S} Како сте путовали!</p> <p>— Боље вас на |
ице, које беху до рамена голе.</p> <p>— Добро сте нам досли!...{S} Орсе! — нуди их домаћица у к |
? — запита Маца, кад вечераше.</p> <p>— Добро је, нашао сам.</p> <p>— Зар? — учини Маца изненађ |
аду полагао, букнуше у пламен.</p> <p>— Добро је, паметно си урадила, Мацо, што си ме одвратила |
оборио главу и не диже очију.</p> <p>— Добро јутро, дете!{S} А где си ти до сада, болан?{S} Е, |
гућно да и даље самује, а да ипак очува добро име честите удовице.{S} Знала је она врло добро, |
— Узми, на! па да купиш пењерлију, и да добро запамтиш овај дан!</p> <p>Јанићију се, после овак |
Али кира-Анастасија, која је свога мужа добро познавала, није веровала у такву претпоставку.{S} |
ваким дочеком.</p> <p>— Није за зло; за добро је! — смеје се мајстор Диша и вади иза појаса кес |
наиђе, па онда нека беже од мене!{S} За добро сам ти добар, — мелем сам; ама за зло, да те Бог |
бру — ха?!</p> <p>Анастасија је опазила добро, да јој сад не би <pb n="91" /> помогло никакво и |
, хеј?{S} Девојче је добро; сирото, ама добро — говори Станко пилећи турпијом око ороза једне п |
е неке наде, да ће се ова ствар ипак на добро свршити, он пожури тетка-Маци.{S} Тетка Маца му ј |
и дотакнув се руком чела.</p> <p>— Бог добро дао! — одговори Диша, а немаче се са свога места. |
p> <p>— Не бој се, кир-Дишо, сад је све добро! — одазва се на овај уздах тетка-Маца.</p> <p>— Ј |
што га кријеш, море, хеј?{S} Девојче је добро; сирото, ама добро — говори Станко пилећи турпијо |
ча у гвоздењачу сандук, опроба да ли је добро забравио, па онда тури кључ у недра.{S} Лепосава |
ти, као оцу на храни и науци; све ми је добро код тебе било, али ето, ја те молим да ме отпусти |
год јој приложи.{S} Осем тога ваљало је добро промозгати, шта би све за толики новац могао наба |
— Ох!{S} Ох!{S} Баш је добар!{S} Баш је добро то што не учини! — весело је певушила Лепосава, н |
ојавила сумња, да то што је обећао није добро и да ће газда-Диша и без њега сазнати све: како ј |
цу доведе к свести.{S} Наредио је да се добро угреју у ватри једне машице, па, када се ове гото |
ла у Галац и довела мужа кући, пошто се добро намучио и нагладовао.</p> <p>Ни пре Лепосавине см |
и не избијаш из те куће, а тамо девојче добро, таман за устабашу, па ето, готов разговор.</p> < |
шкуртељке, ћитајке, платна, па, чак, из добро набијених душека опрану вуну, што им је кира-Мана |
едном речи она је била: „тетка“, мила и добро дошла свакоме.{S} Али, кира-Анастасија је зебла б |
/> узвикну Диша весело. — Ово ће бити и добро и Богу угодно.</p> <p>И од 4000 гроша сиђе поклон |
шта десило.</p> <p>Сутра дан, бунован и добро неиспаван, хаџија је отишао у дућан.{S} На поласк |
за оно.{S} Јанићију је тада прекипело и добро је одаламио Лепосаву, а она, бранећи се, изгребал |
то — сад може да се догоди све, и зло и добро.</p> <p>— Како: зло? — запита хаџија очевидно пре |
погодимо! — одговори мајстор Диша, који добро опази старчеву борбу.{S} Реци, колико тражиш?</p> |
цама; иначе, мисли, да чапкуна пропусти добро кроз шаке, за оно што му је разбио врата.</p> <p> |
му наговештаваше све друго само никакво добро не.</p> <p>— Шта си ме звала? — најпосле запита Д |
ано расположен, као онај који је учинио добро дело, па сада у томе ужива...</p> <p>Повратак кир |
е честите удовице.{S} Знала је она врло добро, шта су све комшијске жене, па и ове две, за њу и |
а је хаџија тек сада осећао, како би то добро било, кад би чудотворна хамајлија учинила и сада |
о кад те тако запита, ти да јој кажеш: „Добро је, шућур Богу!“ — а полако да кажеш: „Со ти у оч |
ут (као што је то свуда онда био обичај доброга тона) узригну, у знак да је до ситости задовоља |
оли; јер Јанићије не само да је показао доброга успеха у продаји поверенога му еспапа, него је |
е изнесе, то би могло нахудити њезиноме доброме гласу.</p> <p>Тетка Маца је то таким одлучним г |
ао за еснафски барјак, постао је велики добротвор цркве и устабаша свога еснафа.</p> <p>О Лепос |
приложник храма сего“ постаће и велики добротвор свога народа.</p> <p>— Међер, имаш златну пам |
достојан једнога устабаше и признатога добротвора, који је и иначе леп углед, што га у грађанс |
поседише још неко време, да се нахвале доброте и вредноће будуће кира-Дишинице, па се онда диг |
ема, ма шта чиме би јој могао наградити доброту.{S} Детињска машта његова бацила га је у маштањ |
стабаша, био је први на ударцу за свако доброчинство: било за поправку које цркве, школе или др |
зива — смеши се Диша — Ама где да нађем добру девојку?</p> <p>— За то ли се бринеш?{S} Пашајши! |
о и сви Грко-цинцари, уважавао само као добру муштерију, али никако као равне грчко-цинцарској |
но волела свога Ламбру, а имала је и ту добру страну, што се није никоме жалила на свога мужа, |
е већ од ћерке сазнала и саопштила зету добру вест.</p> <p>— Ако буде син, начинићу ти, Мацо, л |
.{S} Нарочито, када су се жене „на коме добу“ налазиле, она је била неопходна; а оне жене, опет |
Али има нешто што и неодлучне до одлуке доведе.{S} Разуме се да, у таквим приликама, било случа |
илула.{S} А за тим предузе да болесницу доведе к свести.{S} Наредио је да се добро угреју у ват |
е: да је нешто књаз, па да нареди да му доведу тетка-Мацу и мајстор-Дишу, па онда пред целим на |
Галца.{S} А кира-Мана отишла у Галац и довела мужа кући, пошто се добро намучио и нагладовао.< |
а је девојка честита и за цело му не би довела у кућу новога Ламбру; млада је, па није имала ка |
, да је нека друга, много важнија мисао довела Думу њему, па се чак по мало и досећао, да ће се |
као мало преплашена; када су је у цркви довели пред младожењу и метнули им венчила на главу, њо |
и да му је рођена сестра, и Јанићија је довело у положај, да је сваки час морао то због овога т |
се нешто, што је и Јанићија и Лепосаву довело у неко чудно, несхватљиво расположење.{S} Тетка- |
еоград, није нашао на путу, примио га и довео у Београд и предао газда-Диши на занат.</p> <p>А |
дао од еснафских пара, уложио у еспап и довео још два шегрта.{S} А њега самога, за ову годину д |
да имате, колико се ви право заклели! — довикну Дума Диши кад овај изиђе на поље.</p> <p>Али Ди |
е, а Лепосава нариче, буса се у груди и довикује:{S} Ја сам крива, што се убио; он је мене воле |
амбриница почела нагло венути и потајно довлачити у кућу неке чињарице, које су јој редовно у њ |
том опере и своје непријатеље изобличи, доводила га је у некакав чудноват страх.{S} Увиђао је с |
ивахна појава била пријатна, ипак га је доводила у неку забуну.</p> <p>— Опет је боље да не иде |
сад...{S} И зар је то лепо, да јој сам доводиш кир-Ламбру у кућу.</p> <pb n="109" /> <p>Мајсто |
да ни пост ни молитва не угуши, било је довољан доказ о чудотворној моћи свете утвари.</p> <p>— |
пријатељица; а сама та помисао била је довољна да је грубо запита: „Шта тражиш ти овде?“</p> < |
а дана, кад Диша, мислећи ваљда да није довољно изразио своје незадовољство, рече, како је хран |
зла и кући гонила.</p> <p>Зато је био и довољно морално награђен.{S} Хаџи-Зосим био му је не са |
ине има још девет дана, а то ће му бити довољно времена да је обрлати.</p> <p>Кира-Анастасија о |
зубима.{S} Инако надраженом сад је било довољно, да сав нагомилани јед окрене противу своје жен |
ноге, и да се у томе часу не придржа за довратак у дућану, за цело би пао на земљу.{S} Пожурио |
ед њезиним капиџиком, она је још гдешто довршавала по кући, па се толико око распремања и дотер |
пред оним сандучетом.{S} Он је баш тада довршавао молитву и из земљане кадионице окађивао ово с |
ри Јанићије; али Лепосава му не даде да доврши, измахну на њега метлом, а он, пре него што ће г |
Хоћу.... али...</p> <p>— Није могао да доврши што хтеде рећи, јер га Анастасија, радосно изнен |
ослободиће пород свој!“</p> <p>Кад Маца доврши ово, диже се са седишта, прекрсти се и скромно с |
иже руке од свега и тврдо одлучи, да не доврши своје поклоништво, да се, макар као ексик-хаџија |
а питаш... ти...</p> <p>Мајстор Диша не доврши и изиђе срдито из куће.</p> <p>Тога дана између |
о тешко... бојим се... устеже Маца и не доврши, јер је нагло одазва она комшика.</p> <p>Диша ст |
њему и погледа га.{S} Он се збуни и не доврши што хтеде рећи.{S} Изненадило га је, како се за |
а ме чаршија... поче Анастасија, али не доврши шта је хтела рећи, већ удари у такав хистерични |
станује кум Дума. —</p> <p>Јанићије већ довршио један посао, па почео да отпасује кајиш с колен |
еко зида и лагано, као мачка кад вреба, довуче се између дрвета и густога османлука самоме докс |
зној, а мало за тим устаде, с муком се довуче до собичка, који служаше за стовариште еспапа, а |
х оде тамо, он се преплашен и клецајући довуче у башту.{S} Јанићије, већ стишан од прве навале, |
е разабере, где је и шта се то око њега догађа. <pb n="61" /> Заборавио где је, па премислио да |
ствар, која не разуме шта се то око ње догађа, седео је нем и поражен према Јанићију и обојици |
а длану, виде шта се све у његовој души догађа.</p> <p>Пошао је кући, али на половини пута заст |
ако је чула од друге, а уз то је, да би догађај био што потпунији, описивала све појединости ко |
ша је и на томе ћепенку чуо за јутрошњи догађај.{S} Па ни овде није био у стању да увери никога |
ио само дечак, безбрижан, весео; а овај догађај и она душевна борба сада га сасвим променише.{S |
га је тај поглед јако подсетио на онај догађај.</p> <p>И од тога часа Диша занеме као стена.{S |
stone unit="subSection" /> <p>Лепосавин догађај са Канчетом не оста тајна ни за комшилук ни за |
је вратио из бербернице, већ чуо за цео догађај, разуме се, сасвим у другој форми.{S} Чуо је ка |
кроз плач чисто прекорно и исприча цео догађај између ње и Канчета.{S} Само је беше стид да до |
Ламбру, сачува од пушке Дишине.</p> <p>Догађај овај, који је у самој ствари био искључиво прив |
на сокак.</p> <p>И за чудо, после овога догађаја кир-Диши као да од једном свану.{S} Неописано |
своје обећање одржати.</p> <p>До овога догађаја Јанићије је био само дечак, безбрижан, весео; |
нису пропустили, да га и за најситније догађаје на путу не пропитају.{S} И то је тако ишло, св |
змишљавати, кад су га све ове сплетке и догађаји толико узнемирили, да му је свака помисао у гл |
еменат из српске престонице, поче овоме догађају придавати и политички значај.</p> <p>— Одродил |
поступио.</p> <p>Трећег дана, по овоме догађају, седео је мајстор Диша у своме дућану сам.{S} |
могао надати ономе, што се, у тај пар, догађало тамо; тетка-Мацин долазак у дућан и онако срди |
ајстор Диша са нестрпљењем бројао дане, догоди се оно, што му је сву сладост ишчекивања горчино |
{S} Знаш, ружно је да ти се пре сватова догоди.</p> <p>Шта је после овога било, Лепосава није з |
вога имена плело.</p> <p>Но трећег дана догоди се случај, који му отвори очи и у потпуној нагот |
и у страху, да се то баш овога часа не догоди, побеже у дубину баште.</p> <p>Маца не мога да о |
ово ломљење трајало, да се сутра дан не догоди нешто, што је Јанићијевој одлуци дало снажан пре |
боље отварао очи, да му се тако што не догоди.</p> <p>Једнога вечера сео мајстор Диша на минде |
дговори Маца забринуто — сад може да се догоди све, и зло и добро.</p> <p>— Како: зло? — запита |
лачеш, лудо?{S} Камо среће да се тако и догоди; а она што прича, то јој је криво, завиди што он |
није било пријатно, да се у њеној кући догоди какав шкандал, <pb n="105" /> те, пре него ли шт |
/p> <p>— Ама, чули ти шта се оно јутрос догоди.</p> <p>— Шта? — запита радознало мајстор Диша.< |
страховитија, испињала се нада све.{S} Догодило се ма шта, свршило се ма како, она треба или д |
а — рече кира-Мани. — Засто плачете?{S} Догодило се, де; човек је, мушко је.{S} Ама он се теби |
страха.</p> <p>— Ко зна шта се до сада догодило?{S} Момци су, слуге су то; а где је слуга сачу |
жи што је започела.</p> <p>Једнога дана догодило се нешто, што је и Јанићија и Лепосаву довело |
сту и радио посао, као да се ништа није догодило.</p> <p>Међутим, код кир-Думе био је читав пор |
орија светога ексера и како се оно чудо догодило.{S} Та уверења богоугодник показује свакоме.</ |
плакаше.</p> <p>— Море говори шта се то догодило?! — подвикну најзад Маца, кад виде, како она н |
ла радо виђена у кућама где се тако што догодило, него је била уважавана и од оних жена чији жи |
>Страх од онога, што се могло врло лако догодити, не даде јој те ноћи тренути.{S} Обртала се, < |
ла нешто нејасно, нешто што ће се скоро догодити, али шта, то није могла никако да разабере.</p |
у ње и Канчета.{S} Само је беше стид да дода још и оно последње, чега ради је и полетела Канчет |
се по разним комшијским кућама зуцало, додавало или смејало на рачун будућега младожење и млад |
риш ти ово памук; децу, децу пазариш! — додаде за тим окренувши се Диши.</p> <p>— Ако је и децу |
итам... срам ме је...</p> <p>— И мене — додаде Лепосава.</p> <pb n="173" /> <p>— Ама, ти си јој |
о сам здрава...</p> <p>— И млада... и — додаде Јанићије.</p> <p>— Е?! — рече Лепосава и ђаволас |
вори Диша и уђе у кућу.</p> <p>Јанићије додаде газдарици бошчу, мало стишанији после овако приј |
рече хаџија, који већ беше на ногама, и додаде нешто по турски.{S} Маца оде, да му отвори, а ха |
вести, а кир-Диша између кумова двори и додаје час овамо час онамо, што ко нареди.</p> <p>Весељ |
га, који би им, на суђеноме часу, свећу додржао и паром очи заклопио.</p> </div> <div type="cha |
е се у шумору лишћа и гугутању кумрија, дође јој лако, мило, као некада, докле још и не мишљаше |
ојица са Циганима, њега раздрага песма, дође међу ове и тако ударише у пијанку и певање, да се |
онда кад човек мисли да је најсрећнији, дође нешто, што му сву срећу наопако окрене.{S} И то ба |
у силу младости у свој својој бујности, дође јој као некада, када се с њиме, било на чешми или |
врата и викну:</p> <p>— Берићет, зете: дође и друго!</p> <p>— Шта велиш? — запита Диша и забез |
отерати.</p> <p>И њему се нешто ражали; дође му, да као мало дете зајеца.{S} Грло му се стегло |
ма ноћи, море, када је на сну не видим; дође, тумара по соби, па онда, онда, кад је ја питам: „ |
„да није хтео“.</p> <p>— Ја онако...{S} Дође ми мрак... али...</p> <p>— Ниси хтео! — насмеја се |
а и од кога је често плачући бежала.{S} Дође јој жао, па га поче тако болећиво гледати, као да |
амо таквоме испоснику дато да за бадава дође до оне светиње, до које ни цар Константин није мог |
у овоме часу било.</p> <p>Лепосава прва дође свести, образи јој на ново запламтеше, она покри о |
случајно допринела.{S} На позив суда да дође у Београд, да се суди, она је из Галца одговорила, |
ногу?</p> <p>— Заригли капиџик; хоће да дође!</p> <p>— Ко?</p> <p>— Кир-Диса!{S} Ето га за ћоше |
е и стаде му криво што је и помишљао да дође овамо.{S} Он се повуче иза огњишта, па, како је ос |
p> <pb n="150" /> <p>Све ово што угледа дође Јанићију тако слично са оним даном, кад га спопаде |
ма чинио, само да до једнога наследника дође, па ништа.{S} Обишли све гатаре; за једанаест годи |
ало неколико недеља, кад једнога вечера дође Диша кући, уђе у собу и рече Лепосави, да иде у му |
е у заман: где има много среће, несрећа дође.{S} Четвртога дана устаде Лепосава, али, истрошена |
а је тако ретко когод могао видети, кад дође и оде из дућана.</p> <p>Сад је кир-Диша био потпун |
19061_N4" />.{S} Али при излазу из собе дође му друга мисао, извуче гужву од туда и брзо оде ни |
ептила на њему.{S} На половини заклетве дође му на ум, како није ни поштено ни лепо то што сада |
и сваки други, грабио је, да што раније дође на чесму, како би што дуже на <pb n="37" /> њој ос |
али и стрплењу најверније жене најпосле дође крај.{S} Она је већ почела да размишљава, на који |
рукавом и оде у мутвак.</p> <p>За њоме дође и Маца и поче је потанко испитивати.{S} Дабоме да |
тео да седа за совру, докле му калфа не дође, те Маца посла шегрта, да га у чаршији потражи. — |
ице тако; али, на његову срећу, нико не дође.</p> <p>— Ох, ох, луда глава! ох проклето Бик што |
врло љутита и поручила му: ако одмах не дође, она ће му сама у дућан доћи.</p> <p>Није се имало |
стричевој смрти и саветова, да што пре дође, те да прими наслеђе.</p> <p>— Ти да пожуриш; немо |
Газда!</p> <p>— Шта је? — запита Диша и дође мутваку.</p> <p>— Може ли да се поквари свадба?</p |
анићије.</p> <p>— Пола године док оде и дође!</p> <p>— Много!</p> <p>— Само здравља, вратиће се |
им из ове чаршије! — мишљаше Јанићије и дође му тако криво на сама себе: зашто да уради тако, з |
ленући у капиџик, кад ће да га отвори и дође.{S} Јанићије је моје дете; добар је и волим га.{S} |
-Анастасија! кира-Анастасија!“</p> <p>И дође јој да заплаче, очи се замаглише; али ко би знао з |
е учиних русвај; ама срећа моја, што ми дође памет у главу: зашто да робијам због једне ороспиј |
стасија! кира-Анастасија!“</p> <p>И њој дође тако тужно; седе на миндерлук, обухвати шакама јед |
мен му удари у образе.</p> <p>Сутра дан дође мајстор Диша у дућан, седе на ћепенак и, када му м |
да ће се тицати и удовице, те му некако дође тако нелагодно око срца, као ономе, који за леђи о |
! — помисли једаред; али у тај исти пар дође му на ум она њезина претња и велики кујнски нож, и |
чује новости, а већ онда, кад та новост дође до последњега уха, развије се у читаву приповетку. |
е стегне, па ни да прослови. — Јанићију дође тежак овакав положај, па се усуди да запита.</p> < |
и првоме своме шегрту, који му под руку дође.</p> <p>Кад се овако нагло нашао на улици, стао је |
је вазда одлучан и заповедни тон, па му дође сада и сувише изненадно све ово.</p> <p>— Имаш ли |
ати на част и Ламбру и кира-Ману, па му дође необично тешко, кад помисли каквим ће га очима гле |
ио на врхунцу радости и узбуђења, те му дође чисто као нека душевна потреба, да бар пред зидови |
тако убедљиве разлоге кир-Думине, њему дође на ум, да још један покушај изврши, па ако успе, о |
потврду овога био је он сам.{S} И њему дође тешко, што је на прво потказивање из комшилука пов |
то захтевање, да јој мајстор Диша одмах дође, протумачио је он сасвим друкчије.{S} Помислио је |
нога дућана, те да му каже да јој одмах дође.</p> <p>Кир-Ламбре није чекао да га по други пут з |
ла по авлији, певушила и радила.</p> <p>Дође и време поласку.{S} Уочи овога дана мајстор <pb n= |
заноћиш?</p> <p>— Неће; казао да сутра дођем по своје ствари, па да идем куд знам.</p> <p>— Сл |
а! — прекиде га дервиш — До године, кад дођем, ти да ме дочекаш са пешкешом, а ја да ти сада да |
дравља кира-Анастасија и поручила ти да дођете на једну баклаву и татлије вечерас.</p> <p>— Не |
ље пред кућу, болест из кућу“.{S} А кад дођеш кући, прво да потражиш зелену жабу, па ту жабу да |
<p>— Поздравила те моја мајка, да одмах дођеш.</p> <p>— Какву послу имам ја сас твоја мајка?</p |
јсторе!{S} Тетка-Маца поручила да одмах дођеш... још нема ништа! — изговори Јанићије на душак и |
м, <pb n="116" /> па да дам.{S} Него ми дођосмо због друго; знате због они пари!</p> <p>— Које |
— Еле, како сте?{S} По пријателски посо дођосмо.</p> <p>— Уђите! — простења кир-Диша, коме у та |
о само једно „шише“ вина, па после, кад дођоше двојица са Циганима, њега раздрага песма, дође м |
анићије, кога је већ произвео за калфу, доживљавао је тако исто једну важну промену.{S} Мајстор |
ао његовој жељи, да се ништа о овоме не дозна, да се кира-Анастасија са Дишом измири, а он као |
у земљу пропао.{S} Све што је од других дознала, то је, да је у Галцу са кира-Анастасијом отвор |
часак остати.</p> <p>Кад је кир-Ламбре дознао за срамоту, коју је начинио Диша, цикнуо је од љ |
адала.</p> <p>Јанићије је још те вечери дознао, да ће мајстор сутра звати на част и Ламбру и ки |
ио је Ламбре Диши, када је за ту новост дознао.{S} Каже се: суд; ама кој држи тај суд?{S} Има г |
осавом кроз коло, вијали једно другога, док тек Лепосава у један час отрча мутваку и прстом поз |
неколико година, да га остави.{S} Онда, док је Јанићије био још дете и мали калфица, имао је пр |
>— Море, не дери се ту, лудо цинцарска, док те нисам клепнуо, па да ти кажем ко ти је појео пар |
шалварица прашину, која се прихватила, док је уз капиџик стојала.</p> <p>А када је Јанићије до |
лепећете?</p> <p>— Море, одвали човече, док си читав! — узвикну Јанићије, и како му прекипе, от |
— Била ти, кира-Мана, свога пса везати, док беше овде, а ја да ти га хватам, нећу.</p> <p>— Ама |
тво, што се једаред и он осветио, ипак, док је говорио ону заклетву, осећао је како га нешто у |
бре, ћопеку један!{S} Седи и ради тамо, док те нисам овим калупом по лудој глави! — подвикну му |
радости и у некоме мутноме расположењу, док тек Маца одшкрину врата и викну:</p> <p>— Берићет, |
слуга, нема нигде ништа; а да га чекаш, док се огазди, хој, хој!{S} То ће да прође и десет годи |
нда би се нашла у послу око огњишта, па док је он са највећим нестрпљењем бечио од туда очи и и |
? — рече Јанићије.</p> <p>— Пола године док оде и дође!</p> <p>— Много!</p> <p>— Само здравља, |
ве докле их пламен сасвим не обухвати и док се не претворише у сами пепео.</p> <p>— Знала сам ј |
— Леле, што ћу да јој се наплатим, само док је познам.</p> <p>— Немој, снахо; него кад те тако |
водицу и у свакој кући задржавана, бар док једну кафу не <pb n="107" /> попије, кир-Диша је ка |
то се све за њом говорило тако рећи још док се није ни сасушио траг оних суза, што их је за кир |
хаџи-Зосим покрао; а и када би успео да докаже, тешко да би до својих новаца дошао.{S} Турске в |
а си ти нежењен.{S} Е, па онда ко ту да докаже, да у томе нема нечега.</p> <p>— Па шта да радим |
могао посумњати; то му је био очевидни доказ, да је све онако било. — Јер, да није крива, зашт |
ст ни молитва не угуши, било је довољан доказ о чудотворној моћи свете утвари.</p> <p>— Хеј, да |
S} Хаџи-Диша није имао у рукама никаква доказа, да га је хаџи-Зосим покрао; а и када би успео д |
ша не заста на овоме само.</p> <p>Да би доказао, како је у свему раскрстио са грчко-цинцарском |
мохран потуцао се од немила до недрага, докле га један биволар, који је дотеривао биволице у Бе |
мрија, дође јој лако, мило, као некада, докле још и не мишљаше, да ће је судбина предати мајсто |
мало одахне и по своме обичају сачека, докле се не стиша бујица наврелих речи.</p> <p>— Ето, к |
икада било, да је некоме радња пропала, докле се он на хаџилуку бавио?{S} Деде, размисли! — А т |
ова, а лађа је све даље и даље клизила, докле се не изгуби за врбацима ниже Кајабурме.{S} Тек о |
колико да је човек прав, у очима жена, докле се пазе, он је увек кривац.{S} А ове две куме тол |
чни плач, да му требаше повише времена, докле је како тако умири.</p> <p>— Од суза нема лек, џа |
стао пред невесту и жене около њих, па, докле чочеци певаху, он је у деф ударао.</p> <p>Од тога |
и поштовање.</p> <p>Тако је овога часа, докле је кир-Дума говорио, мајстор-Диша размишљавао.{S} |
а је више увлачила у свој чаробни круг, докле није у мутваку, где му је Лепосава удесила постељ |
саветовала, да што пре свршава сватове, докле му невеста није „отишла у буџак“.</p> <p>Сад ни к |
о зида баченим.</p> <p>И сам Бог знаде, докле би ова идила потрајала, да је кир-Дума, устабаша |
ј торбици, обешеној о дувар, све дотле, докле не би напипао једну аспру (1/3 од паре), па кад ј |
.</p> <p>И сада наста на ново погађање, докле се најпосле не састадоше на цени од двеста и четр |
а, и сваке је године повишавао обећање, докле га није попео до целога товара; али сва хасна, шт |
оз тесне и криве јерусалимске сокачиће, докле у близини Витезде не уђоше у једну малену, таман |
обеси!</p> <p>Тако је шапутала у себи, докле не одоле сан.{S} Кандилце поче јаче праскати, там |
тавља дућан на шегртима, но да ту седи, докле год не буде време да се ћепенци затварају.</p> <p |
аги обичај постајао је све ређи и ређи, докле се сасвим није изгубио у пријатноме расположењу у |
вола, да нас на хаџилуку искушава, али, докле се ми овде боримо са нечистом силом, дотле он у н |
згред, и три пута помиришу.</p> <p>Али, докле је хаџија са нестрпљењем гледао, како се споро пр |
такнута, пала у незнан; муке су имали, докле су је повратили себи, а после је жалила и лелекал |
</p> <p>— Хајде, хајде, још мало, ћери, докле си код мајке; мужа нећеш дочекивати седећи. —</p> |
својим облицима почела се ограничавати, докле се није зауставила на оној Лепосавиној изјави, ка |
у чело, и ту остаде, гледајући за њим, докле није замакао за први угао.{S} Ламбре га испратио |
а друге него да очекне.</p> <p>Међутим, докле је он чекао пред доксатом и задовољно тамо амо хо |
ала своје браколомство.</p> <p>Међутим, докле су се са њиме дешавале ове промене, и његов верни |
им задахом запахњивало.</p> <p>Међутим, докле је кир-Диша овако очајно лутао све даље и даље од |
их је <pb n="195" /> Спаситељ подносио, докле су му овим двокраким ексером длан пробијали.{S} Е |
ћа, ђидијо?!</p> <p>Јаукао је и претио, докле га силна мастика, што је у ћор-Ахметовој кафани п |
а цвеће метала у чашу, где је мирисало, докле га не би заменила другим, свежијим китицама, прек |
напуњене тестије под лулама преливају, докле се они живо о овоме или ономе разговарају.{S} А р |
.{S} За „неверне Томе“, који не верују, докле се и прстом не дотакну рана, снабдео се он уверењ |
ре би, можда, причекао још коју годину, докле удовица потпуно не залечи ране, које јој Бенџина |
p>Хаџи-Диша није хтео да седа за совру, докле му калфа не дође, те Маца посла шегрта, да га у ч |
овде нема лопова. — Јуда Искариота!{S} Докле се грлио са мном, кесу ми је одсекао!{S} Пет хиља |
ће ти?{S} За кога имаш да се китиш?{S} Докле се ја не вратим, не треба ти, а када се будем вра |
бре је дуго остао код фудул-Стаменке; а докле је он са Анастасијом претресао све начине, како д |
знам; — одговарао је самоме себи.{S} А докле је тако размишљао и брижно погледао у „бешчедну“ |
на ону која јој мужа преотела.</p> <p>А докле су њих двоје овде размишљавали, седео је Диша у о |
за мужа, који јој се враћаше.</p> <p>А докле су они овако разговарали у гомили овога света, ха |
да разбере о кира-Анастасији.</p> <p>А докле је тетка-Маца обносила водицу и у свакој кући зад |
ајстор Диша не би могао прећи.</p> <p>А докле се по разним комшијским кућама зуцало, додавало и |
ере у који ће скочити.{S} И сам Бог зна докле би ово ломљење трајало, да се сутра дан не догоди |
<p>Тако је радила неколико година, све докле се не свикну на своје удовиштво.{S} А већ после о |
дало, да од њега неће бити сигурна, све докле се он буде налазио у овој кући.</p> <p>И кир-Ламб |
арише много живље и много веселије, све докле их не прекиде Канче, која у тај пар уђе, да им ја |
собу, затвори се и не изиђе из ње, све докле се не разиђоше људи и докле фудул-Стаменка не одм |
луво, него да свирате!{S} Свирајте, све докле вас могу чути. — Оно... знаш, оно...</p> <p>— Зна |
говорио је хаџија држећи хартијице, све докле их пламен сасвим не обухвати и док се не претвори |
а друго, што мужа не треба дирати, све докле сам не увиди докле је забраздио. „Кад му сама дус |
оразумни, упутише се Зереком право, све докле између густих ћепенака не завише у један ћорсокак |
Удрите!</p> <p>И не би га оставио, све докле не прескамуче од бола и кукања.{S} После би запов |
не пропитају.{S} И то је тако ишло, све докле се не помоли месец и докле мујезинова песма са ми |
се у мутваку нађе и да остане тамо, све докле кир-Ламбра из куће не оде.</p> <p>— Не треба — ве |
а се завештао да неће венчати децу, све докле на Саборној Цркви звона не пропоје).</p> <p>Прсте |
отиње, нема сиротиње! — И то говори све докле не пронађе одбачену аспру, узме је међ прсте, отр |
е све више церекала, те га не пусти све докле се Јанићије не саплете и паде потрбушке насред ду |
руком, скиде са зида малено дахире, те докле су зурлаши са улице изводили арију: <hi>чочек ава |
="186" /> склоно свакоме искушењу.{S} И докле је мајстор Диша забринуто и са чежњом помишљао у |
из ње, све докле се не разиђоше људи и докле фудул-Стаменка не одмаче од врата.</p> <p>— Ово ћ |
ко ишло, све докле се не помоли месец и докле мујезинова песма са минарета не огласи вечерњу мо |
!{S} Дао Бог, брате, дао Бог!“</p> <p>И докле је ове речи по десет и дваест пути понављао, а пр |
не треба дирати, све докле сам не увиди докле је забраздио. „Кад му сама дуса не иска да се врн |
ина растрзале и кљувале.</p> <p>Међутим докле се он овако ломио и у нерешљивости својој вртео о |
вори, да газда није у дућану.</p> <p>Но докле се, тога дана, међу Србима причало, како је Диши |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Докле је Диша код тетка-Маце остао, Јанићије је седео у |
игурније изиђе из суда оправдан.</p> <p>Докле је он полагао заклетву, стојао је кир-Дума спрам |
у како ни на њих није заборавио.</p> <p>Докле је жена разређивала поклон, кир-Диша зашао по кућ |
удовица и уводи гошће у собу. —</p> <p>Докле се ова посета двеју кума вршила, кир-Ламбре и Дум |
јстори су ревносно вршили овај аманет: „Докле ти не утаманим оно дивље месо, не можеш постати ч |
је оно отишао, тврдо науман да са собом доконча, он је пун срџбе и очајања лутао тамо амо по гу |
чи, па, када сазнаде да је ту био крај, докопа покојницу за рамена и поче је трести.</p> <pb n= |
лико вичеш? — одазва се Маца и изађе на доксат.</p> <p>— Дошао Јанићије!{S} Ево Јанићија! — вик |
вери кураж.{S} Кад хтеде да се попне на доксат, одакле се ишло у Лепосавину ложницу, њему толик |
лепо испавао и онако комотан изишао на доксат, узео слатко и воду и запалио чибук, па сада зад |
здо на више, заједно са османлуком, сав доксат обузело.{S} Кад угледа свога мужа, отури канту и |
гледа туршију, кира-Анастасија стрча са доксата у мутвак Јанићију.</p> <p>— Ово теби! — рече и |
p>— Гледај, тетка-Мацо! — викну он и са доксата, на коме су вечерали, изнесе је у башту и поче |
ешницом.{S} Ћира-Мана је баш силазила с доксата и, кад угледа Јанићија, како јој долази, стушти |
заклањаху бујне баште и спретне куће са доксатима и многобројним срчали-прозорима.</p> <p>Ишао |
а је у дубини извиривала бела кућица са доксатом и као смиље жутом надстрешницом.{S} Ћира-Мана |
једне малене али врло спретне кућице са доксатом и баштом.{S} Ту је живела Маца удовица, или те |
</p> <p>Међутим, докле је он чекао пред доксатом и задовољно тамо амо ходао, из собе се зачуше |
е, са широком настрешницом и хладовитим доксатом, дотле је у тој кући ишао живот тихо и мирно, |
>Кира-Анастасија се у тај час мајала на доксату и залевала цвеће, које је оздо на више, заједно |
изиђе на поље.</p> <p>Тек кад је био на доксату, он се окрете соби, у којој му жена стојаше с н |
љства и среће.{S} Он и без допуста пође доксату, али у томе и Маца изиђе, само не више онако ве |
змеђу дрвета и густога османлука самоме доксату, из кога се одмах у собу улазило.</p> <p>На соб |
вом! — рече хаџија, који сеђаше на томе доксату и са неким изразом задовољства посматраше ову р |
S} Један пар ластавица савио је у самом доксату под стрехом гнездо, из кога извириваше неколико |
том озбиљношћу расклапао један по један докуменат и разређивао по столу, а сваки од њих био је |
анче, која у тај пар уђе, да им јави за долазак Ламбрин.</p> <p>Фудул-Стаменка истрча на авлију |
ило је тугаљиво, кад год би помислио на долазак мајсторов.{S} Зашто је он зебао и од чега, није |
када му је предосећање казивало, да је долазак газда-Дишин ту на прагу, у њему се појавила сум |
тога целога дана у његовој кући био је долазак као о слави.{S} Хаџи-Диша није могао да се напр |
номе душевноме расположењу дочекао је и долазак свога мајстора. — Сунце зашло већ, а тамна руме |
, у тај пар, догађало тамо; тетка-Мацин долазак у дућан и онако срдито захтевање, да јој мајсто |
, после треће каве, саопштише ради чега долазе.</p> <p>— Јазук, кир-Диса, да остарис брез зена; |
остане сама без послуге, кад јој гости долазе.</p> <p>Од кир-Дишиног одласка прошло је већ нек |
упита га Лепосава још с врата.</p> <p>— Долази! — одговори Јанићије и узбуђено тресну писмо о с |
убњавом гочева, изгледала јој је као да долази од некуд с другог света, па јој се чак учини од |
ело није било, јер је Ламбре престао да долази и кира-Анастасија га је тако сестрински пазила, |
на ново клону духом; више није смео да долази кући преко дана.{S} Ручак су му доносили од куће |
је — одговори Маца равнодушно — а када долази?</p> <p>— Кроз недељу дана — одговори Јанићије, |
, а кир-Ламбри да допустиш да и од сада долази У кућу.</p> <p>До овога часа кир-Диша се бар кол |
проси, дабогме; али шта знаш ти!{S} Не долази он за бадава у нашу кућу.{S} И зар би то било ле |
а није враћао из дућана.</p> <p>— Да не долази већ? — упита га Лепосава још с врата.</p> <p>— Д |
допушта да се приближите гробу, коме не долази више нико; јер сви они, знани и незнани, који ис |
е...{S} Ја ћу му кажем да никад више не долази... хоћу да се кајем... у цркву ћу да идем, велик |
себе,</p> <p>— Па ти му реци да нам не долази у кућу више; зашто ће нам он?</p> <p>— Ви’ш ти њ |
бивајући се.</p> <p>— Па где је, што не долази?</p> <p>— Он каже: да неће!</p> <p>Маца и Диша з |
нило, да ће му сваки погодити чега ради долази.</p> <p>Али једнога дана, када је светина одујми |
p> <p>— То је онај несрећник; сад ли ми долази! — рече хаџија, који већ беше на ногама, и додад |
оксата и, кад угледа Јанићија, како јој долази, стушти обрве, а из очију само што не севнуше му |
о јој је криво, завиди што онакав човек долази <pb n="134" /> у нашу кућу, а од њезине три кона |
ећ трећи пут, како као побожни поклоник долази овамо и свима онима, који су невични били обичај |
у устабашу а без устабашинице.{S} То им долази некако крње.{S} Хоће да те виде ожењена; а како |
удовица, не знајући ни сама од куда то долази, ретко које јутро да не нађе у својој авлији уба |
а је одјурила ножем, па зар да јој опет долази?{S} Стојао је неодлучно неко време и почео ослуш |
ој тако давно невиђени гост опет у кућу долази.</p> <p>— Е ли она ту? — тихо и задувано запита |
ма порушених идеала; а ноћу, кад заспи, долазила би му лепа удовица на сан, насмејаних очију, с |
ростим? — викну Диша.— Никада!</p> <p>— Долазила.{S} Вели: човек чека...</p> <p>— Који човек?</ |
оседелу браду, која му је чак до појаса долазила.</p> <p>— Ено га! — рече Маца, која се са Лепо |
и отишао у дућан, рекоше му момци да је долазила тетка-Маца и поручила му, да одмах њезиној кућ |
однео некуда.{S} Па испричаше, како је долазила кира-Анастасија и у оној собици плакала и моли |
јно промуца Диша. — Реци ми само, је ли долазила по дреје, реци, тако не гледала очима своје де |
а је било и сасвим непознатих јој жена, долазиле су, да виде чудо, па, узгред, и три пута помир |
сина.</p> <p>Какве су му мисли и намере долазиле и то све на један мах у главу, тешко је поброј |
жагор и певање.{S} Лепосавине другарице долазиле су, као на мобу, да јој помогну у пословима и |
леб свога мајстора.</p> <p>И тада му је долазило, да не чека, но да погази своје обећање и, као |
са свих страна <pb n="22" /> и то му је долазило тако пријатно, као од умора задиханоме човеку, |
га нема, то јој ни на крај памети није долазило.{S} Напротив, њој је било врло пријатно што је |
р и оно таласање њезиних недара.</p> <p>Долазило му да полуди.{S} Ова три дана не би се могао п |
Научи ме, де!{S} Ето, ја ћу престати да долазим, па ће временом и свет ућутати.</p> <p>Маца га |
S} Јанићије је обично увек пре мајстора долазио а Диша опет није никада тако одоцнио као овога |
а указа.</p> <p>Рано у вече Јанићије је долазио кући, а у први освит одлазио у дућан.{S} Ручак |
/p> <p>— Ламбру да отераш!{S} То што је долазио, нека!{S} Ама од данас да не пригвири у мајстор |
Шта више, за она четири дана, кад није долазио, Лепосава је била врло замишљена, па је по десе |
мисли на ту страну и са великим успехом долазио до уверења, да је у целој ствари потпуно невин. |
е.</p> <p>— Отишла! — прошапута. — И он долазио... сад шта да се чини?</p> <p>Мислио је испреки |
>Кира-Анастасија брзо скочи и изнесе из долапа једну антерију, ћурче и чампаре.{S} Кад Ламбре н |
а све до <pb n="70" /> мајстор-Дишинога доласка, Јанићије је живео као мали султан.</p> <p>Посл |
мужа, отури канту и пуна радости стрча доле.</p> <p>— Стиже ли? — Добро досли!{S} Како сте пут |
буђења бректаху, хуктао је и ходао горе доле по соби.</p> <p>— Па сад? — запита преплашено и ст |
џика, срце му силно залупа а рука клону доле.{S} Мало час га је одјурила ножем, па зар да јој о |
пустио из загрљаја.{S} Караван се крете долином, а хаџи-Зосим још једном погледа на камилу, у в |
е са три извора; а кад се будеш враћала дома, никако да се не обазреш за собом, а све до куће д |
наместо вина пио.{S} Маца је предузела домазлук, неговала она три сирочета, па, прибравши сву |
и вране растичу!“</p> <p>Али у кућевном домазлуку не би га више познали.{S} Како је у почетку п |
— Још му неје вакат, него ће сутра моја домакица да ми наниже оште едно килибар-зрно.</p> <p>— |
<p>— Сутра па да изволите на куде моју домакицу, на еден кадаиф и ратлокум.</p> <p>— Зашто, ки |
, која беху на гласу.</p> <p>Кир-Дишина домаћа невоља учинила је читав преврат у његовим поглед |
атку других разговора претресала обично домаћа питања својих ближњих, почело је по мало већ да |
ко се сврши <hi>први део</hi> ове тужне домаће историје човека, чији су се идеали стопили у јед |
ошћу пратио приватан, породички живот и домаћи праг чувао као „свјатаја свјатих“ од нечистих но |
узгред виде, како се одржава кућа, кад домаћин није ту; комшинице и другарице Лепосавине такођ |
Ламбре!</p> <p>— Кали-мера! — одазва се домаћин — Орсе, изволите кир-Дума, орсе! — и услужно му |
у тој кући ишао живот тихо и мирно, као домаћин, који је мало час дошао са бурне улице, па се о |
д црње.{S} То не беше више обична брига домаћина, који се удалио од куће, већ права патња, муче |
Ено је у соби, спрема се, да пред свога домаћина не изиђе постидна.</p> <p>Диши игра срце од за |
стиђаше да баци поглед на свога будућег домаћина.</p> <pb n="146" /> <p>— Је ли ти рекла што ма |
ко светлећи пред собом, опростише се са домаћинима и изиђоше на улицу.</p> <pb n="84" /> <p>— Е |
није се Бог зна како осећао недостатак домаћинов.{S} Један део домаћинових права пренео је мај |
ећао недостатак домаћинов.{S} Један део домаћинових права пренео је мајстор Диша на своју пуниц |
ној цветало је тако, да му је и најбоља домаћинска кућа могла позавидети.</p> <p>Топло и сунчан |
и жива и здрава и срећу да унесеш твоме домаћину у кућу! — рече Маца и пуна срца пољуби своју ћ |
ја, у оно време, једном савесном мужу и домаћину стајаху на расположењу.{S} Ретко који дан да к |
арским и српским; она је била увек пуна домаћих новости, а умела их је тако потпуно и слатко пр |
м се промолише на свет, расплашили јато домаћих гушчића, који, са својим родитељима, под кутњом |
ро сте нам досли!...{S} Орсе! — нуди их домаћица у кућу и, смешећи се, прима из њихових <pb n=" |
а ти кажем какав сам ја и шта тражим од домаћице! — рече Диша и поче јој на дугачко описивати с |
ребаше да сазна, шта ја тражим од своје домаћице.</p> <p>— Е, ако, ако — одговори Маца и даде м |
а зар је то лепо да дочекаш старост без домаћице?</p> <p>— Ама, то је истина.{S} Време је, треб |
ојаса извади стручак босиока и пружи га домаћици.</p> <p>— Сутра па да изволите на куде моју до |
ма? — виче још с капиџика кира-Думиница домаћици.</p> <p>Кира-Анастасија, која је, баш у то вре |
говори Ламбре весело и даде знак својој домаћици, да пред госта донесе распаљене наргиле.</p> < |
p> <p>Обе гошће пољубише се на прагу са домаћицом, а кира-Думиница уштину је још за обрашчић, п |
ласт надзора, како над кућом тако и над домаћицом, а што се тиче Јанићија, он је био потпуно ув |
је чезнуо да се на ново окући, да стече домаћицу, која ће му унети у кућу мир и задовољство и д |
шно крчмио анасонлију, а на своју праву домаћицу и радњу, која је већ у велико почела посртати, |
и Маца би била најбоља контрола, да му домаћицу од злих очију сачува.</p> <p>Све је то тако, а |
ћом; бар сад знаш, да ћеш имати честиту домаћицу.</p> <p>И тетка Маца узе мајстор-Дишу за главу |
по цео сат жагоре, расправљају о каквој домаћој или јавној новости, и са тешким срцем дижу на о |
Диша мислио, да не може преболети своју домаћу несрећу; мислио је, да од срамоте неће смети на |
о усана, слуша и осмешкује се на богату домаћу идилу.</p> <p>— Е, е, ти ми много наказива — сме |
S} Испела се на прсте, уздигла руке, да домаши високу полицу, па се извила леђима, да ти се чин |
ао псетанце на залогај, који не може да домаши.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Што се д |
ој кући.{S} И тај страх, што ће у своме дому видети мртваца, задржа га, те, место да одмах оде |
м.</p> <p>Но, како се у мајстор-Дишином дому извршило чудо, и како је он постао оцем три синчић |
вих шака и побегла.</p> <p>— Шта чекаш, домуз бре; што не кршиш шија на гробље?{S} Од теб ми цр |
а га је одлука подржавала и хранила, па донекле и утишавала ону силну навалу, што му дан ноћ ни |
па било то макар за што.{S} Лепосава је донекле сносила све то, али, кад и њојзи превре, она му |
> <p>Сузе и преклињање њезино, ма да су донекле утицале на Јанићија, ипак га нису ни мало порем |
а Бога камењем бацао.{S} Ето и ја тако; донела сам Лепосаву тек у четвртој години.{S} А колико |
осветио кир-Думи, него му је та освета донела 4000 гроша; а за мале новце, које је дао за есна |
тина отварала јој је врата сваке куће и донела јој је породички назив: тетка <pb n="29" /> Маца |
р да знаш, зашто си потегао толики пут; донео си читав берићет у кућу! — утишавала је Маца успл |
а мужа, да сву срџбу, коју је са сокака донео против кога му драго, искали на њојзи.</p> <p>Лам |
> <p>Оба шегрта потврдише, да је заиста донео нечије дреје и да их је однео некуда.{S} Па испри |
итници говори.</p> <p>— Ама Јанићије је донео дреје овде.</p> <p>— А од куда бих ја знала да су |
фистан и антерија од ћитајке што јој је донео за спомен; подигла је руком у вис, загледала са с |
то узима по три зрна пшенице.{S} Он је донео собом једну велику светињу: ексер, којим је био п |
у на рукавима.{S} Кир-Ламбри и кир-Думи донео је два дугачка чибука, поткићена разнобојним мерџ |
тидљиво она.</p> <p>— Погле, шта сам ти донео.{S} Ходи, ближе!</p> <p>Лепосава маши очима руци |
> <p>— Ево и ови су видели, када сам их донео у дућан, а после сам их однео код тетка-Маце.{S} |
Тај, тај, донеси ми га.</p> <p>Лепосава донесе хартијице, хаџија их прихвати са два прста, усек |
тражили су и обећавали ономе, ко им га донесе, пола царевине.{S} Али ексер се није могао наћи, |
аде знак својој домаћици, да пред госта донесе распаљене наргиле.</p> <p>— Много, кир-Ламбре, м |
анима.</p> <p>— Ни врана коска да ми не донесе више у овај пусти Београд! — Ватра да га изгори! |
ре брате, служиш поштено, а он да ти не донесе поклон ни колико за једну аспру.</p> <p>— Нека, |
моле, да им из светих места ово или оно донесе.</p> <p>Лепосава је била у трострукоме послу: сп |
бало, слао је из дућана Јанићија, да му донесе, па чак је од некога доба у дућану ручавао.</p> |
ца што је слала Лепосаву у дућан, да му донесе по штошта од своје софре као понуду.{S} Кир-Диша |
дговори Јанићије и оптрчавши целу башту донесе је пред тетка-Мацу и, збуњен, као да је бекријск |
да запита.</p> <p>— Газда, да ли да ти донесем хладне воде?</p> <p>— На! — простења Диша и иза |
зови је сада; одох прво до куће, да јој донесем нешто.{S} Па онда већ биће боље...</p> <p>И так |
ох, како сам уморна!{S} Лепосава, дете, донеси један ратлокум и воде.</p> <p>Кир-Диша само преб |
? — запита Лепосава.</p> <p>— Тај, тај, донеси ми га.</p> <p>Лепосава донесе хартијице, хаџија |
ицу око врата, а дукат на чело; па онда донеси послужење.</p> <p>— Је ли ти се допада? — запита |
ићије!{S} Тамо, на Јалији; сад ће да га донесу!</p> <p>— Кога да донесу?!{S} Нећу мртваца! — ра |
; сад ће да га донесу!</p> <p>— Кога да донесу?!{S} Нећу мртваца! — развика се хаџија као у пом |
осави, па јој онда све ређао шта ће јој донети, кад буде у бабињама.</p> <p>Али прође и прва и |
е и трчи из собе у мутвак и обратно, те доноси час кафу час ратлокуме и друге слаткише гостима. |
бре? — развика се кир-Дума, што га грло доноси, и диже обе шаке и вис.</p> <p>— А шта се то теб |
ли Цариград, од куда су ондашњи трговци доносили робу.</p> <p>То је била добра мисао и ко зна н |
долази кући преко дана.{S} Ручак су му доносили од куће шегрти, пре него што ће у вече заклопи |
дневни пазар редовно је свакога вечера доносио тетка-Маци, која га је затварала у оковану гвоз |
е била ведра и обасјана, благ поветарац доносио му је шумор баштенскога грања и пријатно расхла |
иштаху за мамом и татом, који наизменце доношаху хране својој дечици.</p> <p>— Берићет под кров |
аједно са тим младешчићем у левоме куту доње уснице, постала већ предметом једне песмице на грч |
једним руменим младешчићем у самом куту доње уснице, и јелечетом, за које сте морали страховати |
донеси послужење.</p> <p>— Је ли ти се допада? — запита Диша, уживајући у њеној забуни.</p> <p |
ра-Думиницу и кира-Ману.{S} Јако јој се допао фистан и антерија од ћитајке што јој је донео за |
меним јутарњим зрацима.{S} Из те даљине допираху му једва гласови мујезина, који оглашаваху вер |
базре око себе, погледа тамо од куда му допираше весело ћеретање, па кад опази Лепосаву и чу, к |
спусти низ Зерек, уз пјенија свештеника допрати Дишу до Јалије, окадише лађу и пожелеше срећан |
ким барјаком; а после укопа све, што је допратило покојницу до гроба, вратило се хаџи-Дишиној к |
чи му грануше живошћу, кад му са сокака допре раздражена вика кир-Думе и двојице његових пријат |
томе је и сама кира-Анастасија случајно допринела.{S} На позив суда да дође у Београд, да се су |
ло три године!</p> <p>— И седум дана! — допуни Ламбре.</p> <p>— Па, па, па! — учини Дума и зани |
сне од задовољства и среће.{S} Он и без допуста пође доксату, али у томе и Маца изиђе, само не |
посава на ново паде у бунило, а Маца не допусти више да јој дете пеку усијаним гвожђем, него пр |
на кир-Думу, што се толико заслепио, те допустио, да се један Србин <pb n="35" /> увлачи у њихо |
ом, да Јанићија отераш, а кир-Ламбри да допустиш да и од сада долази У кућу.</p> <p>До овога ча |
ја над старим, запуштеним гробовима, не допушта да се приближите гробу, коме не долази више ник |
реници, како он никоме у својој кући не допушта, да што противу његове воље и о својој глави ра |
дила! — подвикну Маца, која није никада допуштала да јој кћи противуречи; Лепосава убриса очи р |
редусретала отворено и, у колико јој то допушташе нови положај, весело, нежно, управо сестринск |
нице добио. — Иде ситно, у колико му то допушташе његова облина, избегава да се са познатима са |
="153" /> момцима, да без његове воље и допуштења није момак могао располагати својом службом.< |
ици; она обори главу и са неким изразом досаде и срдње одмахну руком:</p> <p>— Дете!{S} Право к |
ете? — утаче се кир-Дума. — Ето, ја сам досао као еден пријатељ, да ме научите, те да и ја разб |
, а како је био самохран, одлучи, да се досели у Београд, те да последње дане живота проведе ко |
, очекивали, да се сама кира-Анастасија досети, а ова опет редовно је разбијала главу размишљај |
апомене почињу да се развијају незгодне досетке на рачун мајстор-Дише, кира-Анастасије и Ламбре |
добацујући једна другој по коју веселу досетку на рачун будућих младенаца.</p> <pb n="25" /> < |
дговори Станко и поче се смејати својој досетци.</p> <p>Мајстор Диша скочи са ћепенка и збуњен |
у читању хијероглифа и старих шилтова, досећа се, да је оно кожа њезиног рано изгубљеног супру |
о довела Думу њему, па се чак по мало и досећао, да ће се тицати и удовице, те му некако дође т |
до рамена голе.</p> <p>— Добро сте нам досли!...{S} Орсе! — нуди их домаћица у кућу и, смешећи |
стрча доле.</p> <p>— Стиже ли? — Добро досли!{S} Како сте путовали!</p> <p>— Боље вас нашао!{S |
ко му је требало да са највећом штедњом доспе до Галца.</p> <p>Хаџи-Зосим је био врло услужан, |
наследника.</p> <p>— Једно и још једно, доста!{S} Не треба више; нек буде макар једно, син, као |
pb n="92" /> <p>— На поље из моја кућа; доста сте без ћирија седели у њу, сад нема више! — одго |
а чекам, хоће ли се сетити да ми плате; доста је што овима бадава вучем читав пртљаг.</p> <p>У |
а камо ли да их таква судбина снађе!{S} Доста, ако кажем, да је он био налик ономе сиромаху, ко |
а запрепашћења.</p> <p>— Доста, бре!{S} Доста!{S} Нећеш ваљда свих седам... продера се Диша на |
шћући од наглога запрепашћења.</p> <p>— Доста, бре!{S} Доста!{S} Нећеш ваљда свих седам... прод |
амен и поређа Цигане око себе.</p> <p>— Доста!{S} Ево вам бакшиша; а сада да се вратите онима, |
ожи на дискус, купи пет ока измирне, па доста!</p> <p>— Ама како ћу, кад сам се за толико завет |
требају ми баш ништа; има мајстор Диша доста, а то ћу цркви, нека је Божје.</p> <p>Са таквим м |
је у срце!</p> <p>— А деце не је никад доста!{S} То због старос викам.{S} Синови, па ће да те |
шта за бадава, па ни жена!{S} Ја сам се доста уједао, сад се уједај ти!</p> <p>Кир-Дишина несан |
ице свега овога, седео је на миндерлуку доста узнемирено, пребацујући то леву преко десне то де |
до вечери не би, мајстор Диша одлучи да достави полицији о бегунцу, те да га она пронађе.{S} Пр |
знано куд.{S} Ко о њему што сазна, нека достави власти. — Лични опис има осамнаест година, висо |
се у сватовима покаже као <pb n="31" /> достојан зет нације у коју се претапао.{S} Кир-Думина ж |
својим бројаницама.</p> <p>Дочек је био достојан једнога устабаше и признатога добротвора, који |
да баци нестрпељиве очи на ковчежић.{S} Достојанствен изглед пустињаков, који поред свега нејел |
рали у гомили овога света, хаџи-Диша је достојанствено стојао код крме и побожно пропуштао изме |
ак и то урадио, без обзира на устабашко достојанство и оне четрдесет и три године, које су га и |
села разлеже.</p> <p>А хаџи-Дишу, чију достојну успомену чупамо из заборава, ако ни за шта дру |
је ствар била очигледна, суд му је и то досудио.{S} Да се ствар што пре оконча, томе је и сама |
нице са упаљенога крова; и сваке од њих дотакао се, али га је свака и опржила.{S} У дубини узру |
пркосна претња, као да га чика да је се дотакне, ако сме.</p> <p>— Еле, муж на путу а жена ашик |
“, који не верују, докле се и прстом не дотакну рана, снабдео се он уверењима и печатима од вла |
кир-Диса! — рече Дума улазећи у дућан и дотакнув се руком чела.</p> <p>— Бог добро дао! — одгов |
могао видети.</p> <p>Пре него што ће се дотаћи сандучета, старац изговори кратку молитву и прин |
е ту стидиш и снебиваш.</p> <p>Лепосава дотаче носом кесицу и помириса.</p> <p>— Још двареда! — |
и у дућану не буде штете!</p> <p>И када дотаче пољупцем врх светог ексера, осети, како га кроз |
акар и крвнички, погледа с њоме и да је дотера, бар да му се правда, па макар да га и слаже, ву |
да дотле, ако има што, по кући спреми и дотера, како би младожења све у реду затекао.</p> <p>О |
p>— Куда ћеш, зете?</p> <p>— Идем да га дотерам! — викну хаџија раздражено и изиђе на улицу.</p |
по кући, па се толико око распремања и дотеривања занела, да је потпуно заборавила зашто све о |
едрага, докле га један биволар, који је дотеривао биволице у Београд, није нашао на путу, прими |
еко које је слазила модра бареш-шамија, дотицао је својим крајем до самога струка.{S} Слика нео |
вега.{S} И вечера, које се до сад једва дотицао, сад му необично слатко паде.{S} Јео је тако пр |
их говори, пођу у одлучну борбу противу дотичне сплетке.{S} Напротив, и сама помисао, да му ваљ |
гла прочитати и све жеље онога, који је дотични поклон послао.</p> <p>Али сви ти поклоници, пор |
ле се ми овде боримо са нечистом силом, дотле он у наше радње шаље по једнога анђела, да нам им |
ком настрешницом и хладовитим доксатом, дотле је у тој кући ишао живот тихо и мирно, као домаћи |
са просиоцима доћи у прву недељу, те да дотле, ако има што, по кући спреми и дотера, како би мл |
о једној торбици, обешеној о дувар, све дотле, докле не би напипао једну аспру (1/3 од паре), п |
њега може доћи, па ни то, с чим ће доћи дотле, он је ипак био науман да то изврши, само ако она |
је ни чудо, што је, мало по мало, успео дотле, да су га у чаршији сви Грко-цинцари почели убрај |
беху већ стасале за удају, те се могаху дотле надати, да ће мајстор Диша на њихова врата кад та |
{S} И тако, заборављајући на све што их дотле устручаваше, уђоше једна за другом у авлију кира- |
ne unit="subSection" /> <p>Једнога дана дотрча Јанићије кући сав задуван и врло узбуђен.{S} Так |
му јави, ако што буде.</p> <p>Око подне дотрча Јанићије у дућан, узбуђен и задуван од силног тр |
стоји и не миче се, она остави судове и дотрча му.</p> <p>— Шта је, море, што си подупро капију |
од нападача.</p> <p>Неколико пролазника дотрчаше на ову вику; а када Дума опази да више није са |
ао и газио, да би га и убио, само да не дотрчаше људи, те га од Јанићија отеше.</p> <p>Тетка Ма |
х је било жена нероткиња, којима су већ дотужали прекори и искосо погледање њихових мужева.</p> |
Маце.</p> <p>— Море, зете, не брини!{S} Доћи ће ти, видећеш!{S} Нема нигде умешено па обешено; |
p>— Хајде ти само у мутвак; сад ћу и ја доћи.</p> <p>У мутваку затече Лепосаву, како намешта по |
поласку, изјави да ће јој са просиоцима доћи у прву недељу, те да дотле, ако има што, по кући с |
а не иде никуда из куће, јер ће јој она доћи на посело, чим припека мало ублажи.</p> <p>А дан ј |
>— Да продам, а ко зна у какав ће народ доћи оваква светиња.{S} Можда си ти баш од оних... оних |
и где је Галац, ни како се до њега може доћи, па ни то, с чим ће доћи дотле, он је ипак био нау |
е до њега може доћи, па ни то, с чим ће доћи дотле, он је ипак био науман да то изврши, само ак |
Константин није могао са толиким благом доћи.{S} А испосници никада не лажу.{S} Па онда, он се |
о одмах не дође, она ће му сама у дућан доћи.</p> <p>Није се имало куда; ићи се мора, а како ће |
један угледан мајстор у чаршији, могао доћи и на таку мисао, да ноћу ускаче у кућу једне удови |
Јанићије, сам, без ичије помоћи, могао доћи на овако препредену мисао.{S} Такве мисли не падај |
да му жена не продужи како је започела, дохвати маказе и својом руком одсече гајтан, о коме је |
е у собу, она забуна и ватра на ново га дохвати; он брзо седе на миндерлук, завали се на узглав |
егдан.{S} Руку, којом је потегао, да је дохвати, трже као опарен, кад угледа како и нож и очи к |
пезевенк, куче, бре!? — подвикну Диша и дохвати једну летву, да одалами непослушна шегрта.</p> |
— подвикну му мајстор претећим гласом и дохвати руком за један дрвени калуп.</p> <p>Јанићије се |
аквачила већ; а кога судба једаред само дохвати у своје незграпне шаке и почне да га меси, тај |
мех девојачких грла из баште, као да му дохвати усклик и разнесе на све стране.{S} Бар њему се |
кога се о сватовима онако рђаво провео, дохватила га сада, па га чисто гура напред кроз тесну и |
тајао дужан; толико пута изненада би је дохватио шаком, те је она често више од њега примала, н |
да ћу сада?{S} Коме? — јецао је, кад се дохватио оне простране равнице на Дунаву.</p> <p>Но та |
опао страх од учињенога греха, он би се дохватио тога правца, окретао своје мисли на ту страну |
то је руком нешто отискивао од себе.{S} Доцније тек, кад се освестио, причао је, како је, у оно |
к) прво у служби београдскога везира, а доцније га узе Господар Милош у своју службу, да носи п |
да плаче за мужа.</p> <p>Неколико дана доцније изгуби се и кира-Анастасија.{S} Много доцније у |
е изгуби се и кира-Анастасија.{S} Много доцније уверио се кир-Дума, да га је Ламбре обмануо и д |
е сметало комшилуку ни најмање, да мало доцније, из оног ранијег снебивања и потајног осмешкива |
газдиним хлебом гутао и чувао их, да их доцније он, кад буде произведен за калфу, са богатим ин |
аг!....</p> <p>Јанићије зинуо на овакав дочек; избечио очи, па како је обема рукама пружио саха |
о по зрно на својим бројаницама.</p> <p>Дочек је био достојан једнога устабаше и признатога доб |
еха гласом.</p> <p>Фудул-Стаменка једва дочека овај звонки смех и сада разговори ударише много |
ајурили.</p> <p>Напротив, тетка-Маца га дочека као и обично и смешећи се:</p> <p>— А где си ти |
цио, то је било неколико речи, да га не дочека кући, ако принова не буде жива.</p> <p>Цео тај д |
> <p>Поткрепљена тако снажним разлогом, дочекала је кир-Дишу на ручак, тврдо уверена, да ће га |
мало час онако радосна, као да је једва дочекала, што јој се муж вратио, а сада тако презриво.< |
руку својој мајсторици.{S} Лепосава је дочекала „чираке“ као права устабашиница, али, кад се с |
</p> <p>Кад се вратио, тетка Маца га је дочекала на капиџику.</p> <p>— Камо Лепосава? — запита |
то није срећан човек?</p> <p>Маца га је дочекала сама у својој соби.{S} Лепосаву је опазио у ав |
аменки, која је с највећим задовољством дочекала кир-Ламбру, ипак није било пријатно, да се у њ |
е са златном огрлицом и дукатом на челу дочекала, изнела пред њих свакојаке посластице, па се с |
ија отеше.</p> <p>Тетка Маца и Лепосава дочекали су заједно са Дишом Јанићија и обасули га свим |
Па кад би то све било, да ли би он то и дочекао?{S} А код овога мајстора његово произвођење бил |
аквоме несносноме душевноме расположењу дочекао је и долазак свога мајстора. — Сунце зашло већ, |
је со стрекја; и у здравје и весеље да дочекате дечица, па како пилињи око кокошка да пијучу у |
де.{S} Ко зна како ће <pb n="141" /> га дочекати и шта ће му све рећи, што јој је дете на глас |
гледаше <pb n="101" /> неће је моћи жив дочекати.{S} Очи су му севале грозничаво и чисто набрек |
зуверити.</p> <p>— Па зар је то лепо да дочекаш старост без домаћице?</p> <p>— Ама, то је истин |
дервиш — До године, кад дођем, ти да ме дочекаш са пешкешом, а ја да ти сада дам четири записа. |
г ће дати, па ћу се вратити, а ти да ме дочекаш како приличи једној хаџики: чесна и поштена!{S} |
од би започео да се правда, свуда су га дочекивали сумњивим осмехом или тако чиме, што га је ув |
тај дан мајстор-Дишу су то овде то онде дочекивали сличним питањима, и где год би започео да се |
шије, које је толико година с презрењем дочекивао и увек држао у пристојној даљини од себе, сад |
о, ћери, докле си код мајке; мужа нећеш дочекивати седећи. —</p> <p>Тога дана мајстор Диша је у |
азда? — зацвили дечак, изненађен оваким дочеком.</p> <p>— Није за зло; за добро је! — смеје се |
Анастасија радосно и без икакве стрепње дочекује свога супруга.</p> <p>Кира-Анастасија одреши б |
ина, примила се, да у младожењиној кући дочекује госте.{S} Диша није имао никога свога, те му ј |
рцу, протрча поред њега једноме буџаку, дочепа кухињски нож, којим је мало час рибу порила, и с |
ећи приближио ћепенку мајсторовом, овај дочепа ненадно калуп и исповрте на њега; Јанићије се, у |
вечних мука, које би га на ономе свету дочепале.</p> <p>Сад већ, кад је дошао до овога уверења |
ће полиција!</p> <p>Али, у исто време, дошану му друга мисао: зашто полиција?{S} Боље да одеш |
чало, како је Диши још јутрос нека жена дошанула нешто, те он као махнит одјурио у удовичину ку |
ло, кир-Ламбре је, дубоко после поноћи, дошао кући пијан као земља, и чим је натрапао на своју |
оме је Јован Крститељ Спаситеља крстио, дошао је један пустињак, прави богоугодник, за кога се |
предаде му.</p> <p>— Узми и хаирли!{S} Дошао си без деце, враћаш се с децом!</p> <p>— Боже дај |
а је дошао са мном, јесте хаџи-Диша.{S} Дошао је из срб-вилајета, хеј, тамо, преко мора на сто |
зва се Маца и изађе на доксат.</p> <p>— Дошао Јанићије!{S} Ево Јанићија! — викну Лепосава весел |
да докаже, тешко да би до својих новаца дошао.{S} Турске власти би хаџи-Зосима бациле у апсу, а |
рва помисао била је, да је мајстор Диша дошао, да се разрачуна с њим, и он сав претрну, скочи н |
а од неприлика, кир-Диша је још једаред дошао кући, па, кад се уверио да је капија затворена, о |
ском језику. — Овај, што га видиш да је дошао са мном, јесте хаџи-Диша.{S} Дошао је из срб-вила |
онако растужен пошао кући, али, када је дошао до свога капиџика, изиђе му на очи кира-Мана са њ |
полицију њега, да се протера од куда је дошао — одговори кир-Дума.{S} И Ламбре такође беше тога |
земљу.{S} Пожурио је кући, али, кад је дошао пред капиџик и чуо оно нарицање, застаде за некол |
свету дочепале.</p> <p>Сад већ, кад је дошао до овога уверења, није имао више нигде излаза.{S} |
ри, кад спази матер. — Ево, Јанићије је дошао, ама не знам шта му је.</p> <p>— Бог с тобом, дет |
хаџијске браде.</p> <p>— Знаш ли ко је дошао? — запита је још са сокака.</p> <p>— Ко, море?</p |
редство. — Неколико недеља већ, како је дошао из Меке неки постарији дервиш и настанио се у Дер |
мајстор Диша, још збуњенији него што је дошао, изиђе из оне куће и од оне жене, за којом је тол |
човека у антерији од ћитајке, који није дошао у цркву, да се помоли за покој душе кир-Бенџине и |
иџик стојала.</p> <p>А када је Јанићије дошао, она га је осетила инстиктивно и у грудима јој та |
ти са чега јој је муж овакав из чаршије дошао?</p> <p>Завири у мутвак, али, кад је ни тамо не н |
моту на смеј не изнесу.</p> <p>Најпосле дошао је до једнога резултата, да би најбољи начин, кој |
азлога не само у томе, што је њезин муж дошао срећно с пута као богат наследник, и што је кир-Л |
жавала, како ти се радовала, кад год би дошао, па сад одједаред да је под таквом срамотом остав |
погана земља, <pb n="197" /> из које си дошао, да ми у браду поганиш?{S} Јесам ли ја Френк, шта |
и мирно, као домаћин, који је мало час дошао са бурне улице, па се овде раскомотио, лепо испав |
подићи углед у цркви.</p> <p>Овај савет дошао је таман како ваља.{S} До тога времена сви су есн |
д мутвака.</p> <p>— Сад ћу је звати.{S} Дошла јој другарица, па плету иза мутвака.</p> <p>— Нек |
храна, добар пород!“ Зар би твоја жена дошла теби здрава као тресак, да мој покојник, Бог да г |
кажем! — одговори Лепосава, па како је дошла ближе Јанићију, ухвати крај од кајиша, који му је |
ло.</p> <pb n="82" /> <p>Кира-Мана није дошла; обећала је и она, али је у вече изненада заболи |
многе користи; јер у који год би дућан дошла, да штогод купи, свуда би добијала на поклон по к |
ли.{S} Али ова новост тако је изненадно дошла; а то се све њега лично тицало, те баш и да није |
речи она је била: „тетка“, мила и добро дошла свакоме.{S} Али, кира-Анастасија је зебла баш од |
несхватљиво расположење.{S} Тетка-Маци дошле на посело неке жене, а Јанићије у мутваку туца ка |
Section" /> <p>Кад су кир-Ламбре и Дума дошли кира-Анастасији, пријатно се изненадише, кад на м |
раз двомислен и тајанствен; лице јој је дошло запрепашћено.{S} Она се од чуда само прекрсти и п |
аки покрет свога мајстора.{S} Па и њему дошло мило, кад виде како му газда певуши једну грчку п |
ЖИВОТА СТАРОГ БЕОГРАДА</p> <p>ОД</p> <p>ДРАГ.{S} Ј. ИЛИЈЋА</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>НОВА ШТАМПАРИЈ |
коју је са сокака донео против кога му драго, искали на њојзи.</p> <p>Ламбре је дуго праскао и |
авао, да од своје стране даде каквог му драго објашњења, избегавао је чак и прве комшије, само |
авлије ни из куће ни гласа ни каквог му драго шума, осем онога шандуда, чије се густо грање над |
што се може видети на мишицама какве му драго лепотице, он би, зацело, узвикнуо од силна задово |
едва успеле, да је сачувају од какве му драго несреће.</p> <p>На срећу ову наглу жалост брзо је |
мајлију која чува од урока или какве му драго несреће, да је свети човек морао узети у помоћ јо |
љева обично помишља.</p> <p>Али како му драго, тек све ово ускорило је, да се овај разговор пов |
ад је болови стигоше.</p> <p>Но како му драго, хаџија је био приморан, да поднесе и овај ударац |
опече и њезина супруга.</p> <p>Како му драго, тек обе куме прихватише ово као свршену ствар и, |
лепо грло, па када би запевала какву му драго песму а другарице јој прихватиле, ретко да би ко |
јом женидбом.{S} Могао је узети коју му драго Српкињу, али то би био онакав исти грех према буд |
лепо случају, нека га носи куда је њему драго, нека га ваља на својим таласима, као што речна б |
оно о сватовима.{S} Јанићије је све то драговољно изводио и био је увек задовољан, кад год би |
чније фигуре чочечке игре, која је тако дражесно пристајала свежини и младости удовичине фигуре |
ладост, набрекла свежином, која пркосно дражи, бацала га је у неку непријатну забуну, као човек |
д ћепенка и хлебова, чији је мирис тако дражио његов изгладнели стомак.</p> <p>— А да сам оне Л |
и у кући заведе што већу штедњу и да на драмове одмерава шта ће се и колико ће се данас појести |
ретећим гласом и дохвати руком за један дрвени калуп.</p> <p>Јанићије се скљуси за пањ и горко |
му се ороси знојем што га проби.{S} Као дрвени стуб стоји и ни једним делом тела не миче, већ г |
<pb n="187" /> <p>— Не беше ми згодног дрвета — одговори Јанићије; али Лепосава му не даде да |
, као мачка кад вреба, довуче се између дрвета и густога османлука самоме доксату, из кога се о |
е софре поставе у башти под оним густим дрвећем, које не да сунцу на земљу.{S} Кира-Мана, кума- |
елена, кад су узели из Јерусалима часно дрво, тражили су и обећавали ономе, ко им га донесе, по |
и језиком на коме је Периклес усхићавао древну Јеладу, он је тек онда окретао српски, али тако, |
леда је у очи.</p> <pb n="68" /> <p>— А дреје?...{S} Што си их однео на кира-Ману?</p> <p>— Нис |
та потврдише, да је заиста донео нечије дреје и да их је однео некуда.{S} Па испричаше, како је |
тора.</p> <p>— Ако ме је и отерао, моје дреје мора ми дати; неће ваљда бити тако бездушан, да м |
стомак.</p> <p>— А да сам оне Ламбрине дреје предао онда кира Мани; или да сам их сачувао до п |
> <p>— Ама лажеш, бре! —Где су Ламбрине дреје?{S} Од куда Ламбре ту?</p> <p>— Ево и ови су виде |
тетка Маца пажљиво.</p> <p>— Па... оне дреје...{S} Ламбрине...</p> <p>И код овога имена запе м |
у срамота него на твоју.{S} Имао си бре дреје у својим рукама, па што јој рече, где си их сакри |
а се обучем.</p> <p>— Однео... све... и дреје.. и... јецала је Анастасија.</p> <p>— Шта велиш?! |
Брат да ми будеш, Јанићије... врати ми дреје...</p> <pb n="67" /> <p>— Не могу, нису код мене! |
{S} Ламбре, а ја нити сам га видела, ни дреје познајем.</p> <p>— Па то... она је једна... једна |
p>— Ама шта ћеш од мене?</p> <p>— Врати дреје...{S} Ја ћу му кажем да никад више не долази... х |
плакала и молила Јанићија да јој врати дреје.{S} Јанићије им није казао чије су дреје; али леп |
ја сам се онда сажалио, па сам јој дао дреје.</p> <p>— Бре, децо, чусте ли шта лаже?</p> <p>Об |
говори.</p> <p>— Ама Јанићије је донео дреје овде.</p> <p>— А од куда бих ја знала да су то ба |
а га потплатим, да ћути.{S} Дај ми само дреје да се обучем.</p> <p>— Однео... све... и дреје.. |
— викну Ламбре. — Не ли имаш кир-Дишино дреје?</p> <p>Кира-Анастасија брзо скочи и изнесе из до |
Диша. — Реци ми само, је ли долазила по дреје, реци, тако не гледала очима своје дете!</p> <p>— |
реје.{S} Јанићије им није казао чије су дреје; али лепо су чули како је плакала и молила га и р |
p>— А од куда бих ја знала да су то баш дреје кир-Ламбрине?{S} Што да бедим човека?</p> <p>— А |
подвикну Анастасија.</p> <p>— Кучко! — дрекну Диша. — Ја искам да ми даш дете у кућу, а ти, ме |
p>— Шта си се забленула, бре, овамо!? — дрекну мајстор Диша, кад опази како девојче извирује; д |
р-Ламбру прођоше жмарци и у мало што не дрекну.{S} Учинило му се, да га је за руку ухватио кир- |
бројанице са педесет и четири зрна, као дренак дугуљаста и крупна ћилибара.</p> <p>Иза појаса и |
аред месечно, када би се кренула, да из државног „казначејства“ прими десет цванцика пензије, њ |
и; грчко-цинцарска чаршија, у то време, држала се сложно и, где год су њезине устабаше прегле, |
рно у једну гвоздењачу, од које је кључ држала тетка Маца о своме врату.{S} Кад је хаџија прегл |
елагодно; оно незнано што га је једнако држало у некој запетости и недоумици, појачавало се све |
га није погодио, одлучио је Јанићијево држање.{S} Он онако узбуђен и псујући <pb n="77" /> и т |
кир-Дума, коме се овако мајстор-Дишино држање учини сумњиво.</p> <p>Али мајстор Диша не чу ово |
е дало прилике, он је, својим примерним држањем, успевао да покаже, колико је културно одмакао |
ом, помагао Маци у свему око болеснице, држао је по читав сат њезину врелу руку у својој руци и |
ућана, сурово најурили.{S} И он се тога држао као стене.{S} Прва два просјака, који би му навра |
задрхта рука, коју је Јанићије у својој држао; она отвори очи, погледа Јанићија и осмехну се на |
ико година с презрењем дочекивао и увек држао у пристојној даљини од себе, сад су му се злурадо |
ала све појединости које су, како је ко држао страну коме, бацале у тамну сенку час Дишу а час |
због гојазног трбуха, који се спокојно држао на кратким, као ступе дебелим и чврстим ногама.{S |
м Мацином.{S} А тако се најзад и морало држати, пошто је мајстор Диша дан из дан одлазио на каф |
омуклости; а и кир-Диша, кога четворица држаху за руке, покуша да се отме; па, кад осети да му |
их двоје кришом измењали, још га и сада држаше у неком заносу, те је ишао као по сну.{S} Све му |
ни знао да је она рука, која му чврсто држаше шаку, већ умрла.{S} Тек кад Маца закука, он прес |
већа узбуна.{S} Срби, познаници Дишини, држе страну своме Србину и бране га, а Грци, пуни једа, |
могло.</p> <p>— Шта? — запита Јанићије, држећи је за руку и хладећи јој чело и зажарене образе. |
почупа! — пискала је фудул-Стаменка и, држећи <pb n="140" /> се једнако капиџика, трешаше му п |
ило од нечастивога! — говорио је хаџија држећи хартијице, све докле их пламен сасвим не обухват |
једну ногу преко прага, тако још стоји држећи руком за кваку.</p> <p>— Еле, како сте?{S} По пр |
што страшно десило, па се чисто смрзао, држи прстен у руци, премеће га и загледа и очекује, нећ |
ичку бошчу, коју му је пружио.</p> <p>— Држи ово, па хајде кући!</p> <p>Јанићије се поврати од |
ом на глави, како чучи и предњим шапама држи кожу од неке друге лисице.{S} По оним крупним, зел |
о.{S} Према њему чучнула некаква жена и држи на крилу болесно дете.</p> <p>— Тако да радиш, сна |
новост дознао.{S} Каже се: суд; ама кој држи тај суд?{S} Има ги који не су ни род, ни коска од |
ша му, шта више, посаветова, нека се он држи само њега <pb n="168" /> и чест му чува, а он ће з |
чинило, као да га још нека веза чврсто држи за ону, коју је тако брзо напустио.{S} Сад ће кир- |
маши очима горе, а то није удовица, већ држи кир-Ламбру за ногу.</p> <p>Сан као сваки сан; али |
т година.{S} Па зар да те толико у кући држим!</p> <p>Тешко је било Лепосави слушајући материна |
, а наместо тога очи јој добише некакав дрзак, изазивачки израз.</p> <p>Тај израз не измаче кир |
м мајстор Диша, како га Јанићије зове и дрмуса из све снаге; али он се не мога одазвати.{S} Сам |
но на очи! — дерао се Ламбре и бесно је дрмусао за оба рамена.</p> <p>А када се кира-Мана истрж |
огућ.</p> <p>— Роспија!{S} Уби ми душу; дроб ми ишчупа! — застења Диша саломљен и клонуо под те |
о си подупро капију? — рече му весело и дрпну га за рукав.</p> <p>Али Јанићију се стегло грло о |
тасија и утаче се у очи своме мужу тако дрско и изазивачки, да се овај чисто забезекнуо пред ти |
ти.{S} Дабоме да се и она ишчуђавала на дрскост „оне девојчуре“, али ипак све се сводило на то, |
xml:id="SRP19061_C2"> <head> <hi>ГЛАВА ДРУГА</hi> </head> <p>Тако се сврши <hi>први део</hi> о |
и чија је молитва најзад успела, да га друга жена, на седам година по венчању, обрадује тројка |
артиру мајстор Диша је имао још једнога друга, сапутника, који му је био вођа по Јерусалиму.{S} |
ир-Ламбре је предосећао већ, да је нека друга, много важнија мисао довела Думу њему, па се чак |
е у бабињама.</p> <p>Али прође и прва и друга па и трећа година, а мајстор Диша оста без наслед |
њој крчми по мало анасонлију, јамајку и друга пића, која беху на гласу.</p> <p>Кир-Дишина домаћ |
, свети човече; желим децу, ама ето већ друга година, а она и не мисли!</p> <p>— Пеки, пеки, не |
" />.{S} Али при излазу из собе дође му друга мисао, извуче гужву од туда и брзо оде низ чаршиј |
ја!</p> <p>Али, у исто време, дошану му друга мисао: зашто полиција?{S} Боље да одеш прво Ламбр |
љу учинио.</p> <p>Но и ту мисао потисну друга, а ову трећа и тако редом, те на тај начин, порем |
скао од бола, али, да ли Канче или њена другарица, то није знала.</p> <p>Неколико жена, које ис |
</p> <p>— Сад ћу је звати.{S} Дошла јој другарица, па плету иза мутвака.</p> <p>— Нека тетка-Ма |
а и обележена, па је тако и урадила.{S} Другарице Лепосавине сјатише се, да јој честитају, а Ле |
када би запевала какву му драго песму а другарице јој прихватиле, ретко да би ко прошао улицом, |
девојачки жагор и певање.{S} Лепосавине другарице долазиле су, као на мобу, да јој помогну у по |
у шербета, који се грејао за Лепосавине другарице.</p> <p>Али то „дете“ у овоме часу шкрипну зу |
/l> </quote> <p>То су певале Лепосавине другарице; јер тетка Маца не беше од оних жена које окл |
кућа, кад домаћин није ту; комшинице и другарице Лепосавине такође су је обилазиле често; а та |
пред носом зетовљевим.{S} Диши не оста друге него да очекне.</p> <p>Међутим, докле је он чекао |
p> <p>Разуме се да мајстор Диши не оста друге, него да још чека и да се — нада.{S} Али подгреја |
свака жена причала је, како је чула од друге, а уз то је, да би догађај био што потпунији, опи |
а Дишом добар пријатељ, то му не остаде друге, него да се пода небројеним уздасима и да почешће |
/p> <p>— А ти знаш нешто? — запиташе је друге и радознало погледаше у њу.</p> <p>— Па, ето, тет |
да ствар заташка, виде да му не остаје друге, него да од мирбе дигне руке и да употреби све шт |
чучи и предњим шапама држи кожу од неке друге лисице.{S} По оним крупним, зеленим сузама што ка |
тно, те доноси час кафу час ратлокуме и друге слаткише гостима.</p> <p>Најзад се проводаџије са |
било за поправку које цркве, школе или друге културне установе, — но мајстор-Диши није ништа с |
а на чисто; али, тамо овамо, не оста им друге, него да свој историјски понос национални ипак ум |
а ће сутра дан постати испрошеница а до друге недеље и кира-Дишиница.{S} Али кад бубањ тресну и |
еста не миче.{S} Није му дакле остајало друге, већ да се преда слепо случају, нека га носи куда |
стињи; али за то добила је много више с друге стране.{S} Није више морала живети онако повучено |
ред свога видарског позива, била је и с друге стране међу београђанкама мио гост.{S} Зато што ј |
аснити и оне загонетне стихове на гробу друге му жене, где вели, да тај „памјатник“ подиже свој |
ако на улици не беше никога, не оста му друге него да тркне до тетка-Маце.</p> <p>Кад се Диша у |
нала је да један „старатељ“, тако рећи, други отац, не може ни помишљати и на такве ешеклуке, н |
иш на њојзина недра, ама под само грло; други пут, овај запис на чело; трећи пут, овај запис на |
екао: „Бог да је прости!{S} Један пре а други после, тек, сви ћемо тамо!“ — и тако утешен сишао |
е насумце, залазећи час за један час за други угао тесних улица, претрпаних као и увек разним с |
чео спуштати ћепенак, кад у дућан утрча други шегрт, који се мајао на пољу.</p> <p>— Ето газде! |
излије своје нерасположење, он пронађе други.{S} Престао је да јој говори; по десет дана не би |
е да их разваде.</p> <p>Али ово постиже други резултат.{S} Обојица се у томе часу чисто преобра |
а!{S} А од судбине нико се не оте.{S} И други су патили, па опет нису помрли од глади.</p> <p>Д |
— рече Диша.</p> <p>Лепосава помириса и други и трећи пут.</p> <p>— И од тога ћу?... запита она |
адио, као да си ми био брат.{S} И ко би други смео да тако уради?{S} Ја ето нисам никоме одала? |
Нема сумње, да би кир-Диша, као и многи други, ово питање извео одлучно и без дугога размишљања |
амајали.</p> <p>И Јанићије, као и сваки други, грабио је, да што раније дође на чесму, како би |
обијала на поклон по које шећерлеме или други какав слаткиш.</p> <p>А тетка Маца, поред свога в |
асу наиђе. — Јанићије није чекао и онај други калуп, што се у мајсторовој руци обрете, већ наже |
ва образ од њихових очију.</p> <p>— Кој други него младожења!</p> <p>— Какав младожења?{S} Ич с |
гласак, који овој речи придаваше сасвим други значај, даде му снаге да проговори.</p> <p>— Онај |
.</p> <p>Кир-Ламбре није чекао да га по други пут зове, отишао је и тамо затекао Анастасију у т |
<p>Али кир-Диши умину бол и он се и по други пут залете.{S} Анастасија вешто измаче ударцу, пр |
де је мирисало, докле га не би заменила другим, свежијим китицама, преко зида баченим.</p> <p>И |
акво извијање, а још мање да ће ма чиме другим ублажити своју судбину.{S} Она му не одговори ни |
ани капитал у разним кесама, кесицама и другим замотуљцима.</p> <p>Тако је то ишло пуних десет |
то објашњавао своје назоре кир-Ламбри и другим грчко-цинцарским комшијама; <pb n="20" /> а то м |
абављао госте час песмом, час мукањем и другим лакрдијама; где га нису оставили, тамо би изника |
да, надама које је она управљала сасвим другим странама, само не ономе „шилту“, у ћор-сокаку бл |
{S} Чезнуо је за кира-Анастасијом, и да другима не паде на ум да га њоме ожене, он би у тој жељ |
посава и стаде у страну, да учини места другима.</p> <p>Диша се опрости са свима, пуницу пољуби |
одлучио је, да за свој новац не купује другима „на веру“.</p> <p>— Нашао сам кесу на сокаку ва |
о ту ствар мени, света места су препуна других чудотворних светиња, па се не би ни осетило, а у |
да је у земљу пропао.{S} Све што је од других дознала, то је, да је у Галцу са кира-Анастасијо |
а је опет бринула за Јанићија из сасвим других обзира.{S} Ту њезину бригу није изазивао никакав |
утим, и у чаршији, која је у недостатку других разговора претресала обично домаћа питања својих |
за ово.</p> <p>— Толико је могао да да; друго је он, а друго ми, богоугодниче.{S} Ти си свет чо |
, па је отерах.{S} Ти си <pb n="148" /> друго, ти си добра девојка и бићеш вредна и послушна; х |
вас.{S} Него кад ми бидете муж, онда — друго је“.</p> <p>Тако је причао Ламбре, но то није све |
ан; прво, што га Лепосава није одала, а друго, што је чезнуо да је бар очима види, ако не успе |
патроли у руке, ако на улици заноћи, а друго јака глад, која га је већ толико стегла, да је ле |
пут за једну женску главу врло далек, а друго, што мужа не треба дирати, све докле сам не увиди |
— Толико је могао да да; друго је он, а друго ми, богоугодниче.{S} Ти си свет човек, па што ти |
овоме памуку, ама само за нероткиње, за друго не помаже.</p> <p>— Ту смо! — помисли Диша. — Ово |
главе и без мушке заштите, шта је могла друго него да о бошчу, припасану око шарених шалвара, о |
падне на нос како христијанину, него на друго место на куде Турцима испада — проклињао је кир-Д |
</p> <p>Но човек једно мисли, а судбина друго ради.{S} Мајстор Диша је већ у велико припремао, |
е хтео.</p> <p>И тако хаџи-Диши не оста друго, него да сву ноћ уздише, куне и проклиње, што се |
где се одбеглица скрива, то јој не оста друго већ да зареди кроз махале прво код кира-%Думиница |
омену чупамо из заборава, ако ни за шта друго, вредно је поменути по ономе чуду, које му се још |
ио је за њега много више него ли ма шта друго, што би намерно смислио.{S} Мајстор Диша је, пре |
а у лицу сав пребледео.{S} Да су ма шта друго изнели противу њега, не би га толико запањило као |
јмилије.{S} Овако, није му остало ништа друго, него да се преда судбини, па да га она на својим |
" /> па да дам.{S} Него ми дођосмо због друго; знате због они пари!</p> <p>— Које паре? — запит |
нићија и тетка-Мацу.{S} Очекивао је све друго само не овај израз, који му је изгледао као пркос |
дубок уздах, који му наговештаваше све друго само никакво добро не.</p> <p>— Шта си ме звала? |
изврши што је наумио, и њему не остаде друго него да изиђе на поље.</p> <p>Тек кад је био на д |
кисељак је слаба храна и њему не остаде друго, него или да се врати мајстору или да изврши што |
расположења, те тако ни нама не остаје друго, већ да поверујемо кира-Маниној потајној сумњи, д |
сумње кира-Мани.{S} Сад јој не остајаше друго већ или да жива сачека јавну срамоту, или да без |
коме се ни у сну није надао.</p> <p>— И друго, па опет син! — викну Маца — Камо алвалук?</p> <p |
и викну:</p> <p>— Берићет, зете: дође и друго!</p> <p>— Шта велиш? — запита Диша и забезекну се |
тказује послушност.</p> <p>— А и шта си друго него пезевенк, куче, бре!? — подвикну Диша и дохв |
један мах збуни.{S} Очекивао је сасвим друго: да ће му жена ударити у плач, да ће га преклињат |
је скупо, не купуј; али, ово је сасвим друго, то већ није ни дућан ни трговачки посао, већ сво |
у власти, ја бих њој...</p> <p>У свако друго доба Јанићије би се обрадовао, што ће му мајстор |
, али у исто време њу је обузимало неко друго осећање, које је неосетно обујимаше, чим кајик иш |
а снажна набрекла прса, ишао је он пред друговима и свирачима.{S} Код једне крчме зауставише се |
бници.{S} Али зато набаса хаџи-Зосим на другог пустињака, много важнијег од овога кога тражаше. |
ишу, ради лакшега разликовања од једног другог хаџије, који је случајно имао исто име, прозваше |
гледала јој је као да долази од некуд с другог света, па јој се чак учини од једног необично та |
<p>— А: куд ви!{S} Еле, кад се несто за другога лаје по овај свет, онда је истина; а кад се каз |
шлука; али сада ни због једнога ни због другога.{S} Јанићије је осећао, да та рука, што га тако |
га не прими, онда је сасвим пропао; код другога газде морао би као шегрт почети из нова и шегрт |
или кукурекање петлово, које се чак из другога села разлеже.</p> <p>А хаџи-Дишу, чију достојну |
>Анастасија и Ламбре осташе једно спрам другога запањени и обоје, као крпа, бледи.{S} Она укочи |
ицу стојали су обоје сада једно наспрам другога.{S} Он опустио руке, разрогачио очи и зачуђено |
ио.{S} Сад хаџи-Диша зађе од једнога до другога, те их редом опипа све, али кесе ни од корова.< |
, или би Лепосаву чешће одашиљао чак до другога сокачета, да пресретне мајку.</p> <p>— А како б |
ти прстен, те тако кир-Думи није остало другога пута, <pb n="39" /> него да се састане са мајст |
икако не може изићи на улицу, није било другога начина, но да Ламбру закључа у собу, да на капи |
вим удавачама прилику, а како није било другога начина да мајстор-Дишу изведу на праву стазу, о |
цином Лепосавом кроз коло, вијали једно другога, док тек Лепосава у један час отрча мутваку и п |
ог ње неће да губи место и да на ново у другога газде започиње занат; али, како је у мутваку не |
оћући, прхнуше у башту добацујући једна другој по коју веселу досетку на рачун будућих младенац |
е куме толико су се пазиле, да су једна другој без икаквих истраживања на голу реч веровале све |
чуо за цео догађај, разуме се, сасвим у другој форми.{S} Чуо је како је кир-Дума стао да псује |
игра чочека) она уздиже над главом деф, другом руком удари по њему по такту мелодије, а ногама |
риступи просјаку, тисне му је у шаке, а другом руком прихвати га благо за плећа и потискује на |
то их дотле устручаваше, уђоше једна за другом у авлију кира-Анастасије.</p> <p>— Ели сте ради |
Јанићија је већ био уверен, да ће и за другом му женом, као и за оном првом, ревно пазити.{S} |
На прво није хтео ни да се осврне, а на другом му се баш врло озбиљно задржала мисао.{S} И та њ |
, срете се са Канчетом, која је опет са другом једном девојком пролазила туда.</p> <p>— А што с |
још више од оног унутарњег бола, ударио другом страном и пошао тетка-Маци.</p> <p>Сав онај јед |
некуда кир-Диша, и, када се један према другоме нађоше, стадоше као укопани.{S} Кир-Диша, који |
мбре стојали су у соби сами једно према другоме; она намргођених обрва а он оборена чела, погле |
ашно, као што би било, да их је ма коме другоме дао.{S} Она изиђе из собице и пожури тетка-Маци |
ће, с колена на колено, предавати један другоме „шилт“, на коме беше исписана лисица са калпако |
ово приповедала, када су одлазили једно другоме на ручак или вечеру.{S} Али једно га је, у овај |
ко на пречац.{S} Главно је, да су једно другоме вазда пакостили; често би се пута, она рашчупан |
есмицу; пребацио једну руку на Думино а другу на Дишино раме, па ниже ли ниже.{S} Једном речи, |
ред, опет стаде, па одједаред окрете на другу страну и оде тетка-Мацином сокачићу.</p> <p>Тетка |
овом душом.{S} И што је дубље залазио у другу годину брачнога живота, тај је облачак постајао с |
акије, па половину да попијеш ти, а ону другу да попије она. — Оно, што јој не да да рађа, млад |
кир-Бенџи, кога ни за живота није могла друкчије сматрати, већ као свога господара, коме је по |
х српских девојака.{S} Али кад већ није друкчије било, он се помири са тим гласом и пође у Беог |
навикну на ову кућу, да тетка-Мацу није друкчије поштовао него као да му је мати.{S} Али Лепоса |
-Ламбром, чију је вољу увек сматрала не друкчије већ као наредбу, коју је њезин покојник издава |
шном ногом и газим по овој светињи, али друкчије не може бити; но пљунути, то је грех, који се |
исак буде весео и задовољан.</p> <p>Али друкчије је одјекнула ова вест међу српским занатлијама |
S} И зар сам му ја крива?{S} Ја не смем друкчије, већ како нана каже; а он је слуга, нема нигде |
бру; али овако, ствар ће испасти сасвим друкчије: мужа ће изгубити, а Ламбру не само да неће до |
иша одмах дође, протумачио је он сасвим друкчије.{S} Помислио је да га је Лепосава одала, па са |
у у радњи остане; али сад је већ сасвим друкчије.{S} Јанићије је зрео човек; има већ и мали кап |
ише ни у кући ни у чаршији није говорио друкчије већ грчки или цинцарски.{S} А када је већ мора |
p> <p>Но ни у удовичиној кући није било друкчије.{S} Кад је Јанићије однео прстен кира-Анастаси |
у, те је од неког времена постао сасвим друкчији; толико се изопачио, да га чисто не познајем.< |
Грко-цинцарима, који, у оно доба, беху друштвеноме животу што и со хлебу, и чијим трговачким ф |
окушавао да мајстор Дишу уведе у њихово друштво.{S} Тражио је да кир-Дума одмах иде Диши, врати |
дан Србин <pb n="35" /> увлачи у њихово друштво.{S} Кир-Дума је муке мучио; навукао себи беду н |
д куће.</p> <p>— Тетка-Мацо — рече Диша дрхтавим гласом — имам један разговор с тобом.</p> <p>М |
мало примири.</p> <p>Обузела га ватра, дрхтавица, а у срцу толико бола и љутине, да је као мах |
м, мајсторе! — одговори Јанићије сухо и дрхћућим гласом.</p> <p>— А што си бре такав у лицу? — |
ница, а антерија му од силнога узбуђења дршће, као да је неко тресе.</p> <p>— Е ли искате вода, |
цин.</p> <p>— Је л’ живо? — запита Диша дршћући.</p> <p>— И живо, и здраво, и — мушко! — одгово |
атељом, стаде, разрогачи се на Ламбру и дршћући од гнева поче нешто неразумљиво мрмљати.{S} Кир |
он, као да га неко гурну, улете у собу дршћући од наглога запрепашћења.</p> <p>— Доста, бре!{S |
ле овога разлагања, пуче пред очима сва дубина хаџијскога значаја, стеже срце и, предавши се по |
ило и сувише слабо да га изведе из неме дубине у коју је тонуо.</p> <p>Најзад, кад сунце поче д |
љно, натуштено, које му, из неке мрачне дубине, говори; Пази како ћеш, ти ниси више дете!</p> < |
као се, али га је свака и опржила.{S} У дубини узрујане душе и кроз осветничко расположење једн |
буњен <pb n="46" /> од толике пажње а у дубини душе ликовао, што му се давнашњи сан испунио, о |
уну османлука и зеленила, иза кога је у дубини извиривала бела кућица са доксатом и као смиље ж |
е то баш овога часа не догоди, побеже у дубину баште.</p> <p>Маца не мога да остави зета без ка |
асмешено лице.</p> <p>Девојке отрчаше у дубину баште са посластицама, а Јанићије, кад оста сам |
варајући их он се мислима није утицао у дубину своје душе, него је страшљиво и готово са трепет |
, као под неком магијском силом, што је дубље залазила у удовиштво, све је лепша бивала, тако, |
, лебдео над његовом душом.{S} И што је дубље залазио у другу годину брачнога живота, тај је об |
-Дума, чим би га угледао, повукао би се дубље у радњу и од туда крвнички гледао за њиме.</p> <p |
по који пут што би јој се из груди отео дубок уздах, који му наговештаваше све друго само никак |
>И оба пријатеља Бенџина оборише главе, дубоко се замислише и тихо сркаху кафу, коју им кира-Ла |
о се никада није десило, кир-Ламбре је, дубоко после поноћи, дошао кући пијан као земља, и чим |
само да туђу тајну, када им се повери, дубоко закопају, него, ако им је само у моћи, и да помо |
а сам и када се од прве поразе освести, дубоко уздахну, клону главом на прса и савијеним кажипр |
о меким и молећим гласом.{S} Тетка Маца дубоко уздахну.</p> <pb n="143" /> <p>— Па, синко Дишо, |
ла небо звездама над Београдом, који је дубоко спавао.{S} Тек по у гдекојој крчмици још жмиркал |
амо гуши и гони, да од времена на време дубоко уздахне, или тешко, као боник, застење.</p> <p>У |
наравно био је принуђен, да то осећање дубоко у себи скрије и да још једном покуша, неће ли ум |
е ова новост изненадила.{S} Лепосава се дубоко замисли и за све време вечере остала је тако зам |
ног младог разоренога срца, ужљебила се дубоко у његову главу; та га је одлука подржавала и хра |
оје о младини у башти појаве.{S} Она се дубоко замисли и поче радознало да разгледа записе.</p> |
чићи без наде и утехе.</p> <p>Старац се дубоко замисли, ухвати се за браду и оборене главе по к |
ешком руком оштри дикиш калфин засецаше дубоко испод коже у пањ!</p> <p>Разуме се да је Диша пр |
а колико пешачио, спусти на миндерлук и дубоко замишљен поче трљати шаком чело.{S} Осећао је те |
ија.{S} То ти је! — заврши хаџи-Зосим и дубоко се поче клањати и крстити пред једном иконицом у |
оне кратке претње, спавала тако мирно и дубоко као да се између ње и супруга није ништа десило. |
а му је била једина личност, коју је он дубоко поштовао и о којој је био тврдо уверен, да ће ус |
са својим шалама.{S} Заћута се и нешто дубоко замисли, па тек по који пут ако обиђе сватове.</ |
се за браду и оборене главе по који пут дубоко уздахну.{S} Видело се да се са самим собом бори. |
— прошапута и заставши на собњем прагу дубоко се замисли.</p> <p>Када се тетка Маца вратила, з |
ужету.</p> <p>— Не дај, Боже! — уздахну дубоко и, покривши се јорганом преко главе, три пута се |
ћи.</p> <p>— Умрла, мајсторе! — уздахну дубоко Јанићије, који се тек на ово питање расвести.</p |
слушну, али из собе ништа није чуо осем дубокога хркања нечијег.{S} Он нечујно ошкрину врата, п |
сас Божја воља, сутра да си кренеш; до Дубравица на каик, а за тим кола ће да нађеш.</p> <p>И |
упокојене сени, са бројаницама у руци и дуванкесом за појасом; промичу и ишчезавају као далеки |
замишљено гледао у зид; најпосле извади дуванкесу, сави на колену цигару и поче димити.</p> <p> |
а разнобојним мерџанима и по једну лепу дуванкесу са жутим кићанкама.{S} Њиховим женама по једн |
те, бркао по једној торбици, обешеној о дувар, све дотле, докле не би напипао једну аспру (1/3 |
тране покуша.{S} Али Диша одрече и тамо дуг; чак изјави да ће се и заклети, али не да да га јед |
испусти га посред огњишта, и колико је дуга паде на земљу.</p> <p>Маца је прва чула њен врисак |
.{S} Кир-Ламбри и кир-Думи донео је два дугачка чибука, поткићена разнобојним мерџанима и по је |
у кир-Думину, у ћурчету и антерији и са дугачким бројаницама у левој руци.{S} Знао је он, чега |
од домаћице! — рече Диша и поче јој на дугачко описивати све дужности, које она, као честита ж |
еда), седео је на једној међедини, чело дугачког мртвачкога сандука и привијао десну мишицу, ко |
еснафски барјак са светим Спиридоном у дугачкој седој бради.{S} Сад је и хаџија обрастао у дуг |
акну, завуче руку у недра, извуче једну дугачку кесу о гајтану, па из ње одброја на сто неколик |
. — Стари пустињак био је сед као овца, дуге браде и лица овална са необично живим очима, које |
ога није видео, а удовица, са забаченим дугим курјуком, распученим недрима и голим до рамена ру |
ињемо, таласају се ваше спокојне сени у дугим антеријама емир-боје ћурчетима, оперваженим жутом |
притрча.{S} Али Лепосава само плакаше, дуго плакаше.</p> <p>— Море говори шта се то догодило?! |
S} И мајстор-Диши су замерали, па су га дуго и гонили, да се ожени, али он тога не учини, можда |
екој Маци Брњошевој.{S} Та Маца није за дуго имала деце, а њен муж Петар Брњош хамалин толико ј |
мисли не спопадоше, те му не дадоше за дуго заспати.</p> <p>Кад се пробудио у јутру, осећао се |
ко тражиш за ово?</p> <p>И сада настаде дуго ценкање.{S} Свети човек <pb n="198" /> тражаше тол |
збуњена отрча у кућу.{S} А Јанићије је дуго и дуго стојао забленут и зачуђен оним, што је онак |
фудул-Стаменкине.</p> <p>Кир-Ламбре је дуго остао код фудул-Стаменке; а докле је он са Анастас |
раго, искали на њојзи.</p> <p>Ламбре је дуго праскао и размишљао шта га све може снаћи, кад се |
ично ономе што га осећа путник, који је дуго пешачио жедан, па тек набасао на лепу хладовину и |
наслеђе оставио.{S} Њезин муж служио је дуго време као „татарин“ (курир, улак) прво у служби бе |
тек кад и сами увиде да су се и сувише дуго замајали.</p> <p>И Јанићије, као и сваки други, гр |
а отрча у кућу.{S} А Јанићије је дуго и дуго стојао забленут и зачуђен оним, што је онако несве |
е правцу говорио је кир-Дума још дуго и дуго.{S} На све могуће начине он му је показивао, како |
у чело, и лађа се отисну.</p> <p>Дуго и дуго још стајали су:{S} Маца, Лепосава и Јанићије и гле |
да је све оно урадио не размишљавајући дуго и под првим утисцима оне кира-Манине речи, којом г |
нешто узбуђен.{S} Хаџи-Диша не даде јој дуго да премишља.{S} Лице му је било врло расположено, |
превртао се мајстор Диша у постељи врло дуго.{S} Из очију му никако није избивала Мацина кућа с |
> <pb n="84" /> <p>— Е, ову ћемо вечеру дуго памтити!{S} Кали нопта, кир-Диса, кали нопта!</p> |
асија: он да одмах захрче, а она да још дуго у памети прибира све утиске вечерашњега весеља и д |
у такоме правцу говорио је кир-Дума још дуго и дуго.{S} На све могуће начине он му је показивао |
а њега у чело, и лађа се отисну.</p> <p>Дуго и дуго још стајали су:{S} Маца, Лепосава и Јанићиј |
кад сазна шта му је све учинила?</p> <p>Дуго је тако премишљао.{S} У мислима је гледао већ, как |
тању затече и тетка-Маца, која се после дугога истраживања једва вратила.</p> <p>— Е, шта би? — |
и други, ово питање извео одлучно и без дугога размишљања, да му не цепаху душу два снажна осећ |
ује.{S} Међутим, тетка Маца је у својој дугој пракси видела и такве ствари, од којих би се чове |
вао је хаџија и задовољно се поглади по дугој бради.</p> <p>Једном речи, у кући хаџијиној цвета |
<p>— Зар га не познајеш?{S} Ено онај, у дугој бради.</p> <p>— Какав мајстор Диша, оно је свети |
ој бради.{S} Сад је и хаџија обрастао у дугу, јако проседелу браду, која му је чак до појаса до |
ори дервиш и поглади замишљено замршену дугу браду. — Сви сте ви, ђаури, једна нечиста вера!{S} |
це са педесет и четири зрна, као дренак дугуљаста и крупна ћилибара.</p> <p>Иза појаса извади с |
зато је носио за вуненим појасом једну дугуљасту кутију од тенећке, па кад год му је требало д |
се ове готово усијаше, он превуче њима дуж Лепосавине кичме.</p> <p>Болесница врисну од бола и |
33" /> Али јој ни Јанићије није остајао дужан; толико пута изненада би је дохватио шаком, те је |
вечера није била тако издашна, да га за дуже време засити.{S} Имао је здрав и необично снажан с |
м приликама, остао је још за месец дана дуже.</p> <p>Али како није могао са да пријатељем путуј |
S} Најпосле, кад опази да овако не може дуже и да је кир-Дума већ поткупио бројанице и турао их |
} Путовање до Београда трајало је много дуже него од Београда.{S} Пуну недељу дана не смедоше с |
а што раније дође на чесму, како би што дуже на <pb n="37" /> њој остао.{S} Али овога пута врат |
памуку лежао је један велики чавао, не дужи од садашњих „мертечких“ ексера.{S} Ексер као и сви |
ца није дао, и који га сада ни крива ни дужна тера из радње, он би га тако издеветао за све, да |
да размишља и о таквим сокак-сплеткама, дужност му је била да их најодлучније сузбије.</p> <p>А |
сер на целивање, испосник је сматрао за дужност, да побожним хаџијама опише све оне муке, што и |
ских патролџија, који сматрају за свету дужност да своју ноћну службу ревносно одспавају.</p> < |
иша и поче јој на дугачко описивати све дужности, које она, као честита жена, треба да испуњава |
ија претрпела.</p> <p>— Не сум му ни ја дузна остала! — Иска, маторо магаре, да по месечина кро |
ајде, кћери, метни огрлицу око врата, а дукат на чело; па онда донеси послужење.</p> <p>— Је ли |
тио, иде ли то, да једна хаџијница меће дукат на чело?</p> <p>Лепосави не би најпријатнија ова |
, <pb n="147" /> спуштао из косе велики дукат „ћошајлија“ и око грла златне махмудије.</p> <p>— |
неш па чело — и даде јој велики, златни дукат „ћошајлију“.</p> <p>Лепосава погледа и збуњено се |
ело би и с њоме тако: пљунуо би на онај дукат и сву би ногама изгазио.</p> <p>— Или ћу је убити |
Лепосавина сандука ниску дуката и онај дукат „ћошајлију“, па то све закључа у гвоздењачу санду |
те он само нетремице звераше то у онај дукат „ћошајлију“, што се жутио над Лепосавиним веђама, |
а челу <pb n="155" /> нема оног мрскога дуката.{S} За тренутак му се учини, да је Лепосава она |
па онда узе из Лепосавина сандука ниску дуката и онај дукат „ћошајлију“, па то све закључа у гв |
а Лепосава их је са златном огрлицом и дукатом на челу дочекала, изнела пред њих свакојаке пос |
ишемо у пропала вересија...{S} А, а-ах, Дума, гомаре едно, кој да те превари?{S} Едно Диса, едн |
ote> <p>Он запева, а обе жене преузеше; Дума се завали на узглавље за софром и од обилног распо |
p>Дан јасан и пун пролетњега мириса.{S} Дума и Ламбре, који су овог дана управљали целим весеље |
штином, само што га у недра не мећу.{S} Дума светује Дишу, да га „извади“ за калфу, а Диша обећ |
пролазника дотрчаше на ову вику; а када Дума опази да више није сам, распомами се па се улете п |
ум и пријател.{S} Еле, како сте? — пита Дума, али никако не улази у собу, но, како је промолио |
</p> <p>— Калос мерос, кир-Диса! — рече Дума улазећи у дућан и дотакнув се руком чела.</p> <p>— |
посета двеју кума вршила, кир-Ламбре и Дума, потпуно споразумни, упутише се Зереком право, све |
="subSection" /> <p>Кад су кир-Ламбре и Дума дошли кира-Анастасији, пријатно се изненадише, кад |
женскога хора, играју.</p> <p>Ламбре и Дума чисто помахнитали, заборавили на уважење, па први |
часак.</p> <p>— Ето, видите? — продужи Дума, кад опази како се мајстор Диша сплео. — Кој вас н |
ране, које јој Бенџина смрт зададе, али Дума, као кум, а после тога и као један добар пријатељ |
ни Ламбре.</p> <p>— Па, па, па! — учини Дума и занија главом, као да се чуди, како и тих седам |
макао за сокачић, у коме му станује кум Дума. —</p> <p>Јанићије већ довршио један посао, па поч |
муке песницом у главу.</p> <p>Сутра дан Дума је отишао суду, да још с те стране покуша.{S} Али |
Јазук, кир-Диса, јазук! — продужује кир Дума. — Кира-Анастасија ћемо ми удати за Грка; ама вас |
олица!{S} Пцета! — викао је на сав глас Дума, очигледно преплашен оним одлучним изразом Јанићиј |
, колико се ви право заклели! — довикну Дума Диши кад овај изиђе на поље.</p> <p>Али Диша, који |
мираз са оних 500 гроша, што му је кум-Дума дао од еснафских пара, уложио у еспап и довео још |
ња и пребрајања ћилибарских зрнаца, кир-Дума се мало искашља и, окренувши очи у страну, започе: |
ствар у срце, нисто не бесе; ајде, кир-Дума!</p> <p>Но кир-Дума не беше од оних, који олако на |
је прстен враћао.</p> <p>— Тако је, кир-Дума.{S} Ја и сам верујем, да је комшилук измислио и за |
адба не буде велика, њени стараоци, кир-Дума и Ламбре, све су учинили, да свадба буде што већа. |
бес“, како би се изразио њезин кум, кир-Дума, да је нешто од куда на ово наишао.</p> <p>Место о |
кадаиф и ратлокум.</p> <p>— Зашто, кир-Дума?{S} Да ли не мислиш на сина да просиш девојку?</p> |
је.</p> <p>Оба кума развеселише се; кир-Дума му не даде руке, него се, као и кир-Ламбре, пољуби |
а их испрати до самога капиџика.{S} Кир-Дума, на поласку, изјави да ће јој са просиоцима доћи у |
"35" /> увлачи у њихово друштво.{S} Кир-Дума је муке мучио; навукао себи беду на врат, па сада |
било никаквога изгледа на мирбу.{S} Кир-Дума, који је у целој овој ствари тежио да измири прија |
<p>— А ко ће им бити кум?</p> <p>— Кир-Дума.</p> <p>— А Ламбре?</p> <p>— Онако, пустосват.</p> |
чему се целе недеље разговарало, а кир-Дума никако да подеси згодан тренутак, те да започне о |
ио покрај кир-Думинога дућана.{S} А кир-Дума, чим би га угледао, повукао би се дубље у радњу и |
у се Грци од оног прекора.</p> <p>А кир-Дума, коме је највише бучала глава од свега тога, сад в |
е у њихово друштво.{S} Тражио је да кир-Дума одмах иде Диши, врати удовичин мираз, а Дишу да ту |
и месеца и — то јој поможе.{S} Сада кир-Дума има сина од седамнаест година, у лицу сушти отац а |
а удари кира-Ману, испаде иза ћошка кир-Дума и још један Грк.</p> <p>— Сто је то?{S} Ста искас |
истина? — Тако ли је?</p> <p>— Ама кир-Дума, куд ја да скачем преко зида; зар у ове године и о |
е бити, не бегенисете несто? — пита кир-Дума, коме се овако мајстор-Дишино држање учини сумњиво |
са!{S} Тој ти је мудро реч. — упаде кир-Дума и тапше мајстор-Дишу по плећима. — За тебе ћемо да |
докле би ова идила потрајала, да је кир-Дума, устабаша бакалског еснафа, не пресече као на пању |
опази да овако не може дуже и да је кир-Дума већ поткупио бројанице и турао их за појас, он пол |
/p> <p>Тако је овога часа, докле је кир-Дума говорио, мајстор-Диша размишљавао.{S} Па ипак, пор |
гово.{S} У самој ствари то, чиме је кир-Дума кроз пријатељске савете претио, могло се врло лако |
у запрети, удовицу удај! — казао је кир-Дума; а та је реч, као крилата, пролетела кроза све мах |
е је он полагао заклетву, стојао је кир-Дума спрам њега, забезекнуто гледао у кривоклетника и с |
!{S} Хоће да ме убије! — лелекао је кир-Дума не мичући од зида крај кога се срозао.</p> <p>Али |
куде Турцима испада — проклињао је кир-Дума дижући фес с главе и погледајући у небо.{S} Али Ди |
ко куче!...{S} Ух! ух! — уздисао је кир-Дума и туцао се од муке песницом у главу.</p> <p>Сутра |
/p> <p>И у такоме правцу говорио је кир-Дума још дуго и дуго.{S} На све могуће начине он му је |
м у другој форми.{S} Чуо је како је кир-Дума стао да псује пред Јанићијем мајстор-Дишу и да пре |
> <p>Оваква перспектива, како ју је кир-Дума живо <pb n="43" /> сликао пред очима мајстор-Дишин |
ко, после неких обрачуна, што их је кир-Дума имао између четири ока са покојником, уцвељеној уд |
вори.{S} Ова брза питања, што их је кир-Дума тако одлучно и оштро излагао, сплетоше га за часак |
ина није имала деце; и шта све није кир-Дума чинио, само да до једнога наследника дође, па ништ |
потпуно задовољан.{S} Баш да и није кир-Дума пристао, он би се ипак вратио својој вереници; јер |
скас сас та жена, бре? — развика се кир-Дума, што га грло доноси, и диже обе шаке и вис.</p> <p |
<p>— Е па сто не казете? — утаче се кир-Дума. — Ето, ја сам досао као еден пријатељ, да ме науч |
стасија.{S} Много доцније уверио се кир-Дума, да га је Ламбре обмануо и да је заједно са кира-А |
одазва се домаћин — Орсе, изволите кир-Дума, орсе! — и услужно му показа место у чело миндерлу |
ју је тако брзо напустио.{S} Сад ће кир-Дума затражити мираз, а он му га мора вратити, те на та |
та реч, коју, пре три године изрече кир-Дума, потпуно се обистинила, те то нагна целу насеобину |
та.</p> <p>— Еле, ви тако? — започе кир-Дума, а не седа, него пребраја зрна на бројаницама и па |
прво оба сведока а одмах за њима и кир-Дума као опарени искочише на сокак.</p> <p>И за чудо, п |
мрско онако исто као и кир-Ламбре и кир-Дума.</p> <p>— Бог види колико сам страдао; Бог види ка |
кира-Думинице, да разабере, неће ли кир-Дума знати са чега јој је муж овакав из чаршије дошао?< |
</p> <p>— А, тако: причају! — учини кир-Дума и сажаљиво поче климати главом и гледати у Дишу. — |
>— Златна уста, мудра реч! — уситни кир-Дума и потапша Дишу. — Ела, само ви говорите; знао сам |
Зива била!{S} Зива била! — одговори кир-Дума, пруживши јој руку у којој су бројанице са педесет |
протера од куда је дошао — одговори кир-Дума.{S} И Ламбре такође беше тога уверења, да тога ман |
е најподеснија чинила та, да некако кир-Дума измири Анастасију са Дишом, а он да се привремено, |
а обраницу и истрча на улицу.{S} Но кир-Дума, чим га угледа, замаче са сведоцима за први угао, |
не бесе; ајде, кир-Дума!</p> <p>Но кир-Дума не беше од оних, који олако напуштају што су преду |
нанео њиховој штићеници.</p> <p>Но кир-Дума је био човек од оних разложитих људи, који је ства |
закунете? — викао је за њим очајно кир-Дума на улици.</p> <p>— Сиктер, бре, псето; жену ми укр |
аквоме стању затекао га је у дућану кир-Дума.{S} Диша чисто претрну, кад угледа танку и мало по |
от наше сорта, — грцко!</p> <p>И ту кир-Дума, густа ради, кад изрече реч: „грцко“, поткупи три |
, па и то што јој нема мужа.</p> <p>Кир-Дума већ беше спреман, да оде у полицију и да се пожали |
није могла ни маћи из собе.</p> <p>Кир-Дума се искрено радовао наслеђу свога кума, па је почео |
него ли што му рече: уђите.</p> <p>Кир-Дума уђе опрезно, а одмах за њиме тако исто обазриво ув |
му са сокака допре раздражена вика кир-Думе и двојице његових пријатеља.</p> <p>— Ајдутин!{S} |
није догодило.</p> <p>Међутим, код кир-Думе био је читав породични савет.{S} Думиница је тешил |
S} Овога дана постао је он љубимцем кир-Думе и Ламбре.{S} Али круна свега била је његова вештин |
рстен, то је он тек из далека напоменуо Думи, кад је споменуо како удовица у поноћи стоји на ка |
и ражалила, те да се кући врати.{S} Кир-Думи не смеде да повери своју замисао, јер је слутила, |
штерије, ипак је видео јасно, да је кир-Думи и његовима јако стало до тога, да баш он узме кира |
била снажнија освета, него ли да је кир-Думи забо нож у срце.</p> <p>— Зашто бре, кир-Диса, заш |
комшилука поверовао; и тако једноме кир-Думи и кир-Ламбри одрекао у неку руку свако уважење и п |
, па! — учини Ламбре, као чудећи се кир-Думи на таком разговору. — Не сум јој ни татко ни брат, |
е везу на рукавима.{S} Кир-Ламбри и кир-Думи донео је два дугачка чибука, поткићена разнобојним |
оме жалила на свога мужа, па чак ни кир-Думи, своме венчаноме куму. — Али што није језик открио |
трбух, ниско се поклони и приступи кир-Думи, као најстаријем, да га у руке целује.</p> <p>Оба |
о и ко зна не би ли тај посао испао кир-Думи за руком; али Ламбре преко те помисли претрча као |
о успео.{S} И не само да се осветио кир-Думи, него му је та освета донела 4000 гроша; а за мале |
о јој вереник врати прстен, те тако кир-Думи није остало другога пута, <pb n="39" /> него да се |
у обилази радњу и кира-Ману.</p> <p>Кир-Думи чисто лакну, кад из писма сазнаде, да му је пријат |
паре?{S} Какве паре тражиш, бре?</p> <p>Думи поклецнуше колена, које од претећега израза а које |
гао на своју радост и на големи јед кир-Думин, који је још једнако уздисао за изгубљених четири |
н зет нације у коју се претапао.{S} Кир-Думина жена, кога је окумио, била му је сад наместо нај |
олако ошкринуше и у собу се промоли кир-Думина глава.</p> <p>— Добар вече, кир-Диса!</p> <p>Диш |
д у хамаму неколико модрица, што их кир-Думина жена спази на куминим плећима.</p> <p>И ово је у |
се осврне на тако убедљиве разлоге кир-Думине, њему дође на ум, да још један покушај изврши, п |
га простака понизила у очима Ламбриним, Думиним и осталих нових пријатеља.{S} Но стриц и ако ни |
p> <p>— Можеш ти то, брајко, пробати на Думиним вратима а не на мојим! — мисли срдито у себи, а |
му углед међу Грцима, али, у очима кир-Думиним, нарочито његова хришћанска питомост, коју је п |
р-Думе био је читав породични савет.{S} Думиница је тешила кира-Ману, која је тога дана, пред з |
ва, кад загриза у та јабука! — смеје се Думиница и пиљи у вазда насмејане очи лепе удовице.</p> |
коло и почео с њоме играти, кира-Мана и Думиница увукоше и младожењу, узеше га међу се, те Диша |
ећ да зареди кроз махале прво код кира-%Думиница, па тако редом све до фудул-Стаменкине куће.</ |
е да сунцу на земљу.{S} Кира-Мана, кума-Думиница и остале жене, све по избор Гркиње и Цинцарке, |
е је на свакоме сусрету попљувати, кума-Думиница и остале честите жене заобилазиће око ње са по |
за живота покојнога кир-Бенџе.{S} Кира-Думиница је свакога јутра, када им мужеви оду у дућан, |
љубише се на прагу са домаћицом, а кира-Думиница уштину је још за обрашчић, па се онда измаче и |
који цветаху пре Бенџине смрти; а кира-Думиница?{S} А ко би то знао, чега се ради она радовала |
ади гостима? — виче још с капиџика кира-Думиница домаћици.</p> <p>Кира-Анастасија, која је, баш |
-Мана.</p> <p>— Ето, ја — утаче се кира-Думиница — шта све не сам радила да родим!{S} Радос је |
ећања имао, била је у томе, што се кира-Думиница, од године до године, све јаче гојила. — А јед |
ра-Маниној потајној сумњи, да се и кира-Думиница помало плашила, да она „ватра“ не опече и њези |
/> <p>— А, чапкун бре, — прети јој кира-Думиница кроз сузе и весело — нема висе да фудулис кроз |
одавна познато; није једаред само кира-Думиница све ово приповедала, када су одлазили једно др |
срца не очупа.</p> <p>Сутра дан су кира-Думиница и Ламбриница, у пратњи својих мужева и младоже |
капиџике и башче до <pb n="18" /> кира-Думинице, да јој јави за новост, коју је, прислушкујући |
љутином, отрчала је у комшилук до кира-Думинице, да разабере, неће ли кир-Дума знати са чега ј |
дервиша помогли!{S} Ето му и куме, кир-Думинице.{S} Пуних једанаест година није имала деце; и |
ре него што је пристала, отишла је кума-Думиници и кира-Мани, да им се на Дишино тврдоглавство |
оз баштенски капиџик њојзи или ова кира-Думиници на кафу и разговор. — И кира-Мана и све остале |
.</p> <p>У неко доба ноћи, када се кира-Думиници почеше очи крпити, припалише гости фењере, ока |
је „отишла у буџак“.</p> <p>Сад ни кира-Думиници ни кира-Анастасији па ни осталима није остало |
тку у потпуности њеној поверио тек кира-Думиници.{S} Некако му је лакше било, да исприча све њо |
чу, у којој је било поклона за њу, кира-Думиницу и кира-Ману.{S} Јако јој се допао фистан и ант |
нцарску песмицу; пребацио једну руку на Думино а другу на Дишино раме, па ниже ли ниже.{S} Једн |
ку чаршију, пркосно пролазио покрај кир-Думинога дућана.{S} А кир-Дума, чим би га угледао, пову |
е још више издужила.{S} Уз припомоћ кир-Думину она је од тога времена сама надгледала Ламбрину |
угледа танку и мало повијену фигуру кир-Думину, у ћурчету и антерији и са дугачким бројаницама |
рцко образ метнусте!</p> <p>— Фала, кир-Думо, на љубави и муштеријама, ама како да се оженим уд |
ена удовица клела се на све начине пред Думом и Ламбром и њиховим женама, како јој ништа није п |
ал, те да се и у томе изједначи са кума-Думом, ипак је један, до душе не баш толико тежак облак |
м.</p> <p>— Јеси ли се опет срео са кир-Думом?</p> <p>— А шта ти је сад наспело да га о томе пи |
сутра спреми вечеру и да позове Ламбру, Думу и њихове жене; хоће да их почасти за своје наслеђе |
нека друга, много важнија мисао довела Думу њему, па се чак по мало и досећао, да ће се тицати |
ћије, и како му прекипе, отисну од себе Думу тако силно, да овај полете насатке и лупи леђима о |
више издужила, озари се, кад угледа кир-Думу и приступи му руци.</p> <p>— Зива била!{S} Зива би |
као грудву снега, сад је прешла на кир-Думу.{S} Целе ноћи претурао се по постељи, устајао, узд |
а не само на мајстор-Дишу него и на кир-Думу, што се толико заслепио, те допустио, да се један |
-Диса, <hi>кир</hi>-Диса! — поправи кир-Думу кир-Ламбре.</p> <p>И тако, оба кума, задовољни сва |
цикнуо је од љутине и почео корети кир-Думу, што је у опште покушавао да мајстор Дишу уведе у |
ор-Дишу.{S} Сунце је жегло пуном јаром, Дунав се сјактио од сунчаних зракова, а лађа је све даљ |
пред њезиним сузама и претњом, да ће у Дунав скочити.</p> <p>Тако га је на улицама затекао и п |
, да онако учиниш?{S} Ја ћу да скачем у Дунав — ја не смем...</p> <p>— Ја нећу да мени нико каж |
па ти!{S} Ти ако ме не избавиш, ја ћу у Дунав!</p> <p>— И то је срамота, газдарице! — проговори |
<pb n="181" /> и спремна, да крену низ Дунаво Црноме Мору.{S} У цркви је Диша одстојао службу, |
де је.{S} Пред њиме је треперило широко Дунаво а за њим се чула лупа дахирета и свежи девојачки |
ад се дохватио оне простране равнице на Дунаву.</p> <p>Но та зарицања беху и сувише слаба, да б |
ожење и младе, мајстор Диша је пливао у дупломе задовољству: ожениће се најлепшом удовицом, кој |
туда крвнички гледао за њиме.</p> <p>— Дуса да ти се испрзи у паклена мука!{S} А-ах, рогата би |
увиди докле је забраздио. „Кад му сама дуса не иска да се врне, ја га не могу врнем“.</p> <p>С |
та удовица, засто јој без ноз исцупасте дусу?</p> <p>— Зашто? — За оно... за...</p> <p>— Е па с |
и у дућану и на самоме мајстор-Диши.{S} Дућан је проширио, женин мираз са оних 500 гроша, што м |
боље, него ли што је пре тога било.{S} Дућан пун, поруџбина на хрпат, а зарађени новац као пот |
те је антерија тужно висила на њему.{S} Дућан је отварао пре свију и затварао га после свију, т |
аде и да му обрати пажњу, да не оставља дућан на шегртима, но да ту седи, докле год не буде вре |
а два просјака, који би му навратили на дућан и почели богорадити, испратио би обично речима: „ |
е муштерије, неће завирити више у његов дућан, те тако ће, мало по мало, вратити се на оно, што |
д туда многе користи; јер у који год би дућан дошла, да штогод купи, свуда би добијала на покло |
ну, те се реши да, бар за часак, остави дућан на комшијама, а он да тркне за њом, кад га одједа |
ли, ово је сасвим друго, то већ није ни дућан ни трговачки посао, већ свој пријатељ и његова же |
ив да се изеде; није пристао да напусти дућан, па да је појури, ни да је опет остави, да му се |
га времена врати се мајстор Диша у свој дућан, зајапурен од наглога узбуђења.{S} Очи су му сева |
хаосом од мисли и узбуђења, оде у свој дућан, и затвори се у собицу, да премишља што да предуз |
Бенџине, кир-Ламбре не би отишао у свој дућан, а да не наврати удовици, тек да види, не оскудев |
он се врати натраг, сврати прво у Дишин дућан, да обиђе момке, колико да виде, како нису остали |
поље.</p> <p>— Торњај ми се с очију, у дућан да ми не приступиш више!</p> <p>Несрећни Јанићије |
</p> <p>Једнога јутра отишла Лепосава у дућан мајстор-Дишин те му однела фес, који је Диша оста |
му: ако одмах не дође, она ће му сама у дућан доћи.</p> <p>Није се имало куда; ићи се мора, а к |
о берберину, да те измије и ошиша, па у дућан!</p> <p>— Хајде, дете, пољуби мајстора у руку; до |
е.</p> <p>Сутра дан дође мајстор Диша у дућан, седе на ћепенак и, када му млађи шегрт прислужи |
а дан, по прстену, пошао мајстор Диша у дућан; али јучерање „гледање“ и осмејци што су их, том |
почео да отпасује кајиш с колена, кад у дућан завири Лепосава тетка-Мацина. —</p> <p>— Шта ћеш? |
е, па већ почео спуштати ћепенак, кад у дућан утрча други шегрт, који се мајао на пољу.</p> <p> |
зарено мајсторово лице.{S} Диша упаде у дућан, заручен до грла са неколико кеса леблебија, ратл |
.{S} Прва му мисао паде на ум, да оде у дућан и, ма на који начин, подмити Јанићија, да ћути.{S |
на нега најпосле му поможе и он изиђе у дућан, истина жут као исцеђени лимун, али ипак потпуно |
-Маци, а Јанићије, још сав румен, уђе у дућан и седе за посао, али сада много прибранији и нека |
зрекне њезино име, кад, у тај пар уђе у дућан његов шегрт, Јанићије Бик, и унесе две ћупе воде. |
е кира-Анастасија, која у тај пар уђе у дућан.</p> <p>Била је необично тужна и усплахирена.{S} |
а угледаше онако узрујана.{S} Ушао је у дућан и почео весело певушити; повуче за ухо једнога ше |
освит одлазио у дућан.{S} Ручак му је у дућан слат, а у вече је заједно са тетка-Мацом и Лепоса |
уде.</p> <p>Око подне дотрча Јанићије у дућан, узбуђен и задуван од силног трчања.</p> <p>— Шта |
" /> <p>После некога времена врати се у дућан, али без оне гужве, седе за посао, да ради; но та |
ему се тако чинило, јер, враћајући се у дућан замишљен и тешко расположен, у ушима му је једнак |
престанем ићи тамо! — помисли и крете у дућан.</p> <p>У дућану је седео скрштених ногу на ћепен |
савете добивао, избегавао.{S} Из куће у дућан и обратно, и то увек сокачићима где се могао најм |
да весело певао, па на сељаке, кад би у дућан тек онако нагвирили, мукнуо као бик и кроза целу |
изашао.{S} Нарочито се мрштио, кад би у дућан ушао кир-Ламбре, да види шта раде и да му обрати |
есреће, чим би му се дало, побегао би у дућан, само да би избегао оно што се може десити.{S} За |
што се баш њега тиче.</p> <p>— Улази у дућан!</p> <p>Јанићије прекорачи праг страшљиво и нађе |
, када се он једва вукући ноге, врати у дућан.</p> <p>— Однео сам, мајсторе! — одговори Јанићиј |
.{S} Понеки од познаника Срба наврати у дућан, тек колико да из Дишиних уста чује, зашто је вра |
"72" /> узе са једним шегртом уносити у дућан коже, и готове јеменије, које су вас дан пред дућ |
ће га она курталисати беде и вратити у дућан; а гледај ти сада, како изокренула, као да је ниј |
врелина.</p> <p>Морао се ипак вратити у дућан.{S} То је осећао кроза сву буру своје душе; а то |
мерос, кир-Диса! — рече Дума улазећи у дућан и дотакнув се руком чела.</p> <p>— Бог добро дао! |
р, догађало тамо; тетка-Мацин долазак у дућан и онако срдито захтевање, да јој мајстор Диша одм |
са гужвом кир-Ламбринога одела стигао у дућан и сав збуњен прошао мимо оба шегрта у собицу и од |
о га је увек, када би кир-Диша отишао у дућан, терала да муче као бик и да гради којекакве лакр |
н и добро неиспаван, хаџија је отишао у дућан.{S} На поласку није жени ни речи проговорио.{S} Ј |
претрнула срца напустио кућу и отишао у дућан, рекоше му момци да је долазила тетка-Маца и пору |
овога јутра.{S} Диша је зором отишао у дућан наредивши Јанићију, да му сваки час јавља, како ј |
во и ови су видели, када сам их донео у дућан, а после сам их однео код тетка-Маце.{S} И кира-А |
долазио кући, а у први освит одлазио у дућан.{S} Ручак му је у дућан слат, а у вече је заједно |
дино тетка-Маца што је слала Лепосаву у дућан, да му донесе по штошта од своје софре као понуду |
је свакога јутра, када им мужеви оду у дућан, или прелазила кроз баштенски капиџик њојзи или о |
онима, који би просјака, са прага свога дућана, сурово најурили.{S} И он се тога држао као стен |
у, пркосно пролазио покрај кир-Думинога дућана.{S} А кир-Дума, чим би га угледао, повукао би се |
попаре, само да тркне до кир-Ламбринога дућана, те да му каже да јој одмах дође.</p> <p>Кир-Лам |
вора, ни песме.{S} Сељаци пролазе поред дућана, али он не муче више на њих као бик, те да засме |
кад сви шегрти устају и журе, да испред дућана почисте и по дућану полију воду, устаде и Јанићи |
Рано у јутру, пошто је почистио испред дућана, узе Јанићије Бик крчаг и отиде на чесму, да нат |
ћије не саплете и паде потрбушке насред дућана. — У том јој се и кајиш измаче из руку, те кад в |
пролетњем сунцу.</p> <p>Бик стао насред дућана, па гледа разрогачено у свога газду.</p> <p>Мајс |
и главе не диже.{S} Једино што би га из дућана повукло, то је, да, од времена на време, отрчи д |
о когод могао видети, кад дође и оде из дућана.</p> <p>Сад је кир-Диша био потпуно усамљен; изг |
посао, одмахну руком весело па изиђе из дућана.</p> <p>Јанићије Бик притегао кајишем о колено ј |
аред пред шегртима, кад Ламбре изиђе из дућана.</p> <p>Једнога дана по ручку пошао Јанићије Лам |
м мајстор Диша одмахну руком и изиђе из дућана, Јанићију се још више разведри, прихвати газдину |
ољиво тамо, и он сав раслабљен изиђе из дућана и споредним сокачићима, где је у ово доба најмањ |
p>Диша скочи и онако усплахирен пође из дућана.{S} Колена су му клецала од душевног узбуђења, а |
иде како Јанићије скочи љутито, наже из дућана и кад подобро одмаче застаде и поче му пркосити. |
а, када му је што затребало, слао је из дућана Јанићија, да му донесе, па чак је од некога доба |
хне, за ових седам месеци истицао је из дућана и утицао беспрекорно у једну гвоздењачу, од које |
могућно још замишљенији него што је из дућана изашао.{S} Нарочито се мрштио, кад би у дућан уш |
ли да те ђаво надвлада и анђео да ти из дућана оде, буди ексик-хаџија; желиш ли, да ти ђавола с |
ен.{S} Тако се он никада није враћао из дућана.</p> <p>— Да не долази већ? — упита га Лепосава |
као младић, убрза из куће, оде мало до дућана, тек да се узгред по њему обазре, па за тим кући |
и полагано пође поиздаље обилазити око дућана.{S} Да је само могао, он би тога мајстора, који |
д Дервишане и Бајрак-џамије.</p> <p>Оно дућана, што је кир-Бенџо оставио за собом, претворили с |
нићије се збуни, кад је угледа на прагу дућана, заби главу у посао, па се учини, као да је и не |
ја је за који тренутак стојала на прагу дућана, очевидно савлађујући у себи сувишну збуњеност и |
већ су се спуштали ћепенци и затварали дућани.{S} И Јанићије <pb n="72" /> узе са једним шегрт |
поздравима људи и не застајкујући пред дућанима својих познаника и не бришући онај зној што му |
сокацима, онако беспослен завиривао по дућанима, а када је осетио глад, отишао је до једне сим |
и готове јеменије, које су вас дан пред дућаном висиле, па већ почео спуштати ћепенак, кад у ду |
е, оди часком овамо! — позва га и уђе у дућанску собицу.</p> <p>Јанићију не беше баш најпријатн |
догађају, седео је мајстор Диша у своме дућану сам.{S} Јанићија је отправио у град, да однесе ј |
p>Мајстор Диши заигра срце, кад у своме дућану угледа два тако уважена госта, и још више, када |
ир-Диша, нарочито онда, када се у своме дућану усами и погледа, како му удвостручена радња нагл |
, запева гласно и јасно да се по целоме дућану хорило.</p> <pb n="32" /> <p>Јутро необично приј |
а започео живот из нова.{S} У чаршији и дућану остао је онакав исти — човек од рачуна.{S} Нијед |
Али ипак, овога дана није смео ни прићи дућану где је мајстор Диша ревносно чекао, неће ли га у |
часак, изиђе на улицу и упути се право дућану свога мајстора.</p> <p>— Ако ме је и отерао, мој |
згледа ново, непознато.{S} Осврте се по дућану, пође да седне и да се прихвати „дикиша“ с којим |
у и журе, да испред дућана почисте и по дућану полију воду, устаде и Јанићије, помете мутвак и |
око колена, и поче га са смејом вући по дућану.</p> <p>Јанићије онако на једној нози скакуће за |
о на свако парче кожице <pb n="64" /> у дућану, на сваку кашичицу масла, што ће се у кући потро |
а му донесе, па чак је од некога доба у дућану ручавао.</p> <p>Али, Лепосава место да осети ову |
без жене.{S} Тек сутра дан не беше га у дућану.{S} Јанићије Бик седео је опет на своме месту и |
ишта без тетка-Маце у кући и Јанићија у дућану.{S} Кад би му их когод одузео, остао би без њих |
ри.</p> <p>— Хеј, да ми је та светиња у дућану, куд би ми крај био! — уздахну побожни хаџија бр |
вар удесе.</p> <p>А мајстор Диша оста у дућану још потпуно збуњен од изненадне радости.{S} Топл |
ебан.{S} Могао му је поверити послове у дућану без икакве бриге, да ће га преварити.{S} И баш с |
</p> <p>У таквоме стању затекао га је у дућану кир-Дума.{S} Диша чисто претрну, кад угледа танк |
и им Бик увек одговори, да газда није у дућану.</p> <p>Но докле се, тога дана, међу Србима прич |
м тетка-Мацином, он устаде са постеље у дућану, где је са „чирацима“ спавао, изиђе у авлију, се |
у кир-Дишином.{S} Све се то опажало и у дућану и на самоме мајстор-Диши.{S} Дућан је проширио, |
> <p>— Дете! — помисли Диша — и да ми у дућану не буде штете!</p> <p>И када дотаче пољупцем врх |
це, шта то радиш? — Ево, ту су шегрти у дућану, видеће.</p> <p>— Хоћу да се давим...{S} Леле... |
се у томе часу не придржа за довратак у дућану, за цело би пао на земљу.{S} Пожурио је кући, ал |
а да се не макне, сада се није могао у дућану ни „черег“ сахата на једноме месту скрасити.</p> |
тих дана био је више по улицама него у дућану.{S} Разносио је „каранфил“ званицама, које је ма |
д тетка-Маце остао, Јанићије је седео у дућану и са неком стрепњом очекивао на повратак мајстор |
теља газдинога и када год га је видео у дућану, увек је окретао очи и избегавао да га погледа.< |
Боље да одеш прво Ламбри, да га јавно у дућану испљујеш и покажеш свету, како је неваљалство св |
мо! — помисли и крете у дућан.</p> <p>У дућану је седео скрштених ногу на ћепенку и неко време |
ацајући у присенак оне српске сиромашне дућанчиће по окрајцима Београда.</p> <pb n="8" /> <p>Ко |
тви, уз махнито хуктање, прогањање злих духова и призивање Алаховог имена, по телу бо.</p> <p>Р |
своју руку.</p> <p>Хаџија на ново клону духом; више није смео да долази кући преко дана.{S} Руч |
и и кесу одсечеш.</p> <p>— Е, дај Боже, душа да вам не испадне на нос како христијанину, него н |
ене, свирај!{S} А-а-х!{S} Душа ми гори, душа! — чула се још из далека силна гласина Јанићијева. |
ирај бре, ченгене, свирај!{S} А-а-х!{S} Душа ми гори, душа! — чула се још из далека силна гласи |
тор Диша бледи и румени; срце му бије а душа се поткупила, па се и не показује жива.{S} Није ша |
како једно куче, како што христијанска душа мрзи на <pb n="94" /> Турчин!{S} Искам да си идем |
е све овде дервиш записао.{S} Некрштена душа ради са некрштеним силама.{S} Од ове амајлије може |
му све угодности, које може једна добра душа да учини сирочету; али јој је вазда на ум падало, |
ете.{S} Жалос, кир-Диса, много жалос; и душа да могу да ти дам, <pb n="116" /> па да дам.{S} Не |
Маци, да се посаветује.</p> <p>— Бог и душа, побегао! — рече Маца, када јој саопшти, како му н |
и?</p> <p>— Нисам болан у снази, ама ми душа болује.</p> <p>— Зашто, џанум?</p> <p>— Деце немам |
иска са зурла, као да то пишти прекором душа њезина покојника.{S} Лепо јој се учини, да тај зву |
још нема ништа! — изговори Јанићије на душак и поможе мајстору, да отпаше кецељу, коју при рад |
је био толико несносан, да га је из дна душе презирао.{S} А што није учинио крај са собом, ваља |
а.</p> <p>— Јаох!... писну нешто из дна душе Јанићијеве.{S} Ни педесет онакових звона, каква бе |
дара тресла.</p> <p>Али из куће ни живе душе.</p> <p>Газда Дишу обузе слутња, да му је жена нап |
ше, у колико се уз ту нежну црту његове душе јављао страх, да ће је сада за навек можда изгубит |
и он, заражен овим смехом, и сам из све душе смејао.</p> <p>— Газдарице, ја ето нећу да те изда |
једно време покуша, да стресе са своје душе овај притисак, размахну да ради, да се заборави; ј |
н се мислима није утицао у дубину своје душе, него је страшљиво и готово са трепетом једнако ми |
н.{S} То је осећао кроза сву буру своје душе; а то осећање, које му јасно показиваше његову нем |
ица, кад осети пријатан мирис девојачке душе, који га са набреклог јелечета запахну.{S} Он је с |
сравњивао <pb n="125" /> дах девојачке душе са мирисом ђулса, а очи са сунчаним зраком.{S} Био |
гао успети.{S} Онај топли дах девојачке душе, њено зајапурено лице и сада је осећао као и онога |
е свака и опржила.{S} У дубини узрујане душе и кроз осветничко расположење једнако се пробијао |
ије би без сумње ово расположење њезине душе протумачио у своју корист.{S} Овако му она изгледа |
удалио од куће, већ права патња, мучење душе, које га је обзинуло као паклена аждаја, коју је в |
а њен врисак и онај пад, па је, као без душе, утрчала у мутвак.{S} Запрепастила се, кад угледа |
све ово.</p> <p>— Имаш ли Бога, имаш ли душе? — Зар ћеш да ме убијеш, Јанићије?! — промуца Анас |
pb n="46" /> од толике пажње а у дубини душе ликовао, што му се давнашњи сан испунио, о томе и |
вања.{S} Једном речи, између ове четири душе постигнута је права хармонија и њихов живот текао |
ом жеравице опере руке и да се за покој душе чиме заложи.{S} Совра је била пуна; Маца није жали |
је дошао у цркву, да се помоли за покој душе кир-Бенџине и, колико је могућно, утеши уцвељено с |
ако изазивати утиске неких успомена, до душе не о кир-Бенџи, кога ни за живота није могла друкч |
е опет био нешто: јео је његов хлеб, до душе врло често зачињен шамарима, али опет хлеб; јер га |
е и грчки ситно говори. — Ово му је, до душе, већ много теже ишло због гојазног трбуха, који се |
едначи са кума-Думом, ипак је један, до душе не баш толико тежак облак, али тек један облачак, |
однији од трогодишњега удовиштва.{S} До душе, од дана њезине удаје престало је оно пријатно уба |
роведе код свога синовца и снахе.{S} До душе, није му најпријатније било, што му се синовац оже |
ла, ћеретала и смејала се; али ипак (до душе ретко) бивало је да јој кроз најживљу шалу и смех |
а му свака од њих скида по један грех с душе, сада га више не одржаваху у оном пријатном распол |
ање богато награђивало.</p> <p>Но у дну душе Јанићијеве, што он ни сам није могао разабрати, во |
и и узбуђења, те му дође чисто као нека душевна потреба, да бар пред зидовима и јеменијама јасн |
безбрижан, весео; а овај догађај и она душевна борба сада га сасвим променише.{S} Почео је да |
еклињањем задобила, и он је, у тренутку душевне слабости, осетио оно сажалење, које осећамо уве |
в непријатељ, који прећаше да му правац душевне борбе сасвим поремети.{S} Јавила би му се кира- |
ахата иселила у Јеладу.</p> <p>Измоштен душевним патњама, кир-Диша је започео нагло венути.{S} |
и куда се креће.{S} То беху дани тешких душевних мука, које су га ломиле и мучиле, а којима не |
одушеви, што би га из граница обичнога душевног кретања изазвало.{S} И зато га је пуница гледа |
пут смишљао и он се, малаксао од тешког душевног напора и збуњен, враћао ипак оном једином осећ |
е из дућана.{S} Колена су му клецала од душевног узбуђења, али он је ишао напред, ишао и не обз |
у глави.{S} Налазио се у сличноме стању душевнога немира као пре готико година, када га је кира |
више дете!</p> <p>У таквоме несносноме душевноме расположењу дочекао је и долазак свога мајсто |
о челу, показивале су, у томе часу, сву душевну борбу његову.</p> <p>— Јазук, кир-Диса, јазук! |
ке, платна, па, чак, из добро набијених душека опрану вуну, што им је кира-Мана (тако се звала |
а капиџика, и, задовољан за све, леже у душеке, а одмах до њега и кира-Анастасија: он да одмах |
ко ње постеља.{S} То се место називало: душема.</note> <note xml:id="SRP19061_N5">Стари београд |
шегрта у собицу и одело турио под своју душему<ref target="#SRP19061_N4" />.{S} Али при излазу |
као на длану, виде шта се све у његовој души догађа.</p> <p>Пошао је кући, али на половини пута |
ратко време створиле су читав пустош; у души су му лежале развалине од свију мисли што их је уз |
име кира-Анастасије, чија му је слика у души до ове заклетве нагризала срце, па ипак била тако |
уста помињу) хоће да сазна, колико је у души чврста вера хаџијска.{S} Зато он пушта ђавола, да |
ва моћ оставила а наместо тога настао у души ужасан страх од онога што ће сад опет чути, ма да |
је отерао.</p> <p>Колико је ускипело у души Јанићијевој слушајући ово, о томе није потребно ни |
помисли хаџи-Диша, кад осети, како му у души лакну, завуче руку у недра, извуче једну дугачку к |
<p>А како ли овде сетно мирише Мајкина Душица!</p> <p> <hi>15. септембра 1906.</hi> </p> <p> < |
ушу сажиже а срце спржи?</l> <l>— Знам, душо, знам — то је љубав!“</l> </quote> <p>Јанићије је |
листић падајући на њега.</p> <p>— Знам, душо, знам! — то је љубав! прошапута Јанићије, и кад и |
душу сажиже а срце спржи?</l> <l>Знам, душо, знам, — то је Љубав.</l> </quote> <p>То су певале |
> <l>сажиже а срце спржи?</l> <l>„Знам, душо, знам — то је љубав!“</l> </quote> <p>— То је љуба |
и тек један облачак, лебдео над његовом душом.{S} И што је дубље залазио у другу годину брачног |
ка тешка мука притисла му <pb n="88" /> душу, па једва дише; чини му се да ће га угушити, а цел |
у, можда, и дао комад хлеба, макар и за душу мртвих, да је заискао; али то га беше срамота и он |
у да идем, велику воштаницу да палим за душу на твоја мајка.{S} Брат да ми будеш, Јанићије... в |
д није грдила; а то је много вредело за душу једнога сирочета, које није сазнало ни за мајчину |
од смрти Лепосавине као тешки камен на душу навали.{S} У једно време покуша, да стресе са свој |
а свом својом пространом ширином сео на душу, па јој не да дахнути.</p> <p>И није то само жалос |
о борила са самом собом, да му нешто на душу метне, али Јанићије, који до овога часа чињаше све |
торов поцрвенити.{S} И то се вукло кроз душу, као тешка магла када се вуче над земљом и никако |
т стишају метеж, који му је подхватио и душу и срце и мозак.{S} Грозничава ватра лизала га је о |
је немогућ.</p> <p>— Роспија!{S} Уби ми душу; дроб ми ишчупа! — застења Диша саломљен и клонуо |
„Да ли знаш како се зове она ватра, што душу</l> <l>сажиже а срце спржи?</l> <l>„Знам, душо, зн |
ш ли како се зове она ватра,</l> <l>Што душу сажиже а срце спржи?</l> <l>— Знам, душо, знам — т |
знаш како се зове она ватра,</l> <l>Што душу сажиже а срце спржи?</l> <l>Знам, душо, знам, — то |
те ноћи осећао.{S} Притиснуло му нешто душу, <pb n="40" /> па никако да слегне од туда, него г |
ео „лечења“, али онај ђаво што јој се у душу увукао, тако се заквачио ноктима, да га ни за реп |
одустао од ужасне намере и спасао младу душу бар од оних вечних мука, које би га на ономе свету |
" /> погледа, да све оне стеге, које му душу до мало час сапињаху, попуцаше, и њему стаде тако |
и љубовју озаривши јего ранше уцвјељену душу, а по том, подаривши јему истовремено три отрока м |
ова пажња падала на усамљену и обрањену душу Дишину као блага дажда после припеке, он је чак и |
дила далеко, да се ђаво увукао у њезину душу, те окрете да гони из женина срца ђавола свима они |
чињарице, које су јој редовно у њезину душу увлачиле сумњу, а из сандука извлачиле разне ствар |
ака реч наваљивала се на мајстор-Дишину душу као стена и он је као заливен ћутао и очекивао од |
без дугога размишљања, да му не цепаху душу два снажна осећања, која му сваку одлучност раслаб |
се њега.</p> <p>— И тебе сада искушава ђаво.{S} Метнуо ти у срце бригу и страх за радњу, само |
ех и неће ти се опростити.{S} Ето, тебе ђаво сада искушава, али помисли, да ли ти је познато ик |
тала удовати.</p> <p>— Мори, који те је ђаво терао да се удајеш за онај пањ? — Псетиште је оно! |
да му је жена забраздила далеко, да се ђаво увукао у њезину душу, те окрете да гони из женина |
е до повратка сачува.{S} Хоћеш ли да те ђаво надвлада и анђео да ти из дућана оде, буди ексик-х |
ије примила свој део „лечења“, али онај ђаво што јој се у душу увукао, тако се заквачио ноктима |
о је Спаситеља четрдесет дана искушавао ђаво на гори, али Спаситељ је сва искушења претрпео; а |
чврста вера хаџијска.{S} Зато он пушта ђавола, да нас на хаџилуку искушава, али, докле се ми о |
душу, те окрете да гони из женина срца ђавола свима оним средствима, која, у оно време, једном |
S} На против, што је Ламбре гонио из ње ђавола усрдније, то се он све чвршће усађивао у њој.</p |
оде, буди ексик-хаџија; желиш ли, да ти ђавола савладаш и да ти анђео радњу води, издржи до кра |
анићије.</p> <p>— Е?! — рече Лепосава и ђаволасто га погледа преко рамена.</p> <p>— Па знаш как |
<p>— Како ћу? — запита Лепосава и тако ђаволасто <pb n="128" /> погледа, да све оне стеге, кој |
ично и смешећи се:</p> <p>— А где си ти ђаволе већ три дана?</p> <p>— Глава ме нешто болела; тр |
љено замршену дугу браду. — Сви сте ви, ђаури, једна нечиста вера!{S} Имаш ли комшику која нема |
антерију и леп шарен појас; а већ нови ђевђелук (капа „дињара“) то је мајстор Диша купио сам, |
кад све тако урадиш, ти да гу одведеш у ђердек и тамо овај четврти запис да спустиш у чашку рак |
ри, чапкуне, бре?</p> <p>— Па тако, пре ђердека (ложнице)... знаш... пре, кад оно... — муца Бик |
итах: може ли да се расквари свадба пре ђердека; а ти мени шамар за врат!{S} А ја сам хтео да т |
да пропадним!{S} Што ми искате у кућа, ђидијо?!</p> <p>Јаукао је и претио, докле га силна маст |
јишем о колено једну јеменију и прошива ђонове, а испод очију прати сваки покрет свога мајстора |
виште, налик на ону аждају, коју је св. Ђорђе копљем пробио.{S} И тако су пролазили векови и о |
ор Диша појео шљиву, а кошчицу бацио на ђубре.{S} Па после да плетеш седе, као што ће их плести |
е поста мрско.{S} Кутију швирну на неко ђубриште, а босиљак искида, издроби, пљуну на њега, про |
="125" /> дах девојачке душе са мирисом ђулса, а очи са сунчаним зраком.{S} Био је у Еврејској |
ичају многи који су видели.</p> <p>— А, е ли ко видео, када сте ви хтели да прескочите код удов |
е!{S} А где си ти до сада, болан?{S} Е, е, жив био, жив био! — рече Маца, кад јој Јанићије прис |
/p> <p>— Кира-Анастасија...</p> <p>— Е, е, сад ћу, сад! — прекиде јој Ламбре реч. — Сад ћу, одм |
се на богату домаћу идилу.</p> <p>— Е, е, ти ми много наказива — смеши се Диша — Ама где да на |
никада ни волела!{S} Ти да идеш одавде; е ли сте чули?</p> <p>Али кир-Диши умину бол и он се и |
?{S} И све то због њезина неверства!{S} Е, чекај сад!{S} Ниси хтела поштено, сад ће полиција!</ |
ошапута Јанићије.</p> <p>— Јогуницо!{S} Е, добро, добро; остани ти само овде, а ја ћу га већ са |
трећи пут, овај запис на-по-за леђа.{S} Е, кад све тако урадиш, ти да гу одведеш у ђердек и там |
— Зашто, море?</p> <p>— Поради тебе.{S} Е, хе, пријатељу, па ти кријеш, а овамо се свуда по чар |
ама нагу, ни папуче да нема на ноге.{S} Е, па онда сас њу три пута да обиђеш бакчу.{S} Први пут |
а ћерку на удају и да си ти нежењен.{S} Е, па онда ко ту да докаже, да у томе нема нечега.</p> |
дете!{S} А где си ти до сада, болан?{S} Е, е, жив био, жив био! — рече Маца, кад јој Јанићије п |
ци.{S} Да је бар удовац, али пуштеник — е, не иде!{S} Човек са једном историјом, која је до ско |
мо; старија си.</p> <pb n="133" /> <p>— Е, што кријеш, кад се све зна?{S} Па још устабашиница, |
зиђоше на улицу.</p> <pb n="84" /> <p>— Е, ову ћемо вечеру дуго памтити!{S} Кали нопта, кир-Дис |
и од онаква два красна човека!</p> <p>— Е, тако ти је то кад људи не гледају шта узимљу.</p> <p |
из куће!{S} Иди твоме Ламбри!</p> <p>— Е, ако је да се иде из кућа — одговори Анастасија тако |
<p>— Зашто? — За оно... за...</p> <p>— Е па сто не казете? — утаче се кир-Дума. — Ето, ја сам |
а?</p> <p>— Кира-Анастасија...</p> <p>— Е, е, сад ћу, сад! — прекиде јој Ламбре реч. — Сад ћу, |
и се нашла у болести... она...</p> <p>— Е, па де, де; кад није, није; што се правдаш толико? — |
јине паре да уложим у еспап...</p> <p>— Е, кој вам па за то смета? — Чија жена <pb n="44" /> он |
вога и врло скромнога изгледа.</p> <p>— Е, како да вас утешимо, куме?{S} Судбина, к’смет, сто к |
ога истраживања једва вратила.</p> <p>— Е, шта би? — запита кир-Диша нестрпељиво, а очи му се п |
на јој се суза скотрља с лица.</p> <p>— Е, де, не плачи!{S} Не идем преко света; вратићу се.{S} |
Камо Лепосава? — запита Диша.</p> <p>— Е, чекај, зете; не иде то тако лако.{S} Ено је у соби, |
“ и око грла златне махмудије.</p> <p>— Е, сада, ћерко, да си жива и здрава и срећу да унесеш т |
млада... и — додаде Јанићије.</p> <p>— Е?! — рече Лепосава и ђаволасто га погледа преко рамена |
а дршће, као да је неко тресе.</p> <p>— Е ли искате вода, да се повратите?</p> <p>— Отрова, куч |
а ја тражим од своје домаћице.</p> <p>— Е, ако, ако — одговори Маца и даде миг Лепосави, да изи |
оследњи гости из куће удалише.</p> <p>— Е, па како би; нађе ли? — запита Маца, кад вечераше.</p |
иђени гост опет у кућу долази.</p> <p>— Е ли она ту? — тихо и задувано запита Ламбре.</p> <p>— |
ам, како да немам; па још три.</p> <p>— Е, једна му је набацала!</p> <p>— А која ли то? — запит |
хне, поче га миловати по коси.</p> <p>— Е, де, де, ја сам мајка, па ето, трпим; а ти, зар не ви |
зету и поче га важно гледати.</p> <p>— Е то сам хтела, да преда мном отвориш уста и да мене за |
ном осети да јој мора вратити.</p> <p>— Е, па хтео сам, баш!{S} Зар се ја тебе бојим!</p> <p>— |
ког одговора приступи им руци.</p> <p>— Е, нека је со стрекја; и у здравје и весеље да дочекате |
алелекао за изгубљеним новцем.</p> <p>— Е, нека вам је на здравље, и толико срећа да имате, кол |
Бога ми! — викну Диша очајно.</p> <p>— Е, мој Дишо — уздахну болно Маца — Лају ли или не лају, |
рећни дан, Лепосава ни мукает.</p> <p>— Е, па зато ли сам толико трошио на тебе; <pb n="172" /> |
е од толиких девојачких очију.</p> <p>— Е, па честитај Лепосави!{S} То ће ти бити, ако Бог да, |
у самоуправну власт у мутваку.</p> <p>— Е, мој зете, слушао си како се говори: „добра храна, до |
на, и збуњено погледа у мајку.</p> <p>— Е, па и време му је — одговори Маца равнодушно — а када |
ује се на богату домаћу идилу.</p> <p>— Е, е, ти ми много наказива — смеши се Диша — Ама где да |
да изабере за свога устабашу.</p> <p>— Е, али један је па један Диша, брајко мој!{S} Камо, нек |
ад хоћеш да ми и кесу одсечеш.</p> <p>— Е, дај Боже, душа да вам не испадне на нос како христиј |
с?{S} Зар је то лепо од света?</p> <p>— Е, такав му је адет.{S} Оно знаш како је: ти си устабаш |
сада, када сам нагорео онако?</p> <p>— Е, био отварати очи!{S} Шта ти је требала јабанџика, ту |
је истина за ваше што се прича, ха! — А е ли истина да сте пали са зид и да вас је патрола јури |
лакше, када је пред запаљеним свећама и евангелијем дигао три прста у вис, то се већ дало видет |
натраг...{S} То ми не треба...{S} Реци: ево ти!{S} Мајстор Диша неће да зна ни за шта више.</p> |
јом.</p> <p>— И Бог ми је услишио жељу; ево, погледај ово, Лепосава!</p> <p>— Шта има у тој кес |
еђа Цигане око себе.</p> <p>— Доста!{S} Ево вам бакшиша; а сада да се вратите онима, тамо.{S} А |
на доксат.</p> <p>— Дошао Јанићије!{S} Ево Јанићија! — викну Лепосава весело.</p> <p>— Де, де! |
ој све неће пасти на ум!{S} О, о, о!{S} Ево, не желим јој зла и лепо је да се измирите; ама да |
ава која се охрабри, кад спази матер. — Ево, Јанићије је дошао, ама не знам шта му је.</p> <p>— |
ти.</p> <p>— Газдарице, шта то радиш? — Ево, ту су шегрти у дућану, видеће.</p> <p>— Хоћу да се |
сад два цванцика и пружи Маци.</p> <p>— Ево на; добро само те ми се толико затекло у кеси, — ре |
викну у један мах преплашено.</p> <p>— Ево ме, мајсторе! — одазва се Јанићије и утрча у собу.{ |
е дреје?{S} Од куда Ламбре ту?</p> <p>— Ево и ови су видели, када сам их донео у дућан, а после |
у којој нема излаза; али и кроз ту таму ево где проби један зрачак надања.</p> <p>И тако је та |
ој Махали, пред једном баштом где су се еврејске девојке искупиле на игру.</p> <p>— Од куда ја |
рло стеже.{S} Она песма, која му онда у Еврејској Мали памет попила, запе у грлу, и њему се учи |
, а очи са сунчаним зраком.{S} Био је у Еврејској Махали, пред једном баштом где су се еврејске |
а вртоглавица, те несвесно одлете чак у Еврејску Махалу.{S} И снажни мирис густога каранфила, б |
а да изволите на куде моју домакицу, на еден кадаиф и ратлокум.</p> <p>— Зашто, кир-Дума?{S} Да |
ам је мустерија, него Грци, а то све из еден љубов на вас због засто сте као од грцка мајка род |
шта се то тебе тиче?</p> <p>— Разбојник еден!{S} За сто нападас зенско свет на улица?{S} Поједо |
че се кир-Дума. — Ето, ја сам досао као еден пријатељ, да ме научите, те да и ја разбирам, заст |
како нема смисла да седи тако сам, као „еден гурбетин“, поменуше му по десет пута, како од њих |
и само да му чувате чест и да знате, да една паметна и честита жена нема засто да плаче за мужа |
паклена мука!{S} А-ах, рогата биволица една, сас моји ли пари градиш барјаче на црква! — узвик |
Радос је то, кума-Анастасија, и радос и една сладос!{S} Ено, мој Алкибијадес!{S} Клефта, право |
танем сас мога кир-Ламбре, па сама како една зенско глава не могу да идем.</p> <p>— Била ти, ки |
едно, кој да те превари?{S} Едно Диса, едно српско куче!...{S} Ух! ух! — уздисао је кир-Дума и |
ума, гомаре едно, кој да те превари?{S} Едно Диса, едно српско куче!...{S} Ух! ух! — уздисао је |
{S} Кој па да се брине у ова чаршија за едно грцко удовица?</p> <p>— Па, па, па! — учини Ламбре |
едесет и четири!</p> <p>— Неје много за едно мудра и уважена глава.</p> <p>Разговор се водио ок |
ла вересија...{S} А, а-ах, Дума, гомаре едно, кој да те превари?{S} Едно Диса, едно српско куче |
ништаван и празан.</p> <p>— Ух, гомаре едно: зашто да заспите, бре?! — јекну кир-Ламбре очајно |
е сутра моја домакица да ми наниже оште едно килибар-зрно.</p> <p>— А колико ли бројиш па сад? |
ићије.</p> <p>— Крси глава одавде, куче едно!{S} А на кира-Анастасија поздрави се, да тој кадаи |
n="44" /> онога и пари.{S} Жена је како едно слушкиња на свој човек, а ти си њен господар. — Па |
</p> <p>— Како: шта? — Ми на вас као на едног честитог мајстора сас леб, а ви на нас сас поган! |
за њу разбирате, она је на вилает.{S} И едну писму је послала; иска да ви из њена кућа идете.{S |
Он је донео собом једну велику светињу: ексер, којим је био прикован Спаситељ за крст.{S} Тај е |
дужи од садашњих „мертечких“ ексера.{S} Ексер као и сви ексери што су, само се од ових разликов |
им двокраким ексером длан пробијали.{S} Ексер је био чудотворан, јер ко год би га целивао, одма |
е часу страховито рикну, избљува велики ексер и нестаде је.</p> <p>— Сад народ у гомилама хрли |
ко им га донесе, пола царевине.{S} Али ексер се није могао наћи, јер га је прогутало неко чудо |
д пустињака, који чува свети чудотворни ексер са крста Спаситељева, у памуку, који је такође по |
ати, изјавити у себи какву жељу и часни ексер би му је одмах испунио.</p> <p>— Шта желиш? — зап |
ао, када ће својим очима угледати часни ексер, који ни цар Костадин није могао видети.</p> <p>П |
> <p>Но пре него ли ће му поднети часни ексер на целивање, испосник је сматрао за дужност, да п |
но заинтересова, да види и целује свети ексер, и он се упути са хаџи-Зосимом кроз тесне и криве |
ј пријатељ жели, да види и целује свети ексер и да приложи на зидање светога храма.</p> <pb n=" |
ли пустињаку са Витаваре, да види свети ексер, да се и њему помоли и да приложи коју аспру за з |
овај чудотворни памук у коме лежи свети ексер, не би му за ту суму дао.</p> <p>— А од чега он ч |
Иди у Вертеп Витлејемски и прими свети ексер.{S} Пустињак није оклевао, оде у Витлејем и, баш |
ди?</p> <p>— То је због тога, што свети ексер лежи у њему.{S} Снагу своју чудотворну он је дао |
<p>— Ама, да ли је у истини то баш онај ексер? — упита мајстор Диша.</p> <p>— Нема сумње — огов |
е био прикован Спаситељ за крст.{S} Тај ексер, како се тврдило, још цар Константин и царица Јел |
чавао, не дужи од садашњих „мертечких“ ексера.{S} Ексер као и сви ексери што су, само се од ов |
сумњати више о чудотворној моћи часнога ексера.{S} Оно, што је све осетио, кад је целивао, и та |
описана <pb n="193" /> историја светога ексера и како се оно чудо догодило.{S} Та уверења богоу |
сна па до побожнога пустињака и светога ексера, који је своју чудотворну моћ предао и ономе пам |
p> <p>И када дотаче пољупцем врх светог ексера, осети, како га кроз цело тело проже топла струј |
„мертечких“ ексера.{S} Ексер као и сви ексери што су, само се од ових разликовао, што је на ош |
ељ подносио, докле су му овим двокраким ексером длан пробијали.{S} Ексер је био чудотворан, јер |
} И тако су пролазили векови и о том се ексеру није ништа знало све до прошлога <hi>Рождества</ |
скрс, хаџија га тужно погледа.</p> <p>— Ексик-хаџија! — рече му он.</p> <p>— Шта знам, кад ме т |
влада и анђео да ти из дућана оде, буди ексик-хаџија; желиш ли, да ти ђавола савладаш и да ти а |
рши своје поклоништво, да се, макар као ексик-хаџија врати, па макар никада и не добио деце.{S} |
ато, ако му се покориш и одеш, постаћеш ексик-хаџија; на земљи ће ти се људи смејати, а тамо на |
а је пуница гледала чисто зачуђена овом екстазом, у коју је хаџи-Диша улетео.</p> <p>— Кажем ти |
— Ела-те, ако искате да вас закољем!{S} Ела, удрите! — рече му пркосно и са презрењем баци на њ |
еч! — уситни кир-Дума и потапша Дишу. — Ела, само ви говорите; знао сам ја да кир-Диса не је чо |
ма угледа читаву гомилу света.</p> <p>— Ела, изедите, ако смете!{S} На! — и окуражени Ламбре по |
бијем псето! —- виче кир-Диша.</p> <p>— Ела-те, да вас гурнем у трбу! — одговара Ламбре.</p> <p |
аде према разјареноме супругу.</p> <p>— Ела-те, ако искате да вас закољем!{S} Ела, удрите! — ре |
како смо вас волели, као да сте из сама Елада, као да не сте из пожаревацко!</p> <p>И у такоме |
ла исказати највештија фраза песника из Еладе.</p> <p>Прошло је добрих пола сахата, када је фуд |
му је лева рука, којом је обавио вито и еластично девојачко тело, осећала онај отпор и оно тала |
роножицу и зажареним очима поче пратити еластично гибање и извијање витога струка и оно набрекл |
не мишице и што јој се гибак струк тако еластично покреће.</p> <p>— То да не видим више — такви |
ет!{S} Куд ја...</p> <p>— А: куд ви!{S} Еле, кад се несто за другога лаје по овај свет, онда је |
а сум, кир-Диса, ваш кум и пријател.{S} Еле, како сте? — пита Дума, али никако не улази у собу, |
да кир-Диса не је човек без памету.{S} Еле, за сто сте јосте вратили прстен?</p> <p>— Па... ет |
<p>— Санким не знас, пезевенк-башо?{S} Еле, за тој ли те је твој мајстор оставио?{S} Тако ли м |
ио, цигло ради једнога детета.</p> <p>— Еле, ти нећеш да пазариш? — запита свети човек, чије оч |
а, а немаче се са свога места.</p> <p>— Еле, ви тако? — започе кир-Дума, а не седа, него пребра |
те антерије за леђима гледале.</p> <p>— Еле, сад да ти кажем какав сам ја и шта тражим од домаћ |
ика да је се дотакне, ако сме.</p> <p>— Еле, муж на путу а жена ашикује с комшијама!</p> <p>— А |
ш стоји држећи руком за кваку.</p> <p>— Еле, како сте?{S} По пријателски посо дођосмо.</p> <p>— |
кренувши очи у страну, започе:</p> <p>— Еле, просло три године!</p> <p>— И седум дана! — допуни |
гроси.</p> <p>— Четири хиљаде!</p> <p>— Елем, ви тразите осте 500 гроси?{S} Толко неје оставио |
абодена усред најшире саксије.</p> <p>— Елем, нема ништа од тај посао! — рече Ламбре скрушено и |
бацивао у башту младе удовице.</p> <p>— Елем, ви ћутите кир-Диса? — рече Ламбре, коме беше нешт |
да потпуно истисне <pb n="113" /> грчки елеменат из српске престонице, поче овоме догађају прид |
ирање по комшилук, кад је муж код кућа, ели Ламбре неће бити жив!</p> <p>— Добар дан, кир-Ламбр |
набрекле.</p> <p>— Сува кучка, бре!{S} Ели ћеш ми платиш за ово спацирање по комшилук, кад је |
p>— Пцета!{S} На зенско ли нападате?{S} Ели ово гора Романија, што ли?{S} Ви мене да клепећете? |
угом у авлију кира-Анастасије.</p> <p>— Ели сте ради гостима? — виче још с капиџика кира-Думини |
е ваше спокојне сени у дугим антеријама емир-боје ћурчетима, оперваженим жутом лисичином; са цр |
пом, око које се омотавала чалма зелене емир-боје (знак да води порекло од самога Мухамеда), се |
нде, где се данас налази густо насељени Енглезовац.{S} А када га је умор савладао, отишао је у |
ах.{S} Увиђао је свесно, да му ваља што енергичније предузети против клевете; али, ма шта да за |
тор Диша.{S} Ако њему треба да се жени, ено му кира-Мане; и тако је њезин муж одбегао са његово |
у!{S} Шта ми требају мртваци у кући!{S} Ено му полиције!{S} Несрећник један!{S} Шта му је било |
а-Анастасија, и радос и една сладос!{S} Ено, мој Алкибијадес!{S} Клефта, право клефта; патриот |
Е, чекај, зете; не иде то тако лако.{S} Ено је у соби, спрема се, да пред свога домаћина не изи |
нићије.</p> <p>— Зар га не познајеш?{S} Ено онај, у дугој бради.</p> <p>— Какав мајстор Диша, о |
му је чак до појаса долазила.</p> <p>— Ено га! — рече Маца, која се са Лепосавом и Јанићијем б |
јику, који се све више ближио.</p> <p>— Ено, онај тамо!</p> <p>— Ама, зар оно? — зачуди се Лепо |
ије вуку, стиште пут Београда.</p> <p>И ено га сад где у мутваку послује, опет види Лепосаву, а |
рањено срце.</p> <p>— Обесићу се; а њој ено мајстор-Дише, па, ако узмогне, нека буде срећна с њ |
ладожења у брзо заборавио на ону немилу епизоду, ради које три ноћи није спавао.</p> <p>И тетка |
му.{S} Био је то неки Грк хаџи-Зосим из Епира, врло побожан, тих и услужан хаџија.{S} Овај хаџи |
комшије.</p> <p>—- Комшија, не комшија, еписи бир; ама, што Бог није заповедио да се једе, оно |
одваљен!{S} Није се тај бојао ни десет „ерлија“.</p> <p>— А је ли ишао на хаџилук по децу? — за |
е изда калфенско писмо, шта ће онда?{S} Еснаф је јачи од њега, а мајстор је имао толико права н |
је ктиторе „и приложнике храма сего“, а еснаф га изабрао за свога устабашу.{S} Све што један че |
р-Дишиноме уважењу и о томе, како ће га еснаф од Нове Године да изабере за свога устабашу.</p> |
ници не опојаше самоубијцу, ипак је сав еснаф папуџијски, и скоро половина чаршије, отпратио по |
је имао.{S} О светоме Спиридону, кад је еснаф славио, они су увек позајмљивали барјак од палилу |
упљени својим барјаком, само папуџијски еснаф што га још није имао.{S} О светоме Спиридону, кад |
корист; одужиће се Богу и задужиће свој еснаф захвалношћу; а после тога „ктитор и приложник хра |
> <p>Свадба је била врло весела.{S} Цео еснаф и званице из осталих еснафа и грађанских редова у |
.{S} Ти <pb n="145" /> паметујеш за цео еснаф, па ето, како год ти кажеш, онако нека буде!</p> |
новрсних артикала од свих <pb n="49" /> еснафа, које је сваке ноћи од некуда падало у њезину ба |
велики добротвор цркве и устабаша свога еснафа.</p> <p>О Лепосави ни у сну није помишљао да је |
ала, да је кир-Дума, устабаша бакалског еснафа, не пресече као на пању.</p> <p>На недељу дана, |
села.{S} Цео еснаф и званице из осталих еснафа и грађанских редова учествовали су.{S} Весељу ни |
а тек онда бити произведен за калфу.{S} Еснафи су према млађима имали такав правац и он се мора |
ожавању и саучешћу, били заступљени сви еснафи, који се у ондашњој чаршији налажаху.{S} И што ј |
ан како ваља.{S} До тога времена сви су еснафи били у цркви заступљени својим барјаком, само па |
рајко мој!{S} Камо, нека ми ко покаже у еснафима макар једнога газду, који је толике паре покло |
ко вас постујемо, ја ћу вам позајмим из еснафска каса пет стотин гроси за четири године без фај |
гроша; а за мале новце, које је дао за еснафски барјак, постао је велики добротвор цркве и уст |
аљине, како се над гомилом људи љуљушка еснафски барјак са светим Спиридоном у дугачкој седој б |
} Него баш кад ти је наспело, а ти купи еснафски барјак, па га приложи цркви.{S} То те неће ску |
у одеждама и са иконама; а за њим, под еснафским барјаком, мајстор Диша са женом, пуницом и Ја |
једној устабашиници.{S} Однесена је под еснафским барјаком; а после укопа све, што је допратило |
их 500 гроша, што му је кум-Дума дао од еснафских пара, уложио у еспап и довео још два шегрта.{ |
оме часу, измени.{S} Због свога поклона еснафу за трен ока постао је један од најуваженијих гра |
постићи, то је он у грађанству и своме еснафу постигао на своју радост и на големи јед кир-Дум |
цркви.{S} То те неће скупо коштати, а и еснафу ћеш своме подићи углед у цркви.</p> <p>Овај саве |
да подигне свој оронули морални углед у еснафу, па је <pb n="142" /> и у томе нехотично успео.{ |
поверенога му еспапа, него је често тај еспап протурао са више користи, него ли и сам мајстор м |
хтео кира-Анастасијине паре да уложим у еспап...</p> <p>— Е, кој вам па за то смета? — Чија жен |
ум-Дума дао од еснафских пара, уложио у еспап и довео још два шегрта.{S} А њега самога, за ову |
ког и болтаџијскога па до бућмеџијскога еспапа, изгледа да су, у овом невином обожавању и сауче |
и журно се даде на посао око сређивања еспапа.</p> <p>Јанићија подиђоше мравци, спусти венац о |
м, а он да се привремено, ради куповине еспапа, уклони у Галац или Цариград, од куда су ондашњи |
до собичка, који служаше за стовариште еспапа, а у исто време и као ноћиште Јанићијево, па се |
доброга успеха у продаји поверенога му еспапа, него је често тај еспап протурао са више корист |
као фудул-Стаменка.</p> <p>— Молићемо, есте ли је видели?</p> <p>— Нисам; али причају тако.</p |
рпељиво.</p> <p>— Зашто, море?</p> <p>— Ете, зато, што мене караш, а сама нећеш да узмеш запис! |
којног кир-Бенџу и поштује га; па и ја, ето, што поштујем као и тебе и кир-Ламбру, хоћу да те п |
и девојка пошла у твоје богатство — па, ето, и сад...{S} И зар је то лепо, да јој сам доводиш к |
радознало погледаше у њу.</p> <p>— Па, ето, тетка-Маце; она зна и више.</p> <p>— А шта ја знам |
p>— Како да ти се осветим?</p> <p>— Па, ето, удари ме у леђа.</p> <p>— А ти?</p> <p>— Ја ћу опе |
болан, тако!</p> <p>— Не могу!{S} Овде, ето, овде боли, па ми не да да живим.</p> <p>— Лудо! — |
ца, па да постанете сретно човек; а ви, ето каква страмота на грцко образ метнусте!</p> <p>— Фа |
роговори Јанићије — Газда на путу а ти, ето, како чиниш!</p> <p>Анастасија очевидно ништа није |
ре?“ — „Ко је магаре?“ питам ја. — „Ти, ето сви причају, да се мајстор Диша пео на твоја леђа.“ |
се оженио, то знам; али за кога течем, ето, то је оно што не знам; — одговарао је самоме себи. |
е угодно, прихватити и продужити фирму, ето, тога није имао.{S} Без жене остао је самохран у св |
те јосте вратили прстен?</p> <p>— Па... ето, радња је, посао се прави; а ја би хтео кира-Анаста |
ође!</p> <p>— Ко?</p> <p>— Кир-Диса!{S} Ето га за ћоше.</p> <p>Фудул-Стаменки, која је с највећ |
шта да радим сада?{S} Научи ме, де!{S} Ето, ја ћу престати да долазим, па ће временом и свет у |
рије.</p> <p>— Божја па твоја, сине!{S} Ето, тако раде поштени људи.{S} Знала сам ја, да си ти |
<p>— Опрости му, зете, још је дете!{S} Ето, он се каје, — утаче се Маца великодушно.</p> <p>— |
су записи побожних дервиша помогли!{S} Ето му и куме, кир-Думинице.{S} Пуних једанаест година |
ужаса.</p> <p>— А ко не каже, питај!{S} Ето, њој каза Канче, а мени цео комшилук.{S} Кажу: оста |
} А сада?...{S} Шта се учини сада...{S} Ето чујеш и сам...</p> <p>— Па зар сам ја крив томе?{S} |
Полако!{S} Добри људи ће се угодити.{S} Ето, ти тражиш сто хиљада, а он даје пет стотина.{S} Сп |
највећи грех и неће ти се опростити.{S} Ето, тебе ђаво сада искушава, али помисли, да ли ти је |
е ни ти ваљда на Бога камењем бацао.{S} Ето и ја тако; донела сам Лепосаву тек у четвртој годин |
сам ја баш за то само прстен вратио.{S} Ето... и сам видиш и чујеш...{S} Цела чаршија говори за |
ићије, немој тако!{S} Не иди од нас.{S} Ето, нана те воли као сина, а и ја те волим као да си м |
олико зарадиш!</p> <p>— Ама за кога?{S} Ето то, то да ми кажеш.{S} То сам хтео да питам.</p> <p |
де? — Зар нема нешто живо што гледа?{S} Ето, ако комшија спава, није ли будно комшиско, маче?{S |
се десило.{S} Шта је све било ноћас?{S} Ето: код фудул-Стаменке прекужио је један <pb n="110" / |
а сто не казете? — утаче се кир-Дума. — Ето, ја сам досао као еден пријатељ, да ме научите, те |
тако мајстор-Дишо — поправи се Маца. — Ето, нећу; поган је то милет.</p> <p>Од овога часа кир- |
Како велите?...</p> <pb n="42" /> <p>— Ето, овако... — И ту газда Диша погледа на своје темељи |
аше ван христијанскога гробља.</p> <p>— Ето, таква ће бити и твоја сахрана! — прошапута му онај |
џабе лебац, — вели кира-Мана.</p> <p>— Ето, ја — утаче се кира-Думиница — шта све не сам радил |
питаш? — зачуди се тетка Маца.</p> <p>— Ето тако; мило ми, што га истукао!</p> <p>Али ја нећу д |
а му од тога цео живот зависи.</p> <p>— Ето, каже:{S} Да се врати, ама тако, да се пољубиш са к |
не може да се од суза поврати.</p> <p>— Ето, шта... одговори Лепосава кроз плач чисто прекорно |
ешећи га да ће је она умирити.</p> <p>— Ето, то је!... промуца кир-Ламбре...{S} То је било!</p> |
не стиша бујица наврелих речи.</p> <p>— Ето, кажу....</p> <p>— За име света, тетка-Мацо, шта ка |
излагао, сплетоше га за часак.</p> <p>— Ето, видите? — продужи Дума, кад опази како се мајстор |
а време превртали свету утвар.</p> <p>— Ето, ја сам урадио све што треба, а сад ће чудотворни п |
уњено застаде на самоме прагу.</p> <p>— Ето, носим, газда; ама, куда да га носим?</p> <p>— Њој! |
шегрт, који се мајао на пољу.</p> <p>— Ето газде! — повика и журно се даде на посао око сређив |
ца и забринуто погледа у Дишу.</p> <p>— Ето, данас сам све прохесапио шта имам а шта немам.{S} |
-Мацином.</p> <p>— Зашто, бре?</p> <p>— Ето ти, газда, шта се на чесми прича.{S} Кад чучнух, да |
лује.</p> <p>— А ви, како сте?</p> <p>— Ето, ја и Јаникије чекамо те сваки дан; много сте остал |
ни рођен син није истински пријатељ, а ето, ово сироче, што се савило око тебе као лоза око ча |
тек као једва растворен пупољак, а сада ето где пред њиме стоји потпуно развијена ружа.</p> <p> |
све душе смејао.</p> <p>— Газдарице, ја ето нећу да те издам, —- рече полугласно и погледа је у |
И ко би други смео да тако уради?{S} Ја ето нисам никоме одала?</p> <p>— Ама шта то ради она са |
це немам, свети човече; желим децу, ама ето већ друга година, а она и не мисли!</p> <p>— Пеки, |
и.</p> <p>— Е, де, де, ја сам мајка, па ето, трпим; а ти, зар не видиш какав си стао?!</p> <p>— |
д срамоте неће смети на улицу изићи, па ето где се све, у једноме часу, измени.{S} Због свога п |
гледа око себе.{S} Не потраја много, па ето и Лепосаве, румене од стида и оборених очију на под |
утио, добар си био, веран си ми био, па ето ти радње!{S} Тамо, у кући, да се нађеш тетка-Маци н |
мо девојче добро, таман за устабашу, па ето, готов разговор.</p> <p>Цео тај дан мајстор-Дишу су |
b n="145" /> паметујеш за цео еснаф, па ето, како год ти кажеш, онако нека буде!</p> <p>— Дајеш |
? —</p> <p>— Оно... знаш...</p> <p>— Па ето видиш и сам, како те волим, као да сам ти рођена се |
теретом широких и пуначких плећа.{S} И ето, своју, од самога себе прикривену жељу, виде он дан |
јан од пада замаче у сокаче.</p> <p>— И ето за тај посао, што је она викала на патролу, он је в |
уци; све ми је добро код тебе било, али ето, ја те молим да ме отпустиш.</p> <p>— Хајде, бре, ћ |
о мајстору.{S} Једном рече тетка-Маци: „Ето ти!{S} Што <pb n="175" /> ниси отварала очи, него с |
је то, по Богу да си ми отац?</p> <p>— Ех, од чега? — проговори дервиш и поглади замишљено зам |
и отац, не може ни помишљати и на такве ешеклуке, на какве жена старатељева обично помишља.</p> |
поведио да се једе, оно је погано.{S} И жаба је погана — и Френки су погани!</p> <p>— Тако је! |
тињак — знам; тамо живе Френки што једу жабе.</p> <p>— Тако је, богоугодниче.{S} Мој пријатељ н |
а тебе, твоје здравље на њега“.{S} Онда жабу да бациш на кров, а дете да умијеш и запојиш из те |
кад дођеш кући, прво да потражиш зелену жабу, па ту жабу да ти дете три пута обзине, а ти три п |
ћи, прво да потражиш зелену жабу, па ту жабу да ти дете три пута обзине, а ти три пута да викне |
циној кући чује се дан из дан девојачки жагор и певање.{S} Лепосавине другарице долазиле су, ка |
ште, баш под широким орахом, зачу јасан жагор, смех и певање девојачких гласова.{S} И то се раз |
дупрвши се о своју обрамицу, по цео сат жагоре, расправљају о каквој домаћој или јавној новости |
ке, када га угледаше са оним товаром, у жагору слетеше око њега и почеше черупати кесе са слатк |
тиха туга, жеља да самога себе кињи, да жали своју несрећну младост и да на њезине очи вене, не |
ти; само <pb n="81" /> не уби; удри, не жали!“ А мајстори су ревносно вршили овај аманет: „Докл |
докле су је повратили себи, а после је жалила и лелекала тако искрено, да су комшинице једва у |
аложи.{S} Совра је била пуна; Маца није жалила, она је у овом изобиљу јела излила све обиље сво |
е и ту добру страну, што се није никоме жалила на свога мужа, па чак ни кир-Думи, своме венчано |
роб отерали.</p> <p>Маца га је истински жалила.{S} Гледајући га једном како смагла лица као уту |
</p> <p>— Па тек да се одмориш мало.{S} Жалим те, што ти ни дан ни ноћ није давао мира. „Море, |
астасија ћемо ми удати за Грка; ама вас жалимо: лепе паре губите, мустерије ће изгубите и цела |
{S} Ја, да немам деце пуну кућу, не бих жалио ни триста гроша за то.</p> <p>Мајстор Диша кришом |
о му је мутило помисао: да ли ће га она жалити? <pb n="162" /> Хоће ли плакати за њим и да ли ћ |
љавог, онда ко да буде крив?{S} Увек да жалиш, што си откидао од својих и жениних уста!</p> <p> |
лала; иска да ви из њена кућа идете.{S} Жалос, кир-Диса, много жалос; и душа да могу да ти дам, |
а кућа идете.{S} Жалос, кир-Диса, много жалос; и душа да могу да ти дам, <pb n="116" /> па да д |
ој не да дахнути.</p> <p>И није то само жалост за кира-Анастасијом, која му је онако срдито пре |
раго несреће.</p> <p>На срећу ову наглу жалост брзо је умерила њезина ведра и вазда расположена |
им лицем и сузама у очима, које га тако жалостиво гледају.</p> <p>— А што се опет оженио њоме, |
и је рођена мати!“ А после би подвикнуо жандармима, да извуку мацке и да на њих повале мајстор- |
си, да ти се исповедам?</p> <p>— Море, жао ме, много ме жао? — одговори Јанићије</p> <p>— Ваља |
волим, као да сам ти рођена сестра.{S} Жао ми било, што немаш никога свога, а Диша те на непра |
онемелу и потпуно саломљену, њему стаде жао ове лепе грешнице, чије очи, заливене сузама и очај |
оведам?</p> <p>— Море, жао ме, много ме жао? — одговори Јанићије</p> <p>— Ваљада, што и тебе не |
овога часа омилела, у толико му би више жао, што нема, ма шта чиме би јој могао наградити добро |
е.</p> <pb n="156" /> <p>Лепосави га би жао, па се и она тренутно збуни, не знајући шта да му к |
га је често плачући бежала.{S} Дође јој жао, па га поче тако болећиво гледати, као да би му хте |
он опет није могао да се потпуно отресе жаоке, која је већ пецнула заљубљено срце његово.{S} Гр |
ршен двокрако, те је личио на хаждајину жаоку, како је молују.{S} Тај двокраки врх био је покап |
часак заклопи то око, које га је онако жарко палило.</p> <p>— Наразговарасте ли се? — запита М |
и погледа га презриво.{S} Тај поглед га жацну и он од једном осети да јој мора вратити.</p> <p> |
’ да те с власт фаћају.</p> <p>Јанићија жацну, кад сазнаде да га је чак и та срамота постигла.< |
што их је кир-Ламбре, ваљда због силне жеге, свукао и на под бацио.</p> <p>Таман све то покупи |
оја је носила мајстор-Дишу.{S} Сунце је жегло пуном јаром, Дунав се сјактио од сунчаних зракова |
о га осећа путник, који је дуго пешачио жедан, па тек набасао на лепу хладовину и врело свеже в |
из кућа избаченим, што се на пролетној жези сасушило и често неким интимним задахом запахњивал |
нуо, да му удовица не остане на сокаку, желела, да јој свадба не буде велика, њени стараоци, ки |
био до сада?</p> <p>Јанићије се смете; желео је да га нико не пита о томе.</p> <p>А кад би при |
би ни покушао да је у дело приведе.{S} Желео је да се освети Грцима и да подигне свој оронули |
шаком, обично је све оне шамаре које је желео спустити на туђе главе, издашно спуштао на Јанићи |
о?{S} Бог ти је дао, можеш.{S} Многи би желео да буде хаџија, ама не може.</p> <p>— А баш си ви |
говори понизно Зосим — али мој пријатељ жели, да види и целује свети ексер и да приложи на зида |
нум?</p> <p>— Деце немам, свети човече; желим децу, ама ето већ друга година, а она и не мисли! |
еће пасти на ум!{S} О, о, о!{S} Ево, не желим јој зла и лепо је да се измирите; ама да сам ја ш |
да ти из дућана оде, буди ексик-хаџија; желиш ли, да ти ђавола савладаш и да ти анђео радњу вод |
ер би му је одмах испунио.</p> <p>— Шта желиш? — запита испосник приносећи Дишиним уснама свету |
ска, шта ти је ружно урадио, да му тако желиш? — рече Лепосава, која је после одласка мужевљева |
наместо њих овладала је њиме тиха туга, жеља да самога себе кињи, да жали своју несрећну младос |
пред очима, кад помисли да се и његова жеља може остварити тек после десет година.{S} Смрче му |
је за неколико у њему остао.{S} Потајна жеља, да се врати кући, да се још једном, макар и крвни |
уме се, да се Лепосава одупрла и таквим жељама, да тка платно како би Диша хтео; али зато Диша |
е удовица из њега могла прочитати и све жеље онога, који је дотични поклон послао.</p> <p>Али с |
-Анастасија немаде куд, но да се покори жељи свога мужа.{S} Али пре него што је пристала, отишл |
злаз, који би најбоље одговарао његовој жељи, да се ништа о овоме не дозна, да се кира-Анастаси |
аде на ум да га њоме ожене, он би у тој жељи провео цео век, а не би ни покушао да је у дело пр |
н оним одлучним изразом Јанићијевим и у жељи, да се виком спасе од нападача.</p> <p>Неколико пр |
ешено и испечено само у руке спусти.{S} Жељкао је да постане богат и угледан грађанин, а ни из |
ам гладан! — одговори Јанићије, који је жељно за то време погледао у ону чинију пуну пилава и о |
е.{S} Како је пуцало за ушима и како је жељно јео деран, то нека оцене они који су у животу има |
ала тек по гдекога веселога брата, који жељно ишчекује, неће ли какав изненадни гост од куда ба |
рота кира-Анастасија, као удовица, тако жељно чезнула.</p> <p>Али ма да је кир-Диша био задовољ |
ојом је толико чезнуо и од које је тако жељно ишчекивао бар једнога сина.</p> <p>Какве су му ми |
д, отишао је до једне симиџинице и тамо жељно гледао у онај хлеб и симите, који су се пушили по |
сфакцијом.</p> <p>— И Бог ми је услишио жељу; ево, погледај ово, Лепосава!</p> <p>— Шта има у т |
што ће целивати, изјавити у себи какву жељу и часни ексер би му је одмах испунио.</p> <p>— Шта |
И ето, своју, од самога себе прикривену жељу, виде он данас остварену, опет не својом вољом и о |
S} То је бар јасно: ако је човек псето, жена не сме да буде мачка.</p> <p>Али све то на страну; |
, брзо би га отишла мајци на вилает!{S} Жена, кад није понизна мужу, не заслужује име честите ж |
>У соби му постајаше све тескобније.{S} Жена му се никако не јављаше, те му сада и то би неправ |
ија жена <pb n="44" /> онога и пари.{S} Жена је како едно слушкиња на свој човек, а ти си њен г |
е, ако сме.</p> <p>— Еле, муж на путу а жена ашикује с комшијама!</p> <p>— А ко вам каза па то? |
ем пробо.{S} Према њему чучнула некаква жена и држи на крилу болесно дете.</p> <p>— Тако да рад |
чаршији мозак завртела, да буде његова жена, — то је било тако мило, тако неочекивано, да је о |
м настани.</p> <p>Али кир-Диша и његова жена примише стрица тако хладно и без икаквога обзира, |
вачки посао, већ свој пријатељ и његова жена.{S} А, у то време, у Београду се са највећом сурев |
а је молитва најзад успела, да га друга жена, на седам година по венчању, обрадује тројкама, је |
але по сокаку! — подвикну нека остарија жена из авлије, а оне, кикоћући, прхнуше у башту добацу |
<p>— Е, кој вам па за то смета? — Чија жена <pb n="44" /> онога и пари.{S} Жена је како едно с |
добра храна, добар пород!“ Зар би твоја жена дошла теби здрава као тресак, да мој покојник, Бог |
S} Што да бедим човека?</p> <p>— А моја жена?...</p> <p>— Знаш како је, мајстор-Дишо; није то л |
а је било сијасет прича и узрока; свака жена причала је, како је чула од друге, а уз то је, да |
а причало, како је Диши још јутрос нека жена дошанула нешто, те он као махнит одјурио у удовичи |
гансуз!{S} Ух, ух, што му ја нисам била жена, па да видиш како би се провео — викала је фудул-С |
n="176" /> <p>— Ко носи нека носи, ама жена мајстор-Дишина не сме тако! -</p> <p>Једном речи, |
јер ма колико да је човек прав, у очима жена, докле се пазе, он је увек кривац.{S} А ове две ку |
што %ми направи!{S} Они били ортаци на жена, а ја да плаћам трошкови!{S} Не сум писмено тражио |
тариш као девојче!{S} Бог је наредио на жена, да не једе џабе лебац, — вели кира-Мана.</p> <p>— |
ша није ни мало сумњао.{S} Зар је једна жена била, којој су записи побожних дервиша помогли!{S} |
е се разлегало нарицање; једна по једна жена улазила је на капиџик, која са свећицом, да је над |
шам!</p> <p>— Тетка-Мацо, ти си поштена жена, грехота је да кријеш оно што ми образ каља — очај |
ације у коју се претапао.{S} Кир-Думина жена, кога је окумио, била му је сад наместо најстарије |
аму неколико модрица, што их кир-Думина жена спази на куминим плећима.</p> <p>И ово је убрзало |
им је кира-Мана (тако се звала Ламбрина жена) „на белегу“ и „среће ради“ кришом поклањала.</p> |
насмешила срећа и ту му срећу лакоумна жена за један часак уништи!</p> <p>Целу ову ноћ провео |
уважавао своју пуницу и зато, што је та жена и сада, као и пре, имала своје сигурне приходе.{S} |
/p> <p>— Сто је то?{S} Ста искас сас та жена, бре? — развика се кир-Дума, што га грло доноси, и |
т и да знате, да една паметна и честита жена нема засто да плаче за мужа.</p> <p>Неколико дана |
ати све дужности, које она, као честита жена, треба да испуњава.{S} Говорио је, како му је обра |
таменку није никада марио; његова бивша жена била јој је присна пријатељица; а сама та помисао |
помишљати и на такве ешеклуке, на какве жена старатељева обично помишља.</p> <p>Али како му дра |
на њих није заборавио.</p> <p>Докле је жена разређивала поклон, кир-Диша зашао по кући, да осм |
p> <p>— Што штекћеш, куче?{S} Где ми је жена?</p> <p>— Не знам кир-Диса; не сум вам ништо скрив |
каквога је пријатеља имао и каква му је жена.{S} И таман да се на таквој одлуци задржи, а у мис |
p> <p>Газда Дишу обузе слутња, да му је жена напустила кућу, и он је поче из гласа по имену зва |
стила, он сав побледе.{S} Виде да му је жена забраздила далеко, да се ђаво увукао у њезину душу |
у је била последња брига; венчана му је жена и куда би она смела да му ма шта пребаци!{S} А баш |
а, тестија, бакрача и ибрика.{S} Гомиле жена, момака и људи, ко лежећи на меканој трави, ко оду |
знати, нарочито садањем појасу мужева и жена, којима су деца једна тегоба, па тако и немају ник |
стрица, коме под старост помреше деца и жена, те тако остаде самохран без игде икога.{S} Пуних |
7" /> — Нема бре ништа за бадава, па ни жена!{S} Ја сам се доста уједао, сад се уједај ти!</p> |
ћу и како умем.{S} Данас, сутра, кад ти жена оде у буџак, па ти роди сина слабачког, шкољавог, |
којима је било и сасвим непознатих јој жена, долазиле су, да виде чудо, па, узгред, и три пута |
кати, да је својим лелеком цео комшилук жена сазвала.</p> <p>Нико није знао зашто је то мајстор |
ила од оног лепог угледа, којим се, као жена кир-Бенџина, могла дичити.</p> <p>И кира-Анастасиј |
угарица, то није знала.</p> <p>Неколико жена, које истрчаше на капиџике, развадише их, и Лепоса |
у.{S} Напротив, она је била од оно мало жена, које су умеле не само да туђу тајну, када им се п |
ује. — Но међу свима највиша их је било жена нероткиња, којима су већ дотужали прекори и искосо |
</p> <p>— А која ли то? — запита брижно жена, а очи јој крвнички севнуше на помисао, да се ма с |
Мацу и комшијницу; па, бојећи се да му жена не продужи како је започела, дохвати маказе и свој |
.{S} Очекивао је сасвим друго: да ће му жена ударити у плач, да ће га преклињати да је не убије |
доксату, он се окрете соби, у којој му жена стојаше с ножем, и викну:</p> <p>— Хоћеш ножем, ро |
а.</p> <p>Осетио Ламбре одавно, како му жена вене а ствари ишчезавају, али још као не може да с |
јер, као на пакост, ни једна од њихових жена, у ово време, није <pb n="15" /> ни помишљала да с |
оба кума, а како су већ били од својих жена предусретнути као прводаџије, тако им и не би тешк |
игурне приходе.{S} Половина београдских жена и сада су тражиле њену помоћ, па, разуме се, све т |
а кућа постала средиште свих комшијских жена, чије кћери беху већ стасале за удају, те се могах |
воску знала, да тетка Маца није од оних жена, које једва чекају да сазнаду за туђу тајну, па да |
угарице; јер тетка Маца не беше од оних жена које оклевају.{S} Ваљало је да се одмах сазна, да |
одило, него је била уважавана и од оних жена чији живот беше посвећен у свему своме мужу, кући |
к у четвртој години.{S} А колико је њих жена, што по десет година чекају, па кад после навру де |
“, и три пута да хукнеш за њоме.</p> <p>Жена спусти пред ноге дервишеве четири „карантина“<ref |
: спремала је ствари мужевљеве, причала женама по стоти пут сан мајчин и, где год се макла по а |
уванкесу са жутим кићанкама.{S} Њиховим женама по једну шамију калемћарку, тек колико да знају |
е начине пред Думом и Ламбром и њиховим женама, како јој ништа није познато, зашто јој вереник |
</p> <p>Најзад се проводаџије са својим женама дигоше, да иду, а удовица их испрати до самога к |
е се за дан два развити.</p> <p>Српским женама није никако у рачун ишло да једна Цинцарка, па ј |
наест година.</p> <p>Тетка Маца је међу женама свих редова уживала велико поверење и била радо |
онако често.</p> <p>— Буди Бог с нама, жене! — узвикну тетка Маца чисто запањено — још ћете ме |
то знао, чега се ради она радовала!{S} Жене никада не казују праве узроке свога расположења, т |
табашиница <pb n="211" /> тројанила.{S} Жене су као на чудо одлазиле породиљи са пуним рукама п |
— запита Зосим.</p> <p>— То је само за жене.{S} Кад од њега начини хамајлију нероткиња, роди о |
одим!“</l> </quote> <p>Он запева, а обе жене преузеше; Дума се завали на узглавље за софром и о |
—потврди Диша и значајно погледа у обе жене, које радознало очекиваху да им објасни, чега ради |
тране, из сокака појавити фигура његове жене.{S} Сад више није био способан ни да премишља о св |
ечеру и да позове Ламбру, Думу и њихове жене; хоће да их почасти за своје наслеђе.</p> <p>Кира- |
капиџицима од башта начичкале се младе жене и девојке, у живописним шалварама и јелечићима, шт |
дан без ћурчета и антерије у кући туђе жене.</p> <p>На ову летимичну идеју он само одмахну шак |
.{S} А то што је на теби, од прве ти је жене. — Ово је већ трећа ноћ, како ми се на сну то казу |
ељиво чекала; али и стрплењу најверније жене најпосле дође крај.{S} Она је већ почела да размиш |
ку, као да је у својој кући и код своје жене, опет зато није мрзео своју газдарицу.{S} Она га н |
надише, кад на миндерлуку опазише своје жене, како весело разговарају са кира-Анастасијом, као |
жудније погледао у насмејане очи своје жене, очекујући да му оне прве објаве оно, чему је жуде |
сав нагомилани јед окрене противу своје жене и, разуме се, да на њојзи своје незадовољство изли |
и излажење из куће, и тек када га неке жене из куће зовнуше, он прибра снагу и крстећи се уђе, |
ење.{S} Тетка-Маци дошле на посело неке жене, а Јанићије у мутваку туца кафу.{S} Лепосава се пр |
је она врло добро, шта су све комшијске жене, па и ове две, за њу износиле и против њезинога уд |
и разговор. — И кира-Мана и све остале жене вратише јој на ново старо пријатељство, за киме је |
онда започе да грди и Мацу и све остале жене, које се пачају у хећимска посла.</p> <p>— Даћете |
у.{S} Кира-Мана, кума-Думиница и остале жене, све по избор Гркиње и Цинцарке, расположиле се, п |
налазиле, она је била неопходна; а оне жене, опет, које чезнуше за децом, обично су се обраћал |
то је дошао, изиђе из оне куће и од оне жене, за којом је толико чезнуо и од које је тако жељно |
рука јој је била тако срећна, да и оне жене, које су већ сваку наду изгубиле, морадоше врло бр |
а у сваку кућу.{S} Нарочито, када су се жене „на коме добу“ налазиле, она је била неопходна; а |
ножева у бутину и мишице, тискале су се жене, било саме било са болесном дечицом, а и по који ч |
ажиле њену помоћ, па, разуме се, све те жене знале су ценити и наградити њезин труд и добре усл |
пљувати, кума-Думиница и остале честите жене заобилазиће око ње са погледом на страну, <pb n="6 |
понизна мужу, не заслужује име честите жене.{S} То је бар јасно: ако је човек псето, жена не с |
ће се дневно појести, али, што се тиче жене и пријатеља, кога је тако јако уважавао, на њих ни |
лаву.{S} Да је кир-Ламбре слободан, без жене, лако би она пркосила целоме свету, раставила би с |
жити фирму, ето, тога није имао.{S} Без жене остао је самохран у свету, а живети до века тако б |
када се иглом боцне.</p> <p>Остати без жене и пустити да се цео свет исмева његовом судбином, |
хран у свету, а живети до века тако без жене и без икакве наде на своје потомство, толико је ис |
тако исто и где је провео прву ноћ без жене.{S} Тек сутра дан не беше га у дућану.{S} Јанићије |
зео од чочека деф и стао пред невесту и жене около њих, па, докле чочеци певаху, он је у деф уд |
нису никада биле без два три човека или жене, чије се већ давно напуњене тестије под лулама пре |
х ћепенака у чаршији; његовим ће именом жене испирати уста, и онај углед, који му је од ове жен |
ви пријатељи пок. кир-Бенџе, а нарочито жене њихове журиле, да спрече сваки могући пожар, који |
оне загонетне стихове на гробу друге му жене, где вели, да тај „памјатник“ подиже својој „чести |
ај „памјатник“ подиже својој „честитој“ жени, у нади, да ће се тиме спасти љуте гриже, која му |
p> <p>— Сашије се у крпу, па се онда да жени, да пред сан три пута помирише, а после да то носи |
ед мутвак, а нека неодољива мржња према жени толико га захвати, да му изгледаше <pb n="101" /> |
а је отишао у дућан.{S} На поласку није жени ни речи проговорио.{S} Јанићију је само наредио да |
у.{S} Заветовао се себи да се никада не жени, и колико год му се дало да се покаже као прави бр |
а мајстор Диша.{S} Ако њему треба да се жени, ено му кира-Мане; и тако је њезин муж одбегао са |
штавала како му није била прилика да се жени удовицом па још једном Цинцарком.{S} А погдегде, о |
а радиш, снахо — говорио је дервиш овој жени — овај запис, што ти га дадох, да метнеш пред зору |
мајстор Диша неправедно џангриза својој жени.{S} Разуме се, да је он био увек на Лепосавиној ст |
грло; неодољива одвратност према својој жени, па чак и мржња, као да је она свему томе крива, о |
ву саму.{S} Тетка-Маца је отишла једној жени, која је тога дана принову чекала.</p> <p>Јанићије |
могао тако лаковерно поверовати једној жени, која је потпуно праведно заслужила онај надимак ш |
враћао се својој љубави према неверној жени.{S} Шта више, њему се тек сада, после претрпљенога |
ници, у жизни плачевној,</l> <l>Честној жени сеј памјатник движе:</l> <l>Хаџи-Диша, у надежди р |
рукави!{S} Тако што не приличи честитој жени!</p> <p>— Па шта да радим за име света?! — бранила |
нажан преокрет.</p> <p>Кир-Диша наредио жени, да за сутра спреми вечеру и да позове Ламбру, Дум |
ала згодан час, када ће јој се зет опет жени вратити.</p> <p>Тако је то трајало неколико недеља |
"subSection" /> <p> <hi>2.</hi> </p> <p>Женидба са лепом Гркињом начинила је потпун прелом у жи |
и уста, и онај углед, који му је од ове женидбе у чаршији нагло порастао, спласнуће сада као на |
рпских познаника, са којима је до своје женидбе какве такве везе одржавао.</p> <p>И кира-Анаста |
већ да се <pb n="132" /> води брига и о женидби устабашиној.{S} Који је тај што је први пронео |
је мајстор Диша одоцнио тако са својом женидбом.{S} Могао је узети коју му драго Српкињу, али |
грцка мајка родени.{S} И рекосмо да вас женимо на грцко невеста, на кир-Бенџина удовица, па да |
оме мајстор-Диши.{S} Дућан је проширио, женин мираз са оних 500 гроша, што му је кум-Дума дао о |
као у њезину душу, те окрете да гони из женина срца ђавола свима оним средствима, која, у оно в |
ек да жалиш, што си откидао од својих и жениних уста!</p> <p>Пред тако снажним разлозима мајсто |
рисну.{S} Овај врисак и преплашено лице женино усугубише његово беснило.{S} Учинило му се, да м |
када је био потпуно уверен о неверству женином, он је осећао према њојзи онако исто љубав као |
>— Помириши! — рече Диша и принесе носу женином кесицу.</p> <p>— Ама, зашто? — одговори Лепосав |
је икада што о њему говорио.{S} Када се женио, није нарочито хтео да га позове у сватове; чинил |
самоме себи стао на срећу!{S} Што си се женио први пут удовицом, па ти она угатала!“</p> <p>Мај |
својих и није отварао очи, када се хтео женити.</p> <p>— Море, теби је бар лако; мушко си, газд |
а Богу! — одговори Диша, када му весела женица притрча руци, да је целује.</p> <p>— А ви, како |
ко би му све празно било без ове веселе женице, ради које је прегорео кира-Ману и оставио да у |
кир-Дишино спокојство.</p> <p>— Кад се жениш, треба да знаш зашто се жениш; а када течеш, за к |
>— Кад се жениш, треба да знаш зашто се жениш; а када течеш, за кога течеш! — суздахнуо би кир- |
а и подмигивала, што се толико повео за женом, он се сасвим отпадио и од оног малога броја српс |
у надгледа, као што је поуздан да му за женом пази?</p> <p>Међутим, баш за ово није требало ни |
под еснафским барјаком, мајстор Диша са женом, пуницом и Јанићијем Биком, а око њих стотину и в |
уку тумачио, а трећег дана, кад седе са женом и пуницом за совру, рече:</p> <p>— Није фајде, ка |
се крстити.</p> <p>— О, анатема је и са женом, шта јој све неће пасти на ум!{S} О, о, о!{S} Ево |
ко се оженио први пут и како је са овом женом прошао, треба да се зна, јер стоји у јакој вези с |
, није била, да сазна шта је са његовом женом.{S} За њега је она постала сада сасвим као изблед |
и тако је њезин муж одбегао са његовом женом.</p> <p>— Ћути, будало; мислиш да би тебе неко пи |
овима, буди напоменуто, да га је првом женом, Анастасијом, оженила грчка чаршија, и да му је п |
а.{S} Колико је патио од туге за својом женом, толико је омрзао на сав грчко-цинцарски род, и к |
је већ био уверен, да ће и за другом му женом, као и за оном првом, ревно пазити.{S} Али радња, |
одежде, ама заблесну ме светлост, а ја, женска глава, па се препадох, па само што ми зуби цвоко |
Стаменка и поднесе му под нос пуну шаку женске косе. — Шта је ово?{S} Тако ли си научио ону тво |
има, уз пратњу циганских дефова и песме женскога хора, играју.</p> <p>Ламбре и Дума чисто помах |
ога одвратио, једно што је пут за једну женску главу врло далек, а друго, што мужа не треба дир |
о да радиш.{S} У ноћ, кад буде младина, жену да изведеш у бакчу; тамо да је скинеш, ама нагу, н |
лужби татар-Јован је стекао ову кућицу, жену, па после и ћерчицу, Канче.{S} Али после <pb n="10 |
на улици.</p> <p>— Сиктер, бре, псето; жену ми украдосте, па сад хоћеш да ми и кесу одсечеш.</ |
ћи како га је кир-Диса покрао.</p> <p>— Жену ми одведосте, на образ ми пљунусте; — то кошта 400 |
јлија учинила и сада чудо, те му спасла жену и потомка.</p> <p>— И ти да пустиш, да она учини т |
почујте!{S} Ово је луди Диша, који има жену ороспију и који због ње туче шегрте!“</p> <p>Разиг |
ваљда свих седам... продера се Диша на жену, која се на мужа застиђено осмејкиваше.</p> <p>— С |
дана мајстор <pb n="180" /> Диша одведе жену у собу, и као човек који полази на тако далек пут, |
накит од деце.</p> <p>Као што је кућу и жену оставио Маци, тако је радњу оставио на Јанићију.{S |
леде.</p> <p>— Куче цинцарско, ти ли ми жену одведе!</p> <p>Али кир-Ламбре ни речи; проглави ви |
ше могао сносити.{S} Престао је да кори жену, што нема деце, али сада није било дана, кад није |
је то било поштено да ми потури онакву жену?{S} Је ли то правда, шта ли, кад је знао каква је |
и не да да га један Грк, који му онакву жену натоварио на врат, још новчано опљачка.</p> <p>Да |
н као земља, и чим је натрапао на своју жену, која је скочила из постеље, да му отвори, поче је |
оје је, баш тих дана, газда Митар своју жену избио.</p> <p>Од прилике слично томе пролетало је |
а гнезда и погледавши радознало у своју жену.</p> <pb n="206" /> <p>— Што ме запиткујеш једнако |
је су га сваки час подсећале на одбеглу жену; уздисао је и шапутао час проклетство Ламбри и сво |
заошијала, чинило <pb n="106" /> да ту жену није никада толико волео и тако везан био за њу, к |
ица Мацинога.</p> <p>— Можеш да изгубиш жену, а дете да остане живо; а и да их обоје изгубиш.</ |
са миндерлука, па вриснувши, као да је жеравица опече, подвикну: „Што ћутиш као стрина?“ — и, |
ући, да над пуним <pb n="215" /> чанком жеравице опере руке и да се за покој душе чиме заложи.{ |
преко те помисли претрча као бос преко жеравице.{S} Да оде у Галац, да се растави од Анастасиј |
ап више зејтина на већ онако разбукталу жеравицу.</p> <p>Да остане и даље у служби онога, коме |
и бола у срцу носио, поче да кипи свом жестином.{S} Он се обазре око себе, погледа тамо од куд |
S} А где си ти до сада, болан?{S} Е, е, жив био, жив био! — рече Маца, кад јој Јанићије приступ |
си ти до сада, болан?{S} Е, е, жив био, жив био! — рече Маца, кад јој Јанићије приступи руци, п |
аде и поче му пркосити.</p> <p>Јанићије жив да се изеде; није пристао да напусти дућан, па да ј |
ша се затворио у ону малу собицу, па се жив од туда не јавља.{S} Понеки од познаника Срба навра |
д је муж код кућа, ели Ламбре неће бити жив!</p> <p>— Добар дан, кир-Ламбре! — зачу за леђима г |
у изгледаше <pb n="101" /> неће је моћи жив дочекати.{S} Очи су му севале грозничаво и чисто на |
кад из писма сазнаде, да му је пријатељ жив и здрав.</p> <p>— Паметно глава — рече кира-Мани. — |
S} Сад јој не остајаше друго већ или да жива сачека јавну срамоту, или да без икаквога одлагања |
га не дочека кући, ако принова не буде жива.</p> <p>Цео тај дан хаџија је провео као у некакво |
душа се поткупила, па се и не показује жива.{S} Није шале, оно о чему је цео век сањала и за ч |
хмудије.</p> <p>— Е, сада, ћерко, да си жива и здрава и срећу да унесеш твоме домаћину у кућу! |
е истављала пред очи; и ма колико му та живахна појава била пријатна, ипак га је доводила у нек |
два црвена лука високо надвијаху изнад живахних, силом застиђених црних очију.</p> <p>— Ја сам |
ма и очима у којима не беше ни трага од живахности.{S} Нешто му се скупи под грло; неодољива од |
олико израсла, да је набујала у једру и живахну девојку, мало по мало толико је овладала њиме, |
могао само за часак да заборави на ону живахну пластичну фигуру, која га је као свежа вода ожи |
вога тужног, запуштенога места начиниће живе улице, по којима ће се безбрижно газити.</p> <p>А |
од удара тресла.</p> <p>Али из куће ни живе душе.</p> <p>Газда Дишу обузе слутња, да му је жен |
— Знам — одговори пустињак — знам; тамо живе Френки што једу жабе.</p> <p>— Тако је, богоугодни |
е кућице са доксатом и баштом.{S} Ту је живела Маца удовица, или тетка Маца, како су је по свем |
леба.{S} Хаџи-Зосим је у светим местима живео само о сухом хлебу, маслинама и зејтину и та њего |
> мајстор-Дишинога доласка, Јанићије је живео као мали султан.</p> <p>Посластице и услужност ки |
} Без жене остао је самохран у свету, а живети до века тако без жене и без икакве наде на своје |
ише с друге стране.{S} Није више морала живети онако повучено и зазирати од најмањега шушња.{S} |
е потомство, толико је исто колико и не живети.</p> <p>И што му ова брига не би увек на ум пада |
ише.{S} Зуб времена оглодао је слова, а живи трн, који онако раскошно буја над старим, запуштен |
дио колико је немоћан, да на своју руку живи.</p> <p>Када је оно отишао, тврдо науман да са соб |
S} Овде, ето, овде боли, па ми не да да живим.</p> <p>— Лудо! — прошапута Лепосава, али тако бо |
деш на вилает, а ја па овде без тебе да живим, што ми треба?</p> <p>Тако је уздисао Ламбре, пом |
а, дуге браде и лица овална са необично живим очима, које одаваху тип Јерменина.{S} Кад старац |
емљи немамо ни једне чудотворне утвари; живимо као сирочићи без наде и утехе.</p> <p>Старац се |
ло, крстаче давно изтрунуле и сви, који живљаху у оне дане, већ су давно полегали.{S} Густи трњ |
едрима и голим до рамена рукама, све је живље скакутала по соби, па онда одједаред одлетела мин |
д наглога узбуђења.{S} Очи су му севале живље него ли до сада; момци се чисто забезекнуше, кад |
нки смех и сада разговори ударише много живље и много веселије, све докле их не прекиде Канче, |
к! — зачу се глас Мацин.</p> <p>— Је л’ живо? — запита Диша дршћући.</p> <p>— И живо, и здраво, |
Оваква перспектива, како ју је кир-Дума живо <pb n="43" /> сликао пред очима мајстор-Дишиним, н |
, те ти изгледа као да је из ових башта живо цвеће поврвело на капиџике.</p> <p>— Аман!{S} То п |
ије ли будно комшиско, маче?{S} И то је живо, и то си има очи, Дисо, бре!</p> <p>Кира-Анастасиј |
Можеш да изгубиш жену, а дете да остане живо; а и да их обоје изгубиш.</p> <p>— И зато сам чак |
га обема шакама у леђа.{S} Јанићије се живо окрете, <pb n="124" /> пружи руку за њом и онако, |
ено тетка Маца, када је угледа онаку, и живо јој притрча.{S} Али Лепосава само плакаше, дуго пл |
живо? — запита Диша дршћући.</p> <p>— И живо, и здраво, и — мушко! — одговори Маца.</p> <p>Диша |
тије под лулама преливају, докле се они живо о овоме или ономе разговарају.{S} А рано јутром и |
сетила инстиктивно и у грудима јој тако живо закуцало, да у мало није упустила једну милојку, к |
сто; а тада у кући и башти било је врло живо и весело.{S} Лепосава је имала лепо грло, па када |
p>— А месец, а звезде? — Зар нема нешто живо што гледа?{S} Ето, ако комшија спава, није ли будн |
о поштеној чаршији.</p> <p>За мало и од живога разговора и Ламбриних шала изви се песма.{S} Лам |
та начичкале се младе жене и девојке, у живописним шалварама и јелечићима, што се преливају јас |
, што не имађаше смелости.{S} Напротив, живот му је био толико несносан, да га је из дна душе п |
ек његов мучан осећај мало се стиша.{S} Живот му је и сада личио на једну непрозирну таму којој |
е постигнута је права хармонија и њихов живот текао је одмерено, тихо и без облачка; откуцавао |
о успава.</p> <p>Али шта је вечито? — И живот као ветар прође, а камо ли једно тренутно задовољ |
око тебе као лоза око чардака, пре би и живот сактисало, само да теби и твојима помогне.</p> <p |
о је била уважавана и од оних жена чији живот беше посвећен у свему своме мужу, кући и деци, ак |
суревнивошћу пратио приватан, породички живот и домаћи праг чувао као „свјатаја свјатих“ од неч |
титог грађанина, који је свој непорочни живот освештао још и хаџилуком, и чија је молитва најза |
није био у стању да на свој начин удеси живот без ичије помоћи; и најпосле, није могао ни десет |
о му је без ње пусто и како је сав овај живот ништаван и празан.</p> <p>— Ух, гомаре едно: зашт |
ро примиче дан, без кога би му сав овај живот и тековина пуста остала, над његовом главом надви |
настасија могла је рећи, да јој је овај живот много угоднији од трогодишњега удовиштва.{S} До д |
итим доксатом, дотле је у тој кући ишао живот тихо и мирно, као домаћин, који је мало час дошао |
човек који предосећа да му од тога цео живот зависи.</p> <p>— Ето, каже:{S} Да се врати, ама т |
ји беше од недогледних последица по цео живот ове куће.</p> <p>— Јесте, зете; од дервишкога зап |
послушнику.</p> <p>Мајстор Диша започео живот из нова.{S} У чаршији и дућану остао је онакав ис |
а теби треба?{S} Ниси још ни загризла у живот, не знаш још ни по коме свету ходиш, а овамо би д |
у исто време, да на прагу свога новога живота покаже својој вереници, како он никоме у својој |
а ум, било је то, да је на прагу новога живота, да је тај човек, за кога се удаје, налетео на њ |
нствени идеал, у који је унео срж свога живота, који га је из године у годину снажио и освежава |
био у пријатноме расположењу удовичкога живота.</p> <p>Кира-Анастасијина појава у њезиној кући |
блачак, што им се над пролећем брачнога живота надноси.</p> <p>А како који дан, кир-Диша је све |
е дубље залазио у другу годину брачнога живота, тај је облачак постајао све гушћи, те би, по ко |
ра према покојном Кир-Бенџи, који се за живота збринуо, да му удовица не остане на сокаку, желе |
а на посело, баш као што је радила и за живота покојнога кир-Бенџе.{S} Кира-Думиница је свакога |
ена, до душе не о кир-Бенџи, кога ни за живота није могла друкчије сматрати, већ као свога госп |
ље и, још за који дан, немилостива рука живота удариће будаком преко мртвих, расплашиће сетне т |
и; али у исто време и да му без ње нема живота.{S} Једном речи, између ова два супротна осећаја |
е досели у Београд, те да последње дане живота проведе код свога синовца и снахе.{S} До душе, н |
ГА 116</p> <p>ХАЏИ-ДИША</p> <p>РОМАН ИЗ ЖИВОТА СТАРОГ БЕОГРАДА</p> <p>ОД</p> <p>ДРАГ.{S} Ј. ИЛИ |
мајстор Диша и сам имао прилике у своме животу да о таквим стварима чује.{S} Међутим, тетка Мац |
а свему осталоме у приватноме и јавноме животу.{S} Као имућан трговац и устабаша, био је први н |
има, који, у оно доба, беху друштвеноме животу што и со хлебу, и чијим трговачким фирмама не мо |
м даде се у маштање о будућем, брачноме животу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад су к |
мена и да се подражавањем и опхођењем у животу јако приближе потомцима јелинских и римских фило |
пом Гркињом начинила је потпун прелом у животу кир-Дишином.{S} Све се то опажало и у дућану и н |
јео деран, то нека оцене они који су у животу имали прилике почешће гладовати.</p> <p>Дан, кој |
Дишином лицу огледа.{S} Очи му грануше живошћу, кад му са сокака допре раздражена вика кир-Дум |
} Кира-Анастасија није пристајала ни за живу главу да остане у Београду више.{S} Плакала је, пр |
папуџија, она то није била кадра ни за живу главу рећи пред кир-Ламбром, чију је вољу увек сма |
{S} Гаџу циганина узеће, али теби ни за живу главу неће!{S} Каже — и овде тетка-Маца поче раздр |
тузи се гуши</l> <l>Вјерни супруг сред жизненог мрака</l> <l>Ко остатак от земаљског брака!</l |
"SRP19061_C0"> <quote> <l>„Сопутници, у жизни плачевној,</l> <l>Честној жени сеј памјатник движ |
шаку сирћета, којом хтеде да му вратне жиле протрља.</p> <p>— Немој: кир-Диша!</p> <p>— Ама шт |
је! — одговараше Цигани у глас, удесише жице и враћајући се лагано истим путем, стадоше извијат |
његове руке.</p> <p>Кир-Ламбру прођоше жмарци и у мало што не дрекну.{S} Учинило му се, да га |
павао.{S} Тек по у гдекојој крчмици још жмиркала је по једна лојаница и осветљавала тек по гдек |
све своје чежње <pb n="11" /> и толиких жртава, не имадоше куражи да се лично јаве; они су чезн |
е увиђао јасно, али заман!{S} Он је био жртва, играчка супротних мисли, које су га као јато гра |
ајсторову кућу.</p> <p>И да је ма какве жртве још захтео, испунила би кира-Анастасија.{S} Дала |
га, што је оволики пут потегао и толике жртве принео ради свога потомства, он диже руке од свег |
е што пре састане са оном, ради које ће жртвовати све, ипак бирао оне сокачиће и завијутке, где |
убе страсни тонови сетне арије.{S} Тихи жубор из чесме, на којој је онога дана квасио врелу гла |
којој је онога дана квасио врелу главу, жуборио је као и онда, а са гранчица, што се надношаху |
јући да му оне прве објаве оно, чему је жудео.{S} Чекао је неуморно пуну годину и по, па кад оп |
/p> <p>Али оно, за чиме је Диша највише жудео, — <pb n="131" /> потомство које ће некада, када |
/p> <p>А како који дан, кир-Диша је све жудније погледао у насмејане очи своје жене, очекујући |
ек, одједаред се изменио и дао на оваку журбу.</p> <p>И није се преварио.{S} Хаџи-Зосим га је н |
p>Рано, у зору, кад сви шегрти устају и журе, да испред дућана почисте и по дућану полију воду, |
его ли што је Ламбре успео да од силног журења одахне, прелете преко авлије, заригла капиџик, п |
пок. кир-Бенџе, а нарочито жене њихове журиле, да спрече сваки могући пожар, који би се могао |
ршио, поп је испитао младенце и сада се журило, да се све што је потребно за сватове спреми.{S} |
ажан, да јој бар овога пута покаже све, журио је Јанићије кући Лепосавиној.{S} Пред кућом заста |
брин тако и покојника и његове удовице, журио је, да се што пре чаршија умири.{S} И тако, сви р |
мао када да му одговори; <pb n="118" /> журио је, да што пре изиђе из ове немиле куће.{S} На по |
много је!{S} Скидајте јој хамајлију! — журио је Диша Мацу и комшијницу; па, бојећи се да му же |
, он се брзо опрашта и изговара да мора журити, па онда још више уситни, само да би што пре зам |
му се закрвавише а песнице стегоше..{S} Журно изиђе на капију и изгуби се за углом.</p> <p>— Уд |
не може да иде Ламбри и кира-Мани, уђе журно у авлију кира-Анастасије, завири у мутвак, па кад |
и прстом позва Јанићија.{S} Нешто му је журно говорила, а он је прво са неверицом слушао, а пос |
гледа мајстор Диша хаџи-Зосима, како се журно пење уз Голготу, и кад опази мајстор-Дишу, поче м |
мајстор-Дишина, па за тим окрете леђа и журно замаче у град.</p> <p>На првоме конаку, где ће но |
на пољу.</p> <p>— Ето газде! — повика и журно се даде на посао око сређивања еспапа.</p> <p>Јан |
нема, кад а у томе угледа хаџију, како журно иде.{S} Још из далека опазила је, да је хаџија не |
одмерено гвозденом алком, а за тим све жустрије и јаче песницом лупати у врата, да се од удара |
ле му поможе и он изиђе у дућан, истина жут као исцеђени лимун, али ипак потпуно здрав.</p> <p> |
је, баш у то време, изрибала тепсије и жуте сахане, па их прислонила уз чардак и ужива како су |
мерџанима и по једну лепу дуванкесу са жутим кићанкама.{S} Њиховим женама по једну шамију кале |
дравих ластавчића, који са расклопљеним жутим кљуновима пиштаху за мамом и татом, који наизменц |
аше то у онај дукат „ћошајлију“, што се жутио над Лепосавиним веђама, то у њено насмешено лице. |
релете погледом преко овога шаренила од жутих и црних печата, па онда баци нестрпељиве очи на к |
појави танка фигура фудул-Стаменкина у жутој шкуртељци.</p> <p>Мајстор Диша се избечи на ову п |
т цванцика пензије, њена танка фигура у жутој шкуртељчици и плавоме фистану, добивала би у лицу |
ала бела кућица са доксатом и као смиље жутом надстрешницом.{S} Ћира-Мана је баш силазила с док |
ријама емир-боје ћурчетима, оперваженим жутом лисичином; са црвеним јеменијама и дињаром<ref ta |
довео још два шегрта.{S} А њега самога, за ову годину дана, кира-Анастасија потпуно усавршила у |
аван на њега срушити.{S} Последња нада, за коју се тако грчевито ухватио, истрже му се из руку |
ју слепе мишеве, да их после удавачама, за њихове враџбине, продају, завуче се и тако целу ноћ |
з мутвака, погледала и испратила очима, за које не би могао рећи да су равнодушне.{S} Шта више, |
ђутим, баш ова фудул-Стаменка, удовица, за којом је ишао зао глас да је завадила две најбоље ко |
потражи турског хећима, једног старца, за кога се онда говорило да односи болести као руком.</ |
ом! — обрецну се Јанићије и трже рукав, за који га кира-Мана пријатељски ухватила.</p> <p>А баш |
та су све комшијске жене, па и ове две, за њу износиле и против њезинога удовиштва говориле; ко |
ађују.</p> <p>Кира-Ламбриница, која је, за последње три године, приметно увела, па се, чисто за |
и, да чапкуна пропусти добро кроз шаке, за оно што му је разбио врата.</p> <p>— Можеш ти то, бр |
ир-Диса не је човек без памету.{S} Еле, за сто сте јосте вратили прстен?</p> <p>— Па... ето, ра |
Санким не знас, пезевенк-башо?{S} Еле, за тој ли те је твој мајстор оставио?{S} Тако ли му чув |
дошао, изиђе из оне куће и од оне жене, за којом је толико чезнуо и од које је тако жељно ишчек |
ађени новац као поточић, који не сахне, за ових седам месеци истицао је из дућана и утицао бесп |
и овоме памуку, ама само за нероткиње, за друго не помаже.</p> <p>— Ту смо! — помисли Диша. — |
изгуби се за углом.</p> <p>— Удаје се, за мога мајстора... а мене... мене... ух! — уздахну теш |
так; још само да покупује неке ситнице, за које су му пријатељи дали готов новац.</p> <p>Било ј |
гао рећи да су равнодушне.{S} Шта више, за она четири дана, кад није долазио, Лепосава је била |
} Није се она ни мало плашила кир-Дише, за кога се удала по туђој вољи и, само толико, колико д |
сла свршио колико би обично, шале ради, за један дан посвршавао.</p> <p>Више није могао издржат |
се, — то толико!{S} И зар је он једини, за којим би полиција морала трагати!</p> <p>Диша је већ |
царски род, и када би му било у власти, за цело би се сва грчка чаршија за двадесет и четири са |
а прагу новога живота, да је тај човек, за кога се удаје, налетео на њену удовичку идилу као из |
о је један пустињак, прави богоугодник, за кога се зна, да никада ништа не једе <pb n="192" /> |
гама.{S} Да му Лепосава беше под руком, за цело би и с њоме тако: пљунуо би на онај дукат и сву |
у самом куту доње уснице, и јелечетом, за које сте морали страховати, да ће тај час пући баш н |
н цркви на један барјак златом извезен, за који је платио равно једну хиљаду гроша.</p> <milest |
вратише јој на ново старо пријатељство, за киме је сирота кира-Анастасија, као удовица, тако же |
га је у овако узбуђеном стању започео, за цело би морао из нова започињати, да га у раду не пр |
их четири хиљаде гроша.</p> <p>Али оно, за чиме је Диша највише жудео, — <pb n="131" /> потомст |
х осталих најоблије и најпотпуније, то, за дан два, оно поче <pb n="36" /> освајати.{S} Велики |
тим гранама тицала један малени прозор, за којим се одмараху његов мајстор и мајсторица.</p> <p |
и дан у кућу, где има девојке за удају, за бадава.</p> <p>— Ама, то није истина.</p> <p>— Хе, х |
у, набреклом јелечету и танкоме струку, за који би страховали да ће се сада преломити под терет |
е часу не придржа за довратак у дућану, за цело би пао на земљу.{S} Пожурио је кући, али, кад ј |
а да знаш зашто се жениш; а када течеш, за кога течеш! — суздахнуо би кир-Диша, нарочито онда, |
пасте дусу?</p> <p>— Зашто? — За оно... за...</p> <p>— Е па сто не казете? — утаче се кир-Дума. |
а дође, па ништа.{S} Обишли све гатаре; за једанаест година попила је она бар три ливаде свакој |
н оваким дочеком.</p> <p>— Није за зло; за добро је! — смеје се мајстор Диша и вади иза појаса |
но јасно.{S} Кира-Мана је <pb n="60" /> за цело знала нешто више, него ли што је он могао и пом |
тор Диша му је на пример <pb n="189" /> за сваку услугу, коју му је указао тога дана, плаћао је |
о.</p> <p>— Па у твоје.</p> <p>— Ба!{S} За то ми није време!{S} Прво тебе да удамо; старија си. |
меш, девојку, па кућа да ти пропева!{S} За девојку знаш да је твоја, неће те прекорети првим му |
чи наиђе, па онда нека беже од мене!{S} За добро сам ти добар, — мелем сам; ама за зло, да те Б |
тебе тиче?</p> <p>— Разбојник еден!{S} За сто нападас зенско свет на улица?{S} Поједосте четир |
n="155" /> нема оног мрскога дуката.{S} За тренутак му се учини, да је Лепосава она некадања и |
а, да сазна шта је са његовом женом.{S} За њега је она постала сада сасвим као избледела успоме |
к га је брига више морила за радњом.{S} За Лепосаву није бринуо, јер је знао да се она налази п |
онда, он се и са те стране осигурао.{S} За „неверне Томе“, који не верују, докле се и прстом не |
то ми узе то?</p> <p>— Па што ће ти?{S} За кога имаш да се китиш?{S} Докле се ја не вратим, не |
Дума и тапше мајстор-Дишу по плећима. — За тебе ћемо да правимо како и за нас.</p> <p>Разложише |
з ноз исцупасте дусу?</p> <p>— Зашто? — За оно... за...</p> <p>— Е па сто не казете? — утаче се |
х речи.</p> <p>— Ето, кажу....</p> <p>— За име света, тетка-Мацо, шта кажу? — викну мајстор Диш |
ита Лепосава не окрећући лица.</p> <p>— За оно...</p> <p>— Које: оно?</p> <p>— Среће ми нисам к |
даје, па не може ни речи даље.</p> <p>— За Бога, шта ти је? — викну Анастасија и пљесну се рука |
вори?</p> <p>Диша обори главу.</p> <p>— За тебе и...</p> <p>— Лепосаву... прошапута једва чујно |
</p> <p>— Зар кира-Анастасија?</p> <p>— За мајстор-Дишу, папуџију.</p> <p>Неколико несташних де |
ма где да нађем добру девојку?</p> <p>— За то ли се бринеш?{S} Пашајши!<ref target="#SRP19061_N |
те само угледа, па ко што ради, он трч’ за тобом, ја л’ да те загрли, ја л’ да те пољуби.{S} Од |
у.{S} Дума светује Дишу, да га „извади“ за калфу, а Диша обећава све, али, разуме се, тек колик |
мљивали барјак од палилулских ратара, а за то су морали вазда ове сељаке да мећу о слави у чело |
е, као и кир-Ламбре, пољубише у уста, а за тим поседише још неко време, да се нахвале доброте и |
а да си кренеш; до Дубравица на каик, а за тим кола ће да нађеш.</p> <p>И тако кира-Анастасији |
у и он поче одмерено гвозденом алком, а за тим све жустрије и јаче песницом лупати у врата, да |
правити.{S} Та прстена још није било, а за десет дана, колико је до прстена означено, они могу |
г би га знао; одоше пут Јалије, тамо, а за њима и Цигани, да их прате.</p> <p>Виде хаџи-Диша, д |
е његова.{S} Прво ће отказати службу, а за тим ће урадити оно, што ће се после у песму певати.< |
свештенство у одеждама и са иконама; а за њим, под еснафским барјаком, мајстор Диша са женом, |
го му је та освета донела 4000 гроша; а за мале новце, које је дао за еснафски барјак, постао ј |
труком пажњом, Мацином и Јанићијевом; а за Јанићија је већ био уверен, да ће и за другом му жен |
Маци неколико врло крупних пилула.{S} А за тим предузе да болесницу доведе к свести.{S} Наредио |
адовољство, да је кривац пронађен.{S} А за љубав тога малог задовољства да се враћа и излаже но |
х, да би му често кожу раскрвавио.{S} А за све то коме би се потужио, кад никога свога није има |
Пред њиме је треперило широко Дунаво а за њим се чула лупа дахирета и свежи девојачки гласови, |
ед њиховим капиџицима писнуле.</p> <p>А за то време кира-Анастасија није излазила из собе.{S} К |
ка вечера није била тако издашна, да га за дуже време засити.{S} Имао је здрав и необично снажа |
ету на комадиће растргати, приковаше га за онај миндерлук.</p> <p>У једноме часу њему се учини |
ко одлучно и оштро излагао, сплетоше га за часак.</p> <p>— Ето, видите? — продужи Дума, кад опа |
} Она паде преда њ на колена, ухвати га за рукав и поче јецати.</p> <p>— Газдарице, шта то ради |
се сав свет на чесми смејао и дирао га за оно.{S} Јанићију је тада прекипело и добро је одалам |
> <p>— Ко?</p> <p>— Кир-Диса!{S} Ето га за ћоше.</p> <p>Фудул-Стаменки, која је с највећим задо |
про капију? — рече му весело и дрпну га за рукав.</p> <p>Али Јанићију се стегло грло од стида, |
какав спољашни утицај узме неодлучнога за руку и силом га одвуче једноме излазу.{S} Таква случ |
кир-Ламбре не изиђе још задуго.{S} Туга за Анастасијом и онај страх од кир-Дише, који му се у о |
али као човек од рачуна одлучио је, да за свој новац не купује другима „на веру“.</p> <p>— Наш |
окрет.</p> <p>Кир-Диша наредио жени, да за сутра спреми вечеру и да позове Ламбру, Думу и њихов |
ти и да му ваља ма шта предузети, те да за времена спречи Јанићија у његовом издајничкоме послу |
и, да је само таквоме испоснику дато да за бадава дође до оне светиње, до које ни цар Константи |
ра...</p> <p>— Па за кога ћу?{S} Ваљада за слугу?</p> <p>Јанићију се попе крв у главу, кад зачу |
његове душе јављао страх, да ће је сада за навек можда изгубити.{S} А уз ово осећање расла је у |
инима да се пред својом савешћу оправда за своје ћутање.{S} Али то му не испадаше тако олако, ј |
ере.</p> <p>Хаџи-Диша није хтео да седа за совру, докле му калфа не дође, те Маца посла шегрта, |
да ти кажем како ју је кир-Ламбре онда за мутваком ухватио за образ, а она му казала: „Зашто, |
ира-Анастасији у опште годило да се уда за кир-Дишу или не, то је тешко одредити; јер баш и да |
ше ноге, и да се у томе часу не придржа за довратак у дућану, за цело би пао на земљу.{S} Пожур |
и забуну Јанићијеву.{S} Кира-Анастасија за цело не би јаче вриснула, да јој се наместо његово ј |
со!{S} Кој па да се брине у ова чаршија за едно грцко удовица?</p> <p>— Па, па, па! — учини Лам |
власти, за цело би се сва грчка чаршија за двадесет и четири сахата иселила у Јеладу.</p> <p>Из |
ојој глави ради.</p> <p>Ухватио је Бика за ухо, продрмусао га ваљано, па му је онда читао и пре |
мо пронео ту лаж?{S} Зар сам ја прилика за оно девојче?{S} Мацу ја уважавам као своју сестру; о |
лепца?</p> <p>— Ама није он био прилика за њу; он је погрешио; требало је да се тобом ожени, па |
ан, што се Лепосава толико интересовала за мужа, који јој се враћаше.</p> <p>А докле су они ова |
; шта јој фали?{S} Него да сам је удала за каквога слепца?</p> <p>— Ама није он био прилика за |
вила би се са кир-Дишом, па би се удала за Ламбру; али овако, ствар ће испасти сасвим друкчије: |
елу, да је кира-Мана, која се притајала за вратима и ослушкивала шта Ламбре у соби ради, одскоч |
тарије сестре; она је по чаршији бирала за ново ћурче и свилу за свадбену антерију и леп шарен |
Лепосаву, ипак га је брига више морила за радњом.{S} За Лепосаву није бринуо, јер је знао да с |
ако свикао.</p> <p>Маца је опет бринула за Јанићија из сасвим других обзира.{S} Ту њезину бригу |
ину.</p> <p>— А што, зар је једна пошла за сиромаха?{S} Зашто баш да и она не пође?{S} Ако је с |
е, али сада није било дана, кад није ма за што викао.{S} Пре се уздржавао пред Мацом а сада је |
како Рига от Фера!{S} Још је дете, ама за гол сабља да уфати; клефти да води, што је у срце!</ |
За добро сам ти добар, — мелем сам; ама за зло, да те Бог сачува!{S} С оном првом у мало што не |
да да, још толико зарадиш!</p> <p>— Ама за кога?{S} Ето то, то да ми кажеш.{S} То сам хтео да п |
.{S} Дисање му заста.{S} Како је шакама за собом напипао седиште, тако се скљокао на њега и бле |
о, да он јаукну, ухвати се обема рукама за трбух и пресамити се.</p> <p>— Не си ми муж: не сам |
очајним гласом и ухвати се обема рукама за главу.</p> <p>— А кира-Мана ми је казала да сам пезе |
е да дише.{S} Он се ухвати обема рукама за груди и удахну што је више могао ваздуха.</p> <p>Пес |
им очима гледа Лепосаву, како се опрема за његова мајстора?{S} То никако!{S} И он убрза кораке, |
ума, чим га угледа, замаче са сведоцима за први угао, лармајући како га је кир-Диса покрао.</p> |
благо до данас чувао, носио преко дана за појасом, а када је легао, отварао кутијицу, помириса |
е што их дотле устручаваше, уђоше једна за другом у авлију кира-Анастасије.</p> <p>— Ели сте ра |
ешила срећа и ту му срећу лакоумна жена за један часак уништи!</p> <p>Целу ову ноћ провео је у |
ајстор Диша враћа и да више неће да зна за њу, она је бризнула у плач и стала толико лелекати, |
ије добије ону ћушку и да Диша не сазна за оно, што му Јанићије хтеде казати.</p> <milestone un |
данас, постићи, чим се у чаршији сазна за неверство, које је своме присноме пријатељу учинио.{ |
<p>— А, не је истина; саг, не је истина за ваше што се прича, ха! — А е ли истина да сте пали с |
а одреши бошчу, у којој је било поклона за њу, кира-Думиницу и кира-Ману.{S} Јако јој се допао |
ватру исмевака и чаршијског искашљивања за собом?</p> <p>Кира-Мана му је била последња брига; в |
а и темељита прилика мајстор-Дишина, па за тим окрете леђа и журно замаче у град.</p> <p>На прв |
на, тек да се узгред по њему обазре, па за тим кући, да узме што је наменио својој невести.</p> |
елете преко авлије, заригла капиџик, па за неко време престаја уза зид, да сачека када ће кир-Д |
ела Канчету у косе.</p> <p>— Де, де; па за то ли плачеш, лудо?{S} Камо среће да се тако и догод |
>— Удајеш се за мајстора...</p> <p>— Па за кога ћу?{S} Ваљада за слугу?</p> <p>Јанићију се попе |
ложим у еспап...</p> <p>— Е, кој вам па за то смета? — Чија жена <pb n="44" /> онога и пари.{S} |
мбре!{S} Он како и ти, ич се не разбира за децу.{S} Кад не даде Бог по христијански закон — вел |
p> <p>Анастасија је први пут била удата за кир-Бенџу, казаса из Главне Чаршије, који поживе с њ |
р-Диша. <pb n="117" /> — Нема бре ништа за бадава, па ни жена!{S} Ја сам се доста уједао, сад с |
рца пољуби своју ћер.</p> <p>Тетка Маца за кратко време изађе из собе, да нешто види у мутваку, |
</p> <p>— Пашће, пусти је! — викну Маца за њим.</p> <p>— Пуштај, мука те ударила! — бранила се |
едео је збуњен и без речи, а тетка-Маца за то време лагано и на одушке развијала је своје погле |
> <p>Месец дана спремао се мајстор Диша за поклоничко путовање.{S} По чаршији се у велико рашчу |
пуну кућу, не бих жалио ни триста гроша за то.</p> <p>Мајстор Диша кришом га гурну лактом, да н |
> ? — поче сада одважно кир-Ламбре, кад за својим леђима угледа читаву гомилу света.</p> <p>— Е |
с њиме, било на чешми или у махали, буд за што покавжила и побила.</p> <p>И то ново осећање пре |
ве шта се за њом говори.{S} И то се све за њом говорило тако рећи још док се није ни сасушио тр |
ваљало је добро промозгати, шта би све за толики новац могао набавити цркви.</p> <p>Једнога да |
да ће одмах на пут и да од силне бриге за радњом <pb n="190" /> не може сачекати овде ни Ускрс |
м погледима.{S} Колико је патио од туге за својом женом, толико је омрзао на сав грчко-цинцарск |
излила све обиље своје материнске туге за умрлом јединицом.</p> <p>После недеље дана хаџи-Диша |
ово памук; децу, децу пазариш! — додаде за тим окренувши се Диши.</p> <p>— Ако је и децу, скупо |
есвести.</p> <p>Маца се озбиљно препаде за кћер, хаџи-Диша тако исто, а и Јанићије, кога је још |
ред капиџик и чуо оно нарицање, застаде за неколико часака.{S} Јако се плашио смрти, па још смр |
ати се у дућан, али без оне гужве, седе за посао, да ради; но тај посао, што га је у овако узбу |
пиле.</p> <p>Јанићије не одговори, седе за пањ и узе дикиш, да разрезује по обележеним линијама |
ћије, још сав румен, уђе у дућан и седе за посао, али сада много прибранији и некако свечано ра |
е трговац нека арамија, који хвата људе за гушу, па вели:{S} Плаћај, бре!{S} Напротив, ти имаш |
е баш најпријатније, али се диже и пође за њом у собу.</p> <p>Кад приклопи врата, кира-Анастаси |
егртима целива, а бошчу прихвати и пође за газдом.</p> <p>Кира-Анастасија се у тај час мајала н |
Газда Диша је седао мирно, опсецао коже за јеменије и испод очију посматрао бившег шегрта како |
{S} Да се удаш за дериште, које не може за десет година на селамет изаћи.{S} Знаш ли која ти је |
о не дрекну.{S} Учинило му се, да га је за руку ухватио кир-Диша, трже руку и одскочи у страну. |
</p> <p>Кир-Дишина несаница, која га је за неколико дана истопила као грудву снега, сад је преш |
пре, (а то је био први поклон што га је за пет година шегртовања добио од свога мајстора) и, ка |
о осрамоти, па баш када би знала, да је за такво дело не би вратио њезиној фамилији на вилајет; |
н и мрачан, да би се угушио, само да је за неколико у њему остао.{S} Потајна жеља, да се врати |
удови — говорио је Ламбре Диши, када је за ту новост дознао.{S} Каже се: суд; ама кој држи тај |
уђења није мислио.</p> <p>Анастасија је за који тренутак стојала на прагу дућана, очевидно савл |
д су њезине устабаше прегле, чаршија је за њима, као један човек, ишла.</p> <p>Али мајстор-Диша |
ојој је предао Ламбрине хаљине, била је за његове године и сувише стара, да би јој се могао пож |
ета без какве такве утехе.{S} Изишла је за њим и на све могућне начине гледела је, да стиша пре |
дима грчке народности.</p> <p>— Кафа је за људе а не за фукару.{S} Ко је још говеда појио кафом |
<p>— Шта? — запита Јанићије, држећи је за руку и хладећи јој чело и зажарене образе.</p> <p>Ле |
ак, чапкуне! — викну Маца. — Хаџилук је за побожне људе а не за такве чапкуне као ти!</p> <p>Це |
> <p>У истоме ћор-сокачету извиривао је за зиданом оградом таман кров једне малене али врло спр |
Зашто да се криво закунете? — викао је за њим очајно кир-Дума на улици.</p> <p>— Сиктер, бре, |
се овако нагло нашао на улици, стао је за један часак и нерешљиво се обазирао на све стране пи |
Јанићије ни у сну није надао, учинио је за њега много више него ли ма шта друго, што би намерно |
ати, да је никако више не види, било је за <pb n="100" /> њега толико исто немогућно, као што ј |
че да бубња у ушима.{S} Све ово било је за њега и сувише нејасно, али ипак је толико <pb n="86" |
} Била је бледа у лицу.</p> <p>Но то је за кратко трајало, а већ после, кад је прошапутала оно: |
у истини пара вредео.{S} Ништа, што је за напредак радње било корисно, није пропустио, и за ов |
добре стране кира-Анастасије, а што је за последак, као најслађу посластицу, оставио, помену и |
једнако мислио о радњи, о ономе што је за собом оставио. — Покаткад му се усред читане молитве |
а ће га у скоро наследити.{S} Чезнуо је за кира-Анастасијом, и да другима не паде на ум да га њ |
ве празно и несносно; дан ноћ чезнуо је за њоме, и једнога дана остави овце, нека их пас чува, |
случајно напипа једну кутијицу, коју је за појасом носио.{S} Он је извуче и отвори.{S} У кутији |
је ни сасушио траг оних суза, што их је за кир-Бенџом проливала.{S} Али како ли би тек сада бил |
му <pb n="201" /> и трошкове, што их је за ових седам недеља више учинио.</p> <p>— Још се чкемб |
ет остане у кући и да се искрено покаје за учињено неверство.{S} Тако у чаршији нико не би сазн |
како српско удовица.{S} У нас се знаје за ред, а ни адет нам не је како у вас.{S} Него кад ми |
изненађен оваким дочеком.</p> <p>— Није за зло; за добро је! — смеје се мајстор Диша и вади иза |
а некој Маци Брњошевој.{S} Та Маца није за дуго имала деце, а њен муж Петар Брњош хамалин толик |
ед ковчежићем.</p> <p>— Штета, што није за продају!</p> <p>— Јесте, ама тих пара ти немаш!{S} П |
одине, које су га иза разапете антерије за леђима гледале.</p> <p>— Еле, сад да ти кажем какав |
помислити, шта је све преживео Јанићије за ово време!{S} Час по час сагибао се преко <pb n="149 |
ј свет, онда је истина; а кад се казује за вас, не је истина? — Тако ли је?</p> <p>— Ама кир-Ду |
ка неутешна и честита удовица, јадикује за ненакнадним губитком.</p> <p>Но, како се у мајстор-Д |
у над подом правиле узвишицу од прилике за пола шаке.{S} На те даске метала се асура, а преко њ |
е ићи сваки дан у кућу, где има девојке за удају, за бадава.</p> <p>— Ама, то није истина.</p> |
јских жена, чије кћери беху већ стасале за удају, те се могаху дотле надати, да ће мајстор Диша |
не преузеше; Дума се завали на узглавље за софром и од обилног расположења јекну.{S} А кир-Диша |
ако су протицали дани за данима, недеље за недељама, месеци за месецима, али Лепосава ни да пом |
вори Јанићије одмеравајући у исто време за сваки случај пут до врата.</p> <p>— Ама лажеш, бре! |
родности.</p> <p>— Кафа је за људе а не за фукару.{S} Ко је још говеда појио кафом? —</p> <p>Та |
Маца. — Хаџилук је за побожне људе а не за такве чапкуне као ти!</p> <p>Целе ове вечери Јанићиј |
и пут а не осигурати се са сваке стране за собом, то није било у нарави Дишиној.{S} Међутим, Ја |
.{S} Ваљало је само да зажели, да чезне за нечим, па да му се то као умешено и испечено само у |
стави дућан на комшијама, а он да тркне за њом, кад га одједаред изненади појава мајстор-Дишина |
узгред, кад поред ње протрчи, не чупне за курјуке или не повуче за шалваре, тек колико да јој |
p>Сав онај јед и осветничко расположење за ово кратко време створиле су читав пустош; у души су |
ом.{S} У цркви је одслужено благодарење за срећна повратка, и тога целога дана у његовој кући б |
хтијана како се ради, добивао је шамаре за врат или би га мајстор чукао у главу савијеним кажип |
о ће га еснаф од Нове Године да изабере за свога устабашу.</p> <p>— Е, али један је па један Ди |
би знали, могли би још помислити, да се за овим загонетним стиховима прикрива какав злочин; а т |
мисао није била кадра ни толико, да се за који часак у његовој глави скраси.{S} Од свих му се |
је, проклињала%, га што је наведе да се за Дишу удаје, што јој упропасти младост.{S} А како је |
а све утиске вечерашњега весеља и да се за тим са једним осмејком на руменим уснама слатко успа |
" /> чанком жеравице опере руке и да се за покој душе чиме заложи.{S} Совра је била пуна; Маца |
јој узгред исприча и искити све шта се за њом говори.{S} И то се све за њом говорило тако рећи |
због тебе рекох.</p> <p>— Гле, брине се за мене.</p> <p>— Па тек да се одмориш мало.{S} Жалим т |
тоборнога изгледа Ламбринога, обазре се за собом.</p> <p>Гомила се уплете у ову свађу, па мисле |
атеријал за читаву историју, која ће се за дан два развити.</p> <p>Српским женама није никако у |
весан, могао схватати.{S} Срамота ће се за цело чути, те ни он није могао замислити, како ће се |
кад оно... — муца Бик збуњено и чеше се за врат.</p> <p>— А, ту ли те сврби, магаре! — подвикну |
..{S} Журно изиђе на капију и изгуби се за углом.</p> <p>— Удаје се, за мога мајстора... а мене |
/p> <p>Сад, после овога сукоба, који се за најкраће време по целоме Београду раструби, није бил |
бзира према покојном Кир-Бенџи, који се за живота збринуо, да му удовица не остане на сокаку, ж |
<p>Старац се дубоко замисли, ухвати се за браду и оборене главе по који пут дубоко уздахну.{S} |
н је ишао напред, ишао и не обзирући се за поздравима људи и не застајкујући пред дућанима свој |
доста!</p> <p>— Ама како ћу, кад сам се за толико заветовао?</p> <p>— Бог хоће да га се ми, као |
теде рећи.{S} Изненадило га је, како се за ово четири дана изменила.{S} Стала много зрелија и л |
и ове девојке, у коју је, кад год му се за то дало прилике, пиљио као псетанце на залогај, који |
<p>— А шта ја знам?</p> <p>— Удајеш се за мајстора...</p> <p>— Па за кога ћу?{S} Ваљада за слу |
татко ни брат, ни кум; ако се разбирате за њено к’смет, зашто па мене питате?</p> <p>— Како, за |
. — Тако да радиш, снахо, па ће ти дете за три пута три дана оздравити.</p> <p>— А од чега му ј |
ој се чинило да њезина мати нешто плете за њу и мајстор-Дишу и срце јој премре, када помисли да |
еби опет мора вратити, ич се не брините за то!{S} Ви само да му чувате чест и да знате, да една |
p>Јанићије онако на једној нози скакуће за њом и виче да пусти, а она се све више церекала, те |
сном руком, из које су висиле бројанице за леђима, стао кир-Ламбре пред мутвак, а нека неодољив |
етна и честита жена нема засто да плаче за мужа.</p> <p>Неколико дана доцније изгуби се и кира- |
и у кућу, те у мало што не поче да виче за помоћ.</p> <p>Јанићије се у томе часу користи забуно |
у дућан и почео весело певушити; повуче за ухо једнога шегрта, па онда оде брзо својој кући поз |
трчи, не чупне за курјуке или не повуче за шалваре, тек колико да јој напакости.</p> <p>Ма да ј |
рпељиво, а очи му се плашљиво приковаше за Мацино лице.</p> <p>— Нађе ли је?{S} Шта је казала?< |
уком се довуче до собичка, који служаше за стовариште еспапа, а у исто време и као ноћиште Јани |
ме однесоше у шибљак, а руке се пружише за очима, које им показаше издашне џбунове кисељака.</p |
и, знани и незнани, који искрено тужише за покојницом, давно су иструнули: и неутешни супруг, м |
све мисли не спопадоше, те му не дадоше за дуго заспати.</p> <p>Кад се пробудио у јутру, осећао |
опходна; а оне жене, опет, које чезнуше за децом, обично су се обраћале на тетка-Мацу, да им он |
ћа светиља, како мрзи све што неваља, и за правду гине.</p> <p>— Љута сам паприка на неправду; |
к радње било корисно, није пропустио, и за ових седам месеци радња је процветала много боље, не |
нали пријатељи нису пропустили, да га и за најситније догађаје на путу не пропитају.{S} И то је |
је шале, оно о чему је цео век сањала и за чим је кришом чезнула, сад јој се самој нуди!</p> <p |
зила на посело, баш као што је радила и за живота покојнога кир-Бенџе.{S} Кира-Думиница је свак |
но се радовао, кад би се болесница ма и за кратко освестила и затражила, да је водом напоји.</p |
сигуран, то је, да је девојка честита и за цело му не би довела у кућу новога Ламбру; млада је, |
мислио, мој синко, боље би и за тебе и за нас било, да си тражио кућу фудул-Стаменкину и њено |
за Јанићија је већ био уверен, да ће и за другом му женом, као и за оном првом, ревно пазити.{ |
ко си тако мислио, мој синко, боље би и за тебе и за нас било, да си тражио кућу фудул-Стаменки |
надила.{S} Лепосава се дубоко замисли и за све време вечере остала је тако замишљена.</p> <p>Ос |
о, како му се под ногама земља мигољи и за цело би пао, да се у томе часу не ослони леђима о ст |
ерен, да ће и за другом му женом, као и за оном првом, ревно пазити.{S} Али радња, радња му је |
а-Анастасију оно, као што је измислио и за мене ово, што се сад по чаршији говори.{S} Ама нисам |
сам верујем, да је комшилук измислио и за кира-Анастасију оно, као што је измислио и за мене о |
ећима. — За тебе ћемо да правимо како и за нас.</p> <p>Разложише му понова како нема смисла да |
и му, можда, и дао комад хлеба, макар и за душу мртвих, да је заискао; али то га беше срамота и |
он не би овако отерао, него би ме још и за калфу извео, што сам му био веран! — мислио је, сила |
ије одао, сад је јасно видела.</p> <p>И за чудо, место да је ово сазнање потпуно уништи, она се |
као опарени искочише на сокак.</p> <p>И за чудо, после овога догађаја кир-Диши као да од једном |
сливале се крупне грашке зноја, што би за здрава човека било много и на највећој летњој припец |
даље и даље клизила, докле се не изгуби за врбацима ниже Кајабурме.{S} Тек онда вратише се свих |
pb n="18" /> кира-Думинице, да јој јави за новост, коју је, прислушкујући кроз кључаницу, чула. |
е Канче, која у тај пар уђе, да им јави за долазак Ламбрин.</p> <p>Фудул-Стаменка истрча на авл |
ло, као да га још нека веза чврсто држи за ону, коју је тако брзо напустио.{S} Сад ће кир-Дума |
чајима овога света, стојао је на услузи за врло скромну награду.{S} Мајстор Диша му је на приме |
ако нелагодно око срца, као ономе, који за леђи осећа наднесену шаку и чека када ће га по врату |
у реч страшљиво.</p> <p>— Разбирате ли за кира-Анастасија?{S} Ако за њу разбирате, она је на в |
куће.</p> <p>Хаџи-Диша одахну мало, али за кратко.{S} Лепосава на ново паде у бунило, а Маца не |
у њезину башту као мана у пустињи; али за то добила је много више с друге стране.{S} Није више |
<p>— Зашто сам се оженио, то знам; али за кога течем, ето, то је оно што не знам; — одговарао |
и по укусу ондашње чаршије искашљивали за њим, кад год би туда прошао.</p> <p>Једино тетка-Мац |
{S} Маца, Лепосава и Јанићије и гледали за лађом, која је носила мајстор-Дишу.{S} Сунце је жегл |
стасија опет сасвим инако.{S} Да зажали за породом што га нема, то јој ни на крај памети није д |
анићија по рамену и, кад су у вече сели за совру, казао пред Лепосавом и Мацом: „Још две године |
огрешку, што би је као дете учинио, или за сваки погрешан убод шилом, кад му је мајстор показив |
, који није дошао у цркву, да се помоли за покој душе кир-Бенџине и, колико је могућно, утеши у |
о зна не би ли тај посао испао кир-Думи за руком; али Ламбре преко те помисли претрча као бос п |
<p>— Јок, јок, с њим нема пазара.{S} Ни за 550 гроша не бих му дао.{S} Ама ни овај чудотворни п |
као, тако се заквачио ноктима, да га ни за реп ни за уши не могаше извући одатле.{S} На против, |
помена, до душе не о кир-Бенџи, кога ни за живота није могла друкчије сматрати, већ као свога г |
.{S} Кира-Анастасија није пристајала ни за живу главу да остане у Београду више.{S} Плакала је, |
ево ти!{S} Мајстор Диша неће да зна ни за шта више.</p> <p>Отрча Јанићије, а Мајстор Диша оста |
о, да му покаже, како он неће да зна ни за какав род.</p> <p>Сад му је тај стриц умро, па како |
ин догађај са Канчетом не оста тајна ни за комшилук ни за чаршију.{S} Када је мајстор Диша, по |
сти папуџија, она то није била кадра ни за живу главу рећи пред кир-Ламбром, чију је вољу увек |
оје није сазнало ни за мајчину љубав ни за сестринску милошту, и које је од првога сазнања свог |
же:{S} Гаџу циганина узеће, али теби ни за живу главу неће!{S} Каже — и овде тетка-Маца поче ра |
едња реч и нагли одлазак не даде јој ни за тренутак да поверује само у бегство.</p> <p>Страх од |
анчетом не оста тајна ни за комшилук ни за чаршију.{S} Када је мајстор Диша, по своме већ утврђ |
био „неверни Тома“, сад не би могао ни за часак посумњати више о чудотворној моћи часнога ексе |
јну успомену чупамо из заборава, ако ни за шта друго, вредно је поменути по ономе чуду, које му |
једнога сирочета, које није сазнало ни за мајчину љубав ни за сестринску милошту, и које је од |
се заквачио ноктима, да га ни за реп ни за уши не могаше извући одатле.{S} На против, што је Ла |
разнесе.</p> <p>Тако су протицали дани за данима, недеље за недељама, месеци за месецима, али |
, да што слободније одахну.</p> <p>Дани за данима протицали су преко мајстор-Дишинога крова мно |
воје незадовољство, рече, како је храни за банбадава, она плану и одговори: „Ко ти је крив, што |
видиш и чујеш...{S} Цела чаршија говори за покојног кир-Бенџу и поштује га; па и ја, ето, што п |
ва чујно Диша.</p> <p>— Цео свет говори за вас.</p> <p>— Лају пси; лају, тетка-Мацо, и лажу, Бо |
џангриза Лепосави, па чак и да је кори за њезину леност.{S} Разуме се да и Лепосави ово Дишино |
ајмим из еснафска каса пет стотин гроси за четири године без фајду.</p> <p>Мајстор-Диша је био |
дрвени калуп.</p> <p>Јанићије се скљуси за пањ и горко уздахну.</p> <p>Није се осећао побеђен; |
</p> <p>— Ама шта је теби, мајко; ко ти за Јанићија говори? — плашљиво промуца Лепосава.</p> <p |
с тобом, дете!{S} 4000 гроша!{S} Ако ти за сваку болест будеш толике паре издавао, шта ће најпо |
е у томе часу пробуди и поче запомагати за патролу.{S} Мајстор Диша се уплаши од њене вике, те |
р Дума. — Кира-Анастасија ћемо ми удати за Грка; ама вас жалимо: лепе паре губите, мустерије ће |
жалити? <pb n="162" /> Хоће ли плакати за њим и да ли ће се кајати, кад сазна шта му је све уч |
а прага, тако и није могао брзо сазнати за ове сплетке, те да их за времена пресече.{S} Тек пос |
ни једна паприка више из туршије изнети за совру, већ онолики број, колики је он пред ручак озн |
Думу и њихове жене; хоће да их почасти за своје наслеђе.</p> <p>Кира-Анастасија радо прихватил |
е, а да су папуџије тек онако као гости за софром.</p> <p>Тако ће мајстор Диша постићи двострук |
а он њу у чело, и ту остаде, гледајући за њим, докле није замакао за први угао.{S} Ламбре га и |
и за данима, недеље за недељама, месеци за месецима, али Лепосава ни да помисли.{S} Њојзи баш н |
ње пријатељице и познанице, које су јој за време удовиштва с тешком муком прелазиле преко прага |
дан бокал оточи расола, који је он увек за вечером наместо вина пио.{S} Маца је предузела домаз |
тетка-Мацинога извуку згодан материјал за читаву историју, која ће се за дан два развити.</p> |
: ексер, којим је био прикован Спаситељ за крст.{S} Тај ексер, како се тврдило, још цар Констан |
p>— Какав младожења?{S} Ич си не знајем за тај лаф (разговор)! — одговара још стидљивије удовиц |
честитој жени!</p> <p>— Па шта да радим за име света?! — бранила се Лепосава. — Шта ти је сад о |
у ћу да идем, велику воштаницу да палим за душу на твоја мајка.{S} Брат да ми будеш, Јанићије.. |
х разбијених врата, те га одалами шаком за врат, да је Бик одлетео неколико корачаји.</p> <pb n |
ња, отрча кући, па кад залупи капиџиком за собом, бризну у плач и јецање.</p> <p>— Шта ти је, д |
мајстор претећим гласом и дохвати руком за један дрвени калуп.</p> <p>Јанићије се скљуси за пањ |
реко прага, тако још стоји држећи руком за кваку.</p> <p>— Еле, како сте?{S} По пријателски пос |
државао пред Мацом а сада је и пред њом за сваку ситницу пребацивао Лепосави, па било то макар |
ени, са бројаницама у руци и дуванкесом за појасом; промичу и ишчезавају као далеки звук или ку |
је Јанићије Бик.{S} Са заваљеним фесом за потиљак, пребаченим ћурчетом преко деснога рамена и |
љство излије.</p> <p>Са заваљеним фесом за потиљак и забаченом десном руком, из које су висиле |
рећег дана, кад седе са женом и пуницом за совру, рече:</p> <p>— Није фајде, кад нам се Пречист |
видео никакве милости.{S} Из дана у дан за сваку своју погрешку, што би је као дете учинио, или |
p>Ако је и био од свога детињства везан за свога мајстора, он га је од смрти Лепосавине толико |
ти „дикиша“ с којим је опсецао сахтијан за јеменије, али некакав унутарњи немир, у коме се огле |
азива се Диша са капиџика, и, задовољан за све, леже у душеке, а одмах до њега и кира-Анастасиј |
хтијана, мајушне као детиња шака, таман за њезину ножицу, која је, заједно са тим младешчићем у |
из те куће, а тамо девојче добро, таман за устабашу, па ето, готов разговор.</p> <p>Цео тај дан |
{S} У овај мах био је потпуно бесвестан за спољашне утиске; неколико врабаца џакало је на једно |
, да их доцније он, кад буде произведен за калфу, са богатим интересом врати првоме своме шегрт |
ико година, па тек онда бити произведен за калфу.{S} Еснафи су према млађима имали такав правац |
ија Бика, и ако није још био произведен за калфу, оба су шегрта ипак сматрали као свога стареши |
ултанове царевине давао је цар Костадин за ово.</p> <p>— Толико је могао да да; друго је он, а |
од његових напада, а у вече, када би он за совром, не обраћајући на њу ни мало пажње, разговара |
богме; али шта знаш ти!{S} Не долази он за бадава у нашу кућу.{S} И зар би то било лепо од њега |
онај бесмислени поглед, који се уковао за врата, куда је Јанићије отишао, тешко да је и опажао |
Но то беше тренутно, баш кад је потегао за кваку од капиџика.</p> <p>Али кад уђе у собу, она за |
000 гроша; а за мале новце, које је дао за еснафски барјак, постао је велики добротвор цркве и |
дубље у радњу и од туда крвнички гледао за њиме.</p> <p>— Дуса да ти се испрзи у паклена мука!{ |
аједно са тетка-Мацом и Лепосавом седао за совру и вечерао.</p> <p>Једаред, по вечери, разговар |
ре велику џезву шербета, који се грејао за Лепосавине другарице.</p> <p>Али то „дете“ у овоме ч |
е, гледајући за њим, докле није замакао за први угао.{S} Ламбре га испратио до обале, и тек кад |
више уситни, само да би што пре замакао за сокачић, у коме му станује кум Дума. —</p> <p>Јанићи |
кривоклетника и само што није залелекао за изгубљеним новцем.</p> <p>— Е, нека вам је на здрављ |
пуне воде у мутвак, па ни да је сачекао за који часак, изиђе на улицу и упути се право дућану с |
же, а Бог располаже.{S} Диша се спремао за повратак; још само да покупује неке ситнице, за које |
остати.</p> <p>Кад је кир-Ламбре дознао за срамоту, коју је начинио Диша, цикнуо је од љутине и |
ложнике храма сего“, а еснаф га изабрао за свога устабашу.{S} Све што један честит, заслужан ма |
ексер на целивање, испосник је сматрао за дужност, да побожним хаџијама опише све оне муке, шт |
кир-Думин, који је још једнако уздисао за изгубљених четири хиљаде гроша.</p> <p>Али оно, за ч |
и! — дерао се Ламбре и бесно је дрмусао за оба рамена.</p> <p>А када се кира-Мана истрже и сва |
тера из радње, он би га тако издеветао за све, да се до века сећа, како је нечовечан био наспр |
те и под земљом наћи!{S} Нисам ја стао за тебе једнога, али не дам да ми се квари ред; не дам |
шаке, а другом руком прихвати га благо за плећа и потискује на сокак.</p> <p>— Дао Бог, брате, |
се „дете“ удало за њега?</p> <p>-— Него за тебе, ваљда, рђо калфинска!{S} Ти би ми па бољи био? |
е педесет и четири!</p> <p>— Неје много за едно мудра и уважена глава.</p> <p>Разговор се водио |
ов верни Јанићије, кога је већ произвео за калфу, доживљавао је тако исто једну важну промену.{ |
вала и подмигивала, што се толико повео за женом, он се сасвим отпадио и од оног малога броја с |
и антерија од ћитајке што јој је донео за спомен; подигла је руком у вис, загледала са сваке с |
киданога гајтана.{S} Његов узвик је био за цело страховит, кад се неколико хаџија, који по минд |
је никада толико волео и тако везан био за њу, као баш сада, када га је она преварила, па чак и |
} Али Диша је већ далеко одмакао, завио за сокак и отишао својој кући.</p> <p>— Грех је; ама за |
<p>Оно дућана, што је кир-Бенџо оставио за собом, претворили су пријатељи у готов новац, те так |
анићије, кад те је мајстор Диша погодио за магаре?“ — „Ко је магаре?“ питам ја. — „Ти, ето сви |
лио се Станко туфегџија, који се примио за старога свата.{S} Кума је већ изабрао: газда Николу, |
ога газду, који је толике паре поклонио за барјак?{S} Хиљаду гроша!{S} Шта мислиш болан, хиљаду |
н: даје децу нероткињама, те и он купио за Лепосаву мало, и то за двеста и четрдесет гроша, мор |
ма светој земљи.</p> <p>И зато је носио за вуненим појасом једну дугуљасту кутију од тенећке, п |
у, мумџију (онога чију је кћер испросио за свога унука топал-Стојан, па се завештао да неће вен |
је кир-Ламбре онда за мутваком ухватио за образ, а она му казала: „Зашто, бре, да ме удаш за о |
летео калуп, ако би се газда Диша бацио за њим.</p> <p>Газда Диша је седао мирно, опсецао коже |
Разбирате ли за кира-Анастасија?{S} Ако за њу разбирате, она је на вилает.{S} И едну писму је п |
, а он да ти не донесе поклон ни колико за једну аспру.</p> <p>— Нека, газдарице, не треба мени |
е виде ништа, што би га чвршће везивало за њега, он му је опет био нешто: јео је његов хлеб, до |
ао дете?</p> <p>— А што се „дете“ удало за њега?</p> <p>-— Него за тебе, ваљда, рђо калфинска!{ |
ћије, кога је још прво детињство везало за ову кућу и хаџијину судбину, био је као утучен.{S} О |
неко време ћутао и отирао зној, а мало за тим устаде, с муком се довуче до собичка, који служа |
<p>— Мајсторе, мајсторе! — чуо је мало за тим мајстор Диша, како га Јанићије зове и дрмуса из |
е је од првога сазнања свога само знало за груба извикивања и тешку руку свога мајстора.{S} Нап |
е се ослободи и седе.{S} Како је пуцало за ушима и како је жељно јео деран, то нека оцене они к |
икад није грдила; а то је много вредело за душу једнога сирочета, које није сазнало ни за мајчи |
ул-Стаменка, кад би се тако што пронело за њезино Канче.</p> <p>Једнога јутра отишла Лепосава у |
и на ударцу за свако доброчинство: било за поправку које цркве, школе или друге културне устано |
лос мерос, кир-Диса!</p> <p>Ово је било за њега толико почасти, да је сав успламтео, па од силн |
е враћаху.</p> <p>И све му је лепо ишло за руком.{S} Али кад Цигани свирачи отпратише кући и ку |
туђим земљама, и све то за што?{S} Само за једно сећање, да се и на њега, ма и под старост, нас |
орну он је дао и овоме памуку, ама само за нероткиње, за друго не помаже.</p> <p>— Ту смо! — по |
ва? — запита Зосим.</p> <p>— То је само за жене.{S} Кад од њега начини хамајлију нероткиња, род |
српске чаршије, која се борила не само за свој опстанак пред моћном и умешном грчком чаршијом, |
нога газде сељака, да му чува овце само за храну, па је код њега остао све до свога повратка у |
мало равнодушнији.{S} Кад би могао само за часак да заборави на ону живахну пластичну фигуру, к |
да се журило, да се све што је потребно за сватове спреми.{S} У Мациној кући чује се дан из дан |
дан! — одговори Јанићије, који је жељно за то време погледао у ону чинију пуну пилава и овновск |
о је обећао Анастасији да ће ћутати, то за цело није било, јер је Ламбре престао да долази и ки |
снуше у кикот.</p> <p>— Таман?{S} Па то за онај гоч?</p> <p>— Унутра, сурунтије!{S} Шта сте се |
лико ломљење по туђим земљама, и све то за што?{S} Само за једно сећање, да се и на њега, ма и |
а, те и он купио за Лепосаву мало, и то за двеста и четрдесет гроша, море; а Маца и Лепосава сл |
од пада замаче у сокаче.</p> <p>— И ето за тај посао, што је она викала на патролу, он је врнуо |
p> <p>— А: куд ви!{S} Еле, кад се несто за другога лаје по овај свет, онда је истина; а кад се |
ри године, приметно увела, па се, чисто за неколико недеља, још више издужила, озари се, кад уг |
ваца и старијих калфи, потајно уздахнуо за лепом удовицом, то ипак није сметало, да општи утиса |
Јанићије вратио из бербернице, већ чуо за цео догађај, разуме се, сасвим у другој форми.{S} Чу |
p>Мајстор Диша је и на томе ћепенку чуо за јутрошњи догађај.{S} Па ни овде није био у стању да |
одмерио оком даљину, те се реши да, бар за часак, остави дућан на комшијама, а он да тркне за њ |
имао никога поузданога, на коме би, бар за који час, могао оставити радњу.{S} Тек сада је осећа |
та зарицања беху и сувише слаба, да бар за који тренут стишају метеж, који му је подхватио и ду |
ста и привуче Лепосаву себи, да јој бар за часак заклопи то око, које га је онако жарко палило. |
да покаже Јанићију ма какву тешку ствар за дизање, кад Јанићије зграби Лепосаву, диже је на рук |
у пребацивао Лепосави, па било то макар за што.{S} Лепосава је донекле сносила све то, али, кад |
ари свадба пре ђердека; а ти мени шамар за врат!{S} А ја сам хтео да ти кажем како ју је кир-Ла |
6" /> <p>— Па не ли викаше Суља добошар за теб’ да те с власт фаћају.</p> <p>Јанићија жацну, ка |
ме што свет говори.{S} Очигледан пример за потврду овога био је он сам.{S} И њему дође тешко, ш |
а.</p> <p>Ишао је насумце, залазећи час за један час за други угао тесних улица, претрпаних као |
о је насумце, залазећи час за један час за други угао тесних улица, претрпаних као и увек разни |
ала изви се песма.{S} Ламбре затури фес за потиљак, издиже обрве на половину високога чела, иск |
> <p>— Па ти и не чујеш све о чему свет за тебе и Лепосаву говори.{S} И ко ће ми веровати, кад |
сама како се каже: пут за морем а смрт за вратом.{S} Бог ће дати, па ћу се вратити, а ти да ме |
а дахнути.</p> <p>И није то само жалост за кира-Анастасијом, која му је онако срдито пребацила, |
уче једноме излазу.{S} Таква случајност за мајстор-Дишу била је сама Маца.</p> <p>Када је претр |
</p> <p>— Знаш и сама како се каже: пут за морем а смрт за вратом.{S} Бог ће дати, па ћу се вра |
е он од тога одвратио, једно што је пут за једну женску главу врло далек, а друго, што мужа не |
лепе и угледне удовице.{S} Да је удаду за каквога Грка или Цинцарина, о томе није могло бити р |
вога супруга ожалости.{S} А да је удаду за Србина, то би био грех према покојнику, који је Србе |
оних жена, које једва чекају да сазнаду за туђу тајну, па да је, на све четири стране, разнесу. |
ако често изговарана у староме Београду за оне људе који су тек после седам и више година добив |
ираз, а Дишу да туже митрополиту и суду за срамоту, што ју је нанео њиховој штићеници.</p> <p>Н |
ан општинских патролџија, који сматрају за свету дужност да своју ноћну службу ревносно одспава |
и са двеста четрдесет, датих пустињаку за чудотворни памук, а уза све то урачуна му <pb n="201 |
авлијски и служаше уморноме пролазнику за седиште.</p> <p>— Отишла! — прошапута. — И он долази |
осим је био врло услужан, и на растанку за градом чак му се и сузе у очима завртеше.{S} Загрлио |
живо окрете, <pb n="124" /> пружи руку за њом и онако, ненамерно, обухвати је око паса и нагло |
по чаршији бирала за ново ћурче и свилу за свадбену антерију и леп шарен појас; а већ нови ђевђ |
, који по миндерлуку припремаху постељу за ноћиште, изненађени скупише око њега, да чују шта му |
адњу надгледа, као што је поуздан да му за женом пази?</p> <p>Међутим, баш за ово није требало |
памук у коме лежи свети ексер, не би му за ту суму дао.</p> <p>— А од чега он чува? — запита Зо |
е неосетно обујимаше, чим кајик ишчезну за оне аде и изгуби се испред очију.{S} На ведроме и ка |
, да јој помогну у пословима и спремању за свадбу.{S} Лепосава је са њима заједно певала, ћерет |
овако послужиш, па ћу те узети у радњу за ортака.“</p> <p>— Зато га и волим, као да ми је рође |
а то није удовица, већ држи кир-Ламбру за ногу.</p> <p>Сан као сваки сан; али мајстор Диша не |
е и њему помоли и да приложи коју аспру за зидање једнога храма на Витавари.</p> <p>— Ама, да л |
дисати.</p> <p>Два супарника седела су за једним пањем и кројили по сахтијану са оштрим дикишо |
ајно.</p> <p>Право рећи саме прилике су за њега радиле.{S} Па зар то није срећан човек?</p> <p> |
Грош од запис.</p> <p>Диша извади кесу за појасом, одмота је и метну пред светога човека четир |
у, измени.{S} Због свога поклона еснафу за трен ока постао је један од најуваженијих грађана; а |
ову чежњу мајстор-Дишину, те се удаваху за своје момке и не слутећи колико туге и бола остављах |
ти; а и кир-Диша, кога четворица држаху за руке, покуша да се отме; па, кад осети да му је то н |
са расклопљеним жутим кљуновима пиштаху за мамом и татом, који наизменце доношаху хране својој |
аде да је ту био крај, докопа покојницу за рамена и поче је трести.</p> <pb n="214" /> <p>— Леп |
иљада гроша, а продао је баш томе купцу за сто и педесет.</p> <p>— Колико рече?</p> <p>— Сто хи |
говац и устабаша, био је први на ударцу за свако доброчинство: било за поправку које цркве, шко |
</p> <p>— Добар дан, кир-Ламбре! — зачу за леђима глас, а у исто време таче се неко његове руке |
у.</p> <p>И тетка Маца узе мајстор-Дишу за главу, пољуби га у чело и оба образа; а мајстор Диша |
е.</p> <p>Кир-Дума уђе опрезно, а одмах за њиме тако исто обазриво увукоше се још два Цинцарина |
че рукаве, кад прво оба сведока а одмах за њима и кир-Дума као опарени искочише на сокак.</p> < |
ђаво.{S} Метнуо ти у срце бригу и страх за радњу, само да те одврати од побожних молитава.{S} З |
о брзо сазнати за ове сплетке, те да их за времена пресече.{S} Тек после испита, када су младен |
-Дума већ поткупио бројанице и турао их за појас, он положи руке на трбух, ниско се поклони и п |
а му за женом пази?</p> <p>Међутим, баш за ово није требало ни глава да га заболи; јер Јанићије |
по чаршији говори.{S} Ама нисам ја баш за то само прстен вратио.{S} Ето... и сам видиш и чујеш |
она му казала: „Зашто, бре, да ме удаш за овај тулум?“</p> <p>Мајстор Диша више није чуо ништа |
а обоје липшете од глади!{S} Да се удаш за дериште, које не може за десет година на селамет иза |
/p> <p>— Па ти!{S} Зар нећеш да се удаш за мајстор Дишу?</p> <p>Лепосави се окрете улица око гл |
авнодушно лице.</p> <p>— А што ме питаш за то?{S} Зашто би се ја мразила са светом, да сада гов |
ори, који те је ђаво терао да се удајеш за онај пањ? — Псетиште је оно! — Тврдица, погансуз!{S} |
ој руци.{S} Ти <pb n="145" /> паметујеш за цео еснаф, па ето, како год ти кажеш, онако нека буд |
че и Маца — <pb n="204" /> овамо чезнеш за децом, а сада се ту стидиш и снебиваш.</p> <p>Лепоса |
олест у ложичице“, и три пута да хукнеш за њоме.</p> <p>Жена спусти пред ноге дервишеве четири |
ш враћала дома, никако да се не обазреш за собом, а све до куће да говориш: „Здравље пред кућу, |
> <p>— Море, девојко, немој да ме вучеш за језик — обрецну се Маца. — Мислиш ти, Маца је слепа, |
ори о ценама.</p> <p>— Па колико тражиш за ово?</p> <p>И сада настаде дуго ценкање.{S} Свети чо |
— Сува кучка, бре!{S} Ели ћеш ми платиш за ово спацирање по комшилук, кад је муж код кућа, ели |
енило преплавило је Старо Гробље и, још за који дан, немилостива рука живота удариће будаком пр |
иклим овамошњим приликама, остао је још за месец дана дуже.</p> <p>Али како није могао са да пр |
омаћицом, а кира-Думиница уштину је још за обрашчић, па се онда измаче и засмеја показујући кир |
p>Једаред, по вечери, разговарајући још за совром, тетка Маца, која је од некога доба почела да |
сте остали!</p> <p>— Богу хвала што још за толико не остах, са каквим сам лоповима имао посла! |
ис на чело; трећи пут, овај запис на-по-за леђа.{S} Е, кад све тако урадиш, ти да гу одведеш у |
сербез хода по поштеној чаршији.</p> <p>За мало и од живога разговора и Ламбриних шала изви се |
риса очи рукавом и оде у мутвак.</p> <p>За њоме дође и Маца и поче је потанко испитивати.{S} Да |
до првога сахата пред акшам Јанићије је забављао госте час песмом, час мукањем и другим лакрдиј |
молио Богу и мучио своје тело шибањем, забадањем ножева у бутину и мишице, тискале су се жене, |
<p>Но он тога није видео, а удовица, са забаченим дугим курјуком, распученим недрима и голим до |
</p> <p>Са заваљеним фесом за потиљак и забаченом десном руком, из које су висиле бројанице за |
ћије мукну на њу бичјим гласом, те тако забашури Лепосавино дело.</p> <milestone unit="subSecti |
брао лишће кисељак и тиме је тога дана забашуривао глад.</p> <p>Али, кисељак је слаба храна и |
одблескују о калаисано посуђе, чисто се забезекну, кад угледа у својој авлији ове две куме.{S} |
го!</p> <p>— Шта велиш? — запита Диша и забезекну се пред гласом, коме се ни у сну није надао.< |
ко дрско и изазивачки, да се овај чисто забезекнуо пред тим изразом.</p> <p>— Срамиш се од звез |
кања, излете на улицу.{S} Лепосава оста забезекнута овим наглим одласком, хтеде да га викне, ал |
аклетву, стојао је кир-Дума спрам њега, забезекнуто гледао у кривоклетника и само што није зале |
на угледала бледа и збуњена, застала је забезекнуто на прагу.</p> <p>— Шта блејиш ту, бре! — пр |
е живље него ли до сада; момци се чисто забезекнуше, кад га угледаше онако узрујана.{S} Ушао је |
е збуни, кад је угледа на прагу дућана, заби главу у посао, па се учини, као да је и не види.{S |
а који му је сада, место да га награди, забио нож у срце, на то није хтео ни да мисли више.{S} |
је мајстор блед и модар, он се зачуђено заблену.</p> <p>— Шта ти би, мајсторе?</p> <p>— Воде! — |
асред собе, опусти руке, па се бесвесно заблену у врата.{S} Стојао је нетремице тако; али, на њ |
Диса!</p> <p>Диша се разрогачених очију заблену у госта.</p> <p>— Ја сум, кир-Диса, ваш кум и п |
ет очајнога комшије.</p> <p>— Шта си се забленула, бре, овамо!? — дрекну мајстор Диша, кад опаз |
стио руке, разрогачио очи и зачуђено се забленуо у њу; а она тако исто узрујана, да јој се недр |
p> <p>Ваљда се Дишин шегрт не би толико забленуо ни пред голом турском сабљом, као овога пута п |
ћу.{S} А Јанићије је дуго и дуго стојао забленут и зачуђен оним, што је онако несвесно учинио.{ |
ама и да јој целујем златне одежде, ама заблесну ме светлост, а ја, женска глава, па се препадо |
снажнија освета, него ли да је кир-Думи забо нож у срце.</p> <p>— Зашто бре, кир-Диса, зашто да |
чампарима изгледале као танка сламчица, забодена усред најшире саксије.</p> <p>— Елем, нема ниш |
ија.</p> <pb n="135" /> <p>То је толико заболе, да је покушала све што је смела, само да отклон |
баш за ово није требало ни глава да га заболи; јер Јанићије не само да је показао доброга успе |
бећала је и она, али је у вече изненада заболи једна страна вилице, а и главобоља, те није могл |
-Дишу, чију достојну успомену чупамо из заборава, ако ни за шта друго, вредно је поменути по он |
шнији.{S} Кад би могао само за часак да заборави на ону живахну пластичну фигуру, која га је ка |
и младожењу, узеше га међу се, те Диша заборави и на своја разбијена врата и на оно што је шег |
кира-Анастасија после митила; па чак не заборави да исприча и о ономе цванцику, што му га даде, |
овај притисак, размахну да ради, да се заборави; једаред покуша и да запева, — али му се код п |
изгуби свест, срце му заигра и сад већ заборави на свој положај и адет.</p> <p>Али, у томе час |
а пребаци!{S} А баш и када би се толико заборавила, брзо би га отишла мајци на вилает!{S} Жена, |
мања и дотеривања занела, да је потпуно заборавила зашто све ово ради, нити јој је падало на ум |
/p> <p>Ламбре и Дума чисто помахнитали, заборавили на уважење, па први у колу, први у песми.{S} |
та се то око њега догађа. <pb n="61" /> Заборавио где је, па премислио да му се лопови увукли у |
драв.</p> <p>Мајстор Диша није ни здрав заборавио, шта је <pb n="121" /> у болести Богу обећао. |
тек колико да знају како ни на њих није заборавио.</p> <p>Докле је жена разређивала поклон, кир |
силна задовољства и, Бог зна, не би ли заборавио и на своју тежину и на своје године, па чак и |
као на крилима, те је младожења у брзо заборавио на ону немилу епизоду, ради које три ноћи ниј |
ти и јецати, те је сад опет кир-Ламбре, заборављајући на све огреботине, муку мучио и све јој о |
дан цветак шебоја и замбака.{S} И тако, заборављајући на све што их дотле устручаваше, уђоше је |
прими Бога или да утекне у собу и врата забрави?{S} Али, оне су се тако љубазно смешиле; а она |
воздењачу сандук, опроба да ли је добро забравио, па онда тури кључ у недра.{S} Лепосава га зач |
>Тетка-Маца је прихватила Дишину молбу, забрадила главу шамијом и одмах кренула на посао.{S} Но |
и по јада! — прихвати једна између њих, забрађена преко феса шамијом калемћарком.</p> <p>— А ти |
, он сав побледе.{S} Виде да му је жена забраздила далеко, да се ђаво увукао у њезину душу, те |
дирати, све докле сам не увиди докле је забраздио. „Кад му сама дуса не иска да се врне, ја га |
шаком запуши целом Београду уста или да забрани Јанићију Бику, да на свакоме ћепенку приповеда |
ао овога пута.{S} Маца се у истини мало забринула, што их то нема, кад а у томе угледа хаџију, |
може да се чека од један диваљ народ? — забринуто се питао, и свакога часа слао до кира-Мане, д |
p> <p>— Сад, шта да Бог — одговори Маца забринуто — сад може да се догоди све, и зло и добро.</ |
ме искушењу.{S} И докле је мајстор Диша забринуто и са чежњом помишљао у овој песковитој и зрел |
преко леве ноге, а од времена на време забринуто је трљао чело, које је нервозно час скупљало |
> <p>— Не знам, зете! — одговори Маца и забринуто погледа у Дишу.</p> <p>— Ето, данас сам све п |
? — запита хаџија очевидно преплашен од забринутога лица Мацинога.</p> <p>— Можеш да изгубиш же |
изгубиле, морадоше врло брзо обрадовати забринутога супруга са по једним наследником.</p> <p>Ов |
што су ове године први пут после Косова забрујала са Саборне Цркве, ни све турске трубе, што их |
апиџика.</p> <p>Али кад уђе у собу, она забуна и ватра на ново га дохвати; он брзо седе на минд |
трну.{S} Крв му сукну у главу и страшна забуна толико га обузе, да му у један мах изгледаше, да |
у сами.{S} Лепосава се збуни, али је та забуна брзо пређе, узе јеменије и стаде их разгледати.{ |
обузимати нека топлота, а по који пут и забуна у глави.{S} Пред кућом му се баш заврте и он се |
а на подсмевање личаше.{S} Он занеме од забуне.{S} Хтео би да јој одговори ма шта, да је нападн |
.</p> <p>А када се потпуно разбистри од забуне, застаде, да се обазре где је.{S} Пред њиме је т |
та Маца, тек да изађе из ове непојмљиве забуне.</p> <p>— Зар ја? — одговори Јанићије. — Могао б |
ући!</p> <p>Јанићије се поврати од прве забуне, притрча руци мајсторовој, па је са осталим шегр |
опада? — запита Диша, уживајући у њеној забуни.</p> <p>Лепосава климну главом.</p> <p>— А знаш |
</p> <p>Јанићије се у томе часу користи забуном, штуче кроз врата и истрча на улицу.</p> <p>Ана |
тешкоме болу савија.</p> <p>И то унесе забуну у кућу.{S} Мајстор Диша у мало што се и сам не с |
сати ни изненађење кира-Анастасијино ни забуну Јанићијеву.{S} Кира-Анастасија за цело не би јач |
ла пријатна, ипак га је доводила у неку забуну.</p> <p>— Опет је боље да не идем тамо, — мислио |
о дражи, бацала га је у неку непријатну забуну, као човека, који је целога века где је год мога |
па како је он и био прави узрок њезиној завади с мужем, то је с правом очекивала да је он зашти |
довица, за којом је ишао зао глас да је завадила две најбоље комшије:{S} Митра и Станка, и изне |
менке (оне, ради које су се онако крвно завадили деда Митар и Станко туфегџија).</p> <p>Ма да ј |
га дохвати; он брзо седе на миндерлук, завали се на узглавље и поче тешко предисати.{S} Тупо ш |
Он запева, а обе жене преузеше; Дума се завали на узглавље за софром и од обилног расположења ј |
падао у слично одушевљење, онако пресит завали се и сам на узглавља, по који пут (као што је то |
н међу овима био је Јанићије Бик.{S} Са заваљеним фесом за потиљак, пребаченим ћурчетом преко д |
и своје незадовољство излије.</p> <p>Са заваљеним фесом за потиљак и забаченом десном руком, из |
Ама, што ме мучиш?{S} Што не казујеш? — завапи Диша тако молебно и скрушено, као човек који пре |
ако је у почетку покушавао, да и у кући заведе што већу штедњу и да на драмове одмерава шта ће |
ло по мало навикавати на нову улогу.{S} Заветовао се себи да се никада не жени, и колико год му |
<p>— Ама како ћу, кад сам се за толико заветовао?</p> <p>— Бог хоће да га се ми, као једни вер |
риц умро, па како није оставио никаквог завештања, ни ближих сродника, то је кир-Диша постао на |
осио за свога унука топал-Стојан, па се завештао да неће венчати децу, све докле на Саборној Цр |
годи; а она што прича, то јој је криво, завиди што онакав човек долази <pb n="134" /> у нашу ку |
ртвовати све, ипак бирао оне сокачиће и завијутке, где би се најмање могао надати на сусрет са |
а не послужи га срећа.{S} Баш на самоме завијутку, у близини Синџир-џамије испаде од некуда кир |
метне и очисти.{S} На повратку, кад је завила у своје сокаче, срете се са Канчетом, која је оп |
ебо.{S} Али Диша је већ далеко одмакао, завио за сокак и отишао својој кући.</p> <p>— Грех је; |
ни, уђе журно у авлију кира-Анастасије, завири у мутвак, па кад не нађе тамо газдарицу, он изва |
да отпасује кајиш с колена, кад у дућан завири Лепосава тетка-Мацина. —</p> <p>— Шта ћеш?{S} За |
је муж овакав из чаршије дошао?</p> <p>Завири у мутвак, али, кад је ни тамо не нађе, шкрипну з |
} Лутао је по сокацима, онако беспослен завиривао по дућанима, а када је осетио глад, отишао је |
башти нешто плевила, чула овај ударац и завирила у мутвак, да види шта је.</p> <p>Али Јанићије |
о по кући, да осмотри је ли све у реду; завирио и у мутвак, где је Јанићије стојао и очекивао н |
су му били најобилније муштерије, неће завирити више у његов дућан, те тако ће, мало по мало, |
који предосећа да му од тога цео живот зависи.</p> <p>— Ето, каже:{S} Да се врати, ама тако, д |
о какав непредвиђени случај, који не би зависио ни од Дишине воље, ако би је спасао.{S} А тако |
во, све докле између густих ћепенака не завише у један ћорсокак баш до Синџир-џамије.{S} На сам |
ама, где се обично београдска дечурлија завлаче, те хватају слепе мишеве, да их после удавачама |
бав у служби или да своје прсте почешће завлачи у лонац где се ручак кувао, ту би обично варјач |
кради антерија!{S} А-а-ах! — Шија да му заврнем, нека липше, куче погано, што ми уједи! — јекну |
забуна у глави.{S} Пред кућом му се баш заврте и он се мало поведе у страну.{S} Но то беше трен |
на удовица, која је целој чаршији мозак завртела, да буде његова жена, — то је било тако мило, |
анку за градом чак му се и сузе у очима завртеше.{S} Загрлио је снажно хаџи-Дишу, притискивао г |
а оштроме крају, место обична врха, био завршен двокрако, те је личио на хаждајину жаоку, како |
спреже, тога благослов Божји оставља! — заврши Маца својим познатим лаганим али речитим разлага |
краја и постани хаџија.{S} То ти је! — заврши хаџи-Зосим и дубоко се поче клањати и крстити пр |
ад ће чудотворни памук учинити своје! — заврши хаџи-Диша своју причу.</p> <p>— Боже дај!{S} И в |
могао ваздуха.</p> <p>Песмица из баште заврши се последњим стихом:</p> <quote> <l>„Да ли знаш |
је Јанићију освануо пун бола и горчине, завршио се врло пријатно.{S} У тетка-Мациној кући, под |
је како га нешто у грлу гуши; а када је завршио оно: „тако мени Бог помогао“, лепо му се учини, |
удавачама, за њихове враџбине, продају, завуче се и тако целу ноћ преспава.{S} Сутра дан је опе |
-Диша, кад осети, како му у души лакну, завуче руку у недра, извуче једну дугачку кесу о гајтан |
првоме конаку, где ће ноћити, хаџи-Диша завуче руку у недра, да из кесе извади ситнине, али на |
ни како да изведе ствар, те да се брука заглади.</p> <p>Мајстор Диша се затворио у ону малу соб |
толиког крупнога злата и она поче да га загледа, пријатно изненађена богатим поклоном.</p> <p>— |
/> <p>Диша обори сетно главу и немо се загледа у врхове својих јеменија.{S} Кућа затворена, Ла |
авлију, седе на један трупац и тужно се загледа у вити месечев срп, чија блага светлост обасјав |
мрзао, држи прстен у руци, премеће га и загледа и очекује, неће ли му газда казати, где и коме |
нечујно ошкрину врата, провуче главу и загледа унутра.{S} На миндерлуку је спавао кир-Ламбре, |
а то и помишљао!{S} И он се као запањен загледа у комшију.</p> <p>— Море, шалиш ли се ти?</p> < |
онео за спомен; подигла је руком у вис, загледала са сваке стране и дивила се везу на рукавима. |
шаку и нешто мисли.{S} Да је мало боље загледала, можда би опазила трагове од суза; али Маци т |
емилостивоме осећају, у који се до грла заглибио.</p> <p>Судбина га је заквачила већ; а кога су |
уша са градских бедема, не би му толико заглухнуле слух и толики шум у глави подигле, као ова ј |
да га последњи одјеци зурла и гочева не заглушише.</p> <p>То беше последња удовичка игра или: „ |
мејала се тако слатко, као дете када га заголицају, па се и он, заражен овим смехом, и сам из с |
о; а то ће нам, најзад, објаснити и оне загонетне стихове на гробу друге му жене, где вели, да |
тумачио снове, те да им он разреши онај загонетни сан тетка-Мацин.</p> <p>Тога пустињака не нађ |
, могли би још помислити, да се за овим загонетним стиховима прикрива какав злочин; а то би бил |
<p>А одмах, испод ових суморних и нешто загонетних стихова, стојало је урезано:</p> <p>„Здје по |
н, кузун, што ке па некој да узива, кад загриза у та јабука! — смеје се Думиница и пиљи у вазда |
оље знаш шта теби треба?{S} Ниси још ни загризла у живот, не знаш још ни по коме свету ходиш, а |
јер га Анастасија, радосно изненађена, загрли и поче љубити.</p> <p>— Сестру немаш, Јанићије; |
>Лепосава се засмеја, седе поред мајке, загрли је и стаде се плазити на Јанићија, који се, блаж |
што ради, он трч’ за тобом, ја л’ да те загрли, ја л’ да те пољуби.{S} Од толиког његовог грлењ |
те у мало што не поскочи, да је на ново загрли.</p> <p>— Како да ти се осветим?</p> <p>— Па, ет |
у, прућила се по њему, зграбила јастук, загрлила га и стала се смејати тако јасно, тако помамно |
на је одиграла чочек-аваси и смејући се загрлила дебели јастук.</p> <p>Ваљда, у томе часу, није |
м чак му се и сузе у очима завртеше.{S} Загрлио је снажно хаџи-Дишу, притискивао га на своје гр |
Овако му је исто рекла и онда, када је загрлио и пољубио.{S} И та реч, боље рећи, тај меки, не |
беди, како је оно био братски пољубац и загрљај).{S} Ти си то урадио, као да си ми био брат.{S} |
није својим понашањем намамила на онај загрљај и пољубац, који му узе свест, он би и сада весе |
естише га и он се полако изви из њенога загрљаја.</p> <p>— Да кажем где су.. ама тако, ако обећ |
о неколико пута и једва га је пустио из загрљаја.{S} Караван се крете долином, а хаџи-Зосим још |
је осети неку непојамну топлину у овоме загрљају.{S} Нешто мило, опојно, што га је заносило а о |
смакне засукане рукаве, те покрије две загрљасте пуначке мишице, које беху до рамена голе.</p> |
му је укус био јако склон према облим, загрљастим рукама, витом врату, набреклом јелечету и та |
ула?</p> <p>— А?...{S} То?... поче Диша загушеним гласом, а грло га издаје, па не може ни речи |
о не залечи ране, које јој Бенџина смрт зададе, али Дума, као кум, а после тога и као један доб |
ој жези сасушило и често неким интимним задахом запахњивало.</p> <p>Међутим, докле је кир-Диша |
тице, па се сада све заједнички веселе, задиркују и смеју.</p> <pb n="150" /> <p>Све ово што уг |
је долазило тако пријатно, као од умора задиханоме човеку, када га благи ветрић заћарлија.</p> |
{S} И ако је све чинила, да га умекша и задобије, да ћути, она се бојала да неће моћи очувати т |
p>Анастасија га је сузама и преклињањем задобила, и он је, у тренутку душевне слабости, осетио |
опта! — одазива се Диша са капиџика, и, задовољан за све, леже у душеке, а одмах до њега и кира |
ненадна %операција освести је, а хећим, задовољан својом вештином, намаза рану зејтином, даде ј |
седео испод пуне трпезе и морао да буде задовољан мрвицама, које са богата стола падаху.</p> <m |
е сметало, да општи утисак буде весео и задовољан.</p> <p>Али друкчије је одјекнула ова вест ме |
тона) узригну, у знак да је до ситости задовољан и поче трептати очима, а нежним изразом лица |
све то драговољно изводио и био је увек задовољан, кад год би опазио како јој од силнога смеха |
знула.</p> <p>Али ма да је кир-Диша био задовољан својим успехом и свом силом прегнуо да утрост |
помилова кћер.</p> <p>Хаџи-Диша је био задовољан свим што је у кући и радњи затекао.{S} Јанићи |
требао баш тако да учини, али он је био задовољан: ово му је куд и камо била снажнија освета, н |
ч, заклела се, и Јанићије поста потпуно задовољан.{S} Њему је главно било да кир-Ламбру најури |
јду.</p> <p>Мајстор-Диша је био потпуно задовољан.{S} Баш да и није кир-Дума пристао, он би се |
ми кад тад рећи хвала, — одговори Маца задовољна оваквом сатисфакцијом.</p> <p>— И Бог ми је у |
му кир-Ламбре.</p> <p>И тако, оба кума, задовољни свак на своју руку, дигоше се у чаршију, те д |
слатко и воду и запалио чибук, па сада задовољно брекће и ужива у хладовитом зеленилу и његову |
унусте; — то кошта 4000 гроша, — шапуће задовољно кир-Диша. <pb n="117" /> — Нема бре ништа за |
е лебац у руке — објашњавао је хаџија и задовољно се поглади по дугој бради.</p> <p>Једном речи |
утим, докле је он чекао пред доксатом и задовољно тамо амо ходао, из собе се зачуше крупни глас |
ишчезнуше као бол, кад зуб умине.{S} Он задовољно бркну у кесу, извади један цванцик и даде пун |
устабашиницом.{S} Ма да је пун нежнога задовољства примао из њезиних руку послужење, и свакога |
.</p> <p>Јанићије се засмеја од силнога задовољства.</p> <p>— А што се сад цериш као луд?</p> < |
ри јој Канче са неким изразом пакоснога задовољства — него да пожуриш са сватовима.{S} Знаш, ру |
отице, он би, зацело, узвикнуо од силна задовољства и, Бог зна, не би ли заборавио и на своју т |
ивац пронађен.{S} А за љубав тога малог задовољства да се враћа и излаже новим трошковима, то н |
ио у једну шаку, па се као луд смеје од задовољства.{S} И она се кикоће; али кад маши очима гор |
чје писке.{S} Њему се развукоше усне од задовољства и среће.{S} Он и без допуста пође доксату, |
зиђе постидна.</p> <p>Диши игра срце од задовољства, улази са Мацом у собу и ведро гледа око се |
ђаше на томе доксату и са неким изразом задовољства посматраше ову родитељску идилу.{S} Лепосав |
о да га награди.</p> <p>Оволика хвала и задовољство, које му Лепосава указиваше, повратише га, |
домаћицу, која ће му унети у кућу мир и задовољство и до године, ако Бог да, наследника.</p> <p |
о збуњен од изненадне радости.{S} Топло задовољство као мекани талас запљускивало га је са свих |
ши као да од једном свану.{S} Неописано задовољство обузе га свега.{S} И вечера, које се до сад |
и и сит човек огладнео посматрајући оно задовољство, које се код свакога залогаја на Дишином ли |
о ветар прође, а камо ли једно тренутно задовољство што га човек ужива.{S} Зар то није истина, |
{S} Но истину рећи, како је осећао пуно задовољство, што се једаред и он осветио, ипак, док је |
ићије вратио, али се ипак трудио, да то задовољство не покаже.{S} Сад му се дала врло згодна пр |
и задржале, и хаџи-Диша би имао само то задовољство, да је кривац пронађен.{S} А за љубав тога |
кој је аспри водио рачуна и са највећим задовољством свакога вечера пребрајао би дневни пазар и |
> <p>Фудул-Стаменки, која је с највећим задовољством дочекала кир-Ламбру, ипак није било пријат |
на ћепенак, подави ноге и са најлепшим задовољством даде се у маштање о будућем, брачноме живо |
младе, мајстор Диша је пливао у дупломе задовољству: ожениће се најлепшом удовицом, која му нос |
ах, што ће у своме дому видети мртваца, задржа га, те, место да одмах оде тамо, он се преплашен |
20" /> <p>— Шта: немој! — запита Маца и задржа шаку сирћета, којом хтеде да му вратне жиле прот |
арочито застаде и позва мајку, да се не задржава толико.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
а јој каже, увек га је неко предосећање задржавало.{S} Једнога дана зажмуре и повери тајну Лепо |
ка-Маца обносила водицу и у свакој кући задржавана, бар док једну кафу не <pb n="107" /> попије |
јурила мужа из куће, ипак се није смела задржавати даље тамо.{S} Кир-Ламбре јој је био још једи |
не обазирући се на тетка-Мацу, која га задржаваше, да бар једну кафу попије и да се мало прими |
рне, а на другом му се баш врло озбиљно задржала мисао.{S} И та његова јучерања реч, сад га је |
и хаџи-Зосима бациле у апсу, а новац би задржале, и хаџи-Диша би имао само то задовољство, да ј |
удале; а тек трећи, кад наврати, био би задржан са речима: „Чекај, чекај!{S} Дао Бог, брате, да |
неколико нових хаџија, његових земљака, задржаше о своме трошку, да им буде на руци, као људима |
едно непријатно искушење.{S} У Галцу их задржаше пуних шест недеља у „контроманцу“, те тако хаџ |
о ће и шта ће рећи тетка-Маци, те да га задржи на вечери и ноћишту.</p> <p>Како је затворио леђ |
жена.{S} И таман да се на таквој одлуци задржи, а у мислима му искрсну упоредо кир-Диша са свој |
ype="titlepage"> <p>116 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 116</p> <p>ХАЏИ-ДИША</p> <p>РОМАН ИЗ ЖИВОТА СТА |
павала тврдо.{S} У једно време Лепосави задрхта рука, коју је Јанићије у својој држао; она отво |
ћивим гласом, да Јанићије од тога чисто задрхта.{S} Овако му је исто рекла и онда, када је загр |
, плашио, срдио, на сваки њезин осмејак задрхтао од неисказане пријатности.{S} Једном речи, пос |
p>Једнога дана дотрча Јанићије кући сав задуван и врло узбуђен.{S} Тако се он никада није враћа |
одне дотрча Јанићије у дућан, узбуђен и задуван од силног трчања.</p> <p>— Шта је тамо? — запит |
скока, који беше тако неспретан, да се задувани Ламбре умало не спотаче.</p> <p>— Шта то би, к |
долази.</p> <p>— Е ли она ту? — тихо и задувано запита Ламбре.</p> <p>— Овде је!{S} Ама шта си |
шао.</p> <p>Али кир-Ламбре не изиђе још задуго.{S} Туга за Анастасијом и онај страх од кир-Дише |
више од њега примала, него ли што га је задужила.</p> <p>Да ли је то била узајамна мржња или не |
све то кошта.{S} Свога будућег потомка задужио је са оних шест стотина гроша, што их хаџи-Зоси |
ићи двоструку корист; одужиће се Богу и задужиће свој еснаф захвалношћу; а после тога „ктитор и |
узбије.</p> <p>Али на који начин?{S} Да зађе кроз махале и свакоме се правда — не иде.{S} А баш |
, ко је крађу извршио.{S} Сад хаџи-Диша зађе од једнога до другога, те их редом опипа све, али |
ао на заповести.</p> <p>А када кир-Диша зађе и у подрум, да прегледа туршију, кира-Анастасија с |
" /> <p>Па где је сада тај „памјатник?“ Зађите у старо београдско гробље, идите оном хладовитом |
ира-Анастасија опет сасвим инако.{S} Да зажали за породом што га нема, то јој ни на крај памети |
држећи је за руку и хладећи јој чело и зажарене образе.</p> <p>Лепосава му стиште руку и мало |
малаксавају, седе на једну троножицу и зажареним очима поче пратити еластично гибање и извијањ |
е играо час на уснама а час скакутао по зажареним образима и извиривао из оних двеју јамица што |
о увек — случајно.{S} Ваљало је само да зажели, да чезне за нечим, па да му се то као умешено и |
предосећање задржавало.{S} Једнога дана зажмуре и повери тајну Лепосави.</p> <p>Лепосава га је |
ри му се кира-Анастасија и Ламбре, и он зажмури, изговори заклетву и колико је могао сигурније |
ад је прошапутала оно: „хоћу“, она мало зажмури, присебност јој се врати, па је целога дана, ка |
ту у глави урезала се једна слика, па, зажмурила или открила трепавице, она је увек видела јед |
онда, баш када би и на све ове разлоге зажмурила и рекла да јој се не свиђа ни мало онај дежме |
јица шибају.</p> <p>— И опростићу јој и зажмурићу; што је било — било, само да ми се закуне да |
ије више морала живети онако повучено и зазирати од најмањега шушња.{S} Некадање пријатељице и |
о сам у мутваку, онда је отворено и без зазора разговарао о мајстору.{S} Једном рече тетка-Маци |
„интимна“ питања од једног шегрта беху зазорна, а уз то се сети оних разбијених врата, те га о |
ласти %гуташа очима.{S} И да му не беше зазорно, да своју испрошеницу пољуби пре времена, Диша |
асплаканом лисицом.</p> <p>Мајстор Диши заигра срце, кад у своме дућану угледа два тако уважена |
насмеши.{S} Диша изгуби свест, срце му заигра и сад већ заборави на свој положај и адет.</p> < |
зује свакоме.</p> <p>Мајстор-Дишу силно заинтересова, да види и целује свети ексер, и он се упу |
лија сада је постала предметом, који је заинтересовао многу Лепосавину познаницу.{S} Рашчуло се |
ад хлеба, макар и за душу мртвих, да је заискао; али то га беше срамота и он се с тешким срцем |
ебе неко питао, када би те онакав човек заискао.</p> <p>— А што она да лаже...</p> <p>— У мутва |
аже?</p> <p>Оба шегрта потврдише, да је заиста донео нечије дреје и да их је однео некуда.{S} П |
ена врати се мајстор Диша у свој дућан, зајапурен од наглога узбуђења.{S} Очи су му севале живљ |
{S} Онај топли дах девојачке душе, њено зајапурено лице и сада је осећао као и онога часа, када |
строшио, да мртваце из куће износим?! — зајаука хаџи-Диша и у страху, да се то баш овога часа н |
их свакојаке посластице, па се сада све заједнички веселе, задиркују и смеју.</p> <pb n="150" / |
шака, таман за њезину ножицу, која је, заједно са тим младешчићем у левоме куту доње уснице, п |
и залевала цвеће, које је оздо на више, заједно са османлуком, сав доксат обузело.{S} Кад углед |
раде, све га то поче на ново да заноси, заједно са чежњивом мелодијом која му се срца тицаше.</ |
већ, а тамна румен, која је ишчезавала заједно са мујезиновом песмом што се са минарета разлег |
емању за свадбу.{S} Лепосава је са њима заједно певала, ћеретала и смејала се; али ипак (до душ |
р-Дума, да га је Ламбре обмануо и да је заједно са кира-Анастасијом у Галцу, где је отворио мал |
} Ручак му је у дућан слат, а у вече је заједно са тетка-Мацом и Лепосавом седао за совру и веч |
и кад год је она слика кира-Анастасије заједно са свима оним слаткишима и сестринском предусре |
pb n="76" /> <p>А Јанићије је те шамаре заједно са газдиним хлебом гутао и чувао их, да их доцн |
.{S} Бик и Лепосава начинили примирје и заједно трче то амо то тамо, куда их мајстор Диша и тет |
p> <p>Тетка Маца и Лепосава дочекали су заједно са Дишом Јанићија и обасули га свима похвалама, |
сам твој пезевенк-баша.</p> <p>— Леле, зајеца Анастасија — Бог па ти!{S} Ти ако ме не избавиш, |
е у овоме часу понаша.</p> <p>— Аман! — зајеца она, кад опази како Јанићије гледа у страну и из |
нешто ражали; дође му, да као мало дете зајеца.{S} Грло му се стегло те не смеде ни да одахне ј |
вук ишчезну, зарони лице у шаке и горко зајеца.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У зору р |
у, и њему се учини, да ће пред шегртима зајецати, ако је запева.</p> <p>— Нема лека; не могу ви |
поче да претура по посуђу, Јанићије се закашља, па се и он нађе у послу, тек колико да сакрије |
до грла заглибио.</p> <p>Судбина га је заквачила већ; а кога судба једаред само дохвати у свој |
ђаво што јој се у душу увукао, тако се заквачио ноктима, да га ни за реп ни за уши не могаше и |
е високим, сивим зидовима, иза којих се заклањаху бујне баште и спретне куће са доксатима и мно |
Зашто, бре, газда-Дишо, зашто ме тешко закле?{S} Казаћу ти, а ти ћеш, када јој опростиш, омрзн |
би кира-Анастасија.{S} Дала му је реч, заклела се, и Јанићије поста потпуно задовољан.{S} Њему |
лико срећа да имате, колико се ви право заклели! — довикну Дума Диши кад овај изиђе на поље.</p |
хнути, тек да он не буде онај један „од заклетве“. — Од озго, од стране Зерека, чула су се танк |
стасије, чија му је слика у души до ове заклетве нагризала срце, па ипак била тако мила, сада м |
која је цептила на њему.{S} На половини заклетве дође му на ум, како није ни поштено ни лепо то |
тасија и Ламбре, и он зажмури, изговори заклетву и колико је могао сигурније изиђе из суда опра |
да оправдан.</p> <p>Докле је он полагао заклетву, стојао је кир-Дума спрам њега, забезекнуто гл |
и он осветио, ипак, док је говорио ону заклетву, осећао је како га нешто у грлу гуши; а када ј |
дрече и тамо дуг; чак изјави да ће се и заклети, али не да да га један Грк, који му онакву жену |
Она се од чуда само прекрсти и поче се заклињати својим јединчетом, како је то лаж и ако се та |
ума; а кира-Анастасија, стидна од кума, заклони рукавом очи и побеже у мутвак, да кафе припрема |
ји се такође није надао да ће се у овим заклоњеним улицама сукобити са својим бившим пријатељом |
је се засмејаше, а Лепосава, застиђена, заклопи рукавом очи и побеже из собе.</p> <p>Кад се вра |
вуче Лепосаву себи, да јој бар за часак заклопи то око, које га је онако жарко палило.</p> <p>— |
уђеноме часу, свећу додржао и паром очи заклопио.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP190 |
од куће шегрти, пре него што ће у вече заклопити <pb n="213" /> ћепенке и поћи кући, слао је и |
оје, чим Маца и Лепосава уђоше у кућу и заклопише врата, распучи, те им даде маха, да што слобо |
ата и онај дукат „ћошајлију“, па то све закључа у гвоздењачу сандук, опроба да ли је добро забр |
није било другога начина, но да Ламбру закључа у собу, да на капиџик удари катанац, како не би |
</p> <p>Ова једна ситница, што су врата закључана, ускомеша у њему на ново ону ватру и он поче |
свака помисао у глави стала, па се као закована ни с места не миче.{S} Није му дакле остајало |
Јабучицу ћу да ти ишчупам; зубима да те закољем! — виче пригушеним гласом кир-Диша, стегао обе |
угу.</p> <p>— Ела-те, ако искате да вас закољем!{S} Ела, удрите! — рече му пркосно и са презрењ |
ла, кућу опоганила, па сада још и да ме закољеш?{S} У полицију ћу ја тебе!</p> <pb n="92" /> <p |
око оба противника.</p> <p>— Кога ви да закољите?{S} Чија јабучица да изедете <pb n="112" /> ? |
ецу.{S} Кад не даде Бог по христијански закон — вели — не искам ни по псешки.{S} Ја сам му збор |
{S} Дервишин је погана вера, а од поган закон не искам деца.</p> <p>Тако је кира-Мана бранећи с |
ита, када су младенци пред свештеником, законицима и грко-цинцарским званицама дали реч, и кад |
ти, већ као свога господара, коме је по закону <pb n="26" /> у својину припадала и противу чега |
алети се, подвије главом као јунац, кад закопа земљу рогом, па тек теменом о затворена врата.{S |
а туђу тајну, када им се повери, дубоко закопају, него, ако им је само у моћи, и да помогну сво |
<p>— Белћим не знамо ми шта је у башти закопала?</p> <p>Тетка Маца сада већ није имала израз д |
да, пронеше га носилима четири хамала и закопаше ван христијанскога гробља.</p> <p>— Ето, таква |
у, како се са осталима смеје, очи му се закрвавише а песнице стегоше..{S} Журно изиђе на капију |
пита свети човек, чије очи набрекнуше и закрвавише од раздражености.</p> <p>— Скупо је!{S} Због |
<p>Али наместо разговора Маца из гласа закука.</p> <pb n="222" /> <p>— Шта је? — викну усплахи |
држаше шаку, већ умрла.{S} Тек кад Маца закука, он престрављено скочи, разрогачи очи, па, када |
рићу; што је било — било, само да ми се закуне да ме никада више неће варати; а оно псето (ту к |
не сум ништо крив?{S} Зашто да се криво закунете? — викао је за њим очајно кир-Дума на улици.</ |
међу прстима тихо шапуће себи, кад неко закуца на вратима.{S} У исти час врата се полако ошкрин |
nit="subSection" /> <p>У зору рано неко закуца на Дишин капиџик.</p> <p>— То је онај несрећник; |
а инстиктивно и у грудима јој тако живо закуцало, да у мало није упустила једну милојку, коју ј |
ће мајстор Диша на њихова врата кад тад закуцати.</p> <p>— Цинцарку, па још удовицу; брука!</p> |
чали-прозорима.</p> <p>Ишао је насумце, залазећи час за један час за други угао тесних улица, п |
мо, преко мора на сто конака, где сунце залази.</p> <p>— Знам — одговори пустињак — знам; тамо |
под неком магијском силом, што је дубље залазила у удовиштво, све је лепша бивала, тако, да о т |
ео над његовом душом.{S} И што је дубље залазио у другу годину брачнога живота, тај је облачак |
тасија се у тај час мајала на доксату и залевала цвеће, које је оздо на више, заједно са османл |
гледао у кривоклетника и само што није залелекао за изгубљеним новцем.</p> <p>— Е, нека вам је |
лико пута, и који се није на прву мисао залетао у посао.{S} И сам је био страшно озлојеђен, па, |
р-Диши умину бол и он се и по други пут залете.{S} Анастасија вешто измаче ударцу, протрча поре |
тугаљиво око срца и чисто криво, што се залетео у прводаџисање. — Ако вам није ствар у срце, ни |
вештина, да пробије врата — главом.{S} Залети се, подвије главом као јунац, кад закопа земљу р |
ђином.{S} Требало је да прође време, да залечи ране, да се разабере и обазре око себе; јер сви |
ш коју годину, докле удовица потпуно не залечи ране, које јој Бенџина смрт зададе, али Дума, ка |
е одбрани од тешке слутње, од једном се зали сузама и поче силио јецати.</p> <p>Лепосава приков |
јстор-Дишину душу као стена и он је као заливен ћутао и очекивао од тетка-Маце, да она сама про |
ју се стегло грло од стида, па ћути као заливен.</p> <p>— Море, шта ти је?{S} Шта си се направи |
стаде жао ове лепе грешнице, чије очи, заливене сузама и очајањем, изгледаху ипак тако детињск |
о му је сву сладост ишчекивања горчином залило.</p> <p>У истоме ћор-сокачету извиривао је за зи |
то дало прилике, пиљио као псетанце на залогај, који не може да домаши.</p> <milestone unit="s |
ћи оно задовољство, које се код свакога залогаја на Дишином лицу огледа.{S} Очи му грануше живо |
тасија тако вешто градила, а да најбоље залогаје од тога не добије Јанићије.{S} Од оног фатално |
е опере руке и да се за покој душе чиме заложи.{S} Совра је била пуна; Маца није жалила, она је |
мајстор Диша оста без наследника.{S} У залуд је мајстор Диша бечио очи и очекивао тај срећни д |
и. —</p> <p>Тога дана мајстор Диша је у залуд очекивао Јанићија, да се врати; њега не би ни од |
ту и поче је обносити.{S} Лепосава се у залуд смејала, праћакала, ударала га обема песницама, д |
намлати!</p> <p>Али сва та вика беше у залуд.{S} Хаџија је сахранио свога калфу.{S} И ако ни з |
ти газду.</p> <p>Али његова мука беше у залуд.{S} Кад се околишећи приближио ћепенку мајсторово |
ао смушен, не би ли је расвестио; али у залуд.</p> <p>— Лепосава! — јаукну још једном, и онда к |
адила по мутваку, тек да не седи сасвим залудна.{S} Једнога дана покуша да сама скине с верига |
ишло у Лепосавину ложницу, њему толико залупа у грудима, да мораде застати.</p> <p>— Немој, ха |
у од авлијскога капиџика, срце му силно залупа а рука клону доле.{S} Мало час га је одјурила но |
опази како девојче извирује; девојчица залупи вратима и певушећи отрча кроз авлију у кућу.</p> |
, бледа од узбуђења, отрча кући, па кад залупи капиџиком за собом, бризну у плач и јецање.</p> |
сад нема више! — одговори Анастасија и залупи вратима под носем свога супруга.</p> <p>А мајсто |
ло; треба их окупати! — одговори Маца и залупи врата пред носом зетовљевим.{S} Диши не оста дру |
с њоме на само говори.</p> <p>До ушију заљубљен и необично куражан, да јој бар овога пута пока |
тпуно отресе жаоке, која је већ пецнула заљубљено срце његово.{S} Грашке зноја, што су му избиј |
!“</p> <p>И дође јој да заплаче, очи се замаглише; али ко би знао зашто, она од једном скочи, о |
кад и сами увиде да су се и сувише дуго замајали.</p> <p>И Јанићије, као и сваки други, грабио |
ту остаде, гледајући за њим, докле није замакао за први угао.{S} Ламбре га испратио до обале, и |
нда још више уситни, само да би што пре замакао за сокачић, у коме му станује кум Дума. —</p> < |
ом положају.{S} То је увиђао јасно, али заман!{S} Он је био жртва, играчка супротних мисли, кој |
салим по децу!“</p> <p>Али не каже се у заман: где има много среће, несрећа дође.{S} Четвртога |
не мисли на оно најстрашније.{S} Али у заман; ту у глави урезала се једна слика, па, зажмурила |
а улицу.{S} Но кир-Дума, чим га угледа, замаче са сведоцима за први угао, лармајући како га је |
ке, те онако подеран и изубијан од пада замаче у сокаче.</p> <p>— И ето за тај посао, што је он |
р-Дишина, па за тим окрете леђа и журно замаче у град.</p> <p>На првоме конаку, где ће ноћити, |
е му се чинило, као да га је јуче нешто замаштало, те му сада и они ћепенци и људи по њима и св |
ади, понела је по један цветак шебоја и замбака.{S} И тако, заборављајући на све што их дотле у |
у чашу, где је мирисало, докле га не би заменила другим, свежијим китицама, преко зида баченим. |
никога свога, те му је тетка Маца сада замењивала мајку или бар старију сестру.{S} Бик и Лепос |
теринскоме болу.{S} Деца јој у неколико замењиваху кћер; а то је, ипак, била каква таква утеха. |
и као велики грех.{S} И мајстор-Диши су замерали, па су га дуго и гонили, да се ожени, али он т |
ве, али, разуме се, тек колико да се не замери званицама; иначе, мисли, да чапкуна пропусти доб |
а тражи у јајету длаку, не би имала шта замерити.{S} Чим је видио кир-Ламбру, како се упутио ку |
после би им лако било да од те трунчице замесе читаво брдо препреке, преко које мајстор Диша не |
радила до сада?</p> <p>— Ништа, нано, — замеће она и измиче рантлику, да не прекипи — уморила с |
и.{S} Кир-Думи не смеде да повери своју замисао, јер је слутила, да би је он од тога одвратио, |
није — помисли и поче напрезати ум, да замисли како се %Јинићије није обесио.</p> <p>— Сиромах |
та и заставши на собњем прагу дубоко се замисли.</p> <p>Када се тетка Маца вратила, затекла је |
овост изненадила.{S} Лепосава се дубоко замисли и за све време вечере остала је тако замишљена. |
ладини у башти појаве.{S} Она се дубоко замисли и поче радознало да разгледа записе.</p> <p>— Х |
з наде и утехе.</p> <p>Старац се дубоко замисли, ухвати се за браду и оборене главе по који пут |
јим шалама.{S} Заћута се и нешто дубоко замисли, па тек по који пут ако обиђе сватове.</p> <p>У |
е кипи!{S} Шта радиш море то, куд си се замислила?</p> <p>Лепосава прену и збуњено скочи, као д |
ум.</p> <p>— Море, устабашо, шта си се замислио, ходи на кафу! — викну га један комшија са ћеп |
не то!</p> <p>И ова слика, коју је тако замислио, растуживала га је и изазвала у њему ону горку |
ице и Ламбрин, и тада баш није могао ни замислити више, да му ваља своје обећање одржати.</p> < |
ће се за цело чути, те ни он није могао замислити, како ће се у чаршији окренути и какав ће у о |
јатеља Бенџина оборише главе, дубоко се замислише и тихо сркаху кафу, коју им кира-Ламбриница м |
а и на ново прште у смеј.{S} Сигурно је замишљала, како би то изгледало, кад би она, у онаком п |
тако чинило, јер, враћајући се у дућан замишљен и тешко расположен, у ушима му је једнако звон |
о пешачио, спусти на миндерлук и дубоко замишљен поче трљати шаком чело.{S} Осећао је тежак при |
је очи, да заспи, отварала их и гледала замишљена у оно кандилце, што је пуцкарало и својом сла |
жевљева од једном постала нешто сетна и замишљена.</p> <pb n="182" /> <p>— Па ништа! — одговори |
ли и за све време вечере остала је тако замишљена.</p> <p>Осмога дана после овога писма, које ј |
кад није долазио, Лепосава је била врло замишљена, па је по десет и двадесет пута истрчавала ка |
снога времена врати, ако је могућно још замишљенији него што је из дућана изашао.{S} Нарочито с |
скрштених ногу на ћепенку и неко време замишљено гледао у зид; најпосле извади дуванкесу, сави |
Тек онда вратише се свих троје ћутке и замишљено.</p> <p>— Где је то себи? — рече Јанићије.</p |
иш записе.</p> <p>Мајстор Диша ћуташе и замишљено гледаше у ону икону, пред којом се Маца побож |
, од чега? — проговори дервиш и поглади замишљено замршену дугу браду. — Сви сте ви, ђаури, јед |
а ли ти је брига? — запита тихо, некако замишљено, више као да размишљава него ли да пита.</p> |
а прва варала.</p> <p>Хаџи-Диша одмахну замишљено главом.{S} Није никако могао да разуме, како |
њиме виде и разговоре, а многи и да га замоле, да им из светих места ово или оно донесе.</p> < |
ствари запита нешто светога човека, па замоли хаџи-Дишу, да га код куће сачека, и врати се нат |
, да га пољубиш <pb n="161" /> у руку и замолиш да ти опрости.{S} Добар је он, опростиће ти.</p |
итал у разним кесама, кесицама и другим замотуљцима.</p> <p>Тако је то ишло пуних десет недеља. |
— проговори дервиш и поглади замишљено замршену дугу браду. — Сви сте ви, ђаури, једна нечиста |
се са мајстором десити.</p> <p>— А ти — замуца Диша утучен од овога што је сазнао — зашто си ћу |
довео у Београд и предао газда-Диши на занат.</p> <p>А код газда-Дише није никада видео никакв |
о и да на ново у другога газде започиње занат; али, како је у мутваку не затече, то му беше још |
даше.</p> <p>— Зар сада, када си изучио занат и на путу да постанеш човек, хоћеш у село?{S} Шта |
, јасно показиваху, да су сви угледнији занати и трговине у туђим рукама.</p> <p>Све ове питоме |
чије је одјекнула ова вест међу српским занатлијама и трговцима.{S} Мајстор-Дишу су већ инако с |
детињства још служећи у Грко-цинцара на занату, Диша је постепено примио све навике и погледе с |
одина хранио и мучио се око тебе, да те занату научим, па сад, кад сам те спремио, да одеш?</p> |
а се толико око распремања и дотеривања занела, да је потпуно заборавила зашто све ово ради, ни |
нај догађај.</p> <p>И од тога часа Диша занеме као стена.{S} Тај њезин поглед толико га помете, |
па ти она угатала!“</p> <p>Мајстор Диша занеме.{S} Није се наљутио, али га изненадило то што му |
који му на на подсмевање личаше.{S} Он занеме од забуне.{S} Хтео би да јој одговори ма шта, да |
лостило зле језике комшијске, који беху занемели, кад угледаше како им је сплетка краткога века |
ражаше толико, да је Диша код прве цене занемео и изгубио вољу на пазар и на децу; а он је опет |
мо што седе на миндерлук и као претучен занеми.{S} Сада тек, кад виде, да из ове кући може изаћ |
да је од <pb n="21" /> силна изненађења занемио и пред проводаџијама стајао заципљен, као онај |
нуо и разбуктао се у њезину срцу, да је занесе, опије, па сад да се тако насилно у један мах уг |
први пут чуо ону песмицу, што му памет занесе, седе на један камен и поређа Цигане око себе.</ |
ом која му се срца тицаше.</p> <p>— Као занесен уђе у авлију, а девојке, када га угледаше са он |
а постави у чело миндерлука и тако, као занета, оста насред собе стојећи.</p> <p>Прво, што јој |
ре.</p> <p>— Па, па, па! — учини Дума и занија главом, као да се чуди, како и тих седам дана пр |
/p> <p>Таква су размишљавања врло често занимала мајстор-Дишу, и кад год би га онако оболелога |
ати устабашом, али сада га баш ништа не занимаше.{S} Напротив, да је смео запушио би јој уста и |
идане ограде, све га то поче на ново да заноси, заједно са чежњивом мелодијом која му се срца т |
рљају.{S} Нешто мило, опојно, што га је заносило а од чега се није могао отети, обузе га свега |
измењали, још га и сада држаше у неком заносу, те је ишао као по сну.{S} Све му се чинило, као |
огао пасти патроли у руке, ако на улици заноћи, а друго јака глад, која га је већ толико стегла |
ћеш ноћити?{S} Ваљда ће те пустити, да заноћиш?</p> <p>— Неће; казао да сутра дођем по своје с |
дул-Стаменка, удовица, за којом је ишао зао глас да је завадила две најбоље комшије:{S} Митра и |
ти, кума-Думиница и остале честите жене заобилазиће око ње са погледом на страну, <pb n="62" /> |
ораза, после целе ове бујице која га је заошијала, чинило <pb n="106" /> да ту жену није никада |
злоге мозга, размахнуло би у томе часу, заошијало на све стране и развејало ледену мисао као ве |
јак-џамији.{S} А што је више у те мисли западао, све се више кајао, што <pb n="78" /> је попуст |
е веку није запевао световне песме нити западао у слично одушевљење, онако пресит завали се и с |
сејано гледао, према јутарњем сунцу, на западни поруб, тамо, од куда се уздизаху вита минарета |
да фудулис кроз чаршија, ћепенци да ни запалаш.</p> <p>А она, стидљива као невеста, само се ос |
ор-Дишу и да прети, како ће му радњу да запали; а Јанићије тада размахну песницама, па га је то |
ладе удовице.</p> <p>Кира-Анастасија је запалила целу чаршију.{S} Она крилата реч, коју, пре тр |
у цркву, купила свећицу од једне паре и запалила је пред иконом са уобичајеним уздахом: „Јово, |
изишао на доксат, узео слатко и воду и запалио чибук, па сада задовољно брекће и ужива у хладо |
му није било баш најлакше, када је пред запаљеним свећама и евангелијем дигао три прста у вис, |
} Она непојамна врева од мисли у његову запаљену мозгу, када би хтели да је уподобимо, била је |
, на! па да купиш пењерлију, и да добро запамтиш овај дан!</p> <p>Јанићију се, после овакога об |
зненађено, збуњено и препаднуто.{S} Као запањен стојао је и није знао, шта се око њега дешава.{ |
је он на то и помишљао!{S} И он се као запањен загледа у комшију.</p> <p>— Море, шалиш ли се т |
ија и Ламбре осташе једно спрам другога запањени и обоје, као крпа, бледи.{S} Она укочила погле |
нама, жене! — узвикну тетка Маца чисто запањено — још ћете ме обедити, да сам јој нешто изнела |
го изнели противу њега, не би га толико запањило као то, да је он, један угледан мајстор у чарш |
стојао мајстор Диша.</p> <p>— Шта си се запањио, пезевенк бре, као да је мечка пред тобом?! — у |
чке душе, који га са набреклог јелечета запахну.{S} Он је стеже грудима, а она се одупре шакама |
сасушило и често неким интимним задахом запахњивало.</p> <p>Међутим, докле је кир-Диша овако оч |
му онда у Еврејској Мали памет попила, запе у грлу, и њему се учини, да ће пред шегртима зајец |
А оно... оно... знаш... (сад и Лепосава запе, без сумње мучећи се да овог несрећног младића што |
S} Ламбрине...</p> <p>И код овога имена запе му глас у грлу, те само што промуца нешто неразумљ |
јој каже како је превртљива; али све то запе у грлу, које му се на пакост тако стегло, да је је |
вати газдину песмицу и, онако уз посао, запева гласно и јасно да се по целоме дућану хорило.</p |
ди, да се заборави; једаред покуша и да запева, — али му се код првога стиха грло стеже.{S} Она |
некада, слушајући кад мајстор-Дишиница запева ону чувену песму:</p> <quote> <l>„Зашт’ да прећу |
и, да ће пред шегртима зајецати, ако је запева.</p> <p>— Нема лека; не могу више овако! — рече |
рете мало у страну врат и танким гласом запева:</p> <quote> <l>„Кокона Маријола, муж ти је умро |
а си коло па водим!“</l> </quote> <p>Он запева, а обе жене преузеше; Дума се завали на узглавље |
кује га, пева по кући, како одавна није запевала.{S} Сутра дан испрати мужа до капиџика, пољуби |
Лепосава је имала лепо грло, па када би запевала какву му драго песму а другарице јој прихватил |
p> <p>Лепосава само што није од радости запевала.{S} Није шале, толико се препала, да се не обе |
Диша, који никада још у своме веку није запевао световне песме нити западао у слично одушевљење |
дности Грк.{S} У таквој прилици први би запевао „<title>Тон деспота</title>“, да је грчкој певн |
ња.{S} Хтео је да одговори, али се грло запекло, па реч ни тамо ни амо.{S} Најпосле, кад опази |
роје деце, ради које је чак у Јерусалим запео, шта би тек од њих било!</p> <p>Тетка Маца је уви |
ат њезину врелу руку у својој руци и са запетом пажњом ослушкивао сваки њезин дисај.{S} И необи |
езнано што га је једнако држало у некој запетости и недоумици, појачавало се све више, те он ни |
е толико нагртао њему, да им даде какав запис или амајлију која чува од урока или какве му драг |
коштају?</p> <pb n="53" /> <p>— Грош од запис.</p> <p>Диша извади кесу за појасом, одмота је и |
гу одведеш у ђердек и тамо овај четврти запис да спустиш у чашку ракије, па половину да попијеш |
дра, ама под само грло; други пут, овај запис на чело; трећи пут, овај запис на-по-за леђа.{S} |
ут, овај запис на чело; трећи пут, овај запис на-по-за леђа.{S} Е, кад све тако урадиш, ти да г |
еш бакчу.{S} Први пут како обиђеш, овај запис да прилепиш на њојзина недра, ама под само грло; |
хо — говорио је дервиш овој жени — овај запис, што ти га дадох, да метнеш пред зору у нову зеле |
у и изиђе из собе.</p> <p>— Где је онај запис? —упита Диша, кад њих троје осташе сами.</p> <pb |
а, а који јој је помогао, те ти она тај запис метну у недра, носила га под пасом четири месеца |
једна комшиница Туркиња даде јој, свој запис, који је од неког дервиша добила, а који јој је п |
, што мене караш, а сама нећеш да узмеш запис!{S} Зашто не узмеш?{S} Куде су ти деца, па теби?< |
а, младина ће да скине с ње, а од овога записа, родиће ти мушко.</p> <p>Дервиш узе испод јастук |
ће.</p> <p>— Јесте, зете; од дервишкога записа могу да се роде деца.{S} Ама ти и не знаш, шта ј |
са пешкешом, а ја да ти сада дам четири записа.{S} И то овако да радиш.{S} У ноћ, кад буде млад |
еке хартијице, изабра између њих четири записа, па их пружи кир-Диши.</p> <p>— Колико коштају?< |
и утичу на Дишу, да се махне дервишких записа, обе, као из једнога грла, салетеше је, да послу |
ма ти и не знаш, шта је све овде дервиш записао.{S} Некрштена душа ради са некрштеним силама.{S |
ко замисли и поче радознало да разгледа записе.</p> <p>— Хоћеш ли? — запита Диша.</p> <p>— А је |
тишла једноме дервишу, те јој овај даде записе.{S} И одмах се осетила; али кад је отишла у буџа |
асије и како га је исмејала.{S} Он тури записе на њихово место.</p> <p>— Да ли да и њој кажем?{ |
воје вере, а не да од некрштених тражиш записе.</p> <p>Мајстор Диша ћуташе и замишљено гледаше |
ао.{S} Зар је једна жена била, којој су записи побожних дервиша помогли!{S} Ето му и куме, кир- |
д чуда се прекрсти.</p> <p>— Шта је?... запита Диша, кога овакав неодређени израз на Мацином ли |
и трећи пут.</p> <p>— И од тога ћу?... запита она стидљива.</p> <p>— Од тога! — одговори Диша |
ва тетка-Мацина. —</p> <p>— Шта ћеш?{S} Запита је Јанићије.</p> <p>— Је ли ту чика-Диша?</p> <p |
а је Анастасија.</p> <p>— Шта велиш?! — запита Ламбре запрепашћено.</p> <p>— И... јеменије....< |
у?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Среће ти! — запита она, а зрачак ведрине блесну из влажних очију.</ |
!</p> <pb n="120" /> <p>— Шта: немој! — запита Маца и задржа шаку сирћета, којом хтеде да му вр |
} Знаш ли шта лају погана уста?{S} А? — запита тетка Маца и застаде, да мало одахне и по своме |
што си се тако пофудулила, Лепосава? — запита Канче.</p> <p>— Нисам, Канче, то ми није адет.</ |
руке.</p> <p>— А где ти је Лепосава? — запита сада Диша и нежно баци поглед на врата од мутвак |
на капиџику.</p> <p>— Камо Лепосава? — запита Диша.</p> <p>— Е, чекај, зете; не иде то тако ла |
суму дао.</p> <p>— А од чега он чува? — запита Зосим.</p> <p>— То је само за жене.{S} Кад од ње |
собу.</p> <p>— Шта је?{S} Нађе ли га? — запита Диша осорљиво.</p> <p>— Нађох! — одговори шегрче |
ој образ.</p> <p>— Та ли ти је брига? — запита тихо, некако замишљено, више као да размишљава н |
служење.</p> <p>— Је ли ти се допада? — запита Диша, уживајући у њеној забуни.</p> <p>Лепосава |
вати.</p> <p>— Где си, море, до сада? — запита га мајстор, када се он једва вукући ноге, врати |
ма не може.</p> <p>— А баш си видела? — запита Диша, привучен њеним причањем.</p> <p>— Као тебе |
а се оно јутрос догоди.</p> <p>— Шта? — запита радознало мајстор Диша.</p> <p>— Па, између Маци |
— прошапута изнемогло.</p> <p>— Шта? — запита Јанићије, држећи је за руку и хладећи јој чело и |
/> <p>— Је ли ти рекла што мајка, ха? — запита најзад Диша приступајући јој ближе.</p> <p>— Јес |
тима.</p> <p>— А да није то кир-Диша? — запита престрављено после кратког размишљања.</p> <p>Ан |
> <pb n="203" /> <p>— Је л’ дервишев? — запита Лепосава.</p> <p>— Тај, тај, донеси ми га.</p> < |
о горе доле по соби.</p> <p>— Па сад? — запита преплашено и стаде пред Мацу као укопан.</p> <p> |
.</p> <p>— А колико ли бројиш па сад? — Запита га кир-Ламбре и подави ноге поред свога госта.</ |
Па у сватове.</p> <p>— Чије сватове? — запита изненађена Лепосава и пламен јој обузе образе на |
скромно.</p> <p>— Шта тражиш ти овде? — запита газда Диша.</p> <p>— Опрости, газда, ја нисам кр |
сно:</p> <p>— Газда!</p> <p>— Шта је? — запита Диша и дође мутваку.</p> <p>— Може ли да се покв |
pb n="202" /> <p>— Где је?{S} Где је? — запита Лепосава и радознало поче да прелеће очима по ка |
нако нека буде!</p> <p>— Дајеш ми је? — запита Диша мало храбрије.</p> <p>— Божја па твоја, син |
<p>— Је ли истина оно?</p> <p>— Које? — запита тетка Маца пажљиво.</p> <p>— Па... оне дреје...{ |
те због они пари!</p> <p>— Које паре? — запита Диша узнемирено.</p> <p>— Због 4000 гроши, што с |
очију. —</p> <p>— Ко те огреба, бре? — запита га мајстор Диша, кад га онаквога угледа.</p> <p> |
рснуо.</p> <p>— А да је упусти, море? — запита Маца, тек да изађе из ове непојмљиве забуне.</p> |
алило.</p> <p>— Наразговарасте ли се? — запита Маца, којој не измаче ни Дишин покушај, ни Лепос |
илену кошуљицу.</p> <p>— Љутиш ли се? — запита је шапћући.</p> <p>Лепосава намешта посуђе и не |
н цванцик.</p> <p>— Зашто, газдарице? — запита Јанићије гледајући нерешљиво у новац.</p> <p>— З |
ња једва вратила.</p> <p>— Е, шта би? — запита кир-Диша нестрпељиво, а очи му се плашљиво прико |
ише.</p> <p>— Е, па како би; нађе ли? — запита Маца, кад вечераше.</p> <p>— Добро је, нашао сам |
а разгледа записе.</p> <p>— Хоћеш ли? — запита Диша.</p> <p>— А јеси ли казао нани?</p> <p>— За |
осава!</p> <p>— Шта има у тој кесици? — запита Лепосава радознало питајући.</p> <p>— Памук! — о |
точи.</p> <p>— Па куд оде, несрећник? — запита Диша.</p> <p>— А Бог би га знао; одоше пут Јалиј |
браде.</p> <p>— Знаш ли ко је дошао? — запита је још са сокака.</p> <p>— Ко, море?</p> <p>— Ки |
у се глас Мацин.</p> <p>— Је л’ живо? — запита Диша дршћући.</p> <p>— И живо, и здраво, и — муш |
/p> <p>— Погађаш ли зашто је све ово? — запита га Маца такође с осмехом.</p> <p>— Не — одговори |
</p> <p>— Тражим чест!{S} Шта је ово? — запита раздражено фудул-Стаменка и поднесе му под нос п |
ну писмо о совру.</p> <p>— Тако брзо? — запита Лепосава, којој ових неколико месеца беху као не |
е, и зло и добро.</p> <p>— Како: зло? — запита хаџија очевидно преплашен од забринутога лица Ма |
ију мрву хлеба.</p> <p>— Шта је тамо? — запита Диша плашљиво.</p> <p>Јанићије подиже очи мајсто |
силног трчања.</p> <p>— Шта је тамо? — запита хаџија, узнемирен <pb n="209" /> од онакога изгл |
свеже воде.</p> <p>— Па баш сигурно? — запита је Диша скинувши поглед са онога гнезда и поглед |
у је набацала!</p> <p>— А која ли то? — запита брижно жена, а очи јој крвнички севнуше на помис |
мо има једну махну.</p> <p>— Коју то? — запита Маца.</p> <p>— Нема језик; не уме да говори.</p> |
ми се не наплатиш?</p> <p>— Како ћу? — запита Лепосава и тако ђаволасто <pb n="128" /> погледа |
<p>— А је ли ишао на хаџилук по децу? — запита Јанићије и одлучно се осмехну.</p> <p>— У мутвак |
.</p> <p>— А што си бре такав у лицу? — запита Диша, коме паде у очи силна малаксалост и бледоћ |
те: дође и друго!</p> <p>— Шта велиш? — запита Диша и забезекну се пред гласом, коме се ни у сн |
је одмах испунио.</p> <p>— Шта желиш? — запита испосник приносећи Дишиним уснама свету утвар.</ |
а.</p> <p>— Еле, ти нећеш да пазариш? — запита свети човек, чије очи набрекнуше и закрвавише од |
ђе тежак овакав положај, па се усуди да запита.</p> <p>— Газда, да ли да ти донесем хладне воде |
е.</p> <p>— Шта си ме звала? — најпосле запита Диша необично меким и молећим гласом.{S} Тетка М |
-Зосим присети да о некој својој ствари запита нешто светога човека, па замоли хаџи-Дишу, да га |
та помисао била је довољна да је грубо запита: „Шта тражиш ти овде?“</p> <p>— Тражим чест!{S} |
/p> <p>— Немој, снахо; него кад те тако запита, ти да јој кажеш: „Добро је, шућур Богу!“ — а по |
/p> <p>— Е ли она ту? — тихо и задувано запита Ламбре.</p> <p>— Овде је!{S} Ама шта си се уплаш |
и кључ у недра.{S} Лепосава га зачуђено запита:</p> <p>— А што ми узе то?</p> <p>— Па што ће ти |
ачуна.</p> <p>— Она, која те прво данас запита:{S} Како ти је детету?</p> <pb n="52" /> <p>— Ле |
и осорљиво одговарао, ако би га она што запитала.</p> <p>Да ли је Лепосава ово чинила инстиктив |
м презирањем, у место њему да одговори, запитао хаџи-Зосима:</p> <p>— Какав је то погани милет, |
и прве комшије, само да га когод не би запитао што о томе; и у опште био је збуњен и сав утуче |
а, да преда мном отвориш уста и да мене запиташ.{S} Гледам само шта чиниш и како мучиш ону јадн |
алемћарком.</p> <p>— А ти знаш нешто? — запиташе је друге и радознало погледаше у њу.</p> <p>— |
а је савете оба проводаџије, а када они запиташе, хоће ли, њој потекоше сузе и место сваког одг |
ју жену.</p> <pb n="206" /> <p>— Што ме запиткујеш једнако... мене је срам! — одговори шапатом |
писмено тражио, кад требаше, па сад да запишемо у пропала вересија...{S} А, а-ах, Дума, гомаре |
није излазила из собе.{S} Када су зурле запиштале пред њезиним капиџиком, она је још гдешто дов |
/p> <p>О сунчеву смирају, у очи недеље, запишташе зурле и затутњише гочеви пред кућом кира-Анас |
столичицу, заронила лице у шаке и горко заплакала.{S} Плакала је као да некога сарањује, као да |
ша не угледа, како јој у томе часу лице запламте.</p> <p>Била је у томе часу тако свежа и мила, |
ва прва дође свести, образи јој на ново запламтеше, она покри очи шакама и побеже из мутвака, п |
кира-Анастасија!“</p> <p>И дође јој да заплаче, очи се замаглише; али ко би знао зашто, она од |
а још теже остати при своме, кад се она заплаче и стане га братимити, да је не ода.{S} Овако ње |
} И време му је, да и у нашој кући дете заплаче!{S} Па сада, ћерко, не лени се, него пожури! — |
ајући да ли да се свему овоме смеје или заплаче, груну Јанићија, баш као пре кад бејаху деца.</ |
.{S} Топло задовољство као мекани талас запљускивало га је са свих страна <pb n="22" /> и то му |
е наопако.{S} Нисам смела више ни да му заповедим што, сама сам у кући, а он као ајдук наслони |
е комшија, еписи бир; ама, што Бог није заповедио да се једе, оно је погано.{S} И жаба је поган |
рескамуче од бола и кукања.{S} После би заповедио да га окују у најтеже букагије, да га метну н |
од своје газдарице чује вазда одлучан и заповедни тон, па му дође сада и сувише изненадно све о |
Анастасијина порука била то исто што и заповест, он прикупи бројанице, извири још једном кроз |
к, где је Јанићије стојао и очекивао на заповести.</p> <p>А када кир-Диша зађе и у подрум, да п |
бу да бациш на кров, а дете да умијеш и запојиш из те чиније оном водом, три пута. — Тако да ра |
настасија се у томе часу пробуди и поче запомагати за патролу.{S} Мајстор Диша се уплаши од њен |
мало искашља и, окренувши очи у страну, започе:</p> <p>— Еле, просло три године!</p> <p>— И сед |
а свога места.</p> <p>— Еле, ви тако? — започе кир-Дума, а не седа, него пребраја зрна на броја |
подели.</p> <p>— Богоугодни пустињаче — започе хаџи-Зосим на турском језику. — Овај, што га вид |
о, па се прући по миндерлуку и тек сада започе наизменце стењати и уздисати.</p> <p>Пуче глас п |
и неколико пута одмахну главом, па онда започе да грди и Мацу и све остале жене, које се пачају |
.</p> <p>— Поздравила те моја газдарица започе Јанићије.</p> <p>— Крси глава одавде, куче едно! |
бојећи се да му жена не продужи како је започела, дохвати маказе и својом руком одсече гајтан, |
је чисто нукао, само да продужи што је започела.</p> <p>Једнога дана догодило се нешто, што је |
ма да је од некога времена она на ново започела да попреко погледа на кућу кира-Анастасије и д |
главу непослушнику.</p> <p>Мајстор Диша започео живот из нова.{S} У чаршији и дућану остао је о |
>Измоштен душевним патњама, кир-Диша је започео нагло венути.{S} Оно пространо лице са затегнут |
чекивали сличним питањима, и где год би започео да се правда, свуда су га дочекивали сумњивим о |
осао, што га је у овако узбуђеном стању започео, за цело би морао из нова започињати, да га у р |
стању започео, за цело би морао из нова започињати, да га у раду не прекиде кира-Анастасија, ко |
губи место и да на ново у другога газде започиње занат; али, како је у мутваку не затече, то му |
редузети против клевете; али, ма шта да започне, он ће морати, пре свега, изићи међу људе.{S} А |
никако да подеси згодан тренутак, те да започне о главноме.{S} Кир-Ламбре је предосећао већ, да |
даџије, тако им и не би тешко, да одмах започну са својим предлогом.{S} Да ли је кира-Анастасиј |
о пространога обима, који је кир-Дишина запремина у соби захватала.{S} - Једино какав непредвиђ |
је, као без душе, утрчала у мутвак.{S} Запрепастила се, кад угледа ћерку на поду, како се у те |
а.</p> <p>— Шта велиш?! — запита Ламбре запрепашћено.</p> <p>— И... јеменије....</p> <p>Кир-Лам |
омислен и тајанствен; лице јој је дошло запрепашћено.{S} Она се од чуда само прекрсти и поче се |
астасија.</p> <p>Анастасија гледајући у запрепашћено Ламбрино лице, почела је осећати инстиктив |
е.</p> <p>— Шта ти је, девојко? — викну запрепашћено тетка Маца, када је угледа онаку, и живо ј |
гурну, улете у собу дршћући од наглога запрепашћења.</p> <p>— Доста, бре!{S} Доста!{S} Нећеш в |
есе извади ситнине, али на своје велико запрепашћење опази, да му ни кесе ни новца нема.</p> <p |
се могао ма када јавити.</p> <p>— Ватру запрети, удовицу удај! — казао је кир-Дума; а та је реч |
склони, али из кафане истрча кафеџија и запречи улазак.{S} Неколико људи састави круг око оба п |
што је сада немогућно, да својом шаком запуши целом Београду уста или да забрани Јанићију Бику |
та не занимаше.{S} Напротив, да је смео запушио би јој уста и изгурао из мутвака, у коме је до |
честити људи!{S} Како нам и ваши, давно запуштени гробови изгледају тајанствени!{S} У успомени, |
н, који онако раскошно буја над старим, запуштеним гробовима, не допушта да се приближите гробу |
аће оронуле гробове, и од овога тужног, запуштенога места начиниће живе улице, по којима ће се |
</p> <p>— Ено, онај тамо!</p> <p>— Ама, зар оно? — зачуди се Лепосава. — Их, какав је!{S} Што ј |
ти сестра, ако је не ода?</p> <p>— Ама, зар она?... простења кир-Диша.</p> <p>— Тако, газда, Бо |
де, ја сам мајка, па ето, трпим; а ти, зар не видиш какав си стао?!</p> <p>— Зашто да умре?{S} |
исао као ветар прашину.</p> <p>— А што, зар је једна пошла за сиромаха?{S} Зашто баш да и она н |
ражио Цинцарке.{S} Или: да је она чему, зар је не би узео ко од њихових, него је потурили баш м |
>— Море, да је он човек на своме месту, зар би се клонио наших девојака па тражио Цинцарке.{S} |
кир-Дума, куд ја да скачем преко зида; зар у ове године и овако...</p> <p>— Како велите?...</p |
м толико трошио на тебе; <pb n="172" /> зар сам се зато оженио, да свакога месеца слушам, како |
, кад си ме одмах појурио да тучеш?!{S} Зар ми о сватовима због тога ниси опалио ћушку?</p> <p> |
>— Ко: устабашиница?</p> <p>— Па ти!{S} Зар нећеш да се удаш за мајстор Дишу?</p> <p>Лепосави с |
атити.</p> <p>— Е, па хтео сам, баш!{S} Зар се ја тебе бојим!</p> <p>— Лудаче! — одговори Лепос |
утно задовољство што га човек ужива.{S} Зар то није истина, да баш онда кад човек мисли да је н |
то треба да скинеш са себе враџбине.{S} Зар си ти један који је тако страдао, па, када је скину |
о томе кир-Диша није ни мало сумњао.{S} Зар је једна жена била, којој су записи побожних дервиш |
е чиниш.</p> <p>— Ама, куда ћу овде?{S} Зар у овој чаршији да почнем из нова?</p> <p>— То да не |
бало би да се врати; али куд и коме?{S} Зар да својим очима гледа Лепосаву, како се опрема за њ |
зачуђено.</p> <p>— Ти мени дао паре?{S} Зар онај гурбет мени дао паре?{S} Какве паре тражиш, бр |
ли сте!{S} Ко је само пронео ту лаж?{S} Зар сам ја прилика за оно девојче?{S} Мацу ја уважавам |
ну се Јанићије.</p> <p>— Од куда ти?{S} Зар си овде?</p> <p>— Ја где ћу?</p> <pb n="166" /> <p> |
што да износе поштену кућу на глас?{S} Зар је то лепо од света?</p> <p>— Е, такав му је адет.{ |
— ако што знаш, онда што мене питаш?{S} Зар је то лепо, да се у туђа посла мешам!</p> <p>— Тетк |
</p> <p>— Па што нам се не похвалиш?{S} Зар нећеш да нас позовеш?</p> <p>— Куда?</p> <p>— Па у |
не види.</p> <p>— А месец, а звезде? — Зар нема нешто живо што гледа?{S} Ето, ако комшија спав |
</p> <p>— Имаш ли Бога, имаш ли душе? — Зар ћеш да ме убијеш, Јанићије?! — промуца Анастасија, |
где ти је памет, да је саму остављаш? — Зар сам зато толики пут потегао и новац трошио? — викао |
-Мацо, — бранио се тек разговора ради — зар сада, када сам нагорео онако?</p> <p>— Е, био отвар |
није оно он! — шапну Јанићије.</p> <p>— Зар га не познајеш?{S} Ено онај, у дугој бради.</p> <p> |
зађе из ове непојмљиве забуне.</p> <p>— Зар ја? — одговори Јанићије. — Могао бих је тако сву но |
ином кућом?</p> <p>— Удаје се.</p> <p>— Зар кира-Анастасија?</p> <p>— За мајстор-Дишу, папуџију |
.{S} Диша га значајно гледаше.</p> <p>— Зар сада, када си изучио занат и на путу да постанеш чо |
</p> <p>— Добро је, нашао сам.</p> <p>— Зар? — учини Маца изненађена и радосно.</p> <p>Мајстор |
амота да останем; идем у свет.</p> <p>— Зар због оне ороспије?</p> <p>— Морам.</p> <p>— То да н |
леда у мајстор-Дишу и намигну.</p> <p>— Зар од овог памука да роди?</p> <p>— То је због тога, ш |
обли руменило по лицу и врату.</p> <p>— Зар ти није мајка казала?</p> <p>— Де, де, што се стиди |
се говори: „добра храна, добар пород!“ Зар би твоја жена дошла теби здрава као тресак, да мој |
стору и немо га гледаше.</p> <p>— Умрла зар?... пита Диша шапћући.</p> <p>— Умрла, мајсторе! — |
ишао својој кући.</p> <p>— Грех је; ама зар је то било поштено да ми потури онакву жену?{S} Је |
има о стабло једне дафине.</p> <p>— Ама зар тако? — хтеде да каже, али му се вилице тако стегош |
е.{S} Мало час га је одјурила ножем, па зар да јој опет долази?{S} Стојао је неодлучно неко вре |
S} То ће да прође и десет година.{S} Па зар да те толико у кући држим!</p> <p>Тешко је било Леп |
и саме прилике су за њега радиле.{S} Па зар то није срећан човек?</p> <p>Маца га је дочекала са |
да...{S} Ето чујеш и сам...</p> <p>— Па зар сам ја крив томе?{S} Ја тебе и твоју кућу као рођен |
што, него ли га разуверити.</p> <p>— Па зар је то лепо да дочекаш старост без домаћице?</p> <p> |
како се не стиде ове Божје тичице!{S} И зар нисам ради тога чак у Јерусалим ишао?{S} Камо среће |
ро, не пронађе ли се, — то толико!{S} И зар је он једини, за којим би полиција морала трагати!< |
ије није обесио.</p> <p>— Сиромах!{S} И зар сам му ја крива?{S} Ја не смем друкчије, већ како н |
воје богатство — па, ето, и сад...{S} И зар је то лепо, да јој сам доводиш кир-Ламбру у кућу.</ |
ај!{S} Ама 4000 гроша то је много.{S} И зар Богу требају толике паре?{S} Приложи на дискус, куп |
е долази он за бадава у нашу кућу.{S} И зар би то било лепо од њега, паметног и угледног човека |
ш колико те поштујем... и Лепосаву; али зар ћеш ти...</p> <p>— Ако си честит човек — рече Маца |
8" /> <p>— Па, да Бог да да, још толико зарадиш!</p> <p>— Ама за кога?{S} Ето то, то да ми каже |
ло.{S} Дућан пун, поруџбина на хрпат, а зарађени новац као поточић, који не сахне, за ових седа |
ао дете када га заголицају, па се и он, заражен овим смехом, и сам из све душе смејао.</p> <p>— |
руку, дервиш, чије је лице све у браду зарасло и под високом купастом капом, око које се омота |
ица скрива, то јој не оста друго већ да зареди кроз махале прво код кира-%Думиница, па тако ред |
ог журења одахне, прелете преко авлије, заригла капиџик, па за неко време престаја уза зид, да |
ена да му се уклони.</p> <p>Уђе у собу, заригла врата, да му нико не улази, <pb n="98" /> па се |
лашио?{S} Да ниси угануо ногу?</p> <p>— Заригли капиџик; хоће да дође!</p> <p>— Ко?</p> <p>— Ки |
остране равнице на Дунаву.</p> <p>Но та зарицања беху и сувише слаба, да бар за који тренут сти |
махнит истрча из собе, оде удно баште, зарони лице у шаке и поче горко плакати.</p> <p>Мацино |
од туда нема помоћи, паде на миндерлук, зарони лице у јастуке и поче нагло јецати.{S} Пред очи |
анићије, и кад и последњи звук ишчезну, зарони лице у шаке и горко зајеца.</p> <milestone unit= |
у кућу, Лепосава је села на столичицу, заронила лице у шаке и горко заплакала.{S} Плакала је к |
е умири и подигне са јастука, у који је заронила лице и плакала.</p> <p>Анастасија нервозно мрд |
огао располагати својом службом.</p> <p>Зароњена лица у шаке седео је још на једноме избрешку б |
ујући кира-Мани, како је на ономе месту зарудела белега.</p> <p>— Аман, кузун, што ке па некој |
мајсторово лице.{S} Диша упаде у дућан, заручен до грла са неколико кеса леблебија, ратлокума, |
{S} Међутим, Јанићије му је већ једаред засведочио своју оданост, и он је потпуно права имао, к |
а и збуњено се насмеши на Дишу; очи јој засенуше од толиког крупнога злата и она поче да га заг |
са како тешком руком оштри дикиш калфин засецаше дубоко испод коже у пањ!</p> <p>Разуме се да ј |
била тако издашна, да га за дуже време засити.{S} Имао је здрав и необично снажан стомак, који |
ма, кад ноћ осу звезде и блага месечина засја над зеленим баштама и стрехом тетка-Мацином, он у |
лата, игрукала је провидна јара, да очи заслепи.</p> <pb n="59" /> <p>Јанићије ступи у хладовит |
-Дишу него и на кир-Думу, што се толико заслепио, те допустио, да се један Србин <pb n="35" /> |
вога устабашу.{S} Све што један честит, заслужан мајстор и имућан газда може постићи, то је он |
и једној жени, која је потпуно праведно заслужила онај надимак што га носи, — па се од самога с |
е, и да видиш какав!{S} Таман како је и заслужио. — Оставила га она ороспија, кира-Анастасија, |
ает!{S} Жена, кад није понизна мужу, не заслужује име честите жене.{S} То је бар јасно: ако је |
како звекнуше леђа.</p> <p>Лепосава се засмеја, седе поред мајке, загрли је и стаде се плазити |
о томе гвожђу лупам.</p> <p>Јанићије се засмеја од силнога задовољства.</p> <p>— А што се сад ц |
је још за обрашчић, па се онда измаче и засмеја показујући кира-Мани, како је на ономе месту за |
сјем весело певушила или се на сав глас засмејала, када би кир-Ламбре покаткад из каквога присе |
език; не уме да говори.</p> <p>Обоје се засмејаше, а Лепосава, застиђена, заклопи рукавом очи и |
и он не муче више на њих као бик, те да засмеје ћепенке, него се ућутао, па само ради, ни главе |
црну икону, мрак се сведе у соби, и она заспа.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутра дан |
ани попио, не обори иа патос, где тврдо заспа.</p> <p>Кад се сутра дан пробуди и виде где и как |
Анастасија, како је са осмејком на лицу заспала, тако јој је тај осмејак све до ране зоре играо |
јастука метнула један стручак босиока, заспао.{S} Сит и зачаран овом маштом, заспао је Јанићиј |
, заспао.{S} Сит и зачаран овом маштом, заспао је Јанићије тако тврдо, да не би осетио, да га ј |
и не спопадоше, те му не дадоше за дуго заспати.</p> <p>Кад се пробудио у јутру, осећао се у не |
158" /> мешкољила, затварала је очи, да заспи, отварала их и гледала замишљена у оно кандилце, |
звалинама порушених идеала; а ноћу, кад заспи, долазила би му лепа удовица на сан, насмејаних о |
зан.</p> <p>— Ух, гомаре едно: зашто да заспите, бре?! — јекну кир-Ламбре очајно и пљесну се ша |
ане антерије.</p> <p>Но мајстор Диша не заста на овоме само.</p> <p>Да би доказао, како је у св |
гово теме и пригнечила га.{S} Дисање му заста.{S} Како је шакама за собом напипао седиште, тако |
S} Право каже нана: дете! — прошапута и заставши на собњем прагу дубоко се замисли.</p> <p>Када |
>А када се потпуно разбистри од забуне, застаде, да се обазре где је.{S} Пред њиме је треперило |
дошао пред капиџик и чуо оно нарицање, застаде за неколико часака.{S} Јако се плашио смрти, па |
<p>Пошао је кући, али на половини пута застаде; нерешљиво се крете напред, опет стаде, па одје |
то, наже из дућана и кад подобро одмаче застаде и поче му пркосити.</p> <p>Јанићије жив да се и |
огана уста?{S} А? — запита тетка Маца и застаде, да мало одахне и по своме обичају сачека, докл |
тако... продужи Маца и на половини речи застаде.{S} Видело се јасно, да јој није баш тако прија |
анићије кући Лепосавиној.{S} Пред кућом застаде изненађен, јер из баште, баш под широким орахом |
<p>Јанићије се окрете вратима и збуњено застаде на самоме прагу.</p> <p>— Ето, носим, газда; ам |
ти, у толико пре, што Лепосава нарочито застаде и позва мајку, да се не задржава толико.</p> <m |
не обзирући се за поздравима људи и не застајкујући пред дућанима својих познаника и не бришућ |
је кира-Мана угледала бледа и збуњена, застала је забезекнуто на прагу.</p> <p>— Шта блејиш ту |
разговор продужи.</p> <p>Тетка Маца је застала мало, да се поздрави са једном комшијницом, кој |
, ретко да би ко прошао улицом, а да не застане, бар једну строфу да чује.</p> <p>Па ипак, кроз |
њему толико залупа у грудима, да мораде застати.</p> <p>— Немој, хаџија, још! — рече му једна к |
пија!{S} Уби ми душу; дроб ми ишчупа! — застења Диша саломљен и клонуо под тешким теретом неост |
етка-Маца.</p> <p>— Јаох, тетка-Мацо! — застења Диша — немој више тако!</p> <pb n="120" /> <p>— |
хватио, истрже му се из руку и он тешко застења.{S} Једнолики, безизразни шум шумио је око њега |
е дубоко уздахне, или тешко, као боник, застење.</p> <p>У таквоме стању затекао га је у дућану |
м <pb n="34" /> зној и по који пут тако застење, као тешки болесник кад га болови спопадну.</p> |
ру и полаже санове и чанке пуне јела, и застиде, кад помисли како ће и шта ће рећи тетка-Маци, |
p>Јанићије брзо угуши сузе, од којих се застидео, и исприча тетка Маци, како га је кир-Диша гон |
склопљену песницу, устури лице назад и, застиђен од толике гомиле света а можда мало и уплашен |
ненађена, а Јанићије тако исто сметен и застиђен од несвеснога дела, <pb n="185" /> стојали су |
</p> <p>Обоје се засмејаше, а Лепосава, застиђена, заклопи рукавом очи и побеже из собе.</p> <p |
високо надвијаху изнад живахних, силом застиђених црних очију.</p> <p>— Ја сам, кир-Ламбре — К |
родера се Диша на жену, која се на мужа застиђено осмејкиваше.</p> <p>— Сад бар да знаш, зашто |
и прела чарапе и, кад он ово рече, мало застиђено погледа на гнездо па онда на њега.</p> <p>То |
к хоће у собу, изује па прагу обућу, да застирке не би прљао, па у мествама уђе у собу.</note> |
! — Засто уцвелисте оно сирота удовица, засто јој без ноз исцупасте дусу?</p> <p>— Зашто? — За |
ељ, да ме научите, те да и ја разбирам, засто вратисте прстен?</p> <pb n="41" /> <p>Али мајстор |
стора сас леб, а ви на нас сас поган! — Засто уцвелисте оно сирота удовица, засто јој без ноз и |
<p>— Паметно глава — рече кира-Мани. — Засто плачете?{S} Догодило се, де; човек је, мушко је.{ |
те, да една паметна и честита жена нема засто да плаче за мужа.</p> <p>Неколико дана доцније из |
рци, а то све из еден љубов на вас због засто сте као од грцка мајка родени.{S} И рекосмо да ва |
е са послужавника и просуше се по поду, застртом шареним ћилимом.</p> <p>Овај врисак трже иза с |
тога времена сви су еснафи били у цркви заступљени својим барјаком, само папуџијски еснаф што г |
овом невином обожавању и саучешћу, били заступљени сви еснафи, који се у ондашњој чаршији налаж |
о шарених шалвара, обрише руке и смакне засукане рукаве, те покрије две загрљасте пуначке мишиц |
радио на мутваку, немаде времена ни да засуче рукаве, кад прво оба сведока а одмах за њима и к |
а капиџик, да види што се шегрче толико затаја.</p> <p>После некога времена, баш када је хаџија |
ри тежио да измири пријатеље и да ствар заташка, виде да му не остаје друге, него да од мирбе д |
ио је и с тешком муком, што самоме себи затвара врата од куће, која га је као свога рођенога пр |
, докле год не буде време да се ћепенци затварају.</p> <p>Још од кир-Дишиних сватова Јанићије ј |
} Обртала се, <pb n="158" /> мешкољила, затварала је очи, да заспи, отварала их и гледала замиш |
а вечера доносио тетка-Маци, која га је затварала у оковану гвоздењачу, да до повратка Дишинога |
и погдегде већ су се спуштали ћепенци и затварали дућани.{S} И Јанићије <pb n="72" /> узе са је |
Тако те хоћу: да се ожениш, ја; а не да затварамо капиџике, кад прођеш! — шалио се Станко туфег |
а њему.{S} Дућан је отварао пре свију и затварао га после свију, те га је тако ретко когод мога |
о му је било код куће, где се врло рано затварао?{S} Изгледао је самоме себи као осуђеник међу |
Покуша да уђе, али капиџик беше изнутра затворен.{S} Јанићија не збуни ово, он прескочи преко з |
ао кући, па, кад се уверио да је капија затворена, он је, као подсечених ногу, сав раслабљен ко |
итиште руком кваку и погурну; али врата затворена.</p> <p>Ова једна ситница, што су врата закљу |
гледа у врхове својих јеменија.{S} Кућа затворена, Ламбре био ту, ње више нема!{S} Ноге му се п |
ад закопа земљу рогом, па тек теменом о затворена врата.{S} Врата прснуше, а глави ништа.{S} А |
аш тога и плашио, устукну у своју собу, затвори се и не изиђе из ње, све докле се не разиђоше љ |
д мисли и узбуђења, оде у свој дућан, и затвори се у собицу, да премишља што да предузме.</p> < |
тор Диша би, пред оваквом перспективом, затворио очи и са пријатним изразом, као да га когод ша |
ржи на вечери и ноћишту.</p> <p>Како је затворио леђима капиџик, тако је и остао наслоњен о њег |
е брука заглади.</p> <p>Мајстор Диша се затворио у ону малу собицу, па се жив од туда не јавља. |
нагло венути.{S} Оно пространо лице са затегнутом кожом смршало је нагло, очи добиле грозничав |
у грану о којој је висио Јанићије Бик о затегнутоме ужету.</p> <p>— Не дај, Боже! — уздахну дуб |
оји поред свега нејела имађаше светлу и затегнуту кожу, па ове иконе, кандиоце, које тако тајан |
о на ново рођен; лице почело опет да се затеже, а антерија да се у свима димензијама као и пређ |
в скочити.</p> <p>Тако га је на улицама затекао и први сумрак, те једно то, што би могао пасти |
ом оде на чешму по воду.{S} На чешми је затекао млађега шегрта мајстор-Дишинога, те од њега саз |
-Мацином сокачићу.</p> <p>Тетка-Мацу је затекао код куће.</p> <p>— Тетка-Мацо — рече Диша дрхта |
ји први комшија био кир-Ламбре, који се затекао на издисају свога пријатеља Бенџе, те тако, у н |
н као махнит одјурио у удовичину кућу и затекао је баш на капиџику, како се са неким човеком пр |
ио задовољан свим што је у кући и радњи затекао.{S} Јанићије му је у истини пара вредео.{S} Ниш |
га по други пут зове, отишао је и тамо затекао Анастасију у таквоме стању, да му је и без њени |
и дотера, како би младожења све у реду затекао.</p> <p>О сунчеву смирају, у очи недеље, запишт |
боник, застење.</p> <p>У таквоме стању затекао га је у дућану кир-Дума.{S} Диша чисто претрну, |
сли.</p> <p>Када се тетка Маца вратила, затекла је ћерку у мутваку како седи на шамлици, подлак |
сав ишаран резбама.</p> <p>Пустињака су затекли на коленима пред оним сандучетом.{S} Он је баш |
<p>— Ево на; добро само те ми се толико затекло у кеси, — рече Диша шалећи се. — А сад деде да |
нићије однео једне јеменије тетка-Маци, затече Лепосаву саму.{S} Тетка-Маца је отишла једној же |
почиње занат; али, како је у мутваку не затече, то му беше још и милије.{S} Некако тешко би му |
кијом није било никога а у самој текији затече дервиша, огрнута вучјом кожом, са топузом о бедр |
никога <pb n="220" /> више.{S} Само што затече ћор-Ахмета, где купи око стола срче од полупаних |
вак; сад ћу и ја доћи.</p> <p>У мутваку затече Лепосаву, како намешта по полици санове и калени |
ешко уздисати.</p> <p>У таквом га стању затече и тетка-Маца, која се после дугога истраживања ј |
не одговори ни речи.{S} Помисао, да је затечен у овакоме стању у туђој кући, обузела му је сва |
во.</p> <p>— Зашто, море?</p> <p>— Ете, зато, што мене караш, а сама нећеш да узмеш запис!{S} З |
> <p>— И зато сам чак у Јерусалим ишао; зато сам се толико истрошио, да мртваце из куће износим |
да те одврати од побожних молитава.{S} Зато, ако му се покориш и одеш, постаћеш ексик-хаџија; |
лико је у души чврста вера хаџијска.{S} Зато он пушта ђавола, да нас на хаџилуку искушава, али, |
а би избегао оно што се може десити.{S} Зато је Јанићије морао по вас дан мајати се са тетка-Ма |
стране међу београђанкама мио гост.{S} Зато што јој је био отворен приступ по свима кућама, ту |
е гледајући нерешљиво у новац.</p> <p>— Зато, што је пцето, што не је човек!{S} Толке године, б |
у те узети у радњу за ортака.“</p> <p>— Зато га и волим, као да ми је рођени син <pb n="205" /> |
р-Дису <pb n="50" /> мучи, па се, ваљда зато, није ни паштила да разгони онај облачак, што им с |
дан, Лепосава ни мукает.</p> <p>— Е, па зато ли сам толико трошио на тебе; <pb n="172" /> зар с |
им. — Богоугодника познаје цео свет, па зато се и мора веровати, да је само таквоме испоснику д |
-Мана ми је казала да сам пезевенк-баша зато, што кир-Ламбре...</p> <p>— Лажеш, бре, псето, лаж |
кисељака.</p> <p>Није се обесио; али не зато, што не имађаше смелости.{S} Напротив, живот му је |
ошио на тебе; <pb n="172" /> зар сам се зато оженио, да свакога месеца слушам, како се та и та |
бичнога душевног кретања изазвало.{S} И зато га је пуница гледала чисто зачуђена овом екстазом, |
во; а и да их обоје изгубиш.</p> <p>— И зато сам чак у Јерусалим ишао; зато сам се толико истро |
који су у оно време у јеку цветали, а и зато, да у очима свога шегрта јаче означи ону разлику, |
се ожени, али он тога не учини, можда и зато, што му судбина, у коју је он безусловно веровао, |
осим је био уважаван међу поклоницима и зато, што је он толико рачуна водио о светињи ове земље |
, он је и иначе уважавао своју пуницу и зато, што је та жена и сада, као и пре, имала своје сиг |
поштовање према светој земљи.</p> <p>И зато је носио за вуненим појасом једну дугуљасту кутију |
а, да тка платно како би Диша хтео; али зато Диша изналажаше свакога дана по штошта, што му се |
Баште у једној старој гробници.{S} Али зато набаса хаџи-Зосим на другог пустињака, много важни |
е памет, да је саму остављаш? — Зар сам зато толики пут потегао и новац трошио? — викао је хаџи |
је пренаглио, кад је прстен вратио само зато, што му је некаква комшиница зуцнула једну пакосну |
је у својој кући и код своје жене, опет зато није мрзео своју газдарицу.{S} Она га никад није г |
не знађаше прашта ли му или се љути баш зато, што вели „да није хтео“.</p> <p>— Ја онако...{S} |
која га је гризла и кући гонила.</p> <p>Зато је био и довољно морално награђен.{S} Хаџи-Зосим б |
се болесница ма и за кратко освестила и затражила, да је водом напоји.</p> <p>Тако је било и ов |
тако брзо напустио.{S} Сад ће кир-Дума затражити мираз, а он му га мора вратити, те на тај нач |
да се кира-Анастасији нађе, ако јој што затреба.</p> <pb n="58" /> <p>И то је Јанићије Бик тако |
аку час строго а час благо, како је кад затребало; а кад би опазила, да је ко од њих лабав у сл |
е ни речи проговорио, а, када му је што затребало, слао је из дућана Јанићија, да му донесе, па |
Ламбриних шала изви се песма.{S} Ламбре затури фес за потиљак, издиже обрве на половину високог |
мирају, у очи недеље, запишташе зурле и затутњише гочеви пред кућом кира-Анастасије.{S} Мајстор |
задиханоме човеку, када га благи ветрић заћарлија.</p> <p>Баш у томе тренутку, када се мајстор |
са преста Јанићије са својим шалама.{S} Заћута се и нешто дубоко замисли, па тек по који пут ак |
икати и грдити Лепосаву.{S} Њезина вика заустави неколико пролазника, па и комшинице истрчаше н |
поздрави са једном комшијницом, која је заустави на сокаку, <pb n="183" /> те тако Јанићије мог |
ци не честитају; а ако га ко на улици и заустави, он се брзо опрашта и изговара да мора журити, |
а почела се ограничавати, докле се није зауставила на оној Лепосавиној изјави, како га воли као |
уговима и свирачима.{S} Код једне крчме зауставише се.</p> <p>— Збогом, пријатељи! — Деде, да с |
, у себи помислио) <pb n="139" /> често заустављао своје погледе, баш му се свиђало.{S} И не би |
д цериш као луд?</p> <p>— Јер... јер... заусти Јанићије да се потпуно изјасни, али у тај пар уђ |
ве услуге тражили, а он је на крају био захвалан и на најмањем поклону од побожних поклоника.</ |
није учинио крај са собом, ваљало му је захвалити једино ономе уверењу, које му је овде у кисељ |
.{S} Кир-Диша је ову нежну пажњу примао захвално, па, и ако је био вас дан расејан и апатичан, |
коницом у соби.{S} Тиме је он исказивао захвалност <pb n="191" /> Богу, што му је подарио толик |
; одужиће се Богу и задужиће свој еснаф захвалношћу; а после тога „ктитор и приложник храма сег |
ан; тетка-Маца није одлазила од њега, и захваљујући њезиној бризи а и стишавању савести, мајсто |
ма, који је кир-Дишина запремина у соби захватала.{S} - Једино какав непредвиђени случај, који |
пламен сукну му уз образе, а у глави га захвати чудна несвестица, кад осети пријатан мирис дево |
ка неодољива мржња према жени толико га захвати, да му изгледаше <pb n="101" /> неће је моћи жи |
му се, кад га је она ударила, да га је захватила нека несхватљива страст да је стегне око паса |
зору у нову зелену чинију; пре зоре да захватиш воде са три извора; а кад се будеш враћала дом |
та се на чесми прича.{S} Кад чучнух, да захитим воду, а она ми каже: „Је ли бре, Јанићије, кад |
до њега и кира-Анастасија: он да одмах захрче, а она да још дуго у памети прибира све утиске в |
ј неуздржани смех, кад зачу шта јој муж захтева.</p> <p>— Ја да си гола бакчу обилазим? — Ич, н |
ка-Мацин долазак у дућан и онако срдито захтевање, да јој мајстор Диша одмах дође, протумачио ј |
кућу.</p> <p>И да је ма какве жртве још захтео, испунила би кира-Анастасија.{S} Дала му је реч, |
азбију.</p> <p>— Што се бијеш, газда? — зацвили дечак, изненађен оваким дочеком.</p> <p>— Није |
ишицама какве му драго лепотице, он би, зацело, узвикнуо од силна задовољства и, Бог зна, не би |
пецкања, удари у смех, а и Лепосава се зацени од смеха представљајући, како би то изгледало да |
је изгледао врло смешан, кад се девојке заценише од смеха гледајући оно лице, које <pb n="151" |
ења занемио и пред проводаџијама стајао заципљен, као онај пањ на коме је, до мало час, седео.< |
истина! — узвикну мајстор Диша и сав се зацрвене од стида.</p> <p>— А, не је истина; саг, не је |
се, кад опази оно преплашено и као крв зацрвенело лице хаџијино.</p> <p>Диша оде у башту.</p> |
један стручак босиока, заспао.{S} Сит и зачаран овом маштом, заспао је Јанићије тако тврдо, да |
елости, да ствар, коју ће време једаред зачепркати, рашчепркава.</p> <p>— Најбоље, да ја преста |
ати пошти, која се налазила тек у првим зачетцима и била тако неуређена, да су се писма на хрпа |
т наследник, и што је кир-Ламбре толико зачикавао и препадао, да су се сви по кући смејали од с |
гло никада да прође с миром, а да га не зачикне на ма који начин. <pb n="33" /> Али јој ни Јани |
е што кир-Диши треба на путу, смеје се, зачикује га, пева по кући, како одавна није запевала.{S |
, као што је то увек уз посао радио, не зачикује мимопролазеће и врло често устаје са троножице |
</p> <p>Весеље махнито.{S} Јанићије Бик зачинио песмом и шалом.{S} Овога дана постао је он љуби |
: јео је његов хлеб, до душе врло често зачињен шамарима, али опет хлеб; јер газда-Диша, који у |
, јер из баште, баш под широким орахом, зачу јасан жагор, смех и певање девојачких гласова.{S} |
жив!</p> <p>— Добар дан, кир-Ламбре! — зачу за леђима глас, а у исто време таче се неко његове |
у башту.</p> <p>— Зете, дај алвалук! — зачу се глас Мацин.</p> <p>— Је л’ живо? — запита Диша |
јко, одби му бубреге! — викну Маца, кад зачу како звекнуше леђа.</p> <p>Лепосава се засмеја, се |
ој стадоше, а сузе у часу усахнуше, кад зачу да Ламбрино одело није код њега.{S} Дакле, више јо |
p> <p>Јанићију се попе крв у главу, кад зачу овај одговор, који му на на подсмевање личаше.{S} |
4" /> удари у свој неуздржани смех, кад зачу шта јој муж захтева.</p> <p>— Ја да си гола бакчу |
егала баш она иста песмица, коју ономад зачу, а која беше у то доба нова:</p> <quote> <l>„Да ли |
умила се и пошла вратима, кад од једном зачу јасан усклик Лепосавин:</p> <p>— Нано, нано!</p> < |
но, онај тамо!</p> <p>— Ама, зар оно? — зачуди се Лепосава. — Их, какав је!{S} Што је пустио он |
.</p> <p>— Шта ћу ја с тобом у Галац? — зачуди се Јанићије.</p> <p>— Да се склонис и поарну пос |
ти је сад наспело да га о томе питаш? — зачуди се тетка Маца.</p> <p>— Ето тако; мило ми, што г |
три дана видели мајстор Дишу, сад би се зачудили, шта би од овога човека.{S} Истина, он је још |
и после овако пријатнога сусрета, али и зачуђен, <pb n="73" /> кад угледа како кира-Анастасија |
нићије је дуго и дуго стојао забленут и зачуђен оним, што је онако несвесно учинио.{S} Чинило м |
изиђе, само не више онако весела, него зачуђена и збуњена.</p> <p>— Шта ово би, буди Бог с нам |
о.{S} И зато га је пуница гледала чисто зачуђена овом екстазом, у коју је хаџи-Диша улетео.</p> |
јачким нападом.{S} Предавао је ствари а зачуђено је посматрао сву ову веселост, а нарочито Лепо |
онда тури кључ у недра.{S} Лепосава га зачуђено запита:</p> <p>— А што ми узе то?</p> <p>— Па |
ја и Ламбре.</p> <p>Кир-Диша га погледа зачуђено.</p> <p>— Ти мени дао паре?{S} Зар онај гурбет |
да неће!</p> <p>Маца и Диша згледаше се зачуђено.</p> <p>— Где је остао?</p> <p>— Код ћор-Ахмет |
еда како је мајстор блед и модар, он се зачуђено заблену.</p> <p>— Шта ти би, мајсторе?</p> <p> |
са говорила, сад се од једном уозбиљи и зачуђено га погледа, па онда преплашено поче узмицати н |
а.{S} Он опустио руке, разрогачио очи и зачуђено се забленуо у њу; а она тако исто узрујана, да |
али, кад ноћас и по трећи пут баш будна зачух, рекох:{S} Није фајде, то му је једини лек; морам |
и задовољно тамо амо ходао, из собе се зачуше крупни гласови од дечје писке.{S} Њему се развук |
ле је жена разређивала поклон, кир-Диша зашао по кући, да осмотри је ли све у реду; завирио и у |
е неће варати; а оно псето (ту кир-Диша зашкрипа зубима и јекну) њему ћу да пребијем цволике, ч |
ао је и долазак свога мајстора. — Сунце зашло већ, а тамна румен, која је ишчезавала заједно са |
постаде најмилија она:</p> <quote> <l>„Зашт да прећутим ја онога свјета,</l> <l>Да моја млада |
апева ону чувену песму:</p> <quote> <l>„Зашт’ да прећутим ја овога свјета,</l> <l>Да моја млада |
н, један мајстор, своме шегрту исповеда зашта се радује, те, у место да свога шегрта помилује, |
да му је и без њених речи постало јасно зашта га је позвала.</p> <p>— Ако си поштен човек, онда |
о удовица, раскривене главе и без мушке заштите, шта је могла друго него да о бошчу, припасану |
ужем, то је с правом очекивала да је он заштити <pb n="102" /> и нађе начина, како да се из ово |
е све онако било. — Јер, да није крива, зашто би вриснула?</p> <p>— А?...{S} То?... поче Диша з |
несе носу женином кесицу.</p> <p>— Ама, зашто? — одговори Лепосава уклањајући главу од кесице.< |
ж у срце.</p> <p>— Зашто бре, кир-Диса, зашто да ја плаћам ваш ортаклук, кад не сум ништо крив? |
би неправо.{S} Ако је и отерао из собе, зашто да му се до сада не јави, да пита треба ли му што |
ан, тек колико да из Дишиних уста чује, зашто је вратио прстен; али им Бик увек одговори, да га |
ачем и пред иконе да кунем тебе Ламбре, зашто ме даде на оно кавурско чкембе, да ми очи испије, |
онај Јанићије и било му је врло криво, зашто да га баш сада остави.</p> <p>— Магаре, да би маг |
т, зашто па мене питате?</p> <p>— Како, зашто, Ламбро бре?{S} Не ли си ти прво комшија на кира- |
риво на сама себе: зашто да уради тако, зашто да се пред свима обрука!</p> <p>— Иде! — рече у с |
им женама, како јој ништа није познато, зашто јој вереник врати прстен, те тако кир-Думи није о |
дете!</p> <p>— Зашто, бре, газда-Дишо, зашто ме тешко закле?{S} Казаћу ти, а ти ћеш, када јој |
и кум; ако се разбирате за њено к’смет, зашто па мене питате?</p> <p>— Како, зашто, Ламбро бре? |
осмејкиваше.</p> <p>— Сад бар да знаш, зашто си потегао толики пут; донео си читав берићет у к |
ћије и дође му тако криво на сама себе: зашто да уради тако, зашто да се пред свима обрука!</p> |
и, у исто време, дошану му друга мисао: зашто полиција?{S} Боље да одеш прво Ламбри, да га јавн |
ван и празан.</p> <p>— Ух, гомаре едно: зашто да заспите, бре?! — јекну кир-Ламбре очајно и пље |
срећа моја, што ми дође памет у главу: зашто да робијам због једне ороспије, па је отерах.{S} |
и му реци да нам не долази у кућу више; зашто ће нам он?</p> <p>— Ви’ш ти ње!{S} А шта би свет |
пустиш, да она учини такву лудост?!{S} Зашто си је пустила? — викну љутито.</p> <pb n="208" /> |
р ми је казала да сам пезевенк-баша!{S} Зашто да ми каже тако?</p> <p>Кир-Диши се смрачи, кад ч |
у је!{S} Јаох!{S} Ја је морам убити!{S} Зашто да се прода?{S} Куда ћу сада?{S} Коме? — јецао је |
караш, а сама нећеш да узмеш запис!{S} Зашто не узмеш?{S} Куде су ти деца, па теби?</p> <p>— Н |
од би помислио на долазак мајсторов.{S} Зашто је он зебао и од чега, није могао да самоме себи |
; па и кира-Анастасија и кир-Ламбре.{S} Зашто, бре, тако?</p> <p>— Ја да јој опростим? — викну |
што, зар је једна пошла за сиромаха?{S} Зашто баш да и она не пође?{S} Ако је суђено да патимо |
ваш ортаклук, кад не сум ништо крив?{S} Зашто да се криво закунете? — викао је за њим очајно ки |
ав си стао?!</p> <p>— Зашто да умре?{S} Зашто је даде ономе токмаку, да јој младост поједе? — о |
лице.</p> <p>— А што ме питаш за то?{S} Зашто би се ја мразила са светом, да сада говорим, па с |
ца Диша утучен од овога што је сазнао — зашто си ћутао?</p> <p>— Како да ти кажем, кад си ме од |
и пометености.</p> <pb n="174" /> <p>— Зашто: турфа посла?{S} Има времена; почекај још мало, б |
нако, пустосват.</p> <pb n="28" /> <p>— Зашто он није кум?</p> <p>— Не може, род су.</p> <p>— К |
, зар не видиш какав си стао?!</p> <p>— Зашто да умре?{S} Зашто је даде ономе токмаку, да јој м |
бакчу обилазим? — Ич, не бива!</p> <p>— Зашто: не бива?</p> <p>— Мори, ни у хамам без пестемаљ |
о не гледала очима своје дете!</p> <p>— Зашто, бре, газда-Дишо, зашто ме тешко закле?{S} Казаћу |
?</p> <p>— Отерао ме газда!...</p> <p>— Зашто?</p> <p>Јанићије брзо угуши сузе, од којих се зас |
двостручена радња нагло цвета.</p> <p>— Зашто сам се оженио, то знам; али за кога течем, ето, т |
Не могу више да останем овде.</p> <p>— Зашто?</p> <p>Јанићије обори очи, јер не знаде шта да н |
н у снази, ама ми душа болује.</p> <p>— Зашто, џанум?</p> <p>— Деце немам, свети човече; желим |
чух ништа.</p> <p>— Побише се.</p> <p>— Зашто, море?</p> <p>— Поради тебе.{S} Е, хе, пријатељу, |
а је кир-Думи забо нож у срце.</p> <p>— Зашто бре, кир-Диса, зашто да ја плаћам ваш ортаклук, к |
тутну му у шаке један цванцик.</p> <p>— Зашто, газдарице? — запита Јанићије гледајући нерешљиво |
м образа да јој на очи изиђем.</p> <p>— Зашто, море?</p> <p>— Јер ми је казала да сам пезевенк- |
p> <p>— С оном, тетка-Мацином.</p> <p>— Зашто, бре?</p> <p>— Ето ти, газда, шта се на чесми при |
цу, на еден кадаиф и ратлокум.</p> <p>— Зашто, кир-Дума?{S} Да ли не мислиш на сина да просиш д |
ече се Анастасија нестрпељиво.</p> <p>— Зашто, море?</p> <p>— Ете, зато, што мене караш, а сама |
— Куда, море?</p> <p>— У село.</p> <p>— Зашто, бре?</p> <p>— Не могу више да останем овде.</p> |
добаци.</p> <p>— Љутиш ли се?</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Што је отишао.</p> <p>— А што се то тич |
Шта ћеш?</p> <p>— Љутиш ли се?</p> <p>— Зашто? — упита Лепосава не окрећући лица.</p> <p>— За о |
/p> <p>— А јеси ли казао нани?</p> <p>— Зашто њој да кажем?</p> <p>— Па, знаш, бојим се; а она |
то јој без ноз исцупасте дусу?</p> <p>— Зашто? — За оно... за...</p> <p>— Е па сто не казете? — |
нићије учини главом да није.</p> <p>— А зашто, море?{S} Ваља да одеш, да га пољубиш <pb n="161" |
ривања занела, да је потпуно заборавила зашто све ово ради, нити јој је падало на ум, да ће сут |
ја се не отапа.</p> <p>— Па, дабогме, и зашто да ме гледа! — размишљавао је Јанићије. — Ја сам |
га је кир-Диша гонио да иде кира-Мани и зашто није хтео отићи.</p> <p>— Па куда ћеш сада, несре |
о каткад погледала.</p> <p>— Погађаш ли зашто је све ово? — запита га Маца такође с осмехом.</p |
осава климну главом.</p> <p>— А знаш ли зашто сам ти дао?</p> <p>Лепосаву обли руменило по лицу |
стегне око паса и привуче себи.{S} Али зашто то?{S} То није могао баш никако да објасни.{S} Те |
по чаршији говори, поче му пребацивати зашто се туђио својих и није отварао очи, када се хтео |
чезавају, али још као не може да схвати зашто то.{S} Али кад једног јутра, срчући кафу, у мало |
ја него ли икада.{S} Ни сама не знајући зашто, она је предосећала и слутила нешто нејасно, нешт |
умио је око њега, па, ни сам не знајући зашто, он се несвесно поче пипкати по глави и слабинама |
лук жена сазвала.</p> <p>Нико није знао зашто је то мајстор Диша урадио, па ни сама није могла |
плаче, очи се замаглише; али ко би знао зашто, она од једном скочи, одмахну руком, скиде са зид |
, јеси ти неки лисац.{S} Кријеш а немаш зашто.{S} Море, грех би био, кад не би то урадио.{S} И |
о.</p> <p>— Кад се жениш, треба да знаш зашто се жениш; а када течеш, за кога течеш! — суздахну |
ком ухватио за образ, а она му казала: „Зашто, бре, да ме удаш за овај тулум?“</p> <p>Мајстор Д |
; хајде на чаршија, да чујите.</p> <p>И збиља, мајстор Диша и сам поче увиђати, како често ни т |
опази на тетка-Мацину лицу једну велику збиљу, њему се чисто стужи од неке необјашњиве слутње.< |
но што је најстрашније.</p> <p>— Јесте, због тога! — Ја те лепо питах: може ли да се расквари с |
о одвајала.</p> <p>Она мржња на Ламбру, због кога се о сватовима онако рђаво провео, дохватила |
лио ћушку?</p> <p>— Због тога?{S} Како: због тога? — пита Диша гласом клонулим, из кога се јасн |
че из гласа лелекати.</p> <p>— Леле!{S} Због теб да пропадним!{S} Што ми искате у кућа, ђидијо? |
где се све, у једноме часу, измени.{S} Због свога поклона еснафу за трен ока постао је један о |
очи и избегавао да га погледа.</p> <p>— Због њега сам ја појео врућ шамар; али ће ми га, мајци, |
аре? — запита Диша узнемирено.</p> <p>— Због 4000 гроши, што смо ви позајмили ја и Ламбре.</p> |
а због тога ниси опалио ћушку?</p> <p>— Због тога?{S} Како: због тога? — пита Диша гласом клону |
и чампаре, што их је кир-Ламбре, ваљда због силне жеге, свукао и на под бацио.</p> <p>Таман св |
ојурио да тучеш?!{S} Зар ми о сватовима због тога ниси опалио ћушку?</p> <p>— Због тога?{S} Как |
а, што се убио; он је мене волео, па је због мене то!</p> <p>И ова слика, коју је тако замислио |
од овог памука да роди?</p> <p>— То је због тога, што свети ексер лежи у њему.{S} Снагу своју |
м.{S} Него ми дођосмо због друго; знате због они пари!</p> <p>— Које паре? — запита Диша узнеми |
огућности које многе родитеље од деце и због деце сналазе.</p> <p>Но, ма колико јасно и убедљив |
уди Диша, који има жену ороспију и који због ње туче шегрте!“</p> <p>Разиграна машта Јанићијева |
несташлука; али сада ни због једнога ни због другога.{S} Јанићије је осећао, да та рука, што га |
ти а можда и из несташлука; али сада ни због једнога ни због другога.{S} Јанићије је осећао, да |
ми дође памет у главу: зашто да робијам због једне ороспије, па је отерах.{S} Ти си <pb n="148" |
а му каже то?</p> <p>— Толики пут чиним због тебе: хоћу да будеш мати; а мајци требаше ли бољи |
муж Петар Брњош хамалин толико је мучио због тога, да је она отишла једноме дервишу, те јој ова |
Ово му је, до душе, већ много теже ишло због гојазног трбуха, који се спокојно држао на кратким |
збиваш од онуда!{S} Ваљда тек ниси тамо због Маце одлазио! — одговори Станко и поче се смејати |
="116" /> па да дам.{S} Него ми дођосмо због друго; знате због они пари!</p> <p>— Које паре? — |
p> <p>— А деце не је никад доста!{S} То због старос викам.{S} Синови, па ће да те прифате; и па |
да је сваки час морао то због овога то због онога трчкарати до тетка-Мацине куће.{S} И тако, м |
мужа!{S} Мене да пробурази?{S} И све то због њезина неверства!{S} Е, чекај сад!{S} Ниси хтела п |
ело у положај, да је сваки час морао то због овога то због онога трчкарати до тетка-Мацине куће |
онда кобиш?</p> <p>— Не кобим, него то због тебе рекох.</p> <p>— Гле, брине се за мене.</p> <p |
а да останем; идем у свет.</p> <p>— Зар због оне ороспије?</p> <p>— Морам.</p> <p>— То да не чи |
јој каже, да ће све одати мајстору, јер због ње неће да губи место и да на ново у другога газде |
его Грци, а то све из еден љубов на вас због засто сте као од грцка мајка родени.{S} И рекосмо |
на не смедоше се путници укрцати у лађу због буре, која је на сав мах беснела; а када се море у |
од раздражености.</p> <p>— Скупо је!{S} Збогом! — рече Диша и пође вратима.</p> <p>Али свети чо |
Код једне крчме зауставише се.</p> <p>— Збогом, пријатељи! — Деде, да се пољубимо! — чу се Јани |
и — не искам ни по псешки.{S} Ја сам му зборила, ама он каже:{S} Дервишин је погана вера, а од |
а покојном Кир-Бенџи, који се за живота збринуо, да му удовица не остане на сокаку, желела, да |
к беше изнутра затворен.{S} Јанићија не збуни ово, он прескочи преко зида и лагано, као мачка к |
јстор-Дишу ова огромна свота ни мало не збуни.{S} Оно, што је најглавније било, постигао је.{S} |
а, кад опази да су сами.{S} Лепосава се збуни, али је та забуна брзо пређе, узе јеменије и стад |
ли га умилостивити.</p> <p>Јанићије се збуни, кад је угледа на прагу дућана, заби главу у поса |
агло окрете њему и погледа га.{S} Он се збуни и не доврши што хтеде рећи.{S} Изненадило га је, |
епосави га би жао, па се и она тренутно збуни, не знајући шта да му каже.</p> <p>— Чујеш, Јанић |
е измаче кир-Диши, и он се на један мах збуни.{S} Очекивао је сасвим друго: да ће му жена удари |
и ове невидовне беде толико се сплео и збунио, да је само хуктао и стењао.{S} Био је толико не |
се ова посета тицала, па се већ потпуно збунио, шта да каже и како да оправда своју наглост.</p |
а.</p> <p>Но кир-Диша се није дао онако збунити њезиним смехом.{S} Оно што је већ једном увртео |
анићијем погледа, порумени и — обоје се збунише.{S} Јанићије покуша да се покаже весео, а она о |
ор и шаље вам ово! — испоручи Јанићије, збуњен девојачким нападом.{S} Предавао је ствари а зачу |
целу башту донесе је пред тетка-Мацу и, збуњен, као да је бекријску чашу искапио, спусти је пре |
р-Ламбринога одела стигао у дућан и сав збуњен прошао мимо оба шегрта у собицу и одело турио по |
и слабинама.</p> <p>Пун сахат седео је збуњен и без речи, а тетка-Маца за то време лагано и на |
би запитао што о томе; и у опште био је збуњен и сав утучен.{S} Од како је вратио прстен, тек о |
</p> <p>Мајстор Диша скочи са ћепенка и збуњен оде одатле.{S} Сад му више не падаше ни на ум уо |
е, малаксао од тешког душевног напора и збуњен, враћао ипак оном једином осећању, које је кроза |
>Кад опази како мајстор Диша нерешљив и збуњен стоји и не зна шта да јој одговори, фудул-Стамен |
утке.{S} Јанићије је ишао поред ње мало збуњен, што му баш ни речи не одговори, а њему је тако |
њу младенаца.{S} Да је Диша био потпуно збуњен <pb n="46" /> од толике пажње а у дубини душе ли |
мајстор Диша оста у дућану још потпуно збуњен од изненадне радости.{S} Топло задовољство као м |
чело и оба образа; а мајстор Диша, још збуњен од изненадне среће, којој се није ни мало надао, |
пио, спусти је пред њу.</p> <p>Лепосава збуњена и изненађена, а Јанићије тако исто сметен и зас |
S} Кад га је кира-Мана угледала бледа и збуњена, застала је забезекнуто на прагу.</p> <p>— Шта |
о не више онако весела, него зачуђена и збуњена.</p> <p>— Шта ово би, буди Бог с нама!? — учини |
чи шакама и побеже из мутвака, па онако збуњена отрча у кућу.{S} А Јанићије је дуго и дуго стој |
им.</p> <p>— Лудо! — викну Лепосава још збуњена и не знајући да ли да се свему овоме смеје или |
његова плећа и одскочи у страну.</p> <p>Збуњени и црвени у лицу стојали су обоје сада једно нас |
ога супруга.</p> <p>А мајстор Диша, још збуњенији него што је дошао, изиђе из оне куће и од оне |
... одговори Јанићије и сада је био још збуњенији, што га она више гледаше.</p> <p>— Што да се |
јна остала, беху једини предмет његових збуњених мисли.{S} Њу да види, њу да лечи, ако је болес |
n="151" /> у исти мах, беше изненађено, збуњено и препаднуто.{S} Као запањен стојао је и није з |
о на вечеру.{S} Кир-Ламбре је с почетка збуњено примио позив, али се у брзо прибрао, када је ви |
а јој чело главе метне.{S} Хаџи-Диша је збуњено гледао ово немо улажење и излажење из куће, и т |
како лежи, скочио је и још мамуран поче збуњено размишљавати о свему што се десило.{S} Шта је с |
колико месеца беху као неколико дана, и збуњено погледа у мајку.</p> <p>— Е, па и време му је — |
„ћошајлију“.</p> <p>Лепосава погледа и збуњено се насмеши на Дишу; очи јој засенуше од толиког |
ше!</p> <p>Јанићије се окрете вратима и збуњено застаде на самоме прагу.</p> <p>— Ето, носим, г |
ако оставиш.</p> <p>Јанићије је ћутао и збуњено, натуштених веђа, гужвао један широк орахов лис |
и се замислила?</p> <p>Лепосава прену и збуњено скочи, као да је ухваћена у нечем.</p> <p>— Шта |
)... знаш... пре, кад оно... — муца Бик збуњено и чеше се за врат.</p> <p>— А, ту ли те сврби, |
укочила поглед у престрављено и потпуно збуњено лице Ламбрино, руке јој клонуле а у недрима од |
на, очевидно савлађујући у себи сувишну збуњеност и страх и трудећи се да се колико толико приб |
на! одговори Јанићије, који се све више збуњивао посматрајући како му се газдарица двојако пона |
мо никакво добро не.</p> <p>— Шта си ме звала? — најпосле запита Диша необично меким и молећим |
рану вуну, што им је кира-Мана (тако се звала Ламбрина жена) „на белегу“ и „среће ради“ кришом |
сада и образ узесте.</p> <p>— Не смо га звали; сам се тискао међу нас! — бранили су се Грци од |
тетка Маца, како су је по свем Београду звали.{S} Ова тетка Маца, није имала никога свога осем |
его у дућану.{S} Разносио је „каранфил“ званицама, које је мајстор Диша, као младожења, од свој |
, разуме се, тек колико да се не замери званицама; иначе, мисли, да чапкуна пропусти добро кроз |
ештеником, законицима и грко-цинцарским званицама дали реч, и кад је мајстор Диша са нестрпљење |
он спавао, мајстор-Диша је гостио своје званице.{S} Отишао је сам до кир-Ламбре, пољубили се и |
дба је била врло весела.{S} Цео еснаф и званице из осталих еснафа и грађанских редова учествова |
ш те вечери дознао, да ће мајстор сутра звати на част и Ламбру и кира-Ману, па му дође необично |
на врата од мутвака.</p> <p>— Сад ћу је звати.{S} Дошла јој другарица, па плету иза мутвака.</p |
ла кућу, и он је поче из гласа по имену звати.{S} Из куће се не одазва нико, а на комшијском ка |
n" /> <p>Ноћ је већ у велике осула небо звездама над Београдом, који је дубоко спавао.{S} Тек п |
а, нико те не види.</p> <p>— А месец, а звезде? — Зар нема нешто живо што гледа?{S} Ето, ако ко |
пред тим изразом.</p> <p>— Срамиш се од звезде и месеца, да те не виде с мужем у башчи, а не ср |
јстор Диша је у истини био човек срећне звезде.{S} Чему год се није надао, оно је постигао, и н |
рачи отпратише кући и кума, кад ноћ осу звезде и блага месечина засја над зеленим баштама и стр |
удари тако снажно у леђа, да је толико звекнуло, да је чак и тетка Маца, која је у башти нешто |
му бубреге! — викну Маца, кад зачу како звекнуше леђа.</p> <p>Лепосава се засмеја, седе поред м |
смица што се из баште извијала, праћена звеком дахирета, све га више мамљаше својом меком, стра |
као ајдук наслони се о обрамку, па само звера.</p> <p>— Тако ли беше? — пита Диша.</p> <p>— Очи |
, очи добиле грозничави сјај и нестално зверају, а трбух и леђа почеше да губе оне уочљиве диме |
мехом.</p> <p>— Не — одговори Јанићије, зверајући на коју би страну умакао, само да се спасе од |
/p> <p>Јанићију поста непријатно и поче зверати час амо час тамо; навикао је да од своје газдар |
иво и са очекивањем, испуњеним страхом, звераше у тетка-Мацино равнодушно лице.</p> <p>— А што |
лице тако стегоше, те он само нетремице звераше то у онај дукат „ћошајлију“, што се жутио над Л |
нчати децу, све докле на Саборној Цркви звона не пропоје).</p> <p>Прстен се свршио, поп је испи |
ја је сахранио свога калфу.{S} И ако ни звона ни свештеници не опојаше самоубијцу, ипак је сав |
душе Јанићијеве.{S} Ни педесет онакових звона, каква беху она што су ове године први пут после |
обовима кривуда између малене црквице и звонаре, потражите га и — нећете га наћи више.{S} Зуб в |
тешко расположен, у ушима му је једнако звонило: — То је љубав, то је љубав!</p> <p>Пуна три да |
/p> <p>Фудул-Стаменка једва дочека овај звонки смех и сада разговори ударише много живље и мног |
јстор-Диши писнуше уши као таламбаси на звук невестина имена.{S} Она удовица, која је целој чар |
ојасом; промичу и ишчезавају као далеки звук или кукурекање петлово, које се чак из другога сел |
в! прошапута Јанићије, и кад и последњи звук ишчезну, зарони лице у шаке и горко зајеца.</p> <m |
покојника.{S} Лепо јој се учини, да тај звук, што пара ухо те се уздиже изнад свију, виче: „кир |
у се усред читане молитве причуо потмуо звук, који јако опомињаше на пробијање зида, и тада баш |
се у сунчеву зраку; но ни један од тих звукова свежега пролећа он није чуо, — све је то било и |
, који је газда-Диши некако подсмешљиво звучао. — А она је одмах после њега изишла, и оде на ов |
роби, пљуну на њега, просу пред собом и згази ногама.{S} Да му Лепосава беше под руком, за цело |
>— Он каже: да неће!</p> <p>Маца и Диша згледаше се зачуђено.</p> <p>— Где је остао?</p> <p>— К |
сама собом развија, и без сумње чекала згодан час, када ће јој се зет опет жени вратити.</p> < |
азговарало, а кир-Дума никако да подеси згодан тренутак, те да започне о главноме.{S} Кир-Ламбр |
ајног осмешкивања тетка-Мацинога извуку згодан материјал за читаву историју, која ће се за дан |
љство не покаже.{S} Сад му се дала врло згодна прилика, прво, да излије сав јед на Јанићија, шт |
, поред свега мозгања, не нађе ни један згоднији излаз, који би најбоље одговарао његовој жељи, |
нда?</p> <pb n="187" /> <p>— Не беше ми згодног дрвета — одговори Јанићије; али Лепосава му не |
е тако пажљиво и спреман вазда, да се у згодном часу сагне, како би га прелетео калуп, ако би с |
кву тешку ствар за дизање, кад Јанићије зграби Лепосаву, диже је на руке тако лако као дете од |
длетела миндерлуку, прућила се по њему, зграбила јастук, загрлила га и стала се смејати тако ја |
ти шта се десило.</p> <p>— Шта кажеш? — зграну се хаџија. — А где ти је памет, да је саму остав |
се све о њему прича и разноси, чисто се зграну.{S} Очи му се приковаше, па ни да макну са Јанић |
се чудотворни памук није, тако рећи, ни згрејао честито у Лепосавиним недрима, а пуница је већ |
мерт попашна вјечном руком руши!</l> <l>Здје, у гробу, мир прелестни влада,</l> <l>А над гробом |
их стихова, стојало је урезано:</p> <p>„Здје почивајет Лепосава, папуџика, вјерна супружница ма |
да га за дуже време засити.{S} Имао је здрав и необично снажан стомак, који се, у овом часу ту |
писма сазнаде, да му је пријатељ жив и здрав.</p> <p>— Паметно глава — рече кира-Мани. — Засто |
пуно здрав.</p> <p>Мајстор Диша није ни здрав заборавио, шта је <pb n="121" /> у болести Богу о |
} Лепосава је млада и здрава, а и ти си здрав као врба!{S} Биће, биће!</p> <p>Разуме се да мајс |
сти коју је имао; а ако би случајно био здрав, онда је требало само, пре него што ће целивати, |
ут као исцеђени лимун, али ипак потпуно здрав.</p> <p>Мајстор Диша није ни здрав заборавио, шта |
ивале се крупне грашке зноја, што би за здрава човека било много и на највећој летњој припеци, |
, и сутра дан, она је, као када је била здрава, радила по кући и отимала се од слабости, која ј |
.</p> <p>— Е, сада, ћерко, да си жива и здрава и срећу да унесеш твоме домаћину у кућу! — рече |
бар ову годину!{S} Лепосава је млада и здрава, а и ти си здрав као врба!{S} Биће, биће!</p> <p |
ар пород!“ Зар би твоја жена дошла теби здрава као тресак, да мој покојник, Бог да га прости, н |
ишине примедбе. — Криво му сад, што сам здрава...</p> <p>— И млада... и — додаде Јанићије.</p> |
есет и четири.</p> <pb n="12" /> <p>— У здравје да нанижеш оште педесет и четири! — одговори Ла |
ци.</p> <p>— Е, нека је со стрекја; и у здравје и весеље да дочекате дечица, па како пилињи око |
е и дође!</p> <p>— Много!</p> <p>— Само здравља, вратиће се он брзо! — одговори Маца.</p> <p>— |
еним новцем.</p> <p>— Е, нека вам је на здравље, и толико срећа да имате, колико се ви право за |
а викнеш: „Његова болест на тебе, твоје здравље на њега“.{S} Онда жабу да бациш на кров, а дете |
еш за собом, а све до куће да говориш: „Здравље пред кућу, болест из кућу“.{S} А кад дођеш кући |
запита Диша дршћући.</p> <p>— И живо, и здраво, и — мушко! — одговори Маца.</p> <p>Диша се сав |
ио на долазак мајсторов.{S} Зашто је он зебао и од чега, није могао да самоме себи објасни?{S} |
шла свакоме.{S} Али, кира-Анастасија је зебла баш од Јанићија.{S} И ако је све чинила, да га ум |
а-Маце примила, кира-Анастасија је опет зебла од нечега.{S} Са тетка-Мацине стране није се плаш |
и, и хоће ли она на то пристати.</p> <p>Зебња му је била оправдана.{S} Кира-Анастасија <pb n="5 |
3" /> ћепенке и поћи кући, слао је и са зебњом очекивао шегрта, да му јави шта је код куће.</p> |
ваша него моја.{S} На поље из кућа, ти, зевзек, бре!</p> <p>Кир-Диши прекипе и са узмахнутим пе |
страну, која се од српске одвајала, као зејтин од воде; многе црквене песме певао је по грчки, |
аже по својој вољи, беше једна кап више зејтина на већ онако разбукталу жеравицу.</p> <p>Да ост |
задовољан својом вештином, намаза рану зејтином, даде јој апове, да прогута, и, кад своје леко |
а живео само о сухом хлебу, маслинама и зејтину и та његова, већ увелико позната испосничка нак |
еколико дана.{S} У радњи је ишло као по зејтину.{S} Али код Јанићија се опажала нека промена; у |
ова трептила је у оној сунчаној ведрини зелена чуваркућа, што се над надстрешницом безбрижно ух |
стом капом, око које се омотавала чалма зелене емир-боје (знак да води порекло од самога Мухаме |
ићије не чу ништа више.{S} Некакве, час зелене час као ватра светле пеге разлетеше му се око оч |
пи у хладовиту авлију, пуну османлука и зеленила, иза кога је у дубини извиривала бела кућица с |
већ су давно полегали.{S} Густи трњак и зеленило преплавило је Старо Гробље и, још за који дан, |
ло и сунчано лето грејало је над густим зеленилом београдских башта, челе су зујале и вредно пр |
а задовољно брекће и ужива у хладовитом зеленилу и његову шумору.{S} Комшије су навраћале, да ч |
неке друге лисице.{S} По оним крупним, зеленим сузама што капаху из очију ове лисице, а и по б |
ћ осу звезде и блага месечина засја над зеленим баштама и стрехом тетка-Мацином, он устаде са п |
ти га дадох, да метнеш пред зору у нову зелену чинију; пре зоре да захватиш воде са три извора; |
једе <pb n="192" /> него пије само неку зелену течност, а уз то узима по три зрна пшенице.{S} О |
подвијених ногу на трави, грицкао једну зелену сламчицу и несвесно бленуо у једнога мрава, који |
.{S} А кад дођеш кући, прво да потражиш зелену жабу, па ту жабу да ти дете три пута обзине, а т |
199" /> већ посвећених хаџија из разних земаља, кренуо се на пут кућама.{S} У томе каравану нал |
ице.</p> <p>Од онога дана, када укопаше земаљске остатке Бенџине, кир-Ламбре не би отишао у сво |
ред жизненог мрака</l> <l>Ко остатак от земаљског брака!</l> <l>И тој, која лежи у тљености,</l |
} Осетио је само, како му се под ногама земља мигољи и за цело би пао, да се у томе часу не осл |
та?{S} 500 гроша?{S} Каква је то погана земља, <pb n="197" /> из које си дошао, да ми у браду п |
Вертепу пред јаслама молио, расклопи се земља и из ње се промоли страшна чељуст, која поче бљув |
боко после поноћи, дошао кући пијан као земља, и чим је натрапао на своју жену, која је скочила |
, јер га неколико нових хаџија, његових земљака, задржаше о своме трошку, да им буде на руци, к |
онолики пут и онолико ломљење по туђим земљама, и све то за што?{S} Само за једно сећање, да с |
} Он је баш тада довршавао молитву и из земљане кадионице окађивао ово сандуче.{S} Хаџи-Зосим м |
е не миче, него ћути и не диже очију са земље.</p> <p>Лепосава, која је весело до овога часа го |
је он толико рачуна водио о светињи ове земље, по којој је Спаситељ ходио и чуда творио, да се |
кориш и одеш, постаћеш ексик-хаџија; на земљи ће ти се људи смејати, а тамо на небу то ће ти се |
тиња, па се не би ни осетило, а у мојој земљи немамо ни једне чудотворне утвари; живимо као сир |
о у овој песковитој и зрелој Јорданској земљи на своју удобну кућу код Чукур-чешме, са широком |
танчана чуства и поштовање према светој земљи.</p> <p>И зато је носио за вуненим појасом једну |
ањује, као да у овоме часу баца прегршт земљице на покојника.</p> <p>А тај покојник била је прв |
ло врео, сунце је прижижало озго, а над земљом, нарочито око чешме, где је било увек по мало бл |
душу, као тешка магла када се вуче над земљом и никако не може да се подигне и разбистри.</p> |
д; земљу ћу да прокопам, па ћу те и под земљом наћи!{S} Нисам ја стао за тебе једнога, али не д |
ратио.{S} Па, деде, пробај још једаред; земљу ћу да прокопам, па ћу те и под земљом наћи!{S} Ни |
осред огњишта, и колико је дуга паде на земљу.</p> <p>Маца је прва чула њен врисак и онај пад, |
за довратак у дућану, за цело би пао на земљу.{S} Пожурио је кући, али, кад је дошао пред капиџ |
ним густим дрвећем, које не да сунцу на земљу.{S} Кира-Мана, кума-Думиница и остале жене, све п |
е, подвије главом као јунац, кад закопа земљу рогом, па тек теменом о затворена врата.{S} Врата |
какав глас; али кир-Ламбре као да је у земљу пропао.{S} Све што је од других дознала, то је, д |
, да се није усуђивао ни да пљуне на ту земљу.</p> <p>— Овуда је стопа Спаситељева ходила; где |
> <p>— Јазук, кир-Диса, да остарис брез зена; јазук, бре!</p> <p>— Па.... смеши се мајстор Диша |
и немаш родитељи, ми смо ту; него да се зенис, ама да узмес зенско от наше сорта, — грцко!</p> |
под нос Јанићију.</p> <p>— Пцета!{S} На зенско ли нападате?{S} Ели ово гора Романија, што ли?{S |
сас мога кир-Ламбре, па сама како една зенско глава не могу да идем.</p> <p>— Била ти, кира-Ма |
<p>— Разбојник еден!{S} За сто нападас зенско свет на улица?{S} Поједосте четири хиљада гроси |
смо ту; него да се зенис, ама да узмес зенско от наше сорта, — грцко!</p> <p>И ту кир-Дума, гу |
тилаца.{S} Литија се свечано спусти низ Зерек, уз пјенија свештеника допрати Дишу до Јалије, ок |
аџија био главом кир-Ламбре, трговац са Зерека.</p> <p>А то, како се оженио први пут и како је |
дан „од заклетве“. — Од озго, од стране Зерека, чула су се танка ћеманета циганска и тек по кој |
и Дума, потпуно споразумни, упутише се Зереком право, све докле између густих ћепенака не зави |
да се појаве у ћор-Ахметовој кафани на Зереку, већ су отишле у посету лепој удовици.</p> <p>Св |
их ћепенака кроз криву и тесну улицу на Зереку и Бит-пазару румени се у јутарњем зраку; па и са |
, која господарише по Главној Чаршији и Зереку, бацајући у присенак оне српске сиромашне дућанч |
и, — рече Маца, кад јој се учини, да је зет казао све што треба да каже један строги газда свом |
сумње чекала згодан час, када ће јој се зет опет жени вратити.</p> <p>Тако је то трајало неколи |
овима покаже као <pb n="31" /> достојан зет нације у коју се претапао.{S} Кир-Думина жена, кога |
смрти, ни после, Маца није видела свога зета толико расположена и разговорна као данас.{S} Хаџи |
> ипак мало по мало успела, да надвлада зета и да Лепосави створи што ширу самоуправну власт у |
у кућу! — утишавала је Маца усплахирена зета.</p> <p>— Ама што је много, много је!{S} Скидајте |
ну баште.</p> <p>Маца не мога да остави зета без какве такве утехе.{S} Изишла је за њим и на св |
срдито из куће.</p> <p>Тога дана између зета и пунице водио се озбиљан разговор, који беше од н |
се често код тетка-Маце.</p> <p>— Море, зете, не брини!{S} Доћи ће ти, видећеш!{S} Нема нигде у |
по цео живот ове куће.</p> <p>— Јесте, зете; од дервишкога записа могу да се роде деца.{S} Ама |
сава? — запита Диша.</p> <p>— Е, чекај, зете; не иде то тако лако.{S} Ено је у соби, спрема се, |
ону олакшала.</p> <p>— Де, де, почекај, зете!{S} Ниси се ни ти ваљда на Бога камењем бацао.{S} |
причањем.</p> <p>— Као тебе што гледам, зете, сад!{S} Бог нека ми се смилује, требаше одмах да |
е то копље?</p> <p>— А од куда ја знам, зете.{S} Тако ми рече Пречиста, а сад до тебе стоји.{S} |
Знаш ли шта је овде?</p> <p>— Не знам, зете! — одговори Маца и забринуто погледа у Дишу.</p> < |
о.</p> <pb n="208" /> <p>— Бог с тобом, зете!{S} Од куда сам ја знала, да ће она котао теглити! |
шкрину врата и викну:</p> <p>— Берићет, зете: дође и друго!</p> <p>— Шта велиш? — запита Диша и |
зи.{S} Разумеш ли?</p> <p>— Опрости му, зете, још је дете!{S} Ето, он се каје, — утаче се Маца |
Диша и пође вратима.</p> <p>— Куда ћеш, зете?</p> <p>— Идем да га дотерам! — викну хаџија раздр |
јино.</p> <p>Диша оде у башту.</p> <p>— Зете, дај алвалук! — зачу се глас Мацин.</p> <p>— Је л’ |
правну власт у мутваку.</p> <p>— Е, мој зете, слушао си како се говори: „добра храна, добар пор |
м.{S} Синови, па ће да те прифате; и па зетови, из једно поштовање што си родила тако добра ћер |
одговори Маца и залупи врата пред носом зетовљевим.{S} Диши не оста друге него да очекне.</p> < |
ица је већ од ћерке сазнала и саопштила зету добру вест.</p> <p>— Ако буде син, начинићу ти, Ма |
да никога нема, приклопи их, седе према зету и поче га важно гледати.</p> <p>— Е то сам хтела, |
риступи му руци.</p> <p>— Зива била!{S} Зива била! — одговори кир-Дума, пруживши јој руку у кој |
а кир-Думу и приступи му руци.</p> <p>— Зива била!{S} Зива била! — одговори кир-Дума, пруживши |
капиџик, па за неко време престаја уза зид, да сачека када ће кир-Диша проћи.</p> <p>Кира-Анас |
екоше и како је био наслоњен леђима уза зид авлијски, сроза се и седе на један бињекташ, који с |
еде на један бињекташ, који стојаше уза зид авлијски и служаше уморноме пролазнику за седиште.< |
, а он му се попе на леђа, па одатле на зид и таман да ускочи у њезину башчу, опучи му се камен |
ича, ха! — А е ли истина да сте пали са зид и да вас је патрола јурила, а ви побегли?</p> <p>— |
јутром и око сунчева смираја чесменски зид и не види се од гомиле прислоњених обрамица, тестиј |
да овај полете насатке и лупи леђима о зид.</p> <p>— Леле!{S} Фаћајте го!{S} Разбојник!{S} Ара |
и хтели да прескочите код удовице преко зид и кад вам је шегрт подметнуо леђа, да се попнете?</ |
ћепенку и неко време замишљено гледао у зид; најпосле извади дуванкесу, сави на колену цигару и |
, чије се гране повиле преко авлијскога зида; ласте су стреловито пролетале тик његових очију, |
е у стопу, а од туда, преко баштенскога зида, сву ову „литију“ посматрала која од комшиница.</p |
д једном скочи, одмахну руком, скиде са зида малено дахире, те докле су зурлаши са улице изводи |
ије! — лелекао је кир-Дума не мичући од зида крај кога се срозао.</p> <p>Али људи, као људи, ст |
звук, који јако опомињаше на пробијање зида, и тада баш није могао више.</p> <p>И поред свега |
менила другим, свежијим китицама, преко зида баченим.</p> <p>И сам Бог знаде, докле би ова идил |
анићија не збуни ово, он прескочи преко зида и лагано, као мачка кад вреба, довуче се између др |
>— Ама кир-Дума, куд ја да скачем преко зида; зар у ове године и овако...</p> <p>— Како велите? |
бија. — Можда би он и опет прешао преко зида, ама кира-Анастасија се у томе часу пробуди и поче |
, а са гранчица, што се надношаху преко зида, стресао се по који пожутели листић падајући на ње |
са девојачким гласовима разлегаше преко зидане ограде, све га то поче на ново да заноси, заједн |
p>У истоме ћор-сокачету извиривао је за зиданом оградом таман кров једне малене али врло спретн |
њему помоли и да приложи коју аспру за зидање једнога храма на Витавари.</p> <p>— Ама, да ли ј |
ди и целује свети ексер и да приложи на зидање светога храма.</p> <pb n="194" /> <p>— Пеки, пек |
<pb n="119" /> учини, као да му се сви зидови поклањају а таваница спушта на главу.</p> <p>— Ј |
малену, таман као ћелија, собицу, чији зидови беху као у каквој трговини прекривени многобројн |
се окрете улица око главе, а баштенски зидови са многобројним мазгалима почеше играти око ње.< |
о као нека душевна потреба, да бар пред зидовима и јеменијама јасно изрекне њезино име, кад, у |
криве сокачиће, омеђене високим, сивим зидовима, иза којих се заклањаху бујне баште и спретне |
ка-Диша?</p> <p>— Шта ће ти? —</p> <p>— Зини, да ти кажем! — одговори Лепосава, па како је дошл |
е иза сна кир-Ламбру.{S} Онако бунован, зинуо и он, бечи очи, али никако не може да се разабере |
а је јела и до саг!....</p> <p>Јанићије зинуо на овакав дочек; избечио очи, па како је обема ру |
гриже,</l> <l>Совјест што му притискала зјело.</l> <l>Ах, печална судбино!{S} Всецјело</l> <l>К |
ва. — Амин!</p> <p>Сеј памјатник подиже зјело уцвјељени супруг</p> <p>Хаџи-Диша“.</p> <pb n="6" |
ш нећу. — Најпосле, она ми није никаква зла учинила, а од њега нисам никакве милости видео.</p> |
одарио толико мудрости, да ближњега ода зла спасава.</p> <p>И мајстор Диша, коме, после овога р |
/> када се над његовом главом надвијала зла судба, потпуно сплео и у страху од могућне несреће, |
на ум!{S} О, о, о!{S} Ево, не желим јој зла и лепо је да се измирите; ама да сам ја што ти...{S |
а, који јој је од онога дана постао као зла коб.{S} Митила га, чинила му све угодности, које мо |
у; очи јој засенуше од толиког крупнога злата и она поче да га загледа, пријатно изненађена бог |
р-Ламбру, хоћу да те послушам.</p> <p>— Златна уста, мудра реч! — уситни кир-Дума и потапша Диш |
осе велики дукат „ћошајлија“ и око грла златне махмудије.</p> <p>— Е, сада, ћерко, да си жива и |
ипаднем њезиним ногама и да јој целујем златне одежде, ама заблесну ме светлост, а ја, женска г |
да метнеш па чело — и даде јој велики, златни дукат „ћошајлију“.</p> <p>Лепосава погледа и збу |
предаје јој огрлицу од педесет великих, златних махмудија.</p> <p>— То да носиш око врата, а ов |
, да јој честитају, а Лепосава их је са златном огрлицом и дукатом на челу дочекала, изнела пре |
твор свога народа.</p> <p>— Међер, имаш златну памет, тетка-Мацо! — <pb n="122" /> узвикну Диша |
гроша сиђе поклон цркви на један барјак златом извезен, за који је платио равно једну хиљаду гр |
селило срце удовичино а јако ожалостило зле језике комшијске, који беху занемели, кад угледаше |
ила најбоља контрола, да му домаћицу од злих очију сачува.</p> <p>Све је то тако, али он није м |
но и убедљиво да беше њезино осликавање злих страна и тегоба што их родитељска <pb n="55" /> ср |
молитви, уз махнито хуктање, прогањање злих духова и призивање Алаховог имена, по телу бо.</p> |
ећао сам да ћутим.{S} А да варам газду, зло! — мислио је Јанићије и између ова два израза узнем |
годи све, и зло и добро.</p> <p>— Како: зло? — запита хаџија очевидно преплашен од забринутога |
добро сам ти добар, — мелем сам; ама за зло, да те Бог сачува!{S} С оном првом у мало што не уч |
енађен оваким дочеком.</p> <p>— Није за зло; за добро је! — смеје се мајстор Диша и вади иза по |
абринуто — сад може да се догоди све, и зло и добро.</p> <p>— Како: зло? — запита хаџија очевид |
вим загонетним стиховима прикрива какав злочин; а то би била клевета на једног честитог грађани |
пристојној даљини од себе, сад су му се злурадо смејали и по укусу ондашње чаршије искашљивали |
њему се чинило да ово, што је сада чуо, зна цео свет и да сваки од ових људи, који га сада погл |
то зна, да ти не избијаш из моје куће; зна свет да тетка Маца има ћерку на удају и да си ти не |
} Реци: ево ти!{S} Мајстор Диша неће да зна ни за шта више.</p> <p>Отрча Јанићије, а Мајстор Ди |
то мајстор Диша враћа и да више неће да зна за њу, она је бризнула у плач и стала толико лелека |
е трудио, да му покаже, како он неће да зна ни за какав род.</p> <p>Сад му је тај стриц умро, п |
у њу.</p> <p>— Па, ето, тетка-Маце; она зна и више.</p> <p>— А шта ја знам? — Знам да је млада, |
жем?</p> <p>— Па, знаш, бојим се; а она зна све.{S} Ако она каже...</p> <p>— Па како да питам.. |
о, узвикнуо од силна задовољства и, Бог зна, не би ли заборавио и на своју тежину и на своје го |
ке насеобине.{S} Да тога није било, Бог зна би ли се мајстор Диша могао одржати међу оноликим г |
овлађује гостима, као да је и њему, Бог зна како, мило, што му је шегрт врата пробио.</p> <pb n |
ази, <pb n="98" /> па се, као да је Бог зна колико пешачио, спусти на миндерлук и дубоко замишљ |
ни у самој кући мајсторовој није се Бог зна како осећао недостатак домаћинов.{S} Један део дома |
н сиротан <pb n="130" /> калфица; и Бог зна хоћу ли кадгод толико спечалити, да постанем газда- |
није могао отети, обузе га свега и Бог зна не би ли у овим топлим оковима остао тако цео дан, |
изазивала смех по чаршији.</p> <p>И Бог зна какве га све мисли не спопадоше, те му не дадоше за |
а се бацаш блатом на мене?</p> <p>И Бог зна шта би још старац казао у својој срдњи, да се не ум |
изабере у који ће скочити.{S} И сам Бог зна докле би ово ломљење трајало, да се сутра дан не до |
тном расположењу, које човек осећа, кад зна да тиме Богу угађа.{S} Напротив, оне му постајаху с |
"133" /> <p>— Е, што кријеш, кад се све зна?{S} Па још устабашиница, бре, бре!</p> <p>— Ко: уст |
Који је тај што је први пронео глас, не зна се, али у велико се веровало да ће мајстор Диша да |
; навукао себи беду на врат, па сада не зна ни како да се брани у махали од својих сународника, |
да је округао као гоч (бубањ), да се не зна где је шири, да ли у леђима или у појасу, да му је |
>— А оно, тетка-Мацо?...{S} Божем се не зна што си је лањског Божића обилазила онако често.</p> |
ег удара отишао из тетка-Мацине куће не зна се, па тако исто и где је провео прву ноћ без жене. |
јстор Диша нерешљив и збуњен стоји и не зна шта да јој одговори, фудул-Стаменка повиси глас и п |
86" /> разбирао, да има нешто што он не зна, а што се баш њега тиче.</p> <p>— Улази у дућан!</p |
што ви вадите очи.{S} Мислиш ти нико не зна!?</p> <p>Кад опази како мајстор Диша нерешљив и збу |
има, само што то овај покварени свет не зна!</p> <p>И хаџи-Диша се, кад спомену Божје име, побо |
пустињак, прави богоугодник, за кога се зна, да никада ништа не једе <pb n="192" /> него пије с |
ко је са овом женом прошао, треба да се зна, јер стоји у јакој вези са оним што је после било; |
ти кријеш, а овамо се свуда по чаршији зна да ћеш да узмеш Лепосаву.{S} Ама што га кријеш, мор |
/> <p>Чудна је судбина човечја.{S} Нити зна од чега ће умрети ни од чега оздравити.{S} До скора |
кир-Диша да ће се покаје и помири; кој зна!</p> <p>— Нећу!{S} Нећу! — јецала је Анастасија. — |
ви вам код куће, а мој?{S} Хеј, хеј, ко зна кад ће се вратити!</p> <p>У таквоме расположењу она |
азлога, да на њезин позив не оде.{S} Ко зна како ће <pb n="141" /> га дочекати и шта ће му све |
умрети од неодољива страха.</p> <p>— Ко зна шта се до сада догодило?{S} Момци су, слуге су то; |
им собом бори.</p> <p>— Да продам, а ко зна у какав ће народ доћи оваква светиња.{S} Можда си т |
ше, већ штуче међу сватове.</p> <p>А ко зна, не би ли боље било, да је мајстор Диша прво саслуш |
обу.</p> <p>То је била добра мисао и ко зна не би ли тај посао испао кир-Думи за руком; али Лам |
p> <p>— Знам, знам, Дишо; али свет и то зна, да ти не избијаш из моје куће; зна свет да тетка М |
се не шалим!{S} А што?{S} Па то се бар зна <pb n="137" /> да нико од нежењених људи неће ићи с |
а, преко зида баченим.</p> <p>И сам Бог знаде, докле би ова идила потрајала, да је кир-Дума, ус |
ашто?</p> <p>Јанићије обори очи, јер не знаде шта да наведе.{S} Диша га значајно гледаше.</p> < |
труну љета,</l> <l>Кад сватко очевидно знаде</l> <l>Чјем је сердце оскудно!“</l> </quote> <p>А |
труну љета,</l> <l>Кад сватко очевидно знаде</l> <l>Чјем је сердце оскудно!“</l> </quote> <p>Т |
посао.{S} Но како ни она ни кир-Диша не знадоше где се одбеглица скрива, то јој не оста друго в |
овори Лепосава, али тако, да он сада не знађаше прашта ли му или се љути баш зато, што вели „да |
вели — како српско удовица.{S} У нас се знаје за ред, а ни адет нам не је како у вас.{S} Него к |
!</p> <p>— Какав младожења?{S} Ич си не знајем за тај лаф (разговор)! — одговара још стидљивије |
једну шамију калемћарку, тек колико да знају како ни на њих није заборавио.</p> <p>Докле је же |
{S} Од некога времена млада удовица, не знајући ни сама од куда то долази, ретко које јутро да |
би жао, па се и она тренутно збуни, не знајући шта да му каже.</p> <p>— Чујеш, Јанићије, немој |
немиренија него ли икада.{S} Ни сама не знајући зашто, она је предосећала и слутила нешто нејас |
Лудо! — викну Лепосава још збуњена и не знајући да ли да се свему овоме смеје или заплаче, грун |
ни шум шумио је око њега, па, ни сам не знајући зашто, он се несвесно поче пипкати по глави и с |
реле мисли распињале, тетурао ни сам не знајући куда.{S} Грабио је кроз мртве и криве сокачиће, |
овде!</p> <p>Фудул-Стаменка учини очима знак Ламбри, да послуша, и изведе га из собе на авлију |
S} Хаџи-Зосим метну прст на уста и даде знак Диши, да се не миче. — Стари пустињак био је сед к |
четири! — одговори Ламбре весело и даде знак својој домаћици, да пред госта донесе распаљене на |
етне.{S} То га је већ коснуло као ружан знак, а када још опази на тетка-Мацину лицу једну велик |
нда био обичај доброга тона) узригну, у знак да је до ситости задовољан и поче трептати очима, |
припаљивао наргиле, само трепну очима у знак опраштања и поче немарно пуштати густе хладне димо |
је се омотавала чалма зелене емир-боје (знак да води порекло од самога Мухамеда), седео је на ј |
и мајстор-Дишу, поче махати и давати му знаке, да сиђе.</p> <p>Морало се нешто особито важно де |
томе, ма да је и она, као и мајка јој, знала о свему, што је он видео и тетка-Маци испричао.</ |
ну Лепосава весело.</p> <p>— Де, де!{S} Знала сам ја; дете је то! — одговори Маца и сиђе у мутв |
пак очува добро име честите удовице.{S} Знала је она врло добро, шта су све комшијске жене, па |
ине!{S} Ето, тако раде поштени људи.{S} Знала сам ја, да си ти честит и да онако мора бити, как |
приступи руци, па га и пољуби у лице, — Знала сам ја да ћеш се ти вратити.{S} Али то није било |
се не претворише у сами пепео.</p> <p>— Знала сам ја то, да ћеш ми кад тад рећи хвала, — одгово |
>— Бог с тобом, зете!{S} Од куда сам ја знала, да ће она котао теглити!{S} Ја нисам ни била у м |
о дреје овде.</p> <p>— А од куда бих ја знала да су то баш дреје кир-Ламбрине?{S} Што да бедим |
е сумњичила свога мужа!{S} Цела чаршија знала је да један „старатељ“, тако рећи, други отац, не |
а у својој авлији ове две куме.{S} Није знала како да се понаша: да ли да им прими Бога или да |
>Шта је после овога било, Лепосава није знала.{S} Сећала се само толико, да је обема рукама шче |
да ли Канче или њена другарица, то није знала.</p> <p>Неколико жена, које истрчаше на капиџике, |
p> <p>Лепосава пребледе; она је најбоље знала, шта се све могло са Јанићијем десити.{S} Она њег |
сти да га тако осрамоти, па баш када би знала, да је за такво дело не би вратио њезиној фамилиј |
.{S} Кира-Мана је <pb n="60" /> за цело знала нешто више, него ли што је он могао и помислити, |
ишта казала, баш и када би у истини што знала.</p> <p>Али то није сметало комшилуку ни најмање, |
е плашила ничега.{S} То је, као у воску знала, да тетка Маца није од оних жена, које једва чека |
њену помоћ, па, разуме се, све те жене знале су ценити и наградити њезин труд и добре услуге.< |
итискивала.</p> <p>Иначе, када то не би знали, могли би још помислити, да се за овим загонетним |
само више пријатеља стицало, јер су они знали кога под „фукаром“ и говедом разуме мајстор Диша. |
говори српски са муштеријама, који нису знали ни бекнути језиком на коме је Периклес усхићавао |
или векови и о том се ексеру није ништа знало све до прошлога <hi>Рождества</hi>.{S} Уочи Рожде |
и које је од првога сазнања свога само знало за груба извикивања и тешку руку свога мајстора.{ |
Светога ми, тетка-Мацо!</p> <p>— Знам, знам, Дишо; али свет и то зна, да ти не избијаш из моје |
жиже а срце спржи?</l> <l>— Знам, душо, знам — то је љубав!“</l> </quote> <p>Јанићије је слушао |
падајући на њега.</p> <p>— Знам, душо, знам! — то је љубав! прошапута Јанићије, и кад и послед |
сажиже а срце спржи?</l> <l>Знам, душо, знам, — то је Љубав.</l> </quote> <p>То су певале Лепос |
ажиже а срце спржи?</l> <l>„Знам, душо, знам — то је љубав!“</l> </quote> <p>— То је љубав! — п |
а зна и више.</p> <p>— А шта ја знам? — Знам да је млада, лепа и вредна... одговори тетка Маца, |
зи.</p> <p>— Знам — одговори пустињак — знам; тамо живе Френки што једу жабе.</p> <p>— Тако је, |
>Што душу сажиже а срце спржи?</l> <l>— Знам, душо, знам — то је љубав!“</l> </quote> <p>Јанићи |
је.{S} Светога ми, тетка-Мацо!</p> <p>— Знам, знам, Дишо; али свет и то зна, да ти не избијаш и |
утели листић падајући на њега.</p> <p>— Знам, душо, знам! — то је љубав! прошапута Јанићије, и |
сто конака, где сунце залази.</p> <p>— Знам — одговори пустињак — знам; тамо живе Френки што ј |
{S} Него онако да чиниш, знаш?</p> <p>— Знам! — одговори Лепосава и стаде у страну, да учини ме |
чека...</p> <p>— Који човек?</p> <p>— А знам ли га ја који је? — Јанићије каже:{S} Ламбре, а ја |
о 4000 гроша — размишљавао је Диша — ја знам како ћу.{S} Дај Боже да оздравим само, а туђе мени |
акво је то копље?</p> <p>— А од куда ја знам, зете.{S} Тако ми рече Пречиста, а сад до тебе сто |
Маце; она зна и више.</p> <p>— А шта ја знам? — Знам да је млада, лепа и вредна... одговори тет |
ко?</p> <p>— Ти знаш.</p> <p>— А шта ја знам?</p> <p>— Удајеш се за мајстора...</p> <p>— Па за |
ксик-хаџија! — рече му он.</p> <p>— Шта знам, кад ме тамо вуче — одврати Диша.</p> <p>— То је и |
а дођем по своје ствари, па да идем куд знам.</p> <p>— Слепац ниједан! — Свет види, а он не вид |
ну болно Маца — Лају ли или не лају, не знам; али, ово ми је све што сам до сада спечалила и са |
о, да га чисто не познајем.</p> <p>— Не знам — одговори Маца — Изменио се много и то ме брине.{ |
ш, куче?{S} Где ми је жена?</p> <p>— Не знам кир-Диса; не сум вам ништо скривио.</p> <p>— Јабуч |
то.{S} Знаш ли шта је овде?</p> <p>— Не знам, зете! — одговори Маца и забринуто погледа у Дишу. |
/> <p>— А где је Јанићије?</p> <p>— Не знам ни сама, што га до овога доба нема; то му до данас |
да ћеш сада, несрећни сине?</p> <p>— Не знам!{S} Овде ме срамота да останем; идем у свет.</p> < |
матер. — Ево, Јанићије је дошао, ама не знам шта му је.</p> <p>— Бог с тобом, дете, што си така |
јој нешто изнела, а ја ништа о томе не знам.</p> <p>— А оно?</p> <pb n="30" /> <p>— Које?</p> |
ли за кога течем, ето, то је оно што не знам; — одговарао је самоме себи.{S} А докле је тако ра |
цвета.</p> <p>— Зашто сам се оженио, то знам; али за кога течем, ето, то је оно што не знам; — |
<l>Што душу сажиже а срце спржи?</l> <l>Знам, душо, знам, — то је Љубав.</l> </quote> <p>То су |
ушу</l> <l>сажиже а срце спржи?</l> <l>„Знам, душо, знам — то је љубав!“</l> </quote> <p>— То ј |
гу чути. — Оно... знаш, оно...</p> <p>— Знамо, газда-Јанићије! — одговараше Цигани у глас, удес |
n="30" /> <p>— Које?</p> <p>— Белћим не знамо ми шта је у башти закопала?</p> <p>Тетка Маца сад |
о ће се неминовно десити, али никако не знамо, шта ће се то десити и у коме часу. — Да речем, д |
коме не долази више нико; јер сви они, знани и незнани, који искрено тужише за покојницом, дав |
потапша Дишу. — Ела, само ви говорите; знао сам ја да кир-Диса не је човек без памету.{S} Еле, |
а дугачким бројаницама у левој руци.{S} Знао је он, чега се ова посета тицала, па се већ потпун |
ик? — запита Диша.</p> <p>— А Бог би га знао; одоше пут Јалије, тамо, а за њима и Цигани, да их |
во тако је он мислио, ма да није никада знао како је то међу најближима, јер је још као дете из |
ену?{S} Је ли то правда, шта ли, кад је знао каква је она, па још да ми кумује, кумство га убил |
њом.{S} За Лепосаву није бринуо, јер је знао да се она налази под двоструком пажњом, Мацином и |
их није <pb n="66" /> смео подићи; није знао како да се у овоме часу понаша.</p> <p>— Аман! — з |
ојство, што га је до сада имао.{S} Није знао, шта му је теже падало: дан или ноћ.{S} Дању би по |
д кроз тесну и кривудаву улицу.{S} Није знао ни сам, кад је пре стигао пред капиџик мајсторове |
нужно чак и у Галцу.</p> <p>Ма да није знао ни где је Галац, ни како се до њега може доћи, па |
бав!</p> <p>Пуна три дана Јанићије није знао ни шта ради ни куда се креће.{S} То беху дани тешк |
чала глава од свега тога, сад више није знао шта да предузме.{S} Он је већ гледао у мислима как |
аднуто.{S} Као запањен стојао је и није знао, шта се око њега дешава.{S} Осетио је само, како м |
сав успламтео, па од силне радости није знао где да им места начини.{S} Посадио их је на ћепена |
комшилук жена сазвала.</p> <p>Нико није знао зашто је то мајстор Диша урадио, па ни сама није м |
оје руке толико, да хаџи-Диша није више знао ни шта се у кућу уноси ни шта износи.{S} А некада |
да заплаче, очи се замаглише; али ко би знао зашто, она од једном скочи, одмахну руком, скиде с |
ићије, који још једнако јецаше, није ни знао да је она рука, која му чврсто држаше шаку, већ ум |
е смрти; а кира-Думиница?{S} А ко би то знао, чега се ради она радовала!{S} Жене никада не казу |
је она јела до сада?</p> <p>— Санким не знас, пезевенк-башо?{S} Еле, за тој ли те је твој мајст |
ак и та срамота постигла.</p> <p>— Него знас сто је?{S} Иди на моја кућа, тамо се сакри, да те |
да дам.{S} Него ми дођосмо због друго; знате због они пари!</p> <p>— Које паре? — запита Диша |
а то!{S} Ви само да му чувате чест и да знате, да една паметна и честита жена нема засто да пла |
Думинице, да разабере, неће ли кир-Дума знати са чега јој је муж овакав из чаршије дошао?</p> < |
у је наспело! <pb n="160" /> И да ми је знати само куда се степао! — љутио се често код тетка-М |
<pb n="168" /> и чест му чува, а он ће знати, кад буде време, како да га награди.</p> <p>Оволи |
р о томе избегавао, то он није ни могао знати све оно, што се око његовога имена плело.</p> <p> |
ави преобрате у „братинску“ љубав, могу знати како је и тежак и горак овај први састанак.{S} А |
, који овој речи придаваше сасвим други значај, даде му снаге да проговори.</p> <p>— Онај босиљ |
че овоме догађају придавати и политички значај.</p> <p>— Одродили сте човека од његова народа, |
, пуче пред очима сва дубина хаџијскога значаја, стеже срце и, предавши се потпуно разлозима ха |
у самој ствари био искључиво приватнога значаја, сада је почео већ да узима шире размере.{S} По |
јер не знаде шта да наведе.{S} Диша га значајно гледаше.</p> <p>— Зар сада, када си изучио зан |
} Реци, колико тражиш?</p> <p>Старац га значајно погледа, па онда одлучно одговори.</p> <p>— Ст |
тајући.</p> <p>— Памук! — одговори Диша значајно.</p> <p>— Памук!?</p> <p>— Чудотворни памук, с |
рни памук, свети памук! —потврди Диша и значајно погледа у обе жене, које радознало очекиваху д |
ће њему, он има децу!</p> <p>Хаџи-Зосим значајно погледа у мајстор-Дишу и намигну.</p> <p>— Зар |
о крстила.</p> <p>— Копље!{S} Шта му то значи?{S} Какво је то копље?</p> <p>— А од куда ја знам |
> <p>— Зашто њој да кажем?</p> <p>— Па, знаш, бојим се; а она зна све.{S} Ако она каже...</p> < |
диш?{S} Одговори, кад те пита!{S} Кажи, знаш ли што ти је дао?</p> <p>Лепосава опет климну глав |
та; вратићу се.{S} Него онако да чиниш, знаш?</p> <p>— Знам! — одговори Лепосава и стаде у стра |
<p>— Па тако, пре ђердека (ложнице)... знаш... пре, кад оно... — муца Бик збуњено и чеше се за |
то, у место сестре.{S} А оно... оно... знаш... (сад и Лепосава запе, без сумње мучећи се да ов |
ајте, све докле вас могу чути. — Оно... знаш, оно...</p> <p>— Знамо, газда-Јанићије! — одговара |
.</p> <p>— Које: оно? —</p> <p>— Оно... знаш...</p> <p>— Па ето видиш и сам, како те волим, као |
ства — него да пожуриш са сватовима.{S} Знаш, ружно је да ти се пре сватова догоди.</p> <p>Шта |
ца — Изменио се много и то ме брине.{S} Знаш како је: да ми је рођено дете, не бих га више воле |
же за десет година на селамет изаћи.{S} Знаш ли која ти је сад?{S} Пуних шеснаест!{S} Још годин |
и, — рече јој — да ти покажем нешто.{S} Знаш ли шта је овде?</p> <p>— Не знам, зете! — одговори |
да се моје дете није од мене мицало?{S} Знаш ли шта лају погана уста?{S} А? — запита тетка Маца |
века?</p> <p>— А моја жена?...</p> <p>— Знаш како је, мајстор-Дишо; није то лепо да ме уплећеш |
p>— Хоћу! — одговара Лепосава.</p> <p>— Знаш и сама како се каже: пут за морем а смрт за вратом |
устога честара хаџијске браде.</p> <p>— Знаш ли ко је дошао? — запита је још са сокака.</p> <p> |
ш ти, да се са мном можеш спрдати!{S} А знаш ли, море, да те ни сам Господар Милош не би од мен |
> <p>Лепосава климну главом.</p> <p>— А знаш ли зашто сам ти дао?</p> <p>Лепосаву обли руменило |
ојство.</p> <p>— Кад се жениш, треба да знаш зашто се жениш; а када течеш, за кога течеш! — суз |
ве.</p> <p>— На све, мајсторе!{S} То да знаш да ћу чинити као себи.</p> <p>Сутра дан је пола Бе |
тиђено осмејкиваше.</p> <p>— Сад бар да знаш, зашто си потегао толики пут; донео си читав берић |
то га погледа преко рамена.</p> <p>— Па знаш како је — одговори Јанаћије подсмешљиво — кад чове |
си.</p> <p>— Не проси, дабогме; али шта знаш ти!{S} Не долази он за бадава у нашу кућу.{S} И за |
кажеш.{S} Нека ти је са срећом; бар сад знаш, да ћеш имати честиту домаћицу.</p> <p>И тетка Мац |
вога детета него мати.{S} Ваљда ти боље знаш шта теби треба?{S} Ниси још ни загризла у живот, н |
ба?{S} Ниси још ни загризла у живот, не знаш још ни по коме свету ходиш, а овамо би да радиш по |
помоћи?</p> <p>— Ама као руком!{S} И не знаш ни сам како, а оно дете у кућу!</p> <p>— Света ств |
са могу да се роде деца.{S} Ама ти и не знаш, шта је све овде дервиш записао.{S} Некрштена душа |
е у то доба нова:</p> <quote> <l>„Да ли знаш како се зове она ватра,</l> <l>Што душу сажиже а с |
последњим стихом:</p> <quote> <l>„Да ли знаш како се зове она ватра, што душу</l> <l>сажиже а с |
<p>— Немој, молим те, тетка-Мацо!{S} Ти знаш колико те поштујем... и Лепосаву; али зар ћеш ти.. |
с?{S} Што си се надуо тако?</p> <p>— Ти знаш.</p> <p>— А шта ја знам?</p> <p>— Удајеш се за мај |
феса шамијом калемћарком.</p> <p>— А ти знаш нешто? — запиташе је друге и радознало погледаше у |
ука у кући, поштује те као оца; а и сам знаш, колико ти је добра учинио, кад ти је отворио очи, |
просто, што си ме уцвелио.{S} Ти и сам знаш шта ти ваља чинити.</p> <p>— Ако ти хоћеш... рече |
грцко удовица, кој да гу води.{S} Него знаш шта је?{S} Кира-Анастасија да удамо!</p> <p>Не мож |
а?</p> <p>— Е, такав му је адет.{S} Оно знаш како је: ти си устабаша, па људима од реда не иде |
вуче тетка Маца <pb n="89" /> — ако што знаш, онда што мене питаш?{S} Зар је то лепо, да се у т |
>— Ти да пожуриш; немој да оклеваш, јер знаш какви су српски судови — говорио је Ламбре Диши, к |
у, па кућа да ти пропева!{S} За девојку знаш да је твоја, неће те прекорети првим мужем; па дец |
вијати арију оне песме:</p> <quote> <l>„Знаш ли како се зове она ватра,</l> <l>Што душу сажиже |
сео на пањ, брише рукавом <pb n="34" /> зној и по који пут тако застење, као тешки болесник кад |
треба нека даје, а ја нисам текао овај зној, да га хале и вране растичу!“</p> <p>Али у кућевно |
нима својих познаника и не бришући онај зној што му је капао са чела.{S} Нека тешка мука притис |
м.{S} Тако је неко време ћутао и отирао зној, а мало за тим устаде, с муком се довуче до собичк |
жених хартија, умашћених и слепљених од зноја и честога пипања руком.{S} Испосник је са нарочит |
ецнула заљубљено срце његово.{S} Грашке зноја, што су му избијале по челу, показивале су, у том |
њао, а са лица сливале се крупне грашке зноја, што би за здрава човека било много и на највећој |
д јеменија на тезгу, а чело му се ороси знојем што га проби.{S} Као дрвени стуб стоји и ни једн |
а је Лепосава одала, па сада тетка Маца зове мајстора, да му се на њега пожали.</p> <p>Може се |
о за тим мајстор Диша, како га Јанићије зове и дрмуса из све снаге; али он се не мога одазвати. |
песме:</p> <quote> <l>„Знаш ли како се зове она ватра,</l> <l>Што душу сажиже а срце спржи?</l |
ова:</p> <quote> <l>„Да ли знаш како се зове она ватра,</l> <l>Што душу сажиже а срце спржи?</l |
хом:</p> <quote> <l>„Да ли знаш како се зове она ватра, што душу</l> <l>сажиже а срце спржи?</l |
ир-Ламбре није чекао да га по други пут зове, отишао је и тамо затекао Анастасију у таквоме ста |
а мутвака.</p> <p>— Нека тетка-Мацо, не зови је сада; одох прво до куће, да јој донесем нешто.{ |
з куће, и тек када га неке жене из куће зовнуше, он прибра снагу и крстећи се уђе, да види поко |
ла, тако јој је тај осмејак све до ране зоре играо час на уснама а час скакутао по зажареним об |
неш пред зору у нову зелену чинију; пре зоре да захватиш воде са три извора; а кад се будеш вра |
>Тако је било и овога јутра.{S} Диша је зором отишао у дућан наредивши Јанићију, да му сваки ча |
шила кира-Ману, која је тога дана, пред зору, добегла куму и куми, готово у самој кошуљи и сва |
запис, што ти га дадох, да метнеш пред зору у нову зелену чинију; пре зоре да захватиш воде са |
сну мало јаче насмејала.</p> <p>Рано, у зору, кад сви шегрти устају и журе, да испред дућана по |
p> <milestone unit="subSection" /> <p>У зору рано неко закуца на Дишин капиџик.</p> <p>— То је |
о.</p> <p>— А од чега он чува? — запита Зосим.</p> <p>— То је само за жене.{S} Кад од њега начи |
тор Диша.</p> <p>— Нема сумње — оговори Зосим. — Богоугодника познаје цео свет, па зато се и мо |
и!</p> <p>— Тако је! — одговори понизно Зосим — али мој пријатељ жели, да види и целује свети е |
дана, плаћао једном оком хлеба.{S} Хаџи-Зосим је у светим местима живео само о сухом хлебу, мас |
кадионице окађивао ово сандуче.{S} Хаџи-Зосим метну прст на уста и даде знак Диши, да се не мич |
био и довољно морално награђен.{S} Хаџи-Зосим био му је не само добар вођа него и одличан пошто |
рбу.</p> <p>И није се преварио.{S} Хаџи-Зосим га је нарочито тражио, да му саопшти важну новост |
га је у последње време мучило.{S} Хаџи-Зосим га је пажљиво саслушао, а кад је Диша изјавио, да |
ја.{S} Караван се крете долином, а хаџи-Зосим још једном погледа на камилу, у врх чије грбе сеђ |
/p> <p>Но поред ових лепих особина Хаџи-Зосим је био уважаван међу поклоницима и зато, што је о |
тарој гробници.{S} Али зато набаса хаџи-Зосим на другог пустињака, много важнијег од овога кога |
зао у својој срдњи, да се не умеша хаџи-Зосим.</p> <p>— Полако!{S} Добри људи ће се угодити.{S} |
у рукама никаква доказа, да га је хаџи-Зосим покрао; а и када би успео да докаже, тешко да би |
!</p> <p>— Света ствар! — утаче се хаџи-Зосим. — Бог кад хоће, све може.{S} Ја, да немам деце п |
новцем и пође.</p> <p>На улици се хаџи-Зосим присети да о некој својој ствари запита нешто све |
<p>— Богоугодни пустињаче — започе хаџи-Зосим на турском језику. — Овај, што га видиш да је дош |
ради је предузео тако далек пут, и хаџи-Зосим са највећом оданошћу обећа, да пронађе неког пуст |
тани хаџија.{S} То ти је! — заврши хаџи-Зосим и дубоко се поче клањати и крстити пред једном ик |
особито важно десити, када је чак хаџи-Зосим, тихи, смерни и врло одмерених корака човек, одје |
Јерусалиму.{S} Био је то неки Грк хаџи-Зосим из Епира, врло побожан, тих и услужан хаџија.{S} |
са оних шест стотина гроша, што их хаџи-Зосим украде, и са двеста четрдесет, датих пустињаку за |
, што ће њему, он има децу!</p> <p>Хаџи-Зосим значајно погледа у мајстор-Дишу и намигну.</p> <p |
ћом штедњом доспе до Галца.</p> <p>Хаџи-Зосим је био врло услужан, и на растанку за градом чак |
авану налазио се хаџи-Диша.</p> <p>Хаџи-Зосим, који је морао још остати, јер га неколико нових |
ња на Голготу, угледа мајстор Диша хаџи-Зосима, како се журно пење уз Голготу, и кад опази мајс |
новаца дошао.{S} Турске власти би хаџи-Зосима бациле у апсу, а новац би задржале, и хаџи-Диша |
Јерусалим, те да код власти оптужи хаџи-Зосима.{S} Али која фајда!{S} Хаџи-Диша није имао у рук |
у место њему да одговори, запитао хаџи-Зосима:</p> <p>— Какав је то погани милет, што не веруј |
е и, предавши се потпуно разлозима хаџи-Зосимовим, набави кутију од тенећке и поче се борити са |
лује свети ексер, и он се упути са хаџи-Зосимом кроз тесне и криве јерусалимске сокачиће, докле |
чежње, којом сав ваздух и овај сунчани зрак и оно лишће, што са бујних грана под ветрићем шуми |
ојекако, па кад не беше топлог сунчевог зрака, да се на њему сунча, добра му је била и хладна м |
ном јаром, Дунав се сјактио од сунчаних зракова, а лађа је све даље и даље клизила, докле се не |
уше са мирисом ђулса, а очи са сунчаним зраком.{S} Био је у Еврејској Махали, пред једном башто |
ереку и Бит-пазару румени се у јутарњем зраку; па и сав послени свет, који се око ћепенака тамо |
ега неколико пута и изгуби се у сунчеву зраку; но ни један од тих звукова свежега пролећа он ни |
ислонила уз чардак и ужива како сунчани зраци одблескују о калаисано посуђе, чисто се забезекну |
арета одблескујући под руменим јутарњим зрацима.{S} Из те даљине допираху му једва гласови мује |
сам!</p> <p>— Среће ти! — запита она, а зрачак ведрине блесну из влажних очију.</p> <p>— Кажем |
ко расположење једнако се пробијао онај зрачак љубави и страх од чаршије, да му срамоту на смеј |
али и кроз ту таму ево где проби један зрачак надања.</p> <p>И тако је та дивља, унутарња борб |
во четири дана изменила.{S} Стала много зрелија и лепша; чинило му се, да је до пре четири дана |
са чежњом помишљао у овој песковитој и зрелој Јорданској земљи на своју удобну кућу код Чукур- |
је већ сасвим друкчије.{S} Јанићије је зрео човек; има већ и мали капитал од толикогодишњег не |
поче кир-Дума, а не седа, него пребраја зрна на бројаницама и пажљиво гледа у очи Дишине.</p> < |
којој су бројанице са педесет и четири зрна, као дренак дугуљаста и крупна ћилибара.</p> <p>Из |
ку зелену течност, а уз то узима по три зрна пшенице.{S} Он је донео собом једну велику светињу |
ајстор Диша на миндерлук и пропуштајући зрна међу прстима тихо шапуће себи, кад неко закуца на |
кратких ћутања и пребрајања ћилибарских зрнаца, кир-Дума се мало искашља и, окренувши очи у стр |
обожно пропуштао између прстију зрно по зрно на својим бројаницама.</p> <p>Дочек је био достоја |
крме и побожно пропуштао између прстију зрно по зрно на својим бројаницама.</p> <p>Дочек је био |
домакица да ми наниже оште едно килибар-зрно.</p> <p>— А колико ли бројиш па сад? — Запита га к |
отражите га и — нећете га наћи више.{S} Зуб времена оглодао је слова, а живи трн, који онако ра |
и јучерања срџба ишчезнуше као бол, кад зуб умине.{S} Он задовољно бркну у кесу, извади један ц |
рвнички погледа и нешто по турски кроза зубе скреса, да кира-Мана једва имаде времена да му се |
а глава, па се препадох, па само што ми зуби цвокоћу од страха.</p> <p>Три дана је мајстор Диша |
ио.</p> <p>— Јабучицу ћу да ти ишчупам; зубима да те закољем! — виче пригушеним гласом кир-Диша |
рати; а оно псето (ту кир-Диша зашкрипа зубима и јекну) њему ћу да пребијем цволике, чим га угл |
као лопта да се премеће, скаче и шкљоца зубима на своју мајку.</p> <p>— Ко са некрштенима спреж |
, отрова! — стење мајстор-Диша и шкрипи зубима.</p> <p>— Ко вас отровао?</p> <p>— Ти! — продера |
в.{S} То је била нека глава са вепровим зубима без трупа и рамена и само са ногама.{S} Па чим с |
к, али, кад је ни тамо не нађе, шкрипну зубима.{S} Инако надраженом сад је било довољно, да сав |
> <p>Али то „дете“ у овоме часу шкрипну зубима.{S} Неодољива срџба на све, на ону, коју је са т |
им зеленилом београдских башта, челе су зујале и вредно прибирале сокове из белих расклопљених |
их очију, а у јасној сунчаној светлости зујало је неколико пчела; један крупни бумбар облете ок |
ини од једног необично танкога писка са зурла, као да то пишти прекором душа њезина покојника.{ |
лупали у гочеве, а она писка, што је од зурла до неба јечала, разлегала се у њезиним ушима као |
а улицу разлегао, да га последњи одјеци зурла и гочева не заглушише.</p> <p>То беше последња уд |
киде са зида малено дахире, те докле су зурлаши са улице изводили арију: <hi>чочек аваси</hi> ( |
авача, којима би милије било, да су оне зурле пред њиховим капиџицима писнуле.</p> <p>А за то в |
унчеву смирају, у очи недеље, запишташе зурле и затутњише гочеви пред кућом кира-Анастасије.{S} |
ира-Дишиница.{S} Али кад бубањ тресну и зурле одјекнуше, она преплашено одскочи, испусти јастук |
асија није излазила из собе.{S} Када су зурле запиштале пред њезиним капиџиком, она је још гдеш |
е тек помишљала на мајстор-Дишу!</p> <p>Зурле су учиниле своје.{S} Од махале до махале и по чар |
>А докле се по разним комшијским кућама зуцало, додавало или смејало на рачун будућега младожењ |
само зато, што му је некаква комшиница зуцнула једну пакосну сплетку, и поред свега тога, што |
ина шегртовања добио од свога мајстора) и, као врабац из шаке, шмурну на врата и весело одјури |
еш: „Со ти у очи, а болест у ложичице“, и три пута да хукнеш за њоме.</p> <p>Жена спусти пред н |
е хаџи-Диша, да му не вреди тражити га, и врати се кући.</p> <p>— Сутра ћемо се већ разговарати |
дан; тетка-Маца није одлазила од њега, и захваљујући њезиној бризи а и стишавању савести, мајс |
дала, некако се вазда, између осталога, и она истицала, кад год би навратио до тетке Маце, чије |
к и томе, да ће се правдати, па, можда, и утерати у лаж и Јанићија и тетка-Мацу.{S} Очекивао је |
ео хлеба.</p> <p>Симиџија би му, можда, и дао комад хлеба, макар и за душу мртвих, да је заиска |
који јако опомињаше на пробијање зида, и тада баш није могао више.</p> <p>И поред свега тога, |
ављала, да се ствар сама собом развија, и без сумње чекала згодан час, када ће јој се зет опет |
родим!{S} Радос је то, кума-Анастасија, и радос и една сладос!{S} Ено, мој Алкибијадес!{S} Клеф |
авила га она ороспија, кира-Анастасија, и одбегла с неким руским матрозима из Галца.{S} А кира- |
да му је лице као накалаисана тепсија, и Бог те пита, још шта, што само може избацити језик уд |
мати болећиво опходи наспрам Јанићија, и поче га вући софри.{S} Јанићије се ослободи и седе.{S |
и тако му се предано одала, да хаџија, и ако осећаше потребу да се на њу извиче, што га је бац |
ом, Анастасијом, оженила грчка чаршија, и да му је проводаџија био главом кир-Ламбре, трговац с |
амоли хаџи-Дишу, да га код куће сачека, и врати се натраг.</p> <p>На пет дана после ове куповин |
уг већ отпутовао.</p> <p>Јанићија Бика, и ако није још био произведен за калфу, оба су шегрта и |
и нопта! — одазива се Диша са капиџика, и, задовољан за све, леже у душеке, а одмах до њега и к |
две најбоље комшије:{S} Митра и Станка, и изнела је ову сплетку и покушала да њоме поквари сват |
не обећавао Богу пет ока чистога воска, и сваке је године повишавао обећање, докле га није попе |
служено благодарење за срећна повратка, и тога целога дана у његовој кући био је долазак као о |
офру и полаже санове и чанке пуне јела, и застиде, кад помисли како ће и шта ће рећи тетка-Маци |
ја га је сузама и преклињањем задобила, и он је, у тренутку душевне слабости, осетио оно сажале |
ски нож, којим је мало час рибу порила, и стаде према разјареноме супругу.</p> <p>— Ела-те, ако |
ао. — А она је одмах после њега изишла, и оде на ову страну.</p> <pb n="96" /> <p>Диша обори се |
већа светиља, како мрзи све што неваља, и за правду гине.</p> <p>— Љута сам паприка на неправду |
сле поноћи, дошао кући пијан као земља, и чим је натрапао на своју жену, која је скочила из пос |
— рече хаџија, који већ беше на ногама, и додаде нешто по турски.{S} Маца оде, да му отвори, а |
пут и онолико ломљење по туђим земљама, и све то за што?{S} Само за једно сећање, да се и на ње |
де то онде дочекивали сличним питањима, и где год би започео да се правда, свуда су га дочекива |
ка који се од њих одваја и кади Грцима, и то беше, у очима њиховим, тежак грех: издвајати се од |
неколико месеца беху као неколико дана, и збуњено погледа у мајку.</p> <p>— Е, па и време му је |
који му је још био скопчан око колена, и поче га са смејом вући по дућану.</p> <p>Јанићије она |
ио је да му се овога часа дели судбина, и он исприча газда-Диши потанко све шта је било и како |
је ову нежну пажњу примао захвално, па, и ако је био вас дан расејан и апатичан, ипак га је ова |
ао више него ли да му је рођена сестра, и Јанићија је довело у положај, да је сваки час морао т |
е дућану угледа два тако уважена госта, и још више, када га, место оног простачкога назива: „ма |
; његовим ће именом жене испирати уста, и онај углед, који му је од ове женидбе у чаршији нагло |
у зејтином, даде јој апове, да прогута, и, кад своје лекове наплати, оде из куће.</p> <p>Хаџи-Д |
и је ствари одмеравао по неколико пута, и који се није на прву мисао залетао у посао.{S} И сам |
да га одржи, испусти га посред огњишта, и колико је дуга паде на земљу.</p> <p>Маца је прва чул |
њезиног рано изгубљеног супруга, лисца, и да она, као свака неутешна и честита удовица, јадикуј |
унули: и неутешни супруг, мајстор Диша, и ожалошћени калфа, Јанићије Бик, и сав остали комшилук |
инџир-џамије испаде од некуда кир-Диша, и, када се један према другоме нађоше, стадоше као укоп |
ка учини очима знак Ламбри, да послуша, и изведе га из собе на авлију тешећи га да ће је она ум |
Сакаларидес, Даде, Пијаде, Гуша, Нуша, и т. д. била су, у то доба, као градски бедеми чврста и |
мак тако брзо измени своју ведру нарав, и ма да му ни на крај памети не падаше да потражи узрок |
у противу дотичне сплетке.{S} Напротив, и сама помисао, да му ваља ма што предузети, те да се п |
долазиле су, да виде чудо, па, узгред, и три пута помиришу.</p> <p>Али, докле је хаџија са нес |
о је омрзао на сав грчко-цинцарски род, и када би му било у власти, за цело би се сва грчка чар |
амо вешти јахачи но, у случају потребе, и издржљиви пешаци.</p> <p>У таквој служби татар-Јован |
вуда гнезде, прекопаће оронуле гробове, и од овога тужног, запуштенога места начиниће живе улиц |
забринуто — сад може да се догоди све, и зло и добро.</p> <p>— Како: зло? — запита хаџија очев |
хаџији јавили, њему се подсекоше ноге, и да се у томе часу не придржа за довратак у дућану, за |
ича и о ономе цванцику, што му га даде, и како је казала да је Диша псето и да није човек.</p> |
тотина гроша, што их хаџи-Зосим украде, и са двеста четрдесет, датих пустињаку за чудотворни па |
оје је избијао дебели млаз хладне воде, и поче се пљускати по лицу и врату.{S} А она девојачка |
ламен лиже и кроз махале где год прође, и онда није никако чудо, што су сви пријатељи пок. кир- |
са једним шегртом уносити у дућан коже, и готове јеменије, које су вас дан пред дућаном висиле, |
крива, одби га од своје рођене капије, и он пожури даље.{S} Пред ћор-Ахметовом кафаном угледа |
нам! — то је љубав! прошапута Јанићије, и кад и последњи звук ишчезну, зарони лице у шаке и гор |
вече, док си читав! — узвикну Јанићије, и како му прекипе, отисну од себе Думу тако силно, да о |
и угао.{S} Ламбре га испратио до обале, и тек када се каик одби низ воду и изгуби иза градских |
има бациле у апсу, а новац би задржале, и хаџи-Диша би имао само то задовољство, да је кривац п |
, од које су му уши тако често бридиле, и кира-Анастасија са оним престрављеним погледом, бледи |
ем.</p> <p>— Е, нека вам је на здравље, и толико срећа да имате, колико се ви право заклели! — |
која се не отапа.</p> <p>— Па, дабогме, и зашто да ме гледа! — размишљавао је Јанићије. — Ја са |
и несносно; дан ноћ чезнуо је за њоме, и једнога дана остави овце, нека их пас чува, а он, као |
кле су се са њиме дешавале ове промене, и његов верни Јанићије, кога је већ произвео за калфу, |
>Обе куме, кад угледаше сузе удовичине, и саме се ражалише и бризнуше у плач, па онда онако упл |
љства примао из њезиних руку послужење, и свакога дана посматрао испод очију, како се ово вижља |
створи му се кира-Анастасија и Ламбре, и он зажмури, изговори заклетву и колико је могао сигур |
/p> <p>— Ко, море?</p> <p>— Кир-Ламбре, и да видиш какав!{S} Таман како је и заслужио. — Остави |
стасија.{S} Дала му је реч, заклела се, и Јанићије поста потпуно задовољан.{S} Њему је главно б |
азлетеше му се око очију; смрачи му се, и он тресну сахан са кадаифом пред ноге кира-Манине, па |
ема рукама шчепала и вукла нечије косе, и да су нечије шаке њу гребале и ударале.{S} Неко је вр |
ао да је није сачувао од грдне срамоте, и као да му није казала, како ће му од сада бити не газ |
ори, кад виде, како се испиње на прсте, и пружи руку, да од ње узме сахан.</p> <p>— Нека, што м |
езадовољство Дишино бивало је све веће, и у колико се више Лепосава на његове очи развијала, у |
ао ово немо улажење и излажење из куће, и тек када га неке жене из куће зовнуше, он прибра снаг |
а фењера чкиљи слаби пламичак лојанице, и нешто неодређено поче га вући тамо.{S} Уђе у кафану, |
м младешчићем у самом куту доње уснице, и јелечетом, за које сте морали страховати, да ће тај ч |
му душу до мало час сапињаху, попуцаше, и њему стаде тако лако и ведро, те у мало што не поскоч |
она њезина претња и велики кујнски нож, и он, место да пође на улицу, седе изнемогло на миндерл |
обузе црну икону, мрак се сведе у соби, и она заспа.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сут |
ја увери себе о својој братској љубави, и што год му је тетка Маца наредила, све је вршио па на |
ира-Анастасији, шта све треба да уради, и хоће ли она на то пристати.</p> <p>Зебња му је била о |
Диша прилика, каква се лако не налази, и да једна честита и послушна девојка неће никада погаз |
воли као рођена брата.{S} У овој улози, и ако му је било таман онако као одрасломе момку у дети |
Србима је било већ такових људи, који, и ако не имађаху ни капи крви са Термопила, ипак својим |
моубијцу, ипак је сав еснаф папуџијски, и скоро половина чаршије, отпратио покојника до вечнога |
Заветовао се себи да се никада не жени, и колико год му се дало да се покаже као прави брат, он |
а нити се насмеја нити му што одговори, и Јанићије сад немаде куда, него и сам да ућути, у толи |
азвика се кир-Дума, што га грло доноси, и диже обе шаке и вис.</p> <p>— А шта се то тебе тиче?< |
бол од самоће, коју ће без ње осећати, и страх од мајстор-Дише, да га усред чаршије не нападне |
ју о каквој домаћој или јавној новости, и са тешким срцем дижу на обрамице своје судове и раста |
убав као и пређе, па, ако се може рећи, и више, у колико се уз ту нежну црту његове душе јављао |
закопају, него, ако им је само у моћи, и да помогну својој ближњој, да ову тајну од туђег ока |
твено горука у слабо осветљеној собици, и мирис тамњана и измирне, толико су утицали на побожно |
з.</p> <p>Тај израз не измаче кир-Диши, и он се на један мах збуни.{S} Очекивао је сасвим друго |
Диша, и ожалошћени калфа, Јанићије Бик, и сав остали комшилук, који се наслађавао некада, слуша |
уђе у дућан његов шегрт, Јанићије Бик, и унесе две ћупе воде.</p> <p>Мајстор-Диша му потрча на |
ошао срећно с пута као богат наследник, и што је кир-Ламбре толико зачикавао и препадао, да су |
као</hi> Грк, услужан <hi>као</hi> Грк, и поносит на <pb n="16" /> то, што га грчка чаршија у с |
соби, у којој му жена стојаше с ножем, и викну:</p> <p>— Хоћеш ножем, роспијо?{S} На леб си ми |
Реци мајстор-Диши нека иде у Јерусалим, и тамо ће наћи копље моје.{S} Тим копљем пробошће аждај |
стор Диша дошао, да се разрачуна с њим, и он сав претрну, скочи насред собе, опусти руке, па се |
, погледа мајстор-Дишу.</p> <p>Међутим, и у чаршији, која је у недостатку других разговора прет |
дити.{S} Чезнуо је за кира-Анастасијом, и да другима не паде на ум да га њоме ожене, он би у то |
порочни живот освештао још и хаџилуком, и чија је молитва најзад успела, да га друга жена, на с |
, да односи болести и недуге као руком, и само што мртве из гроба не буди.{S} Свет је толико на |
/p> <p>— Лепосава! — јаукну још једном, и онда као махнит истрча из собе, оде удно баште, зарон |
ицају, па се и он, заражен овим смехом, и сам из све душе смејао.</p> <p>— Газдарице, ја ето не |
собу и по авлији вукла.{S} Цео тај дан, и сутра дан, она је, као када је била здрава, радила по |
</p> <p>Хаџи-Зосим је био врло услужан, и на растанку за градом чак му се и сузе у очима заврте |
од мисли и узбуђења, оде у свој дућан, и затвори се у собицу, да премишља што да предузме.</p> |
је саучасник своје газдарице и Ламбрин, и тада баш није могао ни замислити више, да му ваља сво |
Оно, што је све осетио, кад је целивао, и тако нагло исцељење од искушења, које му до сада ни п |
крајеве чибука, што им је Диша даровао, и тако светлећи пред собом, опростише се са домаћинима |
ему год се није надао, оно је постигао, и никад својом вољом, својим одрешитим радом но увек — |
ко можда ни своме псу удараца није дао, и који га сада ни крива ни дужна тера из радње, он би г |
колико да је то очевидно он сам опажао, и самоме њему било је тугаљиво, кад год би помислио на |
едан диваљ народ? — забринуто се питао, и свакога часа слао до кира-Мане, да сазна је ли кир-Ла |
>Мајстор Диша је као кроз маглу слушао, и место икакве речи тек би покаткад простењао, нарочито |
иша дршћући.</p> <p>— И живо, и здраво, и — мушко! — одговори Маца.</p> <p>Диша се сав озари.{S |
будно комшиско, маче?{S} И то је живо, и то си има очи, Дисо, бре!</p> <p>Кира-Анастасија погл |
— запита Диша дршћући.</p> <p>— И живо, и здраво, и — мушко! — одговори Маца.</p> <p>Диша се са |
е у мајстор-Дишином дому извршило чудо, и како је он постао оцем три синчића, који му, у један |
брзо угуши сузе, од којих се застидео, и исприча тетка Маци, како га је кир-Диша гонио да иде |
Али овога пута вратио се необично брзо, и што је главно, врло узбуђен и са једном огреботином и |
рти не даде му да изврши што је наумио, и њему не остаде друго него да изиђе на поље.</p> <p>Те |
што их је некада готовим новцем платио, и у које је сву наду полагао, букнуше у пламен.</p> <p> |
ода.{S} Овако њезин је цванцик вратио, и сад га ништа није везивало да језик везује.</p> <p>Ал |
дак радње било корисно, није пропустио, и за ових седам месеци радња је процветала много боље, |
ања, мученички грчио од глади, те тако, и не мислећи, ноге га саме однесоше у шибљак, а руке се |
кињама, те и он купио за Лепосаву мало, и то за двеста и четрдесет гроша, море; а Маца и Лепоса |
е оно, што се по грчкој махали причало, и како се сав свет на чесми смејао и дирао га за оно.{S |
уницу пољуби у руку, а она њега у чело, и лађа се отисну.</p> <p>Дуго и дуго још стајали су:{S} |
џика, пољуби га у руку, а он њу у чело, и ту остаде, гледајући за њим, докле није замакао за пр |
га и слаже, вукла га је неодољиво тамо, и он сав раслабљен изиђе из дућана и споредним сокачићи |
збегавао.{S} Из куће у дућан и обратно, и то увек сокачићима где се могао најмање надати сусрет |
ојка пошла у твоје богатство — па, ето, и сад...{S} И зар је то лепо, да јој сам доводиш кир-Ла |
с.</p> <p>— Лају пси; лају, тетка-Мацо, и лажу, Бога ми! — викну Диша очајно.</p> <p>— Е, мој Д |
тересова, да види и целује свети ексер, и он се упути са хаџи-Зосимом кроз тесне и криве јеруса |
е већ једаред засведочио своју оданост, и он је потпуно права имао, када је уочи <pb n="184" /> |
, чега ради је предузео тако далек пут, и хаџи-Зосим са највећом оданошћу обећа, да пронађе нек |
беху друштвеноме животу што и со хлебу, и чијим трговачким фирмама не могаху одолети ни време н |
<pb n="180" /> Диша одведе жену у собу, и као човек који полази на тако далек пут, поче да је с |
е у њега, као што је некада у Лепосаву, и када би се Јанићије махао око њезиних унучића, чинило |
ку руку, морао да води двоструку бригу, и о радњи и о кући, Јанићије му је био неопходно потреб |
та, а сад до тебе стоји.{S} Хвала Богу, и Бог ти је дао много новаца а још више памети, па разм |
> <p>— Узми, на! па да купиш пењерлију, и да добро запамтиш овај дан!</p> <p>Јанићију се, после |
почеше грлити и љубити кира-Анастасију, и радосно јој честитати, што ће једном на ново скућити |
ју отаџбину вратио, понео такву кутију, и у цркви, на служби Божјој, често је вадио иза појаса |
шћено тетка Маца, када је угледа онаку, и живо јој притрча.{S} Али Лепосава само плакаше, дуго |
омшиница зуцнула једну пакосну сплетку, и поред свега тога, што му никако у рачун није ишло, да |
Бог!</p> <p>Просјак обично отвори руку, и кад види колико му је дао, промрмља понешто; а гдекој |
би мајстора, па онда тетка-Мацу у руку, и оде, да се измије.</p> <p>И све то што се дешавало ок |
рејској Мали памет попила, запе у грлу, и њему се учини, да ће пред шегртима зајецати, ако је з |
ено поче га вући тамо.{S} Уђе у кафану, и остаде тамо до после поноћи.</p> <p>Прва мисао, која |
увек одмерена, горда на своју вештину, и када је о чему причала, то је увек тако лагано и сређ |
-Зосима, како се журно пење уз Голготу, и кад опази мајстор-Дишу, поче махати и давати му знаке |
мајчину љубав ни за сестринску милошту, и које је од првога сазнања свога само знало за груба и |
е слутња, да му је жена напустила кућу, и он је поче из гласа по имену звати.{S} Из куће се не |
амо шта чиниш и како мучиш ону јадницу, и она толико исто пати, што нема деце, као и ти.</p> <p |
авања врло често занимала мајстор-Дишу, и кад год би га онако оболелога спопао страх од учињено |
оје истрчаше на капиџике, развадише их, и Лепосава, бледа од узбуђења, отрча кући, па кад залуп |
а и грко-цинцарским званицама дали реч, и кад је мајстор Диша са нестрпљењем бројао дане, догод |
ћу да урадим.{S} И калфа ћеш да биднеш, и ортак са кир-Дишом.</p> <p>— Ламбру да отераш!{S} То |
, што сам здрава...</p> <p>— И млада... и — додаде Јанићије.</p> <p>— Е?! — рече Лепосава и ђав |
да се обучем.</p> <p>— Однео... све... и дреје.. и... јецала је Анастасија.</p> <p>— Шта велиш |
-Мацо!{S} Ти знаш колико те поштујем... и Лепосаву; али зар ћеш ти...</p> <p>— Ако си честит чо |
баш за то само прстен вратио.{S} Ето... и сам видиш и чујеш...{S} Цела чаршија говори за покојн |
чем.</p> <p>— Однео... све... и дреје.. и... јецала је Анастасија.</p> <p>— Шта велиш?! — запит |
жише за покојницом, давно су иструнули: и неутешни супруг, мајстор Диша, и ожалошћени калфа, Ја |
и су се као варнице са упаљенога крова; и сваке од њих дотакао се, али га је свака и опржила.{S |
м руци.</p> <p>— Е, нека је со стрекја; и у здравје и весеље да дочекате дечица, па како пилињи |
о један сиротан <pb n="130" /> калфица; и Бог зна хоћу ли кадгод толико спечалити, да постанем |
опомињала је трговце да пазар престаје; и погдегде већ су се спуштали ћепенци и затварали дућан |
о да га когод не би запитао што о томе; и у опште био је збуњен и сав утучен.{S} Од како је вра |
ему треба да се жени, ено му кира-Мане; и тако је њезин муж одбегао са његовом женом.</p> <p>— |
викам.{S} Синови, па ће да те прифате; и па зетови, из једно поштовање што си родила тако добр |
Пуних једанаест година није имала деце; и шта све није кир-Дума чинио, само да до једнога насле |
речи, постао је играчка девојачке ћуди; и што се више отимао, све је више подлегао оном немилос |
смеју се мајстори у Гушанчевој кафани; и тек после ове пакосне напомене почињу да се развијају |
вој начин удеси живот без ичије помоћи; и најпосле, није могао ни десет дана да издржи, а да се |
илика једнако му се истављала пред очи; и ма колико му та живахна појава била пријатна, ипак га |
рво потказивање из комшилука поверовао; и тако једноме кир-Думи и кир-Ламбри одрекао у неку рук |
та му онај разложитији хришћански глас; и <pb n="163" /> то беше прави узрок, што је одустао од |
идете.{S} Жалос, кир-Диса, много жалос; и душа да могу да ти дам, <pb n="116" /> па да дам.{S} |
ви бол стопи се у једну благу успомену; и само једаред месечно, када би се кренула, да из држав |
е!{S} Шта му је наспело! <pb n="160" /> И да ми је знати само куда се степао! — љутио се често |
а уза све то урачуна му <pb n="201" /> и трошкове, што их је за ових седам недеља више учинио. |
ци, поред све своје чежње <pb n="11" /> и толиких жртава, не имадоше куражи да се лично јаве; о |
дрила била већ уздигнута <pb n="181" /> и спремна, да крену низ Дунаво Црноме Мору.{S} У цркви |
екивала да је он заштити <pb n="102" /> и нађе начина, како да се из овог неприличнога и неснос |
вало га је са свих страна <pb n="22" /> и то му је долазило тако пријатно, као од умора задихан |
ни углед у еснафу, па је <pb n="142" /> и у томе нехотично успео.{S} И не само да се осветио ки |
ао, метао је испод главе <pb n="152" /> и сањао о оној, која му је тај стручак кришом под јасту |
карантина“<ref target="#SRP19061_N3" /> и сва срећна, што је нашла лека детету, прође поред кир |
ете?{S} У апса ћу ја вас <pb n="167" /> и твога мајстор-биволица!{S} Пцета! — викао је на сав г |
н онако узбуђен и псујући <pb n="77" /> и тога мајстора и самога себе, што му се језик везао, т |
ека се он држи само њега <pb n="168" /> и чест му чува, а он ће знати, кад буде време, како да |
ретворио сав у услужност <pb n="169" /> и понизност.{S} Лепосава је била као мало преплашена; к |
, што си такав? — узвикну <pb n="79" /> и тетка Маца, кад га угледа онако бледога и утученога.< |
оја га је као свежа вода оживљавала!{S} И тек сада, када је остао без ње, он је у пуној јасноћи |
!{S} Шта мислиш болан, хиљаду гроша!{S} И она ороспија да превари таквога човека!{S} Море, да с |
> <pb n="179" /> <p>— Ко ће као Бог!{S} И сам си се требао сетити своје вере, а не да од некршт |
, како се не стиде ове Божје тичице!{S} И зар нисам ради тога чак у Јерусалим ишао?{S} Камо сре |
Диша своју причу.</p> <p>— Боже дај!{S} И време му је, да и у нашој кући дете заплаче!{S} Па са |
јој помоћи?</p> <p>— Ама као руком!{S} И не знаш ни сам како, а оно дете у кућу!</p> <p>— Свет |
месечина кроз бакчу спацира сас мен!{S} И како да спацирамо? — рече кира-Анастасија и од једном |
им ново; куд је он на то и помишљао!{S} И он се као запањен загледа у комшију.</p> <p>— Море, ш |
ма за његова мајстора?{S} То никако!{S} И он убрза кораке, само да што пре побегне одавде, што |
обро, не пронађе ли се, — то толико!{S} И зар је он једини, за којим би полиција морала трагати |
ићије није обесио.</p> <p>— Сиромах!{S} И зар сам му ја крива?{S} Ја не смем друкчије, већ како |
твоје богатство — па, ето, и сад...{S} И зар је то лепо, да јој сам доводиш кир-Ламбру у кућу. |
р, смех и певање девојачких гласова.{S} И то се разлегала баш она иста песмица, коју ономад зач |
па се као луд смеје од задовољства.{S} И она се кикоће; али кад маши очима горе, а то није удо |
еописано задовољство обузе га свега.{S} И вечера, које се до сад једва дотицао, сад му необично |
Анастасија је зебла баш од Јанићија.{S} И ако је све чинила, да га умекша и задобије, да ћути, |
је по један цветак шебоја и замбака.{S} И тако, заборављајући на све што их дотле устручаваше, |
утваку но у соби, кад је то урадила.{S} И није ми одмах ни казала, него тек јуче, кад је болови |
бројати!{S} Оног Београда више нема.{S} И гробље је већ оронуло, крстаче давно изтрунуле и сви, |
да је Диша од сласти %гуташа очима.{S} И да му не беше зазорно, да своју испрошеницу пољуби пр |
д куда је дошао — одговори кир-Дума.{S} И Ламбре такође беше тога уверења, да тога мангупа не т |
тасија са џезвом кафе и два филџана.{S} И она је била нешто мало раскомоћена, без јелечета око |
е пријатеља имао и каква му је жена.{S} И таман да се на таквој одлуци задржи, а у мислима му и |
, а ја да ти сада дам четири записа.{S} И то овако да радиш.{S} У ноћ, кад буде младина, жену д |
од теретом широких и пуначких плећа.{S} И ето, своју, од самога себе прикривену жељу, виде он д |
то, што му сву срећу наопако окрене.{S} И то баш онда, када му се најмање нада, као оно човек, |
ме дервишу, те јој овај даде записе.{S} И одмах се осетила; али кад је отишла у буџак, добила ј |
ина!{S} А од судбине нико се не оте.{S} И други су патили, па опет нису помрли од глади.</p> <p |
нога трчкарати до тетка-Мацине куће.{S} И тако, мало по мало, он се толико навикну на ову кућу, |
а после сам их однео код тетка-Маце.{S} И кира-Анастасија је после била овде, плакала и пошла, |
ујних грана под ветрићем шуми, дише.{S} И то неодољиво осећање, које обујимаше све што је око с |
аза опажала је да су се споразумели.{S} И она уз осмејак пун љубазности принесе ибричић с кафом |
прага свога дућана, сурово најурили.{S} И он се тога држао као стене.{S} Прва два просјака, кој |
спуштали ћепенци и затварали дућани.{S} И Јанићије <pb n="72" /> узе са једним шегртом уносити |
засто сте као од грцка мајка родени.{S} И рекосмо да вас женимо на грцко невеста, на кир-Бенџин |
рио је, да се што пре чаршија умири.{S} И тако, сви разлози били су тако снажни, да им се није |
а и искити све шта се за њом говори.{S} И то се све за њом говорило тако рећи још док се није н |
чему свет за тебе и Лепосаву говори.{S} И ко ће ми веровати, кад будем казивала, да се моје дет |
које ће образ мајсторов поцрвенити.{S} И то се вукло кроз душу, као тешка магла када се вуче н |
ез икакве бриге, да ће га преварити.{S} И баш са тога гледишта он се јако плашио, да овоме момк |
ојој вољи изабере у који ће скочити.{S} И сам Бог зна докле би ово ломљење трајало, да се сутра |
о смрти, па још смрти у својој кући.{S} И тај страх, што ће у своме дому видети мртваца, задржа |
пажњом ослушкивао сваки њезин дисај.{S} И необично се радовао, кад би се болесница ма и за крат |
у његовим очима решавајући тренутак.{S} И ако је он удовици вратио прстен, мираз је био још у њ |
имер за потврду овога био је он сам.{S} И њему дође тешко, што је на прво потказивање из комшил |
Све како ти хоћеш, све ћу да урадим.{S} И калфа ћеш да биднеш, и ортак са кир-Дишом.</p> <p>— Л |
н облачак, лебдео над његовом душом.{S} И што је дубље залазио у другу годину брачнога живота, |
ужу, кући и деци, ако их је Бог дао.{S} И та особина тетка-Мацина створила јој је толики углед, |
се баш врло озбиљно задржала мисао.{S} И та његова јучерања реч, сад га је много више мамила с |
није на прву мисао залетао у посао.{S} И сам је био страшно озлојеђен, па, у први мах, подчини |
одај!{S} Ама 4000 гроша то је много.{S} И зар Богу требају толике паре?{S} Приложи на дискус, к |
n="142" /> и у томе нехотично успео.{S} И не само да се осветио кир-Думи, него му је та освета |
ју, коју је св. Ђорђе копљем пробио.{S} И тако су пролазили векови и о том се ексеру није ништа |
а и онда, када је загрлио и пољубио.{S} И та реч, боље рећи, тај меки, нежни нагласак, који ово |
е, грех би био, кад не би то урадио.{S} И ко би сада веровао да ту нема ништа, кад не избиваш о |
пита Диша.</p> <p>— Очију ми, тако.{S} И па како је погано пцовао!</p> <p>— Пеки!{S} Сутра ћу |
обичнога душевног кретања изазвало.{S} И зато га је пуница гледала чисто зачуђена овом екстазо |
ао своје погледе, баш му се свиђало.{S} И не би био с раскида да се њоме ожени.{S} Оно, у шта ј |
заповедио да се једе, оно је погано.{S} И жаба је погана — и Френки су погани!</p> <p>— Тако је |
си то урадио, као да си ми био брат.{S} И ко би други смео да тако уради?{S} Ја ето нисам ником |
о за њу разбирате, она је на вилает.{S} И едну писму је послала; иска да ви из њена кућа идете. |
да сагледа лево десно кроз сокачић.{S} И увек би се, после тога, враћала нерасположена и срдит |
ци не беспосличе и хлеб бадава једу.{S} И колико је тек сада, када је отворио пут потомству, уд |
тније догађаје на путу не пропитају.{S} И то је тако ишло, све докле се не помоли месец и докле |
свесно одлете чак у Еврејску Махалу.{S} И снажни мирис густога каранфила, босиока и осталога цв |
n="186" /> склоно свакоме искушењу.{S} И докле је мајстор Диша забринуто и са чежњом помишљао |
Не долази он за бадава у нашу кућу.{S} И зар би то било лепо од њега, паметног и угледног чове |
.{S} Хаџија је сахранио свога калфу.{S} И ако ни звона ни свештеници не опојаше самоубијцу, ипа |
оја му сваку одлучност раслабљаваху.{S} И сада, када је био потпуно уверен о неверству женином, |
који се у ондашњој чаршији налажаху.{S} И што је најважније, уза сваки убачени поклон нашла би |
велико чудо, него и као велики грех.{S} И мајстор-Диши су замерали, па су га дуго и гонили, да |
спава, није ли будно комшиско, маче?{S} И то је живо, и то си има очи, Дисо, бре!</p> <p>Кира-А |
Ножем на мужа!{S} Мене да пробурази?{S} И све то због њезина неверства!{S} Е, чекај сад!{S} Нис |
а.{S} Шта ће све то?{S} Чему све то?{S} И сасвим природно, њему се чинило да Лепосава нарочито |
<p>— Ела, изедите, ако смете!{S} На! — и окуражени Ламбре поднесе мајстор-Диши шипак под нос.< |
p> <p>— Нема сиротиње, нема сиротиње! — И то говори све докле не пронађе одбачену аспру, узме ј |
аћин — Орсе, изволите кир-Дума, орсе! — и услужно му показа место у чело миндерлука, где се оби |
јој Ламбре реч. — Сад ћу, одма ћу!... — и тиснувши девојчици у шаку пару, изгура је на капиџик, |
</p> <pb n="42" /> <p>— Ето, овако... — И ту газда Диша погледа на своје темељито тело.</p> <p> |
едиште.</p> <p>— Отишла! — прошапута. — И он долазио... сад шта да се чини?</p> <p>Мислио је ис |
ова кира-Думиници на кафу и разговор. — И кира-Мана и све остале жене вратише јој на ново старо |
/> страховите муке грешника у паклу. — И молитве, којима се скрушено предавао с уверењем, да м |
тко успава.</p> <p>Али шта је вечито? — И живот као ветар прође, а камо ли једно тренутно задов |
е а други после, тек, сви ћемо тамо!“ — и тако утешен сишао је у подрум, да у један бокал оточи |
че, подвикну: „Што ћутиш као стрина?“ — и, пре него што је успео да пружи руке ради одбране, ун |
е, оно је погано.{S} И жаба је погана — и Френки су погани!</p> <p>— Тако је! — одговори понизн |
ну главом.</p> <p>— Штета — рече Диша — и добра ти је ћерка и све, само има једну махну.</p> <p |
утвар.</p> <p>— Дете! — помисли Диша — и да ми у дућану не буде штете!</p> <p>И када дотаче по |
и теби ни за живу главу неће!{S} Каже — и овде тетка-Маца поче раздрешивати шамију под брадом — |
иш око врата, а ово да метнеш па чело — и даде јој велики, златни дукат „ћошајлију“.</p> <p>Леп |
и да се обесиш.</p> <pb n="157" /> <p>— И хоћу то!... оте му се узвик и он, без икаквог чекања, |
ме не избавиш, ја ћу у Дунав!</p> <p>— И то је срамота, газдарице! — проговори Јанићије — Газд |
> <p>— Еле, просло три године!</p> <p>— И седум дана! — допуни Ламбре.</p> <p>— Па, па, па! — у |
риво му сад, што сам здрава...</p> <p>— И млада... и — додаде Јанићије.</p> <p>— Е?! — рече Леп |
како да питам... срам ме је...</p> <p>— И мене — додаде Лепосава.</p> <pb n="173" /> <p>— Ама, |
рну силу и одрекао би се њега.</p> <p>— И тебе сада искушава ђаво.{S} Метнуо ти у срце бригу и |
, те му спасла жену и потомка.</p> <p>— И ти да пустиш, да она учини такву лудост?!{S} Зашто си |
погазити вољу свога родитеља.</p> <p>— И ко се може боље побринути о срећи свога детета него м |
бијан од пада замаче у сокаче.</p> <p>— И ето за тај посао, што је она викала на патролу, он је |
верује што мајстор Диша тврди.</p> <p>— И што да износе поштену кућу на глас?{S} Зар је то лепо |
’ живо? — запита Диша дршћући.</p> <p>— И живо, и здраво, и — мушко! — одговори Маца.</p> <p>Ди |
аганим али речитим разлагањем.</p> <p>— И тако, турфа посла! — уздахну Диша, па се сневесели, к |
довољна оваквом сатисфакцијом.</p> <p>— И Бог ми је услишио жељу; ево, погледај ово, Лепосава!< |
, коме се ни у сну није надао.</p> <p>— И друго, па опет син! — викну Маца — Камо алвалук?</p> |
оно што мало час није разумео.</p> <p>— И јесам лудак.{S} А ти, што ми се не наплатиш?</p> <p>— |
— запита Ламбре запрепашћено.</p> <p>— И... јеменије....</p> <p>Кир-Ламбре само што седе на ми |
помириса и други и трећи пут.</p> <p>— И од тога ћу?... запита она стидљива.</p> <p>— Од тога! |
осудили да га двојица шибају.</p> <p>— И опростићу јој и зажмурићу; што је било — било, само д |
у недрима као своју хамајлију.</p> <p>— И то ће јој помоћи?</p> <p>— Ама као руком!{S} И не зна |
живо; а и да их обоје изгубиш.</p> <p>— И зато сам чак у Јерусалим ишао; зато сам се толико ист |
чима: „Даће Бог, Божји људи, даће Бог!“ и махнуо би им руком, да се удале; а тек трећи, кад нав |
пуштао из косе велики дукат „ћошајлија“ и око грла златне махмудије.</p> <p>— Е, сада, ћерко, д |
ор Диша у дућан; али јучерање „гледање“ и осмејци што су их, том приликом, њих двоје кришом изм |
а тим чакширицама, т.ј. са „братинском“ и „сестринском“ љубави намицао којекако, па кад не беше |
ло, јер су они знали кога под „фукаром“ и говедом разуме мајстор Диша.</p> <p>Али како се тек и |
ако се звала Ламбрина жена) „на белегу“ и „среће ради“ кришом поклањала.</p> <p>Осетио Ламбре о |
ном успеху, што га је јуче на „гледању“ и прстену код своје испрошенице добио. — Иде ситно, у к |
одину!{S} Лепосава је млада и здрава, а и ти си здрав као врба!{S} Биће, биће!</p> <p>Разуме се |
д нас.{S} Ето, нана те воли као сина, а и ја те волим као да си ми рођени брат.{S} Ти немаш ни |
а, као прва комшиница мајстор-Дишина, а и као добра познаница кира-Анастасијина, примила се, да |
те, ако устреба Маци, да јој се нађе, а и да њему јави, ако што буде.</p> <p>Око подне дотрча Ј |
е пожали, како је нестало кир-Ламбре, а и да искаже своју сумњу противу Дише, који је ономад ја |
изненада заболи једна страна вилице, а и главобоља, те није могла ни маћи из собе.</p> <p>Кир- |
узама што капаху из очију ове лисице, а и по брковима, што су са њушке на одераној кожи стршили |
, који су у оно време у јеку цветали, а и зато, да у очима свога шегрта јаче означи ону разлику |
и цркви.{S} То те неће скупо коштати, а и еснафу ћеш своме подићи углед у цркви.</p> <p>Овај са |
ије су навраћале, да чују што о Диши, а и да узгред виде, како се одржава кућа, кад домаћин ниј |
, било саме било са болесном дечицом, а и по који човек, коме ниједна биљара ни гатара није мог |
препаде за кћер, хаџи-Диша тако исто, а и Јанићије, кога је још прво детињство везало за ову ку |
ала Јанићијева пецкања, удари у смех, а и Лепосава се зацени од смеха представљајући, како би т |
есна рука у кући, поштује те као оца; а и сам знаш, колико ти је добра учинио, кад ти је отвори |
е да се отима и пишти од промуклости; а и кир-Диша, кога четворица држаху за руке, покуша да се |
а доказа, да га је хаџи-Зосим покрао; а и када би успео да докаже, тешко да би до својих новаца |
изгубиш жену, а дете да остане живо; а и да их обоје изгубиш.</p> <p>— И зато сам чак у Јеруса |
ово свршити о томе није ни мислио.{S} А и како би могао размишљавати, кад су га све ове сплетке |
у шегрт отказује послушност.</p> <p>— А и шта си друго него пезевенк, куче, бре!? — подвикну Ди |
од њега, и захваљујући њезиној бризи а и стишавању савести, мајстор Диша се после две недеље д |
возно склањао.{S} Фудул-Стаменкина соба и Анастасија, која је тамо плачна и очајна остала, беху |
време погледао у ону чинију пуну пилава и овновска меса, што се поврх пилава пушило.</p> <p>— М |
овако:{S} Бог, (нека му је вавек слава и нека ми опрости, што му име грешна уста помињу) хоће |
p>— Е, сада, ћерко, да си жива и здрава и срећу да унесеш твоме домаћину у кућу! — рече Маца и |
још дете и мали калфица, имао је права и могао је силом да га примора, да му у радњи остане; а |
дуго још стајали су:{S} Маца, Лепосава и Јанићије и гледали за лађом, која је носила мајстор-Д |
е сватове? — запита изненађена Лепосава и пламен јој обузе образе на помисао, да је Јанићије не |
>— Где је?{S} Где је? — запита Лепосава и радознало поче да прелеће очима по кајику, који се св |
иш?</p> <p>— Како ћу? — запита Лепосава и тако ђаволасто <pb n="128" /> погледа, да све оне сте |
Јанићије.</p> <p>— Е?! — рече Лепосава и ђаволасто га погледа преко рамена.</p> <p>— Па знаш к |
деш одавде? — прекиде му мисли Лепосава и погледа га преко рамена.</p> <p>— Не могу више! — одг |
наш?</p> <p>— Знам! — одговори Лепосава и стаде у страну, да учини места другима.</p> <p>Диша с |
кају ме мрве, нано! — одговори Лепосава и седе у постељи, бајаги, да их шаком шчисти.</p> <p>— |
аса.</p> <p>— Хоћу! — одговори Лепосава и окрете лице у страну, да јој Диша не угледа, како јој |
ха?</p> <p>— Хоћу! — одговори Лепосава и отворено га погледа, па се и насмеши.{S} Диша изгуби |
би ми па бољи био? — одговори Лепосава и сада га удари тако снажно у леђа, да је толико звекну |
м?</p> <p>— Од тебе — одговори Лепосава и продужи шапатом бројати петљице на плетећим иглама.</ |
не је срам! — одговори шапатом Лепосава и још више саже лице у своје плетиво.</p> <p>— Од кога |
.{S} Штета, Бога ми!</p> <p>Но Лепосава и овога пута нити се насмеја нити му што одговори, и Ја |
иси хтео! — насмеја се пакосно Лепосава и погледа га презриво.{S} Тај поглед га жацну и он од ј |
сазнати, нарочито садањем појасу мужева и жена, којима су деца једна тегоба, па тако и немају н |
ца и Ламбриница, у пратњи својих мужева и младожење, који се враћао својој напуштеној вереници |
је.</p> <p>— Е, сада, ћерко, да си жива и здрава и срећу да унесеш твоме домаћину у кућу! — реч |
ако је?</p> <p>— Сад ће! — одговори ова и насмеја се, кад опази оно преплашено и као крв зацрве |
газде морао би као шегрт почети из нова и шегртовати још толико година, па тек онда бити произв |
према њима, уз пратњу циганских дефова и песме женскога хора, играју.</p> <p>Ламбре и Дума чис |
махнито хуктање, прогањање злих духова и призивање Алаховог имена, по телу бо.</p> <p>Раздрљен |
уде у бабињама.</p> <p>Али прође и прва и друга па и трећа година, а мајстор Диша оста без насл |
, зацело, узвикнуо од силна задовољства и, Бог зна, не би ли заборавио и на своју тежину и на с |
} Њему се развукоше усне од задовољства и среће.{S} Он и без допуста пође доксату, али у томе и |
ао он познаницима своја утанчана чуства и поштовање према светој земљи.</p> <p>И зато је носио |
Јанићије, оди часком овамо! — позва га и уђе у дућанску собицу.</p> <p>Јанићију не беше баш на |
ознали пријатељи нису пропустили, да га и за најситније догађаје на путу не пропитају.{S} И то |
кво памет, онакво философ!{S} Као да га и сад гледам у оно његово болта.</p> <p>И оба пријатеља |
ра, бар да му се правда, па макар да га и слаже, вукла га је неодољиво тамо, и он сав раслабљен |
епо су чули како је плакала и молила га и рекла му да ће му бити сестра, ако је не ода?</p> <p> |
е по њему, зграбила јастук, загрлила га и стала се смејати тако јасно, тако помамно, да би јој |
, кад јој Јанићије приступи руци, па га и пољуби у лице, — Знала сам ја да ћеш се ти вратити.{S |
вас дан одбијао од себе мисли, које га и без његове воље вукоше развалинама порушених идеала; |
малене црквице и звонаре, потражите га и — нећете га наћи више.{S} Зуб времена оглодао је слов |
смрзао, држи прстен у руци, премеће га и загледа и очекује, неће ли му газда казати, где и ком |
р Диша?{S} Тек ове појаве расвестише га и он се полако изви из њенога загрљаја.</p> <p>— Да каж |
па га је толико тукао и газио, да би га и убио, само да не дотрчаше људи, те га од Јанићија оте |
/p> <p>Хаџије су га сажаљевале; неки га и саветоваху, да се врати у Јерусалим, те да код власти |
ви, па га удари кишом у трбух, обори га и леже на њега.</p> <p>Јанићије се тога часа врло препа |
Београд, није нашао на путу, примио га и довео у Београд и предао газда-Диши на занат.</p> <p> |
а калфу, па између осталога подсетио га и на оне услуге, што му их Јанићије пре толико година у |
ти у радњу за ортака.“</p> <p>— Зато га и волим, као да ми је рођени син <pb n="205" /> — рече |
иком, њих двоје кришом измењали, још га и сада држаше у неком заносу, те је ишао као по сну.{S} |
ва с тешком муком прелазиле преко прага и ревносно бацале сумњиве погледе на онај младешчић и с |
ега се није могао отети, обузе га свега и Бог зна не би ли у овим топлим оковима остао тако цео |
свога потомства, он диже руке од свега и тврдо одлучи, да не доврши своје поклоништво, да се, |
бња у ушима.{S} Све ово било је за њега и сувише нејасно, али ипак је толико <pb n="86" /> разб |
апипао седиште, тако се скљокао на њега и блесасто гледао у Јанићија, који је са страхом очекив |
за све, леже у душеке, а одмах до њега и кира-Анастасија: он да одмах захрче, а она да још дуг |
оним товаром, у жагору слетеше око њега и почеше черупати кесе са слаткишима.</p> <p>— Ко је по |
p> <p>И све то што се дешавало око њега и с њиме уништавало га је сасвим.{S} На свакоме кораку |
а може исплести нешто страшно и по њега и по све остале, о чему у првоме тренутку свога узбуђењ |
ало већ да се <pb n="132" /> води брига и о женидби устабашиној.{S} Који је тај што је први про |
погани милет, што не верује више у Бога и пљује на свете утвари?</p> <p>— Море, не пазариш ти о |
о увукоше се још два Цинцарина учтивога и врло скромнога изгледа.</p> <p>— Е, како да вас утеши |
тетка Маца, кад га угледа онако бледога и утученога.</p> <p>Јанићију ударише сузе на очи.</p> < |
синоћне гозбе, угледа онако узрујанога и крвавих очију, она престрашено врисну.{S} Овај врисак |
е намрзао на првога пријатеља газдинога и када год га је видео у дућану, увек је окретао очи и |
смета? — Чија жена <pb n="44" /> онога и пари.{S} Жена је како едно слушкиња на свој човек, а |
овац би морао дати и изгубио би вернога и оданога калфу, на кога је тако свикао.</p> <p>Маца је |
начина, како да се из овог неприличнога и несноснога положаја извуче.</p> <p>Но кир-Ламбри се д |
зададе, али Дума, као кум, а после тога и као један добар пријатељ како Ламбрин тако и покојник |
ла кад о томе да мисли.{S} А после тога и Маца би била најбоља контрола, да му домаћицу од злих |
те тако мајстор Диша, који се баш тога и плашио, устукну у своју собу, затвори се и не изиђе и |
.{S} А рука јој је била тако срећна, да и оне жене, које су већ сваку наду изгубиле, морадоше в |
/p> <p>— Боже дај!{S} И време му је, да и у нашој кући дете заплаче!{S} Па сада, ћерко, не лени |
игоше и одоше право кира-Анастасији, да и с њоме ствар удесе.</p> <p>А мајстор Диша оста у дућа |
али.{S} Како је у почетку покушавао, да и у кући заведе што већу штедњу и да на драмове одмерав |
уком до себе — Тако!{S} Па деде сада да и мени кажеш оно, што си мајци казала! — Хоћеш ли?</p> |
Могао бих је тако сву ноћ носити, па да и не осетим.</p> <p>— Лудо! — викну Лепосава још збуњен |
кори за њезину леност.{S} Разуме се да и Лепосави ово Дишино џангризање поче бивати несносно и |
као еден пријатељ, да ме научите, те да и ја разбирам, засто вратисте прстен?</p> <pb n="41" /> |
писе на њихово место.</p> <p>— Да ли да и њој кажем?{S} Може бити она ће пристати; она није што |
ија да удамо!</p> <p>Не може се рећи да и сам кир-Ламбре није помишљао на ово, а нарочито од он |
астасијом претресао све начине, како да и себе и Анастасију сачува од неприлика, кир-Диша је јо |
није свиђало, њој је било немогућно да и даље самује, а да ипак очува добро име честите удовиц |
иша је био потпуно задовољан.{S} Баш да и није кир-Дума пристао, он би се ипак вратио својој ве |
една пошла за сиромаха?{S} Зашто баш да и она не пође?{S} Ако је суђено да патимо и да гладујем |
ија отераш, а кир-Ламбри да допустиш да и од сада долази У кућу.</p> <p>До овога часа кир-Диша |
као ексик-хаџија врати, па макар никада и не добио деце.{S} Али: човек каже, а Бог располаже.{S |
сачува.{S} Хоћеш ли да те ђаво надвлада и анђео да ти из дућана оде, буди ексик-хаџија; желиш л |
о, бар ову годину!{S} Лепосава је млада и здрава, а и ти си здрав као врба!{S} Биће, биће!</p> |
Београд.</p> <p>Али даљина од Београда и Лепосаве није била у стању да га извида.{S} Дан ноћ о |
длучан и заповедни тон, па му дође сада и сувише изненадно све ово.</p> <p>— Имаш ли Бога, имаш |
арода, одузели му крсно име, па му сада и образ узесте.</p> <p>— Не смо га звали; сам се тискао |
ена му се никако не јављаше, те му сада и то би неправо.{S} Ако је и отерао из собе, зашто да м |
га је јуче нешто замаштало, те му сада и они ћепенци и људи по њима и све око њега изгледа нов |
.{S} Кад га је кира-Мана угледала бледа и збуњена, застала је забезекнуто на прагу.</p> <p>— Шт |
ржи прстен у руци, премеће га и загледа и очекује, неће ли му газда казати, где и коме да га од |
ат „ћошајлију“.</p> <p>Лепосава погледа и збуњено се насмеши на Дишу; очи јој засенуше од толик |
на; али је Ламбре тако крвнички погледа и нешто по турски кроза зубе скреса, да кира-Мана једва |
а се ожени, али он тога не учини, можда и зато, што му судбина, у коју је он безусловно веровао |
опет леже и притаја се.</p> <p>— Можда и није — помисли и поче напрезати ум, да замисли како с |
ћију просто из детињске пакости а можда и из несташлука; али сада ни због једнога ни због друго |
оструји грчка крв.</p> <p>У овоме можда и лежи кључ тајне, што је мајстор Диша одоцнио тако са |
у годину, а мајстор-Диша је добар газда и човек „тихе нарави“, па, као вели, ако овде раскварим |
је Диша скинувши поглед са онога гнезда и погледавши радознало у своју жену.</p> <pb n="206" /> |
ја не збуни ово, он прескочи преко зида и лагано, као мачка кад вреба, довуче се између дрвета |
ого, па ето и Лепосаве, румене од стида и оборених очију на под.{S} Стала опуштених руку уза са |
све што му је дервиш саветовао, па онда и оно, што је све претрпео од Анастасије и како га је и |
м, да је њему суђено да умре без порода и да му имање туђа хала и врана разнесе.</p> <p>Тако су |
otes"> <note xml:id="SRP19061_N1">Тврда и обла, јајаста капа, налик на половину диње.{S} Такву |
ичало се по турским махалама, а од туда и по целоме хришћанлуку београдскоме, да је то свети чо |
одлучи да оде тамо, па макар га од туда и најурили.</p> <p>Напротив, тетка-Маца га дочека као и |
ђе му друга мисао, извуче гужву од туда и брзо оде низ чаршију.</p> <pb n="65" /> <p>После неко |
Хаџи-Диша није могао да се наприча чуда и лепоте, што их је видео у светим местима, а радознали |
ша остаде у соби као убијен.{S} Од чуда и ове невидовне беде толико се сплео и збунио, да је са |
а мајстор-Дишина, па за тим окрете леђа и журно замаче у град.</p> <p>На првоме конаку, где ће |
.</p> <p>Била је у томе часу тако свежа и мила, да је Диша од сласти %гуташа очима.{S} И да му |
је тако безазлено гледала у свога мужа и тако му се предано одала, да хаџија, и ако осећаше по |
да искоса на темељиту фигуру свога мужа и на ново прште у смеј.{S} Сигурно је замишљала, како б |
ставио, помену и оних 3500 гроша мираза и кућу удовичину.</p> <p>Али мајстор Диша никако да се |
> <p>— А ви, како сте?</p> <p>— Ето, ја и Јаникије чекамо те сваки дан; много сте остали!</p> < |
аћао.</p> <p>— Тако је, кир-Дума.{S} Ја и сам верујем, да је комшилук измислио и за кира-Анаста |
бог 4000 гроши, што смо ви позајмили ја и Ламбре.</p> <p>Кир-Диша га погледа зачуђено.</p> <p>— |
<p>— Еле, сад да ти кажем какав сам ја и шта тражим од домаћице! — рече Диша и поче јој на дуг |
атрали као човека који се од њих одваја и кади Грцима, и то беше, у очима њиховим, тежак грех: |
да ти анђео радњу води, издржи до краја и постани хаџија.{S} То ти је! — заврши хаџи-Зосим и ду |
а; али сва хасна, што је од молепствија и обећања имао, била је у томе, што се кира-Думиница, о |
и дана изменила.{S} Стала много зрелија и лепша; чинило му се, да је до пре четири дана била те |
вао је тврдо у моћ дервишевих хамајлија и он их једнога дана изнађе у једноме сандуку.{S} Кад и |
ле.</p> <p>Али једна, од свију снажнија и страховитија, испињала се нада све.{S} Догодило се ма |
тири душе постигнута је права хармонија и њихов живот текао је одмерено, тихо и без облачка; от |
у, сад нема више! — одговори Анастасија и залупи вратима под носем свога супруга.</p> <p>А мајс |
о вам каза па то? — одговори Анастасија и утаче се у очи своме мужу тако дрско и изазивачки, да |
За Бога, шта ти је? — викну Анастасија и пљесну се рукама, када угледа како јој супруг стоји < |
ичаше, како је долазила кира-Анастасија и у оној собици плакала и молила Јанићија да јој врати |
:{S} Много те поздравља кира-Анастасија и поручила ти да дођете на једну баклаву и татлије вече |
> <p>— А сад? — промуца кира-Анастасија и плашљиво га погледа.</p> <p>Кир-Ламбре не одговори ни |
стоме часу створи му се кира-Анастасија и Ламбре, и он зажмури, изговори заклетву и колико је м |
ко да спацирамо? — рече кира-Анастасија и од једном прште у онај необуздани и ведри, детињи сме |
омрзнути на мене; па и кира-Анастасија и кир-Ламбре.{S} Зашто, бре, тако?</p> <p>— Ја да јој о |
кир-Диша проћи.</p> <p>Кира-Анастасија и Ламбре стојали су у соби сами једно према другоме; он |
та и истрча на улицу.</p> <p>Анастасија и Ламбре осташе једно спрам другога запањени и обоје, к |
едну <pb n="75" /> кафу, позва Јанићија и нареди му да оде до Ламбрине куће.</p> <p>— Да поздра |
држао; она отвори очи, погледа Јанићија и осмехну се на њега.</p> <p>— Још мало — прошапута изн |
на догодило се нешто, што је и Јанићија и Лепосаву довело у неко чудно, несхватљиво расположење |
, па, можда, и утерати у лаж и Јанићија и тетка-Мацу.{S} Очекивао је све друго само не овај изр |
а дочекали су заједно са Дишом Јанићија и обасули га свима похвалама, што је тако честит и одан |
дим ја којим очима гледаш ти у Јанићија и како ти побелеше, бленући у капиџик, кад ће да га отв |
аје лебац у руке — објашњавао је хаџија и задовољно се поглади по дугој бради.</p> <p>Једном ре |
<p>— Шта је? — викну усплахирено хаџија и скочи са свога дивана.</p> <p>— Убио се! — јаукну Мад |
ј ти, колико ме кошта! — уздахну хаџија и одмахну руком.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
Маци на кафу, спази га Станко туфегџија и позва на свој ћепенак.</p> <p>— Ама, чули ти шта се о |
е склони, али из кафане истрча кафеџија и запречи улазак.{S} Неколико људи састави круг око оба |
е оскудева ли у чем и, као први комшија и мушки глава, да јој обрати пажњу то на ово то на оно, |
ради, понела је по један цветак шебоја и замбака.{S} И тако, заборављајући на све што их дотле |
хартија, умашћених и слепљених од зноја и честога пипања руком.{S} Испосник је са нарочитом озб |
тежак грех: издвајати се од свога соја и прилазити оној нацији, која је са таким презрењем гле |
ко га кроз цело тело проже топла струја и лако трептање.{S} Њему стаде пријатно и ведро; а она |
ћепенака и кроз унакрсну ватру исмевака и чаршијског искашљивања за собом?</p> <p>Кира-Мана му |
ваке од њих дотакао се, али га је свака и опржила.{S} У дубини узрујане душе и кроз осветничко |
.</p> <p>Када је Маца изишла из мутвака и отишла у кућу, Лепосава је села на столичицу, заронил |
ијом преко главе излазила је из мутвака и пошла софри.</p> <p>— Нане! — поче Лепосава која се о |
га је когод те поћи извукао из мутвака и чак на Јалију однео.</p> <p>А те вечери, када је он с |
акрача и ибрика.{S} Гомиле жена, момака и људи, ко лежећи на меканој трави, ко одупрвши се о св |
статак покривала је антерија до чланака и кратко подшишани бркови, који, широком лицу и носу, с |
роз оне густе редове разапетих ћепенака и кроз унакрсну ватру исмевака и чаршијског искашљивања |
д Мациног сна па до побожнога пустињака и светога ексера, који је своју чудотворну моћ предао и |
од свога мајстора, истрже му се из шака и излете на поље.</p> <p>— Торњај ми се с очију, у дућа |
да се једва искобељала из његових шака и побегла.</p> <p>— Шта чекаш, домуз бре; што не кршиш |
ор Диши не оста друге, него да још чека и да се — нада.{S} Али подгрејана нада не греје.{S} Над |
о на пољу.</p> <p>— Ето газде! — повика и журно се даде на посао око сређивања еспапа.</p> <p>Ј |
шију неће смети од белосветскога језика и подмигивања.{S} Једном речи, о њој ће се свуда говори |
ајкујући пред дућанима својих познаника и не бришући онај зној што му је капао са чела.{S} Нека |
и џезва с кафом слетеше са послужавника и просуше се по поду, застртом шареним ћилимом.</p> <p> |
еопојанога, неокупанога, без свештеника и икаквога тужнога спровода, пронеше га носилима четири |
пријатељ како Ламбрин тако и покојника и његове удовице, журио је, да се што пре чаршија умири |
ега, забезекнуто гледао у кривоклетника и само што није залелекао за изгубљеним новцем.</p> <p> |
210" /> <p>Диша извади сад два цванцика и пружи Маци.</p> <p>— Ево на; добро само те ми се толи |
b n="148" /> друго, ти си добра девојка и бићеш вредна и послушна; ха?</p> <p>— Хоћу! — одговор |
осе почупа! — пискала је фудул-Стаменка и, држећи <pb n="140" /> се једнако капиџика, трешаше м |
ово? — запита раздражено фудул-Стаменка и поднесе му под нос пуну шаку женске косе. — Шта је ов |
ао мачка грепсти.</p> <p>Фудул-Стаменка и Канче једва стигоше, да беднога Ламбру спасу од нокат |
сагибао се преко <pb n="149" /> ћепенка и гледао од куда ли ће тек искрснути мајстор и какав ће |
и.</p> <p>Мајстор Диша скочи са ћепенка и збуњен оде одатле.{S} Сад му више не падаше ни на ум |
и он се с тешким срцем одби од ћепенка и хлебова, чији је мирис тако дражио његов изгладнели с |
снажни мирис густога каранфила, босиока и осталога цвећа, који се са девојачким гласовима разле |
p> <p>Иза појаса извади стручак босиока и пружи га домаћици.</p> <p>— Сутра па да изволите на к |
а камилу, у врх чије грбе сеђаше широка и темељита прилика мајстор-Дишина, па за тим окрете леђ |
амога себе упропастити.{S} Нико од Грка и Цинцара, а они су му били најобилније муштерије, неће |
Штета — рече Диша — и добра ти је ћерка и све, само има једну махну.</p> <p>— Коју то? — запита |
ека, чула су се танка ћеманета циганска и тек по који усклик тројице ноћника.{S} Један међу ови |
едини, чело дугачког мртвачкога сандука и привијао десну мишицу, коју је на два места ножем про |
тупи у хладовиту авлију, пуну османлука и зеленила, иза кога је у дубини извиривала бела кућица |
ного.</p> <p>Старац скочи са миндерлука и разрогачи се на Дишу.</p> <p>— Шта?{S} 500 гроша?{S} |
понесе, да га постави у чело миндерлука и тако, као занета, оста насред собе стојећи.</p> <p>Пр |
астично гибање и извијање витога струка и оно набрекло јелече, које се час пењаше <pb n="127" / |
.</p> <p>Анастасија диже лице с јастука и са неким страхом погледа у Ламбру.</p> <p>— Како то?. |
егову главу; та га је одлука подржавала и хранила, па донекле и утишавала ону силну навалу, што |
а му се простота не би у очи подсмевала и подмигивала, што се толико повео за женом, он се сасв |
>Ту песму је Лепосава врло често певала и у мутваку, а Јанићије би често, помажући јој, код пос |
ако да га награди.</p> <p>Оволика хвала и задовољство, које му Лепосава указиваше, повратише га |
акону <pb n="26" /> у својину припадала и противу чега се није смела ни бунити ни протестовати. |
акав унутарњи немир, у коме се огледала и чежња и радост и нестрплење, све у један мах, не дадо |
кад год би изишао из мутвака, погледала и испратила очима, за које не би могао рећи да су равно |
па сутра да ми се каже како сам казала и оно што није? — одговори тетка Маца лагано и разложит |
што га је ова мисао све већма освајала и пред очи му изводила кира-Анастасију у оној јасној и |
-Анастасија је после била овде, плакала и пошла, да се дави, а ја сам се онда сажалио, па сам ј |
дреје; али лепо су чули како је плакала и молила га и рекла му да ће му бити сестра, ако је не |
кира-Анастасија и у оној собици плакала и молила Јанићија да јој врати дреје.{S} Јанићије им ни |
вода, пронеше га носилима четири хамала и закопаше ван христијанскога гробља.</p> <p>— Ето, так |
дрима, а пуница је већ од ћерке сазнала и саопштила зету добру вест.</p> <p>— Ако буде син, нач |
Није шале, оно о чему је цео век сањала и за чим је кришом чезнула, сад јој се самој нуди!</p> |
само толико, да је обема рукама шчепала и вукла нечије косе, и да су нечије шаке њу гребале и у |
ава је са њима заједно певала, ћеретала и смејала се; али ипак (до душе ретко) бивало је да јој |
ма не знајући зашто, она је предосећала и слутила нешто нејасно, нешто што ће се скоро догодити |
умре без порода и да му имање туђа хала и врана разнесе.</p> <p>Тако су протицали дани за даним |
ка Маца је у својој дугој пракси видела и такве ствари, од којих би се човеку дигла коса на гла |
се, да тој кадаиф једе сас кога је јела и до саг!....</p> <p>Јанићије зинуо на овакав дочек; из |
м!{S} О, о, о!{S} Ево, не желим јој зла и лепо је да се измирите; ама да сам ја што ти...{S} Бо |
и са оном изнутрицом, која га је гризла и кући гонила.</p> <p>Зато је био и довољно морално наг |
, да се на њему сунча, добра му је била и хладна месечина.</p> <p>А Лепосава га је и сада преду |
ко више, што је прстен тек синоћ добила и што се мајстор Диша с њоме растао чисто тужан и плача |
све што може, не би ли га умилостивила и ражалила, те да се кући врати.{S} Кир-Думи не смеде д |
лазила на посело, баш као што је радила и за живота покојнога кир-Бенџе.{S} Кира-Думиница је св |
ешми или у махали, буд за што покавжила и побила.</p> <p>И то ново осећање превлада.{S} Уместо |
су је повратили себи, а после је жалила и лелекала тако искрено, да су комшинице једва успеле, |
ово ми је све што сам до сада спечалила и сачувала своме детету (и ту тетка Маца показа руком н |
Једном речи она је била: „тетка“, мила и добро дошла свакоме.{S} Али, кира-Анастасија је зебла |
ло, кад би чудотворна хамајлија учинила и сада чудо, те му спасла жену и потомка.</p> <p>— И ти |
којим се као девојчица толико прегонила и од кога је често плачући бежала.{S} Дође јој жао, па |
S} Ма да се са Јанићијем онако измирила и ствари Ламбрине од тетка-Маце примила, кира-Анастасиј |
када би и на све ове разлоге зажмурила и рекла да јој се не свиђа ни мало онај дежмекасти папу |
и се болесница ма и за кратко освестила и затражила, да је водом напоји.</p> <p>Тако је било и |
и, где год се макла по авлији, певушила и радила.</p> <p>Дође и време поласку.{S} Уочи овога да |
исто задрхта.{S} Овако му је исто рекла и онда, када је загрлио и пољубио.{S} И та реч, боље ре |
хаџи-Памук.</p> <p>У то доба је поникла и она крилата реч, тако често изговарана у староме Беог |
ставио, све докле не прескамуче од бола и кукања.{S} После би заповедио да га окују у најтеже б |
кичме.</p> <p>Болесница врисну од бола и отвори очи, ова изненадна %операција освести је, а хе |
>Дан, који је Јанићију освануо пун бола и горчине, завршио се врло пријатно.{S} У тетка-Мациној |
ватра, дрхтавица, а у срцу толико бола и љутине, да је као махнит трчао кући, те да неверницу |
арочито сада, од како је Лепосава умрла и оставила му на врату троје деце, те је тако, у неку р |
о.{S} Разуме се, да се Лепосава одупрла и таквим жељама, да тка платно како би Диша хтео; али з |
у разлегао, да га последњи одјеци зурла и гочева не заглушише.</p> <p>То беше последња удовичка |
ица и песница и ишао, лутао, без смисла и циља.</p> <p>— Убићу је!{S} Јаох!{S} Ја је морам убит |
и прибира све утиске вечерашњега весеља и да се за тим са једним осмејком на руменим уснама сла |
у пред јаслама молио, расклопи се земља и из ње се промоли страшна чељуст, која поче бљувати ва |
арских зрнаца, кир-Дума се мало искашља и, окренувши очи у страну, започе:</p> <p>— Еле, просло |
цало, те баш и да није хтео да размишља и о таквим сокак-сплеткама, дужност му је била да их на |
мо за једно сећање, да се и на њега, ма и под старост, насмешила срећа и ту му срећу лакоумна ж |
ично се радовао, кад би се болесница ма и за кратко освестила и затражила, да је водом напоји.< |
ебаше одмах да припаднем њезиним ногама и да јој целујем златне одежде, ама заблесну ме светлос |
јацима, крену се свештенство у одеждама и са иконама; а за њим, под еснафским барјаком, мајстор |
збистри.</p> <p>Анастасија га је сузама и преклињањем задобила, и он је, у тренутку душевне сла |
епе грешнице, чије очи, заливене сузама и очајањем, изгледаху ипак тако детињски насмејане и та |
тешке слутње, од једном се зали сузама и поче силио јецати.</p> <p>Лепосава прикова поглед у њ |
"78" /> је попустио пред њезиним сузама и претњом, да ће у Дунав скочити.</p> <p>Тако га је на |
рује!</p> <p>Кир-Ламбре, узбуђен сузама и пребацивањима, а помишљајући на последице свега овога |
кнула ова вест међу српским занатлијама и трговцима.{S} Мајстор-Дишу су већ инако сматрали као |
београдско обзорје са кубастим џамијама и витим минаретима.</p> <p>После је отишао у Мокри Луг. |
жутом лисичином; са црвеним јеменијама и дињаром<ref target="#SRP19061_N1" /> на глави.{S} Про |
а ново запламтеше, она покри очи шакама и побеже из мутвака, па онако збуњена отрча у кућу.{S} |
ћије упорно ћути, она покри лице рукама и удари у плач.</p> <p>Јанићије не мога више да издржи |
има живео само о сухом хлебу, маслинама и зејтину и та његова, већ увелико позната испосничка н |
жене и девојке, у живописним шалварама и јелечићима, што се преливају јасним шаренилом, те ти |
чи кира-Мана са њезиним сухим контурама и очима у којима не беше ни трага од живахности.{S} Неш |
лага месечина засја над зеленим баштама и стрехом тетка-Мацином, он устаде са постеље у дућану, |
ајлакше, када је пред запаљеним свећама и евангелијем дигао три прста у вис, то се већ дало вид |
седа, него пребраја зрна на бројаницама и пажљиво гледа у очи Дишине.</p> <p>— Шта: тако? — пит |
агани капитал у разним кесама, кесицама и другим замотуљцима.</p> <p>Тако је то ишло пуних десе |
еограду добар глас, не само међу Србима и Турцима, него чак и међу Грко-цинцарима, који, у оно |
оно псето (ту кир-Диша зашкрипа зубима и јекну) њему ћу да пребијем цволике, чим га угледам.</ |
који се гложе по београдским шанчевима и својим разногласним лавежом узнемирују тихи сан општи |
абрекла прса, ишао је он пред друговима и свирачима.{S} Код једне крчме зауставише се.</p> <p>— |
бивала Мацина кућа са дебелим хладовима и Лепосава у њој.{S} То лепушкасто, свеже девојче, на к |
а душевна потреба, да бар пред зидовима и јеменијама јасно изрекне њезино име, кад, у тај пар у |
као на мобу, да јој помогну у пословима и спремању за свадбу.{S} Лепосава је са њима заједно пе |
е, на сну човека са ранама на длановима и грудима и он му рече:{S} Иди у Вертеп Витлејемски и п |
од брега одваљени, са кратким вратовима и снажним гласићима, потврђивали су у сложноме терцету |
човека са ранама на длановима и грудима и он му рече:{S} Иди у Вертеп Витлејемски и прими свети |
ма а час скакутао по зажареним образима и извиривао из оних двеју јамица што су се јављале, кад |
чибука, поткићена разнобојним мерџанима и по једну лепу дуванкесу са жутим кићанкама.{S} Њихови |
пред собом, опростише се са домаћинима и изиђоше на улицу.</p> <pb n="84" /> <p>— Е, ову ћемо |
знао; одоше пут Јалије, тамо, а за њима и Цигани, да их прате.</p> <p>Виде хаџи-Диша, да му не |
е, кад прво оба сведока а одмах за њима и кир-Дума као опарени искочише на сокак.</p> <p>И за ч |
те му сада и они ћепенци и људи по њима и све око њега изгледа ново, непознато.{S} Осврте се по |
атељство два тако угледна Грка а с њима и све грко-цинцарске муштерије, ипак је видео јасно, да |
е дотакну рана, снабдео се он уверењима и печатима од власти и свештенства, у којима је описана |
нута вучјом кожом, са топузом о бедрима и неколико <pb n="51" /> ножева, оштрих с обе стране, к |
еним дугим курјуком, распученим недрима и голим до рамена рукама, све је живље скакутала по соб |
азлоге већ у велике навикао да их прима и — сноси.</p> <p>Но њему се ипак није чекало.</p> <p>В |
ге, него да се пода небројеним уздасима и да почешће таре шаком чело, из кога ама баш ништа не |
кира-Мана, која се притајала за вратима и ослушкивала шта Ламбре у соби ради, одскочила у стран |
у, по обичају изу јеменије пред вратима и у танким мествама уђе у собу.</p> <p>— Кали-мера, кир |
више!</p> <p>Јанићије се окрете вратима и збуњено застаде на самоме прагу.</p> <p>— Ето, носим, |
ојче извирује; девојчица залупи вратима и певушећи отрча кроз авлију у кућу.</p> <p>Још неко вр |
бујне баште и спретне куће са доксатима и многобројним срчали-прозорима.</p> <p>Ишао је насумце |
а сваки од њих био је утврђен печатима и потписима, исписаним грчким и арапским писменом.{S} М |
преобразише.{S} Ламбре поче да се отима и пишти од промуклости; а и кир-Диша, кога четворица др |
у младенци пред свештеником, законицима и грко-цинцарским званицама дали реч, и кад је мајстор |
-Зосим је био уважаван међу поклоницима и зато, што је он толико рачуна водио о светињи ове зем |
риведе.{S} Желео је да се освети Грцима и да подигне свој оронули морални углед у еснафу, па је |
удовица није баш ни међу својим Грцима и Цинцарима уживала најбољи глас.</p> <p>Где је Диша по |
која се налазила тек у првим зачетцима и била тако неуређена, да су се писма на хрпате губила |
рње питање кир-Ламбре трепну мало очима и лагано поглади свој образ.</p> <p>— Та ли ти је брига |
тасије заједно са свима оним слаткишима и сестринском предусретљивошћу претегла, искрсао би на |
боди и седе.{S} Како је пуцало за ушима и како је жељно јео деран, то нека оцене они који су у |
јасан и пун пролетњега мириса.{S} Дума и Ламбре, који су овог дана управљали целим весељем, на |
мбре.</p> <p>— Па, па, па! — учини Дума и занија главом, као да се чуди, како и тих седам дана |
не буде велика, њени стараоци, кир-Дума и Ламбре, све су учинили, да свадба буде што већа.{S} М |
ри кира-Ману, испаде иза ћошка кир-Дума и још један Грк.</p> <p>— Сто је то?{S} Ста искас сас т |
} Тој ти је мудро реч. — упаде кир-Дума и тапше мајстор-Дишу по плећима. — За тебе ћемо да прав |
че!...{S} Ух! ух! — уздисао је кир-Дума и туцао се од муке песницом у главу.</p> <p>Сутра дан Д |
<p>— А, тако: причају! — учини кир-Дума и сажаљиво поче климати главом и гледати у Дишу. — А ви |
атна уста, мудра реч! — уситни кир-Дума и потапша Дишу. — Ела, само ви говорите; знао сам ја да |
рви мах, подчинио се утицају свога кума и пријатеља; али већ после треће кафе, у кир-Ламбриној |
шиним, није остала без свога утицаја на и онако пољуљано уверење његово.{S} У самој ствари то, |
ко што догодило, него је била уважавана и од оних жена чији живот беше посвећен у свему своме м |
јев, а остало је оставила бризи грађана и — случају.{S} Ако се пронађе, — добро, не пронађе ли |
у коло и почео с њоме играти, кира-Мана и Думиница увукоше и младожењу, узеше га међу се, те Ди |
иници на кафу и разговор. — И кира-Мана и све остале жене вратише јој на ново старо пријатељств |
сестре, па што да идеш од нас?{S} Нана и синоћ каже Диши: „Честит је момак, Јанићије; он ће ти |
лабо осветљеној собици, и мирис тамњана и измирне, толико су утицали на побожно расположење, да |
а сваког празника носим у цркву тамњана и палим свећу пред Богородицом и метанишем, само да вам |
о да беше њезино осликавање злих страна и тегоба што их родитељска <pb n="55" /> срца подносе, |
лад.</p> <p>Али, кисељак је слаба храна и њему не остаде друго, него или да се врати мајстору и |
Богатији је, мој синко, он и од Султана и од Господар-Милоша па чак и од капетан-Мише.{S} Него |
амо, и он сав раслабљен изиђе из дућана и споредним сокачићима, где је у ово доба најмање света |
о Јанићије скочи љутито, наже из дућана и кад подобро одмаче застаде и поче му пркосити.</p> <p |
ових седам месеци истицао је из дућана и утицао беспрекорно у једну гвоздењачу, од које је кљу |
уго, ти си добра девојка и бићеш вредна и послушна; ха?</p> <p>— Хоћу! — одговори Лепосава и от |
.</p> <p>— Зар? — учини Маца изненађена и радосно.</p> <p>Мајстор рече Јанићију да иде, да спав |
амо не више онако весела, него зачуђена и збуњена.</p> <p>— Шта ово би, буди Бог с нама!? — учи |
обо.{S} Према њему чучнула некаква жена и држи на крилу болесно дете.</p> <p>— Тако да радиш, с |
вао своју пуницу и зато, што је та жена и сада, као и пре, имала своје сигурне приходе.{S} Поло |
била последња брига; венчана му је жена и куда би она смела да му ма шта пребаци!{S} А баш и ка |
е приходе.{S} Половина београдских жена и сада су тражиле њену помоћ, па, разуме се, све те жен |
је видела свога зета толико расположена и разговорна као данас.{S} Хаџи-Диша иначе није ни умео |
и се, после тога, враћала нерасположена и срдито стресала са шарених шалварица прашину, која се |
ше никакве тешкоће; устава је пробијена и бујица мисли и размишљања могла је тећи својим корито |
еве међу пријатељицама осећала усамљена и растужена.</p> <p>— Лако је вама да бесните, мужеви в |
ребаченим ћурчетом преко деснога рамена и раздрљеном кошуљом, кроз коју су широко избијала снаж |
ту био крај, докопа покојницу за рамена и поче је трести.</p> <pb n="214" /> <p>— Лепосава!{S} |
а са вепровим зубима без трупа и рамена и само са ногама.{S} Па чим се родило, оно се, буди Бог |
отресу варварских особина свога племена и да се подражавањем и опхођењем у животу јако приближе |
сти је пред њу.</p> <p>Лепосава збуњена и изненађена, а Јанићије тако исто сметен и застиђен од |
<p>— Лудо! — викну Лепосава још збуњена и не знајући да ли да се свему овоме смеје или заплаче, |
ала се на мајстор-Дишину душу као стена и он је као заливен ћутао и очекивао од тетка-Маце, да |
да се споразумеју и утаначе дан прстена и сватова.{S} Кућа Мацина била је пространа, те, поред |
е одмах сазна, да је Лепосава испрошена и обележена, па је тако и урадила.{S} Другарице Лепосав |
у дућан.</p> <p>Била је необично тужна и усплахирена.{S} Кад је видела да кир-Ламбре никако не |
.</p> <p>— Па, ето, тетка-Маце; она зна и више.</p> <p>— А шта ја знам? — Знам да је млада, леп |
плашила ипак, да сада кир-Диша не сазна и да Јанићије не разгласи по комшилуку њезино неверство |
м децу, ама ето већ друга година, а она и не мисли!</p> <p>— Пеки, пеки, не је тешка работа! — |
ада?</p> <p>— Ништа, нано, — замеће она и измиче рантлику, да не прекипи — уморила се, па мало |
{S} Кира-%Анастасија међу кумама смерна и стидна, као што то приличи невести, а кир-Диша између |
чекаш како приличи једној хаџики: чесна и поштена!{S} Чу ли?</p> <p>— Чујем, — одговара Лепосав |
чувате чест и да знате, да една паметна и честита жена нема засто да плаче за мужа.</p> <p>Неко |
мужевљева од једном постала нешто сетна и замишљена.</p> <pb n="182" /> <p>— Па ништа! — одгово |
.</p> <p>Али кад уђе у собу, она забуна и ватра на ново га дохвати; он брзо седе на миндерлук, |
осподар; о свакој је аспри водио рачуна и са највећим задовољством свакога вечера пребрајао би |
соба и Анастасија, која је тамо плачна и очајна остала, беху једини предмет његових збуњених м |
га, лисца, и да она, као свака неутешна и честита удовица, јадикује за ненакнадним губитком.</p |
мало доцније, из оног ранијег снебивања и потајног осмешкивања тетка-Мацинога извуку згодан мат |
ња свога само знало за груба извикивања и тешку руку свога мајстора.{S} Напротив, овога часа, к |
у се учини, да је Лепосава она некадања и да је то све још могућно поправити.{S} Та прстена још |
ново почеше враћати тешки дани очајања и пометености.</p> <pb n="174" /> <p>— Зашто: турфа пос |
ла по кући, па се толико око распремања и дотеривања занела, да је потпуно заборавила зашто све |
ц доносио му је шумор баштенскога грања и пријатно расхлађивао његове снажне груди, које, чим М |
.</p> <p>Најпосле, после кратких ћутања и пребрајања ћилибарских зрнаца, кир-Дума се мало искаш |
иле, само трепну очима у знак опраштања и поче немарно пуштати густе хладне димове.</p> <p>Тако |
зе на очи; говори му, а сузе без јецања и плача теку кап по кап низ образе.</p> <p>— Немој, мол |
а у собу гостима.{S} Из њихова опхођења и стишаних израза опажала је да су се споразумели.{S} И |
тарњи немир, у коме се огледала и чежња и радост и нестрплење, све у један мах, не дадоше му да |
сти пар дође му на ум она њезина претња и велики кујнски нож, и он, место да пође на улицу, сед |
а вика заустави неколико пролазника, па и комшинице истрчаше на капиџике, те тако мајстор Диша, |
збуњено погледа у мајку.</p> <p>— Е, па и време му је — одговори Маца равнодушно — а када долаз |
ира-Мана стрпељиво је подносила све, па и то што јој нема мужа.</p> <p>Кир-Дума већ беше спрема |
ло добро, шта су све комшијске жене, па и ове две, за њу износиле и против њезинога удовиштва г |
/p> <p>А мајстор Диша опет претрнуо, па и сам као <pb n="108" /> да предосећа неки тешки услов, |
за покојног кир-Бенџу и поштује га; па и ја, ето, што поштујем као и тебе и кир-Ламбру, хоћу д |
када јој опростиш, омрзнути на мене; па и кира-Анастасија и кир-Ламбре.{S} Зашто, бре, тако?</p |
<p>Томе изразу није могао пркосити; па и ако му је мржња на кир-Ламбру двоструко порасла у оно |
т-пазару румени се у јутарњем зраку; па и сав послени свет, који се око ћепенака тамо и амо мув |
рати сваки покрет свога мајстора.{S} Па и њему дошло мило, кад виде како му газда певуши једну |
назив: тетка <pb n="29" /> Маца.{S} Па и њезина Лепосава видела је од туда многе користи; јер |
је судбина предати мајстор-Диши.{S} Па и овај Јанићије Бик, чији снажни врат и пространа плећа |
ама.</p> <p>Али прође и прва и друга па и трећа година, а мајстор Диша оста без наследника.{S} |
ом баштом, узрујаше се; момци и деца па и гдекоји човек истрча, да види шта је, а на капиџицима |
е сада као пакосна подсмевка.</p> <p>Па и име кира-Анастасије, чија му је слика у души до ове з |
А шта ја знам? — Знам да је млада, лепа и вредна... одговори тетка Маца, али некако тако неодлу |
нека глава са вепровим зубима без трупа и рамена и само са ногама.{S} Па чим се родило, оно се, |
на нарав, те тако, после првога наступа и после четрдесетнице, сав онај први бол стопи се у јед |
ми се квари ред; не дам да ме нико вара и да ми образ гази.{S} Разумеш ли?</p> <p>— Опрости му, |
и.{S} Диша изгуби свест, срце му заигра и сад већ заборави на свој положај и адет.</p> <p>Али, |
јастуком напипао.{S} Ноћ је била ведра и обасјана, благ поветарац доносио му је шумор баштенск |
глу жалост брзо је умерила њезина ведра и вазда расположена нарав, те тако, после првога наступ |
тири!</p> <p>— Неје много за едно мудра и уважена глава.</p> <p>Разговор се водио око свакидашњ |
мораде и по трећи пут да вади из ћемера и да са нестрпљењем очекује на свој повратак кући.</p> |
<pb n="193" /> историја светога ексера и како се оно чудо догодило.{S} Та уверења богоугодник |
и.</p> <p>За мало и од живога разговора и Ламбриних шала изви се песма.{S} Ламбре затури фес за |
се, малаксао од тешког душевног напора и збуњен, враћао ипак оном једином осећању, које је кро |
е могао никако напустити овога мајстора и отићи бољем.{S} Јер и бољи мајстор то би исто радио с |
и псујући <pb n="77" /> и тога мајстора и самога себе, што му се језик везао, те не каза чега р |
завадила две најбоље комшије:{S} Митра и Станка, и изнела је ову сплетку и покушала да њоме по |
не играју у колу, седе око пуних софра и ударајући дланом о длан певају оне мелодичне грчке пе |
лужби Божјој, често је вадио иза појаса и пљувао у њу, тако да је сваки од црквара могао разуме |
шевине, дигао ме је као перце до појаса и шале ради три пута преко собе пренео.</p> <p>— Ба! — |
онако, ненамерно, обухвати је око паса и нагло привуче себи.{S} Необичан пламен сукну му уз об |
есхватљива страст да је стегне око паса и привуче себи.{S} Али зашто то?{S} То није могао баш н |
<p>Баш да је мајстор Диша до овога часа и био „неверни Тома“, сад не би могао ни за часак посум |
! — рече Диша.</p> <p>Лепосава помириса и други и трећи пут.</p> <p>— И од тога ћу?... запита о |
; често би се пута, она рашчупаних коса и плачући а он сав изгребан, вратили са чесме кућама.{S |
искушење савладало и отишао пре Ускрса и Четрдесетнице, тај не може да буде хаџија.{S} А то је |
и, дубоко уздахну, клону главом на прса и савијеним кажипрстом обриса две вреле сузе које му ни |
а, шта ти је? — брани се Лепосава. — Та и сама кажеш да ме мајстор Диша не проси.</p> <p>— Не п |
о, да свакога месеца слушам, како се та и та у комшилуку породила, а у мојој кући, ништа! — реч |
узе из Лепосавина сандука ниску дуката и онај дукат „ћошајлију“, па то све закључа у гвоздењач |
јој засенуше од толиког крупнога злата и она поче да га загледа, пријатно изненађена богатим п |
тога мангупа не треба трпети, да барата и сербез хода по поштеној чаршији.</p> <p>За мало и од |
{S} Стала опуштених руку уза сама врата и снебива се, да ближе приступи.{S} Мајстор Диша је са |
и, као врабац из шаке, шмурну на врата и весело одјури симиџиници.</p> <p>А мајстор Диша седе |
иша заборави и на своја разбијена врата и на оно што је шегрту спремао.</p> <p>Али судбина, кој |
часу користи забуном, штуче кроз врата и истрча на улицу.</p> <p>Анастасија и Ламбре осташе је |
питам.</p> <p>Тетка Маца одшкрину врата и тајанствено погледа, да их ко не ослушкује, а када се |
асположењу, док тек Маца одшкрину врата и викну:</p> <p>— Берићет, зете: дође и друго!</p> <p>— |
омшика, која у томе часу одшкрину врата и промоли главу на поље.</p> <p>— Како је?</p> <p>— Сад |
{S} Ћира-Мана је баш силазила с доксата и, кад угледа Јанићија, како јој долази, стушти обрве, |
ачка кад вреба, довуче се између дрвета и густога османлука самоме доксату, из кога се одмах у |
к мало по мало успела, да надвлада зета и да Лепосави створи што ширу самоуправну власт у мутва |
о из куће.</p> <p>Тога дана између зета и пунице водио се озбиљан разговор, који беше од недогл |
о Дунаво а за њим се чула лупа дахирета и свежи девојачки гласови, који уз дахире извијаху неку |
ног набреклог, мало распученог јелечета и младешчића и неколико пари мајушних јеменија, које је |
кир-Ламбре преседео цео дан без ћурчета и антерије у кући туђе жене.</p> <p>На ову летимичну ид |
о сигуран, то је, да је девојка честита и за цело му не би довела у кућу новога Ламбру; млада ј |
а се лако не налази, и да једна честита и послушна девојка неће никада погазити вољу свога роди |
објасни, тетка-Маца је била врло љутита и поручила му: ако одмах не дође, она ће му сама у дућа |
, да је заискао; али то га беше срамота и он се с тешким срцем одби од ћепенка и хлебова, чији |
кући његовог мајстора, послао је шегрта и наредио му, да се у мутваку нађе и да остане тамо, св |
сет и четири зрна, као дренак дугуљаста и крупна ћилибара.</p> <p>Иза појаса извади стручак бос |
купио за Лепосаву мало, и то за двеста и четрдесет гроша, море; а Маца и Лепосава слушали су и |
најпосле не састадоше на цени од двеста и четрдесет гроша.{S} Свети човек узе памука, начини од |
ндуче.{S} Хаџи-Зосим метну прст на уста и даде знак Диши, да се не миче. — Стари пустињак био ј |
ш у часу, кад мајстор Диша поткупи уста и привуче Лепосаву себи, да јој бар за часак заклопи то |
апротив, да је смео запушио би јој уста и изгурао из мутвака, у коме је до мало час тако важне |
о сам хтела, да преда мном отвориш уста и да мене запиташ.{S} Гледам само шта чиниш и како мучи |
од тетка-Маце, да она сама пронађе пута и начина шта да се ради.</p> <p>— Па ти и не чујеш све |
ни бумбар облете око њега неколико пута и изгуби се у сунчеву зраку; но ни један од тих звукова |
е груди, опраштао се тако неколико пута и једва га је пустио из загрљаја.{S} Караван се крете д |
!{S} Право каже нана: дете! — прошапута и заставши на собњем прагу дубоко се замисли.</p> <p>Ка |
<p>— Ко би и на то мислио? — прошапута и одмахну главом, да се отресе од такве помисли.{S} Али |
на улици и заустави, он се брзо опрашта и изговара да мора журити, па онда још више уситни, сам |
вај казао, да јој то мајстор Диша враћа и да више неће да зна за њу, она је бризнула у плач и с |
убав тога малог задовољства да се враћа и излаже новим трошковима, то није хтео.</p> <p>И тако |
, а она се одупре шакама о његова плећа и одскочи у страну.</p> <p>Збуњени и црвени у лицу стој |
другом руком прихвати га благо за плећа и потискује на сокак.</p> <p>— Дао Бог, брате, дао Бог! |
њега, ма и под старост, насмешила срећа и ту му срећу лакоумна жена за један часак уништи!</p> |
о и ту мисао потисну друга, а ову трећа и тако редом, те на тај начин, поремећен правим хаосом |
, мало распученог јелечета и младешчића и неколико пари мајушних јеменија, које је кришом, кроз |
аветнилом и разлегаше се у шумору лишћа и гугутању кумрија, дође јој лако, мило, као некада, до |
} Цео еснаф и званице из осталих еснафа и грађанских редова учествовали су.{S} Весељу није ништ |
, човек, иоле вешт у читању хијероглифа и старих шилтова, досећа се, да је оно кожа њезиног ран |
е, не тек гдекоји, но многи од трговаца и старијих калфи, потајно уздахнуо за лепом удовицом, т |
двеста и четрдесет гроша, море; а Маца и Лепосава слушали су и од времена на време превртали с |
погана уста?{S} А? — запита тетка Маца и застаде, да мало одахне и по своме обичају сачека, до |
авите момка на миру! — викну тетка Маца и поче примати ствари.</p> <p>— Поздравио мајстор и шаљ |
га од Јанићија отеше.</p> <p>Тетка Маца и Лепосава дочекали су заједно са Дишом Јанићија и обас |
"120" /> <p>— Шта: немој! — запита Маца и задржа шаку сирћета, којом хтеде да му вратне жиле пр |
е врло тешко... бојим се... устеже Маца и не доврши, јер је нагло одазва она комшика.</p> <p>Ди |
сабајле толико вичеш? — одазва се Маца и изађе на доксат.</p> <p>— Дошао Јанићије!{S} Ево Јани |
ш?</p> <p>— Па троје их је! — рече Маца и удари у смех.</p> <p>— Шта-а?...</p> <p>— Троје... тр |
есеш твоме домаћину у кућу! — рече Маца и пуна срца пољуби своју ћер.</p> <p>Тетка Маца за крат |
ађох... код фудул-Стаменке, — рече Маца и хукну од умора.</p> <p>— Па?... упита Диша утанчаним |
де у мутвак.</p> <p>За њоме дође и Маца и поче је потанко испитивати.{S} Дабоме да се и она ишч |
, да се врати, али тако... продужи Маца и на половини речи застаде.{S} Видело се јасно, да јој |
/p> <p>— Не знам, зете! — одговори Маца и забринуто погледа у Дишу.</p> <p>— Ето, данас сам све |
е лени се, него пожури! — одговори Маца и нежно помилова кћер.</p> <p>Хаџи-Диша је био задовоља |
мало; треба их окупати! — одговори Маца и залупи врата пред носом зетовљевим.{S} Диши не оста д |
ала сам ја; дете је то! — одговори Маца и сиђе у мутвак.</p> <p>Код мутвака је стојао Јанићије, |
е.</p> <p>— Е, ако, ако — одговори Маца и даде миг Лепосави, да изиђе у мутвак.{S} Сад њих двој |
вао његове снажне груди, које, чим Маца и Лепосава уђоше у кућу и заклопише врата, распучи, те |
коше му момци да је долазила тетка-Маца и поручила му, да одмах њезиној кући оде.</p> <p>И то о |
е један по један! — одговори тетка-Маца и кришом, испод очију, погледа мајстор-Дишу.</p> <p>Међ |
</p> <p>— Он каже: да неће!</p> <p>Маца и Диша згледаше се зачуђено.</p> <p>— Где је остао?</p> |
е дане живота проведе код свога синовца и снахе.{S} До душе, није му најпријатније било, што му |
г стрица, коме под старост помреше деца и жена, те тако остаде самохран без игде икога.{S} Пуни |
едра, носила га под пасом четири месеца и — то јој поможе.{S} Сада кир-Дума има сина од седамна |
вор)! — одговара још стидљивије удовица и уводи гошће у собу. —</p> <p>Докле се ова посета двеј |
обесити! — говорио је стиснутих вилица и песница и ишао, лутао, без смисла и циља.</p> <p>— Уб |
чмици још жмиркала је по једна лојаница и осветљавала тек по гдекога веселога брата, који жељно |
агриза у та јабука! — смеје се Думиница и пиљи у вазда насмејане очи лепе удовице.</p> <p>— Кој |
у на земљу.{S} Кира-Мана, кума-Думиница и остале жене, све по избор Гркиње и Цинцарке, располож |
вакоме сусрету попљувати, кума-Думиница и остале честите жене заобилазиће око ње са погледом на |
чупа.</p> <p>Сутра дан су кира-Думиница и Ламбриница, у пратњи својих мужева и младожење, који |
омисли да може постати мајстор-Дишиница и да се мора одрећи свога Јанићија.</p> <pb n="135" /> |
— говорио је стиснутих вилица и песница и ишао, лутао, без смисла и циља.</p> <p>— Убићу је!{S} |
мбре, коме беше нешто тугаљиво око срца и чисто криво, што се залетео у прводаџисање. — Ако вам |
прислоњених обрамица, тестија, бакрача и ибрика.{S} Гомиле жена, момака и људи, ко лежећи на м |
{S} Разуме се, да је било сијасет прича и узрока; свака жена причала је, како је чула од друге, |
у мајстор Диша, шта се све о њему прича и разноси, чисто се зграну.{S} Очи му се приковаше, па |
е митила; па чак не заборави да исприча и о ономе цванцику, што му га даде, и како је казала да |
је види, а овамо да јој узгред исприча и искити све шта се за њом говори.{S} И то се све за њо |
где ти је Лепосава? — запита сада Диша и нежно баци поглед на врата од мутвака.</p> <p>— Сад ћ |
адне воде?</p> <p>— На! — простења Диша и иза појаса извади један прстен, па га пружи Јанићију. |
— Газда!</p> <p>— Шта је? — запита Диша и дође мутваку.</p> <p>— Може ли да се поквари свадба?< |
руго!</p> <p>— Шта велиш? — запита Диша и забезекну се пред гласом, коме се ни у сну није надао |
а и шта тражим од домаћице! — рече Диша и поче јој на дугачко описивати све дужности, које она, |
и свет.</p> <p>— Помириши! — рече Диша и принесе носу женином кесицу.</p> <p>— Ама, зашто? — о |
> <p>— Скупо је!{S} Збогом! — рече Диша и пође вратима.</p> <p>Али свети човек, опазивши намеру |
ћник!{S} То му требаше још! — рече Диша и пође вратима.</p> <p>— Куда ћеш, зете?</p> <p>— Идем |
ворни памук, свети памук! —потврди Диша и значајно погледа у обе жене, које радознало очекиваху |
љива.</p> <p>— Од тога! — одговори Диша и својом руком јој обеси о врат чудотворну хамајлију.</ |
о је кућа христијанска! — одговори Диша и хартијице, што их је некада готовим новцем платио, и |
ам лоповима имао посла! — одговори Диша и уђе у кућу.</p> <p>Јанићије додаде газдарици бошчу, м |
> <p>— Само ћерку нећу! — одговори Диша и намигну на кума; а кира-Анастасија, стидна од кума, з |
би нам био оволики. — Одговори јој Диша и руком одмери висину, колику би могло имати дете од ше |
, да нешто види у мутваку, те тако Диша и Лепосава осташе сами.</p> <p>— Седи овде — рече Диша |
да чујите.</p> <p>И збиља, мајстор Диша и сам поче увиђати, како често ни труни истине нема у о |
цаја, у толико пре, што је мајстор Диша и сам имао прилике у своме животу да о таквим стварима |
о; за добро је! — смеје се мајстор Диша и вади иза појаса кесу у којој нађе две аспре.</p> <p>— |
То није истина! — узвикну мајстор Диша и сав се зацрвене од стида.</p> <p>— А, не је истина; с |
че то амо то тамо, куда их мајстор Диша и тетка Маца шаљу; али, ипак, Бик не може да одоли срцу |
о пезевенк, куче, бре!? — подвикну Диша и дохвати једну летву, да одалами непослушна шегрта.</p |
ог хоће, тако нека буде! — уздахну Диша и оде тетка-Мациној кући.</p> <p>После подужега времена |
је обећао није добро и да ће газда-Диша и без њега сазнати све: како је кира-Анастасија погазил |
е из куће износим?! — зајаука хаџи-Диша и у страху, да се то баш овога часа не догоди, побеже у |
се сасвим настани.</p> <p>Али кир-Диша и његова жена примише стрица тако хладно и без икаквога |
зо прибрао, када је видео како кир-Диша и не слути о ономе што се пре десетак дана десило.</p> |
ва, кучко, отрова! — стење мајстор-Диша и шкрипи зубима.</p> <p>— Ко вас отровао?</p> <p>— Ти! |
а.{S} И ако је све чинила, да га умекша и задобије, да ћути, она се бојала да неће моћи очувати |
ја му носи кућу и неколико хиљада гроша и ородиће се са грчком нацијом, те ће тако, мало по мал |
да ради, да се заборави; једаред покуша и да запева, — али му се код првога стиха грло стеже.{S |
когод шашољи сламчицом око усана, слуша и осмешкује се на богату домаћу идилу.</p> <p>— Е, е, т |
иџинице и тамо жељно гледао у онај хлеб и симите, који су се пушили по ћепенку.{S} Да му је сад |
е преда њ на колена, ухвати га за рукав и поче јецати.</p> <p>— Газдарице, шта то радиш? — Ево, |
за дуже време засити.{S} Имао је здрав и необично снажан стомак, који се, у овом часу тужнога |
из писма сазнаде, да му је пријатељ жив и здрав.</p> <p>— Паметно глава — рече кира-Мани. — Зас |
<p>Кад опази како мајстор Диша нерешљив и збуњен стоји и не зна шта да јој одговори, фудул-Стам |
о испред дућана, узе Јанићије Бик крчаг и отиде на чесму, да наточи воде.{S} А чесме по Београд |
ао Маци, да се посаветује.</p> <p>— Бог и душа, побегао! — рече Маца, када јој саопшти, како му |
ер по предметима, почињући од бакалског и болтаџијскога па до бућмеџијскога еспапа, изгледа да |
ашна новост начинила је од иначе мирног и спокојнога Дишинога лица право страшило.{S} У један м |
И зар би то било лепо од њега, паметног и угледног човека, да једну честиту кућу на глас износи |
ровао?</p> <p>— Ти! — продера се супруг и подиже обе песнице у вис.</p> <p>Кира-Анастасија преб |
ом склопљену песницу, устури лице назад и, застиђен од толике гомиле света а можда мало и уплаш |
ове наде, толико ишчекивање, %на најзад и онолики пут и онолико ломљење по туђим земљама, и све |
Лепосавом Мацином.{S} А тако се најзад и морало држати, пошто је мајстор Диша дан из дан одлаз |
ава је донекле сносила све то, али, кад и њојзи превре, она му једног дана тако <pb n="177" /> |
то је љубав! прошапута Јанићије, и кад и последњи звук ишчезну, зарони лице у шаке и горко зај |
е судове и растају се од чесме, тек кад и сами увиде да су се и сувише дуго замајали.</p> <p>И |
поверљива писма из Београда у Цариград и обратно.{S} Ова служба била је колико напорна толико |
ао на путу, примио га и довео у Београд и предао газда-Диши на занат.</p> <p>А код газда-Дише н |
сестре.{S} А оно... оно... знаш... (сад и Лепосава запе, без сумње мучећи се да овог несрећног |
и пошао тетка-Маци.</p> <p>Сав онај јед и осветничко расположење за ово кратко време створиле с |
{S} Али кад угледа како је мајстор блед и модар, он се зачуђено заблену.</p> <p>— Шта ти би, ма |
осећао пуно задовољство, што се једаред и он осветио, ипак, док је говорио ону заклетву, осећао |
он му се попе на леђа, па одатле на зид и таман да ускочи у њезину башчу, опучи му се камен под |
ха! — А е ли истина да сте пали са зид и да вас је патрола јурила, а ви побегли?</p> <p>— Није |
ром и око сунчева смираја чесменски зид и не види се од гомиле прислоњених обрамица, тестија, б |
ели да прескочите код удовице преко зид и кад вам је шегрт подметнуо леђа, да се попнете?</p> < |
али он је био задовољан: ово му је куд и камо била снажнија освета, него ли да је кир-Думи заб |
аза.{S} Требало би да се врати; али куд и коме?{S} Зар да својим очима гледа Лепосаву, како се |
знале су ценити и наградити њезин труд и добре услуге.</p> <p>Јанићије се почео мало по мало н |
ом претресао све начине, како да и себе и Анастасију сачува од неприлика, кир-Диша је још једар |
.</p> <p>Тако је кира-Мана бранећи себе и нехотице дала Анастасији један разлог више, да се оду |
> <p>Диша обори главу.</p> <p>— За тебе и...</p> <p>— Лепосаву... прошапута једва чујно Диша.</ |
ко мислио, мој синко, боље би и за тебе и за нас било, да си тражио кућу фудул-Стаменкину и њен |
а ти и не чујеш све о чему свет за тебе и Лепосаву говори.{S} И ко ће ми веровати, кад будем ка |
p>— Па зар сам ја крив томе?{S} Ја тебе и твоју кућу као рођену поштујем, а оно што они говоре |
скупо платиш!{S} У полицију ћу ја тебе и твоју.... викала је фудул-Стаменка удаљујући се побед |
; па и ја, ето, што поштујем као и тебе и кир-Ламбру, хоћу да те послушам.</p> <p>— Златна уста |
ан да са собом доконча, он је пун срџбе и очајања лутао тамо амо по густим трњацима, који су се |
она опет, као удовица, раскривене главе и без мушке заштите, шта је могла друго него да о бошчу |
роклињао је кир-Дума дижући фес с главе и погледајући у небо.{S} Али Диша је већ далеко одмакао |
ша.</p> <p>— Па, између Мацине Лепосаве и фудул-Стаменкиног Канчета.</p> <p>— Ја не чух ништа.< |
есме, озидане од тесаног камена, са две и три луле, из којих је избијао као рука снажан млаз би |
арјак, постао је велики добротвор цркве и устабаша свога еснафа.</p> <p>О Лепосави ни у сну ниј |
колико кеса леблебија, ратлокума, халве и једним саханом топлога кадаифа.</p> <p>— Јанићије — в |
има, њега раздрага песма, дође међу ове и тако ударише у пијанку и певање, да се чак и њему — к |
ким срцем дижу на обрамице своје судове и растају се од чесме, тек кад и сами увиде да су се и |
о стоји и не миче се, она остави судове и дотрча му.</p> <p>— Шта је, море, што си подупро капи |
тим мајстор Диша, како га Јанићије зове и дрмуса из све снаге; али он се не мога одазвати.{S} С |
мутвака поставља софру и полаже санове и чанке пуне јела, и застиде, кад помисли како ће и шта |
Лепосаву, како намешта по полици санове и каленице.{S} Испела се на прсте, уздигла руке, да дом |
, исприча своме <pb n="71" /> газди све и каквога је пријатеља имао и каква му је жена.{S} И та |
е знајући куда.{S} Грабио је кроз мртве и криве сокачиће, омеђене високим, сивим зидовима, иза |
ало раскомоћена, без јелечета око снаге и бошче око шалвара.</p> <p>Није могућно описати ни изн |
вори Маца гласом и изразом велике бриге и нерасположења.</p> <p>Диша седе.{S} Свечано ћутање ов |
јстор Диша седе на ћепенак, подави ноге и са најлепшим задовољством даде се у маштање о будућем |
>— А ти знаш нешто? — запиташе је друге и радознало погледаше у њу.</p> <p>— Па, ето, тетка-Мац |
за своје момке и не слутећи колико туге и бола остављаху у једном уцвељеном срцу.</p> <p>Као и |
обујимаше, чим кајик ишчезну за оне аде и изгуби се испред очију.{S} На ведроме и као стакло ја |
а, да нешто одговори, но грло га издаде и место да изусти реч, он поче некако ситно штектати.</ |
роживљени брак, остаде још и три хиљаде и пет стотина гроша готовине.</p> <p>Добра прилика у он |
не утвари; живимо као сирочићи без наде и утехе.</p> <p>Старац се дубоко замисли, ухвати се за |
дућан ушао кир-Ламбре, да види шта раде и да му обрати пажњу, да не оставља дућан на шегртима, |
устињак био је сед као овца, дуге браде и лица овална са необично живим очима, које одаваху тип |
„контроманцу“, те тако хаџи-Диша мораде и по трећи пут да вади из ћемера и да са нестрпљењем оч |
а обори главу и са неким изразом досаде и срдње одмахну руком:</p> <p>— Дете!{S} Право каже нан |
из дућана и кад подобро одмаче застаде и поче му пркосити.</p> <p>Јанићије жив да се изеде; ни |
лико пре, што Лепосава нарочито застаде и позва мајку, да се не задржава толико.</p> <milestone |
почисте и по дућану полију воду, устаде и Јанићије, помете мутвак и са Лепосавом оде на чешму п |
аху тип Јерменина.{S} Кад старац устаде и обазре се, оба поклоника приступише и целиваше га у с |
га цела чаршија презрела.</p> <p>Устаде и безобзирце истрча из авлије на улицу.</p> <p>Разуме с |
и очекује, неће ли му газда казати, где и коме да га однесе.</p> <p>— Носи! — јекну као иза сна |
<p>Кад се сутра дан пробуди и виде где и како лежи, скочио је и још мамуран поче збуњено разми |
n="85" /> да ће га она курталисати беде и вратити у дућан; а гледај ти сада, како изокренула, к |
веде?</p> <p>— Није, него што не поведе и тетка Мацу на хаџилук.{S} Штета, Бога ми!</p> <p>Но Л |
м изразом.</p> <p>— Срамиш се од звезде и месеца, да те не виде с мужем у башчи, а не срамиш се |
пратише кући и кума, кад ноћ осу звезде и блага месечина засја над зеленим баштама и стрехом те |
вали будућега хаџију, да се с њиме виде и разговоре, а многи и да га замоле, да им из светих ме |
не ли?...{S} Овде му се помисао прекиде и он се стресе...</p> <p>— А је ли ти, море, шта ти је |
Јанићије.</p> <p>— Пола године док оде и дође!</p> <p>— Много!</p> <p>— Само здравља, вратиће |
Диша под пријатном свежином хладне воде и сирћета, кад се разабра.</p> <p>— Не бој се, кир-Дишо |
ећ разговарати, а до јутра нека му буде и тако, — рече Маци и седе, да вечера позну вечеру.</p> |
заповести.</p> <p>А када кир-Диша зађе и у подрум, да прегледа туршију, кира-Анастасија стрча |
грта и наредио му, да се у мутваку нађе и да остане тамо, све докле кир-Ламбра из куће не оде.< |
уда наврати и код Дишине куће, да обиђе и извести кира-Анастасију, како јој је супруг већ отпут |
никога с киме се не би радо срео, изиђе и упути се у Скадар-махалу.</p> <p>Фудул-Стаменка је им |
а и викну:</p> <p>— Берићет, зете: дође и друго!</p> <p>— Шта велиш? — запита Диша и забезекну |
тако ретко когод могао видети, кад дође и оде из дућана.</p> <p>Сад је кир-Диша био потпуно уса |
вом и оде у мутвак.</p> <p>За њоме дође и Маца и поче је потанко испитивати.{S} Дабоме да се и |
авлији, певушила и радила.</p> <p>Дође и време поласку.{S} Уочи овога дана мајстор <pb n="180" |
се огазди, хој, хој!{S} То ће да прође и десет година.{S} Па зар да те толико у кући држим!</p |
, кад буде у бабињама.</p> <p>Али прође и прва и друга па и трећа година, а мајстор Диша оста б |
и кир-Ламбре код куће.</p> <p>Али прође и три дана, а од кир-Ламбре ни трага ни гласа.{S} Кира- |
шапћући.</p> <p>Лепосава намешта посуђе и не одговора ништа.</p> <p>— Лепосава! — понови он.</p |
, па се већ потпуно збунио, шта да каже и како да оправда своју наглост.</p> <p>А осем тога, ов |
у, па спавај!</p> <p>Лепосава опет леже и притаја се.</p> <p>— Можда и није — помисли и поче на |
не беше баш најпријатније, али се диже и пође за њом у собу.</p> <p>Кад приклопи врата, кира-А |
тави Дишу у пуној светлости, он се диже и пође оном страном којом Анастасија оде.</p> </div> <p |
је ватра само у кући; њезин пламен лиже и кроз махале где год прође, и онда није никако чудо, ш |
} Толика Мацина нега најпосле му поможе и он изиђе у дућан, истина жут као исцеђени лимун, али |
мена.</p> <p>А када се кира-Мана истрже и сва изубијана побеже, он се прући на миндерлук и поче |
јпосле, кад опази да овако не може дуже и да је кир-Дума већ поткупио бројанице и турао их за п |
родужи како је започела, дохвати маказе и својом руком одсече гајтан, о коме је висио чудотворн |
ромаху, који је седео испод пуне трпезе и морао да буде задовољан мрвицама, које са богата стол |
ни запиташе, хоће ли, њој потекоше сузе и место сваког одговора приступи им руци.</p> <p>— Е, н |
ре, — прети јој кира-Думиница кроз сузе и весело — нема висе да фудулис кроз чаршија, ћепенци д |
е Јанићију мало час казала.</p> <p>Сузе и преклињање њезино, ма да су донекле утицале на Јанићи |
ладна месечина.</p> <p>А Лепосава га је и сада предусретала отворено и, у колико јој то допушта |
оју је тако замислио, растуживала га је и изазвала у њему ону горку тугу, која ипак тако пријат |
е не нападне.{S} Па онда, тиштала га је и помисао на срамоту, која ће га, можда још данас, пост |
т не би могао говорити о томе, ма да је и она, као и мајка јој, знала о свему, што је он видео |
се смеје и повлађује гостима, као да је и њему, Бог зна како, мило, што му је шегрт врата проби |
и главу у посао, па се учини, као да је и не види.{S} Ма да је све оно урадио не размишљавајући |
а, куда је Јанићије отишао, тешко да је и опажао, да пред њим стоји престрављена Анастасија.</p |
} Пре се уздржавао пред Мацом а сада је и пред њом за сваку ситницу пребацивао Лепосави, па бил |
е силно волела свога Ламбру, а имала је и ту добру страну, што се није никоме жалила на свога м |
/> <p>Кира-Мана није дошла; обећала је и она, али је у вече изненада заболи једна страна вилиц |
, поред свога видарског позива, била је и с друге стране међу београђанкама мио гост.{S} Зато ш |
поче се крстити.</p> <p>— О, анатема је и са женом, шта јој све неће пасти на ум!{S} О, о, о!{S |
</p> <p>Тетка Маца је увиђала то, па је и предузела кућу у своје руке толико, да хаџи-Диша није |
>Диша извади кесу за појасом, одмота је и метну пред светога човека четири гроша; поздрави га, |
ац ће му дати, кад се врати.{S} Диша је и њима обећао, али као човек од рачуна одлучио је, да з |
!</p> <pb n="138" /> <p>Мајстор Диша је и на томе ћепенку чуо за јутрошњи догађај.{S} Па ни овд |
доном у дугачкој седој бради.{S} Сад је и хаџија обрастао у дугу, јако проседелу браду, која му |
да му омилим моје Канче.</p> <p>Сад је и самоме мајстор-Диши било чудно, како је могао тако ла |
и никако не може да се разабере, где је и шта се то око њега догађа. <pb n="61" /> Заборавио гд |
ћану свога мајстора.</p> <p>— Ако ме је и отерао, моје дреје мора ми дати; неће ваљда бити тако |
{S} Да се ствар што пре оконча, томе је и сама кира-Анастасија случајно допринела.{S} На позив |
а дода још и оно последње, чега ради је и полетела Канчету у косе.</p> <p>— Де, де; па за то ли |
табаше и признатога добротвора, који је и иначе леп углед, што га у грађанству уживаше, увелича |
није се свиђало овакво примирје, али је и она неко време остављала, да се ствар сама собом разв |
се засмеја, седе поред мајке, загрли је и стаде се плазити на Јанићија, који се, блажен од оног |
вао, на њих није обраћао пажњу, нити је и слутити могао, да ће му се од њихове стране тако што |
ор Диша је попустио; а осем тога, он је и иначе уважавао своју пуницу и зато, што је та жена и |
и препаднуто.{S} Као запањен стојао је и није знао, шта се око њега дешава.{S} Осетио је само, |
осноме душевноме расположењу дочекао је и долазак свога мајстора. — Сунце зашло већ, а тамна ру |
скате у кућа, ђидијо?!</p> <p>Јаукао је и претио, докле га силна мастика, што је у ћор-Ахметово |
n="213" /> ћепенке и поћи кући, слао је и са зебњом очекивао шегрта, да му јави шта је код куће |
с подсећале на одбеглу жену; уздисао је и шапутао час проклетство Ламбри и свој грчкој чаршији |
е, које од узбуђења бректаху, хуктао је и ходао горе доле по соби.</p> <p>— Па сад? — запита пр |
е, нека буде срећна с њим! — шапутао је и расејано гледао, према јутарњем сунцу, на западни пор |
екао да га по други пут зове, отишао је и тамо затекао Анастасију у таквоме стању, да му је и б |
није све.{S} Један од комшија видео је и нешто више.{S} Око поноћи — прича он — Диша је пробао |
акав један просвећени српски тип био је и мајстор Диша.{S} Од детињства још служећи у Грко-цинц |
грчко-цинцарском партијом, потражио је и развод брака, а како је ствар била очигледна, суд му |
ет је боље да не идем тамо, — мислио је и с тешком муком, што самоме себи затвара врата од куће |
ред овом очајничком приликом, оборио је и он очи, па их није <pb n="66" /> смео подићи; није зн |
обуди и виде где и како лежи, скочио је и још мамуран поче збуњено размишљавати о свему што се |
, те му сада и то би неправо.{S} Ако је и отерао из собе, зашто да му се до сада не јави, да пи |
тим окренувши се Диши.</p> <p>— Ако је и децу, скупо је! — уздахну Диша, коме у тај пар прелет |
еде? — одговори Јанићије.</p> <p>Ако је и био од свога детињства везан за свога мајстора, он га |
у „братинску“ љубав, могу знати како је и тежак и горак овај први састанак.{S} А они, који нису |
бре, и да видиш какав!{S} Таман како је и заслужио. — Оставила га она ороспија, кира-Анастасија |
срцу.</p> <p>Као и сва чаршија, тако је и кир-Ламбре мајстор-Дишу уважавао и издвајао од остали |
ако је затворио леђима капиџик, тако је и остао наслоњен о њега, а од стида није смео дићи очиј |
сву своју снагу око тековине, толико је и на даље остао равнодушан према свему осталоме у прива |
<p>Од прилике слично томе пролетало је и кроз кир-Ламбрину главу, у колико је он, онако смрзао |
мајстор-Диша, поред свега тога, што је и сам почео увиђати, како је пренаглио, кад је прстен в |
>Једнога дана догодило се нешто, што је и Јанићија и Лепосаву довело у неко чудно, несхватљиво |
омисли Јанићије и стаде му криво што је и помишљао да дође овамо.{S} Он се повуче иза огњишта, |
ође.{S} Јанићије је моје дете; добар је и волим га.{S} Али он је још слуга, нема нигде ништа; а |
ући хаџијиној цветало је тако, да му је и најбоља домаћинска кућа могла позавидети.</p> <p>Топл |
ао Анастасију у таквоме стању, да му је и без њених речи постало јасно зашта га је позвала.</p> |
како је ствар била очигледна, суд му је и то досудио.{S} Да се ствар што пре оконча, томе је и |
ан осећај мало се стиша.{S} Живот му је и сада личио на једну непрозирну таму којој нема излаза |
открило у потпуности све оно, о чему је и после Мацинога исказа могао посумњати; то му је био о |
ио.</p> <p>Али што се тиче новца, ту је и сада био потпуно прибран и свој господар; о свакој је |
!{S} Може бити кир-Диша да ће се покаје и помири; кој зна!</p> <p>— Нећу!{S} Нећу! — јецала је |
н, чинило му се као да га сваки познаје и честита му на тако красном успеху, што га је јуче на |
<p>— Е, нека је со стрекја; и у здравје и весеље да дочекате дечица, па како пилињи око кокошка |
мисли срдито у себи, а гласно се смеје и повлађује гостима, као да је и њему, Бог зна како, ми |
врдише, да је заиста донео нечије дреје и да их је однео некуда.{S} Па испричаше, како је долаз |
; дала је једном Циганчету две гурабије и обећала му каленицу попаре, само да тркне до кир-Ламб |
лач, да ће га преклињати да је не убије и да јој погрешку опрости.{S} Надао се чак и томе, да ћ |
Једнога дана, после одслужене литургије и поклоничкога путовања на Голготу, угледа мајстор Диша |
казивање било од свих осталих најоблије и најпотпуније, то, за дан два, оно поче <pb n="36" /> |
ах да си отишао берберину, да те измије и ошиша, па у дућан!</p> <p>— Хајде, дете, пољуби мајст |
е седао мирно, опсецао коже за јеменије и испод очију посматрао бившег шегрта како се наокришке |
и је та забуна брзо пређе, узе јеменије и стаде их разгледати.{S} Јанићије је гледаше нетремице |
апротив, оне му постајаху све нејасније и изговарајући их он се мислима није утицао у дубину св |
зећи се већ по пети пут до Варош-капије и враћајући се натраг Барјак-џамији.{S} А што је више у |
га задржаваше, да бар једну кафу попије и да се мало примири.</p> <p>Обузела га ватра, дрхтавиц |
ђен, да то осећање дубоко у себи скрије и да још једном покуша, неће ли умилостивити газду.</p> |
гвозденом алком, а за тим све жустрије и јаче песницом лупати у врата, да се од удара тресла.< |
оно, што је све претрпео од Анастасије и како га је исмејала.{S} Он тури записе на њихово мест |
на рачун мајстор-Дише, кира-Анастасије и Ламбре.</p> <p>Но како мајстор-Диша, који је на сваку |
попреко погледа на кућу кира-Анастасије и да потајно плаче и вене.{S} Кира-Мана не би имала сме |
ја је, баш у то време, изрибала тепсије и жуте сахане, па их прислонила уз чардак и ужива како |
о на хаџилук по децу? — запита Јанићије и одлучно се осмехну.</p> <p>— У мутвак, чапкуне! — вик |
варам газду, зло! — мислио је Јанићије и између ова два израза узнемирене савести стојао је у |
Ево ме, мајсторе! — одазва се Јанићије и утрча у собу.{S} Али кад угледа како је мајстор блед |
ти с милим Богом! — обрецну се Јанићије и трже рукав, за који га кира-Мана пријатељски ухватила |
ежим из ове чаршије! — мишљаше Јанићије и дође му тако криво на сама себе: зашто да уради тако, |
тајали су:{S} Маца, Лепосава и Јанићије и гледали за лађом, која је носила мајстор-Дишу.{S} Сун |
а то ради она са мном? — мисли Јанићије и мучи се да разазна, титра ли се она с њим или је у ис |
о.</p> <p>— Љута је! — помисли Јанићије и стаде му криво што је и помишљао да дође овамо.{S} Он |
хтео?</p> <p>— Оно... одговори Јанићије и сада је био још збуњенији, што га она више гледаше.</ |
</p> <p>— Сад, сад! — одговори Јанићије и оптрчавши целу башту донесе је пред тетка-Мацу и, збу |
а.</p> <p>— Долази! — одговори Јанићије и узбуђено тресну писмо о совру.</p> <p>— Тако брзо? — |
ећао, колико му је вредио онај Јанићије и било му је врло криво, зашто да га баш сада остави.</ |
ка-Мацо, не могу више! — јекну Јанићије и грухну се у груди. — Нема ноћи, море, када је на сну |
тав с коња, негде на путу између Софије и Ниша.</p> <p>Кад је чула да јој је муж умро и сахрање |
зре око себе; јер сви ови Срби, комшије и некомшије, које је толико година с презрењем дочекива |
саревњивост између старе грчке чаршије и младе српске чаршије, која се борила не само за свој |
настасија, уз пријатељску пажњу чаршије и кир-Ламбрину, сносила је стојички свој удовички бол и |
ру.{S} Бик и Лепосава начинили примирје и заједно трче то амо то тамо, куда их мајстор Диша и т |
стидљива као невеста, само се осмешкује и трчи из собе у мутвак и обратно, те доноси час кафу ч |
теља, па никога немам, да ме посаветује и помогне.</p> <p>— Како никога немате?{S} А ми који см |
олико и мајстор Диша, морала је да чује и такве ствари, на које би се узбунила чак и фудул-Стам |
ма, што га грло доноси, и диже обе шаке и вис.</p> <p>— А шта се то тебе тиче?</p> <p>— Разбојн |
ред само дохвати у своје незграпне шаке и почне да га меси, тај се не откупи лако.{S} Јанићију |
села на столичицу, заронила лице у шаке и горко заплакала.{S} Плакала је као да некога сарањује |
обе, оде удно баште, зарони лице у шаке и поче горко плакати.</p> <p>Мацино гласно нарицање огл |
следњи звук ишчезну, зарони лице у шаке и горко зајеца.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
ту, Диша је постепено примио све навике и погледе својих мајстора, па није ни чудо, што је, мал |
рати очима, штуче кроз суседне капиџике и башче до <pb n="18" /> кира-Думинице, да јој јави за |
устала Лепосава, по обичају, пре мајке и са „чирачетом“ наложила ватру у мутваку, преставила џ |
ор-Дишину, те се удаваху за своје момке и не слутећи колико туге и бола остављаху у једном уцве |
у вече заклопити <pb n="213" /> ћепенке и поћи кући, слао је и са зебњом очекивао шегрта, да му |
о чак да потисне на свима странама Грке и Цинцаре, на које су, у то доба, мал’ те не као и на Т |
Думу тако силно, да овај полете насатке и лупи леђима о зид.</p> <p>— Леле!{S} Фаћајте го!{S} Р |
размишљавати, кад су га све ове сплетке и догађаји толико узнемирили, да му је свака помисао у |
S} Тек онда вратише се свих троје ћутке и замишљено.</p> <p>— Где је то себи? — рече Јанићије.< |
аџи-Зосимовим, набави кутију од тенећке и поче се борити са оном изнутрицом, која га је гризла |
месечине, која је кроз бујне османлуке и баштенско грање провиривала, трчкарала је она час у м |
у томе часу извуче своју из његове руке и брзо устаде, да јој мајка не би гледала како седи пор |
таје друге, него да од мирбе дигне руке и да употреби све што може, да свога најдражег пријатељ |
b n="215" /> чанком жеравице опере руке и да се за покој душе чиме заложи.{S} Совра је била пун |
пасану око шарених шалвара, обрише руке и смакне засукане рукаве, те покрије две загрљасте пуна |
амера да врати газдарици цванцик у руке и да јој каже, да ће све одати мајстору, јер због ње не |
аде на миндерлук, зарони лице у јастуке и поче нагло јецати.{S} Пред очи јој изиђе све, шта мож |
и подвикнуо жандармима, да извуку мацке и да на њих повале мајстор-Дишу.</p> <p>— Ниси имао мил |
је косе, и да су нечије шаке њу гребале и ударале.{S} Неко је врискао од бола, али, да ли Канче |
смешиле, — сад су је редовно посећивале и она њима одлазила на посело, баш као што је радила и |
а као јато грабљивих тичурина растрзале и кљувале.</p> <p>Међутим докле се он овако ломио и у н |
нилом београдских башта, челе су зујале и вредно прибирале сокове из белих расклопљених чашица |
а ја нисам текао овај зној, да га хале и вране растичу!“</p> <p>Али у кућевном домазлуку не би |
и на који начин?{S} Да зађе кроз махале и свакоме се правда — не иде.{S} А баш и када би тако р |
у учиниле своје.{S} Од махале до махале и по чаршији пуче глас, да се кира-Атанасија удаје.{S} |
<p>Какве су му мисли и намере долазиле и то све на један мах у главу, тешко је побројати.{S} О |
тешких душевних мука, које су га ломиле и мучиле, а којима не мога одолети.{S} Ма како се труди |
у некако смагло, а очи се чисто угасиле и упале у главу.{S} Па онда, он, који је умео од подне |
јске жене, па и ове две, за њу износиле и против њезинога удовиштва говориле; колико ли је само |
одлука подржавала и хранила, па донекле и утишавала ону силну навалу, што му дан ноћ није давал |
смирају, у очи недеље, запишташе зурле и затутњише гочеви пред кућом кира-Анастасије.{S} Мајст |
, прво да се упозна са снахом, па после и да се сасвим настани.</p> <p>Али кир-Диша и његова же |
ан је стекао ову кућицу, жену, па после и ћерчицу, Канче.{S} Али после <pb n="103" /> неколико |
дарска вештина тетка-Мацина па најпосле и све биљаре, које су јој усрдно помагале, да спасу Леп |
Маца наредила, све је вршио па најпосле и певао и мукао толико, да је пред вече узбунио говеда, |
ор неће лака срца пустити; али најпосле и да га не пусти баш на лепо, — пустиће га, кад изврши |
је већ оронуло, крстаче давно изтрунуле и сви, који живљаху у оне дане, већ су давно полегали.{ |
од сунчаних зракова, а лађа је све даље и даље клизила, докле се не изгуби за врбацима ниже Кај |
је кир-Диша овако очајно лутао све даље и даље од главне чаршије, Ламбре је, као уништен, ушао |
к и зеленило преплавило је Старо Гробље и, још за који дан, немилостива рука живота удариће буд |
еде на миндерлук, завали се на узглавље и поче тешко предисати.{S} Тупо шуштање у глави и модри |
ех и сада разговори ударише много живље и много веселије, све докле их не прекиде Канче, која у |
н постати испрошеница а до друге недеље и кира-Дишиница.{S} Али кад бубањ тресну и зурле одјекн |
ј овој ствари тежио да измири пријатеље и да ствар заташка, виде да му не остаје друге, него да |
а, јер је још као дете изгубио родитеље и онако самохран потуцао се од немила до недрага, докле |
, та своја погрчена чувства никада боље и лепше није истицао, као што је то чинио, кад се у црк |
n="153" /> момцима, да без његове воље и допуштења није момак могао располагати својом службом |
не допушта, да што противу његове воље и о својој глави ради.</p> <p>Ухватио је Бика за ухо, п |
да посестрими.{S} Ма да је у прво време и то покушавао.{S} Ова вижљава девојчица, која је сада |
комшика.</p> <p>Диша стојаше неко време и у радости и у некоме мутноме расположењу, док тек Мац |
лази?{S} Стојао је неодлучно неко време и почео ослушкивати, неће ли бар што изнутра чути; али |
ше за стовариште еспапа, а у исто време и као ноћиште Јанићијево, па се прући по миндерлуку и т |
освети, да је уништи; али у исто време и да му без ње нема живота.{S} Једном речи, између ова |
ица са балванима срушила на његово теме и пригнечила га.{S} Дисање му заста.{S} Како је шакама |
-Анастасија потпуно усавршила у грчкоме и цинцарском језику, тако, да више ни у кући ни у чарши |
душан према свему осталоме у приватноме и јавноме животу.{S} Као имућан трговац и устабаша, био |
едном, макар и крвнички, погледа с њоме и да је дотера, бар да му се правда, па макар да га и с |
и изгуби се испред очију.{S} На ведроме и као стакло јасноме дану, који блисташе свежим плаветн |
што му се давнашњи сан испунио, о томе и да не говоримо.</p> <p>Дан јасан и пун пролетњега мир |
и без допуста пође доксату, али у томе и Маца изиђе, само не више онако весела, него зачуђена |
-Диша је достојанствено стојао код крме и побожно пропуштао између прстију зрно по зрно на свој |
м може да пробије храстова врата, а уме и да муче као бик.{S} Ко га нађе, нека га привуче власт |
а сокака допре раздражена вика кир-Думе и двојице његових пријатеља.</p> <p>— Ајдутин!{S} У бук |
ога дана постао је он љубимцем кир-Думе и Ламбре.{S} Али круна свега била је његова вештина, да |
ратно, те доноси час кафу час ратлокуме и друге слаткише гостима.</p> <p>Најзад се проводаџије |
ек, који је пролазио кроз најгушће шуме и гудуре, обзирао се на све стране, да га рђави људи не |
изгледаху ипак тако детињски насмејане и тако миле, да им се не би могло одолети.</p> <p>Томе |
би у томе часу, заошијало на све стране и развејало ледену мисао као ветар прашину.</p> <p>— А |
руком у вис, загледала са сваке стране и дивила се везу на рукавима.{S} Кир-Ламбри и кир-Думи |
о разбукталу жеравицу.</p> <p>Да остане и даље у служби онога, коме је у своје време образ очув |
Дишом измири, а он као и до сада остане и у будуће са Дишом добар пријатељ, то му не остаде дру |
летела кроза све махале испод Дервишане и Бајрак-џамије.</p> <p>Оно дућана, што је кир-Бенџо ос |
д земљом и никако не може да се подигне и разбистри.</p> <p>Анастасија га је сузама и преклињањ |
раћале на тетка-Мацу, да им она помогне и око њих пробаје.{S} А рука јој је била тако срећна, д |
вном и сигурном путу спотакне се, падне и скрха врат.</p> <p>А кира-Анастасија, како је са осме |
.{S} Осврте се по дућану, пође да седне и да се прихвати „дикиша“ с којим је опсецао сахтијан з |
оставио да у кући кришом уздише и вене и да пакосно гледа на ону која јој мужа преотела.</p> < |
џицима од башта начичкале се младе жене и девојке, у живописним шалварама и јелечићима, што се |
агомилани јед окрене противу своје жене и, разуме се, да на њојзи своје незадовољство излије.</ |
е дневно појести, али, што се тиче жене и пријатеља, кога је тако јако уважавао, на њих није об |
се иглом боцне.</p> <p>Остати без жене и пустити да се цео свет исмева његовом судбином, то је |
у свету, а живети до века тако без жене и без икакве наде на своје потомство, толико је исто ко |
а руке тако лако као дете од две године и понесе је.</p> <p>— Гледај, тетка-Мацо! — викну он и |
да скачем преко зида; зар у ове године и овако...</p> <p>— Како велите?...</p> <pb n="42" /> < |
мбрине хаљине, била је за његове године и сувише стара, да би јој се могао пожалити.{S} Са Лепо |
Чаршије, који поживе с њоме три године и, умревши у шездесетдругој <pb n="9" /> години, остави |
ју је начинио Диша, цикнуо је од љутине и почео корети кир-Думу, што је у опште покушавао да ма |
P19061_N2">Местве се праве од врло фине и танке коже; навлаче се преко чарапа, па се тек преко |
да се помоли за покој душе кир-Бенџине и, колико је могућно, утеши уцвељено срце младе удовице |
он се упути са хаџи-Зосимом кроз тесне и криве јерусалимске сокачиће, докле у близини Витезде |
езиној мајци, да га на врео калуп метне и очисти.{S} На повратку, кад је завила у своје сокаче, |
ста друго, него да сву ноћ уздише, куне и проклиње, што се на толики пут одважио.</p> <p>Но та |
о срце, које не признаје никакве рачуне и које својом ватром сагорева најубедљивије разлоге моз |
.{S} Кад је хаџија прегледао све рачуне и уверио се о неоспорној савесности и тачности свога ка |
та тетка Маца и застаде, да мало одахне и по своме обичају сачека, докле се не стиша бујица нав |
тако мирно и дубоко као да се између ње и супруга није ништа десило.</p> <p>Сутра дан, бунован |
рекорно и исприча цео догађај између ње и Канчета.{S} Само је беше стид да дода још и оно после |
ним очима поче пратити еластично гибање и извијање витога струка и оно набрекло јелече, које се |
да не чека, но да погази своје обећање и, као веран слуга, исприча своме <pb n="71" /> газди с |
амбри одрекао у неку руку свако уважење и поштовање.</p> <p>Тако је овога часа, докле је кир-Ду |
Диша је збуњено гледао ово немо улажење и излажење из куће, и тек када га неке жене из куће зов |
или смејало на рачун будућега младожење и младе, мајстор Диша је пливао у дупломе задовољству: |
аш? — прогунђа јој мати, коју мешкољење и чести уздаси кћерини тргоше иза сна.</p> <p>— Боцкају |
се сав озари.{S} Сав страх, нестрпљење и јучерања срџба ишчезнуше као бол, кад зуб умине.{S} О |
ама свих редова уживала велико поверење и била радо примана у сваку кућу.{S} Нарочито, када су |
арала.</p> <p>Тада би Јанићије из чежње и страшљивога очекивања прелазио у наглу срдитост, па м |
на све, на ону, коју је са толико чежње и бола у срцу носио, поче да кипи свом жестином.{S} Он |
ница и остале жене, све по избор Гркиње и Цинцарке, расположиле се, па, кад не играју у колу, с |
ава је седела према њему и прела чарапе и, кад он ово рече, мало застиђено погледа на гнездо па |
би одговарала положају једне тако лепе и угледне удовице.{S} Да је удаду за каквога Грка или Ц |
и, зевзек, бре!</p> <p>Кир-Диши прекипе и са узмахнутим песницама полете, да је удари.{S} Али у |
д у цркву, купила свећицу од једне паре и запалила је пред иконом са уобичајеним уздахом: „Јово |
д теб ми црно на очи! — дерао се Ламбре и бесно је дрмусао за оба рамена.</p> <p>А када се кира |
сли каквим ће га очима гледати и Ламбре и кира-Мана, кад их стане око софре служити.</p> <p>— Д |
че погано, што ми уједи! — јекну Ламбре и стотине псовака на грчком, цинцарском и турском језик |
ва посета двеју кума вршила, кир-Ламбре и Дума, потпуно споразумни, упутише се Зереком право, с |
и бројиш па сад? — Запита га кир-Ламбре и подави ноге поред свога госта.</p> <p>— Педесет и чет |
стаде мрско онако исто као и кир-Ламбре и кир-Дума.</p> <p>— Бог види колико сам страдао; Бог в |
it="subSection" /> <p>Кад су кир-Ламбре и Дума дошли кира-Анастасији, пријатно се изненадише, к |
се чини то бик муче.</p> <p>Кир-Ламбре и сви остали одушевљени Биковом вештином, само што га у |
ме женскога хора, играју.</p> <p>Ламбре и Дума чисто помахнитали, заборавили на уважење, па прв |
е време, да залечи ране, да се разабере и обазре око себе; јер сви ови Срби, комшије и некомшиј |
узрок, што је одустао од ужасне намере и спасао младу душу бар од оних вечних мука, које би га |
о предузети, те да се пред светом опере и своје непријатеље изобличи, доводила га је у некакав |
<pb n="136" /> одана вољи своје матере и толико је стрепила од њене љутине, да је морала пред |
вратио до тетке Маце, чије је разговоре и савете тако радо слушао.</p> <p>— Све ти је по таман, |
оше.{S} Дан из дан Лепосави је све горе и горе бивало, а кад болесница већ поче сасвим губити с |
је избијао као рука снажан млаз бистре и хладне воде, нису никада биле без два три човека или |
ање задржавало.{S} Једнога дана зажмуре и повери тајну Лепосави.</p> <p>Лепосава га је слушала, |
за што?{S} Само за једно сећање, да се и на њега, ма и под старост, насмешила срећа и ту му ср |
јемо кира-Маниној потајној сумњи, да се и кира-Думиница помало плашила, да она „ватра“ не опече |
са Витаваре, да види свети ексер, да се и њему помоли и да приложи коју аспру за зидање једнога |
је потанко испитивати.{S} Дабоме да се и она ишчуђавала на дрскост „оне девојчуре“, али ипак с |
уо да утростручи свој капитал, те да се и у томе изједначи са кума-Думом, ипак је један, до душ |
се смрче пред очима, кад помисли да се и његова жеља може остварити тек после десет година.{S} |
рета не огласи вечерњу молитву, када се и последњи гости из куће удалише.</p> <p>— Е, па како б |
лоњен леђима уза зид авлијски, сроза се и седе на један бињекташ, који стојаше уза зид авлијски |
је Диша вратио прстен.{S} С почетка се и веровало и није: али када тетка Маца, која је тога да |
обе изиђе.{S} Маца већ устала, умила се и пошла вратима, кад од једном зачу јасан усклик Лепоса |
и Лепосава и отворено га погледа, па се и насмеши.{S} Диша изгуби свест, срце му заигра и сад в |
срце му бије а душа се поткупила, па се и не показује жива.{S} Није шале, оно о чему је цео век |
а по посуђу, Јанићије се закашља, па се и он нађе у послу, тек колико да сакрије своје узбуђење |
n="156" /> <p>Лепосави га би жао, па се и она тренутно збуни, не знајући шта да му каже.</p> <p |
астасија радо прихватила наредбу, па се и не обазире на обећање што га је дала Јанићију, само п |
тко, као дете када га заголицају, па се и он, заражен овим смехом, и сам из све душе смејао.</p |
Јанићије са својим шалама.{S} Заћута се и нешто дубоко замисли, па тек по који пут ако обиђе св |
неверне Томе“, који не верују, докле се и прстом не дотакну рана, снабдео се он уверењима и печ |
отине педесет! — одговори Диша, коме се и ово учини много.</p> <p>Старац скочи са миндерлука и |
иђе из собе на авлију.</p> <p>У томе се и капиџик отвори и %ни прагу се појави танка фигура фуд |
одрече и тамо дуг; чак изјави да ће се и заклети, али не да да га један Грк, који му онакву же |
едњу и да на драмове одмерава шта ће се и колико ће се данас појести, уздишући вазда на скупоћу |
за њихове враџбине, продају, завуче се и тако целу ноћ преспава.{S} Сутра дан је опет лутао, а |
сенка; у такоме случају уозбиљила би се и страшљиво погледала на капиџик.</p> <p>Мајстор Диша ј |
не приличи оваку игру играти, те би се и сам почео као чочек извијати и поскакивати.</p> <p>Но |
</p> <p>Неколико дана доцније изгуби се и кира-Анастасија.{S} Много доцније уверио се кир-Дума, |
ично одушевљење, онако пресит завали се и сам на узглавља, по који пут (као што је то свуда онд |
тишао је сам до кир-Ламбре, пољубили се и љубазно га позвао на вечеру.{S} Кир-Ламбре је с почет |
лашио, устукну у своју собу, затвори се и не изиђе из ње, све докле се не разиђоше људи и докле |
ши ово, диже се са седишта, прекрсти се и скромно се поклони икони у куту.</p> <pb n="179" /> < |
<p>И сад му не беше тешко опоменути се и свега осталога: како је онако растужен пошао кући, ал |
потрбушке насред дућана. — У том јој се и кајиш измаче из руку, те кад виде како Јанићије скочи |
сници никада не лажу.{S} Па онда, он се и са те стране осигурао.{S} За „неверне Томе“, који не |
?</p> <p>Али кир-Диши умину бол и он се и по други пут залете.{S} Анастасија вешто измаче ударц |
е до сада тиштало и мучило, распукло се и ишчезло као мехурић на води.{S} Био је као на ново ро |
гоугодника познаје цео свет, па зато се и мора веровати, да је само таквоме испоснику дато да з |
да удеси и ход онако ситно, као што се и грчки ситно говори. — Ово му је, до душе, већ много т |
у у кућу.{S} Мајстор Диша у мало што се и сам не сруши, кад му пуница саопшти шта се десило.</p |
ужан, и на растанку за градом чак му се и сузе у очима завртеше.{S} Загрлио је снажно хаџи-Дишу |
од чесме, тек кад и сами увиде да су се и сувише дуго замајали.</p> <p>И Јанићије, као и сваки |
и свеже лице, озарено очима, које су се и кроз најтужније сузе пркосно смешиле, — сад су је ред |
{S} Газдарица му наредила, да то однесе и да је поздрави, да не иде никуда из куће, јер ће јој |
аго, хаџија је био приморан, да поднесе и овај ударац и да у страху очекује, како ће се све свр |
није „калуп“, те да је она сама понесе и по мери капу избере.</p> <p>И Јанићије Бик тих дана б |
о чудотворан: даје децу нероткињама, те и он купио за Лепосаву мало, и то за двеста и четрдесет |
једаред; земљу ћу да прокопам, па ћу те и под земљом наћи!{S} Нисам ја стао за тебе једнога, ал |
Поједосте четири хиљада гроси па искате и да убијете кира-Мана.</p> <p>— Море, не дери се ту, л |
.{S} Онда, док је Јанићије био још дете и мали калфица, имао је права и могао је силом да га пр |
у добар час, саже, те га калуп прелете и у мало што не погоди једнога пролазника, који у томе |
пусти све докле се Јанићије не саплете и паде потрбушке насред дућана. — У том јој се и кајиш |
стању да изусти ову реч, већ се окрете и пође на улицу и не обазирући се на тетка-Мацу, која г |
поче да прижиже а хлад од дафине скрете и остави Дишу у пуној светлости, он се диже и пође оном |
лепе паре губите, мустерије ће изгубите и цела чаршија ће да каже: јазук на мајстор-Диса! — А к |
у кроз чаршију, а телал да виче: „Чујте и почујте!{S} Ово је луди Диша, који има жену ороспију |
а памет виче искупљеноме народу: „Чујте и почујте!{S} Јанићије Бик, калфица код Дише устабаше, |
е још неко време, да се нахвале доброте и вредноће будуће кира-Дишинице, па се онда дигоше и од |
у глави.{S} Пред кућом му се баш заврте и он се мало поведе у страну.{S} Но то беше тренутно, б |
устају и журе, да испред дућана почисте и по дућану полију воду, устаде и Јанићије, помете мутв |
лице на чистину, где су јеврејске баште и где је, пре седам година, први пут чуо ону песмицу, ш |
има, иза којих се заклањаху бујне баште и спретне куће са доксатима и многобројним срчали-прозо |
осава претрну, брзо се наже над огњиште и поче пирити у ватру, пред којом су били престављени л |
а за Јанићија је већ био уверен, да ће и за другом му женом, као и за оном првом, ревно пазити |
на све стране питајући се у себи шта ће и куда ће.{S} Остане ли тврдо на томе, да га не прими, |
ка-Маци, но, у колико буде нужно, он ће и сав тетка-Мацин надзор подвргнути својој потајној кон |
рговачкога света свако уважење, него ће и материјално самога себе упропастити.{S} Нико од Грка |
не јела, и застиде, кад помисли како ће и шта ће рећи тетка-Маци, те да га задржи на вечери и н |
„ктитор и приложник храма сего“ постаће и велики добротвор свога народа.</p> <p>— Међер, имаш з |
посао радио, не зачикује мимопролазеће и врло често устаје са троножице, тркне некуда, па се т |
жртвовати све, ипак бирао оне сокачиће и завијутке, где би се најмање могао надати на сусрет с |
запалио чибук, па сада задовољно брекће и ужива у хладовитом зеленилу и његову шумору.{S} Комши |
досећа неки тешки услов, па само трепће и гледа у очи тетка-Мацине.</p> <p>— Тако... рече Маца, |
ештина отварала јој је врата сваке куће и донела јој је породички назив: тетка <pb n="29" /> Ма |
ји него што је дошао, изиђе из оне куће и од оне жене, за којом је толико чезнуо и од које је т |
да, од времена на време, отрчи до куће и обиђе децу.{S} Тамо би преседео по читаве сате, гледа |
очета, па, прибравши сву пажњу око куће и деце, често није имала кад, да се подаје материнскоме |
на прагу кира-Анастасија са џезвом кафе и два филџана.{S} И она је била нешто мало раскомоћена, |
ну га с прага — носи ово код тетка-Маце и да кажеш: поздравио мајстор и шаље ово! — Јеси ли раз |
могућности које многе родитеље од деце и због деце сналазе.</p> <p>Но, ма колико јасно и убедљ |
оме другоме дао.{S} Она изиђе из собице и пожури тетка-Маци, а Јанићије, још сав румен, уђе у д |
гробовима кривуда између малене црквице и звонаре, потражите га и — нећете га наћи више.{S} Зуб |
на једноме избрешку близу Вилине Водице и подавао се стотинама грозничавих мисли, које су се по |
одговараше Цигани у глас, удесише жице и враћајући се лагано истим путем, стадоше извијати ари |
гне са јастука, у који је заронила лице и плакала.</p> <p>Анастасија нервозно мрдну раменима, д |
ах девојачке душе, њено зајапурено лице и сада је осећао као и онога часа, када је привуче себи |
светлост обасјаваше његово суморно лице и ону кајсију, тамо, што је густим гранама тицала један |
и руке ради одбране, унесе му се у лице и поче га као мачка грепсти.</p> <p>Фудул-Стаменка и Ка |
S} Грлати добошар Суља разглавио вилице и на памет виче искупљеноме народу: „Чујте и почујте!{S |
ајмањега шушња.{S} Некадање пријатељице и познанице, које су јој за време удовиштва с тешком му |
едати.{S} Јанићије је гледаше нетремице и чисто му лакну, кад виде да јој на челу <pb n="155" / |
штају! — уздисао је премећући бројанице и по вас дан срачунавајући шта га све то кошта.{S} Свог |
и да је кир-Дума већ поткупио бројанице и турао их за појас, он положи руке на трбух, ниско се |
тио глад, отишао је до једне симиџинице и тамо жељно гледао у онај хлеб и симите, који су се пу |
ва кућа, кад домаћин није ту; комшинице и другарице Лепосавине такође су је обилазиле често; а |
мајати се са тетка-Мацом око болеснице и трчати свуда, куд га је слала ради помоћи.</p> <p>Али |
! — продера се Диша, подиже обе песнице и што је могао брже прогура се кроз гомилу, која је све |
раво пред очи Јанићијеве, стеже песнице и сав трепћући од љутине унесе их под нос Јанићију.</p> |
обедила да је саучасник своје газдарице и Ламбрин, и тада баш није могао ни замислити више, да |
ивео као мали султан.</p> <p>Посластице и услужност кира-Анастасије пријале су Јанићију много в |
ога лука, он би пребројао све главичице и строго је мотрио, колико ће се дневно појести, али, ш |
канине прозиру као наливене пуне мишице и што јој се гибак струк тако еластично покреће.</p> <p |
стен се свршио, поп је испитао младенце и сада се журило, да се све што је потребно за сватове |
а дубина хаџијскога значаја, стеже срце и, предавши се потпуно разлозима хаџи-Зосимовим, набави |
а, набацао.</p> <p>А када га већ и срце и разум гонише, да се осврне на тако убедљиве разлоге к |
теж, који му је подхватио и душу и срце и мозак.{S} Грозничава ватра лизала га је од пете до гл |
и почело као лопта да се премеће, скаче и шкљоца зубима на своју мајку.</p> <p>— Ко са некрштен |
кућу кира-Анастасије и да потајно плаче и вене.{S} Кира-Мана не би имала смелости да га тако ос |
же остати при своме, кад се она заплаче и стане га братимити, да је не ода.{S} Овако њезин је ц |
у је још за обрашчић, па се онда измаче и засмеја показујући кира-Мани, како је на ономе месту |
помало плашила, да она „ватра“ не опече и њезина супруга.</p> <p>Како му драго, тек обе куме пр |
вак Јанићију.</p> <p>— Ово теби! — рече и тутну му у шаке један цванцик.</p> <p>— Зашто, газдар |
и.</p> <p>— Помириши; шта чекаш? — рече и Маца — <pb n="204" /> овамо чезнеш за децом, а сада с |
с те стране покуша.{S} Али Диша одрече и тамо дуг; чак изјави да ће се и заклети, али не да да |
дисати.</p> <p>У таквом га стању затече и тетка-Маца, која се после дугога истраживања једва вр |
орно је пазио да му момци не беспосличе и хлеб бадава једу.{S} И колико је тек сада, када је от |
врата, иза којих је извиривало девојче и радознало пратило сваки покрет очајнога комшије.</p> |
изнесе из долапа једну антерију, ћурче и чампаре.{S} Кад Ламбре навуче антерију, тек онда виде |
она је по чаршији бирала за ново ћурче и свилу за свадбену антерију и леп шарен појас; а већ н |
ју је за појасом носио.{S} Он је извуче и отвори.{S} У кутијици је лежао сасушени стручак босио |
ије ни осетио, када се Јанићије привуче и лагано покупи ћурче, антерију и чампаре, што их је ки |
>Дочек је био достојан једнога устабаше и признатога добротвора, који је и иначе леп углед, што |
итачима, са којима се у чаршији среташе и састајаше.{S} Готово на свакоме углу понављао је ону |
ажиш записе.</p> <p>Мајстор Диша ћуташе и замишљено гледаше у ону икону, пред којом се Маца поб |
тако цео дан, да у исти мах не осећаше и неку чудновату страву од свега овога што се с њиме де |
и колико је изненадила, толико јој беше и необично пријатна.{S} Од када себи није она прекорачи |
је је слушао, како се у даљини све више и више губе страсни тонови сетне арије.{S} Тихи жубор и |
нашла лека детету, прође поред кир-Дише и не погледавши га.</p> <p>Кир-Диша поздрави дервиша по |
-Ману и оставио да у кући кришом уздише и вене и да пакосно гледа на ону која јој мужа преотела |
даше сузе удовичине, и саме се ражалише и бризнуше у плач, па онда онако уплакане почеше грлити |
џина оборише главе, дубоко се замислише и тихо сркаху кафу, коју им кира-Ламбриница мало час пр |
е и обазре се, оба поклоника приступише и целиваше га у скут, а он им очински благослов подели. |
, да га траже, али, када се ови вратише и јавише, да га нигде нема, он одмахну главом: „Побеже |
будуће кира-Дишинице, па се онда дигоше и одоше право кира-Анастасији, да и с њоме ствар удесе. |
к онда, после толиког околишења, рекоше и име будуће невесте.</p> <p>Мајстор-Диши писнуше уши к |
, ње више нема!{S} Ноге му се подсекоше и како је био наслоњен леђима уза зид авлијски, сроза с |
ме играти, кира-Мана и Думиница увукоше и младожењу, узеше га међу се, те Диша заборави и на св |
ка и опржила.{S} У дубини узрујане душе и кроз осветничко расположење једнако се пробијао онај |
S} У исти час врата се полако ошкринуше и у собу се промоли кир-Думина глава.</p> <p>— Добар ве |
запита свети човек, чије очи набрекнуше и закрвавише од раздражености.</p> <p>— Скупо је!{S} Зб |
ињати својим јединчетом, како је то лаж и ако се тако што из њезине куће изнесе, то би могло на |
се правдати, па, можда, и утерати у лаж и Јанићија и тетка-Мацу.{S} Очекивао је све друго само |
трже као опарен, кад угледа како и нож и очи кира-Анастасијине севнуше оштрим сјајем; страх од |
а пита треба ли му што!{S} Је ли он муж и господар у кући, или шта је? — Он отвори врата, извир |
ео је тако пријатно, тако слатко, да би и сит човек огладнео посматрајући оно задовољство, које |
да се уда.</p> <p>Па онда, баш када би и на све ове разлоге зажмурила и рекла да јој се не сви |
није, уза сваки убачени поклон нашла би и по једну киту цвећа, тако сређеног, да је удовица из |
Ако си тако мислио, мој синко, боље би и за тебе и за нас било, да си тражио кућу фудул-Стамен |
о око тебе као лоза око чардака, пре би и живот сактисало, само да теби и твојима помогне.</p> |
љај и пољубац, који му узе свест, он би и сада весело певао, па на сељаке, кад би у дућан тек о |
, пред том сликом снеби.</p> <p>— Ко би и на то мислио? — прошапута и одмахну главом, да се отр |
му Лепосава беше под руком, за цело би и с њоме тако: пљунуо би на онај дукат и сву би ногама |
.</p> <p>— Казала сам, боље него што би и ти сам могао; али она ни да чује!{S} Каже:{S} Гаџу ци |
<p>Тако је кир-Диша покушао да употреби и ово последње средство, те да осигура потомство своме |
пре би и живот сактисало, само да теби и твојима помогне.</p> <p>— Тако и ваља.{S} Мајстор је |
сте!</p> <p>— Фала, кир-Думо, на љубави и муштеријама, ама како да се оженим удовицом, која у п |
једнако се пробијао онај зрачак љубави и страх од чаршије, да му срамоту на смеј не изнесу.</p |
змицати насатке.</p> <p>У том се појави и тетка Маца.{S} Са пребаченом шамијом преко главе изла |
у на очи Лепосава у целој својој појави и он се, сад први пут, пред том сликом снеби.</p> <p>— |
о, он се несвесно поче пипкати по глави и слабинама.</p> <p>Пун сахат седео је збуњен и без реч |
ешко предисати.{S} Тупо шуштање у глави и модри колути почеше му играти пред очима; а кад подиж |
ењу, узеше га међу се, те Диша заборави и на своја разбијена врата и на оно што је шегрту спрем |
/p> <p>— Седи овде — рече Диша Лепосави и привуче је руком до себе — Тако!{S} Па деде сада да и |
м пробио.{S} И тако су пролазили векови и о том се ексеру није ништа знало све до прошлога <hi> |
је стране.</p> <p>Али, ако су се кумови и сложили у томе, није било баш тако лако пронаћи прили |
да се с њиме виде и разговоре, а многи и да га замоле, да им из светих места ово или оно донес |
Диша.</p> <p>Лепосава помириса и други и трећи пут.</p> <p>— И од тога ћу?... запита она стидљ |
пи око стола срче од полупаних стаклади и брише проливено по столу вино.</p> <p>Хаџија поче рас |
<p>— Не је четири, џанум!{S} Три хиљади и пет стотине гроси.</p> <p>— Четири хиљаде!</p> <p>— Е |
му га покаже.</p> <p>Мајстор Диша бледи и румени; срце му бије а душа се поткупила, па се и не |
<p>— Хајде, бре, ћопеку један!{S} Седи и ради тамо, док те нисам овим калупом по лудој глави! |
ајстор-Дишу силно заинтересова, да види и целује свети ексер, и он се упути са хаџи-Зосимом кро |
Зосим — али мој пријатељ жели, да види и целује свети ексер и да приложи на зидање светога хра |
них унучића, чинило јој се, као да види и своју Лепосаву.</p> <p>Али овога вечера Маца је била |
га вући софри.{S} Јанићије се ослободи и седе.{S} Како је пуцало за ушима и како је жељно јео |
одмахну главом, па онда започе да грди и Мацу и све остале жене, које се пачају у хећимска пос |
заспа.</p> <p>Кад се сутра дан пробуди и виде где и како лежи, скочио је и још мамуран поче зб |
кира-Анастасија се у томе часу пробуди и поче запомагати за патролу.{S} Мајстор Диша се уплаши |
шао и не обзирући се за поздравима људи и не застајкујући пред дућанима својих познаника и не б |
ђе из ње, све докле се не разиђоше људи и докле фудул-Стаменка не одмаче од врата.</p> <p>— Ово |
.{S} Он се ухвати обема рукама за груди и удахну што је више могао ваздуха.</p> <p>Песмица из б |
бље, а Лепосава нариче, буса се у груди и довикује:{S} Ја сам крива, што се убио; он је мене во |
расположење, бубнуо се песницом у груди и онда узвикнуо:</p> <p>— А, а! — Турчине, - бре, пали |
на, по телу бо.</p> <p>Раздрљених груди и голих руку, дервиш, чије је лице све у браду зарасло |
овај благи обичај постајао је све ређи и ређи, докле се сасвим није изгубио у пријатноме распо |
е било, јер је Ламбре престао да долази и кира-Анастасија га је тако сестрински пазила, да му с |
у улазило.</p> <p>На собњем прагу опази и пар мушких јеменија са подвијених врхом и ружом од са |
.</p> <p>Диша постаде све нестрпељивији и поче да џангриза Лепосави, па чак и да је кори за њез |
еде за посао, али сада много прибранији и некако свечано расположен, као онај који је учинио до |
ошани како по Србији тако и по Румунији и Грчкој.{S} Капа је та грчког, византијског порекла.</ |
фигуру кир-Думину, у ћурчету и антерији и са дугачким бројаницама у левој руци.{S} Знао је он, |
е Јанићије однео прстен кира-Анастасији и бацио јој га пред ноге, удовица је са страхом погледа |
еким човеком прашта, — у грчкој чаршији и ћор-Ахметовој кафани причало се потанко о Дишиноме не |
на, која господарише по Главној Чаршији и Зереку, бацајући у присенак оне српске сиромашне дућа |
иша започео живот из нова.{S} У чаршији и дућану остао је онакав исти — човек од рачуна.{S} Ниј |
ма, али кад год би покушао да га усвоји и самога себе победи, онај осећај, оно срце, које не пр |
што га проби.{S} Као дрвени стуб стоји и ни једним делом тела не миче, већ гледа у врата, на к |
ко мајстор Диша нерешљив и збуњен стоји и не зна шта да јој одговори, фудул-Стаменка повиси гла |
спази, али кад виде како снуждено стоји и не миче се, она остави судове и дотрча му.</p> <p>— Ш |
стор, кад опази како му шегрт још стоји и не помиче се, да прихвати путничку бошчу, коју му је |
бињекташ, који стојаше уза зид авлијски и служаше уморноме пролазнику за седиште.</p> <p>— Отиш |
он му рече:{S} Иди у Вертеп Витлејемски и прими свети ексер.{S} Пустињак није оклевао, оде у Ви |
еспап протурао са више користи, него ли и сам мајстор му; а сав дневни пазар редовно је свакога |
ији после овако пријатнога сусрета, али и зачуђен, <pb n="73" /> кад угледа како кира-Анастасиј |
p>Мајстор-Диша му потрча на сусрет, али и сам увиде, да би то било неприлично да он, један мајс |
непрозирну таму којој нема излаза; али и кроз ту таму ево где проби један зрачак надања.</p> < |
> <p>Кира-Мана је стрпељиво чекала; али и стрплењу најверније жене најпосле дође крај.{S} Она ј |
и од себе, сад су му се злурадо смејали и по укусу ондашње чаршије искашљивали за њим, кад год |
дао; Бог види како су ме сви они варали и поштење ми убијали, па, ако је било греха од мене, он |
а види свети ексер, да се и њему помоли и да приложи коју аспру за зидање једнога храма на Вита |
Анастасија, радосно изненађена, загрли и поче љубити.</p> <p>— Сестру немаш, Јанићије; ја ћу д |
оме собичку очајан и нерешљив.{S} Мисли и планови разлетали су се као варнице са упаљенога кров |
оће; устава је пробијена и бујица мисли и размишљања могла је тећи својим коритом.</p> <p>На го |
начин, поремећен правим хаосом од мисли и узбуђења, оде у свој дућан, и затвори се у собицу, да |
једнога сина.</p> <p>Какве су му мисли и намере долазиле и то све на један мах у главу, тешко |
ненадила.{S} Лепосава се дубоко замисли и за све време вечере остала је тако замишљена.</p> <p> |
башти појаве.{S} Она се дубоко замисли и поче радознало да разгледа записе.</p> <p>— Хоћеш ли? |
ље, да ја престанем ићи тамо! — помисли и крете у дућан.</p> <p>У дућану је седео скрштених ног |
аја се.</p> <p>— Можда и није — помисли и поче напрезати ум, да замисли како се %Јинићије није |
етка-Мацу, а сви совјетници, попечитељи и народ да јој приступе руци, а он да им каже: „Да је с |
часа говорила, сад се од једном уозбиљи и зачуђено га погледа, па онда преплашено поче узмицати |
Маца, прсну у смех; али се брзо уозбиљи и поче се крстити.</p> <p>— О, анатема је и са женом, ш |
ир-Дише, за кога се удала по туђој вољи и, само толико, колико да покрије главу.{S} Да је кир-Л |
амо, како му се под ногама земља мигољи и за цело би пао, да се у томе часу не ослони леђима о |
егла куму и куми, готово у самој кошуљи и сва модра од убоја.</p> <p>Што се никада није десило, |
; жену ми украдосте, па сад хоћеш да ми и кесу одсечеш.</p> <p>— Е, дај Боже, душа да вам не ис |
чито онда, када се у своме дућану усами и погледа, како му удвостручена радња нагло цвета.</p> |
е да дотле, ако има што, по кући спреми и дотера, како би младожења све у реду затекао.</p> <p> |
едну крпицу и предаде му.</p> <p>— Узми и хаирли!{S} Дошао си без деце, враћаш се с децом!</p> |
је, ипак је видео јасно, да је кир-Думи и његовима јако стало до тога, да баш он узме кира-Анас |
лука поверовао; и тако једноме кир-Думи и кир-Ламбри одрекао у неку руку свако уважење и поштов |
ија и од једном прште у онај необуздани и ведри, детињи смех, — када поче представљати шетњу о |
о га је кир-Диша гонио да иде кира-Мани и зашто није хтео отићи.</p> <p>— Па куда ћеш сада, нес |
не долази више нико; јер сви они, знани и незнани, који искрено тужише за покојницом, давно су |
ди.</p> <p>— Хвала ти, као оцу на храни и науци; све ми је добро код тебе било, али ето, ја те |
во јавио у соби пок. кир-Бенџо; филџани и џезва с кафом слетеше са послужавника и просуше се по |
, кад се са Јанићијем погледа, порумени и — обоје се збунише.{S} Јанићије покуша да се покаже в |
бре осташе једно спрам другога запањени и обоје, као крпа, бледи.{S} Она укочила поглед у прест |
лећа и одскочи у страну.</p> <p>Збуњени и црвени у лицу стојали су обоје сада једно наспрам дру |
!{S} Всецјело</l> <l>Количество бољезни и јада</l> <l>Смерт попашна вјечном руком руши!</l> <l> |
оја је тако дражесно пристајала свежини и младости удовичине фигуре.</p> <p>Да је нешто кир-Диш |
— Шта ово би, буди Бог с нама!? — учини и од чуда се прекрсти.</p> <p>— Шта је?... запита Диша, |
положи руке на трбух, ниско се поклони и приступи кир-Думи, као најстаријем, да га у руке целу |
и, када је чак хаџи-Зосим, тихи, смерни и врло одмерених корака човек, одједаред се изменио и д |
крете њему и погледа га.{S} Он се збуни и не доврши што хтеде рећи.{S} Изненадило га је, како с |
орао да води двоструку бригу, и о радњи и о кући, Јанићије му је био неопходно потребан.{S} Мог |
не каза чега ради не може да иде Ламбри и кира-Мани, уђе журно у авлију кира-Анастасије, завири |
сао је и шапутао час проклетство Ламбри и свој грчкој чаршији а сад опет псовку, што није боље |
вила се везу на рукавима.{S} Кир-Ламбри и кир-Думи донео је два дугачка чибука, поткићена разно |
есто објашњавао своје назоре кир-Ламбри и другим грчко-цинцарским комшијама; <pb n="20" /> а то |
и тетка-Маци, те да га задржи на вечери и ноћишту.</p> <p>Како је затворио леђима капиџик, тако |
, <pb n="63" /> трудећи се, да је умири и подигне са јастука, у који је заронила лице и плакала |
невести, а кир-Диша између кумова двори и додаје час овамо час онамо, што ко нареди.</p> <p>Вес |
бленући у капиџик, кад ће да га отвори и дође.{S} Јанићије је моје дете; добар је и волим га.{ |
лију.</p> <p>У томе се и капиџик отвори и %ни прагу се појави танка фигура фудул-Стаменкина у ж |
{S} Чак му је помагао и да радњу отвори и да му у чаршији подигне углед као равноправноме члану |
роткиња, којима су већ дотужали прекори и искосо погледање њихових мужева.</p> <p>Кир-Диша је в |
умљиво мрмљати.{S} Кир-Ламбре се устури и пребледе.</p> <p>— Куче цинцарско, ти ли ми жену одве |
а кир-Бенџу она је одиграла чочек-аваси и смејући се загрлила дебели јастук.</p> <p>Ваљда, у то |
„трофеје“ убраја, он се трудио да удеси и ход онако ситно, као што се и грчки ситно говори. — О |
ека је просто, што си ме уцвелио.{S} Ти и сам знаш шта ти ваља чинити.</p> <p>— Ако ти хоћеш... |
записа могу да се роде деца.{S} Ама ти и не знаш, шта је све овде дервиш записао.{S} Некрштена |
и начина шта да се ради.</p> <p>— Па ти и не чујеш све о чему свет за тебе и Лепосаву говори.{S |
<p>— Твој сам леб јео, газда, па сам ти и образ чувао; а ти ме тераш да идем кир-Ламбру, ваљада |
естонице, поче овоме догађају придавати и политички значај.</p> <p>— Одродили сте човека од њег |
асије опомену га, да се не сме оклевати и да му ваља ма шта предузети, те да за времена спречи |
кту мелодије, а ногама поче поцупкивати и горњим делом тела извијати најпластичније фигуре чоче |
талим шегртима целива, а бошчу прихвати и пође за газдом.</p> <p>Кира-Анастасија се у тај час м |
све докле их пламен сасвим не обухвати и док се не претворише у сами пепео.</p> <p>— Знала сам |
руку штету: — готов новац би морао дати и изгубио би вернога и оданога калфу, на кога је тако с |
та дивља, унутарња борба почела опадати и у својим облицима почела се ограничавати, докле се ни |
кад помисли каквим ће га очима гледати и Ламбре и кира-Мана, кад их стане око софре служити.</ |
ше, она се поче као у грчевима савијати и јецати, те је сад опет кир-Ламбре, заборављајући на с |
те би се и сам почео као чочек извијати и поскакивати.</p> <p>Но он тога није видео, а удовица, |
зна како ће <pb n="141" /> га дочекати и шта ће му све рећи, што јој је дете на глас изнео.{S} |
а повиси глас и поче на сва уста викати и грдити Лепосаву.{S} Њезина вика заустави неколико про |
рећи, други отац, не може ни помишљати и на такве ешеклуке, на какве жена старатељева обично п |
показиваху, да су сви угледнији занати и трговине у туђим рукама.</p> <p>Све ове питоме особин |
рши хаџи-Зосим и дубоко се поче клањати и крстити пред једном иконицом у соби.{S} Тиме је он ис |
уку и тек сада започе наизменце стењати и уздисати.</p> <p>Пуче глас по комшилуку, да је Диша в |
без икакве контроле, а од туда наврати и код Дишине куће, да обиђе и извести кира-Анастасију, |
, да је удовица из њега могла прочитати и све жеље онога, који је дотични поклон послао.</p> <p |
он је увидео да му је немогућно остати и даље у овако безизлазном положају.{S} То је увиђао ја |
, и кад опази мајстор-Дишу, поче махати и давати му знаке, да сиђе.</p> <p>Морало се нешто особ |
чак по мало и досећао, да ће се тицати и удовице, те му некако дође тако нелагодно око срца, к |
4" /> <p>— Пеки, пеки! — одговори свети и, пре него ли расклопи ковчежић, извади из недара једн |
три прста у вис, то се већ дало видети и по његову лицу и антерији, која је цептила на њему.{S |
ога гробља.</p> <p>— Ето, таква ће бити и твоја сахрана! — прошапута му онај разложитији хришћа |
" /> узвикну Диша весело. — Ово ће бити и добро и Богу угодно.</p> <p>И од 4000 гроша сиђе покл |
ч, па онда онако уплакане почеше грлити и љубити кира-Анастасију, и радосно јој честитати, што |
разуме се, све те жене знале су ценити и наградити њезин труд и добре услуге.</p> <p>Јанићије |
ле било; а то ће нам, најзад, објаснити и оне загонетне стихове на гробу друге му жене, где вел |
би било бар кога, коме би смео поверити и његовом помоћи разбистрити у глави онај хаос, који му |
ли никако не знамо, шта ће се то десити и у коме часу. — Да речем, да се кајао, што је обећао А |
то благоме Богу буде угодно, прихватити и продужити фирму, ето, тога није имао.{S} Без жене ост |
ин осећај, који је у свој својој лепоти и бујности плануо и разбуктао се у њезину срцу, да је з |
вао сахтијан, јави му о стричевој смрти и саветова, да што пре дође, те да прими наслеђе.</p> < |
ео се он уверењима и печатима од власти и свештенства, у којима је описана <pb n="193" /> истор |
да је то свети човек, да односи болести и недуге као руком, и само што мртве из гроба не буди.{ |
<p>Диша стојаше неко време и у радости и у некоме мутноме расположењу, док тек Маца одшкрину в |
мајстор Диша налазио на врхунцу радости и узбуђења, те му дође чисто као нека душевна потреба, |
на њему трепти од изненадне клонулости и страха, какав ли то он изгледа у очима људи.{S} Јер, |
уне и уверио се о неоспорној савесности и тачности свога калфе, он је потапшао Јанићија по раме |
га је једнако држало у некој запетости и недоумици, појачавало се све више, те он није никако |
ашћено.{S} Она се од чуда само прекрсти и поче се заклињати својим јединчетом, како је то лаж и |
је кира-Ламбриница почела нагло венути и потајно довлачити у кућу неке чињарице, које су јој р |
амислити, како ће се у чаршији окренути и какав ће у очима света изгледати, кад ствар пукне по |
мора вратити, те на тај начин прекинути и последњи кончић, који га је опомињао на један леп сан |
</p> <p>Али Јанићије не миче, него ћути и не диже очију са земље.</p> <p>Лепосава, која је весе |
н угледан мајстор у чаршији, могао доћи и на таку мисао, да ноћу ускаче у кућу једне удовице.</ |
кући, да се нађеш тетка-Маци на помоћи и четворе очи да отвориш на све... разумеш ли, на све.< |
беше посвећен у свему своме мужу, кући и деци, ако их је Бог дао.{S} И та особина тетка-Мацина |
} Али кад Цигани свирачи отпратише кући и кума, кад ноћ осу звезде и блага месечина засја над з |
ђем миндерлуку, као да је у својој кући и код своје жене, опет зато није мрзео своју газдарицу. |
по ручку пошао Јанићије Ламбриној кући и носи кира-Мани сахан кадаифа од кира-Анастасије.{S} Г |
га је дала Јанићију, само пева по кући и меси посластице.{S} Мило јој да се пред гостима похва |
као када је била здрава, радила по кући и отимала се од слабости, која је не остављаше.{S} Трећ |
ђе су је обилазиле често; а тада у кући и башти било је врло живо и весело.{S} Лепосава је имал |
иша је био задовољан свим што је у кући и радњи затекао.{S} Јанићије му је у истини пара вредео |
она, после те казне, опет остане у кући и да се искрено покаје за учињено неверство.{S} Тако у |
није могао ништа без тетка-Маце у кући и Јанићија у дућану.{S} Кад би му их когод одузео, оста |
из постеље, да му отвори, поче је тући и гњавити тако, да се једва искобељала из његових шака |
у прах сурвала.</p> <p>Готово посрћући и не видећи ништа пред собом, он је час брзо час успоре |
дахнем! — одговори тетка-Маца предишући и са оклевањем, које у овој прилици само надражаваше он |
јутра нека му буде и тако, — рече Маци и седе, да вечера позну вечеру.</p> <milestone unit="su |
/p> <p>Разуме се да је Диша причао Маци и Лепосави, како је Јанићије хтео да остави посао и как |
и више нема места.{S} Казаће тетка-Маци и мајстор ће ме отерати.</p> <p>И њему се нешто ражали; |
лици не честитају; а ако га ко на улици и заустави, он се брзо опрашта и изговара да мора журит |
ну мумаказама огорели фитиљ на лојаници и принесе хартијице пламену.</p> <p>— Шта радиш то?</p> |
то је пристала, отишла је кума-Думиници и кира-Мани, да им се на Дишино тврдоглавство пожали.</ |
, њена танка фигура у жутој шкуртељчици и плавоме фистану, добивала би у лицу неки тужан израз, |
ком и густом баштом, узрујаше се; момци и деца па и гдекоји човек истрча, да види шта је, а на |
; и погдегде већ су се спуштали ћепенци и затварали дућани.{S} И Јанићије <pb n="72" /> узе са |
што замаштало, те му сада и они ћепенци и људи по њима и све око њега изгледа ново, непознато.{ |
у, пред којом су били престављени лонци и рантлике.</p> <p>— Што ћутиш сад, а?</p> <p>Лепосава |
руке.</p> <p>Кир-Ламбру прођоше жмарци и у мало што не дрекну.{S} Учинило му се, да га је за р |
тав сат њезину врелу руку у својој руци и са запетом пажњом ослушкивао сваки њезин дисај.{S} И |
е упокојене сени, са бројаницама у руци и дуванкесом за појасом; промичу и ишчезавају као далек |
највећим нестрпљењем бечио од туда очи и искашљивао се, не би ли га чула, она је у мутваку пев |
на прагу.</p> <p>Сузе му навреше на очи и он их кришом од пролазника утре рукавом и полагано по |
оди, али мајстор је онај што отвара очи и даје лебац у руке — објашњавао је хаџија и задовољно |
на догоди се случај, који му отвори очи и у потпуној наготи показа, какво се мишљење о њему по |
ја, стидна од кума, заклони рукавом очи и побеже у мутвак, да кафе припрема.</p> <p>Кира-Анаста |
епосава, застиђена, заклопи рукавом очи и побеже из собе.</p> <p>Кад се вратила са послужењем, |
је видео у дућану, увек је окретао очи и избегавао да га погледа.</p> <p>— Због њега сам ја по |
пред оваквом перспективом, затворио очи и са пријатним изразом, као да га когод шашољи сламчицо |
ога.{S} Он опустио руке, разрогачио очи и зачуђено се забленуо у њу; а она тако исто узрујана, |
а.{S} У залуд је мајстор Диша бечио очи и очекивао тај срећни дан, Лепосава ни мукает.</p> <p>— |
се хаџија на крму, шаком надстрешио очи и са пријатним уживањем посматра из даљине, како се над |
Тако, газда, Бога ми!</p> <p>Диша скочи и онако усплахирен пође из дућана.{S} Колена су му клец |
реје?</p> <p>Кира-Анастасија брзо скочи и изнесе из долапа једну антерију, ћурче и чампаре.{S} |
лисица са калпаком на глави, како чучи и предњим шапама држи кожу од неке друге лисице.{S} По |
иша, али одмах и прекиде, јер се уплаши и од саме помисли.</p> <p>— А шта: ја хоћу?{S} Ствар је |
невешта; само што се неприметно насмеши и главом одмахну.</p> <p>— Дете! — Проћи ће га већ! — р |
... ти...</p> <p>Мајстор Диша не доврши и изиђе срдито из куће.</p> <p>Тога дана између зета и |
ко да слегне од туда, него га само гуши и гони, да од времена на време дубоко уздахне, или тешк |
дечак, безбрижан, весео; а овај догађај и она душевна борба сада га сасвим променише.{S} Почео |
ео не хтео, обикну на свој нови положај и предаде се потпуно вољи ове девојке, у коју је, кад г |
игра и сад већ заборави на свој положај и адет.</p> <p>Али, у томе часу од ове погрешке спасе г |
ло је нагло, очи добиле грозничави сјај и нестално зверају, а трбух и леђа почеше да губе оне у |
ојим понашањем намамила на онај загрљај и пољубац, који му узе свест, он би и сада весело певао |
војица шибају.</p> <p>— И опростићу јој и зажмурићу; што је било — било, само да ми се закуне д |
тако радио, он сам, по својој повученој и срамежљивој нарави, не би имао те смелости, да ствар, |
а пањ, брише рукавом <pb n="34" /> зној и по који пут тако застење, као тешки болесник кад га б |
изводила кира-Анастасију у оној јасној и милој светлости, у каквој му је трептала до пре неки |
ао у њој.</p> <p>И тако у овој одличној и од све грчке махале <pb n="14" /> уваженој кући, наст |
и са чежњом помишљао у овој песковитој и зрелој Јорданској земљи на своју удобну кућу код Чуку |
</p> <p>Побожан <hi>као</hi> Грк, љубак и разложит <hi>као</hi> Грк, штедљив <hi>као</hi> Грк, |
воду, устаде и Јанићије, помете мутвак и са Лепосавом оде на чешму по воду.{S} На чешми је зат |
што му га она поклони, баци га у мутвак и што је брже могао истрча на улицу. — Била му је првоб |
мо се осмешкује и трчи из собе у мутвак и обратно, те доноси час кафу час ратлокуме и друге сла |
љан и као утучен, вратио би се у мутвак и осорљиво одговарао, ако би га она што запитала.</p> < |
жуте сахане, па их прислонила уз чардак и ужива како сунчани зраци одблескују о калаисано посуђ |
нску“ љубав, могу знати како је и тежак и горак овај први састанак.{S} А они, који нису у сличн |
а је већ далеко одмакао, завио за сокак и отишао својој кући.</p> <p>— Грех је; ама зар је то б |
, он је по џбуновима брао лишће кисељак и тиме је тога дана забашуривао глад.</p> <p>Али, кисељ |
е.</p> <p>Са заваљеним фесом за потиљак и забаченом десном руком, из које су висиле бројанице з |
е мајстор Диша у дућан, седе на ћепенак и, када му млађи шегрт прислужи једну <pb n="75" /> каф |
ста начини.{S} Посадио их је на ћепенак и одмах наредио да се џезва пристави, што је, у осталом |
, већ су давно полегали.{S} Густи трњак и зеленило преплавило је Старо Гробље и, још за који да |
е, којом сав ваздух и овај сунчани зрак и оно лишће, што са бујних грана под ветрићем шуми, диш |
нашао на улици, стао је за један часак и нерешљиво се обазирао на све стране питајући се у себ |
она престрашено врисну.{S} Овај врисак и преплашено лице женино усугубише његово беснило.{S} У |
љу.</p> <p>Маца је прва чула њен врисак и онај пад, па је, као без душе, утрчала у мутвак.{S} З |
атити се на оно, што је био пре десетак и више година: постаће сиромашни крпа, неугледан човек. |
и исто радио са својим шегртима.{S} Чак и родитељи, када су децу давали у руке мајстору, говори |
акве ствари, на које би се узбунила чак и фудул-Стаменка, кад би се тако што пронело за њезино |
сада, када га је она преварила, па чак и ножем хтела ударити.</p> <p>Лепо %јо осећао да би тре |
своју тежину и на своје године, па чак и на то, да мушкоме не приличи оваку игру играти, те би |
ији и поче да џангриза Лепосави, па чак и да је кори за њезину леност.{S} Разуме се да и Лепоса |
ва одвратност према својој жени, па чак и мржња, као да је она свему томе крива, одби га од сво |
од Султана и од Господар-Милоша па чак и од капетан-Мише.{S} Него баш кад ти је наспело, а ти |
анићија жацну, кад сазнаде да га је чак и та срамота постигла.</p> <p>— Него знас сто је?{S} Ид |
леђа, да је толико звекнуло, да је чак и тетка Маца, која је у башти нешто плевила, чула овај |
ао блага дажда после припеке, он је чак и њезину кућу, у којој је најбоље <pb n="115" /> савете |
ог му драго објашњења, избегавао је чак и прве комшије, само да га когод не би запитао што о то |
да нису пуне две године избегавале чак и да јој се јаве, а камо ли на њезин праг да ступе.</p> |
о ударише у пијанку и певање, да се чак и њему — кафеџији — учинило много, те је престао да точ |
а јој погрешку опрости.{S} Надао се чак и томе, да ће се правдати, па, можда, и утерати у лаж и |
ошеницу пољуби пре времена, Диша би чак и то урадио, без обзира на устабашко достојанство и оне |
ао не само према себи равнима, него чак и наспрам просјака. <pb n="17" /> Ниједног просјака не |
не само међу Србима и Турцима, него чак и међу Грко-цинцарима, који, у оно доба, беху друштвено |
мајстор-Дише.{S} Диша му је поверио чак и главни разлог, чега ради је предузео тако далек пут, |
ти већ и у Влашкој, па ако је нужно чак и у Галцу.</p> <p>Ма да није знао ни где је Галац, ни к |
ема ништа! — изговори Јанићије на душак и поможе мајстору, да отпаше кецељу, коју при раду око |
и је бар лако; мушко си, газда си човек и свака би девојка пошла у твоје богатство — па, ето, и |
тако урадиш, ти да гу одведеш у ђердек и тамо овај четврти запис да спустиш у чашку ракије, па |
ла мајку или бар старију сестру.{S} Бик и Лепосава начинили примирје и заједно трче то амо то т |
отишао у дућан, терала да муче као бик и да гради којекакве лакрдије, као оно о сватовима.{S} |
ћан тек онако нагвирили, мукнуо као бик и кроза целу чаршију изазивао весели смех.</p> <p>Па ип |
" /> <p>— И хоћу то!... оте му се узвик и он, без икаквог чекања, излете на улицу.{S} Лепосава |
грла из баште, као да му дохвати усклик и разнесе на све стране.{S} Бар њему се тако чинило, је |
ољно бркну у кесу, извади један цванцик и даде пуници.</p> <p>— Не још, још мало.{S} Лепосави ј |
је кући, али, кад је дошао пред капиџик и чуо оно нарицање, застаде за неколико часака.{S} Јако |
етне, а у томе кир-Ламбра гурну капиџик и нагло, као да га неко вија, ускочи унутра.</p> <p>Фуд |
ра-Анастасија?{S} Ако прво комшија, Грк и пријатељ, не води бригу на грцко удовица, кој да гу в |
га вечера сео мајстор Диша на миндерлук и пропуштајући зрна међу прстима тихо шапуће себи, кад |
р-Диша само пребледе, седе на миндерлук и тужно обори очи на своја колена.</p> <p>— Хоће, вели, |
p>Кир-Ламбре само што седе на миндерлук и као претучен занеми.{S} Сада тек, кад виде, да из ове |
зна колико пешачио, спусти на миндерлук и дубоко замишљен поче трљати шаком чело.{S} Осећао је |
бијана побеже, он се прући на миндерлук и поче из гласа лелекати.</p> <p>— Леле!{S} Због теб да |
, сносила је стојички свој удовички бол и, као под неком магијском силом, што је дубље залазила |
сте чули?</p> <p>Али кир-Диши умину бол и он се и по други пут залете.{S} Анастасија вешто изма |
н ни трговачки посао, већ свој пријатељ и његова жена.{S} А, у то време, у Београду се са најве |
г да га прости, није пустио да ја кувам и месим што хоћу и како умем.{S} Данас, сутра, кад ти ж |
аду за оне људе који су тек после седам и више година добивали децу: „Ишао у Јерусалим по децу! |
еме!{S} Стари честити људи!{S} Како нам и ваши, давно запуштени гробови изгледају тајанствени!{ |
посластицама, а Јанићије, кад оста сам и када се од прве поразе освести, дубоко уздахну, клону |
мајку.</p> <p>— А како би било да пођем и сам, да је потражим! — помисли једаред; али у тај ист |
} Пустињак није оклевао, оде у Витлејем и, баш кад се у Вертепу пред јаслама молио, расклопи се |
е шта се то око ње догађа, седео је нем и поражен према Јанићију и обојици шегрта, који су напу |
бина свога племена и да се подражавањем и опхођењем у животу јако приближе потомцима јелинских |
забављао госте час песмом, час мукањем и другим лакрдијама; где га нису оставили, тамо би изни |
Два супарника седела су за једним пањем и кројили по сахтијану са оштрим дикишом.{S} Са каквом |
, насмејаних очију, са оним младешчићем и у шареним шалварицама, из којих је несташно извиривал |
Боже дај! — одахну Диша, исплати новцем и пође.</p> <p>На улици се хаџи-Зосим присети да о неко |
им престрављеним погледом, бледим лицем и сузама у очима, које га тако жалостиво гледају.</p> < |
вици, тек да види, не оскудева ли у чем и, као први комшија и мушки глава, да јој обрати пажњу |
ту варош, идем на вилает, там да плачем и пред иконе да кунем тебе Ламбре, зашто ме даде на оно |
а предусретнути као прводаџије, тако им и не би тешко, да одмах започну са својим предлогом.{S} |
лашен оним одлучним изразом Јанићијевим и у жељи, да се виком спасе од нападача.</p> <p>Неколик |
? — најпосле запита Диша необично меким и молећим гласом.{S} Тетка Маца дубоко уздахну.</p> <pb |
има кућама, турским, грчким, цинцарским и српским; она је била увек пуна домаћих новости, а уме |
одржати међу оноликим грчко-цинцарским и јеврејским фирмама, које, у тадањем Београду, јасно п |
печатима и потписима, исписаним грчким и арапским писменом.{S} Мајстор Диша прелете погледом п |
јно држао на кратким, као ступе дебелим и чврстим ногама.{S} Али тај недостатак покривала је ан |
ака понизила у очима Ламбриним, Думиним и осталих нових пријатеља.{S} Но стриц и ако није био п |
какве такве утехе.{S} Изишла је за њим и на све могућне начине гледела је, да стиша преплашено |
? <pb n="162" /> Хоће ли плакати за њим и да ли ће се кајати, кад сазна шта му је све учинила?< |
а по венчању, обрадује тројкама, једрим и тако грлатим, да су својим терцетом, чим се промолише |
аџија.{S} То ти је! — заврши хаџи-Зосим и дубоко се поче клањати и крстити пред једном иконицом |
здроби, пљуну на њега, просу пред собом и згази ногама.{S} Да му Лепосава беше под руком, за це |
он их кришом од пролазника утре рукавом и полагано пође поиздаље обилазити око дућана.{S} Да је |
ротивуречи; Лепосава убриса очи рукавом и оде у мутвак.</p> <p>За њоме дође и Маца и поче је по |
кир-Дума и сажаљиво поче климати главом и гледати у Дишу. — А ви верујете што се, по свет прича |
то га је некада нашао под својом главом и који је као најдраже благо до данас чувао, носио прек |
ложење, да је са неком нејасном стравом и трептањем срца очекивао, када ће својим очима угледат |
о га! — рече Маца, која се са Лепосавом и Јанићијем беше издвојила мало од онога барјака.</p> < |
ече сели за совру, казао пред Лепосавом и Мацом: „Још две године да ме овако послужиш, па ћу те |
ти.{S} Грех је што својом грешном ногом и газим по овој светињи, али друкчије не може бити; но |
а Диша га погледа разрогаченим погледом и чисто чудећи се, како то да му један шегрт одговара.< |
а Дишину молбу, забрадила главу шамијом и одмах кренула на посао.{S} Но како ни она ни кир-Диша |
зиђе још задуго.{S} Туга за Анастасијом и онај страх од кир-Дише, који му се у очима приказиваш |
удовичина кућица са хладовитим чардаком и густом баштом, узрујаше се; момци и деца па и гдекоји |
и стотине псовака на грчком, цинцарском и турском језику праскало је по соби, да је кира-Мана с |
пео да се прибере.{S} Одмахнуо је руком и рекао: „Бог да је прости!{S} Један пре а други после, |
и.</p> <p>А да на све ово одмахне руком и да опрости срамоту, ни на то није могао пристати.</p> |
је.{S} А чим мајстор Диша одмахну руком и изиђе из дућана, Јанићију се још више разведри, прихв |
дану, који блисташе свежим плаветнилом и разлегаше се у шумору лишћа и гугутању кумрија, дође |
као тешка магла када се вуче над земљом и никако не може да се подигне и разбистри.</p> <p>Анас |
н данас остварену, опет не својом вољом и одлучношћу него — случајно.</p> <p>Право рећи саме пр |
пљеним жутим кљуновима пиштаху за мамом и татом, који наизменце доношаху хране својој дечици.</ |
махнито.{S} Јанићије Бик зачинио песмом и шалом.{S} Овога дана постао је он љубимцем кир-Думе и |
овица клела се на све начине пред Думом и Ламбром и њиховим женама, како јој ништа није познато |
г унутарњег бола, ударио другом страном и пошао тетка-Маци.</p> <p>Сав онај јед и осветничко ра |
икнуо: „Боже помози!“ — а оно на равном и сигурном путу спотакне се, падне и скрха врат.</p> <p |
мачио, а трећег дана, кад седе са женом и пуницом за совру, рече:</p> <p>— Није фајде, кад нам |
ћу престати да долазим, па ће временом и свет ућутати.</p> <p>Маца га гневно погледа.</p> <p>— |
а налази под двоструком пажњом, Мацином и Јанићијевом; а за Јанићија је већ био уверен, да ће и |
ла не само за свој опстанак пред моћном и умешном грчком чаршијом, него да потпуно истисне <pb |
ије онако на једној нози скакуће за њом и виче да пусти, а она се све више церекала, те га не п |
крете, <pb n="124" /> пружи руку за њом и онако, ненамерно, обухвати је око паса и нагло привуч |
а се на све начине пред Думом и Ламбром и њиховим женама, како јој ништа није познато, зашто јо |
или ономе разговарају.{S} А рано јутром и око сунчева смираја чесменски зид и не види се од гом |
е; Дума се завали на узглавље за софром и од обилног расположења јекну.{S} А кир-Диша, који ник |
, мајстор-Дишо! — проговори Маца гласом и изразом велике бриге и нерасположења.</p> <p>Диша сед |
ам! — рече што је могао нежнијим гласом и предаје јој огрлицу од педесет великих, златних махму |
азала, то?! — викну Диша очајним гласом и ухвати се обема рукама за главу.</p> <p>— А кира-Мана |
укчије било, он се помири са тим гласом и пође у Београд, прво да се упозна са снахом, па после |
! — подвикну му мајстор претећим гласом и дохвати руком за један дрвени калуп.</p> <p>Јанићије |
обу улете некаква црна крмача под фесом и кратком кићанком на глави, па га удари кишом у трбух, |
бини извиривала бела кућица са доксатом и као смиље жутом надстрешницом.{S} Ћира-Мана је баш си |
ене али врло спретне кућице са доксатом и баштом.{S} Ту је живела Маца удовица, или тетка Маца, |
еђутим, докле је он чекао пред доксатом и задовољно тамо амо ходао, из собе се зачуше крупни гл |
пун љубазности принесе ибричић с кафом и наливеним филџанима.</p> <p>— Ни врана коска да ми не |
е кир-Диша био задовољан својим успехом и свом силом прегнуо да утростручи свој капитал, те да |
пар мушких јеменија са подвијених врхом и ружом од сахтијана на врху.{S} Ослушну, али из собе н |
лат, а у вече је заједно са тетка-Мацом и Лепосавом седао за совру и вечерао.</p> <p>Једаред, п |
тамњана и палим свећу пред Богородицом и метанишем, само да вама да деце а мени унучиће.{S} Па |
у, а Лепосава их је са златном огрлицом и дукатом на челу дочекала, изнела пред њих свакојаке п |
арјаком, мајстор Диша са женом, пуницом и Јанићијем Биком, а око њих стотину и више пратилаца.{ |
од Чукур-чешме, са широком настрешницом и хладовитим доксатом, дотле је у тој кући ишао живот т |
се може бити.{S} А да би се пред Дишом и својом савести оправдала, увек је износила оне најцрњ |
/> него да се састане са мајстор-Дишом и да од њега самога чује, ради чега је онако поступио.< |
ста.</p> <p>— Ја сум, кир-Диса, ваш кум и пријател.{S} Еле, како сте? — пита Дума, али никако н |
о је певушила Лепосава, носећи ратлокум и кафу, да мајку послужи.</p> <p>— Па где си био до сад |
} Лепосава, дете, донеси један ратлокум и воде.</p> <p>Кир-Диша само пребледе, седе на миндерлу |
пусто и како је сав овај живот ништаван и празан.</p> <p>— Ух, гомаре едно: зашто да заспите, б |
ништа десило.</p> <p>Сутра дан, бунован и добро неиспаван, хаџија је отишао у дућан.{S} На пола |
а дана дотрча Јанићије кући сав задуван и врло узбуђен.{S} Тако се он никада није враћао из дућ |
савладао, отишао је у вече на Ташмајдан и у оним мрачним пећинама, где се обично београдска деч |
мајстор Диша с њоме растао чисто тужан и плачан, што не може још који часак остати.</p> <p>Кад |
и, седео је Диша у ономе собичку очајан и нерешљив.{S} Мисли и планови разлетали су се као варн |
вално, па, и ако је био вас дан расејан и апатичан, ипак га је ова нежност тетка-Мацина помало |
тражили, а он је на крају био захвалан и на најмањем поклону од побожних поклоника.</p> <p>Но |
игну, у знак да је до ситости задовољан и поче трептати очима, а нежним изразом лица пратити ра |
p>И онда, још већма клонуо, незадовољан и као утучен, вратио би се у мутвак и осорљиво одговара |
новца, ту је и сада био потпуно прибран и свој господар; о свакој је аспри водио рачуна и са на |
е уплаши од њене вике, те онако подеран и изубијан од пада замаче у сокаче.</p> <p>— И ето за т |
асни, чега ради је тај памук чудотворан и свет.</p> <p>— Помириши! — рече Диша и принесе носу ж |
колико је несрећан, колико је самохран и како нема никога свога, који би га срдачно прихватио |
томе и да не говоримо.</p> <p>Дан јасан и пун пролетњега мириса.{S} Дума и Ламбре, који су овог |
лепој Гркињи, поста му сада тако тесан и мрачан, да би се угушио, само да је за неколико у њем |
кира-Ману.{S} Јако јој се допао фистан и антерија од ћитајке што јој је донео за спомен; подиг |
просјака, који би му навратили на дућан и почели богорадити, испратио би обично речима: „Даће Б |
рва му мисао паде на ум, да оде у дућан и, ма на који начин, подмити Јанићија, да ћути.{S} Ово |
а Јанићије, још сав румен, уђе у дућан и седе за посао, али сада много прибранији и некако све |
даше онако узрујана.{S} Ушао је у дућан и почео весело певушити; повуче за ухо једнога шегрта, |
добивао, избегавао.{S} Из куће у дућан и обратно, и то увек сокачићима где се могао најмање на |
, кир-Диса! — рече Дума улазећи у дућан и дотакнув се руком чела.</p> <p>— Бог добро дао! — одг |
ађало тамо; тетка-Мацин долазак у дућан и онако срдито захтевање, да јој мајстор Диша одмах дођ |
вом кир-Ламбринога одела стигао у дућан и сав збуњен прошао мимо оба шегрта у собицу и одело ту |
а од своје газдарице чује вазда одлучан и заповедни тон, па му дође сада и сувише изненадно све |
подне дотрча Јанићије у дућан, узбуђен и задуван од силног трчања.</p> <p>— Шта је тамо? — зап |
Јанићијево држање.{S} Он онако узбуђен и псујући <pb n="77" /> и тога мајстора и самога себе, |
чно брзо, и што је главно, врло узбуђен и са једном огреботином испод очију. —</p> <p>— Ко те о |
} Ко каже, ана-сана.... викну раздражен и поче поклецавати од ужаса.</p> <p>— А ко не каже, пит |
аца сада већ није имала израз двомислен и тајанствен; лице јој је дошло запрепашћено.{S} Она се |
а само говори.</p> <p>До ушију заљубљен и необично куражан, да јој бар овога пута покаже све, ж |
дроб ми ишчупа! — застења Диша саломљен и клонуо под тешким теретом неостварљивих и мучних мисл |
ило, јер, враћајући се у дућан замишљен и тешко расположен, у ушима му је једнако звонило: — То |
то му памет занесе, седе на један камен и поређа Цигане око себе.</p> <p>— Доста!{S} Ево вам ба |
хан, да јој га да, тако је као окамењен и остао.</p> <p>— Ама, кира-Мана, шта то говориш?{S} Са |
а сама помисао, да се сад, овако оцрњен и смешан, јави у свету, ради своје одбране, страшила га |
инама.</p> <p>Пун сахат седео је збуњен и без речи, а тетка-Маца за то време лагано и на одушке |
тао што о томе; и у опште био је збуњен и сав утучен.{S} Од како је вратио прстен, тек од онда |
тешко изићи јој пред очи овако сплетен и немоћан, да ствар што боље изведе.</p> <p>Али како је |
изненађена, а Јанићије тако исто сметен и застиђен од несвеснога дела, <pb n="185" /> стојали с |
и Јанићију.</p> <p>Јанићије узео прстен и чека, шта ће мајстор Диша наредити, али овај сео на п |
есто да одмах оде тамо, он се преплашен и клецајући довуче у башту.{S} Јанићије, већ стишан од |
ер, како се тврдило, још цар Константин и царица Јелена, кад су узели из Јерусалима часно дрво, |
агони га, те отвори капиџик тетка-Мацин и увуче се у њену авлију.</p> <p>Како ли се у један мах |
причала женама по стоти пут сан мајчин и, где год се макла по авлији, певушила и радила.</p> < |
и молимо.{S} Богатији је, мој синко, он и од Султана и од Господар-Милоша па чак и од капетан-М |
коше усне од задовољства и среће.{S} Он и без допуста пође доксату, али у томе и Маца изиђе, са |
о још једино њено уздање, па како је он и био прави узрок њезиној завади с мужем, то је с право |
а на улицу и сав изубија. — Можда би он и опет прешао преко зида, ама кира-Анастасија се у томе |
/p> <p>— Гледај, тетка-Мацо! — викну он и са доксата, на коме су вечерали, изнесе је у башту и |
ека.{S} Истина, он је још онако био пун и трбушат, али лице му некако смагло, а очи се чисто уг |
p> <p>Јанићије не одговори, седе за пањ и узе дикиш, да разрезује по обележеним линијама на мек |
калуп.</p> <p>Јанићије се скљуси за пањ и горко уздахну.</p> <p>Није се осећао побеђен; предвиђ |
долазак мајсторов.{S} Зашто је он зебао и од чега, није могао да самоме себи објасни?{S} Осећао |
о је и кир-Ламбре мајстор-Дишу уважавао и издвајао од осталих Срба.{S} Чак му је помагао и да р |
к, и што је кир-Ламбре толико зачикавао и препадао, да су се сви по кући смејали од срца њезино |
це, па се овде раскомотио, лепо испавао и онако комотан изишао на доксат, узео слатко и воду и |
едила, све је вршио па најпосле и певао и мукао толико, да је пред вече узбунио говеда, која се |
гласом, који је у исто време показивао и бригу и радост, што јој тако давно невиђени гост опет |
је толико година с презрењем дочекивао и увек држао у пристојној даљини од себе, сад су му се |
са Мацом, који је хаџију врло обрадовао и изазвао расположење, слично ономе што га осећа путник |
ина личност, коју је он дубоко поштовао и о којој је био тврдо уверен, да ће успети, да га изми |
о од осталих Срба.{S} Чак му је помагао и да радњу отвори и да му у чаршији подигне углед као р |
свега тога, што је оволики пут потегао и толике жртве принео ради свога потомства, он диже рук |
вљаш? — Зар сам зато толики пут потегао и новац трошио? — викао је хаџија на сав глас и подупрв |
ала нешто више, него ли што је он могао и помислити, када је почела тако говорити о пријатељици |
му.{S} Снагу своју чудотворну он је дао и овоме памуку, ама само за нероткиње, за друго не пома |
{S} Али сад, када је већ то обећање дао и када му је предосећање казивало, да је долазак газда- |
ло!</p> <p>Тако је мајстор Диша правдао и кумовим грехом свој грех блажио.{S} Но истину рећи, к |
ра, који је своју чудотворну моћ предао и ономе памуку, у коме је лежао.</p> <p>И од честога по |
би им, на суђеноме часу, свећу додржао и паром очи заклопио.</p> </div> <div type="chapter" xm |
ину главу, у колико је он, онако смрзао и бесвесан, могао схватати.{S} Срамота ће се за цело чу |
ало, и како се сав свет на чесми смејао и дирао га за оно.{S} Јанићију је тада прекипело и добр |
ирио и у мутвак, где је Јанићије стојао и очекивао на заповести.</p> <p>А када кир-Диша зађе и |
ницу и зато, што је та жена и сада, као и пре, имала своје сигурне приходе.{S} Половина београд |
ао говорити о томе, ма да је и она, као и мајка јој, знала о свему, што је он видео и тетка-Мац |
ери — баш уочи недеље — тетка Маца, као и увек, поставила совру и изишла на капиџик, да види ид |
</p> <p>Нема сумње, да би кир-Диша, као и многи други, ово питање извео одлучно и без дугога ра |
грех према покојнику, који је Србе, као и сви Грко-цинцари, уважавао само као добру муштерију, |
срце Лепосаву.{S} Он је хтео да је, као и обично, изазове на смеј, али овога пута промаши.{S} Њ |
е.{S} Главан новац мајстор Диша је, као и обично што је на путу радио, метнуо у ћемер и то опас |
овој кући.</p> <p>И кир-Ламбре је, као и Анастасија, одобравао Диши, што је тога неваљалца оте |
е дуго замајали.</p> <p>И Јанићије, као и сваки други, грабио је, да што раније дође на чесму, |
а оца, који не беше те среће да се, као и он, ожени Гркињом.</p> <p>Но човек једно мисли, а суд |
итој помоћи могла надати.{S} Он се, као и увек, <pb n="212" /> када се над његовом главом надви |
кир-Дума му не даде руке, него се, као и кир-Ламбре, пољубише у уста, а за тим поседише још не |
на толико исто пати, што нема деце, као и ти.</p> <p>— Па што се лени?</p> <p>— Што?{S} Што тре |
уверен, да ће и за другом му женом, као и за оном првом, ревно пазити.{S} Али радња, радња му ј |
> <p>Напротив, тетка-Маца га дочека као и обично и смешећи се:</p> <p>— А где си ти ђаволе већ |
антерија да се у свима димензијама као и пређе распиње.{S} Шта више сад је, (разуме се у пратњ |
осећао према њојзи онако исто љубав као и пређе, па, ако се може рећи, и више, у колико се уз т |
дана квасио врелу главу, жуборио је као и онда, а са гранчица, што се надношаху преко зида, стр |
, на које су, у то доба, мал’ те не као и на Турке мрзели.</p> <p>— Море, да је он човек на сво |
тује га; па и ја, ето, што поштујем као и тебе и кир-Ламбру, хоћу да те послушам.</p> <p>— Злат |
ра-Анастасија са Дишом измири, а он као и до сада остане и у будуће са Дишом добар пријатељ, то |
но зајапурено лице и сада је осећао као и онога часа, када је привуче себи.{S} Утисак <pb n="12 |
а, сада му постаде мрско онако исто као и кир-Ламбре и кир-Дума.</p> <p>— Бог види колико сам с |
дашњих „мертечких“ ексера.{S} Ексер као и сви ексери што су, само се од ових разликовао, што је |
други угао тесних улица, претрпаних као и увек разним сметлиштем, из кућа избаченим, што се на |
аху у једном уцвељеном срцу.</p> <p>Као и сва чаршија, тако је и кир-Ламбре мајстор-Дишу уважав |
и.</p> <p>Тако га је на улицама затекао и први сумрак, те једно то, што би могао пасти патроли |
томе часу наиђе. — Јанићије није чекао и онај други калуп, што се у мајсторовој руци обрете, в |
на њојзи.</p> <p>Ламбре је дуго праскао и размишљао шта га све може снаћи, кад се сукоби са раз |
у је чисто као претучен; једва се вукао и стењао, а са лица сливале се крупне грашке зноја, што |
р-Ламбре, ваљда због силне жеге, свукао и на под бацио.</p> <p>Таман све то покупио и пошао, да |
змахну песницама, па га је толико тукао и газио, да би га и убио, само да не дотрчаше људи, те |
а о њему, да је био непослушан, неваљао и да је мајстор учинио паметно, што га је отерао.</p> < |
и дана је мајстор Диша крупно премишљао и овај сан, или боље рећи Мацино виђење, на сваку руку |
моме себи.{S} А докле је тако размишљао и брижно погледао у „бешчедну“ будућност, кира-Анастаси |
од свију мисли што их је уз пут смишљао и он се, малаксао од тешког душевног напора и збуњен, в |
> газди све и каквога је пријатеља имао и каква му је жена.{S} И таман да се на таквој одлуци з |
се потужио, кад никога свога није имао и кад није могао никако напустити овога мајстора и отић |
о, оно, у што је Јанићије одавна сумњао и пажљиво мотрио, али што није могао да лако утврди, по |
, оборио главу на груди, тешко предисао и слушао, како му срце на махове удара, да пробије груд |
ретурао се по постељи, устајао, уздисао и псовао све што се на грчкоме језику налазило.</p> <p> |
или робу.</p> <p>То је била добра мисао и ко зна не би ли тај посао испао кир-Думи за руком; ал |
ра-Анастасија је имала само једну мисао и одмах је извела; дала је једном Циганчету две гурабиј |
, како је Јанићије хтео да остави посао и како му он није дао.{S} Кад је сутра дан Јанићије одн |
одрмусао га ваљано, па му је онда читао и претио на све начине.</p> <p>— Чапкуне, да би чапкуне |
ко се сплео и збунио, да је само хуктао и стењао.{S} Био је толико неодлучан да ма шта уради, д |
шамаре заједно са газдиним хлебом гутао и чувао их, да их доцније он, кад буде произведен за ка |
тако оставиш.</p> <p>Јанићије је ћутао и збуњено, натуштених веђа, гужвао један широк орахов л |
остаде сам.{S} Тако је неко време ћутао и отирао зној, а мало за тим устаде, с муком се довуче |
ушу као стена и он је као заливен ћутао и очекивао од тетка-Маце, да она сама пронађе пута и на |
је било мутно и тупо, а уз то је осећао и неко одмерено хуктање, као онај шум што се чује у ков |
онако срдито пребацила, но ту је осећао и неки неодређени бол од самоће, коју ће без ње осећати |
г узбуђења, али он је ишао напред, ишао и не обзирући се за поздравима људи и не застајкујући п |
очекати.{S} Очи су му севале грозничаво и чисто набрекле.</p> <p>— Сува кучка, бре!{S} Ели ћеш |
еје?{S} Од куда Ламбре ту?</p> <p>— Ево и ови су видели, када сам их донео у дућан, а после сам |
а тада у кући и башти било је врло живо и весело.{S} Лепосава је имала лепо грло, па када би за |
ивије куцало.{S} Ближио се тако пажљиво и спреман вазда, да се у згодном часу сагне, како би га |
, те само што промуца нешто неразумљиво и са очекивањем, испуњеним страхом, звераше у тетка-Мац |
p> <p>Јанићије прекорачи праг страшљиво и нађе се очи у очи са мајстором.</p> <p>— Шта је, бре? |
у дубину своје душе, него је страшљиво и готово са трепетом једнако мислио о радњи, о ономе шт |
робије груди.</p> <p>Лепосаву дирну ово и она му се приближи.</p> <p>— Бога ти, шта ти је? — ре |
ја ће му унети у кућу мир и задовољство и до године, ако Бог да, наследника.</p> <p>Свадба је б |
о, без обзира на устабашко достојанство и оне четрдесет и три године, које су га иза разапете а |
к онда виде, како би му боље било да го и бос протрчи кроз чаршију, него ли да се у оваком одел |
виде, да из ове кући може изаћи само го и бос, њему се учини, да је пронашао прави узрок Јанићи |
p>— Бога ти, шта ти је? — рече му благо и такну га руком по мишици.</p> <p>— Ја... ја не могу т |
овори, и Јанићије сад немаде куда, него и сам да ућути, у толико пре, што Лепосава нарочито зас |
мо да се сматрало као велико чудо, него и као велики грех.{S} И мајстор-Диши су замерали, па су |
Зосим био му је не само добар вођа него и одличан поштовалац, који је на свакоме месту и код св |
а сва уста не само на мајстор-Дишу него и на кир-Думу, што се толико заслепио, те допустио, да |
знам — одговори Маца — Изменио се много и то ме брине.{S} Знаш како је: да ми је рођено дете, н |
оја, што би за здрава човека било много и на највећој летњој припеци, а камо ли на овако благом |
та, чим се освести! — рече хећим строго и даде Маци неколико врло крупних пилула.{S} А за тим п |
мајстор-Диши су замерали, па су га дуго и гонили, да се ожени, али он тога не учини, можда и за |
ена отрча у кућу.{S} А Јанићије је дуго и дуго стојао забленут и зачуђен оним, што је онако нес |
е све оно урадио не размишљавајући дуго и под првим утисцима оне кира-Манине речи, којом га је |
оме правцу говорио је кир-Дума још дуго и дуго.{S} На све могуће начине он му је показивао, как |
а у чело, и лађа се отисну.</p> <p>Дуго и дуго још стајали су:{S} Маца, Лепосава и Јанићије и г |
и.{S} А уз ово осећање расла је упоредо и она бојазан, да ће <pb n="93" /> постати предметом св |
младост.{S} А како је он без речи седео и само трљао чело тражећи каква таква излаза, кира-Анас |
јка јој, знала о свему, што је он видео и тетка-Маци испричао.</p> <p>— Да кажем, не ваља!{S} О |
/> да ту жену није никада толико волео и тако везан био за њу, као баш сада, када га је она пр |
да и ове невидовне беде толико се сплео и збунио, да је само хуктао и стењао.{S} Био је толико |
авом надвијала зла судба, потпуно сплео и у страху од могућне несреће, чим би му се дало, побег |
олико, да је Диша код прве цене занемео и изгубио вољу на пазар и на децу; а он је опет нудио т |
ије сметало, да општи утисак буде весео и задовољан.</p> <p>Али друкчије је одјекнула ова вест |
Јеси јунак! — рече Маца. — Такав је био и онај мој: као од брега одваљен!{S} Није се тај бојао |
</p> <p>А кад би причао све, где је био и шта је радио, само би још више пред Лепосавом утврдио |
ризла и кући гонила.</p> <p>Зато је био и довољно морално награђен.{S} Хаџи-Зосим био му је не |
овољства и, Бог зна, не би ли заборавио и на своју тежину и на своје године, па чак и на то, да |
ко повео за женом, он се сасвим отпадио и од оног малога броја српских познаника, са којима је |
} Јанићије је све то драговољно изводио и био је увек задовољан, кад год би опазио како јој од |
и ове земље, по којој је Спаситељ ходио и чуда творио, да се није усуђивао ни да пљуне на ту зе |
а, који га је из године у годину снажио и освежавао на истрајан рад, лежао је пред његовим нога |
ило.</p> <p>Али како није никуд излазио и сваки разговор о томе избегавао, то он није ни могао |
у је исто рекла и онда, када је загрлио и пољубио.{S} И та реч, боље рећи, тај меки, нежни нагл |
ира-Анастасију оно, као што је измислио и за мене ово, што се сад по чаршији говори.{S} Ама нис |
и сам верујем, да је комшилук измислио и за кира-Анастасију оно, као што је измислио и за мене |
<pb n="21" /> силна изненађења занемио и пред проводаџијама стајао заципљен, као онај пањ на к |
</p> <p>Међутим докле се он овако ломио и у нерешљивости својој вртео око својих мисли као врте |
ш ти, да сам те ја толико година хранио и мучио се око тебе, да те занату научим, па сад, кад с |
ених корака човек, одједаред се изменио и дао на оваку журбу.</p> <p>И није се преварио.{S} Хаџ |
под бацио.</p> <p>Таман све то покупио и пошао, да се неопажено извуче из собе, када се у тај |
и, да осмотри је ли све у реду; завирио и у мутвак, где је Јанићије стојао и очекивао на запове |
ти у памети, колики је све пут претурио и што се до сада истрошио, цигло ради једнога детета.</ |
нут стишају метеж, који му је подхватио и душу и срце и мозак.{S} Грозничава ватра лизала га је |
ога свога, који би га срдачно прихватио и благим мелемом ране привио.</p> <p>И мајстор Диша се |
рављајући на све огреботине, муку мучио и све јој обећавао, само да се стиша.</p> <p>— На поље! |
овела мужа кући, пошто се добро намучио и нагладовао.</p> <p>Ни пре Лепосавине смрти, ни после, |
а и занија главом, као да се чуди, како и тих седам дана прођоше.</p> <p>— Сирома кир-Бенџо!{S} |
хвати, трже као опарен, кад угледа како и нож и очи кира-Анастасијине севнуше оштрим сјајем; ст |
теби?</p> <p>— Неће Ламбре!{S} Он како и ти, ич се не разбира за децу.{S} Кад не даде Бог по х |
плећима. — За тебе ћемо да правимо како и за нас.</p> <p>Разложише му понова како нема смисла д |
ињаху, попуцаше, и њему стаде тако лако и ведро, те у мало што не поскочи, да је на ново загрли |
ељске савете претио, могло се врло лако и обистинити; грчко-цинцарска чаршија, у то време, држа |
ногом прекорачио кафанскога прага, тако и није могао брзо сазнати за ове сплетке, те да их за в |
а теби и твојима помогне.</p> <p>— Тако и ваља.{S} Мајстор је више од оца; отац само што роди, |
а, којима су деца једна тегоба, па тако и немају никога свога, који би им, на суђеноме часу, св |
осава испрошена и обележена, па је тако и урадила.{S} Другарице Лепосавине сјатише се, да јој ч |
чврст и непомичан као стена, па је тако и урадио.{S} Кира-Анастасија, навикнута да, на крају кр |
плачеш, лудо?{S} Камо среће да се тако и догоди; а она што прича, то јој је криво, завиди што |
сили махом варошани како по Србији тако и по Румунији и Грчкој.{S} Капа је та грчког, византијс |
пуну власт надзора, како над кућом тако и над домаћицом, а што се тиче Јанићија, он је био потп |
један добар пријатељ како Ламбрин тако и покојника и његове удовице, журио је, да се што пре ч |
ј сплетки толико исто крива била колико и мајстор Диша, морала је да чује и такве ствари, на ко |
ј, стотине, а то је таман толико колико и ни једна.{S} Међутим, кира-Анастасији није било до че |
своје потомство, толико је исто колико и не живети.</p> <p>И што му ова брига не би увек на ум |
ва служба била је колико напорна толико и строго поверљива.{S} Ни једну важнију „штафету“, која |
мо због Маце одлазио! — одговори Станко и поче се смејати својој досетци.</p> <p>Мајстор Диша с |
/p> <p>— Не дај, Боже! — уздахну дубоко и, покривши се јорганом преко главе, три пута се прекрс |
Београд, где му је било све тако горко и мрско.</p> <p>И свему је она крива.{S} Ње да не беше, |
и утаче се у очи своме мужу тако дрско и изазивачки, да се овај чисто забезекнуо пред тим изра |
о комотан изишао на доксат, узео слатко и воду и запалио чибук, па сада задовољно брекће и ужив |
атио прстен.{S} С почетка се и веровало и није: али када тетка Маца, која је тога дана обишла в |
ја — а онај, кога је искушење савладало и отишао пре Ускрса и Четрдесетнице, тај не може да буд |
ивоту кир-Дишином.{S} Све се то опажало и у дућану и на самоме мајстор-Диши.{S} Дућан је прошир |
ђен од толике гомиле света а можда мало и уплашен од ратоборнога изгледа Ламбринога, обазре се |
ода по поштеној чаршији.</p> <p>За мало и од живога разговора и Ламбриних шала изви се песма.{S |
сао довела Думу њему, па се чак по мало и досећао, да ће се тицати и удовице, те му некако дође |
ишљена у оно кандилце, што је пуцкарало и својом слабачком светлошћу преливало преко црне иконе |
ао трогодишњи парастос, те тако нестало и последњега изговора ради чега не би могла још да се у |
на; а све оно што га је до сада тиштало и мучило, распукло се и ишчезло као мехурић на води.{S} |
сав мах беснела; а када се море утишало и хаџија укрцао у лађу, предстојало му још једно неприј |
а за оно.{S} Јанићију је тада прекипело и добро је одаламио Лепосаву, а она, бранећи се, изгреб |
есет и четири! — одговори Ламбре весело и даде знак својој домаћици, да пред госта донесе распа |
што си подупро капију? — рече му весело и дрпну га за рукав.</p> <p>Али Јанићију се стегло грло |
е, држећи је за руку и хладећи јој чело и зажарене образе.</p> <p>Лепосава му стиште руку и мал |
мајстор-Дишу за главу, пољуби га у чело и оба образа; а мајстор Диша, још збуњен од изненадне с |
нуто — сад може да се догоди све, и зло и добро.</p> <p>— Како: зло? — запита хаџија очевидно п |
па многе нероткиње, међу којима је било и сасвим непознатих јој жена, долазиле су, да виде чудо |
рича газда-Диши потанко све шта је било и како га је кира-Анастасија после митила; па чак не за |
да је водом напоји.</p> <p>Тако је било и овога јутра.{S} Диша је зором отишао у дућан наредивш |
а пролећа он није чуо, — све је то било и сувише слабо да га изведе из неме дубине у коју је то |
еним, што се на пролетној жези сасушило и често неким интимним задахом запахњивало.</p> <p>Међу |
аса, када је Ламбре позвао младу у коло и почео с њоме играти, кира-Мана и Думиница увукоше и м |
ска кућа могла позавидети.</p> <p>Топло и сунчано лето грејало је над густим зеленилом београдс |
ервиш, чије је лице све у браду зарасло и под високом купастом капом, око које се омотавала чал |
како као побожни поклоник долази овамо и свима онима, који су невични били обичајима овога све |
ни христијани, сећамо, да му се клањамо и молимо.{S} Богатији је, мој синко, он и од Султана и |
послени свет, који се око ћепенака тамо и амо муваше, чинио се мајстор-Диши, да је баш данас на |
она не пође?{S} Ако је суђено да патимо и да гладујемо, то је онда судбина!{S} А од судбине ник |
више.{S} Извадиће своје калфенско писмо и отићи ће из ове проклете вароши, да се никад више у њ |
лство своме пријатељу учинио.</p> <p>Но и ту мисао потисну друга, а ову трећа и тако редом, те |
што није? — одговори тетка Маца лагано и разложито, као да се ту о некој незнатној ситници гов |
з речи, а тетка-Маца за то време лагано и на одушке развијала је своје погледе на данашњи свет, |
о чему причала, то је увек тако лагано и сређено разлагала, као да је водила рачуна о свакој р |
а се чини?</p> <p>Мислио је испрекидано и тупо гледао у она комшијска врата, иза којих је извир |
ућа — одговори Анастасија тако прибрано и тако хладно, као да прича о нечему што је се ни мало |
и његовоме чапкунлуку; оно је повећано и тиме, што је њезин муж најурио из куће Јанићија, који |
не казујеш? — завапи Диша тако молебно и скрушено, као човек који предосећа да му од тога цео |
је дошао, она га је осетила инстиктивно и у грудима јој тако живо закуцало, да у мало није упус |
његова жена примише стрица тако хладно и без икаквога обзира, да је старац одмах опазио, како |
ко имање без наследника.</p> <p>— Једно и још једно, доста!{S} Не треба више; нек буде макар је |
нићије стаде у близини ћепенка снуждено и скромно.</p> <p>— Шта тражиш ти овде? — запита газда |
а га дотерам! — викну хаџија раздражено и изиђе на улицу.</p> <p>Но у ћор-Ахметовој кафани не б |
о га брзо пређе, кад угледа расположено и озарено мајсторово лице.{S} Диша упаде у дућан, заруч |
миндерлук, обухвати шакама једно колено и поче се горњим делом тела нијати одмерено и сетно, те |
и.{S} Она укочила поглед у престрављено и потпуно збуњено лице Ламбрино, руке јој клонуле а у н |
/> у исти мах, беше изненађено, збуњено и препаднуто.{S} Као запањен стојао је и није знао, шта |
ш... пре, кад оно... — муца Бик збуњено и чеше се за врат.</p> <p>— А, ту ли те сврби, магаре! |
че се горњим делом тела нијати одмерено и сетно, те тако изазивати утиске неких успомена, до ду |
на, баш када је хаџија почео узнемирено и помало љутито да премеће бројанице по руци, упаде шег |
сава га је и сада предусретала отворено и, у колико јој то допушташе нови положај, весело, нежн |
је био сам у мутваку, онда је отворено и без зазора разговарао о мајстору.{S} Једном рече тетк |
Није више морала живети онако повучено и зазирати од најмањега шушња.{S} Некадање пријатељице |
и.</p> <p>— Па сад? — запита преплашено и стаде пред Мацу као укопан.</p> <p>— Сад, шта да Бог |
и насмеја се, кад опази оно преплашено и као крв зацрвенело лице хаџијино.</p> <p>Диша оде у б |
не за нечим, па да му се то као умешено и испечено само у руке спусти.{S} Жељкао је да постане |
та од тај посао! — рече Ламбре скрушено и отури одело од себе. — Уједе ме, пцето; шта сад да се |
бу и гневно расположење остајало снажно и несаломљено; враћао се својој љубави према неверној ж |
а чаршија, у то време, држала се сложно и, где год су њезине устабаше прегле, чаршија је за њим |
Дан ноћ осећао је како му је све празно и несносно; дан ноћ чезнуо је за њоме, и једнога дана о |
аспите, бре?! — јекну кир-Ламбре очајно и пљесну се шаком по челу, да је кира-Мана, која се при |
е оне кратке претње, спавала тако мирно и дубоко као да се између ње и супруга није ништа десил |
овори Лепосава кроз плач чисто прекорно и исприча цео догађај између ње и Канчета.{S} Само је б |
еце сналазе.</p> <p>Но, ма колико јасно и убедљиво да беше њезино осликавање злих страна и тего |
есмицу и, онако уз посао, запева гласно и јасно да се по целоме дућану хорило.</p> <pb n="32" / |
то нећу да те издам, —- рече полугласно и погледа је у очи.</p> <pb n="68" /> <p>— А дреје?...{ |
кад угледа како кира-Анастасија радосно и без икакве стрепње дочекује свога супруга.</p> <p>Кир |
одговора она га погледа ведро и пркосно и продужи пут ћутке.{S} Јанићије је ишао поред ње мало |
ољем!{S} Ела, удрите! — рече му пркосно и са презрењем баци на њега један крвнички поглед.</p> |
Дишино џангризање поче бивати несносно и једнога дана, кад Диша, мислећи ваљда да није довољно |
и лако трептање.{S} Њему стаде пријатно и ведро; а она потајна изнутрица, која га је, поред све |
уј се!</p> <p>Јанићију поста непријатно и поче зверати час амо час тамо; навикао је да од своје |
промаши.{S} Њој стаде некако непријатно и учини јој се, да би требало да га ма на који начин оп |
памет издаје, у глави му је било мутно и тупо, а уз то је осећао и неко одмерено хуктање, као |
ћих новости, а умела их је тако потпуно и слатко причати, да је милина била слушати.</p> <p>Бил |
отив, тетка-Маца га дочека као и обично и смешећи се:</p> <p>— А где си ти ђаволе већ три дана? |
тајала насред собе, па је тако апатично и са тужним изразом лица посматрала облачење кир-Ламбри |
и многи други, ово питање извео одлучно и без дугога размишљања, да му не цепаху душу два снажн |
питања, што их је кир-Дума тако одлучно и оштро излагао, сплетоше га за часак.</p> <p>— Ето, ви |
и тетка Маца, али некако тако неодлучно и с таким изразом очију, као кад би неко хтео да каже:{ |
свега овога може исплести нешто страшно и по њега и по све остале, о чему у првоме тренутку сво |
а сумња, да то што је обећао није добро и да ће газда-Диша и без њега сазнати све: како је кира |
икну Диша весело. — Ово ће бити и добро и Богу угодно.</p> <p>И од 4000 гроша сиђе поклон цркви |
S} Уместо одговора она га погледа ведро и пркосно и продужи пут ћутке.{S} Јанићије је ишао поре |
.</p> <p>Кад је чула да јој је муж умро и сахрањен тамо далеко, фудул-Стаменка је, као стрелом |
ренео.</p> <p>— Ба! — узвикну Бик -— то и ја могу.</p> <p>— Јок, то ти ниси кадар.</p> <p>— Мор |
ор-Диши би сасвим ново; куд је он на то и помишљао!{S} И он се као запањен загледа у комшију.</ |
би опазила трагове од суза; али Маци то и не паде на ум.</p> <p>— Седиш, ћерко, седиш, а из ран |
} Па кад би то све било, да ли би он то и дочекао?{S} А код овога мајстора његово произвођење б |
лека није слутио, да му је стриц већ то и да ће га у скоро наследити.{S} Чезнуо је за кира-Анас |
од ових, срдито му одбаце аспру у блато и оде.{S} Тада мајстор Диша тужно узвикне:</p> <p>— Нем |
ти ваљда на Бога камењем бацао.{S} Ето и ја тако; донела сам Лепосаву тек у четвртој години.{S |
а око себе.{S} Не потраја много, па ето и Лепосаве, румене од стида и оборених очију на под.{S} |
даде, и како је казала да је Диша псето и да није човек.</p> <p>Страшна новост начинила је од и |
а му је лева рука, којом је обавио вито и еластично девојачко тело, осећала онај отпор и оно та |
лију нероткиња, роди одмах дете честито и благословено.{S} Ама, што ће њему, он има децу!</p> < |
роша, а продао је баш томе купцу за сто и педесет.</p> <p>— Колико рече?</p> <p>— Сто хиљада — |
ајстору, јер због ње неће да губи место и да на ново у другога газде започиње занат; али, како |
главу шећера или трубу платна, а често и по неколико аршина свилене материје или нове новцате |
тка-Мацине куће не зна се, па тако исто и где је провео прву ноћ без жене.{S} Тек сутра дан не |
помислио да је са овим питањем на чисто и кад год је она слика кира-Анастасије заједно са свима |
јасноћи видео, како му је без ње пусто и како је сав овај живот ништаван и празан.</p> <p>— Ух |
у.{S} И докле је мајстор Диша забринуто и са чежњом помишљао у овој песковитој и зрелој Јорданс |
одговори Јанићије</p> <p>— Ваљада, што и тебе не поведе?</p> <p>— Није, него што не поведе и т |
им ти оде!{S} Неће да слуша; а ако, што и послуша, то све наопако.{S} Нисам смела више ни да му |
Може бити она ће пристати; она није што и Анастасија.</p> <p>Али кад год је покушао да јој каже |
subSection" /> <p>Погреб је био као што и приличи једној устабашиници.{S} Однесена је под еснаф |
ати такву светињу чинило му се исто што и целивати руку Спаситељеву.</p> <p>Но пре него ли ће м |
је Анастасијина порука била то исто што и заповест, он прикупи бројанице, извири још једном кро |
лицу да изиђе.</p> <p>Али има нешто што и неодлучне до одлуке доведе.{S} Разуме се да, у таквим |
у оно доба, беху друштвеноме животу што и со хлебу, и чијим трговачким фирмама не могаху одолет |
у свој својој лепоти и бујности плануо и разбуктао се у њезину срцу, да је занесе, опије, па с |
ио се кир-Дума, да га је Ламбре обмануо и да је заједно са кира-Анастасијом у Галцу, где је отв |
од оне жене, за којом је толико чезнуо и од које је тако жељно ишчекивао бар једнога сина.</p> |
сна кир-Ламбру.{S} Онако бунован, зинуо и он, бечи очи, али никако не може да се разабере, где |
у, када га је угледао како се разметнуо и хрче на туђем миндерлуку, као да је у својој кући и к |
а и њихов живот текао је одмерено, тихо и без облачка; откуцавао је као сахат на градској „саха |
ћу долази.</p> <p>— Е ли она ту? — тихо и задувано запита Ламбре.</p> <p>— Овде је!{S} Ама шта |
ом, дотле је у тој кући ишао живот тихо и мирно, као домаћин, који је мало час дошао са бурне у |
сам, мајсторе! — одговори Јанићије сухо и дрхћућим гласом.</p> <p>— А што си бре такав у лицу? |
а дао од еснафских пара, уложио у еспап и довео још два шегрта.{S} А њега самога, за ову годину |
мајсторовом, овај дочепа ненадно калуп и исповрте на њега; Јанићије се, у добар час, саже, те |
е куме прихватише ово као свршену ствар и, пре него ли што су њихови мужеви успели да се појаве |
ље...</p> <p>И тако мајстор Диша, ведар и лак као младић, убрза из куће, оде мало до дућана, те |
, који му је сметао да буде онако ведар и безбрижан као до сада!{S} Но он није имао никога свог |
ве цене занемео и изгубио вољу на пазар и на децу; а он је опет нудио толишно, да је свети чове |
вакога вечера пребрајао би дневни пазар и милостиво посматрао у гвоздењачи наслагани капитал у |
би му, можда, и дао комад хлеба, макар и за душу мртвих, да је заискао; али то га беше срамота |
се врати кући, да се још једном, макар и крвнички, погледа с њоме и да је дотера, бар да му се |
ајући се, да ће се она сетити, па макар и сажалити, <pb n="129" /> те изићи да га саслуша; али |
прошлости лепе удовице ишчачкају макар и једну трунчицу; а већ после би им лако било да од те |
е су се онако крвно завадили деда Митар и Станко туфегџија).</p> <p>Ма да је онако одлучно нају |
ти овога мајстора и отићи бољем.{S} Јер и бољи мајстор то би исто радио са својим шегртима.{S} |
но што је на путу радио, метнуо у ћемер и то опасао око паса до саме коже, а у кесу је метнуо ш |
страховито рикну, избљува велики ексер и нестаде је.</p> <p>— Сад народ у гомилама хрли пустињ |
атељ жели, да види и целује свети ексер и да приложи на зидање светога храма.</p> <pb n="194" / |
е домаћицу, која ће му унети у кућу мир и задовољство и до године, ако Бог да, наследника.</p> |
кући чује се дан из дан девојачки жагор и певање.{S} Лепосавине другарице долазиле су, као на м |
ично девојачко тело, осећала онај отпор и оно таласање њезиних недара.</p> <p>Долазило му да по |
еснаф захвалношћу; а после тога „ктитор и приложник храма сего“ постаће и велики добротвор свог |
зор, за којим се одмараху његов мајстор и мајсторица.</p> <p>Сутра дан сви чираци са Јанићијем |
дао од куда ли ће тек искрснути мајстор и какав ће изгледати у лицу.</p> <p>— Ако је одала, онд |
Све што један честит, заслужан мајстор и имућан газда може постићи, то је он у грађанству и св |
етка-Маце и да кажеш: поздравио мајстор и шаље ово! — Јеси ли разумео?</p> <p>— Јесам, мајсторе |
мати ствари.</p> <p>— Поздравио мајстор и шаље вам ово! — испоручи Јанићије, збуњен девојачким |
<p>Јанићије устаде, метну руке на појас и ниско се поклони газди.</p> <p>— Хвала ти, као оцу на |
миндерлук, притиште песницама под појас и поче тешко уздисати.</p> <p>У таквом га стању затече |
ц трошио? — викао је хаџија на сав глас и подупрвши се песницама о широке слабине, које од узбу |
да се пољубимо! — чу се Јанићијев глас и пред крчмом наста љубљење, које циганска ћеманета пра |
ој одговори, фудул-Стаменка повиси глас и поче на сва уста викати и грдити Лепосаву.{S} Њезина |
неколико тренутака одмеравао овај стас и лице, које се стиђаше да баци поглед на свога будућег |
ам на сну два пута чула; али, кад ноћас и по трећи пут баш будна зачух, рекох:{S} Није фајде, т |
Море, није да сам снила, него сам ноћас и будна видела.{S} Ово је пуна година, како ја сваког п |
уди се Јанићије.</p> <p>— Да се склонис и поарну послу да најдес.{S} А ја искам да се састанем |
} Радос је то, кума-Анастасија, и радос и една сладос!{S} Ено, мој Алкибијадес!{S} Клефта, прав |
е спусти.{S} Жељкао је да постане богат и угледан грађанин, а ни из далека није слутио, да му ј |
и с њоме тако: пљунуо би на онај дукат и сву би ногама изгазио.</p> <p>— Или ћу је убити или ћ |
/p> <p>— Зар сада, када си изучио занат и на путу да постанеш човек, хоћеш у село?{S} Шта ћеш, |
ошћу расклапао један по један докуменат и разређивао по столу, а сваки од њих био је утврђен пе |
лави ништа.{S} А увек, кад подвије врат и полети, мукне тако, да вам се чини то бик муче.</p> < |
лварицама, опуштених плетеница низ врат и к’носаним обрвама, које се као два црвена лука високо |
а и овај Јанићије Бик, чији снажни врат и пространа плећа одаваху силу младости у свој својој б |
сокога чела, искрете мало у страну врат и танким гласом запева:</p> <quote> <l>„Кокона Маријола |
цо!</p> <p>— Знам, знам, Дишо; али свет и то зна, да ти не избијаш из моје куће; зна свет да те |
о да ово, што је сада чуо, зна цео свет и да сваки од ових људи, који га сада погледају и који |
је била врло замишљена, па је по десет и двадесет пута истрчавала капиџику, да га одшкрине, ко |
г!“</p> <p>И докле је ове речи по десет и дваест пути понављао, а просјак пред вратима понизно |
ело би се сва грчка чаршија за двадесет и четири сахата иселила у Јеладу.</p> <p>Измоштен душев |
оге поред свога госта.</p> <p>— Педесет и четири.</p> <pb n="12" /> <p>— У здравје да нанижеш о |
ој руку у којој су бројанице са педесет и четири зрна, као дренак дугуљаста и крупна ћилибара.< |
го, кир-Ламбре, много бре, оште педесет и четири!</p> <p>— Неје много за едно мудра и уважена г |
<p>— У здравје да нанижеш оште педесет и четири! — одговори Ламбре весело и даде знак својој д |
ити тридесет и шест година.{S} Тридесет и шест година, па још бити неожењен, не само да се смат |
јстор-Дишу, њему је могло бити тридесет и шест година.{S} Тридесет и шест година, па још бити н |
устабашко достојанство и оне четрдесет и три године, које су га иза разапете антерије за леђим |
а један стручак босиока, заспао.{S} Сит и зачаран овом маштом, заспао је Јанићије тако тврдо, д |
људи.{S} Знала сам ја, да си ти честит и да онако мора бити, како ти кажеш.{S} Нека ти је са с |
га свима похвалама, што је тако честит и одан своме мајстору; а Диша му, шта више, посаветова, |
ивошћу пратио приватан, породички живот и домаћи праг чувао као „свјатаја свјатих“ од нечистих |
миче дан, без кога би му сав овај живот и тековина пуста остала, над његовом главом надвијала с |
прилике, решавао ову борбу Дишин шегрт и старао се свим начинима да се пред својом савешћу опр |
знао, да ће мајстор сутра звати на част и Ламбру и кира-Ману, па му дође необично тешко, кад по |
ите за то!{S} Ви само да му чувате чест и да знате, да една паметна и честита жена нема засто д |
љаше.{S} Трећега дана толико је слабост и нека ватра обузе, да паде у постељу и тако цео дан ле |
бе кињи, да жали своју несрећну младост и да на њезине очи вене, не би ли се уверила, какву му |
ир, у коме се огледала и чежња и радост и нестрплење, све у један мах, не дадоше му да се на је |
и своме еснафу постигао на своју радост и на големи јед кир-Думин, који је још једнако уздисао |
Диша, коме паде у очи силна малаксалост и бледоћа.</p> <p>— Ништа ми није.</p> <p>— Море, ти си |
но савлађујући у себи сувишну збуњеност и страх и трудећи се да се колико толико прибере.</p> < |
ја постала је ових дана сушта услужност и љубазност наспрам Дишинога шегрта.{S} Није било јела |
је овога пута одлучио, да остане чврст и непомичан као стена, па је тако и урадио.{S} Кира-Ана |
Јанићије је дуго и дуго стојао забленут и зачуђен оним, што је онако несвесно учинио.{S} Чинило |
кад је Диша изјавио, да ће одмах на пут и да од силне бриге за радњом <pb n="190" /> не може са |
а.</p> <p>А то, како се оженио први пут и како је са овом женом прошао, треба да се зна, јер ст |
а обузимати нека топлота, а по који пут и забуна у глави.{S} Пред кућом му се баш заврте и он с |
ко ишчекивање, %на најзад и онолики пут и онолико ломљење по туђим земљама, и све то за што?{S} |
ије, окадише лађу и пожелеше срећан пут и још срећнији повратак хаџији.{S} Прво се Лепосава поз |
прстена, набацао.</p> <p>А када га већ и срце и разум гонише, да се осврне на тако убедљиве ра |
ије.{S} Јанићије је зрео човек; има већ и мали капитал од толикогодишњег непримљенога ајлука, к |
ољуби.{S} Од толиког његовог грлења већ и комшилук балдиса само гледајући, тек нећеш ти!</p> <p |
еној кући, наста такво стање, да се већ и у комшилуку почело о томе расправљати.</p> <p>Кира-Ма |
до прстена означено, они могу бити већ и у Влашкој, па ако је нужно чак и у Галцу.</p> <p>Ма д |
ацале сумњиве погледе на онај младешчић и свеже лице, озарено очима, које су се и кроз најтужни |
зине молбе, па чак ни на онај младешчић и несташно скакутање око пространога обима, који је кир |
од толикога напора, једва се кроз собу и по авлији вукла.{S} Цео тај дан, и сутра дан, она је, |
днога вечера дође Диша кући, уђе у собу и рече Лепосави, да иде у мутвак, јер хоће са њеном мај |
и да им прими Бога или да утекне у собу и врата забрави?{S} Али, оне су се тако љубазно смешиле |
е од задовољства, улази са Мацом у собу и ведро гледа око себе.{S} Не потраја много, па ето и Л |
нешто кир-Диша, у тај час, упао у собу и угледао ове у вис уздигнуте руке, са којих су широки |
шегрта пословала, час у гостинску собу и као шева међу пуним класјем весело певушила или се на |
едином осећању, које је кроза сву срџбу и гневно расположење остајало снажно и несаломљено; вра |
Он нечујно ошкрину врата, провуче главу и загледа унутра.{S} На миндерлуку је спавао кир-Ламбре |
и он већ беше на улици; она обори главу и са неким изразом досаде и срдње одмахну руком:</p> <p |
pb n="217" /> <p>Тетка Маца обори главу и оде у мутвак, тек да од Јанићија сакрије сузе, које ј |
лази у собу, но, како је промолио главу и пружио једну ногу преко прага, тако још стоји држећи |
стојао Јанићије, стидљиво оборио главу и не диже очију.</p> <p>— Добро јутро, дете!{S} А где с |
<pb n="96" /> <p>Диша обори сетно главу и немо се загледа у врхове својих јеменија.{S} Кућа зат |
он сав претрну.{S} Крв му сукну у главу и страшна забуна толико га обузе, да му у један мах изг |
поручила ти да дођете на једну баклаву и татлије вечерас.</p> <p>— Не могу, газда! — одговори |
ом.</p> <p>Маца махну очима на Лепосаву и ова изиђе на поље; али по староме обичају, који је он |
весело ћеретање, па кад опази Лепосаву и чу, како се са осталима смеје, очи му се закрвавише а |
Читав низ разапетих ћепенака кроз криву и тесну улицу на Зереку и Бит-пазару румени се у јутарњ |
Ламбре, и он зажмури, изговори заклетву и колико је могао сигурније изиђе из суда оправдан.</p> |
ом.{S} Он је баш тада довршавао молитву и из земљане кадионице окађивао ово сандуче.{S} Хаџи-Зо |
ндучета, старац изговори кратку молитву и принесе ковчежић хаџијама, да га целују.</p> <p>У сан |
зда може постићи, то је он у грађанству и своме еснафу постигао на своју радост и на големи јед |
су успомене припадале њезину удовиштву и, можда, надама које је она управљала сасвим другим ст |
е жене из куће зовнуше, он прибра снагу и крстећи се уђе, да види покојницу и да је целује.</p> |
скушава ђаво.{S} Метнуо ти у срце бригу и страх за радњу, само да те одврати од побожних молита |
који је у исто време показивао и бригу и радост, што јој тако давно невиђени гост опет у кућу |
стићи двоструку корист; одужиће се Богу и задужиће свој еснаф захвалношћу; а после тога „ктитор |
кије, у којој се свети човек молио Богу и мучио своје тело шибањем, забадањем ножева у бутину и |
ц се дубоко замисли, ухвати се за браду и оборене главе по који пут дубоко уздахну.{S} Видело с |
обале, и тек када се каик одби низ воду и изгуби иза градских бедема, он се врати натраг, сврат |
ан изишао на доксат, узео слатко и воду и запалио чибук, па сада задовољно брекће и ужива у хла |
ка допрати Дишу до Јалије, окадише лађу и пожелеше срећан пут и још срећнији повратак хаџији.{S |
која, у оно време, једном савесном мужу и домаћину стајаху на расположењу.{S} Ретко који дан да |
шију, те да уз пут мало боље промозгају и удесе, а кира-Мана, чим их отпрати очима, штуче кроз |
ки од ових људи, који га сада погледају и који му називају Бога, јасно, као на длану, виде шта |
пље моје.{S} Тим копљем пробошће аждају и ослободиће пород свој!“</p> <p>Кад Маца доврши ово, д |
а свет да тетка Маца има ћерку на удају и да си ти нежењен.{S} Е, па онда ко ту да докаже, да у |
<p>Рано, у зору, кад сви шегрти устају и журе, да испред дућана почисте и по дућану полију вод |
Сад њих двоје осташе, да се споразумеју и утаначе дан прстена и сватова.{S} Кућа Мацина била је |
на њему.{S} Дућан је отварао пре свију и затварао га после свију, те га је тако ретко когод мо |
ритегао кајишем о колено једну јеменију и прошива ђонове, а испод очију прати сваки покрет свог |
нице стегоше..{S} Журно изиђе на капију и изгуби се за углом.</p> <p>— Удаје се, за мога мајсто |
во је луди Диша, који има жену ороспију и који због ње туче шегрте!“</p> <p>Разиграна машта Јан |
привуче и лагано покупи ћурче, антерију и чампаре, што их је кир-Ламбре, ваљда због силне жеге, |
ново ћурче и свилу за свадбену антерију и леп шарен појас; а већ нови ђевђелук (капа „дињара“) |
упружница мајстор-Дише обућара, честију и љубовју озаривши јего ранше уцвјељену душу, а по том, |
, седео је нем и поражен према Јанићију и обојици шегрта, који су напустили посао, па онако сед |
ума већ беше спреман, да оде у полицију и да се пожали, како је нестало кир-Ламбре, а и да иска |
е сада све заједнички веселе, задиркују и смеју.</p> <pb n="150" /> <p>Све ово што угледа дође |
>Најзад се одлучи, притиште руком кваку и погурну; али врата затворена.</p> <p>Ова једна ситниц |
тек Лепосава у један час отрча мутваку и прстом позва Јанићија.{S} Нешто му је журно говорила, |
еди на шамлици, подлактила главу о шаку и нешто мисли.{S} Да је мало боље загледала, можда би о |
номе, који за леђи осећа наднесену шаку и чека када ће га по врату пљеснути.</p> <p>Најпосле, п |
нака кроз криву и тесну улицу на Зереку и Бит-пазару румени се у јутарњем зраку; па и сав после |
а-Манине, па као смушен полете капиџику и нестаде га на улици.</p> <p>И тако, оно, у што је Јан |
> њој крчми по мало анасонлију, јамајку и друга пића, која беху на гласу.</p> <p>Кир-Дишина дом |
дође међу ове и тако ударише у пијанку и певање, да се чак и њему — кафеџији — учинило много, |
S} Диша чисто претрну, кад угледа танку и мало повијену фигуру кир-Думину, у ћурчету и антерији |
ћану је седео скрштених ногу на ћепенку и неко време замишљено гледао у зид; најпосле извади ду |
Митра и Станка, и изнела је ову сплетку и покушала да њоме поквари сватове кира-Анастасије. — М |
е Јанићијево, па се прући по миндерлуку и тек сада започе наизменце стењати и уздисати.</p> <p> |
пољашни утицај узме неодлучнога за руку и силом га одвуче једноме излазу.{S} Таква случајност з |
а? — запита Јанићије, држећи је за руку и хладећи јој чело и зажарене образе.</p> <p>Лепосава м |
је за руку ухватио кир-Диша, трже руку и одскочи у страну.</p> <p>— А-а!{S} Шта искате ви? — в |
образе.</p> <p>Лепосава му стиште руку и мало повуче себи; он се наже, да боље чује.</p> <p>— |
грчевито ухватио, истрже му се из руку и он тешко застења.{S} Једнолики, безизразни шум шумио |
но се, буди Бог с нама, истргло из руку и почело као лопта да се премеће, скаче и шкљоца зубима |
еш, да га пољубиш <pb n="161" /> у руку и замолиш да ти опрости.{S} Добар је он, опростиће ти.< |
ако хтела, да Јанићије добије ону ћушку и да Диша не сазна за оно, што му Јанићије хтеде казати |
ко) бивало је да јој кроз најживљу шалу и смех прелети преко лица нека тамна сенка; у такоме сл |
да је погледа сад, овако бледу, онемелу и потпуно саломљену, њему стаде жао ове лепе грешнице, |
но брекће и ужива у хладовитом зеленилу и његову шумору.{S} Комшије су навраћале, да чују што о |
постељу и тако цео дан лежаше у бунилу и несвести.</p> <p>Маца се озбиљно препаде за кћер, хаџ |
е, Бог му не би дао ону чудотворну силу и одрекао би се њега.</p> <p>— И тебе сада искушава ђав |
који поред свега нејела имађаше светлу и затегнуту кожу, па ове иконе, кандиоце, које тако тај |
ће целивати, изјавити у себи какву жељу и часни ексер би му је одмах испунио.</p> <p>— Шта жели |
аку, где му је Лепосава удесила постељу и кришом испод јастука метнула један стручак босиока, з |
т и нека ватра обузе, да паде у постељу и тако цео дан лежаше у бунилу и несвести.</p> <p>Маца |
и ће Јанићије умети тако поуздано да му и радњу надгледа, као што је поуздан да му за женом паз |
ришом под јастук турила.</p> <p>Сада му и ово сасушено лисје поста мрско.{S} Кутију швирну на н |
n="45" /> фудул-Стаменка, честитала му и „као сестра“ саветовала, да што пре свршава сватове, |
благе хришћанске утехе.</p> <p>— Ако му и не уделиш пару, удели му благу реч! — била је његова |
иси побожних дервиша помогли!{S} Ето му и куме, кир-Думинице.{S} Пуних једанаест година није им |
идилу.{S} Лепосава је седела према њему и прела чарапе и, кад он ово рече, мало застиђено погле |
..</p> <p>Лепосава се нагло окрете њему и погледа га.{S} Он се збуни и не доврши што хтеде рећи |
спреми вечеру и да позове Ламбру, Думу и њихове жене; хоће да их почасти за своје наслеђе.</p> |
издужила, озари се, кад угледа кир-Думу и приступи му руци.</p> <p>— Зива била!{S} Зива била! — |
а је тога дана, пред зору, добегла куму и куми, готово у самој кошуљи и сва модра од убоја.</p> |
, како је храни за банбадава, она плану и одговори: „Ко ти је крив, што си самоме себи стао на |
е служити.</p> <p>— Да служим кира-Ману и Ламбру, то да не буде! — помисли, а пламен му удари у |
женице, ради које је прегорео кира-Ману и оставио да у кући кришом уздише и вене и да пакосно г |
е куће.</p> <p>— Да поздравиш кира-Ману и да јој овако кажеш:{S} Много те поздравља кира-Анаста |
кад опази како Јанићије гледа у страну и избегава да се сусретне са њезиним очима.</p> <p>— См |
Ламбре у соби ради, одскочила у страну и на прстима отрчала чак у мутвак, да се <pb n="99" /> |
де, па одједаред окрете на другу страну и оде тетка-Мацином сокачићу.</p> <p>Тетка-Мацу је зате |
равца, окретао своје мисли на ту страну и са великим успехом долазио до уверења, да је у целој |
ишином.{S} Све се то опажало и у дућану и на самоме мајстор-Диши.{S} Дућан је проширио, женин м |
-Маце остао, Јанићије је седео у дућану и са неком стрепњом очекивао на повратак мајсторов.{S} |
и.</p> <p>Али уместо да јој оне помогну и утичу на Дишу, да се махне дервишких записа, обе, као |
учинила и сада чудо, те му спасла жену и потомка.</p> <p>— И ти да пустиш, да она учини такву |
, ма да је ова пажња падала на усамљену и обрањену душу Дишину као блага дажда после припеке, о |
алфе, он је потапшао Јанићија по рамену и, кад су у вече сели за совру, казао пред Лепосавом и |
ао најслађу посластицу, оставио, помену и оних 3500 гроша мираза и кућу удовичину.</p> <p>Али м |
си се замислила?</p> <p>Лепосава прену и збуњено скочи, као да је ухваћена у нечем.</p> <p>— Ш |
ога часа, када је угледа овако порушену и поништену, он се сети како га је увек, када би кир-Ди |
наници Дишини, држе страну своме Србину и бране га, а Грци, пуни једа, што се њихова удовица та |
жедан, па тек набасао на лепу хладовину и врело свеже воде.</p> <p>— Па баш сигурно? — запита ј |
жудео.{S} Чекао је неуморно пуну годину и по, па кад опази да му од празнога чекања нема ништа, |
а, не би ли заборавио и на своју тежину и на своје године, па чак и на то, да мушкоме не прилич |
ило, да си тражио кућу фудул-Стаменкину и њено Канче; боље <pb n="144" /> би било, да ти се не |
тако показивали, можда најлепшу белину и руменило што се може видети на мишицама какве му драг |
само о сухом хлебу, маслинама и зејтину и та његова, већ увелико позната испосничка наклоност, |
ом и Јанићијем Биком, а око њих стотину и више пратилаца.{S} Литија се свечано спусти низ Зерек |
а у провале, па таман изашао на чистину и подвикнуо: „Боже помози!“ — а оно на равном и сигурно |
тело шибањем, забадањем ножева у бутину и мишице, тискале су се жене, било саме било са болесно |
кира-Дишиница.{S} Али кад бубањ тресну и зурле одјекнуше, она преплашено одскочи, испусти јаст |
ада, па га чисто гура напред кроз тесну и кривудаву улицу.{S} Није знао ни сам, кад је пре стиг |
/p> <p>Целу ову ноћ провео је у полусну и неком бунилу, од чега је осећао бол у глави.{S} Налаз |
еда га презриво.{S} Тај поглед га жацну и он од једном осети да јој мора вратити.</p> <p>— Е, п |
чинило да њезина мати нешто плете за њу и мајстор-Дишу и срце јој премре, када помисли да може |
изгледа да су, у овом невином обожавању и саучешћу, били заступљени сви еснафи, који се у ондаш |
ожноме опхођењу светих места, бденисању и постовима, помоћу којих је хтео да казни грешно тело, |
пред шегртима наредио, да пази на радњу и што чешће у дану тркне до куће, те да се кира-Анастас |
есеци, а њега моли, да му обилази радњу и кира-Ману.</p> <p>Кир-Думи чисто лакну, кад из писма |
савесно водио послове, надгледао радњу и сакупљени пазар односио тетка-Маци, да то ни мајстор |
га угледао, повукао би се дубље у радњу и од туда крвнички гледао за њиме.</p> <p>— Дуса да ти |
времена сама надгледала Ламбрину радњу и обављала све трговачке послове.{S} Свакога дана очеки |
вао, да и у кући заведе што већу штедњу и да на драмове одмерава шта ће се и колико ће се данас |
зла да прича о мајстор-Дишиноме уважењу и о томе, како ће га еснаф од Нове Године да изабере за |
ада су је у цркви довели пред младожењу и метнули им венчила на главу, њој стаде тако тешко, да |
е, онако узгред, тек да наговести сумњу и оно што се по чаршији говори, поче му пребацивати заш |
извади дуванкесу, сави на колену цигару и поче димити.</p> <p>— Чудан свет! — размишљава мајсто |
ео по цео дан, прибирајући пару по пару и маштајући потајно о лепој Гркињи, поста му сада тако |
ијатељом, стаде, разрогачи се на Ламбру и дршћући од гнева поче нешто неразумљиво мрмљати.{S} К |
ће мајстор сутра звати на част и Ламбру и кира-Ману, па му дође необично тешко, кад помисли как |
тетка-Мацом и Лепосавом седао за совру и вечерао.</p> <p>Једаред, по вечери, разговарајући још |
тетка Маца, као и увек, поставила совру и изишла на капиџик, да види иде ли већ хаџија са своји |
ижљаво девојче све више развија у једру и свежу девојку, он је ипак то чинио из једног невиног |
толико израсла, да је набујала у једру и живахну девојку, мало по мало толико је овладала њиме |
тетка-Маце, те јој саопшти своју намеру и потражи савета од ње.</p> <p>— Бог с тобом, дете! (те |
наредио жени, да за сутра спреми вечеру и да позове Ламбру, Думу и њихове жене; хоће да их поча |
во.</p> <p>Јанићије подиже очи мајстору и немо га гледаше.</p> <p>— Умрла зар?... пита Диша шап |
чана, ускомеша у њему на ново ону ватру и он поче одмерено гвозденом алком, а за тим све жустри |
лим орахом близу мутвака поставља софру и полаже санове и чанке пуне јела, и застиде, кад помис |
оша, море; а Маца и Лепосава слушали су и од времена на време превртали свету утвар.</p> <p>— Е |
ли из Јерусалима часно дрво, тражили су и обећавали ономе, ко им га донесе, пола царевине.{S} А |
иша стоји према њему, пипа се по појасу и све хоће нешто да каже своме шегрту, али, кад расклоп |
астасија се у тај час мајала на доксату и залевала цвеће, које је оздо на више, заједно са осма |
ече хаџија, који сеђаше на томе доксату и са неким изразом задовољства посматраше ову родитељск |
-Диша поздрави дервиша по турском адету и седе на једну асуру према њему.</p> <p>— Болан ли си? |
кога нема, приклопи их, седе према зету и поче га важно гледати.</p> <p>— Е то сам хтела, да пр |
рукама, витом врату, набреклом јелечету и танкоме струку, за који би страховали да ће се сада п |
о повијену фигуру кир-Думину, у ћурчету и антерији и са дугачким бројаницама у левој руци.{S} З |
вичин мираз, а Дишу да туже митрополиту и суду за срамоту, што ју је нанео њиховој штићеници.</ |
.{S} Кад угледа свога мужа, отури канту и пуна радости стрча доле.</p> <p>— Стиже ли? — Добро д |
узео од чочека деф и стао пред невесту и жене около њих, па, докле чочеци певаху, он је у деф |
нићије Бик седео је опет на своме месту и радио посао, као да се ништа није догодило.</p> <p>Ме |
ан поштовалац, који је на свакоме месту и код свакога човека, са којим би се састали, истицао б |
на коме су вечерали, изнесе је у башту и поче је обносити.{S} Лепосава се у залуд смејала, пра |
/p> <p>— Хајде ти само у мутвак; сад ћу и ја доћи.</p> <p>У мутваку затече Лепосаву, како намеш |
анас појести, уздишући вазда на скупоћу и велике трошкове, тетка Маца је <pb n="171" /> ипак ма |
ије пустио да ја кувам и месим што хоћу и како умем.{S} Данас, сутра, кад ти жена оде у буџак, |
да је мајстор Диша често мислио на кућу и Лепосаву, ипак га је брига више морила за радњом.{S} |
и накит од деце.</p> <p>Као што је кућу и жену оставио Маци, тако је радњу оставио на Јанићију. |
је, како да се влада, како да води кућу и да ни на сокак без мајке не изиђе.</p> <p>— Мајку да |
е најлепшом удовицом, која му носи кућу и неколико хиљада гроша и ородиће се са грчком нацијом, |
естит је момак, Јанићије; он ће ти кућу и радњу чувати као своју“, а Диша јој вели: „Јесте!“ — |
ати, што ће једном на ново скућити кућу и стећи свога господара.</p> <pb n="24" /> <p>— А, чапк |
<p>Када је претрнула срца напустио кућу и отишао у дућан, рекоше му момци да је долазила тетка- |
!...{S} Орсе! — нуди их домаћица у кућу и, смешећи се, прима из њихових <pb n="19" /> руку цвећ |
које, чим Маца и Лепосава уђоше у кућу и заклопише врата, распучи, те им даде маха, да што сло |
е још прво детињство везало за ову кућу и хаџијину судбину, био је као утучен.{S} Од хаџије ниј |
он као махнит одјурио у удовичину кућу и затекао је баш на капиџику, како се са неким човеком |
џик њојзи или ова кира-Думиници на кафу и разговор. — И кира-Мана и све остале жене вратише јој |
а јој се недра од наглога дисања дизаху и спуштаху, стојала је не могући још никако да се разаб |
по кући смејали од срца њезиноме страху и његовоме чапкунлуку; оно је повећано и тиме, што је њ |
е на Дунаву.</p> <p>Но та зарицања беху и сувише слаба, да бар за који тренут стишају метеж, ко |
ре, целива у руку прво мајстора па Мацу и изиђе из собе.</p> <p>— Где је онај запис? —упита Диш |
јте јој хамајлију! — журио је Диша Мацу и комшијницу; па, бојећи се да му жена не продужи како |
у главом, па онда започе да грди и Мацу и све остале жене, које се пачају у хећимска посла.</p> |
ши целу башту донесе је пред тетка-Мацу и, збуњен, као да је бекријску чашу искапио, спусти је |
з, па да нареди да му доведу тетка-Мацу и мајстор-Дишу, па онда пред целим народом да метне пор |
та немам.{S} Са оним имањем у Пожаревцу и овим, што сам ја стекао, имам на двеста хиљада гроша. |
пуним рукама повојница, те да виде децу и да се увере о чуду, које учини једна хамајлија.{S} Ле |
збуњен прошао мимо оба шегрта у собицу и одело турио под своју душему<ref target="#SRP19061_N4 |
p>А докле је тетка-Маца обносила водицу и у свакој кући задржавана, бар док једну кафу не <pb n |
ге малаксавају, седе на једну троножицу и зажареним очима поче пратити еластично гибање и извиј |
ко подшишани бркови, који, широком лицу и носу, сасвим различитом од грчко-цинцарскога, ипак пр |
хладне воде, и поче се пљускати по лицу и врату.{S} А она девојачка песмица што се из баште изв |
?</p> <p>Лепосаву обли руменило по лицу и врату.</p> <p>— Зар ти није мајка казала?</p> <p>— Де |
то се већ дало видети и по његову лицу и антерији, која је цептила на њему.{S} На половини зак |
е камен под ногом, те се сроза на улицу и сав изубија. — Можда би он и опет прешао преко зида, |
е сачекао за који часак, изиђе на улицу и упути се право дућану свога мајстора.</p> <p>— Ако ме |
ову реч, већ се окрете и пође на улицу и не обазирући се на тетка-Мацу, која га задржаваше, да |
торовој руци обрете, већ наже низ улицу и изгуби се у оним силним ћорбуџацима који се стицаху у |
ако му газда певуши једну грчку песмицу и како се час по час осмешкује.{S} А чим мајстор Диша о |
више разведри, прихвати газдину песмицу и, онако уз посао, запева гласно и јасно да се по целом |
зници искупе, шчепа из мутвака обраницу и истрча на улицу.{S} Но кир-Дума, чим га угледа, замач |
ој је било поклона за њу, кира-Думиницу и кира-Ману.{S} Јако јој се допао фистан и антерија од |
агу и крстећи се уђе, да види покојницу и да је целује.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
кира-Анастасијом отворио малу бакалницу и успешно крчмио анасонлију, а на своју праву домаћицу |
/p> <p>Хећим прегледа озбиљно болесницу и неколико пута одмахну главом, па онда започе да грди |
га, он је и иначе уважавао своју пуницу и зато, што је та жена и сада, као и пре, имала своје с |
малу лоптицу, па то уши у једну крпицу и предаде му.</p> <p>— Узми и хаирли!{S} Дошао си без д |
аш.</p> <p>Лепосава дотаче носом кесицу и помириса.</p> <p>— Још двареда! — рече Диша.</p> <p>Л |
о анасонлију, а на своју праву домаћицу и радњу, која је већ у велико почела посртати, није ни |
на трави, грицкао једну зелену сламчицу и несвесно бленуо у једнога мрава, који се свакојако му |
у руци и дуванкесом за појасом; промичу и ишчезавају као далеки звук или кукурекање петлово, ко |
ла чаршија говори за покојног кир-Бенџу и поштује га; па и ја, ето, што поштујем као и тебе и к |
реме седео је мајстор Диша на бињекташу и чекао неће ли се, ма с које стране, из сокака појавит |
— рече у себи, кад угледа мајстор-Дишу и од неизвесности претрну.{S} Но то га брзо пређе, кад |
а мати нешто плете за њу и мајстор-Дишу и срце јој премре, када помисли да може постати мајстор |
ао да псује пред Јанићијем мајстор-Дишу и да прети, како ће му радњу да запали; а Јанићије тада |
и-Зосим значајно погледа у мајстор-Дишу и намигну.</p> <p>— Зар од овог памука да роди?</p> <p> |
шају метеж, који му је подхватио и душу и срце и мозак.{S} Грозничава ватра лизала га је од пет |
вадба је била врло весела.{S} Цео еснаф и званице из осталих еснафа и грађанских редова учество |
-Ламбру, који је сад узео од чочека деф и стао пред невесту и жене около њих, па, докле чочеци |
е на куде моју домакицу, на еден кадаиф и ратлокум.</p> <p>— Зашто, кир-Дума?{S} Да ли не мисли |
у авлију.</p> <p>Како ли се у један мах и обрадова, кад угледа Лепосаву, како под једним дебели |
оћеш... рече полугласно Диша, али одмах и прекиде, јер се уплаши и од саме помисли.</p> <p>— А |
ђујући у себи сувишну збуњеност и страх и трудећи се да се колико толико прибере.</p> <p>— Јани |
шта уради, да га је сада било чак страх и на улицу да изиђе.</p> <p>Али има нешто што и неодлуч |
широким орахом, зачу јасан жагор, смех и певање девојачких гласова.{S} И то се разлегала баш о |
-Стаменка једва дочека овај звонки смех и сада разговори ударише много живље и много веселије, |
небу то ће ти се уписати у највећи грех и неће ти се опростити.{S} Ето, тебе ђаво сада искушава |
затварала је очи, да заспи, отварала их и гледала замишљена у оно кандилце, што је пуцкарало и |
Нисам, газда, то?{S} Да сам то, ја бих и сада седео у твојој радњи.</p> <p>Газда Диша га погле |
клонуо под тешким теретом неостварљивих и мучних мисли.</p> <pb n="95" /> <p>И овај собичак, у |
Увек да жалиш, што си откидао од својих и жениних уста!</p> <p>Пред тако снажним разлозима мајс |
че му пребацивати зашто се туђио својих и није отварао очи, када се хтео женити.</p> <p>— Море, |
е се сада преломити под теретом широких и пуначких плећа.{S} И ето, своју, од самога себе прикр |
ивоту јако приближе потомцима јелинских и римских философа.</p> <p>Такав један просвећени српск |
једну хрпу сложених хартија, умашћених и слепљених од зноја и честога пипања руком.{S} Испосни |
/quote> <p>А одмах, испод ових суморних и нешто загонетних стихова, стојало је урезано:</p> <p> |
хаџи-Зосим из Епира, врло побожан, тих и услужан хаџија.{S} Овај хаџија познавао је сваки кути |
погледом преко овога шаренила од жутих и црних печата, па онда баци нестрпељиве очи на ковчежи |
ничави сјај и нестално зверају, а трбух и леђа почеше да губе оне уочљиве димензије, те је анте |
јаукну, ухвати се обема рукама за трбух и пресамити се.</p> <p>— Не си ми муж: не сам те никада |
неке неодољиве чежње, којом сав ваздух и овај сунчани зрак и оно лишће, што са бујних грана по |
бедема, не би му толико заглухнуле слух и толики шум у глави подигле, као ова једна реч: „То ће |
убеди, како је оно био братски пољубац и загрљај).{S} Ти си то урадио, као да си ми био брат.{ |
афи су према млађима имали такав правац и он се морао поштовати.{S} Па кад би то све било, да л |
е бити, да што пре оде у свој Пожаревац и да више никада не помишља <pb n="57" /> на синовца, к |
и јавноме животу.{S} Као имућан трговац и устабаша, био је први на ударцу за свако доброчинство |
из Галца.{S} А кира-Мана отишла у Галац и довела мужа кући, пошто се добро намучио и нагладовао |
о, изиђе у авлију, седе на један трупац и тужно се загледа у вити месечев срп, чија блага светл |
у башти нешто плевила, чула овај ударац и завирила у мутвак, да види шта је.</p> <p>Али Јанићиј |
био приморан, да поднесе и овај ударац и да у страху очекује, како ће се све свршити.</p> <p>Л |
— уситнио Диша — Ви сте ми све: — отац и браћа... па...</p> <p>— Машала, кир-Диса!{S} Тој ти ј |
тако ишло, све докле се не помоли месец и докле мујезинова песма са минарета не огласи вечерњу |
и осталих нових пријатеља.{S} Но стриц и ако није био позван у сватове, кад је чуо да му се си |
ће да зна за њу, она је бризнула у плач и стала толико лелекати, да је својим лелеком цео комши |
алупи капиџиком за собом, бризну у плач и јецање.</p> <p>— Шта ти је, девојко? — викну запрепаш |
ијем десити.{S} Она његова последња реч и нагли одлазак не даде јој ни за тренутак да поверује |
тиле, да им она не би ништа казала, баш и када би у истини што знала.</p> <p>Али то није сметал |
толико говорила.{S} Не бих марила, баш и да се обесиш.</p> <pb n="157" /> <p>— И хоћу то!... о |
на смела да му ма шта пребаци!{S} А баш и када би се толико заборавила, брзо би га отишла мајци |
и свакоме се правда — не иде.{S} А баш и када би тако радио, он сам, по својој повученој и сра |
оље, ако би је спасао.{S} А тако се баш и десило.</p> <p>Кир-Диша је имао у Пожаревцу једног ст |
; а то се све њега лично тицало, те баш и да није хтео да размишља и о таквим сокак-сплеткама, |
год ти је потребно.{S} Па онда, ти баш и кад би продао ту ствар мени, света места су препуна д |
у или не, то је тешко одредити; јер баш и да јој се није свиђало, њој је било немогућно да и да |
хаџија; желиш ли, да ти ђавола савладаш и да ти анђео радњу води, издржи до краја и постани хаџ |
оћу! — одговара Лепосава.</p> <p>— Знаш и сама како се каже: пут за морем а смрт за вратом.{S} |
жабу да бациш на кров, а дете да умијеш и запојиш из те чиније оном водом, три пута. — Тако да |
о Ламбри, да га јавно у дућану испљујеш и покажеш свету, како је неваљалство своме пријатељу уч |
..{S} Шта се учини сада...{S} Ето чујеш и сам...</p> <p>— Па зар сам ја крив томе?{S} Ја тебе и |
је дошао из Меке неки постарији дервиш и настанио се у Дервишани испод Синџир-џамије.{S} О ово |
p> <p>— Ех, од чега? — проговори дервиш и поглади замишљено замршену дугу браду. — Сви сте ви, |
мо прстен вратио.{S} Ето... и сам видиш и чујеш...{S} Цела чаршија говори за покојног кир-Бенџу |
>— Оно... знаш...</p> <p>— Па ето видиш и сам, како те волим, као да сам ти рођена сестра.{S} Ж |
мо чезнеш за децом, а сада се ту стидиш и снебиваш.</p> <p>Лепосава дотаче носом кесицу и помир |
мене запиташ.{S} Гледам само шта чиниш и како мучиш ону јадницу, и она толико исто пати, што н |
их молитава.{S} Зато, ако му се покориш и одеш, постаћеш ексик-хаџија; на земљи ће ти се људи с |
ми пљунула, кућу опоганила, па сада још и да ме закољеш?{S} У полицију ћу ја тебе!</p> <pb n="9 |
нчета.{S} Само је беше стид да дода још и оно последње, чега ради је и полетела Канчету у косе. |
успомене на проживљени брак, остаде још и три хиљаде и пет стотина гроша готовине.</p> <p>Добра |
е јој лако, мило, као некада, докле још и не мишљаше, да ће је судбина предати мајстор-Диши.{S} |
е он не би овако отерао, него би ме још и за калфу извео, што сам му био веран! — мислио је, си |
је у мутваку не затече, то му беше још и милије.{S} Некако тешко би му било рећи јој све то у |
ји је свој непорочни живот освештао још и хаџилуком, и чија је молитва најзад успела, да га дру |
о га у грађанству уживаше, увеличао још и једним тако побожним делом.{S} У цркви је одслужено б |
>Али све то на страну; све би се то још и којекако поднело, само да је према кира-Анастасији мо |
сада спечалила и сачувала своме детету (и ту тетка Маца показа руком на образ).{S} Велим, није |
l>Ко остатак от земаљског брака!</l> <l>И тој, која лежи у тљености,</l> <l>Сузом горком орошав |
их и мучних мисли.</p> <pb n="95" /> <p>И овај собичак, у коме је некада тако спокојно седео по |
о јој што затреба.</p> <pb n="58" /> <p>И то је Јанићије Бик тако савесно вршио, да му ни најве |
о то овај покварени свет не зна!</p> <p>И хаџи-Диша се, кад спомену Божје име, побожно прекрсти |
и да ми у дућану не буде штете!</p> <p>И када дотаче пољупцем врх светог ексера, осети, како г |
ећу ни ја према теби.{S} Удрите!</p> <p>И не би га оставио, све докле не прескамуче од бола и к |
а, као да не сте из пожаревацко!</p> <p>И у такоме правцу говорио је кир-Дума још дуго и дуго.{ |
с зенско от наше сорта, — грцко!</p> <p>И ту кир-Дума, густа ради, кад изрече реч: „грцко“, пот |
уца кир-Ламбре...{S} То је било!</p> <p>И сад му не беше тешко опоменути се и свега осталога: к |
мене волео, па је због мене то!</p> <p>И ова слика, коју је тако замислио, растуживала га је и |
што.{S} Па онда већ биће боље...</p> <p>И тако мајстор Диша, ведар и лак као младић, убрза из к |
а... оне дреје...{S} Ламбрине...</p> <p>И код овога имена запе му глас у грлу, те само што пром |
ти, да ближњега ода зла спасава.</p> <p>И мајстор Диша, коме, после овога разлагања, пуче пред |
ађије вуку, стиште пут Београда.</p> <p>И ено га сад где у мутваку послује, опет види Лепосаву, |
, како се у тешкоме болу савија.</p> <p>И то унесе забуну у кућу.{S} Мајстор Диша у мало што се |
ићије одао, сад је јасно видела.</p> <p>И за чудо, место да је ово сазнање потпуно уништи, она |
, буд за што покавжила и побила.</p> <p>И то ново осећање превлада.{S} Уместо одговора она га п |
справи погрешку својих родитеља.</p> <p>И тај јединствени идеал, у који је унео срж свога живот |
а жена спази на куминим плећима.</p> <p>И ово је убрзало ствар; јер ма колико да је човек прав, |
у очи, па нека остане постидна.</p> <p>И то му је у овом хаосу узбуђења било лако рећи; али, а |
о где проби један зрачак надања.</p> <p>И тако је та дивља, унутарња борба почела опадати и у с |
мужа, а он хлеб свога мајстора.</p> <p>И тада му је долазило, да не чека, но да погази своје о |
и сад гледам у оно његово болта.</p> <p>И оба пријатеља Бенџина оборише главе, дубоко се замисл |
несташно извиривала мала ножица.</p> <p>И ноћас је сањао тако, као да јој проба јеменије; она м |
на ново прилике, да се расправе.</p> <p>И овога часа Јанићије већ беше одмерио оком даљину, те |
а му, да одмах њезиној кући оде.</p> <p>И то одлучно позивање текнуло је Дишу, у толико више, ш |
астрза, само да му на очи изиђе.</p> <p>И онда, још већма клонуо, незадовољан и као утучен, вра |
ацу у руку, и оде, да се измије.</p> <p>И све то што се дешавало око њега и с њиме уништавало г |
! — поправи кир-Думу кир-Ламбре.</p> <p>И тако, оба кума, задовољни свак на своју руку, дигоше |
ма понесе и по мери капу избере.</p> <p>И Јанићије Бик тих дана био је више по улицама него у д |
ју; хајде на чаршија, да чујите.</p> <p>И збиља, мајстор Диша и сам поче увиђати, како често ни |
а ниси умела да очуваш девојче.</p> <p>И оно, што мајстор Диша до сада не виде, угледа сада.{S |
ида, и тада баш није могао више.</p> <p>И поред свега тога, што је оволики пут потегао и толике |
ја сакрије сузе, које је облише.</p> <p>И тако, дан из дан, Јанићије је све више подлегао ономе |
скора изазивала смех по чаршији.</p> <p>И Бог зна какве га све мисли не спопадоше, те му не дад |
да су се и сувише дуго замајали.</p> <p>И Јанићије, као и сваки други, грабио је, да што раније |
и поштовање према светој земљи.</p> <p>И зато је носио за вуненим појасом једну дугуљасту кути |
ка-Маци и мајстор ће ме отерати.</p> <p>И њему се нешто ражали; дође му, да као мало дете зајец |
лико је исто колико и не живети.</p> <p>И што му ова брига не би увек на ум падала, некако се в |
жена кир-Бенџина, могла дичити.</p> <p>И кира-Анастасија, уз пријатељску пажњу чаршије и кир-Л |
о на душу, па јој не да дахнути.</p> <p>И није то само жалост за кира-Анастасијом, која му је о |
се он буде налазио у овој кући.</p> <p>И кир-Ламбре је, као и Анастасија, одобравао Диши, што |
капиџику и нестаде га на улици.</p> <p>И тако, оно, у што је Јанићије одавна сумњао и пажљиво |
искочио пред њу, да је преплаши.</p> <p>И то одушевљење имало је свога разлога не само у томе, |
д јако подсетио на онај догађај.</p> <p>И од тога часа Диша занеме као стена.{S} Тај њезин погл |
се он све чвршће усађивао у њој.</p> <p>И тако у овој одличној и од све грчке махале <pb n="14" |
а као опарени искочише на сокак.</p> <p>И за чудо, после овога догађаја кир-Диши као да од једн |
им китицама, преко зида баченим.</p> <p>И сам Бог знаде, докле би ова идила потрајала, да је ки |
м, што видим да си човек поштен.</p> <p>И сада наста на ново погађање, докле се најпосле не сас |
нидбе какве такве везе одржавао.</p> <p>И кира-Анастасија могла је рећи, да јој је овај живот м |
ради које три ноћи није спавао.</p> <p>И тетка Маца, као прва комшиница мајстор-Дишина, а и ка |
и ономе памуку, у коме је лежао.</p> <p>И од честога понављања ове историје о чудотворном памук |
новим трошковима, то није хтео.</p> <p>И тако хаџи-Диши не оста друго, него да сву ноћ уздише, |
ио и благим мелемом ране привио.</p> <p>И мајстор Диша се обрадовао, када му Маца саопшти, да с |
је било све тако горко и мрско.</p> <p>И свему је она крива.{S} Ње да не беше, да га она није |
о ће бити и добро и Богу угодно.</p> <p>И од 4000 гроша сиђе поклон цркви на један барјак злато |
ем, — одговара Лепосава скромно.</p> <p>И још много саветовао јој је, па онда узе из Лепосавина |
се изменио и дао на оваку журбу.</p> <p>И није се преварио.{S} Хаџи-Зосим га је нарочито тражио |
опште одговара удовичкоме стању.</p> <p>И тога дана, када ће се срести са кира-Анастасијом, кој |
а не пригвири у мајсторову кућу.</p> <p>И да је ма какве жртве још захтео, испунила би кира-Ана |
говеда, која се с паше враћаху.</p> <p>И све му је лепо ишло за руком.{S} Али кад Цигани свира |
, да ћеш имати честиту домаћицу.</p> <p>И тетка Маца узе мајстор-Дишу за главу, пољуби га у чел |
хаџија.{S} А то је велики грех.</p> <p>И сад му хаџија поче приповедати, како је Спаситеља чет |
каик, а за тим кола ће да нађеш.</p> <p>И тако кира-Анастасији поможе овај случај да на њеној о |
ли, да се бацаш блатом на мене?</p> <p>И Бог зна шта би још старац казао у својој срдњи, да се |
p> <p>— Па колико тражиш за ово?</p> <p>И сада настаде дуго ценкање.{S} Свети човек <pb n="198" |
е је слуга сачувао газдин новац?</p> <p>И стотину мисли сличних овој укрштало се по његовој гла |
ра-Анастасија! кира-Анастасија!“</p> <p>И дође јој да заплаче, очи се замаглише; али ко би знао |
ра-Анастасија! кира-Анастасија!“</p> <p>И њој дође тако тужно; седе на миндерлук, обухвати шака |
ај!{S} Дао Бог, брате, дао Бог!“</p> <p>И докле је ове речи по десет и дваест пути понављао, а |
мајстор Диша пео на твоја леђа.“</p> <p>И ту Јанићије исприча мајстору све оно, што се по грчко |
њем, црква га убројала у своје ктиторе „и приложнике храма сего“, а еснаф га изабрао за свога у |
ао у мислима како његов кир-Ламбре лежи иа улици, а антерија му се топи у крви.</p> <p>— Кир-Ди |
у ћор-Ахметовој кафани попио, не обори иа патос, где тврдо заспа.</p> <p>Кад се сутра дан проб |
рислоњених обрамица, тестија, бакрача и ибрика.{S} Гомиле жена, момака и људи, ко лежећи на мек |
И она уз осмејак пун љубазности принесе ибричић с кафом и наливеним филџанима.</p> <p>— Ни вран |
да је остао потпуно сам, на сокаку, без игде икога свога.{S} Ма да од мајстор-Дише никада не ви |
еца и жена, те тако остаде самохран без игде икога.{S} Пуних петнаест година није се мајстор Ди |
ужи шапатом бројати петљице на плетећим иглама.</p> <p>— А што да се стидиш?{S} Видиш, како се |
авља!</p> <p>Диша поскочи, као да га је иглом боцнула.</p> <p>— Ко каже то?{S} Ко каже, ана-сан |
снуће сада као надувена бешика, када се иглом боцне.</p> <p>Остати без жене и пустити да се цео |
ушише.</p> <p>То беше последња удовичка игра или: „последњи удовички бес“, како би се изразио њ |
у ти; ама пусто оно срце његово игра ли игра, кад те само угледа, па ко што ради, он трч’ за то |
домаћина не изиђе постидна.</p> <p>Диши игра срце од задовољства, улази са Мацом у собу и ведро |
вичеш му ти; ама пусто оно срце његово игра ли игра, кад те само угледа, па ко што ради, он тр |
е изводили арију: <hi>чочек аваси</hi> (игра чочека) она уздиже над главом деф, другом руком уд |
циганских дефова и песме женскога хора, играју.</p> <p>Ламбре и Дума чисто помахнитали, заборав |
и Цинцарке, расположиле се, па, кад не играју у колу, седе око пуних софра и ударајући дланом |
ако јој је тај осмејак све до ране зоре играо час на уснама а час скакутао по зажареним образим |
мбре позвао младу у коло и почео с њоме играти, кира-Мана и Думиница увукоше и младожењу, узеше |
зидови са многобројним мазгалима почеше играти око ње.</p> <p>— Шта ти је, море, што се љутиш?< |
уштање у глави и модри колути почеше му играти пред очима; а кад подиже очи тавану, њему се <pb |
на то, да мушкоме не приличи оваку игру играти, те би се и сам почео као чочек извијати и поска |
о јасно, али заман!{S} Он је био жртва, играчка супротних мисли, које су га као јато грабљивих |
пријатности.{S} Једном речи, постао је играчка девојачке ћуди; и што се више отимао, све је ви |
извијати најпластичније фигуре чочечке игре, која је тако дражесно пристајала свежини и младос |
где су се еврејске девојке искупиле на игру.</p> <p>— Од куда ја овде? — помисли Јанићије, па, |
ак и на то, да мушкоме не приличи оваку игру играти, те би се и сам почео као чочек извијати и |
чешме, где је било увек по мало блата, игрукала је провидна јара, да очи заслепи.</p> <pb n="5 |
м, не треба ти, а када се будем вратио, иде ли то, да једна хаџијница меће дукат на чело?</p> < |
прстену код своје испрошенице добио. — Иде ситно, у колико му то допушташе његова облина, избе |
зашто да се пред свима обрука!</p> <p>— Иде! — рече у себи, кад угледа мајстор-Дишу и од неизве |
лист, што му се у руци нашао.</p> <p>— Иде ли до мајстора?</p> <p>Јанићије учини главом да ниј |
ша кући, уђе у собу и рече Лепосави, да иде у мутвак, јер хоће са њеном мајком да разговара.</p |
везао, те не каза чега ради не може да иде Ламбри и кира-Мани, уђе журно у авлију кира-Анастас |
етка Маци, како га је кир-Диша гонио да иде кира-Мани и зашто није хтео отићи.</p> <p>— Па куда |
адосно.</p> <p>Мајстор рече Јанићију да иде, да спава.{S} Јанићије се диже од совре, целива у р |
стима аждаје.{S} Реци мајстор-Диши нека иде у Јерусалим, и тамо ће наћи копље моје.{S} Тим копљ |
</p> <p>— То да не чиниш; боље нека она иде у свет; боље на њену главу срамота него на твоју.{S |
Да је бар удовац, али пуштеник — е, не иде!{S} Човек са једном историјом, која је до скора иза |
апита Диша.</p> <p>— Е, чекај, зете; не иде то тако лако.{S} Ено је у соби, спрема се, да пред |
ђе кроз махале и свакоме се правда — не иде.{S} А баш и када би тако радио, он сам, по својој п |
а, да то однесе и да је поздрави, да не иде никуда из куће, јер ће јој она доћи на посело, чим |
е: ти си устабаша, па људима од реда не иде никако у главу да имају устабашу а без устабашинице |
твоме Ламбри!</p> <p>— Е, ако је да се иде из кућа — одговори Анастасија тако прибрано и тако |
вила совру и изишла на капиџик, да види иде ли већ хаџија са својим калфом.{S} Јанићије је обич |
кад а у томе угледа хаџију, како журно иде.{S} Још из далека опазила је, да је хаџија нешто уз |
друштво.{S} Тражио је да кир-Дума одмах иде Диши, врати удовичин мираз, а Дишу да туже митропол |
ојих родитеља.</p> <p>И тај јединствени идеал, у који је унео срж свога живота, који га је из г |
егове воље вукоше развалинама порушених идеала; а ноћу, кад заспи, долазила би му лепа удовица |
ужне домаће историје човека, чији су се идеали стопили у једну сврху, да се ороди са племенитим |
кући туђе жене.</p> <p>На ову летимичну идеју он само одмахну шаком; а како, поред свега мозгањ |
Искам да си идем из ову проклету варош, идем на вилает, там да плачем и пред иконе да кунем теб |
Не знам!{S} Овде ме срамота да останем; идем у свет.</p> <p>— Зар због оне ороспије?</p> <p>— М |
тима.</p> <p>— Куда ћеш, зете?</p> <p>— Идем да га дотерам! — викну хаџија раздражено и изиђе н |
о да сутра дођем по своје ствари, па да идем куд знам.</p> <p>— Слепац ниједан! — Свет види, а |
сама како една зенско глава не могу да идем.</p> <p>— Била ти, кира-Мана, свога пса везати, до |
зи... хоћу да се кајем... у цркву ћу да идем, велику воштаницу да палим за душу на твоја мајка. |
ед мајстора.</p> <p>— Мајсторе, хоћу да идем.</p> <p>— Куда, море?</p> <p>— У село.</p> <p>— За |
сам ти и образ чувао; а ти ме тераш да идем кир-Ламбру, ваљада да ти опет образ срамоти.</p> < |
с лица.</p> <p>— Е, де, не плачи!{S} Не идем преко света; вратићу се.{S} Него онако да чиниш, з |
еку забуну.</p> <p>— Опет је боље да не идем тамо, — мислио је и с тешком муком, што самоме себ |
на <pb n="94" /> Турчин!{S} Искам да си идем из ову проклету варош, идем на вилает, там да плач |
чему што је се ни мало не тиче то ви да идете!{S} Кућа не је ваша него моја.{S} На поље из кућа |
сму је послала; иска да ви из њена кућа идете.{S} Жалос, кир-Диса, много жалос; и душа да могу |
ж: не сам те никада ни волела!{S} Ти да идеш одавде; е ли сте чули?</p> <p>Али кир-Диши умину б |
с уздизало његове обрве.</p> <p>— Ти да идеш на вилает, а ја па овде без тебе да живим, што ми |
А је ли ти, море, шта ти је наспело да идеш одавде? — прекиде му мисли Лепосава и погледа га п |
Ти немаш ни мајке ни сестре, па што да идеш од нас?{S} Нана и синоћ каже Диши: „Честит је мома |
ј да си луд; мој тросак!</p> <p>— Море, иди ти с милим Богом! — обрецну се Јанићије и трже рука |
ј леб да пљунеш?{S} На поље из куће!{S} Иди твоме Ламбри!</p> <p>— Е, ако је да се иде из кућа |
на длановима и грудима и он му рече:{S} Иди у Вертеп Витлејемски и прими свети ексер.{S} Пустињ |
постигла.</p> <p>— Него знас сто је?{S} Иди на моја кућа, тамо се сакри, да те не види влас, а |
<p>— Чујеш, Јанићије, немој тако!{S} Не иди од нас.{S} Ето, нана те воли као сина, а и ја те во |
м.</p> <p>И сам Бог знаде, докле би ова идила потрајала, да је кир-Дума, устабаша бакалског есн |
м задовољства посматраше ову родитељску идилу.{S} Лепосава је седела према њему и прела чарапе |
кога се удаје, налетео на њену удовичку идилу као изненадна мећава, од које се није умела одбра |
, слуша и осмешкује се на богату домаћу идилу.</p> <p>— Е, е, ти ми много наказива — смеши се Д |
ник?“ Зађите у старо београдско гробље, идите оном хладовитом стазицом, која међу гробовима кри |
проводаџије са својим женама дигоше, да иду, а удовица их испрати до самога капиџика.{S} Кир-Ду |
али тако тихо, да га је Лепосава, која иђаше уза њ, једва чула.</p> <p>— Рђо папуџијска, шта т |
кости.</p> <p>Ма да је кира-Анастасија, из обзира према покојном Кир-Бенџи, који се за живота з |
им младешчићем и у шареним шалварицама, из којих је несташно извиривала мала ножица.</p> <p>И н |
те до главе, па се разгоревала у очима, из којих је суктала силна врелина.</p> <p>Морао се ипак |
комшилуку ни најмање, да мало доцније, из оног ранијег снебивања и потајног осмешкивања тетка- |
е од тесаног камена, са две и три луле, из којих је избијао као рука снажан млаз бистре и хладн |
у и чекао неће ли се, ма с које стране, из сокака појавити фигура његове жене.{S} Сад више није |
нови, па ће да те прифате; и па зетови, из једно поштовање што си родила тако добра ћерка.</p> |
и: шкуртељке, ћитајке, платна, па, чак, из добро набијених душека опрану вуну, што им је кира-М |
ретрпаних као и увек разним сметлиштем, из кућа избаченим, што се на пролетној жези сасушило и |
због тога? — пита Диша гласом клонулим, из кога се јасно видело, да га је сва моћ оставила а на |
ом за потиљак и забаченом десном руком, из које су висиле бројанице за леђима, стао кир-Ламбре |
ед доксатом и задовољно тамо амо ходао, из собе се зачуше крупни гласови од дечје писке.{S} Њем |
је у самом доксату под стрехом гнездо, из кога извириваше неколико главица голуждравих ластавч |
уздасима и да почешће таре шаком чело, из кога ама баш ништа не мога да истеше.</p> <p>У соби |
није ни мало личио на онај весели глас, из кога је детињски несташлук избијао.</p> <p>— Љута је |
ијала је своје погледе на данашњи свет, из далека му наговештавала како му није била прилика да |
напи се воде, подметну главу под лулу, из које је избијао дебели млаз хладне воде, и поче се п |
њему нешто озбиљно, натуштено, које му, из неке мрачне дубине, говори; Пази како ћеш, ти ниси в |
ета и густога османлука самоме доксату, из кога се одмах у собу улазило.</p> <p>На собњем прагу |
аква је то погана земља, <pb n="197" /> из које си дошао, да ми у браду поганиш?{S} Јесам ли ја |
фудул-Стаменка ушла у собу гостима.{S} Из њихова опхођења и стишаних израза опажала је да су с |
кујући под руменим јутарњим зрацима.{S} Из те даљине допираху му једва гласови мујезина, који о |
он је поче из гласа по имену звати.{S} Из куће се не одазва нико, а на комшијском капиџику пој |
е није никада видео никакве милости.{S} Из дана у дан за сваку своју погрешку, што би је као де |
="115" /> савете добивао, избегавао.{S} Из куће у дућан и обратно, и то увек сокачићима где се |
се мајстор Диша у постељи врло дуго.{S} Из очију му никако није избивала Мацина кућа са дебелим |
ићија, како јој долази, стушти обрве, а из очију само што не севнуше муње.</p> <p>— Ста искас т |
редовно у њезину душу увлачиле сумњу, а из сандука извлачиле разне ствари: шкуртељке, ћитајке, |
на ум.</p> <p>— Седиш, ћерко, седиш, а из рантлике кипи!{S} Шта радиш море то, куд си се замис |
ма знак Ламбри, да послуша, и изведе га из собе на авлију тешећи га да ће је она умирити.</p> < |
ше, који је ономад јавно казао да ће га из пушке убити.{S} Но четвртога дана доби писмо, Ламбре |
асположи или ма чиме одушеви, што би га из граница обичнога душевног кретања изазвало.{S} И зат |
, ни главе не диже.{S} Једино што би га из дућана повукло, то је, да, од времена на време, отрч |
једаред месечно, када би се кренула, да из државног „казначејства“ прими десет цванцика пензије |
ћити, хаџи-Диша завуче руку у недра, да из кесе извади ситнине, али на своје велико запрепашћењ |
тучен занеми.{S} Сада тек, кад виде, да из ове кући може изаћи само го и бос, њему се учини, да |
, оне су се свим средствима трудиле, да из прошлости лепе удовице ишчачкају макар и једну трунч |
ика Срба наврати у дућан, тек колико да из Дишиних уста чује, зашто је вратио прстен; али им Би |
несе и да је поздрави, да не иде никуда из куће, јер ће јој она доћи на посело, чим припека мал |
<p>Ма да је онако одлучно најурила мужа из куће, ипак се није смела задржавати даље тамо.{S} Ки |
тор Диша, ведар и лак као младић, убрза из куће, оде мало до дућана, тек да се узгред по њему о |
/p> <p>Маца је опет бринула за Јанићија из сасвим других обзира.{S} Ту њезину бригу није изазив |
н, <pb n="199" /> већ посвећених хаџија из разних земаља, кренуо се на пут кућама.{S} У томе ка |
била исказати највештија фраза песника из Еладе.</p> <p>Прошло је добрих пола сахата, када је |
и гњавити тако, да се једва искобељала из његових шака и побегла.</p> <p>— Шта чекаш, домуз бр |
ошла право њезиној кући, она се враћала из казначејства, свратила узгред у цркву, купила свећиц |
у је судбина наменила, није му измицала из шака.{S} Неуморно је пазио да му момци не беспосличе |
то време кира-Анастасија није излазила из собе.{S} Када су зурле запиштале пред њезиним капиџи |
це кануше.</p> <p>Тетка Маца је опазила из мутвака ово, али се учини свему невешта; само што се |
натрапао на своју жену, која је скочила из постеље, да му отвори, поче је тући и гњавити тако, |
едњу реч; а весели смех девојачких грла из баште, као да му дохвати усклик и разнесе на све стр |
а устукнути.</p> <p>Када је Маца изишла из мутвака и отишла у кућу, Лепосава је села на столичи |
ија, и одбегла с неким руским матрозима из Галца.{S} А кира-Мана отишла у Галац и довела мужа к |
их домаћица у кућу и, смешећи се, прима из њихових <pb n="19" /> руку цвеће, па се осећа сва бл |
у своју службу, да носи поверљива писма из Београда у Цариград и обратно.{S} Ова служба била је |
о сокаку! — подвикну нека остарија жена из авлије, а оне, кикоћући, прхнуше у башту добацујући |
извуче једну дугачку кесу о гајтану, па из ње одброја на сто неколико белих пара.</p> <p>Баш да |
је чекао да се пролазници искупе, шчепа из мутвака обраницу и истрча на улицу.{S} Но кир-Дума, |
и да остане тамо, све докле кир-Ламбра из куће не оде.</p> <p>— Не треба — вели — да мајсториц |
, и који га сада ни крива ни дужна тера из радње, он би га тако издеветао за све, да се до века |
ио очи и са пријатним уживањем посматра из даљине, како се над гомилом људи љуљушка еснафски ба |
рви пут била удата за кир-Бенџу, казаса из Главне Чаршије, који поживе с њоме три године и, умр |
ор Диша, како га Јанићије зове и дрмуса из све снаге; али он се не мога одазвати.{S} Само што ј |
бити.</p> <p>Али наместо разговора Маца из гласа закука.</p> <pb n="222" /> <p>— Шта је? — викн |
иту цвећа, тако сређеног, да је удовица из њега могла прочитати и све жеље онога, који је дотич |
о је више могао ваздуха.</p> <p>Песмица из баште заврши се последњим стихом:</p> <quote> <l>„Да |
рела.</p> <p>Устаде и безобзирце истрча из авлије на улицу.</p> <p>Разуме се, да је Ламбре, пок |
ну још једном, и онда као махнит истрча из собе, оде удно баште, зарони лице у шаке и поче горк |
/p> <p>Једнога дана устаде мајстор Диша из постеље сав узнемирен.{S} Целе ноћи није могао трену |
ир-Дума знати са чега јој је муж овакав из чаршије дошао?</p> <p>Завири у мутвак, али, кад је н |
чашу хладне воде, да послужи мајку, кад из собе изиђе.{S} Маца већ устала, умила се и пошла вра |
-Ману.</p> <p>Кир-Думи чисто лакну, кад из писма сазнаде, да му је пријатељ жив и здрав.</p> <p |
засмејала, када би кир-Ламбре покаткад из каквога присенка искочио пред њу, да је преплаши.</p |
еле су зујале и вредно прибирале сокове из белих расклопљених чашица купинова цвета, а по тамно |
ј вам је мустерија, него Грци, а то све из еден љубов на вас због засто сте као од грцка мајка |
ти и недуге као руком, и само што мртве из гроба не буди.{S} Свет је толико нагртао њему, да им |
је то било и сувише слабо да га изведе из неме дубине у коју је тонуо.</p> <p>Најзад, кад сунц |
ме Ламбри!</p> <p>— Е, ако је да се иде из кућа — одговори Анастасија тако прибрано и тако хлад |
огута, и, кад своје лекове наплати, оде из куће.</p> <p>Хаџи-Диша одахну мало, али за кратко.{S |
етко когод могао видети, кад дође и оде из дућана.</p> <p>Сад је кир-Диша био потпуно усамљен; |
усти, море? — запита Маца, тек да изађе из ове непојмљиве забуне.</p> <p>— Зар ја? — одговори Ј |
/p> <p>Тетка Маца за кратко време изађе из собе, да нешто види у мутваку, те тако Диша и Лепоса |
га је као свога рођенога примала, изиђе из собе на авлију.</p> <p>У томе се и капиџик отвори и |
још збуњенији него што је дошао, изиђе из оне куће и од оне жене, за којом је толико чезнуо и |
их је ма коме другоме дао.{S} Она изиђе из собице и пожури тетка-Маци, а Јанићије, још сав руме |
ри посао, одмахну руком весело па изиђе из дућана.</p> <p>Јанићије Бик притегао кајишем о колен |
летву и колико је могао сигурније изиђе из суда оправдан.</p> <p>Докле је он полагао заклетву, |
кну у своју собу, затвори се и не изиђе из ње, све докле се не разиђоше људи и докле фудул-Стам |
једаред пред шегртима, кад Ламбре изиђе из дућана.</p> <p>Једнога дана по ручку пошао Јанићије |
b n="118" /> журио је, да што пре изиђе из ове немиле куће.{S} На пољу удахну свежа ваздуха.{S} |
чим мајстор Диша одмахну руком и изиђе из дућана, Јанићију се још више разведри, прихвати газд |
ва у руку прво мајстора па Мацу и изиђе из собе.</p> <p>— Где је онај запис? —упита Диша, кад њ |
еодољиво тамо, и он сав раслабљен изиђе из дућана и споредним сокачићима, где је у ово доба нај |
> <p>Диша скочи и онако усплахирен пође из дућана.{S} Колена су му клецала од душевног узбуђења |
д виде како Јанићије скочи љутито, наже из дућана и кад подобро одмаче застаде и поче му пркоси |
он, пре него што ће га ударити, побеже из мутвака.</p> <p>Ма да је мајстор Диша често мислио н |
пламтеше, она покри очи шакама и побеже из мутвака, па онако збуњена отрча у кућу.{S} А Јанићиј |
застиђена, заклопи рукавом очи и побеже из собе.</p> <p>Кад се вратила са послужењем, на челу ј |
, мајстор Диша се после две недеље диже из постеље.{S} Толика Мацина нега најпосле му поможе и |
још много саветовао јој је, па онда узе из Лепосавина сандука ниску дуката и онај дукат „ћошајл |
вот му је био толико несносан, да га је из дна душе презирао.{S} А што није учинио крај са собо |
ји је унео срж свога живота, који га је из године у годину снажио и освежавао на истрајан рад, |
сним шаренилом, те ти изгледа као да је из ових башта живо цвеће поврвело на капиџике.</p> <p>— |
баченом шамијом преко главе излазила је из мутвака и пошла софри.</p> <p>— Нане! — поче Лепосав |
а да дође у Београд, да се суди, она је из Галца одговорила, да јој Диша ништа не треба: „а ако |
о, а, када му је што затребало, слао је из дућана Јанићија, да му донесе, па чак је од некога д |
сахне, за ових седам месеци истицао је из дућана и утицао беспрекорно у једну гвоздењачу, од к |
о са мном, јесте хаџи-Диша.{S} Дошао је из срб-вилајета, хеј, тамо, преко мора на сто конака, г |
је могућно још замишљенији него што је из дућана изашао.{S} Нарочито се мрштио, кад би у дућан |
долети.{S} Ма како се трудио, да избије из главе сваку помисао на оно што је онако несвесно ура |
ом разговарала.</p> <p>Тада би Јанићије из чежње и страшљивога очекивања прелазио у наглу срдит |
} Кућа не је ваша него моја.{S} На поље из кућа, ти, зевзек, бре!</p> <p>Кир-Диши прекипе и са |
иш?{S} На мој леб да пљунеш?{S} На поље из куће!{S} Иди твоме Ламбри!</p> <p>— Е, ако је да се |
ја тебе!</p> <pb n="92" /> <p>— На поље из моја кућа; доста сте без ћирија седели у њу, сад нем |
лажење из куће, и тек када га неке жене из куће зовнуше, он прибра снагу и крстећи се уђе, да в |
дође тешко, што је на прво потказивање из комшилука поверовао; и тако једноме кир-Думи и кир-Л |
њено гледао ово немо улажење и излажење из куће, и тек када га неке жене из куће зовнуше, он пр |
енога човека.{S} Износила му је примере из своје „праксе“, где се све лепо свршило; али ти прим |
ктерисала, он је ипак сада осећао да се из свега овога може исплести нешто страшно и по њега и |
pb n="102" /> и нађе начина, како да се из овог неприличнога и несноснога положаја извуче.</p> |
лада.</p> <p>Готово крадимице извуче се из мутвака на улицу, па, када одмаче од куће, он стаде |
="103" /> неколико година, враћајући се из Цариграда, паде мртав с коња, негде на путу између С |
ш ћуташе, тек по који пут што би јој се из груди отео дубок уздах, који му наговештаваше све др |
рату.{S} А она девојачка песмица што се из баште извијала, праћена звеком дахирета, све га више |
хитрији од свога мајстора, истрже му се из шака и излете на поље.</p> <p>— Торњај ми се с очију |
се тако грчевито ухватио, истрже му се из руку и он тешко застења.{S} Једнолики, безизразни шу |
<p>Кира-Анастасија брзо скочи и изнесе из долапа једну антерију, ћурче и чампаре.{S} Кад Ламбр |
са! — А како смо вас волели, као да сте из сама Елада, као да не сте из пожаревацко!</p> <p>И у |
као да сте из сама Елада, као да не сте из пожаревацко!</p> <p>И у такоме правцу говорио је кир |
вадиће своје калфенско писмо и отићи ће из ове проклете вароши, да се никад више у њу не врати. |
зато сам се толико истрошио, да мртваце из куће износим?! — зајаука хаџи-Диша и у страху, да се |
ила врло весела.{S} Цео еснаф и званице из осталих еснафа и грађанских редова учествовали су.{S |
д дућана. — У том јој се и кајиш измаче из руку, те кад виде како Јанићије скочи љутито, наже и |
ка се искупи цео свет, не марим! — виче из гласа Стаменка. — Срам нека буде ону твоју... твоју. |
му је жена напустила кућу, и он је поче из гласа по имену звати.{S} Из куће се не одазва нико, |
побеже, он се прући на миндерлук и поче из гласа лелекати.</p> <p>— Леле!{S} Због теб да пропад |
страшено викнуо, кад уместо кесе извуче из недара крајеве искиданога гајтана.{S} Његов узвик је |
покупио и пошао, да се неопажено извуче из собе, када се у тај час указа на прагу кира-Анастаси |
није се смела чак ни једна паприка више из туршије изнети за совру, већ онолики број, колики је |
гласина Јанићијева.</p> <p>Кад изиђоше из последње улице на чистину, где су јеврејске баште и |
ју просто из детињске пакости а можда и из несташлука; али сада ни због једнога ни због другога |
пред јаслама молио, расклопи се земља и из ње се промоли страшна чељуст, која поче бљувати ватр |
.{S} Он је баш тада довршавао молитву и из земљане кадионице окађивао ово сандуче.{S} Хаџи-Зоси |
{S} И едну писму је послала; иска да ви из њена кућа идете.{S} Жалос, кир-Диса, много жалос; и |
ојаве расвестише га и он се полако изви из њенога загрљаја.</p> <p>— Да кажем где су.. ама тако |
хаџи-Диша мораде и по трећи пут да вади из ћемера и да са нестрпљењем очекује на свој повратак |
, пре него ли расклопи ковчежић, извади из недара једну хрпу сложених хартија, умашћених и слеп |
а са Мацом на само, мајстор Диша извади из недара један тефтер.</p> <p>— Седи, — рече јој — да |
Ламбре полети кафани, да се склони, али из кафане истрча кафеџија и запречи улазак.{S} Неколико |
м од сахтијана на врху.{S} Ослушну, али из собе ништа није чуо осем дубокога хркања нечијег.{S} |
рата, да се од удара тресла.</p> <p>Али из куће ни живе душе.</p> <p>Газда Дишу обузе слутња, д |
онстантин и царица Јелена, кад су узели из Јерусалима часно дрво, тражили су и обећавали ономе, |
постане богат и угледан грађанин, а ни из далека није слутио, да му је стриц већ то и да ће га |
р што изнутра чути; али ни из авлије ни из куће ни гласа ни каквог му драго шума, осем онога ша |
ивао на повратак мајсторов.{S} Он се ни из далека није могао надати ономе, што се, у тај пар, д |
и, неће ли бар што изнутра чути; али ни из авлије ни из куће ни гласа ни каквог му драго шума, |
увукао у њезину душу, те окрете да гони из женина срца ђавола свима оним средствима, која, у он |
ему је главно било да кир-Ламбру најури из куће, а то је, у овај мах, успео.</p> <p>Ствари је Ј |
еш ли да те ђаво надвлада и анђео да ти из дућана оде, буди ексик-хаџија; желиш ли, да ти ђавол |
другога газде морао би као шегрт почети из нова и шегртовати још толико година, па тек онда бит |
черњу молитву, када се и последњи гости из куће удалише.</p> <p>— Е, па како би; нађе ли? — зап |
е, а и главобоља, те није могла ни маћи из собе.</p> <p>Кир-Дума се искрено радовао наслеђу сво |
а као невеста, само се осмешкује и трчи из собе у мутвак и обратно, те доноси час кафу час ратл |
вук или кукурекање петлово, које се чак из другога села разлеже.</p> <p>А хаџи-Дишу, чију досто |
онако нагло врати прстен, то је он тек из далека напоменуо Думи, кад је споменуо како удовица |
па се и он, заражен овим смехом, и сам из све душе смејао.</p> <p>— Газдарице, ја ето нећу да |
b n="94" /> Турчин!{S} Искам да си идем из ову проклету варош, идем на вилает, там да плачем и |
у овде?{S} Зар у овој чаршији да почнем из нова?</p> <p>— То да не чиниш; боље нека она иде у с |
азговоре, а многи и да га замоле, да им из светих места ово или оно донесе.</p> <p>Лепосава је |
у.</p> <p>— Ако је одала, онда да бежим из ове чаршије! — мишљаше Јанићије и дође му тако криво |
олико вас постујемо, ја ћу вам позајмим из еснафска каса пет стотин гроси за четири године без |
алиму.{S} Био је то неки Грк хаџи-Зосим из Епира, врло побожан, тих и услужан хаџија.{S} Овај х |
узе, које је облише.</p> <p>И тако, дан из дан, Јанићије је све више подлегао ономе тешкоме осе |
да спасу Лепосаву, не помогоше.{S} Дан из дан Лепосави је све горе и горе бивало, а кад болесн |
орало држати, пошто је мајстор Диша дан из дан одлазио на кафу тетка-Маци, а Маца тек ваљда не |
е спреми.{S} У Мациној кући чује се дан из дан девојачки жагор и певање.{S} Лепосавине другариц |
ахат на градској „сахат-кули“, који дан из дан равномерно јавља, кад је време ручку, кад вечери |
Цркве, ни све турске трубе, што их дан из дан слуша са градских бедема, не би му толико заглух |
а опет нису помрли од глади.</p> <p>Дан из дан преживљавао је нове тегобе: надао се, плашио, ср |
ДРУГА 116</p> <p>ХАЏИ-ДИША</p> <p>РОМАН ИЗ ЖИВОТА СТАРОГ БЕОГРАДА</p> <p>ОД</p> <p>ДРАГ.{S} Ј. |
хну кира-Анастасија прихватајући филџан из руке фудул-Стаменкине.</p> <p>Кир-Ламбре је дуго ост |
ојој напуштеној вереници као блудни син из Библије своме оцу, ушли свечано у кућу лепе удовице, |
ат.{S} Али то, у осталом, није чинио он из мржње према своме шегрту, већ из виших педагошких пр |
каквоме послу нађе, ако би случајно он из собе изашао.</p> <p>Али кир-Ламбре не изиђе још заду |
кутао по зажареним образима и извиривао из оних двеју јамица што су се јављале, кад год би се у |
да се махне дервишких записа, обе, као из једнога грла, салетеше је, да послуша.</p> <p>— Грех |
осетио, да га је когод те поћи извукао из мутвака и чак на Јалију однео.</p> <p>А те вечери, к |
Ма да је пун нежнога задовољства примао из њезиних руку послужење, и свакога дана посматрао исп |
авао Диши, што је тога неваљалца отерао из радње.</p> <p>— Море, не могу да ти кажем све како с |
ада и то би неправо.{S} Ако је и отерао из собе, зашто да му се до сада не јави, да пита треба |
буђеном стању започео, за цело би морао из нова започињати, да га у раду не прекиде кира-Анаста |
а је смео запушио би јој уста и изгурао из мутвака, у коме је до мало час тако важне говоре вод |
е обрве састају, <pb n="147" /> спуштао из косе велики дукат „ћошајлија“ и око грла златне махм |
буђен.{S} Тако се он никада није враћао из дућана.</p> <p>— Да не долази већ? — упита га Лепоса |
јасно, да га је увек, кад год би изишао из мутвака, погледала и испратила очима, за које не би |
Диша после овога најтежег удара отишао из тетка-Мацине куће не зна се, па тако исто и где је п |
о. — Неколико недеља већ, како је дошао из Меке неки постарији дервиш и настанио се у Дервишани |
ру и свежу девојку, он је ипак то чинио из једног невиног уживања, пошто му је укус био јако ск |
атле.{S} На против, што је Ламбре гонио из ње ђавола усрдније, то се он све чвршће усађивао у њ |
већано и тиме, што је њезин муж најурио из куће Јанићија, који јој је од онога дана постао као |
иша је, пре него што се Јанићије вратио из бербернице, већ чуо за цео догађај, разуме се, сасви |
тако неколико пута и једва га је пустио из загрљаја.{S} Караван се крете долином, а хаџи-Зосим |
Пред ћор-Ахметовом кафаном угледа како из једнога фењера чкиљи слаби пламичак лојанице, и нешт |
одило, оно се, буди Бог с нама, истргло из руку и почело као лопта да се премеће, скаче и шкљоц |
аџи-Дишу, чију достојну успомену чупамо из заборава, ако ни за шта друго, вредно је поменути по |
о га тако често лупа по леђима, чини то из нарочите милости, па се увек тако намештао леђима, д |
p>Мајстор Диша не доврши и изиђе срдито из куће.</p> <p>Тога дана између зета и пунице водио се |
када је Лепосава делила Јанићију просто из детињске пакости а можда и из несташлука; али сада н |
четом, како је то лаж и ако се тако што из њезине куће изнесе, то би могло нахудити њезиноме до |
јсторица.</p> <p>— Јаох!... писну нешто из дна душе Јанићијеве.{S} Ни педесет онакових звона, к |
ј.{S} Пред кућом застаде изненађен, јер из баште, баш под широким орахом, зачу јасан жагор, сме |
расни тонови сетне арије.{S} Тихи жубор из чесме, на којој је онога дана квасио врелу главу, жу |
о истисне <pb n="113" /> грчки елеменат из српске престонице, поче овоме догађају придавати и п |
нику.</p> <p>Мајстор Диша започео живот из нова.{S} У чаршији и дућану остао је онакав исти — ч |
да говориш: „Здравље пред кућу, болест из кућу“.{S} А кад дођеш кући, прво да потражиш зелену |
нио он из мржње према своме шегрту, већ из виших педагошких принципа, који су у оно време у јек |
et="#SRP19061_N4" />.{S} Али при излазу из собе дође му друга мисао, извуче гужву од туда и брз |
н покрет, која у томе часу извуче своју из његове руке и брзо устаде, да јој мајка не би гледал |
е тај осмејак могао провући на површину из онога густога честара хаџијске браде.</p> <p>— Знаш |
! — запита она, а зрачак ведрине блесну из влажних очију.</p> <p>— Кажем ти, нисам!</p> <p>— Хо |
оним крупним, зеленим сузама што капаху из очију ове лисице, а и по брковима, што су са њушке н |
добио од свога мајстора) и, као врабац из шаке, шмурну на врата и весело одјури симиџиници.</p |
имаовине покојникове.{S} Један трговац из Пожаревца, Јанко папуџија, који је од кир-Дише купов |
шо; али свет и то зна, да ти не избијаш из моје куће; зна свет да тетка Маца има ћерку на удају |
а те виде ожењена; а како ти не избијаш из те куће, а тамо девојче добро, таман за устабашу, па |
циш на кров, а дете да умијеш и запојиш из те чиније оном водом, три пута. — Тако да радиш, сна |
е угледа хаџију, како журно иде.{S} Још из далека опазила је, да је хаџија нешто узбуђен.{S} Ха |
х!{S} Душа ми гори, душа! — чула се још из далека силна гласина Јанићијева.</p> <p>Кад изиђоше |
<p>— Ста искас ти овде? — викну му још из далека.</p> <p>— Поздравила те моја газдарица започе |
и се тек на ово питање расвести.</p> <p>Из куће се разлегало нарицање; једна по једна жена улаз |
виту авлију, пуну османлука и зеленила, иза кога је у дубини извиривала бела кућица са доксатом |
ачиће, омеђене високим, сивим зидовима, иза којих се заклањаху бујне баште и спретне куће са до |
но и тупо гледао у она комшијска врата, иза којих је извиривало девојче и радознало пратило сва |
оне четрдесет и три године, које су га иза разапете антерије за леђима гледале.</p> <p>— Еле, |
невеста, по тадашњем обичају, одстојала иза кумових леђа.</p> <p>Јанићије је чинио све, да до к |
а, као да ће да удари кира-Ману, испаде иза ћошка кир-Дума и још један Грк.</p> <p>— Сто је то? |
ареним ћилимом.</p> <p>Овај врисак трже иза сна кир-Ламбру.{S} Онако бунован, зинуо и он, бечи |
помишљао да дође овамо.{S} Он се повуче иза огњишта, па, како је осећао да му ноге малаксавају, |
мешкољење и чести уздаси кћерини тргоше иза сна.</p> <p>— Боцкају ме мрве, нано! — одговори Леп |
не воде?</p> <p>— На! — простења Диша и иза појаса извади један прстен, па га пружи Јанићију.</ |
тек када се каик одби низ воду и изгуби иза градских бедема, он се врати натраг, сврати прво у |
обро је! — смеје се мајстор Диша и вади иза појаса кесу у којој нађе две аспре.</p> <p>— Узми, |
а га однесе.</p> <p>— Носи! — јекну као иза сна мајстор Диша — Носи, да га не гледам више!</p> |
цркви, на служби Божјој, често је вадио иза појаса и пљувао у њу, тако да је сваки од црквара м |
астане.{S} Навлаш је врло често излазио иза мутвака на цепаник, надајући се, да ће се она сетит |
звати.{S} Дошла јој другарица, па плету иза мутвака.</p> <p>— Нека тетка-Мацо, не зови је сада; |
нак дугуљаста и крупна ћилибара.</p> <p>Иза појаса извади стручак босиока и пружи га домаћици.< |
оме, како ће га еснаф од Нове Године да изабере за свога устабашу.</p> <p>— Е, али један је па |
међу које је стављен, да по својој вољи изабере у који ће скочити.{S} И сам Бог зна докле би ов |
ервиш узе испод јастука неке хартијице, изабра између њих четири записа, па их пружи кир-Диши.< |
е „и приложнике храма сего“, а еснаф га изабрао за свога устабашу.{S} Све што један честит, зас |
примио за старога свата.{S} Кума је већ изабрао: газда Николу, мумџију (онога чију је кћер испр |
је упусти, море? — запита Маца, тек да изађе из ове непојмљиве забуне.</p> <p>— Зар ја? — одго |
ћер.</p> <p>Тетка Маца за кратко време изађе из собе, да нешто види у мутваку, те тако Диша и |
не Кајабурме.{S} Нестрпељив, да што пре изађе на обалу, попео се хаџија на крму, шаком надстреш |
абајле толико вичеш? — одазва се Маца и изађе на доксат.</p> <p>— Дошао Јанићије!{S} Ево Јанићи |
у је тако замислио, растуживала га је и изазвала у њему ону горку тугу, која ипак тако пријатно |
га из граница обичнога душевног кретања изазвало.{S} И зато га је пуница гледала чисто зачуђена |
е овога писма, које је у кући хаџијиној изазвало сасвим противан утисак ономе, коме се хаџи-Диш |
Мацом, који је хаџију врло обрадовао и изазвао расположење, слично ономе што га осећа путник, |
к са једном историјом, која је до скора изазивала смех по чаршији.</p> <p>И Бог зна какве га св |
рца, мукнуо као младо теле, што је увек изазивало весели смех.</p> <p>Те ударце некада је Лепос |
других обзира.{S} Ту њезину бригу није изазивао никакав <pb n="219" /> материјални рачун.{S} О |
ли, мукнуо као бик и кроза целу чаршију изазивао весели смех.</p> <p>Па ипак, поред свега тога, |
м тела нијати одмерено и сетно, те тако изазивати утиске неких успомена, до душе не о кир-Бенџи |
есто тога очи јој добише некакав дрзак, изазивачки израз.</p> <p>Тај израз не измаче кир-Диши, |
утаче се у очи своме мужу тако дрско и изазивачки, да се овај чисто забезекнуо пред тим изразо |
аву.{S} Он је хтео да је, као и обично, изазове на смеј, али овога пута промаши.{S} Њој стаде н |
Сада тек, кад виде, да из ове кући може изаћи само го и бос, њему се учини, да је пронашао прав |
које не може за десет година на селамет изаћи.{S} Знаш ли која ти је сад?{S} Пуних шеснаест!{S} |
о још замишљенији него што је из дућана изашао.{S} Нарочито се мрштио, кад би у дућан ушао кир- |
послу нађе, ако би случајно он из собе изашао.</p> <p>Али кир-Ламбре не изиђе још задуго.{S} Т |
им кораком не сурва у провале, па таман изашао на чистину и подвикнуо: „Боже помози!“ — а оно н |
Анастасија — Бог па ти!{S} Ти ако ме не избавиш, ја ћу у Дунав!</p> <p>— И то је срамота, газда |
, и Бог те пита, још шта, што само може избацити језик удавача, којима би милије било, да су он |
х као и увек разним сметлиштем, из кућа избаченим, што се на пролетној жези сасушило и често не |
у колико му то допушташе његова облина, избегава да се са познатима састане, од стида, да му на |
ад опази како Јанићије гледа у страну и избегава да се сусретне са њезиним очима.</p> <p>— Смил |
настасијом, као да нису пуне две године избегавале чак и да јој се јаве, а камо ли на њезин пра |
стране даде каквог му драго објашњења, избегавао је чак и прве комшије, само да га когод не би |
најбоље <pb n="115" /> савете добивао, избегавао.{S} Из куће у дућан и обратно, и то увек сока |
рзнуо, да га је, кад год би му се дало, избегавао.{S} А мајстор Диша напротив.{S} Он сад већ <p |
рела пролети кроза свет.</p> <p>Диша је избегавао, да од своје стране даде каквог му драго обја |
е никуд излазио и сваки разговор о томе избегавао, то он није ни могао знати све оно, што се ок |
е видео у дућану, увек је окретао очи и избегавао да га погледа.</p> <p>— Због њега сам ја поје |
се дало, побегао би у дућан, само да би избегао оно што се може десити.{S} Зато је Јанићије мор |
те да је она сама понесе и по мери капу избере.</p> <p>И Јанићије Бик тих дана био је више по у |
жутој шкуртељци.</p> <p>Мајстор Диша се избечи на ову посету, којој се најмање надао.{S} Фудул- |
</p> <p>Јанићије зинуо на овакав дочек; избечио очи, па како је обема рукама пружио сахан, да ј |
и врло дуго.{S} Из очију му никако није избивала Мацина кућа са дебелим хладовима и Лепосава у |
и сада веровао да ту нема ништа, кад не избиваш од онуда!{S} Ваљда тек ниси тамо због Маце одла |
раздрљеном кошуљом, кроз коју су широко избијала снажна набрекла прса, ишао је он пред друговим |
срце његово.{S} Грашке зноја, што су му избијале по челу, показивале су, у томе часу, сву душев |
де, подметну главу под лулу, из које је избијао дебели млаз хладне воде, и поче се пљускати по |
камена, са две и три луле, из којих је избијао као рука снажан млаз бистре и хладне воде, нису |
ели глас, из кога је детињски несташлук избијао.</p> <p>— Љута је! — помисли Јанићије и стаде м |
знам, Дишо; али свет и то зна, да ти не избијаш из моје куће; зна свет да тетка Маца има ћерку |
} Хоће да те виде ожењена; а како ти не избијаш из те куће, а тамо девојче добро, таман за уста |
мога одолети.{S} Ма како се трудио, да избије из главе сваку помисао на оно што је онако несве |
е, баш тих дана, газда Митар своју жену избио.</p> <p>Од прилике слично томе пролетало је и кро |
једном увртео у главу, то се није могло избити од туда ничим па ни њезиним смехом ни разлозима, |
За њега је она постала сада сасвим као избледела успомена, управо несносна помисао, од које се |
ти, а ова у томе часу страховито рикну, избљува велики ексер и нестаде је.</p> <p>— Сад народ у |
на, кума-Думиница и остале жене, све по избор Гркиње и Цинцарке, расположиле се, па, кад не игр |
ена лица у шаке седео је још на једноме избрешку близу Вилине Водице и подавао се стотинама гро |
свети и, пре него ли расклопи ковчежић, извади из недара једну хрпу сложених хартија, умашћених |
уб умине.{S} Он задовољно бркну у кесу, извади један цванцик и даде пуници.</p> <p>— Не још, јо |
> <p>— На! — простења Диша и иза појаса извади један прстен, па га пружи Јанићију.</p> <p>Јанић |
та и крупна ћилибара.</p> <p>Иза појаса извади стручак босиока и пружи га домаћици.</p> <p>— Су |
Кад оста са Мацом на само, мајстор Диша извади из недара један тефтер.</p> <p>— Седи, — рече јо |
амо алвалук?</p> <pb n="210" /> <p>Диша извади сад два цванцика и пружи Маци.</p> <p>— Ево на; |
"53" /> <p>— Грош од запис.</p> <p>Диша извади кесу за појасом, одмота је и метну пред светога |
време замишљено гледао у зид; најпосле извади дуванкесу, сави на колену цигару и поче димити.< |
џи-Диша завуче руку у недра, да из кесе извади ситнине, али на своје велико запрепашћење опази, |
твак, па кад не нађе тамо газдарицу, он извади онај цванцик, што му га она поклони, баци га у м |
а не мећу.{S} Дума светује Дишу, да га „извади“ за калфу, а Диша обећава све, али, разуме се, т |
е, на то није хтео ни да мисли више.{S} Извадиће своје калфенско писмо и отићи ће из ове прокле |
, — све је то било и сувише слабо да га изведе из неме дубине у коју је тонуо.</p> <p>Најзад, к |
ахали од својих сународника, ни како да изведе ствар, те да се брука заглади.</p> <p>Мајстор Ди |
ко сплетен и немоћан, да ствар што боље изведе.</p> <p>Али како је Анастасијина порука била то |
учини очима знак Ламбри, да послуша, и изведе га из собе на авлију тешећи га да ће је она умир |
иш.{S} У ноћ, кад буде младина, жену да изведеш у бакчу; тамо да је скинеш, ама нагу, ни папуче |
ије било другога начина да мајстор-Дишу изведу на праву стазу, оне су се свим средствима трудил |
иђе поклон цркви на један барјак златом извезен, за који је платио равно једну хиљаду гроша.</p |
ја је имала само једну мисао и одмах је извела; дала је једном Циганчету две гурабије и обећала |
кир-Диша, као и многи други, ово питање извео одлучно и без дугога размишљања, да му не цепаху |
овако отерао, него би ме још и за калфу извео, што сам му био веран! — мислио је, силазећи се в |
роножице, тркне некуда, па се тек после извеснога времена врати, ако је могућно још замишљенији |
а наврати и код Дишине куће, да обиђе и извести кира-Анастасију, како јој је супруг већ отпутов |
и од живога разговора и Ламбриних шала изви се песма.{S} Ламбре затури фес за потиљак, издиже |
ове појаве расвестише га и он се полако изви из њенога загрљаја.</p> <p>— Да кажем где су.. ама |
рада и Лепосаве није била у стању да га извида.{S} Дан ноћ осећао је како му је све празно и не |
кој певници било милина слушати га како извија.</p> <p>Побожан <hi>као</hi> Грк, љубак и разлож |
војих гостију.</p> <p>А кир-Ламбре само извија час грчку час цинцарску песмицу; пребацио једну |
А она девојачка песмица што се из баште извијала, праћена звеком дахирета, све га више мамљаше |
чне грчке песмице, или одушевљено прате извијање гипких чочека, који према њима, уз пратњу цига |
м очима поче пратити еластично гибање и извијање витога струка и оно набрекло јелече, које се ч |
сад не би <pb n="91" /> помогло никакво извијање, а још мање да ће ма чиме другим ублажити свој |
ма поче поцупкивати и горњим делом тела извијати најпластичније фигуре чочечке игре, која је та |
раћајући се лагано истим путем, стадоше извијати арију оне песме:</p> <quote> <l>„Знаш ли како |
играти, те би се и сам почео као чочек извијати и поскакивати.</p> <p>Но он тога није видео, а |
свежи девојачки гласови, који уз дахире извијаху неку страсну турску песмицу, у којој је момак |
рвога сазнања свога само знало за груба извикивања и тешку руку свога мајстора.{S} Напротив, ов |
ла руке, да домаши високу полицу, па се извила леђима, да ти се чини, сад ће се у струку сломит |
у кући, или шта је? — Он отвори врата, извири на ћошку, па, кад је ни тамо не спази, поче вика |
о што и заповест, он прикупи бројанице, извири још једном кроз капиџик, те када се увери да на |
анлука и зеленила, иза кога је у дубини извиривала бела кућица са доксатом и као смиље жутом на |
реним шалварицама, из којих је несташно извиривала мала ножица.</p> <p>И ноћас је сањао тако, к |
дао у она комшијска врата, иза којих је извиривало девојче и радознало пратило сваки покрет оча |
а час скакутао по зажареним образима и извиривао из оних двеју јамица што су се јављале, кад г |
ом залило.</p> <p>У истоме ћор-сокачету извиривао је за зиданом оградом таман кров једне малене |
мом доксату под стрехом гнездо, из кога извириваше неколико главица голуждравих ластавчића, кој |
ну мајстор Диша, кад опази како девојче извирује; девојчица залупи вратима и певушећи отрча кро |
џија, и ако осећаше потребу да се на њу извиче, што га је бацила на толики трошак, кад није хте |
езину душу увлачиле сумњу, а из сандука извлачиле разне ствари: шкуртељке, ћитајке, платна, па, |
мисао све већма освајала и пред очи му изводила кира-Анастасију у оној јасној и милој светлост |
но дахире, те докле су зурлаши са улице изводили арију: <hi>чочек аваси</hi> (игра чочека) она |
овима.{S} Јанићије је све то драговољно изводио и био је увек задовољан, кад год би опазио како |
Кали-мера! — одазва се домаћин — Орсе, изволите кир-Дума, орсе! — и услужно му показа место у |
пружи га домаћици.</p> <p>— Сутра па да изволите на куде моју домакицу, на еден кадаиф и ратлок |
инију; пре зоре да захватиш воде са три извора; а кад се будеш враћала дома, никако да се не об |
о, него или да се врати мајстору или да изврши што је наумио.{S} На прво није хтео ни да се осв |
м; страх од могућне смрти не даде му да изврши што је наумио, и њему не остаде друго него да из |
не пусти баш на лепо, — пустиће га, кад изврши што је наумио.</p> <p>Страшна одлука, какву може |
, њему дође на ум, да још један покушај изврши, па ако успе, онда да не изгледа џабе, што је пр |
доћи дотле, он је ипак био науман да то изврши, само ако она усхтедне.{S} А не хтедне ли?...{S} |
да се над сваким <pb n="200" /> од њих изврши преметачина, те да се види, ко је крађу извршио. |
> <p>Но, како се у мајстор-Дишином дому извршило чудо, и како је он постао оцем три синчића, ко |
преметачина, те да се види, ко је крађу извршио.{S} Сад хаџи-Диша зађе од једнога до другога, т |
да не би осетио, да га је когод те поћи извукао из мутвака и чак на Јалију однео.</p> <p>А те в |
а и потајног осмешкивања тетка-Мацинога извуку згодан материјал за читаву историју, која ће се |
и!“ А после би подвикнуо жандармима, да извуку мацке и да на њих повале мајстор-Дишу.</p> <p>— |
ма, да га ни за реп ни за уши не могаше извући одатле.{S} На против, што је Ламбре гонио из ње |
о му у души лакну, завуче руку у недра, извуче једну дугачку кесу о гајтану, па из ње одброја н |
при излазу из собе дође му друга мисао, извуче гужву од туда и брзо оде низ чаршију.</p> <pb n= |
овог неприличнога и несноснога положаја извуче.</p> <p>Но кир-Ламбри се до овога часа не јави б |
ицу, коју је за појасом носио.{S} Он је извуче и отвори.{S} У кутијици је лежао сасушени струча |
је престрашено викнуо, кад уместо кесе извуче из недара крајеве искиданога гајтана.{S} Његов у |
лач не савлада.</p> <p>Готово крадимице извуче се из мутвака на улицу, па, када одмаче од куће, |
све то покупио и пошао, да се неопажено извуче из собе, када се у тај час указа на прагу кира-А |
, ни Лепосавин покрет, која у томе часу извуче своју из његове руке и брзо устаде, да јој мајка |
тео да каже:{S} Хтеле би ви да ми језик извучете, ама ја нећу.</p> <p>— А оно, тетка-Мацо?...{S |
пљунуо би на онај дукат и сву би ногама изгазио.</p> <p>— Или ћу је убити или ћу се обесити! — |
погрешку својих родитеља трудио се, да изглади тиме, што је од прве младости своје градио план |
лебова, чији је мирис тако дражио његов изгладнели стомак.</p> <p>— А да сам оне Ламбрине дреје |
ељиве очи на ковчежић.{S} Достојанствен изглед пустињаков, који поред свега нејела имађаше свет |
лтаџијскога па до бућмеџијскога еспапа, изгледа да су, у овом невином обожавању и саучешћу, бил |
и ћепенци и људи по њима и све око њега изгледа ново, непознато.{S} Осврте се по дућану, пође д |
Београду раструби, није било никаквога изгледа на мирбу.{S} Кир-Дума, који је у целој овој ств |
ја, узнемирен <pb n="209" /> од онакога изгледа, што се на Јанићијевом лицу оцртаваше.</p> <p>— |
два Цинцарина учтивога и врло скромнога изгледа.</p> <p>— Е, како да вас утешимо, куме?{S} Судб |
а а можда мало и уплашен од ратоборнога изгледа Ламбринога, обазре се за собом.</p> <p>Гомила с |
чини тај покрет, што је могло некоме да изгледа, као да ће да удари кира-Ману, испаде иза ћошка |
великодушно.</p> <p>— Гледај само какав изгледа!{S} Одмах да си отишао берберину, да те измије |
покушај изврши, па ако успе, онда да не изгледа џабе, што је прстен враћао.</p> <p>— Тако је, к |
то се преливају јасним шаренилом, те ти изгледа као да је из ових башта живо цвеће поврвело на |
дне клонулости и страха, какав ли то он изгледа у очима људи.{S} Јер, њему се чинило да ово, шт |
ако нам и ваши, давно запуштени гробови изгледају тајанствени!{S} У успомени, као кроза сан, ко |
дивље музичке ларме са бубњавом гочева, изгледала јој је као да долази од некуд с другог света, |
гове тако танке, да су у оним чампарима изгледале као танка сламчица, забодена усред најшире са |
је оставио ствари; али опет то јој није изгледало онако страшно, као што би било, да их је ма к |
еј.{S} Сигурно је замишљала, како би то изгледало, кад би она, у онаком положају, обилазила по |
ени од смеха представљајући, како би то изгледало да се Диша оженио њезином мајком.</p> <p>— Ка |
код куће, где се врло рано затварао?{S} Изгледао је самоме себи као осуђеник међу стварима, кој |
да на целој појави.{S} Сав мајстор Диша изгледао му је чисто као претучен; једва се вукао и сте |
ти бити мајсторица!“</p> <p>Мора да је изгледао врло смешан, кад се девојке заценише од смеха |
ве друго само не овај израз, који му је изгледао као пркосна претња, као да га чика да је се до |
циноЈ кући, час по устајао, нестрпељиво изгледао на капиџик, или би Лепосаву чешће одашиљао чак |
ршији окренути и какав ће у очима света изгледати, кад ствар пукне по Београду.{S} Једно што је |
ли ће тек искрснути мајстор и какав ће изгледати у лицу.</p> <p>— Ако је одала, онда да бежим |
, чије очи, заливене сузама и очајањем, изгледаху ипак тако детињски насмејане и тако миле, да |
<p>— Море, ти си болестан.{S} Какав то изгледаш, као да су те гује пиле.</p> <p>Јанићије не од |
тумачио у своју корист.{S} Овако му она изгледаше као санта леда која се не отапа.</p> <p>— Па, |
е да мећу о слави у чело софре, те тако изгледаше као да они то славе, а да су папуџије тек она |
жња према жени толико га захвати, да му изгледаше <pb n="101" /> неће је моћи жив дочекати.{S} |
о је до овога часа поднео, тај назив му изгледаше сада као пакосна подсмевка.</p> <p>Па и име к |
буна толико га обузе, да му у један мах изгледаше, да ће се таван на њега срушити.{S} Последња |
улици и заустави, он се брзо опрашта и изговара да мора журити, па онда још више уситни, само |
а се очито опажало, како с тешком муком изговара поједине речи некадањег матерњег језика.</p> < |
ротив, оне му постајаху све нејасније и изговарајући их он се мислима није утицао у дубину свој |
е поникла и она крилата реч, тако често изговарана у староме Београду за оне људе који су тек п |
парастос, те тако нестало и последњега изговора ради чега не би могла још да се уда.</p> <p>Па |
кира-Анастасија и Ламбре, и он зажмури, изговори заклетву и колико је могао сигурније изиђе из |
ила да одмах дођеш... још нема ништа! — изговори Јанићије на душак и поможе мајстору, да отпаше |
него што ће се дотаћи сандучета, старац изговори кратку молитву и принесе ковчежић хаџијама, да |
је водила рачуна о свакој речи коју ће изговорити.</p> <p>Данас је њена кућа постала средиште |
ише у овај пусти Београд! — Ватра да га изгори! — уздахну кира-Анастасија прихватајући филџан и |
е одаламио Лепосаву, а она, бранећи се, изгребала га по лицу.</p> <p>Кад чу мајстор Диша, шта с |
она рашчупаних коса и плачући а он сав изгребан, вратили са чесме кућама.{S} Али се ни после т |
га, што му никако у рачун није ишло, да изгуби пријатељство два тако угледна Грка а с њима и св |
но га погледа, па се и насмеши.{S} Диша изгуби свест, срце му заигра и сад већ заборави на свој |
ан крвнички поглед.</p> <p>Мајстор Диша изгуби мегдан.{S} Руку, којом је потегао, да је дохвати |
е за мужа.</p> <p>Неколико дана доцније изгуби се и кира-Анастасија.{S} Много доцније уверио се |
је све даље и даље клизила, докле се не изгуби за врбацима ниже Кајабурме.{S} Тек онда вратише |
бумбар облете око њега неколико пута и изгуби се у сунчеву зраку; но ни један од тих звукова с |
ујимаше, чим кајик ишчезну за оне аде и изгуби се испред очију.{S} На ведроме и као стакло јасн |
але, и тек када се каик одби низ воду и изгуби иза градских бедема, он се врати натраг, сврати |
це стегоше..{S} Журно изиђе на капију и изгуби се за углом.</p> <p>— Удаје се, за мога мајстора |
ровој руци обрете, већ наже низ улицу и изгуби се у оним силним ћорбуџацима који се стицаху у ч |
жа не <pb n="10" /> би, ма у чему било, изгубила од оног лепог угледа, којим се, као жена кир-Б |
, да и оне жене, које су већ сваку наду изгубиле, морадоше врло брзо обрадовати забринутога суп |
грудима.{S} А он, тако исто усплахирен, изгубио сву моћ мишљења, блене у кира-Анастасију питају |
<p>Сад је кир-Диша био потпуно усамљен; изгубио је грчке пријатеље, а да се враћа својој нацији |
ај њезин поглед толико га помете, да је изгубио сваку кураж да јој џангриза; али, кад на тај на |
е нанесе кира-Анастасији, не само да је изгубио код трговачкога света свако уважење, него ће и |
е све ређи и ређи, докле се сасвим није изгубио у пријатноме расположењу удовичкога живота.</p> |
то међу најближима, јер је још као дете изгубио родитеље и онако самохран потуцао се од немила |
ку штету: — готов новац би морао дати и изгубио би вернога и оданога калфу, на кога је тако сви |
ико, да је Диша код прве цене занемео и изгубио вољу на пазар и на децу; а он је опет нудио тол |
жалимо: лепе паре губите, мустерије ће изгубите и цела чаршија ће да каже: јазук на мајстор-Ди |
љао страх, да ће је сада за навек можда изгубити.{S} А уз ово осећање расла је упоредо и она бо |
вар ће испасти сасвим друкчије: мужа ће изгубити, а Ламбру не само да неће добити, него ће ради |
нутога лица Мацинога.</p> <p>— Можеш да изгубиш жену, а дете да остане живо; а и да их обоје из |
а дете да остане живо; а и да их обоје изгубиш.</p> <p>— И зато сам чак у Јерусалим ишао; зато |
воклетника и само што није залелекао за изгубљеним новцем.</p> <p>— Е, нека вам је на здравље, |
р-Думин, који је још једнако уздисао за изгубљених четири хиљаде гроша.</p> <p>Али оно, за чиме |
досећа се, да је оно кожа њезиног рано изгубљеног супруга, лисца, и да она, као свака неутешна |
... — и тиснувши девојчици у шаку пару, изгура је на капиџик, али је на улицу не пропусти, пре |
ротив, да је смео запушио би јој уста и изгурао из мутвака, у коме је до мало час тако важне го |
и, ако га мајстор не отпусти, ако му не изда калфенско писмо, шта ће онда?{S} Еснаф је јачи од |
ко ти за сваку болест будеш толике паре издавао, шта ће најпосле бити од тебе?{S} Треба цркви д |
већ као наредбу, коју је њезин покојник издавао озго.</p> <p>Саслушала је савете оба проводаџиј |
али ће ми га, мајци, кад тад платити! — издаде се једаред пред шегртима, кад Ламбре изиђе из ду |
вилицама, да нешто одговори, но грло га издаде и место да изусти реч, он поче некако ситно штек |
. поче Диша загушеним гласом, а грло га издаје, па не може ни речи даље.</p> <p>— За Бога, шта |
збројних мисли, осећао је како га памет издаје, у глави му је било мутно и тупо, а уз то је осе |
да за времена спречи Јанићија у његовом издајничкоме послу.{S} Прва му мисао паде на ум, да оде |
.</p> <p>— Газдарице, ја ето нећу да те издам, —- рече полугласно и погледа је у очи.</p> <pb n |
S} Синоћна пољска вечера није била тако издашна, да га за дуже време засити.{S} Имао је здрав и |
е се пружише за очима, које им показаше издашне џбунове кисељака.</p> <p>Није се обесио; али не |
е које је желео спустити на туђе главе, издашно спуштао на Јанићијев врат.{S} Али то, у осталом |
је и кир-Ламбре мајстор-Дишу уважавао и издвајао од осталих Срба.{S} Чак му је помагао и да рад |
и то беше, у очима њиховим, тежак грех: издвајати се од свога соја и прилазити оној нацији, кој |
, која се са Лепосавом и Јанићијем беше издвојила мало од онога барјака.</p> <pb n="202" /> <p> |
а ни дужна тера из радње, он би га тако издеветао за све, да се до века сећа, како је нечовечан |
песма.{S} Ламбре затури фес за потиљак, издиже обрве на половину високога чела, искрете мало у |
шија био кир-Ламбре, који се затекао на издисају свога пријатеља Бенџе, те тако, у неку руку, п |
— викну мајстор Диша, који већ не мога издржати њезино оклевање.</p> <p>— Каажу.... веле: узе |
дан посвршавао.</p> <p>Више није могао издржати.{S} Четвртога дана одлучи да оде тамо, па мака |
вола савладаш и да ти анђео радњу води, издржи до краја и постани хаџија.{S} То ти је! — заврши |
и најпосле, није могао ни десет дана да издржи, а да се не врати у овај „црни“ Београд, где му |
у плач.</p> <p>Јанићије не мога више да издржи у овакоме положају.</p> <p>— Ко ће да те убије?{ |
о вешти јахачи но, у случају потребе, и издржљиви пешаци.</p> <p>У таквој служби татар-Јован је |
рну на неко ђубриште, а босиљак искида, издроби, пљуну на њега, просу пред собом и згази ногама |
се, чисто за неколико недеља, још више издужила, озари се, кад угледа кир-Думу и приступи му р |
је Ламбре отишао, кира-Мана се још више издужила.{S} Уз припомоћ кир-Думину она је од тога врем |
ћу ја да једем њен кадаиф, отров да је изеде, ороспија једна!</p> <p>Јанићије не чу ништа више |
му пркосити.</p> <p>Јанићије жив да се изеде; није пристао да напусти дућан, па да је појури, |
ога ви да закољите?{S} Чија јабучица да изедете <pb n="112" /> ? — поче сада одважно кир-Ламбре |
леда читаву гомилу света.</p> <p>— Ела, изедите, ако смете!{S} На! — и окуражени Ламбре поднесе |
то му се није свидело.</p> <p>— Мука га изела, какав је постао! — рече једаред љутито Лепосава, |
у једноме сандуку.{S} Кад их разгледа, изиђе му пред очи све што му је дервиш саветовао, па он |
, али, када је дошао до свога капиџика, изиђе му на очи кира-Мана са њезиним сухим контурама и |
која га је као свога рођенога примала, изиђе из собе на авлију.</p> <p>У томе се и капиџик отв |
вак, па ни да је сачекао за који часак, изиђе на улицу и упути се право дућану свога мајстора.< |
у дућану, где је са „чирацима“ спавао, изиђе у авлију, седе на један трупац и тужно се загледа |
Диша, још збуњенији него што је дошао, изиђе из оне куће и од оне жене, за којом је толико чез |
нема никога с киме се не би радо срео, изиђе и упути се у Скадар-махалу.</p> <p>Фудул-Стаменка |
S} Хтео је отићи, али га узе неки стид; изиђе му на очи Лепосава у целој својој појави и он се, |
> <p>Маца махну очима на Лепосаву и ова изиђе на поље; али по староме обичају, који је онда био |
— одговори Маца и даде миг Лепосави, да изиђе у мутвак.{S} Сад њих двоје осташе, да се споразум |
наумио, и њему не остаде друго него да изиђе на поље.</p> <p>Тек кад је био на доксату, он се |
га је сада било чак страх и на улицу да изиђе.</p> <p>Али има нешто што и неодлучне до одлуке д |
о, да их је ма коме другоме дао.{S} Она изиђе из собице и пожури тетка-Маци, а Јанићије, још са |
Он отури посао, одмахну руком весело па изиђе из дућана.</p> <p>Јанићије Бик притегао кајишем о |
допуста пође доксату, али у томе и Маца изиђе, само не више онако весела, него зачуђена и збуње |
дне воде, да послужи мајку, кад из собе изиђе.{S} Маца већ устала, умила се и пошла вратима, ка |
ри заклетву и колико је могао сигурније изиђе из суда оправдан.</p> <p>Докле је он полагао закл |
и, спрема се, да пред свога домаћина не изиђе постидна.</p> <p>Диши игра срце од задовољства, у |
води кућу и да ни на сокак без мајке не изиђе.</p> <p>— Мајку да слушаш, на мене да мислиш!</p> |
з собе изашао.</p> <p>Али кир-Ламбре не изиђе још задуго.{S} Туга за Анастасијом и онај страх о |
, устукну у своју собу, затвори се и не изиђе из ње, све докле се не разиђоше људи и докле фуду |
де се једаред пред шегртима, кад Ламбре изиђе из дућана.</p> <p>Једнога дана по ручку пошао Јан |
ри; <pb n="118" /> журио је, да што пре изиђе из ове немиле куће.{S} На пољу удахну свежа вазду |
. ти...</p> <p>Мајстор Диша не доврши и изиђе срдито из куће.</p> <p>Тога дана између зета и пу |
.{S} А чим мајстор Диша одмахну руком и изиђе из дућана, Јанићију се још више разведри, прихват |
га дотерам! — викну хаџија раздражено и изиђе на улицу.</p> <p>Но у ћор-Ахметовој кафани не беш |
, целива у руку прво мајстора па Мацу и изиђе из собе.</p> <p>— Где је онај запис? —упита Диша, |
у у комадиће растрза, само да му на очи изиђе.</p> <p>И онда, још већма клонуо, незадовољан и к |
о заклели! — довикну Дума Диши кад овај изиђе на поље.</p> <p>Али Диша, који у истини беше преб |
ке и поче нагло јецати.{S} Пред очи јој изиђе све, шта може сада очекивати.{S} Није се она ни м |
ама на меку сахтијану.</p> <p>Сутра дан изиђе одлучно пред мајстора.</p> <p>— Мајсторе, хоћу да |
а је неодољиво тамо, и он сав раслабљен изиђе из дућана и споредним сокачићима, где је у ово до |
ика Мацина нега најпосле му поможе и он изиђе у дућан, истина жут као исцеђени лимун, али ипак |
закрвавише а песнице стегоше..{S} Журно изиђе на капију и изгуби се за углом.</p> <p>— Удаје се |
шаљеш тамо: немам образа да јој на очи изиђем.</p> <p>— Зашто, море?</p> <p>— Јер ми је казала |
ка силна гласина Јанићијева.</p> <p>Кад изиђоше из последње улице на чистину, где су јеврејске |
ред собом, опростише се са домаћинима и изиђоше на улицу.</p> <pb n="84" /> <p>— Е, ову ћемо ве |
та да започне, он ће морати, пре свега, изићи међу људе.{S} А та сама помисао, да се сад, овако |
је видела да кир-Ламбре никако не може изићи на улицу, није било другога начина, но да Ламбру |
па макар и сажалити, <pb n="129" /> те изићи да га саслуша; али Лепосава, као навлаш, баш онда |
кло Анастасији, толико му је било тешко изићи јој пред очи овако сплетен и немоћан, да ствар шт |
о је, да од срамоте неће смети на улицу изићи, па ето где се све, у једноме часу, измени.{S} Зб |
дно је јасно, да га је увек, кад год би изишао из мутвака, погледала и испратила очима, за које |
аскомотио, лепо испавао и онако комотан изишао на доксат, узео слатко и воду и запалио чибук, п |
а остави зета без какве такве утехе.{S} Изишла је за њим и на све могућне начине гледела је, да |
иво звучао. — А она је одмах после њега изишла, и оде на ову страну.</p> <pb n="96" /> <p>Диша |
азлозима устукнути.</p> <p>Када је Маца изишла из мутвака и отишла у кућу, Лепосава је села на |
тка Маца, као и увек, поставила совру и изишла на капиџик, да види иде ли већ хаџија са својим |
мога капиџика.{S} Кир-Дума, на поласку, изјави да ће јој са просиоцима доћи у прву недељу, те д |
се није зауставила на оној Лепосавиној изјави, како га воли као рођена брата.{S} У овој улози, |
уша.{S} Али Диша одрече и тамо дуг; чак изјави да ће се и заклети, али не да да га један Грк, к |
м га је пажљиво саслушао, а кад је Диша изјавио, да ће одмах на пут и да од силне бриге за радњ |
требало само, пре него што ће целивати, изјавити у себи какву жељу и часни ексер би му је одмах |
.. јер... заусти Јанићије да се потпуно изјасни, али у тај пар уђе тетка-Маца у мутвак.{S} Лепо |
остручи свој капитал, те да се и у томе изједначи са кума-Думом, ипак је један, до душе не баш |
што их је кир-Дума тако одлучно и оштро излагао, сплетоше га за часак.</p> <p>— Ето, видите? — |
ав тога малог задовољства да се враћа и излаже новим трошковима, то није хтео.</p> <p>И тако ха |
ша је збуњено гледао ово немо улажење и излажење из куће, и тек када га неке жене из куће зовну |
вега мозгања, не нађе ни један згоднији излаз, који би најбоље одговарао његовој жељи, да се ни |
и Јанићија, да ћути.{S} Ово беше једини излаз, да се сачувају од срамоте, која их је у чаршији |
о и само трљао чело тражећи каква таква излаза, кира-Анастасија, у хистеричну наступу, скочи са |
чио на једну непрозирну таму којој нема излаза; али и кроз ту таму ево где проби један зрачак н |
до овога уверења, није имао више нигде излаза.{S} Требало би да се врати; али куд и коме?{S} З |
а.{S} Са пребаченом шамијом преко главе излазила је из мутвака и пошла софри.</p> <p>— Нане! — |
> <p>А за то време кира-Анастасија није излазила из собе.{S} Када су зурле запиштале пред њезин |
тако десило.</p> <p>Али како није никуд излазио и сваки разговор о томе избегавао, то он није н |
а само састане.{S} Навлаш је врло често излазио иза мутвака на цепаник, надајући се, да ће се о |
ме дешава. — Од куда му баш сада почеше излазити на очи час тетка Маца час Лепосава, а сада опе |
чнога за руку и силом га одвуче једноме излазу.{S} Таква случајност за мајстор-Дишу била је сам |
ef target="#SRP19061_N4" />.{S} Али при излазу из собе дође му друга мисао, извуче гужву од туд |
е му се узвик и он, без икаквог чекања, излете на улицу.{S} Лепосава оста забезекнута овим нагл |
свога мајстора, истрже му се из шака и излете на поље.</p> <p>— Торњај ми се с очију, у дућан |
, јер ко год би га целивао, одмах би се излечио од сваке болести коју је имао; а ако би случајн |
у се дала врло згодна прилика, прво, да излије сав јед на Јанићија, што му је радњу у невреме о |
гриза; али, кад на тај начин не мога да излије своје нерасположење, он пронађе други.{S} Преста |
уме се, да на њојзи своје незадовољство излије.</p> <p>Са заваљеним фесом за потиљак и забачено |
није жалила, она је у овом изобиљу јела излила све обиље своје материнске туге за умрлом једини |
ије; али Лепосава му не даде да доврши, измахну на њега метлом, а он, пре него што ће га ударит |
а уштину је још за обрашчић, па се онда измаче и засмеја показујући кира-Мани, како је на ономе |
, изазивачки израз.</p> <p>Тај израз не измаче кир-Диши, и он се на један мах збуни.{S} Очекива |
оварасте ли се? — запита Маца, којој не измаче ни Дишин покушај, ни Лепосавин покрет, која у то |
о други пут залете.{S} Анастасија вешто измаче ударцу, протрча поред њега једноме буџаку, дочеп |
е насред дућана. — У том јој се и кајиш измаче из руку, те кад виде како Јанићије скочи љутито, |
би увек на ум падала, некако се вазда, између осталога, и она истицала, кад год би навратио до |
та радознало мајстор Диша.</p> <p>— Па, између Мацине Лепосаве и фудул-Стаменкиног Канчета.</p> |
ио са пуно пожртвовања.{S} Једном речи, између ове четири душе постигнута је права хармонија и |
му без ње нема живота.{S} Једном речи, између ова два супротна осећаја стојао је он као кривац |
м стазицом, која међу гробовима кривуда између малене црквице и звонаре, потражите га и — нећет |
га шегрта јаче означи ону разлику, која између њих владаше.</p> <pb n="76" /> <p>А Јанићије је |
изиђе срдито из куће.</p> <p>Тога дана између зета и пунице водио се озбиљан разговор, који бе |
е само то, ни по јада! — прихвати једна између њих, забрађена преко феса шамијом калемћарком.</ |
поласка призвао на само свога калфу, па између осталога подсетио га и на оне услуге, што му их |
зе испод јастука неке хартијице, изабра између њих четири записа, па их пружи кир-Диши.</p> <p> |
као што то приличи невести, а кир-Диша између кумова двори и додаје час овамо час онамо, што к |
ни, упутише се Зереком право, све докле између густих ћепенака не завише у један ћорсокак баш д |
, спавала тако мирно и дубоко као да се између ње и супруга није ништа десило.</p> <p>Сутра дан |
лагано, као мачка кад вреба, довуче се између дрвета и густога османлука самоме доксату, из ко |
арам газду, зло! — мислио је Јанићије и између ова два израза узнемирене савести стојао је у му |
ач чисто прекорно и исприча цео догађај између ње и Канчета.{S} Само је беше стид да дода још и |
емирене савести стојао је у мутваку као између два огња међу које је стављен, да по својој вољи |
неких обрачуна, што их је кир-Дума имао између четири ока са покојником, уцвељеној удовици, пор |
ено стојао код крме и побожно пропуштао између прстију зрно по зрно на својим бројаницама.</p> |
ма шире размере.{S} Потајна саревњивост између старе грчке чаршије и младе српске чаршије, која |
града, паде мртав с коња, негде на путу између Софије и Ниша.</p> <p>Кад је чула да јој је муж |
ићи, па ето где се све, у једноме часу, измени.{S} Због свога поклона еснафу за трен ока постао |
гао да разуме, како тај момак тако брзо измени своју ведру нарав, и ма да му ни на крај памети |
адило га је, како се за ово четири дана изменила.{S} Стала много зрелија и лепша; чинило му се, |
јем.</p> <p>— Не знам — одговори Маца — Изменио се много и то ме брине.{S} Знаш како је: да ми |
ло одмерених корака човек, одједаред се изменио и дао на оваку журбу.</p> <p>И није се преварио |
ва утеха.</p> <p>Али Јанићије се сасвим изменио.{S} Ни оне шале, ни разговора, ни песме.{S} Сељ |
<p>Једном речи, мајстор Диша се толико изменио у кући, да га човек не би познао.{S} Разуме се, |
о су их, том приликом, њих двоје кришом измењали, још га и сада држаше у неком заносу, те је иш |
одговори Лепосава, очевидно неким новим измењеним гласом, који није ни мало личио на онај весел |
па онда тетка-Мацу у руку, и оде, да се измије.</p> <p>И све то што се дешавало око њега и с њи |
{S} Одмах да си отишао берберину, да те измије и ошиша, па у дућан!</p> <p>— Хајде, дете, пољуб |
е био тврдо уверен, да ће успети, да га измири.</p> <p>— А с оним гадом лако бих ја; пребио бих |
а, који је у целој овој ствари тежио да измири пријатеље и да ствар заташка, виде да му не оста |
подеснија чинила та, да некако кир-Дума измири Анастасију са Дишом, а он да се привремено, ради |
е дозна, да се кира-Анастасија са Дишом измири, а он као и до сада остане и у будуће са Дишом д |
га дана.{S} Ма да се са Јанићијем онако измирила и ствари Ламбрине од тетка-Маце примила, кира- |
} Ево, не желим јој зла и лепо је да се измирите; ама да сам ја што ти...{S} Бога ми... отегну |
аре?{S} Приложи на дискус, купи пет ока измирне, па доста!</p> <p>— Ама како ћу, кад сам се за |
бо осветљеној собици, и мирис тамњана и измирне, толико су утицали на побожно расположење, да ј |
ио и за кира-Анастасију оно, као што је измислио и за мене ово, што се сад по чаршији говори.{S |
ма.{S} Ја и сам верујем, да је комшилук измислио и за кира-Анастасију оно, као што је измислио |
а, коју му је судбина наменила, није му измицала из шака.{S} Неуморно је пазио да му момци не б |
а?</p> <p>— Ништа, нано, — замеће она и измиче рантлику, да не прекипи — уморила се, па мало се |
четири сахата иселила у Јеладу.</p> <p>Измоштен душевним патњама, кир-Диша је започео нагло ве |
да тај звук, што пара ухо те се уздиже изнад свију, виче: „кира-Анастасија! кира-Анастасија!“< |
се као два црвена лука високо надвијаху изнад живахних, силом застиђених црних очију.</p> <p>— |
рвишевих хамајлија и он их једнога дана изнађе у једноме сандуку.{S} Кад их разгледа, изиђе му |
платно како би Диша хтео; али зато Диша изналажаше свакога дана по штошта, што му се није свиде |
антерије везује.</p> <p>Пред кућом Дишу изневери кураж.{S} Кад хтеде да се попне на доксат, ода |
ом огрлицом и дукатом на челу дочекала, изнела пред њих свакојаке посластице, па се сада све за |
е најбоље комшије:{S} Митра и Станка, и изнела је ову сплетку и покушала да њоме поквари сватов |
— још ћете ме обедити, да сам јој нешто изнела, а ја ништа о томе не знам.</p> <p>— А оно?</p> |
цу сав пребледео.{S} Да су ма шта друго изнели противу њега, не би га толико запањило као то, д |
на њега.</p> <p>— Још мало — прошапута изнемогло.</p> <p>— Шта? — запита Јанићије, држећи је з |
нож, и он, место да пође на улицу, седе изнемогло на миндерлук, притиште песницама под појас и |
анићије није остајао дужан; толико пута изненада би је дохватио шаком, те је она често више од |
дошла; обећала је и она, али је у вече изненада заболи једна страна вилице, а и главобоља, те |
ом као немирна деца пред коју је учитељ изненада искрснуо.</p> <p>— А да је упусти, море? — зап |
а он да тркне за њом, кад га одједаред изненади појава мајстор-Дишина.</p> <p>Ваљда се Дишин ш |
асијина појава у њезиној кући колико је изненадила, толико јој беше и необично пријатна.{S} Од |
ицу видело јасно, како га је ова новост изненадила.{S} Лепосава се дубоко замисли и за све врем |
се збуни и не доврши што хтеде рећи.{S} Изненадило га је, како се за ово четири дана изменила.{ |
Диша занеме.{S} Није се наљутио, али га изненадило то што му рече.</p> <p>— Ко ми угатао?</p> < |
ме мајстор Диша.</p> <p>Али како се тек изненадио, кад му оба кума, после треће каве, саопштише |
Дума дошли кира-Анастасији, пријатно се изненадише, кад на миндерлуку опазише своје жене, како |
есница врисну од бола и отвори очи, ова изненадна %операција освести је, а хећим, задовољан сво |
аје, налетео на њену удовичку идилу као изненадна мећава, од које се није умела одбранити.{S} А |
када се сусрете са Јанићијем, њој севну изненадна мисао.</p> <p>— Јанићије, бре!</p> <p>— Шта ј |
угушити, а цела снага на њему трепти од изненадне клонулости и страха, какав ли то он изгледа у |
иша оста у дућану још потпуно збуњен од изненадне радости.{S} Топло задовољство као мекани тала |
а образа; а мајстор Диша, још збуњен од изненадне среће, којој се није ни мало надао, целива бу |
е то било од каквога страха, већ од оне изненадне промене, што је угледа на целој појави.{S} Са |
ата, који жељно ишчекује, неће ли какав изненадни гост од куда бахнути, тек да он не буде онај |
акве помисли.{S} Али ова новост тако је изненадно дошла; а то се све њега лично тицало, те баш |
заповедни тон, па му дође сада и сувише изненадно све ово.</p> <p>— Имаш ли Бога, имаш ли душе? |
— Што се бијеш, газда? — зацвили дечак, изненађен оваким дочеком.</p> <p>— Није за зло; за добр |
кући Лепосавиној.{S} Пред кућом застаде изненађен, јер из баште, баш под широким орахом, зачу ј |
ватове.</p> <p>— Чије сватове? — запита изненађена Лепосава и пламен јој обузе образе на помиса |
, нашао сам.</p> <p>— Зар? — учини Маца изненађена и радосно.</p> <p>Мајстор рече Јанићију да и |
и је пред њу.</p> <p>Лепосава збуњена и изненађена, а Јанићије тако исто сметен и застиђен од н |
хтеде рећи, јер га Анастасија, радосно изненађена, загрли и поче љубити.</p> <p>— Сестру немаш |
лата и она поче да га загледа, пријатно изненађена богатим поклоном.</p> <p>— Хајде, кћери, мет |
ндерлуку припремаху постељу за ноћиште, изненађени скупише око њега, да чују шта му је.{S} А ка |
е, које <pb n="151" /> у исти мах, беше изненађено, збуњено и препаднуто.{S} Као запањен стојао |
/p> <p>— А-а!{S} Шта искате ви? — викну изненађено.</p> <p>Пред њим стајаше девојчица около сво |
очекивано, да је од <pb n="21" /> силна изненађења занемио и пред проводаџијама стајао заципљен |
стор Диша никако да се поврати од првог изненађења.{S} Хтео је да одговори, али се грло запекло |
Маца, а Диша само што разрогачи очи од изненађења.{S} До данас Јанићије није улазио у крчму ни |
шалвара.</p> <p>Није могућно описати ни изненађење кира-Анастасијино ни забуну Јанићијеву.{S} К |
ће му све рећи, што јој је дете на глас изнео.{S} Па још, како му момак објасни, тетка-Маца је |
у он и са доксата, на коме су вечерали, изнесе је у башту и поче је обносити.{S} Лепосава се у |
судбини, па да га она на својим леђима изнесе.</p> <p>Но ни у удовичиној кући није било друкчи |
то лаж и ако се тако што из њезине куће изнесе, то би могло нахудити њезиноме доброме гласу.</p |
је?</p> <p>Кира-Анастасија брзо скочи и изнесе из долапа једну антерију, ћурче и чампаре.{S} Ка |
ах од чаршије, да му срамоту на смеј не изнесу.</p> <p>Најпосле дошао је до једнога резултата, |
ла чак ни једна паприка више из туршије изнети за совру, већ онолики број, колики је он пред ру |
приличи честитоме човеку.{S} Шта је то изнети на глас једно ваљано девојче, убити јој срећу, п |
крдијама; где га нису оставили, тамо би изникао међу сватовима, провлачио се са Мацином Лепосав |
о мајстор Диша тврди.</p> <p>— И што да износе поштену кућу на глас?{S} Зар је то лепо од света |
више знао ни шта се у кућу уноси ни шта износи.{S} А некада није се смела чак ни једна паприка |
г човека, да једну честиту кућу на глас износи.</p> <p>Лепосави се све више у грудима стезаше.{ |
ла је, да стиша преплашенога човека.{S} Износила му је примере из своје „праксе“, где се све ле |
шом и својом савести оправдала, увек је износила оне најцрње могућности које многе родитеље од |
све комшијске жене, па и ове две, за њу износиле и против њезинога удовиштва говориле; колико л |
се толико истрошио, да мртваце из куће износим?! — зајаука хаџи-Диша и у страху, да се то баш |
уће.{S} Покуша да уђе, али капиџик беше изнутра затворен.{S} Јанићија не збуни ово, он прескочи |
ме и почео ослушкивати, неће ли бар што изнутра чути; али ни из авлије ни из куће ни гласа ни к |
у стаде пријатно и ведро; а она потајна изнутрица, која га је, поред свега савлађивања, непрест |
ију од тенећке и поче се борити са оном изнутрицом, која га је гризла и кући гонила.</p> <p>Зат |
а пуна; Маца није жалила, она је у овом изобиљу јела излила све обиље своје материнске туге за |
е пред светом опере и своје непријатеље изобличи, доводила га је у некакав чудноват страх.{S} У |
вратити у дућан; а гледај ти сада, како изокренула, као да је није сачувао од грдне срамоте, и |
емена постао сасвим друкчији; толико се изопачио, да га чисто не познајем.</p> <p>— Не знам — о |
ава, а он, пуних једанаест година, није изоставио ни јутрењу ни вечерњу; па је прве године обећ |
који Грк или Цинцарин од бољега угледа изостао а да није присуствовао макар у цркви при венчав |
?</p> <p>Тетка Маца сада већ није имала израз двомислен и тајанствен; лице јој је дошло запрепа |
e xml:id="SRP19061_N5">Стари београдски израз: ни бриге те</note> </div> </back> </text> </TEI> |
чи јој добише некакав дрзак, изазивачки израз.</p> <p>Тај израз не измаче кир-Диши, и он се на |
... запита Диша, кога овакав неодређени израз на Мацином лицу текну у срце.</p> <p>— Чудо! — уз |
.{S} Очекивао је све друго само не овај израз, који му је изгледао као пркосна претња, као да г |
кав дрзак, изазивачки израз.</p> <p>Тај израз не измаче кир-Диши, и он се на један мах збуни.{S |
фистану, добивала би у лицу неки тужан израз, како то у опште одговара удовичкоме стању.</p> < |
! — мислио је Јанићије и између ова два израза узнемирене савести стојао је у мутваку као измеђ |
ми поклецнуше колена, које од претећега израза а које опет од одрицања Дишинога.</p> <p>— Молић |
стима.{S} Из њихова опхођења и стишаних израза опажала је да су се споразумели.{S} И она уз осм |
Он се није обазирао ни на њезине оштре изразе, ни на њезине молбе, па чак ни на онај младешчић |
ли: „последњи удовички бес“, како би се изразио њезин кум, кир-Дума, да је нешто од куда на ово |
кад Диша, мислећи ваљда да није довољно изразио своје незадовољство, рече, како је храни за бан |
мајстор-Дишо! — проговори Маца гласом и изразом велике бриге и нерасположења.</p> <p>Диша седе. |
ца, али некако тако неодлучно и с таким изразом очију, као кад би неко хтео да каже:{S} Хтеле б |
да ћутиш — одговори јој Канче са неким изразом пакоснога задовољства — него да пожуриш са сват |
ше на улици; она обори главу и са неким изразом досаде и срдње одмахну руком:</p> <p>— Дете!{S} |
који сеђаше на томе доксату и са неким изразом задовољства посматраше ову родитељску идилу.{S} |
довољан и поче трептати очима, а нежним изразом лица пратити расположење својих гостију.</p> <p |
д собе, па је тако апатично и са тужним изразом лица посматрала облачење кир-Ламбрино, као да с |
рспективом, затворио очи и са пријатним изразом, као да га когод шашољи сламчицом око усана, сл |
Дума, очигледно преплашен оним одлучним изразом Јанићијевим и у жељи, да се виком спасе од напа |
и, да се овај чисто забезекнуо пред тим изразом.</p> <p>— Срамиш се од звезде и месеца, да те н |
им се не би могло одолети.</p> <p>Томе изразу није могао пркосити; па и ако му је мржња на кир |
љава девојчица, која је сада већ толико израсла, да је набујала у једру и живахну девојку, мало |
да бар пред зидовима и јеменијама јасно изрекне њезино име, кад, у тај пар уђе у дућан његов ше |
!</p> <p>И ту кир-Дума, густа ради, кад изрече реч: „грцко“, поткупи три прста, па их пружи пре |
} Она крилата реч, коју, пре три године изрече кир-Дума, потпуно се обистинила, те то нагна цел |
ра-Анастасија, која је, баш у то време, изрибала тепсије и жуте сахане, па их прислонила уз чар |
И гробље је већ оронуло, крстаче давно изтрунуле и сви, који живљаху у оне дане, већ су давно |
ахну он у кућу кир-Ламбрину, по обичају изу јеменије пред вратима и у танким мествама уђе у соб |
н под ногом, те се сроза на улицу и сав изубија. — Можда би он и опет прешао преко зида, ама ки |
уплаши од њене вике, те онако подеран и изубијан од пада замаче у сокаче.</p> <p>— И ето за тај |
/p> <p>А када се кира-Мана истрже и сва изубијана побеже, он се прући на миндерлук и поче из гл |
обућа навуче.{S} Кад човек хоће у собу, изује па прагу обућу, да застирке не би прљао, па у мес |
одговори, но грло га издаде и место да изусти реч, он поче некако ситно штектати.</p> <p>— Што |
а...</p> <p>Али Диша не беше у стању да изусти ову реч, већ се окрете и пође на улицу и не обаз |
јно гледаше.</p> <p>— Зар сада, када си изучио занат и на путу да постанеш човек, хоћеш у село? |
р Диша виђао са својим стрицем, нити је икада што о њему говорио.{S} Када се женио, није нарочи |
ечера Маца је била узнемиренија него ли икада.{S} Ни сама не знајући зашто, она је предосећала |
ушава, али помисли, да ли ти је познато икада било, да је некоме радња пропала, докле се он на |
у, а живети до века тако без жене и без икакве наде на своје потомство, толико је исто колико и |
леда како кира-Анастасија радосно и без икакве стрепње дочекује свога супруга.</p> <p>Кира-Анас |
е, колико да виде, како нису остали без икакве контроле, а од туда наврати и код Дишине куће, д |
гао му је поверити послове у дућану без икакве бриге, да ће га преварити.{S} И баш са тога глед |
Диша је као кроз маглу слушао, и место икакве речи тек би покаткад простењао, нарочито онда, к |
ко су се пазиле, да су једна другој без икаквих истраживања на голу реч веровале све.</p> <p>А |
И хоћу то!... оте му се узвик и он, без икаквог чекања, излете на улицу.{S} Лепосава оста забез |
а жива сачека јавну срамоту, или да без икаквога одлагања учини оно, што је Јанићију мало час к |
а жена примише стрица тако хладно и без икаквога обзира, да је старац одмах опазио, како ће бољ |
појанога, неокупанога, без свештеника и икаквога тужнога спровода, пронеше га носилима четири х |
Од овога часа кир-Диша није трпео да га ико тако назива; јер такав назив само му је напомињао с |
остао потпуно сам, на сокаку, без игде икога свога.{S} Ма да од мајстор-Дише никада не виде ни |
жена, те тако остаде самохран без игде икога.{S} Пуних петнаест година није се мајстор Диша ви |
а, крену се свештенство у одеждама и са иконама; а за њим, под еснафским барјаком, мајстор Диша |
ш, идем на вилает, там да плачем и пред иконе да кунем тебе Ламбре, зашто ме даде на оно кавурс |
имађаше светлу и затегнуту кожу, па ове иконе, кандиоце, које тако тајанствено горука у слабо о |
лабачком светлошћу преливало преко црне иконе у углу.{S} Чинила је све, само да не мисли на оно |
дишта, прекрсти се и скромно се поклони икони у куту.</p> <pb n="179" /> <p>— Ко ће као Бог!{S} |
ја, коју је видео у Витлејему на једној икони, где беху исписане <pb n="188" /> страховите муке |
каквој трговини прекривени многобројним иконицама.</p> <p>У ћелији је од намештаја био само јед |
о се поче клањати и крстити пред једном иконицом у соби.{S} Тиме је он исказивао захвалност <pb |
руке склопи пред њим, као грешница пред иконом.{S} Ништа није била у стању да проговори, у груд |
већицу од једне паре и запалила је пред иконом са уобичајеним уздахом: „Јово, теби свећица, мен |
ткупио од некога испосника мајку Божју, икону која је од времена на време сузила.{S} Испосник н |
р Диша ћуташе и замишљено гледаше у ону икону, пред којом се Маца побожно крстила.</p> <p>— Коп |
лце поче јаче праскати, тама обузе црну икону, мрак се сведе у соби, и она заспа.</p> <mileston |
и баштом.{S} Ту је живела Маца удовица, или тетка Маца, како су је по свем Београду звали.{S} О |
ној кући, одбацио је предлоге Ламбрине, или, боље рећи, одложио је, да се на њих врати као на п |
да од времена на време дубоко уздахне, или тешко, као боник, застење.</p> <p>У таквоме стању з |
шило се ма како, она треба или да умре, или да буде његова.{S} Прво ће отказати службу, а за ти |
лан певају оне мелодичне грчке песмице, или одушевљено прате извијање гипких чочека, који према |
pb n="38" /> да се некуд далеко уклони, или кад би имао какву враџбину, те да се учини невидљив |
што!{S} Је ли он муж и господар у кући, или шта је? — Он отвори врата, извири на ћошку, па, кад |
о, или са свесном намером да га намучи, или што се нечега плашила, ко би то могао погодити.{S} |
тајао, нестрпељиво изгледао на капиџик, или би Лепосаву чешће одашиљао чак до другога сокачета, |
јстор Диша крупно премишљао и овај сан, или боље рећи Мацино виђење, на сваку руку тумачио, а т |
кога јутра, када им мужеви оду у дућан, или прелазила кроз баштенски капиџик њојзи или ова кира |
ју погрешку, што би је као дете учинио, или за сваки погрешан убод шилом, кад му је мајстор пок |
ли је Лепосава ово чинила инстиктивно, или са свесном намером да га намучи, или што се нечега |
о већ или да жива сачека јавну срамоту, или да без икаквога одлагања учини оно, што је Јанићију |
е Ламбрине дреје предао онда кира Мани; или да сам их сачувао до повратка газдина, сада ме он н |
о овога часа не јави баш никаква мисао; или боље рећи, јавило их се безброј, стотине, а то је т |
о наших девојака па тражио Цинцарке.{S} Или: да је она чему, зар је не би узео ко од њихових, н |
дукат и сву би ногама изгазио.</p> <p>— Или ћу је убити или ћу се обесити! — говорио је стиснут |
е ма шта, свршило се ма како, она треба или да умре, или да буде његова.{S} Прво ће отказати сл |
ко да се понаша: да ли да им прими Бога или да утекне у собу и врата забрави?{S} Али, оне су се |
де, нису никада биле без два три човека или жене, чије се већ давно напуњене тестије под лулама |
в запис или амајлију која чува од урока или какве му драго несреће, да је свети човек морао узе |
удовице.{S} Да је удаду за каквога Грка или Цинцарина, о томе није могло бити разговора, јер, к |
ређена, да су се писма на хрпате губила или је пошиљалац често пута на неколико дана пре свога |
и урезала се једна слика, па, зажмурила или открила трепавице, она је увек видела једно: некакв |
шева међу пуним класјем весело певушила или се на сав глас засмејала, када би кир-Ламбре покатк |
а се не зна где је шири, да ли у леђима или у појасу, да му је лице као накалаисана тепсија, и |
</p> <p>Да ли је то била узајамна мржња или несташлук детињи (јер ни Јанићију не беше више од п |
.</p> <p>То беше последња удовичка игра или: „последњи удовички бес“, како би се изразио њезин |
јој авлији убачену по коју главу шећера или трубу платна, а често и по неколико аршина свилене |
својом шаком запуши целом Београду уста или да забрани Јанићију Бику, да на свакоме ћепенку при |
е знајући да ли да се свему овоме смеје или заплаче, груну Јанићија, баш као пре кад бејаху дец |
о и по неколико аршина свилене материје или нове новцате јеменије од црвена сахтијана, мајушне |
д поред ње протрчи, не чупне за курјуке или не повуче за шалваре, тек колико да јој напакости.< |
тво: било за поправку које цркве, школе или друге културне установе, — но мајстор-Диши није ниш |
би добијала на поклон по које шећерлеме или други какав слаткиш.</p> <p>А тетка Маца, поред сво |
ма преливају, докле се они живо о овоме или ономе разговарају.{S} А рано јутром и око сунчева с |
{S} Погледај га само: је ли му оно лице или трбух на раменима?{S} Не разбираш му ни шта му је ш |
ко је врискао од бола, али, да ли Канче или њена другарица, то није знала.</p> <p>Неколико жена |
опазила, да је ко од њих лабав у служби или да своје прсте почешће завлачи у лонац где се ручак |
е ни умео никада да се толико расположи или ма чиме одушеви, што би га из граница обичнога душе |
прелазила кроз баштенски капиџик њојзи или ова кира-Думиници на кафу и разговор. — И кира-Мана |
чаршији није говорио друкчије већ грчки или цинцарски.{S} А када је већ морао да проговори српс |
мој Дишо — уздахну болно Маца — Лају ли или не лају, не знам; али, ово ми је све што сам до сад |
{S} Није био на чисто, да ли да их воли или мрзи, што су Лепосаву у гроб отерали.</p> <p>Маца г |
о некада, када се с њиме, било на чешми или у махали, буд за што покавжила и побила.</p> <p>И т |
е се, како је кад требало, могло седети или лежати, у куту један асталић, над којим је горукало |
огама изгазио.</p> <p>— Или ћу је убити или ћу се обесити! — говорио је стиснутих вилица и песн |
се да, у таквим приликама, било случај или ма какав спољашни утицај узме неодлучнога за руку и |
ат жагоре, расправљају о каквој домаћој или јавној новости, и са тешким срцем дижу на обрамице |
када су одлазили једно другоме на ручак или вечеру.{S} Али једно га је, у овај пар, мучило; как |
адба буде што већа.{S} Мало је који Грк или Цинцарин од бољега угледа изостао а да није присуст |
м; промичу и ишчезавају као далеки звук или кукурекање петлово, које се чак из другога села раз |
чи се да разазна, титра ли се она с њим или је у истини она све тако мислила.</p> <p>— Ти ме не |
свуда су га дочекивали сумњивим осмехом или тако чиме, што га је уверавало да је много лакше ув |
} Није знао, шта му је теже падало: дан или ноћ.{S} Дању би по вас дан одбијао од себе мисли, к |
аш на оно место, где је Спаситељ стојао или где је своје уморно свето тело одмарао; а пљунути н |
да га замоле, да им из светих места ово или оно донесе.</p> <p>Лепосава је била у трострукоме п |
е се свет састаје, да чује шта има ново или да сам исприча, шта је данас или јуче чуо.{S} Лепе, |
лаба храна и њему не остаде друго, него или да се врати мајстору или да изврши што је наумио.{S |
зним комшијским кућама зуцало, додавало или смејало на рачун будућега младожење и младе, мајсто |
га чула, она је у мутваку певушила што или би се с мајком разговарала.</p> <p>Тада би Јанићије |
а ново или да сам исприча, шта је данас или јуче чуо.{S} Лепе, турске чесме, озидане од тесаног |
ко нагртао њему, да им даде какав запис или амајлију која чува од урока или какве му драго неср |
како се ради, добивао је шамаре за врат или би га мајстор чукао у главу савијеним кажипрстом, н |
-Мани.{S} Сад јој не остајаше друго већ или да жива сачека јавну срамоту, или да без икаквога о |
дито, кад Маца поче причати како је ову или ону олакшала.</p> <p>— Де, де, почекај, зете!{S} Ни |
е стране, да га рђави људи не опљачкају или да се једним непромишљеним кораком не сурва у прова |
му је тетка Маца сада замењивала мајку или бар старију сестру.{S} Бик и Лепосава начинили прим |
ако, да он сада не знађаше прашта ли му или се љути баш зато, што вели „да није хтео“.</p> <p>— |
о ословила, ма да је од њега само једну или две године била старија) Бог с тобом, дете!{S} 4000 |
де друго, него или да се врати мајстору или да изврши што је наумио.{S} На прво није хтео ни да |
ји у опште годило да се уда за кир-Дишу или не, то је тешко одредити; јер баш и да јој се није |
о, ради куповине еспапа, уклони у Галац или Цариград, од куда су ондашњи трговци доносили робу. |
Г БЕОГРАДА</p> <p>ОД</p> <p>ДРАГ.{S} Ј. ИЛИЈЋА</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>НОВА ШТАМПАРИЈА - „ДАВИДОВ |
е прекиде Канче, која у тај пар уђе, да им јави за долазак Ламбрин.</p> <p>Фудул-Стаменка истрч |
тако детињски насмејане и тако миле, да им се не би могло одолети.</p> <p>Томе изразу није мога |
говор у томе правцу, јер су осетиле, да им она не би ништа казала, баш и када би у истини што з |
и разговоре, а многи и да га замоле, да им из светих места ово или оно донесе.</p> <p>Лепосава |
отишла је кума-Думиници и кира-Мани, да им се на Дишино тврдоглавство пожали.</p> <p>Али уместо |
ко, сви разлози били су тако снажни, да им се није могло одолети ни с које стране.</p> <p>Али, |
их земљака, задржаше о своме трошку, да им буде на руци, као људима јоште несвиклим овамошњим п |
уди.{S} Свет је толико нагртао њему, да им даде какав запис или амајлију која чува од урока или |
обично су се обраћале на тетка-Мацу, да им она помогне и око њих пробаје.{S} А рука јој је била |
о, па од силне радости није знао где да им места начини.{S} Посадио их је на ћепенак и одмах на |
пустињака, који је тумачио снове, те да им он разреши онај загонетни сан тетка-Мацин.</p> <p>То |
Није знала како да се понаша: да ли да им прими Бога или да утекне у собу и врата забрави?{S} |
пријатеља, који су му само поручили да им купи, а новац ће му дати, кад се врати.{S} Диша је и |
и и народ да јој приступе руци, а он да им каже: „Да је сви листом поштујете, као да ми је рође |
у обе жене, које радознало очекиваху да им објасни, чега ради је тај памук чудотворан и свет.</ |
S} Кира-Думиница је свакога јутра, када им мужеви оду у дућан, или прелазила кроз баштенски кап |
је су умеле не само да туђу тајну, када им се повери, дубоко закопају, него, ако им је само у м |
око њега, да чују шта му је.{S} А када им Диша исказа своју несрећу, како му је кеса украдена, |
кума на чисто; али, тамо овамо, не оста им друге, него да свој историјски понос национални ипак |
о врат чудотворну хамајлију.</p> <p>Сад им редом исприча све: како је у Витавари био код пустињ |
анићија да јој врати дреје.{S} Јанићије им није казао чије су дреје; али лепо су чули како је п |
ибљак, а руке се пружише за очима, које им показаше издашне џбунове кисељака.</p> <p>Није се об |
е у кућу и заклопише врата, распучи, те им даде маха, да што слободније одахну.</p> <p>Дани за |
иши као кукавица јаје.</p> <p>— А ко ће им бити кум?</p> <p>— Кир-Дума.</p> <p>— А Ламбре?</p> |
макар и једну трунчицу; а већ после би им лако било да од те трунчице замесе читаво брдо препр |
па тако и немају никога свога, који би им, на суђеноме часу, свећу додржао и паром очи заклопи |
Бог, Божји људи, даће Бог!“ и махнуо би им руком, да се удале; а тек трећи, кад наврати, био би |
уста чује, зашто је вратио прстен; али им Бик увек одговори, да газда није у дућану.</p> <p>Но |
у цркви довели пред младожењу и метнули им венчила на главу, њој стаде тако тешко, да у мало не |
е сузе и место сваког одговора приступи им руци.</p> <p>— Е, нека је со стрекја; и у здравје и |
а приступише и целиваше га у скут, а он им очински благослов подели.</p> <p>— Богоугодни пустињ |
дрво, тражили су и обећавали ономе, ко им га донесе, пола царевине.{S} Али ексер се није могао |
м се повери, дубоко закопају, него, ако им је само у моћи, и да помогну својој ближњој, да ову |
тив, ти имаш права да се ценкаш, па ако им је скупо, не купуј; али, ово је сасвим друго, то већ |
, који беху занемели, кад угледаше како им је сплетка краткога века била.</p> <milestone unit=" |
жена предусретнути као прводаџије, тако им и не би тешко, да одмах започну са својим предлогом. |
мају устабашу а без устабашинице.{S} То им долази некако крње.{S} Хоће да те виде ожењена; а ка |
ењере, окачише их о крајеве чибука, што им је Диша даровао, и тако светлећи пред собом, опрости |
ни паштила да разгони онај облачак, што им се над пролећем брачнога живота надноси.</p> <p>А ка |
добро набијених душека опрану вуну, што им је кира-Мана (тако се звала Ламбрина жена) „на белег |
о се замислише и тихо сркаху кафу, коју им кира-Ламбриница мало час принесе.</p> <p>— А кира-Ан |
у је скупо платио!{S} Има Божје правде, има, само што то овај покварени свет не зна!</p> <p>И х |
нити цркви.{S} Не требају ми баш ништа; има мајстор Диша доста, а то ћу цркви, нека је Божје.</ |
Богу обећао.{S} Само није хтео хитати; има дана још, а црква ће примити, кад год јој приложи.{ |
им друкчије.{S} Јанићије је зрео човек; има већ и мали капитал од толикогодишњег непримљенога а |
хаџију ујео, то му је скупо платио!{S} Има Божје правде, има, само што то овај покварени свет |
n="174" /> <p>— Зашто: турфа посла?{S} Има времена; почекај још мало, бар ову годину!{S} Лепос |
Каже се: суд; ама кој држи тај суд?{S} Има ги који не су ни род, ни коска од твоја коска, а ис |
— Шта ти је сад опет наспело?</p> <p>— Има рукава од честог платна!{S} Што да сваки види голе |
ак је толико <pb n="86" /> разбирао, да има нешто што он не зна, а што се баш њега тиче.</p> <p |
/p> <p>Хаџи-Диша требало је тих дана да има стотину уста, да би могао наодговарати свима питачи |
оре, ни Господар Вучићева Анула неће да има такав фистан, какав ћу ја теби да купим.</p> <p>Так |
еца и — то јој поможе.{S} Сада кир-Дума има сина од седамнаест година, у лицу сушти отац а по н |
о, погледај ово, Лепосава!</p> <p>— Шта има у тој кесици? — запита Лепосава радознало питајући. |
асине, где се свет састаје, да чује шта има ново или да сам исприча, шта је данас или јуче чуо. |
аш из моје куће; зна свет да тетка Маца има ћерку на удају и да си ти нежењен.{S} Е, па онда ко |
них људи неће ићи сваки дан у кућу, где има девојке за удају, за бадава.</p> <p>— Ама, то није |
цу!“</p> <p>Али не каже се у заман: где има много среће, несрећа дође.{S} Четвртога дана устаде |
ао је да се са њоме прегони; до младине има још девет дана, а то ће му бити довољно времена да |
тали рачунали на грошеве; па још кад се има на уму, да је кира-Анастасији први комшија био кир- |
те и почујте!{S} Ово је луди Диша, који има жену ороспију и који због ње туче шегрте!“</p> <p>Р |
к страх и на улицу да изиђе.</p> <p>Али има нешто што и неодлучне до одлуке доведе.{S} Разуме с |
омшиско, маче?{S} И то је живо, и то си има очи, Дисо, бре!</p> <p>Кира-Анастасија погледа иско |
и благословено.{S} Ама, што ће њему, он има децу!</p> <p>Хаџи-Зосим значајно погледа у мајстор- |
ма доћи у прву недељу, те да дотле, ако има што, по кући спреми и дотера, како би младожења све |
Диша — и добра ти је ћерка и све, само има једну махну.</p> <p>— Коју то? — запита Маца.</p> < |
азна, нека достави власти. — Лични опис има осамнаест година, висок, плећат, велике <pb n="159" |
и кроза зубе скреса, да кира-Мана једва имаде времена да му се уклони.</p> <p>Уђе у собу, зариг |
ежње <pb n="11" /> и толиких жртава, не имадоше куражи да се лично јаве; они су чезнули, очекив |
е било већ такових људи, који, и ако не имађаху ни капи крви са Термопила, ипак својим васпитањ |
лед пустињаков, који поред свега нејела имађаше светлу и затегнуту кожу, па ове иконе, кандиоце |
<p>Није се обесио; али не зато, што не имађаше смелости.{S} Напротив, живот му је био толико н |
људима од реда не иде никако у главу да имају устабашу а без устабашинице.{S} То им долази нека |
зато, што је та жена и сада, као и пре, имала своје сигурне приходе.{S} Половина београдских же |
ра-Мана је силно волела свога Ламбру, а имала је и ту добру страну, што се није никоме жалила н |
овале све.</p> <p>А бар да је кира-Мана имала право, што је сумњичила свога мужа!{S} Цела чарши |
наглост.</p> <p>А осем тога, ова посета имала је у његовим очима решавајући тренутак.{S} И ако |
о је врло живо и весело.{S} Лепосава је имала лепо грло, па када би запевала какву му драго пес |
ка на једноме месту, кира-Анастасија је имала само једну мисао и одмах је извела; дала је једно |
Скадар-махалу.</p> <p>Фудул-Стаменка је имала једну кућу, коју јој је муж, покојни татар-Јован, |
о са пуницом, она је ћутала, па, ако је имала што да му каже, то је говорила мајци, а он јој је |
Београду звали.{S} Ова тетка Маца, није имала никога свога осем једног детета, Лепосаве, коме ј |
уминице.{S} Пуних једанаест година није имала деце; и шта све није кир-Дума чинио, само да до ј |
у кућу новога Ламбру; млада је, па није имала кад о томе да мисли.{S} А после тога и Маца би би |
и сву пажњу око куће и деце, често није имала кад, да се подаје материнскоме болу.{S} Деца јој |
копала?</p> <p>Тетка Маца сада већ није имала израз двомислен и тајанствен; лице јој је дошло з |
длака, која тражи у јајету длаку, не би имала шта замерити.{S} Чим је видио кир-Ламбру, како се |
отајно плаче и вене.{S} Кира-Мана не би имала смелости да га тако осрамоти, па баш када би знал |
Маци Брњошевој.{S} Та Маца није за дуго имала деце, а њен муж Петар Брњош хамалин толико је муч |
ен за калфу.{S} Еснафи су према млађима имали такав правац и он се морао поштовати.{S} Па кад б |
стрелом такнута, пала у незнан; муке су имали, докле су је повратили себи, а после је жалила и |
ран, то нека оцене они који су у животу имали прилике почешће гладовати.</p> <p>Дан, који је Ја |
т поче да га пита о нечем, што баш није имало никакве везе са овим даном.</p> <p>— Јеси ли се о |
да је преплаши.</p> <p>И то одушевљење имало је свога разлога не само у томе, што је њезин муж |
ће му сама у дућан доћи.</p> <p>Није се имало куда; ићи се мора, а како ће се све ово свршити о |
а, како од мајку <pb n="123" /> родена, имам си овде побољи човек, сас кога ћу спацирам!“</p> < |
у Пожаревцу и овим, што сам ја стекао, имам на двеста хиљада гроша.</p> <pb n="178" /> <p>— Па |
етка-Мацо — рече Диша дрхтавим гласом — имам један разговор с тобом.</p> <p>Маца махну очима на |
маш ли комшику која нема деце?</p> <p>— Имам, како да немам; па још три.</p> <p>— Е, једна му ј |
<p>— Ето, данас сам све прохесапио шта имам а шта немам.{S} Са оним имањем у Пожаревцу и овим, |
а, да одмах дођеш.</p> <p>— Какву послу имам ја сас твоја мајка?</p> <p>— Кира-Анастасија...</p |
ше радње шаље по једнога анђела, да нам имање до повратка сачува.{S} Хоћеш ли да те ђаво надвла |
асију да пожури, те да не остане толико имање без наследника.</p> <p>— Једно и још једно, доста |
њему суђено да умре без порода и да му имање туђа хала и врана разнесе.</p> <p>Тако су протица |
есапио шта имам а шта немам.{S} Са оним имањем у Пожаревцу и овим, што сам ја стекао, имам на д |
е Јанићије био још дете и мали калфица, имао је права и могао је силом да га примора, да му у р |
а у цркви, према митрополитовом столу, имао свој сто, могла се прогледати кроз прсте свака пре |
издашна, да га за дуже време засити.{S} Имао је здрав и необично снажан стомак, који се, у овом |
на њену главу срамота него на твоју.{S} Имао си бре дреје у својим рукама, па што јој рече, где |
ио своју оданост, и он је потпуно права имао, када је уочи <pb n="184" /> свога поласка призвао |
вагда оно спокојство, што га је до сада имао.{S} Није знао, шта му је теже падало: дан или ноћ. |
, да ће сав онај углед, који је до сада имао, пасти у прашину.{S} Једном ваљаном трговцу, који |
и му морао исплатити, те би тако хаџија имао двоструку штету: — готов новац би морао дати и изг |
71" /> газди све и каквога је пријатеља имао и каква му је жена.{S} И таман да се на таквој одл |
толико не остах, са каквим сам лоповима имао посла! — одговори Диша и уђе у кућу.</p> <p>Јанићи |
осле неких обрачуна, што их је кир-Дума имао између четири ока са покојником, уцвељеној удовици |
хасна, што је од молепствија и обећања имао, била је у томе, што се кира-Думиница, од године д |
тљаг.</p> <p>У квартиру мајстор Диша је имао још једнога друга, сапутника, који му је био вођа |
ако се баш и десило.</p> <p>Кир-Диша је имао у Пожаревцу једног стрица, коме под старост помреш |
{S} Еснаф је јачи од њега, а мајстор је имао толико права над својим <pb n="153" /> момцима, да |
би се излечио од сваке болести коју је имао; а ако би случајно био здрав, онда је требало само |
беше пребледео од учињенога дела, није имао када да му одговори; <pb n="118" /> журио је, да ш |
ећ, кад је дошао до овога уверења, није имао више нигде излаза.{S} Требало би да се врати; али |
он је седео у радњи по цео дан.{S} Није имао никога поузданога, на коме би, бар за који час, мо |
ме би се потужио, кад никога свога није имао и кад није могао никако напустити овога мајстора и |
атити и продужити фирму, ето, тога није имао.{S} Без жене остао је самохран у свету, а живети д |
њиној кући дочекује госте.{S} Диша није имао никога свога, те му је тетка Маца сада замењивала |
а.{S} Али која фајда!{S} Хаџи-Диша није имао у рукама никаква доказа, да га је хаџи-Зосим покра |
и безбрижан као до сада!{S} Но он није имао никога свога; а тетка Маца, којој је предао Ламбри |
, само папуџијски еснаф што га још није имао.{S} О светоме Спиридону, кад је еснаф славио, они |
у пропињала.</p> <p>Да је о свему овоме имао појма, Јанићије би без сумње ово расположење њезин |
су, а новац би задржале, и хаџи-Диша би имао само то задовољство, да је кривац пронађен.{S} А з |
> да се некуд далеко уклони, или кад би имао какву враџбину, те да се учини невидљивим, кад кро |
ј повученој и срамежљивој нарави, не би имао те смелости, да ствар, коју ће време једаред зачеп |
би без њих као трупина без руку, не би имао више коме да повери ни кућу ни радњу, а ово троје |
њих повале мајстор-Дишу.</p> <p>— Ниси имао милости према својим шегртима, сад нећу ни ја прем |
у толико пре, што је мајстор Диша и сам имао прилике у своме животу да о таквим стварима чује.{ |
једног другог хаџије, који је случајно имао исто име, прозваше: хаџи-Памук.</p> <p>У то доба ј |
а, то је кир-Диша постао наследник целе имаовине покојникове.{S} Један трговац из Пожаревца, Ја |
ка вам је на здравље, и толико срећа да имате, колико се ви право заклели! — довикну Дума Диши |
и руком одмери висину, колику би могло имати дете од шест година.</p> <p>Овај се разговор води |
а ти је са срећом; бар сад знаш, да ћеш имати честиту домаћицу.</p> <p>И тетка Маца узе мајстор |
ненадно све ово.</p> <p>— Имаш ли Бога, имаш ли душе? — Зар ћеш да ме убијеш, Јанићије?! — пром |
добротвор свога народа.</p> <p>— Међер, имаш златну памет, тетка-Мацо! — <pb n="122" /> узвикну |
и сте ви, ђаури, једна нечиста вера!{S} Имаш ли комшику која нема деце?</p> <p>— Имам, како да |
да и сувише изненадно све ово.</p> <p>— Имаш ли Бога, имаш ли душе? — Зар ћеш да ме убијеш, Јан |
шао.</p> <p>— Све ти је по таман, свега имаш; још само да те оженимо.</p> <p>— Море тетка-Мацо, |
у село?{S} Шта ћеш, бре, тамо?{S} Кога имаш тамо?</p> <p>— Тако; нећу да служим више.</p> <p>— |
е то?</p> <p>— Па што ће ти?{S} За кога имаш да се китиш?{S} Докле се ја не вратим, не треба ти |
е врнем да ти кажем несто.</p> <p>— Шта имаш да ми кажеш, кажи ми овде.</p> <p>Кира-Мана се оба |
трчим по њега! — викну Ламбре. — Не ли имаш кир-Дишино дреје?</p> <p>Кира-Анастасија брзо скоч |
а вели:{S} Плаћај, бре!{S} Напротив, ти имаш права да се ценкаш, па ако им је скупо, не купуј; |
ечи.</p> <p>— Ето, кажу....</p> <p>— За име света, тетка-Мацо, шта кажу? — викну мајстор Диша, |
титој жени!</p> <p>— Па шта да радим за име света?! — бранила се Лепосава. — Шта ти је сад опет |
p> <p>И хаџи-Диша се, кад спомену Божје име, побожно прекрсти.</p> <pb n="218" /> <p>— А где је |
на, кад није понизна мужу, не заслужује име честите жене.{S} То је бар јасно: ако је човек псет |
сада као пакосна подсмевка.</p> <p>Па и име кира-Анастасије, чија му је слика у души до ове зак |
онда, после толиког околишења, рекоше и име будуће невесте.</p> <p>Мајстор-Диши писнуше уши као |
овима и јеменијама јасно изрекне њезино име, кад, у тај пар уђе у дућан његов шегрт, Јанићије Б |
века од његова народа, одузели му крсно име, па му сада и образ узесте.</p> <p>— Не смо га звал |
да и даље самује, а да ипак очува добро име честите удовице.{S} Знала је она врло добро, шта су |
угог хаџије, који је случајно имао исто име, прозваше: хаџи-Памук.</p> <p>У то доба је поникла |
е вавек слава и нека ми опрости, што му име грешна уста помињу) хоће да сазна, колико је у души |
је...{S} Ламбрине...</p> <p>И код овога имена запе му глас у грлу, те само што промуца нешто не |
огао знати све оно, што се око његовога имена плело.</p> <p>Но трећег дана догоди се случај, ко |
да се тако опере она срамота са грчкога имена, коју је Диша, својим неразложним враћањем прстен |
уше уши као таламбаси на звук невестина имена.{S} Она удовица, која је целој чаршији мозак завр |
у, у то доба, као градски бедеми чврста имена, која господарише по Главној Чаршији и Зереку, ба |
гањање злих духова и призивање Алаховог имена, по телу бо.</p> <p>Раздрљених груди и голих руку |
еме ни оне нове фирме са чистим српским именима.{S} Кир-Бенџо, Ламбре, Данга, Џанга, Шабакидес, |
анићију се свет обрте, кад чу каквим га именом назва.</p> <p>— Ко је пезевенк-баша?!</p> <p>— Т |
том свих ћепенака у чаршији; његовим ће именом жене испирати уста, и онај углед, који му је од |
средство, те да осигура потомство своме имену.{S} Да ће младина скинути са кира-Анастасије урок |
апустила кућу, и он је поче из гласа по имену звати.{S} Из куће се не одазва нико, а на комшијс |
ве што један честит, заслужан мајстор и имућан газда може постићи, то је он у грађанству и свом |
е у приватноме и јавноме животу.{S} Као имућан трговац и устабаша, био је први на ударцу за сва |
је ни тамо не нађе, шкрипну зубима.{S} Инако надраженом сад је било довољно, да сав нагомилани |
ати.</p> <p>Кира-Анастасија опет сасвим инако.{S} Да зажали за породом што га нема, то јој ни н |
ама и трговцима.{S} Мајстор-Дишу су већ инако сматрали као човека који се од њих одваја и кади |
, тек колико да се не замери званицама; иначе, мисли, да чапкуна пропусти добро кроз шаке, за о |
на и разговорна као данас.{S} Хаџи-Диша иначе није ни умео никада да се толико расположи или ма |
к.</p> <p>Страшна новост начинила је од иначе мирног и спокојнога Дишинога лица право страшило. |
баше и признатога добротвора, који је и иначе леп углед, што га у грађанству уживаше, увеличао |
Диша је попустио; а осем тога, он је и иначе уважавао своју пуницу и зато, што је та жена и са |
која му је савест притискивала.</p> <p>Иначе, када то не би знали, могли би још помислити, да |
ла.</p> <p>Да ли је Лепосава ово чинила инстиктивно, или са свесном намером да га намучи, или ш |
да је Јанићије дошао, она га је осетила инстиктивно и у грудима јој тако живо закуцало, да у ма |
ашћено Ламбрино лице, почела је осећати инстиктивно да јој од туда нема помоћи, паде на миндерл |
ићије, пакостан, што се Лепосава толико интересовала за мужа, који јој се враћаше.</p> <p>А док |
ад буде произведен за калфу, са богатим интересом врати првоме своме шегрту, који му под руку д |
, магаре! — подвикну Диша, коме оваква „интимна“ питања од једног шегрта беху зазорна, а уз то |
а пролетној жези сасушило и често неким интимним задахом запахњивало.</p> <p>Међутим, докле је |
њушке на одераној кожи стршили, човек, иоле вешт у читању хијероглифа и старих шилтова, досећа |
сасвим различитом од грчко-цинцарскога, ипак придаваху неку нарочиту сличност са културном наци |
, ма да су донекле утицале на Јанићија, ипак га нису ни мало пореметиле; али када је погледа са |
рај памети не падаше да потражи узрока, ипак је чешће размишљао о своме калфи, који му је у све |
о не имађаху ни капи крви са Термопила, ипак својим васпитањем беху толико успели, да се отресу |
одрасломе момку у детињим чакширицама, ипак је почео налазити какве такве утехе.{S} Он је са т |
ико му та живахна појава била пријатна, ипак га је доводила у неку забуну.</p> <p>— Опет је бољ |
к, кад није хтела да пази на саму себе, ипак не смеде да истерује ствар до краја.{S} Једино што |
не са оном, ради које ће жртвовати све, ипак бирао оне сокачиће и завијутке, где би се најмање |
ој у неколико замењиваху кћер; а то је, ипак, била каква таква утеха.</p> <p>Али Јанићије се са |
с њима и све грко-цинцарске муштерије, ипак је видео јасно, да је кир-Думи и његовима јако ста |
је онако одлучно најурила мужа из куће, ипак се није смела задржавати даље тамо.{S} Кир-Ламбре |
их мајстор Диша и тетка Маца шаљу; али, ипак, Бик не може да одоли срцу, а да је, бар узгред, к |
да се и у томе изједначи са кума-Думом, ипак је један, до душе не баш толико тежак облак, али т |
ако је био вас дан расејан и апатичан, ипак га је ова нежност тетка-Мацина помало блажила.</p> |
довољство, што се једаред и он осветио, ипак, док је говорио ону заклетву, осећао је како га не |
р Диша често мислио на кућу и Лепосаву, ипак га је брига више морила за радњом.{S} За Лепосаву |
већим задовољством дочекала кир-Ламбру, ипак није било пријатно, да се у њеној кући догоди кака |
на ни свештеници не опојаше самоубијцу, ипак је сав еснаф папуџијски, и скоро половина чаршије, |
трошкове, тетка Маца је <pb n="171" /> ипак мало по мало успела, да надвлада зета и да Лепосав |
е било немогућно да и даље самује, а да ипак очува добро име честите удовице.{S} Знала је она в |
и изазвала у њему ону горку тугу, која ипак тако пријатно пада на рањено срце.</p> <p>— Обесић |
p> <p>У то није сумњала, али се плашила ипак, да сада кир-Диша не сазна и да Јанићије не разгла |
души до ове заклетве нагризала срце, па ипак била тако мила, сада му постаде мрско онако исто к |
оворио, мајстор-Диша размишљавао.{S} Па ипак, поред свега тога, што га је ова мисао све већма о |
не, бар једну строфу да чује.</p> <p>Па ипак, кроза све то расположење, Лепосава се чешће пута |
ни на то није могао пристати.</p> <p>Па ипак, он је увидео да му је немогућно остати и даље у о |
чаршију изазивао весели смех.</p> <p>Па ипак, поред свега тога, ово садање стање било му је мно |
био произведен за калфу, оба су шегрта ипак сматрали као свога старешину.{S} Мајстор Диша му ј |
је онако срамотно окарактерисала, он је ипак сада осећао да се из свега овога може исплести неш |
и, па ни то, с чим ће доћи дотле, он је ипак био науман да то изврши, само ако она усхтедне.{S} |
развија у једру и свежу девојку, он је ипак то чинио из једног невиног уживања, пошто му је ук |
аш да и није кир-Дума пристао, он би се ипак вратио својој вереници; јер оно, што већ једаред о |
саопшти, да се Јанићије вратио, али се ипак трудио, да то задовољство не покаже.{S} Сад му се |
суктала силна врелина.</p> <p>Морао се ипак вратити у дућан.{S} То је осећао кроза сву буру св |
а их прима и — сноси.</p> <p>Но њему се ипак није чекало.</p> <p>Веровао је тврдо у моћ дервише |
уђавала на дрскост „оне девојчуре“, али ипак све се сводило на то, да је мајстор Диша прилика, |
кутију.</p> <p>Једна мала ситница, али ипак толико уочљива, да је многи од хаџија после, кад с |
после десет година.{S} Смрче му се, али ипак не одговори ништа ташти, на чије се разлоге већ у |
ласом кир-Диша, стегао обе песнице, али ипак не миче са свога места.</p> <p>Ламбре полети кафан |
ћан, истина жут као исцеђени лимун, али ипак потпуно здрав.</p> <p>Мајстор Диша није ни здрав з |
о било је за њега и сувише нејасно, али ипак је толико <pb n="86" /> разбирао, да има нешто што |
едно певала, ћеретала и смејала се; али ипак (до душе ретко) бивало је да јој кроз најживљу шал |
а он оборена чела, погледа плашљива али ипак пуна очајне чежње, који је говорио много више, нег |
је везивало да језик везује.</p> <p>Али ипак, овога дана није смео ни прићи дућану где је мајст |
его да свој историјски понос национални ипак умекшају.{S} Међу Србима је било већ такових људи, |
љска <pb n="55" /> срца подносе, то јој ипак није помогло.{S} Кир-Диша је упорно тражио наследн |
тешког душевног напора и збуњен, враћао ипак оном једином осећању, које је кроза сву срџбу и гн |
потајно уздахнуо за лепом удовицом, то ипак није сметало, да општи утисак буде весео и задовољ |
а му даде неке наде, да ће се ова ствар ипак на добро свршити, он пожури тетка-Маци.{S} Тетка М |
, заливене сузама и очајањем, изгледаху ипак тако детињски насмејане и тако миле, да им се не б |
род, ни коска од твоја коска, а искају исе да ги даш.{S} Српски судови кесе секу.{S} Него, сас |
чка чаршија за двадесет и четири сахата иселила у Јеладу.</p> <p>Измоштен душевним патњама, кир |
на вилает.{S} И едну писму је послала; иска да ви из њена кућа идете.{S} Жалос, кир-Диса, мног |
p> <p>— Не сум му ни ја дузна остала! — Иска, маторо магаре, да по месечина кроз бакчу спацира |
окле је забраздио. „Кад му сама дуса не иска да се врне, ја га не могу врнем“.</p> <p>Сад, када |
отицаше преко сваке речи, те не мога да искаже шта хоће.</p> <pb n="156" /> <p>Лепосави га би ж |
али, како је нестало кир-Ламбре, а и да искаже своју сумњу противу Дише, који је ономад јавно к |
сти све оно, о чему је и после Мацинога исказа могао посумњати; то му је био очевидни доказ, да |
а, да чују шта му је.{S} А када им Диша исказа своју несрећу, како му је кеса украдена, они, да |
>Тетка Маца је то таким одлучним гласом исказала, да су комшинице одмах пресекле разговор у том |
много више, него што би је у стању била исказати највештија фраза песника из Еладе.</p> <p>Прош |
д једном иконицом у соби.{S} Тиме је он исказивао захвалност <pb n="191" /> Богу, што му је под |
е су ни род, ни коска од твоја коска, а искају исе да ги даш.{S} Српски судови кесе секу.{S} Не |
е са сокака донео против кога му драго, искали на њојзи.</p> <p>Ламбре је дуго праскао и размиш |
се стиша.</p> <p>— На поље! на поље!{S} Искам да умрем, ако останеш овде!</p> <p>Фудул-Стаменка |
а душа мрзи на <pb n="94" /> Турчин!{S} Искам да си идем из ову проклету варош, идем на вилает, |
када му се она не маче с пута.</p> <p>— Искам... промуца кира-Мана; али је Ламбре тако крвнички |
ја.</p> <p>— Кучко! — дрекну Диша. — Ја искам да ми даш дете у кућу, а ти, место детета, кир-Ла |
лонис и поарну послу да најдес.{S} А ја искам да се састанем сас мога кир-Ламбре, па сама како |
е Бог по христијански закон — вели — не искам ни по псешки.{S} Ја сам му зборила, ама он каже:{ |
шин је погана вера, а од поган закон не искам деца.</p> <p>Тако је кира-Мана бранећи себе и нех |
ила, да јој Диша ништа не треба: „а ако искам да по месечина спацирам по башча, како од мајку < |
ацу и, збуњен, као да је бекријску чашу искапио, спусти је пред њу.</p> <p>Лепосава збуњена и и |
д се увери, да овде нема лопова. — Јуда Искариота!{S} Докле се грлио са мном, кесу ми је одсека |
ш један Грк.</p> <p>— Сто је то?{S} Ста искас сас та жена, бре? — развика се кир-Дума, што га г |
само што не севнуше муње.</p> <p>— Ста искас ти овде? — викну му још из далека.</p> <p>— Поздр |
ца?{S} Поједосте четири хиљада гроси па искате и да убијете кира-Мана.</p> <p>— Море, не дери с |
одскочи у страну.</p> <p>— А-а!{S} Шта искате ви? — викну изненађено.</p> <p>Пред њим стајаше |
ам, кир-Ламбре — Канче!...</p> <p>— Шта искате од мен?</p> <p>Девојче се пажљиво обазре, да га |
ће, као да је неко тресе.</p> <p>— Е ли искате вода, да се повратите?</p> <p>— Отрова, кучко, о |
ле!{S} Због теб да пропадним!{S} Што ми искате у кућа, ђидијо?!</p> <p>Јаукао је и претио, докл |
зјареноме супругу.</p> <p>— Ела-те, ако искате да вас закољем!{S} Ела, удрите! — рече му пркосн |
ња ћилибарских зрнаца, кир-Дума се мало искашља и, окренувши очи у страну, започе:</p> <p>— Еле |
радо смејали и по укусу ондашње чаршије искашљивали за њим, кад год би туда прошао.</p> <p>Једи |
оз унакрсну ватру исмевака и чаршијског искашљивања за собом?</p> <p>Кира-Мана му је била после |
ајвећим нестрпљењем бечио од туда очи и искашљивао се, не би ли га чула, она је у мутваку певуш |
тију швирну на неко ђубриште, а босиљак искида, издроби, пљуну на њега, просу пред собом и згаз |
по башча!... продужавала је Анастасија искиданим од смеха гласом.</p> <p>Фудул-Стаменка једва |
ад уместо кесе извуче из недара крајеве искиданога гајтана.{S} Његов узвик је био за цело страх |
е види, а овамо да јој узгред исприча и искити све шта се за њом говори.{S} И то се све за њом |
огађај овај, који је у самој ствари био искључиво приватнога значаја, сада је почео већ да узим |
оче је тући и гњавити тако, да се једва искобељала из његових шака и побегла.</p> <p>— Шта чека |
со, бре!</p> <p>Кира-Анастасија погледа искоса на темељиту фигуру свога мужа и на ново прште у |
ткиња, којима су већ дотужали прекори и искосо погледање њихових мужева.</p> <p>Кир-Диша је већ |
кир-Ламбре покаткад из каквога присенка искочио пред њу, да је преплаши.</p> <p>И то одушевљење |
а одмах за њима и кир-Дума као опарени искочише на сокак.</p> <p>И за чудо, после овога догађа |
и<ref target="#SRP19061_N2" />, а он је искрајао сахтијан, по поруџбинама.</p> <p>Они који су п |
ле те казне, опет остане у кући и да се искрено покаје за учињено неверство.{S} Тако у чаршији |
је осећамо увек према грешнику, када се искрено каје.{S} Али сад, када је већ то обећање дао и |
гла ни маћи из собе.</p> <p>Кир-Дума се искрено радовао наслеђу свога кума, па је почео у шали |
ико; јер сви они, знани и незнани, који искрено тужише за покојницом, давно су иструнули: и неу |
себи, а после је жалила и лелекала тако искрено, да су комшинице једва успеле, да је сачувају о |
издиже обрве на половину високога чела, искрете мало у страну врат и танким гласом запева:</p> |
приликама, које су већ почеле овде онде искрсавати.</p> <p>А то се већ почело у велико јављати. |
сестринском предусретљивошћу претегла, искрсао би на ново нов непријатељ, који прећаше да му п |
на таквој одлуци задржи, а у мислима му искрсну упоредо кир-Диша са својом широком шаком, од ко |
мирна деца пред коју је учитељ изненада искрснуо.</p> <p>— А да је упусти, море? — запита Маца, |
" /> ћепенка и гледао од куда ли ће тек искрснути мајстор и какав ће изгледати у лицу.</p> <p>— |
<p>Јанићије није чекао да се пролазници искупе, шчепа из мутвака обраницу и истрча на улицу.{S} |
ми комшилук пред кућу.</p> <p>— Нека се искупи цео свет, не марим! — виче из гласа Стаменка. — |
едном баштом где су се еврејске девојке искупиле на игру.</p> <p>— Од куда ја овде? — помисли Ј |
</p> <p>— Море торњај мм се с очију; не искупљај ми комшилук пред кућу.</p> <p>— Нека се искупи |
р Суља разглавио вилице и на памет виче искупљеноме народу: „Чујте и почујте!{S} Јанићије Бик, |
дрекао би се њега.</p> <p>— И тебе сада искушава ђаво.{S} Метнуо ти у срце бригу и страх за рад |
ти се опростити.{S} Ето, тебе ђаво сада искушава, али помисли, да ли ти је познато икада било, |
ато он пушта ђавола, да нас на хаџилуку искушава, али, докле се ми овде боримо са нечистом сило |
едати, како је Спаситеља четрдесет дана искушавао ђаво на гори, али Спаситељ је сва искушења пр |
шавао ђаво на гори, али Спаситељ је сва искушења претрпео; а да није, Бог му не би дао ону чудо |
ад је целивао, и тако нагло исцељење од искушења, које му до сада ни пост ни молитва не угуши, |
ење — одговори хаџија — а онај, кога је искушење савладало и отишао пре Ускрса и Четрдесетнице, |
амо вуче — одврати Диша.</p> <p>— То је искушење — одговори хаџија — а онај, кога је искушење с |
ђу, предстојало му још једно непријатно искушење.{S} У Галцу их задржаше пуних шест недеља у „к |
шно тело, <pb n="186" /> склоно свакоме искушењу.{S} И докле је мајстор Диша забринуто и са чеж |
ну, као да је руком однео.</p> <p>— Оде искушитељ! — помисли хаџи-Диша, кад осети, како му у ду |
стати без жене и пустити да се цео свет исмева његовом судбином, то је двострука штета, коју ни |
азапетих ћепенака и кроз унакрсну ватру исмевака и чаршијског искашљивања за собом?</p> <p>Кира |
све претрпео од Анастасије и како га је исмејала.{S} Он тури записе на њихово место.</p> <p>— Д |
урне улице, па се овде раскомотио, лепо испавао и онако комотан изишао на доксат, узео слатко и |
ну, него на друго место на куде Турцима испада — проклињао је кир-Дума дижући фес с главе и пог |
правда за своје ћутање.{S} Али то му не испадаше тако олако, јер кад год би помислио да је са о |
изгледа, као да ће да удари кира-Ману, испаде иза ћошка кир-Дума и још један Грк.</p> <p>— Сто |
моме завијутку, у близини Синџир-џамије испаде од некуда кир-Диша, и, када се један према друго |
ш.</p> <p>— Е, дај Боже, душа да вам не испадне на нос како христијанину, него на друго место н |
на њеној остане.{S} Весела, што је тако испало, кира-Анастасија спрема све што кир-Диши треба н |
добра мисао и ко зна не би ли тај посао испао кир-Думи за руком; али Ламбре преко те помисли пр |
се удала за Ламбру; али овако, ствар ће испасти сасвим друкчије: мужа ће изгубити, а Ламбру не |
намешта по полици санове и каленице.{S} Испела се на прсте, уздигла руке, да домаши високу поли |
за нечим, па да му се то као умешено и испечено само у руке спусти.{S} Жељкао је да постане бо |
даде на оно кавурско чкембе, да ми очи испије, младост отрује!</p> <p>Кир-Ламбре, узбуђен суза |
една, од свију снажнија и страховитија, испињала се нада све.{S} Догодило се ма шта, свршило се |
омогнем! — проговори, кад виде, како се испиње на прсте, и пружи руку, да од ње узме сахан.</p> |
енака у чаршији; његовим ће именом жене испирати уста, и онај углед, који му је од ове женидбе |
вати један другоме „шилт“, на коме беше исписана лисица са калпаком на глави, како чучи и предњ |
о у Витлејему на једној икони, где беху исписане <pb n="188" /> страховите муке грешника у пакл |
их био је утврђен печатима и потписима, исписаним грчким и арапским писменом.{S} Мајстор Диша п |
да их за времена пресече.{S} Тек после испита, када су младенци пред свештеником, законицима и |
опоје).</p> <p>Прстен се свршио, поп је испитао младенце и сада се журило, да се све што је пот |
p>За њоме дође и Маца и поче је потанко испитивати.{S} Дабоме да се и она ишчуђавала на дрскост |
ецом!</p> <p>— Боже дај! — одахну Диша, исплати новцем и пође.</p> <p>На улици се хаџи-Зосим пр |
но чекао, неће ли га угледати, те да га исплати по својски.{S} Лутао је по сокацима, онако бесп |
г непримљенога ајлука, који би му морао исплатити, те би тако хаџија имао двоструку штету: — го |
к сада осећао да се из свега овога може исплести нешто страшно и по њега и по све остале, о чем |
одеш прво Ламбри, да га јавно у дућану испљујеш и покажеш свету, како је неваљалство своме при |
ично да он, један мајстор, своме шегрту исповеда зашта се радује, те, у место да свога шегрта п |
се то тиче па тебе поп ли си, да ти се исповедам?</p> <p>— Море, жао ме, много ме жао? — одгов |
ајсторовом, овај дочепа ненадно калуп и исповрте на њега; Јанићије се, у добар час, саже, те га |
један! — одговори тетка-Маца и кришом, испод очију, погледа мајстор-Дишу.</p> <p>Међутим, и у |
рошава кости!“</l> </quote> <p>А одмах, испод ових суморних и нешто загонетних стихова, стојало |
лено једну јеменију и прошива ђонове, а испод очију прати сваки покрет свога мајстора.{S} Па и |
иса, родиће ти мушко.</p> <p>Дервиш узе испод јастука неке хартијице, изабра између њих четири |
, отварао кутијицу, помирисао, метао је испод главе <pb n="152" /> и сањао о оној, која му је т |
као крилата, пролетела кроза све махале испод Дервишане и Бајрак-џамије.</p> <p>Оно дућана, што |
удешава, да је њој баш мило, што јој се испод широких рукава кошуље од танке тканине прозиру ка |
му правдање, али лепо се види, како се испод бркова потајно смеше.</p> <p>— Буди Бог с нама, ш |
седао мирно, опсецао коже за јеменије и испод очију посматрао бившег шегрта како се наокришке б |
тарији дервиш и настанио се у Дервишани испод Синџир-џамије.{S} О овоме дервишу причало се по т |
о, врло узбуђен и са једном огреботином испод очију. —</p> <p>— Ко те огреба, бре? — запита га |
му је Лепосава удесила постељу и кришом испод јастука метнула један стручак босиока, заспао.{S} |
на време сузила.{S} Испосник није давао испод пет хиљада гроша, а продао је баш томе купцу за с |
уку послужење, и свакога дана посматрао испод очију, како се ово вижљаво девојче све више разви |
био налик ономе сиромаху, који је седео испод пуне трпезе и морао да буде задовољан мрвицама, к |
уком оштри дикиш калфин засецаше дубоко испод коже у пањ!</p> <p>Разуме се да је Диша причао Ма |
ар колико толико надао; али после оваке испоруке он сав претрну.{S} Крв му сукну у главу и стра |
p>— Поздравио мајстор и шаље вам ово! — испоручи Јанићије, збуњен девојачким нападом.{S} Предав |
но, да јој није баш тако пријатно да му испоручи све што јој је Анастасија казала.</p> <p>А мај |
ће му поднети часни ексер на целивање, испосник је сматрао за дужност, да побожним хаџијама оп |
која је од времена на време сузила.{S} Испосник није давао испод пет хиљада гроша, а продао је |
них од зноја и честога пипања руком.{S} Испосник је са нарочитом озбиљношћу расклапао један по |
није било, постигао је.{S} Видео је, да испосник хоће да се погађа, а што се цене тиче, то му ј |
х испунио.</p> <p>— Шта желиш? — запита испосник приносећи Дишиним уснама свету утвар.</p> <p>— |
увати ватру на богоугодника.{S} Побожни испосник учини крст над расклопљеном чељусти, а ова у т |
номад је један хаџија откупио од некога испосника мајку Божју, икону која је од времена на врем |
се и мора веровати, да је само таквоме испоснику дато да за бадава дође до оне светиње, до кој |
није могао са толиким благом доћи.{S} А испосници никада не лажу.{S} Па онда, он се и са те стр |
> <p>Тога пустињака не нађоше у његовој испосници, која се налазила близу Гетсиманске Баште у ј |
ејтину и та његова, већ увелико позната испосничка наклоност, створила му је међу новим поклони |
„штафету“, која би се од кнежева двора испошиљала „блистателној Порти“ у Цариград, није смео д |
ације, те тако, у своме будућем породу, исправи погрешку својих родитеља.</p> <p>И тај јединств |
како одавна није запевала.{S} Сутра дан испрати мужа до капиџика, пољуби га у руку, а он њу у ч |
јим женама дигоше, да иду, а удовица их испрати до самога капиџика.{S} Кир-Дума, на поласку, из |
д год би изишао из мутвака, погледала и испратила очима, за које не би могао рећи да су равноду |
себи.</p> <p>Сутра дан је пола Београда испратило мајстор-Дишу до лађе, чија су једрила била ве |
навратили на дућан и почели богорадити, испратио би обично речима: „Даће Бог, Божји људи, даће |
није замакао за први угао.{S} Ламбре га испратио до обале, и тек када се каик одби низ воду и и |
ас јавља, како је Лепосави, а он чим је испратио мајстора на улицу, врати се болесници, која је |
зору, кад сви шегрти устају и журе, да испред дућана почисте и по дућану полију воду, устаде и |
им кајик ишчезну за оне аде и изгуби се испред очију.{S} На ведроме и као стакло јасноме дану, |
оси.{S} Рано у јутру, пошто је почистио испред дућана, узе Јанићије Бик крчаг и отиде на чесму, |
.. сад шта да се чини?</p> <p>Мислио је испрекидано и тупо гледао у она комшијска врата, иза ко |
ј деце, посматра их, па тек по који пут испрекидано уздахне, поче га миловати по коси.</p> <p>— |
гледао за њиме.</p> <p>— Дуса да ти се испрзи у паклена мука!{S} А-ах, рогата биволица една, с |
огази своје обећање и, као веран слуга, исприча своме <pb n="71" /> газди све и каквога је приј |
уминици.{S} Некако му је лакше било, да исприча све њојзи него ли њеноме мужу, према коме је ос |
ија после митила; па чак не заборави да исприча и о ономе цванцику, што му га даде, и како је к |
ајаги да је види, а овамо да јој узгред исприча и искити све шта се за њом говори.{S} И то се с |
ео на твоја леђа.“</p> <p>И ту Јанићије исприча мајстору све оно, што се по грчкој махали прича |
рзо угуши сузе, од којих се застидео, и исприча тетка Маци, како га је кир-Диша гонио да иде ки |
ори Лепосава кроз плач чисто прекорно и исприча цео догађај између ње и Канчета.{S} Само је беш |
астаје, да чује шта има ново или да сам исприча, шта је данас или јуче чуо.{S} Лепе, турске чес |
дотворну хамајлију.</p> <p>Сад им редом исприча све: како је у Витавари био код пустињака, који |
да му се овога часа дели судбина, и он исприча газда-Диши потанко све шта је било и како га је |
Хаџија поче распитивати, а ћор-Ахмет му исприча све, како је у почетку поручио само једно „шише |
ери било, а што је најважније, шегрт му исприча, како је кира-Анастасија говорила о њему, да је |
о Дишиноме непоштењу.{S} Кир-Ламбре је испричао, како је мајстор Диша одмах по прстену покушао |
а о свему, што је он видео и тетка-Маци испричао.</p> <p>— Да кажем, не ваља!{S} Обећао сам да |
је дреје и да их је однео некуда.{S} Па испричаше, како је долазила кира-Анастасија и у оној со |
зда Николу, мумџију (онога чију је кћер испросио за свога унука топал-Стојан, па се завештао да |
ло је да се одмах сазна, да је Лепосава испрошена и обележена, па је тако и урадила.{S} Другари |
е падало на ум, да ће сутра дан постати испрошеница а до друге недеље и кира-Дишиница.{S} Али к |
е јуче на „гледању“ и прстену код своје испрошенице добио. — Иде ситно, у колико му то допушташ |
а.{S} И да му не беше зазорно, да своју испрошеницу пољуби пре времена, Диша би чак и то урадио |
> <p>И да је ма какве жртве још захтео, испунила би кира-Анастасија.{S} Дала му је реч, заклела |
, а што се више ближио ћепенку, који је испунила гојазна фигура кир-Дишина, срце му је све стра |
ни душе ликовао, што му се давнашњи сан испунио, о томе и да не говоримо.</p> <p>Дан јасан и пу |
какву жељу и часни ексер би му је одмах испунио.</p> <p>— Шта желиш? — запита испосник приносећ |
три синчића, који му, у један исти час, испунише кућу детинским плачем, то је вредно сазнати, н |
и, које она, као честита жена, треба да испуњава.{S} Говорио је, како му је образ највећа свети |
муца нешто неразумљиво и са очекивањем, испуњеним страхом, звераше у тетка-Мацино равнодушно ли |
е не <pb n="207" /> могући да га одржи, испусти га посред огњишта, и колико је дуга паде на зем |
урле одјекнуше, она преплашено одскочи, испусти јастук, што га понесе, да га постави у чело мин |
и му једну ћушку, да овај у мало што не испусти обе ћупе да се разбију.</p> <p>— Што се бијеш, |
х гласова.{S} И то се разлегала баш она иста песмица, коју ономад зачу, а која беше у то доба н |
т година, у лицу сушти отац а по нарави иста мајка.</p> <p>То му је све било већ одавна познато |
њу.{S} Лепосавина прилика једнако му се истављала пред очи; и ма колико му та живахна појава би |
да пази на саму себе, ипак не смеде да истерује ствар до краја.{S} Једино што јој је добацио, |
чело, из кога ама баш ништа не мога да истеше.</p> <p>У соби му постајаше све тескобније.{S} Ж |
.{S} У чаршији и дућану остао је онакав исти — човек од рачуна.{S} Ниједна пара, коју му је суд |
му драго Српкињу, али то би био онакав исти грех према будућој својој деци, као што беше грех |
потражим! — помисли једаред; али у тај исти пар дође му на ум она њезина претња и велики кујнс |
стао оцем три синчића, који му, у један исти час, испунише кућу детинским плачем, то је вредно |
едајући оно лице, које <pb n="151" /> у исти мах, беше изненађено, збуњено и препаднуто.{S} Као |
себи, кад неко закуца на вратима.{S} У исти час врата се полако ошкринуше и у собу се промоли |
топлим оковима остао тако цео дан, да у исти мах не осећаше и неку чудновату страву од свега ов |
ућно, пљуну у лице Ламбри; а Ламбре тим истим оружјем врати му ударац.</p> <p>— Пуштај, да убиј |
лас, удесише жице и враћајући се лагано истим путем, стадоше извијати арију оне песме:</p> <quo |
је му Лепосава указиваше, повратише га, истина не сасвим, али тек његов мучан осећај мало се ст |
најпосле му поможе и он изиђе у дућан, истина жут као исцеђени лимун, али ипак потпуно здрав.< |
се зачудили, шта би од овога човека.{S} Истина, он је још онако био пун и трбушат, али лице му |
кира-Анастасија удари ногом у трбух.{S} Истина, Лепосава није помислила на тако што, али њезине |
о за другога лаје по овај свет, онда је истина; а кад се казује за вас, не је истина? — Тако ли |
се зацрвене од стида.</p> <p>— А, не је истина; саг, не је истина за ваше што се прича, ха! — А |
а.</p> <p>— А, не је истина; саг, не је истина за ваше што се прича, ха! — А е ли истина да сте |
е истина; а кад се казује за вас, не је истина? — Тако ли је?</p> <p>— Ама кир-Дума, куд ја да |
арост без домаћице?</p> <p>— Ама, то је истина.{S} Време је, треба да се оженим; али ко је мисл |
ола јурила, а ви побегли?</p> <p>— Није истина, то лаже свет!{S} Куд ја...</p> <p>— А: куд ви!{ |
удају, за бадава.</p> <p>— Ама, то није истина.</p> <p>— Хе, хе, јеси ти неки лисац.{S} Кријеш |
о леђа, да се попнете?</p> <p>— То није истина! — узвикну мајстор Диша и сав се зацрвене од сти |
ство што га човек ужива.{S} Зар то није истина, да баш онда кад човек мисли да је најсрећнији, |
тина за ваше што се прича, ха! — А е ли истина да сте пали са зид и да вас је патрола јурила, а |
која је ухо прислонила.</p> <p>— Је ли истина оно?</p> <p>— Које? — запита тетка Маца пажљиво. |
и сам поче увиђати, како често ни труни истине нема у ономе што свет говори.{S} Очигледан приме |
it="subSection" /> <p>Мајстор Диша је у истини био човек срећне звезде.{S} Чему год се није над |
а на Витавари.</p> <p>— Ама, да ли је у истини то баш онај ексер? — упита мајстор Диша.</p> <p> |
разазна, титра ли се она с њим или је у истини она све тако мислила.</p> <p>— Ти ме не волиш... |
ћи и радњи затекао.{S} Јанићије му је у истини пара вредео.{S} Ништа, што је за напредак радње |
ко одоцнио као овога пута.{S} Маца се у истини мало забринула, што их то нема, кад а у томе угл |
она не би ништа казала, баш и када би у истини што знала.</p> <p>Али то није сметало комшилуку |
изиђе на поље.</p> <p>Али Диша, који у истини беше пребледео од учињенога дела, није имао када |
осаву у гроб отерали.</p> <p>Маца га је истински жалила.{S} Гледајући га једном како смагла лиц |
ече Маца. — Некада ти ни рођен син није истински пријатељ, а ето, ово сироче, што се савило око |
кумовим грехом свој грех блажио.{S} Но истину рећи, како је осећао пуно задовољство, што се је |
мешном грчком чаршијом, него да потпуно истисне <pb n="113" /> грчки елеменат из српске престон |
некако се вазда, између осталога, и она истицала, кад год би навратио до тетке Маце, чије је ра |
свакога човека, са којим би се састали, истицао богоугодне врлине побожнога мајстор-Дише.{S} Ди |
шљање о своме положају он је по каткада истицао у својим мислима, али кад год би покушао да га |
грчена чувства никада боље и лепше није истицао, као што је то чинио, кад се у цркви појави бео |
ић, који не сахне, за ових седам месеци истицао је из дућана и утицао беспрекорно у једну гвозд |
акве наде на своје потомство, толико је исто колико и не живети.</p> <p>И што му ова брига не б |
е од тога чисто задрхта.{S} Овако му је исто рекла и онда, када је загрлио и пољубио.{S} И та р |
то, целивати такву светињу чинило му се исто што и целивати руку Спаситељеву.</p> <p>Но пре нег |
тићи бољем.{S} Јер и бољи мајстор то би исто радио са својим шегртима.{S} Чак и родитељи, када |
ог другог хаџије, који је случајно имао исто име, прозваше: хаџи-Памук.</p> <p>У то доба је пон |
женином, он је осећао према њојзи онако исто љубав као и пређе, па, ако се може рећи, и више, у |
тако мила, сада му постаде мрско онако исто као и кир-Ламбре и кир-Дума.</p> <p>— Бог види кол |
ре, одскакала на грудима.{S} А он, тако исто усплахирен, изгубио сву моћ мишљења, блене у кира- |
и зачуђено се забленуо у њу; а она тако исто узрујана, да јој се недра од наглога дисања дизаху |
из тетка-Мацине куће не зна се, па тако исто и где је провео прву ноћ без жене.{S} Тек сутра да |
озбиљно препаде за кћер, хаџи-Диша тако исто, а и Јанићије, кога је још прво детињство везало з |
ћ произвео за калфу, доживљавао је тако исто једну важну промену.{S} Мајстор-Дишино често одлаж |
а збуњена и изненађена, а Јанићије тако исто сметен и застиђен од несвеснога дела, <pb n="185" |
-Дума уђе опрезно, а одмах за њиме тако исто обазриво увукоше се још два Цинцарина учтивога и в |
, било је за <pb n="100" /> њега толико исто немогућно, као што је сада немогућно, да својом ша |
и како мучиш ону јадницу, и она толико исто пати, што нема деце, као и ти.</p> <p>— Па што се |
ва, која је у целој овој сплетки толико исто крива била колико и мајстор Диша, морала је да чуј |
Али како је Анастасијина порука била то исто што и заповест, он прикупи бројанице, извири још ј |
поштено, сад ће полиција!</p> <p>Али, у исто време, дошану му друга мисао: зашто полиција?{S} Б |
који служаше за стовариште еспапа, а у исто време и као ноћиште Јанићијево, па се прући по мин |
што му је радњу у невреме оставио, а у исто време, да на прагу свога новога живота покаже свој |
кир-Ламбре! — зачу за леђима глас, а у исто време таче се неко његове руке.</p> <p>Кир-Ламбру |
аменка неким љубазним гласом, који је у исто време показивао и бригу и радост, што јој тако дав |
пристојност према своме мајстору, али у исто време њу је обузимало неко друго осећање, које је |
, да јој се освети, да је уништи; али у исто време и да му без ње нема живота.{S} Једном речи, |
ми! — одговори Јанићије одмеравајући у исто време за сваки случај пут до врата.</p> <p>— Ама л |
цвјељену душу, а по том, подаривши јему истовремено три отрока мужескаго спола, престависја у Г |
поштено ни лепо то што сада ради; али у истоме часу створи му се кира-Анастасија и Ламбре, и он |
ст ишчекивања горчином залило.</p> <p>У истоме ћор-сокачету извиривао је за зиданом оградом там |
а несаница, која га је за неколико дана истопила као грудву снега, сад је прешла на кир-Думу.{S |
тва, у којима је описана <pb n="193" /> историја светога ексера и како се оно чудо догодило.{S} |
ежао.</p> <p>И од честога понављања ове историје о чудотворном памуку хаџи-Дишу, ради лакшега р |
врши <hi>први део</hi> ове тужне домаће историје човека, чији су се идеали стопили у једну сврх |
уштеник — е, не иде!{S} Човек са једном историјом, која је до скора изазивала смех по чаршији.< |
о овамо, не оста им друге, него да свој историјски понос национални ипак умекшају.{S} Међу Срби |
инога извуку згодан материјал за читаву историју, која ће се за дан два развити.</p> <p>Српским |
у никада били, дај Боже да ни кроз туђу историју не сазнаду а камо ли да их таква судбина снађе |
во на свакоме углу понављао је ону исту историју, почињући од Мациног сна па до побожнога пусти |
тече и тетка-Маца, која се после дугога истраживања једва вратила.</p> <p>— Е, шта би? — запита |
пазиле, да су једна другој без икаквих истраживања на голу реч веровале све.</p> <p>А бар да ј |
з године у годину снажио и освежавао на истрајан рад, лежао је пред његовим ногама као огромна |
чим се родило, оно се, буди Бог с нама, истргло из руку и почело као лопта да се премеће, скаче |
ићије, много хитрији од свога мајстора, истрже му се из шака и излете на поље.</p> <p>— Торњај |
нада, за коју се тако грчевито ухватио, истрже му се из руку и он тешко застења.{S} Једнолики, |
оба рамена.</p> <p>А када се кира-Мана истрже и сва изубијана побеже, он се прући на миндерлук |
S} Четвртога дана устаде Лепосава, али, истрошена од толикога напора, једва се кроз собу и по а |
ки је све пут претурио и што се до сада истрошио, цигло ради једнога детета.</p> <p>— Еле, ти н |
ак у Јерусалим ишао; зато сам се толико истрошио, да мртваце из куће износим?! — зајаука хаџи-Д |
искрено тужише за покојницом, давно су иструнули: и неутешни супруг, мајстор Диша, и ожалошћен |
долазак Ламбрин.</p> <p>Фудул-Стаменка истрча на авлију, да га пресретне, а у томе кир-Ламбра |
ао; учини му се да је кир-Диша умро, па истрча на улицу, да кога било наврати у кућу.{S} Разуме |
ети кафани, да се склони, али из кафане истрча кафеџија и запречи улазак.{S} Неколико људи саст |
ја презрела.</p> <p>Устаде и безобзирце истрча из авлије на улицу.</p> <p>Разуме се, да је Ламб |
асу користи забуном, штуче кроз врата и истрча на улицу.</p> <p>Анастасија и Ламбре осташе једн |
ици искупе, шчепа из мутвака обраницу и истрча на улицу.{S} Но кир-Дума, чим га угледа, замаче |
аше се; момци и деца па и гдекоји човек истрча, да види шта је, а на капиџицима од башта начичк |
и, баци га у мутвак и што је брже могао истрча на улицу. — Била му је првобитна намера да врати |
— јаукну још једном, и онда као махнит истрча из собе, оде удно баште, зарони лице у шаке и по |
мишљена, па је по десет и двадесет пута истрчавала капиџику, да га одшкрине, колико тек да пром |
ији потражи. — Час по час узнемирено је истрчавала на капиџик, да види што се шегрче толико зат |
није знала.</p> <p>Неколико жена, које истрчаше на капиџике, развадише их, и Лепосава, бледа о |
ави неколико пролазника, па и комшинице истрчаше на капиџике, те тако мајстор Диша, који се баш |
Готово на свакоме углу понављао је ону исту историју, почињући од Мациног сна па до побожнога |
аца.</p> <p>— Ето тако; мило ми, што га истукао!</p> <p>Али ја нећу даље да описујем овај први |
може и он изиђе у дућан, истина жут као исцеђени лимун, али ипак потпуно здрав.</p> <p>Мајстор |
ве осетио, кад је целивао, и тако нагло исцељење од искушења, које му до сада ни пост ни молитв |
е оно сирота удовица, засто јој без ноз исцупасте дусу?</p> <p>— Зашто? — За оно... за...</p> < |
дућан доћи.</p> <p>Није се имало куда; ићи се мора, а како ће се све ово свршити о томе није н |
"137" /> да нико од нежењених људи неће ићи сваки дан у кућу, где има девојке за удају, за бада |
кава.</p> <p>— Најбоље, да ја престанем ићи тамо! — помисли и крете у дућан.</p> <p>У дућану је |
м, јер од младеначкога стида није могао ићи са својом кумом кроз чаршију, а глава није „калуп“, |
— Ама, зар оно? — зачуди се Лепосава. — Их, какав је!{S} Што је пустио оно чудо од браде?</p> < |
ква су!</p> <p>— Немој, још мало; треба их окупати! — одговори Маца и залупи врата пред носом з |
јатише се, да јој честитају, а Лепосава их је са златном огрлицом и дукатом на челу дочекала, и |
дшкрину врата и тајанствено погледа, да их ко не ослушкује, а када се увери, да никога нема, пр |
ја завлаче, те хватају слепе мишеве, да их после удавачама, за њихове враџбине, продају, завуче |
и Лепосава и седе у постељи, бајаги, да их шаком шчисти.</p> <p>— Хајде, хајде!{S} Даћу ја теби |
ут Јалије, тамо, а за њима и Цигани, да их прате.</p> <p>Виде хаџи-Диша, да му не вреди тражити |
дало онако страшно, као што би било, да их је ма коме другоме дао.{S} Она изиђе из собице и пож |
си их сакрио?{S} Што је посла овамо, да их дигне?</p> <p>Лепосава кад чу да ће Јанићије у свет, |
ест, нашла сам своје руке на сокаку, да их по томе гвожђу лупам.</p> <p>Јанићије се засмеја од |
са газдиним хлебом гутао и чувао их, да их доцније он, кад буде произведен за калфу, са богатим |
сокак-сплеткама, дужност му је била да их најодлучније сузбије.</p> <p>Али на који начин?{S} Д |
огао брзо сазнати за ове сплетке, те да их за времена пресече.{S} Тек после испита, када су мла |
ове Ламбру, Думу и њихове жене; хоће да их почасти за своје наслеђе.</p> <p>Кира-Анастасија рад |
аљда да ће се обоје потући, навалише да их разваде.</p> <p>Али ово постиже други резултат.{S} О |
биш жену, а дете да остане живо; а и да их обоје изгубиш.</p> <p>— И зато сам чак у Јерусалим и |
е, да је заиста донео нечије дреје и да их је однео некуда.{S} Па испричаше, како је долазила к |
дваљене.{S} Није био на чисто, да ли да их воли или мрзи, што су Лепосаву у гроб отерали.</p> < |
з туђу историју не сазнаду а камо ли да их таква судбина снађе!{S} Доста, ако кажем, да је он б |
азре на све стране, па када се увери да их нико не гледа, приступи му ближе.</p> <p>— Хајде сас |
д тетка-Маце.{S} Овде је био сигуран да их, до повратка кир-Дишинога неће нико тражити.</p> <p> |
з нос тако, да ти се увек чинило као да их Грк пева.</p> <p>Али, чини ми се, та своја погрчена |
чије се разлоге већ у велике навикао да их прима и — сноси.</p> <p>Но њему се ипак није чекало. |
та раздражене Анастасије.</p> <p>А када их раздвојише, она се поче као у грчевима савијати и је |
рје и заједно трче то амо то тамо, куда их мајстор Диша и тетка Маца шаљу; али, ипак, Бик не мо |
p> <p>Лепосава донесе хартијице, хаџија их прихвати са два прста, усекну мумаказама огорели фит |
излаз, да се сачувају од срамоте, која их је у чаршији чекала.</p> <p>— Анастасија! — поче јој |
њоме, и једнога дана остави овце, нека их пас чува, а он, као да га неке мађије вуку, стиште п |
а, затварала је очи, да заспи, отварала их и гледала замишљена у оно кандилце, што је пуцкарало |
била увек пуна домаћих новости, а умела их је тако потпуно и слатко причати, да је милина била |
це, изабра између њих четири записа, па их пружи кир-Диши.</p> <p>— Колико коштају?</p> <pb n=" |
ече реч: „грцко“, поткупи три прста, па их пружи према мајстор-Диши, као да је невеста, коју му |
еме, изрибала тепсије и жуте сахане, па их прислонила уз чардак и ужива како сунчани зраци одбл |
ничком приликом, оборио је и он очи, па их није <pb n="66" /> смео подићи; није знао како да се |
ица као утучен седи крај деце, посматра их, па тек по који пут испрекидано уздахне, поче га мил |
својим женама дигоше, да иду, а удовица их испрати до самога капиџика.{S} Кир-Дума, на поласку, |
од које болује. — Но међу свима највиша их је било жена нероткиња, којима су већ дотужали преко |
очима гледати и Ламбре и кира-Мана, кад их стане око софре служити.</p> <p>— Да служим кира-Ман |
а дана изнађе у једноме сандуку.{S} Кад их разгледа, изиђе му пред очи све што му је дервиш сав |
забуна брзо пређе, узе јеменије и стаде их разгледати.{S} Јанићије је гледаше нетремице и чисто |
о чудо?{S} Што ћутиш?</p> <p>— Па троје их је! — рече Маца и удари у смех.</p> <p>— Шта-а?...</ |
много живље и много веселије, све докле их не прекиде Канче, која у тај пар уђе, да им јави за |
о је хаџија држећи хартијице, све докле их пламен сасвим не обухвати и док се не претворише у с |
песнице и сав трепћући од љутине унесе их под нос Јанићију.</p> <p>— Пцета!{S} На зенско ли на |
аџи-Диша зађе од једнога до другога, те их редом опипа све, али кесе ни од корова.</p> <p>— А-а |
година од тога доба?{S} Пуно!{S} Ко ће их набројати!{S} Оног Београда више нема.{S} И гробље ј |
{S} Па после да плетеш седе, као што ће их плести фудул-Стаменкино Канче!</p> <p>— Ја нећу да п |
а, које истрчаше на капиџике, развадише их, и Лепосава, бледа од узбуђења, отрча кући, па кад з |
крпити, припалише гости фењере, окачише их о крајеве чибука, што им је Диша даровао, и тако све |
Добро сте нам досли!...{S} Орсе! — нуди их домаћица у кућу и, смешећи се, прима из њихових <pb |
када се увери, да никога нема, приклопи их, седе према зету и поче га важно гледати.</p> <p>— Е |
својим рукама, па што јој рече, где си их сакрио?{S} Што је посла овамо, да их дигне?</p> <p>Л |
pb n="68" /> <p>— А дреје?...{S} Што си их однео на кира-Ману?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Среће т |
постајаху све нејасније и изговарајући их он се мислима није утицао у дубину своје душе, него |
дреје предао онда кира Мани; или да сам их сачувао до повратка газдина, сада ме он не би овако |
</p> <p>— Ево и ови су видели, када сам их донео у дућан, а после сам их однео код тетка-Маце.{ |
када сам их донео у дућан, а после сам их однео код тетка-Маце.{S} И кира-Анастасија је после |
ље промозгају и удесе, а кира-Мана, чим их отпрати очима, штуче кроз суседне капиџике и башче д |
е тврдо у моћ дервишевих хамајлија и он их једнога дана изнађе у једноме сандуку.{S} Кад их раз |
агу.</p> <p>Сузе му навреше на очи и он их кришом од пролазника утре рукавом и полагано пође по |
аједно са газдиним хлебом гутао и чувао их, да их доцније он, кад буде произведен за калфу, са |
Тамо би преседео по читаве сате, гледао их све троје, онако снажне као од брега одваљене.{S} Ни |
кир-Дума већ поткупио бројанице и турао их за појас, он положи руке на трбух, ниско се поклони |
знао где да им места начини.{S} Посадио их је на ћепенак и одмах наредио да се џезва пристави, |
ен у свему своме мужу, кући и деци, ако их је Бог дао.{S} И та особина тетка-Мацина створила јо |
аш никаква мисао; или боље рећи, јавило их се безброј, стотине, а то је таман толико колико и н |
се није ни сасушио траг оних суза, што их је за кир-Бенџом проливала.{S} Али како ли би тек са |
S} Маца се у истини мало забринула, што их то нема, кад а у томе угледа хаџију, како журно иде. |
вац, те тако, после неких обрачуна, што их је кир-Дума имао између четири ока са покојником, уц |
да не одговори.{S} Ова брза питања, што их је кир-Дума тако одлучно и оштро излагао, сплетоше г |
једаред у хамаму неколико модрица, што их кир-Думина жена спази на куминим плећима.</p> <p>И о |
ужио је са оних шест стотина гроша, што их хаџи-Зосим украде, и са двеста четрдесет, датих пуст |
Саборне Цркве, ни све турске трубе, што их дан из дан слуша са градских бедема, не би му толико |
ачуна му <pb n="201" /> и трошкове, што их је за ових седам недеља више учинио.</p> <p>— Још се |
божним хаџијама опише све оне муке, што их је <pb n="195" /> Спаситељ подносио, докле су му ови |
у много више него ли газдине ћушке, што их је, као шегрт, од времена на време добијао. — Али ма |
о покупи ћурче, антерију и чампаре, што их је кир-Ламбре, ваљда због силне жеге, свукао и на по |
могао да се наприча чуда и лепоте, што их је видео у светим местима, а радознали пријатељи нис |
анска! — одговори Диша и хартијице, што их је некада готовим новцем платио, и у које је сву над |
ино осликавање злих страна и тегоба што их родитељска <pb n="55" /> срца подносе, то јој ипак н |
ка.{S} И тако, заборављајући на све што их дотле устручаваше, уђоше једна за другом у авлију ки |
му лежале развалине од свију мисли што их је уз пут смишљао и он се, малаксао од тешког душевн |
а нема више онако снажних људи, као што их је било некада.</p> <p>— Камо ти сада тако јаког чов |
кући и Јанићија у дућану.{S} Кад би му их когод одузео, остао би без њих као трупина без руку, |
ога подсетио га и на оне услуге, што му их Јанићије пре толико година указа.</p> <p>Рано у вече |
али јучерање „гледање“ и осмејци што су их, том приликом, њих двоје кришом измењали, још га и с |
ш једно непријатно искушење.{S} У Галцу их задржаше пуних шест недеља у „контроманцу“, те тако |
</p> <p>— Неће Ламбре!{S} Он како и ти, ич се не разбира за децу.{S} Кад не даде Бог по христиј |
е.{S} Ама он се теби опет мора вратити, ич се не брините за то!{S} Ви само да му чувате чест и |
младожења!</p> <p>— Какав младожења?{S} Ич си не знајем за тај лаф (разговор)! — одговара још с |
p> <p>— Ја да си гола бакчу обилазим? — Ич, не бива!</p> <p>— Зашто: не бива?</p> <p>— Мори, ни |
/p> <p>— Море, шалиш ли се ти?</p> <p>— Ич се не шалим!{S} А што?{S} Па то се бар зна <pb n="13 |
еће ваљда бити тако бездушан, да ме без ичега пусти у бели свет! — мислио је уз пут Јанићије, а |
ни помишљати, да би Јанићије, сам, без ичије помоћи, могао доћи на овако препредену мисао.{S} |
стању да на свој начин удеси живот без ичије помоћи; и најпосле, није могао ни десет дана да и |
у широко избијала снажна набрекла прса, ишао је он пред друговима и свирачима.{S} Код једне крч |
шевног узбуђења, али он је ишао напред, ишао и не обзирући се за поздравима људи и не застајкуј |
осећајући у себи сву ову навалу мисли, ишао је Јанићије ногу пред ногу кроз кривудаве сокачиће |
сно и продужи пут ћутке.{S} Јанићије је ишао поред ње мало збуњен, што му баш ни речи не одгово |
га и сада држаше у неком заносу, те је ишао као по сну.{S} Све му се чинило, као да га је јуче |
ва фудул-Стаменка, удовица, за којом је ишао зао глас да је завадила две најбоље комшије:{S} Ми |
клецала од душевног узбуђења, али он је ишао напред, ишао и не обзирући се за поздравима људи и |
говорио је стиснутих вилица и песница и ишао, лутао, без смисла и циља.</p> <p>— Убићу је!{S} Ј |
јао ни десет „ерлија“.</p> <p>— А је ли ишао на хаџилук по децу? — запита Јанићије и одлучно се |
ладовитим доксатом, дотле је у тој кући ишао живот тихо и мирно, као домаћин, који је мало час |
} И зар нисам ради тога чак у Јерусалим ишао?{S} Камо среће да ти је мати сањала онај сан још п |
иш.</p> <p>— И зато сам чак у Јерусалим ишао; зато сам се толико истрошио, да мртваце из куће и |
и многобројним срчали-прозорима.</p> <p>Ишао је насумце, залазећи час за један час за други уга |
сле седам и више година добивали децу: „Ишао у Јерусалим по децу!“</p> <p>Али не каже се у зама |
, а под кандиоцетом мален сандучић, сав ишаран резбама.</p> <p>Пустињака су затекли на коленима |
е, чаршија је за њима, као један човек, ишла.</p> <p>Али мајстор-Диша, поред свега тога, што је |
и. — Ово му је, до душе, већ много теже ишло због гојазног трбуха, који се спокојно држао на кр |
шло је већ неколико дана.{S} У радњи је ишло као по зејтину.{S} Али код Јанићија се опажала нек |
свега тога, што му никако у рачун није ишло, да изгуби пријатељство два тако угледна Грка а с |
хтеде да се попне на доксат, одакле се ишло у Лепосавину ложницу, њему толико залупа у грудима |
ље протицаху, а у радњи мајстор-Дишиној ишло је тако, да се није ни опажало, да већ од толико н |
> <p>Српским женама није никако у рачун ишло да једна Цинцарка, па још удовица, уграби њиховим |
е на путу не пропитају.{S} И то је тако ишло, све докле се не помоли месец и докле мујезинова п |
с паше враћаху.</p> <p>И све му је лепо ишло за руком.{S} Али кад Цигани свирачи отпратише кући |
и другим замотуљцима.</p> <p>Тако је то ишло пуних десет недеља.{S} Хаџи-Диша се потпуно помири |
а трудиле, да из прошлости лепе удовице ишчачкају макар и једну трунчицу; а већ после би им лак |
руци и дуванкесом за појасом; промичу и ишчезавају као далеки звук или кукурекање петлово, које |
мбре одавно, како му жена вене а ствари ишчезавају, али још као не може да схвати зашто то.{S} |
Сунце зашло већ, а тамна румен, која је ишчезавала заједно са мујезиновом песмом што се са мина |
до сада тиштало и мучило, распукло се и ишчезло као мехурић на води.{S} Био је као на ново рође |
д свега савлађивања, непрестано гризла, ишчезну, као да је руком однео.</p> <p>— Оде искушитељ! |
, које је неосетно обујимаше, чим кајик ишчезну за оне аде и изгуби се испред очију.{S} На ведр |
ошапута Јанићије, и кад и последњи звук ишчезну, зарони лице у шаке и горко зајеца.</p> <milest |
Сав страх, нестрпљење и јучерања срџба ишчезнуше као бол, кад зуб умине.{S} Он задовољно бркну |
е, догоди се оно, што му је сву сладост ишчекивања горчином залило.</p> <p>У истоме ћор-сокачет |
е бунилу.{S} Толике његове наде, толико ишчекивање, %на најзад и онолики пут и онолико ломљење |
е толико чезнуо и од које је тако жељно ишчекивао бар једнога сина.</p> <p>Какве су му мисли и |
к по гдекога веселога брата, који жељно ишчекује, неће ли какав изненадни гост од куда бахнути, |
танко испитивати.{S} Дабоме да се и она ишчуђавала на дрскост „оне девојчуре“, али ипак све се |
> <p>— Роспија!{S} Уби ми душу; дроб ми ишчупа! — застења Диша саломљен и клонуо под тешким тер |
што скривио.</p> <p>— Јабучицу ћу да ти ишчупам; зубима да те закољем! — виче пригушеним гласом |
де ону твоју... твоју...{S} Косе ћу јој ишчупати, где је сретнем!{S} Криво је моје Канче, што в |
АРОГ БЕОГРАДА</p> <p>ОД</p> <p>ДРАГ.{S} Ј. ИЛИЈЋА</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>НОВА ШТАМПАРИЈА - „ДАВИ |
Маријола, муж ти је умро!</l> <l>— Ако ј’ умро те тешто, ја си коло па водим!“</l> </quote> <p |
е утехе.{S} Он је са тим чакширицама, т.ј. са „братинском“ и „сестринском“ љубави намицао којек |
та газда Диша.</p> <p>— Опрости, газда, ја нисам крив...</p> <p>— Сиктер, пезевенк, бре!...</p> |
а миловати по коси.</p> <p>— Е, де, де, ја сам мајка, па ето, трпим; а ти, зар не видиш какав с |
њу чува.</p> <p>— Одрастао си код мене, ја сам те упутио, добар си био, веран си ми био, па ето |
. „Кад му сама дуса не иска да се врне, ја га не могу врнем“.</p> <p>Сад, када се сусрете са Ја |
из све душе смејао.</p> <p>— Газдарице, ја ето нећу да те издам, —- рече полугласно и погледа ј |
, он трч’ за тобом, ја л’ да те загрли, ја л’ да те пољуби.{S} Од толиког његовог грлења већ и |
ека!{S} Море, да сам ја нешто у власти, ја бих њој...</p> <p>У свако друго доба Јанићије би се |
леда, па ко што ради, он трч’ за тобом, ја л’ да те загрли, ја л’ да те пољуби.{S} Од толиког њ |
џо; ама да видите колико вас постујемо, ја ћу вам позајмим из еснафска каса пет стотин гроси за |
p> <p>— Нисам, газда, то?{S} Да сам то, ја бих и сада седео у твојој радњи.</p> <p>Газда Диша г |
да радим сада?{S} Научи ме, де!{S} Ето, ја ћу престати да долазим, па ће временом и свет ућутат |
не казете? — утаче се кир-Дума. — Ето, ја сам досао као еден пријатељ, да ме научите, те да и |
лебац, — вели кира-Мана.</p> <p>— Ето, ја — утаче се кира-Думиница — шта све не сам радила да |
ме превртали свету утвар.</p> <p>— Ето, ја сам урадио све што треба, а сад ће чудотворни памук |
</p> <p>— А ви, како сте?</p> <p>— Ето, ја и Јаникије чекамо те сваки дан; много сте остали!</p |
све ми је добро код тебе било, али ето, ја те молим да ме отпустиш.</p> <p>— Хајде, бре, ћопеку |
је умро!</l> <l>— Ако ј’ умро те тешто, ја си коло па водим!“</l> </quote> <p>Он запева, а обе |
а — Бог па ти!{S} Ти ако ме не избавиш, ја ћу у Дунав!</p> <p>— И то је срамота, газдарице! — п |
а.</p> <p>— Тако те хоћу: да се ожениш, ја; а не да затварамо капиџике, кад прођеш! — шалио се |
акну га руком по мишици.</p> <p>— Ја... ја не могу тако... ја ћу... узмучи се Јанићије да каже |
шици.</p> <p>— Ја... ја не могу тако... ја ћу... узмучи се Јанићије да каже шта ће; али навала |
лаши и од саме помисли.</p> <p>— А шта: ја хоћу?{S} Ствар је у твојој руци.{S} Ти <pb n="145" / |
убити.</p> <p>— Сестру немаш, Јанићије; ја ћу да ти будем од сада сестра.</p> <p>Јанићије осети |
м мајком.</p> <p>— Како бре, седепсузу; ја сам стара!</p> <p>— А он ти је па младунче, ба!{S} П |
ема бре ништа за бадава, па ни жена!{S} Ја сам се доста уједао, сад се уједај ти!</p> <p>Кир-Ди |
м ја знала, да ће она котао теглити!{S} Ја нисам ни била у мутваку но у соби, кад је то урадила |
и циља.</p> <p>— Убићу је!{S} Јаох!{S} Ја је морам убити!{S} Зашто да се прода?{S} Куда ћу сад |
ћеш од мене?</p> <p>— Врати дреје...{S} Ја ћу му кажем да никад више не долази... хоћу да се ка |
враћао.</p> <p>— Тако је, кир-Дума.{S} Ја и сам верујем, да је комшилук измислио и за кира-Ана |
: оно?</p> <p>— Среће ми нисам крив.{S} Ја баш нисам хтео... али тако...</p> <p>Лепосава се наг |
аџи-Зосим. — Бог кад хоће, све може.{S} Ја, да немам деце пуну кућу, не бих жалио ни триста гро |
акон — вели — не искам ни по псешки.{S} Ја сам му зборила, ама он каже:{S} Дервишин је погана в |
рамим?</p> <p>— Како год те Бог учи.{S} Ја хоћу дете; а ти ако нећеш да питаш... ти...</p> <p>М |
нариче, буса се у груди и довикује:{S} Ја сам крива, што се убио; он је мене волео, па је због |
— Сиромах!{S} И зар сам му ја крива?{S} Ја не смем друкчије, већ како нана каже; а он је слуга, |
ом.</p> <p>— Ама, што си се препала?{S} Ја ћу да га потплатим, да ћути.{S} Дај ми само дреје да |
оложају.</p> <p>— Ко ће да те убије?{S} Ја нећу!</p> <p>— Како да нећеш?{S} Шта сам ти урадила, |
..</p> <p>— Па зар сам ја крив томе?{S} Ја тебе и твоју кућу као рођену поштујем, а оно што они |
S} И ко би други смео да тако уради?{S} Ја ето нисам никоме одала?</p> <p>— Ама шта то ради она |
Шта сам ти урадила, да онако учиниш?{S} Ја ћу да скачем у Дунав — ја не смем...</p> <p>— Ја нећ |
страшније.</p> <p>— Јесте, због тога! — Ја те лепо питах: може ли да се расквари свадба пре ђер |
асија.</p> <p>— Кучко! — дрекну Диша. — Ја искам да ми даш дете у кућу, а ти, место детета, кир |
ме гледа! — размишљавао је Јанићије. — Ја сам само један сиротан <pb n="130" /> калфица; и Бог |
е до 4000 гроша — размишљавао је Диша — ја знам како ћу.{S} Дај Боже да оздравим само, а туђе м |
ко учиниш?{S} Ја ћу да скачем у Дунав — ја не смем...</p> <p>— Ја нећу да мени нико каже, како |
плести фудул-Стаменкино Канче!</p> <p>— Ја нећу да плетем седе, — промуца Лепосава.</p> <p>— Мо |
е пезевенк-баша?!</p> <p>— Ти!</p> <p>— Ја?</p> <p>— Него је мозе бити мој деда!?{S} Белћим ћу |
скачем у Дунав — ја не смем...</p> <p>— Ја нећу да мени нико каже, како сам твој пезевенк-баша. |
зато, што вели „да није хтео“.</p> <p>— Ја онако...{S} Дође ми мрак... али...</p> <p>— Ниси хте |
кад зачу шта јој муж захтева.</p> <p>— Ја да си гола бакчу обилазим? — Ич, не бива!</p> <p>— З |
е и фудул-Стаменкиног Канчета.</p> <p>— Ја не чух ништа.</p> <p>— Побише се.</p> <p>— Зашто, мо |
гачених очију заблену у госта.</p> <p>— Ја сум, кир-Диса, ваш кум и пријател.{S} Еле, како сте? |
p>— Тако; нећу да служим више.</p> <p>— Ја те не пуштам; ти мораш да одслужиш <pb n="154" /> св |
го и такну га руком по мишици.</p> <p>— Ја... ја не могу тако... ја ћу... узмучи се Јанићије да |
силом застиђених црних очију.</p> <p>— Ја сам, кир-Ламбре — Канче!...</p> <p>— Шта искате од м |
>— Од куда ти?{S} Зар си овде?</p> <p>— Ја где ћу?</p> <pb n="166" /> <p>— Па не ли викаше Суља |
дари ме у леђа.</p> <p>— А ти?</p> <p>— Ја ћу опет онако...</p> <p>— Јест, нашла сам своје руке |
р-Ламбре.{S} Зашто, бре, тако?</p> <p>— Ја да јој опростим? — викну Диша.— Никада!</p> <p>— Дол |
ме обедити, да сам јој нешто изнела, а ја ништа о томе не знам.</p> <p>— А оно?</p> <pb n="30" |
направи!{S} Они били ортаци на жена, а ја да плаћам трошкови!{S} Не сум писмено тражио, кад тр |
ана, свога пса везати, док беше овде, а ја да ти га хватам, нећу.</p> <p>— Ама немој да си луд; |
Е, добро, добро; остани ти само овде, а ја ћу га већ сама молити.</p> <p>Лепосава само што није |
ве то требало. „Коме треба нека даје, а ја нисам текао овај зној, да га хале и вране растичу!“< |
који је? — Јанићије каже:{S} Ламбре, а ја нити сам га видела, ни дреје познајем.</p> <p>— Па т |
ла овде, плакала и пошла, да се дави, а ја сам се онда сажалио, па сам јој дао дреје.</p> <p>— |
дођем, ти да ме дочекаш са пешкешом, а ја да ти сада дам четири записа.{S} И то овако да радиш |
а, тамо се сакри, да те не види влас, а ја ћу се врнем да ти кажем несто.</p> <p>— Шта имаш да |
обрве.</p> <p>— Ти да идеш на вилает, а ја па овде без тебе да живим, што ми треба?</p> <p>Тако |
тне одежде, ама заблесну ме светлост, а ја, женска глава, па се препадох, па само што ми зуби ц |
о.</p> <p>— Ово теби; ти да га носиш, а ја да те гледам! — рече што је могао нежнијим гласом и |
Па... ето, радња је, посао се прави; а ја би хтео кира-Анастасијине паре да уложим у еспап...< |
ђердека; а ти мени шамар за врат!{S} А ја сам хтео да ти кажем како ју је кир-Ламбре онда за м |
склонис и поарну послу да најдес.{S} А ја искам да се састанем сас мога кир-Ламбре, па сама ка |
<p>— Који човек?</p> <p>— А знам ли га ја који је? — Јанићије каже:{S} Ламбре, а ја нити сам г |
кати, рашчепркава.</p> <p>— Најбоље, да ја престанем ићи тамо! — помисли и крете у дућан.</p> < |
ојник, Бог да га прости, није пустио да ја кувам и месим што хоћу и како умем.{S} Данас, сутра, |
</p> <p>— Зашто бре, кир-Диса, зашто да ја плаћам ваш ортаклук, кад не сум ништо крив?{S} Зашто |
ојке искупиле на игру.</p> <p>— Од куда ја овде? — помисли Јанићије, па, како му се грло сасуши |
} Какво је то копље?</p> <p>— А од куда ја знам, зете.{S} Тако ми рече Пречиста, а сад до тебе |
} Хтеле би ви да ми језик извучете, ама ја нећу.</p> <p>— А оно, тетка-Мацо?...{S} Божем се не |
ш најљубазније. — Требаше да сазна, шта ја тражим од своје домаћице.</p> <p>— Е, ако, ако — одг |
ка-Маце; она зна и више.</p> <p>— А шта ја знам? — Знам да је млада, лепа и вредна... одговори |
тако?</p> <p>— Ти знаш.</p> <p>— А шта ја знам?</p> <p>— Удајеш се за мајстора...</p> <p>— Па |
Тако ли је?</p> <p>— Ама кир-Дума, куд ја да скачем преко зида; зар у ове године и овако...</p |
<p>— Није истина, то лаже свет!{S} Куд ја...</p> <p>— А: куд ви!{S} Еле, кад се несто за друго |
, тумара по соби, па онда, онда, кад је ја питам: „Што нас остави, бре?“ а она ми каже: „Он ме |
} За кога имаш да се китиш?{S} Докле се ја не вратим, не треба ти, а када се будем вратио, иде |
>— А што ме питаш за то?{S} Зашто би се ја мразила са светом, да сада говорим, па сутра да ми с |
/p> <p>— Е, па хтео сам, баш!{S} Зар се ја тебе бојим!</p> <p>— Лудаче! — одговори Лепосава, ал |
"154" /> своје!{S} Мислиш ти, да сам те ја толико година хранио и мучио се око тебе, да те зана |
нас.{S} Ето, нана те воли као сина, а и ја те волим као да си ми рођени брат.{S} Ти немаш ни ма |
о еден пријатељ, да ме научите, те да и ја разбирам, засто вратисте прстен?</p> <pb n="41" /> < |
а покојног кир-Бенџу и поштује га; па и ја, ето, што поштујем као и тебе и кир-Ламбру, хоћу да |
нео.</p> <p>— Ба! — узвикну Бик -— то и ја могу.</p> <p>— Јок, то ти ниси кадар.</p> <p>— Море, |
и ваљда на Бога камењем бацао.{S} Ето и ја тако; донела сам Лепосаву тек у четвртој години.{S} |
> <p>— Хајде ти само у мутвак; сад ћу и ја доћи.</p> <p>У мутваку затече Лепосаву, како намешта |
p>— Хајде сас мен’ у Галац.{S} Троскови ја плаћам.</p> <p>— Шта ћу ја с тобом у Галац? — зачуди |
шао, да ми у браду поганиш?{S} Јесам ли ја Френк, шта ли, да се бацаш блатом на мене?</p> <p>И |
ко; мило ми, што га истукао!</p> <p>Али ја нећу даље да описујем овај први сусрет после сватова |
— Због 4000 гроши, што смо ви позајмили ја и Ламбре.</p> <p>Кир-Диша га погледа зачуђено.</p> < |
.</p> <p>— Па све носе тако; не могу ни ја осем света.</p> <pb n="176" /> <p>— Ко носи нека нос |
тасија претрпела.</p> <p>— Не сум му ни ја дузна остала! — Иска, маторо магаре, да по месечина |
ости према својим шегртима, сад нећу ни ја према теби.{S} Удрите!</p> <p>И не би га оставио, св |
ори, немој да се нећкаш; право је да ти ја поклоним, сестра сам ти, брат си ми!</p> <p>Јанићију |
ш деце.{S} Вичеш на мене, као да сам ти ја крива.</p> <p>Јанићију Бику, који је у велико постао |
одмах дођеш.</p> <p>— Какву послу имам ја сас твоја мајка?</p> <p>— Кира-Анастасија...</p> <p> |
о да га погледа.</p> <p>— Због њега сам ја појео врућ шамар; али ће ми га, мајци, кад тад плати |
превари таквога човека!{S} Море, да сам ја нешто у власти, ја бих њој...</p> <p>У свако друго д |
ла и лепо је да се измирите; ама да сам ја што ти...{S} Бога ми... отегну тетка-Маца.</p> <p>— |
<p>— Бог с тобом, зете!{S} Од куда сам ја знала, да ће она котао теглити!{S} Ја нисам ни била |
а весело.</p> <p>— Де, де!{S} Знала сам ја; дете је то! — одговори Маца и сиђе у мутвак.</p> <p |
о, тако раде поштени људи.{S} Знала сам ја, да си ти честит и да онако мора бити, како ти кажеш |
уци, па га и пољуби у лице, — Знала сам ја да ћеш се ти вратити.{S} Али то није било лепо, да с |
ворише у сами пепео.</p> <p>— Знала сам ја то, да ћеш ми кад тад рећи хвала, — одговори Маца за |
/p> <p>— Еле, сад да ти кажем какав сам ја и шта тражим од домаћице! — рече Диша и поче јој на |
Дишу. — Ела, само ви говорите; знао сам ја да кир-Диса не је човек без памету.{S} Еле, за сто с |
Кога ви, бре, да клепећете?{S} Сто сам ја на вас скривио, да ме клепећете?{S} У апса ћу ја вас |
оним имањем у Пожаревцу и овим, што сам ја стекао, имам на двеста хиљада гроша.</p> <pb n="178" |
S} Ко је само пронео ту лаж?{S} Зар сам ја прилика за оно девојче?{S} Мацу ја уважавам као свој |
Ето чујеш и сам...</p> <p>— Па зар сам ја крив томе?{S} Ја тебе и твоју кућу као рођену поштуј |
м, па ћу те и под земљом наћи!{S} Нисам ја стао за тебе једнога, али не дам да ми се квари ред; |
> <p>— Кир... кир... стење Диша — нисам ја кир... погана је то реч; то је грчка реч!...</p> <p> |
се сад по чаршији говори.{S} Ама нисам ја баш за то само прстен вратио.{S} Ето... и сам видиш |
дио за магаре?“ — „Ко је магаре?“ питам ја. — „Ти, ето сви причају, да се мајстор Диша пео на т |
рече Маца дижући се. — Мислиш, не видим ја којим очима гледаш ти у Јанићија и како ти побелеше, |
есму:</p> <quote> <l>„Зашт’ да прећутим ја овога свјета,</l> <l>Да моја млада овде труну љета,< |
а она:</p> <quote> <l>„Зашт да прећутим ја онога свјета,</l> <l>Да моја млада овде труну љета,< |
дна видела.{S} Ово је пуна година, како ја сваког празника носим у цркву тамњана и палим свећу |
из ове непојмљиве забуне.</p> <p>— Зар ја? — одговори Јанићије. — Могао бих је тако сву ноћ но |
</p> <p>— Да му кажеш...{S} Диши... јер ја ћу...</p> <p>Она се очевидно борила са самом собом, |
есио.</p> <p>— Сиромах!{S} И зар сам му ја крива?{S} Ја не смем друкчије, већ како нана каже; а |
— Тврдица, погансуз!{S} Ух, ух, што му ја нисам била жена, па да видиш како би се провео — вик |
скривио, да ме клепећете?{S} У апса ћу ја вас <pb n="167" /> и твога мајстор-биволица!{S} Пцет |
{S} Троскови ја плаћам.</p> <p>— Шта ћу ја с тобом у Галац? — зачуди се Јанићије.</p> <p>— Да с |
нула неће да има такав фистан, какав ћу ја теби да купим.</p> <p>Тако је редовно обећавао Лепос |
го је мозе бити мој деда!?{S} Белћим ћу ја да једем њен кадаиф, отров да је изеде, ороспија јед |
! — одговара Ламбре.</p> <p>— Пушком ћу ја тебе! — продера се Диша, подиже обе песнице и што је |
еш да ми скупо платиш!{S} У полицију ћу ја тебе и твоју.... викала је фудул-Стаменка удаљујући |
а још и да ме закољеш?{S} У полицију ћу ја тебе!</p> <pb n="92" /> <p>— На поље из моја кућа; д |
шчисти.</p> <p>— Хајде, хајде!{S} Даћу ја теби мрве!{S} Скапоши се ту, па спавај!</p> <p>Лепос |
сам ја прилика за оно девојче?{S} Мацу ја уважавам као своју сестру; она ми се нашла у болести |
онео дреје овде.</p> <p>— А од куда бих ја знала да су то баш дреје кир-Ламбрине?{S} Што да бед |
змири.</p> <p>— А с оним гадом лако бих ја; пребио бих му обе цеванице, само да ме није стало д |
био отварати очи!{S} Шта ти је требала јабанџика, туђа кост, па још удовица?!{S} Ама је ли она |
ке па некој да узива, кад загриза у та јабука! — смеје се Думиница и пиљи у вазда насмејане оч |
.</p> <p>— Кога ви да закољите?{S} Чија јабучица да изедете <pb n="112" /> ? — поче сада одважн |
иса; не сум вам ништо скривио.</p> <p>— Јабучицу ћу да ти ишчупам; зубима да те закољем! — виче |
е две године избегавале чак и да јој се јаве, а камо ли на њезин праг да ступе.</p> <pb n="23" |
х жртава, не имадоше куражи да се лично јаве; они су чезнули, очекивали, да се сама кира-Анаста |
, који је од кир-Дише куповао сахтијан, јави му о стричевој смрти и саветова, да што пре дође, |
исао, да се сад, овако оцрњен и смешан, јави у свету, ради своје одбране, страшила га.{S} Кад б |
је удели оном трећем, који се, по реду, јави.</p> <p>— Мајстор Диша је наш човек, право Грекос. |
него ли да се у оваком оделу међу људе јави.{S} Антерија је била толико широка, да је могао че |
ерао из собе, зашто да му се до сада не јави, да пита треба ли му што!{S} Је ли он муж и господ |
p> <p>Но кир-Ламбри се до овога часа не јави баш никаква мисао; или боље рећи, јавило их се без |
до <pb n="18" /> кира-Думинице, да јој јави за новост, коју је, прислушкујући кроз кључаницу, |
рекиде Канче, која у тај пар уђе, да им јави за долазак Ламбрин.</p> <p>Фудул-Стаменка истрча н |
о је и са зебњом очекивао шегрта, да му јави шта је код куће.</p> <p>Јанићије опет, кад год га |
треба Маци, да јој се нађе, а и да њему јави, ако што буде.</p> <p>Око подне дотрча Јанићије у |
равац душевне борбе сасвим поремети.{S} Јавила би му се кира-Мана са оном оптужбом, којом га је |
>— Није фајде, кад нам се Пречиста сама јавила, морамо је послушати.</p> <p>Месец дана спремао |
уку смрт њезине кћери.{S} Кад су хаџији јавили, њему се подсекоше ноге, и да се у томе часу не |
јави баш никаква мисао; или боље рећи, јавило их се безброј, стотине, а то је таман толико кол |
јаче вриснула, да јој се наместо његово јавио у соби пок. кир-Бенџо; филџани и џезва с кафом сл |
могући пожар, који би се могао ма када јавити.</p> <p>— Ватру запрети, удовицу удај! — казао ј |
да га траже, али, када се ови вратише и јавише, да га нигде нема, он одмахну главом: „Побеже на |
у ону малу собицу, па се жив од туда не јавља.{S} Понеки од познаника Срба наврати у дућан, тек |
сахат-кули“, који дан из дан равномерно јавља, кад је време ручку, кад вечери.</p> <p>— Само да |
ћан наредивши Јанићију, да му сваки час јавља, како је Лепосави, а он чим је испратио мајстора |
Но четвртога дана доби писмо, Ламбре му јавља да је отишао на вилает, у Костур; тамо ће остати |
звиривао из оних двеју јамица што су се јављале, кад год би се у сну мало јаче насмејала.</p> < |
колико се уз ту нежну црту његове душе јављао страх, да ће је сада за навек можда изгубити.{S} |
ати.</p> <p>А то се већ почело у велико јављати.{S} Од некога времена млада удовица, не знајући |
све тескобније.{S} Жена му се никако не јављаше, те му сада и то би неправо.{S} Ако је и отерао |
ија?{S} Боље да одеш прво Ламбри, да га јавно у дућану испљујеш и покажеш свету, како је неваља |
воју сумњу противу Дише, који је ономад јавно казао да ће га из пушке убити.{S} Но четвртога да |
, пуни једа, што се њихова удовица тако јавно срамоти, вичу на сва уста не само на мајстор-Дишу |
агоре, расправљају о каквој домаћој или јавној новости, и са тешким срцем дижу на обрамице свој |
шан према свему осталоме у приватноме и јавноме животу.{S} Као имућан трговац и устабаша, био ј |
е остајаше друго већ или да жива сачека јавну срамоту, или да без икаквога одлагања учини оно, |
S} Всецјело</l> <l>Количество бољезни и јада</l> <l>Смерт попашна вјечном руком руши!</l> <l>Зд |
ука!</p> <p>— Море да је само то, ни по јада! — прихвати једна између њих, забрађена преко феса |
, као свака неутешна и честита удовица, јадикује за ненакнадним губитком.</p> <p>Но, како се у |
Гледам само шта чиниш и како мучиш ону јадницу, и она толико исто пати, што нема деце, као и т |
борбу његову.</p> <p>— Јазук, кир-Диса, јазук! — продужује кир Дума. — Кира-Анастасија ћемо ми |
ће изгубите и цела чаршија ће да каже: јазук на мајстор-Диса! — А како смо вас волели, као да |
Јазук, кир-Диса, да остарис брез зена; јазук, бре!</p> <p>— Па.... смеши се мајстор Диша љубаз |
тор Диша је наш човек, право Грекос.{S} Јазук, сто га не роди грцко мајка!</p> <p>— Море какво: |
е, саопштише ради чега долазе.</p> <p>— Јазук, кир-Диса, да остарис брез зена; јазук, бре!</p> |
асу, сву душевну борбу његову.</p> <p>— Јазук, кир-Диса, јазук! — продужује кир Дума. — Кира-Ан |
note xml:id="SRP19061_N1">Тврда и обла, јајаста капа, налик на половину диње.{S} Такву су капу |
потурили баш мајстор-Диши као кукавица јаје.</p> <p>— А ко ће им бити кум?</p> <p>— Кир-Дума.< |
а му ни највећа цепидлака, која тражи у јајету длаку, не би имала шта замерити.{S} Чим је видио |
ли у руке, ако на улици заноћи, а друго јака глад, која га је већ толико стегла, да је лепо осе |
ди.{S} Сад је и хаџија обрастао у дугу, јако проседелу браду, која му је чак до појаса долазила |
арицање, застаде за неколико часака.{S} Јако се плашио смрти, па још смрти у својој кући.{S} И |
на за њу, кира-Думиницу и кира-Ману.{S} Јако јој се допао фистан и антерија од ћитајке што јој |
вице, што је овеселило срце удовичино а јако ожалостило зле језике комшијске, који беху занемел |
видео јасно, да је кир-Думи и његовима јако стало до тога, да баш он узме кира-Анастасију, те |
чи тако су севнуле, да га је тај поглед јако подсетио на онај догађај.</p> <p>И од тога часа Ди |
варити.{S} И баш са тога гледишта он се јако плашио, да овоме момку не прасне опет у памет, као |
читане молитве причуо потмуо звук, који јако опомињаше на пробијање зида, и тада баш није могао |
г невиног уживања, пошто му је укус био јако склон према облим, загрљастим рукама, витом врату, |
се тиче жене и пријатеља, кога је тако јако уважавао, на њих није обраћао пажњу, нити је и слу |
-Анастасија га удари ногом у трбух тако јако, да он јаукну, ухвати се обема рукама за трбух и п |
да се подражавањем и опхођењем у животу јако приближе потомцима јелинских и римских философа.</ |
било некада.</p> <p>— Камо ти сада тако јаког човека, као што беше мој покојник?{S} Једаред, ба |
исто.</p> <p>А овај разлог није био без јакога утицаја, у толико пре, што је мајстор Диша и сам |
ом прошао, треба да се зна, јер стоји у јакој вези са оним што је после било; а то ће нам, најз |
, уз пјенија свештеника допрати Дишу до Јалије, окадише лађу и пожелеше срећан пут и још срећни |
а.</p> <p>— А Бог би га знао; одоше пут Јалије, тамо, а за њима и Цигани, да их прате.</p> <p>В |
исак ономе, коме се хаџи-Диша надао, на Јалији беше сабрана множина Београђана.{S} Повратак хаџ |
о, море?</p> <p>— Јанићије!{S} Тамо, на Јалији; сад ће да га донесу!</p> <p>— Кога да донесу?!{ |
му, а Јанићије сам са Циганима удари на Јалију.</p> <p>— Свирај бре, ченгене, свирај!{S} А-а-х! |
год те поћи извукао из мутвака и чак на Јалију однео.</p> <p>А те вечери, када је он спавао, ма |
="114" /> њој крчми по мало анасонлију, јамајку и друга пића, која беху на гласу.</p> <p>Кир-Ди |
еним образима и извиривао из оних двеју јамица што су се јављале, кад год би се у сну мало јаче |
на.</p> <p>— Па знаш како је — одговори Јанаћије подсмешљиво — кад човек остари, њему није ништ |
<p>— А ви, како сте?</p> <p>— Ето, ја и Јаникије чекамо те сваки дан; много сте остали!</p> <p> |
је мајстор Диша у своме дућану сам.{S} Јанићија је отправио у град, да однесе један пар местви |
, али капиџик беше изнутра затворен.{S} Јанићија не збуни ово, он прескочи преко зида и лагано, |
рислужи једну <pb n="75" /> кафу, позва Јанићија и нареди му да оде до Ламбрине куће.</p> <p>— |
један час отрча мутваку и прстом позва Јанићија.{S} Нешто му је журно говорила, а он је прво с |
стор-Дишиница и да се мора одрећи свога Јанићија.</p> <pb n="135" /> <p>То је толико заболе, да |
тако, да се пољубиш са кир-Ламбром, да Јанићија отераш, а кир-Ламбри да допустиш да и од сада |
у својој држао; она отвори очи, погледа Јанићија и осмехну се на њега.</p> <p>— Још мало — прош |
је баш силазила с доксата и, кад угледа Јанићија, како јој долази, стушти обрве, а из очију сам |
ком пажњом, Мацином и Јанићијевом; а за Јанићија је већ био уверен, да ће и за другом му женом, |
свикао.</p> <p>Маца је опет бринула за Јанићија из сасвим других обзира.{S} Ту њезину бригу ни |
> <p>— Ама шта је теби, мајко; ко ти за Јанићија говори? — плашљиво промуца Лепосава.</p> <p>— |
тасија и у оној собици плакала и молила Јанићија да јој врати дреје.{S} Јанићије им није казао |
че Маца, када јој саопшти, како му нема Јанићија од јутрос.</p> <p>Лепосава пребледе; она је на |
дна прилика, прво, да излије сав јед на Јанићија, што му је радњу у невреме оставио, а у исто в |
ање њезино, ма да су донекле утицале на Јанићија, ипак га нису ни мало пореметиле; али када је |
мајке, загрли је и стаде се плазити на Јанићија, који се, блажен од онога ударца, утварао као |
му је што затребало, слао је из дућана Јанићија, да му донесе, па чак је од некога доба у дућа |
био, само да не дотрчаше људи, те га од Јанићија отеше.</p> <p>Тетка Маца и Лепосава дочекали с |
а обори главу и оде у мутвак, тек да од Јанићија сакрије сузе, које је облише.</p> <p>И тако, д |
S} Али, кира-Анастасија је зебла баш од Јанићија.{S} И ако је све чинила, да га умекша и задоби |
могао с поља ући, па да лично окуша код Јанићија неће ли га умилостивити.</p> <p>Јанићије се зб |
адњи је ишло као по зејтину.{S} Али код Јанићија се опажала нека промена; уозбиљио се, не пева |
n="219" /> материјални рачун.{S} Она је Јанићија волела; гледала је у њега, као што је некада у |
у оставио на Јанићију.{S} Цео дан он је Јанићија упућивао, како да му радњу чува.</p> <p>— Одра |
тиме, што је њезин муж најурио из куће Јанићија, који јој је од онога дана постао као зла коб. |
ћом тако и над домаћицом, а што се тиче Јанићија, он је био потпуно уверен, да ће у томе поглед |
више него ли да му је рођена сестра, и Јанићија је довело у положај, да је сваки час морао то |
еднога дана догодило се нешто, што је и Јанићија и Лепосаву довело у неко чудно, несхватљиво ра |
правдати, па, можда, и утерати у лаж и Јанићија и тетка-Мацу.{S} Очекивао је све друго само не |
ије могао ништа без тетка-Маце у кући и Јанићија у дућану.{S} Кад би му их когод одузео, остао |
S} Шта више сад је, (разуме се у пратњи Јанићија Бика) пролазећи кроз грчку чаршију, пркосно пр |
де у дућан и, ма на који начин, подмити Јанићија, да ћути.{S} Ово беше једини излаз, да се сачу |
шта предузети, те да за времена спречи Јанићија у његовом издајничкоме послу.{S} Прва му мисао |
ако јој се мати болећиво опходи наспрам Јанићија, и поче га вући софри.{S} Јанићије се ослободи |
и Лепосава дочекали су заједно са Дишом Јанићија и обасули га свима похвалама, што је тако чест |
а дана мајстор Диша је у залуд очекивао Јанићија, да се врати; њега не би ни од куда.{S} Послао |
и тачности свога калфе, он је потапшао Јанићија по рамену и, кад су у вече сели за совру, каза |
доксат.</p> <p>— Дошао Јанићије!{S} Ево Јанићија! — викну Лепосава весело.</p> <p>— Де, де!{S} |
ноге, удовица је са страхом погледала у Јанићија; а кад јој је овај казао, да јој то мајстор Ди |
иш, не видим ја којим очима гледаш ти у Јанићија и како ти побелеше, бленући у капиџик, кад ће |
се скљокао на њега и блесасто гледао у Јанићија, који је са страхом очекивао, шта ће се са мај |
а узверено гледају час у мајстора час у Јанићија.</p> <p>— То она казала, то?! — викну Диша оча |
се свему овоме смеје или заплаче, груну Јанићија, баш као пре кад бејаху деца.</p> <p>— Бог с т |
е на посао око сређивања еспапа.</p> <p>Јанићија подиђоше мравци, спусти венац од јеменија на т |
ако јој је супруг већ отпутовао.</p> <p>Јанићија Бика, и ако није још био произведен за калфу, |
ар за теб’ да те с власт фаћају.</p> <p>Јанићија жацну, кад сазнаде да га је чак и та срамота п |
се мајстор-Диша мало одмаче од сватова, Јанићије, који је стојао код мутвака, позва га полуглас |
<pb n="70" /> мајстор-Дишинога доласка, Јанићије је живео као мали султан.</p> <p>Посластице и |
</p> <p>Да је о свему овоме имао појма, Јанићије би без сумње ово расположење њезине душе проту |
пруг, мајстор Диша, и ожалошћени калфа, Јанићије Бик, и сав остали комшилук, који се наслађавао |
ахитим воду, а она ми каже: „Је ли бре, Јанићије, кад те је мајстор Диша погодио за магаре?“ — |
ди двоструку бригу, и о радњи и о кући, Јанићије му је био неопходно потребан.{S} Могао му је п |
на и синоћ каже Диши: „Честит је момак, Јанићије; он ће ти кућу и радњу чувати као своју“, а Ди |
није било у нарави Дишиној.{S} Међутим, Јанићије му је већ једаред засведочио своју оданост, и |
се ње то ништа не тиче.</p> <p>Међутим, Јанићије је са гужвом кир-Ламбринога одела стигао у дућ |
е је облише.</p> <p>И тако, дан из дан, Јанићије је све више подлегао ономе тешкоме осећању, од |
<p>Докле је Диша код тетка-Маце остао, Јанићије је седео у дућану и са неком стрепњом очекивао |
оја се охрабри, кад спази матер. — Ево, Јанићије је дошао, ама не знам шта му је.</p> <p>— Бог |
кад, у тај пар уђе у дућан његов шегрт, Јанићије Бик, и унесе две ћупе воде.</p> <p>Мајстор-Диш |
епосава брзо поче да претура по посуђу, Јанићије се закашља, па се и он нађе у послу, тек колик |
и и поче љубити.</p> <p>— Сестру немаш, Јанићије; ја ћу да ти будем од сада сестра.</p> <p>Јани |
шу на твоја мајка.{S} Брат да ми будеш, Јанићије... врати ми дреје...</p> <pb n="67" /> <p>— Не |
, имаш ли душе? — Зар ћеш да ме убијеш, Јанићије?! — промуца Анастасија, па, када виде како Јан |
знајући шта да му каже.</p> <p>— Чујеш, Јанићије, немој тако!{S} Не иди од нас.{S} Ето, нана те |
очепа ненадно калуп и исповрте на њега; Јанићије се, у добар час, саже, те га калуп прелете и у |
спушта на главу.</p> <p>— Јанићије!{S} Јанићије, бре, где си?! — викну у један мах преплашено. |
скупљеноме народу: „Чујте и почујте!{S} Јанићије Бик, калфица код Дише устабаше, отумарао је не |
<p>— Хоћу да се давим...{S} Леле...{S} Јанићије!</p> <p>— Ама шта ћеш од мене?</p> <p>— Врати |
стор рече Јанићију да иде, да спава.{S} Јанићије се диже од совре, целива у руку прво мајстора |
у собу, Лепосава је већ била мртва.{S} Јанићије, који још једнако јецаше, није ни знао да је о |
ада ни због једнога ни због другога.{S} Јанићије је осећао, да та рука, што га тако често лупа |
надао, лупи га обема шакама у леђа.{S} Јанићије се живо окрете, <pb n="124" /> пружи руку за њ |
какве лакрдије, као оно о сватовима.{S} Јанићије је све то драговољно изводио и био је увек зад |
капиџик, кад ће да га отвори и дође.{S} Јанићије је моје дете; добар је и волим га.{S} Али он ј |
молила Јанићија да јој врати дреје.{S} Јанићије им није казао чије су дреје; али лепо су чули |
ане; али сад је већ сасвим друкчије.{S} Јанићије је зрео човек; има већ и мали капитал од толик |
ведро и пркосно и продужи пут ћутке.{S} Јанићије је ишао поред ње мало збуњен, што му баш ни ре |
леда, порумени и — обоје се збунише.{S} Јанићије покуша да се покаже весео, а она опет поче да |
прам Јанићија, и поче га вући софри.{S} Јанићије се ослободи и седе.{S} Како је пуцало за ушима |
узе јеменије и стаде их разгледати.{S} Јанићије је гледаше нетремице и чисто му лакну, кад вид |
же један строги газда своме калфици.{S} Јанићије сними фес, пољуби мајстора, па онда тетка-Мацу |
толико недеља нема господара у њој.{S} Јанићије је тако савесно водио послове, надгледао радњу |
иде ли већ хаџија са својим калфом.{S} Јанићије је обично увек пре мајстора долазио а Диша опе |
свим што је у кући и радњи затекао.{S} Јанићије му је у истини пара вредео.{S} Ништа, што је з |
то ко нареди.</p> <p>Весеље махнито.{S} Јанићије Бик зачинио песмом и шалом.{S} Овога дана пост |
} Тек сутра дан не беше га у дућану.{S} Јанићије Бик седео је опет на своме месту и радио посао |
реплашен и клецајући довуче у башту.{S} Јанићије, већ стишан од прве навале, седео је подвијени |
а.</p> <p>— Ко је послао? — Мени дај, — Јанићије!... мени... мени!{S} Је ли од мајстор-Дише? — |
а пролазника, који у томе часу наиђе. — Јанићије није чекао и онај други калуп, што се у мајсто |
ек?</p> <p>— А знам ли га ја који је? — Јанићије каже:{S} Ламбре, а ја нити сам га видела, ни д |
.</p> <p>— На поље! — продера се Диша — Јанићије, брзо овамо!</p> <p>Али Јанићије, који је ради |
едним саханом топлога кадаифа.</p> <p>— Јанићије — викну га с прага — носи ово код тетка-Маце и |
е да се колико толико прибере.</p> <p>— Јанићије, оди часком овамо! — позва га и уђе у дућанску |
ем, њој севну изненадна мисао.</p> <p>— Јанићије, бре!</p> <p>— Шта је? — обрецну се Јанићије.< |
ју а таваница спушта на главу.</p> <p>— Јанићије!{S} Јанићије, бре, где си?! — викну у један ма |
аукну Мада.</p> <p>— Ко, море?</p> <p>— Јанићије!{S} Тамо, на Јалији; сад ће да га донесу!</p> |
рчаше у дубину баште са посластицама, а Јанићије, кад оста сам и када се од прве поразе освести |
/p> <p>Лепосава збуњена и изненађена, а Јанићије тако исто сметен и застиђен од несвеснога дела |
Тетка-Маци дошле на посело неке жене, а Јанићије у мутваку туца кафу.{S} Лепосава се прикраде, |
ише да није ничему крив, разиђоше се, а Јанићије оде својој кући.</p> <p>Овај пуки случај, коме |
изиђе из собице и пожури тетка-Маци, а Јанићије, још сав румен, уђе у дућан и седе за посао, а |
посава врло често певала и у мутваку, а Јанићије би често, помажући јој, код последње строфе па |
221" /> <p>Она двојица уђоше у крчму, а Јанићије сам са Циганима удари на Јалију.</p> <p>— Свир |
да прети, како ће му радњу да запали; а Јанићије тада размахну песницама, па га је толико тукао |
ка, па онако збуњена отрча у кућу.{S} А Јанићије је дуго и дуго стојао забленут и зачуђен оним, |
еђу њих владаше.</p> <pb n="76" /> <p>А Јанићије је те шамаре заједно са газдиним хлебом гутао |
ја бих њој...</p> <p>У свако друго доба Јанићије би се обрадовао, што ће му мајстор постати уст |
рају.</p> <p>Још од кир-Дишиних сватова Јанићије је намрзао на првога пријатеља газдинога и кад |
уо је мало за тим мајстор Диша, како га Јанићије зове и дрмуса из све снаге; али он се не мога |
е. — Но судбина је ваљда тако хтела, да Јанићије добије ону ћушку и да Диша не сазна за оно, шт |
Лепосава, али тако болећивим гласом, да Јанићије од тога чисто задрхта.{S} Овако му је исто рек |
ла ипак, да сада кир-Диша не сазна и да Јанићије не разгласи по комшилуку њезино неверство.</p> |
ећање одржати.</p> <p>До овога догађаја Јанићије је био само дечак, безбрижан, весео; а овај до |
незнатној ситници говори.</p> <p>— Ама Јанићије је донео дреје овде.</p> <p>— А од куда бих ја |
убав, то је љубав!</p> <p>Пуна три дана Јанићије није знао ни шта ради ни куда се креће.{S} То |
ке, да се расправе.</p> <p>И овога часа Јанићије већ беше одмерио оком даљину, те се реши да, б |
апута изнемогло.</p> <p>— Шта? — запита Јанићије, држећи је за руку и хладећи јој чело и зажаре |
ик.</p> <p>— Зашто, газдарице? — запита Јанићије гледајући нерешљиво у новац.</p> <p>— Зато, шт |
је ли ишао на хаџилук по децу? — запита Јанићије и одлучно се осмехну.</p> <p>— У мутвак, чапку |
Маца.</p> <p>— Не чуј, Боже! — прошапта Јанићије, али тако тихо, да га је Лепосава, која иђаше |
деф ударао.</p> <p>Од тога часа преста Јанићије са својим шалама.{S} Заћута се и нешто дубоко |
м, душо, знам! — то је љубав! прошапута Јанићије, и кад и последњи звук ишчезну, зарони лице у |
p> <p>— Не могу... стид ме... прошапута Јанићије.</p> <p>— Јогуницо!{S} Е, добро, добро; остани |
еће да зна ни за шта више.</p> <p>Отрча Јанићије, а Мајстор Диша остаде сам.{S} Тако је неко вр |
="subSection" /> <p>Једнога дана дотрча Јанићије кући сав задуван и врло узбуђен.{S} Тако се он |
, ако што буде.</p> <p>Око подне дотрча Јанићије у дућан, узбуђен и задуван од силног трчања.</ |
ију ма какву тешку ствар за дизање, кад Јанићије зграби Лепосаву, диже је на руке тако лако као |
драва...</p> <p>— И млада... и — додаде Јанићије.</p> <p>— Е?! — рече Лепосава и ђаволасто га п |
у, пошто је почистио испред дућана, узе Јанићије Бик крчаг и отиде на чесму, да наточи воде.{S} |
то је у првом тренутку наслутила, да је Јанићије одао, сад је јасно видела.</p> <p>И за чудо, м |
амен јој обузе образе на помисао, да је Јанићије нешто пронео.</p> <p>— Па у твоје.</p> <p>— Ба |
је уз капиџик стојала.</p> <p>А када је Јанићије дошао, она га је осетила инстиктивно и у груди |
оглед, који се уковао за врата, куда је Јанићије отишао, тешко да је и опажао, да пред њим стој |
ацина. —</p> <p>— Шта ћеш?{S} Запита је Јанићије.</p> <p>— Је ли ту чика-Диша?</p> <p>— Шта ће |
иној кући није било друкчије.{S} Кад је Јанићије однео прстен кира-Анастасији и бацио јој га пр |
причао је, како је, у ономе часу кад је Јанићије отрчао по воду, угледао, како у собу улете нек |
све у реду; завирио и у мутвак, где је Јанићије стојао и очекивао на заповести.</p> <p>А када |
крсти.</p> <pb n="218" /> <p>— А где је Јанићије?</p> <p>— Не знам ни сама, што га до овога доб |
је, у овај мах, успео.</p> <p>Ствари је Јанићије однео код тетка-Маце.{S} Овде је био сигуран д |
о година, да га остави.{S} Онда, док је Јанићије био још дете и мали калфица, имао је права и м |
, и зашто да ме гледа! — размишљавао је Јанићије. — Ја сам само један сиротан <pb n="130" /> ка |
S} Сит и зачаран овом маштом, заспао је Јанићије тако тврдо, да не би осетио, да га је когод те |
ћи у себи сву ову навалу мисли, ишао је Јанићије ногу пред ногу кроз кривудаве сокачиће, кад се |
ице ноћника.{S} Један међу овима био је Јанићије Бик.{S} Са заваљеним фесом за потиљак, пребаче |
.{S} А да варам газду, зло! — мислио је Јанићије и између ова два израза узнемирене савести сто |
јој бар овога пута покаже све, журио је Јанићије кући Лепосавиној.{S} Пред кућом застаде изнена |
је Диша причао Маци и Лепосави, како је Јанићије хтео да остави посао и како му он није дао.{S} |
о затреба.</p> <pb n="58" /> <p>И то је Јанићије Бик тако савесно вршио, да му ни највећа цепид |
егао оно што се може десити.{S} Зато је Јанићије морао по вас дан мајати се са тетка-Мацом око |
на улици.</p> <p>И тако, оно, у што је Јанићије одавна сумњао и пажљиво мотрио, али што није м |
но време Лепосави задрхта рука, коју је Јанићије у својој држао; она отвори очи, погледа Јанићи |
а да најбоље залогаје од тога не добије Јанићије.{S} Од оног фаталнога дана па све до <pb n="70 |
</p> <p>— Ево ме, мајсторе! — одазва се Јанићије и утрча у собу.{S} Али кад угледа како је мајс |
ка.{S} Слика необично примамљива, да се Јанићије једва уздржао, да не понови оно што је пре три |
обрадовао, када му Маца саопшти, да се Јанићије вратио, али се ипак трудио, да то задовољство |
тако тврдо, да није ни осетио, када се Јанићије привуче и лагано покупи ћурче, антерију и чамп |
е церекала, те га не пусти све докле се Јанићије не саплете и паде потрбушке насред дућана. — У |
кући.</p> <p>Овај пуки случај, коме се Јанићије ни у сну није надао, учинио је за њега много в |
што је некада у Лепосаву, и када би се Јанићије махао око њезиних унучића, чинило јој се, као |
Шта ћу ја с тобом у Галац? — зачуди се Јанићије.</p> <p>— Да се склонис и поарну послу да најд |
. ја не могу тако... ја ћу... узмучи се Јанићије да каже шта ће; али навала осећаја тако је наг |
ио.{S} Мајстор Диша је, пре него што се Јанићије вратио из бербернице, већ чуо за цео догађај, |
оре, иди ти с милим Богом! — обрецну се Јанићије и трже рукав, за који га кира-Мана пријатељски |
ије, бре!</p> <p>— Шта је? — обрецну се Јанићије.</p> <p>— Од куда ти?{S} Зар си овде?</p> <p>— |
их дигне?</p> <p>Лепосава кад чу да ће Јанићије у свет, осети колико би јој тешко било да се р |
капитала, крваво стеченога, па да ли ће Јанићије умети тако поуздано да му и радњу надгледа, ка |
толико година указа.</p> <p>Рано у вече Јанићије је долазио кући, а у први освит одлазио у дућа |
ислила.</p> <p>— Ти ме не волиш... рече Јанићије тужно, кад она престаде.</p> <p>— Кад те не би |
ишљено.</p> <p>— Где је то себи? — рече Јанићије.</p> <p>— Пола године док оде и дође!</p> <p>— |
p>— Поздравила те моја газдарица започе Јанићије.</p> <p>— Крси глава одавде, куче едно!{S} А н |
онда да бежим из ове чаршије! — мишљаше Јанићије и дође му тако криво на сама себе: зашто да ур |
асија.{S} Дала му је реч, заклела се, и Јанићије поста потпуно задовољан.{S} Њему је главно бил |
нити се насмеја нити му што одговори, и Јанићије сад немаде куда, него и сам да ућути, у толико |
уштали ћепенци и затварали дућани.{S} И Јанићије <pb n="72" /> узе са једним шегртом уносити у |
епаде за кћер, хаџи-Диша тако исто, а и Јанићије, кога је још прво детињство везало за ову кућу |
уго још стајали су:{S} Маца, Лепосава и Јанићије и гледали за лађом, која је носила мајстор-Диш |
чисте и по дућану полију воду, устаде и Јанићије, помете мутвак и са Лепосавом оде на чешму по |
понесе и по мери капу избере.</p> <p>И Јанићије Бик тих дана био је више по улицама него у дућ |
су се и сувише дуго замајали.</p> <p>И Јанићије, као и сваки други, грабио је, да што раније д |
међутим, није могао ни помишљати, да би Јанићије, сам, без ичије помоћи, могао доћи на овако пр |
се с мајком разговарала.</p> <p>Тада би Јанићије из чежње и страшљивога очекивања прелазио у на |
м собом, да му нешто на душу метне, али Јанићије, који до овога часа чињаше све, само да се одб |
Диша — Јанићије, брзо овамо!</p> <p>Али Јанићије, који је радио на мутваку, немаде времена ни д |
а одалами непослушна шегрта.</p> <p>Али Јанићије, много хитрији од свога мајстора, истрже му се |
пак, била каква таква утеха.</p> <p>Али Јанићије се сасвим изменио.{S} Ни оне шале, ни разговор |
ла у мутвак, да види шта је.</p> <p>Али Јанићије мукну на њу бичјим гласом, те тако забашури Ле |
де овамо, нана је у мутваку.</p> <p>Али Јанићије не миче, него ћути и не диже очију са земље.</ |
>— Ама шта то ради она са мном? — мисли Јанићије и мучи се да разазна, титра ли се она с њим ил |
ук избијао.</p> <p>— Љута је! — помисли Јанићије и стаде му криво што је и помишљао да дође ова |
ру.</p> <p>— Од куда ја овде? — помисли Јанићије, па, како му се грло сасушило од унутарње ватр |
ма који начин. <pb n="33" /> Али јој ни Јанићије није остајао дужан; толико пута изненада би је |
име дешавале ове промене, и његов верни Јанићије, кога је већ произвео за калфу, доживљавао је |
а ми не приступиш више!</p> <p>Несрећни Јанићије сада је остао потпуно сам, на сокаку, без игде |
чапкуне као ти!</p> <p>Целе ове вечери Јанићије се осећао у необичном расположењу; сву је ноћ |
дарице, не треба мени поклона! одговори Јанићије, који се све више збуњивао посматрајући како м |
Шта ниси хтео?</p> <p>— Оно... одговори Јанићије и сада је био још збуњенији, што га она више г |
<p>— Море, не реци двареда! — одговори Јанићије.</p> <p>— Па, де, да видимо, ако си јунак.</p> |
pb n="182" /> <p>— Па ништа! — одговори Јанићије суморно. — Није ми баш ништа урадио.</p> <p>— |
Лепосава.</p> <p>— Сад, сад! — одговори Јанићије и оптрчавши целу башту донесе је пред тетка-Ма |
p> <p>— Однео сам, мајсторе! — одговори Јанићије сухо и дрхћућим гласом.</p> <p>— А што си бре |
мена.</p> <p>— Не могу више! — одговори Јанићије узбуђен.</p> <p>— Који ти је бес?{S} Што си се |
ош с врата.</p> <p>— Долази! — одговори Јанићије и узбуђено тресну писмо о совру.</p> <p>— Тако |
>— Не лажем, газда, Бога ми! — одговори Јанићије одмеравајући у исто време за сваки случај пут |
/> <p>— Нека, нисам гладан! — одговори Јанићије, који је жељно за то време погледао у ону чини |
иве забуне.</p> <p>— Зар ја? — одговори Јанићије. — Могао бих је тако сву ноћ носити, па да и н |
маку, да јој младост поједе? — одговори Јанићије.</p> <p>Ако је и био од свога детињства везан |
Море, жао ме, много ме жао? — одговори Јанићије</p> <p>— Ваљада, што и тебе не поведе?</p> <p> |
и?</p> <p>— Кроз недељу дана — одговори Јанићије, на чијем се лицу видело јасно, како га је ова |
>— Не беше ми згодног дрвета — одговори Јанићије; али Лепосава му не даде да доврши, измахну на |
акође с осмехом.</p> <p>— Не — одговори Јанићије, зверајући на коју би страну умакао, само да с |
мах дођеш... још нема ништа! — изговори Јанићије на душак и поможе мајстору, да отпаше кецељу, |
И то је срамота, газдарице! — проговори Јанићије — Газда на путу а ти, ето, како чиниш!</p> <p> |
мео?</p> <p>— Јесам, мајсторе — одврати Јанићије двоструко радостан; прво, што га Лепосава није |
као луд?</p> <p>— Јер... јер... заусти Јанићије да се потпуно изјасни, али у тај пар уђе тетка |
авио мајстор и шаље вам ово! — испоручи Јанићије, збуњен девојачким нападом.{S} Предавао је ств |
бина предати мајстор-Диши.{S} Па и овај Јанићије Бик, чији снажни врат и пространа плећа одавах |
ада је осећао, колико му је вредио онај Јанићије и било му је врло криво, зашто да га баш сада |
тасија очевидно ништа није чула шта јој Јанићије говори.{S} Она паде преда њ на колена, ухвати |
жив био, жив био! — рече Маца, кад јој Јанићије приступи руци, па га и пољуби у лице, — Знала |
шла.{S} Све до првога сахата пред акшам Јанићије је забављао госте час песмом, час мукањем и др |
ако му он није дао.{S} Кад је сутра дан Јанићије однео једне јеменије тетка-Маци, затече Лепоса |
у мутвак.</p> <p>Код мутвака је стојао Јанићије, стидљиво оборио главу и не диже очију.</p> <p |
после сватова.{S} Само они, који су као Јанићије, <pb n="170" /> били те среће, да свој први пл |
Маца и изађе на доксат.</p> <p>— Дошао Јанићије!{S} Ево Јанићија! — викну Лепосава весело.</p> |
ана.</p> <p>Једнога дана по ручку пошао Јанићије Ламбриној кући и носи кира-Мани сахан кадаифа |
>Може се помислити, шта је све преживео Јанићије за ово време!{S} Час по час сагибао се преко < |
а једно: некакву грану о којој је висио Јанићије Бик о затегнутоме ужету.</p> <p>— Не дај, Боже |
на све начине да саму себе увери, како Јанићије није био толико луд да се обеси.</p> <p>Једног |
промуца Анастасија, па, када виде како Јанићије упорно ћути, она покри лице рукама и удари у п |
кајиш измаче из руку, те кад виде како Јанићије скочи љутито, наже из дућана и кад подобро одм |
<p>— Аман! — зајеца она, кад опази како Јанићије гледа у страну и избегава да се сусретне са ње |
стави на сокаку, <pb n="183" /> те тако Јанићије могаше да Лепосави још неколико речи добаци.</ |
<p>— Умрла, мајсторе! — уздахну дубоко Јанићије, који се тек на ово питање расвести.</p> <p>Из |
<p>— Не могу, газда! — одговори одлучно Јанићије, који је до овога часа стојао пред газдом као |
није требало ни глава да га заболи; јер Јанићије не само да је показао доброга успеха у продаји |
азрогачи очи од изненађења.{S} До данас Јанићије није улазио у крчму никада, а гле шта се сада |
а пусти у бели свет! — мислио је уз пут Јанићије, а што се више ближио ћепенку, који је испунил |
ћушку и да Диша не сазна за оно, што му Јанићије хтеде казати.</p> <milestone unit="subSection" |
могу, тетка-Мацо, не могу више! — јекну Јанићије и грухну се у груди. — Нема ноћи, море, када ј |
одвали човече, док си читав! — узвикну Јанићије, и како му прекипе, отисну од себе Думу тако с |
де?</p> <p>— Море, није оно он! — шапну Јанићије.</p> <p>— Зар га не познајеш?{S} Ено онај, у д |
ор Диша, оно је свети Спиридон! — шапну Јанићије, пакостан, што се Лепосава толико интересовала |
ор Диша пео на твоја леђа.“</p> <p>И ту Јанићије исприча мајстору све оно, што се по грчкој мах |
подсетио га и на оне услуге, што му их Јанићије пре толико година указа.</p> <p>Рано у вече Ја |
о... знаш, оно...</p> <p>— Знамо, газда-Јанићије! — одговараше Цигани у глас, удесише жице и вр |
а, да очи заслепи.</p> <pb n="59" /> <p>Јанићије ступи у хладовиту авлију, пуну османлука и зел |
о, знам — то је љубав!“</l> </quote> <p>Јанићије је слушао, како се у даљини све више и више гу |
ров да је изеде, ороспија једна!</p> <p>Јанићије не чу ништа више.{S} Некакве, час зелене час к |
ли се газда пита, пезевенк, бре!</p> <p>Јанићије немаде кад да се објашњава више, већ штуче међ |
ша — Носи, да га не гледам више!</p> <p>Јанићије се окрете вратима и збуњено застаде на самоме |
p> <p>— Држи ово, па хајде кући!</p> <p>Јанићије се поврати од прве забуне, притрча руци мајсто |
га тиче.</p> <p>— Улази у дућан!</p> <p>Јанићије прекорачи праг страшљиво и нађе се очи у очи с |
Лопове, бре, паре да си вратиш!</p> <p>Јанићије није чекао да се пролазници искупе, шчепа из м |
е сас кога је јела и до саг!....</p> <p>Јанићије зинуо на овакав дочек; избечио очи, па како је |
трбух, обори га и леже на њега.</p> <p>Јанићије се тога часа врло препао; учини му се да је ки |
ају, одстојала иза кумових леђа.</p> <p>Јанићије је чинио све, да до краја увери себе о својој |
и кога у мало што није страдала.</p> <p>Јанићије је још те вечери дознао, да ће мајстор сутра з |
оја је тога дана принову чекала.</p> <p>Јанићије уздрхта, кад опази да су сами.{S} Лепосава се |
руком весело па изиђе из дућана.</p> <p>Јанићије Бик притегао кајишем о колено једну јеменију и |
а ћу да ти будем од сада сестра.</p> <p>Јанићије осети неку непојамну топлину у овоме загрљају. |
адити њезин труд и добре услуге.</p> <p>Јанићије се почео мало по мало навикавати на нову улогу |
згледаш, као да су те гује пиле.</p> <p>Јанићије не одговори, седе за пањ и узе дикиш, да разре |
рта, да му јави шта је код куће.</p> <p>Јанићије опет, кад год га Маца није отпратила куд, није |
шегрта како се наокришке ближи.</p> <p>Јанићије стаде у близини ћепенка снуждено и скромно.</p |
анићија неће ли га умилостивити.</p> <p>Јанићије се збуни, кад је угледа на прагу дућана, заби |
маче застаде и поче му пркосити.</p> <p>Јанићије жив да се изеде; није пристао да напусти дућан |
аку, да их по томе гвожђу лупам.</p> <p>Јанићије се засмеја од силнога задовољства.</p> <p>— А |
је тамо? — запита Диша плашљиво.</p> <p>Јанићије подиже очи мајстору и немо га гледаше.</p> <p> |
ати руком за један дрвени калуп.</p> <p>Јанићије се скљуси за пањ и горко уздахну.</p> <p>Није |
ло што не поче да виче за помоћ.</p> <p>Јанићије се у томе часу користи забуном, штуче кроз вра |
ан прстен, па га пружи Јанићију.</p> <p>Јанићије узео прстен и чека, шта ће мајстор Диша нареди |
оче га са смејом вући по дућану.</p> <p>Јанићије онако на једној нози скакуће за њом и виче да |
болесник кад га болови спопадну.</p> <p>Јанићије види да се нешто страшно десило, па се чисто с |
а! — одговори Диша и уђе у кућу.</p> <p>Јанићије додаде газдарици бошчу, мало стишанији после о |
бност, само да не бризне у плач.</p> <p>Јанићије је такође немо стојао пред овом очајничком при |
окри лице рукама и удари у плач.</p> <p>Јанићије не мога више да издржи у овакоме положају.</p> |
као један родитељ, тако оставиш.</p> <p>Јанићије је ћутао и збуњено, натуштених веђа, гужвао је |
</p> <p>— Па где си био до сада?</p> <p>Јанићије се смете; желео је да га нико не пита о томе.< |
ао.</p> <p>— Иде ли до мајстора?</p> <p>Јанићије учини главом да није.</p> <p>— А зашто, море?{ |
рао ме газда!...</p> <p>— Зашто?</p> <p>Јанићије брзо угуши сузе, од којих се застидео, и испри |
да останем овде.</p> <p>— Зашто?</p> <p>Јанићије обори очи, јер не знаде шта да наведе.{S} Диша |
ад, кад сам те спремио, да одеш?</p> <p>Јанићије устаде, метну руке на појас и ниско се поклони |
ћ, у коме му станује кум Дума. —</p> <p>Јанићије већ довршио један посао, па почео да отпасује |
стити на туђе главе, издашно спуштао на Јанићијев врат.{S} Али то, у осталом, није чинио он из |
јатељи! — Деде, да се пољубимо! — чу се Јанићијев глас и пред крчмом наста љубљење, које циганс |
аст учинила своје: објавила је нестанак Јанићијев, а остало је оставила бризи грађана и — случа |
едајући, тек нећеш ти!</p> <p>Подсмевка Јанићијева текну у срце Лепосаву.{S} Он је хтео да је, |
/p> <p>Тетка Маца, која је радо слушала Јанићијева пецкања, удари у смех, а и Лепосава се зацен |
! — чула се још из далека силна гласина Јанићијева.</p> <p>Кад изиђоше из последње улице на чис |
ње туче шегрте!“</p> <p>Разиграна машта Јанићијева све га је више увлачила у свој чаробни круг, |
> <p>— Јаох!... писну нешто из дна душе Јанићијеве.{S} Ни педесет онакових звона, каква беху он |
огато награђивало.</p> <p>Но у дну душе Јанићијеве, што он ни сам није могао разабрати, водила |
распомами се па се улете право пред очи Јанићијеве, стеже песнице и сав трепћући од љутине унес |
игледно преплашен оним одлучним изразом Јанићијевим и у жељи, да се виком спасе од нападача.</p |
калуп, који га није погодио, одлучио је Јанићијево држање.{S} Он онако узбуђен и псујући <pb n= |
те еспапа, а у исто време и као ноћиште Јанићијево, па се прући по миндерлуку и тек сада започе |
Очи му се приковаше, па ни да макну са Јанићијевога лица, а у лицу сав пребледео.{S} Да су ма |
да се сутра дан не догоди нешто, што је Јанићијевој одлуци дало снажан преокрет.</p> <p>Кир-Диш |
терао.</p> <p>Колико је ускипело у души Јанићијевој слушајући ово, о томе није потребно ни поми |
="209" /> од онакога изгледа, што се на Јанићијевом лицу оцртаваше.</p> <p>— Брзо кући, мајстор |
налази под двоструком пажњом, Мацином и Јанићијевом; а за Јанићија је већ био уверен, да ће и з |
му се учини, да је пронашао прави узрок Јанићијевом поступању.{S} Он није ушао случајно, но нам |
изненађење кира-Анастасијино ни забуну Јанићијеву.{S} Кира-Анастасија за цело не би јаче врисн |
чекивао се свакога дана.{S} Ма да се са Јанићијем онако измирила и ствари Ламбрине од тетка-Мац |
као права устабашиница, али, кад се са Јанићијем погледа, порумени и — обоје се збунише.{S} Ја |
врнем“.</p> <p>Сад, када се сусрете са Јанићијем, њој севну изненадна мисао.</p> <p>— Јанићије |
.</p> <p>Али људи, као људи, ступише са Јанићијем у објашњење, па, када се уверише да није ниче |
сторица.</p> <p>Сутра дан сви чираци са Јанићијем морали су отићи, да пољубе руку својој мајсто |
а је најбоље знала, шта се све могло са Јанићијем десити.{S} Она његова последња реч и нагли од |
је како је кир-Дума стао да псује пред Јанићијем мајстор-Дишу и да прети, како ће му радњу да |
га! — рече Маца, која се са Лепосавом и Јанићијем беше издвојила мало од онога барјака.</p> <pb |
јаком, мајстор Диша са женом, пуницом и Јанићијем Биком, а око њих стотину и више пратилаца.{S} |
р Диша одмахну руком и изиђе из дућана, Јанићију се још више разведри, прихвати газдину песмицу |
а судбином.{S} Али, како који дан више, Јанићију се чињаше, како га све већма потискује онај те |
оласку није жени ни речи проговорио.{S} Јанићију је само наредио да остане код куће, те, ако ус |
е да га меси, тај се не откупи лако.{S} Јанићију је тек предстојала судбина.</p> <milestone uni |
т на чесми смејао и дирао га за оно.{S} Јанићију је тада прекипело и добро је одаламио Лепосаву |
грло му се стегне, па ни да прослови. — Јанићију дође тежак овакав положај, па се усуди да запи |
и не обазире на обећање што га је дала Јанићију, само пева по кући и меси посластице.{S} Мило |
<p>Те ударце некада је Лепосава делила Јанићију просто из детињске пакости а можда и из несташ |
ње догађа, седео је нем и поражен према Јанићију и обојици шегрта, који су напустили посао, па |
оставио Маци, тако је радњу оставио на Јанићију.{S} Цео дан он је Јанићија упућивао, како да м |
b n="150" /> <p>Све ово што угледа дође Јанићију тако слично са оним даном, кад га спопаде она |
ош тетка Маца није ни успела, да покаже Јанићију ма какву тешку ствар за дизање, кад Јанићије з |
говори Лепосава, па како је дошла ближе Јанићију, ухвати крај од кајиша, који му је још био ско |
почешће гладовати.</p> <p>Дан, који је Јанићију освануо пун бола и горчине, завршио се врло пр |
без икаквога одлагања учини оно, што је Јанићију мало час казала.</p> <p>Сузе и преклињање њези |
ненађена и радосно.</p> <p>Мајстор рече Јанићију да иде, да спава.{S} Јанићије се диже од совре |
појаса извади један прстен, па га пружи Јанићију.</p> <p>Јанићије узео прстен и чека, шта ће ма |
весело и дрпну га за рукав.</p> <p>Али Јанићију се стегло грло од стида, па ћути као заливен.< |
амна мржња или несташлук детињи (јер ни Јанићију не беше више од петнаест година), то се не би |
пуши целом Београду уста или да забрани Јанићију Бику, да на свакоме ћепенку приповеда како је |
Диша је зором отишао у дућан наредивши Јанићију, да му сваки час јавља, како је Лепосави, а он |
ра-Анастасија стрча са доксата у мутвак Јанићију.</p> <p>— Ово теби! — рече и тутну му у шаке ј |
, да му ударце чује.</p> <p>— Да те дам Јанићију, шта ли?{S} Па трећега дана да обоје липшете о |
а, која се тога дана наднела над вратом Јанићију, није га мимоишла.{S} Све до првога сахата пре |
сав трепћући од љутине унесе их под нос Јанићију.</p> <p>— Пцета!{S} На зенско ли нападате?{S} |
и услужност кира-Анастасије пријале су Јанићију много више него ли газдине ћушке, што их је, к |
зиним очима.</p> <p>— Смилуј се!</p> <p>Јанићију поста непријатно и поче зверати час амо час та |
оним, сестра сам ти, брат си ми!</p> <p>Јанићију је све ово било нелагодно; оно незнано што га |
у, и да добро запамтиш овај дан!</p> <p>Јанићију се, после овакога обрта, у мах пресушише сузе, |
на мене, као да сам ти ја крива.</p> <p>Јанићију Бику, који је у велико постао десна рука мајст |
гледа онако бледога и утученога.</p> <p>Јанићију ударише сузе на очи.</p> <p>— Шта је, море, те |
озва га и уђе у дућанску собицу.</p> <p>Јанићију не беше баш најпријатније, али се диже и пође |
} Тако ли му чуваше кућу, а бре?</p> <p>Јанићију се свет обрте, кад чу каквим га именом назва.< |
, бре? — Како си ми образ чувао?</p> <p>Јанићију се одреши језик.{S} Осетио је да му се овога ч |
за кога ћу?{S} Ваљада за слугу?</p> <p>Јанићију се попе крв у главу, кад зачу овај одговор, ко |
јникове.{S} Један трговац из Пожаревца, Јанко папуџија, који је од кир-Дише куповао сахтијан, ј |
ез смисла и циља.</p> <p>— Убићу је!{S} Јаох!{S} Ја је морам убити!{S} Зашто да се прода?{S} Ку |
а се на овај уздах тетка-Маца.</p> <p>— Јаох, тетка-Мацо! — застења Диша — немој више тако!</p> |
бити, ако Бог да, мајсторица.</p> <p>— Јаох!... писну нешто из дна душе Јанићијеве.{S} Ни педе |
век по мало блата, игрукала је провидна јара, да очи заслепи.</p> <pb n="59" /> <p>Јанићије сту |
а мајстор-Дишу.{S} Сунце је жегло пуном јаром, Дунав се сјактио од сунчаних зракова, а лађа је |
ио, о томе и да не говоримо.</p> <p>Дан јасан и пун пролетњега мириса.{S} Дума и Ламбре, који с |
из баште, баш под широким орахом, зачу јасан жагор, смех и певање девојачких гласова.{S} И то |
се и пошла вратима, кад од једном зачу јасан усклик Лепосавин:</p> <p>— Нано, нано!</p> <p>— Ш |
у Витлејем и, баш кад се у Вертепу пред јаслама молио, расклопи се земља и из ње се промоли стр |
вечери била управо одушевљена.{S} Прам јасне месечине, која је кроз бујне османлуке и баштенск |
алварама и јелечићима, што се преливају јасним шаренилом, те ти изгледа као да је из ових башта |
сада погледају и који му називају Бога, јасно, као на длану, виде шта се све у његовој души дог |
ским фирмама, које, у тадањем Београду, јасно показиваху, да су сви угледнији занати и трговине |
реба, да бар пред зидовима и јеменијама јасно изрекне њезино име, кад, у тај пар уђе у дућан ње |
таким нагласком, да му од једном стаде јасно оно што мало час није разумео.</p> <p>— И јесам л |
наслутила, да је Јанићије одао, сад је јасно видела.</p> <p>И за чудо, место да је ово сазнање |
а, ко би то могао погодити.{S} Једно је јасно, да га је увек, кад год би изишао из мутвака, пог |
де, што даље од онога места, са кога се јасно оцртаваше београдско обзорје са кубастим џамијама |
— пита Диша гласом клонулим, из кога се јасно видело, да га је сва моћ оставила а наместо тога |
на половини речи застаде.{S} Видело се јасно, да јој није баш тако пријатно да му испоручи све |
ко? — одговара комшија, а на лицу му се јасно чита, како ни он не верује што мајстор Диша тврди |
мицу и, онако уз посао, запева гласно и јасно да се по целоме дућану хорило.</p> <pb n="32" /> |
о безизлазном положају.{S} То је увиђао јасно, али заман!{S} Он је био жртва, играчка супротних |
грко-цинцарске муштерије, ипак је видео јасно, да је кир-Думи и његовима јако стало до тога, да |
ук, загрлила га и стала се смејати тако јасно, тако помамно, да би јој се <pb n="27" /> смех ча |
због деце сналазе.</p> <p>Но, ма колико јасно и убедљиво да беше њезино осликавање злих страна |
тању, да му је и без њених речи постало јасно зашта га је позвала.</p> <p>— Ако си поштен човек |
овори Јанићије, на чијем се лицу видело јасно, како га је ова новост изненадила.{S} Лепосава се |
о да лако утврди, поста му сада потпуно јасно.{S} Кира-Мана је <pb n="60" /> за цело знала нешт |
аслужује име честите жене.{S} То је бар јасно: ако је човек псето, жена не сме да буде мачка.</ |
буру своје душе; а то осећање, које му јасно показиваше његову немоћ, да са собом располаже по |
очи му изводила кира-Анастасију у оној јасној и милој светлости, у каквој му је трептала до пр |
ловито пролетале тик његових очију, а у јасној сунчаној светлости зујало је неколико пчела; јед |
спред очију.{S} На ведроме и као стакло јасноме дану, који блисташе свежим плаветнилом и разлег |
да, када је остао без ње, он је у пуној јасноћи видео, како му је без ње пусто и како је сав ов |
индерлуку, прућила се по њему, зграбила јастук, загрлила га и стала се смејати тако јасно, тако |
>— Онај босиљак... што си ми турила под јастук... па оно...</p> <p>— Које: оно? —</p> <p>— Оно. |
оној, која му је тај стручак кришом под јастук турила.</p> <p>Сада му и ово сасушено лисје пост |
очек-аваси и смејући се загрлила дебели јастук.</p> <p>Ваљда, у томе часу, није тек помишљала н |
екнуше, она преплашено одскочи, испусти јастук, што га понесе, да га постави у чело миндерлука |
/> трудећи се, да је умири и подигне са јастука, у који је заронила лице и плакала.</p> <p>Анас |
одиће ти мушко.</p> <p>Дервиш узе испод јастука неке хартијице, изабра између њих четири записа |
Лепосава удесила постељу и кришом испод јастука метнула један стручак босиока, заспао.{S} Сит и |
змишљања.</p> <p>Анастасија диже лице с јастука и са неким страхом погледа у Ламбру.</p> <p>— К |
омоћи, паде на миндерлук, зарони лице у јастуке и поче нагло јецати.{S} Пред очи јој изиђе све, |
га босиока, што га је некада под својим јастуком напипао.{S} Ноћ је била ведра и обасјана, благ |
м, чим се промолише на свет, расплашили јато домаћих гушчића, који, са својим родитељима, под к |
играчка супротних мисли, које су га као јато грабљивих тичурина растрзале и кљувале.</p> <p>Међ |
} Што ми искате у кућа, ђидијо?!</p> <p>Јаукао је и претио, докле га силна мастика, што је у ћо |
стио; али у залуд.</p> <p>— Лепосава! — јаукну још једном, и онда као махнит истрча из собе, од |
чи са свога дивана.</p> <p>— Убио се! — јаукну Мада.</p> <p>— Ко, море?</p> <p>— Јанићије!{S} Т |
га удари ногом у трбух тако јако, да он јаукну, ухвати се обема рукама за трбух и пресамити се. |
људи, који су уз то били не само вешти јахачи но, у случају потребе, и издржљиви пешаци.</p> < |
тали, а и зато, да у очима свога шегрта јаче означи ону разлику, која између њих владаше.</p> < |
кира-Думиница, од године до године, све јаче гојила. — А једанаесте године једна комшиница Турк |
о му се стегло те не смеде ни да одахне јаче, плашећи се да га плач не савлада.</p> <p>Готово к |
и, докле не одоле сан.{S} Кандилце поче јаче праскати, тама обузе црну икону, мрак се сведе у с |
возденом алком, а за тим све жустрије и јаче песницом лупати у врата, да се од удара тресла.</p |
ијеву.{S} Кира-Анастасија за цело не би јаче вриснула, да јој се наместо његово јавио у соби по |
су се јављале, кад год би се у сну мало јаче насмејала.</p> <p>Рано, у зору, кад сви шегрти уст |
лфенско писмо, шта ће онда?{S} Еснаф је јачи од њега, а мајстор је имао толико права над својим |
а га метну на магаре, али не као што се јаше него лицем репу, па да га проведу кроз чаршију, а |
— очајно промуца Диша. — Реци ми само, је ли долазила по дреје, реци, тако не гледала очима св |
е па младунче, ба!{S} Погледај га само: је ли му оно лице или трбух на раменима?{S} Не разбираш |
привуче себи.{S} Утисак <pb n="126" /> је тако снажан био, да му је лева рука, којом је обавио |
о, све се више кајао, што <pb n="78" /> је попустио пред њезиним сузама и претњом, да ће у Дуна |
ни дај, — Јанићије!... мени... мени!{S} Је ли од мајстор-Дише? — викале су девојке у један мах. |
да не јави, да пита треба ли му што!{S} Је ли он муж и господар у кући, или шта је? — Он отвори |
ло поштено да ми потури онакву жену?{S} Је ли то правда, шта ли, кад је знао каква је она, па ј |
је осташе сами.</p> <pb n="203" /> <p>— Је л’ дервишев? — запита Лепосава.</p> <p>— Тај, тај, д |
дућег домаћина.</p> <pb n="146" /> <p>— Је ли ти рекла што мајка, ха? — запита најзад Диша прис |
та, на која је ухо прислонила.</p> <p>— Је ли истина оно?</p> <p>— Које? — запита тетка Маца па |
та ћеш?{S} Запита је Јанићије.</p> <p>— Је ли ту чика-Диша?</p> <p>— Шта ће ти? —</p> <p>— Зини |
ело; па онда донеси послужење.</p> <p>— Је ли ти се допада? — запита Диша, уживајући у њеној за |
алвалук! — зачу се глас Мацин.</p> <p>— Је л’ живо? — запита Диша дршћући.</p> <p>— И живо, и з |
ао прекиде и он се стресе...</p> <p>— А је ли ти, море, шта ти је наспело да идеш одавде? — пре |
тај бојао ни десет „ерлија“.</p> <p>— А је ли ишао на хаџилук по децу? — запита Јанићије и одлу |
ио да се једе, оно је погано.{S} И жаба је погана — и Френки су погани!</p> <p>— Тако је! — одг |
, ако Бог да, наследника.</p> <p>Свадба је била врло весела.{S} Цео еснаф и званице из осталих |
прозваше: хаџи-Памук.</p> <p>У то доба је поникла и она крилата реч, тако често изговарана у с |
четири дана, кад није долазио, Лепосава је била врло замишљена, па је по десет и двадесет пута |
p> <p>Кад је Маца ушла у собу, Лепосава је већ била мртва.{S} Јанићије, који још једнако јецаше |
ла из мутвака и отишла у кућу, Лепосава је села на столичицу, заронила лице у шаке и горко запл |
ј још мало, бар ову годину!{S} Лепосава је млада и здрава, а и ти си здрав као врба!{S} Биће, б |
које учини једна хамајлија.{S} Лепосава је примала у постељи посете од свију балканских нација, |
е кира-Анастасија оставила.{S} Лепосава је међутим, поред све оне кратке претње, спавала тако м |
убе руку својој мајсторици.{S} Лепосава је дочекала „чираке“ као права устабашиница, али, кад с |
било је врло живо и весело.{S} Лепосава је имала лепо грло, па када би запевала какву му драго |
и, па било то макар за што.{S} Лепосава је донекле сносила све то, али, кад и њојзи превре, она |
<pb n="169" /> и понизност.{S} Лепосава је била као мало преплашена; када су је у цркви довели |
овима и спремању за свадбу.{S} Лепосава је са њима заједно певала, ћеретала и смејала се; али и |
траше ову родитељску идилу.{S} Лепосава је седела према њему и прела чарапе и, кад он ово рече, |
поремети све наде хаџијине. — Лепосава је још по мало радила по мутваку, тек да не седи сасвим |
ста ово или оно донесе.</p> <p>Лепосава је била у трострукоме послу: спремала је ствари мужевље |
како ће се све свршити.</p> <p>Лепосава је тако безазлено гледала у свога мужа и тако му се пре |
Сад већ не беше никакве тешкоће; устава је пробијена и бујица мисли и размишљања могла је тећи |
у.</p> <p>— Шта?{S} 500 гроша?{S} Каква је то погана земља, <pb n="197" /> из које си дошао, да |
ли то правда, шта ли, кад је знао каква је она, па још да ми кумује, кумство га убило!</p> <p>Т |
и хладна месечина.</p> <p>А Лепосава га је и сада предусретала отворено и, у колико јој то допу |
вери тајну Лепосави.</p> <p>Лепосава га је слушала, па се не насмеја чак ни онда, када јој је к |
раштао се тако неколико пута и једва га је пустио из загрљаја.{S} Караван се крете долином, а х |
ије имао у рукама никаква доказа, да га је хаџи-Зосим покрао; а и када би успео да докаже, тешк |
ило му се, кад га је она ударила, да га је захватила нека несхватљива страст да је стегне око п |
Много доцније уверио се кир-Дума, да га је Ламбре обмануо и да је заједно са кира-Анастасијом у |
, али њезине очи тако су севнуле, да га је тај поглед јако подсетио на онај догађај.</p> <p>И о |
што не дрекну.{S} Учинило му се, да га је за руку ухватио кир-Диша, трже руку и одскочи у стра |
толико неодлучан да ма шта уради, да га је сада било чак страх и на улицу да изиђе.</p> <p>Али |
живот му је био толико несносан, да га је из дна душе презирао.{S} А што није учинио крај са с |
ћије тако тврдо, да не би осетио, да га је когод те поћи извукао из мутвака и чак на Јалију одн |
лонулим, из кога се јасно видело, да га је сва моћ оставила а наместо тога настао у души ужасан |
огао погодити.{S} Једно је јасно, да га је увек, кад год би изишао из мутвака, погледала и испр |
ажен међу овима, буди напоменуто, да га је првом женом, Анастасијом, оженила грчка чаршија, и д |
смрти Лепосавине толико омрзнуо, да га је, кад год би му се дало, избегавао.{S} А мајстор Диша |
прошапта Јанићије, али тако тихо, да га је Лепосава, која иђаше уза њ, једва чула.</p> <p>— Рђо |
p> <p>Јанићија жацну, кад сазнаде да га је чак и та срамота постигла.</p> <p>— Него знас сто је |
н сасвим друкчије.{S} Помислио је да га је Лепосава одала, па сада тетка Маца зове мајстора, да |
оставља!</p> <p>Диша поскочи, као да га је иглом боцнула.</p> <p>— Ко каже то?{S} Ко каже, ана- |
по сну.{S} Све му се чинило, као да га је јуче нешто замаштало, те му сада и они ћепенци и људ |
тај пар севну, да би му боље било да га је млатнуо каквим калупом, него ли што му рече: уђите.< |
везан био за њу, као баш сада, када га је она преварила, па чак и ножем хтела ударити.</p> <p> |
а немира као пре готико година, када га је кира-Анастасија оставила.{S} Лепосава је међутим, по |
двоструко порасла у ономе часу, када га је угледао како се разметнуо и хрче на туђем миндерлуку |
густо насељени Енглезовац.{S} А када га је умор савладао, отишао је у вече на Ташмајдан и у они |
престао да долази и кира-Анастасија га је тако сестрински пазила, да му се његово ћутање богат |
дигне и разбистри.</p> <p>Анастасија га је сузама и преклињањем задобила, и он је, у тренутку д |
ти!</p> <p>Кир-Дишина несаница, која га је за неколико дана истопила као грудву снега, сад је п |
ведро; а она потајна изнутрица, која га је, поред свега савлађивања, непрестано гризла, ишчезну |
лици заноћи, а друго јака глад, која га је већ толико стегла, да је лепо осећао како га по трбу |
оме себи затвара врата од куће, која га је као свога рођенога примала, изиђе из собе на авлију. |
кога вечера доносио тетка-Маци, која га је затварала у оковану гвоздењачу, да до повратка Дишин |
очито Лепосаву са оним накитом, која га је равнодушним осмехом по каткад погледала.</p> <p>— По |
е се борити са оном изнутрицом, која га је гризла и кући гонила.</p> <p>Зато је био и довољно м |
а ону живахну пластичну фигуру, која га је као свежа вода оживљавала!{S} И тек сада, када је ос |
а пораза, после целе ове бујице која га је заошијала, чинило <pb n="106" /> да ту жену није ник |
, коју је тако замислио, растуживала га је и изазвала у њему ону горку тугу, која ипак тако при |
и мозак.{S} Грозничава ватра лизала га је од пете до главе, па се разгоревала у очима, из који |
шије не нападне.{S} Па онда, тиштала га је и помисао на срамоту, која ће га, можда још данас, п |
свежином, која пркосно дражи, бацала га је у неку непријатну забуну, као човека, који је целога |
своје непријатеље изобличи, доводила га је у некакав чудноват страх.{S} Увиђао је свесно, да му |
иниш тога, кад ниси крив! — храбрила га је тетка Маца.</p> <p>— А где ћеш ноћити?{S} Ваљда ће т |
оту.{S} Детињска машта његова бацила га је у маштање: да је нешто књаз, па да нареди да му дове |
равда, па макар да га и слаже, вукла га је неодољиво тамо, и он сав раслабљен изиђе из дућана и |
се до грла заглибио.</p> <p>Судбина га је заквачила већ; а кога судба једаред само дохвати у с |
/p> <p>А када је Јанићије дошао, она га је осетила инстиктивно и у грудима јој тако живо закуца |
Јанићије тада размахну песницама, па га је толико тукао и газио, да би га и убио, само да не до |
жљебила се дубоко у његову главу; та га је одлука подржавала и хранила, па донекле и утишавала |
ветом, он је грабио даље.{S} Срамота га је било, да се умеша у ту гомилу, јер му се чинило, да |
и без њених речи постало јасно зашта га је позвала.</p> <p>— Ако си поштен човек, онда не смеш |
ти.</p> <p>Кад се вратио, тетка Маца га је дочекала на капиџику.</p> <p>— Камо Лепосава? — запи |
<p>— Бог с тобом, дете! (тетка-Маца га је сада нарочито тако ословила, ма да је од њега само ј |
Лепосаву у гроб отерали.</p> <p>Маца га је истински жалила.{S} Гледајући га једном како смагла |
ар то није срећан човек?</p> <p>Маца га је дочекала сама у својој соби.{S} Лепосаву је опазио у |
есвесно учинио.{S} Чинило му се, кад га је она ударила, да га је захватила нека несхватљива стр |
би га у руку, а он њу у чело.{S} Кад га је погледала, једна јој се суза скотрља с лица.</p> <p> |
о уништен, ушао у своју кућу.{S} Кад га је кира-Мана угледала бледа и збуњена, застала је забез |
ао.{S} И та његова јучерања реч, сад га је много више мамила својом грозотом.{S} Није се плашио |
рвога пријатеља газдинога и када год га је видео у дућану, увек је окретао очи и избегавао да г |
ом око болеснице и трчати свуда, куд га је слала ради помоћи.</p> <p>Али сва видарска вештина т |
p> <p>Разиграна машта Јанићијева све га је више увлачила у свој чаробни круг, докле није у мутв |
, већ права патња, мучење душе, које га је обзинуло као паклена аждаја, коју је видео у Витлеје |
ој бар за часак заклопи то око, које га је онако жарко палило.</p> <p>— Наразговарасте ли се? — |
ира-Мана, шта то говориш?{S} Са киме га је она јела до сада?</p> <p>— Санким не знас, пезевенк- |
свију и затварао га после свију, те га је тако ретко когод могао видети, кад дође и оде из дућ |
који је унео срж свога живота, који га је из године у годину снажио и освежавао на истрајан ра |
ин прекинути и последњи кончић, који га је опомињао на један леп сан, што га је са чежњом већ т |
рова; и сваке од њих дотакао се, али га је свака и опржила.{S} У дубини узрујане душе и кроз ос |
а живахна појава била пријатна, ипак га је доводила у неку забуну.</p> <p>— Опет је боље да не |
био вас дан расејан и апатичан, ипак га је ова нежност тетка-Мацина помало блажила.</p> <p>Но, |
есто мислио на кућу и Лепосаву, ипак га је брига више морила за радњом.{S} За Лепосаву није бри |
кад год је покушао да јој каже, увек га је неко предосећање задржавало.{S} Једнога дана зажмуре |
<p>И није се преварио.{S} Хаџи-Зосим га је нарочито тражио, да му саопшти важну новост.{S} Са Ј |
последње време мучило.{S} Хаџи-Зосим га је пажљиво саслушао, а кад је Диша изјавио, да ће одмах |
утисцима оне кира-Манине речи, којом га је онако срамотно окарактерисала, он је ипак сада осећа |
се кира-Мана са оном оптужбом, којом га је обедила да је саучасник своје газдарице и Ламбрин, и |
етињства везан за свога мајстора, он га је од смрти Лепосавине толико омрзнуо, да га је, кад го |
тење.</p> <p>У таквоме стању затекао га је у дућану кир-Дума.{S} Диша чисто претрну, кад угледа |
ект. — Тако је он причао њојзи, како га је, сутра дан по прстену, нашла <pb n="45" /> фудул-Ста |
застидео, и исприча тетка Маци, како га је кир-Диша гонио да иде кира-Мани и зашто није хтео от |
на чијем се лицу видело јасно, како га је ова новост изненадила.{S} Лепосава се дубоко замисли |
је све претрпео од Анастасије и како га је исмејала.{S} Он тури записе на њихово место.</p> <p> |
-Диши потанко све шта је било и како га је кира-Анастасија после митила; па чак не заборави да |
орушену и поништену, он се сети како га је увек, када би кир-Диша отишао у дућан, терала да муч |
едоцима за први угао, лармајући како га је кир-Диса покрао.</p> <p>— Жену ми одведосте, на обра |
, да ће у Дунав скочити.</p> <p>Тако га је на улицама затекао и први сумрак, те једно то, што б |
е је то опажао кир-Ламбре, те колико га је срце вукло Анастасији, толико му је било тешко изићи |
ешавало око њега и с њиме уништавало га је сасвим.{S} На свакоме кораку стицао је уверење о сво |
ољство као мекани талас запљускивало га је са свих страна <pb n="22" /> и то му је долазило так |
доврши што хтеде рећи.{S} Изненадило га је, како се за ово четири дана изменила.{S} Стала много |
ме на ручак или вечеру.{S} Али једно га је, у овај пар, мучило; како да помене кира-Анастасији, |
утвак, да се с њиме не сретне.{S} То га је већ коснуло као ружан знак, а када још опази на тетк |
душевног кретања изазвало.{S} И зато га је пуница гледала чисто зачуђена овом екстазом, у коју |
о.{S} Па ипак, поред свега тога, што га је ова мисао све већма освајала и пред очи му изводила |
ноћ осећао мирис онога босиока, што га је некада под својим јастуком напипао.{S} Ноћ је била в |
е отресе оног двоструког утиска, што га је те ноћи осећао.{S} Притиснуло му нешто душу, <pb n=" |
сумњивим осмехом или тако чиме, што га је уверавало да је много лакше уверити свет у нешто, не |
ћаше потребу да се на њу извиче, што га је бацила на толики трошак, кад није хтела да пази на с |
сасушени стручак босиока, онај, што га је некада нашао под својом главом и који је као најдраж |
га је опомињао на један леп сан, што га је са чежњом већ три године сањао.</p> <p>— Калос мерос |
за посао, да ради; но тај посао, што га је у овако узбуђеном стању започео, за цело би морао из |
отишло на свагда оно спокојство, што га је до сада имао.{S} Није знао, шта му је теже падало: д |
је теби! — одговори Диша, весео, што га је Маца тако брзо обрадовала.</p> <p>Чудотворна хамајли |
загрљају.{S} Нешто мило, опојно, што га је заносило а од чега се није могао отети, обузе га све |
и да је мајстор учинио паметно, што га је отерао.</p> <p>Колико је ускипело у души Јанићијевој |
ији мајстор Диша повери о свему, што га је у последње време мучило.{S} Хаџи-Зосим га је пажљиво |
стита му на тако красном успеху, што га је јуче на „гледању“ и прстену код своје испрошенице до |
у, па се и не обазире на обећање што га је дала Јанићију, само пева по кући и меси посластице.{ |
то више од њега примала, него ли што га је задужила.</p> <p>Да ли је то била узајамна мржња или |
аспре, (а то је био први поклон што га је за пет година шегртовања добио од свога мајстора) и, |
ово било нелагодно; оно незнано што га је једнако држало у некој запетости и недоумици, појача |
најуваженијих грађана; а све оно што га је до сада тиштало и мучило, распукло се и ишчезло као |
S} Али ексер се није могао наћи, јер га је прогутало неко чудовиште, налик на ону аждају, коју |
алупа а рука клону доле.{S} Мало час га је одјурила ножем, па зар да јој опет долази?{S} Стојао |
зна шта је са његовом женом.{S} За њега је она постала сада сасвим као избледела успомена, упра |
ео је у полусну и неком бунилу, од чега је осећао бол у глави.{S} Налазио се у сличноме стању д |
шом и да од њега самога чује, ради чега је онако поступио.</p> <p>Трећег дана, по овоме догађај |
своме <pb n="71" /> газди све и каквога је пријатеља имао и каква му је жена.{S} И таман да се |
али, што се тиче жене и пријатеља, кога је тако јако уважавао, на њих није обраћао пажњу, нити |
у се претапао.{S} Кир-Думина жена, кога је окумио, била му је сад наместо најстарије сестре; он |
хаџи-Диша тако исто, а и Јанићије, кога је још прво детињство везало за ову кућу и хаџијину суд |
е промене, и његов верни Јанићије, кога је већ произвео за калфу, доживљавао је тако исто једну |
кушење — одговори хаџија — а онај, кога је искушење савладало и отишао пре Ускрса и Четрдесетни |
ју, пуну османлука и зеленила, иза кога је у дубини извиривала бела кућица са доксатом и као см |
био би вернога и оданога калфу, на кога је тако свикао.</p> <p>Маца је опет бринула за Јанићија |
ао девојчица толико прегонила и од кога је често плачући бежала.{S} Дође јој жао, па га поче та |
мало личио на онај весели глас, из кога је детињски несташлук избијао.</p> <p>— Љута је! — поми |
оздрави се, да тој кадаиф једе сас кога је јела и до саг!....</p> <p>Јанићије зинуо на овакав д |
апевао „<title>Тон деспота</title>“, да је грчкој певници било милина слушати га како извија.</ |
о да Лепосава нарочито тако удешава, да је њој баш мило, што јој се испод широких рукава кошуље |
ла ситница, али ипак толико уочљива, да је многи од хаџија после, кад се у своју отаџбину врати |
ш хамалин толико је мучио због тога, да је она отишла једноме дервишу, те јој овај даде записе. |
и сада га удари тако снажно у леђа, да је толико звекнуло, да је чак и тетка Маца, која је у б |
.{S} Антерија је била толико широка, да је могао четири пута око себе обмотати, а цеванице њего |
знаде, докле би ова идила потрајала, да је кир-Дума, устабаша бакалског еснафа, не пресече као |
тако осрамоти, па баш када би знала, да је за такво дело не би вратио њезиној фамилији на вилај |
глад, која га је већ толико стегла, да је лепо осећао како га по трбуху коље, нагони га, те от |
око распремања и дотеривања занела, да је потпуно заборавила зашто све ово ради, нити јој је п |
а и за кратко освестила и затражила, да је водом напоји.</p> <p>Тако је било и овога јутра.{S} |
је кад затребало; а кад би опазила, да је ко од њих лабав у служби или да своје прсте почешће |
ла је у томе часу тако свежа и мила, да је Диша од сласти %гуташа очима.{S} И да му не беше заз |
да је кира-Мана сваки час стрепила, да је не позове у собу.{S} Познавала је она адет свога муж |
} Што је у првом тренутку наслутила, да је Јанићије одао, сад је јасно видела.</p> <p>И за чудо |
ца, која је сада већ толико израсла, да је набујала у једру и живахну девојку, мало по мало тол |
аћакала, ударала га обема песницама, да је пусти.</p> <p>— Пашће, пусти је! — викну Маца за њим |
ти, па се увек тако намештао леђима, да је чисто нукао, само да продужи што је започела.</p> <p |
>Анастасија нервозно мрдну раменима, да је не тиче руком.</p> <p>— Ама, што си се препала?{S} Ј |
о би се изразио њезин кум, кир-Дума, да је нешто од куда на ово наишао.</p> <p>Место опроштајни |
ају.{S} Ваљало је да се одмах сазна, да је Лепосава испрошена и обележена, па је тако и урадила |
великим успехом долазио до уверења, да је у целој ствари потпуно невин.</p> <p>— А баш ако је |
а тако хладно и без икаквога обзира, да је старац одмах опазио, како ће боље бити, да што пре о |
је то, да је на прагу новога живота, да је тај човек, за кога се удаје, налетео на њену удовичк |
.{S} Хтео би да јој одговори ма шта, да је нападне речима, да јој каже како је превртљива; али |
баш ништа не занимаше.{S} Напротив, да је смео запушио би јој уста и изгурао из мутвака, у ком |
по једну киту цвећа, тако сређеног, да је удовица из њега могла прочитати и све жеље онога, ко |
ри капиџик.{S} Прва помисао била је, да је мајстор Диша дошао, да се разрачуна с њим, и он сав |
но иде.{S} Још из далека опазила је, да је хаџија нешто узбуђен.{S} Хаџи-Диша не даде јој дуго |
Све што је од других дознала, то је, да је у Галцу са кира-Анастасијом отворио малу бакалницу и |
S} Оно, у шта је био сигуран, то је, да је девојка честита и за цело му не би довела у кућу нов |
крено, да су комшинице једва успеле, да је сачувају од какве му драго несреће.</p> <p>На срећу |
b n="135" /> <p>То је толико заболе, да је покушала све што је смела, само да отклони опасност |
по целоме хришћанлуку београдскоме, да је то свети човек, да односи болести и недуге као руком |
и толико је стрепила од њене љутине, да је морала пред њезиним разлозима устукнути.</p> <p>Када |
вица, а у срцу толико бола и љутине, да је као махнит трчао кући, те да неверницу на месту убиј |
о су утицали на побожно расположење, да је са неком нејасном стравом и трептањем срца очекивао, |
ао и на Турке мрзели.</p> <p>— Море, да је он човек на своме месту, зар би се клонио наших дево |
роглифа и старих шилтова, досећа се, да је оно кожа њезиног рано изгубљеног супруга, лисца, и д |
џангриза својој жени.{S} Разуме се, да је он био увек на Лепосавиној страни.{S} Није могао да |
ти, шта је томе узрок.{S} Разуме се, да је било сијасет прича и узрока; свака жена причала је, |
з авлије на улицу.</p> <p>Разуме се, да је Ламбре, покрај све своје чежње да се што пре састане |
ти на ухо, <pb n="63" /> трудећи се, да је умири и подигне са јастука, у који је заронила лице |
много зрелија и лепша; чинило му се, да је до пре четири дана била тек као једва растворен пупо |
пе и са узмахнутим песницама полете, да је удари.{S} Али у који час налете, кира-Анастасија га |
} Тај њезин поглед толико га помете, да је изгубио сваку кураж да јој џангриза; али, кад на тај |
од урока или какве му драго несреће, да је свети човек морао узети у помоћ још једнога младога |
а лаже?</p> <p>Оба шегрта потврдише, да је заиста донео нечије дреје и да их је однео некуда.{S |
умњати; то му је био очевидни доказ, да је све онако било. — Јер, да није крива, зашто би врисн |
турском језику праскало је по соби, да је кира-Мана сваки час стрепила, да је не позове у собу |
ило; али ти примери беху тако ретки, да је хаџија тек сада осећао, како би то добро било, кад б |
е ти, — рече Маца, кад јој се учини, да је зет казао све што треба да каже један строги газда с |
дуката.{S} За тренутак му се учини, да је Лепосава она некадања и да је то све још могућно поп |
изаћи само го и бос, њему се учини, да је пронашао прави узрок Јанићијевом поступању.{S} Он ни |
ео свет, па зато се и мора веровати, да је само таквоме испоснику дато да за бадава дође до оне |
нула у плач и стала толико лелекати, да је својим лелеком цео комшилук жена сазвала.</p> <p>Ник |
ави од Анастасије, па, кад се врати, да је никако више не види, било је за <pb n="100" /> њега |
их је тако потпуно и слатко причати, да је милина била слушати.</p> <p>Била је увек одмерена, г |
бало да је презре, да јој се освети, да је уништи; али у исто време и да му без ње нема живота. |
а три дана не би се могао похвалити, да је онолико посла свршио колико би обично, шале ради, за |
се она заплаче и стане га братимити, да је не ода.{S} Овако њезин је цванцик вратио, и сад га н |
>Ово је било за њега толико почасти, да је сав успламтео, па од силне радости није знао где да |
када му весела женица притрча руци, да је целује.</p> <p>— А ви, како сте?</p> <p>— Ето, ја и |
о и ведро, те у мало што не поскочи, да је на ново загрли.</p> <p>— Како да ти се осветим?</p> |
и амо муваше, чинио се мајстор-Диши, да је баш данас нарочито расположен, чинило му се као да г |
тра, и Јанићија је довело у положај, да је сваки час морао то због овога то због онога трчкарат |
<p>— А како би било да пођем и сам, да је потражим! — помисли једаред; али у тај исти пар дође |
судбина снађе!{S} Доста, ако кажем, да је он био налик ономе сиромаху, који је седео испод пун |
о је, кир-Дума.{S} Ја и сам верујем, да је комшилук измислио и за кира-Анастасију оно, као што |
греје.{S} Надао се али са стрепњом, да је њему суђено да умре без порода и да му имање туђа ха |
ила је на капиџик, која са свећицом, да је над покојницом ужеже, а која са китицом цвећа, да јо |
и мегдан.{S} Руку, којом је потегао, да је дохвати, трже као опарен, кад угледа како и нож и оч |
бре не одговори ни речи.{S} Помисао, да је затечен у овакоме стању у туђој кући, обузела му је |
пламен јој обузе образе на помисао, да је Јанићије нешто пронео.</p> <p>— Па у твоје.</p> <p>— |
џи-Диша би имао само то задовољство, да је кривац пронађен.{S} А за љубав тога малог задовољств |
довне беде толико се сплео и збунио, да је само хуктао и стењао.{S} Био је толико неодлучан да |
човек <pb n="198" /> тражаше толико, да је Диша код прве цене занемео и изгубио вољу на пазар и |
па најпосле и певао и мукао толико, да је пред вече узбунио говеда, која се с паше враћаху.</p |
ије знала.{S} Сећала се само толико, да је обема рукама шчепала и вукла нечије косе, и да су не |
о и када му је предосећање казивало, да је долазак газда-Дишин ту на прагу, у њему се појавила |
тако силно лупало а у грлу стезало, да је морала употребити сву присебност, само да не бризне |
у, које му се на пакост тако стегло, да је једва био у стању да ваздух удахне.{S} Стојао је так |
сли, да ли ти је познато икада било, да је некоме радња пропала, докле се он на хаџилуку бавио? |
/p> <p>А ко зна, не би ли боље било, да је мајстор Диша прво саслушао свога шегрта, па тек онда |
нажно у леђа, да је толико звекнуло, да је чак и тетка Маца, која је у башти нешто плевила, чул |
је било тако мило, тако неочекивано, да је од <pb n="21" /> силна изненађења занемио и пред про |
рске муштерије, ипак је видео јасно, да је кир-Думи и његовима јако стало до тога, да баш он уз |
грчком језику.</p> <p>Није могућно, да је све те „артикле“ убацивало једно лице; јер по предме |
на децу; а он је опет нудио толишно, да је свети човек са највећим презирањем, у место њему да |
уре“, али ипак све се сводило на то, да је мајстор Диша прилика, каква се лако не налази, и да |
рво, што јој паде на ум, било је то, да је на прагу новога живота, да је тај човек, за кога се |
га, не би га толико запањило као то, да је он, један угледан мајстор у чаршији, могао доћи и на |
ју, па је опет врати на старо место, да је удели оном трећем, који се, по реду, јави.</p> <p>— |
врата, те га одалами шаком за врат, да је Бик одлетео неколико корачаји.</p> <pb n="48" /> <p> |
рану се хаџија. — А где ти је памет, да је саму остављаш? — Зар сам зато толики пут потегао и н |
ме.{S} Кир-Ламбре је предосећао већ, да је нека друга, много важнија мисао довела Думу њему, па |
сати.</p> <p>Пуче глас по комшилуку, да је Диша вратио прстен.{S} С почетка се и веровало и ниј |
ре очајно и пљесну се шаком по челу, да је кира-Мана, која се притајала за вратима и ослушкивал |
је кира-Анастасија говорила о њему, да је био непослушан, неваљао и да је мајстор учинио памет |
а грошеве; па још кад се има на уму, да је кира-Анастасији први комшија био кир-Ламбре, који се |
из каквога присенка искочио пред њу, да је преплаши.</p> <p>И то одушевљење имало је свога разл |
плануо и разбуктао се у њезину срцу, да је занесе, опије, па сад да се тако насилно у један мах |
комад хлеба, макар и за душу мртвих, да је заискао; али то га беше срамота и он се с тешким срц |
машта његова бацила га је у маштање: да је нешто књаз, па да нареди да му доведу тетка-Мацу и м |
девојака па тражио Цинцарке.{S} Или: да је она чему, зар је не би узео ко од њихових, него је п |
ђе поиздаље обилазити око дућана.{S} Да је само могао, он би тога мајстора, који му је толико ш |
у цркви при венчавању младенаца.{S} Да је Диша био потпуно збуњен <pb n="46" /> од толике пажњ |
едне тако лепе и угледне удовице.{S} Да је удаду за каквога Грка или Цинцарина, о томе није мог |
ктила главу о шаку и нешто мисли.{S} Да је мало боље загледала, можда би опазила трагове од суз |
ислити да тако што предложи Маци.{S} Да је бар удовац, али пуштеник — е, не иде!{S} Човек са је |
толико, колико да покрије главу.{S} Да је кир-Ламбре слободан, без жене, лако би она пркосила |
, ипак, Бик не може да одоли срцу, а да је, бар узгред, кад поред ње протрчи, не чупне за курју |
љала да свога супруга ожалости.{S} А да је удаду за Србина, то би био грех према покојнику, кој |
учитељ изненада искрснуо.</p> <p>— А да је упусти, море? — запита Маца, тек да изађе из ове неп |
о као пркосна претња, као да га чика да је се дотакне, ако сме.</p> <p>— Еле, муж на путу а жен |
ди с мужем, то је с правом очекивала да је он заштити <pb n="102" /> и нађе начина, како да се |
ку, што му га даде, и како је казала да је Диша псето и да није човек.</p> <p>Страшна новост на |
а оном оптужбом, којом га је обедила да је саучасник своје газдарице и Ламбрин, и тада баш није |
већ једаред Лепосава у одбрани рекла да је угатан, само што не опсова нешто кира-Анастасији.</p |
ога дана доби писмо, Ламбре му јавља да је отишао на вилает, у Костур; тамо ће остати неколико |
а је сада нарочито тако ословила, ма да је од њега само једну или две године била старија) Бог |
опет не би могао говорити о томе, ма да је и она, као и мајка јој, знала о свему, што је он вид |
ах од онога што ће сад опет чути, ма да је чуо већ оно што је најстрашније.</p> <p>— Јесте, збо |
дело, о томе није ни мало сумњао, ма да је од некога времена она на ново започела да попреко по |
Мацина помало блажила.</p> <p>Но, ма да је ова пажња падала на усамљену и обрањену душу Дишину |
се учини, као да је и не види.{S} Ма да је све оно урадио не размишљавајући дуго и под првим ут |
је могао никако да посестрими.{S} Ма да је у прво време и то покушавао.{S} Ова вижљава девојчиц |
ао да је начини устабашиницом.{S} Ма да је пун нежнога задовољства примао из њезиних руку послу |
а, тако жељно чезнула.</p> <p>Али ма да је кир-Диша био задовољан својим успехом и свом силом п |
Митар и Станко туфегџија).</p> <p>Ма да је онако одлучно најурила мужа из куће, ипак се није см |
дарити, побеже из мутвака.</p> <p>Ма да је мајстор Диша често мислио на кућу и Лепосаву, ипак г |
к колико да јој напакости.</p> <p>Ма да је кира-Анастасија, из обзира према покојном Кир-Бенџи, |
ана, а то ће му бити довољно времена да је обрлати.</p> <p>Кира-Анастасија опет сасвим инако.{S |
а; а сама та помисао била је довољна да је грубо запита: „Шта тражиш ти овде?“</p> <p>— Тражим |
е; није пристао да напусти дућан, па да је појури, ни да је опет остави, да му се онако смеје. |
чекају да сазнаду за туђу тајну, па да је, на све четири стране, разнесу.{S} Напротив, она је |
ће ти бити мајсторица!“</p> <p>Мора да је изгледао врло смешан, кад се девојке заценише од сме |
ћим ћу ја да једем њен кадаиф, отров да је изеде, ороспија једна!</p> <p>Јанићије не чу ништа в |
.{S} Одмахнуо је руком и рекао: „Бог да је прости!{S} Један пре а други после, тек, сви ћемо та |
, кад год би дошао, па сад одједаред да је под таквом срамотом оставиш.{S} Ако си тако мислио, |
очи, разрогачи очи, па, када сазнаде да је ту био крај, докопа покојницу за рамена и поче је тр |
па још удовицу; брука!</p> <p>— Море да је само то, ни по јада! — прихвати једна између њих, за |
о испод коже у пањ!</p> <p>Разуме се да је Диша причао Маци и Лепосави, како је Јанићије хтео д |
е тога часа врло препао; учини му се да је кир-Диша умро, па истрча на улицу, да кога било навр |
оз чаршију, а глава није „калуп“, те да је она сама понесе и по мери капу избере.</p> <p>И Јани |
који полази на тако далек пут, поче да је саветује, како да се влада, како да води кућу и да н |
учини, да је Лепосава она некадања и да је то све још могућно поправити.{S} Та прстена још није |
е, кад опази да овако не може дуже и да је кир-Дума већ поткупио бројанице и турао их за појас, |
, макар и крвнички, погледа с њоме и да је дотера, бар да му се правда, па макар да га и слаже, |
аздарица му наредила, да то однесе и да је поздрави, да не иде никуда из куће, јер ће јој она д |
поче да џангриза Лепосави, па чак и да је кори за њезину леност.{S} Разуме се да и Лепосави ов |
ему, да је био непослушан, неваљао и да је мајстор учинио паметно, што га је отерао.</p> <p>Кол |
кир-Дума, да га је Ламбре обмануо и да је заједно са кира-Анастасијом у Галцу, где је отворио |
крстећи се уђе, да види покојницу и да је целује.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Погре |
пригвири у мајсторову кућу.</p> <p>И да је ма какве жртве још захтео, испунила би кира-Анастаси |
акосна пријатељица навратила, бајаги да је види, а овамо да јој узгред исприча и искити све шта |
и камо била снажнија освета, него ли да је кир-Думи забо нож у срце.</p> <p>— Зашто бре, кир-Ди |
његову запаљену мозгу, када би хтели да је уподобимо, била је слична узрујаној гомили паса, кој |
истина, да баш онда кад човек мисли да је најсрећнији, дође нешто, што му сву срећу наопако ок |
а напусти дућан, па да је појури, ни да је опет остави, да му се онако смеје. — Ово девојче, ко |
вио судове пуне воде у мутвак, па ни да је сачекао за који часак, изиђе на улицу и упути се пра |
ударити у плач, да ће га преклињати да је не убије и да јој погрешку опрости.{S} Надао се чак |
ћу и отишао у дућан, рекоше му момци да је долазила тетка-Маца и поручила му, да одмах њезиној |
обичај доброга тона) узригну, у знак да је до ситости задовољан и поче трептати очима, а нежним |
више.</p> <p>— А шта ја знам? — Знам да је млада, лепа и вредна... одговори тетка Маца, али нек |
тако лагано и сређено разлагала, као да је водила рачуна о свакој речи коју ће изговорити.</p> |
гледај ти сада, како изокренула, као да је није сачувао од грдне срамоте, и као да му није каза |
но се смеје и повлађује гостима, као да је и њему, Бог зна како, мило, што му је шегрт врата пр |
понаша: мало час онако радосна, као да је једва дочекала, што јој се муж вратио, а сада тако п |
ема својој жени, па чак и мржња, као да је она свему томе крива, одби га од своје рођене капије |
Шта си се запањио, пезевенк бре, као да је мечка пред тобом?! — узвикну мајстор, кад опази како |
о не улази, <pb n="98" /> па се, као да је Бог зна колико пешачио, спусти на миндерлук и дубоко |
ја му од силнога узбуђења дршће, као да је неко тресе.</p> <p>— Е ли искате вода, да се поврати |
заби главу у посао, па се учини, као да је и не види.{S} Ма да је све оно урадио не размишљавај |
>Лепосава прену и збуњено скочи, као да је ухваћена у нечем.</p> <p>— Шта си радила до сада?</p |
очи са миндерлука, па вриснувши, као да је жеравица опече, подвикну: „Што ћутиш као стрина?“ — |
па их пружи према мајстор-Диши, као да је невеста, коју му нуди, цвет, који је сад баш узабрао |
а-Анастасију питајућим погледом, као да је овога часа некакво привиђење пролетело крај њега.</p |
се је пред тетка-Мацу и, збуњен, као да је бекријску чашу искапио, спусти је пред њу.</p> <p>Ле |
тнуо и хрче на туђем миндерлуку, као да је у својој кући и код своје жене, опет зато није мрзео |
ања, непрестано гризла, ишчезну, као да је руком однео.</p> <p>— Оде искушитељ! — помисли хаџи- |
јасним шаренилом, те ти изгледа као да је из ових башта живо цвеће поврвело на капиџике.</p> < |
макар какав глас; али кир-Ламбре као да је у земљу пропао.{S} Све што је од других дознала, то |
<p>О Лепосави ни у сну није помишљао да је начини устабашиницом.{S} Ма да је пун нежнога задово |
оји још једнако јецаше, није ни знао да је она рука, која му чврсто држаше шаку, већ умрла.{S} |
и провео цео век, а не би ни покушао да је у дело приведе.{S} Желео је да се освети Грцима и да |
текну у срце Лепосаву.{S} Он је хтео да је, као и обично, изазове на смеј, али овога пута прома |
му се чинило, да би сад у стању био да је сву у комадиће растрза, само да му на очи изиђе.</p> |
тако олако, јер кад год би помислио да је са овим питањем на чисто и кад год је она слика кира |
едаред дошао кући, па, кад се уверио да је капија затворена, он је, као подсечених ногу, сав ра |
вадио иза појаса и пљувао у њу, тако да је сваки од црквара могао разумети, како хаџија цркву у |
на на време добијао. — Али ма колико да је то очевидно он сам опажао, и самоме њему било је туг |
ово је убрзало ствар; јер ма колико да је човек прав, у очима жена, докле се пазе, он је увек |
рата, куда је Јанићије отишао, тешко да је и опажао, да пред њим стоји престрављена Анастасија. |
/p> <p>Лепо %јо осећао да би требало да је презре, да јој се освети, да је уништи; али у исто в |
м или тако чиме, што га је уверавало да је много лакше уверити свет у нешто, него ли га разувер |
есан и мрачан, да би се угушио, само да је за неколико у њему остао.{S} Потајна жеља, да се вра |
и се то још и којекако поднело, само да је према кира-Анастасији могао бити мало-мало равнодушн |
о је нанесе кира-Анастасији, не само да је изгубио код трговачкога света свако уважење, него ће |
те своје особине, тетка Маца не само да је била радо виђена у кућама где се тако што догодило, |
а да га заболи; јер Јанићије не само да је показао доброга успеха у продаји поверенога му еспап |
адина, жену да изведеш у бакчу; тамо да је скинеш, ама нагу, ни папуче да нема на ноге.{S} Е, п |
асно видела.</p> <p>И за чудо, место да је ово сазнање потпуно уништи, она се наједаред прибра, |
а није одала, а друго, што је чезнуо да је бар очима види, ако не успе да с њоме на само говори |
голу реч веровале све.</p> <p>А бар да је кира-Мана имала право, што је сумњичила свога мужа!{ |
тај час чула, он би сазнао на пример да је округао као гоч (бубањ), да се не зна где је шири, д |
памук.</p> <p>Кроз махале пуче глас да је устабашиница <pb n="211" /> тројанила.{S} Жене су ка |
, удовица, за којом је ишао зао глас да је завадила две најбоље комшије:{S} Митра и Станка, и и |
је захватила нека несхватљива страст да је стегне око паса и привуче себи.{S} Али зашто то?{S} |
сто неколико белих пара.</p> <p>Баш да је мајстор Диша до овога часа и био „неверни Тома“, сад |
ћа да ти пропева!{S} За девојку знаш да је твоја, неће те прекорети првим мужем; па децу да ти |
турском језику. — Овај, што га видиш да је дошао са мном, јесте хаџи-Диша.{S} Дошао је из срб-в |
ућих младенаца.</p> <pb n="25" /> <p>Да је мајстор Диша прислушкивао од куда сва ова пецкања, ш |
баш тада на полицу пропињала.</p> <p>Да је о свему овоме имао појма, Јанићије би без сумње ово |
и младости удовичине фигуре.</p> <p>Да је нешто кир-Диша, у тај час, упао у собу и угледао ове |
јој приступе руци, а он да им каже: „Да је сви листом поштујете, као да ми је рођена мати!“ А п |
ли како ли би тек сада било, сада, када је прошао трогодишњи парастос, те тако нестало и послед |
одлучност раслабљаваху.{S} И сада, када је био потпуно уверен о неверству женином, он је осећао |
ава једу.{S} И колико је тек сада, када је отворио пут потомству, удвостручио сву своју снагу о |
жа вода оживљавала!{S} И тек сада, када је остао без ње, он је у пуној јасноћи видео, како му ј |
{S} Овако му је исто рекла и онда, када је загрлио и пољубио.{S} И та реч, боље рећи, тај меки, |
и долази.</p> <p>Али једнога дана, када је светина одујмила, он се одлучи, по што по то, да оде |
ти један који је тако страдао, па, када је скинуо враџбине, деце пуна кућа.{S} А то што је на т |
мајстора.{S} Напротив, овога часа, када је угледа овако порушену и поништену, он се сети како г |
и сада је осећао као и онога часа, када је привуче себи.{S} Утисак <pb n="126" /> је тако снажа |
сположење Дишино; после пола часа, када је Ламбре позвао младу у коло и почео с њоме играти, ки |
> <p>Прошло је добрих пола сахата, када је фудул-Стаменка ушла у собу гостима.{S} Из њихова опх |
? — викну запрепашћено тетка Маца, када је угледа онаку, и живо јој притрча.{S} Али Лепосава са |
када се искрено каје.{S} Али сад, када је већ то обећање дао и када му је предосећање казивало |
хну се у груди. — Нема ноћи, море, када је на сну не видим; дође, тумара по соби, па онда, онда |
> <p>Да му није било баш најлакше, када је пред запаљеним свећама и евангелијем дигао три прста |
је онако растужен пошао кући, али, када је дошао до свога капиџика, изиђе му на очи кира-Мана с |
Јалију однео.</p> <p>А те вечери, када је он спавао, мајстор-Диша је гостио своје званице.{S} |
го ли што је он могао и помислити, када је почела тако говорити о пријатељици, од које се после |
ало се нешто особито важно десити, када је чак хаџи-Зосим, тихи, смерни и врло одмерених корака |
и судови — говорио је Ламбре Диши, када је за ту новост дознао.{S} Каже се: суд; ама кој држи т |
аност, и он је потпуно права имао, када је уочи <pb n="184" /> свога поласка призвао на само св |
имио позив, али се у брзо прибрао, када је видео како кир-Диша и не слути о ономе што се пре де |
а ни за комшилук ни за чаршију.{S} Када је мајстор Диша, по своме већ утврђеноме обичају, пошао |
беспослен завиривао по дућанима, а када је осетио глад, отишао је до једне симиџинице и тамо же |
ао, носио преко дана за појасом, а када је легао, отварао кутијицу, помирисао, метао је испод г |
ао је како га нешто у грлу гуши; а када је завршио оно: „тако мени Бог помогао“, лепо му се учи |
чије већ грчки или цинцарски.{S} А када је већ морао да проговори српски са муштеријама, који н |
ок је уз капиџик стојала.</p> <p>А када је Јанићије дошао, она га је осетила инстиктивно и у гр |
рачила прага ове авлије, управо од када је престала удовати.</p> <p>— Мори, који те је ђаво тер |
дмерена, горда на своју вештину, и када је о чему причала, то је увек тако лагано и сређено раз |
ак га нису ни мало пореметиле; али када је погледа сад, овако бледу, онемелу и потпуно саломљен |
тај дан, и сутра дан, она је, као када је била здрава, радила по кући и отимала се од слабости |
.</p> <p>После некога времена, баш када је хаџија почео узнемирено и помало љутито да премеће б |
тор-Дишу била је сама Маца.</p> <p>Када је претрнула срца напустио кућу и отишао у дућан, рекош |
ћан, да на своју руку живи.</p> <p>Када је оно отишао, тврдо науман да са собом доконча, он је |
езиним разлозима устукнути.</p> <p>Када је Маца изишла из мутвака и отишла у кућу, Лепосава је |
ло весели смех.</p> <p>Те ударце некада је Лепосава делила Јанићију просто из детињске пакости |
е би довела у кућу новога Ламбру; млада је, па није имала кад о томе да мисли.{S} А после тога |
био искључиво приватнога значаја, сада је почео већ да узима шире размере.{S} Потајна саревњив |
отив, осећала се много пријатније; сада је бар била мирна од његових напада, а у вече, када би |
.{S} Пре се уздржавао пред Мацом а сада је и пред њом за сваку ситницу пребацивао Лепосави, па |
овала.</p> <p>Чудотворна хамајлија сада је постала предметом, који је заинтересовао многу Лепос |
пиш више!</p> <p>Несрећни Јанићије сада је остао потпуно сам, на сокаку, без игде икога свога.{ |
p> <p>— Оно... одговори Јанићије и сада је био још збуњенији, што га она више гледаше.</p> <p>— |
јачке душе, њено зајапурено лице и сада је осећао као и онога часа, када је привуче себи.{S} Ут |
час, могао оставити радњу.{S} Тек сада је осећао, колико му је вредио онај Јанићије и било му |
те издам, —- рече полугласно и погледа је у очи.</p> <pb n="68" /> <p>— А дреје?...{S} Што си |
имао; а ако би случајно био здрав, онда је требало само, пре него што ће целивати, изјавити у с |
ли тврдо на томе, да га не прими, онда је сасвим пропао; код другога газде морао би као шегрт |
есто за другога лаје по овај свет, онда је истина; а кад се казује за вас, не је истина? — Тако |
ао; али, кад је био сам у мутваку, онда је отворено и без зазора разговарао о мајстору.{S} Једн |
ни да пљуне на ту земљу.</p> <p>— Овуда је стопа Спаситељева ходила; где год пљунеш можда ћеш п |
и поглед, који се уковао за врата, куда је Јанићије отишао, тешко да је и опажао, да пред њим с |
На полицију њега, да се протера од куда је дошао — одговори кир-Дума.{S} И Ламбре такође беше т |
преда слепо случају, нека га носи куда је њему драго, нека га ваља на својим таласима, као што |
се сјактио од сунчаних зракова, а лађа је све даље и даље клизила, докле се не изгуби за врбац |
циља.</p> <p>— Убићу је!{S} Јаох!{S} Ја је морам убити!{S} Зашто да се прода?{S} Куда ћу сада?{ |
ваком оделу међу људе јави.{S} Антерија је била толико широка, да је могао четири пута око себе |
од тетка-Маце примила, кира-Анастасија је опет зебла од нечега.{S} Са тетка-Мацине стране није |
дошла свакоме.{S} Али, кира-Анастасија је зебла баш од Јанићија.{S} И ако је све чинила, да га |
тешка на једноме месту, кира-Анастасија је имала само једну мисао и одмах је извела; дала је је |
ео код тетка-Маце.{S} И кира-Анастасија је после била овде, плакала и пошла, да се дави, а ја с |
е младе удовице.</p> <p>Кира-Анастасија је запалила целу чаршију.{S} Она крилата реч, коју, пре |
та, кир-Ламбру — ха?!</p> <p>Анастасија је опазила добро, да јој сад не би <pb n="91" /> помогл |
шта сад да се ради?.</p> <p>Анастасија је стајала насред собе, па је тако апатично и са тужним |
м на улици не сукоби.</p> <p>Анастасија је одмах после одласка Ламбринога отишла у Скадар-махал |
узбуђења није мислио.</p> <p>Анастасија је за који тренутак стојала на прагу дућана, очевидно с |
било уписано у књигу.</p> <p>Анастасија је први пут била удата за кир-Бенџу, казаса из Главне Ч |
ор Диша у своме дућану сам.{S} Јанићија је отправио у град, да однесе један пар местви<ref targ |
м, Мацином и Јанићијевом; а за Јанићија је већ био уверен, да ће и за другом му женом, као и за |
о ли да му је рођена сестра, и Јанићија је довело у положај, да је сваки час морао то због овог |
живот освештао још и хаџилуком, и чија је молитва најзад успела, да га друга жена, на седам го |
дан, бунован и добро неиспаван, хаџија је отишао у дућан.{S} На поласку није жени ни речи прог |
тигоше.</p> <p>Но како му драго, хаџија је био приморан, да поднесе и овај ударац и да у страху |
Али сва та вика беше у залуд.{S} Хаџија је сахранио свога калфу.{S} И ако ни звона ни свештениц |
не буде жива.</p> <p>Цео тај дан хаџија је провео као у некаквоме бунилу.{S} Толике његове наде |
год су њезине устабаше прегле, чаршија је за њима, као један човек, ишла.</p> <p>Али мајстор-Д |
кира-Атанасија удаје.{S} Грчка чаршија је %честитпла кир-Диши, па ако је, не тек гдекоји, но м |
риповетку.</p> <p>Сирота Лепосава, која је у целој овој сплетки толико исто крива била колико и |
да му тако желиш? — рече Лепосава, која је после одласка мужевљева од једном постала нешто сетн |
е очију са земље.</p> <p>Лепосава, која је весело до овога часа говорила, сад се од једном уозб |
удул-Стаменкина соба и Анастасија, која је тамо плачна и очајна остала, беху једини предмет њег |
хвата.</p> <p>Али кира-Анастасија, која је свога мужа добро познавала, није веровала у такву пр |
домаћици.</p> <p>Кира-Анастасија, која је, баш у то време, изрибала тепсије и жуте сахане, па |
арајући још за совром, тетка Маца, која је од некога доба почела да се плаши од могућне напасти |
овало и није: али када тетка Маца, која је тога дана обишла већ неколико породиља, потврди, поч |
звекнуло, да је чак и тетка Маца, која је у башти нешто плевила, чула овај ударац и завирила у |
да га Бог види!</p> <p>Тетка Маца, која је радо слушала Јанићијева пецкања, удари у смех, а и Л |
к невестина имена.{S} Она удовица, која је целој чаршији мозак завртела, да буде његова жена, — |
посађују.</p> <p>Кира-Ламбриница, која је, за последње три године, приметно увела, па се, чист |
кушавао.{S} Ова вижљава девојчица, која је сада већ толико израсла, да је набујала у једру и жи |
могао да се потпуно отресе жаоке, која је већ пецнула заљубљено срце његово.{S} Грашке зноја, |
душевљена.{S} Прам јасне месечине, која је кроз бујне османлуке и баштенско грање провиривала, |
ајпластичније фигуре чочечке игре, која је тако дражесно пристајала свежини и младости удовичин |
путници укрцати у лађу због буре, која је на сав мах беснела; а када се море утишало и хаџија |
идети и по његову лицу и антерији, која је цептила на њему.{S} На половини заклетве дође му на |
вога соја и прилазити оној нацији, која је са таким презрењем гледала на јучерању рају, како са |
Дишу.</p> <p>Међутим, и у чаршији, која је у недостатку других разговора претресала обично дома |
га за ћоше.</p> <p>Фудул-Стаменки, која је с највећим задовољством дочекала кир-Ламбру, ипак ни |
Тетка-Маца је отишла једној жени, која је тога дана принову чекала.</p> <p>Јанићије уздрхта, к |
лаковерно поверовати једној жени, која је потпуно праведно заслужила онај надимак што га носи, |
по кући и отимала се од слабости, која је не остављаше.{S} Трећега дана толико је слабост и не |
тора на улицу, врати се болесници, која је спавала тврдо.{S} У једно време Лепосави задрхта рук |
ава и Јанићије и гледали за лађом, која је носила мајстор-Дишу.{S} Сунце је жегло пуном јаром, |
иде!{S} Човек са једном историјом, која је до скора изазивала смех по чаршији.</p> <p>И Бог зна |
ће се срести са кира-Анастасијом, која је пошла право њезиној кући, она се враћала из казначеј |
воје сокаче, срете се са Канчетом, која је опет са другом једном девојком пролазила туда.</p> < |
се поздрави са једном комшијницом, која је заустави на сокаку, <pb n="183" /> те тако Јанићије |
— Сунце зашло већ, а тамна румен, која је ишчезавала заједно са мујезиновом песмом што се са м |
могао брже прогура се кроз гомилу, која је све више расла.</p> <p>Сад, после овога сукоба, који |
.{S} Думиница је тешила кира-Ману, која је тога дана, пред зору, добегла куму и куми, готово у |
, и чим је натрапао на своју жену, која је скочила из постеље, да му отвори, поче је тући и гња |
а на своју праву домаћицу и радњу, која је већ у велико почела посртати, није ни помишљао.</p> |
тиња шака, таман за њезину ножицу, која је, заједно са тим младешчићем у левоме куту доње усниц |
посава не одмиче даље од врата, на која је ухо прислонила.</p> <p>— Је ли истина оно?</p> <p>— |
екога испосника мајку Божју, икону која је од времена на време сузила.{S} Испосник није давао и |
аца и сиђе у мутвак.</p> <p>Код мутвака је стојао Јанићије, стидљиво оборио главу и не диже очи |
вора приступи им руци.</p> <p>— Е, нека је со стрекја; и у здравје и весеље да дочекате дечица, |
мајстор Диша доста, а то ћу цркви, нека је Божје.</p> <p>Са таквим мислима бавио се по вас дан; |
днако капаху — ако си честит, онда нека је просто, што си ме уцвелио.{S} Ти и сам знаш шта ти в |
и сахрањен тамо далеко, фудул-Стаменка је, као стрелом такнута, пала у незнан; муке су имали, |
у Скадар-махалу.</p> <p>Фудул-Стаменка је имала једну кућу, коју јој је муж, покојни татар-Јов |
није било некога рачуна.</p> <p>Сплетка је од некуда потурена у чаршију; а већ онај који је пот |
мешина гол... по башча!... продужавала је Анастасија искиданим од смеха гласом.</p> <p>Фудул-С |
а, да је не позове у собу.{S} Познавала је она адет свога мужа, да сву срџбу, коју је са сокака |
ео си читав берићет у кућу! — утишавала је Маца усплахирена зета.</p> <p>— Ама што је много, мн |
ачке послове.{S} Свакога дана очекивала је од свога мужа макар какав глас; али кир-Ламбре као д |
ногама.{S} Али тај недостатак покривала је антерија до чланака и кратко подшишани бркови, који, |
амо једну мисао и одмах је извела; дала је једном Циганчету две гурабије и обећала му каленицу |
е стишале су се, а наместо њих овладала је њиме тиха туга, жеља да самога себе кињи, да жали св |
чун.{S} Она је Јанићија волела; гледала је у њега, као што је некада у Лепосаву, и када би се Ј |
разлагања.{S} Свака њезина реч погађала је право у срце; а што је најгоре било, она је била тол |
хова опхођења и стишаних израза опажала је да су се споразумели.{S} И она уз осмејак пун љубазн |
а то време лагано и на одушке развијала је своје погледе на данашњи свет, из далека му наговешт |
глога дисања дизаху и спуштаху, стојала је не могући још никако да се разабере, шта је све то у |
це у шаке и горко заплакала.{S} Плакала је као да некога сарањује, као да у овоме часу баца пре |
у да остане у Београду више.{S} Плакала је, проклињала%, га што је наведе да се за Дишу удаје, |
репљена тако снажним разлогом, дочекала је кир-Дишу на ручак, тврдо уверена, да ће га потпуно с |
полицију ћу ја тебе и твоју.... викала је фудул-Стаменка удаљујући се победничким кораком низ |
па да видиш како би се провео — викала је фудул-Стаменка <pb n="104" /> слушајући све шта је к |
Тек по у гдекојој крчмици још жмиркала је по једна лојаница и осветљавала тек по гдекога весел |
да моме Канчету косе почупа! — пискала је фудул-Стаменка и, држећи <pb n="140" /> се једнако к |
де је било увек по мало блата, игрукала је провидна јара, да очи заслепи.</p> <pb n="59" /> <p> |
а је била у трострукоме послу: спремала је ствари мужевљеве, причала женама по стоти пут сан ма |
а је силно волела свога Ламбру, а имала је и ту добру страну, што се није никоме жалила на свог |
т.</p> <p>А осем тога, ова посета имала је у његовим очима решавајући тренутак.{S} И ако је он |
ува добро име честите удовице.{S} Знала је она врло добро, шта су све комшијске жене, па и ове |
ичила свога мужа!{S} Цела чаршија знала је да један „старатељ“, тако рећи, други отац, не може |
што се са минарета разлегала, опомињала је трговце да пазар престаје; и погдегде већ су се спуш |
се, <pb n="158" /> мешкољила, затварала је очи, да заспи, отварала их и гледала замишљена у оно |
баштенско грање провиривала, трчкарала је она час у мутвак, где су два шегрта пословала, час у |
рива била колико и мајстор Диша, морала је да чује и такве ствари, на које би се узбунила чак и |
-Мана угледала бледа и збуњена, застала је забезекнуто на прагу.</p> <p>— Шта блејиш ту, бре! — |
ко замисли и за све време вечере остала је тако замишљена.</p> <p>Осмога дана после овога писма |
лед ове бојазни кира-Анастасија постала је ових дана сушта услужност и љубазност наспрам Дишино |
82" /> <p>Кира-Мана није дошла; обећала је и она, али је у вече изненада заболи једна страна ви |
— Однео... све... и дреје.. и... јецала је Анастасија.</p> <p>— Шта велиш?! — запита Ламбре зап |
ј зна!</p> <p>— Нећу!{S} Нећу! — јецала је Анастасија. — Не сам га ни до сада гледала, а сад га |
асет прича и узрока; свака жена причала је, како је чула од друге, а уз то је, да би догађај би |
емирена овом Ламбрином љутином, отрчала је у комшилук до кира-Думинице, да разабере, неће ли ки |
покојник издавао озго.</p> <p>Саслушала је савете оба проводаџије, а када они запиташе, хоће ли |
јке што јој је донео за спомен; подигла је руком у вис, загледала са сваке стране и дивила се в |
државао.</p> <p>И кира-Анастасија могла је рећи, да јој је овај живот много угоднији од трогоди |
ијена и бујица мисли и размишљања могла је тећи својим коритом.</p> <p>На горње питање кир-Ламб |
о питање?{S} Пред његовим очима лебдела је само прилика оног набреклог, мало распученог јелечет |
за њим и на све могућне начине гледела је, да стиша преплашенога човека.{S} Износила му је при |
/> Маца.{S} Па и њезина Лепосава видела је од туда многе користи; јер у који год би дућан дошла |
ље комшије:{S} Митра и Станка, и изнела је ову сплетку и покушала да њоме поквари сватове кира- |
</p> <p>Свака од њих, руке ради, понела је по један цветак шебоја и замбака.{S} И тако, заборав |
ћи у запрепашћено Ламбрино лице, почела је осећати инстиктивно да јој од туда нема помоћи, паде |
аца, поред свога видарског позива, била је и с друге стране међу београђанкама мио гост.{S} Зат |
, прво лице, које угледа код себе, била је тетка Маца.{S} Она му је сваки час чело квасила сирћ |
, којој је предао Ламбрине хаљине, била је за његове године и сувише стара, да би јој се могао |
је од молепствија и обећања имао, била је у томе, што се кира-Думиница, од године до године, с |
гу, када би хтели да је уподобимо, била је слична узрујаној гомили паса, који се гложе по беогр |
да у мало не паде пред олтарем.{S} Била је бледа у лицу.</p> <p>Но то је за кратко трајало, а в |
уделиш пару, удели му благу реч! — била је његова опомена онима, који би просјака, са прага сво |
Цариград и обратно.{S} Ова служба била је колико напорна толико и строго поверљива.{S} Ни једн |
-Думе и Ламбре.{S} Али круна свега била је његова вештина, да пробије врата — главом.{S} Залети |
прстена и сватова.{S} Кућа Мацина била је пространа, те, поред осталога, утврдише да се младен |
а покојника.</p> <p>А тај покојник била је прва љубав, први њезин осећај, који је у свој својој |
ко отвори капиџик.{S} Прва помисао била је, да је мајстор Диша дошао, да се разрачуна с њим, и |
сна пријатељица; а сама та помисао била је довољна да је грубо запита: „Шта тражиш ти овде?“</p |
} Таква случајност за мајстор-Дишу била је сама Маца.</p> <p>Када је претрнула срца напустио ку |
е по његовој глави; а свака од њих била је црња од црње.{S} То не беше више обична брига домаћи |
у томе часу лице запламте.</p> <p>Била је у томе часу тако свежа и мила, да је Диша од сласти |
да је милина била слушати.</p> <p>Била је увек одмерена, горда на своју вештину, и када је о ч |
која у тај пар уђе у дућан.</p> <p>Била је необично тужна и усплахирена.{S} Кад је видела да ки |
тила; али кад је отишла у буџак, добила је нешто што не би ни налик на Божји благослов.{S} То ј |
ту као мана у пустињи; али за то добила је много више с друге стране.{S} Није више морала живет |
С овим је власт учинила своје: објавила је нестанак Јанићијев, а остало је оставила бризи грађа |
дила своје послове, а ту бригу оставила је своме супругу.</p> <p>Диша постаде све нестрпељивији |
пребаченом шамијом преко главе излазила је из мутвака и пошла софри.</p> <p>— Нане! — поче Лепо |
о нарицање; једна по једна жена улазила је на капиџик, која са свећицом, да је над покојницом у |
ако журно иде.{S} Још из далека опазила је, да је хаџија нешто узбуђен.{S} Хаџи-Диша не даде јо |
купила свећицу од једне паре и запалила је пред иконом са уобичајеним уздахом: „Јово, теби свећ |
вало преко црне иконе у углу.{S} Чинила је све, само да не мисли на оно најстрашније.{S} Али у |
p> <p>Женидба са лепом Гркињом начинила је потпун прелом у животу кир-Дишином.{S} Све се то опа |
е човек.</p> <p>Страшна новост начинила је од иначе мирног и спокојнога Дишинога лица право стр |
/p> <p>Кир-Дишина домаћа невоља учинила је читав преврат у његовим погледима.{S} Колико је пати |
све гатаре; за једанаест година попила је она бар три ливаде свакојаких трава, а он, пуних јед |
у пажњу чаршије и кир-Ламбрину, сносила је стојички свој удовички бол и, као под неком магијско |
амној ћерамиди хаџијнога крова трептила је у оној сунчаној ведрини зелена чуваркућа, што се над |
<p>Када се тетка Маца вратила, затекла је ћерку у мутваку како седи на шамлици, подлактила гла |
жда изгубити.{S} А уз ово осећање расла је упоредо и она бојазан, да ће <pb n="93" /> постати п |
и зета без какве такве утехе.{S} Изишла је за њим и на све могућне начине гледела је, да стиша |
S} Али пре него што је пристала, отишла је кума-Думиници и кира-Мани, да им се на Дишино тврдог |
ика, туђа кост, па још удовица?!{S} Ама је ли она удовица само, бежи од ње три конака, да ти не |
и поче се крстити.</p> <p>— О, анатема је и са женом, шта јој све неће пасти на ум!{S} О, о, о |
ационални ипак умекшају.{S} Међу Србима је било већ такових људи, који, и ако не имађаху ни кап |
сете од свију балканских нација, којима је ондашњи Београд био насељен, а тројани, као од брега |
а не миче, већ гледа у врата, на којима је стојао мајстор Диша.</p> <p>— Шта си се запањио, пез |
лога броја српских познаника, са којима је до своје женидбе какве такве везе одржавао.</p> <p>И |
атима од власти и свештенства, у којима је описана <pb n="193" /> историја светога ексера и как |
о томе, па многе нероткиње, међу којима је било и сасвим непознатих јој жена, долазиле су, да в |
<p>Дуго је тако премишљао.{S} У мислима је гледао већ, како га носе на гробље, а Лепосава нарич |
песницом у главу.</p> <p>Сутра дан Дума је отишао суду, да још с те стране покуша.{S} Али Диша |
/> увлачи у њихово друштво.{S} Кир-Дума је муке мучио; навукао себи беду на врат, па сада не зн |
о њиховој штићеници.</p> <p>Но кир-Дума је био човек од оних разложитих људи, који је ствари од |
оји се примио за старога свата.{S} Кума је већ изабрао: газда Николу, мумџију (онога чију је кћ |
... стење Диша — нисам ја кир... погана је то реч; то је грчка реч!...</p> <p>— Тако, тако мајс |
зуби цвокоћу од страха.</p> <p>Три дана је мајстор Диша крупно премишљао и овај сан, или боље р |
<p>Обе куме овеселише се.{S} Кира-Мана је предвиђала да ће се у кући повратити стари дани, они |
ста му сада потпуно јасно.{S} Кира-Мана је <pb n="60" /> за цело знала нешто више, него ли што |
ло о томе расправљати.</p> <p>Кира-Мана је силно волела свога Ламбру, а имала је и ту добру стр |
ати, није ни помишљао.</p> <p>Кира-Мана је стрпељиво чекала; али и стрплењу најверније жене нај |
смиље жутом надстрешницом.{S} Ћира-Мана је баш силазила с доксата и, кад угледа Јанићија, како |
да ти је све помрло; хајде овамо, нана је у мутваку.</p> <p>Али Јанићије не миче, него ћути и |
milestone unit="subSection" /> <p>Чудна је судбина човечја.{S} Нити зна од чега ће умрети ни од |
ена <pb n="44" /> онога и пари.{S} Жена је како едно слушкиња на свој човек, а ти си њен господ |
риличи једној устабашиници.{S} Однесена је под еснафским барјаком; а после укопа све, што је до |
вакога часа слао до кира-Мане, да сазна је ли кир-Ламбре код куће.</p> <p>Али прође и три дана, |
па тек онда да га дарује. — Но судбина је ваљда тако хтела, да Јанићије добије ону ћушку и да |
не пострада.{S} Јер, најпосле, трговина је једна вештина, а људи који купују нису слепци, па да |
вра је била пуна; Маца није жалила, она је у овом изобиљу јела излила све обиље своје материнск |
и искашљивао се, не би ли га чула, она је у мутваку певушила што или би се с мајком разговарал |
а-Анастасија није само расположена, она је ове вечери била управо одушевљена.{S} Прам јасне мес |
етири стране, разнесу.{S} Напротив, она је била од оно мало жена, које су умеле не само да туђу |
су се жене „на коме добу“ налазиле, она је била неопходна; а оне жене, опет, које чезнуше за де |
Анастасија?{S} Ако за њу разбирате, она је на вилает.{S} И едну писму је послала; иска да ви из |
а, зажмурила или открила трепавице, она је увек видела једно: некакву грану о којој је висио Ја |
суда да дође у Београд, да се суди, она је из Галца одговорила, да јој Диша ништа не треба: „а |
е запиштале пред њезиним капиџиком, она је још гдешто довршавала по кући, па се толико око расп |
мало пажње, разговарао са пуницом, она је ћутала, па, ако је имала што да му каже, то је говор |
вукла.{S} Цео тај дан, и сутра дан, она је, као када је била здрава, радила по кући и отимала с |
раво у срце; а што је најгоре било, она је била толико <pb n="136" /> одана вољи своје матере и |
икада.{S} Ни сама не знајући зашто, она је предосећала и слутила нешто нејасно, нешто што ће се |
враћа и да више неће да зна за њу, она је бризнула у плач и стала толико лелекати, да је своји |
и дреје познајем.</p> <p>— Па то... она је једна... једна...</p> <p>Али Диша не беше у стању да |
д јутрос.</p> <p>Лепосава пребледе; она је најбоље знала, шта се све могло са Јанићијем десити. |
ш ни мало не би криво, што ленчује; она је по кући весело певала, радила своје послове, а ту бр |
у је сад наместо најстарије сестре; она је по чаршији бирала за ново ћурче и свилу за свадбену |
ским, грчким, цинцарским и српским; она је била увек пуна домаћих новости, а умела их је тако п |
верније жене најпосле дође крај.{S} Она је већ почела да размишљава, на који би начин могла да |
pb n="219" /> материјални рачун.{S} Она је Јанићија волела; гледала је у њега, као што је некад |
Диши некако подсмешљиво звучао. — А она је одмах после њега изишла, и оде на ову страну.</p> <p |
о њима слуша.{S} Баш прошле године она је олакшала некој Маци Брњошевој.{S} Та Маца није за ду |
са џезвом кафе и два филџана.{S} И она је била нешто мало раскомоћена, без јелечета око снаге |
ијег члана фамилије.{S} Једном речи она је била: „тетка“, мила и добро дошла свакоме.{S} Али, к |
издужила.{S} Уз припомоћ кир-Думину она је од тога времена сама надгледала Ламбрину радњу и оба |
атити!</p> <p>У таквоме расположењу она је најрадије окретала на тужну арију, а од песама јој п |
их суза успомени на свога кир-Бенџу она је одиграла чочек-аваси и смејући се загрлила дебели ја |
атили прстен?</p> <p>— Па... ето, радња је, посао се прави; а ја би хтео кира-Анастасијине паре |
пропустио, и за ових седам месеци радња је процветала много боље, него ли што је пре тога било. |
искрено радовао наслеђу свога кума, па је почео у шали да гони кира-Анастасију да пожури, те д |
а је Лепосава испрошена и обележена, па је тако и урадила.{S} Другарице Лепосавине сјатише се, |
ио, Лепосава је била врло замишљена, па је по десет и двадесет пута истрчавала капиџику, да га |
остане чврст и непомичан као стена, па је тако и урадио.{S} Кира-Анастасија, навикнута да, на |
је прва чула њен врисак и онај пад, па је, као без душе, утрчала у мутвак.{S} Запрепастила се, |
p>Анастасија је стајала насред собе, па је тако апатично и са тужним изразом лица посматрала об |
ашто да робијам због једне ороспије, па је отерах.{S} Ти си <pb n="148" /> друго, ти си добра д |
страни.{S} Није могао да се уплеће, па је пред мајстором ћутао; али, кад је био сам у мутваку, |
ло зажмури, присебност јој се врати, па је целога дана, као невеста, по тадашњем обичају, одсто |
ве забуне, притрча руци мајсторовој, па је са осталим шегртима целива, а бошчу прихвати и пође |
рива, што се убио; он је мене волео, па је због мене то!</p> <p>И ова слика, коју је тако замис |
ло!</p> <p>Тетка Маца је увиђала то, па је и предузела кућу у своје руке толико, да хаџи-Диша н |
еђ прсте, отре јој блато о антерију, па је опет врати на старо место, да је удели оном трећем, |
љака, да му чува овце само за храну, па је код њега остао све до свога повратка у Београд.</p> |
дно ваљано девојче, убити јој срећу, па је оставити!{S} Сирото дете!{S} Како те је уважавала, к |
свој оронули морални углед у еснафу, па је <pb n="142" /> и у томе нехотично успео.{S} И не сам |
ије изоставио ни јутрењу ни вечерњу; па је прве године обећавао Богу пет ока чистога воска, и с |
ји тако и по Румунији и Грчкој.{S} Капа је та грчког, византијског порекла.</note> <note xml:id |
се за покој душе чиме заложи.{S} Совра је била пуна; Маца није жалила, она је у овом изобиљу ј |
мрети ни од чега оздравити.{S} До скора је мајстор Диша мислио, да не може преболети своју дома |
тиснувши девојчици у шаку пару, изгура је на капиџик, али је на улицу не пропусти, пре него ли |
ја му се топи у крви.</p> <p>— Кир-Диса је диваљ човек — Србин је, бре; што може да се чека од |
удовицу удај! — казао је кир-Дума; а та је реч, као крилата, пролетела кроза све махале испод Д |
а-Мацина. —</p> <p>— Шта ћеш?{S} Запита је Јанићије.</p> <p>— Је ли ту чика-Диша?</p> <p>— Шта |
ошуљицу.</p> <p>— Љутиш ли се? — запита је шапћући.</p> <p>Лепосава намешта посуђе и не одговор |
</p> <p>— Знаш ли ко је дошао? — запита је још са сокака.</p> <p>— Ко, море?</p> <p>— Кир-Ламбр |
воде.</p> <p>— Па баш сигурно? — запита је Диша скинувши поглед са онога гнезда и погледавши ра |
<p>Диша извади кесу за појасом, одмота је и метну пред светога човека четири гроша; поздрави г |
Тетка-Мацо, ти си поштена жена, грехота је да кријеш оно што ми образ каља — очајно промуца Диш |
м, хоће ли се сетити да ми плате; доста је што овима бадава вучем читав пртљаг.</p> <p>У кварти |
тињски несташлук избијао.</p> <p>— Љута је! — помисли Јанићије и стаде му криво што је и помишљ |
речи, између ове четири душе постигнута је права хармонија и њихов живот текао је одмерено, тих |
је шта има ново или да сам исприча, шта је данас или јуче чуо.{S} Лепе, турске чесме, озидане о |
е могући још никако да се разабере, шта је све то у овоме часу било.</p> <p>Лепосава прва дође |
скривене главе и без мушке заштите, шта је могла друго него да о бошчу, припасану око шарених ш |
ди, поче се на све стране нагађати, шта је томе узрок.{S} Разуме се, да је било сијасет прича и |
а пожали.</p> <p>Може се помислити, шта је све преживео Јанићије за ово време!{S} Час по час са |
јстор Диша није ни здрав заборавио, шта је <pb n="121" /> у болести Богу обећао.{S} Само није х |
се роде деца.{S} Ама ти и не знаш, шта је све овде дервиш записао.{S} Некрштена душа ради са н |
ти овде?“</p> <p>— Тражим чест!{S} Шта је ово? — запита раздражено фудул-Стаменка и поднесе му |
мишљавати о свему што се десило.{S} Шта је све било ноћас?{S} Ето: код фудул-Стаменке прекужио |
н како приличи честитоме човеку.{S} Шта је то изнети на глас једно ваљано девојче, убити јој ср |
ацино лице.</p> <p>— Нађе ли је?{S} Шта је казала?</p> <p>— Нађох... код фудул-Стаменке, — рече |
му под нос пуну шаку женске косе. — Шта је ово?{S} Тако ли си научио ону твоју... твоју... да м |
аса закука.</p> <pb n="222" /> <p>— Шта је? — викну усплахирено хаџија и скочи са свога дивана. |
олугласно:</p> <p>— Газда!</p> <p>— Шта је? — запита Диша и дође мутваку.</p> <p>— Може ли да с |
о.</p> <p>— Јанићије, бре!</p> <p>— Шта је? — обрецну се Јанићије.</p> <p>— Од куда ти?{S} Зар |
авин:</p> <p>— Нано, нано!</p> <p>— Шта је?{S} Што сабајле толико вичеш? — одазва се Маца и иза |
дну покрупнију мрву хлеба.</p> <p>— Шта је тамо? — запита Диша плашљиво.</p> <p>Јанићије подиже |
задуван од силног трчања.</p> <p>— Шта је тамо? — запита хаџија, узнемирен <pb n="209" /> од о |
ије било да толико одоцни.</p> <p>— Шта је томе момку, те је од неког времена постао сасвим дру |
ини и од чуда се прекрсти.</p> <p>— Шта је?... запита Диша, кога овакав неодређени израз на Мац |
ићију ударише сузе на очи.</p> <p>— Шта је, море, те плачеш?</p> <p>— Отерао ме газда!...</p> < |
се очи у очи са мајстором.</p> <p>— Шта је, бре? — Како си ми образ чувао?</p> <p>Јанићију се о |
руци, упаде шегрче у собу.</p> <p>— Шта је?{S} Нађе ли га? — запита Диша осорљиво.</p> <p>— Нађ |
остави судове и дотрча му.</p> <p>— Шта је, море, што си подупро капију? — рече му весело и дрп |
да постанеш уседелица.</p> <p>— Ама шта је теби, мајко; ко ти за Јанићија говори? — плашљиво пр |
севну у памети, није била, да сазна шта је са његовом женом.{S} За њега је она постала сада сас |
аменка <pb n="104" /> слушајући све шта је кира-Анастасија претрпела.</p> <p>— Не сум му ни ја |
и он исприча газда-Диши потанко све шта је било и како га је кира-Анастасија после митила; па ч |
p>А кад би причао све, где је био и шта је радио, само би још више пред Лепосавом утврдио колик |
зебњом очекивао шегрта, да му јави шта је код куће.</p> <p>Јанићије опет, кад год га Маца није |
па и гдекоји човек истрча, да види шта је, а на капиџицима од башта начичкале се младе жене и |
ударац и завирила у мутвак, да види шта је.</p> <p>Али Јанићије мукну на њу бичјим гласом, те т |
ј — да ти покажем нешто.{S} Знаш ли шта је овде?</p> <p>— Не знам, зете! — одговори Маца и забр |
им уснама слатко успава.</p> <p>Али шта је вечито? — И живот као ветар прође, а камо ли једно т |
Је ли он муж и господар у кући, или шта је? — Он отвори врата, извири на ћошку, па, кад је ни т |
— Које?</p> <p>— Белћим не знамо ми шта је у башти закопала?</p> <p>Тетка Маца сада већ није им |
а... поче Анастасија, али не доврши шта је хтела рећи, већ удари у такав хистерични плач, да му |
раскида да се њоме ожени.{S} Оно, у шта је био сигуран, то је, да је девојка честита и за цело |
овица, кој да гу води.{S} Него знаш шта је?{S} Кира-Анастасија да удамо!</p> <p>Не може се рећи |
<milestone unit="subSection" /> <p>Шта је мајстор-Дишу нагонило, да онако нагло врати прстен, |
да ти се пре сватова догоди.</p> <p>Шта је после овога било, Лепосава није знала.{S} Сећала се |
људима грчке народности.</p> <p>— Кафа је за људе а не за фукару.{S} Ко је још говеда појио ка |
ик — обрецну се Маца. — Мислиш ти, Маца је слепа, па не види шта ти радиш, јел’?</p> <p>Лепосав |
ек за вечером наместо вина пио.{S} Маца је предузела домазлук, неговала она три сирочета, па, п |
а скупоћу и велике трошкове, тетка Маца је <pb n="171" /> ипак мало по мало успела, да надвлада |
м стварима чује.{S} Међутим, тетка Маца је у својој дугој пракси видела и такве ствари, од који |
а би тек од њих било!</p> <p>Тетка Маца је увиђала то, па је и предузела кућу у своје руке толи |
око дванаест година.</p> <p>Тетка Маца је међу женама свих редова уживала велико поверење и би |
е му низ лице кануше.</p> <p>Тетка Маца је опазила из мутвака ово, али се учини свему невешта; |
еми разговор продужи.</p> <p>Тетка Маца је застала мало, да се поздрави са једном комшијницом, |
зиноме доброме гласу.</p> <p>Тетка Маца је то таким одлучним гласом исказала, да су комшинице о |
Лепосаву.</p> <p>Али овога вечера Маца је била узнемиренија него ли икада.{S} Ни сама не знају |
још, како му момак објасни, тетка-Маца је била врло љутита и поручила му: ако одмах не дође, о |
што му је на срцу лежало.{S} Тетка-Маца је развезла да прича о мајстор-Дишиноме уважењу и о том |
ци, затече Лепосаву саму.{S} Тетка-Маца је отишла једној жени, која је тога дана принову чекала |
а по чаршији не пуца.</p> <p>Тетка-Маца је прихватила Дишину молбу, забрадила главу шамијом и о |
фу, на кога је тако свикао.</p> <p>Маца је опет бринула за Јанићија из сасвим других обзира.{S} |
лико је дуга паде на земљу.</p> <p>Маца је прва чула њен врисак и онај пад, па је, као без душе |
асији и бацио јој га пред ноге, удовица је са страхом погледала у Јанићија; а кад јој је овај к |
о је читав породични савет.{S} Думиница је тешила кира-Ману, која је тога дана, пред зору, добе |
а покојнога кир-Бенџе.{S} Кира-Думиница је свакога јутра, када им мужеви оду у дућан, или прела |
честито у Лепосавиним недрима, а пуница је већ од ћерке сазнала и саопштила зету добру вест.</p |
служећи у Грко-цинцара на занату, Диша је постепено примио све навике и погледе својих мајстор |
.{S} Свечано ћутање овлада у соби; Диша је скрушено очекивао на бујицу прекора, али тетка Маца |
<p>Тако је било и овога јутра.{S} Диша је зором отишао у дућан наредивши Јанићију, да му сваки |
новац ће му дати, кад се врати.{S} Диша је и њима обећао, али као човек од рачуна одлучио је, д |
о више.{S} Око поноћи — прича он — Диша је пробао да отвори капиџик своје прошенице, па када ни |
да Диша бацио за њим.</p> <p>Газда Диша је седао мирно, опсецао коже за јеменије и испод очију |
главе и погледајући у небо.{S} Али Диша је већ далеко одмакао, завио за сокак и отишао својој к |
удућега младожење и младе, мајстор Диша је пливао у дупломе задовољству: ожениће се најлепшом у |
нчања све ближе примицаху, мајстор Диша је све нестрпељивији бивао.{S} Баш је чезнуо да се на н |
, а судбина друго ради.{S} Мајстор Диша је већ у велико припремао, што му је било потребно, да |
се, да ближе приступи.{S} Мајстор Диша је са пуно чежње неколико тренутака одмеравао овај стас |
што би намерно смислио.{S} Мајстор Диша је, пре него што се Јанићије вратио из бербернице, већ |
сватове кира-Анастасије. — Мајстор Диша је ову сплетку у потпуности њеној поверио тек кира-Думи |
е, по реду, јави.</p> <p>— Мајстор Диша је наш човек, право Грекос.{S} Јазук, сто га не роди гр |
/> Ти само накриви фес, а мајстор Диша је један по један! — одговори тетка-Маца и кришом, испо |
ред тако снажним разлозима мајстор Диша је попустио; а осем тога, он је и иначе уважавао своју |
седећи. —</p> <p>Тога дана мајстор Диша је у залуд очекивао Јанићија, да се врати; њега не би н |
пртљаг.</p> <p>У квартиру мајстор Диша је имао још једнога друга, сапутника, који му је био во |
не оглобе.{S} Главан новац мајстор Диша је, као и обично што је на путу радио, метнуо у ћемер и |
де!</p> <pb n="138" /> <p>Мајстор Диша је и на томе ћепенку чуо за јутрошњи догађај.{S} Па ни |
ућу.</p> <pb n="109" /> <p>Мајстор Диша је као кроз маглу слушао, и место икакве речи тек би по |
ne unit="subSection" /> <p>Мајстор Диша је пожњео све користи.{S} Српска чаршија прихватила га |
ne unit="subSection" /> <p>Мајстор Диша је у истини био човек срећне звезде.{S} Чему год се ниј |
гледала на капиџик.</p> <p>Мајстор Диша је, од времена на време, слао своје „чираке“, да се нађ |
оварали у гомили овога света, хаџи-Диша је достојанствено стојао код крме и побожно пропуштао и |
, да јој чело главе метне.{S} Хаџи-Диша је збуњено гледао ово немо улажење и излажење из куће, |
цом.</p> <p>После недеље дана хаџи-Диша је успео да се прибере.{S} Одмахнуо је руком и рекао: „ |
ни кесе ни новца нема.</p> <p>Хаџи-Диша је престрашено викнуо, кад уместо кесе извуче из недара |
и нежно помилова кћер.</p> <p>Хаџи-Диша је био задовољан свим што је у кући и радњи затекао.{S} |
настасију сачува од неприлика, кир-Диша је још једаред дошао кући, па, кад се уверио да је капи |
<p>Измоштен душевним патњама, кир-Диша је започео нагло венути.{S} Оно пространо лице са затег |
кафу не <pb n="107" /> попије, кир-Диша је као на угљевљу седео у тетка-МациноЈ кући, час по ус |
дноси.</p> <p>А како који дан, кир-Диша је све жудније погледао у насмејане очи своје жене, оче |
омити.{S} Али се преварила.{S} Кир-Диша је овога пута одлучио, да остане чврст и непомичан као |
, то јој ипак није помогло.{S} Кир-Диша је упорно тражио наследника, те кира-Анастасија немаде |
од своје софре као понуду.{S} Кир-Диша је ову нежну пажњу примао захвално, па, и ако је био ва |
овала у такву претпоставку.{S} Кир-Диша је ревносно пазио на свако парче кожице <pb n="64" /> у |
и, јер то беше грчка махала; а кир-Диша је сада постао највећи враг Грцима.{S} А како на улици |
гледање њихових мужева.</p> <p>Кир-Диша је већ неколико пута прошао онуда, али кад год би углед |
А тако се баш и десило.</p> <p>Кир-Диша је имао у Пожаревцу једног стрица, коме под старост пом |
вечери, када је он спавао, мајстор-Диша је гостио своје званице.{S} Отишао је сам до кир-Ламбре |
је већ петнаесту годину, а мајстор-Диша је добар газда и човек „тихе нарави“, па, као вели, ако |
и године без фајду.</p> <p>Мајстор-Диша је био потпуно задовољан.{S} Баш да и није кир-Дума при |
би полиција морала трагати!</p> <p>Диша је већ у велике примао честитања по раним ћепенцима.</p |
стрела пролети кроза свет.</p> <p>Диша је избегавао, да од своје стране даде каквог му драго о |
ilestone unit="subSection" /> <p>Погреб је био као што и приличи једној устабашиници.{S} Однесе |
свидело.</p> <p>— Мука га изела, какав је постао! — рече једаред љутито Лепосава, причајући ча |
оно? — зачуди се Лепосава. — Их, какав је!{S} Што је пустио оно чудо од браде?</p> <p>— Море, |
ри, запитао хаџи-Зосима:</p> <p>— Какав је то погани милет, што не верује више у Бога и пљује н |
> <p>— Јеси јунак! — рече Маца. — Такав је био и онај мој: као од брега одваљен!{S} Није се тај |
, џанум, да остариш као девојче!{S} Бог је наредио на жена, да не једе џабе лебац, — вели кира- |
ође, тумара по соби, па онда, онда, кад је ја питам: „Што нас остави, бре?“ а она ми каже: „Он |
омишљао на ово, а нарочито од онда, кад је кира-Ламбриница почела нагло венути и потајно довлач |
, који дан из дан равномерно јавља, кад је време ручку, кад вечери.</p> <p>— Само да ме Господ |
отвори врата, извири на ћошку, па, кад је ни тамо не спази, поче викати:</p> <p>— Куде си откр |
иц и ако није био позван у сватове, кад је чуо да му се синовац оженио, а како је био самохран, |
је за кратко трајало, а већ после, кад је прошапутала оно: „хоћу“, она мало зажмури, присебнос |
ми одмах ни казала, него тек јуче, кад је болови стигоше.</p> <p>Но како му драго, хаџија је б |
нисам ни била у мутваку но у соби, кад је то урадила.{S} И није ми одмах ни казала, него тек ј |
у жену?{S} Је ли то правда, шта ли, кад је знао каква је она, па још да ми кумује, кумство га у |
на земљу.{S} Пожурио је кући, али, кад је дошао пред капиџик и чуо оно нарицање, застаде за не |
дошао?</p> <p>Завири у мутвак, али, кад је ни тамо не нађе, шкрипну зубима.{S} Инако надраженом |
е, па је пред мајстором ћутао; али, кад је био сам у мутваку, онда је отворено и без зазора раз |
је он тек из далека напоменуо Думи, кад је споменуо како удовица у поноћи стоји на капиџику као |
остивити.</p> <p>Јанићије се збуни, кад је угледа на прагу дућана, заби главу у посао, па се уч |
латиш за ово спацирање по комшилук, кад је муж код кућа, ели Ламбре неће бити жив!</p> <p>— Доб |
ивудаву улицу.{S} Није знао ни сам, кад је пре стигао пред капиџик мајсторове куће.{S} Покуша д |
м почео увиђати, како је пренаглио, кад је прстен вратио само зато, што му је некаква комшиница |
ексера.{S} Оно, што је све осетио, кад је целивао, и тако нагло исцељење од искушења, које му |
оме свету дочепале.</p> <p>Сад већ, кад је дошао до овога уверења, није имао више нигде излаза. |
луп метне и очисти.{S} На повратку, кад је завила у своје сокаче, срете се са Канчетом, која је |
није имао.{S} О светоме Спиридону, кад је еснаф славио, они су увек позајмљивали барјак од пал |
масла, што ће се у кући потрошити; кад је правио туршију од белога лука, он би пребројао све г |
је необично тужна и усплахирена.{S} Кад је видела да кир-Ламбре никако не може изићи на улицу, |
вичиној кући није било друкчије.{S} Кад је Јанићије однео прстен кира-Анастасији и бацио јој га |
ави посао и како му он није дао.{S} Кад је сутра дан Јанићије однео једне јеменије тетка-Маци, |
држала тетка Маца о своме врату.{S} Кад је хаџија прегледао све рачуне и уверио се о неоспорној |
аџи-Зосим га је пажљиво саслушао, а кад је Диша изјавио, да ће одмах на пут и да од силне бриге |
пипао једну аспру (1/3 од паре), па кад је напипа, приступи просјаку, тисне му је у шаке, а дру |
ко-цинцарским званицама дали реч, и кад је мајстор Диша са нестрпљењем бројао дане, догоди се о |
записе.{S} И одмах се осетила; али кад је отишла у буџак, добила је нешто што не би ни налик н |
о него да изиђе на поље.</p> <p>Тек кад је био на доксату, он се окрете соби, у којој му жена с |
о, причао је, како је, у ономе часу кад је Јанићије отрчао по воду, угледао, како у собу улете |
страну.{S} Но то беше тренутно, баш кад је потегао за кваку од капиџика.</p> <p>Али кад уђе у с |
астом, хладном као месечина.</p> <p>Кад је Маца ушла у собу, Лепосава је већ била мртва.{S} Јан |
а путу између Софије и Ниша.</p> <p>Кад је чула да јој је муж умро и сахрањен тамо далеко, фуду |
може још који часак остати.</p> <p>Кад је кир-Ламбре дознао за срамоту, коју је начинио Диша, |
човек погађати до миле воље.{S} Ономад је један хаџија откупио од некога испосника мајку Божју |
ико дана истопила као грудву снега, сад је прешла на кир-Думу.{S} Целе ноћи претурао се по пост |
тку наслутила, да је Јанићије одао, сад је јасно видела.</p> <p>И за чудо, место да је ово сазн |
абра.</p> <p>— Не бој се, кир-Дишо, сад је све добро! — одазва се на овај уздах тетка-Маца.</p> |
S} На пољу удахну свежа ваздуха.{S} Сад је био потпуно освећен; можда није требао баш тако да у |
иридоном у дугачкој седој бради.{S} Сад је и хаџија обрастао у дугу, јако проседелу браду, која |
— Каажу.... веле: узе јој образ, па сад је оставља!</p> <p>Диша поскочи, као да га је иглом боц |
ма као и пређе распиње.{S} Шта више сад је, (разуме се у пратњи Јанићија Бика) пролазећи кроз г |
примора, да му у радњи остане; али сад је већ сасвим друкчије.{S} Јанићије је зрео човек; има |
шкрипну зубима.{S} Инако надраженом сад је било довољно, да сав нагомилани јед окрене противу с |
и, кад дође и оде из дућана.</p> <p>Сад је кир-Диша био потпуно усамљен; изгубио је грчке прија |
ти, да му омилим моје Канче.</p> <p>Сад је и самоме мајстор-Диши било чудно, како је могао тако |
а је са овим питањем на чисто и кад год је она слика кира-Анастасије заједно са свима оним слат |
је што и Анастасија.</p> <p>Али кад год је покушао да јој каже, увек га је неко предосећање зад |
/p> <p>Мајстор-Диши би сасвим ново; куд је он на то и помишљао!{S} И он се као запањен загледа |
ор Диша оста без наследника.{S} У залуд је мајстор Диша бечио очи и очекивао тај срећни дан, Ле |
што год му је тетка Маца наредила, све је вршио па најпосле и певао и мукао толико, да је пред |
м недрима и голим до рамена рукама, све је живље скакутала по соби, па онда одједаред одлетела |
војачке ћуди; и што се више отимао, све је више подлегао оном немилостивоме осећају, у који се |
што је дубље залазила у удовиштво, све је лепша бивала, тако, да о трогодишњем парастосу не бе |
кова свежега пролећа он није чуо, — све је то било и сувише слабо да га изведе из неме дубине у |
маћицу од злих очију сачува.</p> <p>Све је то тако, али он није могао ни помислити да тако што |
која ће у часу постати дело.</p> <p>Све је то опажао кир-Ламбре, те колико га је срце вукло Ана |
о рикну, избљува велики ексер и нестаде је.</p> <p>— Сад народ у гомилама хрли пустињаку са Вит |
Јанићије однео код тетка-Маце.{S} Овде је био сигуран да их, до повратка кир-Дишинога неће ник |
и задувано запита Ламбре.</p> <p>— Овде је!{S} Ама шта си се уплашио?{S} Да ниси угануо ногу?</ |
обнављало се готово у свима кућама, где је тетка-Маца навраћала, да разбере о кира-Анастасији.< |
е из дућана и споредним сокачићима, где је у ово доба најмање света, стиже пред своју кућу.</p> |
о томе.</p> <p>А кад би причао све, где је био и шта је радио, само би још више пред Лепосавом |
, а над земљом, нарочито око чешме, где је било увек по мало блата, игрукала је провидна јара, |
али никако не може да се разабере, где је и шта се то око њега догађа. <pb n="61" /> Заборавио |
. твоју...{S} Косе ћу јој ишчупати, где је сретнем!{S} Криво је моје Канче, што ви вадите очи.{ |
ли све у реду; завирио и у мутвак, где је Јанићије стојао и очекивао на заповести.</p> <p>А ка |
можда ћеш пљунути баш на оно место, где је Спаситељ стојао или где је своје уморно свето тело о |
ном, он устаде са постеље у дућану, где је са „чирацима“ спавао, изиђе у авлију, седе на један |
аједно са кира-Анастасијом у Галцу, где је отворио малу бакалницу, а у <pb n="114" /> њој крчми |
у као своје, а цвеће метала у чашу, где је мирисало, докле га не би заменила другим, свежијим к |
о стушти лице, кад чу <pb n="69" /> где је оставио ствари; али опет то јој није изгледало онако |
</p> <pb n="202" /> <p>— Где је?{S} Где је? — запита Лепосава и радознало поче да прелеће очима |
га барјака.</p> <pb n="202" /> <p>— Где је?{S} Где је? — запита Лепосава и радознало поче да пр |
а па Мацу и изиђе из собе.</p> <p>— Где је онај запис? —упита Диша, кад њих троје осташе сами.< |
Диша згледаше се зачуђено.</p> <p>— Где је остао?</p> <p>— Код ћор-Ахмета, — пије.</p> <p>— Пиј |
х троје ћутке и замишљено.</p> <p>— Где је то себи? — рече Јанићије.</p> <p>— Пола године док о |
годило?{S} Момци су, слуге су то; а где је слуга сачувао газдин новац?</p> <p>И стотину мисли с |
прекрсти.</p> <pb n="218" /> <p>— А где је Јанићије?</p> <p>— Не знам ни сама, што га до овога |
олико?{S} Није код куће.</p> <p>— А где је?</p> <p>— Мало час беше ту кир-Ламбре, па оде — одго |
к’смет, сто кажу Турци.</p> <p>— А где је она? — упаде Диша у реч страшљиво.</p> <p>— Разбират |
ну, као човека, који је целога века где је год могао штедео, па сад одједаред види, како му се |
ругао као гоч (бубањ), да се не зна где је шири, да ли у леђима или у појасу, да му је лице као |
шегрче снебивајући се.</p> <p>— Па где је, што не долази?</p> <p>— Он каже: да неће!</p> <p>Ма |
>Хаџи-Диша“.</p> <pb n="6" /> <p>Па где је сада тај „памјатник?“ Зађите у старо београдско гроб |
ри од забуне, застаде, да се обазре где је.{S} Пред њиме је треперило широко Дунаво а за њим се |
а чистину, где су јеврејске баште и где је, пре седам година, први пут чуо ону песмицу, што му |
цине куће не зна се, па тако исто и где је провео прву ноћ без жене.{S} Тек сутра дан не беше г |
о место, где је Спаситељ стојао или где је своје уморно свето тело одмарао; а пљунути на такво |
у Галцу.</p> <p>Ма да није знао ни где је Галац, ни како се до њега може доћи, па ни то, с чим |
ега догађа. <pb n="61" /> Заборавио где је, па премислио да му се лопови увукли у кућу, те у ма |
вога дана није смео ни прићи дућану где је мајстор Диша ревносно чекао, неће ли га угледати, те |
царима уживала најбољи глас.</p> <p>Где је Диша после овога најтежег удара отишао из тетка-Маци |
ање, кад Јанићије зграби Лепосаву, диже је на руке тако лако као дете од две године и понесе је |
" /> мајстор-Дишинога доласка, Јанићије је живео као мали султан.</p> <p>Посластице и услужност |
ништа не тиче.</p> <p>Међутим, Јанићије је са гужвом кир-Ламбринога одела стигао у дућан и сав |
ше.</p> <p>И тако, дан из дан, Јанићије је све више подлегао ономе тешкоме осећању, од кога се |
је Диша код тетка-Маце остао, Јанићије је седео у дућану и са неком стрепњом очекивао на повра |
рабри, кад спази матер. — Ево, Јанићије је дошао, ама не знам шта му је.</p> <p>— Бог с тобом, |
ог једнога ни због другога.{S} Јанићије је осећао, да та рука, што га тако често лупа по леђима |
рдије, као оно о сватовима.{S} Јанићије је све то драговољно изводио и био је увек задовољан, к |
кад ће да га отвори и дође.{S} Јанићије је моје дете; добар је и волим га.{S} Али он је још слу |
сад је већ сасвим друкчије.{S} Јанићије је зрео човек; има већ и мали капитал од толикогодишњег |
ркосно и продужи пут ћутке.{S} Јанићије је ишао поред ње мало збуњен, што му баш ни речи не одг |
није и стаде их разгледати.{S} Јанићије је гледаше нетремице и чисто му лакну, кад виде да јој |
едеља нема господара у њој.{S} Јанићије је тако савесно водио послове, надгледао радњу и сакупљ |
ећ хаџија са својим калфом.{S} Јанићије је обично увек пре мајстора долазио а Диша опет није ни |
ако збуњена отрча у кућу.{S} А Јанићије је дуго и дуго стојао забленут и зачуђен оним, што је о |
ладаше.</p> <pb n="76" /> <p>А Јанићије је те шамаре заједно са газдиним хлебом гутао и чувао и |
<p>Још од кир-Дишиних сватова Јанићије је намрзао на првога пријатеља газдинога и када год га |
жати.</p> <p>До овога догађаја Јанићије је био само дечак, безбрижан, весео; а овај догађај и о |
ј ситници говори.</p> <p>— Ама Јанићије је донео дреје овде.</p> <p>— А од куда бих ја знала да |
дина указа.</p> <p>Рано у вече Јанићије је долазио кући, а у први освит одлазио у дућан.{S} Руч |
ве до првога сахата пред акшам Јанићије је забављао госте час песмом, час мукањем и другим лакр |
то је љубав!“</l> </quote> <p>Јанићије је слушао, како се у даљини све више и више губе страсн |
ојала иза кумових леђа.</p> <p>Јанићије је чинио све, да до краја увери себе о својој братској |
мало што није страдала.</p> <p>Јанићије је још те вечери дознао, да ће мајстор сутра звати на ч |
мо да не бризне у плач.</p> <p>Јанићије је такође немо стојао пред овом очајничком приликом, об |
родитељ, тако оставиш.</p> <p>Јанићије је ћутао и збуњено, натуштених веђа, гужвао један широк |
кад год би навратио до тетке Маце, чије је разговоре и савете тако радо слушао.</p> <p>— Све ти |
рљених груди и голих руку, дервиш, чије је лице све у браду зарасло и под високом купастом капо |
весео и задовољан.</p> <p>Али друкчије је одјекнула ова вест међу српским занатлијама и трговц |
и неколико пари мајушних јеменија, које је кришом, кроз три године, убацивао у башту младе удов |
Разносио је „каранфил“ званицама, које је мајстор Диша, као младожења, од своје стране, позвао |
<p>Осмога дана после овога писма, које је у кући хаџијиној изазвало сасвим противан утисак оно |
кала од свих <pb n="49" /> еснафа, које је сваке ноћи од некуда падало у њезину башту као мана |
, тек да од Јанићија сакрије сузе, које је облише.</p> <p>И тако, дан из дан, Јанићије је све в |
к — рече Маца утирући полако сузе, које је не слушаху, него једнако капаху — ако си честит, онд |
сви ови Срби, комшије и некомшије, које је толико година с презрењем дочекивао и увек држао у п |
у је обузимало неко друго осећање, које је неосетно обујимаше, чим кајик ишчезну за оне аде и и |
ајала на доксату и залевала цвеће, које је оздо на више, заједно са османлуком, сав доксат обуз |
онела 4000 гроша; а за мале новце, које је дао за еснафски барјак, постао је велики добротвор ц |
.{S} Није било јела ни посластице, које је кира-Анастасија тако вешто градила, а да најбоље зал |
м се у чаршији сазна за неверство, које је своме присноме пријатељу учинио.{S} Како ли ће само |
на време забринуто је трљао чело, које је нервозно час скупљало час у вис уздизало његове обрв |
враћао ипак оном једином осећању, које је кроза сву срџбу и гневно расположење остајало снажно |
њезину удовиштву и, можда, надама које је она управљала сасвим другим странама, само не ономе |
} То лепушкасто, свеже девојче, на које је (то је, кришом од самога себе, у себи помислио) <pb |
беспрекорно у једну гвоздењачу, од које је кључ држала тетка Маца о своме врату.{S} Кад је хаџи |
не, за којом је толико чезнуо и од које је тако жељно ишчекивао бар једнога сина.</p> <p>Какве |
ти шаком, обично је све оне шамаре које је желео спустити на туђе главе, издашно спуштао на Јан |
воде, подметну главу под лулу, из које је избијао дебели млаз хладне воде, и поче се пљускати |
љубав ни за сестринску милошту, и које је од првога сазнања свога само знало за груба извикива |
у ни радњу, а ово троје деце, ради које је чак у Јерусалим запео, шта би тек од њих било!</p> < |
о било без ове веселе женице, ради које је прегорео кира-Ману и оставио да у кући кришом уздише |
о се говори о фудул-Стаменки, ради које је, баш тих дана, газда Митар своју жену избио.</p> <p> |
дебели курјук плетене косе, преко које је слазила модра бареш-шамија, дотицао је својим крајем |
некада готовим новцем платио, и у које је сву наду полагао, букнуше у пламен.</p> <p>— Добро ј |
у мутваку као између два огња међу које је стављен, да по својој вољи изабере у који ће скочити |
вао Богу пет ока чистога воска, и сваке је године повишавао обећање, докле га није попео до цел |
ач, да му требаше повише времена, докле је како тако умири.</p> <p>— Од суза нема лек, џанум; н |
овање.</p> <p>Тако је овога часа, докле је кир-Дума говорио, мајстор-Диша размишљавао.{S} Па ип |
и три пута помиришу.</p> <p>Али, докле је хаџија са нестрпљењем гледао, како се споро примиче |
е него да очекне.</p> <p>Међутим, докле је он чекао пред доксатом и задовољно тамо амо ходао, и |
ахом запахњивало.</p> <p>Међутим, докле је кир-Диша овако очајно лутао све даље и даље од главн |
дуго остао код фудул-Стаменке; а докле је он са Анастасијом претресао све начине, како да и се |
— одговарао је самоме себи.{S} А докле је тако размишљао и брижно погледао у „бешчедну“ будућн |
збере о кира-Анастасији.</p> <p>А докле је тетка-Маца обносила водицу и у свакој кући задржаван |
/> склоно свакоме искушењу.{S} И докле је мајстор Диша забринуто и са чежњом помишљао у овој п |
ао Бог, брате, дао Бог!“</p> <p>И докле је ове речи по десет и дваест пути понављао, а просјак |
ба дирати, све докле сам не увиди докле је забраздио. „Кад му сама дуса не иска да се врне, ја |
milestone unit="subSection" /> <p>Докле је Диша код тетка-Маце остао, Јанићије је седео у дућан |
је изиђе из суда оправдан.</p> <p>Докле је он полагао заклетву, стојао је кир-Дума спрам њега, |
ни на њих није заборавио.</p> <p>Докле је жена разређивала поклон, кир-Диша зашао по кући, да |
ли, докле су је повратили себи, а после је жалила и лелекала тако искрено, да су комшинице једв |
мијама и витим минаретима.</p> <p>После је отишао у Мокри Луг.{S} Тамо се погодио код једнога г |
стрешницом и хладовитим доксатом, дотле је у тој кући ишао живот тихо и мирно, као домаћин, кој |
S} Оног Београда више нема.{S} И гробље је већ оронуло, крстаче давно изтрунуле и сви, који жив |
..</p> <p>— Па како да питам... срам ме је...</p> <p>— И мене — додаде Лепосава.</p> <pb n="173 |
нас остави, бре?“ а она ми каже: „Он ме је овамо отерао!“</p> <pb n="217" /> <p>Тетка Маца обор |
Једаред, баш после прошевине, дигао ме је као перце до појаса и шале ради три пута преко собе |
дућану свога мајстора.</p> <p>— Ако ме је и отерао, моје дреје мора ми дати; неће ваљда бити т |
е?</p> <p>— Ама, то је истина.{S} Време је, треба да се оженим; али ко је мислио на то?</p> <p> |
е докле не пронађе одбачену аспру, узме је међ прсте, отре јој блато о антерију, па је опет вра |
јој на ново старо пријатељство, за киме је сирота кира-Анастасија, као удовица, тако жељно чезн |
таде, да се обазре где је.{S} Пред њиме је треперило широко Дунаво а за њим се чула лупа дахире |
ти пред једном иконицом у соби.{S} Тиме је он исказивао захвалност <pb n="191" /> Богу, што му |
по џбуновима брао лишће кисељак и тиме је тога дана забашуривао глад.</p> <p>Али, кисељак је с |
рење његово.{S} У самој ствари то, чиме је кир-Дума кроз пријатељске савете претио, могло се вр |
и хиљаде гроша.</p> <p>Али оно, за чиме је Диша највише жудео, — <pb n="131" /> потомство које |
p>Да остане и даље у служби онога, коме је у своје време образ очувао, а који му је сада, место |
д оног прекора.</p> <p>А кир-Дума, коме је највише бучала глава од свега тога, сад више није зн |
сматрати, већ као свога господара, коме је по закону <pb n="26" /> у својину припадала и против |
ну то казује.</p> <p>Мајстор Диша, коме је већ једаред Лепосава у одбрани рекла да је угатан, с |
вога осем једног детета, Лепосаве, коме је тада могло бити око дванаест година.</p> <p>Тетка Ма |
му се онако смеје. — Ово девојче, коме је тада могло бити дванаест година, није могло никада д |
тири гроша; поздрави га, а дервиш, коме је онај млађи припаљивао наргиле, само трепну очима у з |
е њојзи него ли њеноме мужу, према коме је осећао велики решпект. — Тако је он причао њојзи, ка |
Са Јорданскога спруда Витаваре, на коме је Јован Крститељ Спаситеља крстио, дошао је један пуст |
о у главу савијеним кажипрстом, на коме је био дебео бакарни прстен са пуцетом као орах, да би |
и нису знали ни бекнути језиком на коме је Периклес усхићавао древну Јеладу, он је тек онда окр |
а стајао заципљен, као онај пањ на коме је, до мало час, седео.</p> <p>— Мозе бити, не бегенисе |
зе и својом руком одсече гајтан, о коме је висио чудотворни памук.</p> <p>Кроз махале пуче глас |
и јој уста и изгурао из мутвака, у коме је до мало час тако важне говоре водио.</p> <p>Неколико |
<pb n="95" /> <p>И овај собичак, у коме је некада тако спокојно седео по цео дан, прибирајући п |
бично на свечан начин.{S} Кајик, у коме је путовао хаџи-Диша, већ се помаљао са стране Кајабурм |
ворну моћ предао и ономе памуку, у коме је лежао.</p> <p>И од честога понављања ове историје о |
ији на то није ни мислио.{S} Одрођеноме је теже сродити се са својима, него ли туђину сродити с |
ио.{S} Да се ствар што пре оконча, томе је и сама кира-Анастасија случајно допринела.{S} На поз |
ав се зацрвене од стида.</p> <p>— А, не је истина; саг, не је истина за ваше што се прича, ха! |
тида.</p> <p>— А, не је истина; саг, не је истина за ваше што се прича, ха! — А е ли истина да |
она и не мисли!</p> <p>— Пеки, пеки, не је тешка работа! — прекиде га дервиш — До године, кад д |
а је истина; а кад се казује за вас, не је истина? — Тако ли је?</p> <p>— Ама кир-Дума, куд ја |
а она носи четири хиљаде...</p> <p>— Не је четири, џанум!{S} Три хиљади и пет стотине гроси.</p |
ви говорите; знао сам ја да кир-Диса не је човек без памету.{S} Еле, за сто сте јосте вратили п |
мало не тиче то ви да идете!{S} Кућа не је ваша него моја.{S} На поље из кућа, ти, зевзек, бре! |
води, што је у срце!</p> <p>— А деце не је никад доста!{S} То због старос викам.{S} Синови, па |
У нас се знаје за ред, а ни адет нам не је како у вас.{S} Него кад ми бидете муж, онда — друго |
ац.</p> <p>— Зато, што је пцето, што не је човек!{S} Толке године, бре брате, служиш поштено, а |
<p>— Што ме запиткујеш једнако... мене је срам! — одговори шапатом Лепосава и још више саже ли |
е даље и даље од главне чаршије, Ламбре је, као уништен, ушао у своју кућу.{S} Кад га је кира-М |
p>Што се никада није десило, кир-Ламбре је, дубоко после поноћи, дошао кући пијан као земља, и |
те да започне о главноме.{S} Кир-Ламбре је предосећао већ, да је нека друга, много важнија миса |
нко о Дишиноме непоштењу.{S} Кир-Ламбре је испричао, како је мајстор Диша одмах по прстену поку |
азно га позвао на вечеру.{S} Кир-Ламбре је с почетка збуњено примио позив, али се у брзо прибра |
алазио у овој кући.</p> <p>И кир-Ламбре је, као и Анастасија, одобравао Диши, што је тога неваљ |
уке фудул-Стаменкине.</p> <p>Кир-Ламбре је дуго остао код фудул-Стаменке; а докле је он са Анас |
у драго, искали на њојзи.</p> <p>Ламбре је дуго праскао и размишљао шта га све може снаћи, кад |
са доксата, на коме су вечерали, изнесе је у башту и поче је обносити.{S} Лепосава се у залуд с |
Јанићије и оптрчавши целу башту донесе је пред тетка-Мацу и, збуњен, као да је бекријску чашу |
ко лако као дете од две године и понесе је.</p> <p>— Гледај, тетка-Мацо! — викну он и са доксат |
ан сватова ближио се као на крилима, те је младожења у брзо заборавио на ону немилу епизоду, ра |
е.{S} Па ваљда се смиловала мајчица, те је три пута угледах, па као сваки пут ми рече: „Твоји у |
очеше да губе оне уочљиве димензије, те је антерија тужно висила на њему.{S} Дућан је отварао п |
а и оставила му на врату троје деце, те је тако, у неку руку, морао да води двоструку бригу, и |
че као у грчевима савијати и јецати, те је сад опет кир-Ламбре, заборављајући на све огреботине |
пута изненада би је дохватио шаком, те је она често више од њега примала, него ли што га је за |
к и њему — кафеџији — учинило много, те је престао да точи.</p> <p>— Па куд оде, несрећник? — з |
о обична врха, био завршен двокрако, те је личио на хаждајину жаоку, како је молују.{S} Тај дво |
одоцни.</p> <p>— Шта је томе момку, те је од неког времена постао сасвим друкчији; толико се и |
још га и сада држаше у неком заносу, те је ишао као по сну.{S} Све му се чинило, као да га је ј |
це у своје плетиво.</p> <p>— Од кога те је срам?</p> <p>— Од тебе — одговори Лепосава и продужи |
а ми каже: „Је ли бре, Јанићије, кад те је мајстор Диша погодио за магаре?“ — „Ко је магаре?“ п |
рестала удовати.</p> <p>— Мори, који те је ђаво терао да се удајеш за онај пањ? — Псетиште је о |
ас, пезевенк-башо?{S} Еле, за тој ли те је твој мајстор оставио?{S} Тако ли му чуваше кућу, а б |
је оставити!{S} Сирото дете!{S} Како те је уважавала, како ти се радовала, кад год би дошао, па |
</p> <p>— Де, де!{S} Знала сам ја; дете је то! — одговори Маца и сиђе у мутвак.</p> <p>Код мутв |
ао да се удајеш за онај пањ? — Псетиште је оно! — Тврдица, погансуз!{S} Ух, ух, што му ја нисам |
о некада, докле још и не мишљаше, да ће је судбина предати мајстор-Диши.{S} Па и овај Јанићије |
ну црту његове душе јављао страх, да ће је сада за навек можда изгубити.{S} А уз ово осећање ра |
де га из собе на авлију тешећи га да ће је она умирити.</p> <p>— Ето, то је!... промуца кир-Лам |
страдати, биће посрамљена, кира-Мана ће је на свакоме сусрету попљувати, кума-Думиница и остале |
ти, да му изгледаше <pb n="101" /> неће је моћи жив дочекати.{S} Очи су му севале грозничаво и |
и.</p> <p>А дан је био врло врео, сунце је прижижало озго, а над земљом, нарочито око чешме, гд |
, која је носила мајстор-Дишу.{S} Сунце је жегло пуном јаром, Дунав се сјактио од сунчаних зрак |
.{S} Ручак му је у дућан слат, а у вече је заједно са тетка-Мацом и Лепосавом седао за совру и |
ма што га кријеш, море, хеј?{S} Девојче је добро; сирото, ама добро — говори Станко пилећи турп |
скочила из постеље, да му отвори, поче је тући и гњавити тако, да се једва искобељала из његов |
крај, докопа покојницу за рамена и поче је трести.</p> <pb n="214" /> <p>— Лепосава!{S} Лепосав |
твак.</p> <p>За њоме дође и Маца и поче је потанко испитивати.{S} Дабоме да се и она ишчуђавала |
е су вечерали, изнесе је у башту и поче је обносити.{S} Лепосава се у залуд смејала, праћакала, |
еди овде — рече Диша Лепосави и привуче је руком до себе — Тако!{S} Па деде сада да и мени каже |
м.</p> <p>— А ти знаш нешто? — запиташе је друге и радознало погледаше у њу.</p> <p>— Па, ето, |
иса, обе, као из једнога грла, салетеше је, да послуша.</p> <p>— Грехота, џанум, да остариш као |
ако је он удовици вратио прстен, мираз је био још у његовим рукама, те тако му се чинило, као |
ри своју замисао, јер је слутила, да би је он од тога одвратио, једно што је пут за једну женск |
остајао дужан; толико пута изненада би је дохватио шаком, те је она често више од њега примала |
не би зависио ни од Дишине воље, ако би је спасао.{S} А тако се баш и десило.</p> <p>Кир-Диша ј |
а у дан за сваку своју погрешку, што би је као дете учинио, или за сваки погрешан убод шилом, к |
који је говорио много више, него што би је у стању била исказати највештија фраза песника из Ел |
ада се хтео женити.</p> <p>— Море, теби је бар лако; мушко си, газда си човек и свака би девојк |
</p> <p>— Не још, још мало.{S} Лепосави је врло тешко... бојим се... устеже Маца и не доврши, ј |
ву, не помогоше.{S} Дан из дан Лепосави је све горе и горе бивало, а кад болесница већ поче сас |
/p> <p>— Да спалим сотону!{S} Нечастиви је у њој, а ово је кућа христијанска! — одговори Диша и |
ао од многих својих врсника.{S} У цркви је увек хватао грчку страну, која се од српске одвајала |
једним тако побожним делом.{S} У цркви је одслужено благодарење за срећна повратка, и тога цел |
рену низ Дунаво Црноме Мору.{S} У цркви је Диша одстојао службу, примио од митрополита благосло |
вака.</p> <p>— Нека тетка-Мацо, не зови је сада; одох прво до куће, да јој донесем нешто.{S} Па |
поверио чак и главни разлог, чега ради је предузео тако далек пут, и хаџи-Зосим са највећом од |
д да дода још и оно последње, чега ради је и полетела Канчету у косе.</p> <p>— Де, де; па за то |
нало очекиваху да им објасни, чега ради је тај памук чудотворан и свет.</p> <p>— Помириши! — ре |
осталима није остало нејасно, чега ради је фудул-Стаменка оваку сплетку смислила.{S} У то доба |
н био наспрам свога шегрта.{S} У потаји је тако осећао; али наравно био је принуђен, да то осећ |
многобројним иконицама.</p> <p>У ћелији је од намештаја био само један миндерлук, на коме се, к |
да му се клањамо и молимо.{S} Богатији је, мој синко, он и од Султана и од Господар-Милоша па |
м срцем одби од ћепенка и хлебова, чији је мирис тако дражио његов изгладнели стомак.</p> <p>— |
ти ни верношћу наспрам свога газде чији је хлебац јео, ни страхом да ће га когод проказати Диши |
о не прогута читав <hi>чичак</hi>, који је кира-Мана у кафу спустила, он сав побледе.{S} Виде д |
зиним ушима као писка покојникова, који је на последњем часу викнуо: „кира-Анастасија! кира-Ана |
могла прочитати и све жеље онога, који је дотични поклон послао.</p> <p>Али сви ти поклоници, |
њега и блесасто гледао у Јанићија, који је са страхом очекивао, шта ће се са мајстором десити.< |
овац из Пожаревца, Јанко папуџија, који је од кир-Дише куповао сахтијан, јави му о стричевој см |
обећа, да пронађе неког пустињака, који је тумачио снове, те да им он разреши онај загонетни са |
еку непријатну забуну, као човека, који је целога века где је год могао штедео, па сад одједаре |
ум, да у један бокал оточи расола, који је он увек за вечером наместо вина пио.{S} Маца је пред |
о скакутање око пространога обима, који је кир-Дишина запремина у соби захватала.{S} - Једино к |
ога изгледа на мирбу.{S} Кир-Дума, који је у целој овој ствари тежио да измири пријатеље и да с |
вета на једног честитог грађанина, који је свој непорочни живот освештао још и хаџилуком, и чиј |
ожнога пустињака и светога ексера, који је своју чудотворну моћ предао и ономе памуку, у коме ј |
устабаше и признатога добротвора, који је и иначе леп углед, што га у грађанству уживаше, увел |
мбре.</p> <p>Но како мајстор-Диша, који је на сваку пару пазио, није никада ногом прекорачио ка |
ећао, то је, да ће сав онај углед, који је до сада имао, пасти у прашину.{S} Једном ваљаном трг |
мало одмаче од сватова, Јанићије, који је стојао код мутвака, позва га полугласно:</p> <p>— Га |
, брзо овамо!</p> <p>Али Јанићије, који је радио на мутваку, немаде времена ни да засуче рукаве |
нисам гладан! — одговори Јанићије, који је жељно за то време погледао у ону чинију пуну пилава |
азда! — одговори одлучно Јанићије, који је до овога часа стојао пред газдом као на угљевљу.</p> |
зликовања од једног другог хаџије, који је случајно имао исто име, прозваше: хаџи-Памук.</p> <p |
ашљива али ипак пуна очајне чежње, који је говорио много више, него што би је у стању била иска |
а искаже своју сумњу противу Дише, који је ономад јавно казао да ће га из пушке убити.{S} Но че |
био човек од оних разложитих људи, који је ствари одмеравао по неколико пута, и који се није на |
пушке Дишине.</p> <p>Догађај овај, који је у самој ствари био искључиво приватнога значаја, сад |
је прва љубав, први њезин осећај, који је у свој својој лепоти и бујности плануо и разбуктао с |
му се најмање нада, као оно човек, који је пролазио кроз најгушће шуме и гудуре, обзирао се на |
слично ономе што га осећа путник, који је дуго пешачио жедан, па тек набасао на лепу хладовину |
о се хаџи-Диша.</p> <p>Хаџи-Зосим, који је морао још остати, јер га неколико нових хаџија, њего |
осула небо звездама над Београдом, који је дубоко спавао.{S} Тек по у гдекојој крчмици још жмир |
а оде — одговори девојчица гласом, који је газда-Диши некако подсмешљиво звучао. — А она је одм |
ул-Стаменка неким љубазним гласом, који је у исто време показивао и бригу и радост, што јој так |
мајлија сада је постала предметом, који је заинтересовао многу Лепосавину познаницу.{S} Рашчуло |
после једнога разговора са Мацом, који је хаџију врло обрадовао и изазвао расположење, слично |
ике почешће гладовати.</p> <p>Дан, који је Јанићију освануо пун бола и горчине, завршио се врло |
радост и на големи јед кир-Думин, који је још једнако уздисао за изгубљених четири хиљаде грош |
о живот тихо и мирно, као домаћин, који је мало час дошао са бурне улице, па се овде раскомотио |
е и упале у главу.{S} Па онда, он, који је умео од подне до мрака да седи подавитих ногу на сво |
о недрага, докле га један биволар, који је дотеривао биволице у Београд, није нашао на путу, пр |
ан мајстор-Дишин те му однела фес, који је Диша оставио њезиној мајци, да га на врео калуп метн |
ница Туркиња даде јој, свој запис, који је од неког дервиша добила, а који јој је помогао, те т |
да је невеста, коју му нуди, цвет, који је сад баш узабрао, па хоће да му га покаже.</p> <p>Мај |
же у еснафима макар једнога газду, који је толике паре поклонио за барјак?{S} Хиљаду гроша!{S} |
е на поље; али по староме обичају, који је онда био у јеку, Лепосава не одмиче даље од врата, н |
ти ја крива.</p> <p>Јанићију Бику, који је у велико постао десна рука мајсторове радње, било је |
а, то би био грех према покојнику, који је Србе, као и сви Грко-цинцари, уважавао само као добр |
ије, а што се више ближио ћепенку, који је испунила гојазна фигура кир-Дишина, срце му је све с |
ер са крста Спаситељева, у памуку, који је такође постао чудотворан: даје децу нероткињама, те |
а време да баца око на кир-Ламбру, који је сад узео од чочека деф и стао пред невесту и жене ок |
да је он био налик ономе сиромаху, који је седео испод пуне трпезе и морао да буде задовољан мр |
рашину.{S} Једном ваљаном трговцу, који је у чаршији уживао леп углед, а у цркви, према митропо |
ар вођа него и одличан поштовалац, који је на свакоме месту и код свакога човека, са којим би с |
брига и о женидби устабашиној.{S} Који је тај што је први пронео глас, не зна се, али у велико |
грање над самим кровом наднело, а који је тако тајанствено овога пута шуштао.</p> <p>Најзад се |
на један барјак златом извезен, за који је платио равно једну хиљаду гроша.</p> <milestone unit |
ји човек?</p> <p>— А знам ли га ја који је? — Јанићије каже:{S} Ламбре, а ја нити сам га видела |
е некада нашао под својом главом и који је као најдраже благо до данас чувао, носио преко дана |
екако свечано расположен, као онај који је учинио добро дело, па сада у томе ужива...</p> <p>По |
уда потурена у чаршију; а већ онај који је потури није требало да брине више колико ће порасти. |
себе враџбине.{S} Зар си ти један који је тако страдао, па, када је скинуо враџбине, деце пуна |
а је умири и подигне са јастука, у који је заронила лице и плакала.</p> <p>Анастасија нервозно |
</p> <p>И тај јединствени идеал, у који је унео срж свога живота, који га је из године у годину |
коме у тај пар прелети у памети, колики је све пут претурио и што се до сада истрошио, цигло ра |
нети за совру, већ онолики број, колики је он пред ручак означио.</p> <p>Али што се тиче новца, |
храма на Витавари.</p> <p>— Ама, да ли је у истини то баш онај ексер? — упита мајстор Диша.</p |
х започну са својим предлогом.{S} Да ли је кира-Анастасији у опште годило да се уда за кир-Дишу |
кључа у гвоздењачу сандук, опроба да ли је добро забравио, па онда тури кључ у недра.{S} Лепоса |
ко би га она што запитала.</p> <p>Да ли је Лепосава ово чинила инстиктивно, или са свесном наме |
его ли што га је задужила.</p> <p>Да ли је то била узајамна мржња или несташлук детињи (јер ни |
коваше за Мацино лице.</p> <p>— Нађе ли је?{S} Шта је казала?</p> <p>— Нађох... код фудул-Стаме |
ул-Стаменка.</p> <p>— Молићемо, есте ли је видели?</p> <p>— Нисам; али причају тако.</p> <p>— А |
посава! — викао је као смушен, не би ли је расвестио; али у залуд.</p> <p>— Лепосава! — јаукну |
јану са оштрим дикишом.{S} Са каквом ли је лакоћом руке опсецао мајстор свој посао, а са како т |
казује за вас, не је истина? — Тако ли је?</p> <p>— Ама кир-Дума, куд ја да скачем преко зида; |
њезинога удовиштва говориле; колико ли је само суза у потаји пролила у својој кући, када би јо |
stone unit="subSection" /> <p>Колико ли је, Боже, година од тога доба?{S} Пуно!{S} Ко ће их наб |
-Мана није дошла; обећала је и она, али је у вече изненада заболи једна страна вилице, а и глав |
ци није се свиђало овакво примирје, али је и она неко време остављала, да се ствар сама собом р |
и да су сами.{S} Лепосава се збуни, али је та забуна брзо пређе, узе јеменије и стаде их разгле |
у шаку пару, изгура је на капиџик, али је на улицу не пропусти, пре него ли што сам не погледа |
p> <p>— Искам... промуца кира-Мана; али је Ламбре тако крвнички погледа и нешто по турски кроза |
на, да су се писма на хрпате губила или је пошиљалац често пута на неколико дана пре свога писм |
е да разазна, титра ли се она с њим или је у истини она све тако мислила.</p> <p>— Ти ме не вол |
ва се засмеја, седе поред мајке, загрли је и стаде се плазити на Јанићија, који се, блажен од о |
моћи свете утвари.</p> <p>— Хеј, да ми је та светиња у дућану, куд би ми крај био! — уздахну п |
о и то ме брине.{S} Знаш како је: да ми је рођено дете, не бих га више волела!{S} Растао је на |
а му је наспело! <pb n="160" /> И да ми је знати само куда се степао! — љутио се често код тетк |
„Да је сви листом поштујете, као да ми је рођена мати!“ А после би подвикнуо жандармима, да из |
а.“</p> <p>— Зато га и волим, као да ми је рођени син <pb n="205" /> — рече Маца. — Некада ти н |
укама за главу.</p> <p>— А кира-Мана ми је казала да сам пезевенк-баша зато, што кир-Ламбре...< |
и угатао?</p> <p>— Она.</p> <p>— Шта ми је угатала?</p> <p>— Па то, да немаш деце.{S} Вичеш на |
ваквом сатисфакцијом.</p> <p>— И Бог ми је услишио жељу; ево, погледај ово, Лепосава!</p> <p>— |
ла ти, као оцу на храни и науци; све ми је добро код тебе било, али ето, ја те молим да ме отпу |
.</p> <p>— Што штекћеш, куче?{S} Где ми је жена?</p> <p>— Не знам кир-Диса; не сум вам ништо ск |
ју ли или не лају, не знам; али, ово ми је све што сам до сада спечалила и сачувала своме детет |
.</p> <p>— Зашто, море?</p> <p>— Јер ми је казала да сам пезевенк-баша!{S} Зашто да ми каже так |
ота!{S} Докле се грлио са мном, кесу ми је одсекао!{S} Пет хиљада гроша, пет хиљада гроша да ме |
жеш, онако нека буде!</p> <p>— Дајеш ми је? — запита Диша мало храбрије.</p> <p>— Божја па твој |
савом оде на чешму по воду.{S} На чешми је затекао млађега шегрта мајстор-Дишинога, те од њега |
прошло је већ неколико дана.{S} У радњи је ишло као по зејтину.{S} Али код Јанићија се опажала |
то је, у овај мах, успео.</p> <p>Ствари је Јанићије однео код тетка-Маце.{S} Овде је био сигура |
лон, кир-Диша зашао по кући, да осмотри је ли све у реду; завирио и у мутвак, где је Јанићије с |
етка-Мацо?...{S} Божем се не зна што си је лањског Божића обилазила онако често.</p> <p>— Буди |
да она учини такву лудост?!{S} Зашто си је пустила? — викну љутито.</p> <pb n="208" /> <p>— Бог |
к у Јерусалим ишао?{S} Камо среће да ти је мати сањала онај сан још пре шест година.{S} Сад би |
ти је?{S} Шта си се направио, као да ти је све помрло; хајде овамо, нана је у мутваку.</p> <p>А |
на на селамет изаћи.{S} Знаш ли која ти је сад?{S} Пуних шеснаест!{S} Још годину две па ћеш да |
ко мора бити, како ти кажеш.{S} Нека ти је са срећом; бар сад знаш, да ћеш имати честиту домаћи |
/p> <p>— Штета — рече Диша — и добра ти је ћерка и све, само има једну махну.</p> <p>— Коју то? |
ни речи даље.</p> <p>— За Бога, шта ти је? — викну Анастасија и пљесну се рукама, када угледа |
ој памети.</p> <p>— Боже, мајка, шта ти је? — брани се Лепосава. — Та и сама кажеш да ме мајсто |
а чула.</p> <p>— Рђо папуџијска, шта ти је ружно урадио, да му тако желиш? — рече Лепосава, кој |
се...</p> <p>— А је ли ти, море, шта ти је наспело да идеш одавде? — прекиде му мисли Лепосава |
ћути као заливен.</p> <p>— Море, шта ти је?{S} Шта си се направио, као да ти је све помрло; хај |
у се приближи.</p> <p>— Бога ти, шта ти је? — рече му благо и такну га руком по мишици.</p> <p> |
/p> <p>— Е, био отварати очи!{S} Шта ти је требала јабанџика, туђа кост, па још удовица?!{S} Ам |
света?! — бранила се Лепосава. — Шта ти је сад опет наспело?</p> <p>— Има рукава од честог плат |
а почеше играти око ње.</p> <p>— Шта ти је, море, што се љутиш?</p> <p>— Ти лажеш! — цикну Лепо |
бризну у плач и јецање.</p> <p>— Шта ти је, девојко? — викну запрепашћено тетка Маца, када је у |
, три пута се прекрсти.</p> <p>— Шта ти је, те не спаваш? — прогунђа јој мати, коју мешкољење и |
ет срео са кир-Думом?</p> <p>— А шта ти је сад наспело да га о томе питаш? — зачуди се тетка Ма |
о на хаџилук?</p> <p>— А што?{S} Бог ти је дао, можеш.{S} Многи би желео да буде хаџија, ама не |
до тебе стоји.{S} Хвала Богу, и Бог ти је дао много новаца а још више памети, па размисли.</p> |
знаш, колико ти је добра учинио, кад ти је отворио очи, те да видиш како те она прва варала.</p |
к и од капетан-Мише.{S} Него баш кад ти је наспело, а ти купи еснафски барјак, па га приложи цр |
божан си, народ ти даје све, што год ти је потребно.{S} Па онда, ти баш и кад би продао ту ства |
ућа.{S} А то што је на теби, од прве ти је жене. — Ово је већ трећа ноћ, како ми се на сну то к |
авете тако радо слушао.</p> <p>— Све ти је по таман, свега имаш; још само да те оженимо.</p> <p |
а кажеш? — зграну се хаџија. — А где ти је памет, да је саму остављаш? — Зар сам зато толики пу |
будућу ташту у руке.</p> <p>— А где ти је Лепосава? — запита сада Диша и нежно баци поглед на |
/p> <quote> <l>„Кокона Маријола, муж ти је умро!</l> <l>— Ако ј’ умро те тешто, ја си коло па в |
е било лепо, да свога мајстора, који ти је као један родитељ, тако оставиш.</p> <p>Јанићије је |
вори Јанићије узбуђен.</p> <p>— Који ти је бес?{S} Што си се надуо тако?</p> <p>— Ти знаш.</p> |
во сада искушава, али помисли, да ли ти је познато икада било, да је некоме радња пропала, докл |
о поглади свој образ.</p> <p>— Та ли ти је брига? — запита тихо, некако замишљено, више као да |
..</p> <p>— Машала, кир-Диса!{S} Тој ти је мудро реч. — упаде кир-Дума и тапше мајстор-Дишу по |
депсузу; ја сам стара!</p> <p>— А он ти је па младунче, ба!{S} Погледај га само: је ли му оно л |
олела!{S} Растао је на наше очи, био ти је десна рука у кући, поштује те као оца; а и сам знаш, |
те нисам клепнуо, па да ти кажем ко ти је појео паре!</p> <p>— Кога ви, бре, да клепећете?{S} |
банбадава, она плану и одговори: „Ко ти је крив, што си самоме себи стао на срећу!{S} Што си се |
, која те прво данас запита:{S} Како ти је детету?</p> <pb n="52" /> <p>— Леле, што ћу да јој с |
два красна човека!</p> <p>— Е, тако ти је то кад људи не гледају шта узимљу.</p> <p>Овако шчуђ |
ује те као оца; а и сам знаш, колико ти је добра учинио, кад ти је отворио очи, те да видиш как |
ржи до краја и постани хаџија.{S} То ти је! — заврши хаџи-Зосим и дубоко се поче клањати и крст |
уку бавио?{S} Деде, размисли! — А то ти је овако:{S} Бог, (нека му је вавек слава и нека ми опр |
и, кад те пита!{S} Кажи, знаш ли што ти је дао?</p> <p>Лепосава опет климну главом.</p> <p>— Шт |
уку за њом и онако, ненамерно, обухвати је око паса и нагло привуче себи.{S} Необичан пламен су |
стор Диша виђао са својим стрицем, нити је икада што о њему говорио.{S} Када се женио, није нар |
ажавао, на њих није обраћао пажњу, нити је и слутити могао, да ће му се од њихове стране тако ш |
у:{S} Нисмо видели шта нам је дао; нити је трговац нека арамија, који хвата људе за гушу, па ве |
и очи, ова изненадна %операција освести је, а хећим, задовољан својом вештином, намаза рану зеј |
ама, да је пусти.</p> <p>— Пашће, пусти је! — викну Маца за њим.</p> <p>— Пуштај, мука те удари |
ао да је бекријску чашу искапио, спусти је пред њу.</p> <p>Лепосава збуњена и изненађена, а Јан |
одмарао; а пљунути на такво место већи је грех, него ли што је на цркву пљунути.{S} Грех је шт |
/p> <p>— Шта? — запита Јанићије, држећи је за руку и хладећи јој чело и зажарене образе.</p> <p |
S} Он је извуче и отвори.{S} У кутијици је лежао сасушени стручак босиока, онај, што га је нека |
зио у другу годину брачнога живота, тај је облачак постајао све гушћи, те би, по који пут, баци |
па кад год му је требало да пљуне, тај је посао са неком нарочитом важношћу вршио у ову кутију |
ере, неће ли кир-Дума знати са чега јој је муж овакав из чаршије дошао?</p> <p>Завири у мутвак, |
дрима од страха тако силно бије, да јој је кошуља од танке ћерћелије, кроз коју су руделе једре |
И кира-Анастасија могла је рећи, да јој је овај живот много угоднији од трогодишњега удовиштва. |
офије и Ниша.</p> <p>Кад је чула да јој је муж умро и сахрањен тамо далеко, фудул-Стаменка је, |
па се не насмеја чак ни онда, када јој је казао, како треба да се њих двоје о младини у башти |
омогне и око њих пробаје.{S} А рука јој је била тако срећна, да и оне жене, које су већ сваку н |
ларме са бубњавом гочева, изгледала јој је као да долази од некуд с другог света, па јој се чак |
</p> <p>Ова њезина вештина отварала јој је врата сваке куће и донела јој је породички назив: те |
ла јој је врата сваке куће и донела јој је породички назив: тетка <pb n="29" /> Маца.{S} Па и њ |
икада марио; његова бивша жена била јој је присна пријатељица; а сама та помисао била је довољн |
И та особина тетка-Мацина створила јој је толики углед, да се њезин глас могао у многим кућама |
ила у стању да проговори, у грудима јој је тако силно лупало а у грлу стезало, да је морала упо |
страхом погледала у Јанићија; а кад јој је овај казао, да јој то мајстор Диша враћа и да више н |
задржавати даље тамо.{S} Кир-Ламбре јој је био још једино њено уздање, па како је он и био прав |
израз двомислен и тајанствен; лице јој је дошло запрепашћено.{S} Она се од чуда само прекрсти |
муж најурио из куће Јанићија, који јој је од онога дана постао као зла коб.{S} Митила га, чини |
је од неког дервиша добила, а који јој је помогао, те ти она тај запис метну у недра, носила г |
а добра душа да учини сирочету; али јој је вазда на ум падало, да од њега неће бити сигурна, св |
заборавила зашто све ово ради, нити јој је падало на ум, да ће сутра дан постати испрошеница а |
му каже, то је говорила мајци, а он јој је преко мајке одговарао.</p> <p>Тетка-Маци није се сви |
ромно.</p> <p>И још много саветовао јој је, па онда узе из Лепосавина сандука ниску дуката и он |
е мајстор Диша на своју пуницу, дао јој је пуну власт надзора, како над кућом тако и над домаћи |
иђе и извести кира-Анастасију, како јој је супруг већ отпутовао.</p> <p>Јанићија Бика, и ако ни |
е са осмејком на лицу заспала, тако јој је тај осмејак све до ране зоре играо час на уснама а ч |
тако и догоди; а она што прича, то јој је криво, завиди што онакав човек долази <pb n="134" /> |
дочекати и шта ће му све рећи, што јој је дете на глас изнео.{S} Па још, како му момак објасни |
ако пријатно да му испоручи све што јој је Анастасија казала.</p> <p>А мајстор Диша опет претрн |
ао фистан и антерија од ћитајке што јој је донео за спомен; подигла је руком у вис, загледала с |
ерује ствар до краја.{S} Једино што јој је добацио, то је било неколико речи, да га не дочека к |
београђанкама мио гост.{S} Зато што јој је био отворен приступ по свима кућама, турским, грчким |
ла да неће моћи очувати тајну, коју јој је у једноме часу обећао.{S} Услед ове бојазни кира-Ана |
-Стаменка је имала једну кућу, коју јој је муж, покојни татар-Јован, у наслеђе оставио.{S} Њези |
имао никога свога; а тетка Маца, којој је предао Ламбрине хаљине, била је за његове године и с |
арије.{S} Тихи жубор из чесме, на којој је онога дана квасио врелу главу, жуборио је као и онда |
т, коју је он дубоко поштовао и о којој је био тврдо уверен, да ће успети, да га измири.</p> <p |
век видела једно: некакву грану о којој је висио Јанићије Бик о затегнутоме ужету.</p> <p>— Не |
уна водио о светињи ове земље, по којој је Спаситељ ходио и чуда творио, да се није усуђивао ни |
ипеке, он је чак и њезину кућу, у којој је најбоље <pb n="115" /> савете добивао, избегавао.{S} |
ху неку страсну турску песмицу, у којој је момак сравњивао <pb n="125" /> дах девојачке душе са |
p>Кира-Анастасија одреши бошчу, у којој је било поклона за њу, кира-Думиницу и кира-Ману.{S} Ја |
тпуно прибран и свој господар; о свакој је аспри водио рачуна и са највећим задовољством сваког |
памети није долазило.{S} Напротив, њој је било врло пријатно што је судбина поштедела од једне |
; јер баш и да јој се није свиђало, њој је било немогућно да и даље самује, а да ипак очува доб |
а забашуривао глад.</p> <p>Али, кисељак је слаба храна и њему не остаде друго, него или да се в |
амети не падаше да потражи узрока, ипак је чешће размишљао о своме калфи, који му је у свему би |
сломе момку у детињим чакширицама, ипак је почео налазити какве такве утехе.{S} Он је са тим ча |
ма и све грко-цинцарске муштерије, ипак је видео јасно, да је кир-Думи и његовима јако стало до |
и у томе изједначи са кума-Думом, ипак је један, до душе не баш толико тежак облак, али тек је |
свештеници не опојаше самоубијцу, ипак је сав еснаф папуџијски, и скоро половина чаршије, отпр |
о је за њега и сувише нејасно, али ипак је толико <pb n="86" /> разбирао, да има нешто што он н |
з дућана Јанићија, да му донесе, па чак је од некога доба у дућану ручавао.</p> <p>Али, Лепосав |
асто плачете?{S} Догодило се, де; човек је, мушко је.{S} Ама он се теби опет мора вратити, ич с |
Дишом и својом савести оправдала, увек је износила оне најцрње могућности које многе родитеље |
а и када год га је видео у дућану, увек је окретао очи и избегавао да га погледа.</p> <p>— Због |
рно на својим бројаницама.</p> <p>Дочек је био достојан једнога устабаше и признатога добротвор |
јеве искиданога гајтана.{S} Његов узвик је био за цело страховит, кад се неколико хаџија, који |
днети часни ексер на целивање, испосник је сматрао за дужност, да побожним хаџијама опише све о |
оја и честога пипања руком.{S} Испосник је са нарочитом озбиљношћу расклапао један по један док |
лико година, да га остави.{S} Онда, док је Јанићије био још дете и мали калфица, имао је права |
варица прашину, која се прихватила, док је уз капиџик стојала.</p> <p>А када је Јанићије дошао, |
што се једаред и он осветио, ипак, док је говорио ону заклетву, осећао је како га нешто у грлу |
би се нашла у послу око огњишта, па док је он са највећим нестрпљењем бечио од туда очи и искаш |
ле, што ћу да јој се наплатим, само док је познам.</p> <p>— Немој, снахо; него кад те тако запи |
утвак, чапкуне! — викну Маца. — Хаџилук је за побожне људе а не за такве чапкуне као ти!</p> <p |
на искушавао ђаво на гори, али Спаситељ је сва искушења претрпео; а да није, Бог му не би дао о |
изгубљеним новцем.</p> <p>— Е, нека вам је на здравље, и толико срећа да имате, колико се ви пр |
скочите код удовице преко зид и кад вам је шегрт подметнуо леђа, да се попнете?</p> <p>— То ниј |
више помаже него грцко чаршија; кој вам је мустерија, него Грци, а то све из еден љубов на вас |
и, па да рекну:{S} Нисмо видели шта нам је дао; нити је трговац нека арамија, који хвата људе з |
што, бре; шта јој фали?{S} Него да сам је удала за каквога слепца?</p> <p>— Ама није он био пр |
ија са ћепенка.</p> <p>— Хвала, сад сам је пио.</p> <p>— Ходи, ходи, де!</p> <pb n="138" /> <p> |
на прву мисао залетао у посао.{S} И сам је био страшно озлојеђен, па, у први мах, подчинио се у |
l>Кад сватко очевидно знаде</l> <l>Чјем је сердце оскудно!“</l> </quote> <p>Ах!{S} Старо, чести |
l>Кад сватко очевидно знаде</l> <l>Чјем је сердце оскудно!“</l> </quote> <p>Ту песму је Лепосав |
е повери, дубоко закопају, него, ако им је само у моћи, и да помогну својој ближњој, да ову тај |
, ти имаш права да се ценкаш, па ако им је скупо, не купуј; али, ово је сасвим друго, то већ ни |
оји беху занемели, кад угледаше како им је сплетка краткога века била.</p> <milestone unit="sub |
ре, окачише их о крајеве чибука, што им је Диша даровао, и тако светлећи пред собом, опростише |
ро набијених душека опрану вуну, што им је кира-Мана (тако се звала Ламбрина жена) „на белегу“ |
о том мајстору на посао!“</p> <p>С овим је власт учинила своје: објавила је нестанак Јанићијев, |
номе буџаку, дочепа кухињски нож, којим је мало час рибу порила, и стаде према разјареноме супр |
обом једну велику светињу: ексер, којим је био прикован Спаситељ за крст.{S} Тај ексер, како се |
лежати, у куту један асталић, над којим је горукало кандиоце, а под кандиоцетом мален сандучић, |
седне и да се прихвати „дикиша“ с којим је опсецао сахтијан за јеменије, али некакав унутарњи н |
плаћао једном оком хлеба.{S} Хаџи-Зосим је у светим местима живео само о сухом хлебу, маслинама |
>Но поред ових лепих особина Хаџи-Зосим је био уважаван међу поклоницима и зато, што је он толи |
едњом доспе до Галца.</p> <p>Хаџи-Зосим је био врло услужан, и на растанку за градом чак му се |
длаку, не би имала шта замерити.{S} Чим је видио кир-Ламбру, како се упутио кући његовог мајсто |
, оно о чему је цео век сањала и за чим је кришом чезнула, сад јој се самој нуди!</p> <p>— Па.. |
ноћи, дошао кући пијан као земља, и чим је натрапао на своју жену, која је скочила из постеље, |
и час јавља, како је Лепосави, а он чим је испратио мајстора на улицу, врати се болесници, која |
о снажан био, да му је лева рука, којом је обавио вито и еластично девојачко тело, осећала онај |
стор Диша изгуби мегдан.{S} Руку, којом је потегао, да је дохвати, трже као опарен, кад угледа |
ш ова фудул-Стаменка, удовица, за којом је ишао зао глас да је завадила две најбоље комшије:{S} |
иђе из оне куће и од оне жене, за којом је толико чезнуо и од које је тако жељно ишчекивао бар |
аци.</p> <p>У таквој служби татар-Јован је стекао ову кућицу, жену, па после и ћерчицу, Канче.{ |
о — поправи се Маца. — Ето, нећу; поган је то милет.</p> <p>Од овога часа кир-Диша није трпео д |
, чим припека мало ублажи.</p> <p>А дан је био врло врео, сунце је прижижало озго, а над земљом |
и тако целу ноћ преспава.{S} Сутра дан је опет лутао, али много даље, пут Мокрога Луга; а када |
да ћу чинити као себи.</p> <p>Сутра дан је пола Београда испратило мајстор-Дишу до лађе, чија с |
а свога устабашу.</p> <p>— Е, али један је па један Диша, брајко мој!{S} Камо, нека ми ко покаж |
{S} Повратак хаџија у то доба пропраћан је обично на свечан начин.{S} Кајик, у коме је путовао |
ћану и на самоме мајстор-Диши.{S} Дућан је проширио, женин мираз са оних 500 гроша, што му је к |
антерија тужно висила на њему.{S} Дућан је отварао пре свију и затварао га после свију, те га ј |
p> <p>— Кир-Диса је диваљ човек — Србин је, бре; што може да се чека од један диваљ народ? — за |
братимити, да је не ода.{S} Овако њезин је цванцик вратио, и сад га ништа није везивало да јези |
ам му зборила, ама он каже:{S} Дервишин је погана вера, а од поган закон не искам деца.</p> <p> |
јстор Диша је попустио; а осем тога, он је и иначе уважавао своју пуницу и зато, што је та жена |
д домаћицом, а што се тиче Јанићија, он је био потпуно уверен, да ће у томе погледу постати не |
га је онако срамотно окарактерисала, он је ипак сада осећао да се из свега овога може исплести |
ад се уверио да је капија затворена, он је, као подсечених ногу, сав раслабљен које од умора а |
, шта би од овога човека.{S} Истина, он је још онако био пун и трбушат, али лице му некако смаг |
о, тврдо науман да са собом доконча, он је пун срџбе и очајања лутао тамо амо по густим трњацим |
к прав, у очима жена, докле се пазе, он је увек кривац.{S} А ове две куме толико су се пазиле, |
ишину као блага дажда после припеке, он је чак и њезину кућу, у којој је најбоље <pb n="115" /> |
вуда, где год би му се дало прилике, он је, својим примерним држањем, успевао да покаже, колико |
доћи, па ни то, с чим ће доћи дотле, он је ипак био науман да то изврши, само ако она усхтедне. |
S} И тек сада, када је остао без ње, он је у пуној јасноћи видео, како му је без ње пусто и как |
ј савесности и тачности свога калфе, он је потапшао Јанићија по рамену и, кад су у вече сели за |
Мокрога Луга; а када га глад узмучи, он је по џбуновима брао лишће кисељак и тиме је тога дана |
није могао пристати.</p> <p>Па ипак, он је увидео да му је немогућно остати и даље у овако бези |
срћући и не видећи ништа пред собом, он је час брзо час успорено, како су га кад узавреле мисли |
потпуно уверен о неверству женином, он је осећао према њојзи онако исто љубав као и пређе, па, |
о текију, опседнуту оноликим светом, он је грабио даље.{S} Срамота га је било, да се умеша у ту |
се дало да се покаже као прави брат, он је то чинио са пуно пожртвовања.{S} Једном речи, између |
је Периклес усхићавао древну Јеладу, он је тек онда окретао српски, али тако, да се очито опажа |
ише развија у једру и свежу девојку, он је ипак то чинио из једног невиног уживања, пошто му је |
посао, што је она викала на патролу, он је врнуо прстен!</p> <p>Како је ово казивање било од св |
около њих, па, докле чочеци певаху, он је у деф ударао.</p> <p>Од тога часа преста Јанићије са |
њега.{S} Дакле, више јој нема спаса; он је то одело однео без сумње кира-Мани.{S} Сад јој не ос |
икује:{S} Ја сам крива, што се убио; он је мене волео, па је због мене то!</p> <p>И ова слика, |
<p>— Ама није он био прилика за њу; он је погрешио; требало је да се тобом ожени, па да га Бог |
S} То је увиђао јасно, али заман!{S} Он је био жртва, играчка супротних мисли, које су га као ј |
д више није знао шта да предузме.{S} Он је већ гледао у мислима како његов кир-Ламбре лежи иа у |
почео налазити какве такве утехе.{S} Он је са тим чакширицама, т.ј. са „братинском“ и „сестринс |
уз то узима по три зрна пшенице.{S} Он је донео собом једну велику светињу: ексер, којим је би |
на коленима пред оним сандучетом.{S} Он је баш тада довршавао молитву и из земљане кадионице ок |
тијицу, коју је за појасом носио.{S} Он је извуче и отвори.{S} У кутијици је лежао сасушени стр |
Јанићијева текну у срце Лепосаву.{S} Он је хтео да је, као и обично, изазове на смеј, али овога |
га са набреклог јелечета запахну.{S} Он је стеже грудима, а она се одупре шакама о његова плећа |
стви<ref target="#SRP19061_N2" />, а он је искрајао сахтијан, по поруџбинама.</p> <p>Они који с |
ја.{S} Нешто му је журно говорила, а он је прво са неверицом слушао, а после, поче од времена н |
д; многи су његове услуге тражили, а он је на крају био захвалан и на најмањем поклону од побож |
еменије; она му пружила босу ногу, а он је целу обухватио у једну шаку, па се као луд смеје од |
е“, да се нађу тетка-Маци у послу, а он је седео у радњи по цео дан.{S} Није имао никога поузда |
смем друкчије, већ како нана каже; а он је слуга, нема нигде ништа!{S} Ох, Боже, само му не дај |
и изгубио вољу на пазар и на децу; а он је опет нудио толишно, да је свети човек са највећим пр |
је сузама и преклињањем задобила, и он је, у тренутку душевне слабости, осетио оно сажалење, к |
једаред засведочио своју оданост, и он је потпуно права имао, када је уочи <pb n="184" /> свог |
тња, да му је жена напустила кућу, и он је поче из гласа по имену звати.{S} Из куће се не одазв |
е на мајстор-Дишину душу као стена и он је као заливен ћутао и очекивао од тетка-Маце, да она с |
му клецала од душевног узбуђења, али он је ишао напред, ишао и не обзирући се за поздравима људ |
а није требао баш тако да учини, али он је био задовољан: ово му је куд и камо била снажнија ос |
је дете; добар је и волим га.{S} Али он је још слуга, нема нигде ништа; а да га чекаш, док се о |
p> <p>— Како то?.</p> <p>— Може бити он је нешто посумњао, па њему наредио да нас хвата.</p> <p |
адњу оставио на Јанићију.{S} Цео дан он је Јанићија упућивао, како да му радњу чува.</p> <p>— О |
во тачно размишљање о своме положају он је по каткада истицао у својим мислима, али кад год би |
жи у њему.{S} Снагу своју чудотворну он је дао и овоме памуку, ама само за нероткиње, за друго |
де каквог му драго објашњења, избегавао је чак и прве комшије, само да га когод не би запитао ш |
немаш!{S} Пола султанове царевине давао је цар Костадин за ово.</p> <p>— Толико је могао да да; |
збуњен девојачким нападом.{S} Предавао је ствари а зачуђено је посматрао сву ову веселост, а н |
од глади.</p> <p>Дан из дан преживљавао је нове тегобе: надао се, плашио, срдио, на сваки њезин |
га је већ произвео за калфу, доживљавао је тако исто једну важну промену.{S} Мајстор-Дишино чес |
гме, и зашто да ме гледа! — размишљавао је Јанићије. — Ја сам само један сиротан <pb n="130" /> |
баш ако је до 4000 гроша — размишљавао је Диша — ја знам како ћу.{S} Дај Боже да оздравим само |
услужан хаџија.{S} Овај хаџија познавао је сваки кутић у светим местима, јер је ово већ трећи п |
ра очи и даје лебац у руке — објашњавао је хаџија и задовољно се поглади по дугој бради.</p> <p |
ндерлуку је спавао кир-Ламбре, а спавао је тако тврдо, да није ни осетио, када се Јанићије прив |
одмерено, тихо и без облачка; откуцавао је као сахат на градској „сахат-кули“, који дан из дан |
грчки, а оне, које није умео, удешавао је кроз нос тако, да ти се увек чинило као да их Грк пе |
јтин од воде; многе црквене песме певао је по грчки, а оне, које није умео, удешавао је кроз но |
опсечку сахтијана како се ради, добивао је шамаре за врат или би га мајстор чукао у главу савиј |
<hi>1.</hi> </p> <p>Мајстор Диша уживао је у староме Београду добар глас, не само међу Србима и |
и он се на један мах збуни.{S} Очекивао је сасвим друго: да ће му жена ударити у плач, да ће га |
аж и Јанићија и тетка-Мацу.{S} Очекивао је све друго само не овај израз, који му је изгледао ка |
ри градиш барјаче на црква! — узвикивао је од муке, гледајући како се оно старо сало повраћа у |
</p> <p>У истоме ћор-сокачету извиривао је за зиданом оградом таман кров једне малене али врло |
ему се ипак није чекало.</p> <p>Веровао је тврдо у моћ дервишевих хамајлија и он их једнога дан |
Оно, што је најглавније било, постигао је.{S} Видео је, да испосник хоће да се погађа, а што с |
оцнио тако са својом женидбом.{S} Могао је узети коју му драго Српкињу, али то би био онакав ис |
е и мали калфица, имао је права и могао је силом да га примора, да му у радњи остане; али сад ј |
где се врло рано затварао?{S} Изгледао је самоме себи као осуђеник међу стварима, које су га с |
те га наћи више.{S} Зуб времена оглодао је слова, а живи трн, који онако раскошно буја над стар |
давао испод пет хиљада гроша, а продао је баш томе купцу за сто и педесет.</p> <p>— Колико реч |
p> <p>Није се осећао побеђен; предвиђао је он, да га мајстор неће лака срца пустити; али најпос |
је у некакав чудноват страх.{S} Увиђао је свесно, да му ваља што енергичније предузети против |
ажио и освежавао на истрајан рад, лежао је пред његовим ногама као огромна архитектура, коју је |
било пуно памука, а у томе памуку лежао је један велики чавао, не дужи од садашњих „мертечких“ |
магао Маци у свему око болеснице, држао је по читав сат њезину врелу руку у својој руци и са за |
>— Ватру запрети, удовицу удај! — казао је кир-Дума; а та је реч, као крилата, пролетела кроза |
А већ после овај благи обичај постајао је све ређи и ређи, докле се сасвим није изгубио у приј |
ични били обичајима овога света, стојао је на услузи за врло скромну награду.{S} Мајстор Диша м |
<p>Докле је он полагао заклетву, стојао је кир-Дума спрам њега, забезекнуто гледао у кривоклетн |
се бесвесно заблену у врата.{S} Стојао је нетремице тако; али, на његову срећу, нико не дође.< |
био у стању да ваздух удахне.{S} Стојао је тако неко време без речи, оборио главу на груди, теш |
м, па зар да јој опет долази?{S} Стојао је неодлучно неко време и почео ослушкивати, неће ли ба |
између ова два супротна осећаја стојао је он као кривац, кога су осудили да га двојица шибају. |
ва два израза узнемирене савести стојао је у мутваку као између два огња међу које је стављен, |
ено и препаднуто.{S} Као запањен стојао је и није знао, шта се око њега дешава.{S} Осетио је са |
Арамија!{S} Хоће да ме убије! — лелекао је кир-Дума не мичући од зида крај кога се срозао.</p> |
је права хармонија и њихов живот текао је одмерено, тихо и без облачка; откуцавао је као сахат |
хнит одјурио у удовичину кућу и затекао је баш на капиџику, како се са неким човеком прашта, — |
рве објаве оно, чему је жудео.{S} Чекао је неуморно пуну годину и по, па кад опази да му од пра |
есносноме душевноме расположењу дочекао је и долазак свога мајстора. — Сунце зашло већ, а тамна |
/> <p>— Лепосава!{S} Лепосава! — викао је као смушен, не би ли је расвестио; али у залуд.</p> |
ога мајстор-биволица!{S} Пцета! — викао је на сав глас Дума, очигледно преплашен оним одлучним |
{S} Зашто да се криво закунете? — викао је за њим очајно кир-Дума на улици.</p> <p>— Сиктер, бр |
ики пут потегао и новац трошио? — викао је хаџија на сав глас и подупрвши се песницама о широке |
поче зверати час амо час тамо; навикао је да од своје газдарице чује вазда одлучан и заповедни |
испечено само у руке спусти.{S} Жељкао је да постане богат и угледан грађанин, а ни из далека |
и искате у кућа, ђидијо?!</p> <p>Јаукао је и претио, докле га силна мастика, што је у ћор-Ахмет |
pb n="213" /> ћепенке и поћи кући, слао је и са зебњом очекивао шегрта, да му јави шта је код к |
орио, а, када му је што затребало, слао је из дућана Јанићија, да му донесе, па чак је од неког |
се упутио кући његовог мајстора, послао је шегрта и наредио му, да се у мутваку нађе и да остан |
врати; њега не би ни од куда.{S} Послао је два „чирачета“, да га траже, али, када се ови вратиш |
аше.{S} Готово на свакоме углу понављао је ону исту историју, почињући од Мациног сна па до поб |
ићије био још дете и мали калфица, имао је права и могао је силом да га примора, да му у радњи |
на, да га за дуже време засити.{S} Имао је здрав и необично снажан стомак, који се, у овом часу |
ачким бројаницама у левој руци.{S} Знао је он, чега се ова посета тицала, па се већ потпуно збу |
есто на куде Турцима испада — проклињао је кир-Дума дижући фес с главе и погледајући у небо.{S} |
о.{S} Сит и зачаран овом маштом, заспао је Јанићије тако тврдо, да не би осетио, да га је когод |
ето, то је оно што не знам; — одговарао је самоме себи.{S} А докле је тако размишљао и брижно п |
ик, калфица код Дише устабаше, отумарао је незнано куд.{S} Ко о њему што сазна, нека достави вл |
час подсећале на одбеглу жену; уздисао је и шапутао час проклетство Ламбри и свој грчкој чарши |
>— Ова ме деца скупо коштају! — уздисао је премећући бројанице и по вас дан срачунавајући шта г |
но српско куче!...{S} Ух! ух! — уздисао је кир-Дума и туцао се од муке песницом у главу.</p> <p |
гао, отварао кутијицу, помирисао, метао је испод главе <pb n="152" /> и сањао о оној, која му ј |
бине, које од узбуђења бректаху, хуктао је и ходао горе доле по соби.</p> <p>— Па сад? — запита |
с верига котао пун вреле воде.{S} Котао је био тежак, те не <pb n="207" /> могући да га одржи, |
Кад се овако нагло нашао на улици, стао је за један часак и нерешљиво се обазирао на све стране |
дете, не бих га више волела!{S} Растао је на наше очи, био ти је десна рука у кући, поштује те |
сположење, он пронађе други.{S} Престао је да јој говори; по десет дана не би са њоме ни речи п |
се није више могао сносити.{S} Престао је да кори жену, што нема деце, али сада није било дана |
астасија не беше.{S} Овога пута престао је да се са њоме прегони; до младине има још девет дана |
те несвиклим овамошњим приликама, остао је још за месец дана дуже.</p> <p>Али како није могао с |
ето, тога није имао.{S} Без жене остао је самохран у свету, а живети до века тако без жене и б |
от из нова.{S} У чаршији и дућану остао је онакав исти — човек од рачуна.{S} Ниједна пара, коју |
ане пријатности.{S} Једном речи, постао је играчка девојачке ћуди; и што се више отимао, све је |
рњег језика.</p> <p>Једном речи, постао је прави Грк; а да му се простота не би у очи подсмевал |
које је дао за еснафски барјак, постао је велики добротвор цркве и устабаша свога еснафа.</p> |
свога поклона еснафу за трен ока постао је један од најуваженијих грађана; а све оно што га је |
ио песмом и шалом.{S} Овога дана постао је он љубимцем кир-Думе и Ламбре.{S} Али круна свега би |
, те да га исплати по својски.{S} Лутао је по сокацима, онако беспослен завиривао по дућанима, |
огне, нека буде срећна с њим! — шапутао је и расејано гледао, према јутарњем сунцу, на западни |
по снажним леђима.{S} Напротив, осећао је тада необично пријатно расположење, па би, после сва |
под притиском безбројних мисли, осећао је како га памет издаје, у глави му је било мутно и туп |
ак, док је говорио ону заклетву, осећао је како га нешто у грлу гуши; а када је завршио оно: „т |
ишљен поче трљати шаком чело.{S} Осећао је тежак притисак, тако тежак, као да му је цео мајстор |
могао да самоме себи објасни?{S} Осећао је тако неку потајну страву, као кад очекујемо нешто шт |
у стању да га извида.{S} Дан ноћ осећао је како му је све празно и несносно; дан ноћ чезнуо је |
рода?{S} Куда ћу сада?{S} Коме? — јецао је, кад се дохватио оне простране равнице на Дунаву.</p |
је слазила модра бареш-шамија, дотицао је својим крајем до самога струка.{S} Слика необично пр |
је сасвим.{S} На свакоме кораку стицао је уверење о својој немоћи.{S} Ништа, ама баш ништа, на |
не сахне, за ових седам месеци истицао је из дућана и утицао беспрекорно у једну гвоздењачу, о |
<p>— Лажеш, бре, псето, лажеш! — јечао је Диша, као да су га грчеви попали.</p> <p>— Не лажем, |
S} Доцније тек, кад се освестио, причао је, како је, у ономе часу кад је Јанићије отрчао по вод |
око избијала снажна набрекла прса, ишао је он пред друговима и свирачима.{S} Код једне крчме за |
ајући у себи сву ову навалу мисли, ишао је Јанићије ногу пред ногу кроз кривудаве сокачиће, кад |
гобројним срчали-прозорима.</p> <p>Ишао је насумце, залазећи час за један час за други угао тес |
, сви ћемо тамо!“ — и тако утешен сишао је у подрум, да у један бокал оточи расола, који је он |
дућанима, а када је осетио глад, отишао је до једне симиџинице и тамо жељно гледао у онај хлеб |
е чекао да га по други пут зове, отишао је и тамо затекао Анастасију у таквоме стању, да му је |
.{S} А када га је умор савладао, отишао је у вече на Ташмајдан и у оним мрачним пећинама, где с |
Диша је гостио своје званице.{S} Отишао је сам до кир-Ламбре, пољубили се и љубазно га позвао н |
Јован Крститељ Спаситеља крстио, дошао је један пустињак, прави богоугодник, за кога се зна, д |
ошао са мном, јесте хаџи-Диша.{S} Дошао је из срб-вилајета, хеј, тамо, преко мора на сто конака |
а смеј не изнесу.</p> <p>Најпосле дошао је до једнога резултата, да би најбољи начин, који би о |
углед у цркви.</p> <p>Овај савет дошао је таман како ваља.{S} До тога времена сви су еснафи би |
све у његовој души догађа.</p> <p>Пошао је кући, али на половини пута застаде; нерешљиво се кре |
кад га угледаше онако узрујана.{S} Ушао је у дућан и почео весело певушити; повуче за ухо једно |
p> <p>— Мори, немој да се нећкаш; право је да ти ја поклоним, сестра сам ти, брат си ми!</p> <p |
трага ни гласа.{S} Кира-Мана стрпељиво је подносила све, па и то што јој нема мужа.</p> <p>Кир |
јој ишчупати, где је сретнем!{S} Криво је моје Канче, што ви вадите очи.{S} Мислиш ти нико не |
p>— Копље!{S} Шта му то значи?{S} Какво је то копље?</p> <p>— А од куда ја знам, зете.{S} Тако |
па ако им је скупо, не купуј; али, ово је сасвим друго, то већ није ни дућан ни трговачки поса |
телал да виче: „Чујте и почујте!{S} Ово је луди Диша, који има жену ороспију и који због ње туч |
, него сам ноћас и будна видела.{S} Ово је пуна година, како ја сваког празника носим у цркву т |
о је на теби, од прве ти је жене. — Ово је већ трећа ноћ, како ми се на сну то казује.</p> <p>М |
им сотону!{S} Нечастиви је у њој, а ово је кућа христијанска! — одговори Диша и хартијице, што |
спази на куминим плећима.</p> <p>И ово је убрзало ствар; јер ма колико да је човек прав, у очи |
о са: калос мерос, кир-Диса!</p> <p>Ово је било за њега толико почасти, да је сав успламтео, па |
бегунцу, те да га она пронађе.{S} Прво је отишао Маци, да се посаветује.</p> <p>— Бог и душа, |
ха у продаји поверенога му еспапа, него је често тај еспап протурао са више користи, него ли и |
а није утицао у дубину своје душе, него је страшљиво и готово са трепетом једнако мислио о радњ |
у кућама где се тако што догодило, него је била уважавана и од оних жена чији живот беше посвећ |
, зар је не би узео ко од њихових, него је потурили баш мајстор-Диши као кукавица јаје.</p> <p> |
/p> <p>— Ти!</p> <p>— Ја?</p> <p>— Него је мозе бити мој деда!?{S} Белћим ћу ја да једем њен ка |
зета.</p> <p>— Ама што је много, много је!{S} Скидајте јој хамајлију! — журио је Диша Мацу и к |
он би пребројао све главичице и строго је мотрио, колико ће се дневно појести, али, што се тич |
азна шта му је све учинила?</p> <p>Дуго је тако премишљао.{S} У мислима је гледао већ, како га |
.</p> <p>— Толико је могао да да; друго је он, а друго ми, богоугодниче.{S} Ти си свет човек, п |
S} Него кад ми бидете муж, онда — друго је“.</p> <p>Тако је причао Ламбре, но то није све.{S} Ј |
асак уништи!</p> <p>Целу ову ноћ провео је у полусну и неком бунилу, од чега је осећао бол у гл |
води порекло од самога Мухамеда), седео је на једној међедини, чело дугачког мртвачкога сандука |
шљајући на последице свега овога, седео је на миндерлуку доста узнемирено, пребацујући то леву |
е разуме шта се то око ње догађа, седео је нем и поражен према Јанићију и обојици шегрта, који |
ићије, већ стишан од прве навале, седео је подвијених ногу на трави, грицкао једну зелену сламч |
е су њих двоје овде размишљавали, седео је Диша у ономе собичку очајан и нерешљив.{S} Мисли и п |
p>Трећег дана, по овоме догађају, седео је мајстор Диша у своме дућану сам.{S} Јанићија је отпр |
жбом.</p> <p>Зароњена лица у шаке седео је још на једноме избрешку близу Вилине Водице и подава |
ију у кућу.</p> <p>Још неко време седео је мајстор Диша на бињекташу и чекао неће ли се, ма с к |
беше га у дућану.{S} Јанићије Бик седео је опет на своме месту и радио посао, као да се ништа н |
ави и слабинама.</p> <p>Пун сахат седео је збуњен и без речи, а тетка-Маца за то време лагано и |
најглавније било, постигао је.{S} Видео је, да испосник хоће да се погађа, а што се цене тиче, |
то није све.{S} Један од комшија видео је и нешто више.{S} Око поноћи — прича он — Диша је про |
о за њега, он му је опет био нешто: јео је његов хлеб, до душе врло често зачињен шамарима, али |
ао, сад му необично слатко паде.{S} Јео је тако пријатно, тако слатко, да би и сит човек огладн |
о сада?</p> <p>Јанићије се смете; желео је да га нико не пита о томе.</p> <p>А кад би причао св |
покушао да је у дело приведе.{S} Желео је да се освети Грцима и да подигне свој оронули моралн |
.{S} Један део домаћинових права пренео је мајстор Диша на своју пуницу, дао јој је пуну власт |
укавима.{S} Кир-Ламбри и кир-Думи донео је два дугачка чибука, поткићена разнобојним мерџанима |
се поврати од првог изненађења.{S} Хтео је да одговори, али се грло запекло, па реч ни тамо ни |
на ум уобичајена кафа код Маце.{S} Хтео је отићи, али га узе неки стид; изиђе му на очи Лепосав |
орба сада га сасвим променише.{S} Почео је да промишља, почело је да се буди у њему нешто озбиљ |
.</p> <p>На срећу ову наглу жалост брзо је умерила њезина ведра и вазда расположена нарав, те т |
.{S} Као имућан трговац и устабаша, био је први на ударцу за свако доброчинство: било за поправ |
да, када се почео свестити, осећао, био је стид од самог себе, што је тако урадио.</p> <p>— Шта |
ало за ову кућу и хаџијину судбину, био је као утучен.{S} Од хаџије није се Маца никаквој разбо |
е и ишчезло као мехурић на води.{S} Био је као на ново рођен; лице почело опет да се затеже, а |
ђулса, а очи са сунчаним зраком.{S} Био је у Еврејској Махали, пред једном баштом где су се евр |
нио, да је само хуктао и стењао.{S} Био је толико неодлучан да ма шта уради, да га је сада било |
ји му је био вођа по Јерусалиму.{S} Био је то неки Грк хаџи-Зосим из Епира, врло побожан, тих и |
пацирам!“</p> <p>Тај „побољи човек“ био је кир-Ламбре, те тако је она сама признала своје брако |
ote xml:id="SRP19061_N3">„Карантин“ био је новац од бакра у вредности 10 пара.</note> <note xml |
} Очигледан пример за потврду овога био је он сам.{S} И њему дође тешко, што је на прво поткази |
ројице ноћника.{S} Један међу овима био је Јанићије Бик.{S} Са заваљеним фесом за потиљак, преб |
ере.</p> <p>И Јанићије Бик тих дана био је више по улицама него у дућану.{S} Разносио је „каран |
одило.</p> <p>Међутим, код кир-Думе био је читав породични савет.{S} Думиница је тешила кира-Ма |
ећен.</p> <p>Ама такав начин освете био је немогућ.</p> <p>— Роспија!{S} Уби ми душу; дроб ми и |
не би запитао што о томе; и у опште био је збуњен и сав утучен.{S} Од како је вратио прстен, те |
ћије је све то драговољно изводио и био је увек задовољан, кад год би опазио како јој од силног |
, и тога целога дана у његовој кући био је долазак као о слави.{S} Хаџи-Диша није могао да се н |
ши, да се не миче. — Стари пустињак био је сед као овца, дуге браде и лица овална са необично ж |
потаји је тако осећао; али наравно био је принуђен, да то осећање дубоко у себи скрије и да јо |
p>Такав један просвећени српски тип био је и мајстор Диша.{S} Од детињства још служећи у Грко-ц |
вима ватру распаљују.{S} У овај мах био је потпуно бесвестан за спољашне утиске; неколико враба |
разређивао по столу, а сваки од њих био је утврђен печатима и потписима, исписаним грчким и ара |
како је молују.{S} Тај двокраки врх био је покапан рђом као крвавим капима.</p> <p>Мајстор Дишу |
p>И Јанићије, као и сваки други, грабио је, да што раније дође на чесму, како би што дуже на <p |
турао ни сам не знајући куда.{S} Грабио је кроз мртве и криве сокачиће, омеђене високим, сивим |
е кир-Диша био потпуно усамљен; изгубио је грчке пријатеље, а да се враћа својој нацији на то н |
ухватила.{S} Један пар ластавица савио је у самом доксату под стрехом гнездо, из кога извирива |
а болесницу доведе к свести.{S} Наредио је да се добро угреју у ватри једне машице, па, када се |
Дишу уведе у њихово друштво.{S} Тражио је да кир-Дума одмах иде Диши, врати удовичин мираз, а |
са грчко-цинцарском партијом, потражио је и развод брака, а како је ствар била очигледна, суд |
длоге Ламбрине, или, боље рећи, одложио је, да се на њих врати као на последње средство, ако не |
кошта.{S} Свога будућег потомка задужио је са оних шест стотина гроша, што их хаџи-Зосим украде |
ас?{S} Ето: код фудул-Стаменке прекужио је један <pb n="110" /> тежак час.{S} Кира-Анастасија н |
у наслеђе оставио.{S} Њезин муж служио је дуго време као „татарин“ (курир, улак) прво у служби |
се и сузе у очима завртеше.{S} Загрлио је снажно хаџи-Дишу, притискивао га на своје груди, опр |
преболети своју домаћу несрећу; мислио је, да од срамоте неће смети на улицу изићи, па ето где |
у извео, што сам му био веран! — мислио је, силазећи се већ по пети пут до Варош-капије и враћа |
тим.{S} А да варам газду, зло! — мислио је Јанићије и између ова два израза узнемирене савести |
е без ичега пусти у бели свет! — мислио је уз пут Јанићије, а што се више ближио ћепенку, који |
Опет је боље да не идем тамо, — мислио је и с тешком муком, што самоме себи затвара врата од к |
ио... сад шта да се чини?</p> <p>Мислио је испрекидано и тупо гледао у она комшијска врата, иза |
ачио је он сасвим друкчије.{S} Помислио је да га је Лепосава одала, па сада тетка Маца зове мај |
ења.{S} Једнолики, безизразни шум шумио је око њега, па, ни сам не знајући зашто, он се несвесн |
се Јанићије ни у сну није надао, учинио је за њега много више него ли ма шта друго, што би наме |
о пред овом очајничком приликом, оборио је и он очи, па их није <pb n="66" /> смео подићи; није |
онога дана квасио врелу главу, жуборио је као и онда, а са гранчица, што се надношаху преко зи |
ита жена, треба да испуњава.{S} Говорио је, како му је образ највећа светиља, како мрзи све што |
ли то би било од нечастивога! — говорио је хаџија држећи хартијице, све докле их пламен сасвим |
у је убити или ћу се обесити! — говорио је стиснутих вилица и песница и ишао, лутао, без смисла |
р знаш какви су српски судови — говорио је Ламбре Диши, када је за ту новост дознао.{S} Каже се |
/p> <p>— Тако да радиш, снахо — говорио је дервиш овој жени — овај запис, што ти га дадох, да м |
вацко!</p> <p>И у такоме правцу говорио је кир-Дума још дуго и дуго.{S} На све могуће начине он |
да јој бар овога пута покаже све, журио је Јанићије кући Лепосавиној.{S} Пред кућом застаде изн |
ако и покојника и његове удовице, журио је, да се што пре чаршија умири.{S} И тако, сви разлози |
да да му одговори; <pb n="118" /> журио је, да што пре изиђе из ове немиле куће.{S} На пољу уда |
је!{S} Скидајте јој хамајлију! — журио је Диша Мацу и комшијницу; па, бојећи се да му жена не |
ну, за цело би пао на земљу.{S} Пожурио је кући, али, кад је дошао пред капиџик и чуо оно нариц |
е по улицама него у дућану.{S} Разносио је „каранфил“ званицама, које је мајстор Диша, као млад |
е и о својој глави ради.</p> <p>Ухватио је Бика за ухо, продрмусао га ваљано, па му је онда чит |
о башче, кир-Диша потпуно одевен пратио је у стопу, а од туда, преко баштенскога зида, сву ову |
знао, шта се око њега дешава.{S} Осетио је само, како му се под ногама земља мигољи и за цело б |
<p>Јанићију се одреши језик.{S} Осетио је да му се овога часа дели судбина, и он исприча газда |
ко је вратио прстен, тек од онда осетио је, колико му је тешко, што се све тако десило.</p> <p> |
еће кафе, у кир-Ламбриној кући, одбацио је предлоге Ламбрине, или, боље рећи, одложио је, да се |
јој мајстор Диша одмах дође, протумачио је он сасвим друкчије.{S} Помислио је да га је Лепосава |
пробуди и виде где и како лежи, скочио је и још мамуран поче збуњено размишљавати о свему што |
ај калуп, који га није погодио, одлучио је Јанићијево држање.{S} Он онако узбуђен и псујући <pb |
обећао, али као човек од рачуна одлучио је, да за свој новац не купује другима „на веру“.</p> < |
х изврши преметачина, те да се види, ко је крађу извршио.{S} Сад хаџи-Диша зађе од једнога до д |
хаџи-Диша улетео.</p> <p>— Кажем ти, ко је макар једаред хаџију ујео, то му је скупо платио!{S} |
еверицу. — Ама, људи, шта ли сте!{S} Ко је само пронео ту лаж?{S} Зар сам ја прилика за оно дев |
— Кафа је за људе а не за фукару.{S} Ко је још говеда појио кафом? —</p> <p>Тако је мајстор Диш |
чу каквим га именом назва.</p> <p>— Ко је пезевенк-баша?!</p> <p>— Ти!</p> <p>— Ја?</p> <p>— Н |
ерупати кесе са слаткишима.</p> <p>— Ко је послао? — Мени дај, — Јанићије!... мени... мени!{S} |
ара хаџијске браде.</p> <p>— Знаш ли ко је дошао? — запита је још са сокака.</p> <p>— Ко, море? |
S} Време је, треба да се оженим; али ко је мислио на то?</p> <p>Те ноћи превртао се мајстор Диш |
мајстор Диша погодио за магаре?“ — „Ко је магаре?“ питам ја. — „Ти, ето сви причају, да се мај |
арао са пуницом, она је ћутала, па, ако је имала што да му каже, то је говорила мајци, а он јој |
ни варали и поштење ми убијали, па, ако је било греха од мене, он ће ми опростити.</p> <p>Таква |
га и рекла му да ће му бити сестра, ако је не ода?</p> <p>— Ама, зар она?... простења кир-Диша. |
е!{S} Иди твоме Ламбри!</p> <p>— Е, ако је да се иде из кућа — одговори Анастасија тако прибран |
тек после извеснога времена врати, ако је могућно још замишљенији него што је из дућана изашао |
чини, да ће пред шегртима зајецати, ако је запева.</p> <p>— Нема лека; не могу више овако! — ре |
х мисли.{S} Њу да види, њу да лечи, ако је болесна, с њоме да поднесе све, па макар га цела чар |
е честите жене.{S} То је бар јасно: ако је човек псето, жена не сме да буде мачка.</p> <p>Али с |
аше, те му сада и то би неправо.{S} Ако је и отерао из собе, зашто да му се до сада не јави, да |
?{S} Зашто баш да и она не пође?{S} Ако је суђено да патимо и да гладујемо, то је онда судбина! |
за тим окренувши се Диши.</p> <p>— Ако је и децу, скупо је! — уздахну Диша, коме у тај пар пре |
какав ће изгледати у лицу.</p> <p>— Ако је одала, онда да бежим из ове чаршије! — мишљаше Јанић |
чаршија је %честитпла кир-Диши, па ако је, не тек гдекоји, но многи од трговаца и старијих кал |
, они могу бити већ и у Влашкој, па ако је нужно чак и у Галцу.</p> <p>Ма да није знао ни где ј |
нежну пажњу примао захвално, па, и ако је био вас дан расејан и апатичан, ипак га је ова нежно |
сија је зебла баш од Јанићија.{S} И ако је све чинила, да га умекша и задобије, да ћути, она се |
вим очима решавајући тренутак.{S} И ако је он удовици вратио прстен, мираз је био још у његовим |
твари потпуно невин.</p> <p>— А баш ако је до 4000 гроша — размишљавао је Диша — ја знам како ћ |
поједе? — одговори Јанићије.</p> <p>Ако је и био од свога детињства везан за свога мајстора, он |
ха врат.</p> <p>А кира-Анастасија, како је са осмејком на лицу заспала, тако јој је тај осмејак |
и Јанићију, да му сваки час јавља, како је Лепосави, а он чим је испратио мајстора на улицу, вр |
.{S} Он се повуче иза огњишта, па, како је осећао да му ноге малаксавају, седе на једну троножи |
еветао за све, да се до века сећа, како је нечовечан био наспрам свога шегрта.{S} У потаји је т |
о је најважније, шегрт му исприча, како је кира-Анастасија говорила о њему, да је био непослуша |
ивати, а ћор-Ахмет му исприча све, како је у почетку поручио само једно „шише“ вина, па после, |
а и узрока; свака жена причала је, како је чула од друге, а уз то је, да би догађај био што пот |
е тек, кад се освестио, причао је, како је, у ономе часу кад је Јанићије отрчао по воду, угледа |
само један миндерлук, на коме се, како је кад требало, могло седети или лежати, у куту један а |
изразио своје незадовољство, рече, како је храни за банбадава, она плану и одговори: „Ко ти је |
је однео некуда.{S} Па испричаше, како је долазила кира-Анастасија и у оној собици плакала и м |
да је Диша причао Маци и Лепосави, како је Јанићије хтео да остави посао и како му он није дао. |
несрећног младића што боље убеди, како је оно био братски пољубац и загрљај).{S} Ти си то урад |
другога газде започиње занат; али, како је у мутваку не затече, то му беше још и милије.{S} Нек |
да оде у полицију и да се пожали, како је нестало кир-Ламбре, а и да искаже своју сумњу против |
че и засмеја показујући кира-Мани, како је на ономе месту зарудела белега.</p> <p>— Аман, кузун |
>И сад му хаџија поче приповедати, како је Спаситеља четрдесет дана искушавао ђаво на гори, али |
тога, што је и сам почео увиђати, како је пренаглио, кад је прстен вратио само зато, што му је |
ој грех блажио.{S} Но истину рећи, како је осећао пуно задовољство, што се једаред и он осветио |
че се заклињати својим јединчетом, како је то лаж и ако се тако што из њезине куће изнесе, то б |
овоме само.</p> <p>Да би доказао, како је у свему раскрстио са грчко-цинцарском партијом, потр |
оштењу.{S} Кир-Ламбре је испричао, како је мајстор Диша одмах по прстену покушао да остане у уд |
у мутваку час строго а час благо, како је кад затребало; а кад би опазила, да је ко од њих лаб |
е, тога дана, међу Србима причало, како је Диши још јутрос нека жена дошанула нешто, те он као |
а, али никако не улази у собу, но, како је промолио главу и пружио једну ногу преко прага, тако |
и самоме мајстор-Диши било чудно, како је могао тако лаковерно поверовати једној жени, која је |
е средство. — Неколико недеља већ, како је дошао из Меке неки постарији дервиш и настанио се у |
о, те је личио на хаждајину жаоку, како је молују.{S} Тај двокраки врх био је покапан рђом као |
описивала све појединости које су, како је ко држао страну коме, бацале у тамну сенку час Дишу |
у дућану испљујеш и покажеш свету, како је неваљалство своме пријатељу учинио.</p> <p>Но и ту м |
шко опоменути се и свега осталога: како је онако растужен пошао кући, али, када је дошао до сво |
.</p> <p>Сад им редом исприча све: како је у Витавари био код пустињака, који чува свети чудотв |
газда-Диша и без њега сазнати све: како је кира-Анастасија погазила образ свога мужа, а он хлеб |
гнечила га.{S} Дисање му заста.{S} Како је шакама за собом напипао седиште, тако се скљокао на |
S} Јанићије се ослободи и седе.{S} Како је пуцало за ушима и како је жељно јео деран, то нека о |
омазлуку не би га више познали.{S} Како је у почетку покушавао, да и у кући заведе што већу ште |
и промоли главу на поље.</p> <p>— Како је?</p> <p>— Сад ће! — одговори ова и насмеја се, кад о |
јом, потражио је и развод брака, а како је ствар била очигледна, суд му је и то досудио.{S} Да |
је чуо да му се синовац оженио, а како је био самохран, одлучи, да се досели у Београд, те да |
е, што јој упропасти младост.{S} А како је он без речи седео и само трљао чело тражећи каква та |
у, да на свакоме ћепенку приповеда како је кир-Ламбре преседео цео дан без ћурчета и антерије у |
и утрча у собу.{S} Али кад угледа како је мајстор блед и модар, он се зачуђено заблену.</p> <p |
ти кажем! — одговори Лепосава, па како је дошла ближе Јанићију, ухвати крај од кајиша, који му |
је био још једино њено уздање, па како је он и био прави узрок њезиној завади с мужем, то је с |
о на овакав дочек; избечио очи, па како је обема рукама пружио сахан, да јој га да, тако је као |
.</p> <p>— Очију ми, тако.{S} И па како је погано пцовао!</p> <p>— Пеки!{S} Сутра ћу се накусур |
сна рука.</p> <p>Нарочито сада, од како је Лепосава умрла и оставила му на врату троје деце, те |
био је збуњен и сав утучен.{S} Од како је вратио прстен, тек од онда осетио је, колико му је т |
у сусрете са кира-Маном.</p> <p>Од како је Ламбре отишао, кира-Мана се још више издужила.{S} Уз |
р-Дишинога, те од њега сазнаде све како је на вечери било, а што је најважније, шегрт му исприч |
да је нападне речима, да јој каже како је превртљива; али све то запе у грлу, које му се на па |
, сасвим у другој форми.{S} Чуо је како је кир-Дума стао да псује пред Јанићијем мајстор-Дишу и |
ономе цванцику, што му га даде, и како је казала да је Диша псето и да није човек.</p> <p>Стра |
стор-Дишином дому извршило чудо, и како је он постао оцем три синчића, који му, у један исти ча |
седе.{S} Како је пуцало за ушима и како је жељно јео деран, то нека оцене они који су у животу |
ше нема!{S} Ноге му се подсекоше и како је био наслоњен леђима уза зид авлијски, сроза се и сед |
и видео, како му је без ње пусто и како је сав овај живот ништаван и празан.</p> <p>— Ух, гомар |
<p>А то, како се оженио први пут и како је са овом женом прошао, треба да се зна, јер стоји у ј |
а, бојећи се да му жена не продужи како је започела, дохвати маказе и својом руком одсече гајта |
ствар што боље изведе.</p> <p>Али како је Анастасијина порука била то исто што и заповест, он |
ао чије су дреје; али лепо су чули како је плакала и молила га и рекла му да ће му бити сестра, |
те у „братинску“ љубав, могу знати како је и тежак и горак овај први састанак.{S} А они, који н |
аред срдито, кад Маца поче причати како је ову или ону олакшала.</p> <p>— Де, де, почекај, зете |
сет година.</p> <p>Може се мислити како је било грчкој чаршији, а нарочито комшијама онога врем |
Ламбре, и да видиш какав!{S} Таман како је и заслужио. — Оставила га она ороспија, кира-Анастас |
он мислио, ма да није никада знао како је то међу најближима, јер је још као дете изгубио роди |
и шетњу о месечевој младини, онако како је то дервиш наредио.</p> <p>— Аман!{S} Спацирати сас о |
отворило очи.{S} Паде му на памет како је, пре неколико година, видео спровод некога самоубијц |
ио се много и то ме брине.{S} Знаш како је: да ми је рођено дете, не бих га више волела!{S} Рас |
<p>— А моја жена?...</p> <p>— Знаш како је, мајстор-Дишо; није то лепо да ме уплећеш у те ствар |
еда преко рамена.</p> <p>— Па знаш како је — одговори Јанаћије подсмешљиво — кад човек остари, |
— Е, такав му је адет.{S} Оно знаш како је: ти си устабаша, па људима од реда не иде никако у г |
атролу, он је врнуо прстен!</p> <p>Како је ово казивање било од свих осталих најоблије и најпот |
задржи на вечери и ноћишту.</p> <p>Како је затворио леђима капиџик, тако је и остао наслоњен о |
ала усамљена и растужена.</p> <p>— Лако је вама да бесните, мужеви вам код куће, а мој?{S} Хеј, |
рукама пружио сахан, да јој га да, тако је као окамењен и остао.</p> <p>— Ама, кира-Мана, шта т |
ом срцу.</p> <p>Као и сва чаршија, тако је и кир-Ламбре мајстор-Дишу уважавао и издвајао од ост |
о што је кућу и жену оставио Маци, тако је радњу оставио на Јанићију.{S} Цео дан он је Јанићија |
p>Како је затворио леђима капиџик, тако је и остао наслоњен о њега, а од стида није смео дићи о |
ије, а Мајстор Диша остаде сам.{S} Тако је неко време ћутао и отирао зној, а мало за тим устаде |
, то је грех, који се не прашта. — Тако је објашњавао он познаницима своја утанчана чуства и по |
а коме је осећао велики решпект. — Тако је он причао њојзи, како га је, сутра дан по прстену, н |
ана — и Френки су погани!</p> <p>— Тако је! — одговори понизно Зосим — али мој пријатељ жели, д |
иве Френки што једу жабе.</p> <p>— Тако је, богоугодниче.{S} Мој пријатељ није баш од тих, само |
бе, што је прстен враћао.</p> <p>— Тако је, кир-Дума.{S} Ја и сам верујем, да је комшилук измис |
да каже шта ће; али навала осећаја тако је нагло јурила у његову главу, да му се језик спотицаш |
обољи човек“ био је кир-Ламбре, те тако је она сама признала своје браколомство.</p> <p>Међутим |
ба да се жени, ено му кира-Мане; и тако је њезин муж одбегао са његовом женом.</p> <p>— Ћути, б |
роби један зрачак надања.</p> <p>И тако је та дивља, унутарња борба почела опадати и у својим о |
међу најближим својима.{S} Управо тако је он мислио, ма да није никада знао како је то међу на |
д такве помисли.{S} Али ова новост тако је изненадно дошла; а то се све њега лично тицало, те б |
само му не дај да се обеси!</p> <p>Тако је шапутала у себи, докле не одоле сан.{S} Кандилце поч |
и кумује, кумство га убило!</p> <p>Тако је мајстор Диша правдао и кумовим грехом свој грех блаж |
дете муж, онда — друго је“.</p> <p>Тако је причао Ламбре, но то није све.{S} Један од комшија в |
ицама и другим замотуљцима.</p> <p>Тако је то ишло пуних десет недеља.{S} Хаџи-Диша се потпуно |
поган закон не искам деца.</p> <p>Тако је кира-Мана бранећи себе и нехотице дала Анастасији је |
уштати густе хладне димове.</p> <p>Тако је кир-Диша покушао да употреби и ово последње средство |
свако уважење и поштовање.</p> <p>Тако је овога часа, докле је кир-Дума говорио, мајстор-Диша |
ражила, да је водом напоји.</p> <p>Тако је било и овога јутра.{S} Диша је зором отишао у дућан |
ј се зет опет жени вратити.</p> <p>Тако је то трајало неколико недеља, кад једнога вечера дође |
какав ћу ја теби да купим.</p> <p>Тако је редовно обећавао Лепосави, па јој онда све ређао шта |
исам никакве милости видео.</p> <p>Тако је, од прилике, решавао ову борбу Дишин шегрт и старао |
ебе да живим, што ми треба?</p> <p>Тако је уздисао Ламбре, помишљајућИ како би му све празно би |
е још говеда појио кафом? —</p> <p>Тако је мајстор Диша често објашњавао своје назоре кир-Ламбр |
и свећица, мени пензијица!“</p> <p>Тако је радила неколико година, све докле се не свикну на св |
чије шаке њу гребале и ударале.{S} Неко је врискао од бола, али, да ли Канче или њена другарица |
још није било, а за десет дана, колико је до прстена означено, они могу бити већ и у Влашкој, |
ешна уста помињу) хоће да сазна, колико је у души чврста вера хаџијска.{S} Зато он пушта ђавола |
рним држањем, успевао да покаже, колико је културно одмакао од многих својих врсника.{S} У цркв |
оли за покој душе кир-Бенџине и, колико је могућно, утеши уцвељено срце младе удовице.</p> <p>К |
већма опажа колико је несрећан, колико је самохран и како нема никога свога, који би га срдачн |
преврат у његовим погледима.{S} Колико је патио од туге за својом женом, толико је омрзао на с |
саву тек у четвртој години.{S} А колико је њих жена, што по десет година чекају, па кад после н |
а га то стишава, све већма опажа колико је несрећан, колико је самохран и како нема никога свог |
жи, испусти га посред огњишта, и колико је дуга паде на земљу.</p> <p>Маца је прва чула њен ври |
посличе и хлеб бадава једу.{S} И колико је тек сада, када је отворио пут потомству, удвостручио |
он зажмури, изговори заклетву и колико је могао сигурније изиђе из суда оправдан.</p> <p>Докле |
астасијина појава у њезиној кући колико је изненадила, толико јој беше и необично пријатна.{S} |
и пажњу то на ово то на оно, тек колико је било потребно, да удовица онаквог једног мужа не <pb |
још више пред Лепосавом утврдио колико је немоћан, да на своју руку живи.</p> <p>Када је оно о |
је и кроз кир-Ламбрину главу, у колико је он, онако смрзао и бесвесан, могао схватати.{S} Срам |
ма Београда.</p> <pb n="8" /> <p>Колико је пак мајстор Диша био уважен међу овима, буди напомен |
аметно, што га је отерао.</p> <p>Колико је ускипело у души Јанићијевој слушајући ово, о томе ни |
ио сву своју снагу око тековине, толико је и на даље остао равнодушан према свему осталоме у пр |
е патио од туге за својом женом, толико је омрзао на сав грчко-цинцарски род, и када би му било |
икакве наде на своје потомство, толико је исто колико и не живети.</p> <p>И што му ова брига н |
је цар Костадин за ово.</p> <p>— Толико је могао да да; друго је он, а друго ми, богоугодниче.{ |
је не остављаше.{S} Трећега дана толико је слабост и нека ватра обузе, да паде у постељу и тако |
36" /> одана вољи своје матере и толико је стрепила од њене љутине, да је морала пред њезиним р |
е, а њен муж Петар Брњош хамалин толико је мучио због тога, да је она отишла једноме дервишу, т |
и живахну девојку, мало по мало толико је овладала њиме, да јој више ни у шали није враћао уда |
осава на његове очи развијала, у толико је већма падао у неразумљиву срџбу.{S} Младост, набрекл |
ле и то све на један мах у главу, тешко је побројати.{S} Она непојамна врева од мисли у његову |
да те толико у кући држим!</p> <p>Тешко је било Лепосави слушајући материна разлагања.{S} Свака |
те?{S} Догодило се, де; човек је, мушко је.{S} Ама он се теби опет мора вратити, ич се не брини |
прилика за њу; он је погрешио; требало је да се тобом ожени, па да га Бог види!</p> <p>Тетка М |
уђину сродити се са туђином.{S} Требало је да прође време, да залечи ране, да се разабере и оба |
мислити могло.</p> <p>Хаџи-Диша требало је тих дана да има стотину уста, да би могао наодговара |
ала се; али ипак (до душе ретко) бивало је да јој кроз најживљу шалу и смех прелети преко лица |
што.</p> <p>Незадовољство Дишино бивало је све веће, и у колико се више Лепосава на његове очи |
амљена.{S} Путовање до Београда трајало је много дуже него од Београда.{S} Пуну недељу дана не |
ти.</p> <p>Топло и сунчано лето грејало је над густим зеленилом београдских башта, челе су зуја |
них и нешто загонетних стихова, стојало је урезано:</p> <p>„Здје почивајет Лепосава, папуџика, |
у, а у јасној сунчаној светлости зујало је неколико пчела; један крупни бумбар облете око њега |
пољашне утиске; неколико врабаца џакало је на једној дафини, чије се гране повиле преко авлијск |
м, цинцарском и турском језику праскало је по соби, да је кира-Мана сваки час стрепила, да је н |
тим радом но увек — случајно.{S} Ваљало је само да зажели, да чезне за нечим, па да му се то ка |
е од оних жена које оклевају.{S} Ваљало је да се одмах сазна, да је Лепосава испрошена и обележ |
ад год јој приложи.{S} Осем тога ваљало је добро промозгати, шта би све за толики новац могао н |
инили, да свадба буде што већа.{S} Мало је који Грк или Цинцарин од бољега угледа изостао а да |
преплаши.</p> <p>И то одушевљење имало је свога разлога не само у томе, што је њезин муж дошао |
p>Једном речи, у кући хаџијиној цветало је тако, да му је и најбоља домаћинска кућа могла позав |
/p> <p>Од прилике слично томе пролетало је и кроз кир-Ламбрину главу, у колико је он, онако смр |
До душе, од дана њезине удаје престало је оно пријатно убацивање разноврсних артикала од свих |
бјавила је нестанак Јанићијев, а остало је оставила бризи грађана и — случају.{S} Ако се пронађ |
страно лице са затегнутом кожом смршало је нагло, очи добиле грозничави сјај и нестално зверају |
Баш је добро то што не учини! — весело је певушила Лепосава, носећи ратлокум и кафу, да мајку |
менише.{S} Почео је да промишља, почело је да се буди у њему нешто озбиљно, натуштено, које му, |
но домаћа питања својих ближњих, почело је по мало већ да се <pb n="132" /> води брига и о жени |
остао десна рука мајсторове радње, било је врло тужно, када би видео како мајстор Диша неправед |
врати, да је никако више не види, било је за <pb n="100" /> њега толико исто немогућно, као шт |
сада ни пост ни молитва не угуши, било је довољан доказ о чудотворној моћи свете утвари.</p> < |
.</p> <p>Прво, што јој паде на ум, било је то, да је на прагу новога живота, да је тај човек, з |
овога мајстора његово произвођење било је већ на прагу.</p> <p>Сузе му навреше на очи и он их |
азиле често; а тада у кући и башти било је врло живо и весело.{S} Лепосава је имала лепо грло, |
поче да бубња у ушима.{S} Све ово било је за њега и сувише нејасно, али ипак је толико <pb n=" |
видно он сам опажао, и самоме њему било је тугаљиво, кад год би помислио на долазак мајсторов.{ |
пријатељи дали готов новац.</p> <p>Било је пријатеља, који су му само поручили да им купи, а но |
и.{S} Густи трњак и зеленило преплавило је Старо Гробље и, још за који дан, немилостива рука жи |
Али како му драго, тек све ово ускорило је, да се овај разговор поведе баш сада, тако рећи пре |
</p> <p>Мацино гласно нарицање огласило је комшилуку смрт њезине кћери.{S} Кад су хаџији јавили |
слила.{S} У то доба њено Канче навршило је већ петнаесту годину, а мајстор-Диша је добар газда |
е.</p> <p>И то одлучно позивање текнуло је Дишу, у толико више, што није било никаквога оправда |
отицаху, а у радњи мајстор-Дишиној ишло је тако, да се није ни опажало, да већ од толико недеља |
е.</p> <p>Од кир-Дишиног одласка прошло је већ неколико дана.{S} У радњи је ишло као по зејтину |
а фраза песника из Еладе.</p> <p>Прошло је добрих пола сахата, када је фудул-Стаменка ушла у со |
кад нам се Пречиста сама јавила, морамо је послушати.</p> <p>Месец дана спремао се мајстор Диша |
ео догађај између ње и Канчета.{S} Само је беше стид да дода још и оно последње, чега ради је и |
да би му хтела рећи: „Остани овде; тамо је туђина!“</p> <p>— Него ти, синко мој, да не чиниш то |
огло утврдити тако на пречац.{S} Главно је, да су једно другоме вазда пакостили; често би се пу |
мајстор му; а сав дневни пазар редовно је свакога вечера доносио тетка-Маци, која га је затвар |
а-Анастасија досети, а ова опет редовно је разбијала главу размишљајући ко јој све то шаље, ств |
шила, ко би то могао погодити.{S} Једно је јасно, да га је увек, кад год би изишао из мутвака, |
з заборава, ако ни за шта друго, вредно је поменути по ономе чуду, које му се још у Јерусалиму |
екај, зете; не иде то тако лако.{S} Ено је у соби, спрема се, да пред свога домаћина не изиђе п |
сто где ће се постеља метати, покривено је даскама, које су над подом правиле узвишицу од прили |
падом.{S} Предавао је ствари а зачуђено је посматрао сву ову веселост, а нарочито Лепосаву са о |
аршији потражи. — Час по час узнемирено је истрчавала на капиџик, да види што се шегрче толико |
а Маца се тужно насмеја.</p> <p>— Лажно је.{S} Светога ми, тетка-Мацо!</p> <p>— Знам, знам, Диш |
ну поштујем, а оно што они говоре лажно је...</p> <p>Тетка Маца се тужно насмеја.</p> <p>— Лажн |
да пожуриш са сватовима.{S} Знаш, ружно је да ти се пре сватова догоди.</p> <p>Шта је после ово |
бради.</p> <p>— Какав мајстор Диша, оно је свети Спиридон! — шапну Јанићије, пакостан, што се Л |
што Бог није заповедио да се једе, оно је погано.{S} И жаба је погана — и Френки су погани!</p |
шамију под брадом — оно није човек, оно је тулум, једно говеђе шкембе!{S} Ох, ох, како сам умор |
звезде.{S} Чему год се није надао, оно је постигао, и никад својом вољом, својим одрешитим рад |
иноме страху и његовоме чапкунлуку; оно је повећано и тиме, што је њезин муж најурио из куће Ја |
, није му измицала из шака.{S} Неуморно је пазио да му момци не беспосличе и хлеб бадава једу.{ |
мужа и на ново прште у смеј.{S} Сигурно је замишљала, како би то изгледало, кад би она, у онако |
црно на очи! — дерао се Ламбре и бесно је дрмусао за оба рамена.</p> <p>А када се кира-Мана ис |
речи а камо ли узмахнути шаком, обично је све оне шамаре које је желео спустити на туђе главе, |
, о, о!{S} Ево, не желим јој зла и лепо је да се измирите; ама да сам ја што ти...{S} Бога ми.. |
се Диши.</p> <p>— Ако је и децу, скупо је! — уздахну Диша, коме у тај пар прелети у памети, ко |
вавише од раздражености.</p> <p>— Скупо је!{S} Збогом! — рече Диша и пође вратима.</p> <p>Али с |
пита Маца, кад вечераше.</p> <p>— Добро је, нашао сам.</p> <p>— Зар? — учини Маца изненађена и |
лагао, букнуше у пламен.</p> <p>— Добро је, паметно си урадила, Мацо, што си ме одвратила од не |
дочеком.</p> <p>— Није за зло; за добро је! — смеје се мајстор Диша и вади иза појаса кесу у ко |
.{S} Јанићију је тада прекипело и добро је одаламио Лепосаву, а она, бранећи се, изгребала га п |
те тако запита, ти да јој кажеш: „Добро је, шућур Богу!“ — а полако да кажеш: „Со ти у очи, а б |
а већ нови ђевђелук (капа „дињара“) то је мајстор Диша купио сам, јер од младеначкога стида ни |
аквог завештања, ни ближих сродника, то је кир-Диша постао наследник целе имаовине покојникове. |
ао.{S} Све што је од других дознала, то је, да је у Галцу са кира-Анастасијом отворио малу бака |
у вештину, и када је о чему причала, то је увек тако лагано и сређено разлагала, као да је води |
старост без домаћице?</p> <p>— Ама, то је истина.{S} Време је, треба да се оженим; али ко је м |
у је једнако звонило: — То је љубав, то је љубав!</p> <p>Пуна три дана Јанићије није знао ни шт |
ла, па, ако је имала што да му каже, то је говорила мајци, а он јој је преко мајке одговарао.</ |
на вера; а што се од те вере добије, то је погано.</p> <pb n="56" /> <p>Поткрепљена тако снажни |
годило да се уда за кир-Дишу или не, то је тешко одредити; јер баш и да јој се није свиђало, њо |
и друкчије не може бити; но пљунути, то је грех, који се не прашта. — Тако је објашњавао он поз |
мајстор и имућан газда може постићи, то је он у грађанству и своме еснафу постигао на своју рад |
прави узрок њезиној завади с мужем, то је с правом очекивала да је он заштити <pb n="102" /> и |
час, испунише кућу детинским плачем, то је вредно сазнати, нарочито садањем појасу мужева и жен |
се цео свет исмева његовом судбином, то је двострука штета, коју никако не би могао поднети.</p |
ожени.{S} Оно, у шта је био сигуран, то је, да је девојка честита и за цело му не би довела у к |
гонило, да онако нагло врати прстен, то је он тек из далека напоменуо Думи, кад је споменуо как |
по Београду.{S} Једно што је осећао, то је, да ће сав онај углед, који је до сада имао, пасти у |
краја.{S} Једино што јој је добацио, то је било неколико речи, да га не дочека кући, ако принов |
Једино што би га из дућана повукло, то је, да, од времена на време, отрчи до куће и обиђе децу |
је суђено да патимо и да гладујемо, то је онда судбина!{S} А од судбине нико се не оте.{S} И д |
ио, то знам; али за кога течем, ето, то је оно што не знам; — одговарао је самоме себи.{S} А до |
да ће је она умирити.</p> <p>— Ето, то је!... промуца кир-Ламбре...{S} То је било!</p> <p>И са |
— нисам ја кир... погана је то реч; то је грчка реч!...</p> <p>— Тако, тако мајстор-Дишо — поп |
, то је!... промуца кир-Ламбре...{S} То је било!</p> <p>И сад му не беше тешко опоменути се и с |
не стране није се плашила ничега.{S} То је, као у воску знала, да тетка Маца није од оних жена, |
е би ни налик на Божји благослов.{S} То је била нека глава са вепровим зубима без трупа и рамен |
у, не заслужује име честите жене.{S} То је бар јасно: ако је човек псето, жена не сме да буде м |
<p>Морао се ипак вратити у дућан.{S} То је осећао кроза сву буру своје душе; а то осећање, које |
аље у овако безизлазном положају.{S} То је увиђао јасно, али заман!{S} Он је био жртва, играчка |
!{S} Што да сваки види голе руке?{S} То је срамота; тако нека носи фудул-Стаменка.</p> <p>— Па |
а њега.</p> <p>— Знам, душо, знам! — то је љубав! прошапута Јанићије, и кад и последњи звук ишч |
зак завртела, да буде његова жена, — то је било тако мило, тако неочекивано, да је од <pb n="21 |
це спржи?</l> <l>Знам, душо, знам, — то је Љубав.</l> </quote> <p>То су певале Лепосавине друга |
ен, у ушима му је једнако звонило: — То је љубав, то је љубав!</p> <p>Пуна три дана Јанићије ни |
е спржи?</l> <l>— Знам, душо, знам — то је љубав!“</l> </quote> <p>Јанићије је слушао, како се |
це спржи?</l> <l>„Знам, душо, знам — то је љубав!“</l> </quote> <p>— То је љубав! — понови оп п |
ам — то је љубав!“</l> </quote> <p>— То је љубав! — понови оп последњу реч; а весели смех девој |
е тамо вуче — одврати Диша.</p> <p>— То је искушење — одговори хаџија — а онај, кога је искушењ |
ко закуца на Дишин капиџик.</p> <p>— То је онај несрећник; сад ли ми долази! — рече хаџија, кој |
га он чува? — запита Зосим.</p> <p>— То је само за жене.{S} Кад од њега начини хамајлију неротк |
Зар од овог памука да роди?</p> <p>— То је због тога, што свети ексер лежи у њему.{S} Снагу сво |
ћи, јавило их се безброј, стотине, а то је таман толико колико и ни једна.{S} Међутим, кира-Ана |
било да кир-Ламбру најури из куће, а то је, у овај мах, успео.</p> <p>Ствари је Јанићије однео |
рицу.{S} Она га никад није грдила; а то је много вредело за душу једнога сирочета, које није са |
ца јој у неколико замењиваху кћер; а то је, ипак, била каква таква утеха.</p> <p>Али Јанићије с |
це, тај не може да буде хаџија.{S} А то је велики грех.</p> <p>И сад му хаџија поче приповедати |
пресушише сузе, прими две аспре, (а то је био први поклон што га је за пет година шегртовања д |
цркви дати; подај!{S} Ама 4000 гроша то је много.{S} И зар Богу требају толике паре?{S} Приложи |
чала је, како је чула од друге, а уз то је, да би догађај био што потпунији, описивала све поје |
глави му је било мутно и тупо, а уз то је осећао и неко одмерено хуктање, као онај шум што се |
догађаје на путу не пропитају.{S} И то је тако ишло, све докле се не помоли месец и докле мује |
, није ли будно комшиско, маче?{S} И то је живо, и то си има очи, Дисо, бре!</p> <p>Кира-Анаста |
е избавиш, ја ћу у Дунав!</p> <p>— И то је срамота, газдарице! — проговори Јанићије — Газда на |
што затреба.</p> <pb n="58" /> <p>И то је Јанићије Бик тако савесно вршио, да му ни највећа це |
рата пробио.</p> <pb n="47" /> <p>Но то је само тренутно расположење Дишино; после пола часа, к |
.{S} Била је бледа у лицу.</p> <p>Но то је за кратко трајало, а већ после, кад је прошапутала о |
пушкасто, свеже девојче, на које је (то је, кришом од самога себе, у себи помислио) <pb n="139" |
вога Јанићија.</p> <pb n="135" /> <p>То је толико заболе, да је покушала све што је смела, само |
да на гнездо па онда на њега.</p> <p>То је било после једнога разговора са Мацом, који је хаџиј |
ндашњи трговци доносили робу.</p> <p>То је била добра мисао и ко зна не би ли тај посао испао к |
избегао оно што се може десити.{S} Зато је Јанићије морао по вас дан мајати се са тетка-Мацом о |
овање према светој земљи.</p> <p>И зато је носио за вуненим појасом једну дугуљасту кутију од т |
га је гризла и кући гонила.</p> <p>Зато је био и довољно морално награђен.{S} Хаџи-Зосим био му |
кир-Дума и још један Грк.</p> <p>— Сто је то?{S} Ста искас сас та жена, бре? — развика се кир- |
рамота постигла.</p> <p>— Него знас сто је?{S} Иди на моја кућа, тамо се сакри, да те не види в |
ију, и у цркви, на служби Божјој, често је вадио иза појаса и пљувао у њу, тако да је сваки од |
е ноге, а од времена на време забринуто је трљао чело, које је нервозно час скупљало час у вис |
Али мајстор-Диша, поред свега тога, што је и сам почео увиђати, како је пренаглио, кад је прсте |
ао више.</p> <p>И поред свега тога, што је оволики пут потегао и толике жртве принео ради свога |
е и претио, докле га силна мастика, што је у ћор-Ахметовој кафани попио, не обори иа патос, где |
носно лупали у гочеве, а она писка, што је од зурла до неба јечала, разлегала се у њезиним ушим |
учај да на њеној остане.{S} Весела, што је тако испало, кира-Анастасија спрема све што кир-Диши |
ићија и обасули га свима похвалама, што је тако честит и одан своме мајстору; а Диша му, шта ви |
и Бајрак-џамије.</p> <p>Оно дућана, што је кир-Бенџо оставио за собом, претворили су пријатељи |
ео до целога товара; али сва хасна, што је од молепствија и обећања имао, била је у томе, што с |
get="#SRP19061_N3" /> и сва срећна, што је нашла лека детету, прође поред кир-Дише и не погледа |
је у истини пара вредео.{S} Ништа, што је за напредак радње било корисно, није пропустио, и за |
могаше извући одатле.{S} На против, што је Ламбре гонио из ње ђавола усрдније, то се он све чвр |
ако успе, онда да не изгледа џабе, што је прстен враћао.</p> <p>— Тако је, кир-Дума.{S} Ја и с |
осећао, био је стид од самог себе, што је тако урадио.</p> <p>— Шта сад да чиним?{S} Овде ми в |
афским барјаком; а после укопа све, што је допратило покојницу до гроба, вратило се хаџи-Дишино |
кога ударца, мукнуо као младо теле, што је увек изазивало весели смех.</p> <p>Те ударце некада |
чапкунлуку; оно је повећано и тиме, што је њезин муж најурио из куће Јанићија, који јој је од о |
одитеља трудио се, да изглади тиме, што је од прве младости своје градио планове, како да се ор |
ло је свога разлога не само у томе, што је њезин муж дошао срећно с пута као богат наследник, и |
раха, већ од оне изненадне промене, што је угледа на целој појави.{S} Сав мајстор Диша изгледао |
<p>У овоме можда и лежи кључ тајне, што је мајстор Диша одоцнио тако са својом женидбом.{S} Мог |
о без јакога утицаја, у толико пре, што је мајстор Диша и сам имао прилике у своме животу да о |
, ушли свечано у кућу лепе удовице, што је овеселило срце удовичино а јако ожалостило зле језик |
и гледала замишљена у оно кандилце, што је пуцкарало и својом слабачком светлошћу преливало пре |
није могла погодити, у толико више, што је прстен тек синоћ добила и што се мајстор Диша с њоме |
одмах наредио да се џезва пристави, што је, у осталом, чинио он само према угледним људима грчк |
гол сабља да уфати; клефти да води, што је у срце!</p> <p>— А деце не је никад доста!{S} То збо |
, као и Анастасија, одобравао Диши, што је тога неваљалца отерао из радње.</p> <p>— Море, не мо |
<pb n="163" /> то беше прави узрок, што је одустао од ужасне намере и спасао младу душу бар од |
уго стојао забленут и зачуђен оним, што је онако несвесно учинио.{S} Чинило му се, кад га је он |
л и, као под неком магијском силом, што је дубље залазила у удовиштво, све је лепша бивала, так |
е показивао, како са овом срамотом, што је нанесе кира-Анастасији, не само да је изгубио код тр |
што су, само се од ових разликовао, што је на оштроме крају, место обична врха, био завршен дво |
коме часу. — Да речем, да се кајао, што је обећао Анастасији да ће ћутати, то за цело није било |
окаче.</p> <p>— И ето за тај посао, што је она викала на патролу, он је врнуо прстен!</p> <p>Ка |
>А бар да је кира-Мана имала право, што је сумњичила свога мужа!{S} Цела чаршија знала је да је |
уди.{S} Јер, њему се чинило да ово, што је сада чуо, зна цео свет и да сваки од ових људи, који |
то га Лепосава није одала, а друго, што је чезнуо да је бар очима види, ако не успе да с њоме н |
е својих мајстора, па није ни чудо, што је, мало по мало, успео дотле, да су га у чаршији сви Г |
ио је он сам.{S} И њему дође тешко, што је на прво потказивање из комшилука поверовао; и тако ј |
о суморно лице и ону кајсију, тамо, што је густим гранама тицала један малени прозор, за којим |
ворној моћи часнога ексера.{S} Оно, што је све осетио, кад је целивао, и тако нагло исцељење од |
мна свота ни мало не збуни.{S} Оно, што је најглавније било, постигао је.{S} Видео је, да испос |
е, мало по мало, вратити се на оно, што је био пре десетак и више година: постаће сиромашни крп |
назив само му је напомињао све оно, што је до овога часа поднео, тај назив му изгледаше сада ка |
је дервиш саветовао, па онда и оно, што је све претрпео од Анастасије и како га је исмејала.{S} |
да без икаквога одлагања учини оно, што је Јанићију мало час казала.</p> <p>Сузе и преклињање њ |
и нерешљиво у новац.</p> <p>— Зато, што је пцето, што не је човек!{S} Толке године, бре брате, |
о уважаван међу поклоницима и зато, што је он толико рачуна водио о светињи ове земље, по којој |
иначе уважавао своју пуницу и зато, што је та жена и сада, као и пре, имала своје сигурне прихо |
<p>Једнога дана догодило се нешто, што је и Јанићија и Лепосаву довело у неко чудно, несхватљи |
о, да се сутра дан не догоди нешто, што је Јанићијевој одлуци дало снажан преокрет.</p> <p>Кир- |
томе часу, кад он учини тај покрет, што је могло некоме да изгледа, као да ће да удари кира-Ман |
на, као и мајка јој, знала о свему, што је он видео и тетка-Маци испричао.</p> <p>— Да кажем, н |
од љутине и почео корети кир-Думу, што је у опште покушавао да мајстор Дишу уведе у њихово дру |
> <p>— И опростићу јој и зажмурићу; што је било — било, само да ми се закуне да ме никада више |
уди се Лепосава. — Их, какав је!{S} Што је пустио оно чудо од браде?</p> <p>— Море, није оно он |
/p> <p>Кира-Анастасија пребледе.{S} Што је у првом тренутку наслутила, да је Јанићије одао, сад |
што јој рече, где си их сакрио?{S} Што је посла овамо, да их дигне?</p> <p>Лепосава кад чу да |
тиш ли се?</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Што је отишао.</p> <p>— А што се то тиче па тебе поп ли си, |
све добре стране кира-Анастасије, а што је за последак, као најслађу посластицу, оставио, помен |
знаде све како је на вечери било, а што је најважније, шегрт му исприча, како је кира-Анастасиј |
ина реч погађала је право у срце; а што је најгоре било, она је била толико <pb n="136" /> одан |
ајући се натраг Барјак-џамији.{S} А што је више у те мисли западао, све се више кајао, што <pb |
, њему није ништа право.</p> <p>— А што је узимао дете?</p> <p>— А што се „дете“ удало за њега? |
ише.{S} Плакала је, проклињала%, га што је наведе да се за Дишу удаје, што јој упропасти младос |
а тежи не само да се ослободи свега што је подсећало на некадање робовање, него чак да потисне |
А ти — замуца Диша утучен од овога што је сазнао — зашто си ћутао?</p> <p>— Како да ти кажем, |
Маца усплахирена зета.</p> <p>— Ама што је много, много је!{S} Скидајте јој хамајлију! — журио |
да прошао.</p> <p>Једино тетка-Маца што је слала Лепосаву у дућан, да му донесе по штошта од св |
ре као да је у земљу пропао.{S} Све што је од других дознала, то је, да је у Галцу са кира-Анас |
е толико заболе, да је покушала све што је смела, само да отклони опасност од себе,</p> <p>— Па |
ладенце и сада се журило, да се све што је потребно за сватове спреми.{S} У Мациној кући чује с |
одољиво осећање, које обујимаше све што је око себе видео, таласало се у њему.{S} У један мах у |
ему обазре, па за тим кући, да узме што је наменио својој невести.</p> <p>Кад се вратио, тетка |
том једнако мислио о радњи, о ономе што је за собом оставио. — Покаткад му се усред читане моли |
га носиш, а ја да те гледам! — рече што је могао нежнијим гласом и предаје јој огрлицу од педес |
рећно с пута као богат наследник, и што је кир-Ламбре толико зачикавао и препадао, да су се сви |
ога пута вратио се необично брзо, и што је главно, врло узбуђен и са једном огреботином испод о |
чак, лебдео над његовом душом.{S} И што је дубље залазио у другу годину брачнога живота, тај је |
е у ондашњој чаршији налажаху.{S} И што је најважније, уза сваки убачени поклон нашла би и по ј |
одера се Диша, подиже обе песнице и што је могао брже прогура се кроз гомилу, која је све више |
га она поклони, баци га у мутвак и што је брже могао истрча на улицу. — Била му је првобитна н |
да је чисто нукао, само да продужи што је започела.</p> <p>Једнога дана догодило се нешто, што |
а је процветала много боље, него ли што је пре тога било.{S} Дућан пун, поруџбина на хрпат, а з |
> за цело знала нешто више, него ли што је он могао и помислити, када је почела тако говорити о |
а такво место већи је грех, него ли што је на цркву пљунути.{S} Грех је што својом грешном ного |
дал, <pb n="105" /> те, пре него ли што је Ламбре успео да од силног журења одахне, прелете пре |
еде баш сада, тако рећи пре него ли што је уцвељена удовица била у стању да утаре трогодишњу су |
да се врати мајстору или да изврши што је наумио.{S} На прво није хтео ни да се осврне, а на д |
могућне смрти не даде му да изврши што је наумио, и њему не остаде друго него да изиђе на поље |
ш на лепо, — пустиће га, кад изврши што је наумио.</p> <p>Страшна одлука, какву може само утврд |
женидби устабашиној.{S} Који је тај што је први пронео глас, не зна се, али у велико се веровал |
<p>Хаџи-Диша је био задовољан свим што је у кући и радњи затекао.{S} Јанићије му је у истини п |
зна, јер стоји у јакој вези са оним што је после било; а то ће нам, најзад, објаснити и оне заг |
ћија волела; гледала је у њега, као што је некада у Лепосаву, и када би се Јанићије махао око њ |
оуздано да му и радњу надгледа, као што је поуздан да му за женом пази?</p> <p>Међутим, баш за |
ена; уозбиљио се, не пева више, као што је то увек уз посао радио, не зачикује мимопролазеће и |
када боље и лепше није истицао, као што је то чинио, кад се у цркви појави београдски митрополи |
ислио и за кира-Анастасију оно, као што је измислио и за мене ово, што се сад по чаршији говори |
/> њега толико исто немогућно, као што је сада немогућно, да својом шаком запуши целом Београд |
на њима одлазила на посело, баш као што је радила и за живота покојнога кир-Бенџе.{S} Кира-Думи |
и сам на узглавља, по који пут (као што је то свуда онда био обичај доброга тона) узригну, у зн |
е ли бољи накит од деце.</p> <p>Као што је кућу и жену оставио Маци, тако је радњу оставио на Ј |
— помисли Јанићије и стаде му криво што је и помишљао да дође овамо.{S} Он се повуче иза огњишт |
опет није могао умрети раније, него што је то било уписано у књигу.</p> <p>Анастасија је први п |
то ћутиш као стрина?“ — и, пре него што је успео да пружи руке ради одбране, унесе му се у лице |
ри жељи свога мужа.{S} Али пре него што је пристала, отишла је кума-Думиници и кира-Мани, да им |
ако је могућно још замишљенији него што је из дућана изашао.{S} Нарочито се мрштио, кад би у ду |
>А мајстор Диша, још збуњенији него што је дошао, изиђе из оне куће и од оне жене, за којом је |
али он се не мога одазвати.{S} Само што је руком нешто отискивао од себе.{S} Доцније тек, кад с |
да би је он од тога одвратио, једно што је пут за једну женску главу врло далек, а друго, што м |
д ствар пукне по Београду.{S} Једно што је осећао, то је, да ће сав онај углед, који је до сада |
баш никако да објасни.{S} Тек једно што је сада, када се почео свестити, осећао, био је стид од |
нако збунити њезиним смехом.{S} Оно што је већ једном увртео у главу, то се није могло избити о |
и на своја разбијена врата и на оно што је шегрту спремао.</p> <p>Али судбина, која се тога дан |
збије из главе сваку помисао на оно што је онако несвесно урадио, он то није могао успети.{S} О |
ије једва уздржао, да не понови оно што је пре три дана урадио.</p> <p>— Чекај, да ти помогнем! |
му је много сношљивије него ли оно што је јуче пропатио.{S} Сад већ није могао ни помишљати, а |
сад опет чути, ма да је чуо већ оно што је најстрашније.</p> <p>— Јесте, због тога! — Ја те леп |
Напротив, њој је било врло пријатно што је судбина поштедела од једне сувишне бриге без које се |
новац мајстор Диша је, као и обично што је на путу радио, метнуо у ћемер и то опасао око паса д |
м.</p> <p>— Ламбру да отераш!{S} То што је долазио, нека!{S} Ама од данас да не пригвири у мајс |
о враџбине, деце пуна кућа.{S} А то што је на теби, од прве ти је жене. — Ово је већ трећа ноћ, |
гу, у њему се појавила сумња, да то што је обећао није добро и да ће газда-Диша и без њега сазн |
га на улици.</p> <p>И тако, оно, у што је Јанићије одавна сумњао и пажљиво мотрио, али што ниј |
тако хладно, као да прича о нечему што је се ни мало не тиче то ви да идете!{S} Кућа не је ваш |
вати обема рукама за груди и удахну што је више могао ваздуха.</p> <p>Песмица из баште заврши с |
к колико да из Дишиних уста чује, зашто је вратио прстен; али им Бик увек одговори, да газда ни |
помислио на долазак мајсторов.{S} Зашто је он зебао и од чега, није могао да самоме себи објасн |
стао?!</p> <p>— Зашто да умре?{S} Зашто је даде ономе токмаку, да јој младост поједе? — одговор |
ад погледала.</p> <p>— Погађаш ли зашто је све ово? — запита га Маца такође с осмехом.</p> <p>— |
на сазвала.</p> <p>Нико није знао зашто је то мајстор Диша урадио, па ни сама није могла погоди |
А тако се најзад и морало држати, пошто је мајстор Диша дан из дан одлазио на кафу тетка-Маци, |
чаршији проноси.{S} Рано у јутру, пошто је почистио испред дућана, узе Јанићије Бик крчаг и оти |
и да ће га у скоро наследити.{S} Чезнуо је за кира-Анастасијом, и да другима не паде на ум да г |
е све празно и несносно; дан ноћ чезнуо је за њоме, и једнога дана остави овце, нека их пас чув |
а срамоту, коју је начинио Диша, цикнуо је од љутине и почео корети кир-Думу, што је у опште по |
иша је успео да се прибере.{S} Одмахнуо је руком и рекао: „Бог да је прости!{S} Један пре а дру |
азуме се, сасвим у другој форми.{S} Чуо је како је кир-Дума стао да псује пред Јанићијем мајсто |
иша.</p> <p>— Мајсторе, мајсторе! — чуо је мало за тим мајстор Диша, како га Јанићије зове и др |
пропоје).</p> <p>Прстен се свршио, поп је испитао младенце и сада се журило, да се све што је |
и дође.{S} Јанићије је моје дете; добар је и волим га.{S} Али он је још слуга, нема нигде ништа |
де, дете, пољуби мајстора у руку; добар је он, опростиће ти, — рече Маца, кад јој се учини, да |
руку и замолиш да ти опрости.{S} Добар је он, опростиће ти.</p> <p>— Не могу... стид ме... про |
исли.</p> <p>— А шта: ја хоћу?{S} Ствар је у твојој руци.{S} Ти <pb n="145" /> паметујеш за цео |
као ветар прашину.</p> <p>— А што, зар је једна пошла за сиромаха?{S} Зашто баш да и она не по |
о Цинцарке.{S} Или: да је она чему, зар је не би узео ко од њихових, него је потурили баш мајст |
ме кир-Диша није ни мало сумњао.{S} Зар је једна жена била, којој су записи побожних дервиша по |
да износе поштену кућу на глас?{S} Зар је то лепо од света?</p> <p>— Е, такав му је адет.{S} О |
о што знаш, онда што мене питаш?{S} Зар је то лепо, да се у туђа посла мешам!</p> <p>— Тетка-Ма |
својој кући.</p> <p>— Грех је; ама зар је то било поштено да ми потури онакву жену?{S} Је ли т |
него ли га разуверити.</p> <p>— Па зар је то лепо да дочекаш старост без домаћице?</p> <p>— Ам |
не пронађе ли се, — то толико!{S} И зар је он једини, за којим би полиција морала трагати!</p> |
богатство — па, ето, и сад...{S} И зар је то лепо, да јој сам доводиш кир-Ламбру у кућу.</p> < |
да знао како је то међу најближима, јер је још као дете изгубио родитеље и онако самохран потуц |
ао је сваки кутић у светим местима, јер је ово већ трећи пут, како као побожни поклоник долази |
ојим се... устеже Маца и не доврши, јер је нагло одазва она комшика.</p> <p>Диша стојаше неко в |
и не смеде да повери своју замисао, јер је слутила, да би је он од тога одвратио, једно што је |
да ће ћутати, то за цело није било, јер је Ламбре престао да долази и кира-Анастасија га је так |
радњом.{S} За Лепосаву није бринуо, јер је знао да се она налази под двоструком пажњом, Мацином |
краким ексером длан пробијали.{S} Ексер је био чудотворан, јер ко год би га целивао, одмах би с |
могне.</p> <p>— Тако и ваља.{S} Мајстор је више од оца; отац само што роди, али мајстор је онај |
да?{S} Еснаф је јачи од њега, а мајстор је имао толико права над својим <pb n="153" /> момцима, |
од оца; отац само што роди, али мајстор је онај што отвара очи и даје лебац у руке — објашњавао |
е ли истина да сте пали са зид и да вас је патрола јурила, а ви побегли?</p> <p>— Није истина, |
ј речи коју ће изговорити.</p> <p>Данас је њена кућа постала средиште свих комшијских жена, чиј |
извиривала мала ножица.</p> <p>И ноћас је сањао тако, као да јој проба јеменије; она му пружил |
та све не сам радила да родим!{S} Радос је то, кума-Анастасија, и радос и една сладос!{S} Ено, |
амо што мртве из гроба не буди.{S} Свет је толико нагртао њему, да им даде какав запис или амај |
е доводила у неку забуну.</p> <p>— Опет је боље да не идем тамо, — мислио је и с тешком муком, |
нас?{S} Нана и синоћ каже Диши: „Честит је момак, Јанићије; он ће ти кућу и радњу чувати као св |
ада под својим јастуком напипао.{S} Ноћ је била ведра и обасјана, благ поветарац доносио му је |
<milestone unit="subSection" /> <p>Ноћ је већ у велике осула небо звездама над Београдом, који |
очекала сама у својој соби.{S} Лепосаву је опазио у авлији, али, када га она угледа, штуче у му |
иједан! — Свет види, а он не види какву је сурунтију узео! — Оди ти овамо, тетка Маца ће тебе д |
се осећао у необичном расположењу; сву је ноћ осећао мирис онога босиока, што га је некада под |
век.</p> <p>Оваква перспектива, како ју је кир-Дума живо <pb n="43" /> сликао пред очима мајсто |
т!{S} А ја сам хтео да ти кажем како ју је кир-Ламбре онда за мутваком ухватио за образ, а она |
е митрополиту и суду за срамоту, што ју је нанео њиховој штићеници.</p> <p>Но кир-Дума је био ч |
је жени ни речи проговорио.{S} Јанићију је само наредио да остане код куће, те, ако устреба Мац |
еси, тај се не откупи лако.{S} Јанићију је тек предстојала судбина.</p> <milestone unit="subSec |
и смејао и дирао га за оно.{S} Јанићију је тада прекипело и добро је одаламио Лепосаву, а она, |
тра сам ти, брат си ми!</p> <p>Јанићију је све ово било нелагодно; оно незнано што га је једнак |
живу главу рећи пред кир-Ламбром, чију је вољу увек сматрала не друкчије већ као наредбу, коју |
брао: газда Николу, мумџију (онога чију је кћер испросио за свога унука топал-Стојан, па се зав |
га је обзинуло као паклена аждаја, коју је видео у Витлејему на једној икони, где беху исписане |
због мене то!</p> <p>И ова слика, коју је тако замислио, растуживала га је и изазвала у њему о |
једно време Лепосави задрхта рука, коју је Јанићије у својој држао; она отвори очи, погледа Јан |
пере она срамота са грчкога имена, коју је Диша, својим неразложним враћањем прстена, набацао.< |
им ногама као огромна архитектура, коју је мало час под кров метнуо, а она се у једноме тренутк |
м око ороза једне пушке кремењаче, коју је у посао узео.</p> <p>Мајстор-Диши би сасвим ново; ку |
-Дишино често одлажење тетка-Маци, коју је после свега овога сматрао више него ли да му је рође |
>Лепосава маши очима руци Дишиној, коју је он пред њом у вис уздигао.</p> <p>— Ово теби; ти да |
а-Думинице, да јој јави за новост, коју је, прислушкујући кроз кључаницу, чула.</p> <p>Обе куме |
рочито његова хришћанска питомост, коју је показивао не само према себи равнима, него чак и нас |
ка Маца му је била једина личност, коју је он дубоко поштовао и о којој је био тврдо уверен, да |
трала не друкчије већ као наредбу, коју је њезин покојник издавао озго.</p> <p>Саслушала је сав |
она адет свога мужа, да сву срџбу, коју је са сокака донео против кога му драго, искали на њојз |
ко чудовиште, налик на ону аждају, коју је св. Ђорђе копљем пробио.{S} И тако су пролазили веко |
мало није упустила једну милојку, коју је баш тада на полицу пропињала.</p> <p>Да је о свему о |
још нека веза чврсто држи за ону, коју је тако брзо напустио.{S} Сад ће кир-Дума затражити мир |
S} Неодољива срџба на све, на ону, коју је са толико чежње и бола у срцу носио, поче да кипи св |
д је кир-Ламбре дознао за срамоту, коју је начинио Диша, цикнуо је од љутине и почео корети кир |
му случајно напипа једну кутијицу, коју је за појасом носио.{S} Он је извуче и отвори.{S} У кут |
а сандука и привијао десну мишицу, коју је на два места ножем пробо.{S} Према њему чучнула нека |
тетка-Мацом као немирна деца пред коју је учитељ изненада искрснуо.</p> <p>— А да је упусти, м |
мах би се излечио од сваке болести коју је имао; а ако би случајно био здрав, онда је требало с |
и, можда и зато, што му судбина, у коју је он безусловно веровао, беше наменила, да се баш Анас |
аде се потпуно вољи ове девојке, у коју је, кад год му се за то дало прилике, пиљио као псетанц |
ла чисто зачуђена овом екстазом, у коју је хаџи-Диша улетео.</p> <p>— Кажем ти, ко је макар јед |
лабо да га изведе из неме дубине у коју је тонуо.</p> <p>Најзад, кад сунце поче да прижиже а хл |
лаву и загледа унутра.{S} На миндерлуку је спавао кир-Ламбре, а спавао је тако тврдо, да није н |
и каквога је пријатеља имао и каква му је жена.{S} И таман да се на таквој одлуци задржи, а у |
и дана оздравити.</p> <p>— А од чега му је то, по Богу да си ми отац?</p> <p>— Ех, од чега? — п |
.</p> <p>Газда Дишу обузе слутња, да му је жена напустила кућу, и он је поче из гласа по имену |
исто лакну, кад из писма сазнаде, да му је пријатељ жив и здрав.</p> <p>— Паметно глава — рече |
његово беснило.{S} Учинило му се, да му је баш то открило у потпуности све оно, о чему је и пос |
тке и догађаји толико узнемирили, да му је свака помисао у глави стала, па се као закована ни с |
pb n="126" /> је тако снажан био, да му је лева рука, којом је обавио вито и еластично девојачк |
анин, а ни из далека није слутио, да му је стриц већ то и да ће га у скоро наследити.{S} Чезнуо |
у кући хаџијиној цветало је тако, да му је и најбоља домаћинска кућа могла позавидети.</p> <p>Т |
текао Анастасију у таквоме стању, да му је и без њених речи постало јасно зашта га је позвала.< |
ири, да ли у леђима или у појасу, да му је лице као накалаисана тепсија, и Бог те пита, још шта |
који су се пушили по ћепенку.{S} Да му је сада онај цванцик, како би се слатко најео хлеба.</p |
спустила, он сав побледе.{S} Виде да му је жена забраздила далеко, да се ђаво увукао у њезину д |
тасијом, оженила грчка чаршија, и да му је проводаџија био главом кир-Ламбре, трговац са Зерека |
свега овога сматрао више него ли да му је рођена сестра, и Јанићија је довело у положај, да је |
покуша да се отме; па, кад осети да му је то немогућно, пљуну у лице Ламбри; а Ламбре тим исти |
е тежак притисак, тако тежак, као да му је цео мајстор Диша са свом својом пространом ширином с |
.</p> <p>Са враћеним прстеном као да му је отишло на свагда оно спокојство, што га је до сада и |
у није друкчије поштовао него као да му је мати.{S} Али Лепосаву није могао никако да посестрим |
ати.</p> <p>Па ипак, он је увидео да му је немогућно остати и даље у овако безизлазном положају |
са њоме ни речи проговорио, а, када му је што затребало, слао је из дућана Јанићија, да му дон |
<p>— А што се опет оженио њоме, када му је цео свет говорио да то не чини?{S} А да му кажем, па |
д, када је већ то обећање дао и када му је предосећање казивало, да је долазак газда-Дишин ту н |
н хлеб свога мајстора.</p> <p>И тада му је долазило, да не чека, но да погази своје обећање и, |
p> <p>Па и име кира-Анастасије, чија му је слика у души до ове заклетве нагризала срце, па ипак |
а ће се тиме спасти љуте гриже, која му је савест притискивала.</p> <p>Иначе, када то не би зна |
<pb n="152" /> и сањао о оној, која му је тај стручак кришом под јастук турила.</p> <p>Сада му |
амо жалост за кира-Анастасијом, која му је онако срдито пребацила, но ту је осећао и неки неодр |
о у дугу, јако проседелу браду, која му је чак до појаса долазила.</p> <p>— Ено га! — рече Маца |
и! — А то ти је овако:{S} Бог, (нека му је вавек слава и нека ми опрости, што му име грешна уст |
испунила би кира-Анастасија.{S} Дала му је реч, заклела се, и Јанићије поста потпуно задовољан. |
овакоме стању у туђој кући, обузела му је сва остала чула, да није ништа чуо шта га она пита; |
ир-Думина жена, кога је окумио, била му је сад наместо најстарије сестре; она је по чаршији бир |
е брже могао истрча на улицу. — Била му је првобитна намера да врати газдарици цванцик у руке и |
зната испосничка наклоност, створила му је међу новим поклоницима леп углед; многи су његове ус |
иша преплашенога човека.{S} Износила му је примере из своје „праксе“, где се све лепо свршило; |
тидео.{S} Али лепа удовица опростила му је, а дан сватова ближио се као на крилима, те је младо |
замишљен и тешко расположен, у ушима му је једнако звонило: — То је љубав, то је љубав!</p> <p> |
кашљивања за собом?</p> <p>Кира-Мана му је била последња брига; венчана му је жена и куда би он |
а му је била последња брига; венчана му је жена и куда би она смела да му ма шта пребаци!{S} А |
немам; па још три.</p> <p>— Е, једна му је набацала!</p> <p>— А која ли то? — запита брижно жен |
код себе, била је тетка Маца.{S} Она му је сваки час чело квасила сирћетом, а на слепочњаче мет |
ли она на то пристати.</p> <p>Зебња му је била оправдана.{S} Кира-Анастасија <pb n="54" /> уда |
м, ревно пазити.{S} Али радња, радња му је највише на срцу стојала.{S} Ту је уложен један део к |
ика за ухо, продрмусао га ваљано, па му је онда читао и претио на све начине.</p> <p>— Чапкуне, |
ог зрака, да се на њему сунча, добра му је била и хладна месечина.</p> <p>А Лепосава га је и са |
а је до сада имао.{S} Није знао, шта му је теже падало: дан или ноћ.{S} Дању би по вас дан одби |
p> <p>— Магаре, да би магаре!{S} Шта му је наспело! <pb n="160" /> И да ми је знати само куда с |
полиције!{S} Несрећник један!{S} Шта му је било мало код мене?{S} Хтео сам да га узмем на трећу |
и да ли ће се кајати, кад сазна шта му је све учинила?</p> <p>Дуго је тако премишљао.{S} У мис |
а раменима?{S} Не разбираш му ни шта му је што.</p> <p>Незадовољство Дишино бивало је све веће, |
, Јанићије је дошао, ама не знам шта му је.</p> <p>— Бог с тобом, дете, што си такав? — узвикну |
нађени скупише око њега, да чују шта му је.{S} А када им Диша исказа своју несрећу, како му је |
он пожури тетка-Маци.{S} Тетка Маца му је била једина личност, коју је он дубоко поштовао и о |
лине побожнога мајстор-Дише.{S} Диша му је поверио чак и главни разлог, чега ради је предузео т |
рло скромну награду.{S} Мајстор Диша му је на пример <pb n="189" /> за сваку услугу, коју му је |
као свога старешину.{S} Мајстор Диша му је пред шегртима наредио, да пази на радњу и што чешће |
то лепо од света?</p> <p>— Е, такав му је адет.{S} Оно знаш како је: ти си устабаша, па људима |
ли за сваки погрешан убод шилом, кад му је мајстор показивао на каквом непотребном опсечку сахт |
е да зна ни за какав род.</p> <p>Сад му је тај стриц умро, па како није оставио никаквог завешт |
уљасту кутију од тенећке, па кад год му је требало да пљуне, тај је посао са неком нарочитом ва |
о својој братској љубави, и што год му је тетка Маца наредила, све је вршио па најпосле и пева |
а како је ствар била очигледна, суд му је и то досудио.{S} Да се ствар што пре оконча, томе је |
која се с паше враћаху.</p> <p>И све му је лепо ишло за руком.{S} Али кад Цигани свирачи отпрат |
не врати у овај „црни“ Београд, где му је било све тако горко и мрско.</p> <p>И свему је она к |
обни круг, докле није у мутваку, где му је Лепосава удесила постељу и кришом испод јастука метн |
бригу, и о радњи и о кући, Јанићије му је био неопходно потребан.{S} Могао му је поверити посл |
нарави Дишиној.{S} Међутим, Јанићије му је већ једаред засведочио своју оданост, и он је потпун |
у кући и радњи затекао.{S} Јанићије му је у истини пара вредео.{S} Ништа, што је за напредак р |
захвалити једино ономе уверењу, које му је овде у кисељаку отворило очи.{S} Паде му на памет ка |
причу.</p> <p>— Боже дај!{S} И време му је, да и у нашој кући дете заплаче!{S} Па сада, ћерко, |
леда у мајку.</p> <p>— Е, па и време му је — одговори Маца равнодушно — а када долази?</p> <p>— |
је напипа, приступи просјаку, тисне му је у шаке, а другом руком прихвати га благо за плећа и |
.{S} Диша није имао никога свога, те му је тетка Маца сада замењивала мајку или бар старију сес |
е даде јој дуго да премишља.{S} Лице му је било врло расположено, готово насмејано, у колико се |
нила гојазна фигура кир-Дишина, срце му је све страшљивије куцало.{S} Ближио се тако пажљиво и |
и у себи какву жељу и часни ексер би му је одмах испунио.</p> <p>— Шта желиш? — запита испосник |
ћао је како га памет издаје, у глави му је било мутно и тупо, а уз то је осећао и неко одмерено |
о још једнога друга, сапутника, који му је био вођа по Јерусалиму.{S} Био је то неки Грк хаџи-З |
амо могао, он би тога мајстора, који му је толико шамара напоклањао колико можда ни своме псу у |
оћ још једнога младога дервиша, који му је у лечењу био десна рука.</p> <p>Око текије, у којој |
анићију, ухвати крај од кајиша, који му је још био скопчан око колена, и поче га са смејом вући |
не испирати уста, и онај углед, који му је од ове женидбе у чаршији нагло порастао, спласнуће с |
р за који тренут стишају метеж, који му је подхватио и душу и срце и мозак.{S} Грозничава ватра |
е све друго само не овај израз, који му је изгледао као пркосна претња, као да га чика да је се |
чешће размишљао о своме калфи, који му је у свему био десна рука.</p> <p>Нарочито сада, од как |
разбистрити у глави онај хаос, који му је сметао да буде онако ведар и безбрижан као до сада!{ |
е у своје време образ очувао, а који му је сада, место да га награди, забио нож у срце, на то н |
случајно, но намерно.{S} Само, ко ли му је могао тако што наредити?{S} Да то није кира-Манино д |
шао да остане у удовичиној кући, али му је она одговорила, да то никако не може бити. „Не смо м |
ј јасној и милој светлости, у каквој му је трептала до пре неки дан, он опет није могао да се п |
о и издвајао од осталих Срба.{S} Чак му је помагао и да радњу отвори и да му у чаршији подигне |
први освит одлазио у дућан.{S} Ручак му је у дућан слат, а у вече је заједно са тетка-Мацом и Л |
то би га чвршће везивало за њега, он му је опет био нешто: јео је његов хлеб, до душе врло чест |
је могао са да пријатељем путује, он му је при поласку дао корисне савете, где ће уз пут одседа |
о и дуго.{S} На све могуће начине он му је показивао, како са овом срамотом, што је нанесе кира |
је био неопходно потребан.{S} Могао му је поверити послове у дућану без икакве бриге, да ће га |
појави.{S} Сав мајстор Диша изгледао му је чисто као претучен; једва се вукао и стењао, а са ли |
учини, али он је био задовољан: ово му је куд и камо била снажнија освета, него ли да је кир-Д |
о што се и грчки ситно говори. — Ово му је, до душе, већ много теже ишло због гојазног трбуха, |
не само да се осветио кир-Думи, него му је та освета донела 4000 гроша; а за мале новце, које ј |
морално награђен.{S} Хаџи-Зосим био му је не само добар вођа него и одличан поштовалац, који ј |
а и обасјана, благ поветарац доносио му је шумор баштенскога грања и пријатно расхлађивао његов |
рођена брата.{S} У овој улози, и ако му је било таман онако као одрасломе момку у детињим чакши |
изразу није могао пркосити; па и ако му је мржња на кир-Ламбру двоструко порасла у ономе часу, |
ћије од тога чисто задрхта.{S} Овако му је исто рекла и онда, када је загрлио и пољубио.{S} И т |
еба да испуњава.{S} Говорио је, како му је образ највећа светиља, како мрзи све што неваља, и з |
ршији нико не би сазнао о томе, како му је пријатељ образ укаљао, а он би био потпуно освећен.< |
е, он је у пуној јасноћи видео, како му је без ње пусто и како је сав овај живот ништаван и пра |
а им Диша исказа своју несрећу, како му је кеса украдена, они, да не би сумња на њих пала, прис |
с киме, то му је било све.{S} А како му је било код куће, где се врло рано затварао?{S} Изгледа |
га извида.{S} Дан ноћ осећао је како му је све празно и несносно; дан ноћ чезнуо је за њоме, и |
поверио тек кира-Думиници.{S} Некако му је лакше било, да исприча све њојзи него ли њеноме мужу |
рстен, тек од онда осетио је, колико му је тешко, што се све тако десило.</p> <p>Али како није |
радњу.{S} Тек сада је осећао, колико му је вредио онај Јанићије и било му је врло криво, зашто |
бично отвори руку, и кад види колико му је дао, промрмља понешто; а гдекоји од ових, срдито му |
нуо шест стотина гроша, таман колико му је требало да са највећом штедњом доспе до Галца.</p> < |
можеш постати човек!“</p> <p>Колико му је тетка Маца од овога часа омилела, у толико му би виш |
га је срце вукло Анастасији, толико му је било тешко изићи јој пред очи овако сплетен и немоћа |
то није учинио крај са собом, ваљало му је захвалити једино ономе уверењу, које му је овде у ки |
ед свега тога, ово садање стање било му је много сношљивије него ли оно што је јуче пропатио.{S |
ко му је вредио онај Јанићије и било му је врло криво, зашто да га баш сада остави.</p> <p>— Ма |
ко тако назива; јер такав назив само му је напомињао све оно, што је до овога часа поднео, тај |
.{S} Није се плашио смрти, али једно му је мутило помисао: да ли ће га она жалити? <pb n="162" |
удна зачух, рекох:{S} Није фајде, то му је једини лек; морам му га казати.</p> <p>— А шта си сн |
ао најмање надати сусрету с киме, то му је било све.{S} А како му је било код куће, где се врло |
да се погађа, а што се цене тиче, то му је већ познато било, да се овде може човек погађати до |
ко је макар једаред хаџију ујео, то му је скупо платио!{S} Има Божје правде, има, само што то |
Мацинога исказа могао посумњати; то му је био очевидни доказ, да је све онако било. — Јер, да |
арским комшијама; <pb n="20" /> а то му је само више пријатеља стицало, јер су они знали кога п |
је са свих страна <pb n="22" /> и то му је долазило тако пријатно, као од умора задиханоме чове |
па нека остане постидна.</p> <p>И то му је у овом хаосу узбуђења било лако рећи; али, ако га ма |
ац а по нарави иста мајка.</p> <p>То му је све било већ одавна познато; није једаред само кира- |
, да излије сав јед на Јанићија, што му је радњу у невреме оставио, а у исто време, да на прагу |
, женин мираз са оних 500 гроша, што му је кум-Дума дао од еснафских пара, уложио у еспап и дов |
је могло бити разговора о ономе, што му је на срцу лежало.{S} Тетка-Маца је развезла да прича о |
Диша је већ у велико припремао, што му је било потребно, да се у сватовима покаже као <pb n="3 |
а је и њему, Бог зна како, мило, што му је шегрт врата пробио.</p> <pb n="47" /> <p>Но то је са |
ењем бројао дане, догоди се оно, што му је сву сладост ишчекивања горчином залило.</p> <p>У ист |
кад је прстен вратио само зато, што му је некаква комшиница зуцнула једну пакосну сплетку, и п |
захвалност <pb n="191" /> Богу, што му је подарио толико мудрости, да ближњега ода зла спасава |
разгледа, изиђе му пред очи све што му је дервиш саветовао, па онда и оно, што је све претрпео |
познаника и не бришући онај зној што му је капао са чела.{S} Нека тешка мука притисла му <pb n= |
пропусти добро кроз шаке, за оно што му је разбио врата.</p> <p>— Можеш ти то, брајко, пробати |
ку и прстом позва Јанићија.{S} Нешто му је журно говорила, а он је прво са неверицом слушао, а |
нио из једног невиног уживања, пошто му је укус био јако склон према облим, загрљастим рукама, |
имађаше смелости.{S} Напротив, живот му је био толико несносан, да га је из дна душе презирао.{ |
мучан осећај мало се стиша.{S} Живот му је и сада личио на једну непрозирну таму којој нема изл |
и о таквим сокак-сплеткама, дужност му је била да их најодлучније сузбије.</p> <p>Али на који |
очи вене, не би ли се уверила, какву му је неправду учинила.</p> <p>Премишљајући, управо осећај |
век од рачуна.{S} Ниједна пара, коју му је судбина наменила, није му измицала из шака.{S} Неумо |
<pb n="189" /> за сваку услугу, коју му је указао тога дана, плаћао једном оком хлеба.{S} Хаџи- |
се, да прихвати путничку бошчу, коју му је пружио.</p> <p>— Држи ово, па хајде кући!</p> <p>Јан |
све тако горко и мрско.</p> <p>И свему је она крива.{S} Ње да не беше, да га она није својим п |
кући, под оним хладовитим орахом, њему је било као да се налази међу најближим својима.{S} Упр |
атеља, бацити око на мајстор-Дишу, њему је могло бити тридесет и шест година.{S} Тридесет и шес |
нићије поста потпуно задовољан.{S} Њему је главно било да кир-Ламбру најури из куће, а то је, у |
што му баш ни речи не одговори, а њему је тако потребно било, да о тој теми разговор продужи.< |
екујући да му оне прве објаве оно, чему је жудео.{S} Чекао је неуморно пуну годину и по, па кад |
то открило у потпуности све оно, о чему је и после Мацинога исказа могао посумњати; то му је би |
показује жива.{S} Није шале, оно о чему је цео век сањала и за чим је кришом чезнула, сад јој с |
рдце оскудно!“</l> </quote> <p>Ту песму је Лепосава врло често певала и у мутваку, а Јанићије б |
рате, она је на вилает.{S} И едну писму је послала; иска да ви из њена кућа идете.{S} Жалос, ки |
омисли и крете у дућан.</p> <p>У дућану је седео скрштених ногу на ћепенку и неко време замишље |
гу са домаћицом, а кира-Думиница уштину је још за обрашчић, па се онда измаче и засмеја показуј |
ема своме мајстору, али у исто време њу је обузимало неко друго осећање, које је неосетно обуји |
ва је била као мало преплашена; када су је у цркви довели пред младожењу и метнули им венчила н |
јтужније сузе пркосно смешиле, — сад су је редовно посећивале и она њима одлазила на посело, ба |
шинице и другарице Лепосавине такође су је обилазиле често; а тада у кући и башти било је врло |
пала у незнан; муке су имали, докле су је повратили себи, а после је жалила и лелекала тако ис |
а Маца удовица, или тетка Маца, како су је по свем Београду звали.{S} Ова тетка Маца, није имал |
опасао око паса до саме коже, а у кесу је метнуо шест стотина гроша, таман колико му је требал |
кира-Анастасији није било до чекања, ту је требала једна одлучна мисао која ће у часу постати д |
начио.</p> <p>Али што се тиче новца, ту је и сада био потпуно прибран и свој господар; о свакој |
ња му је највише на срцу стојала.{S} Ту је уложен један део капитала, крваво стеченога, па да л |
етне кућице са доксатом и баштом.{S} Ту је живела Маца удовица, или тетка Маца, како су је по с |
оја му је онако срдито пребацила, но ту је осећао и неки неодређени бол од самоће, коју ће без |
ијама, да га целују.</p> <p>У сандучету је било пуно памука, а у томе памуку лежао је један вел |
ед на врата од мутвака.</p> <p>— Сад ћу је звати.{S} Дошла јој другарица, па плету иза мутвака. |
сву би ногама изгазио.</p> <p>— Или ћу је убити или ћу се обесити! — говорио је стиснутих вили |
утао, без смисла и циља.</p> <p>— Убићу је!{S} Јаох!{S} Ја је морам убити!{S} Зашто да се прода |
?</p> <p>— Бацићу је у трице; поклонићу је теби! — одговори Диша, весео, што га је Маца тако бр |
p> <p>— А ако буде кћи?</p> <p>— Бацићу је у трице; поклонићу је теби! — одговори Диша, весео, |
тка-Мацином сокачићу.</p> <p>Тетка-Мацу је затекао код куће.</p> <p>— Тетка-Мацо — рече Диша др |
калфенско писмо, шта ће онда?{S} Еснаф је јачи од њега, а мајстор је имао толико права над сво |
асија је имала само једну мисао и одмах је извела; дала је једном Циганчету две гурабије и обећ |
его ли што је на цркву пљунути.{S} Грех је што својом грешном ногом и газим по овој светињи, ал |
как и отишао својој кући.</p> <p>— Грех је; ама зар је то било поштено да ми потури онакву жену |
ише се, да јој честитају, а Лепосава их је са златном огрлицом и дукатом на челу дочекала, изне |
о онако страшно, као што би било, да их је ма коме другоме дао.{S} Она изиђе из собице и пожури |
да је заиста донео нечије дреје и да их је однео некуда.{S} Па испричаше, како је долазила кира |
лаз, да се сачувају од срамоте, која их је у чаршији чекала.</p> <p>— Анастасија! — поче јој ша |
а увек пуна домаћих новости, а умела их је тако потпуно и слатко причати, да је милина била слу |
које болује. — Но међу свима највиша их је било жена нероткиња, којима су већ дотужали прекори |
удо?{S} Што ћутиш?</p> <p>— Па троје их је! — рече Маца и удари у смех.</p> <p>— Шта-а?...</p> |
о где да им места начини.{S} Посадио их је на ћепенак и одмах наредио да се џезва пристави, што |
у свему своме мужу, кући и деци, ако их је Бог дао.{S} И та особина тетка-Мацина створила јој ј |
није ни сасушио траг оних суза, што их је за кир-Бенџом проливала.{S} Али како ли би тек сада |
, те тако, после неких обрачуна, што их је кир-Дума имао између четири ока са покојником, уцвељ |
не одговори.{S} Ова брза питања, што их је кир-Дума тако одлучно и оштро излагао, сплетоше га з |
на му <pb n="201" /> и трошкове, што их је за ових седам недеља више учинио.</p> <p>— Још се чк |
ним хаџијама опише све оне муке, што их је <pb n="195" /> Спаситељ подносио, докле су му овим д |
ного више него ли газдине ћушке, што их је, као шегрт, од времена на време добијао. — Али ма ко |
окупи ћурче, антерију и чампаре, што их је кир-Ламбре, ваљда због силне жеге, свукао и на под б |
гао да се наприча чуда и лепоте, што их је видео у светим местима, а радознали пријатељи нису п |
ка! — одговори Диша и хартијице, што их је некада готовим новцем платио, и у које је сву наду п |
лежале развалине од свију мисли што их је уз пут смишљао и он се, малаксао од тешког душевног |
ема више онако снажних људи, као што их је било некада.</p> <p>— Камо ти сада тако јаког човека |
ар ја? — одговори Јанићије. — Могао бих је тако сву ноћ носити, па да и не осетим.</p> <p>— Луд |
гледао у она комшијска врата, иза којих је извиривало девојче и радознало пратило сваки покрет |
чићем и у шареним шалварицама, из којих је несташно извиривала мала ножица.</p> <p>И ноћас је с |
ве, па се разгоревала у очима, из којих је суктала силна врелина.</p> <p>Морао се ипак вратити |
ног камена, са две и три луле, из којих је избијао као рука снажан млаз бистре и хладне воде, н |
та, бденисању и постовима, помоћу којих је хтео да казни грешно тело, <pb n="186" /> склоно сва |
е. — Ох!{S} Ох!{S} Баш је добар!{S} Баш је добро то што не учини! — весело је певушила Лепосава |
е не обеси ради ње. — Ох!{S} Ох!{S} Баш је добар!{S} Баш је добро то што не учини! — весело је |
Диша је све нестрпељивији бивао.{S} Баш је чезнуо да се на ново окући, да стече домаћицу, која |
са Лепосавом на само састане.{S} Навлаш је врло често излазио иза мутвака на цепаник, надајући |
умеш ли?</p> <p>— Опрости му, зете, још је дете!{S} Ето, он се каје, — утаче се Маца великодушн |
ефта; патриот како Рига от Фера!{S} Још је дете, ама за гол сабља да уфати; клефти да води, што |
учнух, да захитим воду, а она ми каже: „Је ли бре, Јанићије, кад те је мајстор Диша погодио за |
ше из последње улице на чистину, где су јеврејске баште и где је, пре седам година, први пут чу |
држати међу оноликим грчко-цинцарским и јеврејским фирмама, које, у тадањем Београду, јасно пок |
ише обућара, честију и љубовју озаривши јего ранше уцвјељену душу, а по том, подаривши јему ист |
рло згодна прилика, прво, да излије сав јед на Јанићија, што му је радњу у невреме оставио, а у |
фу постигао на своју радост и на големи јед кир-Думин, који је још једнако уздисао за изгубљени |
сад је било довољно, да сав нагомилани јед окрене противу своје жене и, разуме се, да на њојзи |
ном и пошао тетка-Маци.</p> <p>Сав онај јед и осветничко расположење за ово кратко време створи |
у своме Србину и бране га, а Грци, пуни једа, што се њихова удовица тако јавно срамоти, вичу на |
увиде, да би то било неприлично да он, један мајстор, своме шегрту исповеда зашта се радује, т |
би га толико запањило као то, да је он, један угледан мајстор у чаршији, могао доћи и на таку м |
ној светлости зујало је неколико пчела; један крупни бумбар облете око њега неколико пута и изг |
је руком и рекао: „Бог да је прости!{S} Један пре а други после, тек, сви ћемо тамо!“ — и тако |
тек по који усклик тројице ноћника.{S} Један међу овима био је Јанићије Бик.{S} Са заваљеним ф |
ад надстрешницом безбрижно ухватила.{S} Један пар ластавица савио је у самом доксату под стрехо |
на како осећао недостатак домаћинов.{S} Један део домаћинових права пренео је мајстор Диша на с |
наследник целе имаовине покојникове.{S} Један трговац из Пожаревца, Јанко папуџија, који је од |
ко је причао Ламбре, но то није све.{S} Један од комшија видео је и нешто више.{S} Око поноћи — |
ави да ће се и заклети, али не да да га један Грк, који му онакву жену натоварио на врат, још н |
туцао се од немила до недрага, докле га један биволар, који је дотеривао биволице у Београд, ни |
и се замислио, ходи на кафу! — викну га један комшија са ћепенка.</p> <p>— Хвала, сад сам је пи |
му пркосно и са презрењем баци на њега један крвнички поглед.</p> <p>Мајстор Диша изгуби мегда |
свога мужа!{S} Цела чаршија знала је да један „старатељ“, тако рећи, други отац, не може ни пом |
свршио колико би обично, шале ради, за један дан посвршавао.</p> <p>Више није могао издржати.{ |
ла срећа и ту му срећу лакоумна жена за један часак уништи!</p> <p>Целу ову ноћ провео је у пол |
овако нагло нашао на улици, стао је за један часак и нерешљиво се обазирао на све стране питај |
стор претећим гласом и дохвати руком за један дрвени калуп.</p> <p>Јанићије се скљуси за пањ и |
/p> <p>Ишао је насумце, залазећи час за један час за други угао тесних улица, претрпаних као и |
ију, тамо, што је густим гранама тицала један малени прозор, за којим се одмараху његов мајстор |
постељу и кришом испод јастука метнула један стручак босиока, заспао.{S} Сит и зачаран овом ма |
му мисли и намере долазиле и то све на један мах у главу, тешко је побројати.{S} Она непојамна |
у песмицу, што му памет занесе, седе на један камен и поређа Цигане око себе.</p> <p>— Доста!{S |
рацима“ спавао, изиђе у авлију, седе на један трупац и тужно се загледа у вити месечев срп, чиј |
ма уза зид авлијски, сроза се и седе на један бињекташ, који стојаше уза зид авлијски и служаше |
ај израз не измаче кир-Диши, и он се на један мах збуни.{S} Очекивао је сасвим друго: да ће му |
<p>И од 4000 гроша сиђе поклон цркви на један барјак златом извезен, за који је платио равно је |
последњи кончић, који га је опомињао на један леп сан, што га је са чежњом већ три године сањао |
а устабашу.</p> <p>— Е, али један је па један Диша, брајко мој!{S} Камо, нека ми ко покаже у ес |
на само, мајстор Диша извади из недара један тефтер.</p> <p>— Седи, — рече јој — да ти покажем |
инских и римских философа.</p> <p>Такав један просвећени српски тип био је и мајстор Диша.{S} О |
— Србин је, бре; што може да се чека од један диваљ народ? — забринуто се питао, и свакога часа |
, да је зет казао све што треба да каже један строги газда своме калфици.{S} Јанићије сними фес |
Ти само накриви фес, а мајстор Диша је један по један! — одговори тетка-Маца и кришом, испод о |
век погађати до миле воље.{S} Ономад је један хаџија откупио од некога испосника мајку Божју, и |
у томе изједначи са кума-Думом, ипак је један, до душе не баш толико тежак облак, али тек један |
о пуно памука, а у томе памуку лежао је један велики чавао, не дужи од садашњих „мертечких“ екс |
га поклона еснафу за трен ока постао је један од најуваженијих грађана; а све оно што га је до |
ван Крститељ Спаситеља крстио, дошао је један пустињак, прави богоугодник, за кога се зна, да н |
{S} Ето: код фудул-Стаменке прекужио је један <pb n="110" /> тежак час.{S} Кира-Анастасија није |
<p>— Ово теби! — рече и тутну му у шаке један цванцик.</p> <p>— Зашто, газдарице? — запита Јани |
се толико заслепио, те допустио, да се један Србин <pb n="35" /> увлачи у њихово друштво.{S} К |
е испаде од некуда кир-Диша, и, када се један према другоме нађоше, стадоше као укопани.{S} Кир |
Јанићија је отправио у град, да однесе један пар местви<ref target="#SRP19061_N2" />, а он је |
злаза; али и кроз ту таму ево где проби један зрачак надања.</p> <p>И тако је та дивља, унутарњ |
е.{S} Он задовољно бркну у кесу, извади један цванцик и даде пуници.</p> <p>— Не још, још мало. |
На! — простења Диша и иза појаса извади један прстен, па га пружи Јанићију.</p> <p>Јанићије узе |
бранећи себе и нехотице дала Анастасији један разлог више, да се одупре кир-Дишином наваљивању. |
бере за свога устабашу.</p> <p>— Е, али један је па један Диша, брајко мој!{S} Камо, нека ми ко |
а како, поред свега мозгања, не нађе ни један згоднији излаз, који би најбоље одговарао његовој |
пута и изгуби се у сунчеву зраку; но ни један од тих звукова свежега пролећа он није чуо, — све |
о сам уморна!{S} Лепосава, дете, донеси један ратлокум и воде.</p> <p>Кир-Диша само пребледе, с |
а скинеш са себе враџбине.{S} Зар си ти један који је тако страдао, па, када је скинуо враџбине |
које ће, с колена на колено, предавати један другоме „шилт“, на коме беше исписана лисица са к |
од куда бахнути, тек да он не буде онај један „од заклетве“. — Од озго, од стране Зерека, чула |
душе не баш толико тежак облак, али тек један облачак, лебдео над његовом душом.{S} И што је ду |
кући!{S} Ено му полиције!{S} Несрећник један!{S} Шта му је било мало код мене?{S} Хтео сам да |
Мацо — рече Диша дрхтавим гласом — имам један разговор с тобом.</p> <p>Маца махну очима на Лепо |
ајвише на срцу стојала.{S} Ту је уложен један део капитала, крваво стеченога, па да ли ће Јанић |
утао и збуњено, натуштених веђа, гужвао један широк орахов лист, што му се у руци нашао.</p> <p |
стабаше прегле, чаршија је за њима, као један човек, ишла.</p> <p>Али мајстор-Диша, поред свега |
лепо, да свога мајстора, који ти је као један родитељ, тако оставиш.</p> <p>Јанићије је ћутао и |
, али Дума, као кум, а после тога и као један добар пријатељ како Ламбрин тако и покојника и ње |
ик је са нарочитом озбиљношћу расклапао један по један докуменат и разређивао по столу, а сваки |
кум Дума. —</p> <p>Јанићије већ довршио један посао, па почео да отпасује кајиш с колена, кад у |
арац тако спокојно, као да то беше само један грош.</p> <p>— Да ти дам пет стотина?</p> <p>— Шт |
размишљавао је Јанићије. — Ја сам само један сиротан <pb n="130" /> калфица; и Бог зна хоћу ли |
p> <p>У ћелији је од намештаја био само један миндерлук, на коме се, како је кад требало, могло |
с уверењем, да му свака од њих скида по један грех с душе, сада га више не одржаваху у оном при |
p>Свака од њих, руке ради, понела је по један цветак шебоја и замбака.{S} И тако, заборављајући |
накриви фес, а мајстор Диша је један по један! — одговори тетка-Маца и кришом, испод очију, пог |
нарочитом озбиљношћу расклапао један по један докуменат и разређивао по столу, а сваки од њих б |
се, по свет прича?</p> <p>— Не прича то један; то причају многи који су видели.</p> <p>— А, е л |
а изабрао за свога устабашу.{S} Све што један честит, заслужан мајстор и имућан газда може пост |
он постао оцем три синчића, који му, у један исти час, испунише кућу детинским плачем, то је в |
нога Дишинога лица право страшило.{S} У један мах њему се учинило да се таваница са балванима с |
ко себе видео, таласало се у њему.{S} У један мах учини му се, да од свега тога не може да дише |
ијали једно другога, док тек Лепосава у један час отрча мутваку и прстом позва Јанићија.{S} Неш |
— и тако утешен сишао је у подрум, да у један бокал оточи расола, који је он увек за вечером на |
ла и чежња и радост и нестрплење, све у један мах, не дадоше му да се на једноме месту скраси.{ |
од мајстор-Дише? — викале су девојке у један мах.</p> <p>— Та ућутите, сурунтије ниједне; оста |
е се у њену авлију.</p> <p>Како ли се у један мах и обрадова, кад угледа Лепосаву, како под јед |
окле између густих ћепенака не завише у један ћорсокак баш до Синџир-џамије.{S} На самоме углу, |
есе, опије, па сад да се тако насилно у један мах угаси!</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
страшна забуна толико га обузе, да му у један мах изгледаше, да ће се таван на њега срушити.{S} |
е!{S} Јанићије, бре, где си?! — викну у један мах преплашено.</p> <p>— Ево ме, мајсторе! — одаз |
по који пут ако обиђе сватове.</p> <p>У један тренутак, кад се мајстор-Диша мало одмаче од сват |
е отпустиш.</p> <p>— Хајде, бре, ћопеку један!{S} Седи и ради тамо, док те нисам овим калупом п |
гледом и чисто чудећи се, како то да му један шегрт одговара.</p> <p>— Шта велиш?!...</p> <p>— |
ребало, могло седети или лежати, у куту један асталић, над којим је горукало кандиоце, а под ка |
оге кир-Думине, њему дође на ум, да још један покушај изврши, па ако успе, онда да не изгледа џ |
а-Ману, испаде иза ћошка кир-Дума и још један Грк.</p> <p>— Сто је то?{S} Ста искас сас та жена |
ође, па ништа.{S} Обишли све гатаре; за једанаест година попила је она бар три ливаде свакојаки |
ри ливаде свакојаких трава, а он, пуних једанаест година, није изоставио ни јутрењу ни вечерњу; |
} Ето му и куме, кир-Думинице.{S} Пуних једанаест година није имала деце; и шта све није кир-Ду |
године до године, све јаче гојила. — А једанаесте године једна комшиница Туркиња даде јој, сво |
је давао мира. „Море, смири се, човече, једаред!“ вичеш му ти; ама пусто оно срце његово игра л |
исак, размахну да ради, да се заборави; једаред покуша и да запева, — али му се код првога стих |
г човека, као што беше мој покојник?{S} Једаред, баш после прошевине, дигао ме је као перце до |
дбина га је заквачила већ; а кога судба једаред само дохвати у своје незграпне шаке и почне да |
му је све било већ одавна познато; није једаред само кира-Думиница све ово приповедала, када су |
ао те смелости, да ствар, коју ће време једаред зачепркати, рашчепркава.</p> <p>— Најбоље, да ј |
га, мајци, кад тад платити! — издаде се једаред пред шегртима, кад Ламбре изиђе из дућана.</p> |
како је осећао пуно задовољство, што се једаред и он осветио, ипак, док је говорио ону заклетву |
породила, а у мојој кући, ништа! — рече једаред срдито, кад Маца поче причати како је ову или о |
Мука га изела, какав је постао! — рече једаред љутито Лепосава, причајући час срдито час кроза |
— Али што није језик открио, то открише једаред у хамаму неколико модрица, што их кир-Думина же |
пођем и сам, да је потражим! — помисли једаред; али у тај исти пар дође му на ум она њезина пр |
ема лека; не могу више овако! — рече он једаред тетка-Маци, када га ова поче грдити, што се не |
стопи се у једну благу успомену; и само једаред месечно, када би се кренула, да из државног „ка |
улетео.</p> <p>— Кажем ти, ко је макар једаред хаџију ујео, то му је скупо платио!{S} Има Божј |
азује.</p> <p>Мајстор Диша, коме је већ једаред Лепосава у одбрани рекла да је угатан, само што |
Дишиној.{S} Међутим, Јанићије му је већ једаред засведочио своју оданост, и он је потпуно права |
ратио својој вереници; јер оно, што већ једаред очима омили, то се више од срца не очупа.</p> < |
ју сачува од неприлика, кир-Диша је још једаред дошао кући, па, кад се уверио да је капија затв |
се ниси вратио.{S} Па, деде, пробај још једаред; земљу ћу да прокопам, па ћу те и под земљом на |
осавом седао за совру и вечерао.</p> <p>Једаред, по вечери, разговарајући још за совром, тетка |
ава, али, истрошена од толикога напора, једва се кроз собу и по авлији вукла.{S} Цео тај дан, и |
о, да га је Лепосава, која иђаше уза њ, једва чула.</p> <p>— Рђо папуџијска, шта ти је ружно ур |
Диша изгледао му је чисто као претучен; једва се вукао и стењао, а са лица сливале се крупне гр |
— Шта ти би, мајсторе?</p> <p>— Воде! — једва прошапута Диша.</p> <p>— Мајсторе, мајсторе! — чу |
од смеха гласом.</p> <p>Фудул-Стаменка једва дочека овај звонки смех и сада разговори ударише |
турски кроза зубе скреса, да кира-Мана једва имаде времена да му се уклони.</p> <p>Уђе у собу, |
-Маца, која се после дугога истраживања једва вратила.</p> <p>— Е, шта би? — запита кир-Диша не |
мука притисла му <pb n="88" /> душу, па једва дише; чини му се да ће га угушити, а цела снага н |
ебе и...</p> <p>— Лепосаву... прошапута једва чујно Диша.</p> <p>— Цео свет говори за вас.</p> |
е га свега.{S} И вечера, које се до сад једва дотицао, сад му необично слатко паде.{S} Јео је т |
које му се на пакост тако стегло, да је једва био у стању да ваздух удахне.{S} Стојао је тако н |
наша: мало час онако радосна, као да је једва дочекала, што јој се муж вратио, а сада тако през |
ика необично примамљива, да се Јанићије једва уздржао, да не понови оно што је пре три дана ура |
, да тетка Маца није од оних жена, које једва чекају да сазнаду за туђу тајну, па да је, на све |
!{S} У успомени, као кроза сан, кога се једва опомињемо, таласају се ваше спокојне сени у дугим |
ори, поче је тући и гњавити тако, да се једва искобељала из његових шака и побегла.</p> <p>— Шт |
и су у сложноме терцету чудо, о коме се једва мислити могло.</p> <p>Хаџи-Диша требало је тих да |
лелекала тако искрено, да су комшинице једва успеле, да је сачувају од какве му драго несреће. |
грепсти.</p> <p>Фудул-Стаменка и Канче једва стигоше, да беднога Ламбру спасу од ноката раздра |
груди, опраштао се тако неколико пута и једва га је пустио из загрљаја.{S} Караван се крете дол |
о сада? — запита га мајстор, када се он једва вукући ноге, врати у дућан.</p> <p>— Однео сам, м |
, да је до пре четири дана била тек као једва растворен пупољак, а сада ето где пред њиме стоји |
а брине више колико ће порасти.{S} Свет једва чека да чује новости, а већ онда, кад та новост д |
им зрацима.{S} Из те даљине допираху му једва гласови мујезина, који оглашаваху вернима: сабах- |
војче!{S} Бог је наредио на жена, да не једе џабе лебац, — вели кира-Мана.</p> <p>— Ето, ја — у |
ник, за кога се зна, да никада ништа не једе <pb n="192" /> него пије само неку зелену течност, |
бир; ама, што Бог није заповедио да се једе, оно је погано.{S} И жаба је погана — и Френки су |
а-Анастасија поздрави се, да тој кадаиф једе сас кога је јела и до саг!....</p> <p>Јанићије зин |
мозе бити мој деда!?{S} Белћим ћу ја да једем њен кадаиф, отров да је изеде, ороспија једна!</p |
к, па што ти требају толике паре?{S} Не једеш ни колико Божја тичица, <pb n="196" /> а побожан |
ри тетка-Маци.{S} Тетка Маца му је била једина личност, коју је он дубоко поштовао и о којој је |
а зачух, рекох:{S} Није фајде, то му је једини лек; морам му га казати.</p> <p>— А шта си снила |
подмити Јанићија, да ћути.{S} Ово беше једини излаз, да се сачувају од срамоте, која их је у ч |
нађе ли се, — то толико!{S} И зар је он једини, за којим би полиција морала трагати!</p> <p>Диш |
ја је тамо плачна и очајна остала, беху једини предмет његових збуњених мисли.{S} Њу да види, њ |
е обиље своје материнске туге за умрлом јединицом.</p> <p>После недеље дана хаџи-Диша је успео |
Дишина запремина у соби захватала.{S} - Једино какав непредвиђени случај, који не би зависио ни |
не смеде да истерује ствар до краја.{S} Једино што јој је добацио, то је било неколико речи, да |
тао, па само ради, ни главе не диже.{S} Једино што би га из дућана повукло, то је, да, од време |
о крај са собом, ваљало му је захвалити једино ономе уверењу, које му је овде у кисељаку отвори |
даље тамо.{S} Кир-Ламбре јој је био још једино њено уздање, па како је он и био прави узрок њез |
за њим, кад год би туда прошао.</p> <p>Једино тетка-Маца што је слала Лепосаву у дућан, да му |
евног напора и збуњен, враћао ипак оном једином осећању, које је кроза сву срџбу и гневно распо |
погрешку својих родитеља.</p> <p>И тај јединствени идеал, у који је унео срж свога живота, кој |
амо прекрсти и поче се заклињати својим јединчетом, како је то лаж и ако се тако што из њезине |
а он њу у чело.{S} Кад га је погледала, једна јој се суза скотрља с лица.</p> <p>— Е, де, не пл |
како да немам; па још три.</p> <p>— Е, једна му је набацала!</p> <p>— А која ли то? — запита б |
мршену дугу браду. — Сви сте ви, ђаури, једна нечиста вера!{S} Имаш ли комшику која нема деце?< |
ајем.</p> <p>— Па то... она је једна... једна...</p> <p>Али Диша не беше у стању да изусти ову |
.</p> <p>Из куће се разлегало нарицање; једна по једна жена улазила је на капиџик, која са свећ |
х и толики шум у глави подигле, као ова једна реч: „То ће ти бити мајсторица!“</p> <p>Мора да ј |
огурну; али врата затворена.</p> <p>Ова једна ситница, што су врата закључана, ускомеша у њему |
, а када се будем вратио, иде ли то, да једна хаџијница меће дукат на чело?</p> <p>Лепосави не |
прилика, каква се лако не налази, и да једна честита и послушна девојка неће никада погазити в |
ским женама није никако у рачун ишло да једна Цинцарка, па још удовица, уграби њиховим удавачам |
њен кадаиф, отров да је изеде, ороспија једна!</p> <p>Јанићије не чу ништа више.{S} Некакве, ча |
сији није било до чекања, ту је требала једна одлучна мисао која ће у часу постати дело.</p> <p |
ем појасу мужева и жена, којима су деца једна тегоба, па тако и немају никога свога, који би им |
га, чинила му све угодности, које може једна добра душа да учини сирочету; али јој је вазда на |
пострада.{S} Јер, најпосле, трговина је једна вештина, а људи који купују нису слепци, па да ре |
реје познајем.</p> <p>— Па то... она је једна... једна...</p> <p>Али Диша не беше у стању да из |
о ветар прашину.</p> <p>— А што, зар је једна пошла за сиромаха?{S} Зашто баш да и она не пође? |
кир-Диша није ни мало сумњао.{S} Зар је једна жена била, којој су записи побожних дервиша помог |
све јаче гојила. — А једанаесте године једна комшиница Туркиња даде јој, свој запис, који је о |
.{S} Али у заман; ту у глави урезала се једна слика, па, зажмурила или открила трепавице, она ј |
са собом располаже по својој вољи, беше једна кап више зејтина на већ онако разбукталу жеравицу |
на све што их дотле устручаваше, уђоше једна за другом у авлију кира-Анастасије.</p> <p>— Ели |
се по његовој глави ломиле.</p> <p>Али једна, од свију снажнија и страховитија, испињала се на |
је и она, али је у вече изненада заболи једна страна вилице, а и главобоља, те није могла ни ма |
бити разговора, јер, као на пакост, ни једна од њихових жена, у ово време, није <pb n="15" /> |
отине, а то је таман толико колико и ни једна.{S} Међутим, кира-Анастасији није било до чекања, |
зноси.{S} А некада није се смела чак ни једна паприка више из туршије изнети за совру, већ онол |
е децу и да се увере о чуду, које учини једна хамајлија.{S} Лепосава је примала у постељи посет |
е да је само то, ни по јада! — прихвати једна између њих, забрађена преко феса шамијом калемћар |
е, кикоћући, прхнуше у башту добацујући једна другој по коју веселу досетку на рачун будућих мл |
Из куће се разлегало нарицање; једна по једна жена улазила је на капиџик, која са свећицом, да |
о у гдекојој крчмици још жмиркала је по једна лојаница и осветљавала тек по гдекога веселога бр |
</p> <p>— Немој, хаџија, још! — рече му једна комшика, која у томе часу одшкрину врата и промол |
ове две куме толико су се пазиле, да су једна другој без икаквих истраживања на голу реч верова |
том важношћу вршио у ову кутију.</p> <p>Једна мала ситница, али ипак толико уочљива, да је мног |
номе расположењу.{S} Лепосавина прилика једнако му се истављала пред очи; и ма колико му та жив |
о било нелагодно; оно незнано што га је једнако држало у некој запетости и недоумици, појачавал |
ишљен и тешко расположен, у ушима му је једнако звонило: — То је љубав, то је љубав!</p> <p>Пун |
јане душе и кроз осветничко расположење једнако се пробијао онај зрачак љубави и страх од чарши |
ул-Стаменка и, држећи <pb n="140" /> се једнако капиџика, трешаше му под нос песницу са прамење |
него је страшљиво и готово са трепетом једнако мислио о радњи, о ономе што је за собом оставио |
и полако сузе, које је не слушаху, него једнако капаху — ако си честит, онда нека је просто, шт |
> <pb n="206" /> <p>— Што ме запиткујеш једнако... мене је срам! — одговори шапатом Лепосава и |
и на големи јед кир-Думин, који је још једнако уздисао за изгубљених четири хиљаде гроша.</p> |
е већ била мртва.{S} Јанићије, који још једнако јецаше, није ни знао да је она рука, која му чв |
говори Станко пилећи турпијом око ороза једне пушке кремењаче, коју је у посао узео.</p> <p>Мај |
иривао је за зиданом оградом таман кров једне малене али врло спретне кућице са доксатом и башт |
ђе памет у главу: зашто да робијам због једне ороспије, па је отерах.{S} Ти си <pb n="148" /> д |
ло пријатно што је судбина поштедела од једне сувишне бриге без које се може бити.{S} А да би с |
атила узгред у цркву, купила свећицу од једне паре и запалила је пред иконом са уобичајеним узд |
е он пред друговима и свирачима.{S} Код једне крчме зауставише се.</p> <p>— Збогом, пријатељи! |
и ни осетило, а у мојој земљи немамо ни једне чудотворне утвари; живимо као сирочићи без наде и |
} Наредио је да се добро угреју у ватри једне машице, па, када се ове готово усијаше, он превуч |
куту доње уснице, постала већ предметом једне песмице на грчком језику.</p> <p>Није могућно, да |
ма, а када је осетио глад, отишао је до једне симиџинице и тамо жељно гледао у онај хлеб и сими |
дао.{S} Кад је сутра дан Јанићије однео једне јеменије тетка-Маци, затече Лепосаву саму.{S} Тет |
е у томе часу не ослони леђима о стабло једне дафине.</p> <p>— Ама зар тако? — хтеде да каже, а |
ћи прилику, која би одговарала положају једне тако лепе и угледне удовице.{S} Да је удаду за ка |
и на таку мисао, да ноћу ускаче у кућу једне удовице.</p> <p>Но мајстор Диша није био од оних |
е толико недеља не мога отрести.</p> <p>Једне вечери — баш уочи недеље — тетка Маца, као и увек |
вао?</p> <p>— Бог хоће да га се ми, као једни верни христијани, сећамо, да му се клањамо и моли |
сати.</p> <p>Два супарника седела су за једним пањем и кројили по сахтијану са оштрим дикишом.{ |
ладу, лепу удовицу, па још без деце, са једним руменим младешчићем у самом куту доње уснице, и |
ани.{S} И Јанићије <pb n="72" /> узе са једним шегртом уносити у дућан коже, и готове јеменије, |
ке вечерашњега весеља и да се за тим са једним осмејком на руменим уснама слатко успава.</p> <p |
обрадова, кад угледа Лепосаву, како под једним дебелим орахом близу мутвака поставља софру и по |
да га рђави људи не опљачкају или да се једним непромишљеним кораком не сурва у провале, па там |
лико кеса леблебија, ратлокума, халве и једним саханом топлога кадаифа.</p> <p>— Јанићије — вик |
га у грађанству уживаше, увеличао још и једним тако побожним делом.{S} У цркви је одслужено бла |
га проби.{S} Као дрвени стуб стоји и ни једним делом тела не миче, већ гледа у врата, на којима |
зо обрадовати забринутога супруга са по једним наследником.</p> <p>Ова њезина вештина отварала |
брадом — оно није човек, оно је тулум, једно говеђе шкембе!{S} Ох, ох, како сам уморна!{S} Леп |
слутила, да би је он од тога одвратио, једно што је пут за једну женску главу врло далек, а др |
га плашила, ко би то могао погодити.{S} Једно је јасно, да га је увек, кад год би изишао из мут |
ледати, кад ствар пукне по Београду.{S} Једно што је осећао, то је, да ће сав онај углед, који |
е толико имање без наследника.</p> <p>— Једно и још једно, доста!{S} Не треба више; нек буде ма |
и и црвени у лицу стојали су обоје сада једно наспрам другога.{S} Он опустио руке, разрогачио о |
им земљама, и све то за што?{S} Само за једно сећање, да се и на њега, ма и под старост, насмеш |
и открила трепавице, она је увек видела једно: некакву грану о којој је висио Јанићије Бик о за |
жно; седе на миндерлук, обухвати шакама једно колено и поче се горњим делом тела нијати одмерен |
као на једнога сладострасника.{S} А кад једно казивање победи, оно као стрела пролети кроза све |
мојте да се љутите; ама то није лепо од једно...</p> <p>— На поље! — продера се Диша — Јанићије |
еља више учинио.</p> <p>— Још се чкембе једно није ни окотило, а гледај ти, колико ме кошта! — |
ико, а на комшијском капиџику појави се једно девојче.</p> <p>— Што чукаш толико?{S} Није код к |
је на улицама затекао и први сумрак, те једно то, што би могао пасти патроли у руке, ако на ули |
лицу.</p> <p>Анастасија и Ламбре осташе једно спрам другога запањени и обоје, као крпа, бледи.{ |
и, па ће да те прифате; и па зетови, из једно поштовање што си родила тако добра ћерка.</p> <p> |
о? — И живот као ветар прође, а камо ли једно тренутно задовољство што га човек ужива.{S} Зар т |
грозотом.{S} Није се плашио смрти, али једно му је мутило помисао: да ли ће га она жалити? <pb |
дно другоме на ручак или вечеру.{S} Али једно га је, у овај пар, мучило; како да помене кира-Ан |
са Мацином Лепосавом кроз коло, вијали једно другога, док тек Лепосава у један час отрча мутва |
а све ово приповедала, када су одлазили једно другоме на ручак или вечеру.{S} Али једно га је, |
стасија и Ламбре стојали су у соби сами једно према другоме; она намргођених обрва а он оборена |
ао и он, ожени Гркињом.</p> <p>Но човек једно мисли, а судбина друго ради.{S} Мајстор Диша је в |
ије могао баш никако да објасни.{S} Тек једно што је сада, када се почео свестити, осећао, био |
ни до сада гледала, а сад га мрзим како једно куче, како што христијанска душа мрзи на <pb n="9 |
гућно, да је све те „артикле“ убацивало једно лице; јер по предметима, почињући од бакалског и |
ича све, како је у почетку поручио само једно „шише“ вина, па после, кад дођоше двојица са Цига |
ем; па децу да ти рађа, сваке године по једно.</p> <p>Мајстор Диша би, пред оваквом перспективо |
доста!{S} Не треба више; нек буде макар једно, син, као мој Алкибијадес!</p> <p>— Само ћерку не |
оме човеку.{S} Шта је то изнети на глас једно ваљано девојче, убити јој срећу, па је оставити!{ |
не као тешки камен на душу навали.{S} У једно време покуша, да стресе са своје душе овај притис |
болесници, која је спавала тврдо.{S} У једно време Лепосави задрхта рука, коју је Јанићије у с |
ити тако на пречац.{S} Главно је, да су једно другоме вазда пакостили; често би се пута, она ра |
ње без наследника.</p> <p>— Једно и још једно, доста!{S} Не треба више; нек буде макар једно, с |
аџија укрцао у лађу, предстојало му још једно непријатно искушење.{S} У Галцу их задржаше пуних |
ледње средство, потражи турског хећима, једног старца, за кога се онда говорило да односи болес |
а какав злочин; а то би била клевета на једног честитог грађанина, који је свој непорочни живот |
ука, какву може само утврдити бујна крв једног младог разоренога срца, ужљебила се дубоко у њег |
ко је било потребно, да удовица онаквог једног мужа не <pb n="10" /> би, ма у чему било, изгуби |
не може да схвати зашто то.{S} Али кад једног јутра, срчући кафу, у мало не прогута читав <hi> |
хаџи-Дишу, ради лакшега разликовања од једног другог хаџије, који је случајно имао исто име, п |
у Диша, коме оваква „интимна“ питања од једног шегрта беху зазорна, а уз то се сети оних разбиј |
с другог света, па јој се чак учини од једног необично танкога писка са зурла, као да то пишти |
и свежу девојку, он је ипак то чинио из једног невиног уживања, пошто му је укус био јако склон |
етка Маца, није имала никога свога осем једног детета, Лепосаве, коме је тада могло бити око дв |
Маца тек ваљда не би примала сваки дан једног нежењу, који јој није ни род ни помози Бог, да т |
све то, али, кад и њојзи превре, она му једног дана тако <pb n="177" /> одлучно подвикну, да се |
ло.</p> <p>Кир-Диша је имао у Пожаревцу једног стрица, коме под старост помреше деца и жена, те |
ваку, тек да не седи сасвим залудна.{S} Једнога дана покуша да сама скине с верига котао пун вр |
к га је неко предосећање задржавало.{S} Једнога дана зажмуре и повери тајну Лепосави.</p> <p>Ле |
ије поче гледати на мајстор-Дишу као на једнога сладострасника.{S} А кад једно казивање победи, |
можда и из несташлука; али сада ни због једнога ни због другога.{S} Јанићије је осећао, да та р |
Тако је то трајало неколико недеља, кад једнога вечера дође Диша кући, уђе у собу и рече Лепоса |
крађу извршио.{S} Сад хаџи-Диша зађе од једнога до другога, те их редом опипа све, али кесе ни |
шао у Мокри Луг.{S} Тамо се погодио код једнога газде сељака, да му чува овце само за храну, па |
д земљом наћи!{S} Нисам ја стао за тебе једнога, али не дам да ми се квари ред; не дам да ме ни |
а онда на њега.</p> <p>То је било после једнога разговора са Мацом, који је хаџију врло обрадов |
омоли и да приложи коју аспру за зидање једнога храма на Витавари.</p> <p>— Ама, да ли је у ист |
се махне дервишких записа, обе, као из једнога грла, салетеше је, да послуша.</p> <p>— Грехота |
ед ћор-Ахметовом кафаном угледа како из једнога фењера чкиљи слаби пламичак лојанице, и нешто н |
несносно; дан ноћ чезнуо је за њоме, и једнога дана остави овце, нека их пас чува, а он, као д |
ишино џангризање поче бивати несносно и једнога дана, кад Диша, мислећи ваљда да није довољно и |
о и што се до сада истрошио, цигло ради једнога детета.</p> <p>— Еле, ти нећеш да пазариш? — за |
га калуп прелете и у мало што не погоди једнога пролазника, који у томе часу наиђе. — Јанићије |
и погодити чега ради долази.</p> <p>Али једнога дана, када је светина одујмила, он се одлучи, п |
годишњем парастосу не беше у чаршији ни једнога човека у антерији од ћитајке, који није дошао у |
ојаницама.</p> <p>Дочек је био достојан једнога устабаше и признатога добротвора, који је и ина |
шта све није кир-Дума чинио, само да до једнога наследника дође, па ништа.{S} Обишли све гатаре |
не изнесу.</p> <p>Најпосле дошао је до једнога резултата, да би најбољи начин, који би одговар |
ом силом, дотле он у наше радње шаље по једнога анђела, да нам имање до повратка сачува.{S} Хоћ |
и почео весело певушити; повуче за ухо једнога шегрта, па онда оде брзо својој кући поздрављај |
о и од које је тако жељно ишчекивао бар једнога сина.</p> <p>Какве су му мисли и намере долазил |
амо, нека ми ко покаже у еснафима макар једнога газду, који је толике паре поклонио за барјак?{ |
дну зелену сламчицу и несвесно бленуо у једнога мрава, који се свакојако мучио, да одвуче кроз |
е грдила; а то је много вредело за душу једнога сирочета, које није сазнало ни за мајчину љубав |
врдо у моћ дервишевих хамајлија и он их једнога дана изнађе у једноме сандуку.{S} Кад их разгле |
<p>У квартиру мајстор Диша је имао још једнога друга, сапутника, који му је био вођа по Јеруса |
је свети човек морао узети у помоћ још једнога младога дервиша, који му је у лечењу био десна |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Једнога дана дотрча Јанићије кући сав задуван и врло уз |
само да продужи што је започела.</p> <p>Једнога дана догодило се нешто, што је и Јанићија и Леп |
има, кад Ламбре изиђе из дућана.</p> <p>Једнога дана по ручку пошао Јанићије Ламбриној кући и н |
ако што пронело за њезино Канче.</p> <p>Једнога јутра отишла Лепосава у дућан мајстор-Дишин те |
важнијег од овога кога тражаше.</p> <p>Једнога дана, после одслужене литургије и поклоничкога |
лики новац могао набавити цркви.</p> <p>Једнога дана кад га некакво пробадање у слабинама опоме |
чи, да му се тако што не догоди.</p> <p>Једнога вечера сео мајстор Диша на миндерлук и пропушта |
о повратка Дишинога ту престоји.</p> <p>Једнога дана устаде мајстор Диша из постеље сав узнемир |
није био толико луд да се обеси.</p> <p>Једнога јутра устала Лепосава, по обичају, пре мајке и |
Лепосаву саму.{S} Тетка-Маца је отишла једној жени, која је тога дана принову чекала.</p> <p>Ј |
орекло од самога Мухамеда), седео је на једној међедини, чело дугачког мртвачкога сандука и при |
е утиске; неколико врабаца џакало је на једној дафини, чије се гране повиле преко авлијскога зи |
ући по дућану.</p> <p>Јанићије онако на једној нози скакуће за њом и виче да пусти, а она се св |
на аждаја, коју је видео у Витлејему на једној икони, где беху исписане <pb n="188" /> страхови |
грло сасушило од унутарње ватре, приђе једној чешми, напи се воде, подметну главу под лулу, из |
како је могао тако лаковерно поверовати једној жени, која је потпуно праведно заслужила онај на |
" /> <p>Погреб је био као што и приличи једној устабашиници.{S} Однесена је под еснафским барја |
ратити, а ти да ме дочекаш како приличи једној хаџики: чесна и поштена!{S} Чу ли?</p> <p>— Чује |
као, он би се пропео на прсте, бркао по једној торбици, обешеној о дувар, све дотле, докле не б |
а се налазила близу Гетсиманске Баште у једној старој гробници.{S} Али зато набаса хаџи-Зосим н |
же му се из руку и он тешко застења.{S} Једнолики, безизразни шум шумио је око њега, па, ни сам |
има оним средствима, која, у оно време, једном савесном мужу и домаћину стајаху на расположењу. |
белосветскога језика и подмигивања.{S} Једном речи, о њој ће се свуда говорити таман онако, ка |
он је то чинио са пуно пожртвовања.{S} Једном речи, између ове четири душе постигнута је права |
то време и да му без ње нема живота.{S} Једном речи, између ова два супротна осећаја стојао је |
угу на Дишино раме, па ниже ли ниже.{S} Једном речи, прави пријатељ који се у кући свога пријат |
лас ма кога важнијег члана фамилије.{S} Једном речи она је била: „тетка“, мила и добро дошла св |
задрхтао од неисказане пријатности.{S} Једном речи, постао је играчка девојачке ћуди; и што се |
ји је до сада имао, пасти у прашину.{S} Једном ваљаном трговцу, који је у чаршији уживао леп уг |
и без зазора разговарао о мајстору.{S} Једном рече тетка-Маци: „Ето ти!{S} Што <pb n="175" /> |
га је истински жалила.{S} Гледајући га једном како смагла лица као утучен седи крај деце, посм |
рзо, и што је главно, врло узбуђен и са једном огреботином испод очију. —</p> <p>— Ко те огреба |
Маца је застала мало, да се поздрави са једном комшијницом, која је заустави на сокаку, <pb n=" |
, али пуштеник — е, не иде!{S} Човек са једном историјом, која је до скора изазивала смех по ча |
ком.{S} Био је у Еврејској Махали, пред једном баштом где су се еврејске девојке искупиле на иг |
и дубоко се поче клањати и крстити пред једном иконицом у соби.{S} Тиме је он исказивао захвалн |
само да се одбрани од тешке слутње, од једном се зали сузама и поче силио јецати.</p> <p>Лепос |
ава, која је после одласка мужевљева од једном постала нешто сетна и замишљена.</p> <pb n="182" |
после овога догађаја кир-Диши као да од једном свану.{S} Неописано задовољство обузе га свега.{ |
замаглише; али ко би знао зашто, она од једном скочи, одмахну руком, скиде са зида малено дахир |
стала, умила се и пошла вратима, кад од једном зачу јасан усклик Лепосавин:</p> <p>— Нано, нано |
есело до овога часа говорила, сад се од једном уозбиљи и зачуђено га погледа, па онда преплашен |
спацирамо? — рече кира-Анастасија и од једном прште у онај необуздани и ведри, детињи смех, — |
резриво.{S} Тај поглед га жацну и он од једном осети да јој мора вратити.</p> <p>— Е, па хтео с |
Лепосава, али таким нагласком, да му од једном стаде јасно оно што мало час није разумео.</p> < |
једну мисао и одмах је извела; дала је једном Циганчету две гурабије и обећала му каленицу поп |
тасију, и радосно јој честитати, што ће једном на ново скућити кућу и стећи свога господара.</p |
се са Канчетом, која је опет са другом једном девојком пролазила туда.</p> <p>— А што си се та |
гу, коју му је указао тога дана, плаћао једном оком хлеба.{S} Хаџи-Зосим је у светим местима жи |
унити њезиним смехом.{S} Оно што је већ једном увртео у главу, то се није могло избити од туда |
слутећи колико туге и бола остављаху у једном уцвељеном срцу.</p> <p>Као и сва чаршија, тако ј |
о осећање дубоко у себи скрије и да још једном покуша, неће ли умилостивити газду.</p> <p>Али њ |
била прилика да се жени удовицом па још једном Цинцарком.{S} А погдегде, онако узгред, тек да н |
тајна жеља, да се врати кући, да се још једном, макар и крвнички, погледа с њоме и да је дотера |
овест, он прикупи бројанице, извири још једном кроз капиџик, те када се увери да на улици нема |
аван се крете долином, а хаџи-Зосим још једном погледа на камилу, у врх чије грбе сеђаше широка |
залуд.</p> <p>— Лепосава! — јаукну још једном, и онда као махнит истрча из собе, оде удно башт |
на мајстор-Дишина не сме тако! -</p> <p>Једном речи, мајстор Диша се толико изменио у кући, да |
речи некадањег матерњег језика.</p> <p>Једном речи, постао је прави Грк; а да му се простота н |
вољно се поглади по дугој бради.</p> <p>Једном речи, у кући хаџијиној цветало је тако, да му је |
вешто измаче ударцу, протрча поред њега једноме буџаку, дочепа кухињски нож, којим је мало час |
ко је мучио због тога, да је она отишла једноме дервишу, те јој овај даде записе.{S} И одмах се |
ј вртео око својих мисли као вртешка на једноме месту, кира-Анастасија је имала само једну миса |
ије могао у дућану ни „черег“ сахата на једноме месту скрасити.</p> <p>Са враћеним прстеном као |
све у један мах, не дадоше му да се на једноме месту скраси.{S} Он отури посао, одмахну руком |
ногу кроз кривудаве сокачиће, кад се на једноме углу сусрете са кира-Маном.</p> <p>Од како је Л |
<p>Зароњена лица у шаке седео је још на једноме избрешку близу Вилине Водице и подавао се стоти |
е неодлучнога за руку и силом га одвуче једноме излазу.{S} Таква случајност за мајстор-Дишу бил |
казивање из комшилука поверовао; и тако једноме кир-Думи и кир-Ламбри одрекао у неку руку свако |
ти на улицу изићи, па ето где се све, у једноме часу, измени.{S} Због свога поклона еснафу за т |
хамајлија и он их једнога дана изнађе у једноме сандуку.{S} Кад их разгледа, изиђе му пред очи |
неће моћи очувати тајну, коју јој је у једноме часу обећао.{S} Услед ове бојазни кира-Анастаси |
је мало час под кров метнуо, а она се у једноме тренутку до темеља у прах сурвала.</p> <p>Готов |
риковаше га за онај миндерлук.</p> <p>У једноме часу њему се учини да неко отвори капиџик.{S} П |
е га когод проказати Диши како прикрива једну прљаву тајну, ради које ће образ мајсторов поцрве |
од њега, паметног и угледног човека, да једну честиту кућу на глас износи.</p> <p>Лепосави се с |
он да ти не донесе поклон ни колико за једну аспру.</p> <p>— Нека, газдарице, не треба мени по |
н од тога одвратио, једно што је пут за једну женску главу врло далек, а друго, што мужа не тре |
-махалу.</p> <p>Фудул-Стаменка је имала једну кућу, коју јој је муж, покојни татар-Јован, у нас |
живо закуцало, да у мало није упустила једну милојку, коју је баш тада на полицу пропињала.</p |
то, што му је некаква комшиница зуцнула једну пакосну сплетку, и поред свега тога, што му никак |
а — и добра ти је ћерка и све, само има једну махну.</p> <p>— Коју то? — запита Маца.</p> <p>— |
осећао да му ноге малаксавају, седе на једну троножицу и зажареним очима поче пратити еластичн |
рави дервиша по турском адету и седе на једну асуру према њему.</p> <p>— Болан ли си?</p> <p>— |
а-Анастасија и поручила ти да дођете на једну баклаву и татлије вечерас.</p> <p>— Не могу, газд |
е стиша.{S} Живот му је и сада личио на једну непрозирну таму којој нема излаза; али и кроз ту |
настасија брзо скочи и изнесе из долапа једну антерију, ћурче и чампаре.{S} Кад Ламбре навуче а |
дахну тешко.{S} Рука му случајно напипа једну кутијицу, коју је за појасом носио.{S} Он је изву |
ли расклопи ковчежић, извади из недара једну хрпу сложених хартија, умашћених и слепљених од з |
души лакну, завуче руку у недра, извуче једну дугачку кесу о гајтану, па из ње одброја на сто н |
рошлости лепе удовице ишчачкају макар и једну трунчицу; а већ после би им лако било да од те тр |
ћепенак и, када му млађи шегрт прислужи једну <pb n="75" /> кафу, позва Јанићија и нареди му да |
апорна толико и строго поверљива.{S} Ни једну важнију „штафету“, која би се од кнежева двора ис |
, куче, бре!? — подвикну Диша и дохвати једну летву, да одалами непослушна шегрта.</p> <p>Али Ј |
шло мило, кад виде како му газда певуши једну грчку песмицу и како се час по час осмешкује.{S} |
ицу и у свакој кући задржавана, бар док једну кафу не <pb n="107" /> попије, кир-Диша је као на |
три зрна пшенице.{S} Он је донео собом једну велику светињу: ексер, којим је био прикован Спас |
> <p>И зато је носио за вуненим појасом једну дугуљасту кутију од тенећке, па кад год му је тре |
ео је подвијених ногу на трави, грицкао једну зелену сламчицу и несвесно бленуо у једнога мрава |
о дувар, све дотле, докле не би напипао једну аспру (1/3 од паре), па кад је напипа, приступи п |
бу, но, како је промолио главу и пружио једну ногу преко прага, тако још стоји држећи руком за |
с грчку час цинцарску песмицу; пребацио једну руку на Думино а другу на Дишино раме, па ниже ли |
то тако ословила, ма да је од њега само једну или две године била старија) Бог с тобом, дете!{S |
ме месту, кира-Анастасија је имала само једну мисао и одмах је извела; дала је једном Циганчету |
златом извезен, за који је платио равно једну хиљаду гроша.</p> <milestone unit="subSection" /> |
>Јанићије Бик притегао кајишем о колено једну јеменију и прошива ђонове, а испод очију прати св |
а жутим кићанкама.{S} Њиховим женама по једну шамију калемћарку, тек колико да знају како ни на |
а, поткићена разнобојним мерџанима и по једну лепу дуванкесу са жутим кићанкама.{S} Њиховим жен |
уза сваки убачени поклон нашла би и по једну киту цвећа, тако сређеног, да је удовица из њега |
извео за калфу, доживљавао је тако исто једну важну промену.{S} Мајстор-Дишино често одлажење т |
ко прошао улицом, а да не застане, бар једну строфу да чује.</p> <p>Па ипак, кроза све то расп |
тетка-Мацу, која га задржаваше, да бар једну кафу попије и да се мало примири.</p> <p>Обузела |
десетнице, сав онај први бол стопи се у једну благу успомену; и само једаред месечно, када би с |
иће, докле у близини Витезде не уђоше у једну малену, таман као ћелија, собицу, чији зидови бех |
ије човека, чији су се идеали стопили у једну сврху, да се ороди са племенитим потомцима класич |
ачини од њега малу лоптицу, па то уши у једну крпицу и предаде му.</p> <p>— Узми и хаирли!{S} Д |
ила босу ногу, а он је целу обухватио у једну шаку, па се као луд смеје од задовољства.{S} И он |
цао је из дућана и утицао беспрекорно у једну гвоздењачу, од које је кључ држала тетка Маца о с |
е свакојако мучио, да одвуче кроз траву једну покрупнију мрву хлеба.</p> <p>— Шта је тамо? — за |
есто да свога шегрта помилује, приши му једну ћушку, да овај у мало што не испусти обе ћупе да |
, а када још опази на тетка-Мацину лицу једну велику збиљу, њему се чисто стужи од неке необјаш |
од танке ћерћелије, кроз коју су руделе једре контуре, одскакала на грудима.{S} А он, тако исто |
испратило мајстор-Дишу до лађе, чија су једрила била већ уздигнута <pb n="181" /> и спремна, да |
м година по венчању, обрадује тројкама, једрим и тако грлатим, да су својим терцетом, чим се пр |
ово вижљаво девојче све више развија у једру и свежу девојку, он је ипак то чинио из једног не |
да већ толико израсла, да је набујала у једру и живахну девојку, мало по мало толико је овладал |
да му момци не беспосличе и хлеб бадава једу.{S} И колико је тек сада, када је отворио пут пото |
и пустињак — знам; тамо живе Френки што једу жабе.</p> <p>— Тако је, богоугодниче.{S} Мој прија |
а.</p> <p>Мајстор Дишу подузе стравична језа, кад спази оне капи.{S} То су трагови од свете крв |
вратио, и сад га ништа није везивало да језик везује.</p> <p>Али ипак, овога дана није смео ни |
p>— Море, девојко, немој да ме вучеш за језик — обрецну се Маца. — Мислиш ти, Маца је слепа, па |
— Коју то? — запита Маца.</p> <p>— Нема језик; не уме да говори.</p> <p>Обоје се засмејаше, а Л |
и, своме венчаноме куму. — Али што није језик открио, то открише једаред у хамаму неколико модр |
е нагло јурила у његову главу, да му се језик спотицаше преко сваке речи, те не мога да искаже |
тога мајстора и самога себе, што му се језик везао, те не каза чега ради не може да иде Ламбри |
неко хтео да каже:{S} Хтеле би ви да ми језик извучете, ама ја нећу.</p> <p>— А оно, тетка-Мацо |
е пита, још шта, што само може избацити језик удавача, којима би милије било, да су оне зурле п |
образ чувао?</p> <p>Јанићију се одреши језик.{S} Осетио је да му се овога часа дели судбина, и |
роз чаршију неће смети од белосветскога језика и подмигивања.{S} Једном речи, о њој ће се свуда |
говара поједине речи некадањег матерњег језика.</p> <p>Једном речи, постао је прави Грк; а да м |
ло срце удовичино а јако ожалостило зле језике комшијске, који беху занемели, кад угледаше како |
муштеријама, који нису знали ни бекнути језиком на коме је Периклес усхићавао древну Јеладу, он |
уздисао и псовао све што се на грчкоме језику налазило.</p> <p>— А-а- проклета пцета; проклето |
отпуно усавршила у грчкоме и цинцарском језику, тако, да више ни у кући ни у чаршији није говор |
устињаче — започе хаџи-Зосим на турском језику. — Овај, што га видиш да је дошао са мном, јесте |
псовака на грчком, цинцарском и турском језику праскало је по соби, да је кира-Мана сваки час с |
а већ предметом једне песмице на грчком језику.</p> <p>Није могућно, да је све те „артикле“ уба |
гомаре едно: зашто да заспите, бре?! — јекну кир-Ламбре очајно и пљесну се шаком по челу, да ј |
>— Не могу, тетка-Мацо, не могу више! — јекну Јанићије и грухну се у груди. — Нема ноћи, море, |
ека липше, куче погано, што ми уједи! — јекну Ламбре и стотине псовака на грчком, цинцарском и |
е и коме да га однесе.</p> <p>— Носи! — јекну као иза сна мајстор Диша — Носи, да га не гледам |
авље за софром и од обилног расположења јекну.{S} А кир-Диша, који никада још у своме веку није |
но псето (ту кир-Диша зашкрипа зубима и јекну) њему ћу да пребијем цволике, чим га угледам.</p> |
д корова.</p> <p>— А-ах, псето погано! —јекну хаџи-Диша, кад се увери, да овде нема лопова. — Ј |
агошких принципа, који су у оно време у јеку цветали, а и зато, да у очима свога шегрта јаче оз |
по староме обичају, који је онда био у јеку, Лепосава не одмиче даље од врата, на која је ухо |
Маца је слепа, па не види шта ти радиш, јел’?</p> <p>Лепосава претрну, брзо се наже над огњиште |
а, шта то говориш?{S} Са киме га је она јела до сада?</p> <p>— Санким не знас, пезевенк-башо?{S |
рави се, да тој кадаиф једе сас кога је јела и до саг!....</p> <p>Јанићије зинуо на овакав доче |
авља софру и полаже санове и чанке пуне јела, и застиде, кад помисли како ће и шта ће рећи тетк |
т наспрам Дишинога шегрта.{S} Није било јела ни посластице, које је кира-Анастасија тако вешто |
Маца није жалила, она је у овом изобиљу јела излила све обиље своје материнске туге за умрлом ј |
а за двадесет и четири сахата иселила у Јеладу.</p> <p>Измоштен душевним патњама, кир-Диша је з |
ом на коме је Периклес усхићавао древну Јеладу, он је тек онда окретао српски, али тако, да се |
се тврдило, још цар Константин и царица Јелена, кад су узели из Јерусалима часно дрво, тражили |
и извијање витога струка и оно набрекло јелече, које се час пењаше <pb n="127" /> уз леђа час с |
ис девојачке душе, који га са набреклог јелечета запахну.{S} Он је стеже грудима, а она се одуп |
прилика оног набреклог, мало распученог јелечета и младешчића и неколико пари мајушних јеменија |
она је била нешто мало раскомоћена, без јелечета око снаге и бошче око шалвара.</p> <p>Није мог |
младешчићем у самом куту доње уснице, и јелечетом, за које сте морали страховати, да ће тај час |
грљастим рукама, витом врату, набреклом јелечету и танкоме струку, за који би страховали да ће |
ене и девојке, у живописним шалварама и јелечићима, што се преливају јасним шаренилом, те ти из |
ођењем у животу јако приближе потомцима јелинских и римских философа.</p> <p>Такав један просве |
нићија подиђоше мравци, спусти венац од јеменија на тезгу, а чело му се ороси знојем што га про |
главу и немо се загледа у врхове својих јеменија.{S} Кућа затворена, Ламбре био ту, ње више нем |
> <p>На собњем прагу опази и пар мушких јеменија са подвијених врхом и ружом од сахтијана на вр |
а и младешчића и неколико пари мајушних јеменија, које је кришом, кроз три године, убацивао у б |
душевна потреба, да бар пред зидовима и јеменијама јасно изрекне њезино име, кад, у тај пар уђе |
оперваженим жутом лисичином; са црвеним јеменијама и дињаром<ref target="#SRP19061_N1" /> на гл |
пита Ламбре запрепашћено.</p> <p>— И... јеменије....</p> <p>Кир-Ламбре само што седе на миндерл |
И ноћас је сањао тако, као да јој проба јеменије; она му пружила босу ногу, а он је целу обухва |
да Диша је седао мирно, опсецао коже за јеменије и испод очију посматрао бившег шегрта како се |
„дикиша“ с којим је опсецао сахтијан за јеменије, али некакав унутарњи немир, у коме се огледал |
шегртом уносити у дућан коже, и готове јеменије, које су вас дан пред дућаном висиле, па већ п |
збуни, али је та забуна брзо пређе, узе јеменије и стаде их разгледати.{S} Јанићије је гледаше |
} Кад је сутра дан Јанићије однео једне јеменије тетка-Маци, затече Лепосаву саму.{S} Тетка-Мац |
ршина свилене материје или нове новцате јеменије од црвена сахтијана, мајушне као детиња шака, |
он у кућу кир-Ламбрину, по обичају изу јеменије пред вратима и у танким мествама уђе у собу.</ |
ије Бик притегао кајишем о колено једну јеменију и прошива ђонове, а испод очију прати сваки по |
нше уцвјељену душу, а по том, подаривши јему истовремено три отрока мужескаго спола, престависј |
ивало за њега, он му је опет био нешто: јео је његов хлеб, до душе врло често зачињен шамарима, |
отицао, сад му необично слатко паде.{S} Јео је тако пријатно, тако слатко, да би и сит човек ог |
>— Шта велиш?!...</p> <p>— Твој сам леб јео, газда, па сам ти и образ чувао; а ти ме тераш да и |
Како је пуцало за ушима и како је жељно јео деран, то нека оцене они који су у животу имали при |
ошћу наспрам свога газде чији је хлебац јео, ни страхом да ће га когод проказати Диши како прик |
никада знао како је то међу најближима, јер је још као дете изгубио родитеље и онако самохран п |
знавао је сваки кутић у светим местима, јер је ово већ трећи пут, како као побожни поклоник дол |
са овом женом прошао, треба да се зна, јер стоји у јакој вези са оним што је после било; а то |
рина, о томе није могло бити разговора, јер, као на пакост, ни једна од њихових жена, у ово вре |
е полугласно Диша, али одмах и прекиде, јер се уплаши и од саме помисли.</p> <p>— А шта: ја хоћ |
је поздрави, да не иде никуда из куће, јер ће јој она доћи на посело, чим припека мало ублажи. |
p>Хаџи-Зосим, који је морао још остати, јер га неколико нових хаџија, његових земљака, задржаше |
евине.{S} Али ексер се није могао наћи, јер га је прогутало неко чудовиште, налик на ону аждају |
>— Није могао да доврши што хтеде рећи, јер га Анастасија, радосно изненађена, загрли и поче љу |
по комшилуку није смео тражити помоћи, јер то беше грчка махала; а кир-Диша је сада постао нај |
<p>— Зашто?</p> <p>Јанићије обори очи, јер не знаде шта да наведе.{S} Диша га значајно гледаше |
.. бојим се... устеже Маца и не доврши, јер је нагло одазва она комшика.</p> <p>Диша стојаше не |
собу и рече Лепосави, да иде у мутвак, јер хоће са њеном мајком да разговара.</p> <p>Кад оста |
„дињара“) то је мајстор Диша купио сам, јер од младеначкога стида није могао ићи са својом кумо |
пробијали.{S} Ексер је био чудотворан, јер ко год би га целивао, одмах би се излечио од сваке |
виној.{S} Пред кућом застаде изненађен, јер из баште, баш под широким орахом, зачу јасан жагор, |
-Думи не смеде да повери своју замисао, јер је слутила, да би је он од тога одвратио, једно што |
е.{S} Али то му не испадаше тако олако, јер кад год би помислио да је са овим питањем на чисто |
а то му је само више пријатеља стицало, јер су они знали кога под „фукаром“ и говедом разуме ма |
ији да ће ћутати, то за цело није било, јер је Ламбре престао да долази и кира-Анастасија га је |
све стране.{S} Бар њему се тако чинило, јер, враћајући се у дућан замишљен и тешко расположен, |
за радњом.{S} За Лепосаву није бринуо, јер је знао да се она налази под двоструком пажњом, Мац |
та га је било, да се умеша у ту гомилу, јер му се чинило, да ће му сваки погодити чега ради дол |
да јој каже, да ће све одати мајстору, јер због ње неће да губи место и да на ново у другога г |
одмах пресекле разговор у томе правцу, јер су осетиле, да им она не би ништа казала, баш и кад |
> <p>— Ти да пожуриш; немој да оклеваш, јер знаш какви су српски судови — говорио је Ламбре Диш |
ује.</p> <p>— Да му кажеш...{S} Диши... јер ја ћу...</p> <p>Она се очевидно борила са самом соб |
о се сад цериш као луд?</p> <p>— Јер... јер... заусти Јанићије да се потпуно изјасни, али у тај |
-Диша није трпео да га ико тако назива; јер такав назив само му је напомињао све оно, што је до |
често зачињен шамарима, али опет хлеб; јер газда-Диша, који у своме веку никоме у очи није сме |
ране, да се разабере и обазре око себе; јер сви ови Срби, комшије и некомшије, које је толико г |
све те „артикле“ убацивало једно лице; јер по предметима, почињући од бакалског и болтаџијског |
> <p>То су певале Лепосавине другарице; јер тетка Маца не беше од оних жена које оклевају.{S} В |
ово није требало ни глава да га заболи; јер Јанићије не само да је показао доброга успеха у про |
кир-Дишу или не, то је тешко одредити; јер баш и да јој се није свиђало, њој је било немогућно |
посава видела је од туда многе користи; јер у који год би дућан дошла, да штогод купи, свуда би |
, он би се ипак вратио својој вереници; јер оно, што већ једаред очима омили, то се више од срц |
лижите гробу, коме не долази више нико; јер сви они, знани и незнани, који искрено тужише за по |
плећима.</p> <p>И ово је убрзало ствар; јер ма колико да је човек прав, у очима жена, докле се |
, а да му морални углед не пострада.{S} Јер, најпосле, трговина је једна вештина, а људи који к |
какав ли то он изгледа у очима људи.{S} Јер, њему се чинило да ово, што је сада чуо, зна цео св |
устити овога мајстора и отићи бољем.{S} Јер и бољи мајстор то би исто радио са својим шегртима. |
очевидни доказ, да је све онако било. — Јер, да није крива, зашто би вриснула?</p> <p>— А?...{S |
>— А што се сад цериш као луд?</p> <p>— Јер... јер... заусти Јанићије да се потпуно изјасни, ал |
изиђем.</p> <p>— Зашто, море?</p> <p>— Јер ми је казала да сам пезевенк-баша!{S} Зашто да ми к |
ла узајамна мржња или несташлук детињи (јер ни Јанићију не беше више од петнаест година), то се |
необично живим очима, које одаваху тип Јерменина.{S} Кад старац устаде и обазре се, оба поклон |
аждаје.{S} Реци мајстор-Диши нека иде у Јерусалим, и тамо ће наћи копље моје.{S} Тим копљем про |
ле; неки га и саветоваху, да се врати у Јерусалим, те да код власти оптужи хаџи-Зосима.{S} Али |
тичице!{S} И зар нисам ради тога чак у Јерусалим ишао?{S} Камо среће да ти је мати сањала онај |
у, а ово троје деце, ради које је чак у Јерусалим запео, шта би тек од њих било!</p> <p>Тетка М |
боје изгубиш.</p> <p>— И зато сам чак у Јерусалим ишао; зато сам се толико истрошио, да мртваце |
ам и више година добивали децу: „Ишао у Јерусалим по децу!“</p> <p>Али не каже се у заман: где |
тантин и царица Јелена, кад су узели из Јерусалима часно дрво, тражили су и обећавали ономе, ко |
пути са хаџи-Зосимом кроз тесне и криве јерусалимске сокачиће, докле у близини Витезде не уђоше |
руга, сапутника, који му је био вођа по Јерусалиму.{S} Био је то неки Грк хаџи-Зосим из Епира, |
д главом самога мајстор-Дише, који се у Јерусалиму већ у велико предао побожноме опхођењу свети |
оменути по ономе чуду, које му се још у Јерусалиму приказало, наговестивши му, да ће у скоро по |
оје си дошао, да ми у браду поганиш?{S} Јесам ли ја Френк, шта ли, да се бацаш блатом на мене?< |
и шаље ово! — Јеси ли разумео?</p> <p>— Јесам, мајсторе — одврати Јанићије двоструко радостан; |
о што мало час није разумео.</p> <p>— И јесам лудак.{S} А ти, што ми се не наплатиш?</p> <p>— К |
— Ама, то није истина.</p> <p>— Хе, хе, јеси ти неки лисац.{S} Кријеш а немаш зашто.{S} Море, г |
кажеш: поздравио мајстор и шаље ово! — Јеси ли разумео?</p> <p>— Јесам, мајсторе — одврати Јан |
дарца, утварао као да га боли.</p> <p>— Јеси јунак! — рече Маца. — Такав је био и онај мој: као |
ло никакве везе са овим даном.</p> <p>— Јеси ли се опет срео са кир-Думом?</p> <p>— А шта ти је |
p>— Хоћеш ли? — запита Диша.</p> <p>— А јеси ли казао нани?</p> <p>— Зашто њој да кажем?</p> <p |
?</p> <p>— Ја ћу опет онако...</p> <p>— Јест, нашла сам своје руке на сокаку, да их по томе гво |
Овај, што га видиш да је дошао са мном, јесте хаџи-Диша.{S} Дошао је из срб-вилајета, хеј, тамо |
>— Штета, што није за продају!</p> <p>— Јесте, ама тих пара ти немаш!{S} Пола султанове царевин |
д Диша приступајући јој ближе.</p> <p>— Јесте! — прошапута стидљиво она.</p> <p>— Погле, шта са |
о већ оно што је најстрашније.</p> <p>— Јесте, због тога! — Ја те лепо питах: може ли да се рас |
њен господар. — Пари су твоје.</p> <p>— Јесте, моје; ама мени се све чини, да сам баш од тебе ч |
следица по цео живот ове куће.</p> <p>— Јесте, зете; од дервишкога записа могу да се роде деца. |
њу чувати као своју“, а Диша јој вели: „Јесте!“ — Немој, болан, тако!</p> <p>— Не могу!{S} Овде |
/p> <p>— Однео... све... и дреје.. и... јецала је Анастасија.</p> <p>— Шта велиш?! — запита Лам |
ири; кој зна!</p> <p>— Нећу!{S} Нећу! — јецала је Анастасија. — Не сам га ни до сада гледала, а |
рише сузе на очи; говори му, а сузе без јецања и плача теку кап по кап низ образе.</p> <p>— Нем |
упи капиџиком за собом, бризну у плач и јецање.</p> <p>— Шта ти је, девојко? — викну запрепашће |
“ од нечистих ногу непосвећених.</p> <p>Јецање кира-Анастасије опомену га, да се не сме оклеват |
а се прода?{S} Куда ћу сада?{S} Коме? — јецао је, кад се дохватио оне простране равнице на Дуна |
њ на колена, ухвати га за рукав и поче јецати.</p> <p>— Газдарице, шта то радиш? — Ево, ту су |
, она се поче као у грчевима савијати и јецати, те је сад опет кир-Ламбре, заборављајући на све |
, од једном се зали сузама и поче силио јецати.</p> <p>Лепосава прикова поглед у њега.{S} Очи ј |
лук, зарони лице у јастуке и поче нагло јецати.{S} Пред очи јој изиђе све, шта може сада очекив |
ла мртва.{S} Јанићије, који још једнако јецаше, није ни знао да је она рука, која му чврсто држ |
е, а она писка, што је од зурла до неба јечала, разлегала се у њезиним ушима као писка покојник |
..</p> <p>— Лажеш, бре, псето, лажеш! — јечао је Диша, као да су га грчеви попали.</p> <p>— Не |
поче напрезати ум, да замисли како се %Јинићије није обесио.</p> <p>— Сиромах!{S} И зар сам му |
чак и ножем хтела ударити.</p> <p>Лепо %јо осећао да би требало да је презре, да јој се освети, |
Јорданскога спруда Витаваре, на коме је Јован Крститељ Спаситеља крстио, дошао је један пустиња |
ви пешаци.</p> <p>У таквој служби татар-Јован је стекао ову кућицу, жену, па после и ћерчицу, К |
ну кућу, коју јој је муж, покојни татар-Јован, у наслеђе оставио.{S} Њезин муж служио је дуго в |
је пред иконом са уобичајеним уздахом: „Јово, теби свећица, мени пензијица!“</p> <p>Тако је рад |
стид ме... прошапута Јанићије.</p> <p>— Јогуницо!{S} Е, добро, добро; остани ти само овде, а ја |
азабере, неће ли кир-Дума знати са чега јој је муж овакав из чаршије дошао?</p> <p>Завири у мут |
м и, као први комшија и мушки глава, да јој обрати пажњу то на ово то на оно, тек колико је бил |
удовица не остане на сокаку, желела, да јој свадба не буде велика, њени стараоци, кир-Дума и Ла |
се суди, она је из Галца одговорила, да јој Диша ништа не треба: „а ако искам да по месечина сп |
стасија за цело не би јаче вриснула, да јој се наместо његово јавио у соби пок. кир-Бенџо; филџ |
говори ма шта, да је нападне речима, да јој каже како је превртљива; али све то запе у грлу, ко |
енуо у њу; а она тако исто узрујана, да јој се недра од наглога дисања дизаху и спуштаху, стоја |
ицом ужеже, а која са китицом цвећа, да јој чело главе метне.{S} Хаџи-Диша је збуњено гледао ов |
своју из његове руке и брзо устаде, да јој мајка не би гледала како седи поред Дише.</p> <p>— |
у недрима од страха тако силно бије, да јој је кошуља од танке ћерћелије, кроз коју су руделе ј |
ало по мало толико је овладала њиме, да јој више ни у шали није враћао ударце, када би га ова с |
ак у дућан и онако срдито захтевање, да јој мајстор Диша одмах дође, протумачио је он сасвим др |
о осећао да би требало да је презре, да јој се освети, да је уништи; али у исто време и да му б |
{S} Другарице Лепосавине сјатише се, да јој честитају, а Лепосава их је са златном огрлицом и д |
не зови је сада; одох прво до куће, да јој донесем нешто.{S} Па онда већ биће боље...</p> <p>И |
ашче до <pb n="18" /> кира-Думинице, да јој јави за новост, коју је, прислушкујући кроз кључани |
откупи уста и привуче Лепосаву себи, да јој бар за часак заклопи то око, које га је онако жарко |
<p>И кира-Анастасија могла је рећи, да јој је овај живот много угоднији од трогодишњега удовиш |
тане код куће, те, ако устреба Маци, да јој се нађе, а и да њему јави, ако што буде.</p> <p>Око |
о ушију заљубљен и необично куражан, да јој бар овога пута покаже све, журио је Јанићије кући Л |
а како је обема рукама пружио сахан, да јој га да, тако је као окамењен и остао.</p> <p>— Ама, |
у Јанићија; а кад јој је овај казао, да јој то мајстор Диша враћа и да више неће да зна за њу, |
ни речи застаде.{S} Видело се јасно, да јој није баш тако пријатно да му испоручи све што јој ј |
, ето, и сад...{S} И зар је то лепо, да јој сам доводиш кир-Ламбру у кућу.</p> <pb n="109" /> < |
</p> <p>Анастасија је опазила добро, да јој сад не би <pb n="91" /> помогло никакво извијање, а |
другарице долазиле су, као на мобу, да јој помогну у пословима и спремању за свадбу.{S} Лепоса |
мре?{S} Зашто је даде ономе токмаку, да јој младост поједе? — одговори Јанићије.</p> <p>Ако је |
ори Лепосава и окрете лице у страну, да јој Диша не угледа, како јој у томе часу лице запламте. |
а послао цигане пред удовичину кућу, да јој навести сутрашњи дан њихова прстена.{S} Све махале |
азда, да ме шаљеш тамо: немам образа да јој на очи изиђем.</p> <p>— Зашто, море?</p> <p>— Јер м |
ре.{S} Зашто, бре, тако?</p> <p>— Ја да јој опростим? — викну Диша.— Никада!</p> <p>— Долазила. |
ној собици плакала и молила Јанићија да јој врати дреје.{S} Јанићије им није казао чије су дреј |
кну Маца, која није никада допуштала да јој кћи противуречи; Лепосава убриса очи рукавом и оде |
на све ове разлоге зажмурила и рекла да јој се не свиђа ни мало онај дежмекасти папуџија, она т |
ђу Софије и Ниша.</p> <p>Кад је чула да јој је муж умро и сахрањен тамо далеко, фудул-Стаменка |
нерешљив и збуњен стоји и не зна шта да јој одговори, фудул-Стаменка повиси глас и поче на сва |
а сви совјетници, попечитељи и народ да јој приступе руци, а он да им каже: „Да је сви листом п |
нетремице и чисто му лакну, кад виде да јој на челу <pb n="155" /> нема оног мрскога дуката.{S} |
кир-Ламбринога дућана, те да му каже да јој одмах дође.</p> <p>Кир-Ламбре није чекао да га по д |
ење, он пронађе други.{S} Престао је да јој говори; по десет дана не би са њоме ни речи прогово |
; али ипак (до душе ретко) бивало је да јој кроз најживљу шалу и смех прелети преко лица нека т |
аде у бунило, а Маца не допусти више да јој дете пеку усијаним гвожђем, него продужи лечење на |
га помете, да је изгубио сваку кураж да јој џангриза; али, кад на тај начин не мога да излије с |
одмах да припаднем њезиним ногама и да јој целујем златне одежде, ама заблесну ме светлост, а |
да ће га преклињати да је не убије и да јој погрешку опрости.{S} Надао се чак и томе, да ће се |
да врати газдарици цванцик у руке и да јој каже, да ће све одати мајстору, јер због ње неће да |
ису пуне две године избегавале чак и да јој се јаве, а камо ли на њезин праг да ступе.</p> <pb |
е.</p> <p>— Да поздравиш кира-Ману и да јој овако кажеш:{S} Много те поздравља кира-Анастасија |
не, то је тешко одредити; јер баш и да јој се није свиђало, њој је било немогућно да и даље са |
.{S} Он занеме од забуне.{S} Хтео би да јој одговори ма шта, да је нападне речима, да јој каже |
им, није ми Бог уделио богаства, али да јој образ бар сачувам, нека уђе у свет са образом.{S} А |
, снахо; него кад те тако запита, ти да јој кажеш: „Добро је, шућур Богу!“ — а полако да кажеш: |
поглед га жацну и он од једном осети да јој мора вратити.</p> <p>— Е, па хтео сам, баш!{S} Зар |
а.</p> <p>И ноћас је сањао тако, као да јој проба јеменије; она му пружила босу ногу, а он је ц |
асија.</p> <p>Али кад год је покушао да јој каже, увек га је неко предосећање задржавало.{S} Је |
или не повуче за шалваре, тек колико да јој напакости.</p> <p>Ма да је кира-Анастасија, из обзи |
авратила, бајаги да је види, а овамо да јој узгред исприча и искити све шта се за њом говори.{S |
лице, почела је осећати инстиктивно да јој од туда нема помоћи, паде на миндерлук, зарони лице |
доглавство пожали.</p> <p>Али уместо да јој оне помогну и утичу на Дишу, да се махне дервишких |
ало час га је одјурила ножем, па зар да јој опет долази?{S} Стојао је неодлучно неко време и по |
</p> <pb n="52" /> <p>— Леле, што ћу да јој се наплатим, само док је познам.</p> <p>— Немој, сн |
ала, па се не насмеја чак ни онда, када јој је казао, како треба да се њих двоје о младини у ба |
Бог и душа, побегао! — рече Маца, када јој саопшти, како му нема Јанићија од јутрос.</p> <p>Ле |
шко закле?{S} Казаћу ти, а ти ћеш, када јој опростиш, омрзнути на мене; па и кира-Анастасија и |
p>— Шта ти је, те не спаваш? — прогунђа јој мати, коју мешкољење и чести уздаси кћерини тргоше |
е и вене и да пакосно гледа на ону која јој мужа преотела.</p> <p>А докле су њих двоје овде раз |
ити о томе, ма да је и она, као и мајка јој, знала о свему, што је он видео и тетка-Маци исприч |
на помогне и око њих пробаје.{S} А рука јој је била тако срећна, да и оне жене, које су већ сва |
чке ларме са бубњавом гочева, изгледала јој је као да долази од некуд с другог света, па јој се |
ком.</p> <p>Ова њезина вештина отварала јој је врата сваке куће и донела јој је породички назив |
варала јој је врата сваке куће и донела јој је породички назив: тетка <pb n="29" /> Маца.{S} Па |
је никада марио; његова бивша жена била јој је присна пријатељица; а сама та помисао била је до |
.{S} И та особина тетка-Мацина створила јој је толики углед, да се њезин глас могао у многим ку |
ака.</p> <p>— Сад ћу је звати.{S} Дошла јој другарица, па плету иза мутвака.</p> <p>— Нека тетк |
је окретала на тужну арију, а од песама јој постаде најмилија она:</p> <quote> <l>„Зашт да прећ |
је била у стању да проговори, у грудима јој је тако силно лупало а у грлу стезало, да је морала |
а га је осетила инстиктивно и у грудима јој тако живо закуцало, да у мало није упустила једну м |
у у чело.{S} Кад га је погледала, једна јој се суза скотрља с лица.</p> <p>— Е, де, не плачи!{S |
о да долази од некуд с другог света, па јој се чак учини од једног необично танкога писка са зу |
p>Тако је редовно обећавао Лепосави, па јој онда све ређао шта ће јој донети, кад буде у бабиња |
ојом пространом ширином сео на душу, па јој не да дахнути.</p> <p>И није то само жалост за кира |
</p> <p>— О, анатема је и са женом, шта јој све неће пасти на ум!{S} О, о, о!{S} Ево, не желим |
устабашиница!“</p> <p>— А што, бре; шта јој фали?{S} Него да сам је удала за каквога слепца?</p |
Анастасија очевидно ништа није чула шта јој Јанићије говори.{S} Она паде преда њ на колена, ухв |
ри у свој неуздржани смех, кад зачу шта јој муж захтева.</p> <p>— Ја да си гола бакчу обилазим? |
да се подаје материнскоме болу.{S} Деца јој у неколико замењиваху кћер; а то је, ипак, била как |
кућу и радњу чувати као своју“, а Диша јој вели: „Јесте!“ — Немој, болан, тако!</p> <p>— Не мо |
кафу.{S} Лепосава се прикраде, па, кад јој се није надао, лупи га обема шакама у леђа.{S} Јани |
, е, жив био, жив био! — рече Маца, кад јој Јанићије приступи руци, па га и пољуби у лице, — Зн |
р је он, опростиће ти, — рече Маца, кад јој се учини, да је зет казао све што треба да каже јед |
мајсторица остане сама без послуге, кад јој гости долазе.</p> <p>Од кир-Дишиног одласка прошло |
са страхом погледала у Јанићија; а кад јој је овај казао, да јој то мајстор Диша враћа и да ви |
сањала и за чим је кришом чезнула, сад јој се самој нуди!</p> <p>— Па... шта да кажем — уситни |
одело однео без сумње кира-Мани.{S} Сад јој не остајаше друго већ или да жива сачека јавну срам |
а дана још, а црква ће примити, кад год јој приложи.{S} Осем тога ваљало је добро промозгати, ш |
ући на све огреботине, муку мучио и све јој обећавао, само да се стиша.</p> <p>— На поље! на по |
ом вештином, намаза рану зејтином, даде јој апове, да прогута, и, кад своје лекове наплати, оде |
сте године једна комшиница Туркиња даде јој, свој запис, који је од неког дервиша добила, а кој |
то се могло врло лако догодити, не даде јој те ноћи тренути.{S} Обртала се, <pb n="158" /> мешк |
ија нешто узбуђен.{S} Хаџи-Диша не даде јој дуго да премишља.{S} Лице му је било врло расположе |
ва последња реч и нагли одлазак не даде јој ни за тренутак да поверује само у бегство.</p> <p>С |
врата, а ово да метнеш па чело — и даде јој велики, златни дукат „ћошајлију“.</p> <p>Лепосава п |
.</p> <p>— Е, е, сад ћу, сад! — прекиде јој Ламбре реч. — Сад ћу, одма ћу!... — и тиснувши дево |
у шумору лишћа и гугутању кумрија, дође јој лако, мило, као некада, докле још и не мишљаше, да |
у младости у свој својој бујности, дође јој као некада, када се с њиме, било на чешми или у мах |
д кога је често плачући бежала.{S} Дође јој жао, па га поче тако болећиво гледати, као да би му |
тасија! кира-Анастасија!“</p> <p>И дође јој да заплаче, очи се замаглише; али ко би знао зашто, |
оклевање.</p> <p>— Каажу.... веле: узе јој образ, па сад је оставља!</p> <p>Диша поскочи, као |
што је могао нежнијим гласом и предаје јој огрлицу од педесет великих, златних махмудија.</p> |
ле удовица потпуно не залечи ране, које јој Бенџина смрт зададе, али Дума, као кум, а после тог |
о и потпуно збуњено лице Ламбрино, руке јој клонуле а у недрима од страха тако силно бије, да ј |
ела задржавати даље тамо.{S} Кир-Ламбре јој је био још једино њено уздање, па како је он и био |
одбачену аспру, узме је међ прсте, отре јој блато о антерију, па је опет врати на старо место, |
омену на обећање, оде до тетка-Маце, те јој саопшти своју намеру и потражи савета од ње.</p> <p |
а, да је она отишла једноме дервишу, те јој овај даде записе.{S} И одмах се осетила; али кад је |
ачају у хећимска посла.</p> <p>— Даћете јој ове „апове“, да прогута, чим се освести! — рече хећ |
Ама што је много, много је!{S} Скидајте јој хамајлију! — журио је Диша Мацу и комшијницу; па, б |
.{S} Кир-Дума, на поласку, изјави да ће јој са просиоцима доћи у прву недељу, те да дотле, ако |
и без сумње чекала згодан час, када ће јој се зет опет жени вратити.</p> <p>Тако је то трајало |
Лепосави, па јој онда све ређао шта ће јој донети, кад буде у бабињама.</p> <p>Али прође и прв |
а као своју хамајлију.</p> <p>— И то ће јој помоћи?</p> <p>— Ама као руком!{S} И не знаш ни сам |
драви, да не иде никуда из куће, јер ће јој она доћи на посело, чим припека мало ублажи.</p> <p |
мала израз двомислен и тајанствен; лице јој је дошло запрепашћено.{S} Она се од чуда само прекр |
певала какву му драго песму а другарице јој прихватиле, ретко да би ко прошао улицом, а да не з |
</p> <p>Лепосава ни да прослови, а срце јој лупа, да му ударце чује.</p> <p>— Да те дам Јанићиј |
нешто плете за њу и мајстор-Дишу и срце јој премре, када помисли да може постати мајстор-Дишини |
ара један тефтер.</p> <p>— Седи, — рече јој — да ти покажем нешто.{S} Знаш ли шта је овде?</p> |
ији чекала.</p> <p>— Анастасија! — поче јој шапутати на ухо, <pb n="63" /> трудећи се, да је ум |
тражим од домаћице! — рече Диша и поче јој на дугачко описивати све дужности, које она, као че |
ино одело није код њега.{S} Дакле, више јој нема спаса; он је то одело однео без сумње кира-Ман |
— И кира-Мана и све остале жене вратише јој на ново старо пријатељство, за киме је сирота кира- |
за његове године и сувише стара, да би јој се могао пожалити.{S} Са Лепосавом опет не би могао |
смејати тако јасно, тако помамно, да би јој се <pb n="27" /> смех чак на улицу разлегао, да га |
у потаји пролила у својој кући, када би јој која пакосна пријатељица навратила, бајаги да је ви |
у би више жао, што нема, ма шта чиме би јој могао наградити доброту.{S} Детињска машта његова б |
аше.{S} Напротив, да је смео запушио би јој уста и изгурао из мутвака, у коме је до мало час та |
да ће Јанићије у свет, осети колико би јој тешко било да се растане од овога младића, са којим |
Маца још ћуташе, тек по који пут што би јој се из груди отео дубок уздах, који му наговештаваше |
p> <p>Лепосава прва дође свести, образи јој на ново запламтеше, она покри очи шакама и побеже и |
осава толико интересовала за мужа, који јој се враћаше.</p> <p>А докле су они овако разговарали |
езин муж најурио из куће Јанићија, који јој је од онога дана постао као зла коб.{S} Митила га, |
скинути са кира-Анастасије уроке, који јој сметају да га начини оцем, о томе кир-Диша није ни |
и примала сваки дан једног нежењу, који јој није ни род ни помози Бог, да ту није било некога р |
који је од неког дервиша добила, а који јој је помогао, те ти она тај запис метну у недра, носи |
једна добра душа да учини сирочету; али јој је вазда на ум падало, да од њега неће бити сигурна |
кне на ма који начин. <pb n="33" /> Али јој ни Јанићије није остајао дужан; толико пута изненад |
{S} Њој стаде некако непријатно и учини јој се, да би требало да га ма на који начин опомене на |
.{S} Сад би нам био оволики. — Одговори јој Диша и руком одмери висину, колику би могло имати д |
?</p> <p>— Море, ти да ћутиш — одговори јој Канче са неким изразом пакоснога задовољства — него |
ава.</p> <pb n="173" /> <p>— Ама, ти си јој ћерка; питај ти.</p> <p>— Како ћу, кад се срамим?</ |
b n="24" /> <p>— А, чапкун бре, — прети јој кира-Думиница кроз сузе и весело — нема висе да фуд |
ети на глас једно ваљано девојче, убити јој срећу, па је оставити!{S} Сирото дете!{S} Како те ј |
уно заборавила зашто све ово ради, нити јој је падало на ум, да ће сутра дан постати испрошениц |
а Јанићије, држећи је за руку и хладећи јој чело и зажарене образе.</p> <p>Лепосава му стиште р |
милије.{S} Некако тешко би му било рећи јој све то у очи, а још теже остати при своме, кад се о |
астасији, толико му је било тешко изићи јој пред очи овако сплетен и немоћан, да ствар што боље |
мутваку, а Јанићије би често, помажући јој, код последње строфе пао у неко севдалијско располо |
, ха? — запита најзад Диша приступајући јој ближе.</p> <p>— Јесте! — прошапута стидљиво она.</p |
д мене!</p> <p>Анастасија пребледе, очи јој стадоше, а сузе у часу усахнуше, кад зачу да Ламбри |
гледа и збуњено се насмеши на Дишу; очи јој засенуше од толиког крупнога злата и она поче да га |
>Лепосава прикова поглед у њега.{S} Очи јој необично светљаху, али не више оним топлим сјајем н |
која ли то? — запита брижно жена, а очи јој крвнички севнуше на помисао, да се ма са којом од њ |
преплашености неста, а наместо тога очи јој добише некакав дрзак, изазивачки израз.</p> <p>Тај |
астуке и поче нагло јецати.{S} Пред очи јој изиђе све, шта може сада очекивати.{S} Није се она |
ива била! — одговори кир-Дума, пруживши јој руку у којој су бројанице са педесет и четири зрна, |
запањено — још ћете ме обедити, да сам јој нешто изнела, а ја ништа о томе не знам.</p> <p>— А |
дави, а ја сам се онда сажалио, па сам јој дао дреје.</p> <p>— Бре, децо, чусте ли шта лаже?</ |
сти на ум!{S} О, о, о!{S} Ево, не желим јој зла и лепо је да се измирите; ама да сам ја што ти. |
Од тога! — одговори Диша и својом руком јој обеси о врат чудотворну хамајлију.</p> <p>Сад им ре |
и паде потрбушке насред дућана. — У том јој се и кајиш измаче из руку, те кад виде како Јанићиј |
е кир-Думи на таком разговору. — Не сум јој ни татко ни брат, ни кум; ако се разбирате за њено |
? — запита изненађена Лепосава и пламен јој обузе образе на помисао, да је Јанићије нешто проне |
да му каже, то је говорила мајци, а он јој је преко мајке одговарао.</p> <p>Тетка-Маци није се |
а скромно.</p> <p>И још много саветовао јој је, па онда узе из Лепосавина сандука ниску дуката |
ео је мајстор Диша на своју пуницу, дао јој је пуну власт надзора, како над кућом тако и над до |
етка Маца, када је угледа онаку, и живо јој притрча.{S} Али Лепосава само плакаше, дуго плакаше |
дмицао од болесничке постеље.{S} Квасио јој главу сирћетом, помагао Маци у свему око болеснице, |
је однео прстен кира-Анастасији и бацио јој га пред ноге, удовица је са страхом погледала у Јан |
овно је разбијала главу размишљајући ко јој све то шаље, ствари привлачила у кућу као своје, а |
уће, те да се кира-Анастасији нађе, ако јој што затреба.</p> <pb n="58" /> <p>И то је Јанићије |
њу, кира-Думиницу и кира-Ману.{S} Јако јој се допао фистан и антерија од ћитајке што јој је до |
е у страну, да јој Диша не угледа, како јој у томе часу лице запламте.</p> <p>Била је у томе ча |
с доксата и, кад угледа Јанићија, како јој долази, стушти обрве, а из очију само што не севнуш |
Думом и Ламбром и њиховим женама, како јој ништа није познато, зашто јој вереник врати прстен, |
а обиђе и извести кира-Анастасију, како јој је супруг већ отпутовао.</p> <p>Јанићија Бика, и ак |
ја и пљесну се рукама, када угледа како јој супруг стоји <pb n="90" /> стегнутих песница, а ант |
— викну Лепосава весело, кад виде како јој се мати болећиво опходи наспрам Јанићија, и поче га |
увек задовољан, кад год би опазио како јој од силнога смеха сузе на очи ударе.{S} Смејала се т |
ко је са осмејком на лицу заспала, тако јој је тај осмејак све до ране зоре играо час на уснама |
сада предусретала отворено и, у колико јој то допушташе нови положај, весело, нежно, управо се |
зиној кући колико је изненадила, толико јој беше и необично пријатна.{S} Од када себи није она |
пева по кући и меси посластице.{S} Мило јој да се пред гостима похвали поклоном, а још милије, |
ићије махао око њезиних унучића, чинило јој се, као да види и своју Лепосаву.</p> <p>Али овога |
ити и љубити кира-Анастасију, и радосно јој честитати, што ће једном на ново скућити кућу и сте |
прекором душа њезина покојника.{S} Лепо јој се учини, да тај звук, што пара ухо те се уздиже из |
не знадоше где се одбеглица скрива, то јој не оста друго већ да зареди кроз махале прво код ки |
S} Да зажали за породом што га нема, то јој ни на крај памети није долазило.{S} Напротив, њој ј |
а се тако и догоди; а она што прича, то јој је криво, завиди што онакав човек долази <pb n="134 |
дитељска <pb n="55" /> срца подносе, то јој ипак није помогло.{S} Кир-Диша је упорно тражио нас |
осила га под пасом четири месеца и — то јој поможе.{S} Сада кир-Дума има сина од седамнаест год |
" /> где је оставио ствари; али опет то јој није изгледало онако страшно, као што би било, да и |
сто уцвелисте оно сирота удовица, засто јој без ноз исцупасте дусу?</p> <p>— Зашто? — За оно... |
радосна, као да је једва дочекала, што јој се муж вратио, а сада тако презриво.</p> <p>— Мори, |
уку цвеће, па се осећа сва блажена, што јој баш њих две ово цвеће пружају.</p> <p>Обе гошће пољ |
што је наведе да се за Дишу удаје, што јој упропасти младост.{S} А како је он без речи седео и |
> га дочекати и шта ће му све рећи, што јој је дете на глас изнео.{S} Па још, како му момак обј |
а насред собе стојећи.</p> <p>Прво, што јој паде на ум, било је то, да је на прагу новога живот |
о тако удешава, да је њој баш мило, што јој се испод широких рукава кошуље од танке тканине про |
, а ону другу да попије она. — Оно, што јој не да да рађа, младина ће да скине с ње, а од овога |
о време показивао и бригу и радост, што јој тако давно невиђени гост опет у кућу долази.</p> <p |
ао си бре дреје у својим рукама, па што јој рече, где си их сакрио?{S} Што је посла овамо, да и |
аш тако пријатно да му испоручи све што јој је Анастасија казала.</p> <p>А мајстор Диша опет пр |
допао фистан и антерија од ћитајке што јој је донео за спомен; подигла је руком у вис, загледа |
прозиру као наливене пуне мишице и што јој се гибак струк тако еластично покреће.</p> <p>— То |
ла свој део „лечења“, али онај ђаво што јој се у душу увукао, тако се заквачио ноктима, да га н |
истерује ствар до краја.{S} Једино што јој је добацио, то је било неколико речи, да га не доче |
стрпељиво је подносила све, па и то што јој нема мужа.</p> <p>Кир-Дума већ беше спреман, да оде |
еђу београђанкама мио гост.{S} Зато што јој је био отворен приступ по свима кућама, турским, гр |
ама, како јој ништа није познато, зашто јој вереник врати прстен, те тако кир-Думи није остало |
о: „хоћу“, она мало зажмури, присебност јој се врати, па је целога дана, као невеста, по тадашњ |
бојала да неће моћи очувати тајну, коју јој је у једноме часу обећао.{S} Услед ове бојазни кира |
удул-Стаменка је имала једну кућу, коју јој је муж, покојни татар-Јован, у наслеђе оставио.{S} |
p>Кад се вратила са послужењем, на челу јој се, баш над самим повијама, где се обрве састају, < |
ацина па најпосле и све биљаре, које су јој усрдно помагале, да спасу Лепосаву, не помогоше.{S} |
кадање пријатељице и познанице, које су јој за време удовиштва с тешком муком прелазиле преко п |
довлачити у кућу неке чињарице, које су јој редовно у њезину душу увлачиле сумњу, а из сандука |
а буде ону твоју... твоју...{S} Косе ћу јој ишчупати, где је сретнем!{S} Криво је моје Канче, ш |
њу не врати.</p> <p>— Отићи ћу, али ћу јој рећи све.{S} Пљунућу јој у очи, па нека остане пост |
га двојица шибају.</p> <p>— И опростићу јој и зажмурићу; што је било — било, само да ми се заку |
ићи ћу, али ћу јој рећи све.{S} Пљунућу јој у очи, па нека остане постидна.</p> <p>И то му је у |
међу којима је било и сасвим непознатих јој жена, долазиле су, да виде чудо, па, узгред, и три |
он, па ћемо да углавимо.</p> <p>— Јок, јок, с њим нема пазара.{S} Ни за 550 гроша не бих му да |
мало он, па ћемо да углавимо.</p> <p>— Јок, јок, с њим нема пазара.{S} Ни за 550 гроша не бих |
— узвикну Бик -— то и ја могу.</p> <p>— Јок, то ти ниси кадар.</p> <p>— Море, не реци двареда! |
, Боже! — уздахну дубоко и, покривши се јорганом преко главе, три пута се прекрсти.</p> <p>— Шт |
ажио, да му саопшти важну новост.{S} Са Јорданскога спруда Витаваре, на коме је Јован Крститељ |
њом помишљао у овој песковитој и зрелој Јорданској земљи на своју удобну кућу код Чукур-чешме, |
је човек без памету.{S} Еле, за сто сте јосте вратили прстен?</p> <p>— Па... ето, радња је, пос |
> <pb n="178" /> <p>— Па, да Бог да да, још толико зарадиш!</p> <p>— Ама за кога?{S} Ето то, то |
само да му на очи изиђе.</p> <p>И онда, још већма клонуо, незадовољан и као утучен, вратио би с |
мораде застати.</p> <p>— Немој, хаџија, још! — рече му једна комшика, која у томе часу одшкрину |
увела, па се, чисто за неколико недеља, још више издужила, озари се, кад угледа кир-Думу и прис |
као накалаисана тепсија, и Бог те пита, још шта, што само може избацити језик удавача, којима б |
га у чело и оба образа; а мајстор Диша, још збуњен од изненадне среће, којој се није ни мало на |
м свога супруга.</p> <p>А мајстор Диша, још збуњенији него што је дошао, изиђе из оне куће и од |
, па мало седох.</p> <p>— Хајде, хајде, још мало, ћери, докле си код мајке; мужа нећеш дочекива |
собице и пожури тетка-Маци, а Јанићије, још сав румен, уђе у дућан и седе за посао, али сада мн |
Разумеш ли?</p> <p>— Опрости му, зете, још је дете!{S} Ето, он се каје, — утаче се Маца велико |
зеленило преплавило је Старо Гробље и, још за који дан, немилостива рука живота удариће будако |
ом приликом, њих двоје кришом измењали, још га и сада држаше у неком заносу, те је ишао као по |
деде да видим каква су!</p> <p>— Немој, још мало; треба их окупати! — одговори Маца и залупи вр |
за крст.{S} Тај ексер, како се тврдило, још цар Константин и царица Јелена, кад су узели из Јер |
који му онакву жену натоварио на врат, још новчано опљачка.</p> <p>Да му није било баш најлакш |
цванцик и даде пуници.</p> <p>— Не још, још мало.{S} Лепосави је врло тешко... бојим се... усте |
} Тетка-Маца поручила да одмах дођеш... још нема ништа! — изговори Јанићије на душак и поможе м |
полаже.{S} Диша се спремао за повратак; још само да покупује неке ситнице, за које су му пријат |
p> <p>— Све ти је по таман, свега имаш; још само да те оженимо.</p> <p>— Море тетка-Мацо, — бра |
о клефта; патриот како Рига от Фера!{S} Још је дете, ама за гол сабља да уфати; клефти да води, |
и која ти је сад?{S} Пуних шеснаест!{S} Још годину две па ћеш да постанеш уседелица.</p> <p>— А |
томе угледа хаџију, како журно иде.{S} Још из далека опазила је, да је хаџија нешто узбуђен.{S |
а петнаест дана по повратку Дишином.{S} Још се чудотворни памук није, тако рећи, ни згрејао чес |
! — узвикну тетка Маца чисто запањено — још ћете ме обедити, да сам јој нешто изнела, а ја ништ |
Јанићија и осмехну се на њега.</p> <p>— Још мало — прошапута изнемогло.</p> <p>— Шта? — запита |
отаче носом кесицу и помириса.</p> <p>— Још двареда! — рече Диша.</p> <p>Лепосава помириса и др |
ових седам недеља више учинио.</p> <p>— Још се чкембе једно није ни окотило, а гледај ти, колик |
лиш на сина да просиш девојку?</p> <p>— Још му неје вакат, него ће сутра моја домакица да ми на |
b n="91" /> помогло никакво извијање, а још мање да ће ма чиме другим ублажити своју судбину.{S |
шко би му било рећи јој све то у очи, а још теже остати при своме, кад се она заплаче и стане г |
да се пред гостима похвали поклоном, а још милије, што ће, после толико тешких дана, видети он |
них ногу, сав раслабљен које од умора а још више од оног унутарњег бола, ударио другом страном |
ла Богу, и Бог ти је дао много новаца а још више памети, па размисли.</p> <p>— Па то на хаџилук |
— Да не долази већ? — упита га Лепосава још с врата.</p> <p>— Долази! — одговори Јанићије и узб |
осетим.</p> <p>— Лудо! — викну Лепосава још збуњена и не знајући да ли да се свему овоме смеје |
био је и мајстор Диша.{S} Од детињства још служећи у Грко-цинцара на занату, Диша је постепено |
рукама, те тако му се чинило, као да га још нека веза чврсто држи за ону, коју је тако брзо нап |
барјаком, само папуџијски еснаф што га још није имао.{S} О светоме Спиридону, кад је еснаф сла |
разлоге кир-Думине, њему дође на ум, да још један покушај изврши, па ако успе, онда да не изгле |
p> <p>Сутра дан Дума је отишао суду, да још с те стране покуша.{S} Али Диша одрече и тамо дуг; |
настасија: он да одмах захрче, а она да још дуго у памети прибира све утиске вечерашњега весеља |
да то осећање дубоко у себи скрије и да још једном покуша, неће ли умилостивити газду.</p> <p>А |
да мајстор Диши не оста друге, него да још чека и да се — нада.{S} Али подгрејана нада не греј |
а је већ коснуло као ружан знак, а када још опази на тетка-Мацину лицу једну велику збиљу, њему |
ожења јекну.{S} А кир-Диша, који никада још у своме веку није запевао световне песме нити запад |
си ми пљунула, кућу опоганила, па сада још и да ме закољеш?{S} У полицију ћу ја тебе!</p> <pb |
и помисао на срамоту, која ће га, можда још данас, постићи, чим се у чаршији сазна за неверство |
ашта и изговара да мора журити, па онда још више уситни, само да би што пре замакао за сокачић, |
и Канчета.{S} Само је беше стид да дода још и оно последње, чега ради је и полетела Канчету у к |
следњега изговора ради чега не би могла још да се уда.</p> <p>Па онда, баш када би и на све ове |
да га кира-Анастасија, која се налазила још под пријатним утисцима синоћне гозбе, угледа онако |
е да се са њоме прегони; до младине има још девет дана, а то ће му бити довољно времена да је о |
p>И у такоме правцу говорио је кир-Дума још дуго и дуго.{S} На све могуће начине он му је показ |
ћао.{S} Само није хтео хитати; има дана још, а црква ће примити, кад год јој приложи.{S} Осем т |
ве још могућно поправити.{S} Та прстена још није било, а за десет дана, колико је до прстена оз |
како у рачун ишло да једна Цинцарка, па још удовица, уграби њиховим удавачама прилику, а како н |
т година.{S} Тридесет и шест година, па још бити неожењен, не само да се сматрало као велико чу |
а, шта ли, кад је знао каква је она, па још да ми кумује, кумство га убило!</p> <p>Тако је мајс |
ико часака.{S} Јако се плашио смрти, па још смрти у својој кући.{S} И тај страх, што ће у своме |
о, што му се синовац оженио Гркињом, па још удовицом, код толиких српских девојака.{S} Али кад |
ти је требала јабанџика, туђа кост, па још удовица?!{S} Ама је ли она удовица само, бежи од ње |
кад тад закуцати.</p> <p>— Цинцарку, па још удовицу; брука!</p> <p>— Море да је само то, ни по |
дати међу собом младу, лепу удовицу, па још без деце, са једним руменим младешчићем у самом кут |
су се капитали рачунали на грошеве; па још кад се има на уму, да је кира-Анастасији први комши |
деце?</p> <p>— Имам, како да немам; па још три.</p> <p>— Е, једна му је набацала!</p> <p>— А к |
и, што јој је дете на глас изнео.{S} Па још, како му момак објасни, тетка-Маца је била врло љут |
>— Е, што кријеш, кад се све зна?{S} Па још устабашиница, бре, бре!</p> <p>— Ко: устабашиница?< |
ије била прилика да се жени удовицом па још једном Цинцарком.{S} А погдегде, онако узгред, тек |
најем за тај лаф (разговор)! — одговара још стидљивије удовица и уводи гошће у собу. —</p> <p>Д |
p> <p>У то доба, када ће кир-Ламбре, са још неколицином својих пријатеља, бацити око на мајстор |
кивао на бујицу прекора, али тетка Маца још ћуташе, тек по који пут што би јој се из груди отео |
је Лепосава она некадања и да је то све још могућно поправити.{S} Та прстена још није било, а з |
ову кућу.</p> <p>И да је ма какве жртве још захтео, испунила би кира-Анастасија.{S} Дала му је |
тке успомене на проживљени брак, остаде још и три хиљаде и пет стотина гроша готовине.</p> <p>Д |
изашао.</p> <p>Али кир-Ламбре не изиђе још задуго.{S} Туга за Анастасијом и онај страх од кир- |
астао чисто тужан и плачан, што не може још који часак остати.</p> <p>Кад је кир-Ламбре дознао |
ремети све наде хаџијине. — Лепосава је још по мало радила по мутваку, тек да не седи сасвим за |
и-Диша тако исто, а и Јанићије, кога је још прво детињство везало за ову кућу и хаџијину судбин |
апиштале пред њезиним капиџиком, она је још гдешто довршавала по кући, па се толико око распрем |
> <p>— Знаш ли ко је дошао? — запита је још са сокака.</p> <p>— Ко, море?</p> <p>— Кир-Ламбре, |
тасију сачува од неприлика, кир-Диша је још једаред дошао кући, па, кад се уверио да је капија |
о што није страдала.</p> <p>Јанићије је још те вечери дознао, да ће мајстор сутра звати на част |
дост и на големи јед кир-Думин, који је још једнако уздисао за изгубљених четири хиљаде гроша.< |
та би од овога човека.{S} Истина, он је још онако био пун и трбушат, али лице му некако смагло, |
дете; добар је и волим га.{S} Али он је још слуга, нема нигде ништа; а да га чекаш, док се огаз |
несвиклим овамошњим приликама, остао је још за месец дана дуже.</p> <p>Али како није могао са д |
м.</p> <p>Зароњена лица у шаке седео је још на једноме избрешку близу Вилине Водице и подавао с |
афа је за људе а не за фукару.{S} Ко је још говеда појио кафом? —</p> <p>Тако је мајстор Диша ч |
знао како је то међу најближима, јер је још као дете изгубио родитеље и онако самохран потуцао |
ћију, ухвати крај од кајиша, који му је још био скопчан око колена, и поче га са смејом вући по |
са домаћицом, а кира-Думиница уштину је још за обрашчић, па се онда измаче и засмеја показујући |
товао.</p> <p>Јанићија Бика, и ако није још био произведен за калфу, оба су шегрта ипак сматрал |
дође јој лако, мило, као некада, докле још и не мишљаше, да ће је судбина предати мајстор-Диши |
да ме он не би овако отерао, него би ме још и за калфу извео, што сам му био веран! — мислио је |
едан цванцик и даде пуници.</p> <p>— Не још, још мало.{S} Лепосави је врло тешко... бојим се... |
} Потајна жеља, да се врати кући, да се још једном, макар и крвнички, погледа с њоме и да је до |
А-а-х!{S} Душа ми гори, душа! — чула се још из далека силна гласина Јанићијева.</p> <p>Кад изиђ |
>Од како је Ламбре отишао, кира-Мана се још више издужила.{S} Уз припомоћ кир-Думину она је од |
х за њиме тако исто обазриво увукоше се још два Цинцарина учтивога и врло скромнога изгледа.</p |
ну руком и изиђе из дућана, Јанићију се још више разведри, прихвати газдину песмицу и, онако уз |
о је поменути по ономе чуду, које му се још у Јерусалиму приказало, наговестивши му, да ће у ск |
.</p> <p>— Ели сте ради гостима? — виче још с капиџика кира-Думиница домаћици.</p> <p>Кира-Анас |
и!</p> <p>— Несрећник!{S} То му требаше још! — рече Диша и пође вратима.</p> <p>— Куда ћеш, зет |
како је у мутваку не затече, то му беше још и милије.{S} Некако тешко би му било рећи јој све т |
бре, пољубише у уста, а за тим поседише још неко време, да се нахвале доброте и вредноће будуће |
дућану угледа два тако уважена госта, и још више, када га, место оног простачкога назива: „мајс |
је срам! — одговори шапатом Лепосава и још више саже лице у своје плетиво.</p> <p>— Од кога те |
кира-Ману, испаде иза ћошка кир-Дума и још један Грк.</p> <p>— Сто је то?{S} Ста искас сас та |
уди и виде где и како лежи, скочио је и још мамуран поче збуњено размишљавати о свему што се де |
имање без наследника.</p> <p>— Једно и још једно, доста!{S} Не треба више; нек буде макар једн |
е, окадише лађу и пожелеше срећан пут и још срећнији повратак хаџији.{S} Прво се Лепосава поздр |
, — одговара Лепосава скромно.</p> <p>И још много саветовао јој је, па онда узе из Лепосавина с |
блатом на мене?</p> <p>И Бог зна шта би још старац казао у својој срдњи, да се не умеша хаџи-Зо |
<p>Иначе, када то не би знали, могли би још помислити, да се за овим загонетним стиховима прикр |
све, где је био и шта је радио, само би још више пред Лепосавом утврдио колико је немоћан, да н |
/> те тако Јанићије могаше да Лепосави још неколико речи добаци.</p> <p>— Љутиш ли се?</p> <p> |
ва је већ била мртва.{S} Јанићије, који још једнако јецаше, није ни знао да је она рука, која м |
о му жена вене а ствари ишчезавају, али још као не може да схвати зашто то.{S} Али кад једног ј |
заповест, он прикупи бројанице, извири још једном кроз капиџик, те када се увери да на улици н |
да ти боље знаш шта теби треба?{S} Ниси још ни загризла у живот, не знаш још ни по коме свету х |
и као шегрт почети из нова и шегртовати још толико година, па тек онда бити произведен за калфу |
} И то се све за њом говорило тако рећи још док се није ни сасушио траг оних суза, што их је за |
дизаху и спуштаху, стојала је не могући још никако да се разабере, шта је све то у овоме часу б |
p> <p>Једаред, по вечери, разговарајући још за совром, тетка Маца, која је од некога доба почел |
ко спавао.{S} Тек по у гдекојој крчмици још жмиркала је по једна лојаница и осветљавала тек по |
дана, међу Србима причало, како је Диши још јутрос нека жена дошанула нешто, те он као махнит о |
да се ниси вратио.{S} Па, деде, пробај још једаред; земљу ћу да прокопам, па ћу те и под земљо |
о: турфа посла?{S} Има времена; почекај још мало, бар ову годину!{S} Лепосава је млада и здрава |
Караван се крете долином, а хаџи-Зосим још једном погледа на камилу, у врх чије грбе сеђаше ши |
амо среће да ти је мати сањала онај сан још пре шест година.{S} Сад би нам био оволики. — Одгов |
.</p> <p>Кир-Ламбре би, можда, причекао још коју годину, докле удовица потпуно не залечи ране, |
</p> <p>У квартиру мајстор Диша је имао још једнога друга, сапутника, који му је био вођа по Је |
-Диша.</p> <p>Хаџи-Зосим, који је морао још остати, јер га неколико нових хаџија, његових земља |
, који је свој непорочни живот освештао још и хаџилуком, и чија је молитва најзад успела, да га |
, што га у грађанству уживаше, увеличао још и једним тако побожним делом.{S} У цркви је одслуже |
о, и лађа се отисну.</p> <p>Дуго и дуго још стајали су:{S} Маца, Лепосава и Јанићије и гледали |
еснафских пара, уложио у еспап и довео још два шегрта.{S} А њега самога, за ову годину дана, к |
Оно... одговори Јанићије и сада је био још збуњенији, што га она више гледаше.</p> <p>— Што да |
он удовици вратио прстен, мираз је био још у његовим рукама, те тако му се чинило, као да га ј |
ати даље тамо.{S} Кир-Ламбре јој је био још једино њено уздање, па како је он и био прави узрок |
га остави.{S} Онда, док је Јанићије био још дете и мали калфица, имао је права и могао је силом |
у и пружио једну ногу преко прага, тако још стоји држећи руком за кваку.</p> <p>— Еле, како сте |
извеснога времена врати, ако је могућно још замишљенији него што је из дућана изашао.{S} Нарочи |
> <p>Али све то на страну; све би се то још и којекако поднело, само да је према кира-Анастасиј |
ого сте остали!</p> <p>— Богу хвала што још за толико не остах, са каквим сам лоповима имао пос |
звикну мајстор, кад опази како му шегрт још стоји и не помиче се, да прихвати путничку бошчу, к |
, да је свети човек морао узети у помоћ још једнога младога дервиша, који му је у лечењу био де |
т! — размишљава мајстор Диша.{S} Шта му још неће пасти на ум.</p> <p>— Море, устабашо, шта си с |
и хаџија укрцао у лађу, предстојало му још једно непријатно искушење.{S} У Галцу их задржаше п |
</p> <p>— Ста искас ти овде? — викну му још из далека.</p> <p>— Поздравила те моја газдарица за |
се.</p> <p>А мајстор Диша оста у дућану још потпуно збуњен од изненадне радости.{S} Топло задов |
ли у залуд.</p> <p>— Лепосава! — јаукну још једном, и онда као махнит истрча из собе, оде удно |
ђутим грчко-цинцарске кћери некако нису још уочиле ову чежњу мајстор-Дишину, те се удаваху за с |
} Ниси још ни загризла у живот, не знаш још ни по коме свету ходиш, а овамо би да радиш по свој |
Па, де, да видимо, ако си јунак.</p> <p>Још тетка Маца није ни успела, да покаже Јанићију ма ка |
е време да се ћепенци затварају.</p> <p>Још од кир-Дишиних сватова Јанићије је намрзао на првог |
вушећи отрча кроз авлију у кућу.</p> <p>Још неко време седео је мајстор Диша на бињекташу и чек |
а совру, казао пред Лепосавом и Мацом: „Још две године да ме овако послужиш, па ћу те узети у р |
трошку, да им буде на руци, као људима јоште несвиклим овамошњим приликама, остао је још за ме |
човек.</p> <p>Оваква перспектива, како ју је кир-Дума живо <pb n="43" /> сликао пред очима мај |
врат!{S} А ја сам хтео да ти кажем како ју је кир-Ламбре онда за мутваком ухватио за образ, а о |
туже митрополиту и суду за срамоту, што ју је нанео њиховој штићеници.</p> <p>Но кир-Дума је би |
а, кад се увери, да овде нема лопова. — Јуда Искариота!{S} Докле се грлио са мном, кесу ми је о |
ије.</p> <p>— Па, де, да видимо, ако си јунак.</p> <p>Још тетка Маца није ни успела, да покаже |
, утварао као да га боли.</p> <p>— Јеси јунак! — рече Маца. — Такав је био и онај мој: као од б |
лавом.{S} Залети се, подвије главом као јунац, кад закопа земљу рогом, па тек теменом о затворе |
да сте пали са зид и да вас је патрола јурила, а ви побегли?</p> <p>— Није истина, то лаже све |
та ће; али навала осећаја тако је нагло јурила у његову главу, да му се језик спотицаше преко с |
! — шапутао је и расејано гледао, према јутарњем сунцу, на западни поруб, тамо, од куда се узди |
лицу на Зереку и Бит-пазару румени се у јутарњем зраку; па и сав послени свет, који се око ћепе |
вита минарета одблескујући под руменим јутарњим зрацима.{S} Из те даљине допираху му једва гла |
који оглашаваху вернима: сабах-намази (јутарњу молитву).</p> <p>Али поред свега тога не покуша |
дом напоји.</p> <p>Тако је било и овога јутра.{S} Диша је зором отишао у дућан наредивши Јанићи |
кир-Бенџе.{S} Кира-Думиница је свакога јутра, када им мужеви оду у дућан, или прелазила кроз б |
пронело за њезино Канче.</p> <p>Једнога јутра отишла Лепосава у дућан мајстор-Дишин те му однел |
толико луд да се обеси.</p> <p>Једнога јутра устала Лепосава, по обичају, пре мајке и са „чира |
е да схвати зашто то.{S} Али кад једног јутра, срчући кафу, у мало не прогута читав <hi>чичак</ |
p>— Сутра ћемо се већ разговарати, а до јутра нека му буде и тако, — рече Маци и седе, да вечер |
них једанаест година, није изоставио ни јутрењу ни вечерњу; па је прве године обећавао Богу пет |
и ни сама од куда то долази, ретко које јутро да не нађе у својој авлији убачену по коју главу |
о главу и не диже очију.</p> <p>— Добро јутро, дете!{S} А где си ти до сада, болан?{S} Е, е, жи |
оме дућану хорило.</p> <pb n="32" /> <p>Јутро необично пријатно.{S} Читав низ разапетих ћепенак |
овоме или ономе разговарају.{S} А рано јутром и око сунчева смираја чесменски зид и не види се |
а јој саопшти, како му нема Јанићија од јутрос.</p> <p>Лепосава пребледе; она је најбоље знала, |
пенак.</p> <p>— Ама, чули ти шта се оно јутрос догоди.</p> <p>— Шта? — запита радознало мајстор |
, међу Србима причало, како је Диши још јутрос нека жена дошанула нешто, те он као махнит одјур |
ајстор Диша је и на томе ћепенку чуо за јутрошњи догађај.{S} Па ни овде није био у стању да уве |
дуго заспати.</p> <p>Кад се пробудио у јутру, осећао се у нелагодноме расположењу.{S} Лепосави |
ње о њему по чаршији проноси.{S} Рано у јутру, пошто је почистио испред дућана, узе Јанићије Би |
сну.{S} Све му се чинило, као да га је јуче нешто замаштало, те му сада и они ћепенци и људи п |
та му на тако красном успеху, што га је јуче на „гледању“ и прстену код своје испрошенице добио |
је много сношљивије него ли оно што је јуче пропатио.{S} Сад већ није могао ни помишљати, а ка |
во или да сам исприча, шта је данас или јуче чуо.{S} Лепе, турске чесме, озидане од тесаног кам |
{S} И није ми одмах ни казала, него тек јуче, кад је болови стигоше.</p> <p>Но како му драго, х |
озбиљно задржала мисао.{S} И та његова јучерања реч, сад га је много више мамила својом грозот |
е сав озари.{S} Сав страх, нестрпљење и јучерања срџба ишчезнуше као бол, кад зуб умине.{S} Он |
рстену, пошао мајстор Диша у дућан; али јучерање „гледање“ и осмејци што су их, том приликом, њ |
у, после свега сећања на <pb n="111" /> јучерањи дан севну у памети, није била, да сазна шта је |
, која је са таким презрењем гледала на јучерању рају, како сада тежи не само да се ослободи св |
како да вас утешимо, куме?{S} Судбина, к’смет, сто кажу Турци.</p> <p>— А где је она? — упаде |
S} А за тим предузе да болесницу доведе к свести.{S} Наредио је да се добро угреју у ватри једн |
арицама, опуштених плетеница низ врат и к’носаним обрвама, које се као два црвена лука високо н |
брат, ни кум; ако се разбирате за њено к’смет, зашто па мене питате?</p> <p>— Како, зашто, Лам |
мога издржати њезино оклевање.</p> <p>— Каажу.... веле: узе јој образ, па сад је оставља!</p> < |
изненадио, кад му оба кума, после треће каве, саопштише ради чега долазе.</p> <p>— Јазук, кир-Д |
кунем тебе Ламбре, зашто ме даде на оно кавурско чкембе, да ми очи испије, младост отрује!</p> |
овине.</p> <p>Добра прилика у оно доба, кад су се капитали рачунали на грошеве; па још кад се и |
Аман, кузун, што ке па некој да узива, кад загриза у та јабука! — смеје се Думиница и пиљи у в |
> <p>Како ли се у један мах и обрадова, кад угледа Лепосаву, како под једним дебелим орахом бли |
га не пусти баш на лепо, — пустиће га, кад изврши што је наумио.</p> <p>Страшна одлука, какву |
— Него ти, синко мој, да не чиниш тога, кад ниси крив! — храбрила га је тетка Маца.</p> <p>— А |
м; дође, тумара по соби, па онда, онда, кад је ја питам: „Што нас остави, бре?“ а она ми каже: |
је помишљао на ово, а нарочито од онда, кад је кира-Ламбриница почела нагло венути и потајно до |
једва чека да чује новости, а већ онда, кад та новост дође до последњега уха, развије се у чита |
опет снађе! — прекрсти се Диша од чуда, кад опази ову неверицу. — Ама, људи, шта ли сте!{S} Ко |
<p>Мајстор Дишу подузе стравична језа, кад спази оне капи.{S} То су трагови од свете крви, а с |
је би се узбунила чак и фудул-Стаменка, кад би се тако што пронело за њезино Канче.</p> <p>Једн |
о те је уважавала, како ти се радовала, кад год би дошао, па сад одједаред да је под таквом сра |
вазда, између осталога, и она истицала, кад год би навратио до тетке Маце, чије је разговоре и |
ули“, који дан из дан равномерно јавља, кад је време ручку, кад вечери.</p> <p>— Само да ме Гос |
<p>Тако је то трајало неколико недеља, кад једнога вечера дође Диша кући, уђе у собу и рече Ле |
истини мало забринула, што их то нема, кад а у томе угледа хаџију, како журно иде.{S} Још из д |
а већ устала, умила се и пошла вратима, кад од једном зачу јасан усклик Лепосавин:</p> <p>— Нан |
ити! — издаде се једаред пред шегртима, кад Ламбре изиђе из дућана.</p> <p>Једнога дана по ручк |
p> <p>Мајстор-Диши се смрче пред очима, кад помисли да се и његова жеља може остварити тек посл |
.</p> <p>— Ето, видите? — продужи Дума, кад опази како се мајстор Диша сплео. — Кој вас највише |
д Цигани свирачи отпратише кући и кума, кад ноћ осу звезде и блага месечина засја над зеленим б |
ње поче бивати несносно и једнога дана, кад Диша, мислећи ваљда да није довољно изразио своје н |
, на сваку руку тумачио, а трећег дана, кад седе са женом и пуницом за совру, рече:</p> <p>— Ни |
душне.{S} Шта више, за она четири дана, кад није долазио, Лепосава је била врло замишљена, па ј |
што нема деце, али сада није било дана, кад није ма за што викао.{S} Пре се уздржавао пред Мацо |
га очима гледати и Ламбре и кира-Мана, кад их стане око софре служити.</p> <p>— Да служим кира |
би га отишла мајци на вилает!{S} Жена, кад није понизна мужу, не заслужује име честите жене.{S |
ло, још цар Константин и царица Јелена, кад су узели из Јерусалима часно дрво, тражили су и обе |
о, па почео да отпасује кајиш с колена, кад у дућан завири Лепосава тетка-Мацина. —</p> <p>— Шт |
су понаша.</p> <p>— Аман! — зајеца она, кад опази како Јанићије гледа у страну и избегава да се |
туца кафу.{S} Лепосава се прикраде, па, кад јој се није надао, лупи га обема шакама у леђа.{S} |
Галац, да се растави од Анастасије, па, кад се врати, да је никако више не види, било је за <pb |
Гркиње и Цинцарке, расположиле се, па, кад не играју у колу, седе око пуних софра и ударајући |
кир-Диша је још једаред дошао кући, па, кад се уверио да је капија затворена, он је, као подсеч |
— Он отвори врата, извири на ћошку, па, кад је ни тамо не спази, поче викати:</p> <p>— Куде си |
држаху за руке, покуша да се отме; па, кад осети да му је то немогућно, пљуну у лице Ламбри; а |
ама пусто оно срце његово игра ли игра, кад те само угледа, па ко што ради, он трч’ за тобом, ј |
што хоћу и како умем.{S} Данас, сутра, кад ти жена оде у буџак, па ти роди сина слабачког, шко |
ијатном свежином хладне воде и сирћета, кад се разабра.</p> <p>— Не бој се, кир-Дишо, сад је св |
ринову чекала.</p> <p>Јанићије уздрхта, кад опази да су сами.{S} Лепосава се збуни, али је та з |
И ко би сада веровао да ту нема ништа, кад не избиваш од онуда!{S} Ваљда тек ниси тамо због Ма |
ријатном расположењу, које човек осећа, кад зна да тиме Богу угађа.{S} Напротив, оне му постаја |
и да узгред виде, како се одржава кућа, кад домаћин није ту; комшинице и другарице Лепосавине т |
? — узвикну <pb n="79" /> и тетка Маца, кад га угледа онако бледога и утученога.</p> <p>Јанићиј |
Е, па како би; нађе ли? — запита Маца, кад вечераше.</p> <p>— Добро је, нашао сам.</p> <p>— За |
е то догодило?! — подвикну најзад Маца, кад виде, како она не може да се од суза поврати.</p> < |
S} Е, е, жив био, жив био! — рече Маца, кад јој Јанићије приступи руци, па га и пољуби у лице, |
добар је он, опростиће ти, — рече Маца, кад јој се учини, да је зет казао све што треба да каже |
девојко, одби му бубреге! — викну Маца, кад зачу како звекнуше леђа.</p> <p>Лепосава се засмеја |
а у глави га захвати чудна несвестица, кад осети пријатан мирис девојачке душе, који га са наб |
p> <p>— Где је онај запис? —упита Диша, кад њих троје осташе сами.</p> <pb n="203" /> <p>— Је л |
огреба, бре? — запита га мајстор Диша, кад га онаквога угледа.</p> <p>— Тукао сам се, газда.</ |
ла, бре, овамо!? — дрекну мајстор Диша, кад опази како девојче извирује; девојчица залупи врати |
p>— Оде искушитељ! — помисли хаџи-Диша, кад осети, како му у души лакну, завуче руку у недра, и |
— А-ах, псето погано! —јекну хаџи-Диша, кад се увери, да овде нема лопова. — Јуда Искариота!{S} |
иши шипак под нос.</p> <p>Мајстор-Диша, кад осети под носом склопљену песницу, устури лице наза |
дубине у коју је тонуо.</p> <p>Најзад, кад сунце поче да прижиже а хлад од дафине скрете и ост |
око тебе, да те занату научим, па сад, кад сам те спремио, да одеш?</p> <p>Јанићије устаде, ме |
оже да одоли срцу, а да је, бар узгред, кад поред ње протрчи, не чупне за курјуке или не повуче |
ћи пут, овај запис на-по-за леђа.{S} Е, кад све тако урадиш, ти да гу одведеш у ђердек и тамо о |
ку, немаде времена ни да засуче рукаве, кад прво оба сведока а одмах за њима и кир-Дума као опа |
стриц и ако није био позван у сватове, кад је чуо да му се синовац оженио, а како је био самох |
да мајсторица остане сама без послуге, кад јој гости долазе.</p> <p>Од кир-Дишиног одласка про |
же санове и чанке пуне јела, и застиде, кад помисли како ће и шта ће рећи тетка-Маци, те да га |
ом за совру, рече:</p> <p>— Није фајде, кад нам се Пречиста сама јавила, морамо је послушати.</ |
сности претрну.{S} Но то га брзо пређе, кад угледа расположено и озарено мајсторово лице.{S} Ди |
ти Лепосавине толико омрзнуо, да га је, кад год би му се дало, избегавао.{S} А мајстор Диша нап |
?{S} Куда ћу сада?{S} Коме? — јецао је, кад се дохватио оне простране равнице на Дунаву.</p> <p |
се потпуно вољи ове девојке, у коју је, кад год му се за то дало прилике, пиљио као псетанце на |
у, а она ми каже: „Је ли бре, Јанићије, кад те је мајстор Диша погодио за магаре?“ — „Ко је маг |
бину баште са посластицама, а Јанићије, кад оста сам и када се од прве поразе освести, дубоко у |
н би и сада весело певао, па на сељаке, кад би у дућан тек онако нагвирили, мукнуо као бик и кр |
ожениш, ја; а не да затварамо капиџике, кад прођеш! — шалио се Станко туфегџија, који се примио |
из оних двеју јамица што су се јављале, кад год би се у сну мало јаче насмејала.</p> <p>Рано, у |
} Куд ја...</p> <p>— А: куд ви!{S} Еле, кад се несто за другога лаје по овај свет, онда је исти |
о уочљива, да је многи од хаџија после, кад се у своју отаџбину вратио, понео такву кутију, и у |
ручио само једно „шише“ вина, па после, кад дођоше двојица са Циганима, њега раздрага песма, до |
о то је за кратко трајало, а већ после, кад је прошапутала оно: „хоћу“, она мало зажмури, присе |
ло, па реч ни тамо ни амо.{S} Најпосле, кад опази да овако не може дуже и да је кир-Дума већ по |
и јеменијама јасно изрекне њезино име, кад, у тај пар уђе у дућан његов шегрт, Јанићије Бик, и |
то у очи, а још теже остати при своме, кад се она заплаче и стане га братимити, да је не ода.{ |
ошка да пијучу у кућа.</p> <p>Обе куме, кад угледаше сузе удовичине, и саме се ражалише и бризн |
абота! — прекиде га дервиш — До године, кад дођем, ти да ме дочекаш са пешкешом, а ја да ти сад |
анићију ма какву тешку ствар за дизање, кад Јанићије зграби Лепосаву, диже је на руке тако лако |
2" /> ? — поче сада одважно кир-Ламбре, кад за својим леђима угледа читаву гомилу света.</p> <p |
, пре ђердека (ложнице)... знаш... пре, кад оно... — муца Бик збуњено и чеше се за врат.</p> <p |
>— Сад ће! — одговори ова и насмеја се, кад опази оно преплашено и као крв зацрвенело лице хаџи |
, утрчала у мутвак.{S} Запрепастила се, кад угледа ћерку на поду, како се у тешкоме болу савија |
ени свет не зна!</p> <p>И хаџи-Диша се, кад спомену Божје име, побожно прекрсти.</p> <pb n="218 |
ко недеља, још више издужила, озари се, кад угледа кир-Думу и приступи му руци.</p> <p>— Зива б |
онако несвесно учинио.{S} Чинило му се, кад га је она ударила, да га је захватила нека несхватљ |
, а бре?</p> <p>Јанићију се свет обрте, кад чу каквим га именом назва.</p> <p>— Ко је пезевенк- |
ногу пред ногу кроз кривудаве сокачиће, кад се на једноме углу сусрете са кира-Маном.</p> <p>Од |
<p>Кира-Анастасији се мало стушти лице, кад чу <pb n="69" /> где је оставио ствари; али опет то |
сицом.</p> <p>Мајстор Диши заигра срце, кад у своме дућану угледа два тако уважена госта, и још |
није ми одмах ни казала, него тек јуче, кад је болови стигоше.</p> <p>Но како му драго, хаџија |
ира-Анастасији, пријатно се изненадише, кад на миндерлуку опазише своје жене, како весело разго |
ли до сада; момци се чисто забезекнуше, кад га угледаше онако узрујана.{S} Ушао је у дућан и по |
чи јој стадоше, а сузе у часу усахнуше, кад зачу да Ламбрино одело није код њега.{S} Дакле, виш |
ејтином, даде јој апове, да прогута, и, кад своје лекове наплати, оде из куће.</p> <p>Хаџи-Диша |
Ћира-Мана је баш силазила с доксата и, кад угледа Јанићија, како јој долази, стушти обрве, а и |
је седела према њему и прела чарапе и, кад он ово рече, мало застиђено погледа на гнездо па он |
е, он је потапшао Јанићија по рамену и, кад су у вече сели за совру, казао пред Лепосавом и Мац |
ући зрна међу прстима тихо шапуће себи, кад неко закуца на вратима.{S} У исти час врата се пола |
ма обрука!</p> <p>— Иде! — рече у себи, кад угледа мајстор-Дишу и од неизвесности претрну.{S} Н |
} Ја нисам ни била у мутваку но у соби, кад је то урадила.{S} И није ми одмах ни казала, него т |
рцко!</p> <p>И ту кир-Дума, густа ради, кад изрече реч: „грцко“, поткупи три прста, па их пружи |
јстор Диша није био од оних људи, који, кад сазнаду шта се противу њих говори, пођу у одлучну б |
накву жену?{S} Је ли то правда, шта ли, кад је знао каква је она, па још да ми кумује, кумство |
а „чираке“ као права устабашиница, али, кад се са Јанићијем погледа, порумени и — обоје се збун |
пао на земљу.{S} Пожурио је кући, али, кад је дошао пред капиџик и чуо оно нарицање, застаде з |
ије дошао?</p> <p>Завири у мутвак, али, кад је ни тамо не нађе, шкрипну зубима.{S} Инако надраж |
епосава је донекле сносила све то, али, кад и њојзи превре, она му једног дана тако <pb n="177" |
е хоће нешто да каже своме шегрту, али, кад расклопи уста, грло му се стегне, па ни да прослови |
губио сваку кураж да јој џангриза; али, кад на тај начин не мога да излије своје нерасположење, |
рујем да сам на сну два пута чула; али, кад ноћас и по трећи пут баш будна зачух, рекох:{S} Ниј |
плеће, па је пред мајстором ћутао; али, кад је био сам у мутваку, онда је отворено и без зазора |
е језике комшијске, који беху занемели, кад угледаше како им је сплетка краткога века била.</p> |
то је он тек из далека напоменуо Думи, кад је споменуо како удовица у поноћи стоји на капиџику |
умилостивити.</p> <p>Јанићије се збуни, кад је угледа на прагу дућана, заби главу у посао, па с |
Нане! — поче Лепосава која се охрабри, кад спази матер. — Ево, Јанићије је дошао, ама не знам |
p>— Де, де, што се стидиш?{S} Одговори, кад те пита!{S} Кажи, знаш ли што ти је дао?</p> <p>Леп |
p>— Чекај, да ти помогнем! — проговори, кад виде, како се испиње на прсте, и пружи руку, да од |
лио.{S} А и како би могао размишљавати, кад су га све ове сплетке и догађаји толико узнемирили, |
епосаву говори.{S} И ко ће ми веровати, кад будем казивала, да се моје дете није од мене мицало |
оручили да им купи, а новац ће му дати, кад се врати.{S} Диша је и њима обећао, али као човек о |
ути и какав ће у очима света изгледати, кад ствар пукне по Београду.{S} Једно што је осећао, то |
ли плакати за њим и да ли ће се кајати, кад сазна шта му је све учинила?</p> <p>Дуго је тако пр |
ило, да ти се не нађох као рођена мати, кад оно на смрт болова!</p> <p>Свака реч наваљивала се |
"168" /> и чест му чува, а он ће знати, кад буде време, како да га награди.</p> <p>Оволика хвал |
те га је тако ретко когод могао видети, кад дође и оде из дућана.</p> <p>Сад је кир-Диша био по |
а јој онда све ређао шта ће јој донети, кад буде у бабињама.</p> <p>Али прође и прва и друга па |
тати; има дана још, а црква ће примити, кад год јој приложи.{S} Осем тога ваљало је добро промо |
скао и размишљао шта га све може снаћи, кад се сукоби са разјареним Дишом; мучио се на стотину |
би им руком, да се удале; а тек трећи, кад наврати, био би задржан са речима: „Чекај, чекај!{S |
појео врућ шамар; али ће ми га, мајци, кад тад платити! — издаде се једаред пред шегртима, кад |
и каже тако?</p> <p>Кир-Диши се смрачи, кад чу како му шегрт отказује послушност.</p> <p>— А и |
стор Диша у мало што се и сам не сруши, кад му пуница саопшти шта се десило.</p> <p>— Шта кажеш |
висиле, па већ почео спуштати ћепенак, кад у дућан утрча други шегрт, који се мајао на пољу.</ |
обиђе сватове.</p> <p>У један тренутак, кад се мајстор-Диша мало одмаче од сватова, Јанићије, к |
иче, што га је бацила на толики трошак, кад није хтела да пази на саму себе, ипак не смеде да и |
рата прснуше, а глави ништа.{S} А увек, кад подвије врат и полети, мукне тако, да вам се чини т |
дити.{S} Једно је јасно, да га је увек, кад год би изишао из мутвака, погледала и испратила очи |
лук и као претучен занеми.{S} Сада тек, кад виде, да из ове кући може изаћи само го и бос, њему |
ешто отискивао од себе.{S} Доцније тек, кад се освестио, причао је, како је, у ономе часу кад ј |
и како ти побелеше, бленући у капиџик, кад ће да га отвори и дође.{S} Јанићије је моје дете; д |
ми платиш за ово спацирање по комшилук, кад је муж код кућа, ели Ламбре неће бити жив!</p> <p>— |
-Диса, зашто да ја плаћам ваш ортаклук, кад не сум ништо крив?{S} Зашто да се криво закунете? — |
ење и јучерања срџба ишчезнуше као бол, кад зуб умине.{S} Он задовољно бркну у кесу, извади јед |
аџија! — рече му он.</p> <p>— Шта знам, кад ме тамо вуче — одврати Диша.</p> <p>— То је искушењ |
и кривудаву улицу.{S} Није знао ни сам, кад је пре стигао пред капиџик мајсторове куће.{S} Поку |
то си ћутао?</p> <p>— Како да ти кажем, кад си ме одмах појурио да тучеш?!{S} Зар ми о сватовим |
ву враџбину, те да се учини невидљивим, кад кроз чаршију пролази, то би му било најмилије.{S} О |
тај моменат учини врло сличан са оним, кад га кира-Анастасија удари ногом у трбух.{S} Истина, |
усу ондашње чаршије искашљивали за њим, кад год би туда прошао.</p> <p>Једино тетка-Маца што је |
више гледаше.</p> <p>— Што да се љутим, кад ниси хтео?! — одговори Лепосава, али тако, да он са |
инио, или за сваки погрешан убод шилом, кад му је мајстор показивао на каквом непотребном опсеч |
ође Јанићију тако слично са оним даном, кад га спопаде она вртоглавица, те несвесно одлете чак |
ћан на комшијама, а он да тркне за њом, кад га одједаред изненади појава мајстор-Дишина.</p> <p |
овољно изводио и био је увек задовољан, кад год би опазио како јој од силнога смеха сузе на очи |
/p> <p>Мора да је изгледао врло смешан, кад се девојке заценише од смеха гледајући оно лице, ко |
отегао, да је дохвати, трже као опарен, кад угледа како и нож и очи кира-Анастасијине севнуше о |
бом гутао и чувао их, да их доцније он, кад буде произведен за калфу, са богатим интересом врат |
њезин дисај.{S} И необично се радовао, кад би се болесница ма и за кратко освестила и затражил |
опажао, и самоме њему било је тугаљиво, кад год би помислио на долазак мајсторов.{S} Зашто је о |
еш а немаш зашто.{S} Море, грех би био, кад не би то урадио.{S} И ко би сада веровао да ту нема |
Диша.</p> <p>Али како се тек изненадио, кад му оба кума, после треће каве, саопштише ради чега |
ћам трошкови!{S} Не сум писмено тражио, кад требаше, па сад да запишемо у пропала вересија...{S |
вио.{S} А за све то коме би се потужио, кад никога свога није имао и кад није могао никако напу |
и сам почео увиђати, како је пренаглио, кад је прстен вратио само зато, што му је некаква комши |
епше није истицао, као што је то чинио, кад се у цркви појави београдски митрополит, Антим, по |
и сам знаш, колико ти је добра учинио, кад ти је отворио очи, те да видиш како те она прва вар |
нога ексера.{S} Оно, што је све осетио, кад је целивао, и тако нагло исцељење од искушења, које |
з дућана изашао.{S} Нарочито се мрштио, кад би у дућан ушао кир-Ламбре, да види шта раде и да м |
и кира-Ману, па му дође необично тешко, кад помисли каквим ће га очима гледати и Ламбре и кира- |
рно је замишљала, како би то изгледало, кад би она, у онаком положају, обилазила по месечини ок |
о стојиш море? — викну Лепосава весело, кад виде како јој се мати болећиво опходи наспрам Јанић |
тек сада осећао, како би то добро било, кад би чудотворна хамајлија учинила и сада чудо, те му |
вога мајстора.{S} Па и њему дошло мило, кад виде како му газда певуши једну грчку песмицу и как |
Ти ме не волиш... рече Јанићије тужно, кад она престаде.</p> <p>— Кад те не бих волела, не бих |
јој кући, ништа! — рече једаред срдито, кад Маца поче причати како је ову или ону олакшала.</p> |
/p> <p>Хаџи-Диша је престрашено викнуо, кад уместо кесе извуче из недара крајеве искиданога гај |
е мечка пред тобом?! — узвикну мајстор, кад опази како му шегрт још стоји и не помиче се, да пр |
шта је код куће.</p> <p>Јанићије опет, кад год га Маца није отпратила куд, није се одмицао од |
} Његов узвик је био за цело страховит, кад се неколико хаџија, који по миндерлуку припремаху п |
а ономе свету дочепале.</p> <p>Сад већ, кад је дошао до овога уверења, није имао више нигде изл |
писа.{S} И то овако да радиш.{S} У ноћ, кад буде младина, жену да изведеш у бакчу; тамо да је с |
у?</p> <p>Јанићију се попе крв у главу, кад зачу овај одговор, који му на на подсмевање личаше. |
ену чашу хладне воде, да послужи мајку, кад из собе изиђе.{S} Маца већ устала, умила се и пошла |
о калуп метне и очисти.{S} На повратку, кад је завила у своје сокаче, срете се са Канчетом, кој |
н равномерно јавља, кад је време ручку, кад вечери.</p> <p>— Само да ме Господ благослови пород |
кира-Ману.</p> <p>Кир-Думи чисто лакну, кад из писма сазнаде, да му је пријатељ жив и здрав.</p |
је гледаше нетремице и чисто му лакну, кад виде да јој на челу <pb n="155" /> нема оног мрског |
о калаисано посуђе, чисто се забезекну, кад угледа у својој авлији ове две куме.{S} Није знала |
још није имао.{S} О светоме Спиридону, кад је еснаф славио, они су увек позајмљивали барјак од |
дућану кир-Дума.{S} Диша чисто претрну, кад угледа танку и мало повијену фигуру кир-Думину, у ћ |
с власт фаћају.</p> <p>Јанићија жацну, кад сазнаде да га је чак и та срамота постигла.</p> <p> |
ло јаче насмејала.</p> <p>Рано, у зору, кад сви шегрти устају и журе, да испред дућана почисте |
ски ухватила.</p> <p>А баш у томе часу, кад он учини тај покрет, што је могло некоме да изгледа |
е га тетка Маца.{S} Она уђе баш у часу, кад мајстор Диша поткупи уста и привуче Лепосаву себи, |
јој ћерка; питај ти.</p> <p>— Како ћу, кад се срамим?</p> <p>— Како год те Бог учи.{S} Ја хоћу |
змирне, па доста!</p> <p>— Ама како ћу, кад сам се за толико заветовао?</p> <p>— Бог хоће да га |
е развалинама порушених идеала; а ноћу, кад заспи, долазила би му лепа удовица на сан, насмејан |
лицу огледа.{S} Очи му грануше живошћу, кад му са сокака допре раздражена вика кир-Думе и двоји |
n="54" /> удари у свој неуздржани смех, кад зачу шта јој муж захтева.</p> <p>— Ја да си гола ба |
S} Залети се, подвије главом као јунац, кад закопа земљу рогом, па тек теменом о затворена врат |
</p> <pb n="133" /> <p>— Е, што кријеш, кад се све зна?{S} Па још устабашиница, бре, бре!</p> < |
олести... она...</p> <p>— Е, па де, де; кад није, није; што се правдаш толико? — одговара комши |
чицу масла, што ће се у кући потрошити; кад је правио туршију од белога лука, он би пребројао с |
а сусрета, али и зачуђен, <pb n="73" /> кад угледа како кира-Анастасија радосно и без икакве ст |
ту, ради своје одбране, страшила га.{S} Кад би могао <pb n="38" /> да се некуд далеко уклони, и |
ила је необично тужна и усплахирена.{S} Кад је видела да кир-Ламбре никако не може изићи на ули |
м очима, које одаваху тип Јерменина.{S} Кад старац устаде и обазре се, оба поклоника приступише |
то ти, газда, шта се на чесми прича.{S} Кад чучнух, да захитим воду, а она ми каже: „Је ли бре, |
/p> <p>Али његова мука беше у залуд.{S} Кад се околишећи приближио ћепенку мајсторовом, овај до |
удовичиној кући није било друкчије.{S} Кад је Јанићије однео прстен кира-Анастасији и бацио јо |
Зосим.</p> <p>— То је само за жене.{S} Кад од њега начини хамајлију нероткиња, роди одмах дете |
апа једну антерију, ћурче и чампаре.{S} Кад Ламбре навуче антерију, тек онда виде, како би му б |
е тек преко њих спољна обућа навуче.{S} Кад човек хоће у собу, изује па прагу обућу, да застирк |
> <p>Пред кућом Дишу изневери кураж.{S} Кад хтеде да се попне на доксат, одакле се ишло у Лепос |
и могао бити мало-мало равнодушнији.{S} Кад би могао само за часак да заборави на ону живахну п |
сило је комшилуку смрт њезине кћери.{S} Кад су хаџији јавили, њему се подсекоше ноге, и да се у |
остави посао и како му он није дао.{S} Кад је сутра дан Јанићије однео једне јеменије тетка-Ма |
о са османлуком, сав доксат обузело.{S} Кад угледа свога мужа, отури канту и пуна радости стрча |
м, пољуби га у руку, а он њу у чело.{S} Кад га је погледала, једна јој се суза скотрља с лица.< |
днога дана изнађе у једноме сандуку.{S} Кад их разгледа, изиђе му пред очи све што му је дервиш |
тка-Маце у кући и Јанићија у дућану.{S} Кад би му их когод одузео, остао би без њих као трупина |
ључ држала тетка Маца о своме врату.{S} Кад је хаџија прегледао све рачуне и уверио се о неоспо |
је, као уништен, ушао у своју кућу.{S} Кад га је кира-Мана угледала бледа и збуњена, застала ј |
како и ти, ич се не разбира за децу.{S} Кад не даде Бог по христијански закон — вели — не искам |
да се одупре кир-Дишином наваљивању. — Кад не може по христијански, нећу ни по псешки.{S} Турс |
ко је — одговори Јанаћије подсмешљиво — кад човек остари, њему није ништа право.</p> <p>— А што |
ићије тужно, кад она престаде.</p> <p>— Кад те не бих волела, не бих ти толико говорила.{S} Не |
енку на кир-Дишино спокојство.</p> <p>— Кад се жениш, треба да знаш зашто се жениш; а када тече |
S} Хаџи-Зосим га је пажљиво саслушао, а кад је Диша изјавио, да ће одмах на пут и да од силне б |
н Лепосави је све горе и горе бивало, а кад болесница већ поче сасвим губити свест, хаџи-Диша у |
а је са страхом погледала у Јанићија; а кад јој је овај казао, да јој то мајстор Диша враћа и д |
и колути почеше му играти пред очима; а кад подиже очи тавану, њему се <pb n="119" /> учини, ка |
га лаје по овај свет, онда је истина; а кад се казује за вас, не је истина? — Тако ли је?</p> < |
зоре да захватиш воде са три извора; а кад се будеш враћала дома, никако да се не обазреш за с |
о а час благо, како је кад затребало; а кад би опазила, да је ко од њих лабав у служби или да с |
дравље пред кућу, болест из кућу“.{S} А кад дођеш кући, прво да потражиш зелену жабу, па ту жаб |
ишу као на једнога сладострасника.{S} А кад једно казивање победи, оно као стрела пролети кроза |
је да га нико не пита о томе.</p> <p>А кад би причао све, где је био и шта је радио, само би ј |
сла овамо, да их дигне?</p> <p>Лепосава кад чу да ће Јанићије у свет, осети колико би јој тешко |
он је час брзо час успорено, како су га кад узавреле мисли распињале, тетурао ни сам не знајући |
ива.{S} Зар то није истина, да баш онда кад човек мисли да је најсрећнији, дође нешто, што му с |
прескочи преко зида и лагано, као мачка кад вреба, довуче се између дрвета и густога османлука |
новога Ламбру; млада је, па није имала кад о томе да мисли.{S} А после тога и Маца би била нај |
пажњу око куће и деце, често није имала кад, да се подаје материнскоме болу.{S} Деца јој у неко |
гао набавити цркви.</p> <p>Једнога дана кад га некакво пробадање у слабинама опомену на обећање |
ам код куће, а мој?{S} Хеј, хеј, ко зна кад ће се вратити!</p> <p>У таквоме расположењу она је |
и напипао једну аспру (1/3 од паре), па кад је напипа, приступи просјаку, тисне му је у шаке, а |
м једну дугуљасту кутију од тенећке, па кад год му је требало да пљуне, тај је посао са неком н |
од куда му допираше весело ћеретање, па кад опази Лепосаву и чу, како се са осталима смеје, очи |
сава, бледа од узбуђења, отрча кући, па кад залупи капиџиком за собом, бризну у плач и јецање.< |
ју кира-Анастасије, завири у мутвак, па кад не нађе тамо газдарицу, он извади онај цванцик, што |
естринском“ љубави намицао којекако, па кад не беше топлог сунчевог зрака, да се на њему сунча, |
Чекао је неуморно пуну годину и по, па кад опази да му од празнога чекања нема ништа, он се од |
их жена, што по десет година чекају, па кад после навру деца, а она се ратосиља.</p> <p>Мајстор |
в правац и он се морао поштовати.{S} Па кад би то све било, да ли би он то и дочекао?{S} А код |
ати, да ће мајстор Диша на њихова врата кад тад закуцати.</p> <p>— Цинцарку, па још удовицу; бр |
ета ствар! — утаче се хаџи-Зосим. — Бог кад хоће, све може.{S} Ја, да немам деце пуну кућу, не |
, пезевенк, бре!</p> <p>Јанићије немаде кад да се објашњава више, већ штуче међу сватове.</p> < |
мо један миндерлук, на коме се, како је кад требало, могло седети или лежати, у куту један аста |
мутваку час строго а час благо, како је кад затребало; а кад би опазила, да је ко од њих лабав |
ли заплаче, груну Јанићија, баш као пре кад бејаху деца.</p> <p>— Бог с тобом, девојко, одби му |
планове, како да се ороди с Грцима, те кад он није био срећан, а оно да му бар у дечици простр |
У том јој се и кајиш измаче из руку, те кад виде како Јанићије скочи љутито, наже из дућана и к |
м! — то је љубав! прошапута Јанићије, и кад и последњи звук ишчезну, зарони лице у шаке и горко |
г!</p> <p>Просјак обично отвори руку, и кад види колико му је дао, промрмља понешто; а гдекоји |
осима, како се журно пење уз Голготу, и кад опази мајстор-Дишу, поче махати и давати му знаке, |
ања врло често занимала мајстор-Дишу, и кад год би га онако оболелога спопао страх од учињенога |
и грко-цинцарским званицама дали реч, и кад је мајстор Диша са нестрпљењем бројао дане, догоди |
Јанићије скочи љутито, наже из дућана и кад подобро одмаче застаде и поче му пркосити.</p> <p>Ј |
и да прескочите код удовице преко зид и кад вам је шегрт подметнуо леђа, да се попнете?</p> <p> |
е потужио, кад никога свога није имао и кад није могао никако напустити овога мајстора и отићи |
мислио да је са овим питањем на чисто и кад год је она слика кира-Анастасије заједно са свима о |
од ти је потребно.{S} Па онда, ти баш и кад би продао ту ствар мени, света места су препуна дру |
је већ неколико пута прошао онуда, али кад год би угледао текију, опседнуту оноликим светом, о |
о каткада истицао у својим мислима, али кад год би покушао да га усвоји и самога себе победи, о |
ију горе.</p> <p>Лепосава га спази, али кад виде како снуждено стоји и не миче се, она остави с |
даде записе.{S} И одмах се осетила; али кад је отишла у буџак, добила је нешто што не би ни нал |
од задовољства.{S} И она се кикоће; али кад маши очима горе, а то није удовица, већ држи кир-Ла |
м, код толиких српских девојака.{S} Али кад већ није друкчије било, он се помири са тим гласом |
до друге недеље и кира-Дишиница.{S} Али кад бубањ тресну и зурле одјекнуше, она преплашено одск |
>И све му је лепо ишло за руком.{S} Али кад Цигани свирачи отпратише кући и кума, кад ноћ осу з |
као не може да схвати зашто то.{S} Али кад једног јутра, срчући кафу, у мало не прогута читав |
азва се Јанићије и утрча у собу.{S} Али кад угледа како је мајстор блед и модар, он се зачуђено |
; она није што и Анастасија.</p> <p>Али кад год је покушао да јој каже, увек га је неко предосе |
отегао за кваку од капиџика.</p> <p>Али кад уђе у собу, она забуна и ватра на ново га дохвати; |
вета, стиже пред своју кућу.</p> <p>Али кад пружи руку, да ухвати кваку од авлијскога капиџика, |
="38" /> да се некуд далеко уклони, или кад би имао какву враџбину, те да се учини невидљивим, |
ео.</p> <p>— Знала сам ја то, да ћеш ми кад тад рећи хвала, — одговори Маца задовољна оваквом с |
к, који се наслађавао некада, слушајући кад мајстор-Дишиница запева ону чувену песму:</p> <quot |
е, као онај шум што се чује у ковачници кад меховима ватру распаљују.{S} У овај мах био је потп |
е ви право заклели! — довикну Дума Диши кад овај изиђе на поље.</p> <p>Али Диша, који у истини |
своје судове и растају се од чесме, тек кад и сами увиде да су се и сувише дуго замајали.</p> < |
у чврсто држаше шаку, већ умрла.{S} Тек кад Маца закука, он престрављено скочи, разрогачи очи, |
друго него да изиђе на поље.</p> <p>Тек кад је био на доксату, он се окрете соби, у којој му же |
ји пут тако застење, као тешки болесник кад га болови спопадну.</p> <p>Јанићије види да се нешт |
Осећао је тако неку потајну страву, као кад очекујемо нешто што ће се неминовно десити, али ник |
неодлучно и с таким изразом очију, као кад би неко хтео да каже:{S} Хтеле би ви да ми језик из |
а погледом на страну, <pb n="62" /> као кад би ко окретао очи од ружне ствари; па ни кроз чарши |
је познам.</p> <p>— Немој, снахо; него кад те тако запита, ти да јој кажеш: „Добро је, шућур Б |
а ни адет нам не је како у вас.{S} Него кад ми бидете муж, онда — друго је“.</p> <p>Тако је при |
би се човеку дигла коса на глави, само кад о њима слуша.{S} Баш прошле године она је олакшала |
расна човека!</p> <p>— Е, тако ти је то кад људи не гледају шта узимљу.</p> <p>Овако шчуђавање |
} Али то му не испадаше тако олако, јер кад год би помислио да је са овим питањем на чисто и ка |
естио, причао је, како је, у ономе часу кад је Јанићије отрчао по воду, угледао, како у собу ул |
њак није оклевао, оде у Витлејем и, баш кад се у Вертепу пред јаслама молио, расклопи се земља |
е у страну.{S} Но то беше тренутно, баш кад је потегао за кваку од капиџика.</p> <p>Али кад уђе |
а па чак и од капетан-Мише.{S} Него баш кад ти је наспело, а ти купи еснафски барјак, па га при |
се капитали рачунали на грошеве; па још кад се има на уму, да је кира-Анастасији први комшија б |
l>Да моја млада овде труну љета,</l> <l>Кад сватко очевидно знаде</l> <l>Чјем је сердце оскудно |
l>Да моја млада овде труну љета,</l> <l>Кад сватко очевидно знаде</l> <l>Чјем је сердце оскудно |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад су кир-Ламбре и Дума дошли кира-Анастасији, пријатн |
далека силна гласина Јанићијева.</p> <p>Кад изиђоше из последње улице на чистину, где су јевреј |
такластом, хладном као месечина.</p> <p>Кад је Маца ушла у собу, Лепосава је већ била мртва.{S} |
обори иа патос, где тврдо заспа.</p> <p>Кад се сутра дан пробуди и виде где и како лежи, скочио |
ће са њеном мајком да разговара.</p> <p>Кад оста са Мацом на само, мајстор Диша извади из недар |
де на путу између Софије и Ниша.</p> <p>Кад је чула да јој је муж умро и сахрањен тамо далеко, |
пи рукавом очи и побеже из собе.</p> <p>Кад се вратила са послужењем, на челу јој се, баш над с |
е шегрту, који му под руку дође.</p> <p>Кад се овако нагло нашао на улици, стао је за један час |
уге него да тркне до тетка-Маце.</p> <p>Кад се Диша у неко доба ноћи разабрао од бунила, прво л |
те му не дадоше за дуго заспати.</p> <p>Кад се пробудио у јутру, осећао се у нелагодноме распол |
о не може још који часак остати.</p> <p>Кад је кир-Ламбре дознао за срамоту, коју је начинио Ди |
е што је наменио својој невести.</p> <p>Кад се вратио, тетка Маца га је дочекала на капиџику.</ |
ли се диже и пође за њом у собу.</p> <p>Кад приклопи врата, кира-Анастасија га тако нежно, тако |
ранећи се, изгребала га по лицу.</p> <p>Кад чу мајстор Диша, шта се све о њему прича и разноси, |
очи.{S} Мислиш ти нико не зна!?</p> <p>Кад опази како мајстор Диша нерешљив и збуњен стоји и н |
аждају и ослободиће пород свој!“</p> <p>Кад Маца доврши ово, диже се са седишта, прекрсти се и |
докле сам не увиди докле је забраздио. „Кад му сама дуса не иска да се врне, ја га не могу врне |
на не би са њоме ни речи проговорио, а, када му је што затребало, слао је из дућана Јанићија, д |
шницом чупкаше траву.</p> <p>У то доба, када ће кир-Ламбре, са још неколицином својих пријатеља |
pb n="131" /> потомство које ће некада, када то благоме Богу буде угодно, прихватити и продужит |
ј својој бујности, дође јој као некада, када се с њиме, било на чешми или у махали, буд за што |
{S} Али како ли би тек сада било, сада, када је прошао трогодишњи парастос, те тако нестало и п |
о да објасни.{S} Тек једно што је сада, када се почео свестити, осећао, био је стид од самог се |
ваку одлучност раслабљаваху.{S} И сада, када је био потпуно уверен о неверству женином, он је о |
б бадава једу.{S} И колико је тек сада, када је отворио пут потомству, удвостручио сву своју сн |
о свежа вода оживљавала!{S} И тек сада, када је остао без ње, он је у пуној јасноћи видео, како |
ранио се тек разговора ради — зар сада, када сам нагорео онако?</p> <p>— Е, био отварати очи!{S |
га значајно гледаше.</p> <p>— Зар сада, када си изучио занат и на путу да постанеш човек, хоћеш |
о и тако везан био за њу, као баш сада, када га је она преварила, па чак и ножем хтела ударити. |
рхта.{S} Овако му је исто рекла и онда, када је загрлио и пољубио.{S} И та реч, боље рећи, тај |
слушала, па се не насмеја чак ни онда, када јој је казао, како треба да се њих двоје о младини |
— суздахнуо би кир-Диша, нарочито онда, када се у своме дућану усами и погледа, како му удвостр |
к би покаткад простењао, нарочито онда, када би му она околишно тек по штошта добацила, што би |
срећу наопако окрене.{S} И то баш онда, када му се најмање нада, као оно човек, који је пролази |
ао, спласнуће сада као надувена бешика, када се иглом боцне.</p> <p>Остати без жене и пустити д |
само кира-Думиница све ово приповедала, када су одлазили једно другоме на ручак или вечеру.{S} |
певушила или се на сав глас засмејала, када би кир-Ламбре покаткад из каквога присенка искочио |
— викну Анастасија и пљесну се рукама, када угледа како јој супруг стоји <pb n="90" /> стегнут |
а ради долази.</p> <p>Али једнога дана, када је светина одујмила, он се одлучи, по што по то, д |
ац младе удовице.</p> <p>Од онога дана, када укопаше земаљске остатке Бенџине, кир-Ламбре не би |
а удовичкоме стању.</p> <p>И тога дана, када ће се срести са кира-Анастасијом, која је пошла пр |
душевнога немира као пре готико година, када га је кира-Анастасија оставила.{S} Лепосава је међ |
ш, Јанићије?! — промуца Анастасија, па, када виде како Јанићије упорно ћути, она покри лице рук |
, ступише са Јанићијем у објашњење, па, када се уверише да није ничему крив, разиђоше се, а Јан |
добро угреју у ватри једне машице, па, када се ове готово усијаше, он превуче њима дуж Лепосав |
престрављено скочи, разрогачи очи, па, када сазнаде да је ту био крај, докопа покојницу за рам |
р си ти један који је тако страдао, па, када је скинуо враџбине, деце пуна кућа.{S} А то што је |
мице извуче се из мутвака на улицу, па, када одмаче од куће, он стаде трчати, као да га неко ви |
нџе.{S} Кира-Думиница је свакога јутра, када им мужеви оду у дућан, или прелазила кроз баштенск |
вога мајстора.{S} Напротив, овога часа, када је угледа овако порушену и поништену, он се сети к |
лице и сада је осећао као и онога часа, када је привуче себи.{S} Утисак <pb n="126" /> је тако |
но расположење Дишино; после пола часа, када је Ламбре позвао младу у коло и почео с њоме играт |
е.</p> <p>Прошло је добрих пола сахата, када је фудул-Стаменка ушла у собу гостима.{S} Из њихов |
а времена пресече.{S} Тек после испита, када су младенци пред свештеником, законицима и грко-ци |
војко? — викну запрепашћено тетка Маца, када је угледа онаку, и живо јој притрча.{S} Али Лепоса |
<p>— Бог и душа, побегао! — рече Маца, када јој саопшти, како му нема Јанићија од јутрос.</p> |
!{S} Добро, фала Богу! — одговори Диша, када му весела женица притрча руци, да је целује.</p> < |
нику, када се искрено каје.{S} Али сад, када је већ то обећање дао и када му је предосећање каз |
врне, ја га не могу врнем“.</p> <p>Сад, када се сусрете са Јанићијем, њој севну изненадна мисао |
пошао, да се неопажено извуче из собе, када се у тај час указа на прагу кира-Анастасија са џез |
>— Као занесен уђе у авлију, а девојке, када га угледаше са оним товаром, у жагору слетеше око |
ју.</p> <p>— А што се опет оженио њоме, када му је цео свет говорио да то не чини?{S} А да му к |
та блејиш ту, бре! — продера се Ламбре, када му се она не маче с пута.</p> <p>— Искам... промуц |
за њу и мајстор-Дишу и срце јој премре, када помисли да може постати мајстор-Дишиница и да се м |
и грухну се у груди. — Нема ноћи, море, када је на сну не видим; дође, тумара по соби, па онда, |
јој више ни у шали није враћао ударце, када би га ова својим пуначким шакама пљеснула по снажн |
у је савест притискивала.</p> <p>Иначе, када то не би знали, могли би још помислити, да се за о |
била мирна од његових напада, а у вече, када би он за совром, не обраћајући на њу ни мало пажње |
еда два тако уважена госта, и још више, када га, место оног простачкога назива: „мајстор“, први |
а.</p> <p>Да му није било баш најлакше, када је пред запаљеним свећама и евангелијем дигао три |
ир-џамије испаде од некуда кир-Диша, и, када се један према другоме нађоше, стадоше као укопани |
ајстор Диша у дућан, седе на ћепенак и, када му млађи шегрт прислужи једну <pb n="75" /> кафу, |
ао је два „чирачета“, да га траже, али, када се ови вратише и јавише, да га нигде нема, он одма |
и.{S} Лепосаву је опазио у авлији, али, када га она угледа, штуче у мутвак, да се с њиме не сре |
како је онако растужен пошао кући, али, када је дошао до свога капиџика, изиђе му на очи кира-М |
амбре ту?</p> <p>— Ево и ови су видели, када сам их донео у дућан, а после сам их однео код тет |
са својим шегртима.{S} Чак и родитељи, када су децу давали у руке мајстору, говорили су: „Твој |
ак на Јалију однео.</p> <p>А те вечери, када је он спавао, мајстор-Диша је гостио своје званице |
е, него ли што је он могао и помислити, када је почела тако говорити о пријатељици, од које се |
p>Морало се нешто особито важно десити, када је чак хаџи-Зосим, тихи, смерни и врло одмерених к |
војој, налази.</p> <p>У неко доба ноћи, када се кира-Думиници почеше очи крпити, припалише гост |
мо суза у потаји пролила у својој кући, када би јој која пакосна пријатељица навратила, бајаги |
ше овако! — рече он једаред тетка-Маци, када га ова поче грдити, што се не отргне.</p> <p>— Не |
што се туђио својих и није отварао очи, када се хтео женити.</p> <p>— Море, теби је бар лако; м |
српски судови — говорио је Ламбре Диши, када је за ту новост дознао.{S} Каже се: суд; ама кој д |
поништену, он се сети како га је увек, када би кир-Диша отишао у дућан, терала да муче као бик |
сном стравом и трептањем срца очекивао, када ће својим очима угледати часни ексер, који ни цар |
ио.</p> <p>И мајстор Диша се обрадовао, када му Маца саопшти, да се Јанићије вратио, али се ипа |
ју оданост, и он је потпуно права имао, када је уочи <pb n="184" /> свога поласка призвао на са |
но примио позив, али се у брзо прибрао, када је видео како кир-Диша и не слути о ономе што се п |
, будало; мислиш да би тебе неко питао, када би те онакав човек заискао.</p> <p>— А што она да |
и су видели.</p> <p>— А, е ли ко видео, када сте ви хтели да прескочите код удовице преко зид и |
павао је тако тврдо, да није ни осетио, када се Јанићије привуче и лагано покупи ћурче, антериј |
а мајсторове радње, било је врло тужно, када би видео како мајстор Диша неправедно џангриза сво |
благу успомену; и само једаред месечно, када би се кренула, да из државног „казначејства“ прими |
радо примана у сваку кућу.{S} Нарочито, када су се жене „на коме добу“ налазиле, она је била не |
си, море, до сада? — запита га мајстор, када се он једва вукући ноге, врати у дућан.</p> <p>— О |
развија, и без сумње чекала згодан час, када ће јој се зет опет жени вратити.</p> <p>Тако је то |
са минарета не огласи вечерњу молитву, када се и последњи гости из куће удалише.</p> <p>— Е, п |
врева од мисли у његову запаљену мозгу, када би хтели да је уподобимо, била је слична узрујаној |
ијатно, као од умора задиханоме човеку, када га благи ветрић заћарлија.</p> <p>Баш у томе трену |
лење, које осећамо увек према грешнику, када се искрено каје.{S} Али сад, када је већ то обећањ |
заћарлија.</p> <p>Баш у томе тренутку, када се мајстор Диша налазио на врхунцу радости и узбуђ |
а, које су умеле не само да туђу тајну, када им се повери, дубоко закопају, него, ако им је сам |
-Ламбру двоструко порасла у ономе часу, када га је угледао како се разметнуо и хрче на туђем ми |
ме тешко закле?{S} Казаћу ти, а ти ћеш, када јој опростиш, омрзнути на мене; па и кира-Анастаси |
} Лепосава је била као мало преплашена; када су је у цркви довели пред младожењу и метнули им в |
и.{S} Он се, као и увек, <pb n="212" /> када се над његовом главом надвијала зла судба, потпуно |
ра-Анастасија није излазила из собе.{S} Када су зурле запиштале пред њезиним капиџиком, она је |
м, нити је икада што о њему говорио.{S} Када се женио, није нарочито хтео да га позове у сватов |
тајна ни за комшилук ни за чаршију.{S} Када је мајстор Диша, по своме већ утврђеноме обичају, |
онај необуздани и ведри, детињи смех, — када поче представљати шетњу о месечевој младини, онако |
нако беспослен завиривао по дућанима, а када је осетио глад, отишао је до једне симиџинице и та |
>Саслушала је савете оба проводаџије, а када они запиташе, хоће ли, њој потекоше сузе и место с |
твено погледа, да их ко не ослушкује, а када се увери, да никога нема, приклопи их, седе према |
} Докле се ја не вратим, не треба ти, а када се будем вратио, иде ли то, да једна хаџијница мећ |
То га је већ коснуло као ружан знак, а када још опази на тетка-Мацину лицу једну велику збиљу, |
с чувао, носио преко дана за појасом, а када је легао, отварао кутијицу, помирисао, метао је ис |
ао, али много даље, пут Мокрога Луга; а када га глад узмучи, он је по џбуновима брао лишће кисе |
бог буре, која је на сав мах беснела; а када се море утишало и хаџија укрцао у лађу, предстојал |
осећао је како га нешто у грлу гуши; а када је завршио оно: „тако мени Бог помогао“, лепо му с |
лико пролазника дотрчаше на ову вику; а када Дума опази да више није сам, распомами се па се ул |
жениш, треба да знаш зашто се жениш; а када течеш, за кога течеш! — суздахнуо би кир-Диша, нар |
упише око њега, да чују шта му је.{S} А када им Диша исказа своју несрећу, како му је кеса укра |
друкчије већ грчки или цинцарски.{S} А када је већ морао да проговори српски са муштеријама, к |
налази густо насељени Енглезовац.{S} А када га је умор савладао, отишао је у вече на Ташмајдан |
ме му је — одговори Маца равнодушно — а када долази?</p> <p>— Кроз недељу дана — одговори Јанић |
е трчати, као да га неко вија.</p> <p>А када се потпуно разбистри од забуне, застаде, да се оба |
ла, док је уз капиџик стојала.</p> <p>А када је Јанићије дошао, она га је осетила инстиктивно и |
есно је дрмусао за оба рамена.</p> <p>А када се кира-Мана истрже и сва изубијана побеже, он се |
ноката раздражене Анастасије.</p> <p>А када их раздвојише, она се поче као у грчевима савијати |
тојао и очекивао на заповести.</p> <p>А када кир-Диша зађе и у подрум, да прегледа туршију, кир |
, а у каквоме према газдарици.</p> <p>А када би било бар кога, коме би смео поверити и његовом |
ним враћањем прстена, набацао.</p> <p>А када га већ и срце и разум гонише, да се осврне на тако |
главом: „Побеже нам погансуз!“</p> <p>А када га ни до вечери не би, мајстор Диша одлучи да дост |
оји за леђи осећа наднесену шаку и чека када ће га по врату пљеснути.</p> <p>Најпосле, после кр |
неко време престаја уза зид, да сачека када ће кир-Диша проћи.</p> <p>Кира-Анастасија и Ламбре |
то се вукло кроз душу, као тешка магла када се вуче над земљом и никако не може да се подигне |
сваки могући пожар, који би се могао ма када јавити.</p> <p>— Ватру запрети, удовицу удај! — ка |
p>Кира-Мана се обазре на све стране, па када се увери да их нико не гледа, приступи му ближе.</ |
о да отвори капиџик своје прошенице, па када није могао, он нареди Бику, да погне леђа, а он му |
ело.{S} Лепосава је имала лепо грло, па када би запевала какву му драго песму а другарице јој п |
ико јој беше и необично пријатна.{S} Од када себи није она прекорачила прага ове авлије, управо |
прекорачила прага ове авлије, управо од када је престала удовати.</p> <p>— Мори, који те је ђав |
ице, извири још једном кроз капиџик, те када се увери да на улици нема никога с киме се не би р |
ре.{S} Смејала се тако слатко, као дете када га заголицају, па се и он, заражен овим смехом, и |
је омрзао на сав грчко-цинцарски род, и када би му било у власти, за цело би се сва грчка чарши |
у њега, као што је некада у Лепосаву, и када би се Јанићије махао око њезиних унучића, чинило ј |
век одмерена, горда на своју вештину, и када је о чему причала, то је увек тако лагано и сређен |
доказа, да га је хаџи-Зосим покрао; а и када би успео да докаже, тешко да би до својих новаца д |
намрзао на првога пријатеља газдинога и када год га је видео у дућану, увек је окретао очи и из |
осластицама, а Јанићије, кад оста сам и када се од прве поразе освести, дубоко уздахну, клону г |
} Али сад, када је већ то обећање дао и када му је предосећање казивало, да је долазак газда-Ди |
ле, да им она не би ништа казала, баш и када би у истини што знала.</p> <p>Али то није сметало |
смела да му ма шта пребаци!{S} А баш и када би се толико заборавила, брзо би га отишла мајци н |
свакоме се правда — не иде.{S} А баш и када би тако радио, он сам, по својој повученој и сраме |
да ми у дућану не буде штете!</p> <p>И када дотаче пољупцем врх светог ексера, осети, како га |
{S} С почетка се и веровало и није: али када тетка Маца, која је тога дана обишла већ неколико |
а, ипак га нису ни мало пореметиле; али када је погледа сад, овако бледу, онемелу и потпуно сал |
.{S} Ламбре га испратио до обале, и тек када се каик одби низ воду и изгуби иза градских бедема |
немо улажење и излажење из куће, и тек када га неке жене из куће зовнуше, он прибра снагу и кр |
} Цео тај дан, и сутра дан, она је, као када је била здрава, радила по кући и отимала се од сла |
пребледео од учињенога дела, није имао када да му одговори; <pb n="118" /> журио је, да што пр |
д њезине три конака бежи.{S} Ћути, само када те није везала са којеким; а таквога мужа свака би |
огла још да се уда.</p> <p>Па онда, баш када би и на све ове разлоге зажмурила и рекла да јој с |
атаја.</p> <p>После некога времена, баш када је хаџија почео узнемирено и помало љутито да прем |
ла смелости да га тако осрамоти, па баш када би знала, да је за такво дело не би вратио њезиној |
мајстор-Дишу била је сама Маца.</p> <p>Када је претрнула срца напустио кућу и отишао у дућан, |
те да неверницу на месту убије.</p> <p>Када га кира-Анастасија, која се налазила још под прија |
немоћан, да на своју руку живи.</p> <p>Када је оно отишао, тврдо науман да са собом доконча, о |
собњем прагу дубоко се замисли.</p> <p>Када се тетка Маца вратила, затекла је ћерку у мутваку |
ред њезиним разлозима устукнути.</p> <p>Када је Маца изишла из мутвака и отишла у кућу, Лепосав |
на кира-Анастасија поздрави се, да тој кадаиф једе сас кога је јела и до саг!....</p> <p>Јанић |
изволите на куде моју домакицу, на еден кадаиф и ратлокум.</p> <p>— Зашто, кир-Дума?{S} Да ли н |
мој деда!?{S} Белћим ћу ја да једем њен кадаиф, отров да је изеде, ороспија једна!</p> <p>Јанић |
тлокума, халве и једним саханом топлога кадаифа.</p> <p>— Јанићије — викну га с прага — носи ов |
е Ламбриној кући и носи кира-Мани сахан кадаифа од кира-Анастасије.{S} Газдарица му наредила, д |
ију; смрачи му се, и он тресну сахан са кадаифом пред ноге кира-Манине, па као смушен полете ка |
то и ја могу.</p> <p>— Јок, то ти ниси кадар.</p> <p>— Море, не реци двареда! — одговори Јанић |
b n="130" /> калфица; и Бог зна хоћу ли кадгод толико спечалити, да постанем газда-човек.{S} Шт |
рали као човека који се од њих одваја и кади Грцима, и то беше, у очима њиховим, тежак грех: из |
баш тада довршавао молитву и из земљане кадионице окађивао ово сандуче.{S} Хаџи-Зосим метну прс |
буде син, начинићу ти, Мацо, либаде од кадифе?</p> <p>— А ако буде кћи?</p> <p>— Бацићу је у т |
од срамоте, али ниједна мисао није била кадра ни толико, да се за који часак у његовој глави ск |
ј дежмекасти папуџија, она то није била кадра ни за живу главу рећи пред кир-Ламбром, чију је в |
од тога цео живот зависи.</p> <p>— Ето, каже:{S} Да се врати, ама тако, да се пољубиш са кир-Ла |
и ти сам могао; али она ни да чује!{S} Каже:{S} Гаџу циганина узеће, али теби ни за живу главу |
еће, али теби ни за живу главу неће!{S} Каже — и овде тетка-Маца поче раздрешивати шамију под б |
е Диши, када је за ту новост дознао.{S} Каже се: суд; ама кој држи тај суд?{S} Има ги који не с |
учини, да је зет казао све што треба да каже један строги газда своме калфици.{S} Јанићије сним |
ицала, па се већ потпуно збунио, шта да каже и како да оправда своју наглост.</p> <p>А осем тог |
фине.</p> <p>— Ама зар тако? — хтеде да каже, али му се вилице тако стегоше, те он само нетреми |
тако... ја ћу... узмучи се Јанићије да каже шта ће; али навала осећаја тако је нагло јурила у |
терије ће изгубите и цела чаршија ће да каже: јазук на мајстор-Диса! — А како смо вас волели, к |
изразом очију, као кад би неко хтео да каже:{S} Хтеле би ви да ми језик извучете, ама ја нећу. |
, пипа се по појасу и све хоће нешто да каже своме шегрту, али, кад расклопи уста, грло му се с |
?{S} Ја не смем друкчије, већ како нана каже; а он је слуга, нема нигде ништа!{S} Ох, Боже, сам |
аш, бојим се; а она зна све.{S} Ако она каже...</p> <p>— Па како да питам... срам ме је...</p> |
p>— А знам ли га ја који је? — Јанићије каже:{S} Ламбре, а ја нити сам га видела, ни дреје позн |
шао у Јерусалим по децу!“</p> <p>Али не каже се у заман: где има много среће, несрећа дође.{S} |
поклецавати од ужаса.</p> <p>— А ко не каже, питај!{S} Ето, њој каза Канче, а мени цео комшилу |
том, да сада говорим, па сутра да ми се каже како сам казала и оно што није? — одговори тетка М |
Лепосава.</p> <p>— Знаш и сама како се каже: пут за морем а смрт за вратом.{S} Бог ће дати, па |
ла да сам пезевенк-баша!{S} Зашто да ми каже тако?</p> <p>Кир-Диши се смрачи, кад чу како му ше |
} Кад чучнух, да захитим воду, а она ми каже: „Је ли бре, Јанићије, кад те је мајстор Диша пого |
питам: „Што нас остави, бре?“ а она ми каже: „Он ме је овамо отерао!“</p> <pb n="217" /> <p>Те |
ри ма шта, да је нападне речима, да јој каже како је превртљива; али све то запе у грлу, које м |
врати газдарици цванцик у руке и да јој каже, да ће све одати мајстору, јер због ње неће да губ |
а.</p> <p>Али кад год је покушао да јој каже, увек га је неко предосећање задржавало.{S} Једног |
р никада и не добио деце.{S} Али: човек каже, а Бог располаже.{S} Диша се спремао за повратак; |
народ да јој приступе руци, а он да им каже: „Да је сви листом поштујете, као да ми је рођена |
— Па где је, што не долази?</p> <p>— Он каже: да неће!</p> <p>Маца и Диша згледаше се зачуђено. |
по псешки.{S} Ја сам му зборила, ама он каже:{S} Дервишин је погана вера, а од поган закон не и |
одмахну руком:</p> <p>— Дете!{S} Право каже нана: дете! — прошапута и заставши на собњем прагу |
лом боцнула.</p> <p>— Ко каже то?{S} Ко каже, ана-сана.... викну раздражен и поче поклецавати о |
као да га је иглом боцнула.</p> <p>— Ко каже то?{S} Ко каже, ана-сана.... викну раздражен и поч |
е смем...</p> <p>— Ја нећу да мени нико каже, како сам твој пезевенк-баша.</p> <p>— Леле, зајец |
своје темељито тело.</p> <p>— Ама, свет каже; комшије на кира-Анастасију казују; хајде на чарши |
па што да идеш од нас?{S} Нана и синоћ каже Диши: „Честит је момак, Јанићије; он ће ти кућу и |
ктива, али какве би користи било, да му каже то?</p> <p>— Толики пут чиним због тебе: хоћу да б |
на тренутно збуни, не знајући шта да му каже.</p> <p>— Чујеш, Јанићије, немој тако!{S} Не иди о |
ркне до кир-Ламбринога дућана, те да му каже да јој одмах дође.</p> <p>Кир-Ламбре није чекао да |
а је ћутала, па, ако је имала што да му каже, то је говорила мајци, а он јој је преко мајке одг |
м, у коју је хаџи-Диша улетео.</p> <p>— Кажем ти, ко је макар једаред хаџију ујео, то му је ску |
дрине блесну из влажних очију.</p> <p>— Кажем ти, нисам!</p> <p>— Хоћеш да ми даш?...</p> <p>— |
ко изви из њенога загрљаја.</p> <p>— Да кажем где су.. ама тако, ако обећаш нешто.{S} Ако нећеш |
идео и тетка-Маци испричао.</p> <p>— Да кажем, не ваља!{S} Обећао сам да ћутим.{S} А да варам г |
ој се самој нуди!</p> <p>— Па... шта да кажем — уситнио Диша — Ви сте ми све: — отац и браћа... |
си ли казао нани?</p> <p>— Зашто њој да кажем?</p> <p>— Па, знаш, бојим се; а она зна све.{S} А |
<p>— Шта ће ти? —</p> <p>— Зини, да ти кажем! — одговори Лепосава, па како је дошла ближе Јани |
нцарска, док те нисам клепнуо, па да ти кажем ко ти је појео паре!</p> <p>— Кога ви, бре, да кл |
леђима гледале.</p> <p>— Еле, сад да ти кажем какав сам ја и шта тражим од домаћице! — рече Диш |
те не види влас, а ја ћу се врнем да ти кажем несто.</p> <p>— Шта имаш да ми кажеш, кажи ми овд |
и шамар за врат!{S} А ја сам хтео да ти кажем како ју је кир-Ламбре онда за мутваком ухватио за |
о — зашто си ћутао?</p> <p>— Како да ти кажем, кад си ме одмах појурио да тучеш?!{S} Зар ми о с |
из радње.</p> <p>— Море, не могу да ти кажем све како се <pb n="83" /> беше осилио, чим ти оде |
а њихово место.</p> <p>— Да ли да и њој кажем?{S} Може бити она ће пристати; она није што и Ана |
а их таква судбина снађе!{S} Доста, ако кажем, да је он био налик ономе сиромаху, који је седео |
свет говорио да то не чини?{S} А да му кажем, па да ме, као у сватовима, опет одалами, то баш |
не?</p> <p>— Врати дреје...{S} Ја ћу му кажем да никад више не долази... хоћу да се кајем... у |
с прага — носи ово код тетка-Маце и да кажеш: поздравио мајстор и шаље ово! — Јеси ли разумео? |
: „Добро је, шућур Богу!“ — а полако да кажеш: „Со ти у очи, а болест у ложичице“, и три пута д |
ти је? — брани се Лепосава. — Та и сама кажеш да ме мајстор Диша не проси.</p> <p>— Не проси, д |
у са туђим човеком у соби.</p> <p>— Шта кажеш? — подвикну Анастасија.</p> <p>— Кучко! — дрекну |
ица саопшти шта се десило.</p> <p>— Шта кажеш? — зграну се хаџија. — А где ти је памет, да је с |
p>— Да ти дам пет стотина?</p> <p>— Шта кажеш?</p> <p>— Четири стотине педесет! — одговори Диша |
> <p>— Ама за кога?{S} Ето то, то да ми кажеш.{S} То сам хтео да питам.</p> <p>Тетка Маца одшкр |
ти кажем несто.</p> <p>— Шта имаш да ми кажеш, кажи ми овде.</p> <p>Кира-Мана се обазре на све |
себе — Тако!{S} Па деде сада да и мени кажеш оно, што си мајци казала! — Хоћеш ли?</p> <p>Лепо |
тујеш за цео еснаф, па ето, како год ти кажеш, онако нека буде!</p> <p>— Дајеш ми је? — запита |
ти честит и да онако мора бити, како ти кажеш.{S} Нека ти је са срећом; бар сад знаш, да ћеш им |
ахо; него кад те тако запита, ти да јој кажеш: „Добро је, шућур Богу!“ — а полако да кажеш: „Со |
— Да поздравиш кира-Ману и да јој овако кажеш:{S} Много те поздравља кира-Анастасија и поручила |
н се наже, да боље чује.</p> <p>— Да му кажеш...{S} Диши... јер ја ћу...</p> <p>Она се очевидно |
м несто.</p> <p>— Шта имаш да ми кажеш, кажи ми овде.</p> <p>Кира-Мана се обазре на све стране, |
се стидиш?{S} Одговори, кад те пита!{S} Кажи, знаш ли што ти је дао?</p> <p>Лепосава опет климн |
у очи Дишине.</p> <p>— Ама не тако, већ кажи, да ти чујем гласа.</p> <p>— Хоћу! — одговори Лепо |
дахну, клону главом на прса и савијеним кажипрстом обриса две вреле сузе које му низ лице кануш |
и би га мајстор чукао у главу савијеним кажипрстом, на коме је био дебео бакарни прстен са пуце |
иша бујица наврелих речи.</p> <p>— Ето, кажу....</p> <p>— За име света, тетка-Мацо, шта кажу? — |
њој каза Канче, а мени цео комшилук.{S} Кажу: остарела си, а ниси умела да очуваш девојче.</p> |
</p> <p>— За име света, тетка-Мацо, шта кажу? — викну мајстор Диша, који већ не мога издржати њ |
утешимо, куме?{S} Судбина, к’смет, сто кажу Турци.</p> <p>— А где је она? — упаде Диша у реч с |
мога себе, што му се језик везао, те не каза чега ради не може да иде Ламбри и кира-Мани, уђе ж |
> <p>— А ко не каже, питај!{S} Ето, њој каза Канче, а мени цео комшилук.{S} Кажу: остарела си, |
ашикује с комшијама!</p> <p>— А ко вам каза па то? — одговори Анастасија и утаче се у очи свом |
ажаваше онако узбуђенога Дишу.</p> <p>— Казала сам, боље него што би и ти сам могао; али она ни |
а му испоручи све што јој је Анастасија казала.</p> <p>А мајстор Диша опет претрнуо, па и сам к |
ицу и врату.</p> <p>— Зар ти није мајка казала?</p> <p>— Де, де, што се стидиш?{S} Одговори, ка |
ајстора час у Јанићија.</p> <p>— То она казала, то?! — викну Диша очајним гласом и ухвати се об |
, јер су осетиле, да им она не би ништа казала, баш и када би у истини што знала.</p> <p>Али то |
но лице.</p> <p>— Нађе ли је?{S} Шта је казала?</p> <p>— Нађох... код фудул-Стаменке, — рече Ма |
ма за главу.</p> <p>— А кира-Мана ми је казала да сам пезевенк-баша зато, што кир-Ламбре...</p> |
p> <p>— Зашто, море?</p> <p>— Јер ми је казала да сам пезевенк-баша!{S} Зашто да ми каже тако?< |
оме цванцику, што му га даде, и како је казала да је Диша псето и да није човек.</p> <p>Страшна |
увао од грдне срамоте, и као да му није казала, како ће му од сада бити не газдарица но права с |
ад је то урадила.{S} И није ми одмах ни казала, него тек јуче, кад је болови стигоше.</p> <p>Но |
сада да и мени кажеш оно, што си мајци казала! — Хоћеш ли?</p> <p>Лепосава опет климну главом; |
оворим, па сутра да ми се каже како сам казала и оно што није? — одговори тетка Маца лагано и р |
ања учини оно, што је Јанићију мало час казала.</p> <p>Сузе и преклињање њезино, ма да су донек |
за мутваком ухватио за образ, а она му казала: „Зашто, бре, да ме удаш за овај тулум?“</p> <p> |
рамену и, кад су у вече сели за совру, казао пред Лепосавом и Мацом: „Још две године да ме ова |
те пустити, да заноћиш?</p> <p>— Неће; казао да сутра дођем по своје ствари, па да идем куд зн |
/p> <p>— Ватру запрети, удовицу удај! — казао је кир-Дума; а та је реч, као крилата, пролетела |
се не насмеја чак ни онда, када јој је казао, како треба да се њих двоје о младини у башти пој |
да јој врати дреје.{S} Јанићије им није казао чије су дреје; али лепо су чули како је плакала и |
ш ли? — запита Диша.</p> <p>— А јеси ли казао нани?</p> <p>— Зашто њој да кажем?</p> <p>— Па, з |
погледала у Јанићија; а кад јој је овај казао, да јој то мајстор Диша враћа и да више неће да з |
умњу противу Дише, који је ономад јавно казао да ће га из пушке убити.{S} Но четвртога дана доб |
рече Маца, кад јој се учини, да је зет казао све што треба да каже један строги газда своме ка |
ене?</p> <p>И Бог зна шта би још старац казао у својој срдњи, да се не умеша хаџи-Зосим.</p> <p |
ја је први пут била удата за кир-Бенџу, казаса из Главне Чаршије, који поживе с њоме три године |
фајде, то му је једини лек; морам му га казати.</p> <p>— А шта си снила?</p> <p>— Море, није да |
а и загледа и очекује, неће ли му газда казати, где и коме да га однесе.</p> <p>— Носи! — јекну |
не сазна за оно, што му Јанићије хтеде казати.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> <hi>2.< |
а чиним?{S} Овде ми више нема места.{S} Казаће тетка-Маци и мајстор ће ме отерати.</p> <p>И њем |
е, газда-Дишо, зашто ме тешко закле?{S} Казаћу ти, а ти ћеш, када јој опростиш, омрзнути на мен |
— За оно... за...</p> <p>— Е па сто не казете? — утаче се кир-Дума. — Ето, ја сам досао као ед |
вори.{S} И ко ће ми веровати, кад будем казивала, да се моје дете није од мене мицало?{S} Знаш |
то обећање дао и када му је предосећање казивало, да је долазак газда-Дишин ту на прагу, у њему |
он је врнуо прстен!</p> <p>Како је ово казивање било од свих осталих најоблије и најпотпуније, |
једнога сладострасника.{S} А кад једно казивање победи, оно као стрела пролети кроза свет.</p> |
а право њезиној кући, она се враћала из казначејства, свратила узгред у цркву, купила свећицу о |
но, када би се кренула, да из државног „казначејства“ прими десет цванцика пензије, њена танка |
њу љуто казни, али да му она, после те казне, опет остане у кући и да се искрено покаје за учи |
њу и постовима, помоћу којих је хтео да казни грешно тело, <pb n="186" /> склоно свакоме искуше |
е стању, био, да Ламбру уништи, њу љуто казни, али да му она, после те казне, опет остане у кућ |
/p> <p>Али, Лепосава место да осети ову казну, напротив, осећала се много пријатније; сада је б |
по овај свет, онда је истина; а кад се казује за вас, не је истина? — Тако ли је?</p> <p>— Ама |
је већ трећа ноћ, како ми се на сну то казује.</p> <p>Мајстор Диша, коме је већ једаред Лепоса |
.</p> <p>— Ама, што ме мучиш?{S} Што не казујеш? — завапи Диша тако молебно и скрушено, као чов |
се ради она радовала!{S} Жене никада не казују праве узроке свога расположења, те тако ни нама |
, свет каже; комшије на кира-Анастасију казују; хајде на чаршија, да чујите.</p> <p>И збиља, ма |
ља, сутра да си кренеш; до Дубравица на каик, а за тим кола ће да нађеш.</p> <p>И тако кира-Ана |
бре га испратио до обале, и тек када се каик одби низ воду и изгуби иза градских бедема, он се |
ла, докле се не изгуби за врбацима ниже Кајабурме.{S} Тек онда вратише се свих троје ћутке и за |
вао хаџи-Диша, већ се помаљао са стране Кајабурме.{S} Нестрпељив, да што пре изађе на обалу, по |
десити и у коме часу. — Да речем, да се кајао, што је обећао Анастасији да ће ћутати, то за цел |
је више у те мисли западао, све се више кајао, што <pb n="78" /> је попустио пред њезиним сузам |
/> Хоће ли плакати за њим и да ли ће се кајати, кад сазна шта му је све учинила?</p> <p>Дуго је |
ти му, зете, још је дете!{S} Ето, он се каје, — утаче се Маца великодушно.</p> <p>— Гледај само |
мо увек према грешнику, када се искрено каје.{S} Али сад, када је већ то обећање дао и када му |
м да никад више не долази... хоћу да се кајем... у цркву ћу да идем, велику воштаницу да палим |
пропраћан је обично на свечан начин.{S} Кајик, у коме је путовао хаџи-Диша, већ се помаљао са с |
сећање, које је неосетно обујимаше, чим кајик ишчезну за оне аде и изгуби се испред очију.{S} Н |
ва и радознало поче да прелеће очима по кајику, који се све више ближио.</p> <p>— Ено, онај там |
вршио један посао, па почео да отпасује кајиш с колена, кад у дућан завири Лепосава тетка-Мацин |
трбушке насред дућана. — У том јој се и кајиш измаче из руку, те кад виде како Јанићије скочи љ |
је дошла ближе Јанићију, ухвати крај од кајиша, који му је још био скопчан око колена, и поче г |
из дућана.</p> <p>Јанићије Бик притегао кајишем о колено једну јеменију и прошива ђонове, а исп |
ст обасјаваше његово суморно лице и ону кајсију, тамо, што је густим гранама тицала један мален |
е није свидело.</p> <p>— Мука га изела, какав је постао! — рече једаред љутито Лепосава, причај |
репти од изненадне клонулости и страха, какав ли то он изгледа у очима људи.{S} Јер, њему се чи |
а, седећи на чардаку стаде ослушкивати, какав ће разговор бити.</p> <p>Али наместо разговора Ма |
учићева Анула неће да има такав фистан, какав ћу ја теби да купим.</p> <p>Тако је редовно обећа |
а, зар оно? — зачуди се Лепосава. — Их, какав је!{S} Што је пустио оно чудо од браде?</p> <p>— |
није.</p> <p>— Море, ти си болестан.{S} Какав то изгледаш, као да су те гује пиле.</p> <p>Јанић |
<p>— Кој други него младожења!</p> <p>— Какав младожења?{S} Ич си не знајем за тај лаф (разгово |
ш?{S} Ено онај, у дугој бради.</p> <p>— Какав мајстор Диша, оно је свети Спиридон! — шапну Јани |
кум?</p> <p>— Не може, род су.</p> <p>— Какав род?</p> <p>— Онако....</p> <p>— А бре, чапкуне, |
одговори, запитао хаџи-Зосима:</p> <p>— Какав је то погани милет, што не верује више у Бога и п |
е за овим загонетним стиховима прикрива какав злочин; а то би била клевета на једног честитог г |
да му покаже, како он неће да зна ни за какав род.</p> <p>Сад му је тај стриц умро, па како ниј |
у таквим приликама, било случај или ма какав спољашни утицај узме неодлучнога за руку и силом |
Свет је толико нагртао њему, да им даде какав запис или амајлију која чува од урока или какве м |
ислити, како ће се у чаршији окренути и какав ће у очима света изгледати, кад ствар пукне по Бе |
о од куда ли ће тек искрснути мајстор и какав ће изгледати у лицу.</p> <p>— Ако је одала, онда |
а на поклон по које шећерлеме или други какав слаткиш.</p> <p>А тетка Маца, поред свога видарск |
ило пријатно, да се у њеној кући догоди какав шкандал, <pb n="105" /> те, пре него ли што је Ла |
ога брата, који жељно ишчекује, неће ли какав изненадни гост од куда бахнути, тек да он не буде |
гледале.</p> <p>— Еле, сад да ти кажем какав сам ја и шта тражим од домаћице! — рече Диша и по |
Маца великодушно.</p> <p>— Гледај само какав изгледа!{S} Одмах да си отишао берберину, да те и |
запремина у соби захватала.{S} - Једино какав непредвиђени случај, који не би зависио ни од Диш |
а дана очекивала је од свога мужа макар какав глас; али кир-Ламбре као да је у земљу пропао.{S} |
ом бори.</p> <p>— Да продам, а ко зна у какав ће народ доћи оваква светиња.{S} Можда си ти баш |
, море?</p> <p>— Кир-Ламбре, и да видиш какав!{S} Таман како је и заслужио. — Оставила га она о |
ајка, па ето, трпим; а ти, зар не видиш какав си стао?!</p> <p>— Зашто да умре?{S} Зашто је дад |
дило на то, да је мајстор Диша прилика, каква се лако не налази, и да једна честита и послушна |
нићијеве.{S} Ни педесет онакових звона, каква беху она што су ове године први пут после Косова |
на Дишу.</p> <p>— Шта?{S} 500 гроша?{S} Каква је то погана земља, <pb n="197" /> из које си дош |
ко замењиваху кћер; а то је, ипак, била каква таква утеха.</p> <p>Али Јанићије се сасвим измени |
газди све и каквога је пријатеља имао и каква му је жена.{S} И таман да се на таквој одлуци зад |
ез речи седео и само трљао чело тражећи каква таква излаза, кира-Анастасија, у хистеричну насту |
е Диша шалећи се. — А сад деде да видим каква су!</p> <p>— Немој, још мало; треба их окупати! — |
S} Је ли то правда, шта ли, кад је знао каква је она, па још да ми кумује, кумство га убило!</p |
па да постанете сретно човек; а ви, ето каква страмота на грцко образ метнусте!</p> <p>— Фала, |
е?{S} Зар онај гурбет мени дао паре?{S} Какве паре тражиш, бре?</p> <p>Думи поклецнуше колена, |
ри у мајсторову кућу.</p> <p>И да је ма какве жртве још захтео, испунила би кира-Анастасија.{S} |
руменило што се може видети на мишицама какве му драго лепотице, он би, зацело, узвикнуо од сил |
же ни помишљати и на такве ешеклуке, на какве жена старатељева обично помишља.</p> <p>Али како |
ивала смех по чаршији.</p> <p>И Бог зна какве га све мисли не спопадоше, те му не дадоше за дуг |
мшинице једва успеле, да је сачувају од какве му драго несреће.</p> <p>На срећу ову наглу жалос |
ознаника, са којима је до своје женидбе какве такве везе одржавао.</p> <p>И кира-Анастасија мог |
</p> <p>Маца не мога да остави зета без какве такве утехе.{S} Изишла је за њим и на све могућне |
е би најпријатнија ова перспектива, али какве би користи било, да му каже то?</p> <p>— Толики п |
пис или амајлију која чува од урока или какве му драго несреће, да је свети човек морао узети у |
њим чакширицама, ипак је почео налазити какве такве утехе.{S} Он је са тим чакширицама, т.ј. са |
ељно ишчекивао бар једнога сина.</p> <p>Какве су му мисли и намере долазиле и то све на један м |
да пожуриш; немој да оклеваш, јер знаш какви су српски судови — говорио је Ламбре Диши, када ј |
гу хвала што још за толико не остах, са каквим сам лоповима имао посла! — одговори Диша и уђе у |
па му дође необично тешко, кад помисли каквим ће га очима гледати и Ламбре и кира-Мана, кад их |
ну, да би му боље било да га је млатнуо каквим калупом, него ли што му рече: уђите.</p> <p>Кир- |
?</p> <p>Јанићију се свет обрте, кад чу каквим га именом назва.</p> <p>— Ко је пезевенк-баша?!< |
отвори очи и у потпуној наготи показа, какво се мишљење о њему по чаршији проноси.{S} Рано у ј |
p>— Чудо! — узвикну Маца.</p> <p>— Ама, какво чудо?{S} Што ћутиш?</p> <p>— Па троје их је! — ре |
</p> <p>— Копље!{S} Шта му то значи?{S} Какво је то копље?</p> <p>— А од куда ја знам, зете.{S} |
о га не роди грцко мајка!</p> <p>— Море какво: „мајстор“? <hi>кир</hi>-Диса, <hi>кир</hi>-Диса! |
а је избегавао, да од своје стране даде каквог му драго објашњења, избегавао је чак и прве комш |
али ни из авлије ни из куће ни гласа ни каквог му драго шума, осем онога шандуда, чије се густо |
та јој фали?{S} Него да сам је удала за каквога слепца?</p> <p>— Ама није он био прилика за њу; |
пе и угледне удовице.{S} Да је удаду за каквога Грка или Цинцарина, о томе није могло бити разг |
вом мајстор-Дишином.{S} Није то било од каквога страха, већ од оне изненадне промене, што је уг |
смејала, када би кир-Ламбре покаткад из каквога присенка искочио пред њу, да је преплаши.</p> < |
исприча своме <pb n="71" /> газди све и каквога је пријатеља имао и каква му је жена.{S} И тама |
амицу, по цео сат жагоре, расправљају о каквој домаћој или јавној новости, и са тешким срцем ди |
сију у оној јасној и милој светлости, у каквој му је трептала до пре неки дан, он опет није мог |
ћелија, собицу, чији зидови беху као у каквој трговини прекривени многобројним иконицама.</p> |
д шилом, кад му је мајстор показивао на каквом непотребном опсечку сахтијана како се ради, доби |
и по сахтијану са оштрим дикишом.{S} Са каквом ли је лакоћом руке опсецао мајстор свој посао, а |
ије никако могао да схвати ни одреди, у каквом управо <pb n="74" /> положају треба сад да се на |
а сад да се нађе према своме газди, а у каквоме према газдарици.</p> <p>А када би било бар кога |
чак у мутвак, да се <pb n="99" /> ма у каквоме послу нађе, ако би случајно он из собе изашао.< |
и што је наумио.</p> <p>Страшна одлука, какву може само утврдити бујна крв једног младог разоре |
а њезине очи вене, не би ли се уверила, какву му је неправду учинила.</p> <p>Премишљајући, упра |
те моја мајка, да одмах дођеш.</p> <p>— Какву послу имам ја сас твоја мајка?</p> <p>— Кира-Анас |
је имала лепо грло, па када би запевала какву му драго песму а другарице јој прихватиле, ретко |
а није ни успела, да покаже Јанићију ма какву тешку ствар за дизање, кад Јанићије зграби Лепоса |
е него што ће целивати, изјавити у себи какву жељу и часни ексер би му је одмах испунио.</p> <p |
епац ниједан! — Свет види, а он не види какву је сурунтију узео! — Оди ти овамо, тетка Маца ће |
се некуд далеко уклони, или кад би имао какву враџбину, те да се учини невидљивим, кад кроз чар |
ичка игра или: „последњи удовички бес“, како би се изразио њезин кум, кир-Дума, да је нешто од |
ледан човек.</p> <p>Оваква перспектива, како ју је кир-Дума живо <pb n="43" /> сликао пред очим |
поче да је саветује, како да се влада, како да води кућу и да ни на сокак без мајке не изиђе.< |
де и вратити у дућан; а гледај ти сада, како изокренула, као да је није сачувао од грдне срамот |
када се у своме дућану усами и погледа, како му удвостручена радња нагло цвета.</p> <p>— Зашто |
е лице у страну, да јој Диша не угледа, како јој у томе часу лице запламте.</p> <p>Била је у то |
и скрха врат.</p> <p>А кира-Анастасија, како је са осмејком на лицу заспала, тако јој је тај ос |
азила с доксата и, кад угледа Јанићија, како јој долази, стушти обрве, а из очију само што не с |
и од могућне напасти, поче да се вајка, како сада нема више онако снажних људи, као што их је б |
} Сирото дете!{S} Како те је уважавала, како ти се радовала, кад год би дошао, па сад одједаред |
грдне срамоте, и као да му није казала, како ће му од сада бити не газдарица но права сестра.</ |
прште у смеј.{S} Сигурно је замишљала, како би то изгледало, кад би она, у онаком положају, об |
едивши Јанићију, да му сваки час јавља, како је Лепосави, а он чим је испратио мајстора на улиц |
о је, како му је образ највећа светиља, како мрзи све што неваља, и за правду гине.</p> <p>— Љу |
пред Думом и Ламбром и њиховим женама, како јој ништа није познато, зашто јој вереник врати пр |
лготу, угледа мајстор Диша хаџи-Зосима, како се журно пење уз Голготу, и кад опази мајстор-Дишу |
и будна видела.{S} Ово је пуна година, како ја сваког празника носим у цркву тамњана и палим с |
н заштити <pb n="102" /> и нађе начина, како да се из овог неприличнога и несноснога положаја и |
еним Дишом; мучио се на стотину начина, како да се сачува од срамоте, али ниједна мисао није би |
овамо.{S} Он се повуче иза огњишта, па, како је осећао да му ноге малаксавају, седе на једну тр |
д куда ја овде? — помисли Јанићије, па, како му се грло сасушило од унутарње ватре, приђе једно |
, ако има што, по кући спреми и дотера, како би младожења све у реду затекао.</p> <p>О сунчеву |
пуницу, дао јој је пуну власт надзора, како над кућом тако и над домаћицом, а што се тиче Јани |
ра комшија, а на лицу му се јасно чита, како ни он не верује што мајстор Диша тврди.</p> <p>— И |
н гурбетин“, поменуше му по десет пута, како од њих бољих пријатеља нема, па му тек онда, после |
о издеветао за све, да се до века сећа, како је нечовечан био наспрам свога шегрта.{S} У потаји |
је живела Маца удовица, или тетка Маца, како су је по свем Београду звали.{S} Ова тетка Маца, н |
а што је најважније, шегрт му исприча, како је кира-Анастасија говорила о њему, да је био непо |
искам да по месечина спацирам по башча, како од мајку <pb n="123" /> родена, имам си овде побољ |
оре! — чуо је мало за тим мајстор Диша, како га Јанићије зове и дрмуса из све снаге; али он се |
а и врло скромнога изгледа.</p> <p>— Е, како да вас утешимо, куме?{S} Судбина, к’смет, сто кажу |
од прве младости своје градио планове, како да се ороди с Грцима, те кад он није био срећан, а |
аспитивати, а ћор-Ахмет му исприча све, како је у почетку поручио само једно „шише“ вина, па по |
дућан, да обиђе момке, колико да виде, како нису остали без икакве контроле, а од туда наврати |
Ламбре навуче антерију, тек онда виде, како би му боље било да го и бос протрчи кроз чаршију, |
ило?! — подвикну најзад Маца, кад виде, како она не може да се од суза поврати.</p> <p>— Ето, ш |
да ти помогнем! — проговори, кад виде, како се испиње на прсте, и пружи руку, да од ње узме са |
да чују што о Диши, а и да узгред виде, како се одржава кућа, кад домаћин није ту; комшинице и |
...</p> <p>— Ја нећу да мени нико каже, како сам твој пезевенк-баша.</p> <p>— Леле, зајеца Анас |
се на све начине трудио, да му покаже, како он неће да зна ни за какав род.</p> <p>Сад му је т |
ши што хтеде рећи.{S} Изненадило га је, како се за ово четири дана изменила.{S} Стала много зре |
прича и узрока; свака жена причала је, како је чула од друге, а уз то је, да би догађај био шт |
оцније тек, кад се освестио, причао је, како је, у ономе часу кад је Јанићије отрчао по воду, у |
жена, треба да испуњава.{S} Говорио је, како му је образ највећа светиља, како мрзи све што нев |
се и овај ударац и да у страху очекује, како ће се све свршити.</p> <p>Лепосава је тако безазле |
на тако далек пут, поче да је саветује, како да се влада, како да води кућу и да ни на сокак бе |
, кир-Диса, ваш кум и пријател.{S} Еле, како сте? — пита Дума, али никако не улази у собу, но, |
ји држећи руком за кваку.</p> <p>— Еле, како сте?{S} По пријателски посо дођосмо.</p> <p>— Уђит |
му чува, а он ће знати, кад буде време, како да га награди.</p> <p>Оволика хвала и задовољство, |
ча о мајстор-Дишиноме уважењу и о томе, како ће га еснаф од Нове Године да изабере за свога уст |
ако у чаршији нико не би сазнао о томе, како му је пријатељ образ укаљао, а он би био потпуно о |
главом.{S} Није никако могао да разуме, како тај момак тако брзо измени своју ведру нарав, и ма |
еман вазда, да се у згодном часу сагне, како би га прелетео калуп, ако би се газда Диша бацио з |
, кад на миндерлуку опазише своје жене, како весело разговарају са кира-Анастасијом, као да нис |
пријатним уживањем посматра из даљине, како се над гомилом људи љуљушка еснафски барјак са све |
он са Анастасијом претресао све начине, како да и себе и Анастасију сачува од неприлика, кир-Ди |
а био само један миндерлук, на коме се, како је кад требало, могло седети или лежати, у куту је |
азрогаченим погледом и чисто чудећи се, како то да му један шегрт одговара.</p> <p>— Шта велиш? |
ољно изразио своје незадовољство, рече, како је храни за банбадава, она плану и одговори: „Ко т |
ледала, а сад га мрзим како једно куче, како што христијанска душа мрзи на <pb n="94" /> Турчин |
како који дан више, Јанићију се чињаше, како га све већма потискује онај терет, што му се од см |
да их је однео некуда.{S} Па испричаше, како је долазила кира-Анастасија и у оној собици плакал |
у, добивала би у лицу неки тужан израз, како то у опште одговара удовичкоме стању.</p> <p>И тог |
трча руци, да је целује.</p> <p>— А ви, како сте?</p> <p>— Ето, ја и Јаникије чекамо те сваки д |
зауставила на оној Лепосавиној изјави, како га воли као рођена брата.{S} У овој улози, и ако м |
е исписана лисица са калпаком на глави, како чучи и предњим шапама држи кожу од неке друге лиси |
е се да је Диша причао Маци и Лепосави, како је Јанићије хтео да остави посао и како му он није |
овог несрећног младића што боље убеди, како је оно био братски пољубац и загрљај).{S} Ти си то |
од могао штедео, па сад одједаред види, како му се на све стране расипа.{S} Шта ће све то?{S} Ч |
Слушају му правдање, али лепо се види, како се испод бркова потајно смеше.</p> <p>— Буди Бог с |
и Дума и занија главом, као да се чуди, како и тих седам дана прођоше.</p> <p>— Сирома кир-Бенџ |
ики решпект. — Тако је он причао њојзи, како га је, сутра дан по прстену, нашла <pb n="45" /> ф |
во у другога газде започиње занат; али, како је у мутваку не затече, то му беше још и милије.{S |
се потпуно помирио са судбином.{S} Али, како који дан више, Јанићију се чињаше, како га све већ |
еман, да оде у полицију и да се пожали, како је нестало кир-Ламбре, а и да искаже своју сумњу п |
измаче и засмеја показујући кира-Мани, како је на ономе месту зарудела белега.</p> <p>— Аман, |
ла се на све начине да саму себе увери, како Јанићије није био толико луд да се обеси.</p> <p>Ј |
p> <p>И сад му хаџија поче приповедати, како је Спаситеља четрдесет дана искушавао ђаво на гори |
збиља, мајстор Диша и сам поче увиђати, како често ни труни истине нема у ономе што свет говори |
свега тога, што је и сам почео увиђати, како је пренаглио, кад је прстен вратио само зато, што |
да је сваки од црквара могао разумети, како хаџија цркву уважава.</p> <p>Овоме хаџији мајстор |
пред Јанићијем мајстор-Дишу и да прети, како ће му радњу да запали; а Јанићије тада размахну пе |
таче пољупцем врх светог ексера, осети, како га кроз цело тело проже топла струја и лако трепта |
ушитељ! — помисли хаџи-Диша, кад осети, како му у души лакну, завуче руку у недра, извуче једну |
, да си ти честит и да онако мора бити, како ти кажеш.{S} Нека ти је са срећом; бар сад знаш, д |
ло чути, те ни он није могао замислити, како ће се у чаршији окренути и какав ће у очима света |
побегао! — рече Маца, када јој саопшти, како му нема Јанићија од јутрос.</p> <p>Лепосава пребле |
ом свој грех блажио.{S} Но истину рећи, како је осећао пуно задовољство, што се једаред и он ос |
сава се зацени од смеха представљајући, како би то изгледало да се Диша оженио њезином мајком.< |
у, смеје се, зачикује га, пева по кући, како одавна није запевала.{S} Сутра дан испрати мужа до |
ојих се застидео, и исприча тетка Маци, како га је кир-Диша гонио да иде кира-Мани и зашто није |
а новога живота покаже својој вереници, како он никоме у својој кући не допушта, да што противу |
ћепенку.{S} Да му је сада онај цванцик, како би се слатко најео хлеба.</p> <p>Симиџија би му, м |
комшику која нема деце?</p> <p>— Имам, како да немам; па још три.</p> <p>— Е, једна му је наба |
.. знаш...</p> <p>— Па ето видиш и сам, како те волим, као да сам ти рођена сестра.{S} Жао ми б |
зато оженио, да свакога месеца слушам, како се та и та у комшилуку породила, а у мојој кући, н |
и поче се заклињати својим јединчетом, како је то лаж и ако се тако што из њезине куће изнесе, |
{S} На половини заклетве дође му на ум, како није ни поштено ни лепо то што сада ради; али у ис |
а све могуће начине он му је показивао, како са овом срамотом, што је нанесе кира-Анастасији, н |
ју.{S} Цео дан он је Јанићија упућивао, како да му радњу чува.</p> <p>— Одрастао си код мене, ј |
докле је хаџија са нестрпљењем гледао, како се споро примиче дан, без кога би му сав овај живо |
ад је Јанићије отрчао по воду, угледао, како у собу улете некаква црна крмача под фесом и кратк |
насмеја чак ни онда, када јој је казао, како треба да се њих двоје о младини у башти појаве.{S} |
та на овоме само.</p> <p>Да би доказао, како је у свему раскрстио са грчко-цинцарском партијом, |
ко ретки, да је хаџија тек сада осећао, како би то добро било, кад би чудотворна хамајлија учин |
е непоштењу.{S} Кир-Ламбре је испричао, како је мајстор Диша одмах по прстену покушао да остане |
в!“</l> </quote> <p>Јанићије је слушао, како се у даљини све више и више губе страсни тонови се |
лаву на груди, тешко предисао и слушао, како му срце на махове удара, да пробије груди.</p> <p> |
цима“ у мутваку час строго а час благо, како је кад затребало; а кад би опазила, да је ко од њи |
ао без ње, он је у пуној јасноћи видео, како му је без ње пусто и како је сав овај живот ништав |
вога обзира, да је старац одмах опазио, како ће боље бити, да што пре оде у свој Пожаревац и да |
о њој ће се свуда говорити таман онако, како се говори о фудул-Стаменки, ради које је, баш тих |
српски, али тако, да се очито опажало, како с тешком муком изговара поједине речи некадањег ма |
кле се, тога дана, међу Србима причало, како је Диши још јутрос нека жена дошанула нешто, те он |
се око њега дешава.{S} Осетио је само, како му се под ногама земља мигољи и за цело би пао, да |
а Дума, али никако не улази у собу, но, како је промолио главу и пружио једну ногу преко прага, |
ује за ненакнадним губитком.</p> <p>Но, како се у мајстор-Дишином дому извршило чудо, и како је |
поклањала.</p> <p>Осетио Ламбре одавно, како му жена вене а ствари ишчезавају, али још као не м |
ад је и самоме мајстор-Диши било чудно, како је могао тако лаковерно поверовати једној жени, ко |
ред собом, он је час брзо час успорено, како су га кад узавреле мисли распињале, тетурао ни сам |
анићије, на чијем се лицу видело јасно, како га је ова новост изненадила.{S} Лепосава се дубоко |
Ламбре, трговац са Зерека.</p> <p>А то, како се оженио први пут и како је са овом женом прошао, |
ори Јанићије — Газда на путу а ти, ето, како чиниш!</p> <p>Анастасија очевидно ништа није чула |
145" /> паметујеш за цео еснаф, па ето, како год ти кажеш, онако нека буде!</p> <p>— Дајеш ми ј |
рикован Спаситељ за крст.{S} Тај ексер, како се тврдило, још цар Константин и царица Јелена, ка |
етим местима, јер је ово већ трећи пут, како као побожни поклоник долази овамо и свима онима, к |
следње средство. — Неколико недеља већ, како је дошао из Меке неки постарији дервиш и настанио |
премишљао.{S} У мислима је гледао већ, како га носе на гробље, а Лепосава нариче, буса се у гр |
рве ти је жене. — Ово је већ трећа ноћ, како ми се на сну то казује.</p> <p>Мајстор Диша, коме |
{S} Зар да својим очима гледа Лепосаву, како се опрема за његова мајстора?{S} То никако!{S} И о |
ан мах и обрадова, кад угледа Лепосаву, како под једним дебелим орахом близу мутвака поставља с |
доћи.</p> <p>У мутваку затече Лепосаву, како намешта по полици санове и каленице.{S} Испела се |
репастила се, кад угледа ћерку на поду, како се у тешкоме болу савија.</p> <p>И то унесе забуну |
ким презрењем гледала на јучерању рају, како сада тежи не само да се ослободи свега што је подс |
ће, да обиђе и извести кира-Анастасију, како јој је супруг већ отпутовао.</p> <p>Јанићија Бика, |
, и свакога дана посматрао испод очију, како се ово вижљаво девојче све више развија у једру и |
их то нема, кад а у томе угледа хаџију, како журно иде.{S} Још из далека опазила је, да је хаџи |
чину кућу и затекао је баш на капиџику, како се са неким човеком прашта, — у грчкој чаршији и ћ |
окрако, те је личио на хаждајину жаоку, како је молују.{S} Тај двокраки врх био је покапан рђом |
грабио је, да што раније дође на чесму, како би што дуже на <pb n="37" /> њој остао.{S} Али ово |
а замерити.{S} Чим је видио кир-Ламбру, како се упутио кући његовог мајстора, послао је шегрта |
ији, описивала све појединости које су, како је ко држао страну коме, бацале у тамну сенку час |
авно у дућану испљујеш и покажеш свету, како је неваљалство своме пријатељу учинио.</p> <p>Но и |
S} А када им Диша исказа своју несрећу, како му је кеса украдена, они, да не би сумња на њих па |
о ћеретање, па кад опази Лепосаву и чу, како се са осталима смеје, очи му се закрвавише а песни |
тулум, једно говеђе шкембе!{S} Ох, ох, како сам уморна!{S} Лепосава, дете, донеси један ратлок |
ча у собу, да на капиџик удари катанац, како не би нико могао с поља ући, па да лично окуша код |
</p> <p>— А што да се стидиш?{S} Видиш, како се не стиде ове Божје тичице!{S} И зар нисам ради |
о јој је дете на глас изнео.{S} Па још, како му момак објасни, тетка-Маца је била врло љутита и |
ше тешко опоменути се и свега осталога: како је онако растужен пошао кући, али, када је дошао д |
јлију.</p> <p>Сад им редом исприча све: како је у Витавари био код пустињака, који чува свети ч |
а ће газда-Диша и без њега сазнати све: како је кира-Анастасија погазила образ свога мужа, а он |
S} Али једно га је, у овај пар, мучило; како да помене кира-Анастасији, шта све треба да уради, |
ећу, па је оставити!{S} Сирото дете!{S} Како те је уважавала, како ти се радовала, кад год би д |
естито време!{S} Стари честити људи!{S} Како нам и ваши, давно запуштени гробови изгледају таја |
е.</p> <p>— Стиже ли? — Добро досли!{S} Како сте путовали!</p> <p>— Боље вас нашао!{S} Добро, ф |
и пригнечила га.{S} Дисање му заста.{S} Како је шакама за собом напипао седиште, тако се скљока |
фри.{S} Јанићије се ослободи и седе.{S} Како је пуцало за ушима и како је жељно јео деран, то н |
ном домазлуку не би га више познали.{S} Како је у почетку покушавао, да и у кући заведе што већ |
је своме присноме пријатељу учинио.{S} Како ли ће само пролазити кроз оне густе редове разапет |
<p>— Она, која те прво данас запита:{S} Како ти је детету?</p> <pb n="52" /> <p>— Леле, што ћу |
си опалио ћушку?</p> <p>— Због тога?{S} Како: због тога? — пита Диша гласом клонулим, из кога с |
и са мајстором.</p> <p>— Шта је, бре? — Како си ми образ чувао?</p> <p>Јанићију се одреши језик |
икако не може бити. „Не смо ми — вели — како српско удовица.{S} У нас се знаје за ред, а ни аде |
него ли да пита.</p> <pb n="13" /> <p>— Како, џанум?{S} Наша кост, наше месо!{S} Кој па да се б |
Ко ће да те убије?{S} Ја нећу!</p> <p>— Како да нећеш?{S} Шта сам ти урадила, да онако учиниш?{ |
а; зар у ове године и овако...</p> <p>— Како велите?...</p> <pb n="42" /> <p>— Ето, овако... — |
огледом, што се упиљио у њега.</p> <p>— Како: шта? — Ми на вас као на едног честитог мајстора с |
врата и промоли главу на поље.</p> <p>— Како је?</p> <p>— Сад ће! — одговори ова и насмеја се, |
м, да ме посаветује и помогне.</p> <p>— Како никога немате?{S} А ми који смо?{S} Ти, не ли си н |
поскочи, да је на ново загрли.</p> <p>— Како да ти се осветим?</p> <p>— Па, ето, удари ме у леђ |
ма, ти си јој ћерка; питај ти.</p> <p>— Како ћу, кад се срамим?</p> <p>— Како год те Бог учи.{S |
се Диша оженио њезином мајком.</p> <p>— Како бре, седепсузу; ја сам стара!</p> <p>— А он ти је |
се догоди све, и зло и добро.</p> <p>— Како: зло? — запита хаџија очевидно преплашен од забрин |
ечна брзица ваља врбову кладу.</p> <p>— Како Бог хоће, тако нека буде! — уздахну Диша и оде тет |
еким страхом погледа у Ламбру.</p> <p>— Како то?.</p> <p>— Може бити он је нешто посумњао, па њ |
Може ли да се поквари свадба?</p> <p>— Како да се поквари, чапкуне, бре?</p> <p>— Па тако, пре |
к’смет, зашто па мене питате?</p> <p>— Како, зашто, Ламбро бре?{S} Не ли си ти прво комшија на |
> <p>— Како ћу, кад се срамим?</p> <p>— Како год те Бог учи.{S} Ја хоћу дете; а ти ако нећеш да |
то је сазнао — зашто си ћутао?</p> <p>— Како да ти кажем, кад си ме одмах појурио да тучеш?!{S} |
} А ти, што ми се не наплатиш?</p> <p>— Како ћу? — запита Лепосава и тако ђаволасто <pb n="128" |
партијом, потражио је и развод брака, а како је ствар била очигледна, суд му је и то досудио.{S |
Необично расположени седоше оба кума, а како су већ били од својих жена предусретнути као првод |
> <p>Није се имало куда; ићи се мора, а како ће се све ово свршити о томе није ни мислио.{S} А |
, кад је чуо да му се синовац оженио, а како је био самохран, одлучи, да се досели у Београд, т |
ца, уграби њиховим удавачама прилику, а како није било другога начина да мајстор-Дишу изведу на |
ако крње.{S} Хоће да те виде ожењена; а како ти не избијаш из те куће, а тамо девојче добро, та |
етимичну идеју он само одмахну шаком; а како, поред свега мозгања, не нађе ни један згоднији из |
е сада постао највећи враг Грцима.{S} А како на улици не беше никога, не оста му друге него да |
сусрету с киме, то му је било све.{S} А како му је било код куће, где се врло рано затварао?{S} |
удаје, што јој упропасти младост.{S} А како је он без речи седео и само трљао чело тражећи как |
ће да каже: јазук на мајстор-Диса! — А како смо вас волели, као да сте из сама Елада, као да н |
Диша. — Ово ће бити онај сан Мацин. — А како се ради с њим? — упита гласно.</p> <p>— Сашије се |
окачета, да пресретне мајку.</p> <p>— А како би било да пођем и сам, да је потражим! — помисли |
лећем брачнога живота надноси.</p> <p>А како који дан, кир-Диша је све жудније погледао у насме |
којима ће се безбрижно газити.</p> <p>А како ли овде сетно мирише Мајкина Душица!</p> <p> <hi>1 |
ане, па их прислонила уз чардак и ужива како сунчани зраци одблескују о калаисано посуђе, чисто |
ко и за нас.</p> <p>Разложише му понова како нема смисла да седи тако сам, као „еден гурбетин“, |
е грчкој певници било милина слушати га како извија.</p> <p>Побожан <hi>као</hi> Грк, љубак и р |
у Бику, да на свакоме ћепенку приповеда како је кир-Ламбре преседео цео дан без ћурчета и антер |
стасија и пљесну се рукама, када угледа како јој супруг стоји <pb n="90" /> стегнутих песница, |
је дохвати, трже као опарен, кад угледа како и нож и очи кира-Анастасијине севнуше оштрим сјаје |
али и зачуђен, <pb n="73" /> кад угледа како кира-Анастасија радосно и без икакве стрепње дочек |
ићије и утрча у собу.{S} Али кад угледа како је мајстор блед и модар, он се зачуђено заблену.</ |
е.{S} Пред ћор-Ахметовом кафаном угледа како из једнога фењера чкиљи слаби пламичак лојанице, и |
од благослови породом, па да видиш онда како ће те твој Диша хранити.{S} Море, ни Господар Вучи |
анашњи свет, из далека му наговештавала како му није била прилика да се жени удовицом па још је |
брзо устаде, да јој мајка не би гледала како седи поред Дише.</p> <p>— Разговарасмо мало... одг |
ојој авлији ове две куме.{S} Није знала како да се понаша: да ли да им прими Бога или да утекне |
мучиле, а којима не мога одолети.{S} Ма како се трудио, да избије из главе сваку помисао на оно |
е.{S} Догодило се ма шта, свршило се ма како, она треба или да умре, или да буде његова.{S} Прв |
кир-Думо, на љубави и муштеријама, ама како да се оженим удовицом, која у поноћ стоји на капиџ |
пет ока измирне, па доста!</p> <p>— Ама како ћу, кад сам се за толико заветовао?</p> <p>— Бог х |
е састанем сас мога кир-Ламбре, па сама како една зенско глава не могу да идем.</p> <p>— Била т |
одговара Лепосава.</p> <p>— Знаш и сама како се каже: пут за морем а смрт за вратом.{S} Бог ће |
предузме.{S} Он је већ гледао у мислима како његов кир-Ламбре лежи иа улици, а антерија му се т |
на каквом непотребном опсечку сахтијана како се ради, добивао је шамаре за врат или би га мајст |
ђује гостима, као да је и њему, Бог зна како, мило, што му је шегрт врата пробио.</p> <pb n="47 |
самој кући мајсторовој није се Бог зна како осећао недостатак домаћинов.{S} Један део домаћино |
га, да на њезин позив не оде.{S} Ко зна како ће <pb n="141" /> га дочекати и шта ће му све рећи |
и, да ти кажем! — одговори Лепосава, па како је дошла ближе Јанићију, ухвати крај од кајиша, ко |
здравје и весеље да дочекате дечица, па како пилињи око кокошка да пијучу у кућа.</p> <p>Обе ку |
и гости из куће удалише.</p> <p>— Е, па како би; нађе ли? — запита Маца, кад вечераше.</p> <p>— |
е јој је био још једино њено уздање, па како је он и био прави узрок њезиној завади с мужем, то |
зинуо на овакав дочек; избечио очи, па како је обема рукама пружио сахан, да јој га да, тако ј |
од.</p> <p>Сад му је тај стриц умро, па како није оставио никаквог завештања, ни ближих сродник |
зна све.{S} Ако она каже...</p> <p>— Па како да питам... срам ме је...</p> <p>— И мене — додаде |
Диша.</p> <p>— Очију ми, тако.{S} И па како је погано пцовао!</p> <p>— Пеки!{S} Сутра ћу се на |
м руке опсецао мајстор свој посао, а са како тешком руком оштри дикиш калфин засецаше дубоко ис |
е и испод очију посматрао бившег шегрта како се наокришке ближи.</p> <p>Јанићије стаде у близин |
ио десна рука.</p> <p>Нарочито сада, од како је Лепосава умрла и оставила му на врату троје дец |
опште био је збуњен и сав утучен.{S} Од како је вратио прстен, тек од онда осетио је, колико му |
е углу сусрете са кира-Маном.</p> <p>Од како је Ламбре отишао, кира-Мана се још више издужила.{ |
што.{S} Ако нећеш — онда..</p> <p>— Све како ти хоћеш, све ћу да урадим.{S} И калфа ћеш да бидн |
ајстор-Дишинога, те од њега сазнаде све како је на вечери било, а што је најважније, шегрт му и |
</p> <p>— Море, не могу да ти кажем све како се <pb n="83" /> беше осилио, чим ти оде!{S} Неће |
е?! — промуца Анастасија, па, када виде како Јанићије упорно ћути, она покри лице рукама и удар |
море? — викну Лепосава весело, кад виде како јој се мати болећиво опходи наспрам Јанићија, и по |
тора.{S} Па и њему дошло мило, кад виде како му газда певуши једну грчку песмицу и како се час |
се и кајиш измаче из руку, те кад виде како Јанићије скочи љутито, наже из дућана и кад подобр |
</p> <p>Лепосава га спази, али кад виде како снуждено стоји и не миче се, она остави судове и д |
а да, на крају крајева, увек онако буде како се то њој свиди, сад чисто није могла да позна сво |
да сада говорим, па сутра да ми се каже како сам казала и оно што није? — одговори тетка Маца л |
шта, да је нападне речима, да јој каже како је превртљива; али све то запе у грлу, које му се |
<pb n="44" /> онога и пари.{S} Жена је како едно слушкиња на свој човек, а ти си њен господар. |
да му требаше повише времена, докле је како тако умири.</p> <p>— Од суза нема лек, џанум; него |
ас се знаје за ред, а ни адет нам не је како у вас.{S} Него кад ми бидете муж, онда — друго је“ |
д притиском безбројних мисли, осећао је како га памет издаје, у глави му је било мутно и тупо, |
док је говорио ону заклетву, осећао је како га нешто у грлу гуши; а када је завршио оно: „тако |
тању да га извида.{S} Дан ноћ осећао је како му је све празно и несносно; дан ноћ чезнуо је за |
ме се, сасвим у другој форми.{S} Чуо је како је кир-Дума стао да псује пред Јанићијем мајстор-Д |
ијске, који беху занемели, кад угледаше како им је сплетка краткога века била.</p> <milestone u |
а и о ономе цванцику, што му га даде, и како је казала да је Диша псето и да није човек.</p> <p |
че, док си читав! — узвикну Јанићије, и како му прекипе, отисну од себе Думу тако силно, да ова |
у мајстор-Дишином дому извршило чудо, и како је он постао оцем три синчића, који му, у један ис |
оно, што се по грчкој махали причало, и како се сав свет на чесми смејао и дирао га за оно.{S} |
сечина кроз бакчу спацира сас мен!{S} И како да спацирамо? — рече кира-Анастасија и од једном п |
о свршити о томе није ни мислио.{S} А и како би могао размишљавати, кад су га све ове сплетке и |
м ја којим очима гледаш ти у Јанићија и како ти побелеше, бленући у капиџик, кад ће да га отвор |
ди и седе.{S} Како је пуцало за ушима и како је жељно јео деран, то нека оцене они који су у жи |
pb n="193" /> историја светога ексера и како се оно чудо догодило.{S} Та уверења богоугодник по |
p>Кад се сутра дан пробуди и виде где и како лежи, скочио је и још мамуран поче збуњено размишљ |
па се већ потпуно збунио, шта да каже и како да оправда своју наглост.</p> <p>А осем тога, ова |
но, што је све претрпео од Анастасије и како га је исмејала.{S} Он тури записе на њихово место. |
ње више нема!{S} Ноге му се подсекоше и како је био наслоњен леђима уза зид авлијски, сроза се |
олико је несрећан, колико је самохран и како нема никога свога, који би га срдачно прихватио и |
како је Јанићије хтео да остави посао и како му он није дао.{S} Кад је сутра дан Јанићије однео |
ча газда-Диши потанко све шта је било и како га је кира-Анастасија после митила; па чак не забо |
асноћи видео, како му је без ње пусто и како је сав овај живот ништаван и празан.</p> <p>— Ух, |
</p> <p>А то, како се оженио први пут и како је са овом женом прошао, треба да се зна, јер стој |
е пустио да ја кувам и месим што хоћу и како умем.{S} Данас, сутра, кад ти жена оде у буџак, па |
о му газда певуши једну грчку песмицу и како се час по час осмешкује.{S} А чим мајстор Диша одм |
ене запиташ.{S} Гледам само шта чиниш и како мучиш ону јадницу, и она толико исто пати, што нем |
— Бог види колико сам страдао; Бог види како су ме сви они варали и поштење ми убијали, па, ако |
цу; па, бојећи се да му жена не продужи како је започела, дохвати маказе и својом руком одсече |
му, из неке мрачне дубине, говори; Пази како ћеш, ти ниси више дете!</p> <p>У таквоме несносном |
Ето, видите? — продужи Дума, кад опази како се мајстор Диша сплео. — Кој вас највише помаже не |
</p> <p>— Аман! — зајеца она, кад опази како Јанићије гледа у страну и избегава да се сусретне |
вамо!? — дрекну мајстор Диша, кад опази како девојче извирује; девојчица залупи вратима и певуш |
ед тобом?! — узвикну мајстор, кад опази како му шегрт још стоји и не помиче се, да прихвати пут |
ислиш ти нико не зна!?</p> <p>Кад опази како мајстор Диша нерешљив и збуњен стоји и не зна шта |
рију оне песме:</p> <quote> <l>„Знаш ли како се зове она ватра,</l> <l>Што душу сажиже а срце с |
о их је за кир-Бенџом проливала.{S} Али како ли би тек сада било, сада, када је прошао трогодиш |
старатељева обично помишља.</p> <p>Али како му драго, тек све ово ускорило је, да се овај разг |
говедом разуме мајстор Диша.</p> <p>Али како се тек изненадио, кад му оба кума, после треће кав |
н, да ствар што боље изведе.</p> <p>Али како је Анастасијина порука била то исто што и заповест |
о је још за месец дана дуже.</p> <p>Али како није могао са да пријатељем путује, он му је при п |
шко, што се све тако десило.</p> <p>Али како није никуд излазио и сваки разговор о томе избегав |
помисли и поче напрезати ум, да замисли како се %Јинићије није обесио.</p> <p>— Сиромах!{S} И з |
чанке пуне јела, и застиде, кад помисли како ће и шта ће рећи тетка-Маци, те да га задржи на ве |
е казао чије су дреје; али лепо су чули како је плакала и молила га и рекла му да ће му бити се |
рани у махали од својих сународника, ни како да изведе ствар, те да се брука заглади.</p> <p>Ма |
<p>Ма да није знао ни где је Галац, ни како се до њега може доћи, па ни то, с чим ће доћи дотл |
ао себи беду на врат, па сада не зна ни како да се брани у махали од својих сународника, ни как |
{S} Такву су капу носили махом варошани како по Србији тако и по Румунији и Грчкој.{S} Капа је |
утваку.</p> <p>— Е, мој зете, слушао си како се говори: „добра храна, добар пород!“ Зар би твој |
еобрате у „братинску“ љубав, могу знати како је и тежак и горак овај први састанак.{S} А они, к |
е једаред срдито, кад Маца поче причати како је ову или ону олакшала.</p> <p>— Де, де, почекај, |
овако порушену и поништену, он се сети како га је увек, када би кир-Диша отишао у дућан, терал |
двадесет година.</p> <p>Може се мислити како је било грчкој чаршији, а нарочито комшијама онога |
рква! — узвикивао је од муке, гледајући како се оно старо сало повраћа у простране антерије.</p |
<p>Тако је уздисао Ламбре, помишљајућИ како би му све празно било без ове веселе женице, ради |
че са сведоцима за први угао, лармајући како га је кир-Диса покрао.</p> <p>— Жену ми одведосте, |
који се све више збуњивао посматрајући како му се газдарица двојако понаша: мало час онако рад |
и страхом да ће га когод проказати Диши како прикрива једну прљаву тајну, ради које ће образ ма |
а после тога и као један добар пријатељ како Ламбрин тако и покојника и његове удовице, журио ј |
0 гроша — размишљавао је Диша — ја знам како ћу.{S} Дај Боже да оздравим само, а туђе мени не т |
<p>— Ама као руком!{S} И не знаш ни сам како, а оно дете у кућу!</p> <p>— Света ствар! — утаче |
р за врат!{S} А ја сам хтео да ти кажем како ју је кир-Ламбре онда за мутваком ухватио за образ |
м га ни до сада гледала, а сад га мрзим како једно куче, како што христијанска душа мрзи на <pb |
истински жалила.{S} Гледајући га једном како смагла лица као утучен седи крај деце, посматра их |
Кир-Ламбре, и да видиш какав!{S} Таман како је и заслужио. — Оставила га она ороспија, кира-Ан |
.</p> <p>— Капе, мајстор-Дишо!{S} Таман како приличи честитоме човеку.{S} Шта је то изнети на г |
цркви.</p> <p>Овај савет дошао је таман како ваља.{S} До тога времена сви су еснафи били у цркв |
а, па теби?</p> <p>— Неће Ламбре!{S} Он како и ти, ич се не разбира за децу.{S} Кад не даде Бог |
орасла у ономе часу, када га је угледао како се разметнуо и хрче на туђем миндерлуку, као да је |
ко је он мислио, ма да није никада знао како је то међу најближима, јер је још као дете изгубио |
је <pb n="66" /> смео подићи; није знао како да се у овоме часу понаша.</p> <p>— Аман! — зајеца |
је већ толико стегла, да је лепо осећао како га по трбуху коље, нагони га, те отвори капиџик те |
в, али се у брзо прибрао, када је видео како кир-Диша и не слути о ономе што се пре десетак дан |
адње, било је врло тужно, када би видео како мајстор Диша неправедно џангриза својој жени.{S} Р |
ио је увек задовољан, кад год би опазио како јој од силнога смеха сузе на очи ударе.{S} Смејала |
ављати шетњу о месечевој младини, онако како је то дервиш наредио.</p> <p>— Аман!{S} Спацирати |
у по плећима. — За тебе ћемо да правимо како и за нас.</p> <p>Разложише му понова како нема сми |
шамијом и одмах кренула на посао.{S} Но како ни она ни кир-Диша не знадоше где се одбеглица скр |
ше, кира-Анастасије и Ламбре.</p> <p>Но како мајстор-Диша, који је на сваку пару пазио, није ни |
јуче, кад је болови стигоше.</p> <p>Но како му драго, хаџија је био приморан, да поднесе и ова |
одупрла и таквим жељама, да тка платно како би Диша хтео; али зато Диша изналажаше свакога дан |
далека напоменуо Думи, кад је споменуо како удовица у поноћи стоји на капиџику као фудул-Стаме |
дај Боже, душа да вам не испадне на нос како христијанину, него на друго место на куде Турцима |
ељаку отворило очи.{S} Паде му на памет како је, пре неколико година, видео спровод некога само |
јадес!{S} Клефта, право клефта; патриот како Рига от Фера!{S} Још је дете, ама за гол сабља да |
у три пута да обиђеш бакчу.{S} Први пут како обиђеш, овај запис да прилепиш на њојзина недра, а |
у ја крива?{S} Ја не смем друкчије, већ како нана каже; а он је слуга, нема нигде ништа!{S} Ох, |
шамију калемћарку, тек колико да знају како ни на њих није заборавио.</p> <p>Докле је жена раз |
аца вратила, затекла је ћерку у мутваку како седи на шамлици, подлактила главу о шаку и нешто м |
тако?</p> <p>Кир-Диши се смрачи, кад чу како му шегрт отказује послушност.</p> <p>— А и шта си |
одби му бубреге! — викну Маца, кад зачу како звекнуше леђа.</p> <p>Лепосава се засмеја, седе по |
и, па ћу се вратити, а ти да ме дочекаш како приличи једној хаџики: чесна и поштена!{S} Чу ли?< |
Изменио се много и то ме брине.{S} Знаш како је: да ми је рођено дете, не бих га више волела!{S |
</p> <p>— А моја жена?...</p> <p>— Знаш како је, мајстор-Дишо; није то лепо да ме уплећеш у те |
погледа преко рамена.</p> <p>— Па знаш како је — одговори Јанаћије подсмешљиво — кад човек ост |
о доба нова:</p> <quote> <l>„Да ли знаш како се зове она ватра,</l> <l>Што душу сажиже а срце с |
дњим стихом:</p> <quote> <l>„Да ли знаш како се зове она ватра, што душу</l> <l>сажиже а срце с |
> <p>— Е, такав му је адет.{S} Оно знаш како је: ти си устабаша, па људима од реда не иде никак |
што му ја нисам била жена, па да видиш како би се провео — викала је фудул-Стаменка <pb n="104 |
нио, кад ти је отворио очи, те да видиш како те она прва варала.</p> <p>Хаџи-Диша одмахну замиш |
на патролу, он је врнуо прстен!</p> <p>Како је ово казивање било од свих осталих најоблије и н |
атра“ не опече и њезина супруга.</p> <p>Како му драго, тек обе куме прихватише ово као свршену |
-Мацин и увуче се у њену авлију.</p> <p>Како ли се у један мах и обрадова, кад угледа Лепосаву, |
а га задржи на вечери и ноћишту.</p> <p>Како је затворио леђима капиџик, тако је и остао наслоњ |
и ужива како сунчани зраци одблескују о калаисано посуђе, чисто се забезекну, кад угледа у свој |
змеђу њих, забрађена преко феса шамијом калемћарком.</p> <p>— А ти знаш нешто? — запиташе је др |
кама.{S} Њиховим женама по једну шамију калемћарку, тек колико да знају како ни на њих није заб |
посаву, како намешта по полици санове и каленице.{S} Испела се на прсте, уздигла руке, да домаш |
ном Циганчету две гурабије и обећала му каленицу попаре, само да тркне до кир-Ламбринога дућана |
дуго памтити!{S} Кали нопта, кир-Диса, кали нопта!</p> <p>— Кали нопта! — одазива се Диша са к |
p>— Е, ову ћемо вечеру дуго памтити!{S} Кали нопта, кир-Диса, кали нопта!</p> <p>— Кали нопта! |
и нопта, кир-Диса, кали нопта!</p> <p>— Кали нопта! — одазива се Диша са капиџика, и, задовољан |
p> <p>— Кали-мера, кир-Ламбре!</p> <p>— Кали-мера! — одазва се домаћин — Орсе, изволите кир-Дум |
у танким мествама уђе у собу.</p> <p>— Кали-мера, кир-Ламбре!</p> <p>— Кали-мера! — одазва се |
јстор“, први пут поздравише љубазно са: калос мерос, кир-Диса!</p> <p>Ово је било за њега толик |
а чежњом већ три године сањао.</p> <p>— Калос мерос, кир-Диса! — рече Дума улазећи у дућан и до |
„шилт“, на коме беше исписана лисица са калпаком на глави, како чучи и предњим шапама држи кожу |
; Јанићије се, у добар час, саже, те га калуп прелете и у мало што не погоди једнога пролазника |
иђе. — Јанићије није чекао и онај други калуп, што се у мајсторовој руци обрете, већ наже низ у |
гласом и дохвати руком за један дрвени калуп.</p> <p>Јанићије се скљуси за пањ и горко уздахну |
а који се стицаху у чаршију.</p> <p>Тај калуп, који га није погодио, одлучио је Јанићијево држа |
ша оставио њезиној мајци, да га на врео калуп метне и очисти.{S} На повратку, кад је завила у с |
згодном часу сагне, како би га прелетео калуп, ако би се газда Диша бацио за њим.</p> <p>Газда |
епенку мајсторовом, овај дочепа ненадно калуп и исповрте на њега; Јанићије се, у добар час, саж |
војом кумом кроз чаршију, а глава није „калуп“, те да је она сама понесе и по мери капу избере. |
би му боље било да га је млатнуо каквим калупом, него ли што му рече: уђите.</p> <p>Кир-Дума уђ |
{S} Седи и ради тамо, док те нисам овим калупом по лудој глави! — подвикну му мајстор претећим |
е како ти хоћеш, све ћу да урадим.{S} И калфа ћеш да биднеш, и ортак са кир-Дишом.</p> <p>— Лам |
ешни супруг, мајстор Диша, и ожалошћени калфа, Јанићије Бик, и сав остали комшилук, који се нас |
ша није хтео да седа за совру, докле му калфа не дође, те Маца посла шегрта, да га у чаршији по |
неоспорној савесности и тачности свога калфе, он је потапшао Јанићија по рамену и, кад су у ве |
о га мајстор не отпусти, ако му не изда калфенско писмо, шта ће онда?{S} Еснаф је јачи од њега, |
тео ни да мисли више.{S} Извадиће своје калфенско писмо и отићи ће из ове проклете вароши, да с |
узрока, ипак је чешће размишљао о своме калфи, који му је у свему био десна рука.</p> <p>Нарочи |
декоји, но многи од трговаца и старијих калфи, потајно уздахнуо за лепом удовицом, то ипак није |
сао, а са како тешком руком оштри дикиш калфин засецаше дубоко испод коже у пањ!</p> <p>Разуме |
ега?</p> <p>-— Него за тебе, ваљда, рђо калфинска!{S} Ти би ми па бољи био? — одговори Лепосава |
оду: „Чујте и почујте!{S} Јанићије Бик, калфица код Дише устабаше, отумарао је незнано куд.{S} |
а сам само један сиротан <pb n="130" /> калфица; и Бог зна хоћу ли кадгод толико спечалити, да |
да, док је Јанићије био још дете и мали калфица, имао је права и могао је силом да га примора, |
треба да каже један строги газда своме калфици.{S} Јанићије сними фес, пољуби мајстора, па онд |
ик, да види иде ли већ хаџија са својим калфом.{S} Јанићије је обично увек пре мајстора долазио |
ше у залуд.{S} Хаџија је сахранио свога калфу.{S} И ако ни звона ни свештеници не опојаше самоу |
/> свога поласка призвао на само свога калфу, па између осталога подсетио га и на оне услуге, |
рао дати и изгубио би вернога и оданога калфу, на кога је тако свикао.</p> <p>Маца је опет брин |
S} Дума светује Дишу, да га „извади“ за калфу, а Диша обећава све, али, разуме се, тек колико д |
не би овако отерао, него би ме још и за калфу извео, што сам му био веран! — мислио је, силазећ |
а их доцније он, кад буде произведен за калфу, са богатим интересом врати првоме своме шегрту, |
година, па тек онда бити произведен за калфу.{S} Еснафи су према млађима имали такав правац и |
Бика, и ако није још био произведен за калфу, оба су шегрта ипак сматрали као свога старешину. |
верни Јанићије, кога је већ произвео за калфу, доживљавао је тако исто једну важну промену.{S} |
, грехота је да кријеш оно што ми образ каља — очајно промуца Диша. — Реци ми само, је ли долаз |
н да ускочи у њезину башчу, опучи му се камен под ногом, те се сроза на улицу и сав изубија. — |
што му се од смрти Лепосавине као тешки камен на душу навали.{S} У једно време покуша, да стрес |
ицу, што му памет занесе, седе на један камен и поређа Цигане око себе.</p> <p>— Доста!{S} Ево |
Лепе, турске чесме, озидане од тесаног камена, са две и три луле, из којих је избијао као рука |
ј, зете!{S} Ниси се ни ти ваљда на Бога камењем бацао.{S} Ето и ја тако; донела сам Лепосаву те |
ном, а хаџи-Зосим још једном погледа на камилу, у врх чије грбе сеђаше широка и темељита прилик |
један је па један Диша, брајко мој!{S} Камо, нека ми ко покаже у еснафима макар једнога газду, |
исам ради тога чак у Јерусалим ишао?{S} Камо среће да ти је мати сањала онај сан још пре шест г |
>— Де, де; па за то ли плачеш, лудо?{S} Камо среће да се тако и догоди; а она што прича, то јој |
>— И друго, па опет син! — викну Маца — Камо алвалук?</p> <pb n="210" /> <p>Диша извади сад два |
ди, као што их је било некада.</p> <p>— Камо ти сада тако јаког човека, као што беше мој покојн |
ца га је дочекала на капиџику.</p> <p>— Камо Лепосава? — запита Диша.</p> <p>— Е, чекај, зете; |
дине избегавале чак и да јој се јаве, а камо ли на њезин праг да ступе.</p> <pb n="23" /> <p>Не |
је вечито? — И живот као ветар прође, а камо ли једно тренутно задовољство што га човек ужива.{ |
.{S} Сад већ није могао ни помишљати, а камо ли одлучивати се на оне убилачке мисли. <pb n="165 |
о много и на највећој летњој припеци, а камо ли на овако благом пролетњем сунцу.</p> <p>Бик ста |
ме у очи није смео рећи ни ружне речи а камо ли узмахнути шаком, обично је све оне шамаре које |
е да ни кроз туђу историју не сазнаду а камо ли да их таква судбина снађе!{S} Доста, ако кажем, |
ли он је био задовољан: ово му је куд и камо била снажнија освета, него ли да је кир-Думи забо |
шапутала у себи, докле не одоле сан.{S} Кандилце поче јаче праскати, тама обузе црну икону, мра |
, отварала их и гледала замишљена у оно кандилце, што је пуцкарало и својом слабачком светлошћу |
светлу и затегнуту кожу, па ове иконе, кандиоце, које тако тајанствено горука у слабо осветљен |
ту један асталић, над којим је горукало кандиоце, а под кандиоцетом мален сандучић, сав ишаран |
, над којим је горукало кандиоце, а под кандиоцетом мален сандучић, сав ишаран резбама.</p> <p> |
бузело.{S} Кад угледа свога мужа, отури канту и пуна радости стрча доле.</p> <p>— Стиже ли? — Д |
обриса две вреле сузе које му низ лице кануше.</p> <p>Тетка Маца је опазила из мутвака ово, ал |
посава? — запита Канче.</p> <p>— Нисам, Канче, то ми није адет.</p> <p>— Па што нам се не похва |
о ову кућицу, жену, па после и ћерчицу, Канче.{S} Али после <pb n="103" /> неколико година, вра |
их очију.</p> <p>— Ја сам, кир-Ламбре — Канче!...</p> <p>— Шта искате од мен?</p> <p>Девојче се |
— А ко не каже, питај!{S} Ето, њој каза Канче, а мени цео комшилук.{S} Кажу: остарела си, а нис |
се тако пофудулила, Лепосава? — запита Канче.</p> <p>— Нисам, Канче, то ми није адет.</p> <p>— |
много веселије, све докле их не прекиде Канче, која у тај пар уђе, да им јави за долазак Ламбри |
упати, где је сретнем!{S} Криво је моје Канче, што ви вадите очи.{S} Мислиш ти нико не зна!?</p |
ако ћу после удесити, да му омилим моје Канче.</p> <p>Сад је и самоме мајстор-Диши било чудно, |
мачка грепсти.</p> <p>Фудул-Стаменка и Канче једва стигоше, да беднога Ламбру спасу од ноката |
{S} Неко је врискао од бола, али, да ли Канче или њена другарица, то није знала.</p> <p>Неколик |
> <p>— Море, ти да ћутиш — одговори јој Канче са неким изразом пакоснога задовољства — него да |
аку сплетку смислила.{S} У то доба њено Канче навршило је већ петнаесту годину, а мајстор-Диша |
си тражио кућу фудул-Стаменкину и њено Канче; боље <pb n="144" /> би било, да ти се не нађох к |
а, кад би се тако што пронело за њезино Канче.</p> <p>Једнога јутра отишла Лепосава у дућан мај |
, као што ће их плести фудул-Стаменкино Канче!</p> <p>— Ја нећу да плетем седе, — промуца Лепос |
еђу Мацине Лепосаве и фудул-Стаменкиног Канчета.</p> <p>— Ја не чух ништа.</p> <p>— Побише се.< |
корно и исприча цео догађај између ње и Канчета.{S} Само је беше стид да дода још и оно последњ |
д је завила у своје сокаче, срете се са Канчетом, која је опет са другом једном девојком пролаз |
"subSection" /> <p>Лепосавин догађај са Канчетом не оста тајна ни за комшилук ни за чаршију.{S} |
и оно последње, чега ради је и полетела Канчету у косе.</p> <p>— Де, де; па за то ли плачеш, лу |
си научио ону твоју... твоју... да моме Канчету косе почупа! — пискала је фудул-Стаменка и, држ |
Гуша, Нуша, и т. д. била су, у то доба, као градски бедеми чврста имена, која господарише по Гл |
> те изићи да га саслуша; али Лепосава, као навлаш, баш онда би се нашла у послу око огњишта, п |
је Јанићија волела; гледала је у њега, као што је некада у Лепосаву, и када би се Јанићије мах |
о вас волели, као да сте из сама Елада, као да не сте из пожаревацко!</p> <p>И у такоме правцу |
И то баш онда, када му се најмање нада, као оно човек, који је пролазио кроз најгушће шуме и гу |
у пуницу и зато, што је та жена и сада, као и пре, имала своје сигурне приходе.{S} Половина бео |
и тако поуздано да му и радњу надгледа, као што је поуздан да му за женом пази?</p> <p>Међутим, |
покрет, што је могло некоме да изгледа, као да ће да удари кира-Ману, испаде иза ћошка кир-Дума |
тво, за киме је сирота кира-Анастасија, као удовица, тако жељно чезнула.</p> <p>Али ма да је ки |
p> <p>— Камо ти сада тако јаког човека, као што беше мој покојник?{S} Једаред, баш после прошев |
е увек тако лагано и сређено разлагала, као да је водила рачуна о свакој речи коју ће изговорит |
чку страну, која се од српске одвајала, као зејтин од воде; многе црквене песме певао је по грч |
једног необично танкога писка са зурла, као да то пишти прекором душа њезина покојника.{S} Лепо |
ћан; а гледај ти сада, како изокренула, као да је није сачувао од грдне срамоте, и као да му ни |
ријатељ који се у кући свога пријатеља, као у својој, налази.</p> <p>У неко доба ноћи, када се |
не устабаше прегле, чаршија је за њима, као један човек, ишла.</p> <p>Али мајстор-Диша, поред с |
драго, нека га ваља на својим таласима, као што речна брзица ваља врбову кладу.</p> <p>— Како Б |
а гласно се смеје и повлађује гостима, као да је и њему, Бог зна како, мило, што му је шегрт в |
које јој Бенџина смрт зададе, али Дума, као кум, а после тога и као један добар пријатељ како Л |
ебност јој се врати, па је целога дана, као невеста, по тадашњем обичају, одстојала иза кумових |
Анастасија међу кумама смерна и стидна, као што то приличи невести, а кир-Диша између кумова дв |
но изгубљеног супруга, лисца, и да она, као свака неутешна и честита удовица, јадикује за ненак |
гачко описивати све дужности, које она, као честита жена, треба да испуњава.{S} Говорио је, как |
могао говорити о томе, ма да је и она, као и мајка јој, знала о свему, што је он видео и тетка |
су бројанице са педесет и четири зрна, као дренак дугуљаста и крупна ћилибара.</p> <p>Иза поја |
двојако понаша: мало час онако радосна, као да је једва дочекала, што јој се муж вратио, а сада |
ност према својој жени, па чак и мржња, као да је она свему томе крива, одби га од своје рођене |
који му је изгледао као пркосна претња, као да га чика да је се дотакне, ако сме.</p> <p>— Еле, |
добар газда и човек „тихе нарави“, па, као вели, ако овде раскварим сватове, лако ћу после уде |
вечери — баш уочи недеље — тетка Маца, као и увек, поставила совру и изишла на капиџик, да вид |
ноћи није спавао.</p> <p>И тетка Маца, као прва комшиница мајстор-Дишина, а и као добра познан |
му некако дође тако нелагодно око срца, као ономе, који за леђи осећа наднесену шаку и чека кад |
еш, бре, псето, лажеш! — јечао је Диша, као да су га грчеви попали.</p> <p>— Не лажем, газда, Б |
анфил“ званицама, које је мајстор Диша, као младожења, од своје стране, позвао на весеље.</p> < |
зме.</p> <p>Нема сумње, да би кир-Диша, као и многи други, ово питање извео одлучно и без дугог |
ишу, да се махне дервишких записа, обе, као из једнога грла, салетеше је, да послуша.</p> <p>— |
био грех према покојнику, који је Србе, као и сви Грко-цинцари, уважавао само као добру муштери |
о на ђубре.{S} Па после да плетеш седе, као што ће их плести фудул-Стаменкино Канче!</p> <p>— Ј |
у у срце Лепосаву.{S} Он је хтео да је, као и обично, изазове на смеј, али овога пута промаши.{ |
ахрањен тамо далеко, фудул-Стаменка је, као стрелом такнута, пала у незнан; муке су имали, докл |
а.{S} Цео тај дан, и сутра дан, она је, као када је била здрава, радила по кући и отимала се од |
прва чула њен врисак и онај пад, па је, као без душе, утрчала у мутвак.{S} Запрепастила се, кад |
глобе.{S} Главан новац мајстор Диша је, као и обично што је на путу радио, метнуо у ћемер и то |
ље и даље од главне чаршије, Ламбре је, као уништен, ушао у своју кућу.{S} Кад га је кира-Мана |
ио у овој кући.</p> <p>И кир-Ламбре је, као и Анастасија, одобравао Диши, што је тога неваљалца |
е уверио да је капија затворена, он је, као подсечених ногу, сав раслабљен које од умора а још |
тране није се плашила ничега.{S} То је, као у воску знала, да тетка Маца није од оних жена, кој |
више него ли газдине ћушке, што их је, као шегрт, од времена на време добијао. — Али ма колико |
као бик и да гради којекакве лакрдије, као оно о сватовима.{S} Јанићије је све то драговољно и |
увише дуго замајали.</p> <p>И Јанићије, као и сваки други, грабио је, да што раније дође на чес |
е једно спрам другога запањени и обоје, као крпа, бледи.{S} Она укочила поглед у престрављено и |
.{S} Плакала је као да некога сарањује, као да у овоме часу баца прегршт земљице на покојника.< |
нуле слух и толики шум у глави подигле, као ова једна реч: „То ће ти бити мајсторица!“</p> <p>М |
то не чини?{S} А да му кажем, па да ме, као у сватовима, опет одалами, то баш нећу. — Најпосле, |
Па то, да немаш деце.{S} Вичеш на мене, као да сам ти ја крива.</p> <p>Јанићију Бику, који је у |
з то је осећао и неко одмерено хуктање, као онај шум што се чује у ковачници кад меховима ватру |
34" /> зној и по који пут тако застење, као тешки болесник кад га болови спопадну.</p> <p>Јанић |
> <p>— Шта си се запањио, пезевенк бре, као да је мечка пред тобом?! — узвикну мајстор, кад опа |
а?</p> <p>— Па, па, па! — учини Ламбре, као чудећи се кир-Думи на таком разговору. — Не сум јој |
свога оца, који не беше те среће да се, као и он, ожени Гркињом.</p> <p>Но човек једно мисли, а |
му нико не улази, <pb n="98" /> па се, као да је Бог зна колико пешачио, спусти на миндерлук и |
хао око њезиних унучића, чинило јој се, као да види и своју Лепосаву.</p> <p>Али овога вечера М |
згубила од оног лепог угледа, којим се, као жена кир-Бенџина, могла дичити.</p> <p>И кира-Анаст |
зборитој помоћи могла надати.{S} Он се, као и увек, <pb n="212" /> када се над његовом главом н |
се; кир-Дума му не даде руке, него се, као и кир-Ламбре, пољубише у уста, а за тим поседише јо |
а им каже: „Да је сви листом поштујете, као да ми је рођена мати!“ А после би подвикнуо жандарм |
а весели смех девојачких грла из баште, као да му дохвати усклик и разнесе на све стране.{S} Ба |
антерија му од силнога узбуђења дршће, као да је неко тресе.</p> <p>— Е ли искате вода, да се |
и она толико исто пати, што нема деце, као и ти.</p> <p>— Па што се лени?</p> <p>— Што?{S} Што |
ека промена; уозбиљио се, не пева више, као што је то увек уз посао радио, не зачикује мимопрол |
шегртовања добио од свога мајстора) и, као врабац из шаке, шмурну на врата и весело одјури сим |
не чека, но да погази своје обећање и, као веран слуга, исприча своме <pb n="71" /> газди све |
носила је стојички свој удовички бол и, као под неком магијском силом, што је дубље залазила у |
и, тек да види, не оскудева ли у чем и, као први комшија и мушки глава, да јој обрати пажњу то |
а крај кога се срозао.</p> <p>Али људи, као људи, ступише са Јанићијем у објашњење, па, када се |
како сада нема више онако снажних људи, као што их је било некада.</p> <p>— Камо ти сада тако ј |
мајстор-Диса! — А како смо вас волели, као да сте из сама Елада, као да не сте из пожаревацко! |
посла! — уздахну Диша, па се сневесели, као да му се на ново почеше враћати тешки дани очајања |
ветовао?</p> <p>— Бог хоће да га се ми, као једни верни христијани, сећамо, да му се клањамо и |
, ниско се поклони и приступи кир-Думи, као најстаријем, да га у руке целује.</p> <p>Оба кума р |
ондашњи Београд био насељен, а тројани, као од брега одваљени, са кратким вратовима и снажним г |
и изгледају тајанствени!{S} У успомени, као кроза сан, кога се једва опомињемо, таласају се ваш |
и тавану, њему се <pb n="119" /> учини, као да му се сви зидови поклањају а таваница спушта на |
ућана, заби главу у посао, па се учини, као да је и не види.{S} Ма да је све оно урадио не разм |
ко мени Бог помогао“, лепо му се учини, као да га нешто посред главе лупи.{S} На путу кући поче |
ко се поклони газди.</p> <p>— Хвала ти, као оцу на храни и науци; све ми је добро код тебе било |
жао, па га поче тако болећиво гледати, као да би му хтела рећи: „Остани овде; тамо је туђина!“ |
, када одмаче од куће, он стаде трчати, као да га неко вија.</p> <p>А када се потпуно разбистри |
ав исти грех према будућој својој деци, као што беше грех његових родитеља према њему.{S} Међут |
аше о своме трошку, да им буде на руци, као људима јоште несвиклим овамошњим приликама, остао ј |
</p> <p>Лепосава прену и збуњено скочи, као да је ухваћена у нечем.</p> <p>— Шта си радила до с |
па сад је оставља!</p> <p>Диша поскочи, као да га је иглом боцнула.</p> <p>— Ко каже то?{S} Ко |
упу, скочи са миндерлука, па вриснувши, као да је жеравица опече, подвикну: „Што ћутиш као стри |
прста, па их пружи према мајстор-Диши, као да је невеста, коју му нуди, цвет, који је сад баш |
кира-Анастасије, а што је за последак, као најслађу посластицу, оставио, помену и оних 3500 гр |
} Осећао је тежак притисак, тако тежак, као да му је цео мајстор Диша са свом својом пространом |
нова како нема смисла да седи тако сам, као „еден гурбетин“, поменуше му по десет пута, како од |
уха, који се спокојно држао на кратким, као ступе дебелим и чврстим ногама.{S} Али тај недостат |
<p>— Па ето видиш и сам, како те волим, као да сам ти рођена сестра.{S} Жао ми било, што немаш |
у за ортака.“</p> <p>— Зато га и волим, као да ми је рођени син <pb n="205" /> — рече Маца. — Н |
лећиво погледа, а руке склопи пред њим, као грешница пред иконом.{S} Ништа није била у стању да |
, па, па! — учини Дума и занија главом, као да се чуди, како и тих седам дана прођоше.</p> <p>— |
е у кира-Анастасију питајућим погледом, као да је овога часа некакво привиђење пролетело крај њ |
м, затворио очи и са пријатним изразом, као да га когод шашољи сламчицом око усана, слуша и осм |
весело разговарају са кира-Анастасијом, као да нису пуне две године избегавале чак и да јој се |
забленуо ни пред голом турском сабљом, као овога пута пред појавом мајстор-Дишином.{S} Није то |
био уверен, да ће и за другом му женом, као и за оном првом, ревно пазити.{S} Али радња, радња |
прибранији и некако свечано расположен, као онај који је учинио добро дело, па сада у томе ужив |
о и пред проводаџијама стајао заципљен, као онај пањ на коме је, до мало час, седео.</p> <p>— М |
ту донесе је пред тетка-Мацу и, збуњен, као да је бекријску чашу искапио, спусти је пред њу.</p |
треба више; нек буде макар једно, син, као мој Алкибијадес!</p> <p>— Само ћерку нећу! — одгово |
сина!...</p> <p>Хаџији мркну свест; он, као да га неко гурну, улете у собу дршћући од наглога з |
на остави овце, нека их пас чува, а он, као да га неке мађије вуку, стиште пут Београда.</p> <p |
о је опет на своме месту и радио посао, као да се ништа није догодило.</p> <p>Међутим, код кир- |
вства никада боље и лепше није истицао, као што је то чинио, кад се у цркви појави београдски м |
Море, шта ти је?{S} Шта си се направио, као да ти је све помрло; хајде овамо, нана је у мутваку |
пољубац и загрљај).{S} Ти си то урадио, као да си ми био брат.{S} И ко би други смео да тако ур |
да га постави у чело миндерлука и тако, као занета, оста насред собе стојећи.</p> <p>Прво, што |
а ножица.</p> <p>И ноћас је сањао тако, као да јој проба јеменије; она му пружила босу ногу, а |
а очи ударе.{S} Смејала се тако слатко, као дете када га заголицају, па се и он, заражен овим с |
ена на време дубоко уздахне, или тешко, као боник, застење.</p> <p>У таквоме стању затекао га ј |
томе кир-Ламбра гурну капиџик и нагло, као да га неко вија, ускочи унутра.</p> <p>Фудул-Стамен |
гугутању кумрија, дође јој лако, мило, као некада, докле још и не мишљаше, да ће је судбина пр |
е ишао као по сну.{S} Све му се чинило, као да га је јуче нешто замаштало, те му сада и они ћеп |
у његовим рукама, те тако му се чинило, као да га још нека веза чврсто држи за ону, коју је так |
и ово, он прескочи преко зида и лагано, као мачка кад вреба, довуче се између дрвета и густога |
Анастасија тако прибрано и тако хладно, као да прича о нечему што је се ни мало не тиче то ви д |
— завапи Диша тако молебно и скрушено, као човек који предосећа да му од тога цео живот зависи |
лица посматрала облачење кир-Ламбрино, као да се ње то ништа не тиче.</p> <p>Међутим, Јанићије |
одговори по нова старац тако спокојно, као да то беше само један грош.</p> <p>— Да ти дам пет |
илук измислио и за кира-Анастасију оно, као што је измислио и за мене ово, што се сад по чаршиј |
је у тој кући ишао живот тихо и мирно, као домаћин, који је мало час дошао са бурне улице, па |
гледају и који му називају Бога, јасно, као на длану, виде шта се све у његовој души догађа.</p |
" /> и то му је долазило тако пријатно, као од умора задиханоме човеку, када га благи ветрић за |
н се трудио да удеси и ход онако ситно, као што се и грчки ситно говори. — Ово му је, до душе, |
n="100" /> њега толико исто немогућно, као што је сада немогућно, да својом шаком запуши целом |
ет то јој није изгледало онако страшно, као што би било, да их је ма коме другоме дао.{S} Она и |
одговори тетка Маца лагано и разложито, као да се ту о некој незнатној ситници говори.</p> <p>— |
о томе није могло бити разговора, јер, као на пакост, ни једна од њихових жена, у ово време, н |
да овоме момку не прасне опет у памет, као оно пре неколико година, да га остави.{S} Онда, док |
су се тако љубазно смешиле; а она опет, као удовица, раскривене главе и без мушке заштите, шта |
{S} Осећао је тако неку потајну страву, као кад очекујемо нешто што ће се неминовно десити, али |
тако неодлучно и с таким изразом очију, као кад би неко хтео да каже:{S} Хтеле би ви да ми јези |
е разметнуо и хрче на туђем миндерлуку, као да је у својој кући и код своје жене, опет зато ниј |
авлађивања, непрестано гризла, ишчезну, као да је руком однео.</p> <p>— Оде искушитељ! — помисл |
бацала га је у неку непријатну забуну, као човека, који је целога века где је год могао штедео |
да толико волео и тако везан био за њу, као баш сада, када га је она преварила, па чак и ножем |
е.{S} Лепосавине другарице долазиле су, као на мобу, да јој помогну у пословима и спремању за с |
поцрвенити.{S} И то се вукло кроз душу, као тешка магла када се вуче над земљом и никако не мож |
удај! — казао је кир-Дума; а та је реч, као крилата, пролетела кроза све махале испод Дервишане |
, ти си болестан.{S} Какав то изгледаш, као да су те гује пиле.</p> <p>Јанићије не одговори, се |
— рече Маца. — Такав је био и онај мој: као од брега одваљен!{S} Није се тај бојао ни десет „ер |
ње са погледом на страну, <pb n="62" /> као кад би ко окретао очи од ружне ствари; па ни кроз ч |
џо!{S} Онакво памет, онакво философ!{S} Као да га и сад гледам у оно његово болта.</p> <p>И оба |
та, није видео <pb n="87" /> никога.{S} Као несвесна ствар, која не разуме шта се то око ње дог |
ело му се ороси знојем што га проби.{S} Као дрвени стуб стоји и ни једним делом тела не миче, в |
ше изненађено, збуњено и препаднуто.{S} Као запањен стојао је и није знао, шта се око њега деша |
умела наћи у своме новоме положају.{S} Као права газдарица опходила се са „чирацима“ у мутваку |
аломе у приватноме и јавноме животу.{S} Као имућан трговац и устабаша, био је први на ударцу за |
одијом која му се срца тицаше.</p> <p>— Као занесен уђе у авлију, а девојке, када га угледаше с |
Диша, привучен њеним причањем.</p> <p>— Као тебе што гледам, зете, сад!{S} Бог нека ми се смилу |
орици.{S} Лепосава је дочекала „чираке“ као права устабашиница, али, кад се са Јанићијем поглед |
д!“ Зар би твоја жена дошла теби здрава као тресак, да мој покојник, Бог да га прости, није пус |
и да ни запалаш.</p> <p>А она, стидљива као невеста, само се осмешкује и трчи из собе у мутвак |
и одбране, унесе му се у лице и поче га као мачка грепсти.</p> <p>Фудул-Стаменка и Канче једва |
ва, играчка супротних мисли, које су га као јато грабљивих тичурина растрзале и кљувале.</p> <p |
<p>И њему се нешто ражали; дође му, да као мало дете зајеца.{S} Грло му се стегло те не смеде |
чаршији нагло порастао, спласнуће сада као надувена бешика, када се иглом боцне.</p> <p>Остати |
аса поднео, тај назив му изгледаше сада као пакосна подсмевка.</p> <p>Па и име кира-Анастасије, |
еливају јасним шаренилом, те ти изгледа као да је из ових башта живо цвеће поврвело на капиџике |
— Лепосава! — јаукну још једном, и онда као махнит истрча из собе, оде удно баште, зарони лице |
?!{S} Нећу мртваца! — развика се хаџија као у помамилу. — Нећу!{S} Шта ми требају мртваци у кућ |
.</p> <p>Напротив, тетка-Маца га дочека као и обично и смешећи се:</p> <p>— А где си ти ђаволе |
69" /> и понизност.{S} Лепосава је била као мало преплашена; када су је у цркви довели пред мла |
а, која га је за неколико дана истопила као грудву снега, сад је прешла на кир-Думу.{S} Целе но |
> <p>— И то ће јој помоћи?</p> <p>— Ама као руком!{S} И не знаш ни сам како, а оно дете у кућу! |
рајан рад, лежао је пред његовим ногама као огромна архитектура, коју је мало час под кров метн |
е, а антерија да се у свима димензијама као и пређе распиње.{S} Шта више сад је, (разуме се у п |
помирише, а после да то носи у недрима као своју хамајлију.</p> <p>— И то ће јој помоћи?</p> < |
ни речи, него га поче одмеравати очима као човека, кога ни у шта не рачуна.</p> <p>— Образ да |
ба јечала, разлегала се у њезиним ушима као писка покојникова, који је на последњем часу викнуо |
оба сведока а одмах за њима и кир-Дума као опарени искочише на сокак.</p> <p>И за чудо, после |
га зета толико расположена и разговорна као данас.{S} Хаџи-Диша иначе није ни умео никада да се |
н са кадаифом пред ноге кира-Манине, па као смушен полете капиџику и нестаде га на улици.</p> < |
ала мајчица, те је три пута угледах, па као сваки пут ми рече: „Твоји унучићи су у чељустима аж |
ио се у сличноме стању душевнога немира као пре готико година, када га је кира-Анастасија остав |
е, што је њезин муж дошао срећно с пута као богат наследник, и што је кир-Ламбре толико зачикав |
S} Гледајући га једном како смагла лица као утучен седи крај деце, посматра их, па тек по који |
ом; али Ламбре преко те помисли претрча као бос преко жеравице.{S} Да оде у Галац, да се растав |
је осећао према њојзи онако исто љубав као и пређе, па, ако се може рећи, и више, у колико се |
сава је млада и здрава, а и ти си здрав као врба!{S} Биће, биће!</p> <p>Разуме се да мајстор Ди |
отвори и да му у чаршији подигне углед као равноправноме члану грчке насеобине.{S} Да тога ниј |
се не миче. — Стари пустињак био је сед као овца, дуге браде и лица овална са необично живим оч |
ето, ово сироче, што се савило око тебе као лоза око чардака, пре би и живот сактисало, само да |
свети човек, да односи болести и недуге као руком, и само што мртве из гроба не буди.{S} Свет ј |
било потребно, да се у сватовима покаже као <pb n="31" /> достојан зет нације у коју се претапа |
и, и колико год му се дало да се покаже као прави брат, он је то чинио са пуно пожртвовања.{S} |
, којом је потегао, да је дохвати, трже као опарен, кад угледа како и нож и очи кира-Анастасији |
себи затвара врата од куће, која га је као свога рођенога примала, изиђе из собе на авлију.</p |
ну живахну пластичну фигуру, која га је као свежа вода оживљавала!{S} И тек сада, када је остао |
а, а у срцу толико бола и љутине, да је као махнит трчао кући, те да неверницу на месту убије.< |
у шаке и горко заплакала.{S} Плакала је као да некога сарањује, као да у овоме часу баца прегрш |
.</p> <pb n="109" /> <p>Мајстор Диша је као кроз маглу слушао, и место икакве речи тек би покат |
у не <pb n="107" /> попије, кир-Диша је као на угљевљу седео у тетка-МациноЈ кући, час по устај |
даред, баш после прошевине, дигао ме је као перце до појаса и шале ради три пута преко собе пре |
дан за сваку своју погрешку, што би је као дете учинио, или за сваки погрешан убод шилом, кад |
екада нашао под својом главом и који је као најдраже благо до данас чувао, носио преко дана за |
ило лепо, да свога мајстора, који ти је као један родитељ, тако оставиш.</p> <p>Јанићије је ћут |
ме са бубњавом гочева, изгледала јој је као да долази од некуд с другог света, па јој се чак уч |
а мајстор-Дишину душу као стена и он је као заливен ћутао и очекивао од тетка-Маце, да она сама |
ерено, тихо и без облачка; откуцавао је као сахат на градској „сахат-кули“, који дан из дан рав |
<p>— Лепосава!{S} Лепосава! — викао је као смушен, не би ли је расвестио; али у залуд.</p> <p> |
за ову кућу и хаџијину судбину, био је као утучен.{S} Од хаџије није се Маца никаквој разборит |
ишчезло као мехурић на води.{S} Био је као на ново рођен; лице почело опет да се затеже, а ант |
ога дана квасио врелу главу, жуборио је као и онда, а са гранчица, што се надношаху преко зида, |
ама пружио сахан, да јој га да, тако је као окамењен и остао.</p> <p>— Ама, кира-Мана, шта то г |
танке, да су у оним чампарима изгледале као танка сламчица, забодена усред најшире саксије.</p> |
ађај.</p> <p>И од тога часа Диша занеме као стена.{S} Тај њезин поглед толико га помете, да је |
авио.{S} Њезин муж служио је дуго време као „татарин“ (курир, улак) прво у служби београдскога |
царе, на које су, у то доба, мал’ те не као и на Турке мрзели.</p> <p>— Море, да је он човек на |
букагије, да га метну на магаре, али не као што се јаше него лицем репу, па да га проведу кроз |
сате, гледао их све троје, онако снажне као од брега одваљене.{S} Није био на чисто, да ли да и |
ај терет, што му се од смрти Лепосавине као тешки камен на душу навали.{S} У једно време покуша |
е за побожне људе а не за такве чапкуне као ти!</p> <p>Целе ове вечери Јанићије се осећао у нео |
е јеменије од црвена сахтијана, мајушне као детиња шака, таман за њезину ножицу, која је, зајед |
а мужа макар какав глас; али кир-Ламбре као да је у земљу пропао.{S} Све што је од других дозна |
, да му донесе по штошта од своје софре као понуду.{S} Кир-Диша је ову нежну пажњу примао захва |
у је свака помисао у глави стала, па се као закована ни с места не миче.{S} Није му дакле остај |
н је целу обухватио у једну шаку, па се као луд смеје од задовољства.{S} И она се кикоће; али к |
а низ врат и к’носаним обрвама, које се као два црвена лука високо надвијаху изнад живахних, си |
е растане од овога младића, са којим се као девојчица толико прегонила и од кога је често плачу |
куд је он на то и помишљао!{S} И он се као запањен загледа у комшију.</p> <p>— Море, шалиш ли |
простила му је, а дан сватова ближио се као на крилима, те је младожења у брзо заборавио на ону |
данас нарочито расположен, чинило му се као да га сваки познаје и честита му на тако красном ус |
љив.{S} Мисли и планови разлетали су се као варнице са упаљенога крова; и сваке од њих дотакао |
био ти је десна рука у кући, поштује те као оца; а и сам знаш, колико ти је добра учинио, кад т |
све из еден љубов на вас због засто сте као од грцка мајка родени.{S} И рекосмо да вас женимо н |
и у куту.</p> <pb n="179" /> <p>— Ко ће као Бог!{S} И сам си се требао сетити своје вере, а не |
ли у леђима или у појасу, да му је лице као накалаисана тепсија, и Бог те пита, још шта, што са |
, устабаша бакалског еснафа, не пресече као на пању.</p> <p>На недељу дана, после трогодишњег п |
p> <p>А када их раздвојише, она се поче као у грчевима савијати и јецати, те је сад опет кир-Ла |
кир-Диша отишао у дућан, терала да муче као бик и да гради којекакве лакрдије, као оно о сватов |
пробије храстова врата, а уме и да муче као бик.{S} Ко га нађе, нека га привуче властима а по т |
ир-Дише, који му се у очима приказиваше као орјатин, који ће га на првоме сусрету на комадиће р |
своју корист.{S} Овако му она изгледаше као санта леда која се не отапа.</p> <p>— Па, дабогме, |
о слави у чело софре, те тако изгледаше као да они то славе, а да су папуџије тек онако као гос |
? — запита тихо, некако замишљено, више као да размишљава него ли да пита.</p> <pb n="13" /> <p |
се један према другоме нађоше, стадоше као укопани.{S} Кир-Диша, који се такође није надао да |
, нестрпљење и јучерања срџба ишчезнуше као бол, кад зуб умине.{S} Он задовољно бркну у кесу, и |
да је није сачувао од грдне срамоте, и као да му није казала, како ће му од сада бити не газда |
b n="180" /> Диша одведе жену у собу, и као човек који полази на тако далек пут, поче да је сав |
као прва комшиница мајстор-Дишина, а и као добра познаница кира-Анастасијина, примила се, да у |
даде, али Дума, као кум, а после тога и као један добар пријатељ како Ламбрин тако и покојника |
за стовариште еспапа, а у исто време и као ноћиште Јанићијево, па се прући по миндерлуку и тек |
изгуби се испред очију.{S} На ведроме и као стакло јасноме дану, који блисташе свежим плаветнил |
Кир-Ламбре само што седе на миндерлук и као претучен занеми.{S} Сада тек, кад виде, да из ове к |
ни извиривала бела кућица са доксатом и као смиље жутом надстрешницом.{S} Ћира-Мана је баш сила |
И онда, још већма клонуо, незадовољан и као утучен, вратио би се у мутвак и осорљиво одговарао, |
да се сматрало као велико чудо, него и као велики грех.{S} И мајстор-Диши су замерали, па су г |
насмеја се, кад опази оно преплашено и као крв зацрвенело лице хаџијино.</p> <p>Диша оде у баш |
егрта пословала, час у гостинску собу и као шева међу пуним класјем весело певушила или се на с |
свим пропао; код другога газде морао би као шегрт почети из нова и шегртовати још толико година |
но затварао?{S} Изгледао је самоме себи као осуђеник међу стварима, које су га сваки час подсећ |
окак.</p> <p>Мајстор Диша остаде у соби као убијен.{S} Од чуда и ове невидовне беде толико се с |
се врати.{S} Диша је и њима обећао, али као човек од рачуна одлучио је, да за свој новац не куп |
н за калфу, оба су шегрта ипак сматрали као свога старешину.{S} Мајстор Диша му је пред шегртим |
.{S} Мајстор-Дишу су већ инако сматрали као човека који се од њих одваја и кади Грцима, и то бе |
а оној Лепосавиној изјави, како га воли као рођена брата.{S} У овој улози, и ако му је било там |
{S} Не иди од нас.{S} Ето, нана те воли као сина, а и ја те волим као да си ми рођени брат.{S} |
ешљивости својој вртео око својих мисли као вртешка на једноме месту, кира-Анастасија је имала |
то би га уверило, да кира-Анастасија ни као удовица није баш ни међу својим Грцима и Цинцарима |
Јанићије; он ће ти кућу и радњу чувати као своју“, а Диша јој вели: „Јесте!“ — Немој, болан, т |
аршији сви Грко-цинцари почели убрајати као у неки свој „културни трофеј“.</p> <p>Свуда, где го |
ље рећи, одложио је, да се на њих врати као на последње средство, ако не успе да мајстор-Дишу о |
зин глас могао у многим кућама сматрати као глас ма кога важнијег члана фамилије.{S} Једном реч |
е, мајсторе!{S} То да знаш да ћу чинити као себи.</p> <p>Сутра дан је пола Београда испратило м |
кога се онда говорило да односи болести као руком.</p> <p>Хећим прегледа озбиљно болесницу и не |
у већ били од својих жена предусретнути као прводаџије, тако им и не би тешко, да одмах започну |
нићију се стегло грло од стида, па ћути као заливен.</p> <p>— Море, шта ти је?{S} Шта си се нап |
ји се враћао својој напуштеној вереници као блудни син из Библије своме оцу, ушли свечано у кућ |
за чудо, после овога догађаја кир-Диши као да од једном свану.{S} Неописано задовољство обузе |
ових, него је потурили баш мајстор-Диши као кукавица јаје.</p> <p>— А ко ће им бити кум?</p> <p |
евесте.</p> <p>Мајстор-Диши писнуше уши као таламбаси на звук невестина имена.{S} Она удовица, |
адости у свој својој бујности, дође јој као некада, када се с њиме, било на чешми или у махали, |
лога дана у његовој кући био је долазак као о слави.{S} Хаџи-Диша није могао да се наприча чуда |
/p> <p>И тако мајстор Диша, ведар и лак као младић, убрза из куће, оде мало до дућана, тек да с |
у се, да је до пре четири дана била тек као једва растворен пупољак, а сада ето где пред њиме с |
ика за оно девојче?{S} Мацу ја уважавам као своју сестру; она ми се нашла у болести... она...</ |
>А мајстор Диша опет претрнуо, па и сам као <pb n="108" /> да предосећа неки тешки услов, па са |
поштује га; па и ја, ето, што поштујем као и тебе и кир-Ламбру, хоћу да те послушам.</p> <p>— |
.{S} За њега је она постала сада сасвим као избледела успомена, управо несносна помисао, од кој |
нана те воли као сина, а и ја те волим као да си ми рођени брат.{S} Ти немаш ни мајке ни сестр |
— главом.{S} Залети се, подвије главом као јунац, кад закопа земљу рогом, па тек теменом о зат |
оји је до овога часа стојао пред газдом као на угљевљу.</p> <p>— Шта велиш, бре?</p> <p>— Немој |
S} Тај двокраки врх био је покапан рђом као крвавим капима.</p> <p>Мајстор Дишу подузе стравичн |
но неком светлошћу стакластом, хладном као месечина.</p> <p>Кад је Маца ушла у собу, Лепосава |
у скрасити.</p> <p>Са враћеним прстеном као да му је отишло на свагда оно спокојство, што га је |
је био дебео бакарни прстен са пуцетом као орах, да би му често кожу раскрвавио.{S} А за све т |
n="185" /> стојали су пред тетка-Мацом као немирна деца пред коју је учитељ изненада искрснуо. |
сметао да буде онако ведар и безбрижан као до сада!{S} Но он није имао никога свога; а тетка М |
, дубоко после поноћи, дошао кући пијан као земља, и чим је натрапао на своју жену, која је ско |
Витезде не уђоше у једну малену, таман као ћелија, собицу, чији зидови беху као у каквој тргов |
већ држи кир-Ламбру за ногу.</p> <p>Сан као сваки сан; али мајстор Диша не може вас дан да се о |
та одлучио, да остане чврст и непомичан као стена, па је тако и урадио.{S} Кира-Анастасија, нав |
е кира-Анастасија са Дишом измири, а он као и до сада остане и у будуће са Дишом добар пријатељ |
му заповедим што, сама сам у кући, а он као ајдук наслони се о обрамку, па само звера.</p> <p>— |
у ова два супротна осећаја стојао је он као кривац, кога су осудили да га двојица шибају.</p> < |
јутрос нека жена дошанула нешто, те он као махнит одјурио у удовичину кућу и затекао је баш на |
ан, породички живот и домаћи праг чувао као „свјатаја свјатих“ од нечистих ногу непосвећених.</ |
а, он би сазнао на пример да је округао као гоч (бубањ), да се не зна где је шири, да ли у леђи |
само не овај израз, који му је изгледао као пркосна претња, као да га чика да је се дотакне, ак |
сурово најурили.{S} И он се тога држао као стене.{S} Прва два просјака, који би му навратили н |
са две и три луле, из којих је избијао као рука снажан млаз бистре и хладне воде, нису никада |
оји се, блажен од онога ударца, утварао као да га боли.</p> <p>— Јеси јунак! — рече Маца. — Так |
на све стране и развејало ледену мисао као ветар прашину.</p> <p>— А што, зар је једна пошла з |
утаче се кир-Дума. — Ето, ја сам досао као еден пријатељ, да ме научите, те да и ја разбирам, |
ићија, који јој је од онога дана постао као зла коб.{S} Митила га, чинила му све угодности, кој |
, њено зајапурено лице и сада је осећао као и онога часа, када је привуче себи.{S} Утисак <pb n |
сада држаше у неком заносу, те је ишао као по сну.{S} Све му се чинило, као да га је јуче нешт |
о му драго, тек обе куме прихватише ово као свршену ствар и, пре него ли што су њихови мужеви у |
изненадне радости.{S} Топло задовољство као мекани талас запљускивало га је са свих страна <pb |
тетка-Мацу није друкчије поштовао него као да му је мати.{S} Али Лепосаву није могао никако да |
тор-Дишинога доласка, Јанићије је живео као мали султан.</p> <p>Посластице и услужност кира-Ана |
ва.</p> <p>Цео тај дан хаџија је провео као у некаквоме бунилу.{S} Толике његове наде, толико и |
оваку игру играти, те би се и сам почео као чочек извијати и поскакивати.</p> <p>Но он тога ниј |
e unit="subSection" /> <p>Погреб је био као што и приличи једној устабашиници.{S} Однесена је п |
кад год му се за то дало прилике, пиљио као псетанце на залогај, који не може да домаши.</p> <m |
ио а Диша опет није никада тако одоцнио као овога пута.{S} Маца се у истини мало забринула, што |
местима, јер је ово већ трећи пут, како као побожни поклоник долази овамо и свима онима, који с |
ао само као добру муштерију, али никако као равне грчко-цинцарској нацији.</p> <p>О томе су бил |
аби Лепосаву, диже је на руке тако лако као дете од две године и понесе је.</p> <p>— Гледај, те |
ни то славе, а да су папуџије тек онако као гости за софром.</p> <p>Тако ће мајстор Диша постић |
вој улози, и ако му је било таман онако као одрасломе момку у детињим чакширицама, ипак је поче |
тке претње, спавала тако мирно и дубоко као да се између ње и супруга није ништа десило.</p> <p |
ш бити неожењен, не само да се сматрало као велико чудо, него и као велики грех.{S} И мајстор-Д |
ди Бог с нама, истргло из руку и почело као лопта да се премеће, скаче и шкљоца зубима на своју |
тиштало и мучило, распукло се и ишчезло као мехурић на води.{S} Био је као на ново рођен; лице |
од оним хладовитим орахом, њему је било као да се налази међу најближим својима.{S} Управо тако |
је кроз нос тако, да ти се увек чинило као да их Грк пева.</p> <p>Али, чини ми се, та своја по |
противу њега, не би га толико запањило као то, да је он, један угледан мајстор у чаршији, мога |
патња, мучење душе, које га је обзинуло као паклена аждаја, коју је видео у Витлејему на једној |
њиме не сретне.{S} То га је већ коснуло као ружан знак, а када још опази на тетка-Мацину лицу ј |
е већ неколико дана.{S} У радњи је ишло као по зејтину.{S} Али код Јанићија се опажала нека про |
, као и сви Грко-цинцари, уважавао само као добру муштерију, али никако као равне грчко-цинцарс |
мамо ни једне чудотворне утвари; живимо као сирочићи без наде и утехе.</p> <p>Старац се дубоко |
ка.{S} А кад једно казивање победи, оно као стрела пролети кроза свет.</p> <p>Диша је избегавао |
жели, да чезне за нечим, па да му се то као умешено и испечено само у руке спусти.{S} Жељкао је |
мила, сада му постаде мрско онако исто као и кир-Ламбре и кир-Дума.</p> <p>— Бог види колико с |
цу радости и узбуђења, те му дође чисто као нека душевна потреба, да бар пред зидовима и јемени |
} Сав мајстор Диша изгледао му је чисто као претучен; једва се вукао и стењао, а са лица сливал |
ње, па би, после свакога ударца, мукнуо као младо теле, што је увек изазивало весели смех.</p> |
би у дућан тек онако нагвирили, мукнуо као бик и кроза целу чаршију изазивао весели смех.</p> |
доврши своје поклоништво, да се, макар као ексик-хаџија врати, па макар никада и не добио деце |
д садашњих „мертечких“ ексера.{S} Ексер као и сви ексери што су, само се од ових разликовао, шт |
у њега.</p> <p>— Како: шта? — Ми на вас као на едног честитог мајстора сас леб, а ви на нас сас |
ништа више.{S} Некакве, час зелене час као ватра светле пеге разлетеше му се око очију; смрачи |
ва.</p> <p>Али шта је вечито? — И живот као ветар прође, а камо ли једно тренутно задовољство ш |
у поможе и он изиђе у дућан, истина жут као исцеђени лимун, али ипак потпуно здрав.</p> <p>Мајс |
ивота није могла друкчије сматрати, већ као свога господара, коме је по закону <pb n="26" /> у |
у је вољу увек сматрала не друкчије већ као наредбу, коју је њезин покојник издавао озго.</p> < |
нкесом за појасом; промичу и ишчезавају као далеки звук или кукурекање петлово, које се чак из |
узнемирене савести стојао је у мутваку као између два огња међу које је стављен, да по својој |
како удовица у поноћи стоји на капиџику као фудул-Стаменка.{S} Међутим, баш ова фудул-Стаменка, |
довицом, која у поноћ стоји на капиџику као фудул-Стаменка.</p> <p>— Молићемо, есте ли је видел |
е удаје, налетео на њену удовичку идилу као изненадна мећава, од које се није умела одбранити.{ |
дала на усамљену и обрањену душу Дишину као блага дажда после припеке, он је чак и њезину кућу, |
ме да га однесе.</p> <p>— Носи! — јекну као иза сна мајстор Диша — Носи, да га не гледам више!< |
рукава кошуље од танке тканине прозиру као наливене пуне мишице и што јој се гибак струк тако |
чесме по Београду, у оно време, биле су као нека врста касине, где се свет састаје, да чује шта |
ца <pb n="211" /> тројанила.{S} Жене су као на чудо одлазиле породиљи са пуним рукама повојница |
рет после сватова.{S} Само они, који су као Јанићије, <pb n="170" /> били те среће, да свој прв |
ке ноћи од некуда падало у њезину башту као мана у пустињи; али за то добила је много више с др |
ј све то шаље, ствари привлачила у кућу као своје, а цвеће метала у чашу, где је мирисало, докл |
м ја крив томе?{S} Ја тебе и твоју кућу као рођену поштујем, а оно што они говоре лажно је...</ |
посава, којој ових неколико месеца беху као неколико дана, и збуњено погледа у мајку.</p> <p>— |
ан као ћелија, собицу, чији зидови беху као у каквој трговини прекривени многобројним иконицама |
? — запита преплашено и стаде пред Мацу као укопан.</p> <p>— Сад, шта да Бог — одговори Маца за |
ео чаршије поче гледати на мајстор-Дишу као на једнога сладострасника.{S} А кад једно казивање |
еч наваљивала се на мајстор-Дишину душу као стена и он је као заливен ћутао и очекивао од тетка |
за други угао тесних улица, претрпаних као и увек разним сметлиштем, из кућа избаченим, што се |
оред дућана, али он не муче више на њих као бик, те да засмеје ћепенке, него се ућутао, па само |
би му их когод одузео, остао би без њих као трупина без руку, не би имао више коме да повери ни |
b n="144" /> би било, да ти се не нађох као рођена мати, кад оно на смрт болова!</p> <p>Свака р |
н, поруџбина на хрпат, а зарађени новац као поточић, који не сахне, за ових седам месеци истица |
смеје или заплаче, груну Јанићија, баш као пре кад бејаху деца.</p> <p>— Бог с тобом, девојко, |
вале и она њима одлазила на посело, баш као што је радила и за живота покојнога кир-Бенџе.{S} К |
<p>— Ти лажеш! — цикну Лепосава — Лажеш као кучка?</p> <p>— Море, ти да ћутиш — одговори јој Ка |
ша.</p> <p>— Грехота, џанум, да остариш као девојче!{S} Бог је наредио на жена, да не једе џабе |
адовољства.</p> <p>— А што се сад цериш као луд?</p> <p>— Јер... јер... заусти Јанићије да се п |
је жеравица опече, подвикну: „Што ћутиш као стрина?“ — и, пре него што је успео да пружи руке р |
како је то међу најближима, јер је још као дете изгубио родитеље и онако самохран потуцао се о |
жена вене а ствари ишчезавају, али још као не може да схвати зашто то.{S} Али кад једног јутра |
вали се и сам на узглавља, по који пут (као што је то свуда онда био обичај доброга тона) узриг |
разложит <hi>као</hi> Грк, штедљив <hi>као</hi> Грк, услужан <hi>као</hi> Грк, и поносит на <p |
шати га како извија.</p> <p>Побожан <hi>као</hi> Грк, љубак и разложит <hi>као</hi> Грк, штедљи |
, штедљив <hi>као</hi> Грк, услужан <hi>као</hi> Грк, и поносит на <pb n="16" /> то, што га грч |
<hi>као</hi> Грк, љубак и разложит <hi>као</hi> Грк, штедљив <hi>као</hi> Грк, услужан <hi>као |
ти не газдарица но права сестра.</p> <p>Као утучен вратио се кући, оставио судове пуне воде у м |
и требаше ли бољи накит од деце.</p> <p>Као што је кућу и жену оставио Маци, тако је радњу оста |
тављаху у једном уцвељеном срцу.</p> <p>Као и сва чаршија, тако је и кир-Ламбре мајстор-Дишу ув |
"45" /> фудул-Стаменка, честитала му и „као сестра“ саветовала, да што пре свршава сватове, док |
ом располаже по својој вољи, беше једна кап више зејтина на већ онако разбукталу жеравицу.</p> |
, а сузе без јецања и плача теку кап по кап низ образе.</p> <p>— Немој, молим те, тетка-Мацо!{S |
вори му, а сузе без јецања и плача теку кап по кап низ образе.</p> <p>— Немој, молим те, тетка- |
Србији тако и по Румунији и Грчкој.{S} Капа је та грчког, византијског порекла.</note> <note x |
:id="SRP19061_N1">Тврда и обла, јајаста капа, налик на половину диње.{S} Такву су капу носили м |
и леп шарен појас; а већ нови ђевђелук (капа „дињара“) то је мајстор Диша купио сам, јер од мла |
наника и не бришући онај зној што му је капао са чела.{S} Нека тешка мука притисла му <pb n="88 |
сузе, које је не слушаху, него једнако капаху — ако си честит, онда нека је просто, што си ме |
{S} По оним крупним, зеленим сузама што капаху из очију ове лисице, а и по брковима, што су са |
/p> <p>Маца га гневно погледа.</p> <p>— Капе, мајстор-Дишо!{S} Таман како приличи честитоме чов |
ултана и од Господар-Милоша па чак и од капетан-Мише.{S} Него баш кад ти је наспело, а ти купи |
шу подузе стравична језа, кад спази оне капи.{S} То су трагови од свете крви, а спустити своја |
такових људи, који, и ако не имађаху ни капи крви са Термопила, ипак својим васпитањем беху тол |
ред дошао кући, па, кад се уверио да је капија затворена, он је, као подсечених ногу, сав расла |
ему томе крива, одби га од своје рођене капије, и он пожури даље.{S} Пред ћор-Ахметовом кафаном |
устим трњацима, који су се више Стамбол-Капије богато ширили онде, где се данас налази густо на |
е, силазећи се већ по пети пут до Варош-капије и враћајући се натраг Барјак-џамији.{S} А што је |
е а песнице стегоше..{S} Журно изиђе на капију и изгуби се за углом.</p> <p>— Удаје се, за мога |
.</p> <p>— Шта је, море, што си подупро капију? — рече му весело и дрпну га за рукав.</p> <p>Ал |
аки врх био је покапан рђом као крвавим капима.</p> <p>Мајстор Дишу подузе стравична језа, кад |
Јанићије је зрео човек; има већ и мали капитал од толикогодишњег непримљенога ајлука, који би |
остиво посматрао у гвоздењачи наслагани капитал у разним кесама, кесицама и другим замотуљцима. |
и свом силом прегнуо да утростручи свој капитал, те да се и у томе изједначи са кума-Думом, ипа |
срцу стојала.{S} Ту је уложен један део капитала, крваво стеченога, па да ли ће Јанићије умети |
<p>Добра прилика у оно доба, кад су се капитали рачунали на грошеве; па још кад се има на уму, |
а одахне, прелете преко авлије, заригла капиџик, па за неко време престаја уза зид, да сачека к |
ноћишту.</p> <p>Како је затворио леђима капиџик, тако је и остао наслоњен о њега, а од стида ни |
ина, но да Ламбру закључа у собу, да на капиџик удари катанац, како не би нико могао с поља ући |
Час по час узнемирено је истрчавала на капиџик, да види што се шегрче толико затаја.</p> <p>По |
озбиљила би се и страшљиво погледала на капиџик.</p> <p>Мајстор Диша је, од времена на време, с |
као и увек, поставила совру и изишла на капиџик, да види иде ли већ хаџија са својим калфом.{S} |
цање; једна по једна жена улазила је на капиџик, која са свећицом, да је над покојницом ужеже, |
вши девојчици у шаку пару, изгура је на капиџик, али је на улицу не пропусти, пре него ли што с |
час по устајао, нестрпељиво изгледао на капиџик, или би Лепосаву чешће одашиљао чак до другога |
ије знао ни сам, кад је пре стигао пред капиџик мајсторове куће.{S} Покуша да уђе, али капиџик |
Пожурио је кући, али, кад је дошао пред капиџик и чуо оно нарицање, застаде за неколико часака. |
икупи бројанице, извири још једном кроз капиџик, те када се увери да на улици нема никога с ким |
прашину, која се прихватила, док је уз капиџик стојала.</p> <p>А када је Јанићије дошао, она г |
е из собе на авлију.</p> <p>У томе се и капиџик отвори и %ни прагу се појави танка фигура фудул |
у у дућан, или прелазила кроз баштенски капиџик њојзи или ова кира-Думиници на кафу и разговор. |
мајсторове куће.{S} Покуша да уђе, али капиџик беше изнутра затворен.{S} Јанићија не збуни ово |
} Да ниси угануо ногу?</p> <p>— Заригли капиџик; хоће да дође!</p> <p>— Ко?</p> <p>— Кир-Диса!{ |
и — прича он — Диша је пробао да отвори капиџик своје прошенице, па када није могао, он нареди |
га по трбуху коље, нагони га, те отвори капиџик тетка-Мацин и увуче се у њену авлију.</p> <p>Ка |
дноме часу њему се учини да неко отвори капиџик.{S} Прва помисао била је, да је мајстор Диша до |
/> <p>У зору рано неко закуца на Дишин капиџик.</p> <p>— То је онај несрећник; сад ли ми долаз |
Јанићија и како ти побелеше, бленући у капиџик, кад ће да га отвори и дође.{S} Јанићије је мој |
га пресретне, а у томе кир-Ламбра гурну капиџик и нагло, као да га неко вија, ускочи унутра.</p |
пошао кући, али, када је дошао до свога капиџика, изиђе му на очи кира-Мана са њезиним сухим ко |
ужи руку, да ухвати кваку од авлијскога капиџика, срце му силно залупа а рука клону доле.{S} Ма |
да иду, а удовица их испрати до самога капиџика.{S} Кир-Дума, на поласку, изјави да ће јој са |
> <p>— Кали нопта! — одазива се Диша са капиџика, и, задовољан за све, леже у душеке, а одмах д |
ренутно, баш кад је потегао за кваку од капиџика.</p> <p>Али кад уђе у собу, она забуна и ватра |
запевала.{S} Сутра дан испрати мужа до капиџика, пољуби га у руку, а он њу у чело, и ту остаде |
нка и, држећи <pb n="140" /> се једнако капиџика, трешаше му под нос песницу са прамењем оне ко |
<p>— Ели сте ради гостима? — виче још с капиџика кира-Думиница домаћици.</p> <p>Кира-Анастасија |
</p> <p>Неколико жена, које истрчаше на капиџике, развадише их, и Лепосава, бледа од узбуђења, |
пролазника, па и комшинице истрчаше на капиџике, те тако мајстор Диша, који се баш тога и плаш |
је из ових башта живо цвеће поврвело на капиџике.</p> <p>— Аман!{S} То пред кира-Анастасином ку |
им их отпрати очима, штуче кроз суседне капиџике и башче до <pb n="18" /> кира-Думинице, да јој |
ћу: да се ожениш, ја; а не да затварамо капиџике, кад прођеш! — шалио се Станко туфегџија, који |
од узбуђења, отрча кући, па кад залупи капиџиком за собом, бризну у плач и јецање.</p> <p>— Шт |
S} Када су зурле запиштале пред њезиним капиџиком, она је још гдешто довршавала по кући, па се |
је по десет и двадесет пута истрчавала капиџику, да га одшкрине, колико тек да промоли главу, |
се вратио, тетка Маца га је дочекала на капиџику.</p> <p>— Камо Лепосава? — запита Диша.</p> <p |
споменуо како удовица у поноћи стоји на капиџику као фудул-Стаменка.{S} Међутим, баш ова фудул- |
оженим удовицом, која у поноћ стоји на капиџику као фудул-Стаменка.</p> <p>— Молићемо, есте ли |
ио у удовичину кућу и затекао је баш на капиџику, како се са неким човеком прашта, — у грчкој ч |
ноге кира-Манине, па као смушен полете капиџику и нестаде га на улици.</p> <p>И тако, оно, у ш |
куће се не одазва нико, а на комшијском капиџику појави се једно девојче.</p> <p>— Што чукаш то |
који човек истрча, да види шта је, а на капиџицима од башта начичкале се младе жене и девојке, |
лије било, да су оне зурле пред њиховим капиџицима писнуле.</p> <p>А за то време кира-Анастасиј |
у браду зарасло и под високом купастом капом, око које се омотавала чалма зелене емир-боје (зн |
уп“, те да је она сама понесе и по мери капу избере.</p> <p>И Јанићије Бик тих дана био је више |
па, налик на половину диње.{S} Такву су капу носили махом варошани како по Србији тако и по Рум |
та и једва га је пустио из загрљаја.{S} Караван се крете долином, а хаџи-Зосим још једном погле |
p>На пет дана после ове куповине велики караван, <pb n="199" /> већ посвећених хаџија из разних |
аља, кренуо се на пут кућама.{S} У томе каравану налазио се хаџи-Диша.</p> <p>Хаџи-Зосим, који |
обу.</note> <note xml:id="SRP19061_N3">„Карантин“ био је новац од бакра у вредности 10 пара.</n |
Жена спусти пред ноге дервишеве четири „карантина“<ref target="#SRP19061_N3" /> и сва срећна, ш |
улицама него у дућану.{S} Разносио је „каранфил“ званицама, које је мајстор Диша, као младожењ |
ејску Махалу.{S} И снажни мирис густога каранфила, босиока и осталога цвећа, који се са девојач |
што, море?</p> <p>— Ете, зато, што мене караш, а сама нећеш да узмеш запис!{S} Зашто не узмеш?{ |
стујемо, ја ћу вам позајмим из еснафска каса пет стотин гроси за четири године без фајду.</p> < |
ду, у оно време, биле су као нека врста касине, где се свет састаје, да чује шта има ново или д |
бру закључа у собу, да на капиџик удари катанац, како не би нико могао с поља ући, па да лично |
итом, која га је равнодушним осмехом по каткад погледала.</p> <p>— Погађаш ли зашто је све ово? |
но размишљање о своме положају он је по каткада истицао у својим мислима, али кад год би покуша |
едним људима грчке народности.</p> <p>— Кафа је за људе а не за фукару.{S} Ко је још говеда пој |
д му више не падаше ни на ум уобичајена кафа код Маце.{S} Хтео је отићи, али га узе неки стид; |
бре полети кафани, да се склони, али из кафане истрча кафеџија и запречи улазак.{S} Неколико љу |
че са свога места.</p> <p>Ламбре полети кафани, да се склони, али из кафане истрча кафеџија и з |
шаниш? — смеју се мајстори у Гушанчевој кафани; и тек после ове пакосне напомене почињу да се р |
шта, — у грчкој чаршији и ћор-Ахметовој кафани причало се потанко о Дишиноме непоштењу.{S} Кир- |
еви успели да се појаве у ћор-Ахметовој кафани на Зереку, већ су отишле у посету лепој удовици. |
а силна мастика, што је у ћор-Ахметовој кафани попио, не обори иа патос, где тврдо заспа.</p> < |
иђе на улицу.</p> <p>Но у ћор-Ахметовој кафани не беше никога <pb n="220" /> више.{S} Само што |
и он пожури даље.{S} Пред ћор-Ахметовом кафаном угледа како из једнога фењера чкиљи слаби плами |
ару пазио, није никада ногом прекорачио кафанскога прага, тако и није могао брзо сазнати за ове |
неодређено поче га вући тамо.{S} Уђе у кафану, и остаде тамо до после поноћи.</p> <p>Прва миса |
клони рукавом очи и побеже у мутвак, да кафе припрема.</p> <p>Кира-Анастасија није само располо |
а кума и пријатеља; али већ после треће кафе, у кир-Ламбриној кући, одбацио је предлоге Ламбрин |
каза на прагу кира-Анастасија са џезвом кафе и два филџана.{S} И она је била нешто мало раскомо |
ани, да се склони, али из кафане истрча кафеџија и запречи улазак.{S} Неколико људи састави кру |
у пијанку и певање, да се чак и њему — кафеџији — учинило много, те је престао да точи.</p> <p |
не за фукару.{S} Ко је још говеда појио кафом? —</p> <p>Тако је мајстор Диша често објашњавао с |
соби пок. кир-Бенџо; филџани и џезва с кафом слетеше са послужавника и просуше се по поду, зас |
смејак пун љубазности принесе ибричић с кафом и наливеним филџанима.</p> <p>— Ни врана коска да |
ила ватру у мутваку, преставила џезву с кафом, метнула четири ратлокума на саханчић, а у шарену |
лађи шегрт прислужи једну <pb n="75" /> кафу, позва Јанићија и нареди му да оде до Ламбрине кућ |
, устабашо, шта си се замислио, ходи на кафу! — викну га један комшија са ћепенка.</p> <p>— Хва |
утврђеноме обичају, пошао тетка-Маци на кафу, спази га Станко туфегџија и позва на свој ћепенак |
капиџик њојзи или ова кира-Думиници на кафу и разговор. — И кира-Мана и све остале жене вратиш |
о је мајстор Диша дан из дан одлазио на кафу тетка-Маци, а Маца тек ваљда не би примала сваки д |
ло неке жене, а Јанићије у мутваку туца кафу.{S} Лепосава се прикраде, па, кад јој се није нада |
је певушила Лепосава, носећи ратлокум и кафу, да мајку послужи.</p> <p>— Па где си био до сада? |
што то.{S} Али кад једног јутра, срчући кафу, у мало не прогута читав <hi>чичак</hi>, који је к |
собе у мутвак и обратно, те доноси час кафу час ратлокуме и друге слаткише гостима.</p> <p>Нај |
тав <hi>чичак</hi>, који је кира-Мана у кафу спустила, он сав побледе.{S} Виде да му је жена за |
у свакој кући задржавана, бар док једну кафу не <pb n="107" /> попије, кир-Диша је као на угљев |
-Мацу, која га задржаваше, да бар једну кафу попије и да се мало примири.</p> <p>Обузела га ват |
лаве, дубоко се замислише и тихо сркаху кафу, коју им кира-Ламбриница мало час принесе.</p> <p> |
кожице <pb n="64" /> у дућану, на сваку кашичицу масла, што ће се у кући потрошити; кад је прав |
о прага, тако још стоји држећи руком за кваку.</p> <p>— Еле, како сте?{S} По пријателски посо д |
то беше тренутно, баш кад је потегао за кваку од капиџика.</p> <p>Али кад уђе у собу, она забун |
у.</p> <p>Али кад пружи руку, да ухвати кваку од авлијскога капиџика, срце му силно залупа а ру |
/p> <p>Најзад се одлучи, притиште руком кваку и погурну; али врата затворена.</p> <p>Ова једна |
ао за тебе једнога, али не дам да ми се квари ред; не дам да ме нико вара и да ми образ гази.{S |
има бадава вучем читав пртљаг.</p> <p>У квартиру мајстор Диша је имао још једнога друга, сапутн |
тетка Маца.{S} Она му је сваки час чело квасила сирћетом, а на слепочњаче метала по пола главиц |
је се одмицао од болесничке постеље.{S} Квасио јој главу сирћетом, помагао Маци у свему око бол |
жубор из чесме, на којој је онога дана квасио врелу главу, жуборио је као и онда, а са гранчиц |
удела белега.</p> <p>— Аман, кузун, што ке па некој да узива, кад загриза у та јабука! — смеје |
м Диша исказа своју несрећу, како му је кеса украдена, они, да не би сумња на њих пала, пристад |
де у дућан, заручен до грла са неколико кеса леблебија, ратлокума, халве и једним саханом топло |
у гвоздењачи наслагани капитал у разним кесама, кесицама и другим замотуљцима.</p> <p>Тако је т |
и, хаџи-Диша завуче руку у недра, да из кесе извади ситнине, али на своје велико запрепашћење о |
искају исе да ги даш.{S} Српски судови кесе секу.{S} Него, сас Божја воља, сутра да си кренеш; |
до другога, те их редом опипа све, али кесе ни од корова.</p> <p>— А-ах, псето погано! —јекну |
оје велико запрепашћење опази, да му ни кесе ни новца нема.</p> <p>Хаџи-Диша је престрашено вик |
гору слетеше око њега и почеше черупати кесе са слаткишима.</p> <p>— Ко је послао? — Мени дај, |
-Диша је престрашено викнуо, кад уместо кесе извуче из недара крајеве искиданога гајтана.{S} Ње |
а; добро само те ми се толико затекло у кеси, — рече Диша шалећи се. — А сад деде да видим какв |
њачи наслагани капитал у разним кесама, кесицама и другим замотуљцима.</p> <p>Тако је то ишло п |
— одговори Лепосава уклањајући главу од кесице.</p> <p>— Помириши, од тога ћеш родити.</p> <p>Л |
ј ово, Лепосава!</p> <p>— Шта има у тој кесици? — запита Лепосава радознало питајући.</p> <p>— |
иши! — рече Диша и принесе носу женином кесицу.</p> <p>— Ама, зашто? — одговори Лепосава уклања |
снебиваш.</p> <p>Лепосава дотаче носом кесицу и помириса.</p> <p>— Још двареда! — рече Диша.</ |
а Искариота!{S} Докле се грлио са мном, кесу ми је одсекао!{S} Пет хиљада гроша, пет хиљада гро |
смеје се мајстор Диша и вади иза појаса кесу у којој нађе две аспре.</p> <p>— Узми, на! па да к |
жену ми украдосте, па сад хоћеш да ми и кесу одсечеш.</p> <p>— Е, дај Боже, душа да вам не испа |
<p>— Грош од запис.</p> <p>Диша извади кесу за појасом, одмота је и метну пред светога човека |
е другима „на веру“.</p> <p>— Нашао сам кесу на сокаку ваљда, те да беломе свету купујем, па по |
и то опасао око паса до саме коже, а у кесу је метнуо шест стотина гроша, таман колико му је т |
кад зуб умине.{S} Он задовољно бркну у кесу, извади један цванцик и даде пуници.</p> <p>— Не ј |
вуче руку у недра, извуче једну дугачку кесу о гајтану, па из ње одброја на сто неколико белих |
е на душак и поможе мајстору, да отпаше кецељу, коју при раду око антерије везује.</p> <p>Пред |
p>Неколико несташних девојака прснуше у кикот.</p> <p>— Таман?{S} Па то за онај гоч?</p> <p>— У |
о луд смеје од задовољства.{S} И она се кикоће; али кад маши очима горе, а то није удовица, већ |
ну нека остарија жена из авлије, а оне, кикоћући, прхнуше у башту добацујући једна другој по ко |
ра моја домакица да ми наниже оште едно килибар-зрно.</p> <p>— А колико ли бројиш па сад? — Зап |
пре него ли што сам не погледа, да се с ким на улици не сукоби.</p> <p>Анастасија је одмах посл |
тише јој на ново старо пријатељство, за киме је сирота кира-Анастасија, као удовица, тако жељно |
— Ама, кира-Мана, шта то говориш?{S} Са киме га је она јела до сада?</p> <p>— Санким не знас, п |
p> <p>— Тукао сам се, газда.</p> <p>— С киме, море?</p> <p>— С оном, тетка-Мацином.</p> <p>— За |
када се увери да на улици нема никога с киме се не би радо срео, изиђе и упути се у Скадар-маха |
а где се могао најмање надати сусрету с киме, то му је било све.{S} А како му је било код куће, |
је њиме тиха туга, жеља да самога себе кињи, да жали своју несрећну младост и да на њезине очи |
лико чежње и бола у срцу носио, поче да кипи свом жестином.{S} Он се обазре око себе, погледа т |
<p>— Седиш, ћерко, седиш, а из рантлике кипи!{S} Шта радиш море то, куд си се замислила?</p> <p |
себе и Анастасију сачува од неприлика, кир-Диша је још једаред дошао кући, па, кад се уверио д |
на грцко образ метнусте!</p> <p>— Фала, кир-Думо, на љубави и муштеријама, ама како да се ожени |
отац и браћа... па...</p> <p>— Машала, кир-Диса!{S} Тој ти је мудро реч. — упаде кир-Дума и та |
>Докле се ова посета двеју кума вршила, кир-Ламбре и Дума, потпуно споразумни, упутише се Зерек |
ладу.</p> <p>Измоштен душевним патњама, кир-Диша је започео нагло венути.{S} Оно пространо лице |
ествама уђе у собу.</p> <p>— Кали-мера, кир-Ламбре!</p> <p>— Кали-мера! — одазва се домаћин — О |
ми даш дете у кућу, а ти, место детета, кир-Ламбру — ха?!</p> <p>Анастасија је опазила добро, д |
емо вечеру дуго памтити!{S} Кали нопта, кир-Диса, кали нопта!</p> <p>— Кали нопта! — одазива се |
ћутања и пребрајања ћилибарских зрнаца, кир-Дума се мало искашља и, окренувши очи у страну, зап |
није ствар у срце, нисто не бесе; ајде, кир-Дума!</p> <p>Но кир-Дума не беше од оних, који олак |
што је прстен враћао.</p> <p>— Тако је, кир-Дума.{S} Ја и сам верујем, да је комшилук измислио |
ок једну кафу не <pb n="107" /> попије, кир-Диша је као на угљевљу седео у тетка-МациноЈ кући, |
жних дервиша помогли!{S} Ето му и куме, кир-Думинице.{S} Пуних једанаест година није имала деце |
када укопаше земаљске остатке Бенџине, кир-Ламбре не би отишао у свој дућан, а да не наврати у |
ми забо нож у срце.</p> <p>— Зашто бре, кир-Диса, зашто да ја плаћам ваш ортаклук, кад не сум н |
та, кад се разабра.</p> <p>— Не бој се, кир-Дишо, сад је све добро! — одазва се на овај уздах т |
кир-Думина глава.</p> <p>— Добар вече, кир-Диса!</p> <p>Диша се разрогачених очију заблену у г |
ожају, обилазила по месечини око башче, кир-Диша потпуно одевен пратио је у стопу, а од туда, п |
е умало не спотаче.</p> <p>— Шта то би, кир-Ламбре?{S} Да се нисте убили? — чисто врисну фудул- |
ј свадба не буде велика, њени стараоци, кир-Дума и Ламбре, све су учинили, да свадба буде што в |
штише ради чега долазе.</p> <p>— Јазук, кир-Диса, да остарис брез зена; јазук, бре!</p> <p>— Па |
у душевну борбу његову.</p> <p>— Јазук, кир-Диса, јазук! — продужује кир Дума. — Кира-Анастасиј |
астиђених црних очију.</p> <p>— Ја сам, кир-Ламбре — Канче!...</p> <p>— Шта искате од мен?</p> |
чки бес“, како би се изразио њезин кум, кир-Дума, да је нешто од куда на ово наишао.</p> <p>Мес |
очију заблену у госта.</p> <p>— Ја сум, кир-Диса, ваш кум и пријател.{S} Еле, како сте? — пита |
живота надноси.</p> <p>А како који дан, кир-Диша је све жудније погледао у насмејане очи своје |
мбре неће бити жив!</p> <p>— Добар дан, кир-Ламбре! — зачу за леђима глас, а у исто време таче |
p> <p>Докле је жена разређивала поклон, кир-Диша зашао по кући, да осмотри је ли све у реду; за |
несе распаљене наргиле.</p> <p>— Много, кир-Ламбре, много бре, оште педесет и четири!</p> <p>— |
боја.</p> <p>Што се никада није десило, кир-Ламбре је, дубоко после поноћи, дошао кући пијан ка |
еден кадаиф и ратлокум.</p> <p>— Зашто, кир-Дума?{S} Да ли не мислиш на сина да просиш девојку? |
ска да ви из њена кућа идете.{S} Жалос, кир-Диса, много жалос; и душа да могу да ти дам, <pb n= |
пут поздравише љубазно са: калос мерос, кир-Диса!</p> <p>Ово је било за њега толико почасти, да |
три године сањао.</p> <p>— Калос мерос, кир-Диса! — рече Дума улазећи у дућан и дотакнув се рук |
Диша!</p> <p>— Ама шта?</p> <p>— Кир... кир... стење Диша — нисам ја кир... погана је то реч; т |
јој се наместо његово јавио у соби пок. кир-Бенџо; филџани и џезва с кафом слетеше са послужавн |
никако чудо, што су сви пријатељи пок. кир-Бенџе, а нарочито жене њихове журиле, да спрече сва |
му вратне жиле протрља.</p> <p>— Немој: кир-Диша!</p> <p>— Ама шта?</p> <p>— Кир... кир... стењ |
целује.</p> <p>Оба кума развеселише се; кир-Дума му не даде руке, него се, као и кир-Ламбре, по |
овица их испрати до самога капиџика.{S} Кир-Дума, на поласку, изјави да ће јој са просиоцима до |
тпуно саломити.{S} Али се преварила.{S} Кир-Диша је овога пута одлучио, да остане чврст и непом |
стране и дивила се везу на рукавима.{S} Кир-Ламбри и кир-Думи донео је два дугачка чибука, потк |
ове фирме са чистим српским именима.{S} Кир-Бенџо, Ламбре, Данга, Џанга, Шабакидес, Сакаларидес |
тренутак, те да започне о главноме.{S} Кир-Ламбре је предосећао већ, да је нека друга, много в |
другоме нађоше, стадоше као укопани.{S} Кир-Диша, који се такође није надао да ће се у овим зак |
нева поче нешто неразумљиво мрмљати.{S} Кир-Ламбре се устури и пребледе.</p> <p>— Куче цинцарск |
ила и ражалила, те да се кући врати.{S} Кир-Думи не смеде да повери своју замисао, јер је слути |
тојан зет нације у коју се претапао.{S} Кир-Думина жена, кога је окумио, била му је сад наместо |
b n="35" /> увлачи у њихово друштво.{S} Кир-Дума је муке мучио; навукао себи беду на врат, па с |
а подносе, то јој ипак није помогло.{S} Кир-Диша је упорно тражио наследника, те кира-Анастасиј |
се није смела задржавати даље тамо.{S} Кир-Ламбре јој је био још једино њено уздање, па како ј |
ије било никаквога изгледа на мирбу.{S} Кир-Дума, који је у целој овој ствари тежио да измири п |
по штошта од своје софре као понуду.{S} Кир-Диша је ову нежну пажњу примао захвално, па, и ако |
није веровала у такву претпоставку.{S} Кир-Диша је ревносно пазио на свако парче кожице <pb n= |
ало се потанко о Дишиноме непоштењу.{S} Кир-Ламбре је испричао, како је мајстор Диша одмах по п |
ли се и љубазно га позвао на вечеру.{S} Кир-Ламбре је с почетка збуњено примио позив, али се у |
а антерија му се топи у крви.</p> <p>— Кир-Диса је диваљ човек — Србин је, бре; што може да се |
ј: кир-Диша!</p> <p>— Ама шта?</p> <p>— Кир... кир... стење Диша — нисам ја кир... погана је то |
са сокака.</p> <p>— Ко, море?</p> <p>— Кир-Ламбре, и да видиш какав!{S} Таман како је и заслуж |
</p> <p>— А ко ће им бити кум?</p> <p>— Кир-Дума.</p> <p>— А Ламбре?</p> <p>— Онако, пустосват. |
ик; хоће да дође!</p> <p>— Ко?</p> <p>— Кир-Диса!{S} Ето га за ћоше.</p> <p>Фудул-Стаменки, кој |
и стидна, као што то приличи невести, а кир-Диша између кумова двори и додаје час овамо час она |
но о чему се целе недеље разговарало, а кир-Дума никако да подеси згодан тренутак, те да започн |
ш са кир-Ламбром, да Јанићија отераш, а кир-Ламбри да допустиш да и од сада долази У кућу.</p> |
ити помоћи, јер то беше грчка махала; а кир-Диша је сада постао највећи враг Грцима.{S} А како |
олазио покрај кир-Думинога дућана.{S} А кир-Дума, чим би га угледао, повукао би се дубље у радњ |
ом и од обилног расположења јекну.{S} А кир-Диша, који никада још у своме веку није запевао све |
ли су се Грци од оног прекора.</p> <p>А кир-Дума, коме је највише бучала глава од свега тога, с |
ти расположење својих гостију.</p> <p>А кир-Ламбре само извија час грчку час цинцарску песмицу; |
А колико ли бројиш па сад? — Запита га кир-Ламбре и подави ноге поред свога госта.</p> <p>— Пе |
есто опроштајних суза успомени на свога кир-Бенџу она је одиграла чочек-аваси и смејући се загр |
.{S} А ја искам да се састанем сас мога кир-Ламбре, па сама како една зенско глава не могу да и |
ја ни слутила није о томе, шта њезинога кир-Дису <pb n="50" /> мучи, па се, ваљда зато, није ни |
као што је радила и за живота покојнога кир-Бенџе.{S} Кира-Думиница је свакога јутра, када им м |
— Ела, само ви говорите; знао сам ја да кир-Диса не је човек без памету.{S} Еле, за сто сте јос |
ужна и усплахирена.{S} Кад је видела да кир-Ламбре никако не може изићи на улицу, није било дру |
уведе у њихово друштво.{S} Тражио је да кир-Дума одмах иде Диши, врати удовичин мираз, а Дишу д |
но задовољан.{S} Њему је главно било да кир-Ламбру најури из куће, а то је, у овај мах, успео.< |
и очекивао на заповести.</p> <p>А када кир-Диша зађе и у подрум, да прегледа туршију, кира-Ана |
етири месеца и — то јој поможе.{S} Сада кир-Дума има сина од седамнаест година, у лицу сушти от |
е сумњала, али се плашила ипак, да сада кир-Диша не сазна и да Јанићије не разгласи по комшилук |
још више издужила, озари се, кад угледа кир-Думу и приступи му руци.</p> <p>— Зива била!{S} Зив |
близини Синџир-џамије испаде од некуда кир-Диша, и, када се један према другоме нађоше, стадош |
-Анастасији у опште годило да се уда за кир-Дишу или не, то је тешко одредити; јер баш и да јој |
<p>Анастасија је први пут била удата за кир-Бенџу, казаса из Главне Чаршије, који поживе с њоме |
ни сасушио траг оних суза, што их је за кир-Бенџом проливала.{S} Али како ли би тек сада било, |
p>— Кир... кир... стење Диша — нисам ја кир... погана је то реч; то је грчка реч!...</p> <p>— Т |
</p> <p>И за чудо, после овога догађаја кир-Диши као да од једном свану.{S} Неописано задовољст |
кад му са сокака допре раздражена вика кир-Думе и двојице његових пријатеља.</p> <p>— Ајдутин! |
Овде је био сигуран да их, до повратка кир-Дишинога неће нико тражити.</p> <p>Кира-Анастасији |
ће да удари кира-Ману, испаде иза ћошка кир-Дума и још један Грк.</p> <p>— Сто је то?{S} Ста ис |
оја је с највећим задовољством дочекала кир-Ламбру, ипак није било пријатно, да се у њеној кући |
екивати.{S} Није се она ни мало плашила кир-Дише, за кога се удала по туђој вољи и, само толико |
а удаје.{S} Грчка чаршија је %честитпла кир-Диши, па ако је, не тек гдекоји, но многи од тргова |
е је истина? — Тако ли је?</p> <p>— Ама кир-Дума, куд ја да скачем преко зида; зар у ове године |
е су му углед међу Грцима, али, у очима кир-Думиним, нарочито његова хришћанска питомост, коју |
тих седам дана прођоше.</p> <p>— Сирома кир-Бенџо!{S} Онакво памет, онакво философ!{S} Као да г |
осмо да вас женимо на грцко невеста, на кир-Бенџина удовица, па да постанете сретно човек; а ви |
пила као грудву снега, сад је прешла на кир-Думу.{S} Целе ноћи претурао се по постељи, устајао, |
могао пркосити; па и ако му је мржња на кир-Ламбру двоструко порасла у ономе часу, када га је у |
уста не само на мајстор-Дишу него и на кир-Думу, што се толико заслепио, те допустио, да се је |
поче од времена на време да баца око на кир-Ламбру, који је сад узео од чочека деф и стао пред |
е би, по који пут, бацио тамну сенку на кир-Дишино спокојство.</p> <p>— Кад се жениш, треба да |
д оног лепог угледа, којим се, као жена кир-Бенџина, могла дичити.</p> <p>И кира-Анастасија, уз |
илимом.</p> <p>Овај врисак трже иза сна кир-Ламбру.{S} Онако бунован, зинуо и он, бечи очи, али |
ода?</p> <p>— Ама, зар она?... простења кир-Диша.</p> <p>— Тако, газда, Бога ми!</p> <p>Диша ск |
осо дођосмо.</p> <p>— Уђите! — простења кир-Диша, коме у тај пар севну, да би му боље било да г |
епенку, који је испунила гојазна фигура кир-Дишина, срце му је све страшљивије куцало.{S} Ближи |
косила целоме свету, раставила би се са кир-Дишом, па би се удала за Ламбру; али овако, ствар ћ |
м.{S} И калфа ћеш да биднеш, и ортак са кир-Дишом.</p> <p>— Ламбру да отераш!{S} То што је дола |
даном.</p> <p>— Јеси ли се опет срео са кир-Думом?</p> <p>— А шта ти је сад наспело да га о том |
Да се врати, ама тако, да се пољубиш са кир-Ламбром, да Јанићија отераш, а кир-Ламбри да допуст |
поган је то милет.</p> <p>Од овога часа кир-Диша није трпео да га ико тако назива; јер такав на |
ада долази У кућу.</p> <p>До овога часа кир-Диша се бар колико толико надао; али после оваке ис |
Мозе бити, не бегенисете несто? — пита кир-Дума, коме се овако мајстор-Дишино држање учини сум |
а вратила.</p> <p>— Е, шта би? — запита кир-Диша нестрпељиво, а очи му се плашљиво приковаше за |
мирити.</p> <p>— Ето, то је!... промуца кир-Ламбре...{S} То је било!</p> <p>И сад му не беше те |
} Он је већ гледао у мислима како његов кир-Ламбре лежи иа улици, а антерија му се топи у крви. |
ш...{S} Цела чаршија говори за покојног кир-Бенџу и поштује га; па и ја, ето, што поштујем као |
остигао на своју радост и на големи јед кир-Думин, који је још једнако уздисао за изгубљених че |
, што је нашла лека детету, прође поред кир-Дише и не погледавши га.</p> <p>Кир-Диша поздрави д |
е била кадра ни за живу главу рећи пред кир-Ламбром, чију је вољу увек сматрала не друкчије већ |
куће.</p> <p>Али прође и три дана, а од кир-Ламбре ни трага ни гласа.{S} Кира-Мана стрпељиво је |
з Пожаревца, Јанко папуџија, који је од кир-Дише куповао сахтијан, јави му о стричевој смрти и |
{S} Туга за Анастасијом и онај страх од кир-Дише, који му се у очима приказиваше као орјатин, к |
да се ћепенци затварају.</p> <p>Још од кир-Дишиних сватова Јанићије је намрзао на првога прија |
ослуге, кад јој гости долазе.</p> <p>Од кир-Дишиног одласка прошло је већ неколико дана.{S} У р |
ишта није догодило.</p> <p>Међутим, код кир-Думе био је читав породични савет.{S} Думиница је т |
, да се осврне на тако убедљиве разлоге кир-Думине, њему дође на ум, да још један покушај изврш |
р-Диса!{S} Тој ти је мудро реч. — упаде кир-Дума и тапше мајстор-Дишу по плећима. — За тебе ћем |
тидео, и исприча тетка Маци, како га је кир-Диша гонио да иде кира-Мани и зашто није хтео отићи |
цима за први угао, лармајући како га је кир-Диса покрао.</p> <p>— Жену ми одведосте, на образ м |
де, докле би ова идила потрајала, да је кир-Дума, устабаша бакалског еснафа, не пресече као на |
е муштерије, ипак је видео јасно, да је кир-Думи и његовима јако стало до тога, да баш он узме |
лико, колико да покрије главу.{S} Да је кир-Ламбре слободан, без жене, лако би она пркосила цел |
тако жељно чезнула.</p> <p>Али ма да је кир-Диша био задовољан својим успехом и свом силом прег |
ога часа врло препао; учини му се да је кир-Диша умро, па истрча на улицу, да кога било наврати |
кад опази да овако не може дуже и да је кир-Дума већ поткупио бројанице и турао их за појас, он |
амо била снажнија освета, него ли да је кир-Думи забо нож у срце.</p> <p>— Зашто бре, кир-Диса, |
љена тако снажним разлогом, дочекала је кир-Дишу на ручак, тврдо уверена, да ће га потпуно сало |
же још који часак остати.</p> <p>Кад је кир-Ламбре дознао за срамоту, коју је начинио Диша, цик |
кад дође и оде из дућана.</p> <p>Сад је кир-Диша био потпуно усамљен; изгубио је грчке пријатељ |
ње.</p> <p>Тако је овога часа, докле је кир-Дума говорио, мајстор-Диша размишљавао.{S} Па ипак, |
м запахњивало.</p> <p>Међутим, докле је кир-Диша овако очајно лутао све даље и даље од главне ч |
е његово.{S} У самој ствари то, чиме је кир-Дума кроз пријатељске савете претио, могло се врло |
какутање око пространога обима, који је кир-Дишина запремина у соби захватала.{S} - Једино кака |
Ватру запрети, удовицу удај! — казао је кир-Дума; а та је реч, као крилата, пролетела кроза све |
Докле је он полагао заклетву, стојао је кир-Дума спрам њега, забезекнуто гледао у кривоклетника |
мија!{S} Хоће да ме убије! — лелекао је кир-Дума не мичући од зида крај кога се срозао.</p> <p> |
о на куде Турцима испада — проклињао је кир-Дума дижући фес с главе и погледајући у небо.{S} Ал |
српско куче!...{S} Ух! ух! — уздисао је кир-Дума и туцао се од муке песницом у главу.</p> <p>Су |
ирам!“</p> <p>Тај „побољи човек“ био је кир-Ламбре, те тако је она сама признала своје браколом |
ко!</p> <p>И у такоме правцу говорио је кир-Дума још дуго и дуго.{S} На све могуће начине он му |
да на свакоме ћепенку приповеда како је кир-Ламбре преседео цео дан без ћурчета и антерије у ку |
асвим у другој форми.{S} Чуо је како је кир-Дума стао да псује пред Јанићијем мајстор-Дишу и да |
ати густе хладне димове.</p> <p>Тако је кир-Диша покушао да употреби и ово последње средство, т |
ог завештања, ни ближих сродника, то је кир-Диша постао наследник целе имаовине покојникове.{S} |
ајрак-џамије.</p> <p>Оно дућана, што је кир-Бенџо оставио за собом, претворили су пријатељи у г |
но с пута као богат наследник, и што је кир-Ламбре толико зачикавао и препадао, да су се сви по |
.</p> <p>Оваква перспектива, како ју је кир-Дума живо <pb n="43" /> сликао пред очима мајстор-Д |
S} А ја сам хтео да ти кажем како ју је кир-Ламбре онда за мутваком ухватио за образ, а она му |
е тако, после неких обрачуна, што их је кир-Дума имао између четири ока са покојником, уцвељено |
одговори.{S} Ова брза питања, што их је кир-Дума тако одлучно и оштро излагао, сплетоше га за ч |
пи ћурче, антерију и чампаре, што их је кир-Ламбре, ваљда због силне жеге, свукао и на под баци |
од куда бих ја знала да су то баш дреје кир-Ламбрине?{S} Што да бедим човека?</p> <p>— А моја ж |
година није имала деце; и шта све није кир-Дума чинио, само да до једнога наследника дође, па |
био потпуно задовољан.{S} Баш да и није кир-Дума пристао, он би се ипак вратио својој вереници; |
p>— Јазук, кир-Диса, јазук! — продужује кир Дума. — Кира-Анастасија ћемо ми удати за Грка; ама |
утваку нађе и да остане тамо, све докле кир-Ламбра из куће не оде.</p> <p>— Не треба — вели — д |
из комшилука поверовао; и тако једноме кир-Думи и кир-Ламбри одрекао у неку руку свако уважење |
и јој сметају да га начини оцем, о томе кир-Диша није ни мало сумњао.{S} Зар је једна жена била |
ча на авлију, да га пресретне, а у томе кир-Ламбра гурну капиџик и нагло, као да га неко вија, |
својим коритом.</p> <p>На горње питање кир-Ламбре трепну мало очима и лагано поглади свој обра |
тужним изразом лица посматрала облачење кир-Ламбрино, као да се ње то ништа не тиче.</p> <p>Међ |
стор Диша често објашњавао своје назоре кир-Ламбри и другим грчко-цинцарским комшијама; <pb n=" |
стасији један разлог више, да се одупре кир-Дишином наваљивању. — Кад не може по христијански, |
та искас сас та жена, бре? — развика се кир-Дума, што га грло доноси, и диже обе шаке и вис.</p |
/p> <p>— Е па сто не казете? — утаче се кир-Дума. — Ето, ја сам досао као еден пријатељ, да ме |
, па, па! — учини Ламбре, као чудећи се кир-Думи на таком разговору. — Не сум јој ни татко ни б |
-Анастасија.{S} Много доцније уверио се кир-Дума, да га је Ламбре обмануо и да је заједно са ки |
а! — одазва се домаћин — Орсе, изволите кир-Дума, орсе! — и услужно му показа место у чело минд |
младе удовице.</p> <p>— Елем, ви ћутите кир-Диса? — рече Ламбре, коме беше нешто тугаљиво око с |
упкаше траву.</p> <p>У то доба, када ће кир-Ламбре, са још неколицином својих пријатеља, бацити |
еме престаја уза зид, да сачека када ће кир-Диша проћи.</p> <p>Кира-Анастасија и Ламбре стојали |
, коју је тако брзо напустио.{S} Сад ће кир-Дума затражити мираз, а он му га мора вратити, те н |
вачки израз.</p> <p>Тај израз не измаче кир-Диши, и он се на један мах збуни.{S} Очекивао је са |
рилата реч, коју, пре три године изрече кир-Дума, потпуно се обистинила, те то нагна целу насео |
> <p>— Пуштај, да убијем псето! —- виче кир-Диша.</p> <p>— Ела-те, да вас гурнем у трбу! — одго |
места.</p> <p>— Еле, ви тако? — започе кир-Дума, а не седа, него пребраја зрна на бројаницама |
шао у цркву, да се помоли за покој душе кир-Бенџине и, колико је могућно, утеши уцвељено срце м |
прилике слично томе пролетало је и кроз кир-Ламбрину главу, у колико је он, онако смрзао и бесв |
да се отима и пишти од промуклости; а и кир-Диша, кога четворица држаху за руке, покуша да се о |
мрзнути на мене; па и кира-Анастасија и кир-Ламбре.{S} Зашто, бре, тако?</p> <p>— Ја да јој опр |
кад прво оба сведока а одмах за њима и кир-Дума као опарени искочише на сокак.</p> <p>И за чуд |
па и ја, ето, што поштујем као и тебе и кир-Ламбру, хоћу да те послушам.</p> <p>— Златна уста, |
цу.</p> <p>Као и сва чаршија, тако је и кир-Ламбре мајстор-Дишу уважавао и издвајао од осталих |
стасија, уз пријатељску пажњу чаршије и кир-Ламбрину, сносила је стојички свој удовички бол и, |
аде мрско онако исто као и кир-Ламбре и кир-Дума.</p> <p>— Бог види колико сам страдао; Бог вид |
ка поверовао; и тако једноме кир-Думи и кир-Ламбри одрекао у неку руку свако уважење и поштовањ |
ла се везу на рукавима.{S} Кир-Ламбри и кир-Думи донео је два дугачка чибука, поткићена разнобо |
ир-Дума му не даде руке, него се, као и кир-Ламбре, пољубише у уста, а за тим поседише још неко |
сада му постаде мрско онако исто као и кир-Ламбре и кир-Дума.</p> <p>— Бог види колико сам стр |
е он буде налазио у овој кући.</p> <p>И кир-Ламбре је, као и Анастасија, одобравао Диши, што је |
о да предузме.</p> <p>Нема сумње, да би кир-Диша, као и многи други, ово питање извео одлучно и |
а или се на сав глас засмејала, када би кир-Ламбре покаткад из каквога присенка искочио пред њу |
ну, он се сети како га је увек, када би кир-Диша отишао у дућан, терала да муче као бик и да гр |
да течеш, за кога течеш! — суздахнуо би кир-Диша, нарочито онда, када се у своме дућану усами и |
/hi>-Диса, <hi>кир</hi>-Диса! — поправи кир-Думу кир-Ламбре.</p> <p>И тако, оба кума, задовољни |
очима горе, а то није удовица, већ држи кир-Ламбру за ногу.</p> <p>Сан као сваки сан; али мајст |
а између њих четири записа, па их пружи кир-Диши.</p> <p>— Колико коштају?</p> <pb n="53" /> <p |
часа слао до кира-Мане, да сазна је ли кир-Ламбре код куће.</p> <p>Али прође и три дана, а од |
до кира-Думинице, да разабере, неће ли кир-Дума знати са чега јој је муж овакав из чаршије дош |
је од свога мужа макар какав глас; али кир-Ламбре као да је у земљу пропао.{S} Све што је од д |
арско, ти ли ми жену одведе!</p> <p>Али кир-Ламбре ни речи; проглави вилицама, да нешто одговор |
осле и да се сасвим настани.</p> <p>Али кир-Диша и његова жена примише стрица тако хладно и без |
случајно он из собе изашао.</p> <p>Али кир-Ламбре не изиђе још задуго.{S} Туга за Анастасијом |
идеш одавде; е ли сте чули?</p> <p>Али кир-Диши умину бол и он се и по други пут залете.{S} Ан |
се полако ошкринуше и у собу се промоли кир-Думина глава.</p> <p>— Добар вече, кир-Диса!</p> <p |
кренула на посао.{S} Но како ни она ни кир-Диша не знадоше где се одбеглица скрива, то јој не |
никоме жалила на свога мужа, па чак ни кир-Думи, своме венчаноме куму. — Али што није језик от |
ако.</p> <p>— А, тако: причају! — учини кир-Дума и сажаљиво поче климати главом и гледати у Диш |
> <p>— Златна уста, мудра реч! — уситни кир-Дума и потапша Дишу. — Ела, само ви говорите; знао |
е на трбух, ниско се поклони и приступи кир-Думи, као најстаријем, да га у руке целује.</p> <p> |
p>— Зива била!{S} Зива била! — одговори кир-Дума, пруживши јој руку у којој су бројанице са пед |
се протера од куда је дошао — одговори кир-Дума.{S} И Ламбре такође беше тога уверења, да тога |
иша, цикнуо је од љутине и почео корети кир-Думу, што је у опште покушавао да мајстор Дишу увед |
азговарамо шта да се ради!{S} Може бити кир-Диша да ће се покаје и помири; кој зна!</p> <p>— Не |
грчку чаршију, пркосно пролазио покрај кир-Думинога дућана.{S} А кир-Дума, чим би га угледао, |
па сада у томе ужива...</p> <p>Повратак кир-Дишни кући очекивао се свакога дана.{S} Ма да се са |
че?{S} Где ми је жена?</p> <p>— Не знам кир-Диса; не сум вам ништо скривио.</p> <p>— Јабучицу ћ |
удамо!</p> <p>Не може се рећи да и сам кир-Ламбре није помишљао на ово, а нарочито од онда, ка |
ти и образ чувао; а ти ме тераш да идем кир-Ламбру, ваљада да ти опет образ срамоти.</p> <p>- Г |
ом.{S} Овога дана постао је он љубимцем кир-Думе и Ламбре.{S} Али круна свега била је његова ве |
шија, и да му је проводаџија био главом кир-Ламбре, трговац са Зерека.</p> <p>А то, како се оже |
.</p> <p>Међутим, Јанићије је са гужвом кир-Ламбринога одела стигао у дућан и сав збуњен прошао |
ра-Анастасија, из обзира према покојном Кир-Бенџи, који се за живота збринуо, да му удовица не |
да те закољем! — виче пригушеним гласом кир-Диша, стегао обе песнице, али ипак не миче са свога |
ати утиске неких успомена, до душе не о кир-Бенџи, кога ни за живота није могла друкчије сматра |
леда унутра.{S} На миндерлуку је спавао кир-Ламбре, а спавао је тако тврдо, да није ни осетио, |
у постати дело.</p> <p>Све је то опажао кир-Ламбре, те колико га је срце вукло Анастасији, толи |
мисао и ко зна не би ли тај посао испао кир-Думи за руком; али Ламбре преко те помисли претрча |
оје су висиле бројанице за леђима, стао кир-Ламбре пред мутвак, а нека неодољива мржња према же |
Нарочито се мрштио, кад би у дућан ушао кир-Ламбре, да види шта раде и да му обрати пажњу, да н |
ла му каленицу попаре, само да тркне до кир-Ламбринога дућана, те да му каже да јој одмах дође. |
стио своје званице.{S} Отишао је сам до кир-Ламбре, пољубили се и љубазно га позвао на вечеру.{ |
задржи, а у мислима му искрсну упоредо кир-Диша са својом широком шаком, од које су му уши так |
да је кира-Анастасији први комшија био кир-Ламбре, који се затекао на издисају свога пријатеља |
е осте 500 гроси?{S} Толко неје оставио кир-Бенџо; ама да видите колико вас постујемо, ја ћу ва |
би имала шта замерити.{S} Чим је видио кир-Ламбру, како се упутио кући његовог мајстора, посла |
Учинило му се, да га је за руку ухватио кир-Диша, трже руку и одскочи у страну.</p> <p>— А-а!{S |
тично успео.{S} И не само да се осветио кир-Думи, него му је та освета донела 4000 гроша; а за |
и се у брзо прибрао, када је видео како кир-Диша и не слути о ономе што се пре десетак дана дес |
му се најподеснија чинила та, да некако кир-Дума измири Анастасију са Дишом, а он да се приврем |
зашто јој вереник врати прстен, те тако кир-Думи није остало другога пута, <pb n="39" /> него д |
олицију и да се пожали, како је нестало кир-Ламбре, а и да искаже своју сумњу противу Дише, кој |
твака обраницу и истрча на улицу.{S} Но кир-Дума, чим га угледа, замаче са сведоцима за први уг |
исто не бесе; ајде, кир-Дума!</p> <p>Но кир-Дума не беше од оних, који олако напуштају што су п |
посматрала која од комшиница.</p> <p>Но кир-Диша се није дао онако збунити њезиним смехом.{S} О |
и несноснога положаја извуче.</p> <p>Но кир-Ламбри се до овога часа не јави баш никаква мисао; |
у је нанео њиховој штићеници.</p> <p>Но кир-Дума је био човек од оних разложитих људи, који је |
те <pb n="112" /> ? — поче сада одважно кир-Ламбре, кад за својим леђима угледа читаву гомилу с |
риво закунете? — викао је за њим очајно кир-Дума на улици.</p> <p>— Сиктер, бре, псето; жену ми |
то кошта 4000 гроша, — шапуће задовољно кир-Диша. <pb n="117" /> — Нема бре ништа за бадава, па |
а памет шегртима.</p> <p>— А да није то кир-Диша? — запита престрављено после кратког размишљањ |
е казала да сам пезевенк-баша зато, што кир-Ламбре...</p> <p>— Лажеш, бре, псето, лажеш! — јеча |
испало, кира-Анастасија спрема све што кир-Диши треба на путу, смеје се, зачикује га, пева по |
ти удовичине фигуре.</p> <p>Да је нешто кир-Диша, у тај час, упао у собу и угледао ове у вис уз |
евима савијати и јецати, те је сад опет кир-Ламбре, заборављајући на све огреботине, муку мучио |
на се још више издужила.{S} Уз припомоћ кир-Думину она је од тога времена сама надгледала Ламбр |
пријатеља; али већ после треће кафе, у кир-Ламбриној кући, одбацио је предлоге Ламбрине, или, |
, <hi>кир</hi>-Диса! — поправи кир-Думу кир-Ламбре.</p> <p>И тако, оба кума, задовољни свак на |
>У таквоме стању затекао га је у дућану кир-Дума.{S} Диша чисто претрну, кад угледа танку и мал |
е едно: зашто да заспите, бре?! — јекну кир-Ламбре очајно и пљесну се шаком по челу, да је кира |
це црна лука.</p> <p>— Ох, ох! — одахну кир-Диша под пријатном свежином хладне воде и сирћета, |
кад угледа танку и мало повијену фигуру кир-Думину, у ћурчету и антерији и са дугачким бројаниц |
ilestone unit="subSection" /> <p>Кад су кир-Ламбре и Дума дошли кира-Анастасији, пријатно се из |
p>— А где је?</p> <p>— Мало час беше ту кир-Ламбре, па оде — одговори девојчица гласом, који је |
ско от наше сорта, — грцко!</p> <p>И ту кир-Дума, густа ради, кад изрече реч: „грцко“, поткупи |
икада више неће варати; а оно псето (ту кир-Диша зашкрипа зубима и јекну) њему ћу да пребијем ц |
ињом начинила је потпун прелом у животу кир-Дишином.{S} Све се то опажало и у дућану и на самом |
трогодишњег парастоса, бахну он у кућу кир-Ламбрину, по обичају изу јеменије пред вратима и у |
даред у хамаму неколико модрица, што их кир-Думина жена спази на куминим плећима.</p> <p>И ово |
м по њега! — викну Ламбре. — Не ли имаш кир-Дишино дреје?</p> <p>Кира-Анастасија брзо скочи и и |
S} И зар је то лепо, да јој сам доводиш кир-Ламбру у кућу.</p> <pb n="109" /> <p>Мајстор Диша ј |
акво: „мајстор“? <hi>кир</hi>-Диса, <hi>кир</hi>-Диса! — поправи кир-Думу кир-Ламбре.</p> <p>И |
ка!</p> <p>— Море какво: „мајстор“? <hi>кир</hi>-Диса, <hi>кир</hi>-Диса! — поправи кир-Думу ки |
а ми очи испије, младост отрује!</p> <p>Кир-Ламбре, узбуђен сузама и пребацивањима, а помишљају |
а поље из кућа, ти, зевзек, бре!</p> <p>Кир-Диши прекипе и са узмахнутим песницама полете, да ј |
доста уједао, сад се уједај ти!</p> <p>Кир-Дишина несаница, која га је за неколико дана истопи |
ћено.</p> <p>— И... јеменије....</p> <p>Кир-Ламбре само што седе на миндерлук и као претучен за |
искосо погледање њихових мужева.</p> <p>Кир-Диша је већ неколико пута прошао онуда, али кад год |
ред кир-Дише и не погледавши га.</p> <p>Кир-Диша поздрави дервиша по турском адету и седе на је |
над успоменом покојнога супруга.</p> <p>Кир-Ламбре би, можда, причекао још коју годину, докле у |
настасија и плашљиво га погледа.</p> <p>Кир-Ламбре не одговори ни речи.{S} Помисао, да је затеч |
све, па и то што јој нема мужа.</p> <p>Кир-Дума већ беше спреман, да оде у полицију и да се по |
, те није могла ни маћи из собе.</p> <p>Кир-Дума се искрено радовао наслеђу свога кума, па је п |
е, донеси један ратлокум и воде.</p> <p>Кир-Диша само пребледе, седе на миндерлук и тужно обори |
те да му каже да јој одмах дође.</p> <p>Кир-Ламбре није чекао да га по други пут зове, отишао ј |
време таче се неко његове руке.</p> <p>Кир-Ламбру прођоше жмарци и у мало што не дрекну.{S} Уч |
филџан из руке фудул-Стаменкине.</p> <p>Кир-Ламбре је дуго остао код фудул-Стаменке; а докле је |
то смо ви позајмили ја и Ламбре.</p> <p>Кир-Диша га погледа зачуђено.</p> <p>— Ти мени дао паре |
пом, него ли што му рече: уђите.</p> <p>Кир-Дума уђе опрезно, а одмах за њиме тако исто обазрив |
ако, да вам се чини то бик муче.</p> <p>Кир-Ламбре и сви остали одушевљени Биковом вештином, са |
асао.{S} А тако се баш и десило.</p> <p>Кир-Диша је имао у Пожаревцу једног стрица, коме под ст |
вој одлуци дало снажан преокрет.</p> <p>Кир-Диша наредио жени, да за сутра спреми вечеру и да п |
да му обилази радњу и кира-Ману.</p> <p>Кир-Думи чисто лакну, кад из писма сазнаде, да му је пр |
друга пића, која беху на гласу.</p> <p>Кир-Дишина домаћа невоља учинила је читав преврат у њег |
-баша!{S} Зашто да ми каже тако?</p> <p>Кир-Диши се смрачи, кад чу како му шегрт отказује послу |
же изнад свију, виче: „кира-Анастасија! кира-Анастасија!“</p> <p>И њој дође тако тужно; седе на |
оследњем часу викнуо: „кира-Анастасија! кира-Анастасија!“</p> <p>И дође јој да заплаче, очи се |
трљао чело тражећи каква таква излаза, кира-Анастасија, у хистеричну наступу, скочи са миндерл |
и заслужио. — Оставила га она ороспија, кира-Анастасија, и одбегла с неким руским матрозима из |
ствари Ламбрине од тетка-Маце примила, кира-Анастасија је опет зебла од нечега.{S} Са тетка-Ма |
је као окамењен и остао.</p> <p>— Ама, кира-Мана, шта то говориш?{S} Са киме га је она јела до |
.{S} А њега самога, за ову годину дана, кира-Анастасија потпуно усавршила у грчкоме и цинцарско |
ће ради њега страдати, биће посрамљена, кира-Мана ће је на свакоме сусрету попљувати, кума-Думи |
њом у собу.</p> <p>Кад приклопи врата, кира-Анастасија га тако нежно, тако молећиво погледа, а |
да је удари.{S} Али у који час налете, кира-Анастасија га удари ногом у трбух тако јако, да он |
незгодне досетке на рачун мајстор-Дише, кира-Анастасије и Ламбре.</p> <p>Но како мајстор-Диша, |
а“, мила и добро дошла свакоме.{S} Али, кира-Анастасија је зебла баш од Јанићија.{S} И ако је с |
лава не могу да идем.</p> <p>— Била ти, кира-Мана, свога пса везати, док беше овде, а ја да ти |
вао младу у коло и почео с њоме играти, кира-Мана и Думиница увукоше и младожењу, узеше га међу |
н толико колико и ни једна.{S} Међутим, кира-Анастасији није било до чекања, ту је требала једн |
Маном.</p> <p>Од како је Ламбре отишао, кира-Мана се још више издужила.{S} Уз припомоћ кир-Думи |
остане.{S} Весела, што је тако испало, кира-Анастасија спрема све што кир-Диши треба на путу, |
брижно погледао у „бешчедну“ будућност, кира-Анастасија ни слутила није о томе, шта њезинога ки |
а зађе и у подрум, да прегледа туршију, кира-Анастасија стрча са доксата у мутвак Јанићију.</p> |
и бошчу, у којој је било поклона за њу, кира-Думиницу и кира-Ману.{S} Јако јој се допао фистан |
јих мисли као вртешка на једноме месту, кира-Анастасија је имала само једну мисао и одмах је из |
тако добра ћерка.</p> <p>— Ти да ћутиш, кира-Мана! — осече се Анастасија нестрпељиво.</p> <p>— |
седне капиџике и башче до <pb n="18" /> кира-Думинице, да јој јави за новост, коју је, прислушк |
.</p> <p>Зебња му је била оправдана.{S} Кира-Анастасија <pb n="54" /> удари у свој неуздржани с |
, а од кир-Ламбре ни трага ни гласа.{S} Кира-Мана стрпељиво је подносила све, па и то што јој н |
настасије и да потајно плаче и вене.{S} Кира-Мана не би имала смелости да га тако осрамоти, па |
чула.</p> <p>Обе куме овеселише се.{S} Кира-Мана је предвиђала да ће се у кући повратити стари |
ила и за живота покојнога кир-Бенџе.{S} Кира-Думиница је свакога јутра, када им мужеви оду у ду |
ажење, па први у колу, први у песми.{S} Кира-%Анастасија међу кумама смерна и стидна, као што т |
ичан као стена, па је тако и урадио.{S} Кира-Анастасија, навикнута да, на крају крајева, увек о |
<p>Али ни сад му се не одазва нико.{S} Кира-Мана, узнемирена овом Ламбрином љутином, отрчала ј |
утврди, поста му сада потпуно јасно.{S} Кира-Мана је <pb n="60" /> за цело знала нешто више, не |
о је један <pb n="110" /> тежак час.{S} Кира-Анастасија није пристајала ни за живу главу да ост |
а-Анастасијино ни забуну Јанићијеву.{S} Кира-Анастасија за цело не би јаче вриснула, да јој се |
дрвећем, које не да сунцу на земљу.{S} Кира-Мана, кума-Думиница и остале жене, све по избор Гр |
кој да гу води.{S} Него знаш шта је?{S} Кира-Анастасија да удамо!</p> <p>Не може се рећи да и с |
ир-Диса, јазук! — продужује кир Дума. — Кира-Анастасија ћемо ми удати за Грка; ама вас жалимо: |
послу имам ја сас твоја мајка?</p> <p>— Кира-Анастасија...</p> <p>— Е, е, сад ћу, сад! — прекид |
уз пут мало боље промозгају и удесе, а кира-Мана, чим их отпрати очима, штуче кроз суседне кап |
ће пољубише се на прагу са домаћицом, а кира-Думиница уштину је још за обрашчић, па се онда изм |
у! — одговори Диша и намигну на кума; а кира-Анастасија, стидна од кума, заклони рукавом очи и |
они, који цветаху пре Бенџине смрти; а кира-Думиница?{S} А ко би то знао, чега се ради она рад |
с неким руским матрозима из Галца.{S} А кира-Мана отишла у Галац и довела мужа кући, пошто се д |
Ламбриница мало час принесе.</p> <p>— А кира-Анастасија, па сас њу што ћемо?</p> <p>Сад већ не |
ти се обема рукама за главу.</p> <p>— А кира-Мана ми је казала да сам пезевенк-баша зато, што к |
отакне се, падне и скрха врат.</p> <p>А кира-Анастасија, како је са осмејком на лицу заспала, т |
ла кроз баштенски капиџик њојзи или ова кира-Думиници на кафу и разговор. — И кира-Мана и све о |
еверницу на месту убије.</p> <p>Када га кира-Анастасија, која се налазила још под пријатним ути |
менат учини врло сличан са оним, кад га кира-Анастасија удари ногом у трбух.{S} Истина, Лепосав |
ну се Јанићије и трже рукав, за који га кира-Мана пријатељски ухватила.</p> <p>А баш у томе час |
и нешто по турски кроза зубе скреса, да кира-Мана једва имаде времена да му се уклони.</p> <p>У |
штошта добацила, што би га уверило, да кира-Анастасија ни као удовица није баш ни међу својим |
ху на расположењу.{S} Ретко који дан да кира-Мана није примила свој део „лечења“, али онај ђаво |
А да сам оне Ламбрине дреје предао онда кира Мани; или да сам их сачувао до повратка газдина, с |
е га у скоро наследити.{S} Чезнуо је за кира-Анастасијом, и да другима не паде на ум да га њоме |
м верујем, да је комшилук измислио и за кира-Анастасију оно, као што је измислио и за мене ово, |
реч страшљиво.</p> <p>— Разбирате ли за кира-Анастасија?{S} Ако за њу разбирате, она је на вила |
ахнути.</p> <p>И није то само жалост за кира-Анастасијом, која му је онако срдито пребацила, но |
питањем на чисто и кад год је она слика кира-Анастасије заједно са свима оним слаткишима и сест |
сте ради гостима? — виче још с капиџика кира-Думиница домаћици.</p> <p>Кира-Анастасија, која је |
е већма освајала и пред очи му изводила кира-Анастасију у оној јасној и милој светлости, у какв |
куда.{S} Па испричаше, како је долазила кира-Анастасија и у оној собици плакала и молила Јанићи |
породични савет.{S} Думиница је тешила кира-Ману, која је тога дана, пред зору, добегла куму и |
јој овако кажеш:{S} Много те поздравља кира-Анастасија и поручила ти да дођете на једну баклав |
жда би он и опет прешао преко зида, ама кира-Анастасија се у томе часу пробуди и поче запомагат |
; они су чезнули, очекивали, да се сама кира-Анастасија досети, а ова опет редовно је разбијала |
се ствар што пре оконча, томе је и сама кира-Анастасија случајно допринела.{S} На позив суда да |
ош и којекако поднело, само да је према кира-Анастасији могао бити мало-мало равнодушнији.{S} К |
— Крси глава одавде, куче едно!{S} А на кира-Анастасија поздрави се, да тој кадаиф једе сас ког |
бро бре?{S} Не ли си ти прво комшија на кира-Анастасија?{S} Ако прво комшија, Грк и пријатељ, н |
ло.</p> <p>— Ама, свет каже; комшије на кира-Анастасију казују; хајде на чаршија, да чујите.</p |
<p>— А дреје?...{S} Што си их однео на кира-Ману?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Среће ти! — запита |
чиће, кад се на једноме углу сусрете са кира-Маном.</p> <p>Од како је Ламбре отишао, кира-Мана |
p> <p>И тога дана, када ће се срести са кира-Анастасијом, која је пошла право њезиној кући, она |
воме имену.{S} Да ће младина скинути са кира-Анастасије уроке, који јој сметају да га начини оц |
га је Ламбре обмануо и да је заједно са кира-Анастасијом у Галцу, где је отворио малу бакалницу |
своје жене, како весело разговарају са кира-Анастасијом, као да нису пуне две године избегавал |
других дознала, то је, да је у Галцу са кира-Анастасијом отворио малу бакалницу и успешно крчми |
о старо пријатељство, за киме је сирота кира-Анастасија, као удовица, тако жељно чезнула.</p> < |
мајстор-Дишина, а и као добра познаница кира-Анастасијина, примила се, да у младожењиној кући д |
маче с пута.</p> <p>— Искам... промуца кира-Мана; али је Ламбре тако крвнички погледа и нешто |
ло крај њега.</p> <p>— А сад? — промуца кира-Анастасија и плашљиво га погледа.</p> <p>Кир-Ламбр |
на капиџике.</p> <p>— Аман!{S} То пред кира-Анастасином кућом?</p> <p>— Удаје се.</p> <p>— Зар |
кући и носи кира-Мани сахан кадаифа од кира-Анастасије.{S} Газдарица му наредила, да то однесе |
руго већ да зареди кроз махале прво код кира-%Думиница, па тако редом све до фудул-Стаменкине к |
етку и покушала да њоме поквари сватове кира-Анастасије. — Мајстор Диша је ову сплетку у потпун |
и он тресну сахан са кадаифом пред ноге кира-Манине, па као смушен полете капиџику и нестаде га |
Маци, како га је кир-Диша гонио да иде кира-Мани и зашто није хтео отићи.</p> <p>— Па куда ћеш |
ова започињати, да га у раду не прекиде кира-Анастасија, која у тај пар уђе у дућан.</p> <p>Бил |
емира као пре готико година, када га је кира-Анастасија оставила.{S} Лепосава је међутим, поред |
ништен, ушао у своју кућу.{S} Кад га је кира-Мана угледала бледа и збуњена, застала је забезекн |
ши потанко све шта је било и како га је кира-Анастасија после митила; па чак не заборави да исп |
рском језику праскало је по соби, да је кира-Мана сваки час стрепила, да је не позове у собу.{S |
очајно и пљесну се шаком по челу, да је кира-Мана, која се притајала за вратима и ослушкивала ш |
рошеве; па још кад се има на уму, да је кира-Анастасији први комшија био кир-Ламбре, који се за |
олико да јој напакости.</p> <p>Ма да је кира-Анастасија, из обзира према покојном Кир-Бенџи, ко |
лу реч веровале све.</p> <p>А бар да је кира-Мана имала право, што је сумњичила свога мужа!{S} |
нка <pb n="104" /> слушајући све шта је кира-Анастасија претрпела.</p> <p>— Не сум му ни ја дуз |
шљао на ово, а нарочито од онда, кад је кира-Ламбриница почела нагло венути и потајно довлачити |
} Није било јела ни посластице, које је кира-Анастасија тако вешто градила, а да најбоље залога |
е прогута читав <hi>чичак</hi>, који је кира-Мана у кафу спустила, он сав побледе.{S} Виде да м |
апочну са својим предлогом.{S} Да ли је кира-Анастасији у опште годило да се уда за кир-Дишу ил |
набијених душека опрану вуну, што им је кира-Мана (тако се звала Ламбрина жена) „на белегу“ и „ |
е најважније, шегрт му исприча, како је кира-Анастасија говорила о њему, да је био непослушан, |
да-Диша и без њега сазнати све: како је кира-Анастасија погазила образ свога мужа, а он хлеб св |
ган закон не искам деца.</p> <p>Тако је кира-Мана бранећи себе и нехотице дала Анастасији један |
могао тако што наредити?{S} Да то није кира-Манино дело, о томе није ни мало сумњао, ма да је |
апиџицима писнуле.</p> <p>А за то време кира-Анастасија није излазила из собе.{S} Када су зурле |
вима јако стало до тога, да баш он узме кира-Анастасију, те да се тако опере она срамота са грч |
као пакосна подсмевка.</p> <p>Па и име кира-Анастасије, чија му је слика у души до ове заклетв |
че на широко описивати све добре стране кира-Анастасије, а што је за последак, као најслађу пос |
је, у овај пар, мучило; како да помене кира-Анастасији, шта све треба да уради, и хоће ли она |
шљавајући дуго и под првим утисцима оне кира-Манине речи, којом га је онако срамотно окарактери |
чистих ногу непосвећених.</p> <p>Јецање кира-Анастасије опомену га, да се не сме оклевати и да |
> <p>Није могућно описати ни изненађење кира-Анастасијино ни забуну Јанићијеву.{S} Кира-Анастас |
а спаса; он је то одело однео без сумње кира-Мани.{S} Сад јој не остајаше друго већ или да жива |
љи, да се ништа о овоме не дозна, да се кира-Анастасија са Дишом измири, а он као и до сада ост |
до махале и по чаршији пуче глас, да се кира-Атанасија удаје.{S} Грчка чаршија је %честитпла ки |
то чешће у дану тркне до куће, те да се кира-Анастасији нађе, ако јој што затреба.</p> <pb n="5 |
алази.</p> <p>У неко доба ноћи, када се кира-Думиници почеше очи крпити, припалише гости фењере |
дрмусао за оба рамена.</p> <p>А када се кира-Мана истрже и сва изубијана побеже, он се прући на |
кира-Мана.</p> <p>— Ето, ја — утаче се кира-Думиница — шта све не сам радила да родим!{S} Радо |
и обећања имао, била је у томе, што се кира-Думиница, од године до године, све јаче гојила. — |
рбе сасвим поремети.{S} Јавила би му се кира-Мана са оном оптужбом, којом га је обедила да је с |
да ради; али у истоме часу створи му се кира-Анастасија и Ламбре, и он зажмури, изговори заклет |
о, како са овом срамотом, што је нанесе кира-Анастасији, не само да је изгубио код трговачкога |
ир-Диша је упорно тражио наследника, те кира-Анастасија немаде куд, но да се покори жељи свога |
ири хиљада гроси па искате и да убијете кира-Мана.</p> <p>— Море, не дери се ту, лудо цинцарска |
да се нахвале доброте и вредноће будуће кира-Дишинице, па се онда дигоше и одоше право кира-Ана |
сас мен!{S} И како да спацирамо? — рече кира-Анастасија и од једном прште у онај необуздани и в |
и здрав.</p> <p>— Паметно глава — рече кира-Мани. — Засто плачете?{S} Догодило се, де; човек ј |
од које су му уши тако често бридиле, и кира-Анастасија са оним престрављеним погледом, бледим |
после сам их однео код тетка-Маце.{S} И кира-Анастасија је после била овде, плакала и пошла, да |
а кира-Думиници на кафу и разговор. — И кира-Мана и све остале жене вратише јој на ново старо п |
а све, леже у душеке, а одмах до њега и кира-Анастасија: он да одмах захрче, а она да још дуго |
да јој опростиш, омрзнути на мене; па и кира-Анастасија и кир-Ламбре.{S} Зашто, бре, тако?</p> |
постати испрошеница а до друге недеље и кира-Дишиница.{S} Али кад бубањ тресну и зурле одјекнуш |
и каквим ће га очима гледати и Ламбре и кира-Мана, кад их стане око софре служити.</p> <p>— Да |
мо кира-Маниној потајној сумњи, да се и кира-Думиница помало плашила, да она „ватра“ не опече и |
p> <p>Неколико дана доцније изгуби се и кира-Анастасија.{S} Много доцније уверио се кир-Дума, д |
било, јер је Ламбре престао да долази и кира-Анастасија га је тако сестрински пазила, да му се |
каза чега ради не може да иде Ламбри и кира-Мани, уђе журно у авлију кира-Анастасије, завири у |
је пристала, отишла је кума-Думиници и кира-Мани, да им се на Дишино тврдоглавство пожали.</p> |
еци, а њега моли, да му обилази радњу и кира-Ману.</p> <p>Кир-Думи чисто лакну, кад из писма са |
мајстор сутра звати на част и Ламбру и кира-Ману, па му дође необично тешко, кад помисли какви |
је било поклона за њу, кира-Думиницу и кира-Ману.{S} Јако јој се допао фистан и антерија од ћи |
ена кир-Бенџина, могла дичити.</p> <p>И кира-Анастасија, уз пријатељску пажњу чаршије и кир-Лам |
дбе какве такве везе одржавао.</p> <p>И кира-Анастасија могла је рећи, да јој је овај живот мно |
ма какве жртве још захтео, испунила би кира-Анастасија.{S} Дала му је реч, заклела се, и Јанић |
а њему наредио да нас хвата.</p> <p>Али кира-Анастасија, која је свога мужа добро познавала, ни |
на жена, да не једе џабе лебац, — вели кира-Мана.</p> <p>— Ето, ја — утаче се кира-Думиница — |
n" /> <p>Кад су кир-Ламбре и Дума дошли кира-Анастасији, пријатно се изненадише, кад на миндерл |
та није „отишла у буџак“.</p> <p>Сад ни кира-Думиници ни кира-Анастасији па ни осталима није ос |
буџак“.</p> <p>Сад ни кира-Думиници ни кира-Анастасији па ни осталима није остало нејасно, чег |
ехом ни разлозима, без којих свакако ни кира-Анастасија не беше.{S} Овога пута престао је да се |
дноме часу обећао.{S} Услед ове бојазни кира-Анастасија постала је ових дана сушта услужност и |
свога кума, па је почео у шали да гони кира-Анастасију да пожури, те да не остане толико имање |
о некоме да изгледа, као да ће да удари кира-Ману, испаде иза ћошка кир-Дума и још један Грк.</ |
ку пошао Јанићије Ламбриној кући и носи кира-Мани сахан кадаифа од кира-Анастасије.{S} Газдариц |
а онако уплакане почеше грлити и љубити кира-Анастасију, и радосно јој честитати, што ће једном |
и и код Дишине куће, да обиђе и извести кира-Анастасију, како јој је супруг већ отпутовао.</p> |
па се онда измаче и засмеја показујући кира-Мани, како је на ономе месту зарудела белега.</p> |
ошао до свога капиџика, изиђе му на очи кира-Мана са њезиним сухим контурама и очима у којима н |
као опарен, кад угледа како и нож и очи кира-Анастасијине севнуше оштрим сјајем; страх од могућ |
"24" /> <p>— А, чапкун бре, — прети јој кира-Думиница кроз сузе и весело — нема висе да фудулис |
сплетку у потпуности њеној поверио тек кира-Думиници.{S} Некако му је лакше било, да исприча с |
е замислише и тихо сркаху кафу, коју им кира-Ламбриница мало час принесе.</p> <p>— А кира-Анаст |
е око софре служити.</p> <p>— Да служим кира-Ману и Ламбру, то да не буде! — помисли, а пламен |
аше зурле и затутњише гочеви пред кућом кира-Анастасије.{S} Мајстор Диша послао цигане пред удо |
укчије.{S} Кад је Јанићије однео прстен кира-Анастасији и бацио јој га пред ноге, удовица је са |
е је тетка-Маца навраћала, да разбере о кира-Анастасији.</p> <p>А докле је тетка-Маца обносила |
шинице, па се онда дигоше и одоше право кира-Анастасији, да и с њоме ствар удесе.</p> <p>А мајс |
> <p>— Кој па да гриза? — пита стидљиво кира-Анастасија, а мишицом скрива образ од њихових очиј |
рином љутином, отрчала је у комшилук до кира-Думинице, да разабере, неће ли кир-Дума знати са ч |
ринуто се питао, и свакога часа слао до кира-Мане, да сазна је ли кир-Ламбре код куће.</p> <p>А |
ве веселе женице, ради које је прегорео кира-Ману и оставио да у кући кришом уздише и вене и да |
радња је, посао се прави; а ја би хтео кира-Анастасијине паре да уложим у еспап...</p> <p>— Е, |
зачуђен, <pb n="73" /> кад угледа како кира-Анастасија радосно и без икакве стрепње дочекује с |
за тим кола ће да нађеш.</p> <p>И тако кира-Анастасији поможе овај случај да на њеној остане.{ |
о већ одавна познато; није једаред само кира-Думиница све ово приповедала, када су одлазили јед |
нама не остаје друго, већ да поверујемо кира-Маниној потајној сумњи, да се и кира-Думиница пома |
да је угатан, само што не опсова нешто кира-Анастасији.</p> <p>— Нисам хтела самој себи да вер |
кућом?</p> <p>— Удаје се.</p> <p>— Зар кира-Анастасија?</p> <p>— За мајстор-Дишу, папуџију.</p |
и султан.</p> <p>Посластице и услужност кира-Анастасије пријале су Јанићију много више него ли |
хирен, изгубио сву моћ мишљења, блене у кира-Анастасију питајућим погледом, као да је овога час |
собе, када се у тај час указа на прагу кира-Анастасија са џезвом кафе и два филџана.{S} И она |
учаваше, уђоше једна за другом у авлију кира-Анастасије.</p> <p>— Ели сте ради гостима? — виче |
Ламбри и кира-Мани, уђе журно у авлију кира-Анастасије, завири у мутвак, па кад не нађе тамо г |
а.{S} Ако њему треба да се жени, ено му кира-Мане; и тако је њезин муж одбегао са његовом женом |
еоград! — Ватра да га изгори! — уздахну кира-Анастасија прихватајући филџан из руке фудул-Стаме |
е од срца не очупа.</p> <p>Сутра дан су кира-Думиница и Ламбриница, у пратњи својих мужева и мл |
ово започела да попреко погледа на кућу кира-Анастасије и да потајно плаче и вене.{S} Кира-Мана |
до Ламбрине куће.</p> <p>— Да поздравиш кира-Ману и да јој овако кажеш:{S} Много те поздравља к |
сетак дана десило.</p> <pb n="82" /> <p>Кира-Мана није дошла; обећала је и она, али је у вече и |
иво, и то си има очи, Дисо, бре!</p> <p>Кира-Анастасија погледа искоса на темељиту фигуру свога |
стрепње дочекује свога супруга.</p> <p>Кира-Анастасија одреши бошчу, у којој је било поклона з |
беже у мутвак, да кафе припрема.</p> <p>Кира-Анастасија није само расположена, она је ове вечер |
е расположењу удовичкога живота.</p> <p>Кира-Анастасијина појава у њезиној кући колико је изнен |
имаш да ми кажеш, кажи ми овде.</p> <p>Кира-Мана се обазре на све стране, па када се увери да |
да их почасти за своје наслеђе.</p> <p>Кира-Анастасија радо прихватила наредбу, па се и не оба |
еши уцвељено срце младе удовице.</p> <p>Кира-Анастасија је запалила целу чаршију.{S} Она крилат |
и довољно времена да је обрлати.</p> <p>Кира-Анастасија опет сасвим инако.{S} Да зажали за поро |
илуку почело о томе расправљати.</p> <p>Кира-Мана је силно волела свога Ламбру, а имала је и ту |
кир-Дишинога неће нико тражити.</p> <p>Кира-Анастасији се мало стушти лице, кад чу <pb n="69" |
а сачека када ће кир-Диша проћи.</p> <p>Кира-Анастасија и Ламбре стојали су у соби сами једно п |
капиџика кира-Думиница домаћици.</p> <p>Кира-Анастасија, која је, баш у то време, изрибала тепс |
бошчу прихвати и пође за газдом.</p> <p>Кира-Анастасија се у тај час мајала на доксату и залева |
чела посртати, није ни помишљао.</p> <p>Кира-Мана је стрпељиво чекала; али и стрплењу најверниј |
пруг и подиже обе песнице у вис.</p> <p>Кира-Анастасија пребледе.{S} Што је у првом тренутку на |
чно најугледнији гости посађују.</p> <p>Кира-Ламбриница, која је, за последње три године, приме |
. — Не ли имаш кир-Дишино дреје?</p> <p>Кира-Анастасија брзо скочи и изнесе из долапа једну ант |
чаршијског искашљивања за собом?</p> <p>Кира-Мана му је била последња брига; венчана му је жена |
ра ухо те се уздиже изнад свију, виче: „кира-Анастасија! кира-Анастасија!“</p> <p>И њој дође та |
ова, који је на последњем часу викнуо: „кира-Анастасија! кира-Анастасија!“</p> <p>И дође јој да |
тога дана забашуривао глад.</p> <p>Али, кисељак је слаба храна и њему не остаде друго, него или |
д узмучи, он је по џбуновима брао лишће кисељак и тиме је тога дана забашуривао глад.</p> <p>Ал |
очима, које им показаше издашне џбунове кисељака.</p> <p>Није се обесио; али не зато, што не им |
једино ономе уверењу, које му је овде у кисељаку отворило очи.{S} Паде му на памет како је, пре |
окле га не би заменила другим, свежијим китицама, преко зида баченим.</p> <p>И сам Бог знаде, д |
, да је над покојницом ужеже, а која са китицом цвећа, да јој чело главе метне.{S} Хаџи-Диша је |
p>— Па што ће ти?{S} За кога имаш да се китиш?{S} Докле се ја не вратим, не треба ти, а када се |
ваки убачени поклон нашла би и по једну киту цвећа, тако сређеног, да је удовица из њега могла |
нима и по једну лепу дуванкесу са жутим кићанкама.{S} Њиховим женама по једну шамију калемћарку |
некаква црна крмача под фесом и кратком кићанком на глави, па га удари кишом у трбух, обори га |
усијаше, он превуче њима дуж Лепосавине кичме.</p> <p>Болесница врисну од бола и отвори очи, ов |
кратком кићанком на глави, па га удари кишом у трбух, обори га и леже на њега.</p> <p>Јанићије |
асима, као што речна брзица ваља врбову кладу.</p> <p>— Како Бог хоће, тако нека буде! — уздахн |
едни верни христијани, сећамо, да му се клањамо и молимо.{S} Богатији је, мој синко, он и од Су |
е! — заврши хаџи-Зосим и дубоко се поче клањати и крстити пред једном иконицом у соби.{S} Тиме |
ху, да се ороди са племенитим потомцима класичне нације, те тако, у своме будућем породу, испра |
у гостинску собу и као шева међу пуним класјем весело певушила или се на сав глас засмејала, к |
има прикрива какав злочин; а то би била клевета на једног честитог грађанина, који је свој непо |
у ваља што енергичније предузети против клевете; али, ма шта да започне, он ће морати, пре свег |
Дишу обрлати.</p> <p>Осрамоћена удовица клела се на све начине пред Думом и Ламбром и њиховим ж |
е појео паре!</p> <p>— Кога ви, бре, да клепећете?{S} Сто сам ја на вас скривио, да ме клепећет |
во гора Романија, што ли?{S} Ви мене да клепећете?</p> <p>— Море, одвали човече, док си читав! |
те?{S} Сто сам ја на вас скривио, да ме клепећете?{S} У апса ћу ја вас <pb n="167" /> и твога м |
ери се ту, лудо цинцарска, док те нисам клепнуо, па да ти кажем ко ти је појео паре!</p> <p>— К |
дна сладос!{S} Ено, мој Алкибијадес!{S} Клефта, право клефта; патриот како Рига от Фера!{S} Још |
Ено, мој Алкибијадес!{S} Клефта, право клефта; патриот како Рига от Фера!{S} Још је дете, ама |
Још је дете, ама за гол сабља да уфати; клефти да води, што је у срце!</p> <p>— А деце не је ни |
то да одмах оде тамо, он се преплашен и клецајући довуче у башту.{S} Јанићије, већ стишан од пр |
лахирен пође из дућана.{S} Колена су му клецала од душевног узбуђења, али он је ишао напред, иш |
аних зракова, а лађа је све даље и даље клизила, докле се не изгуби за врбацима ниже Кајабурме. |
ичају! — учини кир-Дума и сажаљиво поче климати главом и гледати у Дишу. — А ви верујете што се |
ивајући у њеној забуни.</p> <p>Лепосава климну главом.</p> <p>— А знаш ли зашто сам ти дао?</p> |
азала! — Хоћеш ли?</p> <p>Лепосава опет климну главом; али сада не тако стидљиво већ с осмехом |
ли што ти је дао?</p> <p>Лепосава опет климну главом.</p> <p>— Штета — рече Диша — и добра ти |
а је он човек на своме месту, зар би се клонио наших девојака па тражио Цинцарке.{S} Или: да је |
од прве поразе освести, дубоко уздахну, клону главом на прса и савијеним кажипрстом обриса две |
а капиџика, срце му силно залупа а рука клону доле.{S} Мало час га је одјурила ножем, па зар да |
ње на своју руку.</p> <p>Хаџија на ново клону духом; више није смео да долази кући преко дана.{ |
потпуно збуњено лице Ламбрино, руке јој клонуле а у недрима од страха тако силно бије, да јој ј |
{S} Како: због тога? — пита Диша гласом клонулим, из кога се јасно видело, да га је сва моћ ост |
цела снага на њему трепти од изненадне клонулости и страха, какав ли то он изгледа у очима људ |
на очи изиђе.</p> <p>И онда, још већма клонуо, незадовољан и као утучен, вратио би се у мутвак |
об ми ишчупа! — застења Диша саломљен и клонуо под тешким теретом неостварљивих и мучних мисли. |
као јато грабљивих тичурина растрзале и кљувале.</p> <p>Међутим докле се он овако ломио и у нер |
ластавчића, који са расклопљеним жутим кљуновима пиштаху за мамом и татом, који наизменце доно |
прекорно у једну гвоздењачу, од које је кључ држала тетка Маца о своме врату.{S} Кад је хаџија |
грчка крв.</p> <p>У овоме можда и лежи кључ тајне, што је мајстор Диша одоцнио тако са својом |
а да ли је добро забравио, па онда тури кључ у недра.{S} Лепосава га зачуђено запита:</p> <p>— |
за новост, коју је, прислушкујући кроз кључаницу, чула.</p> <p>Обе куме овеселише се.{S} Кира- |
једну важнију „штафету“, која би се од кнежева двора испошиљала „блистателној Порти“ у Царигра |
ова бацила га је у маштање: да је нешто књаз, па да нареди да му доведу тетка-Мацу и мајстор-Ди |
и раније, него што је то било уписано у књигу.</p> <p>Анастасија је први пут била удата за кир- |
/> <div type="titlepage"> <p>116 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 116</p> <p>ХАЏИ-ДИША</p> <p>РОМАН ИЗ Ж |
а га намучи, или што се нечега плашила, ко би то могао погодити.{S} Једно је јасно, да га је ув |
сно дрво, тражили су и обећавали ономе, ко им га донесе, пола царевине.{S} Али ексер се није мо |
ака и људи, ко лежећи на меканој трави, ко одупрвши се о своју обрамицу, по цео сат жагоре, рас |
њих изврши преметачина, те да се види, ко је крађу извршио.{S} Сад хаџи-Диша зађе од једнога д |
ибрика.{S} Гомиле жена, момака и људи, ко лежећи на меканој трави, ко одупрвши се о своју обра |
је хаџи-Диша улетео.</p> <p>— Кажем ти, ко је макар једаред хаџију ујео, то му је скупо платио! |
ужеви вам код куће, а мој?{S} Хеј, хеј, ко зна кад ће се вратити!</p> <p>У таквоме расположењу |
ије ушао случајно, но намерно.{S} Само, ко ли му је могао тако што наредити?{S} Да то није кира |
елица.</p> <p>— Ама шта је теби, мајко; ко ти за Јанићија говори? — плашљиво промуца Лепосава.< |
у неверицу. — Ама, људи, шта ли сте!{S} Ко је само пронео ту лаж?{S} Зар сам ја прилика за оно |
Боже, година од тога доба?{S} Пуно!{S} Ко ће их набројати!{S} Оног Београда више нема.{S} И гр |
е устабаше, отумарао је незнано куд.{S} Ко о њему што сазна, нека достави власти. — Лични опис |
а разлога, да на њезин позив не оде.{S} Ко зна како ће <pb n="141" /> га дочекати и шта ће му с |
това врата, а уме и да муче као бик.{S} Ко га нађе, нека га привуче властима а по том мајстору |
<p>— Кафа је за људе а не за фукару.{S} Ко је још говеда појио кафом? —</p> <p>Тако је мајстор |
иглом боцнула.</p> <p>— Ко каже то?{S} Ко каже, ана-сана.... викну раздражен и поче поклецават |
ја осем света.</p> <pb n="176" /> <p>— Ко носи нека носи, ама жена мајстор-Дишина не сме тако! |
и икони у куту.</p> <pb n="179" /> <p>— Ко ће као Бог!{S} И сам си се требао сетити своје вере, |
Заригли капиџик; хоће да дође!</p> <p>— Ко?</p> <p>— Кир-Диса!{S} Ето га за ћоше.</p> <p>Фудул- |
Па још устабашиница, бре, бре!</p> <p>— Ко: устабашиница?</p> <p>— Па ти!{S} Зар нећеш да се уд |
кад чу каквим га именом назва.</p> <p>— Ко је пезевенк-баша?!</p> <p>— Ти!</p> <p>— Ја?</p> <p> |
> <p>— Убио се! — јаукну Мада.</p> <p>— Ко, море?</p> <p>— Јанићије!{S} Тамо, на Јалији; сад ће |
ао? — запита је још са сокака.</p> <p>— Ко, море?</p> <p>— Кир-Ламбре, и да видиш какав!{S} Там |
и, као да га је иглом боцнула.</p> <p>— Ко каже то?{S} Ко каже, ана-сана.... викну раздражен и |
мајстор-Диша и шкрипи зубима.</p> <p>— Ко вас отровао?</p> <p>— Ти! — продера се супруг и поди |
е черупати кесе са слаткишима.</p> <p>— Ко је послао? — Мени дај, — Јанићије!... мени... мени!{ |
ће умрети од неодољива страха.</p> <p>— Ко зна шта се до сада догодило?{S} Момци су, слуге су т |
га изненадило то што му рече.</p> <p>— Ко ми угатао?</p> <p>— Она.</p> <p>— Шта ми је угатала? |
ви пут, пред том сликом снеби.</p> <p>— Ко би и на то мислио? — прошапута и одмахну главом, да |
да издржи у овакоме положају.</p> <p>— Ко ће да те убије?{S} Ја нећу!</p> <p>— Како да нећеш?{ |
шкљоца зубима на своју мајку.</p> <p>— Ко са некрштенима спреже, тога благослов Божји оставља! |
ном огреботином испод очију. —</p> <p>— Ко те огреба, бре? — запита га мајстор Диша, кад га она |
самим собом бори.</p> <p>— Да продам, а ко зна у какав ће народ доћи оваква светиња.{S} Можда с |
ре Бенџине смрти; а кира-Думиница?{S} А ко би то знао, чега се ради она радовала!{S} Жене никад |
а жена ашикује с комшијама!</p> <p>— А ко вам каза па то? — одговори Анастасија и утаче се у о |
и поче поклецавати од ужаса.</p> <p>— А ко не каже, питај!{S} Ето, њој каза Канче, а мени цео к |
стор-Диши као кукавица јаје.</p> <p>— А ко ће им бити кум?</p> <p>— Кир-Дума.</p> <p>— А Ламбре |
више, већ штуче међу сватове.</p> <p>А ко зна, не би ли боље било, да је мајстор Диша прво сас |
/p> <p>Девојче се пажљиво обазре, да га ко не чује, па онда на пола гласа прошапута:</p> <p>— П |
, да му на улици не честитају; а ако га ко на улици и заустави, он се брзо опрашта и изговара д |
ти роди сина слабачког, шкољавог, онда ко да буде крив?{S} Увек да жалиш, што си откидао од св |
удају и да си ти нежењен.{S} Е, па онда ко ту да докаже, да у томе нема нечега.</p> <p>— Па шта |
во игра ли игра, кад те само угледа, па ко што ради, он трч’ за тобом, ја л’ да те загрли, ја л |
кад затребало; а кад би опазила, да је ко од њих лабав у служби или да своје прсте почешће зав |
сивала све појединости које су, како је ко држао страну коме, бацале у тамну сенку час Дишу а ч |
му свет за тебе и Лепосаву говори.{S} И ко ће ми веровати, кад будем казивала, да се моје дете |
грех би био, кад не би то урадио.{S} И ко би сада веровао да ту нема ништа, кад не избиваш од |
то урадио, као да си ми био брат.{S} И ко би други смео да тако уради?{S} Ја ето нисам никоме |
огазити вољу свога родитеља.</p> <p>— И ко се може боље побринути о срећи свога детета него мат |
и робу.</p> <p>То је била добра мисао и ко зна не би ли тај посао испао кир-Думи за руком; али |
а другарице јој прихватиле, ретко да би ко прошао улицом, а да не застане, бар једну строфу да |
дом на страну, <pb n="62" /> као кад би ко окретао очи од ружне ствари; па ни кроз чаршију неће |
многи који су видели.</p> <p>— А, е ли ко видео, када сте ви хтели да прескочите код удовице п |
естара хаџијске браде.</p> <p>— Знаш ли ко је дошао? — запита је још са сокака.</p> <p>— Ко, мо |
е јој да заплаче, очи се замаглише; али ко би знао зашто, она од једном скочи, одмахну руком, с |
а.{S} Време је, треба да се оженим; али ко је мислио на то?</p> <p>Те ноћи превртао се мајстор |
едан Диша, брајко мој!{S} Камо, нека ми ко покаже у еснафима макар једнога газду, који је толик |
редовно је разбијала главу размишљајући ко јој све то шаље, ствари привлачила у кућу као своје, |
а, док те нисам клепнуо, па да ти кажем ко ти је појео паре!</p> <p>— Кога ви, бре, да клепећет |
Или: да је она чему, зар је не би узео ко од њихових, него је потурили баш мајстор-Диши као ку |
двори и додаје час овамо час онамо, што ко нареди.</p> <p>Весеље махнито.{S} Јанићије Бик зачин |
бијали.{S} Ексер је био чудотворан, јер ко год би га целивао, одмах би се излечио од сваке боле |
рину врата и тајанствено погледа, да их ко не ослушкује, а када се увери, да никога нема, прикл |
јерни супруг сред жизненог мрака</l> <l>Ко остатак от земаљског брака!</l> <l>И тој, која лежи |
ни за банбадава, она плану и одговори: „Ко ти је крив, што си самоме себи стао на срећу!{S} Што |
је мајстор Диша погодио за магаре?“ — „Ко је магаре?“ питам ја. — „Ти, ето сви причају, да се |
оји јој је од онога дана постао као зла коб.{S} Митила га, чинила му све угодности, које може ј |
<p>— Па што му онда кобиш?</p> <p>— Не кобим, него то због тебе рекох.</p> <p>— Гле, брине се |
ш ништа урадио.</p> <p>— Па што му онда кобиш?</p> <p>— Не кобим, него то због тебе рекох.</p> |
ено хуктање, као онај шум што се чује у ковачници кад меховима ватру распаљују.{S} У овај мах б |
печата, па онда баци нестрпељиве очи на ковчежић.{S} Достојанствен изглед пустињаков, који поре |
тарац изговори кратку молитву и принесе ковчежић хаџијама, да га целују.</p> <p>У сандучету је |
одговори свети и, пре него ли расклопи ковчежић, извади из недара једну хрпу сложених хартија, |
здахну побожни хаџија бројећи паре пред ковчежићем.</p> <p>— Штета, што није за продају!</p> <p |
го га поче одмеравати очима као човека, кога ни у шта не рачуна.</p> <p>— Образ да ми погазиш?{ |
сти, али, што се тиче жене и пријатеља, кога је тако јако уважавао, на њих није обраћао пажњу, |
у коју се претапао.{S} Кир-Думина жена, кога је окумио, била му је сад наместо најстарије сестр |
крсти.</p> <p>— Шта је?... запита Диша, кога овакав неодређени израз на Мацином лицу текну у ср |
а и пишти од промуклости; а и кир-Диша, кога четворица држаху за руке, покуша да се отме; па, к |
ћер, хаџи-Диша тако исто, а и Јанићије, кога је још прво детињство везало за ову кућу и хаџијин |
ле ове промене, и његов верни Јанићије, кога је већ произвео за калфу, доживљавао је тако исто |
неких успомена, до душе не о кир-Бенџи, кога ни за живота није могла друкчије сматрати, већ као |
је искушење — одговори хаџија — а онај, кога је искушење савладало и отишао пре Ускрса и Четрде |
анствени!{S} У успомени, као кроза сан, кога се једва опомињемо, таласају се ваше спокојне сени |
протна осећаја стојао је он као кривац, кога су осудили да га двојица шибају.</p> <p>— И опрост |
хоћеш у село?{S} Шта ћеш, бре, тамо?{S} Кога имаш тамо?</p> <p>— Тако; нећу да служим више.</p> |
ти кажем ко ти је појео паре!</p> <p>— Кога ви, бре, да клепећете?{S} Сто сам ја на вас скриви |
а Јалији; сад ће да га донесу!</p> <p>— Кога да донесу?!{S} Нећу мртваца! — развика се хаџија к |
стави круг око оба противника.</p> <p>— Кога ви да закољите?{S} Чија јабучица да изедете <pb n= |
.</p> <p>Судбина га је заквачила већ; а кога судба једаред само дохвати у своје незграпне шаке |
угог пустињака, много важнијег од овога кога тражаше.</p> <p>Једнога дана, после одслужене литу |
е кир-Диша умро, па истрча на улицу, да кога било наврати у кућу.{S} Разуме се да по комшилуку |
тражи турског хећима, једног старца, за кога се онда говорило да односи болести као руком.</p> |
ије се она ни мало плашила кир-Дише, за кога се удала по туђој вољи и, само толико, колико да п |
рагу новога живота, да је тај човек, за кога се удаје, налетео на њену удовичку идилу као изнен |
е један пустињак, прави богоугодник, за кога се зна, да никада ништа не једе <pb n="192" /> нег |
а знаш зашто се жениш; а када течеш, за кога течеш! — суздахнуо би кир-Диша, нарочито онда, кад |
ми узе то?</p> <p>— Па што ће ти?{S} За кога имаш да се китиш?{S} Докле се ја не вратим, не тре |
да, још толико зарадиш!</p> <p>— Ама за кога?{S} Ето то, то да ми кажеш.{S} То сам хтео да пита |
Удајеш се за мајстора...</p> <p>— Па за кога ћу?{S} Ваљада за слугу?</p> <p>Јанићију се попе кр |
>— Зашто сам се оженио, то знам; али за кога течем, ето, то је оно што не знам; — одговарао је |
авлију, пуну османлука и зеленила, иза кога је у дубини извиривала бела кућица са доксатом и к |
ао у многим кућама сматрати као глас ма кога важнијег члана фамилије.{S} Једном речи она је бил |
изгубио би вернога и оданога калфу, на кога је тако свикао.</p> <p>Маца је опет бринула за Јан |
гне одавде, што даље од онога места, са кога се јасно оцртаваше београдско обзорје са кубастим |
у срџбу, коју је са сокака донео против кога му драго, искали на њојзи.</p> <p>Ламбре је дуго п |
ајала.</p> <p>Она мржња на Ламбру, због кога се о сватовима онако рђаво провео, дохватила га са |
више подлегао ономе тешкоме осећању, од кога се ни после толико недеља не мога отрести.</p> <p> |
саже лице у своје плетиво.</p> <p>— Од кога те је срам?</p> <p>— Од тебе — одговори Лепосава и |
се као девојчица толико прегонила и од кога је често плачући бежала.{S} Дође јој жао, па га по |
гледао, како се споро примиче дан, без кога би му сав овај живот и тековина пуста остала, над |
г тога? — пита Диша гласом клонулим, из кога се јасно видело, да га је сва моћ оставила а намес |
у самом доксату под стрехом гнездо, из кога извириваше неколико главица голуждравих ластавчића |
дасима и да почешће таре шаком чело, из кога ама баш ништа не мога да истеше.</p> <p>У соби му |
е ни мало личио на онај весели глас, из кога је детињски несташлук избијао.</p> <p>— Љута је! — |
и густога османлука самоме доксату, из кога се одмах у собу улазило.</p> <p>На собњем прагу оп |
е толико тешких дана, видети онога ради кога у мало што није страдала.</p> <p>Јанићије је још т |
ише пријатеља стицало, јер су они знали кога под „фукаром“ и говедом разуме мајстор Диша.</p> < |
екао је кир-Дума не мичући од зида крај кога се срозао.</p> <p>Али људи, као људи, ступише са Ј |
ма газдарици.</p> <p>А када би било бар кога, коме би смео поверити и његовом помоћи разбистрит |
родена, имам си овде побољи човек, сас кога ћу спацирам!“</p> <p>Тај „побољи човек“ био је кир |
ија поздрави се, да тој кадаиф једе сас кога је јела и до саг!....</p> <p>Јанићије зинуо на ова |
о очи и са пријатним изразом, као да га когод шашољи сламчицом око усана, слуша и осмешкује се |
гавао је чак и прве комшије, само да га когод не би запитао што о томе; и у опште био је збуњен |
чији је хлебац јео, ни страхом да ће га когод проказати Диши како прикрива једну прљаву тајну, |
е тако тврдо, да не би осетио, да га је когод те поћи извукао из мутвака и чак на Јалију однео. |
рао га после свију, те га је тако ретко когод могао видети, кад дође и оде из дућана.</p> <p>Са |
ћи и Јанићија у дућану.{S} Кад би му их когод одузео, остао би без њих као трупина без руку, не |
аку, а Јанићије би често, помажући јој, код последње строфе пао у неко севдалијско расположење, |
се ништа није догодило.</p> <p>Међутим, код кир-Думе био је читав породични савет.{S} Думиница |
иновац оженио Гркињом, па још удовицом, код толиких српских девојака.{S} Али кад већ није друкч |
је?{S} Шта је казала?</p> <p>— Нађох... код фудул-Стаменке, — рече Маца и хукну од умора.</p> < |
сило.{S} Шта је све било ноћас?{S} Ето: код фудул-Стаменке прекужио је један <pb n="110" /> теж |
да га не прими, онда је сасвим пропао; код другога газде морао би као шегрт почети из нова и ш |
ао је он пред друговима и свирачима.{S} Код једне крчме зауставише се.</p> <p>— Збогом, пријате |
чуђено.</p> <p>— Где је остао?</p> <p>— Код ћор-Ахмета, — пије.</p> <p>— Пије!?</p> <p>— Пије.< |
ве било, да ли би он то и дочекао?{S} А код овога мајстора његово произвођење било је већ на пр |
и предао газда-Диши на занат.</p> <p>А код газда-Дише није никада видео никакве милости.{S} Из |
тога човека, па замоли хаџи-Дишу, да га код куће сачека, и врати се натраг.</p> <p>На пет дана |
етоваху, да се врати у Јерусалим, те да код власти оптужи хаџи-Зосима.{S} Али која фајда!{S} Ха |
абрао од бунила, прво лице, које угледа код себе, била је тетка Маца.{S} Она му је сваки час че |
више не падаше ни на ум уобичајена кафа код Маце.{S} Хтео је отићи, али га узе неки стид; изиђе |
јте и почујте!{S} Јанићије Бик, калфица код Дише устабаше, отумарао је незнано куд.{S} Ко о њем |
b n="198" /> тражаше толико, да је Диша код прве цене занемео и изгубио вољу на пазар и на децу |
e unit="subSection" /> <p>Докле је Диша код тетка-Маце остао, Јанићије је седео у дућану и са н |
ико могао с поља ући, па да лично окуша код Јанићија неће ли га умилостивити.</p> <p>Јанићије с |
рад, те да последње дане живота проведе код свога синовца и снахе.{S} До душе, није му најприја |
а, да му чува овце само за храну, па је код њега остао све до свога повратка у Београд.</p> <p> |
бњом очекивао шегрта, да му јави шта је код куће.</p> <p>Јанићије опет, кад год га Маца није от |
јче.</p> <p>— Што чукаш толико?{S} Није код куће.</p> <p>— А где је?</p> <p>— Мало час беше ту |
ахнуше, кад зачу да Ламбрино одело није код њега.{S} Дакле, више јој нема спаса; он је то одело |
.{S} Јанићију је само наредио да остане код куће, те, ако устреба Маци, да јој се нађе, а и да |
до кира-Мане, да сазна је ли кир-Ламбре код куће.</p> <p>Али прође и три дана, а од кир-Ламбре |
о посматрајући оно задовољство, које се код свакога залогаја на Дишином лицу огледа.{S} Очи му |
једаред покуша и да запева, — али му се код првога стиха грло стеже.{S} Она песма, која му онда |
видео, када сте ви хтели да прескочите код удовице преко зид и кад вам је шегрт подметнуо леђа |
а ово спацирање по комшилук, кад је муж код кућа, ели Ламбре неће бити жив!</p> <p>— Добар дан, |
ез икакве контроле, а од туда наврати и код Дишине куће, да обиђе и извести кира-Анастасију, ка |
м миндерлуку, као да је у својој кући и код своје жене, опет зато није мрзео своју газдарицу.{S |
поштовалац, који је на свакоме месту и код свакога човека, са којим би се састали, истицао бог |
.. оне дреје...{S} Ламбрине...</p> <p>И код овога имена запе му глас у грлу, те само што промуц |
У радњи је ишло као по зејтину.{S} Али код Јанићија се опажала нека промена; уозбиљио се, не п |
Хајде, хајде, још мало, ћери, докле си код мајке; мужа нећеш дочекивати седећи. —</p> <p>Тога |
да му радњу чува.</p> <p>— Одрастао си код мене, ја сам те упутио, добар си био, веран си ми б |
>— Море, немој да се срамиш!{S} Ниси ти код туђина, није тетка Маца ни Цинцарка ни Гркиња; оди! |
p>— Лако је вама да бесните, мужеви вам код куће, а мој?{S} Хеј, хеј, ко зна кад ће се вратити! |
че од сватова, Јанићије, који је стојао код мутвака, позва га полугласно:</p> <p>— Газда!</p> < |
ета, хаџи-Диша је достојанствено стојао код крме и побожно пропуштао између прстију зрно по зрн |
сокачићу.</p> <p>Тетка-Мацу је затекао код куће.</p> <p>— Тетка-Мацо — рече Диша дрхтавим глас |
енкине.</p> <p>Кир-Ламбре је дуго остао код фудул-Стаменке; а докле је он са Анастасијом претре |
Јанићије — викну га с прага — носи ово код тетка-Маце и да кажеш: поздравио мајстор и шаље ово |
та друго већ да зареди кроз махале прво код кира-%Думиница, па тако редом све до фудул-Стаменки |
успео.</p> <p>Ствари је Јанићије однео код тетка-Маце.{S} Овде је био сигуран да их, до поврат |
их донео у дућан, а после сам их однео код тетка-Маце.{S} И кира-Анастасија је после била овде |
дом исприча све: како је у Витавари био код пустињака, који чува свети чудотворни ексер са крст |
кира-Анастасији, не само да је изгубио код трговачкога света свако уважење, него ће и материја |
отишао у Мокри Луг.{S} Тамо се погодио код једнога газде сељака, да му чува овце само за храну |
Несрећник један!{S} Шта му је било мало код мене?{S} Хтео сам да га узмем на трећу пару; ортак |
то му је било све.{S} А како му је било код куће, где се врло рано затварао?{S} Изгледао је сам |
о оцу на храни и науци; све ми је добро код тебе било, али ето, ја те молим да ме отпустиш.</p> |
и само куда се степао! — љутио се често код тетка-Маце.</p> <p>— Море, зете, не брини!{S} Доћи |
ласка Ламбринога отишла у Скадар-махалу код своје пријатељице фудул-Стаменке (оне, ради које су |
, што га је јуче на „гледању“ и прстену код своје испрошенице добио. — Иде ситно, у колико му т |
..</p> <pb n="67" /> <p>— Не могу, нису код мене!</p> <p>Анастасија пребледе, очи јој стадоше, |
ј Јорданској земљи на своју удобну кућу код Чукур-чешме, са широком настрешницом и хладовитим д |
— одговори Маца и сиђе у мутвак.</p> <p>Код мутвака је стојао Јанићије, стидљиво оборио главу и |
и старих шилтова, досећа се, да је оно кожа њезиног рано изгубљеног супруга, лисца, и да она, |
штри дикиш калфин засецаше дубоко испод коже у пањ!</p> <p>Разуме се да је Диша причао Маци и Л |
2">Местве се праве од врло фине и танке коже; навлаче се преко чарапа, па се тек преко њих спољ |
уо у ћемер и то опасао око паса до саме коже, а у кесу је метнуо шест стотина гроша, таман коли |
> узе са једним шегртом уносити у дућан коже, и готове јеменије, које су вас дан пред дућаном в |
> <p>Газда Диша је седао мирно, опсецао коже за јеменије и испод очију посматрао бившег шегрта |
о брковима, што су са њушке на одераној кожи стршили, човек, иоле вешт у читању хијероглифа и с |
р-Диша је ревносно пазио на свако парче кожице <pb n="64" /> у дућану, на сваку кашичицу масла, |
ј текији затече дервиша, огрнута вучјом кожом, са топузом о бедрима и неколико <pb n="51" /> но |
ти.{S} Оно пространо лице са затегнутом кожом смршало је нагло, очи добиле грозничави сјај и не |
глави, како чучи и предњим шапама држи кожу од неке друге лисице.{S} По оним крупним, зеленим |
тен са пуцетом као орах, да би му често кожу раскрвавио.{S} А за све то коме би се потужио, кад |
свега нејела имађаше светлу и затегнуту кожу, па ове иконе, кандиоце, које тако тајанствено гор |
ијатељ, не води бригу на грцко удовица, кој да гу води.{S} Него знаш шта је?{S} Кира-Анастасија |
е паре да уложим у еспап...</p> <p>— Е, кој вам па за то смета? — Чија жена <pb n="44" /> онога |
есија...{S} А, а-ах, Дума, гомаре едно, кој да те превари?{S} Едно Диса, едно српско куче!...{S |
вас највише помаже него грцко чаршија; кој вам је мустерија, него Грци, а то све из еден љубов |
бити кир-Диша да ће се покаје и помири; кој зна!</p> <p>— Нећу!{S} Нећу! — јецала је Анастасија |
ако, џанум?{S} Наша кост, наше месо!{S} Кој па да се брине у ова чаршија за едно грцко удовица? |
кад опази како се мајстор Диша сплео. — Кој вас највише помаже него грцко чаршија; кој вам је м |
да насмејане очи лепе удовице.</p> <p>— Кој па да гриза? — пита стидљиво кира-Анастасија, а миш |
скрива образ од њихових очију.</p> <p>— Кој други него младожења!</p> <p>— Какав младожења?{S} |
ту новост дознао.{S} Каже се: суд; ама кој држи тај суд?{S} Има ги који не су ни род, ни коска |
верљива.{S} Ни једну важнију „штафету“, која би се од кнежева двора испошиљала „блистателној По |
јмање! — тешила би га Маца, а Лепосава, која се свему невешта градила, трудила се на све начине |
аву приповетку.</p> <p>Сирота Лепосава, која је у целој овој сплетки толико исто крива била кол |
ћије, али тако тихо, да га је Лепосава, која иђаше уза њ, једва чула.</p> <p>— Рђо папуџијска, |
дио, да му тако желиш? — рече Лепосава, која је после одласка мужевљева од једном постала нешто |
е диже очију са земље.</p> <p>Лепосава, која је весело до овога часа говорила, сад се од једном |
толико, да је пред вече узбунио говеда, која се с паше враћаху.</p> <p>И све му је лепо ишло за |
{S} Фудул-Стаменкина соба и Анастасија, која је тамо плачна и очајна остала, беху једини предме |
убије.</p> <p>Када га кира-Анастасија, која се налазила још под пријатним утисцима синоћне гоз |
а га у раду не прекиде кира-Анастасија, која у тај пар уђе у дућан.</p> <p>Била је необично туж |
нас хвата.</p> <p>Али кира-Анастасија, која је свога мужа добро познавала, није веровала у так |
иница домаћици.</p> <p>Кира-Анастасија, која је, баш у то време, изрибала тепсије и жуте сахане |
есно вршио, да му ни највећа цепидлака, која тражи у јајету длаку, не би имала шта замерити.{S} |
, хаџија, још! — рече му једна комшика, која у томе часу одшкрину врата и промоли главу на поље |
ко јецаше, није ни знао да је она рука, која му чврсто држаше шаку, већ умрла.{S} Тек кад Маца |
нина срца ђавола свима оним средствима, која, у оно време, једном савесном мужу и домаћину стај |
првога стиха грло стеже.{S} Она песма, која му онда у Еврејској Мали памет попила, запе у грлу |
есну се шаком по челу, да је кира-Мана, која се притајала за вратима и ослушкивала шта Ламбре у |
доба, као градски бедеми чврста имена, која господарише по Главној Чаршији и Зереку, бацајући |
ад његовом главом надвијала се судбина, која у мало што не поремети све наде хаџијине. — Лепоса |
је шегрту спремао.</p> <p>Али судбина, која се тога дана наднела над вратом Јанићију, није га |
а којом од њих разрачуна.</p> <p>— Она, која те прво данас запита:{S} Како ти је детету?</p> <p |
а му не цепаху душу два снажна осећања, која му сваку одлучност раслабљаваху.{S} И сада, када ј |
мало анасонлију, јамајку и друга пића, која беху на гласу.</p> <p>Кир-Дишина домаћа невоља учи |
азговарајући још за совром, тетка Маца, која је од некога доба почела да се плаши од могућне на |
и веровало и није: али када тетка Маца, која је тога дана обишла већ неколико породиља, потврди |
олико звекнуло, да је чак и тетка Маца, која је у башти нешто плевила, чула овај ударац и завир |
, па да га Бог види!</p> <p>Тетка Маца, која је радо слушала Јанићијева пецкања, удари у смех, |
долазила.</p> <p>— Ено га! — рече Маца, која се са Лепосавом и Јанићијем беше издвојила мало од |
ми се ту успропадила! — подвикну Маца, која није никада допуштала да јој кћи противуречи; Лепо |
>У таквом га стању затече и тетка-Маца, која се после дугога истраживања једва вратила.</p> <p> |
а звук невестина имена.{S} Она удовица, која је целој чаршији мозак завртела, да буде његова же |
уједај ти!</p> <p>Кир-Дишина несаница, која га је за неколико дана истопила као грудву снега, |
гости посађују.</p> <p>Кира-Ламбриница, која је, за последње три године, приметно увела, па се, |
јатно и ведро; а она потајна изнутрица, која га је, поред свега савлађивања, непрестано гризла, |
то покушавао.{S} Ова вижљава девојчица, која је сада већ толико израсла, да је набујала у једру |
ако на улици заноћи, а друго јака глад, која га је већ толико стегла, да је лепо осећао како га |
нади, да ће се тиме спасти љуте гриже, која му је савест притискивала.</p> <p>Иначе, када то н |
е грчке чаршије и младе српске чаршије, која се борила не само за свој опстанак пред моћном и у |
није могао да се потпуно отресе жаоке, која је већ пецнула заљубљено срце његово.{S} Грашке зн |
аво одушевљена.{S} Прам јасне месечине, која је кроз бујне османлуке и баштенско грање провирив |
ати најпластичније фигуре чочечке игре, која је тако дражесно пристајала свежини и младости удо |
ше се путници укрцати у лађу због буре, која је на сав мах беснела; а када се море утишало и ха |
едини излаз, да се сачувају од срамоте, која их је у чаршији чекала.</p> <p>— Анастасија! — поч |
што самоме себи затвара врата од куће, која га је као свога рођенога примала, изиђе из собе на |
еселије, све докле их не прекиде Канче, која у тај пар уђе, да им јави за долазак Ламбрин.</p> |
ало видети и по његову лицу и антерији, која је цептила на њему.{S} На половини заклетве дође м |
од свога соја и прилазити оној нацији, која је са таким презрењем гледала на јучерању рају, ка |
стор-Дишу.</p> <p>Међутим, и у чаршији, која је у недостатку других разговора претресала обично |
Ето га за ћоше.</p> <p>Фудул-Стаменки, која је с највећим задовољством дочекала кир-Ламбру, ип |
у.{S} Тетка-Маца је отишла једној жени, која је тога дана принову чекала.</p> <p>Јанићије уздрх |
тако лаковерно поверовати једној жени, која је потпуно праведно заслужила онај надимак што га |
адила по кући и отимала се од слабости, која је не остављаше.{S} Трећега дана толико је слабост |
иград, није смео двор поверавати пошти, која се налазила тек у првим зачетцима и била тако неур |
о је свакога вечера доносио тетка-Маци, која га је затварала у оковану гвоздењачу, да до поврат |
мајстора на улицу, врати се болесници, која је спавала тврдо.{S} У једно време Лепосави задрхт |
устињака не нађоше у његовој испосници, која се налазила близу Гетсиманске Баште у једној старо |
од главе <pb n="152" /> и сањао о оној, која му је тај стручак кришом под јастук турила.</p> <p |
татак от земаљског брака!</l> <l>И тој, која лежи у тљености,</l> <l>Сузом горком орошава кости |
на по једна жена улазила је на капиџик, која са свећицом, да је над покојницом ужеже, а која са |
Лепосава и Јанићије и гледали за лађом, која је носила мајстор-Дишу.{S} Сунце је жегло пуном ја |
, не иде!{S} Човек са једном историјом, која је до скора изазивала смех по чаршији.</p> <p>И Бо |
ије то само жалост за кира-Анастасијом, која му је онако срдито пребацила, но ту је осећао и не |
када ће се срести са кира-Анастасијом, која је пошла право њезиној кући, она се враћала из каз |
едам.</p> <p>Са овом последњом одлуком, која му даде неке наде, да ће се ова ствар ипак на добр |
у срџбу.{S} Младост, набрекла свежином, која пркосно дражи, бацала га је у неку непријатну забу |
а у своје сокаче, срете се са Канчетом, која је опет са другом једном девојком пролазила туда.< |
т, а нарочито Лепосаву са оним накитом, која га је равнодушним осмехом по каткад погледала.</p> |
ријама, ама како да се оженим удовицом, која у поноћ стоји на капиџику као фудул-Стаменка.</p> |
вољству: ожениће се најлепшом удовицом, која му носи кућу и неколико хиљада гроша и ородиће се |
гробље, идите оном хладовитом стазицом, која међу гробовима кривуда између малене црквице и зво |
, да се поздрави са једном комшијницом, која је заустави на сокаку, <pb n="183" /> те тако Јани |
ке и поче се борити са оном изнутрицом, која га је гризла и кући гонила.</p> <p>Зато је био и д |
тора. — Сунце зашло већ, а тамна румен, која је ишчезавала заједно са мујезиновом песмом што се |
амо до после поноћи.</p> <p>Прва мисао, која му, после свега сећања на <pb n="111" /> јучерањи |
="87" /> никога.{S} Као несвесна ствар, која не разуме шта се то око ње догађа, седео је нем и |
ни Дишин покушај, ни Лепосавин покрет, која у томе часу извуче своју из његове руке и брзо уст |
емља и из ње се промоли страшна чељуст, која поче бљувати ватру на богоугодника.{S} Побожни исп |
га је и изазвала у њему ону горку тугу, која ипак тако пријатно пада на рањено срце.</p> <p>— О |
обрастао у дугу, јако проседелу браду, која му је чак до појаса долазила.</p> <p>— Ено га! — р |
ку згодан материјал за читаву историју, која ће се за дан два развити.</p> <p>Српским женама ни |
а свога шегрта јаче означи ону разлику, која између њих владаше.</p> <pb n="76" /> <p>А Јанићиј |
ије било баш тако лако пронаћи прилику, која би одговарала положају једне тако лепе и угледне у |
о је могао брже прогура се кроз гомилу, која је све више расла.</p> <p>Сад, после овога сукоба, |
савет.{S} Думиница је тешила кира-Ману, која је тога дана, пред зору, добегла куму и куми, гото |
S} У цркви је увек хватао грчку страну, која се од српске одвајала, као зејтин од воде; многе ц |
свих седам... продера се Диша на жену, која се на мужа застиђено осмејкиваше.</p> <p>— Сад бар |
земља, и чим је натрапао на своју жену, која је скочила из постеље, да му отвори, поче је тући |
стресала са шарених шалварица прашину, која се прихватила, док је уз капиџик стојала.</p> <p>А |
ију, а на своју праву домаћицу и радњу, која је већ у велико почела посртати, није ни помишљао. |
борави на ону живахну пластичну фигуру, која га је као свежа вода оживљавала!{S} И тек сада, ка |
да, тиштала га је и помисао на срамоту, која ће га, можда још данас, постићи, чим се у чаршији |
улицу и не обазирући се на тетка-Мацу, која га задржаваше, да бар једну кафу попије и да се ма |
ао детиња шака, таман за њезину ножицу, која је, заједно са тим младешчићем у левоме куту доње |
да се на ново окући, да стече домаћицу, која ће му унети у кућу мир и задовољство и до године, |
свећицом, да је над покојницом ужеже, а која са китицом цвећа, да јој чело главе метне.{S} Хаџи |
ш она иста песмица, коју ономад зачу, а која беше у то доба нова:</p> <quote> <l>„Да ли знаш ка |
p>— Е, једна му је набацала!</p> <p>— А која ли то? — запита брижно жена, а очи јој крвнички се |
а софри.</p> <p>— Нане! — поче Лепосава која се охрабри, кад спази матер. — Ево, Јанићије је до |
} Овако му она изгледаше као санта леда која се не отапа.</p> <p>— Па, дабогме, и зашто да ме г |
скога зида, сву ову „литију“ посматрала која од комшиница.</p> <p>Но кир-Диша се није дао онако |
у, Лепосава не одмиче даље од врата, на која је ухо прислонила.</p> <p>— Је ли истина оно?</p> |
трпљенога пораза, после целе ове бујице која га је заошијала, чинило <pb n="106" /> да ту жену |
сет година на селамет изаћи.{S} Знаш ли која ти је сад?{S} Пуних шеснаест!{S} Још годину две па |
а код власти оптужи хаџи-Зосима.{S} Али која фајда!{S} Хаџи-Диша није имао у рукама никаква док |
таји пролила у својој кући, када би јој која пакосна пријатељица навратила, бајаги да је види, |
а заноси, заједно са чежњивом мелодијом која му се срца тицаше.</p> <p>— Као занесен уђе у авли |
кања, ту је требала једна одлучна мисао која ће у часу постати дело.</p> <p>Све је то опажао ки |
му, да им даде какав запис или амајлију која чува од урока или какве му драго несреће, да је св |
једна нечиста вера!{S} Имаш ли комшику која нема деце?</p> <p>— Имам, како да немам; па још тр |
уздише и вене и да пакосно гледа на ону која јој мужа преотела.</p> <p>А докле су њих двоје овд |
од некога испосника мајку Божју, икону која је од времена на време сузила.{S} Испосник није да |
одоначалником“ многобројнога потомства, које ће, с колена на колено, предавати један другоме „ш |
чића и неколико пари мајушних јеменија, које је кришом, кроз три године, убацивао у башту младе |
.{S} То беху дани тешких душевних мука, које су га ломиле и мучиле, а којима не мога одолети.{S |
сао младу душу бар од оних вечних мука, које би га на ономе свету дочепале.</p> <p>Сад већ, кад |
плетеница низ врат и к’носаним обрвама, које се као два црвена лука високо надвијаху изнад жива |
у, да што пре стану на пут неприликама, које су већ почеле овде онде искрсавати.</p> <p>А то се |
е постеља метати, покривено је даскама, које су над подом правиле узвишицу од прилике за пола ш |
грчко-цинцарским и јеврејским фирмама, које, у тадањем Београду, јасно показиваху, да су сви у |
езе и морао да буде задовољан мрвицама, које са богата стола падаху.</p> <milestone unit="subSe |
у.{S} Разносио је „каранфил“ званицама, које је мајстор Диша, као младожења, од своје стране, п |
самоме себи као осуђеник међу стварима, које су га сваки час подсећале на одбеглу жену; уздисао |
е у шибљак, а руке се пружише за очима, које им показаше издашне џбунове кисељака.</p> <p>Није |
и лица овална са необично живим очима, које одаваху тип Јерменина.{S} Кад старац устаде и обаз |
младешчић и свеже лице, озарено очима, које су се и кроз најтужније сузе пркосно смешиле, — са |
огледом, бледим лицем и сузама у очима, које га тако жалостиво гледају.</p> <p>— А што се опет |
не тако стидљиво већ с осмехом у очима, које слободно гледаху у очи Дишине.</p> <p>— Ама не так |
.</p> <p>Осмога дана после овога писма, које је у кући хаџијиној изазвало сасвим противан утиса |
а, то није знала.</p> <p>Неколико жена, које истрчаше на капиџике, развадише их, и Лепосава, бл |
Напротив, она је била од оно мало жена, које су умеле не само да туђу тајну, када им се повери, |
знала, да тетка Маца није од оних жена, које једва чекају да сазнаду за туђу тајну, па да је, н |
иш, бре?</p> <p>Думи поклецнуше колена, које од претећега израза а које опет од одрицања Дишино |
вао, и тако нагло исцељење од искушења, које му до сада ни пост ни молитва не угуши, било је до |
адовољство обузе га свега.{S} И вечера, које се до сад једва дотицао, сад му необично слатко па |
много вредело за душу једнога сирочета, које није сазнало ни за мајчину љубав ни за сестринску |
артикала од свих <pb n="49" /> еснафа, које је сваке ноћи од некуда падало у њезину башту као |
b n="128" /> погледа, да све оне стеге, које му душу до мало час сапињаху, попуцаше, и њему ста |
утвак, тек да од Јанићија сакрије сузе, које је облише.</p> <p>И тако, дан из дан, Јанићије је |
човек — рече Маца утирући полако сузе, које је не слушаху, него једнако капаху — ако си честит |
носити у дућан коже, и готове јеменије, које су вас дан пред дућаном висиле, па већ почео спушт |
јер сви ови Срби, комшије и некомшије, које је толико година с презрењем дочекивао и увек држа |
, докле удовица потпуно не залечи ране, које јој Бенџина смрт зададе, али Дума, као кум, а посл |
рди Диша и значајно погледа у обе жене, које радознало очекиваху да им објасни, чега ради је та |
апоче да грди и Мацу и све остале жене, које се пачају у хећимска посла.</p> <p>— Даћете јој ов |
јој је била тако срећна, да и оне жене, које су већ сваку наду изгубиле, морадоше врло брзо обр |
одупрвши се песницама о широке слабине, које од узбуђења бректаху, хуктао је и ходао горе доле |
тојанство и оне четрдесет и три године, које су га иза разапете антерије за леђима гледале.</p> |
црквене песме певао је по грчки, а оне, које није умео, удешавао је кроз нос тако, да ти се уве |
шуми, дише.{S} И то неодољиво осећање, које обујимаше све што је око себе видео, таласало се у |
еме њу је обузимало неко друго осећање, које је неосетно обујимаше, чим кајик ишчезну за оне ад |
роза сву буру своје душе; а то осећање, које му јасно показиваше његову немоћ, да са собом расп |
душевне слабости, осетио оно сажалење, које осећамо увек према грешнику, када се искрено каје. |
ћијев глас и пред крчмом наста љубљење, које циганска ћеманета праћаху својом аријом.</p> <pb n |
тетка-Мацина па најпосле и све биљаре, које су јој усрдно помагале, да спасу Лепосаву, не помо |
ете од глади!{S} Да се удаш за дериште, које не може за десет година на селамет изаћи.{S} Знаш |
час мајала на доксату и залевала цвеће, које је оздо на више, заједно са османлуком, сав доксат |
ета донела 4000 гроша; а за мале новце, које је дао за еснафски барјак, постао је велики доброт |
о тренутака одмеравао овај стас и лице, које се стиђаше да баци поглед на свога будућег домаћин |
оба ноћи разабрао од бунила, прво лице, које угледа код себе, била је тетка Маца.{S} Она му је |
е заценише од смеха гледајући оно лице, које <pb n="151" /> у исти мах, беше изненађено, збуњен |
а.{S} Некадање пријатељице и познанице, које су јој за време удовиштва с тешком муком прелазиле |
потајно довлачити у кућу неке чињарице, које су јој редовно у њезину душу увлачиле сумњу, а из |
егрта.{S} Није било јела ни посластице, које је кира-Анастасија тако вешто градила, а да најбољ |
е покрије две загрљасте пуначке мишице, које беху до рамена голе.</p> <p>— Добро сте нам досли! |
затегнуту кожу, па ове иконе, кандиоце, које тако тајанствено горука у слабо осветљеној собици, |
ога себе победи, онај осећај, оно срце, које не признаје никакве рачуне и које својом ватром са |
ње витога струка и оно набрекло јелече, које се час пењаше <pb n="127" /> уз леђа час спусташе |
од куће, већ права патња, мучење душе, које га је обзинуло као паклена аждаја, коју је видео у |
ијатно расхлађивао његове снажне груди, које, чим Маца и Лепосава уђоше у кућу и заклопише врат |
њу би по вас дан одбијао од себе мисли, које га и без његове воље вукоше развалинама порушених |
подавао се стотинама грозничавих мисли, које су се по његовој глави ломиле.</p> <p>Али једна, о |
је био жртва, играчка супротних мисли, које су га као јато грабљивих тичурина растрзале и кљув |
{S} Митила га, чинила му све угодности, које може једна добра душа да учини сирочету; али јој ј |
јој на дугачко описивати све дужности, које она, као честита жена, треба да испуњава.{S} Говор |
ри тетка-Маца предишући и са оклевањем, које у овој прилици само надражаваше онако узбуђенога Д |
оставе у башти под оним густим дрвећем, које не да сунцу на земљу.{S} Кира-Мана, кума-Думиница |
као далеки звук или кукурекање петлово, које се чак из другога села разлеже.</p> <p>А хаџи-Дишу |
ди.</p> <p>Оволика хвала и задовољство, које му Лепосава указиваше, повратише га, истина не сас |
огладнео посматрајући оно задовољство, које се код свакога залогаја на Дишином лицу огледа.{S} |
и, чим се у чаршији сазна за неверство, које је своме присноме пријатељу учинио.{S} Како ли ће |
би, да јој бар за часак заклопи то око, које га је онако жарко палило.</p> <p>— Наразговарасте |
емена на време забринуто је трљао чело, које је нервозно час скупљало час у вис уздизало његове |
е буди у њему нешто озбиљно, натуштено, које му, из неке мрачне дубине, говори; Пази како ћеш, |
на је била неопходна; а оне жене, опет, које чезнуше за децом, обично су се обраћале на тетка-М |
руго, вредно је поменути по ономе чуду, које му се још у Јерусалиму приказало, наговестивши му, |
, те да виде децу и да се увере о чуду, које учини једна хамајлија.{S} Лепосава је примала у по |
је превртљива; али све то запе у грлу, које му се на пакост тако стегло, да је једва био у ста |
уњен, враћао ипак оном једином осећању, које је кроза сву срџбу и гневно расположење остајало с |
одржаваху у оном пријатном расположењу, које човек осећа, кад зна да тиме Богу угађа.{S} Напрот |
о му је захвалити једино ономе уверењу, које му је овде у кисељаку отворило очи.{S} Паде му на |
</p> <p>— А оно?</p> <pb n="30" /> <p>— Које?</p> <p>— Белћим не знамо ми шта је у башти закопа |
ог друго; знате због они пари!</p> <p>— Које паре? — запита Диша узнемирено.</p> <p>— Због 4000 |
ећући лица.</p> <p>— За оно...</p> <p>— Које: оно?</p> <p>— Среће ми нисам крив.{S} Ја баш ниса |
турила под јастук... па оно...</p> <p>— Које: оно? —</p> <p>— Оно... знаш...</p> <p>— Па ето ви |
ла.</p> <p>— Је ли истина оно?</p> <p>— Које? — запита тетка Маца пажљиво.</p> <p>— Па... оне д |
нуше колена, које од претећега израза а које опет од одрицања Дишинога.</p> <p>— Молићемо, немо |
утвака, погледала и испратила очима, за које не би могао рећи да су равнодушне.{S} Шта више, за |
; још само да покупује неке ситнице, за које су му пријатељи дали готов новац.</p> <p>Било је п |
самом куту доње уснице, и јелечетом, за које сте морали страховати, да ће тај час пући баш на о |
адале њезину удовиштву и, можда, надама које је она управљала сасвим другим странама, само не о |
не на свима странама Грке и Цинцаре, на које су, у то доба, мал’ те не као и на Турке мрзели.</ |
ој.{S} То лепушкасто, свеже девојче, на које је (то је, кришом од самога себе, у себи помислио) |
а, морала је да чује и такве ствари, на које би се узбунила чак и фудул-Стаменка, кад би се так |
це; јер тетка Маца не беше од оних жена које оклевају.{S} Ваљало је да се одмах сазна, да је Ле |
удовичку идилу као изненадна мећава, од које се није умела одбранити.{S} А сва ова халабука од |
почела тако говорити о пријатељици, од које се после сватова није никако одвајала.</p> <p>Она |
до кир-Диша са својом широком шаком, од које су му уши тако често бридиле, и кира-Анастасија са |
а успомена, управо несносна помисао, од које се нервозно склањао.{S} Фудул-Стаменкина соба и Ан |
ицао беспрекорно у једну гвоздењачу, од које је кључ држала тетка Маца о своме врату.{S} Кад је |
не жене, за којом је толико чезнуо и од које је тако жељно ишчекивао бар једнога сина.</p> <p>К |
ла наћи лека нити му означити болест од које болује. — Но међу свима највиша их је било жена не |
ијеним кажипрстом обриса две вреле сузе које му низ лице кануше.</p> <p>Тетка Маца је опазила и |
махнути шаком, обично је све оне шамаре које је желео спустити на туђе главе, издашно спуштао н |
на поштедела од једне сувишне бриге без које се може бити.{S} А да би се пред Дишом и својом са |
за потиљак и забаченом десном руком, из које су висиле бројанице за леђима, стао кир-Ламбре пре |
пи се воде, подметну главу под лулу, из које је избијао дебели млаз хладне воде, и поче се пљус |
а је то погана земља, <pb n="197" /> из које си дошао, да ми у браду поганиш?{S} Јесам ли ја Фр |
јчину љубав ни за сестринску милошту, и које је од првога сазнања свога само знало за груба изв |
срце, које не признаје никакве рачуне и које својом ватром сагорева најубедљивије разлоге мозга |
е пријатељице фудул-Стаменке (оне, ради које су се онако крвно завадили деда Митар и Станко туф |
и кућу ни радњу, а ово троје деце, ради које је чак у Јерусалим запео, шта би тек од њих било!< |
празно било без ове веселе женице, ради које је прегорео кира-Ману и оставио да у кући кришом у |
, како се говори о фудул-Стаменки, ради које је, баш тих дана, газда Митар своју жену избио.</p |
жње да се што пре састане са оном, ради које ће жртвовати све, ипак бирао оне сокачиће и завију |
о заборавио на ону немилу епизоду, ради које три ноћи није спавао.</p> <p>И тетка Маца, као прв |
како прикрива једну прљаву тајну, ради које ће образ мајсторов поцрвенити.{S} И то се вукло кр |
то потпунији, описивала све појединости које су, како је ко држао страну коме, бацале у тамну с |
увек је износила оне најцрње могућности које многе родитеље од деце и због деце сналазе.</p> <p |
је, као подсечених ногу, сав раслабљен које од умора а још више од оног унутарњег бола, ударио |
јвише жудео, — <pb n="131" /> потомство које ће некада, када то благоме Богу буде угодно, прихв |
то да за бадава дође до оне светиње, до које ни цар Константин није могао са толиким благом доћ |
чице замесе читаво брдо препреке, преко које мајстор Диша не би могао прећи.</p> <p>А докле се |
{S} А дебели курјук плетене косе, преко које је слазила модра бареш-шамија, дотицао је својим к |
расло и под високом купастом капом, око које се омотавала чалма зелене емир-боје (знак да води |
најући ни сама од куда то долази, ретко које јутро да не нађе у својој авлији убачену по коју г |
од купи, свуда би добијала на поклон по које шећерлеме или други какав слаткиш.</p> <p>А тетка |
а на бињекташу и чекао неће ли се, ма с које стране, из сокака појавити фигура његове жене.{S} |
нажни, да им се није могло одолети ни с које стране.</p> <p>Али, ако су се кумови и сложили у т |
их је некада готовим новцем платио, и у које је сву наду полагао, букнуше у пламен.</p> <p>— До |
о је у мутваку као између два огња међу које је стављен, да по својој вољи изабере у који ће ск |
за свако доброчинство: било за поправку које цркве, школе или друге културне установе, — но мај |
ућан, терала да муче као бик и да гради којекакве лакрдије, као оно о сватовима.{S} Јанићије је |
ли све то на страну; све би се то још и којекако поднело, само да је према кира-Анастасији мога |
тинском“ и „сестринском“ љубави намицао којекако, па кад не беше топлог сунчевог зрака, да се н |
и.{S} Ћути, само када те није везала са којеким; а таквога мужа свака би себи пожелела.</p> <p> |
у мало не прогута читав <hi>чичак</hi>, који је кира-Мана у кафу спустила, он сав побледе.{S} В |
стране осигурао.{S} За „неверне Томе“, који не верују, докле се и прстом не дотакну рана, снаб |
је као сахат на градској „сахат-кули“, који дан из дан равномерно јавља, кад је време ручку, к |
расла.</p> <p>Сад, после овога сукоба, који се за најкраће време по целоме Београду раструби, |
чицу и несвесно бленуо у једнога мрава, који се свакојако мучио, да одвуче кроз траву једну пок |
у њезиним ушима као писка покојникова, који је на последњем часу викнуо: „кира-Анастасија! кир |
о је самохран и како нема никога свога, који би га срдачно прихватио и благим мелемом ране прив |
тегоба, па тако и немају никога свога, који би им, на суђеноме часу, свећу додржао и паром очи |
њега могла прочитати и све жеље онога, који је дотични поклон послао.</p> <p>Али сви ти поклон |
е Лепосава толико интересовала за мужа, који јој се враћаше.</p> <p>А докле су они овако разгов |
м је дао; нити је трговац нека арамија, који хвата људе за гушу, па вели:{S} Плаћај, бре!{S} На |
грли је и стаде се плазити на Јанићија, који се, блажен од онога ударца, утварао као да га боли |
је њезин муж најурио из куће Јанићија, који јој је од онога дана постао као зла коб.{S} Митила |
о на њега и блесасто гледао у Јанићија, који је са страхом очекивао, шта ће се са мајстором дес |
ећник; сад ли ми долази! — рече хаџија, који већ беше на ногама, и додаде нешто по турски.{S} М |
<p>— Берићет под кровом! — рече хаџија, који сеђаше на томе доксату и са неким изразом задовољс |
цело страховит, кад се неколико хаџија, који по миндерлуку припремаху постељу за ноћиште, изнен |
ад прођеш! — шалио се Станко туфегџија, који се примио за старога свата.{S} Кума је већ изабрао |
емирују тихи сан општинских патролџија, који сматрају за свету дужност да своју ноћну службу ре |
н трговац из Пожаревца, Јанко папуџија, који је од кир-Дише куповао сахтијан, јави му о стричев |
држао као стене.{S} Прва два просјака, који би му навратили на дућан и почели богорадити, испр |
ошћу обећа, да пронађе неког пустињака, који је тумачио снове, те да им он разреши онај загонет |
: како је у Витавари био код пустињака, који чува свети чудотворни ексер са крста Спаситељева, |
е у неку непријатну забуну, као човека, који је целога века где је год могао штедео, па сад одј |
душевљено прате извијање гипких чочека, који према њима, уз пратњу циганских дефова и песме жен |
мало што не погоди једнога пролазника, који у томе часу наиђе. — Јанићије није чекао и онај др |
а је имао још једнога друга, сапутника, који му је био вођа по Јерусалиму.{S} Био је то неки Гр |
менка се уплаши од овога наглога скока, који беше тако неспретан, да се задувани Ламбре умало н |
од толикогодишњег непримљенога ајлука, који би му морао исплатити, те би тако хаџија имао двос |
м устаде, с муком се довуче до собичка, који служаше за стовариште еспапа, а у исто време и као |
подрум, да у један бокал оточи расола, који је он увек за вечером наместо вина пио.{S} Маца је |
готов новац.</p> <p>Било је пријатеља, који су му само поручили да им купи, а новац ће му дати |
рао да проговори српски са муштеријама, који нису знали ни бекнути језиком на коме је Периклес |
сташно скакутање око пространога обима, који је кир-Дишина запремина у соби захватала.{S} - Јед |
ни поклоник долази овамо и свима онима, који су невични били обичајима овога света, стојао је н |
гу реч! — била је његова опомена онима, који би просјака, са прага свога дућана, сурово најурил |
урцима, него чак и међу Грко-цинцарима, који, у оно доба, беху друштвеноме животу што и со хлеб |
јања лутао тамо амо по густим трњацима, који су се више Стамбол-Капије богато ширили онде, где |
икаквога изгледа на мирбу.{S} Кир-Дума, који је у целој овој ствари тежио да измири пријатеље и |
ине допираху му једва гласови мујезина, који оглашаваху вернима: сабах-намази (јутарњу молитву) |
а клевета на једног честитог грађанина, који је свој непорочни живот освештао још и хаџилуком, |
То не беше више обична брига домаћина, који се удалио од куће, већ права патња, мучење душе, к |
грту, већ из виших педагошких принципа, који су у оно време у јеку цветали, а и зато, да у очим |
о побожнога пустињака и светога ексера, који је своју чудотворну моћ предао и ономе памуку, у к |
днога устабаше и признатога добротвора, који је и иначе леп углед, што га у грађанству уживаше, |
и то није било лепо, да свога мајстора, који ти је као један родитељ, тако оставиш.</p> <p>Јани |
Да је само могао, он би тога мајстора, који му је толико шамара напоклањао колико можда ни сво |
, била је слична узрујаној гомили паса, који се гложе по београдским шанчевима и својим разногл |
етљавала тек по гдекога веселога брата, који жељно ишчекује, неће ли какав изненадни гост од ку |
клањајући с ватре велику џезву шербета, који се грејао за Лепосавине другарице.</p> <p>Али то „ |
идеал, у који је унео срж свога живота, који га је из године у годину снажио и освежавао на ист |
оражен према Јанићију и обојици шегрта, који су напустили посао, па онако седећи око пања узвер |
га каранфила, босиока и осталога цвећа, који се са девојачким гласовима разлегаше преко зидане |
еколико главица голуждравих ластавчића, који са расклопљеним жутим кљуновима пиштаху за мамом и |
, и како је он постао оцем три синчића, који му, у један исти час, испунише кућу детинским плач |
свет, расплашили јато домаћих гушчића, који, са својим родитељима, под кутњом настрешницом чуп |
ћ много теже ишло због гојазног трбуха, који се спокојно држао на кратким, као ступе дебелим и |
да не помишља <pb n="57" /> на синовца, који се на све начине трудио, да му покаже, како он нећ |
ало, раскрстити са погрешком свога оца, који не беше те среће да се, као и он, ожени Гркињом.</ |
ти у помоћ још једнога младога дервиша, који му је у лечењу био десна рука.</p> <p>Око текије, |
„Чујте и почујте!{S} Ово је луди Диша, који има жену ороспију и који због ње туче шегрте!“</p> |
ад овај изиђе на поље.</p> <p>Али Диша, који у истини беше пребледео од учињенога дела, није им |
а се погодимо! — одговори мајстор Диша, који добро опази старчеву борбу.{S} Реци, колико тражиш |
чаше на капиџике, те тако мајстор Диша, који се баш тога и плашио, устукну у своју собу, затвор |
а-Мацо, шта кажу? — викну мајстор Диша, који већ не мога издржати њезино оклевање.</p> <p>— Каа |
амарима, али опет хлеб; јер газда-Диша, који у своме веку никоме у очи није смео рећи ни ружне |
ђоше, стадоше као укопани.{S} Кир-Диша, који се такође није надао да ће се у овим заклоњеним ул |
илног расположења јекну.{S} А кир-Диша, који никада још у своме веку није запевао световне песм |
и Ламбре.</p> <p>Но како мајстор-Диша, који је на сваку пару пазио, није никада ногом прекорач |
ближе Јанићију, ухвати крај од кајиша, који му је још био скопчан око колена, и поче га са сме |
ић.{S} Достојанствен изглед пустињаков, који поред свега нејела имађаше светлу и затегнуту кожу |
га она пита; а онај бесмислени поглед, који се уковао за врата, куда је Јанићије отишао, тешко |
је осећао, то је, да ће сав онај углед, који је до сада имао, пасти у прашину.{S} Једном ваљано |
меном жене испирати уста, и онај углед, који му је од ове женидбе у чаршији нагло порастао, спл |
-Диша мало одмаче од сватова, Јанићије, који је стојао код мутвака, позва га полугласно:</p> <p |
епосава је већ била мртва.{S} Јанићије, који још једнако јецаше, није ни знао да је она рука, к |
а му нешто на душу метне, али Јанићије, који до овога часа чињаше све, само да се одбрани од те |
ићије, брзо овамо!</p> <p>Али Јанићије, који је радио на мутваку, немаде времена ни да засуче р |
треба мени поклона! одговори Јанићије, који се све више збуњивао посматрајући како му се газда |
ека, нисам гладан! — одговори Јанићије, који је жељно за то време погледао у ону чинију пуну пи |
а, мајсторе! — уздахну дубоко Јанићије, који се тек на ово питање расвести.</p> <p>Из куће се р |
гу, газда! — одговори одлучно Јанићије, који је до овога часа стојао пред газдом као на угљевљу |
га разликовања од једног другог хаџије, који је случајно имао исто име, прозваше: хаџи-Памук.</ |
за кир-Бенџу, казаса из Главне Чаршије, који поживе с њоме три године и, умревши у шездесетдруг |
и једнога човека у антерији од ћитајке, који није дошао у цркву, да се помоли за покој душе кир |
адина скинути са кира-Анастасије уроке, који јој сметају да га начини оцем, о томе кир-Диша ниј |
а јако ожалостило зле језике комшијске, који беху занемели, кад угледаше како им је сплетка кра |
ође тако нелагодно око срца, као ономе, који за леђи осећа наднесену шаку и чека када ће га по |
ца, у пратњи својих мужева и младожење, који се враћао својој напуштеној вереници као блудни си |
да плашљива али ипак пуна очајне чежње, који је говорио много више, него што би је у стању била |
ун пролетњега мириса.{S} Дума и Ламбре, који су овог дана управљали целим весељем, наредили, да |
Анастасији први комшија био кир-Ламбре, који се затекао на издисају свога пријатеља Бенџе, те т |
тамо жељно гледао у онај хлеб и симите, који су се пушили по ћепенку.{S} Да му је сада онај цва |
а и да искаже своју сумњу противу Дише, који је ономад јавно казао да ће га из пушке убити.{S} |
а Анастасијом и онај страх од кир-Дише, који му се у очима приказиваше као орјатин, који ће га |
омицали над главом самога мајстор-Дише, који се у Јерусалиму већ у велико предао побожноме опхо |
ад осети пријатан мирис девојачке душе, који га са набреклог јелечета запахну.{S} Он је стеже г |
а, да бар за који тренут стишају метеж, који му је подхватио и душу и срце и мозак.{S} Грознича |
згања, не нађе ни један згоднији излаз, који би најбоље одговарао његовој жељи, да се ништа о о |
екивао је све друго само не овај израз, који му је изгледао као пркосна претња, као да га чика |
а до чланака и кратко подшишани бркови, који, широком лицу и носу, сасвим различитом од грчко-ц |
упа дахирета и свежи девојачки гласови, који уз дахире извијаху неку страсну турску песмицу, у |
оронуло, крстаче давно изтрунуле и сви, који живљаху у оне дане, већ су давно полегали.{S} Густ |
а“ примани су дакле само поуздани људи, који су уз то били не само вешти јахачи но, у случају п |
, зна цео свет и да сваки од ових људи, који га сада погледају и који му називају Бога, јасно, |
} Међу Србима је било већ такових људи, који, и ако не имађаху ни капи крви са Термопила, ипак |
>Но мајстор Диша није био од оних људи, који, кад сазнаду шта се противу њих говори, пођу у одл |
а је био човек од оних разложитих људи, који је ствари одмеравао по неколико пута, и који се ни |
ише нико; јер сви они, знани и незнани, који искрено тужише за покојницом, давно су иструнули: |
ће се у кући повратити стари дани, они, који цветаху пре Бенџине смрти; а кира-Думиница?{S} А к |
к и горак овај први састанак.{S} А они, који нису у сличноме положају никада били, дај Боже да |
први сусрет после сватова.{S} Само они, који су као Јанићије, <pb n="170" /> били те среће, да |
ада је престала удовати.</p> <p>— Мори, који те је ђаво терао да се удајеш за онај пањ? — Псети |
и саучешћу, били заступљени сви еснафи, који се у ондашњој чаршији налажаху.{S} И што је најваж |
ипак је чешће размишљао о своме калфи, који му је у свему био десна рука.</p> <p>Нарочито сада |
ја, из обзира према покојном Кир-Бенџи, који се за живота збринуо, да му удовица не остане на с |
а од пушке Дишине.</p> <p>Догађај овај, који је у самој ствари био искључиво приватнога значаја |
прилике, пиљио као псетанце на залогај, који не може да домаши.</p> <milestone unit="subSection |
била је прва љубав, први њезин осећај, који је у свој својој лепоти и бујности плануо и разбук |
/p> <p>Но трећег дана догоди се случај, који му отвори очи и у потпуној наготи показа, какво се |
{S} - Једино какав непредвиђени случај, који не би зависио ни од Дишине воље, ако би је спасао. |
Имао је здрав и необично снажан стомак, који се, у овом часу тужнога размишљања, мученички грчи |
ч, боље рећи, тај меки, нежни нагласак, који овој речи придаваше сасвим други значај, даде му с |
када му се најмање нада, као оно човек, који је пролазио кроз најгушће шуме и гудуре, обзирао с |
жење, слично ономе што га осећа путник, који је дуго пешачио жедан, па тек набасао на лепу хлад |
е и заклети, али не да да га један Грк, који му онакву жену натоварио на врат, још новчано опља |
сред читане молитве причуо потмуо звук, који јако опомињаше на пробијање зида, и тада баш није |
а, Јанићије Бик, и сав остали комшилук, који се наслађавао некада, слушајући кад мајстор-Дишини |
гла, искрсао би на ново нов непријатељ, који прећаше да му правац душевне борбе сасвим поремети |
а старо место, да је удели оном трећем, који се, по реду, јави.</p> <p>— Мајстор Диша је наш чо |
алазио се хаџи-Диша.</p> <p>Хаџи-Зосим, који је морао још остати, јер га неколико нових хаџија, |
лике осула небо звездама над Београдом, који је дубоко спавао.{S} Тек по у гдекојој крчмици још |
ре, па оде — одговори девојчица гласом, који је газда-Диши некако подсмешљиво звучао. — А она ј |
очевидно неким новим измењеним гласом, који није ни мало личио на онај весели глас, из кога је |
у фудул-Стаменка неким љубазним гласом, који је у исто време показивао и бригу и радост, што јо |
тим кљуновима пиштаху за мамом и татом, који наизменце доношаху хране својој дечици.</p> <p>— Б |
на хамајлија сада је постала предметом, који је заинтересовао многу Лепосавину познаницу.{S} Ра |
било после једнога разговора са Мацом, који је хаџију врло обрадовао и изазвао расположење, сл |
прилике почешће гладовати.</p> <p>Дан, који је Јанићију освануо пун бола и горчине, завршио се |
своју радост и на големи јед кир-Думин, који је још једнако уздисао за изгубљених четири хиљаде |
му се у очима приказиваше као орјатин, који ће га на првоме сусрету на комадиће растргати, при |
и ишао живот тихо и мирно, као домаћин, који је мало час дошао са бурне улице, па се овде раско |
једнога резултата, да би најбољи начин, који би одговарао потпуно његовоме стању, био, да Ламбр |
гасиле и упале у главу.{S} Па онда, он, који је умео од подне до мрака да седи подавитих ногу н |
б времена оглодао је слова, а живи трн, који онако раскошно буја над старим, запуштеним гробови |
се стицаху у чаршију.</p> <p>Тај калуп, који га није погодио, одлучио је Јанићијево држање.{S} |
е журиле, да спрече сваки могући пожар, који би се могао ма када јавити.</p> <p>— Ватру запрети |
ила до недрага, докле га један биволар, који је дотеривао биволице у Београд, није нашао на пут |
а ће својим очима угледати часни ексер, који ни цар Костадин није могао видети.</p> <p>Пре него |
опе крв у главу, кад зачу овај одговор, који му на на подсмевање личаше.{S} Он занеме од забуне |
ета и пунице водио се озбиљан разговор, који беше од недогледних последица по цео живот ове кућ |
у дућан мајстор-Дишин те му однела фес, који је Диша оставио њезиној мајци, да га на врео калуп |
комшиница Туркиња даде јој, свој запис, који је од неког дервиша добила, а који јој је помогао, |
м помоћи разбистрити у глави онај хаос, који му је сметао да буде онако ведар и безбрижан као д |
јутарњем зраку; па и сав послени свет, који се око ћепенака тамо и амо муваше, чинио се мајсто |
као да је невеста, коју му нуди, цвет, који је сад баш узабрао, па хоће да му га покаже.</p> < |
ћепенак, кад у дућан утрча други шегрт, који се мајао на пољу.</p> <p>— Ето газде! — повика и ж |
тај начин прекинути и последњи кончић, који га је опомињао на један леп сан, што га је са чежњ |
на хрпат, а зарађени новац као поточић, који не сахне, за ових седам месеци истицао је из дућан |
покаже у еснафима макар једнога газду, који је толике паре поклонио за барјак?{S} Хиљаду гроша |
изиђе на поље; али по староме обичају, који је онда био у јеку, Лепосава не одмиче даље од вра |
сам ти ја крива.</p> <p>Јанићију Бику, који је у велико постао десна рука мајсторове радње, би |
ознало поче да прелеће очима по кајику, који се све више ближио.</p> <p>— Ено, онај тамо!</p> < |
Србина, то би био грех према покојнику, који је Србе, као и сви Грко-цинцари, уважавао само као |
Јанићије, а што се више ближио ћепенку, који је испунила гојазна фигура кир-Дишина, срце му је |
и ексер са крста Спаситељева, у памуку, који је такође постао чудотворан: даје децу нероткињама |
} На ведроме и као стакло јасноме дану, који блисташе свежим плаветнилом и разлегаше се у шумор |
не би примала сваки дан једног нежењу, који јој није ни род ни помози Бог, да ту није било нек |
ена на време да баца око на кир-Ламбру, који је сад узео од чочека деф и стао пред невесту и же |
им интересом врати првоме своме шегрту, који му под руку дође.</p> <p>Кад се овако нагло нашао |
жем, да је он био налик ономе сиромаху, који је седео испод пуне трпезе и морао да буде задовољ |
и у прашину.{S} Једном ваљаном трговцу, који је у чаршији уживао леп углед, а у цркви, према ми |
то би јој се из груди отео дубок уздах, који му наговештаваше све друго само никакво добро не.< |
е не може бити; но пљунути, то је грех, који се не прашта. — Тако је објашњавао он познаницима |
ма!</p> <p>Но кир-Дума не беше од оних, који олако напуштају што су предузели.{S} Место да уста |
њем намамила на онај загрљај и пољубац, који му узе свест, он би и сада весело певао, па на сељ |
о добар вођа него и одличан поштовалац, који је на свакоме месту и код свакога човека, са којим |
ски, сроза се и седе на један бињекташ, који стојаше уза зид авлијски и служаше уморноме пролаз |
води брига и о женидби устабашиној.{S} Који је тај што је први пронео глас, не зна се, али у в |
лазила.{S} Вели: човек чека...</p> <p>— Који човек?</p> <p>— А знам ли га ја који је? — Јанићиј |
! — одговори Јанићије узбуђен.</p> <p>— Који ти је бес?{S} Што си се надуо тако?</p> <p>— Ти зн |
пис, који је од неког дервиша добила, а који јој је помогао, те ти она тај запис метну у недра, |
, коме је у своје време образ очувао, а који му је сада, место да га награди, забио нож у срце, |
густо грање над самим кровом наднело, а који је тако тајанствено овога пута шуштао.</p> <p>Најз |
— обрецну се Јанићије и трже рукав, за који га кира-Мана пријатељски ухватила.</p> <p>А баш у |
ркви на један барјак златом извезен, за који је платио равно једну хиљаду гроша.</p> <milestone |
набреклом јелечету и танкоме струку, за који би страховали да ће се сада преломити под теретом |
ња није мислио.</p> <p>Анастасија је за који тренутак стојала на прагу дућана, очевидно савлађу |
сао није била кадра ни толико, да се за који часак у његовој глави скраси.{S} Од свих му се нај |
е воде у мутвак, па ни да је сачекао за који часак, изиђе на улицу и упути се право дућану свог |
о никога поузданога, на коме би, бар за који час, могао оставити радњу.{S} Тек сада је осећао, |
зарицања беху и сувише слаба, да бар за који тренут стишају метеж, који му је подхватио и душу |
ло преплавило је Старо Гробље и, још за који дан, немилостива рука живота удариће будаком преко |
>— Који човек?</p> <p>— А знам ли га ја који је? — Јанићије каже:{S} Ламбре, а ја нити сам га в |
р-Дишу су већ инако сматрали као човека који се од њих одваја и кади Грцима, и то беше, у очима |
прође с миром, а да га не зачикне на ма који начин. <pb n="33" /> Али јој ни Јанићије није оста |
у и изгуби се у оним силним ћорбуџацима који се стицаху у чаршију.</p> <p>Тај калуп, који га ни |
{S} Она је већ почела да размишљава, на који би начин могла да оде само до Галца, па да покуша |
сао паде на ум, да оде у дућан и, ма на који начин, подмити Јанићија, да ћути.{S} Ово беше једи |
учини јој се, да би требало да га ма на који начин опомене на мало већу пристојност према своме |
их најодлучније сузбије.</p> <p>Али на који начин?{S} Да зађе кроз махале и свакоме се правда |
говарана у староме Београду за оне људе који су тек после седам и више година добивали децу: „И |
ли, да свадба буде што већа.{S} Мало је који Грк или Цинцарин од бољега угледа изостао а да ниј |
је ствари одмеравао по неколико пута, и који се није на прву мисао залетао у посао.{S} И сам је |
можда ни своме псу удараца није дао, и који га сада ни крива ни дужна тера из радње, он би га |
га је некада нашао под својом главом и који је као најдраже благо до данас чувао, носио преко |
од ових људи, који га сада погледају и који му називају Бога, јасно, као на длану, виде шта се |
је луди Диша, који има жену ороспију и који због ње туче шегрте!“</p> <p>Разиграна машта Јанић |
е: суд; ама кој држи тај суд?{S} Има ги који не су ни род, ни коска од твоја коска, а искају ис |
p>— Не прича то један; то причају многи који су видели.</p> <p>— А, е ли ко видео, када сте ви |
осле, трговина је једна вештина, а људи који купују нису слепци, па да рекну:{S} Нисмо видели ш |
е.</p> <p>— Како никога немате?{S} А ми који смо?{S} Ти, не ли си наш, не ли неси?{S} Ако си не |
о је жељно јео деран, то нека оцене они који су у животу имали прилике почешће гладовати.</p> < |
ао сахтијан, по поруџбинама.</p> <p>Они који су пре три дана видели мајстор Дишу, сад би се зач |
и и некако свечано расположен, као онај који је учинио добро дело, па сада у томе ужива...</p> |
д некуда потурена у чаршију; а већ онај који је потури није требало да брине више колико ће пор |
Диша тако молебно и скрушено, као човек који предосећа да му од тога цео живот зависи.</p> <p>— |
/> Диша одведе жену у собу, и као човек који полази на тако далек пут, поче да је саветује, как |
ли ниже.{S} Једном речи, прави пријатељ који се у кући свога пријатеља, као у својој, налази.</ |
еш са себе враџбине.{S} Зар си ти један који је тако страдао, па, када је скинуо враџбине, деце |
тпуно помирио са судбином.{S} Али, како који дан више, Јанићију се чињаше, како га све већма по |
брачнога живота надноси.</p> <p>А како који дан, кир-Диша је све жудније погледао у насмејане |
маћину стајаху на расположењу.{S} Ретко који дан да кира-Мана није примила свој део „лечења“, а |
пресит завали се и сам на узглавља, по који пут (као што је то свуда онда био обичај доброга т |
е облачак постајао све гушћи, те би, по који пут, бацио тамну сенку на кир-Дишино спокојство.</ |
ћи поче га обузимати нека топлота, а по који пут и забуна у глави.{S} Пред кућом му се баш завр |
, ухвати се за браду и оборене главе по који пут дубоко уздахну.{S} Видело се да се са самим со |
се надношаху преко зида, стресао се по који пожутели листић падајући на њега.</p> <p>— Знам, д |
о саме било са болесном дечицом, а и по који човек, коме ниједна биљара ни гатара није могла на |
, брише рукавом <pb n="34" /> зној и по који пут тако застење, као тешки болесник кад га болови |
кора, али тетка Маца још ћуташе, тек по који пут што би јој се из груди отео дубок уздах, који |
та се и нешто дубоко замисли, па тек по који пут ако обиђе сватове.</p> <p>У један тренутак, ка |
седи крај деце, посматра их, па тек по који пут испрекидано уздахне, поче га миловати по коси. |
су се танка ћеманета циганска и тек по који усклик тројице ноћника.{S} Један међу овима био је |
се, да је умири и подигне са јастука, у који је заронила лице и плакала.</p> <p>Анастасија нерв |
теља.</p> <p>И тај јединствени идеал, у који је унео срж свога живота, који га је из године у г |
подлегао оном немилостивоме осећају, у који се до грла заглибио.</p> <p>Судбина га је заквачил |
је стављен, да по својој вољи изабере у који ће скочити.{S} И сам Бог зна докле би ово ломљење |
песницама полете, да је удари.{S} Али у који час налете, кира-Анастасија га удари ногом у трбух |
видела је од туда многе користи; јер у који год би дућан дошла, да штогод купи, свуда би добиј |
о чисто тужан и плачан, што не може још који часак остати.</p> <p>Кад је кир-Ламбре дознао за с |
му било, изгубила од оног лепог угледа, којим се, као жена кир-Бенџина, могла дичити.</p> <p>И |
га једноме буџаку, дочепа кухињски нож, којим је мало час рибу порила, и стаде према разјареном |
онео собом једну велику светињу: ексер, којим је био прикован Спаситељ за крст.{S} Тај ексер, к |
— то толико!{S} И зар је он једини, за којим би полиција морала трагати!</p> <p>Диша је већ у |
гранама тицала један малени прозор, за којим се одмараху његов мајстор и мајсторица.</p> <p>Су |
е Маца дижући се. — Мислиш, не видим ја којим очима гледаш ти у Јанићија и како ти побелеше, бл |
свакоме месту и код свакога човека, са којим би се састали, истицао богоугодне врлине побожног |
било да се растане од овога младића, са којим се као девојчица толико прегонила и од кога је че |
и или лежати, у куту један асталић, над којим је горукало кандиоце, а под кандиоцетом мален сан |
ђе да седне и да се прихвати „дикиша“ с којим је опсецао сахтијан за јеменије, али некакав унут |
тељи посете од свију балканских нација, којима је ондашњи Београд био насељен, а тројани, као о |
нарочито садањем појасу мужева и жена, којима су деца једна тегоба, па тако и немају никога св |
вима највиша их је било жена нероткиња, којима су већ дотужали прекори и искосо погледање њихов |
, што само може избацити језик удавача, којима би милије било, да су оне зурле пред њиховим кап |
ите муке грешника у паклу. — И молитве, којима се скрушено предавао с уверењем, да му свака од |
n="51" /> ножева, оштрих с обе стране, којима се, при општој дервишкој молитви, уз махнито хук |
них мука, које су га ломиле и мучиле, а којима не мога одолети.{S} Ма како се трудио, да избије |
лом тела не миче, већ гледа у врата, на којима је стојао мајстор Диша.</p> <p>— Шта си се запањ |
оног малога броја српских познаника, са којима је до своје женидбе какве такве везе одржавао.</ |
и могао наодговарати свима питачима, са којима се у чаршији среташе и састајаше.{S} Готово на с |
пуштенога места начиниће живе улице, по којима ће се безбрижно газити.</p> <p>А како ли овде се |
а и печатима од власти и свештенства, у којима је описана <pb n="193" /> историја светога ексер |
на са њезиним сухим контурама и очима у којима не беше ни трага од живахности.{S} Нешто му се с |
уло се о томе, па многе нероткиње, међу којима је било и сасвим непознатих јој жена, долазиле с |
е, омеђене високим, сивим зидовима, иза којих се заклањаху бујне баште и спретне куће са доксат |
тупо гледао у она комшијска врата, иза којих је извиривало девојче и радознало пратило сваки п |
и угледао ове у вис уздигнуте руке, са којих су широки рукави кошуље спали на рамена, те тако |
то?</p> <p>Јанићије брзо угуши сузе, од којих се застидео, и исприча тетка Маци, како га је кир |
дугој пракси видела и такве ствари, од којих би се човеку дигла коса на глави, само кад о њима |
па ни њезиним смехом ни разлозима, без којих свакако ни кира-Анастасија не беше.{S} Овога пута |
младешчићем и у шареним шалварицама, из којих је несташно извиривала мала ножица.</p> <p>И ноћа |
до главе, па се разгоревала у очима, из којих је суктала силна врелина.</p> <p>Морао се ипак вр |
д тесаног камена, са две и три луле, из којих је избијао као рука снажан млаз бистре и хладне в |
их места, бденисању и постовима, помоћу којих је хтео да казни грешно тело, <pb n="186" /> скло |
</p> <p>— Тако брзо? — запита Лепосава, којој ових неколико месеца беху као неколико дана, и зб |
мало сумњао.{S} Зар је једна жена била, којој су записи побожних дервиша помогли!{S} Ето му и к |
н није имао никога свога; а тетка Маца, којој је предао Ламбрине хаљине, била је за његове годи |
>— Наразговарасте ли се? — запита Маца, којој не измаче ни Дишин покушај, ни Лепосавин покрет, |
ор Диша, још збуњен од изненадне среће, којој се није ни мало надао, целива будућу ташту у руке |
p>Мајстор Диша се избечи на ову посету, којој се најмање надао.{S} Фудул-Стаменку није никада м |
"9" /> години, остави уцвељену младицу, којој тада не беше више од двадесет година.</p> <p>Може |
сетне арије.{S} Тихи жубор из чесме, на којој је онога дана квасио врелу главу, жуборио је као |
личност, коју је он дубоко поштовао и о којој је био тврдо уверен, да ће успети, да га измири.< |
а је увек видела једно: некакву грану о којој је висио Јанићије Бик о затегнутоме ужету.</p> <p |
ко рачуна водио о светињи ове земље, по којој је Спаситељ ходио и чуда творио, да се није усуђи |
њу био десна рука.</p> <p>Око текије, у којој се свети човек молио Богу и мучио своје тело шиба |
је био на доксату, он се окрете соби, у којој му жена стојаше с ножем, и викну:</p> <p>— Хоћеш |
сле припеке, он је чак и њезину кућу, у којој је најбоље <pb n="115" /> савете добивао, избегав |
извијаху неку страсну турску песмицу, у којој је момак сравњивао <pb n="125" /> дах девојачке д |
</p> <p>Кира-Анастасија одреши бошчу, у којој је било поклона за њу, кира-Думиницу и кира-Ману. |
одговори кир-Дума, пруживши јој руку у којој су бројанице са педесет и четири зрна, као дренак |
е мајстор Диша и вади иза појаса кесу у којој нађе две аспре.</p> <p>— Узми, на! па да купиш пе |
е и сада личио на једну непрозирну таму којој нема излаза; али и кроз ту таму ево где проби јед |
је тако снажан био, да му је лева рука, којом је обавио вито и еластично девојачко тело, осећал |
ј! — запита Маца и задржа шаку сирћета, којом хтеде да му вратне жиле протрља.</p> <p>— Немој: |
мелодијом, пуном неке неодољиве чежње, којом сав ваздух и овај сунчани зрак и оно лишће, што с |
од првим утисцима оне кира-Манине речи, којом га је онако срамотно окарактерисала, он је ипак с |
ла би му се кира-Мана са оном оптужбом, којом га је обедила да је саучасник своје газдарице и Л |
<p>Мајстор Диша изгуби мегдан.{S} Руку, којом је потегао, да је дохвати, трже као опарен, кад у |
им, баш ова фудул-Стаменка, удовица, за којом је ишао зао глас да је завадила две најбоље комши |
ао, изиђе из оне куће и од оне жене, за којом је толико чезнуо и од које је тако жељно ишчекива |
рвнички севнуше на помисао, да се ма са којом од њих разрачуна.</p> <p>— Она, која те прво дана |
е и замишљено гледаше у ону икону, пред којом се Маца побожно крстила.</p> <p>— Копље!{S} Шта м |
над огњиште и поче пирити у ватру, пред којом су били престављени лонци и рантлике.</p> <p>— Шт |
етлости, он се диже и пође оном страном којом Анастасија оде.</p> </div> <pb n="97" /> <div typ |
које га је обзинуло као паклена аждаја, коју је видео у Витлејему на једној икони, где беху исп |
па је због мене то!</p> <p>И ова слика, коју је тако замислио, растуживала га је и изазвала у њ |
S} У једно време Лепосави задрхта рука, коју је Јанићије у својој држао; она отвори очи, поглед |
ако опере она срамота са грчкога имена, коју је Диша, својим неразложним враћањем прстена, наба |
сти — човек од рачуна.{S} Ниједна пара, коју му је судбина наменила, није му измицала из шака.{ |
његовим ногама као огромна архитектура, коју је мало час под кров метнуо, а она се у једноме тр |
еговом судбином, то је двострука штета, коју никако не би могао поднети.</p> <p>А да на све ово |
према мајстор-Диши, као да је невеста, коју му нуди, цвет, који је сад баш узабрао, па хоће да |
И то се разлегала баш она иста песмица, коју ономад зачу, а која беше у то доба нова:</p> <quot |
осећао и неки неодређени бол од самоће, коју ће без ње осећати, и страх од мајстор-Дише, да га |
рпијом око ороза једне пушке кремењаче, коју је у посао узео.</p> <p>Мајстор-Диши би сасвим нов |
је, те не спаваш? — прогунђа јој мати, коју мешкољење и чести уздаси кћерини тргоше иза сна.</ |
јстор-Дишино често одлажење тетка-Маци, коју је после свега овога сматрао више него ли да му је |
p> <p>Лепосава маши очима руци Дишиној, коју је он пред њом у вис уздигао.</p> <p>— Ово теби; т |
рави, не би имао те смелости, да ствар, коју ће време једаред зачепркати, рашчепркава.</p> <p>— |
> кира-Думинице, да јој јави за новост, коју је, прислушкујући кроз кључаницу, чула.</p> <p>Обе |
м, нарочито његова хришћанска питомост, коју је показивао не само према себи равнима, него чак |
} Тетка Маца му је била једина личност, коју је он дубоко поштовао и о којој је био тврдо увере |
к сматрала не друкчије већ као наредбу, коју је њезин покојник издавао озго.</p> <p>Саслушала ј |
а је она адет свога мужа, да сву срџбу, коју је са сокака донео против кога му драго, искали на |
пример <pb n="189" /> за сваку услугу, коју му је указао тога дана, плаћао једном оком хлеба.{ |
ло неко чудовиште, налик на ону аждају, коју је св. Ђорђе копљем пробио.{S} И тако су пролазили |
да у мало није упустила једну милојку, коју је баш тада на полицу пропињала.</p> <p>Да је о св |
ак и поможе мајстору, да отпаше кецељу, коју при раду око антерије везује.</p> <p>Пред кућом Ди |
а се бојала да неће моћи очувати тајну, коју јој је у једноме часу обећао.{S} Услед ове бојазни |
да га још нека веза чврсто држи за ону, коју је тако брзо напустио.{S} Сад ће кир-Дума затражит |
има.{S} Неодољива срџба на све, на ону, коју је са толико чежње и бола у срцу носио, поче да ки |
<p>Кад је кир-Ламбре дознао за срамоту, коју је начинио Диша, цикнуо је од љутине и почео корет |
<p>Фудул-Стаменка је имала једну кућу, коју јој је муж, покојни татар-Јован, у наслеђе оставио |
дубоко се замислише и тихо сркаху кафу, коју им кира-Ламбриница мало час принесе.</p> <p>— А ки |
Рука му случајно напипа једну кутијицу, коју је за појасом носио.{S} Он је извуче и отвори.{S} |
ачкога сандука и привијао десну мишицу, коју је на два места ножем пробо.{S} Према њему чучнула |
помиче се, да прихвати путничку бошчу, коју му је пружио.</p> <p>— Држи ово, па хајде кући!</p |
алила целу чаршију.{S} Она крилата реч, коју, пре три године изрече кир-Дума, потпуно се обисти |
а и све, само има једну махну.</p> <p>— Коју то? — запита Маца.</p> <p>— Нема језик; не уме да |
н на њега срушити.{S} Последња нада, за коју се тако грчевито ухватио, истрже му се из руку и о |
>— Не — одговори Јанићије, зверајући на коју би страну умакао, само да се спасе од толиких дево |
пред тетка-Мацом као немирна деца пред коју је учитељ изненада искрснуо.</p> <p>— А да је упус |
јој је кошуља од танке ћерћелије, кроз коју су руделе једре контуре, одскакала на грудима.{S} |
снога рамена и раздрљеном кошуљом, кроз коју су широко избијала снажна набрекла прса, ишао је о |
ексер, да се и њему помоли и да приложи коју аспру за зидање једнога храма на Витавари.</p> <p> |
о са својом женидбом.{S} Могао је узети коју му драго Српкињу, али то би био онакав исти грех п |
о, одмах би се излечио од сваке болести коју је имао; а ако би случајно био здрав, онда је треб |
, као да је водила рачуна о свакој речи коју ће изговорити.</p> <p>Данас је њена кућа постала с |
нуше у башту добацујући једна другој по коју веселу досетку на рачун будућих младенаца.</p> <pb |
о да не нађе у својој авлији убачену по коју главу шећера или трубу платна, а често и по неколи |
учини, можда и зато, што му судбина, у коју је он безусловно веровао, беше наменила, да се баш |
предаде се потпуно вољи ове девојке, у коју је, кад год му се за то дало прилике, пиљио као пс |
гледала чисто зачуђена овом екстазом, у коју је хаџи-Диша улетео.</p> <p>— Кажем ти, ко је мака |
рочиту сличност са културном нацијом, у коју се стапао.</p> <p>А ону националну погрешку својих |
као <pb n="31" /> достојан зет нације у коју се претапао.{S} Кир-Думина жена, кога је окумио, б |
ише слабо да га изведе из неме дубине у коју је тонуо.</p> <p>Најзад, кад сунце поче да прижиже |
> <p>Кир-Ламбре би, можда, причекао још коју годину, докле удовица потпуно не залечи ране, које |
и танким гласом запева:</p> <quote> <l>„Кокона Маријола, муж ти је умро!</l> <l>— Ако ј’ умро т |
да дочекате дечица, па како пилињи око кокошка да пијучу у кућа.</p> <p>Обе куме, кад угледаше |
кренеш; до Дубравица на каик, а за тим кола ће да нађеш.</p> <p>И тако кира-Анастасији поможе |
и и онако усплахирен пође из дућана.{S} Колена су му клецала од душевног узбуђења, али он је иш |
на миндерлук и тужно обори очи на своја колена.</p> <p>— Хоће, вели, да се врати, али тако... п |
Јанићије говори.{S} Она паде преда њ на колена, ухвати га за рукав и поче јецати.</p> <p>— Газд |
аре тражиш, бре?</p> <p>Думи поклецнуше колена, које од претећега израза а које опет од одрицањ |
кајиша, који му је још био скопчан око колена, и поче га са смејом вући по дућану.</p> <p>Јани |
ом“ многобројнога потомства, које ће, с колена на колено, предавати један другоме „шилт“, на ко |
дан посао, па почео да отпасује кајиш с колена, кад у дућан завири Лепосава тетка-Мацина. —</p> |
резбама.</p> <p>Пустињака су затекли на коленима пред оним сандучетом.{S} Он је баш тада доврша |
ројнога потомства, које ће, с колена на колено, предавати један другоме „шилт“, на коме беше ис |
</p> <p>Јанићије Бик притегао кајишем о колено једну јеменију и прошива ђонове, а испод очију п |
еде на миндерлук, обухвати шакама једно колено и поче се горњим делом тела нијати одмерено и се |
зид; најпосле извади дуванкесу, сави на колену цигару и поче димити.</p> <p>— Чудан свет! — раз |
Диша, коме у тај пар прелети у памети, колики је све пут претурио и што се до сада истрошио, ц |
шије изнети за совру, већ онолики број, колики је он пред ручак означио.</p> <p>Али што се тиче |
прстена још није било, а за десет дана, колико је до прстена означено, они могу бити већ и у Вл |
име грешна уста помињу) хоће да сазна, колико је у души чврста вера хаџијска.{S} Зато он пушта |
м примерним држањем, успевао да покаже, колико је културно одмакао од многих својих врсника.{S} |
е вратио прстен, тек од онда осетио је, колико му је тешко, што се све тако десило.</p> <p>Али |
ати прво у Дишин дућан, да обиђе момке, колико да виде, како нису остали без икакве контроле, а |
та истрчавала капиџику, да га одшкрине, колико тек да промоли главу, па да сагледа лево десно к |
је на здравље, и толико срећа да имате, колико се ви право заклели! — довикну Дума Диши кад ова |
се помоли за покој душе кир-Бенџине и, колико је могућно, утеши уцвељено срце младе удовице.</ |
мбе једно није ни окотило, а гледај ти, колико ме кошта! — уздахну хаџија и одмахну руком.</p> |
ји добро опази старчеву борбу.{S} Реци, колико тражиш?</p> <p>Старац га значајно погледа, па он |
ва, све већма опажа колико је несрећан, колико је самохран и како нема никога свога, који би га |
оставити радњу.{S} Тек сада је осећао, колико му је вредио онај Јанићије и било му је врло кри |
ројао све главичице и строго је мотрио, колико ће се дневно појести, али, што се тиче жене и пр |
се удала по туђој вољи и, само толико, колико да покрије главу.{S} Да је кир-Ламбре слободан, |
кући, поштује те као оца; а и сам знаш, колико ти је добра учинио, кад ти је отворио очи, те да |
е и против њезинога удовиштва говориле; колико ли је само суза у потаји пролила у својој кући, |
е читав преврат у његовим погледима.{S} Колико је патио од туге за својом женом, толико је омрз |
записа, па их пружи кир-Диши.</p> <p>— Колико коштају?</p> <pb n="53" /> <p>— Грош од запис.</ |
ш томе купцу за сто и педесет.</p> <p>— Колико рече?</p> <p>— Сто хиљада — одговори по нова ста |
ам Лепосаву тек у четвртој години.{S} А колико је њих жена, што по десет година чекају, па кад |
ниже оште едно килибар-зрно.</p> <p>— А колико ли бројиш па сад? — Запита га кир-Ламбре и подав |
место да га то стишава, све већма опажа колико је несрећан, колико је самохран и како нема нико |
лој овој сплетки толико исто крива била колико и мајстор Диша, морала је да чује и такве ствари |
деце и због деце сналазе.</p> <p>Но, ма колико јасно и убедљиво да беше њезино осликавање злих |
једнако му се истављала пред очи; и ма колико му та живахна појава била пријатна, ипак га је д |
, од времена на време добијао. — Али ма колико да је то очевидно он сам опажао, и самоме њему б |
.</p> <p>И ово је убрзало ствар; јер ма колико да је човек прав, у очима жена, докле се пазе, о |
<pb n="98" /> па се, као да је Бог зна колико пешачио, спусти на миндерлук и дубоко замишљен п |
том, да не говори о ценама.</p> <p>— Па колико тражиш за ово?</p> <p>И сада настаде дуго ценкањ |
риград и обратно.{S} Ова служба била је колико напорна толико и строго поверљива.{S} Ни једну в |
ну збуњеност и страх и трудећи се да се колико толико прибере.</p> <p>— Јанићије, оди часком ов |
</p> <p>Све је то опажао кир-Ламбре, те колико га је срце вукло Анастасији, толико му је било т |
о неје оставио кир-Бенџо; ама да видите колико вас постујемо, ја ћу вам позајмим из еснафска ка |
ји је потури није требало да брине више колико ће порасти.{S} Свет једва чека да чује новости, |
га одржи, испусти га посред огњишта, и колико је дуга паде на земљу.</p> <p>Маца је прва чула |
ветовао се себи да се никада не жени, и колико год му се дало да се покаже као прави брат, он ј |
не беспосличе и хлеб бадава једу.{S} И колико је тек сада, када је отворио пут потомству, удво |
њу и да на драмове одмерава шта ће се и колико ће се данас појести, уздишући вазда на скупоћу и |
мбре, и он зажмури, изговори заклетву и колико је могао сигурније изиђе из суда оправдан.</p> < |
ир-Ламбре и кир-Дума.</p> <p>— Бог види колико сам страдао; Бог види како су ме сви они варали |
>Просјак обично отвори руку, и кад види колико му је дао, промрмља понешто; а гдекоји од ових, |
поштено, а он да ти не донесе поклон ни колико за једну аспру.</p> <p>— Нека, газдарице, не тре |
ти требају толике паре?{S} Не једеш ни колико Божја тичица, <pb n="196" /> а побожан си, народ |
ава кад чу да ће Јанићије у свет, осети колико би јој тешко било да се растане од овога младића |
се удаваху за своје момке и не слутећи колико туге и бола остављаху у једном уцвељеном срцу.</ |
Кира-Анастасијина појава у њезиној кући колико је изненадила, толико јој беше и необично пријат |
а курјуке или не повуче за шалваре, тек колико да јој напакости.</p> <p>Ма да је кира-Анастасиј |
а Диша обећава све, али, разуме се, тек колико да се не замери званицама; иначе, мисли, да чапк |
од познаника Срба наврати у дућан, тек колико да из Дишиних уста чује, зашто је вратио прстен; |
ј обрати пажњу то на ово то на оно, тек колико је било потребно, да удовица онаквог једног мужа |
женама по једну шамију калемћарку, тек колико да знају како ни на њих није заборавио.</p> <p>Д |
е закашља, па се и он нађе у послу, тек колико да сакрије своје узбуђење.</p> <p>Сад више није |
есу је метнуо шест стотина гроша, таман колико му је требало да са највећом штедњом доспе до Га |
ра, који му је толико шамара напоклањао колико можда ни своме псу удараца није дао, и који га с |
само би још више пред Лепосавом утврдио колико је немоћан, да на своју руку живи.</p> <p>Када ј |
о похвалити, да је онолико посла свршио колико би обично, шале ради, за један дан посвршавао.</ |
безброј, стотине, а то је таман толико колико и ни једна.{S} Међутим, кира-Анастасији није бил |
наде на своје потомство, толико је исто колико и не живети.</p> <p>И што му ова брига не би уве |
у.</p> <p>До овога часа кир-Диша се бар колико толико надао; али после оваке испоруке он сав пр |
пређе, па, ако се може рећи, и више, у колико се уз ту нежну црту његове душе јављао страх, да |
га је и сада предусретала отворено и, у колико јој то допушташе нови положај, весело, нежно, уп |
ти не само десна рука тетка-Маци, но, у колико буде нужно, он ће и сав тетка-Мацин надзор подвр |
о врло расположено, готово насмејано, у колико се тај осмејак могао провући на површину из оног |
своје испрошенице добио. — Иде ситно, у колико му то допушташе његова облина, избегава да се са |
олетало је и кроз кир-Ламбрину главу, у колико је он, онако смрзао и бесвесан, могао схватати.{ |
овољство Дишино бивало је све веће, и у колико се више Лепосава на његове очи развијала, у толи |
Немој, молим те, тетка-Мацо!{S} Ти знаш колико те поштујем... и Лепосаву; али зар ћеш ти...</p> |
окрајцима Београда.</p> <pb n="8" /> <p>Колико је пак мајстор Диша био уважен међу овима, буди |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Колико ли је, Боже, година од тога доба?{S} Пуно!{S} Ко |
чинио паметно, што га је отерао.</p> <p>Колико је ускипело у души Јанићијевој слушајући ово, о |
е месо, не можеш постати човек!“</p> <p>Колико му је тетка Маца од овога часа омилела, у толико |
дговори јој Диша и руком одмери висину, колику би могло имати дете од шест година.</p> <p>Овај |
Ах, печална судбино!{S} Всецјело</l> <l>Количество бољезни и јада</l> <l>Смерт попашна вјечном |
провлачио се са Мацином Лепосавом кроз коло, вијали једно другога, док тек Лепосава у један ча |
о!</l> <l>— Ако ј’ умро те тешто, ја си коло па водим!“</l> </quote> <p>Он запева, а обе жене п |
ола часа, када је Ламбре позвао младу у коло и почео с њоме играти, кира-Мана и Думиница увукош |
итали, заборавили на уважење, па први у колу, први у песми.{S} Кира-%Анастасија међу кумама сме |
ке, расположиле се, па, кад не играју у колу, седе око пуних софра и ударајући дланом о длан пе |
дисати.{S} Тупо шуштање у глави и модри колути почеше му играти пред очима; а кад подиже очи та |
ла, да је лепо осећао како га по трбуху коље, нагони га, те отвори капиџик тетка-Мацин и увуче |
ба.</p> <p>Симиџија би му, можда, и дао комад хлеба, макар и за душу мртвих, да је заискао; али |
рјатин, који ће га на првоме сусрету на комадиће растргати, приковаше га за онај миндерлук.</p> |
нило, да би сад у стању био да је сву у комадиће растрза, само да му на очи изиђе.</p> <p>И онд |
дарици.</p> <p>А када би било бар кога, коме би смео поверити и његовом помоћи разбистрити у гл |
/p> <p>Да остане и даље у служби онога, коме је у своје време образ очувао, а који му је сада, |
рци од оног прекора.</p> <p>А кир-Дума, коме је највише бучала глава од свега тога, сад више ни |
, не бегенисете несто? — пита кир-Дума, коме се овако мајстор-Дишино држање учини сумњиво.</p> |
чије сматрати, већ као свога господара, коме је по закону <pb n="26" /> у својину припадала и п |
Диша је имао у Пожаревцу једног стрица, коме под старост помреше деца и жена, те тако остаде са |
што си бре такав у лицу? — запита Диша, коме паде у очи силна малаксалост и бледоћа.</p> <p>— Н |
етири стотине педесет! — одговори Диша, коме се и ово учини много.</p> <p>Старац скочи са минде |
ода зла спасава.</p> <p>И мајстор Диша, коме, после овога разлагања, пуче пред очима сва дубина |
на сну то казује.</p> <p>Мајстор Диша, коме је већ једаред Лепосава у одбрани рекла да је угат |
у ли те сврби, магаре! — подвикну Диша, коме оваква „интимна“ питања од једног шегрта беху зазо |
ко је и децу, скупо је! — уздахну Диша, коме у тај пар прелети у памети, колики је све пут прет |
о.</p> <p>— Уђите! — простења кир-Диша, коме у тај пар севну, да би му боље било да га је млатн |
ога свога осем једног детета, Лепосаве, коме је тада могло бити око дванаест година.</p> <p>Тет |
изазвало сасвим противан утисак ономе, коме се хаџи-Диша надао, на Јалији беше сабрана множина |
лем, ви ћутите кир-Диса? — рече Ламбре, коме беше нешто тугаљиво око срца и чисто криво, што се |
и, да му се онако смеје. — Ово девојче, коме је тада могло бити дванаест година, није могло ник |
е својој кући.</p> <p>Овај пуки случај, коме се Јанићије ни у сну није надао, учинио је за њега |
са болесном дечицом, а и по који човек, коме ниједна биљара ни гатара није могла наћи лека нити |
запита Диша и забезекну се пред гласом, коме се ни у сну није надао.</p> <p>— И друго, па опет |
има, не допушта да се приближите гробу, коме не долази више нико; јер сви они, знани и незнани, |
ка четири гроша; поздрави га, а дервиш, коме је онај млађи припаљивао наргиле, само трепну очим |
Зашто да се прода?{S} Куда ћу сада?{S} Коме? — јецао је, кад се дохватио оне простране равнице |
о страшно, као што би било, да их је ма коме другоме дао.{S} Она изиђе из собице и пожури тетка |
ча све њојзи него ли њеноме мужу, према коме је осећао велики решпект. — Тако је он причао њојз |
ено, предавати један другоме „шилт“, на коме беше исписана лисица са калпаком на глави, како чу |
дан.{S} Није имао никога поузданога, на коме би, бар за који час, могао оставити радњу.{S} Тек |
тетка-Мацо! — викну он и са доксата, на коме су вечерали, изнесе је у башту и поче је обносити. |
.{S} Са Јорданскога спруда Витаваре, на коме је Јован Крститељ Спаситеља крстио, дошао је један |
намештаја био само један миндерлук, на коме се, како је кад требало, могло седети или лежати, |
чукао у главу савијеним кажипрстом, на коме је био дебео бакарни прстен са пуцетом као орах, д |
, који нису знали ни бекнути језиком на коме је Периклес усхићавао древну Јеладу, он је тек онд |
џијама стајао заципљен, као онај пањ на коме је, до мало час, седео.</p> <p>— Мозе бити, не бег |
кућу.{S} Нарочито, када су се жене „на коме добу“ налазиле, она је била неопходна; а оне жене, |
х као трупина без руку, не би имао више коме да повери ни кућу ни радњу, а ово троје деце, ради |
а.{S} Требало би да се врати; али куд и коме?{S} Зар да својим очима гледа Лепосаву, како се оп |
очекује, неће ли му газда казати, где и коме да га однесе.</p> <p>— Носи! — јекну као иза сна м |
маказе и својом руком одсече гајтан, о коме је висио чудотворни памук.</p> <p>Кроз махале пуче |
тврђивали су у сложноме терцету чудо, о коме се једва мислити могло.</p> <p>Хаџи-Диша требало ј |
ни загризла у живот, не знаш још ни по коме свету ходиш, а овамо би да радиш по својој лудој п |
у често кожу раскрвавио.{S} А за све то коме би се потужио, кад никога свога није имао и кад ни |
шио би јој уста и изгурао из мутвака, у коме је до мало час тако важне говоре водио.</p> <p>Нек |
</p> <pb n="95" /> <p>И овај собичак, у коме је некада тако спокојно седео по цео дан, прибирај |
је обично на свечан начин.{S} Кајик, у коме је путовао хаџи-Диша, већ се помаљао са стране Кај |
јеменије, али некакав унутарњи немир, у коме се огледала и чежња и радост и нестрплење, све у ј |
амо да би што пре замакао за сокачић, у коме му станује кум Дума. —</p> <p>Јанићије већ довршио |
чудотворну моћ предао и ономе памуку, у коме је лежао.</p> <p>И од честога понављања ове истори |
икако не знамо, шта ће се то десити и у коме часу. — Да речем, да се кајао, што је обећао Анаст |
дао.{S} Ама ни овај чудотворни памук у коме лежи свети ексер, не би му за ту суму дао.</p> <p> |
иности које су, како је ко држао страну коме, бацале у тамну сенку час Дишу а час Анастасију Бе |
ајстор-Диши није ништа све то требало. „Коме треба нека даје, а ја нисам текао овај зној, да га |
е овде раскомотио, лепо испавао и онако комотан изишао на доксат, узео слатко и воду и запалио |
баш од тих, само су комшије.</p> <p>—- Комшија, не комшија, еписи бир; ама, што Бог није запов |
није; што се правдаш толико? — одговара комшија, а на лицу му се јасно чита, како ни он не веру |
чао Ламбре, но то није све.{S} Један од комшија видео је и нешто више.{S} Око поноћи — прича он |
само су комшије.</p> <p>—- Комшија, не комшија, еписи бир; ама, што Бог није заповедио да се ј |
има на уму, да је кира-Анастасији први комшија био кир-Ламбре, који се затекао на издисају сво |
види, не оскудева ли у чем и, као први комшија и мушки глава, да јој обрати пажњу то на ово то |
амислио, ходи на кафу! — викну га један комшија са ћепенка.</p> <p>— Хвала, сад сам је пио.</p> |
зашто, Ламбро бре?{S} Не ли си ти прво комшија на кира-Анастасија?{S} Ако прво комшија, Грк и |
комшија на кира-Анастасија?{S} Ако прво комшија, Грк и пријатељ, не води бригу на грцко удовица |
нема нешто живо што гледа?{S} Ето, ако комшија спава, није ли будно комшиско, маче?{S} И то је |
реши да, бар за часак, остави дућан на комшијама, а он да тркне за њом, кад га одједаред изнен |
ре кир-Ламбри и другим грчко-цинцарским комшијама; <pb n="20" /> а то му је само више пријатеља |
како је било грчкој чаршији, а нарочито комшијама онога времена, гледати међу собом младу, лепу |
<p>— Еле, муж на путу а жена ашикује с комшијама!</p> <p>— А ко вам каза па то? — одговори Ана |
ре и обазре око себе; јер сви ови Срби, комшије и некомшије, које је толико година с презрењем |
темељито тело.</p> <p>— Ама, свет каже; комшије на кира-Анастасију казују; хајде на чаршија, да |
хладовитом зеленилу и његову шумору.{S} Комшије су навраћале, да чују што о Диши, а и да узгред |
радознало пратило сваки покрет очајнога комшије.</p> <p>— Шта си се забленула, бре, овамо!? — д |
раго објашњења, избегавао је чак и прве комшије, само да га когод не би запитао што о томе; и у |
шао зао глас да је завадила две најбоље комшије:{S} Митра и Станка, и изнела је ову сплетку и п |
е брзо својој кући поздрављајући весело комшије по ћепенцима.</p> <milestone unit="subSection" |
} Мој пријатељ није баш од тих, само су комшије.</p> <p>—- Комшија, не комшија, еписи бир; ама, |
застала мало, да се поздрави са једном комшијницом, која је заустави на сокаку, <pb n="183" /> |
е јој хамајлију! — журио је Диша Мацу и комшијницу; па, бојећи се да му жена не продужи како је |
слио је испрекидано и тупо гледао у она комшијска врата, иза којих је извиривало девојче и радо |
{S} Знала је она врло добро, шта су све комшијске жене, па и ове две, за њу износиле и против њ |
удовичино а јако ожалостило зле језике комшијске, који беху занемели, кад угледаше како им је |
огао прећи.</p> <p>А докле се по разним комшијским кућама зуцало, додавало или смејало на рачун |
анас је њена кућа постала средиште свих комшијских жена, чије кћери беху већ стасале за удају, |
ати.{S} Из куће се не одазва нико, а на комшијском капиџику појави се једно девојче.</p> <p>— Ш |
ишљао!{S} И он се као запањен загледа у комшију.</p> <p>— Море, шалиш ли се ти?</p> <p>— Ич се |
p>— Немој, хаџија, још! — рече му једна комшика, која у томе часу одшкрину врата и промоли глав |
ца и не доврши, јер је нагло одазва она комшика.</p> <p>Диша стојаше неко време и у радости и у |
, ђаури, једна нечиста вера!{S} Имаш ли комшику која нема деце?</p> <p>— Имам, како да немам; п |
догађај са Канчетом не оста тајна ни за комшилук ни за чаршију.{S} Када је мајстор Диша, по сво |
е, кир-Дума.{S} Ја и сам верујем, да је комшилук измислио и за кира-Анастасију оно, као што је |
уби.{S} Од толиког његовог грлења већ и комшилук балдиса само гледајући, тек нећеш ти!</p> <p>П |
шћени калфа, Јанићије Бик, и сав остали комшилук, који се наслађавао некада, слушајући кад мајс |
ре торњај мм се с очију; не искупљај ми комшилук пред кућу.</p> <p>— Нека се искупи цео свет, н |
тај!{S} Ето, њој каза Канче, а мени цео комшилук.{S} Кажу: остарела си, а ниси умела да очуваш |
лико лелекати, да је својим лелеком цео комшилук жена сазвала.</p> <p>Нико није знао зашто је т |
} Ели ћеш ми платиш за ово спацирање по комшилук, кад је муж код кућа, ели Ламбре неће бити жив |
на овом Ламбрином љутином, отрчала је у комшилук до кира-Думинице, да разабере, неће ли кир-Дум |
ђе тешко, што је на прво потказивање из комшилука поверовао; и тако једноме кир-Думи и кир-Ламб |
> <p>Мацино гласно нарицање огласило је комшилуку смрт њезине кћери.{S} Кад су хаџији јавили, њ |
и што знала.</p> <p>Али то није сметало комшилуку ни најмање, да мало доцније, из оног ранијег |
било наврати у кућу.{S} Разуме се да по комшилуку није смео тражити помоћи, јер то беше грчка м |
а не сазна и да Јанићије не разгласи по комшилуку њезино неверство.</p> <p>— Морам да трчим по |
стењати и уздисати.</p> <p>Пуче глас по комшилуку, да је Диша вратио прстен.{S} С почетка се и |
вакога месеца слушам, како се та и та у комшилуку породила, а у мојој кући, ништа! — рече једар |
кући, наста такво стање, да се већ и у комшилуку почело о томе расправљати.</p> <p>Кира-Мана ј |
тен вратио само зато, што му је некаква комшиница зуцнула једну пакосну сплетку, и поред свега |
е спавао.</p> <p>И тетка Маца, као прва комшиница мајстор-Дишина, а и као добра познаница кира- |
аче гојила. — А једанаесте године једна комшиница Туркиња даде јој, свој запис, који је од неко |
да, сву ову „литију“ посматрала која од комшиница.</p> <p>Но кир-Диша се није дао онако збунити |
о се одржава кућа, кад домаћин није ту; комшинице и другарице Лепосавине такође су је обилазиле |
вика заустави неколико пролазника, па и комшинице истрчаше на капиџике, те тако мајстор Диша, к |
о таким одлучним гласом исказала, да су комшинице одмах пресекле разговор у томе правцу, јер су |
е жалила и лелекала тако искрено, да су комшинице једва успеле, да је сачувају од какве му драг |
} Ето, ако комшија спава, није ли будно комшиско, маче?{S} И то је живо, и то си има очи, Дисо, |
n="134" /> у нашу кућу, а од њезине три конака бежи.{S} Ћути, само када те није везала са којек |
је ли она удовица само, бежи од ње три конака, да ти не унесе несрећу у кућу.{S} Него сада отв |
-вилајета, хеј, тамо, преко мора на сто конака, где сунце залази.</p> <p>— Знам — одговори пуст |
и журно замаче у град.</p> <p>На првоме конаку, где ће ноћити, хаџи-Диша завуче руку у недра, д |
ава дође до оне светиње, до које ни цар Константин није могао са толиким благом доћи.{S} А испо |
{S} Тај ексер, како се тврдило, још цар Константин и царица Јелена, кад су узели из Јерусалима |
{S} А после тога и Маца би била најбоља контрола, да му домаћицу од злих очију сачува.</p> <p>С |
ко да виде, како нису остали без икакве контроле, а од туда наврати и код Дишине куће, да обиђе |
Мацин надзор подвргнути својој потајној контроли.{S} Одважити се на толики пут а не осигурати с |
Галцу их задржаше пуних шест недеља у „контроманцу“, те тако хаџи-Диша мораде и по трећи пут д |
ђе му на очи кира-Мана са њезиним сухим контурама и очима у којима не беше ни трага од живахнос |
ке ћерћелије, кроз коју су руделе једре контуре, одскакала на грудима.{S} А он, тако исто успла |
и, те на тај начин прекинути и последњи кончић, који га је опомињао на један леп сан, што га је |
враћајући се из Цариграда, паде мртав с коња, негде на путу између Софије и Ниша.</p> <p>Кад је |
којом се Маца побожно крстила.</p> <p>— Копље!{S} Шта му то значи?{S} Какво је то копље?</p> <p |
ши нека иде у Јерусалим, и тамо ће наћи копље моје.{S} Тим копљем пробошће аждају и ослободиће |
пље!{S} Шта му то значи?{S} Какво је то копље?</p> <p>— А од куда ја знам, зете.{S} Тако ми реч |
налик на ону аждају, коју је св. Ђорђе копљем пробио.{S} И тако су пролазили векови и о том се |
алим, и тамо ће наћи копље моје.{S} Тим копљем пробошће аждају и ослободиће пород свој!“</p> <p |
џи-Зосим, тихи, смерни и врло одмерених корака човек, одједаред се изменио и дао на оваку журбу |
а мајстора?{S} То никако!{S} И он убрза кораке, само да што пре побегне одавде, што даље од оно |
фудул-Стаменка удаљујући се победничким кораком низ сокак.</p> <p>Мајстор Диша остаде у соби ка |
пљачкају или да се једним непромишљеним кораком не сурва у провале, па таман изашао на чистину |
уништавало га је сасвим.{S} На свакоме кораку стицао је уверење о својој немоћи.{S} Ништа, ама |
ком за врат, да је Бик одлетео неколико корачаји.</p> <pb n="48" /> <p>— То ли се газда пита, п |
чинио Диша, цикнуо је од љутине и почео корети кир-Думу, што је у опште покушавао да мајстор Ди |
је више могао сносити.{S} Престао је да кори жену, што нема деце, али сада није било дана, кад |
че да џангриза Лепосави, па чак и да је кори за њезину леност.{S} Разуме се да и Лепосави ово Д |
атељем путује, он му је при поласку дао корисне савете, где ће уз пут одседати, те да га на пут |
S} Ништа, што је за напредак радње било корисно, није пропустио, и за ових седам месеци радња ј |
положење њезине душе протумачио у своју корист.{S} Овако му она изгледаше као санта леда која с |
>Тако ће мајстор Диша постићи двоструку корист; одужиће се Богу и задужиће свој еснаф захвалнош |
ction" /> <p>Мајстор Диша је пожњео све користи.{S} Српска чаршија прихватила га са великим ува |
њезина Лепосава видела је од туда многе користи; јер у који год би дућан дошла, да штогод купи, |
его је често тај еспап протурао са више користи, него ли и сам мајстор му; а сав дневни пазар р |
ријатнија ова перспектива, али какве би користи било, да му каже то?</p> <p>— Толики пут чиним |
а помоћ.</p> <p>Јанићије се у томе часу користи забуном, штуче кроз врата и истрча на улицу.</p |
мисли и размишљања могла је тећи својим коритом.</p> <p>На горње питање кир-Ламбре трепну мало |
, те их редом опипа све, али кесе ни од корова.</p> <p>— А-ах, псето погано! —јекну хаџи-Диша, |
кве ствари, од којих би се човеку дигла коса на глави, само кад о њима слуша.{S} Баш прошле год |
стили; често би се пута, она рашчупаних коса и плачући а он сав изгребан, вратили са чесме кућа |
Срам нека буде ону твоју... твоју...{S} Косе ћу јој ишчупати, где је сретнем!{S} Криво је моје |
је обема рукама шчепала и вукла нечије косе, и да су нечије шаке њу гребале и ударале.{S} Неко |
а и поднесе му под нос пуну шаку женске косе. — Шта је ово?{S} Тако ли си научио ону твоју... т |
уку сломити.{S} А дебели курјук плетене косе, преко које је слазила модра бареш-шамија, дотицао |
шаше му под нос песницу са прамењем оне косе.</p> <p>— Море торњај мм се с очију; не искупљај м |
брве састају, <pb n="147" /> спуштао из косе велики дукат „ћошајлија“ и око грла златне махмуди |
едње, чега ради је и полетела Канчету у косе.</p> <p>— Де, де; па за то ли плачеш, лудо?{S} Кам |
о ону твоју... твоју... да моме Канчету косе почупа! — пискала је фудул-Стаменка и, држећи <pb |
спрекидано уздахне, поче га миловати по коси.</p> <p>— Е, де, де, ја сам мајка, па ето, трпим; |
ги који не су ни род, ни коска од твоја коска, а искају исе да ги даш.{S} Српски судови кесе се |
наливеним филџанима.</p> <p>— Ни врана коска да ми не донесе више у овај пусти Београд! — Ватр |
ај суд?{S} Има ги који не су ни род, ни коска од твоја коска, а искају исе да ги даш.{S} Српски |
да се с њиме не сретне.{S} То га је већ коснуло као ружан знак, а када још опази на тетка-Мацин |
ху она што су ове године први пут после Косова забрујала са Саборне Цркве, ни све турске трубе, |
и!{S} Шта ти је требала јабанџика, туђа кост, па још удовица?!{S} Ама је ли она удовица само, б |
<pb n="13" /> <p>— Како, џанум?{S} Наша кост, наше месо!{S} Кој па да се брине у ова чаршија за |
S} Пола султанове царевине давао је цар Костадин за ово.</p> <p>— Толико је могао да да; друго |
очима угледати часни ексер, који ни цар Костадин није могао видети.</p> <p>Пре него што ће се д |
у тљености,</l> <l>Сузом горком орошава кости!“</l> </quote> <p>А одмах, испод ових суморних и |
ајстору, говорили су: „Твоје месо, моје кости; само <pb n="81" /> не уби; удри, не жали!“ А мај |
мбре му јавља да је отишао на вилает, у Костур; тамо ће остати неколико месеци, а њега моли, да |
скине с верига котао пун вреле воде.{S} Котао је био тежак, те не <pb n="207" /> могући да га о |
нога дана покуша да сама скине с верига котао пун вреле воде.{S} Котао је био тежак, те не <pb |
ете!{S} Од куда сам ја знала, да ће она котао теглити!{S} Ја нисам ни била у мутваку но у соби, |
ет хиљада гроша, пет хиљада гроша да ме кошта то!</p> <p>Хаџије су га сажаљевале; неки га и сав |
није ни окотило, а гледај ти, колико ме кошта! — уздахну хаџија и одмахну руком.</p> <milestone |
и одведосте, на образ ми пљунусте; — то кошта 4000 гроша, — шапуће задовољно кир-Диша. <pb n="1 |
по вас дан срачунавајући шта га све то кошта.{S} Свога будућег потомка задужио је са оних шест |
, па их пружи кир-Диши.</p> <p>— Колико коштају?</p> <pb n="53" /> <p>— Грош од запис.</p> <p>Д |
вратак кући.</p> <p>— Ова ме деца скупо коштају! — уздисао је премећући бројанице и по вас дан |
а га приложи цркви.{S} То те неће скупо коштати, а и еснафу ћеш своме подићи углед у цркви.</p> |
ма од страха тако силно бије, да јој је кошуља од танке ћерћелије, кроз коју су руделе једре ко |
ш мило, што јој се испод широких рукава кошуље од танке тканине прозиру као наливене пуне мишиц |
дигнуте руке, са којих су широки рукави кошуље спали на рамена, те тако показивали, можда најле |
ру, добегла куму и куми, готово у самој кошуљи и сва модра од убоја.</p> <p>Што се никада није |
оказиваше око слабина прозрачну свилену кошуљицу.</p> <p>— Љутиш ли се? — запита је шапћући.</p |
четом преко деснога рамена и раздрљеном кошуљом, кроз коју су широко избијала снажна набрекла п |
да реко?{S} Мајстор Диша појео шљиву, а кошчицу бацио на ђубре.{S} Па после да плетеш седе, као |
се да га плач не савлада.</p> <p>Готово крадимице извуче се из мутвака на улицу, па, када одмач |
зврши преметачина, те да се види, ко је крађу извршио.{S} Сад хаџи-Диша зађе од једнога до друг |
— лелекао је кир-Дума не мичући од зида крај кога се срозао.</p> <p>Али људи, као људи, ступише |
ли за породом што га нема, то јој ни на крај памети није долазило.{S} Напротив, њој је било врл |
ени своју ведру нарав, и ма да му ни на крај памети не падаше да потражи узрока, ипак је чешће |
стрплењу најверније жене најпосле дође крај.{S} Она је већ почела да размишљава, на који би на |
једном како смагла лица као утучен седи крај деце, посматра их, па тек по који пут испрекидано |
да ми је та светиња у дућану, куд би ми крај био! — уздахну побожни хаџија бројећи паре пред ко |
па како је дошла ближе Јанићију, ухвати крај од кајиша, који му је још био скопчан око колена, |
гачи очи, па, када сазнаде да је ту био крај, докопа покојницу за рамена и поче је трести.</p> |
дна душе презирао.{S} А што није учинио крај са собом, ваљало му је захвалити једино ономе увер |
овога часа некакво привиђење пролетело крај њега.</p> <p>— А сад? — промуца кира-Анастасија и |
ђа.</p> <p>Јанићије је чинио све, да до краја увери себе о својој братској љубави, и што год му |
даш и да ти анђео радњу води, издржи до краја и постани хаџија.{S} То ти је! — заврши хаџи-Зоси |
ебе, ипак не смеде да истерује ствар до краја.{S} Једино што јој је добацио, то је било неколик |
Кира-Анастасија, навикнута да, на крају крајева, увек онако буде како се то њој свиди, сад чист |
икнуо, кад уместо кесе извуче из недара крајеве искиданога гајтана.{S} Његов узвик је био за це |
и, припалише гости фењере, окачише их о крајеве чибука, што им је Диша даровао, и тако светлећи |
а модра бареш-шамија, дотицао је својим крајем до самога струка.{S} Слика необично примамљива, |
о.{S} Кира-Анастасија, навикнута да, на крају крајева, увек онако буде како се то њој свиди, са |
ги су његове услуге тражили, а он је на крају био захвалан и на најмањем поклону од побожних по |
е од ових разликовао, што је на оштроме крају, место обична врха, био завршен двокрако, те је л |
, кучка, кучка; шта уради од онаква два красна човека!</p> <p>— Е, тако ти је то кад људи не гл |
а га сваки познаје и честита му на тако красном успеху, што га је јуче на „гледању“ и прстену к |
са покојником, уцвељеној удовици, поред кратке успомене на проживљени брак, остаде још и три хи |
.{S} Лепосава је међутим, поред све оне кратке претње, спавала тако мирно и дубоко као да се из |
азног трбуха, који се спокојно држао на кратким, као ступе дебелим и чврстим ногама.{S} Али тај |
н, а тројани, као од брега одваљени, са кратким вратовима и снажним гласићима, потврђивали су у |
врату пљеснути.</p> <p>Најпосле, после кратких ћутања и пребрајања ћилибарских зрнаца, кир-Дум |
пољуби своју ћер.</p> <p>Тетка Маца за кратко време изађе из собе, да нешто види у мутваку, те |
ила је бледа у лицу.</p> <p>Но то је за кратко трајало, а већ после, кад је прошапутала оно: „х |
се радовао, кад би се болесница ма и за кратко освестила и затражила, да је водом напоји.</p> < |
е.</p> <p>Хаџи-Диша одахну мало, али за кратко.{S} Лепосава на ново паде у бунило, а Маца не до |
атак покривала је антерија до чланака и кратко подшишани бркови, који, широком лицу и носу, сас |
нај јед и осветничко расположење за ово кратко време створиле су читав пустош; у души су му леж |
о кир-Диша? — запита престрављено после кратког размишљања.</p> <p>Анастасија диже лице с јасту |
немели, кад угледаше како им је сплетка краткога века била.</p> <milestone unit="subSection" /> |
у улете некаква црна крмача под фесом и кратком кићанком на глави, па га удари кишом у трбух, о |
ће се дотаћи сандучета, старац изговори кратку молитву и принесе ковчежић хаџијама, да га целуј |
</p> <p>— Љута сам паприка на неправду; крв ми на очи наиђе, па онда нека беже од мене!{S} За д |
после оваке испоруке он сав претрну.{S} Крв му сукну у главу и страшна забуна толико га обузе, |
оно да му бар у дечици проструји грчка крв.</p> <p>У овоме можда и лежи кључ тајне, што је мај |
одлука, какву може само утврдити бујна крв једног младог разоренога срца, ужљебила се дубоко у |
аљада за слугу?</p> <p>Јанићију се попе крв у главу, кад зачу овај одговор, који му на на подсм |
меја се, кад опази оно преплашено и као крв зацрвенело лице хаџијино.</p> <p>Диша оде у башту.< |
ај двокраки врх био је покапан рђом као крвавим капима.</p> <p>Мајстор Дишу подузе стравична је |
иноћне гозбе, угледа онако узрујанога и крвавих очију, она престрашено врисну.{S} Овај врисак и |
ла.{S} Ту је уложен један део капитала, крваво стеченога, па да ли ће Јанићије умети тако поузд |
ази оне капи.{S} То су трагови од свете крви, а спустити своја грешна уста на то, целивати такв |
их људи, који, и ако не имађаху ни капи крви са Термопила, ипак својим васпитањем беху толико у |
лежи иа улици, а антерија му се топи у крви.</p> <p>— Кир-Диса је диваљ човек — Србин је, бре; |
, повукао би се дубље у радњу и од туда крвнички гледао за њиме.</p> <p>— Дуса да ти се испрзи |
е врати кући, да се још једном, макар и крвнички, погледа с њоме и да је дотера, бар да му се п |
ли то? — запита брижно жена, а очи јој крвнички севнуше на помисао, да се ма са којом од њих р |
косно и са презрењем баци на њега један крвнички поглед.</p> <p>Мајстор Диша изгуби мегдан.{S} |
. промуца кира-Мана; али је Ламбре тако крвнички погледа и нешто по турски кроза зубе скреса, д |
ул-Стаменке (оне, ради које су се онако крвно завадили деда Митар и Станко туфегџија).</p> <p>М |
е на оне убилачке мисли. <pb n="165" /> Крвожедне намере стишале су се, а наместо њих овладала |
о пилећи турпијом око ороза једне пушке кремењаче, коју је у посао узео.</p> <p>Мајстор-Диши би |
предосећања; чинило му се, ако одмах не крене на пут, да ће умрети од неодољива страха.</p> <p> |
у.{S} Него, сас Божја воља, сутра да си кренеш; до Дубравица на каик, а за тим кола ће да нађеш |
гослов, а онда, под црквеним барјацима, крену се свештенство у одеждама и са иконама; а за њим, |
уздигнута <pb n="181" /> и спремна, да крену низ Дунаво Црноме Мору.{S} У цркви је Диша одстој |
ену; и само једаред месечно, када би се кренула, да из државног „казначејства“ прими десет цван |
молбу, забрадила главу шамијом и одмах кренула на посао.{S} Но како ни она ни кир-Диша не знад |
већ посвећених хаџија из разних земаља, кренуо се на пут кућама.{S} У томе каравану налазио се |
што би га из граница обичнога душевног кретања изазвало.{S} И зато га је пуница гледала чисто |
га је пустио из загрљаја.{S} Караван се крете долином, а хаџи-Зосим још једном погледа на камил |
на половини пута застаде; нерешљиво се крете напред, опет стаде, па одједаред окрете на другу |
, да ја престанем ићи тамо! — помисли и крете у дућан.</p> <p>У дућану је седео скрштених ногу |
нићије није знао ни шта ради ни куда се креће.{S} То беху дани тешких душевних мука, које су га |
о чујеш и сам...</p> <p>— Па зар сам ја крив томе?{S} Ја тебе и твоју кућу као рођену поштујем, |
на слабачког, шкољавог, онда ко да буде крив?{S} Увек да жалиш, што си откидао од својих и жени |
бадава, она плану и одговори: „Ко ти је крив, што си самоме себи стао на срећу!{S} Што си се же |
, синко мој, да не чиниш тога, кад ниси крив! — храбрила га је тетка Маца.</p> <p>— А где ћеш н |
Диша.</p> <p>— Опрости, газда, ја нисам крив...</p> <p>— Сиктер, пезевенк, бре!...</p> <p>— Нис |
<p>— Које: оно?</p> <p>— Среће ми нисам крив.{S} Ја баш нисам хтео... али тако...</p> <p>Лепоса |
а плаћам ваш ортаклук, кад не сум ништо крив?{S} Зашто да се криво закунете? — викао је за њим |
ење, па, када се уверише да није ничему крив, разиђоше се, а Јанићије оде својој кући.</p> <p>О |
еце.{S} Вичеш на мене, као да сам ти ја крива.</p> <p>Јанићију Бику, који је у велико постао де |
о.</p> <p>— Сиромах!{S} И зар сам му ја крива?{S} Ја не смем друкчије, већ како нана каже; а он |
ко горко и мрско.</p> <p>И свему је она крива.{S} Ње да не беше, да га она није својим понашање |
з, да је све онако било. — Јер, да није крива, зашто би вриснула?</p> <p>— А?...{S} То?... поче |
а чак и мржња, као да је она свему томе крива, одби га од своје рођене капије, и он пожури даље |
псу удараца није дао, и који га сада ни крива ни дужна тера из радње, он би га тако издеветао з |
, буса се у груди и довикује:{S} Ја сам крива, што се убио; он је мене волео, па је због мене т |
оја је у целој овој сплетки толико исто крива била колико и мајстор Диша, морала је да чује и т |
Диша би имао само то задовољство, да је кривац пронађен.{S} А за љубав тога малог задовољства д |
у очима жена, докле се пазе, он је увек кривац.{S} А ове две куме толико су се пазиле, да су је |
а два супротна осећаја стојао је он као кривац, кога су осудили да га двојица шибају.</p> <p>— |
знајући куда.{S} Грабио је кроз мртве и криве сокачиће, омеђене високим, сивим зидовима, иза ко |
н се упути са хаџи-Зосимом кроз тесне и криве јерусалимске сокачиће, докле у близини Витезде не |
осе ћу јој ишчупати, где је сретнем!{S} Криво је моје Канче, што ви вадите очи.{S} Мислиш ти ни |
о час кроза смех све Дишине примедбе. — Криво му сад, што сам здрава...</p> <p>— И млада... и — |
ко и догоди; а она што прича, то јој је криво, завиди што онакав човек долази <pb n="134" /> у |
, кад не сум ништо крив?{S} Зашто да се криво закунете? — викао је за њим очајно кир-Дума на ул |
да помисли.{S} Њојзи баш ни мало не би криво, што ленчује; она је по кући весело певала, радил |
шије! — мишљаше Јанићије и дође му тако криво на сама себе: зашто да уради тако, зашто да се пр |
вредио онај Јанићије и било му је врло криво, зашто да га баш сада остави.</p> <p>— Магаре, да |
ме беше нешто тугаљиво око срца и чисто криво, што се залетео у прводаџисање. — Ако вам није ст |
Љута је! — помисли Јанићије и стаде му криво што је и помишљао да дође овамо.{S} Он се повуче |
р-Дума спрам њега, забезекнуто гледао у кривоклетника и само што није залелекао за изгубљеним н |
о.{S} Читав низ разапетих ћепенака кроз криву и тесну улицу на Зереку и Бит-пазару румени се у |
ладовитом стазицом, која међу гробовима кривуда између малене црквице и звонаре, потражите га и |
и, ишао је Јанићије ногу пред ногу кроз кривудаве сокачиће, кад се на једноме углу сусрете са к |
а, па га чисто гура напред кроз тесну и кривудаву улицу.{S} Није знао ни сам, кад је пре стигао |
/p> <p>— Хе, хе, јеси ти неки лисац.{S} Кријеш а немаш зашто.{S} Море, грех би био, кад не би т |
да ћеш да узмеш Лепосаву.{S} Ама што га кријеш, море, хеј?{S} Девојче је добро; сирото, ама доб |
Мацо, ти си поштена жена, грехота је да кријеш оно што ми образ каља — очајно промуца Диша. — Р |
Поради тебе.{S} Е, хе, пријатељу, па ти кријеш, а овамо се свуда по чаршији зна да ћеш да узмеш |
рија си.</p> <pb n="133" /> <p>— Е, што кријеш, кад се све зна?{S} Па још устабашиница, бре, бр |
тасија је запалила целу чаршију.{S} Она крилата реч, коју, пре три године изрече кир-Дума, потп |
амук.</p> <p>У то доба је поникла и она крилата реч, тако често изговарана у староме Београду з |
! — казао је кир-Дума; а та је реч, као крилата, пролетела кроза све махале испод Дервишане и Б |
а му је, а дан сватова ближио се као на крилима, те је младожења у брзо заборавио на ону немилу |
ема њему чучнула некаква жена и држи на крилу болесно дете.</p> <p>— Тако да радиш, снахо — гов |
асто, свеже девојче, на које је (то је, кришом од самога себе, у себи помислио) <pb n="139" /> |
мбрина жена) „на белегу“ и „среће ради“ кришом поклањала.</p> <p>Осетио Ламбре одавно, како му |
триста гроша за то.</p> <p>Мајстор Диша кришом га гурну лактом, да не говори о ценама.</p> <p>— |
еколико пари мајушних јеменија, које је кришом, кроз три године, убацивао у башту младе удовице |
но о чему је цео век сањала и за чим је кришом чезнула, сад јој се самој нуди!</p> <p>— Па... ш |
ејци што су их, том приликом, њих двоје кришом измењали, још га и сада држаше у неком заносу, т |
један по један! — одговори тетка-Маца и кришом, испод очију, погледа мајстор-Дишу.</p> <p>Међут |
у, где му је Лепосава удесила постељу и кришом испод јастука метнула један стручак босиока, зас |
прегорео кира-Ману и оставио да у кући кришом уздише и вене и да пакосно гледа на ону која јој |
и сањао о оној, која му је тај стручак кришом под јастук турила.</p> <p>Сада му и ово сасушено |
.</p> <p>Сузе му навреше на очи и он их кришом од пролазника утре рукавом и полагано пође поизд |
угледао, како у собу улете некаква црна крмача под фесом и кратком кићанком на глави, па га уда |
хаџи-Диша је достојанствено стојао код крме и побожно пропуштао између прстију зрно по зрно на |
пре изађе на обалу, попео се хаџија на крму, шаком надстрешио очи и са пријатним уживањем посм |
ез устабашинице.{S} То им долази некако крње.{S} Хоће да те виде ожењена; а како ти не избијаш |
авље на њега“.{S} Онда жабу да бациш на кров, а дете да умијеш и запојиш из те чиније оном водо |
ромна архитектура, коју је мало час под кров метнуо, а она се у једноме тренутку до темеља у пр |
у извиривао је за зиданом оградом таман кров једне малене али врло спретне кућице са доксатом и |
азлетали су се као варнице са упаљенога крова; и сваке од њих дотакао се, али га је свака и опр |
има протицали су преко мајстор-Дишинога крова много брже, него ли што су они можда промицали на |
а цвета, а по тамној ћерамиди хаџијнога крова трептила је у оној сунчаној ведрини зелена чуварк |
ане својој дечици.</p> <p>— Берићет под кровом! — рече хаџија, који сеђаше на томе доксату и са |
шандуда, чије се густо грање над самим кровом наднело, а који је тако тајанствено овога пута ш |
е, да јој је кошуља од танке ћерћелије, кроз коју су руделе једре контуре, одскакала на грудима |
ко деснога рамена и раздрљеном кошуљом, кроз коју су широко избијала снажна набрекла прса, ишао |
пари мајушних јеменија, које је кришом, кроз три године, убацивао у башту младе удовице.</p> <p |
ца равнодушно — а када долази?</p> <p>— Кроз недељу дана — одговори Јанићије, на чијем се лицу |
</p> <p>— Ето, шта... одговори Лепосава кроз плач чисто прекорно и исприча цео догађај између њ |
упцем врх светог ексера, осети, како га кроз цело тело проже топла струја и лако трептање.{S} Њ |
ијатно.{S} Читав низ разапетих ћепенака кроз криву и тесну улицу на Зереку и Бит-пазару румени |
да им мужеви оду у дућан, или прелазила кроз баштенски капиџик њојзи или ова кира-Думиници на к |
{S} У самој ствари то, чиме је кир-Дума кроз пријатељске савете претио, могло се врло лако и об |
! — Иска, маторо магаре, да по месечина кроз бакчу спацира сас мен!{S} И како да спацирамо? — р |
, чапкун бре, — прети јој кира-Думиница кроз сузе и весело — нема висе да фудулис кроз чаршија, |
војчица залупи вратима и певушећи отрча кроз авлију у кућу.</p> <p>Још неко време седео је мајс |
раџбину, те да се учини невидљивим, кад кроз чаршију пролази, то би му било најмилије.{S} Овако |
ватила га сада, па га чисто гура напред кроз тесну и кривудаву улицу.{S} Није знао ни сам, кад |
е.</p> <p>Али на који начин?{S} Да зађе кроз махале и свакоме се правда — не иде.{S} А баш и ка |
евљена.{S} Прам јасне месечине, која је кроз бујне османлуке и баштенско грање провиривала, трч |
чки, а оне, које није умео, удешавао је кроз нос тако, да ти се увек чинило као да их Грк пева. |
ао ни сам не знајући куда.{S} Грабио је кроз мртве и криве сокачиће, омеђене високим, сивим зид |
истрошена од толикога напора, једва се кроз собу и по авлији вукла.{S} Цео тај дан, и сутра да |
песнице и што је могао брже прогура се кроз гомилу, која је све више расла.</p> <p>Сад, после |
ава, који се свакојако мучио, да одвуче кроз траву једну покрупнију мрву хлеба.</p> <p>— Шта је |
кира-Мана, чим их отпрати очима, штуче кроз суседне капиџике и башче до <pb n="18" /> кира-Дум |
е се у томе часу користи забуном, штуче кроз врата и истрча на улицу.</p> <p>Анастасија и Ламбр |
з оне густе редове разапетих ћепенака и кроз унакрсну ватру исмевака и чаршијског искашљивања з |
ватра само у кући; њезин пламен лиже и кроз махале где год прође, и онда није никако чудо, што |
p>Од прилике слично томе пролетало је и кроз кир-Ламбрину главу, у колико је он, онако смрзао и |
свеже лице, озарено очима, које су се и кроз најтужније сузе пркосно смешиле, — сад су је редов |
и опржила.{S} У дубини узрујане душе и кроз осветничко расположење једнако се пробијао онај зр |
епрозирну таму којој нема излаза; али и кроз ту таму ево где проби један зрачак надања.</p> <p> |
ива, то јој не оста друго већ да зареди кроз махале прво код кира-%Думиница, па тако редом све |
ме положају никада били, дај Боже да ни кроз туђу историју не сазнаду а камо ли да их таква суд |
и ко окретао очи од ружне ствари; па ни кроз чаршију неће смети од белосветскога језика и подми |
олу, имао свој сто, могла се прогледати кроз прсте свака превара у трговини, а да му морални уг |
љу учинио.{S} Како ли ће само пролазити кроз оне густе редове разапетих ћепенака и кроз унакрсн |
ме се у пратњи Јанићија Бика) пролазећи кроз грчку чаршију, пркосно пролазио покрај кир-Думиног |
јави за новост, коју је, прислушкујући кроз кључаницу, чула.</p> <p>Обе куме овеселише се.{S} |
ако би му боље било да го и бос протрчи кроз чаршију, него ли да се у оваком оделу међу људе ја |
и ипак (до душе ретко) бивало је да јој кроз најживљу шалу и смех прелети преко лица нека тамна |
вима, провлачио се са Мацином Лепосавом кроз коло, вијали једно другога, док тек Лепосава у јед |
ти ексер, и он се упути са хаџи-Зосимом кроз тесне и криве јерусалимске сокачиће, докле у близи |
га стида није могао ићи са својом кумом кроз чаршију, а глава није „калуп“, те да је она сама п |
он прикупи бројанице, извири још једном кроз капиџик, те када се увери да на улици нема никога |
> <pb n="109" /> <p>Мајстор Диша је као кроз маглу слушао, и место икакве речи тек би покаткад |
е нада, као оно човек, који је пролазио кроз најгушће шуме и гудуре, обзирао се на све стране, |
мајсторов поцрвенити.{S} И то се вукло кроз душу, као тешка магла када се вуче над земљом и ни |
промоли главу, па да сагледа лево десно кроз сокачић.{S} И увек би се, после тога, враћала нера |
иначе, мисли, да чапкуна пропусти добро кроз шаке, за оно што му је разбио врата.</p> <p>— Може |
оз сузе и весело — нема висе да фудулис кроз чаршија, ћепенци да ни запалаш.</p> <p>А она, стид |
мисли, ишао је Јанићије ногу пред ногу кроз кривудаве сокачиће, кад се на једноме углу сусрете |
јаше него лицем репу, па да га проведу кроз чаршију, а телал да виче: „Чујте и почујте!{S} Ово |
коме је висио чудотворни памук.</p> <p>Кроз махале пуче глас да је устабашиница <pb n="211" /> |
р једну строфу да чује.</p> <p>Па ипак, кроза све то расположење, Лепосава се чешће пута усред |
ма; а та је реч, као крилата, пролетела кроза све махале испод Дервишане и Бајрак-џамије.</p> < |
аћао ипак оном једином осећању, које је кроза сву срџбу и гневно расположење остајало снажно и |
н тек онако нагвирили, мукнуо као бик и кроза целу чаршију изазивао весели смех.</p> <p>Па ипак |
тако крвнички погледа и нешто по турски кроза зубе скреса, да кира-Мана једва имаде времена да |
казивање победи, оно као стрела пролети кроза свет.</p> <p>Диша је избегавао, да од своје стран |
гледају тајанствени!{S} У успомени, као кроза сан, кога се једва опомињемо, таласају се ваше сп |
е ипак вратити у дућан.{S} То је осећао кроза сву буру своје душе; а то осећање, које му јасно |
тито Лепосава, причајући час срдито час кроза смех све Дишине примедбе. — Криво му сад, што сам |
а супарника седела су за једним пањем и кројили по сахтијану са оштрим дикишом.{S} Са каквом ли |
есетак и више година: постаће сиромашни крпа, неугледан човек.</p> <p>Оваква перспектива, како |
дно спрам другога запањени и обоје, као крпа, бледи.{S} Она укочила поглед у престрављено и пот |
ноћи, када се кира-Думиници почеше очи крпити, припалише гости фењере, окачише их о крајеве чи |
од њега малу лоптицу, па то уши у једну крпицу и предаде му.</p> <p>— Узми и хаирли!{S} Дошао с |
м? — упита гласно.</p> <p>— Сашије се у крпу, па се онда да жени, да пред сан три пута помирише |
оја газдарица започе Јанићије.</p> <p>— Крси глава одавде, куче едно!{S} А на кира-Анастасија п |
сте човека од његова народа, одузели му крсно име, па му сада и образ узесте.</p> <p>— Не смо г |
ксер, којим је био прикован Спаситељ за крст.{S} Тај ексер, како се тврдило, још цар Константин |
богоугодника.{S} Побожни испосник учини крст над расклопљеном чељусти, а ова у томе часу страхо |
ка, који чува свети чудотворни ексер са крста Спаситељева, у памуку, који је такође постао чудо |
више нема.{S} И гробље је већ оронуло, крстаче давно изтрунуле и сви, који живљаху у оне дане, |
жене из куће зовнуше, он прибра снагу и крстећи се уђе, да види покојницу и да је целује.</p> < |
у ону икону, пред којом се Маца побожно крстила.</p> <p>— Копље!{S} Шта му то значи?{S} Какво ј |
ре, на коме је Јован Крститељ Спаситеља крстио, дошао је један пустињак, прави богоугодник, за |
скога спруда Витаваре, на коме је Јован Крститељ Спаситеља крстио, дошао је један пустињак, пра |
у у смех; али се брзо уозбиљи и поче се крстити.</p> <p>— О, анатема је и са женом, шта јој све |
и хаџи-Зосим и дубоко се поче клањати и крстити пред једном иконицом у соби.{S} Тиме је он иска |
ове амајлије можеш добити сина, ама сто крстова да метнеш на њега, оно ће опет остати нечисто.< |
апречи улазак.{S} Неколико људи састави круг око оба противника.</p> <p>— Кога ви да закољите?{ |
све га је више увлачила у свој чаробни круг, докле није у мутваку, где му је Лепосава удесила |
е он љубимцем кир-Думе и Ламбре.{S} Али круна свега била је његова вештина, да пробије врата — |
т и четири зрна, као дренак дугуљаста и крупна ћилибара.</p> <p>Иза појаса извади стручак босио |
се вукао и стењао, а са лица сливале се крупне грашке зноја, што би за здрава човека било много |
вољно тамо амо ходао, из собе се зачуше крупни гласови од дечје писке.{S} Њему се развукоше усн |
етлости зујало је неколико пчела; један крупни бумбар облете око њега неколико пута и изгуби се |
и кожу од неке друге лисице.{S} По оним крупним, зеленим сузама што капаху из очију ове лисице, |
хећим строго и даде Маци неколико врло крупних пилула.{S} А за тим предузе да болесницу доведе |
страха.</p> <p>Три дана је мајстор Диша крупно премишљао и овај сан, или боље рећи Мацино виђењ |
ши на Дишу; очи јој засенуше од толиког крупнога злата и она поче да га загледа, пријатно изнен |
очистио испред дућана, узе Јанићије Бик крчаг и отиде на чесму, да наточи воде.{S} А чесме по Б |
ред друговима и свирачима.{S} Код једне крчме зауставише се.</p> <p>— Збогом, пријатељи! — Деде |
малу бакалницу, а у <pb n="114" /> њој крчми по мало анасонлију, јамајку и друга пића, која бе |
асијом отворио малу бакалницу и успешно крчмио анасонлију, а на своју праву домаћицу и радњу, к |
је дубоко спавао.{S} Тек по у гдекојој крчмици још жмиркала је по једна лојаница и осветљавала |
пољубимо! — чу се Јанићијев глас и пред крчмом наста љубљење, које циганска ћеманета праћаху св |
> <pb n="221" /> <p>Она двојица уђоше у крчму, а Јанићије сам са Циганима удари на Јалију.</p> |
ења.{S} До данас Јанићије није улазио у крчму никада, а гле шта се сада учини!</p> <p>— Несрећн |
.</p> <p>— Шта чекаш, домуз бре; што не кршиш шија на гробље?{S} Од теб ми црно на очи! — дерао |
е свој еснаф захвалношћу; а после тога „ктитор и приложник храма сего“ постаће и велики добротв |
ким уважењем, црква га убројала у своје ктиторе „и приложнике храма сего“, а еснаф га изабрао з |
ожури! — одговори Маца и нежно помилова кћер.</p> <p>Хаџи-Диша је био задовољан свим што је у к |
ести.</p> <p>Маца се озбиљно препаде за кћер, хаџи-Диша тако исто, а и Јанићије, кога је још пр |
о: газда Николу, мумџију (онога чију је кћер испросио за свога унука топал-Стојан, па се завешт |
болу.{S} Деца јој у неколико замењиваху кћер; а то је, ипак, била каква таква утеха.</p> <p>Али |
ађена богатим поклоном.</p> <p>— Хајде, кћери, метни огрлицу око врата, а дукат на чело; па онд |
ала средиште свих комшијских жена, чије кћери беху већ стасале за удају, те се могаху дотле над |
према њему.{S} Међутим грчко-цинцарске кћери некако нису још уочиле ову чежњу мајстор-Дишину, |
ицање огласило је комшилуку смрт њезине кћери.{S} Кад су хаџији јавили, њему се подсекоше ноге, |
јој мати, коју мешкољење и чести уздаси кћерини тргоше иза сна.</p> <p>— Боцкају ме мрве, нано! |
, либаде од кадифе?</p> <p>— А ако буде кћи?</p> <p>— Бацићу је у трице; поклонићу је теби! — о |
Маца, која није никада допуштала да јој кћи противуречи; Лепосава убриса очи рукавом и оде у му |
е јасно оцртаваше београдско обзорје са кубастим џамијама и витим минаретима.</p> <p>После је о |
ик, Бог да га прости, није пустио да ја кувам и месим што хоћу и како умем.{S} Данас, сутра, ка |
те почешће завлачи у лонац где се ручак кувао, ту би обично варјача утерала дисциплину у главу |
тка-Мацом око болеснице и трчати свуда, куд га је слала ради помоћи.</p> <p>Али сва видарска ве |
а? — Тако ли је?</p> <p>— Ама кир-Дума, куд ја да скачем преко зида; зар у ове године и овако.. |
из рантлике кипи!{S} Шта радиш море то, куд си се замислила?</p> <p>Лепосава прену и збуњено ск |
<p>— Хеј, да ми је та светиња у дућану, куд би ми крај био! — уздахну побожни хаџија бројећи па |
то лаже свет!{S} Куд ја...</p> <p>— А: куд ви!{S} Еле, кад се несто за другога лаје по овај св |
ео.</p> <p>Мајстор-Диши би сасвим ново; куд је он на то и помишљао!{S} И он се као запањен загл |
</p> <p>— Није истина, то лаже свет!{S} Куд ја...</p> <p>— А: куд ви!{S} Еле, кад се несто за д |
је опет, кад год га Маца није отпратила куд, није се одмицао од болесничке постеље.{S} Квасио ј |
ого, те је престао да точи.</p> <p>— Па куд оде, несрећник? — запита Диша.</p> <p>— А Бог би га |
о наследника, те кира-Анастасија немаде куд, но да се покори жељи свога мужа.{S} Али пре него ш |
ини, али он је био задовољан: ово му је куд и камо била снажнија освета, него ли да је кир-Думи |
излаза.{S} Требало би да се врати; али куд и коме?{S} Зар да својим очима гледа Лепосаву, како |
сутра дођем по своје ствари, па да идем куд знам.</p> <p>— Слепац ниједан! — Свет види, а он не |
код Дише устабаше, отумарао је незнано куд.{S} Ко о њему што сазна, нека достави власти. — Лич |
прагу.</p> <p>— Ето, носим, газда; ама, куда да га носим?</p> <p>— Њој!{S} Да га њој даш... нат |
</p> <p>— То да не чиниш.</p> <p>— Ама, куда ћу овде?{S} Зар у овој чаршији да почнем из нова?< |
ислени поглед, који се уковао за врата, куда је Јанићије отишао, тешко да је и опажао, да пред |
Онако....</p> <p>— А бре, чапкуне, бре, куда ти нишаниш? — смеју се мајстори у Гушанчевој кафан |
примирје и заједно трче то амо то тамо, куда их мајстор Диша и тетка Маца шаљу; али, ипак, Бик |
е морам убити!{S} Зашто да се прода?{S} Куда ћу сада?{S} Коме? — јецао је, кад се дохватио оне |
ш! — рече Диша и пође вратима.</p> <p>— Куда ћеш, зете?</p> <p>— Идем да га дотерам! — викну ха |
> <p>— Мајсторе, хоћу да идем.</p> <p>— Куда, море?</p> <p>— У село.</p> <p>— Зашто, бре?</p> < |
?{S} Зар нећеш да нас позовеш?</p> <p>— Куда?</p> <p>— Па у сватове.</p> <p>— Чије сватове? — з |
ни и зашто није хтео отићи.</p> <p>— Па куда ћеш сада, несрећни сине?</p> <p>— Не знам!{S} Овде |
еспапа, уклони у Галац или Цариград, од куда су ондашњи трговци доносили робу.</p> <p>То је бил |
арњем сунцу, на западни поруб, тамо, од куда се уздизаху вита минарета одблескујући под руменим |
="208" /> <p>— Бог с тобом, зете!{S} Од куда сам ја знала, да ће она котао теглити!{S} Ја нисам |
жеш, бре! —Где су Ламбрине дреје?{S} Од куда Ламбре ту?</p> <p>— Ево и ови су видели, када сам |
свега овога што се с њиме дешава. — Од куда му баш сада почеше излазити на очи час тетка Маца |
је? — обрецну се Јанићије.</p> <p>— Од куда ти?{S} Зар си овде?</p> <p>— Ја где ћу?</p> <pb n= |
е девојке искупиле на игру.</p> <p>— Од куда ја овде? — помисли Јанићије, па, како му се грло с |
ћије је донео дреје овде.</p> <p>— А од куда бих ја знала да су то баш дреје кир-Ламбрине?{S} Ш |
чи?{S} Какво је то копље?</p> <p>— А од куда ја знам, зете.{S} Тако ми рече Пречиста, а сад до |
на млада удовица, не знајући ни сама од куда то долази, ретко које јутро да не нађе у својој ав |
<p>— На полицију њега, да се протера од куда је дошао — одговори кир-Дума.{S} И Ламбре такође б |
Јанићија, да се врати; њега не би ни од куда.{S} Послао је два „чирачета“, да га траже, али, ка |
> <p>Да је мајстор Диша прислушкивао од куда сва ова пецкања, што су се међу девојкама у тај ча |
реко <pb n="149" /> ћепенка и гледао од куда ли ће тек искрснути мајстор и какав ће изгледати у |
Он се обазре око себе, погледа тамо од куда му допираше весело ћеретање, па кад опази Лепосаву |
зио њезин кум, кир-Дума, да је нешто од куда на ово наишао.</p> <p>Место опроштајних суза успом |
чекује, неће ли какав изненадни гост од куда бахнути, тек да он не буде онај један „од заклетве |
му што одговори, и Јанићије сад немаде куда, него и сам да ућути, у толико пре, што Лепосава н |
ла последња брига; венчана му је жена и куда би она смела да му ма шта пребаци!{S} А баш и када |
све стране питајући се у себи шта ће и куда ће.{S} Остане ли тврдо на томе, да га не прими, он |
дана Јанићије није знао ни шта ради ни куда се креће.{S} То беху дани тешких душевних мука, ко |
да се преда слепо случају, нека га носи куда је њему драго, нека га ваља на својим таласима, ка |
ли распињале, тетурао ни сам не знајући куда.{S} Грабио је кроз мртве и криве сокачиће, омеђене |
сама у дућан доћи.</p> <p>Није се имало куда; ићи се мора, а како ће се све ово свршити о томе |
о! <pb n="160" /> И да ми је знати само куда се степао! — љутио се често код тетка-Маце.</p> <p |
ш да узмеш запис!{S} Зашто не узмеш?{S} Куде су ти деца, па теби?</p> <p>— Неће Ламбре!{S} Он к |
ни тамо не спази, поче викати:</p> <p>— Куде си откршила глава?{S} Овамо се вуци, бре!</p> <p>А |
аћици.</p> <p>— Сутра па да изволите на куде моју домакицу, на еден кадаиф и ратлокум.</p> <p>— |
ко христијанину, него на друго место на куде Турцима испада — проклињао је кир-Дума дижући фес |
е месту зарудела белега.</p> <p>— Аман, кузун, што ке па некој да узива, кад загриза у та јабук |
ође му на ум она њезина претња и велики кујнски нож, и он, место да пође на улицу, седе изнемог |
, него је потурили баш мајстор-Диши као кукавица јаје.</p> <p>— А ко ће им бити кум?</p> <p>— К |
авио, све докле не прескамуче од бола и кукања.{S} После би заповедио да га окују у најтеже бук |
ромичу и ишчезавају као далеки звук или кукурекање петлово, које се чак из другога села разлеже |
куцавао је као сахат на градској „сахат-кули“, који дан из дан равномерно јавља, кад је време р |
за поправку које цркве, школе или друге културне установе, — но мајстор-Диши није ништа све то |
инцари почели убрајати као у неки свој „културни трофеј“.</p> <p>Свуда, где год би му се дало п |
м држањем, успевао да покаже, колико је културно одмакао од многих својих врсника.{S} У цркви ј |
пак придаваху неку нарочиту сличност са културном нацијом, у коју се стапао.</p> <p>А ону нацио |
енин мираз са оних 500 гроша, што му је кум-Дума дао од еснафских пара, уложио у еспап и довео |
т.</p> <pb n="28" /> <p>— Зашто он није кум?</p> <p>— Не може, род су.</p> <p>— Какав род?</p> |
е замакао за сокачић, у коме му станује кум Дума. —</p> <p>Јанићије већ довршио један посао, па |
вору. — Не сум јој ни татко ни брат, ни кум; ако се разбирате за њено к’смет, зашто па мене пит |
кукавица јаје.</p> <p>— А ко ће им бити кум?</p> <p>— Кир-Дума.</p> <p>— А Ламбре?</p> <p>— Она |
удовички бес“, како би се изразио њезин кум, кир-Дума, да је нешто од куда на ово наишао.</p> < |
јој Бенџина смрт зададе, али Дума, као кум, а после тога и као један добар пријатељ како Ламбр |
у госта.</p> <p>— Ја сум, кир-Диса, ваш кум и пријател.{S} Еле, како сте? — пита Дума, али ника |
оје не да сунцу на земљу.{S} Кира-Мана, кума-Думиница и остале жене, све по избор Гркиње и Цинц |
ана ће је на свакоме сусрету попљувати, кума-Думиница и остале честите жене заобилазиће око ње |
не сам радила да родим!{S} Радос је то, кума-Анастасија, и радос и една сладос!{S} Ено, мој Алк |
ја, који се примио за старога свата.{S} Кума је већ изабрао: газда Николу, мумџију (онога чију |
кир-Думу кир-Ламбре.</p> <p>И тако, оба кума, задовољни свак на своју руку, дигоше се у чаршију |
" /> <p>Необично расположени седоше оба кума, а како су већ били од својих жена предусретнути к |
рској нацији.</p> <p>О томе су били оба кума на чисто; али, тамо овамо, не оста им друге, него |
p>Али како се тек изненадио, кад му оба кума, после треће каве, саопштише ради чега долазе.</p> |
аријем, да га у руке целује.</p> <p>Оба кума развеселише се; кир-Дума му не даде руке, него се, |
р-Дума се искрено радовао наслеђу свога кума, па је почео у шали да гони кира-Анастасију да пож |
, у први мах, подчинио се утицају свога кума и пријатеља; али већ после треће кафе, у кир-Ламбр |
ерку нећу! — одговори Диша и намигну на кума; а кира-Анастасија, стидна од кума, заклони рукаво |
капитал, те да се и у томе изједначи са кума-Думом, ипак је један, до душе не баш толико тежак |
у на кума; а кира-Анастасија, стидна од кума, заклони рукавом очи и побеже у мутвак, да кафе пр |
Али пре него што је пристала, отишла је кума-Думиници и кира-Мани, да им се на Дишино тврдоглав |
Али кад Цигани свирачи отпратише кући и кума, кад ноћ осу звезде и блага месечина засја над зел |
обу. —</p> <p>Докле се ова посета двеју кума вршила, кир-Ламбре и Дума, потпуно споразумни, упу |
први у песми.{S} Кира-%Анастасија међу кумама смерна и стидна, као што то приличи невести, а к |
:</p> <p>— А, а! — Турчине, - бре, пали кумбару, да ме разнесеш!</p> <p>— Рђо ниједна, што се н |
гледа.</p> <p>— Е, како да вас утешимо, куме?{S} Судбина, к’смет, сто кажу Турци.</p> <p>— А гд |
супруга.</p> <p>Како му драго, тек обе куме прихватише ово као свршену ствар и, пре него ли шт |
кујући кроз кључаницу, чула.</p> <p>Обе куме овеселише се.{S} Кира-Мана је предвиђала да ће се |
ко кокошка да пијучу у кућа.</p> <p>Обе куме, кад угледаше сузе удовичине, и саме се ражалише и |
е пазе, он је увек кривац.{S} А ове две куме толико су се пазиле, да су једна другој без икакви |
кну, кад угледа у својој авлији ове две куме.{S} Није знала како да се понаша: да ли да им прим |
и побожних дервиша помогли!{S} Ето му и куме, кир-Думинице.{S} Пуних једанаест година није имал |
је тога дана, пред зору, добегла куму и куми, готово у самој кошуљи и сва модра од убоја.</p> < |
одрица, што их кир-Думина жена спази на куминим плећима.</p> <p>И ово је убрзало ствар; јер ма |
о то приличи невести, а кир-Диша између кумова двори и додаје час овамо час онамо, што ко наред |
ни с које стране.</p> <p>Али, ако су се кумови и сложили у томе, није било баш тако лако пронаћ |
!</p> <p>Тако је мајстор Диша правдао и кумовим грехом свој грех блажио.{S} Но истину рећи, как |
ста, по тадашњем обичају, одстојала иза кумових леђа.</p> <p>Јанићије је чинио све, да до краја |
еначкога стида није могао ићи са својом кумом кроз чаршију, а глава није „калуп“, те да је она |
разлегаше се у шумору лишћа и гугутању кумрија, дође јој лако, мило, као некада, докле још и н |
знао каква је она, па још да ми кумује, кумство га убило!</p> <p>Тако је мајстор Диша правдао и |
, која је тога дана, пред зору, добегла куму и куми, готово у самој кошуљи и сва модра од убоја |
жа, па чак ни кир-Думи, своме венчаноме куму. — Али што није језик открио, то открише једаред у |
кад је знао каква је она, па још да ми кумује, кумство га убило!</p> <p>Тако је мајстор Диша п |
не оста друго, него да сву ноћ уздише, куне и проклиње, што се на толики пут одважио.</p> <p>Н |
а вилает, там да плачем и пред иконе да кунем тебе Ламбре, зашто ме даде на оно кавурско чкембе |
лице све у браду зарасло и под високом купастом капом, око које се омотавала чалма зелене емир |
бају толике паре?{S} Приложи на дискус, купи пет ока измирне, па доста!</p> <p>— Ама како ћу, к |
ер у који год би дућан дошла, да штогод купи, свуда би добијала на поклон по које шећерлеме или |
ише.{S} Само што затече ћор-Ахмета, где купи око стола срче од полупаних стаклади и брише проли |
ше.{S} Него баш кад ти је наспело, а ти купи еснафски барјак, па га приложи цркви.{S} То те нећ |
ијатеља, који су му само поручили да им купи, а новац ће му дати, кад се врати.{S} Диша је и њи |
казначејства, свратила узгред у цркву, купила свећицу од једне паре и запалила је пред иконом |
а има такав фистан, какав ћу ја теби да купим.</p> <p>Тако је редовно обећавао Лепосави, па јој |
але сокове из белих расклопљених чашица купинова цвета, а по тамној ћерамиди хаџијнога крова тр |
елук (капа „дињара“) то је мајстор Диша купио сам, јер од младеначкога стида није могао ићи са |
отворан: даје децу нероткињама, те и он купио за Лепосаву мало, и то за двеста и четрдесет грош |
ађе две аспре.</p> <p>— Узми, на! па да купиш пењерлију, и да добро запамтиш овај дан!</p> <p>Ј |
ца, Јанко папуџија, који је од кир-Дише куповао сахтијан, јави му о стричевој смрти и саветова, |
се натраг.</p> <p>На пет дана после ове куповине велики караван, <pb n="199" /> већ посвећених |
у са Дишом, а он да се привремено, ради куповине еспапа, уклони у Галац или Цариград, од куда с |
ва да се ценкаш, па ако им је скупо, не купуј; али, ово је сасвим друго, то већ није ни дућан н |
рачуна одлучио је, да за свој новац не купује другима „на веру“.</p> <p>— Нашао сам кесу на со |
есу на сокаку ваљда, те да беломе свету купујем, па после да чекам, хоће ли се сетити да ми пла |
трговина је једна вештина, а људи који купују нису слепци, па да рекну:{S} Нисмо видели шта на |
пет хиљада гроша, а продао је баш томе купцу за сто и педесет.</p> <p>— Колико рече?</p> <p>— |
везује.</p> <p>Пред кућом Дишу изневери кураж.{S} Кад хтеде да се попне на доксат, одакле се иш |
д толико га помете, да је изгубио сваку кураж да јој џангриза; али, кад на тај начин не мога да |
ри.</p> <p>До ушију заљубљен и необично куражан, да јој бар овога пута покаже све, журио је Јан |
n="11" /> и толиких жртава, не имадоше куражи да се лично јаве; они су чезнули, очекивали, да |
муж служио је дуго време као „татарин“ (курир, улак) прво у служби београдскога везира, а доцни |
сад ће се у струку сломити.{S} А дебели курјук плетене косе, преко које је слазила модра бареш- |
гред, кад поред ње протрчи, не чупне за курјуке или не повуче за шалваре, тек колико да јој нап |
је видео, а удовица, са забаченим дугим курјуком, распученим недрима и голим до рамена рукама, |
у газдарицу, <pb n="85" /> да ће га она курталисати беде и вратити у дућан; а гледај ти сада, к |
м носио.{S} Он је извуче и отвори.{S} У кутијици је лежао сасушени стручак босиока, онај, што г |
на за појасом, а када је легао, отварао кутијицу, помирисао, метао је испод главе <pb n="152" / |
тешко.{S} Рука му случајно напипа једну кутијицу, коју је за појасом носио.{S} Он је извуче и о |
му и ово сасушено лисје поста мрско.{S} Кутију швирну на неко ђубриште, а босиљак искида, издро |
отпуно разлозима хаџи-Зосимовим, набави кутију од тенећке и поче се борити са оном изнутрицом, |
се у своју отаџбину вратио, понео такву кутију, и у цркви, на служби Божјој, често је вадио иза |
са неком нарочитом важношћу вршио у ову кутију.</p> <p>Једна мала ситница, али ипак толико уочљ |
осио за вуненим појасом једну дугуљасту кутију од тенећке, па кад год му је требало да пљуне, т |
аџија.{S} Овај хаџија познавао је сваки кутић у светим местима, јер је ово већ трећи пут, како |
ушчића, који, са својим родитељима, под кутњом настрешницом чупкаше траву.</p> <p>У то доба, ка |
је, заједно са тим младешчићем у левоме куту доње уснице, постала већ предметом једне песмице н |
, са једним руменим младешчићем у самом куту доње уснице, и јелечетом, за које сте морали страх |
кад требало, могло седети или лежати, у куту један асталић, над којим је горукало кандиоце, а п |
рекрсти се и скромно се поклони икони у куту.</p> <pb n="179" /> <p>— Ко ће као Бог!{S} И сам с |
е се ни мало не тиче то ви да идете!{S} Кућа не је ваша него моја.{S} На поље из кућа, ти, зевз |
еју и утаначе дан прстена и сватова.{S} Кућа Мацина била је пространа, те, поред осталога, утвр |
се загледа у врхове својих јеменија.{S} Кућа затворена, Ламбре био ту, ње више нема!{S} Ноге му |
ши, а и да узгред виде, како се одржава кућа, кад домаћин није ту; комшинице и другарице Лепоса |
> <p>— Него знас сто је?{S} Иди на моја кућа, тамо се сакри, да те не види влас, а ја ћу се врн |
</p> <pb n="92" /> <p>— На поље из моја кућа; доста сте без ћирија седели у њу, сад нема више! |
је тако, да му је и најбоља домаћинска кућа могла позавидети.</p> <p>Топло и сунчано лето греј |
оју ће изговорити.</p> <p>Данас је њена кућа постала средиште свих комшијских жена, чије кћери |
ну писму је послала; иска да ви из њена кућа идете.{S} Жалос, кир-Диса, много жалос; и душа да |
Из очију му никако није избивала Мацина кућа са дебелим хладовима и Лепосава у њој.{S} То лепуш |
па, када је скинуо враџбине, деце пуна кућа.{S} А то што је на теби, од прве ти је жене. — Ово |
арај очи: девојку да узмеш, девојку, па кућа да ти пропева!{S} За девојку знаш да је твоја, нећ |
о спацирање по комшилук, кад је муж код кућа, ели Ламбре неће бити жив!</p> <p>— Добар дан, кир |
сотону!{S} Нечастиви је у њој, а ово је кућа христијанска! — одговори Диша и хартијице, што их |
рпаних као и увек разним сметлиштем, из кућа избаченим, што се на пролетној жези сасушило и чес |
Ламбри!</p> <p>— Е, ако је да се иде из кућа — одговори Анастасија тако прибрано и тако хладно, |
ућа не је ваша него моја.{S} На поље из кућа, ти, зевзек, бре!</p> <p>Кир-Диши прекипе и са узм |
ог теб да пропадним!{S} Што ми искате у кућа, ђидијо?!</p> <p>Јаукао је и претио, докле га силн |
па како пилињи око кокошка да пијучу у кућа.</p> <p>Обе куме, кад угледаше сузе удовичине, и с |
што јој је био отворен приступ по свима кућама, турским, грчким, цинцарским и српским; она је б |
о шчуђавање обнављало се готово у свима кућама, где је тетка-Маца навраћала, да разбере о кира- |
ући а он сав изгребан, вратили са чесме кућама.{S} Али се ни после тога не остављаху на миру, н |
углед, да се њезин глас могао у многим кућама сматрати као глас ма кога важнијег члана фамилиј |
</p> <p>А докле се по разним комшијским кућама зуцало, додавало или смејало на рачун будућега м |
џија из разних земаља, кренуо се на пут кућама.{S} У томе каравану налазио се хаџи-Диша.</p> <p |
а Маца не само да је била радо виђена у кућама где се тако што догодило, него је била уважавана |
муком, што самоме себи затвара врата од куће, која га је као свога рођенога примала, изиђе из с |
из мутвака на улицу, па, када одмаче од куће, он стаде трчати, као да га неко вија.</p> <p>А ка |
преко дана.{S} Ручак су му доносили од куће шегрти, пре него што ће у вече заклопити <pb n="21 |
бична брига домаћина, који се удалио од куће, већ права патња, мучење душе, које га је обзинуло |
човека, па замоли хаџи-Дишу, да га код куће сачека, и врати се натраг.</p> <p>На пет дана посл |
очекивао шегрта, да му јави шта је код куће.</p> <p>Јанићије опет, кад год га Маца није отпрат |
</p> <p>— Што чукаш толико?{S} Није код куће.</p> <p>— А где је?</p> <p>— Мало час беше ту кир- |
Јанићију је само наредио да остане код куће, те, ако устреба Маци, да јој се нађе, а и да њему |
ира-Мане, да сазна је ли кир-Ламбре код куће.</p> <p>Али прође и три дана, а од кир-Ламбре ни т |
Лако је вама да бесните, мужеви вам код куће, а мој?{S} Хеј, хеј, ко зна кад ће се вратити!</p> |
ачићу.</p> <p>Тетка-Мацу је затекао код куће.</p> <p>— Тетка-Мацо — рече Диша дрхтавим гласом — |
у је било све.{S} А како му је било код куће, где се врло рано затварао?{S} Изгледао је самоме |
недогледних последица по цео живот ове куће.</p> <p>— Јесте, зете; од дервишкога записа могу д |
д је пре стигао пред капиџик мајсторове куће.{S} Покуша да уђе, али капиџик беше изнутра затвор |
свет и то зна, да ти не избијаш из моје куће; зна свет да тетка Маца има ћерку на удају и да си |
ина вештина отварала јој је врата сваке куће и донела јој је породички назив: тетка <pb n="29" |
урио је, да што пре изиђе из ове немиле куће.{S} На пољу удахну свежа ваздуха.{S} Сад је био по |
о је то лаж и ако се тако што из њезине куће изнесе, то би могло нахудити њезиноме доброме глас |
, па тако редом све до фудул-Стаменкине куће.</p> <p>— Ух, кучка, кучка; шта уради од онаква дв |
Јанићија и нареди му да оде до Ламбрине куће.</p> <p>— Да поздравиш кира-Ману и да јој овако ка |
а најтежег удара отишао из тетка-Мацине куће не зна се, па тако исто и где је провео прву ноћ б |
то због онога трчкарати до тетка-Мацине куће.{S} И тако, мало по мало, он се толико навикну на |
онтроле, а од туда наврати и код Дишине куће, да обиђе и извести кира-Анастасију, како јој је с |
уњенији него што је дошао, изиђе из оне куће и од оне жене, за којом је толико чезнуо и од које |
ојих се заклањаху бујне баште и спретне куће са доксатима и многобројним срчали-прозорима.</p> |
иде ожењена; а како ти не избијаш из те куће, а тамо девојче добро, таман за устабашу, па ето, |
је поче из гласа по имену звати.{S} Из куће се не одазва нико, а на комшијском капиџику појави |
15" /> савете добивао, избегавао.{S} Из куће у дућан и обратно, и то увек сокачићима где се мог |
е и да је поздрави, да не иде никуда из куће, јер ће јој она доћи на посело, чим припека мало у |
Ма да је онако одлучно најурила мужа из куће, ипак се није смела задржавати даље тамо.{S} Кир-Л |
Диша, ведар и лак као младић, убрза из куће, оде мало до дућана, тек да се узгред по њему обаз |
да остане тамо, све докле кир-Ламбра из куће не оде.</p> <p>— Не треба — вели — да мајсторица о |
та, и, кад своје лекове наплати, оде из куће.</p> <p>Хаџи-Диша одахну мало, али за кратко.{S} Л |
{S} На мој леб да пљунеш?{S} На поље из куће!{S} Иди твоме Ламбри!</p> <p>— Е, ако је да се иде |
ење из куће, и тек када га неке жене из куће зовнуше, он прибра снагу и крстећи се уђе, да види |
о гледао ово немо улажење и излажење из куће, и тек када га неке жене из куће зовнуше, он прибр |
о сам се толико истрошио, да мртваце из куће износим?! — зајаука хаџи-Диша и у страху, да се то |
а, да се од удара тресла.</p> <p>Али из куће ни живе душе.</p> <p>Газда Дишу обузе слутња, да м |
то изнутра чути; али ни из авлије ни из куће ни гласа ни каквог му драго шума, осем онога шанду |
је главно било да кир-Ламбру најури из куће, а то је, у овај мах, успео.</p> <p>Ствари је Јани |
њу молитву, када се и последњи гости из куће удалише.</p> <p>— Е, па како би; нађе ли? — запита |
ано и тиме, што је њезин муж најурио из куће Јанићија, који јој је од онога дана постао као зла |
ајстор Диша не доврши и изиђе срдито из куће.</p> <p>Тога дана између зета и пунице водио се оз |
е тек на ово питање расвести.</p> <p>Из куће се разлегало нарицање; једна по једна жена улазила |
ако да се не обазреш за собом, а све до куће да говориш: „Здравље пред кућу, болест из кућу“.{S |
зи на радњу и што чешће у дану тркне до куће, те да се кира-Анастасији нађе, ако јој што затреб |
о је, да, од времена на време, отрчи до куће и обиђе децу.{S} Тамо би преседео по читаве сате, |
тка-Мацо, не зови је сада; одох прво до куће, да јој донесем нешто.{S} Па онда већ биће боље... |
и сирочета, па, прибравши сву пажњу око куће и деце, често није имала кад, да се подаје материн |
га хале и вране растичу!“</p> <p>Али у кућевном домазлуку не би га више познали.{S} Како је у |
живот беше посвећен у свему своме мужу, кући и деци, ако их је Бог дао.{S} И та особина тетка-М |
кира-Мана отишла у Галац и довела мужа кући, пошто се добро намучио и нагладовао.</p> <p>Ни пр |
је било неколико речи, да га не дочека кући, ако принова не буде жива.</p> <p>Цео тај дан хаџи |
х, и Лепосава, бледа од узбуђења, отрча кући, па кад залупи капиџиком за собом, бризну у плач и |
ко недеља, кад једнога вечера дође Диша кући, уђе у собу и рече Лепосави, да иде у мутвак, јер |
анеми.{S} Сада тек, кад виде, да из ове кући може изаћи само го и бос, њему се учини, да је про |
је пружио.</p> <p>— Држи ово, па хајде кући!</p> <p>Јанићије се поврати од прве забуне, притрч |
у његовој души догађа.</p> <p>Пошао је кући, али на половини пута застаде; нерешљиво се крете |
за цело би пао на земљу.{S} Пожурио је кући, али, кад је дошао пред капиџик и чуо оно нарицање |
ion" /> <p>Једнога дана дотрча Јанићије кући сав задуван и врло узбуђен.{S} Тако се он никада н |
вога пута покаже све, журио је Јанићије кући Лепосавиној.{S} Пред кућом застаде изненађен, јер |
ли га умилостивила и ражалила, те да се кући врати.{S} Кир-Думи не смеде да повери своју замиса |
, да му не вреди тражити га, и врати се кући.</p> <p>— Сутра ћемо се већ разговарати, а до јутр |
ава сестра.</p> <p>Као утучен вратио се кући, оставио судове пуне воде у мутвак, па ни да је са |
ом.{S} Али кад Цигани свирачи отпратише кући и кума, кад ноћ осу звезде и блага месечина засја |
са оном изнутрицом, која га је гризла и кући гонила.</p> <p>Зато је био и довољно морално награ |
о клону духом; више није смео да долази кући преко дана.{S} Ручак су му доносили од куће шегрти |
томе ужива...</p> <p>Повратак кир-Дишни кући очекивао се свакога дана.{S} Ма да се са Јанићијем |
ему остао.{S} Потајна жеља, да се врати кући, да се још једном, макар и крвнички, погледа с њом |
заклопити <pb n="213" /> ћепенке и поћи кући, слао је и са зебњом очекивао шегрта, да му јави ш |
на, све докле се он буде налазио у овој кући.</p> <p>И кир-Ламбре је, као и Анастасија, одобрав |
повратка, и тога целога дана у његовој кући био је долазак као о слави.{S} Хаџи-Диша није мога |
, да је затечен у овакоме стању у туђој кући, обузела му је сва остала чула, да није ништа чуо |
рив, разиђоше се, а Јанићије оде својој кући.</p> <p>Овај пуки случај, коме се Јанићије ни у сн |
одмакао, завио за сокак и отишао својој кући.</p> <p>— Грех је; ама зар је то било поштено да м |
једнога шегрта, па онда оде брзо својој кући поздрављајући весело комшије по ћепенцима.</p> <mi |
је само суза у потаји пролила у својој кући, када би јој која пакосна пријатељица навратила, б |
на туђем миндерлуку, као да је у својој кући и код своје жене, опет зато није мрзео своју газда |
војој вереници, како он никоме у својој кући не допушта, да што противу његове воље и о својој |
се плашио смрти, па још смрти у својој кући.{S} И тај страх, што ће у своме дому видети мртвац |
та и та у комшилуку породила, а у мојој кући, ништа! — рече једаред срдито, кад Маца поче прича |
е тетка-Маца обносила водицу и у свакој кући задржавана, бар док једну кафу не <pb n="107" /> п |
Диша не би боље вршио.{S} Па ни у самој кући мајсторовој није се Бог зна како осећао недостатак |
све грчке махале <pb n="14" /> уваженој кући, наста такво стање, да се већ и у комшилуку почело |
ипак није било пријатно, да се у њеној кући догоди какав шкандал, <pb n="105" /> те, пре него |
настасијом, која је пошла право њезиној кући, она се враћала из казначејства, свратила узгред у |
> <p>Кира-Анастасијина појава у њезиној кући колико је изненадила, толико јој беше и необично п |
ка-Маца и поручила му, да одмах њезиној кући оде.</p> <p>И то одлучно позивање текнуло је Дишу, |
тасијина, примила се, да у младожењиној кући дочекује госте.{S} Диша није имао никога свога, те |
дана по ручку пошао Јанићије Ламбриној кући и носи кира-Мани сахан кадаифа од кира-Анастасије. |
и већ после треће кафе, у кир-Ламбриној кући, одбацио је предлоге Ламбрине, или, боље рећи, одл |
отребно за сватове спреми.{S} У Мациној кући чује се дан из дан девојачки жагор и певање.{S} Ле |
уде! — уздахну Диша и оде тетка-Мациној кући.</p> <p>После подужега времена врати се мајстор Ди |
ио се врло пријатно.{S} У тетка-Мациној кући, под оним хладовитим орахом, њему је било као да с |
је као на угљевљу седео у тетка-МациноЈ кући, час по устајао, нестрпељиво изгледао на капиџик, |
прстену покушао да остане у удовичиној кући, али му је она одговорила, да то никако не може би |
еђима изнесе.</p> <p>Но ни у удовичиној кући није било друкчије.{S} Кад је Јанићије однео прсте |
јницу до гроба, вратило се хаџи-Дишиној кући, да над пуним <pb n="215" /> чанком жеравице опере |
м и хладовитим доксатом, дотле је у тој кући ишао живот тихо и мирно, као домаћин, који је мало |
оже дај!{S} И време му је, да и у нашој кући дете заплаче!{S} Па сада, ћерко, не лени се, него |
са нестрпљењем очекује на свој повратак кући.</p> <p>— Ова ме деца скупо коштају! — уздисао је |
да се узгред по њему обазре, па за тим кући, да узме што је наменио својој невести.</p> <p>Кад |
да води двоструку бригу, и о радњи и о кући, Јанићије му је био неопходно потребан.{S} Могао м |
о бола и љутине, да је као махнит трчао кући, те да неверницу на месту убије.</p> <p>Када га ки |
р-Ламбре је, дубоко после поноћи, дошао кући пијан као земља, и чим је натрапао на своју жену, |
еприлика, кир-Диша је још једаред дошао кући, па, кад се уверио да је капија затворена, он је, |
осталога: како је онако растужен пошао кући, али, када је дошао до свога капиџика, изиђе му на |
нићијевом лицу оцртаваше.</p> <p>— Брзо кући, мајсторе!{S} Тетка-Маца поручила да одмах дођеш.. |
</p> <p>Рано у вече Јанићије је долазио кући, а у први освит одлазио у дућан.{S} Ручак му је у |
Чим је видио кир-Ламбру, како се упутио кући његовог мајстора, послао је шегрта и наредио му, д |
ву недељу, те да дотле, ако има што, по кући спреми и дотера, како би младожења све у реду зате |
на путу, смеје се, зачикује га, пева по кући, како одавна није запевала.{S} Сутра дан испрати м |
е што га је дала Јанићију, само пева по кући и меси посластице.{S} Мило јој да се пред гостима |
иџиком, она је још гдешто довршавала по кући, па се толико око распремања и дотеривања занела, |
је, као када је била здрава, радила по кући и отимала се од слабости, која је не остављаше.{S} |
ало не би криво, што ленчује; она је по кући весело певала, радила своје послове, а ту бригу ос |
о зачикавао и препадао, да су се сви по кући смејали од срца њезиноме страху и његовоме чапкунл |
а разређивала поклон, кир-Диша зашао по кући, да осмотри је ли све у реду; завирио и у мутвак, |
и по дугој бради.</p> <p>Једном речи, у кући хаџијиној цветало је тако, да му је и најбоља дома |
си ми био, па ето ти радње!{S} Тамо, у кући, да се нађеш тетка-Маци на помоћи и четворе очи да |
је је прегорео кира-Ману и оставио да у кући кришом уздише и вене и да пакосно гледа на ону кој |
такође су је обилазиле често; а тада у кући и башти било је врло живо и весело.{S} Лепосава је |
је на наше очи, био ти је десна рука у кући, поштује те као оца; а и сам знаш, колико ти је до |
смога дана после овога писма, које је у кући хаџијиној изазвало сасвим противан утисак ономе, к |
аџи-Диша је био задовољан свим што је у кући и радњи затекао.{S} Јанићије му је у истини пара в |
еседео цео дан без ћурчета и антерије у кући туђе жене.</p> <p>На ову летимичну идеју он само о |
а му она, после те казне, опет остане у кући и да се искрено покаје за учињено неверство.{S} Та |
.{S} Кира-Мана је предвиђала да ће се у кући повратити стари дани, они, који цветаху пре Бенџин |
у, на сваку кашичицу масла, што ће се у кући потрошити; кад је правио туршију од белога лука, о |
} Једном речи, прави пријатељ који се у кући свога пријатеља, као у својој, налази.</p> <p>У не |
6" /> није могао ништа без тетка-Маце у кући и Јанићија у дућану.{S} Кад би му их когод одузео, |
{S} Како је у почетку покушавао, да и у кући заведе што већу штедњу и да на драмове одмерава шт |
и цинцарском језику, тако, да више ни у кући ни у чаршији није говорио друкчије већ грчки или ц |
лу. — Нећу!{S} Шта ми требају мртваци у кући!{S} Ено му полиције!{S} Несрећник један!{S} Шта му |
више ни да му заповедим што, сама сам у кући, а он као ајдук наслони се о обрамку, па само звер |
речи, мајстор Диша се толико изменио у кући, да га човек не би познао.{S} Разуме се, да се Леп |
десет година.{S} Па зар да те толико у кући држим!</p> <p>Тешко је било Лепосави слушајући мат |
ају.{S} Млада удовица није ватра само у кући; њезин пламен лиже и кроз махале где год прође, и |
ли му што!{S} Је ли он муж и господар у кући, или шта је? — Он отвори врата, извири на ћошку, п |
га нешто посред главе лупи.{S} На путу кући поче га обузимати нека топлота, а по који пут и за |
д кућу, болест из кућу“.{S} А кад дођеш кући, прво да потражиш зелену жабу, па ту жабу да ти де |
а, иза кога је у дубини извиривала бела кућица са доксатом и као смиље жутом надстрешницом.{S} |
а-чесме, где се налазила лепа удовичина кућица са хладовитим чардаком и густом баштом, узрујаше |
аман кров једне малене али врло спретне кућице са доксатом и баштом.{S} Ту је живела Маца удови |
таквој служби татар-Јован је стекао ову кућицу, жену, па после и ћерчицу, Канче.{S} Али после < |
дао јој је пуну власт надзора, како над кућом тако и над домаћицом, а што се тиче Јанићија, он |
а по који пут и забуна у глави.{S} Пред кућом му се баш заврте и он се мало поведе у страну.{S} |
о је Јанићије кући Лепосавиној.{S} Пред кућом застаде изненађен, јер из баште, баш под широким |
запишташе зурле и затутњише гочеви пред кућом кира-Анастасије.{S} Мајстор Диша послао цигане пр |
и раду око антерије везује.</p> <p>Пред кућом Дишу изневери кураж.{S} Кад хтеде да се попне на |
<p>— Аман!{S} То пред кира-Анастасином кућом?</p> <p>— Удаје се.</p> <p>— Зар кира-Анастасија? |
ожем, роспијо?{S} На леб си ми пљунула, кућу опоганила, па сада још и да ме закољеш?{S} У полиц |
а Маца је увиђала то, па је и предузела кућу у своје руке толико, да хаџи-Диша није више знао н |
у обузе слутња, да му је жена напустила кућу, и он је поче из гласа по имену звати.{S} Из куће |
на ново започела да попреко погледа на кућу кира-Анастасије и да потајно плаче и вене.{S} Кира |
p>Ма да је мајстор Диша често мислио на кућу и Лепосаву, ипак га је брига више морила за радњом |
а све до куће да говориш: „Здравље пред кућу, болест из кућу“.{S} А кад дођеш кући, прво да пот |
е с очију; не искупљај ми комшилук пред кућу.</p> <p>— Нека се искупи цео свет, не марим! — вич |
и бољи накит од деце.</p> <p>Као што је кућу и жену оставио Маци, тако је радњу оставио на Јани |
ј мајстор оставио?{S} Тако ли му чуваше кућу, а бре?</p> <p>Јанићију се свет обрте, кад чу какв |
ћа, који му, у један исти час, испунише кућу детинским плачем, то је вредно сазнати, нарочито с |
говориш: „Здравље пред кућу, болест из кућу“.{S} А кад дођеш кући, прво да потражиш зелену жаб |
авио, помену и оних 3500 гроша мираза и кућу удовичину.</p> <p>Али мајстор Диша никако да се по |
аветује, како да се влада, како да води кућу и да ни на сокак без мајке не изиђе.</p> <p>— Мајк |
руку, не би имао више коме да повери ни кућу ни радњу, а ово троје деце, ради које је чак у Јер |
иће се најлепшом удовицом, која му носи кућу и неколико хиљада гроша и ородиће се са грчком нац |
и: „Честит је момак, Јанићије; он ће ти кућу и радњу чувати као своју“, а Диша јој вели: „Јесте |
еститати, што ће једном на ново скућити кућу и стећи свога господара.</p> <pb n="24" /> <p>— А, |
и и за тебе и за нас било, да си тражио кућу фудул-Стаменкину и њено Канче; боље <pb n="144" /> |
</p> <p>Када је претрнула срца напустио кућу и отишао у дућан, рекоше му момци да је долазила т |
јка честита и за цело му не би довела у кућу новога Ламбру; млада је, па није имала кад о томе |
ко јој све то шаље, ствари привлачила у кућу као своје, а цвеће метала у чашу, где је мирисало, |
да је Маца изишла из мутвака и отишла у кућу, Лепосава је села на столичицу, заронила лице у ша |
досли!...{S} Орсе! — нуди их домаћица у кућу и, смешећи се, прима из њихових <pb n="19" /> руку |
же из мутвака, па онако збуњена отрча у кућу.{S} А Јанићије је дуго и дуго стојао забленут и за |
има имао посла! — одговори Диша и уђе у кућу.</p> <p>Јанићије додаде газдарици бошчу, мало стиш |
да се младенци одмах по венчању уселе у кућу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Докле је Д |
да хаџи-Диша није више знао ни шта се у кућу уноси ни шта износи.{S} А некада није се смела чак |
{S} И не знаш ни сам како, а оно дете у кућу!</p> <p>— Света ствар! — утаче се хаџи-Зосим. — Бо |
рекну Диша. — Ја искам да ми даш дете у кућу, а ти, место детета, кир-Ламбру — ха?!</p> <p>Анас |
доћи и на таку мисао, да ноћу ускаче у кућу једне удовице.</p> <p>Но мајстор Диша није био од |
руди, које, чим Маца и Лепосава уђоше у кућу и заклопише врата, распучи, те им даде маха, да шт |
амбри да допустиш да и од сада долази У кућу.</p> <p>До овога часа кир-Диша се бар колико толик |
> <p>— Па ти му реци да нам не долази у кућу више; зашто ће нам он?</p> <p>— Ви’ш ти ње!{S} А ш |
, па премислио да му се лопови увукли у кућу, те у мало што не поче да виче за помоћ.</p> <p>Ја |
истрча на улицу, да кога било наврати у кућу.{S} Разуме се да по комшилуку није смео тражити по |
, да стече домаћицу, која ће му унети у кућу мир и задовољство и до године, ако Бог да, наследн |
чела нагло венути и потајно довлачити у кућу неке чињарице, које су јој редовно у њезину душу у |
од нежењених људи неће ићи сваки дан у кућу, где има девојке за удају, за бадава.</p> <p>— Ама |
после трогодишњег парастоса, бахну он у кућу кир-Ламбрину, по обичају изу јеменије пред вратима |
ин из Библије своме оцу, ушли свечано у кућу лепе удовице, што је овеселило срце удовичино а ја |
што јој тако давно невиђени гост опет у кућу долази.</p> <p>— Е ли она ту? — тихо и задувано за |
ао толики пут; донео си читав берићет у кућу! — утишавала је Маца усплахирена зета.</p> <p>— Ам |
вратима и певушећи отрча кроз авлију у кућу.</p> <p>Још неко време седео је мајстор Диша на би |
рава и срећу да унесеш твоме домаћину у кућу! — рече Маца и пуна срца пољуби своју ћер.</p> <p> |
болу савија.</p> <p>И то унесе забуну у кућу.{S} Мајстор Диша у мало што се и сам не сруши, кад |
о лепо, да јој сам доводиш кир-Ламбру у кућу.</p> <pb n="109" /> <p>Мајстор Диша је као кроз ма |
ње три конака, да ти не унесе несрећу у кућу.{S} Него сада отварај очи: девојку да узмеш, девој |
ога је још прво детињство везало за ову кућу и хаџијину судбину, био је као утучен.{S} Од хаџиј |
ло по мало, он се толико навикну на ову кућу, да тетка-Мацу није друкчије поштовао него као да |
ма од данас да не пригвири у мајсторову кућу.</p> <p>И да је ма какве жртве још захтео, испунил |
во доба најмање света, стиже пред своју кућу.</p> <p>Али кад пружи руку, да ухвати кваку од авл |
е, Ламбре је, као уништен, ушао у своју кућу.{S} Кад га је кира-Мана угледала бледа и збуњена, |
ар сам ја крив томе?{S} Ја тебе и твоју кућу као рођену поштујем, а оно што они говоре лажно је |
ко поверење и била радо примана у сваку кућу.{S} Нарочито, када су се жене „на коме добу“ налаз |
зрелој Јорданској земљи на своју удобну кућу код Чукур-чешме, са широком настрешницом и хладови |
у.</p> <p>Фудул-Стаменка је имала једну кућу, коју јој је муж, покојни татар-Јован, у наслеђе о |
тврди.</p> <p>— И што да износе поштену кућу на глас?{S} Зар је то лепо од света?</p> <p>— Е, т |
дажда после припеке, он је чак и њезину кућу, у којој је најбоље <pb n="115" /> савете добивао, |
јстор Диша послао цигане пред удовичину кућу, да јој навести сутрашњи дан њихова прстена.{S} Св |
о, те он као махнит одјурио у удовичину кућу и затекао је баш на капиџику, како се са неким чов |
ће, све може.{S} Ја, да немам деце пуну кућу, не бих жалио ни триста гроша за то.</p> <p>Мајсто |
ног и угледног човека, да једну честиту кућу на глас износи.</p> <p>Лепосави се све више у груд |
акав човек долази <pb n="134" /> у нашу кућу, а од њезине три конака бежи.{S} Ћути, само када т |
аш ти!{S} Не долази он за бадава у нашу кућу.{S} И зар би то било лепо од њега, паметног и угле |
отрча поред њега једноме буџаку, дочепа кухињски нож, којим је мало час рибу порила, и стаде пр |
кир-Дишина, срце му је све страшљивије куцало.{S} Ближио се тако пажљиво и спреман вазда, да с |
е Јанићије.</p> <p>— Крси глава одавде, куче едно!{S} А на кира-Анастасија поздрави се, да тој |
а-ах! — Шија да му заврнем, нека липше, куче погано, што ми уједи! — јекну Ламбре и стотине псо |
p> <p>— А и шта си друго него пезевенк, куче, бре!? — подвикну Диша и дохвати једну летву, да о |
о ситно штектати.</p> <p>— Што штекћеш, куче?{S} Где ми је жена?</p> <p>— Не знам кир-Диса; не |
р-Ламбре се устури и пребледе.</p> <p>— Куче цинцарско, ти ли ми жену одведе!</p> <p>Али кир-Ла |
а те превари?{S} Едно Диса, едно српско куче!...{S} Ух! ух! — уздисао је кир-Дума и туцао се од |
сада гледала, а сад га мрзим како једно куче, како што христијанска душа мрзи на <pb n="94" /> |
ул-Стаменкине куће.</p> <p>— Ух, кучка, кучка; шта уради од онаква два красна човека!</p> <p>— |
до фудул-Стаменкине куће.</p> <p>— Ух, кучка, кучка; шта уради од онаква два красна човека!</p |
зничаво и чисто набрекле.</p> <p>— Сува кучка, бре!{S} Ели ћеш ми платиш за ово спацирање по ко |
Ти лажеш! — цикну Лепосава — Лажеш као кучка?</p> <p>— Море, ти да ћутиш — одговори јој Канче |
вода, да се повратите?</p> <p>— Отрова, кучко, отрова! — стење мајстор-Диша и шкрипи зубима.</p |
кажеш? — подвикну Анастасија.</p> <p>— Кучко! — дрекну Диша. — Ја искам да ми даш дете у кућу, |
н трч’ за тобом, ја л’ да те загрли, ја л’ да те пољуби.{S} Од толиког његовог грлења већ и ком |
а, па ко што ради, он трч’ за тобом, ја л’ да те загрли, ја л’ да те пољуби.{S} Од толиког њего |
осташе сами.</p> <pb n="203" /> <p>— Је л’ дервишев? — запита Лепосава.</p> <p>— Тај, тај, доне |
алук! — зачу се глас Мацин.</p> <p>— Је л’ живо? — запита Диша дршћући.</p> <p>— И живо, и здра |
бало; а кад би опазила, да је ко од њих лабав у служби или да своје прсте почешће завлачи у лон |
радским шанчевима и својим разногласним лавежом узнемирују тихи сан општинских патролџија, који |
оставља! — заврши Маца својим познатим лаганим али речитим разлагањем.</p> <p>— И тако, турфа |
а и оно што није? — одговори тетка Маца лагано и разложито, као да се ту о некој незнатној ситн |
ен и без речи, а тетка-Маца за то време лагано и на одушке развијала је своје погледе на данашњ |
ани у глас, удесише жице и враћајући се лагано истим путем, стадоше извијати арију оне песме:</ |
не збуни ово, он прескочи преко зида и лагано, као мачка кад вреба, довуче се између дрвета и |
е питање кир-Ламбре трепну мало очима и лагано поглади свој образ.</p> <p>— Та ли ти је брига? |
е ни осетио, када се Јанићије привуче и лагано покупи ћурче, антерију и чампаре, што их је кир- |
када је о чему причала, то је увек тако лагано и сређено разлагала, као да је водила рачуна о с |
Дунав се сјактио од сунчаних зракова, а лађа је све даље и даље клизила, докле се не изгуби за |
ицу пољуби у руку, а она њега у чело, и лађа се отисну.</p> <p>Дуго и дуго још стајали су:{S} М |
пола Београда испратило мајстор-Дишу до лађе, чија су једрила била већ уздигнута <pb n="181" /> |
Маца, Лепосава и Јанићије и гледали за лађом, која је носила мајстор-Дишу.{S} Сунце је жегло п |
штеника допрати Дишу до Јалије, окадише лађу и пожелеше срећан пут и још срећнији повратак хаџи |
љу дана не смедоше се путници укрцати у лађу због буре, која је на сав мах беснела; а када се м |
када се море утишало и хаџија укрцао у лађу, предстојало му још једно непријатно искушење.{S} |
заклињати својим јединчетом, како је то лаж и ако се тако што из њезине куће изнесе, то би могл |
ће се правдати, па, можда, и утерати у лаж и Јанићија и тетка-Мацу.{S} Очекивао је све друго с |
ди, шта ли сте!{S} Ко је само пронео ту лаж?{S} Зар сам ја прилика за оно девојче?{S} Мацу ја у |
ав човек заискао.</p> <p>— А што она да лаже...</p> <p>— У мутвак, сурунтијо; шта си ми се ту у |
дреје.</p> <p>— Бре, децо, чусте ли шта лаже?</p> <p>Оба шегрта потврдише, да је заиста донео н |
а ви побегли?</p> <p>— Није истина, то лаже свет!{S} Куд ја...</p> <p>— А: куд ви!{S} Еле, кад |
као да су га грчеви попали.</p> <p>— Не лажем, газда, Бога ми! — одговори Јанићије одмеравајући |
р-Ламбре...</p> <p>— Лажеш, бре, псето, лажеш! — јечао је Диша, као да су га грчеви попали.</p> |
?</p> <p>— Ти лажеш! — цикну Лепосава — Лажеш као кучка?</p> <p>— Море, ти да ћутиш — одговори |
к-баша зато, што кир-Ламбре...</p> <p>— Лажеш, бре, псето, лажеш! — јечао је Диша, као да су га |
сваки случај пут до врата.</p> <p>— Ама лажеш, бре! —Где су Ламбрине дреје?{S} Од куда Ламбре т |
ти је, море, што се љутиш?</p> <p>— Ти лажеш! — цикну Лепосава — Лажеш као кучка?</p> <p>— Мор |
p>Тетка Маца се тужно насмеја.</p> <p>— Лажно је.{S} Светога ми, тетка-Мацо!</p> <p>— Знам, зна |
о рођену поштујем, а оно што они говоре лажно је...</p> <p>Тетка Маца се тужно насмеја.</p> <p> |
м благом доћи.{S} А испосници никада не лажу.{S} Па онда, он се и са те стране осигурао.{S} За |
</p> <p>— Лају пси; лају, тетка-Мацо, и лажу, Бога ми! — викну Диша очајно.</p> <p>— Е, мој Диш |
куд ви!{S} Еле, кад се несто за другога лаје по овај свет, онда је истина; а кад се казује за в |
свет говори за вас.</p> <p>— Лају пси; лају, тетка-Мацо, и лажу, Бога ми! — викну Диша очајно. |
<p>— Е, мој Дишо — уздахну болно Маца — Лају ли или не лају, не знам; али, ово ми је све што са |
> <p>— Цео свет говори за вас.</p> <p>— Лају пси; лају, тетка-Мацо, и лажу, Бога ми! — викну Ди |
ете није од мене мицало?{S} Знаш ли шта лају погана уста?{S} А? — запита тетка Маца и застаде, |
о — уздахну болно Маца — Лају ли или не лају, не знам; али, ово ми је све што сам до сада спеча |
...</p> <p>И тако мајстор Диша, ведар и лак као младић, убрза из куће, оде мало до дућана, тек |
ен; предвиђао је он, да га мајстор неће лака срца пустити; али најпосле и да га не пусти баш на |
ли хаџи-Диша, кад осети, како му у души лакну, завуче руку у недра, извуче једну дугачку кесу о |
адњу и кира-Ману.</p> <p>Кир-Думи чисто лакну, кад из писма сазнаде, да му је пријатељ жив и зд |
анићије је гледаше нетремице и чисто му лакну, кад виде да јој на челу <pb n="155" /> нема оног |
, као вели, ако овде раскварим сватове, лако ћу после удесити, да му омилим моје Канче.</p> <p> |
S} Да је кир-Ламбре слободан, без жене, лако би она пркосила целоме свету, раставила би се са к |
осећала усамљена и растужена.</p> <p>— Лако је вама да бесните, мужеви вам код куће, а мој?{S} |
и пажљиво мотрио, али што није могао да лако утврди, поста му сада потпуно јасно.{S} Кира-Мана |
о, да је мајстор Диша прилика, каква се лако не налази, и да једна честита и послушна девојка н |
га кроз цело тело проже топла струја и лако трептање.{S} Њему стаде пријатно и ведро; а она по |
ке и почне да га меси, тај се не откупи лако.{S} Јанићију је тек предстојала судбина.</p> <mile |
мору лишћа и гугутању кумрија, дође јој лако, мило, као некада, докле још и не мишљаше, да ће ј |
кар и једну трунчицу; а већ после би им лако било да од те трунчице замесе читаво брдо препреке |
, да га измири.</p> <p>— А с оним гадом лако бих ја; пребио бих му обе цеванице, само да ме ниј |
с сапињаху, попуцаше, и њему стаде тако лако и ведро, те у мало што не поскочи, да је на ново з |
е зграби Лепосаву, диже је на руке тако лако као дете од две године и понесе је.</p> <p>— Гледа |
/p> <p>— Е, чекај, зете; не иде то тако лако.{S} Ено је у соби, спрема се, да пред свога домаћи |
ви и сложили у томе, није било баш тако лако пронаћи прилику, која би одговарала положају једне |
p>И то му је у овом хаосу узбуђења било лако рећи; али, ако га мајстор не отпусти, ако му не из |
ријатељске савете претио, могло се врло лако и обистинити; грчко-цинцарска чаршија, у то време, |
p> <p>Страх од онога, што се могло врло лако догодити, не даде јој те ноћи тренути.{S} Обртала |
хтео женити.</p> <p>— Море, теби је бар лако; мушко си, газда си човек и свака би девојка пошла |
тор-Диши било чудно, како је могао тако лаковерно поверовати једној жени, која је потпуно праве |
у са оштрим дикишом.{S} Са каквом ли је лакоћом руке опсецао мајстор свој посао, а са како тешк |
старост, насмешила срећа и ту му срећу лакоумна жена за један часак уништи!</p> <p>Целу ову но |
госте час песмом, час мукањем и другим лакрдијама; где га нису оставили, тамо би изникао међу |
ла да муче као бик и да гради којекакве лакрдије, као оно о сватовима.{S} Јанићије је све то др |
то.</p> <p>Мајстор Диша кришом га гурну лактом, да не говори о ценама.</p> <p>— Па колико тражи |
ерио тек кира-Думиници.{S} Некако му је лакше било, да исприча све њојзи него ли њеноме мужу, п |
о чиме, што га је уверавало да је много лакше уверити свет у нешто, него ли га разуверити.</p> |
је о чудотворном памуку хаџи-Дишу, ради лакшега разликовања од једног другог хаџије, који је сл |
ку нађе и да остане тамо, све докле кир-Ламбра из куће не оде.</p> <p>— Не треба — вели — да ма |
а авлију, да га пресретне, а у томе кир-Ламбра гурну капиџик и нагло, као да га неко вија, уско |
ове својих јеменија.{S} Кућа затворена, Ламбре био ту, ње више нема!{S} Ноге му се подсекоше и |
утао све даље и даље од главне чаршије, Ламбре је, као уништен, ушао у своју кућу.{S} Кад га је |
убити.{S} Но четвртога дана доби писмо, Ламбре му јавља да је отишао на вилает, у Костур; тамо |
а чистим српским именима.{S} Кир-Бенџо, Ламбре, Данга, Џанга, Шабакидес, Сакаларидес, Даде, Пиј |
вора и Ламбриних шала изви се песма.{S} Ламбре затури фес за потиљак, издиже обрве на половину |
ца се у томе часу чисто преобразише.{S} Ламбре поче да се отима и пишти од промуклости; а и кир |
им, докле није замакао за први угао.{S} Ламбре га испратио до обале, и тек када се каик одби ни |
м ли га ја који је? — Јанићије каже:{S} Ламбре, а ја нити сам га видела, ни дреје познајем.</p> |
је то немогућно, пљуну у лице Ламбри; а Ламбре тим истим оружјем врати му ударац.</p> <p>— Пушт |
бити кум?</p> <p>— Кир-Дума.</p> <p>— А Ламбре?</p> <p>— Онако, пустосват.</p> <pb n="28" /> <p |
бре! —Где су Ламбрине дреје?{S} Од куда Ламбре ту?</p> <p>— Ево и ови су видели, када сам их до |
ла-те, да вас гурнем у трбу! — одговара Ламбре.</p> <p>— Пушком ћу ја тебе! — продера се Диша, |
астасија.</p> <p>— Шта велиш?! — запита Ламбре запрепашћено.</p> <p>— И... јеменије....</p> <p> |
— Е ли она ту? — тихо и задувано запита Ламбре.</p> <p>— Овде је!{S} Ама шта си се уплашио?{S} |
притајала за вратима и ослушкивала шта Ламбре у соби ради, одскочила у страну и на прстима отр |
— издаде се једаред пред шегртима, кад Ламбре изиђе из дућана.</p> <p>Једнога дана по ручку по |
једну антерију, ћурче и чампаре.{S} Кад Ламбре навуче антерију, тек онда виде, како би му боље |
ам да плачем и пред иконе да кунем тебе Ламбре, зашто ме даде на оно кавурско чкембе, да ми очи |
го доцније уверио се кир-Дума, да га је Ламбре обмануо и да је заједно са кира-Анастасијом у Га |
влије на улицу.</p> <p>Разуме се, да је Ламбре, покрај све своје чежње да се што пре састане са |
ложење Дишино; после пола часа, када је Ламбре позвао младу у коло и почео с њоме играти, кира- |
<p>— Искам... промуца кира-Мана; али је Ламбре тако крвнички погледа и нешто по турски кроза зу |
наш какви су српски судови — говорио је Ламбре Диши, када је за ту новост дознао.{S} Каже се: с |
усрете са кира-Маном.</p> <p>Од како је Ламбре отишао, кира-Мана се још више издужила.{S} Уз пр |
аше извући одатле.{S} На против, што је Ламбре гонио из ње ђавола усрдније, то се он све чвршће |
, <pb n="105" /> те, пре него ли што је Ламбре успео да од силног журења одахне, прелете преко |
ће ћутати, то за цело није било, јер је Ламбре престао да долази и кира-Анастасија га је тако с |
> <p>— Шта блејиш ту, бре! — продера се Ламбре, када му се она не маче с пута.</p> <p>— Искам.. |
е?{S} Од теб ми црно на очи! — дерао се Ламбре и бесно је дрмусао за оба рамена.</p> <p>А када |
Куде су ти деца, па теби?</p> <p>— Неће Ламбре!{S} Он како и ти, ич се не разбира за децу.{S} К |
— Елем, нема ништа од тај посао! — рече Ламбре скрушено и отури одело од себе. — Уједе ме, пцет |
> <p>— Елем, ви ћутите кир-Диса? — рече Ламбре, коме беше нешто тугаљиво око срца и чисто криво |
куда је дошао — одговори кир-Дума.{S} И Ламбре такође беше тога уверења, да тога мангупа не тре |
г 4000 гроши, што смо ви позајмили ја и Ламбре.</p> <p>Кир-Диша га погледа зачуђено.</p> <p>— Т |
оме часу створи му се кира-Анастасија и Ламбре, и он зажмури, изговори заклетву и колико је мог |
ир-Диша проћи.</p> <p>Кира-Анастасија и Ламбре стојали су у соби сами једно према другоме; она |
и истрча на улицу.</p> <p>Анастасија и Ламбре осташе једно спрам другога запањени и обоје, као |
асан и пун пролетњега мириса.{S} Дума и Ламбре, који су овог дана управљали целим весељем, наре |
буде велика, њени стараоци, кир-Дума и Ламбре, све су учинили, да свадба буде што већа.{S} Мал |
а рачун мајстор-Дише, кира-Анастасије и Ламбре.</p> <p>Но како мајстор-Диша, који је на сваку п |
а дана постао је он љубимцем кир-Думе и Ламбре.{S} Али круна свега била је његова вештина, да п |
ад помисли каквим ће га очима гледати и Ламбре и кира-Мана, кад их стане око софре служити.</p> |
тај посао испао кир-Думи за руком; али Ламбре преко те помисли претрча као бос преко жеравице. |
е по комшилук, кад је муж код кућа, ели Ламбре неће бити жив!</p> <p>— Добар дан, кир-Ламбре! — |
оји беше тако неспретан, да се задувани Ламбре умало не спотаче.</p> <p>— Шта то би, кир-Ламбре |
зедите, ако смете!{S} На! — и окуражени Ламбре поднесе мајстор-Диши шипак под нос.</p> <p>Мајст |
о удовица?</p> <p>— Па, па, па! — учини Ламбре, као чудећи се кир-Думи на таком разговору. — Не |
године!</p> <p>— И седум дана! — допуни Ламбре.</p> <p>— Па, па, па! — учини Дума и занија глав |
нижеш оште педесет и четири! — одговори Ламбре весело и даде знак својој домаћици, да пред гост |
> <p>— Е, е, сад ћу, сад! — прекиде јој Ламбре реч. — Сад ћу, одма ћу!... — и тиснувши девојчиц |
м, што ми треба?</p> <p>Тако је уздисао Ламбре, помишљајућИ како би му све празно било без ове |
онда — друго је“.</p> <p>Тако је причао Ламбре, но то није све.{S} Један од комшија видео је и |
е ради“ кришом поклањала.</p> <p>Осетио Ламбре одавно, како му жена вене а ствари ишчезавају, а |
</p> <p>— А-а- проклета пцета; проклето Ламбре, што %ми направи!{S} Они били ортаци на жена, а |
пше, куче погано, што ми уједи! — јекну Ламбре и стотине псовака на грчком, цинцарском и турско |
p> <p>— Морам да трчим по њега! — викну Ламбре. — Не ли имаш кир-Дишино дреје?</p> <p>Кира-Анас |
ле се ова посета двеју кума вршила, кир-Ламбре и Дума, потпуно споразумни, упутише се Зереком п |
ама уђе у собу.</p> <p>— Кали-мера, кир-Ламбре!</p> <p>— Кали-мера! — одазва се домаћин — Орсе, |
а укопаше земаљске остатке Бенџине, кир-Ламбре не би отишао у свој дућан, а да не наврати удови |
ало не спотаче.</p> <p>— Шта то би, кир-Ламбре?{S} Да се нисте убили? — чисто врисну фудул-Стам |
ђених црних очију.</p> <p>— Ја сам, кир-Ламбре — Канче!...</p> <p>— Шта искате од мен?</p> <p>Д |
неће бити жив!</p> <p>— Добар дан, кир-Ламбре! — зачу за леђима глас, а у исто време таче се н |
распаљене наргиле.</p> <p>— Много, кир-Ламбре, много бре, оште педесет и четири!</p> <p>— Неје |
.</p> <p>Што се никада није десило, кир-Ламбре је, дубоко после поноћи, дошао кући пијан као зе |
нутак, те да започне о главноме.{S} Кир-Ламбре је предосећао већ, да је нека друга, много важни |
поче нешто неразумљиво мрмљати.{S} Кир-Ламбре се устури и пребледе.</p> <p>— Куче цинцарско, т |
није смела задржавати даље тамо.{S} Кир-Ламбре јој је био још једино њено уздање, па како је он |
се потанко о Дишиноме непоштењу.{S} Кир-Ламбре је испричао, како је мајстор Диша одмах по прсте |
е и љубазно га позвао на вечеру.{S} Кир-Ламбре је с почетка збуњено примио позив, али се у брзо |
сокака.</p> <p>— Ко, море?</p> <p>— Кир-Ламбре, и да видиш какав!{S} Таман како је и заслужио. |
асположење својих гостију.</p> <p>А кир-Ламбре само извија час грчку час цинцарску песмицу; пре |
олико ли бројиш па сад? — Запита га кир-Ламбре и подави ноге поред свога госта.</p> <p>— Педесе |
А ја искам да се састанем сас мога кир-Ламбре, па сама како една зенско глава не могу да идем. |
и усплахирена.{S} Кад је видела да кир-Ламбре никако не може изићи на улицу, није било другога |
ти.</p> <p>— Ето, то је!... промуца кир-Ламбре...{S} То је било!</p> <p>И сад му не беше тешко |
је већ гледао у мислима како његов кир-Ламбре лежи иа улици, а антерија му се топи у крви.</p> |
.</p> <p>Али прође и три дана, а од кир-Ламбре ни трага ни гласа.{S} Кира-Мана стрпељиво је под |
, колико да покрије главу.{S} Да је кир-Ламбре слободан, без жене, лако би она пркосила целоме |
ош који часак остати.</p> <p>Кад је кир-Ламбре дознао за срамоту, коју је начинио Диша, цикнуо |
!“</p> <p>Тај „побољи човек“ био је кир-Ламбре, те тако је она сама признала своје браколомство |
а свакоме ћепенку приповеда како је кир-Ламбре преседео цео дан без ћурчета и антерије у кући т |
пута као богат наследник, и што је кир-Ламбре толико зачикавао и препадао, да су се сви по кућ |
ја сам хтео да ти кажем како ју је кир-Ламбре онда за мутваком ухватио за образ, а она му каза |
урче, антерију и чампаре, што их је кир-Ламбре, ваљда због силне жеге, свукао и на под бацио.</ |
јим коритом.</p> <p>На горње питање кир-Ламбре трепну мало очима и лагано поглади свој образ.</ |
ше траву.</p> <p>У то доба, када ће кир-Ламбре, са још неколицином својих пријатеља, бацити око |
ути на мене; па и кира-Анастасија и кир-Ламбре.{S} Зашто, бре, тако?</p> <p>— Ја да јој опрости |
/p> <p>Као и сва чаршија, тако је и кир-Ламбре мајстор-Дишу уважавао и издвајао од осталих Срба |
ума му не даде руке, него се, као и кир-Ламбре, пољубише у уста, а за тим поседише још неко вре |
а му постаде мрско онако исто као и кир-Ламбре и кир-Дума.</p> <p>— Бог види колико сам страдао |
буде налазио у овој кући.</p> <p>И кир-Ламбре је, као и Анастасија, одобравао Диши, што је тог |
и се на сав глас засмејала, када би кир-Ламбре покаткад из каквога присенка искочио пред њу, да |
а слао до кира-Мане, да сазна је ли кир-Ламбре код куће.</p> <p>Али прође и три дана, а од кир- |
од свога мужа макар какав глас; али кир-Ламбре као да је у земљу пропао.{S} Све што је од други |
о, ти ли ми жену одведе!</p> <p>Али кир-Ламбре ни речи; проглави вилицама, да нешто одговори, н |
чајно он из собе изашао.</p> <p>Али кир-Ламбре не изиђе још задуго.{S} Туга за Анастасијом и он |
мо!</p> <p>Не може се рећи да и сам кир-Ламбре није помишљао на ово, а нарочито од онда, кад је |
, и да му је проводаџија био главом кир-Ламбре, трговац са Зерека.</p> <p>А то, како се оженио |
унутра.{S} На миндерлуку је спавао кир-Ламбре, а спавао је тако тврдо, да није ни осетио, када |
стати дело.</p> <p>Све је то опажао кир-Ламбре, те колико га је срце вукло Анастасији, толико м |
су висиле бројанице за леђима, стао кир-Ламбре пред мутвак, а нека неодољива мржња према жени т |
чито се мрштио, кад би у дућан ушао кир-Ламбре, да види шта раде и да му обрати пажњу, да не ос |
своје званице.{S} Отишао је сам до кир-Ламбре, пољубили се и љубазно га позвао на вечеру.{S} К |
је кира-Анастасији први комшија био кир-Ламбре, који се затекао на издисају свога пријатеља Бен |
ију и да се пожали, како је нестало кир-Ламбре, а и да искаже своју сумњу противу Дише, који је |
pb n="112" /> ? — поче сада одважно кир-Ламбре, кад за својим леђима угледа читаву гомилу света |
зала да сам пезевенк-баша зато, што кир-Ламбре...</p> <p>— Лажеш, бре, псето, лажеш! — јечао је |
а савијати и јецати, те је сад опет кир-Ламбре, заборављајући на све огреботине, муку мучио и с |
i>кир</hi>-Диса! — поправи кир-Думу кир-Ламбре.</p> <p>И тако, оба кума, задовољни свак на свој |
но: зашто да заспите, бре?! — јекну кир-Ламбре очајно и пљесну се шаком по челу, да је кира-Ман |
tone unit="subSection" /> <p>Кад су кир-Ламбре и Дума дошли кира-Анастасији, пријатно се изнена |
А где је?</p> <p>— Мало час беше ту кир-Ламбре, па оде — одговори девојчица гласом, који је газ |
очи испије, младост отрује!</p> <p>Кир-Ламбре, узбуђен сузама и пребацивањима, а помишљајући н |
.</p> <p>— И... јеменије....</p> <p>Кир-Ламбре само што седе на миндерлук и као претучен занеми |
успоменом покојнога супруга.</p> <p>Кир-Ламбре би, можда, причекао још коју годину, докле удови |
асија и плашљиво га погледа.</p> <p>Кир-Ламбре не одговори ни речи.{S} Помисао, да је затечен у |
а му каже да јој одмах дође.</p> <p>Кир-Ламбре није чекао да га по други пут зове, отишао је и |
ан из руке фудул-Стаменкине.</p> <p>Кир-Ламбре је дуго остао код фудул-Стаменке; а докле је он |
да вам се чини то бик муче.</p> <p>Кир-Ламбре и сви остали одушевљени Биковом вештином, само ш |
али ипак не миче са свога места.</p> <p>Ламбре полети кафани, да се склони, али из кафане истрч |
кога му драго, искали на њојзи.</p> <p>Ламбре је дуго праскао и размишљао шта га све може снаћ |
а и песме женскога хора, играју.</p> <p>Ламбре и Дума чисто помахнитали, заборавили на уважење, |
ао, те не каза чега ради не може да иде Ламбри и кира-Мани, уђе журно у авлију кира-Анастасије, |
љунеш?{S} На поље из куће!{S} Иди твоме Ламбри!</p> <p>— Е, ако је да се иде из кућа — одговори |
ети да му је то немогућно, пљуну у лице Ламбри; а Ламбре тим истим оружјем врати му ударац.</p> |
</p> <p>Фудул-Стаменка учини очима знак Ламбри, да послуша, и изведе га из собе на авлију тешећ |
о: зашто полиција?{S} Боље да одеш прво Ламбри, да га јавно у дућану испљујеш и покажеш свету, |
у; уздисао је и шапутао час проклетство Ламбри и свој грчкој чаршији а сад опет псовку, што ниј |
не и дивила се везу на рукавима.{S} Кир-Ламбри и кир-Думи донео је два дугачка чибука, поткићен |
кир-Ламбром, да Јанићија отераш, а кир-Ламбри да допустиш да и од сада долази У кућу.</p> <p>Д |
Диша често објашњавао своје назоре кир-Ламбри и другим грчко-цинцарским комшијама; <pb n="20" |
оверовао; и тако једноме кир-Думи и кир-Ламбри одрекао у неку руку свако уважење и поштовање.</ |
сноснога положаја извуче.</p> <p>Но кир-Ламбри се до овога часа не јави баш никаква мисао; или |
едила да је саучасник своје газдарице и Ламбрин, и тада баш није могао ни замислити више, да му |
ја у тај пар уђе, да им јави за долазак Ламбрин.</p> <p>Фудул-Стаменка истрча на авлију, да га |
ле тога и као један добар пријатељ како Ламбрин тако и покојника и његове удовице, журио је, да |
уну, што им је кира-Мана (тако се звала Ламбрина жена) „на белегу“ и „среће ради“ кришом поклањ |
пажљиво.</p> <p>— Па... оне дреје...{S} Ламбрине...</p> <p>И код овога имена запе му глас у грл |
кир-Ламбриној кући, одбацио је предлоге Ламбрине, или, боље рећи, одложио је, да се на њих врат |
згладнели стомак.</p> <p>— А да сам оне Ламбрине дреје предао онда кира Мани; или да сам их сач |
се са Јанићијем онако измирила и ствари Ламбрине од тетка-Маце примила, кира-Анастасија је опет |
га свога; а тетка Маца, којој је предао Ламбрине хаљине, била је за његове године и сувише стар |
у, позва Јанићија и нареди му да оде до Ламбрине куће.</p> <p>— Да поздравиш кира-Ману и да јој |
врата.</p> <p>— Ама лажеш, бре! —Где су Ламбрине дреје?{S} Од куда Ламбре ту?</p> <p>— Ево и ов |
уда бих ја знала да су то баш дреје кир-Ламбрине?{S} Што да бедим човека?</p> <p>— А моја жена? |
појава овога простака понизила у очима Ламбриним, Думиним и осталих нових пријатеља.{S} Но стр |
</p> <p>За мало и од живога разговора и Ламбриних шала изви се песма.{S} Ламбре затури фес за п |
па.</p> <p>Сутра дан су кира-Думиница и Ламбриница, у пратњи својих мужева и младожење, који се |
на ово, а нарочито од онда, кад је кира-Ламбриница почела нагло венути и потајно довлачити у ку |
ислише и тихо сркаху кафу, коју им кира-Ламбриница мало час принесе.</p> <p>— А кира-Анастасија |
ајугледнији гости посађују.</p> <p>Кира-Ламбриница, која је, за последње три године, приметно у |
ше, а сузе у часу усахнуше, кад зачу да Ламбрино одело није код њега.{S} Дакле, више јој нема с |
д у престрављено и потпуно збуњено лице Ламбрино, руке јој клонуле а у недрима од страха тако с |
<p>Анастасија гледајући у запрепашћено Ламбрино лице, почела је осећати инстиктивно да јој од |
им изразом лица посматрала облачење кир-Ламбрино, као да се ње то ништа не тиче.</p> <p>Међутим |
а мало и уплашен од ратоборнога изгледа Ламбринога, обазре се за собом.</p> <p>Гомила се уплете |
p> <p>Анастасија је одмах после одласка Ламбринога отишла у Скадар-махалу код своје пријатељице |
> <p>Међутим, Јанићије је са гужвом кир-Ламбринога одела стигао у дућан и сав збуњен прошао мим |
у каленицу попаре, само да тркне до кир-Ламбринога дућана, те да му каже да јој одмах дође.</p> |
<p>Једнога дана по ручку пошао Јанићије Ламбриној кући и носи кира-Мани сахан кадаифа од кира-А |
јатеља; али већ после треће кафе, у кир-Ламбриној кући, одбацио је предлоге Ламбрине, или, боље |
зва нико.{S} Кира-Мана, узнемирена овом Ламбрином љутином, отрчала је у комшилук до кира-Думини |
она је од тога времена сама надгледала Ламбрину радњу и обављала све трговачке послове.{S} Сва |
ике слично томе пролетало је и кроз кир-Ламбрину главу, у колико је он, онако смрзао и бесвесан |
ија, уз пријатељску пажњу чаршије и кир-Ламбрину, сносила је стојички свој удовички бол и, као |
годишњег парастоса, бахну он у кућу кир-Ламбрину, по обичају изу јеменије пред вратима и у танк |
о па мене питате?</p> <p>— Како, зашто, Ламбро бре?{S} Не ли си ти прво комшија на кира-Анастас |
ица клела се на све начине пред Думом и Ламбром и њиховим женама, како јој ништа није познато, |
е врати, ама тако, да се пољубиш са кир-Ламбром, да Јанићија отераш, а кир-Ламбри да допустиш д |
ла кадра ни за живу главу рећи пред кир-Ламбром, чију је вољу увек сматрала не друкчије већ као |
што може, да свога најдражег пријатеља, Ламбру, сачува од пушке Дишине.</p> <p>Догађај овај, ко |
биднеш, и ортак са кир-Дишом.</p> <p>— Ламбру да отераш!{S} То што је долазио, нека!{S} Ама од |
ти сасвим друкчије: мужа ће изгубити, а Ламбру не само да неће добити, него ће ради њега страда |
и за цело му не би довела у кућу новога Ламбру; млада је, па није имала кад о томе да мисли.{S} |
</p> <p>Кира-Мана је силно волела свога Ламбру, а имала је и ту добру страну, што се није ником |
менка и Канче једва стигоше, да беднога Ламбру спасу од ноката раздражене Анастасије.</p> <p>А |
говарао потпуно његовоме стању, био, да Ламбру уништи, њу љуто казни, али да му она, после те к |
улицу, није било другога начина, но да Ламбру закључа у собу, да на капиџик удари катанац, как |
а би се са кир-Дишом, па би се удала за Ламбру; али овако, ствар ће испасти сасвим друкчије: му |
је никако одвајала.</p> <p>Она мржња на Ламбру, због кога се о сватовима онако рђаво провео, до |
вшим пријатељом, стаде, разрогачи се на Ламбру и дршћући од гнева поче нешто неразумљиво мрмљат |
, да за сутра спреми вечеру и да позове Ламбру, Думу и њихове жене; хоће да их почасти за своје |
ао, да ће мајстор сутра звати на част и Ламбру и кира-Ману, па му дође необично тешко, кад поми |
служити.</p> <p>— Да служим кира-Ману и Ламбру, то да не буде! — помисли, а пламен му удари у о |
с јастука и са неким страхом погледа у Ламбру.</p> <p>— Како то?.</p> <p>— Може бити он је неш |
аш дете у кућу, а ти, место детета, кир-Ламбру — ха?!</p> <p>Анастасија је опазила добро, да јо |
адовољан.{S} Њему је главно било да кир-Ламбру најури из куће, а то је, у овај мах, успео.</p> |
је с највећим задовољством дочекала кир-Ламбру, ипак није било пријатно, да се у њеној кући дог |
о пркосити; па и ако му је мржња на кир-Ламбру двоструко порасла у ономе часу, када га је углед |
од времена на време да баца око на кир-Ламбру, који је сад узео од чочека деф и стао пред неве |
ом.</p> <p>Овај врисак трже иза сна кир-Ламбру.{S} Онако бунован, зинуо и он, бечи очи, али ник |
ја, ето, што поштујем као и тебе и кир-Ламбру, хоћу да те послушам.</p> <p>— Златна уста, мудр |
а горе, а то није удовица, већ држи кир-Ламбру за ногу.</p> <p>Сан као сваки сан; али мајстор Д |
образ чувао; а ти ме тераш да идем кир-Ламбру, ваљада да ти опет образ срамоти.</p> <p>- Газда |
имала шта замерити.{S} Чим је видио кир-Ламбру, како се упутио кући његовог мајстора, послао је |
зар је то лепо, да јој сам доводиш кир-Ламбру у кућу.</p> <pb n="109" /> <p>Мајстор Диша је ка |
ме таче се неко његове руке.</p> <p>Кир-Ламбру прођоше жмарци и у мало што не дрекну.{S} Учинил |
а-Мацо?...{S} Божем се не зна што си је лањског Божића обилазила онако често.</p> <p>— Буди Бог |
леда, замаче са сведоцима за први угао, лармајући како га је кир-Диса покрао.</p> <p>— Жену ми |
{S} А сва ова халабука од дивље музичке ларме са бубњавом гочева, изгледала јој је као да долаз |
шницом безбрижно ухватила.{S} Један пар ластавица савио је у самом доксату под стрехом гнездо, |
извириваше неколико главица голуждравих ластавчића, који са расклопљеним жутим кљуновима пиштах |
се гране повиле преко авлијскога зида; ласте су стреловито пролетале тик његових очију, а у ја |
ав младожења?{S} Ич си не знајем за тај лаф (разговор)! — одговара још стидљивије удовица и уво |
у:</p> <p>— Хоћеш ножем, роспијо?{S} На леб си ми пљунула, кућу опоганила, па сада још и да ме |
/p> <p>— Образ да ми погазиш?{S} На мој леб да пљунеш?{S} На поље из куће!{S} Иди твоме Ламбри! |
> <p>— Шта велиш?!...</p> <p>— Твој сам леб јео, газда, па сам ти и образ чувао; а ти ме тераш |
вас као на едног честитог мајстора сас леб, а ви на нас сас поган! — Засто уцвелисте оно сирот |
Бог је наредио на жена, да не једе џабе лебац, — вели кира-Мана.</p> <p>— Ето, ја — утаче се ки |
и мајстор је онај што отвара очи и даје лебац у руке — објашњавао је хаџија и задовољно се погл |
не чу ово питање?{S} Пред његовим очима лебдела је само прилика оног набреклог, мало распученог |
ико тежак облак, али тек један облачак, лебдео над његовом душом.{S} И што је дубље залазио у д |
дућан, заручен до грла са неколико кеса леблебија, ратлокума, халве и једним саханом топлога ка |
n="126" /> је тако снажан био, да му је лева рука, којом је обавио вито и еластично девојачко т |
јући то леву преко десне то десну преко леве ноге, а од времена на време забринуто је трљао чел |
ико тек да промоли главу, па да сагледа лево десно кроз сокачић.{S} И увек би се, после тога, в |
и антерији и са дугачким бројаницама у левој руци.{S} Знао је он, чега се ова посета тицала, п |
, која је, заједно са тим младешчићем у левоме куту доње уснице, постала већ предметом једне пе |
ерлуку доста узнемирено, пребацујући то леву преко десне то десну преко леве ноге, а од времена |
носио преко дана за појасом, а када је легао, отварао кутијицу, помирисао, метао је испод глав |
ст.{S} Овако му она изгледаше као санта леда која се не отапа.</p> <p>— Па, дабогме, и зашто да |
су, заошијало на све стране и развејало ледену мисао као ветар прашину.</p> <p>— А што, зар је |
на чело; трећи пут, овај запис на-по-за леђа.{S} Е, кад све тако урадиш, ти да гу одведеш у ђер |
ричају, да се мајстор Диша пео на твоја леђа.“</p> <p>И ту Јанићије исприча мајстору све оно, ш |
Бику, да погне леђа, а он му се попе на леђа, па одатле на зид и таман да ускочи у њезину башчу |
да није могао, он нареди Бику, да погне леђа, а он му се попе на леђа, па одатле на зид и таман |
рилика мајстор-Дишина, па за тим окрете леђа и журно замаче у град.</p> <p>На првоме конаку, гд |
е! — викну Маца, кад зачу како звекнуше леђа.</p> <p>Лепосава се засмеја, седе поред мајке, заг |
е, које се час пењаше <pb n="127" /> уз леђа час спусташе струку, те тако показиваше око слабин |
чави сјај и нестално зверају, а трбух и леђа почеше да губе оне уочљиве димензије, те је антери |
преко зид и кад вам је шегрт подметнуо леђа, да се попнете?</p> <p>— То није истина! — узвикну |
ј се није надао, лупи га обема шакама у леђа.{S} Јанићије се живо окрете, <pb n="124" /> пружи |
е осветим?</p> <p>— Па, ето, удари ме у леђа.</p> <p>— А ти?</p> <p>— Ја ћу опет онако...</p> < |
Лепосава и сада га удари тако снажно у леђа, да је толико звекнуло, да је чак и тетка Маца, ко |
тадашњем обичају, одстојала иза кумових леђа.</p> <p>Јанићије је чинио све, да до краја увери с |
нелагодно око срца, као ономе, који за леђи осећа наднесену шаку и чека када ће га по врату пљ |
не, које су га иза разапете антерије за леђима гледале.</p> <p>— Еле, сад да ти кажем какав сам |
м руком, из које су висиле бројанице за леђима, стао кир-Ламбре пред мутвак, а нека неодољива м |
> <p>— Добар дан, кир-Ламбре! — зачу за леђима глас, а у исто време таче се неко његове руке.</ |
, да домаши високу полицу, па се извила леђима, да ти се чини, сад ће се у струку сломити.{S} А |
ело би пао, да се у томе часу не ослони леђима о стабло једне дафине.</p> <p>— Ама зар тако? — |
ко силно, да овај полете насатке и лупи леђима о зид.</p> <p>— Леле!{S} Фаћајте го!{S} Разбојни |
сада одважно кир-Ламбре, кад за својим леђима угледа читаву гомилу света.</p> <p>— Ела, изедит |
е преда судбини, па да га она на својим леђима изнесе.</p> <p>Но ни у удовичиној кући није било |
јим пуначким шакама пљеснула по снажним леђима.{S} Напротив, осећао је тада необично пријатно р |
му се подсекоше и како је био наслоњен леђима уза зид авлијски, сроза се и седе на један бињек |
очите милости, па се увек тако намештао леђима, да је чисто нукао, само да продужи што је започ |
чери и ноћишту.</p> <p>Како је затворио леђима капиџик, тако је и остао наслоњен о њега, а од с |
, да та рука, што га тако често лупа по леђима, чини то из нарочите милости, па се увек тако на |
бањ), да се не зна где је шири, да ли у леђима или у појасу, да му је лице као накалаисана тепс |
створиле су читав пустош; у души су му лежале развалине од свију мисли што их је уз пут смишља |
ти разговора о ономе, што му је на срцу лежало.{S} Тетка-Маца је развезла да прича о мајстор-Ди |
ину снажио и освежавао на истрајан рад, лежао је пред његовим ногама као огромна архитектура, к |
ну моћ предао и ономе памуку, у коме је лежао.</p> <p>И од честога понављања ове историје о чуд |
Он је извуче и отвори.{S} У кутијици је лежао сасушени стручак босиока, онај, што га је некада |
ту је било пуно памука, а у томе памуку лежао је један велики чавао, не дужи од садашњих „мерте |
, како је кад требало, могло седети или лежати, у куту један асталић, над којим је горукало кан |
обузе, да паде у постељу и тако цео дан лежаше у бунилу и несвести.</p> <p>Маца се озбиљно преп |
Диша са капиџика, и, задовољан за све, леже у душеке, а одмах до њега и кира-Анастасија: он да |
, па га удари кишом у трбух, обори га и леже на њега.</p> <p>Јанићије се тога часа врло препао; |
се ту, па спавај!</p> <p>Лепосава опет леже и притаја се.</p> <p>— Можда и није — помисли и по |
рика.{S} Гомиле жена, момака и људи, ко лежећи на меканој трави, ко одупрвши се о своју обрамиц |
от земаљског брака!</l> <l>И тој, која лежи у тљености,</l> <l>Сузом горком орошава кости!“</l |
{S} Ама ни овај чудотворни памук у коме лежи свети ексер, не би му за ту суму дао.</p> <p>— А о |
гледао у мислима како његов кир-Ламбре лежи иа улици, а антерија му се топи у крви.</p> <p>— К |
труји грчка крв.</p> <p>У овоме можда и лежи кључ тајне, што је мајстор Диша одоцнио тако са св |
се сутра дан пробуди и виде где и како лежи, скочио је и још мамуран поче збуњено размишљавати |
> <p>— То је због тога, што свети ексер лежи у њему.{S} Снагу своју чудотворну он је дао и овом |
како тако умири.</p> <p>— Од суза нема лек, џанум; него да разговарамо шта да се ради!{S} Може |
, рекох:{S} Није фајде, то му је једини лек; морам му га казати.</p> <p>— А шта си снила?</p> < |
19061_N3" /> и сва срећна, што је нашла лека детету, прође поред кир-Дише и не погледавши га.</ |
зајецати, ако је запева.</p> <p>— Нема лека; не могу више овако! — рече он једаред тетка-Маци, |
иједна биљара ни гатара није могла наћи лека нити му означити болест од које болује. — Но међу |
аде јој апове, да прогута, и, кад своје лекове наплати, оде из куће.</p> <p>Хаџи-Диша одахну ма |
видеће.</p> <p>— Хоћу да се давим...{S} Леле...{S} Јанићије!</p> <p>— Ама шта ћеш од мене?</p> |
ко ти је детету?</p> <pb n="52" /> <p>— Леле, што ћу да јој се наплатим, само док је познам.</p |
, како сам твој пезевенк-баша.</p> <p>— Леле, зајеца Анастасија — Бог па ти!{S} Ти ако ме не из |
е насатке и лупи леђима о зид.</p> <p>— Леле!{S} Фаћајте го!{S} Разбојник!{S} Арамија!{S} Хоће |
рлук и поче из гласа лелекати.</p> <p>— Леле!{S} Због теб да пропадним!{S} Што ми искате у кућа |
је повратили себи, а после је жалила и лелекала тако искрено, да су комшинице једва успеле, да |
ник!{S} Арамија!{S} Хоће да ме убије! — лелекао је кир-Дума не мичући од зида крај кога се сроз |
н се прући на миндерлук и поче из гласа лелекати.</p> <p>— Леле!{S} Због теб да пропадним!{S} Ш |
, она је бризнула у плач и стала толико лелекати, да је својим лелеком цео комшилук жена сазвал |
ч и стала толико лелекати, да је својим лелеком цео комшилук жена сазвала.</p> <p>Нико није зна |
ући дете заплаче!{S} Па сада, ћерко, не лени се, него пожури! — одговори Маца и нежно помилова |
нема деце, као и ти.</p> <p>— Па што се лени?</p> <p>— Што?{S} Што треба да скинеш са себе враџ |
Лепосави, па чак и да је кори за њезину леност.{S} Разуме се да и Лепосави ово Дишино џангризањ |
.{S} Њојзи баш ни мало не би криво, што ленчује; она је по кући весело певала, радила своје пос |
, створила му је међу новим поклоницима леп углед; многи су његове услуге тражили, а он је на к |
признатога добротвора, који је и иначе леп углед, што га у грађанству уживаше, увеличао још и |
во ћурче и свилу за свадбену антерију и леп шарен појас; а већ нови ђевђелук (капа „дињара“) то |
њи кончић, који га је опомињао на један леп сан, што га је са чежњом већ три године сањао.</p> |
љаном трговцу, који је у чаршији уживао леп углед, а у цркви, према митрополитовом столу, имао |
<p>— А шта ја знам? — Знам да је млада, лепа и вредна... одговори тетка Маца, али некако тако н |
махале око Сака-чесме, где се налазила лепа удовичина кућица са хладовитим чардаком и густом б |
, — па се од самога себе стидео.{S} Али лепа удовица опростила му је, а дан сватова ближио се к |
еала; а ноћу, кад заспи, долазила би му лепа удовица на сан, насмејаних очију, са оним младешчи |
ћемо ми удати за Грка; ама вас жалимо: лепе паре губите, мустерије ће изгубите и цела чаршија |
исприча, шта је данас или јуче чуо.{S} Лепе, турске чесме, озидане од тесаног камена, са две и |
и потпуно саломљену, њему стаде жао ове лепе грешнице, чије очи, заливене сузама и очајањем, из |
вим средствима трудиле, да из прошлости лепе удовице ишчачкају макар и једну трунчицу; а већ по |
е Думиница и пиљи у вазда насмејане очи лепе удовице.</p> <p>— Кој па да гриза? — пита стидљиво |
која би одговарала положају једне тако лепе и угледне удовице.{S} Да је удаду за каквога Грка |
Библије своме оцу, ушли свечано у кућу лепе удовице, што је овеселило срце удовичино а јако ож |
обожних поклоника.</p> <p>Но поред ових лепих особина Хаџи-Зосим је био уважаван међу поклоници |
е завршио оно: „тако мени Бог помогао“, лепо му се учини, као да га нешто посред главе лупи.{S} |
} На самоме углу, при улазу у ћорсокак, лепо се видео мајстор-Дишин „шилт“ са расплаканом лисиц |
са бурне улице, па се овде раскомотио, лепо испавао и онако комотан изишао на доксат, узео сла |
ишти прекором душа њезина покојника.{S} Лепо јој се учини, да тај звук, што пара ухо те се узди |
рло живо и весело.{S} Лепосава је имала лепо грло, па када би запевала какву му драго песму а д |
и; али најпосле и да га не пусти баш на лепо, — пустиће га, кад изврши што је наумио.</p> <p>Ст |
е примере из своје „праксе“, где се све лепо свршило; али ти примери беху тако ретки, да је хаџ |
ад, која га је већ толико стегла, да је лепо осећао како га по трбуху коље, нагони га, те отвор |
а се с паше враћаху.</p> <p>И све му је лепо ишло за руком.{S} Али кад Цигани свирачи отпратише |
ћемо, немојте да се љутите; ама то није лепо од једно...</p> <p>— На поље! — продера се Диша — |
ије.</p> <p>— Јесте, због тога! — Ја те лепо питах: може ли да се расквари свадба пре ђердека; |
{S} О, о, о!{S} Ево, не желим јој зла и лепо је да се измирите; ама да сам ја што ти...{S} Бога |
ери никога.{S} Слушају му правдање, али лепо се види, како се испод бркова потајно смеше.</p> < |
нићије им није казао чије су дреје; али лепо су чули како је плакала и молила га и рекла му да |
дође му на ум, како није ни поштено ни лепо то што сада ради; али у истоме часу створи му се к |
ћеш се ти вратити.{S} Али то није било лепо, да свога мајстора, који ти је као један родитељ, |
бадава у нашу кућу.{S} И зар би то било лепо од њега, паметног и угледног човека, да једну чест |
носе поштену кућу на глас?{S} Зар је то лепо од света?</p> <p>— Е, такав му је адет.{S} Оно зна |
знаш, онда што мене питаш?{S} Зар је то лепо, да се у туђа посла мешам!</p> <p>— Тетка-Мацо, ти |
ли га разуверити.</p> <p>— Па зар је то лепо да дочекаш старост без домаћице?</p> <p>— Ама, то |
ство — па, ето, и сад...{S} И зар је то лепо, да јој сам доводиш кир-Ламбру у кућу.</p> <pb n=" |
p>— Знаш како је, мајстор-Дишо; није то лепо да ме уплећеш у те ствари — развуче тетка Маца <pb |
а, па чак и ножем хтела ударити.</p> <p>Лепо %јо осећао да би требало да је презре, да јој се о |
/> би, ма у чему било, изгубила од оног лепог угледа, којим се, као жена кир-Бенџина, могла дич |
јући пару по пару и маштајући потајно о лепој Гркињи, поста му сада тако тесан и мрачан, да би |
афани на Зереку, већ су отишле у посету лепој удовици.</p> <p>Свака од њих, руке ради, понела ј |
а и старијих калфи, потајно уздахнуо за лепом удовицом, то ипак није сметало, да општи утисак б |
" /> <p> <hi>2.</hi> </p> <p>Женидба са лепом Гркињом начинила је потпун прелом у животу кир-Ди |
.</p> <p>— А што си се тако пофудулила, Лепосава? — запита Канче.</p> <p>— Нисам, Канче, то ми |
стасија удари ногом у трбух.{S} Истина, Лепосава није помислила на тако што, али њезине очи так |
<p>Дуго и дуго још стајали су:{S} Маца, Лепосава и Јанићије и гледали за лађом, која је носила |
> <p>Па ипак, кроза све то расположење, Лепосава се чешће пута усред ове вреве међу пријатељица |
кога доба у дућану ручавао.</p> <p>Али, Лепосава место да осети ову казну, напротив, осећала се |
ша бечио очи и очекивао тај срећни дан, Лепосава ни мукает.</p> <p>— Е, па зато ли сам толико т |
ми је услишио жељу; ево, погледај ово, Лепосава!</p> <p>— Шта има у тој кесици? — запита Лепос |
, за она четири дана, кад није долазио, Лепосава је била врло замишљена, па је по десет и дваде |
догоди.</p> <p>Шта је после овога било, Лепосава није знала.{S} Сећала се само толико, да је об |
сечина.</p> <p>Кад је Маца ушла у собу, Лепосава је већ била мртва.{S} Јанићије, који још једна |
ароме обичају, који је онда био у јеку, Лепосава не одмиче даље од врата, на која је ухо присло |
Маца изишла из мутвака и отишла у кућу, Лепосава је села на столичицу, заронила лице у шаке и г |
икада допуштала да јој кћи противуречи; Лепосава убриса очи рукавом и оде у мутвак.</p> <p>За њ |
и.</p> <pb n="214" /> <p>— Лепосава!{S} Лепосава! — викао је као смушен, не би ли је расвестио; |
шкембе!{S} Ох, ох, како сам уморна!{S} Лепосава, дете, донеси један ратлокум и воде.</p> <p>Ки |
а; почекај још мало, бар ову годину!{S} Лепосава је млада и здрава, а и ти си здрав као врба!{S |
о чуду, које учини једна хамајлија.{S} Лепосава је примала у постељи посете од свију балкански |
када га је кира-Анастасија оставила.{S} Лепосава је међутим, поред све оне кратке претње, спава |
о, како га је ова новост изненадила.{S} Лепосава се дубоко замисли и за све време вечере остала |
забравио, па онда тури кључ у недра.{S} Лепосава га зачуђено запита:</p> <p>— А што ми узе то?< |
ићије уздрхта, кад опази да су сами.{S} Лепосава се збуни, али је та забуна брзо пређе, узе јем |
знесе је у башту и поче је обносити.{S} Лепосава се у залуд смејала, праћакала, ударала га обем |
и, да пољубе руку својој мајсторици.{S} Лепосава је дочекала „чираке“ као права устабашиница, а |
и у тај пар уђе тетка-Маца у мутвак.{S} Лепосава брзо поче да претура по посуђу, Јанићије се за |
аџи-Диша одахну мало, али за кратко.{S} Лепосава на ново паде у бунило, а Маца не допусти више |
и башти било је врло живо и весело.{S} Лепосава је имала лепо грло, па када би запевала какву |
о Лепосави, па било то макар за што.{S} Лепосава је донекле сносила све то, али, кад и њојзи пр |
служност <pb n="169" /> и понизност.{S} Лепосава је била као мало преплашена; када су је у цркв |
ну у пословима и спремању за свадбу.{S} Лепосава је са њима заједно певала, ћеретала и смејала |
тва посматраше ову родитељску идилу.{S} Лепосава је седела према њему и прела чарапе и, кад он |
ене, а Јанићије у мутваку туца кафу.{S} Лепосава се прикраде, па, кад јој се није надао, лупи г |
без икаквог чекања, излете на улицу.{S} Лепосава оста забезекнута овим наглим одласком, хтеде д |
ло што не поремети све наде хаџијине. — Лепосава је још по мало радила по мутваку, тек да не се |
поче је трести.</p> <pb n="214" /> <p>— Лепосава!{S} Лепосава! — викао је као смушен, не би ли |
та посуђе и не одговора ништа.</p> <p>— Лепосава! — понови он.</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Љутиш |
ли је расвестио; али у залуд.</p> <p>— Лепосава! — јаукну још једном, и онда као махнит истрча |
селу понајмање! — тешила би га Маца, а Лепосава, која се свему невешта градила, трудила се на |
е гледао већ, како га носе на гробље, а Лепосава нариче, буса се у груди и довикује:{S} Ја сам |
да говори.</p> <p>Обоје се засмејаше, а Лепосава, застиђена, заклопи рукавом очи и побеже из со |
осавине сјатише се, да јој честитају, а Лепосава их је са златном огрлицом и дукатом на челу до |
му је била и хладна месечина.</p> <p>А Лепосава га је и сада предусретала отворено и, у колико |
.</p> <p>— Да не долази већ? — упита га Лепосава још с врата.</p> <p>— Долази! — одговори Јанић |
нићије двоструко радостан; прво, што га Лепосава није одала, а друго, што је чезнуо да је бар о |
S} И сасвим природно, њему се чинило да Лепосава нарочито тако удешава, да је њој баш мило, што |
а се обеси.</p> <p>Једнога јутра устала Лепосава, по обичају, пре мајке и са „чирачетом“ наложи |
о то што не учини! — весело је певушила Лепосава, носећи ратлокум и кафу, да мајку послужи.</p> |
зино Канче.</p> <p>Једнога јутра отишла Лепосава у дућан мајстор-Дишин те му однела фес, који ј |
<p>— Чије сватове? — запита изненађена Лепосава и пламен јој обузе образе на помисао, да је Ја |
етка <pb n="29" /> Маца.{S} Па и њезина Лепосава видела је од туда многе користи; јер у који го |
не да мислиш!</p> <p>— Хоћу! — одговара Лепосава.</p> <p>— Знаш и сама како се каже: пут за мор |
а!{S} Чу ли?</p> <p>— Чујем, — одговара Лепосава скромно.</p> <p>И још много саветовао јој је, |
="203" /> <p>— Је л’ дервишев? — запита Лепосава.</p> <p>— Тај, тај, донеси ми га.</p> <p>Лепос |
02" /> <p>— Где је?{S} Где је? — запита Лепосава и радознало поче да прелеће очима по кајику, к |
/p> <p>— Шта има у тој кесици? — запита Лепосава радознало питајући.</p> <p>— Памук! — одговори |
о о совру.</p> <p>— Тако брзо? — запита Лепосава, којој ових неколико месеца беху као неколико |
не наплатиш?</p> <p>— Како ћу? — запита Лепосава и тако ђаволасто <pb n="128" /> погледа, да св |
>— Љутиш ли се?</p> <p>— Зашто? — упита Лепосава не окрећући лица.</p> <p>— За оно...</p> <p>— |
е се у читаву приповетку.</p> <p>Сирота Лепосава, која је у целој овој сплетки толико исто крив |
да да живим.</p> <p>— Лудо! — прошапута Лепосава, али тако болећивим гласом, да Јанићије од тог |
<p>— Ја нећу да плетем седе, — промуца Лепосава.</p> <p>— Море, девојко, немој да ме вучеш за |
за Јанићија говори? — плашљиво промуца Лепосава.</p> <p>— Слушај, утуви, девојко — рече Маца д |
p> <p>Мајстор Диша, коме је већ једаред Лепосава у одбрани рекла да је угатан, само што не опсо |
срам ме је...</p> <p>— И мене — додаде Лепосава.</p> <pb n="173" /> <p>— Ама, ти си јој ћерка; |
несрећа дође.{S} Четвртога дана устаде Лепосава, али, истрошена од толикога напора, једва се к |
шапта Јанићије, али тако тихо, да га је Лепосава, која иђаше уза њ, једва чула.</p> <p>— Рђо па |
асвим друкчије.{S} Помислио је да га је Лепосава одала, па сада тетка Маца зове мајстора, да му |
.{S} Ваљало је да се одмах сазна, да је Лепосава испрошена и обележена, па је тако и урадила.{S |
ката.{S} За тренутак му се учини, да је Лепосава она некадања и да је то све још могућно поправ |
весели смех.</p> <p>Те ударце некада је Лепосава делила Јанићију просто из детињске пакости а м |
би га она што запитала.</p> <p>Да ли је Лепосава ово чинила инстиктивно, или са свесном намером |
дућу ташту у руке.</p> <p>— А где ти је Лепосава? — запита сада Диша и нежно баци поглед на вра |
рука.</p> <p>Нарочито сада, од како је Лепосава умрла и оставила му на врату троје деце, те је |
и круг, докле није у мутваку, где му је Лепосава удесила постељу и кришом испод јастука метнула |
е оскудно!“</l> </quote> <p>Ту песму је Лепосава врло често певала и у мутваку, а Јанићије би ч |
човек не би познао.{S} Разуме се, да се Лепосава одупрла и таквим жељама, да тка платно како би |
та да радим за име света?! — бранила се Лепосава. — Шта ти је сад опет наспело?</p> <p>— Има ру |
— Пуштај, мука те ударила! — бранила се Лепосава.</p> <p>— Сад, сад! — одговори Јанићије и оптр |
амо!</p> <p>— Ама, зар оно? — зачуди се Лепосава. — Их, какав је!{S} Што је пустио оно чудо од |
<p>— Боже, мајка, шта ти је? — брани се Лепосава. — Та и сама кажеш да ме мајстор Диша не проси |
ош срећнији повратак хаџији.{S} Прво се Лепосава поздрави с мужем, пољуби га у руку, а он њу у |
дон! — шапну Јанићије, пакостан, што се Лепосава толико интересовала за мужа, који јој се враћа |
— додаде Јанићије.</p> <p>— Е?! — рече Лепосава и ђаволасто га погледа преко рамена.</p> <p>— |
ружно урадио, да му тако желиш? — рече Лепосава, која је после одласка мужевљева од једном пос |
ка и пошла софри.</p> <p>— Нане! — поче Лепосава која се охрабри, кад спази матер. — Ево, Јанић |
бивало је све веће, и у колико се више Лепосава на његове очи развијала, у толико је већма пад |
е истрчаше на капиџике, развадише их, и Лепосава, бледа од узбуђења, отрча кући, па кад залупи |
а Јанићијева пецкања, удари у смех, а и Лепосава се зацени од смеха представљајући, како би то |
вала Мацина кућа са дебелим хладовима и Лепосава у њој.{S} То лепушкасто, свеже девојче, на кој |
веста и четрдесет гроша, море; а Маца и Лепосава слушали су и од времена на време превртали све |
од Јанићија отеше.</p> <p>Тетка Маца и Лепосава дочекали су заједно са Дишом Јанићија и обасул |
о његове снажне груди, које, чим Маца и Лепосава уђоше у кућу и заклопише врата, распучи, те им |
да нешто види у мутваку, те тако Диша и Лепосава осташе сами.</p> <p>— Седи овде — рече Диша Ле |
стре.{S} А оно... оно... знаш... (сад и Лепосава запе, без сумње мучећи се да овог несрећног мл |
мајку или бар старију сестру.{S} Бик и Лепосава начинили примирје и заједно трче то амо то там |
ље за недељама, месеци за месецима, али Лепосава ни да помисли.{S} Њојзи баш ни мало не би крив |
n="129" /> те изићи да га саслуша; али Лепосава, као навлаш, баш онда би се нашла у послу око |
згодног дрвета — одговори Јанићије; али Лепосава му не даде да доврши, измахну на њега метлом, |
гледа онаку, и живо јој притрча.{S} Али Лепосава само плакаше, дуго плакаше.</p> <p>— Море гово |
пело да идеш одавде? — прекиде му мисли Лепосава и погледа га преко рамена.</p> <p>— Не могу ви |
сује кајиш с колена, кад у дућан завири Лепосава тетка-Мацина. —</p> <p>— Шта ћеш?{S} Запита је |
поврати.</p> <p>— Ето, шта... одговори Лепосава кроз плач чисто прекорно и исприча цео догађај |
да се љутим, кад ниси хтео?! — одговори Лепосава, али тако, да он сада не знађаше прашта ли му |
тебе бојим!</p> <p>— Лудаче! — одговори Лепосава, али таким нагласком, да му од једном стаде ја |
чиниш, знаш?</p> <p>— Знам! — одговори Лепосава и стаде у страну, да учини места другима.</p> |
</p> <p>— Зини, да ти кажем! — одговори Лепосава, па како је дошла ближе Јанићију, ухвати крај |
<p>— Боцкају ме мрве, нано! — одговори Лепосава и седе у постељи, бајаги, да их шаком шчисти.< |
то ми требаш ти!{S} Сама ћу! — одговори Лепосава, очевидно неким новим измењеним гласом, који н |
чујем гласа.</p> <p>— Хоћу! — одговори Лепосава и окрете лице у страну, да јој Диша не угледа, |
послушна; ха?</p> <p>— Хоћу! — одговори Лепосава и отворено га погледа, па се и насмеши.{S} Диш |
ка!{S} Ти би ми па бољи био? — одговори Лепосава и сада га удари тако снажно у леђа, да је толи |
кесицу.</p> <p>— Ама, зашто? — одговори Лепосава уклањајући главу од кесице.</p> <p>— Помириши, |
те је срам?</p> <p>— Од тебе — одговори Лепосава и продужи шапатом бројати петљице на плетећим |
, али га узе неки стид; изиђе му на очи Лепосава у целој својој појави и он се, сад први пут, п |
роз коло, вијали једно другога, док тек Лепосава у један час отрча мутваку и прстом позва Јанић |
ако... мене је срам! — одговори шапатом Лепосава и још више саже лице у своје плетиво.</p> <p>— |
је дочекала на капиџику.</p> <p>— Камо Лепосава? — запита Диша.</p> <p>— Е, чекај, зете; не ид |
а хаџилук.{S} Штета, Бога ми!</p> <p>Но Лепосава и овога пута нити се насмеја нити му што одгов |
p> <p>— Ниси хтео! — насмеја се пакосно Лепосава и погледа га презриво.{S} Тај поглед га жацну |
какав је постао! — рече једаред љутито Лепосава, причајући час срдито час кроза смех све Дишин |
него и сам да ућути, у толико пре, што Лепосава нарочито застаде и позва мајку, да се не задрж |
чеше излазити на очи час тетка Маца час Лепосава, а сада опет мајстор Диша?{S} Тек ове појаве р |
јало је урезано:</p> <p>„Здје почивајет Лепосава, папуџика, вјерна супружница мајстор-Дише обућ |
осу пред собом и згази ногама.{S} Да му Лепосава беше под руком, за цело би и с њоме тако: пљун |
<p>Оволика хвала и задовољство, које му Лепосава указиваше, повратише га, истина не сасвим, али |
ошао Јанићије!{S} Ево Јанићија! — викну Лепосава весело.</p> <p>— Де, де!{S} Знала сам ја; дете |
да и не осетим.</p> <p>— Лудо! — викну Лепосава још збуњена и не знајући да ли да се свему ово |
оди!</p> <p>— Што стојиш море? — викну Лепосава весело, кад виде како јој се мати болећиво опх |
то се љутиш?</p> <p>— Ти лажеш! — цикну Лепосава — Лажеш као кучка?</p> <p>— Море, ти да ћутиш |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Лепосава се умела наћи у своме новоме положају.{S} Као |
та сам ти донео.{S} Ходи, ближе!</p> <p>Лепосава маши очима руци Дишиној, коју је он пред њом у |
ве!{S} Скапоши се ту, па спавај!</p> <p>Лепосава опет леже и притаја се.</p> <p>— Можда и није |
Ја баш нисам хтео... али тако...</p> <p>Лепосава се нагло окрете њему и погледа га.{S} Он се зб |
елики, златни дукат „ћошајлију“.</p> <p>Лепосава погледа и збуњено се насмеши на Дишу; очи јој |
/p> <p>— Тај, тај, донеси ми га.</p> <p>Лепосава донесе хартијице, хаџија их прихвати са два пр |
ца, кад зачу како звекнуше леђа.</p> <p>Лепосава се засмеја, седе поред мајке, загрли је и стад |
> <p>— Још двареда! — рече Диша.</p> <p>Лепосава помириса и други и трећи пут.</p> <p>— И од то |
дећи јој чело и зажарене образе.</p> <p>Лепосава му стиште руку и мало повуче себи; он се наже, |
о ћути и не диже очију са земље.</p> <p>Лепосава, која је весело до овога часа говорила, сад се |
стида није смео дићи очију горе.</p> <p>Лепосава га спази, али кад виде како снуждено стоји и н |
светих места ово или оно донесе.</p> <p>Лепосава је била у трострукоме послу: спремала је ствар |
зажмуре и повери тајну Лепосави.</p> <p>Лепосава га је слушала, па се не насмеја чак ни онда, к |
Диша, уживајући у њеној забуни.</p> <p>Лепосава климну главом.</p> <p>— А знаш ли зашто сам ти |
зали сузама и поче силио јецати.</p> <p>Лепосава прикова поглед у њега.{S} Очи јој необично све |
>— Помириши, од тога ћеш родити.</p> <p>Лепосава се стидљиво снеби.</p> <p>— Помириши; шта чека |
вде, а ја ћу га већ сама молити.</p> <p>Лепосава само што није од радости запевала.{S} Није шал |
очекује, како ће се све свршити.</p> <p>Лепосава је тако безазлено гледала у свога мужа и тако |
утиш ли се? — запита је шапћући.</p> <p>Лепосава намешта посуђе и не одговора ништа.</p> <p>— Л |
шта је све то у овоме часу било.</p> <p>Лепосава прва дође свести, образи јој на ново запламтеш |
како му нема Јанићија од јутрос.</p> <p>Лепосава пребледе; она је најбоље знала, шта се све мог |
чашу искапио, спусти је пред њу.</p> <p>Лепосава збуњена и изненађена, а Јанићије тако исто сме |
а сада се ту стидиш и снебиваш.</p> <p>Лепосава дотаче носом кесицу и помириса.</p> <p>— Још д |
, па не види шта ти радиш, јел’?</p> <p>Лепосава претрну, брзо се наже над огњиште и поче пирит |
лике.</p> <p>— Што ћутиш сад, а?</p> <p>Лепосава ни да прослови, а срце јој лупа, да му ударце |
иш море то, куд си се замислила?</p> <p>Лепосава прену и збуњено скочи, као да је ухваћена у не |
Што је посла овамо, да их дигне?</p> <p>Лепосава кад чу да ће Јанићије у свет, осети колико би |
што си мајци казала! — Хоћеш ли?</p> <p>Лепосава опет климну главом; али сада не тако стидљиво |
{S} Кажи, знаш ли што ти је дао?</p> <p>Лепосава опет климну главом.</p> <p>— Штета — рече Диша |
имала никога свога осем једног детета, Лепосаве, коме је тада могло бити око дванаест година.< |
ајстор Диша.</p> <p>— Па, између Мацине Лепосаве и фудул-Стаменкиног Канчета.</p> <p>— Ја не чу |
еоград.</p> <p>Али даљина од Београда и Лепосаве није била у стању да га извида.{S} Дан ноћ осе |
око себе.{S} Не потраја много, па ето и Лепосаве, румене од стида и оборених очију на под.{S} С |
ога станишта.</p> <p>Сахранили су га до Лепосаве.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Колико |
е пуници.</p> <p>— Не још, још мало.{S} Лепосави је врло тешко... бојим се... устеже Маца и не |
b n="183" /> те тако Јанићије могаше да Лепосави још неколико речи добаци.</p> <p>— Љутиш ли се |
о по мало успела, да надвлада зета и да Лепосави створи што ширу самоуправну власт у мутваку.</ |
де све нестрпељивији и поче да џангриза Лепосави, па чак и да је кори за њезину леност.{S} Разу |
ше сами.</p> <p>— Седи овде — рече Диша Лепосави и привуче је руком до себе — Тако!{S} Па деде |
Е, ако, ако — одговори Маца и даде миг Лепосави, да изиђе у мутвак.{S} Сад њих двоје осташе, д |
анићију, да му сваки час јавља, како је Лепосави, а он чим је испратио мајстора на улицу, врати |
која је спавала тврдо.{S} У једно време Лепосави задрхта рука, коју је Јанићије у својој држао; |
ечера дође Диша кући, уђе у собу и рече Лепосави, да иде у мутвак, јер хоће са њеном мајком да |
ори за њезину леност.{S} Разуме се да и Лепосави ово Дишино џангризање поче бивати несносно и ј |
> <p>Разуме се да је Диша причао Маци и Лепосави, како је Јанићије хтео да остави посао и како |
војачких очију.</p> <p>— Е, па честитај Лепосави!{S} То ће ти бити, ако Бог да, мајсторица.</p> |
су Лепосаву, не помогоше.{S} Дан из дан Лепосави је све горе и горе бивало, а кад болесница већ |
цркве и устабаша свога еснафа.</p> <p>О Лепосави ни у сну није помишљао да је начини устабашини |
купим.</p> <p>Тако је редовно обећавао Лепосави, па јој онда све ређао шта ће јој донети, кад |
и пред њом за сваку ситницу пребацивао Лепосави, па било то макар за што.{S} Лепосава је донек |
лико у кући држим!</p> <p>Тешко је било Лепосави слушајући материна разлагања.{S} Свака њезина |
{S} Једнога дана зажмуре и повери тајну Лепосави.</p> <p>Лепосава га је слушала, па се не насме |
искаже шта хоће.</p> <pb n="156" /> <p>Лепосави га би жао, па се и она тренутно збуни, не знај |
дну честиту кућу на глас износи.</p> <p>Лепосави се све више у грудима стезаше.{S} По свему ово |
на хаџијница меће дукат на чело?</p> <p>Лепосави не би најпријатнија ова перспектива, али какве |
ећеш да се удаш за мајстор Дишу?</p> <p>Лепосави се окрете улица око главе, а баштенски зидови |
а, којој не измаче ни Дишин покушај, ни Лепосавин покрет, која у томе часу извуче своју из њего |
ратима, кад од једном зачу јасан усклик Лепосавин:</p> <p>— Нано, нано!</p> <p>— Шта је?{S} Што |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Лепосавин догађај са Канчетом не оста тајна ни за комши |
осећао се у нелагодноме расположењу.{S} Лепосавина прилика једнако му се истављала пред очи; и |
много саветовао јој је, па онда узе из Лепосавина сандука ниску дуката и онај дукат „ћошајлију |
дан из дан девојачки жагор и певање.{S} Лепосавине другарице долазиле су, као на мобу, да јој п |
велику џезву шербета, који се грејао за Лепосавине другарице.</p> <p>Али то „дете“ у овоме часу |
је Љубав.</l> </quote> <p>То су певале Лепосавине другарице; јер тетка Маца не беше од оних же |
бро намучио и нагладовао.</p> <p>Ни пре Лепосавине смрти, ни после, Маца није видела свога зета |
ена, па је тако и урадила.{S} Другарице Лепосавине сјатише се, да јој честитају, а Лепосава их |
домаћин није ту; комшинице и другарице Лепосавине такође су је обилазиле често; а тада у кући |
ове готово усијаше, он превуче њима дуж Лепосавине кичме.</p> <p>Болесница врисну од бола и отв |
ан за свога мајстора, он га је од смрти Лепосавине толико омрзнуо, да га је, кад год би му се д |
отискује онај терет, што му се од смрти Лепосавине као тешки камен на душу навали.{S} У једно в |
нај дукат „ћошајлију“, што се жутио над Лепосавиним веђама, то у њено насмешено лице.</p> <p>Де |
к није, тако рећи, ни згрејао честито у Лепосавиним недрима, а пуница је већ од ћерке сазнала и |
у на њу бичјим гласом, те тако забашури Лепосавино дело.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
ени.{S} Разуме се, да је он био увек на Лепосавиној страни.{S} Није могао да се уплеће, па је п |
пута покаже све, журио је Јанићије кући Лепосавиној.{S} Пред кућом застаде изненађен, јер из ба |
авати, докле се није зауставила на оној Лепосавиној изјави, како га воли као рођена брата.{S} У |
да се попне на доксат, одакле се ишло у Лепосавину ложницу, њему толико залупа у грудима, да мо |
предметом, који је заинтересовао многу Лепосавину познаницу.{S} Рашчуло се о томе, па многе не |
ара, да би јој се могао пожалити.{S} Са Лепосавом опет не би могао говорити о томе, ма да је и |
овога није му се дало прилике, да се са Лепосавом на само састане.{S} Навлаш је врло често изла |
p> <p>— Ено га! — рече Маца, која се са Лепосавом и Јанићијем беше издвојила мало од онога барј |
, устаде и Јанићије, помете мутвак и са Лепосавом оде на чешму по воду.{S} На чешми је затекао |
о и шта је радио, само би још више пред Лепосавом утврдио колико је немоћан, да на своју руку ж |
кад су у вече сели за совру, казао пред Лепосавом и Мацом: „Још две године да ме овако послужиш |
т, а у вече је заједно са тетка-Мацом и Лепосавом седао за совру и вечерао.</p> <p>Једаред, по |
веровало да ће мајстор Диша да се ожени Лепосавом Мацином.{S} А тако се најзад и морало држати, |
међу сватовима, провлачио се са Мацином Лепосавом кроз коло, вијали једно другога, док тек Лепо |
а га је дочекала сама у својој соби.{S} Лепосаву је опазио у авлији, али, када га она угледа, ш |
и главу.</p> <p>— За тебе и...</p> <p>— Лепосаву... прошапута једва чујно Диша.</p> <p>— Цео св |
уд и коме?{S} Зар да својим очима гледа Лепосаву, како се опрема за његова мајстора?{S} То ника |
и се у један мах и обрадова, кад угледа Лепосаву, како под једним дебелим орахом близу мутвака |
а је брига више морила за радњом.{S} За Лепосаву није бринуо, јер је знао да се она налази под |
даје децу нероткињама, те и он купио за Лепосаву мало, и то за двеста и четрдесет гроша, море; |
.</p> <p>Једино тетка-Маца што је слала Лепосаву у дућан, да му донесе по штошта од своје софре |
вор с тобом.</p> <p>Маца махну очима на Лепосаву и ова изиђе на поље; али по староме обичају, к |
p> <p>Подсмевка Јанићијева текну у срце Лепосаву.{S} Он је хтео да је, као и обично, изазове на |
однео једне јеменије тетка-Маци, затече Лепосаву саму.{S} Тетка-Маца је отишла једној жени, кој |
д ћу и ја доћи.</p> <p>У мутваку затече Лепосаву, како намешта по полици санове и каленице.{S} |
кад мајстор Диша поткупи уста и привуче Лепосаву себи, да јој бар за часак заклопи то око, које |
ацо!{S} Ти знаш колико те поштујем... и Лепосаву; али зар ћеш ти...</p> <p>— Ако си честит чове |
догодило се нешто, што је и Јанићија и Лепосаву довело у неко чудно, несхватљиво расположење.{ |
ти и не чујеш све о чему свет за тебе и Лепосаву говори.{S} И ко ће ми веровати, кад будем кази |
је мајстор Диша често мислио на кућу и Лепосаву, ипак га је брига више морила за радњом.{S} За |
нестрпељиво изгледао на капиџик, или би Лепосаву чешће одашиљао чак до другога сокачета, да пре |
ку ствар за дизање, кад Јанићије зграби Лепосаву, диже је на руке тако лако као дете од две год |
га сад где у мутваку послује, опет види Лепосаву, али, место да га то стишава, све већма опажа |
допираше весело ћеретање, па кад опази Лепосаву и чу, како се са осталима смеје, очи му се зак |
поштовао него као да му је мати.{S} Али Лепосаву није могао никако да посестрими.{S} Ма да је у |
глас и поче на сва уста викати и грдити Лепосаву.{S} Њезина вика заустави неколико пролазника, |
њем бацао.{S} Ето и ја тако; донела сам Лепосаву тек у четвртој години.{S} А колико је њих жена |
одлучивао, није постигао!{S} Није убио Лепосаву, није се обесио, није био у стању да на свој н |
у је тада прекипело и добро је одаламио Лепосаву, а она, бранећи се, изгребала га по лицу.</p> |
посматрао сву ову веселост, а нарочито Лепосаву са оним накитом, која га је равнодушним осмехо |
гледала је у њега, као што је некада у Лепосаву, и када би се Јанићије махао око њезиних унучи |
ића, чинило јој се, као да види и своју Лепосаву.</p> <p>Али овога вечера Маца је била узнемире |
исто, да ли да их воли или мрзи, што су Лепосаву у гроб отерали.</p> <p>Маца га је истински жал |
, које су јој усрдно помагале, да спасу Лепосаву, не помогоше.{S} Дан из дан Лепосави је све го |
се свуда по чаршији зна да ћеш да узмеш Лепосаву.{S} Ама што га кријеш, море, хеј?{S} Девојче ј |
махове удара, да пробије груди.</p> <p>Лепосаву дирну ово и она му се приближи.</p> <p>— Бога |
<p>— А знаш ли зашто сам ти дао?</p> <p>Лепосаву обли руменило по лицу и врату.</p> <p>— Зар ти |
џи-Диша није могао да се наприча чуда и лепоте, што их је видео у светим местима, а радознали п |
рви њезин осећај, који је у свој својој лепоти и бујности плануо и разбуктао се у њезину срцу, |
може видети на мишицама какве му драго лепотице, он би, зацело, узвикнуо од силна задовољства |
нога времена, гледати међу собом младу, лепу удовицу, па још без деце, са једним руменим младеш |
е дуго пешачио жедан, па тек набасао на лепу хладовину и врело свеже воде.</p> <p>— Па баш сигу |
кићена разнобојним мерџанима и по једну лепу дуванкесу са жутим кићанкама.{S} Њиховим женама по |
белим хладовима и Лепосава у њој.{S} То лепушкасто, свеже девојче, на које је (то је, кришом од |
о је дубље залазила у удовиштво, све је лепша бивала, тако, да о трогодишњем парастосу не беше |
дана изменила.{S} Стала много зрелија и лепша; чинило му се, да је до пре четири дана била тек |
та своја погрчена чувства никада боље и лепше није истицао, као што је то чинио, кад се у цркви |
, бре!? — подвикну Диша и дохвати једну летву, да одалами непослушна шегрта.</p> <p>Али Јанићиј |
нтерије у кући туђе жене.</p> <p>На ову летимичну идеју он само одмахну шаком; а како, поред св |
здрава човека било много и на највећој летњој припеци, а камо ли на овако благом пролетњем сун |
огла позавидети.</p> <p>Топло и сунчано лето грејало је над густим зеленилом београдских башта, |
дан да кира-Мана није примила свој део „лечења“, али онај ђаво што јој се у душу увукао, тако с |
ете пеку усијаним гвожђем, него продужи лечење на своју руку.</p> <p>Хаџија на ново клону духом |
ш једнога младога дервиша, који му је у лечењу био десна рука.</p> <p>Око текије, у којој се св |
их збуњених мисли.{S} Њу да види, њу да лечи, ако је болесна, с њоме да поднесе све, па макар г |
да му се до сада не јави, да пита треба ли му што!{S} Је ли он муж и господар у кући, или шта ј |
врати удовици, тек да види, не оскудева ли у чем и, као први комшија и мушки глава, да јој обра |
се усуди да запита.</p> <p>— Газда, да ли да ти донесем хладне воде?</p> <p>— На! — простења Д |
ога храма на Витавари.</p> <p>— Ама, да ли је у истини то баш онај ексер? — упита мајстор Диша. |
ле.{S} Неко је врискао од бола, али, да ли Канче или њена другарица, то није знала.</p> <p>Неко |
ебе ђаво сада искушава, али помисли, да ли ти је познато икада било, да је некоме радња пропала |
ч (бубањ), да се не зна где је шири, да ли у леђима или у појасу, да му је лице као накалаисана |
поштовати.{S} Па кад би то све било, да ли би он то и дочекао?{S} А код овога мајстора његово п |
рега одваљене.{S} Није био на чисто, да ли да их воли или мрзи, што су Лепосаву у гроб отерали. |
ме.{S} Није знала како да се понаша: да ли да им прими Бога или да утекне у собу и врата забрав |
рти, али једно му је мутило помисао: да ли ће га она жалити? <pb n="162" /> Хоће ли плакати за |
дмах започну са својим предлогом.{S} Да ли је кира-Анастасији у опште годило да се уда за кир-Д |
тлокум.</p> <p>— Зашто, кир-Дума?{S} Да ли не мислиш на сина да просиш девојку?</p> <p>— Још му |
ури записе на њихово место.</p> <p>— Да ли да и њој кажем?{S} Може бити она ће пристати; она ни |
закључа у гвоздењачу сандук, опроба да ли је добро забравио, па онда тури кључ у недра.{S} Леп |
н део капитала, крваво стеченога, па да ли ће Јанићије умети тако поуздано да му и радњу надгле |
n="162" /> Хоће ли плакати за њим и да ли ће се кајати, кад сазна шта му је све учинила?</p> < |
ну Лепосава још збуњена и не знајући да ли да се свему овоме смеје или заплаче, груну Јанићија, |
, ако би га она што запитала.</p> <p>Да ли је Лепосава ово чинила инстиктивно, или са свесном н |
, него ли што га је задужила.</p> <p>Да ли је то била узајамна мржња или несташлук детињи (јер |
беше у то доба нова:</p> <quote> <l>„Да ли знаш како се зове она ватра,</l> <l>Што душу сажиже |
се последњим стихом:</p> <quote> <l>„Да ли знаш како се зове она ватра, што душу</l> <l>сажиже |
<pb n="149" /> ћепенка и гледао од куда ли ће тек искрснути мајстор и какав ће изгледати у лицу |
, једна му је набацала!</p> <p>— А која ли то? — запита брижно жена, а очи јој крвнички севнуше |
ш му ти; ама пусто оно срце његово игра ли игра, кад те само угледа, па ко што ради, он трч’ за |
ли Јанићије и мучи се да разазна, титра ли се она с њим или је у истини она све тако мислила.</ |
лагано поглади свој образ.</p> <p>— Та ли ти је брига? — запита тихо, некако замишљено, више к |
ри онакву жену?{S} Је ли то правда, шта ли, кад је знао каква је она, па још да ми кумује, кумс |
ад опази ову неверицу. — Ама, људи, шта ли сте!{S} Ко је само пронео ту лаж?{S} Зар сам ја прил |
раду поганиш?{S} Јесам ли ја Френк, шта ли, да се бацаш блатом на мене?</p> <p>И Бог зна шта би |
чује.</p> <p>— Да те дам Јанићију, шта ли?{S} Па трећега дана да обоје липшете од глади!{S} Да |
али тако, да он сада не знађаше прашта ли му или се љути баш зато, што вели „да није хтео“.</p |
од изненадне клонулости и страха, какав ли то он изгледа у очима људи.{S} Јер, њему се чинило д |
џик.</p> <p>— То је онај несрећник; сад ли ми долази! — рече хаџија, који већ беше на ногама, и |
ају многи који су видели.</p> <p>— А, е ли ко видео, када сте ви хтели да прескочите код удовиц |
када ни волела!{S} Ти да идеш одавде; е ли сте чули?</p> <p>Али кир-Диши умину бол и он се и по |
дршће, као да је неко тресе.</p> <p>— Е ли искате вода, да се повратите?</p> <p>— Отрова, кучко |
ени гост опет у кућу долази.</p> <p>— Е ли она ту? — тихо и задувано запита Ламбре.</p> <p>— Ов |
истина за ваше што се прича, ха! — А е ли истина да сте пали са зид и да вас је патрола јурила |
е треба ти, а када се будем вратио, иде ли то, да једна хаџијница меће дукат на чело?</p> <p>Ле |
т, што му се у руци нашао.</p> <p>— Иде ли до мајстора?</p> <p>Јанићије учини главом да није.</ |
совру и изишла на капиџик, да види иде ли већ хаџија са својим калфом.{S} Јанићије је обично у |
е удалише.</p> <p>— Е, па како би; нађе ли? — запита Маца, кад вечераше.</p> <p>— Добро је, наш |
шегрче у собу.</p> <p>— Шта је?{S} Нађе ли га? — запита Диша осорљиво.</p> <p>— Нађох! — одгово |
приковаше за Мацино лице.</p> <p>— Нађе ли је?{S} Шта је казала?</p> <p>— Нађох... код фудул-Ст |
{S} Ако се пронађе, — добро, не пронађе ли се, — то толико!{S} И зар је он једини, за којим би |
Думино а другу на Дишино раме, па ниже ли ниже.{S} Једном речи, прави пријатељ који се у кући |
пуна радости стрча доле.</p> <p>— Стиже ли? — Добро досли!{S} Како сте путовали!</p> <p>— Боље |
те, због тога! — Ја те лепо питах: може ли да се расквари свадба пре ђердека; а ти мени шамар з |
пита Диша и дође мутваку.</p> <p>— Може ли да се поквари свадба?</p> <p>— Како да се поквари, ч |
очајно промуца Диша. — Реци ми само, је ли долазила по дреје, реци, тако не гледала очима своје |
а младунче, ба!{S} Погледај га само: је ли му оно лице или трбух на раменима?{S} Не разбираш му |
дај, — Јанићије!... мени... мени!{S} Је ли од мајстор-Дише? — викале су девојке у један мах.</p |
не јави, да пита треба ли му што!{S} Је ли он муж и господар у кући, или шта је? — Он отвори вр |
поштено да ми потури онакву жену?{S} Је ли то правда, шта ли, кад је знао каква је она, па још |
ег домаћина.</p> <pb n="146" /> <p>— Је ли ти рекла што мајка, ха? — запита најзад Диша приступ |
на која је ухо прислонила.</p> <p>— Је ли истина оно?</p> <p>— Које? — запита тетка Маца пажљи |
ћеш?{S} Запита је Јанићије.</p> <p>— Је ли ту чика-Диша?</p> <p>— Шта ће ти? —</p> <p>— Зини, д |
; па онда донеси послужење.</p> <p>— Је ли ти се допада? — запита Диша, уживајући у њеној забун |
прекиде и он се стресе...</p> <p>— А је ли ти, море, шта ти је наспело да идеш одавде? — прекид |
бојао ни десет „ерлија“.</p> <p>— А је ли ишао на хаџилук по децу? — запита Јанићије и одлучно |
, туђа кост, па још удовица?!{S} Ама је ли она удовица само, бежи од ње три конака, да ти не ун |
ога часа слао до кира-Мане, да сазна је ли кир-Ламбре код куће.</p> <p>Али прође и три дана, а |
, кир-Диша зашао по кући, да осмотри је ли све у реду; завирио и у мутвак, где је Јанићије стој |
ух, да захитим воду, а она ми каже: „Је ли бре, Јанићије, кад те је мајстор Диша погодио за маг |
гледа?{S} Ето, ако комшија спава, није ли будно комшиско, маче?{S} И то је живо, и то си има о |
ога немате?{S} А ми који смо?{S} Ти, не ли си наш, не ли неси?{S} Ако си немаш родитељи, ми смо |
А ми који смо?{S} Ти, не ли си наш, не ли неси?{S} Ако си немаш родитељи, ми смо ту; него да с |
/p> <p>— Како, зашто, Ламбро бре?{S} Не ли си ти прво комшија на кира-Анастасија?{S} Ако прво к |
да трчим по њега! — викну Ламбре. — Не ли имаш кир-Дишино дреје?</p> <p>Кира-Анастасија брзо с |
а где ћу?</p> <pb n="166" /> <p>— Па не ли викаше Суља добошар за теб’ да те с власт фаћају.</p |
и се у себи шта ће и куда ће.{S} Остане ли тврдо на томе, да га не прими, онда је сасвим пропао |
, само ако она усхтедне.{S} А не хтедне ли?...{S} Овде му се помисао прекиде и он се стресе...< |
иша у реч страшљиво.</p> <p>— Разбирате ли за кира-Анастасија?{S} Ако за њу разбирате, она је н |
о жарко палило.</p> <p>— Наразговарасте ли се? — запита Маца, којој не измаче ни Дишин покушај, |
фудул-Стаменка.</p> <p>— Молићемо, есте ли је видели?</p> <p>— Нисам; али причају тако.</p> <p> |
ој дао дреје.</p> <p>— Бре, децо, чусте ли шта лаже?</p> <p>Оба шегрта потврдише, да је заиста |
еби скрије и да још једном покуша, неће ли умилостивити газду.</p> <p>Али његова мука беше у за |
и, премеће га и загледа и очекује, неће ли му газда казати, где и коме да га однесе.</p> <p>— Н |
селога брата, који жељно ишчекује, неће ли какав изненадни гост од куда бахнути, тек да он не б |
лук до кира-Думинице, да разабере, неће ли кир-Дума знати са чега јој је муж овакав из чаршије |
но неко време и почео ослушкивати, неће ли бар што изнутра чути; али ни из авлије ни из куће ни |
де је мајстор Диша ревносно чекао, неће ли га угледати, те да га исплати по својски.{S} Лутао ј |
ћи, па да лично окуша код Јанићија неће ли га умилостивити.</p> <p>Јанићије се збуни, кад је уг |
мајстор Диша на бињекташу и чекао неће ли се, ма с које стране, из сокака појавити фигура њего |
проводаџије, а када они запиташе, хоће ли, њој потекоше сузе и место сваког одговора приступи |
свету купујем, па после да чекам, хоће ли се сетити да ми плате; доста је што овима бадава вуч |
и ће га она жалити? <pb n="162" /> Хоће ли плакати за њим и да ли ће се кајати, кад сазна шта м |
стасији, шта све треба да уради, и хоће ли она на то пристати.</p> <p>Зебња му је била оправдан |
бе: хоћу да будеш мати; а мајци требаше ли бољи накит од деце.</p> <p>Као што је кућу и жену ос |
обине.{S} Да тога није било, Бог зна би ли се мајстор Диша могао одржати међу оноликим грчко-ци |
од силна задовољства и, Бог зна, не би ли заборавио и на своју тежину и на своје године, па ча |
че међу сватове.</p> <p>А ко зна, не би ли боље било, да је мајстор Диша прво саслушао свога ше |
Галца, па да покуша све што може, не би ли га умилостивила и ражалила, те да се кући врати.{S} |
младост и да на њезине очи вене, не би ли се уверила, какву му је неправду учинила.</p> <p>Пре |
ечио од туда очи и искашљивао се, не би ли га чула, она је у мутваку певушила што или би се с м |
Лепосава! — викао је као смушен, не би ли је расвестио; али у залуд.</p> <p>— Лепосава! — јаук |
о отети, обузе га свега и Бог зна не би ли у овим топлим оковима остао тако цео дан, да у исти |
p>То је била добра мисао и ко зна не би ли тај посао испао кир-Думи за руком; али Ламбре преко |
S} А-ах, рогата биволица една, сас моји ли пари градиш барјаче на црква! — узвикивао је од муке |
ш: поздравио мајстор и шаље ово! — Јеси ли разумео?</p> <p>— Јесам, мајсторе — одврати Јанићије |
какве везе са овим даном.</p> <p>— Јеси ли се опет срео са кир-Думом?</p> <p>— А шта ти је сад |
оћеш ли? — запита Диша.</p> <p>— А јеси ли казао нани?</p> <p>— Зашто њој да кажем?</p> <p>— Па |
и пребледе.</p> <p>— Куче цинцарско, ти ли ми жену одведе!</p> <p>Али кир-Ламбре ни речи; прогл |
не знас, пезевенк-башо?{S} Еле, за тој ли те је твој мајстор оставио?{S} Тако ли му чуваше кућ |
</p> <p>— Глава ме нешто болела; требам ли што да те послушам?</p> <p>— Хајде ти само у мутвак; |
..</p> <p>— Који човек?</p> <p>— А знам ли га ја који је? — Јанићије каже:{S} Ламбре, а ја нити |
дошао, да ми у браду поганиш?{S} Јесам ли ја Френк, шта ли, да се бацаш блатом на мене?</p> <p |
хтијану са оштрим дикишом.{S} Са каквом ли је лакоћом руке опсецао мајстор свој посао, а са как |
једну асуру према њему.</p> <p>— Болан ли си?</p> <p>— Нисам болан у снази, ама ми душа болује |
је она често више од њега примала, него ли што га је задужила.</p> <p>Да ли је то била узајамна |
оме је теже сродити се са својима, него ли туђину сродити се са туђином.{S} Требало је да прође |
е куд и камо била снажнија освета, него ли да је кир-Думи забо нож у срце.</p> <p>— Зашто бре, |
мајстор-Дишинога крова много брже, него ли што су они можда промицали над главом самога мајстор |
ци радња је процветала много боље, него ли што је пре тога било.{S} Дућан пун, поруџбина на хрп |
="60" /> за цело знала нешто више, него ли што је он могао и помислити, када је почела тако гов |
ај еспап протурао са више користи, него ли и сам мајстор му; а сав дневни пазар редовно је свак |
о да га је млатнуо каквим калупом, него ли што му рече: уђите.</p> <p>Кир-Дума уђе опрезно, а о |
много лакше уверити свет у нешто, него ли га разуверити.</p> <p>— Па зар је то лепо да дочекаш |
да го и бос протрчи кроз чаршију, него ли да се у оваком оделу међу људе јави.{S} Антерија је |
унути на такво место већи је грех, него ли што је на цркву пљунути.{S} Грех је што својом грешн |
замишљено, више као да размишљава него ли да пита.</p> <pb n="13" /> <p>— Како, џанум?{S} Наша |
а вечера Маца је била узнемиренија него ли икада.{S} Ни сама не знајући зашто, она је предосећа |
стање било му је много сношљивије него ли оно што је јуче пропатио.{S} Сад већ није могао ни п |
збуђења.{S} Очи су му севале живље него ли до сада; момци се чисто забезекнуше, кад га угледаше |
ав шкандал, <pb n="105" /> те, пре него ли што је Ламбре успео да од силног журења одахне, прел |
еки, пеки! — одговори свети и, пре него ли расклопи ковчежић, извади из недара једну хрпу сложе |
атише ово као свршену ствар и, пре него ли што су њихови мужеви успели да се појаве у ћор-Ахмет |
, али је на улицу не пропусти, пре него ли што сам не погледа, да се с ким на улици не сукоби.< |
вор поведе баш сада, тако рећи пре него ли што је уцвељена удовица била у стању да утаре трогод |
ти руку Спаситељеву.</p> <p>Но пре него ли ће му поднети часни ексер на целивање, испосник је с |
је после свега овога сматрао више него ли да му је рођена сестра, и Јанићија је довело у полож |
адао, учинио је за њега много више него ли ма шта друго, што би намерно смислио.{S} Мајстор Диш |
ије пријале су Јанићију много више него ли газдине ћушке, што их је, као шегрт, од времена на в |
е лакше било, да исприча све њојзи него ли њеноме мужу, према коме је осећао велики решпект. — |
ушао случајно, но намерно.{S} Само, ко ли му је могао тако што наредити?{S} Да то није кира-Ма |
воме присноме пријатељу учинио.{S} Како ли ће само пролазити кроз оне густе редове разапетих ће |
а ће се безбрижно газити.</p> <p>А како ли овде сетно мирише Мајкина Душица!</p> <p> <hi>15. се |
је за кир-Бенџом проливала.{S} Али како ли би тек сада било, сада, када је прошао трогодишњи па |
н и увуче се у њену авлију.</p> <p>Како ли се у један мах и обрадова, кад угледа Лепосаву, како |
шаку женске косе. — Шта је ово?{S} Тако ли си научио ону твоју... твоју... да моме Канчету косе |
ли те је твој мајстор оставио?{S} Тако ли му чуваше кућу, а бре?</p> <p>Јанићију се свет обрте |
се казује за вас, не је истина? — Тако ли је?</p> <p>— Ама кир-Дума, куд ја да скачем преко зи |
о обрамку, па само звера.</p> <p>— Тако ли беше? — пита Диша.</p> <p>— Очију ми, тако.{S} И па |
тив њезинога удовиштва говориле; колико ли је само суза у потаји пролила у својој кући, када би |
те едно килибар-зрно.</p> <p>— А колико ли бројиш па сад? — Запита га кир-Ламбре и подави ноге |
ilestone unit="subSection" /> <p>Колико ли је, Боже, година од тога доба?{S} Пуно!{S} Ко ће их |
Јанићију.</p> <p>— Пцета!{S} На зенско ли нападате?{S} Ели ово гора Романија, што ли?{S} Ви ме |
избегавале чак и да јој се јаве, а камо ли на њезин праг да ступе.</p> <pb n="23" /> <p>Необичн |
чито? — И живот као ветар прође, а камо ли једно тренутно задовољство што га човек ужива.{S} За |
Сад већ није могао ни помишљати, а камо ли одлучивати се на оне убилачке мисли. <pb n="165" /> |
го и на највећој летњој припеци, а камо ли на овако благом пролетњем сунцу.</p> <p>Бик стао нас |
очи није смео рећи ни ружне речи а камо ли узмахнути шаком, обично је све оне шамаре које је же |
ни кроз туђу историју не сазнаду а камо ли да их таква судбина снађе!{S} Доста, ако кажем, да ј |
ико корачаји.</p> <pb n="48" /> <p>— То ли се газда пита, пезевенк, бре!</p> <p>Јанићије немаде |
да нађем добру девојку?</p> <p>— За то ли се бринеш?{S} Пашајши!<ref target="#SRP19061_N5" /> |
нчету у косе.</p> <p>— Де, де; па за то ли плачеш, лудо?{S} Камо среће да се тако и догоди; а о |
Лепосава ни мукает.</p> <p>— Е, па зато ли сам толико трошио на тебе; <pb n="172" /> зар сам се |
нападате?{S} Ели ово гора Романија, што ли?{S} Ви мене да клепећете?</p> <p>— Море, одвали чове |
.</p> <p>— А што се то тиче па тебе поп ли си, да ти се исповедам?</p> <p>— Море, жао ме, много |
Е, мој Дишо — уздахну болно Маца — Лају ли или не лају, не знам; али, ово ми је све што сам до |
уњено и чеше се за врат.</p> <p>— А, ту ли те сврби, магаре! — подвикну Диша, коме оваква „инти |
<pb n="130" /> калфица; и Бог зна хоћу ли кадгод толико спечалити, да постанем газда-човек.{S} |
<pb n="143" /> <p>— Па, синко Дишо, чу ли ти шта се по чаршији говори?</p> <p>Диша обори главу |
и једној хаџики: чесна и поштена!{S} Чу ли?</p> <p>— Чујем, — одговара Лепосава скромно.</p> <p |
м по каткад погледала.</p> <p>— Погађаш ли зашто је све ово? — запита га Маца такође с осмехом. |
но све ово.</p> <p>— Имаш ли Бога, имаш ли душе? — Зар ћеш да ме убијеш, Јанићије?! — промуца А |
ви, ђаури, једна нечиста вера!{S} Имаш ли комшику која нема деце?</p> <p>— Имам, како да немам |
сувише изненадно све ово.</p> <p>— Имаш ли Бога, имаш ли душе? — Зар ћеш да ме убијеш, Јанићије |
S} Одговори, кад те пита!{S} Кажи, знаш ли што ти је дао?</p> <p>Лепосава опет климну главом.</ |
десет година на селамет изаћи.{S} Знаш ли која ти је сад?{S} Пуних шеснаест!{S} Још годину две |
рече јој — да ти покажем нешто.{S} Знаш ли шта је овде?</p> <p>— Не знам, зете! — одговори Маца |
моје дете није од мене мицало?{S} Знаш ли шта лају погана уста?{S} А? — запита тетка Маца и за |
а честара хаџијске браде.</p> <p>— Знаш ли ко је дошао? — запита је још са сокака.</p> <p>— Ко, |
да се са мном можеш спрдати!{S} А знаш ли, море, да те ни сам Господар Милош не би од мене сач |
Лепосава климну главом.</p> <p>— А знаш ли зашто сам ти дао?</p> <p>Лепосаву обли руменило по л |
и арију оне песме:</p> <quote> <l>„Знаш ли како се зове она ватра,</l> <l>Што душу сажиже а срц |
етворе очи да отвориш на све... разумеш ли, на све.</p> <p>— На све, мајсторе!{S} То да знаш да |
ико вара и да ми образ гази.{S} Разумеш ли?</p> <p>— Опрости му, зете, још је дете!{S} Ето, он |
нам имање до повратка сачува.{S} Хоћеш ли да те ђаво надвлада и анђео да ти из дућана оде, буд |
кажеш оно, што си мајци казала! — Хоћеш ли?</p> <p>Лепосава опет климну главом; али сада не так |
нало да разгледа записе.</p> <p>— Хоћеш ли? — запита Диша.</p> <p>— А јеси ли казао нани?</p> < |
загледа у комшију.</p> <p>— Море, шалиш ли се ти?</p> <p>— Ич се не шалим!{S} А што?{S} Па то с |
из дућана оде, буди ексик-хаџија; желиш ли, да ти ђавола савладаш и да ти анђео радњу води, изд |
ош неколико речи добаци.</p> <p>— Љутиш ли се?</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Што је отишао.</p> <p>— |
зрачну свилену кошуљицу.</p> <p>— Љутиш ли се? — запита је шапћући.</p> <p>Лепосава намешта пос |
ви он.</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Љутиш ли се?</p> <p>— Зашто? — упита Лепосава не окрећући лиц |
> <p>— Ако буде син, начинићу ти, Мацо, либаде од кадифе?</p> <p>— А ако буде кћи?</p> <p>— Бац |
једанаест година попила је она бар три ливаде свакојаких трава, а он, пуних једанаест година, |
ца није ватра само у кући; њезин пламен лиже и кроз махале где год прође, и онда није никако чу |
ушу и срце и мозак.{S} Грозничава ватра лизала га је од пете до главе, па се разгоревала у очим |
"46" /> од толике пажње а у дубини душе ликовао, што му се давнашњи сан испунио, о томе и да не |
изиђе у дућан, истина жут као исцеђени лимун, али ипак потпуно здрав.</p> <p>Мајстор Диша није |
и узе дикиш, да разрезује по обележеним линијама на меку сахтијану.</p> <p>Сутра дан изиђе одлу |
!{S} А-а-ах! — Шија да му заврнем, нека липше, куче погано, што ми уједи! — јекну Ламбре и стот |
ју, шта ли?{S} Па трећега дана да обоје липшете од глади!{S} Да се удаш за дериште, које не мож |
е истина.</p> <p>— Хе, хе, јеси ти неки лисац.{S} Кријеш а немаш зашто.{S} Море, грех би био, к |
н другоме „шилт“, на коме беше исписана лисица са калпаком на глави, како чучи и предњим шапама |
зеленим сузама што капаху из очију ове лисице, а и по брковима, што су са њушке на одераној ко |
предњим шапама држи кожу од неке друге лисице.{S} По оним крупним, зеленим сузама што капаху и |
део мајстор-Дишин „шилт“ са расплаканом лисицом.</p> <p>Мајстор Диши заигра срце, кад у своме д |
емир-боје ћурчетима, оперваженим жутом лисичином; са црвеним јеменијама и дињаром<ref target=" |
к турила.</p> <p>Сада му и ово сасушено лисје поста мрско.{S} Кутију швирну на неко ђубриште, а |
уштених веђа, гужвао један широк орахов лист, што му се у руци нашао.</p> <p>— Иде ли до мајсто |
преко зида, стресао се по који пожутели листић падајући на њега.</p> <p>— Знам, душо, знам! — т |
ступе руци, а он да им каже: „Да је сви листом поштујете, као да ми је рођена мати!“ А после би |
о кожа њезиног рано изгубљеног супруга, лисца, и да она, као свака неутешна и честита удовица, |
а око њих стотину и више пратилаца.{S} Литија се свечано спусти низ Зерек, уз пјенија свештени |
туда, преко баштенскога зида, сву ову „литију“ посматрала која од комшиница.</p> <p>Но кир-Диш |
е.</p> <p>Једнога дана, после одслужене литургије и поклоничкога путовања на Голготу, угледа ма |
иковаше, па ни да макну са Јанићијевога лица, а у лицу сав пребледео.{S} Да су ма шта друго изн |
е од иначе мирног и спокојнога Дишинога лица право страшило.{S} У један мах њему се учинило да |
аџија очевидно преплашен од забринутога лица Мацинога.</p> <p>— Можеш да изгубиш жену, а дете д |
ила.{S} Гледајући га једном како смагла лица као утучен седи крај деце, посматра их, па тек по |
олагати својом службом.</p> <p>Зароњена лица у шаке седео је још на једноме избрешку близу Вили |
претучен; једва се вукао и стењао, а са лица сливале се крупне грашке зноја, што би за здрава ч |
тињак био је сед као овца, дуге браде и лица овална са необично живим очима, које одаваху тип Ј |
p>— Зашто? — упита Лепосава не окрећући лица.</p> <p>— За оно...</p> <p>— Које: оно?</p> <p>— С |
и поче трептати очима, а нежним изразом лица пратити расположење својих гостију.</p> <p>А кир-Л |
па је тако апатично и са тужним изразом лица посматрала облачење кир-Ламбрино, као да се ње то |
кроз најживљу шалу и смех прелети преко лица нека тамна сенка; у такоме случају уозбиљила би се |
погледала, једна јој се суза скотрља с лица.</p> <p>— Е, де, не плачи!{S} Не идем преко света; |
ије имала израз двомислен и тајанствен; лице јој је дошло запрепашћено.{S} Она се од чуда само |
ћ на води.{S} Био је као на ново рођен; лице почело опет да се затеже, а антерија да се у свима |
и-Диша не даде јој дуго да премишља.{S} Лице му је било врло расположено, готово насмејано, у к |
Лепосава је села на столичицу, заронила лице у шаке и горко заплакала.{S} Плакала је као да нек |
подигне са јастука, у који је заронила лице и плакала.</p> <p>Анастасија нервозно мрдну рамени |
говори шапатом Лепосава и још више саже лице у своје плетиво.</p> <p>— Од кога те је срам?</p> |
мњиве погледе на онај младешчић и свеже лице, озарено очима, које су се и кроз најтужније сузе |
тког размишљања.</p> <p>Анастасија диже лице с јастука и са неким страхом погледа у Ламбру.</p> |
них груди и голих руку, дервиш, чије је лице све у браду зарасло и под високом купастом капом, |
, да ли у леђима или у појасу, да му је лице као накалаисана тепсија, и Бог те пита, још шта, ш |
<p>— Хоћу! — одговори Лепосава и окрете лице у страну, да јој Диша не угледа, како јој у томе ч |
рстом обриса две вреле сузе које му низ лице кануше.</p> <p>Тетка Маца је опазила из мутвака ов |
еколико тренутака одмеравао овај стас и лице, које се стиђаше да баци поглед на свога будућег д |
он је још онако био пун и трбушат, али лице му некако смагло, а очи се чисто угасиле и упале у |
истрча из собе, оде удно баште, зарони лице у шаке и поче горко плакати.</p> <p>Мацино гласно |
нема помоћи, паде на миндерлук, зарони лице у јастуке и поче нагло јецати.{S} Пред очи јој изи |
, и кад и последњи звук ишчезну, зарони лице у шаке и горко зајеца.</p> <milestone unit="subSec |
де како Јанићије упорно ћути, она покри лице рукама и удари у плач.</p> <p>Јанићије не мога виш |
ети под носом склопљену песницу, устури лице назад и, застиђен од толике гомиле света а можда м |
.</p> <p>Кира-Анастасији се мало стушти лице, кад чу <pb n="69" /> где је оставио ствари; али о |
угледа расположено и озарено мајсторово лице.{S} Диша упаде у дућан, заручен до грла са неколик |
неко доба ноћи разабрао од бунила, прво лице, које угледа код себе, била је тетка Маца.{S} Она |
ази оно преплашено и као крв зацрвенело лице хаџијино.</p> <p>Диша оде у башту.</p> <p>— Зете, |
започео нагло венути.{S} Оно пространо лице са затегнутом кожом смршало је нагло, очи добиле г |
да је све те „артикле“ убацивало једно лице; јер по предметима, почињући од бакалског и болтаџ |
поглед у престрављено и потпуно збуњено лице Ламбрино, руке јој клонуле а у недрима од страха т |
пли дах девојачке душе, њено зајапурено лице и сада је осећао као и онога часа, када је привуче |
ено врисну.{S} Овај врисак и преплашено лице женино усугубише његово беснило.{S} Учинило му се, |
Лепосавиним веђама, то у њено насмешено лице.</p> <p>Девојке отрчаше у дубину баште са посласти |
асија гледајући у запрепашћено Ламбрино лице, почела је осећати инстиктивно да јој од туда нема |
очи му се плашљиво приковаше за Мацино лице.</p> <p>— Нађе ли је?{S} Шта је казала?</p> <p>— Н |
девојке заценише од смеха гледајући оно лице, које <pb n="151" /> у исти мах, беше изненађено, |
, ба!{S} Погледај га само: је ли му оно лице или трбух на раменима?{S} Не разбираш му ни шта му |
лага светлост обасјаваше његово суморно лице и ону кајсију, тамо, што је густим гранама тицала |
ахом, звераше у тетка-Мацино равнодушно лице.</p> <p>— А што ме питаш за то?{S} Зашто би се ја |
пружи руке ради одбране, унесе му се у лице и поче га као мачка грепсти.</p> <p>Фудул-Стаменка |
анићије приступи руци, па га и пољуби у лице, — Знала сам ја да ћеш се ти вратити.{S} Али то ни |
ад осети да му је то немогућно, пљуну у лице Ламбри; а Ламбре тим истим оружјем врати му ударац |
ој Диша не угледа, како јој у томе часу лице запламте.</p> <p>Била је у томе часу тако свежа и |
са оним престрављеним погледом, бледим лицем и сузама у очима, које га тако жалостиво гледају. |
на магаре, али не као што се јаше него лицем репу, па да га проведу кроз чаршију, а телал да в |
равдаш толико? — одговара комшија, а на лицу му се јасно чита, како ни он не верује што мајстор |
кира-Анастасија, како је са осмејком на лицу заспала, тако јој је тај осмејак све до ране зоре |
у дана — одговори Јанићије, на чијем се лицу видело јасно, како га је ова новост изненадила.{S} |
онакога изгледа, што се на Јанићијевом лицу оцртаваше.</p> <p>— Брзо кући, мајсторе!{S} Тетка- |
кратко подшишани бркови, који, широком лицу и носу, сасвим различитом од грчко-цинцарскога, ип |
кога овакав неодређени израз на Мацином лицу текну у срце.</p> <p>— Чудо! — узвикну Маца.</p> < |
које се код свакога залогаја на Дишином лицу огледа.{S} Очи му грануше живошћу, кад му са сокак |
аву, а она, бранећи се, изгребала га по лицу.</p> <p>Кад чу мајстор Диша, шта се све о њему при |
млаз хладне воде, и поче се пљускати по лицу и врату.{S} А она девојачка песмица што се из башт |
и дао?</p> <p>Лепосаву обли руменило по лицу и врату.</p> <p>— Зар ти није мајка казала?</p> <p |
р-Дума има сина од седамнаест година, у лицу сушти отац а по нарави иста мајка.</p> <p>То му је |
а ни да макну са Јанићијевога лица, а у лицу сав пребледео.{S} Да су ма шта друго изнели против |
е паде пред олтарем.{S} Била је бледа у лицу.</p> <p>Но то је за кратко трајало, а већ после, к |
м гласом.</p> <p>— А што си бре такав у лицу? — запита Диша, коме паде у очи силна малаксалост |
ељчици и плавоме фистану, добивала би у лицу неки тужан израз, како то у опште одговара удовичк |
очи у страну.</p> <p>Збуњени и црвени у лицу стојали су обоје сада једно наспрам другога.{S} Он |
скрснути мајстор и какав ће изгледати у лицу.</p> <p>— Ако је одала, онда да бежим из ове чарши |
вис, то се већ дало видети и по његову лицу и антерији, која је цептила на њему.{S} На половин |
знак, а када још опази на тетка-Мацину лицу једну велику збиљу, њему се чисто стужи од неке не |
овај одговор, који му на на подсмевање личаше.{S} Он занеме од забуне.{S} Хтео би да јој одгов |
ај мало се стиша.{S} Живот му је и сада личио на једну непрозирну таму којој нема излаза; али и |
бична врха, био завршен двокрако, те је личио на хаждајину жаоку, како је молују.{S} Тај двокра |
вим измењеним гласом, који није ни мало личио на онај весели глас, из кога је детињски несташлу |
њему што сазна, нека достави власти. — Лични опис има осамнаест година, висок, плећат, велике |
ко је изненадно дошла; а то се све њега лично тицало, те баш и да није хтео да размишља и о так |
како не би нико могао с поља ући, па да лично окуша код Јанићија неће ли га умилостивити.</p> < |
толиких жртава, не имадоше куражи да се лично јаве; они су чезнули, очекивали, да се сама кира- |
а-Маци.{S} Тетка Маца му је била једина личност, коју је он дубоко поштовао и о којој је био тв |
жим плаветнилом и разлегаше се у шумору лишћа и гугутању кумрија, дође јој лако, мило, као нека |
га глад узмучи, он је по џбуновима брао лишће кисељак и тиме је тога дана забашуривао глад.</p> |
ом сав ваздух и овај сунчани зрак и оно лишће, што са бујних грана под ветрићем шуми, дише.{S} |
лако да кажеш: „Со ти у очи, а болест у ложичице“, и три пута да хукнеш за њоме.</p> <p>Жена сп |
не, бре?</p> <p>— Па тако, пре ђердека (ложнице)... знаш... пре, кад оно... — муца Бик збуњено |
на доксат, одакле се ишло у Лепосавину ложницу, њему толико залупа у грудима, да мораде застат |
ово сироче, што се савило око тебе као лоза око чардака, пре би и живот сактисало, само да теб |
екојој крчмици још жмиркала је по једна лојаница и осветљавала тек по гдекога веселога брата, к |
из једнога фењера чкиљи слаби пламичак лојанице, и нешто неодређено поче га вући тамо.{S} Уђе |
ста, усекну мумаказама огорели фитиљ на лојаници и принесе хартијице пламену.</p> <p>— Шта ради |
у дани тешких душевних мука, које су га ломиле и мучиле, а којима не мога одолети.{S} Ма како с |
авих мисли, које су се по његовој глави ломиле.</p> <p>Али једна, од свију снажнија и страховит |
увале.</p> <p>Међутим докле се он овако ломио и у нерешљивости својој вртео око својих мисли ка |
скочити.{S} И сам Бог зна докле би ово ломљење трајало, да се сутра дан не догоди нешто, што ј |
ање, %на најзад и онолики пут и онолико ломљење по туђим земљама, и све то за што?{S} Само за ј |
би или да своје прсте почешће завлачи у лонац где се ручак кувао, ту би обично варјача утерала |
у ватру, пред којом су били престављени лонци и рантлике.</p> <p>— Што ћутиш сад, а?</p> <p>Леп |
у хаџи-Диша, кад се увери, да овде нема лопова. — Јуда Искариота!{S} Докле се грлио са мном, ке |
да си узмите пари, па да не вратите!{S} Лопове, бре, паре да си вратиш!</p> <p>Јанићије није че |
Заборавио где је, па премислио да му се лопови увукли у кућу, те у мало што не поче да виче за |
о још за толико не остах, са каквим сам лоповима имао посла! — одговори Диша и уђе у кућу.</p> |
ог с нама, истргло из руку и почело као лопта да се премеће, скаче и шкљоца зубима на своју мај |
и човек узе памука, начини од њега малу лоптицу, па то уши у једну крпицу и предаде му.</p> <p> |
аретима.</p> <p>После је отишао у Мокри Луг.{S} Тамо се погодио код једнога газде сељака, да му |
опет лутао, али много даље, пут Мокрога Луга; а када га глад узмучи, он је по џбуновима брао ли |
хватам, нећу.</p> <p>— Ама немој да си луд; мој тросак!</p> <p>— Море, иди ти с милим Богом! — |
целу обухватио у једну шаку, па се као луд смеје од задовољства.{S} И она се кикоће; али кад м |
ољства.</p> <p>— А што се сад цериш као луд?</p> <p>— Јер... јер... заусти Јанићије да се потпу |
бе увери, како Јанићије није био толико луд да се обеси.</p> <p>Једнога јутра устала Лепосава, |
у срећу, нико не дође.</p> <p>— Ох, ох, луда глава! ох проклето Бик што ми укради антерија!{S} |
мало час није разумео.</p> <p>— И јесам лудак.{S} А ти, што ми се не наплатиш?</p> <p>— Како ћу |
баш!{S} Зар се ја тебе бојим!</p> <p>— Лудаче! — одговори Лепосава, али таким нагласком, да му |
ал да виче: „Чујте и почујте!{S} Ово је луди Диша, који има жену ороспију и који због ње туче ш |
ира-Мана.</p> <p>— Море, не дери се ту, лудо цинцарска, док те нисам клепнуо, па да ти кажем ко |
е.</p> <p>— Де, де; па за то ли плачеш, лудо?{S} Камо среће да се тако и догоди; а она што прич |
де боли, па ми не да да живим.</p> <p>— Лудо! — прошапута Лепосава, али тако болећивим гласом, |
ноћ носити, па да и не осетим.</p> <p>— Лудо! — викну Лепосава још збуњена и не знајући да ли д |
ту ходиш, а овамо би да радиш по својој лудој памети.</p> <p>— Боже, мајка, шта ти је? — брани |
ради тамо, док те нисам овим калупом по лудој глави! — подвикну му мајстор претећим гласом и до |
<p>— И ти да пустиш, да она учини такву лудост?!{S} Зашто си је пустила? — викну љутито.</p> <p |
рошити; кад је правио туршију од белога лука, он би пребројао све главичице и строго је мотрио, |
носаним обрвама, које се као два црвена лука високо надвијаху изнад живахних, силом застиђених |
слепочњаче метала по пола главице црна лука.</p> <p>— Ох, ох! — одахну кир-Диша под пријатном |
чије се већ давно напуњене тестије под лулама преливају, докле се они живо о овоме или ономе р |
озидане од тесаног камена, са две и три луле, из којих је избијао као рука снажан млаз бистре и |
чешми, напи се воде, подметну главу под лулу, из које је избијао дебели млаз хладне воде, и поч |
реперило широко Дунаво а за њим се чула лупа дахирета и свежи девојачки гласови, који уз дахире |
<p>Лепосава ни да прослови, а срце јој лупа, да му ударце чује.</p> <p>— Да те дам Јанићију, ш |
е осећао, да та рука, што га тако често лупа по леђима, чини то из нарочите милости, па се увек |
џир-џамије!</p> <p>А цигани су ревносно лупали у гочеве, а она писка, што је од зурла до неба ј |
проговори, у грудима јој је тако силно лупало а у грлу стезало, да је морала употребити сву пр |
је руке на сокаку, да их по томе гвожђу лупам.</p> <p>Јанићије се засмеја од силнога задовољств |
, а за тим све жустрије и јаче песницом лупати у врата, да се од удара тресла.</p> <p>Али из ку |
се прикраде, па, кад јој се није надао, лупи га обема шакама у леђа.{S} Јанићије се живо окрете |
се учини, као да га нешто посред главе лупи.{S} На путу кући поче га обузимати нека топлота, а |
му тако силно, да овај полете насатке и лупи леђима о зид.</p> <p>— Леле!{S} Фаћајте го!{S} Раз |
о је стиснутих вилица и песница и ишао, лутао, без смисла и циља.</p> <p>— Убићу је!{S} Јаох!{S |
ледати, те да га исплати по својски.{S} Лутао је по сокацима, онако беспослен завиривао по дућа |
обом доконча, он је пун срџбе и очајања лутао тамо амо по густим трњацима, који су се више Стам |
Међутим, докле је кир-Диша овако очајно лутао све даље и даље од главне чаршије, Ламбре је, као |
целу ноћ преспава.{S} Сутра дан је опет лутао, али много даље, пут Мокрога Луга; а када га глад |
аго спола, престависја у Господу 184... љета от рождества Христова. — Амин!</p> <p>Сеј памјатни |
свјета,</l> <l>Да моја млада овде труну љета,</l> <l>Кад сватко очевидно знаде</l> <l>Чјем је с |
свјета,</l> <l>Да моја млада овде труну љета,</l> <l>Кад сватко очевидно знаде</l> <l>Чјем је с |
p>НОВА ШТАМПАРИЈА - „ДАВИДОВИЋ“ </p> <p>ЉУБ.{S} М. ДАВИДОВИЋ</p> <p>1908.</p> </div> <pb n="2" |
ладићске љубави преобрате у „братинску“ љубав, могу знати како је и тежак и горак овај први сас |
ика.</p> <p>А тај покојник била је прва љубав, први њезин осећај, који је у свој својој лепоти |
вољство, да је кривац пронађен.{S} А за љубав тога малог задовољства да се враћа и излаже новим |
е једнако звонило: — То је љубав, то је љубав!</p> <p>Пуна три дана Јанићије није знао ни шта р |
ега.</p> <p>— Знам, душо, знам! — то је љубав! прошапута Јанићије, и кад и последњи звук ишчезн |
спржи?</l> <l>Знам, душо, знам, — то је Љубав.</l> </quote> <p>То су певале Лепосавине другариц |
у ушима му је једнако звонило: — То је љубав, то је љубав!</p> <p>Пуна три дана Јанићије није |
пржи?</l> <l>— Знам, душо, знам — то је љубав!“</l> </quote> <p>Јанићије је слушао, како се у д |
спржи?</l> <l>„Знам, душо, знам — то је љубав!“</l> </quote> <p>— То је љубав! — понови оп посл |
— то је љубав!“</l> </quote> <p>— То је љубав! — понови оп последњу реч; а весели смех девојачк |
ом, он је осећао према њојзи онако исто љубав као и пређе, па, ако се може рећи, и више, у коли |
рочета, које није сазнало ни за мајчину љубав ни за сестринску милошту, и које је од првога саз |
а, т.ј. са „братинском“ и „сестринском“ љубави намицао којекако, па кад не беше топлог сунчевог |
з метнусте!</p> <p>— Фала, кир-Думо, на љубави и муштеријама, ама како да се оженим удовицом, к |
те среће, да свој први пламен младићске љубави преобрате у „братинску“ љубав, могу знати како ј |
снажно и несаломљено; враћао се својој љубави према неверној жени.{S} Шта више, њему се тек са |
а до краја увери себе о својој братској љубави, и што год му је тетка Маца наредила, све је врш |
оложење једнако се пробијао онај зрачак љубави и страх од чаршије, да му срамоту на смеј не изн |
ли? — чисто врисну фудул-Стаменка неким љубазним гласом, који је у исто време показивао и бригу |
!</p> <p>— Па.... смеши се мајстор Диша љубазно....{S} Шта ћу?..{S} Сам сам, без родитеља, па н |
назива: „мајстор“, први пут поздравише љубазно са: калос мерос, кир-Диса!</p> <p>Ово је било з |
шао је сам до кир-Ламбре, пољубили се и љубазно га позвао на вечеру.{S} Кир-Ламбре је с почетка |
и врата забрави?{S} Али, оне су се тако љубазно смешиле; а она опет, као удовица, раскривене гл |
постала је ових дана сушта услужност и љубазност наспрам Дишинога шегрта.{S} Није било јела ни |
се споразумели.{S} И она уз осмејак пун љубазности принесе ибричић с кафом и наливеним филџаним |
звија.</p> <p>Побожан <hi>као</hi> Грк, љубак и разложит <hi>као</hi> Грк, штедљив <hi>као</hi> |
мом и шалом.{S} Овога дана постао је он љубимцем кир-Думе и Ламбре.{S} Али круна свега била је |
сија, радосно изненађена, загрли и поче љубити.</p> <p>— Сестру немаш, Јанићије; ја ћу да ти бу |
па онда онако уплакане почеше грлити и љубити кира-Анастасију, и радосно јој честитати, што ће |
у се Јанићијев глас и пред крчмом наста љубљење, које циганска ћеманета праћаху својом аријом.< |
мустерија, него Грци, а то све из еден љубов на вас због засто сте као од грцка мајка родени.{ |
ружница мајстор-Дише обућара, честију и љубовју озаривши јего ранше уцвјељену душу, а по том, п |
а грчке народности.</p> <p>— Кафа је за људе а не за фукару.{S} Ко је још говеда појио кафом? — |
ити је трговац нека арамија, који хвата људе за гушу, па вели:{S} Плаћај, бре!{S} Напротив, ти |
! — викну Маца. — Хаџилук је за побожне људе а не за такве чапкуне као ти!</p> <p>Целе ове вече |
то изговарана у староме Београду за оне људе који су тек после седам и више година добивали дец |
не, он ће морати, пре свега, изићи међу људе.{S} А та сама помисао, да се сад, овако оцрњен и с |
шију, него ли да се у оваком оделу међу људе јави.{S} Антерија је била толико широка, да је мог |
од чуда, кад опази ову неверицу. — Ама, људи, шта ли сте!{S} Ко је само пронео ту лаж?{S} Зар с |
најпосле, трговина је једна вештина, а људи који купују нису слепци, па да рекну:{S} Нисмо вид |
ед, ишао и не обзирући се за поздравима људи и не застајкујући пред дућанима својих познаника и |
страха, какав ли то он изгледа у очима људи.{S} Јер, њему се чинило да ово, што је сада чуо, з |
а човека!</p> <p>— Е, тако ти је то кад људи не гледају шта узимљу.</p> <p>Овако шчуђавање обна |
остаћеш ексик-хаџија; на земљи ће ти се људи смејати, а тамо на небу то ће ти се уписати у најв |
о, да би га и убио, само да не дотрчаше људи, те га од Јанићија отеше.</p> <p>Тетка Маца и Лепо |
е изиђе из ње, све докле се не разиђоше људи и докле фудул-Стаменка не одмаче од врата.</p> <p> |
рача и ибрика.{S} Гомиле жена, момака и људи, ко лежећи на меканој трави, ко одупрвши се о свој |
о замаштало, те му сада и они ћепенци и људи по њима и све око њега изгледа ново, непознато.{S} |
, обзирао се на све стране, да га рђави људи не опљачкају или да се једним непромишљеним корако |
атио би обично речима: „Даће Бог, Божји људи, даће Бог!“ и махнуо би им руком, да се удале; а т |
од зида крај кога се срозао.</p> <p>Али људи, као људи, ступише са Јанићијем у објашњење, па, к |
„татара“ примани су дакле само поуздани људи, који су уз то били не само вешти јахачи но, у слу |
твоја, сине!{S} Ето, тако раде поштени људи.{S} Знала сам ја, да си ти честит и да онако мора |
а хаџи-Зосим.</p> <p>— Полако!{S} Добри људи ће се угодити.{S} Ето, ти тражиш сто хиљада, а он |
Старо, честито време!{S} Стари честити људи!{S} Како нам и ваши, давно запуштени гробови изгле |
посматра из даљине, како се над гомилом људи љуљушка еснафски барјак са светим Спиридоном у дуг |
ај кога се срозао.</p> <p>Али људи, као људи, ступише са Јанићијем у објашњење, па, када се уве |
кафеџија и запречи улазак.{S} Неколико људи састави круг око оба противника.</p> <p>— Кога ви |
да чуо, зна цео свет и да сваки од ових људи, који га сада погледају и који му називају Бога, ј |
ају.{S} Међу Србима је било већ такових људи, који, и ако не имађаху ни капи крви са Термопила, |
зна <pb n="137" /> да нико од нежењених људи неће ићи сваки дан у кућу, где има девојке за удај |
ајка, како сада нема више онако снажних људи, као што их је било некада.</p> <p>— Камо ти сада |
/p> <p>Но мајстор Диша није био од оних људи, који, кад сазнаду шта се противу њих говори, пођу |
ир-Дума је био човек од оних разложитих људи, који је ствари одмеравао по неколико пута, и који |
S} Оно знаш како је: ти си устабаша, па људима од реда не иде никако у главу да имају устабашу |
у осталом, чинио он само према угледним људима грчке народности.</p> <p>— Кафа је за људе а не |
о своме трошку, да им буде на руци, као људима јоште несвиклим овамошњим приликама, остао је јо |
тра из даљине, како се над гомилом људи љуљушка еснафски барјак са светим Спиридоном у дугачкој |
што неваља, и за правду гине.</p> <p>— Љута сам паприка на неправду; крв ми на очи наиђе, па о |
је детињски несташлук избијао.</p> <p>— Љута је! — помисли Јанићије и стаде му криво што је и п |
дежди ревној,</l> <l>Со тим да се спасе љуте гриже,</l> <l>Совјест што му притискала зјело.</l> |
тој“ жени, у нади, да ће се тиме спасти љуте гриже, која му је савест притискивала.</p> <p>Инач |
он сада не знађаше прашта ли му или се љути баш зато, што вели „да није хтео“.</p> <p>— Ја она |
га она више гледаше.</p> <p>— Што да се љутим, кад ниси хтео?! — одговори Лепосава, али тако, д |
оту, коју је начинио Диша, цикнуо је од љутине и почео корети кир-Думу, што је у опште покушава |
ћијеве, стеже песнице и сав трепћући од љутине унесе их под нос Јанићију.</p> <p>— Пцета!{S} На |
оје матере и толико је стрепила од њене љутине, да је морала пред њезиним разлозима устукнути.< |
атра, дрхтавица, а у срцу толико бола и љутине, да је као махнит трчао кући, те да неверницу на |
S} Кира-Мана, узнемирена овом Ламбрином љутином, отрчала је у комшилук до кира-Думинице, да раз |
И да ми је знати само куда се степао! — љутио се често код тетка-Маце.</p> <p>— Море, зете, не |
момак објасни, тетка-Маца је била врло љутита и поручила му: ако одмах не дође, она ће му сама |
инога.</p> <p>— Молићемо, немојте да се љутите; ама то није лепо од једно...</p> <p>— На поље! |
изела, какав је постао! — рече једаред љутито Лепосава, причајући час срдито час кроза смех св |
з руку, те кад виде како Јанићије скочи љутито, наже из дућана и кад подобро одмаче застаде и п |
ада је хаџија почео узнемирено и помало љутито да премеће бројанице по руци, упаде шегрче у соб |
удост?!{S} Зашто си је пустила? — викну љутито.</p> <pb n="208" /> <p>— Бог с тобом, зете!{S} О |
сави још неколико речи добаци.</p> <p>— Љутиш ли се?</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Што је отишао.</p |
на прозрачну свилену кошуљицу.</p> <p>— Љутиш ли се? — запита је шапћући.</p> <p>Лепосава намеш |
— понови он.</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Љутиш ли се?</p> <p>— Зашто? — упита Лепосава не окрећу |
ко ње.</p> <p>— Шта ти је, море, што се љутиш?</p> <p>— Ти лажеш! — цикну Лепосава — Лажеш као |
говоме стању, био, да Ламбру уништи, њу љуто казни, али да му она, после те казне, опет остане |
ТАМПАРИЈА - „ДАВИДОВИЋ“ </p> <p>ЉУБ.{S} М. ДАВИДОВИЋ</p> <p>1908.</p> </div> <pb n="2" /> <pb n |
Само за једно сећање, да се и на њега, ма и под старост, насмешила срећа и ту му срећу лакоумн |
Маца га је сада нарочито тако ословила, ма да је од њега само једну или две године била старија |
ела, у толико му би више жао, што нема, ма шта чиме би јој могао наградити доброту.{S} Детињска |
савом опет не би могао говорити о томе, ма да је и она, као и мајка јој, знала о свему, што је |
р Диша на бињекташу и чекао неће ли се, ма с које стране, из сокака појавити фигура његове жене |
му мисао паде на ум, да оде у дућан и, ма на који начин, подмити Јанићија, да ћути.{S} Ово беш |
наквог једног мужа не <pb n="10" /> би, ма у чему било, изгубила од оног лепог угледа, којим се |
ргичније предузети против клевете; али, ма шта да започне, он ће морати, пре свега, изићи међу |
ан страх од онога што ће сад опет чути, ма да је чуо већ оно што је најстрашније.</p> <p>— Јест |
анино дело, о томе није ни мало сумњао, ма да је од некога времена она на ново започела да попр |
м својима.{S} Управо тако је он мислио, ма да није никада знао како је то међу најближима, јер |
тетка-Мацина помало блажила.</p> <p>Но, ма да је ова пажња падала на усамљену и обрањену душу Д |
од деце и због деце сналазе.</p> <p>Но, ма колико јасно и убедљиво да беше њезино осликавање зл |
азала.</p> <p>Сузе и преклињање њезино, ма да су донекле утицале на Јанићија, ипак га нису ни м |
рчала чак у мутвак, да се <pb n="99" /> ма у каквоме послу нађе, ако би случајно он из собе иза |
ам, на сокаку, без игде икога свога.{S} Ма да од мајстор-Дише никада не виде ништа, што би га ч |
Дишни кући очекивао се свакога дана.{S} Ма да се са Јанићијем онако измирила и ствари Ламбрине |
о, па се учини, као да је и не види.{S} Ма да је све оно урадио не размишљавајући дуго и под пр |
аву није могао никако да посестрими.{S} Ма да је у прво време и то покушавао.{S} Ова вижљава де |
и мучиле, а којима не мога одолети.{S} Ма како се трудио, да избије из главе сваку помисао на |
помишљао да је начини устабашиницом.{S} Ма да је пун нежнога задовољства примао из њезиних руку |
тно и учини јој се, да би требало да га ма на који начин опомене на мало већу пристојност према |
и стењао.{S} Био је толико неодлучан да ма шта уради, да га је сада било чак страх и на улицу д |
S} Напротив, и сама помисао, да му ваља ма што предузети, те да се пред светом опере и своје не |
га, да се не сме оклевати и да му ваља ма шта предузети, те да за времена спречи Јанићија у ње |
да прође с миром, а да га не зачикне на ма који начин. <pb n="33" /> Али јој ни Јанићије није о |
еобично се радовао, кад би се болесница ма и за кратко освестила и затражила, да је водом напој |
гвири у мајсторову кућу.</p> <p>И да је ма какве жртве још захтео, испунила би кира-Анастасија. |
нако страшно, као што би било, да их је ма коме другоме дао.{S} Она изиђе из собице и пожури те |
деце, али сада није било дана, кад није ма за што викао.{S} Пре се уздржавао пред Мацом а сада |
јој крвнички севнуше на помисао, да се ма са којом од њих разрачуна.</p> <p>— Она, која те прв |
а, испињала се нада све.{S} Догодило се ма шта, свршило се ма како, она треба или да умре, или |
све.{S} Догодило се ма шта, свршило се ма како, она треба или да умре, или да буде његова.{S} |
огло никакво извијање, а још мање да ће ма чиме другим ублажити своју судбину.{S} Она му не одг |
к тако брзо измени своју ведру нарав, и ма да му ни на крај памети не падаше да потражи узрока, |
ика једнако му се истављала пред очи; и ма колико му та живахна појава била пријатна, ипак га ј |
о, учинио је за њега много више него ли ма шта друго, што би намерно смислио.{S} Мајстор Диша ј |
грт, од времена на време добијао. — Али ма колико да је то очевидно он сам опажао, и самоме њем |
удовица, тако жељно чезнула.</p> <p>Али ма да је кир-Диша био задовољан својим успехом и свом с |
умео никада да се толико расположи или ма чиме одушеви, што би га из граница обичнога душевног |
да, у таквим приликама, било случај или ма какав спољашни утицај узме неодлучнога за руку и сил |
е од забуне.{S} Хтео би да јој одговори ма шта, да је нападне речима, да јој каже како је превр |
че сваки могући пожар, који би се могао ма када јавити.</p> <p>— Ватру запрети, удовицу удај! — |
има.</p> <p>И ово је убрзало ствар; јер ма колико да је човек прав, у очима жена, докле се пазе |
могао у многим кућама сматрати као глас ма кога важнијег члана фамилије.{S} Једном речи она је |
Маца није ни успела, да покаже Јанићију ма какву тешку ствар за дизање, кад Јанићије зграби Леп |
на му је жена и куда би она смела да му ма шта пребаци!{S} А баш и када би се толико заборавила |
лица, а у лицу сав пребледео.{S} Да су ма шта друго изнели противу њега, не би га толико запањ |
деда Митар и Станко туфегџија).</p> <p>Ма да је онако одлучно најурила мужа из куће, ипак се н |
е га ударити, побеже из мутвака.</p> <p>Ма да је мајстор Диша често мислио на кућу и Лепосаву, |
ре, тек колико да јој напакости.</p> <p>Ма да је кира-Анастасија, из обзира према покојном Кир- |
, па ако је нужно чак и у Галцу.</p> <p>Ма да није знао ни где је Галац, ни како се до њега мож |
се за врат.</p> <p>— А, ту ли те сврби, магаре! — подвикну Диша, коме оваква „интимна“ питања о |
, зашто да га баш сада остави.</p> <p>— Магаре, да би магаре!{S} Шта му је наспело! <pb n="160" |
ћије, кад те је мајстор Диша погодио за магаре?“ — „Ко је магаре?“ питам ја. — „Ти, ето сви при |
кују у најтеже букагије, да га метну на магаре, али не као што се јаше него лицем репу, па да г |
јстор Диша погодио за магаре?“ — „Ко је магаре?“ питам ја. — „Ти, ето сви причају, да се мајсто |
баш сада остави.</p> <p>— Магаре, да би магаре!{S} Шта му је наспело! <pb n="160" /> И да ми је |
м му ни ја дузна остала! — Иска, маторо магаре, да по месечина кроз бакчу спацира сас мен!{S} И |
ички свој удовички бол и, као под неком магијском силом, што је дубље залазила у удовиштво, све |
.{S} И то се вукло кроз душу, као тешка магла када се вуче над земљом и никако не може да се по |
n="109" /> <p>Мајстор Диша је као кроз маглу слушао, и место икакве речи тек би покаткад прост |
вога дивана.</p> <p>— Убио се! — јаукну Мада.</p> <p>— Ко, море?</p> <p>— Јанићије!{S} Тамо, на |
нека их пас чува, а он, као да га неке мађије вуку, стиште пут Београда.</p> <p>И ено га сад г |
аве, а баштенски зидови са многобројним мазгалима почеше играти око ње.</p> <p>— Шта ти је, мор |
ом.</p> <p>Кира-Анастасија се у тај час мајала на доксату и залевала цвеће, које је оздо на виш |
кад у дућан утрча други шегрт, који се мајао на пољу.</p> <p>— Ето газде! — повика и журно се |
и.{S} Зато је Јанићије морао по вас дан мајати се са тетка-Мацом око болеснице и трчати свуда, |
по својој лудој памети.</p> <p>— Боже, мајка, шта ти је? — брани се Лепосава. — Та и сама каже |
ику воштаницу да палим за душу на твоја мајка.{S} Брат да ми будеш, Јанићије... врати ми дреје. |
</p> <p>— Какву послу имам ја сас твоја мајка?</p> <p>— Кира-Анастасија...</p> <p>— Е, е, сад ћ |
прошапута:</p> <p>— Поздравила те моја мајка, да одмах дођеш.</p> <p>— Какву послу имам ја сас |
убов на вас због засто сте као од грцка мајка родени.{S} И рекосмо да вас женимо на грцко невес |
ина, у лицу сушти отац а по нарави иста мајка.</p> <p>То му је све било већ одавна познато; ниј |
о по лицу и врату.</p> <p>— Зар ти није мајка казала?</p> <p>— Де, де, што се стидиш?{S} Одгово |
говорити о томе, ма да је и она, као и мајка јој, знала о свему, што је он видео и тетка-Маци |
ју из његове руке и брзо устаде, да јој мајка не би гледала како седи поред Дише.</p> <p>— Разг |
ати по коси.</p> <p>— Е, де, де, ја сам мајка, па ето, трпим; а ти, зар не видиш какав си стао? |
Грекос.{S} Јазук, сто га не роди грцко мајка!</p> <p>— Море какво: „мајстор“? <hi>кир</hi>-Дис |
<pb n="146" /> <p>— Је ли ти рекла што мајка, ха? — запита најзад Диша приступајући јој ближе. |
</p> <p>Лепосава се засмеја, седе поред мајке, загрли је и стаде се плазити на Јанићија, који с |
де, хајде, још мало, ћери, докле си код мајке; мужа нећеш дочекивати седећи. —</p> <p>Тога дана |
јутра устала Лепосава, по обичају, пре мајке и са „чирачетом“ наложила ватру у мутваку, преста |
како да води кућу и да ни на сокак без мајке не изиђе.</p> <p>— Мајку да слушаш, на мене да ми |
ао да си ми рођени брат.{S} Ти немаш ни мајке ни сестре, па што да идеш од нас?{S} Нана и синоћ |
то је говорила мајци, а он јој је преко мајке одговарао.</p> <p>Тетка-Маци није се свиђало овак |
ити.</p> <p>А како ли овде сетно мирише Мајкина Душица!</p> <p> <hi>15. септембра 1906.</hi> </ |
еш уседелица.</p> <p>— Ама шта је теби, мајко; ко ти за Јанићија говори? — плашљиво промуца Леп |
ави, да иде у мутвак, јер хоће са њеном мајком да разговара.</p> <p>Кад оста са Мацом на само, |
то изгледало да се Диша оженио њезином мајком.</p> <p>— Како бре, седепсузу; ја сам стара!</p> |
а је у мутваку певушила што или би се с мајком разговарала.</p> <p>Тада би Јанићије из чежње и |
и на сокак без мајке не изиђе.</p> <p>— Мајку да слушаш, на мене да мислиш!</p> <p>— Хоћу! — од |
, што Лепосава нарочито застаде и позва мајку, да се не задржава толико.</p> <milestone unit="s |
ла Лепосава, носећи ратлокум и кафу, да мајку послужи.</p> <p>— Па где си био до сада?</p> <p>Ј |
едан хаџија откупио од некога испосника мајку Божју, икону која је од времена на време сузила.{ |
га, те му је тетка Маца сада замењивала мајку или бар старију сестру.{S} Бик и Лепосава начинил |
по месечина спацирам по башча, како од мајку <pb n="123" /> родена, имам си овде побољи човек, |
о чак до другога сокачета, да пресретне мајку.</p> <p>— А како би било да пођем и сам, да је по |
а у шарену чашу хладне воде, да послужи мајку, кад из собе изиђе.{S} Маца већ устала, умила се |
као неколико дана, и збуњено погледа у мајку.</p> <p>— Е, па и време му је — одговори Маца рав |
премеће, скаче и шкљоца зубима на своју мајку.</p> <p>— Ко са некрштенима спреже, тога благосло |
на чаршија, да чујите.</p> <p>И збиља, мајстор Диша и сам поче увиђати, како често ни труни ис |
давно су иструнули: и неутешни супруг, мајстор Диша, и ожалошћени калфа, Јанићије Бик, и сав о |
ло на рачун будућега младожење и младе, мајстор Диша је пливао у дупломе задовољству: ожениће с |
А моја жена?...</p> <p>— Знаш како је, мајстор-Дишо; није то лепо да ме уплећеш у те ствари — |
>Маца га гневно погледа.</p> <p>— Капе, мајстор-Дишо!{S} Таман како приличи честитоме човеку.{S |
!“</p> <p>А када га ни до вечери не би, мајстор Диша одлучи да достави полицији о бегунцу, те д |
неке необјашњиве слутње.</p> <p>— Седи, мајстор-Дишо! — проговори Маца гласом и изразом велике |
ћи њезиној бризи а и стишавању савести, мајстор Диша се после две недеље диже из постеље.{S} То |
шина не сме тако! -</p> <p>Једном речи, мајстор Диша се толико изменио у кући, да га човек не б |
нама; а за њим, под еснафским барјаком, мајстор Диша са женом, пуницом и Јанићијем Биком, а око |
</p> <p>А те вечери, када је он спавао, мајстор-Диша је гостио своје званице.{S} Отишао је сам |
овога часа, докле је кир-Дума говорио, мајстор-Диша размишљавао.{S} Па ипак, поред свега тога, |
вара.</p> <p>Кад оста са Мацом на само, мајстор Диша извади из недара један тефтер.</p> <p>— Се |
то се дани венчања све ближе примицаху, мајстор Диша је све нестрпељивији бивао.{S} Баш је чезн |
фаталнога дана па све до <pb n="70" /> мајстор-Дишинога доласка, Јанићије је живео као мали су |
} То ми не треба...{S} Реци: ево ти!{S} Мајстор Диша неће да зна ни за шта више.</p> <p>Отрча Ј |
ојима помогне.</p> <p>— Тако и ваља.{S} Мајстор је више од оца; отац само што роди, али мајстор |
еђу српским занатлијама и трговцима.{S} Мајстор-Дишу су већ инако сматрали као човека који се о |
е гочеви пред кућом кира-Анастасије.{S} Мајстор Диша послао цигане пред удовичину кућу, да јој |
к једно мисли, а судбина друго ради.{S} Мајстор Диша је већ у велико припремао, што му је било |
ата и снебива се, да ближе приступи.{S} Мајстор Диша је са пуно чежње неколико тренутака одмера |
списаним грчким и арапским писменом.{S} Мајстор Диша прелете погледом преко овога шаренила од ж |
а шта друго, што би намерно смислио.{S} Мајстор Диша је, пре него што се Јанићије вратио из бер |
е на услузи за врло скромну награду.{S} Мајстор Диша му је на пример <pb n="189" /> за сваку ус |
робуди и поче запомагати за патролу.{S} Мајстор Диша се уплаши од њене вике, те онако подеран и |
ао је тако исто једну важну промену.{S} Мајстор-Дишино често одлажење тетка-Маци, коју је после |
а ипак сматрали као свога старешину.{S} Мајстор Диша му је пред шегртима наредио, да пази на ра |
ја.</p> <p>И то унесе забуну у кућу.{S} Мајстор Диша у мало што се и сам не сруши, кад му пуниц |
ш ти ње!{S} А шта би свет онда реко?{S} Мајстор Диша појео шљиву, а кошчицу бацио на ђубре.{S} |
њоме поквари сватове кира-Анастасије. — Мајстор Диша је ову сплетку у потпуности њеној поверио |
рећем, који се, по реду, јави.</p> <p>— Мајстор Диша је наш човек, право Грекос.{S} Јазук, сто |
та ће онда?{S} Еснаф је јачи од њега, а мајстор је имао толико права над својим <pb n="153" /> |
ође и прва и друга па и трећа година, а мајстор Диша оста без наследника.{S} У залуд је мајстор |
и за шта више.</p> <p>Отрча Јанићије, а Мајстор Диша остаде сам.{S} Тако је неко време ћутао и |
су.{S} Весељу није ништа недостајало, а мајстор Диша се, тога дана, претворио сав у услужност < |
#SRP19061_N5" /> Ти само накриви фес, а мајстор Диша је један по један! — одговори тетка-Маца и |
нче навршило је већ петнаесту годину, а мајстор-Диша је добар газда и човек „тихе нарави“, па, |
главу, пољуби га у чело и оба образа; а мајстор Диша, још збуњен од изненадне среће, којој се н |
кад год би му се дало, избегавао.{S} А мајстор Диша напротив.{S} Он сад већ <pb n="216" /> ниј |
атима под носем свога супруга.</p> <p>А мајстор Диша, још збуњенији него што је дошао, изиђе из |
што јој је Анастасија казала.</p> <p>А мајстор Диша опет претрнуо, па и сам као <pb n="108" /> |
сији, да и с њоме ствар удесе.</p> <p>А мајстор Диша оста у дућану још потпуно збуњен од изнена |
та и весело одјури симиџиници.</p> <p>А мајстор Диша седе на ћепенак, подави ноге и са најлепши |
и себи пожелела.</p> <p>— Мени не треба мајстор Диша.{S} Ако њему треба да се жени, ено му кира |
а њом, кад га одједаред изненади појава мајстор-Дишина.</p> <p>Ваљда се Дишин шегрт не би толик |
мити.</p> <p>— Чудан свет! — размишљава мајстор Диша.{S} Шта му још неће пасти на ум.</p> <p>— |
осећао побеђен; предвиђао је он, да га мајстор неће лака срца пустити; али најпосле и да га не |
<p>— Где си, море, до сада? — запита га мајстор, када се он једва вукући ноге, врати у дућан.</ |
/p> <p>— Ко те огреба, бре? — запита га мајстор Диша, кад га онаквога угледа.</p> <p>— Тукао са |
ди, добивао је шамаре за врат или би га мајстор чукао у главу савијеним кажипрстом, на коме је |
су узбуђења било лако рећи; али, ако га мајстор не отпусти, ако му не изда калфенско писмо, шта |
У апса ћу ја вас <pb n="167" /> и твога мајстор-биволица!{S} Пцета! — викао је на сав глас Дума |
у они можда промицали над главом самога мајстор-Дише, који се у Јерусалиму већ у велико предао |
ли, истицао богоугодне врлине побожнога мајстор-Дише.{S} Диша му је поверио чак и главни разлог |
ику, а како није било другога начина да мајстор-Дишу изведу на праву стазу, оне су се свим сред |
ао на последње средство, ако не успе да мајстор-Дишу обрлати.</p> <p>Осрамоћена удовица клела с |
рба!{S} Биће, биће!</p> <p>Разуме се да мајстор Диши не оста друге, него да још чека и да се — |
и кир-Думу, што је у опште покушавао да мајстор Дишу уведе у њихово друштво.{S} Тражио је да ки |
му одбаце аспру у блато и оде.{S} Тада мајстор Диша тужно узвикне:</p> <p>— Нема сиротиње, нем |
тка-Маца и кришом, испод очију, погледа мајстор-Дишу.</p> <p>Међутим, и у чаршији, која је у не |
оклоничкога путовања на Голготу, угледа мајстор Диша хаџи-Зосима, како се журно пење уз Голготу |
/p> <p>— Иде! — рече у себи, кад угледа мајстор-Дишу и од неизвесности претрну.{S} Но то га брз |
> <p>— Зар кира-Анастасија?</p> <p>— За мајстор-Дишу, папуџију.</p> <p>Неколико несташних девој |
једноме излазу.{S} Таква случајност за мајстор-Дишу била је сама Маца.</p> <p>Када је претрнул |
<p>— Па ти!{S} Зар нећеш да се удаш за мајстор Дишу?</p> <p>Лепосави се окрете улица око главе |
е грбе сеђаше широка и темељита прилика мајстор-Дишина, па за тим окрете леђа и журно замаче у |
ква су размишљавања врло често занимала мајстор-Дишу, и кад год би га онако оболелога спопао ст |
ћије и гледали за лађом, која је носила мајстор-Дишу.{S} Сунце је жегло пуном јаром, Дунав се с |
“, поткупи три прста, па их пружи према мајстор-Диши, као да је невеста, коју му нуди, цвет, ко |
цркви.{S} Не требају ми баш ништа; има мајстор Диша доста, а то ћу цркви, нека је Божје.</p> < |
ста!</p> <p>Пред тако снажним разлозима мајстор Диша је попустио; а осем тога, он је и иначе ув |
ма живо <pb n="43" /> сликао пред очима мајстор-Дишиним, није остала без свога утицаја на и она |
љда, у томе часу, није тек помишљала на мајстор-Дишу!</p> <p>Зурле су учиниле своје.{S} Од маха |
лова!</p> <p>Свака реч наваљивала се на мајстор-Дишину душу као стена и он је као заливен ћутао |
.{S} Велики део чаршије поче гледати на мајстор-Дишу као на једнога сладострасника.{S} А кад је |
ите и цела чаршија ће да каже: јазук на мајстор-Диса! — А како смо вас волели, као да сте из са |
лицином својих пријатеља, бацити око на мајстор-Дишу, њему је могло бити тридесет и шест година |
но срамоти, вичу на сва уста не само на мајстор-Дишу него и на кир-Думу, што се толико заслепио |
ође и време поласку.{S} Уочи овога дана мајстор <pb n="180" /> Диша одведе жену у собу, и као ч |
ш дочекивати седећи. —</p> <p>Тога дана мајстор Диша је у залуд очекивао Јанићија, да се врати; |
76" /> <p>— Ко носи нека носи, ама жена мајстор-Дишина не сме тако! -</p> <p>Једном речи, мајст |
есе.</p> <p>— Носи! — јекну као иза сна мајстор Диша — Носи, да га не гледам више!</p> <p>Јанић |
та, <pb n="39" /> него да се састане са мајстор-Дишом и да од њега самога чује, ради чега је он |
би се најмање могао надати на сусрет са мајстор-Дишом.{S} Али, овога пута не послужи га срећа.{ |
је у истини то баш онај ексер? — упита мајстор Диша.</p> <p>— Нема сумње — оговори Зосим. — Бо |
.{S} На чешми је затекао млађега шегрта мајстор-Дишинога, те од њега сазнаде све како је на веч |
т Лепосава, папуџика, вјерна супружница мајстор-Дише обућара, честију и љубовју озаривши јего р |
/p> <p>И тетка Маца, као прва комшиница мајстор-Дишина, а и као добра познаница кира-Анастасији |
Ено онај, у дугој бради.</p> <p>— Какав мајстор Диша, оно је свети Спиридон! — шапну Јанићије, |
, што је угледа на целој појави.{S} Сав мајстор Диша изгледао му је чисто као претучен; једва с |
лени прозор, за којим се одмараху његов мајстор и мајсторица.</p> <p>Сутра дан сви чираци са Ја |
тетка Маца.{S} Она уђе баш у часу, кад мајстор Диша поткупи уста и привуче Лепосаву себи, да ј |
оји се наслађавао некада, слушајући кад мајстор-Дишиница запева ону чувену песму:</p> <quote> < |
каку, без игде икога свога.{S} Ма да од мајстор-Дише никада не виде ништа, што би га чвршће вез |
Јанићије!... мени... мени!{S} Је ли од мајстор-Дише? — викале су девојке у један мах.</p> <p>— |
оће, коју ће без ње осећати, и страх од мајстор-Дише, да га усред чаршије не нападне.{S} Па онд |
ту престоји.</p> <p>Једнога дана устаде мајстор Диша из постеље сав узнемирен.{S} Целе ноћи ниј |
у удари у образе.</p> <p>Сутра дан дође мајстор Диша у дућан, седе на ћепенак и, када му млађи |
ститу домаћицу.</p> <p>И тетка Маца узе мајстор-Дишу за главу, пољуби га у чело и оба образа; а |
капиџик.{S} Прва помисао била је, да је мајстор Диша дошао, да се разрачуна с њим, и он сав пре |
<p>А ко зна, не би ли боље било, да је мајстор Диша прво саслушао свога шегрта, па тек онда да |
“, али ипак све се сводило на то, да је мајстор Диша прилика, каква се лако не налази, и да јед |
ити, побеже из мутвака.</p> <p>Ма да је мајстор Диша често мислио на кућу и Лепосаву, ипак га ј |
, да је био непослушан, неваљао и да је мајстор учинио паметно, што га је отерао.</p> <p>Колико |
о неколико белих пара.</p> <p>Баш да је мајстор Диша до овога часа и био „неверни Тома“, сад не |
х младенаца.</p> <pb n="25" /> <p>Да је мајстор Диша прислушкивао од куда сва ова пецкања, што |
и за комшилук ни за чаршију.{S} Када је мајстор Диша, по своме већ утврђеноме обичају, пошао те |
и цвокоћу од страха.</p> <p>Три дана је мајстор Диша крупно премишљао и овај сан, или боље рећи |
ти ни од чега оздравити.{S} До скора је мајстор Диша мислио, да не може преболети своју домаћу |
ilestone unit="subSection" /> <p>Шта је мајстор-Дишу нагонило, да онако нагло врати прстен, то |
цинцарским званицама дали реч, и кад је мајстор Диша са нестрпљењем бројао дане, догоди се оно, |
Диша оста без наследника.{S} У залуд је мајстор Диша бечио очи и очекивао тај срећни дан, Лепос |
а дана није смео ни прићи дућану где је мајстор Диша ревносно чекао, неће ли га угледати, те да |
зносио је „каранфил“ званицама, које је мајстор Диша, као младожења, од своје стране, позвао на |
склоно свакоме искушењу.{S} И докле је мајстор Диша забринуто и са чежњом помишљао у овој песк |
и каже: „Је ли бре, Јанићије, кад те је мајстор Диша погодио за магаре?“ — „Ко је магаре?“ пита |
рећег дана, по овоме догађају, седео је мајстор Диша у своме дућану сам.{S} Јанићија је отправи |
у кућу.</p> <p>Још неко време седео је мајстор Диша на бињекташу и чекао неће ли се, ма с које |
} Један део домаћинових права пренео је мајстор Диша на своју пуницу, дао јој је пуну власт над |
ењу.{S} Кир-Ламбре је испричао, како је мајстор Диша одмах по прстену покушао да остане у удови |
утрча у собу.{S} Али кад угледа како је мајстор блед и модар, он се зачуђено заблену.</p> <p>— |
умује, кумство га убило!</p> <p>Тако је мајстор Диша правдао и кумовим грехом свој грех блажио. |
ош говеда појио кафом? —</p> <p>Тако је мајстор Диша често објашњавао своје назоре кир-Ламбри и |
већ нови ђевђелук (капа „дињара“) то је мајстор Диша купио сам, јер од младеначкога стида није |
У овоме можда и лежи кључ тајне, што је мајстор Диша одоцнио тако са својом женидбом.{S} Могао |
ез јакога утицаја, у толико пре, што је мајстор Диша и сам имао прилике у своме животу да о так |
ако се најзад и морало држати, пошто је мајстор Диша дан из дан одлазио на кафу тетка-Маци, а М |
за сваки погрешан убод шилом, кад му је мајстор показивао на каквом непотребном опсечку сахтија |
замесе читаво брдо препреке, преко које мајстор Диша не би могао прећи.</p> <p>А докле се по ра |
има, да извуку мацке и да на њих повале мајстор-Дишу.</p> <p>— Ниси имао милости према својим ш |
ни се Лепосава. — Та и сама кажеш да ме мајстор Диша не проси.</p> <p>— Не проси, дабогме; али |
ве се то опажало и у дућану и на самоме мајстор-Диши.{S} Дућан је проширио, женин мираз са оних |
илим моје Канче.</p> <p>Сад је и самоме мајстор-Диши било чудно, како је могао тако лаковерно п |
али кога под „фукаром“ и говедом разуме мајстор Диша.</p> <p>Али како се тек изненадио, кад му |
/p> <p>— Отрова, кучко, отрова! — стење мајстор-Диша и шкрипи зубима.</p> <p>— Ко вас отровао?< |
Као и сва чаршија, тако је и кир-Ламбре мајстор-Дишу уважавао и издвајао од осталих Срба.{S} Ча |
питам ја. — „Ти, ето сви причају, да се мајстор Диша пео на твоја леђа.“</p> <p>И ту Јанићије и |
<pb n="177" /> одлучно подвикну, да се мајстор-Диши тај моменат учини врло сличан са оним, кад |
ја.</p> <p>Баш у томе тренутку, када се мајстор Диша налазио на врхунцу радости и узбуђења, те |
ватове.</p> <p>У један тренутак, кад се мајстор-Диша мало одмаче од сватова, Јанићије, који је |
>— Није за зло; за добро је! — смеје се мајстор Диша и вади иза појаса кесу у којој нађе две ас |
икога.{S} Пуних петнаест година није се мајстор Диша виђао са својим стрицем, нити је икада што |
{S} Да тога није било, Бог зна би ли се мајстор Диша могао одржати међу оноликим грчко-цинцарск |
</p> <p>После подужега времена врати се мајстор Диша у свој дућан, зајапурен од наглога узбуђењ |
а; јазук, бре!</p> <p>— Па.... смеши се мајстор Диша љубазно....{S} Шта ћу?..{S} Сам сам, без р |
послушати.</p> <p>Месец дана спремао се мајстор Диша за поклоничко путовање.{S} По чаршији се у |
ислио на то?</p> <p>Те ноћи превртао се мајстор Диша у постељи врло дуго.{S} Из очију му никако |
ко ћепенака тамо и амо муваше, чинио се мајстор-Диши, да је баш данас нарочито расположен, чини |
дите? — продужи Дума, кад опази како се мајстор Диша сплео. — Кој вас највише помаже него грцко |
што је прстен тек синоћ добила и што се мајстор Диша с њоме растао чисто тужан и плачан, што не |
те!{S} На! — и окуражени Ламбре поднесе мајстор-Диши шипак под нос.</p> <p>Мајстор-Диша, кад ос |
удају, те се могаху дотле надати, да ће мајстор Диша на њихова врата кад тад закуцати.</p> <p>— |
Јанићије је још те вечери дознао, да ће мајстор сутра звати на част и Ламбру и кира-Ману, па му |
зна се, али у велико се веровало да ће мајстор Диша да се ожени Лепосавом Мацином.{S} А тако с |
<p>Јанићије узео прстен и чека, шта ће мајстор Диша наредити, али овај сео на пањ, брише рукав |
ако као гости за софром.</p> <p>Тако ће мајстор Диша постићи двоструку корист; одужиће се Богу |
је мудро реч. — упаде кир-Дума и тапше мајстор-Дишу по плећима. — За тебе ћемо да правимо како |
лико чудо, него и као велики грех.{S} И мајстор-Диши су замерали, па су га дуго и гонили, да се |
ав један просвећени српски тип био је и мајстор Диша.{S} Од детињства још служећи у Грко-цинцар |
више нема места.{S} Казаће тетка-Маци и мајстор ће ме отерати.</p> <p>И њему се нешто ражали; д |
сплетки толико исто крива била колико и мајстор Диша, морала је да чује и такве ствари, на које |
нило да њезина мати нешто плете за њу и мајстор-Дишу и срце јој премре, када помисли да може по |
па да нареди да му доведу тетка-Мацу и мајстор-Дишу, па онда пред целим народом да метне поред |
, да ближњега ода зла спасава.</p> <p>И мајстор Диша, коме, после овога разлагања, пуче пред оч |
и благим мелемом ране привио.</p> <p>И мајстор Диша се обрадовао, када му Маца саопшти, да се |
о се журно пење уз Голготу, и кад опази мајстор-Дишу, поче махати и давати му знаке, да сиђе.</ |
џија цркву уважава.</p> <p>Овоме хаџији мајстор Диша повери о свему, што га је у последње време |
је више од оца; отац само што роди, али мајстор је онај што отвара очи и даје лебац у руке — об |
за ногу.</p> <p>Сан као сваки сан; али мајстор Диша не може вас дан да се отресе оног двострук |
атисте прстен?</p> <pb n="41" /> <p>Али мајстор Диша ни сада не одговори.{S} Ова брза питања, ш |
њима, као један човек, ишла.</p> <p>Али мајстор-Диша, поред свега тога, што је и сам почео увиђ |
Дишино држање учини сумњиво.</p> <p>Али мајстор Диша не чу ово питање?{S} Пред његовим очима ле |
оша мираза и кућу удовичину.</p> <p>Али мајстор Диша никако да се поврати од првог изненађења.{ |
</p> <p>Они који су пре три дана видели мајстор Дишу, сад би се зачудили, шта би од овога човек |
а мајстора и отићи бољем.{S} Јер и бољи мајстор то би исто радио са својим шегртима.{S} Чак и р |
љени пазар односио тетка-Маци, да то ни мајстор Диша не би боље вршио.{S} Па ни у самој кући ма |
пролажаху, недеље протицаху, а у радњи мајстор-Дишиној ишло је тако, да се није ни опажало, да |
</p> <p>— Па да се погодимо! — одговори мајстор Диша, који добро опази старчеву борбу.{S} Реци, |
и не мишљаше, да ће је судбина предати мајстор-Диши.{S} Па и овај Јанићије Бик, чији снажни вр |
ој премре, када помисли да може постати мајстор-Дишиница и да се мора одрећи свога Јанићија.</p |
ка и гледао од куда ли ће тек искрснути мајстор и какав ће изгледати у лицу.</p> <p>— Ако је од |
унучићи су у чељустима аждаје.{S} Реци мајстор-Диши нека иде у Јерусалим, и тамо ће наћи копље |
венк-башо?{S} Еле, за тој ли те је твој мајстор оставио?{S} Тако ли му чуваше кућу, а бре?</p> |
дућан и онако срдито захтевање, да јој мајстор Диша одмах дође, протумачио је он сасвим друкчи |
рада.</p> <pb n="8" /> <p>Колико је пак мајстор Диша био уважен међу овима, буди напоменуто, да |
протурао са више користи, него ли и сам мајстор му; а сав дневни пазар редовно је свакога вечер |
е кир-Дума стао да псује пред Јанићијем мајстор-Дишу и да прети, како ће му радњу да запали; а |
ајсторе, мајсторе! — чуо је мало за тим мајстор Диша, како га Јанићије зове и дрмуса из све сна |
како се час по час осмешкује.{S} А чим мајстор Диша одмахну руком и изиђе из дућана, Јанићију |
ком сабљом, као овога пута пред појавом мајстор-Дишином.{S} Није то било од каквога страха, већ |
ето, готов разговор.</p> <p>Цео тај дан мајстор-Дишу су то овде то онде дочекивали сличним пита |
, да би то било неприлично да он, један мајстор, своме шегрту исповеда зашта се радује, те, у м |
апањило као то, да је он, један угледан мајстор у чаршији, могао доћи и на таку мисао, да ноћу |
башу.{S} Све што један честит, заслужан мајстор и имућан газда може постићи, то је он у грађанс |
p>Једнога јутра отишла Лепосава у дућан мајстор-Дишин те му однела фес, који је Диша оставио ње |
се развијају незгодне досетке на рачун мајстор-Дише, кира-Анастасије и Ламбре.</p> <p>Но како |
о.{S} Тетка-Маца је развезла да прича о мајстор-Дишиноме уважењу и о томе, како ће га еснаф од |
већ гледа у врата, на којима је стојао мајстор Диша.</p> <p>— Шта си се запањио, пезевенк бре, |
S} Са каквом ли је лакоћом руке опсецао мајстор свој посао, а са како тешком руком оштри дикиш |
ље.</p> <p>Сутра дан, по прстену, пошао мајстор Диша у дућан; али јучерање „гледање“ и осмејци |
лу, при улазу у ћорсокак, лепо се видео мајстор-Дишин „шилт“ са расплаканом лисицом.</p> <p>Мај |
то не догоди.</p> <p>Једнога вечера сео мајстор Диша на миндерлук и пропуштајући зрна међу прст |
притисак, тако тежак, као да му је цео мајстор Диша са свом својом пространом ширином сео на д |
во код тетка-Маце и да кажеш: поздравио мајстор и шаље ово! — Јеси ли разумео?</p> <p>— Јесам, |
поче примати ствари.</p> <p>— Поздравио мајстор и шаље вам ово! — испоручи Јанићије, збуњен дев |
е несто? — пита кир-Дума, коме се овако мајстор-Дишино држање учини сумњиво.</p> <p>Али мајстор |
ти нико не зна!?</p> <p>Кад опази како мајстор Диша нерешљив и збуњен стоји и не зна шта да јо |
било је врло тужно, када би видео како мајстор Диша неправедно џангриза својој жени.{S} Разуме |
ира-Анастасије и Ламбре.</p> <p>Но како мајстор-Диша, који је на сваку пару пазио, није никада |
то је грчка реч!...</p> <p>— Тако, тако мајстор-Дишо — поправи се Маца. — Ето, нећу; поган је т |
комшинице истрчаше на капиџике, те тако мајстор Диша, који се баш тога и плашио, устукну у свој |
Па онда већ биће боље...</p> <p>И тако мајстор Диша, ведар и лак као младић, убрза из куће, од |
p> <p>Дани за данима протицали су преко мајстор-Дишинога крова много брже, него ли што су они м |
огоди.</p> <p>— Шта? — запита радознало мајстор Диша.</p> <p>— Па, између Мацине Лепосаве и фуд |
<p>Сутра дан је пола Београда испратило мајстор-Дишу до лађе, чија су једрила била већ уздигнут |
школе или друге културне установе, — но мајстор-Диши није ништа све то требало. „Коме треба нек |
повраћа у простране антерије.</p> <p>Но мајстор Диша не заста на овоме само.</p> <p>Да би доказ |
ускаче у кућу једне удовице.</p> <p>Но мајстор Диша није био од оних људи, који, кад сазнаду ш |
но срце.</p> <p>— Обесићу се; а њој ено мајстор-Дише, па, ако узмогне, нека буде срећна с њим! |
вала.</p> <p>Нико није знао зашто је то мајстор Диша урадио, па ни сама није могла погодити, у |
ија; а кад јој је овај казао, да јој то мајстор Диша враћа и да више неће да зна за њу, она је |
ла да очуваш девојче.</p> <p>И оно, што мајстор Диша до сада не виде, угледа сада.{S} Тетка-Мац |
се јасно чита, како ни он не верује што мајстор Диша тврди.</p> <p>— И што да износе поштену ку |
ас тетка Маца час Лепосава, а сада опет мајстор Диша?{S} Тек ове појаве расвестише га и он се п |
у!</p> <p>Хаџи-Зосим значајно погледа у мајстор-Дишу и намигну.</p> <p>— Зар од овог памука да |
акнадним губитком.</p> <p>Но, како се у мајстор-Дишином дому извршило чудо, и како је он постао |
оба Јанићије би се обрадовао, што ће му мајстор постати устабашом, али сада га баш ништа не зан |
м калупом по лудој глави! — подвикну му мајстор претећим гласом и дохвати руком за један дрвени |
си се забленула, бре, овамо!? — дрекну мајстор Диша, кад опази како девојче извирује; девојчиц |
ме света, тетка-Мацо, шта кажу? — викну мајстор Диша, који већ не мога издржати њезино оклевање |
као да је мечка пред тобом?! — узвикну мајстор, кад опази како му шегрт још стоји и не помиче |
ете?</p> <p>— То није истина! — узвикну мајстор Диша и сав се зацрвене од стида.</p> <p>— А, не |
кћери некако нису још уочиле ову чежњу мајстор-Дишину, те се удаваху за своје момке и не слуте |
а вучем читав пртљаг.</p> <p>У квартиру мајстор Диша је имао још једнога друга, сапутника, који |
се, изгребала га по лицу.</p> <p>Кад чу мајстор Диша, шта се све о њему прича и разноси, чисто |
и заједно трче то амо то тамо, куда их мајстор Диша и тетка Маца шаљу; али, ипак, Бик не може |
а га на путу не оглобе.{S} Главан новац мајстор Диша је, као и обично што је на путу радио, мет |
зео ко од њихових, него је потурили баш мајстор-Диши као кукавица јаје.</p> <p>— А ко ће им бит |
— Ходи, ходи, де!</p> <pb n="138" /> <p>Мајстор Диша је и на томе ћепенку чуо за јутрошњи догађ |
ир-Ламбру у кућу.</p> <pb n="109" /> <p>Мајстор Диша је као кроз маглу слушао, и место икакве р |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Мајстор Диша је пожњео све користи.{S} Српска чаршија п |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Мајстор Диша је у истини био човек срећне звезде.{S} Че |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Мајстор Диша се није више могао сносити.{S} Престао је |
ВА</hi> </head> <p> <hi>1.</hi> </p> <p>Мајстор Диша уживао је у староме Београду добар глас, н |
а ти ако нећеш да питаш... ти...</p> <p>Мајстор Диша не доврши и изиђе срдито из куће.</p> <p>Т |
е навру деца, а она се ратосиља.</p> <p>Мајстор-Диши се смрче пред очима, кад помисли да се и њ |
покапан рђом као крвавим капима.</p> <p>Мајстор Дишу подузе стравична језа, кад спази оне капи. |
вори.</p> <p>— Сто хиљада гроша.</p> <p>Мајстор-Дишу ова огромна свота ни мало не збуни.{S} Оно |
и лимун, али ипак потпуно здрав.</p> <p>Мајстор Диша није ни здрав заборавио, шта је <pb n="121 |
и на њега један крвнички поглед.</p> <p>Мајстор Диша изгуби мегдан.{S} Руку, којом је потегао, |
ћије Бик, и унесе две ћупе воде.</p> <p>Мајстор-Диша му потрча на сусрет, али и сам увиде, да б |
забрао, па хоће да му га покаже.</p> <p>Мајстор Диша бледи и румени; срце му бије а душа се пот |
оћ, како ми се на сну то казује.</p> <p>Мајстор Диша, коме је већ једаред Лепосава у одбрани ре |
ња богоугодник показује свакоме.</p> <p>Мајстор-Дишу силно заинтересова, да види и целује свети |
да од некрштених тражиш записе.</p> <p>Мајстор Диша ћуташе и замишљено гледаше у ону икону, пр |
ња, рекоше и име будуће невесте.</p> <p>Мајстор-Диши писнуше уши као таламбаси на звук невестин |
е ствар, те да се брука заглади.</p> <p>Мајстор Диша се затворио у ону малу собицу, па се жив о |
ул-Стаменкина у жутој шкуртељци.</p> <p>Мајстор Диша се избечи на ову посету, којој се најмање |
поче се смејати својој досетци.</p> <p>Мајстор Диша скочи са ћепенка и збуњен оде одатле.{S} С |
е победничким кораком низ сокак.</p> <p>Мајстор Диша остаде у соби као убијен.{S} Од чуда и ове |
страшљиво погледала на капиџик.</p> <p>Мајстор Диша је, од времена на време, слао своје „чирак |
н „шилт“ са расплаканом лисицом.</p> <p>Мајстор Диши заигра срце, кад у своме дућану угледа два |
кремењаче, коју је у посао узео.</p> <p>Мајстор-Диши би сасвим ново; куд је он на то и помишљао |
ти рађа, сваке године по једно.</p> <p>Мајстор Диша би, пред оваквом перспективом, затворио оч |
учини Маца изненађена и радосно.</p> <p>Мајстор рече Јанићију да иде, да спава.{S} Јанићије се |
бих жалио ни триста гроша за то.</p> <p>Мајстор Диша кришом га гурну лактом, да не говори о цен |
несе мајстор-Диши шипак под нос.</p> <p>Мајстор-Диша, кад осети под носом склопљену песницу, ус |
гледа разрогачено у свога газду.</p> <p>Мајстор Диша стоји према њему, пипа се по појасу и све |
роси за четири године без фајду.</p> <p>Мајстор-Диша је био потпуно задовољан.{S} Баш да и није |
дисциплину у главу непослушнику.</p> <p>Мајстор Диша започео живот из нова.{S} У чаршији и дућа |
ут удовицом, па ти она угатала!“</p> <p>Мајстор Диша занеме.{S} Није се наљутио, али га изненад |
бре, да ме удаш за овај тулум?“</p> <p>Мајстор Диша више није чуо ништа, није видео <pb n="87" |
ада га, место оног простачкога назива: „мајстор“, први пут поздравише љубазно са: калос мерос, |
роди грцко мајка!</p> <p>— Море какво: „мајстор“? <hi>кир</hi>-Диса, <hi>кир</hi>-Диса! — попра |
леда Лепосаву, како се опрема за његова мајстора?{S} То никако!{S} И он убрза кораке, само да ш |
а ли би он то и дочекао?{S} А код овога мајстора његово произвођење било је већ на прагу.</p> < |
и кад није могао никако напустити овога мајстора и отићи бољем.{S} Јер и бољи мајстор то би ист |
ити.{S} Али то није било лепо, да свога мајстора, који ти је као један родитељ, тако оставиш.</ |
и био од свога детињства везан за свога мајстора, он га је од смрти Лепосавине толико омрзнуо, |
азила образ свога мужа, а он хлеб свога мајстора.</p> <p>И тада му је долазило, да не чека, но |
<p>Али Јанићије, много хитрији од свога мајстора, истрже му се из шака и излете на поље.</p> <p |
за пет година шегртовања добио од свога мајстора) и, као врабац из шаке, шмурну на врата и весе |
расположењу дочекао је и долазак свога мајстора. — Сунце зашло већ, а тамна румен, која је ишч |
а испод очију прати сваки покрет свога мајстора.{S} Па и њему дошло мило, кад виде како му газ |
за груба извикивања и тешку руку свога мајстора.{S} Напротив, овога часа, када је угледа овако |
на улицу и упути се право дућану свога мајстора.</p> <p>— Ако ме је и отерао, моје дреје мора |
се за углом.</p> <p>— Удаје се, за мога мајстора... а мене... мене... ух! — уздахну тешко.{S} Р |
узбуђен и псујући <pb n="77" /> и тога мајстора и самога себе, што му се језик везао, те не ка |
дућана.{S} Да је само могао, он би тога мајстора, који му је толико шамара напоклањао колико мо |
>— А шта ја знам?</p> <p>— Удајеш се за мајстора...</p> <p>— Па за кога ћу?{S} Ваљада за слугу? |
кир-Ламбру, како се упутио кући његовог мајстора, послао је шегрта и наредио му, да се у мутвак |
шта? — Ми на вас као на едног честитог мајстора сас леб, а ви на нас сас поган! — Засто уцвели |
ну.</p> <p>Сутра дан изиђе одлучно пред мајстора.</p> <p>— Мајсторе, хоћу да идем.</p> <p>— Куд |
Лепосава одала, па сада тетка Маца зове мајстора, да му се на њега пожали.</p> <p>Може се помис |
калфом.{S} Јанићије је обично увек пре мајстора долазио а Диша опет није никада тако одоцнио к |
а у дућан!</p> <p>— Хајде, дете, пољуби мајстора у руку; добар је он, опростиће ти, — рече Маца |
калфици.{S} Јанићије сними фес, пољуби мајстора, па онда тетка-Мацу у руку, и оде, да се измиј |
је се диже од совре, целива у руку прво мајстора па Мацу и изиђе из собе.</p> <p>— Где је онај |
му се у руци нашао.</p> <p>— Иде ли до мајстора?</p> <p>Јанићије учини главом да није.</p> <p> |
како је Лепосави, а он чим је испратио мајстора на улицу, врати се болесници, која је спавала |
седећи око пања узверено гледају час у мајстора час у Јанићија.</p> <p>— То она казала, то?! — |
пено примио све навике и погледе својих мајстора, па није ни чудо, што је, мало по мало, успео |
?... пита Диша шапћући.</p> <p>— Умрла, мајсторе! — уздахну дубоко Јанићије, који се тек на ово |
.. разумеш ли, на све.</p> <p>— На све, мајсторе!{S} То да знаш да ћу чинити као себи.</p> <p>С |
један мах преплашено.</p> <p>— Ево ме, мајсторе! — одазва се Јанићије и утрча у собу.{S} Али к |
едва прошапута Диша.</p> <p>— Мајсторе, мајсторе! — чуо је мало за тим мајстор Диша, како га Ја |
е зачуђено заблену.</p> <p>— Шта ти би, мајсторе?</p> <p>— Воде! — једва прошапута Диша.</p> <p |
вом лицу оцртаваше.</p> <p>— Брзо кући, мајсторе!{S} Тетка-Маца поручила да одмах дођеш... још |
оге, врати у дућан.</p> <p>— Однео сам, мајсторе! — одговори Јанићије сухо и дрхћућим гласом.</ |
ово! — Јеси ли разумео?</p> <p>— Јесам, мајсторе — одврати Јанићије двоструко радостан; прво, ш |
н изиђе одлучно пред мајстора.</p> <p>— Мајсторе, хоћу да идем.</p> <p>— Куда, море?</p> <p>— У |
Воде! — једва прошапута Диша.</p> <p>— Мајсторе, мајсторе! — чуо је мало за тим мајстор Диша, |
<pb n="81" /> не уби; удри, не жали!“ А мајстори су ревносно вршили овај аманет: „Докле ти не у |
пкуне, бре, куда ти нишаниш? — смеју се мајстори у Гушанчевој кафани; и тек после ове пакосне н |
Лепосави!{S} То ће ти бити, ако Бог да, мајсторица.</p> <p>— Јаох!... писну нешто из дна душе Ј |
е не оде.</p> <p>— Не треба — вели — да мајсторица остане сама без послуге, кад јој гости долаз |
р, за којим се одмараху његов мајстор и мајсторица.</p> <p>Сутра дан сви чираци са Јанићијем мо |
игле, као ова једна реч: „То ће ти бити мајсторица!“</p> <p>Мора да је изгледао врло смешан, ка |
морали су отићи, да пољубе руку својој мајсторици.{S} Лепосава је дочекала „чираке“ као права |
једну прљаву тајну, ради које ће образ мајсторов поцрвенити.{S} И то се вукло кроз душу, као т |
угаљиво, кад год би помислио на долазак мајсторов.{S} Зашто је он зебао и од чега, није могао д |
са неком стрепњом очекивао на повратак мајсторов.{S} Он се ни из далека није могао надати оном |
ику, који је у велико постао десна рука мајсторове радње, било је врло тужно, када би видео как |
ни сам, кад је пре стигао пред капиџик мајсторове куће.{S} Покуша да уђе, али капиџик беше изн |
пређе, кад угледа расположено и озарено мајсторово лице.{S} Диша упаде у дућан, заручен до грла |
не би боље вршио.{S} Па ни у самој кући мајсторовој није се Бог зна како осећао недостатак дома |
се поврати од прве забуне, притрча руци мајсторовој, па је са осталим шегртима целива, а бошчу |
није чекао и онај други калуп, што се у мајсторовој руци обрете, већ наже низ улицу и изгуби се |
.{S} Кад се околишећи приближио ћепенку мајсторовом, овај дочепа ненадно калуп и исповрте на ње |
нека!{S} Ама од данас да не пригвири у мајсторову кућу.</p> <p>И да је ма какве жртве још захт |
ји је са страхом очекивао, шта ће се са мајстором десити.</p> <p>— А ти — замуца Диша утучен од |
и праг страшљиво и нађе се очи у очи са мајстором.</p> <p>— Шта је, бре? — Како си ми образ чув |
{S} Није могао да се уплеће, па је пред мајстором ћутао; али, кад је био сам у мутваку, онда је |
оја леђа.“</p> <p>И ту Јанићије исприча мајстору све оно, што се по грчкој махали причало, и ка |
! — изговори Јанићије на душак и поможе мајстору, да отпаше кецељу, коју при раду око антерије |
и родитељи, када су децу давали у руке мајстору, говорили су: „Твоје месо, моје кости; само <p |
не на мало већу пристојност према своме мајстору, али у исто време њу је обузимало неко друго о |
валама, што је тако честит и одан своме мајстору; а Диша му, шта више, посаветова, нека се он д |
к у руке и да јој каже, да ће све одати мајстору, јер због ње неће да губи место и да на ново у |
у не остаде друго, него или да се врати мајстору или да изврши што је наумио.{S} На прво није х |
ша плашљиво.</p> <p>Јанићије подиже очи мајстору и немо га гледаше.</p> <p>— Умрла зар?... пита |
нађе, нека га привуче властима а по том мајстору на посао!“</p> <p>С овим је власт учинила свој |
а је отворено и без зазора разговарао о мајстору.{S} Једном рече тетка-Маци: „Ето ти!{S} Што <p |
е новцате јеменије од црвена сахтијана, мајушне као детиња шака, таман за њезину ножицу, која ј |
г јелечета и младешчића и неколико пари мајушних јеменија, које је кришом, кроз три године, уба |
сам ја појео врућ шамар; али ће ми га, мајци, кад тад платити! — издаде се једаред пред шегрти |
чиним због тебе: хоћу да будеш мати; а мајци требаше ли бољи накит од деце.</p> <p>Као што је |
је имала што да му каже, то је говорила мајци, а он јој је преко мајке одговарао.</p> <p>Тетка- |
се толико заборавила, брзо би га отишла мајци на вилает!{S} Жена, кад није понизна мужу, не зас |
а деде сада да и мени кажеш оно, што си мајци казала! — Хоћеш ли?</p> <p>Лепосава опет климну г |
днела фес, који је Диша оставио њезиној мајци, да га на врео калуп метне и очисти.{S} На поврат |
евљеве, причала женама по стоти пут сан мајчин и, где год се макла по авлији, певушила и радила |
днога сирочета, које није сазнало ни за мајчину љубав ни за сестринску милошту, и које је од пр |
мени унучиће.{S} Па ваљда се смиловала мајчица, те је три пута угледах, па као сваки пут ми ре |
на не продужи како је започела, дохвати маказе и својом руком одсече гајтан, о коме је висио чу |
миџија би му, можда, и дао комад хлеба, макар и за душу мртвих, да је заискао; али то га беше с |
да не доврши своје поклоништво, да се, макар као ексик-хаџија врати, па макар никада и не доби |
ља, да се врати кући, да се још једном, макар и крвнички, погледа с њоме и да је дотера, бар да |
Свакога дана очекивала је од свога мужа макар какав глас; али кир-Ламбре као да је у земљу проп |
!{S} Камо, нека ми ко покаже у еснафима макар једнога газду, који је толике паре поклонио за ба |
и да је дотера, бар да му се правда, па макар да га и слаже, вукла га је неодољиво тамо, и он с |
о је болесна, с њоме да поднесе све, па макар га цела чаршија презрела.</p> <p>Устаде и безобзи |
да се, макар као ексик-хаџија врати, па макар никада и не добио деце.{S} Али: човек каже, а Бог |
к, надајући се, да ће се она сетити, па макар и сажалити, <pb n="129" /> те изићи да га саслуша |
} Четвртога дана одлучи да оде тамо, па макар га од туда и најурили.</p> <p>Напротив, тетка-Мац |
едно, доста!{S} Не треба више; нек буде макар једно, син, као мој Алкибијадес!</p> <p>— Само ће |
и-Диша улетео.</p> <p>— Кажем ти, ко је макар једаред хаџију ујео, то му је скупо платио!{S} Им |
а угледа изостао а да није присуствовао макар у цркви при венчавању младенаца.{S} Да је Диша би |
ситницу пребацивао Лепосави, па било то макар за што.{S} Лепосава је донекле сносила све то, ал |
да из прошлости лепе удовице ишчачкају макар и једну трунчицу; а већ после би им лако било да |
а по стоти пут сан мајчин и, где год се макла по авлији, певушила и радила.</p> <p>Дође и време |
авитих ногу на своме ћепенку а да се не макне, сада се није могао у дућану ни „черег“ сахата на |
грану.{S} Очи му се приковаше, па ни да макну са Јанићијевога лица, а у лицу сав пребледео.{S} |
Грке и Цинцаре, на које су, у то доба, мал’ те не као и на Турке мрзели.</p> <p>— Море, да је |
рицама, из којих је несташно извиривала мала ножица.</p> <p>И ноћас је сањао тако, као да јој п |
жношћу вршио у ову кутију.</p> <p>Једна мала ситница, али ипак толико уочљива, да је многи од х |
огњишта, па, како је осећао да му ноге малаксавају, седе на једну троножицу и зажареним очима |
у? — запита Диша, коме паде у очи силна малаксалост и бледоћа.</p> <p>— Ништа ми није.</p> <p>— |
мисли што их је уз пут смишљао и он се, малаксао од тешког душевног напора и збуњен, враћао ипа |
бан ни да премишља о својој несрећи.{S} Малаксао, под притиском безбројних мисли, осећао је как |
му је та освета донела 4000 гроша; а за мале новце, које је дао за еснафски барјак, постао је в |
је горукало кандиоце, а под кандиоцетом мален сандучић, сав ишаран резбама.</p> <p>Пустињака су |
је за зиданом оградом таман кров једне малене али врло спретне кућице са доксатом и баштом.{S} |
цом, која међу гробовима кривуда између малене црквице и звонаре, потражите га и — нећете га на |
амо, што је густим гранама тицала један малени прозор, за којим се одмараху његов мајстор и мај |
ном скочи, одмахну руком, скиде са зида малено дахире, те докле су зурлаши са улице изводили ар |
окле у близини Витезде не уђоше у једну малену, таман као ћелија, собицу, чији зидови беху као |
S} Онда, док је Јанићије био још дете и мали калфица, имао је права и могао је силом да га прим |
е.{S} Јанићије је зрео човек; има већ и мали капитал од толикогодишњег непримљенога ајлука, кој |
{S} Она песма, која му онда у Еврејској Мали памет попила, запе у грлу, и њему се учини, да ће |
Дишинога доласка, Јанићије је живео као мали султан.</p> <p>Посластице и услужност кира-Анастас |
лебдела је само прилика оног набреклог, мало распученог јелечета и младешчића и неколико пари м |
ојих мајстора, па није ни чудо, што је, мало по мало, успео дотле, да су га у чаршији сви Грко- |
авирити више у његов дућан, те тако ће, мало по мало, вратити се на оно, што је био пре десетак |
њему и прела чарапе и, кад он ово рече, мало застиђено погледа на гнездо па онда на њега.</p> < |
одиће се са грчком нацијом, те ће тако, мало по мало, раскрстити са погрешком свога оца, који н |
карати до тетка-Мацине куће.{S} И тако, мало по мало, он се толико навикну на ову кућу, да тетк |
је набујала у једру и живахну девојку, мало по мало толико је овладала њиме, да јој више ни у |
/p> <p>Јанићије додаде газдарици бошчу, мало стишанији после овако пријатнога сусрета, али и за |
ћи како му се газдарица двојако понаша: мало час онако радосна, као да је једва дочекала, што ј |
су учинили, да свадба буде што већа.{S} Мало је који Грк или Цинцарин од бољега угледа изостао |
е му силно залупа а рука клону доле.{S} Мало час га је одјурила ножем, па зар да јој опет долаз |
е код куће.</p> <p>— А где је?</p> <p>— Мало час беше ту кир-Ламбре, па оде — одговори девојчиц |
ко је неко време ћутао и отирао зној, а мало за тим устаде, с муком се довуче до собичка, који |
S} А? — запита тетка Маца и застаде, да мало одахне и по своме обичају сачека, докле се не стиш |
о није сметало комшилуку ни најмање, да мало доцније, из оног ранијег снебивања и потајног осме |
ша утанчаним гласом.</p> <p>— Чекај, да мало одахнем! — одговори тетка-Маца предишући и са окле |
застиђен од толике гомиле света а можда мало и уплашен од ратоборнога изгледа Ламбринога, обазр |
без хода по поштеној чаршији.</p> <p>За мало и од живога разговора и Ламбриних шала изви се пес |
ће јој она доћи на посело, чим припека мало ублажи.</p> <p>А дан је био врло врео, сунце је пр |
р продужи.</p> <p>Тетка Маца је застала мало, да се поздрави са једном комшијницом, која је зау |
са Лепосавом и Јанићијем беше издвојила мало од онога барјака.</p> <pb n="202" /> <p>— Где је?{ |
ебало да га ма на који начин опомене на мало већу пристојност према своме мајстору, али у исто |
ле, кад је прошапутала оно: „хоћу“, она мало зажмури, присебност јој се врати, па је целога дан |
антлику, да не прекипи — уморила се, па мало седох.</p> <p>— Хајде, хајде, још мало, ћери, докл |
хо сркаху кафу, коју им кира-Ламбриница мало час принесе.</p> <p>— А кира-Анастасија, па сас њу |
де!</p> <p>— Дајеш ми је? — запита Диша мало храбрије.</p> <p>— Божја па твоја, сине!{S} Ето, т |
p>У један тренутак, кад се мајстор-Диша мало одмаче од сватова, Јанићије, који је стојао код му |
ар и лак као младић, убрза из куће, оде мало до дућана, тек да се узгред по њему обазре, па за |
ла главу о шаку и нешто мисли.{S} Да је мало боље загледала, можда би опазила трагове од суза; |
ивот тихо и мирно, као домаћин, који је мало час дошао са бурне улице, па се овде раскомотио, л |
е буџаку, дочепа кухињски нож, којим је мало час рибу порила, и стаде према разјареноме супругу |
.</p> <p>— Мајсторе, мајсторе! — чуо је мало за тим мајстор Диша, како га Јанићије зове и дрмус |
ногама као огромна архитектура, коју је мало час под кров метнуо, а она се у једноме тренутку д |
стотина.{S} Спусти мало ти, нек подигне мало он, па ћемо да углавимо.</p> <p>— Јок, јок, с њим |
пут ћутке.{S} Јанићије је ишао поред ње мало збуњен, што му баш ни речи не одговори, а њему је |
аваше, да бар једну кафу попије и да се мало примири.</p> <p>Обузела га ватра, дрхтавица, а у с |
брајања ћилибарских зрнаца, кир-Дума се мало искашља и, окренувши очи у страну, започе:</p> <p> |
нико тражити.</p> <p>Кира-Анастасији се мало стушти лице, кад чу <pb n="69" /> где је оставио с |
{S} Пред кућом му се баш заврте и он се мало поведе у страну.{S} Но то беше тренутно, баш кад ј |
брве на половину високога чела, искрете мало у страну врат и танким гласом запева:</p> <quote> |
Диша чисто претрну, кад угледа танку и мало повијену фигуру кир-Думину, у ћурчету и антерији и |
бразе.</p> <p>Лепосава му стиште руку и мало повуче себи; он се наже, да боље чује.</p> <p>— Да |
зажмурила и рекла да јој се не свиђа ни мало онај дежмекасти папуџија, она то није била кадра н |
може сада очекивати.{S} Није се она ни мало плашила кир-Дише, за кога се удала по туђој вољи и |
p> <p>Мајстор-Дишу ова огромна свота ни мало не збуни.{S} Оно, што је најглавније било, постига |
га начини оцем, о томе кир-Диша није ни мало сумњао.{S} Зар је једна жена била, којој су записи |
о није кира-Манино дело, о томе није ни мало сумњао, ма да је од некога времена она на ново зап |
ен од изненадне среће, којој се није ни мало надао, целива будућу ташту у руке.</p> <p>— А где |
им новим измењеним гласом, који није ни мало личио на онај весели глас, из кога је детињски нес |
дно, као да прича о нечему што је се ни мало не тиче то ви да идете!{S} Кућа не је ваша него мо |
би он за совром, не обраћајући на њу ни мало пажње, разговарао са пуницом, она је ћутала, па, а |
ле утицале на Јанићија, ипак га нису ни мало пореметиле; али када је погледа сад, овако бледу, |
Лепосава ни да помисли.{S} Њојзи баш ни мало не би криво, што ленчује; она је по кући весело пе |
нио као овога пута.{S} Маца се у истини мало забринула, што их то нема, кад а у томе угледа хаџ |
да је према кира-Анастасији могао бити мало-мало равнодушнији.{S} Кад би могао само за часак д |
иљада, а он даје пет стотина.{S} Спусти мало ти, нек подигне мало он, па ћемо да углавимо.</p> |
а не сасвим, али тек његов мучан осећај мало се стиша.{S} Живот му је и сада личио на једну неп |
кове, тетка Маца је <pb n="171" /> ипак мало по мало успела, да надвлада зета и да Лепосави ств |
И њему се нешто ражали; дође му, да као мало дете зајеца.{S} Грло му се стегло те не смеде ни д |
/> и понизност.{S} Лепосава је била као мало преплашена; када су је у цркви довели пред младоже |
о заципљен, као онај пањ на коме је, до мало час, седео.</p> <p>— Мозе бити, не бегенисете нест |
уста и изгурао из мутвака, у коме је до мало час тако важне говоре водио.</p> <p>Неколико дана |
леда, да све оне стеге, које му душу до мало час сапињаху, попуцаше, и њему стаде тако лако и в |
добре услуге.</p> <p>Јанићије се почео мало по мало навикавати на нову улогу.{S} Заветовао се |
!{S} Несрећник један!{S} Шта му је било мало код мене?{S} Хтео сам да га узмем на трећу пару; о |
седи поред Дише.</p> <p>— Разговарасмо мало... одговори Диша не баш најљубазније. — Требаше да |
азнесу.{S} Напротив, она је била од оно мало жена, које су умеле не само да туђу тајну, када им |
аћа питања својих ближњих, почело је по мало већ да се <pb n="132" /> води брига и о женидби ус |
алницу, а у <pb n="114" /> њој крчми по мало анасонлију, јамајку и друга пића, која беху на гла |
ја мисао довела Думу њему, па се чак по мало и досећао, да ће се тицати и удовице, те му некако |
нарочито око чешме, где је било увек по мало блата, игрукала је провидна јара, да очи заслепи.< |
стора, па није ни чудо, што је, мало по мало, успео дотле, да су га у чаршији сви Грко-цинцари |
више у његов дућан, те тако ће, мало по мало, вратити се на оно, што је био пре десетак и више |
са грчком нацијом, те ће тако, мало по мало, раскрстити са погрешком свога оца, који не беше т |
о тетка-Мацине куће.{S} И тако, мало по мало, он се толико навикну на ову кућу, да тетка-Мацу н |
јала у једру и живахну девојку, мало по мало толико је овладала њиме, да јој више ни у шали ниј |
тка Маца је <pb n="171" /> ипак мало по мало успела, да надвлада зета и да Лепосави створи што |
слуге.</p> <p>Јанићије се почео мало по мало навикавати на нову улогу.{S} Заветовао се себи да |
све наде хаџијине. — Лепосава је још по мало радила по мутваку, тек да не седи сасвим залудна.{ |
ом, да му од једном стаде јасно оно што мало час није разумео.</p> <p>— И јесам лудак.{S} А ти, |
е и два филџана.{S} И она је била нешто мало раскомоћена, без јелечета око снаге и бошче око ша |
руку, дигоше се у чаршију, те да уз пут мало боље промозгају и удесе, а кира-Мана, чим их отпра |
S} Али кад једног јутра, срчући кафу, у мало не прогута читав <hi>чичак</hi>, који је кира-Мана |
о тешких дана, видети онога ради кога у мало што није страдала.</p> <p>Јанићије је још те вечер |
ла на главу, њој стаде тако тешко, да у мало не паде пред олтарем.{S} Била је бледа у лицу.</p> |
у грудима јој тако живо закуцало, да у мало није упустила једну милојку, коју је баш тада на п |
вом главом надвијала се судбина, која у мало што не поремети све наде хаџијине. — Лепосава је ј |
унесе забуну у кућу.{S} Мајстор Диша у мало што се и сам не сруши, кад му пуница саопшти шта с |
е, и њему стаде тако лако и ведро, те у мало што не поскочи, да је на ново загрли.</p> <p>— Как |
лио да му се лопови увукли у кућу, те у мало што не поче да виче за помоћ.</p> <p>Јанићије се у |
обар час, саже, те га калуп прелете и у мало што не погоди једнога пролазника, који у томе часу |
е.</p> <p>Кир-Ламбру прођоше жмарци и у мало што не дрекну.{S} Учинило му се, да га је за руку |
милује, приши му једну ћушку, да овај у мало што не испусти обе ћупе да се разбију.</p> <p>— Шт |
ло, да те Бог сачува!{S} С оном првом у мало што не учиних русвај; ама срећа моја, што ми дође |
Дишу а час Анастасију Бенџину.</p> <p>У мало воде већи таласи, у малој чаршији већа узбуна.{S} |
нероткињама, те и он купио за Лепосаву мало, и то за двеста и четрдесет гроша, море; а Маца и |
ога одлагања учини оно, што је Јанићију мало час казала.</p> <p>Сузе и преклињање њезино, ма да |
p> <p>На горње питање кир-Ламбре трепну мало очима и лагано поглади свој образ.</p> <p>— Та ли |
што су се јављале, кад год би се у сну мало јаче насмејала.</p> <p>Рано, у зору, кад сви шегрт |
и, оде из куће.</p> <p>Хаџи-Диша одахну мало, али за кратко.{S} Лепосава на ново паде у бунило, |
за мене.</p> <p>— Па тек да се одмориш мало.{S} Жалим те, што ти ни дан ни ноћ није давао мира |
мало седох.</p> <p>— Хајде, хајде, још мало, ћери, докле си код мајке; мужа нећеш дочекивати с |
да видим каква су!</p> <p>— Немој, још мало; треба их окупати! — одговори Маца и залупи врата |
цик и даде пуници.</p> <p>— Не још, још мало.{S} Лепосави је врло тешко... бојим се... устеже М |
ћија и осмехну се на њега.</p> <p>— Још мало — прошапута изнемогло.</p> <p>— Шта? — запита Јани |
урфа посла?{S} Има времена; почекај још мало, бар ову годину!{S} Лепосава је млада и здрава, а |
е према кира-Анастасији могао бити мало-мало равнодушнији.{S} Кад би могао само за часак да заб |
је кривац пронађен.{S} А за љубав тога малог задовољства да се враћа и излаже новим трошковима |
а женом, он се сасвим отпадио и од оног малога броја српских познаника, са којима је до своје ж |
џину.</p> <p>У мало воде већи таласи, у малој чаршији већа узбуна.{S} Срби, познаници Дишини, д |
Свети човек узе памука, начини од њега малу лоптицу, па то уши у једну крпицу и предаде му.</p |
ира-Анастасијом у Галцу, где је отворио малу бакалницу, а у <pb n="114" /> њој крчми по мало ан |
је у Галцу са кира-Анастасијом отворио малу бакалницу и успешно крчмио анасонлију, а на своју |
.</p> <p>Мајстор Диша се затворио у ону малу собицу, па се жив од туда не јавља.{S} Понеки од п |
гова јучерања реч, сад га је много више мамила својом грозотом.{S} Није се плашио смрти, али је |
а, праћена звеком дахирета, све га више мамљаше својом меком, страсном мелодијом, пуном неке не |
расклопљеним жутим кљуновима пиштаху за мамом и татом, који наизменце доношаху хране својој деч |
и виде где и како лежи, скочио је и још мамуран поче збуњено размишљавати о свему што се десило |
оћи од некуда падало у њезину башту као мана у пустињи; али за то добила је много више с друге |
ао окамењен и остао.</p> <p>— Ама, кира-Мана, шта то говориш?{S} Са киме га је она јела до сада |
ди њега страдати, биће посрамљена, кира-Мана ће је на свакоме сусрету попљувати, кума-Думиница |
не могу да идем.</p> <p>— Била ти, кира-Мана, свога пса везати, док беше овде, а ја да ти га хв |
ладу у коло и почео с њоме играти, кира-Мана и Думиница увукоше и младожењу, узеше га међу се, |
.</p> <p>Од како је Ламбре отишао, кира-Мана се још више издужила.{S} Уз припомоћ кир-Думину он |
добра ћерка.</p> <p>— Ти да ћутиш, кира-Мана! — осече се Анастасија нестрпељиво.</p> <p>— Зашто |
д кир-Ламбре ни трага ни гласа.{S} Кира-Мана стрпељиво је подносила све, па и то што јој нема м |
сије и да потајно плаче и вене.{S} Кира-Мана не би имала смелости да га тако осрамоти, па баш к |
.</p> <p>Обе куме овеселише се.{S} Кира-Мана је предвиђала да ће се у кући повратити стари дани |
ли ни сад му се не одазва нико.{S} Кира-Мана, узнемирена овом Ламбрином љутином, отрчала је у к |
и, поста му сада потпуно јасно.{S} Кира-Мана је <pb n="60" /> за цело знала нешто више, него ли |
ћем, које не да сунцу на земљу.{S} Кира-Мана, кума-Думиница и остале жене, све по избор Гркиње |
ут мало боље промозгају и удесе, а кира-Мана, чим их отпрати очима, штуче кроз суседне капиџике |
им руским матрозима из Галца.{S} А кира-Мана отишла у Галац и довела мужа кући, пошто се добро |
обема рукама за главу.</p> <p>— А кира-Мана ми је казала да сам пезевенк-баша зато, што кир-Ла |
Јанићије и трже рукав, за који га кира-Мана пријатељски ухватила.</p> <p>А баш у томе часу, ка |
то по турски кроза зубе скреса, да кира-Мана једва имаде времена да му се уклони.</p> <p>Уђе у |
расположењу.{S} Ретко који дан да кира-Мана није примила свој део „лечења“, али онај ђаво што |
с пута.</p> <p>— Искам... промуца кира-Мана; али је Ламбре тако крвнички погледа и нешто по ту |
н, ушао у своју кућу.{S} Кад га је кира-Мана угледала бледа и збуњена, застала је забезекнуто н |
језику праскало је по соби, да је кира-Мана сваки час стрепила, да је не позове у собу.{S} Поз |
о и пљесну се шаком по челу, да је кира-Мана, која се притајала за вратима и ослушкивала шта Ла |
ч веровале све.</p> <p>А бар да је кира-Мана имала право, што је сумњичила свога мужа!{S} Цела |
гута читав <hi>чичак</hi>, који је кира-Мана у кафу спустила, он сав побледе.{S} Виде да му је |
ених душека опрану вуну, што им је кира-Мана (тако се звала Ламбрина жена) „на белегу“ и „среће |
акон не искам деца.</p> <p>Тако је кира-Мана бранећи себе и нехотице дала Анастасији један разл |
ао за оба рамена.</p> <p>А када се кира-Мана истрже и сва изубијана побеже, он се прући на минд |
асвим поремети.{S} Јавила би му се кира-Мана са оном оптужбом, којом га је обедила да је саучас |
иљада гроси па искате и да убијете кира-Мана.</p> <p>— Море, не дери се ту, лудо цинцарска, док |
а-Думиници на кафу и разговор. — И кира-Мана и све остале жене вратише јој на ново старо пријат |
вим ће га очима гледати и Ламбре и кира-Мана, кад их стане око софре служити.</p> <p>— Да служи |
ена, да не једе џабе лебац, — вели кира-Мана.</p> <p>— Ето, ја — утаче се кира-Думиница — шта с |
до свога капиџика, изиђе му на очи кира-Мана са њезиним сухим контурама и очима у којима не беш |
дана десило.</p> <pb n="82" /> <p>Кира-Мана није дошла; обећала је и она, али је у вече изнена |
да ми кажеш, кажи ми овде.</p> <p>Кира-Мана се обазре на све стране, па када се увери да их ни |
почело о томе расправљати.</p> <p>Кира-Мана је силно волела свога Ламбру, а имала је и ту добр |
посртати, није ни помишљао.</p> <p>Кира-Мана је стрпељиво чекала; али и стрплењу најверније жен |
јског искашљивања за собом?</p> <p>Кира-Мана му је била последња брига; венчана му је жена и ку |
као смиље жутом надстрешницом.{S} Ћира-Мана је баш силазила с доксата и, кад угледа Јанићија, |
амбре такође беше тога уверења, да тога мангупа не треба трпети, да барата и сербез хода по пош |
о се питао, и свакога часа слао до кира-Мане, да сазна је ли кир-Ламбре код куће.</p> <p>Али пр |
Ако њему треба да се жени, ено му кира-Мане; и тако је њезин муж одбегао са његовом женом.</p> |
сам оне Ламбрине дреје предао онда кира Мани; или да сам их сачувао до повратка газдина, сада м |
, како га је кир-Диша гонио да иде кира-Мани и зашто није хтео отићи.</p> <p>— Па куда ћеш сада |
са; он је то одело однео без сумње кира-Мани.{S} Сад јој не остајаше друго већ или да жива саче |
рав.</p> <p>— Паметно глава — рече кира-Мани. — Засто плачете?{S} Догодило се, де; човек је, му |
чега ради не може да иде Ламбри и кира-Мани, уђе журно у авлију кира-Анастасије, завири у мутв |
ристала, отишла је кума-Думиници и кира-Мани, да им се на Дишино тврдоглавство пожали.</p> <p>А |
шао Јанићије Ламбриној кући и носи кира-Мани сахан кадаифа од кира-Анастасије.{S} Газдарица му |
е онда измаче и засмеја показујући кира-Мани, како је на ономе месту зарудела белега.</p> <p>— |
тресну сахан са кадаифом пред ноге кира-Манине, па као смушен полете капиџику и нестаде га на у |
јући дуго и под првим утисцима оне кира-Манине речи, којом га је онако срамотно окарактерисала, |
о тако што наредити?{S} Да то није кира-Манино дело, о томе није ни мало сумњао, ма да је од не |
не остаје друго, већ да поверујемо кира-Маниној потајној сумњи, да се и кира-Думиница помало пл |
кад се на једноме углу сусрете са кира-Маном.</p> <p>Од како је Ламбре отишао, кира-Мана се јо |
дични савет.{S} Думиница је тешила кира-Ману, која је тога дана, пред зору, добегла куму и куми |
А дреје?...{S} Што си их однео на кира-Ману?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Среће ти! — запита она, |
а њега моли, да му обилази радњу и кира-Ману.</p> <p>Кир-Думи чисто лакну, кад из писма сазнаде |
тор сутра звати на част и Ламбру и кира-Ману, па му дође необично тешко, кад помисли каквим ће |
ило поклона за њу, кира-Думиницу и кира-Ману.{S} Јако јој се допао фистан и антерија од ћитајке |
оме да изгледа, као да ће да удари кира-Ману, испаде иза ћошка кир-Дума и још један Грк.</p> <p |
софре служити.</p> <p>— Да служим кира-Ману и Ламбру, то да не буде! — помисли, а пламен му уд |
селе женице, ради које је прегорео кира-Ману и оставио да у кући кришом уздише и вене и да пако |
мбрине куће.</p> <p>— Да поздравиш кира-Ману и да јој овако кажеш:{S} Много те поздравља кира-А |
"91" /> помогло никакво извијање, а још мање да ће ма чиме другим ублажити своју судбину.{S} Он |
м гласом запева:</p> <quote> <l>„Кокона Маријола, муж ти је умро!</l> <l>— Ако ј’ умро те тешто |
а, не бих ти толико говорила.{S} Не бих марила, баш и да се обесиш.</p> <pb n="157" /> <p>— И х |
у.</p> <p>— Нека се искупи цео свет, не марим! — виче из гласа Стаменка. — Срам нека буде ону т |
ње надао.{S} Фудул-Стаменку није никада марио; његова бивша жена била јој је присна пријатељица |
b n="64" /> у дућану, на сваку кашичицу масла, што ће се у кући потрошити; кад је правио туршиј |
ветим местима живео само о сухом хлебу, маслинама и зејтину и та његова, већ увелико позната ис |
> <p>Јаукао је и претио, докле га силна мастика, што је у ћор-Ахметовој кафани попио, не обори |
оче Лепосава која се охрабри, кад спази матер. — Ево, Јанићије је дошао, ама не знам шта му је. |
толико <pb n="136" /> одана вољи своје матере и толико је стрепила од њене љутине, да је морал |
смешкивања тетка-Мацинога извуку згодан материјал за читаву историју, која ће се за дан два раз |
гу није изазивао никакав <pb n="219" /> материјални рачун.{S} Она је Јанићија волела; гледала ј |
овачкога света свако уважење, него ће и материјално самога себе упропастити.{S} Нико од Грка и |
а, а често и по неколико аршина свилене материје или нове новцате јеменије од црвена сахтијана, |
/p> <p>Тешко је било Лепосави слушајући материна разлагања.{S} Свака њезина реч погађала је пра |
вом изобиљу јела излила све обиље своје материнске туге за умрлом јединицом.</p> <p>После недељ |
еце, често није имала кад, да се подаје материнскоме болу.{S} Деца јој у неколико замењиваху кћ |
муком изговара поједине речи некадањег матерњег језика.</p> <p>Једном речи, постао је прави Гр |
и листом поштујете, као да ми је рођена мати!“ А после би подвикнуо жандармима, да извуку мацке |
> би било, да ти се не нађох као рођена мати, кад оно на смрт болова!</p> <p>Свака реч наваљива |
По свему овоме њој се чинило да њезина мати нешто плете за њу и мајстор-Дишу и срце јој премре |
Јерусалим ишао?{S} Камо среће да ти је мати сањала онај сан још пре шест година.{S} Сад би нам |
ије друкчије поштовао него као да му је мати.{S} Али Лепосаву није могао никако да посестрими.{ |
у Лепосава весело, кад виде како јој се мати болећиво опходи наспрам Јанићија, и поче га вући с |
Шта ти је, те не спаваш? — прогунђа јој мати, коју мешкољење и чести уздаси кћерини тргоше иза |
оље побринути о срећи свога детета него мати.{S} Ваљда ти боље знаш шта теби треба?{S} Ниси још |
лики пут чиним због тебе: хоћу да будеш мати; а мајци требаше ли бољи накит од деце.</p> <p>Као |
— Не сум му ни ја дузна остала! — Иска, маторо магаре, да по месечина кроз бакчу спацира сас ме |
ра-Анастасија, и одбегла с неким руским матрозима из Галца.{S} А кира-Мана отишла у Галац и дов |
вилице, а и главобоља, те није могла ни маћи из собе.</p> <p>Кир-Дума се искрено радовао наслеђ |
крцати у лађу због буре, која је на сав мах беснела; а када се море утишало и хаџија укрцао у л |
ам је био страшно озлојеђен, па, у први мах, подчинио се утицају свога кума и пријатеља; али ве |
ћи оно лице, које <pb n="151" /> у исти мах, беше изненађено, збуњено и препаднуто.{S} Као запа |
м оковима остао тако цео дан, да у исти мах не осећаше и неку чудновату страву од свега овога ш |
-Ламбру најури из куће, а то је, у овај мах, успео.</p> <p>Ствари је Јанићије однео код тетка-М |
кад меховима ватру распаљују.{S} У овај мах био је потпуно бесвестан за спољашне утиске; неколи |
сли и намере долазиле и то све на један мах у главу, тешко је побројати.{S} Она непојамна врева |
аз не измаче кир-Диши, и он се на један мах збуни.{S} Очекивао је сасвим друго: да ће му жена у |
ишинога лица право страшило.{S} У један мах њему се учинило да се таваница са балванима срушила |
е видео, таласало се у њему.{S} У један мах учини му се, да од свега тога не може да дише.{S} О |
ежња и радост и нестрплење, све у један мах, не дадоше му да се на једноме месту скраси.{S} Он |
јстор-Дише? — викале су девојке у један мах.</p> <p>— Та ућутите, сурунтије ниједне; оставите м |
њену авлију.</p> <p>Како ли се у један мах и обрадова, кад угледа Лепосаву, како под једним де |
пије, па сад да се тако насилно у један мах угаси!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Лепос |
а забуна толико га обузе, да му у један мах изгледаше, да ће се таван на њега срушити.{S} После |
Јанићије, бре, где си?! — викну у један мах преплашено.</p> <p>— Ево ме, мајсторе! — одазва се |
<p>Јанићију се, после овакога обрта, у мах пресушише сузе, прими две аспре, (а то је био први |
и заклопише врата, распучи, те им даде маха, да што слободније одахну.</p> <p>Дани за данима п |
смео тражити помоћи, јер то беше грчка махала; а кир-Диша је сада постао највећи враг Грцима.{ |
} О овоме дервишу причало се по турским махалама, а од туда и по целоме хришћанлуку београдском |
рашчуло да ће Диша у света места, а по махалама се приповедало о ономе чудноме сну.{S} Пријате |
у!</p> <p>Зурле су учиниле своје.{S} Од махале до махале и по чаршији пуче глас, да се кира-Ата |
сти сутрашњи дан њихова прстена.{S} Све махале око Сака-чесме, где се налазила лепа удовичина к |
е реч, као крилата, пролетела кроза све махале испод Дервишане и Бајрак-џамије.</p> <p>Оно дућа |
p>И тако у овој одличној и од све грчке махале <pb n="14" /> уваженој кући, наста такво стање, |
> <p>Али на који начин?{S} Да зађе кроз махале и свакоме се правда — не иде.{S} А баш и када би |
а само у кући; њезин пламен лиже и кроз махале где год прође, и онда није никако чудо, што су с |
то јој не оста друго већ да зареди кроз махале прво код кира-%Думиница, па тако редом све до фу |
је висио чудотворни памук.</p> <p>Кроз махале пуче глас да је устабашиница <pb n="211" /> трој |
Зурле су учиниле своје.{S} Од махале до махале и по чаршији пуче глас, да се кира-Атанасија уда |
сунчаним зраком.{S} Био је у Еврејској Махали, пред једном баштом где су се еврејске девојке и |
рича мајстору све оно, што се по грчкој махали причало, и како се сав свет на чесми смејао и ди |
да, када се с њиме, било на чешми или у махали, буд за што покавжила и побила.</p> <p>И то ново |
т, па сада не зна ни како да се брани у махали од својих сународника, ни како да изведе ствар, |
вица, те несвесно одлете чак у Еврејску Махалу.{S} И снажни мирис густога каранфила, босиока и |
осле одласка Ламбринога отишла у Скадар-махалу код своје пријатељице фудул-Стаменке (оне, ради |
би радо срео, изиђе и упути се у Скадар-махалу.</p> <p>Фудул-Стаменка је имала једну кућу, коју |
екада у Лепосаву, и када би се Јанићије махао око њезиних унучића, чинило јој се, као да види и |
Голготу, и кад опази мајстор-Дишу, поче махати и давати му знаке, да сиђе.</p> <p>Морало се неш |
јој огрлицу од педесет великих, златних махмудија.</p> <p>— То да носиш око врата, а ово да мет |
ики дукат „ћошајлија“ и око грла златне махмудије.</p> <p>— Е, сада, ћерко, да си жива и здрава |
јој оне помогну и утичу на Дишу, да се махне дервишких записа, обе, као из једнога грла, салет |
посава! — јаукну још једном, и онда као махнит истрча из собе, оде удно баште, зарони лице у ша |
у срцу толико бола и љутине, да је као махнит трчао кући, те да неверницу на месту убије.</p> |
рос нека жена дошанула нешто, те он као махнит одјурио у удовичину кућу и затекао је баш на кап |
час онамо, што ко нареди.</p> <p>Весеље махнито.{S} Јанићије Бик зачинио песмом и шалом.{S} Ово |
ма се, при општој дервишкој молитви, уз махнито хуктање, прогањање злих духова и призивање Алах |
мам један разговор с тобом.</p> <p>Маца махну очима на Лепосаву и ова изиђе на поље; али по ста |
добра ти је ћерка и све, само има једну махну.</p> <p>— Коју то? — запита Маца.</p> <p>— Нема ј |
ма: „Даће Бог, Божји људи, даће Бог!“ и махнуо би им руком, да се удале; а тек трећи, кад навра |
ешко предисао и слушао, како му срце на махове удара, да пробије груди.</p> <p>Лепосаву дирну о |
половину диње.{S} Такву су капу носили махом варошани како по Србији тако и по Румунији и Грчк |
> <p>Ни пре Лепосавине смрти, ни после, Маца није видела свога зета толико расположена и разгов |
а језик — обрецну се Маца. — Мислиш ти, Маца је слепа, па не види шта ти радиш, јел’?</p> <p>Ле |
уше чиме заложи.{S} Совра је била пуна; Маца није жалила, она је у овом изобиљу јела излила све |
је породички назив: тетка <pb n="29" /> Маца.{S} Па и њезина Лепосава видела је од туда многе к |
никада тако одоцнио као овога пута.{S} Маца се у истини мало забринула, што их то нема, кад а |
да послужи мајку, кад из собе изиђе.{S} Маца већ устала, умила се и пошла вратима, кад од једно |
на ногама, и додаде нешто по турски.{S} Маца оде, да му отвори, а хаџија, седећи на чардаку ста |
он увек за вечером наместо вина пио.{S} Маца је предузела домазлук, неговала она три сирочета, |
.</p> <p>Дуго и дуго још стајали су:{S} Маца, Лепосава и Јанићије и гледали за лађом, која је н |
ан из дан одлазио на кафу тетка-Маци, а Маца тек ваљда не би примала сваки дан једног нежењу, к |
о.{S} Лепосава на ново паде у бунило, а Маца не допусти више да јој дете пеку усијаним гвожђем, |
то за двеста и четрдесет гроша, море; а Маца и Лепосава слушали су и од времена на време преврт |
огађаш ли зашто је све ово? — запита га Маца такође с осмехом.</p> <p>— Не — одговори Јанићије, |
куће.</p> <p>Јанићије опет, кад год га Маца није отпратила куд, није се одмицао од болесничке |
ено; а у селу понајмање! — тешила би га Маца, а Лепосава, која се свему невешта градила, трудил |
зда на скупоћу и велике трошкове, тетка Маца је <pb n="171" /> ипак мало по мало успела, да над |
ка сачува; ради те своје особине, тетка Маца не само да је била радо виђена у кућама где се так |
таквим стварима чује.{S} Међутим, тетка Маца је у својој дугој пракси видела и такве ствари, од |
ери, разговарајући још за совром, тетка Маца, која је од некога доба почела да се плаши од могу |
ој невести.</p> <p>Кад се вратио, тетка Маца га је дочекала на капиџику.</p> <p>— Камо Лепосава |
е сурунтију узео! — Оди ти овамо, тетка Маца ће тебе да прими, ту у мутваку ћеш да спаваш; а са |
свршити, он пожури тетка-Маци.{S} Тетка Маца му је била једина личност, коју је он дубоко пошто |
обично меким и молећим гласом.{S} Тетка Маца дубоко уздахну.</p> <pb n="143" /> <p>— Па, синко |
>Једне вечери — баш уочи недеље — тетка Маца, као и увек, поставила совру и изишла на капиџик, |
} Но он није имао никога свога; а тетка Маца, којој је предао Ламбрине хаљине, била је за његов |
или други какав слаткиш.</p> <p>А тетка Маца, поред свога видарског позива, била је и с друге с |
је по свем Београду звали.{S} Ова тетка Маца, није имала никога свога осем једног детета, Лепос |
оме часу од ове погрешке спасе га тетка Маца.{S} Она уђе баш у часу, кад мајстор Диша поткупи у |
.{S} То је, као у воску знала, да тетка Маца није од оних жена, које једва чекају да сазнаду за |
избијаш из моје куће; зна свет да тетка Маца има ћерку на удају и да си ти нежењен.{S} Е, па он |
ка се и веровало и није: али када тетка Маца, која је тога дана обишла већ неколико породиља, п |
да га је Лепосава одала, па сада тетка Маца зове мајстора, да му се на њега пожали.</p> <p>Мож |
воздењачу, од које је кључ држала тетка Маца о своме врату.{S} Кад је хаџија прегледао све рачу |
лају погана уста?{S} А? — запита тетка Маца и застаде, да мало одахне и по своме обичају сачек |
тина оно?</p> <p>— Које? — запита тетка Маца пажљиво.</p> <p>— Па... оне дреје...{S} Ламбрине.. |
, кад ниси крив! — храбрила га је тетка Маца.</p> <p>— А где ћеш ноћити?{S} Ваљда ће те пустити |
це, које угледа код себе, била је тетка Маца.{S} Она му је сваки час чело квасила сирћетом, а н |
братској љубави, и што год му је тетка Маца наредила, све је вршио па најпосле и певао и мукао |
није имао никога свога, те му је тетка Маца сада замењивала мајку или бар старију сестру.{S} Б |
стати човек!“</p> <p>Колико му је тетка Маца од овога часа омилела, у толико му би више жао, шт |
амиш!{S} Ниси ти код туђина, није тетка Маца ни Цинцарка ни Гркиња; оди!</p> <p>— Што стојиш мо |
дубоко се замисли.</p> <p>Када се тетка Маца вратила, затекла је ћерку у мутваку како седи на ш |
о да га о томе питаш? — зачуди се тетка Маца.</p> <p>— Ето тако; мило ми, што га истукао!</p> < |
ме уплећеш у те ствари — развуче тетка Маца <pb n="89" /> — ако што знаш, онда што мене питаш? |
такав? — узвикну <pb n="79" /> и тетка Маца, кад га угледа онако бледога и утученога.</p> <p>Ј |
о то тамо, куда их мајстор Диша и тетка Маца шаљу; али, ипак, Бик не може да одоли срцу, а да ј |
насатке.</p> <p>У том се појави и тетка Маца.{S} Са пребаченом шамијом преко главе излазила је |
а је толико звекнуло, да је чак и тетка Маца, која је у башти нешто плевила, чула овај ударац и |
је три ноћи није спавао.</p> <p>И тетка Маца, као прва комшиница мајстор-Дишина, а и као добра |
имати честиту домаћицу.</p> <p>И тетка Маца узе мајстор-Дишу за главу, пољуби га у чело и оба |
о очекивао на бујицу прекора, али тетка Маца још ћуташе, тек по који пут што би јој се из груди |
S} Ту је живела Маца удовица, или тетка Маца, како су је по свем Београду звали.{S} Ова тетка М |
млада, лепа и вредна... одговори тетка Маца, али некако тако неодлучно и с таким изразом очију |
казала и оно што није? — одговори тетка Маца лагано и разложито, као да се ту о некој незнатној |
је, девојко? — викну запрепашћено тетка Маца, када је угледа онаку, и живо јој притрча.{S} Али |
певале Лепосавине другарице; јер тетка Маца не беше од оних жена које оклевају.{S} Ваљало је д |
ш сада почеше излазити на очи час тетка Маца час Лепосава, а сада опет мајстор Диша?{S} Тек ове |
; оставите момка на миру! — викну тетка Маца и поче примати ствари.</p> <p>— Поздравио мајстор |
Буди Бог с нама, жене! — узвикну тетка Маца чисто запањено — још ћете ме обедити, да сам јој н |
ила и сачувала своме детету (и ту тетка Маца показа руком на образ).{S} Велим, није ми Бог удел |
видимо, ако си јунак.</p> <p>Још тетка Маца није ни успела, да покаже Јанићију ма какву тешку |
мо отерао!“</p> <pb n="217" /> <p>Тетка Маца обори главу и оде у мутвак, тек да од Јанићија сак |
ожени, па да га Бог види!</p> <p>Тетка Маца, која је радо слушала Јанићијева пецкања, удари у |
о, шта би тек од њих било!</p> <p>Тетка Маца је увиђала то, па је и предузела кућу у своје руке |
што они говоре лажно је...</p> <p>Тетка Маца се тужно насмеја.</p> <p>— Лажно је.{S} Светога ми |
бити око дванаест година.</p> <p>Тетка Маца је међу женама свих редова уживала велико поверење |
, те га од Јанићија отеше.</p> <p>Тетка Маца и Лепосава дочекали су заједно са Дишом Јанићија и |
е које му низ лице кануше.</p> <p>Тетка Маца је опазила из мутвака ово, али се учини свему неве |
тој теми разговор продужи.</p> <p>Тетка Маца је застала мало, да се поздрави са једном комшијни |
.{S} То сам хтео да питам.</p> <p>Тетка Маца одшкрину врата и тајанствено погледа, да их ко не |
уна срца пољуби своју ћер.</p> <p>Тетка Маца за кратко време изађе из собе, да нешто види у мут |
ти њезиноме доброме гласу.</p> <p>Тетка Маца је то таким одлучним гласом исказала, да су комшин |
и шта је у башти закопала?</p> <p>Тетка Маца сада већ није имала израз двомислен и тајанствен; |
е са доксатом и баштом.{S} Ту је живела Маца удовица, или тетка Маца, како су је по свем Београ |
случајност за мајстор-Дишу била је сама Маца.</p> <p>Када је претрнула срца напустио кућу и оти |
своју Лепосаву.</p> <p>Али овога вечера Маца је била узнемиренија него ли икада.{S} Ни сама не |
овор бити.</p> <p>Али наместо разговора Маца из гласа закука.</p> <pb n="222" /> <p>— Шта је? — |
је олакшала некој Маци Брњошевој.{S} Та Маца није за дуго имала деце, а њен муж Петар Брњош хам |
pb n="120" /> <p>— Шта: немој! — запита Маца и задржа шаку сирћета, којом хтеде да му вратне жи |
/p> <p>— А да је упусти, море? — запита Маца, тек да изађе из ове непојмљиве забуне.</p> <p>— З |
/p> <p>— Наразговарасте ли се? — запита Маца, којој не измаче ни Дишин покушај, ни Лепосавин по |
> <p>— Е, па како би; нађе ли? — запита Маца, кад вечераше.</p> <p>— Добро је, нашао сам.</p> < |
једну махну.</p> <p>— Коју то? — запита Маца.</p> <p>— Нема језик; не уме да говори.</p> <p>Обо |
шта се то догодило?! — подвикну најзад Маца, кад виде, како она не може да се од суза поврати. |
кући, ништа! — рече једаред срдито, кад Маца поче причати како је ову или ону олакшала.</p> <p> |
рсто држаше шаку, већ умрла.{S} Тек кад Маца закука, он престрављено скочи, разрогачи очи, па, |
ју и ослободиће пород свој!“</p> <p>Кад Маца доврши ово, диже се са седишта, прекрсти се и скро |
ави је врло тешко... бојим се... устеже Маца и не доврши, јер је нагло одазва она комшика.</p> |
теби! — одговори Диша, весео, што га је Маца тако брзо обрадовала.</p> <p>Чудотворна хамајлија |
ним разлозима устукнути.</p> <p>Када је Маца изишла из мутвака и отишла у кућу, Лепосава је сел |
си читав берићет у кућу! — утишавала је Маца усплахирена зета.</p> <p>— Ама што је много, много |
ом, хладном као месечина.</p> <p>Кад је Маца ушла у собу, Лепосава је већ била мртва.{S} Јанићи |
} Што сабајле толико вичеш? — одазва се Маца и изађе на доксат.</p> <p>— Дошао Јанићије!{S} Ево |
био је као утучен.{S} Од хаџије није се Маца никаквој разборитој помоћи могла надати.{S} Он се, |
је дете!{S} Ето, он се каје, — утаче се Маца великодушно.</p> <p>— Гледај само какав изгледа!{S |
>— Тако, тако мајстор-Дишо — поправи се Маца. — Ето, нећу; поган је то милет.</p> <p>Од овога ч |
љено гледаше у ону икону, пред којом се Маца побожно крстила.</p> <p>— Копље!{S} Шта му то знач |
немој да ме вучеш за језик — обрецну се Маца. — Мислиш ти, Маца је слепа, па не види шта ти рад |
да за совру, докле му калфа не дође, те Маца посла шегрта, да га у чаршији потражи. — Час по ча |
очи тетка-Мацине.</p> <p>— Тако... рече Маца, прсну у смех; али се брзо уозбиљи и поче се крсти |
ојаса долазила.</p> <p>— Ено га! — рече Маца, која се са Лепосавом и Јанићијем беше издвојила м |
ћутиш?</p> <p>— Па троје их је! — рече Маца и удари у смех.</p> <p>— Шта-а?...</p> <p>— Троје. |
да га боли.</p> <p>— Јеси јунак! — рече Маца. — Такав је био и онај мој: као од брега одваљен!{ |
е.</p> <p>— Бог и душа, побегао! — рече Маца, када јој саопшти, како му нема Јанићија од јутрос |
олан?{S} Е, е, жив био, жив био! — рече Маца, кад јој Јанићије приступи руци, па га и пољуби у |
да унесеш твоме домаћину у кућу! — рече Маца и пуна срца пољуби своју ћер.</p> <p>Тетка Маца за |
p>— Нађох... код фудул-Стаменке, — рече Маца и хукну од умора.</p> <p>— Па?... упита Диша утанч |
руку; добар је он, опростиће ти, — рече Маца, кад јој се учини, да је зет казао све што треба д |
ми је рођени син <pb n="205" /> — рече Маца. — Некада ти ни рођен син није истински пријатељ, |
...</p> <p>— Ако си честит човек — рече Маца утирући полако сузе, које је не слушаху, него једн |
</p> <p>— Слушај, утуви, девојко — рече Маца дижући се. — Мислиш, не видим ја којим очима гледа |
кад о томе да мисли.{S} А после тога и Маца би била најбоља контрола, да му домаћицу од злих о |
м и оде у мутвак.</p> <p>За њоме дође и Маца и поче је потанко испитивати.{S} Дабоме да се и он |
без допуста пође доксату, али у томе и Маца изиђе, само не више онако весела, него зачуђена и |
</p> <p>— Помириши; шта чекаш? — рече и Маца — <pb n="204" /> овамо чезнеш за децом, а сада се |
вели, да се врати, али тако... продужи Маца и на половини речи застаде.{S} Видело се јасно, да |
ро је, нашао сам.</p> <p>— Зар? — учини Маца изненађена и радосно.</p> <p>Мајстор рече Јанићију |
вде?</p> <p>— Не знам, зете! — одговори Маца и забринуто погледа у Дишу.</p> <p>— Ето, данас са |
ко, не лени се, него пожури! — одговори Маца и нежно помилова кћер.</p> <p>Хаџи-Диша је био зад |
још мало; треба их окупати! — одговори Маца и залупи врата пред носом зетовљевим.{S} Диши не о |
здравља, вратиће се он брзо! — одговори Маца.</p> <p>— Не чуј, Боже! — прошапта Јанићије, али т |
И живо, и здраво, и — мушко! — одговори Маца.</p> <p>Диша се сав озари.{S} Сав страх, нестрпљењ |
S} Знала сам ја; дете је то! — одговори Маца и сиђе у мутвак.</p> <p>Код мутвака је стојао Јани |
а ћеш ми кад тад рећи хвала, — одговори Маца задовољна оваквом сатисфакцијом.</p> <p>— И Бог ми |
ан.</p> <p>— Сад, шта да Бог — одговори Маца забринуто — сад може да се догоди све, и зло и доб |
/p> <p>— Е, па и време му је — одговори Маца равнодушно — а када долази?</p> <p>— Кроз недељу д |
е познајем.</p> <p>— Не знам — одговори Маца — Изменио се много и то ме брине.{S} Знаш како је: |
маћице.</p> <p>— Е, ако, ако — одговори Маца и даде миг Лепосави, да изиђе у мутвак.{S} Сад њих |
p> <p>— Седи, мајстор-Дишо! — проговори Маца гласом и изразом велике бриге и нерасположења.</p> |
тога благослов Божји оставља! — заврши Маца својим познатим лаганим али речитим разлагањем.</p |
и у некоме мутноме расположењу, док тек Маца одшкрину врата и викну:</p> <p>— Берићет, зете: до |
хлађивао његове снажне груди, које, чим Маца и Лепосава уђоше у кућу и заклопише врата, распучи |
о.</p> <p>— Е, мој Дишо — уздахну болно Маца — Лају ли или не лају, не знам; али, ово ми је све |
<p>И мајстор Диша се обрадовао, када му Маца саопшти, да се Јанићије вратио, али се ипак трудио |
обом, девојко, одби му бубреге! — викну Маца, кад зачу како звекнуше леђа.</p> <p>Лепосава се з |
усти.</p> <p>— Пашће, пусти је! — викну Маца за њим.</p> <p>— Пуштај, мука те ударила! — бранил |
ну.</p> <p>— У мутвак, чапкуне! — викну Маца. — Хаџилук је за побожне људе а не за такве чапкун |
</p> <p>— И друго, па опет син! — викну Маца — Камо алвалук?</p> <pb n="210" /> <p>Диша извади |
>— Пије.</p> <p>— Шта, наопако! — викну Маца, а Диша само што разрогачи очи од изненађења.{S} Д |
шта си ми се ту успропадила! — подвикну Маца, која није никада допуштала да јој кћи противуречи |
текну у срце.</p> <p>— Чудо! — узвикну Маца.</p> <p>— Ама, какво чудо?{S} Што ћутиш?</p> <p>— |
туда и најурили.</p> <p>Напротив, тетка-Маца га дочека као и обично и смешећи се:</p> <p>— А гд |
S} Па још, како му момак објасни, тетка-Маца је била врло љутита и поручила му: ако одмах не до |
квим мислима бавио се по вас дан; тетка-Маца није одлазила од њега, и захваљујући њезиној бризи |
</p> <p>— Брзо кући, мајсторе!{S} Тетка-Маца поручила да одмах дођеш... још нема ништа! — изгов |
оме, што му је на срцу лежало.{S} Тетка-Маца је развезла да прича о мајстор-Дишиноме уважењу и |
ка-Маци, затече Лепосаву саму.{S} Тетка-Маца је отишла једној жени, која је тога дана принову ч |
хат седео је збуњен и без речи, а тетка-Маца за то време лагано и на одушке развијала је своје |
н, рекоше му момци да је долазила тетка-Маца и поручила му, да одмах њезиној кући оде.</p> <p>И |
живу главу неће!{S} Каже — и овде тетка-Маца поче раздрешивати шамију под брадом — оно није чов |
отпуно изјасни, али у тај пар уђе тетка-Маца у мутвак.{S} Лепосава брзо поче да претура по посу |
се готово у свима кућама, где је тетка-Маца навраћала, да разбере о кира-Анастасији.</p> <p>А |
ира-Анастасији.</p> <p>А докле је тетка-Маца обносила водицу и у свакој кући задржавана, бар до |
/p> <p>У таквом га стању затече и тетка-Маца, која се после дугога истраживања једва вратила.</ |
екај, да мало одахнем! — одговори тетка-Маца предишући и са оклевањем, које у овој прилици само |
иша је један по један! — одговори тетка-Маца и кришом, испод очију, погледа мајстор-Дишу.</p> < |
год би туда прошао.</p> <p>Једино тетка-Маца што је слала Лепосаву у дућан, да му донесе по што |
ја што ти...{S} Бога ми... отегну тетка-Маца.</p> <p>— Ама, што ме мучиш?{S} Што не казујеш? — |
добро! — одазва се на овај уздах тетка-Маца.</p> <p>— Јаох, тетка-Мацо! — застења Диша — немој |
ње.</p> <p>— Бог с тобом, дете! (тетка-Маца га је сада нарочито тако ословила, ма да је од њег |
брука по чаршији не пуца.</p> <p>Тетка-Маца је прихватила Дишину молбу, забрадила главу шамијо |
лази?</p> <p>— Он каже: да неће!</p> <p>Маца и Диша згледаше се зачуђено.</p> <p>— Где је остао |
е догоди, побеже у дубину баште.</p> <p>Маца не мога да остави зета без какве такве утехе.{S} И |
што су Лепосаву у гроб отерали.</p> <p>Маца га је истински жалила.{S} Гледајући га једном како |
, па ће временом и свет ућутати.</p> <p>Маца га гневно погледа.</p> <p>— Капе, мајстор-Дишо!{S} |
дан лежаше у бунилу и несвести.</p> <p>Маца се озбиљно препаде за кћер, хаџи-Диша тако исто, а |
м — имам један разговор с тобом.</p> <p>Маца махну очима на Лепосаву и ова изиђе на поље; али п |
а калфу, на кога је тако свикао.</p> <p>Маца је опет бринула за Јанићија из сасвим других обзир |
и колико је дуга паде на земљу.</p> <p>Маца је прва чула њен врисак и онај пад, па је, као без |
{S} Па зар то није срећан човек?</p> <p>Маца га је дочекала сама у својој соби.{S} Лепосаву је |
ш од онуда!{S} Ваљда тек ниси тамо због Маце одлазио! — одговори Станко и поче се смејати својо |
не падаше ни на ум уобичајена кафа код Маце.{S} Хтео је отићи, али га узе неки стид; изиђе му |
истицала, кад год би навратио до тетке Маце, чије је разговоре и савете тако радо слушао.</p> |
погледаше у њу.</p> <p>— Па, ето, тетка-Маце; она зна и више.</p> <p>— А шта ја знам? — Знам да |
ако измирила и ствари Ламбрине од тетка-Маце примила, кира-Анастасија је опет зебла од нечега.{ |
е као заливен ћутао и очекивао од тетка-Маце, да она сама пронађе пута и начина шта да се ради. |
bSection" /> <p>Докле је Диша код тетка-Маце остао, Јанићије је седео у дућану и са неком стреп |
— викну га с прага — носи ово код тетка-Маце и да кажеш: поздравио мајстор и шаље ово! — Јеси л |
> <p>Ствари је Јанићије однео код тетка-Маце.{S} Овде је био сигуран да их, до повратка кир-Диш |
у дућан, а после сам их однео код тетка-Маце.{S} И кира-Анастасија је после била овде, плакала |
а се степао! — љутио се често код тетка-Маце.</p> <p>— Море, зете, не брини!{S} Доћи ће ти, вид |
b n="216" /> није могао ништа без тетка-Маце у кући и Јанићија у дућану.{S} Кад би му их когод |
бинама опомену на обећање, оде до тетка-Маце, те јој саопшти своју намеру и потражи савета од њ |
не оста му друге него да тркне до тетка-Маце.</p> <p>Кад се Диша у неко доба ноћи разабрао од б |
дио да остане код куће, те, ако устреба Маци, да јој се нађе, а и да њему јави, ако што буде.</ |
, од којих се застидео, и исприча тетка Маци, како га је кир-Диша гонио да иде кира-Мани и зашт |
се освести! — рече хећим строго и даде Маци неколико врло крупних пилула.{S} А за тим предузе |
а до јутра нека му буде и тако, — рече Маци и седе, да вечера позну вечеру.</p> <milestone uni |
могао ни помислити да тако што предложи Маци.{S} Да је бар удовац, али пуштеник — е, не иде!{S} |
<p>Диша извади сад два цванцика и пружи Маци.</p> <p>— Ево на; добро само те ми се толико затек |
, можда би опазила трагове од суза; али Маци то и не паде на ум.</p> <p>— Седиш, ћерко, седиш, |
Баш прошле године она је олакшала некој Маци Брњошевој.{S} Та Маца није за дуго имала деце, а њ |
.{S} Квасио јој главу сирћетом, помагао Маци у свему око болеснице, држао је по читав сат њезин |
пањ!</p> <p>Разуме се да је Диша причао Маци и Лепосави, како је Јанићије хтео да остави посао |
те да га она пронађе.{S} Прво је отишао Маци, да се посаветује.</p> <p>— Бог и душа, побегао! — |
.</p> <p>Као што је кућу и жену оставио Маци, тако је радњу оставио на Јанићију.{S} Цео дан он |
до сада не виде, угледа сада.{S} Тетка-Маци ударише сузе на очи; говори му, а сузе без јецања |
удно, несхватљиво расположење.{S} Тетка-Маци дошле на посело неке жене, а Јанићије у мутваку ту |
огледу постати не само десна рука тетка-Маци, но, у колико буде нужно, он ће и сав тетка-Мацин |
огу више овако! — рече он једаред тетка-Маци, када га ова поче грдити, што се не отргне.</p> <p |
дан Јанићије однео једне јеменије тетка-Маци, затече Лепосаву саму.{S} Тетка-Маца је отишла јед |
{S} Мајстор-Дишино често одлажење тетка-Маци, коју је после свега овога сматрао више него ли да |
вде ми више нема места.{S} Казаће тетка-Маци и мајстор ће ме отерати.</p> <p>И њему се нешто ра |
оварао о мајстору.{S} Једном рече тетка-Маци: „Ето ти!{S} Што <pb n="175" /> ниси отварала очи, |
знала о свему, што је он видео и тетка-Маци испричао.</p> <p>— Да кажем, не ваља!{S} Обећао са |
.{S} Она изиђе из собице и пожури тетка-Маци, а Јанићије, још сав румен, уђе у дућан и седе за |
ипак на добро свршити, он пожури тетка-Маци.{S} Тетка Маца му је била једина личност, коју је |
кад помисли како ће и шта ће рећи тетка-Маци, те да га задржи на вечери и ноћишту.</p> <p>Како |
оме већ утврђеноме обичају, пошао тетка-Маци на кафу, спази га Станко туфегџија и позва на свој |
ла, ударио другом страном и пошао тетка-Маци.</p> <p>Сав онај јед и осветничко расположење за о |
о радњу и сакупљени пазар односио тетка-Маци, да то ни мајстор Диша не би боље вршио.{S} Па ни |
редовно је свакога вечера доносио тетка-Маци, која га је затварала у оковану гвоздењачу, да до |
, слао своје „чираке“, да се нађу тетка-Маци у послу, а он је седео у радњи по цео дан.{S} Није |
р Диша дан из дан одлазио на кафу тетка-Маци, а Маца тек ваљда не би примала сваки дан једног н |
дње!{S} Тамо, у кући, да се нађеш тетка-Маци на помоћи и четворе очи да отвориш на све... разум |
је преко мајке одговарао.</p> <p>Тетка-Маци није се свиђало овакво примирје, али је и она неко |
— помисли Диша. — Ово ће бити онај сан Мацин. — А како се ради с њим? — упита гласно.</p> <p>— |
<p>— Зете, дај алвалук! — зачу се глас Мацин.</p> <p>— Је л’ живо? — запита Диша дршћући.</p> |
што се, у тај пар, догађало тамо; тетка-Мацин долазак у дућан и онако срдито захтевање, да јој |
у колико буде нужно, он ће и сав тетка-Мацин надзор подвргнути својој потајној контроли.{S} Од |
оље, нагони га, те отвори капиџик тетка-Мацин и увуче се у њену авлију.</p> <p>Како ли се у јед |
им он разреши онај загонетни сан тетка-Мацин.</p> <p>Тога пустињака не нађоше у његовој испосн |
е две недеље диже из постеље.{S} Толика Мацина нега најпосле му поможе и он изиђе у дућан, исти |
го.{S} Из очију му никако није избивала Мацина кућа са дебелим хладовима и Лепосава у њој.{S} Т |
утаначе дан прстена и сватова.{S} Кућа Мацина била је пространа, те, поред осталога, утврдише |
лена, кад у дућан завири Лепосава тетка-Мацина. —</p> <p>— Шта ћеш?{S} Запита је Јанићије.</p> |
ко их је Бог дао.{S} И та особина тетка-Мацина створила јој је толики углед, да се њезин глас м |
.</p> <p>Али сва видарска вештина тетка-Мацина па најпосле и све биљаре, које су јој усрдно пом |
апатичан, ипак га је ова нежност тетка-Мацина помало блажила.</p> <p>Но, ма да је ова пажња па |
знало мајстор Диша.</p> <p>— Па, између Мацине Лепосаве и фудул-Стаменкиног Канчета.</p> <p>— Ј |
ја је опет зебла од нечега.{S} Са тетка-Мацине стране није се плашила ничега.{S} То је, као у в |
ле овога најтежег удара отишао из тетка-Мацине куће не зна се, па тако исто и где је провео прв |
лов, па само трепће и гледа у очи тетка-Мацине.</p> <p>— Тако... рече Маца, прсну у смех; али с |
овога то због онога трчкарати до тетка-Мацине куће.{S} И тако, мало по мало, он се толико нави |
љиво, а очи му се плашљиво приковаше за Мацино лице.</p> <p>— Нађе ли је?{S} Шта је казала?</p> |
пно премишљао и овај сан, или боље рећи Мацино виђење, на сваку руку тумачио, а трећег дана, ка |
њем, испуњеним страхом, звераше у тетка-Мацино равнодушно лице.</p> <p>— А што ме питаш за то?{ |
ице у шаке и поче горко плакати.</p> <p>Мацино гласно нарицање огласило је комшилуку смрт њезин |
ављао је ону исту историју, почињући од Мациног сна па до побожнога пустињака и светога ексера, |
очевидно преплашен од забринутога лица Мацинога.</p> <p>— Можеш да изгубиш жену, а дете да ост |
у потпуности све оно, о чему је и после Мацинога исказа могао посумњати; то му је био очевидни |
снебивања и потајног осмешкивања тетка-Мацинога извуку згодан материјал за читаву историју, ко |
што је потребно за сватове спреми.{S} У Мациној кући чује се дан из дан девојачки жагор и певањ |
о нека буде! — уздахну Диша и оде тетка-Мациној кући.</p> <p>После подужега времена врати се ма |
е, завршио се врло пријатно.{S} У тетка-Мациној кући, под оним хладовитим орахом, њему је било |
ир-Диша је као на угљевљу седео у тетка-МациноЈ кући, час по устајао, нестрпељиво изгледао на к |
да се она налази под двоструком пажњом, Мацином и Јанићијевом; а за Јанићија је већ био уверен, |
а Диша, кога овакав неодређени израз на Мацином лицу текну у срце.</p> <p>— Чудо! — узвикну Мац |
изникао међу сватовима, провлачио се са Мацином Лепосавом кроз коло, вијали једно другога, док |
а ће мајстор Диша да се ожени Лепосавом Мацином.{S} А тако се најзад и морало држати, пошто је |
>— С киме, море?</p> <p>— С оном, тетка-Мацином.</p> <p>— Зашто, бре?</p> <p>— Ето ти, газда, ш |
аред окрете на другу страну и оде тетка-Мацином сокачићу.</p> <p>Тетка-Мацу је затекао код куће |
сја над зеленим баштама и стрехом тетка-Мацином, он устаде са постеље у дућану, где је са „чира |
о ружан знак, а када још опази на тетка-Мацину лицу једну велику збиљу, њему се чисто стужи од |
осле би подвикнуо жандармима, да извуку мацке и да на њих повале мајстор-Дишу.</p> <p>— Ниси им |
</p> <p>— Добро је, паметно си урадила, Мацо, што си ме одвратила од нечастиве силе!{S} Са овим |
ст.</p> <p>— Ако буде син, начинићу ти, Мацо, либаде од кадифе?</p> <p>— А ако буде кћи?</p> <p |
, кажу....</p> <p>— За име света, тетка-Мацо, шта кажу? — викну мајстор Диша, који већ не мога |
образе.</p> <p>— Немој, молим те, тетка-Мацо!{S} Ти знаш колико те поштујем... и Лепосаву; али |
/p> <p>— Лажно је.{S} Светога ми, тетка-Мацо!</p> <p>— Знам, знам, Дишо; али свет и то зна, да |
ине и понесе је.</p> <p>— Гледај, тетка-Мацо! — викну он и са доксата, на коме су вечерали, изн |
ете, ама ја нећу.</p> <p>— А оно, тетка-Мацо?...{S} Божем се не зна што си је лањског Божића об |
p> <p>— Међер, имаш златну памет, тетка-Мацо! — <pb n="122" /> узвикну Диша весело. — Ово ће би |
о се не отргне.</p> <p>— Не могу, тетка-Мацо, не могу више! — јекну Јанићије и грухну се у груд |
за вас.</p> <p>— Лају пси; лају, тетка-Мацо, и лажу, Бога ми! — викну Диша очајно.</p> <p>— Е, |
уздах тетка-Маца.</p> <p>— Јаох, тетка-Мацо! — застења Диша — немој више тако!</p> <pb n="120" |
а се у туђа посла мешам!</p> <p>— Тетка-Мацо, ти си поштена жена, грехота је да кријеш оно што |
ацу је затекао код куће.</p> <p>— Тетка-Мацо — рече Диша дрхтавим гласом — имам један разговор |
плету иза мутвака.</p> <p>— Нека тетка-Мацо, не зови је сада; одох прво до куће, да јој донесе |
само да те оженимо.</p> <p>— Море тетка-Мацо, — бранио се тек разговора ради — зар сада, када с |
p>То је било после једнога разговора са Мацом, који је хаџију врло обрадовао и изазвао располож |
мајком да разговара.</p> <p>Кад оста са Мацом на само, мајстор Диша извади из недара један тефт |
Диши игра срце од задовољства, улази са Мацом у собу и ведро гледа око себе.{S} Не потраја мног |
за што викао.{S} Пре се уздржавао пред Мацом а сада је и пред њом за сваку ситницу пребацивао |
е сели за совру, казао пред Лепосавом и Мацом: „Још две године да ме овако послужиш, па ћу те у |
ије морао по вас дан мајати се са тетка-Мацом око болеснице и трчати свуда, куд га је слала рад |
ућан слат, а у вече је заједно са тетка-Мацом и Лепосавом седао за совру и вечерао.</p> <p>Једа |
а, <pb n="185" /> стојали су пред тетка-Мацом као немирна деца пред коју је учитељ изненада иск |
} Зар сам ја прилика за оно девојче?{S} Мацу ја уважавам као своју сестру; она ми се нашла у бо |
> <p>— Није, него што не поведе и тетка Мацу на хаџилук.{S} Штета, Бога ми!</p> <p>Но Лепосава |
д совре, целива у руку прво мајстора па Мацу и изиђе из собе.</p> <p>— Где је онај запис? —упит |
Скидајте јој хамајлију! — журио је Диша Мацу и комшијницу; па, бојећи се да му жена не продужи |
а сад? — запита преплашено и стаде пред Мацу као укопан.</p> <p>— Сад, шта да Бог — одговори Ма |
дмахну главом, па онда започе да грди и Мацу и све остале жене, које се пачају у хећимска посла |
се толико навикну на ову кућу, да тетка-Мацу није друкчије поштовао него као да му је мати.{S} |
ими фес, пољуби мајстора, па онда тетка-Мацу у руку, и оде, да се измије.</p> <p>И све то што с |
а децом, обично су се обраћале на тетка-Мацу, да им она помогне и око њих пробаје.{S} А рука јо |
ође на улицу и не обазирући се на тетка-Мацу, која га задржаваше, да бар једну кафу попије и да |
трчавши целу башту донесе је пред тетка-Мацу и, збуњен, као да је бекријску чашу искапио, спуст |
целим народом да метне поред себе тетка-Мацу, а сви совјетници, попечитељи и народ да јој прист |
жда, и утерати у лаж и Јанићија и тетка-Мацу.{S} Очекивао је све друго само не овај израз, који |
о књаз, па да нареди да му доведу тетка-Мацу и мајстор-Дишу, па онда пред целим народом да метн |
де тетка-Мацином сокачићу.</p> <p>Тетка-Мацу је затекао код куће.</p> <p>— Тетка-Мацо — рече Ди |
комшија спава, није ли будно комшиско, маче?{S} И то је живо, и то си има очи, Дисо, бре!</p> |
— продера се Ламбре, када му се она не маче с пута.</p> <p>— Искам... промуца кира-Мана; али ј |
ако је човек псето, жена не сме да буде мачка.</p> <p>Али све то на страну; све би се то још и |
о, он прескочи преко зида и лагано, као мачка кад вреба, довуче се између дрвета и густога осма |
бране, унесе му се у лице и поче га као мачка грепсти.</p> <p>Фудул-Стаменка и Канче једва стиг |
и све: — отац и браћа... па...</p> <p>— Машала, кир-Диса!{S} Тој ти је мудро реч. — упаде кир-Д |
донео.{S} Ходи, ближе!</p> <p>Лепосава маши очима руци Дишиној, коју је он пред њом у вис узди |
адовољства.{S} И она се кикоће; али кад маши очима горе, а то није удовица, већ држи кир-Ламбру |
дио је да се добро угреју у ватри једне машице, па, када се ове готово усијаше, он превуче њима |
ој могао наградити доброту.{S} Детињска машта његова бацила га је у маштање: да је нешто књаз, |
због ње туче шегрте!“</p> <p>Разиграна машта Јанићијева све га је више увлачила у свој чаробни |
по цео дан, прибирајући пару по пару и маштајући потајно о лепој Гркињи, поста му сада тако те |
S} Детињска машта његова бацила га је у маштање: да је нешто књаз, па да нареди да му доведу те |
е и са најлепшим задовољством даде се у маштање о будућем, брачноме животу.</p> <milestone unit |
босиока, заспао.{S} Сит и зачаран овом маштом, заспао је Јанићије тако тврдо, да не би осетио, |
ти ђаволе већ три дана?</p> <p>— Глава ме нешто болела; требам ли што да те послушам?</p> <p>— |
ује на свој повратак кући.</p> <p>— Ова ме деца скупо коштају! — уздисао је премећући бројанице |
а велиш, бре?</p> <p>— Немој, газда, да ме шаљеш тамо: немам образа да јој на очи изиђем.</p> < |
образ, а она му казала: „Зашто, бре, да ме удаш за овај тулум?“</p> <p>Мајстор Диша више није ч |
Ето, ја сам досао као еден пријатељ, да ме научите, те да и ја разбирам, засто вратисте прстен? |
сам, без родитеља, па никога немам, да ме посаветује и помогне.</p> <p>— Како никога немате?{S |
дати; неће ваљда бити тако бездушан, да ме без ичега пусти у бели свет! — мислио је уз пут Јани |
ећете?{S} Сто сам ја на вас скривио, да ме клепећете?{S} У апса ћу ја вас <pb n="167" /> и твог |
, а! — Турчине, - бре, пали кумбару, да ме разнесеш!</p> <p>— Рђо ниједна, што се не обеси онда |
да то не чини?{S} А да му кажем, па да ме, као у сватовима, опет одалами, то баш нећу. — Најпо |
} Пет хиљада гроша, пет хиљада гроша да ме кошта то!</p> <p>Хаџије су га сажаљевале; неки га и |
д Лепосавом и Мацом: „Још две године да ме овако послужиш, па ћу те узети у радњу за ортака.“</ |
је било — било, само да ми се закуне да ме никада више неће варати; а оно псето (ту кир-Диша за |
о!{S} Разбојник!{S} Арамија!{S} Хоће да ме убије! — лелекао је кир-Дума не мичући од зида крај |
унула, кућу опоганила, па сада још и да ме закољеш?{S} У полицију ћу ја тебе!</p> <pb n="92" /> |
га дервиш — До године, кад дођем, ти да ме дочекаш са пешкешом, а ја да ти сада дам четири запи |
Бог ће дати, па ћу се вратити, а ти да ме дочекаш како приличи једној хаџики: чесна и поштена! |
осава.</p> <p>— Море, девојко, немој да ме вучеш за језик — обрецну се Маца. — Мислиш ти, Маца |
ли не дам да ми се квари ред; не дам да ме нико вара и да ми образ гази.{S} Разумеш ли?</p> <p> |
код тебе било, али ето, ја те молим да ме отпустиш.</p> <p>— Хајде, бре, ћопеку један!{S} Седи |
ја; пребио бих му обе цеванице, само да ме није стало до мога трговачког образа, те да ми брука |
еме ручку, кад вечери.</p> <p>— Само да ме Господ благослови породом, па да видиш онда како ће |
како је, мајстор-Дишо; није то лепо да ме уплећеш у те ствари — развуче тетка Маца <pb n="89" |
ити, да постанем газда-човек.{S} Што да ме гледа?</p> <p>Ово тачно размишљање о своме положају |
отапа.</p> <p>— Па, дабогме, и зашто да ме гледа! — размишљавао је Јанићије. — Ја сам само једа |
брани се Лепосава. — Та и сама кажеш да ме мајстор Диша не проси.</p> <p>— Не проси, дабогме; а |
маш ли Бога, имаш ли душе? — Зар ћеш да ме убијеш, Јанићије?! — промуца Анастасија, па, када ви |
оштен човек, онда не смеш да оставиш да ме чаршија... поче Анастасија, али не доврши шта је хте |
ам их сачувао до повратка газдина, сада ме он не би овако отерао, него би ме још и за калфу изв |
но смеше.</p> <p>— Буди Бог с нама, шта ме сад опет снађе! — прекрсти се Диша од чуда, кад опаз |
а! — рече му он.</p> <p>— Шта знам, кад ме тамо вуче — одврати Диша.</p> <p>— То је искушење — |
опростиће ти.</p> <p>— Не могу... стид ме... прошапута Јанићије.</p> <p>— Јогуницо!{S} Е, добр |
есрећни сине?</p> <p>— Не знам!{S} Овде ме срамота да останем; идем у свет.</p> <p>— Зар због о |
скрушено и отури одело од себе. — Уједе ме, пцето; шта сад да се ради?.</p> <p>Анастасија је ст |
ну тетка Маца чисто запањено — још ћете ме обедити, да сам јој нешто изнела, а ја ништа о томе |
еста.{S} Казаће тетка-Маци и мајстор ће ме отерати.</p> <p>И њему се нешто ражали; дође му, да |
сада ме он не би овако отерао, него би ме још и за калфу извео, што сам му био веран! — мислио |
ти се осветим?</p> <p>— Па, ето, удари ме у леђа.</p> <p>— А ти?</p> <p>— Ја ћу опет онако...< |
само никакво добро не.</p> <p>— Шта си ме звала? — најпосле запита Диша необично меким и молећ |
утао?</p> <p>— Како да ти кажем, кад си ме одмах појурио да тучеш?!{S} Зар ми о сватовима због |
си честит, онда нека је просто, што си ме уцвелио.{S} Ти и сам знаш шта ти ваља чинити.</p> <p |
ро је, паметно си урадила, Мацо, што си ме одвратила од нечастиве силе!{S} Са овим би добио дец |
стини она све тако мислила.</p> <p>— Ти ме не волиш... рече Јанићије тужно, кад она престаде.</ |
о, газда, па сам ти и образ чувао; а ти ме тераш да идем кир-Ламбру, ваљада да ти опет образ ср |
/p> <p>— Па шта да радим сада?{S} Научи ме, де!{S} Ето, ја ћу престати да долазим, па ће времен |
же...</p> <p>— Па како да питам... срам ме је...</p> <p>— И мене — додаде Лепосава.</p> <pb n=" |
у хамам без пестемаљ не ходим!{S} Срам ме фаћа! — одговори Анастасија одлучно.</p> <p>— Ама, н |
то нас остави, бре?“ а она ми каже: „Он ме је овамо отерао!“</p> <pb n="217" /> <p>Тетка Маца о |
{S} Једаред, баш после прошевине, дигао ме је као перце до појаса и шале ради три пута преко со |
да ти се исповедам?</p> <p>— Море, жао ме, много ме жао? — одговори Јанићије</p> <p>— Ваљада, |
та је, море, те плачеш?</p> <p>— Отерао ме газда!...</p> <p>— Зашто?</p> <p>Јанићије брзо угуши |
ну у један мах преплашено.</p> <p>— Ево ме, мајсторе! — одазва се Јанићије и утрча у собу.{S} А |
исповедам?</p> <p>— Море, жао ме, много ме жао? — одговори Јанићије</p> <p>— Ваљада, што и тебе |
аво дућану свога мајстора.</p> <p>— Ако ме је и отерао, моје дреје мора ми дати; неће ваљда бит |
ајеца Анастасија — Бог па ти!{S} Ти ако ме не избавиш, ја ћу у Дунав!</p> <p>— И то је срамота, |
но није ни окотило, а гледај ти, колико ме кошта! — уздахну хаџија и одмахну руком.</p> <milest |
— одговори Маца — Изменио се много и то ме брине.{S} Знаш како је: да ми је рођено дете, не бих |
.. отегну тетка-Маца.</p> <p>— Ама, што ме мучиш?{S} Што не казујеш? — завапи Диша тако молебно |
своју жену.</p> <pb n="206" /> <p>— Што ме запиткујеш једнако... мене је срам! — одговори шапат |
-Мацино равнодушно лице.</p> <p>— А што ме питаш за то?{S} Зашто би се ја мразила са светом, да |
пред иконе да кунем тебе Ламбре, зашто ме даде на оно кавурско чкембе, да ми очи испије, младо |
</p> <p>— Зашто, бре, газда-Дишо, зашто ме тешко закле?{S} Казаћу ти, а ти ћеш, када јој опрост |
ћерини тргоше иза сна.</p> <p>— Боцкају ме мрве, нано! — одговори Лепосава и седе у постељи, ба |
јој целујем златне одежде, ама заблесну ме светлост, а ја, женска глава, па се препадох, па сам |
ди колико сам страдао; Бог види како су ме сви они варали и поштење ми убијали, па, ако је било |
ички поглед.</p> <p>Мајстор Диша изгуби мегдан.{S} Руку, којом је потегао, да је дохвати, трже |
окле не пронађе одбачену аспру, узме је међ прсте, отре јој блато о антерију, па је опет врати |
од самога Мухамеда), седео је на једној међедини, чело дугачког мртвачкога сандука и привијао д |
велики добротвор свога народа.</p> <p>— Међер, имаш златну памет, тетка-Мацо! — <pb n="122" /> |
дућану.</p> <p>Но докле се, тога дана, међу Србима причало, како је Диши још јутрос нека жена |
Рашчуло се о томе, па многе нероткиње, међу којима је било и сасвим непознатих јој жена, долаз |
јски понос национални ипак умекшају.{S} Међу Србима је било већ такових људи, који, и ако не им |
ловала, час у гостинску собу и као шева међу пуним класјем весело певушила или се на сав глас з |
Думиница увукоше и младожењу, узеше га међу се, те Диша заборави и на своја разбијена врата и |
колу, први у песми.{S} Кира-%Анастасија међу кумама смерна и стидна, као што то приличи невести |
е, идите оном хладовитом стазицом, која међу гробовима кривуда између малене црквице и звонаре, |
р Диша на миндерлук и пропуштајући зрна међу прстима тихо шапуће себи, кад неко закуца на врати |
стојао је у мутваку као између два огња међу које је стављен, да по својој вољи изабере у који |
е ове питоме особине дизале су му углед међу Грцима, али, у очима кир-Думиним, нарочито његова |
Лепосава се чешће пута усред ове вреве међу пријатељицама осећала усамљена и растужена.</p> <p |
са Циганима, њега раздрага песма, дође међу ове и тако ударише у пијанку и певање, да се чак и |
о дванаест година.</p> <p>Тетка Маца је међу женама свих редова уживала велико поверење и била |
та испосничка наклоност, створила му је међу новим поклоницима леп углед; многи су његове услуг |
арског позива, била је и с друге стране међу београђанкама мио гост.{S} Зато што јој је био отв |
ивао од куда сва ова пецкања, што су се међу девојкама у тај час чула, он би сазнао на пример д |
аде кад да се објашњава више, већ штуче међу сватове.</p> <p>А ко зна, не би ли боље било, да ј |
само међу Србима и Турцима, него чак и међу Грко-цинцарима, који, у оно доба, беху друштвеноме |
м орахом, њему је било као да се налази међу најближим својима.{S} Управо тако је он мислио, ма |
а-Анастасија ни као удовица није баш ни међу својим Грцима и Цинцарима уживала најбољи глас.</p |
рочито комшијама онога времена, гледати међу собом младу, лепу удовицу, па још без деце, са јед |
зна би ли се мајстор Диша могао одржати међу оноликим грчко-цинцарским и јеврејским фирмама, ко |
започне, он ће морати, пре свега, изићи међу људе.{S} А та сама помисао, да се сад, овако оцрње |
S} Изгледао је самоме себи као осуђеник међу стварима, које су га сваки час подсећале на одбегл |
епих особина Хаџи-Зосим је био уважаван међу поклоницима и зато, што је он толико рачуна водио |
о који усклик тројице ноћника.{S} Један међу овима био је Јанићије Бик.{S} Са заваљеним фесом з |
p>Колико је пак мајстор Диша био уважен међу овима, буди напоменуто, да га је првом женом, Анас |
; где га нису оставили, тамо би изникао међу сватовима, провлачио се са Мацином Лепосавом кроз |
/p> <p>— Не смо га звали; сам се тискао међу нас! — бранили су се Грци од оног прекора.</p> <p> |
у староме Београду добар глас, не само међу Србима и Турцима, него чак и међу Грко-цинцарима, |
му означити болест од које болује. — Но међу свима највиша их је било жена нероткиња, којима су |
слио, ма да није никада знао како је то међу најближима, јер је још као дете изгубио родитеље и |
> <p>Али друкчије је одјекнула ова вест међу српским занатлијама и трговцима.{S} Мајстор-Дишу с |
з чаршију, него ли да се у оваком оделу међу људе јави.{S} Антерија је била толико широка, да ј |
би вратио њезиној фамилији на вилајет; међутим, није могао ни помишљати, да би Јанићије, сам, |
тоји на капиџику као фудул-Стаменка.{S} Међутим, баш ова фудул-Стаменка, удовица, за којом је и |
о је таман толико колико и ни једна.{S} Међутим, кира-Анастасији није било до чекања, ту је тре |
ме животу да о таквим стварима чује.{S} Међутим, тетка Маца је у својој дугој пракси видела и т |
обом, то није било у нарави Дишиној.{S} Међутим, Јанићије му је већ једаред засведочио своју од |
ше грех његових родитеља према њему.{S} Међутим грчко-цинцарске кћери некако нису још уочиле ов |
ира-Анастасија оставила.{S} Лепосава је међутим, поред све оне кратке претње, спавала тако мирн |
их тичурина растрзале и кљувале.</p> <p>Међутим докле се он овако ломио и у нерешљивости својој |
ши не оста друге него да очекне.</p> <p>Међутим, докле је он чекао пред доксатом и задовољно та |
, као да се ње то ништа не тиче.</p> <p>Међутим, Јанићије је са гужвом кир-Ламбринога одела сти |
ама признала своје браколомство.</p> <p>Међутим, докле су се са њиме дешавале ове промене, и ње |
им интимним задахом запахњивало.</p> <p>Међутим, докле је кир-Диша овако очајно лутао све даље |
, као да се ништа није догодило.</p> <p>Међутим, код кир-Думе био је читав породични савет.{S} |
под очију, погледа мајстор-Дишу.</p> <p>Међутим, и у чаршији, која је у недостатку других разго |
је поуздан да му за женом пази?</p> <p>Међутим, баш за ово није требало ни глава да га заболи; |
надне радости.{S} Топло задовољство као мекани талас запљускивало га је са свих страна <pb n="2 |
омиле жена, момака и људи, ко лежећи на меканој трави, ко одупрвши се о своју обрамицу, по цео |
— Неколико недеља већ, како је дошао из Меке неки постарији дервиш и настанио се у Дервишани ис |
и пољубио.{S} И та реч, боље рећи, тај меки, нежни нагласак, који овој речи придаваше сасвим д |
звала? — најпосле запита Диша необично меким и молећим гласом.{S} Тетка Маца дубоко уздахну.</ |
ом дахирета, све га више мамљаше својом меком, страсном мелодијом, пуном неке неодољиве чежње, |
да разрезује по обележеним линијама на меку сахтијану.</p> <p>Сутра дан изиђе одлучно пред мај |
же од мене!{S} За добро сам ти добар, — мелем сам; ама за зло, да те Бог сачува!{S} С оном прво |
, који би га срдачно прихватио и благим мелемом ране привио.</p> <p>И мајстор Диша се обрадовао |
еф, другом руком удари по њему по такту мелодије, а ногама поче поцупкивати и горњим делом тела |
на ново да заноси, заједно са чежњивом мелодијом која му се срца тицаше.</p> <p>— Као занесен |
га више мамљаше својом меком, страсном мелодијом, пуном неке неодољиве чежње, којом сав ваздух |
ра и ударајући дланом о длан певају оне мелодичне грчке песмице, или одушевљено прате извијање |
мбре — Канче!...</p> <p>— Шта искате од мен?</p> <p>Девојче се пажљиво обазре, да га ко не чује |
, да по месечина кроз бакчу спацира сас мен!{S} И како да спацирамо? — рече кира-Анастасија и о |
, приступи му ближе.</p> <p>— Хајде сас мен’ у Галац.{S} Троскови ја плаћам.</p> <p>— Шта ћу ја |
Удаје се, за мога мајстора... а мене... мене... ух! — уздахну тешко.{S} Рука му случајно напипа |
6" /> <p>— Што ме запиткујеш једнако... мене је срам! — одговори шапатом Лепосава и још више са |
о одспавају.</p> <p>— Ножем на мужа!{S} Мене да пробурази?{S} И све то због њезина неверства!{S |
p> <p>— Удаје се, за мога мајстора... а мене... мене... ух! — уздахну тешко.{S} Рука му случајн |
хтела, да преда мном отвориш уста и да мене запиташ.{S} Гледам само шта чиниш и како мучиш ону |
г тебе рекох.</p> <p>— Гле, брине се за мене.</p> <p>— Па тек да се одмориш мало.{S} Жалим те, |
настасију оно, као што је измислио и за мене ово, што се сад по чаршији говори.{S} Ама нисам ја |
не изиђе.</p> <p>— Мајку да слушаш, на мене да мислиш!</p> <p>— Хоћу! — одговара Лепосава.</p> |
ти ћеш, када јој опростиш, омрзнути на мене; па и кира-Анастасија и кир-Ламбре.{S} Зашто, бре, |
ја Френк, шта ли, да се бацаш блатом на мене?</p> <p>И Бог зна шта би још старац казао у својој |
<p>— Па то, да немаш деце.{S} Вичеш на мене, као да сам ти ја крива.</p> <p>Јанићију Бику, кој |
о се разбирате за њено к’смет, зашто па мене питате?</p> <p>— Како, зашто, Ламбро бре?{S} Не ли |
о се убио; он је мене волео, па је због мене то!</p> <p>И ова слика, коју је тако замислио, рас |
ње ми убијали, па, ако је било греха од мене, он ће ми опростити.</p> <p>Таква су размишљавања |
в ми на очи наиђе, па онда нека беже од мене!{S} За добро сам ти добар, — мелем сам; ама за зло |
будем казивала, да се моје дете није од мене мицало?{S} Знаш ли шта лају погана уста?{S} А? — з |
е, да те ни сам Господар Милош не би од мене сачувао, само да се ниси вратио.{S} Па, деде, проб |
..{S} Јанићије!</p> <p>— Ама шта ћеш од мене?</p> <p>— Врати дреје...{S} Ја ћу му кажем да ника |
му радњу чува.</p> <p>— Одрастао си код мене, ја сам те упутио, добар си био, веран си ми био, |
ећник један!{S} Шта му је било мало код мене?{S} Хтео сам да га узмем на трећу пару; ортак да м |
p> <pb n="67" /> <p>— Не могу, нису код мене!</p> <p>Анастасија пребледе, очи јој стадоше, а су |
је:{S} Ја сам крива, што се убио; он је мене волео, па је због мене то!</p> <p>И ова слика, кој |
ко да питам... срам ме је...</p> <p>— И мене — додаде Лепосава.</p> <pb n="173" /> <p>— Ама, ти |
S} Ели ово гора Романија, што ли?{S} Ви мене да клепећете?</p> <p>— Море, одвали човече, док си |
>— Зашто, море?</p> <p>— Ете, зато, што мене караш, а сама нећеш да узмеш запис!{S} Зашто не уз |
<pb n="89" /> — ако што знаш, онда што мене питаш?{S} Зар је то лепо, да се у туђа посла мешам |
бичајеним уздахом: „Јово, теби свећица, мени пензијица!“</p> <p>Тако је радила неколико година, |
о је послао? — Мени дај, — Јанићије!... мени... мени!{S} Је ли од мајстор-Дише? — викале су дев |
лао? — Мени дај, — Јанићије!... мени... мени!{S} Је ли од мајстор-Дише? — викале су девојке у ј |
са слаткишима.</p> <p>— Ко је послао? — Мени дај, — Јанићије!... мени... мени!{S} Је ли од мајс |
а мужа свака би себи пожелела.</p> <p>— Мени не треба мајстор Диша.{S} Ако њему треба да се жен |
каже, питај!{S} Ето, њој каза Канче, а мени цео комшилук.{S} Кажу: остарела си, а ниси умела д |
цом и метанишем, само да вама да деце а мени унучиће.{S} Па ваљда се смиловала мајчица, те је т |
пру.</p> <p>— Нека, газдарице, не треба мени поклона! одговори Јанићије, који се све више збуњи |
нав — ја не смем...</p> <p>— Ја нећу да мени нико каже, како сам твој пезевенк-баша.</p> <p>— Л |
ари су твоје.</p> <p>— Јесте, моје; ама мени се све чини, да сам баш од тебе чуо, да она носи ч |
у.{S} Дај Боже да оздравим само, а туђе мени не треба.{S} То ћу поклонити цркви.{S} Не требају |
ом до себе — Тако!{S} Па деде сада да и мени кажеш оно, што си мајци казала! — Хоћеш ли?</p> <p |
р-Диша га погледа зачуђено.</p> <p>— Ти мени дао паре?{S} Зар онај гурбет мени дао паре?{S} Как |
да се расквари свадба пре ђердека; а ти мени шамар за врат!{S} А ја сам хтео да ти кажем како ј |
грлу гуши; а када је завршио оно: „тако мени Бог помогао“, лепо му се учини, као да га нешто по |
а онда, ти баш и кад би продао ту ствар мени, света места су препуна других чудотворних светиња |
>— Ти мени дао паре?{S} Зар онај гурбет мени дао паре?{S} Какве паре тражиш, бре?</p> <p>Думи п |
>— Кали-мера, кир-Ламбре!</p> <p>— Кали-мера! — одазва се домаћин — Орсе, изволите кир-Дума, ор |
нким мествама уђе у собу.</p> <p>— Кали-мера, кир-Ламбре!</p> <p>— Кали-мера! — одазва се домаћ |
„калуп“, те да је она сама понесе и по мери капу избере.</p> <p>И Јанићије Бик тих дана био је |
, први пут поздравише љубазно са: калос мерос, кир-Диса!</p> <p>Ово је било за њега толико поча |
ом већ три године сањао.</p> <p>— Калос мерос, кир-Диса! — рече Дума улазећи у дућан и дотакнув |
едан велики чавао, не дужи од садашњих „мертечких“ ексера.{S} Ексер као и сви ексери што су, са |
а дугачка чибука, поткићена разнобојним мерџанима и по једну лепу дуванкесу са жутим кићанкама. |
дао у ону чинију пуну пилава и овновска меса, што се поврх пилава пушило.</p> <p>— Море, немој |
> <p>— Ама, нико те не види.</p> <p>— А месец, а звезде? — Зар нема нешто живо што гледа?{S} Ет |
им овамошњим приликама, остао је још за месец дана дуже.</p> <p>Али како није могао са да прија |
то је тако ишло, све докле се не помоли месец и докле мујезинова песма са минарета не огласи ве |
ама јавила, морамо је послушати.</p> <p>Месец дана спремао се мајстор Диша за поклоничко путова |
" /> зар сам се зато оженио, да свакога месеца слушам, како се та и та у комшилуку породила, а |
изразом.</p> <p>— Срамиш се од звезде и месеца, да те не виде с мужем у башчи, а не срамиш се д |
тну у недра, носила га под пасом четири месеца и — то јој поможе.{S} Сада кир-Дума има сина од |
— запита Лепосава, којој ових неколико месеца беху као неколико дана, и збуњено погледа у мајк |
али дани за данима, недеље за недељама, месеци за месецима, али Лепосава ни да помисли.{S} Њојз |
о поточић, који не сахне, за ових седам месеци истицао је из дућана и утицао беспрекорно у једн |
орисно, није пропустио, и за ових седам месеци радња је процветала много боље, него ли што је п |
лает, у Костур; тамо ће остати неколико месеци, а њега моли, да му обилази радњу и кира-Ману.</ |
а данима, недеље за недељама, месеци за месецима, али Лепосава ни да помисли.{S} Њојзи баш ни м |
један трупац и тужно се загледа у вити месечев срп, чија блага светлост обасјаваше његово сумо |
смех, — када поче представљати шетњу о месечевој младини, онако како је то дервиш наредио.</p> |
кући и кума, кад ноћ осу звезде и блага месечина засја над зеленим баштама и стрехом тетка-Маци |
а њему сунча, добра му је била и хладна месечина.</p> <p>А Лепосава га је и сада предусретала о |
неком светлошћу стакластом, хладном као месечина.</p> <p>Кад је Маца ушла у собу, Лепосава је в |
на остала! — Иска, маторо магаре, да по месечина кроз бакчу спацира сас мен!{S} И како да спаци |
Диша ништа не треба: „а ако искам да по месечина спацирам по башча, како од мајку <pb n="123" / |
и била управо одушевљена.{S} Прам јасне месечине, која је кроз бујне османлуке и баштенско грањ |
би она, у онаком положају, обилазила по месечини око башче, кир-Диша потпуно одевен пратио је у |
у једну благу успомену; и само једаред месечно, када би се кренула, да из државног „казначејст |
ти у своје незграпне шаке и почне да га меси, тај се не откупи лако.{S} Јанићију је тек предсто |
а је дала Јанићију, само пева по кући и меси посластице.{S} Мило јој да се пред гостима похвали |
да га прости, није пустио да ја кувам и месим што хоћу и како умем.{S} Данас, сутра, кад ти жен |
ли у руке мајстору, говорили су: „Твоје месо, моје кости; само <pb n="81" /> не уби; удри, не ж |
аманет: „Докле ти не утаманим оно дивље месо, не можеш постати човек!“</p> <p>Колико му је тетк |
/> <p>— Како, џанум?{S} Наша кост, наше месо!{S} Кој па да се брине у ова чаршија за едно грцко |
и привијао десну мишицу, коју је на два места ножем пробо.{S} Према њему чучнула некаква жена и |
! — одговори Диша, а немаче се са свога места.</p> <p>— Еле, ви тако? — започе кир-Дума, а не с |
обе песнице, али ипак не миче са свога места.</p> <p>Ламбре полети кафани, да се склони, али и |
гробове, и од овога тужног, запуштенога места начиниће живе улице, по којима ће се безбрижно га |
о пре побегне одавде, што даље од онога места, са кога се јасно оцртаваше београдско обзорје са |
Шта сад да чиним?{S} Овде ми више нема места.{S} Казаће тетка-Маци и мајстор ће ме отерати.</p |
аш и кад би продао ту ствар мени, света места су препуна других чудотворних светиња, па се не б |
се у велико рашчуло да ће Диша у света места, а по махалама се приповедало о ономе чудноме сну |
ори Лепосава и стаде у страну, да учини места другима.</p> <p>Диша се опрости са свима, пуницу |
па од силне радости није знао где да им места начини.{S} Посадио их је на ћепенак и одмах наред |
у глави стала, па се као закована ни с места не миче.{S} Није му дакле остајало друге, већ да |
а многи и да га замоле, да им из светих места ово или оно донесе.</p> <p>Лепосава је била у тро |
велико предао побожноме опхођењу светих места, бденисању и постовима, помоћу којих је хтео да к |
ју изу јеменије пред вратима и у танким мествама уђе у собу.</p> <p>— Кали-мера, кир-Ламбре!</p |
гу обућу, да застирке не би прљао, па у мествама уђе у собу.</note> <note xml:id="SRP19061_N3"> |
екла.</note> <note xml:id="SRP19061_N2">Местве се праве од врло фине и танке коже; навлаче се п |
је отправио у град, да однесе један пар местви<ref target="#SRP19061_N2" />, а он је искрајао с |
м оком хлеба.{S} Хаџи-Зосим је у светим местима живео само о сухом хлебу, маслинама и зејтину и |
чуда и лепоте, што их је видео у светим местима, а радознали пријатељи нису пропустили, да га и |
хаџија познавао је сваки кутић у светим местима, јер је ово већ трећи пут, како као побожни пок |
ако уважена госта, и још више, када га, место оног простачкога назива: „мајстор“, први пут позд |
време образ очувао, а који му је сада, место да га награди, забио нож у срце, на то није хтео |
оме дому видети мртваца, задржа га, те, место да одмах оде тамо, он се преплашен и клецајући до |
тваку послује, опет види Лепосаву, али, место да га то стишава, све већма опажа колико је несре |
— Ја искам да ми даш дете у кућу, а ти, место детета, кир-Ламбру — ха?!</p> <p>Анастасија је оп |
зина претња и велики кујнски нож, и он, место да пође на улицу, седе изнемогло на миндерлук, пр |
сад је јасно видела.</p> <p>И за чудо, место да је ово сазнање потпуно уништи, она се наједаре |
их разликовао, што је на оштроме крају, место обична врха, био завршен двокрако, те је личио на |
ји олако напуштају што су предузели.{S} Место да устане, он поче на широко описивати све добре |
19061_N4">Спавало се обично на поду.{S} Место где ће се постеља метати, покривено је даскама, к |
у дућану ручавао.</p> <p>Али, Лепосава место да осети ову казну, напротив, осећала се много пр |
е кир-Дума, орсе! — и услужно му показа место у чело миндерлука, где се обично најугледнији гос |
се асура, а преко ње постеља.{S} То се место називало: душема.</note> <note xml:id="SRP19061_N |
ајстор Диша је као кроз маглу слушао, и место икакве речи тек би покаткад простењао, нарочито о |
да нешто одговори, но грло га издаде и место да изусти реч, он поче некако ситно штектати.</p> |
запиташе, хоће ли, њој потекоше сузе и место сваког одговора приступи им руци.</p> <p>— Е, нек |
дати мајстору, јер због ње неће да губи место и да на ново у другога газде започиње занат; али, |
свето тело одмарао; а пљунути на такво место већи је грех, него ли што је на цркву пљунути.{S} |
е исмејала.{S} Он тури записе на њихово место.</p> <p>— Да ли да и њој кажем?{S} Може бити она |
на нос како христијанину, него на друго место на куде Турцима испада — проклињао је кир-Дума ди |
на пре свога писма стизао на адресовано место.{S} У службу „татара“ примани су дакле само поузд |
год пљунеш можда ћеш пљунути баш на оно место, где је Спаситељ стојао или где је своје уморно с |
о о антерију, па је опет врати на старо место, да је удели оном трећем, који се, по реду, јави. |
шегрту исповеда зашта се радује, те, у место да свога шегрта помилује, приши му једну ћушку, д |
е свети човек са највећим презирањем, у место њему да одговори, запитао хаџи-Зосима:</p> <p>— К |
сам рекла: нека му овај босиљак — то, у место сестре.{S} А оно... оно... знаш... (сад и Лепосав |
је нешто од куда на ово наишао.</p> <p>Место опроштајних суза успомени на свога кир-Бенџу она |
о махнит трчао кући, те да неверницу на месту убије.</p> <p>Када га кира-Анастасија, која се на |
</p> <p>— Море, да је он човек на своме месту, зар би се клонио наших девојака па тражио Цинцар |
{S} Јанићије Бик седео је опет на своме месту и радио посао, као да се ништа није догодило.</p> |
одличан поштовалац, који је на свакоме месту и код свакога човека, са којим би се састали, ист |
око својих мисли као вртешка на једноме месту, кира-Анастасија је имала само једну мисао и одма |
о у дућану ни „черег“ сахата на једноме месту скрасити.</p> <p>Са враћеним прстеном као да му ј |
едан мах, не дадоше му да се на једноме месту скраси.{S} Он отури посао, одмахну руком весело п |
показујући кира-Мани, како је на ономе месту зарудела белега.</p> <p>— Аман, кузун, што ке па |
ховати, да ће тај час пући баш на ономе месту, где се пуца скопчавају.{S} Млада удовица није ва |
од прилике за пола шаке.{S} На те даске метала се асура, а преко ње постеља.{S} То се место наз |
ри привлачила у кућу као своје, а цвеће метала у чашу, где је мирисало, докле га не би заменила |
чело квасила сирћетом, а на слепочњаче метала по пола главице црна лука.</p> <p>— Ох, ох! — од |
амњана и палим свећу пред Богородицом и метанишем, само да вама да деце а мени унучиће.{S} Па в |
је легао, отварао кутијицу, помирисао, метао је испод главе <pb n="152" /> и сањао о оној, кој |
чно на поду.{S} Место где ће се постеља метати, покривено је даскама, које су над подом правиле |
ше слаба, да бар за који тренут стишају метеж, који му је подхватио и душу и срце и мозак.{S} Г |
а му не даде да доврши, измахну на њега метлом, а он, пре него што ће га ударити, побеже из мут |
тор-Дишу, па онда пред целим народом да метне поред себе тетка-Мацу, а сви совјетници, попечите |
оја са китицом цвећа, да јој чело главе метне.{S} Хаџи-Диша је збуњено гледао ово немо улажење |
авио њезиној мајци, да га на врео калуп метне и очисти.{S} На повратку, кад је завила у своје с |
ила са самом собом, да му нешто на душу метне, али Јанићије, који до овога часа чињаше све, сам |
жени — овај запис, што ти га дадох, да метнеш пред зору у нову зелену чинију; пре зоре да захв |
е можеш добити сина, ама сто крстова да метнеш на њега, оно ће опет остати нечисто.</p> <p>А ов |
p> <p>— То да носиш око врата, а ово да метнеш па чело — и даде јој велики, златни дукат „ћошај |
огатим поклоном.</p> <p>— Хајде, кћери, метни огрлицу око врата, а дукат на чело; па онда донес |
ремио, да одеш?</p> <p>Јанићије устаде, метну руке на појас и ниско се поклони газди.</p> <p>— |
о да га окују у најтеже букагије, да га метну на магаре, али не као што се јаше него лицем репу |
иша извади кесу за појасом, одмота је и метну пред светога човека четири гроша; поздрави га, а |
ице окађивао ово сандуче.{S} Хаџи-Зосим метну прст на уста и даде знак Диши, да се не миче. — С |
оји јој је помогао, те ти она тај запис метну у недра, носила га под пасом четири месеца и — то |
ру у мутваку, преставила џезву с кафом, метнула четири ратлокума на саханчић, а у шарену чашу х |
удесила постељу и кришом испод јастука метнула један стручак босиока, заспао.{S} Сит и зачаран |
а су је у цркви довели пред младожењу и метнули им венчила на главу, њој стаде тако тешко, да у |
је, као и обично што је на путу радио, метнуо у ћемер и то опасао око паса до саме коже, а у к |
</p> <p>— И тебе сада искушава ђаво.{S} Метнуо ти у срце бригу и страх за радњу, само да те одв |
архитектура, коју је мало час под кров метнуо, а она се у једноме тренутку до темеља у прах су |
асао око паса до саме коже, а у кесу је метнуо шест стотина гроша, таман колико му је требало д |
а ви, ето каква страмота на грцко образ метнусте!</p> <p>— Фала, кир-Думо, на љубави и муштериј |
ео на њену удовичку идилу као изненадна мећава, од које се није умела одбранити.{S} А сва ова х |
м вратио, иде ли то, да једна хаџијница меће дукат на чело?</p> <p>Лепосави не би најпријатнија |
, а за то су морали вазда ове сељаке да мећу о слави у чело софре, те тако изгледаше као да они |
иковом вештином, само што га у недра не мећу.{S} Дума светује Дишу, да га „извади“ за калфу, а |
ао онај шум што се чује у ковачници кад меховима ватру распаљују.{S} У овај мах био је потпуно |
ало и мучило, распукло се и ишчезло као мехурић на води.{S} Био је као на ново рођен; лице поче |
си се запањио, пезевенк бре, као да је мечка пред тобом?! — узвикну мајстор, кад опази како му |
?{S} Зар је то лепо, да се у туђа посла мешам!</p> <p>— Тетка-Мацо, ти си поштена жена, грехота |
ио.</p> <p>— Аман!{S} Спацирати сас она мешина гол... по башча!... продужавала је Анастасија ис |
те не спаваш? — прогунђа јој мати, коју мешкољење и чести уздаси кћерини тргоше иза сна.</p> <p |
тренути.{S} Обртала се, <pb n="158" /> мешкољила, затварала је очи, да заспи, отварала их и гл |
, не ли неси?{S} Ако си немаш родитељи, ми смо ту; него да се зенис, ама да узмес зенско от наш |
се упиљио у њега.</p> <p>— Како: шта? — Ми на вас као на едног честитог мајстора сас леб, а ви |
огне.</p> <p>— Како никога немате?{S} А ми који смо?{S} Ти, не ли си наш, не ли неси?{S} Ако си |
попали.</p> <p>— Не лажем, газда, Бога ми! — одговори Јанићије одмеравајући у исто време за св |
ња кир-Диша.</p> <p>— Тако, газда, Бога ми!</p> <p>Диша скочи и онако усплахирен пође из дућана |
и тетка Мацу на хаџилук.{S} Штета, Бога ми!</p> <p>Но Лепосава и овога пута нити се насмеја нит |
ају пси; лају, тетка-Мацо, и лажу, Бога ми! — викну Диша очајно.</p> <p>— Е, мој Дишо — уздахну |
мирите; ама да сам ја што ти...{S} Бога ми... отегну тетка-Маца.</p> <p>— Ама, што ме мучиш?{S} |
насмеја.</p> <p>— Лажно је.{S} Светога ми, тетка-Мацо!</p> <p>— Знам, знам, Дишо; али свет и т |
ашто ме даде на оно кавурско чкембе, да ми очи испије, младост отрује!</p> <p>Кир-Ламбре, узбуђ |
ној моћи свете утвари.</p> <p>— Хеј, да ми је та светиња у дућану, куд би ми крај био! — уздахн |
ља, <pb n="197" /> из које си дошао, да ми у браду поганиш?{S} Јесам ли ја Френк, шта ли, да се |
ного и то ме брине.{S} Знаш како је: да ми је рођено дете, не бих га више волела!{S} Растао је |
м филџанима.</p> <p>— Ни врана коска да ми не донесе више у овај пусти Београд! — Ватра да га и |
са светом, да сада говорим, па сутра да ми се каже како сам казала и оно што није? — одговори т |
е вакат, него ће сутра моја домакица да ми наниже оште едно килибар-зрно.</p> <p>— А колико ли |
стало до мога трговачког образа, те да ми брука по чаршији не пуца.</p> <p>Тетка-Маца је прихв |
а ни у шта не рачуна.</p> <p>— Образ да ми погазиш?{S} На мој леб да пљунеш?{S} На поље из куће |
Шта му је наспело! <pb n="160" /> И да ми је знати само куда се степао! — љутио се често код т |
р.</p> <p>— Дете! — помисли Диша — и да ми у дућану не буде штете!</p> <p>И када дотаче пољупце |
квари ред; не дам да ме нико вара и да ми образ гази.{S} Разумеш ли?</p> <p>— Опрости му, зете |
би неко хтео да каже:{S} Хтеле би ви да ми језик извучете, ама ја нећу.</p> <p>— А оно, тетка-М |
па после да чекам, хоће ли се сетити да ми плате; доста је што овима бадава вучем читав пртљаг. |
сам да га узмем на трећу пару; ортак да ми буде, паре да намлати!</p> <p>Али сва та вика беше у |
ја стао за тебе једнога, али не дам да ми се квари ред; не дам да ме нико вара и да ми образ г |
p>— Кучко! — дрекну Диша. — Ја искам да ми даш дете у кућу, а ти, место детета, кир-Ламбру — ха |
> <p>— Торњај ми се с очију, у дућан да ми не приступиш више!</p> <p>Несрећни Јанићије сада је |
же: „Да је сви листом поштујете, као да ми је рођена мати!“ А после би подвикнуо жандармима, да |
така.“</p> <p>— Зато га и волим, као да ми је рођени син <pb n="205" /> — рече Маца. — Некада т |
зажмурићу; што је било — било, само да ми се закуне да ме никада више неће варати; а оно псето |
Грех је; ама зар је то било поштено да ми потури онакву жену?{S} Је ли то правда, шта ли, кад |
</p> <p>— Ама за кога?{S} Ето то, то да ми кажеш.{S} То сам хтео да питам.</p> <p>Тетка Маца од |
азала да сам пезевенк-баша!{S} Зашто да ми каже тако?</p> <p>Кир-Диши се смрачи, кад чу како му |
алим за душу на твоја мајка.{S} Брат да ми будеш, Јанићије... врати ми дреје...</p> <pb n="67" |
да ти кажем несто.</p> <p>— Шта имаш да ми кажеш, кажи ми овде.</p> <p>Кира-Мана се обазре на с |
не одмаче од врата.</p> <p>— Ово ћеш да ми скупо платиш!{S} У полицију ћу ја тебе и твоју.... в |
<p>— Кажем ти, нисам!</p> <p>— Хоћеш да ми даш?...</p> <p>— Хоћу.... али...</p> <p>— Није могао |
ето; жену ми украдосте, па сад хоћеш да ми и кесу одсечеш.</p> <p>— Е, дај Боже, душа да вам не |
ли, кад је знао каква је она, па још да ми кумује, кумство га убило!</p> <p>Тако је мајстор Диш |
а један Диша, брајко мој!{S} Камо, нека ми ко покаже у еснафима макар једнога газду, који је то |
тебе што гледам, зете, сад!{S} Бог нека ми се смилује, требаше одмах да припаднем њезиним ногам |
{S} Бог, (нека му је вавек слава и нека ми опрости, што му име грешна уста помињу) хоће да сазн |
и си?</p> <p>— Нисам болан у снази, ама ми душа болује.</p> <p>— Зашто, џанум?</p> <p>— Деце не |
а рукама за главу.</p> <p>— А кира-Мана ми је казала да сам пезевенк-баша зато, што кир-Ламбре. |
т одалами, то баш нећу. — Најпосле, она ми није никаква зла учинила, а од њега нисам никакве ми |
Мацу ја уважавам као своју сестру; она ми се нашла у болести... она...</p> <p>— Е, па де, де; |
.{S} Кад чучнух, да захитим воду, а она ми каже: „Је ли бре, Јанићије, кад те је мајстор Диша п |
ја питам: „Што нас остави, бре?“ а она ми каже: „Он ме је овамо отерао!“</p> <pb n="217" /> <p |
>— Не могу!{S} Овде, ето, овде боли, па ми не да да живим.</p> <p>— Лудо! — прошапута Лепосава, |
p>— Ако ме је и отерао, моје дреје мора ми дати; неће ваљда бити тако бездушан, да ме без ичега |
е хаџија као у помамилу. — Нећу!{S} Шта ми требају мртваци у кући!{S} Ено му полиције!{S} Несре |
о ми угатао?</p> <p>— Она.</p> <p>— Шта ми је угатала?</p> <p>— Па то, да немаш деце.{S} Вичеш |
а малаксалост и бледоћа.</p> <p>— Ништа ми није.</p> <p>— Море, ти си болестан.{S} Какав то изг |
бре, ченгене, свирај!{S} А-а-х!{S} Душа ми гори, душа! — чула се још из далека силна гласина Ја |
што не кршиш шија на гробље?{S} Од теб ми црно на очи! — дерао се Ламбре и бесно је дрмусао за |
</p> <p>— Роспија!{S} Уби ми душу; дроб ми ишчупа! — застења Диша саломљен и клонуо под тешким |
<p>— Љута сам паприка на неправду; крв ми на очи наиђе, па онда нека беже од мене!{S} За добро |
а оваквом сатисфакцијом.</p> <p>— И Бог ми је услишио жељу; ево, погледај ово, Лепосава!</p> <p |
адет нам не је како у вас.{S} Него кад ми бидете муж, онда — друго је“.</p> <p>Тако је причао |
Хвала ти, као оцу на храни и науци; све ми је добро код тебе било, али ето, ја те молим да ме о |
дио.</p> <p>— Шта сад да чиним?{S} Овде ми више нема места.{S} Казаће тетка-Маци и мајстор ће м |
ати.</p> <p>— Што штекћеш, куче?{S} Где ми је жена?</p> <p>— Не знам кир-Диса; не сум вам ништо |
ије хтео“.</p> <p>— Ја онако...{S} Дође ми мрак... али...</p> <p>— Ниси хтео! — насмеја се пако |
показа руком на образ).{S} Велим, није ми Бог уделио богаства, али да јој образ бар сачувам, н |
та! — одговори Јанићије суморно. — Није ми баш ништа урадио.</p> <p>— Па што му онда кобиш?</p> |
но у соби, кад је то урадила.{S} И није ми одмах ни казала, него тек јуче, кад је болови стигош |
иди како су ме сви они варали и поштење ми убијали, па, ако је било греха од мене, он ће ми опр |
о заветовао?</p> <p>— Бог хоће да га се ми, као једни верни христијани, сећамо, да му се клањам |
нас на хаџилуку искушава, али, докле се ми овде боримо са нечистом силом, дотле он у наше радње |
жи Маци.</p> <p>— Ево на; добро само те ми се толико затекло у кеси, — рече Диша шалећи се. — А |
.. шта да кажем — уситнио Диша — Ви сте ми све: — отац и браћа... па...</p> <p>— Машала, кир-Ди |
ог њега сам ја појео врућ шамар; али ће ми га, мајци, кад тад платити! — издаде се једаред пред |
и, па, ако је било греха од мене, он ће ми опростити.</p> <p>Таква су размишљавања врло често з |
т за тебе и Лепосаву говори.{S} И ко ће ми веровати, кад будем казивала, да се моје дете није о |
о...</p> <p>— Које: оно?</p> <p>— Среће ми нисам крив.{S} Ја баш нисам хтео... али тако...</p> |
и онда?</p> <pb n="187" /> <p>— Не беше ми згодног дрвета — одговори Јанићије; али Лепосава му |
о.</p> <p>— Жену ми одведосте, на образ ми пљунусте; — то кошта 4000 гроша, — шапуће задовољно |
ј, да ми је та светиња у дућану, куд би ми крај био! — уздахну побожни хаџија бројећи паре пред |
за тебе, ваљда, рђо калфинска!{S} Ти би ми па бољи био? — одговори Лепосава и сада га удари так |
ио је немогућ.</p> <p>— Роспија!{S} Уби ми душу; дроб ми ишчупа! — застења Диша саломљен и клон |
то.</p> <p>— Шта имаш да ми кажеш, кажи ми овде.</p> <p>Кира-Мана се обазре на све стране, па к |
.</p> <p>— То је онај несрећник; сад ли ми долази! — рече хаџија, који већ беше на ногама, и до |
ребледе.</p> <p>— Куче цинцарско, ти ли ми жену одведе!</p> <p>Али кир-Ламбре ни речи; проглави |
ло као да их Грк пева.</p> <p>Али, чини ми се, та своја погрчена чувства никада боље и лепше ни |
загрљај).{S} Ти си то урадио, као да си ми био брат.{S} И ко би други смео да тако уради?{S} Ја |
оли као сина, а и ја те волим као да си ми рођени брат.{S} Ти немаш ни мајке ни сестре, па што |
<p>— А од чега му је то, по Богу да си ми отац?</p> <p>— Ех, од чега? — проговори дервиш и пог |
..</p> <p>— У мутвак, сурунтијо; шта си ми се ту успропадила! — подвикну Маца, која није никада |
<p>— Хоћеш ножем, роспијо?{S} На леб си ми пљунула, кућу опоганила, па сада још и да ме закољеш |
за трбух и пресамити се.</p> <p>— Не си ми муж: не сам те никада ни волела!{S} Ти да идеш одавд |
а сам те упутио, добар си био, веран си ми био, па ето ти радње!{S} Тамо, у кући, да се нађеш т |
стором.</p> <p>— Шта је, бре? — Како си ми образ чувао?</p> <p>Јанићију се одреши језик.{S} Осе |
говори.</p> <p>— Онај босиљак... што си ми турила под јастук... па оно...</p> <p>— Које: оно? — |
ти ја поклоним, сестра сам ти, брат си ми!</p> <p>Јанићију је све ово било нелагодно; оно незн |
ита Лепосава.</p> <p>— Тај, тај, донеси ми га.</p> <p>Лепосава донесе хартијице, хаџија их прих |
богату домаћу идилу.</p> <p>— Е, е, ти ми много наказива — смеши се Диша — Ама где да нађем до |
{S} Брат да ми будеш, Јанићије... врати ми дреје...</p> <pb n="67" /> <p>— Не могу, нису код ме |
браз каља — очајно промуца Диша. — Реци ми само, је ли долазила по дреје, реци, тако не гледала |
Ја ћу да га потплатим, да ћути.{S} Дај ми само дреје да се обучем.</p> <p>— Однео... све... и |
Море торњај мм се с очију; не искупљај ми комшилук пред кућу.</p> <p>— Нека се искупи цео свет |
шака и излете на поље.</p> <p>— Торњај ми се с очију, у дућан да ми не приступиш више!</p> <p> |
им, као да сам ти рођена сестра.{S} Жао ми било, што немаш никога свога, а Диша те на неправди |
Лају ли или не лају, не знам; али, ово ми је све што сам до сада спечалила и сачувала своме де |
дам, <pb n="116" /> па да дам.{S} Него ми дођосмо због друго; знате због они пари!</p> <p>— Ко |
ко је могао да да; друго је он, а друго ми, богоугодниче.{S} Ти си свет човек, па што ти требај |
изненадило то што му рече.</p> <p>— Ко ми угатао?</p> <p>— Она.</p> <p>— Шта ми је угатала?</p |
и је жене. — Ово је већ трећа ноћ, како ми се на сну то казује.</p> <p>Мајстор Диша, коме је ве |
> <p>— А од куда ја знам, зете.{S} Тако ми рече Пречиста, а сад до тебе стоји.{S} Хвала Богу, и |
се тетка Маца.</p> <p>— Ето тако; мило ми, што га истукао!</p> <p>Али ја нећу даље да описујем |
/> <p>— Које?</p> <p>— Белћим не знамо ми шта је у башти закопала?</p> <p>Тетка Маца сада већ |
дужује кир Дума. — Кира-Анастасија ћемо ми удати за Грка; ама вас жалимо: лепе паре губите, мус |
а.</p> <p>— Ајдутин!{S} У букагије ћемо ми тебе!{S} Нема да си узмите пари, па да не вратите!{S |
ила, да то никако не може бити. „Не смо ми — вели — како српско удовица.{S} У нас се знаје за р |
запита Канче.</p> <p>— Нисам, Канче, то ми није адет.</p> <p>— Па што нам се не похвалиш?{S} За |
ој!{S} Да га њој даш... натраг...{S} То ми не треба...{S} Реци: ево ти!{S} Мајстор Диша неће да |
<p>— Па у твоје.</p> <p>— Ба!{S} За то ми није време!{S} Прво тебе да удамо; старија си.</p> < |
о не учиних русвај; ама срећа моја, што ми дође памет у главу: зашто да робијам због једне орос |
да од ње узме сахан.</p> <p>— Нека, што ми требаш ти!{S} Сама ћу! — одговори Лепосава, очевидно |
о.</p> <p>— И јесам лудак.{S} А ти, што ми се не наплатиш?</p> <p>— Како ћу? — запита Лепосава |
ет, а ја па овде без тебе да живим, што ми треба?</p> <p>Тако је уздисао Ламбре, помишљајућИ ка |
у заврнем, нека липше, куче погано, што ми уједи! — јекну Ламбре и стотине псовака на грчком, ц |
Леле!{S} Због теб да пропадним!{S} Што ми искате у кућа, ђидијо?!</p> <p>Јаукао је и претио, д |
сава га зачуђено запита:</p> <p>— А што ми узе то?</p> <p>— Па што ће ти?{S} За кога имаш да се |
Ох, ох, луда глава! ох проклето Бик што ми укради антерија!{S} А-а-ах! — Шија да му заврнем, не |
нска глава, па се препадох, па само што ми зуби цвокоћу од страха.</p> <p>Три дана је мајстор Д |
тена жена, грехота је да кријеш оно што ми образ каља — очајно промуца Диша. — Реци ми само, је |
д си ме одмах појурио да тучеш?!{S} Зар ми о сватовима због тога ниси опалио ћушку?</p> <p>— Зб |
ђем.</p> <p>— Зашто, море?</p> <p>— Јер ми је казала да сам пезевенк-баша!{S} Зашто да ми каже |
е је три пута угледах, па као сваки пут ми рече: „Твоји унучићи су у чељустима аждаје.{S} Реци |
S} То ћу поклонити цркви.{S} Не требају ми баш ништа; има мајстор Диша доста, а то ћу цркви, не |
ко ли беше? — пита Диша.</p> <p>— Очију ми, тако.{S} И па како је погано пцовао!</p> <p>— Пеки! |
лици.</p> <p>— Сиктер, бре, псето; жену ми украдосте, па сад хоћеш да ми и кесу одсечеш.</p> <p |
ко га је кир-Диса покрао.</p> <p>— Жену ми одведосте, на образ ми пљунусте; — то кошта 4000 гро |
ариота!{S} Докле се грлио са мном, кесу ми је одсекао!{S} Пет хиљада гроша, пет хиљада гроша да |
кажеш, онако нека буде!</p> <p>— Дајеш ми је? — запита Диша мало храбрије.</p> <p>— Божја па т |
пепео.</p> <p>— Знала сам ја то, да ћеш ми кад тад рећи хвала, — одговори Маца задовољна овакво |
е.</p> <p>— Сува кучка, бре!{S} Ели ћеш ми платиш за ово спацирање по комшилук, кад је муж код |
- проклета пцета; проклето Ламбре, што %ми направи!{S} Они били ортаци на жена, а ја да плаћам |
<p>— Е, ако, ако — одговори Маца и даде миг Лепосави, да изиђе у мутвак.{S} Сад њих двоје осташ |
ио је само, како му се под ногама земља мигољи и за цело би пао, да се у томе часу не ослони ле |
е.{S} Једном речи она је била: „тетка“, мила и добро дошла свакоме.{S} Али, кира-Анастасија је |
/p> <p>Била је у томе часу тако свежа и мила, да је Диша од сласти %гуташа очима.{S} И да му не |
летве нагризала срце, па ипак била тако мила, сада му постаде мрско онако исто као и кир-Ламбре |
било, да се овде може човек погађати до миле воље.{S} Ономад је један хаџија откупио од некога |
аху ипак тако детињски насмејане и тако миле, да им се не би могло одолети.</p> <p>Томе изразу |
аџи-Зосима:</p> <p>— Какав је то погани милет, што не верује више у Бога и пљује на свете утвар |
прави се Маца. — Ето, нећу; поган је то милет.</p> <p>Од овога часа кир-Диша није трпео да га и |
е у мутваку не затече, то му беше још и милије.{S} Некако тешко би му било рећи јој све то у оч |
може избацити језик удавача, којима би милије било, да су оне зурле пред њиховим капиџицима пи |
се пред гостима похвали поклоном, а још милије, што ће, после толико тешких дана, видети онога |
уд; мој тросак!</p> <p>— Море, иди ти с милим Богом! — обрецну се Јанићије и трже рукав, за кој |
је тако потпуно и слатко причати, да је милина била слушати.</p> <p>Била је увек одмерена, горд |
ота</title>“, да је грчкој певници било милина слушати га како извија.</p> <p>Побожан <hi>као</ |
остима, као да је и њему, Бог зна како, мило, што му је шегрт врата пробио.</p> <pb n="47" /> < |
ишћа и гугутању кумрија, дође јој лако, мило, као некада, докле још и не мишљаше, да ће је судб |
ачуди се тетка Маца.</p> <p>— Ето тако; мило ми, што га истукао!</p> <p>Али ја нећу даље да опи |
само пева по кући и меси посластице.{S} Мило јој да се пред гостима похвали поклоном, а још мил |
да буде његова жена, — то је било тако мило, тако неочекивано, да је од <pb n="21" /> силна из |
крет свога мајстора.{S} Па и њему дошло мило, кад виде како му газда певуши једну грчку песмицу |
амну топлину у овоме загрљају.{S} Нешто мило, опојно, што га је заносило а од чега се није мога |
ва нарочито тако удешава, да је њој баш мило, што јој се испод широких рукава кошуље од танке т |
о који пут испрекидано уздахне, поче га миловати по коси.</p> <p>— Е, де, де, ја сам мајка, па |
зводила кира-Анастасију у оној јасној и милој светлости, у каквој му је трептала до пре неки да |
закуцало, да у мало није упустила једну милојку, коју је баш тада на полицу пропињала.</p> <p>Д |
ва зла учинила, а од њега нисам никакве милости видео.</p> <p>Тако је, од прилике, решавао ову |
од газда-Дише није никада видео никакве милости.{S} Из дана у дан за сваку своју погрешку, што |
сто лупа по леђима, чини то из нарочите милости, па се увек тако намештао леђима, да је чисто н |
повале мајстор-Дишу.</p> <p>— Ниси имао милости према својим шегртима, сад нећу ни ја према теб |
кога вечера пребрајао би дневни пазар и милостиво посматрао у гвоздењачи наслагани капитал у ра |
скога везира, а доцније га узе Господар Милош у своју службу, да носи поверљива писма из Београ |
А знаш ли, море, да те ни сам Господар Милош не би од мене сачувао, само да се ниси вратио.{S} |
ој синко, он и од Султана и од Господар-Милоша па чак и од капетан-Мише.{S} Него баш кад ти је |
ло ни за мајчину љубав ни за сестринску милошту, и које је од првога сазнања свога само знало з |
дела стигао у дућан и сав збуњен прошао мимо оба шегрта у собицу и одело турио под своју душему |
на наднела над вратом Јанићију, није га мимоишла.{S} Све до првога сахата пред акшам Јанићије ј |
је то увек уз посао радио, не зачикује мимопролазеће и врло често устаје са троножице, тркне н |
омоли месец и докле мујезинова песма са минарета не огласи вечерњу молитву, када се и последњи |
заједно са мујезиновом песмом што се са минарета разлегала, опомињала је трговце да пазар прест |
и поруб, тамо, од куда се уздизаху вита минарета одблескујући под руменим јутарњим зрацима.{S} |
ко обзорје са кубастим џамијама и витим минаретима.</p> <p>После је отишао у Мокри Луг.{S} Тамо |
> <p>Једнога вечера сео мајстор Диша на миндерлук и пропуштајући зрна међу прстима тихо шапуће |
вно да јој од туда нема помоћи, паде на миндерлук, зарони лице у јастуке и поче нагло јецати.{S |
</p> <p>Кир-Диша само пребледе, седе на миндерлук и тужно обори очи на своја колена.</p> <p>— Х |
“</p> <p>И њој дође тако тужно; седе на миндерлук, обухвати шакама једно колено и поче се горњи |
тра на ново га дохвати; он брзо седе на миндерлук, завали се на узглавље и поче тешко предисати |
....</p> <p>Кир-Ламбре само што седе на миндерлук и као претучен занеми.{S} Сада тек, кад виде, |
да је Бог зна колико пешачио, спусти на миндерлук и дубоко замишљен поче трљати шаком чело.{S} |
и сва изубијана побеже, он се прући на миндерлук и поче из гласа лелекати.</p> <p>— Леле!{S} З |
сто да пође на улицу, седе изнемогло на миндерлук, притиште песницама под појас и поче тешко уз |
омадиће растргати, приковаше га за онај миндерлук.</p> <p>У једноме часу њему се учини да неко |
У ћелији је од намештаја био само један миндерлук, на коме се, како је кад требало, могло седет |
стасија, у хистеричну наступу, скочи са миндерлука, па вриснувши, као да је жеравица опече, под |
ово учини много.</p> <p>Старац скочи са миндерлука и разрогачи се на Дишу.</p> <p>— Шта?{S} 500 |
ук, што га понесе, да га постави у чело миндерлука и тако, као занета, оста насред собе стојећи |
рсе! — и услужно му показа место у чело миндерлука, где се обично најугледнији гости посађују.< |
ала по соби, па онда одједаред одлетела миндерлуку, прућила се по њему, зграбила јастук, загрли |
, провуче главу и загледа унутра.{S} На миндерлуку је спавао кир-Ламбре, а спавао је тако тврдо |
стасији, пријатно се изненадише, кад на миндерлуку опазише своје жене, како весело разговарају |
и на последице свега овога, седео је на миндерлуку доста узнемирено, пребацујући то леву преко |
ледао како се разметнуо и хрче на туђем миндерлуку, као да је у својој кући и код своје жене, о |
аховит, кад се неколико хаџија, који по миндерлуку припремаху постељу за ноћиште, изненађени ск |
као ноћиште Јанићијево, па се прући по миндерлуку и тек сада започе наизменце стењати и уздиса |
је и с друге стране међу београђанкама мио гост.{S} Зато што јој је био отворен приступ по сви |
ечном руком руши!</l> <l>Здје, у гробу, мир прелестни влада,</l> <l>А над гробом у тузи се гуши |
стече домаћицу, која ће му унети у кућу мир и задовољство и до године, ако Бог да, наследника.< |
лим те, што ти ни дан ни ноћ није давао мира. „Море, смири се, човече, једаред!“ вичеш му ти; а |
.{S} И ако је он удовици вратио прстен, мираз је био још у његовим рукама, те тако му се чинило |
напустио.{S} Сад ће кир-Дума затражити мираз, а он му га мора вратити, те на тај начин прекину |
јстор-Диши.{S} Дућан је проширио, женин мираз са оних 500 гроша, што му је кум-Дума дао од есна |
кир-Дума одмах иде Диши, врати удовичин мираз, а Дишу да туже митрополиту и суду за срамоту, шт |
тицу, оставио, помену и оних 3500 гроша мираза и кућу удовичину.</p> <p>Али мајстор Диша никако |
виде да му не остаје друге, него да од мирбе дигне руке и да употреби све што може, да свога н |
аструби, није било никаквога изгледа на мирбу.{S} Кир-Дума, који је у целој овој ствари тежио д |
рцем одби од ћепенка и хлебова, чији је мирис тако дражио његов изгладнели стомак.</p> <p>— А д |
ено горука у слабо осветљеној собици, и мирис тамњана и измирне, толико су утицали на побожно р |
лете чак у Еврејску Махалу.{S} И снажни мирис густога каранфила, босиока и осталога цвећа, који |
ти чудна несвестица, кад осети пријатан мирис девојачке душе, који га са набреклог јелечета зап |
еобичном расположењу; сву је ноћ осећао мирис онога босиока, што га је некада под својим јастук |
римо.</p> <p>Дан јасан и пун пролетњега мириса.{S} Дума и Ламбре, који су овог дана управљали ц |
ао своје, а цвеће метала у чашу, где је мирисало, докле га не би заменила другим, свежијим кити |
ао <pb n="125" /> дах девојачке душе са мирисом ђулса, а очи са сунчаним зраком.{S} Био је у Ев |
жно газити.</p> <p>А како ли овде сетно мирише Мајкина Душица!</p> <p> <hi>15. септембра 1906.< |
а се много пријатније; сада је бар била мирна од његових напада, а у вече, када би он за совром |
, дотле је у тој кући ишао живот тихо и мирно, као домаћин, који је мало час дошао са бурне ули |
ацио за њим.</p> <p>Газда Диша је седао мирно, опсецао коже за јеменије и испод очију посматрао |
ред све оне кратке претње, спавала тако мирно и дубоко као да се између ње и супруга није ништа |
<p>Страшна новост начинила је од иначе мирног и спокојнога Дишинога лица право страшило.{S} У |
ст година, није могло никада да прође с миром, а да га не зачикне на ма који начин. <pb n="33" |
е, сурунтије ниједне; оставите момка на миру! — викну тетка Маца и поче примати ствари.</p> <p> |
S} Али се ни после тога не остављаху на миру, него тражише на ново прилике, да се расправе.</p> |
ри се до овога часа не јави баш никаква мисао; или боље рећи, јавило их се безброј, стотине, а |
а ипак, поред свега тога, што га је ова мисао све већма освајала и пред очи му изводила кира-Ан |
стаде тамо до после поноћи.</p> <p>Прва мисао, која му, после свега сећања на <pb n="111" /> ју |
S} Али при излазу из собе дође му друга мисао, извуче гужву од туда и брзо оде низ чаршију.</p> |
> <p>Али, у исто време, дошану му друга мисао: зашто полиција?{S} Боље да одеш прво Ламбри, да |
ао већ, да је нека друга, много важнија мисао довела Думу њему, па се чак по мало и досећао, да |
другом му се баш врло озбиљно задржала мисао.{S} И та његова јучерања реч, сад га је много виш |
срете са Јанићијем, њој севну изненадна мисао.</p> <p>— Јанићије, бре!</p> <p>— Шта је? — обрец |
ко да се сачува од срамоте, али ниједна мисао није била кадра ни толико, да се за који часак у |
до чекања, ту је требала једна одлучна мисао која ће у часу постати дело.</p> <p>Све је то опа |
доносили робу.</p> <p>То је била добра мисао и ко зна не би ли тај посао испао кир-Думи за рук |
о неколико пута, и који се није на прву мисао залетао у посао.{S} И сам је био страшно озлојеђе |
мајстор у чаршији, могао доћи и на таку мисао, да ноћу ускаче у кућу једне удовице.</p> <p>Но м |
његовом издајничкоме послу.{S} Прва му мисао паде на ум, да оде у дућан и, ма на који начин, п |
ту, кира-Анастасија је имала само једну мисао и одмах је извела; дала је једном Циганчету две г |
шијало на све стране и развејало ледену мисао као ветар прашину.</p> <p>— А што, зар је једна п |
помоћи, могао доћи на овако препредену мисао.{S} Такве мисли не падају на памет шегртима.</p> |
своме пријатељу учинио.</p> <p>Но и ту мисао потисну друга, а ову трећа и тако редом, те на та |
вати несносно и једнога дана, кад Диша, мислећи ваљда да није довољно изразио своје незадовољст |
/p> <p>Гомила се уплете у ову свађу, па мислећи ваљда да ће се обоје потући, навалише да их раз |
мученички грчио од глади, те тако, и не мислећи, ноге га саме однесоше у шибљак, а руке се пруж |
олико да се не замери званицама; иначе, мисли, да чапкуна пропусти добро кроз шаке, за оно што |
а у ономе собичку очајан и нерешљив.{S} Мисли и планови разлетали су се као варнице са упаљеног |
ати на Думиним вратима а не на мојим! — мисли срдито у себи, а гласно се смеје и повлађује гост |
/p> <p>— Ама шта то ради она са мном? — мисли Јанићије и мучи се да разазна, титра ли се она с |
; млада је, па није имала кад о томе да мисли.{S} А после тога и Маца би била најбоља контрола, |
забио нож у срце, на то није хтео ни да мисли више.{S} Извадиће своје калфенско писмо и отићи ћ |
е тешкоће; устава је пробијена и бујица мисли и размишљања могла је тећи својим коритом.</p> <p |
је побројати.{S} Она непојамна врева од мисли у његову запаљену мозгу, када би хтели да је упод |
а тај начин, поремећен правим хаосом од мисли и узбуђења, оде у свој дућан, и затвори се у соби |
.{S} Дању би по вас дан одбијао од себе мисли, које га и без његове воље вукоше развалинама пор |
оћи на овако препредену мисао.{S} Такве мисли не падају на памет шегртима.</p> <p>— А да није т |
чаршији.</p> <p>И Бог зна какве га све мисли не спопадоше, те му не дадоше за дуго заспати.</p |
се дохватио тога правца, окретао своје мисли на ту страну и са великим успехом долазио до увер |
а камо ли одлучивати се на оне убилачке мисли. <pb n="165" /> Крвожедне намере стишале су се, а |
о час успорено, како су га кад узавреле мисли распињале, тетурао ни сам не знајући куда.{S} Гра |
не у углу.{S} Чинила је све, само да не мисли на оно најстрашније.{S} Али у заман; ту у глави у |
у, ама ето већ друга година, а она и не мисли!</p> <p>— Пеки, пеки, не је тешка работа! — преки |
аг Барјак-џамији.{S} А што је више у те мисли западао, све се више кајао, што <pb n="78" /> је |
р то није истина, да баш онда кад човек мисли да је најсрећнији, дође нешто, што му сву срећу н |
н, ожени Гркињом.</p> <p>Но човек једно мисли, а судбина друго ради.{S} Мајстор Диша је већ у в |
амлици, подлактила главу о шаку и нешто мисли.{S} Да је мало боље загледала, можда би опазила т |
у души су му лежале развалине од свију мисли што их је уз пут смишљао и он се, малаксао од теш |
управо осећајући у себи сву ову навалу мисли, ишао је Јанићије ногу пред ногу кроз кривудаве с |
је наспело да идеш одавде? — прекиде му мисли Лепосава и погледа га преко рамена.</p> <p>— Не м |
ао бар једнога сина.</p> <p>Какве су му мисли и намере долазиле и то све на један мах у главу, |
сачувао газдин новац?</p> <p>И стотину мисли сличних овој укрштало се по његовој глави; а свак |
дице и подавао се стотинама грозничавих мисли, које су се по његовој глави ломиле.</p> <p>Али ј |
у нерешљивости својој вртео око својих мисли као вртешка на једноме месту, кира-Анастасија је |
а, беху једини предмет његових збуњених мисли.{S} Њу да види, њу да лечи, ако је болесна, с њом |
.{S} Малаксао, под притиском безбројних мисли, осећао је како га памет издаје, у глави му је би |
!{S} Он је био жртва, играчка супротних мисли, које су га као јато грабљивих тичурина растрзале |
д тешким теретом неостварљивих и мучних мисли.</p> <pb n="95" /> <p>И овај собичак, у коме је н |
она с њим или је у истини она све тако мислила.</p> <p>— Ти ме не волиш... рече Јанићије тужно |
у све нејасније и изговарајући их он се мислима није утицао у дубину своје душе, него је страшљ |
цркви, нека је Божје.</p> <p>Са таквим мислима бавио се по вас дан; тетка-Маца није одлазила о |
ожају он је по каткада истицао у својим мислима, али кад год би покушао да га усвоји и самога с |
ла?</p> <p>Дуго је тако премишљао.{S} У мислима је гледао већ, како га носе на гробље, а Лепоса |
аман да се на таквој одлуци задржи, а у мислима му искрсну упоредо кир-Диша са својом широком ш |
шта да предузме.{S} Он је већ гледао у мислима како његов кир-Ламбре лежи иа улици, а антерија |
не може преболети своју домаћу несрећу; мислио је, да од срамоте неће смети на улицу изићи, па |
за калфу извео, што сам му био веран! — мислио је, силазећи се већ по пети пут до Варош-капије |
м да ћутим.{S} А да варам газду, зло! — мислио је Јанићије и између ова два израза узнемирене с |
н, да ме без ичега пусти у бели свет! — мислио је уз пут Јанићије, а што се више ближио ћепенку |
p> <p>— Опет је боље да не идем тамо, — мислио је и с тешком муком, што самоме себи затвара вра |
оздравити.{S} До скора је мајстор Диша мислио, да не може преболети своју домаћу несрећу; мисл |
Време је, треба да се оженим; али ко је мислио на то?</p> <p>Те ноћи превртао се мајстор Диша у |
у у првоме тренутку свога узбуђења није мислио.</p> <p>Анастасија је за који тренутак стојала н |
ко ће се све ово свршити о томе није ни мислио.{S} А и како би могао размишљавати, кад су га св |
да се враћа својој нацији на то није ни мислио.{S} Одрођеноме је теже сродити се са својима, не |
најближим својима.{S} Управо тако је он мислио, ма да није никада знао како је то међу најближи |
страшљиво и готово са трепетом једнако мислио о радњи, о ономе што је за собом оставио. — Пока |
таквом срамотом оставиш.{S} Ако си тако мислио, мој синко, боље би и за тебе и за нас било, да |
ом сликом снеби.</p> <p>— Ко би и на то мислио? — прошапута и одмахну главом, да се отресе од т |
ака.</p> <p>Ма да је мајстор Диша често мислио на кућу и Лепосаву, ипак га је брига више морила |
н долазио... сад шта да се чини?</p> <p>Мислио је испрекидано и тупо гледао у она комшијска вра |
сложноме терцету чудо, о коме се једва мислити могло.</p> <p>Хаџи-Диша требало је тих дана да |
више од двадесет година.</p> <p>Може се мислити како је било грчкој чаршији, а нарочито комшија |
а његовом женом.</p> <p>— Ћути, будало; мислиш да би тебе неко питао, када би те онакав човек з |
аш да одслужиш <pb n="154" /> своје!{S} Мислиш ти, да сам те ја толико година хранио и мучио се |
во је моје Канче, што ви вадите очи.{S} Мислиш ти нико не зна!?</p> <p>Кад опази како мајстор Д |
ме вучеш за језик — обрецну се Маца. — Мислиш ти, Маца је слепа, па не види шта ти радиш, јел’ |
утуви, девојко — рече Маца дижући се. — Мислиш, не видим ја којим очима гледаш ти у Јанићија и |
пкуне! — дерао се Диша <pb n="164" /> — Мислиш ти, да се са мном можеш спрдати!{S} А знаш ли, м |
е.</p> <p>— Мајку да слушаш, на мене да мислиш!</p> <p>— Хоћу! — одговара Лепосава.</p> <p>— Зн |
онио за барјак?{S} Хиљаду гроша!{S} Шта мислиш болан, хиљаду гроша!{S} И она ороспија да превар |
.</p> <p>— Зашто, кир-Дума?{S} Да ли не мислиш на сина да просиш девојку?</p> <p>— Још му неје |
ди које су се онако крвно завадили деда Митар и Станко туфегџија).</p> <p>Ма да је онако одлучн |
енки, ради које је, баш тих дана, газда Митар своју жену избио.</p> <p>Од прилике слично томе п |
је од онога дана постао као зла коб.{S} Митила га, чинила му све угодности, које може једна доб |
било и како га је кира-Анастасија после митила; па чак не заборави да исприча и о ономе цванцик |
да је завадила две најбоље комшије:{S} Митра и Станка, и изнела је ову сплетку и покушала да њ |
чинио, кад се у цркви појави београдски митрополит, Антим, по народности Грк.{S} У таквој прили |
ркви је Диша одстојао службу, примио од митрополита благослов, а онда, под црквеним барјацима, |
шији уживао леп углед, а у цркви, према митрополитовом столу, имао свој сто, могла се прогледат |
и, врати удовичин мираз, а Дишу да туже митрополиту и суду за срамоту, што ју је нанео њиховој |
казивала, да се моје дете није од мене мицало?{S} Знаш ли шта лају погана уста?{S} А? — запита |
ни стуб стоји и ни једним делом тела не миче, већ гледа у врата, на којима је стојао мајстор Ди |
стала, па се као закована ни с места не миче.{S} Није му дакле остајало друге, већ да се преда |
на је у мутваку.</p> <p>Али Јанићије не миче, него ћути и не диже очију са земље.</p> <p>Лепоса |
прст на уста и даде знак Диши, да се не миче. — Стари пустињак био је сед као овца, дуге браде |
, али кад виде како снуждено стоји и не миче се, она остави судове и дотрча му.</p> <p>— Шта је |
р-Диша, стегао обе песнице, али ипак не миче са свога места.</p> <p>Ламбре полети кафани, да се |
е да ме убије! — лелекао је кир-Дума не мичући од зида крај кога се срозао.</p> <p>Али људи, ка |
од Господар-Милоша па чак и од капетан-Мише.{S} Него баш кад ти је наспело, а ти купи еснафски |
ска дечурлија завлаче, те хватају слепе мишеве, да их после удавачама, за њихове враџбине, прод |
белину и руменило што се може видети на мишицама какве му драго лепотице, он би, зацело, узвикн |
укаве, те покрије две загрљасте пуначке мишице, које беху до рамена голе.</p> <p>— Добро сте на |
танке тканине прозиру као наливене пуне мишице и што јој се гибак струк тако еластично покреће. |
ло шибањем, забадањем ножева у бутину и мишице, тискале су се жене, било саме било са болесном |
је? — рече му благо и такну га руком по мишици.</p> <p>— Ја... ја не могу тако... ја ћу... узму |
иза? — пита стидљиво кира-Анастасија, а мишицом скрива образ од њихових очију.</p> <p>— Кој дру |
ког мртвачкога сандука и привијао десну мишицу, коју је на два места ножем пробо.{S} Према њему |
одала, онда да бежим из ове чаршије! — мишљаше Јанићије и дође му тако криво на сама себе: заш |
лако, мило, као некада, докле још и не мишљаше, да ће је судбина предати мајстор-Диши.{S} Па и |
, тако исто усплахирен, изгубио сву моћ мишљења, блене у кира-Анастасију питајућим погледом, ка |
чи и у потпуној наготи показа, какво се мишљење о њему по чаршији проноси.{S} Рано у јутру, пош |
о му не би довела у кућу новога Ламбру; млада је, па није имала кад о томе да мисли.{S} А после |
ономе месту, где се пуца скопчавају.{S} Млада удовица није ватра само у кући; њезин пламен лиже |
рећутим ја овога свјета,</l> <l>Да моја млада овде труну љета,</l> <l>Кад сватко очевидно знаде |
рећутим ја онога свјета,</l> <l>Да моја млада овде труну љета,</l> <l>Кад сватко очевидно знаде |
у велико јављати.{S} Од некога времена млада удовица, не знајући ни сама од куда то долази, ре |
ош мало, бар ову годину!{S} Лепосава је млада и здрава, а и ти си здрав као врба!{S} Биће, биће |
е.</p> <p>— А шта ја знам? — Знам да је млада, лепа и вредна... одговори тетка Маца, али некако |
во му сад, што сам здрава...</p> <p>— И млада... и — додаде Јанићије.</p> <p>— Е?! — рече Лепос |
, а на капиџицима од башта начичкале се младе жене и девојке, у живописним шалварама и јелечићи |
колико је могућно, утеши уцвељено срце младе удовице.</p> <p>Кира-Анастасија је запалила целу |
аревњивост између старе грчке чаршије и младе српске чаршије, која се борила не само за свој оп |
и смејало на рачун будућега младожење и младе, мајстор Диша је пливао у дупломе задовољству: ож |
ишом, кроз три године, убацивао у башту младе удовице.</p> <p>— Елем, ви ћутите кир-Диса? — реч |
, у неку руку, постао природни старалац младе удовице.</p> <p>Од онога дана, када укопаше земаљ |
рисуствовао макар у цркви при венчавању младенаца.{S} Да је Диша био потпуно збуњен <pb n="46" |
по коју веселу досетку на рачун будућих младенаца.</p> <pb n="25" /> <p>Да је мајстор Диша прис |
“) то је мајстор Диша купио сам, јер од младеначкога стида није могао ићи са својом кумом кроз |
/p> <p>Прстен се свршио, поп је испитао младенце и сада се журило, да се све што је потребно за |
ана, те, поред осталога, утврдише да се младенци одмах по венчању уселе у кућу.</p> <milestone |
а пресече.{S} Тек после испита, када су младенци пред свештеником, законицима и грко-цинцарским |
ревносно бацале сумњиве погледе на онај младешчић и свеже лице, озарено очима, које су се и кро |
, ни на њезине молбе, па чак ни на онај младешчић и несташно скакутање око пространога обима, к |
г набреклог, мало распученог јелечета и младешчића и неколико пари мајушних јеменија, које је к |
ицу, па још без деце, са једним руменим младешчићем у самом куту доње уснице, и јелечетом, за к |
овица на сан, насмејаних очију, са оним младешчићем и у шареним шалварицама, из којих је несташ |
њезину ножицу, која је, заједно са тим младешчићем у левоме куту доње уснице, постала већ пред |
пије она. — Оно, што јој не да да рађа, младина ће да скине с ње, а од овога записа, родиће ти |
И то овако да радиш.{S} У ноћ, кад буде младина, жену да изведеш у бакчу; тамо да је скинеш, ам |
осигура потомство своме имену.{S} Да ће младина скинути са кира-Анастасије уроке, који јој смет |
та престао је да се са њоме прегони; до младине има још девет дана, а то ће му бити довољно вре |
ада поче представљати шетњу о месечевој младини, онако како је то дервиш наредио.</p> <p>— Аман |
је казао, како треба да се њих двоје о младини у башти појаве.{S} Она се дубоко замисли и поче |
<p>И тако мајстор Диша, ведар и лак као младић, убрза из куће, оде мало до дућана, тек да се уз |
и јој тешко било да се растане од овога младића, са којим се као девојчица толико прегонила и о |
, без сумње мучећи се да овог несрећног младића што боље убеди, како је оно био братски пољубац |
" /> били те среће, да свој први пламен младићске љубави преобрате у „братинску“ љубав, могу зн |
ој <pb n="9" /> години, остави уцвељену младицу, којој тада не беше више од двадесет година.</p |
па би, после свакога ударца, мукнуо као младо теле, што је увек изазивало весели смех.</p> <p>Т |
кву може само утврдити бујна крв једног младог разоренога срца, ужљебила се дубоко у његову гла |
и човек морао узети у помоћ још једнога младога дервиша, који му је у лечењу био десна рука.</p |
ој други него младожења!</p> <p>— Какав младожења?{S} Ич си не знајем за тај лаф (разговор)! — |
сватова ближио се као на крилима, те је младожења у брзо заборавио на ону немилу епизоду, ради |
а што, по кући спреми и дотера, како би младожења све у реду затекао.</p> <p>О сунчеву смирају, |
л“ званицама, које је мајстор Диша, као младожења, од своје стране, позвао на весеље.</p> <p>Су |
њихових очију.</p> <p>— Кој други него младожења!</p> <p>— Какав младожења?{S} Ич си не знајем |
додавало или смејало на рачун будућега младожење и младе, мајстор Диша је пливао у дупломе зад |
и Ламбриница, у пратњи својих мужева и младожење, који се враћао својој напуштеној вереници ка |
ица кира-Анастасијина, примила се, да у младожењиној кући дочекује госте.{S} Диша није имао ник |
плашена; када су је у цркви довели пред младожењу и метнули им венчила на главу, њој стаде тако |
играти, кира-Мана и Думиница увукоше и младожењу, узеше га међу се, те Диша заборави и на свој |
оно кавурско чкембе, да ми очи испије, младост отрује!</p> <p>Кир-Ламбре, узбуђен сузама и пре |
је већма падао у неразумљиву срџбу.{S} Младост, набрекла свежином, која пркосно дражи, бацала |
да се за Дишу удаје, што јој упропасти младост.{S} А како је он без речи седео и само трљао че |
{S} Зашто је даде ономе токмаку, да јој младост поједе? — одговори Јанићије.</p> <p>Ако је и би |
амога себе кињи, да жали своју несрећну младост и да на њезине очи вене, не би ли се уверила, к |
дио се, да изглади тиме, што је од прве младости своје градио планове, како да се ороди с Грцим |
а је тако дражесно пристајала свежини и младости удовичине фигуре.</p> <p>Да је нешто кир-Диша, |
жни врат и пространа плећа одаваху силу младости у свој својој бујности, дође јој као некада, к |
ијама онога времена, гледати међу собом младу, лепу удовицу, па још без деце, са једним руменим |
после пола часа, када је Ламбре позвао младу у коло и почео с њоме играти, кира-Мана и Думиниц |
то је одустао од ужасне намере и спасао младу душу бар од оних вечних мука, које би га на ономе |
у; ја сам стара!</p> <p>— А он ти је па младунче, ба!{S} Погледај га само: је ли му оно лице ил |
а чешму по воду.{S} На чешми је затекао млађега шегрта мајстор-Дишинога, те од њега сазнаде све |
ша; поздрави га, а дервиш, коме је онај млађи припаљивао наргиле, само трепну очима у знак опра |
иша у дућан, седе на ћепенак и, када му млађи шегрт прислужи једну <pb n="75" /> кафу, позва Ја |
произведен за калфу.{S} Еснафи су према млађима имали такав правац и он се морао поштовати.{S} |
аву под лулу, из које је избијао дебели млаз хладне воде, и поче се пљускати по лицу и врату.{S |
ле, из којих је избијао као рука снажан млаз бистре и хладне воде, нису никада биле без два три |
пар севну, да би му боље било да га је млатнуо каквим калупом, него ли што му рече: уђите.</p> |
прамењем оне косе.</p> <p>— Море торњај мм се с очију; не искупљај ми комшилук пред кућу.</p> < |
од српске одвајала, као зејтин од воде; многе црквене песме певао је по грчки, а оне, које није |
Па и њезина Лепосава видела је од туда многе користи; јер у који год би дућан дошла, да штогод |
ину познаницу.{S} Рашчуло се о томе, па многе нероткиње, међу којима је било и сасвим непознати |
је износила оне најцрње могућности које многе родитеље од деце и због деце сналазе.</p> <p>Но, |
му је међу новим поклоницима леп углед; многи су његове услуге тражили, а он је на крају био за |
<p>— А што?{S} Бог ти је дао, можеш.{S} Многи би желео да буде хаџија, ама не може.</p> <p>— А |
аџију, да се с њиме виде и разговоре, а многи и да га замоле, да им из светих места ово или оно |
ситница, али ипак толико уочљива, да је многи од хаџија после, кад се у своју отаџбину вратио, |
p> <p>Нема сумње, да би кир-Диша, као и многи други, ово питање извео одлучно и без дугога разм |
кир-Диши, па ако је, не тек гдекоји, но многи од трговаца и старијих калфи, потајно уздахнуо за |
</p> <p>— Не прича то један; то причају многи који су видели.</p> <p>— А, е ли ко видео, када с |
толики углед, да се њезин глас могао у многим кућама сматрати као глас ма кога важнијег члана |
а покаже, колико је културно одмакао од многих својих врсника.{S} У цркви је увек хватао грчку |
ре је предосећао већ, да је нека друга, много важнија мисао довела Думу њему, па се чак по мало |
набаса хаџи-Зосим на другог пустињака, много важнијег од овога кога тражаше.</p> <p>Једнога да |
из њена кућа идете.{S} Жалос, кир-Диса, много жалос; и душа да могу да ти дам, <pb n="116" /> п |
непослушна шегрта.</p> <p>Али Јанићије, много хитрији од свога мајстора, истрже му се из шака и |
ти се исповедам?</p> <p>— Море, жао ме, много ме жао? — одговори Јанићије</p> <p>— Ваљада, што |
не наргиле.</p> <p>— Много, кир-Ламбре, много бре, оште педесет и четири!</p> <p>— Неје много з |
хирена зета.</p> <p>— Ама што је много, много је!{S} Скидајте јој хамајлију! — журио је Диша Ма |
Ето, ја и Јаникије чекамо те сваки дан; много сте остали!</p> <p>— Богу хвала што још за толико |
доцније изгуби се и кира-Анастасија.{S} Много доцније уверио се кир-Дума, да га је Ламбре обман |
авиш кира-Ману и да јој овако кажеш:{S} Много те поздравља кира-Анастасија и поручила ти да дођ |
>— Пола године док оде и дође!</p> <p>— Много!</p> <p>— Само здравља, вратиће се он брзо! — одг |
оста донесе распаљене наргиле.</p> <p>— Много, кир-Ламбре, много бре, оште педесет и четири!</p |
отицали су преко мајстор-Дишинога крова много брже, него ли што су они можда промицали над глав |
ни у сну није надао, учинио је за њега много више него ли ма шта друго, што би намерно смислио |
, уђе у дућан и седе за посао, али сада много прибранији и некако свечано расположен, као онај |
у и ведро гледа око себе.{S} Не потраја много, па ето и Лепосаве, румене од стида и оборених оч |
а ових седам месеци радња је процветала много боље, него ли што је пре тога било.{S} Дућан пун, |
е за ово четири дана изменила.{S} Стала много зрелија и лепша; чинило му се, да је до пре четир |
</p> <p>Али не каже се у заман: где има много среће, несрећа дође.{S} Четвртога дана устаде Леп |
{S} И та његова јучерања реч, сад га је много више мамила својом грозотом.{S} Није се плашио см |
ли тако чиме, што га је уверавало да је много лакше уверити свет у нешто, него ли га разуверити |
као мана у пустињи; али за то добила је много више с друге стране.{S} Није више морала живети о |
ена.{S} Путовање до Београда трајало је много дуже него од Београда.{S} Пуну недељу дана не сме |
у.{S} Она га никад није грдила; а то је много вредело за душу једнога сирочета, које није сазна |
ви дати; подај!{S} Ама 4000 гроша то је много.{S} И зар Богу требају толике паре?{S} Приложи на |
а усплахирена зета.</p> <p>— Ама што је много, много је!{S} Скидајте јој хамајлију! — журио је |
свега тога, ово садање стање било му је много сношљивије него ли оно што је јуче пропатио.{S} С |
е, оште педесет и четири!</p> <p>— Неје много за едно мудра и уважена глава.</p> <p>Разговор се |
а осети ову казну, напротив, осећала се много пријатније; сада је бар била мирна од његових нап |
>— Не знам — одговори Маца — Изменио се много и то ме брине.{S} Знаш како је: да ми је рођено д |
ај звонки смех и сада разговори ударише много живље и много веселије, све докле их не прекиде К |
и сада разговори ударише много живље и много веселије, све докле их не прекиде Канче, која у т |
еспава.{S} Сутра дан је опет лутао, али много даље, пут Мокрога Луга; а када га глад узмучи, он |
гату домаћу идилу.</p> <p>— Е, е, ти ми много наказива — смеши се Диша — Ама где да нађем добру |
т! — одговори Диша, коме се и ово учини много.</p> <p>Старац скочи са миндерлука и разрогачи се |
е стоји.{S} Хвала Богу, и Бог ти је дао много новаца а још више памети, па размисли.</p> <p>— П |
ипак пуна очајне чежње, који је говорио много више, него што би је у стању била исказати највеш |
шке зноја, што би за здрава човека било много и на највећој летњој припеци, а камо ли на овако |
, да се чак и њему — кафеџији — учинило много, те је престао да точи.</p> <p>— Па куд оде, неср |
ија могла је рећи, да јој је овај живот много угоднији од трогодишњега удовиштва.{S} До душе, о |
ситно говори. — Ово му је, до душе, већ много теже ишло због гојазног трбуха, који се спокојно |
ост кира-Анастасије пријале су Јанићију много више него ли газдине ћушке, што их је, као шегрт, |
одговара Лепосава скромно.</p> <p>И још много саветовао јој је, па онда узе из Лепосавина санду |
улица око главе, а баштенски зидови са многобројним мазгалима почеше играти око ње.</p> <p>— Ш |
јне баште и спретне куће са доксатима и многобројним срчали-прозорима.</p> <p>Ишао је насумце, |
и беху као у каквој трговини прекривени многобројним иконицама.</p> <p>У ћелији је од намештаја |
о постати <pb n="7" /> „родоначалником“ многобројнога потомства, које ће, с колена на колено, п |
остала предметом, који је заинтересовао многу Лепосавину познаницу.{S} Рашчуло се о томе, па мн |
хаџи-Диша надао, на Јалији беше сабрана множина Београђана.{S} Повратак хаџија у то доба пропра |
дати.</p> <p>— Е то сам хтела, да преда мном отвориш уста и да мене запиташ.{S} Гледам само шта |
одала?</p> <p>— Ама шта то ради она са мном? — мисли Јанићије и мучи се да разазна, титра ли с |
ша <pb n="164" /> — Мислиш ти, да се са мном можеш спрдати!{S} А знаш ли, море, да те ни сам Го |
ку. — Овај, што га видиш да је дошао са мном, јесте хаџи-Диша.{S} Дошао је из срб-вилајета, хеј |
— Јуда Искариота!{S} Докле се грлио са мном, кесу ми је одсекао!{S} Пет хиљада гроша, пет хиља |
епосавине другарице долазиле су, као на мобу, да јој помогну у пословима и спремању за свадбу.{ |
губи се за углом.</p> <p>— Удаје се, за мога мајстора... а мене... мене... ух! — уздахну тешко. |
у, од кога се ни после толико недеља не мога отрести.</p> <p>Једне вечери — баш уочи недеље — т |
које су га ломиле и мучиле, а којима не мога одолети.{S} Ма како се трудио, да избије из главе |
ре шаком чело, из кога ама баш ништа не мога да истеше.</p> <p>У соби му постајаше све тескобни |
, побеже у дубину баште.</p> <p>Маца не мога да остави зета без какве такве утехе.{S} Изишла је |
кама и удари у плач.</p> <p>Јанићије не мога више да издржи у овакоме положају.</p> <p>— Ко ће |
ове и дрмуса из све снаге; али он се не мога одазвати.{S} Само што је руком нешто отискивао од |
језик спотицаше преко сваке речи, те не мога да искаже шта хоће.</p> <pb n="156" /> <p>Лепосави |
јој џангриза; али, кад на тај начин не мога да излије своје нерасположење, он пронађе други.{S |
кажу? — викну мајстор Диша, који већ не мога издржати њезино оклевање.</p> <p>— Каажу.... веле: |
обе цеванице, само да ме није стало до мога трговачког образа, те да ми брука по чаршији не пу |
ајдес.{S} А ја искам да се састанем сас мога кир-Ламбре, па сама како една зенско глава не могу |
је он, један угледан мајстор у чаршији, могао доћи и на таку мисао, да ноћу ускаче у кућу једне |
да би Јанићије, сам, без ичије помоћи, могао доћи на овако препредену мисао.{S} Такве мисли не |
колико је он, онако смрзао и бесвесан, могао схватати.{S} Срамота ће се за цело чути, те ни он |
оузданога, на коме би, бар за који час, могао оставити радњу.{S} Тек сада је осећао, колико му |
иша одоцнио тако са својом женидбом.{S} Могао је узети коју му драго Српкињу, али то би био она |
нићије му је био неопходно потребан.{S} Могао му је поверити послове у дућану без икакве бриге, |
/p> <p>— Зар ја? — одговори Јанићије. — Могао бих је тако сву ноћ носити, па да и не осетим.</p |
оно, о чему је и после Мацинога исказа могао посумњати; то му је био очевидни доказ, да је све |
љувао у њу, тако да је сваки од црквара могао разумети, како хаџија цркву уважава.</p> <p>Овоме |
ије било, Бог зна би ли се мајстор Диша могао одржати међу оноликим грчко-цинцарским и јеврејск |
човека, који је целога века где је год могао штедео, па сад одједаред види, како му се на све |
после свију, те га је тако ретко когод могао видети, кад дође и оде из дућана.</p> <p>Сад је к |
поклони, баци га у мутвак и што је брже могао истрча на улицу. — Била му је првобитна намера да |
} Антерија је била толико широка, да је могао четири пута око себе обмотати, а цеванице његове |
самоме мајстор-Диши било чудно, како је могао тако лаковерно поверовати једној жени, која је по |
зажмури, изговори заклетву и колико је могао сигурније изиђе из суда оправдан.</p> <p>Докле је |
цар Костадин за ово.</p> <p>— Толико је могао да да; друго је он, а друго ми, богоугодниче.{S} |
носиш, а ја да те гледам! — рече што је могао нежнијим гласом и предаје јој огрлицу од педесет |
ра се Диша, подиже обе песнице и што је могао брже прогура се кроз гомилу, која је све више рас |
чајно, но намерно.{S} Само, ко ли му је могао тако што наредити?{S} Да то није кира-Манино дело |
в.{S} Зашто је он зебао и од чега, није могао да самоме себи објасни?{S} Осећао је тако неку по |
ивот без ичије помоћи; и најпосле, није могао ни десет дана да издржи, а да се не врати у овај |
иној фамилији на вилајет; међутим, није могао ни помишљати, да би Јанићије, сам, без ичије помо |
отив.{S} Он сад већ <pb n="216" /> није могао ништа без тетка-Маце у кући и Јанићија у дућану.{ |
био увек на Лепосавиној страни.{S} Није могао да се уплеће, па је пред мајстором ћутао; али, ка |
</p> <p>— Хоћу.... али...</p> <p>— Није могао да доврши што хтеде рећи, јер га Анастасија, радо |
и капиџик своје прошенице, па када није могао, он нареди Бику, да погне леђа, а он му се попе н |
пио сам, јер од младеначкога стида није могао ићи са својом кумом кроз чаршију, а глава није „к |
к мајсторов.{S} Он се ни из далека није могао надати ономе, што се, у тај пар, догађало тамо; т |
долазак као о слави.{S} Хаџи-Диша није могао да се наприча чуда и лепоте, што их је видео у св |
, кад никога свога није имао и кад није могао никако напустити овога мајстора и отићи бољем.{S} |
о, што га је заносило а од чега се није могао отети, обузе га свега и Бог зна не би ли у овим т |
ћепенку а да се не макне, сада се није могао у дућану ни „черег“ сахата на једноме месту скрас |
се, пола царевине.{S} Али ексер се није могао наћи, јер га је прогутало неко чудовиште, налик н |
један дан посвршавао.</p> <p>Више није могао издржати.{S} Четвртога дана одлучи да оде тамо, п |
рекорачио кафанскога прага, тако и није могао брзо сазнати за ове сплетке, те да их за времена |
остеље сав узнемирен.{S} Целе ноћи није могао тренути од неког немилог предосећања; чинило му с |
дну душе Јанићијеве, што он ни сам није могао разабрати, водила се нека потајна борба.{S} Нешто |
часни ексер, који ни цар Костадин није могао видети.</p> <p>Пре него што ће се дотаћи сандучет |
светиње, до које ни цар Константин није могао са толиким благом доћи.{S} А испосници никада не |
ува.</p> <p>Све је то тако, али он није могао ни помислити да тако што предложи Маци.{S} Да је |
амота ће се за цело чути, те ни он није могао замислити, како ће се у чаршији окренути и какав |
а месец дана дуже.</p> <p>Али како није могао са да пријатељем путује, он му је при поласку дао |
ивуче себи.{S} Али зашто то?{S} То није могао баш никако да објасни.{S} Тек једно што је сада, |
ком и да опрости срамоту, ни на то није могао пристати.</p> <p>Па ипак, он је увидео да му је н |
то је онако несвесно урадио, он то није могао успети.{S} Онај топли дах девојачке душе, њено за |
а сумњао и пажљиво мотрио, али што није могао да лако утврди, поста му сада потпуно јасно.{S} К |
сијом Бенџином ожени, а Бенџа опет није могао умрети раније, него што је то било уписано у књиг |
трептала до пре неки дан, он опет није могао да се потпуно отресе жаоке, која је већ пецнула з |
о што је јуче пропатио.{S} Сад већ није могао ни помишљати, а камо ли одлучивати се на оне убил |
као да му је мати.{S} Али Лепосаву није могао никако да посестрими.{S} Ма да је у прво време и |
могло одолети.</p> <p>Томе изразу није могао пркосити; па и ако му је мржња на кир-Ламбру двос |
њаше на пробијање зида, и тада баш није могао више.</p> <p>И поред свега тога, што је оволики п |
је газдарице и Ламбрин, и тада баш није могао ни замислити више, да му ваља своје обећање одржа |
сокачиће и завијутке, где би се најмање могао надати на сусрет са мајстор-Дишом.{S} Али, овога |
и обратно, и то увек сокачићима где се могао најмање надати сусрету с киме, то му је било све. |
му да полуди.{S} Ова три дана не би се могао похвалити, да је онолико посла свршио колико би о |
а спрече сваки могући пожар, који би се могао ма када јавити.</p> <p>— Ватру запрети, удовицу у |
ове године и сувише стара, да би јој се могао пожалити.{S} Са Лепосавом опет не би могао говори |
ма рукама за груди и удахну што је више могао ваздуха.</p> <p>Песмица из баште заврши се послед |
ection" /> <p>Мајстор Диша се није више могао сносити.{S} Престао је да кори жену, што нема дец |
ош дете и мали калфица, имао је права и могао је силом да га примора, да му у радњи остане; али |
је тих дана да има стотину уста, да би могао наодговарати свима питачима, са којима се у чарши |
и своје одбране, страшила га.{S} Кад би могао <pb n="38" /> да се некуд далеко уклони, или кад |
бити мало-мало равнодушнији.{S} Кад би могао само за часак да заборави на ону живахну пластичн |
препреке, преко које мајстор Диша не би могао прећи.</p> <p>А докле се по разним комшијским кућ |
га часа и био „неверни Тома“, сад не би могао ни за часак посумњати више о чудотворној моћи час |
ледала и испратила очима, за које не би могао рећи да су равнодушне.{S} Шта више, за она четири |
о је двострука штета, коју никако не би могао поднети.</p> <p>А да на све ово одмахне руком и д |
ао пожалити.{S} Са Лепосавом опет не би могао говорити о томе, ма да је и она, као и мајка јој, |
и о томе није ни мислио.{S} А и како би могао размишљавати, кад су га све ове сплетке и догађај |
екао и први сумрак, те једно то, што би могао пасти патроли у руке, ако на улици заноћи, а друг |
днело, само да је према кира-Анастасији могао бити мало-мало равнодушнији.{S} Кад би могао само |
азговор о томе избегавао, то он није ни могао знати све оно, што се око његовога имена плело.</ |
х није обраћао пажњу, нити је и слутити могао, да ће му се од њихове стране тако што десити.</p |
више жао, што нема, ма шта чиме би јој могао наградити доброту.{S} Детињска машта његова бацил |
тово насмејано, у колико се тај осмејак могао провући на површину из онога густога честара хаџи |
без његове воље и допуштења није момак могао располагати својом службом.</p> <p>Зароњена лица |
— Казала сам, боље него што би и ти сам могао; али она ни да чује!{S} Каже:{S} Гаџу циганина уз |
ело знала нешто више, него ли што је он могао и помислити, када је почела тако говорити о прија |
дмахну замишљено главом.{S} Није никако могао да разуме, како тај момак тако брзо измени своју |
јачавало се све више, те он није никако могао да схвати ни одреди, у каквом управо <pb n="74" / |
капиџик удари катанац, како не би нико могао с поља ући, па да лично окуша код Јанићија неће л |
аље обилазити око дућана.{S} Да је само могао, он би тога мајстора, који му је толико шамара на |
чи, или што се нечега плашила, ко би то могао погодити.{S} Једно је јасно, да га је увек, кад г |
а јој је толики углед, да се њезин глас могао у многим кућама сматрати као глас ма кога важније |
промозгати, шта би све за толики новац могао набавити цркви.</p> <p>Једнога дана кад га некакв |
со хлебу, и чијим трговачким фирмама не могаху одолети ни време ни оне нове фирме са чистим срп |
кћери беху већ стасале за удају, те се могаху дотле надати, да ће мајстор Диша на њихова врата |
сокаку, <pb n="183" /> те тако Јанићије могаше да Лепосави још неколико речи добаци.</p> <p>— Љ |
о ноктима, да га ни за реп ни за уши не могаше извући одатле.{S} На против, што је Ламбре гонио |
угледа, којим се, као жена кир-Бенџина, могла дичити.</p> <p>И кира-Анастасија, уз пријатељску |
ма митрополитовом столу, имао свој сто, могла се прогледати кроз прсте свака превара у трговини |
а, тако сређеног, да је удовица из њега могла прочитати и све жеље онога, који је дотични покло |
везе одржавао.</p> <p>И кира-Анастасија могла је рећи, да јој је овај живот много угоднији од т |
е пробијена и бујица мисли и размишљања могла је тећи својим коритом.</p> <p>На горње питање ки |
ако, да му је и најбоља домаћинска кућа могла позавидети.</p> <p>Топло и сунчано лето грејало ј |
ивене главе и без мушке заштите, шта је могла друго него да о бошчу, припасану око шарених шалв |
то мајстор Диша урадио, па ни сама није могла погодити, у толико више, што је прстен тек синоћ |
век, коме ниједна биљара ни гатара није могла наћи лека нити му означити болест од које болује. |
не о кир-Бенџи, кога ни за живота није могла друкчије сматрати, већ као свога господара, коме |
а страна вилице, а и главобоља, те није могла ни маћи из собе.</p> <p>Кир-Дума се искрено радов |
ће се скоро догодити, али шта, то није могла никако да разабере.</p> <p>Хаџи-Диша није хтео да |
де како се то њој свиди, сад чисто није могла да позна свога супруга.{S} Он се није обазирао ни |
о и последњега изговора ради чега не би могла још да се уда.</p> <p>Па онда, баш када би и на с |
није се Маца никаквој разборитој помоћи могла надати.{S} Он се, као и увек, <pb n="212" /> када |
почела да размишљава, на који би начин могла да оде само до Галца, па да покуша све што може, |
ала.</p> <p>Иначе, када то не би знали, могли би још помислити, да се за овим загонетним стихов |
ир-Дума кроз пријатељске савете претио, могло се врло лако и обистинити; грчко-цинцарска чаршиј |
ерлук, на коме се, како је кад требало, могло седети или лежати, у куту један асталић, над који |
м једног детета, Лепосаве, коме је тада могло бити око дванаест година.</p> <p>Тетка Маца је ме |
нако смеје. — Ово девојче, коме је тада могло бити дванаест година, није могло никада да прође |
бледе; она је најбоље знала, шта се све могло са Јанићијем десити.{S} Она његова последња реч и |
е часу, кад он учини тај покрет, што је могло некоме да изгледа, као да ће да удари кира-Ману, |
ља, бацити око на мајстор-Дишу, њему је могло бити тридесет и шест година.{S} Тридесет и шест г |
е тада могло бити дванаест година, није могло никада да прође с миром, а да га не зачикне на ма |
каквога Грка или Цинцарина, о томе није могло бити разговора, јер, као на пакост, ни једна од њ |
лози били су тако снажни, да им се није могло одолети ни с које стране.</p> <p>Али, ако су се к |
е већ једном увртео у главу, то се није могло избити од туда ничим па ни њезиним смехом ни разл |
је своје узбуђење.</p> <p>Сад више није могло бити разговора о ономе, што му је на срцу лежало. |
бегство.</p> <p>Страх од онога, што се могло врло лако догодити, не даде јој те ноћи тренути.{ |
и насмејане и тако миле, да им се не би могло одолети.</p> <p>Томе изразу није могао пркосити; |
е више од петнаест година), то се не би могло утврдити тако на пречац.{S} Главно је, да су једн |
а борба.{S} Нешто нејасно, што се не би могло образложити ни верношћу наспрам свога газде чији |
е тако што из њезине куће изнесе, то би могло нахудити њезиноме доброме гласу.</p> <p>Тетка Мац |
ј Диша и руком одмери висину, колику би могло имати дете од шест година.</p> <p>Овај се разгово |
е терцету чудо, о коме се једва мислити могло.</p> <p>Хаџи-Диша требало је тих дана да има стот |
е љубави преобрате у „братинску“ љубав, могу знати како је и тежак и горак овај први састанак.{ |
Жалос, кир-Диса, много жалос; и душа да могу да ти дам, <pb n="116" /> па да дам.{S} Него ми до |
.</p> <p>— Ба! — узвикну Бик -— то и ја могу.</p> <p>— Јок, то ти ниси кадар.</p> <p>— Море, не |
<p>— Јесте, зете; од дервишкога записа могу да се роде деца.{S} Ама ти и не знаш, шта је све о |
алца отерао из радње.</p> <p>— Море, не могу да ти кажем све како се <pb n="83" /> беше осилио, |
тргне.</p> <p>— Не могу, тетка-Мацо, не могу више! — јекну Јанићије и грухну се у груди. — Нема |
, ако је запева.</p> <p>— Нема лека; не могу више овако! — рече он једаред тетка-Маци, када га |
Стаменка.</p> <p>— Па све носе тако; не могу ни ја осем света.</p> <pb n="176" /> <p>— Ко носи |
и ми дреје...</p> <pb n="67" /> <p>— Не могу, нису код мене!</p> <p>Анастасија пребледе, очи јо |
сте!“ — Немој, болан, тако!</p> <p>— Не могу!{S} Овде, ето, овде боли, па ми не да да живим.</p |
и погледа га преко рамена.</p> <p>— Не могу више! — одговори Јанићије узбуђен.</p> <p>— Који т |
е грдити, што се не отргне.</p> <p>— Не могу, тетка-Мацо, не могу више! — јекну Јанићије и грух |
Добар је он, опростиће ти.</p> <p>— Не могу... стид ме... прошапута Јанићије.</p> <p>— Јогуниц |
баклаву и татлије вечерас.</p> <p>— Не могу, газда! — одговори одлучно Јанићије, који је до ов |
село.</p> <p>— Зашто, бре?</p> <p>— Не могу више да останем овде.</p> <p>— Зашто?</p> <p>Јанић |
мбре, па сама како една зенско глава не могу да идем.</p> <p>— Била ти, кира-Мана, свога пса ве |
сама дуса не иска да се врне, ја га не могу врнем“.</p> <p>Сад, када се сусрете са Јанићијем, |
а руком по мишици.</p> <p>— Ја... ја не могу тако... ја ћу... узмучи се Јанићије да каже шта ће |
ана, колико је до прстена означено, они могу бити већ и у Влашкој, па ако је нужно чак и у Галц |
да свирате!{S} Свирајте, све докле вас могу чути. — Оно... знаш, оно...</p> <p>— Знамо, газда- |
је кир-Дума још дуго и дуго.{S} На све могуће начине он му је показивао, како са овом срамотом |
отао је био тежак, те не <pb n="207" /> могући да га одржи, испусти га посред огњишта, и колико |
дисања дизаху и спуштаху, стојала је не могући још никако да се разабере, шта је све то у овоме |
ито жене њихове журиле, да спрече сваки могући пожар, који би се могао ма када јавити.</p> <p>— |
је од некога доба почела да се плаши од могућне напасти, поче да се вајка, како сада нема више |
зла судба, потпуно сплео и у страху од могућне несреће, чим би му се дало, побегао би у дућан, |
асијине севнуше оштрим сјајем; страх од могућне смрти не даде му да изврши што је наумио, и њем |
кве утехе.{S} Изишла је за њим и на све могућне начине гледела је, да стиша преплашенога човека |
к после извеснога времена врати, ако је могућно још замишљенији него што је из дућана изашао.{S |
за покој душе кир-Бенџине и, колико је могућно, утеши уцвељено срце младе удовице.</p> <p>Кира |
снаге и бошче око шалвара.</p> <p>Није могућно описати ни изненађење кира-Анастасијино ни забу |
е песмице на грчком језику.</p> <p>Није могућно, да је све те „артикле“ убацивало једно лице; ј |
епосава она некадања и да је то све још могућно поправити.{S} Та прстена још није било, а за де |
оправдала, увек је износила оне најцрње могућности које многе родитеље од деце и због деце снал |
} Али кад угледа како је мајстор блед и модар, он се зачуђено заблену.</p> <p>— Шта ти би, мајс |
уму и куми, готово у самој кошуљи и сва модра од убоја.</p> <p>Што се никада није десило, кир-Л |
јук плетене косе, преко које је слазила модра бареш-шамија, дотицао је својим крајем до самога |
ко предисати.{S} Тупо шуштање у глави и модри колути почеше му играти пред очима; а кад подиже |
о, то открише једаред у хамаму неколико модрица, што их кир-Думина жена спази на куминим плећим |
га је и помисао на срамоту, која ће га, можда још данас, постићи, чим се у чаршији сазна за нев |
то мисли.{S} Да је мало боље загледала, можда би опазила трагове од суза; али Маци то и не паде |
о се чак и томе, да ће се правдати, па, можда, и утерати у лаж и Јанићија и тетка-Мацу.{S} Очек |
успомене припадале њезину удовиштву и, можда, надама које је она управљала сасвим другим стран |
окојнога супруга.</p> <p>Кир-Ламбре би, можда, причекао још коју годину, докле удовица потпуно |
ље спали на рамена, те тако показивали, можда најлепшу белину и руменило што се може видети на |
или, да се ожени, али он тога не учини, можда и зато, што му судбина, у коју је он безусловно в |
тко најео хлеба.</p> <p>Симиџија би му, можда, и дао комад хлеба, макар и за душу мртвих, да је |
ваздуха.{S} Сад је био потпуно освећен; можда није требао баш тако да учини, али он је био задо |
какав ће народ доћи оваква светиња.{S} Можда си ти баш од оних... оних...{S} Не, не, ти немаш |
, те се сроза на улицу и сав изубија. — Можда би он и опет прешао преко зида, ама кира-Анастаси |
посава опет леже и притаја се.</p> <p>— Можда и није — помисли и поче напрезати ум, да замисли |
ад и, застиђен од толике гомиле света а можда мало и уплашен од ратоборнога изгледа Ламбринога, |
а Јанићију просто из детињске пакости а можда и из несташлука; али сада ни због једнога ни због |
ици проструји грчка крв.</p> <p>У овоме можда и лежи кључ тајне, што је мајстор Диша одоцнио та |
га крова много брже, него ли што су они можда промицали над главом самога мајстор-Дише, који се |
ше јављао страх, да ће је сада за навек можда изгубити.{S} А уз ово осећање расла је упоредо и |
и му је толико шамара напоклањао колико можда ни своме псу удараца није дао, и који га сада ни |
топа Спаситељева ходила; где год пљунеш можда ћеш пљунути баш на оно место, где је Спаситељ сто |
— Јесте, због тога! — Ја те лепо питах: може ли да се расквари свадба пре ђердека; а ти мени ша |
него да разговарамо шта да се ради!{S} Може бити кир-Диша да ће се покаје и помири; кој зна!</ |
есто.</p> <p>— Да ли да и њој кажем?{S} Може бити она ће пристати; она није што и Анастасија.</ |
а у Ламбру.</p> <p>— Како то?.</p> <p>— Може бити он је нешто посумњао, па њему наредио да нас |
— запита Диша и дође мутваку.</p> <p>— Може ли да се поквари свадба?</p> <p>— Како да се поква |
нао ни где је Галац, ни како се до њега може доћи, па ни то, с чим ће доћи дотле, он је ипак би |
е ипак сада осећао да се из свега овога може исплести нешто страшно и по њега и по све остале, |
Дишу и срце јој премре, када помисли да може постати мајстор-Дишиница и да се мора одрећи свога |
честит, заслужан мајстор и имућан газда може постићи, то је он у грађанству и своме еснафу пост |
очима, кад помисли да се и његова жеља може остварити тек после десет година.{S} Смрче му се, |
јецати.{S} Пред очи јој изиђе све, шта може сада очекивати.{S} Није се она ни мало плашила кир |
да Бог — одговори Маца забринуто — сад може да се догоди све, и зло и добро.</p> <p>— Како: зл |
таче се хаџи-Зосим. — Бог кад хоће, све може.{S} Ја, да немам деце пуну кућу, не бих жалио ни т |
је дуго праскао и размишљао шта га све може снаћи, кад се сукоби са разјареним Дишом; мучио се |
, то му је већ познато било, да се овде може човек погађати до миле воље.{S} Ономад је један ха |
итила га, чинила му све угодности, које може једна добра душа да учини сирочету; али јој је ваз |
н „старатељ“, тако рећи, други отац, не може ни помишљати и на такве ешеклуке, на какве жена ст |
силне бриге за радњом <pb n="190" /> не може сачекати овде ни Ускрс, хаџија га тужно погледа.</ |
/> <p>— Зашто он није кум?</p> <p>— Не може, род су.</p> <p>— Какав род?</p> <p>— Онако....</p |
ан мах учини му се, да од свега тога не може да дише.{S} Он се ухвати обема рукама за груди и у |
До скора је мајстор Диша мислио, да не може преболети своју домаћу несрећу; мислио је, да од с |
} Многи би желео да буде хаџија, ама не може.</p> <p>— А баш си видела? — запита Диша, привучен |
икну најзад Маца, кад виде, како она не може да се од суза поврати.</p> <p>— Ето, шта... одгово |
гушеним гласом, а грло га издаје, па не може ни речи даље.</p> <p>— За Бога, шта ти је? — викну |
>Сан као сваки сан; али мајстор Диша не може вас дан да се отресе оног двоструког утиска, што г |
одупре кир-Дишином наваљивању. — Кад не може по христијански, нећу ни по псешки.{S} Турска вера |
газим по овој светињи, али друкчије не може бити; но пљунути, то је грех, који се не прашта. — |
лади!{S} Да се удаш за дериште, које не може за десет година на селамет изаћи.{S} Знаш ли која |
се језик везао, те не каза чега ради не може да иде Ламбри и кира-Мани, уђе журно у авлију кира |
пиљио као псетанце на залогај, који не може да домаши.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
ишао пре Ускрса и Четрдесетнице, тај не може да буде хаџија.{S} А то је велики грех.</p> <p>И с |
ша и тетка Маца шаљу; али, ипак, Бик не може да одоли срцу, а да је, бар узгред, кад поред ње п |
ене а ствари ишчезавају, али још као не може да схвати зашто то.{S} Али кад једног јутра, срчућ |
амо.{S} Најпосле, кад опази да овако не може дуже и да је кир-Дума већ поткупио бројанице и тур |
} Кад је видела да кир-Ламбре никако не може изићи на улицу, није било другога начина, но да Ла |
гла када се вуче над земљом и никако не може да се подигне и разбистри.</p> <p>Анастасија га је |
ан, зинуо и он, бечи очи, али никако не може да се разабере, где је и шта се то око њега догађа |
и му је она одговорила, да то никако не може бити. „Не смо ми — вели — како српско удовица.{S} |
оме растао чисто тужан и плачан, што не може још који часак остати.</p> <p>Кад је кир-Ламбре до |
{S} Кира-Анастасија да удамо!</p> <p>Не може се рећи да и сам кир-Ламбре није помишљао на ово, |
дела од једне сувишне бриге без које се може бити.{S} А да би се пред Дишом и својом савести оп |
и вољу свога родитеља.</p> <p>— И ко се може боље побринути о срећи свога детета него мати.{S} |
нако исто љубав као и пређе, па, ако се може рећи, и више, у колико се уз ту нежну црту његове |
можда најлепшу белину и руменило што се може видети на мишицама какве му драго лепотице, он би, |
у дућан, само да би избегао оно што се може десити.{S} Зато је Јанићије морао по вас дан мајат |
.{S} Сада тек, кад виде, да из ове кући може изаћи само го и бос, њему се учини, да је пронашао |
главе, ниска чела, широка врата, главом може да пробије храстова врата, а уме и да муче као бик |
псија, и Бог те пита, још шта, што само може избацити језик удавача, којима би милије било, да |
иса је диваљ човек — Србин је, бре; што може да се чека од један диваљ народ? — забринуто се пи |
оде само до Галца, па да покуша све што може, не би ли га умилостивила и ражалила, те да се кућ |
мирбе дигне руке и да употреби све што може, да свога најдражег пријатеља, Ламбру, сачува од п |
је наумио.</p> <p>Страшна одлука, какву може само утврдити бујна крв једног младог разоренога с |
не беше више од двадесет година.</p> <p>Може се мислити како је било грчкој чаршији, а нарочито |
јстора, да му се на њега пожали.</p> <p>Може се помислити, шта је све преживео Јанићије за ово |
илук?</p> <p>— А што?{S} Бог ти је дао, можеш.{S} Многи би желео да буде хаџија, ама не може.</ |
од забринутога лица Мацинога.</p> <p>— Можеш да изгубиш жену, а дете да остане живо; а и да их |
за оно што му је разбио врата.</p> <p>— Можеш ти то, брајко, пробати на Думиним вратима а не на |
а некрштеним силама.{S} Од ове амајлије можеш добити сина, ама сто крстова да метнеш на њега, о |
Докле ти не утаманим оно дивље месо, не можеш постати човек!“</p> <p>Колико му је тетка Маца од |
b n="164" /> — Мислиш ти, да се са мном можеш спрдати!{S} А знаш ли, море, да те ни сам Господа |
ж, који му је подхватио и душу и срце и мозак.{S} Грозничава ватра лизала га је од пете до глав |
.{S} Она удовица, која је целој чаршији мозак завртела, да буде његова жена, — то је било тако |
м ватром сагорева најубедљивије разлоге мозга, размахнуло би у томе часу, заошијало на све стра |
само одмахну шаком; а како, поред свега мозгања, не нађе ни један згоднији излаз, који би најбо |
ојамна врева од мисли у његову запаљену мозгу, када би хтели да је уподобимо, била је слична уз |
а коме је, до мало час, седео.</p> <p>— Мозе бити, не бегенисете несто? — пита кир-Дума, коме с |
<p>— Ти!</p> <p>— Ја?</p> <p>— Него је мозе бити мој деда!?{S} Белћим ћу ја да једем њен кадаи |
га ми! — викну Диша очајно.</p> <p>— Е, мој Дишо — уздахну болно Маца — Лају ли или не лају, не |
амоуправну власт у мутваку.</p> <p>— Е, мој зете, слушао си како се говори: „добра храна, добар |
му се клањамо и молимо.{S} Богатији је, мој синко, он и од Султана и од Господар-Милоша па чак |
рамотом оставиш.{S} Ако си тако мислио, мој синко, боље би и за тебе и за нас било, да си тражи |
стасија, и радос и една сладос!{S} Ено, мој Алкибијадес!{S} Клефта, право клефта; патриот како |
ам, нећу.</p> <p>— Ама немој да си луд; мој тросак!</p> <p>— Море, иди ти с милим Богом! — обре |
абе.</p> <p>— Тако је, богоугодниче.{S} Мој пријатељ није баш од тих, само су комшије.</p> <p>— |
вама да бесните, мужеви вам код куће, а мој?{S} Хеј, хеј, ко зна кад ће се вратити!</p> <p>У та |
а жена дошла теби здрава као тресак, да мој покојник, Бог да га прости, није пустио да ја кувам |
на.</p> <p>— Образ да ми погазиш?{S} На мој леб да пљунеш?{S} На поље из куће!{S} Иди твоме Лам |
ти сада тако јаког човека, као што беше мој покојник?{S} Једаред, баш после прошевине, дигао ме |
Тако је! — одговори понизно Зосим — али мој пријатељ жели, да види и целује свети ексер и да пр |
/p> <p>— Ја?</p> <p>— Него је мозе бити мој деда!?{S} Белћим ћу ја да једем њен кадаиф, отров д |
нак! — рече Маца. — Такав је био и онај мој: као од брега одваљен!{S} Није се тај бојао ни десе |
ба више; нек буде макар једно, син, као мој Алкибијадес!</p> <p>— Само ћерку нећу! — одговори Д |
— Е, али један је па један Диша, брајко мој!{S} Камо, нека ми ко покаже у еснафима макар једног |
амо је туђина!“</p> <p>— Него ти, синко мој, да не чиниш тога, кад ниси крив! — храбрила га је |
ине?{S} Што да бедим човека?</p> <p>— А моја жена?...</p> <p>— Знаш како је, мајстор-Дишо; није |
да прећутим ја овога свјета,</l> <l>Да моја млада овде труну љета,</l> <l>Кад сватко очевидно |
да прећутим ја онога свјета,</l> <l>Да моја млада овде труну љета,</l> <l>Кад сватко очевидно |
а.</p> <p>— Него знас сто је?{S} Иди на моја кућа, тамо се сакри, да те не види влас, а ја ћу с |
> <p>— Још му неје вакат, него ће сутра моја домакица да ми наниже оште едно килибар-зрно.</p> |
у мало што не учиних русвај; ама срећа моја, што ми дође памет у главу: зашто да робијам због |
у још из далека.</p> <p>— Поздравила те моја газдарица започе Јанићије.</p> <p>— Крси глава ода |
гласа прошапута:</p> <p>— Поздравила те моја мајка, да одмах дођеш.</p> <p>— Какву послу имам ј |
тебе!</p> <pb n="92" /> <p>— На поље из моја кућа; доста сте без ћирија седели у њу, сад нема в |
то ви да идете!{S} Кућа не је ваша него моја.{S} На поље из кућа, ти, зевзек, бре!</p> <p>Кир-Д |
подар. — Пари су твоје.</p> <p>— Јесте, моје; ама мени се све чини, да сам баш од тебе чуо, да |
мајстора.</p> <p>— Ако ме је и отерао, моје дреје мора ми дати; неће ваљда бити тако бездушан, |
уке мајстору, говорили су: „Твоје месо, моје кости; само <pb n="81" /> не уби; удри, не жали!“ |
ће да га отвори и дође.{S} Јанићије је моје дете; добар је и волим га.{S} Али он је још слуга, |
ј ишчупати, где је сретнем!{S} Криво је моје Канче, што ви вадите очи.{S} Мислиш ти нико не зна |
а иде у Јерусалим, и тамо ће наћи копље моје.{S} Тим копљем пробошће аждају и ослободиће пород |
ми веровати, кад будем казивала, да се моје дете није од мене мицало?{S} Знаш ли шта лају пога |
али свет и то зна, да ти не избијаш из моје куће; зна свет да тетка Маца има ћерку на удају и |
ве, лако ћу после удесити, да му омилим моје Канче.</p> <p>Сад је и самоме мајстор-Диши било чу |
ука!{S} А-ах, рогата биволица една, сас моји ли пари градиш барјаче на црква! — узвикивао је од |
јко, пробати на Думиним вратима а не на мојим! — мисли срдито у себи, а гласно се смеје и повла |
ко се та и та у комшилуку породила, а у мојој кући, ништа! — рече једаред срдито, кад Маца поче |
их светиња, па се не би ни осетило, а у мојој земљи немамо ни једне чудотворне утвари; живимо к |
.</p> <p>— Сутра па да изволите на куде моју домакицу, на еден кадаиф и ратлокум.</p> <p>— Зашт |
им минаретима.</p> <p>После је отишао у Мокри Луг.{S} Тамо се погодио код једнога газде сељака, |
дан је опет лутао, али много даље, пут Мокрога Луга; а када га глад узмучи, он је по џбуновима |
ни на њезине оштре изразе, ни на њезине молбе, па чак ни на онај младешчић и несташно скакутање |
</p> <p>Тетка-Маца је прихватила Дишину молбу, забрадила главу шамијом и одмах кренула на посао |
?{S} Што не казујеш? — завапи Диша тако молебно и скрушено, као човек који предосећа да му од т |
целога товара; али сва хасна, што је од молепствија и обећања имао, била је у томе, што се кира |
та, кира-Анастасија га тако нежно, тако молећиво погледа, а руке склопи пред њим, као грешница |
— најпосле запита Диша необично меким и молећим гласом.{S} Тетка Маца дубоко уздахну.</p> <pb n |
тамо ће остати неколико месеци, а њега моли, да му обилази радњу и кира-Ману.</p> <p>Кир-Думи |
еје; али лепо су чули како је плакала и молила га и рекла му да ће му бити сестра, ако је не од |
ра-Анастасија и у оној собици плакала и молила Јанићија да јој врати дреје.{S} Јанићије им није |
кап по кап низ образе.</p> <p>— Немој, молим те, тетка-Мацо!{S} Ти знаш колико те поштујем... |
је добро код тебе било, али ето, ја те молим да ме отпустиш.</p> <p>— Хајде, бре, ћопеку један |
христијани, сећамо, да му се клањамо и молимо.{S} Богатији је, мој синко, он и од Султана и од |
ем и, баш кад се у Вертепу пред јаслама молио, расклопи се земља и из ње се промоли страшна чељ |
> <p>Око текије, у којој се свети човек молио Богу и мучио своје тело шибањем, забадањем ножева |
а радњу, само да те одврати од побожних молитава.{S} Зато, ако му се покориш и одеш, постаћеш е |
вот освештао још и хаџилуком, и чија је молитва најзад успела, да га друга жена, на седам годин |
од искушења, које му до сада ни пост ни молитва не угуши, било је довољан доказ о чудотворној м |
оставио. — Покаткад му се усред читане молитве причуо потмуо звук, који јако опомињаше на проб |
> страховите муке грешника у паклу. — И молитве, којима се скрушено предавао с уверењем, да му |
стране, којима се, при општој дервишкој молитви, уз махнито хуктање, прогањање злих духова и пр |
сандучетом.{S} Он је баш тада довршавао молитву и из земљане кадионице окађивао ово сандуче.{S} |
отаћи сандучета, старац изговори кратку молитву и принесе ковчежић хаџијама, да га целују.</p> |
лашаваху вернима: сабах-намази (јутарњу молитву).</p> <p>Али поред свега тога не покуша да одма |
ова песма са минарета не огласи вечерњу молитву, када се и последњи гости из куће удалише.</p> |
стани ти само овде, а ја ћу га већ сама молити.</p> <p>Лепосава само што није од радости запева |
оје опет од одрицања Дишинога.</p> <p>— Молићемо, немојте да се љутите; ама то није лепо од јед |
а капиџику као фудул-Стаменка.</p> <p>— Молићемо, есте ли је видели?</p> <p>— Нисам; али причај |
те је личио на хаждајину жаоку, како је молују.{S} Тај двокраки врх био је покапан рђом као крв |
неку страсну турску песмицу, у којој је момак сравњивао <pb n="125" /> дах девојачке душе са ми |
?{S} Нана и синоћ каже Диши: „Честит је момак, Јанићије; он ће ти кућу и радњу чувати као своју |
ма, да без његове воље и допуштења није момак могао располагати својом службом.</p> <p>Зароњена |
} Није никако могао да разуме, како тај момак тако брзо измени своју ведру нарав, и ма да му ни |
дете на глас изнео.{S} Па још, како му момак објасни, тетка-Маца је била врло љутита и поручил |
тија, бакрача и ибрика.{S} Гомиле жена, момака и људи, ко лежећи на меканој трави, ко одупрвши |
о ли си научио ону твоју... твоју... да моме Канчету косе почупа! — пискала је фудул-Стаменка и |
длучно подвикну, да се мајстор-Диши тај моменат учини врло сличан са оним, кад га кира-Анастаси |
Та ућутите, сурунтије ниједне; оставите момка на миру! — викну тетка Маца и поче примати ствари |
аг, сврати прво у Дишин дућан, да обиђе момке, колико да виде, како нису остали без икакве конт |
мајстор-Дишину, те се удаваху за своје момке и не слутећи колико туге и бола остављаху у једно |
га гледишта он се јако плашио, да овоме момку не прасне опет у памет, као оно пре неколико годи |
ко му је било таман онако као одрасломе момку у детињим чакширицама, ипак је почео налазити как |
да толико одоцни.</p> <p>— Шта је томе момку, те је од неког времена постао сасвим друкчији; т |
Очи су му севале живље него ли до сада; момци се чисто забезекнуше, кад га угледаше онако узруј |
чардаком и густом баштом, узрујаше се; момци и деца па и гдекоји човек истрча, да види шта је, |
<p>— Ко зна шта се до сада догодило?{S} Момци су, слуге су то; а где је слуга сачувао газдин но |
ала из шака.{S} Неуморно је пазио да му момци не беспосличе и хлеб бадава једу.{S} И колико је |
пустио кућу и отишао у дућан, рекоше му момци да је долазила тетка-Маца и поручила му, да одмах |
толико права над својим <pb n="153" /> момцима, да без његове воље и допуштења није момак мога |
ће кир-Дума затражити мираз, а он му га мора вратити, те на тај начин прекинути и последњи конч |
стави, он се брзо опрашта и изговара да мора журити, па онда још више уситни, само да би што пр |
/p> <p>— Ако ме је и отерао, моје дреје мора ми дати; неће ваљда бити тако бездушан, да ме без |
а може постати мајстор-Дишиница и да се мора одрећи свога Јанићија.</p> <pb n="135" /> <p>То је |
доћи.</p> <p>Није се имало куда; ићи се мора, а како ће се све ово свршити о томе није ни мисли |
угодника познаје цео свет, па зато се и мора веровати, да је само таквоме испоснику дато да за |
ед га жацну и он од једном осети да јој мора вратити.</p> <p>— Е, па хтео сам, баш!{S} Зар се ј |
нала сам ја, да си ти честит и да онако мора бити, како ти кажеш.{S} Нека ти је са срећом; бар |
ао је из срб-вилајета, хеј, тамо, преко мора на сто конака, где сунце залази.</p> <p>— Знам — о |
ек је, мушко је.{S} Ама он се теби опет мора вратити, ич се не брините за то!{S} Ви само да му |
реч: „То ће ти бити мајсторица!“</p> <p>Мора да је изгледао врло смешан, кад се девојке зацениш |
жницу, њему толико залупа у грудима, да мораде застати.</p> <p>— Немој, хаџија, још! — рече му |
деља у „контроманцу“, те тако хаџи-Диша мораде и по трећи пут да вади из ћемера и да са нестрпљ |
жене, које су већ сваку наду изгубиле, морадоше врло брзо обрадовати забринутога супруга са по |
исто крива била колико и мајстор Диша, морала је да чује и такве ствари, на које би се узбунил |
зар је он једини, за којим би полиција морала трагати!</p> <p>Диша је већ у велике примао чест |
олико је стрепила од њене љутине, да је морала пред њезиним разлозима устукнути.</p> <p>Када је |
ко силно лупало а у грлу стезало, да је морала употребити сву присебност, само да не бризне у п |
много више с друге стране.{S} Није више морала живети онако повучено и зазирати од најмањега шу |
у доње уснице, и јелечетом, за које сте морали страховати, да ће тај час пући баш на ономе мест |
p> <p>Сутра дан сви чираци са Јанићијем морали су отићи, да пољубе руку својој мајсторици.{S} Л |
арјак од палилулских ратара, а за то су морали вазда ове сељаке да мећу о слави у чело софре, т |
освети Грцима и да подигне свој оронули морални углед у еснафу, па је <pb n="142" /> и у томе н |
прсте свака превара у трговини, а да му морални углед не пострада.{S} Јер, најпосле, трговина ј |
ћи гонила.</p> <p>Зато је био и довољно морално награђен.{S} Хаџи-Зосим био му је не само добар |
епосавом Мацином.{S} А тако се најзад и морало држати, пошто је мајстор Диша дан из дан одлазио |
хати и давати му знаке, да сиђе.</p> <p>Морало се нешто особито важно десити, када је чак хаџи- |
ох:{S} Није фајде, то му је једини лек; морам му га казати.</p> <p>— А шта си снила?</p> <p>— М |
по комшилуку њезино неверство.</p> <p>— Морам да трчим по њега! — викну Ламбре. — Не ли имаш ки |
p> <p>— Зар због оне ороспије?</p> <p>— Морам.</p> <p>— То да не чиниш.</p> <p>— Ама, куда ћу о |
а.</p> <p>— Убићу је!{S} Јаох!{S} Ја је морам убити!{S} Зашто да се прода?{S} Куда ћу сада?{S} |
фајде, кад нам се Пречиста сама јавила, морамо је послушати.</p> <p>Месец дана спремао се мајст |
ту троје деце, те је тако, у неку руку, морао да води двоструку бригу, и о радњи и о кући, Јани |
нда је сасвим пропао; код другога газде морао би као шегрт почети из нова и шегртовати још толи |
е хаџи-Диша.</p> <p>Хаџи-Зосим, који је морао још остати, јер га неколико нових хаџија, његових |
што се може десити.{S} Зато је Јанићије морао по вас дан мајати се са тетка-Мацом око болеснице |
рема млађима имали такав правац и он се морао поштовати.{S} Па кад би то све било, да ли би он |
маху, који је седео испод пуне трпезе и морао да буде задовољан мрвицама, које са богата стола |
ако узбуђеном стању започео, за цело би морао из нова започињати, да га у раду не прекиде кира- |
имао двоструку штету: — готов новац би морао дати и изгубио би вернога и оданога калфу, на ког |
кве му драго несреће, да је свети човек морао узети у помоћ још једнога младога дервиша, који м |
ја је довело у положај, да је сваки час морао то због овога то због онога трчкарати до тетка-Ма |
ћ грчки или цинцарски.{S} А када је већ морао да проговори српски са муштеријама, који нису зна |
одишњег непримљенога ајлука, који би му морао исплатити, те би тако хаџија имао двоструку штету |
којих је суктала силна врелина.</p> <p>Морао се ипак вратити у дућан.{S} То је осећао кроза св |
клевете; али, ма шта да започне, он ће морати, пре свега, изићи међу људе.{S} А та сама помиса |
ужим више.</p> <p>— Ја те не пуштам; ти мораш да одслужиш <pb n="154" /> своје!{S} Мислиш ти, д |
Мајсторе, хоћу да идем.</p> <p>— Куда, море?</p> <p>— У село.</p> <p>— Зашто, бре?</p> <p>— Не |
мало, и то за двеста и четрдесет гроша, море; а Маца и Лепосава слушали су и од времена на врем |
у ударише сузе на очи.</p> <p>— Шта је, море, те плачеш?</p> <p>— Отерао ме газда!...</p> <p>— |
ви судове и дотрча му.</p> <p>— Шта је, море, што си подупро капију? — рече му весело и дрпну г |
чеше играти око ње.</p> <p>— Шта ти је, море, што се љутиш?</p> <p>— Ти лажеш! — цикну Лепосава |
— Тукао сам се, газда.</p> <p>— С киме, море?</p> <p>— С оном, тетка-Мацином.</p> <p>— Зашто, б |
се са мном можеш спрдати!{S} А знаш ли, море, да те ни сам Господар Милош не би од мене сачувао |
после у песму певати.</p> <p>— Где си, море, до сада? — запита га мајстор, када се он једва ву |
и он се стресе...</p> <p>— А је ли ти, море, шта ти је наспело да идеш одавде? — прекиде му ми |
нада искрснуо.</p> <p>— А да је упусти, море? — запита Маца, тек да изађе из ове непојмљиве заб |
ићије и грухну се у груди. — Нема ноћи, море, када је на сну не видим; дође, тумара по соби, па |
>— Убио се! — јаукну Мада.</p> <p>— Ко, море?</p> <p>— Јанићије!{S} Тамо, на Јалији; сад ће да |
— запита је још са сокака.</p> <p>— Ко, море?</p> <p>— Кир-Ламбре, и да видиш какав!{S} Таман к |
та.</p> <p>— Побише се.</p> <p>— Зашто, море?</p> <p>— Поради тебе.{S} Е, хе, пријатељу, па ти |
а да јој на очи изиђем.</p> <p>— Зашто, море?</p> <p>— Јер ми је казала да сам пезевенк-баша!{S |
Анастасија нестрпељиво.</p> <p>— Зашто, море?</p> <p>— Ете, зато, што мене караш, а сама нећеш |
учини главом да није.</p> <p>— А зашто, море?{S} Ваља да одеш, да га пољубиш <pb n="161" /> у р |
а узмеш Лепосаву.{S} Ама што га кријеш, море, хеј?{S} Девојче је добро; сирото, ама добро — гов |
ороспија да превари таквога човека!{S} Море, да сам ја нешто у власти, ја бих њој...</p> <p>У |
ш онда како ће те твој Диша хранити.{S} Море, ни Господар Вучићева Анула неће да има такав фист |
неки лисац.{S} Кријеш а немаш зашто.{S} Море, грех би био, кад не би то урадио.{S} И ко би сада |
к, сто га не роди грцко мајка!</p> <p>— Море какво: „мајстор“? <hi>кир</hi>-Диса, <hi>кир</hi>- |
нцарку, па још удовицу; брука!</p> <p>— Море да је само то, ни по јада! — прихвати једна између |
а немој да си луд; мој тросак!</p> <p>— Море, иди ти с милим Богом! — обрецну се Јанићије и трж |
етем седе, — промуца Лепосава.</p> <p>— Море, девојко, немој да ме вучеш за језик — обрецну се |
искате и да убијете кира-Мана.</p> <p>— Море, не дери се ту, лудо цинцарска, док те нисам клепн |
едоћа.</p> <p>— Ништа ми није.</p> <p>— Море, ти си болестан.{S} Какав то изгледаш, као да су т |
ога неваљалца отерао из радње.</p> <p>— Море, не могу да ти кажем све како се <pb n="83" /> беш |
песницу са прамењем оне косе.</p> <p>— Море торњај мм се с очију; не искупљај ми комшилук пред |
љутио се често код тетка-Маце.</p> <p>— Море, зете, не брини!{S} Доћи ће ти, видећеш!{S} Нема н |
ва само плакаше, дуго плакаше.</p> <p>— Море говори шта се то догодило?! — подвикну најзад Маца |
’ те не као и на Турке мрзели.</p> <p>— Море, да је он човек на своме месту, зар би се клонио н |
арао очи, када се хтео женити.</p> <p>— Море, теби је бар лако; мушко си, газда си човек и свак |
} Шта му још неће пасти на ум.</p> <p>— Море, устабашо, шта си се замислио, ходи на кафу! — вик |
од стида, па ћути као заливен.</p> <p>— Море, шта ти је?{S} Шта си се направио, као да ти је св |
а, што се поврх пилава пушило.</p> <p>— Море, немој да се срамиш!{S} Ниси ти код туђина, није т |
имаш; још само да те оженимо.</p> <p>— Море тетка-Мацо, — бранио се тек разговора ради — зар с |
p> <p>— Јок, то ти ниси кадар.</p> <p>— Море, не реци двареда! — одговори Јанићије.</p> <p>— Па |
као запањен загледа у комшију.</p> <p>— Море, шалиш ли се ти?</p> <p>— Ич се не шалим!{S} А што |
ну Лепосава — Лажеш као кучка?</p> <p>— Море, ти да ћутиш — одговори јој Канче са неким изразом |
зати.</p> <p>— А шта си снила?</p> <p>— Море, није да сам снила, него сам ноћас и будна видела. |
о је пустио оно чудо од браде?</p> <p>— Море, није оно он! — шапну Јанићије.</p> <p>— Зар га не |
о ли?{S} Ви мене да клепећете?</p> <p>— Море, одвали човече, док си читав! — узвикну Јанићије, |
Бога и пљује на свете утвари?</p> <p>— Море, не пазариш ти ово памук; децу, децу пазариш! — до |
поп ли си, да ти се исповедам?</p> <p>— Море, жао ме, много ме жао? — одговори Јанићије</p> <p> |
, која је на сав мах беснела; а када се море утишало и хаџија укрцао у лађу, предстојало му још |
седиш, а из рантлике кипи!{S} Шта радиш море то, куд си се замислила?</p> <p>Лепосава прену и з |
рка ни Гркиња; оди!</p> <p>— Што стојиш море? — викну Лепосава весело, кад виде како јој се мат |
што ти ни дан ни ноћ није давао мира. „Море, смири се, човече, једаред!“ вичеш му ти; ама пуст |
> <p>— Знаш и сама како се каже: пут за морем а смрт за вратом.{S} Бог ће дати, па ћу се вратит |
о од када је престала удовати.</p> <p>— Мори, који те је ђаво терао да се удајеш за онај пањ? — |
вратио, а сада тако презриво.</p> <p>— Мори, немој да се нећкаш; право је да ти ја поклоним, с |
бива!</p> <p>— Зашто: не бива?</p> <p>— Мори, ни у хамам без пестемаљ не ходим!{S} Срам ме фаћа |
кућу и Лепосаву, ипак га је брига више морила за радњом.{S} За Лепосаву није бринуо, јер је зн |
> и спремна, да крену низ Дунаво Црноме Мору.{S} У цркви је Диша одстојао службу, примио од мит |
би пребројао све главичице и строго је мотрио, колико ће се дневно појести, али, што се тиче ж |
што је Јанићије одавна сумњао и пажљиво мотрио, али што није могао да лако утврди, поста му сад |
, из кога се јасно видело, да га је сва моћ оставила а наместо тога настао у души ужасан страх |
није чекало.</p> <p>Веровао је тврдо у моћ дервишевих хамајлија и он их једнога дана изнађе у |
А он, тако исто усплахирен, изгубио сву моћ мишљења, блене у кира-Анастасију питајућим погледом |
ветога ексера, који је своју чудотворну моћ предао и ономе памуку, у коме је лежао.</p> <p>И од |
да му изгледаше <pb n="101" /> неће је моћи жив дочекати.{S} Очи су му севале грозничаво и чис |
адобије, да ћути, она се бојала да неће моћи очувати тајну, коју јој је у једноме часу обећао.{ |
и за часак посумњати више о чудотворној моћи часнога ексера.{S} Оно, што је све осетио, кад је |
ши, било је довољан доказ о чудотворној моћи свете утвари.</p> <p>— Хеј, да ми је та светиња у |
дубоко закопају, него, ако им је само у моћи, и да помогну својој ближњој, да ову тајну од туђе |
се борила не само за свој опстанак пред моћном и умешном грчком чаршијом, него да потпуно истис |
ну сламчицу и несвесно бленуо у једнога мрава, који се свакојако мучио, да одвуче кроз траву је |
ђивања еспапа.</p> <p>Јанићија подиђоше мравци, спусти венац од јеменија на тезгу, а чело му се |
А што ме питаш за то?{S} Зашто би се ја мразила са светом, да сада говорим, па сутра да ми се к |
е јаче праскати, тама обузе црну икону, мрак се сведе у соби, и она заспа.</p> <milestone unit= |
хтео“.</p> <p>— Ја онако...{S} Дође ми мрак... али...</p> <p>— Ниси хтео! — насмеја се пакосно |
гуши</l> <l>Вјерни супруг сред жизненог мрака</l> <l>Ко остатак от земаљског брака!</l> <l>И то |
} Па онда, он, који је умео од подне до мрака да седи подавитих ногу на своме ћепенку а да се н |
епој Гркињи, поста му сада тако тесан и мрачан, да би се угушио, само да је за неколико у њему |
то озбиљно, натуштено, које му, из неке мрачне дубине, говори; Пази како ћеш, ти ниси више дете |
отишао је у вече на Ташмајдан и у оним мрачним пећинама, где се обично београдска дечурлија за |
ини тргоше иза сна.</p> <p>— Боцкају ме мрве, нано! — одговори Лепосава и седе у постељи, бајаг |
</p> <p>— Хајде, хајде!{S} Даћу ја теби мрве!{S} Скапоши се ту, па спавај!</p> <p>Лепосава опет |
д пуне трпезе и морао да буде задовољан мрвицама, које са богата стола падаху.</p> <milestone u |
, да одвуче кроз траву једну покрупнију мрву хлеба.</p> <p>— Шта је тамо? — запита Диша плашљив |
е и плакала.</p> <p>Анастасија нервозно мрдну раменима, да је не тиче руком.</p> <p>— Ама, што |
ир-Ламбре пред мутвак, а нека неодољива мржња према жени толико га захвати, да му изгледаше <pb |
ужила.</p> <p>Да ли је то била узајамна мржња или несташлук детињи (јер ни Јанићију не беше виш |
ватова није никако одвајала.</p> <p>Она мржња на Ламбру, због кога се о сватовима онако рђаво п |
азу није могао пркосити; па и ако му је мржња на кир-Ламбру двоструко порасла у ономе часу, кад |
одвратност према својој жени, па чак и мржња, као да је она свему томе крива, одби га од своје |
{S} Али то, у осталом, није чинио он из мржње према своме шегрту, већ из виших педагошких принц |
у, у то доба, мал’ те не као и на Турке мрзели.</p> <p>— Море, да је он човек на своме месту, з |
ј кући и код своје жене, опет зато није мрзео своју газдарицу.{S} Она га никад није грдила; а т |
једно куче, како што христијанска душа мрзи на <pb n="94" /> Турчин!{S} Искам да си идем из ов |
Није био на чисто, да ли да их воли или мрзи, што су Лепосаву у гроб отерали.</p> <p>Маца га је |
како му је образ највећа светиља, како мрзи све што неваља, и за правду гине.</p> <p>— Љута са |
Не сам га ни до сада гледала, а сад га мрзим како једно куче, како што христијанска душа мрзи |
p>— Троје... три сина!...</p> <p>Хаџији мркну свест; он, као да га неко гурну, улете у собу дрш |
дршћући од гнева поче нешто неразумљиво мрмљати.{S} Кир-Ламбре се устури и пребледе.</p> <p>— К |
> <p>Сада му и ово сасушено лисје поста мрско.{S} Кутију швирну на неко ђубриште, а босиљак иск |
па ипак била тако мила, сада му постаде мрско онако исто као и кир-Ламбре и кир-Дума.</p> <p>— |
еоград, где му је било све тако горко и мрско.</p> <p>И свему је она крива.{S} Ње да не беше, д |
да јој на челу <pb n="155" /> нема оног мрскога дуката.{S} За тренутак му се учини, да је Лепос |
година, враћајући се из Цариграда, паде мртав с коња, негде на путу између Софије и Ниша.</p> < |
Маца ушла у собу, Лепосава је већ била мртва.{S} Јанићије, који још једнако јецаше, није ни зн |
И тај страх, што ће у своме дому видети мртваца, задржа га, те, место да одмах оде тамо, он се |
несу!</p> <p>— Кога да донесу?!{S} Нећу мртваца! — развика се хаџија као у помамилу. — Нећу!{S} |
м ишао; зато сам се толико истрошио, да мртваце из куће износим?! — зајаука хаџи-Диша и у страх |
о у помамилу. — Нећу!{S} Шта ми требају мртваци у кући!{S} Ено му полиције!{S} Несрећник један! |
ео је на једној међедини, чело дугачког мртвачкога сандука и привијао десну мишицу, коју је на |
сам не знајући куда.{S} Грабио је кроз мртве и криве сокачиће, омеђене високим, сивим зидовима |
болести и недуге као руком, и само што мртве из гроба не буди.{S} Свет је толико нагртао њему, |
стива рука живота удариће будаком преко мртвих, расплашиће сетне тичице, што се овуда гнезде, п |
жда, и дао комад хлеба, макар и за душу мртвих, да је заискао; али то га беше срамота и он се с |
што је из дућана изашао.{S} Нарочито се мрштио, кад би у дућан ушао кир-Ламбре, да види шта рад |
рвета — одговори Јанићије; али Лепосава му не даде да доврши, измахну на њега метлом, а он, пре |
чело и зажарене образе.</p> <p>Лепосава му стиште руку и мало повуче себи; он се наже, да боље |
све и каквога је пријатеља имао и каква му је жена.{S} И таман да се на таквој одлуци задржи, а |
а у његовом издајничкоме послу.{S} Прва му мисао паде на ум, да оде у дућан и, ма на који начин |
три дана оздравити.</p> <p>— А од чега му је то, по Богу да си ми отац?</p> <p>— Ех, од чега? |
бу, коју је са сокака донео против кога му драго, искали на њојзи.</p> <p>Ламбре је дуго праска |
зао доброга успеха у продаји поверенога му еспапа, него је често тај еспап протурао са више кор |
а се са познатима састане, од стида, да му на улици не честитају; а ако га ко на улици и зауста |
требало, слао је из дућана Јанићија, да му донесе, па чак је од некога доба у дућану ручавао.</ |
се погодио код једнога газде сељака, да му чува овце само за храну, па је код њега остао све до |
тасија га је тако сестрински пазила, да му се његово ћутање богато награђивало.</p> <p>Но у дну |
ога и Маца би била најбоља контрола, да му домаћицу од злих очију сачува.</p> <p>Све је то тако |
вео одлучно и без дугога размишљања, да му не цепаху душу два снажна осећања, која му сваку одл |
уше.</p> <p>Газда Дишу обузе слутња, да му је жена напустила кућу, и он је поче из гласа по име |
ава ни да прослови, а срце јој лупа, да му ударце чује.</p> <p>— Да те дам Јанићију, шта ли?{S} |
рава и могао је силом да га примора, да му у радњи остане; али сад је већ сасвим друкчије.{S} Ј |
а, па сада тетка Маца зове мајстора, да му се на њега пожали.</p> <p>Може се помислити, шта је |
и.</p> <p>Уђе у собу, заригла врата, да му нико не улази, <pb n="98" /> па се, као да је Бог зн |
слао је и са зебњом очекивао шегрта, да му јави шта је код куће.</p> <p>Јанићије опет, кад год |
да их прате.</p> <p>Виде хаџи-Диша, да му не вреди тражити га, и врати се кући.</p> <p>— Сутра |
и чисто лакну, кад из писма сазнаде, да му је пријатељ жив и здрав.</p> <p>— Паметно глава — ре |
додаде нешто по турски.{S} Маца оде, да му отвори, а хаџија, седећи на чардаку стаде ослушкиват |
ву и страшна забуна толико га обузе, да му у један мах изгледаше, да ће се таван на њега срушит |
ај зрачак љубави и страх од чаршије, да му срамоту на смеј не изнесу.</p> <p>Најпосле дошао је |
ју жену, која је скочила из постеље, да му отвори, поче је тући и гњавити тако, да се једва иск |
ше његово беснило.{S} Учинило му се, да му је баш то открило у потпуности све оно, о чему је и |
да баш није могао ни замислити више, да му ваља своје обећање одржати.</p> <p>До овога догађаја |
да је појури, ни да је опет остави, да му се онако смеје. — Ово девојче, коме је тада могло би |
на своје велико запрепашћење опази, да му ни кесе ни новца нема.</p> <p>Хаџи-Диша је престраше |
плетке и догађаји толико узнемирили, да му је свака помисао у глави стала, па се као закована н |
остати неколико месеци, а њега моли, да му обилази радњу и кира-Ману.</p> <p>Кир-Думи чисто лак |
мржња према жени толико га захвати, да му изгледаше <pb n="101" /> неће је моћи жив дочекати.{ |
арим сватове, лако ћу после удесити, да му омилим моје Канче.</p> <p>Сад је и самоме мајстор-Ди |
т псовку, што није боље отварао очи, да му се тако што не догоди.</p> <p>Једнога вечера сео мај |
има се скрушено предавао с уверењем, да му свака од њих скида по један грех с душе, сада га виш |
а се очевидно борила са самом собом, да му нешто на душу метне, али Јанићије, који до овога час |
овори Лепосава, али таким нагласком, да му од једном стаде јасно оно што мало час није разумео. |
-Маца што је слала Лепосаву у дућан, да му донесе по штошта од своје софре као понуду.{S} Кир-Д |
плетке.{S} Напротив, и сама помисао, да му ваља ма што предузети, те да се пред светом опере и |
к <pb n="126" /> је тако снажан био, да му је лева рука, којом је обавио вито и еластично девој |
папуџијска, шта ти је ружно урадио, да му тако желиш? — рече Лепосава, која је после одласка м |
новца, који се на све начине трудио, да му покаже, како он неће да зна ни за какав род.</p> <p> |
S} Хаџи-Зосим га је нарочито тражио, да му саопшти важну новост.{S} Са Јорданскога спруда Витав |
рађанин, а ни из далека није слутио, да му је стриц већ то и да ће га у скоро наследити.{S} Чез |
је Јанићије Бик тако савесно вршио, да му ни највећа цепидлака, која тражи у јајету длаку, не |
и, у кући хаџијиној цветало је тако, да му је и најбоља домаћинска кућа могла позавидети.</p> < |
спектива, али какве би користи било, да му каже то?</p> <p>— Толики пут чиним због тебе: хоћу д |
као једни верни христијани, сећамо, да му се клањамо и молимо.{S} Богатији је, мој синко, он и |
чудноват страх.{S} Увиђао је свесно, да му ваља што енергичније предузети против клевете; али, |
ир-Бенџи, који се за живота збринуо, да му удовица не остане на сокаку, желела, да јој свадба н |
тако је нагло јурила у његову главу, да му се језик спотицаше преко сваке речи, те не мога да и |
м отишао у дућан наредивши Јанићију, да му сваки час јавља, како је Лепосави, а он чим је испра |
затекао Анастасију у таквоме стању, да му је и без њених речи постало јасно зашта га је позвал |
е шири, да ли у леђима или у појасу, да му је лице као накалаисана тепсија, и Бог те пита, још |
, већ удари у такав хистерични плач, да му требаше повише времена, докле је како тако умири.</p |
просу пред собом и згази ногама.{S} Да му Лепосава беше под руком, за цело би и с њоме тако: п |
те, који су се пушили по ћепенку.{S} Да му је сада онај цванцик, како би се слатко најео хлеба. |
; он се наже, да боље чује.</p> <p>— Да му кажеш...{S} Диши... јер ја ћу...</p> <p>Она се очеви |
оз прсте свака превара у трговини, а да му морални углед не пострада.{S} Јер, најпосле, трговин |
>Једном речи, постао је прави Грк; а да му се простота не би у очи подсмевала и подмигивала, шт |
цео свет говорио да то не чини?{S} А да му кажем, па да ме, као у сватовима, опет одалами, то б |
ео од учињенога дела, није имао када да му одговори; <pb n="118" /> журио је, да што пре изиђе |
и укради антерија!{S} А-а-ах! — Шија да му заврнем, нека липше, куче погано, што ми уједи! — је |
нчана му је жена и куда би она смела да му ма шта пребаци!{S} А баш и када би се толико заборав |
брзо измени своју ведру нарав, и ма да му ни на крај памети не падаше да потражи узрока, ипак |
са, да кира-Мана једва имаде времена да му се уклони.</p> <p>Уђе у собу, заригла врата, да му н |
амо да зажели, да чезне за нечим, па да му се то као умешено и испечено само у руке спусти.{S} |
и она тренутно збуни, не знајући шта да му каже.</p> <p>— Чујеш, Јанићије, немој тако!{S} Не ид |
и скрушено, као човек који предосећа да му од тога цео живот зависи.</p> <p>— Ето, каже:{S} Да |
а и задржа шаку сирћета, којом хтеде да му вратне жиле протрља.</p> <p>— Немој: кир-Диша!</p> < |
и пријатеље и да ствар заташка, виде да му не остаје друге, него да од мирбе дигне руке и да уп |
фу спустила, он сав побледе.{S} Виде да му је жена забраздила далеко, да се ђаво увукао у њезин |
нићију се одреши језик.{S} Осетио је да му се овога часа дели судбина, и он исприча газда-Диши |
иша Мацу и комшијницу; па, бојећи се да му жена не продужи како је започела, дохвати маказе и с |
а тркне до кир-Ламбринога дућана, те да му каже да јој одмах дође.</p> <p>Кир-Ламбре није чекао |
ет, који је сад баш узабрао, па хоће да му га покаже.</p> <p>Мајстор Диша бледи и румени; срце |
на ново нов непријатељ, који прећаше да му правац душевне борбе сасвим поремети.{S} Јавила би м |
настасијом, оженила грчка чаршија, и да му је проводаџија био главом кир-Ламбре, трговац са Зер |
е Диша од сласти %гуташа очима.{S} И да му не беше зазорно, да своју испрошеницу пољуби пре вре |
је њему суђено да умре без порода и да му имање туђа хала и врана разнесе.</p> <p>Тако су прот |
ушао кир-Ламбре, да види шта раде и да му обрати пажњу, да не оставља дућан на шегртима, но да |
ти, да је уништи; али у исто време и да му без ње нема живота.{S} Једном речи, између ова два с |
ак му је помагао и да радњу отвори и да му у чаршији подигне углед као равноправноме члану грчк |
опомену га, да се не сме оклевати и да му ваља ма шта предузети, те да за времена спречи Јанић |
тање: да је нешто књаз, па да нареди да му доведу тетка-Мацу и мајстор-Дишу, па онда пред целим |
морно пуну годину и по, па кад опази да му од празнога чекања нема ништа, он се одлучи на после |
сле свега овога сматрао више него ли да му је рођена сестра, и Јанићија је довело у положај, да |
да Ламбру уништи, њу љуто казни, али да му она, после те казне, опет остане у кући и да се искр |
све наопако.{S} Нисам смела више ни да му заповедим што, сама сам у кући, а он као ајдук насло |
ке, покуша да се отме; па, кад осети да му је то немогућно, пљуну у лице Ламбри; а Ламбре тим и |
насмејане очи своје жене, очекујући да му оне прве објаве оно, чему је жудео.{S} Чекао је неум |
и радњу надгледа, као што је поуздан да му за женом пази?</p> <p>Међутим, баш за ово није треба |
и смех девојачких грла из баште, као да му дохвати усклик и разнесе на све стране.{S} Бар њему |
— уздахну Диша, па се сневесели, као да му се на ново почеше враћати тешки дани очајања и помет |
у, њему се <pb n="119" /> учини, као да му се сви зидови поклањају а таваница спушта на главу.< |
о је тежак притисак, тако тежак, као да му је цео мајстор Диша са свом својом пространом ширино |
није сачувао од грдне срамоте, и као да му није казала, како ће му од сада бити не газдарица но |
ити.</p> <p>Са враћеним прстеном као да му је отишло на свагда оно спокојство, што га је до сад |
Мацу није друкчије поштовао него као да му је мати.{S} Али Лепосаву није могао никако да посест |
вуче иза огњишта, па, како је осећао да му ноге малаксавају, седе на једну троножицу и зажарени |
истати.</p> <p>Па ипак, он је увидео да му је немогућно остати и даље у овако безизлазном полож |
мицала из шака.{S} Неуморно је пазио да му момци не беспосличе и хлеб бадава једу.{S} И колико |
1" /> Заборавио где је, па премислио да му се лопови увукли у кућу, те у мало што не поче да ви |
ео дан он је Јанићија упућивао, како да му радњу чува.</p> <p>— Одрастао си код мене, ја сам те |
о да је сву у комадиће растрза, само да му на очи изиђе.</p> <p>И онда, још већма клонуо, незад |
, ич се не брините за то!{S} Ви само да му чувате чест и да знате, да една паметна и честита же |
а ли ће Јанићије умети тако поуздано да му и радњу надгледа, као што је поуздан да му за женом |
ма, те кад он није био срећан, а оно да му бар у дечици проструји грчка крв.</p> <p>У овоме мож |
јасно, да јој није баш тако пријатно да му испоручи све што јој је Анастасија казала.</p> <p>А |
погледом и чисто чудећи се, како то да му један шегрт одговара.</p> <p>— Шта велиш?!...</p> <p |
она је ћутала, па, ако је имала што да му каже, то је говорила мајци, а он јој је преко мајке |
о.{S} Ако је и отерао из собе, зашто да му се до сада не јави, да пита треба ли му што!{S} Је л |
ије био позван у сватове, кад је чуо да му се синовац оженио, а како је био самохран, одлучи, д |
, погледа с њоме и да је дотера, бар да му се правда, па макар да га и слаже, вукла га је неодо |
на врат, још новчано опљачка.</p> <p>Да му није било баш најлакше, када је пред запаљеним свећа |
би са њоме ни речи проговорио, а, када му је што затребало, слао је из дућана Јанићија, да му |
наопако окрене.{S} И то баш онда, када му се најмање нада, као оно човек, који је пролазио кро |
Добро, фала Богу! — одговори Диша, када му весела женица притрча руци, да је целује.</p> <p>— А |
p> <p>— А што се опет оженио њоме, када му је цео свет говорио да то не чини?{S} А да му кажем, |
ејиш ту, бре! — продера се Ламбре, када му се она не маче с пута.</p> <p>— Искам... промуца кир |
р Диша у дућан, седе на ћепенак и, када му млађи шегрт прислужи једну <pb n="75" /> кафу, позва |
p> <p>И мајстор Диша се обрадовао, када му Маца саопшти, да се Јанићије вратио, али се ипак тру |
сад, када је већ то обећање дао и када му је предосећање казивало, да је долазак газда-Дишин т |
зала срце, па ипак била тако мила, сада му постаде мрско онако исто као и кир-Ламбре и кир-Дума |
к кришом под јастук турила.</p> <p>Сада му и ово сасушено лисје поста мрско.{S} Кутију швирну н |
а он хлеб свога мајстора.</p> <p>И тада му је долазило, да не чека, но да погази своје обећање |
а овога што се с њиме дешава. — Од куда му баш сада почеше излазити на очи час тетка Маца час Л |
е обазре око себе, погледа тамо од куда му допираше весело ћеретање, па кад опази Лепосаву и чу |
n="90" /> стегнутих песница, а антерија му од силнога узбуђења дршће, као да је неко тресе.</p> |
ов кир-Ламбре лежи иа улици, а антерија му се топи у крви.</p> <p>— Кир-Диса је диваљ човек — С |
.</p> <p>Па и име кира-Анастасије, чија му је слика у души до ове заклетве нагризала срце, па и |
цаше, није ни знао да је она рука, која му чврсто држаше шаку, већ умрла.{S} Тек кад Маца закук |
га стиха грло стеже.{S} Она песма, која му онда у Еврејској Мали памет попила, запе у грлу, и њ |
не цепаху душу два снажна осећања, која му сваку одлучност раслабљаваху.{S} И сада, када је био |
, да ће се тиме спасти љуте гриже, која му је савест притискивала.</p> <p>Иначе, када то не би |
аве <pb n="152" /> и сањао о оној, која му је тај стручак кришом под јастук турила.</p> <p>Сада |
о само жалост за кира-Анастасијом, која му је онако срдито пребацила, но ту је осећао и неки не |
</p> <p>Са овом последњом одлуком, која му даде неке наде, да ће се ова ствар ипак на добро свр |
ву: ожениће се најлепшом удовицом, која му носи кућу и неколико хиљада гроша и ородиће се са гр |
о после поноћи.</p> <p>Прва мисао, која му, после свега сећања на <pb n="111" /> јучерањи дан с |
стао у дугу, јако проседелу браду, која му је чак до појаса долазила.</p> <p>— Ено га! — рече М |
оси, заједно са чежњивом мелодијом која му се срца тицаше.</p> <p>— Као занесен уђе у авлију, а |
воје погледе на данашњи свет, из далека му наговештавала како му није била прилика да се жени у |
на неправди отерао, па сам рекла: нека му овај босиљак — то, у место сестре.{S} А оно... оно.. |
емо се већ разговарати, а до јутра нека му буде и тако, — рече Маци и седе, да вечера позну веч |
исли! — А то ти је овако:{S} Бог, (нека му је вавек слава и нека ми опрости, што му име грешна |
.. мене... ух! — уздахну тешко.{S} Рука му случајно напипа једну кутијицу, коју је за појасом н |
о, испунила би кира-Анастасија.{S} Дала му је реч, заклела се, и Јанићије поста потпуно задовољ |
<pb n="45" /> фудул-Стаменка, честитала му и „као сестра“ саветовала, да што пре свршава сватов |
једном Циганчету две гурабије и обећала му каленицу попаре, само да тркне до кир-Ламбринога дућ |
н у овакоме стању у туђој кући, обузела му је сва остала чула, да није ништа чуо шта га она пит |
} Кир-Думина жена, кога је окумио, била му је сад наместо најстарије сестре; она је по чаршији |
о је брже могао истрча на улицу. — Била му је првобитна намера да врати газдарици цванцик у рук |
а, од како је Лепосава умрла и оставила му на врату троје деце, те је тако, у неку руку, морао |
остао као зла коб.{S} Митила га, чинила му све угодности, које може једна добра душа да учини с |
позната испосничка наклоност, створила му је међу новим поклоницима леп углед; многи су његове |
стиша преплашенога човека.{S} Износила му је примере из своје „праксе“, где се све лепо свршил |
е стидео.{S} Али лепа удовица опростила му је, а дан сватова ближио се као на крилима, те је мл |
тка-Маца је била врло љутита и поручила му: ако одмах не дође, она ће му сама у дућан доћи.</p> |
ци да је долазила тетка-Маца и поручила му, да одмах њезиној кући оде.</p> <p>И то одлучно пози |
ули како је плакала и молила га и рекла му да ће му бити сестра, ако је не ода?</p> <p>— Ама, з |
ао са чела.{S} Нека тешка мука притисла му <pb n="88" /> душу, па једва дише; чини му се да ће |
се на таквој одлуци задржи, а у мислима му искрсну упоредо кир-Диша са својом широком шаком, од |
ан замишљен и тешко расположен, у ушима му је једнако звонило: — То је љубав, то је љубав!</p> |
p> <p>Оба кума развеселише се; кир-Дума му не даде руке, него се, као и кир-Ламбре, пољубише у |
искашљивања за собом?</p> <p>Кира-Мана му је била последња брига; венчана му је жена и куда би |
Мана му је била последња брига; венчана му је жена и куда би она смела да му ма шта пребаци!{S} |
да немам; па још три.</p> <p>— Е, једна му је набацала!</p> <p>— А која ли то? — запита брижно |
би му постајаше све тескобније.{S} Жена му се никако не јављаше, те му сада и то би неправо.{S} |
ла све то, али, кад и њојзи превре, она му једног дана тако <pb n="177" /> одлучно подвикну, да |
ао тако, као да јој проба јеменије; она му пружила босу ногу, а он је целу обухватио у једну ша |
да код себе, била је тетка Маца.{S} Она му је сваки час чело квасила сирћетом, а на слепочњаче |
е другим ублажити своју судбину.{S} Она му не одговори ни речи, него га поче одмеравати очима к |
нда за мутваком ухватио за образ, а она му казала: „Зашто, бре, да ме удаш за овај тулум?“</p> |
груди.</p> <p>Лепосаву дирну ово и она му се приближи.</p> <p>— Бога ти, шта ти је? — рече му |
чудотворни памук, а уза све то урачуна му <pb n="201" /> и трошкове, што их је за ових седам н |
оће ли она на то пристати.</p> <p>Зебња му је била оправдана.{S} Кира-Анастасија <pb n="54" /> |
рвом, ревно пазити.{S} Али радња, радња му је највише на срцу стојала.{S} Ту је уложен један де |
а, како од њих бољих пријатеља нема, па му тек онда, после толиког околишења, рекоше и име буду |
његова народа, одузели му крсно име, па му сада и образ узесте.</p> <p>— Не смо га звали; сам с |
чује вазда одлучан и заповедни тон, па му дође сада и сувише изненадно све ово.</p> <p>— Имаш |
е Бика за ухо, продрмусао га ваљано, па му је онда читао и претио на све начине.</p> <p>— Чапку |
очекивања прелазио у наглу срдитост, па му се чинило, да би сад у стању био да је сву у комадић |
звати на част и Ламбру и кира-Ману, па му дође необично тешко, кад помисли каквим ће га очима |
чевог зрака, да се на њему сунча, добра му је била и хладна месечина.</p> <p>А Лепосава га је и |
му се као да га сваки познаје и честита му на тако красном успеху, што га је јуче на „гледању“ |
А како на улици не беше никога, не оста му друге него да тркне до тетка-Маце.</p> <p>Кад се Диш |
ли што није могао да лако утврди, поста му сада потпуно јасно.{S} Кира-Мана је <pb n="60" /> за |
маштајући потајно о лепој Гркињи, поста му сада тако тесан и мрачан, да би се угушио, само да ј |
ва ће бити и твоја сахрана! — прошапута му онај разложитији хришћански глас; и <pb n="163" /> т |
о га је до сада имао.{S} Није знао, шта му је теже падало: дан или ноћ.{S} Дању би по вас дан о |
побожно крстила.</p> <p>— Копље!{S} Шта му то значи?{S} Какво је то копље?</p> <p>— А од куда ј |
.</p> <p>— Магаре, да би магаре!{S} Шта му је наспело! <pb n="160" /> И да ми је знати само куд |
му полиције!{S} Несрећник један!{S} Шта му је било мало код мене?{S} Хтео сам да га узмем на тр |
свет! — размишљава мајстор Диша.{S} Шта му још неће пасти на ум.</p> <p>— Море, устабашо, шта с |
њим и да ли ће се кајати, кад сазна шта му је све учинила?</p> <p>Дуго је тако премишљао.{S} У |
х на раменима?{S} Не разбираш му ни шта му је што.</p> <p>Незадовољство Дишино бивало је све ве |
Ево, Јанићије је дошао, ама не знам шта му је.</p> <p>— Бог с тобом, дете, што си такав? — узви |
зненађени скупише око њега, да чују шта му је.{S} А када им Диша исказа своју несрећу, како му |
ти, он пожури тетка-Маци.{S} Тетка Маца му је била једина личност, коју је он дубоко поштовао и |
адаифа од кира-Анастасије.{S} Газдарица му наредила, да то однесе и да је поздрави, да не иде н |
не миче се, она остави судове и дотрча му.</p> <p>— Шта је, море, што си подупро капију? — реч |
врлине побожнога мајстор-Дише.{S} Диша му је поверио чак и главни разлог, чега ради је предузе |
ко честит и одан своме мајстору; а Диша му, шта више, посаветова, нека се он држи само њега <pb |
а врло скромну награду.{S} Мајстор Диша му је на пример <pb n="189" /> за сваку услугу, коју му |
ли као свога старешину.{S} Мајстор Диша му је пред шегртима наредио, да пази на радњу и што чеш |
несе две ћупе воде.</p> <p>Мајстор-Диша му потрча на сусрет, али и сам увиде, да би то било неп |
је то лепо од света?</p> <p>— Е, такав му је адет.{S} Оно знаш како је: ти си устабаша, па људ |
што је до овога часа поднео, тај назив му изгледаше сада као пакосна подсмевка.</p> <p>Па и им |
е оваке испоруке он сав претрну.{S} Крв му сукну у главу и страшна забуна толико га обузе, да м |
е сва искушења претрпео; а да није, Бог му не би дао ону чудотворну силу и одрекао би се њега.< |
бегавао, да од своје стране даде каквог му драго објашњења, избегавао је чак и прве комшије, са |
из авлије ни из куће ни гласа ни каквог му драго шума, осем онога шандуда, чије се густо грање |
Диша у мало што се и сам не сруши, кад му пуница саопшти шта се десило.</p> <p>— Шта кажеш? — |
, или за сваки погрешан убод шилом, кад му је мајстор показивао на каквом непотребном опсечку с |
.</p> <p>Али како се тек изненадио, кад му оба кума, после треће каве, саопштише ради чега дола |
огледа.{S} Очи му грануше живошћу, кад му са сокака допре раздражена вика кир-Думе и двојице њ |
е сам не увиди докле је забраздио. „Кад му сама дуса не иска да се врне, ја га не могу врнем“.< |
оме што је за собом оставио. — Покаткад му се усред читане молитве причуо потмуо звук, који јак |
чера, које се до сад једва дотицао, сад му необично слатко паде.{S} Јео је тако пријатно, тако |
ио, да то задовољство не покаже.{S} Сад му се дала врло згодна прилика, прво, да излије сав јед |
са ћепенка и збуњен оде одатле.{S} Сад му више не падаше ни на ум уобичајена кафа код Маце.{S} |
р-Ламбре...{S} То је било!</p> <p>И сад му не беше тешко опоменути се и свега осталога: како је |
а.{S} А то је велики грех.</p> <p>И сад му хаџија поче приповедати, како је Спаситеља четрдесет |
} Овамо се вуци, бре!</p> <p>Али ни сад му се не одазва нико.{S} Кира-Мана, узнемирена овом Лам |
неће да зна ни за какав род.</p> <p>Сад му је тај стриц умро, па како није оставио никаквог зав |
но вољи ове девојке, у коју је, кад год му се за то дало прилике, пиљио као псетанце на залогај |
дугуљасту кутију од тенећке, па кад год му је требало да пљуне, тај је посао са неком нарочитом |
себи да се никада не жени, и колико год му се дало да се покаже као прави брат, он је то чинио |
ебе о својој братској љубави, и што год му је тетка Маца наредила, све је вршио па најпосле и п |
ка, а како је ствар била очигледна, суд му је и то досудио.{S} Да се ствар што пре оконча, томе |
ло што се може видети на мишицама какве му драго лепотице, он би, зацело, узвикнуо од силна зад |
е једва успеле, да је сачувају од какве му драго несреће.</p> <p>На срећу ову наглу жалост брзо |
и амајлију која чува од урока или какве му драго несреће, да је свети човек морао узети у помоћ |
м заносу, те је ишао као по сну.{S} Све му се чинило, као да га је јуче нешто замаштало, те му |
а, која се с паше враћаху.</p> <p>И све му је лепо ишло за руком.{S} Али кад Цигани свирачи отп |
а, Ламбре био ту, ње више нема!{S} Ноге му се подсекоше и како је био наслоњен леђима уза зид а |
и оне загонетне стихове на гробу друге му жене, где вели, да тај „памјатник“ подиже својој „че |
ечи придаваше сасвим други значај, даде му снаге да проговори.</p> <p>— Онај босиљак... што си |
сјајем; страх од могућне смрти не даде му да изврши што је наумио, и њему не остаде друго него |
ицу, па то уши у једну крпицу и предаде му.</p> <p>— Узми и хаирли!{S} Дошао си без деце, враћа |
е овде у кисељаку отворило очи.{S} Паде му на памет како је, пре неколико година, видео спровод |
p>— Љута је! — помисли Јанићије и стаде му криво што је и помишљао да дође овамо.{S} Он се пову |
усхтедне.{S} А не хтедне ли?...{S} Овде му се помисао прекиде и он се стресе...</p> <p>— А је л |
се не врати у овај „црни“ Београд, где му је било све тако горко и мрско.</p> <p>И свему је он |
чаробни круг, докле није у мутваку, где му је Лепосава удесила постељу и кришом испод јастука м |
ти је наспело да идеш одавде? — прекиде му мисли Лепосава и погледа га преко рамена.</p> <p>— Н |
номе сандуку.{S} Кад их разгледа, изиђе му пред очи све што му је дервиш саветовао, па онда и о |
када је дошао до свога капиџика, изиђе му на очи кира-Мана са њезиним сухим контурама и очима |
о је отићи, али га узе неки стид; изиђе му на очи Лепосава у целој својој појави и он се, сад п |
ти.</p> <p>И њему се нешто ражали; дође му, да као мало дете зајеца.{S} Грло му се стегло те не |
_N4" />.{S} Али при излазу из собе дође му друга мисао, извуче гужву од туда и брзо оде низ чар |
а на њему.{S} На половини заклетве дође му на ум, како није ни поштено ни лепо то што сада ради |
ове чаршије! — мишљаше Јанићије и дође му тако криво на сама себе: зашто да уради тако, зашто |
омисли једаред; али у тај исти пар дође му на ум она њезина претња и велики кујнски нож, и он, |
много хитрији од свога мајстора, истрже му се из шака и излете на поље.</p> <p>— Торњај ми се с |
а коју се тако грчевито ухватио, истрже му се из руку и он тешко застења.{S} Једнолики, безизра |
ођење било је већ на прагу.</p> <p>Сузе му навреше на очи и он их кришом од пролазника утре рук |
пара, коју му је судбина наменила, није му измицала из шака.{S} Неуморно је пазио да му момци н |
свога синовца и снахе.{S} До душе, није му најпријатније било, што му се синовац оженио Гркињом |
то би му било најмилије.{S} Овако, није му остало ништа друго, него да се преда судбини, па да |
ао закована ни с места не миче.{S} Није му дакле остајало друге, већ да се преда слепо случају, |
.</p> <p>Неколико дана после овога није му се дало прилике, да се са Лепосавом на само састане. |
уку бригу, и о радњи и о кући, Јанићије му је био неопходно потребан.{S} Могао му је поверити п |
у нарави Дишиној.{S} Међутим, Јанићије му је већ једаред засведочио своју оданост, и он је пот |
је у кући и радњи затекао.{S} Јанићије му је у истини пара вредео.{S} Ништа, што је за напреда |
и тако нагло исцељење од искушења, које му до сада ни пост ни молитва не угуши, било је довољан |
128" /> погледа, да све оне стеге, које му душу до мало час сапињаху, попуцаше, и њему стаде та |
сву буру своје душе; а то осећање, које му јасно показиваше његову немоћ, да са собом располаже |
p> <p>Оволика хвала и задовољство, које му Лепосава указиваше, повратише га, истина не сасвим, |
и у њему нешто озбиљно, натуштено, које му, из неке мрачне дубине, говори; Пази како ћеш, ти ни |
вредно је поменути по ономе чуду, које му се још у Јерусалиму приказало, наговестивши му, да ћ |
ревртљива; али све то запе у грлу, које му се на пакост тако стегло, да је једва био у стању да |
је захвалити једино ономе уверењу, које му је овде у кисељаку отворило очи.{S} Паде му на памет |
м кажипрстом обриса две вреле сузе које му низ лице кануше.</p> <p>Тетка Маца је опазила из мут |
вала, да што пре свршава сватове, докле му невеста није „отишла у буџак“.</p> <p>Сад ни кира-Ду |
-Диша није хтео да седа за совру, докле му калфа не дође, те Маца посла шегрта, да га у чаршији |
постеље.{S} Толика Мацина нега најпосле му поможе и он изиђе у дућан, истина жут као исцеђени л |
ју причу.</p> <p>— Боже дај!{S} И време му је, да и у нашој кући дете заплаче!{S} Па сада, ћерк |
погледа у мајку.</p> <p>— Е, па и време му је — одговори Маца равнодушно — а када долази?</p> < |
а би што пре замакао за сокачић, у коме му станује кум Дума. —</p> <p>Јанићије већ довршио једа |
на да тиме Богу угађа.{S} Напротив, оне му постајаху све нејасније и изговарајући их он се мисл |
кад је напипа, приступи просјаку, тисне му је у шаке, а другом руком прихвати га благо за плећа |
његово теме и пригнечила га.{S} Дисање му заста.{S} Како је шакама за собом напипао седиште, т |
мбрине...</p> <p>И код овога имена запе му глас у грлу, те само што промуца нешто неразумљиво и |
S} Но четвртога дана доби писмо, Ламбре му јавља да је отишао на вилает, у Костур; тамо ће оста |
ита раздражено фудул-Стаменка и поднесе му под нос пуну шаку женске косе. — Шта је ово?{S} Тако |
успео да пружи руке ради одбране, унесе му се у лице и поче га као мачка грепсти.</p> <p>Фудул- |
сте.{S} Диша није имао никога свога, те му је тетка Маца сада замењивала мајку или бар старију |
лазио на врхунцу радости и узбуђења, те му дође чисто као нека душевна потреба, да бар пред зид |
досећао, да ће се тицати и удовице, те му некако дође тако нелагодно око срца, као ономе, који |
је.{S} Жена му се никако не јављаше, те му сада и то би неправо.{S} Ако је и отерао из собе, за |
зна какве га све мисли не спопадоше, те му не дадоше за дуго заспати.</p> <p>Кад се пробудио у |
ворна хамајлија учинила и сада чудо, те му спасла жену и потомка.</p> <p>— И ти да пустиш, да о |
, као да га је јуче нешто замаштало, те му сада и они ћепенци и људи по њима и све око њега изг |
тишла Лепосава у дућан мајстор-Дишин те му однела фес, који је Диша оставио њезиној мајци, да г |
> <pb n="157" /> <p>— И хоћу то!... оте му се узвик и он, без икаквог чекања, излете на улицу.{ |
о пажњу, нити је и слутити могао, да ће му се од њихове стране тако што десити.</p> <p>У то ниј |
ша у ту гомилу, јер му се чинило, да ће му сваки погодити чега ради долази.</p> <p>Али једнога |
уни.{S} Очекивао је сасвим друго: да ће му жена ударити у плач, да ће га преклињати да је не уб |
је плакала и молила га и рекла му да ће му бити сестра, ако је не ода?</p> <p>— Ама, зар она?.. |
ново окући, да стече домаћицу, која ће му унети у кућу мир и задовољство и до године, ако Бог |
поручила му: ако одмах не дође, она ће му сама у дућан доћи.</p> <p>Није се имало куда; ићи се |
ће <pb n="141" /> га дочекати и шта ће му све рећи, што јој је дете на глас изнео.{S} Па још, |
у Спаситељеву.</p> <p>Но пре него ли ће му поднети часни ексер на целивање, испосник је сматрао |
амоте, и као да му није казала, како ће му од сада бити не газдарица но права сестра.</p> <p>Ка |
ићијем мајстор-Дишу и да прети, како ће му радњу да запали; а Јанићије тада размахну песницама, |
до младине има још девет дана, а то ће му бити довољно времена да је обрлати.</p> <p>Кира-Анас |
о доба Јанићије би се обрадовао, што ће му мајстор постати устабашом, али сада га баш ништа не |
му само поручили да им купи, а новац ће му дати, кад се врати.{S} Диша је и њима обећао, али ка |
а не даде јој дуго да премишља.{S} Лице му је било врло расположено, готово насмејано, у колико |
е још онако био пун и трбушат, али лице му некако смагло, а очи се чисто угасиле и упале у глав |
вати кваку од авлијскога капиџика, срце му силно залупа а рука клону доле.{S} Мало час га је од |
спунила гојазна фигура кир-Дишина, срце му је све страшљивије куцало.{S} Ближио се тако пажљиво |
е и насмеши.{S} Диша изгуби свест, срце му заигра и сад већ заборави на свој положај и адет.</p |
p> <p>Мајстор Диша бледи и румени; срце му бије а душа се поткупила, па се и не показује жива.{ |
погледа.</p> <p>— Ексик-хаџија! — рече му он.</p> <p>— Шта знам, кад ме тамо вуче — одврати Ди |
да вас закољем!{S} Ела, удрите! — рече му пркосно и са презрењем баци на њега један крвнички п |
ти.</p> <p>— Немој, хаџија, још! — рече му једна комшика, која у томе часу одшкрину врата и про |
жи.</p> <p>— Бога ти, шта ти је? — рече му благо и такну га руком по мишици.</p> <p>— Ја... ја |
је, море, што си подупро капију? — рече му весело и дрпну га за рукав.</p> <p>Али Јанићију се с |
човек, опазивши намеру хаџијину пресече му пут.</p> <p>— Нећу да те пустим; грех чиниш, своју р |
њу и оно што се по чаршији говори, поче му пребацивати зашто се туђио својих и није отварао очи |
ана и кад подобро одмаче застаде и поче му пркосити.</p> <p>Јанићије жив да се изеде; није прис |
варити тек после десет година.{S} Смрче му се, али ипак не одговори ништа ташти, на чије се раз |
n="140" /> се једнако капиџика, трешаше му под нос песницу са прамењем оне косе.</p> <p>— Море |
ене час као ватра светле пеге разлетеше му се око очију; смрачи му се, и он тресну сахан са кад |
о шуштање у глави и модри колути почеше му играти пред очима; а кад подиже очи тавану, њему се |
правимо како и за нас.</p> <p>Разложише му понова како нема смисла да седи тако сам, као „еден |
нестрплење, све у један мах, не дадоше му да се на једноме месту скраси.{S} Он отури посао, од |
напустио кућу и отишао у дућан, рекоше му момци да је долазила тетка-Маца и поручила му, да од |
тако сам, као „еден гурбетин“, поменуше му по десет пута, како од њих бољих пријатеља нема, па |
како се споро примиче дан, без кога би му сав овај живот и тековина пуста остала, над његовом |
а кир-Диша, коме у тај пар севну, да би му боље било да га је млатнуо каквим калупом, него ли ш |
карни прстен са пуцетом као орах, да би му често кожу раскрвавио.{S} А за све то коме би се пот |
а поче тако болећиво гледати, као да би му хтела рећи: „Остани овде; тамо је туђина!“</p> <p>— |
аткад простењао, нарочито онда, када би му она околишно тек по штошта добацила, што би га увери |
о на сав грчко-цинцарски род, и када би му било у власти, за цело би се сва грчка чаршија за дв |
слатко најео хлеба.</p> <p>Симиџија би му, можда, и дао комад хлеба, макар и за душу мртвих, д |
вне борбе сасвим поремети.{S} Јавила би му се кира-Мана са оном оптужбом, којом га је обедила д |
идеала; а ноћу, кад заспи, долазила би му лепа удовица на сан, насмејаних очију, са оним младе |
е у кући и Јанићија у дућану.{S} Кад би му их когод одузео, остао би без њих као трупина без ру |
не толико омрзнуо, да га је, кад год би му се дало, избегавао.{S} А мајстор Диша напротив.{S} О |
турни трофеј“.</p> <p>Свуда, где год би му се дало прилике, он је, својим примерним држањем, ус |
из дан слуша са градских бедема, не би му толико заглухнуле слух и толики шум у глави подигле, |
ни памук у коме лежи свети ексер, не би му за ту суму дао.</p> <p>— А од чега он чува? — запита |
ао стене.{S} Прва два просјака, који би му навратили на дућан и почели богорадити, испратио би |
когодишњег непримљенога ајлука, који би му морао исплатити, те би тако хаџија имао двоструку шт |
о и у страху од могућне несреће, чим би му се дало, побегао би у дућан, само да би избегао оно |
навуче антерију, тек онда виде, како би му боље било да го и бос протрчи кроз чаршију, него ли |
је уздисао Ламбре, помишљајућИ како би му све празно било без ове веселе женице, ради које је |
у беше још и милије.{S} Некако тешко би му било рећи јој све то у очи, а још теже остати при св |
дљивим, кад кроз чаршију пролази, то би му било најмилије.{S} Овако, није му остало ништа друго |
вити у себи какву жељу и часни ексер би му је одмах испунио.</p> <p>— Шта желиш? — запита испос |
ца.</p> <p>— Бог с тобом, девојко, одби му бубреге! — викну Маца, кад зачу како звекнуше леђа.< |
ништа не мога да истеше.</p> <p>У соби му постајаше све тескобније.{S} Жена му се никако не ја |
и је од кир-Дише куповао сахтијан, јави му о стричевој смрти и саветова, да што пре дође, те да |
осећао је како га памет издаје, у глави му је било мутно и тупо, а уз то је осећао и неко одмер |
n="75" /> кафу, позва Јанићија и нареди му да оде до Ламбрине куће.</p> <p>— Да поздравиш кира- |
имао још једнога друга, сапутника, који му је био вођа по Јерусалиму.{S} Био је то неки Грк хаџ |
е само могао, он би тога мајстора, који му је толико шамара напоклањао колико можда ни своме пс |
ако је он постао оцем три синчића, који му, у један исти час, испунише кућу детинским плачем, т |
помоћ још једнога младога дервиша, који му је у лечењу био десна рука.</p> <p>Око текије, у кој |
е Јанићију, ухвати крај од кајиша, који му је још био скопчан око колена, и поче га са смејом в |
жене испирати уста, и онај углед, који му је од ове женидбе у чаршији нагло порастао, спласнућ |
стасијом и онај страх од кир-Дише, који му се у очима приказиваше као орјатин, који ће га на пр |
бар за који тренут стишају метеж, који му је подхватио и душу и срце и мозак.{S} Грозничава ва |
о је све друго само не овај израз, који му је изгледао као пркосна претња, као да га чика да је |
је чешће размишљао о своме калфи, који му је у свему био десна рука.</p> <p>Нарочито сада, од |
p>Но трећег дана догоди се случај, који му отвори очи и у потпуној наготи показа, какво се мишљ |
аклети, али не да да га један Грк, који му онакву жену натоварио на врат, још новчано опљачка.< |
рв у главу, кад зачу овај одговор, који му на на подсмевање личаше.{S} Он занеме од забуне.{S} |
оћи разбистрити у глави онај хаос, који му је сметао да буде онако ведар и безбрижан као до сад |
тересом врати првоме своме шегрту, који му под руку дође.</p> <p>Кад се овако нагло нашао на ул |
јој се из груди отео дубок уздах, који му наговештаваше све друго само никакво добро не.</p> < |
амамила на онај загрљај и пољубац, који му узе свест, он би и сада весело певао, па на сељаке, |
е је у своје време образ очувао, а који му је сада, место да га награди, забио нож у срце, на т |
вих људи, који га сада погледају и који му називају Бога, јасно, као на длану, виде шта се све |
му се до сада не јави, да пита треба ли му што!{S} Је ли он муж и господар у кући, или шта је? |
и тако, да он сада не знађаше прашта ли му или се љути баш зато, што вели „да није хтео“.</p> < |
ладунче, ба!{S} Погледај га само: је ли му оно лице или трбух на раменима?{S} Не разбираш му ни |
премеће га и загледа и очекује, неће ли му газда казати, где и коме да га однесе.</p> <p>— Носи |
ао случајно, но намерно.{S} Само, ко ли му је могао тако што наредити?{S} Да то није кира-Манин |
те је твој мајстор оставио?{S} Тако ли му чуваше кућу, а бре?</p> <p>Јанићију се свет обрте, к |
<p>— Ама зар тако? — хтеде да каже, али му се вилице тако стегоше, те он само нетремице звераше |
окушао да остане у удовичиној кући, али му је она одговорила, да то никако не може бити. „Не см |
рави; једаред покуша и да запева, — али му се код првога стиха грло стеже.{S} Она песма, која м |
/p> <p>— Ако му и не уделиш пару, удели му благу реч! — била је његова опомена онима, који би п |
ли сте човека од његова народа, одузели му крсно име, па му сада и образ узесте.</p> <p>— Не см |
<pb n="88" /> душу, па једва дише; чини му се да ће га угушити, а цела снага на њему трепти од |
анићије се тога часа врло препао; учини му се да је кир-Диша умро, па истрча на улицу, да кога |
аласало се у њему.{S} У један мах учини му се, да од свега тога не може да дише.{S} Он се ухват |
се увери да их нико не гледа, приступи му ближе.</p> <p>— Хајде сас мен’ у Галац.{S} Троскови |
зари се, кад угледа кир-Думу и приступи му руци.</p> <p>— Зива била!{S} Зива била! — одговори к |
Тетка-Маци ударише сузе на очи; говори му, а сузе без јецања и плача теку кап по кап низ образ |
што сада ради; али у истоме часу створи му се кира-Анастасија и Ламбре, и он зажмури, изговори |
тклони опасност од себе,</p> <p>— Па ти му реци да нам не долази у кућу више; зашто ће нам он?< |
пази мајстор-Дишу, поче махати и давати му знаке, да сиђе.</p> <p>Морало се нешто особито важно |
амбри; а Ламбре тим истим оружјем врати му ударац.</p> <p>— Пуштај, да убијем псето! —- виче ки |
осава и овога пута нити се насмеја нити му што одговори, и Јанићије сад немаде куда, него и сам |
ара ни гатара није могла наћи лека нити му означити болест од које болује. — Но међу свима најв |
з гази.{S} Разумеш ли?</p> <p>— Опрости му, зете, још је дете!{S} Ето, он се каје, — утаче се М |
пеге разлетеше му се око очију; смрачи му се, и он тресну сахан са кадаифом пред ноге кира-Ман |
ву и чу, како се са осталима смеје, очи му се закрвавише а песнице стегоше..{S} Журно изиђе на |
залогаја на Дишином лицу огледа.{S} Очи му грануше живошћу, кад му са сокака допре раздражена в |
рича и разноси, чисто се зграну.{S} Очи му се приковаше, па ни да макну са Јанићијевога лица, а |
и? — запита кир-Диша нестрпељиво, а очи му се плашљиво приковаше за Мацино лице.</p> <p>— Нађе |
ова мисао све већма освајала и пред очи му изводила кира-Анастасију у оној јасној и милој светл |
и таман да ускочи у њезину башчу, опучи му се камен под ногом, те се сроза на улицу и сав изуби |
ош у Јерусалиму приказало, наговестивши му, да ће у скоро постати <pb n="7" /> „родоначалником“ |
у место да свога шегрта помилује, приши му једну ћушку, да овај у мало што не испусти обе ћупе |
оној јасној и милој светлости, у каквој му је трептала до пре неки дан, он опет није могао да с |
на доксату, он се окрете соби, у којој му жена стојаше с ножем, и викну:</p> <p>— Хоћеш ножем, |
ема оног мрскога дуката.{S} За тренутак му се учини, да је Лепосава она некадања и да је то све |
авао и издвајао од осталих Срба.{S} Чак му је помагао и да радњу отвори и да му у чаршији подиг |
ло услужан, и на растанку за градом чак му се и сузе у очима завртеше.{S} Загрлио је снажно хаџ |
у први освит одлазио у дућан.{S} Ручак му је у дућан слат, а у вече је заједно са тетка-Мацом |
Није фајде, то му је једини лек; морам му га казати.</p> <p>— А шта си снила?</p> <p>— Море, н |
вели — не искам ни по псешки.{S} Ја сам му зборила, ама он каже:{S} Дервишин је погана вера, а |
его би ме још и за калфу извео, што сам му био веран! — мислио је, силазећи се већ по пети пут |
обесио.</p> <p>— Сиромах!{S} И зар сам му ја крива?{S} Ја не смем друкчије, већ како нана каже |
ја је већ био уверен, да ће и за другом му женом, као и за оном првом, ревно пазити.{S} Али рад |
није хтео ни да се осврне, а на другом му се баш врло озбиљно задржала мисао.{S} И та његова ј |
оји пут и забуна у глави.{S} Пред кућом му се баш заврте и он се мало поведе у страну.{S} Но то |
а-Анастасија претрпела.</p> <p>— Не сум му ни ја дузна остала! — Иска, маторо магаре, да по мес |
бру, то да не буде! — помисли, а пламен му удари у образе.</p> <p>Сутра дан дође мајстор Диша у |
, што би га чвршће везивало за њега, он му је опет био нешто: јео је његов хлеб, до душе врло ч |
није могао са да пријатељем путује, он му је при поласку дао корисне савете, где ће уз пут одс |
ао, он нареди Бику, да погне леђа, а он му се попе на леђа, па одатле на зид и таман да ускочи |
} Сад ће кир-Дума затражити мираз, а он му га мора вратити, те на тај начин прекинути и последњ |
дуго и дуго.{S} На све могуће начине он му је показивао, како са овом срамотом, што је нанесе к |
а са ранама на длановима и грудима и он му рече:{S} Иди у Вертеп Витлејемски и прими свети ексе |
му је био неопходно потребан.{S} Могао му је поверити послове у дућану без икакве бриге, да ће |
ој појави.{S} Сав мајстор Диша изгледао му је чисто као претучен; једва се вукао и стењао, а са |
кроза смех све Дишине примедбе. — Криво му сад, што сам здрава...</p> <p>— И млада... и — додад |
да учини, али он је био задовољан: ово му је куд и камо била снажнија освета, него ли да је ки |
као што се и грчки ситно говори. — Ово му је, до душе, већ много теже ишло због гојазног трбух |
И не само да се осветио кир-Думи, него му је та освета донела 4000 гроша; а за мале новце, кој |
љно морално награђен.{S} Хаџи-Зосим био му је не само добар вођа него и одличан поштовалац, кој |
ог мајстора, послао је шегрта и наредио му, да се у мутваку нађе и да остане тамо, све докле ки |
едра и обасјана, благ поветарац доносио му је шумор баштенскога грања и пријатно расхлађивао ње |
ћи; али, ако га мајстор не отпусти, ако му не изда калфенско писмо, шта ће онда?{S} Еснаф је ја |
рати од побожних молитава.{S} Зато, ако му се покориш и одеш, постаћеш ексик-хаџија; на земљи ћ |
ез благе хришћанске утехе.</p> <p>— Ако му и не уделиш пару, удели му благу реч! — била је њего |
ао рођена брата.{S} У овој улози, и ако му је било таман онако као одрасломе момку у детињим ча |
ме изразу није могао пркосити; па и ако му је мржња на кир-Ламбру двоструко порасла у ономе час |
анићије од тога чисто задрхта.{S} Овако му је исто рекла и онда, када је загрлио и пољубио.{S} |
уше протумачио у своју корист.{S} Овако му она изгледаше као санта леда која се не отапа.</p> < |
се у своме дућану усами и погледа, како му удвостручена радња нагло цвета.</p> <p>— Зашто сам с |
а ја овде? — помисли Јанићије, па, како му се грло сасушило од унутарње ватре, приђе једној чеш |
треба да испуњава.{S} Говорио је, како му је образ највећа светиља, како мрзи све што неваља, |
чаршији нико не би сазнао о томе, како му је пријатељ образ укаљао, а он би био потпуно освеће |
гао штедео, па сад одједаред види, како му се на све стране расипа.{S} Шта ће све то?{S} Чему с |
љ! — помисли хаџи-Диша, кад осети, како му у души лакну, завуче руку у недра, извуче једну дуга |
ао! — рече Маца, када јој саопшти, како му нема Јанићија од јутрос.</p> <p>Лепосава пребледе; о |
на груди, тешко предисао и слушао, како му срце на махове удара, да пробије груди.</p> <p>Лепос |
з ње, он је у пуној јасноћи видео, како му је без ње пусто и како је сав овај живот ништаван и |
ко њега дешава.{S} Осетио је само, како му се под ногама земља мигољи и за цело би пао, да се у |
њала.</p> <p>Осетио Ламбре одавно, како му жена вене а ствари ишчезавају, али још као не може д |
када им Диша исказа своју несрећу, како му је кеса украдена, они, да не би сумња на њих пала, п |
је дете на глас изнео.{S} Па још, како му момак објасни, тетка-Маца је била врло љутита и пору |
ту с киме, то му је било све.{S} А како му је било код куће, где се врло рано затварао?{S} Изгл |
и свет, из далека му наговештавала како му није била прилика да се жени удовицом па још једном |
{S} Па и њему дошло мило, кад виде како му газда певуши једну грчку песмицу и како се час по ча |
да га извида.{S} Дан ноћ осећао је како му је све празно и несносно; дан ноћ чезнуо је за њоме, |
ок си читав! — узвикну Јанићије, и како му прекипе, отисну од себе Думу тако силно, да овај пол |
је Јанићије хтео да остави посао и како му он није дао.{S} Кад је сутра дан Јанићије однео једн |
бом?! — узвикну мајстор, кад опази како му шегрт још стоји и не помиче се, да прихвати путничку |
атељева обично помишља.</p> <p>Али како му драго, тек све ово ускорило је, да се овај разговор |
се све више збуњивао посматрајући како му се газдарица двојако понаша: мало час онако радосна, |
, кад је болови стигоше.</p> <p>Но како му драго, хаџија је био приморан, да поднесе и овај уда |
</p> <p>Кир-Диши се смрачи, кад чу како му шегрт отказује послушност.</p> <p>— А и шта си друго |
не опече и њезина супруга.</p> <p>Како му драго, тек обе куме прихватише ово као свршену ствар |
ој поверио тек кира-Думиници.{S} Некако му је лакше било, да исприча све њојзи него ли њеноме м |
положењу.{S} Лепосавина прилика једнако му се истављала пред очи; и ма колико му та живахна пој |
аз је био још у његовим рукама, те тако му се чинило, као да га још нека веза чврсто држи за он |
о безазлено гледала у свога мужа и тако му се предано одала, да хаџија, и ако осећаше потребу д |
о прстен, тек од онда осетио је, колико му је тешко, што се све тако десило.</p> <p>Али како ни |
ти радњу.{S} Тек сада је осећао, колико му је вредио онај Јанићије и било му је врло криво, заш |
о му се истављала пред очи; и ма колико му та живахна појава била пријатна, ипак га је доводила |
к обично отвори руку, и кад види колико му је дао, промрмља понешто; а гдекоји од ових, срдито |
метнуо шест стотина гроша, таман колико му је требало да са највећом штедњом доспе до Галца.</p |
спрошенице добио. — Иде ситно, у колико му то допушташе његова облина, избегава да се са познат |
не можеш постати човек!“</p> <p>Колико му је тетка Маца од овога часа омилела, у толико му би |
ико га је срце вукло Анастасији, толико му је било тешко изићи јој пред очи овако сплетен и нем |
ка Маца од овога часа омилела, у толико му би више жао, што нема, ма шта чиме би јој могао нагр |
ало и хаџија укрцао у лађу, предстојало му још једно непријатно искушење.{S} У Галцу их задржаш |
А што није учинио крај са собом, ваљало му је захвалити једино ономе уверењу, које му је овде у |
то је, да је девојка честита и за цело му не би довела у кућу новога Ламбру; млада је, па није |
усти венац од јеменија на тезгу, а чело му се ороси знојем што га проби.{S} Као дрвени стуб сто |
поред свега тога, ово садање стање било му је много сношљивије него ли оно што је јуче пропатио |
олико му је вредио онај Јанићије и било му је врло криво, зашто да га баш сада остави.</p> <p>— |
аласање њезиних недара.</p> <p>Долазило му да полуди.{S} Ова три дана не би се могао похвалити, |
е баш данас нарочито расположен, чинило му се као да га сваки познаје и честита му на тако крас |
ти од неког немилог предосећања; чинило му се, ако одмах не крене на пут, да ће умрети од неодо |
{S} Стала много зрелија и лепша; чинило му се, да је до пре четири дана била тек као једва раст |
ито хтео да га позове у сватове; чинило му се да би га појава овога простака понизила у очима Л |
што је онако несвесно учинио.{S} Чинило му се, кад га је она ударила, да га је захватила нека н |
та на то, целивати такву светињу чинило му се исто што и целивати руку Спаситељеву.</p> <p>Но п |
но усугубише његово беснило.{S} Учинило му се, да му је баш то открило у потпуности све оно, о |
арци и у мало што не дрекну.{S} Учинило му се, да га је за руку ухватио кир-Диша, трже руку и о |
ме шегрту, али, кад расклопи уста, грло му се стегне, па ни да прослови. — Јанићију дође тежак |
ђе му, да као мало дете зајеца.{S} Грло му се стегло те не смеде ни да одахне јаче, плашећи се |
што га је те ноћи осећао.{S} Притиснуло му нешто душу, <pb n="40" /> па никако да слегне од туд |
га, нема нигде ништа!{S} Ох, Боже, само му не дај да се обеси!</p> <p>Тако је шапутала у себи, |
а ико тако назива; јер такав назив само му је напомињао све оно, што је до овога часа поднео, т |
том.{S} Није се плашио смрти, али једно му је мутило помисао: да ли ће га она жалити? <pb n="16 |
Диша.{S} Ако њему треба да се жени, ено му кира-Мане; и тако је њезин муж одбегао са његовом же |
} Шта ми требају мртваци у кући!{S} Ено му полиције!{S} Несрећник један!{S} Шта му је било мало |
е, изволите кир-Дума, орсе! — и услужно му показа место у чело миндерлука, где се обично најугл |
ршио оно: „тако мени Бог помогао“, лепо му се учини, као да га нешто посред главе лупи.{S} На п |
ш будна зачух, рекох:{S} Није фајде, то му је једини лек; морам му га казати.</p> <p>— А шта си |
могао најмање надати сусрету с киме, то му је било све.{S} А како му је било код куће, где се в |
т; али, како је у мутваку не затече, то му беше још и милије.{S} Некако тешко би му било рећи ј |
ће да се погађа, а што се цене тиче, то му је већ познато било, да се овде може човек погађати |
и у будуће са Дишом добар пријатељ, то му не остаде друге, него да се пода небројеним уздасима |
ти, ко је макар једаред хаџију ујео, то му је скупо платио!{S} Има Божје правде, има, само што |
ни сама, што га до овога доба нема; то му до данас није било да толико одоцни.</p> <p>— Шта је |
сле Мацинога исказа могао посумњати; то му је био очевидни доказ, да је све онако било. — Јер, |
е сада учини!</p> <p>— Несрећник!{S} То му требаше још! — рече Диша и пође вратима.</p> <p>— Ку |
инцарским комшијама; <pb n="20" /> а то му је само више пријатеља стицало, јер су они знали ког |
га је са свих страна <pb n="22" /> и то му је долазило тако пријатно, као од умора задиханоме ч |
и, па нека остане постидна.</p> <p>И то му је у овом хаосу узбуђења било лако рећи; али, ако га |
ешћу оправда за своје ћутање.{S} Али то му не испадаше тако олако, јер кад год би помислио да ј |
отац а по нарави иста мајка.</p> <p>То му је све било већ одавна познато; није једаред само ки |
записи побожних дервиша помогли!{S} Ето му и куме, кир-Думинице.{S} Пуних једанаест година није |
рмља понешто; а гдекоји од ових, срдито му одбаце аспру у блато и оде.{S} Тада мајстор Диша туж |
} Јанићије је гледаше нетремице и чисто му лакну, кад виде да јој на челу <pb n="155" /> нема о |
акосну сплетку, и поред свега тога, што му никако у рачун није ишло, да изгуби пријатељство два |
рво, да излије сав јед на Јанићија, што му је радњу у невреме оставио, а у исто време, да на пр |
изналажаше свакога дана по штошта, што му се није свидело.</p> <p>— Мука га изела, какав је по |
рио, женин мираз са оних 500 гроша, што му је кум-Дума дао од еснафских пара, уложио у еспап и |
" /> и тога мајстора и самога себе, што му се језик везао, те не каза чега ради не може да иде |
талога подсетио га и на оне услуге, што му их Јанићије пре толико година указа.</p> <p>Рано у в |
није могло бити разговора о ономе, што му је на срцу лежало.{S} Тетка-Маца је развезла да прич |
у је вавек слава и нека ми опрости, што му име грешна уста помињу) хоће да сазна, колико је у д |
газдарицу, он извади онај цванцик, што му га она поклони, баци га у мутвак и што је брже могао |
ићије је ишао поред ње мало збуњен, што му баш ни речи не одговори, а њему је тако потребно бил |
лике пажње а у дубини душе ликовао, што му се давнашњи сан испунио, о томе и да не говоримо.</p |
тор Диша је већ у велико припремао, што му је било потребно, да се у сватовима покаже као <pb n |
о душе, није му најпријатније било, што му се синовац оженио Гркињом, па још удовицом, код толи |
о да је и њему, Бог зна како, мило, што му је шегрт врата пробио.</p> <pb n="47" /> <p>Но то је |
ну ћушку и да Диша не сазна за оно, што му Јанићије хтеде казати.</p> <milestone unit="subSecti |
рпљењем бројао дане, догоди се оно, што му је сву сладост ишчекивања горчином залило.</p> <p>У |
али он тога не учини, можда и зато, што му судбина, у коју је он безусловно веровао, беше намен |
ио, кад је прстен вратио само зато, што му је некаква комшиница зуцнула једну пакосну сплетку, |
исли да је најсрећнији, дође нешто, што му сву срећу наопако окрене.{S} И то баш онда, када му |
га све већма потискује онај терет, што му се од смрти Лепосавине као тешки камен на душу навал |
ђа, гужвао један широк орахов лист, што му се у руци нашао.</p> <p>— Иде ли до мајстора?</p> <p |
вао захвалност <pb n="191" /> Богу, што му је подарио толико мудрости, да ближњега ода зла спас |
рави да исприча и о ономе цванцику, што му га даде, и како је казала да је Диша псето и да није |
некле и утишавала ону силну навалу, што му дан ноћ није давала дисати.</p> <p>Два супарника сед |
м година, први пут чуо ону песмицу, што му памет занесе, седе на један камен и поређа Цигане ок |
но! — Тврдица, погансуз!{S} Ух, ух, што му ја нисам била жена, па да видиш како би се провео — |
је ми баш ништа урадио.</p> <p>— Па што му онда кобиш?</p> <p>— Не кобим, него то због тебе рек |
их разгледа, изиђе му пред очи све што му је дервиш саветовао, па онда и оно, што је све претр |
е исто колико и не живети.</p> <p>И што му ова брига не би увек на ум падала, некако се вазда, |
је млатнуо каквим калупом, него ли што му рече: уђите.</p> <p>Кир-Дума уђе опрезно, а одмах за |
их познаника и не бришући онај зној што му је капао са чела.{S} Нека тешка мука притисла му <pb |
на пропусти добро кроз шаке, за оно што му је разбио врата.</p> <p>— Можеш ти то, брајко, проба |
је се наљутио, али га изненадило то што му рече.</p> <p>— Ко ми угатао?</p> <p>— Она.</p> <p>— |
се спасе љуте гриже,</l> <l>Совјест што му притискала зјело.</l> <l>Ах, печална судбино!{S} Все |
тваку и прстом позва Јанићија.{S} Нешто му је журно говорила, а он је прво са неверицом слушао, |
е беше ни трага од живахности.{S} Нешто му се скупи под грло; неодољива одвратност према својој |
чинио из једног невиног уживања, пошто му је укус био јако склон према облим, загрљастим рукам |
а је било, да се умеша у ту гомилу, јер му се чинило, да ће му сваки погодити чега ради долази. |
са више користи, него ли и сам мајстор му; а сав дневни пазар редовно је свакога вечера доноси |
<p>Хаџија поче распитивати, а ћор-Ахмет му исприча све, како је у почетку поручио само једно „ш |
не имађаше смелости.{S} Напротив, живот му је био толико несносан, да га је из дна душе презира |
ов мучан осећај мало се стиша.{S} Живот му је и сада личио на једну непрозирну таму којој нема |
вечери било, а што је најважније, шегрт му исприча, како је кира-Анастасија говорила о њему, да |
он држи само њега <pb n="168" /> и чест му чува, а он ће знати, кад буде време, како да га нагр |
шља и о таквим сокак-сплеткама, дужност му је била да их најодлучније сузбије.</p> <p>Али на ко |
не очи вене, не би ли се уверила, какву му је неправду учинила.</p> <p>Премишљајући, управо осе |
ла лепо грло, па када би запевала какву му драго песму а другарице јој прихватиле, ретко да би |
био у стању да увери никога.{S} Слушају му правдање, али лепо се види, како се испод бркова пот |
р Диша у постељи врло дуго.{S} Из очију му никако није избивала Мацина кућа са дебелим хладовим |
човек од рачуна.{S} Ниједна пара, коју му је судбина наменила, није му измицала из шака.{S} Не |
а мајстор-Диши, као да је невеста, коју му нуди, цвет, који је сад баш узабрао, па хоће да му г |
ер <pb n="189" /> за сваку услугу, коју му је указао тога дана, плаћао једном оком хлеба.{S} Ха |
че се, да прихвати путничку бошчу, коју му је пружио.</p> <p>— Држи ово, па хајде кући!</p> <p> |
својом женидбом.{S} Могао је узети коју му драго Српкињу, али то би био онакав исти грех према |
иција!</p> <p>Али, у исто време, дошану му друга мисао: зашто полиција?{S} Боље да одеш прво Ла |
ње.</p> <p>— Ста искас ти овде? — викну му још из далека.</p> <p>— Поздравила те моја газдарица |
овим калупом по лудој глави! — подвикну му мајстор претећим гласом и дохвати руком за један дрв |
привуче себи.{S} Необичан пламен сукну му уз образе, а у глави га захвати чудна несвестица, ка |
ћију.</p> <p>— Ово теби! — рече и тутну му у шаке један цванцик.</p> <p>— Зашто, газдарице? — з |
усплахирен пође из дућана.{S} Колена су му клецала од душевног узбуђења, али он је ишао напред, |
жао у пристојној даљини од себе, сад су му се злурадо смејали и по укусу ондашње чаршије искашљ |
кивао бар једнога сина.</p> <p>Какве су му мисли и намере долазиле и то све на један мах у глав |
мо да покупује неке ситнице, за које су му пријатељи дали готов новац.</p> <p>Било је пријатеља |
иша са својом широком шаком, од које су му уши тако често бридиле, и кира-Анастасија са оним пр |
/p> <p>Све ове питоме особине дизале су му углед међу Грцима, али, у очима кир-Думиним, нарочит |
n="195" /> Спаситељ подносио, докле су му овим двокраким ексером длан пробијали.{S} Ексер је б |
овац.</p> <p>Било је пријатеља, који су му само поручили да им купи, а новац ће му дати, кад се |
ти.{S} Нико од Грка и Цинцара, а они су му били најобилније муштерије, неће завирити више у њег |
ајапурен од наглога узбуђења.{S} Очи су му севале живље него ли до сада; момци се чисто забезек |
/> неће је моћи жив дочекати.{S} Очи су му севале грозничаво и чисто набрекле.</p> <p>— Сува ку |
еме створиле су читав пустош; у души су му лежале развалине од свију мисли што их је уз пут сми |
да долази кући преко дана.{S} Ручак су му доносили од куће шегрти, пре него што ће у вече закл |
но срце његово.{S} Грашке зноја, што су му избијале по челу, показивале су, у томе часу, сву ду |
ма и под старост, насмешила срећа и ту му срећу лакоумна жена за један часак уништи!</p> <p>Це |
мене?</p> <p>— Врати дреје...{S} Ја ћу му кажем да никад више не долази... хоћу да се кајем... |
арњим зрацима.{S} Из те даљине допираху му једва гласови мујезина, који оглашаваху вернима: саб |
ш толико? — одговара комшија, а на лицу му се јасно чита, како ни он не верује што мајстор Диша |
нема пазара.{S} Ни за 550 гроша не бих му дао.{S} Ама ни овај чудотворни памук у коме лежи све |
А с оним гадом лако бих ја; пребио бих му обе цеванице, само да ме није стало до мога трговачк |
асак у његовој глави скраси.{S} Од свих му се најподеснија чинила та, да некако кир-Дума измири |
/> често заустављао своје погледе, баш му се свиђало.{S} И не би био с раскида да се њоме ожен |
е или трбух на раменима?{S} Не разбираш му ни шта му је што.</p> <p>Незадовољство Дишино бивало |
Море, смири се, човече, једаред!“ вичеш му ти; ама пусто оно срце његово игра ли игра, кад те с |
на сина да просиш девојку?</p> <p>— Још му неје вакат, него ће сутра моја домакица да ми наниже |
и свет, који се око ћепенака тамо и амо муваше, чинио се мајстор-Диши, да је баш данас нарочито |
у да те послушам.</p> <p>— Златна уста, мудра реч! — уситни кир-Дума и потапша Дишу. — Ела, сам |
т и четири!</p> <p>— Неје много за едно мудра и уважена глава.</p> <p>Разговор се водио око сва |
/p> <p>— Машала, кир-Диса!{S} Тој ти је мудро реч. — упаде кир-Дума и тапше мајстор-Дишу по пле |
"191" /> Богу, што му је подарио толико мудрости, да ближњега ода зла спасава.</p> <p>И мајстор |
апева:</p> <quote> <l>„Кокона Маријола, муж ти је умро!</l> <l>— Ако ј’ умро те тешто, ја си ко |
а је се дотакне, ако сме.</p> <p>— Еле, муж на путу а жена ашикује с комшијама!</p> <p>— А ко в |
иш за ово спацирање по комшилук, кад је муж код кућа, ели Ламбре неће бити жив!</p> <p>— Добар |
, неће ли кир-Дума знати са чега јој је муж овакав из чаршије дошао?</p> <p>Завири у мутвак, ал |
је и Ниша.</p> <p>Кад је чула да јој је муж умро и сахрањен тамо далеко, фудул-Стаменка је, као |
аменка је имала једну кућу, коју јој је муж, покојни татар-Јован, у наслеђе оставио.{S} Њезин м |
а, као да је једва дочекала, што јој се муж вратио, а сада тако презриво.</p> <p>— Мори, немој |
не је како у вас.{S} Него кад ми бидете муж, онда — друго је“.</p> <p>Тако је причао Ламбре, но |
трбух и пресамити се.</p> <p>— Не си ми муж: не сам те никада ни волела!{S} Ти да идеш одавде; |
свој неуздржани смех, кад зачу шта јој муж захтева.</p> <p>— Ја да си гола бакчу обилазим? — И |
Та Маца није за дуго имала деце, а њен муж Петар Брњош хамалин толико је мучио због тога, да ј |
атар-Јован, у наслеђе оставио.{S} Њезин муж служио је дуго време као „татарин“ (курир, улак) пр |
жени, ено му кира-Мане; и тако је њезин муж одбегао са његовом женом.</p> <p>— Ћути, будало; ми |
у; оно је повећано и тиме, што је њезин муж најурио из куће Јанићија, који јој је од онога дана |
га разлога не само у томе, што је њезин муж дошао срећно с пута као богат наследник, и што је к |
и, да пита треба ли му што!{S} Је ли он муж и господар у кући, или шта је? — Он отвори врата, и |
вако, ствар ће испасти сасвим друкчије: мужа ће изгубити, а Ламбру не само да неће добити, него |
де, још мало, ћери, докле си код мајке; мужа нећеш дочекивати седећи. —</p> <p>Тога дана мајсто |
да те није везала са којеким; а таквога мужа свака би себи пожелела.</p> <p>— Мени не треба мај |
сав доксат обузело.{S} Кад угледа свога мужа, отури канту и пуна радости стрча доле.</p> <p>— С |
ана имала право, што је сумњичила свога мужа!{S} Цела чаршија знала је да један „старатељ“, так |
ану, што се није никоме жалила на свога мужа, па чак ни кир-Думи, своме венчаноме куму. — Али ш |
.{S} Свакога дана очекивала је од свога мужа макар какав глас; али кир-Ламбре као да је у земљу |
> <p>Али кира-Анастасија, која је свога мужа добро познавала, није веровала у такву претпоставк |
је кира-Анастасија погазила образ свога мужа, а он хлеб свога мајстора.</p> <p>И тада му је дол |
немаде куд, но да се покори жељи свога мужа.{S} Али пре него што је пристала, отишла је кума-Д |
у собу.{S} Познавала је она адет свога мужа, да сву срџбу, коју је са сокака донео против кога |
осава је тако безазлено гледала у свога мужа и тако му се предано одала, да хаџија, и ако осећа |
погледа искоса на темељиту фигуру свога мужа и на ново прште у смеј.{S} Сигурно је замишљала, к |
што се Лепосава толико интересовала за мужа, који јој се враћаше.</p> <p>А докле су они овако |
а и честита жена нема засто да плаче за мужа.</p> <p>Неколико дана доцније изгуби се и кира-Ана |
{S} А кира-Мана отишла у Галац и довела мужа кући, пошто се добро намучио и нагладовао.</p> <p> |
</p> <p>Ма да је онако одлучно најурила мужа из куће, ипак се није смела задржавати даље тамо.{ |
је подносила све, па и то што јој нема мужа.</p> <p>Кир-Дума већ беше спреман, да оде у полици |
... продера се Диша на жену, која се на мужа застиђено осмејкиваше.</p> <p>— Сад бар да знаш, з |
у ревносно одспавају.</p> <p>— Ножем на мужа!{S} Мене да пробурази?{S} И све то због њезина нев |
ило потребно, да удовица онаквог једног мужа не <pb n="10" /> би, ма у чему било, изгубила од о |
вна није запевала.{S} Сутра дан испрати мужа до капиџика, пољуби га у руку, а он њу у чело, и т |
вене и да пакосно гледа на ону која јој мужа преотела.</p> <p>А докле су њих двоје овде размишљ |
у женску главу врло далек, а друго, што мужа не треба дирати, све докле сам не увиди докле је з |
вредно сазнати, нарочито садањем појасу мужева и жена, којима су деца једна тегоба, па тако и н |
жали прекори и искосо погледање њихових мужева.</p> <p>Кир-Диша је већ неколико пута прошао ону |
-Думиница и Ламбриница, у пратњи својих мужева и младожење, који се враћао својој напуштеној ве |
жена.</p> <p>— Лако је вама да бесните, мужеви вам код куће, а мој?{S} Хеј, хеј, ко зна кад ће |
шену ствар и, пре него ли што су њихови мужеви успели да се појаве у ћор-Ахметовој кафани на Зе |
Кира-Думиница је свакога јутра, када им мужеви оду у дућан, или прелазила кроз баштенски капиџи |
— рече Лепосава, која је после одласка мужевљева од једном постала нешто сетна и замишљена.</p |
у трострукоме послу: спремала је ствари мужевљеве, причала женама по стоти пут сан мајчин и, гд |
аш да је твоја, неће те прекорети првим мужем; па децу да ти рађа, сваке године по једно.</p> < |
се од звезде и месеца, да те не виде с мужем у башчи, а не срамиш се да те шегрти гледају са т |
хаџији.{S} Прво се Лепосава поздрави с мужем, пољуби га у руку, а он њу у чело.{S} Кад га је п |
е он и био прави узрок њезиној завади с мужем, то је с правом очекивала да је он заштити <pb n= |
, подаривши јему истовремено три отрока мужескаго спола, престависја у Господу 184... љета от р |
ци на вилает!{S} Жена, кад није понизна мужу, не заслужује име честите жене.{S} То је бар јасно |
овори Анастасија и утаче се у очи своме мужу тако дрско и изазивачки, да се овај чисто забезекн |
чији живот беше посвећен у свему своме мужу, кући и деци, ако их је Бог дао.{S} И та особина т |
ло, да исприча све њојзи него ли њеноме мужу, према коме је осећао велики решпект. — Тако је он |
има, која, у оно време, једном савесном мужу и домаћину стајаху на расположењу.{S} Ретко који д |
бранити.{S} А сва ова халабука од дивље музичке ларме са бубњавом гочева, изгледала јој је као |
Из те даљине допираху му једва гласови мујезина, који оглашаваху вернима: сабах-намази (јутарњ |
о, све докле се не помоли месец и докле мујезинова песма са минарета не огласи вечерњу молитву, |
на румен, која је ишчезавала заједно са мујезиновом песмом што се са минарета разлегала, опомињ |
! — викну Маца за њим.</p> <p>— Пуштај, мука те ударила! — бранила се Лепосава.</p> <p>— Сад, с |
тошта, што му се није свидело.</p> <p>— Мука га изела, какав је постао! — рече једаред љутито Л |
и умилостивити газду.</p> <p>Али његова мука беше у залуд.{S} Кад се околишећи приближио ћепенк |
што му је капао са чела.{S} Нека тешка мука притисла му <pb n="88" /> душу, па једва дише; чин |
/p> <p>— Дуса да ти се испрзи у паклена мука!{S} А-ах, рогата биволица една, сас моји ли пари г |
креће.{S} То беху дани тешких душевних мука, које су га ломиле и мучиле, а којима не мога одол |
и спасао младу душу бар од оних вечних мука, које би га на ономе свету дочепале.</p> <p>Сад ве |
и очекивао тај срећни дан, Лепосава ни мукает.</p> <p>— Е, па зато ли сам толико трошио на теб |
ићије је забављао госте час песмом, час мукањем и другим лакрдијама; где га нису оставили, тамо |
ила, све је вршио па најпосле и певао и мукао толико, да је пред вече узбунио говеда, која се с |
је, као стрелом такнута, пала у незнан; муке су имали, докле су је повратили себи, а после је ж |
диш барјаче на црква! — узвикивао је од муке, гледајући како се оно старо сало повраћа у простр |
ух! — уздисао је кир-Дума и туцао се од муке песницом у главу.</p> <p>Сутра дан Дума је отишао |
увлачи у њихово друштво.{S} Кир-Дума је муке мучио; навукао себи беду на врат, па сада не зна н |
ост, да побожним хаџијама опише све оне муке, што их је <pb n="195" /> Спаситељ подносио, докле |
беху исписане <pb n="188" /> страховите муке грешника у паклу. — И молитве, којима се скрушено |
.{S} А увек, кад подвије врат и полети, мукне тако, да вам се чини то бик муче.</p> <p>Кир-Ламб |
ак, да види шта је.</p> <p>Али Јанићије мукну на њу бичјим гласом, те тако забашури Лепосавино |
сположење, па би, после свакога ударца, мукнуо као младо теле, што је увек изазивало весели сме |
ке, кад би у дућан тек онако нагвирили, мукнуо као бик и кроза целу чаршију изазивао весели сме |
које су јој за време удовиштва с тешком муком прелазиле преко прага и ревносно бацале сумњиве п |
да не идем тамо, — мислио је и с тешком муком, што самоме себи затвара врата од куће, која га ј |
ако, да се очито опажало, како с тешком муком изговара поједине речи некадањег матерњег језика. |
и отирао зној, а мало за тим устаде, с муком се довуче до собичка, који служаше за стовариште |
амбре, заборављајући на све огреботине, муку мучио и све јој обећавао, само да се стиша.</p> <p |
хаџија их прихвати са два прста, усекну мумаказама огорели фитиљ на лојаници и принесе хартијиц |
.{S} Кума је већ изабрао: газда Николу, мумџију (онога чију је кћер испросио за свога унука топ |
и обрве, а из очију само што не севнуше муње.</p> <p>— Ста искас ти овде? — викну му још из дал |
е помаже него грцко чаршија; кој вам је мустерија, него Грци, а то све из еден љубов на вас збо |
Грка; ама вас жалимо: лепе паре губите, мустерије ће изгубите и цела чаршија ће да каже: јазук |
ојанице за леђима, стао кир-Ламбре пред мутвак, а нека неодољива мржња према жени толико га зах |
полију воду, устаде и Јанићије, помете мутвак и са Лепосавом оде на чешму по воду.{S} На чешми |
p> <p>— А што она да лаже...</p> <p>— У мутвак, сурунтијо; шта си ми се ту успропадила! — подви |
нићије и одлучно се осмехну.</p> <p>— У мутвак, чапкуне! — викну Маца. — Хаџилук је за побожне |
анцик, што му га она поклони, баци га у мутвак и што је брже могао истрча на улицу. — Била му ј |
нај пад, па је, као без душе, утрчала у мутвак.{S} Запрепастила се, кад угледа ћерку на поду, к |
плевила, чула овај ударац и завирила у мутвак, да види шта је.</p> <p>Али Јанићије мукну на њу |
ију, кира-Анастасија стрча са доксата у мутвак Јанићију.</p> <p>— Ово теби! — рече и тутну му у |
изјасни, али у тај пар уђе тетка-Маца у мутвак.{S} Лепосава брзо поче да претура по посуђу, Јан |
ста, само се осмешкује и трчи из собе у мутвак и обратно, те доноси час кафу час ратлокуме и др |
и, уђе у собу и рече Лепосави, да иде у мутвак, јер хоће са њеном мајком да разговара.</p> <p>К |
чи; Лепосава убриса очи рукавом и оде у мутвак.</p> <p>За њоме дође и Маца и поче је потанко ис |
7" /> <p>Тетка Маца обори главу и оде у мутвак, тек да од Јанићија сакрије сузе, које је облише |
тио се кући, оставио судове пуне воде у мутвак, па ни да је сачекао за који часак, изиђе на ули |
ри Маца и даде миг Лепосави, да изиђе у мутвак.{S} Сад њих двоје осташе, да се споразумеју и ут |
а; дете је то! — одговори Маца и сиђе у мутвак.</p> <p>Код мутвака је стојао Јанићије, стидљиво |
од кума, заклони рукавом очи и побеже у мутвак, да кафе припрема.</p> <p>Кира-Анастасија није с |
езадовољан и као утучен, вратио би се у мутвак и осорљиво одговарао, ако би га она што запитала |
влији, али, када га она угледа, штуче у мутвак, да се с њиме не сретне.{S} То га је већ коснуло |
а осмотри је ли све у реду; завирио и у мутвак, где је Јанићије стојао и очекивао на заповести. |
урно у авлију кира-Анастасије, завири у мутвак, па кад не нађе тамо газдарицу, он извади онај ц |
вакав из чаршије дошао?</p> <p>Завири у мутвак, али, кад је ни тамо не нађе, шкрипну зубима.{S} |
ила у страну и на прстима отрчала чак у мутвак, да се <pb n="99" /> ма у каквоме послу нађе, ак |
а те послушам?</p> <p>— Хајде ти само у мутвак; сад ћу и ја доћи.</p> <p>У мутваку затече Лепос |
ање провиривала, трчкарала је она час у мутвак, где су два шегрта пословала, час у гостинску со |
не.{S} Навлаш је врло често излазио иза мутвака на цепаник, надајући се, да ће се она сетити, п |
и.{S} Дошла јој другарица, па плету иза мутвака.</p> <p>— Нека тетка-Мацо, не зови је сада; одо |
да Диша и нежно баци поглед на врата од мутвака.</p> <p>— Сад ћу је звати.{S} Дошла јој другари |
д сватова, Јанићије, који је стојао код мутвака, позва га полугласно:</p> <p>— Газда!</p> <p>— |
говори Маца и сиђе у мутвак.</p> <p>Код мутвака је стојао Јанићије, стидљиво оборио главу и не |
кануше.</p> <p>Тетка Маца је опазила из мутвака ово, али се учини свему невешта; само што се не |
стукнути.</p> <p>Када је Маца изишла из мутвака и отишла у кућу, Лепосава је села на столичицу, |
чекао да се пролазници искупе, шчепа из мутвака обраницу и истрча на улицу.{S} Но кир-Дума, чим |
, пре него што ће га ударити, побеже из мутвака.</p> <p>Ма да је мајстор Диша често мислио на к |
мтеше, она покри очи шакама и побеже из мутвака, па онако збуњена отрча у кућу.{S} А Јанићије ј |
еном шамијом преко главе излазила је из мутвака и пошла софри.</p> <p>— Нане! — поче Лепосава к |
а.</p> <p>Готово крадимице извуче се из мутвака на улицу, па, када одмаче од куће, он стаде трч |
етио, да га је когод те поћи извукао из мутвака и чак на Јалију однео.</p> <p>А те вечери, када |
е смео запушио би јој уста и изгурао из мутвака, у коме је до мало час тако важне говоре водио. |
но, да га је увек, кад год би изишао из мутвака, погледала и испратила очима, за које не би мог |
у, како под једним дебелим орахом близу мутвака поставља софру и полаже санове и чанке пуне јел |
ти кажем како ју је кир-Ламбре онда за мутваком ухватио за образ, а она му казала: „Зашто, бре |
!</p> <p>Али Јанићије, који је радио на мутваку, немаде времена ни да засуче рукаве, кад прво о |
ога, док тек Лепосава у један час отрча мутваку и прстом позва Јанићија.{S} Нешто му је журно г |
!</p> <p>— Шта је? — запита Диша и дође мутваку.</p> <p>— Може ли да се поквари свадба?</p> <p> |
не. — Лепосава је још по мало радила по мутваку, тек да не седи сасвим залудна.{S} Једнога дана |
а газдарица опходила се са „чирацима“ у мутваку час строго а час благо, како је кад затребало; |
на котао теглити!{S} Ја нисам ни била у мутваку но у соби, кад је то урадила.{S} И није ми одма |
пут Београда.</p> <p>И ено га сад где у мутваку послује, опет види Лепосаву, али, место да га т |
и је све помрло; хајде овамо, нана је у мутваку.</p> <p>Али Јанићије не миче, него ћути и не ди |
кашљивао се, не би ли га чула, она је у мутваку певушила што или би се с мајком разговарала.</p |
а израза узнемирене савести стојао је у мутваку као између два огња међу које је стављен, да по |
га газде започиње занат; али, како је у мутваку не затече, то му беше још и милије.{S} Некако т |
ачила у свој чаробни круг, докле није у мутваку, где му је Лепосава удесила постељу и кришом ис |
дошле на посело неке жене, а Јанићије у мутваку туца кафу.{S} Лепосава се прикраде, па, кад јој |
послао је шегрта и наредио му, да се у мутваку нађе и да остане тамо, све докле кир-Ламбра из |
песму је Лепосава врло често певала и у мутваку, а Јанићије би често, помажући јој, код последњ |
ко време изађе из собе, да нешто види у мутваку, те тако Диша и Лепосава осташе сами.</p> <p>— |
мајстором ћутао; али, кад је био сам у мутваку, онда је отворено и без зазора разговарао о мај |
ави створи што ширу самоуправну власт у мутваку.</p> <p>— Е, мој зете, слушао си како се говори |
тетка Маца вратила, затекла је ћерку у мутваку како седи на шамлици, подлактила главу о шаку и |
мајке и са „чирачетом“ наложила ватру у мутваку, преставила џезву с кафом, метнула четири ратло |
вамо, тетка Маца ће тебе да прими, ту у мутваку ћеш да спаваш; а сада хајде да вечерамо!</p> <p |
мо у мутвак; сад ћу и ја доћи.</p> <p>У мутваку затече Лепосаву, како намешта по полици санове |
} Није се плашио смрти, али једно му је мутило помисао: да ли ће га она жалити? <pb n="162" /> |
ако га памет издаје, у глави му је било мутно и тупо, а уз то је осећао и неко одмерено хуктање |
ојаше неко време и у радости и у некоме мутноме расположењу, док тек Маца одшкрину врата и викн |
ир-боје (знак да води порекло од самога Мухамеда), седео је на једној међедини, чело дугачког м |
(ложнице)... знаш... пре, кад оно... — муца Бик збуњено и чеше се за врат.</p> <p>— А, ту ли т |
ише га, истина не сасвим, али тек његов мучан осећај мало се стиша.{S} Живот му је и сада личио |
а би кир-Диша отишао у дућан, терала да муче као бик и да гради којекакве лакрдије, као оно о с |
е да пробије храстова врата, а уме и да муче као бик.{S} Ко га нађе, нека га привуче властима а |
Сељаци пролазе поред дућана, али он не муче више на њих као бик, те да засмеје ћепенке, него с |
лети, мукне тако, да вам се чини то бик муче.</p> <p>Кир-Ламбре и сви остали одушевљени Биковом |
оји се, у овом часу тужнога размишљања, мученички грчио од глади, те тако, и не мислећи, ноге г |
оји се удалио од куће, већ права патња, мучење душе, које га је обзинуло као паклена аждаја, ко |
знаш... (сад и Лепосава запе, без сумње мучећи се да овог несрећног младића што боље убеди, как |
ме, шта њезинога кир-Дису <pb n="50" /> мучи, па се, ваљда зато, није ни паштила да разгони она |
то ради она са мном? — мисли Јанићије и мучи се да разазна, титра ли се она с њим или је у исти |
шких душевних мука, које су га ломиле и мучиле, а којима не мога одолети.{S} Ма како се трудио, |
вечеру.{S} Али једно га је, у овај пар, мучило; како да помене кира-Анастасији, шта све треба д |
ери о свему, што га је у последње време мучило.{S} Хаџи-Зосим га је пажљиво саслушао, а кад је |
; а све оно што га је до сада тиштало и мучило, распукло се и ишчезло као мехурић на води.{S} Б |
аћи, кад се сукоби са разјареним Дишом; мучио се на стотину начина, како да се сачува од срамот |
а њен муж Петар Брњош хамалин толико је мучио због тога, да је она отишла једноме дервишу, те ј |
и у њихово друштво.{S} Кир-Дума је муке мучио; навукао себи беду на врат, па сада не зна ни как |
ти, да сам те ја толико година хранио и мучио се око тебе, да те занату научим, па сад, кад сам |
је, у којој се свети човек молио Богу и мучио своје тело шибањем, забадањем ножева у бутину и м |
енуо у једнога мрава, који се свакојако мучио, да одвуче кроз траву једну покрупнију мрву хлеба |
, заборављајући на све огреботине, муку мучио и све јој обећавао, само да се стиша.</p> <p>— На |
отегну тетка-Маца.</p> <p>— Ама, што ме мучиш?{S} Што не казујеш? — завапи Диша тако молебно и |
апиташ.{S} Гледам само шта чиниш и како мучиш ону јадницу, и она толико исто пати, што нема дец |
онуо под тешким теретом неостварљивих и мучних мисли.</p> <pb n="95" /> <p>И овај собичак, у ко |
ет, као удовица, раскривене главе и без мушке заштите, шта је могла друго него да о бошчу, прип |
оскудева ли у чем и, као први комшија и мушки глава, да јој обрати пажњу то на ово то на оно, т |
ило.</p> <p>На собњем прагу опази и пар мушких јеменија са подвијених врхом и ружом од сахтијан |
плачете?{S} Догодило се, де; човек је, мушко је.{S} Ама он се теби опет мора вратити, ич се не |
енити.</p> <p>— Море, теби је бар лако; мушко си, газда си човек и свака би девојка пошла у тво |
дршћући.</p> <p>— И живо, и здраво, и — мушко! — одговори Маца.</p> <p>Диша се сав озари.{S} Са |
кине с ње, а од овога записа, родиће ти мушко.</p> <p>Дервиш узе испод јастука неке хартијице, |
у и на своје године, па чак и на то, да мушкоме не приличи оваку игру играти, те би се и сам по |
ада је већ морао да проговори српски са муштеријама, који нису знали ни бекнути језиком на коме |
е!</p> <p>— Фала, кир-Думо, на љубави и муштеријама, ама како да се оженим удовицом, која у пон |
и Цинцара, а они су му били најобилније муштерије, неће завирити више у његов дућан, те тако ће |
една Грка а с њима и све грко-цинцарске муштерије, ипак је видео јасно, да је кир-Думи и његови |
и Грко-цинцари, уважавао само као добру муштерију, али никако као равне грчко-цинцарској нацији |
ао, само да се стиша.</p> <p>— На поље! на поље!{S} Искам да умрем, ако останеш овде!</p> <p>Фу |
колено, предавати један другоме „шилт“, на коме беше исписана лисица са калпаком на глави, како |
ај.{S} Она је већ почела да размишљава, на који би начин могла да оде само до Галца, па да поку |
ео дан.{S} Није имао никога поузданога, на коме би, бар за који час, могао оставити радњу.{S} Т |
адио.{S} Кира-Анастасија, навикнута да, на крају крајева, увек онако буде како се то њој свиди, |
спрати до самога капиџика.{S} Кир-Дума, на поласку, изјави да ће јој са просиоцима доћи у прву |
олитва најзад успела, да га друга жена, на седам година по венчању, обрадује тројкама, једрим и |
јеку, Лепосава не одмиче даље од врата, на која је ухо прислонила.</p> <p>— Је ли истина оно?</ |
делом тела не миче, већ гледа у врата, на којима је стојао мајстор Диша.</p> <p>— Шта си се за |
ј, тетка-Мацо! — викну он и са доксата, на коме су вечерали, изнесе је у башту и поче је обноси |
рекосмо да вас женимо на грцко невеста, на кир-Бенџина удовица, па да постанете сретно човек; а |
својој немоћи.{S} Ништа, ама баш ништа, на шта се одлучивао, није постигао!{S} Није убио Лепоса |
ипну зубима.{S} Неодољива срџба на све, на ону, коју је са толико чежње и бола у срцу носио, по |
ждества овај богоугодни %постуњак виде, на сну човека са ранама на длановима и грудима и он му |
ају да сазнаду за туђу тајну, па да је, на све четири стране, разнесу.{S} Напротив, она је била |
— Кроз недељу дана — одговори Јанићије, на чијем се лицу видело јасно, како га је ова новост из |
може ни помишљати и на такве ешеклуке, на какве жена старатељева обично помишља.</p> <p>Али ка |
ви сетне арије.{S} Тихи жубор из чесме, на којој је онога дана квасио врелу главу, жуборио је к |
овај сан, или боље рећи Мацино виђење, на сваку руку тумачио, а трећег дана, кад седе са женом |
ост.{S} Са Јорданскога спруда Витаваре, на коме је Јован Крститељ Спаситеља крстио, дошао је је |
тисне на свима странама Грке и Цинцаре, на које су, у то доба, мал’ те не као и на Турке мрзели |
иса покрао.</p> <p>— Жену ми одведосте, на образ ми пљунусте; — то кошта 4000 гроша, — шапуће з |
место да га награди, забио нож у срце, на то није хтео ни да мисли више.{S} Извадиће своје кал |
у њој.{S} То лепушкасто, свеже девојче, на које је (то је, кришом од самога себе, у себи помисл |
вратио, понео такву кутију, и у цркви, на служби Божјој, често је вадио иза појаса и пљувао у |
ре очи да отвориш на све... разумеш ли, на све.</p> <p>— На све, мајсторе!{S} То да знаш да ћу |
рата.{S} Стојао је нетремице тако; али, на његову срећу, нико не дође.</p> <p>— Ох, ох, луда гл |
у којој нађе две аспре.</p> <p>— Узми, на! па да купиш пењерлију, и да добро запамтиш овај дан |
Диша, морала је да чује и такве ствари, на које би се узбунила чак и фудул-Стаменка, кад би се |
у се, али ипак не одговори ништа ташти, на чије се разлоге већ у велике навикао да их прима и — |
од намештаја био само један миндерлук, на коме се, како је кад требало, могло седети или лежат |
ћни Јанићије сада је остао потпуно сам, на сокаку, без игде икога свога.{S} Ма да од мајстор-Ди |
е.</p> <p>Кад се вратила са послужењем, на челу јој се, баш над самим повијама, где се обрве са |
тако и немају никога свога, који би им, на суђеноме часу, свећу додржао и паром очи заклопио.</ |
тор чукао у главу савијеним кажипрстом, на коме је био дебео бакарни прстен са пуцетом као орах |
пријатеља, кога је тако јако уважавао, на њих није обраћао пажњу, нити је и слутити могао, да |
утисак ономе, коме се хаџи-Диша надао, на Јалији беше сабрана множина Београђана.{S} Повратак |
е нове тегобе: надао се, плашио, срдио, на сваки њезин осмејак задрхтао од неисказане пријатнос |
— Ко, море?</p> <p>— Јанићије!{S} Тамо, на Јалији; сад ће да га донесу!</p> <p>— Кога да донесу |
браз метнусте!</p> <p>— Фала, кир-Думо, на љубави и муштеријама, ама како да се оженим удовицом |
ко парче кожице <pb n="64" /> у дућану, на сваку кашичицу масла, што ће се у кући потрошити; ка |
и и изгубио би вернога и оданога калфу, на кога је тако свикао.</p> <p>Маца је опет бринула за |
а па да изволите на куде моју домакицу, на еден кадаиф и ратлокум.</p> <p>— Зашто, кир-Дума?{S} |
расејано гледао, према јутарњем сунцу, на западни поруб, тамо, од куда се уздизаху вита минаре |
јке не изиђе.</p> <p>— Мајку да слушаш, на мене да мислиш!</p> <p>— Хоћу! — одговара Лепосава.< |
покориш и одеш, постаћеш ексик-хаџија; на земљи ће ти се људи смејати, а тамо на небу то ће ти |
и дињаром<ref target="#SRP19061_N1" /> на глави.{S} Промичу ваше упокојене сени, са бројаницам |
да више никада не помишља <pb n="57" /> на синовца, који се на све начине трудио, да му покаже, |
их под нос Јанићију.</p> <p>— Пцета!{S} На зенско ли нападате?{S} Ели ово гора Романија, што ли |
а.</p> <p>— Ела, изедите, ако смете!{S} На! — и окуражени Ламбре поднесе мајстор-Диши шипак под |
идете!{S} Кућа не је ваша него моја.{S} На поље из кућа, ти, зевзек, бре!</p> <p>Кир-Диши преки |
кира-Анастасија случајно допринела.{S} На позив суда да дође у Београд, да се суди, она је из |
ата, провуче главу и загледа унутра.{S} На миндерлуку је спавао кир-Ламбре, а спавао је тако тв |
један ћорсокак баш до Синџир-џамије.{S} На самоме углу, при улазу у ћорсокак, лепо се видео мај |
ле узвишицу од прилике за пола шаке.{S} На те даске метала се асура, а преко ње постеља.{S} То |
п ни за уши не могаше извући одатле.{S} На против, што је Ламбре гонио из ње ђавола усрдније, т |
да што пре изиђе из ове немиле куће.{S} На пољу удахну свежа ваздуха.{S} Сад је био потпуно осв |
, као да га нешто посред главе лупи.{S} На путу кући поче га обузимати нека топлота, а по који |
да га на врео калуп метне и очисти.{S} На повратку, кад је завила у своје сокаче, срете се са |
га и с њиме уништавало га је сасвим.{S} На свакоме кораку стицао је уверење о својој немоћи.{S} |
неиспаван, хаџија је отишао у дућан.{S} На поласку није жени ни речи проговорио.{S} Јанићију је |
говорио је кир-Дума још дуго и дуго.{S} На све могуће начине он му је показивао, како са овом с |
ајстору или да изврши што је наумио.{S} На прво није хтео ни да се осврне, а на другом му се ба |
и са Лепосавом оде на чешму по воду.{S} На чешми је затекао млађега шегрта мајстор-Дишинога, те |
за оне аде и изгуби се испред очију.{S} На ведроме и као стакло јасноме дану, који блисташе све |
и антерији, која је цептила на њему.{S} На половини заклетве дође му на ум, како није ни поштен |
икну:</p> <p>— Хоћеш ножем, роспијо?{S} На леб си ми пљунула, кућу опоганила, па сада још и да |
ми погазиш?{S} На мој леб да пљунеш?{S} На поље из куће!{S} Иди твоме Ламбри!</p> <p>— Е, ако ј |
ачуна.</p> <p>— Образ да ми погазиш?{S} На мој леб да пљунеш?{S} На поље из куће!{S} Иди твоме |
цију ћу ја тебе!</p> <pb n="92" /> <p>— На поље из моја кућа; доста сте без ћирија седели у њу, |
; ама то није лепо од једно...</p> <p>— На поље! — продера се Диша — Јанићије, брзо овамо!</p> |
ој обећавао, само да се стиша.</p> <p>— На поље! на поље!{S} Искам да умрем, ако останеш овде!< |
на све... разумеш ли, на све.</p> <p>— На све, мајсторе!{S} То да знаш да ћу чинити као себи.< |
ки!{S} Сутра ћу се накусурати.</p> <p>— На полицију њега, да се протера од куда је дошао — одго |
ли да ти донесем хладне воде?</p> <p>— На! — простења Диша и иза појаса извади један прстен, п |
е правдаш толико? — одговара комшија, а на лицу му се јасно чита, како ни он не верује што мајс |
гдекоји човек истрча, да види шта је, а на капиџицима од башта начичкале се младе жене и девојк |
S} На прво није хтео ни да се осврне, а на другом му се баш врло озбиљно задржала мисао.{S} И т |
у је сваки час чело квасила сирћетом, а на слепочњаче метала по пола главице црна лука.</p> <p> |
звати.{S} Из куће се не одазва нико, а на комшијском капиџику појави се једно девојче.</p> <p> |
акалницу и успешно крчмио анасонлију, а на своју праву домаћицу и радњу, која је већ у велико п |
<p>— Крси глава одавде, куче едно!{S} А на кира-Анастасија поздрави се, да тој кадаиф једе сас |
настасија спрема све што кир-Диши треба на путу, смеје се, зачикује га, пева по кући, како одав |
часу шкрипну зубима.{S} Неодољива срџба на све, на ону, коју је са толико чежње и бола у срцу н |
одахну мало, али за кратко.{S} Лепосава на ново паде у бунило, а Маца не допусти више да јој де |
е све веће, и у колико се више Лепосава на његове очи развијала, у толико је већма падао у нера |
кафу, спази га Станко туфегџија и позва на свој ћепенак.</p> <p>— Ама, чули ти шта се оно јутро |
ји је Диша оставио њезиној мајци, да га на врео калуп метне и очисти.{S} На повратку, кад је за |
авете, где ће уз пут одседати, те да га на путу не оглобе.{S} Главан новац мајстор Диша је, као |
као смушен полете капиџику и нестаде га на улици.</p> <p>И тако, оно, у што је Јанићије одавна |
има приказиваше као орјатин, који ће га на првоме сусрету на комадиће растргати, приковаше га з |
ушу бар од оних вечних мука, које би га на ономе свету дочепале.</p> <p>Сад већ, кад је дошао д |
лио је снажно хаџи-Дишу, притискивао га на своје груди, опраштао се тако неколико пута и једва |
ни му се да ће га угушити, а цела снага на њему трепти од изненадне клонулости и страха, какав |
је било никаквога оправдана разлога, да на њезин позив не оде.{S} Ко зна како ће <pb n="141" /> |
у у невреме оставио, а у исто време, да на прагу свога новога живота покаже својој вереници, ка |
ене противу своје жене и, разуме се, да на њојзи своје незадовољство излије.</p> <p>Са заваљени |
Лепосавом утврдио колико је немоћан, да на своју руку живи.</p> <p>Када је оно отишао, тврдо на |
начина, но да Ламбру закључа у собу, да на капиџик удари катанац, како не би нико могао с поља |
у уста или да забрани Јанићију Бику, да на свакоме ћепенку приповеда како је кир-Ламбре преседе |
никако не би могао поднети.</p> <p>А да на све ово одмахне руком и да опрости срамоту, ни на то |
викнуо жандармима, да извуку мацке и да на њих повале мајстор-Дишу.</p> <p>— Ниси имао милости |
ру, јер због ње неће да губи место и да на ново у другога газде започиње занат; али, како је у |
њи, да жали своју несрећну младост и да на њезине очи вене, не би ли се уверила, какву му је не |
да и у кући заведе што већу штедњу и да на драмове одмерава шта ће се и колико ће се данас поје |
едном кроз капиџик, те када се увери да на улици нема никога с киме се не би радо срео, изиђе и |
о кира-Анастасији поможе овај случај да на њеној остане.{S} Весела, што је тако испало, кира-Ан |
ву, није се обесио, није био у стању да на свој начин удеси живот без ичије помоћи; и најпосле, |
орку тугу, која ипак тако пријатно пада на рањено срце.</p> <p>— Обесићу се; а њој ено мајстор- |
пустила једну милојку, коју је баш тада на полицу пропињала.</p> <p>Да је о свему овоме имао по |
кришом уздише и вене и да пакосно гледа на ону која јој мужа преотела.</p> <p>А докле су њих дв |
у раструби, није било никаквога изгледа на мирбу.{S} Кир-Дума, који је у целој овој ствари тежи |
Ето, овако... — И ту газда Диша погледа на своје темељито тело.</p> <p>— Ама, свет каже; комшиј |
олином, а хаџи-Зосим још једном погледа на камилу, у врх чије грбе сеђаше широка и темељита при |
она на ново започела да попреко погледа на кућу кира-Анастасије и да потајно плаче и вене.{S} К |
кад он ово рече, мало застиђено погледа на гнездо па онда на њега.</p> <p>То је било после једн |
/p> <p>Јанићије се збуни, кад је угледа на прагу дућана, заби главу у посао, па се учини, као д |
од оне изненадне промене, што је угледа на целој појави.{S} Сав мајстор Диша изгледао му је чис |
уша да учини сирочету; али јој је вазда на ум падало, да од њега неће бити сигурна, све докле с |
ико ће се данас појести, уздишући вазда на скупоћу и велике трошкове, тетка Маца је <pb n="171" |
газдарице! — проговори Јанићије — Газда на путу а ти, ето, како чиниш!</p> <p>Анастасија очевид |
, почекај, зете!{S} Ниси се ни ти ваљда на Бога камењем бацао.{S} Ето и ја тако; донела сам Леп |
жљиво обазре, да га ко не чује, па онда на пола гласа прошапута:</p> <p>— Поздравила те моја ма |
ало застиђено погледа на гнездо па онда на њега.</p> <p>То је било после једнога разговора са М |
ти.</p> <p>Била је увек одмерена, горда на своју вештину, и када је о чему причала, то је увек |
езин кум, кир-Дума, да је нешто од куда на ово наишао.</p> <p>Место опроштајних суза успомени н |
извуче из собе, када се у тај час указа на прагу кира-Анастасија са џезвом кафе и два филџана.{ |
пучи му се камен под ногом, те се сроза на улицу и сав изубија. — Можда би он и опет прешао пре |
га ви, бре, да клепећете?{S} Сто сам ја на вас скривио, да ме клепећете?{S} У апса ћу ја вас <p |
довољство, које се код свакога залогаја на Дишином лицу огледа.{S} Очи му грануше живошћу, кад |
-Дишиним, није остала без свога утицаја на и онако пољуљано уверење његово.{S} У самој ствари т |
диђоше мравци, спусти венац од јеменија на тезгу, а чело му се ороси знојем што га проби.{S} Ка |
тегао и новац трошио? — викао је хаџија на сав глас и подупрвши се песницама о широке слабине, |
што пре изађе на обалу, попео се хаџија на крму, шаком надстрешио очи и са пријатним уживањем п |
ужи лечење на своју руку.</p> <p>Хаџија на ново клону духом; више није смео да долази кући прек |
Шта чекаш, домуз бре; што не кршиш шија на гробље?{S} Од теб ми црно на очи! — дерао се Ламбре |
Ламбро бре?{S} Не ли си ти прво комшија на кира-Анастасија?{S} Ако прво комшија, Грк и пријатељ |
угачку кесу о гајтану, па из ње одброја на сто неколико белих пара.</p> <p>Баш да је мајстор Ди |
уједи! — јекну Ламбре и стотине псовака на грчком, цинцарском и турском језику праскало је по с |
авлаш је врло често излазио иза мутвака на цепаник, надајући се, да ће се она сетити, па макар |
p>Готово крадимице извуче се из мутвака на улицу, па, када одмаче од куће, он стаде трчати, као |
правду гине.</p> <p>— Љута сам паприка на неправду; крв ми на очи наиђе, па онда нека беже од |
тите, сурунтије ниједне; оставите момка на миру! — викну тетка Маца и поче примати ствари.</p> |
ојој вртео око својих мисли као вртешка на једноме месту, кира-Анастасија је имала само једну м |
ивати.{S} Дабоме да се и она ишчуђавала на дрскост „оне девојчуре“, али ипак све се сводило на |
. — Час по час узнемирено је истрчавала на капиџик, да види што се шегрче толико затаја.</p> <p |
а.</p> <p>Но, ма да је ова пажња падала на усамљену и обрањену душу Дишину као блага дажда посл |
ији, која је са таким презрењем гледала на јучерању рају, како сада тежи не само да се ослободи |
у уозбиљила би се и страшљиво погледала на капиџик.</p> <p>Мајстор Диша је, од времена на време |
<p>Кира-Анастасија се у тај час мајала на доксату и залевала цвеће, које је оздо на више, заје |
ошла, да штогод купи, свуда би добијала на поклон по које шећерлеме или други какав слаткиш.</p |
>Анастасија је за који тренутак стојала на прагу дућана, очевидно савлађујући у себи сувишну зб |
коју су руделе једре контуре, одскакала на грудима.{S} А он, тако исто усплахирен, изгубио сву |
ад се вратио, тетка Маца га је дочекала на капиџику.</p> <p>— Камо Лепосава? — запита Диша.</p> |
— И ето за тај посао, што је она викала на патролу, он је врнуо прстен!</p> <p>Како је ово кази |
>Ваљда, у томе часу, није тек помишљала на мајстор-Дишу!</p> <p>Зурле су учиниле своје.{S} Од м |
е расположењу она је најрадије окретала на тужну арију, а од песама јој постаде најмилија она:< |
твака и отишла у кућу, Лепосава је села на столичицу, заронила лице у шаке и горко заплакала.{S |
ограничавати, докле се није зауставила на оној Лепосавиној изјави, како га воли као рођена бра |
редовно посећивале и она њима одлазила на посело, баш као што је радила и за живота покојнога |
добру страну, што се није никоме жалила на свога мужа, па чак ни кир-Думи, своме венчаноме куму |
бух.{S} Истина, Лепосава није помислила на тако што, али њезине очи тако су севнуле, да га је т |
а га она није својим понашањем намамила на онај загрљај и пољубац, који му узе свест, он би и с |
димензије, те је антерија тужно висила на њему.{S} Дућан је отварао пре свију и затварао га по |
његову лицу и антерији, која је цептила на њему.{S} На половини заклетве дође му на ум, како ни |
бу да се на њу извиче, што га је бацила на толики трошак, кад није хтела да пази на саму себе, |
ели пред младожењу и метнули им венчила на главу, њој стаде тако тешко, да у мало не паде пред |
ило да се таваница са балванима срушила на његово теме и пригнечила га.{S} Дисање му заста.{S} |
забрадила главу шамијом и одмах кренула на посао.{S} Но како ни она ни кир-Диша не знадоше где |
стопила као грудву снега, сад је прешла на кир-Думу.{S} Целе ноћи претурао се по постељи, устај |
а, као и увек, поставила совру и изишла на капиџик, да види иде ли већ хаџија са својим калфом. |
а носи куда је њему драго, нека га ваља на својим таласима, као што речна брзица ваља врбову кл |
мисао паде на ум, да оде у дућан и, ма на који начин, подмити Јанићија, да ћути.{S} Ово беше ј |
и учини јој се, да би требало да га ма на који начин опомене на мало већу пристојност према св |
иш, да разрезује по обележеним линијама на меку сахтијану.</p> <p>Сутра дан изиђе одлучно пред |
%постуњак виде, на сну човека са ранама на длановима и грудима и он му рече:{S} Иди у Вертеп Ви |
ложи коју аспру за зидање једнога храма на Витавари.</p> <p>— Ама, да ли је у истини то баш она |
је скинеш, ама нагу, ни папуче да нема на ноге.{S} Е, па онда сас њу три пута да обиђеш бакчу. |
рачунали на грошеве; па још кад се има на уму, да је кира-Анастасији први комшија био кир-Ламб |
та да се премеће, скаче и шкљоца зубима на своју мајку.</p> <p>— Ко са некрштенима спреже, тога |
зговор с тобом.</p> <p>Маца махну очима на Лепосаву и ова изиђе на поље; али по староме обичају |
а и била тако неуређена, да су се писма на хрпате губила или је пошиљалац често пута на неколик |
нете? — викао је за њим очајно кир-Дума на улици.</p> <p>— Сиктер, бре, псето; жену ми украдост |
нацији.</p> <p>О томе су били оба кума на чисто; али, тамо овамо, не оста им друге, него да св |
џезву с кафом, метнула четири ратлокума на саханчић, а у шарену чашу хладне воде, да послужи ма |
лаву, кад зачу овај одговор, који му на на подсмевање личаше.{S} Он занеме од забуне.{S} Хтео б |
а подвијених врхом и ружом од сахтијана на врху.{S} Ослушну, али из собе ништа није чуо осем ду |
гобројнога потомства, које ће, с колена на колено, предавати један другоме „шилт“, на коме беше |
з дућана повукло, то је, да, од времена на време, отрчи до куће и обиђе децу.{S} Тамо би пресед |
џик.</p> <p>Мајстор Диша је, од времена на време, слао своје „чираке“, да се нађу тетка-Маци у |
ћушке, што их је, као шегрт, од времена на време добијао. — Али ма колико да је то очевидно он |
то десну преко леве ноге, а од времена на време забринуто је трљао чело, које је нервозно час |
него га само гуши и гони, да од времена на време дубоко уздахне, или тешко, као боник, застење. |
а мајку Божју, икону која је од времена на време сузила.{S} Испосник није давао испод пет хиљад |
ерицом слушао, а после, поче од времена на време да баца око на кир-Ламбру, који је сад узео од |
Маца и Лепосава слушали су и од времена на време превртали свету утвар.</p> <p>— Ето, ја сам ур |
пре тога било.{S} Дућан пун, поруџбина на хрпат, а зарађени новац као поточић, који не сахне, |
а дериште, које не може за десет година на селамет изаћи.{S} Знаш ли која ти је сад?{S} Пуних ш |
војој вољи, беше једна кап више зејтина на већ онако разбукталу жеравицу.</p> <p>Да остане и да |
него да се преда судбини, па да га она на својим леђима изнесе.</p> <p>Но ни у удовичиној кући |
сумњао, ма да је од некога времена она на ново започела да попреко погледа на кућу кира-Анаста |
, шта све треба да уради, и хоће ли она на то пристати.</p> <p>Зебња му је била оправдана.{S} К |
кир-Дума, а не седа, него пребраја зрна на бројаницама и пажљиво гледа у очи Дишине.</p> <p>— Ш |
су једна другој без икаквих истраживања на голу реч веровале све.</p> <p>А бар да је кира-Мана |
ужене литургије и поклоничкога путовања на Голготу, угледа мајстор Диша хаџи-Зосима, како се жу |
Прва мисао, која му, после свега сећања на <pb n="111" /> јучерањи дан севну у памети, није бил |
није никако одвајала.</p> <p>Она мржња на Ламбру, због кога се о сватовима онако рђаво провео, |
је могао пркосити; па и ако му је мржња на кир-Ламбру двоструко порасла у ономе часу, када га ј |
а и пари.{S} Жена је како едно слушкиња на свој човек, а ти си њен господар. — Пари су твоје.</ |
у је кеса украдена, они, да не би сумња на њих пала, пристадоше, да се над сваким <pb n="200" / |
зе свест, он би и сада весело певао, па на сељаке, кад би у дућан тек онако нагвирили, мукнуо к |
Од детињства још служећи у Грко-цинцара на занату, Диша је постепено примио све навике и поглед |
на, Диша би чак и то урадио, без обзира на устабашко достојанство и оне четрдесет и три године, |
из срб-вилајета, хеј, тамо, преко мора на сто конака, где сунце залази.</p> <p>— Знам — одгово |
Лепосави, а он чим је испратио мајстора на улицу, врати се болесници, која је спавала тврдо.{S} |
>Али кад уђе у собу, она забуна и ватра на ново га дохвати; он брзо седе на миндерлук, завали с |
твари, од којих би се човеку дигла коса на глави, само кад о њима слуша.{S} Баш прошле године о |
!</p> <p>Кира-Анастасија погледа искоса на темељиту фигуру свога мужа и на ново прште у смеј.{S |
е није могао у дућану ни „черег“ сахата на једноме месту скрасити.</p> <p>Са враћеним прстеном |
рива какав злочин; а то би била клевета на једног честитог грађанина, који је свој непорочни жи |
сретно човек; а ви, ето каква страмота на грцко образ метнусте!</p> <p>— Фала, кир-Думо, на љу |
терије.</p> <p>Но мајстор Диша не заста на овоме само.</p> <p>Да би доказао, како је у свему ра |
да си човек поштен.</p> <p>И сада наста на ново погађање, докле се најпосле не састадоше на цен |
вете крви, а спустити своја грешна уста на то, целивати такву светињу чинило му се исто што и ц |
пате губила или је пошиљалац често пута на неколико дана пре свога писма стизао на адресовано м |
сви зидови поклањају а таваница спушта на главу.</p> <p>— Јанићије!{S} Јанићије, бре, где си?! |
воља, сутра да си кренеш; до Дубравица на каик, а за тим кола ће да нађеш.</p> <p>И тако кира- |
кад заспи, долазила би му лепа удовица на сан, насмејаних очију, са оним младешчићем и у шарен |
стима тихо шапуће себи, кад неко закуца на вратима.{S} У исти час врата се полако ошкринуше и у |
bSection" /> <p>У зору рано неко закуца на Дишин капиџик.</p> <p>— То је онај несрећник; сад ли |
упе воде.</p> <p>Мајстор-Диша му потрча на сусрет, али и сам увиде, да би то било неприлично да |
к Ламбрин.</p> <p>Фудул-Стаменка истрча на авлију, да га пресретне, а у томе кир-Ламбра гурну к |
ни му се да је кир-Диша умро, па истрча на улицу, да кога било наврати у кућу.{S} Разуме се да |
исти забуном, штуче кроз врата и истрча на улицу.</p> <p>Анастасија и Ламбре осташе једно спрам |
упе, шчепа из мутвака обраницу и истрча на улицу.{S} Но кир-Дума, чим га угледа, замаче са свед |
га у мутвак и што је брже могао истрча на улицу. — Била му је првобитна намера да врати газдар |
ћеш ваљда свих седам... продера се Диша на жену, која се на мужа застиђено осмејкиваше.</p> <p> |
<p>Још неко време седео је мајстор Диша на бињекташу и чекао неће ли се, ма с које стране, из с |
омаћинових права пренео је мајстор Диша на своју пуницу, дао јој је пуну власт надзора, како на |
могаху дотле надати, да ће мајстор Диша на њихова врата кад тад закуцати.</p> <p>— Цинцарку, па |
</p> <p>Једнога вечера сео мајстор Диша на миндерлук и пропуштајући зрна међу прстима тихо шапу |
рија, него Грци, а то све из еден љубов на вас због засто сте као од грцка мајка родени.{S} И р |
Анастасији, пријатно се изненадише, кад на миндерлуку опазише своје жене, како весело разговара |
о сваку кураж да јој џангриза; али, кад на тај начин не мога да излије своје нерасположење, он |
згодна прилика, прво, да излије сав јед на Јанићија, што му је радњу у невреме оставио, а у ист |
и лице, које се стиђаше да баци поглед на свога будућег домаћина.</p> <pb n="146" /> <p>— Је л |
— запита сада Диша и нежно баци поглед на врата од мутвака.</p> <p>— Сад ћу је звати.{S} Дошла |
Ламбри, да послуша, и изведе га из собе на авлију тешећи га да ће је она умирити.</p> <p>— Ето, |
о свога рођенога примала, изиђе из собе на авлију.</p> <p>У томе се и капиџик отвори и %ни праг |
Он је хтео да је, као и обично, изазове на смеј, али овога пута промаши.{S} Њој стаде некако не |
јзад, објаснити и оне загонетне стихове на гробу друге му жене, где вели, да тај „памјатник“ по |
бре затури фес за потиљак, издиже обрве на половину високога чела, искрете мало у страну врат и |
су му мисли и намере долазиле и то све на један мах у главу, тешко је побројати.{S} Она непоја |
оне да кунем тебе Ламбре, зашто ме даде на оно кавурско чкембе, да ми очи испије, младост отруј |
p>— Ето газде! — повика и журно се даде на посао око сређивања еспапа.</p> <p>Јанићија подиђоше |
до века тако без жене и без икакве наде на своје потомство, толико је исто колико и не живети.< |
ктивно да јој од туда нема помоћи, паде на миндерлук, зарони лице у јастуке и поче нагло јецати |
а посред огњишта, и колико је дуга паде на земљу.</p> <p>Маца је прва чула њен врисак и онај па |
кира-Анастасијом, и да другима не паде на ум да га њоме ожене, он би у тој жељи провео цео век |
трагове од суза; али Маци то и не паде на ум.</p> <p>— Седиш, ћерко, седиш, а из рантлике кипи |
собе стојећи.</p> <p>Прво, што јој паде на ум, било је то, да је на прагу новога живота, да је |
дајничкоме послу.{S} Прва му мисао паде на ум, да оде у дућан и, ма на који начин, подмити Јани |
ије се окрете вратима и збуњено застаде на самоме прагу.</p> <p>— Ето, носим, газда; ама, куда |
из Цариграда, паде мртав с коња, негде на путу између Софије и Ниша.</p> <p>Кад је чула да јој |
прага и ревносно бацале сумњиве погледе на онај младешчић и свеже лице, озарено очима, које су |
и на одушке развијала је своје погледе на данашњи свет, из далека му наговештавала како му ниј |
де.</p> <p>Кир-Диша само пребледе, седе на миндерлук и тужно обори очи на своја колена.</p> <p> |
ону песмицу, што му памет занесе, седе на један камен и поређа Цигане око себе.</p> <p>— Доста |
тра дан дође мајстор Диша у дућан, седе на ћепенак и, када му млађи шегрт прислужи једну <pb n= |
је осећао да му ноге малаксавају, седе на једну троножицу и зажареним очима поче пратити еласт |
„чирацима“ спавао, изиђе у авлију, седе на један трупац и тужно се загледа у вити месечев срп, |
ја!“</p> <p>И њој дође тако тужно; седе на миндерлук, обухвати шакама једно колено и поче се го |
симиџиници.</p> <p>А мајстор Диша седе на ћепенак, подави ноге и са најлепшим задовољством дад |
еђима уза зид авлијски, сроза се и седе на један бињекташ, који стојаше уза зид авлијски и служ |
оздрави дервиша по турском адету и седе на једну асуру према њему.</p> <p>— Болан ли си?</p> <p |
ватра на ново га дохвати; он брзо седе на миндерлук, завали се на узглавље и поче тешко предис |
ије....</p> <p>Кир-Ламбре само што седе на миндерлук и као претучен занеми.{S} Сада тек, кад ви |
дућана, узе Јанићије Бик крчаг и отиде на чесму, да наточи воде.{S} А чесме по Београду, у оно |
омшије на кира-Анастасију казују; хајде на чаршија, да чујите.</p> <p>И збиља, мајстор Диша и с |
А она је одмах после њега изишла, и оде на ову страну.</p> <pb n="96" /> <p>Диша обори сетно гл |
ићије, помете мутвак и са Лепосавом оде на чешму по воду.{S} На чешми је затекао млађега шегрта |
ка, задржаше о своме трошку, да им буде на руци, као људима јоште несвиклим овамошњим приликама |
абурме.{S} Нестрпељив, да што пре изађе на обалу, попео се хаџија на крму, шаком надстрешио очи |
толико вичеш? — одазва се Маца и изађе на доксат.</p> <p>— Дошао Јанићије!{S} Ево Јанићија! — |
а ни да је сачекао за који часак, изиђе на улицу и упути се право дућану свога мајстора.</p> <p |
аца махну очима на Лепосаву и ова изиђе на поље; али по староме обичају, који је онда био у јек |
о, и њему не остаде друго него да изиђе на поље.</p> <p>Тек кад је био на доксату, он се окрете |
ерам! — викну хаџија раздражено и изиђе на улицу.</p> <p>Но у ћор-Ахметовој кафани не беше нико |
ели! — довикну Дума Диши кад овај изиђе на поље.</p> <p>Али Диша, који у истини беше пребледео |
више а песнице стегоше..{S} Журно изиђе на капију и изгуби се за углом.</p> <p>— Удаје се, за м |
ки други, грабио је, да што раније дође на чесму, како би што дуже на <pb n="37" /> њој остао.{ |
убедљиве разлоге кир-Думине, њему дође на ум, да још један покушај изврши, па ако успе, онда д |
велики кујнски нож, и он, место да пође на улицу, седе изнемогло на миндерлук, притиште песница |
да изусти ову реч, већ се окрете и пође на улицу и не обазирући се на тетка-Мацу, која га задрж |
га удари кишом у трбух, обори га и леже на њега.</p> <p>Јанићије се тога часа врло препао; учин |
раније дође на чесму, како би што дуже на <pb n="37" /> њој остао.{S} Али овога пута вратио се |
ђена Лепосава и пламен јој обузе образе на помисао, да је Јанићије нешто пронео.</p> <p>— Па у |
и опазио како јој од силнога смеха сузе на очи ударе.{S} Смејала се тако слатко, као дете када |
угледа сада.{S} Тетка-Маци ударише сузе на очи; говори му, а сузе без јецања и плача теку кап п |
утученога.</p> <p>Јанићију ударише сузе на очи.</p> <p>— Шта је, море, те плачеш?</p> <p>— Отер |
а ће у Дунав скочити.</p> <p>Тако га је на улицама затекао и први сумрак, те једно то, што би м |
ведро, те у мало што не поскочи, да је на ново загрли.</p> <p>— Како да ти се осветим?</p> <p> |
, што јој паде на ум, било је то, да је на прагу новога живота, да је тај човек, за кога се уда |
се у груди. — Нема ноћи, море, када је на сну не видим; дође, тумара по соби, па онда, онда, к |
тници укрцати у лађу због буре, која је на сав мах беснела; а када се море утишало и хаџија укр |
арицање; једна по једна жена улазила је на капиџик, која са свећицом, да је над покојницом ужеж |
стасија?{S} Ако за њу разбирате, она је на вилает.{S} И едну писму је послала; иска да ви из ње |
снувши девојчици у шаку пару, изгура је на капиџик, али је на улицу не пропусти, пре него ли шт |
, кад Јанићије зграби Лепосаву, диже је на руке тако лако као дете од две године и понесе је.</ |
адати, биће посрамљена, кира-Мана ће је на свакоме сусрету попљувати, кума-Думиница и остале че |
им ушима као писка покојникова, који је на последњем часу викнуо: „кира-Анастасија! кира-Анаста |
е.</p> <p>Но како мајстор-Диша, који је на сваку пару пазио, није никада ногом прекорачио кафан |
вођа него и одличан поштовалац, који је на свакоме месту и код свакога човека, са којим би се с |
шаку пару, изгура је на капиџик, али је на улицу не пропусти, пре него ли што сам не погледа, д |
убљеним новцем.</p> <p>— Е, нека вам је на здравље, и толико срећа да имате, колико се ви право |
многи су његове услуге тражили, а он је на крају био захвалан и на најмањем поклону од побожних |
и били обичајима овога света, стојао је на услузи за врло скромну награду.{S} Мајстор Диша му ј |
мајстор-биволица!{S} Пцета! — викао је на сав глас Дума, очигледно преплашен оним одлучним изр |
те, не бих га више волела!{S} Растао је на наше очи, био ти је десна рука у кући, поштује те ка |
и порекло од самога Мухамеда), седео је на једној међедини, чело дугачког мртвачкога сандука и |
јући на последице свега овога, седео је на миндерлуку доста узнемирено, пребацујући то леву пре |
и засмеја показујући кира-Мани, како је на ономе месту зарудела белега.</p> <p>— Аман, кузун, ш |
ишинога, те од њега сазнаде све како је на вечери било, а што је најважније, шегрт му исприча, |
ашне утиске; неколико врабаца џакало је на једној дафини, чије се гране повиле преко авлијскога |
су, само се од ових разликовао, што је на оштроме крају, место обична врха, био завршен двокра |
је он сам.{S} И њему дође тешко, што је на прво потказивање из комшилука поверовао; и тако једн |
акво место већи је грех, него ли што је на цркву пљунути.{S} Грех је што својом грешном ногом и |
ац мајстор Диша је, као и обично што је на путу радио, метнуо у ћемер и то опасао око паса до с |
раџбине, деце пуна кућа.{S} А то што је на теби, од прве ти је жене. — Ово је већ трећа ноћ, ка |
андука и привијао десну мишицу, коју је на два места ножем пробо.{S} Према њему чучнула некаква |
скромну награду.{S} Мајстор Диша му је на пример <pb n="189" /> за сваку услугу, коју му је ук |
могло бити разговора о ономе, што му је на срцу лежало.{S} Тетка-Маца је развезла да прича о ма |
де да им места начини.{S} Посадио их је на ћепенак и одмах наредио да се џезва пристави, што је |
пустили, да га и за најситније догађаје на путу не пропитају.{S} И то је тако ишло, све докле с |
<p>Устаде и безобзирце истрча из авлије на улицу.</p> <p>Разуме се, да је Ламбре, покрај све св |
еравао по неколико пута, и који се није на прву мисао залетао у посао.{S} И сам је био страшно |
... још нема ништа! — изговори Јанићије на душак и поможе мајстору, да отпаше кецељу, коју при |
тело.</p> <p>— Ама, свет каже; комшије на кира-Анастасију казују; хајде на чаршија, да чујите. |
и из ћемера и да са нестрпљењем очекује на свој повратак кући.</p> <p>— Ова ме деца скупо кошта |
прихвати га благо за плећа и потискује на сокак.</p> <p>— Дао Бог, брате, дао Бог!</p> <p>Прос |
илет, што не верује више у Бога и пљује на свете утвари?</p> <p>— Море, не пазариш ти ово памук |
почињу да се развијају незгодне досетке на рачун мајстор-Дише, кира-Анастасије и Ламбре.</p> <p |
...</p> <p>— Јест, нашла сам своје руке на сокаку, да их по томе гвожђу лупам.</p> <p>Јанићије |
ице и турао их за појас, он положи руке на трбух, ниско се поклони и приступи кир-Думи, као нај |
деш?</p> <p>Јанићије устаде, метну руке на појас и ниско се поклони газди.</p> <p>— Хвала ти, к |
исице, а и по брковима, што су са њушке на одераној кожи стршили, човек, иоле вешт у читању хиј |
чезнуше за децом, обично су се обраћале на тетка-Мацу, да им она помогне и око њих пробаје.{S} |
тварима, које су га сваки час подсећале на одбеглу жену; уздисао је и шапутао час проклетство Л |
лињање њезино, ма да су донекле утицале на Јанићија, ипак га нису ни мало пореметиле; али када |
том где су се еврејске девојке искупиле на игру.</p> <p>— Од куда ја овде? — помисли Јанићије, |
авештао да неће венчати децу, све докле на Саборној Цркви звона не пропоје).</p> <p>Прстен се с |
еђа, а он му се попе на леђа, па одатле на зид и таман да ускочи у њезину башчу, опучи му се ка |
атљиво расположење.{S} Тетка-Маци дошле на посело неке жене, а Јанићије у мутваку туца кафу.{S} |
: „Његова болест на тебе, твоје здравље на њега“.{S} Онда жабу да бациш на кров, а дете да умиј |
е чиниш; боље нека она иде у свет; боље на њену главу срамота него на твоју.{S} Имао си бре дре |
оведала, када су одлазили једно другоме на ручак или вечеру.{S} Али једно га је, у овај пар, му |
е бар очима види, ако не успе да с њоме на само говори.</p> <p>До ушију заљубљен и необично кур |
брајко, пробати на Думиним вратима а не на мојим! — мисли срдито у себи, а гласно се смеје и по |
живота збринуо, да му удовица не остане на сокаку, желела, да јој свадба не буде велика, њени с |
p>— Е, дај Боже, душа да вам не испадне на нос како христијанину, него на друго место на куде Т |
требало да га ма на који начин опомене на мало већу пристојност према своме мајстору, али у ис |
цвељеној удовици, поред кратке успомене на проживљени брак, остаде још и три хиљаде и пет стоти |
ећања; чинило му се, ако одмах не крене на пут, да ће умрети од неодољива страха.</p> <p>— Ко з |
да да прође с миром, а да га не зачикне на ма који начин. <pb n="33" /> Али јој ни Јанићије ниј |
зневери кураж.{S} Кад хтеде да се попне на доксат, одакле се ишло у Лепосавину ложницу, њему то |
већ и срце и разум гонише, да се осврне на тако убедљиве разлоге кир-Думине, њему дође на ум, д |
некадање робовање, него чак да потисне на свима странама Грке и Цинцаре, на које су, у то доба |
творио, да се није усуђивао ни да пљуне на ту земљу.</p> <p>— Овуда је стопа Спаситељева ходила |
у усијаним гвожђем, него продужи лечење на своју руку.</p> <p>Хаџија на ново клону духом; више |
! — проговори, кад виде, како се испиње на прсте, и пружи руку, да од ње узме сахан.</p> <p>— Н |
ди Бику, да погне леђа, а он му се попе на леђа, па одатле на зид и таман да ускочи у њезину ба |
ажи ми овде.</p> <p>Кира-Мана се обазре на све стране, па када се увери да их нико не гледа, пр |
прихватила наредбу, па се и не обазире на обећање што га је дала Јанићију, само пева по кући и |
кир-Дишо, сад је све добро! — одазва се на овај уздах тетка-Маца.</p> <p>— Јаох, тетка-Мацо! — |
ад не беше топлог сунчевог зрака, да се на њему сунча, добра му је била и хладна месечина.</p> |
рине, или, боље рећи, одложио је, да се на њих врати као на последње средство, ако не успе да м |
ао и каква му је жена.{S} И таман да се на таквој одлуци задржи, а у мислима му искрсну упоредо |
рпељивији бивао.{S} Баш је чезнуо да се на ново окући, да стече домаћицу, која ће му унети у ку |
да хаџија, и ако осећаше потребу да се на њу извиче, што га је бацила на толики трошак, кад ни |
ње, све у један мах, не дадоше му да се на једноме месту скраси.{S} Он отури посао, одмахну рук |
дам... продера се Диша на жену, која се на мужа застиђено осмејкиваше.</p> <p>— Сад бар да знаш |
болова!</p> <p>Свака реч наваљивала се на мајстор-Дишину душу као стена и он је као заливен ћу |
ати.</p> <p>Осрамоћена удовица клела се на све начине пред Думом и Ламбром и њиховим женама, ка |
полици санове и каленице.{S} Испела се на прсте, уздигла руке, да домаши високу полицу, па се |
ја се свему невешта градила, трудила се на све начине да саму себе увери, како Јанићије није би |
то, бре?</p> <p>— Ето ти, газда, шта се на чесми прича.{S} Кад чучнух, да захитим воду, а она м |
ед ногу кроз кривудаве сокачиће, кад се на једноме углу сусрете са кира-Маном.</p> <p>Од како ј |
амчицом око усана, слуша и осмешкује се на богату домаћу идилу.</p> <p>— Е, е, ти ми много нака |
већ неколико породиља, потврди, поче се на све стране нагађати, шта је томе узрок.{S} Разуме се |
е пружају.</p> <p>Обе гошће пољубише се на прагу са домаћицом, а кира-Думиница уштину је још за |
мишља <pb n="57" /> на синовца, који се на све начине трудио, да му покаже, како он неће да зна |
и; он брзо седе на миндерлук, завали се на узглавље и поче тешко предисати.{S} Тупо шуштање у г |
ђу пуним класјем весело певушила или се на сав глас засмејала, када би кир-Ламбре покаткад из к |
ене. — Ово је већ трећа ноћ, како ми се на сну то казује.</p> <p>Мајстор Диша, коме је већ једа |
о ни помишљати, а камо ли одлучивати се на оне убилачке мисли. <pb n="165" /> Крвожедне намере |
војој потајној контроли.{S} Одважити се на толики пут а не осигурати се са сваке стране за собо |
н, те тако ће, мало по мало, вратити се на оно, што је био пре десетак и више година: постаће с |
крете и пође на улицу и не обазирући се на тетка-Мацу, која га задржаваше, да бар једну кафу по |
бившим пријатељом, стаде, разрогачи се на Ламбру и дршћући од гнева поче нешто неразумљиво мрм |
арац скочи са миндерлука и разрогачи се на Дишу.</p> <p>— Шта?{S} 500 гроша?{S} Каква је то пог |
је кума-Думиници и кира-Мани, да им се на Дишино тврдоглавство пожали.</p> <p>Али уместо да јо |
p>Тај израз не измаче кир-Диши, и он се на један мах збуни.{S} Очекивао је сасвим друго: да ће |
кроз најгушће шуме и гудуре, обзирао се на све стране, да га рђави људи не опљачкају или да се |
се сукоби са разјареним Дишом; мучио се на стотину начина, како да се сачува од срамоте, али ни |
b n="209" /> од онакога изгледа, што се на Јанићијевом лицу оцртаваше.</p> <p>— Брзо кући, мајс |
сву ноћ уздише, куне и проклиње, што се на толики пут одважио.</p> <p>Но та штета не оста усамљ |
м сметлиштем, из кућа избаченим, што се на пролетној жези сасушило и често неким интимним задах |
и, устајао, уздисао и псовао све што се на грчкоме језику налазило.</p> <p>— А-а- проклета пцет |
ених хаџија из разних земаља, кренуо се на пут кућама.{S} У томе каравану налазио се хаџи-Диша. |
сада тетка Маца зове мајстора, да му се на њега пожали.</p> <p>Може се помислити, шта је све пр |
хну Диша, па се сневесели, као да му се на ново почеше враћати тешки дани очајања и пометености |
ива; али све то запе у грлу, које му се на пакост тако стегло, да је једва био у стању да вазду |
едео, па сад одједаред види, како му се на све стране расипа.{S} Шта ће све то?{S} Чему све то? |
вори очи, погледа Јанићија и осмехну се на њега.</p> <p>— Још мало — прошапута изнемогло.</p> < |
ште, као да му дохвати усклик и разнесе на све стране.{S} Бар њему се тако чинило, јер, враћају |
како га је исмејала.{S} Он тури записе на њихово место.</p> <p>— Да ли да и њој кажем?{S} Може |
} У мислима је гледао већ, како га носе на гробље, а Лепосава нариче, буса се у груди и довикуј |
жити мираз, а он му га мора вратити, те на тај начин прекинути и последњи кончић, који га је оп |
сну друга, а ову трећа и тако редом, те на тај начин, поремећен правим хаосом од мисли и узбуђе |
било, што немаш никога свога, а Диша те на неправди отерао, па сам рекла: нека му овај босиљак |
и и шта ће му све рећи, што јој је дете на глас изнео.{S} Па још, како му момак објасни, тетка- |
кира-Анастасија и поручила ти да дођете на једну баклаву и татлије вечерас.</p> <p>— Не могу, г |
узвик и он, без икаквог чекања, излете на улицу.{S} Лепосава оста забезекнута овим наглим одла |
мајстора, истрже му се из шака и излете на поље.</p> <p>— Торњај ми се с очију, у дућан да ми н |
напред, опет стаде, па одједаред окрете на другу страну и оде тетка-Мацином сокачићу.</p> <p>Те |
домаћици.</p> <p>— Сутра па да изволите на куде моју домакицу, на еден кадаиф и ратлокум.</p> < |
м, овај дочепа ненадно калуп и исповрте на њега; Јанићије се, у добар час, саже, те га калуп пр |
а.</p> <p>Кад изиђоше из последње улице на чистину, где су јеврејске баште и где је, пре седам |
ао да у овоме часу баца прегршт земљице на покојника.</p> <p>А тај покојник била је прва љубав, |
осава и продужи шапатом бројати петљице на плетећим иглама.</p> <p>— А што да се стидиш?{S} Вид |
це, постала већ предметом једне песмице на грчком језику.</p> <p>Није могућно, да је све те „ар |
, кад се дохватио оне простране равнице на Дунаву.</p> <p>Но та зарицања беху и сувише слаба, д |
за то дало прилике, пиљио као псетанце на залогај, који не може да домаши.</p> <milestone unit |
, тешко предисао и слушао, како му срце на махове удара, да пробије груди.</p> <p>Лепосаву дирн |
а една, сас моји ли пари градиш барјаче на црква! — узвикивао је од муке, гледајући како се оно |
а га је умор савладао, отишао је у вече на Ташмајдан и у оним мрачним пећинама, где се обично б |
вори, фудул-Стаменка повиси глас и поче на сва уста викати и грдити Лепосаву.{S} Њезина вика за |
предузели.{S} Место да устане, он поче на широко описивати све добре стране кира-Анастасије, а |
аше преко зидане ограде, све га то поче на ново да заноси, заједно са чежњивом мелодијом која м |
га је угледао како се разметнуо и хрче на туђем миндерлуку, као да је у својој кући и код свој |
на тако красном успеху, што га је јуче на „гледању“ и прстену код своје испрошенице добио. — И |
под кровом! — рече хаџија, који сеђаше на томе доксату и са неким изразом задовољства посматра |
причуо потмуо звук, који јако опомињаше на пробијање зида, и тада баш није могао више.</p> <p>И |
ча.</p> <p>Неколико пролазника дотрчаше на ову вику; а када Дума опази да више није сам, распом |
ла.</p> <p>Неколико жена, које истрчаше на капиџике, развадише их, и Лепосава, бледа од узбуђењ |
ико пролазника, па и комшинице истрчаше на капиџике, те тако мајстор Диша, који се баш тога и п |
ми долази! — рече хаџија, који већ беше на ногама, и додаде нешто по турски.{S} Маца оде, да му |
ком, хтеде да га викне, али он већ беше на улици; она обори главу и са неким изразом досаде и с |
је већ на прагу.</p> <p>Сузе му навреше на очи и он их кришом од пролазника утре рукавом и пола |
олазе поред дућана, али он не муче више на њих као бик, те да засмеје ћепенке, него се ућутао, |
зити.{S} Али радња, радња му је највише на срцу стојала.{S} Ту је уложен један део капитала, кр |
тога не остављаху на миру, него тражише на ново прилике, да се расправе.</p> <p>И овога часа Ја |
да су својим терцетом, чим се промолише на свет, расплашили јато домаћих гушчића, који, са свој |
за њима и кир-Дума као опарени искочише на сокак.</p> <p>И за чудо, после овога догађаја кир-Ди |
огађање, докле се најпосле не састадоше на цени од двеста и четрдесет гроша.{S} Свети човек узе |
м, опростише се са домаћинима и изиђоше на улицу.</p> <pb n="84" /> <p>— Е, ову ћемо вечеру дуг |
брижно жена, а очи јој крвнички севнуше на помисао, да се ма са којом од њих разрачуна.</p> <p> |
се дотакне, ако сме.</p> <p>— Еле, муж на путу а жена ашикује с комшијама!</p> <p>— А ко вам к |
пита Диша, кога овакав неодређени израз на Мацином лицу текну у срце.</p> <p>— Чудо! — узвикну |
p> <p>Хаџи-Зосим је био врло услужан, и на растанку за градом чак му се и сузе у очима завртеше |
калфу, па између осталога подсетио га и на оне услуге, што му их Јанићије пре толико година ука |
искоса на темељиту фигуру свога мужа и на ново прште у смеј.{S} Сигурно је замишљала, како би |
а заборави и на своја разбијена врата и на оно што је шегрту спремао.</p> <p>Али судбина, која |
да се врати, али тако... продужи Маца и на половини речи застаде.{S} Видело се јасно, да јој ни |
/p> <pb n="138" /> <p>Мајстор Диша је и на томе ћепенку чуо за јутрошњи догађај.{S} Па ни овде |
у своју снагу око тековине, толико је и на даље остао равнодушан према свему осталоме у приватн |
а што?{S} Само за једно сећање, да се и на њега, ма и под старост, насмешила срећа и ту му срећ |
Грлати добошар Суља разглавио вилице и на памет виче искупљеноме народу: „Чујте и почујте!{S} |
а се уда.</p> <p>Па онда, баш када би и на све ове разлоге зажмурила и рекла да јој се не свиђа |
пред том сликом снеби.</p> <p>— Ко би и на то мислио? — прошапута и одмахну главом, да се отрес |
у, узеше га међу се, те Диша заборави и на своја разбијена врата и на оно што је шегрту спремао |
ећи, други отац, не може ни помишљати и на такве ешеклуке, на какве жена старатељева обично пом |
угледан мајстор у чаршији, могао доћи и на таку мисао, да ноћу ускаче у кућу једне удовице.</p> |
воју тежину и на своје године, па чак и на то, да мушкоме не приличи оваку игру играти, те би с |
акве такве утехе.{S} Изишла је за њим и на све могућне начине гледела је, да стиша преплашенога |
ражили, а он је на крају био захвалан и на најмањем поклону од побожних поклоника.</p> <p>Но по |
на које су, у то доба, мал’ те не као и на Турке мрзели.</p> <p>— Море, да је он човек на своме |
Ламбре, ваљда због силне жеге, свукао и на под бацио.</p> <p>Таман све то покупио и пошао, да с |
сва уста не само на мајстор-Дишу него и на кир-Думу, што се толико заслепио, те допустио, да се |
а, што би за здрава човека било много и на највећој летњој припеци, а камо ли на овако благом п |
ољства и, Бог зна, не би ли заборавио и на своју тежину и на своје године, па чак и на то, да м |
речи, а тетка-Маца за то време лагано и на одушке развијала је своје погледе на данашњи свет, и |
цене занемео и изгубио вољу на пазар и на децу; а он је опет нудио толишно, да је свети човек |
> <p>— Зар сада, када си изучио занат и на путу да постанеш човек, хоћеш у село?{S} Шта ћеш, бр |
своме еснафу постигао на своју радост и на големи јед кир-Думин, који је још једнако уздисао за |
амбре у соби ради, одскочила у страну и на прстима отрчала чак у мутвак, да се <pb n="99" /> ма |
ином.{S} Све се то опажало и у дућану и на самоме мајстор-Диши.{S} Дућан је проширио, женин мир |
не би ли заборавио и на своју тежину и на своје године, па чак и на то, да мушкоме не приличи |
а уради, да га је сада било чак страх и на улицу да изиђе.</p> <p>Али има нешто што и неодлучне |
м предусретљивошћу претегла, искрсао би на ново нов непријатељ, који прећаше да му правац душев |
ом, за цело би и с њоме тако: пљунуо би на онај дукат и сву би ногама изгазио.</p> <p>— Или ћу |
а едног честитог мајстора сас леб, а ви на нас сас поган! — Засто уцвелисте оно сирота удовица, |
Кад би могао само за часак да заборави на ону живахну пластичну фигуру, која га је као свежа в |
вест, срце му заигра и сад већ заборави на свој положај и адет.</p> <p>Али, у томе часу од ове |
у зид; најпосле извади дуванкесу, сави на колену цигару и поче димити.</p> <p>— Чудан свет! — |
са једном комшијницом, која је заустави на сокаку, <pb n="183" /> те тако Јанићије могаше да Ле |
p> <p>И од 4000 гроша сиђе поклон цркви на један барјак златом извезен, за који је платио равно |
имућан трговац и устабаша, био је први на ударцу за свако доброчинство: било за поправку које |
а, затекла је ћерку у мутваку како седи на шамлици, подлактила главу о шаку и нешто мисли.{S} Д |
игла.</p> <p>— Него знас сто је?{S} Иди на моја кућа, тамо се сакри, да те не види влас, а ја ћ |
оре, устабашо, шта си се замислио, ходи на кафу! — викну га један комшија са ћепенка.</p> <p>— |
ар Богу требају толике паре?{S} Приложи на дискус, купи пет ока измирне, па доста!</p> <p>— Ама |
види и целује свети ексер и да приложи на зидање светога храма.</p> <pb n="194" /> <p>— Пеки, |
Према њему чучнула некаква жена и држи на крилу болесно дете.</p> <p>— Тако да радиш, снахо — |
шта ће рећи тетка-Маци, те да га задржи на вечери и ноћишту.</p> <p>Како је затворио леђима кап |
де жену у собу, и као човек који полази на тако далек пут, поче да је саветује, како да се влад |
ша му је пред шегртима наредио, да пази на радњу и што чешће у дану тркне до куће, те да се кир |
а толики трошак, кад није хтела да пази на саму себе, ипак не смеде да истерује ствар до краја. |
оснуло као ружан знак, а када још опази на тетка-Мацину лицу једну велику збиљу, њему се чисто |
о модрица, што их кир-Думина жена спази на куминим плећима.</p> <p>И ово је убрзало ствар; јер |
о куче, како што христијанска душа мрзи на <pb n="94" /> Турчин!{S} Искам да си идем из ову про |
акво дело не би вратио њезиној фамилији на вилајет; међутим, није могао ни помишљати, да би Јан |
пријатеље, а да се враћа својој нацији на то није ни мислио.{S} Одрођеноме је теже сродити се |
је споменуо како удовица у поноћи стоји на капиџику као фудул-Стаменка.{S} Међутим, баш ова фуд |
се оженим удовицом, која у поноћ стоји на капиџику као фудул-Стаменка.</p> <p>— Молићемо, есте |
егавале чак и да јој се јаве, а камо ли на њезин праг да ступе.</p> <pb n="23" /> <p>Необично р |
и на највећој летњој припеци, а камо ли на овако благом пролетњем сунцу.</p> <p>Бик стао насред |
у недра, да из кесе извади ситнине, али на своје велико запрепашћење опази, да му ни кесе ни но |
души догађа.</p> <p>Пошао је кући, али на половини пута застаде; нерешљиво се крете напред, оп |
да их најодлучније сузбије.</p> <p>Али на који начин?{S} Да зађе кроз махале и свакоме се прав |
ва, а обе жене преузеше; Дума се завали на узглавље за софром и од обилног расположења јекну.{S |
кака донео против кога му драго, искали на њојзи.</p> <p>Ламбре је дуго праскао и размишљао шта |
у оно доба, кад су се капитали рачунали на грошеве; па још кад се има на уму, да је кира-Анаста |
са којих су широки рукави кошуље спали на рамена, те тако показивали, можда најлепшу белину и |
ис тамњана и измирне, толико су утицали на побожно расположење, да је са неком нејасном стравом |
ре и Дума чисто помахнитали, заборавили на уважење, па први у колу, први у песми.{S} Кира-%Анас |
Прва два просјака, који би му навратили на дућан и почели богорадити, испратио би обично речима |
ан резбама.</p> <p>Пустињака су затекли на коленима пред оним сандучетом.{S} Он је баш тада дов |
хватио тога правца, окретао своје мисли на ту страну и са великим успехом долазио до уверења, д |
глу.{S} Чинила је све, само да не мисли на оно најстрашније.{S} Али у заман; ту у глави урезала |
ој песковитој и зрелој Јорданској земљи на своју удобну кућу код Чукур-чешме, са широком настре |
упиљио у њега.</p> <p>— Како: шта? — Ми на вас као на едног честитог мајстора сас леб, а ви на |
>— Љута сам паприка на неправду; крв ми на очи наиђе, па онда нека беже од мене!{S} За добро са |
— учини Ламбре, као чудећи се кир-Думи на таком разговору. — Не сум јој ни татко ни брат, ни к |
обазирао ни на њезине оштре изразе, ни на њезине молбе, па чак ни на онај младешчић и несташно |
одмахне руком и да опрости срамоту, ни на то није могао пристати.</p> <p>Па ипак, он је увидео |
да се влада, како да води кућу и да ни на сокак без мајке не изиђе.</p> <p>— Мајку да слушаш, |
оде одатле.{S} Сад му више не падаше ни на ум уобичајена кафа код Маце.{S} Хтео је отићи, али г |
ажали за породом што га нема, то јој ни на крај памети није долазило.{S} Напротив, њој је било |
е изразе, ни на њезине молбе, па чак ни на онај младешчић и несташно скакутање око пространога |
вога супруга.{S} Он се није обазирао ни на њезине оштре изразе, ни на њезине молбе, па чак ни н |
калемћарку, тек колико да знају како ни на њих није заборавио.</p> <p>Докле је жена разређивала |
измени своју ведру нарав, и ма да му ни на крај памети не падаше да потражи узрока, ипак је чеш |
ели да се појаве у ћор-Ахметовој кафани на Зереку, већ су отишле у посету лепој удовици.</p> <p |
</p> <p>Место опроштајних суза успомени на свога кир-Бенџу она је одиграла чочек-аваси и смејућ |
крчму, а Јанићије сам са Циганима удари на Јалију.</p> <p>— Свирај бре, ченгене, свирај!{S} А-а |
, или шта је? — Он отвори врата, извири на ћошку, па, кад је ни тамо не спази, поче викати:</p> |
>Мајстор-Диши писнуше уши као таламбаси на звук невестина имена.{S} Она удовица, која је целој |
.</p> <p>— Можеш ти то, брајко, пробати на Думиним вратима а не на мојим! — мисли срдито у себи |
нићије се почео мало по мало навикавати на нову улогу.{S} Заветовао се себи да се никада не жен |
ечери дознао, да ће мајстор сутра звати на част и Ламбру и кира-Ману, па му дође необично тешко |
вијутке, где би се најмање могао надати на сусрет са мајстор-Дишом.{S} Али, овога пута не послу |
ати.{S} Велики део чаршије поче гледати на мајстор-Дишу као на једнога сладострасника.{S} А кад |
јој блато о антерију, па је опет врати на старо место, да је удели оном трећем, који се, по ре |
p> <p>— Анастасија! — поче јој шапутати на ухо, <pb n="63" /> трудећи се, да је умири и подигне |
шу белину и руменило што се може видети на мишицама какве му драго лепотице, он би, зацело, узв |
ћу; мислио је, да од срамоте неће смети на улицу изићи, па ето где се све, у једноме часу, изме |
и честитоме човеку.{S} Шта је то изнети на глас једно ваљано девојче, убити јој срећу, па је ос |
. — Од куда му баш сада почеше излазити на очи час тетка Маца час Лепосава, а сада опет мајстор |
ред мајке, загрли је и стаде се плазити на Јанићија, који се, блажен од онога ударца, утварао к |
е све оне шамаре које је желео спустити на туђе главе, издашно спуштао на Јанићијев врат.{S} Ал |
а је и са женом, шта јој све неће пасти на ум!{S} О, о, о!{S} Ево, не желим јој зла и лепо је д |
мајстор Диша.{S} Шта му још неће пасти на ум.</p> <p>— Море, устабашо, шта си се замислио, ход |
ао да је Бог зна колико пешачио, спусти на миндерлук и дубоко замишљен поче трљати шаком чело.{ |
, а ти ћеш, када јој опростиш, омрзнути на мене; па и кира-Анастасија и кир-Ламбре.{S} Зашто, б |
је уморно свето тело одмарао; а пљунути на такво место већи је грех, него ли што је на цркву пљ |
аца оде, да му отвори, а хаџија, седећи на чардаку стаде ослушкивати, какав ће разговор бити.</ |
} Гомиле жена, момака и људи, ко лежећи на меканој трави, ко одупрвши се о своју обрамицу, по ц |
дела да кир-Ламбре никако не може изићи на улицу, није било другога начина, но да Ламбру закључ |
иде никуда из куће, јер ће јој она доћи на посело, чим припека мало ублажи.</p> <p>А дан је био |
ћије, сам, без ичије помоћи, могао доћи на овако препредену мисао.{S} Такве мисли не падају на |
, у колико се тај осмејак могао провући на површину из онога густога честара хаџијске браде.</p |
сао се по који пожутели листић падајући на њега.</p> <p>— Знам, душо, знам! — то је љубав! прош |
е је сад опет кир-Ламбре, заборављајући на све огреботине, муку мучио и све јој обећавао, само |
оја и замбака.{S} И тако, заборављајући на све што их дотле устручаваше, уђоше једна за другом |
н сузама и пребацивањима, а помишљајући на последице свега овога, седео је на миндерлуку доста |
<p>— Не — одговори Јанићије, зверајући на коју би страну умакао, само да се спасе од толиких д |
че, када би он за совром, не обраћајући на њу ни мало пажње, разговарао са пуницом, она је ћута |
рже и сва изубијана побеже, он се прући на миндерлук и поче из гласа лелекати.</p> <p>— Леле!{S |
! — рече му пркосно и са презрењем баци на њега један крвнички поглед.</p> <p>Мајстор Диша изгу |
ећ утврђеноме обичају, пошао тетка-Маци на кафу, спази га Станко туфегџија и позва на свој ћепе |
S} Тамо, у кући, да се нађеш тетка-Маци на помоћи и четворе очи да отвориш на све... разумеш ли |
ре, што %ми направи!{S} Они били ортаци на жена, а ја да плаћам трошкови!{S} Не сум писмено тра |
ски капиџик њојзи или ова кира-Думиници на кафу и разговор. — И кира-Мана и све остале жене вра |
ико заборавила, брзо би га отишла мајци на вилает!{S} Жена, кад није понизна мужу, не заслужује |
куртељци.</p> <p>Мајстор Диша се избечи на ову посету, којој се најмање надао.{S} Фудул-Стаменк |
их печата, па онда баци нестрпељиве очи на ковчежић.{S} Достојанствен изглед пустињаков, који п |
де, седе на миндерлук и тужно обори очи на своја колена.</p> <p>— Хоће, вели, да се врати, али |
разнога чекања нема ништа, он се одлучи на последње средство. — Неколико недеља већ, како је до |
каже нана: дете! — прошапута и заставши на собњем прагу дубоко се замисли.</p> <p>Када се тетка |
p>Лепосава погледа и збуњено се насмеши на Дишу; очи јој засенуше од толиког крупнога злата и о |
а и довео у Београд и предао газда-Диши на занат.</p> <p>А код газда-Дише није никада видео ник |
, да ме шаљеш тамо: немам образа да јој на очи изиђем.</p> <p>— Зашто, море?</p> <p>— Јер ми је |
емице и чисто му лакну, кад виде да јој на челу <pb n="155" /> нема оног мрскога дуката.{S} За |
жим од домаћице! — рече Диша и поче јој на дугачко описивати све дужности, које она, као честит |
кира-Мана и све остале жене вратише јој на ново старо пријатељство, за киме је сирота кира-Анас |
p>Лепосава прва дође свести, образи јој на ново запламтеше, она покри очи шакама и побеже из му |
/p> <p>И тако, оба кума, задовољни свак на своју руку, дигоше се у чаршију, те да уз пут мало б |
даде неке наде, да ће се ова ствар ипак на добро свршити, он пожури тетка-Маци.{S} Тетка Маца м |
когод те поћи извукао из мутвака и чак на Јалију однео.</p> <p>А те вечери, када је он спавао, |
но, да би јој се <pb n="27" /> смех чак на улицу разлегао, да га последњи одјеци зурла и гочева |
е мрзели.</p> <p>— Море, да је он човек на своме месту, зар би се клонио наших девојака па траж |
и.</p> <p>И што му ова брига не би увек на ум падала, некако се вазда, између осталога, и она и |
ј жени.{S} Разуме се, да је он био увек на Лепосавиној страни.{S} Није могао да се уплеће, па ј |
— уздахну дубоко Јанићије, који се тек на ово питање расвести.</p> <p>Из куће се разлегало нар |
1_N1">Тврда и обла, јајаста капа, налик на половину диње.{S} Такву су капу носили махом варошан |
р га је прогутало неко чудовиште, налик на ону аждају, коју је св. Ђорђе копљем пробио.{S} И та |
џак, добила је нешто што не би ни налик на Божји благослов.{S} То је била нека глава са вепрови |
губите и цела чаршија ће да каже: јазук на мајстор-Диса! — А како смо вас волели, као да сте из |
прста, усекну мумаказама огорели фитиљ на лојаници и принесе хартијице пламену.</p> <p>— Шта р |
жаревцу и овим, што сам ја стекао, имам на двеста хиљада гроша.</p> <pb n="178" /> <p>— Па, да |
исам хтела самој себи да верујем да сам на сну два пута чула; али, кад ноћас и по трећи пут баш |
душевљење, онако пресит завали се и сам на узглавља, по који пут (као што је то свуда онда био |
да си идем из ову проклету варош, идем на вилает, там да плачем и пред иконе да кунем тебе Лам |
ужбу ревносно одспавају.</p> <p>— Ножем на мужа!{S} Мене да пробурази?{S} И све то због њезина |
мало код мене?{S} Хтео сам да га узмем на трећу пару; ортак да ми буде, паре да намлати!</p> < |
д год би помислио да је са овим питањем на чисто и кад год је она слика кира-Анастасије заједно |
него ли што сам не погледа, да се с ким на улици не сукоби.</p> <p>Анастасија је одмах после од |
гробници.{S} Али зато набаса хаџи-Зосим на другог пустињака, много важнијег од овога кога тража |
огоугодни пустињаче — започе хаџи-Зосим на турском језику. — Овај, што га видиш да је дошао са |
е освести, дубоко уздахну, клону главом на прса и савијеним кажипрстом обриса две вреле сузе ко |
му се дало прилике, да се са Лепосавом на само састане.{S} Навлаш је врло често излазио иза му |
ите жене заобилазиће око ње са погледом на страну, <pb n="62" /> као кад би ко окретао очи од р |
а коме беше исписана лисица са калпаком на глави, како чучи и предњим шапама држи кожу од неке |
ама, који нису знали ни бекнути језиком на коме је Периклес усхићавао древну Јеладу, он је тек |
>А кира-Анастасија, како је са осмејком на лицу заспала, тако јој је тај осмејак све до ране зо |
есеља и да се за тим са једним осмејком на руменим уснама слатко успава.</p> <p>Али шта је вечи |
рна крмача под фесом и кратком кићанком на глави, па га удари кишом у трбух, обори га и леже на |
ме детету (и ту тетка Маца показа руком на образ).{S} Велим, није ми Бог уделио богаства, али д |
и радосно јој честитати, што ће једном на ново скућити кућу и стећи свога господара.</p> <pb n |
ава их је са златном огрлицом и дукатом на челу дочекала, изнела пред њих свакојаке посластице, |
ли ја Френк, шта ли, да се бацаш блатом на мене?</p> <p>И Бог зна шта би још старац казао у сво |
да разговара.</p> <p>Кад оста са Мацом на само, мајстор Диша извади из недара један тефтер.</p |
у у један мах изгледаше, да ће се таван на њега срушити.{S} Последња нада, за коју се тако грче |
да му обрати пажњу, да не оставља дућан на шегртима, но да ту седи, докле год не буде време да |
се реши да, бар за часак, остави дућан на комшијама, а он да тркне за њом, кад га одједаред из |
се од смрти Лепосавине као тешки камен на душу навали.{S} У једно време покуша, да стресе са с |
>Мајстор-Диши би сасвим ново; куд је он на то и помишљао!{S} И он се као запањен загледа у комш |
да је некоме радња пропала, докле се он на хаџилуку бавио?{S} Деде, размисли! — А то ти је овак |
ој Јанићије говори.{S} Она паде преда њ на колена, ухвати га за рукав и поче јецати.</p> <p>— Г |
одаџијама стајао заципљен, као онај пањ на коме је, до мало час, седео.</p> <p>— Мозе бити, не |
е из године у годину снажио и освежавао на истрајан рад, лежао је пред његовим ногама као огром |
чи <pb n="184" /> свога поласка призвао на само свога калфу, па између осталога подсетио га и н |
као младожења, од своје стране, позвао на весеље.</p> <p>Сутра дан, по прстену, пошао мајстор |
Ламбре, пољубили се и љубазно га позвао на вечеру.{S} Кир-Ламбре је с почетка збуњено примио по |
убод шилом, кад му је мајстор показивао на каквом непотребном опсечку сахтијана како се ради, д |
твак, где је Јанићије стојао и очекивао на заповести.</p> <p>А када кир-Диша зађе и у подрум, д |
о у дућану и са неком стрепњом очекивао на повратак мајсторов.{S} Он се ни из далека није могао |
влада у соби; Диша је скрушено очекивао на бујицу прекора, али тетка Маца још ћуташе, тек по ко |
он у грађанству и своме еснафу постигао на своју радост и на големи јед кир-Думин, који је још |
орака човек, одједаред се изменио и дао на оваку журбу.</p> <p>И није се преварио.{S} Хаџи-Зоси |
и, час по устајао, нестрпељиво изгледао на капиџик, или би Лепосаву чешће одашиљао чак до друго |
гојазног трбуха, који се спокојно држао на кратким, као ступе дебелим и чврстим ногама.{S} Али |
на неколико дана пре свога писма стизао на адресовано место.{S} У службу „татара“ примани су да |
кир-Дишиних сватова Јанићије је намрзао на првога пријатеља газдинога и када год га је видео у |
туге за својом женом, толико је омрзао на сав грчко-цинцарски род, и када би му било у власти, |
дућан утрча други шегрт, који се мајао на пољу.</p> <p>— Ето газде! — повика и журно се даде н |
ају и који му називају Бога, јасно, као на длану, виде шта се све у његовој души догађа.</p> <p |
оме није могло бити разговора, јер, као на пакост, ни једна од њихових жена, у ово време, није |
} Лепосавине другарице долазиле су, као на мобу, да јој помогну у пословима и спремању за свадб |
<pb n="107" /> попије, кир-Диша је као на угљевљу седео у тетка-МациноЈ кући, час по устајао, |
езло као мехурић на води.{S} Био је као на ново рођен; лице почело опет да се затеже, а антериј |
тила му је, а дан сватова ближио се као на крилима, те је младожења у брзо заборавио на ону нем |
табаша бакалског еснафа, не пресече као на пању.</p> <p>На недељу дана, после трогодишњег парас |
ећи, одложио је, да се на њих врати као на последње средство, ако не успе да мајстор-Дишу обрла |
је до овога часа стојао пред газдом као на угљевљу.</p> <p>— Шта велиш, бре?</p> <p>— Немој, га |
га.</p> <p>— Како: шта? — Ми на вас као на едног честитог мајстора сас леб, а ви на нас сас пог |
pb n="211" /> тројанила.{S} Жене су као на чудо одлазиле породиљи са пуним рукама повојница, те |
аршије поче гледати на мајстор-Дишу као на једнога сладострасника.{S} А кад једно казивање побе |
комшија био кир-Ламбре, који се затекао на издисају свога пријатеља Бенџе, те тако, у неку руку |
собом напипао седиште, тако се скљокао на њега и блесасто гледао у Јанићија, који је са страхо |
рећи да и сам кир-Ламбре није помишљао на ово, а нарочито од онда, кад је кира-Ламбриница поче |
девојкама у тај час чула, он би сазнао на пример да је округао као гоч (бубањ), да се не зна г |
и последњи кончић, који га је опомињао на један леп сан, што га је са чежњом већ три године са |
жа за довратак у дућану, за цело би пао на земљу.{S} Пожурио је кући, али, кад је дошао пред ка |
кући пијан као земља, и чим је натрапао на своју жену, која је скочила из постеље, да му отвори |
за један часак и нерешљиво се обазирао на све стране питајући се у себи шта ће и куда ће.{S} О |
и је дуго пешачио жедан, па тек набасао на лепу хладовину и врело свеже воде.</p> <p>— Па баш с |
не.{S} Па онда, тиштала га је и помисао на срамоту, која ће га, можда још данас, постићи, чим с |
рудио, да избије из главе сваку помисао на оно што је онако несвесно урадио, он то није могао у |
„Ко ти је крив, што си самоме себи стао на срећу!{S} Што си се женио први пут удовицом, па ти о |
спустити на туђе главе, издашно спуштао на Јанићијев врат.{S} Али то, у осталом, није чинио он |
ком не сурва у провале, па таман изашао на чистину и подвикнуо: „Боже помози!“ — а оно на равно |
отеривао биволице у Београд, није нашао на путу, примио га и довео у Београд и предао газда-Диш |
у дође.</p> <p>Кад се овако нагло нашао на улици, стао је за један часак и нерешљиво се обазира |
и десет „ерлија“.</p> <p>— А је ли ишао на хаџилук по децу? — запита Јанићије и одлучно се осме |
ио, лепо испавао и онако комотан изишао на доксат, узео слатко и воду и запалио чибук, па сада |
оби писмо, Ламбре му јавља да је отишао на вилает, у Костур; тамо ће остати неколико месеци, а |
Спаситеља четрдесет дана искушавао ђаво на гори, али Спаситељ је сва искушења претрпео; а да ни |
два цванцика и пружи Маци.</p> <p>— Ево на; добро само те ми се толико затекло у кеси, — рече Д |
— мишљаше Јанићије и дође му тако криво на сама себе: зашто да уради тако, зашто да се пред сви |
чаршији среташе и састајаше.{S} Готово на свакоме углу понављао је ону исту историју, почињући |
испадне на нос како христијанину, него на друго место на куде Турцима испада — проклињао је ки |
у свет; боље на њену главу срамота него на твоју.{S} Имао си бре дреје у својим рукама, па што |
доксату и залевала цвеће, које је оздо на више, заједно са османлуком, сав доксат обузело.{S} |
би шта ће и куда ће.{S} Остане ли тврдо на томе, да га не прими, онда је сасвим пропао; код дру |
/> <p>— А дреје?...{S} Што си их однео на кира-Ману?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Среће ти! — запи |
ето сви причају, да се мајстор Диша пео на твоја леђа.“</p> <p>И ту Јанићије исприча мајстору с |
вратима понизно чекао, он би се пропео на прсте, бркао по једној торбици, обешеној о дувар, св |
ће мајстор Диша наредити, али овај сео на пањ, брише рукавом <pb n="34" /> зној и по који пут |
а са свом својом пространом ширином сео на душу, па јој не да дахнути.</p> <p>И није то само жа |
је тај човек, за кога се удаје, налетео на њену удовичку идилу као изненадна мећава, од које се |
да изиђе на поље.</p> <p>Тек кад је био на доксату, он се окрете соби, у којој му жена стојаше |
ажне као од брега одваљене.{S} Није био на чисто, да ли да их воли или мрзи, што су Лепосаву у |
илима, те је младожења у брзо заборавио на ону немилу епизоду, ради које три ноћи није спавао.< |
ену оставио Маци, тако је радњу оставио на Јанићију.{S} Цео дан он је Јанићија упућивао, како д |
амо!</p> <p>Али Јанићије, који је радио на мутваку, немаде времена ни да засуче рукаве, кад прв |
остариш као девојче!{S} Бог је наредио на жена, да не једе џабе лебац, — вели кира-Мана.</p> < |
т година.</p> <p>Овај се разговор водио на петнаест дана по повратку Дишином.{S} Још се чудотво |
тренутку, када се мајстор Диша налазио на врхунцу радости и узбуђења, те му дође чисто као нек |
ошто је мајстор Диша дан из дан одлазио на кафу тетка-Маци, а Маца тек ваљда не би примала свак |
поставку.{S} Кир-Диша је ревносно пазио на свако парче кожице <pb n="64" /> у дућану, на сваку |
е, треба да се оженим; али ко је мислио на то?</p> <p>Те ноћи превртао се мајстор Диша у постељ |
> <p>Ма да је мајстор Диша често мислио на кућу и Лепосаву, ипак га је брига више морила за рад |
у било је тугаљиво, кад год би помислио на долазак мајсторов.{S} Зашто је он зебао и од чега, н |
едан Грк, који му онакву жену натоварио на врат, још новчано опљачка.</p> <p>Да му није било ба |
га ваљано, па му је онда читао и претио на све начине.</p> <p>— Чапкуне, да би чапкуне! — дерао |
нуле, да га је тај поглед јако подсетио на онај догађај.</p> <p>И од тога часа Диша занеме као |
јстор Диша појео шљиву, а кошчицу бацио на ђубре.{S} Па после да плетеш седе, као што ће их пле |
о се стиша.{S} Живот му је и сада личио на једну непрозирну таму којој нема излаза; али и кроз |
врха, био завршен двокрако, те је личио на хаждајину жаоку, како је молују.{S} Тај двокраки врх |
мењеним гласом, који није ни мало личио на онај весели глас, из кога је детињски несташлук изби |
p> <p>— Е, па зато ли сам толико трошио на тебе; <pb n="172" /> зар сам се зато оженио, да свак |
а му на улици не честитају; а ако га ко на улици и заустави, он се брзо опрашта и изговара да м |
што би могао пасти патроли у руке, ако на улици заноћи, а друго јака глад, која га је већ толи |
а постао највећи враг Грцима.{S} А како на улици не беше никога, не оста му друге него да тркне |
м вући по дућану.</p> <p>Јанићије онако на једној нози скакуће за њом и виче да пусти, а она се |
одина), то се не би могло утврдити тако на пречац.{S} Главно је, да су једно другоме вазда пако |
е, поче од времена на време да баца око на кир-Ламбру, који је сад узео од чочека деф и стао пр |
еколицином својих пријатеља, бацити око на мајстор-Дишу, њему је могло бити тридесет и шест год |
зашто све ово ради, нити јој је падало на ум, да ће сутра дан постати испрошеница а до друге н |
ким кућама зуцало, додавало или смејало на рачун будућега младожење и младе, мајстор Диша је пл |
а, размахнуло би у томе часу, заошијало на све стране и развејало ледену мисао као ветар прашин |
о да се ослободи свега што је подсећало на некадање робовање, него чак да потисне на свима стра |
место да пође на улицу, седе изнемогло на миндерлук, притиште песницама под појас и поче тешко |
да је из ових башта живо цвеће поврвело на капиџике.</p> <p>— Аман!{S} То пред кира-Анастасином |
ђе јој као некада, када се с њиме, било на чешми или у махали, буд за што покавжила и побила.</ |
оне девојчуре“, али ипак све се сводило на то, да је мајстор Диша прилика, каква се лако не нал |
а враћеним прстеном као да му је отишло на свагда оно спокојство, што га је до сада имао.{S} Ни |
јавно срамоти, вичу на сва уста не само на мајстор-Дишу него и на кир-Думу, што се толико засле |
на земљи ће ти се људи смејати, а тамо на небу то ће ти се уписати у највећи грех и неће ти се |
ајка родени.{S} И рекосмо да вас женимо на грцко невеста, на кир-Бенџина удовица, па да постане |
ину и подвикнуо: „Боже помози!“ — а оно на равном и сигурном путу спотакне се, падне и скрха вр |
ти се не нађох као рођена мати, кад оно на смрт болова!</p> <p>Свака реч наваљивала се на мајст |
о пропуштао између прстију зрно по зрно на својим бројаницама.</p> <p>Дочек је био достојан јед |
кршиш шија на гробље?{S} Од теб ми црно на очи! — дерао се Ламбре и бесно је дрмусао за оба рам |
ак хаџија у то доба пропраћан је обично на свечан начин.{S} Кајик, у коме је путовао хаџи-Диша, |
xml:id="SRP19061_N4">Спавало се обично на поду.{S} Место где ће се постеља метати, покривено ј |
ише памети, па размисли.</p> <p>— Па то на хаџилук?</p> <p>— А што?{S} Бог ти је дао, можеш.{S} |
не сме да буде мачка.</p> <p>Али све то на страну; све би се то још и којекако поднело, само да |
глава, да јој обрати пажњу то на ово то на оно, тек колико је било потребно, да удовица онаквог |
а и мушки глава, да јој обрати пажњу то на ово то на оно, тек колико је било потребно, да удови |
како христијанину, него на друго место на куде Турцима испада — проклињао је кир-Дума дижући ф |
бледа и збуњена, застала је забезекнуто на прагу.</p> <p>— Шта блејиш ту, бре! — продера се Лам |
идно борила са самом собом, да му нешто на душу метне, али Јанићије, који до овога часа чињаше |
ела и до саг!....</p> <p>Јанићије зинуо на овакав дочек; избечио очи, па како је обема рукама п |
о пре него ли ће му поднети часни ексер на целивање, испосник је сматрао за дужност, да побожни |
џијска.{S} Зато он пушта ђавола, да нас на хаџилуку искушава, али, докле се ми овде боримо са н |
тај осмејак све до ране зоре играо час на уснама а час скакутао по зажареним образима и извири |
ма под само грло; други пут, овај запис на чело; трећи пут, овај запис на-по-за леђа.{S} Е, кад |
ај запис на чело; трећи пут, овај запис на-по-за леђа.{S} Е, кад све тако урадиш, ти да гу одве |
кћери, метни огрлицу око врата, а дукат на чело; па онда донеси послужење.</p> <p>— Је ли ти се |
де ли то, да једна хаџијница меће дукат на чело?</p> <p>Лепосави не би најпријатнија ова перспе |
о и без облачка; откуцавао је као сахат на градској „сахат-кули“, који дан из дан равномерно ја |
чкој махали причало, и како се сав свет на чесми смејао и дирао га за оно.{S} Јанићију је тада |
ник еден!{S} За сто нападас зенско свет на улица?{S} Поједосте четири хиљада гроси па искате и |
у дућану.{S} Јанићије Бик седео је опет на своме месту и радио посао, као да се ништа није дого |
рк, услужан <hi>као</hi> Грк, и поносит на <pb n="16" /> то, што га грчка чаршија у своје „троф |
а ти три пута да викнеш: „Његова болест на тебе, твоје здравље на њега“.{S} Онда жабу да бациш |
о ово сандуче.{S} Хаџи-Зосим метну прст на уста и даде знак Диши, да се не миче. — Стари пустињ |
мајстора његово произвођење било је већ на прагу.</p> <p>Сузе му навреше на очи и он их кришом |
чило, распукло се и ишчезло као мехурић на води.{S} Био је као на ново рођен; лице почело опет |
оме часу одшкрину врата и промоли главу на поље.</p> <p>— Како је?</p> <p>— Сад ће! — одговори |
тако неко време без речи, оборио главу на груди, тешко предисао и слушао, како му срце на махо |
комшија, Грк и пријатељ, не води бригу на грцко удовица, кој да гу води.{S} Него знаш шта је?{ |
д прве навале, седео је подвијених ногу на трави, грицкао једну зелену сламчицу и несвесно блен |
/p> <p>У дућану је седео скрштених ногу на ћепенку и неко време замишљено гледао у зид; најпосл |
д подне до мрака да седи подавитих ногу на своме ћепенку а да се не макне, сада се није могао у |
; пребацио једну руку на Думино а другу на Дишино раме, па ниже ли ниже.{S} Једном речи, прави |
р-Дума је муке мучио; навукао себи беду на врат, па сада не зна ни како да се брани у махали од |
о другога начина да мајстор-Дишу изведу на праву стазу, оне су се свим средствима трудиле, да и |
јавној новости, и са тешким срцем дижу на обрамице своје судове и растају се од чесме, тек кад |
ледала са сваке стране и дивила се везу на рукавима.{S} Кир-Ламбри и кир-Думи донео је два дуга |
предену мисао.{S} Такве мисли не падају на памет шегртима.</p> <p>— А да није то кир-Диша? — за |
осаве, румене од стида и оборених очију на под.{S} Стала опуштених руку уза сама врата и снебив |
, те би, по који пут, бацио тамну сенку на кир-Дишино спокојство.</p> <p>— Кад се жениш, треба |
к.{S} Запрепастила се, кад угледа ћерку на поду, како се у тешкоме болу савија.</p> <p>И то уне |
куће; зна свет да тетка Маца има ћерку на удају и да си ти нежењен.{S} Е, па онда ко ту да док |
ући једна другој по коју веселу досетку на рачун будућих младенаца.</p> <pb n="25" /> <p>Да је |
цинцарску песмицу; пребацио једну руку на Думино а другу на Дишино раме, па ниже ли ниже.{S} Ј |
ша код прве цене занемео и изгубио вољу на пазар и на децу; а он је опет нудио толишно, да је с |
е са познатима састане, од стида, да му на улици не честитају; а ако га ко на улици и заустави, |
а је сву у комадиће растрза, само да му на очи изиђе.</p> <p>И онда, још већма клонуо, незадово |
од како је Лепосава умрла и оставила му на врату троје деце, те је тако, у неку руку, морао да |
се као да га сваки познаје и честита му на тако красном успеху, што га је јуче на „гледању“ и п |
вде у кисељаку отворило очи.{S} Паде му на памет како је, пре неколико година, видео спровод не |
да је дошао до свога капиџика, изиђе му на очи кира-Мана са њезиним сухим контурама и очима у к |
е отићи, али га узе неки стид; изиђе му на очи Лепосава у целој својој појави и он се, сад први |
а њему.{S} На половини заклетве дође му на ум, како није ни поштено ни лепо то што сада ради; а |
сли једаред; али у тај исти пар дође му на ум она њезина претња и велики кујнски нож, и он, мес |
у главу, кад зачу овај одговор, који му на на подсмевање личаше.{S} Он занеме од забуне.{S} Хте |
клена аждаја, коју је видео у Витлејему на једној икони, где беху исписане <pb n="188" /> страх |
што су врата закључана, ускомеша у њему на ново ону ватру и он поче одмерено гвозденом алком, а |
нагна целу насеобину, да што пре стану на пут неприликама, које су већ почеле овде онде искрса |
о ћерку нећу! — одговори Диша и намигну на кума; а кира-Анастасија, стидна од кума, заклони рук |
а некакво пробадање у слабинама опомену на обећање, оде до тетка-Маце, те јој саопшти своју нам |
сестрински, те он, хтео не хтео, обикну на свој нови положај и предаде се потпуно вољи ове дево |
ако, мало по мало, он се толико навикну на ову кућу, да тетка-Мацу није друкчије поштовао него |
неколико година, све докле се не свикну на своје удовиштво.{S} А већ после овај благи обичај по |
види шта је.</p> <p>Али Јанићије мукну на њу бичјим гласом, те тако забашури Лепосавино дело.< |
ено лисје поста мрско.{S} Кутију швирну на неко ђубриште, а босиљак искида, издроби, пљуну на њ |
мајстора) и, као врабац из шаке, шмурну на врата и весело одјури симиџиници.</p> <p>А мајстор Д |
а окују у најтеже букагије, да га метну на магаре, али не као што се јаше него лицем репу, па д |
риште, а босиљак искида, издроби, пљуну на њега, просу пред собом и згази ногама.{S} Да му Лепо |
Лепосава му не даде да доврши, измахну на њега метлом, а он, пре него што ће га ударити, побеж |
а га привуче властима а по том мајстору на посао!“</p> <p>С овим је власт учинила своје: објави |
страшна чељуст, која поче бљувати ватру на богоугодника.{S} Побожни испосник учини крст над рас |
гима „на веру“.</p> <p>— Нашао сам кесу на сокаку ваљда, те да беломе свету купујем, па после д |
казивало, да је долазак газда-Дишин ту на прагу, у њему се појавила сумња, да то што је обећао |
о орјатин, који ће га на првоме сусрету на комадиће растргати, приковаше га за онај миндерлук.< |
убави и страх од чаршије, да му срамоту на смеј не изнесу.</p> <p>Најпосле дошао је до једнога |
.</p> <p>— И што да износе поштену кућу на глас?{S} Зар је то лепо од света?</p> <p>— Е, такав |
угледног човека, да једну честиту кућу на глас износи.</p> <p>Лепосави се све више у грудима с |
једном савесном мужу и домаћину стајаху на расположењу.{S} Ретко који дан да кира-Мана није при |
а.{S} Али се ни после тога не остављаху на миру, него тражише на ново прилике, да се расправе.< |
онлију, јамајку и друга пића, која беху на гласу.</p> <p>Кир-Дишина домаћа невоља учинила је чи |
— Није, него што не поведе и тетка Мацу на хаџилук.{S} Штета, Бога ми!</p> <p>Но Лепосава и ово |
петих ћепенака кроз криву и тесну улицу на Зереку и Бит-пазару румени се у јутарњем зраку; па и |
као махнит трчао кући, те да неверницу на месту убије.</p> <p>Када га кира-Анастасија, која се |
д оним густим дрвећем, које не да сунцу на земљу.{S} Кира-Мана, кума-Думиница и остале жене, св |
клони газди.</p> <p>— Хвала ти, као оцу на храни и науци; све ми је добро код тебе било, али ет |
њихова удовица тако јавно срамоти, вичу на сва уста не само на мајстор-Дишу него и на кир-Думу, |
p>Али уместо да јој оне помогну и утичу на Дишу, да се махне дервишких записа, обе, као из једн |
снажним разлогом, дочекала је кир-Дишу на ручак, тврдо уверена, да ће га потпуно саломити.{S} |
идем, велику воштаницу да палим за душу на твоја мајка.{S} Брат да ми будеш, Јанићије... врати |
шао, а кад је Диша изјавио, да ће одмах на пут и да од силне бриге за радњом <pb n="190" /> не |
ај га само: је ли му оно лице или трбух на раменима?{S} Не разбираш му ни шта му је што.</p> <p |
овога пута не послужи га срећа.{S} Баш на самоме завијутку, у близини Синџир-џамије испаде од |
јурио у удовичину кућу и затекао је баш на капиџику, како се са неким човеком прашта, — у грчко |
тити; али најпосле и да га не пусти баш на лепо, — пустиће га, кад изврши што је наумио.</p> <p |
а; где год пљунеш можда ћеш пљунути баш на оно место, где је Спаситељ стојао или где је своје у |
рали страховати, да ће тај час пући баш на ономе месту, где се пуца скопчавају.{S} Млада удовиц |
изало његове обрве.</p> <p>— Ти да идеш на вилает, а ја па овде без тебе да живим, што ми треба |
добити сина, ама сто крстова да метнеш на њега, оно ће опет остати нечисто.</p> <p>А овај разл |
/p> <p>— Па то, да немаш деце.{S} Вичеш на мене, као да сам ти ја крива.</p> <p>Јанићију Бику, |
p>— Зашто, кир-Дума?{S} Да ли не мислиш на сина да просиш девојку?</p> <p>— Још му неје вакат, |
пут како обиђеш, овај запис да прилепиш на њојзина недра, ама под само грло; други пут, овај за |
Маци на помоћи и четворе очи да отвориш на све... разумеш ли, на све.</p> <p>— На све, мајсторе |
здравље на њега“.{S} Онда жабу да бациш на кров, а дете да умијеш и запојиш из те чиније оном в |
p> <p>Зароњена лица у шаке седео је још на једноме избрешку близу Вилине Водице и подавао се ст |
Толике његове наде, толико ишчекивање, %на најзад и онолики пут и онолико ломљење по туђим земљ |
куће сачека, и врати се натраг.</p> <p>На пет дана после ове куповине велики караван, <pb n="1 |
рете леђа и журно замаче у град.</p> <p>На првоме конаку, где ће ноћити, хаџи-Диша завуче руку |
хну Диша, исплати новцем и пође.</p> <p>На улици се хаџи-Зосим присети да о некој својој ствари |
ета и антерије у кући туђе жене.</p> <p>На ову летимичну идеју он само одмахну шаком; а како, п |
увају од какве му драго несреће.</p> <p>На срећу ову наглу жалост брзо је умерила њезина ведра |
ња могла је тећи својим коритом.</p> <p>На горње питање кир-Ламбре трепну мало очима и лагано п |
из кога се одмах у собу улазило.</p> <p>На собњем прагу опази и пар мушких јеменија са подвијен |
еснафа, не пресече као на пању.</p> <p>На недељу дана, после трогодишњег парастоса, бахну он у |
ира-Мана (тако се звала Ламбрина жена) „на белегу“ и „среће ради“ кришом поклањала.</p> <p>Осет |
је, да за свој новац не купује другима „на веру“.</p> <p>— Нашао сам кесу на сокаку ваљда, те д |
аку кућу.{S} Нарочито, када су се жене „на коме добу“ налазиле, она је била неопходна; а оне же |
ши се потпуно разлозима хаџи-Зосимовим, набави кутију од тенећке и поче се борити са оном изнут |
згати, шта би све за толики новац могао набавити цркви.</p> <p>Једнога дана кад га некакво проб |
е у једној старој гробници.{S} Али зато набаса хаџи-Зосим на другог пустињака, много важнијег о |
ник, који је дуго пешачио жедан, па тек набасао на лепу хладовину и врело свеже воде.</p> <p>— |
ам; па још три.</p> <p>— Е, једна му је набацала!</p> <p>— А која ли то? — запита брижно жена, |
а, својим неразложним враћањем прстена, набацао.</p> <p>А када га већ и срце и разум гонише, да |
љке, ћитајке, платна, па, чак, из добро набијених душека опрану вуну, што им је кира-Мана (тако |
падао у неразумљиву срџбу.{S} Младост, набрекла свежином, која пркосно дражи, бацала га је у н |
ом, кроз коју су широко избијала снажна набрекла прса, ишао је он пред друговима и свирачима.{S |
{S} Очи су му севале грозничаво и чисто набрекле.</p> <p>— Сува кучка, бре!{S} Ели ћеш ми плати |
о гибање и извијање витога струка и оно набрекло јелече, које се час пењаше <pb n="127" /> уз л |
ијатан мирис девојачке душе, који га са набреклог јелечета запахну.{S} Он је стеже грудима, а о |
овим очима лебдела је само прилика оног набреклог, мало распученог јелечета и младешчића и неко |
облим, загрљастим рукама, витом врату, набреклом јелечету и танкоме струку, за који би страхов |
пазариш? — запита свети човек, чије очи набрекнуше и закрвавише од раздражености.</p> <p>— Скуп |
дина од тога доба?{S} Пуно!{S} Ко ће их набројати!{S} Оног Београда више нема.{S} И гробље је в |
која је сада већ толико израсла, да је набујала у једру и живахну девојку, мало по мало толико |
узмучи се Јанићије да каже шта ће; али навала осећаја тако је нагло јурила у његову главу, да |
башту.{S} Јанићије, већ стишан од прве навале, седео је подвијених ногу на трави, грицкао једн |
мрти Лепосавине као тешки камен на душу навали.{S} У једно време покуша, да стресе са своје душ |
па мислећи ваљда да ће се обоје потући, навалише да их разваде.</p> <p>Али ово постиже други ре |
љајући, управо осећајући у себи сву ову навалу мисли, ишао је Јанићије ногу пред ногу кроз крив |
анила, па донекле и утишавала ону силну навалу, што му дан ноћ није давала дисати.</p> <p>Два с |
ад оно на смрт болова!</p> <p>Свака реч наваљивала се на мајстор-Дишину душу као стена и он је |
н разлог више, да се одупре кир-Дишином наваљивању. — Кад не може по христијански, нећу ни по п |
Јанићије обори очи, јер не знаде шта да наведе.{S} Диша га значајно гледаше.</p> <p>— Зар сада, |
.{S} Плакала је, проклињала%, га што је наведе да се за Дишу удаје, што јој упропасти младост.{ |
ове душе јављао страх, да ће је сада за навек можда изгубити.{S} А уз ово осећање расла је упор |
слао цигане пред удовичину кућу, да јој навести сутрашњи дан њихова прстена.{S} Све махале око |
.</p> <p>Јанићије се почео мало по мало навикавати на нову улогу.{S} Заветовао се себи да се ни |
ијатно и поче зверати час амо час тамо; навикао је да од своје газдарице чује вазда одлучан и з |
ташти, на чије се разлоге већ у велике навикао да их прима и — сноси.</p> <p>Но њему се ипак н |
на занату, Диша је постепено примио све навике и погледе својих мајстора, па није ни чудо, што |
.{S} И тако, мало по мало, он се толико навикну на ову кућу, да тетка-Мацу није друкчије поштов |
а је тако и урадио.{S} Кира-Анастасија, навикнута да, на крају крајева, увек онако буде како се |
тве се праве од врло фине и танке коже; навлаче се преко чарапа, па се тек преко њих спољна обу |
да се са Лепосавом на само састане.{S} Навлаш је врло често излазио иза мутвака на цепаник, на |
изићи да га саслуша; али Лепосава, као навлаш, баш онда би се нашла у послу око огњишта, па до |
а не јавља.{S} Понеки од познаника Срба наврати у дућан, тек колико да из Дишиних уста чује, за |
у остали без икакве контроле, а од туда наврати и код Дишине куће, да обиђе и извести кира-Анас |
им руком, да се удале; а тек трећи, кад наврати, био би задржан са речима: „Чекај, чекај!{S} Да |
мбре не би отишао у свој дућан, а да не наврати удовици, тек да види, не оскудева ли у чем и, к |
умро, па истрча на улицу, да кога било наврати у кућу.{S} Разуме се да по комшилуку није смео |
и, када би јој која пакосна пријатељица навратила, бајаги да је види, а овамо да јој узгред исп |
стене.{S} Прва два просјака, који би му навратили на дућан и почели богорадити, испратио би оби |
ђу осталога, и она истицала, кад год би навратио до тетке Маце, чије је разговоре и савете тако |
отово у свима кућама, где је тетка-Маца навраћала, да разбере о кира-Анастасији.</p> <p>А докле |
зеленилу и његову шумору.{S} Комшије су навраћале, да чују што о Диши, а и да узгред виде, како |
бичају сачека, докле се не стиша бујица наврелих речи.</p> <p>— Ето, кажу....</p> <p>— За име с |
ње било је већ на прагу.</p> <p>Сузе му навреше на очи и он их кришом од пролазника утре рукаво |
то по десет година чекају, па кад после навру деца, а она се ратосиља.</p> <p>Мајстор-Диши се с |
летку смислила.{S} У то доба њено Канче навршило је већ петнаесту годину, а мајстор-Диша је доб |
ово друштво.{S} Кир-Дума је муке мучио; навукао себи беду на врат, па сада не зна ни како да се |
арапа, па се тек преко њих спољна обућа навуче.{S} Кад човек хоће у собу, изује па прагу обућу, |
нтерију, ћурче и чампаре.{S} Кад Ламбре навуче антерију, тек онда виде, како би му боље било да |
ородиља, потврди, поче се на све стране нагађати, шта је томе узрок.{S} Разуме се, да је било с |
па на сељаке, кад би у дућан тек онако нагвирили, мукнуо као бик и кроза целу чаршију изазивао |
ела мужа кући, пошто се добро намучио и нагладовао.</p> <p>Ни пре Лепосавине смрти, ни после, М |
S} И та реч, боље рећи, тај меки, нежни нагласак, који овој речи придаваше сасвим други значај, |
Лудаче! — одговори Лепосава, али таким нагласком, да му од једном стаде јасно оно што мало час |
ем десити.{S} Она његова последња реч и нагли одлазак не даде јој ни за тренутак да поверује са |
лицу.{S} Лепосава оста забезекнута овим наглим одласком, хтеде да га викне, али он већ беше на |
од онда, кад је кира-Ламбриница почела нагло венути и потајно довлачити у кућу неке чињарице, |
и и погледа, како му удвостручена радња нагло цвета.</p> <p>— Зашто сам се оженио, то знам; али |
каже шта ће; али навала осећаја тако је нагло јурила у његову главу, да му се језик спотицаше п |
ано лице са затегнутом кожом смршало је нагло, очи добиле грозничави сјај и нестално зверају, а |
м се... устеже Маца и не доврши, јер је нагло одазва она комшика.</p> <p>Диша стојаше неко врем |
хтео... али тако...</p> <p>Лепосава се нагло окрете њему и погледа га.{S} Он се збуни и не дов |
миндерлук, зарони лице у јастуке и поче нагло јецати.{S} Пред очи јој изиђе све, шта може сада |
нако, ненамерно, обухвати је око паса и нагло привуче себи.{S} Необичан пламен сукну му уз обра |
не, а у томе кир-Ламбра гурну капиџик и нагло, као да га неко вија, ускочи унутра.</p> <p>Фудул |
ед, који му је од ове женидбе у чаршији нагло порастао, спласнуће сада као надувена бешика, кад |
н душевним патњама, кир-Диша је започео нагло венути.{S} Оно пространо лице са затегнутом кожом |
и му под руку дође.</p> <p>Кад се овако нагло нашао на улици, стао је за један часак и нерешљив |
>Шта је мајстор-Дишу нагонило, да онако нагло врати прстен, то је он тек из далека напоменуо Ду |
о је све осетио, кад је целивао, и тако нагло исцељење од искушења, које му до сада ни пост ни |
p> <p>Фудул-Стаменка се уплаши од овога наглога скока, који беше тако неспретан, да се задувани |
тако исто узрујана, да јој се недра од наглога дисања дизаху и спуштаху, стојала је не могући |
га неко гурну, улете у собу дршћући од наглога запрепашћења.</p> <p>— Доста, бре!{S} Доста!{S} |
мајстор Диша у свој дућан, зајапурен од наглога узбуђења.{S} Очи су му севале живље него ли до |
ио, шта да каже и како да оправда своју наглост.</p> <p>А осем тога, ова посета имала је у њего |
ежње и страшљивога очекивања прелазио у наглу срдитост, па му се чинило, да би сад у стању био |
е му драго несреће.</p> <p>На срећу ову наглу жалост брзо је умерила њезина ведра и вазда распо |
кир-Дума, потпуно се обистинила, те то нагна целу насеобину, да што пре стану на пут неприлика |
ом.{S} А погдегде, онако узгред, тек да наговести сумњу и оно што се по чаршији говори, поче му |
које му се још у Јерусалиму приказало, наговестивши му, да ће у скоро постати <pb n="7" /> „ро |
е погледе на данашњи свет, из далека му наговештавала како му није била прилика да се жени удов |
ј се из груди отео дубок уздах, који му наговештаваше све друго само никакво добро не.</p> <p>— |
надраженом сад је било довољно, да сав нагомилани јед окрене противу своје жене и, разуме се, |
је лепо осећао како га по трбуху коље, нагони га, те отвори капиџик тетка-Мацин и увуче се у њ |
="subSection" /> <p>Шта је мајстор-Дишу нагонило, да онако нагло врати прстен, то је он тек из |
тек разговора ради — зар сада, када сам нагорео онако?</p> <p>— Е, био отварати очи!{S} Шта ти |
случај, који му отвори очи и у потпуној наготи показа, какво се мишљење о њему по чаршији проно |
он ће знати, кад буде време, како да га награди.</p> <p>Оволика хвала и задовољство, које му Ле |
очувао, а који му је сада, место да га награди, забио нож у срце, на то није хтео ни да мисли |
азуме се, све те жене знале су ценити и наградити њезин труд и добре услуге.</p> <p>Јанићије се |
жао, што нема, ма шта чиме би јој могао наградити доброту.{S} Детињска машта његова бацила га ј |
та, стојао је на услузи за врло скромну награду.{S} Мајстор Диша му је на пример <pb n="189" /> |
а.</p> <p>Зато је био и довољно морално награђен.{S} Хаџи-Зосим био му је не само добар вођа не |
и пазила, да му се његово ћутање богато награђивало.</p> <p>Но у дну душе Јанићијеве, што он ни |
чија му је слика у души до ове заклетве нагризала срце, па ипак била тако мила, сада му постаде |
тве из гроба не буди.{S} Свет је толико нагртао њему, да им даде какав запис или амајлију која |
изведеш у бакчу; тамо да је скинеш, ама нагу, ни папуче да нема на ноге.{S} Е, па онда сас њу т |
сав овај живот и тековина пуста остала, над његовом главом надвијала се судбина, која у мало шт |
едети или лежати, у куту један асталић, над којим је горукало кандиоце, а под кандиоцетом мален |
о врло врео, сунце је прижижало озго, а над земљом, нарочито око чешме, где је било увек по мал |
у гробу, мир прелестни влада,</l> <l>А над гробом у тузи се гуши</l> <l>Вјерни супруг сред жиз |
од њега, а мајстор је имао толико права над својим <pb n="153" /> момцима, да без његове воље и |
гроба, вратило се хаџи-Дишиној кући, да над пуним <pb n="215" /> чанком жеравице опере руке и д |
д ноћ осу звезде и блага месечина засја над зеленим баштама и стрехом тетка-Мацином, он устаде |
а, а живи трн, који онако раскошно буја над старим, запуштеним гробовима, не допушта да се приб |
>Али судбина, која се тога дана наднела над вратом Јанићију, није га мимоишла.{S} Све до првога |
Ноћ је већ у велике осула небо звездама над Београдом, који је дубоко спавао.{S} Тек по у гдеко |
?</p> <p>Лепосава претрну, брзо се наже над огњиште и поче пирити у ватру, пред којом су били п |
чек аваси</hi> (игра чочека) она уздиже над главом деф, другом руком удари по њему по такту мел |
је на капиџик, која са свећицом, да је над покојницом ужеже, а која са китицом цвећа, да јој ч |
</p> <p>Топло и сунчано лето грејало је над густим зеленилом београдских башта, челе су зујале |
осем онога шандуда, чије се густо грање над самим кровом наднело, а који је тако тајанствено ов |
би сумња на њих пала, пристадоше, да се над сваким <pb n="200" /> од њих изврши преметачина, те |
се, као и увек, <pb n="212" /> када се над његовом главом надвијала зла судба, потпуно сплео и |
тила да разгони онај облачак, што им се над пролећем брачнога живота надноси.</p> <p>А како кој |
им уживањем посматра из даљине, како се над гомилом људи љуљушка еснафски барјак са светим Спир |
нчаној ведрини зелена чуваркућа, што се над надстрешницом безбрижно ухватила.{S} Један пар ласт |
кроз душу, као тешка магла када се вуче над земљом и никако не може да се подигне и разбистри.< |
ну власт надзора, како над кућом тако и над домаћицом, а што се тиче Јанићија, он је био потпун |
рже, него ли што су они можда промицали над главом самога мајстор-Дише, који се у Јерусалиму ве |
ак облак, али тек један облачак, лебдео над његовом душом.{S} И што је дубље залазио у другу го |
у онај дукат „ћошајлију“, што се жутио над Лепосавиним веђама, то у њено насмешено лице.</p> < |
цу, дао јој је пуну власт надзора, како над кућом тако и над домаћицом, а што се тиче Јанићија, |
годника.{S} Побожни испосник учини крст над расклопљеном чељусти, а ова у томе часу страховито |
а била у стању да утаре трогодишњу сузу над успоменом покојнога супруга.</p> <p>Кир-Ламбре би, |
а метати, покривено је даскама, које су над подом правиле узвишицу од прилике за пола шаке.{S} |
тила са послужењем, на челу јој се, баш над самим повијама, где се обрве састају, <pb n="147" / |
оста друге, него да још чека и да се — нада.{S} Али подгрејана нада не греје.{S} Надао се али |
чека и да се — нада.{S} Али подгрејана нада не греје.{S} Надао се али са стрепњом, да је њему |
е се таван на њега срушити.{S} Последња нада, за коју се тако грчевито ухватио, истрже му се из |
е.{S} И то баш онда, када му се најмање нада, као оно човек, који је пролазио кроз најгушће шум |
ју снажнија и страховитија, испињала се нада све.{S} Догодило се ма шта, свршило се ма како, он |
о често излазио иза мутвака на цепаник, надајући се, да ће се она сетити, па макар и сажалити, |
не припадале њезину удовиштву и, можда, надама које је она управљала сасвим другим странама, са |
кроз ту таму ево где проби један зрачак надања.</p> <p>И тако је та дивља, унутарња борба почел |
>Дан из дан преживљавао је нове тегобе: надао се, плашио, срдио, на сваки њезин осмејак задрхта |
да.{S} Али подгрејана нада не греје.{S} Надао се али са стрепњом, да је њему суђено да умре без |
не убије и да јој погрешку опрости.{S} Надао се чак и томе, да ће се правдати, па, можда, и ут |
ротиван утисак ономе, коме се хаџи-Диша надао, на Јалији беше сабрана множина Београђана.{S} По |
опани.{S} Кир-Диша, који се такође није надао да ће се у овим заклоњеним улицама сукобити са св |
овек срећне звезде.{S} Чему год се није надао, оно је постигао, и никад својом вољом, својим од |
посава се прикраде, па, кад јој се није надао, лупи га обема шакама у леђа.{S} Јанићије се живо |
случај, коме се Јанићије ни у сну није надао, учинио је за њега много више него ли ма шта друг |
у се пред гласом, коме се ни у сну није надао.</p> <p>— И друго, па опет син! — викну Маца — Ка |
избечи на ову посету, којој се најмање надао.{S} Фудул-Стаменку није никада марио; његова бивш |
вога часа кир-Диша се бар колико толико надао; али после оваке испоруке он сав претрну.{S} Крв |
изненадне среће, којој се није ни мало надао, целива будућу ташту у руке.</p> <p>— А где ти је |
е Маца никаквој разборитој помоћи могла надати.{S} Он се, као и увек, <pb n="212" /> када се на |
ећ стасале за удају, те се могаху дотле надати, да ће мајстор Диша на њихова врата кад тад заку |
то увек сокачићима где се могао најмање надати сусрету с киме, то му је било све.{S} А како му |
торов.{S} Он се ни из далека није могао надати ономе, што се, у тај пар, догађало тамо; тетка-М |
ће и завијутке, где би се најмање могао надати на сусрет са мајстор-Дишом.{S} Али, овога пута н |
ковина пуста остала, над његовом главом надвијала се судбина, која у мало што не поремети све н |
b n="212" /> када се над његовом главом надвијала зла судба, потпуно сплео и у страху од могућн |
ама, које се као два црвена лука високо надвијаху изнад живахних, силом застиђених црних очију. |
n="171" /> ипак мало по мало успела, да надвлада зета и да Лепосави створи што ширу самоуправну |
повратка сачува.{S} Хоћеш ли да те ђаво надвлада и анђео да ти из дућана оде, буди ексик-хаџија |
ићије умети тако поуздано да му и радњу надгледа, као што је поуздан да му за женом пази?</p> < |
кир-Думину она је од тога времена сама надгледала Ламбрину радњу и обављала све трговачке посл |
Јанићије је тако савесно водио послове, надгледао радњу и сакупљени пазар односио тетка-Маци, д |
вети до века тако без жене и без икакве наде на своје потомство, толико је исто колико и не жив |
ао у некаквоме бунилу.{S} Толике његове наде, толико ишчекивање, %на најзад и онолики пут и оно |
удбина, која у мало што не поремети све наде хаџијине. — Лепосава је још по мало радила по мутв |
ом последњом одлуком, која му даде неке наде, да ће се ова ствар ипак на добро свршити, он пожу |
отворне утвари; живимо као сирочићи без наде и утехе.</p> <p>Старац се дубоко замисли, ухвати с |
еј памјатник движе:</l> <l>Хаџи-Диша, у надежди ревној,</l> <l>Со тим да се спасе љуте гриже,</ |
ико буде нужно, он ће и сав тетка-Мацин надзор подвргнути својој потајној контроли.{S} Одважити |
на своју пуницу, дао јој је пуну власт надзора, како над кућом тако и над домаћицом, а што се |
атник“ подиже својој „честитој“ жени, у нади, да ће се тиме спасти љуте гриже, која му је савес |
која је потпуно праведно заслужила онај надимак што га носи, — па се од самога себе стидео.{S} |
.</p> <p>Али судбина, која се тога дана наднела над вратом Јанићију, није га мимоишла.{S} Све д |
а, чије се густо грање над самим кровом наднело, а који је тако тајанствено овога пута шуштао.< |
око срца, као ономе, који за леђи осећа наднесену шаку и чека када ће га по врату пљеснути.</p> |
што им се над пролећем брачнога живота надноси.</p> <p>А како који дан, кир-Диша је све жудниј |
ио је као и онда, а са гранчица, што се надношаху преко зида, стресао се по који пожутели листи |
са оклевањем, које у овој прилици само надражаваше онако узбуђенога Дишу.</p> <p>— Казала сам, |
тамо не нађе, шкрипну зубима.{S} Инако надраженом сад је било довољно, да сав нагомилани јед о |
а обалу, попео се хаџија на крму, шаком надстрешио очи и са пријатним уживањем посматра из даљи |
ој ведрини зелена чуваркућа, што се над надстрешницом безбрижно ухватила.{S} Један пар ластавиц |
ла кућица са доксатом и као смиље жутом надстрешницом.{S} Ћира-Мана је баш силазила с доксата и |
готовим новцем платио, и у које је сву наду полагао, букнуше у пламен.</p> <p>— Добро је, паме |
рећна, да и оне жене, које су већ сваку наду изгубиле, морадоше врло брзо обрадовати забринутог |
шији нагло порастао, спласнуће сада као надувена бешика, када се иглом боцне.</p> <p>Остати без |
.</p> <p>— Који ти је бес?{S} Што си се надуо тако?</p> <p>— Ти знаш.</p> <p>— А шта ја знам?</ |
з куће удалише.</p> <p>— Е, па како би; нађе ли? — запита Маца, кад вечераше.</p> <p>— Добро је |
паде шегрче у собу.</p> <p>— Шта је?{S} Нађе ли га? — запита Диша осорљиво.</p> <p>— Нађох! — о |
љиво приковаше за Мацино лице.</p> <p>— Нађе ли је?{S} Шта је казала?</p> <p>— Нађох... код фуд |
рата, а уме и да муче као бик.{S} Ко га нађе, нека га привуче властима а по том мајстору на пос |
шаком; а како, поред свега мозгања, не нађе ни један згоднији излаз, који би најбоље одговарао |
куда то долази, ретко које јутро да не нађе у својој авлији убачену по коју главу шећера или т |
-Анастасије, завири у мутвак, па кад не нађе тамо газдарицу, он извади онај цванцик, што му га |
Завири у мутвак, али, кад је ни тамо не нађе, шкрипну зубима.{S} Инако надраженом сад је било д |
<pb n="74" /> положају треба сад да се нађе према своме газди, а у каквоме према газдарици.</p |
д куће, те, ако устреба Маци, да јој се нађе, а и да њему јави, ако што буде.</p> <p>Око подне |
ивала да је он заштити <pb n="102" /> и нађе начина, како да се из овог неприличнога и несносно |
<p>Јанићије прекорачи праг страшљиво и нађе се очи у очи са мајстором.</p> <p>— Шта је, бре? — |
тркне до куће, те да се кира-Анастасији нађе, ако јој што затреба.</p> <pb n="58" /> <p>И то је |
тор Диша и вади иза појаса кесу у којој нађе две аспре.</p> <p>— Узми, на! па да купиш пењерлиј |
посуђу, Јанићије се закашља, па се и он нађе у послу, тек колико да сакрије своје узбуђење.</p> |
је шегрта и наредио му, да се у мутваку нађе и да остане тамо, све докле кир-Ламбра из куће не |
да се <pb n="99" /> ма у каквоме послу нађе, ако би случајно он из собе изашао.</p> <p>Али кир |
о наказива — смеши се Диша — Ама где да нађем добру девојку?</p> <p>— За то ли се бринеш?{S} Па |
Дубравица на каик, а за тим кола ће да нађеш.</p> <p>И тако кира-Анастасији поможе овај случај |
па ето ти радње!{S} Тамо, у кући, да се нађеш тетка-Маци на помоћи и четворе очи да отвориш на |
ли га? — запита Диша осорљиво.</p> <p>— Нађох! — одговори шегрче снебивајући се.</p> <p>— Па гд |
Нађе ли је?{S} Шта је казала?</p> <p>— Нађох... код фудул-Стаменке, — рече Маца и хукну од умо |
оље <pb n="144" /> би било, да ти се не нађох као рођена мати, кад оно на смрт болова!</p> <p>С |
ир-Диша, и, када се један према другоме нађоше, стадоше као укопани.{S} Кир-Диша, који се такођ |
н тетка-Мацин.</p> <p>Тога пустињака не нађоше у његовој испосници, која се налазила близу Гетс |
на на време, слао своје „чираке“, да се нађу тетка-Маци у послу, а он је седео у радњи по цео д |
те кад виде како Јанићије скочи љутито, наже из дућана и кад подобро одмаче застаде и поче му п |
у стиште руку и мало повуче себи; он се наже, да боље чује.</p> <p>— Да му кажеш...{S} Диши... |
јел’?</p> <p>Лепосава претрну, брзо се наже над огњиште и поче пирити у ватру, пред којом су б |
, што се у мајсторовој руци обрете, већ наже низ улицу и изгуби се у оним силним ћорбуџацима ко |
од носом склопљену песницу, устури лице назад и, застиђен од толике гомиле света а можда мало и |
се свет обрте, кад чу каквим га именом назва.</p> <p>— Ко је пезевенк-баша?!</p> <p>— Ти!</p> |
трпео да га ико тако назива; јер такав назив само му је напомињао све оно, што је до овога час |
та сваке куће и донела јој је породички назив: тетка <pb n="29" /> Маца.{S} Па и њезина Лепосав |
е оно, што је до овога часа поднео, тај назив му изгледаше сада као пакосна подсмевка.</p> <p>П |
ш више, када га, место оног простачкога назива: „мајстор“, први пут поздравише љубазно са: кало |
часа кир-Диша није трпео да га ико тако назива; јер такав назив само му је напомињао све оно, ш |
људи, који га сада погледају и који му називају Бога, јасно, као на длану, виде шта се све у њ |
ура, а преко ње постеља.{S} То се место називало: душема.</note> <note xml:id="SRP19061_N5">Ста |
је мајстор Диша често објашњавао своје назоре кир-Ламбри и другим грчко-цинцарским комшијама; |
сам паприка на неправду; крв ми на очи наиђе, па онда нека беже од мене!{S} За добро сам ти до |
ди једнога пролазника, који у томе часу наиђе. — Јанићије није чекао и онај други калуп, што се |
е прући по миндерлуку и тек сада започе наизменце стењати и уздисати.</p> <p>Пуче глас по комши |
љуновима пиштаху за мамом и татом, који наизменце доношаху хране својој дечици.</p> <p>— Бериће |
м, кир-Дума, да је нешто од куда на ово наишао.</p> <p>Место опроштајних суза успомени на свога |
хом, њему је било као да се налази међу најближим својима.{S} Управо тако је он мислио, ма да н |
ма да није никада знао како је то међу најближима, јер је још као дете изгубио родитеље и онак |
а мисли.{S} А после тога и Маца би била најбоља контрола, да му домаћицу од злих очију сачува.< |
и хаџијиној цветало је тако, да му је и најбоља домаћинска кућа могла позавидети.</p> <p>Топло |
даред зачепркати, рашчепркава.</p> <p>— Најбоље, да ја престанем ићи тамо! — помисли и крете у |
ира-Анастасија тако вешто градила, а да најбоље залогаје од тога не добије Јанићије.{S} Од оног |
јом је ишао зао глас да је завадила две најбоље комшије:{S} Митра и Станка, и изнела је ову спл |
утрос.</p> <p>Лепосава пребледе; она је најбоље знала, шта се све могло са Јанићијем десити.{S} |
ке, он је чак и њезину кућу, у којој је најбоље <pb n="115" /> савете добивао, избегавао.{S} Из |
е нађе ни један згоднији излаз, који би најбоље одговарао његовој жељи, да се ништа о овоме не |
међу својим Грцима и Цинцарима уживала најбољи глас.</p> <p>Где је Диша после овога најтежег у |
ле дошао је до једнога резултата, да би најбољи начин, који би одговарао потпуно његовоме стању |
де све како је на вечери било, а што је најважније, шегрт му исприча, како је кира-Анастасија г |
ондашњој чаршији налажаху.{S} И што је најважније, уза сваки убачени поклон нашла би и по једн |
ана је стрпељиво чекала; али и стрплењу најверније жене најпосле дође крај.{S} Она је већ почел |
пуњава.{S} Говорио је, како му је образ највећа светиља, како мрзи све што неваља, и за правду |
нићије Бик тако савесно вршио, да му ни највећа цепидлака, која тражи у јајету длаку, не би има |
грчка махала; а кир-Диша је сада постао највећи враг Грцима.{S} А како на улици не беше никога, |
и, а тамо на небу то ће ти се уписати у највећи грех и неће ти се опростити.{S} Ето, тебе ђаво |
ар; о свакој је аспри водио рачуна и са највећим задовољством свакога вечера пребрајао би дневн |
пет нудио толишно, да је свети човек са највећим презирањем, у место њему да одговори, запитао |
ла у послу око огњишта, па док је он са највећим нестрпљењем бечио од туда очи и искашљивао се, |
ћоше.</p> <p>Фудул-Стаменки, која је с највећим задовољством дочекала кир-Ламбру, ипак није би |
што би за здрава човека било много и на највећој летњој припеци, а камо ли на овако благом прол |
гроша, таман колико му је требало да са највећом штедњом доспе до Галца.</p> <p>Хаџи-Зосим је б |
ена.{S} А, у то време, у Београду се са највећом суревнивошћу пратио приватан, породички живот |
редузео тако далек пут, и хаџи-Зосим са највећом оданошћу обећа, да пронађе неког пустињака, ко |
е, него што би је у стању била исказати највештија фраза песника из Еладе.</p> <p>Прошло је доб |
болест од које болује. — Но међу свима највиша их је било жена нероткиња, којима су већ дотужа |
гроша.</p> <p>Али оно, за чиме је Диша највише жудео, — <pb n="131" /> потомство које ће некад |
ног прекора.</p> <p>А кир-Дума, коме је највише бучала глава од свега тога, сад више није знао |
ревно пазити.{S} Али радња, радња му је највише на срцу стојала.{S} Ту је уложен један део капи |
и како се мајстор Диша сплео. — Кој вас највише помаже него грцко чаршија; кој вам је мустерија |
свота ни мало не збуни.{S} Оно, што је најглавније било, постигао је.{S} Видео је, да испосник |
реч погађала је право у срце; а што је најгоре било, она је била толико <pb n="136" /> одана в |
а, као оно човек, који је пролазио кроз најгушће шуме и гудуре, обзирао се на све стране, да га |
p> <p>— Да се склонис и поарну послу да најдес.{S} А ја искам да се састанем сас мога кир-Ламбр |
а нашао под својом главом и који је као најдраже благо до данас чувао, носио преко дана за поја |
ке и да употреби све што може, да свога најдражег пријатеља, Ламбру, сачува од пушке Дишине.</p |
а је ово сазнање потпуно уништи, она се наједаред прибра, оне преплашености неста, а наместо то |
је сада онај цванцик, како би се слатко најео хлеба.</p> <p>Симиџија би му, можда, и дао комад |
к (до душе ретко) бивало је да јој кроз најживљу шалу и смех прелети преко лица нека тамна сенк |
са оним што је после било; а то ће нам, најзад, објаснити и оне загонетне стихове на гробу друг |
штао још и хаџилуком, и чија је молитва најзад успела, да га друга жена, на седам година по вен |
ике његове наде, толико ишчекивање, %на најзад и онолики пут и онолико ломљење по туђим земљама |
Је ли ти рекла што мајка, ха? — запита најзад Диша приступајући јој ближе.</p> <p>— Јесте! — п |
е ожени Лепосавом Мацином.{S} А тако се најзад и морало држати, пошто је мајстор Диша дан из да |
говори шта се то догодило?! — подвикну најзад Маца, кад виде, како она не може да се од суза п |
локуме и друге слаткише гостима.</p> <p>Најзад се проводаџије са својим женама дигоше, да иду, |
о тајанствено овога пута шуштао.</p> <p>Најзад се одлучи, притиште руком кваку и погурну; али в |
из неме дубине у коју је тонуо.</p> <p>Најзад, кад сунце поче да прижиже а хлад од дафине скре |
<p>Сад, после овога сукоба, који се за најкраће време по целоме Београду раструби, није било н |
ано опљачка.</p> <p>Да му није било баш најлакше, када је пред запаљеним свећама и евангелијем |
Диша седе на ћепенак, подави ноге и са најлепшим задовољством даде се у маштање о будућем, бра |
ливао у дупломе задовољству: ожениће се најлепшом удовицом, која му носи кућу и неколико хиљада |
ли на рамена, те тако показивали, можда најлепшу белину и руменило што се може видети на мишица |
зговарасмо мало... одговори Диша не баш најљубазније. — Требаше да сазна, шта ја тражим од свој |
споредним сокачићима, где је у ово доба најмање света, стиже пред своју кућу.</p> <p>Али кад пр |
рао оне сокачиће и завијутке, где би се најмање могао надати на сусрет са мајстор-Дишом.{S} Али |
Диша се избечи на ову посету, којој се најмање надао.{S} Фудул-Стаменку није никада марио; њег |
ко окрене.{S} И то баш онда, када му се најмање нада, као оно човек, који је пролазио кроз најг |
/p> <p>Али то није сметало комшилуку ни најмање, да мало доцније, из оног ранијег снебивања и п |
атно, и то увек сокачићима где се могао најмање надати сусрету с киме, то му је било све.{S} А |
ала живети онако повучено и зазирати од најмањега шушња.{S} Некадање пријатељице и познанице, к |
или, а он је на крају био захвалан и на најмањем поклону од побожних поклоника.</p> <p>Но поред |
на тужну арију, а од песама јој постаде најмилија она:</p> <quote> <l>„Зашт да прећутим ја оног |
кад кроз чаршију пролази, то би му било најмилије.{S} Овако, није му остало ништа друго, него д |
ико од Грка и Цинцара, а они су му били најобилније муштерије, неће завирити више у његов дућан |
ко је ово казивање било од свих осталих најоблије и најпотпуније, то, за дан два, оно поче <pb |
как-сплеткама, дужност му је била да их најодлучније сузбије.</p> <p>Али на који начин?{S} Да з |
оцупкивати и горњим делом тела извијати најпластичније фигуре чочечке игре, која је тако дражес |
његовој глави скраси.{S} Од свих му се најподеснија чинила та, да некако кир-Дума измири Анаст |
а му морални углед не пострада.{S} Јер, најпосле, трговина је једна вештина, а људи који купују |
ку и неко време замишљено гледао у зид; најпосле извади дуванкесу, сави на колену цигару и поче |
грло запекло, па реч ни тамо ни амо.{S} Најпосле, кад опази да овако не може дуже и да је кир-Д |
сватовима, опет одалами, то баш нећу. — Најпосле, она ми није никаква зла учинила, а од њега ни |
о добро не.</p> <p>— Шта си ме звала? — најпосле запита Диша необично меким и молећим гласом.{S |
диже из постеље.{S} Толика Мацина нега најпосле му поможе и он изиђе у дућан, истина жут као и |
ли сва видарска вештина тетка-Мацина па најпосле и све биљаре, које су јој усрдно помагале, да |
је тетка Маца наредила, све је вршио па најпосле и певао и мукао толико, да је пред вече узбуни |
чекала; али и стрплењу најверније жене најпосле дође крај.{S} Она је већ почела да размишљава, |
И сада наста на ново погађање, докле се најпосле не састадоше на цени од двеста и четрдесет гро |
олест будеш толике паре издавао, шта ће најпосле бити од тебе?{S} Треба цркви дати; подај!{S} А |
ј начин удеси живот без ичије помоћи; и најпосле, није могао ни десет дана да издржи, а да се н |
га мајстор неће лака срца пустити; али најпосле и да га не пусти баш на лепо, — пустиће га, ка |
ка када ће га по врату пљеснути.</p> <p>Најпосле, после кратких ћутања и пребрајања ћилибарских |
да му срамоту на смеј не изнесу.</p> <p>Најпосле дошао је до једнога резултата, да би најбољи н |
зивање било од свих осталих најоблије и најпотпуније, то, за дан два, оно поче <pb n="36" /> ос |
ће дукат на чело?</p> <p>Лепосави не би најпријатнија ова перспектива, али какве би користи бил |
га синовца и снахе.{S} До душе, није му најпријатније било, што му се синовац оженио Гркињом, п |
ску собицу.</p> <p>Јанићију не беше баш најпријатније, али се диже и пође за њом у собу.</p> <p |
ти!</p> <p>У таквоме расположењу она је најрадије окретала на тужну арију, а од песама јој пост |
и пријатељи нису пропустили, да га и за најситније догађаје на путу не пропитају.{S} И то је та |
а-Анастасије, а што је за последак, као најслађу посластицу, оставио, помену и оних 3500 гроша |
тина, да баш онда кад човек мисли да је најсрећнији, дође нешто, што му сву срећу наопако окрен |
кога је окумио, била му је сад наместо најстарије сестре; она је по чаршији бирала за ново ћур |
ско се поклони и приступи кир-Думи, као најстаријем, да га у руке целује.</p> <p>Оба кума разве |
опет чути, ма да је чуо већ оно што је најстрашније.</p> <p>— Јесте, због тога! — Ја те лепо п |
Чинила је све, само да не мисли на оно најстрашније.{S} Али у заман; ту у глави урезала се јед |
ња.{S} После би заповедио да га окују у најтеже букагије, да га метну на магаре, али не као што |
љи глас.</p> <p>Где је Диша после овога најтежег удара отишао из тетка-Мацине куће не зна се, п |
лице, озарено очима, које су се и кроз најтужније сузе пркосно смешиле, — сад су је редовно по |
ве рачуне и које својом ватром сагорева најубедљивије разлоге мозга, размахнуло би у томе часу, |
а еснафу за трен ока постао је један од најуваженијих грађана; а све оно што га је до сада тишт |
место у чело миндерлука, где се обично најугледнији гости посађују.</p> <p>Кира-Ламбриница, ко |
н.{S} Њему је главно било да кир-Ламбру најури из куће, а то је, у овај мах, успео.</p> <p>Ства |
фегџија).</p> <p>Ма да је онако одлучно најурила мужа из куће, ипак се није смела задржавати да |
лучи да оде тамо, па макар га од туда и најурили.</p> <p>Напротив, тетка-Маца га дочека као и о |
просјака, са прага свога дућана, сурово најурили.{S} И он се тога држао као стене.{S} Прва два |
но је повећано и тиме, што је њезин муж најурио из куће Јанићија, који јој је од онога дана пос |
савести оправдала, увек је износила оне најцрње могућности које многе родитеље од деце и због д |
дале као танка сламчица, забодена усред најшире саксије.</p> <p>— Елем, нема ништа од тај посао |
омаћу идилу.</p> <p>— Е, е, ти ми много наказива — смеши се Диша — Ама где да нађем добру девој |
леђима или у појасу, да му је лице као накалаисана тепсија, и Бог те пита, још шта, што само м |
да будеш мати; а мајци требаше ли бољи накит од деце.</p> <p>Као што је кућу и жену оставио Ма |
у веселост, а нарочито Лепосаву са оним накитом, која га је равнодушним осмехом по каткад погле |
његова, већ увелико позната испосничка наклоност, створила му је међу новим поклоницима леп уг |
и!<ref target="#SRP19061_N5" /> Ти само накриви фес, а мајстор Диша је један по један! — одгово |
о пцовао!</p> <p>— Пеки!{S} Сутра ћу се накусурати.</p> <p>— На полицију њега, да се протера од |
сви еснафи, који се у ондашњој чаршији налажаху.{S} И што је најважније, уза сваки убачени пок |
е у кући свога пријатеља, као у својој, налази.</p> <p>У неко доба ноћи, када се кира-Думиници |
саву није бринуо, јер је знао да се она налази под двоструком пажњом, Мацином и Јанићијевом; а |
мајстор Диша прилика, каква се лако не налази, и да једна честита и послушна девојка неће ника |
адовитим орахом, њему је било као да се налази међу најближим својима.{S} Управо тако је он мис |
Капије богато ширили онде, где се данас налази густо насељени Енглезовац.{S} А када га је умор |
/p> <p>Када га кира-Анастасија, која се налазила још под пријатним утисцима синоћне гозбе, угле |
ије смео двор поверавати пошти, која се налазила тек у првим зачетцима и била тако неуређена, д |
не нађоше у његовој испосници, која се налазила близу Гетсиманске Баште у једној старој гробни |
а.{S} Све махале око Сака-чесме, где се налазила лепа удовичина кућица са хладовитим чардаком и |
арочито, када су се жене „на коме добу“ налазиле, она је била неопходна; а оне жене, опет, које |
о и псовао све што се на грчкоме језику налазило.</p> <p>— А-а- проклета пцета; проклето Ламбре |
нилу, од чега је осећао бол у глави.{S} Налазио се у сличноме стању душевнога немира као пре го |
ш у томе тренутку, када се мајстор Диша налазио на врхунцу радости и узбуђења, те му дође чисто |
неће бити сигурна, све докле се он буде налазио у овој кући.</p> <p>И кир-Ламбре је, као и Анас |
уо се на пут кућама.{S} У томе каравану налазио се хаџи-Диша.</p> <p>Хаџи-Зосим, који је морао |
ку у детињим чакширицама, ипак је почео налазити какве такве утехе.{S} Он је са тим чакширицама |
полете, да је удари.{S} Али у који час налете, кира-Анастасија га удари ногом у трбух тако јак |
ота, да је тај човек, за кога се удаје, налетео на њену удовичку идилу као изненадна мећава, од |
ава кошуље од танке тканине прозиру као наливене пуне мишице и што јој се гибак струк тако елас |
ун љубазности принесе ибричић с кафом и наливеним филџанима.</p> <p>— Ни врана коска да ми не д |
RP19061_N1">Тврда и обла, јајаста капа, налик на половину диње.{S} Такву су капу носили махом в |
ћи, јер га је прогутало неко чудовиште, налик на ону аждају, коју је св. Ђорђе копљем пробио.{S |
а у буџак, добила је нешто што не би ни налик на Божји благослов.{S} То је била нека глава са в |
нађе!{S} Доста, ако кажем, да је он био налик ономе сиромаху, који је седео испод пуне трпезе и |
по обичају, пре мајке и са „чирачетом“ наложила ватру у мутваку, преставила џезву с кафом, мет |
</p> <p>Мајстор Диша занеме.{S} Није се наљутио, али га изненадило то што му рече.</p> <p>— Ко |
у наше радње шаље по једнога анђела, да нам имање до повратка сачува.{S} Хоћеш ли да те ђаво на |
ност од себе,</p> <p>— Па ти му реци да нам не долази у кућу више; зашто ће нам он?</p> <p>— Ви |
лепци, па да рекну:{S} Нисмо видели шта нам је дао; нити је трговац нека арамија, који хвата љу |
а совру, рече:</p> <p>— Није фајде, кад нам се Пречиста сама јавила, морамо је послушати.</p> < |
нигде нема, он одмахну главом: „Побеже нам погансуз!“</p> <p>А када га ни до вечери не би, мај |
беху до рамена голе.</p> <p>— Добро сте нам досли!...{S} Орсе! — нуди их домаћица у кућу и, сме |
вези са оним што је после било; а то ће нам, најзад, објаснити и оне загонетне стихове на гробу |
да нам не долази у кућу више; зашто ће нам он?</p> <p>— Ви’ш ти ње!{S} А шта би свет онда реко |
онај сан још пре шест година.{S} Сад би нам био оволики. — Одговори јој Диша и руком одмери вис |
о време!{S} Стари честити људи!{S} Како нам и ваши, давно запуштени гробови изгледају тајанстве |
Канче, то ми није адет.</p> <p>— Па што нам се не похвалиш?{S} Зар нећеш да нас позовеш?</p> <p |
ца.{S} У нас се знаје за ред, а ни адет нам не је како у вас.{S} Него кад ми бидете муж, онда — |
ве узроке свога расположења, те тако ни нама не остаје друго, већ да поверујемо кира-Маниној по |
S} Па чим се родило, оно се, буди Бог с нама, истргло из руку и почело као лопта да се премеће, |
буњена.</p> <p>— Шта ово би, буди Бог с нама!? — учини и од чуда се прекрсти.</p> <p>— Шта је?. |
кова потајно смеше.</p> <p>— Буди Бог с нама, шта ме сад опет снађе! — прекрсти се Диша од чуда |
лазила онако често.</p> <p>— Буди Бог с нама, жене! — узвикну тетка Маца чисто запањено — још ћ |
је, а хећим, задовољан својом вештином, намаза рану зејтином, даде јој апове, да прогута, и, ка |
ујезина, који оглашаваху вернима: сабах-намази (јутарњу молитву).</p> <p>Али поред свега тога н |
е беше, да га она није својим понашањем намамила на онај загрљај и пољубац, који му узе свест, |
на.{S} Ниједна пара, коју му је судбина наменила, није му измицала из шака.{S} Неуморно је пази |
, у коју је он безусловно веровао, беше наменила, да се баш Анастасијом Бенџином ожени, а Бенџа |
обазре, па за тим кући, да узме што је наменио својој невести.</p> <p>Кад се вратио, тетка Мац |
истрча на улицу. — Била му је првобитна намера да врати газдарици цванцик у руке и да јој каже, |
билачке мисли. <pb n="165" /> Крвожедне намере стишале су се, а наместо њих овладала је њиме ти |
е прави узрок, што је одустао од ужасне намере и спасао младу душу бар од оних вечних мука, кој |
еднога сина.</p> <p>Какве су му мисли и намере долазиле и то све на један мах у главу, тешко је |
а не покуша да одмах приступи смишљеној намери.{S} Синоћна пољска вечера није била тако издашна |
много више него ли ма шта друго, што би намерно смислио.{S} Мајстор Диша је, пре него што се Ја |
поступању.{S} Он није ушао случајно, но намерно.{S} Само, ко ли му је могао тако што наредити?{ |
ово чинила инстиктивно, или са свесном намером да га намучи, или што се нечега плашила, ко би |
атима.</p> <p>Али свети човек, опазивши намеру хаџијину пресече му пут.</p> <p>— Нећу да те пус |
оде до тетка-Маце, те јој саопшти своју намеру и потражи савета од ње.</p> <p>— Бог с тобом, де |
аред прибра, оне преплашености неста, а наместо тога очи јој добише некакав дрзак, изазивачки и |
5" /> Крвожедне намере стишале су се, а наместо њих овладала је њиме тиха туга, жеља да самога |
сно видело, да га је сва моћ оставила а наместо тога настао у души ужасан страх од онога што ће |
на жена, кога је окумио, била му је сад наместо најстарије сестре; она је по чаршији бирала за |
за цело не би јаче вриснула, да јој се наместо његово јавио у соби пок. кир-Бенџо; филџани и џ |
ати, какав ће разговор бити.</p> <p>Али наместо разговора Маца из гласа закука.</p> <pb n="222" |
точи расола, који је он увек за вечером наместо вина пио.{S} Маца је предузела домазлук, негова |
е? — запита је шапћући.</p> <p>Лепосава намешта посуђе и не одговора ништа.</p> <p>— Лепосава! |
</p> <p>У мутваку затече Лепосаву, како намешта по полици санове и каленице.{S} Испела се на пр |
ројним иконицама.</p> <p>У ћелији је од намештаја био само један миндерлук, на коме се, како је |
то из нарочите милости, па се увек тако намештао леђима, да је чисто нукао, само да продужи што |
<p>— Само ћерку нећу! — одговори Диша и намигну на кума; а кира-Анастасија, стидна од кума, зак |
Зосим значајно погледа у мајстор-Дишу и намигну.</p> <p>— Зар од овог памука да роди?</p> <p>— |
са „братинском“ и „сестринском“ љубави намицао којекако, па кад не беше топлог сунчевог зрака, |
а трећу пару; ортак да ми буде, паре да намлати!</p> <p>Али сва та вика беше у залуд.{S} Хаџија |
су у соби сами једно према другоме; она намргођених обрва а он оборена чела, погледа плашљива а |
>Још од кир-Дишиних сватова Јанићије је намрзао на првога пријатеља газдинога и када год га је |
стиктивно, или са свесном намером да га намучи, или што се нечега плашила, ко би то могао погод |
алац и довела мужа кући, пошто се добро намучио и нагладовао.</p> <p>Ни пре Лепосавине смрти, н |
, као да ти је све помрло; хајде овамо, нана је у мутваку.</p> <p>Али Јанићије не миче, него ћу |
, немој тако!{S} Не иди од нас.{S} Ето, нана те воли као сина, а и ја те волим као да си ми рођ |
ке ни сестре, па што да идеш од нас?{S} Нана и синоћ каже Диши: „Честит је момак, Јанићије; он |
хну руком:</p> <p>— Дете!{S} Право каже нана: дете! — прошапута и заставши на собњем прагу дубо |
крива?{S} Ја не смем друкчије, већ како нана каже; а он је слуга, нема нигде ништа!{S} Ох, Боже |
а је из мутвака и пошла софри.</p> <p>— Нане! — поче Лепосава која се охрабри, кад спази матер. |
итрополиту и суду за срамоту, што ју је нанео њиховој штићеници.</p> <p>Но кир-Дума је био чове |
оказивао, како са овом срамотом, што је нанесе кира-Анастасији, не само да је изгубио код тргов |
— запита Диша.</p> <p>— А јеси ли казао нани?</p> <p>— Зашто њој да кажем?</p> <p>— Па, знаш, б |
акат, него ће сутра моја домакица да ми наниже оште едно килибар-зрно.</p> <p>— А колико ли бро |
ри.</p> <pb n="12" /> <p>— У здравје да нанижеш оште педесет и четири! — одговори Ламбре весело |
Шта си радила до сада?</p> <p>— Ништа, нано, — замеће она и измиче рантлику, да не прекипи — у |
гоше иза сна.</p> <p>— Боцкају ме мрве, нано! — одговори Лепосава и седе у постељи, бајаги, да |
јасан усклик Лепосавин:</p> <p>— Нано, нано!</p> <p>— Шта је?{S} Што сабајле толико вичеш? — о |
м зачу јасан усклик Лепосавин:</p> <p>— Нано, нано!</p> <p>— Шта је?{S} Што сабајле толико виче |
х дана да има стотину уста, да би могао наодговарати свима питачима, са којима се у чаршији сре |
д очију посматрао бившег шегрта како се наокришке ближи.</p> <p>Јанићије стаде у близини ћепенк |
p>— Пије!?</p> <p>— Пије.</p> <p>— Шта, наопако! — викну Маца, а Диша само што разрогачи очи од |
да слуша; а ако, што и послуша, то све наопако.{S} Нисам смела више ни да му заповедим што, са |
јсрећнији, дође нешто, што му сву срећу наопако окрене.{S} И то баш онда, када му се најмање на |
није; сада је бар била мирна од његових напада, а у вече, када би он за совром, не обраћајући н |
иче?</p> <p>— Разбојник еден!{S} За сто нападас зенско свет на улица?{S} Поједосте четири хиљад |
нићију.</p> <p>— Пцета!{S} На зенско ли нападате?{S} Ели ово гора Романија, што ли?{S} Ви мене |
ићијевим и у жељи, да се виком спасе од нападача.</p> <p>Неколико пролазника дотрчаше на ову ви |
} Хтео би да јој одговори ма шта, да је нападне речима, да јој каже како је превртљива; али све |
од мајстор-Дише, да га усред чаршије не нападне.{S} Па онда, тиштала га је и помисао на срамоту |
— испоручи Јанићије, збуњен девојачким нападом.{S} Предавао је ствари а зачуђено је посматрао |
не повуче за шалваре, тек колико да јој напакости.</p> <p>Ма да је кира-Анастасија, из обзира п |
кога доба почела да се плаши од могућне напасти, поче да се вајка, како сада нема више онако сн |
од унутарње ватре, приђе једној чешми, напи се воде, подметну главу под лулу, из које је избиј |
ао једну аспру (1/3 од паре), па кад је напипа, приступи просјаку, тисне му је у шаке, а другом |
х! — уздахну тешко.{S} Рука му случајно напипа једну кутијицу, коју је за појасом носио.{S} Он |
бешеној о дувар, све дотле, докле не би напипао једну аспру (1/3 од паре), па кад је напипа, пр |
ње му заста.{S} Како је шакама за собом напипао седиште, тако се скљокао на њега и блесасто гле |
а, што га је некада под својим јастуком напипао.{S} Ноћ је била ведра и обасјана, благ поветара |
апове, да прогута, и, кад своје лекове наплати, оде из куће.</p> <p>Хаџи-Диша одахну мало, али |
b n="52" /> <p>— Леле, што ћу да јој се наплатим, само док је познам.</p> <p>— Немој, снахо; не |
>— И јесам лудак.{S} А ти, што ми се не наплатиш?</p> <p>— Како ћу? — запита Лепосава и тако ђа |
атко освестила и затражила, да је водом напоји.</p> <p>Тако је било и овога јутра.{S} Диша је з |
тога мајстора, који му је толико шамара напоклањао колико можда ни своме псу удараца није дао, |
анчевој кафани; и тек после ове пакосне напомене почињу да се развијају незгодне досетке на рач |
ло врати прстен, то је он тек из далека напоменуо Думи, кад је споменуо како удовица у поноћи с |
ајстор Диша био уважен међу овима, буди напоменуто, да га је првом женом, Анастасијом, оженила |
тако назива; јер такав назив само му је напомињао све оно, што је до овога часа поднео, тај наз |
де Лепосава, али, истрошена од толикога напора, једва се кроз собу и по авлији вукла.{S} Цео та |
ао и он се, малаксао од тешког душевног напора и збуњен, враћао ипак оном једином осећању, које |
и обратно.{S} Ова служба била је колико напорна толико и строго поверљива.{S} Ни једну важнију |
роклета пцета; проклето Ламбре, што %ми направи!{S} Они били ортаци на жена, а ја да плаћам тро |
</p> <p>— Море, шта ти је?{S} Шта си се направио, као да ти је све помрло; хајде овамо, нана је |
ео, дохватила га сада, па га чисто гура напред кроз тесну и кривудаву улицу.{S} Није знао ни са |
ловини пута застаде; нерешљиво се крете напред, опет стаде, па одједаред окрете на другу страну |
ла од душевног узбуђења, али он је ишао напред, ишао и не обзирући се за поздравима људи и не з |
истини пара вредео.{S} Ништа, што је за напредак радње било корисно, није пропустио, и за ових |
</p> <p>— Можда и није — помисли и поче напрезати ум, да замисли како се %Јинићије није обесио. |
о слави.{S} Хаџи-Диша није могао да се наприча чуда и лепоте, што их је видео у светим местима |
Али, Лепосава место да осети ову казну, напротив, осећала се много пријатније; сада је бар била |
де за гушу, па вели:{S} Плаћај, бре!{S} Напротив, ти имаш права да се ценкаш, па ако им је скуп |
к осећа, кад зна да тиме Богу угађа.{S} Напротив, оне му постајаху све нејасније и изговарајући |
м шакама пљеснула по снажним леђима.{S} Напротив, осећао је тада необично пријатно расположење, |
икивања и тешку руку свога мајстора.{S} Напротив, овога часа, када је угледа овако порушену и п |
лучну борбу противу дотичне сплетке.{S} Напротив, и сама помисао, да му ваља ма што предузети, |
, али сада га баш ништа не занимаше.{S} Напротив, да је смео запушио би јој уста и изгурао из м |
ли не зато, што не имађаше смелости.{S} Напротив, живот му је био толико несносан, да га је из |
јој ни на крај памети није долазило.{S} Напротив, њој је било врло пријатно што је судбина пошт |
а је, на све четири стране, разнесу.{S} Напротив, она је била од оно мало жена, које су умеле н |
у се дало, избегавао.{S} А мајстор Диша напротив.{S} Он сад већ <pb n="216" /> није могао ништа |
па макар га од туда и најурили.</p> <p>Напротив, тетка-Маца га дочека као и обично и смешећи с |
три човека или жене, чије се већ давно напуњене тестије под лулама преливају, докле се они жив |
нићије жив да се изеде; није пристао да напусти дућан, па да је појури, ни да је опет остави, д |
>Газда Дишу обузе слутња, да му је жена напустила кућу, и он је поче из гласа по имену звати.{S |
рема Јанићију и обојици шегрта, који су напустили посао, па онако седећи око пања узверено глед |
ама Маца.</p> <p>Када је претрнула срца напустио кућу и отишао у дућан, рекоше му момци да је д |
а чврсто држи за ону, коју је тако брзо напустио.{S} Сад ће кир-Дума затражити мираз, а он му г |
свога није имао и кад није могао никако напустити овога мајстора и отићи бољем.{S} Јер и бољи м |
Но кир-Дума не беше од оних, који олако напуштају што су предузели.{S} Место да устане, он поче |
жева и младожење, који се враћао својој напуштеној вереници као блудни син из Библије своме оцу |
мерила њезина ведра и вазда расположена нарав, те тако, после првога наступа и после четрдесетн |
тај момак тако брзо измени своју ведру нарав, и ма да му ни на крај памети не падаше да потраж |
јстор-Диша је добар газда и човек „тихе нарави“, па, као вели, ако овде раскварим сватове, лако |
сам, по својој повученој и срамежљивој нарави, не би имао те смелости, да ствар, коју ће време |
дамнаест година, у лицу сушти отац а по нарави иста мајка.</p> <p>То му је све било већ одавна |
а сваке стране за собом, то није било у нарави Дишиној.{S} Међутим, Јанићије му је већ једаред |
шегрта.{S} У потаји је тако осећао; али наравно био је принуђен, да то осећање дубоко у себи ск |
које га је онако жарко палило.</p> <p>— Наразговарасте ли се? — запита Маца, којој не измаче ни |
омаћици, да пред госта донесе распаљене наргиле.</p> <p>— Много, кир-Ламбре, много бре, оште пе |
а дервиш, коме је онај млађи припаљивао наргиле, само трепну очима у знак опраштања и поче нема |
</p> <p>Кира-Анастасија радо прихватила наредбу, па се и не обазире на обећање што га је дала Ј |
вољу увек сматрала не друкчије већ као наредбу, коју је њезин покојник издавао озго.</p> <p>Са |
а је у маштање: да је нешто књаз, па да нареди да му доведу тетка-Мацу и мајстор-Дишу, па онда |
ну <pb n="75" /> кафу, позва Јанићија и нареди му да оде до Ламбрине куће.</p> <p>— Да поздрави |
своје прошенице, па када није могао, он нареди Бику, да погне леђа, а он му се попе на леђа, па |
ри и додаје час овамо час онамо, што ко нареди.</p> <p>Весеље махнито.{S} Јанићије Бик зачинио |
јутра.{S} Диша је зором отишао у дућан наредивши Јанићију, да му сваки час јавља, како је Лепо |
ској љубави, и што год му је тетка Маца наредила, све је вршио па најпосле и певао и мукао толи |
ифа од кира-Анастасије.{S} Газдарица му наредила, да то однесе и да је поздрави, да не иде нику |
и су овог дана управљали целим весељем, наредили, да се софре поставе у башти под оним густим д |
редузе да болесницу доведе к свести.{S} Наредио је да се добро угреју у ватри једне машице, па, |
ну.{S} Мајстор Диша му је пред шегртима наредио, да пази на радњу и што чешће у дану тркне до к |
и дало снажан преокрет.</p> <p>Кир-Диша наредио жени, да за сутра спреми вечеру и да позове Лам |
анум, да остариш као девојче!{S} Бог је наредио на жена, да не једе џабе лебац, — вели кира-Ман |
ћи његовог мајстора, послао је шегрта и наредио му, да се у мутваку нађе и да остане тамо, све |
ни речи проговорио.{S} Јанићију је само наредио да остане код куће, те, ако устреба Маци, да јо |
Може бити он је нешто посумњао, па њему наредио да нас хвата.</p> <p>Али кира-Анастасија, која |
ни.{S} Посадио их је на ћепенак и одмах наредио да се џезва пристави, што је, у осталом, чинио |
ечевој младини, онако како је то дервиш наредио.</p> <p>— Аман!{S} Спацирати сас она мешина гол |
узео прстен и чека, шта ће мајстор Диша наредити, али овај сео на пањ, брише рукавом <pb n="34" |
но.{S} Само, ко ли му је могао тако што наредити?{S} Да то није кира-Манино дело, о томе није н |
е расвести.</p> <p>Из куће се разлегало нарицање; једна по једна жена улазила је на капиџик, ко |
ли, кад је дошао пред капиџик и чуо оно нарицање, застаде за неколико часака.{S} Јако се плашио |
оче горко плакати.</p> <p>Мацино гласно нарицање огласило је комшилуку смрт њезине кћери.{S} Ка |
већ, како га носе на гробље, а Лепосава нариче, буса се у груди и довикује:{S} Ја сам крива, шт |
ја тичица, <pb n="196" /> а побожан си, народ ти даје све, што год ти је потребно.{S} Па онда, |
велики ексер и нестаде је.</p> <p>— Сад народ у гомилама хрли пустињаку са Витаваре, да види св |
/p> <p>— Да продам, а ко зна у какав ће народ доћи оваква светиња.{S} Можда си ти баш од оних.. |
ка-Мацу, а сви совјетници, попечитељи и народ да јој приступе руци, а он да им каже: „Да је сви |
бре; што може да се чека од један диваљ народ? — забринуто се питао, и свакога часа слао до кир |
</p> <p>— Одродили сте човека од његова народа, одузели му крсно име, па му сада и образ узесте |
сего“ постаће и велики добротвор свога народа.</p> <p>— Међер, имаш златну памет, тетка-Мацо! |
нио он само према угледним људима грчке народности.</p> <p>— Кафа је за људе а не за фукару.{S} |
појави београдски митрополит, Антим, по народности Грк.{S} У таквој прилици први би запевао „<t |
Мацу и мајстор-Дишу, па онда пред целим народом да метне поред себе тетка-Мацу, а сви совјетниц |
авио вилице и на памет виче искупљеноме народу: „Чујте и почујте!{S} Јанићије Бик, калфица код |
а тако често лупа по леђима, чини то из нарочите милости, па се увек тако намештао леђима, да ј |
за кога течеш! — суздахнуо би кир-Диша, нарочито онда, када се у своме дућану усами и погледа, |
детинским плачем, то је вредно сазнати, нарочито садањем појасу мужева и жена, којима су деца ј |
међу Грцима, али, у очима кир-Думиним, нарочито његова хришћанска питомост, коју је показивао |
сунце је прижижало озго, а над земљом, нарочито око чешме, где је било увек по мало блата, игр |
икакве речи тек би покаткад простењао, нарочито онда, када би му она околишно тек по штошта до |
љенији него што је из дућана изашао.{S} Нарочито се мрштио, кад би у дућан ушао кир-Ламбре, да |
ње и била радо примана у сваку кућу.{S} Нарочито, када су се жене „на коме добу“ налазиле, она |
што су сви пријатељи пок. кир-Бенџе, а нарочито жене њихове журиле, да спрече сваки могући пож |
мислити како је било грчкој чаршији, а нарочито комшијама онога времена, гледати међу собом мл |
сам кир-Ламбре није помишљао на ово, а нарочито од онда, кад је кира-Ламбриница почела нагло в |
чуђено је посматрао сву ову веселост, а нарочито Лепосаву са оним накитом, која га је равнодушн |
им природно, њему се чинило да Лепосава нарочито тако удешава, да је њој баш мило, што јој се и |
ам да ућути, у толико пре, што Лепосава нарочито застаде и позва мајку, да се не задржава толик |
г с тобом, дете! (тетка-Маца га је сада нарочито тако ословила, ма да је од њега само једну или |
И није се преварио.{S} Хаџи-Зосим га је нарочито тражио, да му саопшти важну новост.{S} Са Јорд |
о њему говорио.{S} Када се женио, није нарочито хтео да га позове у сватове; чинило му се да б |
чинио се мајстор-Диши, да је баш данас нарочито расположен, чинило му се као да га сваки позна |
ји му је у свему био десна рука.</p> <p>Нарочито сада, од како је Лепосава умрла и оставила му |
честога пипања руком.{S} Испосник је са нарочитом озбиљношћу расклапао један по један докуменат |
требало да пљуне, тај је посао са неком нарочитом важношћу вршио у ову кутију.</p> <p>Једна мал |
грчко-цинцарскога, ипак придаваху неку нарочиту сличност са културном нацијом, у коју се стапа |
а хаџијска.{S} Зато он пушта ђавола, да нас на хаџилуку искушава, али, докле се ми овде боримо |
н је нешто посумњао, па њему наредио да нас хвата.</p> <p>Али кира-Анастасија, која је свога му |
што нам се не похвалиш?{S} Зар нећеш да нас позовеш?</p> <p>— Куда?</p> <p>— Па у сватове.</p> |
слио, мој синко, боље би и за тебе и за нас било, да си тражио кућу фудул-Стаменкину и њено Кан |
ма. — За тебе ћемо да правимо како и за нас.</p> <p>Разложише му понова како нема смисла да сед |
дног честитог мајстора сас леб, а ви на нас сас поган! — Засто уцвелисте оно сирота удовица, за |
јеш, Јанићије, немој тако!{S} Не иди од нас.{S} Ето, нана те воли као сина, а и ја те волим као |
ш ни мајке ни сестре, па што да идеш од нас?{S} Нана и синоћ каже Диши: „Честит је момак, Јанић |
и, па онда, онда, кад је ја питам: „Што нас остави, бре?“ а она ми каже: „Он ме је овамо отерао |
о ми — вели — како српско удовица.{S} У нас се знаје за ред, а ни адет нам не је како у вас.{S} |
p>— Не смо га звали; сам се тискао међу нас! — бранили су се Грци од оног прекора.</p> <p>А кир |
од себе Думу тако силно, да овај полете насатке и лупи леђима о зид.</p> <p>— Леле!{S} Фаћајте |
гледа, па онда преплашено поче узмицати насатке.</p> <p>У том се појави и тетка Маца.{S} Са пре |
х нација, којима је ондашњи Београд био насељен, а тројани, као од брега одваљени, са кратким в |
ширили онде, где се данас налази густо насељени Енглезовац.{S} А када га је умор савладао, оти |
гне углед као равноправноме члану грчке насеобине.{S} Да тога није било, Бог зна би ли се мајст |
потпуно се обистинила, те то нагна целу насеобину, да што пре стану на пут неприликама, које су |
да је занесе, опије, па сад да се тако насилно у један мах угаси!</p> <milestone unit="subSect |
азар и милостиво посматрао у гвоздењачи наслагани капитал у разним кесама, кесицама и другим за |
ије Бик, и сав остали комшилук, који се наслађавао некада, слушајући кад мајстор-Дишиница запев |
а му је стриц већ то и да ће га у скоро наследити.{S} Чезнуо је за кира-Анастасијом, и да други |
ближих сродника, то је кир-Диша постао наследник целе имаовине покојникове.{S} Један трговац и |
њезин муж дошао срећно с пута као богат наследник, и што је кир-Ламбре толико зачикавао и препа |
и задовољство и до године, ако Бог да, наследника.</p> <p>Свадба је била врло весела.{S} Цео е |
није кир-Дума чинио, само да до једнога наследника дође, па ништа.{S} Обишли све гатаре; за јед |
и трећа година, а мајстор Диша оста без наследника.{S} У залуд је мајстор Диша бечио очи и очек |
ожури, те да не остане толико имање без наследника.</p> <p>— Једно и још једно, доста!{S} Не тр |
е помогло.{S} Кир-Диша је упорно тражио наследника, те кира-Анастасија немаде куд, но да се пок |
довати забринутога супруга са по једним наследником.</p> <p>Ова њезина вештина отварала јој је |
ихове жене; хоће да их почасти за своје наслеђе.</p> <p>Кира-Анастасија радо прихватила наредбу |
саветова, да што пре дође, те да прими наслеђе.</p> <p>— Ти да пожуриш; немој да оклеваш, јер |
коју јој је муж, покојни татар-Јован, у наслеђе оставио.{S} Њезин муж служио је дуго време као |
обе.</p> <p>Кир-Дума се искрено радовао наслеђу свога кума, па је почео у шали да гони кира-Ана |
им што, сама сам у кући, а он као ајдук наслони се о обрамку, па само звера.</p> <p>— Тако ли б |
атворио леђима капиџик, тако је и остао наслоњен о њега, а од стида није смео дићи очију горе.< |
!{S} Ноге му се подсекоше и како је био наслоњен леђима уза зид авлијски, сроза се и седе на је |
ја пребледе.{S} Што је у првом тренутку наслутила, да је Јанићије одао, сад је јасно видела.</p |
ми мрак... али...</p> <p>— Ниси хтео! — насмеја се пакосно Лепосава и погледа га презриво.{S} Т |
/p> <p>Лепосава га је слушала, па се не насмеја чак ни онда, када јој је казао, како треба да с |
/p> <p>Но Лепосава и овога пута нити се насмеја нити му што одговори, и Јанићије сад немаде куд |
о је?</p> <p>— Сад ће! — одговори ова и насмеја се, кад опази оно преплашено и као крв зацрвене |
лажно је...</p> <p>Тетка Маца се тужно насмеја.</p> <p>— Лажно је.{S} Светога ми, тетка-Мацо!< |
јављале, кад год би се у сну мало јаче насмејала.</p> <p>Рано, у зору, кад сви шегрти устају и |
ука! — смеје се Думиница и пиљи у вазда насмејане очи лепе удовице.</p> <p>— Кој па да гриза? — |
очајањем, изгледаху ипак тако детињски насмејане и тако миле, да им се не би могло одолети.</p |
дан, кир-Диша је све жудније погледао у насмејане очи своје жене, очекујући да му оне прве обја |
пи, долазила би му лепа удовица на сан, насмејаних очију, са оним младешчићем и у шареним шалва |
ице му је било врло расположено, готово насмејано, у колико се тај осмејак могао провући на пов |
жутио над Лепосавиним веђама, то у њено насмешено лице.</p> <p>Девојке отрчаше у дубину баште с |
“.</p> <p>Лепосава погледа и збуњено се насмеши на Дишу; очи јој засенуше од толиког крупнога з |
Лепосава и отворено га погледа, па се и насмеши.{S} Диша изгуби свест, срце му заигра и сад већ |
и свему невешта; само што се неприметно насмеши и главом одмахну.</p> <p>— Дете! — Проћи ће га |
ање, да се и на њега, ма и под старост, насмешила срећа и ту му срећу лакоумна жена за један ча |
са кир-Думом?</p> <p>— А шта ти је сад наспело да га о томе питаш? — зачуди се тетка Маца.</p> |
..</p> <p>— А је ли ти, море, шта ти је наспело да идеш одавде? — прекиде му мисли Лепосава и п |
од капетан-Мише.{S} Него баш кад ти је наспело, а ти купи еснафски барјак, па га приложи цркви |
<p>— Магаре, да би магаре!{S} Шта му је наспело! <pb n="160" /> И да ми је знати само куда се с |
анила се Лепосава. — Шта ти је сад опет наспело?</p> <p>— Има рукава од честог платна!{S} Што д |
не само према себи равнима, него чак и наспрам просјака. <pb n="17" /> Ниједног просјака не би |
д виде како јој се мати болећиво опходи наспрам Јанићија, и поче га вући софри.{S} Јанићије се |
се до века сећа, како је нечовечан био наспрам свога шегрта.{S} У потаји је тако осећао; али н |
вени у лицу стојали су обоје сада једно наспрам другога.{S} Он опустио руке, разрогачио очи и з |
е ових дана сушта услужност и љубазност наспрам Дишинога шегрта.{S} Није било јела ни посластиц |
се не би могло образложити ни верношћу наспрам свога газде чији је хлебац јео, ни страхом да ћ |
се ради?.</p> <p>Анастасија је стајала насред собе, па је тако апатично и са тужним изразом ли |
ело миндерлука и тако, као занета, оста насред собе стојећи.</p> <p>Прво, што јој паде на ум, б |
се Јанићије не саплете и паде потрбушке насред дућана. — У том јој се и кајиш измаче из руку, т |
азрачуна с њим, и он сав претрну, скочи насред собе, опусти руке, па се бесвесно заблену у врат |
благом пролетњем сунцу.</p> <p>Бик стао насред дућана, па гледа разрогачено у свога газду.</p> |
чке махале <pb n="14" /> уваженој кући, наста такво стање, да се већ и у комшилуку почело о том |
видим да си човек поштен.</p> <p>И сада наста на ново погађање, докле се најпосле не састадоше |
о! — чу се Јанићијев глас и пред крчмом наста љубљење, које циганска ћеманета праћаху својом ар |
Па колико тражиш за ово?</p> <p>И сада настаде дуго ценкање.{S} Свети човек <pb n="198" /> тра |
озна са снахом, па после и да се сасвим настани.</p> <p>Али кир-Диша и његова жена примише стри |
е дошао из Меке неки постарији дервиш и настанио се у Дервишани испод Синџир-џамије.{S} О овоме |
а га је сва моћ оставила а наместо тога настао у души ужасан страх од онога што ће сад опет чут |
удобну кућу код Чукур-чешме, са широком настрешницом и хладовитим доксатом, дотле је у тој кући |
који, са својим родитељима, под кутњом настрешницом чупкаше траву.</p> <p>У то доба, када ће к |
асположена нарав, те тако, после првога наступа и после четрдесетнице, сав онај први бол стопи |
а излаза, кира-Анастасија, у хистеричну наступу, скочи са миндерлука, па вриснувши, као да је ж |
ројним срчали-прозорима.</p> <p>Ишао је насумце, залазећи час за један час за други угао тесних |
да да га један Грк, који му онакву жену натоварио на врат, још новчано опљачка.</p> <p>Да му ни |
Јанићије Бик крчаг и отиде на чесму, да наточи воде.{S} А чесме по Београду, у оно време, биле |
осим?</p> <p>— Њој!{S} Да га њој даш... натраг...{S} То ми не треба...{S} Реци: ево ти!{S} Мајс |
Дишу, да га код куће сачека, и врати се натраг.</p> <p>На пет дана после ове куповине велики ка |
пети пут до Варош-капије и враћајући се натраг Барјак-џамији.{S} А што је више у те мисли запад |
изгуби иза градских бедема, он се врати натраг, сврати прво у Дишин дућан, да обиђе момке, коли |
и, дошао кући пијан као земља, и чим је натрапао на своју жену, која је скочила из постеље, да |
иш.</p> <p>Јанићије је ћутао и збуњено, натуштених веђа, гужвао један широк орахов лист, што му |
ело је да се буди у њему нешто озбиљно, натуштено, које му, из неке мрачне дубине, говори; Пази |
е и звонаре, потражите га и — нећете га наћи више.{S} Зуб времена оглодао је слова, а живи трн, |
оме ниједна биљара ни гатара није могла наћи лека нити му означити болест од које болује. — Но |
it="subSection" /> <p>Лепосава се умела наћи у своме новоме положају.{S} Као права газдарица оп |
ор-Диши нека иде у Јерусалим, и тамо ће наћи копље моје.{S} Тим копљем пробошће аждају и ослобо |
у ћу да прокопам, па ћу те и под земљом наћи!{S} Нисам ја стао за тебе једнога, али не дам да м |
ла царевине.{S} Али ексер се није могао наћи, јер га је прогутало неко чудовиште, налик на ону |
живи.</p> <p>Када је оно отишао, тврдо науман да са собом доконча, он је пун срџбе и очајања л |
то, с чим ће доћи дотле, он је ипак био науман да то изврши, само ако она усхтедне.{S} А не хте |
се врати мајстору или да изврши што је наумио.{S} На прво није хтео ни да се осврне, а на друг |
гућне смрти не даде му да изврши што је наумио, и њему не остаде друго него да изиђе на поље.</ |
а лепо, — пустиће га, кад изврши што је наумио.</p> <p>Страшна одлука, какву може само утврдити |
.</p> <p>— Хвала ти, као оцу на храни и науци; све ми је добро код тебе било, али ето, ја те мо |
чега.</p> <p>— Па шта да радим сада?{S} Научи ме, де!{S} Ето, ја ћу престати да долазим, па ће |
ранио и мучио се око тебе, да те занату научим, па сад, кад сам те спремио, да одеш?</p> <p>Јан |
енске косе. — Шта је ово?{S} Тако ли си научио ону твоју... твоју... да моме Канчету косе почуп |
, ја сам досао као еден пријатељ, да ме научите, те да и ја разбирам, засто вратисте прстен?</p |
а за тим поседише још неко време, да се нахвале доброте и вредноће будуће кира-Дишинице, па се |
што из њезине куће изнесе, то би могло нахудити њезиноме доброме гласу.</p> <p>Тетка Маца је т |
ла у постељи посете од свију балканских нација, којима је ондашњи Београд био насељен, а тројан |
ороди са племенитим потомцима класичне нације, те тако, у своме будућем породу, исправи погреш |
а покаже као <pb n="31" /> достојан зет нације у коју се претапао.{S} Кир-Думина жена, кога је |
е грчке пријатеље, а да се враћа својој нацији на то није ни мислио.{S} Одрођеноме је теже срод |
, али никако као равне грчко-цинцарској нацији.</p> <p>О томе су били оба кума на чисто; али, т |
ајати се од свога соја и прилазити оној нацији, која је са таким презрењем гледала на јучерању |
ико хиљада гроша и ородиће се са грчком нацијом, те ће тако, мало по мало, раскрстити са погреш |
аху неку нарочиту сличност са културном нацијом, у коју се стапао.</p> <p>А ону националну погр |
им друге, него да свој историјски понос национални ипак умекшају.{S} Међу Србима је било већ та |
нацијом, у коју се стапао.</p> <p>А ону националну погрешку својих родитеља трудио се, да изгла |
и био потпуно освећен.</p> <p>Ама такав начин освете био је немогућ.</p> <p>— Роспија!{S} Уби м |
је већ почела да размишљава, на који би начин могла да оде само до Галца, па да покуша све што |
с миром, а да га не зачикне на ма који начин. <pb n="33" /> Али јој ни Јанићије није остајао д |
аде на ум, да оде у дућан и, ма на који начин, подмити Јанићија, да ћути.{S} Ово беше једини из |
јој се, да би требало да га ма на који начин опомене на мало већу пристојност према своме мајс |
ајодлучније сузбије.</p> <p>Али на који начин?{S} Да зађе кроз махале и свакоме се правда — не |
је до једнога резултата, да би најбољи начин, који би одговарао потпуно његовоме стању, био, д |
кураж да јој џангриза; али, кад на тај начин не мога да излије своје нерасположење, он пронађе |
раз, а он му га мора вратити, те на тај начин прекинути и последњи кончић, који га је опомињао |
га, а ову трећа и тако редом, те на тај начин, поремећен правим хаосом од мисли и узбуђења, оде |
се обесио, није био у стању да на свој начин удеси живот без ичије помоћи; и најпосле, није мо |
у то доба пропраћан је обично на свечан начин.{S} Кајик, у коме је путовао хаџи-Диша, већ се по |
може изићи на улицу, није било другога начина, но да Ламбру закључа у собу, да на капиџик удар |
ачама прилику, а како није било другога начина да мајстор-Дишу изведу на праву стазу, оне су се |
да је он заштити <pb n="102" /> и нађе начина, како да се из овог неприличнога и несноснога по |
тетка-Маце, да она сама пронађе пута и начина шта да се ради.</p> <p>— Па ти и не чујеш све о |
а разјареним Дишом; мучио се на стотину начина, како да се сачува од срамоте, али ниједна мисао |
> <p>Осрамоћена удовица клела се на све начине пред Думом и Ламбром и њиховим женама, како јој |
вему невешта градила, трудила се на све начине да саму себе увери, како Јанићије није био толик |
pb n="57" /> на синовца, који се на све начине трудио, да му покаже, како он неће да зна ни за |
но, па му је онда читао и претио на све начине.</p> <p>— Чапкуне, да би чапкуне! — дерао се Диш |
окле је он са Анастасијом претресао све начине, како да и себе и Анастасију сачува од неприлика |
е.{S} Изишла је за њим и на све могућне начине гледела је, да стиша преплашенога човека.{S} Изн |
-Дума још дуго и дуго.{S} На све могуће начине он му је показивао, како са овом срамотом, што ј |
десет гроша.{S} Свети човек узе памука, начини од њега малу лоптицу, па то уши у једну крпицу и |
настасије уроке, који јој сметају да га начини оцем, о томе кир-Диша није ни мало сумњао.{S} За |
<p>— То је само за жене.{S} Кад од њега начини хамајлију нероткиња, роди одмах дете честито и б |
силне радости није знао где да им места начини.{S} Посадио их је на ћепенак и одмах наредио да |
О Лепосави ни у сну није помишљао да је начини устабашиницом.{S} Ма да је пун нежнога задовољст |
.</hi> </p> <p>Женидба са лепом Гркињом начинила је потпун прелом у животу кир-Дишином.{S} Све |
и да није човек.</p> <p>Страшна новост начинила је од иначе мирног и спокојнога Дишинога лица |
и бар старију сестру.{S} Бик и Лепосава начинили примирје и заједно трче то амо то тамо, куда и |
ову борбу Дишин шегрт и старао се свим начинима да се пред својом савешћу оправда за своје ћут |
е кир-Ламбре дознао за срамоту, коју је начинио Диша, цикнуо је од љутине и почео корети кир-Ду |
е, и од овога тужног, запуштенога места начиниће живе улице, по којима ће се безбрижно газити.< |
зету добру вест.</p> <p>— Ако буде син, начинићу ти, Мацо, либаде од кадифе?</p> <p>— А ако буд |
а види шта је, а на капиџицима од башта начичкале се младе жене и девојке, у живописним шалвара |
по реду, јави.</p> <p>— Мајстор Диша је наш човек, право Грекос.{S} Јазук, сто га не роди грцко |
мате?{S} А ми који смо?{S} Ти, не ли си наш, не ли неси?{S} Ако си немаш родитељи, ми смо ту; н |
</p> <pb n="13" /> <p>— Како, џанум?{S} Наша кост, наше месо!{S} Кој па да се брине у ова чарши |
Маца, кад вечераше.</p> <p>— Добро је, нашао сам.</p> <p>— Зар? — учини Маца изненађена и радо |
ц не купује другима „на веру“.</p> <p>— Нашао сам кесу на сокаку ваљда, те да беломе свету купу |
стручак босиока, онај, што га је некада нашао под својом главом и који је као најдраже благо до |
и је дотеривао биволице у Београд, није нашао на путу, примио га и довео у Београд и предао газ |
дан широк орахов лист, што му се у руци нашао.</p> <p>— Иде ли до мајстора?</p> <p>Јанићије учи |
од руку дође.</p> <p>Кад се овако нагло нашао на улици, стао је за један часак и нерешљиво се о |
S} Како сте путовали!</p> <p>— Боље вас нашао!{S} Добро, фала Богу! — одговори Диша, када му ве |
"13" /> <p>— Како, џанум?{S} Наша кост, наше месо!{S} Кој па да се брине у ова чаршија за едно |
не бих га више волела!{S} Растао је на наше очи, био ти је десна рука у кући, поштује те као о |
его да се зенис, ама да узмес зенско от наше сорта, — грцко!</p> <p>И ту кир-Дума, густа ради, |
де боримо са нечистом силом, дотле он у наше радње шаље по једнога анђела, да нам имање до повр |
човек на своме месту, зар би се клонио наших девојака па тражио Цинцарке.{S} Или: да је она че |
<p>— Ја ћу опет онако...</p> <p>— Јест, нашла сам своје руке на сокаку, да их по томе гвожђу лу |
ојзи, како га је, сутра дан по прстену, нашла <pb n="45" /> фудул-Стаменка, честитала му и „као |
="#SRP19061_N3" /> и сва срећна, што је нашла лека детету, прође поред кир-Дише и не погледавши |
ли Лепосава, као навлаш, баш онда би се нашла у послу око огњишта, па док је он са највећим нес |
ја уважавам као своју сестру; она ми се нашла у болести... она...</p> <p>— Е, па де, де; кад ни |
је најважније, уза сваки убачени поклон нашла би и по једну киту цвећа, тако сређеног, да је уд |
<p>— Боже дај!{S} И време му је, да и у нашој кући дете заплаче!{S} Па сада, ћерко, не лени се, |
то онакав човек долази <pb n="134" /> у нашу кућу, а од њезине три конака бежи.{S} Ћути, само к |
та знаш ти!{S} Не долази он за бадава у нашу кућу.{S} И зар би то било лепо од њега, паметног и |
и сав се зацрвене од стида.</p> <p>— А, не је истина; саг, не је истина за ваше што се прича, х |
е чежње <pb n="11" /> и толиких жртава, не имадоше куражи да се лично јаве; они су чезнули, оче |
Да су ма шта друго изнели противу њега, не би га толико запањило као то, да је он, један угледа |
има.{S} А како на улици не беше никога, не оста му друге него да тркне до тетка-Маце.</p> <p>Ка |
их, само су комшије.</p> <p>—- Комшија, не комшија, еписи бир; ама, што Бог није заповедио да с |
рестаде.</p> <p>— Кад те не бих волела, не бих ти толико говорила.{S} Не бих марила, баш и да с |
их дан из дан слуша са градских бедема, не би му толико заглухнуле слух и толики шум у глави по |
буја над старим, запуштеним гробовима, не допушта да се приближите гробу, коме не долази више |
викнуо од силна задовољства и, Бог зна, не би ли заборавио и на своју тежину и на своје године, |
ећ штуче међу сватове.</p> <p>А ко зна, не би ли боље било, да је мајстор Диша прво саслушао св |
хну шаком; а како, поред свега мозгања, не нађе ни један згоднији излаз, који би најбоље одгова |
је кир-Дума, устабаша бакалског еснафа, не пресече као на пању.</p> <p>На недељу дана, после тр |
ти.{S} Од некога времена млада удовица, не знајући ни сама од куда то долази, ретко које јутро |
д стида.</p> <p>— А, не је истина; саг, не је истина за ваше што се прича, ха! — А е ли истина |
{S} Да је бар удовац, али пуштеник — е, не иде!{S} Човек са једном историјом, која је до скора |
се суза скотрља с лица.</p> <p>— Е, де, не плачи!{S} Не идем преко света; вратићу се.{S} Него о |
мо до Галца, па да покуша све што може, не би ли га умилостивила и ражалила, те да се кући врат |
шија је %честитпла кир-Диши, па ако је, не тек гдекоји, но многи од трговаца и старијих калфи, |
жда си ти баш од оних... оних...{S} Не, не, ти немаш те паре.</p> <p>— Па да се погодимо! — одг |
срећну младост и да на њезине очи вене, не би ли се уверила, какву му је неправду учинила.</p> |
и да убијете кира-Мана.</p> <p>— Море, не дери се ту, лудо цинцарска, док те нисам клепнуо, па |
ваљалца отерао из радње.</p> <p>— Море, не могу да ти кажем све како се <pb n="83" /> беше осил |
— Јок, то ти ниси кадар.</p> <p>— Море, не реци двареда! — одговори Јанићије.</p> <p>— Па, де, |
и пљује на свете утвари?</p> <p>— Море, не пазариш ти ово памук; децу, децу пазариш! — додаде з |
ењем бечио од туда очи и искашљивао се, не би ли га чула, она је у мутваку певушила што или би |
а се опажала нека промена; уозбиљио се, не пева више, као што је то увек уз посао радио, не зач |
{S} Знаш како је: да ми је рођено дете, не бих га више волела!{S} Растао је на наше очи, био ти |
то код тетка-Маце.</p> <p>— Море, зете, не брини!{S} Доћи ће ти, видећеш!{S} Нема нигде умешено |
једну аспру.</p> <p>— Нека, газдарице, не треба мени поклона! одговори Јанићије, који се све в |
својој повученој и срамежљивој нарави, не би имао те смелости, да ствар, коју ће време једаред |
, а да не наврати удовици, тек да види, не оскудева ли у чем и, као први комшија и мушки глава, |
рамотом, што је нанесе кира-Анастасији, не само да је изгубио код трговачкога света свако уваже |
а она и не мисли!</p> <p>— Пеки, пеки, не је тешка работа! — прекиде га дервиш — До године, ка |
га би жао, па се и она тренутно збуни, не знајући шта да му каже.</p> <p>— Чујеш, Јанићије, не |
кости; само <pb n="81" /> не уби; удри, не жали!“ А мајстори су ревносно вршили овај аманет: „Д |
никога немате?{S} А ми који смо?{S} Ти, не ли си наш, не ли неси?{S} Ако си немаш родитељи, ми |
до мало час, седео.</p> <p>— Мозе бити, не бегенисете несто? — пита кир-Дума, коме се овако мај |
онога, што се могло врло лако догодити, не даде јој те ноћи тренути.{S} Обртала се, <pb n="158" |
а је, бар узгред, кад поред ње протрчи, не чупне за курјуке или не повуче за шалваре, тек колик |
а?{S} Ако прво комшија, Грк и пријатељ, не води бригу на грцко удовица, кој да гу води.{S} Него |
тетка-Маци испричао.</p> <p>— Да кажем, не ваља!{S} Обећао сам да ћутим.{S} А да варам газду, з |
да се китиш?{S} Докле се ја не вратим, не треба ти, а када се будем вратио, иде ли то, да једн |
напада, а у вече, када би он за совром, не обраћајући на њу ни мало пажње, разговарао са пуницо |
ет и шест година, па још бити неожењен, не само да се сматрало као велико чудо, него и као вели |
ва!{S} Лепосава! — викао је као смушен, не би ли је расвестио; али у залуд.</p> <p>— Лепосава! |
оме памуку лежао је један велики чавао, не дужи од садашњих „мертечких“ ексера.{S} Ексер као и |
е неће пасти на ум!{S} О, о, о!{S} Ево, не желим јој зла и лепо је да се измирите; ама да сам ј |
ише, као што је то увек уз посао радио, не зачикује мимопролазеће и врло често устаје са тронож |
а, што је у ћор-Ахметовој кафани попио, не обори иа патос, где тврдо заспа.</p> <p>Кад се сутра |
ј кући дете заплаче!{S} Па сада, ћерко, не лени се, него пожури! — одговори Маца и нежно помило |
или оба кума на чисто; али, тамо овамо, не оста им друге, него да свој историјски понос национа |
права да се ценкаш, па ако им је скупо, не купуј; али, ово је сасвим друго, то већ није ни дућа |
— случају.{S} Ако се пронађе, — добро, не пронађе ли се, — то толико!{S} И зар је он једини, з |
: „Докле ти не утаманим оно дивље месо, не можеш постати човек!“</p> <p>Колико му је тетка Маца |
е отргне.</p> <p>— Не могу, тетка-Мацо, не могу више! — јекну Јанићије и грухну се у груди. — Н |
иза мутвака.</p> <p>— Нека тетка-Мацо, не зови је сада; одох прво до куће, да јој донесем нешт |
дотворни памук у коме лежи свети ексер, не би му за ту суму дао.</p> <p>— А од чега он чува? — |
онда је истина; а кад се казује за вас, не је истина? — Тако ли је?</p> <p>— Ама кир-Дума, куд |
S} Који је тај што је први пронео глас, не зна се, али у велико се веровало да ће мајстор Диша |
живао је у староме Београду добар глас, не само међу Србима и Турцима, него чак и међу Грко-цин |
кућу.</p> <p>— Нека се искупи цео свет, не марим! — виче из гласа Стаменка. — Срам нека буде он |
треба?{S} Ниси још ни загризла у живот, не знаш још ни по коме свету ходиш, а овамо би да радиш |
јој усрдно помагале, да спасу Лепосаву, не помогоше.{S} Дан из дан Лепосави је све горе и горе |
вилает!{S} Жена, кад није понизна мужу, не заслужује име честите жене.{S} То је бар јасно: ако |
дахну болно Маца — Лају ли или не лају, не знам; али, ово ми је све што сам до сада спечалила и |
а цепидлака, која тражи у јајету длаку, не би имала шта замерити.{S} Чим је видио кир-Ламбру, к |
остао би без њих као трупина без руку, не би имао више коме да повери ни кућу ни радњу, а ово |
е може.{S} Ја, да немам деце пуну кућу, не бих жалио ни триста гроша за то.</p> <p>Мајстор Диша |
и радост и нестрплење, све у један мах, не дадоше му да се на једноме месту скраси.{S} Он отури |
едан „старатељ“, тако рећи, други отац, не може ни помишљати и на такве ешеклуке, на какве жена |
p>— Ја да си гола бакчу обилазим? — Ич, не бива!</p> <p>— Зашто: не бива?</p> <p>— Мори, ни у х |
{S} А ми који смо?{S} Ти, не ли си наш, не ли неси?{S} Ако си немаш родитељи, ми смо ту; него д |
евојко — рече Маца дижући се. — Мислиш, не видим ја којим очима гледаш ти у Јанићија и како ти |
и пресамити се.</p> <p>— Не си ми муж: не сам те никада ни волела!{S} Ти да идеш одавде; е ли |
билазим? — Ич, не бива!</p> <p>— Зашто: не бива?</p> <p>— Мори, ни у хамам без пестемаљ не ходи |
ати, ако је запева.</p> <p>— Нема лека; не могу више овако! — рече он једаред тетка-Маци, када |
ми је жена?</p> <p>— Не знам кир-Диса; не сум вам ништо скривио.</p> <p>— Јабучицу ћу да ти иш |
једнога, али не дам да ми се квари ред; не дам да ме нико вара и да ми образ гази.{S} Разумеш л |
— запита Диша.</p> <p>— Е, чекај, зете; не иде то тако лако.{S} Ено је у соби, спрема се, да пр |
то? — запита Маца.</p> <p>— Нема језик; не уме да говори.</p> <p>Обоје се засмејаше, а Лепосава |
ул-Стаменка.</p> <p>— Па све носе тако; не могу ни ја осем света.</p> <pb n="176" /> <p>— Ко но |
се.</p> <p>— Море торњај мм се с очију; не искупљај ми комшилук пред кућу.</p> <p>— Нека се иск |
од силне бриге за радњом <pb n="190" /> не може сачекати овде ни Ускрс, хаџија га тужно погледа |
је месо, моје кости; само <pb n="81" /> не уби; удри, не жали!“ А мајстори су ревносно вршили о |
.</p> <p>— Једно и још једно, доста!{S} Не треба више; нек буде макар једно, син, као мој Алкиб |
ци на жена, а ја да плаћам трошкови!{S} Не сум писмено тражио, кад требаше, па сад да запишемо |
Не проси, дабогме; али шта знаш ти!{S} Не долази он за бадава у нашу кућу.{S} И зар би то било |
ља с лица.</p> <p>— Е, де, не плачи!{S} Не идем преко света; вратићу се.{S} Него онако да чиниш |
p> <p>— Чујеш, Јанићије, немој тако!{S} Не иди од нас.{S} Ето, нана те воли као сина, а и ја те |
} Можда си ти баш од оних... оних...{S} Не, не, ти немаш те паре.</p> <p>— Па да се погодимо! — |
х волела, не бих ти толико говорила.{S} Не бих марила, баш и да се обесиш.</p> <pb n="157" /> < |
Мацом у собу и ведро гледа око себе.{S} Не потраја много, па ето и Лепосаве, румене од стида и |
не треба.{S} То ћу поклонити цркви.{S} Не требају ми баш ништа; има мајстор Диша доста, а то ћ |
и му оно лице или трбух на раменима?{S} Не разбираш му ни шта му је што.</p> <p>Незадовољство Д |
овек, па што ти требају толике паре?{S} Не једеш ни колико Божја тичица, <pb n="196" /> а побож |
е?</p> <p>— Како, зашто, Ламбро бре?{S} Не ли си ти прво комшија на кира-Анастасија?{S} Ако прв |
ећу!{S} Нећу! — јецала је Анастасија. — Не сам га ни до сада гледала, а сад га мрзим како једно |
рам да трчим по њега! — викну Ламбре. — Не ли имаш кир-Дишино дреје?</p> <p>Кира-Анастасија брз |
удећи се кир-Думи на таком разговору. — Не сум јој ни татко ни брат, ни кум; ако се разбирате з |
зађе кроз махале и свакоме се правда — не иде.{S} А баш и када би тако радио, он сам, по својо |
даде Бог по христијански закон — вели — не искам ни по псешки.{S} Ја сам му зборила, ама он каж |
рати ми дреје...</p> <pb n="67" /> <p>— Не могу, нису код мене!</p> <p>Анастасија пребледе, очи |
не обеси онда?</p> <pb n="187" /> <p>— Не беше ми згодног дрвета — одговори Јанићије; али Лепо |
„Јесте!“ — Немој, болан, тако!</p> <p>— Не могу!{S} Овде, ето, овде боли, па ми не да да живим. |
, да она носи четири хиљаде...</p> <p>— Не је четири, џанум!{S} Три хиљади и пет стотине гроси. |
је кира-Анастасија претрпела.</p> <p>— Не сум му ни ја дузна остала! — Иска, маторо магаре, да |
ава и погледа га преко рамена.</p> <p>— Не могу више! — одговори Јанићије узбуђен.</p> <p>— Кој |
оде и сирћета, кад се разабра.</p> <p>— Не бој се, кир-Дишо, сад је све добро! — одазва се на о |
е се он брзо! — одговори Маца.</p> <p>— Не чуј, Боже! — прошапта Јанићије, али тако тихо, да га |
кле кир-Ламбра из куће не оде.</p> <p>— Не треба — вели — да мајсторица остане сама без послуге |
поче грдити, што се не отргне.</p> <p>— Не могу, тетка-Мацо, не могу више! — јекну Јанићије и г |
укама за трбух и пресамити се.</p> <p>— Не си ми муж: не сам те никада ни волела!{S} Ти да идеш |
ме, па му сада и образ узесте.</p> <p>— Не смо га звали; сам се тискао међу нас! — бранили су с |
а, као да су га грчеви попали.</p> <p>— Не лажем, газда, Бога ми! — одговори Јанићије одмеравај |
ш да ме мајстор Диша не проси.</p> <p>— Не проси, дабогме; али шта знаш ти!{S} Не долази он за |
{S} Добар је он, опростиће ти.</p> <p>— Не могу... стид ме... прошапута Јанићије.</p> <p>— Јогу |
и један цванцик и даде пуници.</p> <p>— Не још, још мало.{S} Лепосави је врло тешко... бојим се |
ачио, да га чисто не познајем.</p> <p>— Не знам — одговори Маца — Изменио се много и то ме брин |
пита га Маца такође с осмехом.</p> <p>— Не — одговори Јанићије, зверајући на коју би страну ума |
дну баклаву и татлије вечерас.</p> <p>— Не могу, газда! — одговори одлучно Јанићије, који је до |
ићије Бик о затегнутоме ужету.</p> <p>— Не дај, Боже! — уздахну дубоко и, покривши се јорганом |
кћеш, куче?{S} Где ми је жена?</p> <p>— Не знам кир-Диса; не сум вам ништо скривио.</p> <p>— Ја |
ерујете што се, по свет прича?</p> <p>— Не прича то један; то причају многи који су видели.</p> |
нешто.{S} Знаш ли шта је овде?</p> <p>— Не знам, зете! — одговори Маца и забринуто погледа у Ди |
18" /> <p>— А где је Јанићије?</p> <p>— Не знам ни сама, што га до овога доба нема; то му до да |
куда ћеш сада, несрећни сине?</p> <p>— Не знам!{S} Овде ме срамота да останем; идем у свет.</p |
— У село.</p> <p>— Зашто, бре?</p> <p>— Не могу више да останем овде.</p> <p>— Зашто?</p> <p>Ја |
28" /> <p>— Зашто он није кум?</p> <p>— Не може, род су.</p> <p>— Какав род?</p> <p>— Онако.... |
/p> <p>— Па што му онда кобиш?</p> <p>— Не кобим, него то због тебе рекох.</p> <p>— Гле, брине |
Думиница помало плашила, да она „ватра“ не опече и њезина супруга.</p> <p>Како му драго, тек об |
<p>— Еле, ви тако? — започе кир-Дума, а не седа, него пребраја зрна на бројаницама и пажљиво гл |
И сам си се требао сетити своје вере, а не да од некрштених тражиш записе.</p> <p>Мајстор Диша |
есеца, да те не виде с мужем у башчи, а не срамиш се да те шегрти гледају са туђим човеком у со |
ене, он би у тој жељи провео цео век, а не би ни покушао да је у дело приведе.{S} Желео је да с |
<p>— Тако те хоћу: да се ожениш, ја; а не да затварамо капиџике, кад прођеш! — шалио се Станко |
то изврши, само ако она усхтедне.{S} А не хтедне ли?...{S} Овде му се помисао прекиде и он се |
о, брајко, пробати на Думиним вратима а не на мојим! — мисли срдито у себи, а гласно се смеје и |
народности.</p> <p>— Кафа је за људе а не за фукару.{S} Ко је још говеда појио кафом? —</p> <p |
ну Маца. — Хаџилук је за побожне људе а не за такве чапкуне као ти!</p> <p>Целе ове вечери Јани |
онтроли.{S} Одважити се на толики пут а не осигурати се са сваке стране за собом, то није било |
остане на сокаку, желела, да јој свадба не буде велика, њени стараоци, кир-Дума и Ламбре, све с |
ге као руком, и само што мртве из гроба не буди.{S} Свет је толико нагртао њему, да им даде как |
-Ламбре, па сама како една зенско глава не могу да идем.</p> <p>— Била ти, кира-Мана, свога пса |
чају, који је онда био у јеку, Лепосава не одмиче даље од врата, на која је ухо прислонила.</p> |
ли се?</p> <p>— Зашто? — упита Лепосава не окрећући лица.</p> <p>— За оно...</p> <p>— Које: оно |
о, да га последњи одјеци зурла и гочева не заглушише.</p> <p>То беше последња удовичка игра или |
речи, да га не дочека кући, ако принова не буде жива.</p> <p>Цео тај дан хаџија је провео као у |
ења, које му до сада ни пост ни молитва не угуши, било је довољан доказ о чудотворној моћи свет |
а ће.{S} Остане ли тврдо на томе, да га не прими, онда је сасвим пропао; код другога газде мора |
као иза сна мајстор Диша — Носи, да га не гледам више!</p> <p>Јанићије се окрете вратима и збу |
обацио, то је било неколико речи, да га не дочека кући, ако принова не буде жива.</p> <p>Цео та |
могло никада да прође с миром, а да га не зачикне на ма који начин. <pb n="33" /> Али јој ни Ј |
лака срца пустити; али најпосле и да га не пусти баш на лепо, — пустиће га, кад изврши што је н |
му сама дуса не иска да се врне, ја га не могу врнем“.</p> <p>Сад, када се сусрете са Јанићије |
етала у чашу, где је мирисало, докле га не би заменила другим, свежијим китицама, преко зида ба |
усти, а она се све више церекала, те га не пусти све докле се Јанићије не саплете и паде потрбу |
ш човек, право Грекос.{S} Јазук, сто га не роди грцко мајка!</p> <p>— Море какво: „мајстор“? <h |
о он! — шапну Јанићије.</p> <p>— Зар га не познајеш?{S} Ено онај, у дугој бради.</p> <p>— Какав |
уд очекивао Јанићија, да се врати; њега не би ни од куда.{S} Послао је два „чирачета“, да га тр |
нестало и последњега изговора ради чега не би могла још да се уда.</p> <p>Па онда, баш када би |
и не живети.</p> <p>И што му ова брига не би увек на ум падала, некако се вазда, између остало |
>И то одушевљење имало је свога разлога не само у томе, што је њезин муж дошао срећно с пута ка |
у молитву).</p> <p>Али поред свега тога не покуша да одмах приступи смишљеној намери.{S} Синоћн |
један мах учини му се, да од свега тога не може да дише.{S} Он се ухвати обема рукама за груди |
градила, а да најбоље залогаје од тога не добије Јанићије.{S} Од оног фаталнога дана па све до |
а чесме кућама.{S} Али се ни после тога не остављаху на миру, него тражише на ново прилике, да |
дуго и гонили, да се ожени, али он тога не учини, можда и зато, што му судбина, у коју је он бе |
девојче!{S} Бог је наредио на жена, да не једе џабе лебац, — вели кира-Мана.</p> <p>— Ето, ја |
дила, да то однесе и да је поздрави, да не иде никуда из куће, јер ће јој она доћи на посело, ч |
рећу, како му је кеса украдена, они, да не би сумња на њих пала, пристадоше, да се над сваким < |
н диже руке од свега и тврдо одлучи, да не доврши своје поклоништво, да се, макар као ексик-хаџ |
уђина!“</p> <p>— Него ти, синко мој, да не чиниш тога, кад ниси крив! — храбрила га је тетка Ма |
Мајстор Диша кришом га гурну лактом, да не говори о ценама.</p> <p>— Па колико тражиш за ово?</ |
мљива, да се Јанићије једва уздржао, да не понови оно што је пре три дана урадио.</p> <p>— Чека |
штом, заспао је Јанићије тако тврдо, да не би осетио, да га је когод те поћи извукао из мутвака |
{S} До скора је мајстор Диша мислио, да не може преболети своју домаћу несрећу; мислио је, да о |
стора.</p> <p>И тада му је долазило, да не чека, но да погази своје обећање и, као веран слуга, |
ано, — замеће она и измиче рантлику, да не прекипи — уморила се, па мало седох.</p> <p>— Хајде, |
види шта раде и да му обрати пажњу, да не оставља дућан на шегртима, но да ту седи, докле год |
када није враћао из дућана.</p> <p>— Да не долази већ? — упита га Лепосава још с врата.</p> <p> |
иле, ретко да би ко прошао улицом, а да не застане, бар једну строфу да чује.</p> <p>Па ипак, к |
-Ламбре не би отишао у свој дућан, а да не наврати удовици, тек да види, не оскудева ли у чем и |
ан покушај изврши, па ако успе, онда да не изгледа џабе, што је прстен враћао.</p> <p>— Тако је |
тебе!{S} Нема да си узмите пари, па да не вратите!{S} Лопове, бре, паре да си вратиш!</p> <p>Ј |
у неку забуну.</p> <p>— Опет је боље да не идем тамо, — мислио је и с тешком муком, што самоме |
.</p> <p>И свему је она крива.{S} Ње да не беше, да га она није својим понашањем намамила на он |
а гони кира-Анастасију да пожури, те да не остане толико имање без наследника.</p> <p>— Једно и |
му се давнашњи сан испунио, о томе и да не говоримо.</p> <p>Дан јасан и пун пролетњега мириса.{ |
е још по мало радила по мутваку, тек да не седи сасвим залудна.{S} Једнога дана покуша да сама |
олели, као да сте из сама Елада, као да не сте из пожаревацко!</p> <p>И у такоме правцу говорио |
иконе у углу.{S} Чинила је све, само да не мисли на оно најстрашније.{S} Али у заман; ту у глав |
тукао и газио, да би га и убио, само да не дотрчаше људи, те га од Јанићија отеше.</p> <p>Тетка |
рала употребити сву присебност, само да не бризне у плач.</p> <p>Јанићије је такође немо стојао |
од куда то долази, ретко које јутро да не нађе у својој авлији убачену по коју главу шећера ил |
p>— Да служим кира-Ману и Ламбру, то да не буде! — помисли, а пламен му удари у образе.</p> <p> |
тако еластично покреће.</p> <p>— То да не видим више — такви рукави!{S} Тако што не приличи че |
роспије?</p> <p>— Морам.</p> <p>— То да не чиниш.</p> <p>— Ама, куда ћу овде?{S} Зар у овој чар |
ршији да почнем из нова?</p> <p>— То да не чиниш; боље нека она иде у свет; боље на њену главу |
то је долазио, нека!{S} Ама од данас да не пригвири у мајсторову кућу.</p> <p>И да је ма какве |
га се ради она радовала!{S} Жене никада не казују праве узроке свога расположења, те тако ни на |
логу.{S} Заветовао се себи да се никада не жени, и колико год му се дало да се покаже као прави |
е оде у свој Пожаревац и да више никада не помишља <pb n="57" /> на синовца, који се на све нач |
свога.{S} Ма да од мајстор-Дише никада не виде ништа, што би га чвршће везивало за њега, он му |
иким благом доћи.{S} А испосници никада не лажу.{S} Па онда, он се и са те стране осигурао.{S} |
и да се — нада.{S} Али подгрејана нада не греје.{S} Надао се али са стрепњом, да је њему суђен |
чио; навукао себи беду на врат, па сада не зна ни како да се брани у махали од својих сународни |
p>Лепосава опет климну главом; али сада не тако стидљиво већ с осмехом у очима, које слободно г |
b n="41" /> <p>Али мајстор Диша ни сада не одговори.{S} Ова брза питања, што их је кир-Дума так |
одговори Лепосава, али тако, да он сада не знађаше прашта ли му или се љути баш зато, што вели |
</p> <p>И оно, што мајстор Диша до сада не виде, угледа сада.{S} Тетка-Маци ударише сузе на очи |
отерао из собе, зашто да му се до сада не јави, да пита треба ли му што!{S} Је ли он муж и гос |
ни, остави уцвељену младицу, којој тада не беше више од двадесет година.</p> <p>Може се мислити |
о је: ти си устабаша, па људима од реда не иде никако у главу да имају устабашу а без устабашин |
ио на кафу тетка-Маци, а Маца тек ваљда не би примала сваки дан једног нежењу, који јој није ни |
ала.</p> <p>— Ако си поштен човек, онда не смеш да оставиш да ме чаршија... поче Анастасија, ал |
ио у ону малу собицу, па се жив од туда не јавља.{S} Понеки од познаника Срба наврати у дућан, |
отребно, да удовица онаквог једног мужа не <pb n="10" /> би, ма у чему било, изгубила од оног л |
ску главу врло далек, а друго, што мужа не треба дирати, све докле сам не увиди докле је забраз |
у га руком по мишици.</p> <p>— Ја... ја не могу тако... ја ћу... узмучи се Јанићије да каже шта |
иромах!{S} И зар сам му ја крива?{S} Ја не смем друкчије, већ како нана каже; а он је слуга, не |
учиниш?{S} Ја ћу да скачем у Дунав — ја не смем...</p> <p>— Ја нећу да мени нико каже, како сам |
фудул-Стаменкиног Канчета.</p> <p>— Ја не чух ништа.</p> <p>— Побише се.</p> <p>— Зашто, море? |
а кога имаш да се китиш?{S} Докле се ја не вратим, не треба ти, а када се будем вратио, иде ли |
а, без којих свакако ни кира-Анастасија не беше.{S} Овога пута престао је да се са њоме прегони |
иџик беше изнутра затворен.{S} Јанићија не збуни ово, он прескочи преко зида и лагано, као мачк |
/> никога.{S} Као несвесна ствар, која не разуме шта се то око ње догађа, седео је нем и пораж |
осјака. <pb n="17" /> Ниједног просјака не би он отпустио без благе хришћанске утехе.</p> <p>— |
право, све докле између густих ћепенака не завише у један ћорсокак баш до Синџир-џамије.{S} На |
сан тетка-Мацин.</p> <p>Тога пустињака не нађоше у његовој испосници, која се налазила близу Г |
његове руке и брзо устаде, да јој мајка не би гледала како седи поред Дише.</p> <p>— Разговарас |
не разиђоше људи и докле фудул-Стаменка не одмаче од врата.</p> <p>— Ово ћеш да ми скупо платиш |
кир-Ламбром, чију је вољу увек сматрала не друкчије већ као наредбу, коју је њезин покојник изд |
рвени стуб стоји и ни једним делом тела не миче, већ гледа у врата, на којима је стојао мајстор |
и младе српске чаршије, која се борила не само за свој опстанак пред моћном и умешном грчком ч |
ћању, од кога се ни после толико недеља не мога отрести.</p> <p>Једне вечери — баш уочи недеље |
.{S} Многи би желео да буде хаџија, ама не може.</p> <p>— А баш си видела? — запита Диша, приву |
зи матер. — Ево, Јанићије је дошао, ама не знам шта му је.</p> <p>— Бог с тобом, дете, што си т |
одно гледаху у очи Дишине.</p> <p>— Ама не тако, већ кажи, да ти чујем гласа.</p> <p>— Хоћу! — |
и со хлебу, и чијим трговачким фирмама не могаху одолети ни време ни оне нове фирме са чистим |
роке свога расположења, те тако ни нама не остаје друго, већ да поверујемо кира-Маниној потајно |
узнемиренија него ли икада.{S} Ни сама не знајући зашто, она је предосећала и слутила нешто не |
уо је за кира-Анастасијом, и да другима не паде на ум да га њоме ожене, он би у тој жељи провео |
а, које су га ломиле и мучиле, а којима не мога одолети.{S} Ма како се трудио, да избије из гла |
езиним сухим контурама и очима у којима не беше ни трага од живахности.{S} Нешто му се скупи по |
Хоће да ме убије! — лелекао је кир-Дума не мичући од зида крај кога се срозао.</p> <p>Али људи, |
есе; ајде, кир-Дума!</p> <p>Но кир-Дума не беше од оних, који олако напуштају што су предузели. |
>Долазило му да полуди.{S} Ова три дана не би се могао похвалити, да је онолико посла свршио ко |
Престао је да јој говори; по десет дана не би са њоме ни речи проговорио, а, када му је што зат |
е него од Београда.{S} Пуну недељу дана не смедоше се путници укрцати у лађу због буре, која је |
и да потајно плаче и вене.{S} Кира-Мана не би имала смелости да га тако осрамоти, па баш када б |
је бар јасно: ако је човек псето, жена не сме да буде мачка.</p> <p>Али све то на страну; све |
и комшијницу; па, бојећи се да му жена не продужи како је започела, дохвати маказе и својом ру |
е могао отети, обузе га свега и Бог зна не би ли у овим топлим оковима остао тако цео дан, да у |
</p> <p>То је била добра мисао и ко зна не би ли тај посао испао кир-Думи за руком; али Ламбре |
епосава указиваше, повратише га, истина не сасвим, али тек његов мучан осећај мало се стиша.{S} |
соби, спрема се, да пред свога домаћина не изиђе постидна.</p> <p>Диши игра срце од задовољства |
носи нека носи, ама жена мајстор-Дишина не сме тако! -</p> <p>Једном речи, мајстор Диша се толи |
ре! — продера се Ламбре, када му се она не маче с пута.</p> <p>— Искам... промуца кира-Мана; ал |
ошла за сиромаха?{S} Зашто баш да и она не пође?{S} Ако је суђено да патимо и да гладујемо, то |
томе правцу, јер су осетиле, да им она не би ништа казала, баш и када би у истини што знала.</ |
одвикну најзад Маца, кад виде, како она не може да се од суза поврати.</p> <p>— Ето, шта... одг |
децу, све докле на Саборној Цркви звона не пропоје).</p> <p>Прстен се свршио, поп је испитао мл |
се Маца. — Мислиш ти, Маца је слепа, па не види шта ти радиш, јел’?</p> <p>Лепосава претрну, бр |
загушеним гласом, а грло га издаје, па не може ни речи даље.</p> <p>— За Бога, шта ти је? — ви |
— Ја где ћу?</p> <pb n="166" /> <p>— Па не ли викаше Суља добошар за теб’ да те с власт фаћају. |
кође беше тога уверења, да тога мангупа не треба трпети, да барата и сербез хода по поштеној ча |
и Биковом вештином, само што га у недра не мећу.{S} Дума светује Дишу, да га „извади“ за калфу, |
.</p> <p>Но кир-Ламбри се до овога часа не јави баш никаква мисао; или боље рећи, јавило их се |
иша и у страху, да се то баш овога часа не догоди, побеже у дубину баште.</p> <p>Маца не мога д |
мо ви говорите; знао сам ја да кир-Диса не је човек без памету.{S} Еле, за сто сте јосте вратил |
и докле је забраздио. „Кад му сама дуса не иска да се врне, ја га не могу врнем“.</p> <p>Сад, к |
ец и докле мујезинова песма са минарета не огласи вечерњу молитву, када се и последњи гости из |
толики пут одважио.</p> <p>Но та штета не оста усамљена.{S} Путовање до Београда трајало је мн |
остао је прави Грк; а да му се простота не би у очи подсмевала и подмигивала, што се толико пов |
ви стала, па се као закована ни с места не миче.{S} Није му дакле остајало друге, већ да се пре |
ца тако јавно срамоти, вичу на сва уста не само на мајстор-Дишу него и на кир-Думу, што се толи |
ет са мајстор-Дишом.{S} Али, овога пута не послужи га срећа.{S} Баш на самоме завијутку, у близ |
еравати очима као човека, кога ни у шта не рачуна.</p> <p>— Образ да ми погазиш?{S} На мој леб |
годник, за кога се зна, да никада ништа не једе <pb n="192" /> него пије само неку зелену течно |
из Галца одговорила, да јој Диша ништа не треба: „а ако искам да по месечина спацирам по башча |
ење кир-Ламбрино, као да се ње то ништа не тиче.</p> <p>Међутим, Јанићије је са гужвом кир-Ламб |
остати устабашом, али сада га баш ништа не занимаше.{S} Напротив, да је смео запушио би јој уст |
таре шаком чело, из кога ама баш ништа не мога да истеше.</p> <p>У соби му постајаше све теско |
ни мало не тиче то ви да идете!{S} Кућа не је ваша него моја.{S} На поље из кућа, ти, зевзек, б |
е хтео да седа за совру, докле му калфа не дође, те Маца посла шегрта, да га у чаршији потражи. |
Лепосава на ново паде у бунило, а Маца не допусти више да јој дете пеку усијаним гвожђем, него |
чува; ради те своје особине, тетка Маца не само да је била радо виђена у кућама где се тако што |
ле Лепосавине другарице; јер тетка Маца не беше од оних жена које оклевају.{S} Ваљало је да се |
оди, побеже у дубину баште.</p> <p>Маца не мога да остави зета без какве такве утехе.{S} Изишла |
оји се за живота збринуо, да му удовица не остане на сокаку, желела, да јој свадба не буде вели |
једаред очима омили, то се више од срца не очупа.</p> <p>Сутра дан су кира-Думиница и Ламбриниц |
да Јанићије добије ону ћушку и да Диша не сазна за оно, што му Јанићије хтеде казати.</p> <mil |
на је једна... једна...</p> <p>Али Диша не беше у стању да изусти ову реч, већ се окрете и пође |
<p>— Разговарасмо мало... одговори Диша не баш најљубазније. — Требаше да сазна, шта ја тражим |
ава и окрете лице у страну, да јој Диша не угледа, како јој у томе часу лице запламте.</p> <p>Б |
брдо препреке, преко које мајстор Диша не би могао прећи.</p> <p>А докле се по разним комшијск |
а. — Та и сама кажеш да ме мајстор Диша не проси.</p> <p>— Не проси, дабогме; али шта знаш ти!{ |
<p>Сан као сваки сан; али мајстор Диша не може вас дан да се отресе оног двоструког утиска, шт |
учини сумњиво.</p> <p>Али мајстор Диша не чу ово питање?{S} Пред његовим очима лебдела је само |
носио тетка-Маци, да то ни мајстор Диша не би боље вршио.{S} Па ни у самој кући мајсторовој ниј |
стране антерије.</p> <p>Но мајстор Диша не заста на овоме само.</p> <p>Да би доказао, како је у |
ш да питаш... ти...</p> <p>Мајстор Диша не доврши и изиђе срдито из куће.</p> <p>Тога дана изме |
а је хаџија нешто узбуђен.{S} Хаџи-Диша не даде јој дуго да премишља.{S} Лице му је било врло р |
, али се плашила ипак, да сада кир-Диша не сазна и да Јанићије не разгласи по комшилуку њезино |
на посао.{S} Но како ни она ни кир-Диша не знадоше где се одбеглица скрива, то јој не оста друг |
, с њим нема пазара.{S} Ни за 550 гроша не бих му дао.{S} Ама ни овај чудотворни памук у коме л |
га оправдана разлога, да на њезин позив не оде.{S} Ко зна како ће <pb n="141" /> га дочекати и |
иње и Цинцарке, расположиле се, па, кад не играју у колу, седе око пуних софра и ударајући длан |
о би сада веровао да ту нема ништа, кад не избиваш од онуда!{S} Ваљда тек ниси тамо због Маце о |
а, зашто да ја плаћам ваш ортаклук, кад не сум ништо крив?{S} Зашто да се криво закунете? — вик |
немаш зашто.{S} Море, грех би био, кад не би то урадио.{S} И ко би сада веровао да ту нема ниш |
и ти, ич се не разбира за децу.{S} Кад не даде Бог по христијански закон — вели — не искам ни |
се одупре кир-Дишином наваљивању. — Кад не може по христијански, нећу ни по псешки.{S} Турска в |
ира-Анастасије, завири у мутвак, па кад не нађе тамо газдарицу, он извади онај цванцик, што му |
инском“ љубави намицао којекако, па кад не беше топлог сунчевог зрака, да се на њему сунча, доб |
до овога часа и био „неверни Тома“, сад не би могао ни за часак посумњати више о чудотворној мо |
Анастасија је опазила добро, да јој сад не би <pb n="91" /> помогло никакво извијање, а још мањ |
евара у трговини, а да му морални углед не пострада.{S} Јер, најпосле, трговина је једна вештин |
н на шегртима, но да ту седи, докле год не буде време да се ћепенци затварају.</p> <p>Још од ки |
је чак и прве комшије, само да га когод не би запитао што о томе; и у опште био је збуњен и сав |
ри Јанићије</p> <p>— Ваљада, што и тебе не поведе?</p> <p>— Није, него што не поведе и тетка Ма |
него се ућутао, па само ради, ни главе не диже.{S} Једино што би га из дућана повукло, то је, |
, ја — утаче се кира-Думиница — шта све не сам радила да родим!{S} Радос је то, кума-Анастасија |
имске сокачиће, докле у близини Витезде не уђоше у једну малену, таман као ћелија, собицу, чији |
је кира-Мана сваки час стрепила, да је не позове у собу.{S} Познавала је она адет свога мужа, |
астасија нервозно мрдну раменима, да је не тиче руком.</p> <p>— Ама, што си се препала?{S} Ја ћ |
она заплаче и стане га братимити, да је не ода.{S} Овако њезин је цванцик вратио, и сад га ништ |
арити у плач, да ће га преклињати да је не убије и да јој погрешку опрости.{S} Надао се чак и т |
кући и отимала се од слабости, која је не остављаше.{S} Трећега дана толико је слабост и нека |
га дисања дизаху и спуштаху, стојала је не могући још никако да се разабере, шта је све то у ов |
рече Маца утирући полако сузе, које је не слушаху, него једнако капаху — ако си честит, онда н |
и рекла му да ће му бити сестра, ако је не ода?</p> <p>— Ама, зар она?... простења кир-Диша.</p |
инцарке.{S} Или: да је она чему, зар је не би узео ко од њихових, него је потурили баш мајстор- |
рално награђен.{S} Хаџи-Зосим био му је не само добар вођа него и одличан поштовалац, који је н |
да сада кир-Диша не сазна и да Јанићије не разгласи по комшилуку њезино неверство.</p> <p>— Мор |
а, те га не пусти све докле се Јанићије не саплете и паде потрбушке насред дућана. — У том јој |
нана је у мутваку.</p> <p>Али Јанићије не миче, него ћути и не диже очију са земље.</p> <p>Леп |
ало ни глава да га заболи; јер Јанићије не само да је показао доброга успеха у продаји поверено |
изеде, ороспија једна!</p> <p>Јанићије не чу ништа више.{S} Некакве, час зелене час као ватра |
као да су те гује пиле.</p> <p>Јанићије не одговори, седе за пањ и узе дикиш, да разрезује по о |
рукама и удари у плач.</p> <p>Јанићије не мога више да издржи у овакоме положају.</p> <p>— Ко |
м и газим по овој светињи, али друкчије не може бити; но пљунути, то је грех, који се не прашта |
ах од мајстор-Дише, да га усред чаршије не нападне.{S} Па онда, тиштала га је и помисао на срам |
д глади!{S} Да се удаш за дериште, које не може за десет година на селамет изаћи.{S} Знаш ли ко |
ебе победи, онај осећај, оно срце, које не признаје никакве рачуне и које својом ватром сагорев |
е у башти под оним густим дрвећем, које не да сунцу на земљу.{S} Кира-Мана, кума-Думиница и ост |
а, погледала и испратила очима, за које не би могао рећи да су равнодушне.{S} Шта више, за она |
да води кућу и да ни на сокак без мајке не изиђе.</p> <p>— Мајку да слушаш, на мене да мислиш!< |
собу, изује па прагу обућу, да застирке не би прљао, па у мествама уђе у собу.</note> <note xml |
је била од оно мало жена, које су умеле не само да туђу тајну, када им се повери, дубоко закопа |
ици, обешеној о дувар, све дотле, докле не би напипао једну аспру (1/3 од паре), па кад је напи |
!</p> <p>Тако је шапутала у себи, докле не одоле сан.{S} Кандилце поче јаче праскати, тама обуз |
е!</p> <p>И не би га оставио, све докле не прескамуче од бола и кукања.{S} После би заповедио д |
нема сиротиње! — И то говори све докле не пронађе одбачену аспру, узме је међ прсте, отре јој |
ста на ново погађање, докле се најпосле не састадоше на цени од двеста и четрдесет гроша.{S} Св |
ни она све тако мислила.</p> <p>— Ти ме не волиш... рече Јанићије тужно, кад она престаде.</p> |
ца Анастасија — Бог па ти!{S} Ти ако ме не избавиш, ја ћу у Дунав!</p> <p>— И то је срамота, га |
на угледа, штуче у мутвак, да се с њиме не сретне.{S} То га је већ коснуло као ружан знак, а ка |
варао његовој жељи, да се ништа о овоме не дозна, да се кира-Анастасија са Дишом измири, а он к |
не допушта да се приближите гробу, коме не долази више нико; јер сви они, знани и незнани, који |
воје године, па чак и на то, да мушкоме не приличи оваку игру играти, те би се и сам почео као |
сам јој нешто изнела, а ја ништа о томе не знам.</p> <p>— А оно?</p> <pb n="30" /> <p>— Које?</ |
ше земаљске остатке Бенџине, кир-Ламбре не би отишао у свој дућан, а да не наврати удовици, тек |
н из собе изашао.</p> <p>Али кир-Ламбре не изиђе још задуго.{S} Туга за Анастасијом и онај стра |
плашљиво га погледа.</p> <p>Кир-Ламбре не одговори ни речи.{S} Помисао, да је затечен у оваком |
ер да је округао као гоч (бубањ), да се не зна где је шири, да ли у леђима или у појасу, да му |
ецање кира-Анастасије опомену га, да се не сме оклевати и да му ваља ма шта предузети, те да за |
{S} Није шале, толико се препала, да се не обеси ради ње. — Ох!{S} Ох!{S} Баш је добар!{S} Баш |
још старац казао у својој срдњи, да се не умеша хаџи-Зосим.</p> <p>— Полако!{S} Добри људи ће |
ну прст на уста и даде знак Диши, да се не миче. — Стари пустињак био је сед као овца, дуге бра |
а нарочито застаде и позва мајку, да се не задржава толико.</p> <milestone unit="subSection" /> |
могао ни десет дана да издржи, а да се не врати у овај „црни“ Београд, где му је било све тако |
подавитих ногу на своме ћепенку а да се не макне, сада се није могао у дућану ни „черег“ сахата |
кад се будеш враћала дома, никако да се не обазреш за собом, а све до куће да говориш: „Здравље |
а све, али, разуме се, тек колико да се не замери званицама; иначе, мисли, да чапкуна пропусти |
ита Диша, а очију не подиже, само да се не сусретне са оним погледом, што се упиљио у њега.</p> |
му она изгледаше као санта леда која се не отапа.</p> <p>— Па, дабогме, и зашто да ме гледа! — |
и.</p> <p>Лепосава га је слушала, па се не насмеја чак ни онда, када јој је казао, како треба д |
епуна других чудотворних светиња, па се не би ни осетило, а у мојој земљи немамо ни једне чудот |
хне и по своме обичају сачека, докле се не стиша бујица наврелих речи.</p> <p>— Ето, кажу....</ |
ђа је све даље и даље клизила, докле се не изгуби за врбацима ниже Кајабурме.{S} Тек онда врати |
је радила неколико година, све докле се не свикну на своје удовиштво.{S} А већ после овај благи |
твори се и не изиђе из ње, све докле се не разиђоше људи и докле фудул-Стаменка не одмаче од вр |
ају.{S} И то је тако ишло, све докле се не помоли месец и докле мујезинова песма са минарета не |
увери да на улици нема никога с киме се не би радо срео, изиђе и упути се у Скадар-махалу.</p> |
из гласа по имену звати.{S} Из куће се не одазва нико, а на комшијском капиџику појави се једн |
е бити; но пљунути, то је грех, који се не прашта. — Тако је објашњавао он познаницима своја ут |
<p>— И јесам лудак.{S} А ти, што ми се не наплатиш?</p> <p>— Како ћу? — запита Лепосава и тако |
; боље <pb n="144" /> би било, да ти се не нађох као рођена мати, кад оно на смрт болова!</p> < |
зграпне шаке и почне да га меси, тај се не откупи лако.{S} Јанићију је тек предстојала судбина. |
ове разлоге зажмурила и рекла да јој се не свиђа ни мало онај дежмекасти папуџија, она то није |
е их пламен сасвим не обухвати и док се не претворише у сами пепео.</p> <p>— Знала сам ја то, д |
то ми није адет.</p> <p>— Па што нам се не похвалиш?{S} Зар нећеш да нас позовеш?</p> <p>— Куда |
<p>— А оно, тетка-Мацо?...{S} Божем се не зна што си је лањског Божића обилазила онако често.< |
етињски насмејане и тако миле, да им се не би могло одолети.</p> <p>Томе изразу није могао прко |
е зове и дрмуса из све снаге; али он се не мога одазвати.{S} Само што је руком нешто отискивао |
— А што да се стидиш?{S} Видиш, како се не стиде ове Божје тичице!{S} И зар нисам ради тога чак |
е онда судбина!{S} А од судбине нико се не оте.{S} И други су патили, па опет нису помрли од гл |
не беше више од петнаест година), то се не би могло утврдити тако на пречац.{S} Главно је, да с |
разнесеш!</p> <p>— Рђо ниједна, што се не обеси онда?</p> <pb n="187" /> <p>— Не беше ми згодн |
а-Маци, када га ова поче грдити, што се не отргне.</p> <p>— Не могу, тетка-Мацо, не могу више! |
потајна борба.{S} Нешто нејасно, што се не би могло образложити ни верношћу наспрам свога газде |
о се вуци, бре!</p> <p>Али ни сад му се не одазва нико.{S} Кира-Мана, узнемирена овом Ламбрином |
p>— Неће Ламбре!{S} Он како и ти, ич се не разбира за децу.{S} Кад не даде Бог по христијански |
Ама он се теби опет мора вратити, ич се не брините за то!{S} Ви само да му чувате чест и да зна |
>— Море, шалиш ли се ти?</p> <p>— Ич се не шалим!{S} А што?{S} Па то се бар зна <pb n="137" /> |
ута се прекрсти.</p> <p>— Шта ти је, те не спаваш? — прогунђа јој мати, коју мешкољење и чести |
се језик спотицаше преко сваке речи, те не мога да искаже шта хоће.</p> <pb n="156" /> <p>Лепос |
н вреле воде.{S} Котао је био тежак, те не <pb n="207" /> могући да га одржи, испусти га посред |
самога себе, што му се језик везао, те не каза чега ради не може да иде Ламбри и кира-Мани, уђ |
Цинцаре, на које су, у то доба, мал’ те не као и на Турке мрзели.</p> <p>— Море, да је он човек |
p>— Срамиш се од звезде и месеца, да те не виде с мужем у башчи, а не срамиш се да те шегрти гл |
Иди на моја кућа, тамо се сакри, да те не види влас, а ја ћу се врнем да ти кажем несто.</p> < |
ко; нећу да служим више.</p> <p>— Ја те не пуштам; ти мораш да одслужиш <pb n="154" /> своје!{S |
ужно, кад она престаде.</p> <p>— Кад те не бих волела, не бих ти толико говорила.{S} Не бих мар |
астасија одлучно.</p> <p>— Ама, нико те не види.</p> <p>— А месец, а звезде? — Зар нема нешто ж |
ло дете зајеца.{S} Грло му се стегло те не смеде ни да одахне јаче, плашећи се да га плач не са |
тежег удара отишао из тетка-Мацине куће не зна се, па тако исто и где је провео прву ноћ без же |
тане тамо, све докле кир-Ламбра из куће не оде.</p> <p>— Не треба — вели — да мајсторица остане |
да води, што је у срце!</p> <p>— А деце не је никад доста!{S} То због старос викам.{S} Синови, |
кида по један грех с душе, сада га више не одржаваху у оном пријатном расположењу, које човек о |
реје...{S} Ја ћу му кажем да никад више не долази... хоћу да се кајем... у цркву ћу да идем, ве |
је, па, кад се врати, да је никако више не види, било је за <pb n="100" /> њега толико исто нем |
нка и збуњен оде одатле.{S} Сад му више не падаше ни на ум уобичајена кафа код Маце.{S} Хтео је |
зазивати утиске неких успомена, до душе не о кир-Бенџи, кога ни за живота није могла друкчије с |
и са кума-Думом, ипак је један, до душе не баш толико тежак облак, али тек један облачак, лебде |
зак, изазивачки израз.</p> <p>Тај израз не измаче кир-Диши, и он се на један мах збуни.{S} Очек |
а, мученички грчио од глади, те тако, и не мислећи, ноге га саме однесоше у шибљак, а руке се п |
ој помоћи?</p> <p>— Ама као руком!{S} И не знаш ни сам како, а оно дете у кућу!</p> <p>— Света |
"142" /> и у томе нехотично успео.{S} И не само да се осветио кир-Думи, него му је та освета до |
своје погледе, баш му се свиђало.{S} И не би био с раскида да се њоме ожени.{S} Оно, у шта је |
гао бих је тако сву ноћ носити, па да и не осетим.</p> <p>— Лудо! — викну Лепосава још збуњена |
о ексик-хаџија врати, па макар никада и не добио деце.{S} Али: човек каже, а Бог располаже.{S} |
кујући пред дућанима својих познаника и не бришући онај зној што му је капао са чела.{S} Нека т |
>— Лудо! — викну Лепосава још збуњена и не знајући да ли да се свему овоме смеје или заплаче, г |
децу, ама ето већ друга година, а она и не мисли!</p> <p>— Пеки, пеки, не је тешка работа! — пр |
врло тешко... бојим се... устеже Маца и не доврши, јер је нагло одазва она комшика.</p> <p>Диша |
прибрао, када је видео како кир-Диша и не слути о ономе што се пре десетак дана десило.</p> <p |
м и око сунчева смираја чесменски зид и не види се од гомиле прислоњених обрамица, тестија, бак |
пћући.</p> <p>Лепосава намешта посуђе и не одговора ништа.</p> <p>— Лепосава! — понови он.</p> |
главу у посао, па се учини, као да је и не види.{S} Ма да је све оно урадио не размишљавајући д |
-Дишину, те се удаваху за своје момке и не слутећи колико туге и бола остављаху у једном уцвеље |
це му бије а душа се поткупила, па се и не показује жива.{S} Није шале, оно о чему је цео век с |
тасија радо прихватила наредбу, па се и не обазире на обећање што га је дала Јанићију, само пев |
шио, устукну у своју собу, затвори се и не изиђе из ње, све докле се не разиђоше људи и докле ф |
шла лека детету, прође поред кир-Дише и не погледавши га.</p> <p>Кир-Диша поздрави дервиша по т |
о и не обзирући се за поздравима људи и не застајкујући пред дућанима својих познаника и не бри |
мајстор Диша нерешљив и збуњен стоји и не зна шта да јој одговори, фудул-Стаменка повиси глас |
ази, али кад виде како снуждено стоји и не миче се, она остави судове и дотрча му.</p> <p>— Шта |
ор, кад опази како му шегрт још стоји и не помиче се, да прихвати путничку бошчу, коју му је пр |
ете њему и погледа га.{S} Он се збуни и не доврши што хтеде рећи.{S} Изненадило га је, како се |
аписа могу да се роде деца.{S} Ама ти и не знаш, шта је све овде дервиш записао.{S} Некрштена д |
начина шта да се ради.</p> <p>— Па ти и не чујеш све о чему свет за тебе и Лепосаву говори.{S} |
p> <p>Али Јанићије не миче, него ћути и не диже очију са земље.</p> <p>Лепосава, која је весело |
прах сурвала.</p> <p>Готово посрћући и не видећи ништа пред собом, он је час брзо час успорено |
предусретнути као прводаџије, тако им и не би тешко, да одмах започну са својим предлогом.{S} Д |
узбуђења, али он је ишао напред, ишао и не обзирући се за поздравима људи и не застајкујући пре |
воје потомство, толико је исто колико и не живети.</p> <p>И што му ова брига не би увек на ум п |
опазила трагове од суза; али Маци то и не паде на ум.</p> <p>— Седиш, ћерко, седиш, а из рантл |
тојао Јанићије, стидљиво оборио главу и не диже очију.</p> <p>— Добро јутро, дете!{S} А где си |
аге хришћанске утехе.</p> <p>— Ако му и не уделиш пару, удели му благу реч! — била је његова оп |
ву реч, већ се окрете и пође на улицу и не обазирући се на тетка-Мацу, која га задржаваше, да б |
јој лако, мило, као некада, докле још и не мишљаше, да ће је судбина предати мајстор-Диши.{S} П |
у ни ја према теби.{S} Удрите!</p> <p>И не би га оставио, све докле не прескамуче од бола и кук |
ица меће дукат на чело?</p> <p>Лепосави не би најпријатнија ова перспектива, али какве би корис |
му се језик везао, те не каза чега ради не може да иде Ламбри и кира-Мани, уђе журно у авлију к |
ека!</p> <p>— Е, тако ти је то кад људи не гледају шта узимљу.</p> <p>Овако шчуђавање обнављало |
ирао се на све стране, да га рђави људи не опљачкају или да се једним непромишљеним кораком не |
ледала на јучерању рају, како сада тежи не само да се ослободи свега што је подсећало на некада |
ачког образа, те да ми брука по чаршији не пуца.</p> <p>Тетка-Маца је прихватила Дишину молбу, |
не осигурао.{S} За „неверне Томе“, који не верују, докле се и прстом не дотакну рана, снабдео с |
раскрстити са погрешком свога оца, који не беше те среће да се, као и он, ожени Гркињом.</p> <p |
ке, пиљио као псетанце на залогај, који не може да домаши.</p> <milestone unit="subSection" /> |
Једино какав непредвиђени случај, који не би зависио ни од Дишине воље, ако би је спасао.{S} А |
пат, а зарађени новац као поточић, који не сахне, за ових седам месеци истицао је из дућана и у |
д; ама кој држи тај суд?{S} Има ги који не су ни род, ни коска од твоја коска, а искају исе да |
кум.</p> <p>— Зашто, кир-Дума?{S} Да ли не мислиш на сина да просиш девојку?</p> <p>— Још му не |
!{S} Нисам ја стао за тебе једнога, али не дам да ми се квари ред; не дам да ме нико вара и да |
ш да ме чаршија... поче Анастасија, али не доврши шта је хтела рећи, већ удари у такав хистерич |
же букагије, да га метну на магаре, али не као што се јаше него лицем репу, па да га проведу кр |
дуг; чак изјави да ће се и заклети, али не да да га један Грк, који му онакву жену натоварио на |
њега.{S} Очи јој необично светљаху, али не више оним топлим сјајем но неком светлошћу стакласто |
ве кисељака.</p> <p>Није се обесио; али не зато, што не имађаше смелости.{S} Напротив, живот му |
„Ишао у Јерусалим по децу!“</p> <p>Али не каже се у заман: где има много среће, несрећа дође.{ |
ред ње протрчи, не чупне за курјуке или не повуче за шалваре, тек колико да јој напакости.</p> |
Дишо — уздахну болно Маца — Лају ли или не лају, не знам; али, ово ми је све што сам до сада сп |
опште годило да се уда за кир-Дишу или не, то је тешко одредити; јер баш и да јој се није свиђ |
само поуздани људи, који су уз то били не само вешти јахачи но, у случају потребе, и издржљиви |
овако препредену мисао.{S} Такве мисли не падају на памет шегртима.</p> <p>— А да није то кир- |
ји.</p> <p>И Бог зна какве га све мисли не спопадоше, те му не дадоше за дуго заспати.</p> <p>К |
илџанима.</p> <p>— Ни врана коска да ми не донесе више у овај пусти Београд! — Ватра да га изго |
p>— Торњај ми се с очију, у дућан да ми не приступиш више!</p> <p>Несрећни Јанићије сада је ост |
Не могу!{S} Овде, ето, овде боли, па ми не да да живим.</p> <p>— Лудо! — прошапута Лепосава, ал |
{S} Да га њој даш... натраг...{S} То ми не треба...{S} Реци: ево ти!{S} Мајстор Диша неће да зн |
алила, те да се кући врати.{S} Кир-Думи не смеде да повери своју замисао, јер је слутила, да би |
улицу.</p> <p>Но у ћор-Ахметовој кафани не беше никога <pb n="220" /> више.{S} Само што затече |
а свака би себи пожелела.</p> <p>— Мени не треба мајстор Диша.{S} Ако њему треба да се жени, ен |
Дај Боже да оздравим само, а туђе мени не треба.{S} То ћу поклонити цркви.{S} Не требају ми ба |
огансуз!“</p> <p>А када га ни до вечери не би, мајстор Диша одлучи да достави полицији о бегунц |
ења!</p> <p>— Какав младожења?{S} Ич си не знајем за тај лаф (разговор)! — одговара још стидљив |
вица само, бежи од ње три конака, да ти не унесе несрећу у кућу.{S} Него сада отварај очи: дево |
м, знам, Дишо; али свет и то зна, да ти не избијаш из моје куће; зна свет да тетка Маца има ћер |
, бре брате, служиш поштено, а он да ти не донесе поклон ни колико за једну аспру.</p> <p>— Нек |
ревносно вршили овај аманет: „Докле ти не утаманим оно дивље месо, не можеш постати човек!“</p |
.{S} Хоће да те виде ожењена; а како ти не избијаш из те куће, а тамо девојче добро, таман за у |
но уверен, да ће у томе погледу постати не само десна рука тетка-Маци, но, у колико буде нужно, |
дру нарав, и ма да му ни на крај памети не падаше да потражи узрока, ипак је чешће размишљао о |
му није казала, како ће му од сада бити не газдарица но права сестра.</p> <p>Као утучен вратио |
е оштрим сјајем; страх од могућне смрти не даде му да изврши што је наумио, и њему не остаде др |
вереници, како он никоме у својој кући не допушта, да што противу његове воље и о својој глави |
то сам не погледа, да се с ким на улици не сукоби.</p> <p>Анастасија је одмах после одласка Лам |
највећи враг Грцима.{S} А како на улици не беше никога, не оста му друге него да тркне до тетка |
атима састане, од стида, да му на улици не честитају; а ако га ко на улици и заустави, он се бр |
калфу.{S} И ако ни звона ни свештеници не опојаше самоубијцу, ипак је сав еснаф папуџијски, и |
шака.{S} Неуморно је пазио да му момци не беспосличе и хлеб бадава једу.{S} И колико је тек са |
оред ње мало збуњен, што му баш ни речи не одговори, а њему је тако потребно било, да о тој тем |
пи врата пред носом зетовљевим.{S} Диши не оста друге него да очекне.</p> <p>Међутим, докле је |
биће!</p> <p>Разуме се да мајстор Диши не оста друге, него да још чека и да се — нада.{S} Али |
, то није хтео.</p> <p>И тако хаџи-Диши не оста друго, него да сву ноћ уздише, куне и проклиње, |
ачио ноктима, да га ни за реп ни за уши не могаше извући одатле.{S} На против, што је Ламбре го |
отишао пре Ускрса и Четрдесетнице, тај не може да буде хаџија.{S} А то је велики грех.</p> <p> |
страх од чаршије, да му срамоту на смеј не изнесу.</p> <p>Најпосле дошао је до једнога резултат |
пространом ширином сео на душу, па јој не да дахнути.</p> <p>И није то само жалост за кира-Ана |
о однео без сумње кира-Мани.{S} Сад јој не остајаше друго већ или да жива сачека јавну срамоту, |
знадоше где се одбеглица скрива, то јој не оста друго већ да зареди кроз махале прво код кира-% |
ону другу да попије она. — Оно, што јој не да да рађа, младина ће да скине с ње, а од овога зап |
азговарасте ли се? — запита Маца, којој не измаче ни Дишин покушај, ни Лепосавин покрет, која у |
Она његова последња реч и нагли одлазак не даде јој ни за тренутак да поверује само у бегство.< |
д није хтела да пази на саму себе, ипак не смеде да истерује ствар до краја.{S} Једино што јој |
десет година.{S} Смрче му се, али ипак не одговори ништа ташти, на чије се разлоге већ у велик |
кир-Диша, стегао обе песнице, али ипак не миче са свога места.</p> <p>Ламбре полети кафани, да |
је кира-Анастасија после митила; па чак не заборави да исприча и о ономе цванцику, што му га да |
а се толико изменио у кући, да га човек не би познао.{S} Разуме се, да се Лепосава одупрла и та |
Диша и тетка Маца шаљу; али, ипак, Бик не може да одоли срцу, а да је, бар узгред, кад поред њ |
</p> <p>— Мори, ни у хамам без пестемаљ не ходим!{S} Срам ме фаћа! — одговори Анастасија одлучн |
ечеш.</p> <p>— Е, дај Боже, душа да вам не испадне на нос како христијанину, него на друго мест |
од себе,</p> <p>— Па ти му реци да нам не долази у кућу више; зашто ће нам он?</p> <p>— Ви’ш т |
S} У нас се знаје за ред, а ни адет нам не је како у вас.{S} Него кад ми бидете муж, онда — дру |
што мужа не треба дирати, све докле сам не увиди докле је забраздио. „Кад му сама дуса не иска |
ћу.{S} Мајстор Диша у мало што се и сам не сруши, кад му пуница саопшти шта се десило.</p> <p>— |
разни шум шумио је око њега, па, ни сам не знајући зашто, он се несвесно поче пипкати по глави |
завреле мисли распињале, тетурао ни сам не знајући куда.{S} Грабио је кроз мртве и криве сокачи |
улицу не пропусти, пре него ли што сам не погледа, да се с ким на улици не сукоби.</p> <p>Анас |
и хартијице, све докле их пламен сасвим не обухвати и док се не претворише у сами пепео.</p> <p |
га је она јела до сада?</p> <p>— Санким не знас, пезевенк-башо?{S} Еле, за тој ли те је твој ма |
pb n="30" /> <p>— Које?</p> <p>— Белћим не знамо ми шта је у башти закопала?</p> <p>Тетка Маца |
или да се једним непромишљеним кораком не сурва у провале, па таман изашао на чистину и подвик |
on" /> <p>Лепосавин догађај са Канчетом не оста тајна ни за комшилук ни за чаршију.{S} Када је |
оме“, који не верују, докле се и прстом не дотакну рана, снабдео се он уверењима и печатима од |
би ово ломљење трајало, да се сутра дан не догоди нешто, што је Јанићијевој одлуци дало снажан |
вео прву ноћ без жене.{S} Тек сутра дан не беше га у дућану.{S} Јанићије Бик седео је опет на с |
да јој џангриза; али, кад на тај начин не мога да излије своје нерасположење, он пронађе други |
<p>— Слепац ниједан! — Свет види, а он не види какву је сурунтију узео! — Оди ти овамо, тетка |
ненадни гост од куда бахнути, тек да он не буде онај један „од заклетве“. — Од озго, од стране |
сачувао до повратка газдина, сада ме он не би овако отерао, него би ме још и за калфу извео, шт |
{S} Сељаци пролазе поред дућана, али он не муче више на њих као бик, те да засмеје ћепенке, нег |
а на лицу му се јасно чита, како ни он не верује што мајстор Диша тврди.</p> <p>— И што да изн |
n="86" /> разбирао, да има нешто што он не зна, а што се баш њега тиче.</p> <p>— Улази у дућан! |
рвишин је погана вера, а од поган закон не искам деца.</p> <p>Тако је кира-Мана бранећи себе и |
хришћанска питомост, коју је показивао не само према себи равнима, него чак и наспрам просјака |
а вене а ствари ишчезавају, али још као не може да схвати зашто то.{S} Али кад једног јутра, ср |
, али се ипак трудио, да то задовољство не покаже.{S} Сад му се дала врло згодна прилика, прво, |
памуку, ама само за нероткиње, за друго не помаже.</p> <p>— Ту смо! — помисли Диша. — Ово ће би |
, нежно, управо сестрински, те он, хтео не хтео, обикну на свој нови положај и предаде се потпу |
е и не види.{S} Ма да је све оно урадио не размишљавајући дуго и под првим утисцима оне кира-Ма |
оче поклецавати од ужаса.</p> <p>— А ко не каже, питај!{S} Ето, њој каза Канче, а мени цео комш |
<p>Девојче се пажљиво обазре, да га ко не чује, па онда на пола гласа прошапута:</p> <p>— Позд |
у врата и тајанствено погледа, да их ко не ослушкује, а када се увери, да никога нема, приклопи |
што је чезнуо да је бар очима види, ако не успе да с њоме на само говори.</p> <p>До ушију заљуб |
њих врати као на последње средство, ако не успе да мајстор-Дишу обрлати.</p> <p>Осрамоћена удов |
а је било већ такових људи, који, и ако не имађаху ни капи крви са Термопила, ипак својим васпи |
ни амо.{S} Најпосле, кад опази да овако не може дуже и да је кир-Дума већ поткупио бројанице и |
собу, да на капиџик удари катанац, како не би нико могао с поља ући, па да лично окуша код Јани |
.{S} Кад је видела да кир-Ламбре никако не може изићи на улицу, није било другога начина, но да |
ше све тескобније.{S} Жена му се никако не јављаше, те му сада и то би неправо.{S} Ако је и оте |
магла када се вуче над земљом и никако не може да се подигне и разбистри.</p> <p>Анастасија га |
Еле, како сте? — пита Дума, али никако не улази у собу, но, како је промолио главу и пружио је |
што ће се неминовно десити, али никако не знамо, шта ће се то десити и у коме часу. — Да речем |
нован, зинуо и он, бечи очи, али никако не може да се разабере, где је и шта се то око њега дог |
али му је она одговорила, да то никако не може бити. „Не смо ми — вели — како српско удовица.{ |
ном, то је двострука штета, коју никако не би могао поднети.</p> <p>А да на све ово одмахне рук |
је мајстор Диша прилика, каква се лако не налази, и да једна честита и послушна девојка неће н |
мо, је ли долазила по дреје, реци, тако не гледала очима своје дете!</p> <p>— Зашто, бре, газда |
!</p> <p>— Богу хвала што још за толико не остах, са каквим сам лоповима имао посла! — одговори |
ремице тако; али, на његову срећу, нико не дође.</p> <p>— Ох, ох, луда глава! ох проклето Бик ш |
>Јанићије се смете; желео је да га нико не пита о томе.</p> <p>А кад би причао све, где је био |
ињено неверство.{S} Тако у чаршији нико не би сазнао о томе, како му је пријатељ образ укаљао, |
е, што ви вадите очи.{S} Мислиш ти нико не зна!?</p> <p>Кад опази како мајстор Диша нерешљив и |
p>Уђе у собу, заригла врата, да му нико не улази, <pb n="98" /> па се, као да је Бог зна колико |
све стране, па када се увери да их нико не гледа, приступи му ближе.</p> <p>— Хајде сас мен’ у |
>Мајстор-Дишу ова огромна свота ни мало не збуни.{S} Оно, што је најглавније било, постигао је. |
као да прича о нечему што је се ни мало не тиче то ви да идете!{S} Кућа не је ваша него моја.{S |
ава ни да помисли.{S} Њојзи баш ни мало не би криво, што ленчује; она је по кући весело певала, |
и кад једног јутра, срчући кафу, у мало не прогута читав <hi>чичак</hi>, који је кира-Мана у ка |
главу, њој стаде тако тешко, да у мало не паде пред олтарем.{S} Била је бледа у лицу.</p> <p>Н |
неспретан, да се задувани Ламбре умало не спотаче.</p> <p>— Шта то би, кир-Ламбре?{S} Да се ни |
баш када би знала, да је за такво дело не би вратио њезиној фамилији на вилајет; међутим, није |
Јанићијеву.{S} Кира-Анастасија за цело не би јаче вриснула, да јој се наместо његово јавио у с |
управљала сасвим другим странама, само не ономе „шилту“, у ћор-сокаку близу Синџир-џамије!</p> |
доксату, али у томе и Маца изиђе, само не више онако весела, него зачуђена и збуњена.</p> <p>— |
тка-Мацу.{S} Очекивао је све друго само не овај израз, који му је изгледао као пркосна претња, |
та, извири на ћошку, па, кад је ни тамо не спази, поче викати:</p> <p>— Куде си откршила глава? |
<p>Завири у мутвак, али, кад је ни тамо не нађе, шкрипну зубима.{S} Инако надраженом сад је бил |
још коју годину, докле удовица потпуно не залечи ране, које јој Бенџина смрт зададе, али Дума, |
овештаваше све друго само никакво добро не.</p> <p>— Шта си ме звала? — најпосле запита Диша не |
вака од њих била је црња од црње.{S} То не беше више обична брига домаћина, који се удалио од к |
њоме, када му је цео свет говорио да то не чини?{S} А да му кажем, па да ме, као у сватовима, о |
ест притискивала.</p> <p>Иначе, када то не би знали, могли би још помислити, да се за овим заго |
то? — За оно... за...</p> <p>— Е па сто не казете? — утаче се кир-Дума. — Ето, ја сам досао као |
ање. — Ако вам није ствар у срце, нисто не бесе; ајде, кир-Дума!</p> <p>Но кир-Дума не беше од |
укчији; толико се изопачио, да га чисто не познајем.</p> <p>— Не знам — одговори Маца — Изменио |
снебивајући се.</p> <p>— Па где је, што не долази?</p> <p>— Он каже: да неће!</p> <p>Маца и Диш |
с њоме растао чисто тужан и плачан, што не може још који часак остати.</p> <p>Кад је кир-Ламбре |
/p> <p>Није се обесио; али не зато, што не имађаше смелости.{S} Напротив, живот му је био толик |
новац.</p> <p>— Зато, што је пцето, што не је човек!{S} Толке године, бре брате, служиш поштено |
</p> <p>— Какав је то погани милет, што не верује више у Бога и пљује на свете утвари?</p> <p>— |
гла.</p> <p>— Шта чекаш, домуз бре; што не кршиш шија на гробље?{S} Од теб ми црно на очи! — де |
аца.</p> <p>— Ама, што ме мучиш?{S} Што не казујеш? — завапи Диша тако молебно и скрушено, као |
тебе не поведе?</p> <p>— Није, него што не поведе и тетка Мацу на хаџилук.{S} Штета, Бога ми!</ |
видим више — такви рукави!{S} Тако што не приличи честитој жени!</p> <p>— Па шта да радим за и |
ије боље отварао очи, да му се тако што не догоди.</p> <p>Једнога вечера сео мајстор Диша на ми |
м надвијала се судбина, која у мало што не поремети све наде хаџијине. — Лепосава је још по мал |
стаде тако лако и ведро, те у мало што не поскочи, да је на ново загрли.</p> <p>— Како да ти с |
се лопови увукли у кућу, те у мало што не поче да виче за помоћ.</p> <p>Јанићије се у томе час |
саже, те га калуп прелете и у мало што не погоди једнога пролазника, који у томе часу наиђе. — |
>Кир-Ламбру прођоше жмарци и у мало што не дрекну.{S} Учинило му се, да га је за руку ухватио к |
риши му једну ћушку, да овај у мало што не испусти обе ћупе да се разбију.</p> <p>— Што се бије |
Бог сачува!{S} С оном првом у мало што не учиних русвај; ама срећа моја, што ми дође памет у г |
у одбрани рекла да је угатан, само што не опсова нешто кира-Анастасији.</p> <p>— Нисам хтела с |
лази, стушти обрве, а из очију само што не севнуше муње.</p> <p>— Ста искас ти овде? — викну му |
; али за кога течем, ето, то је оно што не знам; — одговарао је самоме себи.{S} А докле је тако |
S} Баш је добар!{S} Баш је добро то што не учини! — весело је певушила Лепосава, носећи ратлоку |
је отишла у буџак, добила је нешто што не би ни налик на Божји благослов.{S} То је била нека г |
, а сама нећеш да узмеш запис!{S} Зашто не узмеш?{S} Куде су ти деца, па теби?</p> <p>— Неће Ла |
ја сам мајка, па ето, трпим; а ти, зар не видиш какав си стао?!</p> <p>— Зашто да умре?{S} Заш |
— Зашто?</p> <p>Јанићије обори очи, јер не знаде шта да наведе.{S} Диша га значајно гледаше.</p |
ења било лако рећи; али, ако га мајстор не отпусти, ако му не изда калфенско писмо, шта ће онда |
е, има, само што то овај покварени свет не зна!</p> <p>И хаџи-Диша се, кад спомену Божје име, п |
ену жељу, виде он данас остварену, опет не својом вољом и одлучношћу него — случајно.</p> <p>Пр |
се могао пожалити.{S} Са Лепосавом опет не би могао говорити о томе, ма да је и она, као и мајк |
тор-Дишина.</p> <p>Ваљда се Дишин шегрт не би толико забленуо ни пред голом турском сабљом, као |
ија, па сас њу што ћемо?</p> <p>Сад већ не беше никакве тешкоће; устава је пробијена и бујица м |
та кажу? — викну мајстор Диша, који већ не мога издржати њезино оклевање.</p> <p>— Каажу.... ве |
морао из нова започињати, да га у раду не прекиде кира-Анастасија, која у тај пар уђе у дућан. |
били, дај Боже да ни кроз туђу историју не сазнаду а камо ли да их таква судбина снађе!{S} Дост |
а или несташлук детињи (јер ни Јанићију не беше више од петнаест година), то се не би могло утв |
уђе у дућанску собицу.</p> <p>Јанићију не беше баш најпријатније, али се диже и пође за њом у |
p> <p>— Шта: тако? — пита Диша, а очију не подиже, само да се не сусретне са оним погледом, што |
започиње занат; али, како је у мутваку не затече, то му беше још и милије.{S} Некако тешко би |
дишта он се јако плашио, да овоме момку не прасне опет у памет, као оно пре неколико година, да |
стичу!“</p> <p>Али у кућевном домазлуку не би га више познали.{S} Како је у почетку покушавао, |
та — одговори Јанићије; али Лепосава му не даде да доврши, измахну на њега метлом, а он, пре не |
одлучно и без дугога размишљања, да му не цепаху душу два снажна осећања, која му сваку одлучн |
их прате.</p> <p>Виде хаџи-Диша, да му не вреди тражити га, и врати се кући.</p> <p>— Сутра ће |
ријатеље и да ствар заташка, виде да му не остаје друге, него да од мирбе дигне руке и да употр |
иша од сласти %гуташа очима.{S} И да му не беше зазорно, да своју испрошеницу пољуби пре времен |
<p>Оба кума развеселише се; кир-Дума му не даде руке, него се, као и кир-Ламбре, пољубише у уст |
ругим ублажити своју судбину.{S} Она му не одговори ни речи, него га поче одмеравати очима као |
ва искушења претрпео; а да није, Бог му не би дао ону чудотворну силу и одрекао би се њега.</p> |
амбре...{S} То је било!</p> <p>И сад му не беше тешко опоменути се и свега осталога: како је он |
какве га све мисли не спопадоше, те му не дадоше за дуго заспати.</p> <p>Кад се пробудио у јут |
али, ако га мајстор не отпусти, ако му не изда калфенско писмо, шта ће онда?{S} Еснаф је јачи |
је, да је девојка честита и за цело му не би довела у кућу новога Ламбру; млада је, па није им |
нема нигде ништа!{S} Ох, Боже, само му не дај да се обеси!</p> <p>Тако је шапутала у себи, док |
у будуће са Дишом добар пријатељ, то му не остаде друге, него да се пода небројеним уздасима и |
у оправда за своје ћутање.{S} Али то му не испадаше тако олако, јер кад год би помислио да је с |
даде му да изврши што је наумио, и њему не остаде друго него да изиђе на поље.</p> <p>Тек кад ј |
> <p>Али, кисељак је слаба храна и њему не остаде друго, него или да се врати мајстору или да и |
Дете! — помисли Диша — и да ми у дућану не буде штете!</p> <p>И када дотаче пољупцем врх светог |
руди. — Нема ноћи, море, када је на сну не видим; дође, тумара по соби, па онда, онда, кад је ј |
проклете вароши, да се никад више у њу не врати.</p> <p>— Отићи ћу, али ћу јој рећи све.{S} Пљ |
им друкчије: мужа ће изгубити, а Ламбру не само да неће добити, него ће ради њега страдати, бић |
ољи и за цело би пао, да се у томе часу не ослони леђима о стабло једне дафине.</p> <p>— Ама за |
се подсекоше ноге, и да се у томе часу не придржа за довратак у дућану, за цело би пао на земљ |
ивала, тако, да о трогодишњем парастосу не беше у чаршији ни једнога човека у антерији од ћитај |
де ће уз пут одседати, те да га на путу не оглобе.{S} Главан новац мајстор Диша је, као и обичн |
да га и за најситније догађаје на путу не пропитају.{S} И то је тако ишло, све докле се не пом |
кој кући задржавана, бар док једну кафу не <pb n="107" /> попије, кир-Диша је као на угљевљу се |
, изгура је на капиџик, али је на улицу не пропусти, пре него ли што сам не погледа, да се с ки |
овима остао тако цео дан, да у исти мах не осећаше и неку чудновату страву од свега овога што с |
ог предосећања; чинило му се, ако одмах не крене на пут, да ће умрети од неодољива страха.</p> |
ла врло љутита и поручила му: ако одмах не дође, она ће му сама у дућан доћи.</p> <p>Није се им |
го живље и много веселије, све докле их не прекиде Канче, која у тај пар уђе, да им јави за дол |
од рачуна одлучио је, да за свој новац не купује другима „на веру“.</p> <p>— Нашао сам кесу на |
и да одахне јаче, плашећи се да га плач не савлада.</p> <p>Готово крадимице извуче се из мутвак |
ш ли, море, да те ни сам Господар Милош не би од мене сачувао, само да се ниси вратио.{S} Па, д |
је?{S} Кира-Анастасија да удамо!</p> <p>Не може се рећи да и сам кир-Ламбре није помишљао на ов |
одговорила, да то никако не може бити. „Не смо ми — вели — како српско удовица.{S} У нас се зна |
гочеве, а она писка, што је од зурла до неба јечала, разлегала се у њезиним ушима као писка пок |
ection" /> <p>Ноћ је већ у велике осула небо звездама над Београдом, који је дубоко спавао.{S} |
Дума дижући фес с главе и погледајући у небо.{S} Али Диша је већ далеко одмакао, завио за сокак |
то му не остаде друге, него да се пода небројеним уздасима и да почешће таре шаком чело, из ко |
земљи ће ти се људи смејати, а тамо на небу то ће ти се уписати у највећи грех и неће ти се оп |
браз највећа светиља, како мрзи све што неваља, и за правду гине.</p> <p>— Љута сам паприка на |
ућану испљујеш и покажеш свету, како је неваљалство своме пријатељу учинио.</p> <p>Но и ту миса |
Анастасија, одобравао Диши, што је тога неваљалца отерао из радње.</p> <p>— Море, не могу да ти |
говорила о њему, да је био непослушан, неваљао и да је мајстор учинио паметно, што га је отера |
о му је журно говорила, а он је прво са неверицом слушао, а после, поче од времена на време да |
прекрсти се Диша од чуда, кад опази ову неверицу. — Ама, људи, шта ли сте!{S} Ко је само пронео |
, он се и са те стране осигурао.{S} За „неверне Томе“, који не верују, докле се и прстом не дот |
да је мајстор Диша до овога часа и био „неверни Тома“, сад не би могао ни за часак посумњати ви |
ине, да је као махнит трчао кући, те да неверницу на месту убије.</p> <p>Када га кира-Анастасиј |
аломљено; враћао се својој љубави према неверној жени.{S} Шта више, њему се тек сада, после пре |
е да пробурази?{S} И све то због њезина неверства!{S} Е, чекај сад!{S} Ниси хтела поштено, сад |
нас, постићи, чим се у чаршији сазна за неверство, које је своме присноме пријатељу учинио.{S} |
кући и да се искрено покаје за учињено неверство.{S} Тако у чаршији нико не би сазнао о томе, |
анићије не разгласи по комшилуку њезино неверство.</p> <p>— Морам да трчим по њега! — викну Лам |
S} И сада, када је био потпуно уверен о неверству женином, он је осећао према њојзи онако исто |
их пружи према мајстор-Диши, као да је невеста, коју му нуди, цвет, који је сад баш узабрао, п |
ст јој се врати, па је целога дана, као невеста, по тадашњем обичају, одстојала иза кумових леђ |
ни запалаш.</p> <p>А она, стидљива као невеста, само се осмешкује и трчи из собе у мутвак и об |
ни.{S} И рекосмо да вас женимо на грцко невеста, на кир-Бенџина удовица, па да постанете сретно |
а, да што пре свршава сватове, докле му невеста није „отишла у буџак“.</p> <p>Сад ни кира-Думин |
толиког околишења, рекоше и име будуће невесте.</p> <p>Мајстор-Диши писнуше уши као таламбаси |
ама смерна и стидна, као што то приличи невести, а кир-Диша између кумова двори и додаје час ов |
тим кући, да узме што је наменио својој невести.</p> <p>Кад се вратио, тетка Маца га је дочекал |
-Диши писнуше уши као таламбаси на звук невестина имена.{S} Она удовица, која је целој чаршији |
и је сад узео од чочека деф и стао пред невесту и жене около њих, па, докле чочеци певаху, он ј |
а би га Маца, а Лепосава, која се свему невешта градила, трудила се на све начине да саму себе |
зила из мутвака ово, али се учини свему невешта; само што се неприметно насмеши и главом одмахн |
би имао какву враџбину, те да се учини невидљивим, кад кроз чаршију пролази, то би му било нај |
аде у соби као убијен.{S} Од чуда и ове невидовне беде толико се сплео и збунио, да је само хук |
ао и бригу и радост, што јој тако давно невиђени гост опет у кућу долази.</p> <p>— Е ли она ту? |
о уверења, да је у целој ствари потпуно невин.</p> <p>— А баш ако је до 4000 гроша — размишљава |
девојку, он је ипак то чинио из једног невиног уживања, пошто му је укус био јако склон према |
еџијскога еспапа, изгледа да су, у овом невином обожавању и саучешћу, били заступљени сви еснаф |
ник долази овамо и свима онима, који су невични били обичајима овога света, стојао је на услузи |
беху на гласу.</p> <p>Кир-Дишина домаћа невоља учинила је читав преврат у његовим погледима.{S} |
сав јед на Јанићија, што му је радњу у невреме оставио, а у исто време, да на прагу свога ново |
едеље диже из постеље.{S} Толика Мацина нега најпосле му поможе и он изиђе у дућан, истина жут |
ући се из Цариграда, паде мртав с коња, негде на путу између Софије и Ниша.</p> <p>Кад је чула |
ви тако? — започе кир-Дума, а не седа, него пребраја зрна на бројаницама и пажљиво гледа у очи |
о одговори, и Јанићије сад немаде куда, него и сам да ућути, у толико пре, што Лепосава нарочит |
n="40" /> па никако да слегне од туда, него га само гуши и гони, да од времена на време дубоко |
го грцко чаршија; кој вам је мустерија, него Грци, а то све из еден љубов на вас због засто сте |
урадила.{S} И није ми одмах ни казала, него тек јуче, кад је болови стигоше.</p> <p>Но како му |
, те је она често више од њега примала, него ли што га је задужила.</p> <p>Да ли је то била уза |
Маца изиђе, само не више онако весела, него зачуђена и збуњена.</p> <p>— Шта ово би, буди Бог |
нила?</p> <p>— Море, није да сам снила, него сам ноћас и будна видела.{S} Ово је пуна година, к |
рођеноме је теже сродити се са својима, него ли туђину сродити се са туђином.{S} Требало је да |
е показивао не само према себи равнима, него чак и наспрам просјака. <pb n="17" /> Ниједног про |
ар глас, не само међу Србима и Турцима, него чак и међу Грко-цинцарима, који, у оно доба, беху |
успеха у продаји поверенога му еспапа, него је често тај еспап протурао са више користи, него |
му је куд и камо била снажнија освета, него ли да је кир-Думи забо нож у срце.</p> <p>— Зашто |
азуме се да мајстор Диши не оста друге, него да још чека и да се — нада.{S} Али подгрејана нада |
добар пријатељ, то му не остаде друге, него да се пода небројеним уздасима и да почешће таре ш |
ар заташка, виде да му не остаје друге, него да од мирбе дигне руке и да употреби све што може, |
сто; али, тамо овамо, не оста им друге, него да свој историјски понос национални ипак умекшају. |
реко мајстор-Дишинога крова много брже, него ли што су они можда промицали над главом самога ма |
а, што и тебе не поведе?</p> <p>— Није, него што не поведе и тетка Мацу на хаџилук.{S} Штета, Б |
а Бенџа опет није могао умрети раније, него што је то било уписано у књигу.</p> <p>Анастасија |
на њих као бик, те да засмеје ћепенке, него се ућутао, па само ради, ни главе не диже.{S} Једи |
звеселише се; кир-Дума му не даде руке, него се, као и кир-Ламбре, пољубише у уста, а за тим по |
месеци радња је процветала много боље, него ли што је пре тога било.{S} Дућан пун, поруџбина н |
што је подсећало на некадање робовање, него чак да потисне на свима странама Грке и Цинцаре, н |
ио код трговачкога света свако уважење, него ће и материјално самога себе упропастити.{S} Нико |
заплаче!{S} Па сада, ћерко, не лени се, него пожури! — одговори Маца и нежно помилова кћер.</p> |
у мутваку.</p> <p>Али Јанићије не миче, него ћути и не диже очију са земље.</p> <p>Лепосава, ко |
ајне чежње, који је говорио много више, него што би је у стању била исказати највештија фраза п |
<pb n="60" /> за цело знала нешто више, него ли што је он могао и помислити, када је почела так |
ислима није утицао у дубину своје душе, него је страшљиво и готово са трепетом једнако мислио о |
о.{S} И не само да се осветио кир-Думи, него му је та освета донела 4000 гроша; а за мале новце |
убити, а Ламбру не само да неће добити, него ће ради њега страдати, биће посрамљена, кира-Мана |
сто тај еспап протурао са више користи, него ли и сам мајстор му; а сав дневни пазар редовно је |
судбину.{S} Она му не одговори ни речи, него га поче одмеравати очима као човека, кога ни у шта |
} Што <pb n="175" /> ниси отварала очи, него си хтела да ти ћерка буде устабашиница!“</p> <p>— |
више да јој дете пеку усијаним гвожђем, него продужи лечење на своју руку.</p> <p>Хаџија на нов |
а што му онда кобиш?</p> <p>— Не кобим, него то због тебе рекох.</p> <p>— Гле, брине се за мене |
пред моћном и умешном грчком чаршијом, него да потпуно истисне <pb n="113" /> грчки елеменат и |
е било да га је млатнуо каквим калупом, него ли што му рече: уђите.</p> <p>Кир-Дума уђе опрезно |
газдина, сада ме он не би овако отерао, него би ме још и за калфу извео, што сам му био веран! |
тите онима, тамо.{S} Ама немојте глуво, него да свирате!{S} Свирајте, све докле вас могу чути. |
</p> <p>И тако хаџи-Диши не оста друго, него да сву ноћ уздише, куне и проклиње, што се на толи |
.{S} Овако, није му остало ништа друго, него да се преда судбини, па да га она на својим леђима |
је слаба храна и њему не остаде друго, него или да се врати мајстору или да изврши што је наум |
не само да се сматрало као велико чудо, него и као велики грех.{S} И мајстор-Диши су замерали, |
ђена у кућама где се тако што догодило, него је била уважавана и од оних жена чији живот беше п |
да је много лакше уверити свет у нешто, него ли га разуверити.</p> <p>— Па зар је то лепо да до |
иш девојку?</p> <p>— Још му неје вакат, него ће сутра моја домакица да ми наниже оште едно кили |
ну, када им се повери, дубоко закопају, него, ако им је само у моћи, и да помогну својој ближњо |
било да го и бос протрчи кроз чаршију, него ли да се у оваком оделу међу људе јави.{S} Антериј |
ам не испадне на нос како христијанину, него на друго место на куде Турцима испада — проклињао |
се ни после тога не остављаху на миру, него тражише на ново прилике, да се расправе.</p> <p>И |
тирући полако сузе, које је не слушаху, него једнако капаху — ако си честит, онда нека је прост |
а пљунути на такво место већи је грех, него ли што је на цркву пљунути.{S} Грех је што својом |
чему, зар је не би узео ко од њихових, него је потурили баш мајстор-Диши као кукавица јаје.</p |
мири.</p> <p>— Од суза нема лек, џанум; него да разговарамо шта да се ради!{S} Може бити кир-Ди |
о док је познам.</p> <p>— Немој, снахо; него кад те тако запита, ти да јој кажеш: „Добро је, шу |
и?{S} Ако си немаш родитељи, ми смо ту; него да се зенис, ама да узмес зенско от наше сорта, — |
да никада ништа не једе <pb n="192" /> него пије само неку зелену течност, а уз то узима по тр |
није остало другога пута, <pb n="39" /> него да се састане са мајстор-Дишом и да од њега самога |
{S} Не идем преко света; вратићу се.{S} Него онако да чиниш, знаш?</p> <p>— Знам! — одговори Ле |
дар-Милоша па чак и од капетан-Мише.{S} Него баш кад ти је наспело, а ти купи еснафски барјак, |
гу на грцко удовица, кој да гу води.{S} Него знаш шта је?{S} Кира-Анастасија да удамо!</p> <p>Н |
да ти дам, <pb n="116" /> па да дам.{S} Него ми дођосмо због друго; знате због они пари!</p> <p |
ред, а ни адет нам не је како у вас.{S} Него кад ми бидете муж, онда — друго је“.</p> <p>Тако ј |
ги даш.{S} Српски судови кесе секу.{S} Него, сас Божја воља, сутра да си кренеш; до Дубравица |
нака, да ти не унесе несрећу у кућу.{S} Него сада отварај очи: девојку да узмеш, девојку, па ку |
“</p> <p>— А што, бре; шта јој фали?{S} Него да сам је удала за каквога слепца?</p> <p>— Ама ни |
а неким изразом пакоснога задовољства — него да пожуриш са сватовима.{S} Знаш, ружно је да ти с |
што се „дете“ удало за њега?</p> <p>-— Него за тебе, ваљда, рђо калфинска!{S} Ти би ми па бољи |
је чак и та срамота постигла.</p> <p>— Него знас сто је?{S} Иди на моја кућа, тамо се сакри, д |
ша?!</p> <p>— Ти!</p> <p>— Ја?</p> <p>— Него је мозе бити мој деда!?{S} Белћим ћу ја да једем њ |
„Остани овде; тамо је туђина!“</p> <p>— Него ти, синко мој, да не чиниш тога, кад ниси крив! — |
екако замишљено, више као да размишљава него ли да пита.</p> <pb n="13" /> <p>— Како, џанум?{S} |
Хаџи-Зосим био му је не само добар вођа него и одличан поштовалац, који је на свакоме месту и к |
овога вечера Маца је била узнемиренија него ли икада.{S} Ни сама не знајући зашто, она је пред |
ије Бик тих дана био је више по улицама него у дућану.{S} Разносио је „каранфил“ званицама, кој |
оже боље побринути о срећи свога детета него мати.{S} Ваљда ти боље знаш шта теби треба?{S} Нис |
иде у свет; боље на њену главу срамота него на твоју.{S} Имао си бре дреје у својим рукама, па |
тиче то ви да идете!{S} Кућа не је ваша него моја.{S} На поље из кућа, ти, зевзек, бре!</p> <p> |
носом зетовљевим.{S} Диши не оста друге него да очекне.</p> <p>Међутим, докле је он чекао пред |
улици не беше никога, не оста му друге него да тркне до тетка-Маце.</p> <p>Кад се Диша у неко |
ор Диша сплео. — Кој вас највише помаже него грцко чаршија; кој вам је мустерија, него Грци, а |
овање до Београда трајало је много дуже него од Београда.{S} Пуну недељу дана не смедоше се пут |
адање стање било му је много сношљивије него ли оно што је јуче пропатио.{S} Сад већ није могао |
ога узбуђења.{S} Очи су му севале живље него ли до сада; момци се чисто забезекнуше, кад га угл |
уђенога Дишу.</p> <p>— Казала сам, боље него што би и ти сам могао; али она ни да чује!{S} Каже |
амерно смислио.{S} Мајстор Диша је, пре него што се Јанићије вратио из бербернице, већ чуо за ц |
и какав шкандал, <pb n="105" /> те, пре него ли што је Ламбре успео да од силног журења одахне, |
викну: „Што ћутиш као стрина?“ — и, пре него што је успео да пружи руке ради одбране, унесе му |
p>— Пеки, пеки! — одговори свети и, пре него ли расклопи ковчежић, извади из недара једну хрпу |
прихватише ово као свршену ствар и, пре него ли што су њихови мужеви успели да се појаве у ћор- |
учак су му доносили од куће шегрти, пре него што ће у вече заклопити <pb n="213" /> ћепенке и п |
пиџик, али је на улицу не пропусти, пре него ли што сам не погледа, да се с ким на улици не сук |
врши, измахну на њега метлом, а он, пре него што ће га ударити, побеже из мутвака.</p> <p>Ма да |
но био здрав, онда је требало само, пре него што ће целивати, изјавити у себи какву жељу и часн |
а се покори жељи свога мужа.{S} Али пре него што је пристала, отишла је кума-Думиници и кира-Ма |
разговор поведе баш сада, тако рећи пре него ли што је уцвељена удовица била у стању да утаре т |
еливати руку Спаситељеву.</p> <p>Но пре него ли ће му поднети часни ексер на целивање, испосник |
Костадин није могао видети.</p> <p>Пре него што ће се дотаћи сандучета, старац изговори кратку |
метну на магаре, али не као што се јаше него лицем репу, па да га проведу кроз чаршију, а телал |
коју је после свега овога сматрао више него ли да му је рођена сестра, и Јанићија је довело у |
ије надао, учинио је за њега много више него ли ма шта друго, што би намерно смислио.{S} Мајсто |
астасије пријале су Јанићију много више него ли газдине ћушке, што их је, као шегрт, од времена |
аз од њихових очију.</p> <p>— Кој други него младожења!</p> <p>— Какав младожења?{S} Ич си не з |
му је лакше било, да исприча све њојзи него ли њеноме мужу, према коме је осећао велики решпек |
а врати, ако је могућно још замишљенији него што је из дућана изашао.{S} Нарочито се мрштио, ка |
а.</p> <p>А мајстор Диша, још збуњенији него што је дошао, изиђе из оне куће и од оне жене, за |
у, да тетка-Мацу није друкчије поштовао него као да му је мати.{S} Али Лепосаву није могао ника |
и без мушке заштите, шта је могла друго него да о бошчу, припасану око шарених шалвара, обрише |
и што је наумио, и њему не остаде друго него да изиђе на поље.</p> <p>Тек кад је био на доксату |
е послушност.</p> <p>— А и шта си друго него пезевенк, куче, бре!? — подвикну Диша и дохвати је |
рену, опет не својом вољом и одлучношћу него — случајно.</p> <p>Право рећи саме прилике су за њ |
ичу на сва уста не само на мајстор-Дишу него и на кир-Думу, што се толико заслепио, те допустио |
ина пио.{S} Маца је предузела домазлук, неговала она три сирочета, па, прибравши сву пажњу око |
ашено викнуо, кад уместо кесе извуче из недара крајеве искиданога гајтана.{S} Његов узвик је би |
ре него ли расклопи ковчежић, извади из недара једну хрпу сложених хартија, умашћених и слепљен |
а Мацом на само, мајстор Диша извади из недара један тефтер.</p> <p>— Седи, — рече јој — да ти |
ећала онај отпор и оно таласање њезиних недара.</p> <p>Долазило му да полуди.{S} Ова три дана н |
/> и трошкове, што их је за ових седам недеља више учинио.</p> <p>— Још се чкембе једно није н |
одлучи на последње средство. — Неколико недеља већ, како је дошао из Меке неки постарији дервиш |
риметно увела, па се, чисто за неколико недеља, још више издужила, озари се, кад угледа кир-Дум |
ити.</p> <p>Тако је то трајало неколико недеља, кад једнога вечера дође Диша кући, уђе у собу и |
да се није ни опажало, да већ од толико недеља нема господара у њој.{S} Јанићије је тако савесн |
оме осећању, од кога се ни после толико недеља не мога отрести.</p> <p>Једне вечери — баш уочи |
има.</p> <p>Тако је то ишло пуних десет недеља.{S} Хаџи-Диша се потпуно помирио са судбином.{S} |
шење.{S} У Галцу их задржаше пуних шест недеља у „контроманцу“, те тако хаџи-Диша мораде и по т |
су протицали дани за данима, недеље за недељама, месеци за месецима, али Лепосава ни да помисл |
p> <p>Тако су протицали дани за данима, недеље за недељама, месеци за месецима, али Лепосава ни |
unit="subSection" /> <p>Дани пролажаху, недеље протицаху, а у радњи мајстор-Дишиној ишло је так |
вању савести, мајстор Диша се после две недеље диже из постеље.{S} Толика Мацина нега најпосле |
утра дан постати испрошеница а до друге недеље и кира-Дишиница.{S} Али кад бубањ тресну и зурле |
ко пути понављало се оно о чему се целе недеље разговарало, а кир-Дума никако да подеси згодан |
туге за умрлом јединицом.</p> <p>После недеље дана хаџи-Диша је успео да се прибере.{S} Одмахн |
атекао.</p> <p>О сунчеву смирају, у очи недеље, запишташе зурле и затутњише гочеви пред кућом к |
отрести.</p> <p>Једне вечери — баш уочи недеље — тетка Маца, као и увек, поставила совру и изиш |
нафа, не пресече као на пању.</p> <p>На недељу дана, после трогодишњег парастоса, бахну он у ку |
внодушно — а када долази?</p> <p>— Кроз недељу дана — одговори Јанићије, на чијем се лицу видел |
ави да ће јој са просиоцима доћи у прву недељу, те да дотле, ако има што, по кући спреми и доте |
је много дуже него од Београда.{S} Пуну недељу дана не смедоше се путници укрцати у лађу због б |
водио се озбиљан разговор, који беше од недогледних последица по цео живот ове куће.</p> <p>— Ј |
ва учествовали су.{S} Весељу није ништа недостајало, а мајстор Диша се, тога дана, претворио са |
пе дебелим и чврстим ногама.{S} Али тај недостатак покривала је антерија до чланака и кратко по |
мајсторовој није се Бог зна како осећао недостатак домаћинов.{S} Један део домаћинових права пр |
</p> <p>Међутим, и у чаршији, која је у недостатку других разговора претресала обично домаћа пи |
а је једнако држало у некој запетости и недоумици, појачавало се све више, те он није никако мо |
иђеш, овај запис да прилепиш на њојзина недра, ама под само грло; други пут, овај запис на чело |
њу; а она тако исто узрујана, да јој се недра од наглога дисања дизаху и спуштаху, стојала је н |
шевљени Биковом вештином, само што га у недра не мећу.{S} Дума светује Дишу, да га „извади“ за |
ти, како му у души лакну, завуче руку у недра, извуче једну дугачку кесу о гајтану, па из ње од |
где ће ноћити, хаџи-Диша завуче руку у недра, да из кесе извади ситнине, али на своје велико з |
је помогао, те ти она тај запис метну у недра, носила га под пасом четири месеца и — то јој пом |
је добро забравио, па онда тури кључ у недра.{S} Лепосава га зачуђено запита:</p> <p>— А што м |
онако самохран потуцао се од немила до недрага, докле га један биволар, који је дотеривао биво |
са забаченим дугим курјуком, распученим недрима и голим до рамена рукама, све је живље скакутал |
рећи, ни згрејао честито у Лепосавиним недрима, а пуница је већ од ћерке сазнала и саопштила з |
ено лице Ламбрино, руке јој клонуле а у недрима од страха тако силно бије, да јој је кошуља од |
три пута помирише, а после да то носи у недрима као своју хамајлију.</p> <p>— И то ће јој помоћ |
је то свети човек, да односи болести и недуге као руком, и само што мртве из гроба не буди.{S} |
етка Маца има ћерку на удају и да си ти нежењен.{S} Е, па онда ко ту да докаже, да у томе нема |
то се бар зна <pb n="137" /> да нико од нежењених људи неће ићи сваки дан у кућу, где има девој |
ек ваљда не би примала сваки дан једног нежењу, који јој није ни род ни помози Бог, да ту није |
убио.{S} И та реч, боље рећи, тај меки, нежни нагласак, који овој речи придаваше сасвим други з |
а ја да те гледам! — рече што је могао нежнијим гласом и предаје јој огрлицу од педесет велики |
ости задовољан и поче трептати очима, а нежним изразом лица пратити расположење својих гостију. |
јој то допушташе нови положај, весело, нежно, управо сестрински, те он, хтео не хтео, обикну н |
лени се, него пожури! — одговори Маца и нежно помилова кћер.</p> <p>Хаџи-Диша је био задовољан |
де ти је Лепосава? — запита сада Диша и нежно баци поглед на врата од мутвака.</p> <p>— Сад ћу |
приклопи врата, кира-Анастасија га тако нежно, тако молећиво погледа, а руке склопи пред њим, к |
е начини устабашиницом.{S} Ма да је пун нежнога задовољства примао из њезиних руку послужење, и |
дан расејан и апатичан, ипак га је ова нежност тетка-Мацина помало блажила.</p> <p>Но, ма да ј |
је софре као понуду.{S} Кир-Диша је ову нежну пажњу примао захвално, па, и ако је био вас дан р |
се може рећи, и више, у колико се уз ту нежну црту његове душе јављао страх, да ће је сада за н |
изиђе.</p> <p>И онда, још већма клонуо, незадовољан и као утучен, вратио би се у мутвак и осорљ |
је жене и, разуме се, да на њојзи своје незадовољство излије.</p> <p>Са заваљеним фесом за поти |
ећи ваљда да није довољно изразио своје незадовољство, рече, како је храни за банбадава, она пл |
Не разбираш му ни шта му је што.</p> <p>Незадовољство Дишино бивало је све веће, и у колико се |
пакосне напомене почињу да се развијају незгодне досетке на рачун мајстор-Дише, кира-Анастасије |
кога судба једаред само дохвати у своје незграпне шаке и почне да га меси, тај се не откупи лак |
таменка је, као стрелом такнута, пала у незнан; муке су имали, докле су је повратили себи, а по |
долази више нико; јер сви они, знани и незнани, који искрено тужише за покојницом, давно су ис |
калфица код Дише устабаше, отумарао је незнано куд.{S} Ко о њему што сазна, нека достави власт |
Јанићију је све ово било нелагодно; оно незнано што га је једнако држало у некој запетости и не |
агано и разложито, као да се ту о некој незнатној ситници говори.</p> <p>— Ама Јанићије је доне |
че у себи, кад угледа мајстор-Дишу и од неизвесности претрну.{S} Но то га брзо пређе, кад углед |
дио, на сваки њезин осмејак задрхтао од неисказане пријатности.{S} Једном речи, постао је играч |
сило.</p> <p>Сутра дан, бунован и добро неиспаван, хаџија је отишао у дућан.{S} На поласку није |
гађа.{S} Напротив, оне му постајаху све нејасније и изговарајући их он се мислима није утицао у |
ма.{S} Све ово било је за њега и сувише нејасно, али ипак је толико <pb n="86" /> разбирао, да |
а-Анастасији па ни осталима није остало нејасно, чега ради је фудул-Стаменка оваку сплетку смис |
водила се нека потајна борба.{S} Нешто нејасно, што се не би могло образложити ни верношћу нас |
што, она је предосећала и слутила нешто нејасно, нешто што ће се скоро догодити, али шта, то ни |
на побожно расположење, да је са неком нејасном стравом и трептањем срца очекивао, када ће сво |
го бре, оште педесет и четири!</p> <p>— Неје много за едно мудра и уважена глава.</p> <p>Разгов |
ем, ви тразите осте 500 гроси?{S} Толко неје оставио кир-Бенџо; ама да видите колико вас постуј |
сина да просиш девојку?</p> <p>— Још му неје вакат, него ће сутра моја домакица да ми наниже ош |
вен изглед пустињаков, који поред свега нејела имађаше светлу и затегнуту кожу, па ове иконе, к |
он даје пет стотина.{S} Спусти мало ти, нек подигне мало он, па ћемо да углавимо.</p> <p>— Јок, |
о и још једно, доста!{S} Не треба више; нек буде макар једно, син, као мој Алкибијадес!</p> <p> |
стору; а Диша му, шта више, посаветова, нека се он држи само њега <pb n="168" /> и чест му чува |
је незнано куд.{S} Ко о њему што сазна, нека достави власти. — Лични опис има осамнаест година, |
одговора приступи им руци.</p> <p>— Е, нека је со стрекја; и у здравје и весеље да дочекате де |
лекао за изгубљеним новцем.</p> <p>— Е, нека вам је на здравље, и толико срећа да имате, колико |
а уме и да муче као бик.{S} Ко га нађе, нека га привуче властима а по том мајстору на посао!“</ |
њој ено мајстор-Дише, па, ако узмогне, нека буде срећна с њим! — шапутао је и расејано гледао, |
је за њоме, и једнога дана остави овце, нека их пас чува, а он, као да га неке мађије вуку, сти |
има мајстор Диша доста, а то ћу цркви, нека је Божје.</p> <p>Са таквим мислима бавио се по вас |
богаства, али да јој образ бар сачувам, нека уђе у свет са образом.{S} А сада?...{S} Шта се учи |
ерија!{S} А-а-ах! — Шија да му заврнем, нека липше, куче погано, што ми уједи! — јекну Ламбре и |
учају, нека га носи куда је њему драго, нека га ваља на својим таласима, као што речна брзица в |
Ламбру да отераш!{S} То што је долазио, нека!{S} Ама од данас да не пригвири у мајсторову кућу. |
је па један Диша, брајко мој!{S} Камо, нека ми ко покаже у еснафима макар једнога газду, који |
о друге, већ да се преда слепо случају, нека га носи куда је њему драго, нека га ваља на својим |
ша те на неправди отерао, па сам рекла: нека му овај босиљак — то, у место сестре.{S} А оно... |
и онај зној што му је капао са чела.{S} Нека тешка мука притисла му <pb n="88" /> душу, па једв |
и да онако мора бити, како ти кажеш.{S} Нека ти је са срећом; бар сад знаш, да ћеш имати честит |
јде да вечерамо!</p> <pb n="80" /> <p>— Нека, нисам гладан! — одговори Јанићије, који је жељно |
угарица, па плету иза мутвака.</p> <p>— Нека тетка-Мацо, не зови је сада; одох прво до куће, да |
ужи руку, да од ње узме сахан.</p> <p>— Нека, што ми требаш ти!{S} Сама ћу! — одговори Лепосава |
клон ни колико за једну аспру.</p> <p>— Нека, газдарице, не треба мени поклона! одговори Јанићи |
скупљај ми комшилук пред кућу.</p> <p>— Нека се искупи цео свет, не марим! — виче из гласа Стам |
леђима, стао кир-Ламбре пред мутвак, а нека неодољива мржња према жени толико га захвати, да м |
није ништа све то требало. „Коме треба нека даје, а ја нисам текао овај зној, да га хале и вра |
го једнако капаху — ако си честит, онда нека је просто, што си ме уцвелио.{S} Ти и сам знаш шта |
неправду; крв ми на очи наиђе, па онда нека беже од мене!{S} За добро сам ти добар, — мелем са |
зејтину.{S} Али код Јанићија се опажала нека промена; уозбиљио се, не пева више, као што је то |
налик на Божји благослов.{S} То је била нека глава са вепровим зубима без трупа и рамена и само |
д га је она ударила, да га је захватила нека несхватљива страст да је стегне око паса и привуче |
јој рећи све.{S} Пљунућу јој у очи, па нека остане постидна.</p> <p>И то му је у овом хаосу уз |
тра ћемо се већ разговарати, а до јутра нека му буде и тако, — рече Маци и седе, да вечера позн |
најживљу шалу и смех прелети преко лица нека тамна сенка; у такоме случају уозбиљила би се и ст |
Као тебе што гледам, зете, сад!{S} Бог нека ми се смилује, требаше одмах да припаднем њезиним |
{S} Кир-Ламбре је предосећао већ, да је нека друга, много важнија мисао довела Думу њему, па се |
из нова?</p> <p>— То да не чиниш; боље нека она иде у свет; боље на њену главу срамота него на |
ни сам није могао разабрати, водила се нека потајна борба.{S} Нешто нејасно, што се не би могл |
вако:{S} Бог, (нека му је вавек слава и нека ми опрости, што му име грешна уста помињу) хоће да |
ше.{S} Трећега дана толико је слабост и нека ватра обузе, да паде у постељу и тако цео дан лежа |
света.</p> <pb n="176" /> <p>— Ко носи нека носи, ама жена мајстор-Дишина не сме тако! -</p> < |
лупи.{S} На путу кући поче га обузимати нека топлота, а по који пут и забуна у глави.{S} Пред к |
чељустима аждаје.{S} Реци мајстор-Диши нека иде у Јерусалим, и тамо ће наћи копље моје.{S} Тим |
марим! — виче из гласа Стаменка. — Срам нека буде ону твоју... твоју...{S} Косе ћу јој ишчупати |
адости и узбуђења, те му дође чисто као нека душевна потреба, да бар пред зидовима и јеменијама |
е по Београду, у оно време, биле су као нека врста касине, где се свет састаје, да чује шта има |
еснаф, па ето, како год ти кажеш, онако нека буде!</p> <p>— Дајеш ми је? — запита Диша мало хра |
ову кладу.</p> <p>— Како Бог хоће, тако нека буде! — уздахну Диша и оде тетка-Мациној кући.</p> |
види голе руке?{S} То је срамота; тако нека носи фудул-Стаменка.</p> <p>— Па све носе тако; не |
за ушима и како је жељно јео деран, то нека оцене они који су у животу имали прилике почешће г |
Србима причало, како је Диши још јутрос нека жена дошанула нешто, те он као махнит одјурио у уд |
те се раскокотале по сокаку! — подвикну нека остарија жена из авлије, а оне, кикоћући, прхнуше |
видели шта нам је дао; нити је трговац нека арамија, који хвата људе за гушу, па вели:{S} Плаћ |
ма, те тако му се чинило, као да га још нека веза чврсто држи за ону, коју је тако брзо напусти |
размисли! — А то ти је овако:{S} Бог, (нека му је вавек слава и нека ми опрости, што му име гр |
ођени син <pb n="205" /> — рече Маца. — Некада ти ни рођен син није истински пријатељ, а ето, о |
шта се у кућу уноси ни шта износи.{S} А некада није се смела чак ни једна паприка више из турши |
ћ осећао мирис онога босиока, што га је некада под својим јастуком напипао.{S} Ноћ је била ведр |
сушени стручак босиока, онај, што га је некада нашао под својом главом и који је као најдраже б |
n="95" /> <p>И овај собичак, у коме је некада тако спокојно седео по цео дан, прибирајући пару |
а волела; гледала је у њега, као што је некада у Лепосаву, и када би се Јанићије махао око њези |
— одговори Диша и хартијице, што их је некада готовим новцем платио, и у које је сву наду пола |
део, — <pb n="131" /> потомство које ће некада, када то благоме Богу буде угодно, прихватити и |
изазивало весели смех.</p> <p>Те ударце некада је Лепосава делила Јанићију просто из детињске п |
сав остали комшилук, који се наслађавао некада, слушајући кад мајстор-Дишиница запева ону чувен |
утању кумрија, дође јој лако, мило, као некада, докле још и не мишљаше, да ће је судбина предат |
ти у свој својој бујности, дође јој као некада, када се с њиме, било на чешми или у махали, буд |
онако снажних људи, као што их је било некада.</p> <p>— Камо ти сада тако јаког човека, као шт |
ренутак му се учини, да је Лепосава она некадања и да је то све још могућно поправити.{S} Та пр |
учено и зазирати од најмањега шушња.{S} Некадање пријатељице и познанице, које су јој за време |
а се ослободи свега што је подсећало на некадање робовање, него чак да потисне на свима странам |
о с тешком муком изговара поједине речи некадањег матерњег језика.</p> <p>Једном речи, постао ј |
ти неста, а наместо тога очи јој добише некакав дрзак, изазивачки израз.</p> <p>Тај израз не из |
им је опсецао сахтијан за јеменије, али некакав унутарњи немир, у коме се огледала и чежња и ра |
непријатеље изобличи, доводила га је у некакав чудноват страх.{S} Увиђао је свесно, да му ваља |
еста ножем пробо.{S} Према њему чучнула некаква жена и држи на крилу болесно дете.</p> <p>— Так |
д је прстен вратио само зато, што му је некаква комшиница зуцнула једну пакосну сплетку, и поре |
чао по воду, угледао, како у собу улете некаква црна крмача под фесом и кратком кићанком на гла |
а!</p> <p>Јанићије не чу ништа више.{S} Некакве, час зелене час као ватра светле пеге разлетеше |
авити цркви.</p> <p>Једнога дана кад га некакво пробадање у слабинама опомену на обећање, оде д |
итајућим погледом, као да је овога часа некакво привиђење пролетело крај њега.</p> <p>— А сад? |
> <p>Цео тај дан хаџија је провео као у некаквоме бунилу.{S} Толике његове наде, толико ишчекив |
ла трепавице, она је увек видела једно: некакву грану о којој је висио Јанићије Бик о затегнуто |
о му ова брига не би увек на ум падала, некако се вазда, између осталога, и она истицала, кад г |
<p>— Та ли ти је брига? — запита тихо, некако замишљено, више као да размишљава него ли да пит |
не затече, то му беше још и милије.{S} Некако тешко би му било рећи јој све то у очи, а још те |
сти њеној поверио тек кира-Думиници.{S} Некако му је лакше било, да исприча све њојзи него ли њ |
д свих му се најподеснија чинила та, да некако кир-Дума измири Анастасију са Дишом, а он да се |
ј, али овога пута промаши.{S} Њој стаде некако непријатно и учини јој се, да би требало да га м |
а издаде и место да изусти реч, он поче некако ситно штектати.</p> <p>— Што штекћеш, куче?{S} Г |
е за посао, али сада много прибранији и некако свечано расположен, као онај који је учинио добр |
ашу а без устабашинице.{S} То им долази некако крње.{S} Хоће да те виде ожењена; а како ти не и |
па и вредна... одговори тетка Маца, али некако тако неодлучно и с таким изразом очију, као кад |
њему.{S} Међутим грчко-цинцарске кћери некако нису још уочиле ову чежњу мајстор-Дишину, те се |
ри девојчица гласом, који је газда-Диши некако подсмешљиво звучао. — А она је одмах после њега |
сећао, да ће се тицати и удовице, те му некако дође тако нелагодно око срца, као ономе, који за |
ош онако био пун и трбушат, али лице му некако смагло, а очи се чисто угасиле и упале у главу.{ |
овце, нека их пас чува, а он, као да га неке мађије вуку, стиште пут Београда.</p> <p>И ено га |
ажење и излажење из куће, и тек када га неке жене из куће зовнуше, он прибра снагу и крстећи се |
мушко.</p> <p>Дервиш узе испод јастука неке хартијице, изабра између њих четири записа, па их |
ну велику збиљу, њему се чисто стужи од неке необјашњиве слутње.</p> <p>— Седи, мајстор-Дишо! — |
како чучи и предњим шапама држи кожу од неке друге лисице.{S} По оним крупним, зеленим сузама ш |
Са овом последњом одлуком, која му даде неке наде, да ће се ова ствар ипак на добро свршити, он |
ремао за повратак; још само да покупује неке ситнице, за које су му пријатељи дали готов новац. |
у нешто озбиљно, натуштено, које му, из неке мрачне дубине, говори; Пази како ћеш, ти ниси више |
својом меком, страсном мелодијом, пуном неке неодољиве чежње, којом сав ваздух и овај сунчани з |
положење.{S} Тетка-Маци дошле на посело неке жене, а Јанићије у мутваку туца кафу.{S} Лепосава |
нагло венути и потајно довлачити у кућу неке чињарице, које су јој редовно у њезину душу увлачи |
шта то!</p> <p>Хаџије су га сажаљевале; неки га и саветоваху, да се врати у Јерусалим, те да ко |
а и сам као <pb n="108" /> да предосећа неки тешки услов, па само трепће и гледа у очи тетка-Ма |
код Маце.{S} Хтео је отићи, али га узе неки стид; изиђе му на очи Лепосава у целој својој поја |
олико недеља већ, како је дошао из Меке неки постарији дервиш и настанио се у Дервишани испод С |
етлости, у каквој му је трептала до пре неки дан, он опет није могао да се потпуно отресе жаоке |
ако срдито пребацила, но ту је осећао и неки неодређени бол од самоће, коју ће без ње осећати, |
о није истина.</p> <p>— Хе, хе, јеси ти неки лисац.{S} Кријеш а немаш зашто.{S} Море, грех би б |
је био вођа по Јерусалиму.{S} Био је то неки Грк хаџи-Зосим из Епира, врло побожан, тих и услуж |
сви Грко-цинцари почели убрајати као у неки свој „културни трофеј“.</p> <p>Свуда, где год би м |
и и плавоме фистану, добивала би у лицу неки тужан израз, како то у опште одговара удовичкоме с |
те убили? — чисто врисну фудул-Стаменка неким љубазним гласом, који је у исто време показивао и |
затекао је баш на капиџику, како се са неким човеком прашта, — у грчкој чаршији и ћор-Ахметово |
ре, ти да ћутиш — одговори јој Канче са неким изразом пакоснога задовољства — него да пожуриш с |
<p>Анастасија диже лице с јастука и са неким страхом погледа у Ламбру.</p> <p>— Како то?.</p> |
већ беше на улици; она обори главу и са неким изразом досаде и срдње одмахну руком:</p> <p>— Де |
аџија, који сеђаше на томе доксату и са неким изразом задовољства посматраше ову родитељску иди |
Сама ћу! — одговори Лепосава, очевидно неким новим измењеним гласом, који није ни мало личио н |
о се на пролетној жези сасушило и често неким интимним задахом запахњивало.</p> <p>Међутим, док |
ороспија, кира-Анастасија, и одбегла с неким руским матрозима из Галца.{S} А кира-Мана отишла |
ерено и сетно, те тако изазивати утиске неких успомена, до душе не о кир-Бенџи, кога ни за живо |
пријатељи у готов новац, те тако, после неких обрачуна, што их је кир-Дума имао између четири о |
су нечије шаке њу гребале и ударале.{S} Неко је врискао од бола, али, да ли Канче или њена друг |
аче од куће, он стаде трчати, као да га неко вија.</p> <p>А када се потпуно разбистри од забуне |
p> <p>Хаџији мркну свест; он, као да га неко гурну, улете у собу дршћући од наглога запрепашћењ |
Ламбра гурну капиџик и нагло, као да га неко вија, ускочи унутра.</p> <p>Фудул-Стаменка се упла |
</p> <p>У једноме часу њему се учини да неко отвори капиџик.{S} Прва помисао била је, да је мај |
те преко авлије, заригла капиџик, па за неко време престаја уза зид, да сачека када ће кир-Диша |
лисје поста мрско.{S} Кутију швирну на неко ђубриште, а босиљак искида, издроби, пљуну на њега |
е свиђало овакво примирје, али је и она неко време остављала, да се ствар сама собом развија, и |
зрна међу прстима тихо шапуће себи, кад неко закуца на вратима.{S} У исти час врата се полако о |
p> <p>— Ћути, будало; мислиш да би тебе неко питао, када би те онакав човек заискао.</p> <p>— А |
год је покушао да јој каже, увек га је неко предосећање задржавало.{S} Једнога дана зажмуре и |
му од силнога узбуђења дршће, као да је неко тресе.</p> <p>— Е ли искате вода, да се повратите? |
, а Мајстор Диша остаде сам.{S} Тако је неко време ћутао и отирао зној, а мало за тим устаде, с |
за леђима глас, а у исто време таче се неко његове руке.</p> <p>Кир-Ламбру прођоше жмарци и у |
одазва она комшика.</p> <p>Диша стојаше неко време и у радости и у некоме мутноме расположењу, |
било мутно и тупо, а уз то је осећао и неко одмерено хуктање, као онај шум што се чује у ковач |
ну је седео скрштених ногу на ћепенку и неко време замишљено гледао у зид; најпосле извади дува |
чно и с таким изразом очију, као кад би неко хтео да каже:{S} Хтеле би ви да ми језик извучете, |
ању да ваздух удахне.{S} Стојао је тако неко време без речи, оборио главу на груди, тешко преди |
стору, али у исто време њу је обузимало неко друго осећање, које је неосетно обујимаше, чим кај |
се није могао наћи, јер га је прогутало неко чудовиште, налик на ону аждају, коју је св. Ђорђе |
one unit="subSection" /> <p>У зору рано неко закуца на Дишин капиџик.</p> <p>— То је онај несре |
јој опет долази?{S} Стојао је неодлучно неко време и почео ослушкивати, неће ли бар што изнутра |
кне до тетка-Маце.</p> <p>Кад се Диша у неко доба ноћи разабрао од бунила, прво лице, које угле |
помажући јој, код последње строфе пао у неко севдалијско расположење, бубнуо се песницом у груд |
, што је и Јанићија и Лепосаву довело у неко чудно, несхватљиво расположење.{S} Тетка-Маци дошл |
ијатеља, као у својој, налази.</p> <p>У неко доба ноћи, када се кира-Думиници почеше очи крпити |
пољубише у уста, а за тим поседише још неко време, да се нахвале доброте и вредноће будуће кир |
ћи отрча кроз авлију у кућу.</p> <p>Још неко време седео је мајстор Диша на бињекташу и чекао н |
и.</p> <p>— Шта је томе момку, те је од неког времена постао сасвим друкчији; толико се изопачи |
уркиња даде јој, свој запис, који је од неког дервиша добила, а који јој је помогао, те ти она |
рен.{S} Целе ноћи није могао тренути од неког немилог предосећања; чинило му се, ако одмах не к |
са највећом оданошћу обећа, да пронађе неког пустињака, који је тумачио снове, те да им он раз |
и горко заплакала.{S} Плакала је као да некога сарањује, као да у овоме часу баца прегршт земљи |
о се већ почело у велико јављати.{S} Од некога времена млада удовица, не знајући ни сама од куд |
о томе није ни мало сумњао, ма да је од некога времена она на ново започела да попреко погледа |
и још за совром, тетка Маца, која је од некога доба почела да се плаши од могућне напасти, поче |
на Јанићија, да му донесе, па чак је од некога доба у дућану ручавао.</p> <p>Али, Лепосава мест |
е.{S} Ономад је један хаџија откупио од некога испосника мајку Божју, икону која је од времена |
је, пре неколико година, видео спровод некога самоубијце.{S} Неопојанога, неокупанога, без све |
низ чаршију.</p> <pb n="65" /> <p>После некога времена врати се у дућан, али без оне гужве, сед |
о се шегрче толико затаја.</p> <p>После некога времена, баш када је хаџија почео узнемирено и п |
е ни род ни помози Бог, да ту није било некога рачуна.</p> <p>Сплетка је од некуда потурена у ч |
а.{S} Баш прошле године она је олакшала некој Маци Брњошевој.{S} Та Маца није за дуго имала дец |
белега.</p> <p>— Аман, кузун, што ке па некој да узива, кад загриза у та јабука! — смеје се Дум |
<p>На улици се хаџи-Зосим присети да о некој својој ствари запита нешто светога човека, па зам |
Маца лагано и разложито, као да се ту о некој незнатној ситници говори.</p> <p>— Ама Јанићије ј |
оно незнано што га је једнако држало у некој запетости и недоумици, појачавало се све више, те |
е потпуно бесвестан за спољашне утиске; неколико врабаца џакало је на једној дафини, чије се гр |
ицу, Канче.{S} Али после <pb n="103" /> неколико година, враћајући се из Цариграда, паде мртав |
не истрча кафеџија и запречи улазак.{S} Неколико људи састави круг око оба противника.</p> <p>— |
а, он се одлучи на последње средство. — Неколико недеља већ, како је дошао из Меке неки постари |
Зосим, који је морао још остати, јер га неколико нових хаџија, његових земљака, задржаше о свом |
ла; један крупни бумбар облете око њега неколико пута и изгуби се у сунчеву зраку; но ни један |
капиџик и чуо оно нарицање, застаде за неколико часака.{S} Јако се плашио смрти, па још смрти |
> <p>Кир-Дишина несаница, која га је за неколико дана истопила као грудву снега, сад је прешла |
мрачан, да би се угушио, само да је за неколико у њему остао.{S} Потајна жеља, да се врати кућ |
године, приметно увела, па се, чисто за неколико недеља, још више издужила, озари се, кад углед |
мени пензијица!“</p> <p>Тако је радила неколико година, све докле се не свикну на своје удовиш |
е губила или је пошиљалац често пута на неколико дана пре свога писма стизао на адресовано мест |
Диша упаде у дућан, заручен до грла са неколико кеса леблебија, ратлокума, халве и једним саха |
а у јасној сунчаној светлости зујало је неколико пчела; један крупни бумбар облете око њега нек |
ступи.{S} Мајстор Диша је са пуно чежње неколико тренутака одмеравао овај стас и лице, које се |
о очи.{S} Паде му на памет како је, пре неколико година, видео спровод некога самоубијце.{S} Не |
мку не прасне опет у памет, као оно пре неколико година, да га остави.{S} Онда, док је Јанићије |
узвик је био за цело страховит, кад се неколико хаџија, који по миндерлуку припремаху постељу |
под стрехом гнездо, из кога извириваше неколико главица голуждравих ластавчића, који са раскло |
та вучјом кожом, са топузом о бедрима и неколико <pb n="51" /> ножева, оштрих с обе стране, кој |
мало распученог јелечета и младешчића и неколико пари мајушних јеменија, које је кришом, кроз т |
најлепшом удовицом, која му носи кућу и неколико хиљада гроша и ородиће се са грчком нацијом, т |
> <p>Хећим прегледа озбиљно болесницу и неколико пута одмахну главом, па онда започе да грди и |
рдити Лепосаву.{S} Њезина вика заустави неколико пролазника, па и комшинице истрчаше на капиџик |
шао на вилает, у Костур; тамо ће остати неколико месеци, а њега моли, да му обилази радњу и кир |
свести! — рече хећим строго и даде Маци неколико врло крупних пилула.{S} А за тим предузе да бо |
ва, којој ових неколико месеца беху као неколико дана, и збуњено погледа у мајку.</p> <p>— Е, п |
далами шаком за врат, да је Бик одлетео неколико корачаји.</p> <pb n="48" /> <p>— То ли се газд |
вао га на своје груди, опраштао се тако неколико пута и једва га је пустио из загрљаја.{S} Кара |
жени вратити.</p> <p>Тако је то трајало неколико недеља, кад једнога вечера дође Диша кући, уђе |
} Једино што јој је добацио, то је било неколико речи, да га не дочека кући, ако принова не буд |
вор се водио око свакидашњих ствари; по неколико пути понављало се оно о чему се целе недеље ра |
у шећера или трубу платна, а често и по неколико аршина свилене материје или нове новцате јемен |
житих људи, који је ствари одмеравао по неколико пута, и који се није на прву мисао залетао у п |
кесу о гајтану, па из ње одброја на сто неколико белих пара.</p> <p>Баш да је мајстор Диша до о |
етка Маца, која је тога дана обишла већ неколико породиља, потврди, поче се на све стране нагађ |
њихових мужева.</p> <p>Кир-Диша је већ неколико пута прошао онуда, али кад год би угледао теки |
<p>Од кир-Дишиног одласка прошло је већ неколико дана.{S} У радњи је ишло као по зејтину.{S} Ал |
подаје материнскоме болу.{S} Деца јој у неколико замењиваху кћер; а то је, ипак, била каква так |
зик открио, то открише једаред у хамаму неколико модрица, што их кир-Думина жена спази на кумин |
ако брзо? — запита Лепосава, којој ових неколико месеца беху као неколико дана, и збуњено погле |
те тако Јанићије могаше да Лепосави још неколико речи добаци.</p> <p>— Љутиш ли се?</p> <p>— За |
ена нема засто да плаче за мужа.</p> <p>Неколико дана доцније изгуби се и кира-Анастасија.{S} М |
и њена другарица, то није знала.</p> <p>Неколико жена, које истрчаше на капиџике, развадише их, |
, да се виком спасе од нападача.</p> <p>Неколико пролазника дотрчаше на ову вику; а када Дума о |
ало час тако важне говоре водио.</p> <p>Неколико дана после овога није му се дало прилике, да с |
<p>— За мајстор-Дишу, папуџију.</p> <p>Неколико несташних девојака прснуше у кикот.</p> <p>— Т |
p>У то доба, када ће кир-Ламбре, са још неколицином својих пријатеља, бацити око на мајстор-Диш |
тицали на побожно расположење, да је са неком нејасном стравом и трептањем срца очекивао, када |
остао, Јанићије је седео у дућану и са неком стрепњом очекивао на повратак мајсторов.{S} Он се |
му је требало да пљуне, тај је посао са неком нарочитом важношћу вршио у ову кутију.</p> <p>Јед |
е стојички свој удовички бол и, као под неком магијском силом, што је дубље залазила у удовиштв |
> <p>Целу ову ноћ провео је у полусну и неком бунилу, од чега је осећао бол у глави.{S} Налазио |
љаху, али не више оним топлим сјајем но неком светлошћу стакластом, хладном као месечина.</p> < |
кришом измењали, још га и сада држаше у неком заносу, те је ишао као по сну.{S} Све му се чинил |
, да ли ти је познато икада било, да је некоме радња пропала, докле се он на хаџилуку бавио?{S} |
, кад он учини тај покрет, што је могло некоме да изгледа, као да ће да удари кира-Ману, испаде |
Диша стојаше неко време и у радости и у некоме мутноме расположењу, док тек Маца одшкрину врата |
е око себе; јер сви ови Срби, комшије и некомшије, које је толико година с презрењем дочекивао |
наш, шта је све овде дервиш записао.{S} Некрштена душа ради са некрштеним силама.{S} Од ове ама |
рвиш записао.{S} Некрштена душа ради са некрштеним силама.{S} Од ове амајлије можеш добити сина |
а зубима на своју мајку.</p> <p>— Ко са некрштенима спреже, тога благослов Божји оставља! — зав |
се требао сетити своје вере, а не да од некрштених тражиш записе.</p> <p>Мајстор Диша ћуташе и |
ако цео дан, да у исти мах не осећаше и неку чудновату страву од свега овога што се с њиме деша |
м од сада сестра.</p> <p>Јанићије осети неку непојамну топлину у овоме загрљају.{S} Нешто мило, |
самоме себи објасни?{S} Осећао је тако неку потајну страву, као кад очекујемо нешто што ће се |
а не једе <pb n="192" /> него пије само неку зелену течност, а уз то узима по три зрна пшенице. |
а му на врату троје деце, те је тако, у неку руку, морао да води двоструку бригу, и о радњи и о |
исају свога пријатеља Бенџе, те тако, у неку руку, постао природни старалац младе удовице.</p> |
ва била пријатна, ипак га је доводила у неку забуну.</p> <p>— Опет је боље да не идем тамо, — м |
ном, која пркосно дражи, бацала га је у неку непријатну забуну, као човека, који је целога века |
једноме кир-Думи и кир-Ламбри одрекао у неку руку свако уважење и поштовање.</p> <p>Тако је ово |
ом од грчко-цинцарскога, ипак придаваху неку нарочиту сличност са културном нацијом, у коју се |
ојачки гласови, који уз дахире извијаху неку страсну турску песмицу, у којој је момак сравњивао |
чева, изгледала јој је као да долази од некуд с другог света, па јој се чак учини од једног нео |
га.{S} Кад би могао <pb n="38" /> да се некуд далеко уклони, или кад би имао какву враџбину, те |
утку, у близини Синџир-џамије испаде од некуда кир-Диша, и, када се један према другоме нађоше, |
ило некога рачуна.</p> <p>Сплетка је од некуда потурена у чаршију; а већ онај који је потури ни |
n="49" /> еснафа, које је сваке ноћи од некуда падало у њезину башту као мана у пустињи; али за |
и врло често устаје са троножице, тркне некуда, па се тек после извеснога времена врати, ако је |
ста донео нечије дреје и да их је однео некуда.{S} Па испричаше, како је долазила кира-Анастаси |
ицати и удовице, те му некако дође тако нелагодно око срца, као ономе, који за леђи осећа надне |
си ми!</p> <p>Јанићију је све ово било нелагодно; оно незнано што га је једнако држало у некој |
<p>Кад се пробудио у јутру, осећао се у нелагодноме расположењу.{S} Лепосавина прилика једнако |
азуме шта се то око ње догађа, седео је нем и поражен према Јанићију и обојици шегрта, који су |
ије, већ како нана каже; а он је слуга, нема нигде ништа!{S} Ох, Боже, само му не дај да се обе |
је и волим га.{S} Али он је још слуга, нема нигде ништа; а да га чекаш, док се огазди, хој, хо |
тужно узвикне:</p> <p>— Нема сиротиње, нема сиротиње! — И то говори све докле не пронађе одбач |
а усред најшире саксије.</p> <p>— Елем, нема ништа од тај посао! — рече Ламбре скрушено и отури |
кад виде да јој на челу <pb n="155" /> нема оног мрскога дуката.{S} За тренутак му се учини, д |
Ајдутин!{S} У букагије ћемо ми тебе!{S} Нема да си узмите пари, па да не вратите!{S} Лопове, бр |
е, не брини!{S} Доћи ће ти, видећеш!{S} Нема нигде умешено па обешено; а у селу понајмање! — те |
— јекну Јанићије и грухну се у груди. — Нема ноћи, море, када је на сну не видим; дође, тумара |
ће задовољно кир-Диша. <pb n="117" /> — Нема бре ништа за бадава, па ни жена!{S} Ја сам се дост |
јој кира-Думиница кроз сузе и весело — нема висе да фудулис кроз чаршија, ћепенци да ни запала |
ртима зајецати, ако је запева.</p> <p>— Нема лека; не могу више овако! — рече он једаред тетка- |
> <p>— Коју то? — запита Маца.</p> <p>— Нема језик; не уме да говори.</p> <p>Обоје се засмејаше |
ј ексер? — упита мајстор Диша.</p> <p>— Нема сумње — оговори Зосим. — Богоугодника познаје цео |
да мајстор Диша тужно узвикне:</p> <p>— Нема сиротиње, нема сиротиње! — И то говори све докле н |
— Не знам ни сама, што га до овога доба нема; то му до данас није било да толико одоцни.</p> <p |
м инако.{S} Да зажали за породом што га нема, то јој ни на крај памети није долазило.{S} Напрот |
е ослушкује, а када се увери, да никога нема, приклопи их, седе према зету и поче га важно глед |
мо да је скинеш, ама нагу, ни папуче да нема на ноге.{S} Е, па онда сас њу три пута да обиђеш б |
не напасти, поче да се вајка, како сада нема више онако снажних људи, као што их је било некада |
а је осећати инстиктивно да јој од туда нема помоћи, паде на миндерлук, зарони лице у јастуке и |
ле је како тако умири.</p> <p>— Од суза нема лек, џанум; него да разговарамо шта да се ради!{S} |
а нечиста вера!{S} Имаш ли комшику која нема деце?</p> <p>— Имам, како да немам; па још три.</p |
ије ни опажало, да већ од толико недеља нема господара у њој.{S} Јанићије је тако савесно водио |
десет пута, како од њих бољих пријатеља нема, па му тек онда, после толиког околишења, рекоше и |
а знате, да една паметна и честита жена нема засто да плаче за мужа.</p> <p>Неколико дана доцни |
, па кад опази да му од празнога чекања нема ништа, он се одлучи на последње средство. — Неколи |
репашћење опази, да му ни кесе ни новца нема.</p> <p>Хаџи-Диша је престрашено викнуо, кад умест |
; доста сте без ћирија седели у њу, сад нема више! — одговори Анастасија и залупи вратима под н |
—јекну хаџи-Диша, кад се увери, да овде нема лопова. — Јуда Искариота!{S} Докле се грлио са мно |
да се ови вратише и јавише, да га нигде нема, он одмахну главом: „Побеже нам погансуз!“</p> <p> |
} Е, па онда ко ту да докаже, да у томе нема нечега.</p> <p>— Па шта да радим сада?{S} Научи ме |
оче увиђати, како често ни труни истине нема у ономе што свет говори.{S} Очигледан пример за по |
уништи; али у исто време и да му без ње нема живота.{S} Једном речи, између ова два супротна ос |
ће их набројати!{S} Оног Београда више нема.{S} И гробље је већ оронуло, крстаче давно изтруну |
Кућа затворена, Ламбре био ту, ње више нема!{S} Ноге му се подсекоше и како је био наслоњен ле |
<p>— Шта сад да чиним?{S} Овде ми више нема места.{S} Казаће тетка-Маци и мајстор ће ме отерат |
з капиџик, те када се увери да на улици нема никога с киме се не би радо срео, изиђе и упути се |
одело није код њега.{S} Дакле, више јој нема спаса; он је то одело однео без сумње кира-Мани.{S |
ељиво је подносила све, па и то што јој нема мужа.</p> <p>Кир-Дума већ беше спреман, да оде у п |
да личио на једну непрозирну таму којој нема излаза; али и кроз ту таму ево где проби један зра |
о да углавимо.</p> <p>— Јок, јок, с њим нема пазара.{S} Ни за 550 гроша не бих му дао.{S} Ама н |
за нас.</p> <p>Разложише му понова како нема смисла да седи тако сам, као „еден гурбетин“, поме |
је несрећан, колико је самохран и како нема никога свога, који би га срдачно прихватио и благи |
а се у истини мало забринула, што их то нема, кад а у томе угледа хаџију, како журно иде.{S} Јо |
ну јадницу, и она толико исто пати, што нема деце, као и ти.</p> <p>— Па што се лени?</p> <p>— |
а омилела, у толико му би више жао, што нема, ма шта чиме би јој могао наградити доброту.{S} Де |
носити.{S} Престао је да кори жену, што нема деце, али сада није било дана, кад није ма за што |
види.</p> <p>— А месец, а звезде? — Зар нема нешто живо што гледа?{S} Ето, ако комшија спава, н |
— рече Маца, када јој саопшти, како му нема Јанићија од јутрос.</p> <p>Лепосава пребледе; она |
о урадио.{S} И ко би сада веровао да ту нема ништа, кад не избиваш од онуда!{S} Ваљда тек ниси |
тка-Маца поручила да одмах дођеш... још нема ништа! — изговори Јанићије на душак и поможе мајст |
цу, да премишља што да предузме.</p> <p>Нема сумње, да би кир-Диша, као и многи други, ово пита |
Али Јанићије, који је радио на мутваку, немаде времена ни да засуче рукаве, кад прво оба сведок |
о тражио наследника, те кира-Анастасија немаде куд, но да се покори жељи свога мужа.{S} Али пре |
ја нити му што одговори, и Јанићије сад немаде куда, него и сам да ућути, у толико пре, што Леп |
да пита, пезевенк, бре!</p> <p>Јанићије немаде кад да се објашњава више, већ штуче међу сватове |
којима су деца једна тегоба, па тако и немају никога свога, који би им, на суђеноме часу, свећ |
p> <p>— Немој, газда, да ме шаљеш тамо: немам образа да јој на очи изиђем.</p> <p>— Зашто, море |
?..{S} Сам сам, без родитеља, па никога немам, да ме посаветује и помогне.</p> <p>— Како никога |
им. — Бог кад хоће, све може.{S} Ја, да немам деце пуну кућу, не бих жалио ни триста гроша за т |
која нема деце?</p> <p>— Имам, како да немам; па још три.</p> <p>— Е, једна му је набацала!</p |
данас сам све прохесапио шта имам а шта немам.{S} Са оним имањем у Пожаревцу и овим, што сам ја |
е.</p> <p>— Зашто, џанум?</p> <p>— Деце немам, свети човече; желим децу, ама ето већ друга годи |
па се не би ни осетило, а у мојој земљи немамо ни једне чудотворне утвари; живимо као сирочићи |
мо трепну очима у знак опраштања и поче немарно пуштати густе хладне димове.</p> <p>Тако је кир |
аветује и помогне.</p> <p>— Како никога немате?{S} А ми који смо?{S} Ти, не ли си наш, не ли не |
<p>— Бог добро дао! — одговори Диша, а немаче се са свога места.</p> <p>— Еле, ви тако? — запо |
Хе, хе, јеси ти неки лисац.{S} Кријеш а немаш зашто.{S} Море, грех би био, кад не би то урадио. |
— Шта ми је угатала?</p> <p>— Па то, да немаш деце.{S} Вичеш на мене, као да сам ти ја крива.</ |
Ти, не ли си наш, не ли неси?{S} Ако си немаш родитељи, ми смо ту; него да се зенис, ама да узм |
ти баш од оних... оних...{S} Не, не, ти немаш те паре.</p> <p>— Па да се погодимо! — одговори м |
е волим као да си ми рођени брат.{S} Ти немаш ни мајке ни сестре, па што да идеш од нас?{S} Нан |
родају!</p> <p>— Јесте, ама тих пара ти немаш!{S} Пола султанове царевине давао је цар Костадин |
м ти рођена сестра.{S} Жао ми било, што немаш никога свога, а Диша те на неправди отерао, па са |
, загрли и поче љубити.</p> <p>— Сестру немаш, Јанићије; ја ћу да ти будем од сада сестра.</p> |
то било и сувише слабо да га изведе из неме дубине у коју је тонуо.</p> <p>Најзад, кад сунце п |
родитеље и онако самохран потуцао се од немила до недрага, докле га један биволар, који је доте |
8" /> журио је, да што пре изиђе из ове немиле куће.{S} На пољу удахну свежа ваздуха.{S} Сад је |
} Целе ноћи није могао тренути од неког немилог предосећања; чинило му се, ако одмах не крене н |
ило је Старо Гробље и, још за који дан, немилостива рука живота удариће будаком преко мртвих, р |
више отимао, све је више подлегао оном немилостивоме осећају, у који се до грла заглибио.</p> |
те је младожења у брзо заборавио на ону немилу епизоду, ради које три ноћи није спавао.</p> <p> |
раву, као кад очекујемо нешто што ће се неминовно десити, али никако не знамо, шта ће се то дес |
тијан за јеменије, али некакав унутарњи немир, у коме се огледала и чежња и радост и нестрплење |
} Налазио се у сличноме стању душевнога немира као пре готико година, када га је кира-Анастасиј |
185" /> стојали су пред тетка-Мацом као немирна деца пред коју је учитељ изненада искрснуо.</p> |
ризне у плач.</p> <p>Јанићије је такође немо стојао пред овом очајничком приликом, оборио је и |
b n="96" /> <p>Диша обори сетно главу и немо се загледа у врхове својих јеменија.{S} Кућа затво |
.</p> <p>Јанићије подиже очи мајстору и немо га гледаше.</p> <p>— Умрла зар?... пита Диша шапћу |
тне.{S} Хаџи-Диша је збуњено гледао ово немо улажење и излажење из куће, и тек када га неке жен |
н.</p> <p>Ама такав начин освете био је немогућ.</p> <p>— Роспија!{S} Уби ми душу; дроб ми ишчу |
толико исто немогућно, као што је сада немогућно, да својом шаком запуши целом Београду уста и |
.</p> <p>Па ипак, он је увидео да му је немогућно остати и даље у овако безизлазном положају.{S |
ш и да јој се није свиђало, њој је било немогућно да и даље самује, а да ипак очува добро име ч |
а да се отме; па, кад осети да му је то немогућно, пљуну у лице Ламбри; а Ламбре тим истим оруж |
о је за <pb n="100" /> њега толико исто немогућно, као што је сада немогућно, да својом шаком з |
а да му каже.</p> <p>— Чујеш, Јанићије, немој тако!{S} Не иди од нас.{S} Ето, нана те воли као |
се поврх пилава пушило.</p> <p>— Море, немој да се срамиш!{S} Ниси ти код туђина, није тетка М |
о, а сада тако презриво.</p> <p>— Мори, немој да се нећкаш; право је да ти ја поклоним, сестра |
омуца Лепосава.</p> <p>— Море, девојко, немој да ме вучеш за језик — обрецну се Маца. — Мислиш |
више тако!</p> <pb n="120" /> <p>— Шта: немој! — запита Маца и задржа шаку сирћета, којом хтеде |
прими наслеђе.</p> <p>— Ти да пожуриш; немој да оклеваш, јер знаш какви су српски судови — гов |
као своју“, а Диша јој вели: „Јесте!“ — Немој, болан, тако!</p> <p>— Не могу!{S} Овде, ето, овд |
<p>— Јаох, тетка-Мацо! — застења Диша — немој више тако!</p> <pb n="120" /> <p>— Шта: немој! — |
А сад деде да видим каква су!</p> <p>— Немој, још мало; треба их окупати! — одговори Маца и за |
еде да му вратне жиле протрља.</p> <p>— Немој: кир-Диша!</p> <p>— Ама шта?</p> <p>— Кир... кир. |
ча теку кап по кап низ образе.</p> <p>— Немој, молим те, тетка-Мацо!{S} Ти знаш колико те пошту |
у грудима, да мораде застати.</p> <p>— Немој, хаџија, још! — рече му једна комшика, која у том |
наплатим, само док је познам.</p> <p>— Немој, снахо; него кад те тако запита, ти да јој кажеш: |
евљу.</p> <p>— Шта велиш, бре?</p> <p>— Немој, газда, да ме шаљеш тамо: немам образа да јој на |
ја да ти га хватам, нећу.</p> <p>— Ама немој да си луд; мој тросак!</p> <p>— Море, иди ти с ми |
д одрицања Дишинога.</p> <p>— Молићемо, немојте да се љутите; ама то није лепо од једно...</p> |
сада да се вратите онима, тамо.{S} Ама немојте глуво, него да свирате!{S} Свирајте, све докле |
сећање, које му јасно показиваше његову немоћ, да са собом располаже по својој вољи, беше једна |
ш више пред Лепосавом утврдио колико је немоћан, да на своју руку живи.</p> <p>Када је оно отиш |
ешко изићи јој пред очи овако сплетен и немоћан, да ствар што боље изведе.</p> <p>Али како је А |
акоме кораку стицао је уверење о својој немоћи.{S} Ништа, ама баш ништа, на шта се одлучивао, н |
ближио ћепенку мајсторовом, овај дочепа ненадно калуп и исповрте на њега; Јанићије се, у добар |
неутешна и честита удовица, јадикује за ненакнадним губитком.</p> <p>Но, како се у мајстор-Диши |
b n="124" /> пружи руку за њом и онако, ненамерно, обухвати је око паса и нагло привуче себи.{S |
ти је око паса и нагло привуче себи.{S} Необичан пламен сукну му уз образе, а у глави га захват |
ним леђима.{S} Напротив, осећао је тада необично пријатно расположење, па би, после свакога уда |
војим крајем до самога струка.{S} Слика необично примамљива, да се Јанићије једва уздржао, да н |
д као овца, дуге браде и лица овална са необично живим очима, које одаваху тип Јерменина.{S} Ка |
Шта си ме звала? — најпосле запита Диша необично меким и молећим гласом.{S} Тетка Маца дубоко у |
ог света, па јој се чак учини од једног необично танкога писка са зурла, као да то пишти прекор |
а част и Ламбру и кира-Ману, па му дође необично тешко, кад помисли каквим ће га очима гледати |
а у тај пар уђе у дућан.</p> <p>Била је необично тужна и усплахирена.{S} Кад је видела да кир-Л |
њој остао.{S} Али овога пута вратио се необично брзо, и што је главно, врло узбуђен и са једно |
жњом ослушкивао сваки њезин дисај.{S} И необично се радовао, кад би се болесница ма и за кратко |
а дуже време засити.{S} Имао је здрав и необично снажан стомак, који се, у овом часу тужнога ра |
колико је изненадила, толико јој беше и необично пријатна.{S} Од када себи није она прекорачила |
само говори.</p> <p>До ушију заљубљен и необично куражан, да јој бар овога пута покаже све, жур |
осава прикова поглед у њега.{S} Очи јој необично светљаху, али не више оним топлим сјајем но не |
ћану хорило.</p> <pb n="32" /> <p>Јутро необично пријатно.{S} Читав низ разапетих ћепенака кроз |
а, које се до сад једва дотицао, сад му необично слатко паде.{S} Јео је тако пријатно, тако сла |
зин праг да ступе.</p> <pb n="23" /> <p>Необично расположени седоше оба кума, а како су већ бил |
<p>Целе ове вечери Јанићије се осећао у необичном расположењу; сву је ноћ осећао мирис онога бо |
лику збиљу, њему се чисто стужи од неке необјашњиве слутње.</p> <p>— Седи, мајстор-Дишо! — прог |
ира-Анастасија и од једном прште у онај необуздани и ведри, детињи смех, — када поче представља |
само хуктао и стењао.{S} Био је толико неодлучан да ма шта уради, да га је сада било чак страх |
цу да изиђе.</p> <p>Али има нешто што и неодлучне до одлуке доведе.{S} Разуме се да, у таквим п |
па зар да јој опет долази?{S} Стојао је неодлучно неко време и почео ослушкивати, неће ли бар ш |
.. одговори тетка Маца, али некако тако неодлучно и с таким изразом очију, као кад би неко хтео |
лучај или ма какав спољашни утицај узме неодлучнога за руку и силом га одвуче једноме излазу.{S |
ахности.{S} Нешто му се скупи под грло; неодољива одвратност према својој жени, па чак и мржња, |
„дете“ у овоме часу шкрипну зубима.{S} Неодољива срџба на све, на ону, коју је са толико чежње |
ма, стао кир-Ламбре пред мутвак, а нека неодољива мржња према жени толико га захвати, да му изг |
одмах не крене на пут, да ће умрети од неодољива страха.</p> <p>— Ко зна шта се до сада догоди |
м меком, страсном мелодијом, пуном неке неодољиве чежње, којом сав ваздух и овај сунчани зрак и |
да, па макар да га и слаже, вукла га је неодољиво тамо, и он сав раслабљен изиђе из дућана и сп |
грана под ветрићем шуми, дише.{S} И то неодољиво осећање, које обујимаше све што је око себе в |
p>— Шта је?... запита Диша, кога овакав неодређени израз на Мацином лицу текну у срце.</p> <p>— |
рдито пребацила, но ту је осећао и неки неодређени бол од самоће, коју ће без ње осећати, и стр |
чкиљи слаби пламичак лојанице, и нешто неодређено поче га вући тамо.{S} Уђе у кафану, и остаде |
{S} Тридесет и шест година, па још бити неожењен, не само да се сматрало као велико чудо, него |
овод некога самоубијце.{S} Неопојанога, неокупанога, без свештеника и икаквога тужнога спровода |
<p>Таман све то покупио и пошао, да се неопажено извуче из собе, када се у тај час указа на пр |
аја кир-Диши као да од једном свану.{S} Неописано задовољство обузе га свега.{S} И вечера, које |
на, видео спровод некога самоубијце.{S} Неопојанога, неокупанога, без свештеника и икаквога туж |
не „на коме добу“ налазиле, она је била неопходна; а оне жене, опет, које чезнуше за децом, оби |
и о радњи и о кући, Јанићије му је био неопходно потребан.{S} Могао му је поверити послове у д |
е обузимало неко друго осећање, које је неосетно обујимаше, чим кајик ишчезну за оне аде и изгу |
џија прегледао све рачуне и уверио се о неоспорној савесности и тачности свога калфе, он је пот |
ша саломљен и клонуо под тешким теретом неостварљивих и мучних мисли.</p> <pb n="95" /> <p>И ов |
гова жена, — то је било тако мило, тако неочекивано, да је од <pb n="21" /> силна изненађења за |
нероткиње, међу којима је било и сасвим непознатих јој жена, долазиле су, да виде чудо, па, узг |
ди по њима и све око њега изгледа ново, непознато.{S} Осврте се по дућану, пође да седне и да с |
мах у главу, тешко је побројати.{S} Она непојамна врева од мисли у његову запаљену мозгу, када |
сада сестра.</p> <p>Јанићије осети неку непојамну топлину у овоме загрљају.{S} Нешто мило, опој |
оре? — запита Маца, тек да изађе из ове непојмљиве забуне.</p> <p>— Зар ја? — одговори Јанићије |
е овога пута одлучио, да остане чврст и непомичан као стена, па је тако и урадио.{S} Кира-Анаст |
једног честитог грађанина, који је свој непорочни живот освештао још и хаџилуком, и чија је мол |
као „свјатаја свјатих“ од нечистих ногу непосвећених.</p> <p>Јецање кира-Анастасије опомену га, |
а-Анастасија говорила о њему, да је био непослушан, неваљао и да је мајстор учинио паметно, што |
Диша и дохвати једну летву, да одалами непослушна шегрта.</p> <p>Али Јанићије, много хитрији о |
ично варјача утерала дисциплину у главу непослушнику.</p> <p>Мајстор Диша започео живот из нова |
, кад му је мајстор показивао на каквом непотребном опсечку сахтијана како се ради, добивао је |
ој кафани причало се потанко о Дишиноме непоштењу.{S} Кир-Ламбре је испричао, како је мајстор Д |
о, што немаш никога свога, а Диша те на неправди отерао, па сам рекла: нека му овај босиљак — т |
авду гине.</p> <p>— Љута сам паприка на неправду; крв ми на очи наиђе, па онда нека беже од мен |
вене, не би ли се уверила, какву му је неправду учинила.</p> <p>Премишљајући, управо осећајући |
тужно, када би видео како мајстор Диша неправедно џангриза својој жени.{S} Разуме се, да је он |
е никако не јављаше, те му сада и то би неправо.{S} Ако је и отерао из собе, зашто да му се до |
ина у соби захватала.{S} - Једино какав непредвиђени случај, који не би зависио ни од Дишине во |
а, која га је, поред свега савлађивања, непрестано гризла, ишчезну, као да је руком однео.</p> |
ивошћу претегла, искрсао би на ново нов непријатељ, који прећаше да му правац душевне борбе сас |
ети, те да се пред светом опере и своје непријатеље изобличи, доводила га је у некакав чудноват |
> <p>— Смилуј се!</p> <p>Јанићију поста непријатно и поче зверати час амо час тамо; навикао је |
овога пута промаши.{S} Њој стаде некако непријатно и учини јој се, да би требало да га ма на ко |
укрцао у лађу, предстојало му још једно непријатно искушење.{S} У Галцу их задржаше пуних шест |
која пркосно дражи, бацала га је у неку непријатну забуну, као човека, који је целога века где |
, како да и себе и Анастасију сачува од неприлика, кир-Диша је још једаред дошао кући, па, кад |
целу насеобину, да што пре стану на пут неприликама, које су већ почеле овде онде искрсавати.</ |
сусрет, али и сам увиде, да би то било неприлично да он, један мајстор, своме шегрту исповеда |
2" /> и нађе начина, како да се из овог неприличнога и несноснога положаја извуче.</p> <p>Но ки |
али се учини свему невешта; само што се неприметно насмеши и главом одмахну.</p> <p>— Дете! — П |
ма већ и мали капитал од толикогодишњег непримљенога ајлука, који би му морао исплатити, те би |
а.{S} Живот му је и сада личио на једну непрозирну таму којој нема излаза; али и кроз ту таму е |
ђави људи не опљачкају или да се једним непромишљеним кораком не сурва у провале, па таман изаш |
са грчкога имена, коју је Диша, својим неразложним враћањем прстена, набацао.</p> <p>А када га |
глас у грлу, те само што промуца нешто неразумљиво и са очекивањем, испуњеним страхом, звераше |
на Ламбру и дршћући од гнева поче нешто неразумљиво мрмљати.{S} Кир-Ламбре се устури и пребледе |
чи развијала, у толико је већма падао у неразумљиву срџбу.{S} Младост, набрекла свежином, која |
ћ.{S} И увек би се, после тога, враћала нерасположена и срдито стресала са шарених шалварица пр |
ри Маца гласом и изразом велике бриге и нерасположења.</p> <p>Диша седе.{S} Свечано ћутање овла |
ад на тај начин не мога да излије своје нерасположење, он пронађе други.{S} Престао је да јој г |
онила лице и плакала.</p> <p>Анастасија нервозно мрдну раменима, да је не тиче руком.</p> <p>— |
време забринуто је трљао чело, које је нервозно час скупљало час у вис уздизало његове обрве.< |
на, управо несносна помисао, од које се нервозно склањао.{S} Фудул-Стаменкина соба и Анастасија |
на!?</p> <p>Кад опази како мајстор Диша нерешљив и збуњен стоји и не зна шта да јој одговори, ф |
седео је Диша у ономе собичку очајан и нерешљив.{S} Мисли и планови разлетали су се као варниц |
је кући, али на половини пута застаде; нерешљиво се крете напред, опет стаде, па одједаред окр |
ашао на улици, стао је за један часак и нерешљиво се обазирао на све стране питајући се у себи |
газдарице? — запита Јанићије гледајући нерешљиво у новац.</p> <p>— Зато, што је пцето, што не |
<p>Међутим докле се он овако ломио и у нерешљивости својој вртео око својих мисли као вртешка |
— Но међу свима највиша их је било жена нероткиња, којима су већ дотужали прекори и искосо погл |
а жене.{S} Кад од њега начини хамајлију нероткиња, роди одмах дете честито и благословено.{S} А |
је такође постао чудотворан: даје децу нероткињама, те и он купио за Лепосаву мало, и то за дв |
у он је дао и овоме памуку, ама само за нероткиње, за друго не помаже.</p> <p>— Ту смо! — помис |
знаницу.{S} Рашчуло се о томе, па многе нероткиње, међу којима је било и сасвим непознатих јој |
и гневно расположење остајало снажно и несаломљено; враћао се својој љубави према неверној жен |
ао, сад се уједај ти!</p> <p>Кир-Дишина несаница, која га је за неколико дана истопила као груд |
није видео <pb n="87" /> никога.{S} Као несвесна ствар, која не разуме шта се то око ње догађа, |
ега, па, ни сам не знајући зашто, он се несвесно поче пипкати по глави и слабинама.</p> <p>Пун |
ном, кад га спопаде она вртоглавица, те несвесно одлете чак у Еврејску Махалу.{S} И снажни мири |
трави, грицкао једну зелену сламчицу и несвесно бленуо у једнога мрава, који се свакојако мучи |
о забленут и зачуђен оним, што је онако несвесно учинио.{S} Чинило му се, кад га је она ударила |
главе сваку помисао на оно што је онако несвесно урадио, он то није могао успети.{S} Онај топли |
Јанићије тако исто сметен и застиђен од несвеснога дела, <pb n="185" /> стојали су пред тетка-М |
остељу и тако цео дан лежаше у бунилу и несвести.</p> <p>Маца се озбиљно препаде за кћер, хаџи- |
у уз образе, а у глави га захвати чудна несвестица, кад осети пријатан мирис девојачке душе, ко |
у, да им буде на руци, као људима јоште несвиклим овамошњим приликама, остао је још за месец да |
ми који смо?{S} Ти, не ли си наш, не ли неси?{S} Ако си немаш родитељи, ми смо ту; него да се з |
ти.{S} Напротив, живот му је био толико несносан, да га је из дна душе презирао.{S} А што није |
а сасвим као избледела успомена, управо несносна помисао, од које се нервозно склањао.{S} Фудул |
н ноћ осећао је како му је све празно и несносно; дан ноћ чезнуо је за њоме, и једнога дана ост |
осави ово Дишино џангризање поче бивати несносно и једнога дана, кад Диша, мислећи ваљда да ниј |
чина, како да се из овог неприличнога и несноснога положаја извуче.</p> <p>Но кир-Ламбри се до |
еш, ти ниси више дете!</p> <p>У таквоме несносноме душевноме расположењу дочекао је и долазак с |
од овога наглога скока, који беше тако неспретан, да се задувани Ламбре умало не спотаче.</p> |
е каже се у заман: где има много среће, несрећа дође.{S} Четвртога дана устаде Лепосава, али, и |
а то стишава, све већма опажа колико је несрећан, колико је самохран и како нема никога свога, |
ба, потпуно сплео и у страху од могућне несреће, чим би му се дало, побегао би у дућан, само да |
спеле, да је сачувају од какве му драго несреће.</p> <p>На срећу ову наглу жалост брзо је умери |
у која чува од урока или какве му драго несреће, да је свети човек морао узети у помоћ још једн |
је био способан ни да премишља о својој несрећи.{S} Малаксао, под притиском безбројних мисли, о |
хтео отићи.</p> <p>— Па куда ћеш сада, несрећни сине?</p> <p>— Не знам!{S} Овде ме срамота да |
у дућан да ми не приступиш више!</p> <p>Несрећни Јанићије сада је остао потпуно сам, на сокаку, |
е престао да точи.</p> <p>— Па куд оде, несрећник? — запита Диша.</p> <p>— А Бог би га знао; од |
мртваци у кући!{S} Ено му полиције!{S} Несрећник један!{S} Шта му је било мало код мене?{S} Хт |
када, а гле шта се сада учини!</p> <p>— Несрећник!{S} То му требаше још! — рече Диша и пође вра |
а на Дишин капиџик.</p> <p>— То је онај несрећник; сад ли ми долази! — рече хаџија, који већ бе |
осава запе, без сумње мучећи се да овог несрећног младића што боље убеди, како је оно био братс |
жеља да самога себе кињи, да жали своју несрећну младост и да на њезине очи вене, не би ли се у |
, бежи од ње три конака, да ти не унесе несрећу у кућу.{S} Него сада отварај очи: девојку да уз |
а му је.{S} А када им Диша исказа своју несрећу, како му је кеса украдена, они, да не би сумња |
слио, да не може преболети своју домаћу несрећу; мислио је, да од срамоте неће смети на улицу и |
се наједаред прибра, оне преплашености неста, а наместо тога очи јој добише некакав дрзак, иза |
траховито рикну, избљува велики ексер и нестаде је.</p> <p>— Сад народ у гомилама хрли пустињак |
Манине, па као смушен полете капиџику и нестаде га на улици.</p> <p>И тако, оно, у што је Јанић |
је нагло, очи добиле грозничави сјај и нестално зверају, а трбух и леђа почеше да губе оне уоч |
оде у полицију и да се пожали, како је нестало кир-Ламбре, а и да искаже своју сумњу противу Д |
је прошао трогодишњи парастос, те тако нестало и последњега изговора ради чега не би могла још |
вим је власт учинила своје: објавила је нестанак Јанићијев, а остало је оставила бризи грађана |
а онај весели глас, из кога је детињски несташлук избијао.</p> <p>— Љута је! — помисли Јанићије |
<p>Да ли је то била узајамна мржња или несташлук детињи (јер ни Јанићију не беше више од петна |
просто из детињске пакости а можда и из несташлука; али сада ни због једнога ни због другога.{S |
мајстор-Дишу, папуџију.</p> <p>Неколико несташних девојака прснуше у кикот.</p> <p>— Таман?{S} |
ем и у шареним шалварицама, из којих је несташно извиривала мала ножица.</p> <p>И ноћас је сања |
не молбе, па чак ни на онај младешчић и несташно скакутање око пространога обима, који је кир-Д |
а...</p> <p>— А: куд ви!{S} Еле, кад се несто за другога лаје по овај свет, онда је истина; а к |
едео.</p> <p>— Мозе бити, не бегенисете несто? — пита кир-Дума, коме се овако мајстор-Дишино др |
види влас, а ја ћу се врнем да ти кажем несто.</p> <p>— Шта имаш да ми кажеш, кажи ми овде.</p> |
већ се помаљао са стране Кајабурме.{S} Нестрпељив, да што пре изађе на обалу, попео се хаџија |
а од жутих и црних печата, па онда баци нестрпељиве очи на ковчежић.{S} Достојанствен изглед пу |
своме супругу.</p> <p>Диша постаде све нестрпељивији и поче да џангриза Лепосави, па чак и да |
ве ближе примицаху, мајстор Диша је све нестрпељивији бивао.{S} Баш је чезнуо да се на ново оку |
о у тетка-МациноЈ кући, час по устајао, нестрпељиво изгледао на капиџик, или би Лепосаву чешће |
ћутиш, кира-Мана! — осече се Анастасија нестрпељиво.</p> <p>— Зашто, море?</p> <p>— Ете, зато, |
.</p> <p>— Е, шта би? — запита кир-Диша нестрпељиво, а очи му се плашљиво приковаше за Мацино л |
, у коме се огледала и чежња и радост и нестрплење, све у један мах, не дадоше му да се на једн |
/p> <p>Диша се сав озари.{S} Сав страх, нестрпљење и јучерања срџба ишчезнуше као бол, кад зуб |
по трећи пут да вади из ћемера и да са нестрпљењем очекује на свој повратак кући.</p> <p>— Ова |
омиришу.</p> <p>Али, докле је хаџија са нестрпљењем гледао, како се споро примиче дан, без кога |
цама дали реч, и кад је мајстор Диша са нестрпљењем бројао дане, догоди се оно, што му је сву с |
у око огњишта, па док је он са највећим нестрпљењем бечио од туда очи и искашљивао се, не би ли |
је она ударила, да га је захватила нека несхватљива страст да је стегне око паса и привуче себи |
анићија и Лепосаву довело у неко чудно, несхватљиво расположење.{S} Тетка-Маци дошле на посело |
бесвесно заблену у врата.{S} Стојао је нетремице тако; али, на његову срећу, нико не дође.</p> |
е их разгледати.{S} Јанићије је гледаше нетремице и чисто му лакну, кад виде да јој на челу <pb |
и му се вилице тако стегоше, те он само нетремице звераше то у онај дукат „ћошајлију“, што се ж |
ропева!{S} За девојку знаш да је твоја, неће те прекорети првим мужем; па децу да ти рађа, свак |
о у себи скрије и да још једном покуша, неће ли умилостивити газду.</p> <p>Али његова мука беше |
а они су му били најобилније муштерије, неће завирити више у његов дућан, те тако ће, мало по м |
у руци, премеће га и загледа и очекује, неће ли му газда казати, где и коме да га однесе.</p> < |
га веселога брата, који жељно ишчекује, неће ли какав изненадни гост од куда бахнути, тек да он |
комшилук до кира-Думинице, да разабере, неће ли кир-Дума знати са чега јој је муж овакав из чар |
одлучно неко време и почео ослушкивати, неће ли бар што изнутра чути; али ни из авлије ни из ку |
ану где је мајстор Диша ревносно чекао, неће ли га угледати, те да га исплати по својски.{S} Лу |
е је и отерао, моје дреје мора ми дати; неће ваљда бити тако бездушан, да ме без ичега пусти у |
захвати, да му изгледаше <pb n="101" /> неће је моћи жив дочекати.{S} Очи су му севале грознича |
b n="83" /> беше осилио, чим ти оде!{S} Неће да слуша; а ако, што и послуша, то све наопако.{S} |
?{S} Куде су ти деца, па теби?</p> <p>— Неће Ламбре!{S} Он како и ти, ич се не разбира за децу. |
љда ће те пустити, да заноћиш?</p> <p>— Неће; казао да сутра дођем по своје ствари, па да идем |
и јој је вазда на ум падало, да од њега неће бити сигурна, све докле се он буде налазио у овој |
сигуран да их, до повратка кир-Дишинога неће нико тражити.</p> <p>Кира-Анастасији се мало стушт |
је, што не долази?</p> <p>— Он каже: да неће!</p> <p>Маца и Диша згледаше се зачуђено.</p> <p>— |
а и задобије, да ћути, она се бојала да неће моћи очувати тајну, коју јој је у једноме часу обе |
а унука топал-Стојан, па се завештао да неће венчати децу, све докле на Саборној Цркви звона не |
: мужа ће изгубити, а Ламбру не само да неће добити, него ће ради њега страдати, биће посрамљен |
оља ући, па да лично окуша код Јанићија неће ли га умилостивити.</p> <p>Јанићије се збуни, кад |
, и да једна честита и послушна девојка неће никада погазити вољу свога родитеља.</p> <p>— И ко |
ти.{S} Море, ни Господар Вучићева Анула неће да има такав фистан, какав ћу ја теби да купим.</p |
еба...{S} Реци: ево ти!{S} Мајстор Диша неће да зна ни за шта више.</p> <p>Отрча Јанићије, а Ма |
— О, анатема је и са женом, шта јој све неће пасти на ум!{S} О, о, о!{S} Ево, не желим јој зла |
, да ће све одати мајстору, јер због ње неће да губи место и да на ново у другога газде започињ |
мшилук, кад је муж код кућа, ели Ламбре неће бити жив!</p> <p>— Добар дан, кир-Ламбре! — зачу з |
и барјак, па га приложи цркви.{S} То те неће скупо коштати, а и еснафу ћеш своме подићи углед у |
омаћу несрећу; мислио је, да од срамоте неће смети на улицу изићи, па ето где се све, у једноме |
да јој то мајстор Диша враћа и да више неће да зна за њу, она је бризнула у плач и стала толик |
само да ми се закуне да ме никада више неће варати; а оно псето (ту кир-Диша зашкрипа зубима и |
бу то ће ти се уписати у највећи грех и неће ти се опростити.{S} Ето, тебе ђаво сада искушава, |
pb n="137" /> да нико од нежењених људи неће ићи сваки дан у кућу, где има девојке за удају, за |
ве начине трудио, да му покаже, како он неће да зна ни за какав род.</p> <p>Сад му је тај стриц |
ео је мајстор Диша на бињекташу и чекао неће ли се, ма с које стране, из сокака појавити фигура |
побеђен; предвиђао је он, да га мајстор неће лака срца пустити; али најпосле и да га не пусти б |
ганина узеће, али теби ни за живу главу неће!{S} Каже — и овде тетка-Маца поче раздрешивати шам |
очи од ружне ствари; па ни кроз чаршију неће смети од белосветскога језика и подмигивања.{S} Је |
размишљава мајстор Диша.{S} Шта му још неће пасти на ум.</p> <p>— Море, устабашо, шта си се за |
ене црквице и звонаре, потражите га и — нећете га наћи више.{S} Зуб времена оглодао је слова, а |
ћења.</p> <p>— Доста, бре!{S} Доста!{S} Нећеш ваљда свих седам... продера се Диша на жену, која |
те убије?{S} Ја нећу!</p> <p>— Како да нећеш?{S} Шта сам ти урадила, да онако учиниш?{S} Ја ћу |
ош мало, ћери, докле си код мајке; мужа нећеш дочекивати седећи. —</p> <p>Тога дана мајстор Диш |
<p>— Ете, зато, што мене караш, а сама нећеш да узмеш запис!{S} Зашто не узмеш?{S} Куде су ти |
о ради једнога детета.</p> <p>— Еле, ти нећеш да пазариш? — запита свети човек, чије очи набрек |
и комшилук балдиса само гледајући, тек нећеш ти!</p> <p>Подсмевка Јанићијева текну у срце Лепо |
су.. ама тако, ако обећаш нешто.{S} Ако нећеш — онда..</p> <p>— Све како ти хоћеш, све ћу да ур |
д те Бог учи.{S} Ја хоћу дете; а ти ако нећеш да питаш... ти...</p> <p>Мајстор Диша не доврши и |
о: устабашиница?</p> <p>— Па ти!{S} Зар нећеш да се удаш за мајстор Дишу?</p> <p>Лепосави се ок |
<p>— Па што нам се не похвалиш?{S} Зар нећеш да нас позовеш?</p> <p>— Куда?</p> <p>— Па у сват |
ко презриво.</p> <p>— Мори, немој да се нећкаш; право је да ти ја поклоним, сестра сам ти, брат |
аљивању. — Кад не може по христијански, нећу ни по псешки.{S} Турска вера — погана вера; а што |
и, док беше овде, а ја да ти га хватам, нећу.</p> <p>— Ама немој да си луд; мој тросак!</p> <p> |
мајстор-Дишо — поправи се Маца. — Ето, нећу; поган је то милет.</p> <p>Од овога часа кир-Диша |
тамо?{S} Кога имаш тамо?</p> <p>— Тако; нећу да служим више.</p> <p>— Ја те не пуштам; ти мораш |
га донесу!</p> <p>— Кога да донесу?!{S} Нећу мртваца! — развика се хаџија као у помамилу. — Нећ |
је и помири; кој зна!</p> <p>— Нећу!{S} Нећу! — јецала је Анастасија. — Не сам га ни до сада гл |
! — развика се хаџија као у помамилу. — Нећу!{S} Шта ми требају мртваци у кући!{S} Ено му полиц |
е се покаје и помири; кој зна!</p> <p>— Нећу!{S} Нећу! — јецала је Анастасија. — Не сам га ни д |
амеру хаџијину пресече му пут.</p> <p>— Нећу да те пустим; грех чиниш, своју рођену децу убијаш |
жају.</p> <p>— Ко ће да те убије?{S} Ја нећу!</p> <p>— Како да нећеш?{S} Шта сам ти урадила, да |
сти фудул-Стаменкино Канче!</p> <p>— Ја нећу да плетем седе, — промуца Лепосава.</p> <p>— Море, |
чем у Дунав — ја не смем...</p> <p>— Ја нећу да мени нико каже, како сам твој пезевенк-баша.</p |
теле би ви да ми језик извучете, ама ја нећу.</p> <p>— А оно, тетка-Мацо?...{S} Божем се не зна |
мило ми, што га истукао!</p> <p>Али ја нећу даље да описујем овај први сусрет после сватова.{S |
имао милости према својим шегртима, сад нећу ни ја према теби.{S} Удрите!</p> <p>И не би га ост |
душе смејао.</p> <p>— Газдарице, ја ето нећу да те издам, —- рече полугласно и погледа је у очи |
ао мој Алкибијадес!</p> <p>— Само ћерку нећу! — одговори Диша и намигну на кума; а кира-Анастас |
, као у сватовима, опет одалами, то баш нећу. — Најпосле, она ми није никаква зла учинила, а од |
и више година: постаће сиромашни крпа, неугледан човек.</p> <p>Оваква перспектива, како ју је |
а-Анастасија <pb n="54" /> удари у свој неуздржани смех, кад зачу шта јој муж захтева.</p> <p>— |
наменила, није му измицала из шака.{S} Неуморно је пазио да му момци не беспосличе и хлеб бада |
објаве оно, чему је жудео.{S} Чекао је неуморно пуну годину и по, па кад опази да му од празно |
азила тек у првим зачетцима и била тако неуређена, да су се писма на хрпате губила или је пошиљ |
ног супруга, лисца, и да она, као свака неутешна и честита удовица, јадикује за ненакнадним губ |
ше за покојницом, давно су иструнули: и неутешни супруг, мајстор Диша, и ожалошћени калфа, Јани |
/p> <p>Тако је кира-Мана бранећи себе и нехотице дала Анастасији један разлог више, да се одупр |
у еснафу, па је <pb n="142" /> и у томе нехотично успео.{S} И не само да се осветио кир-Думи, н |
и урадила, Мацо, што си ме одвратила од нечастиве силе!{S} Са овим би добио децу, али то би бил |
радиш то?</p> <p>— Да спалим сотону!{S} Нечастиви је у њој, а ово је кућа христијанска! — одгов |
а овим би добио децу, али то би било од нечастивога! — говорио је хаџија држећи хартијице, све |
па онда ко ту да докаже, да у томе нема нечега.</p> <p>— Па шта да радим сада?{S} Научи ме, де! |
имила, кира-Анастасија је опет зебла од нечега.{S} Са тетка-Мацине стране није се плашила ничег |
весном намером да га намучи, или што се нечега плашила, ко би то могао погодити.{S} Једно је ја |
аже весео, а она опет поче да га пита о нечем, што баш није имало никакве везе са овим даном.</ |
у и збуњено скочи, као да је ухваћена у нечем.</p> <p>— Шта си радила до сада?</p> <p>— Ништа, |
прибрано и тако хладно, као да прича о нечему што је се ни мало не тиче то ви да идете!{S} Кућ |
ико, да је обема рукама шчепала и вукла нечије косе, и да су нечије шаке њу гребале и ударале.{ |
ба шегрта потврдише, да је заиста донео нечије дреје и да их је однео некуда.{S} Па испричаше, |
ма шчепала и вукла нечије косе, и да су нечије шаке њу гребале и ударале.{S} Неко је врискао од |
обе ништа није чуо осем дубокога хркања нечијег.{S} Он нечујно ошкрину врата, провуче главу и з |
} Ваљало је само да зажели, да чезне за нечим, па да му се то као умешено и испечено само у рук |
дугу браду. — Сви сте ви, ђаури, једна нечиста вера!{S} Имаш ли комшику која нема деце?</p> <p |
ћи праг чувао као „свјатаја свјатих“ од нечистих ногу непосвећених.</p> <p>Јецање кира-Анастаси |
а да метнеш на њега, оно ће опет остати нечисто.</p> <p>А овај разлог није био без јакога утица |
кушава, али, докле се ми овде боримо са нечистом силом, дотле он у наше радње шаље по једнога а |
тао за све, да се до века сећа, како је нечовечан био наспрам свога шегрта.{S} У потаји је тако |
чуо осем дубокога хркања нечијег.{S} Он нечујно ошкрину врата, провуче главу и загледа унутра.{ |
је предосећала и слутила нешто нејасно, нешто што ће се скоро догодити, али шта, то није могла |
брати, водила се нека потајна борба.{S} Нешто нејасно, што се не би могло образложити ни вернош |
рча мутваку и прстом позва Јанићија.{S} Нешто му је журно говорила, а он је прво са неверицом с |
јима не беше ни трага од живахности.{S} Нешто му се скупи под грло; неодољива одвратност према |
непојамну топлину у овоме загрљају.{S} Нешто мило, опојно, што га је заносило а од чега се ниј |
рекла да је угатан, само што не опсова нешто кира-Анастасији.</p> <p>— Нисам хтела самој себи |
г помогао“, лепо му се учини, као да га нешто посред главе лупи.{S} На путу кући поче га обузим |
говорио ону заклетву, осећао је како га нешто у грлу гуши; а када је завршио оно: „тако мени Бо |
р-Ламбре ни речи; проглави вилицама, да нешто одговори, но грло га издаде и место да изусти реч |
Маца за кратко време изађе из собе, да нешто види у мутваку, те тако Диша и Лепосава осташе са |
вари таквога човека!{S} Море, да сам ја нешто у власти, ја бих њој...</p> <p>У свако друго доба |
Још из далека опазила је, да је хаџија нешто узбуђен.{S} Хаџи-Диша не даде јој дуго да премишљ |
ира-Мана је <pb n="60" /> за цело знала нешто више, него ли што је он могао и помислити, када ј |
сле одласка мужевљева од једном постала нешто сетна и замишљена.</p> <pb n="182" /> <p>— Па ниш |
ом кафе и два филџана.{S} И она је била нешто мало раскомоћена, без јелечета око снаге и бошче |
ући зашто, она је предосећала и слутила нешто нејасно, нешто што ће се скоро догодити, али шта, |
о је Диши још јутрос нека жена дошанула нешто, те он као махнит одјурио у удовичину кућу и зате |
</p> <p>— А месец, а звезде? — Зар нема нешто живо што гледа?{S} Ето, ако комшија спава, није л |
е толико <pb n="86" /> разбирао, да има нешто што он не зна, а што се баш њега тиче.</p> <p>— У |
рах и на улицу да изиђе.</p> <p>Али има нешто што и неодлучне до одлуке доведе.{S} Разуме се да |
присети да о некој својој ствари запита нешто светога човека, па замоли хаџи-Дишу, да га код ку |
апе му глас у грлу, те само што промуца нешто неразумљиво и са очекивањем, испуњеним страхом, з |
џија, који већ беше на ногама, и додаде нешто по турски.{S} Маца оде, да му отвори, а хаџија, с |
кад човек мисли да је најсрећнији, дође нешто, што му сву срећу наопако окрене.{S} И то баш онд |
и се изразио њезин кум, кир-Дума, да је нешто од куда на ово наишао.</p> <p>Место опроштајних с |
та његова бацила га је у маштање: да је нешто књаз, па да нареди да му доведу тетка-Мацу и мајс |
младости удовичине фигуре.</p> <p>Да је нешто кир-Диша, у тај час, упао у собу и угледао ове у |
а; али кад је отишла у буџак, добила је нешто што не би ни налик на Божји благослов.{S} То је б |
<p>— Како то?.</p> <p>— Може бити он је нешто посумњао, па њему наредио да нас хвата.</p> <p>Ал |
обузе образе на помисао, да је Јанићије нешто пронео.</p> <p>— Па у твоје.</p> <p>— Ба!{S} За т |
ђаволе већ три дана?</p> <p>— Глава ме нешто болела; требам ли што да те послушам?</p> <p>— Ха |
ви спопадну.</p> <p>Јанићије види да се нешто страшно десило, па се чисто смрзао, држи прстен у |
ати му знаке, да сиђе.</p> <p>Морало се нешто особито важно десити, када је чак хаџи-Зосим, тих |
почела.</p> <p>Једнога дана догодило се нешто, што је и Јанићија и Лепосаву довело у неко чудно |
мајстор ће ме отерати.</p> <p>И њему се нешто ражали; дође му, да као мало дете зајеца.{S} Грло |
рема њему, пипа се по појасу и све хоће нешто да каже своме шегрту, али, кад расклопи уста, грл |
чи се на Ламбру и дршћући од гнева поче нешто неразумљиво мрмљати.{S} Кир-Ламбре се устури и пр |
{S} Све му се чинило, као да га је јуче нешто замаштало, те му сада и они ћепенци и људи по њим |
тите кир-Диса? — рече Ламбре, коме беше нешто тугаљиво око срца и чисто криво, што се залетео у |
фењера чкиљи слаби пламичак лојанице, и нешто неодређено поче га вући тамо.{S} Уђе у кафану, и |
; али је Ламбре тако крвнички погледа и нешто по турски кроза зубе скреса, да кира-Мана једва и |
ије све.{S} Један од комшија видео је и нешто више.{S} Око поноћи — прича он — Диша је пробао д |
нићије са својим шалама.{S} Заћута се и нешто дубоко замисли, па тек по који пут ако обиђе сват |
и на шамлици, подлактила главу о шаку и нешто мисли.{S} Да је мало боље загледала, можда би опа |
uote> <p>А одмах, испод ових суморних и нешто загонетних стихова, стојало је урезано:</p> <p>„З |
љење трајало, да се сутра дан не догоди нешто, што је Јанићијевој одлуци дало снажан преокрет.< |
вему овоме њој се чинило да њезина мати нешто плете за њу и мајстор-Дишу и срце јој премре, кад |
ећао да се из свега овога може исплести нешто страшно и по њега и по све остале, о чему у првом |
да је чак и тетка Маца, која је у башти нешто плевила, чула овај ударац и завирила у мутвак, да |
ањено — још ћете ме обедити, да сам јој нешто изнела, а ја ништа о томе не знам.</p> <p>— А оно |
> <p>— Седи, — рече јој — да ти покажем нешто.{S} Знаш ли шта је овде?</p> <p>— Не знам, зете! |
сада; одох прво до куће, да јој донесем нешто.{S} Па онда већ биће боље...</p> <p>И тако мајсто |
не мога одазвати.{S} Само што је руком нешто отискивао од себе.{S} Доцније тек, кад се освести |
шће везивало за њега, он му је опет био нешто: јео је његов хлеб, до душе врло често зачињен ша |
неку потајну страву, као кад очекујемо нешто што ће се неминовно десити, али никако не знамо, |
равало да је много лакше уверити свет у нешто, него ли га разуверити.</p> <p>— Па зар је то леп |
е очевидно борила са самом собом, да му нешто на душу метне, али Јанићије, који до овога часа ч |
га је те ноћи осећао.{S} Притиснуло му нешто душу, <pb n="40" /> па никако да слегне од туда, |
а промишља, почело је да се буди у њему нешто озбиљно, натуштено, које му, из неке мрачне дубин |
да, мајсторица.</p> <p>— Јаох!... писну нешто из дна душе Јанићијеве.{S} Ни педесет онакових зв |
шамијом калемћарком.</p> <p>— А ти знаш нешто? — запиташе је друге и радознало погледаше у њу.< |
Да кажем где су.. ама тако, ако обећаш нешто.{S} Ако нећеш — онда..</p> <p>— Све како ти хоћеш |
е брани у махали од својих сународника, ни како да изведе ствар, те да се брука заглади.</p> <p |
же:{S} Ламбре, а ја нити сам га видела, ни дреје познајем.</p> <p>— Па то... она је једна... је |
а како није оставио никаквог завештања, ни ближих сродника, то је кир-Диша постао наследник цел |
, безизразни шум шумио је око њега, па, ни сам не знајући зашто, он се несвесно поче пипкати по |
изменио.{S} Ни оне шале, ни разговора, ни песме.{S} Сељаци пролазе поред дућана, али он не муч |
и тај суд?{S} Има ги који не су ни род, ни коска од твоја коска, а искају исе да ги даш.{S} Срп |
осле Косова забрујала са Саборне Цркве, ни све турске трубе, што их дан из дан слуша са градски |
ије обазирао ни на њезине оштре изразе, ни на њезине молбе, па чак ни на онај младешчић и неста |
ћије се сасвим изменио.{S} Ни оне шале, ни разговора, ни песме.{S} Сељаци пролазе поред дућана, |
како ће те твој Диша хранити.{S} Море, ни Господар Вучићева Анула неће да има такав фистан, ка |
ћепенке, него се ућутао, па само ради, ни главе не диже.{S} Једино што би га из дућана повукло |
/p> <p>— Зашто: не бива?</p> <p>— Мори, ни у хамам без пестемаљ не ходим!{S} Срам ме фаћа! — од |
стао да напусти дућан, па да је појури, ни да је опет остави, да му се онако смеје. — Ово девој |
адовао.</p> <p>Ни пре Лепосавине смрти, ни после, Маца није видела свога зета толико расположен |
ош се чудотворни памук није, тако рећи, ни згрејао честито у Лепосавиним недрима, а пуница је в |
Маца, којој не измаче ни Дишин покушај, ни Лепосавин покрет, која у томе часу извуче своју из њ |
наспрам свога газде чији је хлебац јео, ни страхом да ће га когод проказати Диши како прикрива |
цу; брука!</p> <p>— Море да је само то, ни по јада! — прихвати једна између њих, забрађена прек |
зговору. — Не сум јој ни татко ни брат, ни кум; ако се разбирате за њено к’смет, зашто па мене |
гло бити разговора, јер, као на пакост, ни једна од њихових жена, у ово време, није <pb n="15" |
ш у бакчу; тамо да је скинеш, ама нагу, ни папуче да нема на ноге.{S} Е, па онда сас њу три пут |
ово одмахне руком и да опрости срамоту, ни на то није могао пристати.</p> <p>Па ипак, он је уви |
/p> <p>Ма да није знао ни где је Галац, ни како се до њега може доћи, па ни то, с чим ће доћи д |
d="SRP19061_N5">Стари београдски израз: ни бриге те</note> </div> </back> </text> </TEI> |
х жена, у ово време, није <pb n="15" /> ни помишљала да свога супруга ожалости.{S} А да је удад |
о напорна толико и строго поверљива.{S} Ни једну важнију „штафету“, која би се од кнежева двора |
је била узнемиренија него ли икада.{S} Ни сама не знајући зашто, она је предосећала и слутила |
p> <p>— Јок, јок, с њим нема пазара.{S} Ни за 550 гроша не бих му дао.{S} Ама ни овај чудотворн |
писну нешто из дна душе Јанићијеве.{S} Ни педесет онакових звона, каква беху она што су ове го |
> <p>Али Јанићије се сасвим изменио.{S} Ни оне шале, ни разговора, ни песме.{S} Сељаци пролазе |
с кафом и наливеним филџанима.</p> <p>— Ни врана коска да ми не донесе више у овај пусти Београ |
ко удовица.{S} У нас се знаје за ред, а ни адет нам не је како у вас.{S} Него кад ми бидете муж |
да постане богат и угледан грађанин, а ни из далека није слутио, да му је стриц већ то и да ће |
очи и очекивао тај срећни дан, Лепосава ни мукает.</p> <p>— Е, па зато ли сам толико трошио на |
ељама, месеци за месецима, али Лепосава ни да помисли.{S} Њојзи баш ни мало не би криво, што ле |
<p>— Што ћутиш сад, а?</p> <p>Лепосава ни да прослови, а срце јој лупа, да му ударце чује.</p> |
араца није дао, и који га сада ни крива ни дужна тера из радње, он би га тако издеветао за све, |
увукао, тако се заквачио ноктима, да га ни за реп ни за уши не могаше извући одатле.{S} На прот |
„Побеже нам погансуз!“</p> <p>А када га ни до вечери не би, мајстор Диша одлучи да достави поли |
ћу! — јецала је Анастасија. — Не сам га ни до сада гледала, а сад га мрзим како једно куче, как |
ђе и три дана, а од кир-Ламбре ни трага ни гласа.{S} Кира-Мана стрпељиво је подносила све, па и |
поче одмеравати очима као човека, кога ни у шта не рачуна.</p> <p>— Образ да ми погазиш?{S} На |
успомена, до душе не о кир-Бенџи, кога ни за живота није могла друкчије сматрати, већ као свог |
из несташлука; али сада ни због једнога ни због другога.{S} Јанићије је осећао, да та рука, што |
чноме положају никада били, дај Боже да ни кроз туђу историју не сазнаду а камо ли да их таква |
ако да се влада, како да води кућу и да ни на сокак без мајке не изиђе.</p> <p>— Мајку да слуша |
исе да фудулис кроз чаршија, ћепенци да ни запалаш.</p> <p>А она, стидљива као невеста, само се |
/p> <p>— Не си ми муж: не сам те никада ни волела!{S} Ти да идеш одавде; е ли сте чули?</p> <p> |
ме псу удараца није дао, и који га сада ни крива ни дужна тера из радње, он би га тако издевета |
кости а можда и из несташлука; али сада ни због једнога ни због другога.{S} Јанићије је осећао, |
о исцељење од искушења, које му до сада ни пост ни молитва не угуши, било је довољан доказ о чу |
е толико шамара напоклањао колико можда ни своме псу удараца није дао, и који га сада ни крива |
ге зажмурила и рекла да јој се не свиђа ни мало онај дежмекасти папуџија, она то није била кадр |
у „бешчедну“ будућност, кира-Анастасија ни слутила није о томе, шта њезинога кир-Дису <pb n="50 |
, што би га уверило, да кира-Анастасија ни као удовица није баш ни међу својим Грцима и Цинцари |
код туђина, није тетка Маца ни Цинцарка ни Гркиња; оди!</p> <p>— Што стојиш море? — викну Лепос |
час.{S} Кира-Анастасија није пристајала ни за живу главу да остане у Београду више.{S} Плакала |
на вилице, а и главобоља, те није могла ни маћи из собе.</p> <p>Кир-Дума се искрено радовао нас |
прам Дишинога шегрта.{S} Није било јела ни посластице, које је кира-Анастасија тако вешто гради |
припадала и противу чега се није смела ни бунити ни протестовати.{S} Те су успомене припадале |
} Ни за 550 гроша не бих му дао.{S} Ама ни овај чудотворни памук у коме лежи свети ексер, не би |
мисао у глави стала, па се као закована ни с места не миче.{S} Није му дакле остајало друге, ве |
оји је радио на мутваку, немаде времена ни да засуче рукаве, кад прво оба сведока а одмах за њи |
ци: ево ти!{S} Мајстор Диша неће да зна ни за шта више.</p> <p>Отрча Јанићије, а Мајстор Диша о |
удио, да му покаже, како он неће да зна ни за какав род.</p> <p>Сад му је тај стриц умро, па ка |
вукао себи беду на врат, па сада не зна ни како да се брани у махали од својих сународника, ни |
савин догађај са Канчетом не оста тајна ни за комшилук ни за чаршију.{S} Када је мајстор Диша, |
шта може сада очекивати.{S} Није се она ни мало плашила кир-Дише, за кога се удала по туђој вољ |
оље него што би и ти сам могао; али она ни да чује!{S} Каже:{S} Гаџу циганина узеће, али теби н |
мах кренула на посао.{S} Но како ни она ни кир-Диша не знадоше где се одбеглица скрива, то јој |
сахранио свога калфу.{S} И ако ни звона ни свештеници не опојаше самоубијцу, ипак је сав еснаф |
"117" /> — Нема бре ништа за бадава, па ни жена!{S} Ја сам се доста уједао, сад се уједај ти!</ |
ад расклопи уста, грло му се стегне, па ни да прослови. — Јанићију дође тежак овакав положај, п |
о се зграну.{S} Очи му се приковаше, па ни да макну са Јанићијевога лица, а у лицу сав пребледе |
Галац, ни како се до њега може доћи, па ни то, с чим ће доћи дотле, он је ипак био науман да то |
, оставио судове пуне воде у мутвак, па ни да је сачекао за који часак, изиђе на улицу и упути |
нао зашто је то мајстор Диша урадио, па ни сама није могла погодити, у толико више, што је прст |
д би ко окретао очи од ружне ствари; па ни кроз чаршију неће смети од белосветскога језика и по |
ћепенку чуо за јутрошњи догађај.{S} Па ни овде није био у стању да увери никога.{S} Слушају му |
ни мајстор Диша не би боље вршио.{S} Па ни у самој кући мајсторовој није се Бог зна како осећао |
ни кира-Думиници ни кира-Анастасији па ни осталима није остало нејасно, чега ради је фудул-Ста |
о се није могло избити од туда ничим па ни њезиним смехом ни разлозима, без којих свакако ни ки |
а и по који човек, коме ниједна биљара ни гатара није могла наћи лека нити му означити болест |
моте, али ниједна мисао није била кадра ни толико, да се за који часак у његовој глави скраси.{ |
екасти папуџија, она то није била кадра ни за живу главу рећи пред кир-Ламбром, чију је вољу ув |
и; али ни из авлије ни из куће ни гласа ни каквог му драго шума, осем онога шандуда, чије се гу |
.</p> <p>Мајстор-Дишу ова огромна свота ни мало не збуни.{S} Оно, што је најглавније било, пост |
{S} Ниси ти код туђина, није тетка Маца ни Цинцарка ни Гркиња; оди!</p> <p>— Што стојиш море? — |
?</p> <pb n="41" /> <p>Али мајстор Диша ни сада не одговори.{S} Ова брза питања, што их је кир- |
, које није сазнало ни за мајчину љубав ни за сестринску милошту, и које је од првога сазнања с |
веста није „отишла у буџак“.</p> <p>Сад ни кира-Думиници ни кира-Анастасији па ни осталима није |
дан једног нежењу, који јој није ни род ни помози Бог, да ту није било некога рачуна.</p> <p>Сп |
ом <pb n="190" /> не може сачекати овде ни Ускрс, хаџија га тужно погледа.</p> <p>— Ексик-хаџиј |
ајеца.{S} Грло му се стегло те не смеде ни да одахне јаче, плашећи се да га плач не савлада.</p |
м; а како, поред свега мозгања, не нађе ни један згоднији излаз, који би најбоље одговарао њего |
аратељ“, тако рећи, други отац, не може ни помишљати и на такве ешеклуке, на какве жена старате |
им гласом, а грло га издаје, па не може ни речи даље.</p> <p>— За Бога, шта ти је? — викну Анас |
вори врата, извири на ћошку, па, кад је ни тамо не спази, поче викати:</p> <p>— Куде си откршил |
ао?</p> <p>Завири у мутвак, али, кад је ни тамо не нађе, шкрипну зубима.{S} Инако надраженом са |
бар што изнутра чути; али ни из авлије ни из куће ни гласа ни каквог му драго шума, осем онога |
Јанићије, који још једнако јецаше, није ни знао да је она рука, која му чврсто држаше шаку, већ |
а је већ у велико почела посртати, није ни помишљао.</p> <p>Кира-Мана је стрпељиво чекала; али |
n="50" /> мучи, па се, ваљда зато, није ни паштила да разгони онај облачак, што им се над проле |
Ламбре, а спавао је тако тврдо, да није ни осетио, када се Јанићије привуче и лагано покупи ћур |
вике и погледе својих мајстора, па није ни чудо, што је, мало по мало, успео дотле, да су га у |
ко си јунак.</p> <p>Још тетка Маца није ни успела, да покаже Јанићију ма какву тешку ствар за д |
потпуно здрав.</p> <p>Мајстор Диша није ни здрав заборавио, шта је <pb n="121" /> у болести Бог |
да га начини оцем, о томе кир-Диша није ни мало сумњао.{S} Зар је једна жена била, којој су зап |
а то није кира-Манино дело, о томе није ни мало сумњао, ма да је од некога времена она на ново |
како ће се све ово свршити о томе није ни мислио.{S} А и како би могао размишљавати, кад су га |
ајстор-Дишиној ишло је тако, да се није ни опажало, да већ од толико недеља нема господара у њо |
буњен од изненадне среће, којој се није ни мало надао, целива будућу ташту у руке.</p> <p>— А г |
њом говорило тако рећи још док се није ни сасушио траг оних суза, што их је за кир-Бенџом прол |
орна као данас.{S} Хаџи-Диша иначе није ни умео никада да се толико расположи или ма чиме одуше |
неким новим измењеним гласом, који није ни мало личио на онај весели глас, из кога је детињски |
сваки дан једног нежењу, који јој није ни род ни помози Бог, да ту није било некога рачуна.</p |
и разговор о томе избегавао, то он није ни могао знати све оно, што се око његовога имена плело |
овини заклетве дође му на ум, како није ни поштено ни лепо то што сада ради; али у истоме часу |
инио.</p> <p>— Још се чкембе једно није ни окотило, а гледај ти, колико ме кошта! — уздахну хаџ |
а да се враћа својој нацији на то није ни мислио.{S} Одрођеноме је теже сродити се са својима, |
; али, ово је сасвим друго, то већ није ни дућан ни трговачки посао, већ свој пријатељ и његова |
> <p>Овај пуки случај, коме се Јанићије ни у сну није надао, учинио је за њега много више него |
за бадава дође до оне светиње, до које ни цар Константин није могао са толиким благом доћи.{S} |
си ми рођени брат.{S} Ти немаш ни мајке ни сестре, па што да идеш од нас?{S} Нана и синоћ каже |
чким фирмама не могаху одолети ни време ни оне нове фирме са чистим српским именима.{S} Кир-Бен |
јој говори; по десет дана не би са њоме ни речи проговорио, а, када му је што затребало, слао ј |
p>Али прође и три дана, а од кир-Ламбре ни трага ни гласа.{S} Кира-Мана стрпељиво је подносила |
и ми жену одведе!</p> <p>Али кир-Ламбре ни речи; проглави вилицама, да нешто одговори, но грло |
легао ономе тешкоме осећању, од кога се ни после толико недеља не мога отрести.</p> <p>Једне ве |
хладно, као да прича о нечему што је се ни мало не тиче то ви да идете!{S} Кућа не је ваша него |
иша и забезекну се пред гласом, коме се ни у сну није надао.</p> <p>— И друго, па опет син! — в |
бан, вратили са чесме кућама.{S} Али се ни после тога не остављаху на миру, него тражише на нов |
<p>— Де, де, почекај, зете!{S} Ниси се ни ти ваљда на Бога камењем бацао.{S} Ето и ја тако; до |
чекивао на повратак мајсторов.{S} Он се ни из далека није могао надати ономе, што се, у тај пар |
ругога, те их редом опипа све, али кесе ни од корова.</p> <p>— А-ах, псето погано! —јекну хаџи- |
елико запрепашћење опази, да му ни кесе ни новца нема.</p> <p>Хаџи-Диша је престрашено викнуо, |
тати.{S} Срамота ће се за цело чути, те ни он није могао замислити, како ће се у чаршији окрену |
ожеш спрдати!{S} А знаш ли, море, да те ни сам Господар Милош не би од мене сачувао, само да се |
се од удара тресла.</p> <p>Али из куће ни живе душе.</p> <p>Газда Дишу обузе слутња, да му је |
нутра чути; али ни из авлије ни из куће ни гласа ни каквог му драго шума, осем онога шандуда, ч |
е ли се? — запита Маца, којој не измаче ни Дишин покушај, ни Лепосавин покрет, која у томе часу |
ен оде одатле.{S} Сад му више не падаше ни на ум уобичајена кафа код Маце.{S} Хтео је отићи, ал |
ухим контурама и очима у којима не беше ни трага од живахности.{S} Нешто му се скупи под грло; |
коме и цинцарском језику, тако, да више ни у кући ни у чаршији није говорио друкчије већ грчки |
ша, то све наопако.{S} Нисам смела више ни да му заповедим што, сама сам у кући, а он као ајдук |
ло толико је овладала њиме, да јој више ни у шали није враћао ударце, када би га ова својим пун |
то га проби.{S} Као дрвени стуб стоји и ни једним делом тела не миче, већ гледа у врата, на кој |
стотине, а то је таман толико колико и ни једна.{S} Међутим, кира-Анастасији није било до чека |
н би у тој жељи провео цео век, а не би ни покушао да је у дело приведе.{S} Желео је да се осве |
кивао Јанићија, да се врати; њега не би ни од куда.{S} Послао је два „чирачета“, да га траже, а |
других чудотворних светиња, па се не би ни осетило, а у мојој земљи немамо ни једне чудотворне |
ишла у буџак, добила је нешто што не би ни налик на Божји благослов.{S} То је била нека глава с |
Каже:{S} Гаџу циганина узеће, али теби ни за живу главу неће!{S} Каже — и овде тетка-Маца поче |
стабаша свога еснафа.</p> <p>О Лепосави ни у сну није помишљао да је начини устабашиницом.{S} М |
три дана Јанићије није знао ни шта ради ни куда се креће.{S} То беху дани тешких душевних мука, |
трогодишњем парастосу не беше у чаршији ни једнога човека у антерији од ћитајке, који није доша |
својим очима угледати часни ексер, који ни цар Костадин није могао видети.</p> <p>Пре него што |
вати, неће ли бар што изнутра чути; али ни из авлије ни из куће ни гласа ни каквог му драго шум |
лава?{S} Овамо се вуци, бре!</p> <p>Али ни сад му се не одазва нико.{S} Кира-Мана, узнемирена о |
српски са муштеријама, који нису знали ни бекнути језиком на коме је Периклес усхићавао древну |
отишао у дућан.{S} На поласку није жени ни речи проговорио.{S} Јанићију је само наредио да оста |
ез руку, не би имао више коме да повери ни кућу ни радњу, а ово троје деце, ради које је чак у |
погледа.</p> <p>Кир-Ламбре не одговори ни речи.{S} Помисао, да је затечен у овакоме стању у ту |
ти своју судбину.{S} Она му не одговори ни речи, него га поче одмеравати очима као човека, кога |
а није више знао ни шта се у кућу уноси ни шта износи.{S} А некада није се смела чак ни једна п |
<pb n="205" /> — рече Маца. — Некада ти ни рођен син није истински пријатељ, а ето, ово сироче, |
да се одмориш мало.{S} Жалим те, што ти ни дан ни ноћ није давао мира. „Море, смири се, човече, |
више, те он није никако могао да схвати ни одреди, у каквом управо <pb n="74" /> положају треба |
ко шалвара.</p> <p>Није могућно описати ни изненађење кира-Анастасијино ни забуну Јанићијеву.{S |
ако снажни, да им се није могло одолети ни с које стране.</p> <p>Али, ако су се кумови и сложил |
им трговачким фирмама не могаху одолети ни време ни оне нове фирме са чистим српским именима.{S |
човечја.{S} Нити зна од чега ће умрети ни од чега оздравити.{S} До скора је мајстор Диша мисли |
нејасно, што се не би могло образложити ни верношћу наспрам свога газде чији је хлебац јео, ни |
и противу чега се није смела ни бунити ни протестовати.{S} Те су успомене припадале њезину удо |
своме веку никоме у очи није смео рећи ни ружне речи а камо ли узмахнути шаком, обично је све |
екога времена млада удовица, не знајући ни сама од куда то долази, ретко које јутро да не нађе |
царском језику, тако, да више ни у кући ни у чаршији није говорио друкчије већ грчки или цинцар |
а у буџак“.</p> <p>Сад ни кира-Думиници ни кира-Анастасији па ни осталима није остало нејасно, |
оследња реч и нагли одлазак не даде јој ни за тренутак да поверује само у бегство.</p> <p>Страх |
на ма који начин. <pb n="33" /> Али јој ни Јанићије није остајао дужан; толико пута изненада би |
р-Думи на таком разговору. — Не сум јој ни татко ни брат, ни кум; ако се разбирате за њено к’см |
а зажали за породом што га нема, то јој ни на крај памети није долазило.{S} Напротив, њој је би |
ава га је слушала, па се не насмеја чак ни онда, када јој је казао, како треба да се њих двоје |
а износи.{S} А некада није се смела чак ни једна паприка више из туршије изнети за совру, већ о |
ије никоме жалила на свога мужа, па чак ни кир-Думи, своме венчаноме куму. — Али што није језик |
штре изразе, ни на њезине молбе, па чак ни на онај младешчић и несташно скакутање око пространо |
а Канчетом не оста тајна ни за комшилук ни за чаршију.{S} Када је мајстор Диша, по своме већ ут |
по христијански закон — вели — не искам ни по псешки.{S} Ја сам му зборила, ама он каже:{S} Дер |
p>— А где је Јанићије?</p> <p>— Не знам ни сама, што га до овога доба нема; то му до данас није |
а, да ће она котао теглити!{S} Ја нисам ни била у мутваку но у соби, кад је то урадила.{S} И ни |
бити од туда ничим па ни њезиним смехом ни разлозима, без којих свакако ни кира-Анастасија не б |
ове жене.{S} Сад више није био способан ни да премишља о својој несрећи.{S} Малаксао, под прити |
дмориш мало.{S} Жалим те, што ти ни дан ни ноћ није давао мира. „Море, смири се, човече, једаре |
о је сасвим друго, то већ није ни дућан ни трговачки посао, већ свој пријатељ и његова жена.{S} |
/p> <p>Но у дну душе Јанићијеве, што он ни сам није могао разабрати, водила се нека потајна бор |
иш поштено, а он да ти не донесе поклон ни колико за једну аспру.</p> <p>— Нека, газдарице, не |
одио и чуда творио, да се није усуђивао ни да пљуне на ту земљу.</p> <p>— Овуда је стопа Спасит |
ез ичије помоћи; и најпосле, није могао ни десет дана да издржи, а да се не врати у овај „црни“ |
амилији на вилајет; међутим, није могао ни помишљати, да би Јанићије, сам, без ичије помоћи, мо |
p> <p>Све је то тако, али он није могао ни помислити да тако што предложи Маци.{S} Да је бар уд |
је јуче пропатио.{S} Сад већ није могао ни помишљати, а камо ли одлучивати се на оне убилачке м |
дарице и Ламбрин, и тада баш није могао ни замислити више, да му ваља своје обећање одржати.</p |
а и био „неверни Тома“, сад не би могао ни за часак посумњати више о чудотворној моћи часнога е |
од брега одваљен!{S} Није се тај бојао ни десет „ерлија“.</p> <p>— А је ли ишао на хаџилук по |
з тесну и кривудаву улицу.{S} Није знао ни сам, кад је пре стигао пред капиџик мајсторове куће. |
о чак и у Галцу.</p> <p>Ма да није знао ни где је Галац, ни како се до њега може доћи, па ни то |
/p> <p>Пуна три дана Јанићије није знао ни шта ради ни куда се креће.{S} То беху дани тешких ду |
уке толико, да хаџи-Диша није више знао ни шта се у кућу уноси ни шта износи.{S} А некада није |
а свога супруга.{S} Он се није обазирао ни на њезине оштре изразе, ни на њезине молбе, па чак н |
а кад узавреле мисли распињале, тетурао ни сам не знајући куда.{S} Грабио је кроз мртве и криве |
.</p> <p>Али ипак, овога дана није смео ни прићи дућану где је мајстор Диша ревносно чекао, нећ |
рши што је наумио.{S} На прво није хтео ни да се осврне, а на другом му се баш врло озбиљно зад |
ради, забио нож у срце, на то није хтео ни да мисли више.{S} Извадиће своје калфенско писмо и о |
пуних једанаест година, није изоставио ни јутрењу ни вечерњу; па је прве године обећавао Богу |
, да немам деце пуну кућу, не бих жалио ни триста гроша за то.</p> <p>Мајстор Диша кришом га гу |
непредвиђени случај, који не би зависио ни од Дишине воље, ако би је спасао.{S} А тако се баш и |
стојну успомену чупамо из заборава, ако ни за шта друго, вредно је поменути по ономе чуду, које |
аџија је сахранио свога калфу.{S} И ако ни звона ни свештеници не опојаше самоубијцу, ипак је с |
мшија, а на лицу му се јасно чита, како ни он не верује што мајстор Диша тврди.</p> <p>— И што |
ом и одмах кренула на посао.{S} Но како ни она ни кир-Диша не знадоше где се одбеглица скрива, |
ју калемћарку, тек колико да знају како ни на њих није заборавио.</p> <p>Докле је жена разређив |
смехом ни разлозима, без којих свакако ни кира-Анастасија не беше.{S} Овога пута престао је да |
праве узроке свога расположења, те тако ни нама не остаје друго, већ да поверујемо кира-Маниној |
таком разговору. — Не сум јој ни татко ни брат, ни кум; ако се разбирате за њено к’смет, зашто |
/p> <p>Међутим, баш за ово није требало ни глава да га заболи; јер Јанићије не само да је показ |
ушу једнога сирочета, које није сазнало ни за мајчину љубав ни за сестринску милошту, и које је |
е би ни осетило, а у мојој земљи немамо ни једне чудотворне утвари; живимо као сирочићи без над |
ри, али се грло запекло, па реч ни тамо ни амо.{S} Најпосле, кад опази да овако не може дуже и |
ко пута и изгуби се у сунчеву зраку; но ни један од тих звукова свежега пролећа он није чуо, — |
она на својим леђима изнесе.</p> <p>Но ни у удовичиној кући није било друкчије.{S} Кад је Јани |
вој слушајући ово, о томе није потребно ни помињати.{S} Та он се, до овога часа, уздао баш у са |
тве дође му на ум, како није ни поштено ни лепо то што сада ради; али у истоме часу створи му с |
описати ни изненађење кира-Анастасијино ни забуну Јанићијеву.{S} Кира-Анастасија за цело не би |
купљени пазар односио тетка-Маци, да то ни мајстор Диша не би боље вршио.{S} Па ни у самој кући |
тор Диша и сам поче увиђати, како често ни труни истине нема у ономе што свет говори.{S} Очигле |
да се Дишин шегрт не би толико забленуо ни пред голом турском сабљом, као овога пута пред појав |
ко се заквачио ноктима, да га ни за реп ни за уши не могаше извући одатле.{S} На против, што је |
зајамна мржња или несташлук детињи (јер ни Јанићију не беше више од петнаест година), то се не |
ње од искушења, које му до сада ни пост ни молитва не угуши, било је довољан доказ о чудотворно |
нка.</p> <p>— Па све носе тако; не могу ни ја осем света.</p> <pb n="176" /> <p>— Ко носи нека |
а.</p> <p>Али то није сметало комшилуку ни најмање, да мало доцније, из оног ранијег снебивања |
своје велико запрепашћење опази, да му ни кесе ни новца нема.</p> <p>Хаџи-Диша је престрашено |
Јанићије Бик тако савесно вршио, да му ни највећа цепидлака, која тражи у јајету длаку, не би |
зо измени своју ведру нарав, и ма да му ни на крај памети не падаше да потражи узрока, ипак је |
настасија претрпела.</p> <p>— Не сум му ни ја дузна остала! — Иска, маторо магаре, да по месечи |
ли трбух на раменима?{S} Не разбираш му ни шта му је што.</p> <p>Незадовољство Дишино бивало је |
е не макне, сада се није могао у дућану ни „черег“ сахата на једноме месту скрасити.</p> <p>Са |
да би он за совром, не обраћајући на њу ни мало пажње, разговарао са пуницом, она је ћутала, па |
наест година, није изоставио ни јутрењу ни вечерњу; па је прве године обећавао Богу пет ока чис |
кој држи тај суд?{S} Има ги који не су ни род, ни коска од твоја коска, а искају исе да ги даш |
некле утицале на Јанићија, ипак га нису ни мало пореметиле; али када је погледа сад, овако блед |
њу. — Кад не може по христијански, нећу ни по псешки.{S} Турска вера — погана вера; а што се од |
милости према својим шегртима, сад нећу ни ја према теби.{S} Удрите!</p> <p>И не би га оставио, |
не би имао више коме да повери ни кућу ни радњу, а ово троје деце, ради које је чак у Јерусали |
ећ такових људи, који, и ако не имађаху ни капи крви са Термопила, ипак својим васпитањем беху |
, кад је то урадила.{S} И није ми одмах ни казала, него тек јуче, кад је болови стигоше.</p> <p |
а одговори, али се грло запекло, па реч ни тамо ни амо.{S} Најпосле, кад опази да овако не може |
кира-Анастасија ни као удовица није баш ни међу својим Грцима и Цинцарима уживала најбољи глас. |
ли Лепосава ни да помисли.{S} Њојзи баш ни мало не би криво, што ленчује; она је по кући весело |
е ишао поред ње мало збуњен, што му баш ни речи не одговори, а њему је тако потребно било, да о |
м као да си ми рођени брат.{S} Ти немаш ни мајке ни сестре, па што да идеш од нас?{S} Нана и си |
и?</p> <p>— Ама као руком!{S} И не знаш ни сам како, а оно дете у кућу!</p> <p>— Света ствар! — |
што ти требају толике паре?{S} Не једеш ни колико Божја тичица, <pb n="196" /> а побожан си, на |
и боље знаш шта теби треба?{S} Ниси још ни загризла у живот, не знаш још ни по коме свету ходиш |
си још ни загризла у живот, не знаш још ни по коме свету ходиш, а овамо би да радиш по својој л |
у.</p> <p>У томе се и капиџик отвори и %ни прагу се појави танка фигура фудул-Стаменкина у жуто |
о се добро намучио и нагладовао.</p> <p>Ни пре Лепосавине смрти, ни после, Маца није видела сво |
ли, када се ови вратише и јавише, да га нигде нема, он одмахну главом: „Побеже нам погансуз!“</ |
већ како нана каже; а он је слуга, нема нигде ништа!{S} Ох, Боже, само му не дај да се обеси!</ |
волим га.{S} Али он је још слуга, нема нигде ништа; а да га чекаш, док се огазди, хој, хој!{S} |
брини!{S} Доћи ће ти, видећеш!{S} Нема нигде умешено па обешено; а у селу понајмање! — тешила |
дошао до овога уверења, није имао више нигде излаза.{S} Требало би да се врати; али куд и коме |
клизила, докле се не изгуби за врбацима ниже Кајабурме.{S} Тек онда вратише се свих троје ћутке |
ку на Думино а другу на Дишино раме, па ниже ли ниже.{S} Једном речи, прави пријатељ који се у |
мино а другу на Дишино раме, па ниже ли ниже.{S} Једном речи, прави пријатељ који се у кући сво |
ареним шалварицама, опуштених плетеница низ врат и к’носаним обрвама, које се као два црвена лу |
/> <p>Јутро необично пријатно.{S} Читав низ разапетих ћепенака кроз криву и тесну улицу на Зере |
мисао, извуче гужву од туда и брзо оде низ чаршију.</p> <pb n="65" /> <p>После некога времена |
се у мајсторовој руци обрете, већ наже низ улицу и изгуби се у оним силним ћорбуџацима који се |
ратио до обале, и тек када се каик одби низ воду и изгуби иза градских бедема, он се врати натр |
пратилаца.{S} Литија се свечано спусти низ Зерек, уз пјенија свештеника допрати Дишу до Јалије |
аменка удаљујући се победничким кораком низ сокак.</p> <p>Мајстор Диша остаде у соби као убијен |
сузе без јецања и плача теку кап по кап низ образе.</p> <p>— Немој, молим те, тетка-Мацо!{S} Ти |
ажипрстом обриса две вреле сузе које му низ лице кануше.</p> <p>Тетка Маца је опазила из мутвак |
нута <pb n="181" /> и спремна, да крену низ Дунаво Црноме Мору.{S} У цркви је Диша одстојао слу |
едно колено и поче се горњим делом тела нијати одмерено и сетно, те тако изазивати утиске неких |
о што гледа?{S} Ето, ако комшија спава, није ли будно комшиско, маче?{S} И то је живо, и то си |
сторов.{S} Зашто је он зебао и од чега, није могао да самоме себи објасни?{S} Осећао је тако не |
ја, која је свога мужа добро познавала, није веровала у такву претпоставку.{S} Кир-Диша је ревн |
стини беше пребледео од учињенога дела, није имао када да му одговори; <pb n="118" /> журио је, |
една пара, коју му је судбина наменила, није му измицала из шака.{S} Неуморно је пазио да му мо |
оме је тада могло бити дванаест година, није могло никада да прође с миром, а да га не зачикне |
их трава, а он, пуних једанаест година, није изоставио ни јутрењу ни вечерњу; па је прве године |
ој да се срамиш!{S} Ниси ти код туђина, није тетка Маца ни Цинцарка ни Гркиња; оди!</p> <p>— Шт |
Сад већ, кад је дошао до овога уверења, није имао више нигде излаза.{S} Требало би да се врати; |
p> <p>Мајстор Диша више није чуо ништа, није видео <pb n="87" /> никога.{S} Као несвесна ствар, |
свем Београду звали.{S} Ова тетка Маца, није имала никога свога осем једног детета, Лепосаве, к |
шиљала „блистателној Порти“ у Цариград, није смео двор поверавати пошти, која се налазила тек у |
, који је дотеривао биволице у Београд, није нашао на путу, примио га и довео у Београд и преда |
ет, кад год га Маца није отпратила куд, није се одмицао од болесничке постеље.{S} Квасио јој гл |
она...</p> <p>— Е, па де, де; кад није, није; што се правдаш толико? — одговара комшија, а на л |
еси живот без ичије помоћи; и најпосле, није могао ни десет дана да издржи, а да се не врати у |
ни једна од њихових жена, у ово време, није <pb n="15" /> ни помишљала да свога супруга ожалос |
Али, ако су се кумови и сложили у томе, није било баш тако лако пронаћи прилику, која би одгова |
/p> <p>— А шта си снила?</p> <p>— Море, није да сам снила, него сам ноћас и будна видела.{S} Ов |
устио оно чудо од браде?</p> <p>— Море, није оно он! — шапну Јанићије.</p> <p>— Зар га не позна |
.{S} Јанићије, који још једнако јецаше, није ни знао да је она рука, која му чврсто држаше шаку |
код свога синовца и снахе.{S} До душе, није му најпријатније било, што му се синовац оженио Гр |
раће време по целоме Београду раструби, није било никаквога изгледа на мирбу.{S} Кир-Дума, који |
, која је већ у велико почела посртати, није ни помишљао.</p> <p>Кира-Мана је стрпељиво чекала; |
n="111" /> јучерањи дан севну у памети, није била, да сазна шта је са његовом женом.{S} За њега |
сак, да мој покојник, Бог да га прости, није пустио да ја кувам и месим што хоћу и како умем.{S |
Маца показа руком на образ).{S} Велим, није ми Бог уделио богаства, али да јој образ бар сачув |
" /> сликао пред очима мајстор-Дишиним, није остала без свога утицаја на и онако пољуљано увере |
о њезиној фамилији на вилајет; међутим, није могао ни помишљати, да би Јанићије, сам, без ичије |
а Јанићијев врат.{S} Али то, у осталом, није чинио он из мржње према своме шегрту, већ из виших |
та, ама баш ништа, на шта се одлучивао, није постигао!{S} Није убио Лепосаву, није се обесио, н |
стор-Диша, који је на сваку пару пазио, није никада ногом прекорачио кафанскога прага, тако и н |
а што о њему говорио.{S} Када се женио, није нарочито хтео да га позове у сватове; чинило му се |
{S} Није убио Лепосаву, није се обесио, није био у стању да на свој начин удеси живот без ичије |
ази, то би му било најмилије.{S} Овако, није му остало ништа друго, него да се преда судбини, п |
што је за напредак радње било корисно, није пропустио, и за ових седам месеци радња је процвет |
<pb n="50" /> мучи, па се, ваљда зато, није ни паштила да разгони онај облачак, што им се над |
, није постигао!{S} Није убио Лепосаву, није се обесио, није био у стању да на свој начин удеси |
тога дана наднела над вратом Јанићију, није га мимоишла.{S} Све до првога сахата пред акшам Ја |
бели јастук.</p> <p>Ваљда, у томе часу, није тек помишљала на мајстор-Дишу!</p> <p>Зурле су учи |
р-Ламбре никако не може изићи на улицу, није било другога начина, но да Ламбру закључа у собу, |
осити.</p> <p>Јанићије жив да се изеде; није пристао да напусти дућан, па да је појури, ни да ј |
, па их није <pb n="66" /> смео подићи; није знао како да се у овоме часу понаша.</p> <p>— Аман |
p>То му је све било већ одавна познато; није једаред само кира-Думиница све ово приповедала, ка |
..</p> <p>— Знаш како је, мајстор-Дишо; није то лепо да ме уплећеш у те ствари — развуче тетка |
напротив.{S} Он сад већ <pb n="216" /> није могао ништа без тетка-Маце у кући и Јанићија у дућ |
ио и онај мој: као од брега одваљен!{S} Није се тај бојао ни десет „ерлија“.</p> <p>— А је ли и |
на шта се одлучивао, није постигао!{S} Није убио Лепосаву, није се обесио, није био у стању да |
поткупила, па се и не показује жива.{S} Није шале, оно о чему је цео век сањала и за чим је кри |
а само што није од радости запевала.{S} Није шале, толико се препала, да се не обеси ради ње. — |
и љубазност наспрам Дишинога шегрта.{S} Није било јела ни посластице, које је кира-Анастасија т |
гатала!“</p> <p>Мајстор Диша занеме.{S} Није се наљутио, али га изненадило то што му рече.</p> |
угледа у својој авлији ове две куме.{S} Није знала како да се понаша: да ли да им прими Бога ил |
добила је много више с друге стране.{S} Није више морала живети онако повучено и зазирати од на |
онако снажне као од брега одваљене.{S} Није био на чисто, да ли да их воли или мрзи, што су Ле |
се као закована ни с места не миче.{S} Није му дакле остајало друге, већ да се преда слепо слу |
е он био увек на Лепосавиној страни.{S} Није могао да се уплеће, па је пред мајстором ћутао; ал |
изиђе све, шта може сада очекивати.{S} Није се она ни мало плашила кир-Дише, за кога се удала |
>Хаџи-Диша одмахну замишљено главом.{S} Није никако могао да разуме, како тај момак тако брзо и |
а пута пред појавом мајстор-Дишином.{S} Није то било од каквога страха, већ од оне изненадне пр |
е много више мамила својом грозотом.{S} Није се плашио смрти, али једно му је мутило помисао: д |
у, а он је седео у радњи по цео дан.{S} Није имао никога поузданога, на коме би, бар за који ча |
спокојство, што га је до сада имао.{S} Није знао, шта му је теже падало: дан или ноћ.{S} Дању |
напред кроз тесну и кривудаву улицу.{S} Није знао ни сам, кад је пре стигао пред капиџик мајсто |
по трећи пут баш будна зачух, рекох:{S} Није фајде, то му је једини лек; морам му га казати.</p |
девојче.</p> <p>— Што чукаш толико?{S} Није код куће.</p> <p>— А где је?</p> <p>— Мало час беш |
а ништа! — одговори Јанићије суморно. — Није ми баш ништа урадио.</p> <p>— Па што му онда кобиш |
ш?...</p> <p>— Хоћу.... али...</p> <p>— Није могао да доврши што хтеде рећи, јер га Анастасија, |
чак, изненађен оваким дочеком.</p> <p>— Није за зло; за добро је! — смеје се мајстор Диша и вад |
еном и пуницом за совру, рече:</p> <p>— Није фајде, кад нам се Пречиста сама јавила, морамо је |
Ваљада, што и тебе не поведе?</p> <p>— Није, него што не поведе и тетка Мацу на хаџилук.{S} Шт |
патрола јурила, а ви побегли?</p> <p>— Није истина, то лаже свет!{S} Куд ја...</p> <p>— А: куд |
и са својом кумом кроз чаршију, а глава није „калуп“, те да је она сама понесе и по мери капу и |
дари ногом у трбух.{S} Истина, Лепосава није помислила на тако што, али њезине очи тако су севн |
p> <p>Шта је после овога било, Лепосава није знала.{S} Сећала се само толико, да је обема рукам |
оструко радостан; прво, што га Лепосава није одала, а друго, што је чезнуо да је бар очима види |
о пријатељици, од које се после сватова није никако одвајала.</p> <p>Она мржња на Ламбру, због |
е је године повишавао обећање, докле га није попео до целога товара; али сва хасна, што је од м |
ху у чаршију.</p> <p>Тај калуп, који га није погодио, одлучио је Јанићијево држање.{S} Он онако |
водио.</p> <p>Неколико дана после овога није му се дало прилике, да се са Лепосавом на само сас |
то коме би се потужио, кад никога свога није имао и кад није могао никако напустити овога мајст |
прихватити и продужити фирму, ето, тога није имао.{S} Без жене остао је самохран у свету, а жив |
вноме члану грчке насеобине.{S} Да тога није било, Бог зна би ли се мајстор Диша могао одржати |
вијати и поскакивати.</p> <p>Но он тога није видео, а удовица, са забаченим дугим курјуком, рас |
и дубоко као да се између ње и супруга није ништа десило.</p> <p>Сутра дан, бунован и добро не |
кући, обузела му је сва остала чула, да није ништа чуо шта га она пита; а онај бесмислени погле |
кир-Ламбре, а спавао је тако тврдо, да није ни осетио, када се Јанићије привуче и лагано покуп |
доказ, да је све онако било. — Јер, да није крива, зашто би вриснула?</p> <p>— А?...{S} То?... |
Спаситељ је сва искушења претрпео; а да није, Бог му не би дао ону чудотворну силу и одрекао би |
падају на памет шегртима.</p> <p>— А да није то кир-Диша? — запита престрављено после кратког р |
Цинцарин од бољега угледа изостао а да није присуствовао макар у цркви при венчавању младенаца |
еднога дана, кад Диша, мислећи ваљда да није довољно изразио своје незадовољство, рече, како је |
има.{S} Управо тако је он мислио, ма да није никада знао како је то међу најближима, јер је још |
ко је нужно чак и у Галцу.</p> <p>Ма да није знао ни где је Галац, ни како се до њега може доћи |
јем у објашњење, па, када се уверише да није ничему крив, разиђоше се, а Јанићије оде својој ку |
и како је казала да је Диша псето и да није човек.</p> <p>Страшна новост начинила је од иначе |
о се све њега лично тицало, те баш и да није хтео да размишља и о таквим сокак-сплеткама, дужно |
јстора?</p> <p>Јанићије учини главом да није.</p> <p>— А зашто, море?{S} Ваља да одеш, да га по |
и му или се љути баш зато, што вели „да није хтео“.</p> <p>— Ја онако...{S} Дође ми мрак... али |
отвори капиџик своје прошенице, па када није могао, он нареди Бику, да погне леђа, а он му се п |
у кућу уноси ни шта износи.{S} А некада није се смела чак ни једна паприка више из туршије изне |
ва модра од убоја.</p> <p>Што се никада није десило, кир-Ламбре је, дубоко после поноћи, дошао |
ан и врло узбуђен.{S} Тако се он никада није враћао из дућана.</p> <p>— Да не долази већ? — упи |
е да кори жену, што нема деце, али сада није било дана, кад није ма за што викао.{S} Пре се узд |
а.{S} Сад је био потпуно освећен; можда није требао баш тако да учини, али он је био задовољан: |
тен; али им Бик увек одговори, да газда није у дућану.</p> <p>Но докле се, тога дана, међу Срби |
ша купио сам, јер од младеначкога стида није могао ићи са својом кумом кроз чаршију, а глава ни |
је и остао наслоњен о њега, а од стида није смео дићи очију горе.</p> <p>Лепосава га спази, ал |
иже и кроз махале где год прође, и онда није никако чудо, што су сви пријатељи пок. кир-Бенџе, |
="110" /> тежак час.{S} Кира-Анастасија није пристајала ни за живу главу да остане у Београду в |
е.</p> <p>А за то време кира-Анастасија није излазила из собе.{S} Када су зурле запиштале пред |
а кафе припрема.</p> <p>Кира-Анастасија није само расположена, она је ове вечери била управо од |
е ту успропадила! — подвикну Маца, која није никада допуштала да јој кћи противуречи; Лепосава |
огат и угледан грађанин, а ни из далека није слутио, да му је стриц већ то и да ће га у скоро н |
вратак мајсторов.{S} Он се ни из далека није могао надати ономе, што се, у тај пар, догађало та |
“ будућност, кира-Анастасија ни слутила није о томе, шта њезинога кир-Дису <pb n="50" /> мучи, |
е удала за каквога слепца?</p> <p>— Ама није он био прилика за њу; он је погрешио; требало је д |
дан два развити.</p> <p>Српским женама није никако у рачун ишло да једна Цинцарка, па још удов |
о је то мајстор Диша урадио, па ни сама није могла погодити, у толико више, што је прстен тек с |
иници ни кира-Анастасији па ни осталима није остало нејасно, чега ради је фудул-Стаменка оваку |
јасније и изговарајући их он се мислима није утицао у дубину своје душе, него је страшљиво и го |
зик везује.</p> <p>Али ипак, овога дана није смео ни прићи дућану где је мајстор Диша ревносно |
оложењу.{S} Ретко који дан да кира-Мана није примила свој део „лечења“, али онај ђаво што јој с |
десило.</p> <pb n="82" /> <p>Кира-Мана није дошла; обећала је и она, али је у вече изненада за |
зачикује га, пева по кући, како одавна није запевала.{S} Сутра дан испрати мужа до капиџика, п |
кир-Думинице.{S} Пуних једанаест година није имала деце; и шта све није кир-Дума чинио, само да |
ез игде икога.{S} Пуних петнаест година није се мајстор Диша виђао са својим стрицем, нити је и |
ажем?{S} Може бити она ће пристати; она није што и Анастасија.</p> <p>Али кад год је покушао да |
она крива.{S} Ње да не беше, да га она није својим понашањем намамила на онај загрљај и пољуба |
о чему у првоме тренутку свога узбуђења није мислио.</p> <p>Анастасија је за који тренутак стој |
момцима, да без његове воље и допуштења није момак могао располагати својом службом.</p> <p>Зар |
ве навике и погледе својих мајстора, па није ни чудо, што је, мало по мало, успео дотле, да су |
вела у кућу новога Ламбру; млада је, па није имала кад о томе да мисли.{S} А после тога и Маца |
ји човек, коме ниједна биљара ни гатара није могла наћи лека нити му означити болест од које бо |
шљеној намери.{S} Синоћна пољска вечера није била тако издашна, да га за дуже време засити.{S} |
душе не о кир-Бенџи, кога ни за живота није могла друкчије сматрати, већ као свога господара, |
о пре свршава сватове, докле му невеста није „отишла у буџак“.</p> <p>Сад ни кира-Думиници ни к |
њим, као грешница пред иконом.{S} Ништа није била у стању да проговори, у грудима јој је тако с |
њезин је цванцик вратио, и сад га ништа није везивало да језик везује.</p> <p>Али ипак, овога д |
на врху.{S} Ослушну, али из собе ништа није чуо осем дубокога хркања нечијег.{S} Он нечујно ош |
ме месту и радио посао, као да се ништа није догодило.</p> <p>Међутим, код кир-Думе био је чита |
амбром и њиховим женама, како јој ништа није познато, зашто јој вереник врати прстен, те тако к |
чиниш!</p> <p>Анастасија очевидно ништа није чула шта јој Јанићије говори.{S} Она паде преда њ |
Ни пре Лепосавине смрти, ни после, Маца није видела свога зета толико расположена и разговорна |
име заложи.{S} Совра је била пуна; Маца није жалила, она је у овом изобиљу јела излила све обиљ |
.</p> <p>Јанићије опет, кад год га Маца није отпратила куд, није се одмицао од болесничке посте |
То је, као у воску знала, да тетка Маца није од оних жена, које једва чекају да сазнаду за туђу |
мо, ако си јунак.</p> <p>Још тетка Маца није ни успела, да покаже Јанићију ма какву тешку ствар |
акшала некој Маци Брњошевој.{S} Та Маца није за дуго имала деце, а њен муж Петар Брњош хамалин |
мислима бавио се по вас дан; тетка-Маца није одлазила од њега, и захваљујући њезиној бризи а и |
лањао колико можда ни своме псу удараца није дао, и који га сада ни крива ни дужна тера из радњ |
де се пуца скопчавају.{S} Млада удовица није ватра само у кући; њезин пламен лиже и кроз махале |
рило, да кира-Анастасија ни као удовица није баш ни међу својим Грцима и Цинцарима уживала најб |
адожењиној кући дочекује госте.{S} Диша није имао никога свога, те му је тетка Маца сада замењи |
у једне удовице.</p> <p>Но мајстор Диша није био од оних људи, који, кад сазнаду шта се противу |
ипак потпуно здрав.</p> <p>Мајстор Диша није ни здрав заборавио, шта је <pb n="121" /> у болест |
Зосима.{S} Али која фајда!{S} Хаџи-Диша није имао у рукама никаква доказа, да га је хаџи-Зосим |
ио је долазак као о слави.{S} Хаџи-Диша није могао да се наприча чуда и лепоте, што их је видео |
кућу у своје руке толико, да хаџи-Диша није више знао ни шта се у кућу уноси ни шта износи.{S} |
ла никако да разабере.</p> <p>Хаџи-Диша није хтео да седа за совру, докле му калфа не дође, те |
то милет.</p> <p>Од овога часа кир-Диша није трпео да га ико тако назива; јер такав назив само |
тају да га начини оцем, о томе кир-Диша није ни мало сумњао.{S} Зар је једна жена била, којој с |
ја, не комшија, еписи бир; ама, што Бог није заповедио да се једе, оно је погано.{S} И жаба је |
ет остати нечисто.</p> <p>А овај разлог није био без јакога утицаја, у толико пре, што је мајст |
е.{S} Шта више, за она четири дана, кад није долазио, Лепосава је била врло замишљена, па је по |
нема деце, али сада није било дана, кад није ма за што викао.{S} Пре се уздржавао пред Мацом а |
га отишла мајци на вилает!{S} Жена, кад није понизна мужу, не заслужује име честите жене.{S} То |
што га је бацила на толики трошак, кад није хтела да пази на саму себе, ипак не смеде да истер |
ти... она...</p> <p>— Е, па де, де; кад није, није; што се правдаш толико? — одговара комшија, |
тужио, кад никога свога није имао и кад није могао никако напустити овога мајстора и отићи боље |
мрзео своју газдарицу.{S} Она га никад није грдила; а то је много вредело за душу једнога сиро |
p> <p>Али даљина од Београда и Лепосаве није била у стању да га извида.{S} Дан ноћ осећао је ка |
наест година није имала деце; и шта све није кир-Дума чинио, само да до једнога наследника дође |
чуо за јутрошњи догађај.{S} Па ни овде није био у стању да увери никога.{S} Слушају му правдањ |
ао укопани.{S} Кир-Диша, који се такође није надао да ће се у овим заклоњеним улицама сукобити |
дај ти сада, како изокренула, као да је није сачувао од грдне срамоте, и као да му није казала, |
ика, који у томе часу наиђе. — Јанићије није чекао и онај други калуп, што се у мајсторовој руц |
је љубав!</p> <p>Пуна три дана Јанићије није знао ни шта ради ни куда се креће.{S} То беху дани |
ачин. <pb n="33" /> Али јој ни Јанићије није остајао дужан; толико пута изненада би је дохватио |
ачине да саму себе увери, како Јанићије није био толико луд да се обеси.</p> <p>Једнога јутра у |
очи од изненађења.{S} До данас Јанићије није улазио у крчму никада, а гле шта се сада учини!</p |
бре, паре да си вратиш!</p> <p>Јанићије није чекао да се пролазници искупе, шчепа из мутвака об |
резати ум, да замисли како се %Јинићије није обесио.</p> <p>— Сиромах!{S} И зар сам му ја крива |
удбину, био је као утучен.{S} Од хаџије није се Маца никаквој разборитој помоћи могла надати.{S |
вредело за душу једнога сирочета, које није сазнало ни за мајчину љубав ни за сестринску милош |
не песме певао је по грчки, а оне, које није умео, удешавао је кроз нос тако, да ти се увек чин |
ише увлачила у свој чаробни круг, докле није у мутваку, где му је Лепосава удесила постељу и кр |
о, и ту остаде, гледајући за њим, докле није замакао за први угао.{S} Ламбре га испратио до оба |
пребио бих му обе цеванице, само да ме није стало до мога трговачког образа, те да ми брука по |
у за каквога Грка или Цинцарина, о томе није могло бити разговора, јер, као на пакост, ни једна |
души Јанићијевој слушајући ово, о томе није потребно ни помињати.{S} Та он се, до овога часа, |
{S} Да то није кира-Манино дело, о томе није ни мало сумњао, ма да је од некога времена она на |
ра, а како ће се све ово свршити о томе није ни мислио.{S} А и како би могао размишљавати, кад |
ла од нечега.{S} Са тетка-Мацине стране није се плашила ничега.{S} То је, као у воску знала, да |
<p>Не може се рећи да и сам кир-Ламбре није помишљао на ово, а нарочито од онда, кад је кира-Л |
же да јој одмах дође.</p> <p>Кир-Ламбре није чекао да га по други пут зове, отишао је и тамо за |
опојно, што га је заносило а од чега се није могао отети, обузе га свега и Бог зна не би ли у о |
> у својину припадала и противу чега се није смела ни бунити ни протестовати.{S} Те су успомене |
је Спаситељ ходио и чуда творио, да се није усуђивао ни да пљуне на ту земљу.</p> <p>— Овуда ј |
дњи мајстор-Дишиној ишло је тако, да се није ни опажало, да већ од толико недеља нема господара |
своме ћепенку а да се не макне, сада се није могао у дућану ни „черег“ сахата на једноме месту |
unit="subSection" /> <p>Мајстор Диша се није више могао сносити.{S} Престао је да кори жену, шт |
оја од комшиница.</p> <p>Но кир-Диша се није дао онако збунити њезиним смехом.{S} Оно што је ве |
био човек срећне звезде.{S} Чему год се није надао, оно је постигао, и никад својом вољом, свој |
идилу као изненадна мећава, од које се није умела одбранити.{S} А сва ова халабука од дивље му |
лицима почела се ограничавати, докле се није зауставила на оној Лепосавиној изјави, како га вол |
и одмеравао по неколико пута, и који се није на прву мисао залетао у посао.{S} И сам је био стр |
је тешко одредити; јер баш и да јој се није свиђало, њој је било немогућно да и даље самује, а |
S} Лепосава се прикраде, па, кад јој се није надао, лупи га обема шакама у леђа.{S} Јанићије се |
још збуњен од изненадне среће, којој се није ни мало надао, целива будућу ташту у руке.</p> <p> |
одлучно најурила мужа из куће, ипак се није смела задржавати даље тамо.{S} Кир-Ламбре јој је б |
ве за њом говорило тако рећи још док се није ни сасушио траг оних суза, што их је за кир-Бенџом |
и разлози били су тако снажни, да им се није могло одолети ни с које стране.</p> <p>Али, ако су |
могла да позна свога супруга.{S} Он се није обазирао ни на њезине оштре изразе, ни на њезине м |
што је већ једном увртео у главу, то се није могло избити од туда ничим па ни њезиним смехом ни |
у, а имала је и ту добру страну, што се није никоме жалила на свога мужа, па чак ни кир-Думи, с |
донесе, пола царевине.{S} Али ексер се није могао наћи, јер га је прогутало неко чудовиште, на |
ажаше свакога дана по штошта, што му се није свидело.</p> <p>— Мука га изела, какав је постао! |
једна страна вилице, а и главобоља, те није могла ни маћи из собе.</p> <p>Кир-Дума се искрено |
три конака бежи.{S} Ћути, само када те није везала са којеким; а таквога мужа свака би себи по |
ти, кад будем казивала, да се моје дете није од мене мицало?{S} Знаш ли шта лају погана уста?{S |
азговорна као данас.{S} Хаџи-Диша иначе није ни умео никада да се толико расположи или ма чиме |
/p> <p>Хаџија на ново клону духом; више није смео да долази кући преко дана.{S} Ручак су му дон |
на ову вику; а када Дума опази да више није сам, распомами се па се улете право пред очи Јанић |
а овај тулум?“</p> <p>Мајстор Диша више није чуо ништа, није видео <pb n="87" /> никога.{S} Као |
ше бучала глава од свега тога, сад више није знао шта да предузме.{S} Он је већ гледао у мислим |
ојавити фигура његове жене.{S} Сад више није био способан ни да премишља о својој несрећи.{S} М |
сакрије своје узбуђење.</p> <p>Сад више није могло бити разговора о ономе, што му је на срцу ле |
и, за један дан посвршавао.</p> <p>Више није могао издржати.{S} Четвртога дана одлучи да оде та |
-Диши на занат.</p> <p>А код газда-Дише није никада видео никакве милости.{S} Из дана у дан за |
ја погрчена чувства никада боље и лепше није истицао, као што је то чинио, кад се у цркви појав |
ваку но у соби, кад је то урадила.{S} И није ми одмах ни казала, него тек јуче, кад је болови с |
а је био потпуно задовољан.{S} Баш да и није кир-Дума пристао, он би се ипак вратио својој вере |
пет леже и притаја се.</p> <p>— Можда и није — помисли и поче напрезати ум, да замисли како се |
препаднуто.{S} Као запањен стојао је и није знао, шта се око њега дешава.{S} Осетио је само, к |
гом прекорачио кафанскога прага, тако и није могао брзо сазнати за ове сплетке, те да их за вре |
ио прстен.{S} С почетка се и веровало и није: али када тетка Маца, која је тога дана обишла већ |
му пребацивати зашто се туђио својих и није отварао очи, када се хтео женити.</p> <p>— Море, т |
на душу, па јој не да дахнути.</p> <p>И није то само жалост за кира-Анастасијом, која му је она |
изменио и дао на оваку журбу.</p> <p>И није се преварио.{S} Хаџи-Зосим га је нарочито тражио, |
ше и необично пријатна.{S} Од када себи није она прекорачила прага ове авлије, управо од када ј |
и ни једна.{S} Међутим, кира-Анастасији није било до чекања, ту је требала једна одлучна мисао |
у, тако, да више ни у кући ни у чаршији није говорио друкчије већ грчки или цинцарски.{S} А кад |
нога човека у антерији од ћитајке, који није дошао у цркву, да се помоли за покој душе кир-Бенџ |
идно неким новим измењеним гласом, који није ни мало личио на онај весели глас, из кога је дети |
је овладала њиме, да јој више ни у шали није враћао ударце, када би га ова својим пуначким шака |
далами, то баш нећу. — Најпосле, она ми није никаква зла учинила, а од њега нисам никакве милос |
алаксалост и бледоћа.</p> <p>— Ништа ми није.</p> <p>— Море, ти си болестан.{S} Какав то изглед |
ита Канче.</p> <p>— Нисам, Канче, то ми није адет.</p> <p>— Па што нам се не похвалиш?{S} Зар н |
>— Па у твоје.</p> <p>— Ба!{S} За то ми није време!{S} Прво тебе да удамо; старија си.</p> <pb |
вереник врати прстен, те тако кир-Думи није остало другога пута, <pb n="39" /> него да се саст |
на у чаршију; а већ онај који је потури није требало да брине више колико ће порасти.{S} Свет ј |
менило по лицу и врату.</p> <p>— Зар ти није мајка казала?</p> <p>— Де, де, што се стидиш?{S} О |
м што га нема, то јој ни на крај памети није долазило.{S} Напротив, њој је било врло пријатно ш |
а је сав успламтео, па од силне радости није знао где да им места начини.{S} Посадио их је на ћ |
из постеље сав узнемирен.{S} Целе ноћи није могао тренути од неког немилог предосећања; чинило |
ону немилу епизоду, ради које три ноћи није спавао.</p> <p>И тетка Маца, као прва комшиница ма |
изнесе.</p> <p>Но ни у удовичиној кући није било друкчије.{S} Кад је Јанићије однео прстен кир |
реко мајке одговарао.</p> <p>Тетка-Маци није се свиђало овакво примирје, али је и она неко врем |
да-Диша, који у своме веку никоме у очи није смео рећи ни ружне речи а камо ли узмахнути шаком, |
ге културне установе, — но мајстор-Диши није ништа све то требало. „Коме треба нека даје, а ја |
ршио.{S} Па ни у самој кући мајсторовој није се Бог зна како осећао недостатак домаћинов.{S} Је |
ечи застаде.{S} Видело се јасно, да јој није баш тако пријатно да му испоручи све што јој је Ан |
имала сваки дан једног нежењу, који јој није ни род ни помози Бог, да ту није било некога рачун |
где је оставио ствари; али опет то јој није изгледало онако страшно, као што би било, да их је |
јемски и прими свети ексер.{S} Пустињак није оклевао, оде у Витлејем и, баш кад се у Вертепу пр |
задовољством дочекала кир-Ламбру, ипак није било пријатно, да се у њеној кући догоди какав шка |
прима и — сноси.</p> <p>Но њему се ипак није чекало.</p> <p>Веровао је тврдо у моћ дервишевих х |
<pb n="55" /> срца подносе, то јој ипак није помогло.{S} Кир-Диша је упорно тражио наследника, |
јно уздахнуо за лепом удовицом, то ипак није сметало, да општи утисак буде весео и задовољан.</ |
од времена на време сузила.{S} Испосник није давао испод пет хиљада гроша, а продао је баш томе |
тку Дишином.{S} Још се чудотворни памук није, тако рећи, ни згрејао честито у Лепосавиним недри |
Тако је, богоугодниче.{S} Мој пријатељ није баш од тих, само су комшије.</p> <p>—- Комшија, не |
то се залетео у прводаџисање. — Ако вам није ствар у срце, нисто не бесе; ајде, кир-Дума!</p> < |
Но у дну душе Јанићијеве, што он ни сам није могао разабрати, водила се нека потајна борба.{S} |
ћија да јој врати дреје.{S} Јанићије им није казао чије су дреје; али лепо су чули како је плак |
јао је све ређи и ређи, докле се сасвим није изгубио у пријатноме расположењу удовичкога живота |
, по што по то, да оде.{S} Пред текијом није било никога а у самој текији затече дервиша, огрну |
едати часни ексер, који ни цар Костадин није могао видети.</p> <p>Пре него што ће се дотаћи сан |
> — рече Маца. — Некада ти ни рођен син није истински пријатељ, а ето, ово сироче, што се савил |
оне светиње, до које ни цар Константин није могао са толиким благом доћи.{S} А испосници никад |
виде, како се одржава кућа, кад домаћин није ту; комшинице и другарице Лепосавине такође су је |
рави узрок Јанићијевом поступању.{S} Он није ушао случајно, но намерно.{S} Само, ко ли му је мо |
један од тих звукова свежега пролећа он није чуо, — све је то било и сувише слабо да га изведе |
е, како да се ороди с Грцима, те кад он није био срећан, а оно да му бар у дечици проструји грч |
едоумици, појачавало се све више, те он није никако могао да схвати ни одреди, у каквом управо |
у сачува.</p> <p>Све је то тако, али он није могао ни помислити да тако што предложи Маци.{S} Д |
S} Срамота ће се за цело чути, те ни он није могао замислити, како ће се у чаршији окренути и к |
ведар и безбрижан као до сада!{S} Но он није имао никога свога; а тетка Маца, којој је предао Л |
сваки разговор о томе избегавао, то он није ни могао знати све оно, што се око његовога имена |
тосват.</p> <pb n="28" /> <p>— Зашто он није кум?</p> <p>— Не може, род су.</p> <p>— Какав род? |
ићије хтео да остави посао и како му он није дао.{S} Кад је сутра дан Јанићије однео једне јеме |
поред свега тога, што му никако у рачун није ишло, да изгуби пријатељство два тако угледна Грка |
се сачува од срамоте, али ниједна мисао није била кадра ни толико, да се за који часак у његово |
се појавила сумња, да то што је обећао није добро и да ће газда-Диша и без њега сазнати све: к |
женом пази?</p> <p>Међутим, баш за ово није требало ни глава да га заболи; јер Јанићије не сам |
или да изврши што је наумио.{S} На прво није хтео ни да се осврне, а на другом му се баш врло о |
отпутовао.</p> <p>Јанићија Бика, и ако није још био произведен за калфу, оба су шегрта ипак см |
алих нових пријатеља.{S} Но стриц и ако није био позван у сватове, кад је чуо да му се синовац |
а половини заклетве дође му на ум, како није ни поштено ни лепо то што сада ради; али у истоме |
граби њиховим удавачама прилику, а како није било другога начина да мајстор-Дишу изведу на прав |
p> <p>Сад му је тај стриц умро, па како није оставио никаквог завештања, ни ближих сродника, то |
још за месец дана дуже.</p> <p>Али како није могао са да пријатељем путује, он му је при поласк |
што се све тако десило.</p> <p>Али како није никуд излазио и сваки разговор о томе избегавао, т |
остељи врло дуго.{S} Из очију му никако није избивала Мацина кућа са дебелим хладовима и Лепоса |
цео комшилук жена сазвала.</p> <p>Нико није знао зашто је то мајстор Диша урадио, па ни сама н |
удима јој тако живо закуцало, да у мало није упустила једну милојку, коју је баш тада на полицу |
су усахнуше, кад зачу да Ламбрино одело није код њега.{S} Дакле, више јој нема спаса; он је то |
ћао Анастасији да ће ћутати, то за цело није било, јер је Ламбре престао да долази и кира-Анаст |
"121" /> у болести Богу обећао.{S} Само није хтео хитати; има дана још, а црква ће примити, кад |
ше учинио.</p> <p>— Још се чкембе једно није ни окотило, а гледај ти, колико ме кошта! — уздахн |
че раздрешивати шамију под брадом — оно није човек, оно је тулум, једно говеђе шкембе!{S} Ох, о |
е за удају, за бадава.</p> <p>— Ама, то није истина.</p> <p>— Хе, хе, јеси ти неки лисац.{S} Кр |
се враћа и излаже новим трошковима, то није хтео.</p> <p>И тако хаџи-Диши не оста друго, него |
о што ће се скоро догодити, али шта, то није могла никако да разабере.</p> <p>Хаџи-Диша није хт |
али, да ли Канче или њена другарица, то није знала.</p> <p>Неколико жена, које истрчаше на капи |
игурати се са сваке стране за собом, то није било у нарави Дишиној.{S} Међутим, Јанићије му је |
и привуче себи.{S} Али зашто то?{S} То није могао баш никако да објасни.{S} Тек једно што је с |
метнуо леђа, да се попнете?</p> <p>— То није истина! — узвикну мајстор Диша и сав се зацрвене о |
е кикоће; али кад маши очима горе, а то није удовица, већ држи кир-Ламбру за ногу.</p> <p>Сан к |
му је могао тако што наредити?{S} Да то није кира-Манино дело, о томе није ни мало сумњао, ма д |
Молићемо, немојте да се љутите; ама то није лепо од једно...</p> <p>— На поље! — продера се Ди |
да га награди, забио нож у срце, на то није хтео ни да мисли више.{S} Извадиће своје калфенско |
теље, а да се враћа својој нацији на то није ни мислио.{S} Одрођеноме је теже сродити се са сво |
не руком и да опрости срамоту, ни на то није могао пристати.</p> <p>Па ипак, он је увидео да му |
и мало онај дежмекасти папуџија, она то није била кадра ни за живу главу рећи пред кир-Ламбром, |
сам ја да ћеш се ти вратити.{S} Али то није било лепо, да свога мајстора, који ти је као један |
да би у истини што знала.</p> <p>Али то није сметало комшилуку ни најмање, да мало доцније, из |
оно што је онако несвесно урадио, он то није могао успети.{S} Онај топли дах девојачке душе, ње |
е“.</p> <p>Тако је причао Ламбре, но то није све.{S} Један од комшија видео је и нешто више.{S} |
довољство што га човек ужива.{S} Зар то није истина, да баш онда кад човек мисли да је најсрећн |
прилике су за њега радиле.{S} Па зар то није срећан човек?</p> <p>Маца га је дочекала сама у св |
ове стране тако што десити.</p> <p>У то није сумњала, али се плашила ипак, да сада кир-Диша не |
својој кући и код своје жене, опет зато није мрзео своју газдарицу.{S} Она га никад није грдила |
бравши сву пажњу око куће и деце, често није имала кад, да се подаје материнскоме болу.{S} Деца |
ко буде како се то њој свиди, сад чисто није могла да позна свога супруга.{S} Он се није обазир |
ре пред ковчежићем.</p> <p>— Штета, што није за продају!</p> <p>— Јесте, ама тих пара ти немаш! |
ање текнуло је Дишу, у толико више, што није било никаквога оправдана разлога, да на њезин пози |
ј грчкој чаршији а сад опет псовку, што није боље отварао очи, да му се тако што не догоди.</p> |
да га је из дна душе презирао.{S} А што није учинио крај са собом, ваљало му је захвалити једин |
одавна сумњао и пажљиво мотрио, али што није могао да лако утврди, поста му сада потпуно јасно. |
р-Думи, своме венчаноме куму. — Али што није језик открио, то открише једаред у хамаму неколико |
дана, видети онога ради кога у мало што није страдала.</p> <p>Јанићије је још те вечери дознао, |
ћ сама молити.</p> <p>Лепосава само што није од радости запевала.{S} Није шале, толико се препа |
кнуто гледао у кривоклетника и само што није залелекао за изгубљеним новцем.</p> <p>— Е, нека в |
да ми се каже како сам казала и оно што није? — одговори тетка Маца лагано и разложито, као да |
кир-Диша гонио да иде кира-Мани и зашто није хтео отићи.</p> <p>— Па куда ћеш сада, несрећни си |
о га до овога доба нема; то му до данас није било да толико одоцни.</p> <p>— Шта је томе момку, |
од једном стаде јасно оно што мало час није разумео.</p> <p>— И јесам лудак.{S} А ти, што ми с |
настасијом Бенџином ожени, а Бенџа опет није могао умрети раније, него што је то било уписано у |
о увек пре мајстора долазио а Диша опет није никада тако одоцнио као овога пута.{S} Маца се у и |
му је трептала до пре неки дан, он опет није могао да се потпуно отресе жаоке, која је већ пецн |
ти закопала?</p> <p>Тетка Маца сада већ није имала израз двомислен и тајанствен; лице јој је до |
оликих српских девојака.{S} Али кад већ није друкчије било, он се помири са тим гласом и пође у |
ли оно што је јуче пропатио.{S} Сад већ није могао ни помишљати, а камо ли одлучивати се на оне |
купуј; али, ово је сасвим друго, то већ није ни дућан ни трговачки посао, већ свој пријатељ и њ |
мало.{S} Жалим те, што ти ни дан ни ноћ није давао мира. „Море, смири се, човече, једаред!“ вич |
шавала ону силну навалу, што му дан ноћ није давала дисати.</p> <p>Два супарника седела су за ј |
а више морила за радњом.{S} За Лепосаву није бринуо, јер је знао да се она налази под двоструко |
него као да му је мати.{S} Али Лепосаву није могао никако да посестрими.{S} Ма да је у прво вре |
асвим других обзира.{S} Ту њезину бригу није изазивао никакав <pb n="219" /> материјални рачун. |
не би могло одолети.</p> <p>Томе изразу није могао пркосити; па и ако му је мржња на кир-Ламбру |
кир-Диша, који никада још у своме веку није запевао световне песме нити западао у слично одуше |
јој се најмање надао.{S} Фудул-Стаменку није никада марио; његова бивша жена била јој је присна |
хаџија је отишао у дућан.{S} На поласку није жени ни речи проговорио.{S} Јанићију је само наред |
ти у кућу.{S} Разуме се да по комшилуку није смео тражити помоћи, јер то беше грчка махала; а к |
анских редова учествовали су.{S} Весељу није ништа недостајало, а мајстор Диша се, тога дана, п |
е сачувао од грдне срамоте, и као да му није казала, како ће му од сада бити не газдарица но пр |
врат, још новчано опљачка.</p> <p>Да му није било баш најлакше, када је пред запаљеним свећама |
вет, из далека му наговештавала како му није била прилика да се жени удовицом па још једном Цин |
је подсмешљиво — кад човек остари, њему није ништа право.</p> <p>— А што је узимао дете?</p> <p |
ијала, чинило <pb n="106" /> да ту жену није никада толико волео и тако везан био за њу, као ба |
пуки случај, коме се Јанићије ни у сну није надао, учинио је за њега много више него ли ма шта |
езекну се пред гласом, коме се ни у сну није надао.</p> <p>— И друго, па опет син! — викну Маца |
вога еснафа.</p> <p>О Лепосави ни у сну није помишљао да је начини устабашиницом.{S} Ма да је п |
о су пролазили векови и о том се ексеру није ништа знало све до прошлога <hi>Рождества</hi>.{S} |
ји јој није ни род ни помози Бог, да ту није било некога рачуна.</p> <p>Сплетка је од некуда по |
лико навикну на ову кућу, да тетка-Мацу није друкчије поштовао него као да му је мати.{S} Али Л |
ком приликом, оборио је и он очи, па их није <pb n="66" /> смео подићи; није знао како да се у |
еља, кога је тако јако уважавао, на њих није обраћао пажњу, нити је и слутити могао, да ће му с |
рку, тек колико да знају како ни на њих није заборавио.</p> <p>Докле је жена разређивала поклон |
опомињаше на пробијање зида, и тада баш није могао више.</p> <p>И поред свега тога, што је овол |
к своје газдарице и Ламбрин, и тада баш није могао ни замислити више, да му ваља своје обећање |
а опет поче да га пита о нечем, што баш није имало никакве везе са овим даном.</p> <p>— Јеси ли |
јаком, само папуџијски еснаф што га још није имао.{S} О светоме Спиридону, кад је еснаф славио, |
ош могућно поправити.{S} Та прстена још није било, а за десет дана, колико је до прстена означе |
казаше издашне џбунове кисељака.</p> <p>Није се обесио; али не зато, што не имађаше смелости.{S |
а око снаге и бошче око шалвара.</p> <p>Није могућно описати ни изненађење кира-Анастасијино ни |
ђе, она ће му сама у дућан доћи.</p> <p>Није се имало куда; ићи се мора, а како ће се све ово с |
једне песмице на грчком језику.</p> <p>Није могућно, да је све те „артикле“ убацивало једно ли |
е скљуси за пањ и горко уздахну.</p> <p>Није се осећао побеђен; предвиђао је он, да га мајстор |
и, па да идем куд знам.</p> <p>— Слепац ниједан! — Свет види, а он не види какву је сурунтију у |
ао је онакав исти — човек од рачуна.{S} Ниједна пара, коју му је судбина наменила, није му изми |
лесном дечицом, а и по који човек, коме ниједна биљара ни гатара није могла наћи лека нити му о |
чина, како да се сачува од срамоте, али ниједна мисао није била кадра ни толико, да се за који |
и кумбару, да ме разнесеш!</p> <p>— Рђо ниједна, што се не обеси онда?</p> <pb n="187" /> <p>— |
дан мах.</p> <p>— Та ућутите, сурунтије ниједне; оставите момка на миру! — викну тетка Маца и п |
о чак и наспрам просјака. <pb n="17" /> Ниједног просјака не би он отпустио без благе хришћанск |
о није мрзео своју газдарицу.{S} Она га никад није грдила; а то је много вредело за душу једног |
p>— Врати дреје...{S} Ја ћу му кажем да никад више не долази... хоћу да се кајем... у цркву ћу |
и, што је у срце!</p> <p>— А деце не је никад доста!{S} То због старос викам.{S} Синови, па ће |
отићи ће из ове проклете вароши, да се никад више у њу не врати.</p> <p>— Отићи ћу, али ћу јој |
у год се није надао, оно је постигао, и никад својом вољом, својим одрешитим радом но увек — сл |
<p>— Ја да јој опростим? — викну Диша.— Никада!</p> <p>— Долазила.{S} Вели: човек чека...</p> < |
, чини ми се, та своја погрчена чувства никада боље и лепше није истицао, као што је то чинио, |
, прави богоугодник, за кога се зна, да никада ништа не једе <pb n="192" /> него пије само неку |
Диша, који је на сваку пару пазио, није никада ногом прекорачио кафанскога прага, тако и није м |
S} Управо тако је он мислио, ма да није никада знао како је то међу најближима, јер је још као |
успропадила! — подвикну Маца, која није никада допуштала да јој кћи противуречи; Лепосава убрис |
на занат.</p> <p>А код газда-Дише није никада видео никакве милости.{S} Из дана у дан за сваку |
к пре мајстора долазио а Диша опет није никада тако одоцнио као овога пута.{S} Маца се у истини |
е најмање надао.{S} Фудул-Стаменку није никада марио; његова бивша жена била јој је присна приј |
, чинило <pb n="106" /> да ту жену није никада толико волео и тако везан био за њу, као баш сад |
било — било, само да ми се закуне да ме никада више неће варати; а оно псето (ту кир-Диша зашкр |
нао, чега се ради она радовала!{S} Жене никада не казују праве узроке свога расположења, те так |
нову улогу.{S} Заветовао се себи да се никада не жени, и колико год му се дало да се покаже ка |
уљи и сва модра од убоја.</p> <p>Што се никада није десило, кир-Ламбре је, дубоко после поноћи, |
ти се.</p> <p>— Не си ми муж: не сам те никада ни волела!{S} Ти да идеш одавде; е ли сте чули?< |
а једна честита и послушна девојка неће никада погазити вољу свога родитеља.</p> <p>— И ко се м |
што пре оде у свој Пожаревац и да више никада не помишља <pb n="57" /> на синовца, који се на |
е икога свога.{S} Ма да од мајстор-Дише никада не виде ништа, што би га чвршће везивало за њега |
расположења јекну.{S} А кир-Диша, који никада још у своме веку није запевао световне песме нит |
са толиким благом доћи.{S} А испосници никада не лажу.{S} Па онда, он се и са те стране осигур |
в задуван и врло узбуђен.{S} Тако се он никада није враћао из дућана.</p> <p>— Да не долази већ |
данас.{S} Хаџи-Диша иначе није ни умео никада да се толико расположи или ма чиме одушеви, што |
могло бити дванаест година, није могло никада да прође с миром, а да га не зачикне на ма који |
макар као ексик-хаџија врати, па макар никада и не добио деце.{S} Али: човек каже, а Бог распо |
S} А они, који нису у сличноме положају никада били, дај Боже да ни кроз туђу историју не сазна |
} До данас Јанићије није улазио у крчму никада, а гле шта се сада учини!</p> <p>— Несрећник!{S} |
снажан млаз бистре и хладне воде, нису никада биле без два три човека или жене, чије се већ да |
бзира.{S} Ту њезину бригу није изазивао никакав <pb n="219" /> материјални рачун.{S} Она је Јан |
фајда!{S} Хаџи-Диша није имао у рукама никаква доказа, да га је хаџи-Зосим покрао; а и када би |
и, то баш нећу. — Најпосле, она ми није никаква зла учинила, а од њега нисам никакве милости ви |
кир-Ламбри се до овога часа не јави баш никаква мисао; или боље рећи, јавило их се безброј, сто |
онај осећај, оно срце, које не признаје никакве рачуне и које својом ватром сагорева најубедљив |
сас њу што ћемо?</p> <p>Сад већ не беше никакве тешкоће; устава је пробијена и бујица мисли и р |
је никаква зла учинила, а од њега нисам никакве милости видео.</p> <p>Тако је, од прилике, реша |
> <p>А код газда-Дише није никада видео никакве милости.{S} Из дана у дан за сваку своју погреш |
да га пита о нечем, што баш није имало никакве везе са овим даном.</p> <p>— Јеси ли се опет ср |
да јој сад не би <pb n="91" /> помогло никакво извијање, а још мање да ће ма чиме другим ублаж |
х, који му наговештаваше све друго само никакво добро не.</p> <p>— Шта си ме звала? — најпосле |
је тај стриц умро, па како није оставио никаквог завештања, ни ближих сродника, то је кир-Диша |
по целоме Београду раструби, није било никаквога изгледа на мирбу.{S} Кир-Дума, који је у цело |
о је Дишу, у толико више, што није било никаквога оправдана разлога, да на њезин позив не оде.{ |
е као утучен.{S} Од хаџије није се Маца никаквој разборитој помоћи могла надати.{S} Он се, као |
ри извора; а кад се будеш враћала дома, никако да се не обазреш за собом, а све до куће да гово |
скоро догодити, али шта, то није могла никако да разабере.</p> <p>Хаџи-Диша није хтео да седа |
се целе недеље разговарало, а кир-Дума никако да подеси згодан тренутак, те да започне о главн |
тиснуло му нешто душу, <pb n="40" /> па никако да слегне од туда, него га само гуши и гони, да |
кућу удовичину.</p> <p>Али мајстор Диша никако да се поврати од првог изненађења.{S} Хтео је да |
и си устабаша, па људима од реда не иде никако у главу да имају устабашу а без устабашинице.{S} |
од Анастасије, па, кад се врати, да је никако више не види, било је за <pb n="100" /> њега тол |
-Диша одмахну замишљено главом.{S} Није никако могао да разуме, како тај момак тако брзо измени |
јатељици, од које се после сватова није никако одвајала.</p> <p>Она мржња на Ламбру, због кога |
кроз махале где год прође, и онда није никако чудо, што су сви пријатељи пок. кир-Бенџе, а нар |
два развити.</p> <p>Српским женама није никако у рачун ишло да једна Цинцарка, па још удовица, |
ици, појачавало се све више, те он није никако могао да схвати ни одреди, у каквом управо <pb n |
ахирена.{S} Кад је видела да кир-Ламбре никако не може изићи на улицу, није било другога начина |
постајаше све тескобније.{S} Жена му се никако не јављаше, те му сада и то би неправо.{S} Ако ј |
о тешка магла када се вуче над земљом и никако не може да се подигне и разбистри.</p> <p>Анаста |
тел.{S} Еле, како сте? — пита Дума, али никако не улази у собу, но, како је промолио главу и пр |
о нешто што ће се неминовно десити, али никако не знамо, шта ће се то десити и у коме часу. — Д |
нако бунован, зинуо и он, бечи очи, али никако не може да се разабере, где је и шта се то око њ |
уважавао само као добру муштерију, али никако као равне грчко-цинцарској нацији.</p> <p>О томе |
никога свога није имао и кад није могао никако напустити овога мајстора и отићи бољем.{S} Јер и |
му је мати.{S} Али Лепосаву није могао никако да посестрими.{S} Ма да је у прво време и то пок |
ако се опрема за његова мајстора?{S} То никако!{S} И он убрза кораке, само да што пре побегне о |
ј кући, али му је она одговорила, да то никако не може бити. „Не смо ми — вели — како српско уд |
м судбином, то је двострука штета, коју никако не би могао поднети.</p> <p>А да на све ово одма |
сну сплетку, и поред свега тога, што му никако у рачун није ишло, да изгуби пријатељство два та |
иша у постељи врло дуго.{S} Из очију му никако није избивала Мацина кућа са дебелим хладовима и |
.{S} Али зашто то?{S} То није могао баш никако да објасни.{S} Тек једно што је сада, када се по |
ху и спуштаху, стојала је не могући још никако да се разабере, шта је све то у овоме часу било. |
овори Анастасија одлучно.</p> <p>— Ама, нико те не види.</p> <p>— А месец, а звезде? — Зар нема |
е нетремице тако; али, на његову срећу, нико не дође.</p> <p>— Ох, ох, луда глава! ох проклето |
материјално самога себе упропастити.{S} Нико од Грка и Цинцара, а они су му били најобилније му |
по имену звати.{S} Из куће се не одазва нико, а на комшијском капиџику појави се једно девојче. |
бре!</p> <p>Али ни сад му се не одазва нико.{S} Кира-Мана, узнемирена овом Ламбрином љутином, |
p> <p>Јанићије се смете; желео је да га нико не пита о томе.</p> <p>А кад би причао све, где је |
?{S} Па то се бар зна <pb n="137" /> да нико од нежењених људи неће ићи сваки дан у кућу, где и |
не дам да ми се квари ред; не дам да ме нико вара и да ми образ гази.{S} Разумеш ли?</p> <p>— О |
мо, то је онда судбина!{S} А од судбине нико се не оте.{S} И други су патили, па опет нису помр |
ан да их, до повратка кир-Дишинога неће нико тражити.</p> <p>Кира-Анастасији се мало стушти лиц |
е приближите гробу, коме не долази више нико; јер сви они, знани и незнани, који искрено тужише |
да на капиџик удари катанац, како не би нико могао с поља ући, па да лично окуша код Јанићија н |
за учињено неверство.{S} Тако у чаршији нико не би сазнао о томе, како му је пријатељ образ ука |
ја не смем...</p> <p>— Ја нећу да мени нико каже, како сам твој пезевенк-баша.</p> <p>— Леле, |
Канче, што ви вадите очи.{S} Мислиш ти нико не зна!?</p> <p>Кад опази како мајстор Диша нерешљ |
/p> <p>Уђе у собу, заригла врата, да му нико не улази, <pb n="98" /> па се, као да је Бог зна к |
е на све стране, па када се увери да их нико не гледа, приступи му ближе.</p> <p>— Хајде сас ме |
леком цео комшилук жена сазвала.</p> <p>Нико није знао зашто је то мајстор Диша урадио, па ни с |
ије чуо ништа, није видео <pb n="87" /> никога.{S} Као несвесна ствар, која не разуме шта се то |
их ко не ослушкује, а када се увери, да никога нема, приклопи их, седе према зету и поче га важ |
ду звали.{S} Ова тетка Маца, није имала никога свога осем једног детета, Лепосаве, коме је тада |
иџик, те када се увери да на улици нема никога с киме се не би радо срео, изиђе и упути се у Ск |
есрећан, колико је самохран и како нема никога свога, који би га срдачно прихватио и благим мел |
Шта ћу?..{S} Сам сам, без родитеља, па никога немам, да ме посаветује и помогне.</p> <p>— Како |
{S} А за све то коме би се потужио, кад никога свога није имао и кад није могао никако напустит |
p> <p>Но у ћор-Ахметовој кафани не беше никога <pb n="220" /> више.{S} Само што затече ћор-Ахме |
враг Грцима.{S} А како на улици не беше никога, не оста му друге него да тркне до тетка-Маце.</ |
S} Па ни овде није био у стању да увери никога.{S} Слушају му правдање, али лепо се види, како |
седео у радњи по цео дан.{S} Није имао никога поузданога, на коме би, бар за који час, могао о |
кући дочекује госте.{S} Диша није имао никога свога, те му је тетка Маца сада замењивала мајку |
збрижан као до сада!{S} Но он није имао никога свога; а тетка Маца, којој је предао Ламбрине ха |
ме посаветује и помогне.</p> <p>— Како никога немате?{S} А ми који смо?{S} Ти, не ли си наш, н |
о то, да оде.{S} Пред текијом није било никога а у самој текији затече дервиша, огрнута вучјом |
су деца једна тегоба, па тако и немају никога свога, који би им, на суђеноме часу, свећу додрж |
ођена сестра.{S} Жао ми било, што немаш никога свога, а Диша те на неправди отерао, па сам рекл |
га свата.{S} Кума је већ изабрао: газда Николу, мумџију (онога чију је кћер испросио за свога у |
имала је и ту добру страну, што се није никоме жалила на свога мужа, па чак ни кир-Думи, своме |
уги смео да тако уради?{S} Ја ето нисам никоме одала?</p> <p>— Ама шта то ради она са мном? — м |
живота покаже својој вереници, како он никоме у својој кући не допушта, да што противу његове |
хлеб; јер газда-Диша, који у своме веку никоме у очи није смео рећи ни ружне речи а камо ли узм |
е све тако десило.</p> <p>Али како није никуд излазио и сваки разговор о томе избегавао, то он |
а то однесе и да је поздрави, да не иде никуда из куће, јер ће јој она доћи на посело, чим прип |
вечерамо!</p> <pb n="80" /> <p>— Нека, нисам гладан! — одговори Јанићије, који је жељно за то |
ну из влажних очију.</p> <p>— Кажем ти, нисам!</p> <p>— Хоћеш да ми даш?...</p> <p>— Хоћу.... а |
рокопам, па ћу те и под земљом наћи!{S} Нисам ја стао за тебе једнога, али не дам да ми се квар |
ако, што и послуша, то све наопако.{S} Нисам смела више ни да му заповедим што, сама сам у кућ |
та?</p> <p>— Кир... кир... стење Диша — нисам ја кир... погана је то реч; то је грчка реч!...</ |
<p>— Сиктер, пезевенк, бре!...</p> <p>— Нисам, газда, то?{S} Да сам то, ја бих и сада седео у т |
ила, Лепосава? — запита Канче.</p> <p>— Нисам, Канче, то ми није адет.</p> <p>— Па што нам се н |
опсова нешто кира-Анастасији.</p> <p>— Нисам хтела самој себи да верујем да сам на сну два пут |
— Молићемо, есте ли је видели?</p> <p>— Нисам; али причају тако.</p> <p>— А, тако: причају! — у |
ма њему.</p> <p>— Болан ли си?</p> <p>— Нисам болан у снази, ама ми душа болује.</p> <p>— Зашто |
Што си их однео на кира-Ману?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Среће ти! — запита она, а зрачак ведрин |
ми није никаква зла учинила, а од њега нисам никакве милости видео.</p> <p>Тако је, од прилике |
газда Диша.</p> <p>— Опрости, газда, ја нисам крив...</p> <p>— Сиктер, пезевенк, бре!...</p> <p |
а знала, да ће она котао теглити!{S} Ја нисам ни била у мутваку но у соби, кад је то урадила.{S |
то требало. „Коме треба нека даје, а ја нисам текао овај зној, да га хале и вране растичу!“</p> |
Тврдица, погансуз!{S} Ух, ух, што му ја нисам била жена, па да видиш како би се провео — викала |
о, што се сад по чаршији говори.{S} Ама нисам ја баш за то само прстен вратио.{S} Ето... и сам |
, не дери се ту, лудо цинцарска, док те нисам клепнуо, па да ти кажем ко ти је појео паре!</p> |
пеку један!{S} Седи и ради тамо, док те нисам овим калупом по лудој глави! — подвикну му мајсто |
.</p> <p>— Које: оно?</p> <p>— Среће ми нисам крив.{S} Ја баш нисам хтео... али тако...</p> <p> |
би други смео да тако уради?{S} Ја ето нисам никоме одала?</p> <p>— Ама шта то ради она са мно |
се не стиде ове Божје тичице!{S} И зар нисам ради тога чак у Јерусалим ишао?{S} Камо среће да |
/p> <p>— Среће ми нисам крив.{S} Ја баш нисам хтео... али тако...</p> <p>Лепосава се нагло окре |
ка-Маци: „Ето ти!{S} Што <pb n="175" /> ниси отварала очи, него си хтела да ти ћерка буде устаб |
г њезина неверства!{S} Е, чекај сад!{S} Ниси хтела поштено, сад ће полиција!</p> <p>Али, у исто |
ала.</p> <p>— Де, де, почекај, зете!{S} Ниси се ни ти ваљда на Бога камењем бацао.{S} Ето и ја |
.</p> <p>— Море, немој да се срамиш!{S} Ниси ти код туђина, није тетка Маца ни Цинцарка ни Грки |
} Ваљда ти боље знаш шта теби треба?{S} Ниси још ни загризла у живот, не знаш још ни по коме св |
о...{S} Дође ми мрак... али...</p> <p>— Ниси хтео! — насмеја се пакосно Лепосава и погледа га п |
да на њих повале мајстор-Дишу.</p> <p>— Ниси имао милости према својим шегртима, сад нећу ни ја |
и цео комшилук.{S} Кажу: остарела си, а ниси умела да очуваш девојче.</p> <p>И оно, што мајстор |
тучеш?!{S} Зар ми о сватовима због тога ниси опалио ћушку?</p> <p>— Због тога?{S} Како: због то |
вде је!{S} Ама шта си се уплашио?{S} Да ниси угануо ногу?</p> <p>— Заригли капиџик; хоће да дођ |
ји потпуно развијена ружа.</p> <p>— Шта ниси хтео?</p> <p>— Оно... одговори Јанићије и сада је |
го ти, синко мој, да не чиниш тога, кад ниси крив! — храбрила га је тетка Маца.</p> <p>— А где |
гледаше.</p> <p>— Што да се љутим, кад ниси хтео?! — одговори Лепосава, али тако, да он сада н |
Милош не би од мене сачувао, само да се ниси вратио.{S} Па, деде, пробај још једаред; земљу ћу |
рачне дубине, говори; Пази како ћеш, ти ниси више дете!</p> <p>У таквоме несносноме душевноме р |
ик -— то и ја могу.</p> <p>— Јок, то ти ниси кадар.</p> <p>— Море, не реци двареда! — одговори |
, кад не избиваш од онуда!{S} Ваљда тек ниси тамо због Маце одлазио! — одговори Станко и поче с |
к, плећат, велике <pb n="159" /> главе, ниска чела, широка врата, главом може да пробије храсто |
о их за појас, он положи руке на трбух, ниско се поклони и приступи кир-Думи, као најстаријем, |
>Јанићије устаде, метну руке на појас и ниско се поклони газди.</p> <p>— Хвала ти, као оцу на х |
ј је, па онда узе из Лепосавина сандука ниску дуката и онај дукат „ћошајлију“, па то све закључ |
оји купују нису слепци, па да рекну:{S} Нисмо видели шта нам је дао; нити је трговац нека арами |
p> <p>— Шта то би, кир-Ламбре?{S} Да се нисте убили? — чисто врисну фудул-Стаменка неким љубазн |
одаџисање. — Ако вам није ствар у срце, нисто не бесе; ајде, кир-Дума!</p> <p>Но кир-Дума не бе |
рука снажан млаз бистре и хладне воде, нису никада биле без два три човека или жене, чије се в |
реје...</p> <pb n="67" /> <p>— Не могу, нису код мене!</p> <p>Анастасија пребледе, очи јој стад |
час мукањем и другим лакрдијама; где га нису оставили, тамо би изникао међу сватовима, провлачи |
су донекле утицале на Јанићија, ипак га нису ни мало пореметиле; али када је погледа сад, овако |
разговарају са кира-Анастасијом, као да нису пуне две године избегавале чак и да јој се јаве, а |
а проговори српски са муштеријама, који нису знали ни бекнути језиком на коме је Периклес усхић |
орак овај први састанак.{S} А они, који нису у сличноме положају никада били, дај Боже да ни кр |
у светим местима, а радознали пријатељи нису пропустили, да га и за најситније догађаје на путу |
н, да обиђе момке, колико да виде, како нису остали без икакве контроле, а од туда наврати и ко |
S} Међутим грчко-цинцарске кћери некако нису још уочиле ову чежњу мајстор-Дишину, те се удаваху |
е не оте.{S} И други су патили, па опет нису помрли од глади.</p> <p>Дан из дан преживљавао је |
на је једна вештина, а људи који купују нису слепци, па да рекну:{S} Нисмо видели шта нам је да |
потпуно заборавила зашто све ово ради, нити јој је падало на ум, да ће сутра дан постати испро |
е мајстор Диша виђао са својим стрицем, нити је икада што о њему говорио.{S} Када се женио, ниј |
ко уважавао, на њих није обраћао пажњу, нити је и слутити могао, да ће му се од њихове стране т |
рекну:{S} Нисмо видели шта нам је дао; нити је трговац нека арамија, који хвата људе за гушу, |
ion" /> <p>Чудна је судбина човечја.{S} Нити зна од чега ће умрети ни од чега оздравити.{S} До |
ји је? — Јанићије каже:{S} Ламбре, а ја нити сам га видела, ни дреје познајем.</p> <p>— Па то.. |
о Лепосава и овога пута нити се насмеја нити му што одговори, и Јанићије сад немаде куда, него |
а биљара ни гатара није могла наћи лека нити му означити болест од које болује. — Но међу свима |
ога ми!</p> <p>Но Лепосава и овога пута нити се насмеја нити му што одговори, и Јанићије сад не |
своме веку није запевао световне песме нити западао у слично одушевљење, онако пресит завали с |
Са тетка-Мацине стране није се плашила ничега.{S} То је, као у воску знала, да тетка Маца није |
објашњење, па, када се уверише да није ничему крив, разиђоше се, а Јанићије оде својој кући.</ |
главу, то се није могло избити од туда ничим па ни њезиним смехом ни разлозима, без којих свак |
в с коња, негде на путу између Софије и Ниша.</p> <p>Кад је чула да јој је муж умро и сахрањен |
.</p> <p>— А бре, чапкуне, бре, куда ти нишаниш? — смеју се мајстори у Гушанчевој кафани; и тек |
а у комшилуку породила, а у мојој кући, ништа! — рече једаред срдито, кад Маца поче причати как |
у стицао је уверење о својој немоћи.{S} Ништа, ама баш ништа, на шта се одлучивао, није постига |
пред њим, као грешница пред иконом.{S} Ништа није била у стању да проговори, у грудима јој је |
Јанићије му је у истини пара вредео.{S} Ништа, што је за напредак радње било корисно, није проп |
и силна малаксалост и бледоћа.</p> <p>— Ништа ми није.</p> <p>— Море, ти си болестан.{S} Какав |
p> <p>— Шта си радила до сада?</p> <p>— Ништа, нано, — замеће она и измиче рантлику, да не прек |
Овако њезин је цванцик вратио, и сад га ништа није везивало да језик везује.</p> <p>Али ипак, о |
богоугодник, за кога се зна, да никада ништа не једе <pb n="192" /> него пије само неку зелену |
обедити, да сам јој нешто изнела, а ја ништа о томе не знам.</p> <p>— А оно?</p> <pb n="30" /> |
ед најшире саксије.</p> <p>— Елем, нема ништа од тај посао! — рече Ламбре скрушено и отури одел |
кад опази да му од празнога чекања нема ништа, он се одлучи на последње средство. — Неколико не |
дио.{S} И ко би сада веровао да ту нема ништа, кад не избиваш од онуда!{S} Ваљда тек ниси тамо |
аца поручила да одмах дођеш... још нема ништа! — изговори Јанићије на душак и поможе мајстору, |
само да до једнога наследника дође, па ништа.{S} Обишли све гатаре; за једанаест година попила |
и замишљена.</p> <pb n="182" /> <p>— Па ништа! — одговори Јанићије суморно. — Није ми баш ништа |
p>Лепосава намешта посуђе и не одговора ништа.</p> <p>— Лепосава! — понови он.</p> <p>— Шта ћеш |
она је из Галца одговорила, да јој Диша ништа не треба: „а ако искам да по месечина спацирам по |
тијана на врху.{S} Ослушну, али из собе ништа није чуо осем дубокога хркања нечијег.{S} Он нечу |
ко нана каже; а он је слуга, нема нигде ништа!{S} Ох, Боже, само му не дај да се обеси!</p> <p> |
га.{S} Али он је још слуга, нема нигде ништа; а да га чекаш, док се огазди, хој, хој!{S} То ће |
S} Ма да од мајстор-Дише никада не виде ништа, што би га чвршће везивало за њега, он му је опет |
боко као да се између ње и супруга није ништа десило.</p> <p>Сутра дан, бунован и добро неиспав |
обузела му је сва остала чула, да није ништа чуо шта га она пита; а онај бесмислени поглед, ко |
лтурне установе, — но мајстор-Диши није ништа све то требало. „Коме треба нека даје, а ја нисам |
х редова учествовали су.{S} Весељу није ништа недостајало, а мајстор Диша се, тога дана, претво |
дсмешљиво — кад човек остари, њему није ништа право.</p> <p>— А што је узимао дете?</p> <p>— А |
пролазили векови и о том се ексеру није ништа знало све до прошлога <hi>Рождества</hi>.{S} Уочи |
љно кир-Диша. <pb n="117" /> — Нема бре ништа за бадава, па ни жена!{S} Ја сам се доста уједао, |
и најбоље одговарао његовој жељи, да се ништа о овоме не дозна, да се кира-Анастасија са Дишом |
на своме месту и радио посао, као да се ништа није догодило.</p> <p>Међутим, код кир-Думе био ј |
правцу, јер су осетиле, да им она не би ништа казала, баш и када би у истини што знала.</p> <p> |
ворена врата.{S} Врата прснуше, а глави ништа.{S} А увек, кад подвије врат и полети, мукне тако |
а.{S} Смрче му се, али ипак не одговори ништа ташти, на чије се разлоге већ у велике навикао да |
ала.</p> <p>Готово посрћући и не видећи ништа пред собом, он је час брзо час успорено, како су |
ом и Ламбром и њиховим женама, како јој ништа није познато, зашто јој вереник врати прстен, те |
S} Он сад већ <pb n="216" /> није могао ништа без тетка-Маце у кући и Јанићија у дућану.{S} Кад |
ило најмилије.{S} Овако, није му остало ништа друго, него да се преда судбини, па да га она на |
како чиниш!</p> <p>Анастасија очевидно ништа није чула шта јој Јанићије говори.{S} Она паде пр |
облачење кир-Ламбрино, као да се ње то ништа не тиче.</p> <p>Међутим, Јанићије је са гужвом ки |
лум?“</p> <p>Мајстор Диша више није чуо ништа, није видео <pb n="87" /> никога.{S} Као несвесна |
, ороспија једна!</p> <p>Јанићије не чу ништа више.{S} Некакве, час зелене час као ватра светле |
Стаменкиног Канчета.</p> <p>— Ја не чух ништа.</p> <p>— Побише се.</p> <p>— Зашто, море?</p> <p |
стор постати устабашом, али сада га баш ништа не занимаше.{S} Напротив, да је смео запушио би ј |
рење о својој немоћи.{S} Ништа, ама баш ништа, на шта се одлучивао, није постигао!{S} Није убио |
очешће таре шаком чело, из кога ама баш ништа не мога да истеше.</p> <p>У соби му постајаше све |
дговори Јанићије суморно. — Није ми баш ништа урадио.</p> <p>— Па што му онда кобиш?</p> <p>— Н |
у поклонити цркви.{S} Не требају ми баш ништа; има мајстор Диша доста, а то ћу цркви, нека је Б |
е без ње пусто и како је сав овај живот ништаван и празан.</p> <p>— Ух, гомаре едно: зашто да з |
?</p> <p>— Не знам кир-Диса; не сум вам ништо скривио.</p> <p>— Јабучицу ћу да ти ишчупам; зуби |
о да ја плаћам ваш ортаклук, кад не сум ништо крив?{S} Зашто да се криво закунете? — викао је з |
> <p>И тада му је долазило, да не чека, но да погази своје обећање и, као веран слуга, исприча |
јом, која му је онако срдито пребацила, но ту је осећао и неки неодређени бол од самоће, коју ћ |
пажњу, да не оставља дућан на шегртима, но да ту седи, докле год не буде време да се ћепенци за |
ићи на улицу, није било другога начина, но да Ламбру закључа у собу, да на капиџик удари катана |
ледника, те кира-Анастасија немаде куд, но да се покори жељи свога мужа.{S} Али пре него што је |
руго је“.</p> <p>Тако је причао Ламбре, но то није све.{S} Један од комшија видео је и нешто ви |
ла кир-Диши, па ако је, не тек гдекоји, но многи од трговаца и старијих калфи, потајно уздахнуо |
; проглави вилицама, да нешто одговори, но грло га издаде и место да изусти реч, он поче некако |
постати не само десна рука тетка-Маци, но, у колико буде нужно, он ће и сав тетка-Мацин надзор |
ом поступању.{S} Он није ушао случајно, но намерно.{S} Само, ко ли му је могао тако што наредит |
пита Дума, али никако не улази у собу, но, како је промолио главу и пружио једну ногу преко пр |
без оне гужве, седе за посао, да ради; но тај посао, што га је у овако узбуђеном стању започео |
вој светињи, али друкчије не може бити; но пљунути, то је грех, који се не прашта. — Тако је об |
олико пута и изгуби се у сунчеву зраку; но ни један од тих звукова свежега пролећа он није чуо, |
онако ведар и безбрижан као до сада!{S} Но он није имао никога свога; а тетка Маца, којој је пр |
, Думиним и осталих нових пријатеља.{S} Но стриц и ако није био позван у сватове, кад је чуо да |
јавно казао да ће га из пушке убити.{S} Но четвртога дана доби писмо, Ламбре му јавља да је оти |
ву шамијом и одмах кренула на посао.{S} Но како ни она ни кир-Диша не знадоше где се одбеглица |
о и кумовим грехом свој грех блажио.{S} Но истину рећи, како је осећао пуно задовољство, што се |
заврте и он се мало поведе у страну.{S} Но то беше тренутно, баш кад је потегао за кваку од кап |
стор-Дишу и од неизвесности претрну.{S} Но то га брзо пређе, кад угледа расположено и озарено м |
мутвака обраницу и истрча на улицу.{S} Но кир-Дума, чим га угледа, замаче са сведоцима за први |
е, школе или друге културне установе, — но мајстор-Диши није ништа све то требало. „Коме треба |
ти му означити болест од које болује. — Но међу свима највиша их је било жена нероткиња, којима |
ога шегрта, па тек онда да га дарује. — Но судбина је ваљда тако хтела, да Јанићије добије ону |
а, како ће му од сада бити не газдарица но права сестра.</p> <p>Као утучен вратио се кући, оста |
који су уз то били не само вешти јахачи но, у случају потребе, и издржљиви пешаци.</p> <p>У так |
ветљаху, али не више оним топлим сјајем но неком светлошћу стакластом, хладном као месечина.</p |
ад својом вољом, својим одрешитим радом но увек — случајно.{S} Ваљало је само да зажели, да чез |
теглити!{S} Ја нисам ни била у мутваку но у соби, кад је то урадила.{S} И није ми одмах ни каз |
егрт врата пробио.</p> <pb n="47" /> <p>Но то је само тренутно расположење Дишино; после пола ч |
, нисто не бесе; ајде, кир-Дума!</p> <p>Но кир-Дума не беше од оних, који олако напуштају што с |
у на хаџилук.{S} Штета, Бога ми!</p> <p>Но Лепосава и овога пута нити се насмеја нити му што од |
м поклону од побожних поклоника.</p> <p>Но поред ових лепих особина Хаџи-Зосим је био уважаван |
ост тетка-Мацина помало блажила.</p> <p>Но, ма да је ова пажња падала на усамљену и обрањену ду |
у“ посматрала која од комшиница.</p> <p>Но кир-Диша се није дао онако збунити њезиним смехом.{S |
еље од деце и због деце сналазе.</p> <p>Но, ма колико јасно и убедљиво да беше њезино осликавањ |
ло повраћа у простране антерије.</p> <p>Но мајстор Диша не заста на овоме само.</p> <p>Да би до |
-Дише, кира-Анастасије и Ламбре.</p> <p>Но како мајстор-Диша, који је на сваку пару пазио, није |
га она на својим леђима изнесе.</p> <p>Но ни у удовичиној кући није било друкчије.{S} Кад је Ј |
оћу ускаче у кућу једне удовице.</p> <p>Но мајстор Диша није био од оних људи, који, кад сазнад |
га и несноснога положаја извуче.</p> <p>Но кир-Ламбри се до овога часа не јави баш никаква миса |
тек јуче, кад је болови стигоше.</p> <p>Но како му драго, хаџија је био приморан, да поднесе и |
е навикао да их прима и — сноси.</p> <p>Но њему се ипак није чекало.</p> <p>Веровао је тврдо у |
ао чочек извијати и поскакивати.</p> <p>Но он тога није видео, а удовица, са забаченим дугим ку |
о ју је нанео њиховој штићеници.</p> <p>Но кир-Дума је био човек од оних разложитих људи, који |
адикује за ненакнадним губитком.</p> <p>Но, како се у мајстор-Дишином дому извршило чудо, и как |
да се, као и он, ожени Гркињом.</p> <p>Но човек једно мисли, а судбина друго ради.{S} Мајстор |
е, што се на толики пут одважио.</p> <p>Но та штета не оста усамљена.{S} Путовање до Београда т |
аљалство своме пријатељу учинио.</p> <p>Но и ту мисао потисну друга, а ову трећа и тако редом, |
егово ћутање богато награђивало.</p> <p>Но у дну душе Јанићијеве, што он ни сам није могао раза |
што се око његовога имена плело.</p> <p>Но трећег дана догоди се случај, који му отвори очи и у |
оне простране равнице на Дунаву.</p> <p>Но та зарицања беху и сувише слаба, да бар за који трен |
што и целивати руку Спаситељеву.</p> <p>Но пре него ли ће му поднети часни ексер на целивање, и |
дговори, да газда није у дућану.</p> <p>Но докле се, тога дана, међу Србима причало, како је Ди |
лтарем.{S} Била је бледа у лицу.</p> <p>Но то је за кратко трајало, а већ после, кад је прошапу |
ија раздражено и изиђе на улицу.</p> <p>Но у ћор-Ахметовој кафани не беше никога <pb n="220" /> |
ретљивошћу претегла, искрсао би на ново нов непријатељ, који прећаше да му правац душевне борбе |
коју ономад зачу, а која беше у то доба нова:</p> <quote> <l>„Да ли знаш како се зове она ватра |
гога газде морао би као шегрт почети из нова и шегртовати још толико година, па тек онда бити п |
вде?{S} Зар у овој чаршији да почнем из нова?</p> <p>— То да не чиниш; боље нека она иде у свет |
еном стању започео, за цело би морао из нова започињати, да га у раду не прекиде кира-Анастасиј |
у.</p> <p>Мајстор Диша започео живот из нова.{S} У чаршији и дућану остао је онакав исти — чове |
рече?</p> <p>— Сто хиљада — одговори по нова старац тако спокојно, као да то беше само један гр |
РАГ.{S} Ј. ИЛИЈЋА</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>НОВА ШТАМПАРИЈА - „ДАВИДОВИЋ“ </p> <p>ЉУБ.{S} М. ДАВИДО |
који су му само поручили да им купи, а новац ће му дати, кад се врати.{S} Диша је и њима обећа |
власти би хаџи-Зосима бациле у апсу, а новац би задржале, и хаџи-Диша би имао само то задовољс |
ко хаџија имао двоструку штету: — готов новац би морао дати и изгубио би вернога и оданога калф |
ице, за које су му пријатељи дали готов новац.</p> <p>Било је пријатеља, који су му само поручи |
собом, претворили су пријатељи у готов новац, те тако, после неких обрачуна, што их је кир-Дум |
xml:id="SRP19061_N3">„Карантин“ био је новац од бакра у вредности 10 пара.</note> <note xml:id |
аш? — Зар сам зато толики пут потегао и новац трошио? — викао је хаџија на сав глас и подупрвши |
добро промозгати, шта би све за толики новац могао набавити цркви.</p> <p>Једнога дана кад га |
ћан пун, поруџбина на хрпат, а зарађени новац као поточић, који не сахне, за ових седам месеци |
човек од рачуна одлучио је, да за свој новац не купује другима „на веру“.</p> <p>— Нашао сам к |
, те да га на путу не оглобе.{S} Главан новац мајстор Диша је, као и обично што је на путу ради |
ге су то; а где је слуга сачувао газдин новац?</p> <p>И стотину мисли сличних овој укрштало се |
— запита Јанићије гледајући нерешљиво у новац.</p> <p>— Зато, што је пцето, што не је човек!{S} |
и.{S} Хвала Богу, и Бог ти је дао много новаца а још више памети, па размисли.</p> <p>— Па то н |
успео да докаже, тешко да би до својих новаца дошао.{S} Турске власти би хаџи-Зосима бациле у |
е уважењу и о томе, како ће га еснаф од Нове Године да изабере за свога устабашу.</p> <p>— Е, а |
глади.</p> <p>Дан из дан преживљавао је нове тегобе: надао се, плашио, срдио, на сваки њезин ос |
рмама не могаху одолети ни време ни оне нове фирме са чистим српским именима.{S} Кир-Бенџо, Лам |
по неколико аршина свилене материје или нове новцате јеменије од црвена сахтијана, мајушне као |
а отворено и, у колико јој то допушташе нови положај, весело, нежно, управо сестрински, те он, |
ки, те он, хтео не хтео, обикну на свој нови положај и предаде се потпуно вољи ове девојке, у к |
дбену антерију и леп шарен појас; а већ нови ђевђелук (капа „дињара“) то је мајстор Диша купио |
малог задовољства да се враћа и излаже новим трошковима, то није хтео.</p> <p>И тако хаџи-Диши |
ћу! — одговори Лепосава, очевидно неким новим измењеним гласом, који није ни мало личио на онај |
посничка наклоност, створила му је међу новим поклоницима леп углед; многи су његове услуге тра |
ји је морао још остати, јер га неколико нових хаџија, његових земљака, задржаше о своме трошку, |
ла у очима Ламбриним, Думиним и осталих нових пријатеља.{S} Но стриц и ако није био позван у св |
и и људи по њима и све око њега изгледа ново, непознато.{S} Осврте се по дућану, пође да седне |
ије сестре; она је по чаршији бирала за ново ћурче и свилу за свадбену антерију и леп шарен пој |
е, где се свет састаје, да чује шта има ново или да сам исприча, шта је данас или јуче чуо.{S} |
хну мало, али за кратко.{S} Лепосава на ново паде у бунило, а Маца не допусти више да јој дете |
јер због ње неће да губи место и да на ново у другога газде започиње занат; али, како је у мут |
лечење на своју руку.</p> <p>Хаџија на ново клону духом; више није смео да долази кући преко д |
мњао, ма да је од некога времена она на ново започела да попреко погледа на кућу кира-Анастасиј |
и кад уђе у собу, она забуна и ватра на ново га дохвати; он брзо седе на миндерлук, завали се н |
си човек поштен.</p> <p>И сада наста на ново погађање, докле се најпосле не састадоше на цени о |
дро, те у мало што не поскочи, да је на ново загрли.</p> <p>— Како да ти се осветим?</p> <p>— П |
љивији бивао.{S} Баш је чезнуо да се на ново окући, да стече домаћицу, која ће му унети у кућу |
Диша, па се сневесели, као да му се на ново почеше враћати тешки дани очајања и пометености.</ |
преко зидане ограде, све га то поче на ново да заноси, заједно са чежњивом мелодијом која му с |
а не остављаху на миру, него тражише на ново прилике, да се расправе.</p> <p>И овога часа Јанић |
коса на темељиту фигуру свога мужа и на ново прште у смеј.{S} Сигурно је замишљала, како би то |
редусретљивошћу претегла, искрсао би на ново нов непријатељ, који прећаше да му правац душевне |
а-Мана и све остале жене вратише јој на ново старо пријатељство, за киме је сирота кира-Анастас |
епосава прва дође свести, образи јој на ново запламтеше, она покри очи шакама и побеже из мутва |
радосно јој честитати, што ће једном на ново скућити кућу и стећи свога господара.</p> <pb n="2 |
о као мехурић на води.{S} Био је као на ново рођен; лице почело опет да се затеже, а антерија д |
су врата закључана, ускомеша у њему на ново ону ватру и он поче одмерено гвозденом алком, а за |
сао узео.</p> <p>Мајстор-Диши би сасвим ново; куд је он на то и помишљао!{S} И он се као запање |
за што покавжила и побила.</p> <p>И то ново осећање превлада.{S} Уместо одговора она га поглед |
авио, а у исто време, да на прагу свога новога живота покаже својој вереници, како он никоме у |
паде на ум, било је то, да је на прагу новога живота, да је тај човек, за кога се удаје, налет |
естита и за цело му не би довела у кућу новога Ламбру; млада је, па није имала кад о томе да ми |
n" /> <p>Лепосава се умела наћи у своме новоме положају.{S} Као права газдарица опходила се са |
ем се лицу видело јасно, како га је ова новост изненадила.{S} Лепосава се дубоко замисли и за с |
се отресе од такве помисли.{S} Али ова новост тако је изненадно дошла; а то се све њега лично |
n="18" /> кира-Думинице, да јој јави за новост, коју је, прислушкујући кроз кључаницу, чула.</p |
а псето и да није човек.</p> <p>Страшна новост начинила је од иначе мирног и спокојнога Дишиног |
ека да чује новости, а већ онда, кад та новост дође до последњега уха, развије се у читаву прип |
је нарочито тражио, да му саопшти важну новост.{S} Са Јорданскога спруда Витаваре, на коме је Ј |
— говорио је Ламбре Диши, када је за ту новост дознао.{S} Каже се: суд; ама кој држи тај суд?{S |
ће порасти.{S} Свет једва чека да чује новости, а већ онда, кад та новост дође до последњега у |
расправљају о каквој домаћој или јавној новости, и са тешким срцем дижу на обрамице своје судов |
српским; она је била увек пуна домаћих новости, а умела их је тако потпуно и слатко причати, д |
ије се почео мало по мало навикавати на нову улогу.{S} Заветовао се себи да се никада не жени, |
што ти га дадох, да метнеш пред зору у нову зелену чинију; пре зоре да захватиш воде са три из |
д ручак означио.</p> <p>Али што се тиче новца, ту је и сада био потпуно прибран и свој господар |
ко запрепашћење опази, да му ни кесе ни новца нема.</p> <p>Хаџи-Диша је престрашено викнуо, кад |
колико аршина свилене материје или нове новцате јеменије од црвена сахтијана, мајушне као детињ |
та освета донела 4000 гроша; а за мале новце, које је дао за еснафски барјак, постао је велики |
> <p>— Боже дај! — одахну Диша, исплати новцем и пође.</p> <p>На улици се хаџи-Зосим присети да |
а и хартијице, што их је некада готовим новцем платио, и у које је сву наду полагао, букнуше у |
и само што није залелекао за изгубљеним новцем.</p> <p>— Е, нека вам је на здравље, и толико ср |
и му онакву жену натоварио на врат, још новчано опљачка.</p> <p>Да му није било баш најлакше, к |
уком удари по њему по такту мелодије, а ногама поче поцупкивати и горњим делом тела извијати на |
долази! — рече хаџија, који већ беше на ногама, и додаде нешто по турски.{S} Маца оде, да му от |
вим зубима без трупа и рамена и само са ногама.{S} Па чим се родило, оно се, буди Бог с нама, и |
шава.{S} Осетио је само, како му се под ногама земља мигољи и за цело би пао, да се у томе часу |
тако: пљунуо би на онај дукат и сву би ногама изгазио.</p> <p>— Или ћу је убити или ћу се обес |
пљуну на њега, просу пред собом и згази ногама.{S} Да му Лепосава беше под руком, за цело би и |
на истрајан рад, лежао је пред његовим ногама као огромна архитектура, коју је мало час под кр |
ује, требаше одмах да припаднем њезиним ногама и да јој целујем златне одежде, ама заблесну ме |
на кратким, као ступе дебелим и чврстим ногама.{S} Али тај недостатак покривала је антерија до |
грчио од глади, те тако, и не мислећи, ноге га саме однесоше у шибљак, а руке се пружише за оч |
ворена, Ламбре био ту, ње више нема!{S} Ноге му се подсекоше и како је био наслоњен леђима уза |
скинеш, ама нагу, ни папуче да нема на ноге.{S} Е, па онда сас њу три пута да обиђеш бакчу.{S} |
тен кира-Анастасији и бацио јој га пред ноге, удовица је са страхом погледала у Јанићија; а кад |
хукнеш за њоме.</p> <p>Жена спусти пред ноге дервишеве четири „карантина“<ref target="#SRP19061 |
се, и он тресну сахан са кадаифом пред ноге кира-Манине, па као смушен полете капиџику и неста |
то леву преко десне то десну преко леве ноге, а од времена на време забринуто је трљао чело, ко |
Кад су хаџији јавили, њему се подсекоше ноге, и да се у томе часу не придржа за довратак у дућа |
>А мајстор Диша седе на ћепенак, подави ноге и са најлепшим задовољством даде се у маштање о бу |
па сад? — Запита га кир-Ламбре и подави ноге поред свога госта.</p> <p>— Педесет и четири.</p> |
ита га мајстор, када се он једва вукући ноге, врати у дућан.</p> <p>— Однео сам, мајсторе! — од |
е иза огњишта, па, како је осећао да му ноге малаксавају, седе на једну троножицу и зажареним о |
оји је на сваку пару пазио, није никада ногом прекорачио кафанскога прага, тако и није могао бр |
и у њезину башчу, опучи му се камен под ногом, те се сроза на улицу и сав изубија. — Можда би о |
ји час налете, кира-Анастасија га удари ногом у трбух тако јако, да он јаукну, ухвати се обема |
н са оним, кад га кира-Анастасија удари ногом у трбух.{S} Истина, Лепосава није помислила на та |
пљунути.{S} Грех је што својом грешном ногом и газим по овој светињи, али друкчије не може бит |
то није удовица, већ држи кир-Ламбру за ногу.</p> <p>Сан као сваки сан; али мајстор Диша не мож |
авалу мисли, ишао је Јанићије ногу пред ногу кроз кривудаве сокачиће, кад се на једноме углу су |
сву ову навалу мисли, ишао је Јанићије ногу пред ногу кроз кривудаве сокачиће, кад се на једно |
ма шта си се уплашио?{S} Да ниси угануо ногу?</p> <p>— Заригли капиџик; хоће да дође!</p> <p>— |
, како је промолио главу и пружио једну ногу преко прага, тако још стоји држећи руком за кваку. |
јој проба јеменије; она му пружила босу ногу, а он је целу обухватио у једну шаку, па се као лу |
шан од прве навале, седео је подвијених ногу на трави, грицкао једну зелену сламчицу и несвесно |
ћан.</p> <p>У дућану је седео скрштених ногу на ћепенку и неко време замишљено гледао у зид; на |
капија затворена, он је, као подсечених ногу, сав раслабљен које од умора а још више од оног ун |
мео од подне до мрака да седи подавитих ногу на своме ћепенку а да се не макне, сада се није мо |
увао као „свјатаја свјатих“ од нечистих ногу непосвећених.</p> <p>Јецање кира-Анастасије опомен |
ати, трже као опарен, кад угледа како и нож и очи кира-Анастасијине севнуше оштрим сјајем; стра |
а ум она њезина претња и велики кујнски нож, и он, место да пође на улицу, седе изнемогло на ми |
ед њега једноме буџаку, дочепа кухињски нож, којим је мало час рибу порила, и стаде према разја |
ија освета, него ли да је кир-Думи забо нож у срце.</p> <p>— Зашто бре, кир-Диса, зашто да ја п |
му је сада, место да га награди, забио нож у срце, на то није хтео ни да мисли више.{S} Извади |
узом о бедрима и неколико <pb n="51" /> ножева, оштрих с обе стране, којима се, при општој дерв |
у и мучио своје тело шибањем, забадањем ножева у бутину и мишице, тискале су се жене, било саме |
ћну службу ревносно одспавају.</p> <p>— Ножем на мужа!{S} Мене да пробурази?{S} И све то због њ |
клону доле.{S} Мало час га је одјурила ножем, па зар да јој опет долази?{S} Стојао је неодлучн |
ијао десну мишицу, коју је на два места ножем пробо.{S} Према њему чучнула некаква жена и држи |
ада, када га је она преварила, па чак и ножем хтела ударити.</p> <p>Лепо %јо осећао да би треба |
окрете соби, у којој му жена стојаше с ножем, и викну:</p> <p>— Хоћеш ножем, роспијо?{S} На ле |
тојаше с ножем, и викну:</p> <p>— Хоћеш ножем, роспијо?{S} На леб си ми пљунула, кућу опоганила |
а, из којих је несташно извиривала мала ножица.</p> <p>И ноћас је сањао тако, као да јој проба |
ајушне као детиња шака, таман за њезину ножицу, која је, заједно са тим младешчићем у левоме ку |
листе оно сирота удовица, засто јој без ноз исцупасте дусу?</p> <p>— Зашто? — За оно... за...</ |
дућану.</p> <p>Јанићије онако на једној нози скакуће за њом и виче да пусти, а она се све више |
два стигоше, да беднога Ламбру спасу од ноката раздражене Анастасије.</p> <p>А када их раздвоји |
јој се у душу увукао, тако се заквачио ноктима, да га ни за реп ни за уши не могаше извући ода |
памтити!{S} Кали нопта, кир-Диса, кали нопта!</p> <p>— Кали нопта! — одазива се Диша са капиџи |
, ову ћемо вечеру дуго памтити!{S} Кали нопта, кир-Диса, кали нопта!</p> <p>— Кали нопта! — ода |
та, кир-Диса, кали нопта!</p> <p>— Кали нопта! — одазива се Диша са капиџика, и, задовољан за с |
Е, дај Боже, душа да вам не испадне на нос како христијанину, него на друго место на куде Турц |
и Ламбре поднесе мајстор-Диши шипак под нос.</p> <p>Мајстор-Диша, кад осети под носом склопљену |
дражено фудул-Стаменка и поднесе му под нос пуну шаку женске косе. — Шта је ово?{S} Тако ли си |
/> се једнако капиџика, трешаше му под нос песницу са прамењем оне косе.</p> <p>— Море торњај |
е и сав трепћући од љутине унесе их под нос Јанићију.</p> <p>— Пцета!{S} На зенско ли нападате? |
а оне, које није умео, удешавао је кроз нос тако, да ти се увек чинило као да их Грк пева.</p> |
ицама, опуштених плетеница низ врат и к’носаним обрвама, које се као два црвена лука високо над |
ао.{S} У мислима је гледао већ, како га носе на гробље, а Лепосава нариче, буса се у груди и до |
ка носи фудул-Стаменка.</p> <p>— Па све носе тако; не могу ни ја осем света.</p> <pb n="176" /> |
дговори Анастасија и залупи вратима под носем свога супруга.</p> <p>А мајстор Диша, још збуњени |
е учини! — весело је певушила Лепосава, носећи ратлокум и кафу, да мајку послужи.</p> <p>— Па г |
</p> <p>— Јанићије — викну га с прага — носи ово код тетка-Маце и да кажеш: поздравио мајстор и |
оси! — јекну као иза сна мајстор Диша — Носи, да га не гледам више!</p> <p>Јанићије се окрете в |
зати, где и коме да га однесе.</p> <p>— Носи! — јекну као иза сна мајстор Диша — Носи, да га не |
већ да се преда слепо случају, нека га носи куда је њему драго, нека га ваља на својим таласим |
праведно заслужила онај надимак што га носи, — па се од самога себе стидео.{S} Али лепа удовиц |
а узе Господар Милош у своју службу, да носи поверљива писма из Београда у Цариград и обратно.{ |
а.</p> <pb n="176" /> <p>— Ко носи нека носи, ама жена мајстор-Дишина не сме тако! -</p> <p>Јед |
голе руке?{S} То је срамота; тако нека носи фудул-Стаменка.</p> <p>— Па све носе тако; не могу |
ве чини, да сам баш од тебе чуо, да она носи четири хиљаде...</p> <p>— Не је четири, џанум!{S} |
о ручку пошао Јанићије Ламбриној кући и носи кира-Мани сахан кадаифа од кира-Анастасије.{S} Газ |
осем света.</p> <pb n="176" /> <p>— Ко носи нека носи, ама жена мајстор-Дишина не сме тако! -< |
ед сан три пута помирише, а после да то носи у недрима као своју хамајлију.</p> <p>— И то ће јо |
ожениће се најлепшом удовицом, која му носи кућу и неколико хиљада гроша и ородиће се са грчко |
гао, те ти она тај запис метну у недра, носила га под пасом четири месеца и — то јој поможе.{S} |
и Јанићије и гледали за лађом, која је носила мајстор-Дишу.{S} Сунце је жегло пуном јаром, Дун |
алик на половину диње.{S} Такву су капу носили махом варошани како по Србији тако и по Румунији |
и икаквога тужнога спровода, пронеше га носилима четири хамала и закопаше ван христијанскога гр |
застаде на самоме прагу.</p> <p>— Ето, носим, газда; ама, куда да га носим?</p> <p>— Њој!{S} Д |
<p>— Ето, носим, газда; ама, куда да га носим?</p> <p>— Њој!{S} Да га њој даш... натраг...{S} Т |
је пуна година, како ја сваког празника носим у цркву тамњана и палим свећу пред Богородицом и |
и је као најдраже благо до данас чувао, носио преко дана за појасом, а када је легао, отварао к |
ње према светој земљи.</p> <p>И зато је носио за вуненим појасом једну дугуљасту кутију од тене |
пипа једну кутијицу, коју је за појасом носио.{S} Он је извуче и отвори.{S} У кутијици је лежао |
, коју је са толико чежње и бола у срцу носио, поче да кипи свом жестином.{S} Он се обазре око |
и Јанићије. — Могао бих је тако сву ноћ носити, па да и не осетим.</p> <p>— Лудо! — викну Лепос |
ис уздигао.</p> <p>— Ово теби; ти да га носиш, а ја да те гледам! — рече што је могао нежнијим |
иких, златних махмудија.</p> <p>— То да носиш око врата, а ово да метнеш па чело — и даде јој в |
ти! — одговори Маца и залупи врата пред носом зетовљевим.{S} Диши не оста друге него да очекне. |
нос.</p> <p>Мајстор-Диша, кад осети под носом склопљену песницу, устури лице назад и, застиђен |
идиш и снебиваш.</p> <p>Лепосава дотаче носом кесицу и помириса.</p> <p>— Још двареда! — рече Д |
p> <p>— Помириши! — рече Диша и принесе носу женином кесицу.</p> <p>— Ама, зашто? — одговори Ле |
подшишани бркови, који, широком лицу и носу, сасвим различитом од грчко-цинцарскога, ипак прид |
некада под својим јастуком напипао.{S} Ноћ је била ведра и обасјана, благ поветарац доносио му |
од прве ти је жене. — Ово је већ трећа ноћ, како ми се на сну то казује.</p> <p>Мајстор Диша, |
гани свирачи отпратише кући и кума, кад ноћ осу звезде и блага месечина засја над зеленим башта |
осећао у необичном расположењу; сву је ноћ осећао мирис онога босиока, што га је некада под св |
је знао, шта му је теже падало: дан или ноћ.{S} Дању би по вас дан одбијао од себе мисли, које |
риш мало.{S} Жалим те, што ти ни дан ни ноћ није давао мира. „Море, смири се, човече, једаред!“ |
е како му је све празно и несносно; дан ноћ чезнуо је за њоме, и једнога дана остави овце, нека |
није била у стању да га извида.{S} Дан ноћ осећао је како му је све празно и несносно; дан ноћ |
утишавала ону силну навалу, што му дан ноћ није давала дисати.</p> <p>Два супарника седела су |
ри записа.{S} И то овако да радиш.{S} У ноћ, кад буде младина, жену да изведеш у бакчу; тамо да |
за један часак уништи!</p> <p>Целу ову ноћ провео је у полусну и неком бунилу, од чега је осећ |
а се, па тако исто и где је провео прву ноћ без жене.{S} Тек сутра дан не беше га у дућану.{S} |
ко хаџи-Диши не оста друго, него да сву ноћ уздише, куне и проклиње, што се на толики пут одваж |
овори Јанићије. — Могао бих је тако сву ноћ носити, па да и не осетим.</p> <p>— Лудо! — викну Л |
раџбине, продају, завуче се и тако целу ноћ преспава.{S} Сутра дан је опет лутао, али много даљ |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ноћ је већ у велике осула небо звездама над Београдом, |
м да сам на сну два пута чула; али, кад ноћас и по трећи пут баш будна зачух, рекох:{S} Није фа |
сташно извиривала мала ножица.</p> <p>И ноћас је сањао тако, као да јој проба јеменије; она му |
<p>— Море, није да сам снила, него сам ноћас и будна видела.{S} Ово је пуна година, како ја св |
свему што се десило.{S} Шта је све било ноћас?{S} Ето: код фудул-Стаменке прекужио је један <pb |
ка-Маце.</p> <p>Кад се Диша у неко доба ноћи разабрао од бунила, прво лице, које угледа код себ |
ао у својој, налази.</p> <p>У неко доба ноћи, када се кира-Думиници почеше очи крпити, припалиш |
ну Јанићије и грухну се у груди. — Нема ноћи, море, када је на сну не видим; дође, тумара по со |
вих <pb n="49" /> еснафа, које је сваке ноћи од некуда падало у њезину башту као мана у пустињи |
Диша из постеље сав узнемирен.{S} Целе ноћи није могао тренути од неког немилог предосећања; ч |
ега, сад је прешла на кир-Думу.{S} Целе ноћи претурао се по постељи, устајао, уздисао и псовао |
се оног двоструког утиска, што га је те ноћи осећао.{S} Притиснуло му нешто душу, <pb n="40" /> |
огло врло лако догодити, не даде јој те ноћи тренути.{S} Обртала се, <pb n="158" /> мешкољила, |
еним; али ко је мислио на то?</p> <p>Те ноћи превртао се мајстор Диша у постељи врло дуго.{S} И |
ио на ону немилу епизоду, ради које три ноћи није спавао.</p> <p>И тетка Маца, као прва комшини |
у град.</p> <p>На првоме конаку, где ће ноћити, хаџи-Диша завуче руку у недра, да из кесе извад |
ла га је тетка Маца.</p> <p>— А где ћеш ноћити?{S} Ваљда ће те пустити, да заноћиш?</p> <p>— Не |
оји по миндерлуку припремаху постељу за ноћиште, изненађени скупише око њега, да чују шта му је |
стовариште еспапа, а у исто време и као ноћиште Јанићијево, па се прући по миндерлуку и тек сад |
тетка-Маци, те да га задржи на вечери и ноћишту.</p> <p>Како је затворио леђима капиџик, тако ј |
а циганска и тек по који усклик тројице ноћника.{S} Један међу овима био је Јанићије Бик.{S} Са |
који сматрају за свету дужност да своју ноћну службу ревносно одспавају.</p> <p>— Ножем на мужа |
вукоше развалинама порушених идеала; а ноћу, кад заспи, долазила би му лепа удовица на сан, на |
чаршији, могао доћи и на таку мисао, да ноћу ускаче у кућу једне удовице.</p> <p>Но мајстор Диш |
<p>— Добро сте нам досли!...{S} Орсе! — нуди их домаћица у кућу и, смешећи се, прима из њихових |
чим је кришом чезнула, сад јој се самој нуди!</p> <p>— Па... шта да кажем — уситнио Диша — Ви с |
ајстор-Диши, као да је невеста, коју му нуди, цвет, који је сад баш узабрао, па хоће да му га п |
о вољу на пазар и на децу; а он је опет нудио толишно, да је свети човек са највећим презирањем |
есна рука тетка-Маци, но, у колико буде нужно, он ће и сав тетка-Мацин надзор подвргнути својој |
ни могу бити већ и у Влашкој, па ако је нужно чак и у Галцу.</p> <p>Ма да није знао ни где је Г |
увек тако намештао леђима, да је чисто нукао, само да продужи што је започела.</p> <p>Једнога |
кидес, Сакаларидес, Даде, Пијаде, Гуша, Нуша, и т. д. била су, у то доба, као градски бедеми чв |
јој Јанићије говори.{S} Она паде преда њ на колена, ухвати га за рукав и поче јецати.</p> <p>— |
тихо, да га је Лепосава, која иђаше уза њ, једва чула.</p> <p>— Рђо папуџијска, шта ти је ружно |
нија.{S} Кућа затворена, Ламбре био ту, ње више нема!{S} Ноге му се подсекоше и како је био нас |
мрско.</p> <p>И свему је она крива.{S} Ње да не беше, да га она није својим понашањем намамила |
иша, који има жену ороспију и који због ње туче шегрте!“</p> <p>Разиграна машта Јанићијева све |
аже, да ће све одати мајстору, јер због ње неће да губи место и да на ново у другога газде запо |
ли срцу, а да је, бар узгред, кад поред ње протрчи, не чупне за курјуке или не повуче за шалвар |
жи пут ћутке.{S} Јанићије је ишао поред ње мало збуњен, што му баш ни речи не одговори, а њему |
се испиње на прсте, и пружи руку, да од ње узме сахан.</p> <p>— Нека, што ми требаш ти!{S} Сама |
аопшти своју намеру и потражи савета од ње.</p> <p>— Бог с тобом, дете! (тетка-Маца га је сада |
{S} Ама је ли она удовица само, бежи од ње три конака, да ти не унесе несрећу у кућу.{S} Него с |
атрала облачење кир-Ламбрино, као да се ње то ништа не тиче.</p> <p>Међутим, Јанићије је са гуж |
е у пуној јасноћи видео, како му је без ње пусто и како је сав овај живот ништаван и празан.</p |
и неодређени бол од самоће, коју ће без ње осећати, и страх од мајстор-Дише, да га усред чаршиј |
авала!{S} И тек сада, када је остао без ње, он је у пуној јасноћи видео, како му је без ње пуст |
је уништи; али у исто време и да му без ње нема живота.{S} Једном речи, између ова два супротна |
уче једну дугачку кесу о гајтану, па из ње одброја на сто неколико белих пара.</p> <p>Баш да је |
у своју собу, затвори се и не изиђе из ње, све докле се не разиђоше људи и докле фудул-Стаменк |
д јаслама молио, расклопи се земља и из ње се промоли страшна чељуст, која поче бљувати ватру н |
е.{S} На против, што је Ламбре гонио из ње ђавола усрдније, то се он све чвршће усађивао у њој. |
толико се препала, да се не обеси ради ње. — Ох!{S} Ох!{S} Баш је добар!{S} Баш је добро то шт |
више; зашто ће нам он?</p> <p>— Ви’ш ти ње!{S} А шта би свет онда реко?{S} Мајстор Диша појео ш |
S} На те даске метала се асура, а преко ње постеља.{S} То се место називало: душема.</note> <no |
а и остале честите жене заобилазиће око ње са погледом на страну, <pb n="62" /> као кад би ко о |
ногобројним мазгалима почеше играти око ње.</p> <p>— Шта ти је, море, што се љутиш?</p> <p>— Ти |
сна ствар, која не разуме шта се то око ње догађа, седео је нем и поражен према Јанићију и обој |
ој не да да рађа, младина ће да скине с ње, а од овога записа, родиће ти мушко.</p> <p>Дервиш у |
ла тако мирно и дубоко као да се између ње и супруга није ништа десило.</p> <p>Сутра дан, бунов |
о прекорно и исприча цео догађај између ње и Канчета.{S} Само је беше стид да дода још и оно по |
после, кад дођоше двојица са Циганима, њега раздрага песма, дође међу ове и тако ударише у пиј |
у залуд очекивао Јанићија, да се врати; њега не би ни од куда.{S} Послао је два „чирачета“, да |
више не види, било је за <pb n="100" /> њега толико исто немогућно, као што је сада немогућно, |
стур; тамо ће остати неколико месеци, а њега моли, да му обилази радњу и кира-Ману.</p> <p>Кир- |
ио у еспап и довео још два шегрта.{S} А њега самога, за ову годину дана, кира-Анастасија потпун |
да сазна шта је са његовом женом.{S} За њега је она постала сада сасвим као избледела успомена, |
ићије ни у сну није надао, учинио је за њега много више него ли ма шта друго, што би намерно см |
да бубња у ушима.{S} Све ово било је за њега и сувише нејасно, али ипак је толико <pb n="86" /> |
иде ништа, што би га чвршће везивало за њега, он му је опет био нешто: јео је његов хлеб, до ду |
дете?</p> <p>— А што се „дете“ удало за њега?</p> <p>-— Него за тебе, ваљда, рђо калфинска!{S} |
мерос, кир-Диса!</p> <p>Ово је било за њега толико почасти, да је сав успламтео, па од силне р |
о.</p> <p>Право рећи саме прилике су за њега радиле.{S} Па зар то није срећан човек?</p> <p>Мац |
застиђено погледа на гнездо па онда на њега.</p> <p>То је било после једнога разговора са Мацо |
удари кишом у трбух, обори га и леже на њега.</p> <p>Јанићије се тога часа врло препао; учини м |
Његова болест на тебе, твоје здравље на њега“.{S} Онда жабу да бациш на кров, а дете да умијеш |
а тетка Маца зове мајстора, да му се на њега пожали.</p> <p>Може се помислити, шта је све прежи |
и очи, погледа Јанићија и осмехну се на њега.</p> <p>— Још мало — прошапута изнемогло.</p> <p>— |
овај дочепа ненадно калуп и исповрте на њега; Јанићије се, у добар час, саже, те га калуп преле |
то?{S} Само за једно сећање, да се и на њега, ма и под старост, насмешила срећа и ту му срећу л |
се по који пожутели листић падајући на њега.</p> <p>— Знам, душо, знам! — то је љубав! прошапу |
рече му пркосно и са презрењем баци на њега један крвнички поглед.</p> <p>Мајстор Диша изгуби |
један мах изгледаше, да ће се таван на њега срушити.{S} Последња нада, за коју се тако грчевит |
бом напипао седиште, тако се скљокао на њега и блесасто гледао у Јанићија, који је са страхом о |
те, а босиљак искида, издроби, пљуну на њега, просу пред собом и згази ногама.{S} Да му Лепосав |
посава му не даде да доврши, измахну на њега метлом, а он, пре него што ће га ударити, побеже и |
бити сина, ама сто крстова да метнеш на њега, оно ће опет остати нечисто.</p> <p>А овај разлог |
и са свима, пуницу пољуби у руку, а она њега у чело, и лађа се отисну.</p> <p>Дуго и дуго још с |
избегавао да га погледа.</p> <p>— Због њега сам ја појео врућ шамар; али ће ми га, мајци, кад |
сија вешто измаче ударцу, протрча поред њега једноме буџаку, дочепа кухињски нож, којим је мало |
, она ми није никаква зла учинила, а од њега нисам никакве милости видео.</p> <p>Тако је, од пр |
у; али јој је вазда на ум падало, да од њега неће бити сигурна, све докле се он буде налазио у |
да се састане са мајстор-Дишом и да од њега самога чује, ради чега је онако поступио.</p> <p>Т |
по вас дан; тетка-Маца није одлазила од њега, и захваљујући њезиној бризи а и стишавању савести |
</p> <p>— То је само за жене.{S} Кад од њега начини хамајлију нероткиња, роди одмах дете честит |
ада нарочито тако ословила, ма да је од њега само једну или две године била старија) Бог с тобо |
млађега шегрта мајстор-Дишинога, те од њега сазнаде све како је на вечери било, а што је најва |
дохватио шаком, те је она често више од њега примала, него ли што га је задужила.</p> <p>Да ли |
а.{S} Свети човек узе памука, начини од њега малу лоптицу, па то уши у једну крпицу и предаде м |
писмо, шта ће онда?{S} Еснаф је јачи од њега, а мајстор је имао толико права над својим <pb n=" |
нашу кућу.{S} И зар би то било лепо од њега, паметног и угледног човека, да једну честиту кућу |
а му чува овце само за храну, па је код њега остао све до свога повратка у Београд.</p> <p>Али |
ше, кад зачу да Ламбрино одело није код њега.{S} Дакле, више јој нема спаса; он је то одело одн |
ст тако је изненадно дошла; а то се све њега лично тицало, те баш и да није хтео да размишља и |
смешљиво звучао. — А она је одмах после њега изишла, и оде на ову страну.</p> <pb n="96" /> <p> |
дао ону чудотворну силу и одрекао би се њега.</p> <p>— И тебе сада искушава ђаво.{S} Метнуо ти |
ћао није добро и да ће газда-Диша и без њега сазнати све: како је кира-Анастасија погазила обра |
цвећа, тако сређеног, да је удовица из њега могла прочитати и све жеље онога, који је дотични |
ру не само да неће добити, него ће ради њега страдати, биће посрамљена, кира-Мана ће је на свак |
а часа некакво привиђење пролетело крај њега.</p> <p>— А сад? — промуца кира-Анастасија и плашљ |
агао заклетву, стојао је кир-Дума спрам њега, забезекнуто гледао у кривоклетника и само што ниј |
има капиџик, тако је и остао наслоњен о њега, а од стида није смео дићи очију горе.</p> <p>Лепо |
ије знао ни где је Галац, ни како се до њега може доћи, па ни то, с чим ће доћи дотле, он је ип |
вољан за све, леже у душеке, а одмах до њега и кира-Анастасија: он да одмах захрче, а она да јо |
и они ћепенци и људи по њима и све око њега изгледа ново, непознато.{S} Осврте се по дућану, п |
Једнолики, безизразни шум шумио је око њега, па, ни сам не знајући зашто, он се несвесно поче |
пањен стојао је и није знао, шта се око њега дешава.{S} Осетио је само, како му се под ногама з |
о пчела; један крупни бумбар облете око њега неколико пута и изгуби се у сунчеву зраку; но ни ј |
е са оним товаром, у жагору слетеше око њега и почеше черупати кесе са слаткишима.</p> <p>— Ко |
тељу за ноћиште, изненађени скупише око њега, да чују шта му је.{S} А када им Диша исказа своју |
је.</p> <p>И све то што се дешавало око њега и с њиме уништавало га је сасвим.{S} На свакоме ко |
да се разабере, где је и шта се то око њега догађа. <pb n="61" /> Заборавио где је, па премисл |
више, посаветова, нека се он држи само њега <pb n="168" /> и чест му чува, а он ће знати, кад |
овога може исплести нешто страшно и по њега и по све остале, о чему у првоме тренутку свога уз |
о неверство.</p> <p>— Морам да трчим по њега! — викну Ламбре. — Не ли имаш кир-Дишино дреје?</p |
ецати.</p> <p>Лепосава прикова поглед у њега.{S} Очи јој необично светљаху, али не више оним то |
S} Она је Јанићија волела; гледала је у њега, као што је некада у Лепосаву, и када би се Јанићи |
ретне са оним погледом, што се упиљио у њега.</p> <p>— Како: шта? — Ми на вас као на едног чест |
о.{S} Да су ма шта друго изнели противу њега, не би га толико запањило као то, да је он, један |
ћу се накусурати.</p> <p>— На полицију њега, да се протера од куда је дошао — одговори кир-Дум |
а има нешто што он не зна, а што се баш њега тиче.</p> <p>— Улази у дућан!</p> <p>Јанићије прек |
з недара крајеве искиданога гајтана.{S} Његов узвик је био за цело страховит, кад се неколико х |
а њега, он му је опет био нешто: јео је његов хлеб, до душе врло често зачињен шамарима, али оп |
е су се са њиме дешавале ове промене, и његов верни Јанићије, кога је већ произвео за калфу, до |
повратише га, истина не сасвим, али тек његов мучан осећај мало се стиша.{S} Живот му је и сада |
њезино име, кад, у тај пар уђе у дућан његов шегрт, Јанићије Бик, и унесе две ћупе воде.</p> < |
ка и хлебова, чији је мирис тако дражио његов изгладнели стомак.</p> <p>— А да сам оне Ламбрине |
зме.{S} Он је већ гледао у мислима како његов кир-Ламбре лежи иа улици, а антерија му се топи у |
билније муштерије, неће завирити више у његов дућан, те тако ће, мало по мало, вратити се на он |
дан малени прозор, за којим се одмараху његов мајстор и мајсторица.</p> <p>Сутра дан сви чираци |
о.{S} Фудул-Стаменку није никада марио; његова бивша жена била јој је присна пријатељица; а сам |
очима гледа Лепосаву, како се опрема за његова мајстора?{S} То никако!{S} И он убрза кораке, са |
е све могло са Јанићијем десити.{S} Она његова последња реч и нагли одлазак не даде јој ни за т |
аш врло озбиљно задржала мисао.{S} И та његова јучерања реч, сад га је много више мамила својом |
о сухом хлебу, маслинама и зејтину и та његова, већ увелико позната испосничка наклоност, створ |
ао наградити доброту.{S} Детињска машта његова бацила га је у маштање: да је нешто књаз, па да |
значај.</p> <p>— Одродили сте човека од његова народа, одузели му крсно име, па му сада и образ |
е целој чаршији мозак завртела, да буде његова жена, — то је било тако мило, тако неочекивано, |
ако, она треба или да умре, или да буде његова.{S} Прво ће отказати службу, а за тим ће урадити |
лиш пару, удели му благу реч! — била је његова опомена онима, који би просјака, са прага свога |
ме и Ламбре.{S} Али круна свега била је његова вештина, да пробије врата — главом.{S} Залети се |
. — Иде ситно, у колико му то допушташе његова облина, избегава да се са познатима састане, од |
е сасвим настани.</p> <p>Али кир-Диша и његова жена примише стрица тако хладно и без икаквога о |
е смрче пред очима, кад помисли да се и његова жеља може остварити тек после десет година.{S} С |
ни трговачки посао, већ свој пријатељ и његова жена.{S} А, у то време, у Београду се са највећо |
неће ли умилостивити газду.</p> <p>Али његова мука беше у залуд.{S} Кад се околишећи приближио |
стеже грудима, а она се одупре шакама о његова плећа и одскочи у страну.</p> <p>Збуњени и црвен |
има, али, у очима кир-Думиним, нарочито његова хришћанска питомост, коју је показивао не само п |
пута обзине, а ти три пута да викнеш: „Његова болест на тебе, твоје здравље на њега“.{S} Онда |
ј је предао Ламбрине хаљине, била је за његове године и сувише стара, да би јој се могао пожали |
ве веће, и у колико се више Лепосава на његове очи развијала, у толико је већма падао у неразум |
које стране, из сокака појавити фигура његове жене.{S} Сад више није био способан ни да премиш |
ровео као у некаквоме бунилу.{S} Толике његове наде, толико ишчекивање, %на најзад и онолики пу |
тири пута око себе обмотати, а цеванице његове тако танке, да су у оним чампарима изгледале као |
д својим <pb n="153" /> момцима, да без његове воље и допуштења није момак могао располагати св |
ан одбијао од себе мисли, које га и без његове воље вукоше развалинама порушених идеала; а ноћу |
окрет, која у томе часу извуче своју из његове руке и брзо устаде, да јој мајка не би гледала к |
ријатељ како Ламбрин тако и покојника и његове удовице, журио је, да се што пре чаршија умири.{ |
аштенскога грања и пријатно расхлађивао његове снажне груди, које, чим Маца и Лепосава уђоше у |
еђима глас, а у исто време таче се неко његове руке.</p> <p>Кир-Ламбру прођоше жмарци и у мало |
ервозно час скупљало час у вис уздизало његове обрве.</p> <p>— Ти да идеш на вилает, а ја па ов |
својој кући не допушта, да што противу његове воље и о својој глави ради.</p> <p>Ухватио је Би |
у новим поклоницима леп углед; многи су његове услуге тражили, а он је на крају био захвалан и |
и, и више, у колико се уз ту нежну црту његове душе јављао страх, да ће је сада за навек можда |
тати предметом свих ћепенака у чаршији; његовим ће именом жене испирати уста, и онај углед, кој |
мајстор Диша не чу ово питање?{S} Пред његовим очима лебдела је само прилика оног набреклог, м |
свежавао на истрајан рад, лежао је пред његовим ногама као огромна архитектура, коју је мало ча |
> <p>А осем тога, ова посета имала је у његовим очима решавајући тренутак.{S} И ако је он удови |
омаћа невоља учинила је читав преврат у његовим погледима.{S} Колико је патио од туге за својом |
овици вратио прстен, мираз је био још у његовим рукама, те тако му се чинило, као да га још нек |
, ипак је видео јасно, да је кир-Думи и његовима јако стало до тога, да баш он узме кира-Анаста |
ш остати, јер га неколико нових хаџија, његових земљака, задржаше о своме трошку, да им буде на |
о пријатније; сада је бар била мирна од његових напада, а у вече, када би он за совром, не обра |
опре раздражена вика кир-Думе и двојице његових пријатеља.</p> <p>— Ајдутин!{S} У букагије ћемо |
гњавити тако, да се једва искобељала из његових шака и побегла.</p> <p>— Шта чекаш, домуз бре; |
зида; ласте су стреловито пролетале тик његових очију, а у јасној сунчаној светлости зујало је |
на и очајна остала, беху једини предмет његових збуњених мисли.{S} Њу да види, њу да лечи, ако |
будућој својој деци, као што беше грех његових родитеља према њему.{S} Међутим грчко-цинцарске |
да се таваница са балванима срушила на његово теме и пригнечила га.{S} Дисање му заста.{S} Как |
н то и дочекао?{S} А код овога мајстора његово произвођење било је већ на прагу.</p> <p>Сузе му |
ога утицаја на и онако пољуљано уверење његово.{S} У самој ствари то, чиме је кир-Дума кроз при |
га је тако сестрински пазила, да му се његово ћутање богато награђивало.</p> <p>Но у дну душе |
оке, која је већ пецнула заљубљено срце његово.{S} Грашке зноја, што су му избијале по челу, по |
даред!“ вичеш му ти; ама пусто оно срце његово игра ли игра, кад те само угледа, па ко што ради |
чев срп, чија блага светлост обасјаваше његово суморно лице и ону кајсију, тамо, што је густим |
исак и преплашено лице женино усугубише његово беснило.{S} Учинило му се, да му је баш то откри |
илософ!{S} Као да га и сад гледам у оно његово болта.</p> <p>И оба пријатеља Бенџина оборише гл |
не би јаче вриснула, да јој се наместо његово јавио у соби пок. кир-Бенџо; филџани и џезва с к |
грли, ја л’ да те пољуби.{S} Од толиког његовог грлења већ и комшилук балдиса само гледајући, т |
е видио кир-Ламбру, како се упутио кући његовог мајстора, послао је шегрта и наредио му, да се |
није ни могао знати све оно, што се око његовога имена плело.</p> <p>Но трећег дана догоди се с |
однији излаз, који би најбоље одговарао његовој жељи, да се ништа о овоме не дозна, да се кира- |
отину мисли сличних овој укрштало се по његовој глави; а свака од њих била је црња од црње.{S} |
тинама грозничавих мисли, које су се по његовој глави ломиле.</p> <p>Али једна, од свију снажни |
а срећна повратка, и тога целога дана у његовој кући био је долазак као о слави.{S} Хаџи-Диша н |
јасно, као на длану, виде шта се све у његовој души догађа.</p> <p>Пошао је кући, али на полов |
ацин.</p> <p>Тога пустињака не нађоше у његовој испосници, која се налазила близу Гетсиманске Б |
кадра ни толико, да се за који часак у његовој глави скраси.{S} Од свих му се најподеснија чин |
ез жене и пустити да се цео свет исмева његовом судбином, то је двострука штета, коју никако не |
у памети, није била, да сазна шта је са његовом женом.{S} За њега је она постала сада сасвим ка |
ра-Мане; и тако је њезин муж одбегао са његовом женом.</p> <p>— Ћути, будало; мислиш да би тебе |
овај живот и тековина пуста остала, над његовом главом надвијала се судбина, која у мало што не |
као и увек, <pb n="212" /> када се над његовом главом надвијала зла судба, потпуно сплео и у с |
блак, али тек један облачак, лебдео над његовом душом.{S} И што је дубље залазио у другу годину |
било бар кога, коме би смео поверити и његовом помоћи разбистрити у глави онај хаос, који му ј |
ети, те да за времена спречи Јанићија у његовом издајничкоме послу.{S} Прва му мисао паде на ум |
кући смејали од срца њезиноме страху и његовоме чапкунлуку; оно је повећано и тиме, што је њез |
ајбољи начин, који би одговарао потпуно његовоме стању, био, да Ламбру уништи, њу љуто казни, а |
а.{S} Стојао је нетремице тако; али, на његову срећу, нико не дође.</p> <p>— Ох, ох, луда глава |
а то осећање, које му јасно показиваше његову немоћ, да са собом располаже по својој вољи, беш |
брекће и ужива у хладовитом зеленилу и његову шумору.{S} Комшије су навраћале, да чују што о Д |
прста у вис, то се већ дало видети и по његову лицу и антерији, која је цептила на њему.{S} На |
и навала осећаја тако је нагло јурила у његову главу, да му се језик спотицаше преко сваке речи |
јати.{S} Она непојамна врева од мисли у његову запаљену мозгу, када би хтели да је уподобимо, б |
г разоренога срца, ужљебила се дубоко у његову главу; та га је одлука подржавала и хранила, па |
вале су, у томе часу, сву душевну борбу његову.</p> <p>— Јазук, кир-Диса, јазук! — продужује ки |
} Млада удовица није ватра само у кући; њезин пламен лиже и кроз махале где год прође, и онда н |
ојни татар-Јован, у наслеђе оставио.{S} Њезин муж служио је дуго време као „татарин“ (курир, ул |
било никаквога оправдана разлога, да на њезин позив не оде.{S} Ко зна како ће <pb n="141" /> га |
вале чак и да јој се јаве, а камо ли на њезин праг да ступе.</p> <pb n="23" /> <p>Необично расп |
да се жени, ено му кира-Мане; и тако је њезин муж одбегао са његовом женом.</p> <p>— Ћути, буда |
кунлуку; оно је повећано и тиме, што је њезин муж најурио из куће Јанићија, који јој је од оног |
је свога разлога не само у томе, што је њезин муж дошао срећно с пута као богат наследник, и шт |
ла не друкчије већ као наредбу, коју је њезин покојник издавао озго.</p> <p>Саслушала је савете |
ина створила јој је толики углед, да се њезин глас могао у многим кућама сматрати као глас ма к |
А тај покојник била је прва љубав, први њезин осећај, који је у свој својој лепоти и бујности п |
гобе: надао се, плашио, срдио, на сваки њезин осмејак задрхтао од неисказане пријатности.{S} Је |
ци и са запетом пажњом ослушкивао сваки њезин дисај.{S} И необично се радовао, кад би се болесн |
све те жене знале су ценити и наградити њезин труд и добре услуге.</p> <p>Јанићије се почео мал |
тога часа Диша занеме као стена.{S} Тај њезин поглед толико га помете, да је изгубио сваку кура |
ледњи удовички бес“, како би се изразио њезин кум, кир-Дума, да је нешто од куда на ово наишао. |
не га братимити, да је не ода.{S} Овако њезин је цванцик вратио, и сад га ништа није везивало д |
а сва уста викати и грдити Лепосаву.{S} Њезина вика заустави неколико пролазника, па и комшиниц |
га са по једним наследником.</p> <p>Ова њезина вештина отварала јој је врата сваке куће и донел |
аше.{S} По свему овоме њој се чинило да њезина мати нешто плете за њу и мајстор-Дишу и срце јој |
слушајући материна разлагања.{S} Свака њезина реч погађала је право у срце; а што је најгоре б |
срећу ову наглу жалост брзо је умерила њезина ведра и вазда расположена нарав, те тако, после |
д; али у тај исти пар дође му на ум она њезина претња и велики кујнски нож, и он, место да пође |
са зурла, као да то пишти прекором душа њезина покојника.{S} Лепо јој се учини, да тај звук, шт |
{S} Мене да пробурази?{S} И све то због њезина неверства!{S} Е, чекај сад!{S} Ниси хтела поштен |
азив: тетка <pb n="29" /> Маца.{S} Па и њезина Лепосава видела је од туда многе користи; јер у |
мало плашила, да она „ватра“ не опече и њезина супруга.</p> <p>Како му драго, тек обе куме прих |
да жали своју несрећну младост и да на њезине очи вене, не би ли се уверила, какву му је непра |
азирао ни на њезине оштре изразе, ни на њезине молбе, па чак ни на онај младешчић и несташно ск |
а супруга.{S} Он се није обазирао ни на њезине оштре изразе, ни на њезине молбе, па чак ни на о |
одишњега удовиштва.{S} До душе, од дана њезине удаје престало је оно пријатно убацивање разновр |
долази <pb n="134" /> у нашу кућу, а од њезине три конака бежи.{S} Ћути, само када те није веза |
, Јанићије би без сумње ово расположење њезине душе протумачио у своју корист.{S} Овако му она |
ом, како је то лаж и ако се тако што из њезине куће изнесе, то би могло нахудити њезиноме добро |
епосава није помислила на тако што, али њезине очи тако су севнуле, да га је тај поглед јако по |
сно нарицање огласило је комшилуку смрт њезине кћери.{S} Кад су хаџији јавили, њему се подсекош |
о време, држала се сложно и, где год су њезине устабаше прегле, чаршија је за њима, као један ч |
капиџика, изиђе му на очи кира-Мана са њезиним сухим контурама и очима у којима не беше ни тра |
а у страну и избегава да се сусретне са њезиним очима.</p> <p>— Смилуј се!</p> <p>Јанићију пост |
епила од њене љутине, да је морала пред њезиним разлозима устукнути.</p> <p>Када је Маца изишла |
з собе.{S} Када су зурле запиштале пред њезиним капиџиком, она је још гдешто довршавала по кући |
јао, што <pb n="78" /> је попустио пред њезиним сузама и претњом, да ће у Дунав скочити.</p> <p |
е није могло избити од туда ничим па ни њезиним смехом ни разлозима, без којих свакако ни кира- |
p>Но кир-Диша се није дао онако збунити њезиним смехом.{S} Оно што је већ једном увртео у главу |
се смилује, требаше одмах да припаднем њезиним ногама и да јој целујем златне одежде, ама забл |
од зурла до неба јечала, разлегала се у њезиним ушима као писка покојникова, који је на последњ |
тело, осећала онај отпор и оно таласање њезиних недара.</p> <p>Долазило му да полуди.{S} Ова тр |
да је пун нежнога задовољства примао из њезиних руку послужење, и свакога дана посматрао испод |
посаву, и када би се Јанићије махао око њезиних унучића, чинило јој се, као да види и своју Леп |
Стаменка, кад би се тако што пронело за њезино Канче.</p> <p>Једнога јутра отишла Лепосава у ду |
ред зидовима и јеменијама јасно изрекне њезино име, кад, у тај пар уђе у дућан његов шегрт, Јан |
ло час казала.</p> <p>Сузе и преклињање њезино, ма да су донекле утицале на Јанићија, ипак га н |
>Но, ма колико јасно и убедљиво да беше њезино осликавање злих страна и тегоба што их родитељск |
мајстор Диша, који већ не мога издржати њезино оклевање.</p> <p>— Каажу.... веле: узе јој образ |
и да Јанићије не разгласи по комшилуку њезино неверство.</p> <p>— Морам да трчим по њега! — ви |
арих шилтова, досећа се, да је оно кожа њезиног рано изгубљеног супруга, лисца, и да она, као с |
-Анастасија ни слутила није о томе, шта њезинога кир-Дису <pb n="50" /> мучи, па се, ваљда зато |
, па и ове две, за њу износиле и против њезинога удовиштва говориле; колико ли је само суза у п |
ца није одлазила од њега, и захваљујући њезиној бризи а и стишавању савести, мајстор Диша се по |
уздање, па како је он и био прави узрок њезиној завади с мужем, то је с правом очекивала да је |
а кира-Анастасијом, која је пошла право њезиној кући, она се враћала из казначејства, свратила |
те му однела фес, који је Диша оставио њезиној мајци, да га на врео калуп метне и очисти.{S} Н |
знала, да је за такво дело не би вратио њезиној фамилији на вилајет; међутим, није могао ни пом |
вота.</p> <p>Кира-Анастасијина појава у њезиној кући колико је изненадила, толико јој беше и не |
зила тетка-Маца и поручила му, да одмах њезиној кући оде.</p> <p>И то одлучно позивање текнуло |
како би то изгледало да се Диша оженио њезином мајком.</p> <p>— Како бре, седепсузу; ја сам ст |
о, да су се сви по кући смејали од срца њезиноме страху и његовоме чапкунлуку; оно је повећано |
езине куће изнесе, то би могло нахудити њезиноме доброме гласу.</p> <p>Тетка Маца је то таким о |
нгриза Лепосави, па чак и да је кори за њезину леност.{S} Разуме се да и Лепосави ово Дишино џа |
јана, мајушне као детиња шака, таман за њезину ножицу, која је, заједно са тим младешчићем у ле |
отестовати.{S} Те су успомене припадале њезину удовиштву и, можда, надама које је она управљала |
блага дажда после припеке, он је чак и њезину кућу, у којој је најбоље <pb n="115" /> савете д |
му око болеснице, држао је по читав сат њезину врелу руку у својој руци и са запетом пажњом осл |
поти и бујности плануо и разбуктао се у њезину срцу, да је занесе, опије, па сад да се тако нас |
а, па одатле на зид и таман да ускочи у њезину башчу, опучи му се камен под ногом, те се сроза |
забраздила далеко, да се ђаво увукао у њезину душу, те окрете да гони из женина срца ђавола св |
, које је сваке ноћи од некуда падало у њезину башту као мана у пустињи; али за то добила је мн |
ћу неке чињарице, које су јој редовно у њезину душу увлачиле сумњу, а из сандука извлачиле разн |
Јанићија из сасвим других обзира.{S} Ту њезину бригу није изазивао никакав <pb n="219" /> матер |
о (ту кир-Диша зашкрипа зубима и јекну) њему ћу да пребијем цволике, чим га угледам.</p> <p>Са |
не на тако убедљиве разлоге кир-Думине, њему дође на ум, да још један покушај изврши, па ако ус |
убави према неверној жени.{S} Шта више, њему се тек сада, после претрпљенога пораза, после целе |
њезине кћери.{S} Кад су хаџији јавили, њему се подсекоше ноге, и да се у томе часу не придржа |
анаћије подсмешљиво — кад човек остари, њему није ништа право.</p> <p>— А што је узимао дете?</ |
циној кући, под оним хладовитим орахом, њему је било као да се налази међу најближим својима.{S |
?{S} Чему све то?{S} И сасвим природно, њему се чинило да Лепосава нарочито тако удешава, да је |
ли то он изгледа у очима људи.{S} Јер, њему се чинило да ово, што је сада чуо, зна цео свет и |
а из ове кући може изаћи само го и бос, њему се учини, да је пронашао прави узрок Јанићијевом п |
а тетка-Мацину лицу једну велику збиљу, њему се чисто стужи од неке необјашњиве слутње.</p> <p> |
ти пред очима; а кад подиже очи тавану, њему се <pb n="119" /> учини, као да му се сви зидови п |
ако бледу, онемелу и потпуно саломљену, њему стаде жао ове лепе грешнице, чије очи, заливене су |
т, одакле се ишло у Лепосавину ложницу, њему толико залупа у грудима, да мораде застати.</p> <p |
пријатеља, бацити око на мајстор-Дишу, њему је могло бити тридесет и шест година.{S} Тридесет |
ачуше крупни гласови од дечје писке.{S} Њему се развукоше усне од задовољства и среће.{S} Он и |
проже топла струја и лако трептање.{S} Њему стаде пријатно и ведро; а она потајна изнутрица, к |
и Јанићије поста потпуно задовољан.{S} Њему је главно било да кир-Ламбру најури из куће, а то |
уњен, што му баш ни речи не одговори, а њему је тако потребно било, да о тој теми разговор прод |
ко устреба Маци, да јој се нађе, а и да њему јави, ако што буде.</p> <p>Око подне дотрча Јанићи |
у је на два места ножем пробо.{S} Према њему чучнула некаква жена и држи на крилу болесно дете. |
љску идилу.{S} Лепосава је седела према њему и прела чарапе и, кад он ово рече, мало застиђено |
ао што беше грех његових родитеља према њему.{S} Међутим грчко-цинцарске кћери некако нису још |
газду.</p> <p>Мајстор Диша стоји према њему, пипа се по појасу и све хоће нешто да каже своме |
рском адету и седе на једну асуру према њему.</p> <p>— Болан ли си?</p> <p>— Нисам болан у сназ |
му се да ће га угушити, а цела снага на њему трепти од изненадне клонулости и страха, какав ли |
мензије, те је антерија тужно висила на њему.{S} Дућан је отварао пре свију и затварао га после |
ову лицу и антерији, која је цептила на њему.{S} На половини заклетве дође му на ум, како није |
не беше топлог сунчевог зрака, да се на њему сунча, добра му је била и хладна месечина.</p> <p> |
<p>— Може бити он је нешто посумњао, па њему наредио да нас хвата.</p> <p>Али кира-Анастасија, |
еје.{S} Надао се али са стрепњом, да је њему суђено да умре без порода и да му имање туђа хала |
еда слепо случају, нека га носи куда је њему драго, нека га ваља на својим таласима, као што ре |
је то очевидно он сам опажао, и самоме њему било је тугаљиво, кад год би помислио на долазак м |
тако...</p> <p>Лепосава се нагло окрете њему и погледа га.{S} Он се збуни и не доврши што хтеде |
честито и благословено.{S} Ама, што ће њему, он има децу!</p> <p>Хаџи-Зосим значајно погледа у |
душу до мало час сапињаху, попуцаше, и њему стаде тако лако и ведро, те у мало што не поскочи, |
и не даде му да изврши што је наумио, и њему не остаде друго него да изиђе на поље.</p> <p>Тек |
јској Мали памет попила, запе у грлу, и њему се учини, да ће пред шегртима зајецати, ако је зап |
ер за потврду овога био је он сам.{S} И њему дође тешко, што је на прво потказивање из комшилук |
д.</p> <p>Али, кисељак је слаба храна и њему не остаде друго, него или да се врати мајстору или |
ти сваки покрет свога мајстора.{S} Па и њему дошло мило, кад виде како му газда певуши једну гр |
смеје и повлађује гостима, као да је и њему, Бог зна како, мило, што му је шегрт врата пробио. |
Витаваре, да види свети ексер, да се и њему помоли и да приложи коју аспру за зидање једнога х |
ударише у пијанку и певање, да се чак и њему — кафеџији — учинило много, те је престао да точи. |
-Маци и мајстор ће ме отерати.</p> <p>И њему се нешто ражали; дође му, да као мало дете зајеца. |
ича, како је кира-Анастасија говорила о њему, да је био непослушан, неваљао и да је мајстор учи |
p> <p>Кад чу мајстор Диша, шта се све о њему прича и разноси, чисто се зграну.{S} Очи му се при |
пуној наготи показа, какво се мишљење о њему по чаршији проноси.{S} Рано у јутру, пошто је почи |
абаше, отумарао је незнано куд.{S} Ко о њему што сазна, нека достави власти. — Лични опис има о |
са својим стрицем, нити је икада што о њему говорио.{S} Када се женио, није нарочито хтео да г |
роба не буди.{S} Свет је толико нагртао њему, да им даде какав запис или амајлију која чува од |
<p>— Мени не треба мајстор Диша.{S} Ако њему треба да се жени, ено му кира-Мане; и тако је њези |
авикао да их прима и — сноси.</p> <p>Но њему се ипак није чекало.</p> <p>Веровао је тврдо у моћ |
оде мало до дућана, тек да се узгред по њему обазре, па за тим кући, да узме што је наменио сво |
аред одлетела миндерлуку, прућила се по њему, зграбила јастук, загрлила га и стала се смејати т |
е над главом деф, другом руком удари по њему по такту мелодије, а ногама поче поцупкивати и гор |
и човек са највећим презирањем, у место њему да одговори, запитао хаџи-Зосима:</p> <p>— Какав ј |
усклик и разнесе на све стране.{S} Бар њему се тако чинило, јер, враћајући се у дућан замишљен |
а је долазак газда-Дишин ту на прагу, у њему се појавила сумња, да то што је обећао није добро |
амислио, растуживала га је и изазвала у њему ону горку тугу, која ипак тако пријатно пада на ра |
ица, што су врата закључана, ускомеша у њему на ново ону ватру и он поче одмерено гвозденом алк |
ве што је око себе видео, таласало се у њему.{S} У један мах учини му се, да од свега тога не м |
је да промишља, почело је да се буди у њему нешто озбиљно, натуштено, које му, из неке мрачне |
То је због тога, што свети ексер лежи у њему.{S} Снагу своју чудотворну он је дао и овоме памук |
би се угушио, само да је за неколико у њему остао.{S} Потајна жеља, да се врати кући, да се јо |
друга, много важнија мисао довела Думу њему, па се чак по мало и досећао, да ће се тицати и уд |
а онај миндерлук.</p> <p>У једноме часу њему се учини да неко отвори капиџик.{S} Прва помисао б |
ога лица право страшило.{S} У један мах њему се учинило да се таваница са балванима срушила на |
.{S} Та Маца није за дуго имала деце, а њен муж Петар Брњош хамалин толико је мучио због тога, |
паде на земљу.</p> <p>Маца је прва чула њен врисак и онај пад, па је, као без душе, утрчала у м |
ко едно слушкиња на свој човек, а ти си њен господар. — Пари су твоје.</p> <p>— Јесте, моје; ам |
ити мој деда!?{S} Белћим ћу ја да једем њен кадаиф, отров да је изеде, ороспија једна!</p> <p>Ј |
ачејства“ прими десет цванцика пензије, њена танка фигура у жутој шкуртељчици и плавоме фистану |
ечи коју ће изговорити.</p> <p>Данас је њена кућа постала средиште свих комшијских жена, чије к |
И едну писму је послала; иска да ви из њена кућа идете.{S} Жалос, кир-Диса, много жалос; и душ |
е врискао од бола, али, да ли Канче или њена другарица, то није знала.</p> <p>Неколико жена, ко |
љи своје матере и толико је стрепила од њене љутине, да је морала пред њезиним разлозима устукн |
а патролу.{S} Мајстор Диша се уплаши од њене вике, те онако подеран и изубијан од пада замаче у |
, желела, да јој свадба не буде велика, њени стараоци, кир-Дума и Ламбре, све су учинили, да св |
баш си видела? — запита Диша, привучен њеним причањем.</p> <p>— Као тебе што гледам, зете, сад |
стасију у таквоме стању, да му је и без њених речи постало јасно зашта га је позвала.</p> <p>— |
пети.{S} Онај топли дах девојачке душе, њено зајапурено лице и сада је осећао као и онога часа, |
ка оваку сплетку смислила.{S} У то доба њено Канче навршило је већ петнаесту годину, а мајстор- |
ко ни брат, ни кум; ако се разбирате за њено к’смет, зашто па мене питате?</p> <p>— Како, зашто |
о, да си тражио кућу фудул-Стаменкину и њено Канче; боље <pb n="144" /> би било, да ти се не на |
мо.{S} Кир-Ламбре јој је био још једино њено уздање, па како је он и био прави узрок њезиној за |
о се жутио над Лепосавиним веђама, то у њено насмешено лице.</p> <p>Девојке отрчаше у дубину ба |
ве расвестише га и он се полако изви из њенога загрљаја.</p> <p>— Да кажем где су.. ама тако, а |
ира-Анастасији поможе овај случај да на њеној остане.{S} Весела, што је тако испало, кира-Анаст |
ајстор Диша је ову сплетку у потпуности њеној поверио тек кира-Думиници.{S} Некако му је лакше |
амбру, ипак није било пријатно, да се у њеној кући догоди какав шкандал, <pb n="105" /> те, пре |
и се допада? — запита Диша, уживајући у њеној забуни.</p> <p>Лепосава климну главом.</p> <p>— А |
Лепосави, да иде у мутвак, јер хоће са њеном мајком да разговара.</p> <p>Кад оста са Мацом на |
акше било, да исприча све њојзи него ли њеноме мужу, према коме је осећао велики решпект. — Так |
иниш; боље нека она иде у свет; боље на њену главу срамота него на твоју.{S} Имао си бре дреје |
тај човек, за кога се удаје, налетео на њену удовичку идилу као изненадна мећава, од које се ни |
вина београдских жена и сада су тражиле њену помоћ, па, разуме се, све те жене знале су ценити |
отвори капиџик тетка-Мацин и увуче се у њену авлију.</p> <p>Како ли се у један мах и обрадова, |
ештенство у одеждама и са иконама; а за њим, под еснафским барјаком, мајстор Диша са женом, пун |
ед њиме је треперило широко Дунаво а за њим се чула лупа дахирета и свежи девојачки гласови, ко |
> <p>— Пашће, пусти је! — викну Маца за њим.</p> <p>— Пуштај, мука те ударила! — бранила се Леп |
без какве такве утехе.{S} Изишла је за њим и на све могућне начине гледела је, да стиша препла |
што да се криво закунете? — викао је за њим очајно кир-Дума на улици.</p> <p>— Сиктер, бре, псе |
по укусу ондашње чаршије искашљивали за њим, кад год би туда прошао.</p> <p>Једино тетка-Маца ш |
лити? <pb n="162" /> Хоће ли плакати за њим и да ли ће се кајати, кад сазна шта му је све учини |
он њу у чело, и ту остаде, гледајући за њим, докле није замакао за први угао.{S} Ламбре га испр |
ео калуп, ако би се газда Диша бацио за њим.</p> <p>Газда Диша је седао мирно, опсецао коже за |
е отишао, тешко да је и опажао, да пред њим стоји престрављена Анастасија.</p> <p>Анастасија гл |
ко молећиво погледа, а руке склопи пред њим, као грешница пред иконом.{S} Ништа није била у ста |
ате ви? — викну изненађено.</p> <p>Пред њим стајаше девојчица около својих тринаест година, вит |
ћемо да углавимо.</p> <p>— Јок, јок, с њим нема пазара.{S} Ни за 550 гроша не бих му дао.{S} А |
и мучи се да разазна, титра ли се она с њим или је у истини она све тако мислила.</p> <p>— Ти м |
ше, па, ако узмогне, нека буде срећна с њим! — шапутао је и расејано гледао, према јутарњем сун |
е мајстор Диша дошао, да се разрачуна с њим, и он сав претрну, скочи насред собе, опусти руке, |
бити онај сан Мацин. — А како се ради с њим? — упита гласно.</p> <p>— Сашије се у крпу, па се о |
и га знао; одоше пут Јалије, тамо, а за њима и Цигани, да их прате.</p> <p>Виде хаџи-Диша, да м |
у њезине устабаше прегле, чаршија је за њима, као један човек, ишла.</p> <p>Али мајстор-Диша, п |
рукаве, кад прво оба сведока а одмах за њима и кир-Дума као опарени искочише на сокак.</p> <p>И |
рате извијање гипких чочека, који према њима, уз пратњу циганских дефова и песме женскога хора, |
е, — сад су је редовно посећивале и она њима одлазила на посело, баш као што је радила и за жив |
и спремању за свадбу.{S} Лепосава је са њима заједно певала, ћеретала и смејала се; али ипак (д |
када се ове готово усијаше, он превуче њима дуж Лепосавине кичме.</p> <p>Болесница врисну од б |
ће му дати, кад се врати.{S} Диша је и њима обећао, али као човек од рачуна одлучио је, да за |
човеку дигла коса на глави, само кад о њима слуша.{S} Баш прошле године она је олакшала некој |
ало, те му сада и они ћепенци и људи по њима и све око њега изгледа ново, непознато.{S} Осврте |
пријатељство два тако угледна Грка а с њима и све грко-цинцарске муштерије, ипак је видео јасн |
ље у радњу и од туда крвнички гледао за њиме.</p> <p>— Дуса да ти се испрзи у паклена мука!{S} |
/p> <p>Кир-Дума уђе опрезно, а одмах за њиме тако исто обазриво увукоше се још два Цинцарина уч |
евојку, мало по мало толико је овладала њиме, да јој више ни у шали није враћао ударце, када би |
ломство.</p> <p>Међутим, докле су се са њиме дешавале ове промене, и његов верни Јанићије, кога |
, застаде, да се обазре где је.{S} Пред њиме је треперило широко Дунаво а за њим се чула лупа д |
растворен пупољак, а сада ето где пред њиме стоји потпуно развијена ружа.</p> <p>— Шта ниси хт |
тишале су се, а наместо њих овладала је њиме тиха туга, жеља да самога себе кињи, да жали своју |
га она угледа, штуче у мутвак, да се с њиме не сретне.{S} То га је већ коснуло као ружан знак, |
су посећивали будућега хаџију, да се с њиме виде и разговоре, а многи и да га замоле, да им из |
ујности, дође јој као некада, када се с њиме, било на чешми или у махали, буд за што покавжила |
удновату страву од свега овога што се с њиме дешава. — Од куда му баш сада почеше излазити на о |
p>И све то што се дешавало око њега и с њиме уништавало га је сасвим.{S} На свакоме кораку стиц |
ање“ и осмејци што су их, том приликом, њих двоје кришом измењали, још га и сада држаше у неком |
ијатеља, кога је тако јако уважавао, на њих није обраћао пажњу, нити је и слутити могао, да ће |
нуо жандармима, да извуку мацке и да на њих повале мајстор-Дишу.</p> <p>— Ниси имао милости пре |
е кеса украдена, они, да не би сумња на њих пала, пристадоше, да се над сваким <pb n="200" /> о |
е, или, боље рећи, одложио је, да се на њих врати као на последње средство, ако не успе да мајс |
зе поред дућана, али он не муче више на њих као бик, те да засмеје ћепенке, него се ућутао, па |
емћарку, тек колико да знају како ни на њих није заборавио.</p> <p>Докле је жена разређивала по |
p>— Где је онај запис? —упита Диша, кад њих троје осташе сами.</p> <pb n="203" /> <p>— Је л’ де |
миг Лепосави, да изиђе у мутвак.{S} Сад њих двоје осташе, да се споразумеју и утаначе дан прсте |
и дукатом на челу дочекала, изнела пред њих свакојаке посластице, па се сада све заједнички вес |
оше, да се над сваким <pb n="200" /> од њих изврши преметачина, те да се види, ко је крађу извр |
крштало се по његовој глави; а свака од њих била је црња од црње.{S} То не беше више обична бри |
ено предавао с уверењем, да му свака од њих скида по један грех с душе, сада га више не одржава |
у посету лепој удовици.</p> <p>Свака од њих, руке ради, понела је по један цветак шебоја и замб |
варнице са упаљенога крова; и сваке од њих дотакао се, али га је свака и опржила.{S} У дубини |
ећ инако сматрали као човека који се од њих одваја и кади Грцима, и то беше, у очима њиховим, т |
менат и разређивао по столу, а сваки од њих био је утврђен печатима и потписима, исписаним грчк |
је чак у Јерусалим запео, шта би тек од њих било!</p> <p>Тетка Маца је увиђала то, па је и пред |
евнуше на помисао, да се ма са којом од њих разрачуна.</p> <p>— Она, која те прво данас запита: |
атребало; а кад би опазила, да је ко од њих лабав у служби или да своје прсте почешће завлачи у |
ин“, поменуше му по десет пута, како од њих бољих пријатеља нема, па му тек онда, после толиког |
у тек у четвртој години.{S} А колико је њих жена, што по десет година чекају, па кад после навр |
да, када јој је казао, како треба да се њих двоје о младини у башти појаве.{S} Она се дубоко за |
Кад би му их когод одузео, остао би без њих као трупина без руку, не би имао више коме да повер |
авлаче се преко чарапа, па се тек преко њих спољна обућа навуче.{S} Кад човек хоће у собу, изуј |
женом, пуницом и Јанићијем Биком, а око њих стотину и више пратилаца.{S} Литија се свечано спус |
на тетка-Мацу, да им она помогне и око њих пробаје.{S} А рука јој је била тако срећна, да и он |
ка деф и стао пред невесту и жене около њих, па, докле чочеци певаху, он је у деф ударао.</p> < |
вожедне намере стишале су се, а наместо њих овладала је њиме тиха туга, жеља да самога себе кињ |
људи, који, кад сазнаду шта се противу њих говори, пођу у одлучну борбу противу дотичне сплетк |
та јаче означи ону разлику, која између њих владаше.</p> <pb n="76" /> <p>А Јанићије је те шама |
то, ни по јада! — прихвати једна између њих, забрађена преко феса шамијом калемћарком.</p> <p>— |
д јастука неке хартијице, изабра између њих четири записа, па их пружи кир-Диши.</p> <p>— Колик |
ја јој мужа преотела.</p> <p>А докле су њих двоје овде размишљавали, седео је Диша у ономе соби |
е, па се осећа сва блажена, што јој баш њих две ово цвеће пружају.</p> <p>Обе гошће пољубише се |
ри душе постигнута је права хармонија и њихов живот текао је одмерено, тихо и без облачка; отку |
аху дотле надати, да ће мајстор Диша на њихова врата кад тад закуцати.</p> <p>— Цинцарку, па јо |
у и бране га, а Грци, пуни једа, што се њихова удовица тако јавно срамоти, вичу на сва уста не |
дул-Стаменка ушла у собу гостима.{S} Из њихова опхођења и стишаних израза опажала је да су се с |
ичину кућу, да јој навести сутрашњи дан њихова прстена.{S} Све махале око Сака-чесме, где се на |
слепе мишеве, да их после удавачама, за њихове враџбине, продају, завуче се и тако целу ноћ пре |
нити је и слутити могао, да ће му се од њихове стране тако што десити.</p> <p>У то није сумњала |
ијатељи пок. кир-Бенџе, а нарочито жене њихове журиле, да спрече сваки могући пожар, који би се |
преми вечеру и да позове Ламбру, Думу и њихове жене; хоће да их почасти за своје наслеђе.</p> < |
као свршену ствар и, пре него ли што су њихови мужеви успели да се појаве у ћор-Ахметовој кафан |
у лепу дуванкесу са жутим кићанкама.{S} Њиховим женама по једну шамију калемћарку, тек колико д |
дваја и кади Грцима, и то беше, у очима њиховим, тежак грех: издвајати се од свога соја и прила |
ма би милије било, да су оне зурле пред њиховим капиџицима писнуле.</p> <p>А за то време кира-А |
се на све начине пред Думом и Ламбром и њиховим женама, како јој ништа није познато, зашто јој |
једна Цинцарка, па још удовица, уграби њиховим удавачама прилику, а како није било другога нач |
говора, јер, као на пакост, ни једна од њихових жена, у ово време, није <pb n="15" /> ни помишљ |
а-Анастасија, а мишицом скрива образ од њихових очију.</p> <p>— Кој други него младожења!</p> < |
да је она чему, зар је не би узео ко од њихових, него је потурили баш мајстор-Диши као кукавица |
већ дотужали прекори и искосо погледање њихових мужева.</p> <p>Кир-Диша је већ неколико пута пр |
домаћица у кућу и, смешећи се, прима из њихових <pb n="19" /> руку цвеће, па се осећа сва блаже |
ко га је исмејала.{S} Он тури записе на њихово место.</p> <p>— Да ли да и њој кажем?{S} Може би |
опште покушавао да мајстор Дишу уведе у њихово друштво.{S} Тражио је да кир-Дума одмах иде Диши |
а се један Србин <pb n="35" /> увлачи у њихово друштво.{S} Кир-Дума је муке мучио; навукао себи |
литу и суду за срамоту, што ју је нанео њиховој штићеници.</p> <p>Но кир-Дума је био човек од о |
крај памети није долазило.{S} Напротив, њој је било врло пријатно што је судбина поштедела од ј |
водаџије, а када они запиташе, хоће ли, њој потекоше сузе и место сваког одговора приступи им р |
> <p>Сад, када се сусрете са Јанићијем, њој севну изненадна мисао.</p> <p>— Јанићије, бре!</p> |
дити; јер баш и да јој се није свиђало, њој је било немогућно да и даље самује, а да ипак очува |
.</p> <p>— А ко не каже, питај!{S} Ето, њој каза Канче, а мени цео комшилук.{S} Кажу: остарела |
ладожењу и метнули им венчила на главу, њој стаде тако тешко, да у мало не паде пред олтарем.{S |
орио малу бакалницу, а у <pb n="114" /> њој крчми по мало анасонлију, јамајку и друга пића, кој |
есму, како би што дуже на <pb n="37" /> њој остао.{S} Али овога пута вратио се необично брзо, и |
ове на смеј, али овога пута промаши.{S} Њој стаде некако непријатно и учини јој се, да би треба |
газда; ама, куда да га носим?</p> <p>— Њој!{S} Да га њој даш... натраг...{S} То ми не треба... |
на рањено срце.</p> <p>— Обесићу се; а њој ено мајстор-Дише, па, ако узмогне, нека буде срећна |
уда да га носим?</p> <p>— Њој!{S} Да га њој даш... натраг...{S} То ми не треба...{S} Реци: ево |
а Лепосава нарочито тако удешава, да је њој баш мило, што јој се испод широких рукава кошуље од |
ше у грудима стезаше.{S} По свему овоме њој се чинило да њезина мати нешто плете за њу и мајсто |
се на њихово место.</p> <p>— Да ли да и њој кажем?{S} Може бити она ће пристати; она није што и |
-Анастасија! кира-Анастасија!“</p> <p>И њој дође тако тужно; седе на миндерлук, обухвати шакама |
језика и подмигивања.{S} Једном речи, о њој ће се свуда говорити таман онако, како се говори о |
ају крајева, увек онако буде како се то њој свиди, сад чисто није могла да позна свога супруга. |
>— А јеси ли казао нани?</p> <p>— Зашто њој да кажем?</p> <p>— Па, знаш, бојим се; а она зна св |
кућа са дебелим хладовима и Лепосава у њој.{S} То лепушкасто, свеже девојче, на које је (то је |
а већ од толико недеља нема господара у њој.{S} Јанићије је тако савесно водио послове, надглед |
p>— Да спалим сотону!{S} Нечастиви је у њој, а ово је кућа христијанска! — одговори Диша и харт |
срдније, то се он све чвршће усађивао у њој.</p> <p>И тако у овој одличној и од све грчке махал |
Море, да сам ја нешто у власти, ја бих њој...</p> <p>У свако друго доба Јанићије би се обрадов |
есецима, али Лепосава ни да помисли.{S} Њојзи баш ни мало не би криво, што ленчује; она је по к |
о неверству женином, он је осећао према њојзи онако исто љубав као и пређе, па, ако се може рећ |
противу своје жене и, разуме се, да на њојзи своје незадовољство излије.</p> <p>Са заваљеним ф |
а донео против кога му драго, искали на њојзи.</p> <p>Ламбре је дуго праскао и размишљао шта га |
Некако му је лакше било, да исприча све њојзи него ли њеноме мужу, према коме је осећао велики |
а је донекле сносила све то, али, кад и њојзи превре, она му једног дана тако <pb n="177" /> од |
н, или прелазила кроз баштенски капиџик њојзи или ова кира-Думиници на кафу и разговор. — И кир |
ћао велики решпект. — Тако је он причао њојзи, како га је, сутра дан по прстену, нашла <pb n="4 |
како обиђеш, овај запис да прилепиш на њојзина недра, ама под само грло; други пут, овај запис |
шта се за њом говори.{S} И то се све за њом говорило тако рећи још док се није ни сасушио траг |
аш најпријатније, али се диже и пође за њом у собу.</p> <p>Кад приклопи врата, кира-Анастасија |
ви дућан на комшијама, а он да тркне за њом, кад га одједаред изненади појава мајстор-Дишина.</ |
ј узгред исприча и искити све шта се за њом говори.{S} И то се све за њом говорило тако рећи јо |
анићије онако на једној нози скакуће за њом и виче да пусти, а она се све више церекала, те га |
во окрете, <pb n="124" /> пружи руку за њом и онако, ненамерно, обухвати је око паса и нагло пр |
е уздржавао пред Мацом а сада је и пред њом за сваку ситницу пребацивао Лепосави, па било то ма |
аши очима руци Дишиној, коју је он пред њом у вис уздигао.</p> <p>— Ово теби; ти да га носиш, а |
сијом, и да другима не паде на ум да га њоме ожене, он би у тој жељи провео цео век, а не би ни |
, и изнела је ову сплетку и покушала да њоме поквари сватове кира-Анастасије. — Мајстор Диша је |
празно и несносно; дан ноћ чезнуо је за њоме, и једнога дана остави овце, нека их пас чува, а о |
ст у ложичице“, и три пута да хукнеш за њоме.</p> <p>Жена спусти пред ноге дервишеве четири „ка |
а очи рукавом и оде у мутвак.</p> <p>За њоме дође и Маца и поче је потанко испитивати.{S} Дабом |
беше.{S} Овога пута престао је да се са њоме прегони; до младине има још девет дана, а то ће му |
е да јој говори; по десет дана не би са њоме ни речи проговорио, а, када му је што затребало, с |
свиђало.{S} И не би био с раскида да се њоме ожени.{S} Оно, у шта је био сигуран, то је, да је |
гледају.</p> <p>— А што се опет оженио њоме, када му је цео свет говорио да то не чини?{S} А д |
да види, њу да лечи, ако је болесна, с њоме да поднесе све, па макар га цела чаршија презрела. |
да је бар очима види, ако не успе да с њоме на само говори.</p> <p>До ушију заљубљен и необичн |
још једном, макар и крвнички, погледа с њоме и да је дотера, бар да му се правда, па макар да г |
ек синоћ добила и што се мајстор Диша с њоме растао чисто тужан и плачан, што не може још који |
казаса из Главне Чаршије, који поживе с њоме три године и, умревши у шездесетдругој <pb n="9" / |
е и одоше право кира-Анастасији, да и с њоме ствар удесе.</p> <p>А мајстор Диша оста у дућану ј |
Лепосава беше под руком, за цело би и с њоме тако: пљунуо би на онај дукат и сву би ногама изга |
је Ламбре позвао младу у коло и почео с њоме играти, кира-Мана и Думиница увукоше и младожењу, |
његових збуњених мисли.{S} Њу да види, њу да лечи, ако је болесна, с њоме да поднесе све, па м |
његовоме стању, био, да Ламбру уништи, њу љуто казни, али да му она, после те казне, опет оста |
дини предмет његових збуњених мисли.{S} Њу да види, њу да лечи, ако је болесна, с њоме да подне |
су све комшијске жене, па и ове две, за њу износиле и против њезинога удовиштва говориле; колик |
ца?</p> <p>— Ама није он био прилика за њу; он је погрешио; требало је да се тобом ожени, па да |
тор Диша враћа и да више неће да зна за њу, она је бризнула у плач и стала толико лелекати, да |
дреши бошчу, у којој је било поклона за њу, кира-Думиницу и кира-Ману.{S} Јако јој се допао фис |
се чинило да њезина мати нешто плете за њу и мајстор-Дишу и срце јој премре, када помисли да мо |
никада толико волео и тако везан био за њу, као баш сада, када га је она преварила, па чак и но |
бирате ли за кира-Анастасија?{S} Ако за њу разбирате, она је на вилает.{S} И едну писму је посл |
хаџија, и ако осећаше потребу да се на њу извиче, што га је бацила на толики трошак, кад није |
када би он за совром, не обраћајући на њу ни мало пажње, разговарао са пуницом, она је ћутала, |
ди шта је.</p> <p>Али Јанићије мукну на њу бичјим гласом, те тако забашури Лепосавино дело.</p> |
бекријску чашу искапио, спусти је пред њу.</p> <p>Лепосава збуњена и изненађена, а Јанићије та |
каткад из каквога присенка искочио пред њу, да је преплаши.</p> <p>И то одушевљење имало је сво |
вукла нечије косе, и да су нечије шаке њу гребале и ударале.{S} Неко је врискао од бола, али, |
према своме мајстору, али у исто време њу је обузимало неко друго осећање, које је неосетно об |
ужа до капиџика, пољуби га у руку, а он њу у чело, и ту остаде, гледајући за њим, докле није за |
оздрави с мужем, пољуби га у руку, а он њу у чело.{S} Кад га је погледала, једна јој се суза ск |
пуче да нема на ноге.{S} Е, па онда сас њу три пута да обиђеш бакчу.{S} Први пут како обиђеш, о |
есе.</p> <p>— А кира-Анастасија, па сас њу што ћемо?</p> <p>Сад већ не беше никакве тешкоће; ус |
питаше је друге и радознало погледаше у њу.</p> <p>— Па, ето, тетка-Маце; она зна и више.</p> < |
ове проклете вароши, да се никад више у њу не врати.</p> <p>— Отићи ћу, али ћу јој рећи све.{S} |
оја кућа; доста сте без ћирија седели у њу, сад нема више! — одговори Анастасија и залупи врати |
ј, често је вадио иза појаса и пљувао у њу, тако да је сваки од црквара могао разумети, како ха |
разрогачио очи и зачуђено се забленуо у њу; а она тако исто узрујана, да јој се недра од наглог |
ове лисице, а и по брковима, што су са њушке на одераној кожи стршили, човек, иоле вешт у чита |
је удаду за каквога Грка или Цинцарина, о томе није могло бити разговора, јер, као на пакост, н |
ешто страшно и по њега и по све остале, о чему у првоме тренутку свога узбуђења није мислио.</p |
ово са трепетом једнако мислио о радњи, о ономе што је за собом оставио. — Покаткад му се усред |
а језика и подмигивања.{S} Једном речи, о њој ће се свуда говорити таман онако, како се говори |
ке, који јој сметају да га начини оцем, о томе кир-Диша није ни мало сумњао.{S} Зар је једна же |
ти маказе и својом руком одсече гајтан, о коме је висио чудотворни памук.</p> <p>Кроз махале пу |
шта јој све неће пасти на ум!{S} О, о, о!{S} Ево, не желим јој зла и лепо је да се измирите; а |
ом, шта јој све неће пасти на ум!{S} О, о, о!{S} Ево, не желим јој зла и лепо је да се измирите |
ипело у души Јанићијевој слушајући ово, о томе није потребно ни помињати.{S} Та он се, до овога |
потврђивали су у сложноме терцету чудо, о коме се једва мислити могло.</p> <p>Хаџи-Диша требало |
иковао, што му се давнашњи сан испунио, о томе и да не говоримо.</p> <p>Дан јасан и пун пролетњ |
редити?{S} Да то није кира-Манино дело, о томе није ни мало сумњао, ма да је од некога времена |
је баш то открило у потпуности све оно, о чему је и после Мацинога исказа могао посумњати; то м |
да био потпуно прибран и свој господар; о свакој је аспри водио рачуна и са највећим задовољств |
женом, шта јој све неће пасти на ум!{S} О, о, о!{S} Ево, не желим јој зла и лепо је да се измир |
се у Дервишани испод Синџир-џамије.{S} О овоме дервишу причало се по турским махалама, а од ту |
пуџијски еснаф што га још није имао.{S} О светоме Спиридону, кад је еснаф славио, они су увек п |
рзо уозбиљи и поче се крстити.</p> <p>— О, анатема је и са женом, шта јој све неће пасти на ум! |
</p> <p>— А шта ти је сад наспело да га о томе питаш? — зачуди се тетка Маца.</p> <p>— Ето тако |
довиштво, све је лепша бивала, тако, да о трогодишњем парастосу не беше у чаршији ни једнога чо |
овори, а њему је тако потребно било, да о тој теми разговор продужи.</p> <p>Тетка Маца је заста |
p> <p>На улици се хаџи-Зосим присети да о некој својој ствари запита нешто светога човека, па з |
шке заштите, шта је могла друго него да о бошчу, припасану око шарених шалвара, обрише руке и с |
ша и сам имао прилике у своме животу да о таквим стварима чује.{S} Међутим, тетка Маца је у сво |
ма да је и она, као и мајка јој, знала о свему, што је он видео и тетка-Маци испричао.</p> <p> |
прича, како је кира-Анастасија говорила о њему, да је био непослушан, неваљао и да је мајстор у |
д више није био способан ни да премишља о својој несрећи.{S} Малаксао, под притиском безбројних |
е стеже грудима, а она се одупре шакама о његова плећа и одскочи у страну.</p> <p>Збуњени и црв |
ја на сав глас и подупрвши се песницама о широке слабине, које од узбуђења бректаху, хуктао је |
пао, да се у томе часу не ослони леђима о стабло једне дафине.</p> <p>— Ама зар тако? — хтеде д |
о, да овај полете насатке и лупи леђима о зид.</p> <p>— Леле!{S} Фаћајте го!{S} Разбојник!{S} А |
ђено разлагала, као да је водила рачуна о свакој речи коју ће изговорити.</p> <p>Данас је њена |
> <p>Сад више није могло бити разговора о ономе, што му је на срцу лежало.{S} Тетка-Маца је раз |
окаже весео, а она опет поче да га пита о нечем, што баш није имало никакве везе са овим даном. |
е се смете; желео је да га нико не пита о томе.</p> <p>А кад би причао све, где је био и шта је |
ти, да сам јој нешто изнела, а ја ништа о томе не знам.</p> <p>— А оно?</p> <pb n="30" /> <p>— |
оље одговарао његовој жељи, да се ништа о овоме не дозна, да се кира-Анастасија са Дишом измири |
њачу, од које је кључ држала тетка Маца о своме врату.{S} Кад је хаџија прегледао све рачуне и |
ало.{S} Тетка-Маца је развезла да прича о мајстор-Дишиноме уважењу и о томе, како ће га еснаф о |
ко прибрано и тако хладно, као да прича о нечему што је се ни мало не тиче то ви да идете!{S} К |
ога Ламбру; млада је, па није имала кад о томе да мисли.{S} А после тога и Маца би била најбоља |
се човеку дигла коса на глави, само кад о њима слуша.{S} Баш прошле године она је олакшала неко |
је је чинио све, да до краја увери себе о својој братској љубави, и што год му је тетка Маца на |
</p> <p>Кад чу мајстор Диша, шта се све о њему прича и разноси, чисто се зграну.{S} Очи му се п |
се ради.</p> <p>— Па ти и не чујеш све о чему свет за тебе и Лепосаву говори.{S} И ко ће ми ве |
тада на полицу пропињала.</p> <p>Да је о свему овоме имао појма, Јанићије би без сумње ово рас |
рена, горда на своју вештину, и када је о чему причала, то је увек тако лагано и сређено разлаг |
ућност, кира-Анастасија ни слутила није о томе, шта њезинога кир-Дису <pb n="50" /> мучи, па се |
<p>И од честога понављања ове историје о чудотворном памуку хаџи-Дишу, ради лакшега разликовањ |
ој је казао, како треба да се њих двоје о младини у башти појаве.{S} Она се дубоко замисли и по |
ивати утиске неких успомена, до душе не о кир-Бенџи, кога ни за живота није могла друкчије смат |
а подеси згодан тренутак, те да започне о главноме.{S} Кир-Ламбре је предосећао већ, да је нека |
а ме гледа?</p> <p>Ово тачно размишљање о своме положају он је по каткада истицао у својим мисл |
ајлепшим задовољством даде се у маштање о будућем, брачноме животу.</p> <milestone unit="subSec |
отпуној наготи показа, какво се мишљење о њему по чаршији проноси.{S} Рано у јутру, пошто је по |
{S} На свакоме кораку стицао је уверење о својој немоћи.{S} Ништа, ама баш ништа, на шта се одл |
где је тетка-Маца навраћала, да разбере о кира-Анастасији.</p> <p>А докле је тетка-Маца обносил |
овојница, те да виде децу и да се увере о чуду, које учини једна хамајлија.{S} Лепосава је прим |
p> <p>Она мржња на Ламбру, због кога се о сватовима онако рђаво провео, дохватила га сада, па г |
а сам у кући, а он као ајдук наслони се о обрамку, па само звера.</p> <p>— Тако ли беше? — пита |
лежећи на меканој трави, ко одупрвши се о своју обрамицу, по цео сат жагоре, расправљају о какв |
хаџија прегледао све рачуне и уверио се о неоспорној савесности и тачности свога калфе, он је п |
огу Лепосавину познаницу.{S} Рашчуло се о томе, па многе нероткиње, међу којима је било и сасви |
нових хаџија, његових земљака, задржаше о своме трошку, да им буде на руци, као људима јоште не |
не би могао ни за часак посумњати више о чудотворној моћи часнога ексера.{S} Оно, што је све о |
молитва не угуши, било је довољан доказ о чудотворној моћи свете утвари.</p> <p>— Хеј, да ми је |
руку, морао да води двоструку бригу, и о радњи и о кући, Јанићије му је био неопходно потребан |
о већ да се <pb n="132" /> води брига и о женидби устабашиној.{S} Који је тај што је први проне |
ло, те баш и да није хтео да размишља и о таквим сокак-сплеткама, дужност му је била да их најо |
митила; па чак не заборави да исприча и о ономе цванцику, што му га даде, и како је казала да ј |
е допушта, да што противу његове воље и о својој глави ради.</p> <p>Ухватио је Бика за ухо, про |
пробио.{S} И тако су пролазили векови и о том се ексеру није ништа знало све до прошлога <hi>Ро |
ао да води двоструку бригу, и о радњи и о кући, Јанићије му је био неопходно потребан.{S} Могао |
а личност, коју је он дубоко поштовао и о којој је био тврдо уверен, да ће успети, да га измири |
а да прича о мајстор-Дишиноме уважењу и о томе, како ће га еснаф од Нове Године да изабере за с |
мајстор Диша одлучи да достави полицији о бегунцу, те да га она пронађе.{S} Прво је отишао Маци |
и ме одмах појурио да тучеш?!{S} Зар ми о сватовима због тога ниси опалио ћушку?</p> <p>— Због |
/p> <p>Овоме хаџији мајстор Диша повери о свему, што га је у последње време мучило.{S} Хаџи-Зос |
ша кришом га гурну лактом, да не говори о ценама.</p> <p>— Па колико тражиш за ово?</p> <p>И са |
да говорити таман онако, како се говори о фудул-Стаменки, ради које је, баш тих дана, газда Мит |
одговори Диша и својом руком јој обеси о врат чудотворну хамајлију.</p> <p>Сад им редом исприч |
и још мамуран поче збуњено размишљавати о свему што се десило.{S} Шта је све било ноћас?{S} Ето |
Са Лепосавом опет не би могао говорити о томе, ма да је и она, као и мајка јој, знала о свему, |
помислити, када је почела тако говорити о пријатељици, од које се после сватова није никако одв |
и се мора, а како ће се све ово свршити о томе није ни мислио.{S} А и како би могао размишљават |
када је видео како кир-Диша и не слути о ономе што се пре десетак дана десило.</p> <pb n="82" |
а.</p> <p>— И ко се може боље побринути о срећи свога детета него мати.{S} Ваљда ти боље знаш ш |
рсте, бркао по једној торбици, обешеној о дувар, све дотле, докле не би напипао једну аспру (1/ |
кву грану о којој је висио Јанићије Бик о затегнутоме ужету.</p> <p>— Не дај, Боже! — уздахну д |
а.</p> <p>Јанићије Бик притегао кајишем о колено једну јеменију и прошива ђонове, а испод очију |
рвиша, огрнута вучјом кожом, са топузом о бедрима и неколико <pb n="51" /> ножева, оштрих с обе |
седе око пуних софра и ударајући дланом о длан певају оне мелодичне грчке песмице, или одушевље |
кад закопа земљу рогом, па тек теменом о затворена врата.{S} Врата прснуше, а глави ништа.{S} |
еђима капиџик, тако је и остао наслоњен о њега, а од стида није смео дићи очију горе.</p> <p>Ле |
.{S} И сада, када је био потпуно уверен о неверству женином, он је осећао према њојзи онако ист |
дана у његовој кући био је долазак као о слави.{S} Хаџи-Диша није могао да се наприча чуда и л |
потражи узрока, ипак је чешће размишљао о своме калфи, који му је у свему био десна рука.</p> < |
во.{S} Тако у чаршији нико не би сазнао о томе, како му је пријатељ образ укаљао, а он би био п |
о је испод главе <pb n="152" /> и сањао о оној, која му је тај стручак кришом под јастук турила |
нда је отворено и без зазора разговарао о мајстору.{S} Једном рече тетка-Маци: „Ето ти!{S} Што |
под лулама преливају, докле се они живо о овоме или ономе разговарају.{S} А рано јутром и око с |
а и зато, што је он толико рачуна водио о светињи ове земље, по којој је Спаситељ ходио и чуда |
иво и готово са трепетом једнако мислио о радњи, о ономе што је за собом оставио. — Покаткад му |
стабаше, отумарао је незнано куд.{S} Ко о њему што сазна, нека достави власти. — Лични опис има |
ћор-Ахметовој кафани причало се потанко о Дишиноме непоштењу.{S} Кир-Ламбре је испричао, како ј |
ета места, а по махалама се приповедало о ономе чудноме сну.{S} Пријатељи су посећивали будућег |
о стање, да се већ и у комшилуку почело о томе расправљати.</p> <p>Кира-Мана је силно волела св |
џи-Зосим је у светим местима живео само о сухом хлебу, маслинама и зејтину и та његова, већ уве |
говори Јанићије и узбуђено тресну писмо о совру.</p> <p>— Тако брзо? — запита Лепосава, којој о |
рајући пару по пару и маштајући потајно о лепој Гркињи, поста му сада тако тесан и мрачан, да б |
е и не показује жива.{S} Није шале, оно о чему је цео век сањала и за чим је кришом чезнула, са |
вари; по неколико пути понављало се оно о чему се целе недеље разговарало, а кир-Дума никако да |
и да гради којекакве лакрдије, као оно о сватовима.{S} Јанићије је све то драговољно изводио и |
спру, узме је међ прсте, отре јој блато о антерију, па је опет врати на старо место, да је удел |
ао са својим стрицем, нити је икада што о њему говорио.{S} Када се женио, није нарочито хтео да |
ије, само да га когод не би запитао што о томе; и у опште био је збуњен и сав утучен.{S} Од как |
у.{S} Комшије су навраћале, да чују што о Диши, а и да узгред виде, како се одржава кућа, кад д |
ако није никуд излазио и сваки разговор о томе избегавао, то он није ни могао знати све оно, шт |
како седи на шамлици, подлактила главу о шаку и нешто мисли.{S} Да је мало боље загледала, мож |
брамицу, по цео сат жагоре, расправљају о каквој домаћој или јавној новости, и са тешким срцем |
к и ужива како сунчани зраци одблескују о калаисано посуђе, чисто се забезекну, кад угледа у св |
е од кир-Дише куповао сахтијан, јави му о стричевој смрти и саветова, да што пре дође, те да пр |
она је увек видела једно: некакву грану о којој је висио Јанићије Бик о затегнутоме ужету.</p> |
њи смех, — када поче представљати шетњу о месечевој младини, онако како је то дервиш наредио.</ |
руку у недра, извуче једну дугачку кесу о гајтану, па из ње одброја на сто неколико белих пара. |
а Маца лагано и разложито, као да се ту о некој незнатној ситници говори.</p> <p>— Ама Јанићије |
а то су морали вазда ове сељаке да мећу о слави у чело софре, те тако изгледаше као да они то с |
ити, припалише гости фењере, окачише их о крајеве чибука, што им је Диша даровао, и тако светле |
р цркве и устабаша свога еснафа.</p> <p>О Лепосави ни у сну није помишљао да је начини устабаши |
о равне грчко-цинцарској нацији.</p> <p>О томе су били оба кума на чисто; али, тамо овамо, не о |
би младожења све у реду затекао.</p> <p>О сунчеву смирају, у очи недеље, запишташе зурле и зату |
нина.{S} Кад старац устаде и обазре се, оба поклоника приступише и целиваше га у скут, а он им |
ави кир-Думу кир-Ламбре.</p> <p>И тако, оба кума, задовољни свак на своју руку, дигоше се у чар |
и ако није још био произведен за калфу, оба су шегрта ипак сматрали као свога старешину.{S} Мај |
— дерао се Ламбре и бесно је дрмусао за оба рамена.</p> <p>А када се кира-Мана истрже и сва изу |
здавао озго.</p> <p>Саслушала је савете оба проводаџије, а када они запиташе, хоће ли, њој поте |
="23" /> <p>Необично расположени седоше оба кума, а како су већ били од својих жена предусретну |
јстор-Дишу за главу, пољуби га у чело и оба образа; а мајстор Диша, још збуњен од изненадне сре |
сад гледам у оно његово болта.</p> <p>И оба пријатеља Бенџина оборише главе, дубоко се замислиш |
инцарској нацији.</p> <p>О томе су били оба кума на чисто; али, тамо овамо, не оста им друге, н |
е времена ни да засуче рукаве, кад прво оба сведока а одмах за њима и кир-Дума као опарени иско |
азак.{S} Неколико људи састави круг око оба противника.</p> <p>— Кога ви да закољите?{S} Чија ј |
стигао у дућан и сав збуњен прошао мимо оба шегрта у собицу и одело турио под своју душему<ref |
p> <p>Али како се тек изненадио, кад му оба кума, после треће каве, саопштише ради чега долазе. |
ајстаријем, да га у руке целује.</p> <p>Оба кума развеселише се; кир-Дума му не даде руке, него |
>— Бре, децо, чусте ли шта лаже?</p> <p>Оба шегрта потврдише, да је заиста донео нечије дреје и |
нажан био, да му је лева рука, којом је обавио вито и еластично девојачко тело, осећала онај от |
ремена сама надгледала Ламбрину радњу и обављала све трговачке послове.{S} Свакога дана очекива |
а да позна свога супруга.{S} Он се није обазирао ни на њезине оштре изразе, ни на њезине молбе, |
, стао је за један часак и нерешљиво се обазирао на све стране питајући се у себи шта ће и куда |
ија радо прихватила наредбу, па се и не обазире на обећање што га је дала Јанићију, само пева п |
реч, већ се окрете и пође на улицу и не обазирући се на тетка-Мацу, која га задржаваше, да бар |
ашен од ратоборнога изгледа Ламбринога, обазре се за собом.</p> <p>Гомила се уплете у ову свађу |
уно разбистри од забуне, застаде, да се обазре где је.{S} Пред њиме је треперило широко Дунаво |
ажеш, кажи ми овде.</p> <p>Кира-Мана се обазре на све стране, па када се увери да их нико не гл |
о, поче да кипи свом жестином.{S} Он се обазре око себе, погледа тамо од куда му допираше весел |
у тип Јерменина.{S} Кад старац устаде и обазре се, оба поклоника приступише и целиваше га у ску |
време, да залечи ране, да се разабере и обазре око себе; јер сви ови Срби, комшије и некомшије, |
скате од мен?</p> <p>Девојче се пажљиво обазре, да га ко не чује, па онда на пола гласа прошапу |
ало до дућана, тек да се узгред по њему обазре, па за тим кући, да узме што је наменио својој н |
се будеш враћала дома, никако да се не обазреш за собом, а све до куће да говориш: „Здравље пр |
уђе опрезно, а одмах за њиме тако исто обазриво увукоше се још два Цинцарина учтивога и врло с |
за први угао.{S} Ламбре га испратио до обале, и тек када се каик одби низ воду и изгуби иза гр |
рме.{S} Нестрпељив, да што пре изађе на обалу, попео се хаџија на крму, шаком надстрешио очи и |
у вити месечев срп, чија блага светлост обасјаваше његово суморно лице и ону кајсију, тамо, што |
астуком напипао.{S} Ноћ је била ведра и обасјана, благ поветарац доносио му је шумор баштенског |
дочекали су заједно са Дишом Јанићија и обасули га свима похвалама, што је тако честит и одан с |
на Дишу, да се махне дервишких записа, обе, као из једнога грла, салетеше је, да послуша.</p> |
па водим!“</l> </quote> <p>Он запева, а обе жене преузеше; Дума се завали на узглавље за софром |
се кир-Дума, што га грло доноси, и диже обе шаке и вис.</p> <p>— А шта се то тебе тиче?</p> <p> |
м ћу ја тебе! — продера се Диша, подиже обе песнице и што је могао брже прогура се кроз гомилу, |
> <p>— Ти! — продера се супруг и подиже обе песнице у вис.</p> <p>Кира-Анастасија пребледе.{S} |
ну ћушку, да овај у мало што не испусти обе ћупе да се разбију.</p> <p>— Што се бијеш, газда? — |
зина супруга.</p> <p>Како му драго, тек обе куме прихватише ово као свршену ствар и, пре него л |
виче пригушеним гласом кир-Диша, стегао обе песнице, али ипак не миче са свога места.</p> <p>Ла |
неколико <pb n="51" /> ножева, оштрих с обе стране, којима се, при општој дервишкој молитви, уз |
мук! —потврди Диша и значајно погледа у обе жене, које радознало очекиваху да им објасни, чега |
с оним гадом лако бих ја; пребио бих му обе цеванице, само да ме није стало до мога трговачког |
слушкујући кроз кључаницу, чула.</p> <p>Обе куме овеселише се.{S} Кира-Мана је предвиђала да ће |
њи око кокошка да пијучу у кућа.</p> <p>Обе куме, кад угледаше сузе удовичине, и саме се ражали |
ј баш њих две ово цвеће пружају.</p> <p>Обе гошће пољубише се на прагу са домаћицом, а кира-Дум |
кира-Мана са оном оптужбом, којом га је обедила да је саучасник своје газдарице и Ламбрин, и та |
тетка Маца чисто запањено — још ћете ме обедити, да сам јој нешто изнела, а ја ништа о томе не |
одмах сазна, да је Лепосава испрошена и обележена, па је тако и урадила.{S} Другарице Лепосавин |
еде за пањ и узе дикиш, да разрезује по обележеним линијама на меку сахтијану.</p> <p>Сутра дан |
у залуд смејала, праћакала, ударала га обема песницама, да је пусти.</p> <p>— Пашће, пусти је! |
аде, па, кад јој се није надао, лупи га обема шакама у леђа.{S} Јанићије се живо окрете, <pb n= |
знала.{S} Сећала се само толико, да је обема рукама шчепала и вукла нечије косе, и да су нечиј |
а овакав дочек; избечио очи, па како је обема рукама пружио сахан, да јој га да, тако је као ок |
рбух тако јако, да он јаукну, ухвати се обема рукама за трбух и пресамити се.</p> <p>— Не си ми |
— викну Диша очајним гласом и ухвати се обема рукама за главу.</p> <p>— А кира-Мана ми је казал |
а тога не може да дише.{S} Он се ухвати обема рукама за груди и удахну што је више могао ваздух |
Није шале, толико се препала, да се не обеси ради ње. — Ох!{S} Ох!{S} Баш је добар!{S} Баш је |
знесеш!</p> <p>— Рђо ниједна, што се не обеси онда?</p> <pb n="187" /> <p>— Не беше ми згодног |
како Јанићије није био толико луд да се обеси.</p> <p>Једнога јутра устала Лепосава, по обичају |
ишта!{S} Ох, Боже, само му не дај да се обеси!</p> <p>Тако је шапутала у себи, докле не одоле с |
ога! — одговори Диша и својом руком јој обеси о врат чудотворну хамајлију.</p> <p>Сад им редом |
и ум, да замисли како се %Јинићије није обесио.</p> <p>— Сиромах!{S} И зар сам му ја крива?{S} |
остигао!{S} Није убио Лепосаву, није се обесио, није био у стању да на свој начин удеси живот б |
здашне џбунове кисељака.</p> <p>Није се обесио; али не зато, што не имађаше смелости.{S} Напрот |
зио.</p> <p>— Или ћу је убити или ћу се обесити! — говорио је стиснутих вилица и песница и ишао |
пријатно пада на рањено срце.</p> <p>— Обесићу се; а њој ено мајстор-Дише, па, ако узмогне, не |
говорила.{S} Не бих марила, баш и да се обесиш.</p> <pb n="157" /> <p>— И хоћу то!... оте му се |
пут, и хаџи-Зосим са највећом оданошћу обећа, да пронађе неког пустињака, који је тумачио снов |
е Дишу, да га „извади“ за калфу, а Диша обећава све, али, разуме се, тек колико да се не замери |
из Јерусалима часно дрво, тражили су и обећавали ономе, ко им га донесе, пола царевине.{S} Али |
и јутрењу ни вечерњу; па је прве године обећавао Богу пет ока чистога воска, и сваке је године |
на све огреботине, муку мучио и све јој обећавао, само да се стиша.</p> <p>— На поље! на поље!{ |
а теби да купим.</p> <p>Тако је редовно обећавао Лепосави, па јој онда све ређао шта ће јој дон |
<pb n="82" /> <p>Кира-Мана није дошла; обећала је и она, али је у вече изненада заболи једна с |
дала је једном Циганчету две гурабије и обећала му каленицу попаре, само да тркне до кир-Ламбри |
али сва хасна, што је од молепствија и обећања имао, била је у томе, што се кира-Думиница, од |
ихватила наредбу, па се и не обазире на обећање што га је дала Јанићију, само пева по кући и ме |
екакво пробадање у слабинама опомену на обећање, оде до тетка-Маце, те јој саопшти своју намеру |
гао ни замислити више, да му ваља своје обећање одржати.</p> <p>До овога догађаја Јанићије је б |
олазило, да не чека, но да погази своје обећање и, као веран слуга, исприча своме <pb n="71" /> |
тога воска, и сваке је године повишавао обећање, докле га није попео до целога товара; али сва |
скрено каје.{S} Али сад, када је већ то обећање дао и када му је предосећање казивало, да је до |
спричао.</p> <p>— Да кажем, не ваља!{S} Обећао сам да ћутим.{S} А да варам газду, зло! — мислио |
у дати, кад се врати.{S} Диша је и њима обећао, али као човек од рачуна одлучио је, да за свој |
е часу. — Да речем, да се кајао, што је обећао Анастасији да ће ћутати, то за цело није било, ј |
у њему се појавила сумња, да то што је обећао није добро и да ће газда-Диша и без њега сазнати |
о, шта је <pb n="121" /> у болести Богу обећао.{S} Само није хтео хитати; има дана још, а црква |
увати тајну, коју јој је у једноме часу обећао.{S} Услед ове бојазни кира-Анастасија постала је |
p> <p>— Да кажем где су.. ама тако, ако обећаш нешто.{S} Ако нећеш — онда..</p> <p>— Све како т |
е ти, видећеш!{S} Нема нигде умешено па обешено; а у селу понајмање! — тешила би га Маца, а Леп |
опео на прсте, бркао по једној торбици, обешеној о дувар, све дотле, докле не би напипао једну |
ну жабу, па ту жабу да ти дете три пута обзине, а ти три пута да викнеш: „Његова болест на тебе |
ећ права патња, мучење душе, које га је обзинуло као паклена аждаја, коју је видео у Витлејему |
имише стрица тако хладно и без икаквога обзира, да је старац одмах опазио, како ће боље бити, д |
е времена, Диша би чак и то урадио, без обзира на устабашко достојанство и оне четрдесет и три |
ти.</p> <p>Ма да је кира-Анастасија, из обзира према покојном Кир-Бенџи, који се за живота збри |
ет бринула за Јанићија из сасвим других обзира.{S} Ту њезину бригу није изазивао никакав <pb n= |
е пролазио кроз најгушће шуме и гудуре, обзирао се на све стране, да га рђави људи не опљачкају |
уђења, али он је ишао напред, ишао и не обзирући се за поздравима људи и не застајкујући пред д |
, са кога се јасно оцртаваше београдско обзорје са кубастим џамијама и витим минаретима.</p> <p |
а од туда наврати и код Дишине куће, да обиђе и извести кира-Анастасију, како јој је супруг већ |
и натраг, сврати прво у Дишин дућан, да обиђе момке, колико да виде, како нису остали без икакв |
а, од времена на време, отрчи до куће и обиђе децу.{S} Тамо би преседео по читаве сате, гледао |
дубоко замисли, па тек по који пут ако обиђе сватове.</p> <p>У један тренутак, кад се мајстор- |
ноге.{S} Е, па онда сас њу три пута да обиђеш бакчу.{S} Први пут како обиђеш, овај запис да пр |
пута да обиђеш бакчу.{S} Први пут како обиђеш, овај запис да прилепиш на њојзина недра, ама по |
управо сестрински, те он, хтео не хтео, обикну на свој нови положај и предаде се потпуно вољи о |
ати неколико месеци, а њега моли, да му обилази радњу и кира-Ману.</p> <p>Кир-Думи чисто лакну, |
гледало, кад би она, у онаком положају, обилазила по месечини око башче, кир-Диша потпуно одеве |
ожем се не зна што си је лањског Божића обилазила онако често.</p> <p>— Буди Бог с нама, жене! |
ице и другарице Лепосавине такође су је обилазиле често; а тада у кући и башти било је врло жив |
ж захтева.</p> <p>— Ја да си гола бакчу обилазим? — Ич, не бива!</p> <p>— Зашто: не бива?</p> < |
а утре рукавом и полагано пође поиздаље обилазити око дућана.{S} Да је само могао, он би тога м |
ма се завали на узглавље за софром и од обилног расположења јекну.{S} А кир-Диша, који никада ј |
, она је у овом изобиљу јела излила све обиље своје материнске туге за умрлом јединицом.</p> <p |
ић и несташно скакутање око пространога обима, који је кир-Дишина запремина у соби захватала.{S |
три године изрече кир-Дума, потпуно се обистинила, те то нагна целу насеобину, да што пре стан |
ске савете претио, могло се врло лако и обистинити; грчко-цинцарска чаршија, у то време, држала |
је удовиштво.{S} А већ после овај благи обичај постајао је све ређи и ређи, докле се сасвим ниј |
који пут (као што је то свуда онда био обичај доброга тона) узригну, у знак да је до ситости з |
амо и свима онима, који су невични били обичајима овога света, стојао је на услузи за врло скро |
ца и застаде, да мало одахне и по своме обичају сачека, докле се не стиша бујица наврелих речи. |
е мајстор Диша, по своме већ утврђеноме обичају, пошао тетка-Маци на кафу, спази га Станко туфе |
аву и ова изиђе на поље; али по староме обичају, који је онда био у јеку, Лепосава не одмиче да |
е целога дана, као невеста, по тадашњем обичају, одстојала иза кумових леђа.</p> <p>Јанићије је |
p> <p>Једнога јутра устала Лепосава, по обичају, пре мајке и са „чирачетом“ наложила ватру у му |
стоса, бахну он у кућу кир-Ламбрину, по обичају изу јеменије пред вратима и у танким мествама у |
ила је црња од црње.{S} То не беше више обична брига домаћина, који се удалио од куће, већ прав |
ликовао, што је на оштроме крају, место обична врха, био завршен двокрако, те је личио на хажда |
и ружне речи а камо ли узмахнути шаком, обично је све оне шамаре које је желео спустити на туђе |
оне жене, опет, које чезнуше за децом, обично су се обраћале на тетка-Мацу, да им она помогне |
кве ешеклуке, на какве жена старатељева обично помишља.</p> <p>Али како му драго, тек све ово у |
недостатку других разговора претресала обично домаћа питања својих ближњих, почело је по мало |
хаџија са својим калфом.{S} Јанићије је обично увек пре мајстора долазио а Диша опет није никад |
Повратак хаџија у то доба пропраћан је обично на свечан начин.{S} Кајик, у коме је путовао хаџ |
показа место у чело миндерлука, где се обично најугледнији гости посађују.</p> <p>Кира-Ламбрин |
ајдан и у оним мрачним пећинама, где се обично београдска дечурлија завлаче, те хватају слепе м |
> <note xml:id="SRP19061_N4">Спавало се обично на поду.{S} Место где ће се постеља метати, покр |
це Лепосаву.{S} Он је хтео да је, као и обично, изазове на смеј, али овога пута промаши.{S} Њој |
{S} Главан новац мајстор Диша је, као и обично што је на путу радио, метнуо у ћемер и то опасао |
<p>Напротив, тетка-Маца га дочека као и обично и смешећи се:</p> <p>— А где си ти ђаволе већ тр |
дућан и почели богорадити, испратио би обично речима: „Даће Бог, Божји људи, даће Бог!“ и махн |
и, да је онолико посла свршио колико би обично, шале ради, за један дан посвршавао.</p> <p>Више |
влачи у лонац где се ручак кувао, ту би обично варјача утерала дисциплину у главу непослушнику. |
Дао Бог, брате, дао Бог!</p> <p>Просјак обично отвори руку, и кад види колико му је дао, промрм |
и ма чиме одушеви, што би га из граница обичнога душевног кретања изазвало.{S} И зато га је пун |
али када тетка Маца, која је тога дана обишла већ неколико породиља, потврди, поче се на све с |
о једнога наследника дође, па ништа.{S} Обишли све гатаре; за једанаест година попила је она ба |
чи своје жене, очекујући да му оне прве објаве оно, чему је жудео.{S} Чекао је неуморно пуну го |
“</p> <p>С овим је власт учинила своје: објавила је нестанак Јанићијев, а остало је оставила бр |
ашто то?{S} То није могао баш никако да објасни.{S} Тек једно што је сада, када се почео свести |
ао и од чега, није могао да самоме себи објасни?{S} Осећао је тако неку потајну страву, као кад |
на глас изнео.{S} Па још, како му момак објасни, тетка-Маца је била врло љутита и поручила му: |
бе жене, које радознало очекиваху да им објасни, чега ради је тај памук чудотворан и свет.</p> |
што је после било; а то ће нам, најзад, објаснити и оне загонетне стихове на гробу друге му жен |
, бре!</p> <p>Јанићије немаде кад да се објашњава више, већ штуче међу сватове.</p> <p>А ко зна |
ај што отвара очи и даје лебац у руке — објашњавао је хаџија и задовољно се поглади по дугој бр |
о је грех, који се не прашта. — Тако је објашњавао он познаницима своја утанчана чуства и пошто |
ом? —</p> <p>Тако је мајстор Диша често објашњавао своје назоре кир-Ламбри и другим грчко-цинца |
да од своје стране даде каквог му драго објашњења, избегавао је чак и прве комшије, само да га |
људи, као људи, ступише са Јанићијем у објашњење, па, када се уверише да није ничему крив, раз |
es"> <note xml:id="SRP19061_N1">Тврда и обла, јајаста капа, налик на половину диње.{S} Такву су |
к је један, до душе не баш толико тежак облак, али тек један облачак, лебдео над његовом душом. |
у другу годину брачнога живота, тај је облачак постајао све гушћи, те би, по који пут, бацио т |
а зато, није ни паштила да разгони онај облачак, што им се над пролећем брачнога живота надноси |
е баш толико тежак облак, али тек један облачак, лебдео над његовом душом.{S} И што је дубље за |
чно и са тужним изразом лица посматрала облачење кир-Ламбрино, као да се ње то ништа не тиче.</ |
хов живот текао је одмерено, тихо и без облачка; откуцавао је као сахат на градској „сахат-кули |
је неколико пчела; један крупни бумбар облете око њега неколико пута и изгуби се у сунчеву зра |
аш ли зашто сам ти дао?</p> <p>Лепосаву обли руменило по лицу и врату.</p> <p>— Зар ти није мај |
, пошто му је укус био јако склон према облим, загрљастим рукама, витом врату, набреклом јелече |
ситно, у колико му то допушташе његова облина, избегава да се са познатима састане, од стида, |
нутарња борба почела опадати и у својим облицима почела се ограничавати, докле се није заустави |
ек да од Јанићија сакрије сузе, које је облише.</p> <p>И тако, дан из дан, Јанићије је све више |
ије уверио се кир-Дума, да га је Ламбре обмануо и да је заједно са кира-Анастасијом у Галцу, гд |
ирока, да је могао четири пута око себе обмотати, а цеванице његове тако танке, да су у оним ча |
дају шта узимљу.</p> <p>Овако шчуђавање обнављало се готово у свима кућама, где је тетка-Маца н |
настасији.</p> <p>А докле је тетка-Маца обносила водицу и у свакој кући задржавана, бар док јед |
у вечерали, изнесе је у башту и поче је обносити.{S} Лепосава се у залуд смејала, праћакала, уд |
а еспапа, изгледа да су, у овом невином обожавању и саучешћу, били заступљени сви еснафи, који |
д се са Јанићијем погледа, порумени и — обоје се збунише.{S} Јанићије покуша да се покаже весео |
Јанићију, шта ли?{S} Па трећега дана да обоје липшете од глади!{S} Да се удаш за дериште, које |
у ову свађу, па мислећи ваљда да ће се обоје потући, навалише да их разваде.</p> <p>Али ово по |
е осташе једно спрам другога запањени и обоје, као крпа, бледи.{S} Она укочила поглед у престра |
> <p>Збуњени и црвени у лицу стојали су обоје сада једно наспрам другога.{S} Он опустио руке, р |
жену, а дете да остане живо; а и да их обоје изгубиш.</p> <p>— И зато сам чак у Јерусалим ишао |
>— Нема језик; не уме да говори.</p> <p>Обоје се засмејаше, а Лепосава, застиђена, заклопи рука |
> <p>Али ово постиже други резултат.{S} Обојица се у томе часу чисто преобразише.{S} Ламбре поч |
седео је нем и поражен према Јанићију и обојици шегрта, који су напустили посао, па онако седећ |
ала мајстор-Дишу, и кад год би га онако оболелога спопао страх од учињенога греха, он би се дох |
ема другоме; она намргођених обрва а он оборена чела, погледа плашљива али ипак пуна очајне чеж |
се дубоко замисли, ухвати се за браду и оборене главе по који пут дубоко уздахну.{S} Видело се |
о, па ето и Лепосаве, румене од стида и оборених очију на под.{S} Стала опуштених руку уза сама |
ом на глави, па га удари кишом у трбух, обори га и леже на њега.</p> <p>Јанићије се тога часа в |
га викне, али он већ беше на улици; она обори главу и са неким изразом досаде и срдње одмахну р |
ерао!“</p> <pb n="217" /> <p>Тетка Маца обори главу и оде у мутвак, тек да од Јанићија сакрије |
а ову страну.</p> <pb n="96" /> <p>Диша обори сетно главу и немо се загледа у врхове својих јем |
и шта се по чаршији говори?</p> <p>Диша обори главу.</p> <p>— За тебе и...</p> <p>— Лепосаву... |
м овде.</p> <p>— Зашто?</p> <p>Јанићије обори очи, јер не знаде шта да наведе.{S} Диша га знача |
што је у ћор-Ахметовој кафани попио, не обори иа патос, где тврдо заспа.</p> <p>Кад се сутра да |
амо пребледе, седе на миндерлук и тужно обори очи на своја колена.</p> <p>— Хоће, вели, да се в |
{S} Стојао је тако неко време без речи, оборио главу на груди, тешко предисао и слушао, како му |
о стојао пред овом очајничком приликом, оборио је и он очи, па их није <pb n="66" /> смео подић |
од мутвака је стојао Јанићије, стидљиво оборио главу и не диже очију.</p> <p>— Добро јутро, дет |
о болта.</p> <p>И оба пријатеља Бенџина оборише главе, дубоко се замислише и тихо сркаху кафу, |
авлију.</p> <p>Како ли се у један мах и обрадова, кад угледа Лепосаву, како под једним дебелим |
и Диша, весео, што га је Маца тако брзо обрадовала.</p> <p>Чудотворна хамајлија сада је постала |
м ране привио.</p> <p>И мајстор Диша се обрадовао, када му Маца саопшти, да се Јанићије вратио, |
p> <p>У свако друго доба Јанићије би се обрадовао, што ће му мајстор постати устабашом, али сад |
разговора са Мацом, који је хаџију врло обрадовао и изазвао расположење, слично ономе што га ос |
сваку наду изгубиле, морадоше врло брзо обрадовати забринутога супруга са по једним наследником |
друга жена, на седам година по венчању, обрадује тројкама, једрим и тако грлатим, да су својим |
века, кога ни у шта не рачуна.</p> <p>— Образ да ми погазиш?{S} На мој леб да пљунеш?{S} На пољ |
дљиво кира-Анастасија, а мишицом скрива образ од њихових очију.</p> <p>— Кој други него младоже |
кир-Ламбре онда за мутваком ухватио за образ, а она му казала: „Зашто, бре, да ме удаш за овај |
и све: како је кира-Анастасија погазила образ свога мужа, а он хлеб свога мајстора.</p> <p>И та |
покрао.</p> <p>— Жену ми одведосте, на образ ми пљунусте; — то кошта 4000 гроша, — шапуће задо |
детету (и ту тетка Маца показа руком на образ).{S} Велим, није ми Бог уделио богаства, али да ј |
да испуњава.{S} Говорио је, како му је образ највећа светиља, како мрзи све што неваља, и за п |
е у служби онога, коме је у своје време образ очувао, а који му је сада, место да га награди, з |
икрива једну прљаву тајну, ради које ће образ мајсторов поцрвенити.{S} И то се вукло кроз душу, |
ода, одузели му крсно име, па му сада и образ узесте.</p> <p>— Не смо га звали; сам се тискао м |
>— Твој сам леб јео, газда, па сам ти и образ чувао; а ти ме тераш да идем кир-Ламбру, ваљада д |
ари ред; не дам да ме нико вара и да ми образ гази.{S} Разумеш ли?</p> <p>— Опрости му, зете, ј |
ром.</p> <p>— Шта је, бре? — Како си ми образ чувао?</p> <p>Јанићију се одреши језик.{S} Осетио |
а жена, грехота је да кријеш оно што ми образ каља — очајно промуца Диша. — Реци ми само, је ли |
трепну мало очима и лагано поглади свој образ.</p> <p>— Та ли ти је брига? — запита тихо, некак |
није ми Бог уделио богаства, али да јој образ бар сачувам, нека уђе у свет са образом.{S} А сад |
евање.</p> <p>— Каажу.... веле: узе јој образ, па сад је оставља!</p> <p>Диша поскочи, као да г |
е би сазнао о томе, како му је пријатељ образ укаљао, а он би био потпуно освећен.</p> <p>Ама т |
овек; а ви, ето каква страмота на грцко образ метнусте!</p> <p>— Фала, кир-Думо, на љубави и му |
ш да идем кир-Ламбру, ваљада да ти опет образ срамоти.</p> <p>- Газда Диши поче да бубња у ушим |
р-Дишу за главу, пољуби га у чело и оба образа; а мајстор Диша, још збуњен од изненадне среће, |
амо да ме није стало до мога трговачког образа, те да ми брука по чаршији не пуца.</p> <p>Тетка |
— Немој, газда, да ме шаљеш тамо: немам образа да јој на очи изиђем.</p> <p>— Зашто, море?</p> |
изненађена Лепосава и пламен јој обузе образе на помисао, да је Јанићије нешто пронео.</p> <p> |
е за руку и хладећи јој чело и зажарене образе.</p> <p>Лепосава му стиште руку и мало повуче се |
без јецања и плача теку кап по кап низ образе.</p> <p>— Немој, молим те, тетка-Мацо!{S} Ти зна |
че себи.{S} Необичан пламен сукну му уз образе, а у глави га захвати чудна несвестица, кад осет |
не буде! — помисли, а пламен му удари у образе.</p> <p>Сутра дан дође мајстор Диша у дућан, сед |
било.</p> <p>Лепосава прва дође свести, образи јој на ново запламтеше, она покри очи шакама и п |
с на уснама а час скакутао по зажареним образима и извиривао из оних двеју јамица што су се јав |
а.{S} Нешто нејасно, што се не би могло образложити ни верношћу наспрам свога газде чији је хле |
ј образ бар сачувам, нека уђе у свет са образом.{S} А сада?...{S} Шта се учини сада...{S} Ето ч |
зид и не види се од гомиле прислоњених обрамица, тестија, бакрача и ибрика.{S} Гомиле жена, мо |
вној новости, и са тешким срцем дижу на обрамице своје судове и растају се од чесме, тек кад и |
а меканој трави, ко одупрвши се о своју обрамицу, по цео сат жагоре, расправљају о каквој домаћ |
сам у кући, а он као ајдук наслони се о обрамку, па само звера.</p> <p>— Тако ли беше? — пита Д |
се пролазници искупе, шчепа из мутвака обраницу и истрча на улицу.{S} Но кир-Дума, чим га угле |
ма да је ова пажња падала на усамљену и обрањену душу Дишину као блага дажда после припеке, он |
угачкој седој бради.{S} Сад је и хаџија обрастао у дугу, јако проседелу браду, која му је чак д |
као први комшија и мушки глава, да јој обрати пажњу то на ово то на оно, тек колико је било по |
ао кир-Ламбре, да види шта раде и да му обрати пажњу, да не оставља дућан на шегртима, но да ту |
оверљива писма из Београда у Цариград и обратно.{S} Ова служба била је колико напорна толико и |
се осмешкује и трчи из собе у мутвак и обратно, те доноси час кафу час ратлокуме и друге слатк |
обивао, избегавао.{S} Из куће у дућан и обратно, и то увек сокачићима где се могао најмање нада |
ада, а у вече, када би он за совром, не обраћајући на њу ни мало пажње, разговарао са пуницом, |
ет, које чезнуше за децом, обично су се обраћале на тетка-Мацу, да им она помогне и око њих про |
кога је тако јако уважавао, на њих није обраћао пажњу, нити је и слутити могао, да ће му се од |
ељи у готов новац, те тако, после неких обрачуна, што их је кир-Дума имао између четири ока са |
ћицом, а кира-Думиница уштину је још за обрашчић, па се онда измаче и засмеја показујући кира-М |
ми једно према другоме; она намргођених обрва а он оборена чела, погледа плашљива али ипак пуна |
пуштених плетеница низ врат и к’носаним обрвама, које се као два црвена лука високо надвијаху и |
час скупљало час у вис уздизало његове обрве.</p> <p>— Ти да идеш на вилает, а ја па овде без |
S} Ламбре затури фес за потиљак, издиже обрве на половину високога чела, искрете мало у страну |
јој се, баш над самим повијама, где се обрве састају, <pb n="147" /> спуштао из косе велики ду |
гледа Јанићија, како јој долази, стушти обрве, а из очију само што не севнуше муње.</p> <p>— Ст |
други калуп, што се у мајсторовој руци обрете, већ наже низ улицу и изгуби се у оним силним ћо |
</p> <p>— Море, иди ти с милим Богом! — обрецну се Јанићије и трже рукав, за који га кира-Мана |
<p>— Јанићије, бре!</p> <p>— Шта је? — обрецну се Јанићије.</p> <p>— Од куда ти?{S} Зар си овд |
, девојко, немој да ме вучеш за језик — обрецну се Маца. — Мислиш ти, Маца је слепа, па не види |
у главом на прса и савијеним кажипрстом обриса две вреле сузе које му низ лице кануше.</p> <p>Т |
о бошчу, припасану око шарених шалвара, обрише руке и смакне засукане рукаве, те покрије две за |
, а то ће му бити довољно времена да је обрлати.</p> <p>Кира-Анастасија опет сасвим инако.{S} Д |
е средство, ако не успе да мајстор-Дишу обрлати.</p> <p>Осрамоћена удовица клела се на све начи |
дан!</p> <p>Јанићију се, после овакога обрта, у мах пресушише сузе, прими две аспре, (а то је |
годити, не даде јој те ноћи тренути.{S} Обртала се, <pb n="158" /> мешкољила, затварала је очи, |
ше кућу, а бре?</p> <p>Јанићију се свет обрте, кад чу каквим га именом назва.</p> <p>— Ко је пе |
о да уради тако, зашто да се пред свима обрука!</p> <p>— Иде! — рече у себи, кад угледа мајстор |
заносило а од чега се није могао отети, обузе га свега и Бог зна не би ли у овим топлим оковима |
укну у главу и страшна забуна толико га обузе, да му у један мах изгледаше, да ће се таван на њ |
н.{S} Кандилце поче јаче праскати, тама обузе црну икону, мрак се сведе у соби, и она заспа.</p |
ега дана толико је слабост и нека ватра обузе, да паде у постељу и тако цео дан лежаше у бунилу |
запита изненађена Лепосава и пламен јој обузе образе на помисао, да је Јанићије нешто пронео.</ |
једном свану.{S} Неописано задовољство обузе га свега.{S} И вечера, које се до сад једва дотиц |
из куће ни живе душе.</p> <p>Газда Дишу обузе слутња, да му је жена напустила кућу, и он је поч |
е затечен у овакоме стању у туђој кући, обузела му је сва остала чула, да није ништа чуо шта га |
афу попије и да се мало примири.</p> <p>Обузела га ватра, дрхтавица, а у срцу толико бола и љут |
више, заједно са османлуком, сав доксат обузело.{S} Кад угледа свога мужа, отури канту и пуна р |
своме мајстору, али у исто време њу је обузимало неко друго осећање, које је неосетно обујимаш |
ред главе лупи.{S} На путу кући поче га обузимати нека топлота, а по који пут и забуна у глави. |
, дише.{S} И то неодољиво осећање, које обујимаше све што је око себе видео, таласало се у њему |
ло неко друго осећање, које је неосетно обујимаше, чим кајик ишчезну за оне аде и изгуби се исп |
реко чарапа, па се тек преко њих спољна обућа навуче.{S} Кад човек хоће у собу, изује па прагу |
апуџика, вјерна супружница мајстор-Дише обућара, честију и љубовју озаривши јего ранше уцвјељен |
} Кад човек хоће у собу, изује па прагу обућу, да застирке не би прљао, па у мествама уђе у соб |
њој дође тако тужно; седе на миндерлук, обухвати шакама једно колено и поче се горњим делом тел |
> пружи руку за њом и онако, ненамерно, обухвати је око паса и нагло привуче себи.{S} Необичан |
артијице, све докле их пламен сасвим не обухвати и док се не претворише у сами пепео.</p> <p>— |
она му пружила босу ногу, а он је целу обухватио у једну шаку, па се као луд смеје од задовољс |
им, да ћути.{S} Дај ми само дреје да се обучем.</p> <p>— Однео... све... и дреје.. и... јецала |
авда своју наглост.</p> <p>А осем тога, ова посета имала је у његовим очима решавајући тренутак |
>Болесница врисну од бола и отвори очи, ова изненадна %операција освести је, а хећим, задовољан |
едара.</p> <p>Долазило му да полуди.{S} Ова три дана не би се могао похвалити, да је онолико по |
, како су је по свем Београду звали.{S} Ова тетка Маца, није имала никога свога осем једног дет |
ли мајстор Диша ни сада не одговори.{S} Ова брза питања, што их је кир-Дума тако одлучно и оштр |
а да је у прво време и то покушавао.{S} Ова вижљава девојчица, која је сада већ толико израсла, |
ма из Београда у Цариград и обратно.{S} Ова служба била је колико напорна толико и строго повер |
очекује на свој повратак кући.</p> <p>— Ова ме деца скупо коштају! — уздисао је премећући броја |
и, да се сама кира-Анастасија досети, а ова опет редовно је разбијала главу размишљајући ко јој |
учини крст над расклопљеном чељусти, а ова у томе часу страховито рикну, избљува велики ексер |
које се није умела одбранити.{S} А сва ова халабука од дивље музичке ларме са бубњавом гочева, |
е мајстор Диша прислушкивао од куда сва ова пецкања, што су се међу девојкама у тај час чула, о |
! — рече он једаред тетка-Маци, када га ова поче грдити, што се не отргне.</p> <p>— Не могу, те |
и у шали није враћао ударце, када би га ова својим пуначким шакама пљеснула по снажним леђима.{ |
ло?</p> <p>Лепосави не би најпријатнија ова перспектива, али какве би користи било, да му каже |
вољан.</p> <p>Али друкчије је одјекнула ова вест међу српским занатлијама и трговцима.{S} Мајст |
вас дан расејан и апатичан, ипак га је ова нежност тетка-Мацина помало блажила.</p> <p>Но, ма |
чијем се лицу видело јасно, како га је ова новост изненадила.{S} Лепосава се дубоко замисли и |
S} Па ипак, поред свега тога, што га је ова мисао све већма освајала и пред очи му изводила кир |
ина помало блажила.</p> <p>Но, ма да је ова пажња падала на усамљену и обрањену душу Дишину као |
ма у левој руци.{S} Знао је он, чега се ова посета тицала, па се већ потпуно збунио, шта да каж |
и уводи гошће у собу. —</p> <p>Докле се ова посета двеју кума вршила, кир-Ламбре и Дума, потпун |
луком, која му даде неке наде, да ће се ова ствар ипак на добро свршити, он пожури тетка-Маци.{ |
.</p> <p>Маца махну очима на Лепосаву и ова изиђе на поље; али по староме обичају, који је онда |
ене волео, па је због мене то!</p> <p>И ова слика, коју је тако замислио, растуживала га је и и |
ченим.</p> <p>И сам Бог знаде, докле би ова идила потрајала, да је кир-Дума, устабаша бакалског |
, да се отресе од такве помисли.{S} Али ова новост тако је изненадно дошла; а то се све њега ли |
лазила кроз баштенски капиџик њојзи или ова кира-Думиници на кафу и разговор. — И кира-Мана и с |
>— Како је?</p> <p>— Сад ће! — одговори ова и насмеја се, кад опази оно преплашено и као крв за |
слух и толики шум у глави подигле, као ова једна реч: „То ће ти бити мајсторица!“</p> <p>Мора |
ост, наше месо!{S} Кој па да се брине у ова чаршија за едно грцко удовица?</p> <p>— Па, па, па! |
ње нема живота.{S} Једном речи, између ова два супротна осећаја стојао је он као кривац, кога |
зду, зло! — мислио је Јанићије и између ова два израза узнемирене савести стојао је у мутваку к |
сто колико и не живети.</p> <p>И што му ова брига не би увек на ум падала, некако се вазда, изм |
— Сто хиљада гроша.</p> <p>Мајстор-Дишу ова огромна свота ни мало не збуни.{S} Оно, што је најг |
ику као фудул-Стаменка.{S} Међутим, баш ова фудул-Стаменка, удовица, за којом је ишао зао глас |
и погурну; али врата затворена.</p> <p>Ова једна ситница, што су врата закључана, ускомеша у њ |
упруга са по једним наследником.</p> <p>Ова њезина вештина отварала јој је врата сваке куће и д |
колишећи приближио ћепенку мајсторовом, овај дочепа ненадно калуп и исповрте на њега; Јанићије |
на недра, ама под само грло; други пут, овај запис на чело; трећи пут, овај запис на-по-за леђа |
уги пут, овај запис на чело; трећи пут, овај запис на-по-за леђа.{S} Е, кад све тако урадиш, ти |
обиђеш бакчу.{S} Први пут како обиђеш, овај запис да прилепиш на њојзина недра, ама под само г |
врло побожан, тих и услужан хаџија.{S} Овај хаџија познавао је сваки кутић у светим местима, ј |
вавих очију, она престрашено врисну.{S} Овај врисак и преплашено лице женино усугубише његово б |
започе хаџи-Зосим на турском језику. — Овај, што га видиш да је дошао са мном, јесте хаџи-Диша |
, снахо — говорио је дервиш овој жени — овај запис, што ти га дадох, да метнеш пред зору у нову |
је био само дечак, безбрижан, весео; а овај догађај и она душевна борба сада га сасвим промени |
а, оно ће опет остати нечисто.</p> <p>А овај разлог није био без јакога утицаја, у толико пре, |
а <hi>Рождества</hi>.{S} Уочи Рождества овај богоугодни %постуњак виде, на сну човека са ранама |
ипе, отисну од себе Думу тако силно, да овај полете насатке и лупи леђима о зид.</p> <p>— Леле! |
грта помилује, приши му једну ћушку, да овај у мало што не испусти обе ћупе да се разбију.</p> |
а му казала: „Зашто, бре, да ме удаш за овај тулум?“</p> <p>Мајстор Диша више није чуо ништа, н |
сом.</p> <p>Фудул-Стаменка једва дочека овај звонки смех и сада разговори ударише много живље и |
ца, која је у башти нешто плевила, чула овај ударац и завирила у мутвак, да види шта је.</p> <p |
-Дишо, сад је све добро! — одазва се на овај уздах тетка-Маца.</p> <p>— Јаох, тетка-Мацо! — зас |
, како му је без ње пусто и како је сав овај живот ништаван и празан.</p> <p>— Ух, гомаре едно: |
е споро примиче дан, без кога би му сав овај живот и тековина пуста остала, над његовом главом |
право заклели! — довикну Дума Диши кад овај изиђе на поље.</p> <p>Али Диша, који у истини беше |
ш.</p> <p>И тако кира-Анастасији поможе овај случај да на њеној остане.{S} Весела, што је тако |
ира-Анастасија могла је рећи, да јој је овај живот много угоднији од трогодишњега удовиштва.{S} |
ахом погледала у Јанићија; а кад јој је овај казао, да јој то мајстор Диша враћа и да више неће |
икну на своје удовиштво.{S} А већ после овај благи обичај постајао је све ређи и ређи, докле се |
-Мацу.{S} Очекивао је све друго само не овај израз, који му је изгледао као пркосна претња, као |
у драго, тек све ово ускорило је, да се овај разговор поведе баш сада, тако рећи пре него ли шт |
оме мужу тако дрско и изазивачки, да се овај чисто забезекнуо пред тим изразом.</p> <p>— Срамиш |
о време покуша, да стресе са своје душе овај притисак, размахну да ради, да се заборави; једаре |
е судбина предати мајстор-Диши.{S} Па и овај Јанићије Бик, чији снажни врат и пространа плећа о |
о, хаџија је био приморан, да поднесе и овај ударац и да у страху очекује, како ће се све сврши |
дана је мајстор Диша крупно премишљао и овај сан, или боље рећи Мацино виђење, на сваку руку ту |
еке неодољиве чежње, којом сав ваздух и овај сунчани зрак и оно лишће, што са бујних грана под |
и мучних мисли.</p> <pb n="95" /> <p>И овај собичак, у коме је некада тако спокојно седео по ц |
чека, шта ће мајстор Диша наредити, али овај сео на пањ, брише рукавом <pb n="34" /> зној и по |
не жали!“ А мајстори су ревносно вршили овај аманет: „Докле ти не утаманим оно дивље месо, не м |
и за 550 гроша не бих му дао.{S} Ама ни овај чудотворни памук у коме лежи свети ексер, не би му |
сачува од пушке Дишине.</p> <p>Догађај овај, који је у самој ствари био искључиво приватнога з |
а је она отишла једноме дервишу, те јој овај даде записе.{S} И одмах се осетила; али кад је оти |
бав, могу знати како је и тежак и горак овај први састанак.{S} А они, који нису у сличноме поло |
ао!</p> <p>Али ја нећу даље да описујем овај први сусрет после сватова.{S} Само они, који су ка |
пуно чежње неколико тренутака одмеравао овај стас и лице, које се стиђаше да баци поглед на сво |
„Коме треба нека даје, а ја нисам текао овај зној, да га хале и вране растичу!“</p> <p>Али у ку |
радиш, ти да гу одведеш у ђердек и тамо овај четврти запис да спустиш у чашку ракије, па полови |
S} Еле, кад се несто за другога лаје по овај свет, онда је истина; а кад се казује за вас, не ј |
!{S} Има Божје правде, има, само што то овај покварени свет не зна!</p> <p>И хаџи-Диша се, кад |
ручак или вечеру.{S} Али једно га је, у овај пар, мучило; како да помене кира-Анастасији, шта с |
а кир-Ламбру најури из куће, а то је, у овај мах, успео.</p> <p>Ствари је Јанићије однео код те |
ници кад меховима ватру распаљују.{S} У овај мах био је потпуно бесвестан за спољашне утиске; н |
— Ни врана коска да ми не донесе више у овај пусти Београд! — Ватра да га изгори! — уздахну кир |
есет дана да издржи, а да се не врати у овај „црни“ Београд, где му је било све тако горко и мр |
неправди отерао, па сам рекла: нека му овај босиљак — то, у место сестре.{S} А оно... оно... з |
>Јанићију се попе крв у главу, кад зачу овај одговор, који му на на подсмевање личаше.{S} Он за |
да купиш пењерлију, и да добро запамтиш овај дан!</p> <p>Јанићију се, после овакога обрта, у ма |
могло имати дете од шест година.</p> <p>Овај се разговор водио на петнаест дана по повратку Диш |
ћеш своме подићи углед у цркви.</p> <p>Овај савет дошао је таман како ваља.{S} До тога времена |
се, а Јанићије оде својој кући.</p> <p>Овај пуки случај, коме се Јанићије ни у сну није надао, |
поду, застртом шареним ћилимом.</p> <p>Овај врисак трже иза сна кир-Ламбру.{S} Онако бунован, |
.</p> <p>— Шта је?... запита Диша, кога овакав неодређени израз на Мацином лицу текну у срце.</ |
и до саг!....</p> <p>Јанићије зинуо на овакав дочек; избечио очи, па како је обема рукама пруж |
ће ли кир-Дума знати са чега јој је муж овакав из чаршије дошао?</p> <p>Завири у мутвак, али, к |
а ни да прослови. — Јанићију дође тежак овакав положај, па се усуди да запита.</p> <p>— Газда, |
те сврби, магаре! — подвикну Диша, коме оваква „интимна“ питања од једног шегрта беху зазорна, |
продам, а ко зна у какав ће народ доћи оваква светиња.{S} Можда си ти баш од оних... оних...{S |
сиромашни крпа, неугледан човек.</p> <p>Оваква перспектива, како ју је кир-Дума живо <pb n="43" |
арао.</p> <p>Тетка-Маци није се свиђало овакво примирје, али је и она неко време остављала, да |
д рећи хвала, — одговори Маца задовољна оваквом сатисфакцијом.</p> <p>— И Бог ми је услишио жељ |
по једно.</p> <p>Мајстор Диша би, пред оваквом перспективом, затворио очи и са пријатним израз |
а се бар колико толико надао; али после оваке испоруке он сав претрну.{S} Крв му сукну у главу |
ијеш, газда? — зацвили дечак, изненађен оваким дочеком.</p> <p>— Није за зло; за добро је! — см |
ло пореметиле; али када је погледа сад, овако бледу, онемелу и потпуно саломљену, њему стаде жа |
људе.{S} А та сама помисао, да се сад, овако оцрњен и смешан, јави у свету, ради своје одбране |
велите?...</p> <pb n="42" /> <p>— Ето, овако... — И ту газда Диша погледа на своје темељито те |
и стане га братимити, да је не ода.{S} Овако њезин је цванцик вратио, и сад га ништа није вези |
, да Јанићије од тога чисто задрхта.{S} Овако му је исто рекла и онда, када је загрлио и пољуби |
ју пролази, то би му било најмилије.{S} Овако, није му остало ништа друго, него да се преда суд |
зине душе протумачио у своју корист.{S} Овако му она изгледаше као санта леда која се не отапа. |
тамо ни амо.{S} Најпосле, кад опази да овако не може дуже и да је кир-Дума већ поткупио бројан |
S} Напротив, овога часа, када је угледа овако порушену и поништену, он се сети како га је увек, |
а највећој летњој припеци, а камо ли на овако благом пролетњем сунцу.</p> <p>Бик стао насред ду |
е, сам, без ичије помоћи, могао доћи на овако препредену мисао.{S} Такве мисли не падају на пам |
вало.</p> <p>Међутим, докле је кир-Диша овако очајно лутао све даље и даље од главне чаршије, Л |
бавио?{S} Деде, размисли! — А то ти је овако:{S} Бог, (нека му је вавек слава и нека ми опрост |
е газдарици бошчу, мало стишанији после овако пријатнога сусрета, али и зачуђен, <pb n="73" /> |
епосавом и Мацом: „Још две године да ме овако послужиш, па ћу те узети у радњу за ортака.“</p> |
у, који му под руку дође.</p> <p>Кад се овако нагло нашао на улици, стао је за један часак и не |
енисете несто? — пита кир-Дума, коме се овако мајстор-Дишино држање учини сумњиво.</p> <p>Али м |
апева.</p> <p>— Нема лека; не могу више овако! — рече он једаред тетка-Маци, када га ова поче г |
а скачем преко зида; зар у ове године и овако...</p> <p>— Како велите?...</p> <pb n="42" /> <p> |
о до повратка газдина, сада ме он не би овако отерао, него би ме још и за калфу извео, што сам |
ир-Дишом, па би се удала за Ламбру; али овако, ствар ће испасти сасвим друкчије: мужа ће изгуби |
и јој се враћаше.</p> <p>А докле су они овако разговарали у гомили овога света, хаџи-Диша је до |
ико му је било тешко изићи јој пред очи овако сплетен и немоћан, да ствар што боље изведе.</p> |
p> <p>— Да поздравиш кира-Ману и да јој овако кажеш:{S} Много те поздравља кира-Анастасија и по |
е и кљувале.</p> <p>Међутим докле се он овако ломио и у нерешљивости својој вртео око својих ми |
а да ти сада дам четири записа.{S} И то овако да радиш.{S} У ноћ, кад буде младина, жену да изв |
сао, да ради; но тај посао, што га је у овако узбуђеном стању започео, за цело би морао из нова |
идео да му је немогућно остати и даље у овако безизлазном положају.{S} То је увиђао јасно, али |
кад људи не гледају шта узимљу.</p> <p>Овако шчуђавање обнављало се готово у свима кућама, где |
тиш овај дан!</p> <p>Јанићију се, после овакога обрта, у мах пресушише сузе, прими две аспре, ( |
с протрчи кроз чаршију, него ли да се у оваком оделу међу људе јави.{S} Антерија је била толико |
p> <p>Јанићије не мога више да издржи у овакоме положају.</p> <p>— Ко ће да те убије?{S} Ја нећ |
ри ни речи.{S} Помисао, да је затечен у овакоме стању у туђој кући, обузела му је сва остала чу |
ло нејасно, чега ради је фудул-Стаменка оваку сплетку смислила.{S} У то доба њено Канче навршил |
ка човек, одједаред се изменио и дао на оваку журбу.</p> <p>И није се преварио.{S} Хаџи-Зосим г |
, па чак и на то, да мушкоме не приличи оваку игру играти, те би се и сам почео као чочек извиј |
био је сед као овца, дуге браде и лица овална са необично живим очима, које одаваху тип Јермен |
ије.</p> <p>— Шта си се забленула, бре, овамо!? — дрекну мајстор Диша, кад опази како девојче и |
а чекаш? — рече и Маца — <pb n="204" /> овамо чезнеш за децом, а сада се ту стидиш и снебиваш.< |
ти:</p> <p>— Куде си откршила глава?{S} Овамо се вуци, бре!</p> <p>Али ни сад му се не одазва н |
атељица навратила, бајаги да је види, а овамо да јој узгред исприча и искити све шта се за њом |
е.{S} Е, хе, пријатељу, па ти кријеш, а овамо се свуда по чаршији зна да ћеш да узмеш Лепосаву. |
, не знаш још ни по коме свету ходиш, а овамо би да радиш по својој лудој памети.</p> <p>— Боже |
рече, где си их сакрио?{S} Што је посла овамо, да их дигне?</p> <p>Лепосава кад чу да ће Јанићи |
аправио, као да ти је све помрло; хајде овамо, нана је у мутваку.</p> <p>Али Јанићије не миче, |
таде му криво што је и помишљао да дође овамо.{S} Он се повуче иза огњишта, па, како је осећао |
остави, бре?“ а она ми каже: „Он ме је овамо отерао!“</p> <pb n="217" /> <p>Тетка Маца обори г |
и пут, како као побожни поклоник долази овамо и свима онима, који су невични били обичајима ово |
види какву је сурунтију узео! — Оди ти овамо, тетка Маца ће тебе да прими, ту у мутваку ћеш да |
прибере.</p> <p>— Јанићије, оди часком овамо! — позва га и уђе у дућанску собицу.</p> <p>Јанић |
оље! — продера се Диша — Јанићије, брзо овамо!</p> <p>Али Јанићије, који је радио на мутваку, н |
ме су били оба кума на чисто; али, тамо овамо, не оста им друге, него да свој историјски понос |
р-Диша између кумова двори и додаје час овамо час онамо, што ко нареди.</p> <p>Весеље махнито.{ |
уде на руци, као људима јоште несвиклим овамошњим приликама, остао је још за месец дана дуже.</ |
, тако!</p> <p>— Не могу!{S} Овде, ето, овде боли, па ми не да да живим.</p> <p>— Лудо! — проша |
да, несрећни сине?</p> <p>— Не знам!{S} Овде ме срамота да останем; идем у свет.</p> <p>— Зар з |
емој, болан, тако!</p> <p>— Не могу!{S} Овде, ето, овде боли, па ми не да да живим.</p> <p>— Лу |
она усхтедне.{S} А не хтедне ли?...{S} Овде му се помисао прекиде и он се стресе...</p> <p>— А |
ри је Јанићије однео код тетка-Маце.{S} Овде је био сигуран да их, до повратка кир-Дишинога нећ |
о урадио.</p> <p>— Шта сад да чиним?{S} Овде ми више нема места.{S} Казаће тетка-Маци и мајстор |
тихо и задувано запита Ламбре.</p> <p>— Овде је!{S} Ама шта си се уплашио?{S} Да ниси угануо но |
ано! —јекну хаџи-Диша, кад се увери, да овде нема лопова. — Јуда Искариота!{S} Докле се грлио с |
м ја овога свјета,</l> <l>Да моја млада овде труну љета,</l> <l>Кад сватко очевидно знаде</l> < |
м ја онога свјета,</l> <l>Да моја млада овде труну љета,</l> <l>Кад сватко очевидно знаде</l> < |
е искупиле на игру.</p> <p>— Од куда ја овде? — помисли Јанићије, па, како му се грло сасушило |
аце.{S} И кира-Анастасија је после била овде, плакала и пошла, да се дави, а ја сам се онда саж |
</p> <p>— Ти да идеш на вилает, а ја па овде без тебе да живим, што ми треба?</p> <p>Тако је уз |
е деца.{S} Ама ти и не знаш, шта је све овде дервиш записао.{S} Некрштена душа ради са некрштен |
да ти покажем нешто.{S} Знаш ли шта је овде?</p> <p>— Не знам, зете! — одговори Маца и забрину |
валити једино ономе уверењу, које му је овде у кисељаку отворило очи.{S} Паде му на памет како |
и.</p> <p>— Ама Јанићије је донео дреје овде.</p> <p>— А од куда бих ја знала да су то баш дреј |
а преотела.</p> <p>А докле су њих двоје овде размишљавали, седео је Диша у ономе собичку очајан |
на пут неприликама, које су већ почеле овде онде искрсавати.</p> <p>А то се већ почело у велик |
тиче, то му је већ познато било, да се овде може човек погађати до миле воље.{S} Ономад је јед |
је мало час дошао са бурне улице, па се овде раскомотио, лепо испавао и онако комотан изишао на |
, кира-Мана, свога пса везати, док беше овде, а ја да ти га хватам, нећу.</p> <p>— Ама немој да |
теби ни за живу главу неће!{S} Каже — и овде тетка-Маца поче раздрешивати шамију под брадом — о |
а и Лепосава осташе сами.</p> <p>— Седи овде — рече Диша Лепосави и привуче је руком до себе — |
е се безбрижно газити.</p> <p>А како ли овде сетно мирише Мајкина Душица!</p> <p> <hi>15. септе |
на хаџилуку искушава, али, докле се ми овде боримо са нечистом силом, дотле он у наше радње ша |
</p> <p>— Шта имаш да ми кажеш, кажи ми овде.</p> <p>Кира-Мана се обазре на све стране, па када |
пенку чуо за јутрошњи догађај.{S} Па ни овде није био у стању да увери никога.{S} Слушају му пр |
едати, као да би му хтела рећи: „Остани овде; тамо је туђина!“</p> <p>— Него ти, синко мој, да |
од мајку <pb n="123" /> родена, имам си овде побољи човек, сас кога ћу спацирам!“</p> <p>Тај „п |
анићије.</p> <p>— Од куда ти?{S} Зар си овде?</p> <p>— Ја где ћу?</p> <pb n="166" /> <p>— Па не |
не севнуше муње.</p> <p>— Ста искас ти овде? — викну му још из далека.</p> <p>— Поздравила те |
ждено и скромно.</p> <p>— Шта тражиш ти овде? — запита газда Диша.</p> <p>— Опрости, газда, ја |
ољна да је грубо запита: „Шта тражиш ти овде?“</p> <p>— Тражим чест!{S} Шта је ово? — запита ра |
радњом <pb n="190" /> не може сачекати овде ни Ускрс, хаџија га тужно погледа.</p> <p>— Ексик- |
, бре?</p> <p>— Не могу више да останем овде.</p> <p>— Зашто?</p> <p>Јанићије обори очи, јер не |
човек „тихе нарави“, па, као вели, ако овде раскварим сватове, лако ћу после удесити, да му ом |
ицо!{S} Е, добро, добро; остани ти само овде, а ја ћу га већ сама молити.</p> <p>Лепосава само |
.</p> <p>Цео тај дан мајстор-Дишу су то овде то онде дочекивали сличним питањима, и где год би |
— То да не чиниш.</p> <p>— Ама, куда ћу овде?{S} Зар у овој чаршији да почнем из нова?</p> <p>— |
на поље!{S} Искам да умрем, ако останеш овде!</p> <p>Фудул-Стаменка учини очима знак Ламбри, да |
ead> <p>Тако се сврши <hi>први део</hi> ове тужне домаће историје човека, чији су се идеали сто |
докле се пазе, он је увек кривац.{S} А ове две куме толико су се пазиле, да су једна другој бе |
Од када себи није она прекорачила прага ове авлије, управо од када је престала удовати.</p> <p> |
лулских ратара, а за то су морали вазда ове сељаке да мећу о слави у чело софре, те тако изглед |
рага, тако и није могао брзо сазнати за ове сплетке, те да их за времена пресече.{S} Тек после |
је лежао.</p> <p>И од честога понављања ове историје о чудотворном памуку хаџи-Дишу, ради лакше |
ела имађаше светлу и затегнуту кожу, па ове иконе, кандиоце, које тако тајанствено горука у сла |
јој је у једноме часу обећао.{S} Услед ове бојазни кира-Анастасија постала је ових дана сушта |
сположење, Лепосава се чешће пута усред ове вреве међу пријатељицама осећала усамљена и растуже |
а душа ради са некрштеним силама.{S} Од ове амајлије можеш добити сина, ама сто крстова да метн |
ирати уста, и онај углед, који му је од ове женидбе у чаршији нагло порастао, спласнуће сада ка |
ожај и адет.</p> <p>Али, у томе часу од ове погрешке спасе га тетка Маца.{S} Она уђе баш у часу |
ко би могао размишљавати, кад су га све ове сплетке и догађаји толико узнемирили, да му је свак |
а.</p> <p>Па онда, баш када би и на све ове разлоге зажмурила и рекла да јој се не свиђа ни мал |
и и трговине у туђим рукама.</p> <p>Све ове питоме особине дизале су му углед међу Грцима, али, |
а се стидиш?{S} Видиш, како се не стиде ове Божје тичице!{S} И зар нисам ради тога чак у Јеруса |
настасија није само расположена, она је ове вечери била управо одушевљена.{S} Прам јасне месечи |
Бог, брате, дао Бог!“</p> <p>И докле је ове речи по десет и дваест пути понављао, а просјак пре |
p>Међутим, докле су се са њиме дешавале ове промене, и његов верни Јанићије, кога је већ произв |
, после претрпљенога пораза, после целе ове бујице која га је заошијала, чинило <pb n="106" /> |
не за такве чапкуне као ти!</p> <p>Целе ове вечери Јанићије се осећао у необичном расположењу; |
ати се натраг.</p> <p>На пет дана после ове куповине велики караван, <pb n="199" /> већ посвеће |
јстори у Гушанчевој кафани; и тек после ове пакосне напомене почињу да се развијају незгодне до |
греју у ватри једне машице, па, када се ове готово усијаше, он превуче њима дуж Лепосавине кичм |
ишљајућИ како би му све празно било без ове веселе женице, ради које је прегорео кира-Ману и ос |
ен занеми.{S} Сада тек, кад виде, да из ове кући може изаћи само го и бос, њему се учини, да је |
и, море? — запита Маца, тек да изађе из ове непојмљиве забуне.</p> <p>— Зар ја? — одговори Јани |
="118" /> журио је, да што пре изиђе из ове немиле куће.{S} На пољу удахну свежа ваздуха.{S} Са |
иће своје калфенско писмо и отићи ће из ове проклете вароши, да се никад више у њу не врати.</p |
/p> <p>— Ако је одала, онда да бежим из ове чаршије! — мишљаше Јанићије и дође му тако криво на |
остаде у соби као убијен.{S} Од чуда и ове невидовне беде толико се сплео и збунио, да је само |
добро, шта су све комшијске жене, па и ове две, за њу износиле и против њезинога удовиштва гов |
е забезекну, кад угледа у својој авлији ове две куме.{S} Није знала како да се понаша: да ли да |
нови положај и предаде се потпуно вољи ове девојке, у коју је, кад год му се за то дало прилик |
што је он толико рачуна водио о светињи ове земље, по којој је Спаситељ ходио и чуда творио, да |
у у хећимска посла.</p> <p>— Даћете јој ове „апове“, да прогута, чим се освести! — рече хећим с |
осава, а сада опет мајстор Диша?{S} Тек ове појаве расвестише га и он се полако изви из њенога |
-Диша, у тај час, упао у собу и угледао ове у вис уздигнуте руке, са којих су широки рукави кош |
елу и потпуно саломљену, њему стаде жао ове лепе грешнице, чије очи, заливене сузама и очајањем |
-Анастасије, чија му је слика у души до ове заклетве нагризала срце, па ипак била тако мила, са |
е од недогледних последица по цео живот ове куће.</p> <p>— Јесте, зете; од дервишкога записа мо |
ума, куд ја да скачем преко зида; зар у ове године и овако...</p> <p>— Како велите?...</p> <pb |
иганима, њега раздрага песма, дође међу ове и тако ударише у пијанку и певање, да се чак и њему |
уно пожртвовања.{S} Једном речи, између ове четири душе постигнута је права хармонија и њихов ж |
ним, зеленим сузама што капаху из очију ове лисице, а и по брковима, што су са њушке на одерано |
т онакових звона, каква беху она што су ове године први пут после Косова забрујала са Саборне Ц |
шли свечано у кућу лепе удовице, што је овеселило срце удовичино а јако ожалостило зле језике к |
и кроз кључаницу, чула.</p> <p>Обе куме овеселише се.{S} Кира-Мана је предвиђала да ће се у кућ |
а „чирачета“, да га траже, али, када се ови вратише и јавише, да га нигде нема, он одмахну глав |
е?{S} Од куда Ламбре ту?</p> <p>— Ево и ови су видели, када сам их донео у дућан, а после сам и |
се разабере и обазре око себе; јер сви ови Срби, комшије и некомшије, које је толико година с |
знали, могли би још помислити, да се за овим загонетним стиховима прикрива какав злочин; а то б |
и ме одвратила од нечастиве силе!{S} Са овим би добио децу, али то би било од нечастивога! — го |
чем, што баш није имало никакве везе са овим даном.</p> <p>— Јеси ли се опет срео са кир-Думом? |
олако, јер кад год би помислио да је са овим питањем на чисто и кад год је она слика кира-Анаст |
на улицу.{S} Лепосава оста забезекнута овим наглим одласком, хтеде да га викне, али он већ беш |
немам.{S} Са оним имањем у Пожаревцу и овим, што сам ја стекао, имам на двеста хиљада гроша.</ |
едан!{S} Седи и ради тамо, док те нисам овим калупом по лудој глави! — подвикну му мајстор прет |
када га заголицају, па се и он, заражен овим смехом, и сам из све душе смејао.</p> <p>— Газдари |
а а по том мајстору на посао!“</p> <p>С овим је власт учинила своје: објавила је нестанак Јанић |
а, који се такође није надао да ће се у овим заклоњеним улицама сукобити са својим бившим прија |
ти, обузе га свега и Бог зна не би ли у овим топлим оковима остао тако цео дан, да у исти мах н |
"195" /> Спаситељ подносио, докле су му овим двокраким ексером длан пробијали.{S} Ексер је био |
ли се сетити да ми плате; доста је што овима бадава вучем читав пртљаг.</p> <p>У квартиру мајс |
и усклик тројице ноћника.{S} Један међу овима био је Јанићије Бик.{S} Са заваљеним фесом за пот |
ико је пак мајстор Диша био уважен међу овима, буди напоменуто, да га је првом женом, Анастасиј |
ни новац као поточић, који не сахне, за ових седам месеци истицао је из дућана и утицао беспрек |
<pb n="201" /> и трошкове, што их је за ових седам недеља више учинио.</p> <p>— Још се чкембе ј |
адње било корисно, није пропустио, и за ових седам месеци радња је процветала много боље, него |
од побожних поклоника.</p> <p>Но поред ових лепих особина Хаџи-Зосим је био уважаван међу покл |
сер као и сви ексери што су, само се од ових разликовао, што је на оштроме крају, место обична |
је дао, промрмља понешто; а гдекоји од ових, срдито му одбаце аспру у блато и оде.{S} Тада мај |
је сада чуо, зна цео свет и да сваки од ових људи, који га сада погледају и који му називају Бо |
кости!“</l> </quote> <p>А одмах, испод ових суморних и нешто загонетних стихова, стојало је ур |
ове бојазни кира-Анастасија постала је ових дана сушта услужност и љубазност наспрам Дишинога |
м шаренилом, те ти изгледа као да је из ових башта живо цвеће поврвело на капиџике.</p> <p>— Ам |
p>— Тако брзо? — запита Лепосава, којој ових неколико месеца беху као неколико дана, и збуњено |
ња.</p> <p>Диша седе.{S} Свечано ћутање овлада у соби; Диша је скрушено очекивао на бујицу прек |
живахну девојку, мало по мало толико је овладала њиме, да јој више ни у шали није враћао ударце |
дне намере стишале су се, а наместо њих овладала је њиме тиха туга, жеља да самога себе кињи, д |
еме погледао у ону чинију пуну пилава и овновска меса, што се поврх пилава пушило.</p> <p>— Мор |
смех.</p> <p>Па ипак, поред свега тога, ово садање стање било му је много сношљивије него ли он |
мње, да би кир-Диша, као и многи други, ово питање извео одлучно и без дугога размишљања, да му |
каш, па ако им је скупо, не купуј; али, ово је сасвим друго, то већ није ни дућан ни трговачки |
ца — Лају ли или не лају, не знам; али, ово ми је све што сам до сада спечалила и сачувала свом |
ођен син није истински пријатељ, а ето, ово сироче, што се савило око тебе као лоза око чардака |
тако да учини, али он је био задовољан: ово му је куд и камо била снажнија освета, него ли да ј |
, а телал да виче: „Чујте и почујте!{S} Ово је луди Диша, који има жену ороспију и који због ње |
нила, него сам ноћас и будна видела.{S} Ово је пуна година, како ја сваког празника носим у црк |
ји начин, подмити Јанићија, да ћути.{S} Ово беше једини излаз, да се сачувају од срамоте, која |
аже.</p> <p>— Ту смо! — помисли Диша. — Ово ће бити онај сан Мацин. — А како се ради с њим? — у |
је опет остави, да му се онако смеје. — Ово девојче, коме је тада могло бити дванаест година, н |
о што је на теби, од прве ти је жене. — Ово је већ трећа ноћ, како ми се на сну то казује.</p> |
тно, као што се и грчки ситно говори. — Ово му је, до душе, већ много теже ишло због гојазног т |
— <pb n="122" /> узвикну Диша весело. — Ово ће бити и добро и Богу угодно.</p> <p>И од 4000 гро |
л-Стаменка не одмаче од врата.</p> <p>— Ово ћеш да ми скупо платиш!{S} У полицију ћу ја тебе и |
је он пред њом у вис уздигао.</p> <p>— Ово теби; ти да га носиш, а ја да те гледам! — рече што |
са доксата у мутвак Јанићију.</p> <p>— Ово теби! — рече и тутну му у шаке један цванцик.</p> < |
дија.</p> <p>— То да носиш око врата, а ово да метнеш па чело — и даде јој велики, златни дукат |
спалим сотону!{S} Нечастиви је у њој, а ово је кућа христијанска! — одговори Диша и хартијице, |
више коме да повери ни кућу ни радњу, а ово троје деце, ради које је чак у Јерусалим запео, шта |
што запитала.</p> <p>Да ли је Лепосава ово чинила инстиктивно, или са свесном намером да га на |
у очима људи.{S} Јер, њему се чинило да ово, што је сада чуо, зна цео свет и да сваки од ових љ |
ислити, шта је све преживео Јанићије за ово време!{S} Час по час сагибао се преко <pb n="149" / |
ав онај јед и осветничко расположење за ово кратко време створиле су читав пустош; у души су му |
е рећи.{S} Изненадило га је, како се за ово четири дана изменила.{S} Стала много зрелија и лепш |
анове царевине давао је цар Костадин за ово.</p> <p>— Толико је могао да да; друго је он, а дру |
у за женом пази?</p> <p>Међутим, баш за ово није требало ни глава да га заболи; јер Јанићије не |
о ценама.</p> <p>— Па колико тражиш за ово?</p> <p>И сада настаде дуго ценкање.{S} Свети човек |
ува кучка, бре!{S} Ели ћеш ми платиш за ово спацирање по комшилук, кад је муж код кућа, ели Лам |
/p> <p>Тетка Маца је опазила из мутвака ово, али се учини свему невешта; само што се неприметно |
н кум, кир-Дума, да је нешто од куда на ово наишао.</p> <p>Место опроштајних суза успомени на с |
уздахну дубоко Јанићије, који се тек на ово питање расвести.</p> <p>Из куће се разлегало нарица |
ћи да и сам кир-Ламбре није помишљао на ово, а нарочито од онда, кад је кира-Ламбриница почела |
мушки глава, да јој обрати пажњу то на ово то на оно, тек колико је било потребно, да удовица |
и и да га замоле, да им из светих места ово или оно донесе.</p> <p>Лепосава је била у троструко |
, него зачуђена и збуњена.</p> <p>— Шта ово би, буди Бог с нама!? — учини и од чуда се прекрсти |
осећа сва блажена, што јој баш њих две ово цвеће пружају.</p> <p>Обе гошће пољубише се на праг |
азда Диши поче да бубња у ушима.{S} Све ово било је за њега и сувише нејасно, али ипак је толик |
не би могао поднети.</p> <p>А да на све ово одмахне руком и да опрости срамоту, ни на то није м |
то; није једаред само кира-Думиница све ово приповедала, када су одлазили једно другоме на руча |
едала.</p> <p>— Погађаш ли зашто је све ово? — запита га Маца такође с осмехом.</p> <p>— Не — о |
ти, брат си ми!</p> <p>Јанићију је све ово било нелагодно; оно незнано што га је једнако држал |
ало куда; ићи се мора, а како ће се све ово свршити о томе није ни мислио.{S} А и како би могао |
ишља.</p> <p>Али како му драго, тек све ово ускорило је, да се овај разговор поведе баш сада, т |
па му дође сада и сувише изненадно све ово.</p> <p>— Имаш ли Бога, имаш ли душе? — Зар ћеш да |
ела, да је потпуно заборавила зашто све ово ради, нити јој је падало на ум, да ће сутра дан пос |
кују и смеју.</p> <pb n="150" /> <p>Све ово што угледа дође Јанићију тако слично са оним даном, |
о видела.</p> <p>И за чудо, место да је ово сазнање потпуно уништи, она се наједаред прибра, он |
овде?“</p> <p>— Тражим чест!{S} Шта је ово? — запита раздражено фудул-Стаменка и поднесе му по |
под нос пуну шаку женске косе. — Шта је ово?{S} Тако ли си научио ону твоју... твоју... да моме |
олу, он је врнуо прстен!</p> <p>Како је ово казивање било од свих осталих најоблије и најпотпун |
је сваки кутић у светим местима, јер је ово већ трећи пут, како као побожни поклоник долази ова |
це и да кажеш: поздравио мајстор и шаље ово! — Јеси ли разумео?</p> <p>— Јесам, мајсторе — одвр |
сију оно, као што је измислио и за мене ово, што се сад по чаршији говори.{S} Ама нисам ја баш |
овоме имао појма, Јанићије би без сумње ово расположење њезине душе протумачио у своју корист.{ |
ога дана посматрао испод очију, како се ово вижљаво девојче све више развија у једру и свежу де |
>Како му драго, тек обе куме прихватише ово као свршену ствар и, пре него ли што су њихови муже |
е сада за навек можда изгубити.{S} А уз ово осећање расла је упоредо и она бојазан, да ће <pb n |
ине педесет! — одговори Диша, коме се и ово учини много.</p> <p>Старац скочи са миндерлука и ра |
>Тако је кир-Диша покушао да употреби и ово последње средство, те да осигура потомство своме им |
шом под јастук турила.</p> <p>Сада му и ово сасушено лисје поста мрско.{S} Кутију швирну на нек |
жена спази на куминим плећима.</p> <p>И ово је убрзало ствар; јер ма колико да је човек прав, у |
и ће скочити.{S} И сам Бог зна докле би ово ломљење трајало, да се сутра дан не догоди нешто, ш |
зину леност.{S} Разуме се да и Лепосави ово Дишино џангризање поче бивати несносно и једнога да |
бошчу, коју му је пружио.</p> <p>— Држи ово, па хајде кући!</p> <p>Јанићије се поврати од прве |
ући, навалише да их разваде.</p> <p>Али ово постиже други резултат.{S} Обојица се у томе часу ч |
Пцета!{S} На зенско ли нападате?{S} Ели ово гора Романија, што ли?{S} Ви мене да клепећете?</p> |
изнутра затворен.{S} Јанићија не збуни ово, он прескочи преко зида и лагано, као мачка кад вре |
<p>— Јанићије — викну га с прага — носи ово код тетка-Маце и да кажеш: поздравио мајстор и шаље |
те утвари?</p> <p>— Море, не пазариш ти ово памук; децу, децу пазариш! — додаде за тим окренувш |
е ускипело у души Јанићијевој слушајући ово, о томе није потребно ни помињати.{S} Та он се, до |
иће пород свој!“</p> <p>Кад Маца доврши ово, диже се са седишта, прекрсти се и скромно се покло |
И Бог ми је услишио жељу; ево, погледај ово, Лепосава!</p> <p>— Шта има у тој кесици? — запита |
.</p> <p>— Поздравио мајстор и шаље вам ово! — испоручи Јанићије, збуњен девојачким нападом.{S} |
ела према њему и прела чарапе и, кад он ово рече, мало застиђено погледа на гнездо па онда на њ |
молитву и из земљане кадионице окађивао ово сандуче.{S} Хаџи-Зосим метну прст на уста и даде зн |
е метне.{S} Хаџи-Диша је збуњено гледао ово немо улажење и излажење из куће, и тек када га неке |
на пакост, ни једна од њихових жена, у ово време, није <pb n="15" /> ни помишљала да свога суп |
дућана и споредним сокачићима, где је у ово доба најмање света, стиже пред своју кућу.</p> <p>А |
да пробије груди.</p> <p>Лепосаву дирну ово и она му се приближи.</p> <p>— Бога ти, шта ти је? |
сумњиво.</p> <p>Али мајстор Диша не чу ово питање?{S} Пред његовим очима лебдела је само прили |
базно са: калос мерос, кир-Диса!</p> <p>Ово је било за њега толико почасти, да је сав успламтео |
газда-човек.{S} Што да ме гледа?</p> <p>Ово тачно размишљање о своме положају он је по каткада |
и Лепосава запе, без сумње мучећи се да овог несрећног младића што боље убеди, како је оно био |
мајстор-Дишу и намигну.</p> <p>— Зар од овог памука да роди?</p> <p>— То је због тога, што свет |
n="102" /> и нађе начина, како да се из овог неприличнога и несноснога положаја извуче.</p> <p> |
тњега мириса.{S} Дума и Ламбре, који су овог дана управљали целим весељем, наредили, да се софр |
тешку руку свога мајстора.{S} Напротив, овога часа, када је угледа овако порушену и поништену, |
ати на сусрет са мајстор-Дишом.{S} Али, овога пута не послужи га срећа.{S} Баш на самоме завију |
ивало да језик везује.</p> <p>Али ипак, овога дана није смео ни прићи дућану где је мајстор Диш |
свакако ни кира-Анастасија не беше.{S} Овога пута престао је да се са њоме прегони; до младине |
Јанићије Бик зачинио песмом и шалом.{S} Овога дана постао је он љубимцем кир-Думе и Ламбре.{S} |
у сватове; чинило му се да би га појава овога простака понизила у очима Ламбриним, Думиним и ос |
сећаше и неку чудновату страву од свега овога што се с њиме дешава. — Од куда му баш сада почеш |
длажење тетка-Маци, коју је после свега овога сматрао више него ли да му је рођена сестра, и Ја |
ањима, а помишљајући на последице свега овога, седео је на миндерлуку доста узнемирено, пребацу |
, он је ипак сада осећао да се из свега овога може исплести нешто страшно и по њега и по све ос |
у:</p> <quote> <l>„Зашт’ да прећутим ја овога свјета,</l> <l>Да моја млада овде труну љета,</l> |
а онима, који су невични били обичајима овога света, стојао је на услузи за врло скромну наград |
положај, да је сваки час морао то због овога то због онога трчкарати до тетка-Мацине куће.{S} |
да рађа, младина ће да скине с ње, а од овога записа, родиће ти мушко.</p> <p>Дервиш узе испод |
век!“</p> <p>Колико му је тетка Маца од овога часа омилела, у толико му би више жао, што нема, |
на другог пустињака, много важнијег од овога кога тражаше.</p> <p>Једнога дана, после одслужен |
лико би јој тешко било да се растане од овога младића, са којим се као девојчица толико прегони |
гнезде, прекопаће оронуле гробове, и од овога тужног, запуштенога места начиниће живе улице, по |
тор Дишу, сад би се зачудили, шта би од овога човека.{S} Истина, он је још онако био пун и трбу |
тра.</p> <p>Фудул-Стаменка се уплаши од овога наглога скока, који беше тако неспретан, да се за |
.</p> <p>— А ти — замуца Диша утучен од овога што је сазнао — зашто си ћутао?</p> <p>— Како да |
Ето, нећу; поган је то милет.</p> <p>Од овога часа кир-Диша није трпео да га ико тако назива; ј |
ило, да ли би он то и дочекао?{S} А код овога мајстора његово произвођење било је већ на прагу. |
не дреје...{S} Ламбрине...</p> <p>И код овога имена запе му глас у грлу, те само што промуца не |
настасију питајућим погледом, као да је овога часа некакво привиђење пролетело крај њега.</p> < |
ти.{S} Али се преварила.{S} Кир-Диша је овога пута одлучио, да остане чврст и непомичан као сте |
ако уважење и поштовање.</p> <p>Тако је овога часа, докле је кир-Дума говорио, мајстор-Диша раз |
ја је све више расла.</p> <p>Сад, после овога сукоба, који се за најкраће време по целоме Беогр |
ава.</p> <p>И мајстор Диша, коме, после овога разлагања, пуче пред очима сва дубина хаџијскога |
очише на сокак.</p> <p>И за чудо, после овога догађаја кир-Диши као да од једном свану.{S} Неоп |
ако замишљена.</p> <p>Осмога дана после овога писма, које је у кући хаџијиној изазвало сасвим п |
оворе водио.</p> <p>Неколико дана после овога није му се дало прилике, да се са Лепосавом на са |
најбољи глас.</p> <p>Где је Диша после овога најтежег удара отишао из тетка-Мацине куће не зна |
пре сватова догоди.</p> <p>Шта је после овога било, Лепосава није знала.{S} Сећала се само толи |
се одреши језик.{S} Осетио је да му се овога часа дели судбина, и он исприча газда-Диши потанк |
S} Штета, Бога ми!</p> <p>Но Лепосава и овога пута нити се насмеја нити му што одговори, и Јани |
је водом напоји.</p> <p>Тако је било и овога јутра.{S} Диша је зором отишао у дућан наредивши |
ново прилике, да се расправе.</p> <p>И овога часа Јанићије већ беше одмерио оком даљину, те се |
је, као и обично, изазове на смеј, али овога пута промаши.{S} Њој стаде некако непријатно и уч |
дуже на <pb n="37" /> њој остао.{S} Али овога пута вратио се необично брзо, и што је главно, вр |
ао да види и своју Лепосаву.</p> <p>Али овога вечера Маца је била узнемиренија него ли икада.{S |
докле су они овако разговарали у гомили овога света, хаџи-Диша је достојанствено стојао код крм |
имао и кад није могао никако напустити овога мајстора и отићи бољем.{S} Јер и бољи мајстор то |
а.</p> <p>Дође и време поласку.{S} Уочи овога дана мајстор <pb n="180" /> Диша одведе жену у со |
ленуо ни пред голом турском сабљом, као овога пута пред појавом мајстор-Дишином.{S} Није то бил |
Диша опет није никада тако одоцнио као овога пута.{S} Маца се у истини мало забринула, што их |
е потребно ни помињати.{S} Та он се, до овога часа, уздао баш у саму газдарицу, <pb n="85" /> д |
је?</p> <p>— Не знам ни сама, што га до овога доба нема; то му до данас није било да толико одо |
пара.</p> <p>Баш да је мајстор Диша до овога часа и био „неверни Тома“, сад не би могао ни за |
— одговори одлучно Јанићије, који је до овога часа стојао пред газдом као на угљевљу.</p> <p>— |
само му је напомињао све оно, што је до овога часа поднео, тај назив му изгледаше сада као пако |
жаја извуче.</p> <p>Но кир-Ламбри се до овога часа не јави баш никаква мисао; или боље рећи, ја |
то на душу метне, али Јанићије, који до овога часа чињаше све, само да се одбрани од тешке слут |
чепале.</p> <p>Сад већ, кад је дошао до овога уверења, није имао више нигде излаза.{S} Требало |
мље.</p> <p>Лепосава, која је весело до овога часа говорила, сад се од једном уозбиљи и зачуђен |
у ваља своје обећање одржати.</p> <p>До овога догађаја Јанићије је био само дечак, безбрижан, в |
ш да и од сада долази У кућу.</p> <p>До овога часа кир-Диша се бар колико толико надао; али пос |
{S} Мајстор Диша прелете погледом преко овога шаренила од жутих и црних печата, па онда баци не |
вом наднело, а који је тако тајанствено овога пута шуштао.</p> <p>Најзад се одлучи, притиште ру |
заљубљен и необично куражан, да јој бар овога пута покаже све, журио је Јанићије кући Лепосавин |
говори.{S} Очигледан пример за потврду овога био је он сам.{S} И њему дође тешко, што је на пр |
аука хаџи-Диша и у страху, да се то баш овога часа не догоди, побеже у дубину баште.</p> <p>Мац |
ље рећи, тај меки, нежни нагласак, који овој речи придаваше сасвим други значај, даде му снаге |
/p> <p>Сирота Лепосава, која је у целој овој сплетки толико исто крива била колико и мајстор Ди |
на мирбу.{S} Кир-Дума, који је у целој овој ствари тежио да измири пријатеље и да ствар заташк |
је што својом грешном ногом и газим по овој светињи, али друкчије не може бити; но пљунути, то |
ви, како га воли као рођена брата.{S} У овој улози, и ако му је било таман онако као одрасломе |
а-Маца предишући и са оклевањем, које у овој прилици само надражаваше онако узбуђенога Дишу.</p |
р Диша забринуто и са чежњом помишљао у овој песковитој и зрелој Јорданској земљи на своју удоб |
сигурна, све докле се он буде налазио у овој кући.</p> <p>И кир-Ламбре је, као и Анастасија, од |
чвршће усађивао у њој.</p> <p>И тако у овој одличној и од све грчке махале <pb n="14" /> уваже |
ш.</p> <p>— Ама, куда ћу овде?{S} Зар у овој чаршији да почнем из нова?</p> <p>— То да не чиниш |
н новац?</p> <p>И стотину мисли сличних овој укрштало се по његовој глави; а свака од њих била |
ако да радиш, снахо — говорио је дервиш овој жени — овај запис, што ти га дадох, да метнеш пред |
буде време, како да га награди.</p> <p>Оволика хвала и задовољство, које му Лепосава указиваше |
више.</p> <p>И поред свега тога, што је оволики пут потегао и толике жртве принео ради свога по |
још пре шест година.{S} Сад би нам био оволики. — Одговори јој Диша и руком одмери висину, кол |
ато га је пуница гледала чисто зачуђена овом екстазом, у коју је хаџи-Диша улетео.</p> <p>— Каж |
е одазва нико.{S} Кира-Мана, узнемирена овом Ламбрином љутином, отрчала је у комшилук до кира-Д |
о, како се оженио први пут и како је са овом женом прошао, треба да се зна, јер стоји у јакој в |
гуће начине он му је показивао, како са овом срамотом, што је нанесе кира-Анастасији, не само д |
ијем цволике, чим га угледам.</p> <p>Са овом последњом одлуком, која му даде неке наде, да ће с |
<p>Јанићије је такође немо стојао пред овом очајничком приликом, оборио је и он очи, па их ниј |
ручак босиока, заспао.{S} Сит и зачаран овом маштом, заспао је Јанићије тако тврдо, да не би ос |
ав и необично снажан стомак, који се, у овом часу тужнога размишљања, мученички грчио од глади, |
бућмеџијскога еспапа, изгледа да су, у овом невином обожавању и саучешћу, били заступљени сви |
е била пуна; Маца није жалила, она је у овом изобиљу јела излила све обиље своје материнске туг |
ка остане постидна.</p> <p>И то му је у овом хаосу узбуђења било лако рећи; али, ако га мајстор |
са тога гледишта он се јако плашио, да овоме момку не прасне опет у памет, као оно пре неколик |
ије.</p> <p>Но мајстор Диша не заста на овоме само.</p> <p>Да би доказао, како је у свему раскр |
чки елеменат из српске престонице, поче овоме догађају придавати и политички значај.</p> <p>— О |
.{S} Снагу своју чудотворну он је дао и овоме памуку, ама само за нероткиње, за друго не помаже |
е у Дервишани испод Синџир-џамије.{S} О овоме дервишу причало се по турским махалама, а од туда |
е одговарао његовој жељи, да се ништа о овоме не дозна, да се кира-Анастасија са Дишом измири, |
д лулама преливају, докле се они живо о овоме или ономе разговарају.{S} А рано јутром и око сун |
онако поступио.</p> <p>Трећег дана, по овоме догађају, седео је мајстор Диша у своме дућану са |
авине другарице.</p> <p>Али то „дете“ у овоме часу шкрипну зубима.{S} Неодољива срџба на све, н |
ала је као да некога сарањује, као да у овоме часу баца прегршт земљице на покојника.</p> <p>А |
/> смео подићи; није знао како да се у овоме часу понаша.</p> <p>— Аман! — зајеца она, кад опа |
никако да се разабере, шта је све то у овоме часу било.</p> <p>Лепосава прва дође свести, обра |
Јанићије осети неку непојамну топлину у овоме загрљају.{S} Нешто мило, опојно, што га је заноси |
у дечици проструји грчка крв.</p> <p>У овоме можда и лежи кључ тајне, што је мајстор Диша одоц |
збуњена и не знајући да ли да се свему овоме смеје или заплаче, груну Јанићија, баш као пре ка |
полицу пропињала.</p> <p>Да је о свему овоме имао појма, Јанићије би без сумње ово расположење |
све више у грудима стезаше.{S} По свему овоме њој се чинило да њезина мати нешто плете за њу и |
мети, како хаџија цркву уважава.</p> <p>Овоме хаџији мајстор Диша повери о свему, што га је у п |
оше на улицу.</p> <pb n="84" /> <p>— Е, ову ћемо вечеру дуго памтити!{S} Кали нопта, кир-Диса, |
.</p> <p>Но и ту мисао потисну друга, а ову трећа и тако редом, те на тај начин, поремећен прав |
у моћи, и да помогну својој ближњој, да ову тајну од туђег ока сачува; ради те своје особине, т |
ео још два шегрта.{S} А њега самога, за ову годину дана, кира-Анастасија потпуно усавршила у гр |
е, кога је још прво детињство везало за ову кућу и хаџијину судбину, био је као утучен.{S} Од х |
на је одмах после њега изишла, и оде на ову страну.</p> <pb n="96" /> <p>Диша обори сетно главу |
</p> <p>Неколико пролазника дотрчаше на ову вику; а када Дума опази да више није сам, распомами |
тељци.</p> <p>Мајстор Диша се избечи на ову посету, којој се најмање надао.{S} Фудул-Стаменку н |
, мало по мало, он се толико навикну на ову кућу, да тетка-Мацу није друкчије поштовао него као |
и антерије у кући туђе жене.</p> <p>На ову летимичну идеју он само одмахну шаком; а како, поре |
комшије:{S} Митра и Станка, и изнела је ову сплетку и покушала да њоме поквари сватове кира-Ана |
тове кира-Анастасије. — Мајстор Диша је ову сплетку у потпуности њеној поверио тек кира-Думиниц |
своје софре као понуду.{S} Кир-Диша је ову нежну пажњу примао захвално, па, и ако је био вас д |
д срдито, кад Маца поче причати како је ову или ону олакшала.</p> <p>— Де, де, почекај, зете!{S |
-цинцарске кћери некако нису још уочиле ову чежњу мајстор-Дишину, те се удаваху за своје момке |
са неким изразом задовољства посматраше ову родитељску идилу.{S} Лепосава је седела према њему |
="94" /> Турчин!{S} Искам да си идем из ову проклету варош, идем на вилает, там да плачем и пре |
! — прекрсти се Диша од чуда, кад опази ову неверицу. — Ама, људи, шта ли сте!{S} Ко је само пр |
ао.</p> <p>Али, Лепосава место да осети ову казну, напротив, осећала се много пријатније; сада |
> <p>Али Диша не беше у стању да изусти ову реч, већ се окрете и пође на улицу и не обазирући с |
ео.</p> <p>Тако је, од прилике, решавао ову борбу Дишин шегрт и старао се свим начинима да се п |
p>У таквој служби татар-Јован је стекао ову кућицу, жену, па после и ћерчицу, Канче.{S} Али пос |
?{S} Има времена; почекај још мало, бар ову годину!{S} Лепосава је млада и здрава, а и ти си зд |
се за собом.</p> <p>Гомила се уплете у ову свађу, па мислећи ваљда да ће се обоје потући, нава |
сао са неком нарочитом важношћу вршио у ову кутију.</p> <p>Једна мала ситница, али ипак толико |
а од туда, преко баштенскога зида, сву ову „литију“ посматрала која од комшиница.</p> <p>Но ки |
емишљајући, управо осећајући у себи сву ову навалу мисли, ишао је Јанићије ногу пред ногу кроз |
о је ствари а зачуђено је посматрао сву ову веселост, а нарочито Лепосаву са оним накитом, која |
жена за један часак уништи!</p> <p>Целу ову ноћ провео је у полусну и неком бунилу, од чега је |
какве му драго несреће.</p> <p>На срећу ову наглу жалост брзо је умерила њезина ведра и вазда р |
ђивао ни да пљуне на ту земљу.</p> <p>— Овуда је стопа Спаситељева ходила; где год пљунеш можда |
мртвих, расплашиће сетне тичице, што се овуда гнезде, прекопаће оронуле гробове, и од овога туж |
е миче. — Стари пустињак био је сед као овца, дуге браде и лица овална са необично живим очима, |
ио код једнога газде сељака, да му чува овце само за храну, па је код њега остао све до свога п |
езнуо је за њоме, и једнога дана остави овце, нека их пас чува, а он, као да га неке мађије вук |
нема нигде ништа; а да га чекаш, док се огазди, хој, хој!{S} То ће да прође и десет година.{S} |
ријатно, тако слатко, да би и сит човек огладнео посматрајући оно задовољство, које се код свак |
и докле мујезинова песма са минарета не огласи вечерњу молитву, када се и последњи гости из кућ |
плакати.</p> <p>Мацино гласно нарицање огласило је комшилуку смрт њезине кћери.{S} Кад су хаџи |
опираху му једва гласови мујезина, који оглашаваху вернима: сабах-намази (јутарњу молитву).</p> |
се код свакога залогаја на Дишином лицу огледа.{S} Очи му грануше живошћу, кад му са сокака доп |
, али некакав унутарњи немир, у коме се огледала и чежња и радост и нестрплење, све у један мах |
ће уз пут одседати, те да га на путу не оглобе.{S} Главан новац мајстор Диша је, као и обично ш |
и — нећете га наћи више.{S} Зуб времена оглодао је слова, а живи трн, који онако раскошно буја |
ести стојао је у мутваку као између два огња међу које је стављен, да по својој вољи изабере у |
шљао да дође овамо.{S} Он се повуче иза огњишта, па, како је осећао да му ноге малаксавају, сед |
> могући да га одржи, испусти га посред огњишта, и колико је дуга паде на земљу.</p> <p>Маца је |
авлаш, баш онда би се нашла у послу око огњишта, па док је он са највећим нестрпљењем бечио од |
> <p>Лепосава претрну, брзо се наже над огњиште и поче пирити у ватру, пред којом су били прест |
ита мајстор Диша.</p> <p>— Нема сумње — оговори Зосим. — Богоугодника познаје цео свет, па зато |
рихвати са два прста, усекну мумаказама огорели фитиљ на лојаници и принесе хартијице пламену.< |
јачким гласовима разлегаше преко зидане ограде, све га то поче на ново да заноси, заједно са че |
ме ћор-сокачету извиривао је за зиданом оградом таман кров једне малене али врло спретне кућице |
а опадати и у својим облицима почела се ограничавати, докле се није зауставила на оној Лепосави |
реботином испод очију. —</p> <p>— Ко те огреба, бре? — запита га мајстор Диша, кад га онаквога |
д опет кир-Ламбре, заборављајући на све огреботине, муку мучио и све јој обећавао, само да се с |
што је главно, врло узбуђен и са једном огреботином испод очију. —</p> <p>— Ко те огреба, бре? |
честитају, а Лепосава их је са златном огрлицом и дукатом на челу дочекала, изнела пред њих св |
поклоном.</p> <p>— Хајде, кћери, метни огрлицу око врата, а дукат на чело; па онда донеси посл |
је могао нежнијим гласом и предаје јој огрлицу од педесет великих, златних махмудија.</p> <p>— |
никога а у самој текији затече дервиша, огрнута вучјом кожом, са топузом о бедрима и неколико < |
о хиљада гроша.</p> <p>Мајстор-Дишу ова огромна свота ни мало не збуни.{S} Оно, што је најглавн |
н рад, лежао је пред његовим ногама као огромна архитектура, коју је мало час под кров метнуо, |
ну удовичку идилу као изненадна мећава, од које се није умела одбранити.{S} А сва ова халабука |
што би га из дућана повукло, то је, да, од времена на време, отрчи до куће и обиђе децу.{S} Там |
у био десна рука.</p> <p>Нарочито сада, од како је Лепосава умрла и оставила му на врату троје |
његовој глави ломиле.</p> <p>Али једна, од свију снажнија и страховитија, испињала се нада све. |
а, које је мајстор Диша, као младожења, од своје стране, позвао на весеље.</p> <p>Сутра дан, по |
, била је у томе, што се кира-Думиница, од године до године, све јаче гојила. — А једанаесте го |
не еспапа, уклони у Галац или Цариград, од куда су ондашњи трговци доносили робу.</p> <p>То је |
Зашто?</p> <p>Јанићије брзо угуши сузе, од којих се застидео, и исприча тетка Маци, како га је |
ала на капиџик.</p> <p>Мајстор Диша је, од времена на време, слао своје „чираке“, да се нађу те |
никакве милости видео.</p> <p>Тако је, од прилике, решавао ову борбу Дишин шегрт и старао се с |
а, избегава да се са познатима састане, од стида, да му на улици не честитају; а ако га ко на у |
ве, само да се одбрани од тешке слутње, од једном се зали сузама и поче силио јецати.</p> <p>Ле |
од трогодишњега удовиштва.{S} До душе, од дана њезине удаје престало је оно пријатно убацивање |
деце пуна кућа.{S} А то што је на теби, од прве ти је жене. — Ово је већ трећа ноћ, како ми се |
јој дугој пракси видела и такве ствари, од којих би се човеку дигла коса на глави, само кад о њ |
је почела тако говорити о пријатељици, од које се после сватова није никако одвајала.</p> <p>О |
ући главу од кесице.</p> <p>— Помириши, од тога ћеш родити.</p> <p>Лепосава се стидљиво снеби.< |
оредо кир-Диша са својом широком шаком, од које су му уши тако често бридиле, и кира-Анастасија |
дела успомена, управо несносна помисао, од које се нервозно склањао.{S} Фудул-Стаменкина соба и |
де онај један „од заклетве“. — Од озго, од стране Зерека, чула су се танка ћеманета циганска и |
јутарњем сунцу, на западни поруб, тамо, од куда се уздизаху вита минарета одблескујући под руме |
ли газдине ћушке, што их је, као шегрт, од времена на време добијао. — Али ма колико да је то о |
оких и пуначких плећа.{S} И ето, своју, од самога себе прикривену жељу, виде он данас остварену |
ноћ провео је у полусну и неком бунилу, од чега је осећао бол у глави.{S} Налазио се у сличноме |
ве више подлегао ономе тешкоме осећању, од кога се ни после толико недеља не мога отрести.</p> |
утицао беспрекорно у једну гвоздењачу, од које је кључ држала тетка Маца о своме врату.{S} Кад |
то, по Богу да си ми отац?</p> <p>— Ех, од чега? — проговори дервиш и поглади замишљено замршен |
е, докле не би напипао једну аспру (1/3 од паре), па кад је напипа, приступи просјаку, тисне му |
о живот ове куће.</p> <p>— Јесте, зете; од дервишкога записа могу да се роде деца.{S} Ама ти и |
тадоше, да се над сваким <pb n="200" /> од њих изврши преметачина, те да се види, ко је крађу и |
е Диша био потпуно збуњен <pb n="46" /> од толике пажње а у дубини душе ликовао, што му се давн |
запита хаџија, узнемирен <pb n="209" /> од онакога изгледа, што се на Јанићијевом лицу оцртаваш |
b n="208" /> <p>— Бог с тобом, зете!{S} Од куда сам ја знала, да ће она котао теглити!{S} Ја ни |
тена душа ради са некрштеним силама.{S} Од ове амајлије можеш добити сина, ама сто крстова да м |
толико јој беше и необично пријатна.{S} Од када себи није она прекорачила прага ове авлије, упр |
ни српски тип био је и мајстор Диша.{S} Од детињства још служећи у Грко-цинцара на занату, Диша |
залогаје од тога не добије Јанићије.{S} Од оног фаталнога дана па све до <pb n="70" /> мајстор- |
Дишу!</p> <p>Зурле су учиниле своје.{S} Од махале до махале и по чаршији пуче глас, да се кира- |
л’ да те загрли, ја л’ да те пољуби.{S} Од толиког његовог грлења већ и комшилук балдиса само г |
а који часак у његовој глави скраси.{S} Од свих му се најподеснија чинила та, да некако кир-Дум |
А то се већ почело у велико јављати.{S} Од некога времена млада удовица, не знајући ни сама од |
јстор Диша остаде у соби као убијен.{S} Од чуда и ове невидовне беде толико се сплео и збунио, |
у опште био је збуњен и сав утучен.{S} Од како је вратио прстен, тек од онда осетио је, колико |
хаџијину судбину, био је као утучен.{S} Од хаџије није се Маца никаквој разборитој помоћи могла |
лажеш, бре! —Где су Ламбрине дреје?{S} Од куда Ламбре ту?</p> <p>— Ево и ови су видели, када с |
уз бре; што не кршиш шија на гробље?{S} Од теб ми црно на очи! — дерао се Ламбре и бесно је дрм |
он не буде онај један „од заклетве“. — Од озго, од стране Зерека, чула су се танка ћеманета ци |
од свега овога што се с њиме дешава. — Од куда му баш сада почеше излазити на очи час тетка Ма |
га ћу?... запита она стидљива.</p> <p>— Од тога! — одговори Диша и својом руком јој обеси о вра |
Шта је? — обрецну се Јанићије.</p> <p>— Од куда ти?{S} Зар си овде?</p> <p>— Ја где ћу?</p> <pb |
ена, докле је како тако умири.</p> <p>— Од суза нема лек, џанум; него да разговарамо шта да се |
ише саже лице у своје плетиво.</p> <p>— Од кога те је срам?</p> <p>— Од тебе — одговори Лепосав |
јске девојке искупиле на игру.</p> <p>— Од куда ја овде? — помисли Јанићије, па, како му се грл |
.</p> <p>— Од кога те је срам?</p> <p>— Од тебе — одговори Лепосава и продужи шапатом бројати п |
омаћи праг чувао као „свјатаја свјатих“ од нечистих ногу непосвећених.</p> <p>Јецање кира-Анаст |
џик, тако је и остао наслоњен о њега, а од стида није смео дићи очију горе.</p> <p>Лепосава га |
сле, она ми није никаква зла учинила, а од њега нисам никакве милости видео.</p> <p>Тако је, од |
рвишу причало се по турским махалама, а од туда и по целоме хришћанлуку београдскоме, да је то |
од куће.</p> <p>Али прође и три дана, а од кир-Ламбре ни трага ни гласа.{S} Кира-Мана стрпељиво |
он каже:{S} Дервишин је погана вера, а од поган закон не искам деца.</p> <p>Тако је кира-Мана |
преко десне то десну преко леве ноге, а од времена на време забринуто је трљао чело, које је не |
како нису остали без икакве контроле, а од туда наврати и код Дишине куће, да обиђе и извести к |
да да рађа, младина ће да скине с ње, а од овога записа, родиће ти мушко.</p> <p>Дервиш узе исп |
је најрадије окретала на тужну арију, а од песама јој постаде најмилија она:</p> <quote> <l>„За |
иша потпуно одевен пратио је у стопу, а од туда, преко баштенскога зида, сву ову „литију“ посма |
ек долази <pb n="134" /> у нашу кућу, а од њезине три конака бежи.{S} Ћути, само када те није в |
да гладујемо, то је онда судбина!{S} А од судбине нико се не оте.{S} И други су патили, па опе |
анићије је донео дреје овде.</p> <p>— А од куда бих ја знала да су то баш дреје кир-Ламбрине?{S |
три пута три дана оздравити.</p> <p>— А од чега му је то, по Богу да си ми отац?</p> <p>— Ех, о |
ер, не би му за ту суму дао.</p> <p>— А од чега он чува? — запита Зосим.</p> <p>— То је само за |
значи?{S} Какво је то копље?</p> <p>— А од куда ја знам, зете.{S} Тако ми рече Пречиста, а сад |
ешто мило, опојно, што га је заносило а од чега се није могао отети, обузе га свега и Бог зна н |
е сад опет наспело?</p> <p>— Има рукава од честог платна!{S} Што да сваки види голе руке?{S} То |
кир-Дума, коме је највише бучала глава од свега тога, сад више није знао шта да предузме.{S} О |
посава, која је после одласка мужевљева од једном постала нешто сетна и замишљена.</p> <pb n="1 |
ко је побројати.{S} Она непојамна врева од мисли у његову запаљену мозгу, када би хтели да је у |
даде какав запис или амајлију која чува од урока или какве му драго несреће, да је свети човек |
ога најдражег пријатеља, Ламбру, сачува од пушке Дишине.</p> <p>Догађај овај, који је у самој с |
се на стотину начина, како да се сачува од срамоте, али ниједна мисао није била кадра ни толико |
ине, како да и себе и Анастасију сачува од неприлика, кир-Диша је још једаред дошао кући, па, к |
и убио, само да не дотрчаше људи, те га од Јанићија отеше.</p> <p>Тетка Маца и Лепосава дочекал |
као да је она свему томе крива, одби га од своје рођене капије, и он пожури даље.{S} Пред ћор-А |
га дана одлучи да оде тамо, па макар га од туда и најурили.</p> <p>Напротив, тетка-Маца га доче |
урама и очима у којима не беше ни трага од живахности.{S} Нешто му се скупи под грло; неодољива |
ети своју домаћу несрећу; мислио је, да од срамоте неће смети на улицу изићи, па ето где се све |
у њему.{S} У један мах учини му се, да од свега тога не може да дише.{S} Он се ухвати обема ру |
е од туда, него га само гуши и гони, да од времена на време дубоко уздахне, или тешко, као бони |
роза свет.</p> <p>Диша је избегавао, да од своје стране даде каквог му драго објашњења, избегав |
чету; али јој је вазда на ум падало, да од њега неће бити сигурна, све докле се он буде налазио |
ко се испиње на прсте, и пружи руку, да од ње узме сахан.</p> <p>— Нека, што ми требаш ти!{S} С |
сокаку, без игде икога свога.{S} Ма да од мајстор-Дише никада не виде ништа, што би га чвршће |
зверати час амо час тамо; навикао је да од своје газдарице чује вазда одлучан и заповедни тон, |
си се требао сетити своје вере, а не да од некрштених тражиш записе.</p> <p>Мајстор Диша ћуташе |
его да се састане са мајстор-Дишом и да од њега самога чује, ради чега је онако поступио.</p> < |
е Диша изјавио, да ће одмах на пут и да од силне бриге за радњом <pb n="190" /> не може сачекат |
Маца обори главу и оде у мутвак, тек да од Јанићија сакрије сузе, које је облише.</p> <p>И тако |
о, после овога догађаја кир-Диши као да од једном свану.{S} Неописано задовољство обузе га свег |
ка, виде да му не остаје друге, него да од мирбе дигне руке и да употреби све што може, да свог |
те, пре него ли што је Ламбре успео да од силног журења одахне, прелете преко авлије, заригла |
рунчицу; а већ после би им лако било да од те трунчице замесе читаво брдо препреке, преко које |
пиџике, развадише их, и Лепосава, бледа од узбуђења, отрча кући, па кад залупи капиџиком за соб |
вожђу лупам.</p> <p>Јанићије се засмеја од силнога задовољства.</p> <p>— А што се сад цериш као |
{S} Јако јој се допао фистан и антерија од ћитајке што јој је донео за спомен; подигла је руком |
када јој саопшти, како му нема Јанићија од јутрос.</p> <p>Лепосава пребледе; она је најбоље зна |
зида, сву ову „литију“ посматрала која од комшиница.</p> <p>Но кир-Диша се није дао онако збун |
ј укрштало се по његовој глави; а свака од њих била је црња од црње.{S} То не беше више обична |
рушено предавао с уверењем, да му свака од њих скида по један грех с душе, сада га више не одрж |
ле у посету лепој удовици.</p> <p>Свака од њих, руке ради, понела је по један цветак шебоја и з |
ки значај.</p> <p>— Одродили сте човека од његова народа, одузели му крсно име, па му сада и об |
ек — Србин је, бре; што може да се чека од један диваљ народ? — забринуто се питао, и свакога ч |
?{S} Има ги који не су ни род, ни коска од твоја коска, а искају исе да ги даш.{S} Српски судов |
умела одбранити.{S} А сва ова халабука од дивље музичке ларме са бубњавом гочева, изгледала јо |
пријатно убацивање разноврсних артикала од свих <pb n="49" /> еснафа, које је сваке ноћи од нек |
пође из дућана.{S} Колена су му клецала од душевног узбуђења, али он је ишао напред, ишао и не |
примила, кира-Анастасија је опет зебла од нечега.{S} Са тетка-Мацине стране није се плашила ни |
врло пријатно што је судбина поштедела од једне сувишне бриге без које се може бити.{S} А да б |
ране, разнесу.{S} Напротив, она је била од оно мало жена, које су умеле не само да туђу тајну, |
n="10" /> би, ма у чему било, изгубила од оног лепог угледа, којим се, као жена кир-Бенџина, м |
се по вас дан; тетка-Маца није одлазила од њега, и захваљујући њезиној бризи а и стишавању саве |
а прелете погледом преко овога шаренила од жутих и црних печата, па онда баци нестрпељиве очи н |
вољи своје матере и толико је стрепила од њене љутине, да је морала пред њезиним разлозима уст |
о си урадила, Мацо, што си ме одвратила од нечастиве силе!{S} Са овим би добио децу, али то би |
ка; свака жена причала је, како је чула од друге, а уз то је, да би догађај био што потпунији, |
траха тако силно бије, да јој је кошуља од танке ћерћелије, кроз коју су руделе једре контуре, |
раш!{S} То што је долазио, нека!{S} Ама од данас да не пригвири у мајсторову кућу.</p> <p>И да |
емена млада удовица, не знајући ни сама од куда то долази, ретко које јутро да не нађе у својој |
знаш како је: ти си устабаша, па људима од реда не иде никако у главу да имају устабашу а без у |
Ламбрино, руке јој клонуле а у недрима од страха тако силно бије, да јој је кошуља од танке ће |
ана, снабдео се он уверењима и печатима од власти и свештенства, у којима је описана <pb n="193 |
истрча, да види шта је, а на капиџицима од башта начичкале се младе жене и девојке, у живописни |
разговора, јер, као на пакост, ни једна од њихових жена, у ово време, није <pb n="15" /> ни пом |
игну на кума; а кира-Анастасија, стидна од кума, заклони рукавом очи и побеже у мутвак, да кафе |
га дана устаде Лепосава, али, истрошена од толикога напора, једва се кроз собу и по авлији вукл |
p>Чудна је судбина човечја.{S} Нити зна од чега ће умрети ни од чега оздравити.{S} До скора је |
ction" /> <p>Колико ли је, Боже, година од тога доба?{S} Пуно!{S} Ко ће их набројати!{S} Оног Б |
а повратка у Београд.</p> <p>Али даљина од Београда и Лепосаве није била у стању да га извида.{ |
о јој поможе.{S} Сада кир-Дума има сина од седамнаест година, у лицу сушти отац а по нарави ист |
се замаглише; али ко би знао зашто, она од једном скочи, одмахну руком, скиде са зида малено да |
ного пријатније; сада је бар била мирна од његових напада, а у вече, када би он за совром, не о |
уку хаџи-Дишу, ради лакшега разликовања од једног другог хаџије, који је случајно имао исто име |
икну Диша, коме оваква „интимна“ питања од једног шегрта беху зазорна, а уз то се сети оних раз |
овој глави; а свака од њих била је црња од црње.{S} То не беше више обична брига домаћина, који |
толико почасти, да је сав успламтео, па од силне радости није знао где да им места начини.{S} П |
она тако исто узрујана, да јој се недра од наглога дисања дизаху и спуштаху, стојала је не могу |
куми, готово у самој кошуљи и сва модра од убоја.</p> <p>Што се никада није десило, кир-Ламбре |
p> <p>— На полицију њега, да се протера од куда је дошао — одговори кир-Дума.{S} И Ламбре такођ |
сада Диша и нежно баци поглед на врата од мутвака.</p> <p>— Сад ћу је звати.{S} Дошла јој друг |
ом муком, што самоме себи затвара врата од куће, која га је као свога рођенога примала, изиђе и |
ј саопшти своју намеру и потражи савета од ње.</p> <p>— Бог с тобом, дете! (тетка-Маца га је са |
шире саксије.</p> <p>— Елем, нема ништа од тај посао! — рече Ламбре скрушено и отури одело од с |
епосаву у дућан, да му донесе по штошта од своје софре као понуду.{S} Кир-Диша је ову нежну паж |
ној кући и носи кира-Мани сахан кадаифа од кира-Анастасије.{S} Газдарица му наредила, да то одн |
штење ми убијали, па, ако је било греха од мене, он ће ми опростити.</p> <p>Таква су размишљава |
човек!“</p> <p>Колико му је тетка Маца од овога часа омилела, у толико му би више жао, што нем |
томе часу тако свежа и мила, да је Диша од сласти %гуташа очима.{S} И да му не беше зазорно, да |
а ме сад опет снађе! — прекрсти се Диша од чуда, кад опази ову неверицу. — Ама, људи, шта ли ст |
е затворио у ону малу собицу, па се жив од туда не јавља.{S} Понеки од познаника Срба наврати у |
сим на другог пустињака, много важнијег од овога кога тражаше.</p> <p>Једнога дана, после одслу |
ћ устала, умила се и пошла вратима, кад од једном зачу јасан усклик Лепосавин:</p> <p>— Нано, н |
им.</p> <p>— То је само за жене.{S} Кад од њега начини хамајлију нероткиња, роди одмах дете чес |
ајзад, кад сунце поче да прижиже а хлад од дафине скрете и остави Дишу у пуној светлости, он се |
се почео свестити, осећао, био је стид од самог себе, што је тако урадио.</p> <p>— Шта сад да |
te xml:id="SRP19061_N2">Местве се праве од врло фине и танке коже; навлаче се преко чарапа, па |
оље загледала, можда би опазила трагове од суза; али Маци то и не паде на ум.</p> <p>— Седиш, ћ |
Ако буде син, начинићу ти, Мацо, либаде од кадифе?</p> <p>— А ако буде кћи?</p> <p>— Бацићу је |
вијутку, у близини Синџир-џамије испаде од некуда кир-Диша, и, када се један према другоме нађо |
је крађу извршио.{S} Сад хаџи-Диша зађе од једнога до другога, те их редом опипа све, али кесе |
крв ми на очи наиђе, па онда нека беже од мене!{S} За добро сам ти добар, — мелем сам; ама за |
у да иде, да спава.{S} Јанићије се диже од совре, целива у руку прво мајстора па Мацу и изиђе и |
мозак.{S} Грозничава ватра лизала га је од пете до главе, па се разгоревала у очима, из којих ј |
њства везан за свога мајстора, он га је од смрти Лепосавине толико омрзнуо, да га је, кад год б |
било тако мило, тако неочекивано, да је од <pb n="21" /> силна изненађења занемио и пред провод |
е сада нарочито тако ословила, ма да је од њега само једну или две године била старија) Бог с т |
о, о томе није ни мало сумњао, ма да је од некога времена она на ново започела да попреко погле |
јући још за совром, тетка Маца, која је од некога доба почела да се плаши од могућне напасти, п |
га испосника мајку Божју, икону која је од времена на време сузила.{S} Испосник није давао испо |
е било некога рачуна.</p> <p>Сплетка је од некуда потурена у чаршију; а већ онај који је потури |
е послове.{S} Свакога дана очекивала је од свога мужа макар какав глас; али кир-Ламбре као да ј |
Маца.{S} Па и њезина Лепосава видела је од туда многе користи; јер у који год би дућан дошла, д |
овек.</p> <p>Страшна новост начинила је од иначе мирног и спокојнога Дишинога лица право страши |
ужила.{S} Уз припомоћ кир-Думину она је од тога времена сама надгледала Ламбрину радњу и обавља |
бав ни за сестринску милошту, и које је од првога сазнања свога само знало за груба извикивања |
оцни.</p> <p>— Шта је томе момку, те је од неког времена постао сасвим друкчији; толико се изоп |
гобројним иконицама.</p> <p>У ћелији је од намештаја био само један миндерлук, на коме се, како |
ц из Пожаревца, Јанко папуџија, који је од кир-Дише куповао сахтијан, јави му о стричевој смрти |
а Туркиња даде јој, свој запис, који је од неког дервиша добила, а који јој је помогао, те ти о |
ж најурио из куће Јанићија, који јој је од онога дана постао као зла коб.{S} Митила га, чинила |
ућана Јанићија, да му донесе, па чак је од некога доба у дућану ручавао.</p> <p>Али, Лепосава м |
градиш барјаче на црква! — узвикивао је од муке, гледајући како се оно старо сало повраћа у про |
но лупали у гочеве, а она писка, што је од зурла до неба јечала, разлегала се у њезиним ушима к |
до целога товара; али сва хасна, што је од молепствија и обећања имао, била је у томе, што се к |
теља трудио се, да изглади тиме, што је од прве младости своје градио планове, како да се ороди |
као да је у земљу пропао.{S} Све што је од других дознала, то је, да је у Галцу са кира-Анастас |
рамоту, коју је начинио Диша, цикнуо је од љутине и почео корети кир-Думу, што је у опште покуш |
испирати уста, и онај углед, који му је од ове женидбе у чаршији нагло порастао, спласнуће сада |
ко вешто градила, а да најбоље залогаје од тога не добије Јанићије.{S} Од оног фаталнога дана п |
ватио у једну шаку, па се као луд смеје од задовољства.{S} И она се кикоће; али кад маши очима |
, као у воску знала, да тетка Маца није од оних жена, које једва чекају да сазнаду за туђу тајн |
ад будем казивала, да се моје дете није од мене мицало?{S} Знаш ли шта лају погана уста?{S} А? |
а молити.</p> <p>Лепосава само што није од радости запевала.{S} Није шале, толико се препала, д |
лене материје или нове новцате јеменије од црвена сахтијана, мајушне као детиња шака, таман за |
али тако болећивим гласом, да Јанићије од тога чисто задрхта.{S} Овако му је исто рекла и онда |
ре?</p> <p>Думи поклецнуше колена, које од претећега израза а које опет од одрицања Дишинога.</ |
вши се песницама о широке слабине, које од узбуђења бректаху, хуктао је и ходао горе доле по со |
као подсечених ногу, сав раслабљен које од умора а још више од оног унутарњег бола, ударио друг |
као варнице са упаљенога крова; и сваке од њих дотакао се, али га је свака и опржила.{S} У дуби |
инео ради свога потомства, он диже руке од свега и тврдо одлучи, да не доврши своје поклоништво |
нда био у јеку, Лепосава не одмиче даље од врата, на која је ухо прислонила.</p> <p>— Је ли ист |
Диша овако очајно лутао све даље и даље од главне чаршије, Ламбре је, као уништен, ушао у своју |
амо да што пре побегне одавде, што даље од онога места, са кога се јасно оцртаваше београдско о |
најцрње могућности које многе родитеље од деце и због деце сналазе.</p> <p>Но, ма колико јасно |
што јој се испод широких рукава кошуље од танке тканине прозиру као наливене пуне мишице и што |
у на на подсмевање личаше.{S} Он занеме од забуне.{S} Хтео би да јој одговори ма шта, да је нап |
уче чуо.{S} Лепе, турске чесме, озидане од тесаног камена, са две и три луле, из којих је избиј |
колико би јој тешко било да се растане од овога младића, са којим се као девојчица толико прег |
душу, <pb n="40" /> па никако да слегне од туда, него га само гуши и гони, да од времена на вре |
узвикну мајстор Диша и сав се зацрвене од стида.</p> <p>— А, не је истина; саг, не је истина з |
отраја много, па ето и Лепосаве, румене од стида и оборених очију на под.{S} Стала опуштених ру |
в пустош; у души су му лежале развалине од свију мисли што их је уз пут смишљао и он се, малакс |
ићијем онако измирила и ствари Ламбрине од тетка-Маце примила, кира-Анастасија је опет зебла од |
дечје писке.{S} Њему се развукоше усне од задовољства и среће.{S} Он и без допуста пође доксат |
, кад је целивао, и тако нагло исцељење од искушења, које му до сада ни пост ни молитва не угуш |
е и јаче песницом лупати у врата, да се од удара тресла.</p> <p>Али из куће ни живе душе.</p> < |
Маца, кад виде, како она не може да се од суза поврати.</p> <p>— Ето, шта... одговори Лепосава |
ама, а Јанићије, кад оста сам и када се од прве поразе освести, дубоко уздахну, клону главом на |
ви је увек хватао грчку страну, која се од српске одвајала, као зејтин од воде; многе црквене п |
ила здрава, радила по кући и отимала се од слабости, која је не остављаше.{S} Трећега дана толи |
це јој је дошло запрепашћено.{S} Она се од чуда само прекрсти и поче се заклињати својим јединч |
ужила онај надимак што га носи, — па се од самога себе стидео.{S} Али лепа удовица опростила му |
е весело до овога часа говорила, сад се од једном уозбиљи и зачуђено га погледа, па онда препла |
Ни једну важнију „штафету“, која би се од кнежева двора испошиљала „блистателној Порти“ у Цари |
чева смираја чесменски зид и не види се од гомиле прислоњених обрамица, тестија, бакрача и ибри |
у већ инако сматрали као човека који се од њих одваја и кади Грцима, и то беше, у очима њиховим |
очима њиховим, тежак грех: издвајати се од свога соја и прилазити оној нацији, која је са таким |
х! ух! — уздисао је кир-Дума и туцао се од муке песницом у главу.</p> <p>Сутра дан Дума је отиш |
ио родитеље и онако самохран потуцао се од немила до недрага, докле га један биволар, који је д |
Ексер као и сви ексери што су, само се од ових разликовао, што је на оштроме крају, место обич |
{S} Турска вера — погана вера; а што се од те вере добије, то је погано.</p> <pb n="56" /> <p>П |
у на обрамице своје судове и растају се од чесме, тек кад и сами увиде да су се и сувише дуго з |
у, нити је и слутити могао, да ће му се од њихове стране тако што десити.</p> <p>У то није сумњ |
е већма потискује онај терет, што му се од смрти Лепосавине као тешки камен на душу навали.{S} |
уо пред тим изразом.</p> <p>— Срамиш се од звезде и месеца, да те не виде с мужем у башчи, а не |
коју би страну умакао, само да се спасе од толиких девојачких очију.</p> <p>— Е, па честитај Ле |
Јанићијевим и у жељи, да се виком спасе од нападача.</p> <p>Неколико пролазника дотрчаше на ову |
рошапута и одмахну главом, да се отресе од такве помисли.{S} Али ова новост тако је изненадно д |
као млађега шегрта мајстор-Дишинога, те од њега сазнаде све како је на вечери било, а што је на |
-Ламбре — Канче!...</p> <p>— Шта искате од мен?</p> <p>Девојче се пажљиво обазре, да га ко не ч |
мери висину, колику би могло имати дете од шест година.</p> <p>Овај се разговор водио на петнае |
аву, диже је на руке тако лако као дете од две године и понесе је.</p> <p>— Гледај, тетка-Мацо! |
S} Лепосава је примала у постељи посете од свију балканских нација, којима је ондашњи Београд б |
ли?{S} Па трећега дана да обоје липшете од глади!{S} Да се удаш за дериште, које не може за дес |
е изиђе постидна.</p> <p>Диши игра срце од задовољства, улази са Мацом у собу и ведро гледа око |
се из мутвака на улицу, па, када одмаче од куће, он стаде трчати, као да га неко вија.</p> <p>А |
е људи и докле фудул-Стаменка не одмаче од врата.</p> <p>— Ово ћеш да ми скупо платиш!{S} У пол |
енутак, кад се мајстор-Диша мало одмаче од сватова, Јанићије, који је стојао код мутвака, позва |
прво са неверицом слушао, а после, поче од времена на време да баца око на кир-Ламбру, који је |
ече ћор-Ахмета, где купи око стола срче од полупаних стаклади и брише проливено по столу вино.< |
би га оставио, све докле не прескамуче од бола и кукања.{S} После би заповедио да га окују у н |
е, кир-Дума!</p> <p>Но кир-Дума не беше од оних, који олако напуштају што су предузели.{S} Мест |
авине другарице; јер тетка Маца не беше од оних жена које оклевају.{S} Ваљало је да се одмах са |
це водио се озбиљан разговор, који беше од недогледних последица по цео живот ове куће.</p> <p> |
p> <p>— Тако и ваља.{S} Мајстор је више од оца; отац само што роди, али мајстор је онај што отв |
што већ једаред очима омили, то се више од срца не очупа.</p> <p>Сутра дан су кира-Думиница и Л |
вељену младицу, којој тада не беше више од двадесет година.</p> <p>Може се мислити како је било |
ук детињи (јер ни Јанићију не беше више од петнаест година), то се не би могло утврдити тако на |
је дохватио шаком, те је она често више од њега примала, него ли што га је задужила.</p> <p>Да |
сав раслабљен које од умора а још више од оног унутарњег бола, ударио другом страном и пошао т |
човек, чије очи набрекнуше и закрвавише од раздражености.</p> <p>— Скупо је!{S} Збогом! — рече |
ао врло смешан, кад се девојке заценише од смеха гледајући оно лице, које <pb n="151" /> у исти |
но се насмеши на Дишу; очи јој засенуше од толиког крупнога злата и она поче да га загледа, при |
кира-Анастасија, а мишицом скрива образ од њихових очију.</p> <p>— Кој други него младожења!</p |
да гнезде, прекопаће оронуле гробове, и од овога тужног, запуштенога места начиниће живе улице, |
омириса и други и трећи пут.</p> <p>— И од тога ћу?... запита она стидљива.</p> <p>— Од тога! — |
а отераш, а кир-Ламбри да допустиш да и од сада долази У кућу.</p> <p>До овога часа кир-Диша се |
да спацирамо? — рече кира-Анастасија и од једном прште у онај необуздани и ведри, детињи смех, |
јим се као девојчица толико прегонила и од кога је често плачући бежала.{S} Дође јој жао, па га |
што догодило, него је била уважавана и од оних жена чији живот беше посвећен у свему своме муж |
гатији је, мој синко, он и од Султана и од Господар-Милоша па чак и од капетан-Мише.{S} Него ба |
него што је дошао, изиђе из оне куће и од оне жене, за којом је толико чезнуо и од које је так |
Шта ово би, буди Бог с нама!? — учини и од чуда се прекрсти.</p> <p>— Шта је?... запита Диша, к |
а, али одмах и прекиде, јер се уплаши и од саме помисли.</p> <p>— А шта: ја хоћу?{S} Ствар је у |
у њој.</p> <p>И тако у овој одличној и од све грчке махале <pb n="14" /> уваженој кући, наста |
д Султана и од Господар-Милоша па чак и од капетан-Мише.{S} Него баш кад ти је наспело, а ти ку |
Дума се завали на узглавље за софром и од обилног расположења јекну.{S} А кир-Диша, који никад |
молимо.{S} Богатији је, мој синко, он и од Султана и од Господар-Милоша па чак и од капетан-Миш |
лазак мајсторов.{S} Зашто је он зебао и од чега, није могао да самоме себи објасни?{S} Осећао ј |
повео за женом, он се сасвим отпадио и од оног малога броја српских познаника, са којима је до |
а по поштеној чаршији.</p> <p>За мало и од живога разговора и Ламбриних шала изви се песма.{S} |
д оне жене, за којом је толико чезнуо и од које је тако жељно ишчекивао бар једнога сина.</p> < |
угледао, повукао би се дубље у радњу и од туда крвнички гледао за њиме.</p> <p>— Дуса да ти се |
а, море; а Маца и Лепосава слушали су и од времена на време превртали свету утвар.</p> <p>— Ето |
рече у себи, кад угледа мајстор-Дишу и од неизвесности претрну.{S} Но то га брзо пређе, кад уг |
јако подсетио на онај догађај.</p> <p>И од тога часа Диша занеме као стена.{S} Тај њезин поглед |
ономе памуку, у коме је лежао.</p> <p>И од честога понављања ове историје о чудотворном памуку |
ће бити и добро и Богу угодно.</p> <p>И од 4000 гроша сиђе поклон цркви на један барјак златом |
ајстор Дишу, сад би се зачудили, шта би од овога човека.{S} Истина, он је још онако био пун и т |
море, да те ни сам Господар Милош не би од мене сачувао, само да се ниси вратио.{S} Па, деде, п |
еше срамота и он се с тешким срцем одби од ћепенка и хлебова, чији је мирис тако дражио његов и |
авице.{S} Да оде у Галац, да се растави од Анастасије, па, кад се врати, да је никако више не в |
а, кад спази оне капи.{S} То су трагови од свете крви, а спустити своја грешна уста на то, цели |
ходао, из собе се зачуше крупни гласови од дечје писке.{S} Њему се развукоше усне од задовољств |
а, али ипак толико уочљива, да је многи од хаџија после, кад се у своју отаџбину вратио, понео |
ши, па ако је, не тек гдекоји, но многи од трговаца и старијих калфи, потајно уздахнуо за лепом |
е.</p> <p>— Ух, кучка, кучка; шта уради од онаква два красна човека!</p> <p>— Е, тако ти је то |
Чујеш, Јанићије, немој тако!{S} Не иди од нас.{S} Ето, нана те воли као сина, а и ја те волим |
а?!{S} Ама је ли она удовица само, бежи од ње три конака, да ти не унесе несрећу у кућу.{S} Нег |
ку лежао је један велики чавао, не дужи од садашњих „мертечких“ ексера.{S} Ексер као и сви ексе |
једну велику збиљу, њему се чисто стужи од неке необјашњиве слутње.</p> <p>— Седи, мајстор-Дишо |
гочева, изгледала јој је као да долази од некуд с другог света, па јој се чак учини од једног |
ћи, да јој је овај живот много угоднији од трогодишњега удовиштва.{S} До душе, од дана њезине у |
у чаршији ни једнога човека у антерији од ћитајке, који није дошао у цркву, да се помоли за по |
рта.</p> <p>Али Јанићије, много хитрији од свога мајстора, истрже му се из шака и излете на пољ |
му је дао, промрмља понешто; а гдекоји од ових, срдито му одбаце аспру у блато и оде.{S} Тада |
окуменат и разређивао по столу, а сваки од њих био је утврђен печатима и потписима, исписаним г |
то је сада чуо, зна цео свет и да сваки од ових људи, који га сада погледају и који му називају |
појаса и пљувао у њу, тако да је сваки од црквара могао разумети, како хаџија цркву уважава.</ |
, па се жив од туда не јавља.{S} Понеки од познаника Срба наврати у дућан, тек колико да из Диш |
, — Јанићије!... мени... мени!{S} Је ли од мајстор-Дише? — викале су девојке у један мах.</p> < |
препадао, да су се сви по кући смејали од срца њезиноме страху и његовоме чапкунлуку; оно је п |
ада не зна ни како да се брани у махали од својих сународника, ни како да изведе ствар, те да с |
ени седоше оба кума, а како су већ били од својих жена предусретнути као прводаџије, тако им и |
ући преко дана.{S} Ручак су му доносили од куће шегрти, пре него што ће у вече заклопити <pb n= |
И други су патили, па опет нису помрли од глади.</p> <p>Дан из дан преживљавао је нове тегобе: |
ога, те их редом опипа све, али кесе ни од корова.</p> <p>— А-ах, псето погано! —јекну хаџи-Диш |
ао Јанићија, да се врати; њега не би ни од куда.{S} Послао је два „чирачета“, да га траже, али, |
вечја.{S} Нити зна од чега ће умрети ни од чега оздравити.{S} До скора је мајстор Диша мислио, |
редвиђени случај, који не би зависио ни од Дишине воље, ако би је спасао.{S} А тако се баш и де |
ога часа чињаше све, само да се одбрани од тешке слутње, од једном се зали сузама и поче силио |
докле се најпосле не састадоше на цени од двеста и четрдесет гроша.{S} Свети човек узе памука, |
а, удари у смех, а и Лепосава се зацени од смеха представљајући, како би то изгледало да се Диш |
екивао и увек држао у пристојној даљини од себе, сад су му се злурадо смејали и по укусу ондашњ |
роша.{S} Свети човек узе памука, начини од њега малу лоптицу, па то уши у једну крпицу и предад |
куд с другог света, па јој се чак учини од једног необично танкога писка са зурла, као да то пи |
ија.</p> <p>А када се потпуно разбистри од забуне, застаде, да се обазре где је.{S} Пред њиме ј |
.... викну раздражен и поче поклецавати од ужаса.</p> <p>— А ко не каже, питај!{S} Ето, њој каз |
гу и страх за радњу, само да те одврати од побожних молитава.{S} Зато, ако му се покориш и одеш |
p>Али мајстор Диша никако да се поврати од првог изненађења.{S} Хтео је да одговори, али се грл |
хајде кући!</p> <p>Јанићије се поврати од прве забуне, притрча руци мајсторовој, па је са оста |
морала живети онако повучено и зазирати од најмањега шушња.{S} Некадање пријатељице и познанице |
е ствари; па ни кроз чаршију неће смети од белосветскога језика и подмигивања.{S} Једном речи, |
ако одмах не крене на пут, да ће умрети од неодољива страха.</p> <p>— Ко зна шта се до сада дог |
лике паре издавао, шта ће најпосле бити од тебе?{S} Треба цркви дати; подај!{S} Ама 4000 гроша |
увртео у главу, то се није могло избити од туда ничим па ни њезиним смехом ни разлозима, без ко |
га угушити, а цела снага на њему трепти од изненадне клонулости и страха, какав ли то он изглед |
емирен.{S} Целе ноћи није могао тренути од неког немилог предосећања; чинило му се, ако одмах н |
ише.{S} Ламбре поче да се отима и пишти од промуклости; а и кир-Диша, кога четворица држаху за |
pb n="49" /> еснафа, које је сваке ноћи од некуда падало у њезину башту као мана у пустињи; али |
једно лице; јер по предметима, почињући од бакалског и болтаџијскога па до бућмеџијскога еспапа |
понављао је ону исту историју, почињући од Мациног сна па до побожнога пустињака и светога ексе |
анићијеве, стеже песнице и сав трепћући од љутине унесе их под нос Јанићију.</p> <p>— Пцета!{S} |
стаде, разрогачи се на Ламбру и дршћући од гнева поче нешто неразумљиво мрмљати.{S} Кир-Ламбре |
да га неко гурну, улете у собу дршћући од наглога запрепашћења.</p> <p>— Доста, бре!{S} Доста! |
убије! — лелекао је кир-Дума не мичући од зида крај кога се срозао.</p> <p>Али људи, као људи, |
е тискао међу нас! — бранили су се Грци од оног прекора.</p> <p>А кир-Дума, коме је највише буч |
ко писмо, шта ће онда?{S} Еснаф је јачи од њега, а мајстор је имао толико права над својим <pb |
кну Маца, а Диша само што разрогачи очи од изненађења.{S} До данас Јанићије није улазио у крчму |
<pb n="62" /> као кад би ко окретао очи од ружне ствари; па ни кроз чаршију неће смети од белос |
ја је од некога доба почела да се плаши од могућне напасти, поче да се вајка, како сада нема ви |
унутра.</p> <p>Фудул-Стаменка се уплаши од овога наглога скока, који беше тако неспретан, да се |
и за патролу.{S} Мајстор Диша се уплаши од њене вике, те онако подеран и изубијан од пада замач |
ко је дошла ближе Јанићију, ухвати крај од кајиша, који му је још био скопчан око колена, и поч |
е, почела је осећати инстиктивно да јој од туда нема помоћи, паде на миндерлук, зарони лице у ј |
к задовољан, кад год би опазио како јој од силнога смеха сузе на очи ударе.{S} Смејала се тако |
славио, они су увек позајмљивали барјак од палилулских ратара, а за то су морали вазда ове сеља |
и и дућану остао је онакав исти — човек од рачуна.{S} Ниједна пара, коју му је судбина наменила |
S} Диша је и њима обећао, али као човек од рачуна одлучио је, да за свој новац не купује другим |
ћеници.</p> <p>Но кир-Дума је био човек од оних разложитих људи, који је ствари одмеравао по не |
тучен.{S} Од како је вратио прстен, тек од онда осетио је, колико му је тешко, што се све тако |
је је чак у Јерусалим запео, шта би тек од њих било!</p> <p>Тетка Маца је увиђала то, па је и п |
е је зрео човек; има већ и мали капитал од толикогодишњег непримљенога ајлука, који би му морао |
, но ту је осећао и неки неодређени бол од самоће, коју ће без ње осећати, и страх од мајстор-Д |
стру немаш, Јанићије; ја ћу да ти будем од сада сестра.</p> <p>Јанићије осети неку непојамну то |
није. — Требаше да сазна, шта ја тражим од своје домаћице.</p> <p>— Е, ако, ако — одговори Маца |
д да ти кажем какав сам ја и шта тражим од домаћице! — рече Диша и поче јој на дугачко описиват |
... продужавала је Анастасија искиданим од смеха гласом.</p> <p>Фудул-Стаменка једва дочека ова |
их јеменија са подвијених врхом и ружом од сахтијана на врху.{S} Ослушну, али из собе ништа ниј |
и севнуше на помисао, да се ма са којом од њих разрачуна.</p> <p>— Она, која те прво данас запи |
е на тај начин, поремећен правим хаосом од мисли и узбуђења, оде у свој дућан, и затвори се у с |
широком лицу и носу, сасвим различитом од грчко-цинцарскога, ипак придаваху неку нарочиту слич |
веже девојче, на које је (то је, кришом од самога себе, у себи помислио) <pb n="139" /> често з |
p>Сузе му навреше на очи и он их кришом од пролазника утре рукавом и полагано пође поиздаље оби |
рча Јанићије у дућан, узбуђен и задуван од силног трчања.</p> <p>— Шта је тамо? — запита хаџија |
stone unit="subSection" /> <p>Сутра дан од раскрснице до раскрснице чуло се добовање општинског |
причао Ламбре, но то није све.{S} Један од комшија видео је и нешто више.{S} Око поноћи — прича |
лона еснафу за трен ока постао је један од најуваженијих грађана; а све оно што га је до сада т |
изгуби се у сунчеву зраку; но ни један од тих звукова свежега пролећа он није чуо, — све је то |
њене вике, те онако подеран и изубијан од пада замаче у сокаче.</p> <p>— И ето за тај посао, ш |
довуче у башту.{S} Јанићије, већ стишан од прве навале, седео је подвијених ногу на трави, гриц |
песницу, устури лице назад и, застиђен од толике гомиле света а можда мало и уплашен од ратобо |
а Јанићије тако исто сметен и застиђен од несвеснога дела, <pb n="185" /> стојали су пред тетк |
се плазити на Јанићија, који се, блажен од онога ударца, утварао као да га боли.</p> <p>— Јеси |
р Диша оста у дућану још потпуно збуњен од изненадне радости.{S} Топло задовољство као мекани т |
оба образа; а мајстор Диша, још збуњен од изненадне среће, којој се није ни мало надао, целива |
се мајстор Диша у свој дућан, зајапурен од наглога узбуђења.{S} Очи су му севале живље него ли |
ити.</p> <p>— А ти — замуца Диша утучен од овога што је сазнао — зашто си ћутао?</p> <p>— Како |
зло? — запита хаџија очевидно преплашен од забринутога лица Мацинога.</p> <p>— Можеш да изгубиш |
ике гомиле света а можда мало и уплашен од ратоборнога изгледа Ламбринога, обазре се за собом.< |
већа.{S} Мало је који Грк или Цинцарин од бољега угледа изостао а да није присуствовао макар у |
која се од српске одвајала, као зејтин од воде; многе црквене песме певао је по грчки, а оне, |
ју замисао, јер је слутила, да би је он од тога одвратио, једно што је пут за једну женску глав |
а презриво.{S} Тај поглед га жацну и он од једном осети да јој мора вратити.</p> <p>— Е, па хте |
на и он је као заливен ћутао и очекивао од тетка-Маце, да она сама пронађе пута и начина шта да |
и.{S} Само што је руком нешто отискивао од себе.{S} Доцније тек, кад се освестио, причао је, ка |
" /> <p>Да је мајстор Диша прислушкивао од куда сва ова пецкања, што су се међу девојкама у тај |
како изокренула, као да је није сачувао од грдне срамоте, и као да му није казала, како ће му о |
оних 500 гроша, што му је кум-Дума дао од еснафских пара, уложио у еспап и довео још два шегрт |
е преко <pb n="149" /> ћепенка и гледао од куда ли ће тек искрснути мајстор и какав ће изгледат |
крив?{S} Увек да жалиш, што си откидао од својих и жениних уста!</p> <p>Пред тако снажним разл |
Ламбре мајстор-Дишу уважавао и издвајао од осталих Срба.{S} Чак му је помагао и да радњу отвори |
или ноћ.{S} Дању би по вас дан одбијао од себе мисли, које га и без његове воље вукоше развали |
шњи Београд био насељен, а тројани, као од брега одваљени, са кратким вратовима и снажним гласи |
и то му је долазило тако пријатно, као од умора задиханоме човеку, када га благи ветрић заћарл |
че Маца. — Такав је био и онај мој: као од брега одваљен!{S} Није се тај бојао ни десет „ерлија |
, гледао их све троје, онако снажне као од брега одваљене.{S} Није био на чисто, да ли да их во |
из еден љубов на вас због засто сте као од грцка мајка родени.{S} И рекосмо да вас женимо на гр |
о да покаже, колико је културно одмакао од многих својих врсника.{S} У цркви је увек хватао грч |
у гребале и ударале.{S} Неко је врискао од бола, али, да ли Канче или њена другарица, то није з |
p>Кад се Диша у неко доба ноћи разабрао од бунила, прво лице, које угледа код себе, била је тет |
их је уз пут смишљао и он се, малаксао од тешког душевног напора и збуњен, враћао ипак оном је |
/> то беше прави узрок, што је одустао од ужасне намере и спасао младу душу бар од оних вечних |
срдио, на сваки њезин осмејак задрхтао од неисказане пријатности.{S} Једном речи, постао је иг |
аца није отпратила куд, није се одмицао од болесничке постеље.{S} Квасио јој главу сирћетом, по |
на прекорачила прага ове авлије, управо од када је престала удовати.</p> <p>— Мори, који те је |
до Београда трајало је много дуже него од Београда.{S} Пуну недељу дана не смедоше се путници |
Их, какав је!{S} Што је пустио оно чудо од браде?</p> <p>— Море, није оно он! — шапну Јанићије. |
>Али Диша, који у истини беше пребледео од учињенога дела, није имао када да му одговори; <pb n |
аца око на кир-Ламбру, који је сад узео од чочека деф и стао пред невесту и жене около њих, па, |
е у главу.{S} Па онда, он, који је умео од подне до мрака да седи подавитих ногу на своме ћепен |
вао, па онда и оно, што је све претрпео од Анастасије и како га је исмејала.{S} Он тури записе |
довице.</p> <p>Но мајстор Диша није био од оних људи, који, кад сазнаду шта се противу њих гово |
одговори Јанићије.</p> <p>Ако је и био од свога детињства везан за свога мајстора, он га је од |
то га је за пет година шегртовања добио од свога мајстора) и, као врабац из шаке, шмурну на вра |
е обична брига домаћина, који се удалио од куће, већ права патња, мучење душе, које га је обзин |
У цркви је Диша одстојао службу, примио од митрополита благослов, а онда, под црквеним барјацим |
воље.{S} Ономад је један хаџија откупио од некога испосника мајку Божју, икону која је од време |
у његовим погледима.{S} Колико је патио од туге за својом женом, толико је омрзао на сав грчко- |
је жегло пуном јаром, Дунав се сјактио од сунчаних зракова, а лађа је све даље и даље клизила, |
док је он са највећим нестрпљењем бечио од туда очи и искашљивао се, не би ли га чула, она је у |
год би га целивао, одмах би се излечио од сваке болести коју је имао; а ако би случајно био зд |
асу тужнога размишљања, мученички грчио од глади, те тако, и не мислећи, ноге га саме однесоше |
д затребало; а кад би опазила, да је ко од њих лабав у служби или да своје прсте почешће завлач |
и: да је она чему, зар је не би узео ко од њихових, него је потурили баш мајстор-Диши као кукав |
бетин“, поменуше му по десет пута, како од њих бољих пријатеља нема, па му тек онда, после толи |
да по месечина спацирам по башча, како од мајку <pb n="123" /> родена, имам си овде побољи чов |
ијално самога себе упропастити.{S} Нико од Грка и Цинцара, а они су му били најобилније муштери |
Па то се бар зна <pb n="137" /> да нико од нежењених људи неће ићи сваки дан у кућу, где има де |
посавом и Јанићијем беше издвојила мало од онога барјака.</p> <pb n="202" /> <p>— Где је?{S} Гд |
о! — рече Ламбре скрушено и отури одело од себе. — Уједе ме, пцето; шта сад да се ради?.</p> <p |
рстен!</p> <p>Како је ово казивање било од свих осталих најоблије и најпотпуније, то, за дан дв |
} Са овим би добио децу, али то би било од нечастивога! — говорио је хаџија држећи хартијице, с |
ојавом мајстор-Дишином.{S} Није то било од каквога страха, већ од оне изненадне промене, што је |
Јанићије, па, како му се грло сасушило од унутарње ватре, приђе једној чешми, напи се воде, по |
зелене емир-боје (знак да води порекло од самога Мухамеда), седео је на једној међедини, чело |
кав.</p> <p>Али Јанићију се стегло грло од стида, па ћути као заливен.</p> <p>— Море, шта ти је |
{S} Он се обазре око себе, погледа тамо од куда му допираше весело ћеретање, па кад опази Лепос |
немојте да се љутите; ама то није лепо од једно...</p> <p>— На поље! — продера се Диша — Јанић |
а у нашу кућу.{S} И зар би то било лепо од њега, паметног и угледног човека, да једну честиту к |
поштену кућу на глас?{S} Зар је то лепо од света?</p> <p>— Е, такав му је адет.{S} Оно знаш как |
Ламбре није помишљао на ово, а нарочито од онда, кад је кира-Ламбриница почела нагло венути и п |
зразио њезин кум, кир-Дума, да је нешто од куда на ово наишао.</p> <p>Место опроштајних суза ус |
драго лепотице, он би, зацело, узвикнуо од силна задовољства и, Бог зна, не би ли заборавио и н |
д ужасне намере и спасао младу душу бар од оних вечних мука, које би га на ономе свету дочепале |
у мајстор-Дишу и намигну.</p> <p>— Зар од овог памука да роди?</p> <p>— То је због тога, што с |
ара“) то је мајстор Диша купио сам, јер од младеначкога стида није могао ићи са својом кумом кр |
а, које од претећега израза а које опет од одрицања Дишинога.</p> <p>— Молићемо, немојте да се |
деш мати; а мајци требаше ли бољи накит од деце.</p> <p>Као што је кућу и жену оставио Маци, та |
могла наћи лека нити му означити болест од које болује. — Но међу свима највиша их је било жена |
ишчекује, неће ли какав изненадни гост од куда бахнути, тек да он не буде онај један „од закле |
што је смела, само да отклони опасност од себе,</p> <p>— Па ти му реци да нам не долази у кућу |
{S} Није то било од каквога страха, већ од оне изненадне промене, што је угледа на целој појави |
је тако, да се није ни опажало, да већ од толико недеља нема господара у њој.{S} Јанићије је т |
у Лепосавиним недрима, а пуница је већ од ћерке сазнала и саопштила зету добру вест.</p> <p>— |
о? — одговори Лепосава уклањајући главу од кесице.</p> <p>— Помириши, од тога ћеш родити.</p> < |
мах не осећаше и неку чудновату страву од свега овога што се с њиме дешава. — Од куда му баш с |
собе дође му друга мисао, извуче гужву од туда и брзо оде низ чаршију.</p> <pb n="65" /> <p>По |
и, како чучи и предњим шапама држи кожу од неке друге лисице.{S} По оним крупним, зеленим сузам |
комшинице једва успеле, да је сачувају од какве му драго несреће.</p> <p>На срећу ову наглу жа |
} Ово беше једини излаз, да се сачувају од срамоте, која их је у чаршији чекала.</p> <p>— Анаст |
разлозима хаџи-Зосимовим, набави кутију од тенећке и поче се борити са оном изнутрицом, која га |
вуненим појасом једну дугуљасту кутију од тенећке, па кад год му је требало да пљуне, тај је п |
у кући потрошити; кад је правио туршију од белога лука, он би пребројао све главичице и строго |
е тренутно, баш кад је потегао за кваку од капиџика.</p> <p>Али кад уђе у собу, она забуна и ва |
<p>Али кад пружи руку, да ухвати кваку од авлијскога капиџика, срце му силно залупа а рука кло |
ри Лепосава, али таким нагласком, да му од једном стаде јасно оно што мало час није разумео.</p |
крушено, као човек који предосећа да му од тога цео живот зависи.</p> <p>— Ето, каже:{S} Да се |
но пуну годину и по, па кад опази да му од празнога чекања нема ништа, он се одлучи на последње |
90" /> стегнутих песница, а антерија му од силнога узбуђења дршће, као да је неко тресе.</p> <p |
те, и као да му није казала, како ће му од сада бити не газдарица но права сестра.</p> <p>Као у |
да помогну својој ближњој, да ову тајну од туђег ока сачува; ради те своје особине, тетка Маца |
код фудул-Стаменке, — рече Маца и хукну од умора.</p> <p>— Па?... упита Диша утанчаним гласом.< |
рају био захвалан и на најмањем поклону од побожних поклоника.</p> <p>Но поред ових лепих особи |
посавине кичме.</p> <p>Болесница врисну од бола и отвори очи, ова изненадна %операција освести |
кну Јанићије, и како му прекипе, отисну од себе Думу тако силно, да овај полете насатке и лупи |
једва стигоше, да беднога Ламбру спасу од ноката раздражене Анастасије.</p> <p>А када их раздв |
положај и адет.</p> <p>Али, у томе часу од ове погрешке спасе га тетка Маца.{S} Она уђе баш у ч |
е препадох, па само што ми зуби цвокоћу од страха.</p> <p>Три дана је мајстор Диша крупно преми |
ала зла судба, потпуно сплео и у страху од могућне несреће, чим би му се дало, побегао би у дућ |
о нежнијим гласом и предаје јој огрлицу од педесет великих, златних махмудија.</p> <p>— То да н |
и била најбоља контрола, да му домаћицу од злих очију сачува.</p> <p>Све је то тако, али он ниј |
свратила узгред у цркву, купила свећицу од једне паре и запалила је пред иконом са уобичајеним |
ама, које су над подом правиле узвишицу од прилике за пола шаке.{S} На те даске метала се асура |
номе уважењу и о томе, како ће га еснаф од Нове Године да изабере за свога устабашу.</p> <p>— Е |
астасијине севнуше оштрим сјајем; страх од могућне смрти не даде му да изврши што је наумио, и |
самоће, коју ће без ње осећати, и страх од мајстор-Дише, да га усред чаршије не нападне.{S} Па |
се пробијао онај зрачак љубави и страх од чаршије, да му срамоту на смеј не изнесу.</p> <p>Нај |
го.{S} Туга за Анастасијом и онај страх од кир-Дише, који му се у очима приказиваше као орјатин |
наместо тога настао у души ужасан страх од онога што ће сад опет чути, ма да је чуо већ оно што |
год би га онако оболелога спопао страх од учињенога греха, он би се дохватио тога правца, окре |
а поверује само у бегство.</p> <p>Страх од онога, што се могло врло лако догодити, не даде јој |
сложених хартија, умашћених и слепљених од зноја и честога пипања руком.{S} Испосник је са наро |
d="SRP19061_N3">„Карантин“ био је новац од бакра у вредности 10 пара.</note> <note xml:id="SRP1 |
>Јанићија подиђоше мравци, спусти венац од јеменија на тезгу, а чело му се ороси знојем што га |
е.{S} Али, кира-Анастасија је зебла баш од Јанићија.{S} И ако је све чинила, да га умекша и зад |
богоугодниче.{S} Мој пријатељ није баш од тих, само су комшије.</p> <p>—- Комшија, не комшија, |
доћи оваква светиња.{S} Можда си ти баш од оних... оних...{S} Не, не, ти немаш те паре.</p> <p> |
моје; ама мени се све чини, да сам баш од тебе чуо, да она носи четири хиљаде...</p> <p>— Не ј |
еровао да ту нема ништа, кад не избиваш од онуда!{S} Ваљда тек ниси тамо због Маце одлазио! — о |
емаш ни мајке ни сестре, па што да идеш од нас?{S} Нана и синоћ каже Диши: „Честит је момак, Ја |
ле...{S} Јанићије!</p> <p>— Ама шта ћеш од мене?</p> <p>— Врати дреје...{S} Ја ћу му кажем да н |
еме да се ћепенци затварају.</p> <p>Још од кир-Дишиних сватова Јанићије је намрзао на првога пр |
ко коштају?</p> <pb n="53" /> <p>— Грош од запис.</p> <p>Диша извади кесу за појасом, одмота је |
з послуге, кад јој гости долазе.</p> <p>Од кир-Дишиног одласка прошло је већ неколико дана.{S} |
природни старалац младе удовице.</p> <p>Од онога дана, када укопаше земаљске остатке Бенџине, к |
номе углу сусрете са кира-Маном.</p> <p>Од како је Ламбре отишао, кира-Мана се још више издужил |
чеци певаху, он је у деф ударао.</p> <p>Од тога часа преста Јанићије са својим шалама.{S} Заћут |
а, газда Митар своју жену избио.</p> <p>Од прилике слично томе пролетало је и кроз кир-Ламбрину |
— Ето, нећу; поган је то милет.</p> <p>Од овога часа кир-Диша није трпео да га ико тако назива |
>РОМАН ИЗ ЖИВОТА СТАРОГ БЕОГРАДА</p> <p>ОД</p> <p>ДРАГ.{S} Ј. ИЛИЈЋА</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>НОВА |
бахнути, тек да он не буде онај један „од заклетве“. — Од озго, од стране Зерека, чула су се т |
је подарио толико мудрости, да ближњега ода зла спасава.</p> <p>И мајстор Диша, коме, после ово |
заплаче и стане га братимити, да је не ода.{S} Овако њезин је цванцик вратио, и сад га ништа н |
екла му да ће му бити сестра, ако је не ода?</p> <p>— Ама, зар она?... простења кир-Диша.</p> < |
Бик, чији снажни врат и пространа плећа одаваху силу младости у свој својој бујности, дође јој |
ца овална са необично живим очима, које одаваху тип Јерменина.{S} Кад старац устаде и обазре се |
ца започе Јанићије.</p> <p>— Крси глава одавде, куче едно!{S} А на кира-Анастасија поздрави се, |
н убрза кораке, само да што пре побегне одавде, што даље од онога места, са кога се јасно оцрта |
сам те никада ни волела!{S} Ти да идеш одавде; е ли сте чули?</p> <p>Али кир-Диши умину бол и |
ли ти, море, шта ти је наспело да идеш одавде? — прекиде му мисли Лепосава и погледа га преко |
.</p> <p>И тако, оно, у што је Јанићије одавна сумњао и пажљиво мотрио, али што није могао да л |
еје се, зачикује га, пева по кући, како одавна није запевала.{S} Сутра дан испрати мужа до капи |
ста мајка.</p> <p>То му је све било већ одавна познато; није једаред само кира-Думиница све ово |
кришом поклањала.</p> <p>Осетио Ламбре одавно, како му жена вене а ствари ишчезавају, али још |
мера, кир-Ламбре!</p> <p>— Кали-мера! — одазва се домаћин — Орсе, изволите кир-Дума, орсе! — и |
реплашено.</p> <p>— Ево ме, мајсторе! — одазва се Јанићије и утрча у собу.{S} Али кад угледа ка |
е бој се, кир-Дишо, сад је све добро! — одазва се на овај уздах тетка-Маца.</p> <p>— Јаох, тетк |
Шта је?{S} Што сабајле толико вичеш? — одазва се Маца и изађе на доксат.</p> <p>— Дошао Јанићи |
гласа по имену звати.{S} Из куће се не одазва нико, а на комшијском капиџику појави се једно д |
е вуци, бре!</p> <p>Али ни сад му се не одазва нико.{S} Кира-Мана, узнемирена овом Ламбрином љу |
. устеже Маца и не доврши, јер је нагло одазва она комшика.</p> <p>Диша стојаше неко време и у |
дрмуса из све снаге; али он се не мога одазвати.{S} Само што је руком нешто отискивао од себе. |
иса, кали нопта!</p> <p>— Кали нопта! — одазива се Диша са капиџика, и, задовољан за све, леже |
аж.{S} Кад хтеде да се попне на доксат, одакле се ишло у Лепосавину ложницу, њему толико залупа |
кчије.{S} Помислио је да га је Лепосава одала, па сада тетка Маца зове мајстора, да му се на ње |
ав ће изгледати у лицу.</p> <p>— Ако је одала, онда да бежим из ове чаршије! — мишљаше Јанићије |
ко радостан; прво, што га Лепосава није одала, а друго, што је чезнуо да је бар очима види, ако |
о да тако уради?{S} Ја ето нисам никоме одала?</p> <p>— Ама шта то ради она са мном? — мисли Ја |
едала у свога мужа и тако му се предано одала, да хаџија, и ако осећаше потребу да се на њу изв |
то се сети оних разбијених врата, те га одалами шаком за врат, да је Бик одлетео неколико корач |
подвикну Диша и дохвати једну летву, да одалами непослушна шегрта.</p> <p>Али Јанићије, много х |
кажем, па да ме, као у сватовима, опет одалами, то баш нећу. — Најпосле, она ми није никаква з |
} Јанићију је тада прекипело и добро је одаламио Лепосаву, а она, бранећи се, изгребала га по л |
а свима похвалама, што је тако честит и одан своме мајстору; а Диша му, шта више, посаветова, н |
било, она је била толико <pb n="136" /> одана вољи своје матере и толико је стрепила од њене љу |
ац би морао дати и изгубио би вернога и оданога калфу, на кога је тако свикао.</p> <p>Маца је о |
ћије му је већ једаред засведочио своју оданост, и он је потпуно права имао, када је уочи <pb n |
ако далек пут, и хаџи-Зосим са највећом оданошћу обећа, да пронађе неког пустињака, који је тум |
рвом тренутку наслутила, да је Јанићије одао, сад је јасно видела.</p> <p>И за чудо, место да ј |
цванцик у руке и да јој каже, да ће све одати мајстору, јер због ње неће да губи место и да на |
погне леђа, а он му се попе на леђа, па одатле на зид и таман да ускочи у њезину башчу, опучи м |
стор Диша скочи са ћепенка и збуњен оде одатле.{S} Сад му више не падаше ни на ум уобичајена ка |
га ни за реп ни за уши не могаше извући одатле.{S} На против, што је Ламбре гонио из ње ђавола |
{S} Грло му се стегло те не смеде ни да одахне јаче, плашећи се да га плач не савлада.</p> <p>Г |
што је Ламбре успео да од силног журења одахне, прелете преко авлије, заригла капиџик, па за не |
— запита тетка Маца и застаде, да мало одахне и по своме обичају сачека, докле се не стиша буј |
анчаним гласом.</p> <p>— Чекај, да мало одахнем! — одговори тетка-Маца предишући и са оклевањем |
враћаш се с децом!</p> <p>— Боже дај! — одахну Диша, исплати новцем и пође.</p> <p>На улици се |
а главице црна лука.</p> <p>— Ох, ох! — одахну кир-Диша под пријатном свежином хладне воде и си |
наплати, оде из куће.</p> <p>Хаџи-Диша одахну мало, али за кратко.{S} Лепосава на ново паде у |
учи, те им даде маха, да што слободније одахну.</p> <p>Дани за данима протицали су преко мајсто |
ледао на капиџик, или би Лепосаву чешће одашиљао чак до другога сокачета, да пресретне мајку.</ |
а понешто; а гдекоји од ових, срдито му одбаце аспру у блато и оде.{S} Тада мајстор Диша тужно |
после треће кафе, у кир-Ламбриној кући, одбацио је предлоге Ламбрине, или, боље рећи, одложио ј |
иње! — И то говори све докле не пронађе одбачену аспру, узме је међ прсте, отре јој блато о ант |
, ено му кира-Мане; и тако је њезин муж одбегао са његовом женом.</p> <p>— Ћути, будало; мислиш |
ила га она ороспија, кира-Анастасија, и одбегла с неким руским матрозима из Галца.{S} А кира-Ма |
ко ни она ни кир-Диша не знадоше где се одбеглица скрива, то јој не оста друго већ да зареди кр |
рима, које су га сваки час подсећале на одбеглу жену; уздисао је и шапутао час проклетство Ламб |
мржња, као да је она свему томе крива, одби га од своје рођене капије, и он пожури даље.{S} Пр |
ху деца.</p> <p>— Бог с тобом, девојко, одби му бубреге! — викну Маца, кад зачу како звекнуше л |
а испратио до обале, и тек када се каик одби низ воду и изгуби иза градских бедема, он се врати |
га беше срамота и он се с тешким срцем одби од ћепенка и хлебова, чији је мирис тако дражио ње |
ало: дан или ноћ.{S} Дању би по вас дан одбијао од себе мисли, које га и без његове воље вукоше |
ла уз чардак и ужива како сунчани зраци одблескују о калаисано посуђе, чисто се забезекну, кад |
тамо, од куда се уздизаху вита минарета одблескујући под руменим јутарњим зрацима.{S} Из те даљ |
рњен и смешан, јави у свету, ради своје одбране, страшила га.{S} Кад би могао <pb n="38" /> да |
ре него што је успео да пружи руке ради одбране, унесе му се у лице и поче га као мачка грепсти |
ји до овога часа чињаше све, само да се одбрани од тешке слутње, од једном се зали сузама и поч |
ор Диша, коме је већ једаред Лепосава у одбрани рекла да је угатан, само што не опсова нешто ки |
изненадна мећава, од које се није умела одбранити.{S} А сва ова халабука од дивље музичке ларме |
једну дугачку кесу о гајтану, па из ње одброја на сто неколико белих пара.</p> <p>Баш да је ма |
, куне и проклиње, што се на толики пут одважио.</p> <p>Но та штета не оста усамљена.{S} Путова |
подвргнути својој потајној контроли.{S} Одважити се на толики пут а не осигурати се са сваке ст |
да изедете <pb n="112" /> ? — поче сада одважно кир-Ламбре, кад за својим леђима угледа читаву |
нако сматрали као човека који се од њих одваја и кади Грцима, и то беше, у очима њиховим, тежак |
хватао грчку страну, која се од српске одвајала, као зејтин од воде; многе црквене песме певао |
и, од које се после сватова није никако одвајала.</p> <p>Она мржња на Ламбру, због кога се о св |
S} Ви мене да клепећете?</p> <p>— Море, одвали човече, док си читав! — узвикну Јанићије, и како |
— Такав је био и онај мој: као од брега одваљен!{S} Није се тај бојао ни десет „ерлија“.</p> <p |
их све троје, онако снажне као од брега одваљене.{S} Није био на чисто, да ли да их воли или мр |
ад био насељен, а тројани, као од брега одваљени, са кратким вратовима и снажним гласићима, пот |
овога дана мајстор <pb n="180" /> Диша одведе жену у собу, и као човек који полази на тако дал |
</p> <p>— Куче цинцарско, ти ли ми жену одведе!</p> <p>Али кир-Ламбре ни речи; проглави вилицам |
ђа.{S} Е, кад све тако урадиш, ти да гу одведеш у ђердек и тамо овај четврти запис да спустиш у |
га је кир-Диса покрао.</p> <p>— Жену ми одведосте, на образ ми пљунусте; — то кошта 4000 гроша, |
ли разумео?</p> <p>— Јесам, мајсторе — одврати Јанићије двоструко радостан; прво, што га Лепос |
.</p> <p>— Шта знам, кад ме тамо вуче — одврати Диша.</p> <p>— То је искушење — одговори хаџија |
срце бригу и страх за радњу, само да те одврати од побожних молитава.{S} Зато, ако му се покори |
је, паметно си урадила, Мацо, што си ме одвратила од нечастиве силе!{S} Са овим би добио децу, |
ао, јер је слутила, да би је он од тога одвратио, једно што је пут за једну женску главу врло д |
} Нешто му се скупи под грло; неодољива одвратност према својој жени, па чак и мржња, као да је |
цај узме неодлучнога за руку и силом га одвуче једноме излазу.{S} Таква случајност за мајстор-Д |
нога мрава, који се свакојако мучио, да одвуче кроз траву једну покрупнију мрву хлеба.</p> <p>— |
ч си не знајем за тај лаф (разговор)! — одговара још стидљивије удовица и уводи гошће у собу. — |
p> <p>— Ела-те, да вас гурнем у трбу! — одговара Ламбре.</p> <p>— Пушком ћу ја тебе! — продера |
аш, на мене да мислиш!</p> <p>— Хоћу! — одговара Лепосава.</p> <p>— Знаш и сама како се каже: п |
и поштена!{S} Чу ли?</p> <p>— Чујем, — одговара Лепосава скромно.</p> <p>И још много саветовао |
ад није, није; што се правдаш толико? — одговара комшија, а на лицу му се јасно чита, како ни о |
лицу неки тужан израз, како то у опште одговара удовичкоме стању.</p> <p>И тога дана, када ће |
то чудећи се, како то да му један шегрт одговара.</p> <p>— Шта велиш?!...</p> <p>— Твој сам леб |
баш тако лако пронаћи прилику, која би одговарала положају једне тако лепе и угледне удовице.{ |
га течем, ето, то је оно што не знам; — одговарао је самоме себи.{S} А докле је тако размишљао |
говорила мајци, а он јој је преко мајке одговарао.</p> <p>Тетка-Маци није се свиђало овакво при |
и један згоднији излаз, који би најбоље одговарао његовој жељи, да се ништа о овоме не дозна, д |
резултата, да би најбољи начин, који би одговарао потпуно његовоме стању, био, да Ламбру уништи |
тучен, вратио би се у мутвак и осорљиво одговарао, ако би га она што запитала.</p> <p>Да ли је |
но...</p> <p>— Знамо, газда-Јанићије! — одговараше Цигани у глас, удесише жице и враћајући се л |
ћију се попе крв у главу, кад зачу овај одговор, који му на на подсмевање личаше.{S} Он занеме |
ће ли, њој потекоше сузе и место сваког одговора приступи им руци.</p> <p>— Е, нека је со стрек |
ћи.</p> <p>Лепосава намешта посуђе и не одговора ништа.</p> <p>— Лепосава! — понови он.</p> <p> |
p>И то ново осећање превлада.{S} Уместо одговора она га погледа ведро и пркосно и продужи пут ћ |
Нека, газдарице, не треба мени поклона! одговори Јанићије, који се све више збуњивао посматрају |
м? — Знам да је млада, лепа и вредна... одговори тетка Маца, али некако тако неодлучно и с таки |
е од суза поврати.</p> <p>— Ето, шта... одговори Лепосава кроз плач чисто прекорно и исприча це |
ред Дише.</p> <p>— Разговарасмо мало... одговори Диша не баш најљубазније. — Требаше да сазна, |
/p> <p>— Шта ниси хтео?</p> <p>— Оно... одговори Јанићије и сада је био још збуњенији, што га о |
ала?</p> <p>— Де, де, што се стидиш?{S} Одговори, кад те пита!{S} Кажи, знаш ли што ти је дао?< |
<p>— Што да се љутим, кад ниси хтео?! — одговори Лепосава, али тако, да он сада не знађаше праш |
апита она стидљива.</p> <p>— Од тога! — одговори Диша и својом руком јој обеси о врат чудотворн |
адар.</p> <p>— Море, не реци двареда! — одговори Јанићије.</p> <p>— Па, де, да видимо, ако си ј |
ије вечерас.</p> <p>— Не могу, газда! — одговори одлучно Јанићије, који је до овога часа стојао |
је у њој, а ово је кућа христијанска! — одговори Диша и хартијице, што их је некада готовим нов |
ци.</p> <p>— Зива била!{S} Зива била! — одговори кир-Дума, пруживши јој руку у којој су бројани |
х, са каквим сам лоповима имао посла! — одговори Диша и уђе у кућу.</p> <p>Јанићије додаде газд |
на.</p> <pb n="182" /> <p>— Па ништа! — одговори Јанићије суморно. — Није ми баш ништа урадио.< |
з пестемаљ не ходим!{S} Срам ме фаћа! — одговори Анастасија одлучно.</p> <p>— Ама, нико те не в |
анила се Лепосава.</p> <p>— Сад, сад! — одговори Јанићије и оптрчавши целу башту донесе је пред |
и Френки су погани!</p> <p>— Тако је! — одговори понизно Зосим — али мој пријатељ жели, да види |
дућан.</p> <p>— Однео сам, мајсторе! — одговори Јанићије сухо и дрхћућим гласом.</p> <p>— А шт |
шта је овде?</p> <p>— Не знам, зете! — одговори Маца и забринуто погледа у Дишу.</p> <p>— Ето, |
е.</p> <p>— Како је?</p> <p>— Сад ће! — одговори ова и насмеја се, кад опази оно преплашено и к |
ар се ја тебе бојим!</p> <p>— Лудаче! — одговори Лепосава, али таким нагласком, да му од једном |
ез ћирија седели у њу, сад нема више! — одговори Анастасија и залупи вратима под носем свога су |
преко рамена.</p> <p>— Не могу више! — одговори Јанићије узбуђен.</p> <p>— Који ти је бес?{S} |
Бацићу је у трице; поклонићу је теби! — одговори Диша, весео, што га је Маца тако брзо обрадова |
епосава још с врата.</p> <p>— Долази! — одговори Јанићије и узбуђено тресну писмо о совру.</p> |
.</p> <pb n="194" /> <p>— Пеки, пеки! — одговори свети и, пре него ли расклопи ковчежић, извади |
и.</p> <p>— Не лажем, газда, Бога ми! — одговори Јанићије одмеравајући у исто време за сваки сл |
вје да нанижеш оште педесет и четири! — одговори Ламбре весело и даде знак својој домаћици, да |
сада, ћерко, не лени се, него пожури! — одговори Маца и нежно помилова кћер.</p> <p>Хаџи-Диша ј |
>— Немој, још мало; треба их окупати! — одговори Маца и залупи врата пред носом зетовљевим.{S} |
а радознало питајући.</p> <p>— Памук! — одговори Диша значајно.</p> <p>— Памук!?</p> <p>— Чудот |
онако да чиниш, знаш?</p> <p>— Знам! — одговори Лепосава и стаде у страну, да учини места друг |
е запиткујеш једнако... мене је срам! — одговори шапатом Лепосава и још више саже лице у своје |
ће ти? —</p> <p>— Зини, да ти кажем! — одговори Лепосава, па како је дошла ближе Јанићију, ухв |
сом.</p> <p>— Чекај, да мало одахнем! — одговори тетка-Маца предишући и са оклевањем, које у ов |
pb n="80" /> <p>— Нека, нисам гладан! — одговори Јанићије, који је жељно за то време погледао у |
ес, а мајстор Диша је један по један! — одговори тетка-Маца и кришом, испод очију, погледа мајс |
е руком чела.</p> <p>— Бог добро дао! — одговори Диша, а немаче се са свога места.</p> <p>— Еле |
p>— Само здравља, вратиће се он брзо! — одговори Маца.</p> <p>— Не чуј, Боже! — прошапта Јанићи |
аљда тек ниси тамо због Маце одлазио! — одговори Станко и поче се смејати својој досетци.</p> < |
/p> <p>— И живо, и здраво, и — мушко! — одговори Маца.</p> <p>Диша се сав озари.{S} Сав страх, |
те паре.</p> <p>— Па да се погодимо! — одговори мајстор Диша, који добро опази старчеву борбу. |
сна.</p> <p>— Боцкају ме мрве, нано! — одговори Лепосава и седе у постељи, бајаги, да их шаком |
Де, де!{S} Знала сам ја; дете је то! — одговори Маца и сиђе у мутвак.</p> <p>Код мутвака је ст |
жеш?</p> <p>— Четири стотине педесет! — одговори Диша, коме се и ово учини много.</p> <p>Старац |
Боље вас нашао!{S} Добро, фала Богу! — одговори Диша, када му весела женица притрча руци, да ј |
— Нека, што ми требаш ти!{S} Сама ћу! — одговори Лепосава, очевидно неким новим измењеним гласо |
лкибијадес!</p> <p>— Само ћерку нећу! — одговори Диша и намигну на кума; а кира-Анастасија, сти |
жи, да ти чујем гласа.</p> <p>— Хоћу! — одговори Лепосава и окрете лице у страну, да јој Диша н |
вредна и послушна; ха?</p> <p>— Хоћу! — одговори Лепосава и отворено га погледа, па се и насмеш |
запита Диша осорљиво.</p> <p>— Нађох! — одговори шегрче снебивајући се.</p> <p>— Па где је, што |
ја то, да ћеш ми кад тад рећи хвала, — одговори Маца задовољна оваквом сатисфакцијом.</p> <p>— |
ст година.{S} Сад би нам био оволики. — Одговори јој Диша и руком одмери висину, колику би могл |
е непојмљиве забуне.</p> <p>— Зар ја? — одговори Јанићије. — Могао бих је тако сву ноћ носити, |
ономе токмаку, да јој младост поједе? — одговори Јанићије.</p> <p>Ако је и био од свога детињст |
каже како сам казала и оно што није? — одговори тетка Маца лагано и разложито, као да се ту о |
</p> <p>— Море, жао ме, много ме жао? — одговори Јанићије</p> <p>— Ваљада, што и тебе не поведе |
о калфинска!{S} Ти би ми па бољи био? — одговори Лепосава и сада га удари тако снажно у леђа, д |
шијама!</p> <p>— А ко вам каза па то? — одговори Анастасија и утаче се у очи своме мужу тако др |
женином кесицу.</p> <p>— Ама, зашто? — одговори Лепосава уклањајући главу од кесице.</p> <p>— |
<p>— Колико рече?</p> <p>— Сто хиљада — одговори по нова старац тако спокојно, као да то беше с |
ада долази?</p> <p>— Кроз недељу дана — одговори Јанићије, на чијем се лицу видело јасно, како |
87" /> <p>— Не беше ми згодног дрвета — одговори Јанићије; али Лепосава му не даде да доврши, и |
</p> <p>— Е, ако је да се иде из кућа — одговори Анастасија тако прибрано и тако хладно, као да |
као укопан.</p> <p>— Сад, шта да Бог — одговори Маца забринуто — сад може да се догоди све, и |
Од кога те је срам?</p> <p>— Од тебе — одговори Лепосава и продужи шапатом бројати петљице на |
— Мало час беше ту кир-Ламбре, па оде — одговори девојчица гласом, који је газда-Диши некако по |
реко рамена.</p> <p>— Па знаш како је — одговори Јанаћије подсмешљиво — кад човек остари, њему |
у мајку.</p> <p>— Е, па и време му је — одговори Маца равнодушно — а када долази?</p> <p>— Кроз |
га Маца такође с осмехом.</p> <p>— Не — одговори Јанићије, зверајући на коју би страну умакао, |
одврати Диша.</p> <p>— То је искушење — одговори хаџија — а онај, кога је искушење савладало и |
нака, где сунце залази.</p> <p>— Знам — одговори пустињак — знам; тамо живе Френки што једу жаб |
а чисто не познајем.</p> <p>— Не знам — одговори Маца — Изменио се много и то ме брине.{S} Знаш |
њега, да се протера од куда је дошао — одговори кир-Дума.{S} И Ламбре такође беше тога уверења |
своје домаћице.</p> <p>— Е, ако, ако — одговори Маца и даде миг Лепосави, да изиђе у мутвак.{S |
као кучка?</p> <p>— Море, ти да ћутиш — одговори јој Канче са неким изразом пакоснога задовољст |
рати од првог изненађења.{S} Хтео је да одговори, али се грло запекло, па реч ни тамо ни амо.{S |
са највећим презирањем, у место њему да одговори, запитао хаџи-Зосима:</p> <p>— Какав је то пог |
="41" /> <p>Али мајстор Диша ни сада не одговори.{S} Ова брза питања, што их је кир-Дума тако о |
да су те гује пиле.</p> <p>Јанићије не одговори, седе за пањ и узе дикиш, да разрезује по обел |
ашљиво га погледа.</p> <p>Кир-Ламбре не одговори ни речи.{S} Помисао, да је затечен у овакоме с |
д ње мало збуњен, што му баш ни речи не одговори, а њему је тако потребно било, да о тој теми р |
сет година.{S} Смрче му се, али ипак не одговори ништа ташти, на чије се разлоге већ у велике н |
им ублажити своју судбину.{S} Она му не одговори ни речи, него га поче одмеравати очима као чов |
како је храни за банбадава, она плану и одговори: „Ко ти је крив, што си самоме себи стао на ср |
шљив и збуњен стоји и не зна шта да јој одговори, фудул-Стаменка повиси глас и поче на сва уста |
Он занеме од забуне.{S} Хтео би да јој одговори ма шта, да је нападне речима, да јој каже како |
зашто је вратио прстен; али им Бик увек одговори, да газда није у дућану.</p> <p>Но докле се, т |
ац га значајно погледа, па онда одлучно одговори.</p> <p>— Сто хиљада гроша.</p> <p>Мајстор-Диш |
овога пута нити се насмеја нити му што одговори, и Јанићије сад немаде куда, него и сам да ућу |
ре ни речи; проглави вилицама, да нешто одговори, но грло га издаде и место да изусти реч, он п |
од учињенога дела, није имао када да му одговори; <pb n="118" /> журио је, да што пре изиђе из |
остане у удовичиној кући, али му је она одговорила, да то никако не може бити. „Не смо ми — вел |
у Београд, да се суди, она је из Галца одговорила, да јој Диша ништа не треба: „а ако искам да |
ећен правим хаосом од мисли и узбуђења, оде у свој дућан, и затвори се у собицу, да премишља шт |
дном, и онда као махнит истрча из собе, оде удно баште, зарони лице у шаке и поче горко плакати |
обадање у слабинама опомену на обећање, оде до тетка-Маце, те јој саопшти своју намеру и потраж |
ведар и лак као младић, убрза из куће, оде мало до дућана, тек да се узгред по њему обазре, па |
а прогута, и, кад своје лекове наплати, оде из куће.</p> <p>Хаџи-Диша одахну мало, али за кратк |
свети ексер.{S} Пустињак није оклевао, оде у Витлејем и, баш кад се у Вертепу пред јаслама мол |
шчезну, као да је руком однео.</p> <p>— Оде искушитељ! — помисли хаџи-Диша, кад осети, како му |
послу.{S} Прва му мисао паде на ум, да оде у дућан и, ма на који начин, подмити Јанићија, да ћ |
а.</p> <p>Кир-Дума већ беше спреман, да оде у полицију и да се пожали, како је нестало кир-Ламб |
дујмила, он се одлучи, по што по то, да оде.{S} Пред текијом није било никога а у самој текији |
и претрча као бос преко жеравице.{S} Да оде у Галац, да се растави од Анастасије, па, кад се вр |
а размишљава, на који би начин могла да оде само до Галца, па да покуша све што може, не би ли |
о издржати.{S} Четвртога дана одлучи да оде тамо, па макар га од туда и најурили.</p> <p>Напрот |
/> кафу, позва Јанићија и нареди му да оде до Ламбрине куће.</p> <p>— Да поздравиш кира-Ману и |
; повуче за ухо једнога шегрта, па онда оде брзо својој кући поздрављајући весело комшије по ће |
же и пође оном страном којом Анастасија оде.</p> </div> <pb n="97" /> <div type="chapter" xml:i |
е ђаво надвлада и анђео да ти из дућана оде, буди ексик-хаџија; желиш ли, да ти ђавола савладаш |
како умем.{S} Данас, сутра, кад ти жена оде у буџак, па ти роди сина слабачког, шкољавог, онда |
p> <p>— Мало час беше ту кир-Ламбре, па оде — одговори девојчица гласом, који је газда-Диши нек |
гама, и додаде нешто по турски.{S} Маца оде, да му отвори, а хаџија, седећи на чардаку стаде ос |
в зацрвенело лице хаџијино.</p> <p>Диша оде у башту.</p> <p>— Зете, дај алвалук! — зачу се глас |
те је престао да точи.</p> <p>— Па куд оде, несрећник? — запита Диша.</p> <p>— А Бог би га зна |
је ничему крив, разиђоше се, а Јанићије оде својој кући.</p> <p>Овај пуки случај, коме се Јанић |
оправдана разлога, да на њезин позив не оде.{S} Ко зна како ће <pb n="141" /> га дочекати и шта |
е тамо, све докле кир-Ламбра из куће не оде.</p> <p>— Не треба — вели — да мајсторица остане са |
х опазио, како ће боље бити, да што пре оде у свој Пожаревац и да више никада не помишља <pb n= |
. — А она је одмах после њега изишла, и оде на ову страну.</p> <pb n="96" /> <p>Диша обори сетн |
мајстора, па онда тетка-Мацу у руку, и оде, да се измије.</p> <p>И све то што се дешавало око |
хоће, тако нека буде! — уздахну Диша и оде тетка-Мациној кући.</p> <p>После подужега времена в |
ко ретко когод могао видети, кад дође и оде из дућана.</p> <p>Сад је кир-Диша био потпуно усамљ |
тивуречи; Лепосава убриса очи рукавом и оде у мутвак.</p> <p>За њоме дође и Маца и поче је пота |
ових, срдито му одбаце аспру у блато и оде.{S} Тада мајстор Диша тужно узвикне:</p> <p>— Нема |
n="217" /> <p>Тетка Маца обори главу и оде у мутвак, тек да од Јанићија сакрије сузе, које је |
, па одједаред окрете на другу страну и оде тетка-Мацином сокачићу.</p> <p>Тетка-Мацу је затека |
ко се <pb n="83" /> беше осилио, чим ти оде!{S} Неће да слуша; а ако, што и послуша, то све нао |
ца и поручила му, да одмах њезиној кући оде.</p> <p>И то одлучно позивање текнуло је Дишу, у то |
рече Јанићије.</p> <p>— Пола године док оде и дође!</p> <p>— Много!</p> <p>— Само здравља, врат |
Јанићије, помете мутвак и са Лепосавом оде на чешму по воду.{S} На чешми је затекао млађега ше |
>Мајстор Диша скочи са ћепенка и збуњен оде одатле.{S} Сад му више не падаше ни на ум уобичајен |
руга мисао, извуче гужву од туда и брзо оде низ чаршију.</p> <pb n="65" /> <p>После некога врем |
мртваца, задржа га, те, место да одмах оде тамо, он се преплашен и клецајући довуче у башту.{S |
по месечини око башче, кир-Диша потпуно одевен пратио је у стопу, а од туда, преко баштенскога |
веним барјацима, крену се свештенство у одеждама и са иконама; а за њим, под еснафским барјаком |
њезиним ногама и да јој целујем златне одежде, ама заблесну ме светлост, а ја, женска глава, п |
м, Јанићије је са гужвом кир-Ламбринога одела стигао у дућан и сав збуњен прошао мимо оба шегрт |
буњен прошао мимо оба шегрта у собицу и одело турио под своју душему<ref target="#SRP19061_N4" |
ј посао! — рече Ламбре скрушено и отури одело од себе. — Уједе ме, пцето; шта сад да се ради?.< |
е у часу усахнуше, кад зачу да Ламбрино одело није код њега.{S} Дакле, више јој нема спаса; он |
S} Дакле, више јој нема спаса; он је то одело однео без сумње кира-Мани.{S} Сад јој не остајаше |
чи кроз чаршију, него ли да се у оваком оделу међу људе јави.{S} Антерија је била толико широка |
це, а и по брковима, што су са њушке на одераној кожи стршили, човек, иоле вешт у читању хијеро |
научим, па сад, кад сам те спремио, да одеш?</p> <p>Јанићије устаде, метну руке на појас и нис |
ије.</p> <p>— А зашто, море?{S} Ваља да одеш, да га пољубиш <pb n="161" /> у руку и замолиш да |
друга мисао: зашто полиција?{S} Боље да одеш прво Ламбри, да га јавно у дућану испљујеш и покаж |
молитава.{S} Зато, ако му се покориш и одеш, постаћеш ексик-хаџија; на земљи ће ти се људи сме |
лико толико прибере.</p> <p>— Јанићије, оди часком овамо! — позва га и уђе у дућанску собицу.</ |
није тетка Маца ни Цинцарка ни Гркиња; оди!</p> <p>— Што стојиш море? — викну Лепосава весело, |
а он не види какву је сурунтију узео! — Оди ти овамо, тетка Маца ће тебе да прими, ту у мутваку |
суза успомени на свога кир-Бенџу она је одиграла чочек-аваси и смејући се загрлила дебели јасту |
, смерни и врло одмерених корака човек, одједаред се изменио и дао на оваку журбу.</p> <p>И ниј |
комшијама, а он да тркне за њом, кад га одједаред изненади појава мајстор-Дишина.</p> <p>Ваљда |
све је живље скакутала по соби, па онда одједаред одлетела миндерлуку, прућила се по њему, згра |
решљиво се крете напред, опет стаде, па одједаред окрете на другу страну и оде тетка-Мацином со |
и се радовала, кад год би дошао, па сад одједаред да је под таквом срамотом оставиш.{S} Ако си |
га века где је год могао штедео, па сад одједаред види, како му се на све стране расипа.{S} Шта |
сео и задовољан.</p> <p>Али друкчије је одјекнула ова вест међу српским занатлијама и трговцима |
шиница.{S} Али кад бубањ тресну и зурле одјекнуше, она преплашено одскочи, испусти јастук, што |
х чак на улицу разлегао, да га последњи одјеци зурла и гочева не заглушише.</p> <p>То беше посл |
рабац из шаке, шмурну на врата и весело одјури симиџиници.</p> <p>А мајстор Диша седе на ћепена |
па а рука клону доле.{S} Мало час га је одјурила ножем, па зар да јој опет долази?{S} Стојао је |
а жена дошанула нешто, те он као махнит одјурио у удовичину кућу и затекао је баш на капиџику, |
чека јавну срамоту, или да без икаквога одлагања учини оно, што је Јанићију мало час казала.</p |
важну промену.{S} Мајстор-Дишино често одлажење тетка-Маци, коју је после свега овога сматрао |
ити.{S} Она његова последња реч и нагли одлазак не даде јој ни за тренутак да поверује само у б |
сад су је редовно посећивале и она њима одлазила на посело, баш као што је радила и за живота п |
ма бавио се по вас дан; тетка-Маца није одлазила од њега, и захваљујући њезиној бризи а и стиша |
1" /> тројанила.{S} Жене су као на чудо одлазиле породиљи са пуним рукама повојница, те да виде |
а-Думиница све ово приповедала, када су одлазили једно другоме на ручак или вечеру.{S} Али једн |
онуда!{S} Ваљда тек ниси тамо због Маце одлазио! — одговори Станко и поче се смејати својој дос |
ржати, пошто је мајстор Диша дан из дан одлазио на кафу тетка-Маци, а Маца тек ваљда не би прим |
анићије је долазио кући, а у први освит одлазио у дућан.{S} Ручак му је у дућан слат, а у вече |
јој гости долазе.</p> <p>Од кир-Дишиног одласка прошло је већ неколико дана.{S} У радњи је ишло |
о желиш? — рече Лепосава, која је после одласка мужевљева од једном постала нешто сетна и замиш |
укоби.</p> <p>Анастасија је одмах после одласка Ламбринога отишла у Скадар-махалу код своје при |
} Лепосава оста забезекнута овим наглим одласком, хтеде да га викне, али он већ беше на улици; |
га спопаде она вртоглавица, те несвесно одлете чак у Еврејску Махалу.{S} И снажни мирис густога |
ље скакутала по соби, па онда одједаред одлетела миндерлуку, прућила се по њему, зграбила јасту |
те га одалами шаком за врат, да је Бик одлетео неколико корачаји.</p> <pb n="48" /> <p>— То ли |
сим био му је не само добар вођа него и одличан поштовалац, који је на свакоме месту и код свак |
ће усађивао у њој.</p> <p>И тако у овој одличној и од све грчке махале <pb n="14" /> уваженој к |
о је предлоге Ламбрине, или, боље рећи, одложио је, да се на њих врати као на последње средство |
ад изврши што је наумио.</p> <p>Страшна одлука, какву може само утврдити бујна крв једног младо |
била се дубоко у његову главу; та га је одлука подржавала и хранила, па донекле и утишавала ону |
/p> <p>Али има нешто што и неодлучне до одлуке доведе.{S} Разуме се да, у таквим приликама, бил |
им га угледам.</p> <p>Са овом последњом одлуком, која му даде неке наде, да ће се ова ствар ипа |
дан не догоди нешто, што је Јанићијевој одлуци дало снажан преокрет.</p> <p>Кир-Диша наредио же |
му је жена.{S} И таман да се на таквој одлуци задржи, а у мислима му искрсну упоредо кир-Диша |
као је да од своје газдарице чује вазда одлучан и заповедни тон, па му дође сада и сувише изнен |
синовац оженио, а како је био самохран, одлучи, да се досели у Београд, те да последње дане жив |
није могао издржати.{S} Четвртога дана одлучи да оде тамо, па макар га од туда и најурили.</p> |
ада га ни до вечери не би, мајстор Диша одлучи да достави полицији о бегунцу, те да га она прон |
ено овога пута шуштао.</p> <p>Најзад се одлучи, притиште руком кваку и погурну; али врата затво |
а дана, када је светина одујмила, он се одлучи, по што по то, да оде.{S} Пред текијом није било |
му од празнога чекања нема ништа, он се одлучи на последње средство. — Неколико недеља већ, как |
отомства, он диже руке од свега и тврдо одлучи, да не доврши своје поклоништво, да се, макар ка |
оћи.{S} Ништа, ама баш ништа, на шта се одлучивао, није постигао!{S} Није убио Лепосаву, није с |
већ није могао ни помишљати, а камо ли одлучивати се на оне убилачке мисли. <pb n="165" /> Крв |
/p> <p>Тај калуп, који га није погодио, одлучио је Јанићијево држање.{S} Он онако узбуђен и псу |
и њима обећао, али као човек од рачуна одлучио је, да за свој новац не купује другима „на веру |
се преварила.{S} Кир-Диша је овога пута одлучио, да остане чврст и непомичан као стена, па је т |
ије било до чекања, ту је требала једна одлучна мисао која ће у часу постати дело.</p> <p>Све ј |
ме гласу.</p> <p>Тетка Маца је то таким одлучним гласом исказала, да су комшинице одмах пресекл |
сав глас Дума, очигледно преплашен оним одлучним изразом Јанићијевим и у жељи, да се виком спас |
она му једног дана тако <pb n="177" /> одлучно подвикну, да се мајстор-Диши тај моменат учини |
<p>Старац га значајно погледа, па онда одлучно одговори.</p> <p>— Сто хиљада гроша.</p> <p>Мај |
{S} Срам ме фаћа! — одговори Анастасија одлучно.</p> <p>— Ама, нико те не види.</p> <p>— А месе |
меку сахтијану.</p> <p>Сутра дан изиђе одлучно пред мајстора.</p> <p>— Мајсторе, хоћу да идем. |
на хаџилук по децу? — запита Јанићије и одлучно се осмехну.</p> <p>— У мутвак, чапкуне! — викну |
ас.</p> <p>— Не могу, газда! — одговори одлучно Јанићије, који је до овога часа стојао пред газ |
ша, као и многи други, ово питање извео одлучно и без дугога размишљања, да му не цепаху душу д |
танко туфегџија).</p> <p>Ма да је онако одлучно најурила мужа из куће, ипак се није смела задрж |
ва брза питања, што их је кир-Дума тако одлучно и оштро излагао, сплетоше га за часак.</p> <p>— |
да одмах њезиној кући оде.</p> <p>И то одлучно позивање текнуло је Дишу, у толико више, што ни |
душу два снажна осећања, која му сваку одлучност раслабљаваху.{S} И сада, када је био потпуно |
данас остварену, опет не својом вољом и одлучношћу него — случајно.</p> <p>Право рећи саме прил |
знаду шта се противу њих говори, пођу у одлучну борбу противу дотичне сплетке.{S} Напротив, и с |
ад! — прекиде јој Ламбре реч. — Сад ћу, одма ћу!... — и тиснувши девојчици у шаку пару, изгура |
ајући у небо.{S} Али Диша је већ далеко одмакао, завио за сокак и отишао својој кући.</p> <p>— |
, успевао да покаже, колико је културно одмакао од многих својих врсника.{S} У цркви је увек хв |
ојао или где је своје уморно свето тело одмарао; а пљунути на такво место већи је грех, него ли |
тицала један малени прозор, за којим се одмараху његов мајстор и мајсторица.</p> <p>Сутра дан с |
о чудотворан, јер ко год би га целивао, одмах би се излечио од сваке болести коју је имао; а ак |
</p> <p>— Гледај само какав изгледа!{S} Одмах да си отишао берберину, да те измије и ошиша, па |
, и, задовољан за све, леже у душеке, а одмах до њега и кира-Анастасија: он да одмах захрче, а |
: уђите.</p> <p>Кир-Дума уђе опрезно, а одмах за њиме тако исто обазриво увукоше се још два Цин |
а засуче рукаве, кад прво оба сведока а одмах за њима и кир-Дума као опарени искочише на сокак. |
орком орошава кости!“</l> </quote> <p>А одмах, испод ових суморних и нешто загонетних стихова, |
:</p> <p>— Поздравила те моја мајка, да одмах дођеш.</p> <p>— Какву послу имам ја сас твоја мај |
о прводаџије, тако им и не би тешко, да одмах започну са својим предлогом.{S} Да ли је кира-Ана |
е долазила тетка-Маца и поручила му, да одмах њезиној кући оде.</p> <p>И то одлучно позивање те |
ћи, мајсторе!{S} Тетка-Маца поручила да одмах дођеш... још нема ништа! — изговори Јанићије на д |
p> <p>Али поред свега тога не покуша да одмах приступи смишљеној намери.{S} Синоћна пољска вече |
одмах до њега и кира-Анастасија: он да одмах захрче, а она да још дуго у памети прибира све ут |
видети мртваца, задржа га, те, место да одмах оде тамо, он се преплашен и клецајући довуче у ба |
ихово друштво.{S} Тражио је да кир-Дума одмах иде Диши, врати удовичин мираз, а Дишу да туже ми |
амбре је испричао, како је мајстор Диша одмах по прстену покушао да остане у удовичиној кући, а |
о срдито захтевање, да јој мајстор Диша одмах дође, протумачио је он сасвим друкчије.{S} Помисл |
а улици не сукоби.</p> <p>Анастасија је одмах после одласка Ламбринога отишла у Скадар-махалу к |
и некако подсмешљиво звучао. — А она је одмах после њега изишла, и оде на ову страну.</p> <pb n |
себи какву жељу и часни ексер би му је одмах испунио.</p> <p>— Шта желиш? — запита испосник пр |
о?</p> <p>— Како да ти кажем, кад си ме одмах појурио да тучеш?!{S} Зар ми о сватовима због тог |
га османлука самоме доксату, из кога се одмах у собу улазило.</p> <p>На собњем прагу опази и па |
жена које оклевају.{S} Ваљало је да се одмах сазна, да је Лепосава испрошена и обележена, па ј |
саслушао, а кад је Диша изјавио, да ће одмах на пут и да од силне бриге за радњом <pb n="190" |
лучним гласом исказала, да су комшинице одмах пресекле разговор у томе правцу, јер су осетиле, |
сад!{S} Бог нека ми се смилује, требаше одмах да припаднем њезиним ногама и да јој целујем злат |
дервишу, те јој овај даде записе.{S} И одмах се осетила; али кад је отишла у буџак, добила је |
а начини.{S} Посадио их је на ћепенак и одмах наредио да се џезва пристави, што је, у осталом, |
Дишину молбу, забрадила главу шамијом и одмах кренула на посао.{S} Но како ни она ни кир-Диша н |
-Анастасија је имала само једну мисао и одмах је извела; дала је једном Циганчету две гурабије |
д њега начини хамајлију нероткиња, роди одмах дете честито и благословено.{S} Ама, што ће њему, |
о ти хоћеш... рече полугласно Диша, али одмах и прекиде, јер се уплаши и од саме помисли.</p> < |
у соби, кад је то урадила.{S} И није ми одмах ни казала, него тек јуче, кад је болови стигоше.< |
поред осталога, утврдише да се младенци одмах по венчању уселе у кућу.</p> <milestone unit="sub |
Ламбринога дућана, те да му каже да јој одмах дође.</p> <p>Кир-Ламбре није чекао да га по други |
немилог предосећања; чинило му се, ако одмах не крене на пут, да ће умрети од неодољива страха |
је била врло љутита и поручила му: ако одмах не дође, она ће му сама у дућан доћи.</p> <p>Није |
дно и без икаквога обзира, да је старац одмах опазио, како ће боље бити, да што пре оде у свој |
и могао поднети.</p> <p>А да на све ово одмахне руком и да опрости срамоту, ни на то није могао |
ко би знао зашто, она од једном скочи, одмахну руком, скиде са зида малено дахире, те докле су |
едноме месту скраси.{S} Он отури посао, одмахну руком весело па изиђе из дућана.</p> <p>Јанићиј |
гледа озбиљно болесницу и неколико пута одмахну главом, па онда започе да грди и Мацу и све ост |
по час осмешкује.{S} А чим мајстор Диша одмахну руком и изиђе из дућана, Јанићију се још више р |
ко те она прва варала.</p> <p>Хаџи-Диша одмахну замишљено главом.{S} Није никако могао да разум |
главу и са неким изразом досаде и срдње одмахну руком:</p> <p>— Дете!{S} Право каже нана: дете! |
ти, колико ме кошта! — уздахну хаџија и одмахну руком.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ј |
p>— Ко би и на то мислио? — прошапута и одмахну главом, да се отресе од такве помисли.{S} Али о |
само што се неприметно насмеши и главом одмахну.</p> <p>— Дете! — Проћи ће га већ! — рече уклањ |
вратише и јавише, да га нигде нема, он одмахну главом: „Побеже нам погансуз!“</p> <p>А када га |
.</p> <p>На ову летимичну идеју он само одмахну шаком; а како, поред свега мозгања, не нађе ни |
на хаџи-Диша је успео да се прибере.{S} Одмахнуо је руком и рекао: „Бог да је прости!{S} Један |
извуче се из мутвака на улицу, па, када одмаче од куће, он стаде трчати, као да га неко вија.</ |
разиђоше људи и докле фудул-Стаменка не одмаче од врата.</p> <p>— Ово ћеш да ми скупо платиш!{S |
едан тренутак, кад се мајстор-Диша мало одмаче од сватова, Јанићије, који је стојао код мутвака |
чи љутито, наже из дућана и кад подобро одмаче застаде и поче му пркосити.</p> <p>Јанићије жив |
заведе што већу штедњу и да на драмове одмерава шта ће се и колико ће се данас појести, уздишу |
ем, газда, Бога ми! — одговори Јанићије одмеравајући у исто време за сваки случај пут до врата. |
иша је са пуно чежње неколико тренутака одмеравао овај стас и лице, које се стиђаше да баци пог |
од оних разложитих људи, који је ствари одмеравао по неколико пута, и који се није на прву миса |
на му не одговори ни речи, него га поче одмеравати очима као човека, кога ни у шта не рачуна.</ |
илина била слушати.</p> <p>Била је увек одмерена, горда на своју вештину, и када је о чему прич |
је чак хаџи-Зосим, тихи, смерни и врло одмерених корака човек, одједаред се изменио и дао на о |
права хармонија и њихов живот текао је одмерено, тихо и без облачка; откуцавао је као сахат на |
меша у њему на ново ону ватру и он поче одмерено гвозденом алком, а за тим све жустрије и јаче |
лено и поче се горњим делом тела нијати одмерено и сетно, те тако изазивати утиске неких успоме |
мутно и тупо, а уз то је осећао и неко одмерено хуктање, као онај шум што се чује у ковачници |
ио оволики. — Одговори јој Диша и руком одмери висину, колику би могло имати дете од шест годин |
.</p> <p>И овога часа Јанићије већ беше одмерио оком даљину, те се реши да, бар за часак, остав |
год га Маца није отпратила куд, није се одмицао од болесничке постеље.{S} Квасио јој главу сирћ |
у, који је онда био у јеку, Лепосава не одмиче даље од врата, на која је ухо прислонила.</p> <p |
брине се за мене.</p> <p>— Па тек да се одмориш мало.{S} Жалим те, што ти ни дан ни ноћ није да |
ис.</p> <p>Диша извади кесу за појасом, одмота је и метну пред светога човека четири гроша; поз |
ла Лепосава у дућан мајстор-Дишин те му однела фес, који је Диша оставио њезиној мајци, да га н |
ај ми само дреје да се обучем.</p> <p>— Однео... све... и дреје.. и... јецала је Анастасија.</p |
ва вукући ноге, врати у дућан.</p> <p>— Однео сам, мајсторе! — одговори Јанићије сухо и дрхћући |
је заиста донео нечије дреје и да их је однео некуда.{S} Па испричаше, како је долазила кира-Ан |
није било друкчије.{S} Кад је Јанићије однео прстен кира-Анастасији и бацио јој га пред ноге, |
ј мах, успео.</p> <p>Ствари је Јанићије однео код тетка-Маце.{S} Овде је био сигуран да их, до |
није дао.{S} Кад је сутра дан Јанићије однео једне јеменије тетка-Маци, затече Лепосаву саму.{ |
естано гризла, ишчезну, као да је руком однео.</p> <p>— Оде искушитељ! — помисли хаџи-Диша, кад |
ле, више јој нема спаса; он је то одело однео без сумње кира-Мани.{S} Сад јој не остајаше друго |
поћи извукао из мутвака и чак на Јалију однео.</p> <p>А те вечери, када је он спавао, мајстор-Д |
n="68" /> <p>— А дреје?...{S} Што си их однео на кира-Ману?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Среће ти! |
да сам их донео у дућан, а после сам их однео код тетка-Маце.{S} И кира-Анастасија је после бил |
ће ли му газда казати, где и коме да га однесе.</p> <p>— Носи! — јекну као иза сна мајстор Диша |
сам.{S} Јанићија је отправио у град, да однесе један пар местви<ref target="#SRP19061_N2" />, а |
тасије.{S} Газдарица му наредила, да то однесе и да је поздрави, да не иде никуда из куће, јер |
о што и приличи једној устабашиници.{S} Однесена је под еснафским барјаком; а после укопа све, |
ди, те тако, и не мислећи, ноге га саме однесоше у шибљак, а руке се пружише за очима, које им |
београдскоме, да је то свети човек, да односи болести и недуге као руком, и само што мртве из |
ног старца, за кога се онда говорило да односи болести као руком.</p> <p>Хећим прегледа озбиљно |
лове, надгледао радњу и сакупљени пазар односио тетка-Маци, да то ни мајстор Диша не би боље вр |
> <p>И кир-Ламбре је, као и Анастасија, одобравао Диши, што је тога неваљалца отерао из радње.< |
p> <p>Тако је шапутала у себи, докле не одоле сан.{S} Кандилце поче јаче праскати, тама обузе ц |
су га ломиле и мучиле, а којима не мога одолети.{S} Ма како се трудио, да избије из главе сваку |
или су тако снажни, да им се није могло одолети ни с које стране.</p> <p>Али, ако су се кумови |
ејане и тако миле, да им се не би могло одолети.</p> <p>Томе изразу није могао пркосити; па и а |
у, и чијим трговачким фирмама не могаху одолети ни време ни оне нове фирме са чистим српским им |
ка Маца шаљу; али, ипак, Бик не може да одоли срцу, а да је, бар узгред, кад поред ње протрчи, |
<p>— Нека тетка-Мацо, не зови је сада; одох прво до куће, да јој донесем нешто.{S} Па онда већ |
ема; то му до данас није било да толико одоцни.</p> <p>— Шта је томе момку, те је од неког врем |
и лежи кључ тајне, што је мајстор Диша одоцнио тако са својом женидбом.{S} Могао је узети коју |
ра долазио а Диша опет није никада тако одоцнио као овога пута.{S} Маца се у истини мало забрин |
запита Диша.</p> <p>— А Бог би га знао; одоше пут Јалије, тамо, а за њима и Цигани, да их прате |
дуће кира-Дишинице, па се онда дигоше и одоше право кира-Анастасији, да и с њоме ствар удесе.</ |
улози, и ако му је било таман онако као одрасломе момку у детињим чакширицама, ипак је почео на |
ућивао, како да му радњу чува.</p> <p>— Одрастао си код мене, ја сам те упутио, добар си био, в |
е, те он није никако могао да схвати ни одреди, у каквом управо <pb n="74" /> положају треба са |
се уда за кир-Дишу или не, то је тешко одредити; јер баш и да јој се није свиђало, њој је било |
Бог му не би дао ону чудотворну силу и одрекао би се њега.</p> <p>— И тебе сада искушава ђаво. |
о; и тако једноме кир-Думи и кир-Ламбри одрекао у неку руку свако уважење и поштовање.</p> <p>Т |
е постати мајстор-Дишиница и да се мора одрећи свога Јанићија.</p> <pb n="135" /> <p>То је толи |
да још с те стране покуша.{S} Али Диша одрече и тамо дуг; чак изјави да ће се и заклети, али н |
е свога супруга.</p> <p>Кира-Анастасија одреши бошчу, у којој је било поклона за њу, кира-Думин |
о си ми образ чувао?</p> <p>Јанићију се одреши језик.{S} Осетио је да му се овога часа дели суд |
постигао, и никад својом вољом, својим одрешитим радом но увек — случајно.{S} Ваљало је само д |
што о Диши, а и да узгред виде, како се одржава кућа, кад домаћин није ту; комшинице и другариц |
ма је до своје женидбе какве такве везе одржавао.</p> <p>И кира-Анастасија могла је рећи, да јо |
а по један грех с душе, сада га више не одржаваху у оном пријатном расположењу, које човек осећ |
амислити више, да му ваља своје обећање одржати.</p> <p>До овога догађаја Јанићије је био само |
ло, Бог зна би ли се мајстор Диша могао одржати међу оноликим грчко-цинцарским и јеврејским фир |
ежак, те не <pb n="207" /> могући да га одржи, испусти га посред огњишта, и колико је дуга паде |
које од претећега израза а које опет од одрицања Дишинога.</p> <p>— Молићемо, немојте да се љут |
придавати и политички значај.</p> <p>— Одродили сте човека од његова народа, одузели му крсно |
својој нацији на то није ни мислио.{S} Одрођеноме је теже сродити се са својима, него ли туђин |
ласку дао корисне савете, где ће уз пут одседати, те да га на путу не оглобе.{S} Главан новац м |
!{S} Докле се грлио са мном, кесу ми је одсекао!{S} Пет хиљада гроша, пет хиљада гроша да ме ко |
започела, дохвати маказе и својом руком одсече гајтан, о коме је висио чудотворни памук.</p> <p |
ми украдосте, па сад хоћеш да ми и кесу одсечеш.</p> <p>— Е, дај Боже, душа да вам не испадне н |
ије, кроз коју су руделе једре контуре, одскакала на грудима.{S} А он, тако исто усплахирен, из |
а она се одупре шакама о његова плећа и одскочи у страну.</p> <p>Збуњени и црвени у лицу стојал |
е за руку ухватио кир-Диша, трже руку и одскочи у страну.</p> <p>— А-а!{S} Шта искате ви? — вик |
ресну и зурле одјекнуше, она преплашено одскочи, испусти јастук, што га понесе, да га постави у |
а и ослушкивала шта Ламбре у соби ради, одскочила у страну и на прстима отрчала чак у мутвак, д |
ога тражаше.</p> <p>Једнога дана, после одслужене литургије и поклоничкога путовања на Голготу, |
дним тако побожним делом.{S} У цркви је одслужено благодарење за срећна повратка, и тога целога |
.</p> <p>— Ја те не пуштам; ти мораш да одслужиш <pb n="154" /> своје!{S} Мислиш ти, да сам те |
дужност да своју ноћну службу ревносно одспавају.</p> <p>— Ножем на мужа!{S} Мене да пробурази |
дана, као невеста, по тадашњем обичају, одстојала иза кумових леђа.</p> <p>Јанићије је чинио св |
Дунаво Црноме Мору.{S} У цркви је Диша одстојао службу, примио од митрополита благослов, а онд |
миница је свакога јутра, када им мужеви оду у дућан, или прелазила кроз баштенски капиџик њојзи |
мајстор Диша постићи двоструку корист; одужиће се Богу и задужиће свој еснаф захвалношћу; а по |
— Одродили сте човека од његова народа, одузели му крсно име, па му сада и образ узесте.</p> <p |
анићија у дућану.{S} Кад би му их когод одузео, остао би без њих као трупина без руку, не би им |
p> <p>Али једнога дана, када је светина одујмила, он се одлучи, по што по то, да оде.{S} Пред т |
и људи, ко лежећи на меканој трави, ко одупрвши се о своју обрамицу, по цео сат жагоре, распра |
ала Анастасији један разлог више, да се одупре кир-Дишином наваљивању. — Кад не може по христиј |
пахну.{S} Он је стеже грудима, а она се одупре шакама о његова плећа и одскочи у страну.</p> <p |
би познао.{S} Разуме се, да се Лепосава одупрла и таквим жељама, да тка платно како би Диша хте |
n="163" /> то беше прави узрок, што је одустао од ужасне намере и спасао младу душу бар од они |
када да се толико расположи или ма чиме одушеви, што би га из граница обичнога душевног кретања |
положена, она је ове вечери била управо одушевљена.{S} Прам јасне месечине, која је кроз бујне |
ик муче.</p> <p>Кир-Ламбре и сви остали одушевљени Биковом вештином, само што га у недра не мећ |
певају оне мелодичне грчке песмице, или одушевљено прате извијање гипких чочека, који према њим |
ао световне песме нити западао у слично одушевљење, онако пресит завали се и сам на узглавља, п |
ио пред њу, да је преплаши.</p> <p>И то одушевљење имало је свога разлога не само у томе, што ј |
и, а тетка-Маца за то време лагано и на одушке развијала је своје погледе на данашњи свет, из д |
вадесет пута истрчавала капиџику, да га одшкрине, колико тек да промоли главу, па да сагледа ле |
То сам хтео да питам.</p> <p>Тетка Маца одшкрину врата и тајанствено погледа, да их ко не ослуш |
екоме мутноме расположењу, док тек Маца одшкрину врата и викну:</p> <p>— Берићет, зете: дође и |
рече му једна комшика, која у томе часу одшкрину врата и промоли главу на поље.</p> <p>— Како ј |
n="15" /> ни помишљала да свога супруга ожалости.{S} А да је удаду за Србина, то би био грех пр |
што је овеселило срце удовичино а јако ожалостило зле језике комшијске, који беху занемели, ка |
ули: и неутешни супруг, мајстор Диша, и ожалошћени калфа, Јанићије Бик, и сав остали комшилук, |
, и да другима не паде на ум да га њоме ожене, он би у тој жељи провео цео век, а не би ни поку |
који не беше те среће да се, као и он, ожени Гркињом.</p> <p>Но човек једно мисли, а судбина д |
ло.{S} И не би био с раскида да се њоме ожени.{S} Оно, у шта је био сигуран, то је, да је девој |
замерали, па су га дуго и гонили, да се ожени, али он тога не учини, можда и зато, што му судби |
ко се веровало да ће мајстор Диша да се ожени Лепосавом Мацином.{S} А тако се најзад и морало д |
он је погрешио; требало је да се тобом ожени, па да га Бог види!</p> <p>Тетка Маца, која је ра |
аменила, да се баш Анастасијом Бенџином ожени, а Бенџа опет није могао умрети раније, него што |
уто, да га је првом женом, Анастасијом, оженила грчка чаршија, и да му је проводаџија био главо |
то је истина.{S} Време је, треба да се оженим; али ко је мислио на то?</p> <p>Те ноћи превртао |
на љубави и муштеријама, ама како да се оженим удовицом, која у поноћ стоји на капиџику као фуд |
је по таман, свега имаш; још само да те оженимо.</p> <p>— Море тетка-Мацо, — бранио се тек разг |
љајући, како би то изгледало да се Диша оженио њезином мајком.</p> <p>— Како бре, седепсузу; ја |
адња нагло цвета.</p> <p>— Зашто сам се оженио, то знам; али за кога течем, ето, то је оно што |
трговац са Зерека.</p> <p>А то, како се оженио први пут и како је са овом женом прошао, треба д |
на тебе; <pb n="172" /> зар сам се зато оженио, да свакога месеца слушам, како се та и та у ком |
лостиво гледају.</p> <p>— А што се опет оженио њоме, када му је цео свет говорио да то не чини? |
у сватове, кад је чуо да му се синовац оженио, а како је био самохран, одлучи, да се досели у |
у најпријатније било, што му се синовац оженио Гркињом, па још удовицом, код толиких српских де |
р Диша је пливао у дупломе задовољству: ожениће се најлепшом удовицом, која му носи кућу и неко |
ћепенцима.</p> <p>— Тако те хоћу: да се ожениш, ја; а не да затварамо капиџике, кад прођеш! — ш |
долази некако крње.{S} Хоће да те виде ожењена; а како ти не избијаш из те куће, а тамо девојч |
тичну фигуру, која га је као свежа вода оживљавала!{S} И тек сада, када је остао без ње, он је |
погледе на онај младешчић и свеже лице, озарено очима, које су се и кроз најтужније сузе пркосн |
га брзо пређе, кад угледа расположено и озарено мајсторово лице.{S} Диша упаде у дућан, заручен |
за неколико недеља, још више издужила, озари се, кад угледа кир-Думу и приступи му руци.</p> < |
ко! — одговори Маца.</p> <p>Диша се сав озари.{S} Сав страх, нестрпљење и јучерања срџба ишчезн |
мајстор-Дише обућара, честију и љубовју озаривши јего ранше уцвјељену душу, а по том, подаривши |
Тога дана између зета и пунице водио се озбиљан разговор, који беше од недогледних последица по |
олести као руком.</p> <p>Хећим прегледа озбиљно болесницу и неколико пута одмахну главом, па он |
аше у бунилу и несвести.</p> <p>Маца се озбиљно препаде за кћер, хаџи-Диша тако исто, а и Јанић |
а се осврне, а на другом му се баш врло озбиљно задржала мисао.{S} И та његова јучерања реч, са |
ишља, почело је да се буди у њему нешто озбиљно, натуштено, које му, из неке мрачне дубине, гов |
пања руком.{S} Испосник је са нарочитом озбиљношћу расклапао један по један докуменат и разређи |
не буде онај један „од заклетве“. — Од озго, од стране Зерека, чула су се танка ћеманета циган |
наредбу, коју је њезин покојник издавао озго.</p> <p>Саслушала је савете оба проводаџије, а кад |
ан је био врло врео, сунце је прижижало озго, а над земљом, нарочито око чешме, где је било уве |
ла на доксату и залевала цвеће, које је оздо на више, заједно са османлуком, сав доксат обузело |
Диша — ја знам како ћу.{S} Дај Боже да оздравим само, а туђе мени не треба.{S} То ћу поклонити |
} Нити зна од чега ће умрети ни од чега оздравити.{S} До скора је мајстор Диша мислио, да не мо |
ахо, па ће ти дете за три пута три дана оздравити.</p> <p>— А од чега му је то, по Богу да си м |
ас или јуче чуо.{S} Лепе, турске чесме, озидане од тесаног камена, са две и три луле, из којих |
алетао у посао.{S} И сам је био страшно озлојеђен, па, у први мах, подчинио се утицају свога ку |
, а за десет дана, колико је до прстена означено, они могу бити већ и у Влашкој, па ако је нужн |
а и зато, да у очима свога шегрта јаче означи ону разлику, која између њих владаше.</p> <pb n= |
ћ онолики број, колики је он пред ручак означио.</p> <p>Али што се тиче новца, ту је и сада био |
ни гатара није могла наћи лека нити му означити болест од које болује. — Но међу свима највиша |
у својој ближњој, да ову тајну од туђег ока сачува; ради те своје особине, тетка Маца не само д |
, што их је кир-Дума имао између четири ока са покојником, уцвељеној удовици, поред кратке успо |
и.{S} Због свога поклона еснафу за трен ока постао је један од најуваженијих грађана; а све оно |
ке паре?{S} Приложи на дискус, купи пет ока измирне, па доста!</p> <p>— Ама како ћу, кад сам се |
њу; па је прве године обећавао Богу пет ока чистога воска, и сваке је године повишавао обећање, |
нија свештеника допрати Дишу до Јалије, окадише лађу и пожелеше срећан пут и још срећнији повра |
овршавао молитву и из земљане кадионице окађивао ово сандуче.{S} Хаџи-Зосим метну прст на уста |
пружио сахан, да јој га да, тако је као окамењен и остао.</p> <p>— Ама, кира-Мана, шта то говор |
Манине речи, којом га је онако срамотно окарактерисала, он је ипак сада осећао да се из свега о |
еше очи крпити, припалише гости фењере, окачише их о крајеве чибука, што им је Диша даровао, и |
ер тетка Маца не беше од оних жена које оклевају.{S} Ваљало је да се одмах сазна, да је Лепосав |
Диша, који већ не мога издржати њезино оклевање.</p> <p>— Каажу.... веле: узе јој образ, па са |
м! — одговори тетка-Маца предишући и са оклевањем, које у овој прилици само надражаваше онако у |
и и прими свети ексер.{S} Пустињак није оклевао, оде у Витлејем и, баш кад се у Вертепу пред ја |
ира-Анастасије опомену га, да се не сме оклевати и да му ваља ма шта предузети, те да за времен |
слеђе.</p> <p>— Ти да пожуриш; немој да оклеваш, јер знаш какви су српски судови — говорио је Л |
у зарасло и под високом купастом капом, око које се омотавала чалма зелене емир-боје (знак да в |
ан од комшија видео је и нешто више.{S} Око поноћи — прича он — Диша је пробао да отвори капиџи |
са женом, пуницом и Јанићијем Биком, а око њих стотину и више пратилаца.{S} Литија се свечано |
ва, улази са Мацом у собу и ведро гледа око себе.{S} Не потраја много, па ето и Лепосаве, румен |
сироче, што се савило око тебе као лоза око чардака, пре би и живот сактисало, само да теби и т |
ла нешто мало раскомоћена, без јелечета око снаге и бошче око шалвара.</p> <p>Није могућно опис |
толико широка, да је могао четири пута око себе обмотати, а цеванице његове тако танке, да су |
после, поче од времена на време да баца око на кир-Ламбру, који је сад узео од чочека деф и ста |
р Дишу?</p> <p>Лепосави се окрете улица око главе, а баштенски зидови са многобројним мазгалима |
и улазак.{S} Неколико људи састави круг око оба противника.</p> <p>— Кога ви да закољите?{S} Чи |
сада и они ћепенци и људи по њима и све око њега изгледа ново, непознато.{S} Осврте се по дућан |
жиле се, па, кад не играју у колу, седе око пуних софра и ударајући дланом о длан певају оне ме |
за њом и онако, ненамерно, обухвати је око паса и нагло привуче себи.{S} Необичан пламен сукну |
.{S} Једнолики, безизразни шум шумио је око њега, па, ни сам не знајући зашто, он се несвесно п |
љиво осећање, које обујимаше све што је око себе видео, таласало се у њему.{S} У један мах учин |
рашњи дан њихова прстена.{S} Све махале око Сака-чесме, где се налазила лепа удовичина кућица с |
се, седе на један камен и поређа Цигане око себе.</p> <p>— Доста!{S} Ево вам бакшиша; а сада да |
дати и Ламбре и кира-Мана, кад их стане око софре служити.</p> <p>— Да служим кира-Ману и Ламбр |
ла нека несхватљива страст да је стегне око паса и привуче себи.{S} Али зашто то?{S} То није мо |
на онај младешчић и несташно скакутање око пространога обима, који је кир-Дишина запремина у с |
да кипи свом жестином.{S} Он се обазре око себе, погледа тамо од куда му допираше весело ћерет |
да залечи ране, да се разабере и обазре око себе; јер сви ови Срби, комшије и некомшије, које ј |
о запањен стојао је и није знао, шта се око њега дешава.{S} Осетио је само, како му се под нога |
м зраку; па и сав послени свет, који се око ћепенака тамо и амо муваше, чинио се мајстор-Диши, |
м те ја толико година хранио и мучио се око тебе, да те занату научим, па сад, кад сам те спрем |
он није ни могао знати све оно, што се око његовога имена плело.</p> <p>Но трећег дана догоди |
с као ватра светле пеге разлетеше му се око очију; смрачи му се, и он тресну сахан са кадаифом |
олико пчела; један крупни бумбар облете око њега неколико пута и изгуби се у сунчеву зраку; но |
иница и остале честите жене заобилазиће око ње са погледом на страну, <pb n="62" /> као кад би |
омоћена, без јелечета око снаге и бошче око шалвара.</p> <p>Није могућно описати ни изненађење |
час спусташе струку, те тако показиваше око слабина прозрачну свилену кошуљицу.</p> <p>— Љутиш |
едаше са оним товаром, у жагору слетеше око њега и почеше черупати кесе са слаткишима.</p> <p>— |
постељу за ноћиште, изненађени скупише око њега, да чују шта му је.{S} А када им Диша исказа с |
штао из косе велики дукат „ћошајлија“ и око грла златне махмудије.</p> <p>— Е, сада, ћерко, да |
ћале на тетка-Мацу, да им она помогне и око њих пробаје.{S} А рука јој је била тако срећна, да |
и ономе разговарају.{S} А рано јутром и око сунчева смираја чесменски зид и не види се од гомил |
онаком положају, обилазила по месечини око башче, кир-Диша потпуно одевен пратио је у стопу, а |
сеље да дочекате дечица, па како пилињи око кокошка да пијучу у кућа.</p> <p>Обе куме, кад угле |
S} Само што затече ћор-Ахмета, где купи око стола срче од полупаних стаклади и брише проливено |
са многобројним мазгалима почеше играти око ње.</p> <p>— Шта ти је, море, што се љутиш?</p> <p> |
тета, Лепосаве, коме је тада могло бити око дванаест година.</p> <p>Тетка Маца је међу женама с |
авом и полагано пође поиздаље обилазити око дућана.{S} Да је само могао, он би тога мајстора, к |
ош неколицином својих пријатеља, бацити око на мајстор-Дишу, њему је могло бити тридесет и шест |
оји су напустили посао, па онако седећи око пања узверено гледају час у мајстора час у Јанићија |
а добро — говори Станко пилећи турпијом око ороза једне пушке кремењаче, коју је у посао узео.< |
рао по вас дан мајати се са тетка-Мацом око болеснице и трчати свуда, куд га је слала ради помо |
разом, као да га когод шашољи сламчицом око усана, слуша и осмешкује се на богату домаћу идилу. |
ј од кајиша, који му је још био скопчан око колена, и поче га са смејом вући по дућану.</p> <p> |
путу радио, метнуо у ћемер и то опасао око паса до саме коже, а у кесу је метнуо шест стотина |
азде! — повика и журно се даде на посао око сређивања еспапа.</p> <p>Јанићија подиђоше мравци, |
у Лепосаву, и када би се Јанићије махао око њезиних унучића, чинило јој се, као да види и своју |
— рече Ламбре, коме беше нешто тугаљиво око срца и чисто криво, што се залетео у прводаџисање. |
ако ломио и у нерешљивости својој вртео око својих мисли као вртешка на једноме месту, кира-Ана |
уважена глава.</p> <p>Разговор се водио око свакидашњих ствари; по неколико пути понављало се о |
гдешто довршавала по кући, па се толико око распремања и дотеривања занела, да је потпуно забор |
измије.</p> <p>И све то што се дешавало око њега и с њиме уништавало га је сасвим.{S} На сваком |
јатељ, а ето, ово сироче, што се савило око тебе као лоза око чардака, пре би и живот сактисало |
овице, те му некако дође тако нелагодно око срца, као ономе, који за леђи осећа наднесену шаку |
есвесна ствар, која не разуме шта се то око ње догађа, седео је нем и поражен према Јанићију и |
може да се разабере, где је и шта се то око њега догађа. <pb n="61" /> Заборавио где је, па пре |
ву себи, да јој бар за часак заклопи то око, које га је онако жарко палило.</p> <p>— Наразговар |
прижижало озго, а над земљом, нарочито око чешме, где је било увек по мало блата, игрукала је |
потомству, удвостручио сву своју снагу око тековине, толико је и на даље остао равнодушан прем |
јстору, да отпаше кецељу, коју при раду око антерије везује.</p> <p>Пред кућом Дишу изневери ку |
ао навлаш, баш онда би се нашла у послу око огњишта, па док је он са највећим нестрпљењем бечио |
ој главу сирћетом, помагао Маци у свему око болеснице, држао је по читав сат њезину врелу руку |
могла друго него да о бошчу, припасану око шарених шалвара, обрише руке и смакне засукане рука |
а три сирочета, па, прибравши сву пажњу око куће и деце, често није имала кад, да се подаје мат |
м.</p> <p>— Хајде, кћери, метни огрлицу око врата, а дукат на чело; па онда донеси послужење.</ |
златних махмудија.</p> <p>— То да носиш око врата, а ово да метнеш па чело — и даде јој велики, |
и му је у лечењу био десна рука.</p> <p>Око текије, у којој се свети човек молио Богу и мучио с |
а и да њему јави, ако што буде.</p> <p>Око подне дотрча Јанићије у дућан, узбуђен и задуван од |
осио тетка-Маци, која га је затварала у оковану гвоздењачу, да до повратка Дишинога ту престоји |
свега и Бог зна не би ли у овим топлим оковима остао тако цео дан, да у исти мах не осећаше и |
еља нема, па му тек онда, после толиког околишења, рекоше и име будуће невесте.</p> <p>Мајстор- |
Али његова мука беше у залуд.{S} Кад се околишећи приближио ћепенку мајсторовом, овај дочепа не |
ростењао, нарочито онда, када би му она околишно тек по штошта добацила, што би га уверило, да |
ђено.</p> <p>Пред њим стајаше девојчица около својих тринаест година, витка, у шареним шалвариц |
д чочека деф и стао пред невесту и жене около њих, па, докле чочеци певаху, он је у деф ударао. |
у му је указао тога дана, плаћао једном оком хлеба.{S} Хаџи-Зосим је у светим местима живео сам |
>И овога часа Јанићије већ беше одмерио оком даљину, те се реши да, бар за часак, остави дућан |
је и то досудио.{S} Да се ствар што пре оконча, томе је и сама кира-Анастасија случајно доприне |
о.</p> <p>— Још се чкембе једно није ни окотило, а гледај ти, колико ме кошта! — уздахну хаџија |
сенак оне српске сиромашне дућанчиће по окрајцима Београда.</p> <pb n="8" /> <p>Колико је пак м |
је било довољно, да сав нагомилани јед окрене противу своје жене и, разуме се, да на њојзи сво |
и, дође нешто, што му сву срећу наопако окрене.{S} И то баш онда, када му се најмање нада, као |
ких зрнаца, кир-Дума се мало искашља и, окренувши очи у страну, започе:</p> <p>— Еле, просло тр |
ук; децу, децу пазариш! — додаде за тим окренувши се Диши.</p> <p>— Ако је и децу, скупо је! — |
е могао замислити, како ће се у чаршији окренути и какав ће у очима света изгледати, кад ствар |
>У таквоме расположењу она је најрадије окретала на тужну арију, а од песама јој постаде најмил |
а греха, он би се дохватио тога правца, окретао своје мисли на ту страну и са великим успехом д |
усхићавао древну Јеладу, он је тек онда окретао српски, али тако, да се очито опажало, како с т |
када год га је видео у дућану, увек је окретао очи и избегавао да га погледа.</p> <p>— Због ње |
на страну, <pb n="62" /> као кад би ко окретао очи од ружне ствари; па ни кроз чаршију неће см |
крете напред, опет стаде, па одједаред окрете на другу страну и оде тетка-Мацином сокачићу.</p |
а га не гледам више!</p> <p>Јанићије се окрете вратима и збуњено застаде на самоме прагу.</p> < |
даш за мајстор Дишу?</p> <p>Лепосави се окрете улица око главе, а баштенски зидови са многоброј |
/p> <p>Тек кад је био на доксату, он се окрете соби, у којој му жена стојаше с ножем, и викну:< |
беше у стању да изусти ову реч, већ се окрете и пође на улицу и не обазирући се на тетка-Мацу, |
ко, да се ђаво увукао у њезину душу, те окрете да гони из женина срца ђавола свима оним средств |
а.</p> <p>— Хоћу! — одговори Лепосава и окрете лице у страну, да јој Диша не угледа, како јој у |
ељита прилика мајстор-Дишина, па за тим окрете леђа и журно замаче у град.</p> <p>На првоме кон |
бема шакама у леђа.{S} Јанићије се живо окрете, <pb n="124" /> пружи руку за њом и онако, ненам |
.. али тако...</p> <p>Лепосава се нагло окрете њему и погледа га.{S} Он се збуни и не доврши шт |
се?</p> <p>— Зашто? — упита Лепосава не окрећући лица.</p> <p>— За оно...</p> <p>— Које: оно?</ |
час чула, он би сазнао на пример да је округао као гоч (бубањ), да се не зна где је шири, да л |
а и кукања.{S} После би заповедио да га окују у најтеже букагије, да га метну на магаре, али не |
е претапао.{S} Кир-Думина жена, кога је окумио, била му је сад наместо најстарије сестре; она ј |
су!</p> <p>— Немој, још мало; треба их окупати! — одговори Маца и залупи врата пред носом зето |
p>— Ела, изедите, ако смете!{S} На! — и окуражени Ламбре поднесе мајстор-Диши шипак под нос.</p |
и бивао.{S} Баш је чезнуо да се на ново окући, да стече домаћицу, која ће му унети у кућу мир и |
е би нико могао с поља ући, па да лично окуша код Јанићија неће ли га умилостивити.</p> <p>Јани |
p> <p>Но кир-Дума не беше од оних, који олако напуштају што су предузели.{S} Место да устане, о |
е ћутање.{S} Али то му не испадаше тако олако, јер кад год би помислио да је са овим питањем на |
њима слуша.{S} Баш прошле године она је олакшала некој Маци Брњошевој.{S} Та Маца није за дуго |
д Маца поче причати како је ову или ону олакшала.</p> <p>— Де, де, почекај, зете!{S} Ниси се ни |
таде тако тешко, да у мало не паде пред олтарем.{S} Била је бледа у лицу.</p> <p>Но то је за кр |
Грабио је кроз мртве и криве сокачиће, омеђене високим, сивим зидовима, иза којих се заклањаху |
p>Колико му је тетка Маца од овога часа омилела, у толико му би више жао, што нема, ма шта чиме |
ереници; јер оно, што већ једаред очима омили, то се више од срца не очупа.</p> <p>Сутра дан су |
м сватове, лако ћу после удесити, да му омилим моје Канче.</p> <p>Сад је и самоме мајстор-Диши |
под високом купастом капом, око које се омотавала чалма зелене емир-боје (знак да води порекло |
атио од туге за својом женом, толико је омрзао на сав грчко-цинцарски род, и када би му било у |
ра, он га је од смрти Лепосавине толико омрзнуо, да га је, кад год би му се дало, избегавао.{S} |
Казаћу ти, а ти ћеш, када јој опростиш, омрзнути на мене; па и кира-Анастасија и кир-Ламбре.{S} |
лике жртве принео ради свога потомства, он диже руке од свега и тврдо одлучи, да не доврши свој |
шта, што би га чвршће везивало за њега, он му је опет био нешто: јео је његов хлеб, до душе врл |
мајстор Диша је попустио; а осем тога, он је и иначе уважавао своју пуницу и зато, што је та ж |
то угасиле и упале у главу.{S} Па онда, он, који је умео од подне до мрака да седи подавитих но |
А испосници никада не лажу.{S} Па онда, он се и са те стране осигурао.{S} За „неверне Томе“, ко |
грчка чаршија у своје „трофеје“ убраја, он се трудио да удеси и ход онако ситно, као што се и г |
над домаћицом, а што се тиче Јанићија, он је био потпуно уверен, да ће у томе погледу постати |
аку, већ умрла.{S} Тек кад Маца закука, он престрављено скочи, разрогачи очи, па, када сазнаде |
; кад је правио туршију од белога лука, он би пребројао све главичице и строго је мотрио, колик |
ом га је онако срамотно окарактерисала, он је ипак сада осећао да се из свега овога може исплес |
једнога дана, када је светина одујмила, он се одлучи, по што по то, да оде.{S} Пред текијом ниј |
hi>, који је кира-Мана у кафу спустила, он сав побледе.{S} Виде да му је жена забраздила далеко |
то су се међу девојкама у тај час чула, он би сазнао на пример да је округао као гоч (бубањ), д |
низ воду и изгуби иза градских бедема, он се врати натраг, сврати прво у Дишин дућан, да обиђе |
ови вратише и јавише, да га нигде нема, он одмахну главом: „Побеже нам погансуз!“</p> <p>А када |
, кад се уверио да је капија затворена, он је, као подсечених ногу, сав раслабљен које од умора |
или, шта би од овога човека.{S} Истина, он је још онако био пун и трбушат, али лице му некако с |
вога детињства везан за свога мајстора, он га је од смрти Лепосавине толико омрзнуо, да га је, |
зи да му од празнога чекања нема ништа, он се одлучи на последње средство. — Неколико недеља ве |
лелога спопао страх од учињенога греха, он би се дохватио тога правца, окретао своје мисли на т |
ишао, тврдо науман да са собом доконча, он је пун срџбе и очајања лутао тамо амо по густим трња |
ира-Мана истрже и сва изубијана побеже, он се прући на миндерлук и поче из гласа лелекати.</p> |
овек прав, у очима жена, докле се пазе, он је увек кривац.{S} А ове две куме толико су се пазил |
ако није могао са да пријатељем путује, он му је при поласку дао корисне савете, где ће уз пут |
у Дишину као блага дажда после припеке, он је чак и њезину кућу, у којој је најбоље <pb n="115" |
p>Свуда, где год би му се дало прилике, он је, својим примерним држањем, успевао да покаже, кол |
же доћи, па ни то, с чим ће доћи дотле, он је ипак био науман да то изврши, само ако она усхтед |
у што су предузели.{S} Место да устане, он поче на широко описивати све добре стране кира-Анаст |
другима не паде на ум да га њоме ожене, он би у тој жељи провео цео век, а не би ни покушао да |
убијали, па, ако је било греха од мене, он ће ми опростити.</p> <p>Таква су размишљавања врло ч |
против клевете; али, ма шта да започне, он ће морати, пре свега, изићи међу људе.{S} А та сама |
а!{S} И тек сада, када је остао без ње, он је у пуној јасноћи видео, како му је без ње пусто и |
а сада ни крива ни дужна тера из радње, он би га тако издеветао за све, да се до века сећа, как |
не мога да излије своје нерасположење, он пронађе други.{S} Престао је да јој говори; по десет |
вака на улицу, па, када одмаче од куће, он стаде трчати, као да га неко вија.</p> <p>А када се |
рној савесности и тачности свога калфе, он је потапшао Јанићија по рамену и, кад су у вече сели |
ти на мишицама какве му драго лепотице, он би, зацело, узвикнуо од силна задовољства и, Бог зна |
машице, па, када се ове готово усијаше, он превуче њима дуж Лепосавине кичме.</p> <p>Болесница |
тек када га неке жене из куће зовнуше, он прибра снагу и крстећи се уђе, да види покојницу и д |
итају; а ако га ко на улици и заустави, он се брзо опрашта и изговара да мора журити, па онда ј |
ра, кад те само угледа, па ко што ради, он трч’ за тобом, ја л’ да те загрли, ја л’ да те пољуб |
ће се ова ствар ипак на добро свршити, он пожури тетка-Маци.{S} Тетка Маца му је била једина л |
скрете и остави Дишу у пуној светлости, он се диже и пође оном страном којом Анастасија оде.</p |
ут Мокрога Луга; а када га глад узмучи, он је по џбуновима брао лишће кисељак и тиме је тога да |
то није могао пристати.</p> <p>Па ипак, он је увидео да му је немогућно остати и даље у овако б |
посрћући и не видећи ништа пред собом, он је час брзо час успорено, како су га кад узавреле ми |
мигивала, што се толико повео за женом, он се сасвим отпадио и од оног малога броја српских поз |
био потпуно уверен о неверству женином, он је осећао према њојзи онако исто љубав као и пређе, |
еленим баштама и стрехом тетка-Мацином, он устаде са постеље у дућану, где је са „чирацима“ спа |
едао текију, опседнуту оноликим светом, он је грабио даље.{S} Срамота га је било, да се умеша у |
каквој му је трептала до пре неки дан, он опет није могао да се потпуно отресе жаоке, која је |
ик своје прошенице, па када није могао, он нареди Бику, да погне леђа, а он му се попе на леђа, |
лазити око дућана.{S} Да је само могао, он би тога мајстора, који му је толико шамара напоклања |
, а просјак пред вратима понизно чекао, он би се пропео на прсте, бркао по једној торбици, обеш |
љан.{S} Баш да и није кир-Дума пристао, он би се ипак вратио својој вереници; јер оно, што већ |
тра затворен.{S} Јанићија не збуни ово, он прескочи преко зида и лагано, као мачка кад вреба, д |
не иде.{S} А баш и када би тако радио, он сам, по својој повученој и срамежљивој нарави, не би |
ао на оно што је онако несвесно урадио, он то није могао успети.{S} Онај топли дах девојачке ду |
мо и молимо.{S} Богатији је, мој синко, он и од Султана и од Господар-Милоша па чак и од капета |
а-Мацине куће.{S} И тако, мало по мало, он се толико навикну на ову кућу, да тетка-Мацу није др |
ака.{S} Али кад већ није друкчије било, он се помири са тим гласом и пође у Београд, прво да се |
задржа га, те, место да одмах оде тамо, он се преплашен и клецајући довуче у башту.{S} Јанићије |
ка тетка-Маци, но, у колико буде нужно, он ће и сав тетка-Мацин надзор подвргнути својој потајн |
Опрости му, зете, још је дете!{S} Ето, он се каје, — утаче се Маца великодушно.</p> <p>— Гледа |
око њега, па, ни сам не знајући зашто, он се несвесно поче пипкати по глави и слабинама.</p> < |
ад угледа како је мајстор блед и модар, он се зачуђено заблену.</p> <p>— Шта ти би, мајсторе?</ |
поткупио бројанице и турао их за појас, он положи руке на трбух, ниско се поклони и приступи ки |
му се дало да се покаже као прави брат, он је то чинио са пуно пожртвовања.{S} Једном речи, изм |
ина порука била то исто што и заповест, он прикупи бројанице, извири још једном кроз капиџик, т |
ј загрљај и пољубац, који му узе свест, он би и сада весело певао, па на сељаке, кад би у дућан |
ме је Периклес усхићавао древну Јеладу, он је тек онда окретао српски, али тако, да се очито оп |
е више развија у једру и свежу девојку, он је ипак то чинио из једног невиног уживања, пошто му |
ај посао, што је она викала на патролу, он је врнуо прстен!</p> <p>Како је ово казивање било од |
то и благословено.{S} Ама, што ће њему, он има децу!</p> <p>Хаџи-Зосим значајно погледа у мајст |
а је угледа овако порушену и поништену, он се сети како га је увек, када би кир-Диша отишао у д |
поље.</p> <p>Тек кад је био на доксату, он се окрете соби, у којој му жена стојаше с ножем, и в |
ене около њих, па, докле чочеци певаху, он је у деф ударао.</p> <p>Од тога часа преста Јанићије |
мутвак, па кад не нађе тамо газдарицу, он извади онај цванцик, што му га она поклони, баци га |
о грло га издаде и место да изусти реч, он поче некако ситно штектати.</p> <p>— Што штекћеш, ку |
еке, а одмах до њега и кира-Анастасија: он да одмах захрче, а она да још дуго у памети прибира |
од њега.{S} Дакле, више јој нема спаса; он је то одело однео без сумње кира-Мани.{S} Сад јој не |
каже Диши: „Честит је момак, Јанићије; он ће ти кућу и радњу чувати као своју“, а Диша јој вел |
сава му стиште руку и мало повуче себи; он се наже, да боље чује.</p> <p>— Да му кажеш...{S} Ди |
она забуна и ватра на ново га дохвати; он брзо седе на миндерлук, завали се на узглавље и поче |
довикује:{S} Ја сам крива, што се убио; он је мене волео, па је због мене то!</p> <p>И ова слик |
три сина!...</p> <p>Хаџији мркну свест; он, као да га неко гурну, улете у собу дршћући од нагло |
/p> <p>— Ама није он био прилика за њу; он је погрешио; требало је да се тобом ожени, па да га |
деца, па теби?</p> <p>— Неће Ламбре!{S} Он како и ти, ич се не разбира за децу.{S} Кад не даде |
у.{S} То је увиђао јасно, али заман!{S} Он је био жртва, играчка супротних мисли, које су га ка |
а се нагло окрете њему и погледа га.{S} Он се збуни и не доврши што хтеде рећи.{S} Изненадило г |
су обоје сада једно наспрам другога.{S} Он опустио руке, разрогачио очи и зачуђено се забленуо |
о није могла да позна свога супруга.{S} Он се није обазирао ни на њезине оштре изразе, ни на ње |
од Анастасије и како га је исмејала.{S} Он тури записе на њихово место.</p> <p>— Да ли да и њој |
бегавао.{S} А мајстор Диша напротив.{S} Он сад већ <pb n="216" /> није могао ништа без тетка-Ма |
пњом очекивао на повратак мајсторов.{S} Он се ни из далека није могао надати ономе, што се, у т |
је чуо осем дубокога хркања нечијег.{S} Он нечујно ошкрину врата, провуче главу и загледа унутр |
сад више није знао шта да предузме.{S} Он је већ гледао у мислима како његов кир-Ламбре лежи и |
ба ишчезнуше као бол, кад зуб умине.{S} Он задовољно бркну у кесу, извади један цванцик и даде |
годио, одлучио је Јанићијево држање.{S} Он онако узбуђен и псујући <pb n="77" /> и тога мајстор |
звукоше усне од задовољства и среће.{S} Он и без допуста пође доксату, али у томе и Маца изиђе, |
је почео налазити какве такве утехе.{S} Он је са тим чакширицама, т.ј. са „братинском“ и „сестр |
, а уз то узима по три зрна пшенице.{S} Он је донео собом једну велику светињу: ексер, којим је |
ор, који му на на подсмевање личаше.{S} Он занеме од забуне.{S} Хтео би да јој одговори ма шта, |
е, да од свега тога не може да дише.{S} Он се ухвати обема рукама за груди и удахну што је више |
ше му да се на једноме месту скраси.{S} Он отури посао, одмахну руком весело па изиђе из дућана |
квој разборитој помоћи могла надати.{S} Он се, као и увек, <pb n="212" /> када се над његовом г |
у носио, поче да кипи свом жестином.{S} Он се обазре око себе, погледа тамо од куда му допираше |
ли на коленима пред оним сандучетом.{S} Он је баш тада довршавао молитву и из земљане кадионице |
кутијицу, коју је за појасом носио.{S} Он је извуче и отвори.{S} У кутијици је лежао сасушени |
иво што је и помишљао да дође овамо.{S} Он се повуче иза огњишта, па, како је осећао да му ноге |
ка Јанићијева текну у срце Лепосаву.{S} Он је хтео да је, као и обично, изазове на смеј, али ов |
ји га са набреклог јелечета запахну.{S} Он је стеже грудима, а она се одупре шакама о његова пл |
о прави узрок Јанићијевом поступању.{S} Он није ушао случајно, но намерно.{S} Само, ко ли му је |
он муж и господар у кући, или шта је? — Он отвори врата, извири на ћошку, па, кад је ни тамо не |
<p>— Па где је, што не долази?</p> <p>— Он каже: да неће!</p> <p>Маца и Диша згледаше се зачуђе |
местви<ref target="#SRP19061_N2" />, а он је искрајао сахтијан, по поруџбинама.</p> <p>Они кој |
она бар три ливаде свакојаких трава, а он, пуних једанаест година, није изоставио ни јутрењу н |
а дана остави овце, нека их пас чува, а он, као да га неке мађије вуку, стиште пут Београда.</p |
о њега <pb n="168" /> и чест му чува, а он ће знати, кад буде време, како да га награди.</p> <p |
годити.{S} Ето, ти тражиш сто хиљада, а он даје пет стотина.{S} Спусти мало ти, нек подигне мал |
могао, он нареди Бику, да погне леђа, а он му се попе на леђа, па одатле на зид и таман да уско |
Анастасија погазила образ свога мужа, а он хлеб свога мајстора.</p> <p>И тада му је долазило, д |
ићија.{S} Нешто му је журно говорила, а он је прво са неверицом слушао, а после, поче од времен |
за часак, остави дућан на комшијама, а он да тркне за њом, кад га одједаред изненади појава ма |
.{S} Сад ће кир-Дума затражити мираз, а он му га мора вратити, те на тај начин прекинути и посл |
му сваки час јавља, како је Лепосави, а он чим је испратио мајстора на улицу, врати се болесниц |
/p> <p>— Слепац ниједан! — Свет види, а он не види какву је сурунтију узео! — Оди ти овамо, тет |
глед; многи су његове услуге тражили, а он је на крају био захвалан и на најмањем поклону од по |
а се кира-Анастасија са Дишом измири, а он као и до сада остане и у будуће са Дишом добар прија |
да му заповедим што, сама сам у кући, а он као ајдук наслони се о обрамку, па само звера.</p> < |
што да му каже, то је говорила мајци, а он јој је преко мајке одговарао.</p> <p>Тетка-Маци није |
ечитељи и народ да јој приступе руци, а он да им каже: „Да је сви листом поштујете, као да ми ј |
де да доврши, измахну на њега метлом, а он, пре него што ће га ударити, побеже из мутвака.</p> |
кир-Дума измири Анастасију са Дишом, а он да се привремено, ради куповине еспапа, уклони у Гал |
ме, како му је пријатељ образ укаљао, а он би био потпуно освећен.</p> <p>Ама такав начин освет |
ке године, бре брате, служиш поштено, а он да ти не донесе поклон ни колико за једну аспру.</p> |
ника приступише и целиваше га у скут, а он им очински благослов подели.</p> <p>— Богоугодни пус |
а јеменије; она му пружила босу ногу, а он је целу обухватио у једну шаку, па се као луд смеје |
и мужа до капиџика, пољуби га у руку, а он њу у чело, и ту остаде, гледајући за њим, докле није |
а поздрави с мужем, пољуби га у руку, а он њу у чело.{S} Кад га је погледала, једна јој се суза |
раке“, да се нађу тетка-Маци у послу, а он је седео у радњи по цео дан.{S} Није имао никога поу |
не смем друкчије, већ како нана каже; а он је слуга, нема нигде ништа!{S} Ох, Боже, само му не |
ео и изгубио вољу на пазар и на децу; а он је опет нудио толишно, да је свети човек са највећим |
дре контуре, одскакала на грудима.{S} А он, тако исто усплахирен, изгубио сву моћ мишљења, блен |
ре, седепсузу; ја сам стара!</p> <p>— А он ти је па младунче, ба!{S} Погледај га само: је ли му |
према другоме; она намргођених обрва а он оборена чела, погледа плашљива али ипак пуна очајне |
е пута, она рашчупаних коса и плачући а он сав изгребан, вратили са чесме кућама.{S} Али се ни |
и му за ту суму дао.</p> <p>— А од чега он чува? — запита Зосим.</p> <p>— То је само за жене.{S |
ја га удари ногом у трбух тако јако, да он јаукну, ухвати се обема рукама за трбух и пресамити |
тео?! — одговори Лепосава, али тако, да он сада не знађаше прашта ли му или се љути баш зато, ш |
изненадни гост од куда бахнути, тек да он не буде онај један „од заклетве“. — Од озго, од стра |
сам увиде, да би то било неприлично да он, један мајстор, своме шегрту исповеда зашта се радуј |
ни по псешки.{S} Ја сам му зборила, ама он каже:{S} Дервишин је погана вера, а од поган закон н |
дило се, де; човек је, мушко је.{S} Ама он се теби опет мора вратити, ич се не брините за то!{S |
о томе није потребно ни помињати.{S} Та он се, до овога часа, уздао баш у саму газдарицу, <pb n |
га преварити.{S} И баш са тога гледишта он се јако плашио, да овоме момку не прасне опет у паме |
ни један од тих звукова свежега пролећа он није чуо, — све је то било и сувише слабо да га изве |
је и нешто више.{S} Око поноћи — прича он — Диша је пробао да отвори капиџик своје прошенице, |
седела према њему и прела чарапе и, кад он ово рече, мало застиђено погледа на гнездо па онда н |
ухватила.</p> <p>А баш у томе часу, кад он учини тај покрет, што је могло некоме да изгледа, ка |
нове, како да се ороди с Грцима, те кад он није био срећан, а оно да му бар у дечици проструји |
у, од самога себе прикривену жељу, виде он данас остварену, опет не својом вољом и одлучношћу н |
и на Турке мрзели.</p> <p>— Море, да је он човек на своме месту, зар би се клонио наших девојак |
нгриза својој жени.{S} Разуме се, да је он био увек на Лепосавиној страни.{S} Није могао да се |
дбина снађе!{S} Доста, ако кажем, да је он био налик ономе сиромаху, који је седео испод пуне т |
не би га толико запањило као то, да је он, један угледан мајстор у чаршији, могао доћи и на та |
с мужем, то је с правом очекивала да је он заштити <pb n="102" /> и нађе начина, како да се из |
лију однео.</p> <p>А те вечери, када је он спавао, мајстор-Диша је гостио своје званице.{S} Оти |
<p>Мајстор-Диши би сасвим ново; куд је он на то и помишљао!{S} И он се као запањен загледа у к |
его да очекне.</p> <p>Међутим, докле је он чекао пред доксатом и задовољно тамо амо ходао, из с |
го остао код фудул-Стаменке; а докле је он са Анастасијом претресао све начине, како да и себе |
изиђе из суда оправдан.</p> <p>Докле је он полагао заклетву, стојао је кир-Дума спрам њега, заб |
пред једном иконицом у соби.{S} Тиме је он исказивао захвалност <pb n="191" /> Богу, што му је |
своју замисао, јер је слутила, да би је он од тога одвратио, једно што је пут за једну женску г |
да у један бокал оточи расола, који је он увек за вечером наместо вина пио.{S} Маца је предузе |
и за совру, већ онолики број, колики је он пред ручак означио.</p> <p>Али што се тиче новца, ту |
се нашла у послу око огњишта, па док је он са највећим нестрпљењем бечио од туда очи и искашљив |
<p>Није се осећао побеђен; предвиђао је он, да га мајстор неће лака срца пустити; али најпосле |
међу ова два супротна осећаја стојао је он као кривац, кога су осудили да га двојица шибају.</p |
им бројаницама у левој руци.{S} Знао је он, чега се ова посета тицала, па се већ потпуно збунио |
песмом и шалом.{S} Овога дана постао је он љубимцем кир-Думе и Ламбре.{S} Али круна свега била |
избијала снажна набрекла прса, ишао је он пред друговима и свирачима.{S} Код једне крчме зауст |
p> <p>— Толико је могао да да; друго је он, а друго ми, богоугодниче.{S} Ти си свет човек, па ш |
чигледан пример за потврду овога био је он сам.{S} И њему дође тешко, што је на прво потказивањ |
мајстор Диша одмах дође, протумачио је он сасвим друкчије.{S} Помислио је да га је Лепосава од |
очима решавајући тренутак.{S} И ако је он удовици вратио прстен, мираз је био још у његовим ру |
што јој упропасти младост.{S} А како је он без речи седео и само трљао чело тражећи каква таква |
био још једино њено уздање, па како је он и био прави узрок њезиној завади с мужем, то је с пр |
р-Дишином дому извршило чудо, и како је он постао оцем три синчића, који му, у један исти час, |
оме је осећао велики решпект. — Тако је он причао њојзи, како га је, сутра дан по прстену, нашл |
ђу најближим својима.{S} Управо тако је он мислио, ма да није никада знао како је то међу најбл |
и кроз кир-Ламбрину главу, у колико је он, онако смрзао и бесвесан, могао схватати.{S} Срамота |
стор и имућан газда може постићи, то је он у грађанству и своме еснафу постигао на своју радост |
ило, да онако нагло врати прстен, то је он тек из далека напоменуо Думи, кад је споменуо како у |
важаван међу поклоницима и зато, што је он толико рачуна водио о светињи ове земље, по којој је |
као и мајка јој, знала о свему, што је он видео и тетка-Маци испричао.</p> <p>— Да кажем, не в |
а цело знала нешто више, него ли што је он могао и помислити, када је почела тако говорити о пр |
ислио на долазак мајсторов.{S} Зашто је он зебао и од чега, није могао да самоме себи објасни?{ |
дете, пољуби мајстора у руку; добар је он, опростиће ти, — рече Маца, кад јој се учини, да је |
ку и замолиш да ти опрости.{S} Добар је он, опростиће ти.</p> <p>— Не могу... стид ме... прошап |
пронађе ли се, — то толико!{S} И зар је он једини, за којим би полиција морала трагати!</p> <p> |
посава маши очима руци Дишиној, коју је он пред њом у вис уздигао.</p> <p>— Ово теби; ти да га |
Маца му је била једина личност, коју је он дубоко поштовао и о којој је био тврдо уверен, да ће |
можда и зато, што му судбина, у коју је он безусловно веровао, беше наменила, да се баш Анастас |
ла за каквога слепца?</p> <p>— Ама није он био прилика за њу; он је погрешио; требало је да се |
хлебом гутао и чувао их, да их доцније он, кад буде произведен за калфу, са богатим интересом |
толико надао; али после оваке испоруке он сав претрну.{S} Крв му сукну у главу и страшна забун |
ми овде боримо са нечистом силом, дотле он у наше радње шаље по једнога анђела, да нам имање до |
их сачувао до повратка газдина, сада ме он не би овако отерао, него би ме још и за калфу извео, |
ош дуго и дуго.{S} На све могуће начине он му је показивао, како са овом срамотом, што је нанес |
, до сада? — запита га мајстор, када се он једва вукући ноге, врати у дућан.</p> <p>— Однео сам |
Диша му, шта више, посаветова, нека се он држи само њега <pb n="168" /> и чест му чува, а он ћ |
о, да је некоме радња пропала, докле се он на хаџилуку бавио?{S} Деде, размисли! — А то ти је о |
од њега неће бити сигурна, све докле се он буде налазио у овој кући.</p> <p>И кир-Ламбре је, ка |
зале и кљувале.</p> <p>Међутим докле се он овако ломио и у нерешљивости својој вртео око својих |
ного!</p> <p>— Само здравља, вратиће се он брзо! — одговори Маца.</p> <p>— Не чуј, Боже! — прош |
се и прстом не дотакну рана, снабдео се он уверењима и печатима од власти и свештенства, у који |
сав задуван и врло узбуђен.{S} Тако се он никада није враћао из дућана.</p> <p>— Да не долази |
мбре гонио из ње ђавола усрдније, то се он све чвршће усађивао у њој.</p> <p>И тако у овој одли |
и недоумици, појачавало се све више, те он није никако могао да схвати ни одреди, у каквом упра |
каже, али му се вилице тако стегоше, те он само нетремице звераше то у онај дукат „ћошајлију“, |
ј, весело, нежно, управо сестрински, те он, хтео не хтео, обикну на свој нови положај и предаде |
још јутрос нека жена дошанула нешто, те он као махнит одјурио у удовичину кућу и затекао је баш |
— Нема лека; не могу више овако! — рече он једаред тетка-Маци, када га ова поче грдити, што се |
га је сузама и преклињањем задобила, и он је, у тренутку душевне слабости, осетио оно сажалење |
је да му се овога часа дели судбина, и он исприча газда-Диши потанко све шта је било и како га |
рива, одби га од своје рођене капије, и он пожури даље.{S} Пред ћор-Ахметовом кафаном угледа ка |
твори му се кира-Анастасија и Ламбре, и он зажмури, изговори заклетву и колико је могао сигурни |
летеше му се око очију; смрачи му се, и он тресну сахан са кадаифом пред ноге кира-Манине, па к |
а њезина претња и велики кујнски нож, и он, место да пође на улицу, седе изнемогло на миндерлук |
</p> <p>Тај израз не измаче кир-Диши, и он се на један мах збуни.{S} Очекивао је сасвим друго: |
ор Диша дошао, да се разрачуна с њим, и он сав претрну, скочи насред собе, опусти руке, па се б |
и слаже, вукла га је неодољиво тамо, и он сав раслабљен изиђе из дућана и споредним сокачићима |
ресова, да види и целује свети ексер, и он се упути са хаџи-Зосимом кроз тесне и криве јерусали |
већ једаред засведочио своју оданост, и он је потпуно права имао, када је уочи <pb n="184" /> с |
слутња, да му је жена напустила кућу, и он је поче из гласа по имену звати.{S} Из куће се не од |
ново; куд је он на то и помишљао!{S} И он се као запањен загледа у комшију.</p> <p>— Море, шал |
за његова мајстора?{S} То никако!{S} И он убрза кораке, само да што пре побегне одавде, што да |
ага свога дућана, сурово најурили.{S} И он се тога држао као стене.{S} Прва два просјака, који |
иште.</p> <p>— Отишла! — прошапута. — И он долазио... сад шта да се чини?</p> <p>Мислио је испр |
Диша?{S} Тек ове појаве расвестише га и он се полако изви из њенога загрљаја.</p> <p>— Да кажем |
о је тврдо у моћ дервишевих хамајлија и он их једнога дана изнађе у једноме сандуку.{S} Кад их |
века са ранама на длановима и грудима и он му рече:{S} Иди у Вертеп Витлејемски и прими свети е |
а се на мајстор-Дишину душу као стена и он је као заливен ћутао и очекивао од тетка-Маце, да он |
да је заискао; али то га беше срамота и он се с тешким срцем одби од ћепенка и хлебова, чији је |
ећао пуно задовољство, што се једаред и он осветио, ипак, док је говорио ону заклетву, осећао ј |
ли?...{S} Овде му се помисао прекиде и он се стресе...</p> <p>— А је ли ти, море, шта ти је на |
Толика Мацина нега најпосле му поможе и он изиђе у дућан, истина жут као исцеђени лимун, али ип |
д овом очајничком приликом, оборио је и он очи, па их није <pb n="66" /> смео подићи; није знао |
по посуђу, Јанићије се закашља, па се и он нађе у послу, тек колико да сакрије своје узбуђење.< |
о, као дете када га заголицају, па се и он, заражен овим смехом, и сам из све душе смејао.</p> |
чудотворан: даје децу нероткињама, те и он купио за Лепосаву мало, и то за двеста и четрдесет г |
глави.{S} Пред кућом му се баш заврте и он се мало поведе у страну.{S} Но то беше тренутно, баш |
на очи Лепосава у целој својој појави и он се, сад први пут, пред том сликом снеби.</p> <p>— Ко |
прагу.</p> <p>Сузе му навреше на очи и он их кришом од пролазника утре рукавом и полагано пође |
/> <p>— И хоћу то!... оте му се узвик и он, без икаквог чекања, излете на улицу.{S} Лепосава ос |
е чули?</p> <p>Али кир-Диши умину бол и он се и по други пут залете.{S} Анастасија вешто измаче |
оца, који не беше те среће да се, као и он, ожени Гркињом.</p> <p>Но човек једно мисли, а судби |
свију мисли што их је уз пут смишљао и он се, малаксао од тешког душевног напора и збуњен, вра |
а кир-Ламбру.{S} Онако бунован, зинуо и он, бечи очи, али никако не може да се разабере, где је |
рчевито ухватио, истрже му се из руку и он тешко застења.{S} Једнолики, безизразни шум шумио је |
а га презриво.{S} Тај поглед га жацну и он од једном осети да јој мора вратити.</p> <p>— Е, па |
на, ускомеша у њему на ново ону ватру и он поче одмерено гвозденом алком, а за тим све жустрије |
и су према млађима имали такав правац и он се морао поштовати.{S} Па кад би то све било, да ли |
на од његових напада, а у вече, када би он за совром, не обраћајући на њу ни мало пажње, разгов |
роза на улицу и сав изубија. — Можда би он и опет прешао преко зида, ама кира-Анастасија се у т |
. <pb n="17" /> Ниједног просјака не би он отпустио без благе хришћанске утехе.</p> <p>— Ако му |
ати.{S} Па кад би то све било, да ли би он то и дочекао?{S} А код овога мајстора његово произво |
вора ништа.</p> <p>— Лепосава! — понови он.</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Љутиш ли се?</p> <p>— За |
дабогме; али шта знаш ти!{S} Не долази он за бадава у нашу кућу.{S} И зар би то било лепо од њ |
јави, да пита треба ли му што!{S} Је ли он муж и господар у кући, или шта је? — Он отвори врата |
ме.{S} Сељаци пролазе поред дућана, али он не муче више на њих као бик, те да засмеје ћепенке, |
су му клецала од душевног узбуђења, али он је ишао напред, ишао и не обзирући се за поздравима |
наглим одласком, хтеде да га викне, али он већ беше на улици; она обори главу и са неким изразо |
а су га дуго и гонили, да се ожени, али он тога не учини, можда и зато, што му судбина, у коју |
ожда није требао баш тако да учини, али он је био задовољан: ово му је куд и камо била снажнија |
чију сачува.</p> <p>Све је то тако, али он није могао ни помислити да тако што предложи Маци.{S |
анићије зове и дрмуса из све снаге; али он се не мога одазвати.{S} Само што је руком нешто отис |
моје дете; добар је и волим га.{S} Али он је још слуга, нема нигде ништа; а да га чекаш, док с |
и.{S} Срамота ће се за цело чути, те ни он није могао замислити, како ће се у чаршији окренути |
ја, а на лицу му се јасно чита, како ни он не верује што мајстор Диша тврди.</p> <p>— И што да |
.</p> <p>— Како то?.</p> <p>— Може бити он је нешто посумњао, па њему наредио да нас хвата.</p> |
нам не долази у кућу више; зашто ће нам он?</p> <p>— Ви’ш ти ње!{S} А шта би свет онда реко?{S} |
тињака, који је тумачио снове, те да им он разреши онај загонетни сан тетка-Мацин.</p> <p>Тога |
е радњу оставио на Јанићију.{S} Цео дан он је Јанићија упућивао, како да му радњу чува.</p> <p> |
који се не прашта. — Тако је објашњавао он познаницима своја утанчана чуства и поштовање према |
езва пристави, што је, у осталом, чинио он само према угледним људима грчке народности.</p> <p> |
врат.{S} Али то, у осталом, није чинио он из мржње према своме шегрту, већ из виших педагошких |
а све начине трудио, да му покаже, како он неће да зна ни за какав род.</p> <p>Сад му је тај ст |
ога живота покаже својој вереници, како он никоме у својој кући не допушта, да што противу њего |
на.{S} Спусти мало ти, нек подигне мало он, па ћемо да углавимо.</p> <p>— Јок, јок, с њим нема |
ко ведар и безбрижан као до сада!{S} Но он није имао никога свога; а тетка Маца, којој је преда |
чочек извијати и поскакивати.</p> <p>Но он тога није видео, а удовица, са забаченим дугим курју |
ијао. — Али ма колико да је то очевидно он сам опажао, и самоме њему било је тугаљиво, кад год |
а у каквоме послу нађе, ако би случајно он из собе изашао.</p> <p>Али кир-Ламбре не изиђе још з |
чудо од браде?</p> <p>— Море, није оно он! — шапну Јанићије.</p> <p>— Зар га не познајеш?{S} Е |
о и сваки разговор о томе избегавао, то он није ни могао знати све оно, што се око његовога име |
енадне клонулости и страха, какав ли то он изгледа у очима људи.{S} Јер, њему се чинило да ово, |
је у души чврста вера хаџијска.{S} Зато он пушта ђавола, да нас на хаџилуку искушава, али, докл |
о.</p> <p>Но у дну душе Јанићијеве, што он ни сам није могао разабрати, водила се нека потајна |
pb n="86" /> разбирао, да има нешто што он не зна, а што се баш њега тиче.</p> <p>— Улази у дућ |
пустосват.</p> <pb n="28" /> <p>— Зашто он није кум?</p> <p>— Не може, род су.</p> <p>— Какав р |
p>Ово тачно размишљање о своме положају он је по каткада истицао у својим мислима, али кад год |
уђе жене.</p> <p>На ову летимичну идеју он само одмахну шаком; а како, поред свега мозгања, не |
гледа.</p> <p>— Ексик-хаџија! — рече му он.</p> <p>— Шта знам, кад ме тамо вуче — одврати Диша. |
Јанићије хтео да остави посао и како му он није дао.{S} Кад је сутра дан Јанићије однео једне ј |
е.</p> <p>— Гледај, тетка-Мацо! — викну он и са доксата, на коме су вечерали, изнесе је у башту |
лежи у њему.{S} Снагу своју чудотворну он је дао и овоме памуку, ама само за нероткиње, за дру |
ана, после трогодишњег парастоса, бахну он у кућу кир-Ламбрину, по обичају изу јеменије пред вр |
стајаху све нејасније и изговарајући их он се мислима није утицао у дубину своје душе, него је |
и и његовима јако стало до тога, да баш он узме кира-Анастасију, те да се тако опере она срамот |
, ја си коло па водим!“</l> </quote> <p>Он запева, а обе жене преузеше; Дума се завали на узгла |
„Што нас остави, бре?“ а она ми каже: „Он ме је овамо отерао!“</p> <pb n="217" /> <p>Тетка Мац |
ију: <hi>чочек аваси</hi> (игра чочека) она уздиже над главом деф, другом руком удари по њему п |
после, кад је прошапутала оно: „хоћу“, она мало зажмури, присебност јој се врати, па је целога |
ство, рече, како је храни за банбадава, она плану и одговори: „Ко ти је крив, што си самоме себ |
свиђа ни мало онај дежмекасти папуџија, она то није била кадра ни за живу главу рећи пред кир-Л |
} Совра је била пуна; Маца није жалила, она је у овом изобиљу јела излила све обиље своје матер |
очи и искашљивао се, не би ли га чула, она је у мутваку певушила што или би се с мајком разгов |
>Кира-Анастасија није само расположена, она је ове вечери била управо одушевљена.{S} Прам јасне |
гоме вазда пакостили; често би се пута, она рашчупаних коса и плачући а он сав изгребан, вратил |
ве четири стране, разнесу.{S} Напротив, она је била од оно мало жена, које су умеле не само да |
утита и поручила му: ако одмах не дође, она ће му сама у дућан доћи.</p> <p>Није се имало куда; |
ада су се жене „на коме добу“ налазиле, она је била неопходна; а оне жене, опет, које чезнуше з |
опет одалами, то баш нећу. — Најпосле, она ми није никаква зла учинила, а од њега нисам никакв |
носила све то, али, кад и њојзи превре, она му једног дана тако <pb n="177" /> одлучно подвикну |
виде како снуждено стоји и не миче се, она остави судове и дотрча му.</p> <p>— Шта је, море, ш |
ира-Анастасија?{S} Ако за њу разбирате, она је на вилает.{S} И едну писму је послала; иска да в |
а, па, зажмурила или открила трепавице, она је увек видела једно: некакву грану о којој је виси |
свести, образи јој на ново запламтеше, она покри очи шакама и побеже из мутвака, па онако збуњ |
настасије.</p> <p>А када их раздвојише, она се поче као у грчевима савијати и јецати, те је сад |
Али кад бубањ тресну и зурле одјекнуше, она преплашено одскочи, испусти јастук, што га понесе, |
зив суда да дође у Београд, да се суди, она је из Галца одговорила, да јој Диша ништа не треба: |
нила, да га умекша и задобије, да ћути, она се бојала да неће моћи очувати тајну, коју јој је у |
а, када виде како Јанићије упорно ћути, она покри лице рукама и удари у плач.</p> <p>Јанићије н |
место да је ово сазнање потпуно уништи, она се наједаред прибра, оне преплашености неста, а нам |
ијом, која је пошла право њезиној кући, она се враћала из казначејства, свратила узгред у цркву |
зурле запиштале пред њезиним капиџиком, она је још гдешто довршавала по кући, па се толико око |
у ни мало пажње, разговарао са пуницом, она је ћутала, па, ако је имала што да му каже, то је г |
ији вукла.{S} Цео тај дан, и сутра дан, она је, као када је била здрава, радила по кући и отима |
ојала.</p> <p>А када је Јанићије дошао, она га је осетила инстиктивно и у грудима јој тако живо |
Догодило се ма шта, свршило се ма како, она треба или да умре, или да буде његова.{S} Прво ће о |
је право у срце; а што је најгоре било, она је била толико <pb n="136" /> одана вољи своје мате |
ли икада.{S} Ни сама не знајући зашто, она је предосећала и слутила нешто нејасно, нешто што ћ |
очи се замаглише; али ко би знао зашто, она од једном скочи, одмахну руком, скиде са зида мален |
од капиџика.</p> <p>Али кад уђе у собу, она забуна и ватра на ново га дохвати; он брзо седе на |
гледа онако узрујанога и крвавих очију, она престрашено врисну.{S} Овај врисак и преплашено лиц |
Диша враћа и да више неће да зна за њу, она је бризнула у плач и стала толико лелекати, да је с |
ју сестру; она ми се нашла у болести... она...</p> <p>— Е, па де, де; кад није, није; што се пр |
а, ни дреје познајем.</p> <p>— Па то... она је једна... једна...</p> <p>Али Диша не беше у стањ |
ја од јутрос.</p> <p>Лепосава пребледе; она је најбоље знала, шта се све могло са Јанићијем дес |
сањао тако, као да јој проба јеменије; она му пружила босу ногу, а он је целу обухватио у једн |
и баш ни мало не би криво, што ленчује; она је по кући весело певала, радила своје послове, а т |
али су у соби сами једно према другоме; она намргођених обрва а он оборена чела, погледа плашљи |
ла му је сад наместо најстарије сестре; она је по чаршији бирала за ново ћурче и свилу за свадб |
аше у њу.</p> <p>— Па, ето, тетка-Маце; она зна и више.</p> <p>— А шта ја знам? — Знам да је мл |
ој кажем?{S} Може бити она ће пристати; она није што и Анастасија.</p> <p>Али кад год је покуша |
да га викне, али он већ беше на улици; она обори главу и са неким изразом досаде и срдње одмах |
турским, грчким, цинцарским и српским; она је била увек пуна домаћих новости, а умела их је та |
рука, коју је Јанићије у својој држао; она отвори очи, погледа Јанићија и осмехну се на њега.< |
?{S} Мацу ја уважавам као своју сестру; она ми се нашла у болести... она...</p> <p>— Е, па де, |
о таламбаси на звук невестина имена.{S} Она удовица, која је целој чаршији мозак завртела, да б |
од ове погрешке спасе га тетка Маца.{S} Она уђе баш у часу, кад мајстор Диша поткупи уста и при |
угледа код себе, била је тетка Маца.{S} Она му је сваки час чело квасила сирћетом, а на слепочњ |
њих двоје о младини у башти појаве.{S} Она се дубоко замисли и поче радознало да разгледа запи |
и му се код првога стиха грло стеже.{S} Она песма, која му онда у Еврејској Мали памет попила, |
а запањени и обоје, као крпа, бледи.{S} Она укочила поглед у престрављено и потпуно збуњено лиц |
а није чула шта јој Јанићије говори.{S} Она паде преда њ на колена, ухвати га за рукав и поче ј |
дан мах у главу, тешко је побројати.{S} Она непојамна врева од мисли у његову запаљену мозгу, к |
та се све могло са Јанићијем десити.{S} Она његова последња реч и нагли одлазак не даде јој ни |
најверније жене најпосле дође крај.{S} Она је већ почела да размишљава, на који би начин могла |
ав <pb n="219" /> материјални рачун.{S} Она је Јанићија волела; гледала је у њега, као што је н |
било, да их је ма коме другоме дао.{S} Она изиђе из собице и пожури тетка-Маци, а Јанићије, јо |
вен; лице јој је дошло запрепашћено.{S} Она се од чуда само прекрсти и поче се заклињати својим |
Анастасија је запалила целу чаршију.{S} Она крилата реч, коју, пре три године изрече кир-Дума, |
чиме другим ублажити своју судбину.{S} Она му не одговори ни речи, него га поче одмеравати очи |
пет зато није мрзео своју газдарицу.{S} Она га никад није грдила; а то је много вредело за душу |
ма са којом од њих разрачуна.</p> <p>— Она, која те прво данас запита:{S} Како ти је детету?</ |
у рече.</p> <p>— Ко ми угатао?</p> <p>— Она.</p> <p>— Шта ми је угатала?</p> <p>— Па то, да нем |
чета запахну.{S} Он је стеже грудима, а она се одупре шакама о његова плећа и одскочи у страну. |
желим децу, ама ето већ друга година, а она и не мисли!</p> <p>— Пеки, пеки, не је тешка работа |
дина чекају, па кад после навру деца, а она се ратосиља.</p> <p>Мајстор-Диши се смрче пред очим |
А цигани су ревносно лупали у гочеве, а она писка, што је од зурла до неба јечала, разлегала се |
кира-Анастасија: он да одмах захрче, а она да још дуго у памети прибира све утиске вечерашњега |
ре онда за мутваком ухватио за образ, а она му казала: „Зашто, бре, да ме удаш за овај тулум?“< |
нози скакуће за њом и виче да пусти, а она се све више церекала, те га не пусти све докле се Ј |
} Јанићије покуша да се покаже весео, а она опет поче да га пита о нечем, што баш није имало ни |
ра, коју је мало час под кров метнуо, а она се у једноме тренутку до темеља у прах сурвала.</p> |
екипело и добро је одаламио Лепосаву, а она, бранећи се, изгребала га по лицу.</p> <p>Кад чу ма |
рича.{S} Кад чучнух, да захитим воду, а она ми каже: „Је ли бре, Јанићије, кад те је мајстор Ди |
рости са свима, пуницу пољуби у руку, а она њега у чело, и лађа се отисну.</p> <p>Дуго и дуго ј |
Али, оне су се тако љубазно смешиле; а она опет, као удовица, раскривене главе и без мушке заш |
а кажем?</p> <p>— Па, знаш, бојим се; а она зна све.{S} Ако она каже...</p> <p>— Па како да пит |
о?{S} Камо среће да се тако и догоди; а она што прича, то јој је криво, завиди што онакав човек |
тање.{S} Њему стаде пријатно и ведро; а она потајна изнутрица, која га је, поред свега савлађив |
ачио очи и зачуђено се забленуо у њу; а она тако исто узрујана, да јој се недра од наглога диса |
поче се пљускати по лицу и врату.{S} А она девојачка песмица што се из баште извијала, праћена |
зда-Диши некако подсмешљиво звучао. — А она је одмах после њега изишла, и оде на ову страну.</p |
д је ја питам: „Што нас остави, бре?“ а она ми каже: „Он ме је овамо отерао!“</p> <pb n="217" / |
аршија, ћепенци да ни запалаш.</p> <p>А она, стидљива као невеста, само се осмешкује и трчи из |
За тренутак му се учини, да је Лепосава она некадања и да је то све још могућно поправити.{S} Т |
е Маца и не доврши, јер је нагло одазва она комшика.</p> <p>Диша стојаше неко време и у радости |
у је она крива.{S} Ње да не беше, да га она није својим понашањем намамила на онај загрљај и по |
уго, него да се преда судбини, па да га она на својим леђима изнесе.</p> <p>Но ни у удовичиној |
да достави полицији о бегунцу, те да га она пронађе.{S} Прво је отишао Маци, да се посаветује.< |
посаву је опазио у авлији, али, када га она угледа, штуче у мутвак, да се с њиме не сретне.{S} |
Таман како је и заслужио. — Оставила га она ороспија, кира-Анастасија, и одбегла с неким руским |
а остала чула, да није ништа чуо шта га она пита; а онај бесмислени поглед, који се уковао за в |
саму газдарицу, <pb n="85" /> да ће га она курталисати беде и вратити у дућан; а гледај ти сад |
једно му је мутило помисао: да ли ће га она жалити? <pb n="162" /> Хоће ли плакати за њим и да |
мутвак и осорљиво одговарао, ако би га она што запитала.</p> <p>Да ли је Лепосава ово чинила и |
ије и сада је био још збуњенији, што га она више гледаше.</p> <p>— Што да се љутим, кад ниси хт |
рицу, он извади онај цванцик, што му га она поклони, баци га у мутвак и што је брже могао истрч |
а се и кира-Думиница помало плашила, да она „ватра“ не опече и њезина супруга.</p> <p>Како му д |
ивен ћутао и очекивао од тетка-Маце, да она сама пронађе пута и начина шта да се ради.</p> <p>— |
се све чини, да сам баш од тебе чуо, да она носи четири хиљаде...</p> <p>— Не је четири, џанум! |
и потомка.</p> <p>— И ти да пустиш, да она учини такву лудост?!{S} Зашто си је пустила? — викн |
ог рано изгубљеног супруга, лисца, и да она, као свака неутешна и честита удовица, јадикује за |
рећи да су равнодушне.{S} Шта више, за она четири дана, кад није долазио, Лепосава је била врл |
рију, а од песама јој постаде најмилија она:</p> <quote> <l>„Зашт да прећутим ја онога свјета,< |
ова?</p> <p>— То да не чиниш; боље нека она иде у свет; боље на њену главу срамота него на твој |
S} Маца је предузела домазлук, неговала она три сирочета, па, прибравши сву пажњу око куће и де |
мало сумњао, ма да је од некога времена она на ново започела да попреко погледа на кућу кира-Ан |
во осећање превлада.{S} Уместо одговора она га погледа ведро и пркосно и продужи пут ћутке.{S} |
и пут.</p> <p>— И од тога ћу?... запита она стидљива.</p> <p>— Од тога! — одговори Диша и својо |
<p>— Нисам!</p> <p>— Среће ти! — запита она, а зрачак ведрине блесну из влажних очију.</p> <p>— |
ме часу понаша.</p> <p>— Аман! — зајеца она, кад опази како Јанићије гледа у страну и избегава |
ме не волиш... рече Јанићије тужно, кад она престаде.</p> <p>— Кад те не бих волела, не бих ти |
е:</p> <quote> <l>„Знаш ли како се зове она ватра,</l> <l>Што душу сажиже а срце спржи?</l> <l> |
/p> <quote> <l>„Да ли знаш како се зове она ватра, што душу</l> <l>сажиже а срце спржи?</l> <l> |
/p> <quote> <l>„Да ли знаш како се зове она ватра,</l> <l>Што душу сажиже а срце спржи?</l> <l> |
ко слично са оним даном, кад га спопаде она вртоглавица, те несвесно одлете чак у Еврејску Маха |
то правда, шта ли, кад је знао каква је она, па још да ми кумује, кумство га убило!</p> <p>Тако |
зан био за њу, као баш сада, када га је она преварила, па чак и ножем хтела ударити.</p> <p>Леп |
есно учинио.{S} Чинило му се, кад га је она ударила, да га је захватила нека несхватљива страст |
-Мана, шта то говориш?{S} Са киме га је она јела до сада?</p> <p>— Санким не знас, пезевенк-баш |
шта је са његовом женом.{S} За њега је она постала сада сасвим као избледела успомена, управо |
амалин толико је мучио због тога, да је она отишла једноме дервишу, те јој овај даде записе.{S} |
ојака па тражио Цинцарке.{S} Или: да је она чему, зар је не би узео ко од њихових, него је поту |
чаршију, а глава није „калуп“, те да је она сама понесе и по мери капу избере.</p> <p>И Јанићиј |
својој жени, па чак и мржња, као да је она свему томе крива, одби га од своје рођене капије, и |
још једнако јецаше, није ни знао да је она рука, која му чврсто држаше шаку, већ умрла.{S} Тек |
да је не позове у собу.{S} Познавала је она адет свога мужа, да сву срџбу, коју је са сокака до |
добро име честите удовице.{S} Знала је она врло добро, шта су све комшијске жене, па и ове две |
штенско грање провиривала, трчкарала је она час у мутвак, где су два шегрта пословала, час у го |
е гатаре; за једанаест година попила је она бар три ливаде свакојаких трава, а он, пуних једана |
е са овим питањем на чисто и кад год је она слика кира-Анастасије заједно са свима оним слаткиш |
смет, сто кажу Турци.</p> <p>— А где је она? — упаде Диша у реч страшљиво.</p> <p>— Разбирате л |
зину удовиштву и, можда, надама које је она управљала сасвим другим странама, само не ономе „ши |
та изненада би је дохватио шаком, те је она често више од њега примала, него ли што га је задуж |
га из собе на авлију тешећи га да ће је она умирити.</p> <p>— Ето, то је!... промуца кир-Ламбре |
љи човек“ био је кир-Ламбре, те тако је она сама признала своје браколомство.</p> <p>Међутим, д |
че.</p> <p>— И ето за тај посао, што је она викала на патролу, он је врнуо прстен!</p> <p>Како |
да остане у удовичиној кући, али му је она одговорила, да то никако не може бити. „Не смо ми — |
е тако горко и мрско.</p> <p>И свему је она крива.{S} Ње да не беше, да га она није својим пона |
необично пријатна.{S} Од када себи није она прекорачила прага ове авлије, управо од када је пре |
ну да попијеш ти, а ону другу да попије она. — Оно, што јој не да да рађа, младина ће да скине |
на дугачко описивати све дужности, које она, као честита жена, треба да испуњава.{S} Говорио је |
кад о њима слуша.{S} Баш прошле године она је олакшала некој Маци Брњошевој.{S} Та Маца није з |
ме кира-Анастасију, те да се тако опере она срамота са грчкога имена, коју је Диша, својим нера |
Лепосаву није бринуо, јер је знао да се она налази под двоструком пажњом, Мацином и Јанићијевом |
чи, а још теже остати при своме, кад се она заплаче и стане га братимити, да је не ода.{S} Овак |
ве, шта може сада очекивати.{S} Није се она ни мало плашила кир-Дише, за кога се удала по туђој |
твака на цепаник, надајући се, да ће се она сетити, па макар и сажалити, <pb n="129" /> те изић |
ићије и мучи се да разазна, титра ли се она с њим или је у истини она све тако мислила.</p> <p> |
у, бре! — продера се Ламбре, када му се она не маче с пута.</p> <p>— Искам... промуца кира-Мана |
ти је отворио очи, те да видиш како те она прва варала.</p> <p>Хаџи-Диша одмахну замишљено гла |
м, зете!{S} Од куда сам ја знала, да ће она котао теглити!{S} Ја нисам ни била у мутваку но у с |
до сада?</p> <p>— Ништа, нано, — замеће она и измиче рантлику, да не прекипи — уморила се, па м |
ла, некако се вазда, између осталога, и она истицала, кад год би навратио до тетке Маце, чије ј |
узе црну икону, мрак се сведе у соби, и она заспа.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутра |
о шта чиниш и како мучиш ону јадницу, и она толико исто пати, што нема деце, као и ти.</p> <p>— |
S} Шта мислиш болан, хиљаду гроша!{S} И она ороспија да превари таквога човека!{S} Море, да сам |
а се као луд смеје од задовољства.{S} И она се кикоће; али кад маши очима горе, а то није удови |
сија са џезвом кафе и два филџана.{S} И она је била нешто мало раскомоћена, без јелечета око сн |
а опажала је да су се споразумели.{S} И она уз осмејак пун љубазности принесе ибричић с кафом и |
на пошла за сиромаха?{S} Зашто баш да и она не пође?{S} Ако је суђено да патимо и да гладујемо, |
џи-Памук.</p> <p>У то доба је поникла и она крилата реч, тако често изговарана у староме Београ |
ој засенуше од толиког крупнога злата и она поче да га загледа, пријатно изненађена богатим пок |
не би могао говорити о томе, ма да је и она, као и мајка јој, знала о свему, што је он видео и |
> <p>Кира-Мана није дошла; обећала је и она, али је у вече изненада заболи једна страна вилице, |
је се свиђало овакво примирје, али је и она неко време остављала, да се ствар сама собом развиј |
ешиле, — сад су је редовно посећивале и она њима одлазила на посело, баш као што је радила и за |
е потанко испитивати.{S} Дабоме да се и она ишчуђавала на дрскост „оне девојчуре“, али ипак све |
"156" /> <p>Лепосави га би жао, па се и она тренутно збуни, не знајући шта да му каже.</p> <p>— |
чак, безбрижан, весео; а овај догађај и она душевна борба сада га сасвим променише.{S} Почео је |
бије груди.</p> <p>Лепосаву дирну ово и она му се приближи.</p> <p>— Бога ти, шта ти је? — рече |
{S} А уз ово осећање расла је упоредо и она бојазан, да ће <pb n="93" /> постати предметом свих |
дња брига; венчана му је жена и куда би она смела да му ма шта пребаци!{S} А баш и када би се т |
замишљала, како би то изгледало, кад би она, у онаком положају, обилазила по месечини око башче |
кир-Ламбре слободан, без жене, лако би она пркосила целоме свету, раставила би се са кир-Дишом |
иница?{S} А ко би то знао, чега се ради она радовала!{S} Жене никада не казују праве узроке сво |
никоме одала?</p> <p>— Ама шта то ради она са мном? — мисли Јанићије и мучи се да разазна, тит |
гост опет у кућу долази.</p> <p>— Е ли она ту? — тихо и задувано запита Ламбре.</p> <p>— Овде |
уђа кост, па још удовица?!{S} Ама је ли она удовица само, бежи од ње три конака, да ти не унесе |
сији, шта све треба да уради, и хоће ли она на то пристати.</p> <p>Зебња му је била оправдана.{ |
м, боље него што би и ти сам могао; али она ни да чује!{S} Каже:{S} Гаџу циганина узеће, али те |
и одмах кренула на посао.{S} Но како ни она ни кир-Диша не знадоше где се одбеглица скрива, то |
, титра ли се она с њим или је у истини она све тако мислила.</p> <p>— Ти ме не волиш... рече Ј |
то си се женио први пут удовицом, па ти она угатала!“</p> <p>Мајстор Диша занеме.{S} Није се на |
ша добила, а који јој је помогао, те ти она тај запис метну у недра, носила га под пасом четири |
<p>— Да ли да и њој кажем?{S} Може бити она ће пристати; она није што и Анастасија.</p> <p>Али |
важнијег члана фамилије.{S} Једном речи она је била: „тетка“, мила и добро дошла свакоме.{S} Ал |
и, да не иде никуда из куће, јер ће јој она доћи на посело, чим припека мало ублажи.</p> <p>А д |
ор у томе правцу, јер су осетиле, да им она не би ништа казала, баш и када би у истини што знал |
чно су се обраћале на тетка-Мацу, да им она помогне и око њих пробаје.{S} А рука јој је била та |
даред; али у тај исти пар дође му на ум она њезина претња и велики кујнски нож, и он, место да |
е.</p> <p>— Јесте! — прошапута стидљиво она.</p> <p>— Погле, шта сам ти донео.{S} Ходи, ближе!< |
, знаш, бојим се; а она зна све.{S} Ако она каже...</p> <p>— Па како да питам... срам ме је...< |
ипак био науман да то изврши, само ако она усхтедне.{S} А не хтедне ли?...{S} Овде му се помис |
— подвикну најзад Маца, кад виде, како она не може да се од суза поврати.</p> <p>— Ето, шта... |
у мајстора час у Јанићија.</p> <p>— То она казала, то?! — викну Диша очајним гласом и ухвати с |
те онакав човек заискао.</p> <p>— А што она да лаже...</p> <p>— У мутвак, сурунтијо; шта си ми |
естра, ако је не ода?</p> <p>— Ама, зар она?... простења кир-Диша.</p> <p>— Тако, газда, Бога м |
аредио.</p> <p>— Аман!{S} Спацирати сас она мешина гол... по башча!... продужавала је Анастасиј |
p>Мислио је испрекидано и тупо гледао у она комшијска врата, иза којих је извиривало девојче и |
Ламбру уништи, њу љуто казни, али да му она, после те казне, опет остане у кући и да се искрено |
ад простењао, нарочито онда, када би му она околишно тек по штошта добацила, што би га уверило, |
протумачио у своју корист.{S} Овако му она изгледаше као санта леда која се не отапа.</p> <p>— |
ише издужила.{S} Уз припомоћ кир-Думину она је од тога времена сама надгледала Ламбрину радњу и |
е вратити!</p> <p>У таквоме расположењу она је најрадије окретала на тужну арију, а од песама ј |
} Ни педесет онакових звона, каква беху она што су ове године први пут после Косова забрујала с |
тајних суза успомени на свога кир-Бенџу она је одиграла чочек-аваси и смејући се загрлила дебел |
ачких гласова.{S} И то се разлегала баш она иста песмица, коју ономад зачу, а која беше у то до |
ху својом аријом.</p> <pb n="221" /> <p>Она двојица уђоше у крчму, а Јанићије сам са Циганима у |
кажеш...{S} Диши... јер ја ћу...</p> <p>Она се очевидно борила са самом собом, да му нешто на д |
ле сватова није никако одвајала.</p> <p>Она мржња на Ламбру, због кога се о сватовима онако рђа |
јици је лежао сасушени стручак босиока, онај, што га је некада нашао под својом главом и који ј |
ушао да га усвоји и самога себе победи, онај осећај, оно срце, које не признаје никакве рачуне |
који се све више ближио.</p> <p>— Ено, онај тамо!</p> <p>— Ама, зар оно? — зачуди се Лепосава. |
сно урадио, он то није могао успети.{S} Онај топли дах девојачке душе, њено зајапурено лице и с |
ј, даде му снаге да проговори.</p> <p>— Онај босиљак... што си ми турила под јастук... па оно.. |
а, да није ништа чуо шта га она пита; а онај бесмислени поглед, који се уковао за врата, куда ј |
>— То је искушење — одговори хаџија — а онај, кога је искушење савладало и отишао пре Ускрса и |
се пушили по ћепенку.{S} Да му је сада онај цванцик, како би се слатко најео хлеба.</p> <p>Сим |
на комадиће растргати, приковаше га за онај миндерлук.</p> <p>У једноме часу њему се учини да |
ше у кикот.</p> <p>— Таман?{S} Па то за онај гоч?</p> <p>— Унутра, сурунтије!{S} Шта сте се рас |
, који те је ђаво терао да се удајеш за онај пањ? — Псетиште је оно! — Тврдица, погансуз!{S} Ух |
шао?{S} Камо среће да ти је мати сањала онај сан још пре шест година.{S} Сад би нам био оволики |
ито и еластично девојачко тело, осећала онај отпор и оно таласање њезиних недара.</p> <p>Долази |
ени, која је потпуно праведно заслужила онај надимак што га носи, — па се од самога себе стидео |
а она није својим понашањем намамила на онај загрљај и пољубац, који му узе свест, он би и сада |
га и ревносно бацале сумњиве погледе на онај младешчић и свеже лице, озарено очима, које су се |
за цело би и с њоме тако: пљунуо би на онај дукат и сву би ногама изгазио.</p> <p>— Или ћу је |
зразе, ни на њезине молбе, па чак ни на онај младешчић и несташно скакутање око пространога оби |
е, да га је тај поглед јако подсетио на онај догађај.</p> <p>И од тога часа Диша занеме као сте |
еним гласом, који није ни мало личио на онај весели глас, из кога је детињски несташлук избијао |
вога наступа и после четрдесетнице, сав онај први бол стопи се у једну благу успомену; и само ј |
} Једно што је осећао, то је, да ће сав онај углед, који је до сада имао, пасти у прашину.{S} Ј |
страном и пошао тетка-Маци.</p> <p>Сав онај јед и осветничко расположење за ово кратко време с |
гост од куда бахнути, тек да он не буде онај један „од заклетве“. — Од озго, од стране Зерека, |
а Мацу и изиђе из собе.</p> <p>— Где је онај запис? —упита Диша, кад њих троје осташе сами.</p> |
и гроша; поздрави га, а дервиш, коме је онај млађи припаљивао наргиле, само трепну очима у знак |
закуца на Дишин капиџик.</p> <p>— То је онај несрећник; сад ли ми долази! — рече хаџија, који в |
оца; отац само што роди, али мајстор је онај што отвара очи и даје лебац у руке — објашњавао је |
се чињаше, како га све већма потискује онај терет, што му се од смрти Лепосавине као тешки кам |
његовим ће именом жене испирати уста, и онај углед, који му је од ове женидбе у чаршији нагло п |
зе из Лепосавина сандука ниску дуката и онај дукат „ћошајлију“, па то све закључа у гвоздењачу |
.</p> <p>Маца је прва чула њен врисак и онај пад, па је, као без душе, утрчала у мутвак.{S} Зап |
ђе још задуго.{S} Туга за Анастасијом и онај страх од кир-Дише, који му се у очима приказиваше |
оме часу наиђе. — Јанићије није чекао и онај други калуп, што се у мајсторовој руци обрете, већ |
си јунак! — рече Маца. — Такав је био и онај мој: као од брега одваљен!{S} Није се тај бојао ни |
ти и његовом помоћи разбистрити у глави онај хаос, који му је сметао да буде онако ведар и безб |
а кад не нађе тамо газдарицу, он извади онај цванцик, што му га она поклони, баци га у мутвак и |
ана није примила свој део „лечења“, али онај ђаво што јој се у душу увукао, тако се заквачио но |
ваљда зато, није ни паштила да разгони онај облачак, што им се над пролећем брачнога живота на |
— Ту смо! — помисли Диша. — Ово ће бити онај сан Мацин. — А како се ради с њим? — упита гласно. |
дућанима својих познаника и не бришући онај зној што му је капао са чела.{S} Нека тешка мука п |
и је тумачио снове, те да им он разреши онај загонетни сан тетка-Мацин.</p> <p>Тога пустињака н |
етничко расположење једнако се пробијао онај зрачак љубави и страх од чаршије, да му срамоту на |
је осећао и неко одмерено хуктање, као онај шум што се чује у ковачници кад меховима ватру рас |
ранији и некако свечано расположен, као онај који је учинио добро дело, па сада у томе ужива... |
пред проводаџијама стајао заципљен, као онај пањ на коме је, до мало час, седео.</p> <p>— Мозе |
Тек сада је осећао, колико му је вредио онај Јанићије и било му је врло криво, зашто да га баш |
рила и рекла да јој се не свиђа ни мало онај дежмекасти папуџија, она то није била кадра ни за |
је.</p> <p>— Зар га не познајеш?{S} Ено онај, у дугој бради.</p> <p>— Какав мајстор Диша, оно ј |
ђено.</p> <p>— Ти мени дао паре?{S} Зар онај гурбет мени дао паре?{S} Какве паре тражиш, бре?</ |
је од некуда потурена у чаршију; а већ онај који је потури није требало да брине више колико ћ |
ече кира-Анастасија и од једном прште у онај необуздани и ведри, детињи смех, — када поче предс |
једне симиџинице и тамо жељно гледао у онај хлеб и симите, који су се пушили по ћепенку.{S} Да |
гоше, те он само нетремице звераше то у онај дукат „ћошајлију“, што се жутио над Лепосавиним ве |
ће бити и твоја сахрана! — прошапута му онај разложитији хришћански глас; и <pb n="163" /> то б |
</p> <p>— Ама, да ли је у истини то баш онај ексер? — упита мајстор Диша.</p> <p>— Нема сумње — |
из нова.{S} У чаршији и дућану остао је онакав исти — човек од рачуна.{S} Ниједна пара, коју му |
ислиш да би тебе неко питао, када би те онакав човек заискао.</p> <p>— А што она да лаже...</p> |
ти коју му драго Српкињу, али то би био онакав исти грех према будућој својој деци, као што беш |
што прича, то јој је криво, завиди што онакав човек долази <pb n="134" /> у нашу кућу, а од ње |
/p> <p>— Ух, кучка, кучка; шта уради од онаква два красна човека!</p> <p>— Е, тако ти је то кад |
<p>— Сирома кир-Бенџо!{S} Онакво памет, онакво философ!{S} Као да га и сад гледам у оно његово |
прођоше.</p> <p>— Сирома кир-Бенџо!{S} Онакво памет, онакво философ!{S} Као да га и сад гледам |
тек колико је било потребно, да удовица онаквог једног мужа не <pb n="10" /> би, ма у чему било |
, бре? — запита га мајстор Диша, кад га онаквога угледа.</p> <p>— Тукао сам се, газда.</p> <p>— |
ама зар је то било поштено да ми потури онакву жену?{S} Је ли то правда, шта ли, кад је знао ка |
ети, али не да да га један Грк, који му онакву жену натоварио на врат, још новчано опљачка.</p> |
ти по својски.{S} Лутао је по сокацима, онако беспослен завиривао по дућанима, а када је осетио |
па још једном Цинцарком.{S} А погдегде, онако узгред, тек да наговести сумњу и оно што се по ча |
ео по читаве сате, гледао их све троје, онако снажне као од брега одваљене.{S} Није био на чист |
песме нити западао у слично одушевљење, онако пресит завали се и сам на узглавља, по који пут ( |
е разведри, прихвати газдину песмицу и, онако уз посао, запева гласно и јасно да се по целоме д |
представљати шетњу о месечевој младини, онако како је то дервиш наредио.</p> <p>— Аман!{S} Спац |
роз кир-Ламбрину главу, у колико је он, онако смрзао и бесвесан, могао схватати.{S} Срамота ће |
а цео еснаф, па ето, како год ти кажеш, онако нека буде!</p> <p>— Дајеш ми је? — запита Диша ма |
Овај врисак трже иза сна кир-Ламбру.{S} Онако бунован, зинуо и он, бечи очи, али никако не може |
е, род су.</p> <p>— Какав род?</p> <p>— Онако....</p> <p>— А бре, чапкуне, бре, куда ти нишаниш |
— Кир-Дума.</p> <p>— А Ламбре?</p> <p>— Онако, пустосват.</p> <pb n="28" /> <p>— Зашто он није |
занимала мајстор-Дишу, и кад год би га онако оболелога спопао страх од учињенога греха, он би |
ако да нећеш?{S} Шта сам ти урадила, да онако учиниш?{S} Ја ћу да скачем у Дунав — ја не смем.. |
/> <p>Шта је мајстор-Дишу нагонило, да онако нагло врати прстен, то је он тек из далека напоме |
.{S} Знала сам ја, да си ти честит и да онако мора бити, како ти кажеш.{S} Нека ти је са срећом |
ријатним утисцима синоћне гозбе, угледа онако узрујанога и крвавих очију, она престрашено врисн |
b n="79" /> и тетка Маца, кад га угледа онако бледога и утученога.</p> <p>Јанићију ударише сузе |
се ражалише и бризнуше у плач, па онда онако уплакане почеше грлити и љубити кира-Анастасију, |
о, што вели „да није хтео“.</p> <p>— Ја онако...{S} Дође ми мрак... али...</p> <p>— Ниси хтео! |
зна што си је лањског Божића обилазила онако често.</p> <p>— Буди Бог с нама, жене! — узвикну |
жња на Ламбру, због кога се о сватовима онако рђаво провео, дохватила га сада, па га чисто гура |
окри очи шакама и побеже из мутвака, па онако збуњена отрча у кућу.{S} А Јанићије је дуго и дуг |
ици шегрта, који су напустили посао, па онако седећи око пања узверено гледају час у мајстора ч |
је“ убраја, он се трудио да удеси и ход онако ситно, као што се и грчки ситно говори. — Ово му |
то му је био очевидни доказ, да је све онако било. — Јер, да није крива, зашто би вриснула?</p |
ви онај хаос, који му је сметао да буде онако ведар и безбрижан као до сада!{S} Но он није имао |
бар за часак заклопи то око, које га је онако жарко палило.</p> <p>— Наразговарасте ли се? — за |
сцима оне кира-Манине речи, којом га је онако срамотно окарактерисала, он је ипак сада осећао д |
и да од њега самога чује, ради чега је онако поступио.</p> <p>Трећег дана, по овоме догађају, |
ар и Станко туфегџија).</p> <p>Ма да је онако одлучно најурила мужа из куће, ипак се није смела |
опоменути се и свега осталога: како је онако растужен пошао кући, али, када је дошао до свога |
стојао забленут и зачуђен оним, што је онако несвесно учинио.{S} Чинило му се, кад га је она у |
је из главе сваку помисао на оно што је онако несвесно урадио, он то није могао успети.{S} Онај |
жалост за кира-Анастасијом, која му је онако срдито пребацила, но ту је осећао и неки неодређе |
смејом вући по дућану.</p> <p>Јанићије онако на једној нози скакуће за њом и виче да пусти, а |
појури, ни да је опет остави, да му се онако смеје. — Ово девојче, коме је тада могло бити два |
це фудул-Стаменке (оне, ради које су се онако крвно завадили деда Митар и Станко туфегџија).</p |
Мајстор Диша се уплаши од њене вике, те онако подеран и изубијан од пада замаче у сокаче.</p> < |
м, које у овој прилици само надражаваше онако узбуђенога Дишу.</p> <p>— Казала сам, боље него ш |
и се чисто забезекнуше, кад га угледаше онако узрујана.{S} Ушао је у дућан и почео весело певуш |
, поче да се вајка, како сада нема више онако снажних људи, као што их је било некада.</p> <p>— |
, али у томе и Маца изиђе, само не више онако весела, него зачуђена и збуњена.</p> <p>— Шта ово |
ним, није остала без свога утицаја на и онако пољуљано уверење његово.{S} У самој ствари то, чи |
јер је још као дете изгубио родитеље и онако самохран потуцао се од немила до недрага, докле г |
ко, газда, Бога ми!</p> <p>Диша скочи и онако усплахирен пође из дућана.{S} Колена су му клецал |
ете, <pb n="124" /> пружи руку за њом и онако, ненамерно, обухвати је око паса и нагло привуче |
ало тамо; тетка-Мацин долазак у дућан и онако срдито захтевање, да јој мајстор Диша одмах дође, |
, па се овде раскомотио, лепо испавао и онако комотан изишао на доксат, узео слатко и воду и за |
рству женином, он је осећао према њојзи онако исто љубав као и пређе, па, ако се може рећи, и в |
мена оглодао је слова, а живи трн, који онако раскошно буја над старим, запуштеним гробовима, н |
руге стране.{S} Није више морала живети онако повучено и зазирати од најмањега шушња.{S} Некада |
а, навикнута да, на крају крајева, увек онако буде како се то њој свиди, сад чисто није могла д |
о да они то славе, а да су папуџије тек онако као гости за софром.</p> <p>Тако ће мајстор Диша |
певао, па на сељаке, кад би у дућан тек онако нагвирили, мукнуо као бик и кроза целу чаршију из |
свакога дана.{S} Ма да се са Јанићијем онако измирила и ствари Ламбрине од тетка-Маце примила, |
речи, о њој ће се свуда говорити таман онако, како се говори о фудул-Стаменки, ради које је, б |
S} У овој улози, и ако му је било таман онако као одрасломе момку у детињим чакширицама, ипак ј |
ио, одлучио је Јанићијево држање.{S} Он онако узбуђен и псујући <pb n="77" /> и тога мајстора и |
мшиница.</p> <p>Но кир-Диша се није дао онако збунити њезиним смехом.{S} Оно што је већ једном |
е идем преко света; вратићу се.{S} Него онако да чиниш, знаш?</p> <p>— Знам! — одговори Лепосав |
овора ради — зар сада, када сам нагорео онако?</p> <p>— Е, био отварати очи!{S} Шта ти је треба |
к била тако мила, сада му постаде мрско онако исто као и кир-Ламбре и кир-Дума.</p> <p>— Бог ви |
ствари; али опет то јој није изгледало онако страшно, као што би било, да их је ма коме другом |
у се газдарица двојако понаша: мало час онако радосна, као да је једва дочекала, што јој се муж |
еђа.</p> <p>— А ти?</p> <p>— Ја ћу опет онако...</p> <p>— Јест, нашла сам своје руке на сокаку, |
ољи, беше једна кап више зејтина на већ онако разбукталу жеравицу.</p> <p>Да остане и даље у сл |
и од овога човека.{S} Истина, он је још онако био пун и трбушат, али лице му некако смагло, а о |
о из дна душе Јанићијеве.{S} Ни педесет онакових звона, каква беху она што су ове године први п |
ита хаџија, узнемирен <pb n="209" /> од онакога изгледа, што се на Јанићијевом лицу оцртаваше.< |
ла, како би то изгледало, кад би она, у онаком положају, обилазила по месечини око башче, кир-Д |
запрепашћено тетка Маца, када је угледа онаку, и живо јој притрча.{S} Али Лепосава само плакаше |
еђу кумова двори и додаје час овамо час онамо, што ко нареди.</p> <p>Весеље махнито.{S} Јанићиј |
е видим; дође, тумара по соби, па онда, онда, кад је ја питам: „Што нас остави, бре?“ а она ми |
згледати у лицу.</p> <p>— Ако је одала, онда да бежим из ове чаршије! — мишљаше Јанићије и дође |
у је имао; а ако би случајно био здрав, онда је требало само, пре него што ће целивати, изјавит |
к, па ти роди сина слабачког, шкољавог, онда ко да буде крив?{S} Увек да жалиш, што си откидао |
још један покушај изврши, па ако успе, онда да не изгледа џабе, што је прстен враћао.</p> <p>— |
како у вас.{S} Него кад ми бидете муж, онда — друго је“.</p> <p>Тако је причао Ламбре, но то н |
стане ли тврдо на томе, да га не прими, онда је сасвим пропао; код другога газде морао би као ш |
позвала.</p> <p>— Ако си поштен човек, онда не смеш да оставиш да ме чаршија... поче Анастасиј |
се несто за другога лаје по овај свет, онда је истина; а кад се казује за вас, не је истина? — |
у, него једнако капаху — ако си честит, онда нека је просто, што си ме уцвелио.{S} Ти и сам зна |
м ћутао; али, кад је био сам у мутваку, онда је отворено и без зазора разговарао о мајстору.{S} |
етка Маца <pb n="89" /> — ако што знаш, онда што мене питаш?{S} Зар је то лепо, да се у туђа по |
ест на тебе, твоје здравље на њега“.{S} Онда жабу да бациш на кров, а дете да умијеш и запојиш |
о пре неколико година, да га остави.{S} Онда, док је Јанићије био још дете и мали калфица, имао |
тако, ако обећаш нешто.{S} Ако нећеш — онда..</p> <p>— Све како ти хоћеш, све ћу да урадим.{S} |
жбу, примио од митрополита благослов, а онда, под црквеним барјацима, крену се свештенство у од |
лавља, по који пут (као што је то свуда онда био обичај доброга тона) узригну, у знак да је до |
едном уозбиљи и зачуђено га погледа, па онда преплашено поче узмицати насатке.</p> <p>У том се |
?</p> <p>Старац га значајно погледа, па онда одлучно одговори.</p> <p>— Сто хиљада гроша.</p> < |
Јанићије сними фес, пољуби мајстора, па онда тетка-Мацу у руку, и оде, да се измије.</p> <p>И с |
га шаренила од жутих и црних печата, па онда баци нестрпељиве очи на ковчежић.{S} Достојанствен |
ушити; повуче за ухо једнога шегрта, па онда оде брзо својој кући поздрављајући весело комшије |
гу, ни папуче да нема на ноге.{S} Е, па онда сас њу три пута да обиђеш бакчу.{S} Први пут како |
у на удају и да си ти нежењен.{S} Е, па онда ко ту да докаже, да у томе нема нечега.</p> <p>— П |
ка на неправду; крв ми на очи наиђе, па онда нека беже од мене!{S} За добро сам ти добар, — мел |
/p> <p>И још много саветовао јој је, па онда узе из Лепосавина сандука ниску дуката и онај дука |
се пажљиво обазре, да га ко не чује, па онда на пола гласа прошапута:</p> <p>— Поздравила те мо |
ама, све је живље скакутала по соби, па онда одједаред одлетела миндерлуку, прућила се по њему, |
сну не видим; дође, тумара по соби, па онда, онда, кад је ја питам: „Што нас остави, бре?“ а о |
о опрашта и изговара да мора журити, па онда још више уситни, само да би што пре замакао за сок |
ницу и неколико пута одмахну главом, па онда започе да грди и Мацу и све остале жене, које се п |
очи све што му је дервиш саветовао, па онда и оно, што је све претрпео од Анастасије и како га |
дук, опроба да ли је добро забравио, па онда тури кључ у недра.{S} Лепосава га зачуђено запита: |
му доведу тетка-Мацу и мајстор-Дишу, па онда пред целим народом да метне поред себе тетка-Мацу, |
саме се ражалише и бризнуше у плач, па онда онако уплакане почеше грлити и љубити кира-Анастас |
огрлицу око врата, а дукат на чело; па онда донеси послужење.</p> <p>— Је ли ти се допада? — з |
, да га усред чаршије не нападне.{S} Па онда, тиштала га је и помисао на срамоту, која ће га, м |
даје све, што год ти је потребно.{S} Па онда, ти баш и кад би продао ту ствар мени, света места |
во до куће, да јој донесем нешто.{S} Па онда већ биће боље...</p> <p>И тако мајстор Диша, ведар |
се чисто угасиле и упале у главу.{S} Па онда, он, који је умео од подне до мрака да седи подави |
и.{S} А испосници никада не лажу.{S} Па онда, он се и са те стране осигурао.{S} За „неверне Том |
че, мало застиђено погледа на гнездо па онда на њега.</p> <p>То је било после једнога разговора |
га не би могла још да се уда.</p> <p>Па онда, баш када би и на све ове разлоге зажмурила и рекл |
ен.{S} Од како је вратио прстен, тек од онда осетио је, колико му је тешко, што се све тако дес |
бре није помишљао на ово, а нарочито од онда, кад је кира-Ламбриница почела нагло венути и пота |
а поље; али по староме обичају, који је онда био у јеку, Лепосава не одмиче даље од врата, на к |
суђено да патимо и да гладујемо, то је онда судбина!{S} А од судбине нико се не оте.{S} И друг |
за ухо, продрмусао га ваљано, па му је онда читао и претио на све начине.</p> <p>— Чапкуне, да |
хтео да ти кажем како ју је кир-Ламбре онда за мутваком ухватио за образ, а она му казала: „За |
рског хећима, једног старца, за кога се онда говорило да односи болести као руком.</p> <p>Хећим |
и вредноће будуће кира-Дишинице, па се онда дигоше и одоше право кира-Анастасији, да и с њоме |
миница уштину је још за обрашчић, па се онда измаче и засмеја показујући кира-Мани, како је на |
ласно.</p> <p>— Сашије се у крпу, па се онда да жени, да пред сан три пута помирише, а после да |
лакала и пошла, да се дави, а ја сам се онда сажалио, па сам јој дао дреје.</p> <p>— Бре, децо, |
ако му не изда калфенско писмо, шта ће онда?{S} Еснаф је јачи од њега, а мајстор је имао толик |
мен лиже и кроз махале где год прође, и онда није никако чудо, што су сви пријатељи пок. кир-Бе |
> <p>— Лепосава! — јаукну још једном, и онда као махнит истрча из собе, оде удно баште, зарони |
то задрхта.{S} Овако му је исто рекла и онда, када је загрлио и пољубио.{S} И та реч, боље рећи |
сположење, бубнуо се песницом у груди и онда узвикнуо:</p> <p>— А, а! — Турчине, - бре, пали ку |
на квасио врелу главу, жуборио је као и онда, а са гранчица, што се надношаху преко зида, стрес |
трза, само да му на очи изиђе.</p> <p>И онда, још већма клонуо, незадовољан и као утучен, врати |
га је слушала, па се не насмеја чак ни онда, када јој је казао, како треба да се њих двоје о м |
!</p> <p>— Рђо ниједна, што се не обеси онда?</p> <pb n="187" /> <p>— Не беше ми згодног дрвета |
ко је редовно обећавао Лепосави, па јој онда све ређао шта ће јој донети, кад буде у бабињама.< |
аре.{S} Кад Ламбре навуче антерију, тек онда виде, како би му боље било да го и бос протрчи кро |
губи за врбацима ниже Кајабурме.{S} Тек онда вратише се свих троје ћутке и замишљено.</p> <p>— |
и шегртовати још толико година, па тек онда бити произведен за калфу.{S} Еснафи су према млађи |
Диша прво саслушао свога шегрта, па тек онда да га дарује. — Но судбина је ваљда тако хтела, да |
клес усхићавао древну Јеладу, он је тек онда окретао српски, али тако, да се очито опажало, как |
од њих бољих пријатеља нема, па му тек онда, после толиког околишења, рекоше и име будуће неве |
<p>— А да сам оне Ламбрине дреје предао онда кира Мани; или да сам их сачувао до повратка газди |
ечеш! — суздахнуо би кир-Диша, нарочито онда, када се у своме дућану усами и погледа, како му у |
ечи тек би покаткад простењао, нарочито онда, када би му она околишно тек по штошта добацила, ш |
?</p> <p>— Ви’ш ти ње!{S} А шта би свет онда реко?{S} Мајстор Диша појео шљиву, а кошчицу бацио |
Свет једва чека да чује новости, а већ онда, кад та новост дође до последњега уха, развије се |
стиха грло стеже.{S} Она песма, која му онда у Еврејској Мали памет попила, запе у грлу, и њему |
ми баш ништа урадио.</p> <p>— Па што му онда кобиш?</p> <p>— Не кобим, него то због тебе рекох. |
саслуша; али Лепосава, као навлаш, баш онда би се нашла у послу око огњишта, па док је он са н |
ек ужива.{S} Зар то није истина, да баш онда кад човек мисли да је најсрећнији, дође нешто, што |
у сву срећу наопако окрене.{S} И то баш онда, када му се најмање нада, као оно човек, који је п |
Господ благослови породом, па да видиш онда како ће те твој Диша хранити.{S} Море, ни Господар |
сад су му се злурадо смејали и по укусу ондашње чаршије искашљивали за њим, кад год би туда про |
е од свију балканских нација, којима је ондашњи Београд био насељен, а тројани, као од брега од |
уклони у Галац или Цариград, од куда су ондашњи трговци доносили робу.</p> <p>То је била добра |
, били заступљени сви еснафи, који се у ондашњој чаршији налажаху.{S} И што је најважније, уза |
ут неприликама, које су већ почеле овде онде искрсавати.</p> <p>А то се већ почело у велико јав |
су се више Стамбол-Капије богато ширили онде, где се данас налази густо насељени Енглезовац.{S} |
>Цео тај дан мајстор-Дишу су то овде то онде дочекивали сличним питањима, и где год би започео |
отпуно уништи, она се наједаред прибра, оне преплашености неста, а наместо тога очи јој добише |
ад зна да тиме Богу угађа.{S} Напротив, оне му постајаху све нејасније и изговарајући их он се |
утекне у собу и врата забрави?{S} Али, оне су се тако љубазно смешиле; а она опет, као удовица |
да мајстор-Дишу изведу на праву стазу, оне су се свим средствима трудиле, да из прошлости лепе |
пита тетка Маца пажљиво.</p> <p>— Па... оне дреје...{S} Ламбрине...</p> <p>И код овога имена за |
одвикну нека остарија жена из авлије, а оне, кикоћући, прхнуше у башту добацујући једна другој |
ноге црквене песме певао је по грчки, а оне, које није умео, удешавао је кроз нос тако, да ти с |
обу“ налазиле, она је била неопходна; а оне жене, опет, које чезнуше за децом, обично су се обр |
често изговарана у староме Београду за оне људе који су тек после седам и више година добивали |
еосетно обујимаше, чим кајик ишчезну за оне аде и изгуби се испред очију.{S} На ведроме и као с |
јом савести оправдала, увек је износила оне најцрње могућности које многе родитеље од деце и зб |
азмишљавајући дуго и под првим утисцима оне кира-Манине речи, којом га је онако срамотно окарак |
и помишљати, а камо ли одлучивати се на оне убилачке мисли. <pb n="165" /> Крвожедне намере сти |
фу, па између осталога подсетио га и на оне услуге, што му их Јанићије пре толико година указа. |
останем; идем у свет.</p> <p>— Зар због оне ороспије?</p> <p>— Морам.</p> <p>— То да не чиниш.< |
го што је дошао, изиђе из оне куће и од оне жене, за којом је толико чезнуо и од које је тако ж |
Није то било од каквога страха, већ од оне изненадне промене, што је угледа на целој појави.{S |
зверају, а трбух и леђа почеше да губе оне уочљиве димензије, те је антерија тужно висила на њ |
аволасто <pb n="128" /> погледа, да све оне стеге, које му душу до мало час сапињаху, попуцаше, |
вила.{S} Лепосава је међутим, поред све оне кратке претње, спавала тако мирно и дубоко као да с |
камо ли узмахнути шаком, обично је све оне шамаре које је желео спустити на туђе главе, издашн |
дужност, да побожним хаџијама опише све оне муке, што их је <pb n="195" /> Спаситељ подносио, д |
екога времена врати се у дућан, али без оне гужве, седе за посао, да ради; но тај посао, што га |
ш збуњенији него што је дошао, изиђе из оне куће и од оне жене, за којом је толико чезнуо и од |
инио.{S} Како ли ће само пролазити кроз оне густе редове разапетих ћепенака и кроз унакрсну ват |
S} А рука јој је била тако срећна, да и оне жене, које су већ сваку наду изгубиле, морадоше врл |
било; а то ће нам, најзад, објаснити и оне загонетне стихове на гробу друге му жене, где вели, |
без обзира на устабашко достојанство и оне четрдесет и три године, које су га иза разапете ант |
р Дишу подузе стравична језа, кад спази оне капи.{S} То су трагови од свете крви, а спустити св |
p>Али Јанићије се сасвим изменио.{S} Ни оне шале, ни разговора, ни песме.{S} Сељаци пролазе пор |
м фирмама не могаху одолети ни време ни оне нове фирме са чистим српским именима.{S} Кир-Бенџо, |
авство пожали.</p> <p>Али уместо да јој оне помогну и утичу на Дишу, да се махне дервишких запи |
ј Чаршији и Зереку, бацајући у присенак оне српске сиромашне дућанчиће по окрајцима Београда.</ |
ов изгладнели стомак.</p> <p>— А да сам оне Ламбрине дреје предао онда кира Мани; или да сам их |
трешаше му под нос песницу са прамењем оне косе.</p> <p>— Море торњај мм се с очију; не искупљ |
ради које ће жртвовати све, ипак бирао оне сокачиће и завијутке, где би се најмање могао надат |
оме испоснику дато да за бадава дође до оне светиње, до које ни цар Константин није могао са то |
а?{S} Коме? — јецао је, кад се дохватио оне простране равнице на Дунаву.</p> <p>Но та зарицања |
е давно изтрунуле и сви, који живљаху у оне дане, већ су давно полегали.{S} Густи трњак и зелен |
софра и ударајући дланом о длан певају оне мелодичне грчке песмице, или одушевљено прате извиј |
ано истим путем, стадоше извијати арију оне песме:</p> <quote> <l>„Знаш ли како се зове она ват |
смејане очи своје жене, очекујући да му оне прве објаве оно, чему је жудео.{S} Чекао је неуморн |
к удавача, којима би милије било, да су оне зурле пред њиховим капиџицима писнуле.</p> <p>А за |
у код своје пријатељице фудул-Стаменке (оне, ради које су се онако крвно завадили деда Митар и |
боме да се и она ишчуђавала на дрскост „оне девојчуре“, али ипак све се сводило на то, да је ма |
; али када је погледа сад, овако бледу, онемелу и потпуно саломљену, њему стаде жао ове лепе гр |
воју несрећу, како му је кеса украдена, они, да не би сумња на њих пала, пристадоше, да се над |
а да ће се у кући повратити стари дани, они, који цветаху пре Бенџине смрти; а кира-Думиница?{S |
светоме Спиридону, кад је еснаф славио, они су увек позајмљивали барјак од палилулских ратара, |
ет дана, колико је до прстена означено, они могу бити већ и у Влашкој, па ако је нужно чак и у |
ва, не имадоше куражи да се лично јаве; они су чезнули, очекивали, да се сама кира-Анастасија д |
а; проклето Ламбре, што %ми направи!{S} Они били ортаци на жена, а ја да плаћам трошкови!{S} Не |
ропастити.{S} Нико од Грка и Цинцара, а они су му били најобилније муштерије, неће завирити виш |
тежак и горак овај први састанак.{S} А они, који нису у сличноме положају никада били, дај Бож |
у чело софре, те тако изгледаше као да они то славе, а да су папуџије тек онако као гости за с |
ушала је савете оба проводаџије, а када они запиташе, хоће ли, њој потекоше сузе и место сваког |
Него ми дођосмо због друго; знате због они пари!</p> <p>— Које паре? — запита Диша узнемирено. |
како је жељно јео деран, то нека оцене они који су у животу имали прилике почешће гладовати.</ |
тестије под лулама преливају, докле се они живо о овоме или ономе разговарају.{S} А рано јутро |
а је јуче нешто замаштало, те му сада и они ћепенци и људи по њима и све око њега изгледа ново, |
ко сам страдао; Бог види како су ме сви они варали и поштење ми убијали, па, ако је било греха |
робу, коме не долази више нико; јер сви они, знани и незнани, који искрено тужише за покојницом |
овај први сусрет после сватова.{S} Само они, који су као Јанићије, <pb n="170" /> били те среће |
оју кућу као рођену поштујем, а оно што они говоре лажно је...</p> <p>Тетка Маца се тужно насме |
који јој се враћаше.</p> <p>А докле су они овако разговарали у гомили овога света, хаџи-Диша ј |
шинога крова много брже, него ли што су они можда промицали над главом самога мајстор-Дише, кој |
је само више пријатеља стицало, јер су они знали кога под „фукаром“ и говедом разуме мајстор Д |
крајао сахтијан, по поруџбинама.</p> <p>Они који су пре три дана видели мајстор Дишу, сад би се |
ете да гони из женина срца ђавола свима оним средствима, која, у оно време, једном савесном муж |
слика кира-Анастасије заједно са свима оним слаткишима и сестринском предусретљивошћу претегла |
па удовица на сан, насмејаних очију, са оним младешчићем и у шареним шалварицама, из којих је н |
прохесапио шта имам а шта немам.{S} Са оним имањем у Пожаревцу и овим, што сам ја стекао, имам |
ако често бридиле, и кира-Анастасија са оним престрављеним погледом, бледим лицем и сузама у оч |
ју не подиже, само да се не сусретне са оним погледом, што се упиљио у њега.</p> <p>— Како: шта |
авлију, а девојке, када га угледаше са оним товаром, у жагору слетеше око њега и почеше черупа |
ба да се зна, јер стоји у јакој вези са оним што је после било; а то ће нам, најзад, објаснити |
р-Диши тај моменат учини врло сличан са оним, кад га кира-Анастасија удари ногом у трбух.{S} Ис |
што угледа дође Јанићију тако слично са оним даном, кад га спопаде она вртоглавица, те несвесно |
ву ову веселост, а нарочито Лепосаву са оним накитом, која га је равнодушним осмехом по каткад |
p>Пустињака су затекли на коленима пред оним сандучетом.{S} Он је баш тада довршавао молитву и |
пријатно.{S} У тетка-Мациној кући, под оним хладовитим орахом, њему је било као да се налази м |
редили, да се софре поставе у башти под оним густим дрвећем, које не да сунцу на земљу.{S} Кира |
Очи јој необично светљаху, али не више оним топлим сјајем но неком светлошћу стакластом, хладн |
е дуго и дуго стојао забленут и зачуђен оним, што је онако несвесно учинио.{S} Чинило му се, ка |
е на сав глас Дума, очигледно преплашен оним одлучним изразом Јанићијевим и у жељи, да се виком |
а држи кожу од неке друге лисице.{S} По оним крупним, зеленим сузама што капаху из очију ове ли |
а ће успети, да га измири.</p> <p>— А с оним гадом лако бих ја; пребио бих му обе цеванице, сам |
брете, већ наже низ улицу и изгуби се у оним силним ћорбуџацима који се стицаху у чаршију.</p> |
адао, отишао је у вече на Ташмајдан и у оним мрачним пећинама, где се обично београдска дечурли |
, а цеванице његове тако танке, да су у оним чампарима изгледале као танка сламчица, забодена у |
о побожни поклоник долази овамо и свима онима, који су невични били обичајима овога света, стој |
му благу реч! — била је његова опомена онима, који би просјака, са прага свога дућана, сурово |
} Ево вам бакшиша; а сада да се вратите онима, тамо.{S} Ама немојте глуво, него да свирате!{S} |
светиња.{S} Можда си ти баш од оних... оних...{S} Не, не, ти немаш те паре.</p> <p>— Па да се |
{S} Свога будућег потомка задужио је са оних шест стотина гроша, што их хаџи-Зосим украде, и са |
и.{S} Дућан је проширио, женин мираз са оних 500 гроша, што му је кум-Дума дао од еснафских пар |
ко рећи још док се није ни сасушио траг оних суза, што их је за кир-Бенџом проливала.{S} Али ка |
ао у воску знала, да тетка Маца није од оних жена, које једва чекају да сазнаду за туђу тајну, |
кир-Дума!</p> <p>Но кир-Дума не беше од оних, који олако напуштају што су предузели.{S} Место д |
не другарице; јер тетка Маца не беше од оних жена које оклевају.{S} Ваљало је да се одмах сазна |
о догодило, него је била уважавана и од оних жена чији живот беше посвећен у свему своме мужу, |
ици.</p> <p>Но кир-Дума је био човек од оних разложитих људи, који је ствари одмеравао по некол |
ице.</p> <p>Но мајстор Диша није био од оних људи, који, кад сазнаду шта се противу њих говори, |
жасне намере и спасао младу душу бар од оних вечних мука, које би га на ономе свету дочепале.</ |
и оваква светиња.{S} Можда си ти баш од оних... оних...{S} Не, не, ти немаш те паре.</p> <p>— П |
ао по зажареним образима и извиривао из оних двеју јамица што су се јављале, кад год би се у сн |
најслађу посластицу, оставио, помену и оних 3500 гроша мираза и кућу удовичину.</p> <p>Али мај |
ог шегрта беху зазорна, а уз то се сети оних разбијених врата, те га одалами шаком за врат, да |
јоблије и најпотпуније, то, за дан два, оно поче <pb n="36" /> освајати.{S} Велики део чаршије |
ина, ама сто крстова да метнеш на њега, оно ће опет остати нечисто.</p> <p>А овај разлог није б |
гој бради.</p> <p>— Какав мајстор Диша, оно је свети Спиридон! — шапну Јанићије, пакостан, што |
ама, што Бог није заповедио да се једе, оно је погано.{S} И жаба је погана — и Френки су погани |
па се и не показује жива.{S} Није шале, оно о чему је цео век сањала и за чим је кришом чезнула |
асника.{S} А кад једно казивање победи, оно као стрела пролети кроза свет.</p> <p>Диша је избег |
воји и самога себе победи, онај осећај, оно срце, које не признаје никакве рачуне и које својом |
ати шамију под брадом — оно није човек, оно је тулум, једно говеђе шкембе!{S} Ох, ох, како сам |
ећне звезде.{S} Чему год се није надао, оно је постигао, и никад својом вољом, својим одрешитим |
у и нестаде га на улици.</p> <p>И тако, оно, у што је Јанићије одавна сумњао и пажљиво мотрио, |
и само са ногама.{S} Па чим се родило, оно се, буди Бог с нама, истргло из руку и почело као л |
све докле вас могу чути. — Оно... знаш, оно...</p> <p>— Знамо, газда-Јанићије! — одговараше Циг |
сиљак — то, у место сестре.{S} А оно... оно... знаш... (сад и Лепосава запе, без сумње мучећи с |
лица.</p> <p>— За оно...</p> <p>— Које: оно?</p> <p>— Среће ми нисам крив.{S} Ја баш нисам хтео |
под јастук... па оно...</p> <p>— Које: оно? —</p> <p>— Оно... знаш...</p> <p>— Па ето видиш и |
<p>Јанићију је све ово било нелагодно; оно незнано што га је једнако држало у некој запетости |
њезиноме страху и његовоме чапкунлуку; оно је повећано и тиме, што је њезин муж најурио из кућ |
е о чудотворној моћи часнога ексера.{S} Оно, што је све осетио, кад је целивао, и тако нагло ис |
е би био с раскида да се њоме ожени.{S} Оно, у шта је био сигуран, то је, да је девојка честита |
ова огромна свота ни мало не збуни.{S} Оно, што је најглавније било, постигао је.{S} Видео је, |
а, кир-Диша је започео нагло венути.{S} Оно пространо лице са затегнутом кожом смршало је нагло |
је дао онако збунити њезиним смехом.{S} Оно што је већ једном увртео у главу, то се није могло |
света?</p> <p>— Е, такав му је адет.{S} Оно знаш како је: ти си устабаша, па људима од реда не |
опијеш ти, а ону другу да попије она. — Оно, што јој не да да рађа, младина ће да скине с ње, а |
S} Свирајте, све докле вас могу чути. — Оно... знаш, оно...</p> <p>— Знамо, газда-Јанићије! — о |
а поче раздрешивати шамију под брадом — оно није човек, оно је тулум, једно говеђе шкембе!{S} О |
ружа.</p> <p>— Шта ниси хтео?</p> <p>— Оно... одговори Јанићије и сада је био још збуњенији, ш |
а оно...</p> <p>— Које: оно? —</p> <p>— Оно... знаш...</p> <p>— Па ето видиш и сам, како те вол |
ебе и твоју кућу као рођену поштујем, а оно што они говоре лажно је...</p> <p>Тетка Маца се туж |
с Грцима, те кад он није био срећан, а оно да му бар у дечици проструји грчка крв.</p> <p>У ов |
као руком!{S} И не знаш ни сам како, а оно дете у кућу!</p> <p>— Света ствар! — утаче се хаџи- |
закуне да ме никада више неће варати; а оно псето (ту кир-Диша зашкрипа зубима и јекну) њему ћу |
овај босиљак — то, у место сестре.{S} А оно... оно... знаш... (сад и Лепосава запе, без сумње м |
чистину и подвикнуо: „Боже помози!“ — а оно на равном и сигурном путу спотакне се, падне и скрх |
, а ја ништа о томе не знам.</p> <p>— А оно?</p> <pb n="30" /> <p>— Које?</p> <p>— Белћим не зн |
језик извучете, ама ја нећу.</p> <p>— А оно, тетка-Мацо?...{S} Божем се не зна што си је лањско |
прстеном као да му је отишло на свагда оно спокојство, што га је до сада имао.{S} Није знао, ш |
да чапкуна пропусти добро кроз шаке, за оно што му је разбио врата.</p> <p>— Можеш ти то, брајк |
оз исцупасте дусу?</p> <p>— Зашто? — За оно... за...</p> <p>— Е па сто не казете? — утаче се ки |
Лепосава не окрећући лица.</p> <p>— За оно...</p> <p>— Које: оно?</p> <p>— Среће ми нисам крив |
сав свет на чесми смејао и дирао га за оно.{S} Јанићију је тада прекипело и добро је одаламио |
пронео ту лаж?{S} Зар сам ја прилика за оно девојче?{S} Мацу ја уважавам као своју сестру; она |
добије ону ћушку и да Диша не сазна за оно, што му Јанићије хтеде казати.</p> <milestone unit= |
рајало, а већ после, кад је прошапутала оно: „хоћу“, она мало зажмури, присебност јој се врати, |
да кунем тебе Ламбре, зашто ме даде на оно кавурско чкембе, да ми очи испије, младост отрује!< |
те тако ће, мало по мало, вратити се на оно, што је био пре десетак и више година: постаће сиро |
аборави и на своја разбијена врата и на оно што је шегрту спремао.</p> <p>Али судбина, која се |
.{S} Чинила је све, само да не мисли на оно најстрашније.{S} Али у заман; ту у глави урезала се |
ио, да избије из главе сваку помисао на оно што је онако несвесно урадио, он то није могао успе |
ва, да јој обрати пажњу то на ово то на оно, тек колико је било потребно, да удовица онаквог је |
где год пљунеш можда ћеш пљунути баш на оно место, где је Спаситељ стојао или где је своје умор |
е ухо прислонила.</p> <p>— Је ли истина оно?</p> <p>— Које? — запита тетка Маца пажљиво.</p> <p |
ак... што си ми турила под јастук... па оно...</p> <p>— Које: оно? —</p> <p>— Оно... знаш...</p |
е ђердека (ложнице)... знаш... пре, кад оно... — муца Бик збуњено и чеше се за врат.</p> <p>— А |
да ти се не нађох као рођена мати, кад оно на смрт болова!</p> <p>Свака реч наваљивала се на м |
е, разнесу.{S} Напротив, она је била од оно мало жена, које су умеле не само да туђу тајну, кад |
е жене, очекујући да му оне прве објаве оно, чему је жудео.{S} Чекао је неуморно пуну годину и |
е један од најуваженијих грађана; а све оно што га је до сада тиштало и мучило, распукло се и и |
и, као да је и не види.{S} Ма да је све оно урадио не размишљавајући дуго и под првим утисцима |
збегавао, то он није ни могао знати све оно, што се око његовога имена плело.</p> <p>Но трећег |
а му је баш то открило у потпуности све оно, о чему је и после Мацинога исказа могао посумњати; |
ер такав назив само му је напомињао све оно, што је до овога часа поднео, тај назив му изгледаш |
> <p>И ту Јанићије исприча мајстору све оно, што се по грчкој махали причало, и како се сав све |
лифа и старих шилтова, досећа се, да је оно кожа њезиног рано изгубљеног супруга, лисца, и да о |
, да на своју руку живи.</p> <p>Када је оно отишао, тврдо науман да са собом доконча, он је пун |
да се удајеш за онај пањ? — Псетиште је оно! — Тврдица, погансуз!{S} Ух, ух, што му ја нисам би |
срећног младића што боље убеди, како је оно био братски пољубац и загрљај).{S} Ти си то урадио, |
душе, од дана њезине удаје престало је оно пријатно убацивање разноврсних артикала од свих <pb |
то знам; али за кога течем, ето, то је оно што не знам; — одговарао је самоме себи.{S} А докле |
оно чудо од браде?</p> <p>— Море, није оно он! — шапну Јанићије.</p> <p>— Зар га не познајеш?{ |
ј ћепенак.</p> <p>— Ама, чули ти шта се оно јутрос догоди.</p> <p>— Шта? — запита радознало мај |
а са нестрпљењем бројао дане, догоди се оно, што му је сву сладост ишчекивања горчином залило.< |
3" /> историја светога ексера и како се оно чудо догодило.{S} Та уверења богоугодник показује с |
узвикивао је од муке, гледајући како се оно старо сало повраћа у простране антерије.</p> <p>Но |
х ствари; по неколико пути понављало се оно о чему се целе недеље разговарало, а кир-Дума никак |
ви на нас сас поган! — Засто уцвелисте оно сирота удовица, засто јој без ноз исцупасте дусу?</ |
е што му је дервиш саветовао, па онда и оно, што је све претрпео од Анастасије и како га је исм |
тично гибање и извијање витога струка и оно набрекло јелече, које се час пењаше <pb n="127" /> |
а сутра да ми се каже како сам казала и оно што није? — одговори тетка Маца лагано и разложито, |
којом сав ваздух и овај сунчани зрак и оно лишће, што са бујних грана под ветрићем шуми, дише. |
но девојачко тело, осећала онај отпор и оно таласање њезиних недара.</p> <p>Долазило му да полу |
онако узгред, тек да наговести сумњу и оно што се по чаршији говори, поче му пребацивати зашто |
ета.{S} Само је беше стид да дода још и оно последње, чега ради је и полетела Канчету у косе.</ |
ниси умела да очуваш девојче.</p> <p>И оно, што мајстор Диша до сада не виде, угледа сада.{S} |
се Јанићије једва уздржао, да не понови оно што је пре три дана урадио.</p> <p>— Чекај, да ти п |
— одговори ова и насмеја се, кад опази оно преплашено и као крв зацрвенело лице хаџијино.</p> |
ање било му је много сношљивије него ли оно што је јуче пропатио.{S} Сад већ није могао ни поми |
убљених четири хиљаде гроша.</p> <p>Али оно, за чиме је Диша највише жудео, — <pb n="131" /> по |
а замоле, да им из светих места ово или оно донесе.</p> <p>Лепосава је била у трострукоме послу |
оту, или да без икаквога одлагања учини оно, што је Јанићију мало час казала.</p> <p>Сузе и пре |
ће отказати службу, а за тим ће урадити оно, што ће се после у песму певати.</p> <p>— Где си, м |
се девојке заценише од смеха гледајући оно лице, које <pb n="151" /> у исти мах, беше изненађе |
да би и сит човек огладнео посматрајући оно задовољство, које се код свакога залогаја на Дишино |
шили овај аманет: „Докле ти не утаманим оно дивље месо, не можеш постати човек!“</p> <p>Колико |
побегао би у дућан, само да би избегао оно што се може десити.{S} Зато је Јанићије морао по ва |
баш онда, када му се најмање нада, као оно човек, који је пролазио кроз најгушће шуме и гудуре |
бик и да гради којекакве лакрдије, као оно о сватовима.{S} Јанићије је све то драговољно извод |
овоме момку не прасне опет у памет, као оно пре неколико година, да га остави.{S} Онда, док је |
је, у тренутку душевне слабости, осетио оно сажалење, које осећамо увек према грешнику, када се |
осава. — Их, какав је!{S} Што је пустио оно чудо од браде?</p> <p>— Море, није оно он! — шапну |
га нешто у грлу гуши; а када је завршио оно: „тако мени Бог помогао“, лепо му се учини, као да |
нагласком, да му од једном стаде јасно оно што мало час није разумео.</p> <p>— И јесам лудак.{ |
овече, једаред!“ вичеш му ти; ама пусто оно срце његово игра ли игра, кад те само угледа, па ко |
и, али, кад је дошао пред капиџик и чуо оно нарицање, застаде за неколико часака.{S} Јако се пл |
<p>— Ено, онај тамо!</p> <p>— Ама, зар оно? — зачуди се Лепосава. — Их, какав је!{S} Што је пу |
би се ипак вратио својој вереници; јер оно, што већ једаред очима омили, то се више од срца не |
што ће сад опет чути, ма да је чуо већ оно што је најстрашније.</p> <p>— Јесте, због тога! — Ј |
а ђавола свима оним средствима, која, у оно време, једном савесном мужу и домаћину стајаху на р |
него чак и међу Грко-цинцарима, који, у оно доба, беху друштвеноме животу што и со хлебу, и чиј |
наточи воде.{S} А чесме по Београду, у оно време, биле су као нека врста касине, где се свет с |
гроша готовине.</p> <p>Добра прилика у оно доба, кад су се капитали рачунали на грошеве; па јо |
аспи, отварала их и гледала замишљена у оно кандилце, што је пуцкарало и својом слабачком светл |
во философ!{S} Као да га и сад гледам у оно његово болта.</p> <p>И оба пријатеља Бенџина обориш |
из виших педагошких принципа, који су у оно време у јеку цветали, а и зато, да у очима свога ше |
комшилук измислио и за кира-Анастасију оно, као што је измислио и за мене ово, што се сад по ч |
унче, ба!{S} Погледај га само: је ли му оно лице или трбух на раменима?{S} Не разбираш му ни шт |
— Тако!{S} Па деде сада да и мени кажеш оно, што си мајци казала! — Хоћеш ли?</p> <p>Лепосава о |
и си поштена жена, грехота је да кријеш оно што ми образ каља — очајно промуца Диша. — Реци ми |
испод Дервишане и Бајрак-џамије.</p> <p>Оно дућана, што је кир-Бенџо оставио за собом, претвори |
оба?{S} Пуно!{S} Ко ће их набројати!{S} Оног Београда више нема.{S} И гробље је већ оронуло, кр |
д његовим очима лебдела је само прилика оног набреклог, мало распученог јелечета и младешчића и |
виде да јој на челу <pb n="155" /> нема оног мрскога дуката.{S} За тренутак му се учини, да је |
огаје од тога не добије Јанићије.{S} Од оног фаталнога дана па све до <pb n="70" /> мајстор-Диш |
"10" /> би, ма у чему било, изгубила од оног лепог угледа, којим се, као жена кир-Бенџина, могл |
в раслабљен које од умора а још више од оног унутарњег бола, ударио другом страном и пошао тетк |
вео за женом, он се сасвим отпадио и од оног малога броја српских познаника, са којима је до св |
искао међу нас! — бранили су се Грци од оног прекора.</p> <p>А кир-Дума, коме је највише бучала |
јстор Диша не може вас дан да се отресе оног двоструког утиска, што га је те ноћи осећао.{S} Пр |
мшилуку ни најмање, да мало доцније, из оног ранијег снебивања и потајног осмешкивања тетка-Мац |
ажена госта, и још више, када га, место оног простачкога назива: „мајстор“, први пут поздравише |
за то смета? — Чија жена <pb n="44" /> онога и пари.{S} Жена је како едно слушкиња на свој чов |
на:</p> <quote> <l>„Зашт да прећутим ја онога свјета,</l> <l>Да моја млада овде труну љета,</l> |
ло грчкој чаршији, а нарочито комшијама онога времена, гледати међу собом младу, лепу удовицу, |
но? — запита је Диша скинувши поглед са онога гнезда и погледавши радознало у своју жену.</p> < |
е сваки час морао то због овога то због онога трчкарати до тетка-Мацине куће.{S} И тако, мало п |
ајурио из куће Јанићија, који јој је од онога дана постао као зла коб.{S} Митила га, чинила му |
да што пре побегне одавде, што даље од онога места, са кога се јасно оцртаваше београдско обзо |
плазити на Јанићија, који се, блажен од онога ударца, утварао као да га боли.</p> <p>— Јеси јун |
авом и Јанићијем беше издвојила мало од онога барјака.</p> <pb n="202" /> <p>— Где је?{S} Где ј |
есто тога настао у души ужасан страх од онога што ће сад опет чути, ма да је чуо већ оно што је |
оверује само у бегство.</p> <p>Страх од онога, што се могло врло лако догодити, не даде јој те |
родни старалац младе удовице.</p> <p>Од онога дана, када укопаше земаљске остатке Бенџине, кир- |
је.{S} Тихи жубор из чесме, на којој је онога дана квасио врелу главу, жуборио је као и онда, а |
вица из њега могла прочитати и све жеље онога, који је дотични поклон послао.</p> <p>Али сви ти |
ај осмејак могао провући на површину из онога густога честара хаџијске браде.</p> <p>— Знаш ли |
зајапурено лице и сада је осећао као и онога часа, када је привуче себи.{S} Утисак <pb n="126" |
авицу.</p> <p>Да остане и даље у служби онога, коме је у своје време образ очувао, а који му је |
то ће, после толико тешких дана, видети онога ради кога у мало што није страдала.</p> <p>Јанићи |
ни гласа ни каквог му драго шума, осем онога шандуда, чије се густо грање над самим кровом над |
ом расположењу; сву је ноћ осећао мирис онога босиока, што га је некада под својим јастуком нап |
је већ изабрао: газда Николу, мумџију (онога чију је кћер испросио за свога унука топал-Стојан |
раничавати, докле се није зауставила на оној Лепосавиној изјави, како га воли као рођена брата. |
издвајати се од свога соја и прилазити оној нацији, која је са таким презрењем гледала на јуче |
је испод главе <pb n="152" /> и сањао о оној, која му је тај стручак кришом под јастук турила.< |
ћерамиди хаџијнога крова трептила је у оној сунчаној ведрини зелена чуваркућа, што се над надс |
е, како је долазила кира-Анастасија и у оној собици плакала и молила Јанићија да јој врати дреј |
пред очи му изводила кира-Анастасију у оној јасној и милој светлости, у каквој му је трептала |
е наде, толико ишчекивање, %на најзад и онолики пут и онолико ломљење по туђим земљама, и све т |
ка више из туршије изнети за совру, већ онолики број, колики је он пред ручак означио.</p> <p>А |
и ли се мајстор Диша могао одржати међу оноликим грчко-цинцарским и јеврејским фирмама, које, у |
ли кад год би угледао текију, опседнуту оноликим светом, он је грабио даље.{S} Срамота га је би |
ри дана не би се могао похвалити, да је онолико посла свршио колико би обично, шале ради, за је |
ишчекивање, %на најзад и онолики пут и онолико ломљење по туђим земљама, и све то за што?{S} С |
н, да ће и за другом му женом, као и за оном првом, ревно пазити.{S} Али радња, радња му је нај |
ремети.{S} Јавила би му се кира-Мана са оном оптужбом, којом га је обедила да је саучасник свој |
ве своје чежње да се што пре састане са оном, ради које ће жртвовати све, ипак бирао оне сокачи |
и кутију од тенећке и поче се борити са оном изнутрицом, која га је гризла и кући гонила.</p> < |
шу у пуној светлости, он се диже и пође оном страном којом Анастасија оде.</p> </div> <pb n="97 |
а дете да умијеш и запојиш из те чиније оном водом, три пута. — Тако да радиш, снахо, па ће ти |
Зађите у старо београдско гробље, идите оном хладовитом стазицом, која међу гробовима кривуда и |
опет врати на старо место, да је удели оном трећем, који се, по реду, јави.</p> <p>— Мајстор Д |
г душевног напора и збуњен, враћао ипак оном једином осећању, које је кроза сву срџбу и гневно |
то се више отимао, све је више подлегао оном немилостивоме осећају, у који се до грла заглибио. |
сам; ама за зло, да те Бог сачува!{S} С оном првом у мало што не учиних русвај; ама срећа моја, |
азда.</p> <p>— С киме, море?</p> <p>— С оном, тетка-Мацином.</p> <p>— Зашто, бре?</p> <p>— Ето |
рех с душе, сада га више не одржаваху у оном пријатном расположењу, које човек осећа, кад зна д |
де може човек погађати до миле воље.{S} Ономад је један хаџија откупио од некога испосника мајк |
скаже своју сумњу противу Дише, који је ономад јавно казао да ће га из пушке убити.{S} Но четвр |
се разлегала баш она иста песмица, коју ономад зачу, а која беше у то доба нова:</p> <quote> <l |
бар од оних вечних мука, које би га на ономе свету дочепале.</p> <p>Сад већ, кад је дошао до о |
асмеја показујући кира-Мани, како је на ономе месту зарудела белега.</p> <p>— Аман, кузун, што |
и страховати, да ће тај час пући баш на ономе месту, где се пуца скопчавају.{S} Млада удовица н |
p> <p>— Зашто да умре?{S} Зашто је даде ономе токмаку, да јој младост поједе? — одговори Јанићи |
рављала сасвим другим странама, само не ономе „шилту“, у ћор-сокаку близу Синџир-џамије!</p> <p |
, који је своју чудотворну моћ предао и ономе памуку, у коме је лежао.</p> <p>И од честога пона |
лима часно дрво, тражили су и обећавали ономе, ко им га донесе, пола царевине.{S} Али ексер се |
реливају, докле се они живо о овоме или ономе разговарају.{S} А рано јутром и око сунчева смира |
S} Он се ни из далека није могао надати ономе, што се, у тај пар, догађало тамо; тетка-Мацин до |
џијиној изазвало сасвим противан утисак ономе, коме се хаџи-Диша надао, на Јалији беше сабрана |
S} Доста, ако кажем, да је он био налик ономе сиромаху, који је седео испод пуне трпезе и морао |
о са трепетом једнако мислио о радњи, о ономе што је за собом оставио. — Покаткад му се усред ч |
<p>Сад више није могло бити разговора о ономе, што му је на срцу лежало.{S} Тетка-Маца је разве |
тила; па чак не заборави да исприча и о ономе цванцику, што му га даде, и како је казала да је |
ада је видео како кир-Диша и не слути о ономе што се пре десетак дана десило.</p> <pb n="82" /> |
а места, а по махалама се приповедало о ономе чудноме сну.{S} Пријатељи су посећивали будућега |
н из дан, Јанићије је све више подлегао ономе тешкоме осећању, од кога се ни после толико недељ |
екако дође тако нелагодно око срца, као ономе, који за леђи осећа наднесену шаку и чека када ће |
са собом, ваљало му је захвалити једино ономе уверењу, које му је овде у кисељаку отворило очи. |
обрадовао и изазвао расположење, слично ономе што га осећа путник, који је дуго пешачио жедан, |
ни за шта друго, вредно је поменути по ономе чуду, које му се још у Јерусалиму приказало, наго |
кад се освестио, причао је, како је, у ономе часу кад је Јанићије отрчао по воду, угледао, как |
мржња на кир-Ламбру двоструко порасла у ономе часу, када га је угледао како се разметнуо и хрче |
ђати, како често ни труни истине нема у ономе што свет говори.{S} Очигледан пример за потврду о |
воје овде размишљавали, седео је Диша у ономе собичку очајан и нерешљив.{S} Мисли и планови раз |
ку ракије, па половину да попијеш ти, а ону другу да попије она. — Оно, што јој не да да рађа, |
ном нацијом, у коју се стапао.</p> <p>А ону националну погрешку својих родитеља трудио се, да и |
, слушајући кад мајстор-Дишиница запева ону чувену песму:</p> <quote> <l>„Зашт’ да прећутим ја |
као да га још нека веза чврсто држи за ону, коју је тако брзо напустио.{S} Сад ће кир-Дума зат |
авала и хранила, па донекле и утишавала ону силну навалу, што му дан ноћ није давала дисати.</p |
у зубима.{S} Неодољива срџба на све, на ону, коју је са толико чежње и бола у срцу носио, поче |
шом уздише и вене и да пакосно гледа на ону која јој мужа преотела.</p> <p>А докле су њих двоје |
д би могао само за часак да заборави на ону живахну пластичну фигуру, која га је као свежа вода |
а је прогутало неко чудовиште, налик на ону аждају, коју је св. Ђорђе копљем пробио.{S} И тако |
ма, те је младожења у брзо заборавио на ону немилу епизоду, ради које три ноћи није спавао.</p> |
иче из гласа Стаменка. — Срам нека буде ону твоју... твоју...{S} Косе ћу јој ишчупати, где је с |
.{S} Готово на свакоме углу понављао је ону исту историју, почињући од Мациног сна па до побожн |
је ваљда тако хтела, да Јанићије добије ону ћушку и да Диша не сазна за оно, што му Јанићије хт |
етлост обасјаваше његово суморно лице и ону кајсију, тамо, што је густим гранама тицала један м |
, кад Маца поче причати како је ову или ону олакшала.</p> <p>— Де, де, почекај, зете!{S} Ниси с |
то, да у очима свога шегрта јаче означи ону разлику, која између њих владаше.</p> <pb n="76" /> |
а претрпео; а да није, Бог му не би дао ону чудотворну силу и одрекао би се њега.</p> <p>— И те |
рата закључана, ускомеша у њему на ново ону ватру и он поче одмерено гвозденом алком, а за тим |
аред и он осветио, ипак, док је говорио ону заклетву, осећао је како га нешто у грлу гуши; а ка |
осе. — Шта је ово?{S} Тако ли си научио ону твоју... твоју... да моме Канчету косе почупа! — пи |
где је, пре седам година, први пут чуо ону песмицу, што му памет занесе, седе на један камен и |
јстор Диша ћуташе и замишљено гледаше у ону икону, пред којом се Маца побожно крстила.</p> <p>— |
е, који је жељно за то време погледао у ону чинију пуну пилава и овновска меса, што се поврх пи |
лади.</p> <p>Мајстор Диша се затворио у ону малу собицу, па се жив од туда не јавља.{S} Понеки |
ио, растуживала га је и изазвала у њему ону горку тугу, која ипак тако пријатно пада на рањено |
.{S} Гледам само шта чиниш и како мучиш ону јадницу, и она толико исто пати, што нема деце, као |
вао да ту нема ништа, кад не избиваш од онуда!{S} Ваљда тек ниси тамо због Маце одлазио! — одго |
<p>Кир-Диша је већ неколико пута прошао онуда, али кад год би угледао текију, опседнуту онолики |
/l> </quote> <p>— То је љубав! — понови оп последњу реч; а весели смех девојачких грла из баште |
тако је та дивља, унутарња борба почела опадати и у својим облицима почела се ограничавати, док |
али, место да га то стишава, све већма опажа колико је несрећан, колико је самохран и како нем |
S} Из њихова опхођења и стишаних израза опажала је да су се споразумели.{S} И она уз осмејак пу |
као по зејтину.{S} Али код Јанићија се опажала нека промена; уозбиљио се, не пева више, као шт |
тор-Дишиној ишло је тако, да се није ни опажало, да већ од толико недеља нема господара у њој.{ |
елом у животу кир-Дишином.{S} Све се то опажало и у дућану и на самоме мајстор-Диши.{S} Дућан ј |
а окретао српски, али тако, да се очито опажало, како с тешком муком изговара поједине речи нек |
куда је Јанићије отишао, тешко да је и опажао, да пред њим стоји престрављена Анастасија.</p> |
Али ма колико да је то очевидно он сам опажао, и самоме њему било је тугаљиво, кад год би поми |
е у часу постати дело.</p> <p>Све је то опажао кир-Ламбре, те колико га је срце вукло Анастасиј |
зника дотрчаше на ову вику; а када Дума опази да више није сам, распомами се па се улете право |
снађе! — прекрсти се Диша од чуда, кад опази ову неверицу. — Ама, људи, шта ли сте!{S} Ко је с |
> <p>— Ето, видите? — продужи Дума, кад опази како се мајстор Диша сплео. — Кој вас највише пом |
онаша.</p> <p>— Аман! — зајеца она, кад опази како Јанићије гледа у страну и избегава да се сус |
ву чекала.</p> <p>Јанићије уздрхта, кад опази да су сами.{S} Лепосава се збуни, али је та забун |
бре, овамо!? — дрекну мајстор Диша, кад опази како девојче извирује; девојчица залупи вратима и |
па реч ни тамо ни амо.{S} Најпосле, кад опази да овако не може дуже и да је кир-Дума већ поткуп |
ад ће! — одговори ова и насмеја се, кад опази оно преплашено и као крв зацрвенело лице хаџијино |
чка пред тобом?! — узвикну мајстор, кад опази како му шегрт још стоји и не помиче се, да прихва |
уда му допираше весело ћеретање, па кад опази Лепосаву и чу, како се са осталима смеје, очи му |
ао је неуморно пуну годину и по, па кад опази да му од празнога чекања нема ништа, он се одлучи |
а, како се журно пење уз Голготу, и кад опази мајстор-Дишу, поче махати и давати му знаке, да с |
.{S} Мислиш ти нико не зна!?</p> <p>Кад опази како мајстор Диша нерешљив и збуњен стоји и не зн |
тнине, али на своје велико запрепашћење опази, да му ни кесе ни новца нема.</p> <p>Хаџи-Диша је |
мо! — одговори мајстор Диша, који добро опази старчеву борбу.{S} Реци, колико тражиш?</p> <p>Ст |
у собу улазило.</p> <p>На собњем прагу опази и пар мушких јеменија са подвијених врхом и ружом |
већ коснуло као ружан знак, а када још опази на тетка-Мацину лицу једну велику збиљу, њему се |
и пође вратима.</p> <p>Али свети човек, опазивши намеру хаџијину пресече му пут.</p> <p>— Нећу |
аџију, како журно иде.{S} Још из далека опазила је, да је хаџија нешто узбуђен.{S} Хаџи-Диша не |
кир-Ламбру — ха?!</p> <p>Анастасија је опазила добро, да јој сад не би <pb n="91" /> помогло н |
у низ лице кануше.</p> <p>Тетка Маца је опазила из мутвака ово, али се учини свему невешта; сам |
{S} Да је мало боље загледала, можда би опазила трагове од суза; али Маци то и не паде на ум.</ |
благо, како је кад затребало; а кад би опазила, да је ко од њих лабав у служби или да своје пр |
кала сама у својој соби.{S} Лепосаву је опазио у авлији, али, када га она угледа, штуче у мутва |
дио и био је увек задовољан, кад год би опазио како јој од силнога смеха сузе на очи ударе.{S} |
без икаквога обзира, да је старац одмах опазио, како ће боље бити, да што пре оде у свој Пожаре |
ијатно се изненадише, кад на миндерлуку опазише своје жене, како весело разговарају са кира-Ана |
?!{S} Зар ми о сватовима због тога ниси опалио ћушку?</p> <p>— Због тога?{S} Како: због тога? — |
јом је потегао, да је дохвати, трже као опарен, кад угледа како и нож и очи кира-Анастасијине с |
сведока а одмах за њима и кир-Дума као опарени искочише на сокак.</p> <p>И за чудо, после овог |
о је на путу радио, метнуо у ћемер и то опасао око паса до саме коже, а у кесу је метнуо шест с |
ушала све што је смела, само да отклони опасност од себе,</p> <p>— Па ти му реци да нам не дола |
ну од бола и отвори очи, ова изненадна %операција освести је, а хећим, задовољан својом вештино |
у дугим антеријама емир-боје ћурчетима, оперваженим жутом лисичином; са црвеним јеменијама и ди |
ад пуним <pb n="215" /> чанком жеравице опере руке и да се за покој душе чиме заложи.{S} Совра |
ма што предузети, те да се пред светом опере и своје непријатеље изобличи, доводила га је у не |
он узме кира-Анастасију, те да се тако опере она срамота са грчкога имена, коју је Диша, своји |
да му кажем, па да ме, као у сватовима, опет одалами, то баш нећу. — Најпосле, она ми није ника |
ута застаде; нерешљиво се крете напред, опет стаде, па одједаред окрете на другу страну и оде т |
<p>И ено га сад где у мутваку послује, опет види Лепосаву, али, место да га то стишава, све ве |
о да је у својој кући и код своје жене, опет зато није мрзео своју газдарицу.{S} Она га никад н |
иле, она је била неопходна; а оне жене, опет, које чезнуше за децом, обично су се обраћале на т |
о казни, али да му она, после те казне, опет остане у кући и да се искрено покаје за учињено не |
икривену жељу, виде он данас остварену, опет не својом вољом и одлучношћу него — случајно.</p> |
га је доводила у неку забуну.</p> <p>— Опет је боље да не идем тамо, — мислио је и с тешком му |
апоши се ту, па спавај!</p> <p>Лепосава опет леже и притаја се.</p> <p>— Можда и није — помисли |
јци казала! — Хоћеш ли?</p> <p>Лепосава опет климну главом; али сада не тако стидљиво већ с осм |
знаш ли што ти је дао?</p> <p>Лепосава опет климну главом.</p> <p>— Штета — рече Диша — и добр |
а се сама кира-Анастасија досети, а ова опет редовно је разбијала главу размишљајући ко јој све |
очи час тетка Маца час Лепосава, а сада опет мајстор Диша?{S} Тек ове појаве расвестише га и он |
а да је обрлати.</p> <p>Кира-Анастасија опет сасвим инако.{S} Да зажали за породом што га нема, |
нићије покуша да се покаже весео, а она опет поче да га пита о нечем, што баш није имало никакв |
, оне су се тако љубазно смешиле; а она опет, као удовица, раскривене главе и без мушке заштите |
ико се не оте.{S} И други су патили, па опет нису помрли од глади.</p> <p>Дан из дан преживљава |
у сну није надао.</p> <p>— И друго, па опет син! — викну Маца — Камо алвалук?</p> <pb n="210" |
баш Анастасијом Бенџином ожени, а Бенџа опет није могао умрети раније, него што је то било упис |
обично увек пре мајстора долазио а Диша опет није никада тако одоцнио као овога пута.{S} Маца с |
настасија казала.</p> <p>А мајстор Диша опет претрнуо, па и сам као <pb n="108" /> да предосећа |
ство Ламбри и свој грчкој чаршији а сад опет псовку, што није боље отварао очи, да му се тако ш |
у грчевима савијати и јецати, те је сад опет кир-Ламбре, заборављајући на све огреботине, муку |
— бранила се Лепосава. — Шта ти је сад опет наспело?</p> <p>— Има рукава од честог платна!{S} |
е.</p> <p>— Буди Бог с нама, шта ме сад опет снађе! — прекрсти се Диша од чуда, кад опази ову н |
у души ужасан страх од онога што ће сад опет чути, ма да је чуо већ оно што је најстрашније.</p |
апусти дућан, па да је појури, ни да је опет остави, да му се онако смеје. — Ово девојче, коме |
тетка-Маце примила, кира-Анастасија је опет зебла од нечега.{S} Са тетка-Мацине стране није се |
е сокаче, срете се са Канчетом, која је опет са другом једном девојком пролазила туда.</p> <p>— |
прсте, отре јој блато о антерију, па је опет врати на старо место, да је удели оном трећем, кој |
на кога је тако свикао.</p> <p>Маца је опет бринула за Јанићија из сасвим других обзира.{S} Ту |
тако целу ноћ преспава.{S} Сутра дан је опет лутао, али много даље, пут Мокрога Луга; а када га |
згубио вољу на пазар и на децу; а он је опет нудио толишно, да је свети човек са највећим прези |
е га у дућану.{S} Јанићије Бик седео је опет на своме месту и радио посао, као да се ништа није |
би га чвршће везивало за њега, он му је опет био нешто: јео је његов хлеб, до душе врло често з |
у јави шта је код куће.</p> <p>Јанићије опет, кад год га Маца није отпратила куд, није се одмиц |
колена, које од претећега израза а које опет од одрицања Дишинога.</p> <p>— Молићемо, немојте д |
е јако плашио, да овоме момку не прасне опет у памет, као оно пре неколико година, да га остави |
везе са овим даном.</p> <p>— Јеси ли се опет срео са кир-Думом?</p> <p>— А шта ти је сад наспел |
ко жалостиво гледају.</p> <p>— А што се опет оженио њоме, када му је цео свет говорио да то не |
а сто крстова да метнеш на њега, оно ће опет остати нечисто.</p> <p>А овај разлог није био без |
на улицу и сав изубија. — Можда би он и опет прешао преко зида, ама кира-Анастасија се у томе ч |
; човек је, мушко је.{S} Ама он се теби опет мора вратити, ич се не брините за то!{S} Ви само д |
о душе врло често зачињен шамарима, али опет хлеб; јер газда-Диша, који у своме веку никоме у о |
pb n="69" /> где је оставио ствари; али опет то јој није изгледало онако страшно, као што би би |
тераш да идем кир-Ламбру, ваљада да ти опет образ срамоти.</p> <p>- Газда Диши поче да бубња у |
час га је одјурила ножем, па зар да јој опет долази?{S} Стојао је неодлучно неко време и почео |
јој се могао пожалити.{S} Са Лепосавом опет не би могао говорити о томе, ма да је и она, као и |
квој му је трептала до пре неки дан, он опет није могао да се потпуно отресе жаоке, која је већ |
} Био је као на ново рођен; лице почело опет да се затеже, а антерија да се у свима димензијама |
е чекала згодан час, када ће јој се зет опет жени вратити.</p> <p>Тако је то трајало неколико н |
адост, што јој тако давно невиђени гост опет у кућу долази.</p> <p>— Е ли она ту? — тихо и заду |
е у леђа.</p> <p>— А ти?</p> <p>— Ја ћу опет онако...</p> <p>— Јест, нашла сам своје руке на со |
рлука, па вриснувши, као да је жеравица опече, подвикну: „Што ћутиш као стрина?“ — и, пре него |
иница помало плашила, да она „ватра“ не опече и њезина супруга.</p> <p>Како му драго, тек обе к |
збуктао се у њезину срцу, да је занесе, опије, па сад да се тако насилно у један мах угаси!</p> |
зађе од једнога до другога, те их редом опипа све, али кесе ни од корова.</p> <p>— А-ах, псето |
што сазна, нека достави власти. — Лични опис има осамнаест година, висок, плећат, велике <pb n= |
ма од власти и свештенства, у којима је описана <pb n="193" /> историја светога ексера и како с |
бошче око шалвара.</p> <p>Није могућно описати ни изненађење кира-Анастасијино ни забуну Јанић |
то је, да би догађај био што потпунији, описивала све појединости које су, како је ко држао стр |
.{S} Место да устане, он поче на широко описивати све добре стране кира-Анастасије, а што је за |
ћице! — рече Диша и поче јој на дугачко описивати све дужности, које она, као честита жена, тре |
га истукао!</p> <p>Али ја нећу даље да описујем овај први сусрет после сватова.{S} Само они, к |
матрао за дужност, да побожним хаџијама опише све оне муке, што их је <pb n="195" /> Спаситељ п |
кву жену натоварио на врат, још новчано опљачка.</p> <p>Да му није било баш најлакше, када је п |
о се на све стране, да га рђави људи не опљачкају или да се једним непромишљеним кораком не сур |
роспијо?{S} На леб си ми пљунула, кућу опоганила, па сада још и да ме закољеш?{S} У полицију ћ |
лфу.{S} И ако ни звона ни свештеници не опојаше самоубијцу, ипак је сав еснаф папуџијски, и ско |
оплину у овоме загрљају.{S} Нешто мило, опојно, што га је заносило а од чега се није могао отет |
у, удели му благу реч! — била је његова опомена онима, који би просјака, са прага свога дућана, |
е, да би требало да га ма на који начин опомене на мало већу пристојност према своме мајстору, |
на кад га некакво пробадање у слабинама опомену на обећање, оде до тетка-Маце, те јој саопшти с |
свећених.</p> <p>Јецање кира-Анастасије опомену га, да се не сме оклевати и да му ваља ма шта п |
је било!</p> <p>И сад му не беше тешко опоменути се и свега осталога: како је онако растужен п |
ом песмом што се са минарета разлегала, опомињала је трговце да пазар престаје; и погдегде већ |
прекинути и последњи кончић, који га је опомињао на један леп сан, што га је са чежњом већ три |
е молитве причуо потмуо звук, који јако опомињаше на пробијање зида, и тада баш није могао више |
успомени, као кроза сан, кога се једва опомињемо, таласају се ваше спокојне сени у дугим антер |
ћ потпуно збунио, шта да каже и како да оправда своју наглост.</p> <p>А осем тога, ова посета и |
свим начинима да се пред својом савешћу оправда за своје ћутање.{S} Али то му не испадаше тако |
А да би се пред Дишом и својом савести оправдала, увек је износила оне најцрње могућности које |
колико је могао сигурније изиђе из суда оправдан.</p> <p>Докле је он полагао заклетву, стојао ј |
у толико више, што није било никаквога оправдана разлога, да на њезин позив не оде.{S} Ко зна |
на то пристати.</p> <p>Зебња му је била оправдана.{S} Кира-Анастасија <pb n="54" /> удари у сво |
тна, па, чак, из добро набијених душека опрану вуну, што им је кира-Мана (тако се звала Ламбрин |
о га ко на улици и заустави, он се брзо опрашта и изговара да мора журити, па онда још више уси |
љивао наргиле, само трепну очима у знак опраштања и поче немарно пуштати густе хладне димове.</ |
џи-Дишу, притискивао га на своје груди, опраштао се тако неколико пута и једва га је пустио из |
што му рече: уђите.</p> <p>Кир-Дума уђе опрезно, а одмах за њиме тако исто обазриво увукоше се |
да својим очима гледа Лепосаву, како се опрема за његова мајстора?{S} То никако!{S} И он убрза |
ке од њих дотакао се, али га је свака и опржила.{S} У дубини узрујане душе и кроз осветничко ра |
па то све закључа у гвоздењачу сандук, опроба да ли је добро забравио, па онда тури кључ у нед |
ти овде? — запита газда Диша.</p> <p>— Опрости, газда, ја нисам крив...</p> <p>— Сиктер, пезев |
ми образ гази.{S} Разумеш ли?</p> <p>— Опрости му, зете, још је дете!{S} Ето, он се каје, — ут |
> <p>А да на све ово одмахне руком и да опрости срамоту, ни на то није могао пристати.</p> <p>П |
да учини места другима.</p> <p>Диша се опрости са свима, пуницу пољуби у руку, а она њега у че |
Бог, (нека му је вавек слава и нека ми опрости, што му име грешна уста помињу) хоће да сазна, |
ш <pb n="161" /> у руку и замолиш да ти опрости.{S} Добар је он, опростиће ти.</p> <p>— Не могу |
лињати да је не убије и да јој погрешку опрости.{S} Надао се чак и томе, да ће се правдати, па, |
самога себе стидео.{S} Али лепа удовица опростила му је, а дан сватова ближио се као на крилима |
S} Зашто, бре, тако?</p> <p>— Ја да јој опростим? — викну Диша.— Никада!</p> <p>— Долазила.{S} |
се уписати у највећи грех и неће ти се опростити.{S} Ето, тебе ђаво сада искушава, али помисли |
па, ако је било греха од мене, он ће ми опростити.</p> <p>Таква су размишљавања врло често зани |
е, пољуби мајстора у руку; добар је он, опростиће ти, — рече Маца, кад јој се учини, да је зет |
замолиш да ти опрости.{S} Добар је он, опростиће ти.</p> <p>— Не могу... стид ме... прошапута |
судили да га двојица шибају.</p> <p>— И опростићу јој и зажмурићу; што је било — било, само да |
закле?{S} Казаћу ти, а ти ћеш, када јој опростиш, омрзнути на мене; па и кира-Анастасија и кир- |
ша даровао, и тако светлећи пред собом, опростише се са домаћинима и изиђоше на улицу.</p> <pb |
што од куда на ово наишао.</p> <p>Место опроштајних суза успомени на свога кир-Бенџу она је оди |
о онуда, али кад год би угледао текију, опседнуту оноликим светом, он је грабио даље.{S} Срамот |
њим.</p> <p>Газда Диша је седао мирно, опсецао коже за јеменије и испод очију посматрао бившег |
не и да се прихвати „дикиша“ с којим је опсецао сахтијан за јеменије, али некакав унутарњи неми |
икишом.{S} Са каквом ли је лакоћом руке опсецао мајстор свој посао, а са како тешком руком оштр |
мајстор показивао на каквом непотребном опсечку сахтијана како се ради, добивао је шамаре за вр |
одбрани рекла да је угатан, само што не опсова нешто кира-Анастасији.</p> <p>— Нисам хтела само |
чаршије, која се борила не само за свој опстанак пред моћном и умешном грчком чаршијом, него да |
p> <p>— Сад, сад! — одговори Јанићије и оптрчавши целу башту донесе је пред тетка-Мацу и, збуње |
и.{S} Јавила би му се кира-Мана са оном оптужбом, којом га је обедила да је саучасник своје газ |
се врати у Јерусалим, те да код власти оптужи хаџи-Зосима.{S} Али која фајда!{S} Хаџи-Диша ниј |
м, и он сав претрну, скочи насред собе, опусти руке, па се бесвесно заблену у врата.{S} Стојао |
обоје сада једно наспрам другога.{S} Он опустио руке, разрогачио очи и зачуђено се забленуо у њ |
а зид и таман да ускочи у њезину башчу, опучи му се камен под ногом, те се сроза на улицу и сав |
т година, витка, у шареним шалварицама, опуштених плетеница низ врат и к’носаним обрвама, које |
стида и оборених очију на под.{S} Стала опуштених руку уза сама врата и снебива се, да ближе пр |
ело, кад виде како јој се мати болећиво опходи наспрам Јанићија, и поче га вући софри.{S} Јанић |
новоме положају.{S} Као права газдарица опходила се са „чирацима“ у мутваку час строго а час бл |
менка ушла у собу гостима.{S} Из њихова опхођења и стишаних израза опажала је да су се споразум |
на свога племена и да се подражавањем и опхођењем у животу јако приближе потомцима јелинских и |
ерусалиму већ у велико предао побожноме опхођењу светих места, бденисању и постовима, помоћу ко |
утине и почео корети кир-Думу, што је у опште покушавао да мајстор Дишу уведе у њихово друштво. |
га когод не би запитао што о томе; и у опште био је збуњен и сав утучен.{S} Од како је вратио |
редлогом.{S} Да ли је кира-Анастасији у опште годило да се уда за кир-Дишу или не, то је тешко |
а би у лицу неки тужан израз, како то у опште одговара удовичкоме стању.</p> <p>И тога дана, ка |
епом удовицом, то ипак није сметало, да општи утисак буде весео и задовољан.</p> <p>Али друкчиј |
азногласним лавежом узнемирују тихи сан општинских патролџија, који сматрају за свету дужност д |
скрснице до раскрснице чуло се добовање општинскога добоша.{S} Грлати добошар Суља разглавио ви |
ва, оштрих с обе стране, којима се, при општој дервишкој молитви, уз махнито хуктање, прогањање |
био дебео бакарни прстен са пуцетом као орах, да би му често кожу раскрвавио.{S} А за све то ко |
но, натуштених веђа, гужвао један широк орахов лист, што му се у руци нашао.</p> <p>— Иде ли до |
зненађен, јер из баште, баш под широким орахом, зачу јасан жагор, смех и певање девојачких глас |
гледа Лепосаву, како под једним дебелим орахом близу мутвака поставља софру и полаже санове и ч |
тетка-Мациној кући, под оним хладовитим орахом, њему је било као да се налази међу најближим св |
ише, који му се у очима приказиваше као орјатин, који ће га на првоме сусрету на комадиће растр |
се идеали стопили у једну сврху, да се ороди са племенитим потомцима класичне нације, те тако, |
адости своје градио планове, како да се ороди с Грцима, те кад он није био срећан, а оно да му |
му носи кућу и неколико хиљада гроша и ородиће се са грчком нацијом, те ће тако, мало по мало, |
бро — говори Станко пилећи турпијом око ороза једне пушке кремењаче, коју је у посао узео.</p> |
тичице, што се овуда гнезде, прекопаће оронуле гробове, и од овога тужног, запуштенога места н |
е да се освети Грцима и да подигне свој оронули морални углед у еснафу, па је <pb n="142" /> и |
Београда више нема.{S} И гробље је већ оронуло, крстаче давно изтрунуле и сви, који живљаху у |
енац од јеменија на тезгу, а чело му се ороси знојем што га проби.{S} Као дрвени стуб стоји и н |
да једем њен кадаиф, отров да је изеде, ороспија једна!</p> <p>Јанићије не чу ништа више.{S} Не |
н како је и заслужио. — Оставила га она ороспија, кира-Анастасија, и одбегла с неким руским мат |
та мислиш болан, хиљаду гроша!{S} И она ороспија да превари таквога човека!{S} Море, да сам ја |
ет у главу: зашто да робијам због једне ороспије, па је отерах.{S} Ти си <pb n="148" /> друго, |
нем; идем у свет.</p> <p>— Зар због оне ороспије?</p> <p>— Морам.</p> <p>— То да не чиниш.</p> |
јте!{S} Ово је луди Диша, који има жену ороспију и који због ње туче шегрте!“</p> <p>Разиграна |
ја лежи у тљености,</l> <l>Сузом горком орошава кости!“</l> </quote> <p>А одмах, испод ових сум |
а се домаћин — Орсе, изволите кир-Дума, орсе! — и услужно му показа место у чело миндерлука, гд |
ле.</p> <p>— Добро сте нам досли!...{S} Орсе! — нуди их домаћица у кућу и, смешећи се, прима из |
> <p>— Кали-мера! — одазва се домаћин — Орсе, изволите кир-Дума, орсе! — и услужно му показа ме |
{S} Хтео сам да га узмем на трећу пару; ортак да ми буде, паре да намлати!</p> <p>Али сва та ви |
да урадим.{S} И калфа ћеш да биднеш, и ортак са кир-Дишом.</p> <p>— Ламбру да отераш!{S} То шт |
ако послужиш, па ћу те узети у радњу за ортака.“</p> <p>— Зато га и волим, као да ми је рођени |
о бре, кир-Диса, зашто да ја плаћам ваш ортаклук, кад не сум ништо крив?{S} Зашто да се криво з |
то Ламбре, што %ми направи!{S} Они били ортаци на жена, а ја да плаћам трошкови!{S} Не сум писм |
пљуну у лице Ламбри; а Ламбре тим истим оружјем врати му ударац.</p> <p>— Пуштај, да убијем псе |
, нека достави власти. — Лични опис има осамнаест година, висок, плећат, велике <pb n="159" /> |
ега тога, што га је ова мисао све већма освајала и пред очи му изводила кира-Анастасију у оној |
то, за дан два, оно поче <pb n="36" /> освајати.{S} Велики део чаршије поче гледати на мајстор |
гладовати.</p> <p>Дан, који је Јанићију освануо пун бола и горчине, завршио се врло пријатно.{S |
који га је из године у годину снажио и освежавао на истрајан рад, лежао је пред његовим ногама |
и отвори очи, ова изненадна %операција освести је, а хећим, задовољан својом вештином, намаза |
, кад оста сам и када се од прве поразе освести, дубоко уздахну, клону главом на прса и савијен |
ете јој ове „апове“, да прогута, чим се освести! — рече хећим строго и даде Маци неколико врло |
вао, кад би се болесница ма и за кратко освестила и затражила, да је водом напоји.</p> <p>Тако |
искивао од себе.{S} Доцније тек, кад се освестио, причао је, како је, у ономе часу кад је Јанић |
љан: ово му је куд и камо била снажнија освета, него ли да је кир-Думи забо нож у срце.</p> <p> |
о да се осветио кир-Думи, него му је та освета донела 4000 гроша; а за мале новце, које је дао |
потпуно освећен.</p> <p>Ама такав начин освете био је немогућ.</p> <p>— Роспија!{S} Уби ми душу |
да је у дело приведе.{S} Желео је да се освети Грцима и да подигне свој оронули морални углед у |
о да би требало да је презре, да јој се освети, да је уништи; али у исто време и да му без ње н |
на ново загрли.</p> <p>— Како да ти се осветим?</p> <p>— Па, ето, удари ме у леђа.</p> <p>— А |
оме нехотично успео.{S} И не само да се осветио кир-Думи, него му је та освета донела 4000 грош |
о пуно задовољство, што се једаред и он осветио, ипак, док је говорио ону заклетву, осећао је к |
ици још жмиркала је по једна лојаница и осветљавала тек по гдекога веселога брата, који жељно и |
е, које тако тајанствено горука у слабо осветљеној собици, и мирис тамњана и измирне, толико су |
ржила.{S} У дубини узрујане душе и кроз осветничко расположење једнако се пробијао онај зрачак |
пошао тетка-Маци.</p> <p>Сав онај јед и осветничко расположење за ово кратко време створиле су |
ну свежа ваздуха.{S} Сад је био потпуно освећен; можда није требао баш тако да учини, али он је |
јатељ образ укаљао, а он би био потпуно освећен.</p> <p>Ама такав начин освете био је немогућ.< |
грађанина, који је свој непорочни живот освештао још и хаџилуком, и чија је молитва најзад успе |
вече Јанићије је долазио кући, а у први освит одлазио у дућан.{S} Ручак му је у дућан слат, а у |
ада га већ и срце и разум гонише, да се осврне на тако убедљиве разлоге кир-Думине, њему дође н |
е наумио.{S} На прво није хтео ни да се осврне, а на другом му се баш врло озбиљно задржала мис |
ве око њега изгледа ново, непознато.{S} Осврте се по дућану, пође да седне и да се прихвати „ди |
куће ни гласа ни каквог му драго шума, осем онога шандуда, чије се густо грање над самим крово |
ква ће примити, кад год јој приложи.{S} Осем тога ваљало је добро промозгати, шта би све за тол |
м разлозима мајстор Диша је попустио; а осем тога, он је и иначе уважавао своју пуницу и зато, |
како да оправда своју наглост.</p> <p>А осем тога, ова посета имала је у његовим очима решавају |
Ова тетка Маца, није имала никога свога осем једног детета, Лепосаве, коме је тада могло бити о |
p> <p>— Па све носе тако; не могу ни ја осем света.</p> <pb n="176" /> <p>— Ко носи нека носи, |
{S} Ослушну, али из собе ништа није чуо осем дубокога хркања нечијег.{S} Он нечујно ошкрину вра |
када дотаче пољупцем врх светог ексера, осети, како га кроз цело тело проже топла струја и лако |
>Лепосава кад чу да ће Јанићије у свет, осети колико би јој тешко било да се растане од овога м |
ручавао.</p> <p>Али, Лепосава место да осети ову казну, напротив, осећала се много пријатније; |
аху за руке, покуша да се отме; па, кад осети да му је то немогућно, пљуну у лице Ламбри; а Лам |
глави га захвати чудна несвестица, кад осети пријатан мирис девојачке душе, који га са набрекл |
Оде искушитељ! — помисли хаџи-Диша, кад осети, како му у души лакну, завуче руку у недра, извуч |
шипак под нос.</p> <p>Мајстор-Диша, кад осети под носом склопљену песницу, устури лице назад и, |
и будем од сада сестра.</p> <p>Јанићије осети неку непојамну топлину у овоме загрљају.{S} Нешто |
.{S} Тај поглед га жацну и он од једном осети да јој мора вратити.</p> <p>— Е, па хтео сам, баш |
<p>А када је Јанићије дошао, она га је осетила инстиктивно и у грудима јој тако живо закуцало, |
те јој овај даде записе.{S} И одмах се осетила; али кад је отишла у буџак, добила је нешто што |
пресекле разговор у томе правцу, јер су осетиле, да им она не би ништа казала, баш и када би у |
гих чудотворних светиња, па се не би ни осетило, а у мојој земљи немамо ни једне чудотворне утв |
бих је тако сву ноћ носити, па да и не осетим.</p> <p>— Лудо! — викну Лепосава још збуњена и н |
, и он је, у тренутку душевне слабости, осетио оно сажалење, које осећамо увек према грешнику, |
и није знао, шта се око њега дешава.{S} Осетио је само, како му се под ногама земља мигољи и за |
ао?</p> <p>Јанићију се одреши језик.{S} Осетио је да му се овога часа дели судбина, и он исприч |
} Од како је вратио прстен, тек од онда осетио је, колико му је тешко, што се све тако десило.< |
моћи часнога ексера.{S} Оно, што је све осетио, кад је целивао, и тако нагло исцељење од искуше |
послен завиривао по дућанима, а када је осетио глад, отишао је до једне симиџинице и тамо жељно |
заспао је Јанићије тако тврдо, да не би осетио, да га је когод те поћи извукао из мутвака и чак |
бре, а спавао је тако тврдо, да није ни осетио, када се Јанићије привуче и лагано покупи ћурче, |
и „среће ради“ кришом поклањала.</p> <p>Осетио Ламбре одавно, како му жена вене а ствари ишчеза |
зазвао расположење, слично ономе што га осећа путник, који је дуго пешачио жедан, па тек набаса |
њихових <pb n="19" /> руку цвеће, па се осећа сва блажена, што јој баш њих две ово цвеће пружај |
годно око срца, као ономе, који за леђи осећа наднесену шаку и чека када ће га по врату пљеснут |
оном пријатном расположењу, које човек осећа, кад зна да тиме Богу угађа.{S} Напротив, оне му |
да га усвоји и самога себе победи, онај осећај, оно срце, које не признаје никакве рачуне и кој |
, истина не сасвим, али тек његов мучан осећај мало се стиша.{S} Живот му је и сада личио на је |
покојник била је прва љубав, први њезин осећај, који је у свој својој лепоти и бујности плануо |
се Јанићије да каже шта ће; али навала осећаја тако је нагло јурила у његову главу, да му се ј |
S} Једном речи, између ова два супротна осећаја стојао је он као кривац, кога су осудили да га |
све је више подлегао оном немилостивоме осећају, у који се до грла заглибио.</p> <p>Судбина га |
ду учинила.</p> <p>Премишљајући, управо осећајући у себи сву ову навалу мисли, ишао је Јанићије |
ава место да осети ову казну, напротив, осећала се много пријатније; сада је бар била мирна од |
обавио вито и еластично девојачко тело, осећала онај отпор и оно таласање њезиних недара.</p> < |
пута усред ове вреве међу пријатељицама осећала усамљена и растужена.</p> <p>— Лако је вама да |
вне слабости, осетио оно сажалење, које осећамо увек према грешнику, када се искрено каје.{S} А |
ишљања, да му не цепаху душу два снажна осећања, која му сваку одлучност раслабљаваху.{S} И сад |
ветрићем шуми, дише.{S} И то неодољиво осећање, које обујимаше све што је око себе видео, тала |
да за навек можда изгубити.{S} А уз ово осећање расла је упоредо и она бојазан, да ће <pb n="93 |
то покавжила и побила.</p> <p>И то ново осећање превлада.{S} Уместо одговора она га погледа вед |
у исто време њу је обузимало неко друго осећање, које је неосетно обујимаше, чим кајик ишчезну |
осећао кроза сву буру своје душе; а то осећање, које му јасно показиваше његову немоћ, да са с |
ћао; али наравно био је принуђен, да то осећање дубоко у себи скрије и да још једном покуша, не |
ћије је све више подлегао ономе тешкоме осећању, од кога се ни после толико недеља не мога отре |
пора и збуњен, враћао ипак оном једином осећању, које је кроза сву срџбу и гневно расположење о |
љеснула по снажним леђима.{S} Напротив, осећао је тада необично пријатно расположење, па би, по |
лаксао, под притиском безбројних мисли, осећао је како га памет издаје, у глави му је било мутн |
но што је сада, када се почео свестити, осећао, био је стид од самог себе, што је тако урадио.< |
тио, ипак, док је говорио ону заклетву, осећао је како га нешто у грлу гуши; а када је завршио |
аспати.</p> <p>Кад се пробудио у јутру, осећао се у нелагодноме расположењу.{S} Лепосавина прил |
око замишљен поче трљати шаком чело.{S} Осећао је тежак притисак, тако тежак, као да му је цео |
, није могао да самоме себи објасни?{S} Осећао је тако неку потајну страву, као кад очекујемо н |
рамотно окарактерисала, он је ипак сада осећао да се из свега овога може исплести нешто страшно |
беху тако ретки, да је хаџија тек сада осећао, како би то добро било, кад би чудотворна хамајл |
је у полусну и неком бунилу, од чега је осећао бол у глави.{S} Налазио се у сличноме стању душе |
ке душе, њено зајапурено лице и сада је осећао као и онога часа, када је привуче себи.{S} Утиса |
с, могао оставити радњу.{S} Тек сада је осећао, колико му је вредио онај Јанићије и било му је |
једнога ни због другога.{S} Јанићије је осећао, да та рука, што га тако често лупа по леђима, ч |
ојзи него ли њеноме мужу, према коме је осећао велики решпект. — Тако је он причао њојзи, како |
тпуно уверен о неверству женином, он је осећао према њојзи онако исто љубав као и пређе, па, ак |
} Он се повуче иза огњишта, па, како је осећао да му ноге малаксавају, седе на једну троножицу |
грех блажио.{S} Но истину рећи, како је осећао пуно задовољство, што се једаред и он осветио, и |
Морао се ипак вратити у дућан.{S} То је осећао кроза сву буру своје душе; а то осећање, које му |
ави му је било мутно и тупо, а уз то је осећао и неко одмерено хуктање, као онај шум што се чуј |
твар пукне по Београду.{S} Једно што је осећао, то је, да ће сав онај углед, који је до сада им |
му је онако срдито пребацила, но ту је осећао и неки неодређени бол од самоће, коју ће без ње |
за пањ и горко уздахну.</p> <p>Није се осећао побеђен; предвиђао је он, да га мајстор неће лак |
ти!</p> <p>Целе ове вечери Јанићије се осећао у необичном расположењу; сву је ноћ осећао мирис |
ог двоструког утиска, што га је те ноћи осећао.{S} Притиснуло му нешто душу, <pb n="40" /> па н |
и ножем хтела ударити.</p> <p>Лепо %јо осећао да би требало да је презре, да јој се освети, да |
ј кући мајсторовој није се Бог зна како осећао недостатак домаћинов.{S} Један део домаћинових п |
спрам свога шегрта.{S} У потаји је тако осећао; али наравно био је принуђен, да то осећање дубо |
оја га је већ толико стегла, да је лепо осећао како га по трбуху коље, нагони га, те отвори кап |
ћао у необичном расположењу; сву је ноћ осећао мирис онога босиока, што га је некада под својим |
е била у стању да га извида.{S} Дан ноћ осећао је како му је све празно и несносно; дан ноћ чез |
у запрепашћено Ламбрино лице, почела је осећати инстиктивно да јој од туда нема помоћи, паде на |
еодређени бол од самоће, коју ће без ње осећати, и страх од мајстор-Дише, да га усред чаршије н |
ма остао тако цео дан, да у исти мах не осећаше и неку чудновату страву од свега овога што се с |
о му се предано одала, да хаџија, и ако осећаше потребу да се на њу извиче, што га је бацила на |
рка.</p> <p>— Ти да ћутиш, кира-Мана! — осече се Анастасија нестрпељиво.</p> <p>— Зашто, море?< |
употреби и ово последње средство, те да осигура потомство своме имену.{S} Да ће младина скинути |
лажу.{S} Па онда, он се и са те стране осигурао.{S} За „неверне Томе“, који не верују, докле с |
роли.{S} Одважити се на толики пут а не осигурати се са сваке стране за собом, то није било у н |
ти кажем све како се <pb n="83" /> беше осилио, чим ти оде!{S} Неће да слуша; а ако, што и посл |
да не наврати удовици, тек да види, не оскудева ли у чем и, као први комшија и мушки глава, да |
ко очевидно знаде</l> <l>Чјем је сердце оскудно!“</l> </quote> <p>Ах!{S} Старо, честито време!{ |
ко очевидно знаде</l> <l>Чјем је сердце оскудно!“</l> </quote> <p>Ту песму је Лепосава врло чес |
колико јасно и убедљиво да беше њезино осликавање злих страна и тегоба што их родитељска <pb n |
рању рају, како сада тежи не само да се ослободи свега што је подсећало на некадање робовање, н |
а, и поче га вући софри.{S} Јанићије се ослободи и седе.{S} Како је пуцало за ушима и како је ж |
е моје.{S} Тим копљем пробошће аждају и ослободиће пород свој!“</p> <p>Кад Маца доврши ово, диж |
е! (тетка-Маца га је сада нарочито тако ословила, ма да је од њега само једну или две године би |
и за цело би пао, да се у томе часу не ослони леђима о стабло једне дафине.</p> <p>— Ама зар т |
ра-Мана, која се притајала за вратима и ослушкивала шта Ламбре у соби ради, одскочила у страну |
руку у својој руци и са запетом пажњом ослушкивао сваки њезин дисај.{S} И необично се радовао, |
вори, а хаџија, седећи на чардаку стаде ослушкивати, какав ће разговор бити.</p> <p>Али наместо |
Стојао је неодлучно неко време и почео ослушкивати, неће ли бар што изнутра чути; али ни из ав |
рата и тајанствено погледа, да их ко не ослушкује, а када се увери, да никога нема, приклопи их |
врхом и ружом од сахтијана на врху.{S} Ослушну, али из собе ништа није чуо осем дубокога хркањ |
реба, довуче се између дрвета и густога османлука самоме доксату, из кога се одмах у собу улази |
Јанићије ступи у хладовиту авлију, пуну османлука и зеленила, иза кога је у дубини извиривала б |
Прам јасне месечине, која је кроз бујне османлуке и баштенско грање провиривала, трчкарала је о |
цвеће, које је оздо на више, заједно са османлуком, сав доксат обузело.{S} Кад угледа свога муж |
ла је да су се споразумели.{S} И она уз осмејак пун љубазности принесе ибричић с кафом и наливе |
мејком на лицу заспала, тако јој је тај осмејак све до ране зоре играо час на уснама а час скак |
жено, готово насмејано, у колико се тај осмејак могао провући на површину из онога густога чест |
надао се, плашио, срдио, на сваки њезин осмејак задрхтао од неисказане пријатности.{S} Једном р |
Диша на жену, која се на мужа застиђено осмејкиваше.</p> <p>— Сад бар да знаш, зашто си потегао |
т.</p> <p>А кира-Анастасија, како је са осмејком на лицу заспала, тако јој је тај осмејак све д |
рашњега весеља и да се за тим са једним осмејком на руменим уснама слатко успава.</p> <p>Али шт |
Диша у дућан; али јучерање „гледање“ и осмејци што су их, том приликом, њих двоје кришом измењ |
по децу? — запита Јанићије и одлучно се осмехну.</p> <p>— У мутвак, чапкуне! — викну Маца. — Ха |
жао; она отвори очи, погледа Јанићија и осмехну се на њега.</p> <p>— Још мало — прошапута изнем |
правда, свуда су га дочекивали сумњивим осмехом или тако чиме, што га је уверавало да је много |
са оним накитом, која га је равнодушним осмехом по каткад погледала.</p> <p>— Погађаш ли зашто |
о је све ово? — запита га Маца такође с осмехом.</p> <p>— Не — одговори Јанићије, зверајући на |
главом; али сада не тако стидљиво већ с осмехом у очима, које слободно гледаху у очи Дишине.</p |
е, из оног ранијег снебивања и потајног осмешкивања тетка-Мацинога извуку згодан материјал за ч |
<p>А она, стидљива као невеста, само се осмешкује и трчи из собе у мутвак и обратно, те доноси |
год шашољи сламчицом око усана, слуша и осмешкује се на богату домаћу идилу.</p> <p>— Е, е, ти |
едну грчку песмицу и како се час по час осмешкује.{S} А чим мајстор Диша одмахну руком и изиђе |
вечере остала је тако замишљена.</p> <p>Осмога дана после овога писма, које је у кући хаџијиној |
вала поклон, кир-Диша зашао по кући, да осмотри је ли све у реду; завирио и у мутвак, где је Ја |
кући и деци, ако их је Бог дао.{S} И та особина тетка-Мацина створила јој је толики углед, да с |
толико успели, да се отресу варварских особина свога племена и да се подражавањем и опхођењем |
х поклоника.</p> <p>Но поред ових лепих особина Хаџи-Зосим је био уважаван међу поклоницима и з |
ајну од туђег ока сачува; ради те своје особине, тетка Маца не само да је била радо виђена у ку |
е у туђим рукама.</p> <p>Све ове питоме особине дизале су му углед међу Грцима, али, у очима ки |
знаке, да сиђе.</p> <p>Морало се нешто особито важно десити, када је чак хаџи-Зосим, тихи, сме |
>— Шта је?{S} Нађе ли га? — запита Диша осорљиво.</p> <p>— Нађох! — одговори шегрче снебивајући |
н и као утучен, вратио би се у мутвак и осорљиво одговарао, ако би га она што запитала.</p> <p> |
ра-Мана не би имала смелости да га тако осрамоти, па баш када би знала, да је за такво дело не |
не успе да мајстор-Дишу обрлати.</p> <p>Осрамоћена удовица клела се на све начине пред Думом и |
и у чело миндерлука и тако, као занета, оста насред собе стојећи.</p> <p>Прво, што јој паде на |
ог чекања, излете на улицу.{S} Лепосава оста забезекнута овим наглим одласком, хтеде да га викн |
друга па и трећа година, а мајстор Диша оста без наследника.{S} У залуд је мајстор Диша бечио о |
њоме ствар удесе.</p> <p>А мајстор Диша оста у дућану још потпуно збуњен од изненадне радости.{ |
баште са посластицама, а Јанићије, кад оста сам и када се од прве поразе освести, дубоко уздах |
а њеном мајком да разговара.</p> <p>Кад оста са Мацом на само, мајстор Диша извади из недара је |
.{S} А како на улици не беше никога, не оста му друге него да тркне до тетка-Маце.</p> <p>Кад с |
оба кума на чисто; али, тамо овамо, не оста им друге, него да свој историјски понос национални |
лики пут одважио.</p> <p>Но та штета не оста усамљена.{S} Путовање до Београда трајало је много |
врата пред носом зетовљевим.{S} Диши не оста друге него да очекне.</p> <p>Међутим, докле је он |
ће!</p> <p>Разуме се да мајстор Диши не оста друге, него да још чека и да се — нада.{S} Али под |
о није хтео.</p> <p>И тако хаџи-Диши не оста друго, него да сву ноћ уздише, куне и проклиње, шт |
доше где се одбеглица скрива, то јој не оста друго већ да зареди кроз махале прво код кира-%Дум |
/> <p>Лепосавин догађај са Канчетом не оста тајна ни за комшилук ни за чаршију.{S} Када је мај |
и у шездесетдругој <pb n="9" /> години, остави уцвељену младицу, којој тада не беше више од два |
ом даљину, те се реши да, бар за часак, остави дућан на комшијама, а он да тркне за њом, кад га |
мет, као оно пре неколико година, да га остави.{S} Онда, док је Јанићије био још дете и мали ка |
у дубину баште.</p> <p>Маца не мога да остави зета без какве такве утехе.{S} Изишла је за њим |
ци и Лепосави, како је Јанићије хтео да остави посао и како му он није дао.{S} Кад је сутра дан |
му је врло криво, зашто да га баш сада остави.</p> <p>— Магаре, да би магаре!{S} Шта му је нас |
н ноћ чезнуо је за њоме, и једнога дана остави овце, нека их пас чува, а он, као да га неке мађ |
е како снуждено стоји и не миче се, она остави судове и дотрча му.</p> <p>— Шта је, море, што с |
че да прижиже а хлад од дафине скрете и остави Дишу у пуној светлости, он се диже и пође оном с |
а онда, онда, кад је ја питам: „Што нас остави, бре?“ а она ми каже: „Он ме је овамо отерао!“</ |
и дућан, па да је појури, ни да је опет остави, да му се онако смеје. — Ово девојче, коме је та |
ш какав!{S} Таман како је и заслужио. — Оставила га она ороспија, кира-Анастасија, и одбегла с |
тико година, када га је кира-Анастасија оставила.{S} Лепосава је међутим, поред све оне кратке |
вила је нестанак Јанићијев, а остало је оставила бризи грађана и — случају.{S} Ако се пронађе, |
очито сада, од како је Лепосава умрла и оставила му на врату троје деце, те је тако, у неку рук |
кога се јасно видело, да га је сва моћ оставила а наместо тога настао у души ужасан страх од о |
евала, радила своје послове, а ту бригу оставила је своме супругу.</p> <p>Диша постаде све нест |
укањем и другим лакрдијама; где га нису оставили, тамо би изникао међу сватовима, провлачио се |
стра.</p> <p>Као утучен вратио се кући, оставио судове пуне воде у мутвак, па ни да је сачекао |
е за последак, као најслађу посластицу, оставио, помену и оних 3500 гроша мираза и кућу удовичи |
рема теби.{S} Удрите!</p> <p>И не би га оставио, све докле не прескамуче од бола и кукања.{S} П |
ор-Дишин те му однела фес, који је Диша оставио њезиној мајци, да га на врео калуп метне и очис |
је муж, покојни татар-Јован, у наслеђе оставио.{S} Њезин муж служио је дуго време као „татарин |
тушти лице, кад чу <pb n="69" /> где је оставио ствари; али опет то јој није изгледало онако ст |
и тразите осте 500 гроси?{S} Толко неје оставио кир-Бенџо; ама да видите колико вас постујемо, |
>Сад му је тај стриц умро, па како није оставио никаквог завештања, ни ближих сродника, то је к |
на Јанићија, што му је радњу у невреме оставио, а у исто време, да на прагу свога новога живот |
нице, ради које је прегорео кира-Ману и оставио да у кући кришом уздише и вене и да пакосно гле |
мислио о радњи, о ономе што је за собом оставио. — Покаткад му се усред читане молитве причуо п |
је.</p> <p>Оно дућана, што је кир-Бенџо оставио за собом, претворили су пријатељи у готов новац |
о?{S} Еле, за тој ли те је твој мајстор оставио?{S} Тако ли му чуваше кућу, а бре?</p> <p>Јанић |
од деце.</p> <p>Као што је кућу и жену оставио Маци, тако је радњу оставио на Јанићију.{S} Цео |
кућу и жену оставио Маци, тако је радњу оставио на Јанићију.{S} Цео дан он је Јанићија упућивао |
/p> <p>— Та ућутите, сурунтије ниједне; оставите момка на миру! — викну тетка Маца и поче прима |
ваљано девојче, убити јој срећу, па је оставити!{S} Сирото дете!{S} Како те је уважавала, како |
ога, на коме би, бар за који час, могао оставити радњу.{S} Тек сада је осећао, колико му је вре |
>— Ако си поштен човек, онда не смеш да оставиш да ме чаршија... поче Анастасија, али не доврши |
сад одједаред да је под таквом срамотом оставиш.{S} Ако си тако мислио, мој синко, боље би и за |
ора, који ти је као један родитељ, тако оставиш.</p> <p>Јанићије је ћутао и збуњено, натуштених |
аажу.... веле: узе јој образ, па сад је оставља!</p> <p>Диша поскочи, као да га је иглом боцнул |
ди шта раде и да му обрати пажњу, да не оставља дућан на шегртима, но да ту седи, докле год не |
екрштенима спреже, тога благослов Божји оставља! — заврши Маца својим познатим лаганим али речи |
вакво примирје, али је и она неко време остављала, да се ствар сама собом развија, и без сумње |
е момке и не слутећи колико туге и бола остављаху у једном уцвељеном срцу.</p> <p>Као и сва чар |
есме кућама.{S} Али се ни после тога не остављаху на миру, него тражише на ново прилике, да се |
хаџија. — А где ти је памет, да је саму остављаш? — Зар сам зато толики пут потегао и новац тро |
ћи и отимала се од слабости, која је не остављаше.{S} Трећега дана толико је слабост и нека ват |
ред кратке успомене на проживљени брак, остаде још и три хиљаде и пет стотина гроша готовине.</ |
.</p> <p>Отрча Јанићије, а Мајстор Диша остаде сам.{S} Тако је неко време ћутао и отирао зној, |
кораком низ сокак.</p> <p>Мајстор Диша остаде у соби као убијен.{S} Од чуда и ове невидовне бе |
удуће са Дишом добар пријатељ, то му не остаде друге, него да се пода небројеним уздасима и да |
е му да изврши што је наумио, и њему не остаде друго него да изиђе на поље.</p> <p>Тек кад је б |
p>Али, кисељак је слаба храна и њему не остаде друго, него или да се врати мајстору или да извр |
о поче га вући тамо.{S} Уђе у кафану, и остаде тамо до после поноћи.</p> <p>Прва мисао, која му |
од старост помреше деца и жена, те тако остаде самохран без игде икога.{S} Пуних петнаест годин |
пољуби га у руку, а он њу у чело, и ту остаде, гледајући за њим, докле није замакао за први уг |
на ни с места не миче.{S} Није му дакле остајало друге, већ да се преда слепо случају, нека га |
је кроза сву срџбу и гневно расположење остајало снажно и несаломљено; враћао се својој љубави |
<pb n="33" /> Али јој ни Јанићије није остајао дужан; толико пута изненада би је дохватио шако |
днео без сумње кира-Мани.{S} Сад јој не остајаше друго већ или да жива сачека јавну срамоту, ил |
е свога расположења, те тако ни нама не остаје друго, већ да поверујемо кира-Маниној потајној с |
атеље и да ствар заташка, виде да му не остаје друге, него да од мирбе дигне руке и да употреби |
е стању у туђој кући, обузела му је сва остала чула, да није ништа чуо шта га она пита; а онај |
етрпела.</p> <p>— Не сум му ни ја дузна остала! — Иска, маторо магаре, да по месечина кроз бакч |
настасија, која је тамо плачна и очајна остала, беху једини предмет његових збуњених мисли.{S} |
а би му сав овај живот и тековина пуста остала, над његовом главом надвијала се судбина, која у |
сликао пред очима мајстор-Дишиним, није остала без свога утицаја на и онако пољуљано уверење ње |
се дубоко замисли и за све време вечере остала је тако замишљена.</p> <p>Осмога дана после овог |
на кафу и разговор. — И кира-Мана и све остале жене вратише јој на ново старо пријатељство, за |
ом, па онда започе да грди и Мацу и све остале жене, које се пачају у хећимска посла.</p> <p>— |
плести нешто страшно и по њега и по све остале, о чему у првоме тренутку свога узбуђења није ми |
на земљу.{S} Кира-Мана, кума-Думиница и остале жене, све по избор Гркиње и Цинцарке, расположил |
коме сусрету попљувати, кума-Думиница и остале честите жене заобилазиће око ње са погледом на с |
и ожалошћени калфа, Јанићије Бик, и сав остали комшилук, који се наслађавао некада, слушајући к |
Јаникије чекамо те сваки дан; много сте остали!</p> <p>— Богу хвала што још за толико не остах, |
ни то бик муче.</p> <p>Кир-Ламбре и сви остали одушевљени Биковом вештином, само што га у недра |
обиђе момке, колико да виде, како нису остали без икакве контроле, а од туда наврати и код Диш |
уне, притрча руци мајсторовој, па је са осталим шегртима целива, а бошчу прихвати и пође за газ |
па кад опази Лепосаву и чу, како се са осталима смеје, очи му се закрвавише а песнице стегоше. |
кира-Думиници ни кира-Анастасији па ни осталима није остало нејасно, чега ради је фудул-Стамен |
бре мајстор-Дишу уважавао и издвајао од осталих Срба.{S} Чак му је помагао и да радњу отвори и |
врло весела.{S} Цео еснаф и званице из осталих еснафа и грађанских редова учествовали су.{S} В |
а понизила у очима Ламбриним, Думиним и осталих нових пријатеља.{S} Но стриц и ако није био поз |
p> <p>Како је ово казивање било од свих осталих најоблије и најпотпуније, то, за дан два, оно п |
воје: објавила је нестанак Јанићијев, а остало је оставила бризи грађана и — случају.{S} Ако се |
ни кира-Анастасији па ни осталима није остало нејасно, чега ради је фудул-Стаменка оваку сплет |
ник врати прстен, те тако кир-Думи није остало другога пута, <pb n="39" /> него да се састане с |
би му било најмилије.{S} Овако, није му остало ништа друго, него да се преда судбини, па да га |
д му не беше тешко опоменути се и свега осталога: како је онако растужен пошао кући, али, када |
ућа Мацина била је пространа, те, поред осталога, утврдише да се младенци одмах по венчању усел |
ажни мирис густога каранфила, босиока и осталога цвећа, који се са девојачким гласовима разлега |
к на ум падала, некако се вазда, између осталога, и она истицала, кад год би навратио до тетке |
призвао на само свога калфу, па између осталога подсетио га и на оне услуге, што му их Јанићиј |
наредио да се џезва пристави, што је, у осталом, чинио он само према угледним људима грчке наро |
спуштао на Јанићијев врат.{S} Али то, у осталом, није чинио он из мржње према своме шегрту, већ |
и на даље остао равнодушан према свему осталоме у приватноме и јавноме животу.{S} Као имућан т |
питајући се у себи шта ће и куда ће.{S} Остане ли тврдо на томе, да га не прими, онда је сасвим |
.{S} Кир-Диша је овога пута одлучио, да остане чврст и непомичан као стена, па је тако и урадио |
> <p>— Можеш да изгубиш жену, а дете да остане живо; а и да их обоје изгубиш.</p> <p>— И зато с |
и наредио му, да се у мутваку нађе и да остане тамо, све докле кир-Ламбра из куће не оде.</p> < |
ајстор Диша одмах по прстену покушао да остане у удовичиној кући, али му је она одговорила, да |
говорио.{S} Јанићију је само наредио да остане код куће, те, ако устреба Маци, да јој се нађе, |
ија није пристајала ни за живу главу да остане у Београду више.{S} Плакала је, проклињала%, га |
ећ онако разбукталу жеравицу.</p> <p>Да остане и даље у служби онога, коме је у своје време обр |
ија са Дишом измири, а он као и до сада остане и у будуће са Дишом добар пријатељ, то му не ост |
рећи све.{S} Пљунућу јој у очи, па нека остане постидна.</p> <p>И то му је у овом хаосу узбуђењ |
p> <p>— Не треба — вели — да мајсторица остане сама без послуге, кад јој гости долазе.</p> <p>О |
они кира-Анастасију да пожури, те да не остане толико имање без наследника.</p> <p>— Једно и јо |
се за живота збринуо, да му удовица не остане на сокаку, желела, да јој свадба не буде велика, |
о је силом да га примора, да му у радњи остане; али сад је већ сасвим друкчије.{S} Јанићије је |
астасији поможе овај случај да на њеној остане.{S} Весела, што је тако испало, кира-Анастасија |
ни, али да му она, после те казне, опет остане у кући и да се искрено покаје за учињено неверст |
/p> <p>— Не знам!{S} Овде ме срамота да останем; идем у свет.</p> <p>— Зар због оне ороспије?</ |
>— Зашто, бре?</p> <p>— Не могу више да останем овде.</p> <p>— Зашто?</p> <p>Јанићије обори очи |
а поље! на поље!{S} Искам да умрем, ако останеш овде!</p> <p>Фудул-Стаменка учини очима знак Ла |
</p> <p>— Јогуницо!{S} Е, добро, добро; остани ти само овде, а ја ћу га већ сама молити.</p> <p |
ћиво гледати, као да би му хтела рећи: „Остани овде; тамо је туђина!“</p> <p>— Него ти, синко м |
ма јоште несвиклим овамошњим приликама, остао је још за месец дана дуже.</p> <p>Али како није м |
у дућану.{S} Кад би му их когод одузео, остао би без њих као трупина без руку, не би имао више |
чува овце само за храну, па је код њега остао све до свога повратка у Београд.</p> <p>Али даљин |
Бог зна не би ли у овим топлим оковима остао тако цео дан, да у исти мах не осећаше и неку чуд |
вода оживљавала!{S} И тек сада, када је остао без ње, он је у пуној јасноћи видео, како му је б |
више!</p> <p>Несрећни Јанићије сада је остао потпуно сам, на сокаку, без игде икога свога.{S} |
а згледаше се зачуђено.</p> <p>— Где је остао?</p> <p>— Код ћор-Ахмета, — пије.</p> <p>— Пије!? |
снагу око тековине, толико је и на даље остао равнодушан према свему осталоме у приватноме и ја |
фирму, ето, тога није имао.{S} Без жене остао је самохран у свету, а живети до века тако без же |
ion" /> <p>Докле је Диша код тетка-Маце остао, Јанићије је седео у дућану и са неком стрепњом о |
о је затворио леђима капиџик, тако је и остао наслоњен о њега, а од стида није смео дићи очију |
н, да јој га да, тако је као окамењен и остао.</p> <p>— Ама, кира-Мана, шта то говориш?{S} Са к |
, како би што дуже на <pb n="37" /> њој остао.{S} Али овога пута вратио се необично брзо, и што |
л-Стаменкине.</p> <p>Кир-Ламбре је дуго остао код фудул-Стаменке; а докле је он са Анастасијом |
е угушио, само да је за неколико у њему остао.{S} Потајна жеља, да се врати кући, да се још јед |
ео живот из нова.{S} У чаршији и дућану остао је онакав исти — човек од рачуна.{S} Ниједна пара |
за Канче, а мени цео комшилук.{S} Кажу: остарела си, а ниси умела да очуваш девојче.</p> <p>И о |
говори Јанаћије подсмешљиво — кад човек остари, њему није ништа право.</p> <p>— А што је узимао |
раскокотале по сокаку! — подвикну нека остарија жена из авлије, а оне, кикоћући, прхнуше у баш |
га долазе.</p> <p>— Јазук, кир-Диса, да остарис брез зена; јазук, бре!</p> <p>— Па.... смеши се |
да послуша.</p> <p>— Грехота, џанум, да остариш као девојче!{S} Бог је наредио на жена, да не ј |
ни супруг сред жизненог мрака</l> <l>Ко остатак от земаљског брака!</l> <l>И тој, која лежи у т |
било рећи јој све то у очи, а још теже остати при своме, кад се она заплаче и стане га братими |
је отишао на вилает, у Костур; тамо ће остати неколико месеци, а њега моли, да му обилази радњ |
ан и плачан, што не може још који часак остати.</p> <p>Кад је кир-Ламбре дознао за срамоту, кој |
а ипак, он је увидео да му је немогућно остати и даље у овако безизлазном положају.{S} То је ув |
крстова да метнеш на њега, оно ће опет остати нечисто.</p> <p>А овај разлог није био без јаког |
а.</p> <p>Хаџи-Зосим, који је морао још остати, јер га неколико нових хаџија, његових земљака, |
ена бешика, када се иглом боцне.</p> <p>Остати без жене и пустити да се цео свет исмева његовом |
<p>Од онога дана, када укопаше земаљске остатке Бенџине, кир-Ламбре не би отишао у свој дућан, |
p> <p>— Богу хвала што још за толико не остах, са каквим сам лоповима имао посла! — одговори Ди |
види у мутваку, те тако Диша и Лепосава осташе сами.</p> <p>— Седи овде — рече Диша Лепосави и |
ви, да изиђе у мутвак.{S} Сад њих двоје осташе, да се споразумеју и утаначе дан прстена и свато |
онај запис? —упита Диша, кад њих троје осташе сами.</p> <pb n="203" /> <p>— Је л’ дервишев? — |
ча на улицу.</p> <p>Анастасија и Ламбре осташе једно спрам другога запањени и обоје, као крпа, |
ога себе прикривену жељу, виде он данас остварену, опет не својом вољом и одлучношћу него — слу |
а, кад помисли да се и његова жеља може остварити тек после десет година.{S} Смрче му се, али и |
етири хиљаде!</p> <p>— Елем, ви тразите осте 500 гроси?{S} Толко неје оставио кир-Бенџо; ама да |
свирачи отпратише кући и кума, кад ноћ осу звезде и блага месечина засја над зеленим баштама и |
сећаја стојао је он као кривац, кога су осудили да га двојица шибају.</p> <p>— И опростићу јој |
атварао?{S} Изгледао је самоме себи као осуђеник међу стварима, које су га сваки час подсећале |
="subSection" /> <p>Ноћ је већ у велике осула небо звездама над Београдом, који је дубоко спава |
Клефта, право клефта; патриот како Рига от Фера!{S} Још је дете, ама за гол сабља да уфати; кле |
пола, престависја у Господу 184... љета от рождества Христова. — Амин!</p> <p>Сеј памјатник под |
г сред жизненог мрака</l> <l>Ко остатак от земаљског брака!</l> <l>И тој, која лежи у тљености, |
; него да се зенис, ама да узмес зенско от наше сорта, — грцко!</p> <p>И ту кир-Дума, густа рад |
она изгледаше као санта леда која се не отапа.</p> <p>— Па, дабогме, и зашто да ме гледа! — раз |
Тако и ваља.{S} Мајстор је више од оца; отац само што роди, али мајстор је онај што отвара очи |
кажем — уситнио Диша — Ви сте ми све: — отац и браћа... па...</p> <p>— Машала, кир-Диса!{S} Тој |
е да један „старатељ“, тако рећи, други отац, не може ни помишљати и на такве ешеклуке, на какв |
>— А од чега му је то, по Богу да си ми отац?</p> <p>— Ех, од чега? — проговори дервиш и поглад |
сина од седамнаест година, у лицу сушти отац а по нарави иста мајка.</p> <p>То му је све било в |
е многи од хаџија после, кад се у своју отаџбину вратио, понео такву кутију, и у цркви, на служ |
само што роди, али мајстор је онај што отвара очи и даје лебац у руке — објашњавао је хаџија и |
и не унесе несрећу у кућу.{S} Него сада отварај очи: девојку да узмеш, девојку, па кућа да ти п |
мешкољила, затварала је очи, да заспи, отварала их и гледала замишљена у оно кандилце, што је |
наследником.</p> <p>Ова њезина вештина отварала јој је врата сваке куће и донела јој је породи |
ци: „Ето ти!{S} Што <pb n="175" /> ниси отварала очи, него си хтела да ти ћерка буде устабашини |
преко дана за појасом, а када је легао, отварао кутијицу, помирисао, метао је испод главе <pb n |
ерија тужно висила на њему.{S} Дућан је отварао пре свију и затварао га после свију, те га је т |
ребацивати зашто се туђио својих и није отварао очи, када се хтео женити.</p> <p>— Море, теби ј |
аршији а сад опет псовку, што није боље отварао очи, да му се тако што не догоди.</p> <p>Једног |
када сам нагорео онако?</p> <p>— Е, био отварати очи!{S} Шта ти је требала јабанџика, туђа кост |
анкама мио гост.{S} Зато што јој је био отворен приступ по свима кућама, турским, грчким, цинца |
<p>А Лепосава га је и сада предусретала отворено и, у колико јој то допушташе нови положај, вес |
али, кад је био сам у мутваку, онда је отворено и без зазора разговарао о мајстору.{S} Једном |
а?</p> <p>— Хоћу! — одговори Лепосава и отворено га погледа, па се и насмеши.{S} Диша изгуби св |
белеше, бленући у капиџик, кад ће да га отвори и дође.{S} Јанићије је моје дете; добар је и вол |
о поноћи — прича он — Диша је пробао да отвори капиџик своје прошенице, па када није могао, он |
а, коју је Јанићије у својој држао; она отвори очи, погледа Јанићија и осмехну се на њега.</p> |
о како га по трбуху коље, нагони га, те отвори капиџик тетка-Мацин и увуче се у њену авлију.</p |
ичме.</p> <p>Болесница врисну од бола и отвори очи, ова изненадна %операција освести је, а хећи |
је за појасом носио.{S} Он је извуче и отвори.{S} У кутијици је лежао сасушени стручак босиока |
е на авлију.</p> <p>У томе се и капиџик отвори и %ни прагу се појави танка фигура фудул-Стаменк |
муж и господар у кући, или шта је? — Он отвори врата, извири на ћошку, па, кад је ни тамо не сп |
<p>У једноме часу њему се учини да неко отвори капиџик.{S} Прва помисао била је, да је мајстор |
, брате, дао Бог!</p> <p>Просјак обично отвори руку, и кад види колико му је дао, промрмља поне |
аде нешто по турски.{S} Маца оде, да му отвори, а хаџија, седећи на чардаку стаде ослушкивати, |
жену, која је скочила из постеље, да му отвори, поче је тући и гњавити тако, да се једва искобе |
о трећег дана догоди се случај, који му отвори очи и у потпуној наготи показа, какво се мишљење |
х Срба.{S} Чак му је помагао и да радњу отвори и да му у чаршији подигне углед као равноправном |
оме уверењу, које му је овде у кисељаку отворило очи.{S} Паде му на памет како је, пре неколико |
једу.{S} И колико је тек сада, када је отворио пут потомству, удвостручио сву своју снагу око |
дно са кира-Анастасијом у Галцу, где је отворио малу бакалницу, а у <pb n="114" /> њој крчми по |
ш, колико ти је добра учинио, кад ти је отворио очи, те да видиш како те она прва варала.</p> < |
о је, да је у Галцу са кира-Анастасијом отворио малу бакалницу и успешно крчмио анасонлију, а н |
ш тетка-Маци на помоћи и четворе очи да отвориш на све... разумеш ли, на све.</p> <p>— На све, |
</p> <p>— Е то сам хтела, да преда мном отвориш уста и да мене запиташ.{S} Гледам само шта чини |
.</p> <pb n="157" /> <p>— И хоћу то!... оте му се узвик и он, без икаквог чекања, излете на ули |
нда судбина!{S} А од судбине нико се не оте.{S} И други су патили, па опет нису помрли од глади |
; ама да сам ја што ти...{S} Бога ми... отегну тетка-Маца.</p> <p>— Ама, што ме мучиш?{S} Што н |
тек по који пут што би јој се из груди отео дубок уздах, који му наговештаваше све друго само |
х воли или мрзи, што су Лепосаву у гроб отерали.</p> <p>Маца га је истински жалила.{S} Гледајућ |
<p>— Шта је, море, те плачеш?</p> <p>— Отерао ме газда!...</p> <p>— Зашто?</p> <p>Јанићије брз |
, одобравао Диши, што је тога неваљалца отерао из радње.</p> <p>— Море, не могу да ти кажем све |
да је мајстор учинио паметно, што га је отерао.</p> <p>Колико је ускипело у души Јанићијевој сл |
ну свога мајстора.</p> <p>— Ако ме је и отерао, моје дреје мора ми дати; неће ваљда бити тако б |
те му сада и то би неправо.{S} Ако је и отерао из собе, зашто да му се до сада не јави, да пита |
маш никога свога, а Диша те на неправди отерао, па сам рекла: нека му овај босиљак — то, у мест |
овратка газдина, сада ме он не би овако отерао, него би ме још и за калфу извео, што сам му био |
и, бре?“ а она ми каже: „Он ме је овамо отерао!“</p> <pb n="217" /> <p>Тетка Маца обори главу и |
а.{S} Казаће тетка-Маци и мајстор ће ме отерати.</p> <p>И њему се нешто ражали; дође му, да као |
о да робијам због једне ороспије, па је отерах.{S} Ти си <pb n="148" /> друго, ти си добра дево |
ортак са кир-Дишом.</p> <p>— Ламбру да отераш!{S} То што је долазио, нека!{S} Ама од данас да |
се пољубиш са кир-Ламбром, да Јанићија отераш, а кир-Ламбри да допустиш да и од сада долази У |
га је заносило а од чега се није могао отети, обузе га свега и Бог зна не би ли у овим топлим |
да не дотрчаше људи, те га од Јанићија отеше.</p> <p>Тетка Маца и Лепосава дочекали су заједно |
испред дућана, узе Јанићије Бик крчаг и отиде на чесму, да наточи воде.{S} А чесме по Београду, |
чисто преобразише.{S} Ламбре поче да се отима и пишти од промуклости; а и кир-Диша, кога четвор |
о када је била здрава, радила по кући и отимала се од слабости, која је не остављаше.{S} Трећег |
е играчка девојачке ћуди; и што се више отимао, све је више подлегао оном немилостивоме осећају |
таде сам.{S} Тако је неко време ћутао и отирао зној, а мало за тим устаде, с муком се довуче до |
га одазвати.{S} Само што је руком нешто отискивао од себе.{S} Доцније тек, кад се освестио, при |
— узвикну Јанићије, и како му прекипе, отисну од себе Думу тако силно, да овај полете насатке |
би у руку, а она њега у чело, и лађа се отисну.</p> <p>Дуго и дуго још стајали су:{S} Маца, Леп |
а се никад више у њу не врати.</p> <p>— Отићи ћу, али ћу јој рећи све.{S} Пљунућу јој у очи, па |
ум уобичајена кафа код Маце.{S} Хтео је отићи, али га узе неки стид; изиђе му на очи Лепосава у |
могао никако напустити овога мајстора и отићи бољем.{S} Јер и бољи мајстор то би исто радио са |
ше.{S} Извадиће своје калфенско писмо и отићи ће из ове проклете вароши, да се никад више у њу |
онио да иде кира-Мани и зашто није хтео отићи.</p> <p>— Па куда ћеш сада, несрећни сине?</p> <p |
а дан сви чираци са Јанићијем морали су отићи, да пољубе руку својој мајсторици.{S} Лепосава је |
вао по дућанима, а када је осетио глад, отишао је до једне симиџинице и тамо жељно гледао у она |
бре није чекао да га по други пут зове, отишао је и тамо затекао Анастасију у таквоме стању, да |
лезовац.{S} А када га је умор савладао, отишао је у вече на Ташмајдан и у оним мрачним пећинама |
ајстор-Диша је гостио своје званице.{S} Отишао је сам до кир-Ламбре, пољубили се и љубазно га п |
>Где је Диша после овога најтежег удара отишао из тетка-Мацине куће не зна се, па тако исто и г |
сети како га је увек, када би кир-Диша отишао у дућан, терала да муче као бик и да гради којек |
дана доби писмо, Ламбре му јавља да је отишао на вилает, у Костур; тамо ће остати неколико мес |
н, бунован и добро неиспаван, хаџија је отишао у дућан.{S} На поласку није жени ни речи прогово |
ницом у главу.</p> <p>Сутра дан Дума је отишао суду, да још с те стране покуша.{S} Али Диша одр |
ама и витим минаретима.</p> <p>После је отишао у Мокри Луг.{S} Тамо се погодио код једнога газд |
гунцу, те да га она пронађе.{S} Прво је отишао Маци, да се посаветује.</p> <p>— Бог и душа, поб |
ли се?</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Што је отишао.</p> <p>— А што се то тиче па тебе поп ли си, да |
ји се уковао за врата, куда је Јанићије отишао, тешко да је и опажао, да пред њим стоји престра |
са кира-Маном.</p> <p>Од како је Ламбре отишао, кира-Мана се још више издужила.{S} Уз припомоћ |
је већ далеко одмакао, завио за сокак и отишао својој кући.</p> <p>— Грех је; ама зар је то бил |
— а онај, кога је искушење савладало и отишао пре Ускрса и Четрдесетнице, тај не може да буде |
>Када је претрнула срца напустио кућу и отишао у дућан, рекоше му момци да је долазила тетка-Ма |
аљске остатке Бенџине, кир-Ламбре не би отишао у свој дућан, а да не наврати удовици, тек да ви |
едај само какав изгледа!{S} Одмах да си отишао берберину, да те измије и ошиша, па у дућан!</p> |
је било и овога јутра.{S} Диша је зором отишао у дућан наредивши Јанићију, да му сваки час јављ |
на своју руку живи.</p> <p>Када је оно отишао, тврдо науман да са собом доконча, он је пун срџ |
мужа.{S} Али пре него што је пристала, отишла је кума-Думиници и кира-Мани, да им се на Дишино |
морноме пролазнику за седиште.</p> <p>— Отишла! — прошапута. — И он долазио... сад шта да се чи |
ада би се толико заборавила, брзо би га отишла мајци на вилает!{S} Жена, кад није понизна мужу, |
асија је одмах после одласка Ламбринога отишла у Скадар-махалу код своје пријатељице фудул-Стам |
ским матрозима из Галца.{S} А кира-Мана отишла у Галац и довела мужа кући, пошто се добро намуч |
ин толико је мучио због тога, да је она отишла једноме дервишу, те јој овај даде записе.{S} И о |
о за њезино Канче.</p> <p>Једнога јутра отишла Лепосава у дућан мајстор-Дишин те му однела фес, |
затече Лепосаву саму.{S} Тетка-Маца је отишла једној жени, која је тога дана принову чекала.</ |
писе.{S} И одмах се осетила; али кад је отишла у буџак, добила је нешто што не би ни налик на Б |
/p> <p>Када је Маца изишла из мутвака и отишла у кућу, Лепосава је села на столичицу, заронила |
свршава сватове, докле му невеста није „отишла у буџак“.</p> <p>Сад ни кира-Думиници ни кира-Ан |
ћор-Ахметовој кафани на Зереку, већ су отишле у посету лепој удовици.</p> <p>Свака од њих, рук |
p> <p>Са враћеним прстеном као да му је отишло на свагда оно спокојство, што га је до сада имао |
да умре, или да буде његова.{S} Прво ће отказати службу, а за тим ће урадити оно, што ће се пос |
ир-Диши се смрачи, кад чу како му шегрт отказује послушност.</p> <p>— А и шта си друго него пез |
да буде крив?{S} Увек да жалиш, што си откидао од својих и жениних уста!</p> <p>Пред тако снаж |
а је покушала све што је смела, само да отклони опасност од себе,</p> <p>— Па ти му реци да нам |
езала се једна слика, па, зажмурила или открила трепавице, она је увек видела једно: некакву гр |
нило.{S} Учинило му се, да му је баш то открило у потпуности све оно, о чему је и после Мациног |
ме венчаноме куму. — Али што није језик открио, то открише једаред у хамаму неколико модрица, ш |
е куму. — Али што није језик открио, то открише једаред у хамаму неколико модрица, што их кир-Д |
не спази, поче викати:</p> <p>— Куде си откршила глава?{S} Овамо се вуци, бре!</p> <p>Али ни са |
апне шаке и почне да га меси, тај се не откупи лако.{S} Јанићију је тек предстојала судбина.</p |
до миле воље.{S} Ономад је један хаџија откупио од некога испосника мајку Божју, икону која је |
текао је одмерено, тихо и без облачка; откуцавао је као сахат на градској „сахат-кули“, који д |
четворица држаху за руке, покуша да се отме; па, кад осети да му је то немогућно, пљуну у лице |
шен сишао је у подрум, да у један бокал оточи расола, који је он увек за вечером наместо вина п |
се толико повео за женом, он се сасвим отпадио и од оног малога броја српских познаника, са ко |
је већ довршио један посао, па почео да отпасује кајиш с колена, кад у дућан завири Лепосава те |
Јанићије на душак и поможе мајстору, да отпаше кецељу, коју при раду око антерије везује.</p> < |
еластично девојачко тело, осећала онај отпор и оно таласање њезиних недара.</p> <p>Долазило му |
Диша у своме дућану сам.{S} Јанићија је отправио у град, да однесе један пар местви<ref target= |
промозгају и удесе, а кира-Мана, чим их отпрати очима, штуче кроз суседне капиџике и башче до < |
<p>Јанићије опет, кад год га Маца није отпратила куд, није се одмицао од болесничке постеље.{S |
ф папуџијски, и скоро половина чаршије, отпратио покојника до вечнога станишта.</p> <p>Сахранил |
шло за руком.{S} Али кад Цигани свирачи отпратише кући и кума, кад ноћ осу звезде и блага месеч |
било лако рећи; али, ако га мајстор не отпусти, ако му не изда калфенско писмо, шта ће онда?{S |
pb n="17" /> Ниједног просјака не би он отпустио без благе хришћанске утехе.</p> <p>— Ако му и |
д тебе било, али ето, ја те молим да ме отпустиш.</p> <p>— Хајде, бре, ћопеку један!{S} Седи и |
кира-Анастасију, како јој је супруг већ отпутовао.</p> <p>Јанићија Бика, и ако није још био про |
аци, када га ова поче грдити, што се не отргне.</p> <p>— Не могу, тетка-Мацо, не могу више! — ј |
нађе одбачену аспру, узме је међ прсте, отре јој блато о антерију, па је опет врати на старо ме |
ио? — прошапута и одмахну главом, да се отресе од такве помисли.{S} Али ова новост тако је изне |
али мајстор Диша не може вас дан да се отресе оног двоструког утиска, што га је те ноћи осећао |
и дан, он опет није могао да се потпуно отресе жаоке, која је већ пецнула заљубљено срце његово |
кога се ни после толико недеља не мога отрести.</p> <p>Једне вечери — баш уочи недеље — тетка |
им васпитањем беху толико успели, да се отресу варварских особина свога племена и да се подража |
!?{S} Белћим ћу ја да једем њен кадаиф, отров да је изеде, ороспија једна!</p> <p>Јанићије не ч |
а се повратите?</p> <p>— Отрова, кучко, отрова! — стење мајстор-Диша и шкрипи зубима.</p> <p>— |
искате вода, да се повратите?</p> <p>— Отрова, кучко, отрова! — стење мајстор-Диша и шкрипи зу |
р-Диша и шкрипи зубима.</p> <p>— Ко вас отровао?</p> <p>— Ти! — продера се супруг и подиже обе |
по том, подаривши јему истовремено три отрока мужескаго спола, престависја у Господу 184... ље |
урско чкембе, да ми очи испије, младост отрује!</p> <p>Кир-Ламбре, узбуђен сузама и пребацивањи |
дише их, и Лепосава, бледа од узбуђења, отрча кући, па кад залупи капиџиком за собом, бризну у |
а и побеже из мутвака, па онако збуњена отрча у кућу.{S} А Јанићије је дуго и дуго стојао забле |
је; девојчица залупи вратима и певушећи отрча кроз авлију у кућу.</p> <p>Још неко време седео ј |
о другога, док тек Лепосава у један час отрча мутваку и прстом позва Јанићија.{S} Нешто му је ж |
Диша неће да зна ни за шта више.</p> <p>Отрча Јанићије, а Мајстор Диша остаде сам.{S} Тако је н |
ана, узнемирена овом Ламбрином љутином, отрчала је у комшилук до кира-Думинице, да разабере, не |
и ради, одскочила у страну и на прстима отрчала чак у мутвак, да се <pb n="99" /> ма у каквоме |
, како је, у ономе часу кад је Јанићије отрчао по воду, угледао, како у собу улете некаква црна |
о у њено насмешено лице.</p> <p>Девојке отрчаше у дубину баште са посластицама, а Јанићије, кад |
овукло, то је, да, од времена на време, отрчи до куће и обиђе децу.{S} Тамо би преседео по чита |
анићије Бик, калфица код Дише устабаше, отумарао је незнано куд.{S} Ко о њему што сазна, нека д |
ксат обузело.{S} Кад угледа свога мужа, отури канту и пуна радости стрча доле.</p> <p>— Стиже л |
од тај посао! — рече Ламбре скрушено и отури одело од себе. — Уједе ме, пцето; шта сад да се р |
му да се на једноме месту скраси.{S} Он отури посао, одмахну руком весело па изиђе из дућана.</ |
о не дође.</p> <p>— Ох, ох, луда глава! ох проклето Бик што ми укради антерија!{S} А-а-ах! — Ши |
о је тулум, једно говеђе шкембе!{S} Ох, ох, како сам уморна!{S} Лепосава, дете, донеси један ра |
по пола главице црна лука.</p> <p>— Ох, ох! — одахну кир-Диша под пријатном свежином хладне вод |
егову срећу, нико не дође.</p> <p>— Ох, ох, луда глава! ох проклето Бик што ми укради антерија! |
же; а он је слуга, нема нигде ништа!{S} Ох, Боже, само му не дај да се обеси!</p> <p>Тако је ша |
, оно је тулум, једно говеђе шкембе!{S} Ох, ох, како сам уморна!{S} Лепосава, дете, донеси једа |
епала, да се не обеси ради ње. — Ох!{S} Ох!{S} Баш је добар!{S} Баш је добро то што не учини! — |
о се препала, да се не обеси ради ње. — Ох!{S} Ох!{S} Баш је добар!{S} Баш је добро то што не у |
ала по пола главице црна лука.</p> <p>— Ох, ох! — одахну кир-Диша под пријатном свежином хладне |
на његову срећу, нико не дође.</p> <p>— Ох, ох, луда глава! ох проклето Бик што ми укради антер |
</p> <p>— Нане! — поче Лепосава која се охрабри, кад спази матер. — Ево, Јанићије је дошао, ама |
по мало, раскрстити са погрешком свога оца, који не беше те среће да се, као и он, ожени Гркињ |
<p>— Тако и ваља.{S} Мајстор је више од оца; отац само што роди, али мајстор је онај што отвара |
ти је десна рука у кући, поштује те као оца; а и сам знаш, колико ти је добра учинио, кад ти је |
је уроке, који јој сметају да га начини оцем, о томе кир-Диша није ни мало сумњао.{S} Зар је је |
дому извршило чудо, и како је он постао оцем три синчића, који му, у један исти час, испунише к |
шима и како је жељно јео деран, то нека оцене они који су у животу имали прилике почешће гладов |
{S} А та сама помисао, да се сад, овако оцрњен и смешан, јави у свету, ради своје одбране, стра |
о даље од онога места, са кога се јасно оцртаваше београдско обзорје са кубастим џамијама и вит |
ога изгледа, што се на Јанићијевом лицу оцртаваше.</p> <p>— Брзо кући, мајсторе!{S} Тетка-Маца |
ереници као блудни син из Библије своме оцу, ушли свечано у кућу лепе удовице, што је овеселило |
е поклони газди.</p> <p>— Хвала ти, као оцу на храни и науци; све ми је добро код тебе било, ал |
ишљавали, седео је Диша у ономе собичку очајан и нерешљив.{S} Мисли и планови разлетали су се к |
да са собом доконча, он је пун срџбе и очајања лутао тамо амо по густим трњацима, који су се в |
му се на ново почеше враћати тешки дани очајања и пометености.</p> <pb n="174" /> <p>— Зашто: т |
е грешнице, чије очи, заливене сузама и очајањем, изгледаху ипак тако детињски насмејане и тако |
оба и Анастасија, која је тамо плачна и очајна остала, беху једини предмет његових збуњених мис |
на чела, погледа плашљива али ипак пуна очајне чежње, који је говорио много више, него што би ј |
> <p>— То она казала, то?! — викну Диша очајним гласом и ухвати се обема рукама за главу.</p> < |
анићије је такође немо стојао пред овом очајничком приликом, оборио је и он очи, па их није <pb |
та је да кријеш оно што ми образ каља — очајно промуца Диша. — Реци ми само, је ли долазила по |
тка-Мацо, и лажу, Бога ми! — викну Диша очајно.</p> <p>— Е, мој Дишо — уздахну болно Маца — Лај |
то да заспите, бре?! — јекну кир-Ламбре очајно и пљесну се шаком по челу, да је кира-Мана, која |
да се криво закунете? — викао је за њим очајно кир-Дума на улици.</p> <p>— Сиктер, бре, псето; |
/p> <p>Међутим, докле је кир-Диша овако очајно лутао све даље и даље од главне чаршије, Ламбре |
евојче и радознало пратило сваки покрет очајнога комшије.</p> <p>— Шта си се забленула, бре, ов |
га исказа могао посумњати; то му је био очевидни доказ, да је све онако било. — Јер, да није кр |
аш ти!{S} Сама ћу! — одговори Лепосава, очевидно неким новим измењеним гласом, који није ни мал |
који тренутак стојала на прагу дућана, очевидно савлађујући у себи сувишну збуњеност и страх и |
ти, ето, како чиниш!</p> <p>Анастасија очевидно ништа није чула шта јој Јанићије говори.{S} Он |
ро.</p> <p>— Како: зло? — запита хаџија очевидно преплашен од забринутога лица Мацинога.</p> <p |
.{S} Диши... јер ја ћу...</p> <p>Она се очевидно борила са самом собом, да му нешто на душу мет |
лада овде труну љета,</l> <l>Кад сватко очевидно знаде</l> <l>Чјем је сердце оскудно!“</l> </qu |
лада овде труну љета,</l> <l>Кад сватко очевидно знаде</l> <l>Чјем је сердце оскудно!“</l> </qu |
време добијао. — Али ма колико да је то очевидно он сам опажао, и самоме њему било је тугаљиво, |
све трговачке послове.{S} Свакога дана очекивала је од свога мужа макар какав глас; али кир-Ла |
њезиној завади с мужем, то је с правом очекивала да је он заштити <pb n="102" /> и нађе начина |
уражи да се лично јаве; они су чезнули, очекивали, да се сама кира-Анастасија досети, а ова опе |
Тада би Јанићије из чежње и страшљивога очекивања прелазио у наглу срдитост, па му се чинило, д |
само што промуца нешто неразумљиво и са очекивањем, испуњеним страхом, звераше у тетка-Мацино р |
ир-Диши, и он се на један мах збуни.{S} Очекивао је сасвим друго: да ће му жена ударити у плач, |
ерати у лаж и Јанићија и тетка-Мацу.{S} Очекивао је све друго само не овај израз, који му је из |
неком нејасном стравом и трептањем срца очекивао, када ће својим очима угледати часни ексер, ко |
p> <p>Тога дана мајстор Диша је у залуд очекивао Јанићија, да се врати; њега не би ни од куда.{ |
{S} У залуд је мајстор Диша бечио очи и очекивао тај срећни дан, Лепосава ни мукает.</p> <p>— Е |
ио и у мутвак, где је Јанићије стојао и очекивао на заповести.</p> <p>А када кир-Диша зађе и у |
у као стена и он је као заливен ћутао и очекивао од тетка-Маце, да она сама пронађе пута и начи |
ужива...</p> <p>Повратак кир-Дишни кући очекивао се свакога дана.{S} Ма да се са Јанићијем онак |
епенке и поћи кући, слао је и са зебњом очекивао шегрта, да му јави шта је код куће.</p> <p>Јан |
е је седео у дућану и са неком стрепњом очекивао на повратак мајсторов.{S} Он се ни из далека н |
о гледао у Јанићија, који је са страхом очекивао, шта ће се са мајстором десити.</p> <p>— А ти |
ћутање овлада у соби; Диша је скрушено очекивао на бујицу прекора, али тетка Маца још ћуташе, |
} Пред очи јој изиђе све, шта може сада очекивати.{S} Није се она ни мало плашила кир-Дише, за |
ајно погледа у обе жене, које радознало очекиваху да им објасни, чега ради је тај памук чудотво |
товљевим.{S} Диши не оста друге него да очекне.</p> <p>Међутим, докле је он чекао пред доксатом |
и прстен у руци, премеће га и загледа и очекује, неће ли му газда казати, где и коме да га одне |
т да вади из ћемера и да са нестрпљењем очекује на свој повратак кући.</p> <p>— Ова ме деца ску |
да поднесе и овај ударац и да у страху очекује, како ће се све свршити.</p> <p>Лепосава је так |
ао је тако неку потајну страву, као кад очекујемо нешто што ће се неминовно десити, али никако |
је погледао у насмејане очи своје жене, очекујући да му оне прве објаве оно, чему је жудео.{S} |
у код мене!</p> <p>Анастасија пребледе, очи јој стадоше, а сузе у часу усахнуше, кад зачу да Ла |
посаву и чу, како се са осталима смеје, очи му се закрвавише а песнице стегоше..{S} Журно изиђе |
стасија!“</p> <p>И дође јој да заплаче, очи се замаглише; али ко би знао зашто, она од једном с |
е са затегнутом кожом смршало је нагло, очи добиле грозничави сјај и нестално зверају, а трбух |
а погледа и збуњено се насмеши на Дишу; очи јој засенуше од толиког крупнога злата и она поче д |
> <p>Лепосава прикова поглед у њега.{S} Очи јој необично светљаху, али не више оним топлим сјај |
ога залогаја на Дишином лицу огледа.{S} Очи му грануше живошћу, кад му са сокака допре раздраже |
ућан, зајапурен од наглога узбуђења.{S} Очи су му севале живље него ли до сада; момци се чисто |
="101" /> неће је моћи жив дочекати.{S} Очи су му севале грозничаво и чисто набрекле.</p> <p>— |
му прича и разноси, чисто се зграну.{S} Очи му се приковаше, па ни да макну са Јанићијевога лиц |
— А која ли то? — запита брижно жена, а очи јој крвнички севнуше на помисао, да се ма са којом |
дах девојачке душе са мирисом ђулса, а очи са сунчаним зраком.{S} Био је у Еврејској Махали, п |
та би? — запита кир-Диша нестрпељиво, а очи му се плашљиво приковаше за Мацино лице.</p> <p>— Н |
и трбушат, али лице му некако смагло, а очи се чисто угасиле и упале у главу.{S} Па онда, он, к |
оне преплашености неста, а наместо тога очи јој добише некакав дрзак, изазивачки израз.</p> <p> |
ло блата, игрукала је провидна јара, да очи заслепи.</p> <pb n="59" /> <p>Јанићије ступи у хлад |
н са највећим нестрпљењем бечио од туда очи и искашљивао се, не би ли га чула, она је у мутваку |
ти!{S} Што <pb n="175" /> ниси отварала очи, него си хтела да ти ћерка буде устабашиница!“</p> |
ско, маче?{S} И то је живо, и то си има очи, Дисо, бре!</p> <p>Кира-Анастасија погледа искоса н |
пазио како јој од силнога смеха сузе на очи ударе.{S} Смејала се тако слатко, као дете када га |
еда сада.{S} Тетка-Маци ударише сузе на очи; говори му, а сузе без јецања и плача теку кап по к |
ченога.</p> <p>Јанићију ударише сузе на очи.</p> <p>— Шта је, море, те плачеш?</p> <p>— Отерао |
већ на прагу.</p> <p>Сузе му навреше на очи и он их кришом од пролазника утре рукавом и полаган |
Љута сам паприка на неправду; крв ми на очи наиђе, па онда нека беже од мене!{S} За добро сам т |
Од куда му баш сада почеше излазити на очи час тетка Маца час Лепосава, а сада опет мајстор Ди |
а ме шаљеш тамо: немам образа да јој на очи изиђем.</p> <p>— Зашто, море?</p> <p>— Јер ми је ка |
иш шија на гробље?{S} Од теб ми црно на очи! — дерао се Ламбре и бесно је дрмусао за оба рамена |
е сву у комадиће растрза, само да му на очи изиђе.</p> <p>И онда, још већма клонуо, незадовољан |
је дошао до свога капиџика, изиђе му на очи кира-Мана са њезиним сухим контурама и очима у који |
тићи, али га узе неки стид; изиђе му на очи Лепосава у целој својој појави и он се, сад први пу |
то роди, али мајстор је онај што отвара очи и даје лебац у руке — објашњавао је хаџија и задово |
да јој кћи противуречи; Лепосава убриса очи рукавом и оде у мутвак.</p> <p>За њоме дође и Маца |
у јастуке и поче нагло јецати.{S} Пред очи јој изиђе све, шта може сада очекивати.{S} Није се |
на прилика једнако му се истављала пред очи; и ма колико му та живахна појава била пријатна, ип |
је ова мисао све већма освајала и пред очи му изводила кира-Анастасију у оној јасној и милој с |
толико му је било тешко изићи јој пред очи овако сплетен и немоћан, да ствар што боље изведе.< |
ам, распомами се па се улете право пред очи Јанићијеве, стеже песнице и сав трепћући од љутине |
дуку.{S} Кад их разгледа, изиђе му пред очи све што му је дервиш саветовао, па онда и оно, што |
црних печата, па онда баци нестрпељиве очи на ковчежић.{S} Достојанствен изглед пустињаков, ко |
, и у колико се више Лепосава на његове очи развијала, у толико је већма падао у неразумљиву ср |
чеше му играти пред очима; а кад подиже очи тавану, њему се <pb n="119" /> учини, као да му се |
а Диша плашљиво.</p> <p>Јанићије подиже очи мајстору и немо га гледаше.</p> <p>— Умрла зар?... |
<pb n="158" /> мешкољила, затварала је очи, да заспи, отварала их и гледала замишљена у оно ка |
њему стаде жао ове лепе грешнице, чије очи, заливене сузама и очајањем, изгледаху ипак тако де |
да пазариш? — запита свети човек, чије очи набрекнуше и закрвавише од раздражености.</p> <p>— |
је се Думиница и пиљи у вазда насмејане очи лепе удовице.</p> <p>— Кој па да гриза? — пита стид |
иша је све жудније погледао у насмејане очи своје жене, очекујући да му оне прве објаве оно, че |
и своју несрећну младост и да на њезине очи вене, не би ли се уверила, какву му је неправду учи |
није помислила на тако што, али њезине очи тако су севнуле, да га је тај поглед јако подсетио |
се нађеш тетка-Маци на помоћи и четворе очи да отвориш на све... разумеш ли, на све.</p> <p>— Н |
ћије прекорачи праг страшљиво и нађе се очи у очи са мајстором.</p> <p>— Шта је, бре? — Како си |
!{S} Криво је моје Канче, што ви вадите очи.{S} Мислиш ти нико не зна!?</p> <p>Кад опази како м |
их га више волела!{S} Растао је на наше очи, био ти је десна рука у кући, поштује те као оца; а |
доба ноћи, када се кира-Думиници почеше очи крпити, припалише гости фењере, окачише их о крајев |
рже као опарен, кад угледа како и нож и очи кира-Анастасијине севнуше оштрим сјајем; страх од м |
о ме даде на оно кавурско чкембе, да ми очи испије, младост отрује!</p> <p>Кир-Ламбре, узбуђен |
брази јој на ново запламтеше, она покри очи шакама и побеже из мутвака, па онако збуњена отрча |
.</p> <p>— Зашто?</p> <p>Јанићије обори очи, јер не знаде шта да наведе.{S} Диша га значајно гл |
ебледе, седе на миндерлук и тужно обори очи на своја колена.</p> <p>— Хоће, вели, да се врати, |
је Јанићије у својој држао; она отвори очи, погледа Јанићија и осмехну се на њега.</p> <p>— Јо |
p> <p>Болесница врисну од бола и отвори очи, ова изненадна %операција освести је, а хећим, задо |
г дана догоди се случај, који му отвори очи и у потпуној наготи показа, какво се мишљење о њему |
нагорео онако?</p> <p>— Е, био отварати очи!{S} Шта ти је требала јабанџика, туђа кост, па још |
акука, он престрављено скочи, разрогачи очи, па, када сазнаде да је ту био крај, докопа покојни |
— викну Маца, а Диша само што разрогачи очи од изненађења.{S} До данас Јанићије није улазио у к |
бру.{S} Онако бунован, зинуо и он, бечи очи, али никако не може да се разабере, где је и шта се |
, кир-Дума се мало искашља и, окренувши очи у страну, започе:</p> <p>— Еле, просло три године!< |
се несрећу у кућу.{S} Него сада отварај очи: девојку да узмеш, девојку, па кућа да ти пропева!{ |
тасија, стидна од кума, заклони рукавом очи и побеже у мутвак, да кафе припрема.</p> <p>Кира-Ан |
а Лепосава, застиђена, заклопи рукавом очи и побеже из собе.</p> <p>Кад се вратила са послужењ |
на суђеноме часу, свећу додржао и паром очи заклопио.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
вом очајничком приликом, оборио је и он очи, па их није <pb n="66" /> смео подићи; није знао ка |
ти зашто се туђио својих и није отварао очи, када се хтео женити.</p> <p>— Море, теби је бар ла |
сад опет псовку, што није боље отварао очи, да му се тако што не догоди.</p> <p>Једнога вечера |
д га је видео у дућану, увек је окретао очи и избегавао да га погледа.</p> <p>— Због њега сам ј |
ну, <pb n="62" /> као кад би ко окретао очи од ружне ствари; па ни кроз чаршију неће смети од б |
би, пред оваквом перспективом, затворио очи и са пријатним изразом, као да га когод шашољи слам |
о ти је добра учинио, кад ти је отворио очи, те да видиш како те она прва варала.</p> <p>Хаџи-Д |
другога.{S} Он опустио руке, разрогачио очи и зачуђено се забленуо у њу; а она тако исто узруја |
дника.{S} У залуд је мајстор Диша бечио очи и очекивао тај срећни дан, Лепосава ни мукает.</p> |
Јанићије зинуо на овакав дочек; избечио очи, па како је обема рукама пружио сахан, да јој га да |
пео се хаџија на крму, шаком надстрешио очи и са пријатним уживањем посматра из даљине, како се |
њу, које му је овде у кисељаку отворило очи.{S} Паде му на памет како је, пре неколико година, |
ду затекао.</p> <p>О сунчеву смирају, у очи недеље, запишташе зурле и затутњише гочеви пред кућ |
и тешки услов, па само трепће и гледа у очи тетка-Мацине.</p> <p>— Тако... рече Маца, прсну у с |
а зрна на бројаницама и пажљиво гледа у очи Дишине.</p> <p>— Шта: тако? — пита Диша, а очију не |
акав у лицу? — запита Диша, коме паде у очи силна малаксалост и бледоћа.</p> <p>— Ништа ми није |
здам, —- рече полугласно и погледа је у очи.</p> <pb n="68" /> <p>— А дреје?...{S} Што си их од |
газда-Диша, који у своме веку никоме у очи није смео рећи ни ружне речи а камо ли узмахнути ша |
то? — одговори Анастасија и утаче се у очи своме мужу тако дрско и изазивачки, да се овај чист |
прави Грк; а да му се простота не би у очи подсмевала и подмигивала, што се толико повео за же |
ур Богу!“ — а полако да кажеш: „Со ти у очи, а болест у ложичице“, и три пута да хукнеш за њоме |
рекорачи праг страшљиво и нађе се очи у очи са мајстором.</p> <p>— Шта је, бре? — Како си ми об |
, али ћу јој рећи све.{S} Пљунућу јој у очи, па нека остане постидна.</p> <p>И то му је у овом |
како тешко би му било рећи јој све то у очи, а још теже остати при своме, кад се она заплаче и |
смехом у очима, које слободно гледаху у очи Дишине.</p> <p>— Ама не тако, већ кажи, да ти чујем |
истине нема у ономе што свет говори.{S} Очигледан пример за потврду овога био је он сам.{S} И њ |
је и развод брака, а како је ствар била очигледна, суд му је и то досудио.{S} Да се ствар што п |
{S} Пцета! — викао је на сав глас Дума, очигледно преплашен оним одлучним изразом Јанићијевим и |
p>— Тако ли беше? — пита Диша.</p> <p>— Очију ми, тако.{S} И па како је погано пцовао!</p> <p>— |
ине.</p> <p>— Шта: тако? — пита Диша, а очију не подиже, само да се не сусретне са оним погледо |
к ишчезну за оне аде и изгуби се испред очију.{S} На ведроме и као стакло јасноме дану, који бл |
! — одговори тетка-Маца и кришом, испод очију, погледа мајстор-Дишу.</p> <p>Међутим, и у чаршиј |
едну јеменију и прошива ђонове, а испод очију прати сваки покрет свога мајстора.{S} Па и њему д |
мирно, опсецао коже за јеменије и испод очију посматрао бившег шегрта како се наокришке ближи.< |
о узбуђен и са једном огреботином испод очију. —</p> <p>— Ко те огреба, бре? — запита га мајсто |
служење, и свакога дана посматрао испод очију, како се ово вижљаво девојче све више развија у ј |
и Јанићије не миче, него ћути и не диже очију са земље.</p> <p>Лепосава, која је весело до овог |
нићије, стидљиво оборио главу и не диже очију.</p> <p>— Добро јутро, дете!{S} А где си ти до са |
мајстор Диша у постељи врло дуго.{S} Из очију му никако није избивала Мацина кућа са дебелим хл |
ја, како јој долази, стушти обрве, а из очију само што не севнуше муње.</p> <p>— Ста искас ти о |
м крупним, зеленим сузама што капаху из очију ове лисице, а и по брковима, што су са њушке на о |
лоњен о њега, а од стида није смео дићи очију горе.</p> <p>Лепосава га спази, али кад виде како |
некако тако неодлучно и с таким изразом очију, као кад би неко хтео да каже:{S} Хтеле би ви да |
о ватра светле пеге разлетеше му се око очију; смрачи му се, и он тресну сахан са кадаифом пред |
излете на поље.</p> <p>— Торњај ми се с очију, у дућан да ми не приступиш више!</p> <p>Несрећни |
оне косе.</p> <p>— Море торњај мм се с очију; не искупљај ми комшилук пред кућу.</p> <p>— Нека |
озбе, угледа онако узрујанога и крвавих очију, она престрашено врисну.{S} Овај врисак и преплаш |
сте су стреловито пролетале тик његових очију, а у јасној сунчаној светлости зујало је неколико |
сија, а мишицом скрива образ од њихових очију.</p> <p>— Кој други него младожења!</p> <p>— Кака |
само да се спасе од толиких девојачких очију.</p> <p>— Е, па честитај Лепосави!{S} То ће ти би |
ајбоља контрола, да му домаћицу од злих очију сачува.</p> <p>Све је то тако, али он није могао |
а би му лепа удовица на сан, насмејаних очију, са оним младешчићем и у шареним шалварицама, из |
и Лепосаве, румене од стида и оборених очију на под.{S} Стала опуштених руку уза сама врата и |
, кир-Диса!</p> <p>Диша се разрогачених очију заблену у госта.</p> <p>— Ја сум, кир-Диса, ваш к |
она, а зрачак ведрине блесну из влажних очију.</p> <p>— Кажем ти, нисам!</p> <p>— Хоћеш да ми д |
изнад живахних, силом застиђених црних очију.</p> <p>— Ја сам, кир-Ламбре — Канче!...</p> <p>— |
еобично тешко, кад помисли каквим ће га очима гледати и Ламбре и кира-Мана, кад их стане око со |
однесоше у шибљак, а руке се пружише за очима, које им показаше издашне џбунове кисељака.</p> < |
олазила по дреје, реци, тако не гледала очима своје дете!</p> <p>— Зашто, бре, газда-Дишо, зашт |
зишао из мутвака, погледала и испратила очима, за које не би могао рећи да су равнодушне.{S} Шт |
жа и мила, да је Диша од сласти %гуташа очима.{S} И да му не беше зазорно, да своју испрошеницу |
ојој вереници; јер оно, што већ једаред очима омили, то се више од срца не очупа.</p> <p>Сутра |
сиља.</p> <p>Мајстор-Диши се смрче пред очима, кад помисли да се и његова жеља може остварити т |
коме, после овога разлагања, пуче пред очима сва дубина хаџијскога значаја, стеже срце и, пред |
ви и модри колути почеше му играти пред очима; а кад подиже очи тавану, њему се <pb n="119" /> |
кир-Дума живо <pb n="43" /> сликао пред очима мајстор-Дишиним, није остала без свога утицаја на |
та Лепосава и радознало поче да прелеће очима по кајику, који се све више ближио.</p> <p>— Ено, |
кира-Мана са њезиним сухим контурама и очима у којима не беше ни трага од живахности.{S} Нешто |
танеш овде!</p> <p>Фудул-Стаменка учини очима знак Ламбри, да послуша, и изведе га из собе на а |
говори ни речи, него га поче одмеравати очима као човека, кога ни у шта не рачуна.</p> <p>— Обр |
ју и удесе, а кира-Мана, чим их отпрати очима, штуче кроз суседне капиџике и башче до <pb n="18 |
је до ситости задовољан и поче трептати очима, а нежним изразом лица пратити расположење својих |
о.{S} Ходи, ближе!</p> <p>Лепосава маши очима руци Дишиној, коју је он пред њом у вис уздигао.< |
љства.{S} И она се кикоће; али кад маши очима горе, а то није удовица, већ држи кир-Ламбру за н |
е браде и лица овална са необично живим очима, које одаваху тип Јерменина.{S} Кад старац устаде |
Диша не чу ово питање?{S} Пред његовим очима лебдела је само прилика оног набреклог, мало расп |
сем тога, ова посета имала је у његовим очима решавајући тренутак.{S} И ако је он удовици врати |
врати; али куд и коме?{S} Зар да својим очима гледа Лепосаву, како се опрема за његова мајстора |
трептањем срца очекивао, када ће својим очима угледати часни ексер, који ни цар Костадин није м |
дижући се. — Мислиш, не видим ја којим очима гледаш ти у Јанићија и како ти побелеше, бленући |
ју, седе на једну троножицу и зажареним очима поче пратити еластично гибање и извијање витога с |
ну и избегава да се сусретне са њезиним очима.</p> <p>— Смилуј се!</p> <p>Јанићију поста неприј |
>На горње питање кир-Ламбре трепну мало очима и лагано поглади свој образ.</p> <p>— Та ли ти је |
на онај младешчић и свеже лице, озарено очима, које су се и кроз најтужније сузе пркосно смешил |
одала, а друго, што је чезнуо да је бар очима види, ако не успе да с њоме на само говори.</p> < |
твар; јер ма колико да је човек прав, у очима жена, докле се пазе, он је увек кривац.{S} А ове |
њих одваја и кади Грцима, и то беше, у очима њиховим, тежак грех: издвајати се од свога соја и |
дизале су му углед међу Грцима, али, у очима кир-Думиним, нарочито његова хришћанска питомост, |
но време у јеку цветали, а и зато, да у очима свога шегрта јаче означи ону разлику, која између |
ости и страха, какав ли то он изгледа у очима људи.{S} Јер, њему се чинило да ово, што је сада |
е од пете до главе, па се разгоревала у очима, из којих је суктала силна врелина.</p> <p>Морао |
би га појава овога простака понизила у очима Ламбриним, Думиним и осталих нових пријатеља.{S} |
љеним погледом, бледим лицем и сузама у очима, које га тако жалостиво гледају.</p> <p>— А што с |
а растанку за градом чак му се и сузе у очима завртеше.{S} Загрлио је снажно хаџи-Дишу, притиск |
и онај страх од кир-Дише, који му се у очима приказиваше као орјатин, који ће га на првоме сус |
о ће се у чаршији окренути и какав ће у очима света изгледати, кад ствар пукне по Београду.{S} |
и сада не тако стидљиво већ с осмехом у очима, које слободно гледаху у очи Дишине.</p> <p>— Ама |
ј млађи припаљивао наргиле, само трепну очима у знак опраштања и поче немарно пуштати густе хла |
дан разговор с тобом.</p> <p>Маца махну очима на Лепосаву и ова изиђе на поље; али по староме о |
риступише и целиваше га у скут, а он им очински благослов подели.</p> <p>— Богоугодни пустињаче |
иној мајци, да га на врео калуп метне и очисти.{S} На повратку, кад је завила у своје сокаче, с |
ек онда окретао српски, али тако, да се очито опажало, како с тешком муком изговара поједине ре |
о немогућно да и даље самује, а да ипак очува добро име честите удовице.{S} Знала је она врло д |
ужби онога, коме је у своје време образ очувао, а који му је сада, место да га награди, забио н |
је, да ћути, она се бојала да неће моћи очувати тајну, коју јој је у једноме часу обећао.{S} Ус |
.{S} Кажу: остарела си, а ниси умела да очуваш девојче.</p> <p>И оно, што мајстор Диша до сада |
аред очима омили, то се више од срца не очупа.</p> <p>Сутра дан су кира-Думиница и Ламбриница, |
да си отишао берберину, да те измије и ошиша, па у дућан!</p> <p>— Хајде, дете, пољуби мајстор |
дубокога хркања нечијег.{S} Он нечујно ошкрину врата, провуче главу и загледа унутра.{S} На ми |
вратима.{S} У исти час врата се полако ошкринуше и у собу се промоли кир-Думина глава.</p> <p> |
</p> <p>— Много, кир-Ламбре, много бре, оште педесет и четири!</p> <p>— Неје много за едно мудр |
его ће сутра моја домакица да ми наниже оште едно килибар-зрно.</p> <p>— А колико ли бројиш па |
<pb n="12" /> <p>— У здравје да нанижеш оште педесет и четири! — одговори Ламбре весело и даде |
га.{S} Он се није обазирао ни на њезине оштре изразе, ни на њезине молбе, па чак ни на онај мла |
стор свој посао, а са како тешком руком оштри дикиш калфин засецаше дубоко испод коже у пањ!</p |
једним пањем и кројили по сахтијану са оштрим дикишом.{S} Са каквом ли је лакоћом руке опсецао |
о и нож и очи кира-Анастасијине севнуше оштрим сјајем; страх од могућне смрти не даде му да изв |
едрима и неколико <pb n="51" /> ножева, оштрих с обе стране, којима се, при општој дервишкој мо |
тања, што их је кир-Дума тако одлучно и оштро излагао, сплетоше га за часак.</p> <p>— Ето, види |
, само се од ових разликовао, што је на оштроме крају, место обична врха, био завршен двокрако, |
ојој нађе две аспре.</p> <p>— Узми, на! па да купиш пењерлију, и да добро запамтиш овај дан!</p |
е би напипао једну аспру (1/3 од паре), па кад је напипа, приступи просјаку, тисне му је у шаке |
а је добар газда и човек „тихе нарави“, па, као вели, ако овде раскварим сватове, лако ћу после |
ниску дуката и онај дукат „ћошајлију“, па то све закључа у гвоздењачу сандук, опроба да ли је |
ва и жена, којима су деца једна тегоба, па тако и немају никога свога, који би им, на суђеноме |
n="117" /> — Нема бре ништа за бадава, па ни жена!{S} Ја сам се доста уједао, сад се уједај ти |
блесну ме светлост, а ја, женска глава, па се препадох, па само што ми зуби цвокоћу од страха.< |
Зини, да ти кажем! — одговори Лепосава, па како је дошла ближе Јанићију, ухвати крај од кајиша, |
лики, безизразни шум шумио је око њега, па, ни сам не знајући зашто, он се несвесно поче пипкат |
н један део капитала, крваво стеченога, па да ли ће Јанићије умети тако поуздано да му и радњу |
онако рђаво провео, дохватила га сада, па га чисто гура напред кроз тесну и кривудаву улицу.{S |
ме и да је дотера, бар да му се правда, па макар да га и слаже, вукла га је неодољиво тамо, и о |
д једном уозбиљи и зачуђено га погледа, па онда преплашено поче узмицати насатке.</p> <p>У том |
дговори Лепосава и отворено га погледа, па се и насмеши.{S} Диша изгуби свест, срце му заигра и |
жиш?</p> <p>Старац га значајно погледа, па онда одлучно одговори.</p> <p>— Сто хиљада гроша.</p |
егово игра ли игра, кад те само угледа, па ко што ради, он трч’ за тобом, ја л’ да те загрли, ј |
?!...</p> <p>— Твој сам леб јео, газда, па сам ти и образ чувао; а ти ме тераш да идем кир-Ламб |
p>Али Јанићију се стегло грло од стида, па ћути као заливен.</p> <p>— Море, шта ти је?{S} Шта с |
есто устаје са троножице, тркне некуда, па се тек после извеснога времена врати, ако је могућно |
да погне леђа, а он му се попе на леђа, па одатле на зид и таман да ускочи у њезину башчу, опуч |
то се није никоме жалила на свога мужа, па чак ни кир-Думи, своме венчаноме куму. — Али што ниј |
бијеш, Јанићије?! — промуца Анастасија, па, када виде како Јанићије упорно ћути, она покри лице |
ас принесе.</p> <p>— А кира-Анастасија, па сас њу што ћемо?</p> <p>Сад већ не беше никакве тешк |
а покри очи шакама и побеже из мутвака, па онако збуњена отрча у кућу.{S} А Јанићије је дуго и |
јој ствари запита нешто светога човека, па замоли хаџи-Дишу, да га код куће сачека, и врати се |
ман; ту у глави урезала се једна слика, па, зажмурила или открила трепавице, она је увек видела |
зина вика заустави неколико пролазника, па и комшинице истрчаше на капиџике, те тако мајстор Ди |
коси.</p> <p>— Е, де, де, ја сам мајка, па ето, трпим; а ти, зар не видиш какав си стао?!</p> < |
никако у рачун ишло да једна Цинцарка, па још удовица, уграби њиховим удавачама прилику, а как |
истеричну наступу, скочи са миндерлука, па вриснувши, као да је жеравица опече, подвикну: „Што |
S} Помислио је да га је Лепосава одала, па сада тетка Маца зове мајстора, да му се на њега пожа |
, да му је свака помисао у глави стала, па се као закована ни с места не миче.{S} Није му дакле |
, разговарао са пуницом, она је ћутала, па, ако је имала што да му каже, то је говорила мајци, |
Знао је он, чега се ова посета тицала, па се већ потпуно збунио, шта да каже и како да оправда |
епосави.</p> <p>Лепосава га је слушала, па се не насмеја чак ни онда, када јој је казао, како т |
за последње три године, приметно увела, па се, чисто за неколико недеља, још више издужила, оза |
} На леб си ми пљунула, кућу опоганила, па сада још и да ме закољеш?{S} У полицију ћу ја тебе!< |
; та га је одлука подржавала и хранила, па донекле и утишавала ону силну навалу, што му дан ноћ |
мени; срце му бије а душа се поткупила, па се и не показује жива.{S} Није шале, оно о чему је ц |
као баш сада, када га је она преварила, па чак и ножем хтела ударити.</p> <p>Лепо %јо осећао да |
{S} Шта ћу?..{S} Сам сам, без родитеља, па никога немам, да ме посаветује и помогне.</p> <p>— К |
претура по посуђу, Јанићије се закашља, па се и он нађе у послу, тек колико да сакрије своје уз |
.{S} Имао си бре дреје у својим рукама, па што јој рече, где си их сакрио?{S} Што је посла овам |
ли; а Јанићије тада размахну песницама, па га је толико тукао и газио, да би га и убио, само да |
пута, како од њих бољих пријатеља нема, па му тек онда, после толиког околишења, рекоше и име б |
се искрено радовао наслеђу свога кума, па је почео у шали да гони кира-Анастасију да пожури, т |
м сунцу.</p> <p>Бик стао насред дућана, па гледа разрогачено у свога газду.</p> <p>Мајстор Диша |
!{S} Ух, ух, што му ја нисам била жена, па да видиш како би се провео — викала је фудул-Стаменк |
, да је Лепосава испрошена и обележена, па је тако и урадила.{S} Другарице Лепосавине сјатише с |
лазио, Лепосава је била врло замишљена, па је по десет и двадесет пута истрчавала капиџику, да |
да остане чврст и непомичан као стена, па је тако и урадио.{S} Кира-Анастасија, навикнута да, |
почетку поручио само једно „шише“ вина, па после, кад дођоше двојица са Циганима, њега раздрага |
из нова и шегртовати још толико година, па тек онда бити произведен за калфу.{S} Еснафи су прем |
шест година.{S} Тридесет и шест година, па још бити неожењен, не само да се сматрало као велико |
рока и темељита прилика мајстор-Дишина, па за тим окрете леђа и журно замаче у град.</p> <p>На |
авда, шта ли, кад је знао каква је она, па још да ми кумује, кумство га убило!</p> <p>Тако је м |
зне ствари: шкуртељке, ћитајке, платна, па, чак, из добро набијених душека опрану вуну, што им |
су препуна других чудотворних светиња, па се не би ни осетило, а у мојој земљи немамо ни једне |
дана! — допуни Ламбре.</p> <p>— Па, па, па! — учини Дума и занија главом, као да се чуди, како |
за едно грцко удовица?</p> <p>— Па, па, па! — учини Ламбре, као чудећи се кир-Думи на таком раз |
дум дана! — допуни Ламбре.</p> <p>— Па, па, па! — учини Дума и занија главом, као да се чуди, к |
ија за едно грцко удовица?</p> <p>— Па, па, па! — учини Ламбре, као чудећи се кир-Думи на таком |
и танке коже; навлаче се преко чарапа, па се тек преко њих спољна обућа навуче.{S} Кад човек х |
ну се Маца. — Мислиш ти, Маца је слепа, па не види шта ти радиш, јел’?</p> <p>Лепосава претрну, |
S} Јанићије сними фес, пољуби мајстора, па онда тетка-Мацу у руку, и оде, да се измије.</p> <p> |
о све навике и погледе својих мајстора, па није ни чудо, што је, мало по мало, успео дотле, да |
ијице, изабра између њих четири записа, па их пружи кир-Диши.</p> <p>— Колико коштају?</p> <pb |
овога шаренила од жутих и црних печата, па онда баци нестрпељиве очи на ковчежић.{S} Достојанст |
као да долази од некуд с другог света, па јој се чак учини од једног необично танкога писка са |
ла домазлук, неговала она три сирочета, па, прибравши сву пажњу око куће и деце, често није има |
ајстор Диша прво саслушао свога шегрта, па тек онда да га дарује. — Но судбина је ваљда тако хт |
певушити; повуче за ухо једнога шегрта, па онда оде брзо својој кући поздрављајући весело комши |
изрече реч: „грцко“, поткупи три прста, па их пружи према мајстор-Диши, као да је невеста, коју |
ође овамо.{S} Он се повуче иза огњишта, па, како је осећао да му ноге малаксавају, седе на једн |
ш онда би се нашла у послу око огњишта, па док је он са највећим нестрпљењем бечио од туда очи |
{S} Зашто не узмеш?{S} Куде су ти деца, па теби?</p> <p>— Неће Ламбре!{S} Он како и ти, ич се н |
грцко невеста, на кир-Бенџина удовица, па да постанете сретно човек; а ви, ето каква страмота |
ди кроз махале прво код кира-%Думиница, па тако редом све до фудул-Стаменкине куће.</p> <p>— Ух |
ад ћу је звати.{S} Дошла јој другарица, па плету иза мутвака.</p> <p>— Нека тетка-Мацо, не зови |
у здравје и весеље да дочекате дечица, па како пилињи око кокошка да пијучу у кућа.</p> <p>Обе |
ји би начин могла да оде само до Галца, па да покуша све што може, не би ли га умилостивила и р |
т.{S} Оно знаш како је: ти си устабаша, па људима од реда не иде никако у главу да имају устаба |
>— И тако, турфа посла! — уздахну Диша, па се сневесели, као да му се на ново почеше враћати те |
отишао берберину, да те измије и ошиша, па у дућан!</p> <p>— Хајде, дете, пољуби мајстора у рук |
"108" /> да предосећа неки тешки услов, па само трепће и гледа у очи тетка-Мацине.</p> <p>— Так |
аца је прва чула њен врисак и онај пад, па је, као без душе, утрчала у мутвак.{S} Запрепастила |
нагу, ни папуче да нема на ноге.{S} Е, па онда сас њу три пута да обиђеш бакчу.{S} Први пут ка |
ерку на удају и да си ти нежењен.{S} Е, па онда ко ту да докаже, да у томе нема нечега.</p> <p> |
е нашла у болести... она...</p> <p>— Е, па де, де; кад није, није; што се правдаш толико? — одг |
едњи гости из куће удалише.</p> <p>— Е, па како би; нађе ли? — запита Маца, кад вечераше.</p> < |
осети да јој мора вратити.</p> <p>— Е, па хтео сам, баш!{S} Зар се ја тебе бојим!</p> <p>— Луд |
ни дан, Лепосава ни мукает.</p> <p>— Е, па зато ли сам толико трошио на тебе; <pb n="172" /> за |
д толиких девојачких очију.</p> <p>— Е, па честитај Лепосави!{S} То ће ти бити, ако Бог да, мај |
и збуњено погледа у мајку.</p> <p>— Е, па и време му је — одговори Маца равнодушно — а када до |
езине оштре изразе, ни на њезине молбе, па чак ни на онај младешчић и несташно скакутање око пр |
> <p>Анастасија је стајала насред собе, па је тако апатично и са тужним изразом лица посматрала |
ва ватра лизала га је од пете до главе, па се разгоревала у очима, из којих је суктала силна вр |
} Кира-Мана стрпељиво је подносила све, па и то што јој нема мужа.</p> <p>Кир-Дума већ беше спр |
ако је болесна, с њоме да поднесе све, па макар га цела чаршија презрела.</p> <p>Устаде и безо |
аку туца кафу.{S} Лепосава се прикраде, па, кад јој се није надао, лупи га обема шакама у леђа. |
нерешљиво се крете напред, опет стаде, па одједаред окрете на другу страну и оде тетка-Мацином |
ема њојзи онако исто љубав као и пређе, па, ако се може рећи, и више, у колико се уз ту нежну ц |
прика на неправду; крв ми на очи наиђе, па онда нека беже од мене!{S} За добро сам ти добар, — |
ио, само да до једнога наследника дође, па ништа.{S} Обишли све гатаре; за једанаест година поп |
довела у кућу новога Ламбру; млада је, па није имала кад о томе да мисли.{S} А после тога и Ма |
догађа. <pb n="61" /> Заборавио где је, па премислио да му се лопови увукли у кућу, те у мало ш |
о.</p> <p>И још много саветовао јој је, па онда узе из Лепосавина сандука ниску дуката и онај д |
иша загушеним гласом, а грло га издаје, па не може ни речи даље.</p> <p>— За Бога, шта ти је? — |
етврти запис да спустиш у чашку ракије, па половину да попијеш ти, а ону другу да попије она. — |
се у њезину срцу, да је занесе, опије, па сад да се тако насилно у један мах угаси!</p> <miles |
: зашто да робијам због једне ороспије, па је отерах.{S} Ти си <pb n="148" /> друго, ти си добр |
е у Галац, да се растави од Анастасије, па, кад се врати, да је никако више не види, било је за |
>— Од куда ја овде? — помисли Јанићије, па, како му се грло сасушило од унутарње ватре, приђе ј |
че се пажљиво обазре, да га ко не чује, па онда на пола гласа прошапута:</p> <p>— Поздравила те |
асом једну дугуљасту кутију од тенећке, па кад год му је требало да пљуне, тај је посао са неко |
ретрну, скочи насред собе, опусти руке, па се бесвесно заблену у врата.{S} Стојао је нетремице |
промишљеним кораком не сурва у провале, па таман изашао на чистину и подвикнуо: „Боже помози!“ |
е, које су вас дан пред дућаном висиле, па већ почео спуштати ћепенак, кад у дућан утрча други |
руку на Думино а другу на Дишино раме, па ниже ли ниже.{S} Једном речи, прави пријатељ који се |
од његова народа, одузели му крсно име, па му сада и образ узесте.</p> <p>— Не смо га звали; са |
савину познаницу.{S} Рашчуло се о томе, па многе нероткиње, међу којима је било и сасвим непозн |
> <p>Кира-Мана се обазре на све стране, па када се увери да их нико не гледа, приступи му ближе |
време, изрибала тепсије и жуте сахане, па их прислонила уз чардак и ужива како сунчани зраци о |
, кад расклопи уста, грло му се стегне, па ни да прослови. — Јанићију дође тежак овакав положај |
врло добро, шта су све комшијске жене, па и ове две, за њу износиле и против њезинога удовиштв |
ио и на своју тежину и на своје године, па чак и на то, да мушкоме не приличи оваку игру играти |
ахан са кадаифом пред ноге кира-Манине, па као смушен полете капиџику и нестаде га на улици.</p |
риложи на дискус, купи пет ока измирне, па доста!</p> <p>— Ама како ћу, кад сам се за толико за |
мбре јој је био још једино њено уздање, па како је он и био прави узрок њезиној завади с мужем, |
мо од куда му допираше весело ћеретање, па кад опази Лепосаву и чу, како се са осталима смеје, |
сто помахнитали, заборавили на уважење, па први у колу, први у песми.{S} Кира-%Анастасија међу |
је тада необично пријатно расположење, па би, после свакога ударца, мукнуо као младо теле, што |
људи, ступише са Јанићијем у објашњење, па, када се уверише да није ничему крив, разиђоше се, а |
кам да се састанем сас мога кир-Ламбре, па сама како една зенско глава не могу да идем.</p> <p> |
?</p> <p>— Мало час беше ту кир-Ламбре, па оде — одговори девојчица гласом, који је газда-Диши |
ућана, тек да се узгред по њему обазре, па за тим кући, да узме што је наменио својој невести.< |
и брат.{S} Ти немаш ни мајке ни сестре, па што да идеш од нас?{S} Нана и синоћ каже Диши: „Чест |
е рантлику, да не прекипи — уморила се, па мало седох.</p> <p>— Хајде, хајде, још мало, ћери, д |
отишао из тетка-Мацине куће не зна се, па тако исто и где је провео прву ноћ без жене.{S} Тек |
збор Гркиње и Цинцарке, расположиле се, па, кад не играју у колу, седе око пуних софра и ударај |
ао је из дућана Јанићија, да му донесе, па чак је од некога доба у дућану ручавао.</p> <p>Али, |
Сиктер, бре, псето; жену ми украдосте, па сад хоћеш да ми и кесу одсечеш.</p> <p>— Е, дај Боже |
ма из њихових <pb n="19" /> руку цвеће, па се осећа сва блажена, што јој баш њих две ово цвеће |
ној страни.{S} Није могао да се уплеће, па је пред мајстором ћутао; али, кад је био сам у мутва |
који је мало час дошао са бурне улице, па се овде раскомотио, лепо испавао и онако комотан изи |
обао да отвори капиџик своје прошенице, па када није могао, он нареди Бику, да погне леђа, а он |
оброте и вредноће будуће кира-Дишинице, па се онда дигоше и одоше право кира-Анастасији, да и с |
, изнела пред њих свакојаке посластице, па се сада све заједнички веселе, задиркују и смеју.</p |
а се добро угреју у ватри једне машице, па, када се ове готово усијаше, он превуче њима дуж Леп |
у души до ове заклетве нагризала срце, па ипак била тако мила, сада му постаде мрско онако ист |
{S} Не сум писмено тражио, кад требаше, па сад да запишемо у пропала вересија...{S} А, а-ах, Ду |
исто се зграну.{S} Очи му се приковаше, па ни да макну са Јанићијевога лица, а у лицу сав пребл |
p>— Обесићу се; а њој ено мајстор-Дише, па, ако узмогне, нека буде срећна с њим! — шапутао је и |
цила га је у маштање: да је нешто књаз, па да нареди да му доведу тетка-Мацу и мајстор-Дишу, па |
/p> <p>— Каажу.... веле: узе јој образ, па сад је оставља!</p> <p>Диша поскочи, као да га је иг |
рукама, све је живље скакутала по соби, па онда одједаред одлетела миндерлуку, прућила се по ње |
на сну не видим; дође, тумара по соби, па онда, онда, кад је ја питам: „Што нас остави, бре?“ |
под фесом и кратком кићанком на глави, па га удари кишом у трбух, обори га и леже на њега.</p> |
трпељивији и поче да џангриза Лепосави, па чак и да је кори за њезину леност.{S} Разуме се да и |
> <p>Тако је редовно обећавао Лепосави, па јој онда све ређао шта ће јој донети, кад буде у баб |
м за сваку ситницу пребацивао Лепосави, па било то макар за што.{S} Лепосава је донекле сносила |
та!{S} То због старос викам.{S} Синови, па ће да те прифате; и па зетови, из једно поштовање шт |
ме сви они варали и поштење ми убијали, па, ако је било греха од мене, он ће ми опростити.</p> |
ки грех.{S} И мајстор-Диши су замерали, па су га дуго и гонили, да се ожени, али он тога не учи |
е нико се не оте.{S} И други су патили, па опет нису помрли од глади.</p> <p>Дан из дан преживљ |
<p>— Не могу!{S} Овде, ето, овде боли, па ми не да да живим.</p> <p>— Лудо! — прошапута Лепоса |
а.{S} Заћута се и нешто дубоко замисли, па тек по који пут ако обиђе сватове.</p> <p>У један тр |
неодољива одвратност према својој жени, па чак и мржња, као да је она свему томе крива, одби га |
погрешио; требало је да се тобом ожени, па да га Бог види!</p> <p>Тетка Маца, која је радо слуш |
ништа друго, него да се преда судбини, па да га она на својим леђима изнесе.</p> <p>Но ни у уд |
; казао да сутра дођем по своје ствари, па да идем куд знам.</p> <p>— Слепац ниједан! — Свет ви |
емо ми тебе!{S} Нема да си узмите пари, па да не вратите!{S} Лопове, бре, паре да си вратиш!</p |
морем а смрт за вратом.{S} Бог ће дати, па ћу се вратити, а ти да ме дочекаш како приличи једно |
Надао се чак и томе, да ће се правдати, па, можда, и утерати у лаж и Јанићија и тетка-Мацу.{S} |
о, да се, макар као ексик-хаџија врати, па макар никада и не добио деце.{S} Али: човек каже, а |
мало зажмури, присебност јој се врати, па је целога дана, као невеста, по тадашњем обичају, од |
је дао много новаца а још више памети, па размисли.</p> <p>— Па то на хаџилук?</p> <p>— А што? |
брзо опрашта и изговара да мора журити, па онда још више уситни, само да би што пре замакао за |
је. — Могао бих је тако сву ноћ носити, па да и не осетим.</p> <p>— Лудо! — викну Лепосава још |
аник, надајући се, да ће се она сетити, па макар и сажалити, <pb n="129" /> те изићи да га сасл |
би имала смелости да га тако осрамоти, па баш када би знала, да је за такво дело не би вратио |
колико часака.{S} Јако се плашио смрти, па још смрти у својој кући.{S} И тај страх, што ће у св |
по леђима, чини то из нарочите милости, па се увек тако намештао леђима, да је чисто нукао, сам |
а од срамоте неће смети на улицу изићи, па ето где се све, у једноме часу, измени.{S} Због свог |
је Галац, ни како се до њега може доћи, па ни то, с чим ће доћи дотле, он је ипак био науман да |
анац, како не би нико могао с поља ући, па да лично окуша код Јанићија неће ли га умилостивити. |
епосава, бледа од узбуђења, отрча кући, па кад залупи капиџиком за собом, бризну у плач и јецањ |
ка, кир-Диша је још једаред дошао кући, па, кад се уверио да је капија затворена, он је, као по |
, она је још гдешто довршавала по кући, па се толико око распремања и дотеривања занела, да је |
ештина, а људи који купују нису слепци, па да рекну:{S} Нисмо видели шта нам је дао; нити је тр |
е Маца, кад јој Јанићије приступи руци, па га и пољуби у лице, — Знала сам ја да ћеш се ти врат |
, он престрављено скочи, разрогачи очи, па, када сазнаде да је ту био крај, докопа покојницу за |
чајничком приликом, оборио је и он очи, па их није <pb n="66" /> смео подићи; није знао како да |
ије зинуо на овакав дочек; избечио очи, па како је обема рукама пружио сахан, да јој га да, так |
ћу јој рећи све.{S} Пљунућу јој у очи, па нека остане постидна.</p> <p>И то му је у овом хаосу |
а њезинога кир-Дису <pb n="50" /> мучи, па се, ваљда зато, није ни паштила да разгони онај обла |
} Грчка чаршија је %честитпла кир-Диши, па ако је, не тек гдекоји, но многи од трговаца и стари |
ође на ум, да још један покушај изврши, па ако успе, онда да не изгледа џабе, што је прстен вра |
. — Јанићију дође тежак овакав положај, па се усуди да запита.</p> <p>— Газда, да ли да ти доне |
прве забуне, притрча руци мајсторовој, па је са осталим шегртима целива, а бошчу прихвати и по |
значено, они могу бити већ и у Влашкој, па ако је нужно чак и у Галцу.</p> <p>Ма да није знао н |
ући, оставио судове пуне воде у мутвак, па ни да је сачекао за који часак, изиђе на улицу и упу |
влију кира-Анастасије, завири у мутвак, па кад не нађе тамо газдарицу, он извади онај цванцик, |
је наспело, а ти купи еснафски барјак, па га приложи цркви.{S} То те неће скупо коштати, а и е |
Данас, сутра, кад ти жена оде у буџак, па ти роди сина слабачког, шкољавог, онда ко да буде кр |
ми, богоугодниче.{S} Ти си свет човек, па што ти требају толике паре?{S} Не једеш ни колико Бо |
прелете преко авлије, заригла капиџик, па за неко време престаја уза зид, да сачека када ће ки |
ат, узео слатко и воду и запалио чибук, па сада задовољно брекће и ужива у хладовитом зеленилу |
обај још једаред; земљу ћу да прокопам, па ћу те и под земљом наћи!{S} Нисам ја стао за тебе је |
оворио да то не чини?{S} А да му кажем, па да ме, као у сватовима, опет одалами, то баш нећу. — |
доле.{S} Мало час га је одјурила ножем, па зар да јој опет долази?{S} Стојао је неодлучно неко |
каку ваљда, те да беломе свету купујем, па после да чекам, хоће ли се сетити да ми плате; доста |
де!{S} Ето, ја ћу престати да долазим, па ће временом и свет ућутати.</p> <p>Маца га гневно по |
ја мразила са светом, да сада говорим, па сутра да ми се каже како сам казала и оно што није? |
о је само да зажели, да чезне за нечим, па да му се то као умешено и испечено само у руке спуст |
мучио се око тебе, да те занату научим, па сад, кад сам те спремио, да одеш?</p> <p>Јанићије ус |
лесницу и неколико пута одмахну главом, па онда започе да грди и Мацу и све остале жене, које с |
авом као јунац, кад закопа земљу рогом, па тек теменом о затворена врата.{S} Врата прснуше, а г |
— Само да ме Господ благослови породом, па да видиш онда како ће те твој Диша хранити.{S} Море, |
било, што му се синовац оженио Гркињом, па још удовицом, код толиких српских девојака.{S} Али к |
у Београд, прво да се упозна са снахом, па после и да се сасвим настани.</p> <p>Али кир-Диша и |
!{S} Што си се женио први пут удовицом, па ти она угатала!“</p> <p>Мајстор Диша занеме.{S} Није |
ме свету, раставила би се са кир-Дишом, па би се удала за Ламбру; али овако, ствар ће испасти с |
ећа путник, који је дуго пешачио жедан, па тек набасао на лепу хладовину и врело свеже воде.</p |
р испросио за свога унука топал-Стојан, па се завештао да неће венчати децу, све докле на Сабор |
е изеде; није пристао да напусти дућан, па да је појури, ни да је опет остави, да му се онако с |
сао.{S} И сам је био страшно озлојеђен, па, у први мах, подчинио се утицају свога кума и пријат |
Диша и иза појаса извади један прстен, па га пружи Јанићију.</p> <p>Јанићије узео прстен и чек |
S} Спусти мало ти, нек подигне мало он, па ћемо да углавимо.</p> <p>— Јок, јок, с њим нема паза |
ице чује вазда одлучан и заповедни тон, па му дође сада и сувише изненадно све ово.</p> <p>— Им |
у узе свест, он би и сада весело певао, па на сељаке, кад би у дућан тек онако нагвирили, мукну |
ред очи све што му је дервиш саветовао, па онда и оно, што је све претрпео од Анастасије и како |
} Зар си ти један који је тако страдао, па, када је скинуо враџбине, деце пуна кућа.{S} А то шт |
> <pb n="156" /> <p>Лепосави га би жао, па се и она тренутно збуни, не знајући шта да му каже.< |
често плачући бежала.{S} Дође јој жао, па га поче тако болећиво гледати, као да би му хтела ре |
а прагу обућу, да застирке не би прљао, па у мествама уђе у собу.</note> <note xml:id="SRP19061 |
p> <p>— Може бити он је нешто посумњао, па њему наредио да нас хвата.</p> <p>Али кира-Анастасиј |
му нуди, цвет, који је сад баш узабрао, па хоће да му га покаже.</p> <p>Мајстор Диша бледи и ру |
га свога, а Диша те на неправди отерао, па сам рекла: нека му овај босиљак — то, у место сестре |
бојици шегрта, који су напустили посао, па онако седећи око пања узверено гледају час у мајстор |
p> <p>Јанићије већ довршио један посао, па почео да отпасује кајиш с колена, кад у дућан завири |
да на прагу дућана, заби главу у посао, па се учини, као да је и не види.{S} Ма да је све оно у |
те да засмеје ћепенке, него се ућутао, па само ради, ни главе не диже.{S} Једино што би га из |
како ти се радовала, кад год би дошао, па сад одједаред да је под таквом срамотом оставиш.{S} |
у исто време и као ноћиште Јанићијево, па се прући по миндерлуку и тек сада започе наизменце с |
, коју му је пружио.</p> <p>— Држи ово, па хајде кући!</p> <p>Јанићије се поврати од прве забун |
ро гледа око себе.{S} Не потраја много, па ето и Лепосаве, румене од стида и оборених очију на |
ни у сну није надао.</p> <p>— И друго, па опет син! — викну Маца — Камо алвалук?</p> <pb n="21 |
их јој жена, долазиле су, да виде чудо, па, узгред, и три пута помиришу.</p> <p>Али, докле је х |
је целога века где је год могао штедео, па сад одједаред види, како му се на све стране расипа. |
м крива, што се убио; он је мене волео, па је због мене то!</p> <p>И ова слика, коју је тако за |
га толико почасти, да је сав успламтео, па од силне радости није знао где да им места начини.{S |
упутио, добар си био, веран си ми био, па ето ти радње!{S} Тамо, у кући, да се нађеш тетка-Мац |
сандук, опроба да ли је добро забравио, па онда тури кључ у недра.{S} Лепосава га зачуђено запи |
е знао зашто је то мајстор Диша урадио, па ни сама није могла погодити, у толико више, што је п |
, да се дави, а ја сам се онда сажалио, па сам јој дао дреје.</p> <p>— Бре, децо, чусте ли шта |
„сестринском“ љубави намицао којекако, па кад не беше топлог сунчевог зрака, да се на њему сун |
ен, као онај који је учинио добро дело, па сада у томе ужива...</p> <p>Повратак кир-Дишни кући |
нићије види да се нешто страшно десило, па се чисто смрзао, држи прстен у руци, премеће га и за |
ео је да одговори, али се грло запекло, па реч ни тамо ни амо.{S} Најпосле, кад опази да овако |
весело.{S} Лепосава је имала лепо грло, па када би запевала какву му драго песму а другарице јо |
.{S} Четвртога дана одлучи да оде тамо, па макар га од туда и најурили.</p> <p>Напротив, тетка- |
о је Бика за ухо, продрмусао га ваљано, па му је онда читао и претио на све начине.</p> <p>— Ча |
иша је ову нежну пажњу примао захвално, па, и ако је био вас дан расејан и апатичан, ипак га је |
{S} Чекао је неуморно пуну годину и по, па кад опази да му од празнога чекања нема ништа, он се |
репао; учини му се да је кир-Диша умро, па истрча на улицу, да кога било наврати у кућу.{S} Раз |
в род.</p> <p>Сад му је тај стриц умро, па како није оставио никаквог завештања, ни ближих срод |
било!</p> <p>Тетка Маца је увиђала то, па је и предузела кућу у своје руке толико, да хаџи-Диш |
, лудо цинцарска, док те нисам клепнуо, па да ти кажем ко ти је појео паре!</p> <p>— Кога ви, б |
а.</p> <p>А мајстор Диша опет претрнуо, па и сам као <pb n="108" /> да предосећа неки тешки усл |
одом, три пута. — Тако да радиш, снахо, па ће ти дете за три пута три дана оздравити.</p> <p>— |
муке мучио; навукао себи беду на врат, па сада не зна ни како да се брани у махали од својих с |
Зосим. — Богоугодника познаје цео свет, па зато се и мора веровати, да је само таквоме испосник |
Шта ти је требала јабанџика, туђа кост, па још удовица?!{S} Ама је ли она удовица само, бежи од |
га очекивања прелазио у наглу срдитост, па му се чинило, да би сад у стању био да је сву у кома |
ира-Думиница уштину је још за обрашчић, па се онда измаче и засмеја показујући кира-Мани, како |
ских жена и сада су тражиле њену помоћ, па, разуме се, све те жене знале су ценити и наградити |
ђеш кући, прво да потражиш зелену жабу, па ту жабу да ти дете три пута обзине, а ти три пута да |
ира-Анастасија радо прихватила наредбу, па се и не обазире на обећање што га је дала Јанићију, |
одшкрине, колико тек да промоли главу, па да сагледа лево десно кроз сокачић.{S} И увек би се, |
м.</p> <p>Гомила се уплете у ову свађу, па мислећи ваљда да ће се обоје потући, навалише да их |
нејела имађаше светлу и затегнуту кожу, па ове иконе, кандиоце, које тако тајанствено горука у |
е њих жена, што по десет година чекају, па кад после навру деца, а она се ратосиља.</p> <p>Мајс |
ко слатко, као дете када га заголицају, па се и он, заражен овим смехом, и сам из све душе смеј |
е међ прсте, отре јој блато о антерију, па је опет врати на старо место, да је удели оном треће |
у, а он је целу обухватио у једну шаку, па се као луд смеје од задовољства.{S} И она се кикоће; |
отварај очи: девојку да узмеш, девојку, па кућа да ти пропева!{S} За девојку знаш да је твоја, |
и, а он као ајдук наслони се о обрамку, па само звера.</p> <p>— Тако ли беше? — пита Диша.</p> |
та кад тад закуцати.</p> <p>— Цинцарку, па још удовицу; брука!</p> <p>— Море да је само то, ни |
је? — Он отвори врата, извири на ћошку, па, кад је ни тамо не спази, поче викати:</p> <p>— Куде |
<p>— Поради тебе.{S} Е, хе, пријатељу, па ти кријеш, а овамо се свуда по чаршији зна да ћеш да |
, много важнија мисао довела Думу њему, па се чак по мало и досећао, да ће се тицати и удовице, |
тра звати на част и Ламбру и кира-Ману, па му дође необично тешко, кад помисли каквим ће га очи |
сељака, да му чува овце само за храну, па је код њега остао све до свога повратка у Београд.</ |
а, извуче једну дугачку кесу о гајтану, па из ње одброја на сто неколико белих пара.</p> <p>Баш |
татар-Јован је стекао ову кућицу, жену, па после и ћерчицу, Канче.{S} Али после <pb n="103" /> |
једва чекају да сазнаду за туђу тајну, па да је, на све четири стране, разнесу.{S} Напротив, о |
али не као што се јаше него лицем репу, па да га проведу кроз чаршију, а телал да виче: „Чујте |
пита гласно.</p> <p>— Сашије се у крпу, па се онда да жени, да пред сан три пута помирише, а по |
S} Даћу ја теби мрве!{S} Скапоши се ту, па спавај!</p> <p>Лепосава опет леже и притаја се.</p> |
једно ваљано девојче, убити јој срећу, па је оставити!{S} Сирото дете!{S} Како те је уважавала |
не свој оронули морални углед у еснафу, па је <pb n="142" /> и у томе нехотично успео.{S} И не |
га поласка призвао на само свога калфу, па између осталога подсетио га и на оне услуге, што му |
тор Диша се затворио у ону малу собицу, па се жив од туда не јавља.{S} Понеки од познаника Срба |
гледати међу собом младу, лепу удовицу, па још без деце, са једним руменим младешчићем у самом |
уздигла руке, да домаши високу полицу, па се извила леђима, да ти се чини, сад ће се у струку |
радимице извуче се из мутвака на улицу, па, када одмаче од куће, он стаде трчати, као да га нек |
зе памука, начини од њега малу лоптицу, па то уши у једну крпицу и предаде му.</p> <p>— Узми и |
тамо девојче добро, таман за устабашу, па ето, готов разговор.</p> <p>Цео тај дан мајстор-Дишу |
да му доведу тетка-Мацу и мајстор-Дишу, па онда пред целим народом да метне поред себе тетка-Ма |
нека арамија, који хвата људе за гушу, па вели:{S} Плаћај, бре!{S} Напротив, ти имаш права да |
ка мука притисла му <pb n="88" /> душу, па једва дише; чини му се да ће га угушити, а цела снаг |
својом пространом ширином сео на душу, па јој не да дахнути.</p> <p>И није то само жалост за к |
<pb n="145" /> паметујеш за цео еснаф, па ето, како год ти кажеш, онако нека буде!</p> <p>— Да |
ловала мајчица, те је три пута угледах, па као сваки пут ми рече: „Твоји унучићи су у чељустима |
као утучен седи крај деце, посматра их, па тек по који пут испрекидано уздахне, поче га миловат |
ф и стао пред невесту и жене около њих, па, докле чочеци певаху, он је у деф ударао.</p> <p>Од |
ст, а ја, женска глава, па се препадох, па само што ми зуби цвокоћу од страха.</p> <p>Три дана |
, и саме се ражалише и бризнуше у плач, па онда онако уплакане почеше грлити и љубити кира-Анас |
} Напротив, ти имаш права да се ценкаш, па ако им је скупо, не купуј; али, ово је сасвим друго, |
: „Још две године да ме овако послужиш, па ћу те узети у радњу за ортака.“</p> <p>— Зато га и в |
Диша — Ви сте ми све: — отац и браћа... па...</p> <p>— Машала, кир-Диса!{S} Тој ти је мудро реч |
сиљак... што си ми турила под јастук... па оно...</p> <p>— Које: оно? —</p> <p>— Оно... знаш... |
ори за покојног кир-Бенџу и поштује га; па и ја, ето, што поштујем као и тебе и кир-Ламбру, хоћ |
ако га је кира-Анастасија после митила; па чак не заборави да исприча и о ономе цванцику, што м |
кад су се капитали рачунали на грошеве; па још кад се има на уму, да је кира-Анастасији први ко |
летела Канчету у косе.</p> <p>— Де, де; па за то ли плачеш, лудо?{S} Камо среће да се тако и до |
рица држаху за руке, покуша да се отме; па, кад осети да му је то немогућно, пљуну у лице Ламбр |
ш, када јој опростиш, омрзнути на мене; па и кира-Анастасија и кир-Ламбре.{S} Зашто, бре, тако? |
кад би ко окретао очи од ружне ствари; па ни кроз чаршију неће смети од белосветскога језика и |
/p> <p>Томе изразу није могао пркосити; па и ако му је мржња на кир-Ламбру двоструко порасла у |
ема деце?</p> <p>— Имам, како да немам; па још три.</p> <p>— Е, једна му је набацала!</p> <p>— |
е твоја, неће те прекорети првим мужем; па децу да ти рађа, сваке године по једно.</p> <p>Мајст |
тни огрлицу око врата, а дукат на чело; па онда донеси послужење.</p> <p>— Је ли ти се допада? |
Бит-пазару румени се у јутарњем зраку; па и сав послени свет, који се око ћепенака тамо и амо |
, није изоставио ни јутрењу ни вечерњу; па је прве године обећавао Богу пет ока чистога воска, |
ију! — журио је Диша Мацу и комшијницу; па, бојећи се да му жена не продужи како је започела, д |
Притиснуло му нешто душу, <pb n="40" /> па никако да слегне од туда, него га само гуши и гони, |
душа да могу да ти дам, <pb n="116" /> па да дам.{S} Него ми дођосмо због друго; знате због он |
ата, да му нико не улази, <pb n="98" /> па се, као да је Бог зна колико пешачио, спусти на минд |
је, да и у нашој кући дете заплаче!{S} Па сада, ћерко, не лени се, него пожури! — одговори Мац |
и и привуче је руком до себе — Тако!{S} Па деде сада да и мени кажеш оно, што си мајци казала! |
ечије дреје и да их је однео некуда.{S} Па испричаше, како је долазила кира-Анастасија и у оној |
без трупа и рамена и само са ногама.{S} Па чим се родило, оно се, буди Бог с нама, истргло из р |
ј!{S} То ће да прође и десет година.{S} Па зар да те толико у кући држим!</p> <p>Тешко је било |
у прати сваки покрет свога мајстора.{S} Па и њему дошло мило, кад виде како му газда певуши јед |
чки назив: тетка <pb n="29" /> Маца.{S} Па и њезина Лепосава видела је од туда многе користи; ј |
рећи саме прилике су за њега радиле.{S} Па зар то није срећан човек?</p> <p>Маца га је дочекала |
ише, да га усред чаршије не нападне.{S} Па онда, тиштала га је и помисао на срамоту, која ће га |
јео шљиву, а кошчицу бацио на ђубре.{S} Па после да плетеш седе, као што ће их плести фудул-Ста |
само да вама да деце а мени унучиће.{S} Па ваљда се смиловала мајчица, те је три пута угледах, |
акав правац и он се морао поштовати.{S} Па кад би то све било, да ли би он то и дочекао?{S} А к |
ће је судбина предати мајстор-Диши.{S} Па и овај Јанићије Бик, чији снажни врат и пространа пл |
оме ћепенку чуо за јутрошњи догађај.{S} Па ни овде није био у стању да увери никога.{S} Слушају |
а говорио, мајстор-Диша размишљавао.{S} Па ипак, поред свега тога, што га је ова мисао све већм |
рећи, што јој је дете на глас изнео.{S} Па још, како му момак објасни, тетка-Маца је била врло |
ене сачувао, само да се ниси вратио.{S} Па, деде, пробај још једаред; земљу ћу да прокопам, па |
то ни мајстор Диша не би боље вршио.{S} Па ни у самој кући мајсторовој није се Бог зна како осе |
ти даје све, што год ти је потребно.{S} Па онда, ти баш и кад би продао ту ствар мени, света ме |
прво до куће, да јој донесем нешто.{S} Па онда већ биће боље...</p> <p>И тако мајстор Диша, ве |
чи се чисто угасиле и упале у главу.{S} Па онда, он, који је умео од подне до мрака да седи под |
доћи.{S} А испосници никада не лажу.{S} Па онда, он се и са те стране осигурао.{S} За „неверне |
<p>— Е, што кријеш, кад се све зна?{S} Па још устабашиница, бре, бре!</p> <p>— Ко: устабашиниц |
/p> <p>— Да те дам Јанићију, шта ли?{S} Па трећега дана да обоје липшете од глади!{S} Да се уда |
ака прснуше у кикот.</p> <p>— Таман?{S} Па то за онај гоч?</p> <p>— Унутра, сурунтије!{S} Шта с |
?</p> <p>— Ич се не шалим!{S} А што?{S} Па то се бар зна <pb n="137" /> да нико од нежењених љу |
о заслужила онај надимак што га носи, — па се од самога себе стидео.{S} Али лепа удовица опрост |
ка би девојка пошла у твоје богатство — па, ето, и сад...{S} И зар је то лепо, да јој сам довод |
на и замишљена.</p> <pb n="182" /> <p>— Па ништа! — одговори Јанићије суморно. — Није ми баш ни |
дубоко уздахну.</p> <pb n="143" /> <p>— Па, синко Дишо, чу ли ти шта се по чаршији говори?</p> |
<p>— Ја где ћу?</p> <pb n="166" /> <p>— Па не ли викаше Суља добошар за теб’ да те с власт фаћа |
а хиљада гроша.</p> <pb n="178" /> <p>— Па, да Бог да да, још толико зарадиш!</p> <p>— Ама за к |
остарис брез зена; јазук, бре!</p> <p>— Па.... смеши се мајстор Диша љубазно....{S} Шта ћу?..{S |
езнула, сад јој се самој нуди!</p> <p>— Па... шта да кажем — уситнио Диша — Ви сте ми све: — от |
што не приличи честитој жени!</p> <p>— Па шта да радим за име света?! — бранила се Лепосава. — |
о да отклони опасност од себе,</p> <p>— Па ти му реци да нам не долази у кућу више; зашто ће на |
<p>— Удајеш се за мајстора...</p> <p>— Па за кога ћу?{S} Ваљада за слугу?</p> <p>Јанићију се п |
на зна све.{S} Ако она каже...</p> <p>— Па како да питам... срам ме је...</p> <p>— И мене — дод |
сада...{S} Ето чујеш и сам...</p> <p>— Па зар сам ја крив томе?{S} Ја тебе и твоју кућу као ро |
оно? —</p> <p>— Оно... знаш...</p> <p>— Па ето видиш и сам, како те волим, као да сам ти рођена |
докаже, да у томе нема нечега.</p> <p>— Па шта да радим сада?{S} Научи ме, де!{S} Ето, ја ћу пр |
тако нека носи фудул-Стаменка.</p> <p>— Па све носе тако; не могу ни ја осем света.</p> <pb n=" |
лактом, да не говори о ценама.</p> <p>— Па колико тражиш за ово?</p> <p>И сада настаде дуго цен |
ласто га погледа преко рамена.</p> <p>— Па знаш како је — одговори Јанаћије подсмешљиво — кад ч |
о санта леда која се не отапа.</p> <p>— Па, дабогме, и зашто да ме гледа! — размишљавао је Јани |
— рече Маца и хукну од умора.</p> <p>— Па?... упита Диша утанчаним гласом.</p> <p>— Чекај, да |
запита радознало мајстор Диша.</p> <p>— Па, између Мацине Лепосаве и фудул-Стаменкиног Канчета. |
хладовину и врело свеже воде.</p> <p>— Па баш сигурно? — запита је Диша скинувши поглед са оно |
двареда! — одговори Јанићије.</p> <p>— Па, де, да видимо, ако си јунак.</p> <p>Још тетка Маца |
p> <p>— Гле, брине се за мене.</p> <p>— Па тек да се одмориш мало.{S} Жалим те, што ти ни дан н |
.{S} Не, не, ти немаш те паре.</p> <p>— Па да се погодимо! — одговори мајстор Диша, који добро |
И седум дана! — допуни Ламбре.</p> <p>— Па, па, па! — учини Дума и занија главом, као да се чуд |
дговори шегрче снебивајући се.</p> <p>— Па где је, што не долази?</p> <p>— Он каже: да неће!</p |
је и ходао горе доле по соби.</p> <p>— Па сад? — запита преплашено и стаде пред Мацу као укопа |
пута и начина шта да се ради.</p> <p>— Па ти и не чујеш све о чему свет за тебе и Лепосаву гов |
окум и кафу, да мајку послужи.</p> <p>— Па где си био до сада?</p> <p>Јанићије се смете; желео |
још више памети, па размисли.</p> <p>— Па то на хаџилук?</p> <p>— А што?{S} Бог ти је дао, мож |
пати, што нема деце, као и ти.</p> <p>— Па што се лени?</p> <p>— Што?{S} Што треба да скинеш са |
нешто, него ли га разуверити.</p> <p>— Па зар је то лепо да дочекаш старост без домаћице?</p> |
-Мани и зашто није хтео отићи.</p> <p>— Па куда ћеш сада, несрећни сине?</p> <p>— Не знам!{S} О |
много, те је престао да точи.</p> <p>— Па куд оде, несрећник? — запита Диша.</p> <p>— А Бог би |
га видела, ни дреје познајем.</p> <p>— Па то... она је једна... једна...</p> <p>Али Диша не бе |
? — запита тетка Маца пажљиво.</p> <p>— Па... оне дреје...{S} Ламбрине...</p> <p>И код овога им |
, да је Јанићије нешто пронео.</p> <p>— Па у твоје.</p> <p>— Ба!{S} За то ми није време!{S} Прв |
о. — Није ми баш ништа урадио.</p> <p>— Па што му онда кобиш?</p> <p>— Не кобим, него то због т |
Нисам, Канче, то ми није адет.</p> <p>— Па што нам се не похвалиш?{S} Зар нећеш да нас позовеш? |
ге и радознало погледаше у њу.</p> <p>— Па, ето, тетка-Маце; она зна и више.</p> <p>— А шта ја |
да нас позовеш?</p> <p>— Куда?</p> <p>— Па у сватове.</p> <p>— Чије сватове? — запита изненађен |
а.</p> <p>— Шта ми је угатала?</p> <p>— Па то, да немаш деце.{S} Вичеш на мене, као да сам ти ј |
чаршија за едно грцко удовица?</p> <p>— Па, па, па! — учини Ламбре, као чудећи се кир-Думи на т |
ре!</p> <p>— Ко: устабашиница?</p> <p>— Па ти!{S} Зар нећеш да се удаш за мајстор Дишу?</p> <p> |
о да се поквари, чапкуне, бре?</p> <p>— Па тако, пре ђердека (ложнице)... знаш... пре, кад оно. |
?</p> <p>— Зашто њој да кажем?</p> <p>— Па, знаш, бојим се; а она зна све.{S} Ако она каже...</ |
p> <p>— Како да ти се осветим?</p> <p>— Па, ето, удари ме у леђа.</p> <p>— А ти?</p> <p>— Ја ћу |
сто сте јосте вратили прстен?</p> <p>— Па... ето, радња је, посао се прави; а ја би хтео кира- |
ита:</p> <p>— А што ми узе то?</p> <p>— Па што ће ти?{S} За кога имаш да се китиш?{S} Докле се |
Ама, какво чудо?{S} Што ћутиш?</p> <p>— Па троје их је! — рече Маца и удари у смех.</p> <p>— Шт |
, почињући од бакалског и болтаџијскога па до бућмеџијскога еспапа, изгледа да су, у овом невин |
бињама.</p> <p>Али прође и прва и друга па и трећа година, а мајстор Диша оста без наследника.{ |
ује с комшијама!</p> <p>— А ко вам каза па то? — одговори Анастасија и утаче се у очи своме муж |
ве.</p> <p>— Ти да идеш на вилает, а ја па овде без тебе да живим, што ми треба?</p> <p>Тако је |
пита Диша мало храбрије.</p> <p>— Божја па твоја, сине!{S} Ето, тако раде поштени људи.{S} Знал |
месту, зар би се клонио наших девојака па тражио Цинцарке.{S} Или: да је она чему, зар је не б |
ије Јанићије.{S} Од оног фаталнога дана па све до <pb n="70" /> мајстор-Дишинога доласка, Јанић |
p>Али сва видарска вештина тетка-Мацина па најпосле и све биљаре, које су јој усрдно помагале, |
исту историју, почињући од Мациног сна па до побожнога пустињака и светога ексера, који је сво |
е од совре, целива у руку прво мајстора па Мацу и изиђе из собе.</p> <p>— Где је онај запис? —у |
ока и пружи га домаћици.</p> <p>— Сутра па да изволите на куде моју домакицу, на еден кадаиф и |
устом баштом, узрујаше се; момци и деца па и гдекоји човек истрча, да види шта је, а на капиџиц |
о, он и од Султана и од Господар-Милоша па чак и од капетан-Мише.{S} Него баш кад ти је наспело |
</p> <p>— Леле, зајеца Анастасија — Бог па ти!{S} Ти ако ме не избавиш, ја ћу у Дунав!</p> <p>— |
p>— Зашто? — За оно... за...</p> <p>— Е па сто не казете? — утаче се кир-Дума. — Ето, ја сам до |
д?{S} Пуних шеснаест!{S} Још годину две па ћеш да постанеш уседелица.</p> <p>— Ама шта је теби, |
сузу; ја сам стара!</p> <p>— А он ти је па младунче, ба!{S} Погледај га само: је ли му оно лице |
вога устабашу.</p> <p>— Е, али један је па један Диша, брајко мој!{S} Камо, нека ми ко покаже у |
навуче.{S} Кад човек хоће у собу, изује па прагу обућу, да застирке не би прљао, па у мествама |
ла белега.</p> <p>— Аман, кузун, што ке па некој да узива, кад загриза у та јабука! — смеје се |
ма опази да више није сам, распомами се па се улете право пред очи Јанићијеве, стеже песнице и |
то је отишао.</p> <p>— А што се то тиче па тебе поп ли си, да ти се исповедам?</p> <p>— Море, ж |
икам.{S} Синови, па ће да те прифате; и па зетови, из једно поштовање што си родила тако добра |
ита Диша.</p> <p>— Очију ми, тако.{S} И па како је погано пцовао!</p> <p>— Пеки!{S} Сутра ћу се |
Сад ни кира-Думиници ни кира-Анастасији па ни осталима није остало нејасно, чега ради је фудул- |
тебе, ваљда, рђо калфинска!{S} Ти би ми па бољи био? — одговори Лепосава и сада га удари тако с |
улица?{S} Поједосте четири хиљада гроси па искате и да убијете кира-Мана.</p> <p>— Море, не дер |
џанум?{S} Наша кост, наше месо!{S} Кој па да се брине у ова чаршија за едно грцко удовица?</p> |
асмејане очи лепе удовице.</p> <p>— Кој па да гриза? — пита стидљиво кира-Анастасија, а мишицом |
а уложим у еспап...</p> <p>— Е, кој вам па за то смета? — Чија жена <pb n="44" /> онога и пари. |
, то се није могло избити од туда ничим па ни њезиним смехом ни разлозима, без којих свакако ни |
у није била прилика да се жени удовицом па још једном Цинцарком.{S} А погдегде, онако узгред, т |
рече, мало застиђено погледа на гнездо па онда на њега.</p> <p>То је било после једнога разгов |
му је тетка Маца наредила, све је вршио па најпосле и певао и мукао толико, да је пред вече узб |
S} Он отури посао, одмахну руком весело па изиђе из дућана.</p> <p>Јанићије Бик притегао кајише |
> <l>— Ако ј’ умро те тешто, ја си коло па водим!“</l> </quote> <p>Он запева, а обе жене преузе |
и ће ти, видећеш!{S} Нема нигде умешено па обешено; а у селу понајмање! — тешила би га Маца, а |
ако се разбирате за њено к’смет, зашто па мене питате?</p> <p>— Како, зашто, Ламбро бре?{S} Не |
То да носиш око врата, а ово да метнеш па чело — и даде јој велики, златни дукат „ћошајлију“.< |
либар-зрно.</p> <p>— А колико ли бројиш па сад? — Запита га кир-Ламбре и подави ноге поред свог |
</p> <p>Хаџи-Диша“.</p> <pb n="6" /> <p>Па где је сада тај „памјатник?“ Зађите у старо београдс |
чега не би могла још да се уда.</p> <p>Па онда, баш када би и на све ове разлоге зажмурила и р |
даше сада као пакосна подсмевка.</p> <p>Па и име кира-Анастасије, чија му је слика у души до ов |
стане, бар једну строфу да чује.</p> <p>Па ипак, кроза све то расположење, Лепосава се чешће пу |
у, ни на то није могао пристати.</p> <p>Па ипак, он је увидео да му је немогућно остати и даље |
лу чаршију изазивао весели смех.</p> <p>Па ипак, поред свега тога, ово садање стање било му је |
<p>Маца је прва чула њен врисак и онај пад, па је, као без душе, утрчала у мутвак.{S} Запрепас |
не вике, те онако подеран и изубијан од пада замаче у сокаче.</p> <p>— И ето за тај посао, што |
ону горку тугу, која ипак тако пријатно пада на рањено срце.</p> <p>— Обесићу се; а њој ено мај |
ако препредену мисао.{S} Такве мисли не падају на памет шегртима.</p> <p>— А да није то кир-Диш |
ида, стресао се по који пожутели листић падајући на њега.</p> <p>— Знам, душо, знам! — то је љу |
блажила.</p> <p>Но, ма да је ова пажња падала на усамљену и обрањену душу Дишину као блага даж |
<p>И што му ова брига не би увек на ум падала, некако се вазда, између осталога, и она истицал |
/> еснафа, које је сваке ноћи од некуда падало у њезину башту као мана у пустињи; али за то доб |
сада имао.{S} Није знао, шта му је теже падало: дан или ноћ.{S} Дању би по вас дан одбијао од с |
оравила зашто све ово ради, нити јој је падало на ум, да ће сутра дан постати испрошеница а до |
учини сирочету; али јој је вазда на ум падало, да од њега неће бити сигурна, све докле се он б |
његове очи развијала, у толико је већма падао у неразумљиву срџбу.{S} Младост, набрекла свежино |
адовољан мрвицама, које са богата стола падаху.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Лепосава |
и збуњен оде одатле.{S} Сад му више не падаше ни на ум уобичајена кафа код Маце.{S} Хтео је от |
нарав, и ма да му ни на крај памети не падаше да потражи узрока, ипак је чешће размишљао о сво |
лико година, враћајући се из Цариграда, паде мртав с коња, негде на путу између Софије и Ниша.< |
инстиктивно да јој од туда нема помоћи, паде на миндерлук, зарони лице у јастуке и поче нагло ј |
му је овде у кисељаку отворило очи.{S} Паде му на памет како је, пре неколико година, видео сп |
сти га посред огњишта, и колико је дуга паде на земљу.</p> <p>Маца је прва чула њен врисак и он |
олико је слабост и нека ватра обузе, да паде у постељу и тако цео дан лежаше у бунилу и несвест |
је чула шта јој Јанићије говори.{S} Она паде преда њ на колена, ухвати га за рукав и поче јецат |
и бре такав у лицу? — запита Диша, коме паде у очи силна малаксалост и бледоћа.</p> <p>— Ништа |
је за кира-Анастасијом, и да другима не паде на ум да га њоме ожене, он би у тој жељи провео це |
азила трагове од суза; али Маци то и не паде на ум.</p> <p>— Седиш, ћерко, седиш, а из рантлике |
аву, њој стаде тако тешко, да у мало не паде пред олтарем.{S} Била је бледа у лицу.</p> <p>Но т |
усти све докле се Јанићије не саплете и паде потрбушке насред дућана. — У том јој се и кајиш из |
сред собе стојећи.</p> <p>Прво, што јој паде на ум, било је то, да је на прагу новога живота, д |
ом издајничкоме послу.{S} Прва му мисао паде на ум, да оде у дућан и, ма на који начин, подмити |
ало, али за кратко.{S} Лепосава на ново паде у бунило, а Маца не допусти више да јој дете пеку |
д једва дотицао, сад му необично слатко паде.{S} Јео је тако пријатно, тако слатко, да би и сит |
на равном и сигурном путу спотакне се, падне и скрха врат.</p> <p>А кира-Анастасија, како је с |
оно?</p> <p>— Које? — запита тетка Маца пажљиво.</p> <p>— Па... оне дреје...{S} Ламбрине...</p> |
ледње време мучило.{S} Хаџи-Зосим га је пажљиво саслушао, а кад је Диша изјавио, да ће одмах на |
>— Шта искате од мен?</p> <p>Девојче се пажљиво обазре, да га ко не чује, па онда на пола гласа |
да, него пребраја зрна на бројаницама и пажљиво гледа у очи Дишине.</p> <p>— Шта: тако? — пита |
оно, у што је Јанићије одавна сумњао и пажљиво мотрио, али што није могао да лако утврди, пост |
е страшљивије куцало.{S} Ближио се тако пажљиво и спреман вазда, да се у згодном часу сагне, ка |
помало блажила.</p> <p>Но, ма да је ова пажња падала на усамљену и обрањену душу Дишину као бла |
потпуно збуњен <pb n="46" /> од толике пажње а у дубини душе ликовао, што му се давнашњи сан и |
за совром, не обраћајући на њу ни мало пажње, разговарао са пуницом, она је ћутала, па, ако је |
је знао да се она налази под двоструком пажњом, Мацином и Јанићијевом; а за Јанићија је већ био |
у врелу руку у својој руци и са запетом пажњом ослушкивао сваки њезин дисај.{S} И необично се р |
ви комшија и мушки глава, да јој обрати пажњу то на ово то на оно, тек колико је било потребно, |
Ламбре, да види шта раде и да му обрати пажњу, да не оставља дућан на шегртима, но да ту седи, |
тако јако уважавао, на њих није обраћао пажњу, нити је и слутити могао, да ће му се од њихове с |
ала она три сирочета, па, прибравши сву пажњу око куће и деце, често није имала кад, да се пода |
p> <p>И кира-Анастасија, уз пријатељску пажњу чаршије и кир-Ламбрину, сносила је стојички свој |
ре као понуду.{S} Кир-Диша је ову нежну пажњу примао захвално, па, и ако је био вас дан расејан |
рета разлегала, опомињала је трговце да пазар престаје; и погдегде већ су се спуштали ћепенци и |
код прве цене занемео и изгубио вољу на пазар и на децу; а он је опет нудио толишно, да је свет |
него ли и сам мајстор му; а сав дневни пазар редовно је свакога вечера доносио тетка-Маци, кој |
твом свакога вечера пребрајао би дневни пазар и милостиво посматрао у гвоздењачи наслагани капи |
ио послове, надгледао радњу и сакупљени пазар односио тетка-Маци, да то ни мајстор Диша не би б |
углавимо.</p> <p>— Јок, јок, с њим нема пазара.{S} Ни за 550 гроша не бих му дао.{S} Ама ни ова |
днога детета.</p> <p>— Еле, ти нећеш да пазариш? — запита свети човек, чије очи набрекнуше и за |
љује на свете утвари?</p> <p>— Море, не пазариш ти ово памук; децу, децу пазариш! — додаде за т |
ре, не пазариш ти ово памук; децу, децу пазариш! — додаде за тим окренувши се Диши.</p> <p>— Ак |
роз криву и тесну улицу на Зереку и Бит-пазару румени се у јутарњем зраку; па и сав послени све |
а је човек прав, у очима жена, докле се пазе, он је увек кривац.{S} А ове две куме толико су се |
које му, из неке мрачне дубине, говори; Пази како ћеш, ти ниси више дете!</p> <p>У таквоме несн |
ор Диша му је пред шегртима наредио, да пази на радњу и што чешће у дану тркне до куће, те да с |
ила на толики трошак, кад није хтела да пази на саму себе, ипак не смеде да истерује ствар до к |
леда, као што је поуздан да му за женом пази?</p> <p>Међутим, баш за ово није требало ни глава |
и кира-Анастасија га је тако сестрински пазила, да му се његово ћутање богато награђивало.</p> |
кривац.{S} А ове две куме толико су се пазиле, да су једна другој без икаквих истраживања на г |
ије му измицала из шака.{S} Неуморно је пазио да му момци не беспосличе и хлеб бадава једу.{S} |
у претпоставку.{S} Кир-Диша је ревносно пазио на свако парче кожице <pb n="64" /> у дућану, на |
ако мајстор-Диша, који је на сваку пару пазио, није никада ногом прекорачио кафанскога прага, т |
ом му женом, као и за оном првом, ревно пазити.{S} Али радња, радња му је највише на срцу стоја |
Београда.</p> <pb n="8" /> <p>Колико је пак мајстор Диша био уважен међу овима, буди напоменуто |
а, мучење душе, које га је обзинуло као паклена аждаја, коју је видео у Витлејему на једној ико |
а њиме.</p> <p>— Дуса да ти се испрзи у паклена мука!{S} А-ах, рогата биволица една, сас моји л |
b n="188" /> страховите муке грешника у паклу. — И молитве, којима се скрушено предавао с увере |
пролила у својој кући, када би јој која пакосна пријатељица навратила, бајаги да је види, а ова |
поднео, тај назив му изгледаше сада као пакосна подсмевка.</p> <p>Па и име кира-Анастасије, чиј |
ри у Гушанчевој кафани; и тек после ове пакосне напомене почињу да се развијају незгодне досетк |
вио да у кући кришом уздише и вене и да пакосно гледа на ону која јој мужа преотела.</p> <p>А д |
али...</p> <p>— Ниси хтео! — насмеја се пакосно Лепосава и погледа га презриво.{S} Тај поглед г |
ш — одговори јој Канче са неким изразом пакоснога задовољства — него да пожуриш са сватовима.{S |
о му је некаква комшиница зуцнула једну пакосну сплетку, и поред свега тога, што му никако у ра |
; али све то запе у грлу, које му се на пакост тако стегло, да је једва био у стању да ваздух у |
није могло бити разговора, јер, као на пакост, ни једна од њихових жена, у ово време, није <pb |
но је свети Спиридон! — шапну Јанићије, пакостан, што се Лепосава толико интересовала за мужа, |
сава делила Јанићију просто из детињске пакости а можда и из несташлука; али сада ни због једно |
S} Главно је, да су једно другоме вазда пакостили; често би се пута, она рашчупаних коса и плач |
фудул-Стаменка је, као стрелом такнута, пала у незнан; муке су имали, докле су је повратили себ |
са украдена, они, да не би сумња на њих пала, пристадоше, да се над сваким <pb n="200" /> од њи |
икнуо:</p> <p>— А, а! — Турчине, - бре, пали кумбару, да ме разнесеш!</p> <p>— Рђо ниједна, што |
то се прича, ха! — А е ли истина да сте пали са зид и да вас је патрола јурила, а ви побегли?</ |
заклопи то око, које га је онако жарко палило.</p> <p>— Наразговарасте ли се? — запита Маца, к |
вио, они су увек позајмљивали барјак од палилулских ратара, а за то су морали вазда ове сељаке |
у цркву ћу да идем, велику воштаницу да палим за душу на твоја мајка.{S} Брат да ми будеш, Јани |
сваког празника носим у цркву тамњана и палим свећу пред Богородицом и метанишем, само да вама |
ком безбројних мисли, осећао је како га памет издаје, у глави му је било мутно и тупо, а уз то |
лати добошар Суља разглавио вилице и на памет виче искупљеноме народу: „Чујте и почујте!{S} Јан |
дену мисао.{S} Такве мисли не падају на памет шегртима.</p> <p>— А да није то кир-Диша? — запит |
у кисељаку отворило очи.{S} Паде му на памет како је, пре неколико година, видео спровод неког |
них русвај; ама срећа моја, што ми дође памет у главу: зашто да робијам због једне ороспије, па |
ажеш? — зграну се хаџија. — А где ти је памет, да је саму остављаш? — Зар сам зато толики пут п |
на песма, која му онда у Еврејској Мали памет попила, запе у грлу, и њему се учини, да ће пред |
е.</p> <p>— Сирома кир-Бенџо!{S} Онакво памет, онакво философ!{S} Као да га и сад гледам у оно |
плашио, да овоме момку не прасне опет у памет, као оно пре неколико година, да га остави.{S} Он |
одина, први пут чуо ону песмицу, што му памет занесе, седе на један камен и поређа Цигане око с |
ога народа.</p> <p>— Међер, имаш златну памет, тетка-Мацо! — <pb n="122" /> узвикну Диша весело |
и Бог ти је дао много новаца а још више памети, па размисли.</p> <p>— Па то на хаџилук?</p> <p> |
породом што га нема, то јој ни на крај памети није долазило.{S} Напротив, њој је било врло при |
воју ведру нарав, и ма да му ни на крај памети не падаше да потражи узрока, ипак је чешће разми |
иш, а овамо би да радиш по својој лудој памети.</p> <p>— Боже, мајка, шта ти је? — брани се Леп |
уздахну Диша, коме у тај пар прелети у памети, колики је све пут претурио и што се до сада ист |
он да одмах захрче, а она да још дуго у памети прибира све утиске вечерашњега весеља и да се за |
на <pb n="111" /> јучерањи дан севну у памети, није била, да сазна шта је са његовом женом.{S} |
о да му чувате чест и да знате, да една паметна и честита жена нема засто да плаче за мужа.</p> |
о, букнуше у пламен.</p> <p>— Добро је, паметно си урадила, Мацо, што си ме одвратила од нечаст |
да му је пријатељ жив и здрав.</p> <p>— Паметно глава — рече кира-Мани. — Засто плачете?{S} Дог |
ослушан, неваљао и да је мајстор учинио паметно, што га је отерао.</p> <p>Колико је ускипело у |
кућу.{S} И зар би то било лепо од њега, паметног и угледног човека, да једну честиту кућу на гл |
знао сам ја да кир-Диса не је човек без памету.{S} Еле, за сто сте јосте вратили прстен?</p> <p |
је у твојој руци.{S} Ти <pb n="145" /> паметујеш за цео еснаф, па ето, како год ти кажеш, онак |
изни плачевној,</l> <l>Честној жени сеј памјатник движе:</l> <l>Хаџи-Диша, у надежди ревној,</l |
рождества Христова. — Амин!</p> <p>Сеј памјатник подиже зјело уцвјељени супруг</p> <p>Хаџи-Диш |
гробу друге му жене, где вели, да тај „памјатник“ подиже својој „честитој“ жени, у нади, да ће |
/p> <pb n="6" /> <p>Па где је сада тај „памјатник?“ Зађите у старо београдско гробље, идите оно |
n="84" /> <p>— Е, ову ћемо вечеру дуго памтити!{S} Кали нопта, кир-Диса, кали нопта!</p> <p>— |
а Лепосава радознало питајући.</p> <p>— Памук! — одговори Диша значајно.</p> <p>— Памук!?</p> < |
мук! — одговори Диша значајно.</p> <p>— Памук!?</p> <p>— Чудотворни памук, свети памук! —потврд |
о.</p> <p>— Памук!?</p> <p>— Чудотворни памук, свети памук! —потврди Диша и значајно погледа у |
етрдесет, датих пустињаку за чудотворни памук, а уза све то урачуна му <pb n="201" /> и трошков |
повратку Дишином.{S} Још се чудотворни памук није, тако рећи, ни згрејао честито у Лепосавиним |
адио све што треба, а сад ће чудотворни памук учинити своје! — заврши хаџи-Диша своју причу.</p |
е бих му дао.{S} Ама ни овај чудотворни памук у коме лежи свети ексер, не би му за ту суму дао. |
сече гајтан, о коме је висио чудотворни памук.</p> <p>Кроз махале пуче глас да је устабашиница |
амук!?</p> <p>— Чудотворни памук, свети памук! —потврди Диша и значајно погледа у обе жене, кој |
екиваху да им објасни, чега ради је тај памук чудотворан и свет.</p> <p>— Помириши! — рече Диша |
твари?</p> <p>— Море, не пазариш ти ово памук; децу, децу пазариш! — додаде за тим окренувши се |
случајно имао исто име, прозваше: хаџи-Памук.</p> <p>У то доба је поникла и она крилата реч, т |
ор-Дишу и намигну.</p> <p>— Зар од овог памука да роди?</p> <p>— То је због тога, што свети екс |
а и четрдесет гроша.{S} Свети човек узе памука, начини од њега малу лоптицу, па то уши у једну |
целују.</p> <p>У сандучету је било пуно памука, а у томе памуку лежао је један велики чавао, не |
нагу своју чудотворну он је дао и овоме памуку, ама само за нероткиње, за друго не помаже.</p> |
је своју чудотворну моћ предао и ономе памуку, у коме је лежао.</p> <p>И од честога понављања |
сандучету је било пуно памука, а у томе памуку лежао је један велики чавао, не дужи од садашњих |
га понављања ове историје о чудотворном памуку хаџи-Дишу, ради лакшега разликовања од једног др |
удотворни ексер са крста Спаситељева, у памуку, који је такође постао чудотворан: даје децу нер |
е.</p> <p>Јанићије не одговори, седе за пањ и узе дикиш, да разрезује по обележеним линијама на |
ени калуп.</p> <p>Јанићије се скљуси за пањ и горко уздахну.</p> <p>Није се осећао побеђен; пре |
мајстор Диша наредити, али овај сео на пањ, брише рукавом <pb n="34" /> зној и по који пут так |
и те је ђаво терао да се удајеш за онај пањ? — Псетиште је оно! — Тврдица, погансуз!{S} Ух, ух, |
проводаџијама стајао заципљен, као онај пањ на коме је, до мало час, седео.</p> <p>— Мозе бити, |
киш калфин засецаше дубоко испод коже у пањ!</p> <p>Разуме се да је Диша причао Маци и Лепосави |
су напустили посао, па онако седећи око пања узверено гледају час у мајстора час у Јанићија.</p |
p> <p>Два супарника седела су за једним пањем и кројили по сахтијану са оштрим дикишом.{S} Са к |
аша бакалског еснафа, не пресече као на пању.</p> <p>На недељу дана, после трогодишњег парастос |
есто, помажући јој, код последње строфе пао у неко севдалијско расположење, бубнуо се песницом |
ридржа за довратак у дућану, за цело би пао на земљу.{S} Пожурио је кући, али, кад је дошао пре |
се под ногама земља мигољи и за цело би пао, да се у томе часу не ослони леђима о стабло једне |
{S} А некада није се смела чак ни једна паприка више из туршије изнети за совру, већ онолики бр |
ља, и за правду гине.</p> <p>— Љута сам паприка на неправду; крв ми на очи наиђе, па онда нека |
бакчу; тамо да је скинеш, ама нагу, ни папуче да нема на ноге.{S} Е, па онда сас њу три пута д |
јој се не свиђа ни мало онај дежмекасти папуџија, она то није била кадра ни за живу главу рећи |
е.{S} Један трговац из Пожаревца, Јанко папуџија, који је од кир-Дише куповао сахтијан, јави му |
изгледаше као да они то славе, а да су папуџије тек онако као гости за софром.</p> <p>Тако ће |
а иђаше уза њ, једва чула.</p> <p>— Рђо папуџијска, шта ти је ружно урадио, да му тако желиш? — |
цркви заступљени својим барјаком, само папуџијски еснаф што га још није имао.{S} О светоме Спи |
е опојаше самоубијцу, ипак је сав еснаф папуџијски, и скоро половина чаршије, отпратио покојник |
а-Анастасија?</p> <p>— За мајстор-Дишу, папуџију.</p> <p>Неколико несташних девојака прснуше у |
езано:</p> <p>„Здје почивајет Лепосава, папуџика, вјерна супружница мајстор-Дише обућара, чести |
улазило.</p> <p>На собњем прагу опази и пар мушких јеменија са подвијених врхом и ружом од сахт |
ажим! — помисли једаред; али у тај исти пар дође му на ум она њезина претња и велики кујнски но |
или вечеру.{S} Али једно га је, у овај пар, мучило; како да помене кира-Анастасији, шта све тр |
ма јасно изрекне њезино име, кад, у тај пар уђе у дућан његов шегрт, Јанићије Бик, и унесе две |
није могао надати ономе, што се, у тај пар, догађало тамо; тетка-Мацин долазак у дућан и онако |
не прекиде кира-Анастасија, која у тај пар уђе у дућан.</p> <p>Била је необично тужна и усплах |
е докле их не прекиде Канче, која у тај пар уђе, да им јави за долазак Ламбрин.</p> <p>Фудул-Ст |
у, скупо је! — уздахну Диша, коме у тај пар прелети у памети, колики је све пут претурио и што |
Уђите! — простења кир-Диша, коме у тај пар севну, да би му боље било да га је млатнуо каквим к |
нићије да се потпуно изјасни, али у тај пар уђе тетка-Маца у мутвак.{S} Лепосава брзо поче да п |
стрешницом безбрижно ухватила.{S} Један пар ластавица савио је у самом доксату под стрехом гнез |
ија је отправио у град, да однесе један пар местви<ref target="#SRP19061_N2" />, а он је искрај |
н“ био је новац од бакра у вредности 10 пара.</note> <note xml:id="SRP19061_N4">Спавало се обич |
акав исти — човек од рачуна.{S} Ниједна пара, коју му је судбина наменила, није му измицала из |
дњи затекао.{S} Јанићије му је у истини пара вредео.{S} Ништа, што је за напредак радње било ко |
{S} Лепо јој се учини, да тај звук, што пара ухо те се уздиже изнад свију, виче: „кира-Анастаси |
ша, што му је кум-Дума дао од еснафских пара, уложио у еспап и довео још два шегрта.{S} А њега |
па из ње одброја на сто неколико белих пара.</p> <p>Баш да је мајстор Диша до овога часа и био |
ије за продају!</p> <p>— Јесте, ама тих пара ти немаш!{S} Пола султанове царевине давао је цар |
а било, сада, када је прошао трогодишњи парастос, те тако нестало и последњега изговора ради че |
p> <p>На недељу дана, после трогодишњег парастоса, бахну он у кућу кир-Ламбрину, по обичају изу |
је лепша бивала, тако, да о трогодишњем парастосу не беше у чаршији ни једнога човека у антериј |
узмем на трећу пару; ортак да ми буде, паре да намлати!</p> <p>Али сва та вика беше у залуд.{S |
пари, па да не вратите!{S} Лопове, бре, паре да си вратиш!</p> <p>Јанићије није чекао да се про |
докле не би напипао једну аспру (1/3 од паре), па кад је напипа, приступи просјаку, тисне му је |
Зар онај гурбет мени дао паре?{S} Какве паре тражиш, бре?</p> <p>Думи поклецнуше колена, које о |
уго; знате због они пари!</p> <p>— Које паре? — запита Диша узнемирено.</p> <p>— Због 4000 грош |
има макар једнога газду, који је толике паре поклонио за барјак?{S} Хиљаду гроша!{S} Шта мислиш |
си свет човек, па што ти требају толике паре?{S} Не једеш ни колико Божја тичица, <pb n="196" / |
је много.{S} И зар Богу требају толике паре?{S} Приложи на дискус, купи пет ока измирне, па до |
{S} Ако ти за сваку болест будеш толике паре издавао, шта ће најпосле бити од тебе?{S} Треба цр |
узгред у цркву, купила свећицу од једне паре и запалила је пред иконом са уобичајеним уздахом: |
е прави; а ја би хтео кира-Анастасијине паре да уложим у еспап...</p> <p>— Е, кој вам па за то |
ми удати за Грка; ама вас жалимо: лепе паре губите, мустерије ће изгубите и цела чаршија ће да |
оних... оних...{S} Не, не, ти немаш те паре.</p> <p>— Па да се погодимо! — одговори мајстор Ди |
ј био! — уздахну побожни хаџија бројећи паре пред ковчежићем.</p> <p>— Штета, што није за прода |
погледа зачуђено.</p> <p>— Ти мени дао паре?{S} Зар онај гурбет мени дао паре?{S} Какве паре т |
и дао паре?{S} Зар онај гурбет мени дао паре?{S} Какве паре тражиш, бре?</p> <p>Думи поклецнуше |
клепнуо, па да ти кажем ко ти је појео паре!</p> <p>— Кога ви, бре, да клепећете?{S} Сто сам ј |
на свој човек, а ти си њен господар. — Пари су твоје.</p> <p>— Јесте, моје; ама мени се све чи |
гије ћемо ми тебе!{S} Нема да си узмите пари, па да не вратите!{S} Лопове, бре, паре да си врат |
мета? — Чија жена <pb n="44" /> онога и пари.{S} Жена је како едно слушкиња на свој човек, а ти |
А-ах, рогата биволица една, сас моји ли пари градиш барјаче на црква! — узвикивао је од муке, г |
о ми дођосмо због друго; знате због они пари!</p> <p>— Које паре? — запита Диша узнемирено.</p> |
ученог јелечета и младешчића и неколико пари мајушних јеменија, које је кришом, кроз три године |
и им, на суђеноме часу, свећу додржао и паром очи заклопио.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
е у свему раскрстио са грчко-цинцарском партијом, потражио је и развод брака, а како је ствар б |
спокојно седео по цео дан, прибирајући пару по пару и маштајући потајно о лепој Гркињи, поста |
о седео по цео дан, прибирајући пару по пару и маштајући потајно о лепој Гркињи, поста му сада |
>Но како мајстор-Диша, који је на сваку пару пазио, није никада ногом прекорачио кафанскога пра |
ма ћу!... — и тиснувши девојчици у шаку пару, изгура је на капиџик, али је на улицу не пропусти |
мене?{S} Хтео сам да га узмем на трећу пару; ортак да ми буде, паре да намлати!</p> <p>Али сва |
нске утехе.</p> <p>— Ако му и не уделиш пару, удели му благу реч! — била је његова опомена оним |
{S} Кир-Диша је ревносно пазио на свако парче кожице <pb n="64" /> у дућану, на сваку кашичицу |
ме, и једнога дана остави овце, нека их пас чува, а он, као да га неке мађије вуку, стиште пут |
добимо, била је слична узрујаној гомили паса, који се гложе по београдским шанчевима и својим р |
њом и онако, ненамерно, обухвати је око паса и нагло привуче себи.{S} Необичан пламен сукну му |
ека несхватљива страст да је стегне око паса и привуче себи.{S} Али зашто то?{S} То није могао |
у радио, метнуо у ћемер и то опасао око паса до саме коже, а у кесу је метнуо шест стотина грош |
тај запис метну у недра, носила га под пасом четири месеца и — то јој поможе.{S} Сада кир-Дума |
е сав онај углед, који је до сада имао, пасти у прашину.{S} Једном ваљаном трговцу, који је у ч |
анатема је и са женом, шта јој све неће пасти на ум!{S} О, о, о!{S} Ево, не желим јој зла и леп |
ишљава мајстор Диша.{S} Шта му још неће пасти на ум.</p> <p>— Море, устабашо, шта си се замисли |
први сумрак, те једно то, што би могао пасти патроли у руке, ако на улици заноћи, а друго јака |
ко мучиш ону јадницу, и она толико исто пати, што нема деце, као и ти.</p> <p>— Па што се лени? |
д судбине нико се не оте.{S} И други су патили, па опет нису помрли од глади.</p> <p>Дан из дан |
ш да и она не пође?{S} Ако је суђено да патимо и да гладујемо, то је онда судбина!{S} А од судб |
еврат у његовим погледима.{S} Колико је патио од туге за својом женом, толико је омрзао на сав |
ћина, који се удалио од куће, већ права патња, мучење душе, које га је обзинуло као паклена ажд |
лила у Јеладу.</p> <p>Измоштен душевним патњама, кир-Диша је започео нагло венути.{S} Оно прост |
ћор-Ахметовој кафани попио, не обори иа патос, где тврдо заспа.</p> <p>Кад се сутра дан пробуди |
ј Алкибијадес!{S} Клефта, право клефта; патриот како Рига от Фера!{S} Још је дете, ама за гол с |
и истина да сте пали са зид и да вас је патрола јурила, а ви побегли?</p> <p>— Није истина, то |
сумрак, те једно то, што би могао пасти патроли у руке, ако на улици заноћи, а друго јака глад, |
томе часу пробуди и поче запомагати за патролу.{S} Мајстор Диша се уплаши од њене вике, те она |
ето за тај посао, што је она викала на патролу, он је врнуо прстен!</p> <p>Како је ово казивањ |
лавежом узнемирују тихи сан општинских патролџија, који сматрају за свету дужност да своју ноћ |
грди и Мацу и све остале жене, које се пачају у хећимска посла.</p> <p>— Даћете јој ове „апове |
евојку?</p> <p>— За то ли се бринеш?{S} Пашајши!<ref target="#SRP19061_N5" /> Ти само накриви ф |
је пред вече узбунио говеда, која се с паше враћаху.</p> <p>И све му је лепо ишло за руком.{S} |
50" /> мучи, па се, ваљда зато, није ни паштила да разгони онај облачак, што им се над пролећем |
обема песницама, да је пусти.</p> <p>— Пашће, пусти је! — викну Маца за њим.</p> <p>— Пуштај, |
и треба на путу, смеје се, зачикује га, пева по кући, како одавна није запевала.{S} Сутра дан и |
е опажала нека промена; уозбиљио се, не пева више, као што је то увек уз посао радио, не зачику |
ако, да ти се увек чинило као да их Грк пева.</p> <p>Али, чини ми се, та своја погрчена чувства |
а обећање што га је дала Јанићију, само пева по кући и меси посластице.{S} Мило јој да се пред |
о пуних софра и ударајући дланом о длан певају оне мелодичне грчке песмице, или одушевљено прат |
иво, што ленчује; она је по кући весело певала, радила своје послове, а ту бригу оставила је св |
свадбу.{S} Лепосава је са њима заједно певала, ћеретала и смејала се; али ипак (до душе ретко) |
ote> <p>Ту песму је Лепосава врло често певала и у мутваку, а Јанићије би често, помажући јој, |
м, — то је Љубав.</l> </quote> <p>То су певале Лепосавине другарице; јер тетка Маца не беше од |
ћи чује се дан из дан девојачки жагор и певање.{S} Лепосавине другарице долазиле су, као на моб |
ође међу ове и тако ударише у пијанку и певање, да се чак и њему — кафеџији — учинило много, те |
ироким орахом, зачу јасан жагор, смех и певање девојачких гласова.{S} И то се разлегала баш она |
као зејтин од воде; многе црквене песме певао је по грчки, а оне, које није умео, удешавао је к |
ца наредила, све је вршио па најпосле и певао и мукао толико, да је пред вече узбунио говеда, к |
који му узе свест, он би и сада весело певао, па на сељаке, кад би у дућан тек онако нагвирили |
ће урадити оно, што ће се после у песму певати.</p> <p>— Где си, море, до сада? — запита га мај |
есту и жене около њих, па, докле чочеци певаху, он је у деф ударао.</p> <p>Од тога часа преста |
itle>Тон деспота</title>“, да је грчкој певници било милина слушати га како извија.</p> <p>Побо |
че извирује; девојчица залупи вратима и певушећи отрча кроз авлију у кућу.</p> <p>Још неко врем |
њему дошло мило, кад виде како му газда певуши једну грчку песмицу и како се час по час осмешку |
н мајчин и, где год се макла по авлији, певушила и радила.</p> <p>Дође и време поласку.{S} Уочи |
ш је добро то што не учини! — весело је певушила Лепосава, носећи ратлокум и кафу, да мајку пос |
бу и као шева међу пуним класјем весело певушила или се на сав глас засмејала, када би кир-Ламб |
се, не би ли га чула, она је у мутваку певушила што или би се с мајком разговарала.</p> <p>Тад |
јана.{S} Ушао је у дућан и почео весело певушити; повуче за ухо једнога шегрта, па онда оде брз |
екакве, час зелене час као ватра светле пеге разлетеше му се око очију; смрачи му се, и он трес |
мржње према своме шегрту, већ из виших педагошких принципа, који су у оно време у јеку цветали |
подави ноге поред свога госта.</p> <p>— Педесет и четири.</p> <pb n="12" /> <p>— У здравје да н |
уживши јој руку у којој су бројанице са педесет и четири зрна, као дренак дугуљаста и крупна ћи |
ежнијим гласом и предаје јој огрлицу од педесет великих, златних махмудија.</p> <p>— То да носи |
<p>— Шта кажеш?</p> <p>— Четири стотине педесет! — одговори Диша, коме се и ово учини много.</p |
<p>— Много, кир-Ламбре, много бре, оште педесет и четири!</p> <p>— Неје много за едно мудра и у |
="12" /> <p>— У здравје да нанижеш оште педесет и четири! — одговори Ламбре весело и даде знак |
ша, а продао је баш томе купцу за сто и педесет.</p> <p>— Колико рече?</p> <p>— Сто хиљада — од |
сну нешто из дна душе Јанићијеве.{S} Ни педесет онакових звона, каква беху она што су ове годин |
<pb n="48" /> <p>— То ли се газда пита, пезевенк, бре!</p> <p>Јанићије немаде кад да се објашња |
јстор Диша.</p> <p>— Шта си се запањио, пезевенк бре, као да је мечка пред тобом?! — узвикну ма |
азда, ја нисам крив...</p> <p>— Сиктер, пезевенк, бре!...</p> <p>— Нисам, газда, то?{S} Да сам |
јела до сада?</p> <p>— Санким не знас, пезевенк-башо?{S} Еле, за тој ли те је твој мајстор ост |
каквим га именом назва.</p> <p>— Ко је пезевенк-баша?!</p> <p>— Ти!</p> <p>— Ја?</p> <p>— Него |
а нећу да мени нико каже, како сам твој пезевенк-баша.</p> <p>— Леле, зајеца Анастасија — Бог п |
p> <p>— А кира-Мана ми је казала да сам пезевенк-баша зато, што кир-Ламбре...</p> <p>— Лажеш, б |
море?</p> <p>— Јер ми је казала да сам пезевенк-баша!{S} Зашто да ми каже тако?</p> <p>Кир-Диш |
лушност.</p> <p>— А и шта си друго него пезевенк, куче, бре!? — подвикну Диша и дохвати једну л |
га храма.</p> <pb n="194" /> <p>— Пеки, пеки! — одговори свети и, пре него ли расклопи ковчежић |
одина, а она и не мисли!</p> <p>— Пеки, пеки, не је тешка работа! — прекиде га дервиш — До годи |
светога храма.</p> <pb n="194" /> <p>— Пеки, пеки! — одговори свети и, пре него ли расклопи ко |
руга година, а она и не мисли!</p> <p>— Пеки, пеки, не је тешка работа! — прекиде га дервиш — Д |
S} И па како је погано пцовао!</p> <p>— Пеки!{S} Сутра ћу се накусурати.</p> <p>— На полицију њ |
ило, а Маца не допусти више да јој дете пеку усијаним гвожђем, него продужи лечење на своју рук |
ног „казначејства“ прими десет цванцика пензије, њена танка фигура у жутој шкуртељчици и плавом |
еним уздахом: „Јово, теби свећица, мени пензијица!“</p> <p>Тако је радила неколико година, све |
рука и оно набрекло јелече, које се час пењаше <pb n="127" /> уз леђа час спусташе струку, те т |
мајстор Диша хаџи-Зосима, како се журно пење уз Голготу, и кад опази мајстор-Дишу, поче махати |
е аспре.</p> <p>— Узми, на! па да купиш пењерлију, и да добро запамтиш овај дан!</p> <p>Јанићиј |
Ти, ето сви причају, да се мајстор Диша пео на твоја леђа.“</p> <p>И ту Јанићије исприча мајсто |
обухвати и док се не претворише у сами пепео.</p> <p>— Знала сам ја то, да ћеш ми кад тад рећи |
ису знали ни бекнути језиком на коме је Периклес усхићавао древну Јеладу, он је тек онда окрета |
ни крпа, неугледан човек.</p> <p>Оваква перспектива, како ју је кир-Дума живо <pb n="43" /> сли |
/p> <p>Лепосави не би најпријатнија ова перспектива, али какве би користи било, да му каже то?< |
о.</p> <p>Мајстор Диша би, пред оваквом перспективом, затворио очи и са пријатним изразом, као |
д, баш после прошевине, дигао ме је као перце до појаса и шале ради три пута преко собе пренео. |
најрадије окретала на тужну арију, а од песама јој постаде најмилија она:</p> <quote> <l>„Зашт |
а забринуто и са чежњом помишљао у овој песковитој и зрелој Јорданској земљи на своју удобну ку |
е се не помоли месец и докле мујезинова песма са минарета не огласи вечерњу молитву, када се и |
ђоше двојица са Циганима, њега раздрага песма, дође међу ове и тако ударише у пијанку и певање, |
се код првога стиха грло стеже.{S} Она песма, која му онда у Еврејској Мали памет попила, запе |
вога разговора и Ламбриних шала изви се песма.{S} Ламбре затури фес за потиљак, издиже обрве на |
још у своме веку није запевао световне песме нити западао у слично одушевљење, онако пресит за |
јала, као зејтин од воде; многе црквене песме певао је по грчки, а оне, које није умео, удешава |
истим путем, стадоше извијати арију оне песме:</p> <quote> <l>„Знаш ли како се зове она ватра,< |
рема њима, уз пратњу циганских дефова и песме женскога хора, играју.</p> <p>Ламбре и Дума чисто |
менио.{S} Ни оне шале, ни разговора, ни песме.{S} Сељаци пролазе поред дућана, али он не муче в |
вили на уважење, па први у колу, први у песми.{S} Кира-%Анастасија међу кумама смерна и стидна, |
ати по лицу и врату.{S} А она девојачка песмица што се из баште извијала, праћена звеком дахире |
сова.{S} И то се разлегала баш она иста песмица, коју ономад зачу, а која беше у то доба нова:< |
дахну што је више могао ваздуха.</p> <p>Песмица из баште заврши се последњим стихом:</p> <quote |
ланом о длан певају оне мелодичне грчке песмице, или одушевљено прате извијање гипких чочека, к |
оње уснице, постала већ предметом једне песмице на грчком језику.</p> <p>Није могућно, да је св |
бре само извија час грчку час цинцарску песмицу; пребацио једну руку на Думино а другу на Дишин |
уз дахире извијаху неку страсну турску песмицу, у којој је момак сравњивао <pb n="125" /> дах |
д виде како му газда певуши једну грчку песмицу и како се час по час осмешкује.{S} А чим мајсто |
се још више разведри, прихвати газдину песмицу и, онако уз посао, запева гласно и јасно да се |
је, пре седам година, први пут чуо ону песмицу, што му памет занесе, седе на један камен и пор |
ја је ишчезавала заједно са мујезиновом песмом што се са минарета разлегала, опомињала је тргов |
Весеље махнито.{S} Јанићије Бик зачинио песмом и шалом.{S} Овога дана постао је он љубимцем кир |
ед акшам Јанићије је забављао госте час песмом, час мукањем и другим лакрдијама; где га нису ос |
рло, па када би запевала какву му драго песму а другарице јој прихватиле, ретко да би ко прошао |
а тим ће урадити оно, што ће се после у песму певати.</p> <p>— Где си, море, до сада? — запита |
кад мајстор-Дишиница запева ону чувену песму:</p> <quote> <l>„Зашт’ да прећутим ја овога свјет |
је сердце оскудно!“</l> </quote> <p>Ту песму је Лепосава врло често певала и у мутваку, а Јани |
у стању била исказати највештија фраза песника из Еладе.</p> <p>Прошло је добрих пола сахата, |
бесити! — говорио је стиснутих вилица и песница и ишао, лутао, без смисла и циља.</p> <p>— Убић |
ој супруг стоји <pb n="90" /> стегнутих песница, а антерија му од силнога узбуђења дршће, као д |
уд смејала, праћакала, ударала га обема песницама, да је пусти.</p> <p>— Пашће, пусти је! — вик |
ао је хаџија на сав глас и подупрвши се песницама о широке слабине, које од узбуђења бректаху, |
, седе изнемогло на миндерлук, притиште песницама под појас и поче тешко уздисати.</p> <p>У так |
/p> <p>Кир-Диши прекипе и са узмахнутим песницама полете, да је удари.{S} Али у који час налете |
дњу да запали; а Јанићије тада размахну песницама, па га је толико тукао и газио, да би га и уб |
осталима смеје, очи му се закрвавише а песнице стегоше..{S} Журно изиђе на капију и изгуби се |
ја тебе! — продера се Диша, подиже обе песнице и што је могао брже прогура се кроз гомилу, кој |
>— Ти! — продера се супруг и подиже обе песнице у вис.</p> <p>Кира-Анастасија пребледе.{S} Што |
пригушеним гласом кир-Диша, стегао обе песнице, али ипак не миче са свога места.</p> <p>Ламбре |
улете право пред очи Јанићијеве, стеже песнице и сав трепћући од љутине унесе их под нос Јанић |
уздисао је кир-Дума и туцао се од муке песницом у главу.</p> <p>Сутра дан Дума је отишао суду, |
неко севдалијско расположење, бубнуо се песницом у груди и онда узвикнуо:</p> <p>— А, а! — Турч |
ном алком, а за тим све жустрије и јаче песницом лупати у врата, да се од удара тресла.</p> <p> |
се једнако капиџика, трешаше му под нос песницу са прамењем оне косе.</p> <p>— Море торњај мм с |
тор-Диша, кад осети под носом склопљену песницу, устури лице назад и, застиђен од толике гомиле |
не бива?</p> <p>— Мори, ни у хамам без пестемаљ не ходим!{S} Срам ме фаћа! — одговори Анастаси |
есу ми је одсекао!{S} Пет хиљада гроша, пет хиљада гроша да ме кошта то!</p> <p>Хаџије су га са |
е грлио са мном, кесу ми је одсекао!{S} Пет хиљада гроша, пет хиљада гроша да ме кошта то!</p> |
, (а то је био први поклон што га је за пет година шегртовања добио од свога мајстора) и, као в |
ће сачека, и врати се натраг.</p> <p>На пет дана после ове куповине велики караван, <pb n="199" |
мо, ја ћу вам позајмим из еснафска каса пет стотин гроси за четири године без фајду.</p> <p>Мај |
ме сузила.{S} Испосник није давао испод пет хиљада гроша, а продао је баш томе купцу за сто и п |
S} Ето, ти тражиш сто хиљада, а он даје пет стотина.{S} Спусти мало ти, нек подигне мало он, па |
живљени брак, остаде још и три хиљаде и пет стотина гроша готовине.</p> <p>Добра прилика у оно |
>— Не је четири, џанум!{S} Три хиљади и пет стотине гроси.</p> <p>— Четири хиљаде!</p> <p>— Еле |
толике паре?{S} Приложи на дискус, купи пет ока измирне, па доста!</p> <p>— Ама како ћу, кад са |
еше само један грош.</p> <p>— Да ти дам пет стотина?</p> <p>— Шта кажеш?</p> <p>— Четири стотин |
ечерњу; па је прве године обећавао Богу пет ока чистога воска, и сваке је године повишавао обећ |
Маца није за дуго имала деце, а њен муж Петар Брњош хамалин толико је мучио због тога, да је он |
ак.{S} Грозничава ватра лизала га је од пете до главе, па се разгоревала у очима, из којих је с |
веран! — мислио је, силазећи се већ по пети пут до Варош-капије и враћајући се натраг Барјак-џ |
чезавају као далеки звук или кукурекање петлово, које се чак из другога села разлеже.</p> <p>А |
вори Лепосава и продужи шапатом бројати петљице на плетећим иглама.</p> <p>— А што да се стидиш |
одина.</p> <p>Овај се разговор водио на петнаест дана по повратку Дишином.{S} Још се чудотворни |
детињи (јер ни Јанићију не беше више од петнаест година), то се не би могло утврдити тако на пр |
стаде самохран без игде икога.{S} Пуних петнаест година није се мајстор Диша виђао са својим ст |
S} У то доба њено Канче навршило је већ петнаесту годину, а мајстор-Диша је добар газда и човек |
је у вече на Ташмајдан и у оним мрачним пећинама, где се обично београдска дечурлија завлаче, т |
а Маца, која је радо слушала Јанићијева пецкања, удари у смех, а и Лепосава се зацени од смеха |
јстор Диша прислушкивао од куда сва ова пецкања, што су се међу девојкама у тај час чула, он би |
да се потпуно отресе жаоке, која је већ пецнула заљубљено срце његово.{S} Грашке зноја, што су |
ест што му притискала зјело.</l> <l>Ах, печална судбино!{S} Всецјело</l> <l>Количество бољезни |
м преко овога шаренила од жутих и црних печата, па онда баци нестрпељиве очи на ковчежић.{S} До |
дотакну рана, снабдео се он уверењима и печатима од власти и свештенства, у којима је описана < |
по столу, а сваки од њих био је утврђен печатима и потписима, исписаним грчким и арапским писме |
хачи но, у случају потребе, и издржљиви пешаци.</p> <p>У таквој служби татар-Јован је стекао ов |
ономе што га осећа путник, који је дуго пешачио жедан, па тек набасао на лепу хладовину и врело |
"98" /> па се, као да је Бог зна колико пешачио, спусти на миндерлук и дубоко замишљен поче трљ |
године, кад дођем, ти да ме дочекаш са пешкешом, а ја да ти сада дам четири записа.{S} И то ов |
а, Џанга, Шабакидес, Сакаларидес, Даде, Пијаде, Гуша, Нуша, и т. д. била су, у то доба, као гра |
бре је, дубоко после поноћи, дошао кући пијан као земља, и чим је натрапао на своју жену, која |
а песма, дође међу ове и тако ударише у пијанку и певање, да се чак и њему — кафеџији — учинило |
де је остао?</p> <p>— Код ћор-Ахмета, — пије.</p> <p>— Пије!?</p> <p>— Пије.</p> <p>— Шта, наоп |
> <p>— Код ћор-Ахмета, — пије.</p> <p>— Пије!?</p> <p>— Пије.</p> <p>— Шта, наопако! — викну Ма |
хмета, — пије.</p> <p>— Пије!?</p> <p>— Пије.</p> <p>— Шта, наопако! — викну Маца, а Диша само |
икада ништа не једе <pb n="192" /> него пије само неку зелену течност, а уз то узима по три зрн |
е дечица, па како пилињи око кокошка да пијучу у кућа.</p> <p>Обе куме, кад угледаше сузе удови |
за то време погледао у ону чинију пуну пилава и овновска меса, што се поврх пилава пушило.</p> |
ну пилава и овновска меса, што се поврх пилава пушило.</p> <p>— Море, немој да се срамиш!{S} Ни |
S} Какав то изгледаш, као да су те гује пиле.</p> <p>Јанићије не одговори, седе за пањ и узе ди |
обро; сирото, ама добро — говори Станко пилећи турпијом око ороза једне пушке кремењаче, коју ј |
је и весеље да дочекате дечица, па како пилињи око кокошка да пијучу у кућа.</p> <p>Обе куме, к |
трого и даде Маци неколико врло крупних пилула.{S} А за тим предузе да болесницу доведе к свест |
риза у та јабука! — смеје се Думиница и пиљи у вазда насмејане очи лепе удовице.</p> <p>— Кој п |
у је, кад год му се за то дало прилике, пиљио као псетанце на залогај, који не може да домаши.< |
који је он увек за вечером наместо вина пио.{S} Маца је предузела домазлук, неговала она три си |
са ћепенка.</p> <p>— Хвала, сад сам је пио.</p> <p>— Ходи, ходи, де!</p> <pb n="138" /> <p>Мај |
.</p> <p>Мајстор Диша стоји према њему, пипа се по појасу и све хоће нешто да каже своме шегрту |
машћених и слепљених од зноја и честога пипања руком.{S} Испосник је са нарочитом озбиљношћу ра |
м не знајући зашто, он се несвесно поче пипкати по глави и слабинама.</p> <p>Пун сахат седео је |
ретрну, брзо се наже над огњиште и поче пирити у ватру, пред којом су били престављени лонци и |
се чак учини од једног необично танкога писка са зурла, као да то пишти прекором душа њезина по |
гани су ревносно лупали у гочеве, а она писка, што је од зурла до неба јечала, разлегала се у њ |
ечала, разлегала се у њезиним ушима као писка покојникова, који је на последњем часу викнуо: „к |
твоју... да моме Канчету косе почупа! — пискала је фудул-Стаменка и, држећи <pb n="140" /> се ј |
собе се зачуше крупни гласови од дечје писке.{S} Њему се развукоше усне од задовољства и среће |
Милош у своју службу, да носи поверљива писма из Београда у Цариград и обратно.{S} Ова служба б |
мишљена.</p> <p>Осмога дана после овога писма, које је у кући хаџијиној изазвало сасвим протива |
ц често пута на неколико дана пре свога писма стизао на адресовано место.{S} У службу „татара“ |
четцима и била тако неуређена, да су се писма на хрпате губила или је пошиљалац често пута на н |
ну.</p> <p>Кир-Думи чисто лакну, кад из писма сазнаде, да му је пријатељ жив и здрав.</p> <p>— |
ена, а ја да плаћам трошкови!{S} Не сум писмено тражио, кад требаше, па сад да запишемо у пропа |
потписима, исписаним грчким и арапским писменом.{S} Мајстор Диша прелете погледом преко овога |
пушке убити.{S} Но четвртога дана доби писмо, Ламбре му јавља да је отишао на вилает, у Костур |
ор не отпусти, ако му не изда калфенско писмо, шта ће онда?{S} Еснаф је јачи од њега, а мајстор |
мисли више.{S} Извадиће своје калфенско писмо и отићи ће из ове проклете вароши, да се никад ви |
! — одговори Јанићије и узбуђено тресну писмо о совру.</p> <p>— Тако брзо? — запита Лепосава, к |
разбирате, она је на вилает.{S} И едну писму је послала; иска да ви из њена кућа идете.{S} Жал |
о Бог да, мајсторица.</p> <p>— Јаох!... писну нешто из дна душе Јанићијеве.{S} Ни педесет онако |
да су оне зурле пред њиховим капиџицима писнуле.</p> <p>А за то време кира-Анастасија није изла |
име будуће невесте.</p> <p>Мајстор-Диши писнуше уши као таламбаси на звук невестина имена.{S} О |
немо га гледаше.</p> <p>— Умрла зар?... пита Диша шапћући.</p> <p>— Умрла, мајсторе! — уздахну |
> <p>— Због тога?{S} Како: због тога? — пита Диша гласом клонулим, из кога се јасно видело, да |
пе удовице.</p> <p>— Кој па да гриза? — пита стидљиво кира-Анастасија, а мишицом скрива образ о |
ваш кум и пријател.{S} Еле, како сте? — пита Дума, али никако не улази у собу, но, како је пром |
па само звера.</p> <p>— Тако ли беше? — пита Диша.</p> <p>— Очију ми, тако.{S} И па како је пог |
еда у очи Дишине.</p> <p>— Шта: тако? — пита Диша, а очију не подиже, само да се не сусретне са |
<p>— Мозе бити, не бегенисете несто? — пита кир-Дума, коме се овако мајстор-Дишино држање учин |
се покаже весео, а она опет поче да га пита о нечем, што баш није имало никакве везе са овим д |
обе, зашто да му се до сада не јави, да пита треба ли му што!{S} Је ли он муж и господар у кући |
љено, више као да размишљава него ли да пита.</p> <pb n="13" /> <p>— Како, џанум?{S} Наша кост, |
.</p> <pb n="48" /> <p>— То ли се газда пита, пезевенк, бре!</p> <p>Јанићије немаде кад да се о |
тала чула, да није ништа чуо шта га она пита; а онај бесмислени поглед, који се уковао за врата |
нићије се смете; желео је да га нико не пита о томе.</p> <p>А кад би причао све, где је био и ш |
лице као накалаисана тепсија, и Бог те пита, још шта, што само може избацити језик удавача, ко |
де, што се стидиш?{S} Одговори, кад те пита!{S} Кажи, знаш ли што ти је дао?</p> <p>Лепосава о |
цавати од ужаса.</p> <p>— А ко не каже, питај!{S} Ето, њој каза Канче, а мени цео комшилук.{S} |
b n="173" /> <p>— Ама, ти си јој ћерка; питај ти.</p> <p>— Како ћу, кад се срамим?</p> <p>— Как |
к и нерешљиво се обазирао на све стране питајући се у себи шта ће и куда ће.{S} Остане ли тврдо |
тој кесици? — запита Лепосава радознало питајући.</p> <p>— Памук! — одговори Диша значајно.</p> |
ву моћ мишљења, блене у кира-Анастасију питајућим погледом, као да је овога часа некакво привиђ |
а погодио за магаре?“ — „Ко је магаре?“ питам ја. — „Ти, ето сви причају, да се мајстор Диша пе |
о то, то да ми кажеш.{S} То сам хтео да питам.</p> <p>Тетка Маца одшкрину врата и тајанствено п |
{S} Ако она каже...</p> <p>— Па како да питам... срам ме је...</p> <p>— И мене — додаде Лепосав |
умара по соби, па онда, онда, кад је ја питам: „Што нас остави, бре?“ а она ми каже: „Он ме је |
— подвикну Диша, коме оваква „интимна“ питања од једног шегрта беху зазорна, а уз то се сети о |
р Диша ни сада не одговори.{S} Ова брза питања, што их је кир-Дума тако одлучно и оштро излагао |
угих разговора претресала обично домаћа питања својих ближњих, почело је по мало већ да се <pb |
је тећи својим коритом.</p> <p>На горње питање кир-Ламбре трепну мало очима и лагано поглади св |
да би кир-Диша, као и многи други, ово питање извео одлучно и без дугога размишљања, да му не |
хну дубоко Јанићије, који се тек на ово питање расвести.</p> <p>Из куће се разлегало нарицање; |
њиво.</p> <p>Али мајстор Диша не чу ово питање?{S} Пред његовим очима лебдела је само прилика о |
, јер кад год би помислио да је са овим питањем на чисто и кад год је она слика кира-Анастасије |
у су то овде то онде дочекивали сличним питањима, и где год би започео да се правда, свуда су г |
ка од један диваљ народ? — забринуто се питао, и свакога часа слао до кира-Мане, да сазна је ли |
>— Ћути, будало; мислиш да би тебе неко питао, када би те онакав човек заискао.</p> <p>— А што |
разбирате за њено к’смет, зашто па мене питате?</p> <p>— Како, зашто, Ламбро бре?{S} Не ли си т |
/p> <p>— Јесте, због тога! — Ја те лепо питах: може ли да се расквари свадба пре ђердека; а ти |
ну уста, да би могао наодговарати свима питачима, са којима се у чаршији среташе и састајаше.{S |
учи.{S} Ја хоћу дете; а ти ако нећеш да питаш... ти...</p> <p>Мајстор Диша не доврши и изиђе ср |
цино равнодушно лице.</p> <p>— А што ме питаш за то?{S} Зашто би се ја мразила са светом, да са |
>— А шта ти је сад наспело да га о томе питаш? — зачуди се тетка Маца.</p> <p>— Ето тако; мило |
n="89" /> — ако што знаш, онда што мене питаш?{S} Зар је то лепо, да се у туђа посла мешам!</p> |
трговине у туђим рукама.</p> <p>Све ове питоме особине дизале су му углед међу Грцима, али, у о |
кир-Думиним, нарочито његова хришћанска питомост, коју је показивао не само према себи равнима, |
чми по мало анасонлију, јамајку и друга пића, која беху на гласу.</p> <p>Кир-Дишина домаћа нево |
а, који са расклопљеним жутим кљуновима пиштаху за мамом и татом, који наизменце доношаху хране |
еобразише.{S} Ламбре поче да се отима и пишти од промуклости; а и кир-Диша, кога четворица држа |
бично танкога писка са зурла, као да то пишти прекором душа њезина покојника.{S} Лепо јој се уч |
Литија се свечано спусти низ Зерек, уз пјенија свештеника допрати Дишу до Јалије, окадише лађу |
акло јасноме дану, који блисташе свежим плаветнилом и разлегаше се у шумору лишћа и гугутању ку |
њена танка фигура у жутој шкуртељчици и плавоме фистану, добивала би у лицу неки тужан израз, к |
седе поред мајке, загрли је и стаде се плазити на Јанићија, који се, блажен од онога ударца, у |
} И кира-Анастасија је после била овде, плакала и пошла, да се дави, а ја сам се онда сажалио, |
онила лице у шаке и горко заплакала.{S} Плакала је као да некога сарањује, као да у овоме часу |
иву главу да остане у Београду више.{S} Плакала је, проклињала%, га што је наведе да се за Дишу |
чије су дреје; али лепо су чули како је плакала и молила га и рекла му да ће му бити сестра, ак |
е са јастука, у који је заронила лице и плакала.</p> <p>Анастасија нервозно мрдну раменима, да |
олазила кира-Анастасија и у оној собици плакала и молила Јанићија да јој врати дреје.{S} Јанићи |
е га она жалити? <pb n="162" /> Хоће ли плакати за њим и да ли ће се кајати, кад сазна шта му ј |
баште, зарони лице у шаке и поче горко плакати.</p> <p>Мацино гласно нарицање огласило је комш |
рча.{S} Али Лепосава само плакаше, дуго плакаше.</p> <p>— Море говори шта се то догодило?! — по |
живо јој притрча.{S} Али Лепосава само плакаше, дуго плакаше.</p> <p>— Море говори шта се то д |
у и Ламбру, то да не буде! — помисли, а пламен му удари у образе.</p> <p>Сутра дан дође мајстор |
сватове? — запита изненађена Лепосава и пламен јој обузе образе на помисао, да је Јанићије нешт |
n="170" /> били те среће, да свој први пламен младићске љубави преобрате у „братинску“ љубав, |
паса и нагло привуче себи.{S} Необичан пламен сукну му уз образе, а у глави га захвати чудна н |
а удовица није ватра само у кући; њезин пламен лиже и кроз махале где год прође, и онда није ни |
и у које је сву наду полагао, букнуше у пламен.</p> <p>— Добро је, паметно си урадила, Мацо, шт |
е хаџија држећи хартијице, све докле их пламен сасвим не обухвати и док се не претворише у сами |
и фитиљ на лојаници и принесе хартијице пламену.</p> <p>— Шта радиш то?</p> <p>— Да спалим сото |
леда како из једнога фењера чкиљи слаби пламичак лојанице, и нешто неодређено поче га вући тамо |
е, што је од прве младости своје градио планове, како да се ороди с Грцима, те кад он није био |
е собичку очајан и нерешљив.{S} Мисли и планови разлетали су се као варнице са упаљенога крова; |
, рече, како је храни за банбадава, она плану и одговори: „Ко ти је крив, што си самоме себи ст |
који је у свој својој лепоти и бујности плануо и разбуктао се у њезину срцу, да је занесе, опиј |
амо за часак да заборави на ону живахну пластичну фигуру, која га је као свежа вода оживљавала! |
после да чекам, хоће ли се сетити да ми плате; доста је што овима бадава вучем читав пртљаг.</p |
један барјак златом извезен, за који је платио равно једну хиљаду гроша.</p> <milestone unit="s |
тијице, што их је некада готовим новцем платио, и у које је сву наду полагао, букнуше у пламен. |
кар једаред хаџију ујео, то му је скупо платио!{S} Има Божје правде, има, само што то овај покв |
рућ шамар; али ће ми га, мајци, кад тад платити! — издаде се једаред пред шегртима, кад Ламбре |
/p> <p>— Сува кучка, бре!{S} Ели ћеш ми платиш за ово спацирање по комшилук, кад је муж код кућ |
од врата.</p> <p>— Ово ћеш да ми скупо платиш!{S} У полицију ћу ја тебе и твоју.... викала је |
ачиле разне ствари: шкуртељке, ћитајке, платна, па, чак, из добро набијених душека опрану вуну, |
наспело?</p> <p>— Има рукава од честог платна!{S} Што да сваки види голе руке?{S} То је срамот |
убачену по коју главу шећера или трубу платна, а често и по неколико аршина свилене материје и |
епосава одупрла и таквим жељама, да тка платно како би Диша хтео; али зато Диша изналажаше свак |
а, који хвата људе за гушу, па вели:{S} Плаћај, бре!{S} Напротив, ти имаш права да се ценкаш, п |
ви!{S} Они били ортаци на жена, а ја да плаћам трошкови!{S} Не сум писмено тражио, кад требаше, |
> <p>— Зашто бре, кир-Диса, зашто да ја плаћам ваш ортаклук, кад не сум ништо крив?{S} Зашто да |
Хајде сас мен’ у Галац.{S} Троскови ја плаћам.</p> <p>— Шта ћу ја с тобом у Галац? — зачуди се |
ку услугу, коју му је указао тога дана, плаћао једном оком хлеба.{S} Хаџи-Зосим је у светим мес |
еде ни да одахне јаче, плашећи се да га плач не савлада.</p> <p>Готово крадимице извуче се из м |
<p>— Ето, шта... одговори Лепосава кроз плач чисто прекорно и исприча цео догађај између ње и К |
тела рећи, већ удари у такав хистерични плач, да му требаше повише времена, докле је како тако |
ше неће да зна за њу, она је бризнула у плач и стала толико лелекати, да је својим лелеком цео |
ити сву присебност, само да не бризне у плач.</p> <p>Јанићије је такође немо стојао пред овом о |
вичине, и саме се ражалише и бризнуше у плач, па онда онако уплакане почеше грлити и љубити кир |
о ћути, она покри лице рукама и удари у плач.</p> <p>Јанићије не мога више да издржи у овакоме |
е сасвим друго: да ће му жена ударити у плач, да ће га преклињати да је не убије и да јој погре |
кад залупи капиџиком за собом, бризну у плач и јецање.</p> <p>— Шта ти је, девојко? — викну зап |
на очи; говори му, а сузе без јецања и плача теку кап по кап низ образе.</p> <p>— Немој, молим |
ајстор Диша с њоме растао чисто тужан и плачан, што не може још који часак остати.</p> <p>Кад ј |
на паметна и честита жена нема засто да плаче за мужа.</p> <p>Неколико дана доцније изгуби се и |
да на кућу кира-Анастасије и да потајно плаче и вене.{S} Кира-Мана не би имала смелости да га т |
061_C0"> <quote> <l>„Сопутници, у жизни плачевној,</l> <l>Честној жени сеј памјатник движе:</l> |
проклету варош, идем на вилает, там да плачем и пред иконе да кунем тебе Ламбре, зашто ме даде |
један исти час, испунише кућу детинским плачем, то је вредно сазнати, нарочито садањем појасу м |
Паметно глава — рече кира-Мани. — Засто плачете?{S} Догодило се, де; човек је, мушко је.{S} Ама |
сузе на очи.</p> <p>— Шта је, море, те плачеш?</p> <p>— Отерао ме газда!...</p> <p>— Зашто?</p |
ту у косе.</p> <p>— Де, де; па за то ли плачеш, лудо?{S} Камо среће да се тако и догоди; а она |
суза скотрља с лица.</p> <p>— Е, де, не плачи!{S} Не идем преко света; вратићу се.{S} Него онак |
менкина соба и Анастасија, која је тамо плачна и очајна остала, беху једини предмет његових збу |
често би се пута, она рашчупаних коса и плачући а он сав изгребан, вратили са чесме кућама.{S} |
ица толико прегонила и од кога је често плачући бежала.{S} Дође јој жао, па га поче тако болећи |
е стегло те не смеде ни да одахне јаче, плашећи се да га плач не савлада.</p> <p>Готово крадими |
ца, која је од некога доба почела да се плаши од могућне напасти, поче да се вајка, како сада н |
намером да га намучи, или што се нечега плашила, ко би то могао погодити.{S} Једно је јасно, да |
чега.{S} Са тетка-Мацине стране није се плашила ничега.{S} То је, као у воску знала, да тетка М |
есити.</p> <p>У то није сумњала, али се плашила ипак, да сада кир-Диша не сазна и да Јанићије н |
сада очекивати.{S} Није се она ни мало плашила кир-Дише, за кога се удала по туђој вољи и, сам |
ној сумњи, да се и кира-Думиница помало плашила, да она „ватра“ не опече и њезина супруга.</p> |
н преживљавао је нове тегобе: надао се, плашио, срдио, на сваки њезин осмејак задрхтао од неиск |
више мамила својом грозотом.{S} Није се плашио смрти, али једно му је мутило помисао: да ли ће |
застаде за неколико часака.{S} Јако се плашио смрти, па још смрти у својој кући.{S} И тај стра |
е тако мајстор Диша, који се баш тога и плашио, устукну у своју собу, затвори се и не изиђе из |
и.{S} И баш са тога гледишта он се јако плашио, да овоме момку не прасне опет у памет, као оно |
ођених обрва а он оборена чела, погледа плашљива али ипак пуна очајне чежње, који је говорио мн |
еби, мајко; ко ти за Јанићија говори? — плашљиво промуца Лепосава.</p> <p>— Слушај, утуви, дево |
ба.</p> <p>— Шта је тамо? — запита Диша плашљиво.</p> <p>Јанићије подиже очи мајстору и немо га |
апита кир-Диша нестрпељиво, а очи му се плашљиво приковаше за Мацино лице.</p> <p>— Нађе ли је? |
<p>— А сад? — промуца кира-Анастасија и плашљиво га погледа.</p> <p>Кир-Ламбре не одговори ни р |
чак и тетка Маца, која је у башти нешто плевила, чула овај ударац и завирила у мутвак, да види |
нати све оно, што се око његовога имена плело.</p> <p>Но трећег дана догоди се случај, који му |
, да се отресу варварских особина свога племена и да се подражавањем и опхођењем у животу јако |
и стопили у једну сврху, да се ороди са племенитим потомцима класичне нације, те тако, у своме |
Па после да плетеш седе, као што ће их плести фудул-Стаменкино Канче!</p> <p>— Ја нећу да плет |
воме њој се чинило да њезина мати нешто плете за њу и мајстор-Дишу и срце јој премре, када поми |
л-Стаменкино Канче!</p> <p>— Ја нећу да плетем седе, — промуца Лепосава.</p> <p>— Море, девојко |
се у струку сломити.{S} А дебели курјук плетене косе, преко које је слазила модра бареш-шамија, |
витка, у шареним шалварицама, опуштених плетеница низ врат и к’носаним обрвама, које се као два |
ва и продужи шапатом бројати петљице на плетећим иглама.</p> <p>— А што да се стидиш?{S} Видиш, |
кошчицу бацио на ђубре.{S} Па после да плетеш седе, као што ће их плести фудул-Стаменкино Канч |
м Лепосава и још више саже лице у своје плетиво.</p> <p>— Од кога те је срам?</p> <p>— Од тебе |
ћу је звати.{S} Дошла јој другарица, па плету иза мутвака.</p> <p>— Нека тетка-Мацо, не зови је |
рудима, а она се одупре шакама о његова плећа и одскочи у страну.</p> <p>Збуњени и црвени у лиц |
ке, а другом руком прихвати га благо за плећа и потискује на сокак.</p> <p>— Дао Бог, брате, да |
ићије Бик, чији снажни врат и пространа плећа одаваху силу младости у свој својој бујности, дођ |
реломити под теретом широких и пуначких плећа.{S} И ето, своју, од самога себе прикривену жељу, |
Лични опис има осамнаест година, висок, плећат, велике <pb n="159" /> главе, ниска чела, широка |
што их кир-Думина жена спази на куминим плећима.</p> <p>И ово је убрзало ствар; јер ма колико д |
упаде кир-Дума и тапше мајстор-Дишу по плећима. — За тебе ћемо да правимо како и за нас.</p> < |
ћега младожење и младе, мајстор Диша је пливао у дупломе задовољству: ожениће се најлепшом удов |
а Бога, шта ти је? — викну Анастасија и пљесну се рукама, када угледа како јој супруг стоји <pb |
пите, бре?! — јекну кир-Ламбре очајно и пљесну се шаком по челу, да је кира-Мана, која се прита |
, када би га ова својим пуначким шакама пљеснула по снажним леђима.{S} Напротив, осећао је тада |
днесену шаку и чека када ће га по врату пљеснути.</p> <p>Најпосле, после кратких ћутања и пребр |
жби Божјој, често је вадио иза појаса и пљувао у њу, тако да је сваки од црквара могао разумети |
гани милет, што не верује више у Бога и пљује на свете утвари?</p> <p>— Море, не пазариш ти ово |
чуда творио, да се није усуђивао ни да пљуне на ту земљу.</p> <p>— Овуда је стопа Спаситељева |
од тенећке, па кад год му је требало да пљуне, тај је посао са неком нарочитом важношћу вршио у |
— Образ да ми погазиш?{S} На мој леб да пљунеш?{S} На поље из куће!{S} Иди твоме Ламбри!</p> <p |
да је стопа Спаситељева ходила; где год пљунеш можда ћеш пљунути баш на оно место, где је Спаси |
ко ђубриште, а босиљак искида, издроби, пљуну на њега, просу пред собом и згази ногама.{S} Да м |
е; па, кад осети да му је то немогућно, пљуну у лице Ламбри; а Ламбре тим истим оружјем врати м |
— Хоћеш ножем, роспијо?{S} На леб си ми пљунула, кућу опоганила, па сада још и да ме закољеш?{S |
ше под руком, за цело би и с њоме тако: пљунуо би на онај дукат и сву би ногама изгазио.</p> <p |
/p> <p>— Жену ми одведосте, на образ ми пљунусте; — то кошта 4000 гроша, — шапуће задовољно кир |
е је своје уморно свето тело одмарао; а пљунути на такво место већи је грех, него ли што је на |
светињи, али друкчије не може бити; но пљунути, то је грех, који се не прашта. — Тако је објаш |
о већи је грех, него ли што је на цркву пљунути.{S} Грех је што својом грешном ногом и газим по |
тељева ходила; где год пљунеш можда ћеш пљунути баш на оно место, где је Спаситељ стојао или гд |
<p>— Отићи ћу, али ћу јој рећи све.{S} Пљунућу јој у очи, па нека остане постидна.</p> <p>И то |
ијао дебели млаз хладне воде, и поче се пљускати по лицу и врату.{S} А она девојачка песмица шт |
.</p> <p>Једнога јутра устала Лепосава, по обичају, пре мајке и са „чирачетом“ наложила ватру у |
ако пресит завали се и сам на узглавља, по који пут (као што је то свуда онда био обичај доброг |
је онако поступио.</p> <p>Трећег дана, по овоме догађају, седео је мајстор Диша у своме дућану |
злих духова и призивање Алаховог имена, по телу бо.</p> <p>Раздрљених груди и голих руку, дерви |
врати, па је целога дана, као невеста, по тадашњем обичају, одстојала иза кумових леђа.</p> <p |
ни за чаршију.{S} Када је мајстор Диша, по своме већ утврђеноме обичају, пошао тетка-Маци на ка |
дао за совру и вечерао.</p> <p>Једаред, по вечери, разговарајући још за совром, тетка Маца, кој |
олико рачуна водио о светињи ове земље, по којој је Спаситељ ходио и чуда творио, да се није ус |
есто, да је удели оном трећем, који се, по реду, јави.</p> <p>— Мајстор Диша је наш човек, прав |
гледати у Дишу. — А ви верујете што се, по свет прича?</p> <p>— Не прича то један; то причају м |
запуштенога места начиниће живе улице, по којима ће се безбрижно газити.</p> <p>А како ли овде |
ј је облачак постајао све гушћи, те би, по који пут, бацио тамну сенку на кир-Дишино спокојство |
када је светина одујмила, он се одлучи, по што по то, да оде.{S} Пред текијом није било никога |
{S} А баш и када би тако радио, он сам, по својој повученој и срамежљивој нарави, не би имао те |
ви појави београдски митрополит, Антим, по народности Грк.{S} У таквој прилици први би запевао |
не, позвао на весеље.</p> <p>Сутра дан, по прстену, пошао мајстор Диша у дућан; али јучерање „г |
9061_N2" />, а он је искрајао сахтијан, по поруџбинама.</p> <p>Они који су пре три дана видели |
оздравити.</p> <p>— А од чега му је то, по Богу да си ми отац?</p> <p>— Ех, од чега? — проговор |
прву недељу, те да дотле, ако има што, по кући спреми и дотера, како би младожења све у реду з |
арастоса, бахну он у кућу кир-Ламбрину, по обичају изу јеменије пред вратима и у танким мествам |
трави, ко одупрвши се о своју обрамицу, по цео сат жагоре, расправљају о каквој домаћој или јав |
ман!{S} Спацирати сас она мешина гол... по башча!... продужавала је Анастасија искиданим од сме |
зговор се водио око свакидашњих ствари; по неколико пути понављало се оно о чему се целе недеље |
ађе други.{S} Престао је да јој говори; по десет дана не би са њоме ни речи проговорио, а, када |
мајстор Диша за поклоничко путовање.{S} По чаршији се у велико рашчуло да ће Диша у света места |
пама држи кожу од неке друге лисице.{S} По оним крупним, зеленим сузама што капаху из очију ове |
осави се све више у грудима стезаше.{S} По свему овоме њој се чинило да њезина мати нешто плете |
ом за кваку.</p> <p>— Еле, како сте?{S} По пријателски посо дођосмо.</p> <p>— Уђите! — простења |
х расклопљених чашица купинова цвета, а по тамној ћерамиди хаџијнога крова трептила је у оној с |
кући поче га обузимати нека топлота, а по који пут и забуна у глави.{S} Пред кућом му се баш з |
ико рашчуло да ће Диша у света места, а по махалама се приповедало о ономе чудноме сну.{S} Приј |
у озаривши јего ранше уцвјељену душу, а по том, подаривши јему истовремено три отрока мужескаго |
Ко га нађе, нека га привуче властима а по том мајстору на посао!“</p> <p>С овим је власт учини |
седамнаест година, у лицу сушти отац а по нарави иста мајка.</p> <p>То му је све било већ одав |
ба на путу, смеје се, зачикује га, пева по кући, како одавна није запевала.{S} Сутра дан испрат |
ћање што га је дала Јанићију, само пева по кући и меси посластице.{S} Мило јој да се пред гости |
ође.</p> <p>Кир-Ламбре није чекао да га по други пут зове, отишао је и тамо затекао Анастасију |
посаву, а она, бранећи се, изгребала га по лицу.</p> <p>Кад чу мајстор Диша, шта се све о њему |
осећа наднесену шаку и чека када ће га по врату пљеснути.</p> <p>Најпосле, после кратких ћутањ |
олико стегла, да је лепо осећао како га по трбуху коље, нагони га, те отвори капиџик тетка-Маци |
дузна остала! — Иска, маторо магаре, да по месечина кроз бакчу спацира сас мен!{S} И како да сп |
змеђу два огња међу које је стављен, да по својој вољи изабере у који ће скочити.{S} И сам Бог |
га било наврати у кућу.{S} Разуме се да по комшилуку није смео тражити помоћи, јер то беше грчк |
ој Диша ништа не треба: „а ако искам да по месечина спацирам по башча, како од мајку <pb n="123 |
ао с уверењем, да му свака од њих скида по један грех с душе, сада га више не одржаваху у оном |
е треба трпети, да барата и сербез хода по поштеној чаршији.</p> <p>За мало и од живога разгово |
ијатељу, па ти кријеш, а овамо се свуда по чаршији зна да ћеш да узмеш Лепосаву.{S} Ама што га |
а друга, сапутника, који му је био вођа по Јерусалиму.{S} Био је то неки Грк хаџи-Зосим из Епир |
ти свога калфе, он је потапшао Јанићија по рамену и, кад су у вече сели за совру, казао пред Ле |
мога трговачког образа, те да ми брука по чаршији не пуца.</p> <p>Тетка-Маца је прихватила Диш |
капиџиком, она је још гдешто довршавала по кући, па се толико око распремања и дотеривања занел |
мало плашила кир-Дише, за кога се удала по туђој вољи и, само толико, колико да покрије главу.{ |
васила сирћетом, а на слепочњаче метала по пола главице црна лука.</p> <p>— Ох, ох! — одахну ки |
о рамена рукама, све је живље скакутала по соби, па онда одједаред одлетела миндерлуку, прућила |
она је, као када је била здрава, радила по кући и отимала се од слабости, која је не остављаше. |
ијине. — Лепосава је још по мало радила по мутваку, тек да не седи сасвим залудна.{S} Једнога д |
ад би она, у онаком положају, обилазила по месечини око башче, кир-Диша потпуно одевен пратио ј |
ца Диша. — Реци ми само, је ли долазила по дреје, реци, тако не гледала очима своје дете!</p> < |
тоти пут сан мајчин и, где год се макла по авлији, певушила и радила.</p> <p>Дође и време полас |
га ова својим пуначким шакама пљеснула по снажним леђима.{S} Напротив, осећао је тада необично |
ала је ствари мужевљеве, причала женама по стоти пут сан мајчин и, где год се макла по авлији, |
у са жутим кићанкама.{S} Њиховим женама по једну шамију калемћарку, тек колико да знају како ни |
само неку зелену течност, а уз то узима по три зрна пшенице.{S} Он је донео собом једну велику |
осава и радознало поче да прелеће очима по кајику, који се све више ближио.</p> <p>— Ено, онај |
; али зато Диша изналажаше свакога дана по штошта, што му се није свидело.</p> <p>— Мука га изе |
ре изиђе из дућана.</p> <p>Једнога дана по ручку пошао Јанићије Ламбриној кући и носи кира-Мани |
Овај се разговор водио на петнаест дана по повратку Дишином.{S} Још се чудотворни памук није, т |
<p>Из куће се разлегало нарицање; једна по једна жена улазила је на капиџик, која са свећицом, |
пела, да га друга жена, на седам година по венчању, обрадује тројкама, једрим и тако грлатим, д |
p>Диша је већ у велике примао честитања по раним ћепенцима.</p> <p>— Тако те хоћу: да се ожениш |
ћао, да та рука, што га тако често лупа по леђима, чини то из нарочите милости, па се увек тако |
, када је на сну не видим; дође, тумара по соби, па онда, онда, кад је ја питам: „Што нас остав |
утвак.{S} Лепосава брзо поче да претура по посуђу, Јанићије се закашља, па се и он нађе у послу |
брзо обрадовати забринутога супруга са по једним наследником.</p> <p>Ова њезина вештина отвара |
а напустила кућу, и он је поче из гласа по имену звати.{S} Из куће се не одазва нико, а на комш |
У мутваку затече Лепосаву, како намешта по полици санове и каленице.{S} Испела се на прсте, узд |
вор, који беше од недогледних последица по цео живот ове куће.</p> <p>— Јесте, зете; од дервишк |
ши га.</p> <p>Кир-Диша поздрави дервиша по турском адету и седе на једну асуру према њему.</p> |
не разбира за децу.{S} Кад не даде Бог по христијански закон — вели — не искам ни по псешки.{S |
о је измислио и за мене ово, што се сад по чаршији говори.{S} Ама нисам ја баш за то само прсте |
е, оде мало до дућана, тек да се узгред по њему обазре, па за тим кући, да узме што је наменио |
сли, ухвати се за браду и оборене главе по који пут дубоко уздахну.{S} Видело се да се са самим |
-Мана, кума-Думиница и остале жене, све по избор Гркиње и Цинцарке, расположиле се, па, кад не |
аше његову немоћ, да са собом располаже по својој вољи, беше једна кап више зејтина на већ онак |
на узрујаној гомили паса, који се гложе по београдским шанчевима и својим разногласним лавежом |
е кир-Дишином наваљивању. — Кад не може по христијански, нећу ни по псешки.{S} Турска вера — по |
к по у гдекојој крчмици још жмиркала је по једна лојаница и осветљавала тек по гдекога веселога |
> <p>Свака од њих, руке ради, понела је по један цветак шебоја и замбака.{S} И тако, заборављај |
и мало не би криво, што ленчује; она је по кући весело певала, радила своје послове, а ту бригу |
е сад наместо најстарије сестре; она је по чаршији бирала за ново ћурче и свилу за свадбену ант |
Лепосава је била врло замишљена, па је по десет и двадесет пута истрчавала капиџику, да га одш |
трати, већ као свога господара, коме је по закону <pb n="26" /> у својину припадала и противу ч |
те тако радо слушао.</p> <p>— Све ти је по таман, свега имаш; још само да те оженимо.</p> <p>— |
рога Луга; а када га глад узмучи, он је по џбуновима брао лишће кисељак и тиме је тога дана заб |
тачно размишљање о своме положају он је по каткада истицао у својим мислима, али кад год би пок |
н од воде; многе црквене песме певао је по грчки, а оне, које није умео, удешавао је кроз нос т |
ао Маци у свему око болеснице, држао је по читав сат њезину врелу руку у својој руци и са запет |
е да га исплати по својски.{S} Лутао је по сокацима, онако беспослен завиривао по дућанима, а к |
цинцарском и турском језику праскало је по соби, да је кира-Мана сваки час стрепила, да је не п |
домаћа питања својих ближњих, почело је по мало већ да се <pb n="132" /> води брига и о женидби |
аца удовица, или тетка Маца, како су је по свем Београду звали.{S} Ова тетка Маца, није имала н |
и!{S} Еле, кад се несто за другога лаје по овај свет, онда је истина; а кад се казује за вас, н |
војој кући поздрављајући весело комшије по ћепенцима.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ма |
, седе за пањ и узе дикиш, да разрезује по обележеним линијама на меку сахтијану.</p> <p>Сутра |
во.{S} Грашке зноја, што су му избијале по челу, показивале су, у томе часу, сву душевну борбу |
а, сурунтије!{S} Шта сте се раскокотале по сокаку! — подвикну нека остарија жена из авлије, а о |
а бректаху, хуктао је и ходао горе доле по соби.</p> <p>— Па сад? — запита преплашено и стаде п |
истом силом, дотле он у наше радње шаље по једнога анђела, да нам имање до повратка сачува.{S} |
овога сукоба, који се за најкраће време по целоме Београду раструби, није било никаквога изглед |
де на чесму, да наточи воде.{S} А чесме по Београду, у оно време, биле су као нека врста касине |
мужем; па децу да ти рађа, сваке године по једно.</p> <p>Мајстор Диша би, пред оваквом перспект |
очима света изгледати, кад ствар пукне по Београду.{S} Једно што је осећао, то је, да ће сав о |
!{S} Ели ћеш ми платиш за ово спацирање по комшилук, кад је муж код кућа, ели Ламбре неће бити |
најзад и онолики пут и онолико ломљење по туђим земљама, и све то за што?{S} Само за једно сећ |
о уз посао, запева гласно и јасно да се по целоме дућану хорило.</p> <pb n="32" /> <p>Јутро нео |
једаред одлетела миндерлуку, прућила се по њему, зграбила јастук, загрлила га и стала се смејат |
>Мајстор Диша стоји према њему, пипа се по појасу и све хоће нешто да каже своме шегрту, али, к |
/> <p>— Па, синко Дишо, чу ли ти шта се по чаршији говори?</p> <p>Диша обори главу.</p> <p>— За |
ша не би могао прећи.</p> <p>А докле се по разним комшијским кућама зуцало, додавало или смејал |
а изгледа ново, непознато.{S} Осврте се по дућану, пође да седне и да се прихвати „дикиша“ с ко |
ом слетеше са послужавника и просуше се по поду, застртом шареним ћилимом.</p> <p>Овај врисак т |
а на кир-Думу.{S} Целе ноћи претурао се по постељи, устајао, уздисао и псовао све што се на грч |
што се надношаху преко зида, стресао се по који пожутели листић падајући на њега.</p> <p>— Знам |
ожје.</p> <p>Са таквим мислима бавио се по вас дан; тетка-Маца није одлазила од њега, и захваљу |
стотину мисли сличних овој укрштало се по његовој глави; а свака од њих била је црња од црње.{ |
р-џамије.{S} О овоме дервишу причало се по турским махалама, а од туда и по целоме хришћанлуку |
нићије исприча мајстору све оно, што се по грчкој махали причало, и како се сав свет на чесми с |
ед, тек да наговести сумњу и оно што се по чаршији говори, поче му пребацивати зашто се туђио с |
стотинама грозничавих мисли, које су се по његовој глави ломиле.</p> <p>Али једна, од свију сна |
је слала Лепосаву у дућан, да му донесе по штошта од своје софре као понуду.{S} Кир-Диша је ову |
присенак оне српске сиромашне дућанчиће по окрајцима Београда.</p> <pb n="8" /> <p>Колико је па |
но и помало љутито да премеће бројанице по руци, упаде шегрче у собу.</p> <p>— Шта је?{S} Нађе |
<p>И Јанићије Бик тих дана био је више по улицама него у дућану.{S} Разносио је „каранфил“ зва |
и бедеми чврста имена, која господарише по Главној Чаршији и Зереку, бацајући у присенак оне ср |
ама што капаху из очију ове лисице, а и по брковима, што су са њушке на одераној кожи стршили, |
било саме било са болесном дечицом, а и по који човек, коме ниједна биљара ни гатара није могла |
може исплести нешто страшно и по њега и по све остале, о чему у првоме тренутку свога узбуђења |
ало се по турским махалама, а од туда и по целоме хришћанлуку београдскоме, да је то свети чове |
бука, поткићена разнобојним мерџанима и по једну лепу дуванкесу са жутим кићанкама.{S} Њиховим |
онтроманцу“, те тако хаџи-Диша мораде и по трећи пут да вади из ћемера и да са нестрпљењем очек |
учиниле своје.{S} Од махале до махале и по чаршији пуче глас, да се кира-Атанасија удаје.{S} Гр |
тетка Маца и застаде, да мало одахне и по своме обичају сачека, докле се не стиша бујица навре |
/p> <p>Али кир-Диши умину бол и он се и по други пут залете.{S} Анастасија вешто измаче ударцу, |
ије „калуп“, те да је она сама понесе и по мери капу избере.</p> <p>И Јанићије Бик тих дана био |
тају и журе, да испред дућана почисте и по дућану полију воду, устаде и Јанићије, помете мутвак |
ају! — уздисао је премећући бројанице и по вас дан срачунавајући шта га све то кошта.{S} Свога |
је, уза сваки убачени поклон нашла би и по једну киту цвећа, тако сређеног, да је удовица из ње |
од себе, сад су му се злурадо смејали и по укусу ондашње чаршије искашљивали за њим, кад год би |
ри прста у вис, то се већ дало видети и по његову лицу и антерији, која је цептила на њему.{S} |
пањ, брише рукавом <pb n="34" /> зној и по који пут тако застење, као тешки болесник кад га бол |
ли махом варошани како по Србији тако и по Румунији и Грчкој.{S} Капа је та грчког, византијско |
ега овога може исплести нешто страшно и по њега и по све остале, о чему у првоме тренутку свога |
лаву шећера или трубу платна, а често и по неколико аршина свилене материје или нове новцате је |
на сну два пута чула; али, кад ноћас и по трећи пут баш будна зачух, рекох:{S} Није фајде, то |
д толикога напора, једва се кроз собу и по авлији вукла.{S} Цео тај дан, и сутра дан, она је, к |
део.{S} Чекао је неуморно пуну годину и по, па кад опази да му од празнога чекања нема ништа, о |
је теже падало: дан или ноћ.{S} Дању би по вас дан одбијао од себе мисли, које га и без његове |
лико зачикавао и препадао, да су се сви по кући смејали од срца њезиноме страху и његовоме чапк |
шњавао је хаџија и задовољно се поглади по дугој бради.</p> <p>Једном речи, у кући хаџијиној цв |
аштало, те му сада и они ћепенци и људи по њима и све око њега изгледа ново, непознато.{S} Освр |
страховит, кад се неколико хаџија, који по миндерлуку припремаху постељу за ноћиште, изненађени |
ма на Лепосаву и ова изиђе на поље; али по староме обичају, који је онда био у јеку, Лепосава н |
ика седела су за једним пањем и кројили по сахтијану са оштрим дикишом.{S} Са каквом ли је лако |
у онај хлеб и симите, који су се пушили по ћепенку.{S} Да му је сада онај цванцик, како би се с |
бакалницу, а у <pb n="114" /> њој крчми по мало анасонлију, јамајку и друга пића, која беху на |
брука!</p> <p>— Море да је само то, ни по јада! — прихвати једна између њих, забрађена преко ф |
христијански закон — вели — не искам ни по псешки.{S} Ја сам му зборила, ама он каже:{S} Дервиш |
— Кад не може по христијански, нећу ни по псешки.{S} Турска вера — погана вера; а што се од те |
још ни загризла у живот, не знаш још ни по коме свету ходиш, а овамо би да радиш по својој лудо |
тка-Маци у послу, а он је седео у радњи по цео дан.{S} Није имао никога поузданога, на коме би, |
диже над главом деф, другом руком удари по њему по такту мелодије, а ногама поче поцупкивати и |
ко рече?</p> <p>— Сто хиљада — одговори по нова старац тако спокојно, као да то беше само један |
Диша не сазна и да Јанићије не разгласи по комшилуку њезино неверство.</p> <p>— Морам да трчим |
т испрекидано уздахне, поче га миловати по коси.</p> <p>— Е, де, де, ја сам мајка, па ето, трпи |
јући зашто, он се несвесно поче пипкати по глави и слабинама.</p> <p>Пун сахат седео је збуњен |
ли млаз хладне воде, и поче се пљускати по лицу и врату.{S} А она девојачка песмица што се из б |
, неће ли га угледати, те да га исплати по својски.{S} Лутао је по сокацима, онако беспослен за |
ако ни за шта друго, вредно је поменути по ономе чуду, које му се још у Јерусалиму приказало, н |
ан око колена, и поче га са смејом вући по дућану.</p> <p>Јанићије онако на једној нози скакуће |
е и као ноћиште Јанићијево, па се прући по миндерлуку и тек сада започе наизменце стењати и узд |
е, дао Бог!“</p> <p>И докле је ове речи по десет и дваест пути понављао, а просјак пред вратима |
прхнуше у башту добацујући једна другој по коју веселу досетку на рачун будућих младенаца.</p> |
жнија мисао довела Думу њему, па се чак по мало и досећао, да ће се тицати и удовице, те му нек |
м, нарочито око чешме, где је било увек по мало блата, игрукала је провидна јара, да очи заслеп |
прекора, али тетка Маца још ћуташе, тек по који пут што би јој се из груди отео дубок уздах, ко |
еоградом, који је дубоко спавао.{S} Тек по у гдекојој крчмици још жмиркала је по једна лојаница |
је по једна лојаница и осветљавала тек по гдекога веселога брата, који жељно ишчекује, неће ли |
аћута се и нешто дубоко замисли, па тек по који пут ако обиђе сватове.</p> <p>У један тренутак, |
чен седи крај деце, посматра их, па тек по који пут испрекидано уздахне, поче га миловати по ко |
ула су се танка ћеманета циганска и тек по који усклик тројице ноћника.{S} Један међу овима био |
очито онда, када би му она околишно тек по штошта добацила, што би га уверило, да кира-Анастаси |
лија“.</p> <p>— А је ли ишао на хаџилук по децу? — запита Јанићије и одлучно се осмехну.</p> <p |
а: „а ако искам да по месечина спацирам по башча, како од мајку <pb n="123" /> родена, имам си |
иш?</p> <p>— Неће; казао да сутра дођем по своје ствари, па да идем куд знам.</p> <p>— Слепац н |
рех је што својом грешном ногом и газим по овој светињи, али друкчије не може бити; но пљунути, |
година добивали децу: „Ишао у Јерусалим по децу!“</p> <p>Али не каже се у заман: где има много |
зино неверство.</p> <p>— Морам да трчим по њега! — викну Ламбре. — Не ли имаш кир-Дишино дреје? |
кну кир-Ламбре очајно и пљесну се шаком по челу, да је кира-Мана, која се притајала за вратима |
ти је? — рече му благо и такну га руком по мишици.</p> <p>— Ја... ја не могу тако... ја ћу... у |
и ради тамо, док те нисам овим калупом по лудој глави! — подвикну му мајстор претећим гласом и |
накитом, која га је равнодушним осмехом по каткад погледала.</p> <p>— Погађаш ли зашто је све о |
он причао њојзи, како га је, сутра дан по прстену, нашла <pb n="45" /> фудул-Стаменка, честита |
мо накриви фес, а мајстор Диша је један по један! — одговори тетка-Маца и кришом, испод очију, |
са нарочитом озбиљношћу расклапао један по један докуменат и разређивао по столу, а сваки од њи |
тогод купи, свуда би добијала на поклон по које шећерлеме или други какав слаткиш.</p> <p>А тет |
зложитих људи, који је ствари одмеравао по неколико пута, и који се није на прву мисао залетао |
о један по један докуменат и разређивао по столу, а сваки од њих био је утврђен печатима и потп |
по сокацима, онако беспослен завиривао по дућанима, а када је осетио глад, отишао је до једне |
а држаше у неком заносу, те је ишао као по сну.{S} Све му се чинило, као да га је јуче нешто за |
ћ неколико дана.{S} У радњи је ишло као по зејтину.{S} Али код Јанићија се опажала нека промена |
чекао, он би се пропео на прсте, бркао по једној торбици, обешеној о дувар, све дотле, докле н |
може десити.{S} Зато је Јанићије морао по вас дан мајати се са тетка-Мацом око болеснице и трч |
зоре играо час на уснама а час скакутао по зажареним образима и извиривао из оних двеју јамица |
је, у ономе часу кад је Јанићије отрчао по воду, угледао, како у собу улете некаква црна крмача |
жена разређивала поклон, кир-Диша зашао по кући, да осмотри је ли све у реду; завирио и у мутва |
к, у коме је некада тако спокојно седео по цео дан, прибирајући пару по пару и маштајући потајн |
куће и обиђе децу.{S} Тамо би преседео по читаве сате, гледао их све троје, онако снажне као о |
акву су капу носили махом варошани како по Србији тако и по Румунији и Грчкој.{S} Капа је та гр |
мајстора, па није ни чудо, што је, мало по мало, успео дотле, да су га у чаршији сви Грко-цинца |
ти више у његов дућан, те тако ће, мало по мало, вратити се на оно, што је био пре десетак и ви |
се са грчком нацијом, те ће тако, мало по мало, раскрстити са погрешком свога оца, који не беш |
и до тетка-Мацине куће.{S} И тако, мало по мало, он се толико навикну на ову кућу, да тетка-Мац |
абујала у једру и живахну девојку, мало по мало толико је овладала њиме, да јој више ни у шали |
тетка Маца је <pb n="171" /> ипак мало по мало успела, да надвлада зета и да Лепосави створи ш |
е услуге.</p> <p>Јанићије се почео мало по мало навикавати на нову улогу.{S} Заветовао се себи |
м ти дао?</p> <p>Лепосаву обли руменило по лицу и врату.</p> <p>— Зар ти није мајка казала?</p> |
н је пун срџбе и очајања лутао тамо амо по густим трњацима, који су се више Стамбол-Капије бога |
од полупаних стаклади и брише проливено по столу вино.</p> <p>Хаџија поче распитивати, а ћор-Ах |
и побожно пропуштао између прстију зрно по зрно на својим бројаницама.</p> <p>Дочек је био дост |
ој години.{S} А колико је њих жена, што по десет година чекају, па кад после навру деца, а она |
светина одујмила, он се одлучи, по што по то, да оде.{S} Пред текијом није било никога а у сам |
који већ беше на ногама, и додаде нешто по турски.{S} Маца оде, да му отвори, а хаџија, седећи |
је Ламбре тако крвнички погледа и нешто по турски кроза зубе скреса, да кира-Мана једва имаде в |
му, а сузе без јецања и плача теку кап по кап низ образе.</p> <p>— Немој, молим те, тетка-Мацо |
{S} Зато што јој је био отворен приступ по свима кућама, турским, грчким, цинцарским и српским; |
те „артикле“ убацивало једно лице; јер по предметима, почињући од бакалског и болтаџијскога па |
це стењати и уздисати.</p> <p>Пуче глас по комшилуку, да је Диша вратио прстен.{S} С почетка се |
угљевљу седео у тетка-МациноЈ кући, час по устајао, нестрпељиво изгледао на капиџик, или би Леп |
преживео Јанићије за ово време!{S} Час по час сагибао се преко <pb n="149" /> ћепенка и гледао |
шегрта, да га у чаршији потражи. — Час по час узнемирено је истрчавала на капиџик, да види што |
евуши једну грчку песмицу и како се час по час осмешкује.{S} А чим мајстор Диша одмахну руком и |
био веран! — мислио је, силазећи се већ по пети пут до Варош-капије и враћајући се натраг Барја |
о сам, као „еден гурбетин“, поменуше му по десет пута, како од њих бољих пријатеља нема, па му |
наготи показа, какво се мишљење о њему по чаршији проноси.{S} Рано у јутру, пошто је почистио |
главом деф, другом руком удари по њему по такту мелодије, а ногама поче поцупкивати и горњим д |
мете мутвак и са Лепосавом оде на чешму по воду.{S} На чешми је затекао млађега шегрта мајстор- |
утро да не нађе у својој авлији убачену по коју главу шећера или трубу платна, а често и по нек |
ојно седео по цео дан, прибирајући пару по пару и маштајући потајно о лепој Гркињи, поста му са |
. — упаде кир-Дума и тапше мајстор-Дишу по плећима. — За тебе ћемо да правимо како и за нас.</p |
је испричао, како је мајстор Диша одмах по прстену покушао да остане у удовичиној кући, али му |
осталога, утврдише да се младенци одмах по венчању уселе у кућу.</p> <milestone unit="subSectio |
оријом, која је до скора изазивала смех по чаршији.</p> <p>И Бог зна какве га све мисли не споп |
, нашла сам своје руке на сокаку, да их по томе гвожђу лупам.</p> <p>Јанићије се засмеја од сил |
о коме свету ходиш, а овамо би да радиш по својој лудој памети.</p> <p>— Боже, мајка, шта ти је |
ти све наде хаџијине. — Лепосава је још по мало радила по мутваку, тек да не седи сасвим залудн |
запис на чело; трећи пут, овај запис на-по-за леђа.{S} Е, кад све тако урадиш, ти да гу одведеш |
и се Јанићије.</p> <p>— Да се склонис и поарну послу да најдес.{S} А ја искам да се састанем са |
да се посаветује.</p> <p>— Бог и душа, побегао! — рече Маца, када јој саопшти, како му нема Ја |
од могућне несреће, чим би му се дало, побегао би у дућан, само да би избегао оно што се може |
а се једва искобељала из његових шака и побегла.</p> <p>— Шта чекаш, домуз бре; што не кршиш ши |
са зид и да вас је патрола јурила, а ви побегли?</p> <p>— Није истина, то лаже свет!{S} Куд ја. |
!{S} И он убрза кораке, само да што пре побегне одавде, што даље од онога места, са кога се јас |
д би покушао да га усвоји и самога себе победи, онај осећај, оно срце, које не признаје никакве |
сладострасника.{S} А кад једно казивање победи, оно као стрела пролети кроза свет.</p> <p>Диша |
. викала је фудул-Стаменка удаљујући се победничким кораком низ сокак.</p> <p>Мајстор Диша оста |
и горко уздахну.</p> <p>Није се осећао побеђен; предвиђао је он, да га мајстор неће лака срца |
аху, да се то баш овога часа не догоди, побеже у дубину баште.</p> <p>Маца не мога да остави зе |
тлом, а он, пре него што ће га ударити, побеже из мутвака.</p> <p>Ма да је мајстор Диша често м |
ада се кира-Мана истрже и сва изубијана побеже, он се прући на миндерлук и поче из гласа лелека |
ново запламтеше, она покри очи шакама и побеже из мутвака, па онако збуњена отрча у кућу.{S} А |
, стидна од кума, заклони рукавом очи и побеже у мутвак, да кафе припрема.</p> <p>Кира-Анастаси |
осава, застиђена, заклопи рукавом очи и побеже из собе.</p> <p>Кад се вратила са послужењем, на |
, да га нигде нема, он одмахну главом: „Побеже нам погансуз!“</p> <p>А када га ни до вечери не |
им очима гледаш ти у Јанићија и како ти побелеше, бленући у капиџик, кад ће да га отвори и дође |
ми или у махали, буд за што покавжила и побила.</p> <p>И то ново осећање превлада.{S} Уместо од |
ета.</p> <p>— Ја не чух ништа.</p> <p>— Побише се.</p> <p>— Зашто, море?</p> <p>— Поради тебе.{ |
ји је кира-Мана у кафу спустила, он сав побледе.{S} Виде да му је жена забраздила далеко, да се |
и колико Божја тичица, <pb n="196" /> а побожан си, народ ти даје све, што год ти је потребно.{ |
е то неки Грк хаџи-Зосим из Епира, врло побожан, тих и услужан хаџија.{S} Овај хаџија познавао |
о милина слушати га како извија.</p> <p>Побожан <hi>као</hi> Грк, љубак и разложит <hi>као</hi> |
чапкуне! — викну Маца. — Хаџилук је за побожне људе а не за такве чапкуне као ти!</p> <p>Целе |
поче бљувати ватру на богоугодника.{S} Побожни испосник учини крст над расклопљеном чељусти, а |
има, јер је ово већ трећи пут, како као побожни поклоник долази овамо и свима онима, који су не |
у дућану, куд би ми крај био! — уздахну побожни хаџија бројећи паре пред ковчежићем.</p> <p>— Ш |
ање, испосник је сматрао за дужност, да побожним хаџијама опише све оне муке, што их је <pb n=" |
тву уживаше, увеличао још и једним тако побожним делом.{S} У цркви је одслужено благодарење за |
и страх за радњу, само да те одврати од побожних молитава.{S} Зато, ако му се покориш и одеш, п |
у био захвалан и на најмањем поклону од побожних поклоника.</p> <p>Но поред ових лепих особина |
Зар је једна жена била, којој су записи побожних дервиша помогли!{S} Ето му и куме, кир-Думиниц |
>И хаџи-Диша се, кад спомену Божје име, побожно прекрсти.</p> <pb n="218" /> <p>— А где је Јани |
тамњана и измирне, толико су утицали на побожно расположење, да је са неком нејасном стравом и |
гледаше у ону икону, пред којом се Маца побожно крстила.</p> <p>— Копље!{S} Шта му то значи?{S} |
иша је достојанствено стојао код крме и побожно пропуштао између прстију зрно по зрно на својим |
и се састали, истицао богоугодне врлине побожнога мајстор-Дише.{S} Диша му је поверио чак и гла |
историју, почињући од Мациног сна па до побожнога пустињака и светога ексера, који је своју чуд |
оји се у Јерусалиму већ у велико предао побожноме опхођењу светих места, бденисању и постовима, |
јку <pb n="123" /> родена, имам си овде побољи човек, сас кога ћу спацирам!“</p> <p>Тај „побољи |
век, сас кога ћу спацирам!“</p> <p>Тај „побољи човек“ био је кир-Ламбре, те тако је она сама пр |
га родитеља.</p> <p>— И ко се може боље побринути о срећи свога детета него мати.{S} Ваљда ти б |
и то све на један мах у главу, тешко је побројати.{S} Она непојамна врева од мисли у његову зап |
жандармима, да извуку мацке и да на њих повале мајстор-Дишу.</p> <p>— Ниси имао милости према с |
Јанићије</p> <p>— Ваљада, што и тебе не поведе?</p> <p>— Није, него што не поведе и тетка Мацу |
е не поведе?</p> <p>— Није, него што не поведе и тетка Мацу на хаџилук.{S} Штета, Бога ми!</p> |
ред кућом му се баш заврте и он се мало поведе у страну.{S} Но то беше тренутно, баш кад је пот |
ве ово ускорило је, да се овај разговор поведе баш сада, тако рећи пре него ли што је уцвељена |
подсмевала и подмигивала, што се толико повео за женом, он се сасвим отпадио и од оног малога б |
елној Порти“ у Цариград, није смео двор поверавати пошти, која се налазила тек у првим зачетцим |
да је показао доброга успеха у продаји поверенога му еспапа, него је често тај еспап протурао |
међу женама свих редова уживала велико поверење и била радо примана у сваку кућу.{S} Нарочито, |
се кући врати.{S} Кир-Думи не смеде да повери своју замисао, јер је слутила, да би је он од то |
упина без руку, не би имао више коме да повери ни кућу ни радњу, а ово троје деце, ради које је |
ажава.</p> <p>Овоме хаџији мајстор Диша повери о свему, што га је у последње време мучило.{S} Х |
умеле не само да туђу тајну, када им се повери, дубоко закопају, него, ако им је само у моћи, и |
е задржавало.{S} Једнога дана зажмуре и повери тајну Лепосави.</p> <p>Лепосава га је слушала, п |
е побожнога мајстор-Дише.{S} Диша му је поверио чак и главни разлог, чега ради је предузео тако |
Диша је ову сплетку у потпуности њеној поверио тек кира-Думиници.{S} Некако му је лакше било, |
био неопходно потребан.{S} Могао му је поверити послове у дућану без икакве бриге, да ће га пр |
p>А када би било бар кога, коме би смео поверити и његовом помоћи разбистрити у глави онај хаос |
Господар Милош у своју службу, да носи поверљива писма из Београда у Цариград и обратно.{S} Ов |
била је колико напорна толико и строго поверљива.{S} Ни једну важнију „штафету“, која би се од |
што је на прво потказивање из комшилука поверовао; и тако једноме кир-Думи и кир-Ламбри одрекао |
ило чудно, како је могао тако лаковерно поверовати једној жени, која је потпуно праведно заслуж |
и одлазак не даде јој ни за тренутак да поверује само у бегство.</p> <p>Страх од онога, што се |
те тако ни нама не остаје друго, већ да поверујемо кира-Маниној потајној сумњи, да се и кира-Ду |
.{S} Ноћ је била ведра и обасјана, благ поветарац доносио му је шумор баштенскога грања и прија |
ме страху и његовоме чапкунлуку; оно је повећано и тиме, што је њезин муж најурио из куће Јанић |
служењем, на челу јој се, баш над самим повијама, где се обрве састају, <pb n="147" /> спуштао |
чисто претрну, кад угледа танку и мало повијену фигуру кир-Думину, у ћурчету и антерији и са д |
се мајао на пољу.</p> <p>— Ето газде! — повика и журно се даде на посао око сређивања еспапа.</ |
кало је на једној дафини, чије се гране повиле преко авлијскога зида; ласте су стреловито проле |
зна шта да јој одговори, фудул-Стаменка повиси глас и поче на сва уста викати и грдити Лепосаву |
ет ока чистога воска, и сваке је године повишавао обећање, докле га није попео до целога товара |
у такав хистерични плач, да му требаше повише времена, докле је како тако умири.</p> <p>— Од с |
исли срдито у себи, а гласно се смеје и повлађује гостима, као да је и њему, Бог зна како, мило |
чудо одлазиле породиљи са пуним рукама повојница, те да виде децу и да се увере о чуду, које у |
ији беше сабрана множина Београђана.{S} Повратак хаџија у то доба пропраћан је обично на свечан |
а Бог располаже.{S} Диша се спремао за повратак; још само да покупује неке ситнице, за које су |
дућану и са неком стрепњом очекивао на повратак мајсторов.{S} Он се ни из далека није могао на |
ђу и пожелеше срећан пут и још срећнији повратак хаџији.{S} Прво се Лепосава поздрави с мужем, |
ера и да са нестрпљењем очекује на свој повратак кући.</p> <p>— Ова ме деца скупо коштају! — уз |
ро дело, па сада у томе ужива...</p> <p>Повратак кир-Дишни кући очекивао се свакога дана.{S} Ма |
ад виде, како она не може да се од суза поврати.</p> <p>— Ето, шта... одговори Лепосава кроз пл |
у.</p> <p>Али мајстор Диша никако да се поврати од првог изненађења.{S} Хтео је да одговори, ал |
ово, па хајде кући!</p> <p>Јанићије се поврати од прве забуне, притрча руци мајсторовој, па је |
ла у незнан; муке су имали, докле су је повратили себи, а после је жалила и лелекала тако искре |
тресе.</p> <p>— Е ли искате вода, да се повратите?</p> <p>— Отрова, кучко, отрова! — стење мајс |
Кира-Мана је предвиђала да ће се у кући повратити стари дани, они, који цветаху пре Бенџине смр |
адовољство, које му Лепосава указиваше, повратише га, истина не сасвим, али тек његов мучан осе |
рану, па је код њега остао све до свога повратка у Београд.</p> <p>Али даљина од Београда и Леп |
ркви је одслужено благодарење за срећна повратка, и тога целога дана у његовој кући био је дола |
-Маце.{S} Овде је био сигуран да их, до повратка кир-Дишинога неће нико тражити.</p> <p>Кира-Ан |
е затварала у оковану гвоздењачу, да до повратка Дишинога ту престоји.</p> <p>Једнога дана уста |
шаље по једнога анђела, да нам имање до повратка сачува.{S} Хоћеш ли да те ђаво надвлада и анђе |
нда кира Мани; или да сам их сачувао до повратка газдина, сада ме он не би овако отерао, него б |
га на врео калуп метне и очисти.{S} На повратку, кад је завила у своје сокаче, срете се са Кан |
ј се разговор водио на петнаест дана по повратку Дишином.{S} Још се чудотворни памук није, тако |
муке, гледајући како се оно старо сало повраћа у простране антерије.</p> <p>Но мајстор Диша не |
леда као да је из ових башта живо цвеће поврвело на капиџике.</p> <p>— Аман!{S} То пред кира-Ан |
ију пуну пилава и овновска меса, што се поврх пилава пушило.</p> <p>— Море, немој да се срамиш! |
колико се тај осмејак могао провући на површину из онога густога честара хаџијске браде.</p> < |
ћана.{S} А кир-Дума, чим би га угледао, повукао би се дубље у радњу и од туда крвнички гледао з |
не диже.{S} Једино што би га из дућана повукло, то је, да, од времена на време, отрчи до куће |
шао је у дућан и почео весело певушити; повуче за ухо једнога шегрта, па онда оде брзо својој к |
ње протрчи, не чупне за курјуке или не повуче за шалваре, тек колико да јој напакости.</p> <p> |
о је и помишљао да дође овамо.{S} Он се повуче иза огњишта, па, како је осећао да му ноге малак |
.</p> <p>Лепосава му стиште руку и мало повуче себи; он се наже, да боље чује.</p> <p>— Да му к |
тране.{S} Није више морала живети онако повучено и зазирати од најмањега шушња.{S} Некадање при |
и када би тако радио, он сам, по својој повученој и срамежљивој нарави, не би имао те смелости, |
је.{S} Видео је, да испосник хоће да се погађа, а што се цене тиче, то му је већ познато било, |
материна разлагања.{S} Свака њезина реч погађала је право у срце; а што је најгоре било, она је |
век поштен.</p> <p>И сада наста на ново погађање, докле се најпосле не састадоше на цени од две |
већ познато било, да се овде може човек погађати до миле воље.{S} Ономад је један хаџија откупи |
м осмехом по каткад погледала.</p> <p>— Погађаш ли зашто је све ово? — запита га Маца такође с |
тада му је долазило, да не чека, но да погази своје обећање и, као веран слуга, исприча своме |
га сазнати све: како је кира-Анастасија погазила образ свога мужа, а он хлеб свога мајстора.</p |
честита и послушна девојка неће никада погазити вољу свога родитеља.</p> <p>— И ко се може бољ |
и у шта не рачуна.</p> <p>— Образ да ми погазиш?{S} На мој леб да пљунеш?{S} На поље из куће!{S |
ор-Дишо — поправи се Маца. — Ето, нећу; поган је то милет.</p> <p>Од овога часа кир-Диша није т |
каже:{S} Дервишин је погана вера, а од поган закон не искам деца.</p> <p>Тако је кира-Мана бра |
титог мајстора сас леб, а ви на нас сас поган! — Засто уцвелисте оно сирота удовица, засто јој |
... кир... стење Диша — нисам ја кир... погана је то реч; то је грчка реч!...</p> <p>— Тако, та |
ки, нећу ни по псешки.{S} Турска вера — погана вера; а што се од те вере добије, то је погано.< |
да се једе, оно је погано.{S} И жаба је погана — и Френки су погани!</p> <p>— Тако је! — одгово |
му зборила, ама он каже:{S} Дервишин је погана вера, а од поган закон не искам деца.</p> <p>Так |
<p>— Шта?{S} 500 гроша?{S} Каква је то погана земља, <pb n="197" /> из које си дошао, да ми у |
ије од мене мицало?{S} Знаш ли шта лају погана уста?{S} А? — запита тетка Маца и застаде, да ма |
питао хаџи-Зосима:</p> <p>— Какав је то погани милет, што не верује више у Бога и пљује на свет |
гано.{S} И жаба је погана — и Френки су погани!</p> <p>— Тако је! — одговори понизно Зосим — ал |
197" /> из које си дошао, да ми у браду поганиш?{S} Јесам ли ја Френк, шта ли, да се бацаш блат |
p> <p>— Очију ми, тако.{S} И па како је погано пцовао!</p> <p>— Пеки!{S} Сутра ћу се накусурати |
о Бог није заповедио да се једе, оно је погано.{S} И жаба је погана — и Френки су погани!</p> < |
вера; а што се од те вере добије, то је погано.</p> <pb n="56" /> <p>Поткрепљена тако снажним р |
— Шија да му заврнем, нека липше, куче погано, што ми уједи! — јекну Ламбре и стотине псовака |
кесе ни од корова.</p> <p>— А-ах, псето погано! —јекну хаџи-Диша, кад се увери, да овде нема ло |
онај пањ? — Псетиште је оно! — Тврдица, погансуз!{S} Ух, ух, што му ја нисам била жена, па да в |
де нема, он одмахну главом: „Побеже нам погансуз!“</p> <p>А када га ни до вечери не би, мајстор |
удовицом па још једном Цинцарком.{S} А погдегде, онако узгред, тек да наговести сумњу и оно шт |
омињала је трговце да пазар престаје; и погдегде већ су се спуштали ћепенци и затварали дућани. |
е — објашњавао је хаџија и задовољно се поглади по дугој бради.</p> <p>Једном речи, у кући хаџи |
<p>— Ех, од чега? — проговори дервиш и поглади замишљено замршену дугу браду. — Сви сте ви, ђа |
е кир-Ламбре трепну мало очима и лагано поглади свој образ.</p> <p>— Та ли ти је брига? — запит |
сте! — прошапута стидљиво она.</p> <p>— Погле, шта сам ти донео.{S} Ходи, ближе!</p> <p>Лепосав |
е силио јецати.</p> <p>Лепосава прикова поглед у њега.{S} Очи јој необично светљаху, али не виш |
обоје, као крпа, бледи.{S} Она укочила поглед у престрављено и потпуно збуњено лице Ламбрино, |
а презрењем баци на њега један крвнички поглед.</p> <p>Мајстор Диша изгуби мегдан.{S} Руку, кој |
чуо шта га она пита; а онај бесмислени поглед, који се уковао за врата, куда је Јанићије отиша |
ај стас и лице, које се стиђаше да баци поглед на свога будућег домаћина.</p> <pb n="146" /> <p |
посава? — запита сада Диша и нежно баци поглед на врата од мутвака.</p> <p>— Сад ћу је звати.{S |
баш сигурно? — запита је Диша скинувши поглед са онога гнезда и погледавши радознало у своју ж |
Лепосава и погледа га презриво.{S} Тај поглед га жацну и он од једном осети да јој мора вратит |
езине очи тако су севнуле, да га је тај поглед јако подсетио на онај догађај.</p> <p>И од тога |
аса Диша занеме као стена.{S} Тај њезин поглед толико га помете, да је изгубио сваку кураж да ј |
на намргођених обрва а он оборена чела, погледа плашљива али ипак пуна очајне чежње, који је го |
вом жестином.{S} Он се обазре око себе, погледа тамо од куда му допираше весело ћеретање, па ка |
ћи, да се још једном, макар и крвнички, погледа с њоме и да је дотера, бар да му се правда, па |
анићије у својој држао; она отвори очи, погледа Јанићија и осмехну се на њега.</p> <p>— Још мал |
овори тетка-Маца и кришом, испод очију, погледа мајстор-Дишу.</p> <p>Међутим, и у чаршији, која |
епосава и тако ђаволасто <pb n="128" /> погледа, да све оне стеге, које му душу до мало час сап |
атни дукат „ћошајлију“.</p> <p>Лепосава погледа и збуњено се насмеши на Дишу; очи јој засенуше |
, увек је окретао очи и избегавао да га погледа.</p> <p>— Због њега сам ја појео врућ шамар; ал |
ање превлада.{S} Уместо одговора она га погледа ведро и пркосно и продужи пут ћутке.{S} Јанићиј |
ео у твојој радњи.</p> <p>Газда Диша га погледа разрогаченим погледом и чисто чудећи се, како т |
зајмили ја и Ламбре.</p> <p>Кир-Диша га погледа зачуђено.</p> <p>— Ти мени дао паре?{S} Зар она |
— промуца кира-Анастасија и плашљиво га погледа.</p> <p>Кир-Ламбре не одговори ни речи.{S} Поми |
сад се од једном уозбиљи и зачуђено га погледа, па онда преплашено поче узмицати насатке.</p> |
Хоћу! — одговори Лепосава и отворено га погледа, па се и насмеши.{S} Диша изгуби свест, срце му |
<p>— Е?! — рече Лепосава и ђаволасто га погледа преко рамена.</p> <p>— Па знаш како је — одгово |
очи, Дисо, бре!</p> <p>Кира-Анастасија погледа искоса на темељиту фигуру свога мужа и на ново |
/> <p>— Ето, овако... — И ту газда Диша погледа на своје темељито тело.</p> <p>— Ама, свет каже |
га нису ни мало пореметиле; али када је погледа сад, овако бледу, онемелу и потпуно саломљену, |
ицу не пропусти, пре него ли што сам не погледа, да се с ким на улици не сукоби.</p> <p>Анастас |
ш одавде? — прекиде му мисли Лепосава и погледа га преко рамена.</p> <p>— Не могу више! — одгов |
и хтео! — насмеја се пакосно Лепосава и погледа га презриво.{S} Тај поглед га жацну и он од јед |
то онда, када се у своме дућану усами и погледа, како му удвостручена радња нагло цвета.</p> <p |
нећу да те издам, —- рече полугласно и погледа је у очи.</p> <pb n="68" /> <p>— А дреје?...{S} |
</p> <p>Лепосава се нагло окрете њему и погледа га.{S} Он се збуни и не доврши што хтеде рећи.{ |
кира-Мана; али је Ламбре тако крвнички погледа и нешто по турски кроза зубе скреса, да кира-Ма |
устабашиница, али, кад се са Јанићијем погледа, порумени и — обоје се збунише.{S} Јанићије пок |
крете долином, а хаџи-Зосим још једном погледа на камилу, у врх чије грбе сеђаше широка и теме |
диже лице с јастука и са неким страхом погледа у Ламбру.</p> <p>— Како то?.</p> <p>— Може бити |
Анастасија га тако нежно, тако молећиво погледа, а руке склопи пред њим, као грешница пред икон |
времена она на ново започела да попреко погледа на кућу кира-Анастасије и да потајно плаче и ве |
м и свет ућутати.</p> <p>Маца га гневно погледа.</p> <p>— Капе, мајстор-Дишо!{S} Таман како при |
Тетка Маца одшкрину врата и тајанствено погледа, да их ко не ослушкује, а када се увери, да ник |
рапе и, кад он ово рече, мало застиђено погледа на гнездо па онда на њега.</p> <p>То је било по |
есеца беху као неколико дана, и збуњено погледа у мајку.</p> <p>— Е, па и време му је — одговор |
сачекати овде ни Ускрс, хаџија га тужно погледа.</p> <p>— Ексик-хаџија! — рече му он.</p> <p>— |
олико тражиш?</p> <p>Старац га значајно погледа, па онда одлучно одговори.</p> <p>— Сто хиљада |
, свети памук! —потврди Диша и значајно погледа у обе жене, које радознало очекиваху да им обја |
он има децу!</p> <p>Хаџи-Зосим значајно погледа у мајстор-Дишу и намигну.</p> <p>— Зар од овог |
знам, зете! — одговори Маца и забринуто погледа у Дишу.</p> <p>— Ето, данас сам све прохесапио |
лека детету, прође поред кир-Дише и не погледавши га.</p> <p>Кир-Диша поздрави дервиша по турс |
Диша скинувши поглед са онога гнезда и погледавши радознало у своју жену.</p> <pb n="206" /> < |
/p> <p>— И Бог ми је услишио жељу; ево, погледај ово, Лепосава!</p> <p>— Шта има у тој кесици? |
/p> <p>— А он ти је па младунче, ба!{S} Погледај га само: је ли му оно лице или трбух на рамени |
т и да сваки од ових људи, који га сада погледају и који му називају Бога, јасно, као на длану, |
клињао је кир-Дума дижући фес с главе и погледајући у небо.{S} Али Диша је већ далеко одмакао, |
је увек, кад год би изишао из мутвака, погледала и испратила очима, за које не би могао рећи д |
оја га је равнодушним осмехом по каткад погледала.</p> <p>— Погађаш ли зашто је све ово? — запи |
га у руку, а он њу у чело.{S} Кад га је погледала, једна јој се суза скотрља с лица.</p> <p>— Е |
јој га пред ноге, удовица је са страхом погледала у Јанићија; а кад јој је овај казао, да јој т |
оме случају уозбиљила би се и страшљиво погледала на капиџик.</p> <p>Мајстор Диша је, од времен |
којима су већ дотужали прекори и искосо погледање њихових мужева.</p> <p>Кир-Диша је већ неколи |
како који дан, кир-Диша је све жудније погледао у насмејане очи своје жене, очекујући да му он |
ори Јанићије, који је жељно за то време погледао у ону чинију пуну пилава и овновска меса, што |
.{S} А докле је тако размишљао и брижно погледао у „бешчедну“ будућност, кира-Анастасија ни слу |
нешто? — запиташе је друге и радознало погледаше у њу.</p> <p>— Па, ето, тетка-Маце; она зна и |
е преко прага и ревносно бацале сумњиве погледе на онај младешчић и свеже лице, озарено очима, |
е лагано и на одушке развијала је своје погледе на данашњи свет, из далека му наговештавала как |
) <pb n="139" /> често заустављао своје погледе, баш му се свиђало.{S} И не би био с раскида да |
, Диша је постепено примио све навике и погледе својих мајстора, па није ни чудо, што је, мало |
воља учинила је читав преврат у његовим погледима.{S} Колико је патио од туге за својом женом, |
тале честите жене заобилазиће око ње са погледом на страну, <pb n="62" /> као кад би ко окретао |
пским писменом.{S} Мајстор Диша прелете погледом преко овога шаренила од жутих и црних печата, |
и кира-Анастасија са оним престрављеним погледом, бледим лицем и сузама у очима, које га тако ж |
> <p>Газда Диша га погледа разрогаченим погледом и чисто чудећи се, како то да му један шегрт о |
подиже, само да се не сусретне са оним погледом, што се упиљио у њега.</p> <p>— Како: шта? — М |
љења, блене у кира-Анастасију питајућим погледом, као да је овога часа некакво привиђење пролет |
он је био потпуно уверен, да ће у томе погледу постати не само десна рука тетка-Маци, но, у ко |
па када није могао, он нареди Бику, да погне леђа, а он му се попе на леђа, па одатле на зид и |
же, те га калуп прелете и у мало што не погоди једнога пролазника, који у томе часу наиђе. — Ја |
не, ти немаш те паре.</p> <p>— Па да се погодимо! — одговори мајстор Диша, који добро опази ста |
и бре, Јанићије, кад те је мајстор Диша погодио за магаре?“ — „Ко је магаре?“ питам ја. — „Ти, |
чаршију.</p> <p>Тај калуп, који га није погодио, одлучио је Јанићијево држање.{S} Он онако узбу |
После је отишао у Мокри Луг.{S} Тамо се погодио код једнога газде сељака, да му чува овце само |
стор Диша урадио, па ни сама није могла погодити, у толико више, што је прстен тек синоћ добила |
омилу, јер му се чинило, да ће му сваки погодити чега ради долази.</p> <p>Али једнога дана, кад |
и што се нечега плашила, ко би то могао погодити.{S} Једно је јасно, да га је увек, кад год би |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Погреб је био као што и приличи једној устабашиници.{S} |
што би је као дете учинио, или за сваки погрешан убод шилом, кад му је мајстор показивао на как |
>— Ама није он био прилика за њу; он је погрешио; требало је да се тобом ожени, па да га Бог ви |
и адет.</p> <p>Али, у томе часу од ове погрешке спасе га тетка Маца.{S} Она уђе баш у часу, ка |
те ће тако, мало по мало, раскрстити са погрешком свога оца, који не беше те среће да се, као и |
е тако, у своме будућем породу, исправи погрешку својих родитеља.</p> <p>И тај јединствени идеа |
е га преклињати да је не убије и да јој погрешку опрости.{S} Надао се чак и томе, да ће се прав |
илости.{S} Из дана у дан за сваку своју погрешку, што би је као дете учинио, или за сваки погре |
коју се стапао.</p> <p>А ону националну погрешку својих родитеља трудио се, да изглади тиме, шт |
пева.</p> <p>Али, чини ми се, та своја погрчена чувства никада боље и лепше није истицао, као |
ајзад се одлучи, притиште руком кваку и погурну; али врата затворена.</p> <p>Ова једна ситница, |
римио од митрополита благослов, а онда, под црквеним барјацима, крену се свештенство у одеждама |
их гушчића, који, са својим родитељима, под кутњом настрешницом чупкаше траву.</p> <p>У то доба |
врло пријатно.{S} У тетка-Мациној кући, под оним хладовитим орахом, њему је било као да се нала |
ство у одеждама и са иконама; а за њим, под еснафским барјаком, мајстор Диша са женом, пуницом |
премишља о својој несрећи.{S} Малаксао, под притиском безбројних мисли, осећао је како га памет |
алић, над којим је горукало кандиоце, а под кандиоцетом мален сандучић, сав ишаран резбама.</p> |
она тај запис метну у недра, носила га под пасом четири месеца и — то јој поможе.{S} Сада кир- |
ријатеља стицало, јер су они знали кога под „фукаром“ и говедом разуме мајстор Диша.</p> <p>Али |
о мирис онога босиока, што га је некада под својим јастуком напипао.{S} Ноћ је била ведра и оба |
> <p>— Онај босиљак... што си ми турила под јастук... па оно...</p> <p>— Које: оно? —</p> <p>— |
запис да прилепиш на њојзина недра, ама под само грло; други пут, овај запис на чело; трећи пут |
емогло на миндерлук, притиште песницама под појас и поче тешко уздисати.</p> <p>У таквом га ста |
— одговори Анастасија и залупи вратима под носем свога супруга.</p> <p>А мајстор Диша, још збу |
бре, ваљда због силне жеге, свукао и на под бацио.</p> <p>Таман све то покупио и пошао, да се н |
ве, румене од стида и оборених очију на под.{S} Стала опуштених руку уза сама врата и снебива с |
и зрак и оно лишће, што са бујних грана под ветрићем шуми, дише.{S} И то неодољиво осећање, кој |
, како у собу улете некаква црна крмача под фесом и кратком кићанком на глави, па га удари кишо |
ука.</p> <p>— Ох, ох! — одахну кир-Диша под пријатном свежином хладне воде и сирћета, кад се ра |
ад год би дошао, па сад одједаред да је под таквом срамотом оставиш.{S} Ако си тако мислио, мој |
ичи једној устабашиници.{S} Однесена је под еснафским барјаком; а после укопа све, што је допра |
ене, чије се већ давно напуњене тестије под лулама преливају, докле се они живо о овоме или оно |
је имао у Пожаревцу једног стрица, коме под старост помреше деца и жена, те тако остаде самохра |
а дешава.{S} Осетио је само, како му се под ногама земља мигољи и за цело би пао, да се у томе |
и згази ногама.{S} Да му Лепосава беше под руком, за цело би и с њоме тако: пљунуо би на онај |
за једно сећање, да се и на њега, ма и под старост, насмешила срећа и ту му срећу лакоумна жен |
даред; земљу ћу да прокопам, па ћу те и под земљом наћи!{S} Нисам ја стао за тебе једнога, али |
све оно урадио не размишљавајући дуго и под првим утисцима оне кира-Манине речи, којом га је он |
виш, чије је лице све у браду зарасло и под високом купастом капом, око које се омотавала чалма |
је бринуо, јер је знао да се она налази под двоструком пажњом, Мацином и Јанићијевом; а за Јани |
ага од живахности.{S} Нешто му се скупи под грло; неодољива одвратност према својој жени, па ча |
под нос.</p> <p>Мајстор-Диша, кад осети под носом склопљену песницу, устури лице назад и, засти |
и би страховали да ће се сада преломити под теретом широких и пуначких плећа.{S} И ето, своју, |
, наредили, да се софре поставе у башти под оним густим дрвећем, које не да сунцу на земљу.{S} |
се уздизаху вита минарета одблескујући под руменим јутарњим зрацима.{S} Из те даљине допираху |
ажени Ламбре поднесе мајстор-Диши шипак под нос.</p> <p>Мајстор-Диша, кад осети под носом склоп |
о о оној, која му је тај стручак кришом под јастук турила.</p> <p>Сада му и ово сасушено лисје |
скочи у њезину башчу, опучи му се камен под ногом, те се сроза на улицу и сав изубија. — Можда |
ла је стојички свој удовички бол и, као под неком магијском силом, што је дубље залазила у удов |
к босиока, онај, што га је некада нашао под својом главом и који је као најдраже благо до данас |
мимо оба шегрта у собицу и одело турио под своју душему<ref target="#SRP19061_N4" />.{S} Али п |
х и обрадова, кад угледа Лепосаву, како под једним дебелим орахом близу мутвака поставља софру |
шчупа! — застења Диша саломљен и клонуо под тешким теретом неостварљивих и мучних мисли.</p> <p |
о огромна архитектура, коју је мало час под кров метнуо, а она се у једноме тренутку до темеља |
у хране својој дечици.</p> <p>— Берићет под кровом! — рече хаџија, који сеђаше на томе доксату |
ној чешми, напи се воде, подметну главу под лулу, из које је избијао дебели млаз хладне воде, и |
вде тетка-Маца поче раздрешивати шамију под брадом — оно није човек, оно је тулум, једно говеђе |
раздражено фудул-Стаменка и поднесе му под нос пуну шаку женске косе. — Шта је ово?{S} Тако ли |
140" /> се једнако капиџика, трешаше му под нос песницу са прамењем оне косе.</p> <p>— Море тор |
есом врати првоме своме шегрту, који му под руку дође.</p> <p>Кад се овако нагло нашао на улици |
пар ластавица савио је у самом доксату под стрехом гнездо, из кога извириваше неколико главица |
снице и сав трепћући од љутине унесе их под нос Јанићију.</p> <p>— Пцета!{S} На зенско ли напад |
ом застаде изненађен, јер из баште, баш под широким орахом, зачу јасан жагор, смех и певање дев |
а кира-Анастасија, која се налазила још под пријатним утисцима синоћне гозбе, угледа онако узру |
атељ, то му не остаде друге, него да се пода небројеним уздасима и да почешће таре шаком чело, |
једноме избрешку близу Вилине Водице и подавао се стотинама грозничавих мисли, које су се по њ |
</p> <p>А мајстор Диша седе на ћепенак, подави ноге и са најлепшим задовољством даде се у машта |
бројиш па сад? — Запита га кир-Ламбре и подави ноге поред свога госта.</p> <p>— Педесет и четир |
који је умео од подне до мрака да седи подавитих ногу на своме ћепенку а да се не макне, сада |
осле бити од тебе?{S} Треба цркви дати; подај!{S} Ама 4000 гроша то је много.{S} И зар Богу тре |
уће и деце, често није имала кад, да се подаје материнскоме болу.{S} Деца јој у неколико замењи |
ши јего ранше уцвјељену душу, а по том, подаривши јему истовремено три отрока мужескаго спола, |
хвалност <pb n="191" /> Богу, што му је подарио толико мудрости, да ближњега ода зла спасава.</ |
а пробије врата — главом.{S} Залети се, подвије главом као јунац, кад закопа земљу рогом, па те |
прснуше, а глави ништа.{S} А увек, кад подвије врат и полети, мукне тако, да вам се чини то би |
ем прагу опази и пар мушких јеменија са подвијених врхом и ружом од сахтијана на врху.{S} Ослуш |
је, већ стишан од прве навале, седео је подвијених ногу на трави, грицкао једну зелену сламчицу |
па вриснувши, као да је жеравица опече, подвикну: „Што ћутиш као стрина?“ — и, пре него што је |
<p>— Море говори шта се то догодило?! — подвикну најзад Маца, кад виде, како она не може да се |
рунтијо; шта си ми се ту успропадила! — подвикну Маца, која није никада допуштала да јој кћи пр |
.</p> <p>— А, ту ли те сврби, магаре! — подвикну Диша, коме оваква „интимна“ питања од једног ш |
те нисам овим калупом по лудој глави! — подвикну му мајстор претећим гласом и дохвати руком за |
{S} Шта сте се раскокотале по сокаку! — подвикну нека остарија жена из авлије, а оне, кикоћући, |
а си друго него пезевенк, куче, бре!? — подвикну Диша и дохвати једну летву, да одалами непослу |
м човеком у соби.</p> <p>— Шта кажеш? — подвикну Анастасија.</p> <p>— Кучко! — дрекну Диша. — Ј |
једног дана тако <pb n="177" /> одлучно подвикну, да се мајстор-Диши тај моменат учини врло сли |
у провале, па таман изашао на чистину и подвикнуо: „Боже помози!“ — а оно на равном и сигурном |
, као да ми је рођена мати!“ А после би подвикнуо жандармима, да извуку мацке и да на њих повал |
е нужно, он ће и сав тетка-Мацин надзор подвргнути својој потајној контроли.{S} Одважити се на |
него да још чека и да се — нада.{S} Али подгрејана нада не греје.{S} Надао се али са стрепњом, |
ше га у скут, а он им очински благослов подели.</p> <p>— Богоугодни пустињаче — започе хаџи-Зос |
р Диша се уплаши од њене вике, те онако подеран и изубијан од пада замаче у сокаче.</p> <p>— И |
едеље разговарало, а кир-Дума никако да подеси згодан тренутак, те да започне о главноме.{S} Ки |
од ћитајке што јој је донео за спомен; подигла је руком у вис, загледала са сваке стране и див |
ко заглухнуле слух и толики шум у глави подигле, као ова једна реч: „То ће ти бити мајсторица!“ |
е.{S} Желео је да се освети Грцима и да подигне свој оронули морални углед у еснафу, па је <pb |
вуче над земљом и никако не може да се подигне и разбистри.</p> <p>Анастасија га је сузама и п |
<pb n="63" /> трудећи се, да је умири и подигне са јастука, у који је заронила лице и плакала.< |
гао и да радњу отвори и да му у чаршији подигне углед као равноправноме члану грчке насеобине.{ |
аје пет стотина.{S} Спусти мало ти, нек подигне мало он, па ћемо да углавимо.</p> <p>— Јок, јок |
о око сређивања еспапа.</p> <p>Јанићија подиђоше мравци, спусти венац од јеменија на тезгу, а ч |
— Пушком ћу ја тебе! — продера се Диша, подиже обе песнице и што је могао брже прогура се кроз |
е му жене, где вели, да тај „памјатник“ подиже својој „честитој“ жени, у нади, да ће се тиме сп |
лути почеше му играти пред очима; а кад подиже очи тавану, њему се <pb n="119" /> учини, као да |
— запита Диша плашљиво.</p> <p>Јанићије подиже очи мајстору и немо га гледаше.</p> <p>— Умрла з |
<p>— Шта: тако? — пита Диша, а очију не подиже, само да се не сусретне са оним погледом, што се |
вао?</p> <p>— Ти! — продера се супруг и подиже обе песнице у вис.</p> <p>Кира-Анастасија пребле |
Христова. — Амин!</p> <p>Сеј памјатник подиже зјело уцвјељени супруг</p> <p>Хаџи-Диша“.</p> <p |
еће скупо коштати, а и еснафу ћеш своме подићи углед у цркви.</p> <p>Овај савет дошао је таман |
и он очи, па их није <pb n="66" /> смео подићи; није знао како да се у овоме часу понаша.</p> < |
е ћерку у мутваку како седи на шамлици, подлактила главу о шаку и нешто мисли.{S} Да је мало бо |
тако, дан из дан, Јанићије је све више подлегао ономе тешкоме осећању, од кога се ни после тол |
ћуди; и што се више отимао, све је више подлегао оном немилостивоме осећају, у који се до грла |
атре, приђе једној чешми, напи се воде, подметну главу под лулу, из које је избијао дебели млаз |
од удовице преко зид и кад вам је шегрт подметнуо леђа, да се попнете?</p> <p>— То није истина! |
му се простота не би у очи подсмевала и подмигивала, што се толико повео за женом, он се сасвим |
ју неће смети од белосветскога језика и подмигивања.{S} Једном речи, о њој ће се свуда говорити |
ум, да оде у дућан и, ма на који начин, подмити Јанићија, да ћути.{S} Ово беше једини излаз, да |
главу.{S} Па онда, он, који је умео од подне до мрака да седи подавитих ногу на своме ћепенку |
да њему јави, ако што буде.</p> <p>Око подне дотрча Јанићије у дућан, узбуђен и задуван од сил |
на страну; све би се то још и којекако поднело, само да је према кира-Анастасији могао бити ма |
напомињао све оно, што је до овога часа поднео, тај назив му изгледаше сада као пакосна подсмев |
ко му драго, хаџија је био приморан, да поднесе и овај ударац и да у страху очекује, како ће се |
, њу да лечи, ако је болесна, с њоме да поднесе све, па макар га цела чаршија презрела.</p> <p> |
ако смете!{S} На! — и окуражени Ламбре поднесе мајстор-Диши шипак под нос.</p> <p>Мајстор-Диша |
о? — запита раздражено фудул-Стаменка и поднесе му под нос пуну шаку женске косе. — Шта је ово? |
вострука штета, коју никако не би могао поднети.</p> <p>А да на све ово одмахне руком и да опро |
паситељеву.</p> <p>Но пре него ли ће му поднети часни ексер на целивање, испосник је сматрао за |
ба што их родитељска <pb n="55" /> срца подносе, то јој ипак није помогло.{S} Кир-Диша је упорн |
ага ни гласа.{S} Кира-Мана стрпељиво је подносила све, па и то што јој нема мужа.</p> <p>Кир-Ду |
муке, што их је <pb n="195" /> Спаситељ подносио, докле су му овим двокраким ексером длан проби |
ћије скочи љутито, наже из дућана и кад подобро одмаче застаде и поче му пркосити.</p> <p>Јанић |
тати, покривено је даскама, које су над подом правиле узвишицу од прилике за пола шаке.{S} На т |
арварских особина свога племена и да се подражавањем и опхођењем у животу јако приближе потомци |
дубоко у његову главу; та га је одлука подржавала и хранила, па донекле и утишавала ону силну |
ћемо тамо!“ — и тако утешен сишао је у подрум, да у један бокал оточи расола, који је он увек |
овести.</p> <p>А када кир-Диша зађе и у подрум, да прегледа туршију, кира-Анастасија стрча са д |
бре био ту, ње више нема!{S} Ноге му се подсекоше и како је био наслоњен леђима уза зид авлијск |
кћери.{S} Кад су хаџији јавили, њему се подсекоше ноге, и да се у томе часу не придржа за довра |
на само свога калфу, па између осталога подсетио га и на оне услуге, што му их Јанићије пре тол |
ко су севнуле, да га је тај поглед јако подсетио на онај догађај.</p> <p>И од тога часа Диша за |
ник међу стварима, које су га сваки час подсећале на одбеглу жену; уздисао је и шапутао час про |
ежи не само да се ослободи свега што је подсећало на некадање робовање, него чак да потисне на |
ерио да је капија затворена, он је, као подсечених ногу, сав раслабљен које од умора а још више |
ви Грк; а да му се простота не би у очи подсмевала и подмигивала, што се толико повео за женом, |
у, кад зачу овај одговор, који му на на подсмевање личаше.{S} Он занеме од забуне.{S} Хтео би д |
тај назив му изгледаше сада као пакосна подсмевка.</p> <p>Па и име кира-Анастасије, чија му је |
са само гледајући, тек нећеш ти!</p> <p>Подсмевка Јанићијева текну у срце Лепосаву.{S} Он је хт |
p>— Па знаш како је — одговори Јанаћије подсмешљиво — кад човек остари, њему није ништа право.< |
јчица гласом, који је газда-Диши некако подсмешљиво звучао. — А она је одмах после њега изишла, |
l:id="SRP19061_N4">Спавало се обично на поду.{S} Место где ће се постеља метати, покривено је д |
S} Запрепастила се, кад угледа ћерку на поду, како се у тешкоме болу савија.</p> <p>И то унесе |
слетеше са послужавника и просуше се по поду, застртом шареним ћилимом.</p> <p>Овај врисак трже |
и оде тетка-Мациној кући.</p> <p>После подужега времена врати се мајстор Диша у свој дућан, за |
као крвавим капима.</p> <p>Мајстор Дишу подузе стравична језа, кад спази оне капи.{S} То су тра |
трошио? — викао је хаџија на сав глас и подупрвши се песницама о широке слабине, које од узбуђе |
отрча му.</p> <p>— Шта је, море, што си подупро капију? — рече му весело и дрпну га за рукав.</ |
а који тренут стишају метеж, који му је подхватио и душу и срце и мозак.{S} Грозничава ватра ли |
био страшно озлојеђен, па, у први мах, подчинио се утицају свога кума и пријатеља; али већ пос |
кривала је антерија до чланака и кратко подшишани бркови, који, широком лицу и носу, сасвим раз |
ово, непознато.{S} Осврте се по дућану, пође да седне и да се прихвати „дикиша“ с којим је опсе |
ња и велики кујнски нож, и он, место да пође на улицу, седе изнемогло на миндерлук, притиште пе |
адовољства и среће.{S} Он и без допуста пође доксату, али у томе и Маца изиђе, само не више она |
а за сиромаха?{S} Зашто баш да и она не пође?{S} Ако је суђено да патимо и да гладујемо, то је |
<p>— Скупо је!{S} Збогом! — рече Диша и пође вратима.</p> <p>Али свети човек, опазивши намеру х |
ик!{S} То му требаше још! — рече Диша и пође вратима.</p> <p>— Куда ћеш, зете?</p> <p>— Идем да |
е беше баш најпријатније, али се диже и пође за њом у собу.</p> <p>Кад приклопи врата, кира-Ана |
ви Дишу у пуној светлости, он се диже и пође оном страном којом Анастасија оде.</p> </div> <pb |
тању да изусти ову реч, већ се окрете и пође на улицу и не обазирући се на тетка-Мацу, која га |
лим шегртима целива, а бошчу прихвати и пође за газдом.</p> <p>Кира-Анастасија се у тај час мај |
же дај! — одахну Диша, исплати новцем и пође.</p> <p>На улици се хаџи-Зосим присети да о некој |
чије било, он се помири са тим гласом и пође у Београд, прво да се упозна са снахом, па после и |
и!</p> <p>Диша скочи и онако усплахирен пође из дућана.{S} Колена су му клецала од душевног узб |
м од пролазника утре рукавом и полагано пође поиздаље обилазити око дућана.{S} Да је само могао |
ретне мајку.</p> <p>— А како би било да пођем и сам, да је потражим! — помисли једаред; али у т |
кад сазнаду шта се противу њих говори, пођу у одлучну борбу противу дотичне сплетке.{S} Напрот |
ка Маца зове мајстора, да му се на њега пожали.</p> <p>Може се помислити, шта је све преживео Ј |
беше спреман, да оде у полицију и да се пожали, како је нестало кир-Ламбре, а и да искаже своју |
-Мани, да им се на Дишино тврдоглавство пожали.</p> <p>Али уместо да јој оне помогну и утичу на |
дине и сувише стара, да би јој се могао пожалити.{S} Са Лепосавом опет не би могао говорити о т |
е њихове журиле, да спрече сваки могући пожар, који би се могао ма када јавити.</p> <p>— Ватру |
ако ће боље бити, да што пре оде у свој Пожаревац и да више никада не помишља <pb n="57" /> на |
да сте из сама Елада, као да не сте из пожаревацко!</p> <p>И у такоме правцу говорио је кир-Ду |
аовине покојникове.{S} Један трговац из Пожаревца, Јанко папуџија, који је од кир-Дише куповао |
а имам а шта немам.{S} Са оним имањем у Пожаревцу и овим, што сам ја стекао, имам на двеста хиљ |
баш и десило.</p> <p>Кир-Диша је имао у Пожаревцу једног стрица, коме под старост помреше деца |
а којеким; а таквога мужа свака би себи пожелела.</p> <p>— Мени не треба мајстор Диша.{S} Ако њ |
допрати Дишу до Јалије, окадише лађу и пожелеше срећан пут и још срећнији повратак хаџији.{S} |
р-Бенџу, казаса из Главне Чаршије, који поживе с њоме три године и, умревши у шездесетдругој <p |
unit="subSection" /> <p>Мајстор Диша је пожњео све користи.{S} Српска чаршија прихватила га са |
као прави брат, он је то чинио са пуно пожртвовања.{S} Једном речи, између ове четири душе пос |
почео у шали да гони кира-Анастасију да пожури, те да не остане толико имање без наследника.</p |
е другоме дао.{S} Она изиђе из собице и пожури тетка-Маци, а Јанићије, још сав румен, уђе у дућ |
се ова ствар ипак на добро свршити, он пожури тетка-Маци.{S} Тетка Маца му је била једина личн |
а, одби га од своје рођене капије, и он пожури даље.{S} Пред ћор-Ахметовом кафаном угледа како |
че!{S} Па сада, ћерко, не лени се, него пожури! — одговори Маца и нежно помилова кћер.</p> <p>Х |
к у дућану, за цело би пао на земљу.{S} Пожурио је кући, али, кад је дошао пред капиџик и чуо о |
ђе, те да прими наслеђе.</p> <p>— Ти да пожуриш; немој да оклеваш, јер знаш какви су српски суд |
изразом пакоснога задовољства — него да пожуриш са сватовима.{S} Знаш, ружно је да ти се пре св |
адношаху преко зида, стресао се по који пожутели листић падајући на њега.</p> <p>— Знам, душо, |
а му је и најбоља домаћинска кућа могла позавидети.</p> <p>Топло и сунчано лето грејало је над |
о.</p> <p>— Због 4000 гроши, што смо ви позајмили ја и Ламбре.</p> <p>Кир-Диша га погледа зачуђ |
видите колико вас постујемо, ја ћу вам позајмим из еснафска каса пет стотин гроси за четири го |
идону, кад је еснаф славио, они су увек позајмљивали барјак од палилулских ратара, а за то су м |
, Јанићије, који је стојао код мутвака, позва га полугласно:</p> <p>— Газда!</p> <p>— Шта је? — |
егрт прислужи једну <pb n="75" /> кафу, позва Јанићија и нареди му да оде до Ламбрине куће.</p> |
</p> <p>— Јанићије, оди часком овамо! — позва га и уђе у дућанску собицу.</p> <p>Јанићију не бе |
ци на кафу, спази га Станко туфегџија и позва на свој ћепенак.</p> <p>— Ама, чули ти шта се оно |
ко пре, што Лепосава нарочито застаде и позва мајку, да се не задржава толико.</p> <milestone u |
сава у један час отрча мутваку и прстом позва Јанићија.{S} Нешто му је журно говорила, а он је |
ез њених речи постало јасно зашта га је позвала.</p> <p>— Ако си поштен човек, онда не смеш да |
х пријатеља.{S} Но стриц и ако није био позван у сватове, кад је чуо да му се синовац оженио, а |
р Диша, као младожења, од своје стране, позвао на весеље.</p> <p>Сутра дан, по прстену, пошао м |
до кир-Ламбре, пољубили се и љубазно га позвао на вечеру.{S} Кир-Ламбре је с почетка збуњено пр |
Дишино; после пола часа, када је Ламбре позвао младу у коло и почео с њоме играти, кира-Мана и |
метну пред светога човека четири гроша; поздрави га, а дервиш, коме је онај млађи припаљивао на |
ји повратак хаџији.{S} Прво се Лепосава поздрави с мужем, пољуби га у руку, а он њу у чело.{S} |
вде, куче едно!{S} А на кира-Анастасија поздрави се, да тој кадаиф једе сас кога је јела и до с |
ише и не погледавши га.</p> <p>Кир-Диша поздрави дервиша по турском адету и седе на једну асуру |
арица му наредила, да то однесе и да је поздрави, да не иде никуда из куће, јер ће јој она доћи |
p> <p>Тетка Маца је застала мало, да се поздрави са једном комшијницом, која је заустави на сок |
вде? — викну му још из далека.</p> <p>— Поздравила те моја газдарица започе Јанићије.</p> <p>— |
онда на пола гласа прошапута:</p> <p>— Поздравила те моја мајка, да одмах дођеш.</p> <p>— Какв |
е ишао напред, ишао и не обзирући се за поздравима људи и не застајкујући пред дућанима својих |
а — носи ово код тетка-Маце и да кажеш: поздравио мајстор и шаље ово! — Јеси ли разумео?</p> <p |
ка Маца и поче примати ствари.</p> <p>— Поздравио мајстор и шаље вам ово! — испоручи Јанићије, |
му да оде до Ламбрине куће.</p> <p>— Да поздравиш кира-Ману и да јој овако кажеш:{S} Много те п |
простачкога назива: „мајстор“, први пут поздравише љубазно са: калос мерос, кир-Диса!</p> <p>Ов |
-Ману и да јој овако кажеш:{S} Много те поздравља кира-Анастасија и поручила ти да дођете на је |
га шегрта, па онда оде брзо својој кући поздрављајући весело комшије по ћепенцима.</p> <milesto |
ра-Анастасија случајно допринела.{S} На позив суда да дође у Београд, да се суди, она је из Гал |
икаквога оправдана разлога, да на њезин позив не оде.{S} Ко зна како ће <pb n="141" /> га дочек |
Кир-Ламбре је с почетка збуњено примио позив, али се у брзо прибрао, када је видео како кир-Ди |
<p>А тетка Маца, поред свога видарског позива, била је и с друге стране међу београђанкама мио |
х њезиној кући оде.</p> <p>И то одлучно позивање текнуло је Дишу, у толико више, што није било |
е то њој свиди, сад чисто није могла да позна свога супруга.{S} Он се није обазирао ни на њезин |
ас стрепила, да је не позове у собу.{S} Познавала је она адет свога мужа, да сву срџбу, коју је |
ра-Анастасија, која је свога мужа добро познавала, није веровала у такву претпоставку.{S} Кир-Д |
н, тих и услужан хаџија.{S} Овај хаџија познавао је сваки кутић у светим местима, јер је ово ве |
а сумње — оговори Зосим. — Богоугодника познаје цео свет, па зато се и мора веровати, да је сам |
асположен, чинило му се као да га сваки познаје и честита му на тако красном успеху, што га је |
мбре, а ја нити сам га видела, ни дреје познајем.</p> <p>— Па то... она је једна... једна...</p |
ији; толико се изопачио, да га чисто не познајем.</p> <p>— Не знам — одговори Маца — Изменио се |
н! — шапну Јанићије.</p> <p>— Зар га не познајеш?{S} Ено онај, у дугој бради.</p> <p>— Какав ма |
>Али у кућевном домазлуку не би га више познали.{S} Како је у почетку покушавао, да и у кући за |
што ћу да јој се наплатим, само док је познам.</p> <p>— Немој, снахо; него кад те тако запита, |
а се жив од туда не јавља.{S} Понеки од познаника Срба наврати у дућан, тек колико да из Дишини |
и не застајкујући пред дућанима својих познаника и не бришући онај зној што му је капао са чел |
отпадио и од оног малога броја српских познаника, са којима је до своје женидбе какве такве ве |
комшиница мајстор-Дишина, а и као добра познаница кира-Анастасијина, примила се, да у младожењи |
мањега шушња.{S} Некадање пријатељице и познанице, које су јој за време удовиштва с тешком муко |
, у малој чаршији већа узбуна.{S} Срби, познаници Дишини, држе страну своме Србину и бране га, |
и се не прашта. — Тако је објашњавао он познаницима своја утанчана чуства и поштовање према све |
који је заинтересовао многу Лепосавину познаницу.{S} Рашчуло се о томе, па многе нероткиње, ме |
олико изменио у кући, да га човек не би познао.{S} Разуме се, да се Лепосава одупрла и таквим ж |
нама и зејтину и та његова, већ увелико позната испосничка наклоност, створила му је међу новим |
лов Божји оставља! — заврши Маца својим познатим лаганим али речитим разлагањем.</p> <p>— И так |
ушташе његова облина, избегава да се са познатима састане, од стида, да му на улици не честитај |
ка.</p> <p>То му је све било већ одавна познато; није једаред само кира-Думиница све ово припов |
сада искушава, али помисли, да ли ти је познато икада било, да је некоме радња пропала, докле с |
м и њиховим женама, како јој ништа није познато, зашто јој вереник врати прстен, те тако кир-Ду |
огађа, а што се цене тиче, то му је већ познато било, да се овде може човек погађати до миле во |
е и тако, — рече Маци и седе, да вечера позну вечеру.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Но |
Када се женио, није нарочито хтео да га позове у сватове; чинило му се да би га појава овога пр |
ио жени, да за сутра спреми вечеру и да позове Ламбру, Думу и њихове жене; хоће да их почасти з |
кира-Мана сваки час стрепила, да је не позове у собу.{S} Познавала је она адет свога мужа, да |
нам се не похвалиш?{S} Зар нећеш да нас позовеш?</p> <p>— Куда?</p> <p>— Па у сватове.</p> <p>— |
пролазника утре рукавом и полагано пође поиздаље обилазити око дућана.{S} Да је само могао, он |
позове у сватове; чинило му се да би га појава овога простака понизила у очима Ламбриним, Думин |
ичкога живота.</p> <p>Кира-Анастасијина појава у њезиној кући колико је изненадила, толико јој |
ала пред очи; и ма колико му та живахна појава била пријатна, ипак га је доводила у неку забуну |
тркне за њом, кад га одједаред изненади појава мајстор-Дишина.</p> <p>Ваљда се Дишин шегрт не б |
а, а сада опет мајстор Диша?{S} Тек ове појаве расвестише га и он се полако изви из њенога загр |
го ли што су њихови мужеви успели да се појаве у ћор-Ахметовој кафани на Зереку, већ су отишле |
треба да се њих двоје о младини у башти појаве.{S} Она се дубоко замисли и поче радознало да ра |
поче узмицати насатке.</p> <p>У том се појави и тетка Маца.{S} Са пребаченом шамијом преко гла |
томе се и капиџик отвори и %ни прагу се појави танка фигура фудул-Стаменкина у жутој шкуртељци. |
ао, као што је то чинио, кад се у цркви појави београдски митрополит, Антим, по народности Грк. |
изиђе му на очи Лепосава у целој својој појави и он се, сад први пут, пред том сликом снеби.</p |
ненадне промене, што је угледа на целој појави.{S} Сав мајстор Диша изгледао му је чисто као пр |
е одазва нико, а на комшијском капиџику појави се једно девојче.</p> <p>— Што чукаш толико?{S} |
азак газда-Дишин ту на прагу, у њему се појавила сумња, да то што је обећао није добро и да ће |
неће ли се, ма с које стране, из сокака појавити фигура његове жене.{S} Сад више није био спосо |
лом турском сабљом, као овога пута пред појавом мајстор-Дишином.{S} Није то било од каквога стр |
ма већ поткупио бројанице и турао их за појас, он положи руке на трбух, ниско се поклони и прис |
?</p> <p>Јанићије устаде, метну руке на појас и ниско се поклони газди.</p> <p>— Хвала ти, као |
ло на миндерлук, притиште песницама под појас и поче тешко уздисати.</p> <p>У таквом га стању з |
свилу за свадбену антерију и леп шарен појас; а већ нови ђевђелук (капа „дињара“) то је мајсто |
оде?</p> <p>— На! — простења Диша и иза појаса извади један прстен, па га пружи Јанићију.</p> < |
је! — смеје се мајстор Диша и вади иза појаса кесу у којој нађе две аспре.</p> <p>— Узми, на! |
и, на служби Божјој, често је вадио иза појаса и пљувао у њу, тако да је сваки од црквара могао |
дугуљаста и крупна ћилибара.</p> <p>Иза појаса извади стручак босиока и пружи га домаћици.</p> |
сле прошевине, дигао ме је као перце до појаса и шале ради три пута преко собе пренео.</p> <p>— |
јако проседелу браду, која му је чак до појаса долазила.</p> <p>— Ено га! — рече Маца, која се |
аго до данас чувао, носио преко дана за појасом, а када је легао, отварао кутијицу, помирисао, |
чајно напипа једну кутијицу, коју је за појасом носио.{S} Он је извуче и отвори.{S} У кутијици |
, са бројаницама у руци и дуванкесом за појасом; промичу и ишчезавају као далеки звук или кукур |
ош од запис.</p> <p>Диша извади кесу за појасом, одмота је и метну пред светога човека четири г |
емљи.</p> <p>И зато је носио за вуненим појасом једну дугуљасту кутију од тенећке, па кад год м |
то је вредно сазнати, нарочито садањем појасу мужева и жена, којима су деца једна тегоба, па т |
јстор Диша стоји према њему, пипа се по појасу и све хоће нешто да каже своме шегрту, али, кад |
е зна где је шири, да ли у леђима или у појасу, да му је лице као накалаисана тепсија, и Бог те |
о држало у некој запетости и недоумици, појачавало се све више, те он није никако могао да схва |
о је даде ономе токмаку, да јој младост поједе? — одговори Јанићије.</p> <p>Ако је и био од сво |
о опажало, како с тешком муком изговара поједине речи некадањег матерњег језика.</p> <p>Једном |
огађај био што потпунији, описивала све појединости које су, како је ко држао страну коме, баца |
За сто нападас зенско свет на улица?{S} Поједосте четири хиљада гроси па искате и да убијете ки |
а га погледа.</p> <p>— Због њега сам ја појео врућ шамар; али ће ми га, мајци, кад тад платити! |
шта би свет онда реко?{S} Мајстор Диша појео шљиву, а кошчицу бацио на ђубре.{S} Па после да п |
нисам клепнуо, па да ти кажем ко ти је појео паре!</p> <p>— Кога ви, бре, да клепећете?{S} Сто |
и строго је мотрио, колико ће се дневно појести, али, што се тиче жене и пријатеља, кога је так |
одмерава шта ће се и колико ће се данас појести, уздишући вазда на скупоћу и велике трошкове, т |
уде а не за фукару.{S} Ко је још говеда појио кафом? —</p> <p>Тако је мајстор Диша често објашњ |
пињала.</p> <p>Да је о свему овоме имао појма, Јанићије би без сумње ово расположење њезине душ |
није пристао да напусти дућан, па да је појури, ни да је опет остави, да му се онако смеје. — О |
<p>— Како да ти кажем, кад си ме одмах појурио да тучеш?!{S} Зар ми о сватовима због тога ниси |
, да јој се наместо његово јавио у соби пок. кир-Бенџо; филџани и џезва с кафом слетеше са посл |
није никако чудо, што су сви пријатељи пок. кир-Бенџе, а нарочито жене њихове журиле, да спреч |
било на чешми или у махали, буд за што покавжила и побила.</p> <p>И то ново осећање превлада.{ |
ји је сад баш узабрао, па хоће да му га покаже.</p> <p>Мајстор Диша бледи и румени; срце му биј |
p> <p>Још тетка Маца није ни успела, да покаже Јанићију ма какву тешку ствар за дизање, кад Јан |
е, својим примерним држањем, успевао да покаже, колико је културно одмакао од многих својих врс |
му је било потребно, да се у сватовима покаже као <pb n="31" /> достојан зет нације у коју се |
време, да на прагу свога новога живота покаже својој вереници, како он никоме у својој кући не |
необично куражан, да јој бар овога пута покаже све, журио је Јанићије кући Лепосавиној.{S} Пред |
ли се ипак трудио, да то задовољство не покаже.{S} Сад му се дала врло згодна прилика, прво, да |
је се збунише.{S} Јанићије покуша да се покаже весео, а она опет поче да га пита о нечем, што б |
не жени, и колико год му се дало да се покаже као прави брат, он је то чинио са пуно пожртвова |
н Диша, брајко мој!{S} Камо, нека ми ко покаже у еснафима макар једнога газду, који је толике п |
ца, који се на све начине трудио, да му покаже, како он неће да зна ни за какав род.</p> <p>Сад |
фтер.</p> <p>— Седи, — рече јој — да ти покажем нешто.{S} Знаш ли шта је овде?</p> <p>— Не знам |
Ламбри, да га јавно у дућану испљујеш и покажеш свету, како је неваљалство своме пријатељу учин |
сачувала своме детету (и ту тетка Маца показа руком на образ).{S} Велим, није ми Бог уделио бо |
који му отвори очи и у потпуној наготи показа, какво се мишљење о њему по чаршији проноси.{S} |
изволите кир-Дума, орсе! — и услужно му показа место у чело миндерлука, где се обично најугледн |
а га заболи; јер Јанићије не само да је показао доброга успеха у продаји поверенога му еспапа, |
ак, а руке се пружише за очима, које им показаше издашне џбунове кисељака.</p> <p>Није се обеси |
ашке зноја, што су му избијале по челу, показивале су, у томе часу, сву душевну борбу његову.</ |
рукави кошуље спали на рамена, те тако показивали, можда најлепшу белину и руменило што се мож |
ито његова хришћанска питомост, коју је показивао не само према себи равнима, него чак и наспра |
дуго.{S} На све могуће начине он му је показивао, како са овом срамотом, што је нанесе кира-Ан |
м љубазним гласом, који је у исто време показивао и бригу и радост, што јој тако давно невиђени |
погрешан убод шилом, кад му је мајстор показивао на каквом непотребном опсечку сахтијана како |
ирмама, које, у тадањем Београду, јасно показиваху, да су сви угледнији занати и трговине у туђ |
/> уз леђа час спусташе струку, те тако показиваше око слабина прозрачну свилену кошуљицу.</p> |
своје душе; а то осећање, које му јасно показиваше његову немоћ, да са собом располаже по својо |
му бије а душа се поткупила, па се и не показује жива.{S} Није шале, оно о чему је цео век сања |
удо догодило.{S} Та уверења богоугодник показује свакоме.</p> <p>Мајстор-Дишу силно заинтересов |
а обрашчић, па се онда измаче и засмеја показујући кира-Мани, како је на ономе месту зарудела б |
се ради!{S} Може бити кир-Диша да ће се покаје и помири; кој зна!</p> <p>— Нећу!{S} Нећу! — јец |
зне, опет остане у кући и да се искрено покаје за учињено неверство.{S} Тако у чаршији нико не |
о је молују.{S} Тај двокраки врх био је покапан рђом као крвавим капима.</p> <p>Мајстор Дишу по |
дњи, о ономе што је за собом оставио. — Покаткад му се усред читане молитве причуо потмуо звук, |
сав глас засмејала, када би кир-Ламбре покаткад из каквога присенка искочио пред њу, да је пре |
аглу слушао, и место икакве речи тек би покаткад простењао, нарочито онда, када би му она околи |
Има Божје правде, има, само што то овај покварени свет не зна!</p> <p>И хаџи-Диша се, кад споме |
знела је ову сплетку и покушала да њоме поквари сватове кира-Анастасије. — Мајстор Диша је ову |
и дође мутваку.</p> <p>— Може ли да се поквари свадба?</p> <p>— Како да се поквари, чапкуне, б |
се поквари свадба?</p> <p>— Како да се поквари, чапкуне, бре?</p> <p>— Па тако, пре ђердека (л |
"119" /> учини, као да му се сви зидови поклањају а таваница спушта на главу.</p> <p>— Јанићије |
жена) „на белегу“ и „среће ради“ кришом поклањала.</p> <p>Осетио Ламбре одавно, како му жена ве |
же, ана-сана.... викну раздражен и поче поклецавати од ужаса.</p> <p>— А ко не каже, питај!{S} |
{S} Какве паре тражиш, бре?</p> <p>Думи поклецнуше колена, које од претећега израза а које опет |
равио.</p> <p>Докле је жена разређивала поклон, кир-Диша зашао по кући, да осмотри је ли све у |
а, да штогод купи, свуда би добијала на поклон по које шећерлеме или други какав слаткиш.</p> < |
огу угодно.</p> <p>И од 4000 гроша сиђе поклон цркви на један барјак златом извезен, за који је |
е, служиш поштено, а он да ти не донесе поклон ни колико за једну аспру.</p> <p>— Нека, газдари |
узе, прими две аспре, (а то је био први поклон што га је за пет година шегртовања добио од свог |
И што је најважније, уза сваки убачени поклон нашла би и по једну киту цвећа, тако сређеног, д |
итати и све жеље онога, који је дотични поклон послао.</p> <p>Али сви ти поклоници, поред све с |
, у једноме часу, измени.{S} Због свога поклона еснафу за трен ока постао је један од најуважен |
/p> <p>— Нека, газдарице, не треба мени поклона! одговори Јанићије, који се све више збуњивао п |
настасија одреши бошчу, у којој је било поклона за њу, кира-Думиницу и кира-Ману.{S} Јако јој с |
, он извади онај цванцик, што му га она поклони, баци га у мутвак и што је брже могао истрча на |
ојас, он положи руке на трбух, ниско се поклони и приступи кир-Думи, као најстаријем, да га у р |
устаде, метну руке на појас и ниско се поклони газди.</p> <p>— Хвала ти, као оцу на храни и на |
се са седишта, прекрсти се и скромно се поклони икони у куту.</p> <pb n="179" /> <p>— Ко ће као |
је ово већ трећи пут, како као побожни поклоник долази овамо и свима онима, који су невични би |
.{S} Кад старац устаде и обазре се, оба поклоника приступише и целиваше га у скут, а он им очин |
валан и на најмањем поклону од побожних поклоника.</p> <p>Но поред ових лепих особина Хаџи-Зоси |
, немој да се нећкаш; право је да ти ја поклоним, сестра сам ти, брат си ми!</p> <p>Јанићију је |
акар једнога газду, који је толике паре поклонио за барјак?{S} Хиљаду гроша!{S} Шта мислиш бола |
им само, а туђе мени не треба.{S} То ћу поклонити цркви.{S} Не требају ми баш ништа; има мајсто |
о буде кћи?</p> <p>— Бацићу је у трице; поклонићу је теби! — одговори Диша, весео, што га је Ма |
отични поклон послао.</p> <p>Али сви ти поклоници, поред све своје чежње <pb n="11" /> и толики |
ка наклоност, створила му је међу новим поклоницима леп углед; многи су његове услуге тражили, |
особина Хаџи-Зосим је био уважаван међу поклоницима и зато, што је он толико рачуна водио о све |
p>Месец дана спремао се мајстор Диша за поклоничко путовање.{S} По чаршији се у велико рашчуло |
днога дана, после одслужене литургије и поклоничкога путовања на Голготу, угледа мајстор Диша х |
вега и тврдо одлучи, да не доврши своје поклоништво, да се, макар као ексик-хаџија врати, па ма |
{S} Мило јој да се пред гостима похвали поклоном, а још милије, што ће, после толико тешких дан |
га загледа, пријатно изненађена богатим поклоном.</p> <p>— Хајде, кћери, метни огрлицу око врат |
је на крају био захвалан и на најмањем поклону од побожних поклоника.</p> <p>Но поред ових леп |
> чанком жеравице опере руке и да се за покој душе чиме заложи.{S} Совра је била пуна; Маца ниј |
оји није дошао у цркву, да се помоли за покој душе кир-Бенџине и, колико је могућно, утеши уцве |
а је имала једну кућу, коју јој је муж, покојни татар-Јован, у наслеђе оставио.{S} Њезин муж сл |
гршт земљице на покојника.</p> <p>А тај покојник била је прва љубав, први њезин осећај, који је |
на дошла теби здрава као тресак, да мој покојник, Бог да га прости, није пустио да ја кувам и м |
ада тако јаког човека, као што беше мој покојник?{S} Једаред, баш после прошевине, дигао ме је |
друкчије већ као наредбу, коју је њезин покојник издавао озго.</p> <p>Саслушала је савете оба п |
да у овоме часу баца прегршт земљице на покојника.</p> <p>А тај покојник била је прва љубав, пр |
а, као да то пишти прекором душа њезина покојника.{S} Лепо јој се учини, да тај звук, што пара |
едан добар пријатељ како Ламбрин тако и покојника и његове удовице, журио је, да се што пре чар |
ски, и скоро половина чаршије, отпратио покојника до вечнога станишта.</p> <p>Сахранили су га д |
разлегала се у њезиним ушима као писка покојникова, који је на последњем часу викнуо: „кира-Ан |
кир-Диша постао наследник целе имаовине покојникове.{S} Један трговац из Пожаревца, Јанко папуџ |
х је кир-Дума имао између четири ока са покојником, уцвељеној удовици, поред кратке успомене на |
е удаду за Србина, то би био грех према покојнику, који је Србе, као и сви Грко-цинцари, уважав |
знани и незнани, који искрено тужише за покојницом, давно су иструнули: и неутешни супруг, мајс |
на капиџик, која са свећицом, да је над покојницом ужеже, а која са китицом цвећа, да јој чело |
када сазнаде да је ту био крај, докопа покојницу за рамена и поче је трести.</p> <pb n="214" / |
прибра снагу и крстећи се уђе, да види покојницу и да је целује.</p> <milestone unit="subSecti |
ом; а после укопа све, што је допратило покојницу до гроба, вратило се хаџи-Дишиној кући, да на |
иш и чујеш...{S} Цела чаршија говори за покојног кир-Бенџу и поштује га; па и ја, ето, што пошт |
село, баш као што је радила и за живота покојнога кир-Бенџе.{S} Кира-Думиница је свакога јутра, |
да утаре трогодишњу сузу над успоменом покојнога супруга.</p> <p>Кир-Ламбре би, можда, причека |
да је кира-Анастасија, из обзира према покојном Кир-Бенџи, који се за живота збринуо, да му уд |
те кира-Анастасија немаде куд, но да се покори жељи свога мужа.{S} Али пре него што је пристала |
д побожних молитава.{S} Зато, ако му се покориш и одеш, постаћеш ексик-хаџија; на земљи ће ти с |
улицу.</p> <p>Разуме се, да је Ламбре, покрај све своје чежње да се што пре састане са оном, р |
ћи кроз грчку чаршију, пркосно пролазио покрај кир-Думинога дућана.{S} А кир-Дума, чим би га уг |
рви угао, лармајући како га је кир-Диса покрао.</p> <p>— Жену ми одведосте, на образ ми пљунуст |
ама никаква доказа, да га је хаџи-Зосим покрао; а и када би успео да докаже, тешко да би до сво |
ошива ђонове, а испод очију прати сваки покрет свога мајстора.{S} Па и њему дошло мило, кад вид |
ивало девојче и радознало пратило сваки покрет очајнога комшије.</p> <p>— Шта си се забленула, |
<p>А баш у томе часу, кад он учини тај покрет, што је могло некоме да изгледа, као да ће да уд |
е измаче ни Дишин покушај, ни Лепосавин покрет, која у томе часу извуче своју из његове руке и |
и што јој се гибак струк тако еластично покреће.</p> <p>— То да не видим више — такви рукави!{S |
сти, образи јој на ново запламтеше, она покри очи шакама и побеже из мутвака, па онако збуњена |
ада виде како Јанићије упорно ћути, она покри лице рукама и удари у плач.</p> <p>Јанићије не мо |
и чврстим ногама.{S} Али тај недостатак покривала је антерија до чланака и кратко подшишани брк |
оду.{S} Место где ће се постеља метати, покривено је даскама, које су над подом правиле узвишиц |
<p>— Не дај, Боже! — уздахну дубоко и, покривши се јорганом преко главе, три пута се прекрсти. |
по туђој вољи и, само толико, колико да покрије главу.{S} Да је кир-Ламбре слободан, без жене, |
брише руке и смакне засукане рукаве, те покрије две загрљасте пуначке мишице, које беху до раме |
ојако мучио, да одвуче кроз траву једну покрупнију мрву хлеба.</p> <p>— Шта је тамо? — запита Д |
етио, када се Јанићије привуче и лагано покупи ћурче, антерију и чампаре, што их је кир-Ламбре, |
као и на под бацио.</p> <p>Таман све то покупио и пошао, да се неопажено извуче из собе, када с |
иша се спремао за повратак; још само да покупује неке ситнице, за које су му пријатељи дали гот |
ир-Диша, кога четворица држаху за руке, покуша да се отме; па, кад осети да му је то немогућно, |
стигао пред капиџик мајсторове куће.{S} Покуша да уђе, али капиџик беше изнутра затворен.{S} Ја |
начин могла да оде само до Галца, па да покуша све што може, не би ли га умилостивила и ражалил |
не седи сасвим залудна.{S} Једнога дана покуша да сама скине с верига котао пун вреле воде.{S} |
змахну да ради, да се заборави; једаред покуша и да запева, — али му се код првога стиха грло с |
умени и — обоје се збунише.{S} Јанићије покуша да се покаже весео, а она опет поче да га пита о |
камен на душу навали.{S} У једно време покуша, да стресе са своје душе овај притисак, размахну |
олитву).</p> <p>Али поред свега тога не покуша да одмах приступи смишљеној намери.{S} Синоћна п |
Дума је отишао суду, да још с те стране покуша.{S} Али Диша одрече и тамо дуг; чак изјави да ће |
ње дубоко у себи скрије и да још једном покуша, неће ли умилостивити газду.</p> <p>Али његова м |
и почео корети кир-Думу, што је у опште покушавао да мајстор Дишу уведе у њихово друштво.{S} Тр |
сестрими.{S} Ма да је у прво време и то покушавао.{S} Ова вижљава девојчица, која је сада већ т |
и га више познали.{S} Како је у почетку покушавао, да и у кући заведе што већу штедњу и да на д |
р-Думине, њему дође на ум, да још један покушај изврши, па ако успе, онда да не изгледа џабе, ш |
— запита Маца, којој не измаче ни Дишин покушај, ни Лепосавин покрет, која у томе часу извуче с |
="135" /> <p>То је толико заболе, да је покушала све што је смела, само да отклони опасност од |
тра и Станка, и изнела је ову сплетку и покушала да њоме поквари сватове кира-Анастасије. — Мај |
хладне димове.</p> <p>Тако је кир-Диша покушао да употреби и ово последње средство, те да осиг |
што и Анастасија.</p> <p>Али кад год је покушао да јој каже, увек га је неко предосећање задржа |
стицао у својим мислима, али кад год би покушао да га усвоји и самога себе победи, онај осећај, |
и у тој жељи провео цео век, а не би ни покушао да је у дело приведе.{S} Желео је да се освети |
, како је мајстор Диша одмах по прстену покушао да остане у удовичиној кући, али му је она одго |
су и обећавали ономе, ко им га донесе, пола царевине.{S} Али ексер се није могао наћи, јер га |
> <p>— Јесте, ама тих пара ти немаш!{S} Пола султанове царевине давао је цар Костадин за ово.</ |
е је то себи? — рече Јанићије.</p> <p>— Пола године док оде и дође!</p> <p>— Много!</p> <p>— Са |
ад подом правиле узвишицу од прилике за пола шаке.{S} На те даске метала се асура, а преко ње п |
во обазре, да га ко не чује, па онда на пола гласа прошапута:</p> <p>— Поздравила те моја мајка |
ћу чинити као себи.</p> <p>Сутра дан је пола Београда испратило мајстор-Дишу до лађе, чија су ј |
само тренутно расположење Дишино; после пола часа, када је Ламбре позвао младу у коло и почео с |
ила сирћетом, а на слепочњаче метала по пола главице црна лука.</p> <p>— Ох, ох! — одахну кир-Д |
сника из Еладе.</p> <p>Прошло је добрих пола сахата, када је фудул-Стаменка ушла у собу гостима |
их кришом од пролазника утре рукавом и полагано пође поиздаље обилазити око дућана.{S} Да је с |
ђе из суда оправдан.</p> <p>Докле је он полагао заклетву, стојао је кир-Дума спрам њега, забезе |
вим новцем платио, и у које је сву наду полагао, букнуше у пламен.</p> <p>— Добро је, паметно с |
м орахом близу мутвака поставља софру и полаже санове и чанке пуне јела, и застиде, кад помисли |
ша одведе жену у собу, и као човек који полази на тако далек пут, поче да је саветује, како да |
њи, да се не умеша хаџи-Зосим.</p> <p>— Полако!{S} Добри људи ће се угодити.{S} Ето, ти тражиш |
јој кажеш: „Добро је, шућур Богу!“ — а полако да кажеш: „Со ти у очи, а болест у ложичице“, и |
куца на вратима.{S} У исти час врата се полако ошкринуше и у собу се промоли кир-Думина глава.< |
S} Тек ове појаве расвестише га и он се полако изви из њенога загрљаја.</p> <p>— Да кажем где с |
Ако си честит човек — рече Маца утирући полако сузе, које је не слушаху, него једнако капаху — |
имао, када је уочи <pb n="184" /> свога поласка призвао на само свога калфу, па између осталога |
ати до самога капиџика.{S} Кир-Дума, на поласку, изјави да ће јој са просиоцима доћи у прву нед |
спаван, хаџија је отишао у дућан.{S} На поласку није жени ни речи проговорио.{S} Јанићију је са |
певушила и радила.</p> <p>Дође и време поласку.{S} Уочи овога дана мајстор <pb n="180" /> Диша |
о са да пријатељем путује, он му је при поласку дао корисне савете, где ће уз пут одседати, те |
, који живљаху у оне дане, већ су давно полегали.{S} Густи трњак и зеленило преплавило је Старо |
-Диши прекипе и са узмахнутим песницама полете, да је удари.{S} Али у који час налете, кира-Ана |
отисну од себе Думу тако силно, да овај полете насатке и лупи леђима о зид.</p> <p>— Леле!{S} Ф |
ом пред ноге кира-Манине, па као смушен полете капиџику и нестаде га на улици.</p> <p>И тако, о |
дода још и оно последње, чега ради је и полетела Канчету у косе.</p> <p>— Де, де; па за то ли п |
к не миче са свога места.</p> <p>Ламбре полети кафани, да се склони, али из кафане истрча кафеџ |
ви ништа.{S} А увек, кад подвије врат и полети, мукне тако, да вам се чини то бик муче.</p> <p> |
е, да испред дућана почисте и по дућану полију воду, устаде и Јанићије, помете мутвак и са Лепо |
тонице, поче овоме догађају придавати и политички значај.</p> <p>— Одродили сте човека од његов |
утваку затече Лепосаву, како намешта по полици санове и каленице.{S} Испела се на прсте, уздигл |
екај сад!{S} Ниси хтела поштено, сад ће полиција!</p> <p>Али, у исто време, дошану му друга мис |
ико!{S} И зар је он једини, за којим би полиција морала трагати!</p> <p>Диша је већ у велике пр |
сто време, дошану му друга мисао: зашто полиција?{S} Боље да одеш прво Ламбри, да га јавно у ду |
та ми требају мртваци у кући!{S} Ено му полиције!{S} Несрећник један!{S} Шта му је било мало ко |
и не би, мајстор Диша одлучи да достави полицији о бегунцу, те да га она пронађе.{S} Прво је от |
{S} Сутра ћу се накусурати.</p> <p>— На полицију њега, да се протера од куда је дошао — одговор |
> <p>— Ово ћеш да ми скупо платиш!{S} У полицију ћу ја тебе и твоју.... викала је фудул-Стаменк |
нила, па сада још и да ме закољеш?{S} У полицију ћу ја тебе!</p> <pb n="92" /> <p>— На поље из |
<p>Кир-Дума већ беше спреман, да оде у полицију и да се пожали, како је нестало кир-Ламбре, а |
тила једну милојку, коју је баш тада на полицу пропињала.</p> <p>Да је о свему овоме имао појма |
а прсте, уздигла руке, да домаши високу полицу, па се извила леђима, да ти се чини, сад ће се у |
и пре, имала своје сигурне приходе.{S} Половина београдских жена и сада су тражиле њену помоћ, |
, ипак је сав еснаф папуџијски, и скоро половина чаршије, отпратио покојника до вечнога станишт |
нтерији, која је цептила на њему.{S} На половини заклетве дође му на ум, како није ни поштено н |
се врати, али тако... продужи Маца и на половини речи застаде.{S} Видело се јасно, да јој није |
ши догађа.</p> <p>Пошао је кући, али на половини пута застаде; нерешљиво се крете напред, опет |
затури фес за потиљак, издиже обрве на половину високога чела, искрете мало у страну врат и та |
1">Тврда и обла, јајаста капа, налик на половину диње.{S} Такву су капу носили махом варошани к |
рти запис да спустиш у чашку ракије, па половину да попијеш ти, а ону другу да попије она. — Он |
прослови. — Јанићију дође тежак овакав положај, па се усуди да запита.</p> <p>— Газда, да ли д |
орено и, у колико јој то допушташе нови положај, весело, нежно, управо сестрински, те он, хтео |
е он, хтео не хтео, обикну на свој нови положај и предаде се потпуно вољи ове девојке, у коју ј |
це му заигра и сад већ заборави на свој положај и адет.</p> <p>Али, у томе часу од ове погрешке |
е рођена сестра, и Јанићија је довело у положај, да је сваки час морао то због овога то због он |
да се из овог неприличнога и несноснога положаја извуче.</p> <p>Но кир-Ламбри се до овога часа |
и одреди, у каквом управо <pb n="74" /> положају треба сад да се нађе према своме газди, а у ка |
ако пронаћи прилику, која би одговарала положају једне тако лепе и угледне удовице.{S} Да је уд |
p>Лепосава се умела наћи у своме новоме положају.{S} Као права газдарица опходила се са „чираци |
да?</p> <p>Ово тачно размишљање о своме положају он је по каткада истицао у својим мислима, али |
нићије не мога више да издржи у овакоме положају.</p> <p>— Ко ће да те убије?{S} Ја нећу!</p> < |
астанак.{S} А они, који нису у сличноме положају никада били, дај Боже да ни кроз туђу историју |
о би то изгледало, кад би она, у онаком положају, обилазила по месечини око башче, кир-Диша пот |
гућно остати и даље у овако безизлазном положају.{S} То је увиђао јасно, али заман!{S} Он је би |
купио бројанице и турао их за појас, он положи руке на трбух, ниско се поклони и приступи кир-Д |
е, који је стојао код мутвака, позва га полугласно:</p> <p>— Газда!</p> <p>— Шта је? — запита Д |
арице, ја ето нећу да те издам, —- рече полугласно и погледа је у очи.</p> <pb n="68" /> <p>— А |
а чинити.</p> <p>— Ако ти хоћеш... рече полугласно Диша, али одмах и прекиде, јер се уплаши и о |
е њезиних недара.</p> <p>Долазило му да полуди.{S} Ова три дана не би се могао похвалити, да је |
ћор-Ахмета, где купи око стола срче од полупаних стаклади и брише проливено по столу вино.</p> |
уништи!</p> <p>Целу ову ноћ провео је у полусну и неком бунилу, од чега је осећао бол у глави.{ |
удари катанац, како не би нико могао с поља ући, па да лично окуша код Јанићија неће ли га уми |
само да се стиша.</p> <p>— На поље! на поље!{S} Искам да умрем, ако останеш овде!</p> <p>Фудул |
те!{S} Кућа не је ваша него моја.{S} На поље из кућа, ти, зевзек, бре!</p> <p>Кир-Диши прекипе |
погазиш?{S} На мој леб да пљунеш?{S} На поље из куће!{S} Иди твоме Ламбри!</p> <p>— Е, ако је д |
у ћу ја тебе!</p> <pb n="92" /> <p>— На поље из моја кућа; доста сте без ћирија седели у њу, са |
ма то није лепо од једно...</p> <p>— На поље! — продера се Диша — Јанићије, брзо овамо!</p> <p> |
обећавао, само да се стиша.</p> <p>— На поље! на поље!{S} Искам да умрем, ако останеш овде!</p> |
махну очима на Лепосаву и ова изиђе на поље; али по староме обичају, који је онда био у јеку, |
и њему не остаде друго него да изиђе на поље.</p> <p>Тек кад је био на доксату, он се окрете со |
! — довикну Дума Диши кад овај изиђе на поље.</p> <p>Али Диша, који у истини беше пребледео од |
стора, истрже му се из шака и излете на поље.</p> <p>— Торњај ми се с очију, у дућан да ми не п |
часу одшкрину врата и промоли главу на поље.</p> <p>— Како је?</p> <p>— Сад ће! — одговори ова |
х приступи смишљеној намери.{S} Синоћна пољска вечера није била тако издашна, да га за дуже вре |
што пре изиђе из ове немиле куће.{S} На пољу удахну свежа ваздуха.{S} Сад је био потпуно освеће |
ћан утрча други шегрт, који се мајао на пољу.</p> <p>— Ето газде! — повика и журно се даде на п |
им понашањем намамила на онај загрљај и пољубац, који му узе свест, он би и сада весело певао, |
што боље убеди, како је оно био братски пољубац и загрљај).{S} Ти си то урадио, као да си ми би |
чираци са Јанићијем морали су отићи, да пољубе руку својој мајсторици.{S} Лепосава је дочекала |
{S} Сутра дан испрати мужа до капиџика, пољуби га у руку, а он њу у чело, и ту остаде, гледајућ |
шиша, па у дућан!</p> <p>— Хајде, дете, пољуби мајстора у руку; добар је он, опростиће ти, — ре |
.{S} Прво се Лепосава поздрави с мужем, пољуби га у руку, а он њу у чело.{S} Кад га је погледал |
а своме калфици.{S} Јанићије сними фес, пољуби мајстора, па онда тетка-Мацу у руку, и оде, да с |
И тетка Маца узе мајстор-Дишу за главу, пољуби га у чело и оба образа; а мајстор Диша, још збуњ |
омаћину у кућу! — рече Маца и пуна срца пољуби своју ћер.</p> <p>Тетка Маца за кратко време иза |
тобом, ја л’ да те загрли, ја л’ да те пољуби.{S} Од толиког његовог грлења већ и комшилук бал |
кад јој Јанићије приступи руци, па га и пољуби у лице, — Знала сам ја да ћеш се ти вратити.{S} |
у не беше зазорно, да своју испрошеницу пољуби пре времена, Диша би чак и то урадио, без обзира |
/p> <p>Диша се опрости са свима, пуницу пољуби у руку, а она њега у чело, и лађа се отисну.</p> |
ванице.{S} Отишао је сам до кир-Ламбре, пољубили се и љубазно га позвао на вечеру.{S} Кир-Ламбр |
> <p>— Збогом, пријатељи! — Деде, да се пољубимо! — чу се Јанићијев глас и пред крчмом наста љу |
је исто рекла и онда, када је загрлио и пољубио.{S} И та реч, боље рећи, тај меки, нежни наглас |
— А зашто, море?{S} Ваља да одеш, да га пољубиш <pb n="161" /> у руку и замолиш да ти опрости.{ |
, каже:{S} Да се врати, ама тако, да се пољубиш са кир-Ламбром, да Јанићија отераш, а кир-Ламбр |
е даде руке, него се, као и кир-Ламбре, пољубише у уста, а за тим поседише још неко време, да с |
две ово цвеће пружају.</p> <p>Обе гошће пољубише се на прагу са домаћицом, а кира-Думиница ушти |
ије остала без свога утицаја на и онако пољуљано уверење његово.{S} У самој ствари то, чиме је |
ану не буде штете!</p> <p>И када дотаче пољупцем врх светог ексера, осети, како га кроз цело те |
јпосле и све биљаре, које су јој усрдно помагале, да спасу Лепосаву, не помогоше.{S} Дан из дан |
постеље.{S} Квасио јој главу сирћетом, помагао Маци у свему око болеснице, држао је по читав с |
издвајао од осталих Срба.{S} Чак му је помагао и да радњу отвори и да му у чаршији подигне угл |
уку, ама само за нероткиње, за друго не помаже.</p> <p>— Ту смо! — помисли Диша. — Ово ће бити |
е мајстор Диша сплео. — Кој вас највише помаже него грцко чаршија; кој вам је мустерија, него Г |
евала и у мутваку, а Јанићије би често, помажући јој, код последње строфе пао у неко севдалијск |
ан, ипак га је ова нежност тетка-Мацина помало блажила.</p> <p>Но, ма да је ова пажња падала на |
ј потајној сумњи, да се и кира-Думиница помало плашила, да она „ватра“ не опече и њезина супруг |
, баш када је хаџија почео узнемирено и помало љутито да премеће бројанице по руци, упаде шегрч |
ик, у коме је путовао хаџи-Диша, већ се помаљао са стране Кајабурме.{S} Нестрпељив, да што пре |
Нећу мртваца! — развика се хаџија као у помамилу. — Нећу!{S} Шта ми требају мртваци у кући!{S} |
га и стала се смејати тако јасно, тако помамно, да би јој се <pb n="27" /> смех чак на улицу р |
ора, играју.</p> <p>Ламбре и Дума чисто помахнитали, заборавили на уважење, па први у колу, прв |
едно га је, у овај пар, мучило; како да помене кира-Анастасији, шта све треба да уради, и хоће |
едак, као најслађу посластицу, оставио, помену и оних 3500 гроша мираза и кућу удовичину.</p> < |
аборава, ако ни за шта друго, вредно је поменути по ономе чуду, које му се још у Јерусалиму при |
да седи тако сам, као „еден гурбетин“, поменуше му по десет пута, како од њих бољих пријатеља |
дућану полију воду, устаде и Јанићије, помете мутвак и са Лепосавом оде на чешму по воду.{S} Н |
ао стена.{S} Тај њезин поглед толико га помете, да је изгубио сваку кураж да јој џангриза; али, |
ово почеше враћати тешки дани очајања и пометености.</p> <pb n="174" /> <p>— Зашто: турфа посла |
е, него пожури! — одговори Маца и нежно помилова кћер.</p> <p>Хаџи-Диша је био задовољан свим ш |
се радује, те, у место да свога шегрта помилује, приши му једну ћушку, да овај у мало што не и |
слушајући ово, о томе није потребно ни помињати.{S} Та он се, до овога часа, уздао баш у саму |
нека ми опрости, што му име грешна уста помињу) хоће да сазна, колико је у души чврста вера хаџ |
} Али кад већ није друкчије било, он се помири са тим гласом и пође у Београд, прво да се упозн |
S} Може бити кир-Диша да ће се покаје и помири; кој зна!</p> <p>— Нећу!{S} Нећу! — јецала је Ан |
х десет недеља.{S} Хаџи-Диша се потпуно помирио са судбином.{S} Али, како који дан више, Јанићи |
ш двареда! — рече Диша.</p> <p>Лепосава помириса и други и трећи пут.</p> <p>— И од тога ћу?... |
.</p> <p>Лепосава дотаче носом кесицу и помириса.</p> <p>— Још двареда! — рече Диша.</p> <p>Леп |
сом, а када је легао, отварао кутијицу, помирисао, метао је испод главе <pb n="152" /> и сањао |
а се онда да жени, да пред сан три пута помирише, а после да то носи у недрима као своју хамајл |
ва уклањајући главу од кесице.</p> <p>— Помириши, од тога ћеш родити.</p> <p>Лепосава се стидљи |
<p>Лепосава се стидљиво снеби.</p> <p>— Помириши; шта чекаш? — рече и Маца — <pb n="204" /> ова |
е тај памук чудотворан и свет.</p> <p>— Помириши! — рече Диша и принесе носу женином кесицу.</p |
у, да виде чудо, па, узгред, и три пута помиришу.</p> <p>Али, докле је хаџија са нестрпљењем гл |
> <p>Кир-Ламбре не одговори ни речи.{S} Помисао, да је затечен у овакоме стању у туђој кући, об |
е учини да неко отвори капиџик.{S} Прва помисао била је, да је мајстор Диша дошао, да се разрач |
ађаји толико узнемирили, да му је свака помисао у глави стала, па се као закована ни с места не |
ре свега, изићи међу људе.{S} А та сама помисао, да се сад, овако оцрњен и смешан, јави у свету |
ву дотичне сплетке.{S} Напротив, и сама помисао, да му ваља ма што предузети, те да се пред све |
а Лепосава и пламен јој обузе образе на помисао, да је Јанићије нешто пронео.</p> <p>— Па у тво |
жно жена, а очи јој крвнички севнуше на помисао, да се ма са којом од њих разрачуна.</p> <p>— О |
као избледела успомена, управо несносна помисао, од које се нервозно склањао.{S} Фудул-Стаменки |
ла јој је присна пријатељица; а сама та помисао била је довољна да је грубо запита: „Шта тражиш |
не.{S} А не хтедне ли?...{S} Овде му се помисао прекиде и он се стресе...</p> <p>— А је ли ти, |
не нападне.{S} Па онда, тиштала га је и помисао на срамоту, која ће га, можда још данас, постић |
се плашио смрти, али једно му је мутило помисао: да ли ће га она жалити? <pb n="162" /> Хоће ли |
ако се трудио, да избије из главе сваку помисао на оно што је онако несвесно урадио, он то није |
им кира-Ману и Ламбру, то да не буде! — помисли, а пламен му удари у образе.</p> <p>Сутра дан д |
несташлук избијао.</p> <p>— Љута је! — помисли Јанићије и стаде му криво што је и помишљао да |
им уснама свету утвар.</p> <p>— Дете! — помисли Диша — и да ми у дућану не буде штете!</p> <p>И |
руком однео.</p> <p>— Оде искушитељ! — помисли хаџи-Диша, кад осети, како му у души лакну, зав |
било да пођем и сам, да је потражим! — помисли једаред; али у тај исти пар дође му на ум она њ |
>— Најбоље, да ја престанем ићи тамо! — помисли и крете у дућан.</p> <p>У дућану је седео скршт |
за друго не помаже.</p> <p>— Ту смо! — помисли Диша. — Ово ће бити онај сан Мацин. — А како се |
ле на игру.</p> <p>— Од куда ја овде? — помисли Јанићије, па, како му се грло сасушило од унута |
е и притаја се.</p> <p>— Можда и није — помисли и поче напрезати ум, да замисли како се %Јинићи |
месеци за месецима, али Лепосава ни да помисли.{S} Њојзи баш ни мало не би криво, што ленчује; |
и мајстор-Дишу и срце јој премре, када помисли да може постати мајстор-Дишиница и да се мора о |
p>Мајстор-Диши се смрче пред очима, кад помисли да се и његова жеља може остварити тек после де |
анове и чанке пуне јела, и застиде, кад помисли како ће и шта ће рећи тетка-Маци, те да га задр |
ра-Ману, па му дође необично тешко, кад помисли каквим ће га очима гледати и Ламбре и кира-Мана |
и одмахну главом, да се отресе од такве помисли.{S} Али ова новост тако је изненадно дошла; а т |
дмах и прекиде, јер се уплаши и од саме помисли.</p> <p>— А шта: ја хоћу?{S} Ствар је у твојој |
кир-Думи за руком; али Ламбре преко те помисли претрча као бос преко жеравице.{S} Да оде у Гал |
и.{S} Ето, тебе ђаво сада искушава, али помисли, да ли ти је познато икада било, да је некоме р |
ногом у трбух.{S} Истина, Лепосава није помислила на тако што, али њезине очи тако су севнуле, |
е, протумачио је он сасвим друкчије.{S} Помислио је да га је Лепосава одала, па сада тетка Маца |
амоме њему било је тугаљиво, кад год би помислио на долазак мајсторов.{S} Зашто је он зебао и о |
не испадаше тако олако, јер кад год би помислио да је са овим питањем на чисто и кад год је он |
е (то је, кришом од самога себе, у себи помислио) <pb n="139" /> често заустављао своје погледе |
да му се на њега пожали.</p> <p>Може се помислити, шта је све преживео Јанићије за ово време!{S |
а нешто више, него ли што је он могао и помислити, када је почела тако говорити о пријатељици, |
<p>Све је то тако, али он није могао ни помислити да тако што предложи Маци.{S} Да је бар удова |
наче, када то не би знали, могли би још помислити, да се за овим загонетним стиховима прикрива |
кад опази како му шегрт још стоји и не помиче се, да прихвати путничку бошчу, коју му је пружи |
де у свој Пожаревац и да више никада не помишља <pb n="57" /> на синовца, који се на све начине |
клуке, на какве жена старатељева обично помишља.</p> <p>Али како му драго, тек све ово ускорило |
и треба?</p> <p>Тако је уздисао Ламбре, помишљајућИ како би му све празно било без ове веселе ж |
мбре, узбуђен сузама и пребацивањима, а помишљајући на последице свега овога, седео је на минде |
ена, у ово време, није <pb n="15" /> ни помишљала да свога супруга ожалости.{S} А да је удаду з |
ук.</p> <p>Ваљда, у томе часу, није тек помишљала на мајстор-Дишу!</p> <p>Зурле су учиниле свој |
е може се рећи да и сам кир-Ламбре није помишљао на ово, а нарочито од онда, кад је кира-Ламбри |
еснафа.</p> <p>О Лепосави ни у сну није помишљао да је начини устабашиницом.{S} Ма да је пун не |
исли Јанићије и стаде му криво што је и помишљао да дође овамо.{S} Он се повуче иза огњишта, па |
-Диши би сасвим ново; куд је он на то и помишљао!{S} И он се као запањен загледа у комшију.</p> |
е већ у велико почела посртати, није ни помишљао.</p> <p>Кира-Мана је стрпељиво чекала; али и с |
е је мајстор Диша забринуто и са чежњом помишљао у овој песковитој и зрелој Јорданској земљи на |
тељ“, тако рећи, други отац, не може ни помишљати и на такве ешеклуке, на какве жена старатељев |
лији на вилајет; међутим, није могао ни помишљати, да би Јанићије, сам, без ичије помоћи, могао |
јуче пропатио.{S} Сад већ није могао ни помишљати, а камо ли одлучивати се на оне убилачке мисл |
; а када је завршио оно: „тако мени Бог помогао“, лепо му се учини, као да га нешто посред глав |
од неког дервиша добила, а који јој је помогао, те ти она тај запис метну у недра, носила га п |
била, којој су записи побожних дервиша помогли!{S} Ето му и куме, кир-Думинице.{S} Пуних један |
а добро, да јој сад не би <pb n="91" /> помогло никакво извијање, а још мање да ће ма чиме друг |
="55" /> срца подносе, то јој ипак није помогло.{S} Кир-Диша је упорно тражио наследника, те ки |
живот сактисало, само да теби и твојима помогне.</p> <p>— Тако и ваља.{S} Мајстор је више од оц |
су се обраћале на тетка-Мацу, да им она помогне и око њих пробаје.{S} А рука јој је била тако с |
ља, па никога немам, да ме посаветује и помогне.</p> <p>— Како никога немате?{S} А ми који смо? |
три дана урадио.</p> <p>— Чекај, да ти помогнем! — проговори, кад виде, како се испиње на прст |
пају, него, ако им је само у моћи, и да помогну својој ближњој, да ову тајну од туђег ока сачув |
во пожали.</p> <p>Али уместо да јој оне помогну и утичу на Дишу, да се махне дервишких записа, |
гарице долазиле су, као на мобу, да јој помогну у пословима и спремању за свадбу.{S} Лепосава ј |
усрдно помагале, да спасу Лепосаву, не помогоше.{S} Дан из дан Лепосави је све горе и горе бив |
а ништа! — изговори Јанићије на душак и поможе мајстору, да отпаше кецељу, коју при раду око ан |
да нађеш.</p> <p>И тако кира-Анастасији поможе овај случај да на њеној остане.{S} Весела, што ј |
а га под пасом четири месеца и — то јој поможе.{S} Сада кир-Дума има сина од седамнаест година, |
теље.{S} Толика Мацина нега најпосле му поможе и он изиђе у дућан, истина жут као исцеђени лиму |
ан изашао на чистину и подвикнуо: „Боже помози!“ — а оно на равном и сигурном путу спотакне се, |
једног нежењу, који јој није ни род ни помози Бог, да ту није било некога рачуна.</p> <p>Сплет |
.{S} И то је тако ишло, све докле се не помоли месец и докле мујезинова песма са минарета не ог |
ћитајке, који није дошао у цркву, да се помоли за покој душе кир-Бенџине и, колико је могућно, |
варе, да види свети ексер, да се и њему помоли и да приложи коју аспру за зидање једнога храма |
кућу, те у мало што не поче да виче за помоћ.</p> <p>Јанићије се у томе часу користи забуном, |
есреће, да је свети човек морао узети у помоћ још једнога младога дервиша, који му је у лечењу |
београдских жена и сада су тражиле њену помоћ, па, разуме се, све те жене знале су ценити и наг |
осећати инстиктивно да јој од туда нема помоћи, паде на миндерлук, зарони лице у јастуке и поче |
Тамо, у кући, да се нађеш тетка-Маци на помоћи и четворе очи да отвориш на све... разумеш ли, н |
мишљати, да би Јанићије, сам, без ичије помоћи, могао доћи на овако препредену мисао.{S} Такве |
да на свој начин удеси живот без ичије помоћи; и најпосле, није могао ни десет дана да издржи, |
це и трчати свуда, куд га је слала ради помоћи.</p> <p>Али сва видарска вештина тетка-Мацина па |
ме се да по комшилуку није смео тражити помоћи, јер то беше грчка махала; а кир-Диша је сада по |
о своју хамајлију.</p> <p>— И то ће јој помоћи?</p> <p>— Ама као руком!{S} И не знаш ни сам как |
хаџије није се Маца никаквој разборитој помоћи могла надати.{S} Он се, као и увек, <pb n="212" |
р кога, коме би смео поверити и његовом помоћи разбистрити у глави онај хаос, који му је сметао |
њу светих места, бденисању и постовима, помоћу којих је хтео да казни грешно тело, <pb n="186" |
жаревцу једног стрица, коме под старост помреше деца и жена, те тако остаде самохран без игде и |
оте.{S} И други су патили, па опет нису помрли од глади.</p> <p>Дан из дан преживљавао је нове |
S} Шта си се направио, као да ти је све помрло; хајде овамо, нана је у мутваку.</p> <p>Али Јани |
ко свакидашњих ствари; по неколико пути понављало се оно о чему се целе недеље разговарало, а к |
у, у коме је лежао.</p> <p>И од честога понављања ове историје о чудотворном памуку хаџи-Дишу, |
окле је ове речи по десет и дваест пути понављао, а просјак пред вратима понизно чекао, он би с |
и састајаше.{S} Готово на свакоме углу понављао је ону исту историју, почињући од Мациног сна |
Нема нигде умешено па обешено; а у селу понајмање! — тешила би га Маца, а Лепосава, која се све |
ове две куме.{S} Није знала како да се понаша: да ли да им прими Бога или да утекне у собу и в |
сматрајући како му се газдарица двојако понаша: мало час онако радосна, као да је једва дочекал |
дићи; није знао како да се у овоме часу понаша.</p> <p>— Аман! — зајеца она, кад опази како Јан |
S} Ње да не беше, да га она није својим понашањем намамила на онај загрљај и пољубац, који му у |
собицу, па се жив од туда не јавља.{S} Понеки од познаника Срба наврати у дућан, тек колико да |
довици.</p> <p>Свака од њих, руке ради, понела је по један цветак шебоја и замбака.{S} И тако, |
после, кад се у своју отаџбину вратио, понео такву кутију, и у цркви, на служби Божјој, често |
плашено одскочи, испусти јастук, што га понесе, да га постави у чело миндерлука и тако, као зан |
а глава није „калуп“, те да је она сама понесе и по мери капу избере.</p> <p>И Јанићије Бик тих |
руке тако лако као дете од две године и понесе је.</p> <p>— Гледај, тетка-Мацо! — викну он и са |
, и кад види колико му је дао, промрмља понешто; а гдекоји од ових, срдито му одбаце аспру у бл |
ло му се да би га појава овога простака понизила у очима Ламбриним, Думиним и осталих нових при |
ишла мајци на вилает!{S} Жена, кад није понизна мужу, не заслужује име честите жене.{S} То је б |
т пути понављао, а просјак пред вратима понизно чекао, он би се пропео на прсте, бркао по једно |
су погани!</p> <p>— Тако је! — одговори понизно Зосим — али мој пријатељ жели, да види и целује |
творио сав у услужност <pb n="169" /> и понизност.{S} Лепосава је била као мало преплашена; кад |
озваше: хаџи-Памук.</p> <p>У то доба је поникла и она крилата реч, тако често изговарана у стар |
а часа, када је угледа овако порушену и поништену, он се сети како га је увек, када би кир-Диша |
вимо како и за нас.</p> <p>Разложише му понова како нема смисла да седи тако сам, као „еден гур |
не одговора ништа.</p> <p>— Лепосава! — понови он.</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Љутиш ли се?</p> |
убав!“</l> </quote> <p>— То је љубав! — понови оп последњу реч; а весели смех девојачких грла и |
ва, да се Јанићије једва уздржао, да не понови оно што је пре три дана урадио.</p> <p>— Чекај, |
оста им друге, него да свој историјски понос национални ипак умекшају.{S} Међу Србима је било |
о</hi> Грк, услужан <hi>као</hi> Грк, и поносит на <pb n="16" /> то, што га грчка чаршија у сво |
ама како да се оженим удовицом, која у поноћ стоји на капиџику као фудул-Стаменка.</p> <p>— Мо |
S} Уђе у кафану, и остаде тамо до после поноћи.</p> <p>Прва мисао, која му, после свега сећања |
ије десило, кир-Ламбре је, дубоко после поноћи, дошао кући пијан као земља, и чим је натрапао н |
д комшија видео је и нешто више.{S} Око поноћи — прича он — Диша је пробао да отвори капиџик св |
уо Думи, кад је споменуо како удовица у поноћи стоји на капиџику као фудул-Стаменка.{S} Међутим |
му донесе по штошта од своје софре као понуду.{S} Кир-Диша је ову нежну пажњу примао захвално, |
а не пропоје).</p> <p>Прстен се свршио, поп је испитао младенце и сада се журило, да се све што |
ишао.</p> <p>— А што се то тиче па тебе поп ли си, да ти се исповедам?</p> <p>— Море, жао ме, м |
ш! — јечао је Диша, као да су га грчеви попали.</p> <p>— Не лажем, газда, Бога ми! — одговори Ј |
чету две гурабије и обећала му каленицу попаре, само да тркне до кир-Ламбринога дућана, те да м |
>Количество бољезни и јада</l> <l>Смерт попашна вјечном руком руши!</l> <l>Здје, у гробу, мир п |
{S} Ваљада за слугу?</p> <p>Јанићију се попе крв у главу, кад зачу овај одговор, који му на на |
нареди Бику, да погне леђа, а он му се попе на леђа, па одатле на зид и таман да ускочи у њези |
Нестрпељив, да што пре изађе на обалу, попео се хаџија на крму, шаком надстрешио очи и са приј |
године повишавао обећање, докле га није попео до целога товара; али сва хасна, што је од молепс |
оред себе тетка-Мацу, а сви совјетници, попечитељи и народ да јој приступе руци, а он да им каж |
а, бар док једну кафу не <pb n="107" /> попије, кир-Диша је као на угљевљу седео у тетка-Мацино |
половину да попијеш ти, а ону другу да попије она. — Оно, што јој не да да рађа, младина ће да |
, која га задржаваше, да бар једну кафу попије и да се мало примири.</p> <p>Обузела га ватра, д |
спустиш у чашку ракије, па половину да попијеш ти, а ону другу да попије она. — Оно, што јој н |
Обишли све гатаре; за једанаест година попила је она бар три ливаде свакојаких трава, а он, пу |
ма, која му онда у Еврејској Мали памет попила, запе у грлу, и њему се учини, да ће пред шегрти |
мастика, што је у ћор-Ахметовој кафани попио, не обори иа патос, где тврдо заспа.</p> <p>Кад с |
ена, кира-Мана ће је на свакоме сусрету попљувати, кума-Думиница и остале честите жене заобилаз |
Дишу изневери кураж.{S} Кад хтеде да се попне на доксат, одакле се ишло у Лепосавину ложницу, њ |
кад вам је шегрт подметнуо леђа, да се попнете?</p> <p>— То није истина! — узвикну мајстор Диш |
<hi>кир</hi>-Диса, <hi>кир</hi>-Диса! — поправи кир-Думу кир-Ламбре.</p> <p>И тако, оба кума, з |
!...</p> <p>— Тако, тако мајстор-Дишо — поправи се Маца. — Ето, нећу; поган је то милет.</p> <p |
она некадања и да је то све још могућно поправити.{S} Та прстена још није било, а за десет дана |
а ударцу за свако доброчинство: било за поправку које цркве, школе или друге културне установе, |
некога времена она на ново започела да попреко погледа на кућу кира-Анастасије и да потајно пл |
ш, своју рођену децу убијаш.{S} Хоћу да попустим, што видим да си човек поштен.</p> <p>И сада н |
све се више кајао, што <pb n="78" /> је попустио пред њезиним сузама и претњом, да ће у Дунав с |
тако снажним разлозима мајстор Диша је попустио; а осем тога, он је и иначе уважавао своју пун |
еге, које му душу до мало час сапињаху, попуцаше, и њему стаде тако лако и ведро, те у мало што |
бише се.</p> <p>— Зашто, море?</p> <p>— Поради тебе.{S} Е, хе, пријатељу, па ти кријеш, а овамо |
шта се то око ње догађа, седео је нем и поражен према Јанићију и обојици шегрта, који су напуст |
е, њему се тек сада, после претрпљенога пораза, после целе ове бујице која га је заошијала, чин |
анићије, кад оста сам и када се од прве поразе освести, дубоко уздахну, клону главом на прса и |
ако му је мржња на кир-Ламбру двоструко порасла у ономе часу, када га је угледао како се размет |
ји му је од ове женидбе у чаршији нагло порастао, спласнуће сада као надувена бешика, када се и |
ри није требало да брине више колико ће порасти.{S} Свет једва чека да чује новости, а већ онда |
уги какав слаткиш.</p> <p>А тетка Маца, поред свога видарског позива, била је и с друге стране |
н човек, ишла.</p> <p>Али мајстор-Диша, поред свега тога, што је и сам почео увиђати, како је п |
о; а она потајна изнутрица, која га је, поред свега савлађивања, непрестано гризла, ишчезну, ка |
.{S} Кућа Мацина била је пространа, те, поред осталога, утврдише да се младенци одмах по венчањ |
и ока са покојником, уцвељеној удовици, поред кратке успомене на проживљени брак, остаде још и |
он послао.</p> <p>Али сви ти поклоници, поред све своје чежње <pb n="11" /> и толиких жртава, н |
, мајстор-Диша размишљавао.{S} Па ипак, поред свега тога, што га је ова мисао све већма освајал |
у изазивао весели смех.</p> <p>Па ипак, поред свега тога, ово садање стање било му је много сно |
асија оставила.{S} Лепосава је међутим, поред све оне кратке претње, спавала тако мирно и дубок |
ну идеју он само одмахну шаком; а како, поред свега мозгања, не нађе ни један згоднији излаз, к |
Анастасија вешто измаче ударцу, протрча поред њега једноме буџаку, дочепа кухињски нож, којим ј |
да одоли срцу, а да је, бар узгред, кад поред ње протрчи, не чупне за курјуке или не повуче за |
д? — Запита га кир-Ламбре и подави ноге поред свога госта.</p> <p>— Педесет и четири.</p> <pb n |
леђа.</p> <p>Лепосава се засмеја, седе поред мајке, загрли је и стаде се плазити на Јанићија, |
срећна, што је нашла лека детету, прође поред кир-Дише и не погледавши га.</p> <p>Кир-Диша позд |
разговора, ни песме.{S} Сељаци пролазе поред дућана, али он не муче више на њих као бик, те да |
шу, па онда пред целим народом да метне поред себе тетка-Мацу, а сви совјетници, попечитељи и н |
шиница зуцнула једну пакосну сплетку, и поред свега тога, што му никако у рачун није ишло, да и |
а, и тада баш није могао више.</p> <p>И поред свега тога, што је оволики пут потегао и толике ж |
е, да јој мајка не би гледала како седи поред Дише.</p> <p>— Разговарасмо мало... одговори Диша |
} Достојанствен изглед пустињаков, који поред свега нејела имађаше светлу и затегнуту кожу, па |
ах-намази (јутарњу молитву).</p> <p>Али поред свега тога не покуша да одмах приступи смишљеној |
продужи пут ћутке.{S} Јанићије је ишао поред ње мало збуњен, што му баш ни речи не одговори, а |
оклону од побожних поклоника.</p> <p>Но поред ових лепих особина Хаџи-Зосим је био уважаван међ |
му памет занесе, седе на један камен и поређа Цигане око себе.</p> <p>— Доста!{S} Ево вам бакш |
кој.{S} Капа је та грчког, византијског порекла.</note> <note xml:id="SRP19061_N2">Местве се пр |
ла чалма зелене емир-боје (знак да води порекло од самога Мухамеда), седео је на једној међедин |
адвијала се судбина, која у мало што не поремети све наде хаџијине. — Лепосава је још по мало р |
ећаше да му правац душевне борбе сасвим поремети.{S} Јавила би му се кира-Мана са оном оптужбом |
ицале на Јанићија, ипак га нису ни мало пореметиле; али када је погледа сад, овако бледу, онеме |
ву трећа и тако редом, те на тај начин, поремећен правим хаосом од мисли и узбуђења, оде у свој |
па кухињски нож, којим је мало час рибу порила, и стаде према разјареноме супругу.</p> <p>— Ела |
Тим копљем пробошће аждају и ослободиће пород свој!“</p> <p>Кад Маца доврши ово, диже се са сед |
си како се говори: „добра храна, добар пород!“ Зар би твоја жена дошла теби здрава као тресак, |
стрепњом, да је њему суђено да умре без порода и да му имање туђа хала и врана разнесе.</p> <p> |
еца слушам, како се та и та у комшилуку породила, а у мојој кући, ништа! — рече једаред срдито, |
, која је тога дана обишла већ неколико породиља, потврди, поче се на све стране нагађати, шта |
јанила.{S} Жене су као на чудо одлазиле породиљи са пуним рукама повојница, те да виде децу и д |
највећом суревнивошћу пратио приватан, породички живот и домаћи праг чувао као „свјатаја свјат |
јој је врата сваке куће и донела јој је породички назив: тетка <pb n="29" /> Маца.{S} Па и њези |
> <p>Међутим, код кир-Думе био је читав породични савет.{S} Думиница је тешила кира-Ману, која |
сија опет сасвим инако.{S} Да зажали за породом што га нема, то јој ни на крај памети није дола |
.</p> <p>— Само да ме Господ благослови породом, па да видиш онда како ће те твој Диша хранити. |
асичне нације, те тако, у своме будућем породу, исправи погрешку својих родитеља.</p> <p>И тај |
кнежева двора испошиљала „блистателној Порти“ у Цариград, није смео двор поверавати пошти, кој |
ледао, према јутарњем сунцу, на западни поруб, тамо, од куда се уздизаху вита минарета одблеску |
изведе.</p> <p>Али како је Анастасијина порука била то исто што и заповест, он прикупи бројаниц |
ница, али, кад се са Јанићијем погледа, порумени и — обоје се збунише.{S} Јанићије покуша да се |
<p>— Брзо кући, мајсторе!{S} Тетка-Маца поручила да одмах дођеш... још нема ништа! — изговори Ј |
S} Много те поздравља кира-Анастасија и поручила ти да дођете на једну баклаву и татлије вечера |
јасни, тетка-Маца је била врло љутита и поручила му: ако одмах не дође, она ће му сама у дућан |
ше му момци да је долазила тетка-Маца и поручила му, да одмах њезиној кући оде.</p> <p>И то одл |
> <p>Било је пријатеља, који су му само поручили да им купи, а новац ће му дати, кад се врати.{ |
Ахмет му исприча све, како је у почетку поручио само једно „шише“ вина, па после, кад дођоше дв |
ли што је пре тога било.{S} Дућан пун, поруџбина на хрпат, а зарађени новац као поточић, који |
1_N2" />, а он је искрајао сахтијан, по поруџбинама.</p> <p>Они који су пре три дана видели мај |
га и без његове воље вукоше развалинама порушених идеала; а ноћу, кад заспи, долазила би му леп |
ротив, овога часа, када је угледа овако порушену и поништену, он се сети како га је увек, када |
ан своме мајстору; а Диша му, шта више, посаветова, нека се он држи само њега <pb n="168" /> и |
м, без родитеља, па никога немам, да ме посаветује и помогне.</p> <p>— Како никога немате?{S} А |
пронађе.{S} Прво је отишао Маци, да се посаветује.</p> <p>— Бог и душа, побегао! — рече Маца, |
ти није знао где да им места начини.{S} Посадио их је на ћепенак и одмах наредио да се џезва пр |
рлука, где се обично најугледнији гости посађују.</p> <p>Кира-Ламбриница, која је, за последње |
и прстен?</p> <p>— Па... ето, радња је, посао се прави; а ја би хтео кира-Анастасијине паре да |
се у дућан, али без оне гужве, седе за посао, да ради; но тај посао, што га је у овако узбуђен |
е, још сав румен, уђе у дућан и седе за посао, али сада много прибранији и некако свечано распо |
радила главу шамијом и одмах кренула на посао.{S} Но како ни она ни кир-Диша не знадоше где се |
Ето газде! — повика и журно се даде на посао око сређивања еспапа.</p> <p>Јанићија подиђоше мр |
а привуче властима а по том мајстору на посао!“</p> <p>С овим је власт учинила своје: објавила |
кад год му је требало да пљуне, тај је посао са неком нарочитом важношћу вршио у ову кутију.</ |
се, не пева више, као што је то увек уз посао радио, не зачикује мимопролазеће и врло често уст |
и, прихвати газдину песмицу и, онако уз посао, запева гласно и јасно да се по целоме дућану хор |
посави, како је Јанићије хтео да остави посао и како му он није дао.{S} Кад је сутра дан Јанићи |
руго, то већ није ни дућан ни трговачки посао, већ свој пријатељ и његова жена.{S} А, у то врем |
ију и обојици шегрта, који су напустили посао, па онако седећи око пања узверено гледају час у |
се на једноме месту скраси.{S} Он отури посао, одмахну руком весело па изиђе из дућана.</p> <p> |
замаче у сокаче.</p> <p>— И ето за тај посао, што је она викала на патролу, он је врнуо прстен |
ксије.</p> <p>— Елем, нема ништа од тај посао! — рече Ламбре скрушено и отури одело од себе. — |
била добра мисао и ко зна не би ли тај посао испао кир-Думи за руком; али Ламбре преко те поми |
е гужве, седе за посао, да ради; но тај посао, што га је у овако узбуђеном стању започео, за це |
ли је лакоћом руке опсецао мајстор свој посао, а са како тешком руком оштри дикиш калфин засеца |
ма. —</p> <p>Јанићије већ довршио један посао, па почео да отпасује кајиш с колена, кад у дућан |
ик седео је опет на своме месту и радио посао, као да се ништа није догодило.</p> <p>Међутим, к |
ороза једне пушке кремењаче, коју је у посао узео.</p> <p>Мајстор-Диши би сасвим ново; куд је |
и који се није на прву мисао залетао у посао.{S} И сам је био страшно озлојеђен, па, у први ма |
је угледа на прагу дућана, заби главу у посао, па се учини, као да је и не види.{S} Ма да је св |
важавана и од оних жена чији живот беше посвећен у свему своме мужу, кући и деци, ако их је Бог |
вине велики караван, <pb n="199" /> већ посвећених хаџија из разних земаља, кренуо се на пут ку |
лико би обично, шале ради, за један дан посвршавао.</p> <p>Више није могао издржати.{S} Четврто |
и кир-Ламбре, пољубише у уста, а за тим поседише још неко време, да се нахвале доброте и вредно |
довно посећивале и она њима одлазила на посело, баш као што је радила и за живота покојнога кир |
иво расположење.{S} Тетка-Маци дошле на посело неке жене, а Јанићије у мутваку туца кафу.{S} Ле |
никуда из куће, јер ће јој она доћи на посело, чим припека мало ублажи.</p> <p>А дан је био вр |
и.{S} Али Лепосаву није могао никако да посестрими.{S} Ма да је у прво време и то покушавао.{S} |
своју наглост.</p> <p>А осем тога, ова посета имала је у његовим очима решавајући тренутак.{S} |
левој руци.{S} Знао је он, чега се ова посета тицала, па се већ потпуно збунио, шта да каже и |
оди гошће у собу. —</p> <p>Докле се ова посета двеју кума вршила, кир-Ламбре и Дума, потпуно сп |
јлија.{S} Лепосава је примала у постељи посете од свију балканских нација, којима је ондашњи Бе |
товој кафани на Зереку, већ су отишле у посету лепој удовици.</p> <p>Свака од њих, руке ради, п |
и.</p> <p>Мајстор Диша се избечи на ову посету, којој се најмање надао.{S} Фудул-Стаменку није |
зе пркосно смешиле, — сад су је редовно посећивале и она њима одлазила на посело, баш као што ј |
ло о ономе чудноме сну.{S} Пријатељи су посећивали будућега хаџију, да се с њиме виде и разгово |
би се и сам почео као чочек извијати и поскакивати.</p> <p>Но он тога није видео, а удовица, с |
ј образ, па сад је оставља!</p> <p>Диша поскочи, као да га је иглом боцнула.</p> <p>— Ко каже т |
аде тако лако и ведро, те у мало што не поскочи, да је на ново загрли.</p> <p>— Како да ти се о |
питаш?{S} Зар је то лепо, да се у туђа посла мешам!</p> <p>— Тетка-Мацо, ти си поштена жена, г |
остале жене, које се пачају у хећимска посла.</p> <p>— Даћете јој ове „апове“, да прогута, чим |
итим разлагањем.</p> <p>— И тако, турфа посла! — уздахну Диша, па се сневесели, као да му се на |
и.</p> <pb n="174" /> <p>— Зашто: турфа посла?{S} Има времена; почекај још мало, бар ову годину |
совру, докле му калфа не дође, те Маца посла шегрта, да га у чаршији потражи. — Час по час узн |
о јој рече, где си их сакрио?{S} Што је посла овамо, да их дигне?</p> <p>Лепосава кад чу да ће |
о не остах, са каквим сам лоповима имао посла! — одговори Диша и уђе у кућу.</p> <p>Јанићије до |
не би се могао похвалити, да је онолико посла свршио колико би обично, шале ради, за један дан |
е, она је на вилает.{S} И едну писму је послала; иска да ви из њена кућа идете.{S} Жалос, кир-Д |
, како се упутио кући његовог мајстора, послао је шегрта и наредио му, да се у мутваку нађе и д |
да се врати; њега не би ни од куда.{S} Послао је два „чирачета“, да га траже, али, када се ови |
кућом кира-Анастасије.{S} Мајстор Диша послао цигане пред удовичину кућу, да јој навести сутра |
пати кесе са слаткишима.</p> <p>— Ко је послао? — Мени дај, — Јанићије!... мени... мени!{S} Је |
све жеље онога, који је дотични поклон послао.</p> <p>Али сви ти поклоници, поред све своје че |
p> <p>Девојке отрчаше у дубину баште са посластицама, а Јанићије, кад оста сам и када се од прв |
елу дочекала, изнела пред њих свакојаке посластице, па се сада све заједнички веселе, задиркују |
м Дишинога шегрта.{S} Није било јела ни посластице, које је кира-Анастасија тако вешто градила, |
дала Јанићију, само пева по кући и меси посластице.{S} Мило јој да се пред гостима похвали покл |
нићије је живео као мали султан.</p> <p>Посластице и услужност кира-Анастасије пријале су Јанић |
ије, а што је за последак, као најслађу посластицу, оставио, помену и оних 3500 гроша мираза и |
ој жени.{S} Шта више, њему се тек сада, после претрпљенога пораза, после целе ове бујице која г |
х бољих пријатеља нема, па му тек онда, после толиког околишења, рекоше и име будуће невесте.</ |
се тек сада, после претрпљенога пораза, после целе ове бујице која га је заошијала, чинило <pb |
како се тек изненадио, кад му оба кума, после треће каве, саопштише ради чега долазе.</p> <p>— |
вога кога тражаше.</p> <p>Једнога дана, после одслужене литургије и поклоничкога путовања на Го |
ече као на пању.</p> <p>На недељу дана, после трогодишњег парастоса, бахну он у кућу кир-Ламбри |
у уништи, њу љуто казни, али да му она, после те казне, опет остане у кући и да се искрено пока |
лу, која је све више расла.</p> <p>Сад, после овога сукоба, који се за најкраће време по целоме |
га по врату пљеснути.</p> <p>Најпосле, после кратких ћутања и пребрајања ћилибарских зрнаца, к |
а спасава.</p> <p>И мајстор Диша, коме, после овога разлагања, пуче пред очима сва дубина хаџиј |
во десно кроз сокачић.{S} И увек би се, после тога, враћала нерасположена и срдито стресала са |
запамтиш овај дан!</p> <p>Јанићију се, после овакога обрта, у мах пресушише сузе, прими две ас |
похвали поклоном, а још милије, што ће, после толико тешких дана, видети онога ради кога у мало |
а необично пријатно расположење, па би, после свакога ударца, мукнуо као младо теле, што је уве |
ни искочише на сокак.</p> <p>И за чудо, после овога догађаја кир-Диши као да од једном свану.{S |
дра и вазда расположена нарав, те тако, после првога наступа и после четрдесетнице, сав онај пр |
ли су пријатељи у готов новац, те тако, после неких обрачуна, што их је кир-Дума имао између че |
сле поноћи.</p> <p>Прва мисао, која му, после свега сећања на <pb n="111" /> јучерањи дан севну |
то је само тренутно расположење Дишино; после пола часа, када је Ламбре позвао младу у коло и п |
окле не прескамуче од бола и кукања.{S} После би заповедио да га окују у најтеже букагије, да г |
жени, да пред сан три пута помирише, а после да то носи у недрима као своју хамајлију.</p> <p> |
су имали, докле су је повратили себи, а после је жалила и лелекала тако искрено, да су комшиниц |
нџина смрт зададе, али Дума, као кум, а после тога и као један добар пријатељ како Ламбрин тако |
су видели, када сам их донео у дућан, а после сам их однео код тетка-Маце.{S} И кира-Анастасија |
ла, а он је прво са неверицом слушао, а после, поче од времена на време да баца око на кир-Ламб |
} Однесена је под еснафским барјаком; а после укопа све, што је допратило покојницу до гроба, в |
гу и задужиће свој еснаф захвалношћу; а после тога „ктитор и приложник храма сего“ постаће и ве |
па није имала кад о томе да мисли.{S} А после тога и Маца би била најбоља контрола, да му домаћ |
поштујете, као да ми је рођена мати!“ А после би подвикнуо жандармима, да извуку мацке и да на |
ућан је отварао пре свију и затварао га после свију, те га је тако ретко когод могао видети, ка |
и обрањену душу Дишину као блага дажда после припеке, он је чак и њезину кућу, у којој је најб |
та је било и како га је кира-Анастасија после митила; па чак не заборави да исприча и о ономе ц |
к толико уочљива, да је многи од хаџија после, кад се у своју отаџбину вратио, понео такву кути |
а је тако замишљена.</p> <p>Осмога дана после овога писма, које је у кући хаџијиној изазвало са |
ажне говоре водио.</p> <p>Неколико дана после овога није му се дало прилике, да се са Лепосавом |
, и врати се натраг.</p> <p>На пет дана после ове куповине велики караван, <pb n="199" /> већ п |
етку поручио само једно „шише“ вина, па после, кад дођоше двојица са Циганима, њега раздрага пе |
у ваљда, те да беломе свету купујем, па после да чекам, хоће ли се сетити да ми плате; доста је |
еоград, прво да се упозна са снахом, па после и да се сасвим настани.</p> <p>Али кир-Диша и њег |
ар-Јован је стекао ову кућицу, жену, па после и ћерчицу, Канче.{S} Али после <pb n="103" /> нек |
шљиву, а кошчицу бацио на ђубре.{S} Па после да плетеш седе, као што ће их плести фудул-Стамен |
живала најбољи глас.</p> <p>Где је Диша после овога најтежег удара отишао из тетка-Мацине куће |
ена, што по десет година чекају, па кад после навру деца, а она се ратосиља.</p> <p>Мајстор-Диш |
код тетка-Маце.{S} И кира-Анастасија је после била овде, плакала и пошла, да се дави, а ја сам |
му тако желиш? — рече Лепосава, која је после одласка мужевљева од једном постала нешто сетна и |
ти се пре сватова догоди.</p> <p>Шта је после овога било, Лепосава није знала.{S} Сећала се сам |
, јер стоји у јакој вези са оним што је после било; а то ће нам, најзад, објаснити и оне загоне |
шино често одлажење тетка-Маци, коју је после свега овога сматрао више него ли да му је рођена |
м га стању затече и тетка-Маца, која се после дугога истраживања једва вратила.</p> <p>— Е, шта |
а и стишавању савести, мајстор Диша се после две недеље диже из постеље.{S} Толика Мацина нега |
тако говорити о пријатељици, од које се после сватова није никако одвајала.</p> <p>Она мржња на |
жбу, а за тим ће урадити оно, што ће се после у песму певати.</p> <p>— Где си, море, до сада? — |
нарав, те тако, после првога наступа и после четрдесетнице, сав онај први бол стопи се у једну |
крило у потпуности све оно, о чему је и после Мацинога исказа могао посумњати; то му је био оче |
„Бог да је прости!{S} Један пре а други после, тек, сви ћемо тамо!“ — и тако утешен сишао је у |
додаде газдарици бошчу, мало стишанији после овако пријатнога сусрета, али и зачуђен, <pb n="7 |
ир-Диша се бар колико толико надао; али после оваке испоруке он сав претрну.{S} Крв му сукну у |
жену, па после и ћерчицу, Канче.{S} Али после <pb n="103" /> неколико година, враћајући се из Ц |
вао.</p> <p>Ни пре Лепосавине смрти, ни после, Маца није видела свога зета толико расположена и |
ао ономе тешкоме осећању, од кога се ни после толико недеља не мога отрести.</p> <p>Једне вечер |
, вратили са чесме кућама.{S} Али се ни после тога не остављаху на миру, него тражише на ново п |
ке, те да их за времена пресече.{S} Тек после испита, када су младенци пред свештеником, закони |
е са троножице, тркне некуда, па се тек после извеснога времена врати, ако је могућно још замиш |
се мајстори у Гушанчевој кафани; и тек после ове пакосне напомене почињу да се развијају незго |
да се и његова жеља може остварити тек после десет година.{S} Смрче му се, али ипак не одговор |
тароме Београду за оне људе који су тек после седам и више година добивали децу: „Ишао у Јеруса |
тамо.{S} Уђе у кафану, и остаде тамо до после поноћи.</p> <p>Прва мисао, која му, после свега с |
када није десило, кир-Ламбре је, дубоко после поноћи, дошао кући пијан као земља, и чим је натр |
ездо па онда на њега.</p> <p>То је било после једнога разговора са Мацом, који је хаџију врло о |
није то кир-Диша? — запита престрављено после кратког размишљања.</p> <p>Анастасија диже лице с |
нећу даље да описујем овај први сусрет после сватова.{S} Само они, који су као Јанићије, <pb n |
ква беху она што су ове године први пут после Косова забрујала са Саборне Цркве, ни све турске |
p> <p>Но то је за кратко трајало, а већ после, кад је прошапутала оно: „хоћу“, она мало зажмури |
ишчачкају макар и једну трунчицу; а већ после би им лако било да од те трунчице замесе читаво б |
не свикну на своје удовиштво.{S} А већ после овај благи обичај постајао је све ређи и ређи, до |
утицају свога кума и пријатеља; али већ после треће кафе, у кир-Ламбриној кући, одбацио је пред |
ли, ако овде раскварим сватове, лако ћу после удесити, да му омилим моје Канче.</p> <p>Сад је и |
и не сукоби.</p> <p>Анастасија је одмах после одласка Ламбринога отишла у Скадар-махалу код сво |
ко подсмешљиво звучао. — А она је одмах после њега изишла, и оде на ову страну.</p> <pb n="96" |
завлаче, те хватају слепе мишеве, да их после удавачама, за њихове враџбине, продају, завуче се |
што беше мој покојник?{S} Једаред, баш после прошевине, дигао ме је као перце до појаса и шале |
о оде низ чаршију.</p> <pb n="65" /> <p>После некога времена врати се у дућан, али без оне гужв |
иди што се шегрче толико затаја.</p> <p>После некога времена, баш када је хаџија почео узнемире |
тим џамијама и витим минаретима.</p> <p>После је отишао у Мокри Луг.{S} Тамо се погодио код јед |
у Диша и оде тетка-Мациној кући.</p> <p>После подужега времена врати се мајстор Диша у свој дућ |
ринске туге за умрлом јединицом.</p> <p>После недеље дана хаџи-Диша је успео да се прибере.{S} |
бре стране кира-Анастасије, а што је за последак, као најслађу посластицу, оставио, помену и он |
иљан разговор, који беше од недогледних последица по цео живот ове куће.</p> <p>— Јесте, зете; |
узама и пребацивањима, а помишљајући на последице свега овога, седео је на миндерлуку доста узн |
аше, да ће се таван на њега срушити.{S} Последња нада, за коју се тако грчевито ухватио, истрже |
огло са Јанићијем десити.{S} Она његова последња реч и нагли одлазак не даде јој ни за тренутак |
а за собом?</p> <p>Кира-Мана му је била последња брига; венчана му је жена и куда би она смела |
а и гочева не заглушише.</p> <p>То беше последња удовичка игра или: „последњи удовички бес“, ка |
, одлучи, да се досели у Београд, те да последње дане живота проведе код свога синовца и снахе. |
ју.</p> <p>Кира-Ламбриница, која је, за последње три године, приметно увела, па се, чисто за не |
нога чекања нема ништа, он се одлучи на последње средство. — Неколико недеља већ, како је дошао |
, одложио је, да се на њих врати као на последње средство, ако не успе да мајстор-Дишу обрлати. |
а Јанићије би често, помажући јој, код последње строфе пао у неко севдалијско расположење, буб |
асина Јанићијева.</p> <p>Кад изиђоше из последње улице на чистину, где су јеврејске баште и где |
сасвим губити свест, хаџи-Диша употреби последње средство, потражи турског хећима, једног старц |
о је кир-Диша покушао да употреби и ово последње средство, те да осигура потомство своме имену. |
{S} Само је беше стид да дода још и оно последње, чега ради је и полетела Канчету у косе.</p> < |
ајстор Диша повери о свему, што га је у последње време мучило.{S} Хаџи-Зосим га је пажљиво сасл |
трогодишњи парастос, те тако нестало и последњега изговора ради чега не би могла још да се уда |
ости, а већ онда, кад та новост дође до последњега уха, развије се у читаву приповетку.</p> <p> |
ушима као писка покојникова, који је на последњем часу викнуо: „кира-Анастасија! кира-Анастасиј |
7" /> смех чак на улицу разлегао, да га последњи одјеци зурла и гочева не заглушише.</p> <p>То |
о је љубав! прошапута Јанићије, и кад и последњи звук ишчезну, зарони лице у шаке и горко зајец |
та не огласи вечерњу молитву, када се и последњи гости из куће удалише.</p> <p>— Е, па како би; |
ра вратити, те на тај начин прекинути и последњи кончић, који га је опомињао на један леп сан, |
<p>То беше последња удовичка игра или: „последњи удовички бес“, како би се изразио њезин кум, к |
духа.</p> <p>Песмица из баште заврши се последњим стихом:</p> <quote> <l>„Да ли знаш како се зо |
цволике, чим га угледам.</p> <p>Са овом последњом одлуком, која му даде неке наде, да ће се ова |
</quote> <p>— То је љубав! — понови оп последњу реч; а весели смех девојачких грла из баште, к |
ру румени се у јутарњем зраку; па и сав послени свет, који се око ћепенака тамо и амо муваше, ч |
је она час у мутвак, где су два шегрта пословала, час у гостинску собу и као шева међу пуним к |
је по кући весело певала, радила своје послове, а ту бригу оставила је своме супругу.</p> <p>Д |
Ламбрину радњу и обављала све трговачке послове.{S} Свакога дана очекивала је од свога мужа мак |
ходно потребан.{S} Могао му је поверити послове у дућану без икакве бриге, да ће га преварити.{ |
њој.{S} Јанићије је тако савесно водио послове, надгледао радњу и сакупљени пазар односио тетк |
азиле су, као на мобу, да јој помогну у пословима и спремању за свадбу.{S} Лепосава је са њима |
утвак, да се <pb n="99" /> ма у каквоме послу нађе, ако би случајно он из собе изашао.</p> <p>А |
.</p> <p>Лепосава је била у трострукоме послу: спремала је ствари мужевљеве, причала женама по |
спречи Јанићија у његовом издајничкоме послу.{S} Прва му мисао паде на ум, да оде у дућан и, м |
ава, као навлаш, баш онда би се нашла у послу око огњишта, па док је он са највећим нестрпљењем |
Јанићије се закашља, па се и он нађе у послу, тек колико да сакрије своје узбуђење.</p> <p>Сад |
своје „чираке“, да се нађу тетка-Маци у послу, а он је седео у радњи по цео дан.{S} Није имао н |
а мајка, да одмах дођеш.</p> <p>— Какву послу имам ја сас твоја мајка?</p> <p>— Кира-Анастасија |
нићије.</p> <p>— Да се склонис и поарну послу да најдес.{S} А ја искам да се састанем сас мога |
— вели — да мајсторица остане сама без послуге, кад јој гости долазе.</p> <p>Од кир-Дишиног од |
нџо; филџани и џезва с кафом слетеше са послужавника и просуше се по поду, застртом шареним ћил |
врата, а дукат на чело; па онда донеси послужење.</p> <p>— Је ли ти се допада? — запита Диша, |
нога задовољства примао из њезиних руку послужење, и свакога дана посматрао испод очију, како с |
обеже из собе.</p> <p>Кад се вратила са послужењем, на челу јој се, баш над самим повијама, где |
ханчић, а у шарену чашу хладне воде, да послужи мајку, кад из собе изиђе.{S} Маца већ устала, у |
са мајстор-Дишом.{S} Али, овога пута не послужи га срећа.{S} Баш на самоме завијутку, у близини |
осава, носећи ратлокум и кафу, да мајку послужи.</p> <p>— Па где си био до сада?</p> <p>Јанићиј |
ом и Мацом: „Још две године да ме овако послужиш, па ћу те узети у радњу за ортака.“</p> <p>— З |
рада.</p> <p>И ено га сад где у мутваку послује, опет види Лепосаву, али, место да га то стишав |
е, као из једнога грла, салетеше је, да послуша.</p> <p>— Грехота, џанум, да остариш као девојч |
ул-Стаменка учини очима знак Ламбри, да послуша, и изведе га из собе на авлију тешећи га да ће |
ти оде!{S} Неће да слуша; а ако, што и послуша, то све наопако.{S} Нисам смела више ни да му з |
ва ме нешто болела; требам ли што да те послушам?</p> <p>— Хајде ти само у мутвак; сад ћу и ја |
јем као и тебе и кир-Ламбру, хоћу да те послушам.</p> <p>— Златна уста, мудра реч! — уситни кир |
нам се Пречиста сама јавила, морамо је послушати.</p> <p>Месец дана спремао се мајстор Диша за |
о, ти си добра девојка и бићеш вредна и послушна; ха?</p> <p>— Хоћу! — одговори Лепосава и отво |
се лако не налази, и да једна честита и послушна девојка неће никада погазити вољу свога родите |
е смрачи, кад чу како му шегрт отказује послушност.</p> <p>— А и шта си друго него пезевенк, ку |
смагла лица као утучен седи крај деце, посматра их, па тек по који пут испрекидано уздахне, по |
надстрешио очи и са пријатним уживањем посматра из даљине, како се над гомилом људи љуљушка ес |
ори Јанићије, који се све више збуњивао посматрајући како му се газдарица двојако понаша: мало |
тако слатко, да би и сит човек огладнео посматрајући оно задовољство, које се код свакога залог |
реко баштенскога зида, сву ову „литију“ посматрала која од комшиница.</p> <p>Но кир-Диша се ниј |
тако апатично и са тужним изразом лица посматрала облачење кир-Ламбрино, као да се ње то ништа |
њезиних руку послужење, и свакога дана посматрао испод очију, како се ово вижљаво девојче све |
ом.{S} Предавао је ствари а зачуђено је посматрао сву ову веселост, а нарочито Лепосаву са оним |
а пребрајао би дневни пазар и милостиво посматрао у гвоздењачи наслагани капитал у разним кесам |
опсецао коже за јеменије и испод очију посматрао бившег шегрта како се наокришке ближи.</p> <p |
доксату и са неким изразом задовољства посматраше ову родитељску идилу.{S} Лепосава је седела |
> <p>— Еле, како сте?{S} По пријателски посо дођосмо.</p> <p>— Уђите! — простења кир-Диша, коме |
обити, него ће ради њега страдати, биће посрамљена, кира-Мана ће је на свакоме сусрету попљуват |
"207" /> могући да га одржи, испусти га посред огњишта, и колико је дуга паде на земљу.</p> <p> |
гао“, лепо му се учини, као да га нешто посред главе лупи.{S} На путу кући поче га обузимати не |
цу и радњу, која је већ у велико почела посртати, није ни помишљао.</p> <p>Кира-Мана је стрпељи |
до темеља у прах сурвала.</p> <p>Готово посрћући и не видећи ништа пред собом, он је час брзо ч |
сцељење од искушења, које му до сада ни пост ни молитва не угуши, било је довољан доказ о чудот |
рио, али што није могао да лако утврди, поста му сада потпуно јасно.{S} Кира-Мана је <pb n="60" |
ару и маштајући потајно о лепој Гркињи, поста му сада тако тесан и мрачан, да би се угушио, сам |
Дала му је реч, заклела се, и Јанићије поста потпуно задовољан.{S} Њему је главно било да кир- |
ла.</p> <p>Сада му и ово сасушено лисје поста мрско.{S} Кутију швирну на неко ђубриште, а босиљ |
ма.</p> <p>— Смилуј се!</p> <p>Јанићију поста непријатно и поче зверати час амо час тамо; навик |
ли целим весељем, наредили, да се софре поставе у башти под оним густим дрвећем, које не да сун |
и, испусти јастук, што га понесе, да га постави у чело миндерлука и тако, као занета, оста наср |
ш уочи недеље — тетка Маца, као и увек, поставила совру и изишла на капиџик, да види иде ли већ |
под једним дебелим орахом близу мутвака поставља софру и полаже санове и чанке пуне јела, и зас |
оставила је своме супругу.</p> <p>Диша постаде све нестрпељивији и поче да џангриза Лепосави, |
кретала на тужну арију, а од песама јој постаде најмилија она:</p> <quote> <l>„Зашт да прећутим |
а срце, па ипак била тако мила, сада му постаде мрско онако исто као и кир-Ламбре и кир-Дума.</ |
иштво.{S} А већ после овај благи обичај постајао је све ређи и ређи, докле се сасвим није изгуб |
годину брачнога живота, тај је облачак постајао све гушћи, те би, по који пут, бацио тамну сен |
да тиме Богу угађа.{S} Напротив, оне му постајаху све нејасније и изговарајући их он се мислима |
шта не мога да истеше.</p> <p>У соби му постајаше све тескобније.{S} Жена му се никако не јавља |
младешчићем у левоме куту доње уснице, постала већ предметом једне песмице на грчком језику.</ |
о.{S} Услед ове бојазни кира-Анастасија постала је ових дана сушта услужност и љубазност наспра |
је са његовом женом.{S} За њега је она постала сада сасвим као избледела успомена, управо несн |
е изговорити.</p> <p>Данас је њена кућа постала средиште свих комшијских жена, чије кћери беху |
ла.</p> <p>Чудотворна хамајлија сада је постала предметом, који је заинтересовао многу Лепосави |
ја је после одласка мужевљева од једном постала нешто сетна и замишљена.</p> <pb n="182" /> <p> |
аквоме стању, да му је и без њених речи постало јасно зашта га је позвала.</p> <p>— Ако си пошт |
ено само у руке спусти.{S} Жељкао је да постане богат и угледан грађанин, а ни из далека није с |
зна хоћу ли кадгод толико спечалити, да постанем газда-човек.{S} Што да ме гледа?</p> <p>Ово та |
невеста, на кир-Бенџина удовица, па да постанете сретно човек; а ви, ето каква страмота на грц |
сада, када си изучио занат и на путу да постанеш човек, хоћеш у село?{S} Шта ћеш, бре, тамо?{S} |
х шеснаест!{S} Још годину две па ћеш да постанеш уседелица.</p> <p>— Ама шта је теби, мајко; ко |
ти анђео радњу води, издржи до краја и постани хаџија.{S} То ти је! — заврши хаџи-Зосим и дубо |
неисказане пријатности.{S} Једном речи, постао је играчка девојачке ћуди; и што се више отимао, |
ег матерњег језика.</p> <p>Једном речи, постао је прави Грк; а да му се простота не би у очи по |
новце, које је дао за еснафски барјак, постао је велики добротвор цркве и устабаша свога еснаф |
пријатеља Бенџе, те тако, у неку руку, постао природни старалац младе удовице.</p> <p>Од онога |
о беше грчка махала; а кир-Диша је сада постао највећи враг Грцима.{S} А како на улици не беше |
} Због свога поклона еснафу за трен ока постао је један од најуваженијих грађана; а све оно што |
к зачинио песмом и шалом.{S} Овога дана постао је он љубимцем кир-Думе и Ламбре.{S} Али круна с |
уће Јанићија, који јој је од онога дана постао као зла коб.{S} Митила га, чинила му све угоднос |
а је томе момку, те је од неког времена постао сасвим друкчији; толико се изопачио, да га чисто |
ања, ни ближих сродника, то је кир-Диша постао наследник целе имаовине покојникове.{S} Један тр |
а Спаситељева, у памуку, који је такође постао чудотворан: даје децу нероткињама, те и он купио |
идело.</p> <p>— Мука га изела, какав је постао! — рече једаред љутито Лепосава, причајући час с |
ишином дому извршило чудо, и како је он постао оцем три синчића, који му, у један исти час, исп |
</p> <p>Јанићију Бику, који је у велико постао десна рука мајсторове радње, било је врло тужно, |
недеља већ, како је дошао из Меке неки постарији дервиш и настанио се у Дервишани испод Синџир |
редо и она бојазан, да ће <pb n="93" /> постати предметом свих ћепенака у чаршији; његовим ће и |
и срце јој премре, када помисли да може постати мајстор-Дишиница и да се мора одрећи свога Јани |
ти јој је падало на ум, да ће сутра дан постати испрошеница а до друге недеље и кира-Дишиница.{ |
иказало, наговестивши му, да ће у скоро постати <pb n="7" /> „родоначалником“ многобројнога пот |
ћије би се обрадовао, што ће му мајстор постати устабашом, али сада га баш ништа не занимаше.{S |
ио потпуно уверен, да ће у томе погледу постати не само десна рука тетка-Маци, но, у колико буд |
бала једна одлучна мисао која ће у часу постати дело.</p> <p>Све је то опажао кир-Ламбре, те ко |
ти не утаманим оно дивље месо, не можеш постати човек!“</p> <p>Колико му је тетка Маца од овога |
, што је био пре десетак и више година: постаће сиромашни крпа, неугледан човек.</p> <p>Оваква |
ле тога „ктитор и приложник храма сего“ постаће и велики добротвор свога народа.</p> <p>— Међер |
ава.{S} Зато, ако му се покориш и одеш, постаћеш ексик-хаџија; на земљи ће ти се људи смејати, |
На те даске метала се асура, а преко ње постеља.{S} То се место називало: душема.</note> <note |
о се обично на поду.{S} Место где ће се постеља метати, покривено је даскама, које су над подом |
а и стрехом тетка-Мацином, он устаде са постеље у дућану, где је са „чирацима“ спавао, изиђе у |
тила куд, није се одмицао од болесничке постеље.{S} Квасио јој главу сирћетом, помагао Маци у с |
рапао на своју жену, која је скочила из постеље, да му отвори, поче је тући и гњавити тако, да |
<p>Једнога дана устаде мајстор Диша из постеље сав узнемирен.{S} Целе ноћи није могао тренути |
ајстор Диша се после две недеље диже из постеље.{S} Толика Мацина нега најпосле му поможе и он |
а кир-Думу.{S} Целе ноћи претурао се по постељи, устајао, уздисао и псовао све што се на грчком |
дна хамајлија.{S} Лепосава је примала у постељи посете од свију балканских нација, којима је он |
> <p>Те ноћи превртао се мајстор Диша у постељи врло дуго.{S} Из очију му никако није избивала |
рве, нано! — одговори Лепосава и седе у постељи, бајаги, да их шаком шчисти.</p> <p>— Хајде, ха |
е у мутваку, где му је Лепосава удесила постељу и кришом испод јастука метнула један стручак бо |
е слабост и нека ватра обузе, да паде у постељу и тако цео дан лежаше у бунилу и несвести.</p> |
о хаџија, који по миндерлуку припремаху постељу за ноћиште, изненађени скупише око њега, да чуј |
ужећи у Грко-цинцара на занату, Диша је постепено примио све навике и погледе својих мајстора, |
збуни.{S} Оно, што је најглавније било, постигао је.{S} Видео је, да испосник хоће да се погађа |
езде.{S} Чему год се није надао, оно је постигао, и никад својом вољом, својим одрешитим радом |
ма баш ништа, на шта се одлучивао, није постигао!{S} Није убио Лепосаву, није се обесио, није б |
и, то је он у грађанству и своме еснафу постигао на своју радост и на големи јед кир-Думин, кој |
, кад сазнаде да га је чак и та срамота постигла.</p> <p>— Него знас сто је?{S} Иди на моја кућ |
{S} Једном речи, између ове четири душе постигнута је права хармонија и њихов живот текао је од |
ема се, да пред свога домаћина не изиђе постидна.</p> <p>Диши игра срце од задовољства, улази с |
е.{S} Пљунућу јој у очи, па нека остане постидна.</p> <p>И то му је у овом хаосу узбуђења било |
навалише да их разваде.</p> <p>Али ово постиже други резултат.{S} Обојица се у томе часу чисто |
а срамоту, која ће га, можда још данас, постићи, чим се у чаршији сазна за неверство, које је с |
за софром.</p> <p>Тако ће мајстор Диша постићи двоструку корист; одужиће се Богу и задужиће св |
т, заслужан мајстор и имућан газда може постићи, то је он у грађанству и своме еснафу постигао |
номе опхођењу светих места, бденисању и постовима, помоћу којих је хтео да казни грешно тело, < |
ра у трговини, а да му морални углед не пострада.{S} Јер, најпосле, трговина је једна вештина, |
вио кир-Бенџо; ама да видите колико вас постујемо, ја ћу вам позајмим из еснафска каса пет стот |
hi>.{S} Уочи Рождества овај богоугодни %постуњак виде, на сну човека са ранама на длановима и г |
да је пронашао прави узрок Јанићијевом поступању.{S} Он није ушао случајно, но намерно.{S} Сам |
од њега самога чује, ради чега је онако поступио.</p> <p>Трећег дана, по овоме догађају, седео |
ита је шапћући.</p> <p>Лепосава намешта посуђе и не одговора ништа.</p> <p>— Лепосава! — понови |
ко сунчани зраци одблескују о калаисано посуђе, чисто се забезекну, кад угледа у својој авлији |
ак.{S} Лепосава брзо поче да претура по посуђу, Јанићије се закашља, па се и он нађе у послу, т |
ако то?.</p> <p>— Може бити он је нешто посумњао, па њему наредио да нас хвата.</p> <p>Али кира |
ерни Тома“, сад не би могао ни за часак посумњати више о чудотворној моћи часнога ексера.{S} Он |
о чему је и после Мацинога исказа могао посумњати; то му је био очевидни доказ, да је све онако |
ечовечан био наспрам свога шегрта.{S} У потаји је тако осећао; али наравно био је принуђен, да |
штва говориле; колико ли је само суза у потаји пролила у својој кући, када би јој која пакосна |
је почео већ да узима шире размере.{S} Потајна саревњивост између старе грчке чаршије и младе |
само да је за неколико у њему остао.{S} Потајна жеља, да се врати кући, да се још једном, макар |
ам није могао разабрати, водила се нека потајна борба.{S} Нешто нејасно, што се не би могло обр |
.{S} Њему стаде пријатно и ведро; а она потајна изнутрица, која га је, поред свега савлађивања, |
но многи од трговаца и старијих калфи, потајно уздахнуо за лепом удовицом, то ипак није сметал |
али лепо се види, како се испод бркова потајно смеше.</p> <p>— Буди Бог с нама, шта ме сад опе |
ко погледа на кућу кира-Анастасије и да потајно плаче и вене.{S} Кира-Мана не би имала смелости |
е кира-Ламбриница почела нагло венути и потајно довлачити у кућу неке чињарице, које су јој ред |
н, прибирајући пару по пару и маштајући потајно о лепој Гркињи, поста му сада тако тесан и мрач |
ло доцније, из оног ранијег снебивања и потајног осмешкивања тетка-Мацинога извуку згодан матер |
ав тетка-Мацин надзор подвргнути својој потајној контроли.{S} Одважити се на толики пут а не ос |
е друго, већ да поверујемо кира-Маниној потајној сумњи, да се и кира-Думиница помало плашила, д |
ме себи објасни?{S} Осећао је тако неку потајну страву, као кад очекујемо нешто што ће се немин |
к.</p> <p>За њоме дође и Маца и поче је потанко испитивати.{S} Дабоме да се и она ишчуђавала на |
ршији и ћор-Ахметовој кафани причало се потанко о Дишиноме непоштењу.{S} Кир-Ламбре је испричао |
а дели судбина, и он исприча газда-Диши потанко све шта је било и како га је кира-Анастасија по |
на уста, мудра реч! — уситни кир-Дума и потапша Дишу. — Ела, само ви говорите; знао сам ја да к |
авесности и тачности свога калфе, он је потапшао Јанићија по рамену и, кад су у вече сели за со |
тога дана обишла већ неколико породиља, потврди, поче се на све стране нагађати, шта је томе уз |
p> <p>— Чудотворни памук, свети памук! —потврди Диша и значајно погледа у обе жене, које радозн |
о, чусте ли шта лаже?</p> <p>Оба шегрта потврдише, да је заиста донео нечије дреје и да их је о |
што свет говори.{S} Очигледан пример за потврду овога био је он сам.{S} И њему дође тешко, што |
кратким вратовима и снажним гласићима, потврђивали су у сложноме терцету чудо, о коме се једва |
ану.{S} Но то беше тренутно, баш кад је потегао за кваку од капиџика.</p> <p>Али кад уђе у собу |
р Диша изгуби мегдан.{S} Руку, којом је потегао, да је дохвати, трже као опарен, кад угледа как |
аше.</p> <p>— Сад бар да знаш, зашто си потегао толики пут; донео си читав берићет у кућу! — ут |
>И поред свега тога, што је оволики пут потегао и толике жртве принео ради свога потомства, он |
аму остављаш? — Зар сам зато толики пут потегао и новац трошио? — викао је хаџија на сав глас и |
џије, а када они запиташе, хоће ли, њој потекоше сузе и место сваког одговора приступи им руци. |
Јанићије Бик.{S} Са заваљеним фесом за потиљак, пребаченим ћурчетом преко деснога рамена и раз |
во излије.</p> <p>Са заваљеним фесом за потиљак и забаченом десном руком, из које су висиле бро |
изви се песма.{S} Ламбре затури фес за потиљак, издиже обрве на половину високога чела, искрет |
, Јанићију се чињаше, како га све већма потискује онај терет, што му се од смрти Лепосавине као |
угом руком прихвати га благо за плећа и потискује на сокак.</p> <p>— Дао Бог, брате, дао Бог!</ |
ећало на некадање робовање, него чак да потисне на свима странама Грке и Цинцаре, на које су, у |
пријатељу учинио.</p> <p>Но и ту мисао потисну друга, а ову трећа и тако редом, те на тај начи |
м.{S} И њему дође тешко, што је на прво потказивање из комшилука поверовао; и тако једноме кир- |
и кир-Думи донео је два дугачка чибука, поткићена разнобојним мерџанима и по једну лепу дуванке |
ије, то је погано.</p> <pb n="56" /> <p>Поткрепљена тако снажним разлогом, дочекала је кир-Дишу |
а, густа ради, кад изрече реч: „грцко“, поткупи три прста, па их пружи према мајстор-Диши, као |
S} Она уђе баш у часу, кад мајстор Диша поткупи уста и привуче Лепосаву себи, да јој бар за час |
бледи и румени; срце му бије а душа се поткупила, па се и не показује жива.{S} Није шале, оно |
овако не може дуже и да је кир-Дума већ поткупио бројанице и турао их за појас, он положи руке |
аткад му се усред читане молитве причуо потмуо звук, који јако опомињаше на пробијање зида, и т |
и шта га све то кошта.{S} Свога будућег потомка задужио је са оних шест стотина гроша, што их х |
чинила и сада чудо, те му спасла жену и потомка.</p> <p>— И ти да пустиш, да она учини такву лу |
отегао и толике жртве принео ради свога потомства, он диже руке од свега и тврдо одлучи, да не |
n="7" /> „родоначалником“ многобројнога потомства, које ће, с колена на колено, предавати један |
је Диша највише жудео, — <pb n="131" /> потомство које ће некада, када то благоме Богу буде уго |
и ово последње средство, те да осигура потомство своме имену.{S} Да ће младина скинути са кира |
ако без жене и без икакве наде на своје потомство, толико је исто колико и не живети.</p> <p>И |
колико је тек сада, када је отворио пут потомству, удвостручио сву своју снагу око тековине, то |
ањем и опхођењем у животу јако приближе потомцима јелинских и римских философа.</p> <p>Такав је |
једну сврху, да се ороди са племенитим потомцима класичне нације, те тако, у своме будућем пор |
оруџбина на хрпат, а зарађени новац као поточић, који не сахне, за ових седам месеци истицао је |
сваки од њих био је утврђен печатима и потписима, исписаним грчким и арапским писменом.{S} Мај |
Ама, што си се препала?{S} Ја ћу да га потплатим, да ћути.{S} Дај ми само дреје да се обучем.< |
<p>Женидба са лепом Гркињом начинила је потпун прелом у животу кир-Дишином.{S} Све се то опажал |
руге, а уз то је, да би догађај био што потпунији, описивала све појединости које су, како је к |
над његовом главом надвијала зла судба, потпуно сплео и у страху од могућне несреће, чим би му |
а двеју кума вршила, кир-Ламбре и Дума, потпуно споразумни, упутише се Зереком право, све докле |
, коју, пре три године изрече кир-Дума, потпуно се обистинила, те то нагна целу насеобину, да ш |
-Дишу на ручак, тврдо уверена, да ће га потпуно саломити.{S} Али се преварила.{S} Кир-Диша је о |
ћном и умешном грчком чаршијом, него да потпуно истисне <pb n="113" /> грчки елеменат из српске |
ије могао да лако утврди, поста му сада потпуно јасно.{S} Кира-Мана је <pb n="60" /> за цело зн |
га, за ову годину дана, кира-Анастасија потпуно усавршила у грчкоме и цинцарском језику, тако, |
му је реч, заклела се, и Јанићије поста потпуно задовољан.{S} Њему је главно било да кир-Ламбру |
причекао још коју годину, докле удовица потпуно не залечи ране, које јој Бенџина смрт зададе, а |
илазила по месечини око башче, кир-Диша потпуно одевен пратио је у стопу, а од туда, преко башт |
о распремања и дотеривања занела, да је потпуно заборавила зашто све ово ради, нити јој је пада |
коверно поверовати једној жени, која је потпуно праведно заслужила онај надимак што га носи, — |
даред засведочио своју оданост, и он је потпуно права имао, када је уочи <pb n="184" /> свога п |
а ватру распаљују.{S} У овај мах био је потпуно бесвестан за спољашне утиске; неколико врабаца |
> <p>И за чудо, место да је ово сазнање потпуно уништи, она се наједаред прибра, оне преплашено |
p>— Јер... јер... заусти Јанићије да се потпуно изјасни, али у тај пар уђе тетка-Маца у мутвак. |
пре неки дан, он опет није могао да се потпуно отресе жаоке, која је већ пецнула заљубљено срц |
, као да га неко вија.</p> <p>А када се потпуно разбистри од забуне, застаде, да се обазре где |
шло пуних десет недеља.{S} Хаџи-Диша се потпуно помирио са судбином.{S} Али, како који дан више |
бикну на свој нови положај и предаде се потпуно вољи ове девојке, у коју је, кад год му се за т |
кога значаја, стеже срце и, предавши се потпуно разлозима хаџи-Зосимовим, набави кутију од тене |
{S} Она укочила поглед у престрављено и потпуно збуњено лице Ламбрино, руке јој клонуле а у нед |
је погледа сад, овако бледу, онемелу и потпуно саломљену, њему стаде жао ове лепе грешнице, чи |
пупољак, а сада ето где пред њиме стоји потпуно развијена ружа.</p> <p>— Шта ниси хтео?</p> <p> |
олазио до уверења, да је у целој ствари потпуно невин.</p> <p>— А баш ако је до 4000 гроша — ра |
истина жут као исцеђени лимун, али ипак потпуно здрав.</p> <p>Мајстор Диша није ни здрав забора |
да би најбољи начин, који би одговарао потпуно његовоме стању, био, да Ламбру уништи, њу љуто |
</p> <p>Несрећни Јанићије сада је остао потпуно сам, на сокаку, без игде икога свога.{S} Ма да |
Али што се тиче новца, ту је и сада био потпуно прибран и свој господар; о свакој је аспри води |
венчавању младенаца.{S} Да је Диша био потпуно збуњен <pb n="46" /> од толике пажње а у дубини |
е из дућана.</p> <p>Сад је кир-Диша био потпуно усамљен; изгубио је грчке пријатеље, а да се вр |
ст раслабљаваху.{S} И сада, када је био потпуно уверен о неверству женином, он је осећао према |
е без фајду.</p> <p>Мајстор-Диша је био потпуно задовољан.{S} Баш да и није кир-Дума пристао, о |
ољу удахну свежа ваздуха.{S} Сад је био потпуно освећен; можда није требао баш тако да учини, а |
ицом, а што се тиче Јанићија, он је био потпуно уверен, да ће у томе погледу постати не само де |
у је пријатељ образ укаљао, а он би био потпуно освећен.</p> <p>Ама такав начин освете био је н |
уна домаћих новости, а умела их је тако потпуно и слатко причати, да је милина била слушати.</p |
н, чега се ова посета тицала, па се већ потпуно збунио, шта да каже и како да оправда своју наг |
/p> <p>А мајстор Диша оста у дућану још потпуно збуњен од изненадне радости.{S} Топло задовољст |
огоди се случај, који му отвори очи и у потпуној наготи показа, какво се мишљење о њему по чарш |
чинило му се, да му је баш то открило у потпуности све оно, о чему је и после Мацинога исказа м |
тасије. — Мајстор Диша је ову сплетку у потпуности њеној поверио тек кира-Думиници.{S} Некако м |
, хаџи-Диша употреби последње средство, потражи турског хећима, једног старца, за кога се онда |
ма да му ни на крај памети не падаше да потражи узрока, ипак је чешће размишљао о своме калфи, |
тка-Маце, те јој саопшти своју намеру и потражи савета од ње.</p> <p>— Бог с тобом, дете! (тетк |
, те Маца посла шегрта, да га у чаршији потражи. — Час по час узнемирено је истрчавала на капиџ |
>— А како би било да пођем и сам, да је потражим! — помисли једаред; али у тај исти пар дође му |
раскрстио са грчко-цинцарском партијом, потражио је и развод брака, а како је ствар била очигле |
ривуда између малене црквице и звонаре, потражите га и — нећете га наћи више.{S} Зуб времена ог |
из кућу“.{S} А кад дођеш кући, прво да потражиш зелену жабу, па ту жабу да ти дете три пута об |
ом у собу и ведро гледа око себе.{S} Не потраја много, па ето и Лепосаве, румене од стида и обо |
<p>И сам Бог знаде, докле би ова идила потрајала, да је кир-Дума, устабаша бакалског еснафа, н |
све докле се Јанићије не саплете и паде потрбушке насред дућана. — У том јој се и кајиш измаче |
ђења, те му дође чисто као нека душевна потреба, да бар пред зидовима и јеменијама јасно изрекн |
и о кући, Јанићије му је био неопходно потребан.{S} Могао му је поверити послове у дућану без |
били не само вешти јахачи но, у случају потребе, и издржљиви пешаци.</p> <p>У таквој служби тат |
ан си, народ ти даје све, што год ти је потребно.{S} Па онда, ти баш и кад би продао ту ствар м |
енце и сада се журило, да се све што је потребно за сватове спреми.{S} У Мациној кући чује се д |
Јанићијевој слушајући ово, о томе није потребно ни помињати.{S} Та он се, до овога часа, уздао |
баш ни речи не одговори, а њему је тако потребно било, да о тој теми разговор продужи.</p> <p>Т |
то на ово то на оно, тек колико је било потребно, да удовица онаквог једног мужа не <pb n="10" |
већ у велико припремао, што му је било потребно, да се у сватовима покаже као <pb n="31" /> до |
предано одала, да хаџија, и ако осећаше потребу да се на њу извиче, што га је бацила на толики |
сваку кашичицу масла, што ће се у кући потрошити; кад је правио туршију од белога лука, он би |
е две ћупе воде.</p> <p>Мајстор-Диша му потрча на сусрет, али и сам увиде, да би то било неприл |
у раскрвавио.{S} А за све то коме би се потужио, кад никога свога није имао и кад није могао ни |
ога рачуна.</p> <p>Сплетка је од некуда потурена у чаршију; а већ онај који је потури није треб |
потурена у чаршију; а већ онај који је потури није требало да брине више колико ће порасти.{S} |
ех је; ама зар је то било поштено да ми потури онакву жену?{S} Је ли то правда, шта ли, кад је |
ар је не би узео ко од њихових, него је потурили баш мајстор-Диши као кукавица јаје.</p> <p>— А |
свађу, па мислећи ваљда да ће се обоје потући, навалише да их разваде.</p> <p>Али ово постиже |
дете изгубио родитеље и онако самохран потуцао се од немила до недрага, докле га један биволар |
рдо, да не би осетио, да га је когод те поћи извукао из мутвака и чак на Јалију однео.</p> <p>А |
вече заклопити <pb n="213" /> ћепенке и поћи кући, слао је и са зебњом очекивао шегрта, да му ј |
дано да му и радњу надгледа, као што је поуздан да му за женом пази?</p> <p>Међутим, баш за ово |
У службу „татара“ примани су дакле само поуздани људи, који су уз то били не само вешти јахачи |
ченога, па да ли ће Јанићије умети тако поуздано да му и радњу надгледа, као што је поуздан да |
у радњи по цео дан.{S} Није имао никога поузданога, на коме би, бар за који час, могао оставити |
олазила туда.</p> <p>— А што си се тако пофудулила, Лепосава? — запита Канче.</p> <p>— Нисам, К |
но са Дишом Јанићија и обасули га свима похвалама, што је тако честит и одан своме мајстору; а |
ластице.{S} Мило јој да се пред гостима похвали поклоном, а још милије, што ће, после толико те |
полуди.{S} Ова три дана не би се могао похвалити, да је онолико посла свршио колико би обично, |
ми није адет.</p> <p>— Па што нам се не похвалиш?{S} Зар нећеш да нас позовеш?</p> <p>— Куда?</ |
аву тајну, ради које ће образ мајсторов поцрвенити.{S} И то се вукло кроз душу, као тешка магла |
о њему по такту мелодије, а ногама поче поцупкивати и горњим делом тела извијати најпластичније |
Диса!</p> <p>Ово је било за њега толико почасти, да је сав успламтео, па од силне радости није |
Ламбру, Думу и њихове жене; хоће да их почасти за своје наслеђе.</p> <p>Кира-Анастасија радо п |
н је прво са неверицом слушао, а после, поче од времена на време да баца око на кир-Ламбру, кој |
па тек по који пут испрекидано уздахне, поче га миловати по коси.</p> <p>— Е, де, де, ја сам ма |
/> грчки елеменат из српске престонице, поче овоме догађају придавати и политички значај.</p> < |
обишла већ неколико породиља, потврди, поче се на све стране нагађати, шта је томе узрок.{S} Р |
на ћошку, па, кад је ни тамо не спази, поче викати:</p> <p>— Куде си откршила глава?{S} Овамо |
и сумњу и оно што се по чаршији говори, поче му пребацивати зашто се туђио својих и није отвара |
ја је скочила из постеље, да му отвори, поче је тући и гњавити тако, да се једва искобељала из |
почела да се плаши од могућне напасти, поче да се вајка, како сада нема више онако снажних људ |
је са толико чежње и бола у срцу носио, поче да кипи свом жестином.{S} Он се обазре око себе, п |
ао човек који полази на тако далек пут, поче да је саветује, како да се влада, како да води кућ |
е уз Голготу, и кад опази мајстор-Дишу, поче махати и давати му знаке, да сиђе.</p> <p>Морало с |
о би вриснула?</p> <p>— А?...{S} То?... поче Диша загушеним гласом, а грло га издаје, па не мож |
нда не смеш да оставиш да ме чаршија... поче Анастасија, али не доврши шта је хтела рећи, већ у |
чаршији чекала.</p> <p>— Анастасија! — поче јој шапутати на ухо, <pb n="63" /> трудећи се, да |
мутвака и пошла софри.</p> <p>— Нане! — поче Лепосава која се охрабри, кад спази матер. — Ево, |
јабучица да изедете <pb n="112" /> ? — поче сада одважно кир-Ламбре, кад за својим леђима угле |
зрогачи се на Ламбру и дршћући од гнева поче нешто неразумљиво мрмљати.{S} Кир-Ламбре се устури |
рече он једаред тетка-Маци, када га ова поче грдити, што се не отргне.</p> <p>— Не могу, тетка- |
плачући бежала.{S} Дође јој жао, па га поче тако болећиво гледати, као да би му хтела рећи: „О |
{S} Она му не одговори ни речи, него га поче одмеравати очима као човека, кога ни у шта не рачу |
необуздани и ведри, детињи смех, — када поче представљати шетњу о месечевој младини, онако како |
је велики грех.</p> <p>И сад му хаџија поче приповедати, како је Спаситеља четрдесет дана иску |
проливено по столу вино.</p> <p>Хаџија поче распитивати, а ћор-Ахмет му исприча све, како је у |
и из ње се промоли страшна чељуст, која поче бљувати ватру на богоугодника.{S} Побожни испосник |
ари по њему по такту мелодије, а ногама поче поцупкивати и горњим делом тела извијати најпласти |
де на једну троножицу и зажареним очима поче пратити еластично гибање и извијање витога струка |
асенуше од толиког крупнога злата и она поче да га загледа, пријатно изненађена богатим поклоно |
ништа! — рече једаред срдито, кад Маца поче причати како је ову или ону олакшала.</p> <p>— Де, |
главу неће!{S} Каже — и овде тетка-Маца поче раздрешивати шамију под брадом — оно није човек, о |
, да му је жена напустила кућу, и он је поче из гласа по имену звати.{S} Из куће се не одазва н |
"36" /> освајати.{S} Велики део чаршије поче гледати на мајстор-Дишу као на једнога сладострасн |
лопови увукли у кућу, те у мало што не поче да виче за помоћ.</p> <p>Јанићије се у томе часу к |
се да и Лепосави ово Дишино џангризање поче бивати несносно и једнога дана, кад Диша, мислећи |
томе часу чисто преобразише.{S} Ламбре поче да се отима и пишти од промуклости; а и кир-Диша, |
је.</p> <p>А када их раздвојише, она се поче као у грчевима савијати и јецати, те је сад опет к |
ти је! — заврши хаџи-Зосим и дубоко се поче клањати и крстити пред једном иконицом у соби.{S} |
у себи, докле не одоле сан.{S} Кандилце поче јаче праскати, тама обузе црну икону, мрак се свед |
коју је тонуо.</p> <p>Најзад, кад сунце поче да прижиже а хлад од дафине скрете и остави Дишу у |
ати болећиво опходи наспрам Јанићија, и поче га вући софри.{S} Јанићије се ослободи и седе.{S} |
оји му је још био скопчан око колена, и поче га са смејом вући по дућану.</p> <p>Јанићије онако |
е је избијао дебели млаз хладне воде, и поче се пљускати по лицу и врату.{S} А она девојачка пе |
ешке слутње, од једном се зали сузама и поче силио јецати.</p> <p>Лепосава прикова поглед у њег |
био крај, докопа покојницу за рамена и поче је трести.</p> <pb n="214" /> <p>— Лепосава!{S} Ле |
е, само трепну очима у знак опраштања и поче немарно пуштати густе хладне димове.</p> <p>Тако ј |
ите момка на миру! — викну тетка Маца и поче примати ствари.</p> <p>— Поздравио мајстор и шаље |
у мутвак.</p> <p>За њоме дође и Маца и поче је потанко испитивати.{S} Дабоме да се и она ишчуђ |
и шта тражим од домаћице! — рече Диша и поче јој на дугачко описивати све дужности, које она, к |
преда њ на колена, ухвати га за рукав и поче јецати.</p> <p>— Газдарице, шта то радиш? — Ево, т |
з дућана и кад подобро одмаче застаде и поче му пркосити.</p> <p>Јанићије жив да се изеде; није |
е, оде удно баште, зарони лице у шаке и поче горко плакати.</p> <p>Мацино гласно нарицање оглас |
и-Зосимовим, набави кутију од тенећке и поче се борити са оном изнутрицом, која га је гризла и |
е на миндерлук, зарони лице у јастуке и поче нагло јецати.{S} Пред очи јој изиђе све, шта може |
е на миндерлук, завали се на узглавље и поче тешко предисати.{S} Тупо шуштање у глави и модри к |
ава претрну, брзо се наже над огњиште и поче пирити у ватру, пред којом су били престављени лон |
руке ради одбране, унесе му се у лице и поче га као мачка грепсти.</p> <p>Фудул-Стаменка и Канч |
ира-Анастасија се у томе часу пробуди и поче запомагати за патролу.{S} Мајстор Диша се уплаши о |
/p> <p>Диша постаде све нестрпељивији и поче да џангриза Лепосави, па чак и да је кори за њезин |
настасија, радосно изненађена, загрли и поче љубити.</p> <p>— Сестру немаш, Јанићије; ја ћу да |
ашти појаве.{S} Она се дубоко замисли и поче радознало да разгледа записе.</p> <p>— Хоћеш ли? — |
а се.</p> <p>— Можда и није — помисли и поче напрезати ум, да замисли како се %Јинићије није об |
ца, прсну у смех; али се брзо уозбиљи и поче се крстити.</p> <p>— О, анатема је и са женом, шта |
ћено.{S} Она се од чуда само прекрсти и поче се заклињати својим јединчетом, како је то лаж и а |
јана побеже, он се прући на миндерлук и поче из гласа лелекати.</p> <p>— Леле!{S} Због теб да п |
ну, у знак да је до ситости задовољан и поче трептати очима, а нежним изразом лица пратити расп |
Ко каже, ана-сана.... викну раздражен и поче поклецавати од ужаса.</p> <p>— А ко не каже, питај |
због Маце одлазио! — одговори Станко и поче се смејати својој досетци.</p> <p>Мајстор Диша ско |
ндерлук, обухвати шакама једно колено и поче се горњим делом тела нијати одмерено и сетно, те т |
се!</p> <p>Јанићију поста непријатно и поче зверати час амо час тамо; навикао је да од своје г |
ндерлук, притиште песницама под појас и поче тешко уздисати.</p> <p>У таквом га стању затече и |
одговори, фудул-Стаменка повиси глас и поче на сва уста викати и грдити Лепосаву.{S} Њезина ви |
вади дуванкесу, сави на колену цигару и поче димити.</p> <p>— Чудан свет! — размишљава мајстор |
га нема, приклопи их, седе према зету и поче га важно гледати.</p> <p>— Е то сам хтела, да пред |
а коме су вечерали, изнесе је у башту и поче је обносити.{S} Лепосава се у залуд смејала, праћа |
ешто посред главе лупи.{S} На путу кући поче га обузимати нека топлота, а по који пут и забуна |
опет образ срамоти.</p> <p>- Газда Диши поче да бубња у ушима.{S} Све ово било је за њега и сув |
ите.</p> <p>И збиља, мајстор Диша и сам поче увиђати, како често ни труни истине нема у ономе ш |
де и како лежи, скочио је и још мамуран поче збуњено размишљавати о свему што се десило.{S} Шта |
, спусти на миндерлук и дубоко замишљен поче трљати шаком чело.{S} Осећао је тежак притисак, та |
то су предузели.{S} Место да устане, он поче на широко описивати све добре стране кира-Анастаси |
рло га издаде и место да изусти реч, он поче некако ситно штектати.</p> <p>— Што штекћеш, куче? |
ускомеша у њему на ново ону ватру и он поче одмерено гвозденом алком, а за тим све жустрије и |
о: причају! — учини кир-Дума и сажаљиво поче климати главом и гледати у Дишу. — А ви верујете ш |
е тетка-Маца у мутвак.{S} Лепосава брзо поче да претура по посуђу, Јанићије се закашља, па се и |
} Где је? — запита Лепосава и радознало поче да прелеће очима по кајику, који се све више ближи |
и пламичак лојанице, и нешто неодређено поче га вући тамо.{S} Уђе у кафану, и остаде тамо до по |
зачуђено га погледа, па онда преплашено поче узмицати насатке.</p> <p>У том се појави и тетка М |
ије и најпотпуније, то, за дан два, оно поче <pb n="36" /> освајати.{S} Велики део чаршије поче |
ни сам не знајући зашто, он се несвесно поче пипкати по глави и слабинама.</p> <p>Пун сахат сед |
азлегаше преко зидане ограде, све га то поче на ново да заноси, заједно са чежњивом мелодијом к |
е покуша да се покаже весео, а она опет поче да га пита о нечем, што баш није имало никакве вез |
горе и горе бивало, а кад болесница већ поче сасвим губити свест, хаџи-Диша употреби последње с |
ову или ону олакшала.</p> <p>— Де, де, почекај, зете!{S} Ниси се ни ти ваљда на Бога камењем б |
p>— Зашто: турфа посла?{S} Има времена; почекај још мало, бар ову годину!{S} Лепосава је млада |
гледајући у запрепашћено Ламбрино лице, почела је осећати инстиктивно да јој од туда нема помоћ |
ром, тетка Маца, која је од некога доба почела да се плаши од могућне напасти, поче да се вајка |
> <p>И тако је та дивља, унутарња борба почела опадати и у својим облицима почела се ограничава |
орба почела опадати и у својим облицима почела се ограничавати, докле се није зауставила на оно |
арочито од онда, кад је кира-Ламбриница почела нагло венути и потајно довлачити у кућу неке чињ |
ли што је он могао и помислити, када је почела тако говорити о пријатељици, од које се после св |
домаћицу и радњу, која је већ у велико почела посртати, није ни помишљао.</p> <p>Кира-Мана је |
жене најпосле дође крај.{S} Она је већ почела да размишљава, на који би начин могла да оде сам |
е стану на пут неприликама, које су већ почеле овде онде искрсавати.</p> <p>А то се већ почело |
осјака, који би му навратили на дућан и почели богорадити, испратио би обично речима: „Даће Бог |
ле, да су га у чаршији сви Грко-цинцари почели убрајати као у неки свој „културни трофеј“.</p> |
вим променише.{S} Почео је да промишља, почело је да се буди у њему нешто озбиљно, натуштено, к |
ла обично домаћа питања својих ближњих, почело је по мало већ да се <pb n="132" /> води брига и |
води.{S} Био је као на ново рођен; лице почело опет да се затеже, а антерија да се у свима диме |
се, буди Бог с нама, истргло из руку и почело као лопта да се премеће, скаче и шкљоца зубима н |
вде онде искрсавати.</p> <p>А то се већ почело у велико јављати.{S} Од некога времена млада удо |
та такво стање, да се већ и у комшилуку почело о томе расправљати.</p> <p>Кира-Мана је силно во |
евна борба сада га сасвим променише.{S} Почео је да промишља, почело је да се буди у њему нешто |
осле некога времена, баш када је хаџија почео узнемирено и помало љутито да премеће бројанице п |
<p>Јанићије већ довршио један посао, па почео да отпасује кајиш с колена, кад у дућан завири Ле |
о искључиво приватнога значаја, сада је почео већ да узима шире размере.{S} Потајна саревњивост |
крено радовао наслеђу свога кума, па је почео у шали да гони кира-Анастасију да пожури, те да н |
ме момку у детињим чакширицама, ипак је почео налазити какве такве утехе.{S} Он је са тим чакши |
асни.{S} Тек једно што је сада, када се почео свестити, осећао, био је стид од самог себе, што |
труд и добре услуге.</p> <p>Јанићије се почео мало по мало навикавати на нову улогу.{S} Заветов |
зи?{S} Стојао је неодлучно неко време и почео ослушкивати, неће ли бар што изнутра чути; али ни |
је начинио Диша, цикнуо је од љутине и почео корети кир-Думу, што је у опште покушавао да мајс |
ше онако узрујана.{S} Ушао је у дућан и почео весело певушити; повуче за ухо једнога шегрта, па |
а, када је Ламбре позвао младу у коло и почео с њоме играти, кира-Мана и Думиница увукоше и мла |
ор-Диша, поред свега тога, што је и сам почео увиђати, како је пренаглио, кад је прстен вратио |
иличи оваку игру играти, те би се и сам почео као чочек извијати и поскакивати.</p> <p>Но он то |
су вас дан пред дућаном висиле, па већ почео спуштати ћепенак, кад у дућан утрча други шегрт, |
о; код другога газде морао би као шегрт почети из нова и шегртовати још толико година, па тек о |
мшилуку, да је Диша вратио прстен.{S} С почетка се и веровало и није: али када тетка Маца, која |
га позвао на вечеру.{S} Кир-Ламбре је с почетка збуњено примио позив, али се у брзо прибрао, ка |
, а ћор-Ахмет му исприча све, како је у почетку поручио само једно „шише“ вина, па после, кад д |
уку не би га више познали.{S} Како је у почетку покушавао, да и у кући заведе што већу штедњу и |
се с њиме дешава. — Од куда му баш сада почеше излазити на очи час тетка Маца час Лепосава, а с |
сјај и нестално зверају, а трбух и леђа почеше да губе оне уочљиве димензије, те је антерија ту |
тенски зидови са многобројним мазгалима почеше играти око ње.</p> <p>— Шта ти је, море, што се |
бризнуше у плач, па онда онако уплакане почеше грлити и љубити кира-Анастасију, и радосно јој ч |
им товаром, у жагору слетеше око њега и почеше черупати кесе са слаткишима.</p> <p>— Ко је посл |
{S} Тупо шуштање у глави и модри колути почеше му играти пред очима; а кад подиже очи тавану, њ |
У неко доба ноћи, када се кира-Думиници почеше очи крпити, припалише гости фењере, окачише их о |
, па се сневесели, као да му се на ново почеше враћати тешки дани очајања и пометености.</p> <p |
его да се пода небројеним уздасима и да почешће таре шаком чело, из кога ама баш ништа не мога |
цене они који су у животу имали прилике почешће гладовати.</p> <p>Дан, који је Јанићију освануо |
д њих лабав у служби или да своје прсте почешће завлачи у лонац где се ручак кувао, ту би обичн |
ихова, стојало је урезано:</p> <p>„Здје почивајет Лепосава, папуџика, вјерна супружница мајстор |
афани; и тек после ове пакосне напомене почињу да се развијају незгодне досетке на рачун мајсто |
бацивало једно лице; јер по предметима, почињући од бакалског и болтаџијскога па до бућмеџијско |
оме углу понављао је ону исту историју, почињући од Мациног сна па до побожнога пустињака и све |
шегрти устају и журе, да испред дућана почисте и по дућану полију воду, устаде и Јанићије, пом |
шији проноси.{S} Рано у јутру, пошто је почистио испред дућана, узе Јанићије Бик крчаг и отиде |
д само дохвати у своје незграпне шаке и почне да га меси, тај се не откупи лако.{S} Јанићију је |
куда ћу овде?{S} Зар у овој чаршији да почнем из нова?</p> <p>— То да не чиниш; боље нека она |
кроз чаршију, а телал да виче: „Чујте и почујте!{S} Ово је луди Диша, који има жену ороспију и |
памет виче искупљеноме народу: „Чујте и почујте!{S} Јанићије Бик, калфица код Дише устабаше, от |
твоју... твоју... да моме Канчету косе почупа! — пискала је фудул-Стаменка и, држећи <pb n="14 |
Диша, по своме већ утврђеноме обичају, пошао тетка-Маци на кафу, спази га Станко туфегџија и п |
а весеље.</p> <p>Сутра дан, по прстену, пошао мајстор Диша у дућан; али јучерање „гледање“ и ос |
унутарњег бола, ударио другом страном и пошао тетка-Маци.</p> <p>Сав онај јед и осветничко расп |
од бацио.</p> <p>Таман све то покупио и пошао, да се неопажено извуче из собе, када се у тај ча |
свега осталога: како је онако растужен пошао кући, али, када је дошао до свога капиџика, изиђе |
из дућана.</p> <p>Једнога дана по ручку пошао Јанићије Ламбриној кући и носи кира-Мани сахан ка |
та се све у његовој души догађа.</p> <p>Пошао је кући, али на половини пута застаде; нерешљиво |
да су се писма на хрпате губила или је пошиљалац често пута на неколико дана пре свога писма с |
о си, газда си човек и свака би девојка пошла у твоје богатство — па, ето, и сад...{S} И зар је |
р прашину.</p> <p>— А што, зар је једна пошла за сиромаха?{S} Зашто баш да и она не пође?{S} Ак |
се срести са кира-Анастасијом, која је пошла право њезиној кући, она се враћала из казначејств |
ом преко главе излазила је из мутвака и пошла софри.</p> <p>— Нане! — поче Лепосава која се охр |
настасија је после била овде, плакала и пошла, да се дави, а ја сам се онда сажалио, па сам јој |
е изиђе.{S} Маца већ устала, умила се и пошла вратима, кад од једном зачу јасан усклик Лепосави |
ој је било врло пријатно што је судбина поштедела од једне сувишне бриге без које се може бити. |
но зашта га је позвала.</p> <p>— Ако си поштен човек, онда не смеш да оставиш да ме чаршија... |
Хоћу да попустим, што видим да си човек поштен.</p> <p>И сада наста на ново погађање, докле се |
каш како приличи једној хаџики: чесна и поштена!{S} Чу ли?</p> <p>— Чујем, — одговара Лепосава |
посла мешам!</p> <p>— Тетка-Мацо, ти си поштена жена, грехота је да кријеш оно што ми образ каљ |
Божја па твоја, сине!{S} Ето, тако раде поштени људи.{S} Знала сам ја, да си ти честит и да она |
верства!{S} Е, чекај сад!{S} Ниси хтела поштено, сад ће полиција!</p> <p>Али, у исто време, дош |
ни заклетве дође му на ум, како није ни поштено ни лепо то што сада ради; али у истоме часу ств |
и.</p> <p>— Грех је; ама зар је то било поштено да ми потури онакву жену?{S} Је ли то правда, ш |
век!{S} Толке године, бре брате, служиш поштено, а он да ти не донесе поклон ни колико за једну |
реба трпети, да барата и сербез хода по поштеној чаршији.</p> <p>За мало и од живога разговора |
ор Диша тврди.</p> <p>— И што да износе поштену кућу на глас?{S} Зар је то лепо од света?</p> < |
о; Бог види како су ме сви они варали и поштење ми убијали, па, ако је било греха од мене, он ћ |
“ у Цариград, није смео двор поверавати пошти, која се налазила тек у првим зачетцима и била та |
пак то чинио из једног невиног уживања, пошто му је укус био јако склон према облим, загрљастим |
м.{S} А тако се најзад и морало држати, пошто је мајстор Диша дан из дан одлазио на кафу тетка- |
Мана отишла у Галац и довела мужа кући, пошто се добро намучио и нагладовао.</p> <p>Ни пре Лепо |
му по чаршији проноси.{S} Рано у јутру, пошто је почистио испред дућана, узе Јанићије Бик крчаг |
му је не само добар вођа него и одличан поштовалац, који је на свакоме месту и код свакога чове |
он познаницима своја утанчана чуства и поштовање према светој земљи.</p> <p>И зато је носио за |
бри одрекао у неку руку свако уважење и поштовање.</p> <p>Тако је овога часа, докле је кир-Дума |
ће да те прифате; и па зетови, из једно поштовање што си родила тако добра ћерка.</p> <p>— Ти д |
а ову кућу, да тетка-Мацу није друкчије поштовао него као да му је мати.{S} Али Лепосаву није м |
била једина личност, коју је он дубоко поштовао и о којој је био тврдо уверен, да ће успети, д |
лађима имали такав правац и он се морао поштовати.{S} Па кад би то све било, да ли би он то и д |
наше очи, био ти је десна рука у кући, поштује те као оца; а и сам знаш, колико ти је добра уч |
чаршија говори за покојног кир-Бенџу и поштује га; па и ја, ето, што поштујем као и тебе и кир |
им те, тетка-Мацо!{S} Ти знаш колико те поштујем... и Лепосаву; али зар ћеш ти...</p> <p>— Ако |
р-Бенџу и поштује га; па и ја, ето, што поштујем као и тебе и кир-Ламбру, хоћу да те послушам.< |
оме?{S} Ја тебе и твоју кућу као рођену поштујем, а оно што они говоре лажно је...</p> <p>Тетка |
уци, а он да им каже: „Да је сви листом поштујете, као да ми је рођена мати!“ А после би подвик |
брзало ствар; јер ма колико да је човек прав, у очима жена, докле се пазе, он је увек кривац.{S |
и, између ове четири душе постигнута је права хармонија и њихов живот текао је одмерено, тихо и |
је био још дете и мали калфица, имао је права и могао је силом да га примора, да му у радњи ост |
ла наћи у своме новоме положају.{S} Као права газдарица опходила се са „чирацима“ у мутваку час |
и.{S} Лепосава је дочекала „чираке“ као права устабашиница, али, кад се са Јанићијем погледа, п |
јачи од њега, а мајстор је имао толико права над својим <pb n="153" /> момцима, да без његове |
како ће му од сада бити не газдарица но права сестра.</p> <p>Као утучен вратио се кући, оставио |
сведочио своју оданост, и он је потпуно права имао, када је уочи <pb n="184" /> свога поласка п |
а домаћина, који се удалио од куће, већ права патња, мучење душе, које га је обзинуло као пакле |
так домаћинов.{S} Један део домаћинових права пренео је мајстор Диша на своју пуницу, дао јој ј |
и:{S} Плаћај, бре!{S} Напротив, ти имаш права да се ценкаш, па ако им је скупо, не купуј; али, |
{S} Еснафи су према млађима имали такав правац и он се морао поштовати.{S} Па кад би то све бил |
ново нов непријатељ, који прећаше да му правац душевне борбе сасвим поремети.{S} Јавила би му с |
им питањима, и где год би започео да се правда, свуда су га дочекивали сумњивим осмехом или так |
ин?{S} Да зађе кроз махале и свакоме се правда — не иде.{S} А баш и када би тако радио, он сам, |
еда с њоме и да је дотера, бар да му се правда, па макар да га и слаже, вукла га је неодољиво т |
о да ми потури онакву жену?{S} Је ли то правда, шта ли, кад је знао каква је она, па још да ми |
у стању да увери никога.{S} Слушају му правдање, али лепо се види, како се испод бркова потајн |
о га убило!</p> <p>Тако је мајстор Диша правдао и кумовим грехом свој грех блажио.{S} Но истину |
рости.{S} Надао се чак и томе, да ће се правдати, па, можда, и утерати у лаж и Јанићија и тетка |
>— Е, па де, де; кад није, није; што се правдаш толико? — одговара комшија, а на лицу му се јас |
ео, то му је скупо платио!{S} Има Божје правде, има, само што то овај покварени свет не зна!</p |
светиља, како мрзи све што неваља, и за правду гине.</p> <p>— Љута сам паприка на неправду; крв |
e> <note xml:id="SRP19061_N2">Местве се праве од врло фине и танке коже; навлаче се преко чарап |
она радовала!{S} Жене никада не казују праве узроке свога расположења, те тако ни нама не оста |
поверовати једној жени, која је потпуно праведно заслужила онај надимак што га носи, — па се од |
раме, па ниже ли ниже.{S} Једном речи, прави пријатељ који се у кући свога пријатеља, као у св |
ситеља крстио, дошао је један пустињак, прави богоугодник, за кога се зна, да никада ништа не ј |
г језика.</p> <p>Једном речи, постао је прави Грк; а да му се простота не би у очи подсмевала и |
</p> <p>— Па... ето, радња је, посао се прави; а ја би хтео кира-Анастасијине паре да уложим у |
ишћански глас; и <pb n="163" /> то беше прави узрок, што је одустао од ужасне намере и спасао м |
колико год му се дало да се покаже као прави брат, он је то чинио са пуно пожртвовања.{S} Једн |
го и бос, њему се учини, да је пронашао прави узрок Јанићијевом поступању.{S} Он није ушао случ |
једино њено уздање, па како је он и био прави узрок њезиној завади с мужем, то је с правом очек |
покривено је даскама, које су над подом правиле узвишицу од прилике за пола шаке.{S} На те даск |
тако редом, те на тај начин, поремећен правим хаосом од мисли и узбуђења, оде у свој дућан, и |
стор-Дишу по плећима. — За тебе ћемо да правимо како и за нас.</p> <p>Разложише му понова како |
сла, што ће се у кући потрошити; кад је правио туршију од белога лука, он би пребројао све глав |
ос!{S} Ено, мој Алкибијадес!{S} Клефта, право клефта; патриот како Рига от Фера!{S} Још је дете |
ви.</p> <p>— Мајстор Диша је наш човек, право Грекос.{S} Јазук, сто га не роди грцко мајка!</p> |
иво.</p> <p>— Мори, немој да се нећкаш; право је да ти ја поклоним, сестра сам ти, брат си ми!< |
срдње одмахну руком:</p> <p>— Дете!{S} Право каже нана: дете! — прошапута и заставши на собњем |
све.</p> <p>А бар да је кира-Мана имала право, што је сумњичила свога мужа!{S} Цела чаршија зна |
ести са кира-Анастасијом, која је пошла право њезиној кући, она се враћала из казначејства, свр |
иво — кад човек остари, њему није ништа право.</p> <p>— А што је узимао дете?</p> <p>— А што се |
иначе мирног и спокојнога Дишинога лица право страшило.{S} У један мах њему се учинило да се та |
лагања.{S} Свака њезина реч погађала је право у срце; а што је најгоре било, она је била толико |
а који часак, изиђе на улицу и упути се право дућану свога мајстора.</p> <p>— Ако ме је и отера |
више није сам, распомами се па се улете право пред очи Јанићијеве, стеже песнице и сав трепћући |
ира-Дишинице, па се онда дигоше и одоше право кира-Анастасији, да и с њоме ствар удесе.</p> <p> |
, и толико срећа да имате, колико се ви право заклели! — довикну Дума Диши кад овај изиђе на по |
потпуно споразумни, упутише се Зереком право, све докле између густих ћепенака не завише у јед |
ом и одлучношћу него — случајно.</p> <p>Право рећи саме прилике су за њега радиле.{S} Па зар то |
и узрок њезиној завади с мужем, то је с правом очекивала да је он заштити <pb n="102" /> и нађе |
ругога начина да мајстор-Дишу изведу на праву стазу, оне су се свим средствима трудиле, да из п |
и успешно крчмио анасонлију, а на своју праву домаћицу и радњу, која је већ у велико почела пос |
учињенога греха, он би се дохватио тога правца, окретао своје мисли на ту страну и са великим у |
е сте из пожаревацко!</p> <p>И у такоме правцу говорио је кир-Дума још дуго и дуго.{S} На све м |
омшинице одмах пресекле разговор у томе правцу, јер су осетиле, да им она не би ништа казала, б |
атио приватан, породички живот и домаћи праг чувао као „свјатаја свјатих“ од нечистих ногу непо |
лази у дућан!</p> <p>Јанићије прекорачи праг страшљиво и нађе се очи у очи са мајстором.</p> <p |
ак и да јој се јаве, а камо ли на њезин праг да ступе.</p> <pb n="23" /> <p>Необично расположен |
није никада ногом прекорачио кафанскога прага, тако и није могао брзо сазнати за ове сплетке, т |
а.{S} Од када себи није она прекорачила прага ове авлије, управо од када је престала удовати.</ |
ова опомена онима, који би просјака, са прага свога дућана, сурово најурили.{S} И он се тога др |
довиштва с тешком муком прелазиле преко прага и ревносно бацале сумњиве погледе на онај младешч |
ромолио главу и пружио једну ногу преко прага, тако још стоји држећи руком за кваку.</p> <p>— Е |
кадаифа.</p> <p>— Јанићије — викну га с прага — носи ово код тетка-Маце и да кажеш: поздравио м |
невреме оставио, а у исто време, да на прагу свога новога живота покаже својој вереници, како |
<p>Јанићије се збуни, кад је угледа на прагу дућана, заби главу у посао, па се учини, као да ј |
уче из собе, када се у тај час указа на прагу кира-Анастасија са џезвом кафе и два филџана.{S} |
астасија је за који тренутак стојала на прагу дућана, очевидно савлађујући у себи сувишну збуње |
то јој паде на ум, било је то, да је на прагу новога живота, да је тај човек, за кога се удаје, |
ружају.</p> <p>Обе гошће пољубише се на прагу са домаћицом, а кира-Думиница уштину је још за об |
да и збуњена, застала је забезекнуто на прагу.</p> <p>— Шта блејиш ту, бре! — продера се Ламбре |
стора његово произвођење било је већ на прагу.</p> <p>Сузе му навреше на очи и он их кришом од |
зивало, да је долазак газда-Дишин ту на прагу, у њему се појавила сумња, да то што је обећао ни |
уче.{S} Кад човек хоће у собу, изује па прагу обућу, да застирке не би прљао, па у мествама уђе |
ете вратима и збуњено застаде на самоме прагу.</p> <p>— Ето, носим, газда; ама, куда да га носи |
/p> <p>У томе се и капиџик отвори и %ни прагу се појави танка фигура фудул-Стаменкина у жутој ш |
дете! — прошапута и заставши на собњем прагу дубоко се замисли.</p> <p>Када се тетка Маца врат |
одмах у собу улазило.</p> <p>На собњем прагу опази и пар мушких јеменија са подвијених врхом и |
сто и како је сав овај живот ништаван и празан.</p> <p>— Ух, гомаре едно: зашто да заспите, бре |
.{S} Ово је пуна година, како ја сваког празника носим у цркву тамњана и палим свећу пред Богор |
да.{S} Дан ноћ осећао је како му је све празно и несносно; дан ноћ чезнуо је за њоме, и једнога |
исао Ламбре, помишљајућИ како би му све празно било без ове веселе женице, ради које је прегоре |
пуну годину и по, па кад опази да му од празнога чекања нема ништа, он се одлучи на последње ср |
ка.{S} Износила му је примере из своје „праксе“, где се све лепо свршило; али ти примери беху т |
} Међутим, тетка Маца је у својој дугој пракси видела и такве ствари, од којих би се човеку диг |
е ове вечери била управо одушевљена.{S} Прам јасне месечине, која је кроз бујне османлуке и баш |
капиџика, трешаше му под нос песницу са прамењем оне косе.</p> <p>— Море торњај мм се с очију; |
на грчком, цинцарском и турском језику праскало је по соби, да је кира-Мана сваки час стрепила |
искали на њојзи.</p> <p>Ламбре је дуго праскао и размишљао шта га све може снаћи, кад се сукоб |
кле не одоле сан.{S} Кандилце поче јаче праскати, тама обузе црну икону, мрак се сведе у соби, |
та он се јако плашио, да овоме момку не прасне опет у памет, као оно пре неколико година, да га |
мелодичне грчке песмице, или одушевљено прате извијање гипких чочека, који према њима, уз пратњ |
Јалије, тамо, а за њима и Цигани, да их прате.</p> <p>Виде хаџи-Диша, да му не вреди тражити га |
еменију и прошива ђонове, а испод очију прати сваки покрет свога мајстора.{S} Па и њему дошло м |
нићијем Биком, а око њих стотину и више пратилаца.{S} Литија се свечано спусти низ Зерек, уз пј |
којих је извиривало девојче и радознало пратило сваки покрет очајнога комшије.</p> <p>— Шта си |
чини око башче, кир-Диша потпуно одевен пратио је у стопу, а од туда, преко баштенскога зида, с |
у Београду се са највећом суревнивошћу пратио приватан, породички живот и домаћи праг чувао ка |
е трептати очима, а нежним изразом лица пратити расположење својих гостију.</p> <p>А кир-Ламбре |
једну троножицу и зажареним очима поче пратити еластично гибање и извијање витога струка и оно |
ра дан су кира-Думиница и Ламбриница, у пратњи својих мужева и младожење, који се враћао својој |
спиње.{S} Шта више сад је, (разуме се у пратњи Јанићија Бика) пролазећи кроз грчку чаршију, прк |
јање гипких чочека, који према њима, уз пратњу циганских дефова и песме женскога хора, играју.< |
носити.{S} Лепосава се у залуд смејала, праћакала, ударала га обема песницама, да је пусти.</p> |
м наста љубљење, које циганска ћеманета праћаху својом аријом.</p> <pb n="221" /> <p>Она двојиц |
јачка песмица што се из баште извијала, праћена звеком дахирета, све га више мамљаше својом мек |
а она се у једноме тренутку до темеља у прах сурвала.</p> <p>Готово посрћући и не видећи ништа |
и срдито стресала са шарених шалварица прашину, која се прихватила, док је уз капиџик стојала. |
ране и развејало ледену мисао као ветар прашину.</p> <p>— А што, зар је једна пошла за сиромаха |
ај углед, који је до сада имао, пасти у прашину.{S} Једном ваљаном трговцу, који је у чаршији у |
ити; но пљунути, то је грех, који се не прашта. — Тако је објашњавао он познаницима своја утанч |
посава, али тако, да он сада не знађаше прашта ли му или се љути баш зато, што вели „да није хт |
ш на капиџику, како се са неким човеком прашта, — у грчкој чаршији и ћор-Ахметовој кафани прича |
ли.{S} И он се тога држао као стене.{S} Прва два просјака, који би му навратили на дућан и поче |
ему се учини да неко отвори капиџик.{S} Прва помисао била је, да је мајстор Диша дошао, да се р |
нићија у његовом издајничкоме послу.{S} Прва му мисао паде на ум, да оде у дућан и, ма на који |
xml:id="SRP19061_C1"> <head> <hi>ГЛАВА ПРВА</hi> </head> <p> <hi>1.</hi> </p> <p>Мајстор Диша |
е то у овоме часу било.</p> <p>Лепосава прва дође свести, образи јој на ново запламтеше, она по |
је отворио очи, те да видиш како те она прва варала.</p> <p>Хаџи-Диша одмахну замишљено главом. |
окојника.</p> <p>А тај покојник била је прва љубав, први њезин осећај, који је у свој својој ле |
о је дуга паде на земљу.</p> <p>Маца је прва чула њен врисак и онај пад, па је, као без душе, у |
кад буде у бабињама.</p> <p>Али прође и прва и друга па и трећа година, а мајстор Диша оста без |
и није спавао.</p> <p>И тетка Маца, као прва комшиница мајстор-Дишина, а и као добра познаница |
, и остаде тамо до после поноћи.</p> <p>Прва мисао, која му, после свега сећања на <pb n="111" |
е пуна кућа.{S} А то што је на теби, од прве ти је жене. — Ово је већ трећа ноћ, како ми се на |
а трудио се, да изглади тиме, што је од прве младости своје градио планове, како да се ороди с |
, а Јанићије, кад оста сам и када се од прве поразе освести, дубоко уздахну, клону главом на пр |
јде кући!</p> <p>Јанићије се поврати од прве забуне, притрча руци мајсторовој, па је са осталим |
уче у башту.{S} Јанићије, већ стишан од прве навале, седео је подвијених ногу на трави, грицкао |
"198" /> тражаше толико, да је Диша код прве цене занемео и изгубио вољу на пазар и на децу; а |
изоставио ни јутрењу ни вечерњу; па је прве године обећавао Богу пет ока чистога воска, и свак |
ане очи своје жене, очекујући да му оне прве објаве оно, чему је жудео.{S} Чекао је неуморно пу |
му драго објашњења, избегавао је чак и прве комшије, само да га когод не би запитао што о томе |
сто оног простачкога назива: „мајстор“, први пут поздравише љубазно са: калос мерос, кир-Диса!< |
ејске баште и где је, пре седам година, први пут чуо ону песмицу, што му памет занесе, седе на |
> <p>А тај покојник била је прва љубав, први њезин осећај, који је у свој својој лепоти и бујно |
заборавили на уважење, па први у колу, први у песми.{S} Кира-%Анастасија међу кумама смерна и |
нда сас њу три пута да обиђеш бакчу.{S} Први пут како обиђеш, овај запис да прилепиш на њојзина |
, чим га угледа, замаче са сведоцима за први угао, лармајући како га је кир-Диса покрао.</p> <p |
гледајући за њим, докле није замакао за први угао.{S} Ламбре га испратио до обале, и тек када с |
помахнитали, заборавили на уважење, па први у колу, први у песми.{S} Кира-%Анастасија међу кум |
сава у целој својој појави и он се, сад први пут, пред том сликом снеби.</p> <p>— Ко би и на то |
о уписано у књигу.</p> <p>Анастасија је први пут била удата за кир-Бенџу, казаса из Главне Чарш |
} Као имућан трговац и устабаша, био је први на ударцу за свако доброчинство: било за поправку |
идби устабашиној.{S} Који је тај што је први пронео глас, не зна се, али у велико се веровало д |
звона, каква беху она што су ове године први пут после Косова забрујала са Саборне Цркве, ни св |
</p> <p>Тако га је на улицама затекао и први сумрак, те једно то, што би могао пасти патроли у |
ад се има на уму, да је кира-Анастасији први комшија био кир-Ламбре, који се затекао на издисај |
по народности Грк.{S} У таквој прилици први би запевао „<title>Тон деспота</title>“, да је грч |
могу знати како је и тежак и горак овај први састанак.{S} А они, који нису у сличноме положају |
p> <p>Али ја нећу даље да описујем овај први сусрет после сватова.{S} Само они, који су као Јан |
наступа и после четрдесетнице, сав онај први бол стопи се у једну благу успомену; и само једаре |
, <pb n="170" /> били те среће, да свој први пламен младићске љубави преобрате у „братинску“ љу |
ек да види, не оскудева ли у чем и, као први комшија и мушки глава, да јој обрати пажњу то на о |
ише сузе, прими две аспре, (а то је био први поклон што га је за пет година шегртовања добио од |
себи стао на срећу!{S} Што си се женио први пут удовицом, па ти она угатала!“</p> <p>Мајстор Д |
са Зерека.</p> <p>А то, како се оженио први пут и како је са овом женом прошао, треба да се зн |
} И сам је био страшно озлојеђен, па, у први мах, подчинио се утицају свога кума и пријатеља; а |
но у вече Јанићије је долазио кући, а у први освит одлазио у дућан.{S} Ручак му је у дућан слат |
ДРУГА</hi> </head> <p>Тако се сврши <hi>први део</hi> ове тужне домаће историје човека, чији су |
оно урадио не размишљавајући дуго и под првим утисцима оне кира-Манине речи, којом га је онако |
јку знаш да је твоја, неће те прекорети првим мужем; па децу да ти рађа, сваке године по једно. |
оверавати пошти, која се налазила тек у првим зачетцима и била тако неуређена, да су се писма н |
дуго време као „татарин“ (курир, улак) прво у служби београдскога везира, а доцније га узе Гос |
{S} Сад му се дала врло згодна прилика, прво, да излије сав јед на Јанићија, што му је радњу у |
ша у неко доба ноћи разабрао од бунила, прво лице, које угледа код себе, била је тетка Маца.{S} |
помири са тим гласом и пође у Београд, прво да се упозна са снахом, па после и да се сасвим на |
, болест из кућу“.{S} А кад дођеш кући, прво да потражиш зелену жабу, па ту жабу да ти дете три |
— одврати Јанићије двоструко радостан; прво, што га Лепосава није одала, а друго, што је чезну |
/p> <p>— Ба!{S} За то ми није време!{S} Прво тебе да удамо; старија си.</p> <pb n="133" /> <p>— |
еба или да умре, или да буде његова.{S} Прво ће отказати службу, а за тим ће урадити оно, што ћ |
ији о бегунцу, те да га она пронађе.{S} Прво је отишао Маци, да се посаветује.</p> <p>— Бог и д |
пут и још срећнији повратак хаџији.{S} Прво се Лепосава поздрави с мужем, пољуби га у руку, а |
тору или да изврши што је наумио.{S} На прво није хтео ни да се осврне, а на другом му се баш в |
он сам.{S} И њему дође тешко, што је на прво потказивање из комшилука поверовао; и тако једноме |
не би ли боље било, да је мајстор Диша прво саслушао свога шегрта, па тек онда да га дарује. — |
немаде времена ни да засуче рукаве, кад прво оба сведока а одмах за њима и кир-Дума као опарени |
{S} Нешто му је журно говорила, а он је прво са неверицом слушао, а после, поче од времена на в |
не оста друго већ да зареди кроз махале прво код кира-%Думиница, па тако редом све до фудул-Ста |
од њих разрачуна.</p> <p>— Она, која те прво данас запита:{S} Како ти је детету?</p> <pb n="52" |
Како, зашто, Ламбро бре?{S} Не ли си ти прво комшија на кира-Анастасија?{S} Ако прво комшија, Г |
ских бедема, он се врати натраг, сврати прво у Дишин дућан, да обиђе момке, колико да виде, как |
прво комшија на кира-Анастасија?{S} Ако прво комшија, Грк и пријатељ, не води бригу на грцко уд |
гао никако да посестрими.{S} Ма да је у прво време и то покушавао.{S} Ова вижљава девојчица, ко |
анићије се диже од совре, целива у руку прво мајстора па Мацу и изиђе из собе.</p> <p>— Где је |
Нека тетка-Мацо, не зови је сада; одох прво до куће, да јој донесем нешто.{S} Па онда већ биће |
мисао: зашто полиција?{S} Боље да одеш прво Ламбри, да га јавно у дућану испљујеш и покажеш св |
ша тако исто, а и Јанићије, кога је још прво детињство везало за ову кућу и хаџијину судбину, б |
анета, оста насред собе стојећи.</p> <p>Прво, што јој паде на ум, било је то, да је на прагу но |
рже могао истрча на улицу. — Била му је првобитна намера да врати газдарици цванцик у руке и да |
ли мајстор Диша никако да се поврати од првог изненађења.{S} Хтео је да одговори, али се грло з |
-Дишиних сватова Јанићије је намрзао на првога пријатеља газдинога и када год га је видео у дућ |
ни за сестринску милошту, и које је од првога сазнања свога само знало за груба извикивања и т |
ред покуша и да запева, — али му се код првога стиха грло стеже.{S} Она песма, која му онда у Е |
вазда расположена нарав, те тако, после првога наступа и после четрдесетнице, сав онај први бол |
м Јанићију, није га мимоишла.{S} Све до првога сахата пред акшам Јанићије је забављао госте час |
ћ били од својих жена предусретнути као прводаџије, тако им и не би тешко, да одмах започну са |
ко срца и чисто криво, што се залетео у прводаџисање. — Ако вам није ствар у срце, нисто не бес |
н међу овима, буди напоменуто, да га је првом женом, Анастасијом, оженила грчка чаршија, и да м |
ће и за другом му женом, као и за оном првом, ревно пазити.{S} Али радња, радња му је највише |
ама за зло, да те Бог сачува!{S} С оном првом у мало што не учиних русвај; ама срећа моја, што |
p>Кира-Анастасија пребледе.{S} Што је у првом тренутку наслутила, да је Јанићије одао, сад је ј |
приказиваше као орјатин, који ће га на првоме сусрету на комадиће растргати, приковаше га за о |
е леђа и журно замаче у град.</p> <p>На првоме конаку, где ће ноћити, хаџи-Диша завуче руку у н |
ен за калфу, са богатим интересом врати првоме своме шегрту, који му под руку дође.</p> <p>Кад |
шно и по њега и по све остале, о чему у првоме тренутку свога узбуђења није мислио.</p> <p>Анас |
вао по неколико пута, и који се није на прву мисао залетао у посао.{S} И сам је био страшно озл |
не зна се, па тако исто и где је провео прву ноћ без жене.{S} Тек сутра дан не беше га у дућану |
, изјави да ће јој са просиоцима доћи у прву недељу, те да дотле, ако има што, по кући спреми и |
е савило око тебе као лоза око чардака, пре би и живот сактисало, само да теби и твојима помогн |
би намерно смислио.{S} Мајстор Диша је, пре него што се Јанићије вратио из бербернице, већ чуо |
стину, где су јеврејске баште и где је, пре седам година, први пут чуо ону песмицу, што му паме |
орило очи.{S} Паде му на памет како је, пре неколико година, видео спровод некога самоубијце.{S |
огоди какав шкандал, <pb n="105" /> те, пре него ли што је Ламбре успео да од силног журења ода |
подвикну: „Што ћутиш као стрина?“ — и, пре него што је успео да пружи руке ради одбране, унесе |
/> <p>— Пеки, пеки! — одговори свети и, пре него ли расклопи ковчежић, извади из недара једну х |
уме прихватише ово као свршену ствар и, пре него ли што су њихови мужеви успели да се појаве у |
; али, ма шта да започне, он ће морати, пре свега, изићи међу људе.{S} А та сама помисао, да се |
S} Ручак су му доносили од куће шегрти, пре него што ће у вече заклопити <pb n="213" /> ћепенке |
а капиџик, али је на улицу не пропусти, пре него ли што сам не погледа, да се с ким на улици не |
а доврши, измахну на њега метлом, а он, пре него што ће га ударити, побеже из мутвака.</p> <p>М |
оквари, чапкуне, бре?</p> <p>— Па тако, пре ђердека (ложнице)... знаш... пре, кад оно... — муца |
учајно био здрав, онда је требало само, пре него што ће целивати, изјавити у себи какву жељу и |
нога јутра устала Лепосава, по обичају, пре мајке и са „чирачетом“ наложила ватру у мутваку, пр |
целу чаршију.{S} Она крилата реч, коју, пре три године изрече кир-Дума, потпуно се обистинила, |
тако, пре ђердека (ложнице)... знаш... пре, кад оно... — муца Бик збуњено и чеше се за врат.</ |
метнеш пред зору у нову зелену чинију; пре зоре да захватиш воде са три извора; а кад се будеш |
било дана, кад није ма за што викао.{S} Пре се уздржавао пред Мацом а сада је и пред њом за сва |
по питах: може ли да се расквари свадба пре ђердека; а ти мени шамар за врат!{S} А ја сам хтео |
е пошиљалац често пута на неколико дана пре свога писма стизао на адресовано место.{S} У службу |
даву улицу.{S} Није знао ни сам, кад је пре стигао пред капиџик мајсторове куће.{S} Покуша да у |
е процветала много боље, него ли што је пре тога било.{S} Дућан пун, поруџбина на хрпат, а зара |
једва уздржао, да не понови оно што је пре три дана урадио.</p> <p>— Чекај, да ти помогнем! — |
га и на оне услуге, што му их Јанићије пре толико година указа.</p> <p>Рано у вече Јанићије је |
а сватовима.{S} Знаш, ружно је да ти се пре сватова догоди.</p> <p>Шта је после овога било, Леп |
како кир-Диша и не слути о ономе што се пре десетак дана десило.</p> <pb n="82" /> <p>Кира-Мана |
цу и зато, што је та жена и сада, као и пре, имала своје сигурне приходе.{S} Половина београдск |
ше зазорно, да своју испрошеницу пољуби пре времена, Диша би чак и то урадио, без обзира на уст |
но да се покори жељи свога мужа.{S} Али пре него што је пристала, отишла је кума-Думиници и кир |
е добро намучио и нагладовао.</p> <p>Ни пре Лепосавине смрти, ни после, Маца није видела свога |
вај разговор поведе баш сада, тако рећи пре него ли што је уцвељена удовица била у стању да ута |
ојим калфом.{S} Јанићије је обично увек пре мајстора долазио а Диша опет није никада тако одоцн |
ом и рекао: „Бог да је прости!{S} Један пре а други после, тек, сви ћемо тамо!“ — и тако утешен |
е у сличноме стању душевнога немира као пре готико година, када га је кира-Анастасија оставила. |
је или заплаче, груну Јанићија, баш као пре кад бејаху деца.</p> <p>— Бог с тобом, девојко, одб |
жно висила на њему.{S} Дућан је отварао пре свију и затварао га после свију, те га је тако ретк |
ај, кога је искушење савладало и отишао пре Ускрса и Четрдесетнице, тај не може да буде хаџија. |
ј светлости, у каквој му је трептала до пре неки дан, он опет није могао да се потпуно отресе ж |
зрелија и лепша; чинило му се, да је до пре четири дана била тек као једва растворен пупољак, а |
по мало, вратити се на оно, што је био пре десетак и више година: постаће сиромашни крпа, неуг |
г није био без јакога утицаја, у толико пре, што је мајстор Диша и сам имао прилике у своме жив |
аде куда, него и сам да ућути, у толико пре, што Лепосава нарочито застаде и позва мајку, да се |
и целивати руку Спаситељеву.</p> <p>Но пре него ли ће му поднети часни ексер на целивање, испо |
е момку не прасне опет у памет, као оно пре неколико година, да га остави.{S} Онда, док је Јани |
му о стричевој смрти и саветова, да што пре дође, те да прими наслеђе.</p> <p>— Ти да пожуриш; |
ла му и „као сестра“ саветовала, да што пре свршава сватове, докле му невеста није „отишла у бу |
стране Кајабурме.{S} Нестрпељив, да што пре изађе на обалу, попео се хаџија на крму, шаком надс |
говори; <pb n="118" /> журио је, да што пре изиђе из ове немиле куће.{S} На пољу удахну свежа в |
одмах опазио, како ће боље бити, да што пре оде у свој Пожаревац и да више никада не помишља <p |
ила, те то нагна целу насеобину, да што пре стану на пут неприликама, које су већ почеле овде о |
како!{S} И он убрза кораке, само да што пре побегне одавде, што даље од онога места, са кога се |
а и његове удовице, журио је, да се што пре чаршија умири.{S} И тако, сви разлози били су тако |
амбре, покрај све своје чежње да се што пре састане са оном, ради које ће жртвовати све, ипак б |
па онда још више уситни, само да би што пре замакао за сокачић, у коме му станује кум Дума. —</ |
му је и то досудио.{S} Да се ствар што пре оконча, томе је и сама кира-Анастасија случајно доп |
јан, по поруџбинама.</p> <p>Они који су пре три дана видели мајстор Дишу, сад би се зачудили, ш |
повратити стари дани, они, који цветаху пре Бенџине смрти; а кира-Думиница?{S} А ко би то знао, |
среће да ти је мати сањала онај сан још пре шест година.{S} Сад би нам био оволики. — Одговори |
цар Костадин није могао видети.</p> <p>Пре него што ће се дотаћи сандучета, старац изговори кр |
е жена и куда би она смела да му ма шта пребаци!{S} А баш и када би се толико заборавила, брзо |
је!</p> <p>Кир-Ламбре, узбуђен сузама и пребацивањима, а помишљајући на последице свега овога, |
м а сада је и пред њом за сваку ситницу пребацивао Лепосави, па било то макар за што.{S} Лепоса |
и оно што се по чаршији говори, поче му пребацивати зашто се туђио својих и није отварао очи, к |
ра-Анастасијом, која му је онако срдито пребацила, но ту је осећао и неки неодређени бол од сам |
извија час грчку час цинцарску песмицу; пребацио једну руку на Думино а другу на Дишино раме, п |
едео је на миндерлуку доста узнемирено, пребацујући то леву преко десне то десну преко леве ног |
Бик.{S} Са заваљеним фесом за потиљак, пребаченим ћурчетом преко деснога рамена и раздрљеном к |
<p>У том се појави и тетка Маца.{S} Са пребаченом шамијом преко главе излазила је из мутвака и |
иша зашкрипа зубима и јекну) њему ћу да пребијем цволике, чим га угледам.</p> <p>Са овом послед |
и.</p> <p>— А с оним гадом лако бих ја; пребио бих му обе цеванице, само да ме није стало до мо |
ема Јанићија од јутрос.</p> <p>Лепосава пребледе; она је најбоље знала, шта се све могло са Јан |
е песнице у вис.</p> <p>Кира-Анастасија пребледе.{S} Што је у првом тренутку наслутила, да је Ј |
могу, нису код мене!</p> <p>Анастасија пребледе, очи јој стадоше, а сузе у часу усахнуше, кад |
љиво мрмљати.{S} Кир-Ламбре се устури и пребледе.</p> <p>— Куче цинцарско, ти ли ми жену одведе |
н ратлокум и воде.</p> <p>Кир-Диша само пребледе, седе на миндерлук и тужно обори очи на своја |
акну са Јанићијевога лица, а у лицу сав пребледео.{S} Да су ма шта друго изнели противу њега, н |
ље.</p> <p>Али Диша, који у истини беше пребледео од учињенога дела, није имао када да му одгов |
кора је мајстор Диша мислио, да не може преболети своју домаћу несрећу; мислио је, да од срамот |
ако? — започе кир-Дума, а не седа, него пребраја зрна на бројаницама и пажљиво гледа у очи Диши |
/p> <p>Најпосле, после кратких ћутања и пребрајања ћилибарских зрнаца, кир-Дума се мало искашља |
са највећим задовољством свакога вечера пребрајао би дневни пазар и милостиво посматрао у гвозд |
је правио туршију од белога лука, он би пребројао све главичице и строго је мотрио, колико ће с |
о, могла се прогледати кроз прсте свака превара у трговини, а да му морални углед не пострада.{ |
лан, хиљаду гроша!{S} И она ороспија да превари таквога човека!{S} Море, да сам ја нешто у влас |
} А, а-ах, Дума, гомаре едно, кој да те превари?{S} Едно Диса, едно српско куче!...{S} Ух! ух! |
био за њу, као баш сада, када га је она преварила, па чак и ножем хтела ударити.</p> <p>Лепо %ј |
а, да ће га потпуно саломити.{S} Али се преварила.{S} Кир-Диша је овога пута одлучио, да остане |
и дао на оваку журбу.</p> <p>И није се преварио.{S} Хаџи-Зосим га је нарочито тражио, да му са |
ове у дућану без икакве бриге, да ће га преварити.{S} И баш са тога гледишта он се јако плашио, |
жила и побила.</p> <p>И то ново осећање превлада.{S} Уместо одговора она га погледа ведро и прк |
р-Дишина домаћа невоља учинила је читав преврат у његовим погледима.{S} Колико је патио од туге |
онекле сносила све то, али, кад и њојзи превре, она му једног дана тако <pb n="177" /> одлучно |
посава слушали су и од времена на време превртали свету утвар.</p> <p>— Ето, ја сам урадио све |
али ко је мислио на то?</p> <p>Те ноћи превртао се мајстор Диша у постељи врло дуго.{S} Из очи |
је нападне речима, да јој каже како је превртљива; али све то запе у грлу, које му се на пакос |
ице, па, када се ове готово усијаше, он превуче њима дуж Лепосавине кичме.</p> <p>Болесница ври |
се сложно и, где год су њезине устабаше прегле, чаршија је за њима, као један човек, ишла.</p> |
<p>А када кир-Диша зађе и у подрум, да прегледа туршију, кира-Анастасија стрча са доксата у му |
односи болести као руком.</p> <p>Хећим прегледа озбиљно болесницу и неколико пута одмахну глав |
ка Маца о своме врату.{S} Кад је хаџија прегледао све рачуне и уверио се о неоспорној савесност |
о задовољан својим успехом и свом силом прегнуо да утростручи свој капитал, те да се и у томе и |
{S} Овога пута престао је да се са њоме прегони; до младине има још девет дана, а то ће му бити |
адића, са којим се као девојчица толико прегонила и од кога је често плачући бежала.{S} Дође јо |
ило без ове веселе женице, ради које је прегорео кира-Ману и оставио да у кући кришом уздише и |
кога сарањује, као да у овоме часу баца прегршт земљице на покојника.</p> <p>А тај покојник бил |
је тешила кира-Ману, која је тога дана, пред зору, добегла куму и куми, готово у самој кошуљи и |
одине по једно.</p> <p>Мајстор Диша би, пред оваквом перспективом, затворио очи и са пријатним |
м зраком.{S} Био је у Еврејској Махали, пред једном баштом где су се еврејске девојке искупиле |
ој својој појави и он се, сад први пут, пред том сликом снеби.</p> <p>— Ко би и на то мислио? — |
ћуташе и замишљено гледаше у ону икону, пред којом се Маца побожно крстила.</p> <p>— Копље!{S} |
наже над огњиште и поче пирити у ватру, пред којом су били престављени лонци и рантлике.</p> <p |
он се одлучи, по што по то, да оде.{S} Пред текијом није било никога а у самој текији затече д |
абуне, застаде, да се обазре где је.{S} Пред њиме је треперило широко Дунаво а за њим се чула л |
оје рођене капије, и он пожури даље.{S} Пред ћор-Ахметовом кафаном угледа како из једнога фењер |
ота, а по који пут и забуна у глави.{S} Пред кућом му се баш заврте и он се мало поведе у стран |
лице у јастуке и поче нагло јецати.{S} Пред очи јој изиђе све, шта може сада очекивати.{S} Ниј |
журио је Јанићије кући Лепосавиној.{S} Пред кућом застаде изненађен, јер из баште, баш под шир |
p>Али мајстор Диша не чу ово питање?{S} Пред његовим очима лебдела је само прилика оног набрекл |
о прстен кира-Анастасији и бацио јој га пред ноге, удовица је са страхом погледала у Јанићија; |
о лако.{S} Ено је у соби, спрема се, да пред свога домаћина не изиђе постидна.</p> <p>Диши игра |
ашије се у крпу, па се онда да жени, да пред сан три пута помирише, а после да то носи у недрим |
весело и даде знак својој домаћици, да пред госта донесе распаљене наргиле.</p> <p>— Много, ки |
нићије отишао, тешко да је и опажао, да пред њим стоји престрављена Анастасија.</p> <p>Анастаси |
веду тетка-Мацу и мајстор-Дишу, па онда пред целим народом да метне поред себе тетка-Мацу, а св |
запањио, пезевенк бре, као да је мечка пред тобом?! — узвикну мајстор, кад опази како му шегрт |
осавина прилика једнако му се истављала пред очи; и ма колико му та живахна појава била пријатн |
е стрепила од њене љутине, да је морала пред њезиним разлозима устукнути.</p> <p>Када је Маца и |
ицом и дукатом на челу дочекала, изнела пред њих свакојаке посластице, па се сада све заједничк |
/p> <p>Пустињака су затекли на коленима пред оним сандучетом.{S} Он је баш тада довршавао молит |
окупати! — одговори Маца и залупи врата пред носом зетовљевим.{S} Диши не оста друге него да оч |
је га мимоишла.{S} Све до првога сахата пред акшам Јанићије је забављао госте час песмом, час м |
ед голом турском сабљом, као овога пута пред појавом мајстор-Дишином.{S} Није то било од каквог |
p> <p>Готово посрћући и не видећи ништа пред собом, он је час брзо час успорено, како су га кад |
ли су пред тетка-Мацом као немирна деца пред коју је учитељ изненада искрснуо.</p> <p>— А да је |
а, а руке склопи пред њим, као грешница пред иконом.{S} Ништа није била у стању да проговори, у |
и, кад тад платити! — издаде се једаред пред шегртима, кад Ламбре изиђе из дућана.</p> <p>Једно |
њој стаде тако тешко, да у мало не паде пред олтарем.{S} Била је бледа у лицу.</p> <p>Но то је |
p>— Па сад? — запита преплашено и стаде пред Мацу као укопан.</p> <p>— Сад, шта да Бог — одгово |
једва растворен пупољак, а сада ето где пред њиме стоји потпуно развијена ружа.</p> <p>— Шта ни |
где је у ово доба најмање света, стиже пред своју кућу.</p> <p>Али кад пружи руку, да ухвати к |
најпосле и певао и мукао толико, да је пред вече узбунио говеда, која се с паше враћаху.</p> < |
p>Да му није било баш најлакше, када је пред запаљеним свећама и евангелијем дигао три прста у |
ила свећицу од једне паре и запалила је пред иконом са уобичајеним уздахом: „Јово, теби свећица |
рани.{S} Није могао да се уплеће, па је пред мајстором ћутао; али, кад је био сам у мутваку, он |
нићије и оптрчавши целу башту донесе је пред тетка-Мацу и, збуњен, као да је бекријску чашу иск |
да је бекријску чашу искапио, спусти је пред њу.</p> <p>Лепосава збуњена и изненађена, а Јанићи |
о и освежавао на истрајан рад, лежао је пред његовим ногама као огромна архитектура, коју је ма |
свога старешину.{S} Мајстор Диша му је пред шегртима наредио, да пази на радњу и што чешће у д |
у кир-Ламбрину, по обичају изу јеменије пред вратима и у танким мествама уђе у собу.</p> <p>— К |
} Чуо је како је кир-Дума стао да псује пред Јанићијем мајстор-Дишу и да прети, како ће му радњ |
ила из собе.{S} Када су зурле запиштале пред њезиним капиџиком, она је још гдешто довршавала по |
којима би милије било, да су оне зурле пред њиховим капиџицима писнуле.</p> <p>А за то време к |
бом, а све до куће да говориш: „Здравље пред кућу, болест из кућу“.{S} А кад дођеш кући, прво д |
астасије.{S} Мајстор Диша послао цигане пред удовичину кућу, да јој навести сутрашњи дан њихова |
рамоћена удовица клела се на све начине пред Думом и Ламбром и њиховим женама, како јој ништа н |
! — уздахну побожни хаџија бројећи паре пред ковчежићем.</p> <p>— Штета, што није за продају!</ |
ле бројанице за леђима, стао кир-Ламбре пред мутвак, а нека неодољива мржња према жени толико г |
н шегрт и старао се свим начинима да се пред својом савешћу оправда за своје ћутање.{S} Али то |
, да му ваља ма што предузети, те да се пред светом опере и своје непријатеље изобличи, доводил |
ћи и меси посластице.{S} Мило јој да се пред гостима похвали поклоном, а још милије, што ће, по |
себе: зашто да уради тако, зашто да се пред свима обрука!</p> <p>— Иде! — рече у себи, кад угл |
ге без које се може бити.{S} А да би се пред Дишом и својом савести оправдала, увек је износила |
Шта велиш? — запита Диша и забезекну се пред гласом, коме се ни у сну није надао.</p> <p>— И др |
ла, запе у грлу, и њему се учини, да ће пред шегртима зајецати, ако је запева.</p> <p>— Нема ле |
ратосиља.</p> <p>Мајстор-Диши се смрче пред очима, кад помисли да се и његова жеља може оствар |
Диша, коме, после овога разлагања, пуче пред очима сва дубина хаџијскога значаја, стеже срце и, |
је био и шта је радио, само би још више пред Лепосавом утврдио колико је немоћан, да на своју р |
то га је ова мисао све већма освајала и пред очи му изводила кира-Анастасију у оној јасној и ми |
Пре се уздржавао пред Мацом а сада је и пред њом за сваку ситницу пребацивао Лепосави, па било |
варош, идем на вилает, там да плачем и пред иконе да кунем тебе Ламбре, зашто ме даде на оно к |
pb n="21" /> силна изненађења занемио и пред проводаџијама стајао заципљен, као онај пањ на ком |
а се пољубимо! — чу се Јанићијев глас и пред крчмом наста љубљење, које циганска ћеманета праћа |
еље, запишташе зурле и затутњише гочеви пред кућом кира-Анастасије.{S} Мајстор Диша послао цига |
о преплашена; када су је у цркви довели пред младожењу и метнули им венчила на главу, њој стаде |
се Дишин шегрт не би толико забленуо ни пред голом турском сабљом, као овога пута пред појавом |
о, тако молећиво погледа, а руке склопи пред њим, као грешница пред иконом.{S} Ништа није била |
у глави и модри колути почеше му играти пред очима; а кад подиже очи тавану, њему се <pb n="119 |
осим и дубоко се поче клањати и крстити пред једном иконицом у соби.{S} Тиме је он исказивао за |
а да хукнеш за њоме.</p> <p>Жена спусти пред ноге дервишеве четири „карантина“<ref target="#SRP |
што им је Диша даровао, и тако светлећи пред собом, опростише се са домаћинима и изиђоше на ули |
о није била кадра ни за живу главу рећи пред кир-Ламбром, чију је вољу увек сматрала не друкчиј |
се за поздравима људи и не застајкујући пред дућанима својих познаника и не бришући онај зној ш |
.{S} Тек после испита, када су младенци пред свештеником, законицима и грко-цинцарским званицам |
сији, толико му је било тешко изићи јој пред очи овако сплетен и немоћан, да ствар што боље изв |
десет и дваест пути понављао, а просјак пред вратима понизно чекао, он би се пропео на прсте, б |
која се борила не само за свој опстанак пред моћном и умешном грчком чаршијом, него да потпуно |
мм се с очију; не искупљај ми комшилук пред кућу.</p> <p>— Нека се искупи цео свет, не марим! |
чи му се, и он тресну сахан са кадаифом пред ноге кира-Манине, па као смушен полете капиџику и |
оже, и готове јеменије, које су вас дан пред дућаном висиле, па већ почео спуштати ћепенак, кад |
а совру, већ онолики број, колики је он пред ручак означио.</p> <p>Али што се тиче новца, ту је |
бијала снажна набрекла прса, ишао је он пред друговима и свирачима.{S} Код једне крчме заустави |
ава маши очима руци Дишиној, коју је он пред њом у вис уздигао.</p> <p>— Ово теби; ти да га нос |
је ма за што викао.{S} Пре се уздржавао пред Мацом а сада је и пред њом за сваку ситницу пребац |
{S} Није знао ни сам, кад је пре стигао пред капиџик мајсторове куће.{S} Покуша да уђе, али кап |
у и, кад су у вече сели за совру, казао пред Лепосавом и Мацом: „Још две године да ме овако пос |
Јанићије, који је до овога часа стојао пред газдом као на угљевљу.</p> <p>— Шта велиш, бре?</p |
.</p> <p>Јанићије је такође немо стојао пред овом очајничком приликом, оборио је и он очи, па и |
екне.</p> <p>Међутим, докле је он чекао пред доксатом и задовољно тамо амо ходао, из собе се за |
у је кир-Дума живо <pb n="43" /> сликао пред очима мајстор-Дишиним, није остала без свога утица |
, који је сад узео од чочека деф и стао пред невесту и жене около њих, па, докле чочеци певаху, |
.{S} Пожурио је кући, али, кад је дошао пред капиџик и чуо оно нарицање, застаде за неколико ча |
ије сам, распомами се па се улете право пред очи Јанићијеве, стеже песнице и сав трепћући од љу |
ше кајао, што <pb n="78" /> је попустио пред њезиним сузама и претњом, да ће у Дунав скочити.</ |
ре покаткад из каквога присенка искочио пред њу, да је преплаши.</p> <p>И то одушевљење имало ј |
хтијану.</p> <p>Сутра дан изиђе одлучно пред мајстора.</p> <p>— Мајсторе, хоћу да идем.</p> <p> |
рвело на капиџике.</p> <p>— Аман!{S} То пред кира-Анастасином кућом?</p> <p>— Удаје се.</p> <p> |
изазивачки, да се овај чисто забезекнуо пред тим изразом.</p> <p>— Срамиш се од звезде и месеца |
чисто као нека душевна потреба, да бар пред зидовима и јеменијама јасно изрекне њезино име, ка |
ову навалу мисли, ишао је Јанићије ногу пред ногу кроз кривудаве сокачиће, кад се на једноме уг |
е сандуку.{S} Кад их разгледа, изиђе му пред очи све што му је дервиш саветовао, па онда и оно, |
вади кесу за појасом, одмота је и метну пред светога човека четири гроша; поздрави га, а дервиш |
оде у Витлејем и, баш кад се у Вертепу пред јаслама молио, расклопи се земља и из ње се промол |
веснога дела, <pb n="185" /> стојали су пред тетка-Мацом као немирна деца пред коју је учитељ и |
к искида, издроби, пљуну на њега, просу пред собом и згази ногама.{S} Да му Лепосава беше под р |
ика носим у цркву тамњана и палим свећу пред Богородицом и метанишем, само да вама да деце а ме |
овај запис, што ти га дадох, да метнеш пред зору у нову зелену чинију; пре зоре да захватиш во |
ткидао од својих и жениних уста!</p> <p>Пред тако снажним разлозима мајстор Диша је попустио; а |
ју при раду око антерије везује.</p> <p>Пред кућом Дишу изневери кураж.{S} Кад хтеде да се попн |
а искате ви? — викну изненађено.</p> <p>Пред њим стајаше девојчица около својих тринаест година |
но гледати.</p> <p>— Е то сам хтела, да преда мном отвориш уста и да мене запиташ.{S} Гледам са |
ла шта јој Јанићије говори.{S} Она паде преда њ на колена, ухвати га за рукав и поче јецати.</p |
није му остало ништа друго, него да се преда судбини, па да га она на својим леђима изнесе.</p |
Није му дакле остајало друге, већ да се преда слепо случају, нека га носи куда је њему драго, н |
Јанићије, збуњен девојачким нападом.{S} Предавао је ствари а зачуђено је посматрао сву ову весе |
паклу. — И молитве, којима се скрушено предавао с уверењем, да му свака од њих скида по један |
потомства, које ће, с колена на колено, предавати један другоме „шилт“, на коме беше исписана л |
убина хаџијскога значаја, стеже срце и, предавши се потпуно разлозима хаџи-Зосимовим, набави ку |
не хтео, обикну на свој нови положај и предаде се потпуно вољи ове девојке, у коју је, кад год |
алу лоптицу, па то уши у једну крпицу и предаде му.</p> <p>— Узми и хаирли!{S} Дошао си без дец |
! — рече што је могао нежнијим гласом и предаје јој огрлицу од педесет великих, златних махмуди |
злено гледала у свога мужа и тако му се предано одала, да хаџија, и ако осећаше потребу да се н |
ао никога свога; а тетка Маца, којој је предао Ламбрине хаљине, била је за његове године и суви |
к.</p> <p>— А да сам оне Ламбрине дреје предао онда кира Мани; или да сам их сачувао до повратк |
на путу, примио га и довео у Београд и предао газда-Диши на занат.</p> <p>А код газда-Дише ниј |
Дише, који се у Јерусалиму већ у велико предао побожноме опхођењу светих места, бденисању и пос |
га ексера, који је своју чудотворну моћ предао и ономе памуку, у коме је лежао.</p> <p>И од чес |
окле још и не мишљаше, да ће је судбина предати мајстор-Диши.{S} Па и овај Јанићије Бик, чији с |
>Обе куме овеселише се.{S} Кира-Мана је предвиђала да ће се у кући повратити стари дани, они, к |
уздахну.</p> <p>Није се осећао побеђен; предвиђао је он, да га мајстор неће лака срца пустити; |
без речи, оборио главу на груди, тешко предисао и слушао, како му срце на махове удара, да про |
лук, завали се на узглавље и поче тешко предисати.{S} Тупо шуштање у глави и модри колути почеш |
да мало одахнем! — одговори тетка-Маца предишући и са оклевањем, које у овој прилици само надр |
кафе, у кир-Ламбриној кући, одбацио је предлоге Ламбрине, или, боље рећи, одложио је, да се на |
не би тешко, да одмах започну са својим предлогом.{S} Да ли је кира-Анастасији у опште годило д |
он није могао ни помислити да тако што предложи Маци.{S} Да је бар удовац, али пуштеник — е, н |
амо плачна и очајна остала, беху једини предмет његових збуњених мисли.{S} Њу да види, њу да ле |
„артикле“ убацивало једно лице; јер по предметима, почињући од бакалског и болтаџијскога па до |
<p>Чудотворна хамајлија сада је постала предметом, који је заинтересовао многу Лепосавину позна |
на бојазан, да ће <pb n="93" /> постати предметом свих ћепенака у чаршији; његовим ће именом же |
у левоме куту доње уснице, постала већ предметом једне песмице на грчком језику.</p> <p>Није м |
исица са калпаком на глави, како чучи и предњим шапама држи кожу од неке друге лисице.{S} По он |
ретрнуо, па и сам као <pb n="108" /> да предосећа неки тешки услов, па само трепће и гледа у оч |
тако молебно и скрушено, као човек који предосећа да му од тога цео живот зависи.</p> <p>— Ето, |
да.{S} Ни сама не знајући зашто, она је предосећала и слутила нешто нејасно, нешто што ће се ск |
оћи није могао тренути од неког немилог предосећања; чинило му се, ако одмах не крене на пут, д |
када је већ то обећање дао и када му је предосећање казивало, да је долазак газда-Дишин ту на п |
је покушао да јој каже, увек га је неко предосећање задржавало.{S} Једнога дана зажмуре и повер |
да започне о главноме.{S} Кир-Ламбре је предосећао већ, да је нека друга, много важнија мисао д |
у смех, а и Лепосава се зацени од смеха представљајући, како би то изгледало да се Диша оженио |
здани и ведри, детињи смех, — када поче представљати шетњу о месечевој младини, онако како је т |
ј се не откупи лако.{S} Јанићију је тек предстојала судбина.</p> <milestone unit="subSection" / |
се море утишало и хаџија укрцао у лађу, предстојало му још једно непријатно искушење.{S} У Галц |
колико врло крупних пилула.{S} А за тим предузе да болесницу доведе к свести.{S} Наредио је да |
за вечером наместо вина пио.{S} Маца је предузела домазлук, неговала она три сирочета, па, приб |
p> <p>Тетка Маца је увиђала то, па је и предузела кућу у своје руке толико, да хаџи-Диша није в |
ше од оних, који олако напуштају што су предузели.{S} Место да устане, он поче на широко описив |
верио чак и главни разлог, чега ради је предузео тако далек пут, и хаџи-Зосим са највећом одано |
се не сме оклевати и да му ваља ма шта предузети, те да за времена спречи Јанићија у његовом и |
о је свесно, да му ваља што енергичније предузети против клевете; али, ма шта да започне, он ће |
отив, и сама помисао, да му ваља ма што предузети, те да се пред светом опере и своје непријате |
д свега тога, сад више није знао шта да предузме.{S} Он је већ гледао у мислима како његов кир- |
затвори се у собицу, да премишља што да предузме.</p> <p>Нема сумње, да би кир-Диша, као и мног |
есечина.</p> <p>А Лепосава га је и сада предусретала отворено и, у колико јој то допушташе нови |
са свима оним слаткишима и сестринском предусретљивошћу претегла, искрсао би на ново нов непри |
кума, а како су већ били од својих жена предусретнути као прводаџије, тако им и не би тешко, да |
нтерија да се у свима димензијама као и пређе распиње.{S} Шта више сад је, (разуме се у пратњи |
ећао према њојзи онако исто љубав као и пређе, па, ако се може рећи, и више, у колико се уз ту |
неизвесности претрну.{S} Но то га брзо пређе, кад угледа расположено и озарено мајсторово лице |
епосава се збуни, али је та забуна брзо пређе, узе јеменије и стаде их разгледати.{S} Јанићије |
и.</p> <p>Може се помислити, шта је све преживео Јанићије за ово време!{S} Час по час сагибао с |
нису помрли од глади.</p> <p>Дан из дан преживљавао је нове тегобе: надао се, плашио, срдио, на |
толишно, да је свети човек са највећим презирањем, у место њему да одговори, запитао хаџи-Зоси |
о толико несносан, да га је из дна душе презирао.{S} А што није учинио крај са собом, ваљало му |
<p>Лепо %јо осећао да би требало да је презре, да јој се освети, да је уништи; али у исто врем |
а поднесе све, па макар га цела чаршија презрела.</p> <p>Устаде и безобзирце истрча из авлије н |
{S} Ела, удрите! — рече му пркосно и са презрењем баци на њега један крвнички поглед.</p> <p>Ма |
прилазити оној нацији, која је са таким презрењем гледала на јучерању рају, како сада тежи не с |
је и некомшије, које је толико година с презрењем дочекивао и увек држао у пристојној даљини од |
асмеја се пакосно Лепосава и погледа га презриво.{S} Тај поглед га жацну и он од једном осети д |
ала, што јој се муж вратио, а сада тако презриво.</p> <p>— Мори, немој да се нећкаш; право је д |
<p>— Пеки, пеки, не је тешка работа! — прекиде га дервиш — До године, кад дођем, ти да ме доче |
тасија...</p> <p>— Е, е, сад ћу, сад! — прекиде јој Ламбре реч. — Сад ћу, одма ћу!... — и тисну |
ре, шта ти је наспело да идеш одавде? — прекиде му мисли Лепосава и погледа га преко рамена.</p |
рао из нова започињати, да га у раду не прекиде кира-Анастасија, која у тај пар уђе у дућан.</p |
живље и много веселије, све докле их не прекиде Канче, која у тај пар уђе, да им јави за долаза |
еш... рече полугласно Диша, али одмах и прекиде, јер се уплаши и од саме помисли.</p> <p>— А шт |
не хтедне ли?...{S} Овде му се помисао прекиде и он се стресе...</p> <p>— А је ли ти, море, шт |
он му га мора вратити, те на тај начин прекинути и последњи кончић, који га је опомињао на јед |
кућа, ти, зевзек, бре!</p> <p>Кир-Диши прекипе и са узмахнутим песницама полете, да је удари.{ |
си читав! — узвикну Јанићије, и како му прекипе, отисну од себе Думу тако силно, да овај полете |
и дирао га за оно.{S} Јанићију је тада прекипело и добро је одаламио Лепосаву, а она, бранећи |
, — замеће она и измиче рантлику, да не прекипи — уморила се, па мало седох.</p> <p>— Хајде, ха |
Јанићију мало час казала.</p> <p>Сузе и преклињање њезино, ма да су донекле утицале на Јанићија |
истри.</p> <p>Анастасија га је сузама и преклињањем задобила, и он је, у тренутку душевне слабо |
да ће му жена ударити у плач, да ће га преклињати да је не убије и да јој погрешку опрости.{S} |
но одевен пратио је у стопу, а од туда, преко баштенскога зида, сву ову „литију“ посматрала кој |
би заменила другим, свежијим китицама, преко зида баченим.</p> <p>И сам Бог знаде, докле би ов |
е трунчице замесе читаво брдо препреке, преко које мајстор Диша не би могао прећи.</p> <p>А док |
омити.{S} А дебели курјук плетене косе, преко које је слазила модра бареш-шамија, дотицао је св |
S} Дошао је из срб-вилајета, хеј, тамо, преко мора на сто конака, где сунце залази.</p> <p>— Зн |
шаке.{S} На те даске метала се асура, а преко ње постеља.{S} То се место називало: душема.</not |
прекиде му мисли Лепосава и погледа га преко рамена.</p> <p>— Не могу више! — одговори Јанићиј |
— рече Лепосава и ђаволасто га погледа преко рамена.</p> <p>— Па знаш како је — одговори Јанаћ |
— прихвати једна између њих, забрађена преко феса шамијом калемћарком.</p> <p>— А ти знаш нешт |
ао перце до појаса и шале ради три пута преко собе пренео.</p> <p>— Ба! — узвикну Бик -— то и ј |
каже, то је говорила мајци, а он јој је преко мајке одговарао.</p> <p>Тетка-Маци није се свиђал |
на једној дафини, чије се гране повиле преко авлијскога зида; ласте су стреловито пролетале ти |
реме удовиштва с тешком муком прелазиле преко прага и ревносно бацале сумњиве погледе на онај м |
сао испао кир-Думи за руком; али Ламбре преко те помисли претрча као бос преко жеравице.{S} Да |
е од врло фине и танке коже; навлаче се преко чарапа, па се тек преко њих спољна обућа навуче.{ |
за ово време!{S} Час по час сагибао се преко <pb n="149" /> ћепенка и гледао од куда ли ће тек |
пео да од силног журења одахне, прелете преко авлије, заригла капиџик, па за неко време престај |
сте ви хтели да прескочите код удовице преко зид и кад вам је шегрт подметнуо леђа, да се попн |
ји се са девојачким гласовима разлегаше преко зидане ограде, све га то поче на ново да заноси, |
његову главу, да му се језик спотицаше преко сваке речи, те не мога да искаже шта хоће.</p> <p |
а јој кроз најживљу шалу и смех прелети преко лица нека тамна сенка; у такоме случају уозбиљила |
ну духом; више није смео да долази кући преко дана.{S} Ручак су му доносили од куће шегрти, пре |
.{S} Јанићија не збуни ово, он прескочи преко зида и лагано, као мачка кад вреба, довуче се изм |
оже; навлаче се преко чарапа, па се тек преко њих спољна обућа навуче.{S} Кад човек хоће у собу |
а.</p> <p>— Е, де, не плачи!{S} Не идем преко света; вратићу се.{S} Него онако да чиниш, знаш?< |
/p> <p>— Ама кир-Дума, куд ја да скачем преко зида; зар у ове године и овако...</p> <p>— Како в |
меном.{S} Мајстор Диша прелете погледом преко овога шаренила од жутих и црних печата, па онда б |
и тетка Маца.{S} Са пребаченом шамијом преко главе излазила је из мутвака и пошла софри.</p> < |
немилостива рука живота удариће будаком преко мртвих, расплашиће сетне тичице, што се овуда гне |
уздахну дубоко и, покривши се јорганом преко главе, три пута се прекрсти.</p> <p>— Шта ти је, |
м фесом за потиљак, пребаченим ћурчетом преко деснога рамена и раздрљеном кошуљом, кроз коју су |
ав изубија. — Можда би он и опет прешао преко зида, ама кира-Анастасија се у томе часу пробуди |
ао најдраже благо до данас чувао, носио преко дана за појасом, а када је легао, отварао кутијиц |
и својом слабачком светлошћу преливало преко црне иконе у углу.{S} Чинила је све, само да не м |
Ламбре преко те помисли претрча као бос преко жеравице.{S} Да оде у Галац, да се растави од Ана |
у доста узнемирено, пребацујући то леву преко десне то десну преко леве ноге, а од времена на в |
о је промолио главу и пружио једну ногу преко прага, тако још стоји држећи руком за кваку.</p> |
ребацујући то леву преко десне то десну преко леве ноге, а од времена на време забринуто је трљ |
хну.</p> <p>Дани за данима протицали су преко мајстор-Дишинога крова много брже, него ли што су |
и онда, а са гранчица, што се надношаху преко зида, стресао се по који пожутели листић падајући |
шиће сетне тичице, што се овуда гнезде, прекопаће оронуле гробове, и од овога тужног, запуштено |
међу нас! — бранили су се Грци од оног прекора.</p> <p>А кир-Дума, коме је највише бучала глав |
би; Диша је скрушено очекивао на бујицу прекора, али тетка Маца још ћуташе, тек по који пут што |
/p> <p>— Улази у дућан!</p> <p>Јанићије прекорачи праг страшљиво и нађе се очи у очи са мајстор |
ично пријатна.{S} Од када себи није она прекорачила прага ове авлије, управо од када је престал |
на сваку пару пазио, није никада ногом прекорачио кафанскога прага, тако и није могао брзо саз |
S} За девојку знаш да је твоја, неће те прекорети првим мужем; па децу да ти рађа, сваке године |
жена нероткиња, којима су већ дотужали прекори и искосо погледање њихових мужева.</p> <p>Кир-Д |
та... одговори Лепосава кроз плач чисто прекорно и исприча цео догађај између ње и Канчета.{S} |
танкога писка са зурла, као да то пишти прекором душа њезина покојника.{S} Лепо јој се учини, д |
чији зидови беху као у каквој трговини прекривени многобројним иконицама.</p> <p>У ћелији је о |
ад Маца доврши ово, диже се са седишта, прекрсти се и скромно се поклони икони у куту.</p> <pb |
ди Бог с нама, шта ме сад опет снађе! — прекрсти се Диша од чуда, кад опази ову неверицу. — Ама |
буди Бог с нама!? — учини и од чуда се прекрсти.</p> <p>— Шта је?... запита Диша, кога овакав |
ши се јорганом преко главе, три пута се прекрсти.</p> <p>— Шта ти је, те не спаваш? — прогунђа |
ло запрепашћено.{S} Она се од чуда само прекрсти и поче се заклињати својим јединчетом, како је |
Диша се, кад спомену Божје име, побожно прекрсти.</p> <pb n="218" /> <p>— А где је Јанићије?</p |
било ноћас?{S} Ето: код фудул-Стаменке прекужио је један <pb n="110" /> тежак час.{S} Кира-Ана |
илу.{S} Лепосава је седела према њему и прела чарапе и, кад он ово рече, мало застиђено погледа |
јутра, када им мужеви оду у дућан, или прелазила кроз баштенски капиџик њојзи или ова кира-Дум |
у јој за време удовиштва с тешком муком прелазиле преко прага и ревносно бацале сумњиве погледе |
нићије из чежње и страшљивога очекивања прелазио у наглу срдитост, па му се чинило, да би сад у |
м руком руши!</l> <l>Здје, у гробу, мир прелестни влада,</l> <l>А над гробом у тузи се гуши</l> |
амбре успео да од силног журења одахне, прелете преко авлије, заригла капиџик, па за неко време |
им и арапским писменом.{S} Мајстор Диша прелете погледом преко овога шаренила од жутих и црних |
ћије се, у добар час, саже, те га калуп прелете и у мало што не погоди једнога пролазника, који |
да се у згодном часу сагне, како би га прелетео калуп, ако би се газда Диша бацио за њим.</p> |
купо је! — уздахну Диша, коме у тај пар прелети у памети, колики је све пут претурио и што се д |
ало је да јој кроз најживљу шалу и смех прелети преко лица нека тамна сенка; у такоме случају у |
? — запита Лепосава и радознало поче да прелеће очима по кајику, који се све више ближио.</p> < |
е већ давно напуњене тестије под лулама преливају, докле се они живо о овоме или ономе разговар |
вописним шалварама и јелечићима, што се преливају јасним шаренилом, те ти изгледа као да је из |
пуцкарало и својом слабачком светлошћу преливало преко црне иконе у углу.{S} Чинила је све, са |
дба са лепом Гркињом начинила је потпун прелом у животу кир-Дишином.{S} Све се то опажало и у д |
ку, за који би страховали да ће се сада преломити под теретом широких и пуначких плећа.{S} И ет |
у чаршији уживао леп углед, а у цркви, према митрополитовом столу, имао свој сто, могла се про |
с њим! — шапутао је и расејано гледао, према јутарњем сунцу, на западни поруб, тамо, од куда с |
исприча све њојзи него ли њеноме мужу, према коме је осећао велики решпект. — Тако је он прича |
у, коју је на два места ножем пробо.{S} Према њему чучнула некаква жена и држи на крилу болесно |
и према својим шегртима, сад нећу ни ја према теби.{S} Удрите!</p> <p>И не би га оставио, све д |
родитељску идилу.{S} Лепосава је седела према њему и прела чарапе и, кад он ово рече, мало заст |
еци, као што беше грех његових родитеља према њему.{S} Међутим грчко-цинцарске кћери некако нис |
бре пред мутвак, а нека неодољива мржња према жени толико га захвати, да му изгледаше <pb n="10 |
<p>Ма да је кира-Анастасија, из обзира према покојном Кир-Бенџи, који се за живота збринуо, да |
којим је мало час рибу порила, и стаде према разјареноме супругу.</p> <p>— Ела-те, ако искате |
вери, да никога нема, приклопи их, седе према зету и поче га важно гледати.</p> <p>— Е то сам х |
n="74" /> положају треба сад да се нађе према своме газди, а у каквоме према газдарици.</p> <p> |
е то још и којекако поднело, само да је према кира-Анастасији могао бити мало-мало равнодушнији |
се нађе према своме газди, а у каквоме према газдарици.</p> <p>А када би било бар кога, коме б |
ицима своја утанчана чуства и поштовање према светој земљи.</p> <p>И зато је носио за вуненим п |
и то, у осталом, није чинио он из мржње према своме шегрту, већ из виших педагошких принципа, к |
и несаломљено; враћао се својој љубави према неверној жени.{S} Шта више, њему се тек сада, пос |
„грцко“, поткупи три прста, па их пружи према мајстор-Диши, као да је невеста, коју му нуди, цв |
љено прате извијање гипких чочека, који према њима, уз пратњу циганских дефова и песме женскога |
свога газду.</p> <p>Мајстор Диша стоји према њему, пипа се по појасу и све хоће нешто да каже |
ајстор-Дишу.</p> <p>— Ниси имао милости према својим шегртима, сад нећу ни ја према теби.{S} Уд |
осетио оно сажалење, које осећамо увек према грешнику, када се искрено каје.{S} Али сад, када |
де од некуда кир-Диша, и, када се један према другоме нађоше, стадоше као укопани.{S} Кир-Диша, |
е, толико је и на даље остао равнодушан према свему осталоме у приватноме и јавноме животу.{S} |
о око ње догађа, седео је нем и поражен према Јанићију и обојици шегрта, који су напустили поса |
живања, пошто му је укус био јако склон према облим, загрљастим рукама, витом врату, набреклом |
верен о неверству женином, он је осећао према њојзи онако исто љубав као и пређе, па, ако се мо |
ска питомост, коју је показивао не само према себи равнима, него чак и наспрам просјака. <pb n= |
стави, што је, у осталом, чинио он само према угледним људима грчке народности.</p> <p>— Кафа ј |
а и Ламбре стојали су у соби сами једно према другоме; она намргођених обрва а он оборена чела, |
начин опомене на мало већу пристојност према своме мајстору, али у исто време њу је обузимало |
се скупи под грло; неодољива одвратност према својој жени, па чак и мржња, као да је она свему |
по турском адету и седе на једну асуру према њему.</p> <p>— Болан ли си?</p> <p>— Нисам болан |
бити произведен за калфу.{S} Еснафи су према млађима имали такав правац и он се морао поштоват |
Српкињу, али то би био онакав исти грех према будућој својој деци, као што беше грех његових ро |
А да је удаду за Србина, то би био грех према покојнику, који је Србе, као и сви Грко-цинцари, |
над сваким <pb n="200" /> од њих изврши преметачина, те да се види, ко је крађу извршио.{S} Сад |
па се чисто смрзао, држи прстен у руци, премеће га и загледа и очекује, неће ли му газда казати |
ија почео узнемирено и помало љутито да премеће бројанице по руци, упаде шегрче у собу.</p> <p> |
стргло из руку и почело као лопта да се премеће, скаче и шкљоца зубима на своју мајку.</p> <p>— |
Ова ме деца скупо коштају! — уздисао је премећући бројанице и по вас дан срачунавајући шта га с |
ађа. <pb n="61" /> Заборавио где је, па премислио да му се лопови увукли у кућу, те у мало што |
у свој дућан, и затвори се у собицу, да премишља што да предузме.</p> <p>Нема сумње, да би кир- |
не.{S} Сад више није био способан ни да премишља о својој несрећи.{S} Малаксао, под притиском б |
буђен.{S} Хаџи-Диша не даде јој дуго да премишља.{S} Лице му је било врло расположено, готово н |
а, какву му је неправду учинила.</p> <p>Премишљајући, управо осећајући у себи сву ову навалу ми |
му је све учинила?</p> <p>Дуго је тако премишљао.{S} У мислима је гледао већ, како га носе на |
</p> <p>Три дана је мајстор Диша крупно премишљао и овај сан, или боље рећи Мацино виђење, на с |
о плете за њу и мајстор-Дишу и срце јој премре, када помисли да може постати мајстор-Дишиница и |
га, што је и сам почео увиђати, како је пренаглио, кад је прстен вратио само зато, што му је не |
маћинов.{S} Један део домаћинових права пренео је мајстор Диша на своју пуницу, дао јој је пуну |
појаса и шале ради три пута преко собе пренео.</p> <p>— Ба! — узвикну Бик -— то и ја могу.</p> |
о, куд си се замислила?</p> <p>Лепосава прену и збуњено скочи, као да је ухваћена у нечем.</p> |
зултат.{S} Обојица се у томе часу чисто преобразише.{S} Ламбре поче да се отима и пишти од пром |
е, да свој први пламен младићске љубави преобрате у „братинску“ љубав, могу знати како је и теж |
, што је Јанићијевој одлуци дало снажан преокрет.</p> <p>Кир-Диша наредио жени, да за сутра спр |
и да пакосно гледа на ону која јој мужа преотела.</p> <p>А докле су њих двоје овде размишљавали |
и што је кир-Ламбре толико зачикавао и препадао, да су се сви по кући смејали од срца њезиноме |
нилу и несвести.</p> <p>Маца се озбиљно препаде за кћер, хаџи-Диша тако исто, а и Јанићије, ког |
у исти мах, беше изненађено, збуњено и препаднуто.{S} Као запањен стојао је и није знао, шта с |
ме светлост, а ја, женска глава, па се препадох, па само што ми зуби цвокоћу од страха.</p> <p |
не тиче руком.</p> <p>— Ама, што си се препала?{S} Ја ћу да га потплатим, да ћути.{S} Дај ми с |
дости запевала.{S} Није шале, толико се препала, да се не обеси ради ње. — Ох!{S} Ох!{S} Баш је |
њега.</p> <p>Јанићије се тога часа врло препао; учини му се да је кир-Диша умро, па истрча на у |
вно полегали.{S} Густи трњак и зеленило преплавило је Старо Гробље и, још за који дан, немилост |
га, те, место да одмах оде тамо, он се преплашен и клецајући довуче у башту.{S} Јанићије, већ |
— викао је на сав глас Дума, очигледно преплашен оним одлучним изразом Јанићијевим и у жељи, д |
p>— Како: зло? — запита хаџија очевидно преплашен од забринутога лица Мацинога.</p> <p>— Можеш |
понизност.{S} Лепосава је била као мало преплашена; када су је у цркви довели пред младожењу и |
уозбиљи и зачуђено га погледа, па онда преплашено поче узмицати насатке.</p> <p>У том се појав |
кад бубањ тресну и зурле одјекнуше, она преплашено одскочи, испусти јастук, што га понесе, да г |
доле по соби.</p> <p>— Па сад? — запита преплашено и стаде пред Мацу као укопан.</p> <p>— Сад, |
на престрашено врисну.{S} Овај врисак и преплашено лице женино усугубише његово беснило.{S} Учи |
дговори ова и насмеја се, кад опази оно преплашено и као крв зацрвенело лице хаџијино.</p> <p>Д |
ћије, бре, где си?! — викну у један мах преплашено.</p> <p>— Ево ме, мајсторе! — одазва се Јани |
све могућне начине гледела је, да стиша преплашенога човека.{S} Износила му је примере из своје |
но уништи, она се наједаред прибра, оне преплашености неста, а наместо тога очи јој добише нека |
каквога присенка искочио пред њу, да је преплаши.</p> <p>И то одушевљење имало је свога разлога |
, без ичије помоћи, могао доћи на овако препредену мисао.{S} Такве мисли не падају на памет шег |
ло да од те трунчице замесе читаво брдо препреке, преко које мајстор Диша не би могао прећи.</p |
би продао ту ствар мени, света места су препуна других чудотворних светиња, па се не би ни осет |
укну, ухвати се обема рукама за трбух и пресамити се.</p> <p>— Не си ми муж: не сам те никада н |
ме ћепенку приповеда како је кир-Ламбре преседео цео дан без ћурчета и антерије у кући туђе жен |
отрчи до куће и обиђе децу.{S} Тамо би преседео по читаве сате, гледао их све троје, онако сна |
гласом исказала, да су комшинице одмах пресекле разговор у томе правцу, јер су осетиле, да им |
ати за ове сплетке, те да их за времена пресече.{S} Тек после испита, када су младенци пред све |
кир-Дума, устабаша бакалског еснафа, не пресече као на пању.</p> <p>На недељу дана, после трого |
и свети човек, опазивши намеру хаџијину пресече му пут.</p> <p>— Нећу да те пустим; грех чиниш, |
нити западао у слично одушевљење, онако пресит завали се и сам на узглавља, по који пут (као шт |
/p> <p>И не би га оставио, све докле не прескамуче од бола и кукања.{S} После би заповедио да г |
затворен.{S} Јанићија не збуни ово, он прескочи преко зида и лагано, као мачка кад вреба, дову |
А, е ли ко видео, када сте ви хтели да прескочите код удовице преко зид и кад вам је шегрт под |
ине, продају, завуче се и тако целу ноћ преспава.{S} Сутра дан је опет лутао, али много даље, п |
>Фудул-Стаменка истрча на авлију, да га пресретне, а у томе кир-Ламбра гурну капиџик и нагло, к |
ће одашиљао чак до другога сокачета, да пресретне мајку.</p> <p>— А како би било да пођем и сам |
он је у деф ударао.</p> <p>Од тога часа преста Јанићије са својим шалама.{S} Заћута се и нешто |
а „чирачетом“ наложила ватру у мутваку, преставила џезву с кафом, метнула четири ратлокума на с |
истовремено три отрока мужескаго спола, престависја у Господу 184... љета от рождества Христова |
поче пирити у ватру, пред којом су били престављени лонци и рантлике.</p> <p>— Што ћутиш сад, а |
е волиш... рече Јанићије тужно, кад она престаде.</p> <p>— Кад те не бих волела, не бих ти толи |
лије, заригла капиџик, па за неко време престаја уза зид, да сачека када ће кир-Диша проћи.</p> |
азлегала, опомињала је трговце да пазар престаје; и погдегде већ су се спуштали ћепенци и затва |
ила прага ове авлије, управо од када је престала удовати.</p> <p>— Мори, који те је ђаво терао |
иштва.{S} До душе, од дана њезине удаје престало је оно пријатно убацивање разноврсних артикала |
и, рашчепркава.</p> <p>— Најбоље, да ја престанем ићи тамо! — помисли и крете у дућан.</p> <p>У |
оје нерасположење, он пронађе други.{S} Престао је да јој говори; по десет дана не би са њоме н |
тор Диша се није више могао сносити.{S} Престао је да кори жену, што нема деце, али сада није б |
кира-Анастасија не беше.{S} Овога пута престао је да се са њоме прегони; до младине има још де |
њему — кафеџији — учинило много, те је престао да точи.</p> <p>— Па куд оде, несрећник? — запи |
ти, то за цело није било, јер је Ламбре престао да долази и кира-Анастасија га је тако сестринс |
им сада?{S} Научи ме, де!{S} Ето, ја ћу престати да долазим, па ће временом и свет ућутати.</p> |
гвоздењачу, да до повратка Дишинога ту престоји.</p> <p>Једнога дана устаде мајстор Диша из по |
<pb n="113" /> грчки елеменат из српске престонице, поче овоме догађају придавати и политички з |
тешко да је и опажао, да пред њим стоји престрављена Анастасија.</p> <p>Анастасија гледајући у |
есто бридиле, и кира-Анастасија са оним престрављеним погледом, бледим лицем и сузама у очима, |
p> <p>— А да није то кир-Диша? — запита престрављено после кратког размишљања.</p> <p>Анастасиј |
, већ умрла.{S} Тек кад Маца закука, он престрављено скочи, разрогачи очи, па, када сазнаде да |
ао крпа, бледи.{S} Она укочила поглед у престрављено и потпуно збуњено лице Ламбрино, руке јој |
а онако узрујанога и крвавих очију, она престрашено врисну.{S} Овај врисак и преплашено лице же |
кесе ни новца нема.</p> <p>Хаџи-Диша је престрашено викнуо, кад уместо кесе извуче из недара кр |
Јанићију се, после овакога обрта, у мах пресушише сузе, прими две аспре, (а то је био први покл |
n="31" /> достојан зет нације у коју се претапао.{S} Кир-Думина жена, кога је окумио, била му ј |
ана, што је кир-Бенџо оставио за собом, претворили су пријатељи у готов новац, те тако, после н |
остајало, а мајстор Диша се, тога дана, претворио сав у услужност <pb n="169" /> и понизност.{S |
х пламен сасвим не обухвати и док се не претворише у сами пепео.</p> <p>— Знала сам ја то, да ћ |
аткишима и сестринском предусретљивошћу претегла, искрсао би на ново нов непријатељ, који прећа |
</p> <p>Думи поклецнуше колена, које од претећега израза а које опет од одрицања Дишинога.</p> |
м по лудој глави! — подвикну му мајстор претећим гласом и дохвати руком за један дрвени калуп.< |
/p> <pb n="24" /> <p>— А, чапкун бре, — прети јој кира-Думиница кроз сузе и весело — нема висе |
псује пред Јанићијем мајстор-Дишу и да прети, како ће му радњу да запали; а Јанићије тада разм |
име је кир-Дума кроз пријатељске савете претио, могло се врло лако и обистинити; грчко-цинцарск |
ате у кућа, ђидијо?!</p> <p>Јаукао је и претио, докле га силна мастика, што је у ћор-Ахметовој |
рмусао га ваљано, па му је онда читао и претио на све начине.</p> <p>— Чапкуне, да би чапкуне! |
у тај исти пар дође му на ум она њезина претња и велики кујнски нож, и он, место да пође на ули |
израз, који му је изгледао као пркосна претња, као да га чика да је се дотакне, ако сме.</p> < |
посава је међутим, поред све оне кратке претње, спавала тако мирно и дубоко као да се између ње |
8" /> је попустио пред њезиним сузама и претњом, да ће у Дунав скочити.</p> <p>Тако га је на ул |
добро познавала, није веровала у такву претпоставку.{S} Кир-Диша је ревносно пазио на свако па |
, која је у недостатку других разговора претресала обично домаћа питања својих ближњих, почело |
-Стаменке; а докле је он са Анастасијом претресао све начине, како да и себе и Анастасију сачув |
иди шта ти радиш, јел’?</p> <p>Лепосава претрну, брзо се наже над огњиште и поче пирити у ватру |
надао; али после оваке испоруке он сав претрну.{S} Крв му сукну у главу и страшна забуна толик |
дошао, да се разрачуна с њим, и он сав претрну, скочи насред собе, опусти руке, па се бесвесно |
д угледа мајстор-Дишу и од неизвесности претрну.{S} Но то га брзо пређе, кад угледа расположено |
га је у дућану кир-Дума.{S} Диша чисто претрну, кад угледа танку и мало повијену фигуру кир-Ду |
-Дишу била је сама Маца.</p> <p>Када је претрнула срца напустио кућу и отишао у дућан, рекоше м |
сија казала.</p> <p>А мајстор Диша опет претрнуо, па и сам као <pb n="108" /> да предосећа неки |
а један час за други угао тесних улица, претрпаних као и увек разним сметлиштем, из кућа избаче |
/> слушајући све шта је кира-Анастасија претрпела.</p> <p>— Не сум му ни ја дузна остала! — Иск |
о на гори, али Спаситељ је сва искушења претрпео; а да није, Бог му не би дао ону чудотворну си |
иш саветовао, па онда и оно, што је све претрпео од Анастасије и како га је исмејала.{S} Он тур |
и.{S} Шта више, њему се тек сада, после претрпљенога пораза, после целе ове бујице која га је з |
и за руком; али Ламбре преко те помисли претрча као бос преко жеравице.{S} Да оде у Галац, да с |
Маца у мутвак.{S} Лепосава брзо поче да претура по посуђу, Јанићије се закашља, па се и он нађе |
сад је прешла на кир-Думу.{S} Целе ноћи претурао се по постељи, устајао, уздисао и псовао све ш |
пар прелети у памети, колики је све пут претурио и што се до сада истрошио, цигло ради једнога |
Ламбре само што седе на миндерлук и као претучен занеми.{S} Сада тек, кад виде, да из ове кући |
в мајстор Диша изгледао му је чисто као претучен; једва се вукао и стењао, а са лица сливале се |
искрсао би на ново нов непријатељ, који прећаше да му правац душевне борбе сасвим поремети.{S} |
ке, преко које мајстор Диша не би могао прећи.</p> <p>А докле се по разним комшијским кућама зу |
чувену песму:</p> <quote> <l>„Зашт’ да прећутим ја овога свјета,</l> <l>Да моја млада овде тру |
најмилија она:</p> <quote> <l>„Зашт да прећутим ја онога свјета,</l> <l>Да моја млада овде тру |
“</l> </quote> <p>Он запева, а обе жене преузеше; Дума се завали на узглавље за софром и од оби |
на), то се не би могло утврдити тако на пречац.{S} Главно је, да су једно другоме вазда пакости |
, рече:</p> <p>— Није фајде, кад нам се Пречиста сама јавила, морамо је послушати.</p> <p>Месец |
од куда ја знам, зете.{S} Тако ми рече Пречиста, а сад до тебе стоји.{S} Хвала Богу, и Бог ти |
ицу и сав изубија. — Можда би он и опет прешао преко зида, ама кира-Анастасија се у томе часу п |
дана истопила као грудву снега, сад је прешла на кир-Думу.{S} Целе ноћи претурао се по постељи |
ножева, оштрих с обе стране, којима се, при општој дервишкој молитви, уз махнито хуктање, прога |
аш до Синџир-џамије.{S} На самоме углу, при улазу у ћорсокак, лепо се видео мајстор-Дишин „шилт |
могао са да пријатељем путује, он му је при поласку дао корисне савете, где ће уз пут одседати, |
ао а да није присуствовао макар у цркви при венчавању младенаца.{S} Да је Диша био потпуно збуњ |
му<ref target="#SRP19061_N4" />.{S} Али при излазу из собе дође му друга мисао, извуче гужву од |
ећи јој све то у очи, а још теже остати при своме, кад се она заплаче и стане га братимити, да |
поможе мајстору, да отпаше кецељу, коју при раду око антерије везује.</p> <p>Пред кућом Дишу из |
ле недеље дана хаџи-Диша је успео да се прибере.{S} Одмахнуо је руком и рекао: „Бог да је прост |
страх и трудећи се да се колико толико прибере.</p> <p>— Јанићије, оди часком овамо! — позва г |
дмах захрче, а она да још дуго у памети прибира све утиске вечерашњега весеља и да се за тим са |
некада тако спокојно седео по цео дан, прибирајући пару по пару и маштајући потајно о лепој Гр |
градских башта, челе су зујале и вредно прибирале сокове из белих расклопљених чашица купинова |
подражавањем и опхођењем у животу јако приближе потомцима јелинских и римских философа.</p> <p |
.</p> <p>Лепосаву дирну ово и она му се приближи.</p> <p>— Бога ти, шта ти је? — рече му благо |
мука беше у залуд.{S} Кад се околишећи приближио ћепенку мајсторовом, овај дочепа ненадно калу |
запуштеним гробовима, не допушта да се приближите гробу, коме не долази више нико; јер сви они |
азнање потпуно уништи, она се наједаред прибра, оне преплашености неста, а наместо тога очи јој |
к када га неке жене из куће зовнуше, он прибра снагу и крстећи се уђе, да види покојницу и да ј |
омазлук, неговала она три сирочета, па, прибравши сву пажњу око куће и деце, често није имала к |
се тиче новца, ту је и сада био потпуно прибран и свој господар; о свакој је аспри водио рачуна |
у дућан и седе за посао, али сада много прибранији и некако свечано расположен, као онај који ј |
иде из кућа — одговори Анастасија тако прибрано и тако хладно, као да прича о нечему што је се |
тка збуњено примио позив, али се у брзо прибрао, када је видео како кир-Диша и не слути о ономе |
раду се са највећом суревнивошћу пратио приватан, породички живот и домаћи праг чувао као „свја |
ј, који је у самој ствари био искључиво приватнога значаја, сада је почео већ да узима шире раз |
остао равнодушан према свему осталоме у приватноме и јавноме животу.{S} Као имућан трговац и ус |
ео век, а не би ни покушао да је у дело приведе.{S} Желео је да се освети Грцима и да подигне с |
погледом, као да је овога часа некакво привиђење пролетело крај њега.</p> <p>— А сад? — промуц |
ини, чело дугачког мртвачкога сандука и привијао десну мишицу, коју је на два места ножем пробо |
срдачно прихватио и благим мелемом ране привио.</p> <p>И мајстор Диша се обрадовао, када му Мац |
размишљајући ко јој све то шаље, ствари привлачила у кућу као своје, а цвеће метала у чашу, где |
измири Анастасију са Дишом, а он да се привремено, ради куповине еспапа, уклони у Галац или Ца |
да муче као бик.{S} Ко га нађе, нека га привуче властима а по том мајстору на посао!“</p> <p>С |
ада је осећао као и онога часа, када је привуче себи.{S} Утисак <pb n="126" /> је тако снажан б |
до, да није ни осетио, када се Јанићије привуче и лагано покупи ћурче, антерију и чампаре, што |
хватљива страст да је стегне око паса и привуче себи.{S} Али зашто то?{S} То није могао баш ник |
у часу, кад мајстор Диша поткупи уста и привуче Лепосаву себи, да јој бар за часак заклопи то о |
> <p>— Седи овде — рече Диша Лепосави и привуче је руком до себе — Тако!{S} Па деде сада да и м |
ненамерно, обухвати је око паса и нагло привуче себи.{S} Необичан пламен сукну му уз образе, а |
p> <p>— А баш си видела? — запита Диша, привучен њеним причањем.</p> <p>— Као тебе што гледам, |
је долазио, нека!{S} Ама од данас да не пригвири у мајсторову кућу.</p> <p>И да је ма какве жрт |
а са балванима срушила на његово теме и пригнечила га.{S} Дисање му заста.{S} Како је шакама за |
и ишчупам; зубима да те закољем! — виче пригушеним гласом кир-Диша, стегао обе песнице, али ипа |
српске престонице, поче овоме догађају придавати и политички значај.</p> <p>— Одродили сте чов |
м различитом од грчко-цинцарскога, ипак придаваху неку нарочиту сличност са културном нацијом, |
ај меки, нежни нагласак, који овој речи придаваше сасвим други значај, даде му снаге да прогово |
подсекоше ноге, и да се у томе часу не придржа за довратак у дућану, за цело би пао на земљу.{ |
му се грло сасушило од унутарње ватре, приђе једној чешми, напи се воде, подметну главу под лу |
/p> <p>А дан је био врло врео, сунце је прижижало озго, а над земљом, нарочито око чешме, где ј |
тонуо.</p> <p>Најзад, кад сунце поче да прижиже а хлад од дафине скрете и остави Дишу у пуној с |
да је уочи <pb n="184" /> свога поласка призвао на само свога калфу, па између осталога подсети |
ахнито хуктање, прогањање злих духова и призивање Алаховог имена, по телу бо.</p> <p>Раздрљених |
победи, онај осећај, оно срце, које не признаје никакве рачуне и које својом ватром сагорева н |
био је кир-Ламбре, те тако је она сама признала своје браколомство.</p> <p>Међутим, докле су с |
очек је био достојан једнога устабаше и признатога добротвора, који је и иначе леп углед, што г |
>Посластице и услужност кира-Анастасије пријале су Јанићију много више него ли газдине ћушке, ш |
га захвати чудна несвестица, кад осети пријатан мирис девојачке душе, који га са набреклог јел |
а.</p> <p>— Ја сум, кир-Диса, ваш кум и пријател.{S} Еле, како сте? — пита Дума, али никако не |
за кваку.</p> <p>— Еле, како сте?{S} По пријателски посо дођосмо.</p> <p>— Уђите! — простења ки |
о лакну, кад из писма сазнаде, да му је пријатељ жив и здрав.</p> <p>— Паметно глава — рече кир |
ји нико не би сазнао о томе, како му је пријатељ образ укаљао, а он би био потпуно освећен.</p> |
-Анастасија?{S} Ако прво комшија, Грк и пријатељ, не води бригу на грцко удовица, кој да гу вод |
па ниже ли ниже.{S} Једном речи, прави пријатељ који се у кући свога пријатеља, као у својој, |
— Некада ти ни рођен син није истински пријатељ, а ето, ово сироче, што се савило око тебе као |
е ни дућан ни трговачки посао, већ свој пријатељ и његова жена.{S} А, у то време, у Београду се |
</p> <p>— Тако је, богоугодниче.{S} Мој пријатељ није баш од тих, само су комшије.</p> <p>—- Ко |
је! — одговори понизно Зосим — али мој пријатељ жели, да види и целује свети ексер и да прилож |
кир-Дума. — Ето, ја сам досао као еден пријатељ, да ме научите, те да и ја разбирам, засто вра |
о сада остане и у будуће са Дишом добар пријатељ, то му не остаде друге, него да се пода неброј |
као кум, а после тога и као један добар пријатељ како Ламбрин тако и покојника и његове удовице |
гледам у оно његово болта.</p> <p>И оба пријатеља Бенџина оборише главе, дубоко се замислише и |
х сватова Јанићије је намрзао на првога пријатеља газдинога и када год га је видео у дућану, ув |
чи, прави пријатељ који се у кући свога пријатеља, као у својој, налази.</p> <p>У неко доба ноћ |
мбре, који се затекао на издисају свога пријатеља Бенџе, те тако, у неку руку, постао природни |
отреби све што може, да свога најдражег пријатеља, Ламбру, сачува од пушке Дишине.</p> <p>Догађ |
ме <pb n="71" /> газди све и каквога је пријатеља имао и каква му је жена.{S} И таман да се на |
јатељи дали готов новац.</p> <p>Било је пријатеља, који су му само поручили да им купи, а новац |
ама; <pb n="20" /> а то му је само више пријатеља стицало, јер су они знали кога под „фукаром“ |
и мах, подчинио се утицају свога кума и пријатеља; али већ после треће кафе, у кир-Ламбриној ку |
дневно појести, али, што се тиче жене и пријатеља, кога је тако јако уважавао, на њих није обра |
дражена вика кир-Думе и двојице његових пријатеља.</p> <p>— Ајдутин!{S} У букагије ћемо ми тебе |
чима Ламбриним, Думиним и осталих нових пријатеља.{S} Но стриц и ако није био позван у сватове, |
е кир-Ламбре, са још неколицином својих пријатеља, бацити око на мајстор-Дишу, њему је могло би |
уше му по десет пута, како од њих бољих пријатеља нема, па му тек онда, после толиког околишења |
а био потпуно усамљен; изгубио је грчке пријатеље, а да се враћа својој нацији на то није ни ми |
је у целој овој ствари тежио да измири пријатеље и да ствар заташка, виде да му не остаје друг |
дуже.</p> <p>Али како није могао са да пријатељем путује, он му је при поласку дао корисне сав |
е крчме зауставише се.</p> <p>— Збогом, пријатељи! — Деде, да се пољубимо! — чу се Јанићијев гл |
се приповедало о ономе чудноме сну.{S} Пријатељи су посећивали будућега хаџију, да се с њиме в |
ђе, и онда није никако чудо, што су сви пријатељи пок. кир-Бенџе, а нарочито жене њихове журиле |
је видео у светим местима, а радознали пријатељи нису пропустили, да га и за најситније догађа |
да покупује неке ситнице, за које су му пријатељи дали готов новац.</p> <p>Било је пријатеља, к |
р-Бенџо оставио за собом, претворили су пријатељи у готов новац, те тако, после неких обрачуна, |
о; његова бивша жена била јој је присна пријатељица; а сама та помисао била је довољна да је гр |
у својој кући, када би јој која пакосна пријатељица навратила, бајаги да је види, а овамо да јо |
сава се чешће пута усред ове вреве међу пријатељицама осећала усамљена и растужена.</p> <p>— Ла |
ринога отишла у Скадар-махалу код своје пријатељице фудул-Стаменке (оне, ради које су се онако |
азирати од најмањега шушња.{S} Некадање пријатељице и познанице, које су јој за време удовиштва |
мислити, када је почела тако говорити о пријатељици, од које се после сватова није никако одвај |
њеним улицама сукобити са својим бившим пријатељом, стаде, разрогачи се на Ламбру и дршћући од |
самој ствари то, чиме је кир-Дума кроз пријатељске савете претио, могло се врло лако и обистин |
ћије и трже рукав, за који га кира-Мана пријатељски ухватила.</p> <p>А баш у томе часу, кад он |
ла дичити.</p> <p>И кира-Анастасија, уз пријатељску пажњу чаршије и кир-Ламбрину, сносила је ст |
му никако у рачун није ишло, да изгуби пријатељство два тако угледна Грка а с њима и све грко- |
е остале жене вратише јој на ново старо пријатељство, за киме је сирота кира-Анастасија, као уд |
, море?</p> <p>— Поради тебе.{S} Е, хе, пријатељу, па ти кријеш, а овамо се свуда по чаршији зн |
окажеш свету, како је неваљалство своме пријатељу учинио.</p> <p>Но и ту мисао потисну друга, а |
на за неверство, које је своме присноме пријатељу учинио.{S} Како ли ће само пролазити кроз оне |
; и ма колико му та живахна појава била пријатна, ипак га је доводила у неку забуну.</p> <p>— О |
изненадила, толико јој беше и необично пријатна.{S} Од када себи није она прекорачила прага ов |
и ову казну, напротив, осећала се много пријатније; сада је бар била мирна од његових напада, а |
оваквом перспективом, затворио очи и са пријатним изразом, као да га когод шашољи сламчицом око |
џија на крму, шаком надстрешио очи и са пријатним уживањем посматра из даљине, како се над гоми |
ра-Анастасија, која се налазила још под пријатним утисцима синоћне гозбе, угледа онако узрујано |
рупнога злата и она поче да га загледа, пријатно изненађена богатим поклоном.</p> <p>— Хајде, к |
ир-Ламбре и Дума дошли кира-Анастасији, пријатно се изненадише, кад на миндерлуку опазише своје |
а струја и лако трептање.{S} Њему стаде пријатно и ведро; а она потајна изнутрица, која га је, |
доносио му је шумор баштенскога грања и пријатно расхлађивао његове снажне груди, које, чим Мац |
му необично слатко паде.{S} Јео је тако пријатно, тако слатко, да би и сит човек огладнео посма |
а у њему ону горку тугу, која ипак тако пријатно пада на рањено срце.</p> <p>— Обесићу се; а њо |
<pb n="22" /> и то му је долазило тако пријатно, као од умора задиханоме човеку, када га благи |
} Видело се јасно, да јој није баш тако пријатно да му испоручи све што јој је Анастасија казал |
вом дочекала кир-Ламбру, ипак није било пријатно, да се у њеној кући догоди какав шкандал, <pb |
нуо пун бола и горчине, завршио се врло пријатно.{S} У тетка-Мациној кући, под оним хладовитим |
долазило.{S} Напротив, њој је било врло пријатно што је судбина поштедела од једне сувишне бриг |
е, од дана њезине удаје престало је оно пријатно убацивање разноврсних артикала од свих <pb n=" |
а.{S} Напротив, осећао је тада необично пријатно расположење, па би, после свакога ударца, мукн |
ло.</p> <pb n="32" /> <p>Јутро необично пријатно.{S} Читав низ разапетих ћепенака кроз криву и |
арици бошчу, мало стишанији после овако пријатнога сусрета, али и зачуђен, <pb n="73" /> кад уг |
</p> <p>— Ох, ох! — одахну кир-Диша под пријатном свежином хладне воде и сирћета, кад се разабр |
душе, сада га више не одржаваху у оном пријатном расположењу, које човек осећа, кад зна да тим |
и ређи, докле се сасвим није изгубио у пријатноме расположењу удовичкога живота.</p> <p>Кира-А |
ки њезин осмејак задрхтао од неисказане пријатности.{S} Једном речи, постао је играчка девојачк |
ономе чуду, које му се још у Јерусалиму приказало, наговестивши му, да ће у скоро постати <pb n |
ј страх од кир-Дише, који му се у очима приказиваше као орјатин, који ће га на првоме сусрету н |
шкује, а када се увери, да никога нема, приклопи их, седе према зету и поче га важно гледати.</ |
е диже и пође за њом у собу.</p> <p>Кад приклопи врата, кира-Анастасија га тако нежно, тако мол |
ма и поче силио јецати.</p> <p>Лепосава прикова поглед у њега.{S} Очи јој необично светљаху, ал |
дну велику светињу: ексер, којим је био прикован Спаситељ за крст.{S} Тај ексер, како се тврдил |
а првоме сусрету на комадиће растргати, приковаше га за онај миндерлук.</p> <p>У једноме часу њ |
разноси, чисто се зграну.{S} Очи му се приковаше, па ни да макну са Јанићијевога лица, а у лиц |
-Диша нестрпељиво, а очи му се плашљиво приковаше за Мацино лице.</p> <p>— Нађе ли је?{S} Шта ј |
ије у мутваку туца кафу.{S} Лепосава се прикраде, па, кад јој се није надао, лупи га обема шака |
ити, да се за овим загонетним стиховима прикрива какав злочин; а то би била клевета на једног ч |
ахом да ће га когод проказати Диши како прикрива једну прљаву тајну, ради које ће образ мајстор |
плећа.{S} И ето, своју, од самога себе прикривену жељу, виде он данас остварену, опет не својо |
порука била то исто што и заповест, он прикупи бројанице, извири још једном кроз капиџик, те к |
ежак грех: издвајати се од свога соја и прилазити оној нацији, која је са таким презрењем гледа |
{S} Први пут како обиђеш, овај запис да прилепиш на њојзина недра, ама под само грло; други пут |
Ко је само пронео ту лаж?{S} Зар сам ја прилика за оно девојче?{S} Мацу ја уважавам као своју с |
лека му наговештавала како му није била прилика да се жени удовицом па још једном Цинцарком.{S} |
е покаже.{S} Сад му се дала врло згодна прилика, прво, да излије сав јед на Јанићија, што му је |
нелагодноме расположењу.{S} Лепосавина прилика једнако му се истављала пред очи; и ма колико м |
ет стотина гроша готовине.</p> <p>Добра прилика у оно доба, кад су се капитали рачунали на грош |
врх чије грбе сеђаше широка и темељита прилика мајстор-Дишина, па за тим окрете леђа и журно з |
ве се сводило на то, да је мајстор Диша прилика, каква се лако не налази, и да једна честита и |
аквога слепца?</p> <p>— Ама није он био прилика за њу; он је погрешио; требало је да се тобом о |
?{S} Пред његовим очима лебдела је само прилика оног набреклог, мало распученог јелечета и млад |
длуке доведе.{S} Разуме се да, у таквим приликама, било случај или ма какав спољашни утицај узм |
и, као људима јоште несвиклим овамошњим приликама, остао је још за месец дана дуже.</p> <p>Али |
какве милости видео.</p> <p>Тако је, од прилике, решавао ову борбу Дишин шегрт и старао се свим |
, које су над подом правиле узвишицу од прилике за пола шаке.{S} На те даске метала се асура, а |
газда Митар своју жену избио.</p> <p>Од прилике слично томе пролетало је и кроз кир-Ламбрину гл |
него — случајно.</p> <p>Право рећи саме прилике су за њега радиле.{S} Па зар то није срећан чов |
о нека оцене они који су у животу имали прилике почешће гладовати.</p> <p>Дан, који је Јанићију |
ико пре, што је мајстор Диша и сам имао прилике у своме животу да о таквим стварима чује.{S} Ме |
остављаху на миру, него тражише на ново прилике, да се расправе.</p> <p>И овога часа Јанићије в |
колико дана после овога није му се дало прилике, да се са Лепосавом на само састане.{S} Навлаш |
ј“.</p> <p>Свуда, где год би му се дало прилике, он је, својим примерним држањем, успевао да по |
ке, у коју је, кад год му се за то дало прилике, пиљио као псетанце на залогај, који не може да |
такође немо стојао пред овом очајничком приликом, оборио је и он очи, па их није <pb n="66" /> |
рање „гледање“ и осмејци што су их, том приликом, њих двоје кришом измењали, још га и сада држа |
а још удовица, уграби њиховим удавачама прилику, а како није било другога начина да мајстор-Диш |
у томе, није било баш тако лако пронаћи прилику, која би одговарала положају једне тако лепе и |
, Антим, по народности Грк.{S} У таквој прилици први би запевао „<title>Тон деспота</title>“, д |
а предишући и са оклевањем, које у овој прилици само надражаваше онако узбуђенога Дишу.</p> <p> |
е године, па чак и на то, да мушкоме не приличи оваку игру играти, те би се и сам почео као чоч |
дим више — такви рукави!{S} Тако што не приличи честитој жени!</p> <p>— Па шта да радим за име |
bSection" /> <p>Погреб је био као што и приличи једној устабашиници.{S} Однесена је под еснафск |
<p>— Капе, мајстор-Дишо!{S} Таман како приличи честитоме човеку.{S} Шта је то изнети на глас ј |
ћу се вратити, а ти да ме дочекаш како приличи једној хаџики: чесна и поштена!{S} Чу ли?</p> < |
међу кумама смерна и стидна, као што то приличи невести, а кир-Диша између кумова двори и додај |
.{S} И зар Богу требају толике паре?{S} Приложи на дискус, купи пет ока измирне, па доста!</p> |
спело, а ти купи еснафски барјак, па га приложи цркви.{S} То те неће скупо коштати, а и еснафу |
и свети ексер, да се и њему помоли и да приложи коју аспру за зидање једнога храма на Витавари. |
жели, да види и целује свети ексер и да приложи на зидање светога храма.</p> <pb n="194" /> <p> |
на још, а црква ће примити, кад год јој приложи.{S} Осем тога ваљало је добро промозгати, шта б |
наф захвалношћу; а после тога „ктитор и приложник храма сего“ постаће и велики добротвор свога |
м, црква га убројала у своје ктиторе „и приложнике храма сего“, а еснаф га изабрао за свога уст |
нуди их домаћица у кућу и, смешећи се, прима из њихових <pb n="19" /> руку цвеће, па се осећа |
е се разлоге већ у велике навикао да их прима и — сноси.</p> <p>Но њему се ипак није чекало.</p |
тио шаком, те је она често више од њега примала, него ли што га је задужила.</p> <p>Да ли је то |
од куће, која га је као свога рођенога примала, изиђе из собе на авлију.</p> <p>У томе се и ка |
е учини једна хамајлија.{S} Лепосава је примала у постељи посете од свију балканских нација, ко |
кафу тетка-Маци, а Маца тек ваљда не би примала сваки дан једног нежењу, који јој није ни род н |
јем до самога струка.{S} Слика необично примамљива, да се Јанићије једва уздржао, да не понови |
ова уживала велико поверење и била радо примана у сваку кућу.{S} Нарочито, када су се жене „на |
адресовано место.{S} У службу „татара“ примани су дакле само поуздани људи, који су уз то били |
ом.{S} Ма да је пун нежнога задовољства примао из њезиних руку послужење, и свакога дана посмат |
ла трагати!</p> <p>Диша је већ у велике примао честитања по раним ћепенцима.</p> <p>— Тако те х |
понуду.{S} Кир-Диша је ову нежну пажњу примао захвално, па, и ако је био вас дан расејан и апа |
омка на миру! — викну тетка Маца и поче примати ствари.</p> <p>— Поздравио мајстор и шаље вам о |
ћи час срдито час кроза смех све Дишине примедбе. — Криво му сад, што сам здрава...</p> <p>— И |
ромну награду.{S} Мајстор Диша му је на пример <pb n="189" /> за сваку услугу, коју му је указа |
војкама у тај час чула, он би сазнао на пример да је округао као гоч (бубањ), да се не зна где |
а у ономе што свет говори.{S} Очигледан пример за потврду овога био је он сам.{S} И њему дође т |
преплашенога човека.{S} Износила му је примере из своје „праксе“, где се све лепо свршило; али |
раксе“, где се све лепо свршило; али ти примери беху тако ретки, да је хаџија тек сада осећао, |
од би му се дало прилике, он је, својим примерним држањем, успевао да покаже, колико је културн |
иница, која је, за последње три године, приметно увела, па се, чисто за неколико недеља, још ви |
ле овакога обрта, у мах пресушише сузе, прими две аспре, (а то је био први поклон што га је за |
кренула, да из државног „казначејства“ прими десет цванцика пензије, њена танка фигура у жутој |
! — Оди ти овамо, тетка Маца ће тебе да прими, ту у мутваку ћеш да спаваш; а сада хајде да вече |
мрти и саветова, да што пре дође, те да прими наслеђе.</p> <p>— Ти да пожуриш; немој да оклеваш |
е.{S} Остане ли тврдо на томе, да га не прими, онда је сасвим пропао; код другога газде морао б |
му рече:{S} Иди у Вертеп Витлејемски и прими свети ексер.{S} Пустињак није оклевао, оде у Витл |
је знала како да се понаша: да ли да им прими Бога или да утекне у собу и врата забрави?{S} Али |
као добра познаница кира-Анастасијина, примила се, да у младожењиној кући дочекује госте.{S} Д |
њу.{S} Ретко који дан да кира-Мана није примила свој део „лечења“, али онај ђаво што јој се у д |
змирила и ствари Ламбрине од тетка-Маце примила, кира-Анастасија је опет зебла од нечега.{S} Са |
ру.{S} У цркви је Диша одстојао службу, примио од митрополита благослов, а онда, под црквеним б |
биволице у Београд, није нашао на путу, примио га и довео у Београд и предао газда-Диши на зана |
ш! — шалио се Станко туфегџија, који се примио за старога свата.{S} Кума је већ изабрао: газда |
еру.{S} Кир-Ламбре је с почетка збуњено примио позив, али се у брзо прибрао, када је видео како |
ко-цинцара на занату, Диша је постепено примио све навике и погледе својих мајстора, па није ни |
, да бар једну кафу попије и да се мало примири.</p> <p>Обузела га ватра, дрхтавица, а у срцу т |
рију сестру.{S} Бик и Лепосава начинили примирје и заједно трче то амо то тамо, куда их мајстор |
p> <p>Тетка-Маци није се свиђало овакво примирје, али је и она неко време остављала, да се ства |
е хтео хитати; има дана још, а црква ће примити, кад год јој приложи.{S} Осем тога ваљало је до |
on" /> <p>Што се дани венчања све ближе примицаху, мајстор Диша је све нестрпељивији бивао.{S} |
ја са нестрпљењем гледао, како се споро примиче дан, без кога би му сав овај живот и тековина п |
тани.</p> <p>Али кир-Диша и његова жена примише стрица тако хладно и без икаквога обзира, да је |
а, имао је права и могао је силом да га примора, да му у радњи остане; али сад је већ сасвим др |
</p> <p>Но како му драго, хаџија је био приморан, да поднесе и овај ударац и да у страху очекуј |
о је оволики пут потегао и толике жртве принео ради свога потомства, он диже руке од свега и тв |
свет.</p> <p>— Помириши! — рече Диша и принесе носу женином кесицу.</p> <p>— Ама, зашто? — одг |
мумаказама огорели фитиљ на лојаници и принесе хартијице пламену.</p> <p>— Шта радиш то?</p> < |
учета, старац изговори кратку молитву и принесе ковчежић хаџијама, да га целују.</p> <p>У санду |
ели.{S} И она уз осмејак пун љубазности принесе ибричић с кафом и наливеним филџанима.</p> <p>— |
кафу, коју им кира-Ламбриница мало час принесе.</p> <p>— А кира-Анастасија, па сас њу што ћемо |
еколико речи, да га не дочека кући, ако принова не буде жива.</p> <p>Цео тај дан хаџија је пров |
е отишла једној жени, која је тога дана принову чекала.</p> <p>Јанићије уздрхта, кад опази да с |
.</p> <p>— Шта желиш? — запита испосник приносећи Дишиним уснама свету утвар.</p> <p>— Дете! — |
таји је тако осећао; али наравно био је принуђен, да то осећање дубоко у себи скрије и да још ј |
а своме шегрту, већ из виших педагошких принципа, који су у оно време у јеку цветали, а и зато, |
ме је по закону <pb n="26" /> у својину припадала и противу чега се није смела ни бунити ни про |
нити ни протестовати.{S} Те су успомене припадале њезину удовиштву и, можда, надама које је она |
ог нека ми се смилује, требаше одмах да припаднем њезиним ногама и да јој целујем златне одежде |
ада се кира-Думиници почеше очи крпити, припалише гости фењере, окачише их о крајеве чибука, шт |
здрави га, а дервиш, коме је онај млађи припаљивао наргиле, само трепну очима у знак опраштања |
те, шта је могла друго него да о бошчу, припасану око шарених шалвара, обрише руке и смакне зас |
уће, јер ће јој она доћи на посело, чим припека мало ублажи.</p> <p>А дан је био врло врео, сун |
ањену душу Дишину као блага дажда после припеке, он је чак и њезину кућу, у којој је најбоље <p |
човека било много и на највећој летњој припеци, а камо ли на овако благом пролетњем сунцу.</p> |
ни Јанићију Бику, да на свакоме ћепенку приповеда како је кир-Ламбре преседео цео дан без ћурче |
није једаред само кира-Думиница све ово приповедала, када су одлазили једно другоме на ручак ил |
ће Диша у света места, а по махалама се приповедало о ономе чудноме сну.{S} Пријатељи су посећи |
елики грех.</p> <p>И сад му хаџија поче приповедати, како је Спаситеља четрдесет дана искушавао |
до последњега уха, развије се у читаву приповетку.</p> <p>Сирота Лепосава, која је у целој ово |
, кира-Мана се још више издужила.{S} Уз припомоћ кир-Думину она је од тога времена сама надглед |
рукавом очи и побеже у мутвак, да кафе припрема.</p> <p>Кира-Анастасија није само расположена, |
о ради.{S} Мајстор Диша је већ у велико припремао, што му је било потребно, да се у сватовима п |
се неколико хаџија, који по миндерлуку припремаху постељу за ноћиште, изненађени скупише око њ |
еља Бенџе, те тако, у неку руку, постао природни старалац младе удовице.</p> <p>Од онога дана, |
ће све то?{S} Чему све то?{S} И сасвим природно, њему се чинило да Лепосава нарочито тако удеш |
шапутала оно: „хоћу“, она мало зажмури, присебност јој се врати, па је целога дана, као невеста |
лу стезало, да је морала употребити сву присебност, само да не бризне у плач.</p> <p>Јанићије ј |
по Главној Чаршији и Зереку, бацајући у присенак оне српске сиромашне дућанчиће по окрајцима Бе |
када би кир-Ламбре покаткад из каквога присенка искочио пред њу, да је преплаши.</p> <p>И то о |
м и пође.</p> <p>На улици се хаџи-Зосим присети да о некој својој ствари запита нешто светога ч |
не одмиче даље од врата, на која је ухо прислонила.</p> <p>— Је ли истина оно?</p> <p>— Које? — |
, изрибала тепсије и жуте сахане, па их прислонила уз чардак и ужива како сунчани зраци одблеск |
ја чесменски зид и не види се од гомиле прислоњених обрамица, тестија, бакрача и ибрика.{S} Гом |
седе на ћепенак и, када му млађи шегрт прислужи једну <pb n="75" /> кафу, позва Јанићија и нар |
/p> <pb n="25" /> <p>Да је мајстор Диша прислушкивао од куда сва ова пецкања, што су се међу де |
минице, да јој јави за новост, коју је, прислушкујући кроз кључаницу, чула.</p> <p>Обе куме ове |
да марио; његова бивша жена била јој је присна пријатељица; а сама та помисао била је довољна д |
ршији сазна за неверство, које је своме присноме пријатељу учинио.{S} Како ли ће само пролазити |
на ћепенак и одмах наредио да се џезва пристави, што је, у осталом, чинио он само према угледн |
адена, они, да не би сумња на њих пала, пристадоше, да се над сваким <pb n="200" /> од њих извр |
" /> тежак час.{S} Кира-Анастасија није пристајала ни за живу главу да остане у Београду више.{ |
уре чочечке игре, која је тако дражесно пристајала свежини и младости удовичине фигуре.</p> <p> |
жељи свога мужа.{S} Али пре него што је пристала, отишла је кума-Думиници и кира-Мани, да им се |
но задовољан.{S} Баш да и није кир-Дума пристао, он би се ипак вратио својој вереници; јер оно, |
.</p> <p>Јанићије жив да се изеде; није пристао да напусти дућан, па да је појури, ни да је опе |
ли да и њој кажем?{S} Може бити она ће пристати; она није што и Анастасија.</p> <p>Али кад год |
да опрости срамоту, ни на то није могао пристати.</p> <p>Па ипак, он је увидео да му је немогућ |
све треба да уради, и хоће ли она на то пристати.</p> <p>Зебња му је била оправдана.{S} Кира-Ан |
на с презрењем дочекивао и увек држао у пристојној даљини од себе, сад су му се злурадо смејали |
а ма на који начин опомене на мало већу пристојност према своме мајстору, али у исто време њу ј |
ио гост.{S} Зато што јој је био отворен приступ по свима кућама, турским, грчким, цинцарским и |
кла што мајка, ха? — запита најзад Диша приступајући јој ближе.</p> <p>— Јесте! — прошапута сти |
и совјетници, попечитељи и народ да јој приступе руци, а он да им каже: „Да је сви листом пошту |
, па када се увери да их нико не гледа, приступи му ближе.</p> <p>— Хајде сас мен’ у Галац.{S} |
аспру (1/3 од паре), па кад је напипа, приступи просјаку, тисне му је у шаке, а другом руком п |
ј потекоше сузе и место сваког одговора приступи им руци.</p> <p>— Е, нека је со стрекја; и у з |
у уза сама врата и снебива се, да ближе приступи.{S} Мајстор Диша је са пуно чежње неколико тре |
жив био! — рече Маца, кад јој Јанићије приступи руци, па га и пољуби у лице, — Знала сам ја да |
оложи руке на трбух, ниско се поклони и приступи кир-Думи, као најстаријем, да га у руке целује |
дужила, озари се, кад угледа кир-Думу и приступи му руци.</p> <p>— Зива била!{S} Зива била! — о |
Али поред свега тога не покуша да одмах приступи смишљеној намери.{S} Синоћна пољска вечера ниј |
Торњај ми се с очију, у дућан да ми не приступиш више!</p> <p>Несрећни Јанићије сада је остао |
тарац устаде и обазре се, оба поклоника приступише и целиваше га у скут, а он им очински благос |
арин од бољега угледа изостао а да није присуствовао макар у цркви при венчавању младенаца.{S} |
па спавај!</p> <p>Лепосава опет леже и притаја се.</p> <p>— Можда и није — помисли и поче напр |
шаком по челу, да је кира-Мана, која се притајала за вратима и ослушкивала шта Ламбре у соби ра |
па изиђе из дућана.</p> <p>Јанићије Бик притегао кајишем о колено једну јеменију и прошива ђоно |
ме покуша, да стресе са своје душе овај притисак, размахну да ради, да се заборави; једаред пок |
е трљати шаком чело.{S} Осећао је тежак притисак, тако тежак, као да му је цео мајстор Диша са |
спасе љуте гриже,</l> <l>Совјест што му притискала зјело.</l> <l>Ах, печална судбино!{S} Всецје |
ме спасти љуте гриже, која му је савест притискивала.</p> <p>Иначе, када то не би знали, могли |
вртеше.{S} Загрлио је снажно хаџи-Дишу, притискивао га на своје груди, опраштао се тако неколик |
ишља о својој несрећи.{S} Малаксао, под притиском безбројних мисли, осећао је како га памет изд |
му је капао са чела.{S} Нека тешка мука притисла му <pb n="88" /> душу, па једва дише; чини му |
ог утиска, што га је те ноћи осећао.{S} Притиснуло му нешто душу, <pb n="40" /> па никако да сл |
а пута шуштао.</p> <p>Најзад се одлучи, притиште руком кваку и погурну; али врата затворена.</p |
на улицу, седе изнемогло на миндерлук, притиште песницама под појас и поче тешко уздисати.</p> |
<p>Јанићије се поврати од прве забуне, притрча руци мајсторовој, па је са осталим шегртима цел |
— одговори Диша, када му весела женица притрча руци, да је целује.</p> <p>— А ви, како сте?</p |
Маца, када је угледа онаку, и живо јој притрча.{S} Али Лепосава само плакаше, дуго плакаше.</p |
p> <p>Али ипак, овога дана није смео ни прићи дућану где је мајстор Диша ревносно чекао, неће л |
ог старос викам.{S} Синови, па ће да те прифате; и па зетови, из једно поштовање што си родила |
да га изгори! — уздахну кира-Анастасија прихватајући филџан из руке фудул-Стаменкине.</p> <p>Ки |
дућана, Јанићију се још више разведри, прихвати газдину песмицу и, онако уз посао, запева глас |
<p>— Море да је само то, ни по јада! — прихвати једна између њих, забрађена преко феса шамијом |
о му шегрт још стоји и не помиче се, да прихвати путничку бошчу, коју му је пружио.</p> <p>— Др |
рте се по дућану, пође да седне и да се прихвати „дикиша“ с којим је опсецао сахтијан за јемени |
аку, тисне му је у шаке, а другом руком прихвати га благо за плећа и потискује на сокак.</p> <p |
је са осталим шегртима целива, а бошчу прихвати и пође за газдом.</p> <p>Кира-Анастасија се у |
<p>Лепосава донесе хартијице, хаџија их прихвати са два прста, усекну мумаказама огорели фитиљ |
е пожњео све користи.{S} Српска чаршија прихватила га са великим уважењем, црква га убројала у |
о чаршији не пуца.</p> <p>Тетка-Маца је прихватила Дишину молбу, забрадила главу шамијом и одма |
а са шарених шалварица прашину, која се прихватила, док је уз капиџик стојала.</p> <p>А када је |
је наслеђе.</p> <p>Кира-Анастасија радо прихватила наредбу, па се и не обазире на обећање што г |
ла какву му драго песму а другарице јој прихватиле, ретко да би ко прошао улицом, а да не заста |
о нема никога свога, који би га срдачно прихватио и благим мелемом ране привио.</p> <p>И мајсто |
када, када то благоме Богу буде угодно, прихватити и продужити фирму, ето, тога није имао.{S} Б |
уга.</p> <p>Како му драго, тек обе куме прихватише ово као свршену ствар и, пре него ли што су |
и сада, као и пре, имала своје сигурне приходе.{S} Половина београдских жена и сада су тражиле |
видео је и нешто више.{S} Око поноћи — прича он — Диша је пробао да отвори капиџик своје проше |
цу лежало.{S} Тетка-Маца је развезла да прича о мајстор-Дишиноме уважењу и о томе, како ће га е |
ија тако прибрано и тако хладно, као да прича о нечему што је се ни мало не тиче то ви да идете |
јете што се, по свет прича?</p> <p>— Не прича то један; то причају многи који су видели.</p> <p |
стина; саг, не је истина за ваше што се прича, ха! — А е ли истина да сте пали са зид и да вас |
/p> <p>— Ето ти, газда, шта се на чесми прича.{S} Кад чучнух, да захитим воду, а она ми каже: „ |
мо среће да се тако и догоди; а она што прича, то јој је криво, завиди што онакав човек долази |
у Дишу. — А ви верујете што се, по свет прича?</p> <p>— Не прича то један; то причају многи кој |
узрок.{S} Разуме се, да је било сијасет прича и узрока; свака жена причала је, како је чула од |
>Кад чу мајстор Диша, шта се све о њему прича и разноси, чисто се зграну.{S} Очи му се приковаш |
ам; али причају тако.</p> <p>— А, тако: причају! — учини кир-Дума и сажаљиво поче климати главо |
Ко је магаре?“ питам ја. — „Ти, ето сви причају, да се мајстор Диша пео на твоја леђа.“</p> <p> |
есте ли је видели?</p> <p>— Нисам; али причају тако.</p> <p>— А, тако: причају! — учини кир-Ду |
т прича?</p> <p>— Не прича то један; то причају многи који су видели.</p> <p>— А, е ли ко видео |
постао! — рече једаред љутито Лепосава, причајући час срдито час кроза смех све Дишине примедбе |
ме послу: спремала је ствари мужевљеве, причала женама по стоти пут сан мајчин и, где год се ма |
било сијасет прича и узрока; свака жена причала је, како је чула од друге, а уз то је, да би до |
орда на своју вештину, и када је о чему причала, то је увек тако лагано и сређено разлагала, ка |
<p>Но докле се, тога дана, међу Србима причало, како је Диши још јутрос нека жена дошанула неш |
јстору све оно, што се по грчкој махали причало, и како се сав свет на чесми смејао и дирао га |
у грчкој чаршији и ћор-Ахметовој кафани причало се потанко о Дишиноме непоштењу.{S} Кир-Ламбре |
испод Синџир-џамије.{S} О овоме дервишу причало се по турским махалама, а од туда и по целоме х |
и видела? — запита Диша, привучен њеним причањем.</p> <p>— Као тебе што гледам, зете, сад!{S} Б |
себе.{S} Доцније тек, кад се освестио, причао је, како је, у ономе часу кад је Јанићије отрчао |
коже у пањ!</p> <p>Разуме се да је Диша причао Маци и Лепосави, како је Јанићије хтео да остави |
е муж, онда — друго је“.</p> <p>Тако је причао Ламбре, но то није све.{S} Један од комшија виде |
га нико не пита о томе.</p> <p>А кад би причао све, где је био и шта је радио, само би још више |
је осећао велики решпект. — Тако је он причао њојзи, како га је, сутра дан по прстену, нашла < |
а! — рече једаред срдито, кад Маца поче причати како је ову или ону олакшала.</p> <p>— Де, де, |
ти, а умела их је тако потпуно и слатко причати, да је милина била слушати.</p> <p>Била је увек |
а супруга.</p> <p>Кир-Ламбре би, можда, причекао још коју годину, докле удовица потпуно не зале |
учинити своје! — заврши хаџи-Диша своју причу.</p> <p>— Боже дај!{S} И време му је, да и у нашо |
. — Покаткад му се усред читане молитве причуо потмуо звук, који јако опомињаше на пробијање зи |
, те, у место да свога шегрта помилује, приши му једну ћушку, да овај у мало што не испусти обе |
-Ламбре слободан, без жене, лако би она пркосила целоме свету, раставила би се са кир-Дишом, па |
одолети.</p> <p>Томе изразу није могао пркосити; па и ако му је мржња на кир-Ламбру двоструко |
и кад подобро одмаче застаде и поче му пркосити.</p> <p>Јанићије жив да се изеде; није пристао |
не овај израз, који му је изгледао као пркосна претња, као да га чика да је се дотакне, ако см |
ија Бика) пролазећи кроз грчку чаршију, пркосно пролазио покрај кир-Думинога дућана.{S} А кир-Д |
бу.{S} Младост, набрекла свежином, која пркосно дражи, бацала га је у неку непријатну забуну, к |
чима, које су се и кроз најтужније сузе пркосно смешиле, — сад су је редовно посећивале и она њ |
Уместо одговора она га погледа ведро и пркосно и продужи пут ћутке.{S} Јанићије је ишао поред |
вас закољем!{S} Ела, удрите! — рече му пркосно и са презрењем баци на њега један крвнички погл |
огод проказати Диши како прикрива једну прљаву тајну, ради које ће образ мајсторов поцрвенити.{ |
изује па прагу обућу, да застирке не би прљао, па у мествама уђе у собу.</note> <note xml:id="S |
p> <p>И ноћас је сањао тако, као да јој проба јеменије; она му пружила босу ногу, а он је целу |
кви.</p> <p>Једнога дана кад га некакво пробадање у слабинама опомену на обећање, оде до тетка- |
о, само да се ниси вратио.{S} Па, деде, пробај још једаред; земљу ћу да прокопам, па ћу те и по |
тетка-Мацу, да им она помогне и око њих пробаје.{S} А рука јој је била тако срећна, да и оне же |
ише.{S} Око поноћи — прича он — Диша је пробао да отвори капиџик своје прошенице, па када није |
ио врата.</p> <p>— Можеш ти то, брајко, пробати на Думиним вратима а не на мојим! — мисли срдит |
тезгу, а чело му се ороси знојем што га проби.{S} Као дрвени стуб стоји и ни једним делом тела |
нема излаза; али и кроз ту таму ево где проби један зрачак надања.</p> <p>И тако је та дивља, у |
докле су му овим двокраким ексером длан пробијали.{S} Ексер је био чудотворан, јер ко год би га |
чуо потмуо звук, који јако опомињаше на пробијање зида, и тада баш није могао више.</p> <p>И по |
кроз осветничко расположење једнако се пробијао онај зрачак љубави и страх од чаршије, да му с |
круна свега била је његова вештина, да пробије врата — главом.{S} Залети се, подвије главом ка |
лушао, како му срце на махове удара, да пробије груди.</p> <p>Лепосаву дирну ово и она му се пр |
иска чела, широка врата, главом може да пробије храстова врата, а уме и да муче као бик.{S} Ко |
већ не беше никакве тешкоће; устава је пробијена и бујица мисли и размишљања могла је тећи сво |
г зна како, мило, што му је шегрт врата пробио.</p> <pb n="47" /> <p>Но то је само тренутно рас |
на ону аждају, коју је св. Ђорђе копљем пробио.{S} И тако су пролазили векови и о том се ексеру |
есну мишицу, коју је на два места ножем пробо.{S} Према њему чучнула некаква жена и држи на кри |
тамо ће наћи копље моје.{S} Тим копљем пробошће аждају и ослободиће пород свој!“</p> <p>Кад Ма |
де тврдо заспа.</p> <p>Кад се сутра дан пробуди и виде где и како лежи, скочио је и још мамуран |
ида, ама кира-Анастасија се у томе часу пробуди и поче запомагати за патролу.{S} Мајстор Диша с |
е дадоше за дуго заспати.</p> <p>Кад се пробудио у јутру, осећао се у нелагодноме расположењу.{ |
ају.</p> <p>— Ножем на мужа!{S} Мене да пробурази?{S} И све то због њезина неверства!{S} Е, чек |
једним непромишљеним кораком не сурва у провале, па таман изашао на чистину и подвикнуо: „Боже |
и у Београд, те да последње дане живота проведе код свога синовца и снахе.{S} До душе, није му |
о што се јаше него лицем репу, па да га проведу кроз чаршију, а телал да виче: „Чујте и почујте |
буде жива.</p> <p>Цео тај дан хаџија је провео као у некаквоме бунилу.{S} Толике његове наде, т |
е куће не зна се, па тако исто и где је провео прву ноћ без жене.{S} Тек сутра дан не беше га у |
нисам била жена, па да видиш како би се провео — викала је фудул-Стаменка <pb n="104" /> слушај |
а ум да га њоме ожене, он би у тој жељи провео цео век, а не би ни покушао да је у дело приведе |
у, због кога се о сватовима онако рђаво провео, дохватила га сада, па га чисто гура напред кроз |
један часак уништи!</p> <p>Целу ову ноћ провео је у полусну и неком бунилу, од чега је осећао б |
је било увек по мало блата, игрукала је провидна јара, да очи заслепи.</p> <pb n="59" /> <p>Јан |
кроз бујне османлуке и баштенско грање провиривала, трчкарала је она час у мутвак, где су два |
тавили, тамо би изникао међу сватовима, провлачио се са Мацином Лепосавом кроз коло, вијали јед |
ијом, оженила грчка чаршија, и да му је проводаџија био главом кир-Ламбре, трговац са Зерека.</ |
"21" /> силна изненађења занемио и пред проводаџијама стајао заципљен, као онај пањ на коме је, |
ао озго.</p> <p>Саслушала је савете оба проводаџије, а када они запиташе, хоће ли, њој потекоше |
руге слаткише гостима.</p> <p>Најзад се проводаџије са својим женама дигоше, да иду, а удовица |
асмејано, у колико се тај осмејак могао провући на површину из онога густога честара хаџијске б |
а нечијег.{S} Он нечујно ошкрину врата, провуче главу и загледа унутра.{S} На миндерлуку је спа |
дервишкој молитви, уз махнито хуктање, прогањање злих духова и призивање Алаховог имена, по те |
одведе!</p> <p>Али кир-Ламбре ни речи; проглави вилицама, да нешто одговори, но грло га издаде |
олитовом столу, имао свој сто, могла се прогледати кроз прсте свака превара у трговини, а да му |
</p> <p>— И то је срамота, газдарице! — проговори Јанићије — Газда на путу а ти, ето, како чини |
адио.</p> <p>— Чекај, да ти помогнем! — проговори, кад виде, како се испиње на прсте, и пружи р |
слутње.</p> <p>— Седи, мајстор-Дишо! — проговори Маца гласом и изразом велике бриге и нераспол |
да си ми отац?</p> <p>— Ех, од чега? — проговори дервиш и поглади замишљено замршену дугу брад |
е сасвим други значај, даде му снаге да проговори.</p> <p>— Онај босиљак... што си ми турила по |
ли цинцарски.{S} А када је већ морао да проговори српски са муштеријама, који нису знали ни бек |
д иконом.{S} Ништа није била у стању да проговори, у грудима јој је тако силно лупало а у грлу |
ри; по десет дана не би са њоме ни речи проговорио, а, када му је што затребало, слао је из дућ |
дућан.{S} На поласку није жени ни речи проговорио.{S} Јанићију је само наредио да остане код к |
ти.</p> <p>— Шта ти је, те не спаваш? — прогунђа јој мати, коју мешкољење и чести уздаси кћерин |
подиже обе песнице и што је могао брже прогура се кроз гомилу, која је све више расла.</p> <p> |
ла.</p> <p>— Даћете јој ове „апове“, да прогута, чим се освести! — рече хећим строго и даде Мац |
амаза рану зејтином, даде јој апове, да прогута, и, кад своје лекове наплати, оде из куће.</p> |
ад једног јутра, срчући кафу, у мало не прогута читав <hi>чичак</hi>, који је кира-Мана у кафу |
Али ексер се није могао наћи, јер га је прогутало неко чудовиште, налик на ону аждају, коју је |
х!{S} Ја је морам убити!{S} Зашто да се прода?{S} Куда ћу сада?{S} Коме? — јецао је, кад се дох |
не само да је показао доброга успеха у продаји поверенога му еспапа, него је често тај еспап п |
их после удавачама, за њихове враџбине, продају, завуче се и тако целу ноћ преспава.{S} Сутра д |
ковчежићем.</p> <p>— Штета, што није за продају!</p> <p>— Јесте, ама тих пара ти немаш!{S} Пола |
да се са самим собом бори.</p> <p>— Да продам, а ко зна у какав ће народ доћи оваква светиња.{ |
ик није давао испод пет хиљада гроша, а продао је баш томе купцу за сто и педесет.</p> <p>— Кол |
е потребно.{S} Па онда, ти баш и кад би продао ту ствар мени, света места су препуна других чуд |
{S} Доста!{S} Нећеш ваљда свих седам... продера се Диша на жену, која се на мужа застиђено осме |
а Ламбре.</p> <p>— Пушком ћу ја тебе! — продера се Диша, подиже обе песнице и што је могао брже |
је лепо од једно...</p> <p>— На поље! — продера се Диша — Јанићије, брзо овамо!</p> <p>Али Јани |
а прагу.</p> <p>— Шта блејиш ту, бре! — продера се Ламбре, када му се она не маче с пута.</p> < |
/p> <p>— Ко вас отровао?</p> <p>— Ти! — продера се супруг и подиже обе песнице у вис.</p> <p>Ки |
ви ради.</p> <p>Ухватио је Бика за ухо, продрмусао га ваљано, па му је онда читао и претио на с |
рати сас она мешина гол... по башча!... продужавала је Анастасија искиданим од смеха гласом.</p |
>— Хоће, вели, да се врати, али тако... продужи Маца и на половини речи застаде.{S} Видело се ј |
ше га за часак.</p> <p>— Ето, видите? — продужи Дума, кад опази како се мајстор Диша сплео. — К |
штао леђима, да је чисто нукао, само да продужи што је започела.</p> <p>Једнога дана догодило с |
комшијницу; па, бојећи се да му жена не продужи како је започела, дохвати маказе и својом руком |
</p> <p>— Од тебе — одговори Лепосава и продужи шапатом бројати петљице на плетећим иглама.</p> |
говора она га погледа ведро и пркосно и продужи пут ћутке.{S} Јанићије је ишао поред ње мало зб |
да јој дете пеку усијаним гвожђем, него продужи лечење на своју руку.</p> <p>Хаџија на ново кло |
о потребно било, да о тој теми разговор продужи.</p> <p>Тетка Маца је застала мало, да се поздр |
благоме Богу буде угодно, прихватити и продужити фирму, ето, тога није имао.{S} Без жене остао |
ову.</p> <p>— Јазук, кир-Диса, јазук! — продужује кир Дума. — Кира-Анастасија ћемо ми удати за |
и сва срећна, што је нашла лека детету, прође поред кир-Дише и не погледавши га.</p> <p>Кир-Диш |
и дванаест година, није могло никада да прође с миром, а да га не зачикне на ма који начин. <pb |
сродити се са туђином.{S} Требало је да прође време, да залечи ране, да се разабере и обазре ок |
ш, док се огазди, хој, хој!{S} То ће да прође и десет година.{S} Па зар да те толико у кући држ |
њезин пламен лиже и кроз махале где год прође, и онда није никако чудо, што су сви пријатељи по |
донети, кад буде у бабињама.</p> <p>Али прође и прва и друга па и трећа година, а мајстор Диша |
а је ли кир-Ламбре код куће.</p> <p>Али прође и три дана, а од кир-Ламбре ни трага ни гласа.{S} |
>Али шта је вечито? — И живот као ветар прође, а камо ли једно тренутно задовољство што га чове |
иш, ја; а не да затварамо капиџике, кад прођеш! — шалио се Станко туфегџија, који се примио за |
, као да се чуди, како и тих седам дана прођоше.</p> <p>— Сирома кир-Бенџо!{S} Онакво памет, он |
се неко његове руке.</p> <p>Кир-Ламбру прођоше жмарци и у мало што не дрекну.{S} Учинило му се |
г ексера, осети, како га кроз цело тело проже топла струја и лако трептање.{S} Њему стаде прија |
љеној удовици, поред кратке успомене на проживљени брак, остаде још и три хиљаде и пет стотина |
хаџије, који је случајно имао исто име, прозваше: хаџи-Памук.</p> <p>У то доба је поникла и она |
широких рукава кошуље од танке тканине прозиру као наливене пуне мишице и што јој се гибак стр |
о је густим гранама тицала један малени прозор, за којим се одмараху његов мајстор и мајсторица |
куће са доксатима и многобројним срчали-прозорима.</p> <p>Ишао је насумце, залазећи час за једа |
струку, те тако показиваше око слабина прозрачну свилену кошуљицу.</p> <p>— Љутиш ли се? — зап |
и чувао их, да их доцније он, кад буде произведен за калфу, са богатим интересом врати првоме |
ати још толико година, па тек онда бити произведен за калфу.{S} Еснафи су према млађима имали т |
p> <p>Јанићија Бика, и ако није још био произведен за калфу, оба су шегрта ипак сматрали као св |
не, и његов верни Јанићије, кога је већ произвео за калфу, доживљавао је тако исто једну важну |
дочекао?{S} А код овога мајстора његово произвођење било је већ на прагу.</p> <p>Сузе му навреш |
е хлебац јео, ни страхом да ће га когод проказати Диши како прикрива једну прљаву тајну, ради к |
грчкоме језику налазило.</p> <p>— А-а- проклета пцета; проклето Ламбре, што %ми направи!{S} Он |
своје калфенско писмо и отићи ће из ове проклете вароши, да се никад више у њу не врати.</p> <p |
налазило.</p> <p>— А-а- проклета пцета; проклето Ламбре, што %ми направи!{S} Они били ортаци на |
е дође.</p> <p>— Ох, ох, луда глава! ох проклето Бик што ми укради антерија!{S} А-а-ах! — Шија |
одбеглу жену; уздисао је и шапутао час проклетство Ламбри и свој грчкој чаршији а сад опет псо |
" /> Турчин!{S} Искам да си идем из ову проклету варош, идем на вилает, там да плачем и пред ик |
остане у Београду више.{S} Плакала је, проклињала%, га што је наведе да се за Дишу удаје, што |
на друго место на куде Турцима испада — проклињао је кир-Дума дижући фес с главе и погледајући |
а друго, него да сву ноћ уздише, куне и проклиње, што се на толики пут одважио.</p> <p>Но та шт |
, деде, пробај још једаред; земљу ћу да прокопам, па ћу те и под земљом наћи!{S} Нисам ја стао |
<milestone unit="subSection" /> <p>Дани пролажаху, недеље протицаху, а у радњи мајстор-Дишиној |
шале, ни разговора, ни песме.{S} Сељаци пролазе поред дућана, али он не муче више на њих као би |
је, (разуме се у пратњи Јанићија Бика) пролазећи кроз грчку чаршију, пркосно пролазио покрај к |
а се учини невидљивим, кад кроз чаршију пролази, то би му било најмилије.{S} Овако, није му ост |
која је опет са другом једном девојком пролазила туда.</p> <p>— А што си се тако пофудулила, Л |
е св. Ђорђе копљем пробио.{S} И тако су пролазили векови и о том се ексеру није ништа знало све |
се најмање нада, као оно човек, који је пролазио кроз најгушће шуме и гудуре, обзирао се на све |
) пролазећи кроз грчку чаршију, пркосно пролазио покрај кир-Думинога дућана.{S} А кир-Дума, чим |
ме пријатељу учинио.{S} Како ли ће само пролазити кроз оне густе редове разапетих ћепенака и кр |
прелете и у мало што не погоди једнога пролазника, који у томе часу наиђе. — Јанићије није чек |
узе му навреше на очи и он их кришом од пролазника утре рукавом и полагано пође поиздаље обилаз |
осаву.{S} Њезина вика заустави неколико пролазника, па и комшинице истрчаше на капиџике, те так |
иком спасе од нападача.</p> <p>Неколико пролазника дотрчаше на ову вику; а када Дума опази да в |
аше уза зид авлијски и служаше уморноме пролазнику за седиште.</p> <p>— Отишла! — прошапута. — |
ратиш!</p> <p>Јанићије није чекао да се пролазници искупе, шчепа из мутвака обраницу и истрча н |
ко авлијскога зида; ласте су стреловито пролетале тик његових очију, а у јасној сунчаној светло |
ну избио.</p> <p>Од прилике слично томе пролетало је и кроз кир-Ламбрину главу, у колико је он, |
је кир-Дума; а та је реч, као крилата, пролетела кроза све махале испод Дервишане и Бајрак-џам |
као да је овога часа некакво привиђење пролетело крај њега.</p> <p>— А сад? — промуца кира-Ана |
д једно казивање победи, оно као стрела пролети кроза свет.</p> <p>Диша је избегавао, да од сво |
метлиштем, из кућа избаченим, што се на пролетној жези сасушило и често неким интимним задахом |
да не говоримо.</p> <p>Дан јасан и пун пролетњега мириса.{S} Дума и Ламбре, који су овог дана |
тњој припеци, а камо ли на овако благом пролетњем сунцу.</p> <p>Бик стао насред дућана, па глед |
аку; но ни један од тих звукова свежега пролећа он није чуо, — све је то било и сувише слабо да |
да разгони онај облачак, што им се над пролећем брачнога живота надноси.</p> <p>А како који да |
траг оних суза, што их је за кир-Бенџом проливала.{S} Али како ли би тек сада било, сада, када |
тола срче од полупаних стаклади и брише проливено по столу вино.</p> <p>Хаџија поче распитивати |
вориле; колико ли је само суза у потаји пролила у својој кући, када би јој која пакосна пријате |
обично, изазове на смеј, али овога пута промаши.{S} Њој стаде некако непријатно и учини јој се, |
ну.{S} Али код Јанићија се опажала нека промена; уозбиљио се, не пева више, као што је то увек |
ђутим, докле су се са њиме дешавале ове промене, и његов верни Јанићије, кога је већ произвео з |
од каквога страха, већ од оне изненадне промене, што је угледа на целој појави.{S} Сав мајстор |
ађај и она душевна борба сада га сасвим променише.{S} Почео је да промишља, почело је да се буд |
фу, доживљавао је тако исто једну важну промену.{S} Мајстор-Дишино често одлажење тетка-Маци, к |
ва много брже, него ли што су они можда промицали над главом самога мајстор-Дише, који се у Јер |
аницама у руци и дуванкесом за појасом; промичу и ишчезавају као далеки звук или кукурекање пет |
f target="#SRP19061_N1" /> на глави.{S} Промичу ваше упокојене сени, са бројаницама у руци и ду |
ада га сасвим променише.{S} Почео је да промишља, почело је да се буди у њему нешто озбиљно, на |
ше се у чаршију, те да уз пут мало боље промозгају и удесе, а кира-Мана, чим их отпрати очима, |
ј приложи.{S} Осем тога ваљало је добро промозгати, шта би све за толики новац могао набавити ц |
капиџику, да га одшкрине, колико тек да промоли главу, па да сагледа лево десно кроз сокачић.{S |
ама молио, расклопи се земља и из ње се промоли страшна чељуст, која поче бљувати ватру на бого |
с врата се полако ошкринуше и у собу се промоли кир-Думина глава.</p> <p>— Добар вече, кир-Диса |
шика, која у томе часу одшкрину врата и промоли главу на поље.</p> <p>— Како је?</p> <p>— Сад ћ |
али никако не улази у собу, но, како је промолио главу и пружио једну ногу преко прага, тако јо |
грлатим, да су својим терцетом, чим се промолише на свет, расплашили јато домаћих гушчића, кој |
вори руку, и кад види колико му је дао, промрмља понешто; а гдекоји од ових, срдито му одбаце а |
.{S} Ламбре поче да се отима и пишти од промуклости; а и кир-Диша, кога четворица држаху за рук |
је она умирити.</p> <p>— Ето, то је!... промуца кир-Ламбре...{S} То је било!</p> <p>И сад му не |
е она не маче с пута.</p> <p>— Искам... промуца кира-Мана; али је Ламбре тако крвнички погледа |
е? — Зар ћеш да ме убијеш, Јанићије?! — промуца Анастасија, па, када виде како Јанићије упорно |
нче!</p> <p>— Ја нећу да плетем седе, — промуца Лепосава.</p> <p>— Море, девојко, немој да ме в |
пролетело крај њега.</p> <p>— А сад? — промуца кира-Анастасија и плашљиво га погледа.</p> <p>К |
о; ко ти за Јанићија говори? — плашљиво промуца Лепосава.</p> <p>— Слушај, утуви, девојко — реч |
а кријеш оно што ми образ каља — очајно промуца Диша. — Реци ми само, је ли долазила по дреје, |
имена запе му глас у грлу, те само што промуца нешто неразумљиво и са очекивањем, испуњеним ст |
џи-Зосим са највећом оданошћу обећа, да пронађе неког пустињака, који је тумачио снове, те да и |
о и очекивао од тетка-Маце, да она сама пронађе пута и начина шта да се ради.</p> <p>— Па ти и |
остави полицији о бегунцу, те да га она пронађе.{S} Прво је отишао Маци, да се посаветује.</p> |
случају.{S} Ако се пронађе, — добро, не пронађе ли се, — то толико!{S} И зар је он једини, за к |
ма сиротиње! — И то говори све докле не пронађе одбачену аспру, узме је међ прсте, отре јој бла |
ла бризи грађана и — случају.{S} Ако се пронађе, — добро, не пронађе ли се, — то толико!{S} И з |
мога да излије своје нерасположење, он пронађе други.{S} Престао је да јој говори; по десет да |
имао само то задовољство, да је кривац пронађен.{S} А за љубав тога малог задовољства да се вр |
сложили у томе, није било баш тако лако пронаћи прилику, која би одговарала положају једне тако |
аћи само го и бос, њему се учини, да је пронашао прави узрок Јанићијевом поступању.{S} Он није |
ак и фудул-Стаменка, кад би се тако што пронело за њезино Канче.</p> <p>Једнога јутра отишла Ле |
устабашиној.{S} Који је тај што је први пронео глас, не зна се, али у велико се веровало да ће |
— Ама, људи, шта ли сте!{S} Ко је само пронео ту лаж?{S} Зар сам ја прилика за оно девојче?{S} |
образе на помисао, да је Јанићије нешто пронео.</p> <p>— Па у твоје.</p> <p>— Ба!{S} За то ми н |
свештеника и икаквога тужнога спровода, пронеше га носилима четири хамала и закопаше ван христи |
аза, какво се мишљење о њему по чаршији проноси.{S} Рано у јутру, пошто је почистио испред дућа |
лелекати.</p> <p>— Леле!{S} Због теб да пропадним!{S} Што ми искате у кућа, ђидијо?!</p> <p>Јау |
познато икада било, да је некоме радња пропала, докле се он на хаџилуку бавио?{S} Деде, размис |
ажио, кад требаше, па сад да запишемо у пропала вересија...{S} А, а-ах, Дума, гомаре едно, кој |
на томе, да га не прими, онда је сасвим пропао; код другога газде морао би као шегрт почети из |
глас; али кир-Ламбре као да је у земљу пропао.{S} Све што је од других дознала, то је, да је у |
ного сношљивије него ли оно што је јуче пропатио.{S} Сад већ није могао ни помишљати, а камо ли |
евојку да узмеш, девојку, па кућа да ти пропева!{S} За девојку знаш да је твоја, неће те прекор |
ак пред вратима понизно чекао, он би се пропео на прсте, бркао по једној торбици, обешеној о ду |
дну милојку, коју је баш тада на полицу пропињала.</p> <p>Да је о свему овоме имао појма, Јанић |
га и за најситније догађаје на путу не пропитају.{S} И то је тако ишло, све докле се не помоли |
у, све докле на Саборној Цркви звона не пропоје).</p> <p>Прстен се свршио, поп је испитао младе |
еограђана.{S} Повратак хаџија у то доба пропраћан је обично на свечан начин.{S} Кајик, у коме ј |
ери званицама; иначе, мисли, да чапкуна пропусти добро кроз шаке, за оно што му је разбио врата |
згура је на капиџик, али је на улицу не пропусти, пре него ли што сам не погледа, да се с ким н |
тим местима, а радознали пријатељи нису пропустили, да га и за најситније догађаје на путу не п |
је за напредак радње било корисно, није пропустио, и за ових седам месеци радња је процветала м |
вечера сео мајстор Диша на миндерлук и пропуштајући зрна међу прстима тихо шапуће себи, кад не |
остојанствено стојао код крме и побожно пропуштао између прстију зрно по зрно на својим бројани |
и римских философа.</p> <p>Такав један просвећени српски тип био је и мајстор Диша.{S} Од дети |
} Сад је и хаџија обрастао у дугу, јако проседелу браду, која му је чак до појаса долазила.</p> |
а ме мајстор Диша не проси.</p> <p>— Не проси, дабогме; али шта знаш ти!{S} Не долази он за бад |
— Та и сама кажеш да ме мајстор Диша не проси.</p> <p>— Не проси, дабогме; али шта знаш ти!{S} |
р-Дума, на поласку, изјави да ће јој са просиоцима доћи у прву недељу, те да дотле, ако има што |
кир-Дума?{S} Да ли не мислиш на сина да просиш девојку?</p> <p>— Још му неје вакат, него ће сут |
речи по десет и дваест пути понављао, а просјак пред вратима понизно чекао, он би се пропео на |
p> <p>— Дао Бог, брате, дао Бог!</p> <p>Просјак обично отвори руку, и кад види колико му је дао |
он се тога држао као стене.{S} Прва два просјака, који би му навратили на дућан и почели богора |
аспрам просјака. <pb n="17" /> Ниједног просјака не би он отпустио без благе хришћанске утехе.< |
— била је његова опомена онима, који би просјака, са прага свога дућана, сурово најурили.{S} И |
према себи равнима, него чак и наспрам просјака. <pb n="17" /> Ниједног просјака не би он отпу |
/3 од паре), па кад је напипа, приступи просјаку, тисне му је у шаке, а другом руком прихвати г |
вши очи у страну, започе:</p> <p>— Еле, просло три године!</p> <p>— И седум дана! — допуни Ламб |
Што ћутиш сад, а?</p> <p>Лепосава ни да прослови, а срце јој лупа, да му ударце чује.</p> <p>— |
клопи уста, грло му се стегне, па ни да прослови. — Јанићију дође тежак овакав положај, па се у |
ове; чинило му се да би га појава овога простака понизила у очима Ламбриним, Думиним и осталих |
госта, и још више, када га, место оног простачкога назива: „мајстор“, први пут поздравише љуба |
ко је не ода?</p> <p>— Ама, зар она?... простења кир-Диша.</p> <p>— Тако, газда, Бога ми!</p> < |
ти донесем хладне воде?</p> <p>— На! — простења Диша и иза појаса извади један прстен, па га п |
ателски посо дођосмо.</p> <p>— Уђите! — простења кир-Диша, коме у тај пар севну, да би му боље |
ао, и место икакве речи тек би покаткад простењао, нарочито онда, када би му она околишно тек п |
као тресак, да мој покојник, Бог да га прости, није пустио да ја кувам и месим што хоћу и како |
} Одмахнуо је руком и рекао: „Бог да је прости!{S} Један пре а други после, тек, сви ћемо тамо! |
ко капаху — ако си честит, онда нека је просто, што си ме уцвелио.{S} Ти и сам знаш шта ти ваља |
арце некада је Лепосава делила Јанићију просто из детињске пакости а можда и из несташлука; али |
м речи, постао је прави Грк; а да му се простота не би у очи подсмевала и подмигивала, што се т |
стена и сватова.{S} Кућа Мацина била је пространа, те, поред осталога, утврдише да се младенци |
и овај Јанићије Бик, чији снажни врат и пространа плећа одаваху силу младости у свој својој буј |
} Коме? — јецао је, кад се дохватио оне простране равнице на Дунаву.</p> <p>Но та зарицања беху |
дајући како се оно старо сало повраћа у простране антерије.</p> <p>Но мајстор Диша не заста на |
ир-Диша је започео нагло венути.{S} Оно пространо лице са затегнутом кожом смршало је нагло, оч |
онај младешчић и несташно скакутање око пространога обима, који је кир-Дишина запремина у соби |
а му је цео мајстор Диша са свом својом пространом ширином сео на душу, па јој не да дахнути.</ |
је био срећан, а оно да му бар у дечици проструји грчка крв.</p> <p>У овоме можда и лежи кључ т |
босиљак искида, издроби, пљуну на њега, просу пред собом и згази ногама.{S} Да му Лепосава беше |
џезва с кафом слетеше са послужавника и просуше се по поду, застртом шареним ћилимом.</p> <p>Ов |
урати.</p> <p>— На полицију њега, да се протера од куда је дошао — одговори кир-Дума.{S} И Ламб |
противу чега се није смела ни бунити ни протестовати.{S} Те су успомене припадале њезину удовиш |
и за уши не могаше извући одатле.{S} На против, што је Ламбре гонио из ње ђавола усрдније, то с |
ке жене, па и ове две, за њу износиле и против њезинога удовиштва говориле; колико ли је само с |
о, да му ваља што енергичније предузети против клевете; али, ма шта да започне, он ће морати, п |
, да сву срџбу, коју је са сокака донео против кога му драго, искали на њојзи.</p> <p>Ламбре је |
оје је у кући хаџијиној изазвало сасвим противан утисак ономе, коме се хаџи-Диша надао, на Јали |
.{S} Неколико људи састави круг око оба противника.</p> <p>— Кога ви да закољите?{S} Чија јабуч |
о довољно, да сав нагомилани јед окрене противу своје жене и, разуме се, да на њојзи своје неза |
од оних људи, који, кад сазнаду шта се противу њих говори, пођу у одлучну борбу противу дотичн |
ону <pb n="26" /> у својину припадала и противу чега се није смела ни бунити ни протестовати.{S |
пребледео.{S} Да су ма шта друго изнели противу њега, не би га толико запањило као то, да је он |
никоме у својој кући не допушта, да што противу његове воље и о својој глави ради.</p> <p>Ухват |
ротиву њих говори, пођу у одлучну борбу противу дотичне сплетке.{S} Напротив, и сама помисао, д |
о кир-Ламбре, а и да искаже своју сумњу противу Дише, који је ономад јавно казао да ће га из пу |
, која није никада допуштала да јој кћи противуречи; Лепосава убриса очи рукавом и оде у мутвак |
лободније одахну.</p> <p>Дани за данима протицали су преко мајстор-Дишинога крова много брже, н |
ђа хала и врана разнесе.</p> <p>Тако су протицали дани за данима, недеље за недељама, месеци за |
ubSection" /> <p>Дани пролажаху, недеље протицаху, а у радњи мајстор-Дишиној ишло је тако, да с |
сирћета, којом хтеде да му вратне жиле протрља.</p> <p>— Немој: кир-Диша!</p> <p>— Ама шта?</p |
ете.{S} Анастасија вешто измаче ударцу, протрча поред њега једноме буџаку, дочепа кухињски нож, |
срцу, а да је, бар узгред, кад поред ње протрчи, не чупне за курјуке или не повуче за шалваре, |
виде, како би му боље било да го и бос протрчи кроз чаршију, него ли да се у оваком оделу међу |
тевање, да јој мајстор Диша одмах дође, протумачио је он сасвим друкчије.{S} Помислио је да га |
и без сумње ово расположење њезине душе протумачио у своју корист.{S} Овако му она изгледаше ка |
нога му еспапа, него је често тај еспап протурао са више користи, него ли и сам мајстор му; а с |
меши и главом одмахну.</p> <p>— Дете! — Проћи ће га већ! — рече уклањајући с ватре велику џезву |
аја уза зид, да сачека када ће кир-Диша проћи.</p> <p>Кира-Анастасија и Ламбре стојали су у соб |
еда у Дишу.</p> <p>— Ето, данас сам све прохесапио шта имам а шта немам.{S} Са оним имањем у По |
пустио, и за ових седам месеци радња је процветала много боље, него ли што је пре тога било.{S} |
о сређеног, да је удовица из њега могла прочитати и све жеље онога, који је дотични поклон посл |
ије искашљивали за њим, кад год би туда прошао.</p> <p>Једино тетка-Маца што је слала Лепосаву |
а.</p> <p>Кир-Диша је већ неколико пута прошао онуда, али кад год би угледао текију, опседнуту |
како ли би тек сада било, сада, када је прошао трогодишњи парастос, те тако нестало и последњег |
оженио први пут и како је са овом женом прошао, треба да се зна, јер стоји у јакој вези са оним |
инога одела стигао у дућан и сав збуњен прошао мимо оба шегрта у собицу и одело турио под своју |
ругарице јој прихватиле, ретко да би ко прошао улицом, а да не застане, бар једну строфу да чуј |
одговори Маца.</p> <p>— Не чуј, Боже! — прошапта Јанићије, али тако тихо, да га је Лепосава, ко |
> <p>— Знам, душо, знам! — то је љубав! прошапута Јанићије, и кад и последњи звук ишчезну, заро |
тиће ти.</p> <p>— Не могу... стид ме... прошапута Јанићије.</p> <p>— Јогуницо!{S} Е, добро, доб |
<p>— За тебе и...</p> <p>— Лепосаву... прошапута једва чујно Диша.</p> <p>— Цео свет говори за |
олазнику за седиште.</p> <p>— Отишла! — прошапута. — И он долазио... сад шта да се чини?</p> <p |
— Ето, таква ће бити и твоја сахрана! — прошапута му онај разложитији хришћански глас; и <pb n= |
<p>— Дете!{S} Право каже нана: дете! — прошапута и заставши на собњем прагу дубоко се замисли. |
иступајући јој ближе.</p> <p>— Јесте! — прошапута стидљиво она.</p> <p>— Погле, шта сам ти доне |
па ми не да да живим.</p> <p>— Лудо! — прошапута Лепосава, али тако болећивим гласом, да Јанић |
снеби.</p> <p>— Ко би и на то мислио? — прошапута и одмахну главом, да се отресе од такве помис |
осмехну се на њега.</p> <p>— Још мало — прошапута изнемогло.</p> <p>— Шта? — запита Јанићије, д |
ти би, мајсторе?</p> <p>— Воде! — једва прошапута Диша.</p> <p>— Мајсторе, мајсторе! — чуо је м |
да га ко не чује, па онда на пола гласа прошапута:</p> <p>— Поздравила те моја мајка, да одмах |
за кратко трајало, а већ после, кад је прошапутала оно: „хоћу“, она мало зажмури, присебност ј |
еше мој покојник?{S} Једаред, баш после прошевине, дигао ме је као перце до појаса и шале ради |
Диша је пробао да отвори капиџик своје прошенице, па када није могао, он нареди Бику, да погне |
тегао кајишем о колено једну јеменију и прошива ђонове, а испод очију прати сваки покрет свога |
у и на самоме мајстор-Диши.{S} Дућан је проширио, женин мираз са оних 500 гроша, што му је кум- |
на глави, само кад о њима слуша.{S} Баш прошле године она је олакшала некој Маци Брњошевој.{S} |
и долазе.</p> <p>Од кир-Дишиног одласка прошло је већ неколико дана.{S} У радњи је ишло као по |
јвештија фраза песника из Еладе.</p> <p>Прошло је добрих пола сахата, када је фудул-Стаменка уш |
о том се ексеру није ништа знало све до прошлога <hi>Рождества</hi>.{S} Уочи Рождества овај бог |
не су се свим средствима трудиле, да из прошлости лепе удовице ишчачкају макар и једну трунчицу |
коју су широко избијала снажна набрекла прса, ишао је он пред друговима и свирачима.{S} Код јед |
свести, дубоко уздахну, клону главом на прса и савијеним кажипрстом обриса две вреле сузе које |
тка-Мацине.</p> <p>— Тако... рече Маца, прсну у смех; али се брзо уозбиљи и поче се крстити.</p |
ију.</p> <p>Неколико несташних девојака прснуше у кикот.</p> <p>— Таман?{S} Па то за онај гоч?< |
тек теменом о затворена врата.{S} Врата прснуше, а глави ништа.{S} А увек, кад подвије врат и п |
ађивао ово сандуче.{S} Хаџи-Зосим метну прст на уста и даде знак Диши, да се не миче. — Стари п |
се хартијице, хаџија их прихвати са два прста, усекну мумаказама огорели фитиљ на лојаници и пр |
и, кад изрече реч: „грцко“, поткупи три прста, па их пружи према мајстор-Диши, као да је невест |
паљеним свећама и евангелијем дигао три прста у вис, то се већ дало видети и по његову лицу и а |
проговори, кад виде, како се испиње на прсте, и пружи руку, да од ње узме сахан.</p> <p>— Нека |
лици санове и каленице.{S} Испела се на прсте, уздигла руке, да домаши високу полицу, па се изв |
атима понизно чекао, он би се пропео на прсте, бркао по једној торбици, обешеној о дувар, све д |
не пронађе одбачену аспру, узме је међ прсте, отре јој блато о антерију, па је опет врати на с |
е ко од њих лабав у служби или да своје прсте почешће завлачи у лонац где се ручак кувао, ту би |
имао свој сто, могла се прогледати кроз прсте свака превара у трговини, а да му морални углед н |
очео увиђати, како је пренаглио, кад је прстен вратио само зато, што му је некаква комшиница зу |
о успе, онда да не изгледа џабе, што је прстен враћао.</p> <p>— Тако је, кир-Дума.{S} Ја и сам |
е могла погодити, у толико више, што је прстен тек синоћ добила и што се мајстор Диша с њоме ра |
те, те да и ја разбирам, засто вратисте прстен?</p> <pb n="41" /> <p>Али мајстор Диша ни сада н |
трашно десило, па се чисто смрзао, држи прстен у руци, премеће га и загледа и очекује, неће ли |
амету.{S} Еле, за сто сте јосте вратили прстен?</p> <p>— Па... ето, радња је, посао се прави; а |
ажипрстом, на коме је био дебео бакарни прстен са пуцетом као орах, да би му често кожу раскрва |
а није познато, зашто јој вереник врати прстен, те тако кир-Думи није остало другога пута, <pb |
тор-Дишу нагонило, да онако нагло врати прстен, то је он тек из далека напоменуо Думи, кад је с |
простења Диша и иза појаса извади један прстен, па га пружи Јанићију.</p> <p>Јанићије узео прст |
га пружи Јанићију.</p> <p>Јанићије узео прстен и чека, шта ће мајстор Диша наредити, али овај с |
било друкчије.{S} Кад је Јанићије однео прстен кира-Анастасији и бацио јој га пред ноге, удовиц |
че глас по комшилуку, да је Диша вратио прстен.{S} С почетка се и веровало и није: али када тет |
уњен и сав утучен.{S} Од како је вратио прстен, тек од онда осетио је, колико му је тешко, што |
а из Дишиних уста чује, зашто је вратио прстен; али им Бик увек одговори, да газда није у дућан |
тренутак.{S} И ако је он удовици вратио прстен, мираз је био још у његовим рукама, те тако му с |
говори.{S} Ама нисам ја баш за то само прстен вратио.{S} Ето... и сам видиш и чујеш...{S} Цела |
о је она викала на патролу, он је врнуо прстен!</p> <p>Како је ово казивање било од свих остали |
аборној Цркви звона не пропоје).</p> <p>Прстен се свршио, поп је испитао младенце и сада се жур |
ућу, да јој навести сутрашњи дан њихова прстена.{S} Све махале око Сака-чесме, где се налазила |
је то све још могућно поправити.{S} Та прстена још није било, а за десет дана, колико је до пр |
ју је Диша, својим неразложним враћањем прстена, набацао.</p> <p>А када га већ и срце и разум г |
осташе, да се споразумеју и утаначе дан прстена и сватова.{S} Кућа Мацина била је пространа, те |
ије било, а за десет дана, колико је до прстена означено, они могу бити већ и у Влашкој, па ако |
номе месту скрасити.</p> <p>Са враћеним прстеном као да му је отишло на свагда оно спокојство, |
м успеху, што га је јуче на „гледању“ и прстену код своје испрошенице добио. — Иде ситно, у кол |
позвао на весеље.</p> <p>Сутра дан, по прстену, пошао мајстор Диша у дућан; али јучерање „глед |
причао њојзи, како га је, сутра дан по прстену, нашла <pb n="45" /> фудул-Стаменка, честитала |
испричао, како је мајстор Диша одмах по прстену покушао да остане у удовичиној кући, али му је |
јао код крме и побожно пропуштао између прстију зрно по зрно на својим бројаницама.</p> <p>Доче |
ре у соби ради, одскочила у страну и на прстима отрчала чак у мутвак, да се <pb n="99" /> ма у |
а на миндерлук и пропуштајући зрна међу прстима тихо шапуће себи, кад неко закуца на вратима.{S |
верне Томе“, који не верују, докле се и прстом не дотакну рана, снабдео се он уверењима и печат |
ек Лепосава у један час отрча мутваку и прстом позва Јанићија.{S} Нешто му је журно говорила, а |
; доста је што овима бадава вучем читав пртљаг.</p> <p>У квартиру мајстор Диша је имао још једн |
блажена, што јој баш њих две ово цвеће пружају.</p> <p>Обе гошће пољубише се на прагу са домаћ |
Јанићије се живо окрете, <pb n="124" /> пружи руку за њом и онако, ненамерно, обухвати је око п |
и иза појаса извади један прстен, па га пружи Јанићију.</p> <p>Јанићије узео прстен и чека, шта |
стрина?“ — и, пре него што је успео да пружи руке ради одбране, унесе му се у лице и поче га к |
, стиже пред своју кућу.</p> <p>Али кад пружи руку, да ухвати кваку од авлијскога капиџика, срц |
и, кад виде, како се испиње на прсте, и пружи руку, да од ње узме сахан.</p> <p>— Нека, што ми |
0" /> <p>Диша извади сад два цванцика и пружи Маци.</p> <p>— Ево на; добро само те ми се толико |
<p>Иза појаса извади стручак босиока и пружи га домаћици.</p> <p>— Сутра па да изволите на куд |
изабра између њих четири записа, па их пружи кир-Диши.</p> <p>— Колико коштају?</p> <pb n="53" |
реч: „грцко“, поткупи три прста, па их пружи према мајстор-Диши, као да је невеста, коју му ну |
ила!{S} Зива била! — одговори кир-Дума, пруживши јој руку у којој су бројанице са педесет и чет |
тако, као да јој проба јеменије; она му пружила босу ногу, а он је целу обухватио у једну шаку, |
к; избечио очи, па како је обема рукама пружио сахан, да јој га да, тако је као окамењен и оста |
да прихвати путничку бошчу, коју му је пружио.</p> <p>— Држи ово, па хајде кући!</p> <p>Јанићи |
зи у собу, но, како је промолио главу и пружио једну ногу преко прага, тако још стоји држећи ру |
ге га саме однесоше у шибљак, а руке се пружише за очима, које им показаше издашне џбунове кисе |
о време и као ноћиште Јанићијево, па се прући по миндерлуку и тек сада започе наизменце стењати |
на истрже и сва изубијана побеже, он се прући на миндерлук и поче из гласа лелекати.</p> <p>— Л |
па онда одједаред одлетела миндерлуку, прућила се по њему, зграбила јастук, загрлила га и стал |
тарија жена из авлије, а оне, кикоћући, прхнуше у башту добацујући једна другој по коју веселу |
амо? — рече кира-Анастасија и од једном прште у онај необуздани и ведри, детињи смех, — када по |
на темељиту фигуру свога мужа и на ново прште у смеј.{S} Сигурно је замишљала, како би то изгле |
дем.</p> <p>— Била ти, кира-Мана, свога пса везати, док беше овде, а ја да ти га хватам, нећу.< |
год му се за то дало прилике, пиљио као псетанце на залогај, који не може да домаши.</p> <miles |
ђаво терао да се удајеш за онај пањ? — Псетиште је оно! — Тврдица, погансуз!{S} Ух, ух, што му |
ир-Дума на улици.</p> <p>— Сиктер, бре, псето; жену ми украдосте, па сад хоћеш да ми и кесу одс |
што кир-Ламбре...</p> <p>— Лажеш, бре, псето, лажеш! — јечао је Диша, као да су га грчеви попа |
, али кесе ни од корова.</p> <p>— А-ах, псето погано! —јекну хаџи-Диша, кад се увери, да овде н |
му га даде, и како је казала да је Диша псето и да није човек.</p> <p>Страшна новост начинила ј |
жене.{S} То је бар јасно: ако је човек псето, жена не сме да буде мачка.</p> <p>Али све то на |
и му ударац.</p> <p>— Пуштај, да убијем псето! —- виче кир-Диша.</p> <p>— Ела-те, да вас гурнем |
не да ме никада више неће варати; а оно псето (ту кир-Диша зашкрипа зубима и јекну) њему ћу да |
стијански закон — вели — не искам ни по псешки.{S} Ја сам му зборила, ама он каже:{S} Дервишин |
Кад не може по христијански, нећу ни по псешки.{S} Турска вера — погана вера; а што се од те ве |
— Цео свет говори за вас.</p> <p>— Лају пси; лају, тетка-Мацо, и лажу, Бога ми! — викну Диша оч |
што ми уједи! — јекну Ламбре и стотине псовака на грчком, цинцарском и турском језику праскало |
турао се по постељи, устајао, уздисао и псовао све што се на грчкоме језику налазило.</p> <p>— |
Ламбри и свој грчкој чаршији а сад опет псовку, што није боље отварао очи, да му се тако што не |
шамара напоклањао колико можда ни своме псу удараца није дао, и који га сада ни крива ни дужна |
рми.{S} Чуо је како је кир-Дума стао да псује пред Јанићијем мајстор-Дишу и да прети, како ће м |
анићијево држање.{S} Он онако узбуђен и псујући <pb n="77" /> и тога мајстора и самога себе, шт |
а Јанићије оде својој кући.</p> <p>Овај пуки случај, коме се Јанићије ни у сну није надао, учин |
в ће у очима света изгледати, кад ствар пукне по Београду.{S} Једно што је осећао, то је, да ће |
да је начини устабашиницом.{S} Ма да је пун нежнога задовољства примао из њезиних руку послужењ |
тврдо науман да са собом доконча, он је пун срџбе и очајања лутао тамо амо по густим трњацима, |
ме и да не говоримо.</p> <p>Дан јасан и пун пролетњега мириса.{S} Дума и Ламбре, који су овог д |
су се споразумели.{S} И она уз осмејак пун љубазности принесе ибричић с кафом и наливеним филџ |
него ли што је пре тога било.{S} Дућан пун, поруџбина на хрпат, а зарађени новац као поточић, |
ана покуша да сама скине с верига котао пун вреле воде.{S} Котао је био тежак, те не <pb n="207 |
човека.{S} Истина, он је још онако био пун и трбушат, али лице му некако смагло, а очи се чист |
и.</p> <p>Дан, који је Јанићију освануо пун бола и горчине, завршио се врло пријатно.{S} У тетк |
че пипкати по глави и слабинама.</p> <p>Пун сахат седео је збуњен и без речи, а тетка-Маца за т |
окој душе чиме заложи.{S} Совра је била пуна; Маца није жалила, она је у овом изобиљу јела изли |
его сам ноћас и будна видела.{S} Ово је пуна година, како ја сваког празника носим у цркву тамњ |
адао, па, када је скинуо враџбине, деце пуна кућа.{S} А то што је на теби, од прве ти је жене. |
еш твоме домаћину у кућу! — рече Маца и пуна срца пољуби своју ћер.</p> <p>Тетка Маца за кратко |
S} Кад угледа свога мужа, отури канту и пуна радости стрча доле.</p> <p>— Стиже ли? — Добро дос |
оборена чела, погледа плашљива али ипак пуна очајне чежње, који је говорио много више, него што |
цинцарским и српским; она је била увек пуна домаћих новости, а умела их је тако потпуно и слат |
ило: — То је љубав, то је љубав!</p> <p>Пуна три дана Јанићије није знао ни шта ради ни куда се |
сукане рукаве, те покрије две загрљасте пуначке мишице, које беху до рамена голе.</p> <p>— Добр |
је враћао ударце, када би га ова својим пуначким шакама пљеснула по снажним леђима.{S} Напротив |
се сада преломити под теретом широких и пуначких плећа.{S} И ето, своју, од самога себе прикрив |
лик ономе сиромаху, који је седео испод пуне трпезе и морао да буде задовољан мрвицама, које са |
о утучен вратио се кући, оставио судове пуне воде у мутвак, па ни да је сачекао за који часак, |
поставља софру и полаже санове и чанке пуне јела, и застиде, кад помисли како ће и шта ће рећи |
е од танке тканине прозиру као наливене пуне мишице и што јој се гибак струк тако еластично пок |
варају са кира-Анастасијом, као да нису пуне две године избегавале чак и да јој се јаве, а камо |
страну своме Србину и бране га, а Грци, пуни једа, што се њихова удовица тако јавно срамоти, ви |
ене су као на чудо одлазиле породиљи са пуним рукама повојница, те да виде децу и да се увере о |
а, вратило се хаџи-Дишиној кући, да над пуним <pb n="215" /> чанком жеравице опере руке и да се |
а, час у гостинску собу и као шева међу пуним класјем весело певушила или се на сав глас засмеј |
бар три ливаде свакојаких трава, а он, пуних једанаест година, није изоставио ни јутрењу ни ве |
тако остаде самохран без игде икога.{S} Пуних петнаест година није се мајстор Диша виђао са сво |
гли!{S} Ето му и куме, кир-Думинице.{S} Пуних једанаест година није имала деце; и шта све није |
ет изаћи.{S} Знаш ли која ти је сад?{S} Пуних шеснаест!{S} Још годину две па ћеш да постанеш ус |
ијатно искушење.{S} У Галцу их задржаше пуних шест недеља у „контроманцу“, те тако хаџи-Диша мо |
се, па, кад не играју у колу, седе око пуних софра и ударајући дланом о длан певају оне мелоди |
гим замотуљцима.</p> <p>Тако је то ишло пуних десет недеља.{S} Хаџи-Диша се потпуно помирио са |
грејао честито у Лепосавиним недрима, а пуница је већ од ћерке сазнала и саопштила зету добру в |
евног кретања изазвало.{S} И зато га је пуница гледала чисто зачуђена овом екстазом, у коју је |
ша у мало што се и сам не сруши, кад му пуница саопшти шта се десило.</p> <p>— Шта кажеш? — згр |
из куће.</p> <p>Тога дана између зета и пунице водио се озбиљан разговор, који беше од недоглед |
кну у кесу, извади један цванцик и даде пуници.</p> <p>— Не још, још мало.{S} Лепосави је врло |
афским барјаком, мајстор Диша са женом, пуницом и Јанићијем Биком, а око њих стотину и више пра |
јући на њу ни мало пажње, разговарао са пуницом, она је ћутала, па, ако је имала што да му каже |
чио, а трећег дана, кад седе са женом и пуницом за совру, рече:</p> <p>— Није фајде, кад нам се |
угима.</p> <p>Диша се опрости са свима, пуницу пољуби у руку, а она њега у чело, и лађа се отис |
х права пренео је мајстор Диша на своју пуницу, дао јој је пуну власт надзора, како над кућом т |
осем тога, он је и иначе уважавао своју пуницу и зато, што је та жена и сада, као и пре, имала |
ко ли је, Боже, година од тога доба?{S} Пуно!{S} Ко ће их набројати!{S} Оног Београда више нема |
а ближе приступи.{S} Мајстор Диша је са пуно чежње неколико тренутака одмеравао овај стас и лиц |
окаже као прави брат, он је то чинио са пуно пожртвовања.{S} Једном речи, између ове четири душ |
ажио.{S} Но истину рећи, како је осећао пуно задовољство, што се једаред и он осветио, ипак, до |
а га целују.</p> <p>У сандучету је било пуно памука, а у томе памуку лежао је један велики чава |
тек сада, када је остао без ње, он је у пуној јасноћи видео, како му је без ње пусто и како је |
а хлад од дафине скрете и остави Дишу у пуној светлости, он се диже и пође оном страном којом А |
мљаше својом меком, страсном мелодијом, пуном неке неодољиве чежње, којом сав ваздух и овај сун |
носила мајстор-Дишу.{S} Сунце је жегло пуном јаром, Дунав се сјактио од сунчаних зракова, а ла |
> <p>Јанићије ступи у хладовиту авлију, пуну османлука и зеленила, иза кога је у дубини извирив |
јало је много дуже него од Београда.{S} Пуну недељу дана не смедоше се путници укрцати у лађу з |
ајстор Диша на своју пуницу, дао јој је пуну власт надзора, како над кућом тако и над домаћицом |
ад хоће, све може.{S} Ја, да немам деце пуну кућу, не бих жалио ни триста гроша за то.</p> <p>М |
но, чему је жудео.{S} Чекао је неуморно пуну годину и по, па кад опази да му од празнога чекања |
ено фудул-Стаменка и поднесе му под нос пуну шаку женске косе. — Шта је ово?{S} Тако ли си науч |
жељно за то време погледао у ону чинију пуну пилава и овновска меса, што се поврх пилава пушило |
етири дана била тек као једва растворен пупољак, а сада ето где пред њиме стоји потпуно развије |
ез кога би му сав овај живот и тековина пуста остала, над његовом главом надвијала се судбина, |
песницама, да је пусти.</p> <p>— Пашће, пусти је! — викну Маца за њим.</p> <p>— Пуштај, мука те |
љда бити тако бездушан, да ме без ичега пусти у бели свет! — мислио је уз пут Јанићије, а што с |
на једној нози скакуће за њом и виче да пусти, а она се све више церекала, те га не пусти све д |
кала, ударала га обема песницама, да је пусти.</p> <p>— Пашће, пусти је! — викну Маца за њим.</ |
а срца пустити; али најпосле и да га не пусти баш на лепо, — пустиће га, кад изврши што је наум |
и, а она се све више церекала, те га не пусти све докле се Јанићије не саплете и паде потрбушке |
врана коска да ми не донесе више у овај пусти Београд! — Ватра да га изгори! — уздахну кира-Ана |
она учини такву лудост?!{S} Зашто си је пустила? — викну љутито.</p> <pb n="208" /> <p>— Бог с |
ину пресече му пут.</p> <p>— Нећу да те пустим; грех чиниш, своју рођену децу убијаш.{S} Хоћу д |
теп Витлејемски и прими свети ексер.{S} Пустињак није оклевао, оде у Витлејем и, баш кад се у В |
даде знак Диши, да се не миче. — Стари пустињак био је сед као овца, дуге браде и лица овална |
сунце залази.</p> <p>— Знам — одговори пустињак — знам; тамо живе Френки што једу жабе.</p> <p |
ститељ Спаситеља крстио, дошао је један пустињак, прави богоугодник, за кога се зна, да никада |
почињући од Мациног сна па до побожнога пустињака и светога ексера, који је своју чудотворну мо |
загонетни сан тетка-Мацин.</p> <p>Тога пустињака не нађоше у његовој испосници, која се налази |
S} Али зато набаса хаџи-Зосим на другог пустињака, много важнијег од овога кога тражаше.</p> <p |
јвећом оданошћу обећа, да пронађе неког пустињака, који је тумачио снове, те да им он разреши о |
исприча све: како је у Витавари био код пустињака, који чува свети чудотворни ексер са крста Сп |
ен сандучић, сав ишаран резбама.</p> <p>Пустињака су затекли на коленима пред оним сандучетом.{ |
чи на ковчежић.{S} Достојанствен изглед пустињаков, који поред свега нејела имађаше светлу и за |
је.</p> <p>— Сад народ у гомилама хрли пустињаку са Витаваре, да види свети ексер, да се и њем |
им украде, и са двеста четрдесет, датих пустињаку за чудотворни памук, а уза све то урачуна му |
и благослов подели.</p> <p>— Богоугодни пустињаче — започе хаџи-Зосим на турском језику. — Овај |
некуда падало у њезину башту као мана у пустињи; али за то добила је много више с друге стране. |
тао се тако неколико пута и једва га је пустио из загрљаја.{S} Караван се крете долином, а хаџи |
се Лепосава. — Их, какав је!{S} Што је пустио оно чудо од браде?</p> <p>— Море, није оно он! — |
да мој покојник, Бог да га прости, није пустио да ја кувам и месим што хоћу и како умем.{S} Дан |
ђао је он, да га мајстор неће лака срца пустити; али најпосле и да га не пусти баш на лепо, — п |
> <p>— А где ћеш ноћити?{S} Ваљда ће те пустити, да заноћиш?</p> <p>— Неће; казао да сутра дође |
е иглом боцне.</p> <p>Остати без жене и пустити да се цео свет исмева његовом судбином, то је д |
ајпосле и да га не пусти баш на лепо, — пустиће га, кад изврши што је наумио.</p> <p>Страшна од |
спасла жену и потомка.</p> <p>— И ти да пустиш, да она учини такву лудост?!{S} Зашто си је пуст |
се, човече, једаред!“ вичеш му ти; ама пусто оно срце његово игра ли игра, кад те само угледа, |
пуној јасноћи видео, како му је без ње пусто и како је сав овај живот ништаван и празан.</p> < |
ума.</p> <p>— А Ламбре?</p> <p>— Онако, пустосват.</p> <pb n="28" /> <p>— Зашто он није кум?</p |
е за ово кратко време створиле су читав пустош; у души су му лежале развалине од свију мисли шт |
утра дан је опет лутао, али много даље, пут Мокрога Луга; а када га глад узмучи, он је по џбуно |
ава.</p> <p>— Знаш и сама како се каже: пут за морем а смрт за вратом.{S} Бог ће дати, па ћу се |
ња; чинило му се, ако одмах не крене на пут, да ће умрети од неодољива страха.</p> <p>— Ко зна |
х хаџија из разних земаља, кренуо се на пут кућама.{S} У томе каравану налазио се хаџи-Диша.</p |
гна целу насеобину, да што пре стану на пут неприликама, које су већ почеле овде онде искрсават |
, а кад је Диша изјавио, да ће одмах на пут и да од силне бриге за радњом <pb n="190" /> не мож |
тај пар прелети у памети, колики је све пут претурио и што се до сада истрошио, цигло ради једн |
би је он од тога одвратио, једно што је пут за једну женску главу врло далек, а друго, што мужа |
он, као да га неке мађије вуку, стиште пут Београда.</p> <p>И ено га сад где у мутваку послује |
Диша.</p> <p>— А Бог би га знао; одоше пут Јалије, тамо, а за њима и Цигани, да их прате.</p> |
оју руку, дигоше се у чаршију, те да уз пут мало боље промозгају и удесе, а кира-Мана, чим их о |
ичега пусти у бели свет! — мислио је уз пут Јанићије, а што се више ближио ћепенку, који је исп |
е развалине од свију мисли што их је уз пут смишљао и он се, малаксао од тешког душевног напора |
и поласку дао корисне савете, где ће уз пут одседати, те да га на путу не оглобе.{S} Главан нов |
ног простачкога назива: „мајстор“, први пут поздравише љубазно са: калос мерос, кир-Диса!</p> < |
баште и где је, пре седам година, први пут чуо ону песмицу, што му памет занесе, седе на један |
ас њу три пута да обиђеш бакчу.{S} Први пут како обиђеш, овај запис да прилепиш на њојзина недр |
у целој својој појави и он се, сад први пут, пред том сликом снеби.</p> <p>— Ко би и на то мисл |
сано у књигу.</p> <p>Анастасија је први пут била удата за кир-Бенџу, казаса из Главне Чаршије, |
, каква беху она што су ове године први пут после Косова забрујала са Саборне Цркве, ни све тур |
стао на срећу!{S} Што си се женио први пут удовицом, па ти она угатала!“</p> <p>Мајстор Диша з |
ерека.</p> <p>А то, како се оженио први пут и како је са овом женом прошао, треба да се зна, је |
њојзина недра, ама под само грло; други пут, овај запис на чело; трећи пут, овај запис на-по-за |
<p>Кир-Ламбре није чекао да га по други пут зове, отишао је и тамо затекао Анастасију у таквоме |
и кир-Диши умину бол и он се и по други пут залете.{S} Анастасија вешто измаче ударцу, протрча |
на га погледа ведро и пркосно и продужи пут ћутке.{S} Јанићије је ишао поред ње мало збуњен, шт |
ит завали се и сам на узглавља, по који пут (као што је то свуда онда био обичај доброга тона) |
ачак постајао све гушћи, те би, по који пут, бацио тамну сенку на кир-Дишино спокојство.</p> <p |
че га обузимати нека топлота, а по који пут и забуна у глави.{S} Пред кућом му се баш заврте и |
ати се за браду и оборене главе по који пут дубоко уздахну.{S} Видело се да се са самим собом б |
ше рукавом <pb n="34" /> зној и по који пут тако застење, као тешки болесник кад га болови споп |
али тетка Маца још ћуташе, тек по који пут што би јој се из груди отео дубок уздах, који му на |
и нешто дубоко замисли, па тек по који пут ако обиђе сватове.</p> <p>У један тренутак, кад се |
крај деце, посматра их, па тек по који пут испрекидано уздахне, поче га миловати по коси.</p> |
а, те је три пута угледах, па као сваки пут ми рече: „Твоји унучићи су у чељустима аждаје.{S} Р |
> <p>И поред свега тога, што је оволики пут потегао и толике жртве принео ради свога потомства, |
толико ишчекивање, %на најзад и онолики пут и онолико ломљење по туђим земљама, и све то за што |
ти било, да му каже то?</p> <p>— Толики пут чиним због тебе: хоћу да будеш мати; а мајци требаш |
јној контроли.{S} Одважити се на толики пут а не осигурати се са сваке стране за собом, то није |
дише, куне и проклиње, што се на толики пут одважио.</p> <p>Но та штета не оста усамљена.{S} Пу |
ад бар да знаш, зашто си потегао толики пут; донео си читав берићет у кућу! — утишавала је Маца |
је саму остављаш? — Зар сам зато толики пут потегао и новац трошио? — викао је хаџија на сав гл |
н! — мислио је, силазећи се већ по пети пут до Варош-капије и враћајући се натраг Барјак-џамији |
вари мужевљеве, причала женама по стоти пут сан мајчин и, где год се макла по авлији, певушила |
о; други пут, овај запис на чело; трећи пут, овај запис на-по-за леђа.{S} Е, кад све тако уради |
p> <p>Лепосава помириса и други и трећи пут.</p> <p>— И од тога ћу?... запита она стидљива.</p> |
у“, те тако хаџи-Диша мораде и по трећи пут да вади из ћемера и да са нестрпљењем очекује на св |
ва пута чула; али, кад ноћас и по трећи пут баш будна зачух, рекох:{S} Није фајде, то му је јед |
у светим местима, јер је ово већ трећи пут, како као побожни поклоник долази овамо и свима они |
меравајући у исто време за сваки случај пут до врата.</p> <p>— Ама лажеш, бре! —Где су Ламбрине |
, и као човек који полази на тако далек пут, поче да је саветује, како да се влада, како да вод |
азлог, чега ради је предузео тако далек пут, и хаџи-Зосим са највећом оданошћу обећа, да пронађ |
Јалије, окадише лађу и пожелеше срећан пут и још срећнији повратак хаџији.{S} Прво се Лепосава |
} И колико је тек сада, када је отворио пут потомству, удвостручио сву своју снагу око тековине |
ек, опазивши намеру хаџијину пресече му пут.</p> <p>— Нећу да те пустим; грех чиниш, своју рође |
самој себи да верујем да сам на сну два пута чула; али, кад ноћас и по трећи пут баш будна зачу |
сусрет са мајстор-Дишом.{S} Али, овога пута не послужи га срећа.{S} Баш на самоме завијутку, у |
ко ни кира-Анастасија не беше.{S} Овога пута престао је да се са њоме прегони; до младине има ј |
Али се преварила.{S} Кир-Диша је овога пута одлучио, да остане чврст и непомичан као стена, па |
та, Бога ми!</p> <p>Но Лепосава и овога пута нити се насмеја нити му што одговори, и Јанићије с |
ао и обично, изазове на смеј, али овога пута промаши.{S} Њој стаде некако непријатно и учини јо |
а <pb n="37" /> њој остао.{S} Али овога пута вратио се необично брзо, и што је главно, врло узб |
ни пред голом турском сабљом, као овога пута пред појавом мајстор-Дишином.{S} Није то било од к |
опет није никада тако одоцнио као овога пута.{S} Маца се у истини мало забринула, што их то нем |
днело, а који је тако тајанствено овога пута шуштао.</p> <p>Најзад се одлучи, притиште руком кв |
ен и необично куражан, да јој бар овога пута покаже све, журио је Јанићије кући Лепосавиној.{S} |
н, те тако кир-Думи није остало другога пута, <pb n="39" /> него да се састане са мајстор-Дишом |
ивао од тетка-Маце, да она сама пронађе пута и начина шта да се ради.</p> <p>— Па ти и не чујеш |
но другоме вазда пакостили; често би се пута, она рашчупаних коса и плачући а он сав изгребан, |
а све то расположење, Лепосава се чешће пута усред ове вреве међу пријатељицама осећала усамљен |
.</p> <p>Пошао је кући, али на половини пута застаде; нерешљиво се крете напред, опет стаде, па |
била толико широка, да је могао четири пута око себе обмотати, а цеванице његове тако танке, д |
, покривши се јорганом преко главе, три пута се прекрсти.</p> <p>— Шта ти је, те не спаваш? — п |
и запојиш из те чиније оном водом, три пута. — Тако да радиш, снахо, па ће ти дете за три пута |
о да радиш, снахо, па ће ти дете за три пута три дана оздравити.</p> <p>— А од чега му је то, п |
а ваљда се смиловала мајчица, те је три пута угледах, па као сваки пут ми рече: „Твоји унучићи |
зелену жабу, па ту жабу да ти дете три пута обзине, а ти три пута да викнеш: „Његова болест на |
о ти у очи, а болест у ложичице“, и три пута да хукнеш за њоме.</p> <p>Жена спусти пред ноге де |
иле су, да виде чудо, па, узгред, и три пута помиришу.</p> <p>Али, докле је хаџија са нестрпљењ |
је као перце до појаса и шале ради три пута преко собе пренео.</p> <p>— Ба! — узвикну Бик -— т |
бу да ти дете три пута обзине, а ти три пута да викнеш: „Његова болест на тебе, твоје здравље н |
пу, па се онда да жени, да пред сан три пута помирише, а после да то носи у недрима као своју х |
нема на ноге.{S} Е, па онда сас њу три пута да обиђеш бакчу.{S} Први пут како обиђеш, овај зап |
крупни бумбар облете око њега неколико пута и изгуби се у сунчеву зраку; но ни један од тих зв |
м прегледа озбиљно болесницу и неколико пута одмахну главом, па онда започе да грди и Мацу и св |
своје груди, опраштао се тако неколико пута и једва га је пустио из загрљаја.{S} Караван се кр |
и, који је ствари одмеравао по неколико пута, и који се није на прву мисао залетао у посао.{S} |
мужева.</p> <p>Кир-Диша је већ неколико пута прошао онуда, али кад год би угледао текију, опсед |
ни Јанићије није остајао дужан; толико пута изненада би је дохватио шаком, те је она често виш |
на хрпате губила или је пошиљалац често пута на неколико дана пре свога писма стизао на адресов |
ера се Ламбре, када му се она не маче с пута.</p> <p>— Искам... промуца кира-Мана; али је Ламбр |
у томе, што је њезин муж дошао срећно с пута као богат наследник, и што је кир-Ламбре толико за |
о „еден гурбетин“, поменуше му по десет пута, како од њих бољих пријатеља нема, па му тек онда, |
ло замишљена, па је по десет и двадесет пута истрчавала капиџику, да га одшкрине, колико тек да |
десише жице и враћајући се лагано истим путем, стадоше извијати арију оне песме:</p> <quote> <l |
дио око свакидашњих ствари; по неколико пути понављало се оно о чему се целе недеље разговарало |
p>И докле је ове речи по десет и дваест пути понављао, а просјак пред вратима понизно чекао, он |
расположење, слично ономе што га осећа путник, који је дуго пешачио жедан, па тек набасао на л |
рада.{S} Пуну недељу дана не смедоше се путници укрцати у лађу због буре, која је на сав мах бе |
т још стоји и не помиче се, да прихвати путничку бошчу, коју му је пружио.</p> <p>— Држи ово, п |
>— Стиже ли? — Добро досли!{S} Како сте путовали!</p> <p>— Боље вас нашао!{S} Добро, фала Богу! |
осле одслужене литургије и поклоничкога путовања на Голготу, угледа мајстор Диша хаџи-Зосима, к |
/p> <p>Но та штета не оста усамљена.{S} Путовање до Београда трајало је много дуже него од Беог |
а спремао се мајстор Диша за поклоничко путовање.{S} По чаршији се у велико рашчуло да ће Диша |
но на свечан начин.{S} Кајик, у коме је путовао хаџи-Диша, већ се помаљао са стране Кајабурме.{ |
ао да га нешто посред главе лупи.{S} На путу кући поче га обузимати нека топлота, а по који пут |
тасија спрема све што кир-Диши треба на путу, смеје се, зачикује га, пева по кући, како одавна |
те, где ће уз пут одседати, те да га на путу не оглобе.{S} Главан новац мајстор Диша је, као и |
дарице! — проговори Јанићије — Газда на путу а ти, ето, како чиниш!</p> <p>Анастасија очевидно |
Цариграда, паде мртав с коња, негде на путу између Софије и Ниша.</p> <p>Кад је чула да јој је |
мајстор Диша је, као и обично што је на путу радио, метнуо у ћемер и то опасао око паса до саме |
тили, да га и за најситније догађаје на путу не пропитају.{S} И то је тако ишло, све докле се н |
дотакне, ако сме.</p> <p>— Еле, муж на путу а жена ашикује с комшијама!</p> <p>— А ко вам каза |
p>— Зар сада, када си изучио занат и на путу да постанеш човек, хоћеш у село?{S} Шта ћеш, бре, |
ривао биволице у Београд, није нашао на путу, примио га и довео у Београд и предао газда-Диши н |
е помози!“ — а оно на равном и сигурном путу спотакне се, падне и скрха врат.</p> <p>А кира-Ана |
<p>Али како није могао са да пријатељем путује, он му је при поласку дао корисне савете, где ће |
је сте морали страховати, да ће тај час пући баш на ономе месту, где се пуца скопчавају.{S} Мла |
ог образа, те да ми брука по чаршији не пуца.</p> <p>Тетка-Маца је прихватила Дишину молбу, заб |
тај час пући баш на ономе месту, где се пуца скопчавају.{S} Млада удовица није ватра само у кућ |
Јанићије се ослободи и седе.{S} Како је пуцало за ушима и како је жељно јео деран, то нека оцен |
на коме је био дебео бакарни прстен са пуцетом као орах, да би му често кожу раскрвавио.{S} А |
ледала замишљена у оно кандилце, што је пуцкарало и својом слабачком светлошћу преливало преко |
стор Диша, коме, после овога разлагања, пуче пред очима сва дубина хаџијскога значаја, стеже ср |
ио чудотворни памук.</p> <p>Кроз махале пуче глас да је устабашиница <pb n="211" /> тројанила.{ |
је.{S} Од махале до махале и по чаршији пуче глас, да се кира-Атанасија удаје.{S} Грчка чаршија |
че наизменце стењати и уздисати.</p> <p>Пуче глас по комшилуку, да је Диша вратио прстен.{S} С |
гледао у онај хлеб и симите, који су се пушили по ћепенку.{S} Да му је сада онај цванцик, како |
ва и овновска меса, што се поврх пилава пушило.</p> <p>— Море, немој да се срамиш!{S} Ниси ти к |
најдражег пријатеља, Ламбру, сачува од пушке Дишине.</p> <p>Догађај овај, који је у самој ства |
Станко пилећи турпијом око ороза једне пушке кремењаче, коју је у посао узео.</p> <p>Мајстор-Д |
који је ономад јавно казао да ће га из пушке убити.{S} Но четвртога дана доби писмо, Ламбре му |
нем у трбу! — одговара Ламбре.</p> <p>— Пушком ћу ја тебе! — продера се Диша, подиже обе песниц |
у души чврста вера хаџијска.{S} Зато он пушта ђавола, да нас на хаџилуку искушава, али, докле с |
пусти је! — викну Маца за њим.</p> <p>— Пуштај, мука те ударила! — бранила се Лепосава.</p> <p> |
истим оружјем врати му ударац.</p> <p>— Пуштај, да убијем псето! —- виче кир-Диша.</p> <p>— Ела |
нећу да служим више.</p> <p>— Ја те не пуштам; ти мораш да одслужиш <pb n="154" /> своје!{S} М |
у очима у знак опраштања и поче немарно пуштати густе хладне димове.</p> <p>Тако је кир-Диша по |
предложи Маци.{S} Да је бар удовац, али пуштеник — е, не иде!{S} Човек са једном историјом, кој |
n="167" /> и твога мајстор-биволица!{S} Пцета! — викао је на сав глас Дума, очигледно преплашен |
ине унесе их под нос Јанићију.</p> <p>— Пцета!{S} На зенско ли нападате?{S} Ели ово гора Романи |
језику налазило.</p> <p>— А-а- проклета пцета; проклето Ламбре, што %ми направи!{S} Они били ор |
шено и отури одело од себе. — Уједе ме, пцето; шта сад да се ради?.</p> <p>Анастасија је стајал |
ерешљиво у новац.</p> <p>— Зато, што је пцето, што не је човек!{S} Толке године, бре брате, слу |
Очију ми, тако.{S} И па како је погано пцовао!</p> <p>— Пеки!{S} Сутра ћу се накусурати.</p> < |
ј сунчаној светлости зујало је неколико пчела; један крупни бумбар облете око њега неколико пут |
лену течност, а уз то узима по три зрна пшенице.{S} Он је донео собом једну велику светињу: екс |
мисли!</p> <p>— Пеки, пеки, не је тешка работа! — прекиде га дервиш — До године, кад дођем, ти |
амо као добру муштерију, али никако као равне грчко-цинцарској нацији.</p> <p>О томе су били об |
т, коју је показивао не само према себи равнима, него чак и наспрам просјака. <pb n="17" /> Ниј |
јецао је, кад се дохватио оне простране равнице на Дунаву.</p> <p>Но та зарицања беху и сувише |
арјак златом извезен, за који је платио равно једну хиљаду гроша.</p> <milestone unit="subSecti |
око тековине, толико је и на даље остао равнодушан према свему осталоме у приватноме и јавноме |
а очима, за које не би могао рећи да су равнодушне.{S} Шта више, за она четири дана, кад није д |
ма кира-Анастасији могао бити мало-мало равнодушнији.{S} Кад би могао само за часак да заборави |
то Лепосаву са оним накитом, која га је равнодушним осмехом по каткад погледала.</p> <p>— Погађ |
p>— Е, па и време му је — одговори Маца равнодушно — а када долази?</p> <p>— Кроз недељу дана — |
пуњеним страхом, звераше у тетка-Мацино равнодушно лице.</p> <p>— А што ме питаш за то?{S} Зашт |
и подвикнуо: „Боже помози!“ — а оно на равном и сигурном путу спотакне се, падне и скрха врат. |
градској „сахат-кули“, који дан из дан равномерно јавља, кад је време ручку, кад вечери.</p> < |
ори и да му у чаршији подигне углед као равноправноме члану грчке насеобине.{S} Да тога није би |
у годину снажио и освежавао на истрајан рад, лежао је пред његовим ногама као огромна архитекту |
би у дућан ушао кир-Ламбре, да види шта раде и да му обрати пажњу, да не оставља дућан на шегрт |
<p>— Божја па твоја, сине!{S} Ето, тако раде поштени људи.{S} Знала сам ја, да си ти честит и д |
мајстор-Дишом и да од њега самога чује, ради чега је онако поступио.</p> <p>Трећег дана, по ово |
своје пријатељице фудул-Стаменке (оне, ради које су се онако крвно завадили деда Митар и Станк |
ери ни кућу ни радњу, а ово троје деце, ради које је чак у Јерусалим запео, шта би тек од њих б |
све празно било без ове веселе женице, ради које је прегорео кира-Ману и оставио да у кући кри |
онако, како се говори о фудул-Стаменки, ради које је, баш тих дана, газда Митар своју жену изби |
је чежње да се што пре састане са оном, ради које ће жртвовати све, ипак бирао оне сокачиће и з |
тасију са Дишом, а он да се привремено, ради куповине еспапа, уклони у Галац или Цариград, од к |
у брзо заборавио на ону немилу епизоду, ради које три ноћи није спавао.</p> <p>И тетка Маца, ка |
Диши како прикрива једну прљаву тајну, ради које ће образ мајсторов поцрвенити.{S} И то се вук |
д, овако оцрњен и смешан, јави у свету, ради своје одбране, страшила га.{S} Кад би могао <pb n= |
сторије о чудотворном памуку хаџи-Дишу, ради лакшега разликовања од једног другог хаџије, који |
жњој, да ову тајну од туђег ока сачува; ради те своје особине, тетка Маца не само да је била ра |
му је поверио чак и главни разлог, чега ради је предузео тако далек пут, и хаџи-Зосим са највећ |
е стид да дода још и оно последње, чега ради је и полетела Канчету у косе.</p> <p>— Де, де; па |
радознало очекиваху да им објасни, чега ради је тај памук чудотворан и свет.</p> <p>— Помириши! |
а ни осталима није остало нејасно, чега ради је фудул-Стаменка оваку сплетку смислила.{S} У то |
што му се језик везао, те не каза чега ради не може да иде Ламбри и кира-Мани, уђе журно у авл |
се чинило, да ће му сваки погодити чега ради долази.</p> <p>Али једнога дана, када је светина о |
после толико тешких дана, видети онога ради кога у мало што није страдала.</p> <p>Јанићије је |
н, али без оне гужве, седе за посао, да ради; но тај посао, што га је у овако узбуђеном стању з |
а своје душе овај притисак, размахну да ради, да се заборави; једаред покуша и да запева, — али |
ако није ни поштено ни лепо то што сада ради; али у истоме часу створи му се кира-Анастасија и |
леснице и трчати свуда, куд га је слала ради помоћи.</p> <p>Али сва видарска вештина тетка-Маци |
е тетка-Мацо, — бранио се тек разговора ради — зар сада, када сам нагорео онако?</p> <p>— Е, би |
, те тако нестало и последњега изговора ради чега не би могла још да се уда.</p> <p>Па онда, ба |
а, — грцко!</p> <p>И ту кир-Дума, густа ради, кад изрече реч: „грцко“, поткупи три прста, па их |
Пуна три дана Јанићије није знао ни шта ради ни куда се креће.{S} То беху дани тешких душевних |
овде дервиш записао.{S} Некрштена душа ради са некрштеним силама.{S} Од ове амајлије можеш доб |
епој удовици.</p> <p>Свака од њих, руке ради, понела је по један цветак шебоја и замбака.{S} И |
и, пре него што је успео да пружи руке ради одбране, унесе му се у лице и поче га као мачка гр |
ико посла свршио колико би обично, шале ради, за један дан посвршавао.</p> <p>Више није могао и |
дигао ме је као перце до појаса и шале ради три пута преко собе пренео.</p> <p>— Ба! — узвикну |
а-Думиница?{S} А ко би то знао, чега се ради она радовала!{S} Жене никада не казују праве узрок |
на сама пронађе пута и начина шта да се ради.</p> <p>— Па ти и не чујеш све о чему свет за тебе |
к, џанум; него да разговарамо шта да се ради!{S} Може бити кир-Диша да ће се покаје и помири; к |
себе. — Уједе ме, пцето; шта сад да се ради?.</p> <p>Анастасија је стајала насред собе, па је |
Ово ће бити онај сан Мацин. — А како се ради с њим? — упита гласно.</p> <p>— Сашије се у крпу, |
м непотребном опсечку сахтијана како се ради, добивао је шамаре за врат или би га мајстор чукао |
влију кира-Анастасије.</p> <p>— Ели сте ради гостима? — виче још с капиџика кира-Думиница домаћ |
Ламбру не само да неће добити, него ће ради њега страдати, биће посрамљена, кира-Мана ће је на |
ала Ламбрина жена) „на белегу“ и „среће ради“ кришом поклањала.</p> <p>Осетио Ламбре одавно, ка |
у оба кума, после треће каве, саопштише ради чега долазе.</p> <p>— Јазук, кир-Диса, да остарис |
p>— Хајде, бре, ћопеку један!{S} Седи и ради тамо, док те нисам овим калупом по лудој глави! — |
вратима и ослушкивала шта Ламбре у соби ради, одскочила у страну и на прстима отрчала чак у мут |
то противу његове воље и о својој глави ради.</p> <p>Ухватио је Бика за ухо, продрмусао га ваља |
шале, толико се препала, да се не обеси ради ње. — Ох!{S} Ох!{S} Баш је добар!{S} Баш је добро |
стиде ове Божје тичице!{S} И зар нисам ради тога чак у Јерусалим ишао?{S} Камо среће да ти је |
да је потпуно заборавила зашто све ово ради, нити јој је падало на ум, да ће сутра дан постати |
p>Но човек једно мисли, а судбина друго ради.{S} Мајстор Диша је већ у велико припремао, што му |
олики пут потегао и толике жртве принео ради свога потомства, он диже руке од свега и тврдо одл |
етурио и што се до сада истрошио, цигло ради једнога детета.</p> <p>— Еле, ти нећеш да пазариш? |
асмеје ћепенке, него се ућутао, па само ради, ни главе не диже.{S} Једино што би га из дућана п |
нисам никоме одала?</p> <p>— Ама шта то ради она са мном? — мисли Јанићије и мучи се да разазна |
ли игра, кад те само угледа, па ко што ради, он трч’ за тобом, ја л’ да те загрли, ја л’ да те |
а дан, она је, као када је била здрава, радила по кући и отимала се од слабости, која је не ост |
ленчује; она је по кући весело певала, радила своје послове, а ту бригу оставила је своме супр |
већица, мени пензијица!“</p> <p>Тако је радила неколико година, све докле се не свикну на своје |
њима одлазила на посело, баш као што је радила и за живота покојнога кир-Бенџе.{S} Кира-Думиниц |
где год се макла по авлији, певушила и радила.</p> <p>Дође и време поласку.{S} Уочи овога дана |
да је ухваћена у нечем.</p> <p>— Шта си радила до сада?</p> <p>— Ништа, нано, — замеће она и из |
утаче се кира-Думиница — шта све не сам радила да родим!{S} Радос је то, кума-Анастасија, и рад |
аде хаџијине. — Лепосава је још по мало радила по мутваку, тек да не седи сасвим залудна.{S} Је |
> <p>Право рећи саме прилике су за њега радиле.{S} Па зар то није срећан човек?</p> <p>Маца га |
иличи честитој жени!</p> <p>— Па шта да радим за име света?! — бранила се Лепосава. — Шта ти је |
у томе нема нечега.</p> <p>— Па шта да радим сада?{S} Научи ме, де!{S} Ето, ја ћу престати да |
кад би причао све, где је био и шта је радио, само би још више пред Лепосавом утврдио колико ј |
рзо овамо!</p> <p>Али Јанићије, који је радио на мутваку, немаде времена ни да засуче рукаве, к |
ћије Бик седео је опет на своме месту и радио посао, као да се ништа није догодило.</p> <p>Међу |
пева више, као што је то увек уз посао радио, не зачикује мимопролазеће и врло често устаје са |
равда — не иде.{S} А баш и када би тако радио, он сам, по својој повученој и срамежљивој нарави |
бољем.{S} Јер и бољи мајстор то би исто радио са својим шегртима.{S} Чак и родитељи, када су де |
ор Диша је, као и обично што је на путу радио, метнуо у ћемер и то опасао око паса до саме коже |
ш ни по коме свету ходиш, а овамо би да радиш по својој лудој памети.</p> <p>— Боже, мајка, шта |
ада дам четири записа.{S} И то овако да радиш.{S} У ноћ, кад буде младина, жену да изведеш у ба |
чиније оном водом, три пута. — Тако да радиш, снахо, па ће ти дете за три пута три дана оздрав |
на крилу болесно дете.</p> <p>— Тако да радиш, снахо — говорио је дервиш овој жени — овај запис |
ерко, седиш, а из рантлике кипи!{S} Шта радиш море то, куд си се замислила?</p> <p>Лепосава пре |
принесе хартијице пламену.</p> <p>— Шта радиш то?</p> <p>— Да спалим сотону!{S} Нечастиви је у |
иш ти, Маца је слепа, па не види шта ти радиш, јел’?</p> <p>Лепосава претрну, брзо се наже над |
поче јецати.</p> <p>— Газдарице, шта то радиш? — Ево, ту су шегрти у дућану, видеће.</p> <p>— Х |
оном првом, ревно пазити.{S} Али радња, радња му је највише на срцу стојала.{S} Ту је уложен је |
сте вратили прстен?</p> <p>— Па... ето, радња је, посао се прави; а ја би хтео кира-Анастасијин |
у усами и погледа, како му удвостручена радња нагло цвета.</p> <p>— Зашто сам се оженио, то зна |
ти је познато икада било, да је некоме радња пропала, докле се он на хаџилуку бавио?{S} Деде, |
о и за оном првом, ревно пазити.{S} Али радња, радња му је највише на срцу стојала.{S} Ту је ул |
није пропустио, и за ових седам месеци радња је процветала много боље, него ли што је пре тога |
е у велико постао десна рука мајсторове радње, било је врло тужно, када би видео како мајстор Д |
римо са нечистом силом, дотле он у наше радње шаље по једнога анђела, да нам имање до повратка |
који га сада ни крива ни дужна тера из радње, он би га тако издеветао за све, да се до века се |
о Диши, што је тога неваљалца отерао из радње.</p> <p>— Море, не могу да ти кажем све како се < |
обар си био, веран си ми био, па ето ти радње!{S} Тамо, у кући, да се нађеш тетка-Маци на помоћ |
ра вредео.{S} Ништа, што је за напредак радње било корисно, није пропустио, и за ових седам мес |
а је био задовољан свим што је у кући и радњи затекао.{S} Јанићије му је у истини пара вредео.{ |
Да сам то, ја бих и сада седео у твојој радњи.</p> <p>Газда Диша га погледа разрогаченим поглед |
уку, морао да води двоструку бригу, и о радњи и о кући, Јанићије му је био неопходно потребан.{ |
о и готово са трепетом једнако мислио о радњи, о ономе што је за собом оставио. — Покаткад му с |
ласка прошло је већ неколико дана.{S} У радњи је ишло као по зејтину.{S} Али код Јанићија се оп |
p>Дани пролажаху, недеље протицаху, а у радњи мајстор-Дишиној ишло је тако, да се није ни опажа |
ађу тетка-Маци у послу, а он је седео у радњи по цео дан.{S} Није имао никога поузданога, на ко |
и могао је силом да га примора, да му у радњи остане; али сад је већ сасвим друкчије.{S} Јанићи |
посаву, ипак га је брига више морила за радњом.{S} За Лепосаву није бринуо, јер је знао да се о |
ће одмах на пут и да од силне бриге за радњом <pb n="190" /> не може сачекати овде ни Ускрс, х |
осталих Срба.{S} Чак му је помагао и да радњу отвори и да му у чаршији подигне углед као равноп |
о.{S} Метнуо ти у срце бригу и страх за радњу, само да те одврати од побожних молитава.{S} Зато |
му је пред шегртима наредио, да пази на радњу и што чешће у дану тркне до куће, те да се кира-А |
то је кућу и жену оставио Маци, тако је радњу оставио на Јанићију.{S} Цео дан он је Јанићија уп |
а излије сав јед на Јанићија, што му је радњу у невреме оставио, а у исто време, да на прагу св |
ће Јанићије умети тако поуздано да му и радњу надгледа, као што је поуздан да му за женом пази? |
тит је момак, Јанићије; он ће ти кућу и радњу чувати као своју“, а Диша јој вели: „Јесте!“ — Не |
анасонлију, а на своју праву домаћицу и радњу, која је већ у велико почела посртати, није ни по |
лико месеци, а њега моли, да му обилази радњу и кира-Ману.</p> <p>Кир-Думи чисто лакну, кад из |
би имао више коме да повери ни кућу ни радњу, а ово троје деце, ради које је чак у Јерусалим з |
оме би, бар за који час, могао оставити радњу.{S} Тек сада је осећао, колико му је вредио онај |
е тако савесно водио послове, надгледао радњу и сакупљени пазар односио тетка-Маци, да то ни ма |
ли, да ти ђавола савладаш и да ти анђео радњу води, издржи до краја и постани хаџија.{S} То ти |
им би га угледао, повукао би се дубље у радњу и од туда крвнички гледао за њиме.</p> <p>— Дуса |
да ме овако послужиш, па ћу те узети у радњу за ортака.“</p> <p>— Зато га и волим, као да ми ј |
дан он је Јанићија упућивао, како да му радњу чува.</p> <p>— Одрастао си код мене, ја сам те уп |
јем мајстор-Дишу и да прети, како ће му радњу да запали; а Јанићије тада размахну песницама, па |
д тога времена сама надгледала Ламбрину радњу и обављала све трговачке послове.{S} Свакога дана |
а своје наслеђе.</p> <p>Кира-Анастасија радо прихватила наредбу, па се и не обазире на обећање |
особине, тетка Маца не само да је била радо виђена у кућама где се тако што догодило, него је |
х редова уживала велико поверење и била радо примана у сваку кућу.{S} Нарочито, када су се жене |
га Бог види!</p> <p>Тетка Маца, која је радо слушала Јанићијева пецкања, удари у смех, а и Лепо |
да на улици нема никога с киме се не би радо срео, изиђе и упути се у Скадар-махалу.</p> <p>Фуд |
е Маце, чије је разговоре и савете тако радо слушао.</p> <p>— Све ти је по таман, свега имаш; ј |
а?{S} А ко би то знао, чега се ради она радовала!{S} Жене никада не казују праве узроке свога р |
те!{S} Како те је уважавала, како ти се радовала, кад год би дошао, па сад одједаред да је под |
вао сваки њезин дисај.{S} И необично се радовао, кад би се болесница ма и за кратко освестила и |
аћи из собе.</p> <p>Кир-Дума се искрено радовао наслеђу свога кума, па је почео у шали да гони |
те, што их је видео у светим местима, а радознали пријатељи нису пропустили, да га и за најситн |
Шта има у тој кесици? — запита Лепосава радознало питајући.</p> <p>— Памук! — одговори Диша зна |
о јутрос догоди.</p> <p>— Шта? — запита радознало мајстор Диша.</p> <p>— Па, између Мацине Лепо |
иша и значајно погледа у обе жене, које радознало очекиваху да им објасни, чега ради је тај пам |
појаве.{S} Она се дубоко замисли и поче радознало да разгледа записе.</p> <p>— Хоћеш ли? — запи |
Где је?{S} Где је? — запита Лепосава и радознало поче да прелеће очима по кајику, који се све |
А ти знаш нешто? — запиташе је друге и радознало погледаше у њу.</p> <p>— Па, ето, тетка-Маце; |
рата, иза којих је извиривало девојче и радознало пратило сваки покрет очајнога комшије.</p> <p |
вши поглед са онога гнезда и погледавши радознало у своју жену.</p> <pb n="206" /> <p>— Што ме |
и никад својом вољом, својим одрешитим радом но увек — случајно.{S} Ваљало је само да зажели, |
ца — шта све не сам радила да родим!{S} Радос је то, кума-Анастасија, и радос и една сладос!{S} |
дим!{S} Радос је то, кума-Анастасија, и радос и една сладос!{S} Ено, мој Алкибијадес!{S} Клефта |
аздарица двојако понаша: мало час онако радосна, као да је једва дочекала, што јој се муж врати |
врши што хтеде рећи, јер га Анастасија, радосно изненађена, загрли и поче љубити.</p> <p>— Сест |
"73" /> кад угледа како кира-Анастасија радосно и без икакве стрепње дочекује свога супруга.</p |
чеше грлити и љубити кира-Анастасију, и радосно јој честитати, што ће једном на ново скућити ку |
/p> <p>— Зар? — учини Маца изненађена и радосно.</p> <p>Мајстор рече Јанићију да иде, да спава. |
рњи немир, у коме се огледала и чежња и радост и нестрплење, све у један мах, не дадоше му да с |
оји је у исто време показивао и бригу и радост, што јој тако давно невиђени гост опет у кућу до |
анству и своме еснафу постигао на своју радост и на големи јед кир-Думин, који је још једнако у |
, мајсторе — одврати Јанићије двоструко радостан; прво, што га Лепосава није одала, а друго, шт |
д угледа свога мужа, отури канту и пуна радости стрча доле.</p> <p>— Стиже ли? — Добро досли!{S |
олити.</p> <p>Лепосава само што није од радости запевала.{S} Није шале, толико се препала, да с |
дућану још потпуно збуњен од изненадне радости.{S} Топло задовољство као мекани талас запљуски |
части, да је сав успламтео, па од силне радости није знао где да им места начини.{S} Посадио их |
ика.</p> <p>Диша стојаше неко време и у радости и у некоме мутноме расположењу, док тек Маца од |
када се мајстор Диша налазио на врхунцу радости и узбуђења, те му дође чисто као нека душевна п |
же мајстору, да отпаше кецељу, коју при раду око антерије везује.</p> <p>Пред кућом Дишу изневе |
ло би морао из нова започињати, да га у раду не прекиде кира-Анастасија, која у тај пар уђе у д |
мајстор, своме шегрту исповеда зашта се радује, те, у место да свога шегрта помилује, приши му |
да попије она. — Оно, што јој не да да рађа, младина ће да скине с ње, а од овога записа, роди |
те прекорети првим мужем; па децу да ти рађа, сваке године по једно.</p> <p>Мајстор Диша би, пр |
р ће ме отерати.</p> <p>И њему се нешто ражали; дође му, да као мало дете зајеца.{S} Грло му се |
ве што може, не би ли га умилостивила и ражалила, те да се кући врати.{S} Кир-Думи не смеде да |
кад угледаше сузе удовичине, и саме се ражалише и бризнуше у плач, па онда онако уплакане поче |
чала је у комшилук до кира-Думинице, да разабере, неће ли кир-Дума знати са чега јој је муж ова |
одити, али шта, то није могла никако да разабере.</p> <p>Хаџи-Диша није хтео да седа за совру, |
е да прође време, да залечи ране, да се разабере и обазре око себе; јер сви ови Срби, комшије и |
он, бечи очи, али никако не може да се разабере, где је и шта се то око њега догађа. <pb n="61 |
, стојала је не могући још никако да се разабере, шта је све то у овоме часу било.</p> <p>Лепос |
свежином хладне воде и сирћета, кад се разабра.</p> <p>— Не бој се, кир-Дишо, сад је све добро |
це.</p> <p>Кад се Диша у неко доба ноћи разабрао од бунила, прво лице, које угледа код себе, би |
ше Јанићијеве, што он ни сам није могао разабрати, водила се нека потајна борба.{S} Нешто нејас |
са мном? — мисли Јанићије и мучи се да разазна, титра ли се она с њим или је у истини она све |
четрдесет и три године, које су га иза разапете антерије за леђима гледале.</p> <p>— Еле, сад |
ће само пролазити кроз оне густе редове разапетих ћепенака и кроз унакрсну ватру исмевака и чар |
p>Јутро необично пријатно.{S} Читав низ разапетих ћепенака кроз криву и тесну улицу на Зереку и |
кућама, где је тетка-Маца навраћала, да разбере о кира-Анастасији.</p> <p>А докле је тетка-Маца |
настасија досети, а ова опет редовно је разбијала главу размишљајући ко јој све то шаље, ствари |
га међу се, те Диша заборави и на своја разбијена врата и на оно што је шегрту спремао.</p> <p> |
грта беху зазорна, а уз то се сети оних разбијених врата, те га одалами шаком за врат, да је Би |
ај у мало што не испусти обе ћупе да се разбију.</p> <p>— Што се бијеш, газда? — зацвили дечак, |
пусти добро кроз шаке, за оно што му је разбио врата.</p> <p>— Можеш ти то, брајко, пробати на |
Неће Ламбре!{S} Он како и ти, ич се не разбира за децу.{S} Кад не даде Бог по христијански зак |
ден пријатељ, да ме научите, те да и ја разбирам, засто вратисте прстен?</p> <pb n="41" /> <p>А |
јасно, али ипак је толико <pb n="86" /> разбирао, да има нешто што он не зна, а што се баш њега |
— упаде Диша у реч страшљиво.</p> <p>— Разбирате ли за кира-Анастасија?{S} Ако за њу разбирате |
ум јој ни татко ни брат, ни кум; ако се разбирате за њено к’смет, зашто па мене питате?</p> <p> |
ате ли за кира-Анастасија?{S} Ако за њу разбирате, она је на вилает.{S} И едну писму је послала |
у оно лице или трбух на раменима?{S} Не разбираш му ни шта му је што.</p> <p>Незадовољство Диши |
земљом и никако не може да се подигне и разбистри.</p> <p>Анастасија га је сузама и преклињањем |
га неко вија.</p> <p>А када се потпуно разбистри од забуне, застаде, да се обазре где је.{S} П |
коме би смео поверити и његовом помоћи разбистрити у глави онај хаос, који му је сметао да буд |
о зид.</p> <p>— Леле!{S} Фаћајте го!{S} Разбојник!{S} Арамија!{S} Хоће да ме убије! — лелекао ј |
p> <p>— А шта се то тебе тиче?</p> <p>— Разбојник еден!{S} За сто нападас зенско свет на улица? |
чен.{S} Од хаџије није се Маца никаквој разборитој помоћи могла надати.{S} Он се, као и увек, < |
еше једна кап више зејтина на већ онако разбукталу жеравицу.</p> <p>Да остане и даље у служби о |
свој својој лепоти и бујности плануо и разбуктао се у њезину срцу, да је занесе, опије, па сад |
а да ће се обоје потући, навалише да их разваде.</p> <p>Али ово постиже други резултат.{S} Обој |
колико жена, које истрчаше на капиџике, развадише их, и Лепосава, бледа од узбуђења, отрча кући |
мисли, које га и без његове воље вукоше развалинама порушених идеала; а ноћу, кад заспи, долази |
ле су читав пустош; у души су му лежале развалине од свију мисли што их је уз пут смишљао и он |
и изиђе из дућана, Јанићију се још више разведри, прихвати газдину песмицу и, онако уз посао, з |
му је на срцу лежало.{S} Тетка-Маца је развезла да прича о мајстор-Дишиноме уважењу и о томе, |
у томе часу, заошијало на све стране и развејало ледену мисао као ветар прашину.</p> <p>— А шт |
м, да га у руке целује.</p> <p>Оба кума развеселише се; кир-Дума му не даде руке, него се, као |
у, како се ово вижљаво девојче све више развија у једру и свежу девојку, он је ипак то чинио из |
време остављала, да се ствар сама собом развија, и без сумње чекала згодан час, када ће јој се |
после ове пакосне напомене почињу да се развијају незгодне досетке на рачун мајстор-Дише, кира- |
тка-Маца за то време лагано и на одушке развијала је своје погледе на данашњи свет, из далека м |
у колико се више Лепосава на његове очи развијала, у толико је већма падао у неразумљиву срџбу. |
, кад та новост дође до последњега уха, развије се у читаву приповетку.</p> <p>Сирота Лепосава, |
а сада ето где пред њиме стоји потпуно развијена ружа.</p> <p>— Шта ниси хтео?</p> <p>— Оно... |
p>— Кога да донесу?!{S} Нећу мртваца! — развика се хаџија као у помамилу. — Нећу!{S} Шта ми тре |
је то?{S} Ста искас сас та жена, бре? — развика се кир-Дума, што га грло доноси, и диже обе шак |
читаву историју, која ће се за дан два развити.</p> <p>Српским женама није никако у рачун ишло |
рчко-цинцарском партијом, потражио је и развод брака, а како је ствар била очигледна, суд му је |
упни гласови од дечје писке.{S} Њему се развукоше усне од задовољства и среће.{S} Он и без допу |
ије то лепо да ме уплећеш у те ствари — развуче тетка Маца <pb n="89" /> — ако што знаш, онда ш |
тинскога добоша.{S} Грлати добошар Суља разглавио вилице и на памет виче искупљеноме народу: „Ч |
сада кир-Диша не сазна и да Јанићије не разгласи по комшилуку њезино неверство.</p> <p>— Морам |
а се дубоко замисли и поче радознало да разгледа записе.</p> <p>— Хоћеш ли? — запита Диша.</p> |
ана изнађе у једноме сандуку.{S} Кад их разгледа, изиђе му пред очи све што му је дервиш савето |
уна брзо пређе, узе јеменије и стаде их разгледати.{S} Јанићије је гледаше нетремице и чисто му |
е у мутвак, јер хоће са њеном мајком да разговара.</p> <p>Кад оста са Мацом на само, мајстор Ди |
ју, докле се они живо о овоме или ономе разговарају.{S} А рано јутром и око сунчева смираја чес |
дерлуку опазише своје жене, како весело разговарају са кира-Анастасијом, као да нису пуне две г |
у и вечерао.</p> <p>Једаред, по вечери, разговарајући још за совром, тетка Маца, која је од нек |
мутваку певушила што или би се с мајком разговарала.</p> <p>Тада би Јанићије из чежње и страшљи |
се враћаше.</p> <p>А докле су они овако разговарали у гомили овога света, хаџи-Диша је достојан |
понављало се оно о чему се целе недеље разговарало, а кир-Дума никако да подеси згодан тренута |
> <p>— Од суза нема лек, џанум; него да разговарамо шта да се ради!{S} Може бити кир-Диша да ће |
ром, не обраћајући на њу ни мало пажње, разговарао са пуницом, она је ћутала, па, ако је имала |
мутваку, онда је отворено и без зазора разговарао о мајстору.{S} Једном рече тетка-Маци: „Ето |
гледала како седи поред Дише.</p> <p>— Разговарасмо мало... одговори Диша не баш најљубазније. |
ати се кући.</p> <p>— Сутра ћемо се већ разговарати, а до јутра нека му буде и тако, — рече Мац |
добро, таман за устабашу, па ето, готов разговор.</p> <p>Цео тај дан мајстор-Дишу су то овде то |
сказала, да су комшинице одмах пресекле разговор у томе правцу, јер су осетиле, да им она не би |
ати дете од шест година.</p> <p>Овај се разговор водио на петнаест дана по повратку Дишином.{S} |
на чардаку стаде ослушкивати, какав ће разговор бити.</p> <p>Али наместо разговора Маца из гла |
к њојзи или ова кира-Думиници на кафу и разговор. — И кира-Мана и све остале жене вратише јој н |
<p>Али како није никуд излазио и сваки разговор о томе избегавао, то он није ни могао знати св |
му је тако потребно било, да о тој теми разговор продужи.</p> <p>Тетка Маца је застала мало, да |
го, тек све ово ускорило је, да се овај разговор поведе баш сада, тако рећи пре него ли што је |
рече Диша дрхтавим гласом — имам један разговор с тобом.</p> <p>Маца махну очима на Лепосаву и |
а између зета и пунице водио се озбиљан разговор, који беше од недогледних последица по цео жив |
адожења?{S} Ич си не знајем за тај лаф (разговор)! — одговара још стидљивије удовица и уводи го |
о за едно мудра и уважена глава.</p> <p>Разговор се водио око свакидашњих ствари; по неколико п |
ној чаршији.</p> <p>За мало и од живога разговора и Ламбриних шала изви се песма.{S} Ламбре зат |
а њега.</p> <p>То је било после једнога разговора са Мацом, који је хаџију врло обрадовао и иза |
е се сасвим изменио.{S} Ни оне шале, ни разговора, ни песме.{S} Сељаци пролазе поред дућана, ал |
а или Цинцарина, о томе није могло бити разговора, јер, као на пакост, ни једна од њихових жена |
буђење.</p> <p>Сад више није могло бити разговора о ономе, што му је на срцу лежало.{S} Тетка-М |
> <p>— Море тетка-Мацо, — бранио се тек разговора ради — зар сада, када сам нагорео онако?</p> |
ав ће разговор бити.</p> <p>Али наместо разговора Маца из гласа закука.</p> <pb n="222" /> <p>— |
у чаршији, која је у недостатку других разговора претресала обично домаћа питања својих ближњи |
год би навратио до тетке Маце, чије је разговоре и савете тако радо слушао.</p> <p>— Све ти је |
ли будућега хаџију, да се с њиме виде и разговоре, а многи и да га замоле, да им из светих мест |
ка једва дочека овај звонки смех и сада разговори ударише много живље и много веселије, све док |
видела свога зета толико расположена и разговорна као данас.{S} Хаџи-Диша иначе није ни умео н |
Ламбре, као чудећи се кир-Думи на таком разговору. — Не сум јој ни татко ни брат, ни кум; ако с |
, па се, ваљда зато, није ни паштила да разгони онај облачак, што им се над пролећем брачнога ж |
ра лизала га је од пете до главе, па се разгоревала у очима, из којих је суктала силна врелина. |
раздражене Анастасије.</p> <p>А када их раздвојише, она се поче као у грчевима савијати и јецат |
е, кад дођоше двојица са Циганима, њега раздрага песма, дође међу ове и тако ударише у пијанку |
каже то?{S} Ко каже, ана-сана.... викну раздражен и поче поклецавати од ужаса.</p> <p>— А ко не |
грануше живошћу, кад му са сокака допре раздражена вика кир-Думе и двојице његових пријатеља.</ |
гоше, да беднога Ламбру спасу од ноката раздражене Анастасије.</p> <p>А када их раздвојише, она |
<p>— Идем да га дотерам! — викну хаџија раздражено и изиђе на улицу.</p> <p>Но у ћор-Ахметовој |
>— Тражим чест!{S} Шта је ово? — запита раздражено фудул-Стаменка и поднесе му под нос пуну шак |
ек, чије очи набрекнуше и закрвавише од раздражености.</p> <p>— Скупо је!{S} Збогом! — рече Диш |
неће!{S} Каже — и овде тетка-Маца поче раздрешивати шамију под брадом — оно није човек, оно је |
вање Алаховог имена, по телу бо.</p> <p>Раздрљених груди и голих руку, дервиш, чије је лице све |
баченим ћурчетом преко деснога рамена и раздрљеном кошуљом, кроз коју су широко избијала снажна |
ију и који због ње туче шегрте!“</p> <p>Разиграна машта Јанићијева све га је више увлачила у св |
а, када се уверише да није ничему крив, разиђоше се, а Јанићије оде својој кући.</p> <p>Овај пу |
ри се и не изиђе из ње, све докле се не разиђоше људи и докле фудул-Стаменка не одмаче од врата |
шта га све може снаћи, кад се сукоби са разјареним Дишом; мучио се на стотину начина, како да с |
је мало час рибу порила, и стаде према разјареноме супругу.</p> <p>— Ела-те, ако искате да вас |
ичала, то је увек тако лагано и сређено разлагала, као да је водила рачуна о свакој речи коју ћ |
p> <p>И мајстор Диша, коме, после овога разлагања, пуче пред очима сва дубина хаџијскога значај |
шко је било Лепосави слушајући материна разлагања.{S} Свака њезина реч погађала је право у срце |
аца својим познатим лаганим али речитим разлагањем.</p> <p>— И тако, турфа посла! — уздахну Диш |
писка, што је од зурла до неба јечала, разлегала се у њезиним ушима као писка покојникова, кој |
а мујезиновом песмом што се са минарета разлегала, опомињала је трговце да пазар престаје; и по |
и певање девојачких гласова.{S} И то се разлегала баш она иста песмица, коју ономад зачу, а кој |
ово питање расвести.</p> <p>Из куће се разлегало нарицање; једна по једна жена улазила је на к |
јој се <pb n="27" /> смех чак на улицу разлегао, да га последњи одјеци зурла и гочева не заглу |
цвећа, који се са девојачким гласовима разлегаше преко зидане ограде, све га то поче на ново д |
ану, који блисташе свежим плаветнилом и разлегаше се у шумору лишћа и гугутању кумрија, дође јо |
ње петлово, које се чак из другога села разлеже.</p> <p>А хаџи-Дишу, чију достојну успомену чуп |
у очајан и нерешљив.{S} Мисли и планови разлетали су се као варнице са упаљенога крова; и сваке |
е, час зелене час као ватра светле пеге разлетеше му се око очију; смрачи му се, и он тресну са |
отворном памуку хаџи-Дишу, ради лакшега разликовања од једног другог хаџије, који је случајно и |
ао и сви ексери што су, само се од ових разликовао, што је на оштроме крају, место обична врха, |
да у очима свога шегрта јаче означи ону разлику, која између њих владаше.</p> <pb n="76" /> <p> |
кови, који, широком лицу и носу, сасвим различитом од грчко-цинцарскога, ипак придаваху неку на |
ише.{S} Диша му је поверио чак и главни разлог, чега ради је предузео тако далек пут, и хаџи-Зо |
о ће опет остати нечисто.</p> <p>А овај разлог није био без јакога утицаја, у толико пре, што ј |
и себе и нехотице дала Анастасији један разлог више, да се одупре кир-Дишином наваљивању. — Кад |
.</p> <p>И то одушевљење имало је свога разлога не само у томе, што је њезин муж дошао срећно с |
више, што није било никаквога оправдана разлога, да на њезин позив не оде.{S} Ко зна како ће <p |
м гонише, да се осврне на тако убедљиве разлоге кир-Думине, њему дође на ум, да још један покуш |
p> <p>Па онда, баш када би и на све ове разлоге зажмурила и рекла да јој се не свиђа ни мало он |
је својом ватром сагорева најубедљивије разлоге мозга, размахнуло би у томе часу, заошијало на |
пак не одговори ништа ташти, на чије се разлоге већ у велике навикао да их прима и — сноси.</p> |
b n="56" /> <p>Поткрепљена тако снажним разлогом, дочекала је кир-Дишу на ручак, тврдо уверена, |
p> <p>Побожан <hi>као</hi> Грк, љубак и разложит <hi>као</hi> Грк, штедљив <hi>као</hi> Грк, ус |
ти и твоја сахрана! — прошапута му онај разложитији хришћански глас; и <pb n="163" /> то беше п |
/p> <p>Но кир-Дума је био човек од оних разложитих људи, који је ствари одмеравао по неколико п |
то није? — одговори тетка Маца лагано и разложито, као да се ту о некој незнатној ситници говор |
е ћемо да правимо како и за нас.</p> <p>Разложише му понова како нема смисла да седи тако сам, |
е што пре чаршија умири.{S} И тако, сви разлози били су тако снажни, да им се није могло одолет |
и од туда ничим па ни њезиним смехом ни разлозима, без којих свакако ни кира-Анастасија не беше |
жениних уста!</p> <p>Пред тако снажним разлозима мајстор Диша је попустио; а осем тога, он је |
њене љутине, да је морала пред њезиним разлозима устукнути.</p> <p>Када је Маца изишла из мутв |
чаја, стеже срце и, предавши се потпуно разлозима хаџи-Зосимовим, набави кутију од тенећке и по |
да стресе са своје душе овај притисак, размахну да ради, да се заборави; једаред покуша и да з |
ће му радњу да запали; а Јанићије тада размахну песницама, па га је толико тукао и газио, да б |
м сагорева најубедљивије разлоге мозга, размахнуло би у томе часу, заошијало на све стране и ра |
начаја, сада је почео већ да узима шире размере.{S} Потајна саревњивост између старе грчке чарш |
ономе часу, када га је угледао како се разметнуо и хрче на туђем миндерлуку, као да је у својо |
докле се он на хаџилуку бавио?{S} Деде, размисли! — А то ти је овако:{S} Бог, (нека му је вавек |
дао много новаца а још више памети, па размисли.</p> <p>— Па то на хаџилук?</p> <p>— А што?{S} |
лично тицало, те баш и да није хтео да размишља и о таквим сокак-сплеткама, дужност му је била |
у и поче димити.</p> <p>— Чудан свет! — размишљава мајстор Диша.{S} Шта му још неће пасти на ум |
осле дође крај.{S} Она је већ почела да размишљава, на који би начин могла да оде само до Галца |
ита тихо, некако замишљено, више као да размишљава него ли да пита.</p> <pb n="13" /> <p>— Како |
не види.{S} Ма да је све оно урадио не размишљавајући дуго и под првим утисцима оне кира-Манин |
отела.</p> <p>А докле су њих двоје овде размишљавали, седео је Диша у ономе собичку очајан и не |
не, он ће ми опростити.</p> <p>Таква су размишљавања врло често занимала мајстор-Дишу, и кад го |
p>— Па, дабогме, и зашто да ме гледа! — размишљавао је Јанићије. — Ја сам само један сиротан <p |
.</p> <p>— А баш ако је до 4000 гроша — размишљавао је Диша — ја знам како ћу.{S} Дај Боже да о |
докле је кир-Дума говорио, мајстор-Диша размишљавао.{S} Па ипак, поред свега тога, што га је ов |
ме није ни мислио.{S} А и како би могао размишљавати, кад су га све ове сплетке и догађаји толи |
и, скочио је и још мамуран поче збуњено размишљавати о свему што се десило.{S} Шта је све било |
, а ова опет редовно је разбијала главу размишљајући ко јој све то шаље, ствари привлачила у ку |
, ово питање извео одлучно и без дугога размишљања, да му не цепаху душу два снажна осећања, ко |
ан стомак, који се, у овом часу тужнога размишљања, мученички грчио од глади, те тако, и не мис |
ша? — запита престрављено после кратког размишљања.</p> <p>Анастасија диже лице с јастука и са |
е; устава је пробијена и бујица мисли и размишљања могла је тећи својим коритом.</p> <p>На горњ |
к.{S} Што да ме гледа?</p> <p>Ово тачно размишљање о своме положају он је по каткада истицао у |
падаше да потражи узрока, ипак је чешће размишљао о своме калфи, који му је у свему био десна р |
њојзи.</p> <p>Ламбре је дуго праскао и размишљао шта га све може снаћи, кад се сукоби са разја |
арао је самоме себи.{S} А докле је тако размишљао и брижно погледао у „бешчедну“ будућност, кир |
увлачиле сумњу, а из сандука извлачиле разне ствари: шкуртељке, ћитајке, платна, па, чак, из д |
порода и да му имање туђа хала и врана разнесе.</p> <p>Тако су протицали дани за данима, недељ |
ла из баште, као да му дохвати усклик и разнесе на све стране.{S} Бар њему се тако чинило, јер, |
! — Турчине, - бре, пали кумбару, да ме разнесеш!</p> <p>— Рђо ниједна, што се не обеси онда?</ |
тајну, па да је, на све четири стране, разнесу.{S} Напротив, она је била од оно мало жена, кој |
гао тесних улица, претрпаних као и увек разним сметлиштем, из кућа избаченим, што се на пролетн |
не би могао прећи.</p> <p>А докле се по разним комшијским кућама зуцало, додавало или смејало н |
матрао у гвоздењачи наслагани капитал у разним кесама, кесицама и другим замотуљцима.</p> <p>Та |
<pb n="199" /> већ посвећених хаџија из разних земаља, кренуо се на пут кућама.{S} У томе карав |
донео је два дугачка чибука, поткићена разнобојним мерџанима и по једну лепу дуванкесу са жути |
даје престало је оно пријатно убацивање разноврсних артикала од свих <pb n="49" /> еснафа, које |
гложе по београдским шанчевима и својим разногласним лавежом узнемирују тихи сан општинских пат |
мајстор Диша, шта се све о њему прича и разноси, чисто се зграну.{S} Очи му се приковаше, па ни |
ио је више по улицама него у дућану.{S} Разносио је „каранфил“ званицама, које је мајстор Диша, |
е само утврдити бујна крв једног младог разоренога срца, ужљебила се дубоко у његову главу; та |
ила је, да је мајстор Диша дошао, да се разрачуна с њим, и он сав претрну, скочи насред собе, о |
ше на помисао, да се ма са којом од њих разрачуна.</p> <p>— Она, која те прво данас запита:{S} |
их није заборавио.</p> <p>Докле је жена разређивала поклон, кир-Диша зашао по кући, да осмотри |
ћу расклапао један по један докуменат и разређивао по столу, а сваки од њих био је утврђен печа |
е одговори, седе за пањ и узе дикиш, да разрезује по обележеним линијама на меку сахтијану.</p> |
ака, који је тумачио снове, те да им он разреши онај загонетни сан тетка-Мацин.</p> <p>Тога пус |
јој радњи.</p> <p>Газда Диша га погледа разрогаченим погледом и чисто чудећи се, како то да му |
>— Добар вече, кир-Диса!</p> <p>Диша се разрогачених очију заблену у госта.</p> <p>— Ја сум, ки |
/p> <p>Бик стао насред дућана, па гледа разрогачено у свога газду.</p> <p>Мајстор Диша стоји пр |
ити са својим бившим пријатељом, стаде, разрогачи се на Ламбру и дршћући од гнева поче нешто не |
кад Маца закука, он престрављено скочи, разрогачи очи, па, када сазнаде да је ту био крај, доко |
го.</p> <p>Старац скочи са миндерлука и разрогачи се на Дишу.</p> <p>— Шта?{S} 500 гроша?{S} Ка |
наопако! — викну Маца, а Диша само што разрогачи очи од изненађења.{S} До данас Јанићије није |
но наспрам другога.{S} Он опустио руке, разрогачио очи и зачуђено се забленуо у њу; а она тако |
лакше уверити свет у нешто, него ли га разуверити.</p> <p>— Па зар је то лепо да дочекаш старо |
набацао.</p> <p>А када га већ и срце и разум гонише, да се осврне на тако убедљиве разлоге кир |
жена и сада су тражиле њену помоћ, па, разуме се, све те жене знале су ценити и наградити њези |
милани јед окрене противу своје жене и, разуме се, да на њојзи своје незадовољство излије.</p> |
ади“ за калфу, а Диша обећава све, али, разуме се, тек колико да се не замери званицама; иначе, |
из бербернице, већ чуо за цео догађај, разуме се, сасвим у другој форми.{S} Чуо је како је кир |
то што и неодлучне до одлуке доведе.{S} Разуме се да, у таквим приликама, било случај или ма ка |
иша неправедно џангриза својој жени.{S} Разуме се, да је он био увек на Лепосавиној страни.{S} |
стране нагађати, шта је томе узрок.{S} Разуме се, да је било сијасет прича и узрока; свака жен |
ио у кући, да га човек не би познао.{S} Разуме се, да се Лепосава одупрла и таквим жељама, да т |
а чак и да је кори за њезину леност.{S} Разуме се да и Лепосави ово Дишино џангризање поче бива |
улицу, да кога било наврати у кућу.{S} Разуме се да по комшилуку није смео тражити помоћи, јер |
мишљено главом.{S} Није никако могао да разуме, како тај момак тако брзо измени своју ведру нар |
никога.{S} Као несвесна ствар, која не разуме шта се то око ње догађа, седео је нем и поражен |
они знали кога под „фукаром“ и говедом разуме мајстор Диша.</p> <p>Али како се тек изненадио, |
о и пређе распиње.{S} Шта више сад је, (разуме се у пратњи Јанићија Бика) пролазећи кроз грчку |
и здрав као врба!{S} Биће, биће!</p> <p>Разуме се да мајстор Диши не оста друге, него да још че |
асецаше дубоко испод коже у пањ!</p> <p>Разуме се да је Диша причао Маци и Лепосави, како је Ја |
зирце истрча из авлије на улицу.</p> <p>Разуме се, да је Ламбре, покрај све своје чежње да се ш |
едном стаде јасно оно што мало час није разумео.</p> <p>— И јесам лудак.{S} А ти, што ми се не |
поздравио мајстор и шаље ово! — Јеси ли разумео?</p> <p>— Јесам, мајсторе — одврати Јанићије дв |
у њу, тако да је сваки од црквара могао разумети, како хаџија цркву уважава.</p> <p>Овоме хаџиј |
моћи и четворе очи да отвориш на све... разумеш ли, на све.</p> <p>— На све, мајсторе!{S} То да |
да ме нико вара и да ми образ гази.{S} Разумеш ли?</p> <p>— Опрости му, зете, још је дете!{S} |
са таким презрењем гледала на јучерању рају, како сада тежи не само да се ослободи свега што ј |
о овај четврти запис да спустиш у чашку ракије, па половину да попијеш ти, а ону другу да попиј |
једну руку на Думино а другу на Дишино раме, па ниже ли ниже.{S} Једном речи, прави пријатељ к |
рао се Ламбре и бесно је дрмусао за оба рамена.</p> <p>А када се кира-Мана истрже и сва изубија |
иљак, пребаченим ћурчетом преко деснога рамена и раздрљеном кошуљом, кроз коју су широко избија |
да је ту био крај, докопа покојницу за рамена и поче је трести.</p> <pb n="214" /> <p>— Лепоса |
којих су широки рукави кошуље спали на рамена, те тако показивали, можда најлепшу белину и рум |
ка глава са вепровим зубима без трупа и рамена и само са ногама.{S} Па чим се родило, оно се, б |
курјуком, распученим недрима и голим до рамена рукама, све је живље скакутала по соби, па онда |
загрљасте пуначке мишице, које беху до рамена голе.</p> <p>— Добро сте нам досли!...{S} Орсе! |
де му мисли Лепосава и погледа га преко рамена.</p> <p>— Не могу више! — одговори Јанићије узбу |
е Лепосава и ђаволасто га погледа преко рамена.</p> <p>— Па знаш како је — одговори Јанаћије по |
га само: је ли му оно лице или трбух на раменима?{S} Не разбираш му ни шта му је што.</p> <p>Не |
акала.</p> <p>Анастасија нервозно мрдну раменима, да је не тиче руком.</p> <p>— Ама, што си се |
свога калфе, он је потапшао Јанићија по рамену и, кад су у вече сели за совру, казао пред Лепос |
не верују, докле се и прстом не дотакну рана, снабдео се он уверењима и печатима од власти и св |
угодни %постуњак виде, на сну човека са ранама на длановима и грудима и он му рече:{S} Иди у Ве |
S} Требало је да прође време, да залечи ране, да се разабере и обазре око себе; јер сви ови Срб |
годину, докле удовица потпуно не залечи ране, које јој Бенџина смрт зададе, али Дума, као кум, |
и га срдачно прихватио и благим мелемом ране привио.</p> <p>И мајстор Диша се обрадовао, када м |
заспала, тако јој је тај осмејак све до ране зоре играо час на уснама а час скакутао по зажарен |
м ожени, а Бенџа опет није могао умрети раније, него што је то било уписано у књигу.</p> <p>Ана |
е, као и сваки други, грабио је, да што раније дође на чесму, како би што дуже на <pb n="37" /> |
ку ни најмање, да мало доцније, из оног ранијег снебивања и потајног осмешкивања тетка-Мацинога |
иша је већ у велике примао честитања по раним ћепенцима.</p> <p>— Тако те хоћу: да се ожениш, ј |
е мишљење о њему по чаршији проноси.{S} Рано у јутру, пошто је почистио испред дућана, узе Јани |
иво о овоме или ономе разговарају.{S} А рано јутром и око сунчева смираја чесменски зид и не ви |
това, досећа се, да је оно кожа њезиног рано изгубљеног супруга, лисца, и да она, као свака неу |
А како му је било код куће, где се врло рано затварао?{S} Изгледао је самоме себи као осуђеник |
ilestone unit="subSection" /> <p>У зору рано неко закуца на Дишин капиџик.</p> <p>— То је онај |
анићије пре толико година указа.</p> <p>Рано у вече Јанићије је долазио кући, а у први освит од |
би се у сну мало јаче насмејала.</p> <p>Рано, у зору, кад сви шегрти устају и журе, да испред д |
ум.</p> <p>— Седиш, ћерко, седиш, а из рантлике кипи!{S} Шта радиш море то, куд си се замислил |
пред којом су били престављени лонци и рантлике.</p> <p>— Што ћутиш сад, а?</p> <p>Лепосава ни |
<p>— Ништа, нано, — замеће она и измиче рантлику, да не прекипи — уморила се, па мало седох.</p |
ећим, задовољан својом вештином, намаза рану зејтином, даде јој апове, да прогута, и, кад своје |
бућара, честију и љубовју озаривши јего ранше уцвјељену душу, а по том, подаривши јему истоврем |
у тугу, која ипак тако пријатно пада на рањено срце.</p> <p>— Обесићу се; а њој ено мајстор-Диш |
око Јанићије, који се тек на ово питање расвести.</p> <p>Из куће се разлегало нарицање; једна п |
ава! — викао је као смушен, не би ли је расвестио; али у залуд.</p> <p>— Лепосава! — јаукну још |
да опет мајстор Диша?{S} Тек ове појаве расвестише га и он се полако изви из њенога загрљаја.</ |
имао захвално, па, и ако је био вас дан расејан и апатичан, ипак га је ова нежност тетка-Мацина |
нека буде срећна с њим! — шапутао је и расејано гледао, према јутарњем сунцу, на западни поруб |
дједаред види, како му се на све стране расипа.{S} Шта ће све то?{S} Чему све то?{S} И сасвим п |
тога! — Ја те лепо питах: може ли да се расквари свадба пре ђердека; а ти мени шамар за врат!{S |
к „тихе нарави“, па, као вели, ако овде раскварим сватове, лако ћу после удесити, да му омилим |
де, баш му се свиђало.{S} И не би био с раскида да се њоме ожени.{S} Оно, у шта је био сигуран, |
{S} Испосник је са нарочитом озбиљношћу расклапао један по један докуменат и разређивао по стол |
аш кад се у Вертепу пред јаслама молио, расклопи се земља и из ње се промоли страшна чељуст, ко |
ће нешто да каже своме шегрту, али, кад расклопи уста, грло му се стегне, па ни да прослови. — |
, пеки! — одговори свети и, пре него ли расклопи ковчежић, извади из недара једну хрпу сложених |
главица голуждравих ластавчића, који са расклопљеним жутим кљуновима пиштаху за мамом и татом, |
јале и вредно прибирале сокове из белих расклопљених чашица купинова цвета, а по тамној ћерамид |
ика.{S} Побожни испосник учини крст над расклопљеном чељусти, а ова у томе часу страховито рикн |
> <p>— Унутра, сурунтије!{S} Шта сте се раскокотале по сокаку! — подвикну нека остарија жена из |
ло час дошао са бурне улице, па се овде раскомотио, лепо испавао и онако комотан изишао на докс |
ва филџана.{S} И она је била нешто мало раскомоћена, без јелечета око снаге и бошче око шалвара |
глодао је слова, а живи трн, који онако раскошно буја над старим, запуштеним гробовима, не допу |
а пуцетом као орах, да би му често кожу раскрвавио.{S} А за све то коме би се потужио, кад нико |
базно смешиле; а она опет, као удовица, раскривене главе и без мушке заштите, шта је могла друг |
ne unit="subSection" /> <p>Сутра дан од раскрснице до раскрснице чуло се добовање општинскога д |
ction" /> <p>Сутра дан од раскрснице до раскрснице чуло се добовање општинскога добоша.{S} Грла |
.</p> <p>Да би доказао, како је у свему раскрстио са грчко-цинцарском партијом, потражио је и р |
чком нацијом, те ће тако, мало по мало, раскрстити са погрешком свога оца, који не беше те срећ |
век можда изгубити.{S} А уз ово осећање расла је упоредо и она бојазан, да ће <pb n="93" /> пос |
рогура се кроз гомилу, која је све више расла.</p> <p>Сад, после овога сукоба, који се за најкр |
снажна осећања, која му сваку одлучност раслабљаваху.{S} И сада, када је био потпуно уверен о н |
ворена, он је, као подсечених ногу, сав раслабљен које од умора а још више од оног унутарњег бо |
е, вукла га је неодољиво тамо, и он сав раслабљен изиђе из дућана и споредним сокачићима, где ј |
шао је у подрум, да у један бокал оточи расола, који је он увек за вечером наместо вина пио.{S} |
к својој домаћици, да пред госта донесе распаљене наргиле.</p> <p>— Много, кир-Ламбре, много бр |
се чује у ковачници кад меховима ватру распаљују.{S} У овај мах био је потпуно бесвестан за сп |
успорено, како су га кад узавреле мисли распињале, тетурао ни сам не знајући куда.{S} Грабио је |
а да се у свима димензијама као и пређе распиње.{S} Шта више сад је, (разуме се у пратњи Јанићи |
ивено по столу вино.</p> <p>Хаџија поче распитивати, а ћор-Ахмет му исприча све, како је у поче |
, лепо се видео мајстор-Дишин „шилт“ са расплаканом лисицом.</p> <p>Мајстор Диши заигра срце, к |
јим терцетом, чим се промолише на свет, расплашили јато домаћих гушчића, који, са својим родите |
ка живота удариће будаком преко мртвих, расплашиће сетне тичице, што се овуда гнезде, прекопаће |
егове воље и допуштења није момак могао располагати својом службом.</p> <p>Зароњена лица у шаке |
е добио деце.{S} Али: човек каже, а Бог располаже.{S} Диша се спремао за повратак; још само да |
но показиваше његову немоћ, да са собом располаже по својој вољи, беше једна кап више зејтина н |
, враћајући се у дућан замишљен и тешко расположен, у ушима му је једнако звонило: — То је љуба |
сада много прибранији и некако свечано расположен, као онај који је учинио добро дело, па сада |
мајстор-Диши, да је баш данас нарочито расположен, чинило му се као да га сваки познаје и чест |
ст брзо је умерила њезина ведра и вазда расположена нарав, те тако, после првога наступа и посл |
сле, Маца није видела свога зета толико расположена и разговорна као данас.{S} Хаџи-Диша иначе |
према.</p> <p>Кира-Анастасија није само расположена, она је ове вечери била управо одушевљена.{ |
да ступе.</p> <pb n="23" /> <p>Необично расположени седоше оба кума, а како су већ били од свој |
рну.{S} Но то га брзо пређе, кад угледа расположено и озарено мајсторово лице.{S} Диша упаде у |
го да премишља.{S} Лице му је било врло расположено, готово насмејано, у колико се тај осмејак |
ене никада не казују праве узроке свога расположења, те тако ни нама не остаје друго, већ да по |
вали на узглавље за софром и од обилног расположења јекну.{S} А кир-Диша, који никада још у сво |
ти очима, а нежним изразом лица пратити расположење својих гостију.</p> <p>А кир-Ламбре само из |
који је хаџију врло обрадовао и изазвао расположење, слично ономе што га осећа путник, који је |
посаву довело у неко чудно, несхватљиво расположење.{S} Тетка-Маци дошле на посело неке жене, а |
е имао појма, Јанићије би без сумње ово расположење њезине душе протумачио у своју корист.{S} О |
последње строфе пао у неко севдалијско расположење, бубнуо се песницом у груди и онда узвикнуо |
дубини узрујане душе и кроз осветничко расположење једнако се пробијао онај зрачак љубави и ст |
-Маци.</p> <p>Сав онај јед и осветничко расположење за ово кратко време створиле су читав пусто |
ећању, које је кроза сву срџбу и гневно расположење остајало снажно и несаломљено; враћао се св |
и измирне, толико су утицали на побожно расположење, да је са неком нејасном стравом и трептање |
ротив, осећао је тада необично пријатно расположење, па би, после свакога ударца, мукнуо као мл |
<pb n="47" /> <p>Но то је само тренутно расположење Дишино; после пола часа, када је Ламбре поз |
у да чује.</p> <p>Па ипак, кроза све то расположење, Лепосава се чешће пута усред ове вреве међ |
ном савесном мужу и домаћину стајаху на расположењу.{S} Ретко који дан да кира-Мана није примил |
зна кад ће се вратити!</p> <p>У таквоме расположењу она је најрадије окретала на тужну арију, а |
!</p> <p>У таквоме несносноме душевноме расположењу дочекао је и долазак свога мајстора. — Сунц |
обудио у јутру, осећао се у нелагодноме расположењу.{S} Лепосавина прилика једнако му се истављ |
кле се сасвим није изгубио у пријатноме расположењу удовичкога живота.</p> <p>Кира-Анастасијина |
ко време и у радости и у некоме мутноме расположењу, док тек Маца одшкрину врата и викну:</p> < |
а га више не одржаваху у оном пријатном расположењу, које човек осећа, кад зна да тиме Богу уга |
е вечери Јанићије се осећао у необичном расположењу; сву је ноћ осећао мирис онога босиока, што |
иначе није ни умео никада да се толико расположи или ма чиме одушеви, што би га из граница оби |
е жене, све по избор Гркиње и Цинцарке, расположиле се, па, кад не играју у колу, седе око пуни |
ку; а када Дума опази да више није сам, распомами се па се улете право пред очи Јанићијеве, сте |
ру, него тражише на ново прилике, да се расправе.</p> <p>И овога часа Јанићије већ беше одмерио |
се о своју обрамицу, по цео сат жагоре, расправљају о каквој домаћој или јавној новости, и са т |
, да се већ и у комшилуку почело о томе расправљати.</p> <p>Кира-Мана је силно волела свога Лам |
то довршавала по кући, па се толико око распремања и дотеривања занела, да је потпуно заборавил |
оно што га је до сада тиштало и мучило, распукло се и ишчезло као мехурић на води.{S} Био је ка |
а удовица, са забаченим дугим курјуком, распученим недрима и голим до рамена рукама, све је жив |
ла је само прилика оног набреклог, мало распученог јелечета и младешчића и неколико пари мајушн |
епосава уђоше у кућу и заклопише врата, распучи, те им даде маха, да што слободније одахну.</p> |
реко жеравице.{S} Да оде у Галац, да се растави од Анастасије, па, кад се врати, да је никако в |
ене, лако би она пркосила целоме свету, раставила би се са кир-Дишом, па би се удала за Ламбру; |
м срцем дижу на обрамице своје судове и растају се од чесме, тек кад и сами увиде да су се и су |
т, осети колико би јој тешко било да се растане од овога младића, са којим се као девојчица тол |
<p>Хаџи-Зосим је био врло услужан, и на растанку за градом чак му се и сузе у очима завртеше.{S |
рођено дете, не бих га више волела!{S} Растао је на наше очи, био ти је десна рука у кући, пош |
ноћ добила и што се мајстор Диша с њоме растао чисто тужан и плачан, што не може још који часак |
е до пре четири дана била тек као једва растворен пупољак, а сада ето где пред њиме стоји потпу |
сам текао овај зној, да га хале и вране растичу!“</p> <p>Али у кућевном домазлуку не би га више |
оји ће га на првоме сусрету на комадиће растргати, приковаше га за онај миндерлук.</p> <p>У јед |
би сад у стању био да је сву у комадиће растрза, само да му на очи изиђе.</p> <p>И онда, још ве |
које су га као јато грабљивих тичурина растрзале и кљувале.</p> <p>Међутим докле се он овако л |
се за најкраће време по целоме Београду раструби, није било никаквога изгледа на мирбу.{S} Кир- |
нути се и свега осталога: како је онако растужен пошао кући, али, када је дошао до свога капиџи |
е међу пријатељицама осећала усамљена и растужена.</p> <p>— Лако је вама да бесните, мужеви вам |
<p>И ова слика, коју је тако замислио, растуживала га је и изазвала у њему ону горку тугу, кој |
у је шумор баштенскога грања и пријатно расхлађивао његове снажне груди, које, чим Маца и Лепос |
увек позајмљивали барјак од палилулских ратара, а за то су морали вазда ове сељаке да мећу о сл |
на куде моју домакицу, на еден кадаиф и ратлокум.</p> <p>— Зашто, кир-Дума?{S} Да ли не мислиш |
! — весело је певушила Лепосава, носећи ратлокум и кафу, да мајку послужи.</p> <p>— Па где си б |
уморна!{S} Лепосава, дете, донеси један ратлокум и воде.</p> <p>Кир-Диша само пребледе, седе на |
чен до грла са неколико кеса леблебија, ратлокума, халве и једним саханом топлога кадаифа.</p> |
реставила џезву с кафом, метнула четири ратлокума на саханчић, а у шарену чашу хладне воде, да |
утвак и обратно, те доноси час кафу час ратлокуме и друге слаткише гостима.</p> <p>Најзад се пр |
гомиле света а можда мало и уплашен од ратоборнога изгледа Ламбринога, обазре се за собом.</p> |
кају, па кад после навру деца, а она се ратосиља.</p> <p>Мајстор-Диши се смрче пред очима, кад |
ињу да се развијају незгодне досетке на рачун мајстор-Дише, кира-Анастасије и Ламбре.</p> <p>Но |
кућама зуцало, додавало или смејало на рачун будућега младожење и младе, мајстор Диша је плива |
једна другој по коју веселу досетку на рачун будућих младенаца.</p> <pb n="25" /> <p>Да је мај |
ивао никакав <pb n="219" /> материјални рачун.{S} Она је Јанићија волела; гледала је у њега, ка |
ти.</p> <p>Српским женама није никако у рачун ишло да једна Цинцарка, па још удовица, уграби њи |
ку, и поред свега тога, што му никако у рачун није ишло, да изгуби пријатељство два тако угледн |
д ни помози Бог, да ту није било некога рачуна.</p> <p>Сплетка је од некуда потурена у чаршију; |
о и сређено разлагала, као да је водила рачуна о свакој речи коју ће изговорити.</p> <p>Данас ј |
дућану остао је онакав исти — човек од рачуна.{S} Ниједна пара, коју му је судбина наменила, н |
Диша је и њима обећао, али као човек од рачуна одлучио је, да за свој новац не купује другима „ |
вати очима као човека, кога ни у шта не рачуна.</p> <p>— Образ да ми погазиш?{S} На мој леб да |
свој господар; о свакој је аспри водио рачуна и са највећим задовољством свакога вечера пребра |
ђу поклоницима и зато, што је он толико рачуна водио о светињи ове земље, по којој је Спаситељ |
прилика у оно доба, кад су се капитали рачунали на грошеве; па још кад се има на уму, да је ки |
ћај, оно срце, које не признаје никакве рачуне и које својом ватром сагорева најубедљивије разл |
е врату.{S} Кад је хаџија прегледао све рачуне и уверио се о неоспорној савесности и тачности с |
твар, коју ће време једаред зачепркати, рашчепркава.</p> <p>— Најбоље, да ја престанем ићи тамо |
ересовао многу Лепосавину познаницу.{S} Рашчуло се о томе, па многе нероткиње, међу којима је б |
чко путовање.{S} По чаршији се у велико рашчуло да ће Диша у света места, а по махалама се прип |
вазда пакостили; често би се пута, она рашчупаних коса и плачући а он сав изгребан, вратили са |
гудуре, обзирао се на све стране, да га рђави људи не опљачкају или да се једним непромишљеним |
Ламбру, због кога се о сватовима онако рђаво провео, дохватила га сада, па га чисто гура напре |
за њега?</p> <p>-— Него за тебе, ваљда, рђо калфинска!{S} Ти би ми па бољи био? — одговори Лепо |
пали кумбару, да ме разнесеш!</p> <p>— Рђо ниједна, што се не обеси онда?</p> <pb n="187" /> < |
која иђаше уза њ, једва чула.</p> <p>— Рђо папуџијска, шта ти је ружно урадио, да му тако жели |
ују.{S} Тај двокраки врх био је покапан рђом као крвавим капима.</p> <p>Мајстор Дишу подузе стр |
а другом му женом, као и за оном првом, ревно пазити.{S} Али радња, радња му је највише на срцу |
тник движе:</l> <l>Хаџи-Диша, у надежди ревној,</l> <l>Со тим да се спасе љуте гриже,</l> <l>Со |
мео ни прићи дућану где је мајстор Диша ревносно чекао, неће ли га угледати, те да га исплати п |
ла у такву претпоставку.{S} Кир-Диша је ревносно пазио на свако парче кожице <pb n="64" /> у ду |
с тешком муком прелазиле преко прага и ревносно бацале сумњиве погледе на онај младешчић и све |
за свету дужност да своју ноћну службу ревносно одспавају.</p> <p>— Ножем на мужа!{S} Мене да |
близу Синџир-џамије!</p> <p>А цигани су ревносно лупали у гочеве, а она писка, што је од зурла |
> не уби; удри, не жали!“ А мајстори су ревносно вршили овај аманет: „Докле ти не утаманим оно |
ко српско удовица.{S} У нас се знаје за ред, а ни адет нам не је како у вас.{S} Него кад ми бид |
тебе једнога, али не дам да ми се квари ред; не дам да ме нико вара и да ми образ гази.{S} Разу |
ш како је: ти си устабаша, па људима од реда не иде никако у главу да имају устабашу а без уста |
.</p> <p>Тетка Маца је међу женама свих редова уживала велико поверење и била радо примана у св |
званице из осталих еснафа и грађанских редова учествовали су.{S} Весељу није ништа недостајало |
ако ли ће само пролазити кроз оне густе редове разапетих ћепенака и кроз унакрсну ватру исмевак |
кав ћу ја теби да купим.</p> <p>Тако је редовно обећавао Лепосави, па јој онда све ређао шта ће |
жније сузе пркосно смешиле, — сад су је редовно посећивале и она њима одлазила на посело, баш к |
ачити у кућу неке чињарице, које су јој редовно у њезину душу увлачиле сумњу, а из сандука извл |
ли и сам мајстор му; а сав дневни пазар редовно је свакога вечера доносио тетка-Маци, која га ј |
сама кира-Анастасија досети, а ова опет редовно је разбијала главу размишљајући ко јој све то ш |
рат чудотворну хамајлију.</p> <p>Сад им редом исприча све: како је у Витавари био код пустињака |
махале прво код кира-%Думиница, па тако редом све до фудул-Стаменкине куће.</p> <p>— Ух, кучка, |
мисао потисну друга, а ову трећа и тако редом, те на тај начин, поремећен правим хаосом од мисл |
-Диша зађе од једнога до другога, те их редом опипа све, али кесе ни од корова.</p> <p>— А-ах, |
о, да је удели оном трећем, који се, по реду, јави.</p> <p>— Мајстор Диша је наш човек, право Г |
преми и дотера, како би младожења све у реду затекао.</p> <p>О сунчеву смирају, у очи недеље, з |
а зашао по кући, да осмотри је ли све у реду; завирио и у мутвак, где је Јанићије стојао и очек |
овно обећавао Лепосави, па јој онда све ређао шта ће јој донети, кад буде у бабињама.</p> <p>Ал |
после овај благи обичај постајао је све ређи и ређи, докле се сасвим није изгубио у пријатноме |
вај благи обичај постајао је све ређи и ређи, докле се сасвим није изгубио у пријатноме располо |
кандиоцетом мален сандучић, сав ишаран резбама.</p> <p>Пустињака су затекли на коленима пред о |
х разваде.</p> <p>Али ово постиже други резултат.{S} Обојица се у томе часу чисто преобразише.{ |
су.</p> <p>Најпосле дошао је до једнога резултата, да би најбољи начин, који би одговарао потпу |
о да се прибере.{S} Одмахнуо је руком и рекао: „Бог да је прости!{S} Један пре а други после, т |
о су чули како је плакала и молила га и рекла му да ће му бити сестра, ако је не ода?</p> <p>— |
ада би и на све ове разлоге зажмурила и рекла да јој се не свиђа ни мало онај дежмекасти папуџи |
коме је већ једаред Лепосава у одбрани рекла да је угатан, само што не опсова нешто кира-Анаст |
аћина.</p> <pb n="146" /> <p>— Је ли ти рекла што мајка, ха? — запита најзад Диша приступајући |
а, а Диша те на неправди отерао, па сам рекла: нека му овај босиљак — то, у место сестре.{S} А |
тога чисто задрхта.{S} Овако му је исто рекла и онда, када је загрлио и пољубио.{S} И та реч, б |
, а људи који купују нису слепци, па да рекну:{S} Нисмо видели шта нам је дао; нити је трговац |
<p>— Ви’ш ти ње!{S} А шта би свет онда реко?{S} Мајстор Диша појео шљиву, а кошчицу бацио на ђ |
сто сте као од грцка мајка родени.{S} И рекосмо да вас женимо на грцко невеста, на кир-Бенџина |
д ноћас и по трећи пут баш будна зачух, рекох:{S} Није фајде, то му је једини лек; морам му га |
ш?</p> <p>— Не кобим, него то због тебе рекох.</p> <p>— Гле, брине се за мене.</p> <p>— Па тек |
а му тек онда, после толиког околишења, рекоше и име будуће невесте.</p> <p>Мајстор-Диши писнуш |
ла срца напустио кућу и отишао у дућан, рекоше му момци да је долазила тетка-Маца и поручила му |
, тако се заквачио ноктима, да га ни за реп ни за уши не могаше извући одатле.{S} На против, шт |
гаре, али не као што се јаше него лицем репу, па да га проведу кроз чаршију, а телал да виче: „ |
лепо свршило; али ти примери беху тако ретки, да је хаџија тек сада осећао, како би то добро б |
драго песму а другарице јој прихватиле, ретко да би ко прошао улицом, а да не застане, бар једн |
, не знајући ни сама од куда то долази, ретко које јутро да не нађе у својој авлији убачену по |
у и домаћину стајаху на расположењу.{S} Ретко који дан да кира-Мана није примила свој део „лече |
еретала и смејала се; али ипак (до душе ретко) бивало је да јој кроз најживљу шалу и смех преле |
затварао га после свију, те га је тако ретко когод могао видети, кад дође и оде из дућана.</p> |
Анастасија, али не доврши шта је хтела рећи, већ удари у такав хистерични плач, да му требаше |
ко болећиво гледати, као да би му хтела рећи: „Остани овде; тамо је туђина!“</p> <p>— Него ти, |
<p>— Знала сам ја то, да ћеш ми кад тад рећи хвала, — одговори Маца задовољна оваквом сатисфакц |
n="141" /> га дочекати и шта ће му све рећи, што јој је дете на глас изнео.{S} Па још, како му |
/p> <p>— Није могао да доврши што хтеде рећи, јер га Анастасија, радосно изненађена, загрли и п |
а.{S} Он се збуни и не доврши што хтеде рећи.{S} Изненадило га је, како се за ово четири дана и |
исто љубав као и пређе, па, ако се може рећи, и више, у колико се уз ту нежну црту његове душе |
авао.</p> <p>И кира-Анастасија могла је рећи, да јој је овај живот много угоднији од трогодишње |
одбацио је предлоге Ламбрине, или, боље рећи, одложио је, да се на њих врати као на последње ср |
је загрлио и пољубио.{S} И та реч, боље рећи, тај меки, нежни нагласак, који овој речи придаваш |
а крупно премишљао и овај сан, или боље рећи Мацино виђење, на сваку руку тумачио, а трећег дан |
аса не јави баш никаква мисао; или боље рећи, јавило их се безброј, стотине, а то је таман толи |
-Анастасија да удамо!</p> <p>Не може се рећи да и сам кир-Ламбре није помишљао на ово, а нарочи |
и застиде, кад помисли како ће и шта ће рећи тетка-Маци, те да га задржи на вечери и ноћишту.</ |
не врати.</p> <p>— Отићи ћу, али ћу јој рећи све.{S} Пљунућу јој у очи, па нека остане постидна |
и испратила очима, за које не би могао рећи да су равнодушне.{S} Шта више, за она четири дана, |
длучношћу него — случајно.</p> <p>Право рећи саме прилике су за њега радиле.{S} Па зар то није |
оји у своме веку никоме у очи није смео рећи ни ружне речи а камо ли узмахнути шаком, обично је |
о му је у овом хаосу узбуђења било лако рећи; али, ако га мајстор не отпусти, ако му не изда ка |
шија знала је да један „старатељ“, тако рећи, други отац, не може ни помишљати и на такве ешекл |
се овај разговор поведе баш сада, тако рећи пре него ли што је уцвељена удовица била у стању д |
.{S} Још се чудотворни памук није, тако рећи, ни згрејао честито у Лепосавиним недрима, а пуниц |
ри.{S} И то се све за њом говорило тако рећи још док се није ни сасушио траг оних суза, што их |
ош и милије.{S} Некако тешко би му било рећи јој све то у очи, а још теже остати при своме, кад |
она то није била кадра ни за живу главу рећи пред кир-Ламбром, чију је вољу увек сматрала не др |
м грехом свој грех блажио.{S} Но истину рећи, како је осећао пуно задовољство, што се једаред и |
Реци ми само, је ли долазила по дреје, реци, тако не гледала очима своје дете!</p> <p>— Зашто, |
аш... натраг...{S} То ми не треба...{S} Реци: ево ти!{S} Мајстор Диша неће да зна ни за шта виш |
Твоји унучићи су у чељустима аждаје.{S} Реци мајстор-Диши нека иде у Јерусалим, и тамо ће наћи |
ша, који добро опази старчеву борбу.{S} Реци, колико тражиш?</p> <p>Старац га значајно погледа, |
ми образ каља — очајно промуца Диша. — Реци ми само, је ли долазила по дреје, реци, тако не гл |
ок, то ти ниси кадар.</p> <p>— Море, не реци двареда! — одговори Јанићије.</p> <p>— Па, де, да |
они опасност од себе,</p> <p>— Па ти му реци да нам не долази у кућу више; зашто ће нам он?</p> |
и, кад оно на смрт болова!</p> <p>Свака реч наваљивала се на мајстор-Дишину душу као стена и он |
ја кир... погана је то реч; то је грчка реч!...</p> <p>— Тако, тако мајстор-Дишо — поправи се М |
лики шум у глави подигле, као ова једна реч: „То ће ти бити мајсторица!“</p> <p>Мора да је изгл |
ући материна разлагања.{S} Свака њезина реч погађала је право у срце; а што је најгоре било, он |
задржала мисао.{S} И та његова јучерања реч, сад га је много више мамила својом грозотом.{S} Ни |
анићијем десити.{S} Она његова последња реч и нагли одлазак не даде јој ни за тренутак да повер |
је да одговори, али се грло запекло, па реч ни тамо ни амо.{S} Најпосле, кад опази да овако не |
е послушам.</p> <p>— Златна уста, мудра реч! — уситни кир-Дума и потапша Дишу. — Ела, само ви г |
нда, када је загрлио и пољубио.{S} И та реч, боље рећи, тај меки, нежни нагласак, који овој реч |
е запалила целу чаршију.{S} Она крилата реч, коју, пре три године изрече кир-Дума, потпуно се о |
> <p>У то доба је поникла и она крилата реч, тако често изговарана у староме Београду за оне љу |
вицу удај! — казао је кир-Дума; а та је реч, као крилата, пролетела кроза све махале испод Дерв |
унила би кира-Анастасија.{S} Дала му је реч, заклела се, и Јанићије поста потпуно задовољан.{S} |
Е, е, сад ћу, сад! — прекиде јој Ламбре реч. — Сад ћу, одма ћу!... — и тиснувши девојчици у шак |
p>И ту кир-Дума, густа ради, кад изрече реч: „грцко“, поткупи три прста, па их пружи према мајс |
ницима и грко-цинцарским званицама дали реч, и кад је мајстор Диша са нестрпљењем бројао дане, |
ри, но грло га издаде и место да изусти реч, он поче некако ситно штектати.</p> <p>— Што штекће |
>— Машала, кир-Диса!{S} Тој ти је мудро реч. — упаде кир-Дума и тапше мајстор-Дишу по плећима. |
ење Диша — нисам ја кир... погана је то реч; то је грчка реч!...</p> <p>— Тако, тако мајстор-Ди |
.</p> <p>— А где је она? — упаде Диша у реч страшљиво.</p> <p>— Разбирате ли за кира-Анастасија |
>Али Диша не беше у стању да изусти ову реч, већ се окрете и пође на улицу и не обазирући се на |
Ако му и не уделиш пару, удели му благу реч! — била је његова опомена онима, који би просјака, |
другој без икаквих истраживања на голу реч веровале све.</p> <p>А бар да је кира-Мана имала пр |
<p>— То је љубав! — понови оп последњу реч; а весели смех девојачких грла из баште, као да му |
је довољно изразио своје незадовољство, рече, како је храни за банбадава, она плану и одговори: |
, кад седе са женом и пуницом за совру, рече:</p> <p>— Није фајде, кад нам се Пречиста сама јав |
Газдарице, ја ето нећу да те издам, —- рече полугласно и погледа је у очи.</p> <pb n="68" /> < |
да у очи тетка-Мацине.</p> <p>— Тако... рече Маца, прсну у смех; али се брзо уозбиљи и поче се |
и ваља чинити.</p> <p>— Ако ти хоћеш... рече полугласно Диша, али одмах и прекиде, јер се уплаш |
ако мислила.</p> <p>— Ти ме не волиш... рече Јанићије тужно, кад она престаде.</p> <p>— Кад те |
... и — додаде Јанићије.</p> <p>— Е?! — рече Лепосава и ђаволасто га погледа преко рамена.</p> |
до појаса долазила.</p> <p>— Ено га! — рече Маца, која се са Лепосавом и Јанићијем беше издвој |
ицу и помириса.</p> <p>— Још двареда! — рече Диша.</p> <p>Лепосава помириса и други и трећи пут |
тужно погледа.</p> <p>— Ексик-хаџија! — рече му он.</p> <p>— Шта знам, кад ме тамо вуче — одвра |
ањао.</p> <p>— Калос мерос, кир-Диса! — рече Дума улазећи у дућан и дотакнув се руком чела.</p> |
луку породила, а у мојој кући, ништа! — рече једаред срдито, кад Маца поче причати како је ову |
а се пред свима обрука!</p> <p>— Иде! — рече у себи, кад угледа мајстор-Дишу и од неизвесности |
} Што ћутиш?</p> <p>— Па троје их је! — рече Маца и удари у смех.</p> <p>— Шта-а?...</p> <p>— Т |
скате да вас закољем!{S} Ела, удрите! — рече му пркосно и са презрењем баци на њега један крвни |
акав сам ја и шта тражим од домаћице! — рече Диша и поче јој на дугачко описивати све дужности, |
у мутвак Јанићију.</p> <p>— Ово теби! — рече и тутну му у шаке један цванцик.</p> <p>— Зашто, г |
је онај несрећник; сад ли ми долази! — рече хаџија, који већ беше на ногама, и додаде нешто по |
„апове“, да прогута, чим се освести! — рече хећим строго и даде Маци неколико врло крупних пил |
чудотворан и свет.</p> <p>— Помириши! — рече Диша и принесе носу женином кесицу.</p> <p>— Ама, |
као да га боли.</p> <p>— Јеси јунак! — рече Маца. — Такав је био и онај мој: као од брега одва |
и; ти да га носиш, а ја да те гледам! — рече што је могао нежнијим гласом и предаје јој огрлицу |
дечици.</p> <p>— Берићет под кровом! — рече хаџија, који сеђаше на томе доксату и са неким изр |
ености.</p> <p>— Скупо је!{S} Збогом! — рече Диша и пође вратима.</p> <p>Али свети човек, опази |
ветује.</p> <p>— Бог и душа, побегао! — рече Маца, када јој саопшти, како му нема Јанићија од ј |
> <p>— Елем, нема ништа од тај посао! — рече Ламбре скрушено и отури одело од себе. — Уједе ме, |
<p>— Мука га изела, какав је постао! — рече једаред љутито Лепосава, причајући час срдито час |
да, болан?{S} Е, е, жив био, жив био! — рече Маца, кад јој Јанићије приступи руци, па га и пољу |
> <p>— Нема лека; не могу више овако! — рече он једаред тетка-Маци, када га ова поче грдити, шт |
ну.</p> <p>— Дете! — Проћи ће га већ! — рече уклањајући с ватре велику џезву шербета, који се г |
рећу да унесеш твоме домаћину у кућу! — рече Маца и пуна срца пољуби своју ћер.</p> <p>Тетка Ма |
застати.</p> <p>— Немој, хаџија, још! — рече му једна комшика, која у томе часу одшкрину врата |
<p>— Несрећник!{S} То му требаше још! — рече Диша и пође вратима.</p> <p>— Куда ћеш, зете?</p> |
/p> <p>— Нађох... код фудул-Стаменке, — рече Маца и хукну од умора.</p> <p>— Па?... упита Диша |
з недара један тефтер.</p> <p>— Седи, — рече јој — да ти покажем нешто.{S} Знаш ли шта је овде? |
само те ми се толико затекло у кеси, — рече Диша шалећи се. — А сад деде да видим каква су!</p |
ра у руку; добар је он, опростиће ти, — рече Маца, кад јој се учини, да је зет казао све што тр |
рати, а до јутра нека му буде и тако, — рече Маци и седе, да вечера позну вечеру.</p> <mileston |
ао да ми је рођени син <pb n="205" /> — рече Маца. — Некада ти ни рођен син није истински прија |
е.</p> <p>— Елем, ви ћутите кир-Диса? — рече Ламбре, коме беше нешто тугаљиво око срца и чисто |
риближи.</p> <p>— Бога ти, шта ти је? — рече му благо и такну га руком по мишици.</p> <p>— Ја.. |
и замишљено.</p> <p>— Где је то себи? — рече Јанићије.</p> <p>— Пола године док оде и дође!</p> |
цира сас мен!{S} И како да спацирамо? — рече кира-Анастасија и од једном прште у онај необуздан |
Шта је, море, што си подупро капију? — рече му весело и дрпну га за рукав.</p> <p>Али Јанићију |
снеби.</p> <p>— Помириши; шта чекаш? — рече и Маца — <pb n="204" /> овамо чезнеш за децом, а с |
ти је ружно урадио, да му тако желиш? — рече Лепосава, која је после одласка мужевљева од једно |
љ жив и здрав.</p> <p>— Паметно глава — рече кира-Мани. — Засто плачете?{S} Догодило се, де; чо |
ва опет климну главом.</p> <p>— Штета — рече Диша — и добра ти је ћерка и све, само има једну м |
осава осташе сами.</p> <p>— Седи овде — рече Диша Лепосави и привуче је руком до себе — Тако!{S |
еш ти...</p> <p>— Ако си честит човек — рече Маца утирући полако сузе, које је не слушаху, него |
сава.</p> <p>— Слушај, утуви, девојко — рече Маца дижући се. — Мислиш, не видим ја којим очима |
затекао код куће.</p> <p>— Тетка-Мацо — рече Диша дрхтавим гласом — имам један разговор с тобом |
ога вечера дође Диша кући, уђе у собу и рече Лепосави, да иде у мутвак, јер хоће са њеном мајко |
p>— А од куда ја знам, зете.{S} Тако ми рече Пречиста, а сад до тебе стоји.{S} Хвала Богу, и Бо |
е три пута угледах, па као сваки пут ми рече: „Твоји унучићи су у чељустима аждаје.{S} Реци мај |
и бре дреје у својим рукама, па што јој рече, где си их сакрио?{S} Што је посла овамо, да их ди |
зазора разговарао о мајстору.{S} Једном рече тетка-Маци: „Ето ти!{S} Што <pb n="175" /> ниси от |
према њему и прела чарапе и, кад он ово рече, мало застиђено погледа на гнездо па онда на њега. |
купцу за сто и педесет.</p> <p>— Колико рече?</p> <p>— Сто хиљада — одговори по нова старац так |
ца изненађена и радосно.</p> <p>Мајстор рече Јанићију да иде, да спава.{S} Јанићије се диже од |
а ранама на длановима и грудима и он му рече:{S} Иди у Вертеп Витлејемски и прими свети ексер.{ |
млатнуо каквим калупом, него ли што му рече: уђите.</p> <p>Кир-Дума уђе опрезно, а одмах за њи |
се наљутио, али га изненадило то што му рече.</p> <p>— Ко ми угатао?</p> <p>— Она.</p> <p>— Шта |
шта ће се то десити и у коме часу. — Да речем, да се кајао, што је обећао Анастасији да ће ћута |
е као кроз маглу слушао, и место икакве речи тек би покаткад простењао, нарочито онда, када би |
брате, дао Бог!“</p> <p>И докле је ове речи по десет и дваест пути понављао, а просјак пред вр |
у, да му се језик спотицаше преко сваке речи, те не мога да искаже шта хоће.</p> <pb n="156" /> |
ку никоме у очи није смео рећи ни ружне речи а камо ли узмахнути шаком, обично је све оне шамар |
, како с тешком муком изговара поједине речи некадањег матерњег језика.</p> <p>Једном речи, пос |
го и под првим утисцима оне кира-Манине речи, којом га је онако срамотно окарактерисала, он је |
дахне.{S} Стојао је тако неко време без речи, оборио главу на груди, тешко предисао и слушао, к |
</p> <p>Пун сахат седео је збуњен и без речи, а тетка-Маца за то време лагано и на одушке разви |
упропасти младост.{S} А како је он без речи седео и само трљао чело тражећи каква таква излаза |
гласом, а грло га издаје, па не може ни речи даље.</p> <p>— За Бога, шта ти је? — викну Анастас |
говори; по десет дана не би са њоме ни речи проговорио, а, када му је што затребало, слао је и |
и жену одведе!</p> <p>Али кир-Ламбре ни речи; проглави вилицама, да нешто одговори, но грло га |
шао у дућан.{S} На поласку није жени ни речи проговорио.{S} Јанићију је само наредио да остане |
гледа.</p> <p>Кир-Ламбре не одговори ни речи.{S} Помисао, да је затечен у овакоме стању у туђој |
своју судбину.{S} Она му не одговори ни речи, него га поче одмеравати очима као човека, кога ни |
шао поред ње мало збуњен, што му баш ни речи не одговори, а њему је тако потребно било, да о то |
али тако... продужи Маца и на половини речи застаде.{S} Видело се јасно, да јој није баш тако |
ћи, тај меки, нежни нагласак, који овој речи придаваше сасвим други значај, даде му снаге да пр |
агала, као да је водила рачуна о свакој речи коју ће изговорити.</p> <p>Данас је њена кућа пост |
етскога језика и подмигивања.{S} Једном речи, о њој ће се свуда говорити таман онако, како се г |
то чинио са пуно пожртвовања.{S} Једном речи, између ове четири душе постигнута је права хармон |
е и да му без ње нема живота.{S} Једном речи, између ова два супротна осећаја стојао је он као |
Дишино раме, па ниже ли ниже.{S} Једном речи, прави пријатељ који се у кући свога пријатеља, ка |
кога важнијег члана фамилије.{S} Једном речи она је била: „тетка“, мила и добро дошла свакоме.{ |
ао од неисказане пријатности.{S} Једном речи, постао је играчка девојачке ћуди; и што се више о |
тор-Дишина не сме тако! -</p> <p>Једном речи, мајстор Диша се толико изменио у кући, да га чове |
екадањег матерњег језика.</p> <p>Једном речи, постао је прави Грк; а да му се простота не би у |
е поглади по дугој бради.</p> <p>Једном речи, у кући хаџијиној цветало је тако, да му је и најб |
што јој је добацио, то је било неколико речи, да га не дочека кући, ако принова не буде жива.</ |
анићије могаше да Лепосави још неколико речи добаци.</p> <p>— Љутиш ли се?</p> <p>— Зашто?</p> |
чека, докле се не стиша бујица наврелих речи.</p> <p>— Ето, кажу....</p> <p>— За име света, тет |
у у таквоме стању, да му је и без њених речи постало јасно зашта га је позвала.</p> <p>— Ако си |
к трећи, кад наврати, био би задржан са речима: „Чекај, чекај!{S} Дао Бог, брате, дао Бог!“</p> |
и да јој одговори ма шта, да је нападне речима, да јој каже како је превртљива; али све то запе |
и почели богорадити, испратио би обично речима: „Даће Бог, Божји људи, даће Бог!“ и махнуо би и |
заврши Маца својим познатим лаганим али речитим разлагањем.</p> <p>— И тако, турфа посла! — узд |
ека га ваља на својим таласима, као што речна брзица ваља врбову кладу.</p> <p>— Како Бог хоће, |
га, ова посета имала је у његовим очима решавајући тренутак.{S} И ако је он удовици вратио прст |
ости видео.</p> <p>Тако је, од прилике, решавао ову борбу Дишин шегрт и старао се свим начинима |
ије већ беше одмерио оком даљину, те се реши да, бар за часак, остави дућан на комшијама, а он |
еноме мужу, према коме је осећао велики решпект. — Тако је он причао њојзи, како га је, сутра д |
дочепа кухињски нож, којим је мало час рибу порила, и стаде према разјареноме супругу.</p> <p> |
!{S} Клефта, право клефта; патриот како Рига от Фера!{S} Још је дете, ама за гол сабља да уфати |
м чељусти, а ова у томе часу страховито рикну, избљува велики ексер и нестаде је.</p> <p>— Сад |
оту јако приближе потомцима јелинских и римских философа.</p> <p>Такав један просвећени српски |
ја, што ми дође памет у главу: зашто да робијам због једне ороспије, па је отерах.{S} Ти си <pb |
боди свега што је подсећало на некадање робовање, него чак да потисне на свима странама Грке и |
ад, од куда су ондашњи трговци доносили робу.</p> <p>То је била добра мисао и ко зна не би ли т |
а ти се испрзи у паклена мука!{S} А-ах, рогата биволица една, сас моји ли пари градиш барјаче н |
вије главом као јунац, кад закопа земљу рогом, па тек теменом о затворена врата.{S} Врата прсну |
>— Зашто он није кум?</p> <p>— Не може, род су.</p> <p>— Какав род?</p> <p>— Онако....</p> <p>— |
p> <p>— Не може, род су.</p> <p>— Какав род?</p> <p>— Онако....</p> <p>— А бре, чапкуне, бре, к |
покаже, како он неће да зна ни за какав род.</p> <p>Сад му је тај стриц умро, па како није оста |
толико је омрзао на сав грчко-цинцарски род, и када би му било у власти, за цело би се сва грчк |
аки дан једног нежењу, који јој није ни род ни помози Бог, да ту није било некога рачуна.</p> < |
ј држи тај суд?{S} Има ги који не су ни род, ни коска од твоја коска, а искају исе да ги даш.{S |
, зете; од дервишкога записа могу да се роде деца.{S} Ама ти и не знаш, шта је све овде дервиш |
по башча, како од мајку <pb n="123" /> родена, имам си овде побољи човек, сас кога ћу спацирам |
а вас због засто сте као од грцка мајка родени.{S} И рекосмо да вас женимо на грцко невеста, на |
Кад од њега начини хамајлију нероткиња, роди одмах дете честито и благословено.{S} Ама, што ће |
намигну.</p> <p>— Зар од овог памука да роди?</p> <p>— То је због тога, што свети ексер лежи у |
овек, право Грекос.{S} Јазук, сто га не роди грцко мајка!</p> <p>— Море какво: „мајстор“? <hi>к |
, сутра, кад ти жена оде у буџак, па ти роди сина слабачког, шкољавог, онда ко да буде крив?{S} |
} Мајстор је више од оца; отац само што роди, али мајстор је онај што отвара очи и даје лебац у |
и па зетови, из једно поштовање што си родила тако добра ћерка.</p> <p>— Ти да ћутиш, кира-Ман |
и рамена и само са ногама.{S} Па чим се родило, оно се, буди Бог с нама, истргло из руку и поче |
ира-Думиница — шта све не сам радила да родим!{S} Радос је то, кума-Анастасија, и радос и една |
да свога мајстора, који ти је као један родитељ, тако оставиш.</p> <p>Јанићије је ћутао и збуње |
девојка неће никада погазити вољу свога родитеља.</p> <p>— И ко се може боље побринути о срећи |
убазно....{S} Шта ћу?..{S} Сам сам, без родитеља, па никога немам, да ме посаветује и помогне.< |
својој деци, као што беше грех његових родитеља према њему.{S} Међутим грчко-цинцарске кћери н |
будућем породу, исправи погрешку својих родитеља.</p> <p>И тај јединствени идеал, у који је уне |
/p> <p>А ону националну погрешку својих родитеља трудио се, да изглади тиме, што је од прве мла |
осила оне најцрње могућности које многе родитеље од деце и због деце сналазе.</p> <p>Но, ма кол |
најближима, јер је још као дете изгубио родитеље и онако самохран потуцао се од немила до недра |
исто радио са својим шегртима.{S} Чак и родитељи, када су децу давали у руке мајстору, говорили |
ли си наш, не ли неси?{S} Ако си немаш родитељи, ми смо ту; него да се зенис, ама да узмес зен |
и јато домаћих гушчића, који, са својим родитељима, под кутњом настрешницом чупкаше траву.</p> |
осликавање злих страна и тегоба што их родитељска <pb n="55" /> срца подносе, то јој ипак није |
еким изразом задовољства посматраше ову родитељску идилу.{S} Лепосава је седела према њему и пр |
кесице.</p> <p>— Помириши, од тога ћеш родити.</p> <p>Лепосава се стидљиво снеби.</p> <p>— Пом |
на ће да скине с ње, а од овога записа, родиће ти мушко.</p> <p>Дервиш узе испод јастука неке х |
му, да ће у скоро постати <pb n="7" /> „родоначалником“ многобројнога потомства, које ће, с кол |
n="205" /> — рече Маца. — Некада ти ни рођен син није истински пријатељ, а ето, ово сироче, шт |
мехурић на води.{S} Био је као на ново рођен; лице почело опет да се затеже, а антерија да се |
а је сви листом поштујете, као да ми је рођена мати!“ А после би подвикнуо жандармима, да извук |
ега овога сматрао више него ли да му је рођена сестра, и Јанићија је довело у положај, да је св |
диш и сам, како те волим, као да сам ти рођена сестра.{S} Жао ми било, што немаш никога свога, |
ој Лепосавиној изјави, како га воли као рођена брата.{S} У овој улози, и ако му је било таман о |
"144" /> би било, да ти се не нађох као рођена мати, кад оно на смрт болова!</p> <p>Свака реч н |
она свему томе крива, одби га од своје рођене капије, и он пожури даље.{S} Пред ћор-Ахметовом |
</p> <p>— Зато га и волим, као да ми је рођени син <pb n="205" /> — рече Маца. — Некада ти ни р |
као сина, а и ја те волим као да си ми рођени брат.{S} Ти немаш ни мајке ни сестре, па што да |
то ме брине.{S} Знаш како је: да ми је рођено дете, не бих га више волела!{S} Растао је на наш |
ара врата од куће, која га је као свога рођенога примала, изиђе из собе на авлију.</p> <p>У том |
крив томе?{S} Ја тебе и твоју кућу као рођену поштујем, а оно што они говоре лажно је...</p> < |
>— Нећу да те пустим; грех чиниш, своју рођену децу убијаш.{S} Хоћу да попустим, што видим да с |
до прошлога <hi>Рождества</hi>.{S} Уочи Рождества овај богоугодни %постуњак виде, на сну човека |
а, престависја у Господу 184... љета от рождества Христова. — Амин!</p> <p>Сеј памјатник подиже |
ру није ништа знало све до прошлога <hi>Рождества</hi>.{S} Уочи Рождества овај богоугодни %пост |
ВНА ЗАДРУГА 116</p> <p>ХАЏИ-ДИША</p> <p>РОМАН ИЗ ЖИВОТА СТАРОГ БЕОГРАДА</p> <p>ОД</p> <p>ДРАГ.{ |
На зенско ли нападате?{S} Ели ово гора Романија, што ли?{S} Ви мене да клепећете?</p> <p>— Мор |
в начин освете био је немогућ.</p> <p>— Роспија!{S} Уби ми душу; дроб ми ишчупа! — застења Диша |
с ножем, и викну:</p> <p>— Хоћеш ножем, роспијо?{S} На леб си ми пљунула, кућу опоганила, па са |
кошуља од танке ћерћелије, кроз коју су руделе једре контуре, одскакала на грудима.{S} А он, та |
о где пред њиме стоји потпуно развијена ружа.</p> <p>— Шта ниси хтео?</p> <p>— Оно... одговори |
не сретне.{S} То га је већ коснуло као ружан знак, а када још опази на тетка-Мацину лицу једну |
n="62" /> као кад би ко окретао очи од ружне ствари; па ни кроз чаршију неће смети од белосвет |
оме веку никоме у очи није смео рећи ни ружне речи а камо ли узмахнути шаком, обично је све оне |
него да пожуриш са сватовима.{S} Знаш, ружно је да ти се пре сватова догоди.</p> <p>Шта је пос |
ула.</p> <p>— Рђо папуџијска, шта ти је ружно урадио, да му тако желиш? — рече Лепосава, која ј |
р мушких јеменија са подвијених врхом и ружом од сахтијана на врху.{S} Ослушну, али из собе ниш |
мене... мене... ух! — уздахну тешко.{S} Рука му случајно напипа једну кутијицу, коју је за поја |
им она помогне и око њих пробаје.{S} А рука јој је била тако срећна, да и оне жене, које су ве |
јскога капиџика, срце му силно залупа а рука клону доле.{S} Мало час га је одјурила ножем, па з |
6" /> је тако снажан био, да му је лева рука, којом је обавио вито и еластично девојачко тело, |
Гробље и, још за који дан, немилостива рука живота удариће будаком преко мртвих, расплашиће се |
једнако јецаше, није ни знао да је она рука, која му чврсто држаше шаку, већ умрла.{S} Тек кад |
Растао је на наше очи, био ти је десна рука у кући, поштује те као оца; а и сам знаш, колико т |
ију Бику, који је у велико постао десна рука мајсторове радње, било је врло тужно, када би виде |
оме калфи, који му је у свему био десна рука.</p> <p>Нарочито сада, од како је Лепосава умрла и |
дервиша, који му је у лечењу био десна рука.</p> <p>Око текије, у којој се свети човек молио Б |
ће у томе погледу постати не само десна рука тетка-Маци, но, у колико буде нужно, он ће и сав т |
г другога.{S} Јанићије је осећао, да та рука, што га тако често лупа по леђима, чини то из наро |
врдо.{S} У једно време Лепосави задрхта рука, коју је Јанићије у својој држао; она отвори очи, |
две и три луле, из којих је избијао као рука снажан млаз бистре и хладне воде, нису никада биле |
на паде преда њ на колена, ухвати га за рукав и поче јецати.</p> <p>— Газдарице, шта то радиш? |
капију? — рече му весело и дрпну га за рукав.</p> <p>Али Јанићију се стегло грло од стида, па |
лим Богом! — обрецну се Јанићије и трже рукав, за који га кира-Мана пријатељски ухватила.</p> < |
та ти је сад опет наспело?</p> <p>— Има рукава од честог платна!{S} Што да сваки види голе руке |
њој баш мило, што јој се испод широких рукава кошуље од танке тканине прозиру као наливене пун |
шалвара, обрише руке и смакне засукане рукаве, те покрије две загрљасте пуначке мишице, које б |
на мутваку, немаде времена ни да засуче рукаве, кад прво оба сведока а одмах за њима и кир-Дума |
е.</p> <p>— То да не видим више — такви рукави!{S} Тако што не приличи честитој жени!</p> <p>— |
вис уздигнуте руке, са којих су широки рукави кошуље спали на рамена, те тако показивали, можд |
ала са сваке стране и дивила се везу на рукавима.{S} Кир-Ламбри и кир-Думи донео је два дугачка |
а очи и он их кришом од пролазника утре рукавом и полагано пође поиздаље обилазити око дућана.{ |
ша наредити, али овај сео на пањ, брише рукавом <pb n="34" /> зној и по који пут тако застење, |
ира-Анастасија, стидна од кума, заклони рукавом очи и побеже у мутвак, да кафе припрема.</p> <p |
смејаше, а Лепосава, застиђена, заклопи рукавом очи и побеже из собе.</p> <p>Кад се вратила са |
ој кћи противуречи; Лепосава убриса очи рукавом и оде у мутвак.</p> <p>За њоме дође и Маца и по |
.{S} Сећала се само толико, да је обема рукама шчепала и вукла нечије косе, и да су нечије шаке |
ав дочек; избечио очи, па како је обема рукама пружио сахан, да јој га да, тако је као окамењен |
ако јако, да он јаукну, ухвати се обема рукама за трбух и пресамити се.</p> <p>— Не си ми муж: |
у Диша очајним гласом и ухвати се обема рукама за главу.</p> <p>— А кира-Мана ми је казала да с |
не може да дише.{S} Он се ухвати обема рукама за груди и удахну што је више могао ваздуха.</p> |
м, распученим недрима и голим до рамена рукама, све је живље скакутала по соби, па онда одједар |
а ти је? — викну Анастасија и пљесну се рукама, када угледа како јој супруг стоји <pb n="90" /> |
ко Јанићије упорно ћути, она покри лице рукама и удари у плач.</p> <p>Јанићије не мога више да |
атио прстен, мираз је био још у његовим рукама, те тако му се чинило, као да га још нека веза ч |
сви угледнији занати и трговине у туђим рукама.</p> <p>Све ове питоме особине дизале су му угле |
на твоју.{S} Имао си бре дреје у својим рукама, па што јој рече, где си их сакрио?{S} Што је по |
као на чудо одлазиле породиљи са пуним рукама повојница, те да виде децу и да се увере о чуду, |
био јако склон према облим, загрљастим рукама, витом врату, набреклом јелечету и танкоме струк |
ли која фајда!{S} Хаџи-Диша није имао у рукама никаква доказа, да га је хаџи-Зосим покрао; а и |
ављено и потпуно збуњено лице Ламбрино, руке јој клонуле а у недрима од страха тако силно бије, |
ету лепој удовици.</p> <p>Свака од њих, руке ради, понела је по један цветак шебоја и замбака.{ |
га тако нежно, тако молећиво погледа, а руке склопи пред њим, као грешница пред иконом.{S} Ништ |
лећи, ноге га саме однесоше у шибљак, а руке се пружише за очима, које им показаше издашне џбун |
а и кир-Диша, кога четворица држаху за руке, покуша да се отме; па, кад осети да му је то немо |
аленице.{S} Испела се на прсте, уздигла руке, да домаши високу полицу, па се извила леђима, да |
ад Јанићије зграби Лепосаву, диже је на руке тако лако као дете од две године и понесе је.</p> |
која у томе часу извуче своју из његове руке и брзо устаде, да јој мајка не би гледала како сед |
лас, а у исто време таче се неко његове руке.</p> <p>Кир-Ламбру прођоше жмарци и у мало што не |
ума развеселише се; кир-Дума му не даде руке, него се, као и кир-Ламбре, пољубише у уста, а за |
ве принео ради свога потомства, он диже руке од свега и тврдо одлучи, да не доврши своје поклон |
онако...</p> <p>— Јест, нашла сам своје руке на сокаку, да их по томе гвожђу лупам.</p> <p>Јани |
ђала то, па је и предузела кућу у своје руке толико, да хаџи-Диша није више знао ни шта се у ку |
естог платна!{S} Што да сваки види голе руке?{S} То је срамота; тако нека носи фудул-Стаменка.< |
не остаје друге, него да од мирбе дигне руке и да употреби све што може, да свога најдражег при |
им <pb n="215" /> чанком жеравице опере руке и да се за покој душе чиме заложи.{S} Совра је бил |
ао у собу и угледао ове у вис уздигнуте руке, са којих су широки рукави кошуље спали на рамена, |
, припасану око шарених шалвара, обрише руке и смакне засукане рукаве, те покрије две загрљасте |
кира-Анастасија прихватајући филџан из руке фудул-Стаменкине.</p> <p>Кир-Ламбре је дуго остао |
ројанице и турао их за појас, он положи руке на трбух, ниско се поклони и приступи кир-Думи, ка |
а?“ — и, пре него што је успео да пружи руке ради одбране, унесе му се у лице и поче га као мач |
сав претрну, скочи насред собе, опусти руке, па се бесвесно заблену у врата.{S} Стојао је нетр |
рим дикишом.{S} Са каквом ли је лакоћом руке опсецао мајстор свој посао, а са како тешком руком |
да једно наспрам другога.{S} Он опустио руке, разрогачио очи и зачуђено се забленуо у њу; а она |
тупи кир-Думи, као најстаријем, да га у руке целује.</p> <p>Оба кума развеселише се; кир-Дума м |
} Чак и родитељи, када су децу давали у руке мајстору, говорили су: „Твоје месо, моје кости; са |
једно то, што би могао пасти патроли у руке, ако на улици заноћи, а друго јака глад, која га ј |
тна намера да врати газдарици цванцик у руке и да јој каже, да ће све одати мајстору, јер због |
му се то као умешено и испечено само у руке спусти.{S} Жељкао је да постане богат и угледан гр |
је ни мало надао, целива будућу ташту у руке.</p> <p>— А где ти је Лепосава? — запита сада Диша |
р је онај што отвара очи и даје лебац у руке — објашњавао је хаџија и задовољно се поглади по д |
да одеш?</p> <p>Јанићије устаде, метну руке на појас и ниско се поклони газди.</p> <p>— Хвала |
, шта ти је? — рече му благо и такну га руком по мишици.</p> <p>— Ја... ја не могу тако... ја ћ |
на не би ли тај посао испао кир-Думи за руком; али Ламбре преко те помисли претрча као бос прек |
раћаху.</p> <p>И све му је лепо ишло за руком.{S} Али кад Цигани свирачи отпратише кући и кума, |
ла своме детету (и ту тетка Маца показа руком на образ).{S} Велим, није ми Бог уделио богаства, |
х и слепљених од зноја и честога пипања руком.{S} Испосник је са нарочитом озбиљношћу расклапао |
гази ногама.{S} Да му Лепосава беше под руком, за цело би и с њоме тако: пљунуо би на онај дука |
, непрестано гризла, ишчезну, као да је руком однео.</p> <p>— Оде искушитељ! — помисли хаџи-Диш |
што јој је донео за спомен; подигла је руком у вис, загледала са сваке стране и дивила се везу |
овде — рече Диша Лепосави и привуче је руком до себе — Тако!{S} Па деде сада да и мени кажеш о |
он се не мога одазвати.{S} Само што је руком нешто отискивао од себе.{S} Доцније тек, кад се о |
је успео да се прибере.{S} Одмахнуо је руком и рекао: „Бог да је прости!{S} Један пре а други |
поднети.</p> <p>А да на све ово одмахне руком и да опрости срамоту, ни на то није могао пристат |
рече Дума улазећи у дућан и дотакнув се руком чела.</p> <p>— Бог добро дао! — одговори Диша, а |
штао.</p> <p>Најзад се одлучи, притиште руком кваку и погурну; али врата затворена.</p> <p>Ова |
нервозно мрдну раменима, да је не тиче руком.</p> <p>— Ама, што си се препала?{S} Ја ћу да га |
нам био оволики. — Одговори јој Диша и руком одмери висину, колику би могло имати дете од шест |
ну му мајстор претећим гласом и дохвати руком за један дрвени калуп.</p> <p>Јанићије се скљуси |
ногу преко прага, тако још стоји држећи руком за кваку.</p> <p>— Еле, како сте?{S} По пријателс |
, Божји људи, даће Бог!“ и махнуо би им руком, да се удале; а тек трећи, кад наврати, био би за |
чека) она уздиже над главом деф, другом руком удари по њему по такту мелодије, а ногама поче по |
просјаку, тисне му је у шаке, а другом руком прихвати га благо за плећа и потискује на сокак.< |
<p>— Од тога! — одговори Диша и својом руком јој обеси о врат чудотворну хамајлију.</p> <p>Сад |
ко је започела, дохвати маказе и својом руком одсече гајтан, о коме је висио чудотворни памук.< |
ао мајстор свој посао, а са како тешком руком оштри дикиш калфин засецаше дубоко испод коже у п |
ним фесом за потиљак и забаченом десном руком, из које су висиле бројанице за леђима, стао кир- |
зни и јада</l> <l>Смерт попашна вјечном руком руши!</l> <l>Здје, у гробу, мир прелестни влада,< |
>— И то ће јој помоћи?</p> <p>— Ама као руком!{S} И не знаш ни сам како, а оно дете у кућу!</p> |
и човек, да односи болести и недуге као руком, и само што мртве из гроба не буди.{S} Свет је то |
се онда говорило да односи болести као руком.</p> <p>Хећим прегледа озбиљно болесницу и неколи |
нао зашто, она од једном скочи, одмахну руком, скиде са зида малено дахире, те докле су зурлаши |
есту скраси.{S} Он отури посао, одмахну руком весело па изиђе из дућана.</p> <p>Јанићије Бик пр |
смешкује.{S} А чим мајстор Диша одмахну руком и изиђе из дућана, Јанићију се још више разведри, |
са неким изразом досаде и срдње одмахну руком:</p> <p>— Дете!{S} Право каже нана: дете! — проша |
ко ме кошта! — уздахну хаџија и одмахну руком.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Једнога д |
шећи се, прима из њихових <pb n="19" /> руку цвеће, па се осећа сва блажена, што јој баш њих дв |
.</p> <p>Мајстор Диша изгуби мегдан.{S} Руку, којом је потегао, да је дохвати, трже као опарен, |
кав спољашни утицај узме неодлучнога за руку и силом га одвуче једноме излазу.{S} Таква случајн |
е дрекну.{S} Учинило му се, да га је за руку ухватио кир-Диша, трже руку и одскочи у страну.</p |
>— Шта? — запита Јанићије, држећи је за руку и хладећи јој чело и зажарене образе.</p> <p>Лепос |
врати првоме своме шегрту, који му под руку дође.</p> <p>Кад се овако нагло нашао на улици, ст |
са Јанићијем морали су отићи, да пољубе руку својој мајсторици.{S} Лепосава је дочекала „чираке |
да га је за руку ухватио кир-Диша, трже руку и одскочи у страну.</p> <p>— А-а!{S} Шта искате ви |
арене образе.</p> <p>Лепосава му стиште руку и мало повуче себи; он се наже, да боље чује.</p> |
кад осети, како му у души лакну, завуче руку у недра, извуче једну дугачку кесу о гајтану, па и |
конаку, где ће ноћити, хаџи-Диша завуче руку у недра, да из кесе извади ситнине, али на своје в |
дузео, остао би без њих као трупина без руку, не би имао више коме да повери ни кућу ни радњу, |
тако грчевито ухватио, истрже му се из руку и он тешко застења.{S} Једнолики, безизразни шум ш |
ућана. — У том јој се и кајиш измаче из руку, те кад виде како Јанићије скочи љутито, наже из д |
ло, оно се, буди Бог с нама, истргло из руку и почело као лопта да се премеће, скаче и шкљоца з |
је се живо окрете, <pb n="124" /> пружи руку за њом и онако, ненамерно, обухвати је око паса и |
е пред своју кућу.</p> <p>Али кад пружи руку, да ухвати кваку од авлијскога капиџика, срце му с |
виде, како се испиње на прсте, и пружи руку, да од ње узме сахан.</p> <p>— Нека, што ми требаш |
, дао Бог!</p> <p>Просјак обично отвори руку, и кад види колико му је дао, промрмља понешто; а |
ветињу чинило му се исто што и целивати руку Спаситељеву.</p> <p>Но пре него ли ће му поднети ч |
била! — одговори кир-Дума, пруживши јој руку у којој су бројанице са педесет и четири зрна, као |
да одеш, да га пољубиш <pb n="161" /> у руку и замолиш да ти опрости.{S} Добар је он, опростиће |
{S} Јанићије се диже од совре, целива у руку прво мајстора па Мацу и изиђе из собе.</p> <p>— Гд |
н испрати мужа до капиџика, пољуби га у руку, а он њу у чело, и ту остаде, гледајући за њим, до |
Лепосава поздрави с мужем, пољуби га у руку, а он њу у чело.{S} Кад га је погледала, једна јој |
/p> <p>— Хајде, дете, пољуби мајстора у руку; добар је он, опростиће ти, — рече Маца, кад јој с |
ша се опрости са свима, пуницу пољуби у руку, а она њега у чело, и лађа се отисну.</p> <p>Дуго |
, пољуби мајстора, па онда тетка-Мацу у руку, и оде, да се измије.</p> <p>И све то што се дешав |
утврдио колико је немоћан, да на своју руку живи.</p> <p>Када је оно отишао, тврдо науман да с |
м гвожђем, него продужи лечење на своју руку.</p> <p>Хаџија на ново клону духом; више није смео |
тако, оба кума, задовољни свак на своју руку, дигоше се у чаршију, те да уз пут мало боље промо |
, или боље рећи Мацино виђење, на сваку руку тумачио, а трећег дана, кад седе са женом и пуницо |
на врату троје деце, те је тако, у неку руку, морао да води двоструку бригу, и о радњи и о кући |
свога пријатеља Бенџе, те тако, у неку руку, постао природни старалац младе удовице.</p> <p>Од |
ме кир-Думи и кир-Ламбри одрекао у неку руку свако уважење и поштовање.</p> <p>Тако је овога ча |
само знало за груба извикивања и тешку руку свога мајстора.{S} Напротив, овога часа, када је у |
ице, држао је по читав сат њезину врелу руку у својој руци и са запетом пажњом ослушкивао сваки |
у час цинцарску песмицу; пребацио једну руку на Думино а другу на Дишино раме, па ниже ли ниже. |
елу бо.</p> <p>Раздрљених груди и голих руку, дервиш, чије је лице све у браду зарасло и под ви |
орених очију на под.{S} Стала опуштених руку уза сама врата и снебива се, да ближе приступи.{S} |
н нежнога задовољства примао из њезиних руку послужење, и свакога дана посматрао испод очију, к |
га мајстора. — Сунце зашло већ, а тамна румен, која је ишчезавала заједно са мујезиновом песмом |
пожури тетка-Маци, а Јанићије, још сав румен, уђе у дућан и седе за посао, али сада много приб |
S} Не потраја много, па ето и Лепосаве, румене од стида и оборених очију на под.{S} Стала опушт |
га покаже.</p> <p>Мајстор Диша бледи и румени; срце му бије а душа се поткупила, па се и не по |
ву и тесну улицу на Зереку и Бит-пазару румени се у јутарњем зраку; па и сав послени свет, који |
ако показивали, можда најлепшу белину и руменило што се може видети на мишицама какве му драго |
зашто сам ти дао?</p> <p>Лепосаву обли руменило по лицу и врату.</p> <p>— Зар ти није мајка ка |
ља и да се за тим са једним осмејком на руменим уснама слатко успава.</p> <p>Али шта је вечито? |
уздизаху вита минарета одблескујући под руменим јутарњим зрацима.{S} Из те даљине допираху му ј |
епу удовицу, па још без деце, са једним руменим младешчићем у самом куту доње уснице, и јелечет |
махом варошани како по Србији тако и по Румунији и Грчкој.{S} Капа је та грчког, византијског п |
а!{S} С оном првом у мало што не учиних русвај; ама срећа моја, што ми дође памет у главу: зашт |
ија, кира-Анастасија, и одбегла с неким руским матрозима из Галца.{S} А кира-Мана отишла у Гала |
Ходи, ближе!</p> <p>Лепосава маши очима руци Дишиној, коју је он пред њом у вис уздигао.</p> <p |
задржаше о своме трошку, да им буде на руци, као људима јоште несвиклим овамошњим приликама, о |
ћије се поврати од прве забуне, притрча руци мајсторовој, па је са осталим шегртима целива, а б |
ори Диша, када му весела женица притрча руци, да је целује.</p> <p>— А ви, како сте?</p> <p>— Е |
ици, попечитељи и народ да јој приступе руци, а он да им каже: „Да је сви листом поштујете, као |
— рече Маца, кад јој Јанићије приступи руци, па га и пољуби у лице, — Знала сам ја да ћеш се т |
ерији и са дугачким бројаницама у левој руци.{S} Знао је он, чега се ова посета тицала, па се в |
онај други калуп, што се у мајсторовој руци обрете, већ наже низ улицу и изгуби се у оним силн |
по читав сат њезину врелу руку у својој руци и са запетом пажњом ослушкивао сваки њезин дисај.{ |
>— А шта: ја хоћу?{S} Ствар је у твојој руци.{S} Ти <pb n="145" /> паметујеш за цео еснаф, па е |
узе и место сваког одговора приступи им руци.</p> <p>— Е, нека је со стрекја; и у здравје и вес |
и помало љутито да премеће бројанице по руци, упаде шегрче у собу.</p> <p>— Шта је?{S} Нађе ли |
у ваше упокојене сени, са бројаницама у руци и дуванкесом за појасом; промичу и ишчезавају као |
ао један широк орахов лист, што му се у руци нашао.</p> <p>— Иде ли до мајстора?</p> <p>Јанићиј |
сило, па се чисто смрзао, држи прстен у руци, премеће га и загледа и очекује, неће ли му газда |
и се, кад угледа кир-Думу и приступи му руци.</p> <p>— Зива била!{S} Зива била! — одговори кир- |
несе, па чак је од некога доба у дућану ручавао.</p> <p>Али, Лепосава место да осети ову казну, |
није смео да долази кући преко дана.{S} Ручак су му доносили од куће шегрти, пре него што ће у |
ући, а у први освит одлазио у дућан.{S} Ручак му је у дућан слат, а у вече је заједно са тетка- |
дала, када су одлазили једно другоме на ручак или вечеру.{S} Али једно га је, у овај пар, мучил |
ажним разлогом, дочекала је кир-Дишу на ручак, тврдо уверена, да ће га потпуно саломити.{S} Али |
ру, већ онолики број, колики је он пред ручак означио.</p> <p>Али што се тиче новца, ту је и са |
је прсте почешће завлачи у лонац где се ручак кувао, ту би обично варјача утерала дисциплину у |
н из дан равномерно јавља, кад је време ручку, кад вечери.</p> <p>— Само да ме Господ благослов |
изиђе из дућана.</p> <p>Једнога дана по ручку пошао Јанићије Ламбриној кући и носи кира-Мани са |
јада</l> <l>Смерт попашна вјечном руком руши!</l> <l>Здје, у гробу, мир прелестни влада,</l> <l |
Њу да види, њу да лечи, ако је болесна, с њоме да поднесе све, па макар га цела чаршија презрел |
ао и отирао зној, а мало за тим устаде, с муком се довуче до собичка, који служаше за стоваришт |
иком“ многобројнога потомства, које ће, с колена на колено, предавати један другоме „шилт“, на |
па ћемо да углавимо.</p> <p>— Јок, јок, с њим нема пазара.{S} Ни за 550 гроша не бих му дао.{S} |
ни како се до њега може доћи, па ни то, с чим ће доћи дотле, он је ипак био науман да то изврши |
м сам; ама за зло, да те Бог сачува!{S} С оном првом у мало што не учиних русвај; ама срећа мој |
комшилуку, да је Диша вратио прстен.{S} С почетка се и веровало и није: али када тетка Маца, ко |
</p> <p>— Тукао сам се, газда.</p> <p>— С киме, море?</p> <p>— С оном, тетка-Мацином.</p> <p>— |
газда.</p> <p>— С киме, море?</p> <p>— С оном, тетка-Мацином.</p> <p>— Зашто, бре?</p> <p>— Ет |
пође да седне и да се прихвати „дикиша“ с којим је опсецао сахтијан за јеменије, али некакав ун |
да ће успети, да га измири.</p> <p>— А с оним гадом лако бих ја; пребио бих му обе цеванице, с |
би пријатељство два тако угледна Грка а с њима и све грко-цинцарске муштерије, ипак је видео ја |
у соби пок. кир-Бенџо; филџани и џезва с кафом слетеше са послужавника и просуше се по поду, з |
знанице, које су јој за време удовиштва с тешком муком прелазиле преко прага и ревносно бацале |
а кадаифа.</p> <p>— Јанићије — викну га с прага — носи ово код тетка-Маце и да кажеш: поздравио |
е када се увери да на улици нема никога с киме се не би радо срео, изиђе и упути се у Скадар-ма |
уо да је бар очима види, ако не успе да с њоме на само говори.</p> <p>До ушију заљубљен и необи |
е још једном, макар и крвнички, погледа с њоме и да је дотера, бар да му се правда, па макар да |
Троскови ја плаћам.</p> <p>— Шта ћу ја с тобом у Галац? — зачуди се Јанићије.</p> <p>— Да се с |
на ороспија, кира-Анастасија, и одбегла с неким руским матрозима из Галца.{S} А кира-Мана отишл |
трешницом.{S} Ћира-Мана је баш силазила с доксата и, кад угледа Јанићија, како јој долази, стуш |
је погледала, једна јој се суза скотрља с лица.</p> <p>— Е, де, не плачи!{S} Не идем преко свет |
иша на бињекташу и чекао неће ли се, ма с које стране, из сокака појавити фигура његове жене.{S |
шије и некомшије, које је толико година с презрењем дочекивао и увек држао у пристојној даљини |
е и мучи се да разазна, титра ли се она с њим или је у истини она све тако мислила.</p> <p>— Ти |
Дише, па, ако узмогне, нека буде срећна с њим! — шапутао је и расејано гледао, према јутарњем с |
је мајстор Диша дошао, да се разрачуна с њим, и он сав претрну, скочи насред собе, опусти руке |
тек синоћ добила и што се мајстор Диша с њоме растао чисто тужан и плачан, што не може још кој |
, враћајући се из Цариграда, паде мртав с коња, негде на путу између Софије и Ниша.</p> <p>Кад |
једну или две године била старија) Бог с тобом, дете!{S} 4000 гроша!{S} Ако ти за сваку болест |
кну љутито.</p> <pb n="208" /> <p>— Бог с тобом, зете!{S} Од куда сам ја знала, да ће она котао |
ш као пре кад бејаху деца.</p> <p>— Бог с тобом, девојко, одби му бубреге! — викну Маца, кад за |
ао, ама не знам шта му је.</p> <p>— Бог с тобом, дете, што си такав? — узвикну <pb n="79" /> и |
ру и потражи савета од ње.</p> <p>— Бог с тобом, дете! (тетка-Маца га је сада нарочито тако осл |
.{S} Па чим се родило, оно се, буди Бог с нама, истргло из руку и почело као лопта да се премећ |
збуњена.</p> <p>— Шта ово би, буди Бог с нама!? — учини и од чуда се прекрсти.</p> <p>— Шта је |
бркова потајно смеше.</p> <p>— Буди Бог с нама, шта ме сад опет снађе! — прекрсти се Диша од чу |
билазила онако често.</p> <p>— Буди Бог с нама, жене! — узвикну тетка Маца чисто запањено — још |
изгледала јој је као да долази од некуд с другог света, па јој се чак учини од једног необично |
, казаса из Главне Чаршије, који поживе с њоме три године и, умревши у шездесетдругој <pb n="9" |
иш се од звезде и месеца, да те не виде с мужем у башчи, а не срамиш се да те шегрти гледају са |
што је све ово? — запита га Маца такође с осмехом.</p> <p>— Не — одговори Јанићије, зверајући н |
аест година, није могло никада да прође с миром, а да га не зачикне на ма који начин. <pb n="33 |
за ћоше.</p> <p>Фудул-Стаменки, која је с највећим задовољством дочекала кир-Ламбру, ипак није |
о га позвао на вечеру.{S} Кир-Ламбре је с почетка збуњено примио позив, али се у брзо прибрао, |
ави узрок њезиној завади с мужем, то је с правом очекивала да је он заштити <pb n="102" /> и на |
p> <p>— Еле, муж на путу а жена ашикује с комшијама!</p> <p>— А ко вам каза па то? — одговори А |
јој не да да рађа, младина ће да скине с ње, а од овога записа, родиће ти мушко.</p> <p>Дервиш |
а.{S} Једнога дана покуша да сама скине с верига котао пун вреле воде.{S} Котао је био тежак, т |
, пре него ли што сам не погледа, да се с ким на улици не сукоби.</p> <p>Анастасија је одмах по |
да га она угледа, штуче у мутвак, да се с њиме не сретне.{S} То га је већ коснуло као ружан зна |
љи су посећивали будућега хаџију, да се с њиме виде и разговоре, а многи и да га замоле, да им |
бујности, дође јој као некада, када се с њиме, било на чешми или у махали, буд за што покавжил |
да је пред вече узбунио говеда, која се с паше враћаху.</p> <p>И све му је лепо ишло за руком.{ |
она је у мутваку певушила што или би се с мајком разговарала.</p> <p>Тада би Јанићије из чежње |
и излете на поље.</p> <p>— Торњај ми се с очију, у дућан да ми не приступиш више!</p> <p>Несрећ |
ем оне косе.</p> <p>— Море торњај мм се с очију; не искупљај ми комшилук пред кућу.</p> <p>— Не |
заискао; али то га беше срамота и он се с тешким срцем одби од ћепенка и хлебова, чији је мирис |
чудновату страву од свега овога што се с њиме дешава. — Од куда му баш сада почеше излазити на |
хаирли!{S} Дошао си без деце, враћаш се с децом!</p> <p>— Боже дај! — одахну Диша, исплати новц |
не ли викаше Суља добошар за теб’ да те с власт фаћају.</p> <p>Јанићија жацну, кад сазнаде да г |
размишљања.</p> <p>Анастасија диже лице с јастука и са неким страхом погледа у Ламбру.</p> <p>— |
одера се Ламбре, када му се она не маче с пута.</p> <p>— Искам... промуца кира-Мана; али је Лам |
се окрете соби, у којој му жена стојаше с ножем, и викну:</p> <p>— Хоћеш ножем, роспијо?{S} На |
пустињи; али за то добила је много више с друге стране.{S} Није више морала живети онако повуче |
<p>И све то што се дешавало око њега и с њиме уништавало га је сасвим.{S} На свакоме кораку ст |
оше и одоше право кира-Анастасији, да и с њоме ствар удесе.</p> <p>А мајстор Диша оста у дућану |
поред свога видарског позива, била је и с друге стране међу београђанкама мио гост.{S} Зато што |
је боље да не идем тамо, — мислио је и с тешком муком, што самоме себи затвара врата од куће, |
у Лепосава беше под руком, за цело би и с њоме тако: пљунуо би на онај дукат и сву би ногама из |
тетка Маца, али некако тако неодлучно и с таким изразом очију, као кад би неко хтео да каже:{S} |
ак хаџији.{S} Прво се Лепосава поздрави с мужем, пољуби га у руку, а он њу у чело.{S} Кад га је |
је он и био прави узрок њезиној завади с мужем, то је с правом очекивала да је он заштити <pb |
е бити онај сан Мацин. — А како се ради с њим? — упита гласно.</p> <p>— Сашије се у крпу, па се |
своје градио планове, како да се ороди с Грцима, те кад он није био срећан, а оно да му бар у |
ао у глави стала, па се као закована ни с места не миче.{S} Није му дакле остајало друге, већ д |
снажни, да им се није могло одолети ни с које стране.</p> <p>Али, ако су се кумови и сложили у |
луд; мој тросак!</p> <p>— Море, иди ти с милим Богом! — обрецну се Јанићије и трже рукав, за к |
е! — Проћи ће га већ! — рече уклањајући с ватре велику џезву шербета, који се грејао за Лепосав |
И молитве, којима се скрушено предавао с уверењем, да му свака од њих скида по један грех с ду |
ик удари катанац, како не би нико могао с поља ући, па да лично окуша код Јанићија неће ли га у |
а је Ламбре позвао младу у коло и почео с њоме играти, кира-Мана и Думиница увукоше и младожењу |
леде, баш му се свиђало.{S} И не би био с раскида да се њоме ожени.{S} Оно, у шта је био сигура |
ки, али тако, да се очито опажало, како с тешком муком изговара поједине речи некадањег матерње |
о у томе, што је њезин муж дошао срећно с пута као богат наследник, и што је кир-Ламбре толико |
а дрхтавим гласом — имам један разговор с тобом.</p> <p>Маца махну очима на Лепосаву и ова изиђ |
пада — проклињао је кир-Дума дижући фес с главе и погледајући у небо.{S} Али Диша је већ далеко |
у главом; али сада не тако стидљиво већ с осмехом у очима, које слободно гледаху у очи Дишине.< |
осмејак пун љубазности принесе ибричић с кафом и наливеним филџанима.</p> <p>— Ни врана коска |
ожила ватру у мутваку, преставила џезву с кафом, метнула четири ратлокума на саханчић, а у шаре |
има где се могао најмање надати сусрету с киме, то му је било све.{S} А како му је било код кућ |
да му свака од њих скида по један грех с душе, сада га више не одржаваху у оном пријатном расп |
и неколико <pb n="51" /> ножева, оштрих с обе стране, којима се, при општој дервишкој молитви, |
један посао, па почео да отпасује кајиш с колена, кад у дућан завири Лепосава тетка-Мацина. —</ |
не долази већ? — упита га Лепосава још с врата.</p> <p>— Долази! — одговори Јанићије и узбуђен |
p>Сутра дан Дума је отишао суду, да још с те стране покуша.{S} Али Диша одрече и тамо дуг; чак |
> <p>— Ели сте ради гостима? — виче још с капиџика кира-Думиница домаћици.</p> <p>Кира-Анастаси |
има а по том мајстору на посао!“</p> <p>С овим је власт учинила своје: објавила је нестанак Јан |
његова опомена онима, који би просјака, са прага свога дућана, сурово најурили.{S} И он се тога |
на свакоме месту и код свакога човека, са којим би се састали, истицао богоугодне врлине побож |
од оног малога броја српских познаника, са којима је до своје женидбе какве такве везе одржавао |
а би могао наодговарати свима питачима, са којима се у чаршији среташе и састајаше.{S} Готово н |
урске чесме, озидане од тесаног камена, са две и три луле, из којих је избијао као рука снажан |
обегне одавде, што даље од онога места, са кога се јасно оцртаваше београдско обзорје са кубаст |
ко било да се растане од овога младића, са којим се као девојчица толико прегонила и од кога је |
p> <p>Но он тога није видео, а удовица, са забаченим дугим курјуком, распученим недрима и голим |
обу и угледао ове у вис уздигнуте руке, са којих су широки рукави кошуље спали на рамена, те та |
и на своју удобну кућу код Чукур-чешме, са широком настрешницом и хладовитим доксатом, дотле је |
.</p> <p>У то доба, када ће кир-Ламбре, са још неколицином својих пријатеља, бацити око на мајс |
м младу, лепу удовицу, па још без деце, са једним руменим младешчићем у самом куту доње уснице, |
расплашили јато домаћих гушчића, који, са својим родитељима, под кутњом настрешницом чупкаше т |
ељен, а тројани, као од брега одваљени, са кратким вратовима и снажним гласићима, потврђивали с |
глави.{S} Промичу ваше упокојене сени, са бројаницама у руци и дуванкесом за појасом; промичу |
и затече дервиша, огрнута вучјом кожом, са топузом о бедрима и неколико <pb n="51" /> ножева, о |
лепа удовица на сан, насмејаних очију, са оним младешчићем и у шареним шалварицама, из којих ј |
цније он, кад буде произведен за калфу, са богатим интересом врати првоме своме шегрту, који му |
Богу хвала што још за толико не остах, са каквим сам лоповима имао посла! — одговори Диша и уђ |
техе.{S} Он је са тим чакширицама, т.ј. са „братинском“ и „сестринском“ љубави намицао којекако |
ћурчетима, оперваженим жутом лисичином; са црвеним јеменијама и дињаром<ref target="#SRP19061_N |
о си ме одвратила од нечастиве силе!{S} Са овим би добио децу, али то би било од нечастивога! — |
-Анастасија је опет зебла од нечега.{S} Са тетка-Мацине стране није се плашила ничега.{S} То је |
/p> <p>У том се појави и тетка Маца.{S} Са пребаченом шамијом преко главе излазила је из мутвак |
стара, да би јој се могао пожалити.{S} Са Лепосавом опет не би могао говорити о томе, ма да је |
едан међу овима био је Јанићије Бик.{S} Са заваљеним фесом за потиљак, пребаченим ћурчетом прек |
све прохесапио шта имам а шта немам.{S} Са оним имањем у Пожаревцу и овим, што сам ја стекао, и |
јили по сахтијану са оштрим дикишом.{S} Са каквом ли је лакоћом руке опсецао мајстор свој посао |
тражио, да му саопшти важну новост.{S} Са Јорданскога спруда Витаваре, на коме је Јован Крстит |
<p>— Ама, кира-Мана, шта то говориш?{S} Са киме га је она јела до сада?</p> <p>— Санким не знас |
как, лепо се видео мајстор-Дишин „шилт“ са расплаканом лисицом.</p> <p>Мајстор Диши заигра срце |
о врелу главу, жуборио је као и онда, а са гранчица, што се надношаху преко зида, стресао се по |
ао претучен; једва се вукао и стењао, а са лица сливале се крупне грашке зноја, што би за здрав |
оћом руке опсецао мајстор свој посао, а са како тешком руком оштри дикиш калфин засецаше дубоко |
ion" /> <p> <hi>2.</hi> </p> <p>Женидба са лепом Гркињом начинила је потпун прелом у животу кир |
жји благослов.{S} То је била нека глава са вепровим зубима без трупа и рамена и само са ногама. |
ористи.{S} Српска чаршија прихватила га са великим уважењем, црква га убројала у своје ктиторе |
е још био скопчан око колена, и поче га са смејом вући по дућану.</p> <p>Јанићије онако на једн |
пријатан мирис девојачке душе, који га са набреклог јелечета запахну.{S} Он је стеже грудима, |
рло брзо обрадовати забринутога супруга са по једним наследником.</p> <p>Ова њезина вештина отв |
је му јасно показиваше његову немоћ, да са собом располаже по својој вољи, беше једна кап више |
е и по трећи пут да вади из ћемера и да са нестрпљењем очекује на свој повратак кући.</p> <p>— |
<p>Када је оно отишао, тврдо науман да са собом доконча, он је пун срџбе и очајања лутао тамо |
на гроша, таман колико му је требало да са највећом штедњом доспе до Галца.</p> <p>Хаџи-Зосим ј |
обњем прагу опази и пар мушких јеменија са подвијених врхом и ружом од сахтијана на врху.{S} Ос |
о овоме не дозна, да се кира-Анастасија са Дишом измири, а он као и до сада остане и у будуће с |
и тако често бридиле, и кира-Анастасија са оним престрављеним погледом, бледим лицем и сузама у |
тај час указа на прагу кира-Анастасија са џезвом кафе и два филџана.{S} И она је била нешто ма |
а помиришу.</p> <p>Али, докле је хаџија са нестрпљењем гледао, како се споро примиче дан, без к |
а на капиџик, да види иде ли већ хаџија са својим калфом.{S} Јанићије је обично увек пре мајсто |
ходи на кафу! — викну га један комшија са ћепенка.</p> <p>— Хвала, сад сам је пио.</p> <p>— Хо |
једна жена улазила је на капиџик, која са свећицом, да је над покојницом ужеже, а која са кити |
цом, да је над покојницом ужеже, а која са китицом цвећа, да јој чело главе метне.{S} Хаџи-Диша |
огоугодни %постуњак виде, на сну човека са ранама на длановима и грудима и он му рече:{S} Иди у |
о их је кир-Дума имао између четири ока са покојником, уцвељеној удовици, поред кратке успомене |
учини од једног необично танкога писка са зурла, као да то пишти прекором душа њезина покојник |
омен; подигла је руком у вис, загледала са сваке стране и дивила се везу на рукавима.{S} Кир-Ла |
бежи.{S} Ћути, само када те није везала са којеким; а таквога мужа свака би себи пожелела.</p> |
године први пут после Косова забрујала са Саборне Цркве, ни све турске трубе, што их дан из да |
враћала нерасположена и срдито стресала са шарених шалварица прашину, која се прихватила, док ј |
питаш за то?{S} Зашто би се ја мразила са светом, да сада говорим, па сутра да ми се каже како |
ја ћу...</p> <p>Она се очевидно борила са самом собом, да му нешто на душу метне, али Јанићије |
и побеже из собе.</p> <p>Кад се вратила са послужењем, на челу јој се, баш над самим повијама, |
{S} Диша упаде у дућан, заручен до грла са неколико кеса леблебија, ратлокума, халве и једним с |
ј крвнички севнуше на помисао, да се ма са којом од њих разрачуна.</p> <p>— Она, која те прво д |
е помоли месец и докле мујезинова песма са минарета не огласи вечерњу молитву, када се и послед |
поремети.{S} Јавила би му се кира-Мана са оном оптужбом, којом га је обедила да је саучасник с |
ога капиџика, изиђе му на очи кира-Мана са њезиним сухим контурама и очима у којима не беше ни |
сом и пође у Београд, прво да се упозна са снахом, па после и да се сасвим настани.</p> <p>Али |
сед као овца, дуге браде и лица овална са необично живим очима, које одаваху тип Јерменина.{S} |
оме одала?</p> <p>— Ама шта то ради она са мном? — мисли Јанићије и мучи се да разазна, титра л |
> <p>То је било после једнога разговора са Мацом, који је хаџију врло обрадовао и изазвао распо |
тасију, те да се тако опере она срамота са грчкога имена, коју је Диша, својим неразложним враћ |
ом мајком да разговара.</p> <p>Кад оста са Мацом на само, мајстор Диша извади из недара један т |
ију му никако није избивала Мацина кућа са дебелим хладовима и Лепосава у њој.{S} То лепушкасто |
ише“ вина, па после, кад дођоше двојица са Циганима, њега раздрага песма, дође међу ове и тако |
едан мах њему се учинило да се таваница са балванима срушила на његово теме и пригнечила га.{S} |
ме „шилт“, на коме беше исписана лисица са калпаком на глави, како чучи и предњим шапама држи к |
кога је у дубини извиривала бела кућица са доксатом и као смиље жутом надстрешницом.{S} Ћира-Ма |
, где се налазила лепа удовичина кућица са хладовитим чардаком и густом баштом, узрујаше се; мо |
прегледа туршију, кира-Анастасија стрча са доксата у мутвак Јанићију.</p> <p>— Ово теби! — рече |
</p> <p>— Кали нопта! — одазива се Диша са капиџика, и, задовољан за све, леже у душеке, а одма |
м, под еснафским барјаком, мајстор Диша са женом, пуницом и Јанићијем Биком, а око њих стотину |
аницама дали реч, и кад је мајстор Диша са нестрпљењем бројао дане, догоди се оно, што му је св |
ко тежак, као да му је цео мајстор Диша са свом својом пространом ширином сео на душу, па јој н |
а у мислима му искрсну упоредо кир-Диша са својом широком шаком, од које су му уши тако често б |
е турске трубе, што их дан из дан слуша са градских бедема, не би му толико заглухнуле слух и т |
гурно? — запита је Диша скинувши поглед са онога гнезда и погледавши радознало у своју жену.</p |
тама и стрехом тетка-Мацином, он устаде са постеље у дућану, где је са „чирацима“ спавао, изиђе |
у руку тумачио, а трећег дана, кад седе са женом и пуницом за совру, рече:</p> <p>— Није фајде, |
а од једном скочи, одмахну руком, скиде са зида малено дахире, те докле су зурлаши са улице изв |
елену чинију; пре зоре да захватиш воде са три извора; а кад се будеш враћала дома, никако да с |
нечем, што баш није имало никакве везе са овим даном.</p> <p>— Јеси ли се опет срео са кир-Дум |
дућани.{S} И Јанићије <pb n="72" /> узе са једним шегртом уносити у дућан коже, и готове јемени |
ма и спремању за свадбу.{S} Лепосава је са њима заједно певала, ћеретала и смејала се; али ипак |
тво као мекани талас запљускивало га је са свих страна <pb n="22" /> и то му је долазило тако п |
је опомињао на један леп сан, што га је са чежњом већ три године сањао.</p> <p>— Калос мерос, к |
у утицали на побожно расположење, да је са неком нејасном стравом и трептањем срца очекивао, ка |
ко олако, јер кад год би помислио да је са овим питањем на чисто и кад год је она слика кира-Ан |
а соја и прилазити оној нацији, која је са таким презрењем гледала на јучерању рају, како сада |
забуне, притрча руци мајсторовој, па је са осталим шегртима целива, а бошчу прихвати и пође за |
ну у памети, није била, да сазна шта је са његовом женом.{S} За њега је она постала сада сасвим |
ји и бацио јој га пред ноге, удовица је са страхом погледала у Јанићија; а кад јој је овај каза |
, да ближе приступи.{S} Мајстор Диша је са пуно чежње неколико тренутака одмеравао овај стас и |
, он устаде са постеље у дућану, где је са „чирацима“ спавао, изиђе у авлију, седе на један тру |
та не тиче.</p> <p>Међутим, Јанићије је са гужвом кир-Ламбринога одела стигао у дућан и сав збу |
а и блесасто гледао у Јанићија, који је са страхом очекивао, шта ће се са мајстором десити.</p> |
мора бити, како ти кажеш.{S} Нека ти је са срећом; бар сад знаш, да ћеш имати честиту домаћицу. |
и честога пипања руком.{S} Испосник је са нарочитом озбиљношћу расклапао један по један докуме |
ео налазити какве такве утехе.{S} Он је са тим чакширицама, т.ј. са „братинском“ и „сестринском |
та.{S} Свога будућег потомка задужио је са оних шест стотина гроша, што их хаџи-Зосим украде, и |
врат.</p> <p>А кира-Анастасија, како је са осмејком на лицу заспала, тако јој је тај осмејак св |
А то, како се оженио први пут и како је са овом женом прошао, треба да се зна, јер стоји у јако |
адет свога мужа, да сву срџбу, коју је са сокака донео против кога му драго, искали на њојзи.< |
Неодољива срџба на све, на ону, коју је са толико чежње и бола у срцу носио, поче да кипи свом |
се, да јој честитају, а Лепосава их је са златном огрлицом и дукатом на челу дочекала, изнела |
икује мимопролазеће и врло често устаје са троножице, тркне некуда, па се тек после извеснога в |
ао.</p> <p>Од тога часа преста Јанићије са својим шалама.{S} Заћута се и нешто дубоко замисли, |
е гостима.</p> <p>Најзад се проводаџије са својим женама дигоше, да иду, а удовица их испрати д |
морао да буде задовољан мрвицама, које са богата стола падаху.</p> <milestone unit="subSection |
а се јасно оцртаваше београдско обзорје са кубастим џамијама и витим минаретима.</p> <p>После ј |
сва ова халабука од дивље музичке ларме са бубњавом гочева, изгледала јој је као да долази од н |
гаху одолети ни време ни оне нове фирме са чистим српским именима.{S} Кир-Бенџо, Ламбре, Данга, |
ј све своје чежње да се што пре састане са оном, ради које ће жртвовати све, ипак бирао оне сок |
пута, <pb n="39" /> него да се састане са мајстор-Дишом и да од њега самога чује, ради чега је |
3" /> трудећи се, да је умири и подигне са јастука, у који је заронила лице и плакала.</p> <p>А |
очију не подиже, само да се не сусретне са оним погледом, што се упиљио у њега.</p> <p>— Како: |
леда у страну и избегава да се сусретне са њезиним очима.</p> <p>— Смилуј се!</p> <p>Јанићију п |
остале честите жене заобилазиће око ње са погледом на страну, <pb n="62" /> као кад би ко окре |
ле овога није му се дало прилике, да се са Лепосавом на само састане.{S} Навлаш је врло често и |
Диша <pb n="164" /> — Мислиш ти, да се са мном можеш спрдати!{S} А знаш ли, море, да те ни сам |
допушташе његова облина, избегава да се са познатима састане, од стида, да му на улици не чести |
и очекивао се свакога дана.{S} Ма да се са Јанићијем онако измирила и ствари Ламбрине од тетка- |
не беше.{S} Овога пута престао је да се са њоме прегони; до младине има још девет дана, а то ће |
пут дубоко уздахну.{S} Видело се да се са самим собом бори.</p> <p>— Да продам, а ко зна у как |
.</p> <p>— Ено га! — рече Маца, која се са Лепосавом и Јанићијем беше издвојила мало од онога б |
ају.{S} Као права газдарица опходила се са „чирацима“ у мутваку час строго а час благо, како је |
ке“ као права устабашиница, али, кад се са Јанићијем погледа, порумени и — обоје се збунише.{S} |
ј!“</p> <p>Кад Маца доврши ово, диже се са седишта, прекрсти се и скромно се поклони икони у ку |
кад је завила у своје сокаче, срете се са Канчетом, која је опет са другом једном девојком про |
који је са страхом очекивао, шта ће се са мајстором десити.</p> <p>— А ти — замуца Диша утучен |
ћу и неколико хиљада гроша и ородиће се са грчком нацијом, те ће тако, мало по мало, раскрстити |
добро дао! — одговори Диша, а немаче се са свога места.</p> <p>— Еле, ви тако? — започе кир-Дум |
тако светлећи пред собом, опростише се са домаћинима и изиђоше на улицу.</p> <pb n="84" /> <p> |
пркосила целоме свету, раставила би се са кир-Дишом, па би се удала за Ламбру; али овако, ства |
фила, босиока и осталога цвећа, који се са девојачким гласовима разлегаше преко зидане ограде, |
је Јанићије морао по вас дан мајати се са тетка-Мацом око болеснице и трчати свуда, куд га је |
жити се на толики пут а не осигурати се са сваке стране за собом, то није било у нарави Дишиној |
ислио.{S} Одрођеноме је теже сродити се са својима, него ли туђину сродити се са туђином.{S} Тр |
е са својима, него ли туђину сродити се са туђином.{S} Требало је да прође време, да залечи ран |
би изникао међу сватовима, провлачио се са Мацином Лепосавом кроз коло, вијали једно другога, д |
у и затекао је баш на капиџику, како се са неким човеком прашта, — у грчкој чаршији и ћор-Ахмет |
ње, па кад опази Лепосаву и чу, како се са осталима смеје, очи му се закрвавише а песнице стего |
ла заједно са мујезиновом песмом што се са минарета разлегала, опомињала је трговце да пазар пр |
а жена.{S} А, у то време, у Београду се са највећом суревнивошћу пратио приватан, породички жив |
аколомство.</p> <p>Међутим, докле су се са њиме дешавале ове промене, и његов верни Јанићије, к |
слетеше око њега и почеше черупати кесе са слаткишима.</p> <p>— Ко је послао? — Мени дај, — Јан |
али.{S} У једно време покуша, да стресе са своје душе овај притисак, размахну да ради, да се за |
огу врнем“.</p> <p>Сад, када се сусрете са Јанићијем, њој севну изненадна мисао.</p> <p>— Јанић |
окачиће, кад се на једноме углу сусрете са кира-Маном.</p> <p>Од како је Ламбре отишао, кира-Ма |
.</p> <p>Девојке отрчаше у дубину баште са посластицама, а Јанићије, кад оста сам и када се од |
ече Лепосави, да иде у мутвак, јер хоће са њеном мајком да разговара.</p> <p>Кад оста са Мацом |
и, а он као и до сада остане и у будуће са Дишом добар пријатељ, то му не остаде друге, него да |
се заклањаху бујне баште и спретне куће са доксатима и многобројним срчали-прозорима.</p> <p>Иш |
чео нагло венути.{S} Оно пространо лице са затегнутом кожом смршало је нагло, очи добиле грозни |
пруживши јој руку у којој су бројанице са педесет и четири зрна, као дренак дугуљаста и крупна |
и и планови разлетали су се као варнице са упаљенога крова; и сваке од њих дотакао се, али га ј |
ов једне малене али врло спретне кућице са доксатом и баштом.{S} Ту је живела Маца удовица, или |
.{S} Но кир-Дума, чим га угледа, замаче са сведоцима за први угао, лармајући како га је кир-Дис |
а, стегао обе песнице, али ипак не миче са свога места.</p> <p>Ламбре полети кафани, да се скло |
Море, ти да ћутиш — одговори јој Канче са неким изразом пакоснога задовољства — него да пожури |
е у авлију, а девојке, када га угледаше са оним товаром, у жагору слетеше око њега и почеше чер |
-Бенџо; филџани и џезва с кафом слетеше са послужавника и просуше се по поду, застртом шареним |
зао.</p> <p>Али људи, као људи, ступише са Јанићијем у објашњење, па, када се уверише да није н |
њивао <pb n="125" /> дах девојачке душе са мирисом ђулса, а очи са сунчаним зраком.{S} Био је у |
Диши.{S} Дућан је проширио, женин мираз са оних 500 гроша, што му је кум-Дума дао од еснафских |
тина гроша, што их хаџи-Зосим украде, и са двеста четрдесет, датих пустињаку за чудотворни паму |
о каквој домаћој или јавној новости, и са тешким срцем дижу на обрамице своје судове и растају |
/p> <p>Анастасија диже лице с јастука и са неким страхом погледа у Ламбру.</p> <p>— Како то?.</ |
цима, крену се свештенство у одеждама и са иконама; а за њим, под еснафским барјаком, мајстор Д |
подар; о свакој је аспри водио рачуна и са највећим задовољством свакога вечера пребрајао би дн |
тор Диша седе на ћепенак, подави ноге и са најлепшим задовољством даде се у маштање о будућем, |
че се крстити.</p> <p>— О, анатема је и са женом, шта јој све неће пасти на ум!{S} О, о, о!{S} |
"213" /> ћепенке и поћи кући, слао је и са зебњом очекивао шегрта, да му јави шта је код куће.< |
стала Лепосава, по обичају, пре мајке и са „чирачетом“ наложила ватру у мутваку, преставила џез |
зевзек, бре!</p> <p>Кир-Диши прекипе и са узмахнутим песницама полете, да је удари.{S} Али у к |
ици никада не лажу.{S} Па онда, он се и са те стране осигурао.{S} За „неверне Томе“, који не ве |
гуру кир-Думину, у ћурчету и антерији и са дугачким бројаницама у левој руци.{S} Знао је он, че |
хнем! — одговори тетка-Маца предишући и са оклевањем, које у овој прилици само надражаваше онак |
в сат њезину врелу руку у својој руци и са запетом пажњом ослушкивао сваки њезин дисај.{S} И не |
ед оваквом перспективом, затворио очи и са пријатним изразом, као да га когод шашољи сламчицом |
хаџија на крму, шаком надстрешио очи и са пријатним уживањем посматра из даљине, како се над г |
оду, устаде и Јанићије, помете мутвак и са Лепосавом оде на чешму по воду.{S} На чешми је затек |
о брзо, и што је главно, врло узбуђен и са једном огреботином испод очију. —</p> <p>— Ко те огр |
> <p>— Гледај, тетка-Мацо! — викну он и са доксата, на коме су вечерали, изнесе је у башту и по |
те само што промуца нешто неразумљиво и са очекивањем, испуњеним страхом, звераше у тетка-Мацин |
ем!{S} Ела, удрите! — рече му пркосно и са презрењем баци на њега један крвнички поглед.</p> <p |
јала насред собе, па је тако апатично и са тужним изразом лица посматрала облачење кир-Ламбрино |
{S} И докле је мајстор Диша забринуто и са чежњом помишљао у овој песковитој и зрелој Јорданско |
он већ беше на улици; она обори главу и са неким изразом досаде и срдње одмахну руком:</p> <p>— |
вца, окретао своје мисли на ту страну и са великим успехом долазио до уверења, да је у целој ст |
аце остао, Јанићије је седео у дућану и са неком стрепњом очекивао на повратак мајсторов.{S} Он |
е хаџија, који сеђаше на томе доксату и са неким изразом задовољства посматраше ову родитељску |
о је да јој говори; по десет дана не би са њоме ни речи проговорио, а, када му је што затребало |
ао шта га све може снаћи, кад се сукоби са разјареним Дишом; мучио се на стотину начина, како д |
ка Маца је застала мало, да се поздрави са једном комшијницом, која је заустави на сокаку, <pb |
ете улица око главе, а баштенски зидови са многобројним мазгалима почеше играти око ње.</p> <p> |
ди, који, и ако не имађаху ни капи крви са Термопила, ипак својим васпитањем беху толико успели |
дервиш записао.{S} Некрштена душа ради са некрштеним силама.{S} Од ове амајлије можеш добити с |
еали стопили у једну сврху, да се ороди са племенитим потомцима класичне нације, те тако, у сво |
<p>Диши игра срце од задовољства, улази са Мацом у собу и ведро гледа око себе.{S} Не потраја м |
треба да се зна, јер стоји у јакој вези са оним што је после било; а то ће нам, најзад, објасни |
ко главица голуждравих ластавчића, који са расклопљеним жутим кљуновима пиштаху за мамом и тато |
А када је већ морао да проговори српски са муштеријама, који нису знали ни бекнути језиком на к |
дгрејана нада не греје.{S} Надао се али са стрепњом, да је њему суђено да умре без порода и да |
прича, ха! — А е ли истина да сте пали са зид и да вас је патрола јурила, а ви побегли?</p> <p |
је Лепосава ово чинила инстиктивно, или са свесном намером да га намучи, или што се нечега плаш |
са и плачући а он сав изгребан, вратили са чесме кућама.{S} Али се ни после тога не остављаху н |
} Жене су као на чудо одлазиле породиљи са пуним рукама повојница, те да виде децу и да се увер |
ад већ није друкчије било, он се помири са тим гласом и пође у Београд, прво да се упозна са сн |
ва донесе хартијице, хаџија их прихвати са два прста, усекну мумаказама огорели фитиљ на лојани |
це, да разабере, неће ли кир-Дума знати са чега јој је муж овакав из чаршије дошао?</p> <p>Зави |
е се у овим заклоњеним улицама сукобити са својим бившим пријатељом, стаде, разрогачи се на Лам |
бави кутију од тенећке и поче се борити са оном изнутрицом, која га је гризла и кући гонила.</p |
м, те ће тако, мало по мало, раскрстити са погрешком свога оца, који не беше те среће да се, ка |
.</p> <p>И тога дана, када ће се срести са кира-Анастасијом, која је пошла право њезиној кући, |
и места другима.</p> <p>Диша се опрости са свима, пуницу пољуби у руку, а она њега у чело, и ла |
о своме имену.{S} Да ће младина скинути са кира-Анастасије уроке, који јој сметају да га начини |
иди и целује свети ексер, и он се упути са хаџи-Зосимом кроз тесне и криве јерусалимске сокачић |
ер од младеначкога стида није могао ићи са својом кумом кроз чаршију, а глава није „калуп“, те |
мајсторица.</p> <p>Сутра дан сви чираци са Јанићијем морали су отићи, да пољубе руку својој мај |
ој капитал, те да се и у томе изједначи са кума-Думом, ипак је један, до душе не баш толико теж |
девојачке душе са мирисом ђулса, а очи са сунчаним зраком.{S} Био је у Еврејској Махали, пред |
рачи праг страшљиво и нађе се очи у очи са мајстором.</p> <p>— Шта је, бре? — Како си ми образ |
Анастасија, у хистеричну наступу, скочи са миндерлука, па вриснувши, као да је жеравица опече, |
ојој досетци.</p> <p>Мајстор Диша скочи са ћепенка и збуњен оде одатле.{S} Сад му више не падаш |
је? — викну усплахирено хаџија и скочи са свога дивана.</p> <p>— Убио се! — јаукну Мада.</p> < |
и ово учини много.</p> <p>Старац скочи са миндерлука и разрогачи се на Дишу.</p> <p>— Шта?{S} |
зида малено дахире, те докле су зурлаши са улице изводили арију: <hi>чочек аваси</hi> (игра чоч |
it="subSection" /> <p>Лепосавин догађај са Канчетом не оста тајна ни за комшилук ни за чаршију. |
уше презирао.{S} А што није учинио крај са собом, ваљало му је захвалити једино ономе уверењу, |
Кир-Дума, на поласку, изјави да ће јој са просиоцима доћи у прву недељу, те да дотле, ако има |
ад гомилом људи љуљушка еснафски барјак са светим Спиридоном у дугачкој седој бради.{S} Сад је |
адим.{S} И калфа ћеш да биднеш, и ортак са кир-Дишом.</p> <p>— Ламбру да отераш!{S} То што је д |
вац, али пуштеник — е, не иде!{S} Човек са једном историјом, која је до скора изазивала смех по |
е опет нудио толишно, да је свети човек са највећим презирањем, у место њему да одговори, запит |
а двојица уђоше у крчму, а Јанићије сам са Циганима удари на Јалију.</p> <p>— Свирај бре, ченге |
е предузео тако далек пут, и хаџи-Зосим са највећом оданошћу обећа, да пронађе неког пустињака, |
тиске вечерашњега весеља и да се за тим са једним осмејком на руменим уснама слатко успава.</p> |
од једне паре и запалила је пред иконом са уобичајеним уздахом: „Јово, теби свећица, мени пензи |
тек трећи, кад наврати, био би задржан са речима: „Чекај, чекај!{S} Дао Бог, брате, дао Бог!“< |
очију; смрачи му се, и он тресну сахан са кадаифом пред ноге кира-Манине, па као смушен полете |
стор-Диши тај моменат учини врло сличан са оним, кад га кира-Анастасија удари ногом у трбух.{S} |
ом, на коме је био дебео бакарни прстен са пуцетом као орах, да би му често кожу раскрвавио.{S} |
остао код фудул-Стаменке; а докле је он са Анастасијом претресао све начине, како да и себе и А |
нашла у послу око огњишта, па док је он са највећим нестрпљењем бечио од туда очи и искашљивао |
кира-Мане; и тако је њезин муж одбегао са његовом женом.</p> <p>— Ћути, будало; мислиш да би т |
е, до које ни цар Константин није могао са толиким благом доћи.{S} А испосници никада не лажу.{ |
ц дана дуже.</p> <p>Али како није могао са да пријатељем путује, он му је при поласку дао корис |
наест година није се мајстор Диша виђао са својим стрицем, нити је икада што о њему говорио.{S} |
ме је путовао хаџи-Диша, већ се помаљао са стране Кајабурме.{S} Нестрпељив, да што пре изађе на |
и не бришући онај зној што му је капао са чела.{S} Нека тешка мука притисла му <pb n="88" /> д |
аћајући на њу ни мало пажње, разговарао са пуницом, она је ћутала, па, ако је имала што да му к |
спапа, него је често тај еспап протурао са више користи, него ли и сам мајстор му; а сав дневни |
од му је требало да пљуне, тај је посао са неком нарочитом важношћу вршио у ову кутију.</p> <p> |
езику. — Овај, што га видиш да је дошао са мном, јесте хаџи-Диша.{S} Дошао је из срб-вилајета, |
но, као домаћин, који је мало час дошао са бурне улице, па се овде раскомотио, лепо испавао и о |
своје душе, него је страшљиво и готово са трепетом једнако мислио о радњи, о ономе што је за с |
ешто му је журно говорила, а он је прво са неверицом слушао, а после, поче од времена на време |
им даном.</p> <p>— Јеси ли се опет срео са кир-Думом?</p> <p>— А шта ти је сад наспело да га о |
{S} Јер и бољи мајстор то би исто радио са својим шегртима.{S} Чак и родитељи, када су децу дав |
ва. — Јуда Искариота!{S} Докле се грлио са мном, кесу ми је одсекао!{S} Пет хиљада гроша, пет х |
е покаже као прави брат, он је то чинио са пуно пожртвовања.{S} Једном речи, између ове четири |
недеља.{S} Хаџи-Диша се потпуно помирио са судбином.{S} Али, како који дан више, Јанићију се чи |
а би доказао, како је у свему раскрстио са грчко-цинцарском партијом, потражио је и развод брак |
љоца зубима на своју мајку.</p> <p>— Ко са некрштенима спреже, тога благослов Божји оставља! — |
могуће начине он му је показивао, како са овом срамотом, што је нанесе кира-Анастасији, не сам |
тајне, што је мајстор Диша одоцнио тако са својом женидбом.{S} Могао је узети коју му драго Срп |
она је најбоље знала, шта се све могло са Јанићијем десити.{S} Она његова последња реч и нагли |
ице, тискале су се жене, било саме било са болесном дечицом, а и по који човек, коме ниједна би |
провим зубима без трупа и рамена и само са ногама.{S} Па чим се родило, оно се, буди Бог с нама |
искушава, али, докле се ми овде боримо са нечистом силом, дотле он у наше радње шаље по једног |
аман за њезину ножицу, која је, заједно са тим младешчићем у левоме куту доње уснице, постала в |
ла цвеће, које је оздо на више, заједно са османлуком, сав доксат обузело.{S} Кад угледа свога |
е га то поче на ново да заноси, заједно са чежњивом мелодијом која му се срца тицаше.</p> <p>— |
тамна румен, која је ишчезавала заједно са мујезиновом песмом што се са минарета разлегала, опо |
да га је Ламбре обмануо и да је заједно са кира-Анастасијом у Галцу, где је отворио малу бакалн |
му је у дућан слат, а у вече је заједно са тетка-Мацом и Лепосавом седао за совру и вечерао.</p |
од је она слика кира-Анастасије заједно са свима оним слаткишима и сестринском предусретљивошћу |
" /> <p>А Јанићије је те шамаре заједно са газдиним хлебом гутао и чувао их, да их доцније он, |
тка Маца и Лепосава дочекали су заједно са Дишом Јанићија и обасули га свима похвалама, што је |
„мајстор“, први пут поздравише љубазно са: калос мерос, кир-Диса!</p> <p>Ово је било за њега т |
во што угледа дође Јанићију тако слично са оним даном, кад га спопаде она вртоглавица, те несве |
ух и овај сунчани зрак и оно лишће, што са бујних грана под ветрићем шуми, дише.{S} И то неодољ |
ињака, који чува свети чудотворни ексер са крста Спаситељева, у памуку, који је такође постао ч |
јој образ бар сачувам, нека уђе у свет са образом.{S} А сада?...{S} Шта се учини сада...{S} Ет |
аче, срете се са Канчетом, која је опет са другом једном девојком пролазила туда.</p> <p>— А шт |
де би се најмање могао надати на сусрет са мајстор-Дишом.{S} Али, овога пута не послужи га срећ |
, ипак придаваху неку нарочиту сличност са културном нацијом, у коју се стапао.</p> <p>А ону на |
о сву ову веселост, а нарочито Лепосаву са оним накитом, која га је равнодушним осмехом по катк |
.</p> <p>Обе гошће пољубише се на прагу са домаћицом, а кира-Думиница уштину је још за обрашчић |
чи, а не срамиш се да те шегрти гледају са туђим човеком у соби.</p> <p>— Шта кажеш? — подвикну |
ише своје жене, како весело разговарају са кира-Анастасијом, као да нису пуне две године избега |
а, да некако кир-Дума измири Анастасију са Дишом, а он да се привремено, ради куповине еспапа, |
ћије не миче, него ћути и не диже очију са земље.</p> <p>Лепосава, која је весело до овога часа |
p>— Сад народ у гомилама хрли пустињаку са Витаваре, да види свети ексер, да се и њему помоли и |
леда.{S} Очи му грануше живошћу, кад му са сокака допре раздражена вика кир-Думе и двојице њего |
за једним пањем и кројили по сахтијану са оштрим дикишом.{S} Са каквом ли је лакоћом руке опсе |
{S} Очи му се приковаше, па ни да макну са Јанићијевога лица, а у лицу сав пребледео.{S} Да су |
тако им и не би тешко, да одмах започну са својим предлогом.{S} Да ли је кира-Анастасији у општ |
ију ове лисице, а и по брковима, што су са њушке на одераној кожи стршили, човек, иоле вешт у ч |
ним мерџанима и по једну лепу дуванкесу са жутим кићанкама.{S} Њиховим женама по једну шамију к |
ко капиџика, трешаше му под нос песницу са прамењем оне косе.</p> <p>— Море торњај мм се с очиј |
од других дознала, то је, да је у Галцу са кира-Анастасијом отворио малу бакалницу и успешно кр |
водаџија био главом кир-Ламбре, трговац са Зерека.</p> <p>А то, како се оженио први пут и како |
кве бриге, да ће га преварити.{S} И баш са тога гледишта он се јако плашио, да овоме момку не п |
До године, кад дођем, ти да ме дочекаш са пешкешом, а ја да ти сада дам четири записа.{S} И то |
и?</p> <p>— Што?{S} Што треба да скинеш са себе враџбине.{S} Зар си ти један који је тако страд |
S} Да се врати, ама тако, да се пољубиш са кир-Ламбром, да Јанићија отераш, а кир-Ламбри да доп |
пакоснога задовољства — него да пожуриш са сватовима.{S} Знаш, ружно је да ти се пре сватова до |
>— Знаш ли ко је дошао? — запита је још са сокака.</p> <p>— Ко, море?</p> <p>— Кир-Ламбре, и да |
а, а то ћу цркви, нека је Божје.</p> <p>Са таквим мислима бавио се по вас дан; тетка-Маца није |
ојзи своје незадовољство излије.</p> <p>Са заваљеним фесом за потиљак и забаченом десном руком, |
ахата на једноме месту скрасити.</p> <p>Са враћеним прстеном као да му је отишло на свагда оно |
ребијем цволике, чим га угледам.</p> <p>Са овом последњом одлуком, која му даде неке наде, да ћ |
p>— Нано, нано!</p> <p>— Шта је?{S} Што сабајле толико вичеш? — одазва се Маца и изађе на докса |
сови мујезина, који оглашаваху вернима: сабах-намази (јутарњу молитву).</p> <p>Али поред свега |
ига от Фера!{S} Још је дете, ама за гол сабља да уфати; клефти да води, што је у срце!</p> <p>— |
и толико забленуо ни пред голом турском сабљом, као овога пута пред појавом мајстор-Дишином.{S} |
дине први пут после Косова забрујала са Саборне Цркве, ни све турске трубе, што их дан из дан с |
штао да неће венчати децу, све докле на Саборној Цркви звона не пропоје).</p> <p>Прстен се сврш |
коме се хаџи-Диша надао, на Јалији беше сабрана множина Београђана.{S} Повратак хаџија у то доб |
е првога наступа и после четрдесетнице, сав онај први бол стопи се у једну благу успомену; и са |
је оздо на више, заједно са османлуком, сав доксат обузело.{S} Кад угледа свога мужа, отури кан |
иоце, а под кандиоцетом мален сандучић, сав ишаран резбама.</p> <p>Пустињака су затекли на коле |
затворена, он је, као подсечених ногу, сав раслабљен које од умора а још више од оног унутарње |
мене, што је угледа на целој појави.{S} Сав мајстор Диша изгледао му је чисто као претучен; јед |
вори Маца.</p> <p>Диша се сав озари.{S} Сав страх, нестрпљење и јучерања срџба ишчезнуше као бо |
ше користи, него ли и сам мајстор му; а сав дневни пазар редовно је свакога вечера доносио тетк |
нако надраженом сад је било довољно, да сав нагомилани јед окрене противу своје жене и, разуме |
ао и новац трошио? — викао је хаџија на сав глас и подупрвши се песницама о широке слабине, кој |
ци укрцати у лађу због буре, која је на сав мах беснела; а када се море утишало и хаџија укрцао |
јстор-биволица!{S} Пцета! — викао је на сав глас Дума, очигледно преплашен оним одлучним изразо |
пуним класјем весело певушила или се на сав глас засмејала, када би кир-Ламбре покаткад из какв |
ге за својом женом, толико је омрзао на сав грчко-цинцарски род, и када би му било у власти, за |
о је било за њега толико почасти, да је сав успламтео, па од силне радости није знао где да им |
ештеници не опојаше самоубијцу, ипак је сав еснаф папуџијски, и скоро половина чаршије, отпрати |
идео, како му је без ње пусто и како је сав овај живот ништаван и празан.</p> <p>— Ух, гомаре е |
ла врло згодна прилика, прво, да излије сав јед на Јанићија, што му је радњу у невреме оставио, |
ога дана устаде мајстор Диша из постеље сав узнемирен.{S} Целе ноћи није могао тренути од неког |
мушко! — одговори Маца.</p> <p>Диша се сав озари.{S} Сав страх, нестрпљење и јучерања срџба иш |
се по грчкој махали причало, и како се сав свет на чесми смејао и дирао га за оно.{S} Јанићију |
у.{S} Једно што је осећао, то је, да ће сав онај углед, који је до сада имао, пасти у прашину.{ |
ша, и ожалошћени калфа, Јанићије Бик, и сав остали комшилук, који се наслађавао некада, слушају |
пазару румени се у јутарњем зраку; па и сав послени свет, који се око ћепенака тамо и амо муваш |
о није истина! — узвикну мајстор Диша и сав се зацрвене од стида.</p> <p>— А, не је истина; саг |
-Маци, но, у колико буде нужно, он ће и сав тетка-Мацин надзор подвргнути својој потајној контр |
во пред очи Јанићијеве, стеже песнице и сав трепћући од љутине унесе их под нос Јанићију.</p> < |
м кир-Ламбринога одела стигао у дућан и сав збуњен прошао мимо оба шегрта у собицу и одело тури |
о што о томе; и у опште био је збуњен и сав утучен.{S} Од како је вратио прстен, тек од онда ос |
камен под ногом, те се сроза на улицу и сав изубија. — Можда би он и опет прешао преко зида, ам |
/> <p>Једнога дана дотрча Јанићије кући сав задуван и врло узбуђен.{S} Тако се он никада није в |
ијом, пуном неке неодољиве чежње, којом сав ваздух и овај сунчани зрак и оно лишће, што са бујн |
, који је кира-Мана у кафу спустила, он сав побледе.{S} Виде да му је жена забраздила далеко, д |
ута, она рашчупаних коса и плачући а он сав изгребан, вратили са чесме кућама.{S} Али се ни пос |
лико надао; али после оваке испоруке он сав претрну.{S} Крв му сукну у главу и страшна забуна т |
Диша дошао, да се разрачуна с њим, и он сав претрну, скочи насред собе, опусти руке, па се бесв |
слаже, вукла га је неодољиво тамо, и он сав раслабљен изиђе из дућана и споредним сокачићима, г |
а мајстор Диша се, тога дана, претворио сав у услужност <pb n="169" /> и понизност.{S} Лепосава |
ко се споро примиче дан, без кога би му сав овај живот и тековина пуста остала, над његовом гла |
да макну са Јанићијевога лица, а у лицу сав пребледео.{S} Да су ма шта друго изнели противу њег |
це и пожури тетка-Маци, а Јанићије, још сав румен, уђе у дућан и седе за посао, али сада много |
угом страном и пошао тетка-Маци.</p> <p>Сав онај јед и осветничко расположење за ово кратко вре |
ма господара у њој.{S} Јанићије је тако савесно водио послове, надгледао радњу и сакупљени паза |
n="58" /> <p>И то је Јанићије Бик тако савесно вршио, да му ни највећа цепидлака, која тражи у |
м средствима, која, у оно време, једном савесном мужу и домаћину стајаху на расположењу.{S} Рет |
дао све рачуне и уверио се о неоспорној савесности и тачности свога калфе, он је потапшао Јанић |
е се тиме спасти љуте гриже, која му је савест притискивала.</p> <p>Иначе, када то не би знали, |
ћије и између ова два израза узнемирене савести стојао је у мутваку као између два огња међу ко |
бити.{S} А да би се пред Дишом и својом савести оправдала, увек је износила оне најцрње могућно |
захваљујући њезиној бризи а и стишавању савести, мајстор Диша се после две недеље диже из посте |
им, код кир-Думе био је читав породични савет.{S} Думиница је тешила кира-Ману, која је тога да |
своме подићи углед у цркви.</p> <p>Овај савет дошао је таман како ваља.{S} До тога времена сви |
, те јој саопшти своју намеру и потражи савета од ње.</p> <p>— Бог с тобом, дете! (тетка-Маца г |
кућу, у којој је најбоље <pb n="115" /> савете добивао, избегавао.{S} Из куће у дућан и обратно |
ојник издавао озго.</p> <p>Саслушала је савете оба проводаџије, а када они запиташе, хоће ли, њ |
и то, чиме је кир-Дума кроз пријатељске савете претио, могло се врло лако и обистинити; грчко-ц |
утује, он му је при поласку дао корисне савете, где ће уз пут одседати, те да га на путу не огл |
атио до тетке Маце, чије је разговоре и савете тако радо слушао.</p> <p>— Све ти је по таман, с |
о сахтијан, јави му о стричевој смрти и саветова, да што пре дође, те да прими наслеђе.</p> <p> |
л-Стаменка, честитала му и „као сестра“ саветовала, да што пре свршава сватове, докле му невест |
ра Лепосава скромно.</p> <p>И још много саветовао јој је, па онда узе из Лепосавина сандука нис |
изиђе му пред очи све што му је дервиш саветовао, па онда и оно, што је све претрпео од Анаста |
> <p>Хаџије су га сажаљевале; неки га и саветоваху, да се врати у Јерусалим, те да код власти о |
ји полази на тако далек пут, поче да је саветује, како да се влада, како да води кућу и да ни н |
арао се свим начинима да се пред својом савешћу оправда за своје ћутање.{S} Али то му не испада |
ледао у зид; најпосле извади дуванкесу, сави на колену цигару и поче димити.</p> <p>— Чудан све |
а ћерку на поду, како се у тешкоме болу савија.</p> <p>И то унесе забуну у кућу.{S} Мајстор Диш |
раздвојише, она се поче као у грчевима савијати и јецати, те је сад опет кир-Ламбре, заборавља |
дубоко уздахну, клону главом на прса и савијеним кажипрстом обриса две вреле сузе које му низ |
за врат или би га мајстор чукао у главу савијеним кажипрстом, на коме је био дебео бакарни прст |
ски пријатељ, а ето, ово сироче, што се савило око тебе као лоза око чардака, пре би и живот са |
брижно ухватила.{S} Један пар ластавица савио је у самом доксату под стрехом гнездо, из кога из |
а одахне јаче, плашећи се да га плач не савлада.</p> <p>Готово крадимице извуче се из мутвака н |
овори хаџија — а онај, кога је искушење савладало и отишао пре Ускрса и Четрдесетнице, тај не м |
сељени Енглезовац.{S} А када га је умор савладао, отишао је у вече на Ташмајдан и у оним мрачни |
ди ексик-хаџија; желиш ли, да ти ђавола савладаш и да ти анђео радњу води, издржи до краја и по |
ајна изнутрица, која га је, поред свега савлађивања, непрестано гризла, ишчезну, као да је руко |
нутак стојала на прагу дућана, очевидно савлађујући у себи сувишну збуњеност и страх и трудећи |
ене од стида.</p> <p>— А, не је истина; саг, не је истина за ваше што се прича, ха! — А е ли ис |
а тој кадаиф једе сас кога је јела и до саг!....</p> <p>Јанићије зинуо на овакав дочек; избечио |
ео Јанићије за ово време!{S} Час по час сагибао се преко <pb n="149" /> ћепенка и гледао од куд |
ине, колико тек да промоли главу, па да сагледа лево десно кроз сокачић.{S} И увек би се, после |
о и спреман вазда, да се у згодном часу сагне, како би га прелетео калуп, ако би се газда Диша |
аје никакве рачуне и које својом ватром сагорева најубедљивије разлоге мозга, размахнуло би у т |
иша до овога часа и био „неверни Тома“, сад не би могао ни за часак посумњати више о чудотворно |
еколико дана истопила као грудву снега, сад је прешла на кир-Думу.{S} Целе ноћи претурао се по |
је највише бучала глава од свега тога, сад више није знао шта да предузме.{S} Он је већ гледао |
дан комшија са ћепенка.</p> <p>— Хвала, сад сам је пио.</p> <p>— Ходи, ходи, де!</p> <pb n="138 |
која је весело до овога часа говорила, сад се од једном уозбиљи и зачуђено га погледа, па онда |
век сањала и за чим је кришом чезнула, сад јој се самој нуди!</p> <p>— Па... шта да кажем — ус |
иси имао милости према својим шегртима, сад нећу ни ја према теби.{S} Удрите!</p> <p>И не би га |
а! — бранила се Лепосава.</p> <p>— Сад, сад! — одговори Јанићије и оптрчавши целу башту донесе |
<p>— Кира-Анастасија...</p> <p>— Е, е, сад ћу, сад! — прекиде јој Ламбре реч. — Сад ћу, одма ћ |
увек држао у пристојној даљини од себе, сад су му се злурадо смејали и по укусу ондашње чаршије |
терије за леђима гледале.</p> <p>— Еле, сад да ти кажем какав сам ја и шта тражим од домаћице! |
Лепосава у целој својој појави и он се, сад први пут, пред том сликом снеби.</p> <p>— Ко би и н |
ем.</p> <p>— Као тебе што гледам, зете, сад!{S} Бог нека ми се смилује, требаше одмах да припад |
, увек онако буде како се то њој свиди, сад чисто није могла да позна свога супруга.{S} Он се н |
цу, па се извила леђима, да ти се чини, сад ће се у струку сломити.{S} А дебели курјук плетене |
па ни жена!{S} Ја сам се доста уједао, сад се уједај ти!</p> <p>Кир-Дишина несаница, која га ј |
ренутку наслутила, да је Јанићије одао, сад је јасно видела.</p> <p>И за чудо, место да је ово |
И вечера, које се до сад једва дотицао, сад му необично слатко паде.{S} Јео је тако пријатно, т |
S} Е, чекај сад!{S} Ниси хтела поштено, сад ће полиција!</p> <p>Али, у исто време, дошану му др |
разабра.</p> <p>— Не бој се, кир-Дишо, сад је све добро! — одазва се на овај уздах тетка-Маца. |
кућа; доста сте без ћирија седели у њу, сад нема више! — одговори Анастасија и залупи вратима п |
ра-Анастасија...</p> <p>— Е, е, сад ћу, сад! — прекиде јој Ламбре реч. — Сад ћу, одма ћу!... — |
ји су пре три дана видели мајстор Дишу, сад би се зачудили, шта би од овога човека.{S} Истина, |
ала мисао.{S} И та његова јучерања реч, сад га је много више мамила својом грозотом.{S} Није се |
Отишла! — прошапута. — И он долазио... сад шта да се чини?</p> <p>Мислио је испрекидано и тупо |
</p> <p>— Јанићије!{S} Тамо, на Јалији; сад ће да га донесу!</p> <p>— Кога да донесу?!{S} Нећу |
лушам?</p> <p>— Хајде ти само у мутвак; сад ћу и ја доћи.</p> <p>У мутваку затече Лепосаву, как |
капиџик.</p> <p>— То је онај несрећник; сад ли ми долази! — рече хаџија, који већ беше на ногам |
сањала онај сан још пре шест година.{S} Сад би нам био оволики. — Одговори јој Диша и руком одм |
ће.{S} На пољу удахну свежа ваздуха.{S} Сад је био потпуно освећен; можда није требао баш тако |
трудио, да то задовољство не покаже.{S} Сад му се дала врло згодна прилика, прво, да излије сав |
кочи са ћепенка и збуњен оде одатле.{S} Сад му више не падаше ни на ум уобичајена кафа код Маце |
сокака појавити фигура његове жене.{S} Сад више није био способан ни да премишља о својој неср |
м Спиридоном у дугачкој седој бради.{S} Сад је и хаџија обрастао у дугу, јако проседелу браду, |
то одело однео без сумње кира-Мани.{S} Сад јој не остајаше друго већ или да жива сачека јавну |
аде миг Лепосави, да изиђе у мутвак.{S} Сад њих двоје осташе, да се споразумеју и утаначе дан п |
је него ли оно што је јуче пропатио.{S} Сад већ није могао ни помишљати, а камо ли одлучивати с |
за ону, коју је тако брзо напустио.{S} Сад ће кир-Дума затражити мираз, а он му га мора вратит |
те да се види, ко је крађу извршио.{S} Сад хаџи-Диша зађе од једнога до другога, те их редом о |
кроз најтужније сузе пркосно смешиле, — сад су је редовно посећивале и она њима одлазила на пос |
ад ћу, сад! — прекиде јој Ламбре реч. — Сад ћу, одма ћу!... — и тиснувши девојчици у шаку пару, |
шта да Бог — одговори Маца забринуто — сад може да се догоди све, и зло и добро.</p> <p>— Како |
дарила! — бранила се Лепосава.</p> <p>— Сад, сад! — одговори Јанићије и оптрчавши целу башту до |
ци поглед на врата од мутвака.</p> <p>— Сад ћу је звати.{S} Дошла јој другарица, па плету иза м |
ува велики ексер и нестаде је.</p> <p>— Сад народ у гомилама хрли пустињаку са Витаваре, да вид |
на мужа застиђено осмејкиваше.</p> <p>— Сад бар да знаш, зашто си потегао толики пут; донео си |
и стаде пред Мацу као укопан.</p> <p>— Сад, шта да Бог — одговори Маца забринуто — сад може да |
аву на поље.</p> <p>— Како је?</p> <p>— Сад ће! — одговори ова и насмеја се, кад опази оно преп |
p>— Ето, ја сам урадио све што треба, а сад ће чудотворни памук учинити своје! — заврши хаџи-Ди |
сија. — Не сам га ни до сада гледала, а сад га мрзим како једно куче, како што христијанска душ |
знам, зете.{S} Тако ми рече Пречиста, а сад до тебе стоји.{S} Хвала Богу, и Бог ти је дао много |
екло у кеси, — рече Диша шалећи се. — А сад деде да видим каква су!</p> <p>— Немој, још мало; т |
ивиђење пролетело крај њега.</p> <p>— А сад? — промуца кира-Анастасија и плашљиво га погледа.</ |
клетство Ламбри и свој грчкој чаршији а сад опет псовку, што није боље отварао очи, да му се та |
вом управо <pb n="74" /> положају треба сад да се нађе према своме газди, а у каквоме према газ |
у, стиште пут Београда.</p> <p>И ено га сад где у мутваку послује, опет види Лепосаву, али, мес |
ни мало пореметиле; али када је погледа сад, овако бледу, онемелу и потпуно саломљену, њему ста |
у њезину срцу, да је занесе, опије, па сад да се тако насилно у један мах угаси!</p> <mileston |
ктер, бре, псето; жену ми украдосте, па сад хоћеш да ми и кесу одсечеш.</p> <p>— Е, дај Боже, д |
Не сум писмено тражио, кад требаше, па сад да запишемо у пропала вересија...{S} А, а-ах, Дума, |
<p>— Каажу.... веле: узе јој образ, па сад је оставља!</p> <p>Диша поскочи, као да га је иглом |
ио се око тебе, да те занату научим, па сад, кад сам те спремио, да одеш?</p> <p>Јанићије устад |
ко ти се радовала, кад год би дошао, па сад одједаред да је под таквом срамотом оставиш.{S} Ако |
целога века где је год могао штедео, па сад одједаред види, како му се на све стране расипа.{S} |
и ходао горе доле по соби.</p> <p>— Па сад? — запита преплашено и стаде пред Мацу као укопан.< |
ар-зрно.</p> <p>— А колико ли бројиш па сад? — Запита га кир-Ламбре и подави ноге поред свога г |
и одело од себе. — Уједе ме, пцето; шта сад да се ради?.</p> <p>Анастасија је стајала насред со |
себе, што је тако урадио.</p> <p>— Шта сад да чиним?{S} Овде ми више нема места.{S} Казаће тет |
као у грчевима савијати и јецати, те је сад опет кир-Ламбре, заборављајући на све огреботине, м |
је невеста, коју му нуди, цвет, који је сад баш узабрао, па хоће да му га покаже.</p> <p>Мајсто |
реме да баца око на кир-Ламбру, који је сад узео од чочека деф и стао пред невесту и жене около |
на селамет изаћи.{S} Знаш ли која ти је сад?{S} Пуних шеснаест!{S} Још годину две па ћеш да пос |
та?! — бранила се Лепосава. — Шта ти је сад опет наспело?</p> <p>— Има рукава од честог платна! |
срео са кир-Думом?</p> <p>— А шта ти је сад наспело да га о томе питаш? — зачуди се тетка Маца. |
Думина жена, кога је окумио, била му је сад наместо најстарије сестре; она је по чаршији бирала |
асмеја нити му што одговори, и Јанићије сад немаде куда, него и сам да ућути, у толико пре, што |
смеше.</p> <p>— Буди Бог с нама, шта ме сад опет снађе! — прекрсти се Диша од чуда, кад опази о |
међу људе.{S} А та сама помисао, да се сад, овако оцрњен и смешан, јави у свету, ради своје од |
о што је измислио и за мене ово, што се сад по чаршији говори.{S} Ама нисам ја баш за то само п |
силнога задовољства.</p> <p>— А што се сад цериш као луд?</p> <p>— Јер... јер... заусти Јанићи |
тао у души ужасан страх од онога што ће сад опет чути, ма да је чуо већ оно што је најстрашније |
зијама као и пређе распиње.{S} Шта више сад је, (разуме се у пратњи Јанићија Бика) пролазећи кр |
да.{S} Овако њезин је цванцик вратио, и сад га ништа није везивало да језик везује.</p> <p>Али |
ка пошла у твоје богатство — па, ето, и сад...{S} И зар је то лепо, да јој сам доводиш кир-Ламб |
о памет, онакво философ!{S} Као да га и сад гледам у оно његово болта.</p> <p>И оба пријатеља Б |
{S} Диша изгуби свест, срце му заигра и сад већ заборави на свој положај и адет.</p> <p>Али, у |
а кир-Ламбре...{S} То је било!</p> <p>И сад му не беше тешко опоменути се и свега осталога: как |
аџија.{S} А то је велики грех.</p> <p>И сад му хаџија поче приповедати, како је Спаситеља четрд |
наглу срдитост, па му се чинило, да би сад у стању био да је сву у комадиће растрза, само да м |
алук?</p> <pb n="210" /> <p>Диша извади сад два цванцика и пружи Маци.</p> <p>— Ево на; добро с |
а га примора, да му у радњи остане; али сад је већ сасвим друкчије.{S} Јанићије је зрео човек; |
грешнику, када се искрено каје.{S} Али сад, када је већ то обећање дао и када му је предосећањ |
а?{S} Овамо се вуци, бре!</p> <p>Али ни сад му се не одазва нико.{S} Кира-Мана, узнемирена овом |
е то због њезина неверства!{S} Е, чекај сад!{S} Ниси хтела поштено, сад ће полиција!</p> <p>Али |
<p>Анастасија је опазила добро, да јој сад не би <pb n="91" /> помогло никакво извијање, а још |
ђе, шкрипну зубима.{S} Инако надраженом сад је било довољно, да сав нагомилани јед окрене проти |
авао.{S} А мајстор Диша напротив.{S} Он сад већ <pb n="216" /> није могао ништа без тетка-Маце |
обузе га свега.{S} И вечера, које се до сад једва дотицао, сад му необично слатко паде.{S} Јео |
ти кажеш.{S} Нека ти је са срећом; бар сад знаш, да ћеш имати честиту домаћицу.</p> <p>И тетка |
за смех све Дишине примедбе. — Криво му сад, што сам здрава...</p> <p>— И млада... и — додаде Ј |
ни лонци и рантлике.</p> <p>— Што ћутиш сад, а?</p> <p>Лепосава ни да прослови, а срце јој лупа |
сто сестре.{S} А оно... оно... знаш... (сад и Лепосава запе, без сумње мучећи се да овог несрећ |
у невеста није „отишла у буџак“.</p> <p>Сад ни кира-Думиници ни кира-Анастасији па ни осталима |
а се врне, ја га не могу врнем“.</p> <p>Сад, када се сусрете са Јанићијем, њој севну изненадна |
гомилу, која је све више расла.</p> <p>Сад, после овога сукоба, који се за најкраће време по ц |
идети, кад дође и оде из дућана.</p> <p>Сад је кир-Диша био потпуно усамљен; изгубио је грчке п |
он неће да зна ни за какав род.</p> <p>Сад му је тај стриц умро, па како није оставио никаквог |
е би га на ономе свету дочепале.</p> <p>Сад већ, кад је дошао до овога уверења, није имао више |
олико да сакрије своје узбуђење.</p> <p>Сад више није могло бити разговора о ономе, што му је н |
десити, да му омилим моје Канче.</p> <p>Сад је и самоме мајстор-Диши било чудно, како је могао |
еси о врат чудотворну хамајлију.</p> <p>Сад им редом исприча све: како је у Витавари био код пу |
-Анастасија, па сас њу што ћемо?</p> <p>Сад већ не беше никакве тешкоће; устава је пробијена и |
твари био искључиво приватнога значаја, сада је почео већ да узима шире размере.{S} Потајна сар |
нагризала срце, па ипак била тако мила, сада му постаде мрско онако исто као и кир-Ламбре и кир |
да сам их сачувао до повратка газдина, сада ме он не би овако отерао, него би ме још и за калф |
око грла златне махмудије.</p> <p>— Е, сада, ћерко, да си жива и здрава и срећу да унесеш твом |
ногу на своме ћепенку а да се не макне, сада се није могао у дућану ни „черег“ сахата на једном |
вака од њих скида по један грех с душе, сада га више не одржаваху у оном пријатном расположењу, |
ивала.{S} Али како ли би тек сада било, сада, када је прошао трогодишњи парастос, те тако неста |
напротив, осећала се много пријатније; сада је бар била мирна од његових напада, а у вече, кад |
сом четири месеца и — то јој поможе.{S} Сада кир-Дума има сина од седамнаест година, у лицу суш |
на миндерлук и као претучен занеми.{S} Сада тек, кад виде, да из ове кући може изаћи само го и |
и на очи час тетка Маца час Лепосава, а сада опет мајстор Диша?{S} Тек ове појаве расвестише га |
била тек као једва растворен пупољак, а сада ето где пред њиме стоји потпуно развијена ружа.</p |
<pb n="204" /> овамо чезнеш за децом, а сада се ту стидиш и снебиваш.</p> <p>Лепосава дотаче но |
едва дочекала, што јој се муж вратио, а сада тако презриво.</p> <p>— Мори, немој да се нећкаш; |
.</p> <p>— Доста!{S} Ево вам бакшиша; а сада да се вратите онима, тамо.{S} Ама немојте глуво, н |
да прими, ту у мутваку ћеш да спаваш; а сада хајде да вечерамо!</p> <pb n="80" /> <p>— Нека, ни |
чувам, нека уђе у свет са образом.{S} А сада?...{S} Шта се учини сада...{S} Ето чујеш и сам...< |
викао.{S} Пре се уздржавао пред Мацом а сада је и пред њом за сваку ситницу пребацивао Лепосави |
сео; а овај догађај и она душевна борба сада га сасвим променише.{S} Почео је да промишља, поче |
товима онако рђаво провео, дохватила га сада, па га чисто гура напред кроз тесну и кривудаву ул |
о свет и да сваки од ових људи, који га сада погледају и који му називају Бога, јасно, као на д |
и своме псу удараца није дао, и који га сада ни крива ни дужна тера из радње, он би га тако изд |
о није сумњала, али се плашила ипак, да сада кир-Диша не сазна и да Јанићије не разгласи по ком |
S} Зашто би се ја мразила са светом, да сада говорим, па сутра да ми се каже како сам казала и |
то мајстор Диша до сада не виде, угледа сада.{S} Тетка-Маци ударише сузе на очи; говори му, а с |
обрадовала.</p> <p>Чудотворна хамајлија сада је постала предметом, који је заинтересовао многу |
еговом женом.{S} За њега је она постала сада сасвим као избледела успомена, управо несносна пом |
Помислио је да га је Лепосава одала, па сада тетка Маца зове мајстора, да му се на њега пожали. |
а леб си ми пљунула, кућу опоганила, па сада још и да ме закољеш?{S} У полицију ћу ја тебе!</p> |
узео слатко и воду и запалио чибук, па сада задовољно брекће и ужива у хладовитом зеленилу и њ |
као онај који је учинио добро дело, па сада у томе ужива...</p> <p>Повратак кир-Дишни кући оче |
ке мучио; навукао себи беду на врат, па сада не зна ни како да се брани у махали од својих суна |
, да и у нашој кући дете заплаче!{S} Па сада, ћерко, не лени се, него пожури! — одговори Маца и |
/p> <p>— А где ти је Лепосава? — запита сада Диша и нежно баци поглед на врата од мутвака.</p> |
имао никога свога, те му је тетка Маца сада замењивала мајку или бар старију сестру.{S} Бик и |
је у башти закопала?</p> <p>Тетка Маца сада већ није имала израз двомислен и тајанствен; лице |
тераш, а кир-Ламбри да допустиш да и од сада долази У кућу.</p> <p>До овога часа кир-Диша се ба |
у немаш, Јанићије; ја ћу да ти будем од сада сестра.</p> <p>Јанићије осети неку непојамну топли |
и као да му није казала, како ће му од сада бити не газдарица но права сестра.</p> <p>Као утуч |
у и одрекао би се њега.</p> <p>— И тебе сада искушава ђаво.{S} Метнуо ти у срце бригу и страх з |
уче је руком до себе — Тако!{S} Па деде сада да и мени кажеш оно, што си мајци казала! — Хоћеш |
зда одлучан и заповедни тон, па му дође сада и сувише изненадно све ово.</p> <p>— Имаш ли Бога, |
ти.{S} Пред очи јој изиђе све, шта може сада очекивати.{S} Није се она ни мало плашила кир-Дише |
ико неодлучан да ма шта уради, да га је сада било чак страх и на улицу да изиђе.</p> <p>Али има |
>— Бог с тобом, дете! (тетка-Маца га је сада нарочито тако ословила, ма да је од њега само једн |
авао.{S} Ова вижљава девојчица, која је сада већ толико израсла, да је набујала у једру и живах |
јер то беше грчка махала; а кир-Диша је сада постао највећи враг Грцима.{S} А како на улици не |
џи-Диша“.</p> <pb n="6" /> <p>Па где је сада тај „памјатник?“ Зађите у старо београдско гробље, |
црту његове душе јављао страх, да ће је сада за навек можда изгубити.{S} А уз ово осећање расла |
а.</p> <p>— Нека тетка-Мацо, не зови је сада; одох прво до куће, да јој донесем нешто.{S} Па он |
.{S} Јер, њему се чинило да ово, што је сада чуо, зна цео свет и да сваки од ових људи, који га |
њега толико исто немогућно, као што је сада немогућно, да својом шаком запуши целом Београду у |
никако да објасни.{S} Тек једно што је сада, када се почео свестити, осећао, био је стид од са |
ји су се пушили по ћепенку.{S} Да му је сада онај цванцик, како би се слатко најео хлеба.</p> < |
своје време образ очувао, а који му је сада, место да га награди, забио нож у срце, на то није |
риступиш више!</p> <p>Несрећни Јанићије сада је остао потпуно сам, на сокаку, без игде икога св |
буњени и црвени у лицу стојали су обоје сада једно наспрам другога.{S} Он опустио руке, разрога |
ла пред њих свакојаке посластице, па се сада све заједнички веселе, задиркују и смеју.</p> <pb |
ије улазио у крчму никада, а гле шта се сада учини!</p> <p>— Несрећник!{S} То му требаше још! — |
струку, за који би страховали да ће се сада преломити под теретом широких и пуначких плећа.{S} |
дбе у чаршији нагло порастао, спласнуће сада као надувена бешика, када се иглом боцне.</p> <p>О |
чица да изедете <pb n="112" /> ? — поче сада одважно кир-Ламбре, кад за својим леђима угледа чи |
ога часа поднео, тај назив му изгледаше сада као пакосна подсмевка.</p> <p>Па и име кира-Анаста |
а му сваку одлучност раслабљаваху.{S} И сада, када је био потпуно уверен о неверству женином, о |
и ми па бољи био? — одговори Лепосава и сада га удари тако снажно у леђа, да је толико звекнуло |
ом, њих двоје кришом измењали, још га и сада држаше у неком заносу, те је ишао као по сну.{S} С |
, кад би чудотворна хамајлија учинила и сада чудо, те му спасла жену и потомка.</p> <p>— И ти д |
о своју пуницу и зато, што је та жена и сада, као и пре, имала своје сигурне приходе.{S} Полови |
приходе.{S} Половина београдских жена и сада су тражиле њену помоћ, па, разуме се, све те жене |
дна месечина.</p> <p>А Лепосава га је и сада предусретала отворено и, у колико јој то допушташе |
осећај мало се стиша.{S} Живот му је и сада личио на једну непрозирну таму којој нема излаза; |
.</p> <p>Али што се тиче новца, ту је и сада био потпуно прибран и свој господар; о свакој је а |
ео?</p> <p>— Оно... одговори Јанићије и сада је био још збуњенији, што га она више гледаше.</p> |
девојачке душе, њено зајапурено лице и сада је осећао као и онога часа, када је привуче себи.{ |
ен се свршио, поп је испитао младенце и сада се журило, да се све што је потребно за сватове сп |
ј и пољубац, који му узе свест, он би и сада весело певао, па на сељаке, кад би у дућан тек она |
таменка једва дочека овај звонки смех и сада разговори ударише много живље и много веселије, св |
исам, газда, то?{S} Да сам то, ја бих и сада седео у твојој радњи.</p> <p>Газда Диша га погледа |
што видим да си човек поштен.</p> <p>И сада наста на ново погађање, докле се најпосле не саста |
<p>— Па колико тражиш за ово?</p> <p>И сада настаде дуго ценкање.{S} Свети човек <pb n="198" / |
би био, кад не би то урадио.{S} И ко би сада веровао да ту нема ништа, кад не избиваш од онуда! |
тао је да кори жену, што нема деце, али сада није било дана, кад није ма за што викао.{S} Пре с |
то ће му мајстор постати устабашом, али сада га баш ништа не занимаше.{S} Напротив, да је смео |
румен, уђе у дућан и седе за посао, али сада много прибранији и некако свечано расположен, као |
ке пакости а можда и из несташлука; али сада ни због једнога ни због другога.{S} Јанићије је ос |
/p> <p>Лепосава опет климну главом; али сада не тако стидљиво већ с осмехом у очима, које слобо |
p> <pb n="41" /> <p>Али мајстор Диша ни сада не одговори.{S} Ова брза питања, што их је кир-Дум |
образом.{S} А сада?...{S} Шта се учини сада...{S} Ето чујеш и сам...</p> <p>— Па зар сам ја кр |
и да ме дочекаш са пешкешом, а ја да ти сада дам четири записа.{S} И то овако да радиш.{S} У но |
ати беде и вратити у дућан; а гледај ти сада, како изокренула, као да је није сачувао од грдне |
што их је било некада.</p> <p>— Камо ти сада тако јаког човека, као што беше мој покојник?{S} Ј |
ако срамотно окарактерисала, он је ипак сада осећао да се из свега овога може исплести нешто ст |
који час, могао оставити радњу.{S} Тек сада је осећао, колико му је вредио онај Јанићије и бил |
имери беху тако ретки, да је хаџија тек сада осећао, како би то добро било, кад би чудотворна х |
и хлеб бадава једу.{S} И колико је тек сада, када је отворио пут потомству, удвостручио сву св |
неверној жени.{S} Шта више, њему се тек сада, после претрпљенога пораза, после целе ове бујице |
је као свежа вода оживљавала!{S} И тек сада, када је остао без ње, он је у пуној јасноћи видео |
ћијево, па се прући по миндерлуку и тек сада започе наизменце стењати и уздисати.</p> <p>Пуче г |
Бенџом проливала.{S} Али како ли би тек сада било, сада, када је прошао трогодишњи парастос, те |
е нема нечега.</p> <p>— Па шта да радим сада?{S} Научи ме, де!{S} Ето, ја ћу престати да долази |
?! — одговори Лепосава, али тако, да он сада не знађаше прашта ли му или се љути баш зато, што |
неће ти се опростити.{S} Ето, тебе ђаво сада искушава, али помисли, да ли ти је познато икада б |
да ти не унесе несрећу у кућу.{S} Него сада отварај очи: девојку да узмеш, девојку, па кућа да |
песму певати.</p> <p>— Где си, море, до сада? — запита га мајстор, када се он једва вукући ноге |
о говориш?{S} Са киме га је она јела до сада?</p> <p>— Санким не знас, пезевенк-башо?{S} Еле, з |
ћена у нечем.</p> <p>— Шта си радила до сада?</p> <p>— Ништа, нано, — замеће она и измиче рантл |
ојче.</p> <p>И оно, што мајстор Диша до сада не виде, угледа сада.{S} Тетка-Маци ударише сузе н |
на свагда оно спокојство, што га је до сада имао.{S} Није знао, шта му је теже падало: дан или |
женијих грађана; а све оно што га је до сада тиштало и мучило, распукло се и ишчезло као мехури |
то је, да ће сав онај углед, који је до сада имао, пасти у прашину.{S} Једном ваљаном трговцу, |
ољива страха.</p> <p>— Ко зна шта се до сада догодило?{S} Момци су, слуге су то; а где је слуга |
колики је све пут претурио и што се до сада истрошио, цигло ради једнога детета.</p> <p>— Еле, |
је и отерао из собе, зашто да му се до сада не јави, да пита треба ли му што!{S} Је ли он муж |
астасија са Дишом измири, а он као и до сада остане и у будуће са Дишом добар пријатељ, то му н |
а.{S} Очи су му севале живље него ли до сада; момци се чисто забезекнуше, кад га угледаше онако |
јецала је Анастасија. — Не сам га ни до сада гледала, а сад га мрзим како једно куче, како што |
>— Добро јутро, дете!{S} А где си ти до сада, болан?{S} Е, е, жив био, жив био! — рече Маца, ка |
не знам; али, ово ми је све што сам до сада спечалила и сачувала своме детету (и ту тетка Маца |
да буде онако ведар и безбрижан као до сада!{S} Но он није имао никога свога; а тетка Маца, ко |
ајку послужи.</p> <p>— Па где си био до сада?</p> <p>Јанићије се смете; желео је да га нико не |
нагло исцељење од искушења, које му до сада ни пост ни молитва не угуши, било је довољан доказ |
могућне напасти, поче да се вајка, како сада нема више онако снажних људи, као што их је било н |
резрењем гледала на јучерању рају, како сада тежи не само да се ослободи свега што је подсећало |
у свему био десна рука.</p> <p>Нарочито сада, од како је Лепосава умрла и оставила му на врату |
ум, како није ни поштено ни лепо то што сада ради; али у истоме часу створи му се кира-Анастаси |
о, — бранио се тек разговора ради — зар сада, када сам нагорео онако?</p> <p>— Е, био отварати |
Диша га значајно гледаше.</p> <p>— Зар сада, када си изучио занат и на путу да постанеш човек, |
ова народа, одузели му крсно име, па му сада и образ узесте.</p> <p>— Не смо га звали; сам се т |
што није могао да лако утврди, поста му сада потпуно јасно.{S} Кира-Мана је <pb n="60" /> за це |
тајући потајно о лепој Гркињи, поста му сада тако тесан и мрачан, да би се угушио, само да је з |
{S} Жена му се никако не јављаше, те му сада и то би неправо.{S} Ако је и отерао из собе, зашто |
ао да га је јуче нешто замаштало, те му сада и они ћепенци и људи по њима и све око њега изглед |
убити!{S} Зашто да се прода?{S} Куда ћу сада?{S} Коме? — јецао је, кад се дохватио оне простран |
било му је врло криво, зашто да га баш сада остави.</p> <p>— Магаре, да би магаре!{S} Шта му ј |
рило је, да се овај разговор поведе баш сада, тако рећи пре него ли што је уцвељена удовица бил |
о волео и тако везан био за њу, као баш сада, када га је она преварила, па чак и ножем хтела уд |
што се с њиме дешава. — Од куда му баш сада почеше излазити на очи час тетка Маца час Лепосава |
о није хтео отићи.</p> <p>— Па куда ћеш сада, несрећни сине?</p> <p>— Не знам!{S} Овде ме срамо |
тручак кришом под јастук турила.</p> <p>Сада му и ово сасушено лисје поста мрско.{S} Кутију шви |
.</p> <p>Па ипак, поред свега тога, ово садање стање било му је много сношљивије него ли оно шт |
плачем, то је вредно сазнати, нарочито садањем појасу мужева и жена, којима су деца једна тего |
лежао је један велики чавао, не дужи од садашњих „мертечких“ ексера.{S} Ексер као и сви ексери |
у тренутку душевне слабости, осетио оно сажалење, које осећамо увек према грешнику, када се иск |
а и пошла, да се дави, а ја сам се онда сажалио, па сам јој дао дреје.</p> <p>— Бре, децо, чуст |
ући се, да ће се она сетити, па макар и сажалити, <pb n="129" /> те изићи да га саслуша; али Ле |
оша да ме кошта то!</p> <p>Хаџије су га сажаљевале; неки га и саветоваху, да се врати у Јерусал |
>— А, тако: причају! — учини кир-Дума и сажаљиво поче климати главом и гледати у Дишу. — А ви в |
врте на њега; Јанићије се, у добар час, саже, те га калуп прелете и у мало што не погоди једног |
— одговори шапатом Лепосава и још више саже лице у своје плетиво.</p> <p>— Од кога те је срам? |
како се зове она ватра,</l> <l>Што душу сажиже а срце спржи?</l> <l>— Знам, душо, знам — то је |
како се зове она ватра,</l> <l>Што душу сажиже а срце спржи?</l> <l>Знам, душо, знам, — то је Љ |
како се зове она ватра, што душу</l> <l>сажиже а срце спржи?</l> <l>„Знам, душо, знам — то је љ |
да је својим лелеком цео комшилук жена сазвала.</p> <p>Нико није знао зашто је то мајстор Диша |
ерањи дан севну у памети, није била, да сазна шта је са његовом женом.{S} За њега је она постал |
о, и свакога часа слао до кира-Мане, да сазна је ли кир-Ламбре код куће.</p> <p>Али прође и три |
што му име грешна уста помињу) хоће да сазна, колико је у души чврста вера хаџијска.{S} Зато о |
Диша не баш најљубазније. — Требаше да сазна, шта ја тражим од своје домаћице.</p> <p>— Е, ако |
лакати за њим и да ли ће се кајати, кад сазна шта му је све учинила?</p> <p>Дуго је тако премиш |
Јанићије добије ону ћушку и да Диша не сазна за оно, што му Јанићије хтеде казати.</p> <milest |
ли се плашила ипак, да сада кир-Диша не сазна и да Јанићије не разгласи по комшилуку њезино нев |
да још данас, постићи, чим се у чаршији сазна за неверство, које је своме присноме пријатељу уч |
умарао је незнано куд.{S} Ко о њему што сазна, нека достави власти. — Лични опис има осамнаест |
које оклевају.{S} Ваљало је да се одмах сазна, да је Лепосава испрошена и обележена, па је тако |
ега шегрта мајстор-Дишинога, те од њега сазнаде све како је на вечери било, а што је најважније |
трављено скочи, разрогачи очи, па, када сазнаде да је ту био крај, докопа покојницу за рамена и |
> <p>Кир-Думи чисто лакну, кад из писма сазнаде, да му је пријатељ жив и здрав.</p> <p>— Паметн |
ласт фаћају.</p> <p>Јанићија жацну, кад сазнаде да га је чак и та срамота постигла.</p> <p>— Не |
није од оних жена, које једва чекају да сазнаду за туђу тајну, па да је, на све четири стране, |
р Диша није био од оних људи, који, кад сазнаду шта се противу њих говори, пођу у одлучну борбу |
и, дај Боже да ни кроз туђу историју не сазнаду а камо ли да их таква судбина снађе!{S} Доста, |
виним недрима, а пуница је већ од ћерке сазнала и саопштила зету добру вест.</p> <p>— Ако буде |
ело за душу једнога сирочета, које није сазнало ни за мајчину љубав ни за сестринску милошту, и |
сестринску милошту, и које је од првога сазнања свога само знало за груба извикивања и тешку ру |
дела.</p> <p>И за чудо, место да је ово сазнање потпуно уништи, она се наједаред прибра, оне пр |
ти — замуца Диша утучен од овога што је сазнао — зашто си ћутао?</p> <p>— Како да ти кажем, кад |
неверство.{S} Тако у чаршији нико не би сазнао о томе, како му је пријатељ образ укаљао, а он б |
се међу девојкама у тај час чула, он би сазнао на пример да је округао као гоч (бубањ), да се н |
ије добро и да ће газда-Диша и без њега сазнати све: како је кира-Анастасија погазила образ сво |
афанскога прага, тако и није могао брзо сазнати за ове сплетке, те да их за времена пресече.{S} |
ише кућу детинским плачем, то је вредно сазнати, нарочито садањем појасу мужева и жена, којима |
и дан њихова прстена.{S} Све махале око Сака-чесме, где се налазила лепа удовичина кућица са хл |
Бенџо, Ламбре, Данга, Џанга, Шабакидес, Сакаларидес, Даде, Пијаде, Гуша, Нуша, и т. д. била су, |
ас сто је?{S} Иди на моја кућа, тамо се сакри, да те не види влас, а ја ћу се врнем да ти кажем |
па се и он нађе у послу, тек колико да сакрије своје узбуђење.</p> <p>Сад више није могло бити |
лаву и оде у мутвак, тек да од Јанићија сакрије сузе, које је облише.</p> <p>И тако, дан из дан |
ојим рукама, па што јој рече, где си их сакрио?{S} Што је посла овамо, да их дигне?</p> <p>Лепо |
танка сламчица, забодена усред најшире саксије.</p> <p>— Елем, нема ништа од тај посао! — рече |
бе као лоза око чардака, пре би и живот сактисало, само да теби и твојима помогне.</p> <p>— Так |
авесно водио послове, надгледао радњу и сакупљени пазар односио тетка-Маци, да то ни мајстор Ди |
ишких записа, обе, као из једнога грла, салетеше је, да послуша.</p> <p>— Грехота, џанум, да ос |
је од муке, гледајући како се оно старо сало повраћа у простране антерије.</p> <p>Но мајстор Ди |
ручак, тврдо уверена, да ће га потпуно саломити.{S} Али се преварила.{S} Кир-Диша је овога пут |
ми душу; дроб ми ишчупа! — застења Диша саломљен и клонуо под тешким теретом неостварљивих и му |
еда сад, овако бледу, онемелу и потпуно саломљену, њему стаде жао ове лепе грешнице, чије очи, |
ије могао ни помишљати, да би Јанићије, сам, без ичије помоћи, могао доћи на овако препредену м |
образ узесте.</p> <p>— Не смо га звали; сам се тискао међу нас! — бранили су се Грци од оног пр |
ајстор Диша љубазно....{S} Шта ћу?..{S} Сам сам, без родитеља, па никога немам, да ме посаветуј |
гавао да га погледа.</p> <p>— Због њега сам ја појео врућ шамар; али ће ми га, мајци, кад тад п |
да превари таквога човека!{S} Море, да сам ја нешто у власти, ја бих њој...</p> <p>У свако дру |
— Јесте, моје; ама мени се све чини, да сам баш од тебе чуо, да она носи четири хиљаде...</p> < |
<pb n="154" /> своје!{S} Мислиш ти, да сам те ја толико година хранио и мучио се око тебе, да |
исто запањено — још ћете ме обедити, да сам јој нешто изнела, а ја ништа о томе не знам.</p> <p |
ре!...</p> <p>— Нисам, газда, то?{S} Да сам то, ја бих и сада седео у твојој радњи.</p> <p>Газд |
његов изгладнели стомак.</p> <p>— А да сам оне Ламбрине дреје предао онда кира Мани; или да са |
у.</p> <p>— А кира-Мана ми је казала да сам пезевенк-баша зато, што кир-Ламбре...</p> <p>— Лаже |
што, море?</p> <p>— Јер ми је казала да сам пезевенк-баша!{S} Зашто да ми каже тако?</p> <p>Кир |
ој зла и лепо је да се измирите; ама да сам ја што ти...{S} Бога ми... отегну тетка-Маца.</p> < |
А шта си снила?</p> <p>— Море, није да сам снила, него сам ноћас и будна видела.{S} Ово је пун |
ине дреје предао онда кира Мани; или да сам их сачувао до повратка газдина, сада ме он не би ов |
ет састаје, да чује шта има ново или да сам исприча, шта је данас или јуче чуо.{S} Лепе, турске |
>— Нисам хтела самој себи да верујем да сам на сну два пута чула; али, кад ноћас и по трећи пут |
да немаш деце.{S} Вичеш на мене, као да сам ти ја крива.</p> <p>Јанићију Бику, који је у велико |
ето видиш и сам, како те волим, као да сам ти рођена сестра.{S} Жао ми било, што немаш никога |
>— А што, бре; шта јој фали?{S} Него да сам је удала за каквога слепца?</p> <p>— Ама није он би |
се тек разговора ради — зар сада, када сам нагорео онако?</p> <p>— Е, био отварати очи!{S} Шта |
ту?</p> <p>— Ево и ови су видели, када сам их донео у дућан, а после сам их однео код тетка-Ма |
" /> <p>— Бог с тобом, зете!{S} Од куда сам ја знала, да ће она котао теглити!{S} Ја нисам ни б |
иловати по коси.</p> <p>— Е, де, де, ја сам мајка, па ето, трпим; а ти, зар не видиш какав си с |
чува.</p> <p>— Одрастао си код мене, ја сам те упутио, добар си био, веран си ми био, па ето ти |
казете? — утаче се кир-Дума. — Ето, ја сам досао као еден пријатељ, да ме научите, те да и ја |
превртали свету утвар.</p> <p>— Ето, ја сам урадио све што треба, а сад ће чудотворни памук учи |
ајком.</p> <p>— Како бре, седепсузу; ја сам стара!</p> <p>— А он ти је па младунче, ба!{S} Погл |
бре ништа за бадава, па ни жена!{S} Ја сам се доста уједао, сад се уједај ти!</p> <p>Кир-Дишин |
н — вели — не искам ни по псешки.{S} Ја сам му зборила, ама он каже:{S} Дервишин је погана вера |
риче, буса се у груди и довикује:{S} Ја сам крива, што се убио; он је мене волео, па је због ме |
гледа! — размишљавао је Јанићије. — Ја сам само један сиротан <pb n="130" /> калфица; и Бог зн |
лом застиђених црних очију.</p> <p>— Ја сам, кир-Ламбре — Канче!...</p> <p>— Шта искате од мен? |
овде, плакала и пошла, да се дави, а ја сам се онда сажалио, па сам јој дао дреје.</p> <p>— Бре |
рдека; а ти мени шамар за врат!{S} А ја сам хтео да ти кажем како ју је кир-Ламбре онда за мутв |
онако узбуђенога Дишу.</p> <p>— Казала сам, боље него што би и ти сам могао; али она ни да чуј |
осава весело.</p> <p>— Де, де!{S} Знала сам ја; дете је то! — одговори Маца и сиђе у мутвак.</p |
} Ето, тако раде поштени људи.{S} Знала сам ја, да си ти честит и да онако мора бити, како ти к |
пи руци, па га и пољуби у лице, — Знала сам ја да ћеш се ти вратити.{S} Али то није било лепо, |
претворише у сами пепео.</p> <p>— Знала сам ја то, да ћеш ми кад тад рећи хвала, — одговори Мац |
камењем бацао.{S} Ето и ја тако; донела сам Лепосаву тек у четвртој години.{S} А колико је њих |
а ћу опет онако...</p> <p>— Јест, нашла сам своје руке на сокаку, да их по томе гвожђу лупам.</ |
смела више ни да му заповедим што, сама сам у кући, а он као ајдук наслони се о обрамку, па сам |
..</p> <p>— Твој сам леб јео, газда, па сам ти и образ чувао; а ти ме тераш да идем кир-Ламбру, |
свога, а Диша те на неправди отерао, па сам рекла: нека му овај босиљак — то, у место сестре.{S |
а се дави, а ја сам се онда сажалио, па сам јој дао дреје.</p> <p>— Бре, децо, чусте ли шта лаж |
каш; право је да ти ја поклоним, сестра сам ти, брат си ми!</p> <p>Јанићију је све ово било нел |
е са посластицама, а Јанићије, кад оста сам и када се од прве поразе освести, дубоко уздахну, к |
неваља, и за правду гине.</p> <p>— Љута сам паприка на неправду; крв ми на очи наиђе, па онда н |
апута стидљиво она.</p> <p>— Погле, шта сам ти донео.{S} Ходи, ближе!</p> <p>Лепосава маши очим |
Ја нећу!</p> <p>— Како да нећеш?{S} Шта сам ти урадила, да онако учиниш?{S} Ја ћу да скачем у Д |
ле.</p> <p>— Еле, сад да ти кажем какав сам ја и шта тражим од домаћице! — рече Диша и поче јој |
тебе, да те занату научим, па сад, кад сам те спремио, да одеш?</p> <p>Јанићије устаде, метну |
не, па доста!</p> <p>— Ама како ћу, кад сам се за толико заветовао?</p> <p>— Бог хоће да га се |
комшија са ћепенка.</p> <p>— Хвала, сад сам је пио.</p> <p>— Ходи, ходи, де!</p> <pb n="138" /> |
p>Отрча Јанићије, а Мајстор Диша остаде сам.{S} Тако је неко време ћутао и отирао зној, а мало |
а је гостио своје званице.{S} Отишао је сам до кир-Ламбре, пољубили се и љубазно га позвао на в |
ву вику; а када Дума опази да више није сам, распомами се па се улете право пред очи Јанићијеве |
p>Она двојица уђоше у крчму, а Јанићије сам са Циганима удари на Јалију.</p> <p>— Свирај бре, ч |
го, што мужа не треба дирати, све докле сам не увиди докле је забраздио. „Кад му сама дуса не и |
ели, када сам их донео у дућан, а после сам их однео код тетка-Маце.{S} И кира-Анастасија је по |
пресамити се.</p> <p>— Не си ми муж: не сам те никада ни волела!{S} Ти да идеш одавде; е ли сте |
!{S} Нећу! — јецала је Анастасија. — Не сам га ни до сада гледала, а сад га мрзим како једно ку |
а — утаче се кира-Думиница — шта све не сам радила да родим!{S} Радос је то, кума-Анастасија, и |
ају, па се и он, заражен овим смехом, и сам из све душе смејао.</p> <p>— Газдарице, ја ето нећу |
ш за то само прстен вратио.{S} Ето... и сам видиш и чујеш...{S} Цела чаршија говори за покојног |
<pb n="179" /> <p>— Ко ће као Бог!{S} И сам си се требао сетити своје вере, а не да од некрштен |
ој вољи изабере у који ће скочити.{S} И сам Бог зна докле би ово ломљење трајало, да се сутра д |
ије на прву мисао залетао у посао.{S} И сам је био страшно озлојеђен, па, у први мах, подчинио |
на рука у кући, поштује те као оца; а и сам знаш, колико ти је добра учинио, кад ти је отворио |
а да удамо!</p> <p>Не може се рећи да и сам кир-Ламбре није помишљао на ово, а нарочито од онда |
ао.</p> <p>— Тако је, кир-Дума.{S} Ја и сам верујем, да је комшилук измислио и за кира-Анастаси |
> <p>А мајстор Диша опет претрнуо, па и сам као <pb n="108" /> да предосећа неки тешки услов, п |
чујите.</p> <p>И збиља, мајстор Диша и сам поче увиђати, како често ни труни истине нема у оно |
ја, у толико пре, што је мајстор Диша и сам имао прилике у своме животу да о таквим стварима чу |
ајстор-Диша, поред свега тога, што је и сам почео увиђати, како је пренаглио, кад је прстен вра |
е приличи оваку игру играти, те би се и сам почео као чочек извијати и поскакивати.</p> <p>Но о |
но одушевљење, онако пресит завали се и сам на узглавља, по који пут (као што је то свуда онда |
у кућу.{S} Мајстор Диша у мало што се и сам не сруши, кад му пуница саопшти шта се десило.</p> |
пап протурао са више користи, него ли и сам мајстор му; а сав дневни пазар редовно је свакога в |
Мајстор-Диша му потрча на сусрет, али и сам увиде, да би то било неприлично да он, један мајсто |
а је просто, што си ме уцвелио.{S} Ти и сам знаш шта ти ваља чинити.</p> <p>— Ако ти хоћеш... р |
јку.</p> <p>— А како би било да пођем и сам, да је потражим! — помисли једаред; али у тај исти |
ори, и Јанићије сад немаде куда, него и сам да ућути, у толико пре, што Лепосава нарочито заста |
{S} Шта се учини сада...{S} Ето чујеш и сам...</p> <p>— Па зар сам ја крив томе?{S} Ја тебе и т |
Оно... знаш...</p> <p>— Па ето видиш и сам, како те волим, као да сам ти рођена сестра.{S} Жао |
китицама, преко зида баченим.</p> <p>И сам Бог знаде, докле би ова идила потрајала, да је кир- |
осава ни мукает.</p> <p>— Е, па зато ли сам толико трошио на тебе; <pb n="172" /> зар сам се за |
езизразни шум шумио је око њега, па, ни сам не знајући зашто, он се несвесно поче пипкати по гл |
ш спрдати!{S} А знаш ли, море, да те ни сам Господар Милош не би од мене сачувао, само да се ни |
<p>Но у дну душе Јанићијеве, што он ни сам није могао разабрати, водила се нека потајна борба. |
есну и кривудаву улицу.{S} Није знао ни сам, кад је пре стигао пред капиџик мајсторове куће.{S} |
ад узавреле мисли распињале, тетурао ни сам не знајући куда.{S} Грабио је кроз мртве и криве со |
/p> <p>— Ама као руком!{S} И не знаш ни сам како, а оно дете у кућу!</p> <p>— Света ствар! — ут |
<p>— Казала сам, боље него што би и ти сам могао; али она ни да чује!{S} Каже:{S} Гаџу циганин |
? — Јанићије каже:{S} Ламбре, а ја нити сам га видела, ни дреје познајем.</p> <p>— Па то... она |
.</p> <p>— Шта велиш?!...</p> <p>— Твој сам леб јео, газда, па сам ти и образ чувао; а ти ме те |
о, и сад...{S} И зар је то лепо, да јој сам доводиш кир-Ламбру у кућу.</p> <pb n="109" /> <p>Ма |
ор Диша љубазно....{S} Шта ћу?..{S} Сам сам, без родитеља, па никога немам, да ме посаветује и |
мене!{S} За добро сам ти добар, — мелем сам; ама за зло, да те Бог сачува!{S} С оном првом у ма |
а што још за толико не остах, са каквим сам лоповима имао посла! — одговори Диша и уђе у кућу.< |
иде.{S} А баш и када би тако радио, он сам, по својој повученој и срамежљивој нарави, не би им |
ледан пример за потврду овога био је он сам.{S} И њему дође тешко, што је на прво потказивање и |
о. — Али ма колико да је то очевидно он сам опажао, и самоме њему било је тугаљиво, кад год би |
кад га онаквога угледа.</p> <p>— Тукао сам се, газда.</p> <p>— С киме, море?</p> <p>— С оном, |
пша Дишу. — Ела, само ви говорите; знао сам ја да кир-Диса не је човек без памету.{S} Еле, за с |
.</p> <p>— Да кажем, не ваља!{S} Обећао сам да ћутим.{S} А да варам газду, зло! — мислио је Јан |
кад вечераше.</p> <p>— Добро је, нашао сам.</p> <p>— Зар? — учини Маца изненађена и радосно.</ |
упује другима „на веру“.</p> <p>— Нашао сам кесу на сокаку ваљда, те да беломе свету купујем, п |
</p> <p>— Море, није да сам снила, него сам ноћас и будна видела.{S} Ово је пуна година, како ј |
ући ноге, врати у дућан.</p> <p>— Однео сам, мајсторе! — одговори Јанићије сухо и дрхћућим глас |
} Шта му је било мало код мене?{S} Хтео сам да га узмем на трећу пару; ортак да ми буде, паре д |
а јој мора вратити.</p> <p>— Е, па хтео сам, баш!{S} Зар се ја тебе бојим!</p> <p>— Лудаче! — о |
е пред мајстором ћутао; али, кад је био сам у мутваку, онда је отворено и без зазора разговарао |
капа „дињара“) то је мајстор Диша купио сам, јер од младеначкога стида није могао ићи са својом |
p> <p>— Ја нећу да мени нико каже, како сам твој пезевенк-баша.</p> <p>— Леле, зајеца Анастасиј |
м, једно говеђе шкембе!{S} Ох, ох, како сам уморна!{S} Лепосава, дете, донеси један ратлокум и |
да говорим, па сутра да ми се каже како сам казала и оно што није? — одговори тетка Маца лагано |
му понова како нема смисла да седи тако сам, као „еден гурбетин“, поменуше му по десет пута, ка |
ре и кир-Дума.</p> <p>— Бог види колико сам страдао; Бог види како су ме сви они варали и поште |
Несрећни Јанићије сада је остао потпуно сам, на сокаку, без игде икога свога.{S} Ма да од мајст |
па онда нека беже од мене!{S} За добро сам ти добар, — мелем сам; ама за зло, да те Бог сачува |
кога?{S} Ето то, то да ми кажеш.{S} То сам хтео да питам.</p> <p>Тетка Маца одшкрину врата и т |
и поче га важно гледати.</p> <p>— Е то сам хтела, да преда мном отвориш уста и да мене запиташ |
— И зато сам чак у Јерусалим ишао; зато сам се толико истрошио, да мртваце из куће износим?! — |
и да их обоје изгубиш.</p> <p>— И зато сам чак у Јерусалим ишао; зато сам се толико истрошио, |
<p>— Кога ви, бре, да клепећете?{S} Сто сам ја на вас скривио, да ме клепећете?{S} У апса ћу ја |
ве Дишине примедбе. — Криво му сад, што сам здрава...</p> <p>— И млада... и — додаде Јанићије.< |
Са оним имањем у Пожаревцу и овим, што сам ја стекао, имам на двеста хиљада гроша.</p> <pb n=" |
о, него би ме још и за калфу извео, што сам му био веран! — мислио је, силазећи се већ по пети |
е лају, не знам; али, ово ми је све што сам до сада спечалила и сачувала своме детету (и ту тет |
е на улицу не пропусти, пре него ли што сам не погледа, да се с ким на улици не сукоби.</p> <p> |
учена радња нагло цвета.</p> <p>— Зашто сам се оженио, то знам; али за кога течем, ето, то је о |
климну главом.</p> <p>— А знаш ли зашто сам ти дао?</p> <p>Лепосаву обли руменило по лицу и вра |
лико трошио на тебе; <pb n="172" /> зар сам се зато оженио, да свакога месеца слушам, како се т |
те!{S} Ко је само пронео ту лаж?{S} Зар сам ја прилика за оно девојче?{S} Мацу ја уважавам као |
ти је памет, да је саму остављаш? — Зар сам зато толики пут потегао и новац трошио? — викао је |
.{S} Ето чујеш и сам...</p> <p>— Па зар сам ја крив томе?{S} Ја тебе и твоју кућу као рођену по |
није обесио.</p> <p>— Сиромах!{S} И зар сам му ја крива?{S} Ја не смем друкчије, већ како нана |
уто погледа у Дишу.</p> <p>— Ето, данас сам све прохесапио шта имам а шта немам.{S} Са оним има |
у, седео је мајстор Диша у своме дућану сам.{S} Јанићија је отправио у град, да однесе један па |
исам смела више ни да му заповедим што, сама сам у кући, а он као ајдук наслони се о обрамку, п |
ан.</p> <p>— Нека, што ми требаш ти!{S} Сама ћу! — одговори Лепосава, очевидно неким новим изме |
?</p> <p>— Ете, зато, што мене караш, а сама нећеш да узмеш запис!{S} Зашто не узмеш?{S} Куде с |
жена била јој је присна пријатељица; а сама та помисао била је довољна да је грубо запита: „Шт |
свим залудна.{S} Једнога дана покуша да сама скине с верига котао пун вреле воде.{S} Котао је б |
ију на под.{S} Стала опуштених руку уза сама врата и снебива се, да ближе приступи.{S} Мајстор |
рећан човек?</p> <p>Маца га је дочекала сама у својој соби.{S} Лепосаву је опазио у авлији, али |
ишљаше Јанићије и дође му тако криво на сама себе: зашто да уради тако, зашто да се пред свима |
помоћ кир-Думину она је од тога времена сама надгледала Ламбрину радњу и обављала све трговачке |
ћутао и очекивао од тетка-Маце, да она сама пронађе пута и начина шта да се ради.</p> <p>— Па |
ију, а глава није „калуп“, те да је она сама понесе и по мери капу избере.</p> <p>И Јанићије Би |
овек“ био је кир-Ламбре, те тако је она сама признала своје браколомство.</p> <p>Међутим, докле |
да се састанем сас мога кир-Ламбре, па сама како една зенско глава не могу да идем.</p> <p>— Б |
ти, пре свега, изићи међу људе.{S} А та сама помисао, да се сад, овако оцрњен и смешан, јави у |
p> <p>— Није фајде, кад нам се Пречиста сама јавила, морамо је послушати.</p> <p>Месец дана спр |
аква случајност за мајстор-Дишу била је сама Маца.</p> <p>Када је претрнула срца напустио кућу |
Не треба — вели — да мајсторица остане сама без послуге, кад јој гости долазе.</p> <p>Од кир-Д |
јаве; они су чезнули, очекивали, да се сама кира-Анастасија досети, а ова опет редовно је разб |
— А како смо вас волели, као да сте из сама Елада, као да не сте из пожаревацко!</p> <p>И у та |
противу дотичне сплетке.{S} Напротив, и сама помисао, да му ваља ма што предузети, те да се пре |
шта ти је? — брани се Лепосава. — Та и сама кажеш да ме мајстор Диша не проси.</p> <p>— Не про |
} Да се ствар што пре оконча, томе је и сама кира-Анастасија случајно допринела.{S} На позив су |
у! — одговара Лепосава.</p> <p>— Знаш и сама како се каже: пут за морем а смрт за вратом.{S} Бо |
била узнемиренија него ли икада.{S} Ни сама не знајући зашто, она је предосећала и слутила неш |
зашто је то мајстор Диша урадио, па ни сама није могла погодити, у толико више, што је прстен |
га времена млада удовица, не знајући ни сама од куда то долази, ретко које јутро да не нађе у с |
А где је Јанићије?</p> <p>— Не знам ни сама, што га до овога доба нема; то му до данас није би |
и она неко време остављала, да се ствар сама собом развија, и без сумње чекала згодан час, када |
ро; остани ти само овде, а ја ћу га већ сама молити.</p> <p>Лепосава само што није од радости з |
ам не увиди докле је забраздио. „Кад му сама дуса не иска да се врне, ја га не могу врнем“.</p> |
ручила му: ако одмах не дође, она ће му сама у дућан доћи.</p> <p>Није се имало куда; ићи се мо |
д глади, те тако, и не мислећи, ноге га саме однесоше у шибљак, а руке се пружише за очима, кој |
али одмах и прекиде, јер се уплаши и од саме помисли.</p> <p>— А шта: ја хоћу?{S} Ствар је у тв |
бе куме, кад угледаше сузе удовичине, и саме се ражалише и бризнуше у плач, па онда онако уплак |
ошћу него — случајно.</p> <p>Право рећи саме прилике су за њега радиле.{S} Па зар то није срећа |
метнуо у ћемер и то опасао око паса до саме коже, а у кесу је метнуо шест стотина гроша, таман |
тину и мишице, тискале су се жене, било саме било са болесном дечицом, а и по који човек, коме |
мутваку, те тако Диша и Лепосава осташе сами.</p> <p>— Седи овде — рече Диша Лепосави и привуче |
апис? —упита Диша, кад њих троје осташе сами.</p> <pb n="203" /> <p>— Је л’ дервишев? — запита |
судове и растају се од чесме, тек кад и сами увиде да су се и сувише дуго замајали.</p> <p>И Ја |
а-Анастасија и Ламбре стојали су у соби сами једно према другоме; она намргођених обрва а он об |
им не обухвати и док се не претворише у сами пепео.</p> <p>— Знала сам ја то, да ћеш ми кад тад |
p> <p>Јанићије уздрхта, кад опази да су сами.{S} Лепосава се збуни, али је та забуна брзо пређе |
т дубоко уздахну.{S} Видело се да се са самим собом бори.</p> <p>— Да продам, а ко зна у какав |
онога шандуда, чије се густо грање над самим кровом наднело, а који је тако тајанствено овога |
са послужењем, на челу јој се, баш над самим повијама, где се обрве састају, <pb n="147" /> сп |
стању био да је сву у комадиће растрза, само да му на очи изиђе.</p> <p>И онда, још већма клону |
уситни кир-Дума и потапша Дишу. — Ела, само ви говорите; знао сам ја да кир-Диса не је човек б |
аболе, да је покушала све што је смела, само да отклони опасност од себе,</p> <p>— Па ти му рец |
е она управљала сасвим другим странама, само не ономе „шилту“, у ћор-сокаку близу Синџир-џамије |
скупо платио!{S} Има Божје правде, има, само што то овај покварени свет не зна!</p> <p>И хаџи-Д |
аш.</p> <p>А она, стидљива као невеста, само се осмешкује и трчи из собе у мутвак и обратно, те |
ко црне иконе у углу.{S} Чинила је све, само да не мисли на оно најстрашније.{S} Али у заман; т |
анићије, који до овога часа чињаше све, само да се одбрани од тешке слутње, од једном се зали с |
рече Диша — и добра ти је ћерка и све, само има једну махну.</p> <p>— Коју то? — запита Маца.< |
пође доксату, али у томе и Маца изиђе, само не више онако весела, него зачуђена и збуњена.</p> |
: тако? — пита Диша, а очију не подиже, само да се не сусретне са оним погледом, што се упиљио |
е слуга, нема нигде ништа!{S} Ох, Боже, само му не дај да се обеси!</p> <p>Тако је шапутала у с |
шњења, избегавао је чак и прве комшије, само да га когод не би запитао што о томе; и у опште би |
ра?{S} То никако!{S} И он убрза кораке, само да што пре побегне одавде, што даље од онога места |
коме је онај млађи припаљивао наргиле, само трепну очима у знак опраштања и поче немарно пушта |
гурабије и обећала му каленицу попаре, само да тркне до кир-Ламбринога дућана, те да му каже д |
ако бих ја; пребио бих му обе цеванице, само да ме није стало до мога трговачког образа, те да |
Дише, за кога се удала по туђој вољи и, само толико, колико да покрије главу.{S} Да је кир-Ламб |
којих би се човеку дигла коса на глави, само кад о њима слуша.{S} Баш прошле године она је олак |
а мора журити, па онда још више уситни, само да би што пре замакао за сокачић, у коме му стануј |
, а од њезине три конака бежи.{S} Ћути, само када те није везала са којеким; а таквога мужа сва |
ле, он је ипак био науман да то изврши, само ако она усхтедне.{S} А не хтедне ли?...{S} Овде му |
лим свећу пред Богородицом и метанишем, само да вама да деце а мени унучиће.{S} Па ваљда се сми |
> <p>— Леле, што ћу да јој се наплатим, само док је познам.</p> <p>— Немој, снахо; него кад те |
или у цркви заступљени својим барјаком, само папуџијски еснаф што га још није имао.{S} О светом |
сви остали одушевљени Биковом вештином, само што га у недра не мећу.{S} Дума светује Дишу, да г |
Лепосава у одбрани рекла да је угатан, само што не опсова нешто кира-Анастасији.</p> <p>— Ниса |
чим би му се дало, побегао би у дућан, само да би избегао оно што се може десити.{S} Зато је Ј |
еботине, муку мучио и све јој обећавао, само да се стиша.</p> <p>— На поље! на поље!{S} Искам д |
м Господар Милош не би од мене сачувао, само да се ниси вратио.{S} Па, деде, пробај још једаред |
је, зверајући на коју би страну умакао, само да се спасе од толиких девојачких очију.</p> <p>— |
ако намештао леђима, да је чисто нукао, само да продужи што је започела.</p> <p>Једнога дана до |
толико тукао и газио, да би га и убио, само да не дотрчаше људи, те га од Јанићија отеше.</p> |
причао све, где је био и шта је радио, само би још више пред Лепосавом утврдио колико је немоћ |
ла деце; и шта све није кир-Дума чинио, само да до једнога наследника дође, па ништа.{S} Обишли |
а тако тесан и мрачан, да би се угушио, само да је за неколико у њему остао.{S} Потајна жеља, д |
око чардака, пре би и живот сактисало, само да теби и твојима помогне.</p> <p>— Тако и ваља.{S |
у; све би се то још и којекако поднело, само да је према кира-Анастасији могао бити мало-мало р |
ћу јој и зажмурићу; што је било — било, само да ми се закуне да ме никада више неће варати; а о |
да је морала употребити сву присебност, само да не бризне у плач.</p> <p>Јанићије је такође нем |
ире на обећање што га је дала Јанићију, само пева по кући и меси посластице.{S} Мило јој да се |
етнуо ти у срце бригу и страх за радњу, само да те одврати од побожних молитава.{S} Зато, ако м |
сера.{S} Ексер као и сви ексери што су, само се од ових разликовао, што је на оштроме крају, ме |
дниче.{S} Мој пријатељ није баш од тих, само су комшије.</p> <p>—- Комшија, не комшија, еписи б |
утвака ово, али се учини свему невешта; само што се неприметно насмеши и главом одмахну.</p> <p |
, говорили су: „Твоје месо, моје кости; само <pb n="81" /> не уби; удри, не жали!“ А мајстори с |
ујем овај први сусрет после сватова.{S} Само они, који су као Јанићије, <pb n="170" /> били те |
ича цео догађај између ње и Канчета.{S} Само је беше стид да дода још и оно последње, чега ради |
не беше никога <pb n="220" /> више.{S} Само што затече ћор-Ахмета, где купи око стола срче од |
е снаге; али он се не мога одазвати.{S} Само што је руком нешто отискивао од себе.{S} Доцније т |
pb n="121" /> у болести Богу обећао.{S} Само није хтео хитати; има дана још, а црква ће примити |
} Он није ушао случајно, но намерно.{S} Само, ко ли му је могао тако што наредити?{S} Да то ниј |
е по туђим земљама, и све то за што?{S} Само за једно сећање, да се и на њега, ма и под старост |
ок оде и дође!</p> <p>— Много!</p> <p>— Само здравља, вратиће се он брзо! — одговори Маца.</p> |
дно, син, као мој Алкибијадес!</p> <p>— Само ћерку нећу! — одговори Диша и намигну на кума; а к |
ад је време ручку, кад вечери.</p> <p>— Само да ме Господ благослови породом, па да видиш онда |
ку, и живо јој притрча.{S} Али Лепосава само плакаше, дуго плакаше.</p> <p>— Море говори шта се |
ћу га већ сама молити.</p> <p>Лепосава само што није од радости запевала.{S} Није шале, толико |
н ти је па младунче, ба!{S} Погледај га само: је ли му оно лице или трбух на раменима?{S} Не ра |
/> па никако да слегне од туда, него га само гуши и гони, да од времена на време дубоко уздахне |
арочито тако ословила, ма да је од њега само једну или две године била старија) Бог с тобом, де |
ошту, и које је од првога сазнања свога само знало за груба извикивања и тешку руку свога мајст |
е дошло запрепашћено.{S} Она се од чуда само прекрсти и поче се заклињати својим јединчетом, ка |
једноме месту, кира-Анастасија је имала само једну мисао и одмах је извела; дала је једном Цига |
удотворну он је дао и овоме памуку, ама само за нероткиње, за друго не помаже.</p> <p>— Ту смо! |
ар очима види, ако не успе да с њоме на само говори.</p> <p>До ушију заљубљен и необично куража |
се дало прилике, да се са Лепосавом на само састане.{S} Навлаш је врло често излазио иза мутва |
разговара.</p> <p>Кад оста са Мацом на само, мајстор Диша извади из недара један тефтер.</p> < |
<pb n="184" /> свога поласка призвао на само свога калфу, па између осталога подсетио га и на о |
8" /> да предосећа неки тешки услов, па само трепће и гледа у очи тетка-Мацине.</p> <p>— Тако.. |
да засмеје ћепенке, него се ућутао, па само ради, ни главе не диже.{S} Једино што би га из дућ |
а он као ајдук наслони се о обрамку, па само звера.</p> <p>— Тако ли беше? — пита Диша.</p> <p> |
а ја, женска глава, па се препадох, па само што ми зуби цвокоћу од страха.</p> <p>Три дана је |
скопчавају.{S} Млада удовица није ватра само у кући; њезин пламен лиже и кроз махале где год пр |
г његовог грлења већ и комшилук балдиса само гледајући, тек нећеш ти!</p> <p>Подсмевка Јанићије |
још удовица?!{S} Ама је ли она удовица само, бежи од ње три конака, да ти не унесе несрећу у к |
<p>— Шта, наопако! — викну Маца, а Диша само што разрогачи очи од изненађења.{S} До данас Јанић |
један ратлокум и воде.</p> <p>Кир-Диша само пребледе, седе на миндерлук и тужно обори очи на с |
да га ико тако назива; јер такав назив само му је напомињао све оно, што је до овога часа подн |
је заквачила већ; а кога судба једаред само дохвати у своје незграпне шаке и почне да га меси, |
е било већ одавна познато; није једаред само кира-Думиница све ово приповедала, када су одлазил |
с да прилепиш на њојзина недра, ама под само грло; други пут, овај запис на чело; трећи пут, ов |
змишљава, на који би начин могла да оде само до Галца, па да покуша све што може, не би ли га у |
умио.</p> <p>Страшна одлука, какву може само утврдити бујна крв једног младог разоренога срца, |
свет, па зато се и мора веровати, да је само таквоме испоснику дато да за бадава дође до оне св |
не беде толико се сплео и збунио, да је само хуктао и стењао.{S} Био је толико неодлучан да ма |
поиздаље обилазити око дућана.{S} Да је само могао, он би тога мајстора, који му је толико шама |
још удовицу; брука!</p> <p>— Море да је само то, ни по јада! — прихвати једна између њих, забра |
итање?{S} Пред његовим очима лебдела је само прилика оног набреклог, мало распученог јелечета и |
зинога удовиштва говориле; колико ли је само суза у потаји пролила у својој кући, када би јој к |
овери, дубоко закопају, него, ако им је само у моћи, и да помогну својој ближњој, да ову тајну |
о, шта се око њега дешава.{S} Осетио је само, како му се под ногама земља мигољи и за цело би п |
рицу. — Ама, људи, шта ли сте!{S} Ко је само пронео ту лаж?{S} Зар сам ја прилика за оно девојч |
радом но увек — случајно.{S} Ваљало је само да зажели, да чезне за нечим, па да му се то као у |
он чува? — запита Зосим.</p> <p>— То је само за жене.{S} Кад од њега начини хамајлију нероткиња |
а пробио.</p> <pb n="47" /> <p>Но то је само тренутно расположење Дишино; после пола часа, када |
жени ни речи проговорио.{S} Јанићију је само наредио да остане код куће, те, ако устреба Маци, |
ким комшијама; <pb n="20" /> а то му је само више пријатеља стицало, јер су они знали кога под |
е припрема.</p> <p>Кира-Анастасија није само расположена, она је ове вечери била управо одушевљ |
ништа не једе <pb n="192" /> него пије само неку зелену течност, а уз то узима по три зрна пше |
не даде јој ни за тренутак да поверује само у бегство.</p> <p>Страх од онога, што се могло врл |
.{S} У службу „татара“ примани су дакле само поуздани људи, који су уз то били не само вешти ја |
p> <p>Но мајстор Диша не заста на овоме само.</p> <p>Да би доказао, како је у свему раскрстио с |
отом, што је нанесе кира-Анастасији, не само да је изгубио код трговачкога света свако уважење, |
и шест година, па још бити неожењен, не само да се сматрало као велико чудо, него и као велики |
ао је у староме Београду добар глас, не само међу Србима и Турцима, него чак и међу Грко-цинцар |
то одушевљење имало је свога разлога не само у томе, што је њезин муж дошао срећно с пута као б |
младе српске чаршије, која се борила не само за свој опстанак пред моћном и умешном грчком чарш |
тако јавно срамоти, вичу на сва уста не само на мајстор-Дишу него и на кир-Думу, што се толико |
а; ради те своје особине, тетка Маца не само да је била радо виђена у кућама где се тако што до |
но награђен.{S} Хаџи-Зосим био му је не само добар вођа него и одличан поштовалац, који је на с |
ни глава да га заболи; јер Јанићије не само да је показао доброга успеха у продаји поверенога |
била од оно мало жена, које су умеле не само да туђу тајну, када им се повери, дубоко закопају, |
2" /> и у томе нехотично успео.{S} И не само да се осветио кир-Думи, него му је та освета донел |
ала на јучерању рају, како сада тежи не само да се ослободи свега што је подсећало на некадање |
мо поуздани људи, који су уз то били не само вешти јахачи но, у случају потребе, и издржљиви пе |
уверен, да ће у томе погледу постати не само десна рука тетка-Маци, но, у колико буде нужно, он |
ишћанска питомост, коју је показивао не само према себи равнима, него чак и наспрам просјака. < |
друкчије: мужа ће изгубити, а Ламбру не само да неће добити, него ће ради њега страдати, биће п |
ење својих гостију.</p> <p>А кир-Ламбре само извија час грчку час цинцарску песмицу; пребацио ј |
p>— И... јеменије....</p> <p>Кир-Ламбре само што седе на миндерлук и као претучен занеми.{S} Са |
било, Лепосава није знала.{S} Сећала се само толико, да је обема рукама шчепала и вукла нечије |
код овога имена запе му глас у грлу, те само што промуца нешто неразумљиво и са очекивањем, исп |
то оно срце његово игра ли игра, кад те само угледа, па ко што ради, он трч’ за тобом, ја л’ да |
рисноме пријатељу учинио.{S} Како ли ће само пролазити кроз оне густе редове разапетих ћепенака |
д једнога газде сељака, да му чува овце само за храну, па је код њега остао све до свога поврат |
ва старац тако спокојно, као да то беше само један грош.</p> <p>— Да ти дам пет стотина?</p> <p |
да односи болести и недуге као руком, и само што мртве из гроба не буди.{S} Свет је толико нагр |
бол стопи се у једну благу успомену; и само једаред месечно, када би се кренула, да из државно |
а, забезекнуто гледао у кривоклетника и само што није залелекао за изгубљеним новцем.</p> <p>— |
са вепровим зубима без трупа и рамена и само са ногама.{S} Па чим се родило, оно се, буди Бог с |
адост.{S} А како је он без речи седео и само трљао чело тражећи каква таква излаза, кира-Анаста |
вратити, ич се не брините за то!{S} Ви само да му чувате чест и да знате, да една паметна и че |
, шта више, посаветова, нека се он држи само њега <pb n="168" /> и чест му чува, а он ће знати, |
з каља — очајно промуца Диша. — Реци ми само, је ли долазила по дреје, реци, тако не гледала оч |
ћу да га потплатим, да ћути.{S} Дај ми само дреје да се обучем.</p> <p>— Однео... све... и дре |
ашајши!<ref target="#SRP19061_N5" /> Ти само накриви фес, а мајстор Диша је један по један! — о |
и што да те послушам?</p> <p>— Хајде ти само у мутвак; сад ћу и ја доћи.</p> <p>У мутваку затеч |
Јогуницо!{S} Е, добро, добро; остани ти само овде, а ја ћу га већ сама молити.</p> <p>Лепосава |
аспело! <pb n="160" /> И да ми је знати само куда се степао! — љутио се често код тетка-Маце.</ |
ек, кад виде, да из ове кући може изаћи само го и бос, њему се учини, да је пронашао прави узро |
ући и са оклевањем, које у овој прилици само надражаваше онако узбуђенога Дишу.</p> <p>— Казала |
че се Маца великодушно.</p> <p>— Гледај само какав изгледа!{S} Одмах да си отишао берберину, да |
вориш уста и да мене запиташ.{S} Гледам само шта чиниш и како мучиш ону јадницу, и она толико и |
да! — размишљавао је Јанићије. — Ја сам само један сиротан <pb n="130" /> калфица; и Бог зна хо |
а знам како ћу.{S} Дај Боже да оздравим само, а туђе мени не треба.{S} То ћу поклонити цркви.{S |
е, али му се вилице тако стегоше, те он само нетремице звераше то у онај дукат „ћошајлију“, што |
а пристави, што је, у осталом, чинио он само према угледним људима грчке народности.</p> <p>— К |
жене.</p> <p>На ову летимичну идеју он само одмахну шаком; а како, поред свега мозгања, не нађ |
Србе, као и сви Грко-цинцари, уважавао само као добру муштерију, али никако као равне грчко-ци |
мало-мало равнодушнији.{S} Кад би могао само за часак да заборави на ону живахну пластичну фигу |
новац би задржале, и хаџи-Диша би имао само то задовољство, да је кривац пронађен.{S} А за љуб |
и тетка-Мацу.{S} Очекивао је све друго само не овај израз, који му је изгледао као пркосна пре |
уздах, који му наговештаваше све друго само никакво добро не.</p> <p>— Шта си ме звала? — најп |
S} Хаџи-Зосим је у светим местима живео само о сухом хлебу, маслинама и зејтину и та његова, ве |
ма.</p> <p>У ћелији је од намештаја био само један миндерлук, на коме се, како је кад требало, |
p> <p>До овога догађаја Јанићије је био само дечак, безбрижан, весео; а овај догађај и она душе |
како је пренаглио, кад је прстен вратио само зато, што му је некаква комшиница зуцнула једну па |
исприча све, како је у почетку поручио само једно „шише“ вина, па после, кад дођоше двојица са |
би случајно био здрав, онда је требало само, пре него што ће целивати, изјавити у себи какву ж |
, па да му се то као умешено и испечено само у руке спусти.{S} Жељкао је да постане богат и угл |
ка и пружи Маци.</p> <p>— Ево на; добро само те ми се толико затекло у кеси, — рече Диша шалећи |
ршији говори.{S} Ама нисам ја баш за то само прстен вратио.{S} Ето... и сам видиш и чујеш...{S} |
па јој не да дахнути.</p> <p>И није то само жалост за кира-Анастасијом, која му је онако срдит |
на тепсија, и Бог те пита, још шта, што само може избацити језик удавача, којима би милије било |
ко јој долази, стушти обрве, а из очију само што не севнуше муње.</p> <p>— Ста искас ти овде? — |
ц.</p> <p>Било је пријатеља, који су му само поручили да им купи, а новац ће му дати, кад се вр |
и ваља.{S} Мајстор је више од оца; отац само што роди, али мајстор је онај што отвара очи и дај |
же.{S} Диша се спремао за повратак; још само да покупује неке ситнице, за које су му пријатељи |
p>— Све ти је по таман, свега имаш; још само да те оженимо.</p> <p>— Море тетка-Мацо, — бранио |
почео свестити, осећао, био је стид од самог себе, што је тако урадио.</p> <p>— Шта сад да чин |
еспап и довео још два шегрта.{S} А њега самога, за ову годину дана, кира-Анастасија потпуно уса |
е састане са мајстор-Дишом и да од њега самога чује, ради чега је онако поступио.</p> <p>Трећег |
њих овладала је њиме тиха туга, жеља да самога себе кињи, да жали своју несрећну младост и да н |
х и пуначких плећа.{S} И ето, своју, од самога себе прикривену жељу, виде он данас остварену, о |
ла онај надимак што га носи, — па се од самога себе стидео.{S} Али лепа удовица опростила му је |
е девојче, на које је (то је, кришом од самога себе, у себи помислио) <pb n="139" /> често заус |
лене емир-боје (знак да води порекло од самога Мухамеда), седео је на једној међедини, чело дуг |
псујући <pb n="77" /> и тога мајстора и самога себе, што му се језик везао, те не каза чега рад |
, али кад год би покушао да га усвоји и самога себе победи, онај осећај, оно срце, које не приз |
и што су они можда промицали над главом самога мајстор-Дише, који се у Јерусалиму већ у велико |
дигоше, да иду, а удовица их испрати до самога капиџика.{S} Кир-Дума, на поласку, изјави да ће |
реш-шамија, дотицао је својим крајем до самога струка.{S} Слика необично примамљива, да се Јани |
та свако уважење, него ће и материјално самога себе упропастити.{S} Нико од Грка и Цинцара, а о |
о кира-Анастасији.</p> <p>— Нисам хтела самој себи да верујем да сам на сну два пута чула; али, |
и за чим је кришом чезнула, сад јој се самој нуди!</p> <p>— Па... шта да кажем — уситнио Диша |
а и онако пољуљано уверење његово.{S} У самој ствари то, чиме је кир-Дума кроз пријатељске саве |
е.{S} Пред текијом није било никога а у самој текији затече дервиша, огрнута вучјом кожом, са т |
Дишине.</p> <p>Догађај овај, који је у самој ствари био искључиво приватнога значаја, сада је |
јстор Диша не би боље вршио.{S} Па ни у самој кући мајсторовој није се Бог зна како осећао недо |
ред зору, добегла куму и куми, готово у самој кошуљи и сва модра од убоја.</p> <p>Што се никада |
ћу...</p> <p>Она се очевидно борила са самом собом, да му нешто на душу метне, али Јанићије, к |
тила.{S} Један пар ластавица савио је у самом доксату под стрехом гнездо, из кога извириваше не |
з деце, са једним руменим младешчићем у самом куту доње уснице, и јелечетом, за које сте морали |
то је он зебао и од чега, није могао да самоме себи објасни?{S} Осећао је тако неку потајну стр |
че се између дрвета и густога османлука самоме доксату, из кога се одмах у собу улазило.</p> <p |
ан ћорсокак баш до Синџир-џамије.{S} На самоме углу, при улазу у ћорсокак, лепо се видео мајсто |
се окрете вратима и збуњено застаде на самоме прагу.</p> <p>— Ето, носим, газда; ама, куда да |
м.{S} Све се то опажало и у дућану и на самоме мајстор-Диши.{S} Дућан је проширио, женин мираз |
ога пута не послужи га срећа.{S} Баш на самоме завијутку, у близини Синџир-џамије испаде од нек |
е се врло рано затварао?{S} Изгледао је самоме себи као осуђеник међу стварима, које су га свак |
, то је оно што не знам; — одговарао је самоме себи.{S} А докле је тако размишљао и брижно погл |
лико да је то очевидно он сам опажао, и самоме њему било је тугаљиво, кад год би помислио на до |
а му омилим моје Канче.</p> <p>Сад је и самоме мајстор-Диши било чудно, како је могао тако лако |
лану и одговори: „Ко ти је крив, што си самоме себи стао на срећу!{S} Што си се женио први пут |
тамо, — мислио је и с тешком муком, што самоме себи затвара врата од куће, која га је као свога |
о ту је осећао и неки неодређени бол од самоће, коју ће без ње осећати, и страх од мајстор-Дише |
е неколико година, видео спровод некога самоубијце.{S} Неопојанога, неокупанога, без свештеника |
И ако ни звона ни свештеници не опојаше самоубијцу, ипак је сав еснаф папуџијски, и скоро полов |
лада зета и да Лепосави створи што ширу самоуправну власт у мутваку.</p> <p>— Е, мој зете, слуш |
ост помреше деца и жена, те тако остаде самохран без игде икога.{S} Пуних петнаест година није |
о, тога није имао.{S} Без жене остао је самохран у свету, а живети до века тако без жене и без |
ћма опажа колико је несрећан, колико је самохран и како нема никога свога, који би га срдачно п |
да му се синовац оженио, а како је био самохран, одлучи, да се досели у Београд, те да последњ |
е још као дете изгубио родитеље и онако самохран потуцао се од немила до недрага, докле га једа |
та градила, трудила се на све начине да саму себе увери, како Јанићије није био толико луд да с |
олики трошак, кад није хтела да пази на саму себе, ипак не смеде да истерује ствар до краја.{S} |
у се хаџија. — А где ти је памет, да је саму остављаш? — Зар сам зато толики пут потегао и нова |
S} Та он се, до овога часа, уздао баш у саму газдарицу, <pb n="85" /> да ће га она курталисати |
не јеменије тетка-Маци, затече Лепосаву саму.{S} Тетка-Маца је отишла једној жени, која је тога |
виђало, њој је било немогућно да и даље самује, а да ипак очува добро име честите удовице.{S} З |
у тајанствени!{S} У успомени, као кроза сан, кога се једва опомињемо, таласају се ваше спокојне |
д заспи, долазила би му лепа удовица на сан, насмејаних очију, са оним младешчићем и у шареним |
се у крпу, па се онда да жени, да пред сан три пута помирише, а после да то носи у недрима као |
Тако је шапутала у себи, докле не одоле сан.{S} Кандилце поче јаче праскати, тама обузе црну ик |
ир-Ламбру за ногу.</p> <p>Сан као сваки сан; али мајстор Диша не може вас дан да се отресе оног |
ове, те да им он разреши онај загонетни сан тетка-Мацин.</p> <p>Тога пустињака не нађоше у њего |
дубини душе ликовао, што му се давнашњи сан испунио, о томе и да не говоримо.</p> <p>Дан јасан |
им разногласним лавежом узнемирују тихи сан општинских патролџија, који сматрају за свету дужно |
је мајстор Диша крупно премишљао и овај сан, или боље рећи Мацино виђење, на сваку руку тумачио |
S} Камо среће да ти је мати сањала онај сан још пре шест година.{S} Сад би нам био оволики. — О |
смо! — помисли Диша. — Ово ће бити онај сан Мацин. — А како се ради с њим? — упита гласно.</p> |
ончић, који га је опомињао на један леп сан, што га је са чежњом већ три године сањао.</p> <p>— |
мужевљеве, причала женама по стоти пут сан мајчин и, где год се макла по авлији, певушила и ра |
ца, већ држи кир-Ламбру за ногу.</p> <p>Сан као сваки сан; али мајстор Диша не може вас дан да |
а.</p> <p>— Ко каже то?{S} Ко каже, ана-сана.... викну раздражен и поче поклецавати од ужаса.</ |
ајлију“, па то све закључа у гвоздењачу сандук, опроба да ли је добро забравио, па онда тури кљ |
дној међедини, чело дугачког мртвачкога сандука и привијао десну мишицу, коју је на два места н |
товао јој је, па онда узе из Лепосавина сандука ниску дуката и онај дукат „ћошајлију“, па то св |
овно у њезину душу увлачиле сумњу, а из сандука извлачиле разне ствари: шкуртељке, ћитајке, пла |
а и он их једнога дана изнађе у једноме сандуку.{S} Кад их разгледа, изиђе му пред очи све што |
тву и из земљане кадионице окађивао ово сандуче.{S} Хаџи-Зосим метну прст на уста и даде знак Д |
идети.</p> <p>Пре него што ће се дотаћи сандучета, старац изговори кратку молитву и принесе ков |
тињака су затекли на коленима пред оним сандучетом.{S} Он је баш тада довршавао молитву и из зе |
вчежић хаџијама, да га целују.</p> <p>У сандучету је било пуно памука, а у томе памуку лежао је |
укало кандиоце, а под кандиоцетом мален сандучић, сав ишаран резбама.</p> <p>Пустињака су затек |
а киме га је она јела до сада?</p> <p>— Санким не знас, пезевенк-башо?{S} Еле, за тој ли те је |
м близу мутвака поставља софру и полаже санове и чанке пуне јела, и застиде, кад помисли како ћ |
затече Лепосаву, како намешта по полици санове и каленице.{S} Испела се на прсте, уздигла руке, |
у корист.{S} Овако му она изгледаше као санта леда која се не отапа.</p> <p>— Па, дабогме, и за |
салим ишао?{S} Камо среће да ти је мати сањала онај сан још пре шест година.{S} Сад би нам био |
ва.{S} Није шале, оно о чему је цео век сањала и за чим је кришом чезнула, сад јој се самој нуд |
виривала мала ножица.</p> <p>И ноћас је сањао тако, као да јој проба јеменије; она му пружила б |
сан, што га је са чежњом већ три године сањао.</p> <p>— Калос мерос, кир-Диса! — рече Дума улаз |
, метао је испод главе <pb n="152" /> и сањао о оној, која му је тај стручак кришом под јастук |
мајстор Диша се обрадовао, када му Маца саопшти, да се Јанићије вратио, али се ипак трудио, да |
ло што се и сам не сруши, кад му пуница саопшти шта се десило.</p> <p>— Шта кажеш? — зграну се |
и душа, побегао! — рече Маца, када јој саопшти, како му нема Јанићија од јутрос.</p> <p>Лепоса |
у на обећање, оде до тетка-Маце, те јој саопшти своју намеру и потражи савета од ње.</p> <p>— Б |
Хаџи-Зосим га је нарочито тражио, да му саопшти важну новост.{S} Са Јорданскога спруда Витаваре |
има, а пуница је већ од ћерке сазнала и саопштила зету добру вест.</p> <p>— Ако буде син, начин |
дио, кад му оба кума, после треће каве, саопштише ради чега долазе.</p> <p>— Јазук, кир-Диса, д |
све оне стеге, које му душу до мало час сапињаху, попуцаше, и њему стаде тако лако и ведро, те |
те га не пусти све докле се Јанићије не саплете и паде потрбушке насред дућана. — У том јој се |
мајстор Диша је имао још једнога друга, сапутника, који му је био вођа по Јерусалиму.{S} Био је |
заплакала.{S} Плакала је као да некога сарањује, као да у овоме часу баца прегршт земљице на п |
о већ да узима шире размере.{S} Потајна саревњивост између старе грчке чаршије и младе српске ч |
на мука!{S} А-ах, рогата биволица една, сас моји ли пари градиш барјаче на црква! — узвикивао ј |
" /> родена, имам си овде побољи човек, сас кога ћу спацирам!“</p> <p>Тај „побољи човек“ био је |
ш.{S} Српски судови кесе секу.{S} Него, сас Божја воља, сутра да си кренеш; до Дубравица на каи |
и папуче да нема на ноге.{S} Е, па онда сас њу три пута да обиђеш бакчу.{S} Први пут како обиђе |
мах дођеш.</p> <p>— Какву послу имам ја сас твоја мајка?</p> <p>— Кира-Анастасија...</p> <p>— Е |
принесе.</p> <p>— А кира-Анастасија, па сас њу што ћемо?</p> <p>Сад већ не беше никакве тешкоће |
гаре, да по месечина кроз бакчу спацира сас мен!{S} И како да спацирамо? — рече кира-Анастасија |
и на вас као на едног честитог мајстора сас леб, а ви на нас сас поган! — Засто уцвелисте оно с |
стасија поздрави се, да тој кадаиф једе сас кога је јела и до саг!....</p> <p>Јанићије зинуо на |
леда, приступи му ближе.</p> <p>— Хајде сас мен’ у Галац.{S} Троскови ја плаћам.</p> <p>— Шта ћ |
иш наредио.</p> <p>— Аман!{S} Спацирати сас она мешина гол... по башча!... продужавала је Анаст |
да најдес.{S} А ја искам да се састанем сас мога кир-Ламбре, па сама како една зенско глава не |
н Грк.</p> <p>— Сто је то?{S} Ста искас сас та жена, бре? — развика се кир-Дума, што га грло до |
честитог мајстора сас леб, а ви на нас сас поган! — Засто уцвелисте оно сирота удовица, засто |
ице, већ чуо за цео догађај, разуме се, сасвим у другој форми.{S} Чуо је како је кир-Дума стао |
шани бркови, који, широком лицу и носу, сасвим различитом од грчко-цинцарскога, ипак придаваху |
вај догађај и она душевна борба сада га сасвим променише.{S} Почео је да промишља, почело је да |
м женом.{S} За њега је она постала сада сасвим као избледела успомена, управо несносна помисао, |
и, можда, надама које је она управљала сасвим другим странама, само не ономе „шилту“, у ћор-со |
који прећаше да му правац душевне борбе сасвим поремети.{S} Јавила би му се кира-Мана са оном о |
вало око њега и с њиме уништавало га је сасвим.{S} На свакоме кораку стицао је уверење о својој |
тврдо на томе, да га не прими, онда је сасвим пропао; код другога газде морао би као шегрт поч |
н се на један мах збуни.{S} Очекивао је сасвим друго: да ће му жена ударити у плач, да ће га пр |
ако им је скупо, не купуј; али, ово је сасвим друго, то већ није ни дућан ни трговачки посао, |
сава указиваше, повратише га, истина не сасвим, али тек његов мучан осећај мало се стиша.{S} Жи |
а се упозна са снахом, па после и да се сасвим настани.</p> <p>Али кир-Диша и његова жена прими |
ква таква утеха.</p> <p>Али Јанићије се сасвим изменио.{S} Ни оне шале, ни разговора, ни песме. |
ј постајао је све ређи и ређи, докле се сасвим није изгубио у пријатноме расположењу удовичкога |
ла, што се толико повео за женом, он се сасвим отпадио и од оног малога броја српских познаника |
и горе бивало, а кад болесница већ поче сасвим губити свест, хаџи-Диша употреби последње средст |
ежни нагласак, који овој речи придаваше сасвим други значај, даде му снаге да проговори.</p> <p |
<p>Маца је опет бринула за Јанићија из сасвим других обзира.{S} Ту њезину бригу није изазивао |
{S} Шта ће све то?{S} Чему све то?{S} И сасвим природно, њему се чинило да Лепосава нарочито та |
многе нероткиње, међу којима је било и сасвим непознатих јој жена, долазиле су, да виде чудо, |
је у посао узео.</p> <p>Мајстор-Диши би сасвим ново; куд је он на то и помишљао!{S} И он се као |
мало радила по мутваку, тек да не седи сасвим залудна.{S} Једнога дана покуша да сама скине с |
за Ламбру; али овако, ствар ће испасти сасвим друкчије: мужа ће изгубити, а Ламбру не само да |
а држећи хартијице, све докле их пламен сасвим не обухвати и док се не претворише у сами пепео. |
јстор Диша одмах дође, протумачио је он сасвим друкчије.{S} Помислио је да га је Лепосава одала |
ме момку, те је од неког времена постао сасвим друкчији; толико се изопачио, да га чисто не поз |
исма, које је у кући хаџијиној изазвало сасвим противан утисак ономе, коме се хаџи-Диша надао, |
је обрлати.</p> <p>Кира-Анастасија опет сасвим инако.{S} Да зажали за породом што га нема, то ј |
а, да му у радњи остане; али сад је већ сасвим друкчије.{S} Јанићије је зрео човек; има већ и м |
сажалити, <pb n="129" /> те изићи да га саслуша; али Лепосава, као навлаш, баш онда би се нашла |
је њезин покојник издавао озго.</p> <p>Саслушала је савете оба проводаџије, а када они запиташ |
еме мучило.{S} Хаџи-Зосим га је пажљиво саслушао, а кад је Диша изјавио, да ће одмах на пут и д |
и ли боље било, да је мајстор Диша прво саслушао свога шегрта, па тек онда да га дарује. — Но с |
џија и запречи улазак.{S} Неколико људи састави круг око оба противника.</p> <p>— Кога ви да за |
на ново погађање, докле се најпосле не састадоше на цени од двеста и четрдесет гроша.{S} Свети |
ачима, са којима се у чаршији среташе и састајаше.{S} Готово на свакоме углу понављао је ону ис |
е су као нека врста касине, где се свет састаје, да чује шта има ново или да сам исприча, шта ј |
е, баш над самим повијама, где се обрве састају, <pb n="147" /> спуштао из косе велики дукат „ћ |
ту и код свакога човека, са којим би се састали, истицао богоугодне врлине побожнога мајстор-Ди |
знати како је и тежак и горак овај први састанак.{S} А они, који нису у сличноме положају никад |
ова облина, избегава да се са познатима састане, од стида, да му на улици не честитају; а ако г |
е, покрај све своје чежње да се што пре састане са оном, ради које ће жртвовати све, ипак бирао |
другога пута, <pb n="39" /> него да се састане са мајстор-Дишом и да од њега самога чује, ради |
ало прилике, да се са Лепосавом на само састане.{S} Навлаш је врло често излазио иза мутвака на |
ну послу да најдес.{S} А ја искам да се састанем сас мога кир-Ламбре, па сама како една зенско |
извуче и отвори.{S} У кутијици је лежао сасушени стручак босиока, онај, што га је некада нашао |
под јастук турила.</p> <p>Сада му и ово сасушено лисје поста мрско.{S} Кутију швирну на неко ђу |
ућа избаченим, што се на пролетној жези сасушило и често неким интимним задахом запахњивало.</p |
— помисли Јанићије, па, како му се грло сасушило од унутарње ватре, приђе једној чешми, напи се |
м говорило тако рећи још док се није ни сасушио траг оних суза, што их је за кир-Бенџом пролива |
свему око болеснице, држао је по читав сат њезину врелу руку у својој руци и са запетом пажњом |
ко одупрвши се о своју обрамицу, по цео сат жагоре, расправљају о каквој домаћој или јавној нов |
иђе децу.{S} Тамо би преседео по читаве сате, гледао их све троје, онако снажне као од брега од |
вала, — одговори Маца задовољна оваквом сатисфакцијом.</p> <p>— И Бог ми је услишио жељу; ево, |
ном оптужбом, којом га је обедила да је саучасник своје газдарице и Ламбрин, и тада баш није мо |
гледа да су, у овом невином обожавању и саучешћу, били заступљени сви еснафи, који се у ондашњо |
е на прсте, и пружи руку, да од ње узме сахан.</p> <p>— Нека, што ми требаш ти!{S} Сама ћу! — о |
анићије Ламбриној кући и носи кира-Мани сахан кадаифа од кира-Анастасије.{S} Газдарица му наред |
чио очи, па како је обема рукама пружио сахан, да јој га да, тако је као окамењен и остао.</p> |
се око очију; смрачи му се, и он тресну сахан са кадаифом пред ноге кира-Манине, па као смушен |
баш у то време, изрибала тепсије и жуте сахане, па их прислонила уз чардак и ужива како сунчани |
са леблебија, ратлокума, халве и једним саханом топлога кадаифа.</p> <p>— Јанићије — викну га с |
ву с кафом, метнула четири ратлокума на саханчић, а у шарену чашу хладне воде, да послужи мајку |
ипкати по глави и слабинама.</p> <p>Пун сахат седео је збуњен и без речи, а тетка-Маца за то вр |
о, тихо и без облачка; откуцавао је као сахат на градској „сахат-кули“, који дан из дан равноме |
ка; откуцавао је као сахат на градској „сахат-кули“, који дан из дан равномерно јавља, кад је в |
сада се није могао у дућану ни „черег“ сахата на једноме месту скрасити.</p> <p>Са враћеним пр |
ију, није га мимоишла.{S} Све до првога сахата пред акшам Јанићије је забављао госте час песмом |
из Еладе.</p> <p>Прошло је добрих пола сахата, када је фудул-Стаменка ушла у собу гостима.{S} |
сва грчка чаршија за двадесет и четири сахата иселила у Јеладу.</p> <p>Измоштен душевним патња |
, а зарађени новац као поточић, који не сахне, за ових седам месеци истицао је из дућана и утиц |
ља.</p> <p>— Ето, таква ће бити и твоја сахрана! — прошапута му онај разложитији хришћански гла |
о покојника до вечнога станишта.</p> <p>Сахранили су га до Лепосаве.</p> <milestone unit="subSe |
сва та вика беше у залуд.{S} Хаџија је сахранио свога калфу.{S} И ако ни звона ни свештеници н |
/p> <p>Кад је чула да јој је муж умро и сахрањен тамо далеко, фудул-Стаменка је, као стрелом та |
о папуџија, који је од кир-Дише куповао сахтијан, јави му о стричевој смрти и саветова, да што |
get="#SRP19061_N2" />, а он је искрајао сахтијан, по поруџбинама.</p> <p>Они који су пре три да |
се прихвати „дикиша“ с којим је опсецао сахтијан за јеменије, али некакав унутарњи немир, у ком |
ије или нове новцате јеменије од црвена сахтијана, мајушне као детиња шака, таман за њезину нож |
јеменија са подвијених врхом и ружом од сахтијана на врху.{S} Ослушну, али из собе ништа није ч |
показивао на каквом непотребном опсечку сахтијана како се ради, добивао је шамаре за врат или б |
седела су за једним пањем и кројили по сахтијану са оштрим дикишом.{S} Са каквом ли је лакоћом |
азрезује по обележеним линијама на меку сахтијану.</p> <p>Сутра дан изиђе одлучно пред мајстора |
д јој не остајаше друго већ или да жива сачека јавну срамоту, или да без икаквога одлагања учин |
, па за неко време престаја уза зид, да сачека када ће кир-Диша проћи.</p> <p>Кира-Анастасија и |
ка, па замоли хаџи-Дишу, да га код куће сачека, и врати се натраг.</p> <p>На пет дана после ове |
таде, да мало одахне и по своме обичају сачека, докле се не стиша бујица наврелих речи.</p> <p> |
судове пуне воде у мутвак, па ни да је сачекао за који часак, изиђе на улицу и упути се право |
бриге за радњом <pb n="190" /> не може сачекати овде ни Ускрс, хаџија га тужно погледа.</p> <p |
, да свога најдражег пријатеља, Ламбру, сачува од пушке Дишине.</p> <p>Догађај овај, који је у |
ојој ближњој, да ову тајну од туђег ока сачува; ради те своје особине, тетка Маца не само да је |
еднога анђела, да нам имање до повратка сачува.{S} Хоћеш ли да те ђаво надвлада и анђео да ти и |
бар, — мелем сам; ама за зло, да те Бог сачува!{S} С оном првом у мало што не учиних русвај; ам |
мучио се на стотину начина, како да се сачува од срамоте, али ниједна мисао није била кадра ни |
све начине, како да и себе и Анастасију сачува од неприлика, кир-Диша је још једаред дошао кући |
контрола, да му домаћицу од злих очију сачува.</p> <p>Све је то тако, али он није могао ни пом |
но, да су комшинице једва успеле, да је сачувају од какве му драго несреће.</p> <p>На срећу ову |
а ћути.{S} Ово беше једини излаз, да се сачувају од срамоте, која их је у чаршији чекала.</p> < |
о ми је све што сам до сада спечалила и сачувала своме детету (и ту тетка Маца показа руком на |
г уделио богаства, али да јој образ бар сачувам, нека уђе у свет са образом.{S} А сада?...{S} Ш |
} Момци су, слуге су то; а где је слуга сачувао газдин новац?</p> <p>И стотину мисли сличних ов |
и сада, како изокренула, као да је није сачувао од грдне срамоте, и као да му није казала, како |
те ни сам Господар Милош не би од мене сачувао, само да се ниси вратио.{S} Па, деде, пробај јо |
је предао онда кира Мани; или да сам их сачувао до повратка газдина, сада ме он не би овако оте |
се ради с њим? — упита гласно.</p> <p>— Сашије се у крпу, па се онда да жени, да пред сан три п |
чудовиште, налик на ону аждају, коју је св. Ђорђе копљем пробио.{S} И тако су пролазили векови |
, од које се није умела одбранити.{S} А сва ова халабука од дивље музичке ларме са бубњавом гоч |
Да је мајстор Диша прислушкивао од куда сва ова пецкања, што су се међу девојкама у тај час чул |
после овога разлагања, пуче пред очима сва дубина хаџијскога значаја, стеже срце и, предавши с |
и, фудул-Стаменка повиси глас и поче на сва уста викати и грдити Лепосаву.{S} Њезина вика зауст |
ова удовица тако јавно срамоти, вичу на сва уста не само на мајстор-Дишу него и на кир-Думу, шт |
х <pb n="19" /> руку цвеће, па се осећа сва блажена, што јој баш њих две ово цвеће пружају.</p> |
улим, из кога се јасно видело, да га је сва моћ оставила а наместо тога настао у души ужасан ст |
искушавао ђаво на гори, али Спаситељ је сва искушења претрпео; а да није, Бог му не би дао ону |
акоме стању у туђој кући, обузела му је сва остала чула, да није ништа чуо шта га она пита; а о |
када би му било у власти, за цело би се сва грчка чаршија за двадесет и четири сахата иселила у |
рантина“<ref target="#SRP19061_N3" /> и сва срећна, што је нашла лека детету, прође поред кир-Д |
на.</p> <p>А када се кира-Мана истрже и сва изубијана побеже, он се прући на миндерлук и поче и |
ла куму и куми, готово у самој кошуљи и сва модра од убоја.</p> <p>Што се никада није десило, к |
у у једном уцвељеном срцу.</p> <p>Као и сва чаршија, тако је и кир-Ламбре мајстор-Дишу уважавао |
кле га није попео до целога товара; али сва хасна, што је од молепствија и обећања имао, била ј |
да ми буде, паре да намлати!</p> <p>Али сва та вика беше у залуд.{S} Хаџија је сахранио свога к |
куд га је слала ради помоћи.</p> <p>Али сва видарска вештина тетка-Мацина па најпосле и све биљ |
раћеним прстеном као да му је отишло на свагда оно спокојство, што га је до сада имао.{S} Није |
, кир-Дума и Ламбре, све су учинили, да свадба буде што већа.{S} Мало је који Грк или Цинцарин |
мутваку.</p> <p>— Може ли да се поквари свадба?</p> <p>— Како да се поквари, чапкуне, бре?</p> |
а те лепо питах: може ли да се расквари свадба пре ђердека; а ти мени шамар за врат!{S} А ја са |
ица не остане на сокаку, желела, да јој свадба не буде велика, њени стараоци, кир-Дума и Ламбре |
године, ако Бог да, наследника.</p> <p>Свадба је била врло весела.{S} Цео еснаф и званице из о |
чаршији бирала за ново ћурче и свилу за свадбену антерију и леп шарен појас; а већ нови ђевђелу |
а јој помогну у пословима и спремању за свадбу.{S} Лепосава је са њима заједно певала, ћеретала |
за собом.</p> <p>Гомила се уплете у ову свађу, па мислећи ваљда да ће се обоје потући, навалише |
бре.</p> <p>И тако, оба кума, задовољни свак на своју руку, дигоше се у чаршију, те да уз пут м |
се, да је било сијасет прича и узрока; свака жена причала је, како је чула од друге, а уз то ј |
посави слушајући материна разлагања.{S} Свака њезина реч погађала је право у срце; а што је нај |
их овој укрштало се по његовој глави; а свака од њих била је црња од црње.{S} То не беше више о |
није везала са којеким; а таквога мужа свака би себи пожелела.</p> <p>— Мени не треба мајстор |
а; и сваке од њих дотакао се, али га је свака и опржила.{S} У дубини узрујане душе и кроз освет |
и догађаји толико узнемирили, да му је свака помисао у глави стала, па се као закована ни с ме |
вој сто, могла се прогледати кроз прсте свака превара у трговини, а да му морални углед не пост |
је бар лако; мушко си, газда си човек и свака би девојка пошла у твоје богатство — па, ето, и с |
згубљеног супруга, лисца, и да она, као свака неутешна и честита удовица, јадикује за ненакнадн |
се скрушено предавао с уверењем, да му свака од њих скида по један грех с душе, сада га више н |
на мати, кад оно на смрт болова!</p> <p>Свака реч наваљивала се на мајстор-Дишину душу као стен |
у отишле у посету лепој удовици.</p> <p>Свака од њих, руке ради, понела је по један цветак шебо |
њезиним смехом ни разлозима, без којих свакако ни кира-Анастасија не беше.{S} Овога пута прест |
корети првим мужем; па децу да ти рађа, сваке године по једно.</p> <p>Мајстор Диша би, пред ова |
н; подигла је руком у вис, загледала са сваке стране и дивила се везу на рукавима.{S} Кир-Ламбр |
и се на толики пут а не осигурати се са сваке стране за собом, то није било у нарави Дишиној.{S |
ва њезина вештина отварала јој је врата сваке куће и донела јој је породички назив: тетка <pb n |
д би га целивао, одмах би се излечио од сваке болести коју је имао; а ако би случајно био здрав |
а од свих <pb n="49" /> еснафа, које је сваке ноћи од некуда падало у њезину башту као мана у п |
обећавао Богу пет ока чистога воска, и сваке је године повишавао обећање, докле га није попео |
су се као варнице са упаљенога крова; и сваке од њих дотакао се, али га је свака и опржила.{S} |
у главу, да му се језик спотицаше преко сваке речи, те не мога да искаже шта хоће.</p> <pb n="1 |
едан докуменат и разређивао по столу, а сваки од њих био је утврђен печатима и потписима, испис |
чито расположен, чинило му се као да га сваки познаје и честита му на тако красном успеху, што |
као осуђеник међу стварима, које су га сваки час подсећале на одбеглу жену; уздисао је и шапут |
ово, што је сада чуо, зна цео свет и да сваки од ових људи, који га сада погледају и који му на |
Има рукава од честог платна!{S} Што да сваки види голе руке?{S} То је срамота; тако нека носи |
и Јанићије одмеравајући у исто време за сваки случај пут до врата.</p> <p>— Ама лажеш, бре! —Гд |
ешку, што би је као дете учинио, или за сваки погрешан убод шилом, кад му је мајстор показивао |
и налажаху.{S} И што је најважније, уза сваки убачени поклон нашла би и по једну киту цвећа, та |
ка-Маци, а Маца тек ваљда не би примала сваки дан једног нежењу, који јој није ни род ни помози |
ове тегобе: надао се, плашио, срдио, на сваки њезин осмејак задрхтао од неисказане пријатности. |
ку праскало је по соби, да је кира-Мана сваки час стрепила, да је не позове у собу.{S} Познавал |
, и Јанићија је довело у положај, да је сваки час морао то због овога то због онога трчкарати д |
ио иза појаса и пљувао у њу, тако да је сваки од црквара могао разумети, како хаџија цркву уваж |
ужан хаџија.{S} Овај хаџија познавао је сваки кутић у светим местима, јер је ово већ трећи пут, |
себе, била је тетка Маца.{S} Она му је сваки час чело квасила сирћетом, а на слепочњаче метала |
?</p> <p>— Ето, ја и Јаникије чекамо те сваки дан; много сте остали!</p> <p>— Богу хвала што јо |
нарочито жене њихове журиле, да спрече сваки могући пожар, који би се могао ма када јавити.</p |
дуго замајали.</p> <p>И Јанићије, као и сваки други, грабио је, да што раније дође на чесму, ка |
о.</p> <p>Али како није никуд излазио и сваки разговор о томе избегавао, то он није ни могао зн |
у и прошива ђонове, а испод очију прати сваки покрет свога мајстора.{S} Па и њему дошло мило, к |
" /> да нико од нежењених људи неће ићи сваки дан у кућу, где има девојке за удају, за бадава.< |
јој руци и са запетом пажњом ослушкивао сваки њезин дисај.{S} И необично се радовао, кад би се |
мајчица, те је три пута угледах, па као сваки пут ми рече: „Твоји унучићи су у чељустима аждаје |
држи кир-Ламбру за ногу.</p> <p>Сан као сваки сан; али мајстор Диша не може вас дан да се отрес |
извиривало девојче и радознало пратило сваки покрет очајнога комшије.</p> <p>— Шта си се забле |
тишао у дућан наредивши Јанићију, да му сваки час јавља, како је Лепосави, а он чим је испратио |
у ту гомилу, јер му се чинило, да ће му сваки погодити чега ради долази.</p> <p>Али једнога дан |
ена глава.</p> <p>Разговор се водио око свакидашњих ствари; по неколико пути понављало се оно о |
умња на њих пала, пристадоше, да се над сваким <pb n="200" /> од њих изврши преметачина, те да |
ац и устабаша, био је први на ударцу за свако доброчинство: било за поправку које цркве, школе |
тавку.{S} Кир-Диша је ревносно пазио на свако парче кожице <pb n="64" /> у дућану, на сваку каш |
амо да је изгубио код трговачкога света свако уважење, него ће и материјално самога себе упропа |
нешто у власти, ја бих њој...</p> <p>У свако друго доба Јанићије би се обрадовао, што ће му ма |
р-Думи и кир-Ламбри одрекао у неку руку свако уважење и поштовање.</p> <p>Тако је овога часа, д |
видела.{S} Ово је пуна година, како ја сваког празника носим у цркву тамњана и палим свећу пре |
аше, хоће ли, њој потекоше сузе и место сваког одговора приступи им руци.</p> <p>— Е, нека је с |
њу и обављала све трговачке послове.{S} Свакога дана очекивала је од свога мужа макар какав гла |
b n="172" /> зар сам се зато оженио, да свакога месеца слушам, како се та и та у комшилуку поро |
сматрајући оно задовољство, које се код свакога залогаја на Дишином лицу огледа.{S} Очи му гран |
товалац, који је на свакоме месту и код свакога човека, са којим би се састали, истицао богоуго |
окојнога кир-Бенџе.{S} Кира-Думиница је свакога јутра, када им мужеви оду у дућан, или прелазил |
јстор му; а сав дневни пазар редовно је свакога вечера доносио тетка-Маци, која га је затварала |
ично пријатно расположење, па би, после свакога ударца, мукнуо као младо теле, што је увек изаз |
<p>Повратак кир-Дишни кући очекивао се свакога дана.{S} Ма да се са Јанићијем онако измирила и |
би Диша хтео; али зато Диша изналажаше свакога дана по штошта, што му се није свидело.</p> <p> |
тва примао из њезиних руку послужење, и свакога дана посматрао испод очију, како се ово вижљаво |
ан диваљ народ? — забринуто се питао, и свакога часа слао до кира-Мане, да сазна је ли кир-Ламб |
водио рачуна и са највећим задовољством свакога вечера пребрајао би дневни пазар и милостиво по |
био потпуно прибран и свој господар; о свакој је аспри водио рачуна и са највећим задовољством |
но разлагала, као да је водила рачуна о свакој речи коју ће изговорити.</p> <p>Данас је њена ку |
докле је тетка-Маца обносила водицу и у свакој кући задржавана, бар док једну кафу не <pb n="10 |
катом на челу дочекала, изнела пред њих свакојаке посластице, па се сада све заједнички веселе, |
ест година попила је она бар три ливаде свакојаких трава, а он, пуних једанаест година, није из |
есвесно бленуо у једнога мрава, који се свакојако мучио, да одвуче кроз траву једну покрупнију |
на је била: „тетка“, мила и добро дошла свакоме.{S} Али, кира-Анастасија је зебла баш од Јанићи |
и с њиме уништавало га је сасвим.{S} На свакоме кораку стицао је уверење о својој немоћи.{S} Ни |
ста или да забрани Јанићију Бику, да на свакоме ћепенку приповеда како је кир-Ламбре преседео ц |
ти, биће посрамљена, кира-Мана ће је на свакоме сусрету попљувати, кума-Думиница и остале чести |
а него и одличан поштовалац, који је на свакоме месту и код свакога човека, са којим би се саст |
ршији среташе и састајаше.{S} Готово на свакоме углу понављао је ону исту историју, почињући од |
ило.{S} Та уверења богоугодник показује свакоме.</p> <p>Мајстор-Дишу силно заинтересова, да вид |
на који начин?{S} Да зађе кроз махале и свакоме се правда — не иде.{S} А баш и када би тако рад |
азни грешно тело, <pb n="186" /> склоно свакоме искушењу.{S} И докле је мајстор Диша забринуто |
Диша му је на пример <pb n="189" /> за сваку услугу, коју му је указао тога дана, плаћао једно |
обом, дете!{S} 4000 гроша!{S} Ако ти за сваку болест будеш толике паре издавао, шта ће најпосле |
авао пред Мацом а сада је и пред њом за сваку ситницу пребацивао Лепосави, па било то макар за |
ео никакве милости.{S} Из дана у дан за сваку своју погрешку, што би је као дете учинио, или за |
ај сан, или боље рећи Мацино виђење, на сваку руку тумачио, а трећег дана, кад седе са женом и |
парче кожице <pb n="64" /> у дућану, на сваку кашичицу масла, што ће се у кући потрошити; кад ј |
/p> <p>Но како мајстор-Диша, који је на сваку пару пазио, није никада ногом прекорачио кафанско |
} Ма како се трудио, да избије из главе сваку помисао на оно што је онако несвесно урадио, он т |
поглед толико га помете, да је изгубио сваку кураж да јој џангриза; али, кад на тај начин не м |
тако срећна, да и оне жене, које су већ сваку наду изгубиле, морадоше врло брзо обрадовати забр |
а велико поверење и била радо примана у сваку кућу.{S} Нарочито, када су се жене „на коме добу“ |
цепаху душу два снажна осећања, која му сваку одлучност раслабљаваху.{S} И сада, када је био по |
вога догађаја кир-Диши као да од једном свану.{S} Неописано задовољство обузе га свега.{S} И ве |
ко туфегџија, који се примио за старога свата.{S} Кума је већ изабрао: газда Николу, мумџију (о |
моја млада овде труну љета,</l> <l>Кад сватко очевидно знаде</l> <l>Чјем је сердце оскудно!“</ |
моја млада овде труну љета,</l> <l>Кад сватко очевидно знаде</l> <l>Чјем је сердце оскудно!“</ |
так, кад се мајстор-Диша мало одмаче од сватова, Јанићије, који је стојао код мутвака, позва га |
оворити о пријатељици, од које се после сватова није никако одвајала.</p> <p>Она мржња на Ламбр |
даље да описујем овај први сусрет после сватова.{S} Само они, који су као Јанићије, <pb n="170" |
атовима.{S} Знаш, ружно је да ти се пре сватова догоди.</p> <p>Шта је после овога било, Лепосав |
се споразумеју и утаначе дан прстена и сватова.{S} Кућа Мацина била је пространа, те, поред ос |
Али лепа удовица опростила му је, а дан сватова ближио се као на крилима, те је младожења у брз |
ци затварају.</p> <p>Још од кир-Дишиних сватова Јанићије је намрзао на првога пријатеља газдино |
сестра“ саветовала, да што пре свршава сватове, докле му невеста није „отишла у буџак“.</p> <p |
се журило, да се све што је потребно за сватове спреми.{S} У Мациној кући чује се дан из дан де |
о замисли, па тек по који пут ако обиђе сватове.</p> <p>У један тренутак, кад се мајстор-Диша м |
а?</p> <p>— Па у сватове.</p> <p>— Чије сватове? — запита изненађена Лепосава и пламен јој обуз |
ову сплетку и покушала да њоме поквари сватове кира-Анастасије. — Мајстор Диша је ову сплетку |
рави“, па, као вели, ако овде раскварим сватове, лако ћу после удесити, да му омилим моје Канче |
с позовеш?</p> <p>— Куда?</p> <p>— Па у сватове.</p> <p>— Чије сватове? — запита изненађена Леп |
енио, није нарочито хтео да га позове у сватове; чинило му се да би га појава овога простака по |
ља.{S} Но стриц и ако није био позван у сватове, кад је чуо да му се синовац оженио, а како је |
ад да се објашњава више, већ штуче међу сватове.</p> <p>А ко зна, не би ли боље било, да је мај |
оснога задовољства — него да пожуриш са сватовима.{S} Знаш, ружно је да ти се пре сватова догод |
<p>Она мржња на Ламбру, због кога се о сватовима онако рђаво провео, дохватила га сада, па га |
ме одмах појурио да тучеш?!{S} Зар ми о сватовима због тога ниси опалио ћушку?</p> <p>— Због то |
да гради којекакве лакрдије, као оно о сватовима.{S} Јанићије је све то драговољно изводио и б |
ремао, што му је било потребно, да се у сватовима покаже као <pb n="31" /> достојан зет нације |
чини?{S} А да му кажем, па да ме, као у сватовима, опет одалами, то баш нећу. — Најпосле, она м |
га нису оставили, тамо би изникао међу сватовима, провлачио се са Мацином Лепосавом кроз коло, |
Лепосаву, али, место да га то стишава, све већма опажа колико је несрећан, колико је самохран |
и, и што год му је тетка Маца наредила, све је вршио па најпосле и певао и мукао толико, да је |
ченим недрима и голим до рамена рукама, све је живље скакутала по соби, па онда одједаред одлет |
</p> <p>Тако је радила неколико година, све докле се не свикну на своје удовиштво.{S} А већ пос |
м падало, да од њега неће бити сигурна, све докле се он буде налазио у овој кући.</p> <p>И кир- |
аште извијала, праћена звеком дахирета, све га више мамљаше својом меком, страсном мелодијом, п |
ласовима разлегаше преко зидане ограде, све га то поче на ново да заноси, заједно са чежњивом м |
и ударише много живље и много веселије, све докле их не прекиде Канче, која у тај пар уђе, да и |
Кира-Мана, кума-Думиница и остале жене, све по избор Гркиње и Цинцарке, расположиле се, па, кад |
се кира-Думиница, од године до године, све јаче гојила. — А једанаесте године једна комшиница |
воју собу, затвори се и не изиђе из ње, све докле се не разиђоше људи и докле фудул-Стаменка не |
огледала и чежња и радост и нестрплење, све у један мах, не дадоше му да се на једноме месту ск |
лика, њени стараоци, кир-Дума и Ламбре, све су учинили, да свадба буде што већа.{S} Мало је кој |
а су тражиле њену помоћ, па, разуме се, све те жене знале су ценити и наградити њезин труд и до |
те глуво, него да свирате!{S} Свирајте, све докле вас могу чути. — Оно... знаш, оно...</p> <p>— |
— утаче се хаџи-Зосим. — Бог кад хоће, све може.{S} Ја, да немам деце пуну кућу, не бих жалио |
! — говорио је хаџија држећи хартијице, све докле их пламен сасвим не обухвати и док се не прет |
лек, а друго, што мужа не треба дирати, све докле сам не увиди докле је забраздио. „Кад му сама |
и.{S} А што је више у те мисли западао, све се више кајао, што <pb n="78" /> је попустио пред њ |
а девојачке ћуди; и што се више отимао, све је више подлегао оном немилостивоме осећају, у који |
о споразумни, упутише се Зереком право, све докле између густих ћепенака не завише у један ћорс |
лом, што је дубље залазила у удовиштво, све је лепша бивала, тако, да о трогодишњем парастосу н |
.{S} Удрите!</p> <p>И не би га оставио, све докле не прескамуче од бола и кукања.{S} После би з |
уту не пропитају.{S} И то је тако ишло, све докле се не помоли месец и докле мујезинова песма с |
да се у мутваку нађе и да остане тамо, све докле кир-Ламбра из куће не оде.</p> <p>— Не треба |
ао по једној торбици, обешеној о дувар, све дотле, докле не би напипао једну аспру (1/3 од паре |
н, па се завештао да неће венчати децу, све докле на Саборној Цркви звона не пропоје).</p> <p>П |
еш — онда..</p> <p>— Све како ти хоћеш, све ћу да урадим.{S} И калфа ћеш да биднеш, и ортак са |
о дреје да се обучем.</p> <p>— Однео... све... и дреје.. и... јецала је Анастасија.</p> <p>— Шт |
p>— Хвала ти, као оцу на храни и науци; све ми је добро код тебе било, али ето, ја те молим да |
уде мачка.</p> <p>Али све то на страну; све би се то још и којекако поднело, само да је према к |
д вратом Јанићију, није га мимоишла.{S} Све до првога сахата пред акшам Јанићије је забављао го |
>- Газда Диши поче да бубња у ушима.{S} Све ово било је за њега и сувише нејасно, али ипак је т |
навести сутрашњи дан њихова прстена.{S} Све махале око Сака-чесме, где се налазила лепа удовичи |
потпун прелом у животу кир-Дишином.{S} Све се то опажало и у дућану и на самоме мајстор-Диши.{ |
кир-Ламбре као да је у земљу пропао.{S} Све што је од других дознала, то је, да је у Галцу са к |
неком заносу, те је ишао као по сну.{S} Све му се чинило, као да га је јуче нешто замаштало, те |
еснаф га изабрао за свога устабашу.{S} Све што један честит, заслужан мајстор и имућан газда м |
звукова свежега пролећа он није чуо, — све је то било и сувише слабо да га изведе из неме дуби |
ш нешто.{S} Ако нећеш — онда..</p> <p>— Све како ти хоћеш, све ћу да урадим.{S} И калфа ћеш да |
оре и савете тако радо слушао.</p> <p>— Све ти је по таман, свега имаш; још само да те оженимо. |
ма, никако да се не обазреш за собом, а све до куће да говориш: „Здравље пред кућу, болест из к |
ао је један од најуваженијих грађана; а све оно што га је до сада тиштало и мучило, распукло се |
да га „извади“ за калфу, а Диша обећава све, али, разуме се, тек колико да се не замери званица |
рте!“</p> <p>Разиграна машта Јанићијева све га је више увлачила у свој чаробни круг, докле није |
анице и по вас дан срачунавајући шта га све то кошта.{S} Свога будућег потомка задужио је са он |
мбре је дуго праскао и размишљао шта га све може снаћи, кад се сукоби са разјареним Дишом; мучи |
х по чаршији.</p> <p>И Бог зна какве га све мисли не спопадоше, те му не дадоше за дуго заспати |
и дан више, Јанићију се чињаше, како га све већма потискује онај терет, што му се од смрти Лепо |
и како би могао размишљавати, кад су га све ове сплетке и догађаји толико узнемирили, да му је |
ко ђаволасто <pb n="128" /> погледа, да све оне стеге, које му душу до мало час сапињаху, попуц |
ажнија и страховитија, испињала се нада све.{S} Догодило се ма шта, свршило се ма како, она тре |
ед њих свакојаке посластице, па се сада све заједнички веселе, задиркују и смеју.</p> <pb n="15 |
редовно обећавао Лепосави, па јој онда све ређао шта ће јој донети, кад буде у бабињама.</p> < |
да би му често кожу раскрвавио.{S} А за све то коме би се потужио, кад никога свога није имао и |
ила.{S} Лепосава се дубоко замисли и за све време вечере остала је тако замишљена.</p> <p>Осмог |
ва се Диша са капиџика, и, задовољан за све, леже у душеке, а одмах до њега и кира-Анастасија: |
ра из радње, он би га тако издеветао за све, да се до века сећа, како је нечовечан био наспрам |
у строфу да чује.</p> <p>Па ипак, кроза све то расположење, Лепосава се чешће пута усред ове вр |
та је реч, као крилата, пролетела кроза све махале испод Дервишане и Бајрак-џамије.</p> <p>Оно |
их пустињаку за чудотворни памук, а уза све то урачуна му <pb n="201" /> и трошкове, што их је |
би догађај био што потпунији, описивала све појединости које су, како је ко држао страну коме, |
ма надгледала Ламбрину радњу и обављала све трговачке послове.{S} Свакога дана очекивала је од |
<p>То је толико заболе, да је покушала све што је смела, само да отклони опасност од себе,</p> |
лила, она је у овом изобиљу јела излила све обиље своје материнске туге за умрлом јединицом.</p |
са.{S} Кира-Мана стрпељиво је подносила све, па и то што јој нема мужа.</p> <p>Кир-Дума већ беш |
за што.{S} Лепосава је донекле сносила све то, али, кад и њојзи превре, она му једног дана так |
је тако испало, кира-Анастасија спрема све што кир-Диши треба на путу, смеје се, зачикује га, |
да сазнаду за туђу тајну, па да је, на све четири стране, разнесу.{S} Напротив, она је била од |
очи да отвориш на све... разумеш ли, на све.</p> <p>— На све, мајсторе!{S} То да знаш да ћу чин |
орио је кир-Дума још дуго и дуго.{S} На све могуће начине он му је показивао, како са овом срам |
све... разумеш ли, на све.</p> <p>— На све, мајсторе!{S} То да знаш да ћу чинити као себи.</p> |
у шкрипну зубима.{S} Неодољива срџба на све, на ону, коју је са толико чежње и бола у срцу носи |
ако не би могао поднети.</p> <p>А да на све ово одмахне руком и да опрости срамоту, ни на то ни |
ми овде.</p> <p>Кира-Мана се обазре на све стране, па када се увери да их нико не гледа, прист |
.</p> <p>Осрамоћена удовица клела се на све начине пред Думом и Ламбром и њиховим женама, како |
се свему невешта градила, трудила се на све начине да саму себе увери, како Јанићије није био т |
неколико породиља, потврди, поче се на све стране нагађати, шта је томе узрок.{S} Разуме се, д |
ља <pb n="57" /> на синовца, који се на све начине трудио, да му покаже, како он неће да зна ни |
з најгушће шуме и гудуре, обзирао се на све стране, да га рђави људи не опљачкају или да се јед |
о, па сад одједаред види, како му се на све стране расипа.{S} Шта ће све то?{S} Чему све то?{S} |
, као да му дохвати усклик и разнесе на све стране.{S} Бар њему се тако чинило, јер, враћајући |
е уда.</p> <p>Па онда, баш када би и на све ове разлоге зажмурила и рекла да јој се не свиђа ни |
е такве утехе.{S} Изишла је за њим и на све могућне начине гледела је, да стиша преплашенога чо |
е сад опет кир-Ламбре, заборављајући на све огреботине, муку мучио и све јој обећавао, само да |
и замбака.{S} И тако, заборављајући на све што их дотле устручаваше, уђоше једна за другом у а |
један часак и нерешљиво се обазирао на све стране питајући се у себи шта ће и куда ће.{S} Оста |
ваљано, па му је онда читао и претио на све начине.</p> <p>— Чапкуне, да би чапкуне! — дерао се |
размахнуло би у томе часу, заошијало на све стране и развејало ледену мисао као ветар прашину.< |
и на помоћи и четворе очи да отвориш на све... разумеш ли, на све.</p> <p>— На све, мајсторе!{S |
</p> <p>— Па, знаш, бојим се; а она зна све.{S} Ако она каже...</p> <p>— Па како да питам... ср |
тра ли се она с њим или је у истини она све тако мислила.</p> <p>— Ти ме не волиш... рече Јанић |
="subSection" /> <p>Што се дани венчања све ближе примицаху, мајстор Диша је све нестрпељивији |
кући спреми и дотера, како би младожења све у реду затекао.</p> <p>О сунчеву смирају, у очи нед |
о нека носи фудул-Стаменка.</p> <p>— Па све носе тако; не могу ни ја осем света.</p> <pb n="176 |
Јанићије.{S} Од оног фаталнога дана па све до <pb n="70" /> мајстор-Дишинога доласка, Јанићије |
д једнога до другога, те их редом опипа све, али кесе ни од корова.</p> <p>— А-ах, псето погано |
е под еснафским барјаком; а после укопа све, што је допратило покојницу до гроба, вратило се ха |
рче, а она да још дуго у памети прибира све утиске вечерашњега весеља и да се за тим са једним |
ло; како да помене кира-Анастасији, шта све треба да уради, и хоће ли она на то пристати.</p> < |
Ето, ја — утаче се кира-Думиница — шта све не сам радила да родим!{S} Радос је то, кума-Анаста |
једанаест година није имала деце; и шта све није кир-Дума чинио, само да до једнога наследника |
установе, — но мајстор-Диши није ништа све то требало. „Коме треба нека даје, а ја нисам текао |
ознато; није једаред само кира-Думиница све ово приповедала, када су одлазили једно другоме на |
{S} Некако му је лакше било, да исприча све њојзи него ли њеноме мужу, према коме је осећао вел |
хамајлију.</p> <p>Сад им редом исприча све: како је у Витавари био код пустињака, који чува св |
оче распитивати, а ћор-Ахмет му исприча све, како је у почетку поручио само једно „шише“ вина, |
огла да оде само до Галца, па да покуша све што може, не би ли га умилостивила и ражалила, те д |
ут, овај запис на-по-за леђа.{S} Е, кад све тако урадиш, ти да гу одведеш у ђердек и тамо овај |
лао.</p> <p>Али сви ти поклоници, поред све своје чежње <pb n="11" /> и толиких жртава, не имад |
оставила.{S} Лепосава је међутим, поред све оне кратке претње, спавала тако мирно и дубоко као |
њој.</p> <p>И тако у овој одличној и од све грчке махале <pb n="14" /> уваженој кући, наста так |
та мајстор-Дишинога, те од њега сазнаде све како је на вечери било, а што је најважније, шегрт |
а је своме супругу.</p> <p>Диша постаде све нестрпељивији и поче да џангриза Лепосави, па чак и |
оче нагло јецати.{S} Пред очи јој изиђе све, шта може сада очекивати.{S} Није се она ни мало пл |
о куражан, да јој бар овога пута покаже све, журио је Јанићије кући Лепосавиној.{S} Пред кућом |
ати; то му је био очевидни доказ, да је све онако било. — Јер, да није крива, зашто би вриснула |
чком језику.</p> <p>Није могућно, да је све те „артикле“ убацивало једно лице; јер по предметим |
учини, као да је и не види.{S} Ма да је све оно урадио не размишљавајући дуго и под првим утисц |
сјактио од сунчаних зракова, а лађа је све даље и даље клизила, докле се не изгуби за врбацима |
ао брже прогура се кроз гомилу, која је све више расла.</p> <p>Сад, после овога сукоба, који се |
о преко црне иконе у углу.{S} Чинила је све, само да не мисли на оно најстрашније.{S} Али у зам |
огући још никако да се разабере, шта је све то у овоме часу било.</p> <p>Лепосава прва дође све |
ожали.</p> <p>Може се помислити, шта је све преживео Јанићије за ово време!{S} Час по час сагиб |
роде деца.{S} Ама ти и не знаш, шта је све овде дервиш записао.{S} Некрштена душа ради са некр |
љавати о свему што се десило.{S} Шта је све било ноћас?{S} Ето: код фудул-Стаменке прекужио је |
ња све ближе примицаху, мајстор Диша је све нестрпељивији бивао.{S} Баш је чезнуо да се на ново |
си.</p> <p>А како који дан, кир-Диша је све жудније погледао у насмејане очи своје жене, очекуј |
а.</p> <p>— Не бој се, кир-Дишо, сад је све добро! — одазва се на овај уздах тетка-Маца.</p> <p |
</p> <p>И тако, дан из дан, Јанићије је све више подлегао ономе тешкоме осећању, од кога се ни |
је, као оно о сватовима.{S} Јанићије је све то драговољно изводио и био је увек задовољан, кад |
не помогоше.{S} Дан из дан Лепосави је све горе и горе бивало, а кад болесница већ поче сасвим |
е у тај пар прелети у памети, колики је све пут претурио и што се до сада истрошио, цигло ради |
ли или не лају, не знам; али, ово ми је све што сам до сада спечалила и сачувала своме детету ( |
је?{S} Шта си се направио, као да ти је све помрло; хајде овамо, нана је у мутваку.</p> <p>Али |
и Јанићија и тетка-Мацу.{S} Очекивао је све друго само не овај израз, који му је изгледао као п |
већ после овај благи обичај постајао је све ређи и ређи, докле се сасвим није изгубио у пријатн |
а је зебла баш од Јанићија.{S} И ако је све чинила, да га умекша и задобије, да ћути, она се бо |
.</p> <p>Незадовољство Дишино бивало је све веће, и у колико се више Лепосава на његове очи раз |
чи а камо ли узмахнути шаком, обично је све оне шамаре које је желео спустити на туђе главе, из |
ној моћи часнога ексера.{S} Оно, што је све осетио, кад је целивао, и тако нагло исцељење од ис |
дервиш саветовао, па онда и оно, што је све претрпео од Анастасије и како га је исмејала.{S} Он |
погледала.</p> <p>— Погађаш ли зашто је све ово? — запита га Маца такође с осмехом.</p> <p>— Не |
сам ти, брат си ми!</p> <p>Јанићију је све ово било нелагодно; оно незнано што га је једнако д |
да ли ће се кајати, кад сазна шта му је све учинила?</p> <p>Дуго је тако премишљао.{S} У мислим |
а гојазна фигура кир-Дишина, срце му је све страшљивије куцало.{S} Ближио се тако пажљиво и спр |
извида.{S} Дан ноћ осећао је како му је све празно и несносно; дан ноћ чезнуо је за њоме, и јед |
а по нарави иста мајка.</p> <p>То му је све било већ одавна познато; није једаред само кира-Дум |
n="196" /> а побожан си, народ ти даје све, што год ти је потребно.{S} Па онда, ти баш и кад б |
p> <p>Тако је причао Ламбре, но то није све.{S} Један од комшија видео је и нешто више.{S} Око |
каквих истраживања на голу реч веровале све.</p> <p>А бар да је кира-Мана имала право, што је с |
спитао младенце и сада се журило, да се све што је потребно за сватове спреми.{S} У Мациној кућ |
какуће за њом и виче да пусти, а она се све више церекала, те га не пусти све докле се Јанићије |
пребледе; она је најбоље знала, шта се све могло са Јанићијем десити.{S} Она његова последња р |
ицу.</p> <p>Кад чу мајстор Диша, шта се све о њему прича и разноси, чисто се зграну.{S} Очи му |
Бога, јасно, као на длану, виде шта се све у његовој души догађа.</p> <p>Пошао је кући, али на |
b n="133" /> <p>— Е, што кријеш, кад се све зна?{S} Па још устабашиница, бре, бре!</p> <p>— Ко: |
му је примере из своје „праксе“, где се све лепо свршило; али ти примери беху тако ретки, да је |
еће смети на улицу изићи, па ето где се све, у једноме часу, измени.{S} Због свога поклона есна |
дарац и да у страху очекује, како ће се све свршити.</p> <p>Лепосава је тако безазлено гледала |
е имало куда; ићи се мора, а како ће се све ово свршити о томе није ни мислио.{S} А и како би м |
кућу на глас износи.</p> <p>Лепосави се све више у грудима стезаше.{S} По свему овоме њој се чи |
ени поклона! одговори Јанићије, који се све више збуњивао посматрајући како му се газдарица дво |
оче да прелеће очима по кајику, који се све више ближио.</p> <p>— Ено, онај тамо!</p> <p>— Ама, |
воје.</p> <p>— Јесте, моје; ама мени се све чини, да сам баш од тебе чуо, да она носи четири хи |
ој запетости и недоумици, појачавало се све више, те он није никако могао да схвати ни одреди, |
новост тако је изненадно дошла; а то се све њега лично тицало, те баш и да није хтео да размишљ |
ти све шта се за њом говори.{S} И то се све за њом говорило тако рећи још док се није ни сасуши |
а осетио је, колико му је тешко, што се све тако десило.</p> <p>Али како није никуд излазио и с |
лечи, ако је болесна, с њоме да поднесе све, па макар га цела чаршија презрела.</p> <p>Устаде и |
ици цванцик у руке и да јој каже, да ће све одати мајстору, јер због ње неће да губи место и да |
о му се на све стране расипа.{S} Шта ће све то?{S} Чему све то?{S} И сасвим природно, њему се ч |
руди и голих руку, дервиш, чије је лице све у браду зарасло и под високом купастом капом, око к |
спод очију, како се ово вижљаво девојче све више развија у једру и свежу девојку, он је ипак то |
отео дубок уздах, који му наговештаваше све друго само никакво добро не.</p> <p>— Шта си ме зва |
а да истеше.</p> <p>У соби му постајаше све тескобније.{S} Жена му се никако не јављаше, те му |
И то неодољиво осећање, које обујимаше све што је око себе видео, таласало се у њему.{S} У јед |
али Јанићије, који до овога часа чињаше све, само да се одбрани од тешке слутње, од једном се з |
за дужност, да побожним хаџијама опише све оне муке, што их је <pb n="195" /> Спаситељ подноси |
Диша, како га Јанићије зове и дрмуса из све снаге; али он се не мога одазвати.{S} Само што је р |
се и он, заражен овим смехом, и сам из све душе смејао.</p> <p>— Газдарице, ја ето нећу да те |
т и онолико ломљење по туђим земљама, и све то за што?{S} Само за једно сећање, да се и на њега |
жем на мужа!{S} Мене да пробурази?{S} И све то због њезина неверства!{S} Е, чекај сад!{S} Ниси |
ета — рече Диша — и добра ти је ћерка и све, само има једну махну.</p> <p>— Коју то? — запита М |
му сада и они ћепенци и људи по њима и све око њега изгледа ново, непознато.{S} Осврте се по д |
ељство два тако угледна Грка а с њима и све грко-цинцарске муштерије, ипак је видео јасно, да ј |
ици на кафу и разговор. — И кира-Мана и све остале жене вратише јој на ново старо пријатељство, |
рска вештина тетка-Мацина па најпосле и све биљаре, које су јој усрдно помагале, да спасу Лепос |
да је удовица из њега могла прочитати и све жеље онога, који је дотични поклон послао.</p> <p>А |
вљајући на све огреботине, муку мучио и све јој обећавао, само да се стиша.</p> <p>— На поље! н |
а стоји према њему, пипа се по појасу и све хоће нешто да каже своме шегрту, али, кад расклопи |
главом, па онда започе да грди и Мацу и све остале жене, које се пачају у хећимска посла.</p> < |
у у руку, и оде, да се измије.</p> <p>И све то што се дешавало око њега и с њиме уништавало га |
оведа, која се с паше враћаху.</p> <p>И све му је лепо ишло за руком.{S} Али кад Цигани свирачи |
тога ваљало је добро промозгати, шта би све за толики новац могао набавити цркви.</p> <p>Једног |
го да од мирбе дигне руке и да употреби све што може, да свога најдражег пријатеља, Ламбру, сач |
луга, исприча своме <pb n="71" /> газди све и каквога је пријатеља имао и каква му је жена.{S} |
Маца забринуто — сад може да се догоди све, и зло и добро.</p> <p>— Како: зло? — запита хаџија |
му је образ највећа светиља, како мрзи све што неваља, и за правду гине.</p> <p>— Љута сам пап |
ир-Диша зашао по кући, да осмотри је ли све у реду; завирио и у мутвак, где је Јанићије стојао |
ма, да јој каже како је превртљива; али све то запе у грлу, које му се на пакост тако стегло, д |
, жена не сме да буде мачка.</p> <p>Али све то на страну; све би се то још и којекако поднело, |
га наследника дође, па ништа.{S} Обишли све гатаре; за једанаест година попила је она бар три л |
шта да кажем — уситнио Диша — Ви сте ми све: — отац и браћа... па...</p> <p>— Машала, кир-Диса! |
е Косова забрујала са Саборне Цркве, ни све турске трубе, што их дан из дан слуша са градских б |
<p>Јанићије је слушао, како се у даљини све више и више губе страсни тонови сетне арије.{S} Тих |
сиротиње, нема сиротиње! — И то говори све докле не пронађе одбачену аспру, узме је међ прсте, |
да устане, он поче на широко описивати све добре стране кира-Анастасије, а што је за последак, |
че Диша и поче јој на дугачко описивати све дужности, које она, као честита жена, треба да испу |
састане са оном, ради које ће жртвовати све, ипак бирао оне сокачиће и завијутке, где би се нај |
ме избегавао, то он није ни могао знати све оно, што се око његовога имена плело.</p> <p>Но тре |
о и да ће газда-Диша и без њега сазнати све: како је кира-Анастасија погазила образ свога мужа, |
се судбина, која у мало што не поремети све наде хаџијине. — Лепосава је још по мало радила по |
а овамо да јој узгред исприча и искити све шта се за њом говори.{S} И то се све за њом говорил |
е, да му је баш то открило у потпуности све оно, о чему је и после Мацинога исказа могао посумњ |
на се све више церекала, те га не пусти све докле се Јанићије не саплете и паде потрбушке насре |
ати.</p> <p>— Отићи ћу, али ћу јој рећи све.{S} Пљунућу јој у очи, па нека остане постидна.</p> |
фудул-Стаменка <pb n="104" /> слушајући све шта је кира-Анастасија претрпела.</p> <p>— Не сум м |
.{S} Кад их разгледа, изиђе му пред очи све што му је дервиш саветовао, па онда и оно, што је с |
ј није баш тако пријатно да му испоручи све што јој је Анастасија казала.</p> <p>А мајстор Диша |
</p> <p>Разуме се, да је Ламбре, покрај све своје чежње да се што пре састане са оном, ради кој |
<p>— О, анатема је и са женом, шта јој све неће пасти на ум!{S} О, о, о!{S} Ево, не желим јој |
је.{S} Некако тешко би му било рећи јој све то у очи, а још теже остати при своме, кад се она з |
је разбијала главу размишљајући ко јој све то шаље, ствари привлачила у кућу као своје, а цвећ |
а лицу заспала, тако јој је тај осмејак све до ране зоре играо час на уснама а час скакутао по |
ла на дрскост „оне девојчуре“, али ипак све се сводило на то, да је мајстор Диша прилика, каква |
помишља.</p> <p>Али како му драго, тек све ово ускорило је, да се овај разговор поведе баш сад |
погледа у Дишу.</p> <p>— Ето, данас сам све прохесапио шта имам а шта немам.{S} Са оним имањем |
дње.</p> <p>— Море, не могу да ти кажем све како се <pb n="83" /> беше осилио, чим ти оде!{S} Н |
поче одмерено гвозденом алком, а за тим све жустрије и јаче песницом лупати у врата, да се од у |
прво код кира-%Думиница, па тако редом све до фудул-Стаменкине куће.</p> <p>— Ух, кучка, кучка |
ге, свукао и на под бацио.</p> <p>Таман све то покупио и пошао, да се неопажено извуче из собе, |
е гонио из ње ђавола усрдније, то се он све чвршће усађивао у њој.</p> <p>И тако у овој одлично |
е по постељи, устајао, уздисао и псовао све што се на грчкоме језику налазило.</p> <p>— А-а- пр |
своме врату.{S} Кад је хаџија прегледао све рачуне и уверио се о неоспорној савесности и тачнос |
Маца, кад јој се учини, да је зет казао све што треба да каже један строги газда своме калфици. |
рачнога живота, тај је облачак постајао све гушћи, те би, по који пут, бацио тамну сенку на кир |
туршију од белога лука, он би пребројао све главичице и строго је мотрио, колико ће се дневно п |
а; јер такав назив само му је напомињао све оно, што је до овога часа поднео, тај назив му изгл |
а докле је он са Анастасијом претресао све начине, како да и себе и Анастасију сачува од непри |
, поред свега тога, што га је ова мисао све већма освајала и пред очи му изводила кира-Анастаси |
вце само за храну, па је код њега остао све до свога повратка у Београд.</p> <p>Али даљина од Б |
м, докле је кир-Диша овако очајно лутао све даље и даље од главне чаршије, Ламбре је, као уништ |
не пита о томе.</p> <p>А кад би причао све, где је био и шта је радио, само би још више пред Л |
ubSection" /> <p>Мајстор Диша је пожњео све користи.{S} Српска чаршија прихватила га са великим |
вету утвар.</p> <p>— Ето, ја сам урадио све што треба, а сад ће чудотворни памук учинити своје! |
ара на занату, Диша је постепено примио све навике и погледе својих мајстора, па није ни чудо, |
кумових леђа.</p> <p>Јанићије је чинио све, да до краја увери себе о својој братској љубави, и |
удбина, и он исприча газда-Диши потанко све шта је било и како га је кира-Анастасија после мити |
кови и о том се ексеру није ништа знало све до прошлога <hi>Рождества</hi>.{S} Уочи Рождества о |
и у овај „црни“ Београд, где му је било све тако горко и мрско.</p> <p>И свему је она крива.{S} |
ње надати сусрету с киме, то му је било све.{S} А како му је било код куће, где се врло рано за |
тон, па му дође сада и сувише изненадно све ово.</p> <p>— Имаш ли Бога, имаш ли душе? — Зар ћеш |
е исплести нешто страшно и по њега и по све остале, о чему у првоме тренутку свога узбуђења ниј |
Неће да слуша; а ако, што и послуша, то све наопако.{S} Нисам смела више ни да му заповедим што |
; кој вам је мустерија, него Грци, а то све из еден љубов на вас због засто сте као од грцка ма |
дуката и онај дукат „ћошајлију“, па то све закључа у гвоздењачу сандук, опроба да ли је добро |
да је Лепосава она некадања и да је то све још могућно поправити.{S} Та прстена још није било, |
акве су му мисли и намере долазиле и то све на један мах у главу, тешко је побројати.{S} Она не |
он се морао поштовати.{S} Па кад би то све било, да ли би он то и дочекао?{S} А код овога мајс |
занела, да је потпуно заборавила зашто све ово ради, нити јој је падало на ум, да ће сутра дан |
ао као зла коб.{S} Митила га, чинила му све угодности, које може једна добра душа да учини сиро |
<pb n="141" /> га дочекати и шта ће му све рећи, што јој је дете на глас изнео.{S} Па још, как |
уздисао Ламбре, помишљајућИ како би му све празно било без ове веселе женице, ради које је пре |
тране расипа.{S} Шта ће све то?{S} Чему све то?{S} И сасвим природно, њему се чинило да Лепосав |
“</p> <p>И ту Јанићије исприча мајстору све оно, што се по грчкој махали причало, и како се сав |
ице.{S} Знала је она врло добро, шта су све комшијске жене, па и ове две, за њу износиле и прот |
гу угађа.{S} Напротив, оне му постајаху све нејасније и изговарајући их он се мислима није утиц |
ва, причајући час срдито час кроза смех све Дишине примедбе. — Криво му сад, што сам здрава...< |
о би преседео по читаве сате, гледао их све троје, онако снажне као од брега одваљене.{S} Није |
а да се ради.</p> <p>— Па ти и не чујеш све о чему свет за тебе и Лепосаву говори.{S} И ко ће м |
адиркују и смеју.</p> <pb n="150" /> <p>Све ово што угледа дође Јанићију тако слично са оним да |
у домаћицу од злих очију сачува.</p> <p>Све је то тако, али он није могао ни помислити да тако |
анати и трговине у туђим рукама.</p> <p>Све ове питоме особине дизале су му углед међу Грцима, |
сао која ће у часу постати дело.</p> <p>Све је то опажао кир-Ламбре, те колико га је срце вукло |
до слушао.</p> <p>— Све ти је по таман, свега имаш; још само да те оженимо.</p> <p>— Море тетка |
а од чега се није могао отети, обузе га свега и Бог зна не би ли у овим топлим оковима остао та |
вану.{S} Неописано задовољство обузе га свега.{S} И вечера, које се до сад једва дотицао, сад м |
убимцем кир-Думе и Ламбре.{S} Али круна свега била је његова вештина, да пробије врата — главом |
к, ишла.</p> <p>Али мајстор-Диша, поред свега тога, што је и сам почео увиђати, како је пренагл |
на потајна изнутрица, која га је, поред свега савлађивања, непрестано гризла, ишчезну, као да ј |
тор-Диша размишљавао.{S} Па ипак, поред свега тога, што га је ова мисао све већма освајала и пр |
ивао весели смех.</p> <p>Па ипак, поред свега тога, ово садање стање било му је много сношљивиј |
ју он само одмахну шаком; а како, поред свега мозгања, не нађе ни један згоднији излаз, који би |
зуцнула једну пакосну сплетку, и поред свега тога, што му никако у рачун није ишло, да изгуби |
ада баш није могао више.</p> <p>И поред свега тога, што је оволики пут потегао и толике жртве п |
ојанствен изглед пустињаков, који поред свега нејела имађаше светлу и затегнуту кожу, па ове ик |
ази (јутарњу молитву).</p> <p>Али поред свега тога не покуша да одмах приступи смишљеној намери |
р-Дума, коме је највише бучала глава од свега тога, сад више није знао шта да предузме.{S} Он ј |
њему.{S} У један мах учини му се, да од свега тога не може да дише.{S} Он се ухвати обема рукам |
о ради свога потомства, он диже руке од свега и тврдо одлучи, да не доврши своје поклоништво, д |
х не осећаше и неку чудновату страву од свега овога што се с њиме дешава. — Од куда му баш сада |
ноћи.</p> <p>Прва мисао, која му, после свега сећања на <pb n="111" /> јучерањи дан севну у пам |
есто одлажење тетка-Маци, коју је после свега овога сматрао више него ли да му је рођена сестра |
и, ма шта да започне, он ће морати, пре свега, изићи међу људе.{S} А та сама помисао, да се сад |
ебацивањима, а помишљајући на последице свега овога, седео је на миндерлуку доста узнемирено, п |
рисала, он је ипак сада осећао да се из свега овога може исплести нешто страшно и по њега и по |
p>И сад му не беше тешко опоменути се и свега осталога: како је онако растужен пошао кући, али, |
, како сада тежи не само да се ослободи свега што је подсећало на некадање робовање, него чак д |
раскати, тама обузе црну икону, мрак се сведе у соби, и она заспа.</p> <milestone unit="subSect |
емена ни да засуче рукаве, кад прво оба сведока а одмах за њима и кир-Дума као опарени искочише |
} Но кир-Дума, чим га угледа, замаче са сведоцима за први угао, лармајући како га је кир-Диса п |
ивахну пластичну фигуру, која га је као свежа вода оживљавала!{S} И тек сада, када је остао без |
пламте.</p> <p>Била је у томе часу тако свежа и мила, да је Диша од сласти %гуташа очима.{S} И |
е из ове немиле куће.{S} На пољу удахну свежа ваздуха.{S} Сад је био потпуно освећен; можда ниј |
има и Лепосава у њој.{S} То лепушкасто, свеже девојче, на које је (то је, кришом од самога себе |
але сумњиве погледе на онај младешчић и свеже лице, озарено очима, које су се и кроз најтужније |
а тек набасао на лепу хладовину и врело свеже воде.</p> <p>— Па баш сигурно? — запита је Диша с |
нчеву зраку; но ни један од тих звукова свежега пролећа он није чуо, — све је то било и сувише |
Дунаво а за њим се чула лупа дахирета и свежи девојачки гласови, који уз дахире извијаху неку с |
рисало, докле га не би заменила другим, свежијим китицама, преко зида баченим.</p> <p>И сам Бог |
као стакло јасноме дану, који блисташе свежим плаветнилом и разлегаше се у шумору лишћа и гугу |
игре, која је тако дражесно пристајала свежини и младости удовичине фигуре.</p> <p>Да је нешто |
неразумљиву срџбу.{S} Младост, набрекла свежином, која пркосно дражи, бацала га је у неку непри |
Ох, ох! — одахну кир-Диша под пријатном свежином хладне воде и сирћета, кад се разабра.</p> <p> |
љаво девојче све више развија у једру и свежу девојку, он је ипак то чинио из једног невиног уж |
удовица, или тетка Маца, како су је по свем Београду звали.{S} Ова тетка Маца, није имала нико |
ико је и на даље остао равнодушан према свему осталоме у приватноме и јавноме животу.{S} Као им |
јој жени, па чак и мржња, као да је она свему томе крива, одби га од своје рођене капије, и он |
ва још збуњена и не знајући да ли да се свему овоме смеје или заплаче, груну Јанићија, баш као |
тешила би га Маца, а Лепосава, која се свему невешта градила, трудила се на све начине да саму |
е било све тако горко и мрско.</p> <p>И свему је она крива.{S} Ње да не беше, да га она није св |
је опазила из мутвака ово, али се учини свему невешта; само што се неприметно насмеши и главом |
а да је и она, као и мајка јој, знала о свему, што је он видео и тетка-Маци испричао.</p> <p>— |
ада на полицу пропињала.</p> <p>Да је о свему овоме имао појма, Јанићије би без сумње ово распо |
> <p>Овоме хаџији мајстор Диша повери о свему, што га је у последње време мучило.{S} Хаџи-Зосим |
још мамуран поче збуњено размишљавати о свему што се десило.{S} Шта је све било ноћас?{S} Ето: |
ви се све више у грудима стезаше.{S} По свему овоме њој се чинило да њезина мати нешто плете за |
е само.</p> <p>Да би доказао, како је у свему раскрстио са грчко-цинцарском партијом, потражио |
е размишљао о своме калфи, који му је у свему био десна рука.</p> <p>Нарочито сада, од како је |
асио јој главу сирћетом, помагао Маци у свему око болеснице, држао је по читав сат њезину врелу |
од оних жена чији живот беше посвећен у свему своме мужу, кући и деци, ако их је Бог дао.{S} И |
у некакав чудноват страх.{S} Увиђао је свесно, да му ваља што енергичније предузети против кле |
Лепосава ово чинила инстиктивно, или са свесном намером да га намучи, или што се нечега плашила |
на онај загрљај и пољубац, који му узе свест, он би и сада весело певао, па на сељаке, кад би |
огледа, па се и насмеши.{S} Диша изгуби свест, срце му заигра и сад већ заборави на свој положа |
а кад болесница већ поче сасвим губити свест, хаџи-Диша употреби последње средство, потражи ту |
оје... три сина!...</p> <p>Хаџији мркну свест; он, као да га неко гурну, улете у собу дршћући о |
ме часу било.</p> <p>Лепосава прва дође свести, образи јој на ново запламтеше, она покри очи ша |
А за тим предузе да болесницу доведе к свести.{S} Наредио је да се добро угреју у ватри једне |
S} Тек једно што је сада, када се почео свестити, осећао, био је стид од самог себе, што је так |
а на своје темељито тело.</p> <p>— Ама, свет каже; комшије на кира-Анастасију казују; хајде на |
, и само што мртве из гроба не буди.{S} Свет је толико нагртао њему, да им даде какав запис или |
ало да брине више колико ће порасти.{S} Свет једва чека да чује новости, а већ онда, кад та нов |
ем куд знам.</p> <p>— Слепац ниједан! — Свет види, а он не види какву је сурунтију узео! — Оди |
ње победи, оно као стрела пролети кроза свет.</p> <p>Диша је избегавао, да од своје стране даде |
су својим терцетом, чим се промолише на свет, расплашили јато домаћих гушчића, који, са својим |
зна, да ти не избијаш из моје куће; зна свет да тетка Маца има ћерку на удају и да си ти нежење |
по грчкој махали причало, и како се сав свет на чесми смејао и дирао га за оно.{S} Јанићију је |
побегли?</p> <p>— Није истина, то лаже свет!{S} Куд ја...</p> <p>— А: куд ви!{S} Еле, кад се н |
, биле су као нека врста касине, где се свет састаје, да чује шта има ново или да сам исприча, |
чуваше кућу, а бре?</p> <p>Јанићију се свет обрте, кад чу каквим га именом назва.</p> <p>— Ко |
у престати да долазим, па ће временом и свет ућутати.</p> <p>Маца га гневно погледа.</p> <p>— К |
ни, чега ради је тај памук чудотворан и свет.</p> <p>— Помириши! — рече Диша и принесе носу жен |
ам он?</p> <p>— Ви’ш ти ње!{S} А шта би свет онда реко?{S} Мајстор Диша појео шљиву, а кошчицу |
ка-Мацо!</p> <p>— Знам, знам, Дишо; али свет и то зна, да ти не избијаш из моје куће; зна свет |
бездушан, да ме без ичега пусти у бели свет! — мислио је уз пут Јанићије, а што се више ближио |
и се у јутарњем зраку; па и сав послени свет, који се око ћепенака тамо и амо муваше, чинио се |
правде, има, само што то овај покварени свет не зна!</p> <p>И хаџи-Диша се, кад спомену Божје и |
е развијала је своје погледе на данашњи свет, из далека му наговештавала како му није била прил |
он, а друго ми, богоугодниче.{S} Ти си свет човек, па што ти требају толике паре?{S} Не једеш |
је уверавало да је много лакше уверити свет у нешто, него ли га разуверити.</p> <p>— Па зар је |
е, кад се несто за другога лаје по овај свет, онда је истина; а кад се казује за вас, не је ист |
ну цигару и поче димити.</p> <p>— Чудан свет! — размишљава мајстор Диша.{S} Шта му још неће пас |
рошапута једва чујно Диша.</p> <p>— Цео свет говори за вас.</p> <p>— Лају пси; лају, тетка-Мацо |
чинило да ово, што је сада чуо, зна цео свет и да сваки од ових људи, који га сада погледају и |
што се опет оженио њоме, када му је цео свет говорио да то не чини?{S} А да му кажем, па да ме, |
овори Зосим. — Богоугодника познаје цео свет, па зато се и мора веровати, да је само таквоме ис |
<p>Остати без жене и пустити да се цео свет исмева његовом судбином, то је двострука штета, ко |
пред кућу.</p> <p>— Нека се искупи цео свет, не марим! — виче из гласа Стаменка. — Срам нека б |
азбојник еден!{S} За сто нападас зенско свет на улица?{S} Поједосте четири хиљада гроси па иска |
дати у Дишу. — А ви верујете што се, по свет прича?</p> <p>— Не прича то један; то причају мног |
често ни труни истине нема у ономе што свет говори.{S} Очигледан пример за потврду овога био ј |
p>— То да не чиниш; боље нека она иде у свет; боље на њену главу срамота него на твоју.{S} Имао |
ли да јој образ бар сачувам, нека уђе у свет са образом.{S} А сада?...{S} Шта се учини сада...{ |
/p> <p>Лепосава кад чу да ће Јанићије у свет, осети колико би јој тешко било да се растане од о |
!{S} Овде ме срамота да останем; идем у свет.</p> <p>— Зар због оне ороспије?</p> <p>— Морам.</ |
и.</p> <p>— Па ти и не чујеш све о чему свет за тебе и Лепосаву говори.{S} И ко ће ми веровати, |
, ти баш и кад би продао ту ствар мени, света места су препуна других чудотворних светиња, па с |
и сам како, а оно дете у кућу!</p> <p>— Света ствар! — утаче се хаџи-Зосим. — Бог кад хоће, све |
а, који су невични били обичајима овога света, стојао је на услузи за врло скромну награду.{S} |
су они овако разговарали у гомили овога света, хаџи-Диша је достојанствено стојао код крме и по |
, не само да је изгубио код трговачкога света свако уважење, него ће и материјално самога себе |
е у чаршији окренути и какав ће у очима света изгледати, кад ствар пукне по Београду.{S} Једно |
јој је као да долази од некуд с другог света, па јој се чак учини од једног необично танкога п |
тену кућу на глас?{S} Зар је то лепо од света?</p> <p>— Е, такав му је адет.{S} Оно знаш како ј |
лице назад и, застиђен од толике гомиле света а можда мало и уплашен од ратоборнога изгледа Лам |
</p> <p>— Ето, кажу....</p> <p>— За име света, тетка-Мацо, шта кажу? — викну мајстор Диша, који |
ј жени!</p> <p>— Па шта да радим за име света?! — бранила се Лепосава. — Шта ти је сад опет нас |
м сокачићима, где је у ово доба најмање света, стиже пред своју кућу.</p> <p>Али кад пружи руку |
>— Па све носе тако; не могу ни ја осем света.</p> <pb n="176" /> <p>— Ко носи нека носи, ама ж |
<p>— Е, де, не плачи!{S} Не идем преко света; вратићу се.{S} Него онако да чиниш, знаш?</p> <p |
аршији се у велико рашчуло да ће Диша у света места, а по махалама се приповедало о ономе чудно |
д за својим леђима угледа читаву гомилу света.</p> <p>— Ела, изедите, ако смете!{S} На! — и оку |
т, што не верује више у Бога и пљује на свете утвари?</p> <p>— Море, не пазариш ти ово памук; д |
кад спази оне капи.{S} То су трагови од свете крви, а спустити своја грешна уста на то, целиват |
ило је довољан доказ о чудотворној моћи свете утвари.</p> <p>— Хеј, да ми је та светиња у дућан |
<p>— Памук!?</p> <p>— Чудотворни памук, свети памук! —потврди Диша и значајно погледа у обе жен |
<p>— Зашто, џанум?</p> <p>— Деце немам, свети човече; желим децу, ама ето већ друга година, а о |
на цени од двеста и четрдесет гроша.{S} Свети човек узе памука, начини од њега малу лоптицу, па |
</p> <p>И сада настаде дуго ценкање.{S} Свети човек <pb n="198" /> тражаше толико, да је Диша к |
у Витавари био код пустињака, који чува свети чудотворни ексер са крста Спаситељева, у памуку, |
<p>— Еле, ти нећеш да пазариш? — запита свети човек, чије очи набрекнуше и закрвавише од раздра |
урока или какве му драго несреће, да је свети човек морао узети у помоћ још једнога младога дер |
децу; а он је опет нудио толишно, да је свети човек са највећим презирањем, у место њему да одг |
ди.</p> <p>— Какав мајстор Диша, оно је свети Спиридон! — шапну Јанићије, пакостан, што се Лепо |
шу силно заинтересова, да види и целује свети ексер, и он се упути са хаџи-Зосимом кроз тесне и |
али мој пријатељ жели, да види и целује свети ексер и да приложи на зидање светога храма.</p> < |
сна рука.</p> <p>Око текије, у којој се свети човек молио Богу и мучио своје тело шибањем, заба |
ама хрли пустињаку са Витаваре, да види свети ексер, да се и њему помоли и да приложи коју аспр |
ма ни овај чудотворни памук у коме лежи свети ексер, не би му за ту суму дао.</p> <p>— А од чег |
— рече Диша и пође вратима.</p> <p>Али свети човек, опазивши намеру хаџијину пресече му пут.</ |
че:{S} Иди у Вертеп Витлејемски и прими свети ексер.{S} Пустињак није оклевао, оде у Витлејем и |
n="194" /> <p>— Пеки, пеки! — одговори свети и, пре него ли расклопи ковчежић, извади из недар |
ломе хришћанлуку београдскоме, да је то свети човек, да односи болести и недуге као руком, и са |
да роди?</p> <p>— То је због тога, што свети ексер лежи у њему.{S} Снагу своју чудотворну он ј |
S} Говорио је, како му је образ највећа светиља, како мрзи све што неваља, и за правду гине.</p |
гомилом људи љуљушка еснафски барјак са светим Спиридоном у дугачкој седој бради.{S} Сад је и х |
о једном оком хлеба.{S} Хаџи-Зосим је у светим местима живео само о сухом хлебу, маслинама и зе |
априча чуда и лепоте, што их је видео у светим местима, а радознали пријатељи нису пропустили, |
} Овај хаџија познавао је сваки кутић у светим местима, јер је ово већ трећи пут, како као побо |
олази.</p> <p>Али једнога дана, када је светина одујмила, он се одлучи, по што по то, да оде.{S |
, а ко зна у какав ће народ доћи оваква светиња.{S} Можда си ти баш од оних... оних...{S} Не, н |
свете утвари.</p> <p>— Хеј, да ми је та светиња у дућану, куд би ми крај био! — уздахну побожни |
ета места су препуна других чудотворних светиња, па се не би ни осетило, а у мојој земљи немамо |
испоснику дато да за бадава дође до оне светиње, до које ни цар Константин није могао са толики |
то својом грешном ногом и газим по овој светињи, али друкчије не може бити; но пљунути, то је г |
и зато, што је он толико рачуна водио о светињи ове земље, по којој је Спаситељ ходио и чуда тв |
своја грешна уста на то, целивати такву светињу чинило му се исто што и целивати руку Спаситеље |
нице.{S} Он је донео собом једну велику светињу: ексер, којим је био прикован Спаситељ за крст. |
оворе, а многи и да га замоле, да им из светих места ово или оно донесе.</p> <p>Лепосава је бил |
већ у велико предао побожноме опхођењу светих места, бденисању и постовима, помоћу којих је хт |
е.{S} Некакве, час зелене час као ватра светле пеге разлетеше му се око очију; смрачи му се, и |
чибука, што им је Диша даровао, и тако светлећи пред собом, опростише се са домаћинима и изиђо |
загледа у вити месечев срп, чија блага светлост обасјаваше његово суморно лице и ону кајсију, |
целујем златне одежде, ама заблесну ме светлост, а ја, женска глава, па се препадох, па само ш |
а кира-Анастасију у оној јасној и милој светлости, у каквој му је трептала до пре неки дан, он |
тик његових очију, а у јасној сунчаној светлости зујало је неколико пчела; један крупни бумбар |
од дафине скрете и остави Дишу у пуној светлости, он се диже и пође оном страном којом Анастас |
али не више оним топлим сјајем но неком светлошћу стакластом, хладном као месечина.</p> <p>Кад |
це, што је пуцкарало и својом слабачком светлошћу преливало преко црне иконе у углу.{S} Чинила |
ињаков, који поред свега нејела имађаше светлу и затегнуту кожу, па ове иконе, кандиоце, које т |
кова поглед у њега.{S} Очи јој необично светљаху, али не више оним топлим сјајем но неком светл |
Спаситељ стојао или где је своје уморно свето тело одмарао; а пљунути на такво место већи је гр |
ји никада још у своме веку није запевао световне песме нити западао у слично одушевљење, онако |
тете!</p> <p>И када дотаче пољупцем врх светог ексера, осети, како га кроз цело тело проже топл |
се тужно насмеја.</p> <p>— Лажно је.{S} Светога ми, тетка-Мацо!</p> <p>— Знам, знам, Дишо; али |
јима је описана <pb n="193" /> историја светога ексера и како се оно чудо догодило.{S} Та увере |
кесу за појасом, одмота је и метну пред светога човека четири гроша; поздрави га, а дервиш, ком |
лује свети ексер и да приложи на зидање светога храма.</p> <pb n="194" /> <p>— Пеки, пеки! — од |
Мациног сна па до побожнога пустињака и светога ексера, који је своју чудотворну моћ предао и о |
и да о некој својој ствари запита нешто светога човека, па замоли хаџи-Дишу, да га код куће сач |
своја утанчана чуства и поштовање према светој земљи.</p> <p>И зато је носио за вуненим појасом |
таш за то?{S} Зашто би се ја мразила са светом, да сада говорим, па сутра да ми се каже како са |
му ваља ма што предузети, те да се пред светом опере и своје непријатеље изобличи, доводила га |
д би угледао текију, опседнуту оноликим светом, он је грабио даље.{S} Срамота га је било, да се |
џијски еснаф што га још није имао.{S} О светоме Спиридону, кад је еснаф славио, они су увек поз |
општинских патролџија, који сматрају за свету дужност да своју ноћну службу ревносно одспавају. |
апита испосник приносећи Дишиним уснама свету утвар.</p> <p>— Дете! — помисли Диша — и да ми у |
агризла у живот, не знаш још ни по коме свету ходиш, а овамо би да радиш по својој лудој памети |
сам кесу на сокаку ваљда, те да беломе свету купујем, па после да чекам, хоће ли се сетити да |
, без жене, лако би она пркосила целоме свету, раставила би се са кир-Дишом, па би се удала за |
д оних вечних мука, које би га на ономе свету дочепале.</p> <p>Сад већ, кад је дошао до овога у |
шали су и од времена на време превртали свету утвар.</p> <p>— Ето, ја сам урадио све што треба, |
а се сад, овако оцрњен и смешан, јави у свету, ради своје одбране, страшила га.{S} Кад би могао |
е имао.{S} Без жене остао је самохран у свету, а живети до века тако без жене и без икакве наде |
да га јавно у дућану испљујеш и покажеш свету, како је неваљалство своме пријатељу учинио.</p> |
м, само што га у недра не мећу.{S} Дума светује Дишу, да га „извади“ за калфу, а Диша обећава с |
ло баш најлакше, када је пред запаљеним свећама и евангелијем дигао три прста у вис, то се већ |
ном са уобичајеним уздахом: „Јово, теби свећица, мени пензијица!“</p> <p>Тако је радила неколик |
дна жена улазила је на капиџик, која са свећицом, да је над покојницом ужеже, а која са китицом |
ејства, свратила узгред у цркву, купила свећицу од једне паре и запалила је пред иконом са уоби |
га свога, који би им, на суђеноме часу, свећу додржао и паром очи заклопио.</p> </div> <div typ |
празника носим у цркву тамњана и палим свећу пред Богородицом и метанишем, само да вама да дец |
хаџија у то доба пропраћан је обично на свечан начин.{S} Кајик, у коме је путовао хаџи-Диша, ве |
е и нерасположења.</p> <p>Диша седе.{S} Свечано ћутање овлада у соби; Диша је скрушено очекивао |
стотину и више пратилаца.{S} Литија се свечано спусти низ Зерек, уз пјенија свештеника допрати |
о блудни син из Библије своме оцу, ушли свечано у кућу лепе удовице, што је овеселило срце удов |
сао, али сада много прибранији и некако свечано расположен, као онај који је учинио добро дело, |
се свечано спусти низ Зерек, уз пјенија свештеника допрати Дишу до Јалије, окадише лађу и пожел |
бијце.{S} Неопојанога, неокупанога, без свештеника и икаквога тужнога спровода, пронеше га носи |
Тек после испита, када су младенци пред свештеником, законицима и грко-цинцарским званицама дал |
ранио свога калфу.{S} И ако ни звона ни свештеници не опојаше самоубијцу, ипак је сав еснаф пап |
се он уверењима и печатима од власти и свештенства, у којима је описана <pb n="193" /> историј |
онда, под црквеним барјацима, крену се свештенство у одеждама и са иконама; а за њим, под есна |
рости!{S} Један пре а други после, тек, сви ћемо тамо!“ — и тако утешен сишао је у подрум, да у |
да се што пре чаршија умири.{S} И тако, сви разлози били су тако снажни, да им се није могло од |
оглади замишљено замршену дугу браду. — Сви сте ви, ђаури, једна нечиста вера!{S} Имаш ли комши |
родом да метне поред себе тетка-Мацу, а сви совјетници, попечитељи и народ да јој приступе руци |
је таман како ваља.{S} До тога времена сви су еснафи били у цркви заступљени својим барјаком, |
аче насмејала.</p> <p>Рано, у зору, кад сви шегрти устају и журе, да испред дућана почисте и по |
приступе руци, а он да им каже: „Да је сви листом поштујете, као да ми је рођена мати!“ А посл |
колико сам страдао; Бог види како су ме сви они варали и поштење ми убијали, па, ако је било гр |
у се <pb n="119" /> учини, као да му се сви зидови поклањају а таваница спушта на главу.</p> <p |
е толико зачикавао и препадао, да су се сви по кући смејали од срца њезиноме страху и његовоме |
већ оронуло, крстаче давно изтрунуле и сви, који живљаху у оне дане, већ су давно полегали.{S} |
е чини то бик муче.</p> <p>Кир-Ламбре и сви остали одушевљени Биковом вештином, само што га у н |
ех према покојнику, који је Србе, као и сви Грко-цинцари, уважавао само као добру муштерију, ал |
шњих „мертечких“ ексера.{S} Ексер као и сви ексери што су, само се од ових разликовао, што је н |
о мало, успео дотле, да су га у чаршији сви Грко-цинцари почели убрајати као у неки свој „култу |
ји је дотични поклон послао.</p> <p>Али сви ти поклоници, поред све своје чежње <pb n="11" /> и |
м обожавању и саучешћу, били заступљени сви еснафи, који се у ондашњој чаршији налажаху.{S} И ш |
мајстор и мајсторица.</p> <p>Сутра дан сви чираци са Јанићијем морали су отићи, да пољубе руку |
— „Ко је магаре?“ питам ја. — „Ти, ето сви причају, да се мајстор Диша пео на твоја леђа.“</p> |
, да се разабере и обазре око себе; јер сви ови Срби, комшије и некомшије, које је толико годин |
те гробу, коме не долази више нико; јер сви они, знани и незнани, који искрено тужише за покојн |
дањем Београду, јасно показиваху, да су сви угледнији занати и трговине у туђим рукама.</p> <p> |
прође, и онда није никако чудо, што су сви пријатељи пок. кир-Бенџе, а нарочито жене њихове жу |
свакога дана по штошта, што му се није свидело.</p> <p>— Мука га изела, какав је постао! — реч |
крајева, увек онако буде како се то њој свиди, сад чисто није могла да позна свога супруга.{S} |
разлоге зажмурила и рекла да јој се не свиђа ни мало онај дежмекасти папуџија, она то није бил |
ешко одредити; јер баш и да јој се није свиђало, њој је било немогућно да и даље самује, а да и |
ке одговарао.</p> <p>Тетка-Маци није се свиђало овакво примирје, али је и она неко време остављ |
сто заустављао своје погледе, баш му се свиђало.{S} И не би био с раскида да се њоме ожени.{S} |
ј звук, што пара ухо те се уздиже изнад свију, виче: „кира-Анастасија! кира-Анастасија!“</p> <p |
овој глави ломиле.</p> <p>Али једна, од свију снажнија и страховитија, испињала се нада све.{S} |
устош; у души су му лежале развалине од свију мисли што их је уз пут смишљао и он се, малаксао |
Лепосава је примала у постељи посете од свију балканских нација, којима је ондашњи Београд био |
е отварао пре свију и затварао га после свију, те га је тако ретко когод могао видети, кад дође |
висила на њему.{S} Дућан је отварао пре свију и затварао га после свију, те га је тако ретко ко |
ернога и оданога калфу, на кога је тако свикао.</p> <p>Маца је опет бринула за Јанићија из сасв |
радила неколико година, све докле се не свикну на своје удовиштво.{S} А већ после овај благи об |
бу платна, а често и по неколико аршина свилене материје или нове новцате јеменије од црвена са |
е тако показиваше око слабина прозрачну свилену кошуљицу.</p> <p>— Љутиш ли се? — запита је шап |
на је по чаршији бирала за ново ћурче и свилу за свадбену антерију и леп шарен појас; а већ нов |
шавао ову борбу Дишин шегрт и старао се свим начинима да се пред својом савешћу оправда за свој |
р-Дишу изведу на праву стазу, оне су се свим средствима трудиле, да из прошлости лепе удовице и |
кћер.</p> <p>Хаџи-Диша је био задовољан свим што је у кући и радњи затекао.{S} Јанићије му је у |
заједно са Дишом Јанићија и обасули га свима похвалама, што је тако честит и одан своме мајсто |
те окрете да гони из женина срца ђавола свима оним средствима, која, у оно време, једном савесн |
кадање робовање, него чак да потисне на свима странама Грке и Цинцаре, на које су, у то доба, м |
еста другима.</p> <p>Диша се опрости са свима, пуницу пољуби у руку, а она њега у чело, и лађа |
је она слика кира-Анастасије заједно са свима оним слаткишима и сестринском предусретљивошћу пр |
: зашто да уради тако, зашто да се пред свима обрука!</p> <p>— Иде! — рече у себи, кад угледа м |
ако као побожни поклоник долази овамо и свима онима, који су невични били обичајима овога света |
стотину уста, да би могао наодговарати свима питачима, са којима се у чаршији среташе и састај |
Зато што јој је био отворен приступ по свима кућама, турским, грчким, цинцарским и српским; он |
о опет да се затеже, а антерија да се у свима димензијама као и пређе распиње.{S} Шта више сад |
p>Овако шчуђавање обнављало се готово у свима кућама, где је тетка-Маца навраћала, да разбере о |
начити болест од које болује. — Но међу свима највиша их је било жена нероткиња, којима су већ |
а Јалију.</p> <p>— Свирај бре, ченгене, свирај!{S} А-а-х!{S} Душа ми гори, душа! — чула се још |
м са Циганима удари на Јалију.</p> <p>— Свирај бре, ченгене, свирај!{S} А-а-х!{S} Душа ми гори, |
Ама немојте глуво, него да свирате!{S} Свирајте, све докле вас могу чути. — Оно... знаш, оно.. |
ма, тамо.{S} Ама немојте глуво, него да свирате!{S} Свирајте, све докле вас могу чути. — Оно... |
е лепо ишло за руком.{S} Али кад Цигани свирачи отпратише кући и кума, кад ноћ осу звезде и бла |
рекла прса, ишао је он пред друговима и свирачима.{S} Код једне крчме зауставише се.</p> <p>— З |
>— Доста, бре!{S} Доста!{S} Нећеш ваљда свих седам... продера се Диша на жену, која се на мужа |
одина.</p> <p>Тетка Маца је међу женама свих редова уживала велико поверење и била радо примана |
као мекани талас запљускивало га је са свих страна <pb n="22" /> и то му је долазило тако приј |
оји часак у његовој глави скраси.{S} Од свих му се најподеснија чинила та, да некако кир-Дума и |
јатно убацивање разноврсних артикала од свих <pb n="49" /> еснафа, које је сваке ноћи од некуда |
ен!</p> <p>Како је ово казивање било од свих осталих најоблије и најпотпуније, то, за дан два, |
ниже Кајабурме.{S} Тек онда вратише се свих троје ћутке и замишљено.</p> <p>— Где је то себи? |
<p>Данас је њена кућа постала средиште свих комшијских жена, чије кћери беху већ стасале за уд |
, да ће <pb n="93" /> постати предметом свих ћепенака у чаршији; његовим ће именом жене испират |
ородички живот и домаћи праг чувао као „свјатаја свјатих“ од нечистих ногу непосвећених.</p> <p |
живот и домаћи праг чувао као „свјатаја свјатих“ од нечистих ногу непосвећених.</p> <p>Јецање к |
<quote> <l>„Зашт’ да прећутим ја овога свјета,</l> <l>Да моја млада овде труну љета,</l> <l>Ка |
> <quote> <l>„Зашт да прећутим ја онога свјета,</l> <l>Да моја млада овде труну љета,</l> <l>Ка |
у да идем.</p> <p>— Била ти, кира-Мана, свога пса везати, док беше овде, а ја да ти га хватам, |
права имао, када је уочи <pb n="184" /> свога поласка призвао на само свога калфу, па између ос |
н срачунавајући шта га све то кошта.{S} Свога будућег потомка задужио је са оних шест стотина г |
омена онима, који би просјака, са прага свога дућана, сурово најурили.{S} И он се тога држао ка |
потпуно сам, на сокаку, без игде икога свога.{S} Ма да од мајстор-Дише никада не виде ништа, ш |
и.{S} Ова тетка Маца, није имала никога свога осем једног детета, Лепосаве, коме је тада могло |
, колико је самохран и како нема никога свога, који би га срдачно прихватио и благим мелемом ра |
а све то коме би се потужио, кад никога свога није имао и кад није могао никако напустити овога |
очекује госте.{S} Диша није имао никога свога, те му је тетка Маца сада замењивала мајку или ба |
као до сада!{S} Но он није имао никога свога; а тетка Маца, којој је предао Ламбрине хаљине, б |
а једна тегоба, па тако и немају никога свога, који би им, на суђеноме часу, свећу додржао и па |
естра.{S} Жао ми било, што немаш никога свога, а Диша те на неправди отерао, па сам рекла: нека |
гне руке и да употреби све што може, да свога најдражег пријатеља, Ламбру, сачува од пушке Диши |
и вратити.{S} Али то није било лепо, да свога мајстора, који ти је као један родитељ, тако оста |
еме, није <pb n="15" /> ни помишљала да свога супруга ожалости.{S} А да је удаду за Србина, то |
споведа зашта се радује, те, у место да свога шегрта помилује, приши му једну ћушку, да овај у |
уком, сав доксат обузело.{S} Кад угледа свога мужа, отури канту и пуна радости стрча доле.</p> |
е га еснаф од Нове Године да изабере за свога устабашу.</p> <p>— Е, али један је па један Диша, |
ко је и био од свога детињства везан за свога мајстора, он га је од смрти Лепосавине толико омр |
нике храма сего“, а еснаф га изабрао за свога устабашу.{S} Све што један честит, заслужан мајст |
мумџију (онога чију је кћер испросио за свога унука топал-Стојан, па се завештао да неће венчат |
авине смрти, ни после, Маца није видела свога зета толико расположена и разговорна као данас.{S |
вљати.</p> <p>Кира-Мана је силно волела свога Ламбру, а имала је и ту добру страну, што се није |
кира-Мана имала право, што је сумњичила свога мужа!{S} Цела чаршија знала је да један „старатељ |
ме у јеку цветали, а и зато, да у очима свога шегрта јаче означи ону разлику, која између њих в |
ру страну, што се није никоме жалила на свога мужа, па чак ни кир-Думи, своме венчаноме куму. — |
лице, које се стиђаше да баци поглед на свога будућег домаћина.</p> <pb n="146" /> <p>— Је ли т |
> <p>Место опроштајних суза успомени на свога кир-Бенџу она је одиграла чочек-аваси и смејући с |
ој свиди, сад чисто није могла да позна свога супруга.{S} Он се није обазирао ни на њезине оштр |
успели, да се отресу варварских особина свога племена и да се подражавањем и опхођењем у животу |
ку милошту, и које је од првога сазнања свога само знало за груба извикивања и тешку руку свога |
ро дао! — одговори Диша, а немаче се са свога места.</p> <p>— Еле, ви тако? — започе кир-Дума, |
стегао обе песнице, али ипак не миче са свога места.</p> <p>Ламбре полети кафани, да се склони, |
? — викну усплахирено хаџија и скочи са свога дивана.</p> <p>— Убио се! — јаукну Мада.</p> <p>— |
ао је велики добротвор цркве и устабаша свога еснафа.</p> <p>О Лепосави ни у сну није помишљао |
ја погазила образ свога мужа, а он хлеб свога мајстора.</p> <p>И тада му је долазило, да не чек |
се све, у једноме часу, измени.{S} Због свога поклона еснафу за трен ока постао је један од нај |
кав слаткиш.</p> <p>А тетка Маца, поред свога видарског позива, била је и с друге стране међу б |
апита га кир-Ламбре и подави ноге поред свога госта.</p> <p>— Педесет и четири.</p> <pb n="12" |
о.{S} Ено је у соби, спрема се, да пред свога домаћина не изиђе постидна.</p> <p>Диши игра срце |
ослове.{S} Свакога дана очекивала је од свога мужа макар какав глас; али кир-Ламбре као да је у |
ма њиховим, тежак грех: издвајати се од свога соја и прилазити оној нацији, која је са таким пр |
.</p> <p>Али Јанићије, много хитрији од свога мајстора, истрже му се из шака и излете на поље.< |
говори Јанићије.</p> <p>Ако је и био од свога детињства везан за свога мајстора, он га је од см |
га је за пет година шегртовања добио од свога мајстора) и, као врабац из шаке, шмурну на врата |
те да последње дане живота проведе код свога синовца и снахе.{S} До душе, није му најпријатниј |
та.</p> <p>Али кира-Анастасија, која је свога мужа добро познавала, није веровала у такву претп |
еплаши.</p> <p>И то одушевљење имало је свога разлога не само у томе, што је њезин муж дошао ср |
а радосно и без икакве стрепње дочекује свога супруга.</p> <p>Кира-Анастасија одреши бошчу, у к |
!{S} Жене никада не казују праве узроке свога расположења, те тако ни нама не остаје друго, већ |
шиљалац често пута на неколико дана пре свога писма стизао на адресовано место.{S} У службу „та |
ј јединствени идеал, у који је унео срж свога живота, који га је из године у годину снажио и ос |
како је кира-Анастасија погазила образ свога мужа, а он хлеб свога мајстора.</p> <p>И тада му |
очима мајстор-Дишиним, није остала без свога утицаја на и онако пољуљано уверење његово.{S} У |
пут потегао и толике жртве принео ради свога потомства, он диже руке од свега и тврдо одлучи, |
тасија немаде куд, но да се покори жељи свога мужа.{S} Али пре него што је пристала, отишла је |
о се о неоспорној савесности и тачности свога калфе, он је потапшао Јанићија по рамену и, кад с |
ти мајстор-Дишиница и да се мора одрећи свога Јанићија.</p> <pb n="135" /> <p>То је толико забо |
p>— И ко се може боље побринути о срећи свога детета него мати.{S} Ваљда ти боље знаш шта теби |
ће једном на ново скућити кућу и стећи свога господара.</p> <pb n="24" /> <p>— А, чапкун бре, |
ном речи, прави пријатељ који се у кући свога пријатеља, као у својој, налази.</p> <p>У неко до |
евноме расположењу дочекао је и долазак свога мајстора. — Сунце зашло већ, а тамна румен, која |
ека сећа, како је нечовечан био наспрам свога шегрта.{S} У потаји је тако осећао; али наравно б |
и могло образложити ни верношћу наспрам свога газде чији је хлебац јео, ни страхом да ће га ког |
и Анастасија и залупи вратима под носем свога супруга.</p> <p>А мајстор Диша, још збуњенији нег |
, мало по мало, раскрстити са погрешком свога оца, који не беше те среће да се, као и он, ожени |
и затвара врата од куће, која га је као свога рођенога примала, изиђе из собе на авлију.</p> <p |
калфу, оба су шегрта ипак сматрали као свога старешину.{S} Мајстор Диша му је пред шегртима на |
а није могла друкчије сматрати, већ као свога господара, коме је по закону <pb n="26" /> у свој |
било, да је мајстор Диша прво саслушао свога шегрта, па тек онда да га дарује. — Но судбина је |
о за храну, па је код њега остао све до свога повратка у Београд.</p> <p>Али даљина од Београда |
тужен пошао кући, али, када је дошао до свога капиџика, изиђе му на очи кира-Мана са њезиним су |
ика беше у залуд.{S} Хаџија је сахранио свога калфу.{S} И ако ни звона ни свештеници не опојаше |
="184" /> свога поласка призвао на само свога калфу, па између осталога подсетио га и на оне ус |
храма сего“ постаће и велики добротвор свога народа.</p> <p>— Међер, имаш златну памет, тетка- |
позове у собу.{S} Познавала је она адет свога мужа, да сву срџбу, коју је са сокака донео проти |
онове, а испод очију прати сваки покрет свога мајстора.{S} Па и њему дошло мило, кад виде како |
<p>Лепосава је тако безазлено гледала у свога мужа и тако му се предано одала, да хаџија, и ако |
о насред дућана, па гледа разрогачено у свога газду.</p> <p>Мајстор Диша стоји према њему, пипа |
ме оставио, а у исто време, да на прагу свога новога живота покаже својој вереници, како он ник |
<p>Кир-Дума се искрено радовао наслеђу свога кума, па је почео у шали да гони кира-Анастасију |
кир-Ламбре, који се затекао на издисају свога пријатеља Бенџе, те тако, у неку руку, постао при |
ен, па, у први мах, подчинио се утицају свога кума и пријатеља; али већ после треће кафе, у кир |
по све остале, о чему у првоме тренутку свога узбуђења није мислио.</p> <p>Анастасија је за кој |
знало за груба извикивања и тешку руку свога мајстора.{S} Напротив, овога часа, када је угледа |
лушна девојка неће никада погазити вољу свога родитеља.</p> <p>— И ко се може боље побринути о |
изиђе на улицу и упути се право дућану свога мајстора.</p> <p>— Ако ме је и отерао, моје дреје |
асија погледа искоса на темељиту фигуру свога мужа и на ново прште у смеј.{S} Сигурно је замишљ |
рскост „оне девојчуре“, али ипак све се сводило на то, да је мајстор Диша прилика, каква се лак |
одине једна комшиница Туркиња даде јој, свој запис, који је од неког дервиша добила, а који јој |
ићије, <pb n="170" /> били те среће, да свој први пламен младићске љубави преобрате у „братинск |
, тамо овамо, не оста им друге, него да свој историјски понос национални ипак умекшају.{S} Међу |
и као човек од рачуна одлучио је, да за свој новац не купује другима „на веру“.</p> <p>— Нашао |
пске чаршије, која се борила не само за свој опстанак пред моћном и умешном грчком чаршијом, не |
етко који дан да кира-Мана није примила свој део „лечења“, али онај ђаво што јој се у душу увук |
у, спази га Станко туфегџија и позва на свој ћепенак.</p> <p>— Ама, чули ти шта се оно јутрос д |
није се обесио, није био у стању да на свој начин удеси живот без ичије помоћи; и најпосле, ни |
пари.{S} Жена је како едно слушкиња на свој човек, а ти си њен господар. — Пари су твоје.</p> |
з ћемера и да са нестрпљењем очекује на свој повратак кући.</p> <p>— Ова ме деца скупо коштају! |
т, срце му заигра и сад већ заборави на свој положај и адет.</p> <p>Али, у томе часу од ове пог |
трински, те он, хтео не хтео, обикну на свој нови положај и предаде се потпуно вољи ове девојке |
пљем пробошће аждају и ослободиће пород свој!“</p> <p>Кад Маца доврши ово, диже се са седишта, |
а на једног честитог грађанина, који је свој непорочни живот освештао још и хаџилуком, и чија ј |
лео је да се освети Грцима и да подигне свој оронули морални углед у еснафу, па је <pb n="142" |
руку корист; одужиће се Богу и задужиће свој еснаф захвалношћу; а после тога „ктитор и приложни |
о је и шапутао час проклетство Ламбри и свој грчкој чаршији а сад опет псовку, што није боље от |
вца, ту је и сада био потпуно прибран и свој господар; о свакој је аспри водио рачуна и са најв |
мбре трепну мало очима и лагано поглади свој образ.</p> <p>— Та ли ти је брига? — запита тихо, |
Грко-цинцари почели убрајати као у неки свој „културни трофеј“.</p> <p>Свуда, где год би му се |
ије и кир-Ламбрину, сносила је стојички свој удовички бол и, као под неком магијском силом, што |
ехом и свом силом прегнуо да утростручи свој капитал, те да се и у томе изједначи са кума-Думом |
е мајстор Диша правдао и кумовим грехом свој грех блажио.{S} Но истину рећи, како је осећао пун |
цркви, према митрополитовом столу, имао свој сто, могла се прогледати кроз прсте свака превара |
квом ли је лакоћом руке опсецао мајстор свој посао, а са како тешком руком оштри дикиш калфин з |
ћ није ни дућан ни трговачки посао, већ свој пријатељ и његова жена.{S} А, у то време, у Београ |
та Јанићијева све га је више увлачила у свој чаробни круг, докле није у мутваку, где му је Лепо |
одужега времена врати се мајстор Диша у свој дућан, зајапурен од наглога узбуђења.{S} Очи су му |
равим хаосом од мисли и узбуђења, оде у свој дућан, и затвори се у собицу, да премишља што да п |
ио, како ће боље бити, да што пре оде у свој Пожаревац и да више никада не помишља <pb n="57" / |
рва љубав, први њезин осећај, који је у свој својој лепоти и бујности плануо и разбуктао се у њ |
} Кира-Анастасија <pb n="54" /> удари у свој неуздржани смех, кад зачу шта јој муж захтева.</p> |
пространа плећа одаваху силу младости у свој својој бујности, дође јој као некада, када се с њи |
атке Бенџине, кир-Ламбре не би отишао у свој дућан, а да не наврати удовици, тек да види, не ос |
та. — Тако је објашњавао он познаницима своја утанчана чуства и поштовање према светој земљи.</ |
узеше га међу се, те Диша заборави и на своја разбијена врата и на оно што је шегрту спремао.</ |
седе на миндерлук и тужно обори очи на своја колена.</p> <p>— Хоће, вели, да се врати, али так |
их Грк пева.</p> <p>Али, чини ми се, та своја погрчена чувства никада боље и лепше није истицао |
То су трагови од свете крви, а спустити своја грешна уста на то, целивати такву светињу чинило |
ам; ти мораш да одслужиш <pb n="154" /> своје!{S} Мислиш ти, да сам те ја толико година хранио |
, да је ко од њих лабав у служби или да своје прсте почешће завлачи у лонац где се ручак кувао, |
ма да се пред својом савешћу оправда за своје ћутање.{S} Али то му не испадаше тако олако, јер |
му и њихове жене; хоће да их почасти за своје наслеђе.</p> <p>Кира-Анастасија радо прихватила н |
чежњу мајстор-Дишину, те се удаваху за своје момке и не слутећи колико туге и бола остављаху у |
што је та жена и сада, као и пре, имала своје сигурне приходе.{S} Половина београдских жена и с |
ир-Ламбре, те тако је она сама признала своје браколомство.</p> <p>Међутим, докле су се са њиме |
е; она је по кући весело певала, радила своје послове, а ту бригу оставила је своме супругу.</p |
посао!“</p> <p>С овим је власт учинила своје: објавила је нестанак Јанићијев, а остало је оста |
ије могао ни замислити више, да му ваља своје обећање одржати.</p> <p>До овога догађаја Јанићиј |
а по дреје, реци, тако не гледала очима своје дете!</p> <p>— Зашто, бре, газда-Дишо, зашто ме т |
је снажно хаџи-Дишу, притискивао га на своје груди, опраштао се тако неколико пута и једва га |
, овако... — И ту газда Диша погледа на своје темељито тело.</p> <p>— Ама, свет каже; комшије н |
века тако без жене и без икакве наде на своје потомство, толико је исто колико и не живети.</p> |
би ли заборавио и на своју тежину и на своје године, па чак и на то, да мушкоме не приличи ова |
едра, да из кесе извади ситнине, али на своје велико запрепашћење опази, да му ни кесе ни новца |
олико година, све докле се не свикну на своје удовиштво.{S} А већ после овај благи обичај поста |
.{S} У једно време покуша, да стресе са своје душе овај притисак, размахну да ради, да се забор |
ном, даде јој апове, да прогута, и, кад своје лекове наплати, оде из куће.</p> <p>Хаџи-Диша ода |
које је мајстор Диша, као младожења, од своје стране, позвао на весеље.</p> <p>Сутра дан, по пр |
да је она свему томе крива, одби га од своје рођене капије, и он пожури даље.{S} Пред ћор-Ахме |
а свет.</p> <p>Диша је избегавао, да од своје стране даде каквог му драго објашњења, избегавао |
рати час амо час тамо; навикао је да од своје газдарице чује вазда одлучан и заповедни тон, па |
саву у дућан, да му донесе по штошта од своје софре као понуду.{S} Кир-Диша је ову нежну пажњу |
е. — Требаше да сазна, шта ја тражим од своје домаћице.</p> <p>— Е, ако, ако — одговори Маца и |
ндерлуку, као да је у својој кући и код своје жене, опет зато није мрзео своју газдарицу.{S} Он |
а Ламбринога отишла у Скадар-махалу код своје пријатељице фудул-Стаменке (оне, ради које су се |
о га је јуче на „гледању“ и прстену код своје испрошенице добио. — Иде ситно, у колико му то до |
</p> <p>Али сви ти поклоници, поред све своје чежње <pb n="11" /> и толиких жртава, не имадоше |
<p>Разуме се, да је Ламбре, покрај све своје чежње да се што пре састане са оном, ради које ће |
о време лагано и на одушке развијала је своје погледе на данашњи свет, из далека му наговештава |
есто, где је Спаситељ стојао или где је своје уморно свето тело одмарао; а пљунути на такво мес |
али, кад на тај начин не мога да излије своје нерасположење, он пронађе други.{S} Престао је да |
он нађе у послу, тек колико да сакрије своје узбуђење.</p> <p>Сад више није могло бити разгово |
а мајстор-Дишу!</p> <p>Зурле су учиниле своје.{S} Од махале до махале и по чаршији пуче глас, д |
је у овом изобиљу јела излила све обиље своје материнске туге за умрлом јединицом.</p> <p>После |
ову тајну од туђег ока сачува; ради те своје особине, тетка Маца не само да је била радо виђен |
није хтео ни да мисли више.{S} Извадиће своје калфенско писмо и отићи ће из ове проклете вароши |
сти, и са тешким срцем дижу на обрамице своје судове и растају се од чесме, тек кад и сами увид |
е изненадише, кад на миндерлуку опазише своје жене, како весело разговарају са кира-Анастасијом |
га човека.{S} Износила му је примере из своје „праксе“, где се све лепо свршило; али ти примери |
предузети, те да се пред светом опере и своје непријатеље изобличи, доводила га је у некакав чу |
ако оцрњен и смешан, јави у свету, ради своје одбране, страшила га.{S} Кад би могао <pb n="38" |
у је долазило, да не чека, но да погази своје обећање и, као веран слуга, исприча своме <pb n=" |
ву своје жене и, разуме се, да на њојзи своје незадовољство излије.</p> <p>Са заваљеним фесом з |
е била толико <pb n="136" /> одана вољи своје матере и толико је стрепила од њене љутине, да је |
реба, а сад ће чудотворни памук учинити своје! — заврши хаџи-Диша своју причу.</p> <p>— Боже да |
е као Бог!{S} И сам си се требао сетити своје вере, а не да од некрштених тражиш записе.</p> <p |
а изглади тиме, што је од прве младости своје градио планове, како да се ороди с Грцима, те кад |
је све жудније погледао у насмејане очи своје жене, очекујући да му оне прве објаве оно, чему ј |
е од свега и тврдо одлучи, да не доврши своје поклоништво, да се, макар као ексик-хаџија врати, |
ом, којом га је обедила да је саучасник своје газдарице и Ламбрин, и тада баш није могао ни зам |
а он — Диша је пробао да отвори капиџик своје прошенице, па када није могао, он нареди Бику, да |
опет онако...</p> <p>— Јест, нашла сам своје руке на сокаку, да их по томе гвожђу лупам.</p> < |
p>Тако је мајстор Диша често објашњавао своје назоре кир-Ламбри и другим грчко-цинцарским комши |
е то шаље, ствари привлачила у кућу као своје, а цвеће метала у чашу, где је мирисало, докле га |
стор Диша је, од времена на време, слао своје „чираке“, да се нађу тетка-Маци у послу, а он је |
мислио) <pb n="139" /> често заустављао своје погледе, баш му се свиђало.{S} И не би био с раск |
он би се дохватио тога правца, окретао своје мисли на ту страну и са великим успехом долазио д |
роја српских познаника, са којима је до своје женидбе какве такве везе одржавао.</p> <p>И кира- |
, мислећи ваљда да није довољно изразио своје незадовољство, рече, како је храни за банбадава, |
да је он спавао, мајстор-Диша је гостио своје званице.{S} Отишао је сам до кир-Ламбре, пољубили |
којој се свети човек молио Богу и мучио своје тело шибањем, забадањем ножева у бутину и мишице, |
</p> <p>— Неће; казао да сутра дођем по своје ствари, па да идем куд знам.</p> <p>— Слепац није |
pb n="16" /> то, што га грчка чаршија у своје „трофеје“ убраја, он се трудио да удеси и ход она |
а великим уважењем, црква га убројала у своје ктиторе „и приложнике храма сего“, а еснаф га иза |
очисти.{S} На повратку, кад је завила у своје сокаче, срете се са Канчетом, која је опет са дру |
остане и даље у служби онога, коме је у своје време образ очувао, а који му је сада, место да г |
шапатом Лепосава и још више саже лице у своје плетиво.</p> <p>— Од кога те је срам?</p> <p>— Од |
ећ; а кога судба једаред само дохвати у своје незграпне шаке и почне да га меси, тај се не отку |
је увиђала то, па је и предузела кућу у своје руке толико, да хаџи-Диша није више знао ни шта с |
о, да сав нагомилани јед окрене противу своје жене и, разуме се, да на њојзи своје незадовољств |
и их он се мислима није утицао у дубину своје душе, него је страшљиво и готово са трепетом једн |
у дућан.{S} То је осећао кроза сву буру своје душе; а то осећање, које му јасно показиваше њего |
срамота са грчкога имена, коју је Диша, својим неразложним враћањем прстена, набацао.</p> <p>А |
, где год би му се дало прилике, он је, својим примерним држањем, успевао да покаже, колико је |
оно је постигао, и никад својом вољом, својим одрешитим радом но увек — случајно.{S} Ваљало је |
шали није враћао ударце, када би га ова својим пуначким шакама пљеснула по снажним леђима.{S} Н |
да се врати; али куд и коме?{S} Зар да својим очима гледа Лепосаву, како се опрема за његова м |
— поче сада одважно кир-Ламбре, кад за својим леђима угледа читаву гомилу света.</p> <p>— Ела, |
-Дишу.</p> <p>— Ниси имао милости према својим шегртима, сад нећу ни ја према теби.{S} Удрите!< |
оси куда је њему драго, нека га ваља на својим таласима, као што речна брзица ваља врбову кладу |
го да се преда судбини, па да га она на својим леђима изнесе.</p> <p>Но ни у удовичиној кући ни |
ропуштао између прстију зрно по зрно на својим бројаницама.</p> <p>Дочек је био достојан једног |
сплашили јато домаћих гушчића, који, са својим родитељима, под кутњом настрешницом чупкаше трав |
а капиџик, да види иде ли већ хаџија са својим калфом.{S} Јанићије је обично увек пре мајстора |
</p> <p>Од тога часа преста Јанићије са својим шалама.{S} Заћута се и нешто дубоко замисли, па |
остима.</p> <p>Најзад се проводаџије са својим женама дигоше, да иду, а удовица их испрати до с |
е у овим заклоњеним улицама сукобити са својим бившим пријатељом, стаде, разрогачи се на Ламбру |
ст година није се мајстор Диша виђао са својим стрицем, нити је икада што о њему говорио.{S} Ка |
Јер и бољи мајстор то би исто радио са својим шегртима.{S} Чак и родитељи, када су децу давали |
о им и не би тешко, да одмах започну са својим предлогом.{S} Да ли је кира-Анастасији у опште г |
благослов Божји оставља! — заврши Маца својим познатим лаганим али речитим разлагањем.</p> <p> |
ега, а мајстор је имао толико права над својим <pb n="153" /> момцима, да без његове воље и доп |
рис онога босиока, што га је некада под својим јастуком напипао.{S} Ноћ је била ведра и обасјан |
а у плач и стала толико лелекати, да је својим лелеком цео комшилук жена сазвала.</p> <p>Нико н |
слазила модра бареш-шамија, дотицао је својим крајем до самога струка.{S} Слика необично прима |
крива.{S} Ње да не беше, да га она није својим понашањем намамила на онај загрљај и пољубац, ко |
авом и трептањем срца очекивао, када ће својим очима угледати часни ексер, који ни цар Костадин |
оји се гложе по београдским шанчевима и својим разногласним лавежом узнемирују тихи сан општинс |
а сви су еснафи били у цркви заступљени својим барјаком, само папуџијски еснаф што га још није |
чуда само прекрсти и поче се заклињати својим јединчетом, како је то лаж и ако се тако што из |
бујица мисли и размишљања могла је тећи својим коритом.</p> <p>На горње питање кир-Ламбре трепн |
имађаху ни капи крви са Термопила, ипак својим васпитањем беху толико успели, да се отресу варв |
<p>Али ма да је кир-Диша био задовољан својим успехом и свом силом прегнуо да утростручи свој |
а него на твоју.{S} Имао си бре дреје у својим рукама, па што јој рече, где си их сакрио?{S} Шт |
ивља, унутарња борба почела опадати и у својим облицима почела се ограничавати, докле се није з |
оме положају он је по каткада истицао у својим мислима, али кад год би покушао да га усвоји и с |
стасија ни као удовица није баш ни међу својим Грцима и Цинцарима уживала најбољи глас.</p> <p> |
тројкама, једрим и тако грлатим, да су својим терцетом, чим се промолише на свет, расплашили ј |
ио.{S} Одрођеноме је теже сродити се са својима, него ли туђину сродити се са туђином.{S} Треба |
је било као да се налази међу најближим својима.{S} Управо тако је он мислио, ма да није никада |
дара, коме је по закону <pb n="26" /> у својину припадала и противу чега се није смела ни бунит |
ма људи и не застајкујући пред дућанима својих познаника и не бришући онај зној што му је капао |
зговора претресала обично домаћа питања својих ближњих, почело је по мало већ да се <pb n="132" |
не зна ни како да се брани у махали од својих сународника, ни како да изведе ствар, те да се б |
седоше оба кума, а како су већ били од својих жена предусретнути као прводаџије, тако им и не |
ив?{S} Увек да жалиш, што си откидао од својих и жениних уста!</p> <p>Пред тако снажним разлози |
сетно главу и немо се загледа у врхове својих јеменија.{S} Кућа затворена, Ламбре био ту, ње в |
е постепено примио све навике и погледе својих мајстора, па није ни чудо, што је, мало по мало, |
нежним изразом лица пратити расположење својих гостију.</p> <p>А кир-Ламбре само извија час грч |
су кира-Думиница и Ламбриница, у пратњи својих мужева и младожење, који се враћао својој напушт |
када ће кир-Ламбре, са још неколицином својих пријатеља, бацити око на мајстор-Дишу, њему је м |
када би успео да докаже, тешко да би до својих новаца дошао.{S} Турске власти би хаџи-Зосима ба |
ори, поче му пребацивати зашто се туђио својих и није отварао очи, када се хтео женити.</p> <p> |
ломио и у нерешљивости својој вртео око својих мисли као вртешка на једноме месту, кира-Анастас |
/p> <p>Пред њим стајаше девојчица около својих тринаест година, витка, у шареним шалварицама, о |
своме будућем породу, исправи погрешку својих родитеља.</p> <p>И тај јединствени идеал, у који |
тапао.</p> <p>А ону националну погрешку својих родитеља трудио се, да изглади тиме, што је од п |
е, колико је културно одмакао од многих својих врсника.{S} У цркви је увек хватао грчку страну, |
о како мајстор Диша неправедно џангриза својој жени.{S} Разуме се, да је он био увек на Лепосав |
пи под грло; неодољива одвратност према својој жени, па чак и мржња, као да је она свему томе к |
губио је грчке пријатеље, а да се враћа својој нацији на то није ни мислио.{S} Одрођеноме је те |
ичему крив, разиђоше се, а Јанићије оде својој кући.</p> <p>Овај пуки случај, коме се Јанићије |
да на прагу свога новога живота покаже својој вереници, како он никоме у својој кући не допушт |
не, где вели, да тај „памјатник“ подиже својој „честитој“ жени, у нади, да ће се тиме спасти љу |
и татом, који наизменце доношаху хране својој дечици.</p> <p>— Берићет под кровом! — рече хаџи |
стајало снажно и несаломљено; враћао се својој љубави према неверној жени.{S} Шта више, њему се |
ио! — одговори Станко и поче се смејати својој досетци.</p> <p>Мајстор Диша скочи са ћепенка и |
окле се он овако ломио и у нерешљивости својој вртео око својих мисли као вртешка на једноме ме |
ће и сав тетка-Мацин надзор подвргнути својој потајној контроли.{S} Одважити се на толики пут |
убав, први њезин осећај, који је у свој својој лепоти и бујности плануо и разбуктао се у њезину |
рана плећа одаваху силу младости у свој својој бујности, дође јој као некада, када се с њиме, б |
улици се хаџи-Зосим присети да о некој својој ствари запита нешто светога човека, па замоли ха |
стид; изиђе му на очи Лепосава у целој својој појави и он се, сад први пут, пред том сликом сн |
о би био онакав исти грех према будућој својој деци, као што беше грех његових родитеља према њ |
и! — одговори Ламбре весело и даде знак својој домаћици, да пред госта донесе распаљене наргиле |
више није био способан ни да премишља о својој несрећи.{S} Малаксао, под притиском безбројних м |
је чинио све, да до краја увери себе о својој братској љубави, и што год му је тетка Маца наре |
} На свакоме кораку стицао је уверење о својој немоћи.{S} Ништа, ама баш ништа, на шта се одлуч |
допушта, да што противу његове воље и о својој глави ради.</p> <p>Ухватио је Бика за ухо, продр |
ојих мужева и младожење, који се враћао својој напуштеној вереници као блудни син из Библије св |
далеко одмакао, завио за сокак и отишао својој кући.</p> <p>— Грех је; ама зар је то било поште |
за ухо једнога шегрта, па онда оде брзо својој кући поздрављајући весело комшије по ћепенцима.< |
па за тим кући, да узме што је наменио својој невести.</p> <p>Кад се вратио, тетка Маца га је |
кир-Дума пристао, он би се ипак вратио својој вереници; јер оно, што већ једаред очима омили, |
А баш и када би тако радио, он сам, по својој повученој и срамежљивој нарави, не би имао те см |
ђу два огња међу које је стављен, да по својој вољи изабере у који ће скочити.{S} И сам Бог зна |
његову немоћ, да са собом располаже по својој вољи, беше једна кап више зејтина на већ онако р |
оме свету ходиш, а овамо би да радиш по својој лудој памети.</p> <p>— Боже, мајка, шта ти је? — |
осуђе, чисто се забезекну, кад угледа у својој авлији ове две куме.{S} Није знала како да се по |
лико ли је само суза у потаји пролила у својој кући, када би јој која пакосна пријатељица навра |
овек?</p> <p>Маца га је дочекала сама у својој соби.{S} Лепосаву је опазио у авлији, али, када |
о долази, ретко које јутро да не нађе у својој авлији убачену по коју главу шећера или трубу пл |
и хрче на туђем миндерлуку, као да је у својој кући и код своје жене, опет зато није мрзео свој |
арима чује.{S} Међутим, тетка Маца је у својој дугој пракси видела и такве ствари, од којих би |
посави задрхта рука, коју је Јанићије у својој држао; она отвори очи, погледа Јанићија и осмехн |
окаже својој вереници, како он никоме у својој кући не допушта, да што противу његове воље и о |
S} Јако се плашио смрти, па још смрти у својој кући.{S} И тај страх, што ће у своме дому видети |
<p>И Бог зна шта би још старац казао у својој срдњи, да се не умеша хаџи-Зосим.</p> <p>— Полак |
љ који се у кући свога пријатеља, као у својој, налази.</p> <p>У неко доба ноћи, када се кира-Д |
жао је по читав сат њезину врелу руку у својој руци и са запетом пажњом ослушкивао сваки њезин |
нићијем морали су отићи, да пољубе руку својој мајсторици.{S} Лепосава је дочекала „чираке“ као |
го, ако им је само у моћи, и да помогну својој ближњој, да ову тајну од туђег ока сачува; ради |
емогућно, као што је сада немогућно, да својом шаком запуши целом Београду уста или да забрани |
огледима.{S} Колико је патио од туге за својом женом, толико је омрзао на сав грчко-цинцарски р |
черања реч, сад га је много више мамила својом грозотом.{S} Није се плашио смрти, али једно му |
мислима му искрсну упоредо кир-Диша са својом широком шаком, од које су му уши тако често брид |
од младеначкога стида није могао ићи са својом кумом кроз чаршију, а глава није „калуп“, те да |
не, што је мајстор Диша одоцнио тако са својом женидбом.{S} Могао је узети коју му драго Српкињ |
се није надао, оно је постигао, и никад својом вољом, својим одрешитим радом но увек — случајно |
рт и старао се свим начинима да се пред својом савешћу оправда за своје ћутање.{S} Али то му не |
сиока, онај, што га је некада нашао под својом главом и који је као најдраже благо до данас чув |
које не признаје никакве рачуне и које својом ватром сагорева најубедљивије разлоге мозга, раз |
жељу, виде он данас остварену, опет не својом вољом и одлучношћу него — случајно.</p> <p>Право |
на звеком дахирета, све га више мамљаше својом меком, страсном мелодијом, пуном неке неодољиве |
ва.</p> <p>— Од тога! — одговори Диша и својом руком јој обеси о врат чудотворну хамајлију.</p> |
дужи како је започела, дохвати маказе и својом руком одсече гајтан, о коме је висио чудотворни |
е може бити.{S} А да би се пред Дишом и својом савести оправдала, увек је износила оне најцрње |
љена у оно кандилце, што је пуцкарало и својом слабачком светлошћу преливало преко црне иконе у |
допуштења није момак могао располагати својом службом.</p> <p>Зароњена лица у шаке седео је јо |
, као да му је цео мајстор Диша са свом својом пространом ширином сео на душу, па јој не да дах |
перација освести је, а хећим, задовољан својом вештином, намаза рану зејтином, даде јој апове, |
што је на цркву пљунути.{S} Грех је што својом грешном ногом и газим по овој светињи, али друкч |
љубљење, које циганска ћеманета праћаху својом аријом.</p> <pb n="221" /> <p>Она двојица уђоше |
еће ли га угледати, те да га исплати по својски.{S} Лутао је по сокацима, онако беспослен завир |
том широких и пуначких плећа.{S} И ето, своју, од самога себе прикривену жељу, виде он данас ос |
/p> <p>— Нећу да те пустим; грех чиниш, своју рођену децу убијаш.{S} Хоћу да попустим, што види |
а очима.{S} И да му не беше зазорно, да своју испрошеницу пољуби пре времена, Диша би чак и то |
џија, који сматрају за свету дужност да своју ноћну службу ревносно одспавају.</p> <p>— Ножем н |
о збунио, шта да каже и како да оправда своју наглост.</p> <p>А осем тога, ова посета имала је |
ују шта му је.{S} А када им Диша исказа своју несрећу, како му је кеса украдена, они, да не би |
лницу и успешно крчмио анасонлију, а на своју праву домаћицу и радњу, која је већ у велико поче |
осавом утврдио колико је немоћан, да на своју руку живи.</p> <p>Када је оно отишао, тврдо наума |
</p> <p>Била је увек одмерена, горда на своју вештину, и када је о чему причала, то је увек так |
да се премеће, скаче и шкљоца зубима на своју мајку.</p> <p>— Ко са некрштенима спреже, тога бл |
ћинових права пренео је мајстор Диша на своју пуницу, дао јој је пуну власт надзора, како над к |
сијаним гвожђем, него продужи лечење на своју руку.</p> <p>Хаџија на ново клону духом; више ниј |
тва и, Бог зна, не би ли заборавио и на своју тежину и на своје године, па чак и на то, да мушк |
песковитој и зрелој Јорданској земљи на своју удобну кућу код Чукур-чешме, са широком настрешни |
<p>И тако, оба кума, задовољни свак на своју руку, дигоше се у чаршију, те да уз пут мало боље |
у грађанству и своме еснафу постигао на своју радост и на големи јед кир-Думин, који је још јед |
и пијан као земља, и чим је натрапао на своју жену, која је скочила из постеље, да му отвори, п |
памук учинити своје! — заврши хаџи-Диша своју причу.</p> <p>— Боже дај!{S} И време му је, да и |
је у ово доба најмање света, стиже пред своју кућу.</p> <p>Али кад пружи руку, да ухвати кваку |
о оба шегрта у собицу и одело турио под своју душему<ref target="#SRP19061_N4" />.{S} Али при и |
ко је нестало кир-Ламбре, а и да искаже своју сумњу противу Дише, који је ономад јавно казао да |
ога пустињака и светога ексера, који је своју чудотворну моћ предао и ономе памуку, у коме је л |
посавин покрет, која у томе часу извуче своју из његове руке и брзо устаде, да јој мајка не би |
х унучића, чинило јој се, као да види и своју Лепосаву.</p> <p>Али овога вечера Маца је била уз |
у кућу! — рече Маца и пуна срца пољуби своју ћер.</p> <p>Тетка Маца за кратко време изађе из с |
туга, жеља да самога себе кињи, да жали своју несрећну младост и да на њезине очи вене, не би л |
разуме, како тај момак тако брзо измени своју ведру нарав, и ма да му ни на крај памети не пада |
и врати.{S} Кир-Думи не смеде да повери своју замисао, јер је слутила, да би је он од тога одвр |
јстор Диша мислио, да не може преболети своју домаћу несрећу; мислио је, да од срамоте неће сме |
још мање да ће ма чиме другим ублажити своју судбину.{S} Она му не одговори ни речи, него га п |
ћање, оде до тетка-Маце, те јој саопшти своју намеру и потражи савета од ње.</p> <p>— Бог с тоб |
жећи на меканој трави, ко одупрвши се о своју обрамицу, по цео сат жагоре, расправљају о каквој |
ио; а осем тога, он је и иначе уважавао своју пуницу и зато, што је та жена и сада, као и пре, |
ирише, а после да то носи у недрима као своју хамајлију.</p> <p>— И то ће јој помоћи?</p> <p>— |
ићије; он ће ти кућу и радњу чувати као своју“, а Диша јој вели: „Јесте!“ — Немој, болан, тако! |
за оно девојче?{S} Мацу ја уважавам као своју сестру; она ми се нашла у болести... она...</p> < |
и код своје жене, опет зато није мрзео своју газдарицу.{S} Она га никад није грдила; а то је м |
, Јанићије му је већ једаред засведочио своју оданост, и он је потпуно права имао, када је уочи |
ради које је, баш тих дана, газда Митар своју жену избио.</p> <p>Од прилике слично томе пролета |
, да је многи од хаџија после, кад се у своју отаџбину вратио, понео такву кутију, и у цркви, н |
чаршије, Ламбре је, као уништен, ушао у своју кућу.{S} Кад га је кира-Мана угледала бледа и збу |
во расположење њезине душе протумачио у своју корист.{S} Овако му она изгледаше као санта леда |
а онога гнезда и погледавши радознало у своју жену.</p> <pb n="206" /> <p>— Што ме запиткујеш ј |
а, који се баш тога и плашио, устукну у своју собу, затвори се и не изиђе из ње, све докле се н |
зира, а доцније га узе Господар Милош у своју службу, да носи поверљива писма из Београда у Цар |
отворио пут потомству, удвостручио сву своју снагу око тековине, толико је и на даље остао рав |
, што свети ексер лежи у њему.{S} Снагу своју чудотворну он је дао и овоме памуку, ама само за |
акве милости.{S} Из дана у дан за сваку своју погрешку, што би је као дете учинио, или за сваки |
тежак, као да му је цео мајстор Диша са свом својом пространом ширином сео на душу, па јој не д |
кир-Диша био задовољан својим успехом и свом силом прегнуо да утростручи свој капитал, те да се |
чежње и бола у срцу носио, поче да кипи свом жестином.{S} Он се обазре око себе, погледа тамо о |
лила на свога мужа, па чак ни кир-Думи, своме венчаноме куму. — Али што није језик открио, то о |
о било неприлично да он, један мајстор, своме шегрту исповеда зашта се радује, те, у место да с |
ве што треба да каже један строги газда своме калфици.{S} Јанићије сними фес, пољуби мајстора, |
ве што сам до сада спечалила и сачувала своме детету (и ту тетка Маца показа руком на образ).{S |
/> положају треба сад да се нађе према своме газди, а у каквоме према газдарици.</p> <p>А када |
у осталом, није чинио он из мржње према своме шегрту, већ из виших педагошких принципа, који су |
опомене на мало већу пристојност према своме мајстору, али у исто време њу је обузимало неко д |
рзели.</p> <p>— Море, да је он човек на своме месту, зар би се клонио наших девојака па тражио |
ућану.{S} Јанићије Бик седео је опет на своме месту и радио посао, као да се ништа није догодил |
одне до мрака да седи подавитих ногу на своме ћепенку а да се не макне, сада се није могао у ду |
оје обећање и, као веран слуга, исприча своме <pb n="71" /> газди све и каквога је пријатеља им |
а се по појасу и све хоће нешто да каже своме шегрту, али, кад расклопи уста, грло му се стегне |
а своје послове, а ту бригу оставила је своме супругу.</p> <p>Диша постаде све нестрпељивији и |
е у чаршији сазна за неверство, које је своме присноме пријатељу учинио.{S} Како ли ће само про |
еној вереници као блудни син из Библије своме оцу, ушли свечано у кућу лепе удовице, што је ове |
алфу, са богатим интересом врати првоме своме шегрту, који му под руку дође.</p> <p>Кад се овак |
а може постићи, то је он у грађанству и своме еснафу постигао на своју радост и на големи јед к |
олико шамара напоклањао колико можда ни своме псу удараца није дао, и који га сада ни крива ни |
јој све то у очи, а још теже остати при своме, кад се она заплаче и стане га братимити, да је н |
— одговори Анастасија и утаче се у очи своме мужу тако дрско и изазивачки, да се овај чисто за |
ма похвалама, што је тако честит и одан своме мајстору; а Диша му, шта више, посаветова, нека с |
чу, од које је кључ држала тетка Маца о своме врату.{S} Кад је хаџија прегледао све рачуне и ув |
ме гледа?</p> <p>Ово тачно размишљање о своме положају он је по каткада истицао у својим мислим |
вих хаџија, његових земљака, задржаше о своме трошку, да им буде на руци, као људима јоште несв |
тражи узрока, ипак је чешће размишљао о своме калфи, који му је у свему био десна рука.</p> <p> |
еш и покажеш свету, како је неваљалство своме пријатељу учинио.</p> <p>Но и ту мисао потисну др |
ледње средство, те да осигура потомство своме имену.{S} Да ће младина скинути са кира-Анастасиј |
за чаршију.{S} Када је мајстор Диша, по своме већ утврђеноме обичају, пошао тетка-Маци на кафу, |
тка Маца и застаде, да мало одахне и по своме обичају сачека, докле се не стиша бујица наврелих |
м потомцима класичне нације, те тако, у своме будућем породу, исправи погрешку својих родитеља. |
овоме догађају, седео је мајстор Диша у своме дућану сам.{S} Јанићија је отправио у град, да од |
</p> <p>Мајстор Диши заигра срце, кад у своме дућану угледа два тако уважена госта, и још више, |
то је мајстор Диша и сам имао прилике у своме животу да о таквим стварима чује.{S} Међутим, тет |
о би кир-Диша, нарочито онда, када се у своме дућану усами и погледа, како му удвостручена радњ |
у својој кући.{S} И тај страх, што ће у своме дому видети мртваца, задржа га, те, место да одма |
, али опет хлеб; јер газда-Диша, који у своме веку никоме у очи није смео рећи ни ружне речи а |
Section" /> <p>Лепосава се умела наћи у своме новоме положају.{S} Као права газдарица опходила |
јекну.{S} А кир-Диша, који никада још у своме веку није запевао световне песме нити западао у с |
х жена чији живот беше посвећен у свему своме мужу, кући и деци, ако их је Бог дао.{S} И та осо |
{S} Срби, познаници Дишини, држе страну своме Србину и бране га, а Грци, пуни једа, што се њихо |
о те неће скупо коштати, а и еснафу ћеш своме подићи углед у цркви.</p> <p>Овај савет дошао је |
гроша.</p> <p>Мајстор-Дишу ова огромна свота ни мало не збуни.{S} Оно, што је најглавније било |
за градских бедема, он се врати натраг, сврати прво у Дишин дућан, да обиђе момке, колико да ви |
ј кући, она се враћала из казначејства, свратила узгред у цркву, купила свећицу од једне паре и |
и чеше се за врат.</p> <p>— А, ту ли те сврби, магаре! — подвикну Диша, коме оваква „интимна“ п |
века, чији су се идеали стопили у једну сврху, да се ороди са племенитим потомцима класичне нац |
у и „као сестра“ саветовала, да што пре свршава сватове, докле му невеста није „отишла у буџак“ |
драго, тек обе куме прихватише ово као свршену ствар и, пре него ли што су њихови мужеви успел |
<hi>ГЛАВА ДРУГА</hi> </head> <p>Тако се сврши <hi>први део</hi> ове тужне домаће историје човек |
ала се нада све.{S} Догодило се ма шта, свршило се ма како, она треба или да умре, или да буде |
мере из своје „праксе“, где се све лепо свршило; али ти примери беху тако ретки, да је хаџија т |
се могао похвалити, да је онолико посла свршио колико би обично, шале ради, за један дан посврш |
кви звона не пропоје).</p> <p>Прстен се свршио, поп је испитао младенце и сада се журило, да се |
ц и да у страху очекује, како ће се све свршити.</p> <p>Лепосава је тако безазлено гледала у св |
куда; ићи се мора, а како ће се све ово свршити о томе није ни мислио.{S} А и како би могао раз |
наде, да ће се ова ствар ипак на добро свршити, он пожури тетка-Маци.{S} Тетка Маца му је била |
опу, а од туда, преко баштенскога зида, сву ову „литију“ посматрала која од комшиница.</p> <p>Н |
ле по челу, показивале су, у томе часу, сву душевну борбу његову.</p> <p>— Јазук, кир-Диса, јаз |
ћије се осећао у необичном расположењу; сву је ноћ осећао мирис онога босиока, што га је некада |
S} Познавала је она адет свога мужа, да сву срџбу, коју је са сокака донео против кога му драго |
И тако хаџи-Диши не оста друго, него да сву ноћ уздише, куне и проклиње, што се на толики пут о |
пак оном једином осећању, које је кроза сву срџбу и гневно расположење остајало снажно и несало |
вратити у дућан.{S} То је осећао кроза сву буру своје душе; а то осећање, које му јасно покази |
се чинило, да би сад у стању био да је сву у комадиће растрза, само да му на очи изиђе.</p> <p |
када готовим новцем платио, и у које је сву наду полагао, букнуше у пламен.</p> <p>— Добро је, |
м бројао дане, догоди се оно, што му је сву сладост ишчекивања горчином залило.</p> <p>У истоме |
с њоме тако: пљунуо би на онај дукат и сву би ногама изгазио.</p> <p>— Или ћу је убити или ћу |
p>Премишљајући, управо осећајући у себи сву ову навалу мисли, ишао је Јанићије ногу пред ногу к |
у грлу стезало, да је морала употребити сву присебност, само да не бризне у плач.</p> <p>Јанићи |
еговала она три сирочета, па, прибравши сву пажњу око куће и деце, често није имала кад, да се |
давао је ствари а зачуђено је посматрао сву ову веселост, а нарочито Лепосаву са оним накитом, |
{S} А он, тако исто усплахирен, изгубио сву моћ мишљења, блене у кира-Анастасију питајућим погл |
а је отворио пут потомству, удвостручио сву своју снагу око тековине, толико је и на даље остао |
одговори Јанићије. — Могао бих је тако сву ноћ носити, па да и не осетим.</p> <p>— Лудо! — вик |
и да је најсрећнији, дође нешто, што му сву срећу наопако окрене.{S} И то баш онда, када му се |
има, и где год би започео да се правда, свуда су га дочекивали сумњивим осмехом или тако чиме, |
оји год би дућан дошла, да штогод купи, свуда би добијала на поклон по које шећерлеме или други |
одмигивања.{S} Једном речи, о њој ће се свуда говорити таман онако, како се говори о фудул-Стам |
хе, пријатељу, па ти кријеш, а овамо се свуда по чаршији зна да ћеш да узмеш Лепосаву.{S} Ама ш |
е са тетка-Мацом око болеснице и трчати свуда, куд га је слала ради помоћи.</p> <p>Али сва вида |
на узглавља, по који пут (као што је то свуда онда био обичај доброга тона) узригну, у знак да |
о у неки свој „културни трофеј“.</p> <p>Свуда, где год би му се дало прилике, он је, својим при |
х је кир-Ламбре, ваљда због силне жеге, свукао и на под бацио.</p> <p>Таман све то покупио и по |
фудул-Стаменка и, држећи <pb n="140" /> се једнако капиџика, трешаше му под нос песницу са прам |
пак, кроза све то расположење, Лепосава се чешће пута усред ове вреве међу пријатељицама осећал |
а је ова новост изненадила.{S} Лепосава се дубоко замисли и за све време вечере остала је тако |
рхта, кад опази да су сами.{S} Лепосава се збуни, али је та забуна брзо пређе, узе јеменије и с |
у башту и поче је обносити.{S} Лепосава се у залуд смејала, праћакала, ударала га обема песница |
нићије у мутваку туца кафу.{S} Лепосава се прикраде, па, кад јој се није надао, лупи га обема ш |
ева пецкања, удари у смех, а и Лепосава се зацени од смеха представљајући, како би то изгледало |
estone unit="subSection" /> <p>Лепосава се умела наћи у своме новоме положају.{S} Као права газ |
сам хтео... али тако...</p> <p>Лепосава се нагло окрете њему и погледа га.{S} Он се збуни и не |
ачу како звекнуше леђа.</p> <p>Лепосава се засмеја, седе поред мајке, загрли је и стаде се плаз |
ши, од тога ћеш родити.</p> <p>Лепосава се стидљиво снеби.</p> <p>— Помириши; шта чекаш? — рече |
ли, истрошена од толикога напора, једва се кроз собу и по авлији вукла.{S} Цео тај дан, и сутра |
згледао му је чисто као претучен; једва се вукао и стењао, а са лица сливале се крупне грашке з |
ир-Ламбре!</p> <p>— Кали-мера! — одазва се домаћин — Орсе, изволите кир-Дума, орсе! — и услужно |
но.</p> <p>— Ево ме, мајсторе! — одазва се Јанићије и утрча у собу.{S} Али кад угледа како је м |
е, кир-Дишо, сад је све добро! — одазва се на овај уздах тетка-Маца.</p> <p>— Јаох, тетка-Мацо! |
?{S} Што сабајле толико вичеш? — одазва се Маца и изађе на доксат.</p> <p>— Дошао Јанићије!{S} |
опуштених руку уза сама врата и снебива се, да ближе приступи.{S} Мајстор Диша је са пуно чежње |
и нопта!</p> <p>— Кали нопта! — одазива се Диша са капиџика, и, задовољан за све, леже у душеке |
а то, да је мајстор Диша прилика, каква се лако не налази, и да једна честита и послушна девојк |
лико заветовао?</p> <p>— Бог хоће да га се ми, као једни верни христијани, сећамо, да му се кла |
ицама у левој руци.{S} Знао је он, чега се ова посета тицала, па се већ потпуно збунио, шта да |
кира-Думиница?{S} А ко би то знао, чега се ради она радовала!{S} Жене никада не казују праве уз |
о, опојно, што га је заносило а од чега се није могао отети, обузе га свега и Бог зна не би ли |
" /> у својину припадала и противу чега се није смела ни бунити ни протестовати.{S} Те су успом |
ени!{S} У успомени, као кроза сан, кога се једва опомињемо, таласају се ваше спокојне сени у ду |
турског хећима, једног старца, за кога се онда говорило да односи болести као руком.</p> <p>Хе |
е она ни мало плашила кир-Дише, за кога се удала по туђој вољи и, само толико, колико да покриј |
новога живота, да је тај човек, за кога се удаје, налетео на њену удовичку идилу као изненадна |
ан пустињак, прави богоугодник, за кога се зна, да никада ништа не једе <pb n="192" /> него пиј |
давде, што даље од онога места, са кога се јасно оцртаваше београдско обзорје са кубастим џамиј |
.</p> <p>Она мржња на Ламбру, због кога се о сватовима онако рђаво провео, дохватила га сада, п |
подлегао ономе тешкоме осећању, од кога се ни после толико недеља не мога отрести.</p> <p>Једне |
а? — пита Диша гласом клонулим, из кога се јасно видело, да га је сва моћ оставила а наместо то |
стога османлука самоме доксату, из кога се одмах у собу улазило.</p> <p>На собњем прагу опази и |
је кир-Дума не мичући од зида крај кога се срозао.</p> <p>Али људи, као људи, ступише са Јанићи |
ример да је округао као гоч (бубањ), да се не зна где је шири, да ли у леђима или у појасу, да |
емена на време, слао своје „чираке“, да се нађу тетка-Маци у послу, а он је седео у радњи по це |
трука.{S} Слика необично примамљива, да се Јанићије једва уздржао, да не понови оно што је пре |
p>Јецање кира-Анастасије опомену га, да се не сме оклевати и да му ваља ма шта предузети, те да |
кусурати.</p> <p>— На полицију њега, да се протера од куда је дошао — одговори кир-Дума.{S} И Л |
сти, пре него ли што сам не погледа, да се с ким на улици не сукоби.</p> <p>Анастасија је одмах |
жио се тако пажљиво и спреман вазда, да се у згодном часу сагне, како би га прелетео калуп, ако |
ко тресе.</p> <p>— Е ли искате вода, да се повратите?</p> <p>— Отрова, кучко, отрова! — стење м |
д и кад вам је шегрт подметнуо леђа, да се попнете?</p> <p>— То није истина! — узвикну мајстор |
р Диша је у залуд очекивао Јанићија, да се врати; њега не би ни од куда.{S} Послао је два „чира |
а кад не беше топлог сунчевог зрака, да се на њему сунча, добра му је била и хладна месечина.</ |
ће ми веровати, кад будем казивала, да се моје дете није од мене мицало?{S} Знаш ли шта лају п |
, али је и она неко време остављала, да се ствар сама собом развија, и без сумње чекала згодан |
ла.{S} Није шале, толико се препала, да се не обеси ради ње. — Ох!{S} Ох!{S} Баш је добар!{S} Б |
н безусловно веровао, беше наменила, да се баш Анастасијом Бенџином ожени, а Бенџа опет није мо |
је после била овде, плакала и пошла, да се дави, а ја сам се онда сажалио, па сам јој дао дреје |
олико у њему остао.{S} Потајна жеља, да се врати кући, да се још једном, макар и крвнички, погл |
жељи, да се ништа о овоме не дозна, да се кира-Анастасија са Дишом измири, а он као и до сада |
рије и јаче песницом лупати у врата, да се од удара тресла.</p> <p>Али из куће ни живе душе.</p |
о куће и деце, често није имала кад, да се подаје материнскоме болу.{S} Деца јој у неколико зам |
{S} На позив суда да дође у Београд, да се суди, она је из Галца одговорила, да јој Диша ништа |
Мацина створила јој је толики углед, да се њезин глас могао у многим кућама сматрати као глас м |
дње, он би га тако издеветао за све, да се до века сећа, како је нечовечан био наспрам свога ше |
отпуно разбистри од забуне, застаде, да се обазре где је.{S} Пред њиме је треперило широко Дуна |
</p> <p>— Збогом, пријатељи! — Деде, да се пољубимо! — чу се Јанићијев глас и пред крчмом наста |
а, па онда тетка-Мацу у руку, и оде, да се измије.</p> <p>И све то што се дешавало око њега и с |
амбрине, или, боље рећи, одложио је, да се на њих врати као на последње средство, ако не успе д |
окојника и његове удовице, журио је, да се што пре чаршија умири.{S} И тако, сви разлози били с |
о му драго, тек све ово ускорило је, да се овај разговор поведе баш сада, тако рећи пре него ли |
миру, него тражише на ново прилике, да се расправе.</p> <p>И овога часа Јанићије већ беше одме |
после овога није му се дало прилике, да се са Лепосавом на само састане.{S} Навлаш је врло чест |
а, а за тим поседише још неко време, да се нахвале доброте и вредноће будуће кира-Дишинице, па |
о је да прође време, да залечи ране, да се разабере и обазре око себе; јер сви ови Срби, комшиј |
е и тако ударише у пијанку и певање, да се чак и њему — кафеџији — учинило много, те је престао |
/> уваженој кући, наста такво стање, да се већ и у комшилуку почело о томе расправљати.</p> <p> |
то за што?{S} Само за једно сећање, да се и на њега, ма и под старост, насмешила срећа и ту му |
га човек не би познао.{S} Разуме се, да се Лепосава одупрла и таквим жељама, да тка платно како |
е у мутвак.{S} Сад њих двоје осташе, да се споразумеју и утаначе дан прстена и сватова.{S} Кућа |
е дала Анастасији један разлог више, да се одупре кир-Дишином наваљивању. — Кад не може по хрис |
А када га већ и срце и разум гонише, да се осврне на тако убедљиве разлоге кир-Думине, њему дођ |
не би сумња на њих пала, пристадоше, да се над сваким <pb n="200" /> од њих изврши преметачина, |
, да ћути.{S} Ово беше једини излаз, да се сачувају од срамоте, која их је у чаршији чекала.</p |
уше овај притисак, размахну да ради, да се заборави; једаред покуша и да запева, — али му се ко |
своме мужу тако дрско и изазивачки, да се овај чисто забезекнуо пред тим изразом.</p> <p>— Сра |
ганиш?{S} Јесам ли ја Френк, шта ли, да се бацаш блатом на мене?</p> <p>И Бог зна шта би још ст |
чно јаве; они су чезнули, очекивали, да се сама кира-Анастасија досети, а ова опет редовно је р |
а своја колена.</p> <p>— Хоће, вели, да се врати, али тако... продужи Маца и на половини речи з |
војим васпитањем беху толико успели, да се отресу варварских особина свога племена и да се подр |
а управљали целим весељем, наредили, да се софре поставе у башти под оним густим дрвећем, које |
су замерали, па су га дуго и гонили, да се ожени, али он тога не учини, можда и зато, што му су |
и би најбоље одговарао његовој жељи, да се ништа о овоме не дозна, да се кира-Анастасија са Диш |
лучним изразом Јанићијевим и у жељи, да се виком спасе од нападача.</p> <p>Неколико пролазника |
места.</p> <p>Ламбре полети кафани, да се склони, али из кафане истрча кафеџија и запречи улаз |
би још старац казао у својој срдњи, да се не умеша хаџи-Зосим.</p> <p>— Полако!{S} Добри људи |
ерујемо кира-Маниној потајној сумњи, да се и кира-Думиница помало плашила, да она „ватра“ не оп |
се Диша <pb n="164" /> — Мислиш ти, да се са мном можеш спрдати!{S} А знаш ли, море, да те ни |
не би знали, могли би још помислити, да се за овим загонетним стиховима прикрива какав злочин; |
се обрадовао, када му Маца саопшти, да се Јанићије вратио, али се ипак трудио, да то задовољст |
.{S} Потајна жеља, да се врати кући, да се још једном, макар и крвнички, погледа с њоме и да је |
о, па ето ти радње!{S} Тамо, у кући, да се нађеш тетка-Маци на помоћи и четворе очи да отвориш |
она пронађе.{S} Прво је отишао Маци, да се посаветује.</p> <p>— Бог и душа, побегао! — рече Мац |
нио, а како је био самохран, одлучи, да се досели у Београд, те да последње дане живота проведе |
метну прст на уста и даде знак Диши, да се не миче. — Стари пустињак био је сед као овца, дуге |
о и отићи ће из ове проклете вароши, да се никад више у њу не врати.</p> <p>— Отићи ћу, али ћу |
када га она угледа, штуче у мутвак, да се с њиме не сретне.{S} То га је већ коснуло као ружан |
у и на прстима отрчала чак у мутвак, да се <pb n="99" /> ма у каквоме послу нађе, ако би случај |
то десити и у коме часу. — Да речем, да се кајао, што је обећао Анастасији да ће ћутати, то за |
ислио? — прошапута и одмахну главом, да се отресе од такве помисли.{S} Али ова новост тако је и |
ди, даће Бог!“ и махнуо би им руком, да се удале; а тек трећи, кад наврати, био би задржан са р |
ога скока, који беше тако неспретан, да се задувани Ламбре умало не спотаче.</p> <p>— Шта то би |
огама земља мигољи и за цело би пао, да се у томе часу не ослони леђима о стабло једне дафине.< |
ићи међу људе.{S} А та сама помисао, да се сад, овако оцрњен и смешан, јави у свету, ради своје |
очи јој крвнички севнуше на помисао, да се ма са којом од њих разрачуна.</p> <p>— Она, која те |
о била је, да је мајстор Диша дошао, да се разрачуна с њим, и он сав претрну, скочи насред собе |
/p> <p>Таман све то покупио и пошао, да се неопажено извуче из собе, када се у тај час указа на |
учи, да не доврши своје поклоништво, да се, макар као ексик-хаџија врати, па макар никада и не |
јој је Спаситељ ходио и чуда творио, да се није усуђивао ни да пљуне на ту земљу.</p> <p>— Овуд |
што се толико заслепио, те допустио, да се један Србин <pb n="35" /> увлачи у њихово друштво.{S |
Ето, каже:{S} Да се врати, ама тако, да се пољубиш са кир-Ламбром, да Јанићија отераш, а кир-Ла |
радњи мајстор-Дишиној ишло је тако, да се није ни опажало, да већ од толико недеља нема господ |
е тек онда окретао српски, али тако, да се очито опажало, како с тешком муком изговара поједине |
отвори, поче је тући и гњавити тако, да се једва искобељала из његових шака и побегла.</p> <p>— |
иде да му је жена забраздила далеко, да се ђаво увукао у њезину душу, те окрете да гони из жени |
дна мисао није била кадра ни толико, да се за који часак у његовој глави скраси.{S} Од свих му |
ог зна докле би ово ломљење трајало, да се сутра дан не догоди нешто, што је Јанићијевој одлуци |
.</p> <p>Тетка Маца је застала мало, да се поздрави са једном комшијницом, која је заустави на |
грабио даље.{S} Срамота га је било, да се умеша у ту гомилу, јер му се чинило, да ће му сваки |
ене тиче, то му је већ познато било, да се овде може човек погађати до миле воље.{S} Ономад је |
е испитао младенце и сада се журило, да се све што је потребно за сватове спреми.{S} У Мациној |
припремао, што му је било потребно, да се у сватовима покаже као <pb n="31" /> достојан зет на |
кир-Ламбру, ипак није било пријатно, да се у њеној кући догоди какав шкандал, <pb n="105" /> те |
а што мене питаш?{S} Зар је то лепо, да се у туђа посла мешам!</p> <p>— Тетка-Мацо, ти си поште |
ку са Витаваре, да види свети ексер, да се и њему помоли и да приложи коју аспру за зидање једн |
ле до махале и по чаршији пуче глас, да се кира-Атанасија удаје.{S} Грчка чаршија је %честитпла |
од ћитајке, који није дошао у цркву, да се помоли за покој душе кир-Бенџине и, колико је могућн |
?“ питам ја. — „Ти, ето сви причају, да се мајстор Диша пео на твоја леђа.“</p> <p>И ту Јанићиј |
атељи су посећивали будућега хаџију, да се с њиме виде и разговоре, а многи и да га замоле, да |
сава нарочито застаде и позва мајку, да се не задржава толико.</p> <milestone unit="subSection" |
тора, послао је шегрта и наредио му, да се у мутваку нађе и да остане тамо, све докле кир-Ламбр |
ако <pb n="177" /> одлучно подвикну, да се мајстор-Диши тај моменат учини врло сличан са оним, |
га сажаљевале; неки га и саветоваху, да се врати у Јерусалим, те да код власти оптужи хаџи-Зоси |
им?! — зајаука хаџи-Диша и у страху, да се то баш овога часа не догоди, побеже у дубину баште.< |
су се идеали стопили у једну сврху, да се ороди са племенитим потомцима класичне нације, те та |
да јој оне помогну и утичу на Дишу, да се махне дервишких записа, обе, као из једнога грла, са |
с преко жеравице.{S} Да оде у Галац, да се растави од Анастасије, па, кад се врати, да је никак |
им ћепенцима.</p> <p>— Тако те хоћу: да се ожениш, ја; а не да затварамо капиџике, кад прођеш! |
ла га.{S} Кад би могао <pb n="38" /> да се некуд далеко уклони, или кад би имао какву враџбину, |
а дана да обоје липшете од глади!{S} Да се удаш за дериште, које не може за десет година на сел |
чигледна, суд му је и то досудио.{S} Да се ствар што пре оконча, томе је и сама кира-Анастасија |
живот зависи.</p> <p>— Ето, каже:{S} Да се врати, ама тако, да се пољубиш са кир-Ламбром, да Ја |
.</p> <p>— Шта то би, кир-Ламбре?{S} Да се нисте убили? — чисто врисну фудул-Стаменка неким љуб |
алац? — зачуди се Јанићије.</p> <p>— Да се склонис и поарну послу да најдес.{S} А ја искам да с |
амљен; изгубио је грчке пријатеље, а да се враћа својој нацији на то није ни мислио.{S} Одрођен |
ије могао ни десет дана да издржи, а да се не врати у овај „црни“ Београд, где му је било све т |
ди подавитих ногу на своме ћепенку а да се не макне, сада се није могао у дућану ни „черег“ сах |
ма, то је истина.{S} Време је, треба да се оженим; али ко је мислио на то?</p> <p>Те ноћи превр |
како је са овом женом прошао, треба да се зна, јер стоји у јакој вези са оним што је после бил |
онда, када јој је казао, како треба да се њих двоје о младини у башти појаве.{S} Она се дубоко |
реба мајстор Диша.{S} Ако њему треба да се жени, ено му кира-Мане; и тако је њезин муж одбегао |
то допушташе његова облина, избегава да се са познатима састане, од стида, да му на улици не че |
о Јанићије гледа у страну и избегава да се сусретне са њезиним очима.</p> <p>— Смилуј се!</p> < |
ћај, бре!{S} Напротив, ти имаш права да се ценкаш, па ако им је скупо, не купуј; али, ово је са |
S} А за љубав тога малог задовољства да се враћа и излаже новим трошковима, то није хтео.</p> < |
Хаџи-Диша иначе није ни умео никада да се толико расположи или ма чиме одушеви, што би га из г |
>— Доста!{S} Ево вам бакшиша; а сада да се вратите онима, тамо.{S} Ама немојте глуво, него да с |
се свиђало.{S} И не би био с раскида да се њоме ожени.{S} Оно, у шта је био сигуран, то је, да |
почело опет да се затеже, а антерија да се у свима димензијама као и пређе распиње.{S} Шта више |
овештавала како му није била прилика да се жени удовицом па још једном Цинцарком.{S} А погдегде |
забраздио. „Кад му сама дуса не иска да се врне, ја га не могу врнем“.</p> <p>Сад, када се суср |
Маца, која је од некога доба почела да се плаши од могућне напасти, поче да се вајка, како сад |
кући очекивао се свакога дана.{S} Ма да се са Јанићијем онако измирила и ствари Ламбрине од тет |
ишин шегрт и старао се свим начинима да се пред својом савешћу оправда за своје ћутање.{S} Али |
е, не, ти немаш те паре.</p> <p>— Па да се погодимо! — одговори мајстор Диша, који добро опази |
?{S} Наша кост, наше месо!{S} Кој па да се брине у ова чаршија за едно грцко удовица?</p> <p>— |
, истргло из руку и почело као лопта да се премеће, скаче и шкљоца зубима на своју мајку.</p> < |
а она сама пронађе пута и начина шта да се ради.</p> <p>— Па ти и не чујеш све о чему свет за т |
прошапута. — И он долазио... сад шта да се чини?</p> <p>Мислио је испрекидано и тупо гледао у о |
лек, џанум; него да разговарамо шта да се ради!{S} Може бити кир-Диша да ће се покаје и помири |
им, запуштеним гробовима, не допушта да се приближите гробу, коме не долази више нико; јер сви |
елико се веровало да ће мајстор Диша да се ожени Лепосавом Мацином.{S} А тако се најзад и морал |
ога четворица држаху за руке, покуша да се отме; па, кад осети да му је то немогућно, пљуну у л |
обоје се збунише.{S} Јанићије покуша да се покаже весео, а она опет поче да га пита о нечем, шт |
оче му пркосити.</p> <p>Јанићије жив да се изеде; није пристао да напусти дућан, па да је појур |
енк, бре!</p> <p>Јанићије немаде кад да се објашњава више, већ штуче међу сватове.</p> <p>А ко |
аво <pb n="74" /> положају треба сад да се нађе према своме газди, а у каквоме према газдарици. |
ну срцу, да је занесе, опије, па сад да се тако насилно у један мах угаси!</p> <milestone unit= |
од себе. — Уједе ме, пцето; шта сад да се ради?.</p> <p>Анастасија је стајала насред собе, па |
и, како Јанићије није био толико луд да се обеси.</p> <p>Једнога јутра устала Лепосава, по обич |
ла је, проклињала%, га што је наведе да се за Дишу удаје, што јој упропасти младост.{S} А како |
ом Дишу изневери кураж.{S} Кад хтеде да се попне на доксат, одакле се ишло у Лепосавину ложницу |
— одговори Маца забринуто — сад може да се догоди све, и зло и добро.</p> <p>— Како: зло? — зап |
зад Маца, кад виде, како она не може да се од суза поврати.</p> <p>— Ето, шта... одговори Лепос |
се вуче над земљом и никако не може да се подигне и разбистри.</p> <p>Анастасија га је сузама |
о и он, бечи очи, али никако не може да се разабере, где је и шта се то око њега догађа. <pb n= |
иваљ човек — Србин је, бре; што може да се чека од један диваљ народ? — забринуто се питао, и с |
ја не беше.{S} Овога пута престао је да се са њоме прегони; до младине има још девет дана, а то |
ао да је у дело приведе.{S} Желео је да се освети Грцима и да подигне свој оронули морални угле |
сницу доведе к свести.{S} Наредио је да се добро угреју у ватри једне машице, па, када се ове г |
Иди твоме Ламбри!</p> <p>— Е, ако је да се иде из кућа — одговори Анастасија тако прибрано и та |
ка за њу; он је погрешио; требало је да се тобом ожени, па да га Бог види!</p> <p>Тетка Маца, к |
них жена које оклевају.{S} Ваљало је да се одмах сазна, да је Лепосава испрошена и обележена, п |
.{S} Почео је да промишља, почело је да се буди у њему нешто озбиљно, натуштено, које му, из не |
!{S} Ево, не желим јој зла и лепо је да се измирите; ама да сам ја што ти...{S} Бога ми... отег |
латим, да ћути.{S} Дај ми само дреје да се обучем.</p> <p>— Однео... све... и дреје.. и... јеца |
> <p>— Јер... јер... заусти Јанићије да се потпуно изјасни, али у тај пар уђе тетка-Маца у мутв |
да ту седи, докле год не буде време да се ћепенци затварају.</p> <p>Још од кир-Дишиних сватова |
оче је потанко испитивати.{S} Дабоме да се и она ишчуђавала на дрскост „оне девојчуре“, али ипа |
да је Ламбре, покрај све своје чежње да се што пре састане са оном, ради које ће жртвовати све, |
овај у мало што не испусти обе ћупе да се разбију.</p> <p>— Што се бијеш, газда? — зацвили деч |
вишну збуњеност и страх и трудећи се да се колико толико прибере.</p> <p>— Јанићије, оди часком |
оји пут дубоко уздахну.{S} Видело се да се са самим собом бори.</p> <p>— Да продам, а ко зна у |
би ли га умилостивила и ражалила, те да се кући врати.{S} Кир-Думи не смеде да повери своју зам |
00" /> од њих изврши преметачина, те да се види, ко је крађу извршио.{S} Сад хаџи-Диша зађе од |
и што чешће у дану тркне до куће, те да се кира-Анастасији нађе, ако јој што затреба.</p> <pb n |
сао, да му ваља ма што предузети, те да се пред светом опере и своје непријатеље изобличи, дово |
егнуо да утростручи свој капитал, те да се и у томе изједначи са кума-Думом, ипак је један, до |
родника, ни како да изведе ствар, те да се брука заглади.</p> <p>Мајстор Диша се затворио у ону |
, да баш он узме кира-Анастасију, те да се тако опере она срамота са грчкога имена, коју је Диш |
, или кад би имао какву враџбину, те да се учини невидљивим, кад кроз чаршију пролази, то би му |
Дишинога.</p> <p>— Молићемо, немојте да се љутите; ама то није лепо од једно...</p> <p>— На пољ |
ком свога оца, који не беше те среће да се, као и он, ожени Гркињом.</p> <p>Но човек једно мисл |
за то ли плачеш, лудо?{S} Камо среће да се тако и догоди; а она што прича, то јој је криво, зав |
ао је.{S} Видео је, да испосник хоће да се погађа, а што се цене тиче, то му је већ познато бил |
да се плаши од могућне напасти, поче да се вајка, како сада нема више онако снажних људи, као ш |
су чисто преобразише.{S} Ламбре поче да се отима и пишти од промуклости; а и кир-Диша, кога чет |
страна, те, поред осталога, утврдише да се младенци одмах по венчању уселе у кућу.</p> <milesto |
ји јавили, њему се подсекоше ноге, и да се у томе часу не придржа за довратак у дућану, за цело |
ши не оста друге, него да још чека и да се — нада.{S} Али подгрејана нада не греје.{S} Надао се |
бира све утиске вечерашњега весеља и да се за тим са једним осмејком на руменим уснама слатко у |
у варварских особина свога племена и да се подражавањем и опхођењем у животу јако приближе пото |
и да може постати мајстор-Дишиница и да се мора одрећи свога Јанићија.</p> <pb n="135" /> <p>То |
државаше, да бар једну кафу попије и да се мало примири.</p> <p>Обузела га ватра, дрхтавица, а |
215" /> чанком жеравице опере руке и да се за покој душе чиме заложи.{S} Совра је била пуна; Ма |
о да се упозна са снахом, па после и да се сасвим настани.</p> <p>Али кир-Диша и његова жена пр |
Осврте се по дућану, пође да седне и да се прихвати „дикиша“ с којим је опсецао сахтијан за јем |
после те казне, опет остане у кући и да се искрено покаје за учињено неверство.{S} Тако у чарши |
ећ беше спреман, да оде у полицију и да се пожали, како је нестало кир-Ламбре, а и да искаже св |
рукама повојница, те да виде децу и да се увере о чуду, које учини једна хамајлија.{S} Лепосав |
ко говорила.{S} Не бих марила, баш и да се обесиш.</p> <pb n="157" /> <p>— И хоћу то!... оте му |
мао више нигде излаза.{S} Требало би да се врати; али куд и коме?{S} Зар да својим очима гледа |
на нову улогу.{S} Заветовао се себи да се никада не жени, и колико год му се дало да се покаже |
олови спопадну.</p> <p>Јанићије види да се нешто страшно десило, па се чисто смрзао, држи прсте |
и толиких жртава, не имадоше куражи да се лично јаве; они су чезнули, очекивали, да се сама ки |
осава још збуњена и не знајући да ли да се свему овоме смеје или заплаче, груну Јанићија, баш к |
ог тога! — Ја те лепо питах: може ли да се расквари свадба пре ђердека; а ти мени шамар за врат |
иша и дође мутваку.</p> <p>— Може ли да се поквари свадба?</p> <p>— Како да се поквари, чапкуне |
и бос протрчи кроз чаршију, него ли да се у оваком оделу међу људе јави.{S} Антерија је била т |
него ли што су њихови мужеви успели да се појаве у ћор-Ахметовој кафани на Зереку, већ су отиш |
ана и њему не остаде друго, него или да се врати мајстору или да изврши што је наумио.{S} На пр |
е, да га рђави људи не опљачкају или да се једним непромишљеним кораком не сурва у провале, па |
иши се смрче пред очима, кад помисли да се и његова жеља може остварити тек после десет година. |
о је наумио.{S} На прво није хтео ни да се осврне, а на другом му се баш врло озбиљно задржала |
не.</p> <p>Остати без жене и пустити да се цео свет исмева његовом судбином, то је двострука шт |
е ништа!{S} Ох, Боже, само му не дај да се обеси!</p> <p>Тако је шапутала у себи, докле не одол |
кући и меси посластице.{S} Мило јој да се пред гостима похвали поклоном, а још милије, што ће, |
пилава пушило.</p> <p>— Море, немој да се срамиш!{S} Ниси ти код туђина, није тетка Маца ни Ци |
тако презриво.</p> <p>— Мори, немој да се нећкаш; право је да ти ја поклоним, сестра сам ти, б |
рза из куће, оде мало до дућана, тек да се узгред по њему обазре, па за тим кући, да узме што ј |
е, брине се за мене.</p> <p>— Па тек да се одмориш мало.{S} Жалим те, што ти ни дан ни ноћ није |
оарну послу да најдес.{S} А ја искам да се састанем сас мога кир-Ламбре, па сама како една зенс |
иша, у надежди ревној,</l> <l>Со тим да се спасе љуте гриже,</l> <l>Совјест што му притискала з |
ан; али мајстор Диша не може вас дан да се отресе оног двоструког утиска, што га је те ноћи осе |
имао и каква му је жена.{S} И таман да се на таквој одлуци задржи, а у мислима му искрсну упор |
ума измири Анастасију са Дишом, а он да се привремено, ради куповине еспапа, уклони у Галац или |
на Лепосавиној страни.{S} Није могао да се уплеће, па је пред мајстором ћутао; али, кад је био |
као о слави.{S} Хаџи-Диша није могао да се наприча чуда и лепоте, што их је видео у светим мест |
до пре неки дан, он опет није могао да се потпуно отресе жаоке, која је већ пецнула заљубљено |
а! — учини Дума и занија главом, као да се чуди, како и тих седам дана прођоше.</p> <p>— Сирома |
ет на своме месту и радио посао, као да се ништа није догодило.</p> <p>Међутим, код кир-Думе би |
осматрала облачење кир-Ламбрино, као да се ње то ништа не тиче.</p> <p>Међутим, Јанићије је са |
и тетка Маца лагано и разложито, као да се ту о некој незнатној ситници говори.</p> <p>— Ама Ја |
тње, спавала тако мирно и дубоко као да се између ње и супруга није ништа десило.</p> <p>Сутра |
хладовитим орахом, њему је било као да се налази међу најближим својима.{S} Управо тако је он |
и вратиш!</p> <p>Јанићије није чекао да се пролазници искупе, шчепа из мутвака обраницу и истрч |
За Лепосаву није бринуо, јер је знао да се она налази под двоструком пажњом, Мацином и Јанићије |
/p> <p>— Мори, који те је ђаво терао да се удајеш за онај пањ? — Псетиште је оно! — Тврдица, по |
арактерисала, он је ипак сада осећао да се из свега овога може исплести нешто страшно и по њега |
са тим гласом и пође у Београд, прво да се упозна са снахом, па после и да се сасвим настани.</ |
ријатељ, то му не остаде друге, него да се пода небројеним уздасима и да почешће таре шаком чел |
ко, није му остало ништа друго, него да се преда судбини, па да га она на својим леђима изнесе. |
о си немаш родитељи, ми смо ту; него да се зенис, ама да узмес зенско от наше сорта, — грцко!</ |
ало другога пута, <pb n="39" /> него да се састане са мајстор-Дишом и да од њега самога чује, р |
После недеље дана хаџи-Диша је успео да се прибере.{S} Одмахнуо је руком и рекао: „Бог да је пр |
ичним питањима, и где год би започео да се правда, свуда су га дочекивали сумњивим осмехом или |
иси бир; ама, што Бог није заповедио да се једе, оно је погано.{S} И жаба је погана — и Френки |
дио их је на ћепенак и одмах наредио да се џезва пристави, што је, у осталом, чинио он само пре |
и <pb n="102" /> и нађе начина, како да се из овог неприличнога и несноснога положаја извуче.</ |
ом; мучио се на стотину начина, како да се сачува од срамоте, али ниједна мисао није била кадра |
младости своје градио планове, како да се ороди с Грцима, те кад он није био срећан, а оно да |
далек пут, поче да је саветује, како да се влада, како да води кућу и да ни на сокак без мајке |
да се поквари свадба?</p> <p>— Како да се поквари, чапкуне, бре?</p> <p>— Па тако, пре ђердека |
ији ове две куме.{S} Није знала како да се понаша: да ли да им прими Бога или да утекне у собу |
о, на љубави и муштеријама, ама како да се оженим удовицом, која у поноћ стоји на капиџику као |
беду на врат, па сада не зна ни како да се брани у махали од својих сународника, ни како да изв |
="66" /> смео подићи; није знао како да се у овоме часу понаша.</p> <p>— Аман! — зајеца она, ка |
а кад се будеш враћала дома, никако да се не обазреш за собом, а све до куће да говориш: „Здра |
чину.</p> <p>Али мајстор Диша никако да се поврати од првог изненађења.{S} Хтео је да одговори, |
аху, стојала је не могући још никако да се разабере, шта је све то у овоме часу било.</p> <p>Ле |
ћава све, али, разуме се, тек колико да се не замери званицама; иначе, мисли, да чапкуна пропус |
ада не жени, и колико год му се дало да се покаже као прави брат, он је то чинио са пуно пожртв |
представљајући, како би то изгледало да се Диша оженио њезином мајком.</p> <p>— Како бре, седеп |
свет, осети колико би јој тешко било да се растане од овога младића, са којим се као девојчица |
ли је кира-Анастасији у опште годило да се уда за кир-Дишу или не, то је тешко одредити; јер ба |
шило.{S} У један мах њему се учинило да се таваница са балванима срушила на његово теме и пригн |
који до овога часа чињаше све, само да се одбрани од тешке слутње, од једном се зали сузама и |
— пита Диша, а очију не подиже, само да се не сусретне са оним погледом, што се упиљио у њега.< |
муку мучио и све јој обећавао, само да се стиша.</p> <p>— На поље! на поље!{S} Искам да умрем, |
ар Милош не би од мене сачувао, само да се ниси вратио.{S} Па, деде, пробај још једаред; земљу |
ајући на коју би страну умакао, само да се спасе од толиких девојачких очију.</p> <p>— Е, па че |
одина, па још бити неожењен, не само да се сматрало као велико чудо, него и као велики грех.{S} |
у томе нехотично успео.{S} И не само да се осветио кир-Думи, него му је та освета донела 4000 г |
учерању рају, како сада тежи не само да се ослободи свега што је подсећало на некадање робовање |
а, те кира-Анастасија немаде куд, но да се покори жељи свога мужа.{S} Али пре него што је прист |
нако уз посао, запева гласно и јасно да се по целоме дућану хорило.</p> <pb n="32" /> <p>Јутро |
то га она више гледаше.</p> <p>— Што да се љутим, кад ниси хтео?! — одговори Лепосава, али тако |
е на плетећим иглама.</p> <p>— А што да се стидиш?{S} Видиш, како се не стиде ове Божје тичице! |
ама себе: зашто да уради тако, зашто да се пред свима обрука!</p> <p>— Иде! — рече у себи, кад |
Јаох!{S} Ја је морам убити!{S} Зашто да се прода?{S} Куда ћу сада?{S} Коме? — јецао је, кад се |
лук, кад не сум ништо крив?{S} Зашто да се криво закунете? — викао је за њим очајно кир-Дума на |
естрпељивији бивао.{S} Баш је чезнуо да се на ново окући, да стече домаћицу, која ће му унети у |
као на ново рођен; лице почело опет да се затеже, а антерија да се у свима димензијама као и п |
S} Није му дакле остајало друге, већ да се преда слепо случају, нека га носи куда је њему драго |
војих ближњих, почело је по мало већ да се <pb n="132" /> води брига и о женидби устабашиној.{S |
ла, да хаџија, и ако осећаше потребу да се на њу извиче, што га је бацила на толики трошак, кад |
сте, зете; од дервишкога записа могу да се роде деца.{S} Ама ти и не знаш, шта је све овде дерв |
плење, све у један мах, не дадоше му да се на једноме месту скраси.{S} Он отури посао, одмахну |
ек после ове пакосне напомене почињу да се развијају незгодне досетке на рачун мајстор-Дише, ки |
ажем да никад више не долази... хоћу да се кајем... у цркву ћу да идем, велику воштаницу да пал |
грти у дућану, видеће.</p> <p>— Хоћу да се давим...{S} Леле...{S} Јанићије!</p> <p>— Ама шта ће |
> <p>— Па што ће ти?{S} За кога имаш да се китиш?{S} Докле се ја не вратим, не треба ти, а када |
шиница?</p> <p>— Па ти!{S} Зар нећеш да се удаш за мајстор Дишу?</p> <p>Лепосави се окрете улиц |
а изговора ради чега не би могла још да се уда.</p> <p>Па онда, баш када би и на све ове разлог |
јој бујности, дође јој као некада, када се с њиме, било на чешми или у махали, буд за што покав |
објасни.{S} Тек једно што је сада, када се почео свестити, осећао, био је стид од самог себе, ш |
дахнуо би кир-Диша, нарочито онда, када се у своме дућану усами и погледа, како му удвостручена |
пласнуће сада као надувена бешика, када се иглом боцне.</p> <p>Остати без жене и пустити да се |
пише са Јанићијем у објашњење, па, када се уверише да није ничему крив, разиђоше се, а Јанићије |
о угреју у ватри једне машице, па, када се ове готово усијаше, он превуче њима дуж Лепосавине к |
ја га не могу врнем“.</p> <p>Сад, када се сусрете са Јанићијем, њој севну изненадна мисао.</p> |
о, да се неопажено извуче из собе, када се у тај час указа на прагу кира-Анастасија са џезвом к |
мије испаде од некуда кир-Диша, и, када се један према другоме нађоше, стадоше као укопани.{S} |
два „чирачета“, да га траже, али, када се ови вратише и јавише, да га нигде нема, он одмахну г |
, налази.</p> <p>У неко доба ноћи, када се кира-Думиници почеше очи крпити, припалише гости фењ |
е туђио својих и није отварао очи, када се хтео женити.</p> <p>— Море, теби је бар лако; мушко |
је тако тврдо, да није ни осетио, када се Јанићије привуче и лагано покупи ћурче, антерију и ч |
оре, до сада? — запита га мајстор, када се он једва вукући ноге, врати у дућан.</p> <p>— Однео |
инарета не огласи вечерњу молитву, када се и последњи гости из куће удалише.</p> <p>— Е, па как |
које осећамо увек према грешнику, када се искрено каје.{S} Али сад, када је већ то обећање дао |
рлија.</p> <p>Баш у томе тренутку, када се мајстор Диша налазио на врхунцу радости и узбуђења, |
Он се, као и увек, <pb n="212" /> када се над његовом главом надвијала зла судба, потпуно спле |
ти је икада што о њему говорио.{S} Када се женио, није нарочито хтео да га позове у сватове; чи |
погледа, да их ко не ослушкује, а када се увери, да никога нема, приклопи их, седе према зету |
ле се ја не вратим, не треба ти, а када се будем вратио, иде ли то, да једна хаџијница меће дук |
уре, која је на сав мах беснела; а када се море утишало и хаџија укрцао у лађу, предстојало му |
ати, као да га неко вија.</p> <p>А када се потпуно разбистри од забуне, застаде, да се обазре г |
је дрмусао за оба рамена.</p> <p>А када се кира-Мана истрже и сва изубијана побеже, он се прући |
е вукло кроз душу, као тешка магла када се вуче над земљом и никако не може да се подигне и раз |
а-Мана се обазре на све стране, па када се увери да их нико не гледа, приступи му ближе.</p> <p |
извири још једном кроз капиџик, те када се увери да на улици нема никога с киме се не би радо с |
тицама, а Јанићије, кад оста сам и када се од прве поразе освести, дубоко уздахну, клону главом |
Ламбре га испратио до обале, и тек када се каик одби низ воду и изгуби иза градских бедема, он |
ем прагу дубоко се замисли.</p> <p>Када се тетка Маца вратила, затекла је ћерку у мутваку како |
на своме ћепенку а да се не макне, сада се није могао у дућану ни „черег“ сахата на једноме мес |
="204" /> овамо чезнеш за децом, а сада се ту стидиш и снебиваш.</p> <p>Лепосава дотаче носом к |
свршио, поп је испитао младенце и сада се журило, да се све што је потребно за сватове спреми. |
ама да деце а мени унучиће.{S} Па ваљда се смиловала мајчица, те је три пута угледах, па као св |
ади појава мајстор-Дишина.</p> <p>Ваљда се Дишин шегрт не би толико забленуо ни пред голом турс |
сунцу, на западни поруб, тамо, од куда се уздизаху вита минарета одблескујући под руменим јута |
Јанићије није знао ни шта ради ни куда се креће.{S} То беху дани тешких душевних мука, које су |
b n="160" /> И да ми је знати само куда се степао! — љутио се често код тетка-Маце.</p> <p>— Мо |
би, буди Бог с нама!? — учини и од чуда се прекрсти.</p> <p>— Шта је?... запита Диша, кога овак |
ољуби у руку, а она њега у чело, и лађа се отисну.</p> <p>Дуго и дуго још стајали су:{S} Маца, |
наслоњен леђима уза зид авлијски, сроза се и седе на један бињекташ, који стојаше уза зид авлиј |
ај!</p> <p>Лепосава опет леже и притаја се.</p> <p>— Можда и није — помисли и поче напрезати ум |
.. али...</p> <p>— Ниси хтео! — насмеја се пакосно Лепосава и погледа га презриво.{S} Тај погле |
> <p>— Сад ће! — одговори ова и насмеја се, кад опази оно преплашено и као крв зацрвенело лице |
прешао преко зида, ама кира-Анастасија се у томе часу пробуди и поче запомагати за патролу.{S} |
пође за газдом.</p> <p>Кира-Анастасија се у тај час мајала на доксату и залевала цвеће, које ј |
њих стотину и више пратилаца.{S} Литија се свечано спусти низ Зерек, уз пјенија свештеника допр |
шло као по зејтину.{S} Али код Јанићија се опажала нека промена; уозбиљио се, не пева више, као |
! — тешила би га Маца, а Лепосава, која се свему невешта градила, трудила се на све начине да с |
о, да је пред вече узбунио говеда, која се с паше враћаху.</p> <p>И све му је лепо ишло за руко |
е.</p> <p>Када га кира-Анастасија, која се налазила још под пријатним утисцима синоћне гозбе, у |
се шаком по челу, да је кира-Мана, која се притајала за вратима и ослушкивала шта Ламбре у соби |
егрту спремао.</p> <p>Али судбина, која се тога дана наднела над вратом Јанићију, није га мимои |
ила.</p> <p>— Ено га! — рече Маца, која се са Лепосавом и Јанићијем беше издвојила мало од оног |
квом га стању затече и тетка-Маца, која се после дугога истраживања једва вратила.</p> <p>— Е, |
ке чаршије и младе српске чаршије, која се борила не само за свој опстанак пред моћном и умешно |
, није смео двор поверавати пошти, која се налазила тек у првим зачетцима и била тако неуређена |
ака не нађоше у његовој испосници, која се налазила близу Гетсиманске Баште у једној старој гро |
цркви је увек хватао грчку страну, која се од српске одвајала, као зејтин од воде; многе црквен |
седам... продера се Диша на жену, која се на мужа застиђено осмејкиваше.</p> <p>— Сад бар да з |
сала са шарених шалварица прашину, која се прихватила, док је уз капиџик стојала.</p> <p>А када |
ри.</p> <p>— Нане! — поче Лепосава која се охрабри, кад спази матер. — Ево, Јанићије је дошао, |
ко му она изгледаше као санта леда која се не отапа.</p> <p>— Па, дабогме, и зашто да ме гледа! |
; а Диша му, шта више, посаветова, нека се он држи само њега <pb n="168" /> и чест му чува, а о |
ај ми комшилук пред кућу.</p> <p>— Нека се искупи цео свет, не марим! — виче из гласа Стаменка. |
да донесу?!{S} Нећу мртваца! — развика се хаџија као у помамилу. — Нећу!{S} Шта ми требају мрт |
} Ста искас сас та жена, бре? — развика се кир-Дума, што га грло доноси, и диже обе шаке и вис. |
а, ускочи унутра.</p> <p>Фудул-Стаменка се уплаши од овога наглога скока, који беше тако неспре |
да је Диша вратио прстен.{S} С почетка се и веровало и није: али када тетка Маца, која је тога |
мрт болова!</p> <p>Свака реч наваљивала се на мајстор-Дишину душу као стена и он је као заливен |
о је од зурла до неба јечала, разлегала се у њезиним ушима као писка покојникова, који је на по |
о-цинцарска чаршија, у то време, држала се сложно и, где год су њезине устабаше прегле, чаршија |
ије.{S} Али у заман; ту у глави урезала се једна слика, па, зажмурила или открила трепавице, он |
ога смеха сузе на очи ударе.{S} Смејала се тако слатко, као дете када га заголицају, па се и он |
њима заједно певала, ћеретала и смејала се; али ипак (до душе ретко) бивало је да јој кроз најж |
та остала, над његовом главом надвијала се судбина, која у мало што не поремети све наде хаџији |
е била здрава, радила по кући и отимала се од слабости, која је не остављаше.{S} Трећега дана т |
свију снажнија и страховитија, испињала се нада све.{S} Догодило се ма шта, свршило се ма како, |
ике за пола шаке.{S} На те даске метала се асура, а преко ње постеља.{S} То се место називало: |
не даде јој те ноћи тренути.{S} Обртала се, <pb n="158" /> мешкољила, затварала је очи, да засп |
у, зграбила јастук, загрлила га и стала се смејати тако јасно, тако помамно, да би јој се <pb n |
га било, Лепосава није знала.{S} Сећала се само толико, да је обема рукама шчепала и вукла нечи |
о да осети ову казну, напротив, осећала се много пријатније; сада је бар била мирна од његових |
рополитовом столу, имао свој сто, могла се прогледати кроз прсте свака превара у трговини, а да |
брлати.</p> <p>Осрамоћена удовица клела се на све начине пред Думом и Ламбром и њиховим женама, |
-Анастасија.{S} Дала му је реч, заклела се, и Јанићије поста потпуно задовољан.{S} Њему је глав |
по полици санове и каленице.{S} Испела се на прсте, уздигла руке, да домаши високу полицу, па |
чела опадати и у својим облицима почела се ограничавати, докле се није зауставила на оној Лепос |
једног младог разоренога срца, ужљебила се дубоко у његову главу; та га је одлука подржавала и |
вис, загледала са сваке стране и дивила се везу на рукавима.{S} Кир-Ламбри и кир-Думи донео је |
он ни сам није могао разабрати, водила се нека потајна борба.{S} Нешто нејасно, што се не би м |
ложају.{S} Као права газдарица опходила се са „чирацима“ у мутваку час строго а час благо, како |
која се свему невешта градила, трудила се на све начине да саму себе увери, како Јанићије није |
ра познаница кира-Анастасијина, примила се, да у младожењиној кући дочекује госте.{S} Диша није |
нога, обазре се за собом.</p> <p>Гомила се уплете у ову свађу, па мислећи ваљда да ће се обоје |
з собе изиђе.{S} Маца већ устала, умила се и пошла вратима, кад од једном зачу јасан усклик Леп |
а шта да радим за име света?! — бранила се Лепосава. — Шта ти је сад опет наспело?</p> <p>— Има |
<p>— Пуштај, мука те ударила! — бранила се Лепосава.</p> <p>— Сад, сад! — одговори Јанићије и о |
змиче рантлику, да не прекипи — уморила се, па мало седох.</p> <p>— Хајде, хајде, још мало, ћер |
душе, утрчала у мутвак.{S} Запрепастила се, кад угледа ћерку на поду, како се у тешкоме болу са |
одједаред одлетела миндерлуку, прућила се по њему, зграбила јастук, загрлила га и стала се сме |
S} А-а-х!{S} Душа ми гори, душа! — чула се још из далека силна гласина Јанићијева.</p> <p>Кад и |
да ће Диша у света места, а по махалама се приповедало о ономе чудноме сну.{S} Пријатељи су пос |
то тако лако.{S} Ено је у соби, спрема се, да пред свога домаћина не изиђе постидна.</p> <p>Ди |
е грешника у паклу. — И молитве, којима се скрушено предавао с уверењем, да му свака од њих ски |
/> ножева, оштрих с обе стране, којима се, при општој дервишкој молитви, уз махнито хуктање, п |
наодговарати свима питачима, са којима се у чаршији среташе и састајаше.{S} Готово на свакоме |
<p>Он запева, а обе жене преузеше; Дума се завали на узглавље за софром и од обилног расположењ |
пребрајања ћилибарских зрнаца, кир-Дума се мало искашља и, окренувши очи у страну, започе:</p> |
могла ни маћи из собе.</p> <p>Кир-Дума се искрено радовао наслеђу свога кума, па је почео у ша |
<p>Од како је Ламбре отишао, кира-Мана се још више издужила.{S} Уз припомоћ кир-Думину она је |
и кажеш, кажи ми овде.</p> <p>Кира-Мана се обазре на све стране, па када се увери да их нико не |
је тај што је први пронео глас, не зна се, али у велико се веровало да ће мајстор Диша да се о |
дара отишао из тетка-Мацине куће не зна се, па тако исто и где је провео прву ноћ без жене.{S} |
асије.</p> <p>А када их раздвојише, она се поче као у грчевима савијати и јецати, те је сад опе |
, да га умекша и задобије, да ћути, она се бојала да неће моћи очувати тајну, коју јој је у јед |
о да је ово сазнање потпуно уништи, она се наједаред прибра, оне преплашености неста, а наместо |
, која је пошла право њезиној кући, она се враћала из казначејства, свратила узгред у цркву, ку |
двоје о младини у башти појаве.{S} Она се дубоко замисли и поче радознало да разгледа записе.< |
лице јој је дошло запрепашћено.{S} Она се од чуда само прекрсти и поче се заклињати својим јед |
запахну.{S} Он је стеже грудима, а она се одупре шакама о његова плећа и одскочи у страну.</p> |
чекају, па кад после навру деца, а она се ратосиља.</p> <p>Мајстор-Диши се смрче пред очима, к |
и скакуће за њом и виче да пусти, а она се све више церекала, те га не пусти све докле се Јанић |
коју је мало час под кров метнуо, а она се у једноме тренутку до темеља у прах сурвала.</p> <p> |
као луд смеје од задовољства.{S} И она се кикоће; али кад маши очима горе, а то није удовица, |
ш...{S} Диши... јер ја ћу...</p> <p>Она се очевидно борила са самом собом, да му нешто на душу |
сну ме светлост, а ја, женска глава, па се препадох, па само што ми зуби цвокоћу од страха.</p> |
вори Лепосава и отворено га погледа, па се и насмеши.{S} Диша изгуби свест, срце му заигра и са |
о устаје са троножице, тркне некуда, па се тек после извеснога времена врати, ако је могућно јо |
а му је свака помисао у глави стала, па се као закована ни с места не миче.{S} Није му дакле ос |
ао је он, чега се ова посета тицала, па се већ потпуно збунио, шта да каже и како да оправда св |
сави.</p> <p>Лепосава га је слушала, па се не насмеја чак ни онда, када јој је казао, како треб |
последње три године, приметно увела, па се, чисто за неколико недеља, још више издужила, озари |
и; срце му бије а душа се поткупила, па се и не показује жива.{S} Није шале, оно о чему је цео |
тура по посуђу, Јанићије се закашља, па се и он нађе у послу, тек колико да сакрије своје узбуђ |
препуна других чудотворних светиња, па се не би ни осетило, а у мојој земљи немамо ни једне чу |
танке коже; навлаче се преко чарапа, па се тек преко њих спољна обућа навуче.{S} Кад човек хоће |
И тако, турфа посла! — уздахну Диша, па се сневесели, као да му се на ново почеше враћати тешки |
ватра лизала га је од пете до главе, па се разгоревала у очима, из којих је суктала силна врели |
рну, скочи насред собе, опусти руке, па се бесвесно заблену у врата.{S} Стојао је нетремице так |
из њихових <pb n="19" /> руку цвеће, па се осећа сва блажена, што јој баш њих две ово цвеће пру |
ји је мало час дошао са бурне улице, па се овде раскомотио, лепо испавао и онако комотан изишао |
оте и вредноће будуће кира-Дишинице, па се онда дигоше и одоше право кира-Анастасији, да и с њо |
знела пред њих свакојаке посластице, па се сада све заједнички веселе, задиркују и смеју.</p> < |
леђима, чини то из нарочите милости, па се увек тако намештао леђима, да је чисто нукао, само д |
на је још гдешто довршавала по кући, па се толико око распремања и дотеривања занела, да је пот |
езинога кир-Дису <pb n="50" /> мучи, па се, ваљда зато, није ни паштила да разгони онај облачак |
Јанићију дође тежак овакав положај, па се усуди да запита.</p> <p>— Газда, да ли да ти донесем |
спросио за свога унука топал-Стојан, па се завештао да неће венчати децу, све докле на Саборној |
pb n="156" /> <p>Лепосави га би жао, па се и она тренутно збуни, не знајући шта да му каже.</p> |
на прагу дућана, заби главу у посао, па се учини, као да је и не види.{S} Ма да је све оно урад |
исто време и као ноћиште Јанићијево, па се прући по миндерлуку и тек сада започе наизменце стењ |
ије види да се нешто страшно десило, па се чисто смрзао, држи прстен у руци, премеће га и загле |
-Думиница уштину је још за обрашчић, па се онда измаче и засмеја показујући кира-Мани, како је |
-Анастасија радо прихватила наредбу, па се и не обазире на обећање што га је дала Јанићију, сам |
слатко, као дете када га заголицају, па се и он, заражен овим смехом, и сам из све душе смејао. |
а он је целу обухватио у једну шаку, па се као луд смеје од задовољства.{S} И она се кикоће; ал |
ного важнија мисао довела Думу њему, па се чак по мало и досећао, да ће се тицати и удовице, те |
а гласно.</p> <p>— Сашије се у крпу, па се онда да жени, да пред сан три пута помирише, а после |
Диша се затворио у ону малу собицу, па се жив од туда не јавља.{S} Понеки од познаника Срба на |
дигла руке, да домаши високу полицу, па се извила леђима, да ти се чини, сад ће се у струку сло |
, да му нико не улази, <pb n="98" /> па се, као да је Бог зна колико пешачио, спусти на миндерл |
аслужила онај надимак што га носи, — па се од самога себе стидео.{S} Али лепа удовица опростила |
опази да више није сам, распомами се па се улете право пред очи Јанићијеве, стеже песнице и сав |
<p>Мајстор Диша стоји према њему, пипа се по појасу и све хоће нешто да каже своме шегрту, али |
а!{S} Нећеш ваљда свих седам... продера се Диша на жену, која се на мужа застиђено осмејкиваше. |
.</p> <p>— Пушком ћу ја тебе! — продера се Диша, подиже обе песнице и што је могао брже прогура |
од једно...</p> <p>— На поље! — продера се Диша — Јанићије, брзо овамо!</p> <p>Али Јанићије, ко |
</p> <p>— Шта блејиш ту, бре! — продера се Ламбре, када му се она не маче с пута.</p> <p>— Иска |
Ко вас отровао?</p> <p>— Ти! — продера се супруг и подиже обе песнице у вис.</p> <p>Кира-Анаст |
обе песнице и што је могао брже прогура се кроз гомилу, која је све више расла.</p> <p>Сад, пос |
носе на гробље, а Лепосава нариче, буса се у груди и довикује:{S} Ја сам крива, што се убио; он |
закуца на вратима.{S} У исти час врата се полако ошкринуше и у собу се промоли кир-Думина глав |
ривши се јорганом преко главе, три пута се прекрсти.</p> <p>— Шта ти је, те не спаваш? — прогун |
та Јанићије са својим шалама.{S} Заћута се и нешто дубоко замисли, па тек по који пут ако обиђе |
Зашто, бре?</p> <p>— Ето ти, газда, шта се на чесми прича.{S} Кад чучнух, да захитим воду, а он |
ава пребледе; она је најбоље знала, шта се све могло са Јанићијем десити.{S} Она његова последњ |
о лицу.</p> <p>Кад чу мајстор Диша, шта се све о њему прича и разноси, чисто се зграну.{S} Очи |
Као запањен стојао је и није знао, шта се око њега дешава.{S} Осетио је само, како му се под н |
у свет са образом.{S} А сада?...{S} Шта се учини сада...{S} Ето чујеш и сам...</p> <p>— Па зар |
, и диже обе шаке и вис.</p> <p>— А шта се то тебе тиче?</p> <p>— Разбојник еден!{S} За сто нап |
немоћи.{S} Ништа, ама баш ништа, на шта се одлучивао, није постигао!{S} Није убио Лепосаву, ниј |
д неодољива страха.</p> <p>— Ко зна шта се до сада догодило?{S} Момци су, слуге су то; а где је |
да јој узгред исприча и искити све шта се за њом говори.{S} И то се све за њом говорило тако р |
ају Бога, јасно, као на длану, виде шта се све у његовој души догађа.</p> <p>Пошао је кући, али |
е није улазио у крчму никада, а гле шта се сада учини!</p> <p>— Несрећник!{S} То му требаше још |
Као несвесна ствар, која не разуме шта се то око ње догађа, седео је нем и поражен према Јанић |
ко не може да се разабере, где је и шта се то око њега догађа. <pb n="61" /> Заборавио где је, |
ико, да хаџи-Диша није више знао ни шта се у кућу уноси ни шта износи.{S} А некада није се смел |
дуго плакаше.</p> <p>— Море говори шта се то догодило?! — подвикну најзад Маца, кад виде, како |
3" /> <p>— Па, синко Дишо, чу ли ти шта се по чаршији говори?</p> <p>Диша обори главу.</p> <p>— |
свој ћепенак.</p> <p>— Ама, чули ти шта се оно јутрос догоди.</p> <p>— Шта? — запита радознало |
сам не сруши, кад му пуница саопшти шта се десило.</p> <p>— Шта кажеш? — зграну се хаџија. — А |
био од оних људи, који, кад сазнаду шта се противу њих говори, пођу у одлучну борбу противу дот |
ан мајстор, своме шегрту исповеда зашта се радује, те, у место да свога шегрта помилује, приши |
њу хијероглифа и старих шилтова, досећа се, да је оно кожа њезиног рано изгубљеног супруга, лис |
да тако одоцнио као овога пута.{S} Маца се у истини мало забринула, што их то нема, кад а у том |
ни говоре лажно је...</p> <p>Тетка Маца се тужно насмеја.</p> <p>— Лажно је.{S} Светога ми, тет |
лежаше у бунилу и несвести.</p> <p>Маца се озбиљно препаде за кћер, хаџи-Диша тако исто, а и Ја |
ово постиже други резултат.{S} Обојица се у томе часу чисто преобразише.{S} Ламбре поче да се |
и: човек каже, а Бог располаже.{S} Диша се спремао за повратак; још само да покупује неке ситни |
изи а и стишавању савести, мајстор Диша се после две недеље диже из постеље.{S} Толика Мацина н |
ако! -</p> <p>Једном речи, мајстор Диша се толико изменио у кући, да га човек не би познао.{S} |
запомагати за патролу.{S} Мајстор Диша се уплаши од њене вике, те онако подеран и изубијан од |
није ништа недостајало, а мајстор Диша се, тога дана, претворио сав у услужност <pb n="169" /> |
емом ране привио.</p> <p>И мајстор Диша се обрадовао, када му Маца саопшти, да се Јанићије врат |
ne unit="subSection" /> <p>Мајстор Диша се није више могао сносити.{S} Престао је да кори жену, |
а се брука заглади.</p> <p>Мајстор Диша се затворио у ону малу собицу, па се жив од туда не јав |
у жутој шкуртељци.</p> <p>Мајстор Диша се избечи на ову посету, којој се најмање надао.{S} Фуд |
о ишло пуних десет недеља.{S} Хаџи-Диша се потпуно помирио са судбином.{S} Али, како који дан в |
кварени свет не зна!</p> <p>И хаџи-Диша се, кад спомену Божје име, побожно прекрсти.</p> <pb n= |
и У кућу.</p> <p>До овога часа кир-Диша се бар колико толико надао; али после оваке испоруке он |
а која од комшиница.</p> <p>Но кир-Диша се није дао онако збунити њезиним смехом.{S} Оно што је |
<p>— Добар вече, кир-Диса!</p> <p>Диша се разрогачених очију заблену у госта.</p> <p>— Ја сум, |
ну, да учини места другима.</p> <p>Диша се опрости са свима, пуницу пољуби у руку, а она њега у |
и — мушко! — одговори Маца.</p> <p>Диша се сав озари.{S} Сав страх, нестрпљење и јучерања срџба |
иша бледи и румени; срце му бије а душа се поткупила, па се и не показује жива.{S} Није шале, о |
у.{S} Сунце је жегло пуном јаром, Дунав се сјактио од сунчаних зракова, а лађа је све даље и да |
је истина! — узвикну мајстор Диша и сав се зацрвене од стида.</p> <p>— А, не је истина; саг, не |
— рече Дума улазећи у дућан и дотакнув се руком чела.</p> <p>— Бог добро дао! — одговори Диша, |
и друге слаткише гостима.</p> <p>Најзад се проводаџије са својим женама дигоше, да иду, а удови |
ствено овога пута шуштао.</p> <p>Најзад се одлучи, притиште руком кваку и погурну; али врата за |
ц, да се растави од Анастасије, па, кад се врати, да је никако више не види, било је за <pb n=" |
Диша је још једаред дошао кући, па, кад се уверио да је капија затворена, он је, као подсечених |
ном свежином хладне воде и сирћета, кад се разабра.</p> <p>— Не бој се, кир-Дишо, сад је све до |
ах, псето погано! —јекну хаџи-Диша, кад се увери, да овде нема лопова. — Јуда Искариота!{S} Док |
Куда ћу сада?{S} Коме? — јецао је, кад се дохватио оне простране равнице на Дунаву.</p> <p>Но |
д ја...</p> <p>— А: куд ви!{S} Еле, кад се несто за другога лаје по овај свет, онда је истина; |
чљива, да је многи од хаџија после, кад се у своју отаџбину вратио, понео такву кутију, и у црк |
у очи, а још теже остати при своме, кад се она заплаче и стане га братимити, да је не ода.{S} О |
пред ногу кроз кривудаве сокачиће, кад се на једноме углу сусрете са кира-Маном.</p> <p>Од как |
ираке“ као права устабашиница, али, кад се са Јанићијем погледа, порумени и — обоје се збунише. |
или да им купи, а новац ће му дати, кад се врати.{S} Диша је и њима обећао, али као човек од ра |
и размишљао шта га све може снаћи, кад се сукоби са разјареним Дишом; мучио се на стотину начи |
е сватове.</p> <p>У један тренутак, кад се мајстор-Диша мало одмаче од сватова, Јанићије, који |
отискивао од себе.{S} Доцније тек, кад се освестио, причао је, како је, у ономе часу кад је Ја |
<p>Мора да је изгледао врло смешан, кад се девојке заценише од смеха гледајући оно лице, које < |
није истицао, као што је то чинио, кад се у цркви појави београдски митрополит, Антим, по наро |
гов узвик је био за цело страховит, кад се неколико хаџија, који по миндерлуку припремаху посте |
ћерка; питај ти.</p> <p>— Како ћу, кад се срамим?</p> <p>— Како год те Бог учи.{S} Ја хоћу дет |
<pb n="133" /> <p>— Е, што кријеш, кад се све зна?{S} Па још устабашиница, бре, бре!</p> <p>— |
<p>Али његова мука беше у залуд.{S} Кад се околишећи приближио ћепенку мајсторовом, овај дочепа |
на кир-Дишино спокојство.</p> <p>— Кад се жениш, треба да знаш зашто се жениш; а када течеш, з |
аје по овај свет, онда је истина; а кад се казује за вас, не је истина? — Тако ли је?</p> <p>— |
е да захватиш воде са три извора; а кад се будеш враћала дома, никако да се не обазреш за собом |
није оклевао, оде у Витлејем и, баш кад се у Вертепу пред јаслама молио, расклопи се земља и из |
апитали рачунали на грошеве; па још кад се има на уму, да је кира-Анастасији први комшија био к |
и иа патос, где тврдо заспа.</p> <p>Кад се сутра дан пробуди и виде где и како лежи, скочио је |
укавом очи и побеже из собе.</p> <p>Кад се вратила са послужењем, на челу јој се, баш над самим |
грту, који му под руку дође.</p> <p>Кад се овако нагло нашао на улици, стао је за један часак и |
него да тркне до тетка-Маце.</p> <p>Кад се Диша у неко доба ноћи разабрао од бунила, прво лице, |
у не дадоше за дуго заспати.</p> <p>Кад се пробудио у јутру, осећао се у нелагодноме расположењ |
о је наменио својој невести.</p> <p>Кад се вратио, тетка Маца га је дочекала на капиџику.</p> < |
а је весело до овога часа говорила, сад се од једном уозбиљи и зачуђено га погледа, па онда пре |
ни жена!{S} Ја сам се доста уједао, сад се уједај ти!</p> <p>Кир-Дишина несаница, која га је за |
врло одмерених корака човек, одједаред се изменио и дао на оваку журбу.</p> <p>И није се прева |
нама по стоти пут сан мајчин и, где год се макла по авлији, певушила и радила.</p> <p>Дође и вр |
ни био човек срећне звезде.{S} Чему год се није надао, оно је постигао, и никад својом вољом, с |
том и задовољно тамо амо ходао, из собе се зачуше крупни гласови од дечје писке.{S} Њему се раз |
} А што је више у те мисли западао, све се више кајао, што <pb n="78" /> је попустио пред њезин |
пун прелом у животу кир-Дишином.{S} Све се то опажало и у дућану и на самоме мајстор-Диши.{S} Д |
а дрскост „оне девојчуре“, али ипак све се сводило на то, да је мајстор Диша прилика, каква се |
note> <note xml:id="SRP19061_N2">Местве се праве од врло фине и танке коже; навлаче се преко ча |
и ноге и са најлепшим задовољством даде се у маштање о будућем, брачноме животу.</p> <milestone |
, обикну на свој нови положај и предаде се потпуно вољи ове девојке, у коју је, кад год му се з |
ми га, мајци, кад тад платити! — издаде се једаред пред шегртима, кад Ламбре изиђе из дућана.</ |
ја, седе поред мајке, загрли је и стаде се плазити на Јанићија, који се, блажен од онога ударца |
ла му је примере из своје „праксе“, где се све лепо свршило; али ти примери беху тако ретки, да |
му показа место у чело миндерлука, где се обично најугледнији гости посађују.</p> <p>Кира-Ламб |
елу јој се, баш над самим повијама, где се обрве састају, <pb n="147" /> спуштао из косе велики |
ашмајдан и у оним мрачним пећинама, где се обично београдска дечурлија завлаче, те хватају слеп |
Стамбол-Капије богато ширили онде, где се данас налази густо насељени Енглезовац.{S} А када га |
тена.{S} Све махале око Сака-чесме, где се налазила лепа удовичина кућица са хладовитим чардако |
еме, биле су као нека врста касине, где се свет састаје, да чује шта има ново или да сам исприч |
све.{S} А како му је било код куће, где се врло рано затварао?{S} Изгледао је самоме себи као о |
ће тај час пући баш на ономе месту, где се пуца скопчавају.{S} Млада удовица није ватра само у |
амо да је била радо виђена у кућама где се тако што догодило, него је била уважавана и од оних |
ћан и обратно, и то увек сокачићима где се могао најмање надати сусрету с киме, то му је било с |
како ни она ни кир-Диша не знадоше где се одбеглица скрива, то јој не оста друго већ да зареди |
е неће смети на улицу изићи, па ето где се све, у једноме часу, измени.{S} Због свога поклона е |
своје прсте почешће завлачи у лонац где се ручак кувао, ту би обично варјача утерала дисциплину |
анићије прекорачи праг страшљиво и нађе се очи у очи са мајстором.</p> <p>— Шта је, бре? — Како |
и, када је за ту новост дознао.{S} Каже се: суд; ама кој држи тај суд?{S} Има ги који не су ни |
Јерусалим по децу!“</p> <p>Али не каже се у заман: где има много среће, несрећа дође.{S} Четвр |
свој!“</p> <p>Кад Маца доврши ово, диже се са седишта, прекрсти се и скромно се поклони икони у |
ира-Анастасија да удамо!</p> <p>Не може се рећи да и сам кир-Ламбре није помишљао на ово, а нар |
ше више од двадесет година.</p> <p>Може се мислити како је било грчкој чаршији, а нарочито комш |
а, да му се на њега пожали.</p> <p>Може се помислити, шта је све преживео Јанићије за ово време |
ао пркосна претња, као да га чика да је се дотакне, ако сме.</p> <p>— Еле, муж на путу а жена а |
ко хладно, као да прича о нечему што је се ни мало не тиче то ви да идете!{S} Кућа не је ваша н |
ју и изгуби се за углом.</p> <p>— Удаје се, за мога мајстора... а мене... мене... ух! — уздахну |
кира-Анастасином кућом?</p> <p>— Удаје се.</p> <p>— Зар кира-Анастасија?</p> <p>— За мајстор-Д |
а све што кир-Диши треба на путу, смеје се, зачикује га, пева по кући, како одавна није запевал |
узива, кад загриза у та јабука! — смеје се Думиница и пиљи у вазда насмејане очи лепе удовице.< |
<p>— Није за зло; за добро је! — смеје се мајстор Диша и вади иза појаса кесу у којој нађе две |
новост дође до последњега уха, развије се у читаву приповетку.</p> <p>Сирота Лепосава, која је |
ад год га Маца није отпратила куд, није се одмицао од болесничке постеље.{S} Квасио јој главу с |
е постигао!{S} Није убио Лепосаву, није се обесио, није био у стању да на свој начин удеси живо |
онај мој: као од брега одваљен!{S} Није се тај бојао ни десет „ерлија“.</p> <p>— А је ли ишао н |
а!“</p> <p>Мајстор Диша занеме.{S} Није се наљутио, али га изненадило то што му рече.</p> <p>— |
е све, шта може сада очекивати.{S} Није се она ни мало плашила кир-Дише, за кога се удала по ту |
го више мамила својом грозотом.{S} Није се плашио смрти, али једно му је мутило помисао: да ли |
у уноси ни шта износи.{S} А некада није се смела чак ни једна паприка више из туршије изнети за |
де икога.{S} Пуних петнаест година није се мајстор Диша виђао са својим стрицем, нити је икада |
у, био је као утучен.{S} Од хаџије није се Маца никаквој разборитој помоћи могла надати.{S} Он |
нечега.{S} Са тетка-Мацине стране није се плашила ничега.{S} То је, као у воску знала, да тетк |
нио и дао на оваку журбу.</p> <p>И није се преварио.{S} Хаџи-Зосим га је нарочито тражио, да му |
мајке одговарао.</p> <p>Тетка-Маци није се свиђало овакво примирје, али је и она неко време ост |
{S} Па ни у самој кући мајсторовој није се Бог зна како осећао недостатак домаћинов.{S} Један д |
е издашне џбунове кисељака.</p> <p>Није се обесио; али не зато, што не имађаше смелости.{S} Нап |
на ће му сама у дућан доћи.</p> <p>Није се имало куда; ићи се мора, а како ће се све ово свршит |
уси за пањ и горко уздахну.</p> <p>Није се осећао побеђен; предвиђао је он, да га мајстор неће |
рзо поче да претура по посуђу, Јанићије се закашља, па се и он нађе у послу, тек колико да сакр |
адно калуп и исповрте на њега; Јанићије се, у добар час, саже, те га калуп прелете и у мало што |
Јанићију да иде, да спава.{S} Јанићије се диже од совре, целива у руку прво мајстора па Мацу и |
упи га обема шакама у леђа.{S} Јанићије се живо окрете, <pb n="124" /> пружи руку за њом и онак |
ћија, и поче га вући софри.{S} Јанићије се ослободи и седе.{S} Како је пуцало за ушима и како ј |
каква таква утеха.</p> <p>Али Јанићије се сасвим изменио.{S} Ни оне шале, ни разговора, ни пес |
као ти!</p> <p>Целе ове вечери Јанићије се осећао у необичном расположењу; сву је ноћ осећао ми |
, да га не гледам више!</p> <p>Јанићије се окрете вратима и збуњено застаде на самоме прагу.</p |
ржи ово, па хајде кући!</p> <p>Јанићије се поврати од прве забуне, притрча руци мајсторовој, па |
бори га и леже на њега.</p> <p>Јанићије се тога часа врло препао; учини му се да је кир-Диша ум |
ин труд и добре услуге.</p> <p>Јанићије се почео мало по мало навикавати на нову улогу.{S} Заве |
еће ли га умилостивити.</p> <p>Јанићије се збуни, кад је угледа на прагу дућана, заби главу у п |
х по томе гвожђу лупам.</p> <p>Јанићије се засмеја од силнога задовољства.</p> <p>— А што се са |
за један дрвени калуп.</p> <p>Јанићије се скљуси за пањ и горко уздахну.</p> <p>Није се осећао |
поче да виче за помоћ.</p> <p>Јанићије се у томе часу користи забуном, штуче кроз врата и истр |
Па где си био до сада?</p> <p>Јанићије се смете; желео је да га нико не пита о томе.</p> <p>А |
му драго шума, осем онога шандуда, чије се густо грање над самим кровом наднело, а који је тако |
биле без два три човека или жене, чије се већ давно напуњене тестије под лулама преливају, док |
рабаца џакало је на једној дафини, чије се гране повиле преко авлијскога зида; ласте су стрелов |
и ипак не одговори ништа ташти, на чије се разлоге већ у велике навикао да их прима и — сноси.< |
с њим? — упита гласно.</p> <p>— Сашије се у крпу, па се онда да жени, да пред сан три пута пом |
а Јанићијем погледа, порумени и — обоје се збунише.{S} Јанићије покуша да се покаже весео, а он |
а језик; не уме да говори.</p> <p>Обоје се засмејаше, а Лепосава, застиђена, заклопи рукавом оч |
ница низ врат и к’носаним обрвама, које се као два црвена лука високо надвијаху изнад живахних, |
љство обузе га свега.{S} И вечера, које се до сад једва дотицао, сад му необично слатко паде.{S |
да грди и Мацу и све остале жене, које се пачају у хећимска посла.</p> <p>— Даћете јој ове „ап |
нутака одмеравао овај стас и лице, које се стиђаше да баци поглед на свога будућег домаћина.</p |
тога струка и оно набрекло јелече, које се час пењаше <pb n="127" /> уз леђа час спусташе струк |
алеки звук или кукурекање петлово, које се чак из другога села разлеже.</p> <p>А хаџи-Дишу, чиј |
днео посматрајући оно задовољство, које се код свакога залогаја на Дишином лицу огледа.{S} Очи |
чку идилу као изненадна мећава, од које се није умела одбранити.{S} А сва ова халабука од дивље |
ла тако говорити о пријатељици, од које се после сватова није никако одвајала.</p> <p>Она мржња |
омена, управо несносна помисао, од које се нервозно склањао.{S} Фудул-Стаменкина соба и Анастас |
штедела од једне сувишне бриге без које се може бити.{S} А да би се пред Дишом и својом савести |
и под високом купастом капом, око које се омотавала чалма зелене емир-боје (знак да води порек |
сламчицом око усана, слуша и осмешкује се на богату домаћу идилу.</p> <p>— Е, е, ти ми много н |
сватове спреми.{S} У Мациној кући чује се дан из дан девојачки жагор и певање.{S} Лепосавине д |
ноге га саме однесоше у шибљак, а руке се пружише за очима, које им показаше издашне џбунове к |
ва се вукао и стењао, а са лица сливале се крупне грашке зноја, што би за здрава човека било мн |
је, а на капиџицима од башта начичкале се младе жене и девојке, у живописним шалварама и јелеч |
по избор Гркиње и Цинцарке, расположиле се, па, кад не играју у колу, седе око пуних софра и уд |
Кад хтеде да се попне на доксат, одакле се ишло у Лепосавину ложницу, њему толико залупа у груд |
одахне и по своме обичају сачека, докле се не стиша бујица наврелих речи.</p> <p>— Ето, кажу... |
било, да је некоме радња пропала, докле се он на хаџилуку бавио?{S} Деде, размисли! — А то ти ј |
лађа је све даље и даље клизила, докле се не изгуби за врбацима ниже Кајабурме.{S} Тек онда вр |
о да је човек прав, у очима жена, докле се пазе, он је увек кривац.{S} А ове две куме толико су |
<p>И сада наста на ново погађање, докле се најпосле не састадоше на цени од двеста и четрдесет |
ичај постајао је све ређи и ређи, докле се сасвим није изгубио у пријатноме расположењу удовичк |
да нас на хаџилуку искушава, али, докле се ми овде боримо са нечистом силом, дотле он у наше ра |
облицима почела се ограничавати, докле се није зауставила на оној Лепосавиној изјави, како га |
ене тестије под лулама преливају, докле се они живо о овоме или ономе разговарају.{S} А рано ју |
а „неверне Томе“, који не верују, докле се и прстом не дотакну рана, снабдео се он уверењима и |
нема лопова. — Јуда Искариота!{S} Докле се грлио са мном, кесу ми је одсекао!{S} Пет хиљада гро |
?{S} За кога имаш да се китиш?{S} Докле се ја не вратим, не треба ти, а када се будем вратио, и |
Диша не би могао прећи.</p> <p>А докле се по разним комшијским кућама зуцало, додавало или сме |
ко је радила неколико година, све докле се не свикну на своје удовиштво.{S} А већ после овај бл |
да од њега неће бити сигурна, све докле се он буде налазио у овој кући.</p> <p>И кир-Ламбре је, |
затвори се и не изиђе из ње, све докле се не разиђоше људи и докле фудул-Стаменка не одмаче од |
питају.{S} И то је тако ишло, све докле се не помоли месец и докле мујезинова песма са минарета |
више церекала, те га не пусти све докле се Јанићије не саплете и паде потрбушке насред дућана. |
стрзале и кљувале.</p> <p>Међутим докле се он овако ломио и у нерешљивости својој вртео око сво |
да газда није у дућану.</p> <p>Но докле се, тога дана, међу Србима причало, како је Диши још ју |
ца и уводи гошће у собу. —</p> <p>Докле се ова посета двеју кума вршила, кир-Ламбре и Дума, пот |
ме, кад угледаше сузе удовичине, и саме се ражалише и бризнуше у плач, па онда онако уплакане п |
се увери да на улици нема никога с киме се не би радо срео, изиђе и упути се у Скадар-махалу.</ |
бегенисете несто? — пита кир-Дума, коме се овако мајстор-Дишино држање учини сумњиво.</p> <p>Ал |
стотине педесет! — одговори Диша, коме се и ово учини много.</p> <p>Старац скочи са миндерлука |
вало сасвим противан утисак ономе, коме се хаџи-Диша надао, на Јалији беше сабрана множина Беог |
јој кући.</p> <p>Овај пуки случај, коме се Јанићије ни у сну није надао, учинио је за њега мног |
а Диша и забезекну се пред гласом, коме се ни у сну није надао.</p> <p>— И друго, па опет син! |
штаја био само један миндерлук, на коме се, како је кад требало, могло седети или лежати, у кут |
вали су у сложноме терцету чудо, о коме се једва мислити могло.</p> <p>Хаџи-Диша требало је тих |
ије, али некакав унутарњи немир, у коме се огледала и чежња и радост и нестрплење, све у један |
начин?{S} Да зађе кроз махале и свакоме се правда — не иде.{S} А баш и када би тако радио, он с |
изиђе из собе на авлију.</p> <p>У томе се и капиџик отвори и %ни прагу се појави танка фигура |
сада су тражиле њену помоћ, па, разуме се, све те жене знале су ценити и наградити њезин труд |
јед окрене противу своје жене и, разуме се, да на њојзи своје незадовољство излије.</p> <p>Са з |
калфу, а Диша обећава све, али, разуме се, тек колико да се не замери званицама; иначе, мисли, |
бернице, већ чуо за цео догађај, разуме се, сасвим у другој форми.{S} Чуо је како је кир-Дума с |
и неодлучне до одлуке доведе.{S} Разуме се да, у таквим приликама, било случај или ма какав спо |
раведно џангриза својој жени.{S} Разуме се, да је он био увек на Лепосавиној страни.{S} Није мо |
нагађати, шта је томе узрок.{S} Разуме се, да је било сијасет прича и узрока; свака жена прича |
ћи, да га човек не би познао.{S} Разуме се, да се Лепосава одупрла и таквим жељама, да тка плат |
да је кори за њезину леност.{S} Разуме се да и Лепосави ово Дишино џангризање поче бивати несн |
да кога било наврати у кућу.{S} Разуме се да по комшилуку није смео тражити помоћи, јер то беш |
ђе распиње.{S} Шта више сад је, (разуме се у пратњи Јанићија Бика) пролазећи кроз грчку чаршију |
као врба!{S} Биће, биће!</p> <p>Разуме се да мајстор Диши не оста друге, него да још чека и да |
дубоко испод коже у пањ!</p> <p>Разуме се да је Диша причао Маци и Лепосави, како је Јанићије |
стрча из авлије на улицу.</p> <p>Разуме се, да је Ламбре, покрај све своје чежње да се што пре |
то због тебе рекох.</p> <p>— Гле, брине се за мене.</p> <p>— Па тек да се одмориш мало.{S} Жали |
оно на равном и сигурном путу спотакне се, падне и скрха врат.</p> <p>А кира-Анастасија, како |
аслама молио, расклопи се земља и из ње се промоли страшна чељуст, која поче бљувати ватру на б |
ешто неразумљиво мрмљати.{S} Кир-Ламбре се устури и пребледе.</p> <p>— Куче цинцарско, ти ли ми |
ратоборнога изгледа Ламбринога, обазре се за собом.</p> <p>Гомила се уплете у ову свађу, па ми |
ерменина.{S} Кад старац устаде и обазре се, оба поклоника приступише и целиваше га у скут, а он |
дана, кад није ма за што викао.{S} Пре се уздржавао пред Мацом а сада је и пред њом за сваку с |
башчу, опучи му се камен под ногом, те се сроза на улицу и сав изубија. — Можда би он и опет п |
ије кћери беху већ стасале за удају, те се могаху дотле надати, да ће мајстор Диша на њихова вр |
нићије већ беше одмерио оком даљину, те се реши да, бар за часак, остави дућан на комшијама, а |
још уочиле ову чежњу мајстор-Дишину, те се удаваху за своје момке и не слутећи колико туге и бо |
се учини, да тај звук, што пара ухо те се уздиже изнад свију, виче: „кира-Анастасија! кира-Ана |
ку, кад је завила у своје сокаче, срете се са Канчетом, која је опет са другом једном девојком |
њега изгледа ново, непознато.{S} Осврте се по дућану, пође да седне и да се прихвати „дикиша“ с |
</p> <p>— Унутра, сурунтије!{S} Шта сте се раскокотале по сокаку! — подвикну нека остарија жена |
одлуком, која му даде неке наде, да ће се ова ствар ипак на добро свршити, он пожури тетка-Мац |
опрости.{S} Надао се чак и томе, да ће се правдати, па, можда, и утерати у лаж и Јанићија и те |
мутвака на цепаник, надајући се, да ће се она сетити, па макар и сажалити, <pb n="129" /> те и |
узе, да му у један мах изгледаше, да ће се таван на њега срушити.{S} Последња нада, за коју се |
е својој „честитој“ жени, у нади, да ће се тиме спасти љуте гриже, која му је савест притискива |
ему, па се чак по мало и досећао, да ће се тицати и удовице, те му некако дође тако нелагодно о |
ете у ову свађу, па мислећи ваљда да ће се обоје потући, навалише да их разваде.</p> <p>Али ово |
ше се.{S} Кира-Мана је предвиђала да ће се у кући повратити стари дани, они, који цветаху пре Б |
да се ради!{S} Може бити кир-Диша да ће се покаје и помири; кој зна!</p> <p>— Нећу!{S} Нећу! — |
иша одрече и тамо дуг; чак изјави да ће се и заклети, али не да да га један Грк, који му онакву |
оме струку, за који би страховали да ће се сада преломити под теретом широких и пуначких плећа. |
р-Диша, који се такође није надао да ће се у овим заклоњеним улицама сукобити са својим бившим |
коме стању.</p> <p>И тога дана, када ће се срести са кира-Анастасијом, која је пошла право њези |
н материјал за читаву историју, која ће се за дан два развити.</p> <p>Српским женама није никак |
места начиниће живе улице, по којима ће се безбрижно газити.</p> <p>А како ли овде сетно мирише |
бесвесан, могао схватати.{S} Срамота ће се за цело чути, те ни он није могао замислити, како ће |
ја, који је са страхом очекивао, шта ће се са мајстором десити.</p> <p>— А ти — замуца Диша уту |
вно десити, али никако не знамо, шта ће се то десити и у коме часу. — Да речем, да се кајао, шт |
штедњу и да на драмове одмерава шта ће се и колико ће се данас појести, уздишући вазда на скуп |
куће, а мој?{S} Хеј, хеј, ко зна кад ће се вратити!</p> <p>У таквоме расположењу она је најради |
се извила леђима, да ти се чини, сад ће се у струку сломити.{S} А дебели курјук плетене косе, п |
вало се обично на поду.{S} Место где ће се постеља метати, покривено је даскама, које су над по |
осим.</p> <p>— Полако!{S} Добри људи ће се угодити.{S} Ето, ти тражиш сто хиљада, а он даје пет |
2" /> Хоће ли плакати за њим и да ли ће се кајати, кад сазна шта му је све учинила?</p> <p>Дуго |
и подмигивања.{S} Једном речи, о њој ће се свуда говорити таман онако, како се говори о фудул-С |
ј ударац и да у страху очекује, како ће се све свршити.</p> <p>Лепосава је тако безазлено гледа |
те ни он није могао замислити, како ће се у чаршији окренути и какав ће у очима света изгледат |
е се имало куда; ићи се мора, а како ће се све ово свршити о томе није ни мислио.{S} А и како б |
главичице и строго је мотрио, колико ће се дневно појести, али, што се тиче жене и пријатеља, к |
драмове одмерава шта ће се и колико ће се данас појести, уздишући вазда на скупоћу и велике тр |
дућану, на сваку кашичицу масла, што ће се у кући потрошити; кад је правио туршију од белога лу |
службу, а за тим ће урадити оно, што ће се после у песму певати.</p> <p>— Где си, море, до сада |
је могао видети.</p> <p>Пре него што ће се дотаћи сандучета, старац изговори кратку молитву и п |
а и слутила нешто нејасно, нешто што ће се скоро догодити, али шта, то није могла никако да раз |
страву, као кад очекујемо нешто што ће се неминовно десити, али никако не знамо, шта ће се то |
кућу и неколико хиљада гроша и ородиће се са грчком нацијом, те ће тако, мало по мало, раскрст |
Диша постићи двоструку корист; одужиће се Богу и задужиће свој еснаф захвалношћу; а после тога |
е пливао у дупломе задовољству: ожениће се најлепшом удовицом, која му носи кућу и неколико хиљ |
— Много!</p> <p>— Само здравља, вратиће се он брзо! — одговори Маца.</p> <p>— Не чуј, Боже! — п |
оче из гласа по имену звати.{S} Из куће се не одазва нико, а на комшијском капиџику појави се ј |
на ово питање расвести.</p> <p>Из куће се разлегало нарицање; једна по једна жена улазила је н |
раве од врло фине и танке коже; навлаче се преко чарапа, па се тек преко њих спољна обућа навуч |
ог добро дао! — одговори Диша, а немаче се са свога места.</p> <p>— Еле, ви тако? — започе кир- |
ачу за леђима глас, а у исто време таче се неко његове руке.</p> <p>Кир-Ламбру прођоше жмарци и |
е у кућу!</p> <p>— Света ствар! — утаче се хаџи-Зосим. — Бог кад хоће, све може.{S} Ја, да нема |
ош је дете!{S} Ето, он се каје, — утаче се Маца великодушно.</p> <p>— Гледај само какав изгледа |
..</p> <p>— Е па сто не казете? — утаче се кир-Дума. — Ето, ја сам досао као еден пријатељ, да |
ели кира-Мана.</p> <p>— Ето, ја — утаче се кира-Думиница — шта све не сам радила да родим!{S} Р |
за па то? — одговори Анастасија и утаче се у очи своме мужу тако дрско и изазивачки, да се овај |
p> <p>— Ти да ћутиш, кира-Мана! — осече се Анастасија нестрпељиво.</p> <p>— Зашто, море?</p> <p |
кад виде како снуждено стоји и не миче се, она остави судове и дотрча му.</p> <p>— Шта је, мор |
ази како му шегрт још стоји и не помиче се, да прихвати путничку бошчу, коју му је пружио.</p> |
<p>— Шта искате од мен?</p> <p>Девојче се пажљиво обазре, да га ко не чује, па онда на пола гл |
ла већ неколико породиља, потврди, поче се на све стране нагађати, шта је томе узрок.{S} Разуме |
избијао дебели млаз хладне воде, и поче се пљускати по лицу и врату.{S} А она девојачка песмица |
имовим, набави кутију од тенећке и поче се борити са оном изнутрицом, која га је гризла и кући |
рсну у смех; али се брзо уозбиљи и поче се крстити.</p> <p>— О, анатема је и са женом, шта јој |
{S} Она се од чуда само прекрсти и поче се заклињати својим јединчетом, како је то лаж и ако се |
Маце одлазио! — одговори Станко и поче се смејати својој досетци.</p> <p>Мајстор Диша скочи са |
ук, обухвати шакама једно колено и поче се горњим делом тела нијати одмерено и сетно, те тако и |
ма, за њихове враџбине, продају, завуче се и тако целу ноћ преспава.{S} Сутра дан је опет лутао |
савлада.</p> <p>Готово крадимице извуче се из мутвака на улицу, па, када одмаче од куће, он ста |
а и лагано, као мачка кад вреба, довуче се између дрвета и густога османлука самоме доксату, из |
, те отвори капиџик тетка-Мацин и увуче се у њену авлију.</p> <p>Како ли се у један мах и обрад |
блисташе свежим плаветнилом и разлегаше се у шумору лишћа и гугутању кумрија, дође јој лако, ми |
е: да неће!</p> <p>Маца и Диша згледаше се зачуђено.</p> <p>— Где је остао?</p> <p>— Код ћор-Ах |
итим чардаком и густом баштом, узрујаше се; момци и деца па и гдекоји човек истрча, да види шта |
е, кад оно... — муца Бик збуњено и чеше се за врат.</p> <p>— А, ту ли те сврби, магаре! — подви |
> <p>— Ја не чух ништа.</p> <p>— Побише се.</p> <p>— Зашто, море?</p> <p>— Поради тебе.{S} Е, х |
веће пружају.</p> <p>Обе гошће пољубише се на прагу са домаћицом, а кира-Думиница уштину је још |
вирачима.{S} Код једне крчме зауставише се.</p> <p>— Збогом, пријатељи! — Деде, да се пољубимо! |
уке целује.</p> <p>Оба кума развеселише се; кир-Дума му не даде руке, него се, као и кир-Ламбре |
чаницу, чула.</p> <p>Обе куме овеселише се.{S} Кира-Мана је предвиђала да ће се у кући повратит |
радила.{S} Другарице Лепосавине сјатише се, да јој честитају, а Лепосава их је са златном огрли |
има ниже Кајабурме.{S} Тек онда вратише се свих троје ћутке и замишљено.</p> <p>— Где је то себ |
, и тако светлећи пред собом, опростише се са домаћинима и изиђоше на улицу.</p> <pb n="84" /> |
бре и Дума, потпуно споразумни, упутише се Зереком право, све докле између густих ћепенака не з |
а, задовољни свак на своју руку, дигоше се у чаршију, те да уз пут мало боље промозгају и удесе |
еограда.{S} Пуну недељу дана не смедоше се путници укрцати у лађу због буре, која је на сав мах |
е уверише да није ничему крив, разиђоше се, а Јанићије оде својој кући.</p> <p>Овај пуки случај |
дмах за њиме тако исто обазриво увукоше се још два Цинцарина учтивога и врло скромнога изгледа. |
кафом слетеше са послужавника и просуше се по поду, застртом шареним ћилимом.</p> <p>Овај вриса |
оста му сада тако тесан и мрачан, да би се угушио, само да је за неколико у њему остао.{S} Пота |
бриге без које се може бити.{S} А да би се пред Дишом и својом савести оправдала, увек је износ |
помену; и само једаред месечно, када би се кренула, да из државног „казначејства“ прими десет ц |
као што је некада у Лепосаву, и када би се Јанићије махао око њезиних унучића, чинило јој се, к |
а му ма шта пребаци!{S} А баш и када би се толико заборавила, брзо би га отишла мајци на вилает |
; али Лепосава, као навлаш, баш онда би се нашла у послу око огњишта, па док је он са највећим |
{S} Ни једну важнију „штафету“, која би се од кнежева двора испошиљала „блистателној Порти“ у Ц |
она пркосила целоме свету, раставила би се са кир-Дишом, па би се удала за Ламбру; али овако, с |
на сенка; у такоме случају уозбиљила би се и страшљиво погледала на капиџик.</p> <p>Мајстор Диш |
ту, раставила би се са кир-Дишом, па би се удала за Ламбру; али овако, ствар ће испасти сасвим |
е узбунила чак и фудул-Стаменка, кад би се тако што пронело за њезино Канче.</p> <p>Једнога јут |
дисај.{S} И необично се радовао, кад би се болесница ма и за кратко освестила и затражила, да ј |
ре три дана видели мајстор Дишу, сад би се зачудили, шта би од овога човека.{S} Истина, он је ј |
ју јамица што су се јављале, кад год би се у сну мало јаче насмејала.</p> <p>Рано, у зору, кад |
ка.</p> <p>Али све то на страну; све би се то још и којекако поднело, само да је према кира-Ана |
бирао оне сокачиће и завијутке, где би се најмање могао надати на сусрет са мајстор-Дишом.{S} |
.</p> <p>У свако друго доба Јанићије би се обрадовао, што ће му мајстор постати устабашом, али |
а је да чује и такве ствари, на које би се узбунила чак и фудул-Стаменка, кад би се тако што пр |
кожу раскрвавио.{S} А за све то коме би се потужио, кад никога свога није имао и кад није могао |
ило му да полуди.{S} Ова три дана не би се могао похвалити, да је онолико посла свршио колико б |
оме не приличи оваку игру играти, те би се и сам почео као чочек извијати и поскакивати.</p> <p |
, да спрече сваки могући пожар, који би се могао ма када јавити.</p> <p>— Ватру запрети, удовиц |
а, она је у мутваку певушила што или би се с мајком разговарала.</p> <p>Тада би Јанићије из чеж |
а лево десно кроз сокачић.{S} И увек би се, после тога, враћала нерасположена и срдито стресала |
месту и код свакога човека, са којим би се састали, истицао богоугодне врлине побожнога мајстор |
спопао страх од учињенога греха, он би се дохватио тога правца, окретао своје мисли на ту стра |
осјак пред вратима понизно чекао, он би се пропео на прсте, бркао по једној торбици, обешеној о |
} Баш да и није кир-Дума пристао, он би се ипак вратио својој вереници; јер оно, што већ једаре |
би дао ону чудотворну силу и одрекао би се њега.</p> <p>— И тебе сада искушава ђаво.{S} Метнуо |
кир-Дума, чим би га угледао, повукао би се дубље у радњу и од туда крвнички гледао за њиме.</p> |
уо, незадовољан и као утучен, вратио би се у мутвак и осорљиво одговарао, ако би га она што зап |
агне, како би га прелетео калуп, ако би се газда Диша бацио за њим.</p> <p>Газда Диша је седао |
а или: „последњи удовички бес“, како би се изразио њезин кум, кир-Дума, да је нешто од куда на |
{S} Да му је сада онај цванцик, како би се слатко најео хлеба.</p> <p>Симиџија би му, можда, и |
ја нисам била жена, па да видиш како би се провео — викала је фудул-Стаменка <pb n="104" /> слу |
и када би му било у власти, за цело би се сва грчка чаршија за двадесет и четири сахата иселил |
једно другоме вазда пакостили; често би се пута, она рашчупаних коса и плачући а он сав изгреба |
<p>— А што ме питаш за то?{S} Зашто би се ја мразила са светом, да сада говорим, па сутра да м |
, да је он човек на своме месту, зар би се клонио наших девојака па тражио Цинцарке.{S} Или: да |
ран, јер ко год би га целивао, одмах би се излечио од сваке болести коју је имао; а ако би случ |
акси видела и такве ствари, од којих би се човеку дигла коса на глави, само кад о њима слуша.{S |
жа.</p> <p>Неколико дана доцније изгуби се и кира-Анастасија.{S} Много доцније уверио се кир-Ду |
облете око њега неколико пута и изгуби се у сунчеву зраку; но ни један од тих звукова свежега |
, чим кајик ишчезну за оне аде и изгуби се испред очију.{S} На ведроме и као стакло јасноме дан |
оше..{S} Журно изиђе на капију и изгуби се за углом.</p> <p>— Удаје се, за мога мајстора... а м |
уци обрете, већ наже низ улицу и изгуби се у оним силним ћорбуџацима који се стицаху у чаршију. |
а нико, а на комшијском капиџику појави се једно девојче.</p> <p>— Што чукаш толико?{S} Није ко |
едно!{S} А на кира-Анастасија поздрави се, да тој кадаиф једе сас кога је јела и до саг!....</ |
<p>— Тако, тако мајстор-Дишо — поправи се Маца. — Ето, нећу; поган је то милет.</p> <p>Од овог |
ту кућу на глас износи.</p> <p>Лепосави се све више у грудима стезаше.{S} По свему овоме њој се |
е удаш за мајстор Дишу?</p> <p>Лепосави се окрете улица око главе, а баштенски зидови са многоб |
живога разговора и Ламбриних шала изви се песма.{S} Ламбре затури фес за потиљак, издиже обрве |
сунчева смираја чесменски зид и не види се од гомиле прислоњених обрамица, тестија, бакрача и и |
Диша са нестрпљењем бројао дане, догоди се оно, што му је сву сладост ишчекивања горчином залил |
ена плело.</p> <p>Но трећег дана догоди се случај, који му отвори очи и у потпуној наготи показ |
ј тамо!</p> <p>— Ама, зар оно? — зачуди се Лепосава. — Их, какав је!{S} Што је пустио оно чудо |
p>— Шта ћу ја с тобом у Галац? — зачуди се Јанићије.</p> <p>— Да се склонис и поарну послу да н |
ад наспело да га о томе питаш? — зачуди се тетка Маца.</p> <p>— Ето тако; мило ми, што га истук |
естни влада,</l> <l>А над гробом у тузи се гуши</l> <l>Вјерни супруг сред жизненог мрака</l> <l |
ће нико тражити.</p> <p>Кира-Анастасији се мало стушти лице, кад чу <pb n="69" /> где је остави |
а за поклоничко путовање.{S} По чаршији се у велико рашчуло да ће Диша у света места, а по маха |
а.</p> <p>Сад, после овога сукоба, који се за најкраће време по целоме Београду раструби, није |
и несвесно бленуо у једнога мрава, који се свакојако мучио, да одвуче кроз траву једну покрупни |
је и стаде се плазити на Јанићија, који се, блажен од онога ударца, утварао као да га боли.</p> |
ођеш! — шалио се Станко туфегџија, који се примио за старога свата.{S} Кума је већ изабрао: газ |
е беше више обична брига домаћина, који се удалио од куће, већ права патња, мучење душе, које г |
а је слична узрујаној гомили паса, који се гложе по београдским шанчевима и својим разногласним |
јући с ватре велику џезву шербета, који се грејао за Лепосавине другарице.</p> <p>Али то „дете“ |
ранфила, босиока и осталога цвећа, који се са девојачким гласовима разлегаше преко зидане оград |
го теже ишло због гојазног трбуха, који се спокојно држао на кратким, као ступе дебелим и чврст |
помишља <pb n="57" /> на синовца, који се на све начине трудио, да му покаже, како он неће да |
на капиџике, те тако мајстор Диша, који се баш тога и плашио, устукну у своју собу, затвори се |
стадоше као укопани.{S} Кир-Диша, који се такође није надао да ће се у овим заклоњеним улицама |
на пита; а онај бесмислени поглед, који се уковао за врата, куда је Јанићије отишао, тешко да ј |
а мени поклона! одговори Јанићије, који се све више збуњивао посматрајући како му се газдарица |
јсторе! — уздахну дубоко Јанићије, који се тек на ово питање расвести.</p> <p>Из куће се разлег |
пратњи својих мужева и младожење, који се враћао својој напуштеној вереници као блудни син из |
асији први комшија био кир-Ламбре, који се затекао на издисају свога пријатеља Бенџе, те тако, |
ли над главом самога мајстор-Дише, који се у Јерусалиму већ у велико предао побожноме опхођењу |
чешћу, били заступљени сви еснафи, који се у ондашњој чаршији налажаху.{S} И што је најважније, |
з обзира према покојном Кир-Бенџи, који се за живота збринуо, да му удовица не остане на сокаку |
је здрав и необично снажан стомак, који се, у овом часу тужнога размишљања, мученички грчио од |
нићије Бик, и сав остали комшилук, који се наслађавао некада, слушајући кад мајстор-Дишиница за |
ро место, да је удели оном трећем, који се, по реду, јави.</p> <p>— Мајстор Диша је наш човек, |
рњем зраку; па и сав послени свет, који се око ћепенака тамо и амо муваше, чинио се мајстор-Диш |
ак, кад у дућан утрча други шегрт, који се мајао на пољу.</p> <p>— Ето газде! — повика и журно |
о поче да прелеће очима по кајику, који се све више ближио.</p> <p>— Ено, онај тамо!</p> <p>— А |
може бити; но пљунути, то је грех, који се не прашта. — Тако је објашњавао он познаницима своја |
у су већ инако сматрали као човека који се од њих одваја и кади Грцима, и то беше, у очима њихо |
згуби се у оним силним ћорбуџацима који се стицаху у чаршију.</p> <p>Тај калуп, који га није по |
вари одмеравао по неколико пута, и који се није на прву мисао залетао у посао.{S} И сам је био |
же.{S} Једном речи, прави пријатељ који се у кући свога пријатеља, као у својој, налази.</p> <p |
егао оном немилостивоме осећају, у који се до грла заглибио.</p> <p>Судбина га је заквачила већ |
Јанићије и мучи се да разазна, титра ли се она с њим или је у истини она све тако мислила.</p> |
Ако се пронађе, — добро, не пронађе ли се, — то толико!{S} И зар је он једини, за којим би пол |
арко палило.</p> <p>— Наразговарасте ли се? — запита Маца, којој не измаче ни Дишин покушај, ни |
јстор Диша на бињекташу и чекао неће ли се, ма с које стране, из сокака појавити фигура његове |
ету купујем, па после да чекам, хоће ли се сетити да ми плате; доста је што овима бадава вучем |
не.{S} Да тога није било, Бог зна би ли се мајстор Диша могао одржати међу оноликим грчко-цинца |
адост и да на њезине очи вене, не би ли се уверила, какву му је неправду учинила.</p> <p>Премиш |
ве везе са овим даном.</p> <p>— Јеси ли се опет срео са кир-Думом?</p> <p>— А шта ти је сад нас |
увуче се у њену авлију.</p> <p>Како ли се у један мах и обрадова, кад угледа Лепосаву, како по |
корачаји.</p> <pb n="48" /> <p>— То ли се газда пита, пезевенк, бре!</p> <p>Јанићије немаде ка |
нађем добру девојку?</p> <p>— За то ли се бринеш?{S} Пашајши!<ref target="#SRP19061_N5" /> Ти |
леда у комшију.</p> <p>— Море, шалиш ли се ти?</p> <p>— Ич се не шалим!{S} А што?{S} Па то се б |
неколико речи добаци.</p> <p>— Љутиш ли се?</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Што је отишао.</p> <p>— А |
чну свилену кошуљицу.</p> <p>— Љутиш ли се? — запита је шапћући.</p> <p>Лепосава намешта посуђе |
он.</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Љутиш ли се?</p> <p>— Зашто? — упита Лепосава не окрећући лица.< |
о десити.</p> <p>У то није сумњала, али се плашила ипак, да сада кир-Диша не сазна и да Јанићиј |
је с почетка збуњено примио позив, али се у брзо прибрао, када је видео како кир-Диша и не слу |
Јанићију не беше баш најпријатније, али се диже и пође за њом у собу.</p> <p>Кад приклопи врата |
изненађења.{S} Хтео је да одговори, али се грло запекло, па реч ни тамо ни амо.{S} Најпосле, ка |
тка Маца је опазила из мутвака ово, али се учини свему невешта; само што се неприметно насмеши |
аца саопшти, да се Јанићије вратио, али се ипак трудио, да то задовољство не покаже.{S} Сад му |
>— Тако... рече Маца, прсну у смех; али се брзо уозбиљи и поче се крстити.</p> <p>— О, анатема |
гребан, вратили са чесме кућама.{S} Али се ни после тога не остављаху на миру, него тражише на |
рена, да ће га потпуно саломити.{S} Али се преварила.{S} Кир-Диша је овога пута одлучио, да ост |
вати; он брзо седе на миндерлук, завали се на узглавље и поче тешко предисати.{S} Тупо шуштање |
слично одушевљење, онако пресит завали се и сам на узглавља, по који пут (као што је то свуда |
међу пуним класјем весело певушила или се на сав глас засмејала, када би кир-Ламбре покаткад и |
да он сада не знађаше прашта ли му или се љути баш зато, што вели „да није хтео“.</p> <p>— Ја |
} Отишао је сам до кир-Ламбре, пољубили се и љубазно га позвао на вечеру.{S} Кир-Ламбре је с по |
светом, да сада говорим, па сутра да ми се каже како сам казала и оно што није? — одговори тетк |
стао за тебе једнога, али не дам да ми се квари ред; не дам да ме нико вара и да ми образ гази |
жмурићу; што је било — било, само да ми се закуне да ме никада више неће варати; а оно псето (т |
е што гледам, зете, сад!{S} Бог нека ми се смилује, требаше одмах да припаднем њезиним ногама и |
цу ја уважавам као своју сестру; она ми се нашла у болести... она...</p> <p>— Е, па де, де; кад |
Маци.</p> <p>— Ево на; добро само те ми се толико затекло у кеси, — рече Диша шалећи се. — А са |
као да их Грк пева.</p> <p>Али, чини ми се, та своја погрчена чувства никада боље и лепше није |
/p> <p>— У мутвак, сурунтијо; шта си ми се ту успропадила! — подвикну Маца, која није никада до |
ка и излете на поље.</p> <p>— Торњај ми се с очију, у дућан да ми не приступиш више!</p> <p>Нес |
е жене. — Ово је већ трећа ноћ, како ми се на сну то казује.</p> <p>Мајстор Диша, коме је већ ј |
/p> <p>— И јесам лудак.{S} А ти, што ми се не наплатиш?</p> <p>— Како ћу? — запита Лепосава и т |
Дума опази да више није сам, распомами се па се улете право пред очи Јанићијеве, стеже песнице |
p> <p>— Боже, мајка, шта ти је? — брани се Лепосава. — Та и сама кажеш да ме мајстор Диша не пр |
ете заплаче!{S} Па сада, ћерко, не лени се, него пожури! — одговори Маца и нежно помилова кћер. |
у твоје.</p> <p>— Јесте, моје; ама мени се све чини, да сам баш од тебе чуо, да она носи четири |
сну улицу на Зереку и Бит-пазару румени се у јутарњем зраку; па и сав послени свет, који се око |
сама сам у кући, а он као ајдук наслони се о обрамку, па само звера.</p> <p>— Тако ли беше? — п |
нутарње ватре, приђе једној чешми, напи се воде, подметну главу под лулу, из које је избијао де |
у Вертепу пред јаслама молио, расклопи се земља и из ње се промоли страшна чељуст, која поче б |
четрдесетнице, сав онај први бол стопи се у једну благу успомену; и само једаред месечно, када |
колико недеља, још више издужила, озари се, кад угледа кир-Думу и приступи му руци.</p> <p>— Зи |
а положаја извуче.</p> <p>Но кир-Ламбри се до овога часа не јави баш никаква мисао; или боље ре |
ијете кира-Мана.</p> <p>— Море, не дери се ту, лудо цинцарска, док те нисам клепнуо, па да ти к |
ан ни ноћ није давао мира. „Море, смири се, човече, једаред!“ вичеш му ти; ама пусто оно срце њ |
и плашио, устукну у своју собу, затвори се и не изиђе из ње, све докле се не разиђоше људи и до |
и узбуђења, оде у свој дућан, и затвори се у собицу, да премишља што да предузме.</p> <p>Нема с |
на ум.</p> <p>— Море, устабашо, шта си се замислио, ходи на кафу! — викну га један комшија са |
ен.</p> <p>— Море, шта ти је?{S} Шта си се направио, као да ти је све помрло; хајде овамо, нана |
је стојао мајстор Диша.</p> <p>— Шта си се запањио, пезевенк бре, као да је мечка пред тобом?! |
окрет очајнога комшије.</p> <p>— Шта си се забленула, бре, овамо!? — дрекну мајстор Диша, кад о |
Ламбре.</p> <p>— Овде је!{S} Ама шта си се уплашио?{S} Да ниси угануо ногу?</p> <p>— Заригли ка |
лике кипи!{S} Шта радиш море то, куд си се замислила?</p> <p>Лепосава прену и збуњено скочи, ка |
179" /> <p>— Ко ће као Бог!{S} И сам си се требао сетити своје вере, а не да од некрштених траж |
је не тиче руком.</p> <p>— Ама, што си се препала?{S} Ја ћу да га потплатим, да ћути.{S} Дај м |
си самоме себи стао на срећу!{S} Што си се женио први пут удовицом, па ти она угатала!“</p> <p> |
ђен.</p> <p>— Који ти је бес?{S} Што си се надуо тако?</p> <p>— Ти знаш.</p> <p>— А шта ја знам |
ојком пролазила туда.</p> <p>— А што си се тако пофудулила, Лепосава? — запита Канче.</p> <p>— |
/p> <p>— Де, де, почекај, зете!{S} Ниси се ни ти ваљда на Бога камењем бацао.{S} Ето и ја тако; |
соку полицу, па се извила леђима, да ти се чини, сад ће се у струку сломити.{S} А дебели курјук |
што се то тиче па тебе поп ли си, да ти се исповедам?</p> <p>— Море, жао ме, много ме жао? — од |
умео, удешавао је кроз нос тако, да ти се увек чинило као да их Грк пева.</p> <p>Али, чини ми |
нче; боље <pb n="144" /> би било, да ти се не нађох као рођена мати, кад оно на смрт болова!</p |
чки гледао за њиме.</p> <p>— Дуса да ти се испрзи у паклена мука!{S} А-ах, рогата биволица една |
ш са сватовима.{S} Знаш, ружно је да ти се пре сватова догоди.</p> <p>Шта је после овога било, |
је на ново загрли.</p> <p>— Како да ти се осветим?</p> <p>— Па, ето, удари ме у леђа.</p> <p>— |
, постаћеш ексик-хаџија; на земљи ће ти се људи смејати, а тамо на небу то ће ти се уписати у н |
е људи смејати, а тамо на небу то ће ти се уписати у највећи грех и неће ти се опростити.{S} Ет |
ти се уписати у највећи грех и неће ти се опростити.{S} Ето, тебе ђаво сада искушава, али поми |
нда донеси послужење.</p> <p>— Је ли ти се допада? — запита Диша, уживајући у њеној забуни.</p> |
дете!{S} Како те је уважавала, како ти се радовала, кад год би дошао, па сад одједаред да је п |
огао ни помишљати, а камо ли одлучивати се на оне убилачке мисли. <pb n="165" /> Крвожедне наме |
/p> <p>Старац се дубоко замисли, ухвати се за браду и оборене главе по који пут дубоко уздахну. |
у трбух тако јако, да он јаукну, ухвати се обема рукама за трбух и пресамити се.</p> <p>— Не си |
?! — викну Диша очајним гласом и ухвати се обема рукама за главу.</p> <p>— А кира-Мана ми је ка |
у очима њиховим, тежак грех: издвајати се од свога соја и прилазити оној нацији, која је са та |
ато је Јанићије морао по вас дан мајати се са тетка-Мацом око болеснице и трчати свуда, куд га |
им је испратио мајстора на улицу, врати се болесници, која је спавала тврдо.{S} У једно време Л |
ћи.</p> <p>После подужега времена врати се мајстор Диша у свој дућан, зајапурен од наглога узбу |
n="65" /> <p>После некога времена врати се у дућан, али без оне гужве, седе за посао, да ради; |
иша, да му не вреди тражити га, и врати се кући.</p> <p>— Сутра ћемо се већ разговарати, а до ј |
џи-Дишу, да га код куће сачека, и врати се натраг.</p> <p>На пет дана после ове куповине велики |
дважити се на толики пут а не осигурати се са сваке стране за собом, то није било у нарави Диши |
а, да пробије врата — главом.{S} Залети се, подвије главом као јунац, кад закопа земљу рогом, п |
и мислио.{S} Одрођеноме је теже сродити се са својима, него ли туђину сродити се са туђином.{S} |
и се са својима, него ли туђину сродити се са туђином.{S} Требало је да прође време, да залечи |
и својој потајној контроли.{S} Одважити се на толики пут а не осигурати се са сваке стране за с |
ти се обема рукама за трбух и пресамити се.</p> <p>— Не си ми муж: не сам те никада ни волела!{ |
и!</p> <p>Но Лепосава и овога пута нити се насмеја нити му што одговори, и Јанићије сад немаде |
ућан, те тако ће, мало по мало, вратити се на оно, што је био пре десетак и више година: постаћ |
оврши ово, диже се са седишта, прекрсти се и скромно се поклони икони у куту.</p> <pb n="179" / |
нама, шта ме сад опет снађе! — прекрсти се Диша од чуда, кад опази ову неверицу. — Ама, људи, ш |
/p> <p>И сад му не беше тешко опоменути се и свега осталога: како је онако растужен пошао кући, |
киме се не би радо срео, изиђе и упути се у Скадар-махалу.</p> <p>Фудул-Стаменка је имала једн |
о за који часак, изиђе на улицу и упути се право дућану свога мајстора.</p> <p>— Ако ме је и от |
шапутати на ухо, <pb n="63" /> трудећи се, да је умири и подигне са јастука, у који је заронил |
еби сувишну збуњеност и страх и трудећи се да се колико толико прибере.</p> <p>— Јанићије, оди |
Па, па, па! — учини Ламбре, као чудећи се кир-Думи на таком разговору. — Не сум јој ни татко н |
да разрогаченим погледом и чисто чудећи се, како то да му један шегрт одговара.</p> <p>— Шта ве |
сам му био веран! — мислио је, силазећи се већ по пети пут до Варош-капије и враћајући се натра |
о је Диша Мацу и комшијницу; па, бојећи се да му жена не продужи како је започела, дохвати мака |
лико затекло у кеси, — рече Диша шалећи се. — А сад деде да видим каква су!</p> <p>— Немој, још |
ро је одаламио Лепосаву, а она, бранећи се, изгребала га по лицу.</p> <p>Кад чу мајстор Диша, ш |
куће зовнуше, он прибра снагу и крстећи се уђе, да види покојницу и да је целује.</p> <mileston |
(сад и Лепосава запе, без сумње мучећи се да овог несрећног младића што боље убеди, како је он |
те не смеде ни да одахне јаче, плашећи се да га плач не савлада.</p> <p>Готово крадимице извуч |
е! — нуди их домаћица у кућу и, смешећи се, прима из њихових <pb n="19" /> руку цвеће, па се ос |
а-Маца га дочека као и обично и смешећи се:</p> <p>— А где си ти ђаволе већ три дана?</p> <p>— |
ан доћи.</p> <p>Није се имало куда; ићи се мора, а како ће се све ово свршити о томе није ни ми |
ушај, утуви, девојко — рече Маца дижући се. — Мислиш, не видим ја којим очима гледаш ти у Јанић |
>— Нађох! — одговори шегрче снебивајући се.</p> <p>— Па где је, што не долази?</p> <p>— Он каже |
злазио иза мутвака на цепаник, надајући се, да ће се она сетити, па макар и сажалити, <pb n="12 |
љиво се обазирао на све стране питајући се у себи шта ће и куда ће.{S} Остане ли тврдо на томе, |
b n="103" /> неколико година, враћајући се из Цариграда, паде мртав с коња, негде на путу измеђ |
Бар њему се тако чинило, јер, враћајући се у дућан замишљен и тешко расположен, у ушима му је ј |
по пети пут до Варош-капије и враћајући се натраг Барјак-џамији.{S} А што је више у те мисли за |
Цигани у глас, удесише жице и враћајући се лагано истим путем, стадоше извијати арију оне песме |
у она је одиграла чочек-аваси и смејући се загрлила дебели јастук.</p> <p>Ваљда, у томе часу, н |
.... викала је фудул-Стаменка удаљујући се победничким кораком низ сокак.</p> <p>Мајстор Диша о |
е окрете и пође на улицу и не обазирући се на тетка-Мацу, која га задржаваше, да бар једну кафу |
и он је ишао напред, ишао и не обзирући се за поздравима људи и не застајкујући пред дућанима с |
исплати новцем и пође.</p> <p>На улици се хаџи-Зосим присети да о некој својој ствари запита н |
му севале живље него ли до сада; момци се чисто забезекнуше, кад га угледаше онако узрујана.{S |
јим бившим пријатељом, стаде, разрогачи се на Ламбру и дршћући од гнева поче нешто неразумљиво |
>Старац скочи са миндерлука и разрогачи се на Дишу.</p> <p>— Шта?{S} 500 гроша?{S} Каква је то |
ија!“</p> <p>И дође јој да заплаче, очи се замаглише; али ко би знао зашто, она од једном скочи |
бушат, али лице му некако смагло, а очи се чисто угасиле и упале у главу.{S} Па онда, он, који |
ди она са мном? — мисли Јанићије и мучи се да разазна, титра ли се она с њим или је у истини он |
а... ја не могу тако... ја ћу... узмучи се Јанићије да каже шта ће; али навала осећаја тако је |
ијскога значаја, стеже срце и, предавши се потпуно разлозима хаџи-Зосимовим, набави кутију од т |
дај, Боже! — уздахну дубоко и, покривши се јорганом преко главе, три пута се прекрсти.</p> <p>— |
ко лежећи на меканој трави, ко одупрвши се о своју обрамицу, по цео сат жагоре, расправљају о к |
викао је хаџија на сав глас и подупрвши се песницама о широке слабине, које од узбуђења бректах |
децу пазариш! — додаде за тим окренувши се Диши.</p> <p>— Ако је и децу, скупо је! — уздахну Ди |
зена; јазук, бре!</p> <p>— Па.... смеши се мајстор Диша љубазно....{S} Шта ћу?..{S} Сам сам, бе |
<p>— Е, е, ти ми много наказива — смеши се Диша — Ама где да нађем добру девојку?</p> <p>— За т |
Зашто да ми каже тако?</p> <p>Кир-Диши се смрачи, кад чу како му шегрт отказује послушност.</p |
а она се ратосиља.</p> <p>Мајстор-Диши се смрче пред очима, кад помисли да се и његова жеља мо |
хајде!{S} Даћу ја теби мрве!{S} Скапоши се ту, па спавај!</p> <p>Лепосава опет леже и притаја с |
ваздуха.</p> <p>Песмица из баште заврши се последњим стихом:</p> <quote> <l>„Да ли знаш како се |
имати дете од шест година.</p> <p>Овај се разговор водио на петнаест дана по повратку Дишином. |
незграпне шаке и почне да га меси, тај се не откупи лако.{S} Јанићију је тек предстојала судби |
ирћета, кад се разабра.</p> <p>— Не бој се, кир-Дишо, сад је све добро! — одазва се на овај узд |
ија за цело не би јаче вриснула, да јој се наместо његово јавио у соби пок. кир-Бенџо; филџани |
у њу; а она тако исто узрујана, да јој се недра од наглога дисања дизаху и спуштаху, стојала ј |
ећао да би требало да је презре, да јој се освети, да је уништи; али у исто време и да му без њ |
код куће, те, ако устреба Маци, да јој се нађе, а и да њему јави, ако што буде.</p> <p>Око под |
ве ове разлоге зажмурила и рекла да јој се не свиђа ни мало онај дежмекасти папуџија, она то ни |
пуне две године избегавале чак и да јој се јаве, а камо ли на њезин праг да ступе.</p> <pb n="2 |
то је тешко одредити; јер баш и да јој се није свиђало, њој је било немогућно да и даље самује |
<pb n="52" /> <p>— Леле, што ћу да јој се наплатим, само док је познам.</p> <p>— Немој, снахо; |
чело.{S} Кад га је погледала, једна јој се суза скотрља с лица.</p> <p>— Е, де, не плачи!{S} Не |
долази од некуд с другог света, па јој се чак учини од једног необично танкога писка са зурла, |
у.{S} Лепосава се прикраде, па, кад јој се није надао, лупи га обема шакама у леђа.{S} Јанићије |
он, опростиће ти, — рече Маца, кад јој се учини, да је зет казао све што треба да каже један с |
ала и за чим је кришом чезнула, сад јој се самој нуди!</p> <p>— Па... шта да кажем — уситнио Ди |
ез сумње чекала згодан час, када ће јој се зет опет жени вратити.</p> <p>Тако је то трајало нек |
његове године и сувише стара, да би јој се могао пожалити.{S} Са Лепосавом опет не би могао гов |
ати тако јасно, тако помамно, да би јој се <pb n="27" /> смех чак на улицу разлегао, да га посл |
још ћуташе, тек по који пут што би јој се из груди отео дубок уздах, који му наговештаваше све |
а толико интересовала за мужа, који јој се враћаше.</p> <p>А докле су они овако разговарали у г |
Њој стаде некако непријатно и учини јој се, да би требало да га ма на који начин опомене на мал |
де потрбушке насред дућана. — У том јој се и кајиш измаче из руку, те кад виде како Јанићије ск |
кира-Думиницу и кира-Ману.{S} Јако јој се допао фистан и антерија од ћитајке што јој је донео |
икну Лепосава весело, кад виде како јој се мати болећиво опходи наспрам Јанићија, и поче га вућ |
е махао око њезиних унучића, чинило јој се, као да види и своју Лепосаву.</p> <p>Али овога вече |
ором душа њезина покојника.{S} Лепо јој се учини, да тај звук, што пара ухо те се уздиже изнад |
осна, као да је једва дочекала, што јој се муж вратио, а сада тако презриво.</p> <p>— Мори, нем |
ко удешава, да је њој баш мило, што јој се испод широких рукава кошуље од танке тканине прозиру |
зиру као наливене пуне мишице и што јој се гибак струк тако еластично покреће.</p> <p>— То да н |
вој део „лечења“, али онај ђаво што јој се у душу увукао, тако се заквачио ноктима, да га ни за |
хоћу“, она мало зажмури, присебност јој се врати, па је целога дана, као невеста, по тадашњем о |
д се вратила са послужењем, на челу јој се, баш над самим повијама, где се обрве састају, <pb n |
а, још збуњен од изненадне среће, којој се није ни мало надао, целива будућу ташту у руке.</p> |
тор Диша се избечи на ову посету, којој се најмање надао.{S} Фудул-Стаменку није никада марио; |
десна рука.</p> <p>Око текије, у којој се свети човек молио Богу и мучио своје тело шибањем, з |
грудима стезаше.{S} По свему овоме њој се чинило да њезина мати нешто плете за њу и мајстор-Ди |
ретне са њезиним очима.</p> <p>— Смилуј се!</p> <p>Јанићију поста непријатно и поче зверати час |
ако одлучно најурила мужа из куће, ипак се није смела задржавати даље тамо.{S} Кир-Ламбре јој ј |
е праскати, тама обузе црну икону, мрак се сведе у соби, и она заспа.</p> <milestone unit="subS |
а, нема нигде ништа; а да га чекаш, док се огазди, хој, хој!{S} То ће да прође и десет година.{ |
окле их пламен сасвим не обухвати и док се не претворише у сами пепео.</p> <p>— Знала сам ја то |
е све за њом говорило тако рећи још док се није ни сасушио траг оних суза, што их је за кир-Бен |
двије врат и полети, мукне тако, да вам се чини то бик муче.</p> <p>Кир-Ламбре и сви остали оду |
вру, рече:</p> <p>— Није фајде, кад нам се Пречиста сама јавила, морамо је послушати.</p> <p>Ме |
е, то ми није адет.</p> <p>— Па што нам се не похвалиш?{S} Зар нећеш да нас позовеш?</p> <p>— К |
з узесте.</p> <p>— Не смо га звали; сам се тискао међу нас! — бранили су се Грци од оног прекор |
ништа за бадава, па ни жена!{S} Ја сам се доста уједао, сад се уједај ти!</p> <p>Кир-Дишина не |
, плакала и пошла, да се дави, а ја сам се онда сажалио, па сам јој дао дреје.</p> <p>— Бре, де |
па доста!</p> <p>— Ама како ћу, кад сам се за толико заветовао?</p> <p>— Бог хоће да га се ми, |
га онаквога угледа.</p> <p>— Тукао сам се, газда.</p> <p>— С киме, море?</p> <p>— С оном, тетк |
зато сам чак у Јерусалим ишао; зато сам се толико истрошио, да мртваце из куће износим?! — заја |
а радња нагло цвета.</p> <p>— Зашто сам се оженио, то знам; али за кога течем, ето, то је оно ш |
трошио на тебе; <pb n="172" /> зар сам се зато оженио, да свакога месеца слушам, како се та и |
/p> <p>— А оно, тетка-Мацо?...{S} Божем се не зна што си је лањског Божића обилазила онако чест |
дељу дана — одговори Јанићије, на чијем се лицу видело јасно, како га је ова новост изненадила. |
о детињски насмејане и тако миле, да им се не би могло одолети.</p> <p>Томе изразу није могао п |
шла је кума-Думиници и кира-Мани, да им се на Дишино тврдоглавство пожали.</p> <p>Али уместо да |
сви разлози били су тако снажни, да им се није могло одолети ни с које стране.</p> <p>Али, ако |
су умеле не само да туђу тајну, када им се повери, дубоко закопају, него, ако им је само у моћи |
паштила да разгони онај облачак, што им се над пролећем брачнога живота надноси.</p> <p>А како |
њој да кажем?</p> <p>— Па, знаш, бојим се; а она зна све.{S} Ако она каже...</p> <p>— Па како |
ало.{S} Лепосави је врло тешко... бојим се... устеже Маца и не доврши, јер је нагло одазва она |
о, изгубила од оног лепог угледа, којим се, као жена кир-Бенџина, могла дичити.</p> <p>И кира-А |
ма тицала један малени прозор, за којим се одмараху његов мајстор и мајсторица.</p> <p>Сутра да |
а се растане од овога младића, са којим се као девојчица толико прегонила и од кога је често пл |
име је треперило широко Дунаво а за њим се чула лупа дахирета и свежи девојачки гласови, који у |
Даћете јој ове „апове“, да прогута, чим се освести! — рече хећим строго и даде Маци неколико вр |
ја ће га, можда још данас, постићи, чим се у чаршији сазна за неверство, које је своме присноме |
ако грлатим, да су својим терцетом, чим се промолише на свет, расплашили јато домаћих гушчића, |
па и рамена и само са ногама.{S} Па чим се родило, оно се, буди Бог с нама, истргло из руку и п |
мењем оне косе.</p> <p>— Море торњај мм се с очију; не искупљај ми комшилук пред кућу.</p> <p>— |
мишљено гледаше у ону икону, пред којом се Маца побожно крстила.</p> <p>— Копље!{S} Шта му то з |
рао зној, а мало за тим устаде, с муком се довуче до собичка, који служаше за стовариште еспапа |
а се одбрани од тешке слутње, од једном се зали сузама и поче силио јецати.</p> <p>Лепосава при |
.{S} И тако су пролазили векови и о том се ексеру није ништа знало све до прошлога <hi>Рождеств |
ено поче узмицати насатке.</p> <p>У том се појави и тетка Маца.{S} Са пребаченом шамијом преко |
ва га је пустио из загрљаја.{S} Караван се крете долином, а хаџи-Зосим још једном погледа на ка |
Цркви звона не пропоје).</p> <p>Прстен се свршио, поп је испитао младенце и сада се журило, да |
спосници никада не лажу.{S} Па онда, он се и са те стране осигурао.{S} За „неверне Томе“, који |
ка чаршија у своје „трофеје“ убраја, он се трудио да удеси и ход онако ситно, као што се и грчк |
нога дана, када је светина одујмила, он се одлучи, по што по то, да оде.{S} Пред текијом није б |
з воду и изгуби иза градских бедема, он се врати натраг, сврати прво у Дишин дућан, да обиђе мо |
да му од празнога чекања нема ништа, он се одлучи на последње средство. — Неколико недеља већ, |
-Мана истрже и сва изубијана побеже, он се прући на миндерлук и поче из гласа лелекати.</p> <p> |
ју; а ако га ко на улици и заустави, он се брзо опрашта и изговара да мора журити, па онда још |
ете и остави Дишу у пуној светлости, он се диже и пође оном страном којом Анастасија оде.</p> < |
ивала, што се толико повео за женом, он се сасвим отпадио и од оног малога броја српских познан |
ацине куће.{S} И тако, мало по мало, он се толико навикну на ову кућу, да тетка-Мацу није друкч |
.{S} Али кад већ није друкчије било, он се помири са тим гласом и пође у Београд, прво да се уп |
ржа га, те, место да одмах оде тамо, он се преплашен и клецајући довуче у башту.{S} Јанићије, в |
рости му, зете, још је дете!{S} Ето, он се каје, — утаче се Маца великодушно.</p> <p>— Гледај с |
о њега, па, ни сам не знајући зашто, он се несвесно поче пипкати по глави и слабинама.</p> <p>П |
угледа како је мајстор блед и модар, он се зачуђено заблену.</p> <p>— Шта ти би, мајсторе?</p> |
е угледа овако порушену и поништену, он се сети како га је увек, када би кир-Диша отишао у дућа |
е.</p> <p>Тек кад је био на доксату, он се окрете соби, у којој му жена стојаше с ножем, и викн |
а му стиште руку и мало повуче себи; он се наже, да боље чује.</p> <p>— Да му кажеш...{S} Диши. |
е нагло окрете њему и погледа га.{S} Он се збуни и не доврши што хтеде рећи.{S} Изненадило га ј |
ије могла да позна свога супруга.{S} Он се није обазирао ни на њезине оштре изразе, ни на њезин |
м очекивао на повратак мајсторов.{S} Он се ни из далека није могао надати ономе, што се, у тај |
да од свега тога не може да дише.{S} Он се ухвати обема рукама за груди и удахну што је више мо |
ј разборитој помоћи могла надати.{S} Он се, као и увек, <pb n="212" /> када се над његовом глав |
осио, поче да кипи свом жестином.{S} Он се обазре око себе, погледа тамо од куда му допираше ве |
што је и помишљао да дође овамо.{S} Он се повуче иза огњишта, па, како је осећао да му ноге ма |
о се, де; човек је, мушко је.{S} Ама он се теби опет мора вратити, ич се не брините за то!{S} В |
оме није потребно ни помињати.{S} Та он се, до овога часа, уздао баш у саму газдарицу, <pb n="8 |
преварити.{S} И баш са тога гледишта он се јако плашио, да овоме момку не прасне опет у памет, |
> <p>Тај израз не измаче кир-Диши, и он се на један мах збуни.{S} Очекивао је сасвим друго: да |
ова, да види и целује свети ексер, и он се упути са хаџи-Зосимом кроз тесне и криве јерусалимск |
во; куд је он на то и помишљао!{S} И он се као запањен загледа у комшију.</p> <p>— Море, шалиш |
свога дућана, сурово најурили.{S} И он се тога држао као стене.{S} Прва два просјака, који би |
а?{S} Тек ове појаве расвестише га и он се полако изви из њенога загрљаја.</p> <p>— Да кажем гд |
је заискао; али то га беше срамота и он се с тешким срцем одби од ћепенка и хлебова, чији је ми |
?...{S} Овде му се помисао прекиде и он се стресе...</p> <p>— А је ли ти, море, шта ти је наспе |
ви.{S} Пред кућом му се баш заврте и он се мало поведе у страну.{S} Но то беше тренутно, баш ка |
очи Лепосава у целој својој појави и он се, сад први пут, пред том сликом снеби.</p> <p>— Ко би |
ули?</p> <p>Али кир-Диши умину бол и он се и по други пут залете.{S} Анастасија вешто измаче уд |
ију мисли што их је уз пут смишљао и он се, малаксао од тешког душевног напора и збуњен, враћао |
у према млађима имали такав правац и он се морао поштовати.{S} Па кад би то све било, да ли би |
ћије зове и дрмуса из све снаге; али он се не мога одазвати.{S} Само што је руком нешто отискив |
јаху све нејасније и изговарајући их он се мислима није утицао у дубину своје душе, него је стр |
ије за ово време!{S} Час по час сагибао се преко <pb n="149" /> ћепенка и гледао од куда ли ће |
избрешку близу Вилине Водице и подавао се стотинама грозничавих мисли, које су се по његовој г |
/p> <p>Повратак кир-Дишни кући очекивао се свакога дана.{S} Ма да се са Јанићијем онако измирил |
трпљењем бечио од туда очи и искашљивао се, не би ли га чула, она је у мутваку певушила што или |
навикавати на нову улогу.{S} Заветовао се себи да се никада не жени, и колико год му се дало д |
з дан преживљавао је нове тегобе: надао се, плашио, срдио, на сваки њезин осмејак задрхтао од н |
Али подгрејана нада не греје.{S} Надао се али са стрепњом, да је њему суђено да умре без пород |
ије и да јој погрешку опрости.{S} Надао се чак и томе, да ће се правдати, па, можда, и утерати |
упаљенога крова; и сваке од њих дотакао се, али га је свака и опржила.{S} У дубини узрујане душ |
је послушати.</p> <p>Месец дана спремао се мајстор Диша за поклоничко путовање.{S} По чаршији с |
решавао ову борбу Дишин шегрт и старао се свим начинима да се пред својом савешћу оправда за с |
p> <p>— Чапкуне, да би чапкуне! — дерао се Диша <pb n="164" /> — Мислиш ти, да се са мном можеш |
обље?{S} Од теб ми црно на очи! — дерао се Ламбре и бесно је дрмусао за оба рамена.</p> <p>А ка |
ио кроз најгушће шуме и гудуре, обзирао се на све стране, да га рђави људи не опљачкају или да |
је суктала силна врелина.</p> <p>Морао се ипак вратити у дућан.{S} То је осећао кроза сву буру |
ешла на кир-Думу.{S} Целе ноћи претурао се по постељи, устајао, уздисао и псовао све што се на |
а, што се надношаху преко зида, стресао се по који пожутели листић падајући на њега.</p> <p>— З |
ен?</p> <p>— Па... ето, радња је, посао се прави; а ја би хтео кира-Анастасијине паре да уложим |
ој лепоти и бујности плануо и разбуктао се у њезину срцу, да је занесе, опије, па сад да се так |
е мислио на то?</p> <p>Те ноћи превртао се мајстор Диша у постељи врло дуго.{S} Из очију му ник |
притискивао га на своје груди, опраштао се тако неколико пута и једва га је пустио из загрљаја. |
е остајало снажно и несаломљено; враћао се својој љубави према неверној жени.{S} Шта више, њему |
</p> <p>Кад се пробудио у јутру, осећао се у нелагодноме расположењу.{S} Лепосавина прилика јед |
} Ух! ух! — уздисао је кир-Дума и туцао се од муке песницом у главу.</p> <p>Сутра дан Дума је о |
губио родитеље и онако самохран потуцао се од немила до недрага, докле га један биволар, који ј |
али на половини пута застаде; нерешљиво се крете напред, опет стаде, па одједаред окрете на дру |
ици, стао је за један часак и нерешљиво се обазирао на све стране питајући се у себи шта ће и к |
и очи и у потпуној наготи показа, какво се мишљење о њему по чаршији проноси.{S} Рано у јутру, |
и још срећнији повратак хаџији.{S} Прво се Лепосава поздрави с мужем, пољуби га у руку, а он њу |
их као бик, те да засмеје ћепенке, него се ућутао, па само ради, ни главе не диже.{S} Једино шт |
лише се; кир-Дума му не даде руке, него се, као и кир-Ламбре, пољубише у уста, а за тим поседиш |
ле се и прстом не дотакну рана, снабдео се он уверењима и печатима од власти и свештенства, у к |
пељив, да што пре изађе на обалу, попео се хаџија на крму, шаком надстрешио очи и са пријатним |
иш, јел’?</p> <p>Лепосава претрну, брзо се наже над огњиште и поче пирити у ватру, пред којом с |
и скочи са свога дивана.</p> <p>— Убио се! — јаукну Мада.</p> <p>— Ко, море?</p> <p>— Јанићије |
е Божје.</p> <p>Са таквим мислима бавио се по вас дан; тетка-Маца није одлазила од њега, и захв |
<p>Тога дана између зета и пунице водио се озбиљан разговор, који беше од недогледних последица |
ионалну погрешку својих родитеља трудио се, да изглади тиме, што је од прве младости своје град |
му је све страшљивије куцало.{S} Ближио се тако пажљиво и спреман вазда, да се у згодном часу с |
а опростила му је, а дан сватова ближио се као на крилима, те је младожења у брзо заборавио на |
чега је осећао бол у глави.{S} Налазио се у сличноме стању душевнога немира као пре готико год |
пут кућама.{S} У томе каравану налазио се хаџи-Диша.</p> <p>Хаџи-Зосим, који је морао још оста |
затварамо капиџике, кад прођеш! — шалио се Станко туфегџија, који се примио за старога свата.{S |
ићија се опажала нека промена; уозбиљио се, не пева више, као што је то увек уз посао радио, не |
имо.</p> <p>— Море тетка-Мацо, — бранио се тек разговора ради — зар сада, када сам нагорео онак |
з Меке неки постарији дервиш и настанио се у Дервишани испод Синџир-џамије.{S} О овоме дервишу |
<p>— Не знам — одговори Маца — Изменио се много и то ме брине.{S} Знаш како је: да ми је рођен |
е око ћепенака тамо и амо муваше, чинио се мајстор-Диши, да је баш данас нарочито расположен, ч |
шно озлојеђен, па, у први мах, подчинио се утицају свога кума и пријатеља; али већ после треће |
ира-Анастасија.{S} Много доцније уверио се кир-Дума, да га је Ламбре обмануо и да је заједно са |
је хаџија прегледао све рачуне и уверио се о неоспорној савесности и тачности свога калфе, он ј |
/> њој остао.{S} Али овога пута вратио се необично брзо, и што је главно, врло узбуђен и са је |
права сестра.</p> <p>Као утучен вратио се кући, оставио судове пуне воде у мутвак, па ни да је |
и је знати само куда се степао! — љутио се често код тетка-Маце.</p> <p>— Море, зете, не брини! |
мо би изникао међу сватовима, провлачио се са Мацином Лепосавом кроз коло, вијали једно другога |
ад се сукоби са разјареним Дишом; мучио се на стотину начина, како да се сачува од срамоте, али |
сам те ја толико година хранио и мучио се око тебе, да те занату научим, па сад, кад сам те сп |
ију освануо пун бола и горчине, завршио се врло пријатно.{S} У тетка-Мациној кући, под оним хла |
зити вољу свога родитеља.</p> <p>— И ко се може боље побринути о срећи свога детета него мати.{ |
и онако исто љубав као и пређе, па, ако се може рећи, и више, у колико се уз ту нежну црту њего |
е сум јој ни татко ни брат, ни кум; ако се разбирате за њено к’смет, зашто па мене питате?</p> |
авила бризи грађана и — случају.{S} Ако се пронађе, — добро, не пронађе ли се, — то толико!{S} |
својим јединчетом, како је то лаж и ако се тако што из њезине куће изнесе, то би могло нахудити |
ње, застаде за неколико часака.{S} Јако се плашио смрти, па још смрти у својој кући.{S} И тај с |
, угледа мајстор Диша хаџи-Зосима, како се журно пење уз Голготу, и кад опази мајстор-Дишу, поч |
и помогнем! — проговори, кад виде, како се испиње на прсте, и пружи руку, да од ње узме сахан.< |
ју што о Диши, а и да узгред виде, како се одржава кућа, кад домаћин није ту; комшинице и друга |
о хтеде рећи.{S} Изненадило га је, како се за ово четири дана изменила.{S} Стала много зрелија |
атним уживањем посматра из даљине, како се над гомилом људи љуљушка еснафски барјак са светим С |
ају му правдање, али лепо се види, како се испод бркова потајно смеше.</p> <p>— Буди Бог с нама |
оженио, да свакога месеца слушам, како се та и та у комшилуку породила, а у мојој кући, ништа! |
е је хаџија са нестрпљењем гледао, како се споро примиче дан, без кога би му сав овај живот и т |
l> </quote> <p>Јанићије је слушао, како се у даљини све више и више губе страсни тонови сетне а |
ће се свуда говорити таман онако, како се говори о фудул-Стаменки, ради које је, баш тих дана, |
а ненакнадним губитком.</p> <p>Но, како се у мајстор-Дишином дому извршило чудо, и како је он п |
е, трговац са Зерека.</p> <p>А то, како се оженио први пут и како је са овом женом прошао, треб |
ан Спаситељ за крст.{S} Тај ексер, како се тврдило, још цар Константин и царица Јелена, кад су |
ар да својим очима гледа Лепосаву, како се опрема за његова мајстора?{S} То никако!{S} И он убр |
тила се, кад угледа ћерку на поду, како се у тешкоме болу савија.</p> <p>И то унесе забуну у ку |
вакога дана посматрао испод очију, како се ово вижљаво девојче све више развија у једру и свежу |
кућу и затекао је баш на капиџику, како се са неким човеком прашта, — у грчкој чаршији и ћор-Ах |
ерити.{S} Чим је видио кир-Ламбру, како се упутио кући његовог мајстора, послао је шегрта и нар |
етање, па кад опази Лепосаву и чу, како се са осталима смеје, очи му се закрвавише а песнице ст |
<p>— А што да се стидиш?{S} Видиш, како се не стиде ове Божје тичице!{S} И зар нисам ради тога |
— Ово ће бити онај сан Мацин. — А како се ради с њим? — упита гласно.</p> <p>— Сашије се у крп |
е, а којима не мога одолети.{S} Ма како се трудио, да избије из главе сваку помисао на оно што |
ара Лепосава.</p> <p>— Знаш и сама како се каже: пут за морем а смрт за вратом.{S} Бог ће дати, |
квом непотребном опсечку сахтијана како се ради, добивао је шамаре за врат или би га мајстор чу |
спод очију посматрао бившег шегрта како се наокришке ближи.</p> <p>Јанићије стаде у близини ћеп |
<p>— Море, не могу да ти кажем све како се <pb n="83" /> беше осилио, чим ти оде!{S} Неће да сл |
на крају крајева, увек онако буде како се то њој свиди, сад чисто није могла да позна свога су |
што се по грчкој махали причало, и како се сав свет на чесми смејао и дирао га за оно.{S} Јанић |
"193" /> историја светога ексера и како се оно чудо догодило.{S} Та уверења богоугодник показуј |
газда певуши једну грчку песмицу и како се час по час осмешкује.{S} А чим мајстор Диша одмахну |
видите? — продужи Дума, кад опази како се мајстор Диша сплео. — Кој вас највише помаже него гр |
оне песме:</p> <quote> <l>„Знаш ли како се зове она ватра,</l> <l>Што душу сажиже а срце спржи? |
ом разуме мајстор Диша.</p> <p>Али како се тек изненадио, кад му оба кума, после треће каве, са |
ли и поче напрезати ум, да замисли како се %Јинићије није обесио.</p> <p>— Сиромах!{S} И зар са |
а да није знао ни где је Галац, ни како се до њега може доћи, па ни то, с чим ће доћи дотле, он |
у.</p> <p>— Е, мој зете, слушао си како се говори: „добра храна, добар пород!“ Зар би твоја жен |
— узвикивао је од муке, гледајући како се оно старо сало повраћа у простране антерије.</p> <p> |
а у ономе часу, када га је угледао како се разметнуо и хрче на туђем миндерлуку, као да је у св |
а нова:</p> <quote> <l>„Да ли знаш како се зове она ватра,</l> <l>Што душу сажиже а срце спржи? |
стихом:</p> <quote> <l>„Да ли знаш како се зове она ватра, што душу</l> <l>сажиже а срце спржи? |
а брига не би увек на ум падала, некако се вазда, између осталога, и она истицала, кад год би н |
е и кроз осветничко расположење једнако се пробијао онај зрачак љубави и страх од чаршије, да м |
е шакама за собом напипао седиште, тако се скљокао на њега и блесасто гледао у Јанићија, који ј |
нај ђаво што јој се у душу увукао, тако се заквачио ноктима, да га ни за реп ни за уши не могаш |
ући сав задуван и врло узбуђен.{S} Тако се он никада није враћао из дућана.</p> <p>— Да не дола |
а се ожени Лепосавом Мацином.{S} А тако се најзад и морало држати, пошто је мајстор Диша дан из |
ишине воље, ако би је спасао.{S} А тако се баш и десило.</p> <p>Кир-Диша је имао у Пожаревцу је |
опрану вуну, што им је кира-Мана (тако се звала Ламбрина жена) „на белегу“ и „среће ради“ криш |
d> <hi>ГЛАВА ДРУГА</hi> </head> <p>Тако се сврши <hi>први део</hi> ове тужне домаће историје чо |
ви пронео глас, не зна се, али у велико се веровало да ће мајстор Диша да се ожени Лепосавом Ма |
дравље, и толико срећа да имате, колико се ви право заклели! — довикну Дума Диши кад овај изиђе |
па, ако се може рећи, и више, у колико се уз ту нежну црту његове душе јављао страх, да ће је |
расположено, готово насмејано, у колико се тај осмејак могао провући на површину из онога густо |
о Дишино бивало је све веће, и у колико се више Лепосава на његове очи развијала, у толико је в |
радости запевала.{S} Није шале, толико се препала, да се не обеси ради ње. — Ох!{S} Ох!{S} Баш |
времена постао сасвим друкчији; толико се изопачио, да га чисто не познајем.</p> <p>— Не знам |
{S} Од чуда и ове невидовне беде толико се сплео и збунио, да је само хуктао и стењао.{S} Био ј |
о је онда судбина!{S} А од судбине нико се не оте.{S} И други су патили, па опет нису помрли од |
пријатеља Бенџина оборише главе, дубоко се замислише и тихо сркаху кафу, коју им кира-Ламбриниц |
То ти је! — заврши хаџи-Зосим и дубоко се поче клањати и крстити пред једном иконицом у соби.{ |
апута и заставши на собњем прагу дубоко се замисли.</p> <p>Када се тетка Маца вратила, затекла |
а појас, он положи руке на трбух, ниско се поклони и приступи кир-Думи, као најстаријем, да га |
ије устаде, метну руке на појас и ниско се поклони газди.</p> <p>— Хвала ти, као оцу на храни и |
ote> <note xml:id="SRP19061_N4">Спавало се обично на поду.{S} Место где ће се постеља метати, п |
некој запетости и недоумици, појачавало се све више, те он није никако могао да схвати ни одред |
зимљу.</p> <p>Овако шчуђавање обнављало се готово у свима кућама, где је тетка-Маца навраћала, |
шњих ствари; по неколико пути понављало се оно о чему се целе недеље разговарало, а кир-Дума ни |
сасвим, али тек његов мучан осећај мало се стиша.{S} Живот му је и сада личио на једну непрозир |
давати му знаке, да сиђе.</p> <p>Морало се нешто особито важно десити, када је чак хаџи-Зосим, |
аше све што је око себе видео, таласало се у њему.{S} У један мах учини му се, да од свега тога |
p>И стотину мисли сличних овој укрштало се по његовој глави; а свака од њих била је црња од црњ |
чаршији и ћор-Ахметовој кафани причало се потанко о Дишиноме непоштењу.{S} Кир-Ламбре је испри |
нџир-џамије.{S} О овоме дервишу причало се по турским махалама, а од туда и по целоме хришћанлу |
а кроз пријатељске савете претио, могло се врло лако и обистинити; грчко-цинцарска чаршија, у т |
а и на половини речи застаде.{S} Видело се јасно, да јој није баш тако пријатно да му испоручи |
е по који пут дубоко уздахну.{S} Видело се да се са самим собом бори.</p> <p>— Да продам, а ко |
тија, испињала се нада све.{S} Догодило се ма шта, свршило се ма како, она треба или да умре, и |
кира-Мани. — Засто плачете?{S} Догодило се, де; човек је, мушко је.{S} Ама он се теби опет мора |
започела.</p> <p>Једнога дана догодило се нешто, што је и Јанићија и Лепосаву довело у неко чу |
е допратило покојницу до гроба, вратило се хаџи-Дишиној кући, да над пуним <pb n="215" /> чанко |
ада све.{S} Догодило се ма шта, свршило се ма како, она треба или да умре, или да буде његова.{ |
а је до сада тиштало и мучило, распукло се и ишчезло као мехурић на води.{S} Био је као на ново |
ра дан од раскрснице до раскрснице чуло се добовање општинскога добоша.{S} Грлати добошар Суља |
многу Лепосавину познаницу.{S} Рашчуло се о томе, па многе нероткиње, међу којима је било и са |
> <p>— Куде си откршила глава?{S} Овамо се вуци, бре!</p> <p>Али ни сад му се не одазва нико.{S |
Е, хе, пријатељу, па ти кријеш, а овамо се свуда по чаршији зна да ћеш да узмеш Лепосаву.{S} Ам |
p> <p>А она, стидљива као невеста, само се осмешкује и трчи из собе у мутвак и обратно, те доно |
{S} Ексер као и сви ексери што су, само се од ових разликовао, што је на оштроме крају, место о |
знас сто је?{S} Иди на моја кућа, тамо се сакри, да те не види влас, а ја ћу се врнем да ти ка |
<p>После је отишао у Мокри Луг.{S} Тамо се погодио код једнога газде сељака, да му чува овце са |
96" /> <p>Диша обори сетно главу и немо се загледа у врхове својих јеменија.{S} Кућа затворена, |
а, и врати се кући.</p> <p>— Сутра ћемо се већ разговарати, а до јутра нека му буде и тако, — р |
опустио руке, разрогачио очи и зачуђено се забленуо у њу; а она тако исто узрујана, да јој се н |
ију“.</p> <p>Лепосава погледа и збуњено се насмеши на Дишу; очи јој засенуше од толиког крупног |
у авлију, седе на један трупац и тужно се загледа у вити месечев срп, чија блага светлост обас |
руке — објашњавао је хаџија и задовољно се поглади по дугој бради.</p> <p>Једном речи, у кући х |
же се са седишта, прекрсти се и скромно се поклони икони у куту.</p> <pb n="179" /> <p>— Ко ће |
амо са ногама.{S} Па чим се родило, оно се, буди Бог с нама, истргло из руку и почело као лопта |
у.</p> <p>— Ето газде! — повика и журно се даде на посао око сређивања еспапа.</p> <p>Јанићија |
мојим! — мисли срдито у себи, а гласно се смеје и повлађује гостима, као да је и њему, Бог зна |
и Дума дошли кира-Анастасији, пријатно се изненадише, кад на миндерлуку опазише своје жене, ка |
пре три године изрече кир-Дума, потпуно се обистинила, те то нагна целу насеобину, да што пре с |
шкивао сваки њезин дисај.{S} И необично се радовао, кад би се болесница ма и за кратко освестил |
ук по децу? — запита Јанићије и одлучно се осмехну.</p> <p>— У мутвак, чапкуне! — викну Маца. — |
самоме углу, при улазу у ћорсокак, лепо се видео мајстор-Дишин „шилт“ са расплаканом лисицом.</ |
икога.{S} Слушају му правдање, али лепо се види, како се испод бркова потајно смеше.</p> <p>— Б |
ју не беше више од петнаест година), то се не би могло утврдити тако на пречац.{S} Главно је, д |
Ламбре гонио из ње ђавола усрдније, то се он све чвршће усађивао у њој.</p> <p>И тако у овој о |
ер оно, што већ једаред очима омили, то се више од срца не очупа.</p> <p>Сутра дан су кира-Думи |
и евангелијем дигао три прста у вис, то се већ дало видети и по његову лицу и антерији, која је |
но што је већ једном увртео у главу, то се није могло избити од туда ничим па ни њезиним смехом |
ала се асура, а преко ње постеља.{S} То се место називало: душема.</note> <note xml:id="SRP1906 |
ва новост тако је изненадно дошла; а то се све њега лично тицало, те баш и да није хтео да разм |
очеле овде онде искрсавати.</p> <p>А то се већ почело у велико јављати.{S} Од некога времена мл |
<p>— Ич се не шалим!{S} А што?{S} Па то се бар зна <pb n="137" /> да нико од нежењених људи нећ |
од једног шегрта беху зазорна, а уз то се сети оних разбијених врата, те га одалами шаком за в |
ех и певање девојачких гласова.{S} И то се разлегала баш она иста песмица, коју ономад зачу, а |
скити све шта се за њом говори.{S} И то се све за њом говорило тако рећи још док се није ни сас |
ће образ мајсторов поцрвенити.{S} И то се вукло кроз душу, као тешка магла када се вуче над зе |
Богоугодника познаје цео свет, па зато се и мора веровати, да је само таквоме испоснику дато д |
го што је из дућана изашао.{S} Нарочито се мрштио, кад би у дућан ушао кир-Ламбре, да види шта |
ци одблескују о калаисано посуђе, чисто се забезекну, кад угледа у својој авлији ове две куме.{ |
та се све о њему прича и разноси, чисто се зграну.{S} Очи му се приковаше, па ни да макну са Ја |
чека од један диваљ народ? — забринуто се питао, и свакога часа слао до кира-Мане, да сазна је |
вераше то у онај дукат „ћошајлију“, што се жутио над Лепосавиним веђама, то у њено насмешено ли |
груди и довикује:{S} Ја сам крива, што се убио; он је мене волео, па је због мене то!</p> <p>И |
о у бегство.</p> <p>Страх од онога, што се могло врло лако догодити, не даде јој те ноћи тренут |
бину и бране га, а Грци, пуни једа, што се њихова удовица тако јавно срамоти, вичу на сва уста |
<pb n="209" /> од онакога изгледа, што се на Јанићијевом лицу оцртаваше.</p> <p>— Брзо кући, м |
би у очи подсмевала и подмигивала, што се толико повео за женом, он се сасвим отпадио и од оно |
живописним шалварама и јелечићима, што се преливају јасним шаренилом, те ти изгледа као да је |
ме разнесеш!</p> <p>— Рђо ниједна, што се не обеси онда?</p> <pb n="187" /> <p>— Не беше ми зг |
чинију пуну пилава и овновска меса, што се поврх пилава пушило.</p> <p>— Море, немој да се срам |
сунчаној ведрини зелена чуваркућа, што се над надстрешницом безбрижно ухватила.{S} Један пар л |
борио је као и онда, а са гранчица, што се надношаху преко зида, стресао се по који пожутели ли |
није мајка казала?</p> <p>— Де, де, што се стидиш?{S} Одговори, кад те пита!{S} Кажи, знаш ли ш |
из далека није могао надати ономе, што се, у тај пар, догађало тамо; тетка-Мацин долазак у дућ |
ија и обећања имао, била је у томе, што се кира-Думиница, од године до године, све јаче гојила. |
да сву ноћ уздише, куне и проклиње, што се на толики пут одважио.</p> <p>Но та штета не оста ус |
и око ње.</p> <p>— Шта ти је, море, што се љутиш?</p> <p>— Ти лажеш! — цикну Лепосава — Лажеш к |
ко мртвих, расплашиће сетне тичице, што се овуда гнезде, прекопаће оронуле гробове, и од овога |
тински пријатељ, а ето, ово сироче, што се савило око тебе као лоза око чардака, пре би и живот |
, колико ће се дневно појести, али, што се тиче жене и пријатеља, кога је тако јако уважавао, н |
етка-Маци, када га ова поче грдити, што се не отргне.</p> <p>— Не могу, тетка-Мацо, не могу виш |
зним сметлиштем, из кућа избаченим, што се на пролетној жези сасушило и често неким интимним за |
да се не сусретне са оним погледом, што се упиљио у њега.</p> <p>— Како: шта? — Ми на вас као н |
иридон! — шапну Јанићије, пакостан, што се Лепосава толико интересовала за мужа, који јој се вр |
то тугаљиво око срца и чисто криво, што се залетео у прводаџисање. — Ако вам није ствар у срце, |
као што је измислио и за мене ово, што се сад по чаршији говори.{S} Ама нисам ја баш за то сам |
и, како је осећао пуно задовољство, што се једаред и он осветио, ипак, док је говорио ону закле |
онда осетио је, колико му је тешко, што се све тако десило.</p> <p>Али како није никуд излазио |
то он није ни могао знати све оно, што се око његовога имена плело.</p> <p>Но трећег дана дого |
Јанићије исприча мајстору све оно, што се по грчкој махали причало, и како се сав свет на чесм |
ка потајна борба.{S} Нешто нејасно, што се не би могло образложити ни верношћу наспрам свога га |
ћије није чекао и онај други калуп, што се у мајсторовој руци обрете, већ наже низ улицу и изгу |
на мајстор-Дишу него и на кир-Думу, што се толико заслепио, те допустио, да се један Србин <pb |
мбру, а имала је и ту добру страну, што се није никоме жалила на свога мужа, па чак ни кир-Думи |
<p>— Е, па де, де; кад није, није; што се правдаш толико? — одговара комшија, а на лицу му се |
ти обе ћупе да се разбију.</p> <p>— Што се бијеш, газда? — зацвили дечак, изненађен оваким доче |
е, да испосник хоће да се погађа, а што се цене тиче, то му је већ познато било, да се овде мож |
ирао, да има нешто што он не зна, а што се баш њега тиче.</p> <p>— Улази у дућан!</p> <p>Јанићи |
вет! — мислио је уз пут Јанићије, а што се више ближио ћепенку, који је испунила гојазна фигура |
о над кућом тако и над домаћицом, а што се тиче Јанићија, он је био потпуно уверен, да ће у том |
ки.{S} Турска вера — погана вера; а што се од те вере добије, то је погано.</p> <pb n="56" /> < |
од силнога задовољства.</p> <p>— А што се сад цериш као луд?</p> <p>— Јер... јер... заусти Јан |
</p> <p>— Што је отишао.</p> <p>— А што се то тиче па тебе поп ли си, да ти се исповедам?</p> < |
тако жалостиво гледају.</p> <p>— А што се опет оженио њоме, када му је цео свет говорио да то |
>— А што је узимао дете?</p> <p>— А што се „дете“ удало за њега?</p> <p>-— Него за тебе, ваљда, |
еку чудновату страву од свега овога што се с њиме дешава. — Од куда му баш сада почеше излазити |
то нема деце, као и ти.</p> <p>— Па што се лени?</p> <p>— Што?{S} Што треба да скинеш са себе в |
и врату.{S} А она девојачка песмица што се из баште извијала, праћена звеком дахирета, све га в |
тељи, устајао, уздисао и псовао све што се на грчкоме језику налазило.</p> <p>— А-а- проклета п |
ео како кир-Диша и не слути о ономе што се пре десетак дана десило.</p> <pb n="82" /> <p>Кира-М |
м и гледати у Дишу. — А ви верујете што се, по свет прича?</p> <p>— Не прича то један; то прича |
е истина; саг, не је истина за ваше што се прича, ха! — А е ли истина да сте пали са зид и да в |
постао је играчка девојачке ћуди; и што се више отимао, све је више подлегао оном немилостивоме |
е, што је прстен тек синоћ добила и што се мајстор Диша с њоме растао чисто тужан и плачан, што |
амети, колики је све пут претурио и што се до сада истрошио, цигло ради једнога детета.</p> <p> |
о је истрчавала на капиџик, да види што се шегрче толико затаја.</p> <p>После некога времена, б |
е он пред ручак означио.</p> <p>Али што се тиче новца, ту је и сада био потпуно прибран и свој |
а свесном намером да га намучи, или што се нечега плашила, ко би то могао погодити.{S} Једно је |
авала заједно са мујезиновом песмом што се са минарета разлегала, опомињала је трговце да пазар |
неко одмерено хуктање, као онај шум што се чује у ковачници кад меховима ватру распаљују.{S} У |
дио да удеси и ход онако ситно, као што се и грчки ситно говори. — Ово му је, до душе, већ мног |
, да га метну на магаре, али не као што се јаше него лицем репу, па да га проведу кроз чаршију, |
ислио.{S} Мајстор Диша је, пре него што се Јанићије вратио из бербернице, већ чуо за цео догађа |
буну у кућу.{S} Мајстор Диша у мало што се и сам не сруши, кад му пуница саопшти шта се десило. |
и, можда најлепшу белину и руменило што се може видети на мишицама какве му драго лепотице, он |
о, али се учини свему невешта; само што се неприметно насмеши и главом одмахну.</p> <p>— Дете! |
згред, тек да наговести сумњу и оно што се по чаршији говори, поче му пребацивати зашто се туђи |
би у дућан, само да би избегао оно што се може десити.{S} Зато је Јанићије морао по вас дан ма |
оде, да се измије.</p> <p>И све то што се дешавало око њега и с њиме уништавало га је сасвим.{ |
н поче збуњено размишљавати о свему што се десило.{S} Шта је све било ноћас?{S} Ето: код фудул- |
<milestone unit="subSection" /> <p>Што се дани венчања све ближе примицаху, мајстор Диша је св |
кошуљи и сва модра од убоја.</p> <p>Што се никада није десило, кир-Ламбре је, дубоко после поно |
ршији говори, поче му пребацивати зашто се туђио својих и није отварао очи, када се хтео женити |
<p>— Кад се жениш, треба да знаш зашто се жениш; а када течеш, за кога течеш! — суздахнуо би к |
тишла у Галац и довела мужа кући, пошто се добро намучио и нагладовао.</p> <p>Ни пре Лепосавине |
у неко севдалијско расположење, бубнуо се песницом у груди и онда узвикнуо:</p> <p>— А, а! — Т |
већених хаџија из разних земаља, кренуо се на пут кућама.{S} У томе каравану налазио се хаџи-Ди |
и.</p> <p>— Е, па хтео сам, баш!{S} Зар се ја тебе бојим!</p> <p>— Лудаче! — одговори Лепосава, |
лугласно Диша, али одмах и прекиде, јер се уплаши и од саме помисли.</p> <p>— А шта: ја хоћу?{S |
га донесе, пола царевине.{S} Али ексер се није могао наћи, јер га је прогутало неко чудовиште, |
мудра и уважена глава.</p> <p>Разговор се водио око свакидашњих ствари; по неколико пути понав |
— вели — како српско удовица.{S} У нас се знаје за ред, а ни адет нам не је како у вас.{S} Нег |
Кајик, у коме је путовао хаџи-Диша, већ се помаљао са стране Кајабурме.{S} Нестрпељив, да што п |
не беше у стању да изусти ову реч, већ се окрете и пође на улицу и не обазирући се на тетка-Ма |
час врата се полако ошкринуше и у собу се промоли кир-Думина глава.</p> <p>— Добар вече, кир-Д |
>У томе се и капиџик отвори и %ни прагу се појави танка фигура фудул-Стаменкина у жутој шкуртељ |
гова жена.{S} А, у то време, у Београду се са највећом суревнивошћу пратио приватан, породички |
ница увукоше и младожењу, узеше га међу се, те Диша заборави и на своја разбијена врата и на он |
сан, кога се једва опомињемо, таласају се ваше спокојне сени у дугим антеријама емир-боје ћурч |
дижу на обрамице своје судове и растају се од чесме, тек кад и сами увиде да су се и сувише дуг |
чапкуне, бре, куда ти нишаниш? — смеју се мајстори у Гушанчевој кафани; и тек после ове пакосн |
махну руком и изиђе из дућана, Јанићију се још више разведри, прихвати газдину песмицу и, онако |
м.{S} Али, како који дан више, Јанићију се чињаше, како га све већма потискује онај терет, што |
дрпну га за рукав.</p> <p>Али Јанићију се стегло грло од стида, па ћути као заливен.</p> <p>— |
обро запамтиш овај дан!</p> <p>Јанићију се, после овакога обрта, у мах пресушише сузе, прими дв |
му чуваше кућу, а бре?</p> <p>Јанићију се свет обрте, кад чу каквим га именом назва.</p> <p>— |
Како си ми образ чувао?</p> <p>Јанићију се одреши језик.{S} Осетио је да му се овога часа дели |
ћу?{S} Ваљада за слугу?</p> <p>Јанићију се попе крв у главу, кад зачу овај одговор, који му на |
њега срушити.{S} Последња нада, за коју се тако грчевито ухватио, истрже му се из руку и он теш |
у сличност са културном нацијом, у коју се стапао.</p> <p>А ону националну погрешку својих роди |
pb n="31" /> достојан зет нације у коју се претапао.{S} Кир-Думина жена, кога је окумио, била м |
ија га је тако сестрински пазила, да му се његово ћутање богато награђивало.</p> <p>Но у дну ду |
па сада тетка Маца зове мајстора, да му се на њега пожали.</p> <p>Може се помислити, шта је све |
је појури, ни да је опет остави, да му се онако смеје. — Ово девојче, коме је тада могло бити |
совку, што није боље отварао очи, да му се тако што не догоди.</p> <p>Једнога вечера сео мајсто |
о једни верни христијани, сећамо, да му се клањамо и молимо.{S} Богатији је, мој синко, он и од |
о је нагло јурила у његову главу, да му се језик спотицаше преко сваке речи, те не мога да иска |
дном речи, постао је прави Грк; а да му се простота не би у очи подсмевала и подмигивала, што с |
да кира-Мана једва имаде времена да му се уклони.</p> <p>Уђе у собу, заригла врата, да му нико |
да зажели, да чезне за нечим, па да му се то као умешено и испечено само у руке спусти.{S} Жељ |
ију се одреши језик.{S} Осетио је да му се овога часа дели судбина, и он исприча газда-Диши пот |
здахну Диша, па се сневесели, као да му се на ново почеше враћати тешки дани очајања и пометено |
њему се <pb n="119" /> учини, као да му се сви зидови поклањају а таваница спушта на главу.</p> |
/> Заборавио где је, па премислио да му се лопови увукли у кућу, те у мало што не поче да виче |
S} Ако је и отерао из собе, зашто да му се до сада не јави, да пита треба ли му што!{S} Је ли о |
био позван у сватове, кад је чуо да му се синовац оженио, а како је био самохран, одлучи, да с |
огледа с њоме и да је дотера, бар да му се правда, па макар да га и слаже, вукла га је неодољив |
опако окрене.{S} И то баш онда, када му се најмање нада, као оно човек, који је пролазио кроз н |
ш ту, бре! — продера се Ламбре, када му се она не маче с пута.</p> <p>— Искам... промуца кира-М |
кир-Ламбре лежи иа улици, а антерија му се топи у крви.</p> <p>— Кир-Диса је диваљ човек — Срби |
, заједно са чежњивом мелодијом која му се срца тицаше.</p> <p>— Као занесен уђе у авлију, а де |
му постајаше све тескобније.{S} Жена му се никако не јављаше, те му сада и то би неправо.{S} Ак |
уди.</p> <p>Лепосаву дирну ово и она му се приближи.</p> <p>— Бога ти, шта ти је? — рече му бла |
кивања прелазио у наглу срдитост, па му се чинило, да би сад у стању био да је сву у комадиће р |
што је за собом оставио. — Покаткад му се усред читане молитве причуо потмуо звук, који јако о |
да то задовољство не покаже.{S} Сад му се дала врло згодна прилика, прво, да излије сав јед на |
вамо се вуци, бре!</p> <p>Али ни сад му се не одазва нико.{S} Кира-Мана, узнемирена овом Ламбри |
вољи ове девојке, у коју је, кад год му се за то дало прилике, пиљио као псетанце на залогај, к |
и да се никада не жени, и колико год му се дало да се покаже као прави брат, он је то чинио са |
аносу, те је ишао као по сну.{S} Све му се чинило, као да га је јуче нешто замаштало, те му сад |
Ламбре био ту, ње више нема!{S} Ноге му се подсекоше и како је био наслоњен леђима уза зид авли |
тедне.{S} А не хтедне ли?...{S} Овде му се помисао прекиде и он се стресе...</p> <p>— А је ли т |
го хитрији од свога мајстора, истрже му се из шака и излете на поље.</p> <p>— Торњај ми се с оч |
оју се тако грчевито ухватио, истрже му се из руку и он тешко застења.{S} Једнолики, безизразни |
p> <p>Неколико дана после овога није му се дало прилике, да се са Лепосавом на само састане.{S} |
едно је поменути по ономе чуду, које му се још у Јерусалиму приказало, наговестивши му, да ће у |
ртљива; али све то запе у грлу, које му се на пакост тако стегло, да је једва био у стању да ва |
ео да пружи руке ради одбране, унесе му се у лице и поче га као мачка грепсти.</p> <p>Фудул-Ста |
pb n="157" /> <p>— И хоћу то!... оте му се узвик и он, без икаквог чекања, излете на улицу.{S} |
ажњу, нити је и слутити могао, да ће му се од њихове стране тако што десити.</p> <p>У то није с |
ити тек после десет година.{S} Смрче му се, али ипак не одговори ништа ташти, на чије се разлог |
час као ватра светле пеге разлетеше му се око очију; смрачи му се, и он тресну сахан са кадаиф |
борбе сасвим поремети.{S} Јавила би му се кира-Мана са оном оптужбом, којом га је обедила да ј |
толико омрзнуо, да га је, кад год би му се дало, избегавао.{S} А мајстор Диша напротив.{S} Он с |
ни трофеј“.</p> <p>Свуда, где год би му се дало прилике, он је, својим примерним држањем, успев |
у страху од могућне несреће, чим би му се дало, побегао би у дућан, само да би избегао оно што |
сијом и онај страх од кир-Дише, који му се у очима приказиваше као орјатин, који ће га на првом |
— Ама зар тако? — хтеде да каже, али му се вилице тако стегоше, те он само нетремице звераше то |
и; једаред покуша и да запева, — али му се код првога стиха грло стеже.{S} Она песма, која му о |
n="88" /> душу, па једва дише; чини му се да ће га угушити, а цела снага на њему трепти од изн |
ћије се тога часа врло препао; учини му се да је кир-Диша умро, па истрча на улицу, да кога бил |
сало се у њему.{S} У један мах учини му се, да од свега тога не може да дише.{S} Он се ухвати о |
сада ради; али у истоме часу створи му се кира-Анастасија и Ламбре, и он зажмури, изговори зак |
ге разлетеше му се око очију; смрачи му се, и он тресну сахан са кадаифом пред ноге кира-Манине |
и чу, како се са осталима смеје, очи му се закрвавише а песнице стегоше..{S} Журно изиђе на кап |
а и разноси, чисто се зграну.{S} Очи му се приковаше, па ни да макну са Јанићијевога лица, а у |
— запита кир-Диша нестрпељиво, а очи му се плашљиво приковаше за Мацино лице.</p> <p>— Нађе ли |
аман да ускочи у њезину башчу, опучи му се камен под ногом, те се сроза на улицу и сав изубија. |
оног мрскога дуката.{S} За тренутак му се учини, да је Лепосава она некадања и да је то све јо |
услужан, и на растанку за градом чак му се и сузе у очима завртеше.{S} Загрлио је снажно хаџи-Д |
је хтео ни да се осврне, а на другом му се баш врло озбиљно задржала мисао.{S} И та његова јуче |
пут и забуна у глави.{S} Пред кућом му се баш заврте и он се мало поведе у страну.{S} Но то бе |
он нареди Бику, да погне леђа, а он му се попе на леђа, па одатле на зид и таман да ускочи у њ |
и од побожних молитава.{S} Зато, ако му се покориш и одеш, постаћеш ексик-хаџија; на земљи ће т |
а овде? — помисли Јанићије, па, како му се грло сасушило од унутарње ватре, приђе једној чешми, |
штедео, па сад одједаред види, како му се на све стране расипа.{S} Шта ће све то?{S} Чему све |
њега дешава.{S} Осетио је само, како му се под ногама земља мигољи и за цело би пао, да се у то |
све више збуњивао посматрајући како му се газдарица двојако понаша: мало час онако радосна, ка |
ожењу.{S} Лепосавина прилика једнако му се истављала пред очи; и ма колико му та живахна појава |
је био још у његовим рукама, те тако му се чинило, као да га још нека веза чврсто држи за ону, |
езазлено гледала у свога мужа и тако му се предано одала, да хаџија, и ако осећаше потребу да с |
и венац од јеменија на тезгу, а чело му се ороси знојем што га проби.{S} Као дрвени стуб стоји |
аш данас нарочито расположен, чинило му се као да га сваки познаје и честита му на тако красном |
од неког немилог предосећања; чинило му се, ако одмах не крене на пут, да ће умрети од неодољив |
Стала много зрелија и лепша; чинило му се, да је до пре четири дана била тек као једва раствор |
хтео да га позове у сватове; чинило му се да би га појава овога простака понизила у очима Ламб |
је онако несвесно учинио.{S} Чинило му се, кад га је она ударила, да га је захватила нека несх |
на то, целивати такву светињу чинило му се исто што и целивати руку Спаситељеву.</p> <p>Но пре |
усугубише његово беснило.{S} Учинило му се, да му је баш то открило у потпуности све оно, о чем |
и и у мало што не дрекну.{S} Учинило му се, да га је за руку ухватио кир-Диша, трже руку и одск |
шегрту, али, кад расклопи уста, грло му се стегне, па ни да прослови. — Јанићију дође тежак ова |
му, да као мало дете зајеца.{S} Грло му се стегло те не смеде ни да одахне јаче, плашећи се да |
о оно: „тако мени Бог помогао“, лепо му се учини, као да га нешто посред главе лупи.{S} На путу |
налажаше свакога дана по штошта, што му се није свидело.</p> <p>— Мука га изела, какав је поста |
> и тога мајстора и самога себе, што му се језик везао, те не каза чега ради не може да иде Лам |
е пажње а у дубини душе ликовао, што му се давнашњи сан испунио, о томе и да не говоримо.</p> < |
уше, није му најпријатније било, што му се синовац оженио Гркињом, па још удовицом, код толиких |
све већма потискује онај терет, што му се од смрти Лепосавине као тешки камен на душу навали.{ |
гужвао један широк орахов лист, што му се у руци нашао.</p> <p>— Иде ли до мајстора?</p> <p>Ја |
еше ни трага од живахности.{S} Нешто му се скупи под грло; неодољива одвратност према својој же |
е било, да се умеша у ту гомилу, јер му се чинило, да ће му сваки погодити чега ради долази.</p |
у пристојној даљини од себе, сад су му се злурадо смејали и по укусу ондашње чаршије искашљива |
олико? — одговара комшија, а на лицу му се јасно чита, како ни он не верује што мајстор Диша тв |
к у његовој глави скраси.{S} Од свих му се најподеснија чинила та, да некако кир-Дума измири Ан |
често заустављао своје погледе, баш му се свиђало.{S} И не би био с раскида да се њоме ожени.{ |
према неверној жени.{S} Шта више, њему се тек сада, после претрпљенога пораза, после целе ове |
не кћери.{S} Кад су хаџији јавили, њему се подсекоше ноге, и да се у томе часу не придржа за до |
Чему све то?{S} И сасвим природно, њему се чинило да Лепосава нарочито тако удешава, да је њој |
о он изгледа у очима људи.{S} Јер, њему се чинило да ово, што је сада чуо, зна цео свет и да св |
ове кући може изаћи само го и бос, њему се учини, да је пронашао прави узрок Јанићијевом поступ |
ка-Мацину лицу једну велику збиљу, њему се чисто стужи од неке необјашњиве слутње.</p> <p>— Сед |
ед очима; а кад подиже очи тавану, њему се <pb n="119" /> учини, као да му се сви зидови поклањ |
крупни гласови од дечје писке.{S} Њему се развукоше усне од задовољства и среће.{S} Он и без д |
Мали памет попила, запе у грлу, и њему се учини, да ће пред шегртима зајецати, ако је запева.< |
и мајстор ће ме отерати.</p> <p>И њему се нешто ражали; дође му, да као мало дете зајеца.{S} Г |
о да их прима и — сноси.</p> <p>Но њему се ипак није чекало.</p> <p>Веровао је тврдо у моћ дерв |
ик и разнесе на све стране.{S} Бар њему се тако чинило, јер, враћајући се у дућан замишљен и те |
долазак газда-Дишин ту на прагу, у њему се појавила сумња, да то што је обећао није добро и да |
ј миндерлук.</p> <p>У једноме часу њему се учини да неко отвори капиџик.{S} Прва помисао била ј |
ица право страшило.{S} У један мах њему се учинило да се таваница са балванима срушила на његов |
о неколико пути понављало се оно о чему се целе недеље разговарало, а кир-Дума никако да подеси |
се десило.</p> <p>— Шта кажеш? — зграну се хаџија. — А где ти је памет, да је саму остављаш? — |
, а онда, под црквеним барјацима, крену се свештенство у одеждама и са иконама; а за њим, под е |
>— Шта велиш? — запита Диша и забезекну се пред гласом, коме се ни у сну није надао.</p> <p>— И |
шта ти је? — викну Анастасија и пљесну се рукама, када угледа како јој супруг стоји <pb n="90" |
ре?! — јекну кир-Ламбре очајно и пљесну се шаком по челу, да је кира-Мана, која се притајала за |
отвори очи, погледа Јанићија и осмехну се на њега.</p> <p>— Још мало — прошапута изнемогло.</p |
не могу више! — јекну Јанићије и грухну се у груди. — Нема ноћи, море, када је на сну не видим; |
— Море, иди ти с милим Богом! — обрецну се Јанићије и трже рукав, за који га кира-Мана пријатељ |
нићије, бре!</p> <p>— Шта је? — обрецну се Јанићије.</p> <p>— Од куда ти?{S} Зар си овде?</p> < |
о, немој да ме вучеш за језик — обрецну се Маца. — Мислиш ти, Маца је слепа, па не види шта ти |
зачетцима и била тако неуређена, да су се писма на хрпате губила или је пошиљалац често пута н |
мбре толико зачикавао и препадао, да су се сви по кући смејали од срца њезиноме страху и његово |
се од чесме, тек кад и сами увиде да су се и сувише дуго замајали.</p> <p>И Јанићије, као и сва |
ђења и стишаних израза опажала је да су се споразумели.{S} И она уз осмејак пун љубазности прин |
мана у сваку кућу.{S} Нарочито, када су се жене „на коме добу“ налазиле, она је била неопходна; |
“. — Од озго, од стране Зерека, чула су се танка ћеманета циганска и тек по који усклик тројице |
/p> <p>Добра прилика у оно доба, кад су се капитали рачунали на грошеве; па још кад се има на у |
јској Махали, пред једном баштом где су се еврејске девојке искупиле на игру.</p> <p>— Од куда |
ић и свеже лице, озарено очима, које су се и кроз најтужније сузе пркосно смешиле, — сад су је |
се стотинама грозничавих мисли, које су се по његовој глави ломиле.</p> <p>Али једна, од свију |
ељице фудул-Стаменке (оне, ради које су се онако крвно завадили деда Митар и Станко туфегџија). |
ем ножева у бутину и мишице, тискале су се жене, било саме било са болесном дечицом, а и по кој |
n="165" /> Крвожедне намере стишале су се, а наместо њих овладала је њиме тиха туга, жеља да с |
браколомство.</p> <p>Међутим, докле су се са њиме дешавале ове промене, и његов верни Јанићије |
у собу и врата забрави?{S} Али, оне су се тако љубазно смешиле; а она опет, као удовица, раскр |
стор-Дишу изведу на праву стазу, оне су се свим средствима трудиле, да из прошлости лепе удовиц |
е тужне домаће историје човека, чији су се идеали стопили у једну сврху, да се ороди са племени |
ао тамо амо по густим трњацима, који су се више Стамбол-Капије богато ширили онде, где се данас |
но гледао у онај хлеб и симите, који су се пушили по ћепенку.{S} Да му је сада онај цванцик, ка |
решљив.{S} Мисли и планови разлетали су се као варнице са упаљенога крова; и сваке од њих дотак |
и; сам се тискао међу нас! — бранили су се Грци од оног прекора.</p> <p>А кир-Дума, коме је нај |
ти ни с које стране.</p> <p>Али, ако су се кумови и сложили у томе, није било баш тако лако про |
век кривац.{S} А ове две куме толико су се пазиле, да су једна другој без икаквих истраживања н |
опет, које чезнуше за децом, обично су се обраћале на тетка-Мацу, да им она помогне и око њих |
ушкивао од куда сва ова пецкања, што су се међу девојкама у тај час чула, он би сазнао на приме |
и извиривао из оних двеју јамица што су се јављале, кад год би се у сну мало јаче насмејала.</p |
це да пазар престаје; и погдегде већ су се спуштали ћепенци и затварали дућани.{S} И Јанићије < |
о се сакри, да те не види влас, а ја ћу се врнем да ти кажем несто.</p> <p>— Шта имаш да ми каж |
а смрт за вратом.{S} Бог ће дати, па ћу се вратити, а ти да ме дочекаш како приличи једној хаџи |
гано пцовао!</p> <p>— Пеки!{S} Сутра ћу се накусурати.</p> <p>— На полицију њега, да се протера |
згазио.</p> <p>— Или ћу је убити или ћу се обесити! — говорио је стиснутих вилица и песница и и |
о пада на рањено срце.</p> <p>— Обесићу се; а њој ено мајстор-Дише, па, ако узмогне, нека буде |
плачи!{S} Не идем преко света; вратићу се.{S} Него онако да чиниш, знаш?</p> <p>— Знам! — одго |
пријатељи! — Деде, да се пољубимо! — чу се Јанићијев глас и пред крчмом наста љубљење, које циг |
шту.</p> <p>— Зете, дај алвалук! — зачу се глас Мацин.</p> <p>— Је л’ живо? — запита Диша дршћу |
шу, те јој овај даде записе.{S} И одмах се осетила; али кад је отишла у буџак, добила је нешто |
никаква мисао; или боље рећи, јавило их се безброј, стотине, а то је таман толико колико и ни ј |
ђене високим, сивим зидовима, иза којих се заклањаху бујне баште и спретне куће са доксатима и |
> <p>Јанићије брзо угуши сузе, од којих се застидео, и исприча тетка Маци, како га је кир-Диша |
ирочићи без наде и утехе.</p> <p>Старац се дубоко замисли, ухвати се за браду и оборене главе п |
> <p>— Неће Ламбре!{S} Он како и ти, ич се не разбира за децу.{S} Кад не даде Бог по христијанс |
S} Ама он се теби опет мора вратити, ич се не брините за то!{S} Ви само да му чувате чест и да |
<p>— Море, шалиш ли се ти?</p> <p>— Ич се не шалим!{S} А што?{S} Па то се бар зна <pb n="137" |
и хаирли!{S} Дошао си без деце, враћаш се с децом!</p> <p>— Боже дај! — одахну Диша, исплати н |
/p> <p>— А шта ја знам?</p> <p>— Удајеш се за мајстора...</p> <p>— Па за кога ћу?{S} Ваљада за |
и пољуби у лице, — Знала сам ја да ћеш се ти вратити.{S} Али то није било лепо, да свога мајст |
екнуо пред тим изразом.</p> <p>— Срамиш се од звезде и месеца, да те не виде с мужем у башчи, а |
те не виде с мужем у башчи, а не срамиш се да те шегрти гледају са туђим човеком у соби.</p> <p |
тнаест дана по повратку Дишином.{S} Још се чудотворни памук није, тако рећи, ни згрејао честито |
седам недеља више учинио.</p> <p>— Још се чкембе једно није ни окотило, а гледај ти, колико ме |
адала је њиме тиха туга, жеља да самога себе кињи, да жали своју несрећну младост и да на њезин |
ачких плећа.{S} И ето, своју, од самога себе прикривену жељу, виде он данас остварену, опет не |
надимак што га носи, — па се од самога себе стидео.{S} Али лепа удовица опростила му је, а дан |
че, на које је (то је, кришом од самога себе, у себи помислио) <pb n="139" /> често заустављао |
<pb n="77" /> и тога мајстора и самога себе, што му се језик везао, те не каза чега ради не мо |
ад год би покушао да га усвоји и самога себе победи, онај осећај, оно срце, које не признаје ни |
о уважење, него ће и материјално самога себе упропастити.{S} Нико од Грка и Цинцара, а они су м |
е Јанићије и дође му тако криво на сама себе: зашто да уради тако, зашто да се пред свима обрук |
/p> <p>— Што?{S} Што треба да скинеш са себе враџбине.{S} Зар си ти један који је тако страдао, |
свестити, осећао, био је стид од самог себе, што је тако урадио.</p> <p>— Шта сад да чиним?{S} |
онда пред целим народом да метне поред себе тетка-Мацу, а сви совјетници, попечитељи и народ д |
вао и увек држао у пристојној даљини од себе, сад су му се злурадо смејали и по укусу ондашње ч |
S} Само што је руком нешто отискивао од себе.{S} Доцније тек, кад се освестио, причао је, како |
и ноћ.{S} Дању би по вас дан одбијао од себе мисли, које га и без његове воље вукоше развалинам |
— рече Ламбре скрушено и отури одело од себе. — Уједе ме, пцето; шта сад да се ради?.</p> <p>Ан |
о је смела, само да отклони опасност од себе,</p> <p>— Па ти му реци да нам не долази у кућу ви |
Јанићије, и како му прекипе, отисну од себе Думу тако силно, да овај полете насатке и лупи леђ |
о од бунила, прво лице, које угледа код себе, била је тетка Маца.{S} Она му је сваки час чело к |
тасијом претресао све начине, како да и себе и Анастасију сачува од неприлика, кир-Диша је још |
анићије је чинио све, да до краја увери себе о својој братској љубави, и што год му је тетка Ма |
деца.</p> <p>Тако је кира-Мана бранећи себе и нехотице дала Анастасији један разлог више, да с |
ече Диша Лепосави и привуче је руком до себе — Тако!{S} Па деде сада да и мени кажеш оно, што с |
улази са Мацом у собу и ведро гледа око себе.{S} Не потраја много, па ето и Лепосаве, румене од |
ико широка, да је могао четири пута око себе обмотати, а цеванице његове тако танке, да су у он |
осећање, које обујимаше све што је око себе видео, таласало се у њему.{S} У један мах учини му |
седе на један камен и поређа Цигане око себе.</p> <p>— Доста!{S} Ево вам бакшиша; а сада да се |
кипи свом жестином.{S} Он се обазре око себе, погледа тамо од куда му допираше весело ћеретање, |
алечи ране, да се разабере и обазре око себе; јер сви ови Срби, комшије и некомшије, које је то |
адила, трудила се на све начине да саму себе увери, како Јанићије није био толико луд да се обе |
трошак, кад није хтела да пази на саму себе, ипак не смеде да истерује ствар до краја.{S} Једи |
ој беше и необично пријатна.{S} Од када себи није она прекорачила прага ове авлије, управо од к |
томост, коју је показивао не само према себи равнима, него чак и наспрам просјака. <pb n="17" / |
н зебао и од чега, није могао да самоме себи објасни?{S} Осећао је тако неку потајну страву, ка |
ло рано затварао?{S} Изгледао је самоме себи као осуђеник међу стварима, које су га сваки час п |
оно што не знам; — одговарао је самоме себи.{S} А докле је тако размишљао и брижно погледао у |
одговори: „Ко ти је крив, што си самоме себи стао на срећу!{S} Што си се женио први пут удовицо |
мислио је и с тешком муком, што самоме себи затвара врата од куће, која га је као свога рођено |
викавати на нову улогу.{S} Заветовао се себи да се никада не жени, и колико год му се дало да с |
пуштајући зрна међу прстима тихо шапуће себи, кад неко закуца на вратима.{S} У исти час врата с |
сећао као и онога часа, када је привуче себи.{S} Утисак <pb n="126" /> је тако снажан био, да м |
страст да је стегне око паса и привуче себи.{S} Али зашто то?{S} То није могао баш никако да о |
о, обухвати је око паса и нагло привуче себи.{S} Необичан пламен сукну му уз образе, а у глави |
p>Лепосава му стиште руку и мало повуче себи; он се наже, да боље чује.</p> <p>— Да му кажеш... |
ала са којеким; а таквога мужа свака би себи пожелела.</p> <p>— Мени не треба мајстор Диша.{S} |
н; муке су имали, докле су је повратили себи, а после је жалила и лелекала тако искрено, да су |
-Анастасији.</p> <p>— Нисам хтела самој себи да верујем да сам на сну два пута чула; али, кад н |
ајсторе!{S} То да знаш да ћу чинити као себи.</p> <p>Сутра дан је пола Београда испратило мајст |
тво.{S} Кир-Дума је муке мучио; навукао себи беду на врат, па сада не зна ни како да се брани у |
е ћутке и замишљено.</p> <p>— Где је то себи? — рече Јанићије.</p> <p>— Пола године док оде и д |
оје је (то је, кришом од самога себе, у себи помислио) <pb n="139" /> често заустављао своје по |
да се обеси!</p> <p>Тако је шапутала у себи, докле не одоле сан.{S} Кандилце поче јаче праскат |
се обазирао на све стране питајући се у себи шта ће и куда ће.{S} Остане ли тврдо на томе, да г |
ед свима обрука!</p> <p>— Иде! — рече у себи, кад угледа мајстор-Дишу и од неизвесности претрну |
о, пре него што ће целивати, изјавити у себи какву жељу и часни ексер би му је одмах испунио.</ |
/p> <p>Премишљајући, управо осећајући у себи сву ову навалу мисли, ишао је Јанићије ногу пред н |
на прагу дућана, очевидно савлађујући у себи сувишну збуњеност и страх и трудећи се да се колик |
био је принуђен, да то осећање дубоко у себи скрије и да још једном покуша, неће ли умилостивит |
вратима а не на мојим! — мисли срдито у себи, а гласно се смеје и повлађује гостима, као да је |
ор Диша поткупи уста и привуче Лепосаву себи, да јој бар за часак заклопи то око, које га је он |
пурен од наглога узбуђења.{S} Очи су му севале живље него ли до сада; момци се чисто забезекнуш |
неће је моћи жив дочекати.{S} Очи су му севале грозничаво и чисто набрекле.</p> <p>— Сува кучка |
ући јој, код последње строфе пао у неко севдалијско расположење, бубнуо се песницом у груди и о |
>Сад, када се сусрете са Јанићијем, њој севну изненадна мисао.</p> <p>— Јанићије, бре!</p> <p>— |
а сећања на <pb n="111" /> јучерањи дан севну у памети, није била, да сазна шта је са његовом ж |
те! — простења кир-Диша, коме у тај пар севну, да би му боље било да га је млатнуо каквим калуп |
ила на тако што, али њезине очи тако су севнуле, да га је тај поглед јако подсетио на онај дога |
и, стушти обрве, а из очију само што не севнуше муње.</p> <p>— Ста искас ти овде? — викну му јо |
леда како и нож и очи кира-Анастасијине севнуше оштрим сјајем; страх од могућне смрти не даде м |
запита брижно жена, а очи јој крвнички севнуше на помисао, да се ма са којом од њих разрачуна. |
ала у своје ктиторе „и приложнике храма сего“, а еснаф га изабрао за свога устабашу.{S} Све што |
а после тога „ктитор и приложник храма сего“ постаће и велики добротвор свога народа.</p> <p>— |
да се не миче. — Стари пустињак био је сед као овца, дуге браде и лица овална са необично живи |
разабере.</p> <p>Хаџи-Диша није хтео да седа за совру, докле му калфа не дође, те Маца посла ше |
— Еле, ви тако? — започе кир-Дума, а не седа, него пребраја зрна на бројаницама и пажљиво гледа |
тва најзад успела, да га друга жена, на седам година по венчању, обрадује тројкама, једрим и та |
Београду за оне људе који су тек после седам и више година добивали децу: „Ишао у Јерусалим по |
у, где су јеврејске баште и где је, пре седам година, први пут чуо ону песмицу, што му памет за |
вац као поточић, који не сахне, за ових седам месеци истицао је из дућана и утицао беспрекорно |
="201" /> и трошкове, што их је за ових седам недеља више учинио.</p> <p>— Још се чкембе једно |
било корисно, није пропустио, и за ових седам месеци радња је процветала много боље, него ли шт |
ста, бре!{S} Доста!{S} Нећеш ваљда свих седам... продера се Диша на жену, која се на мужа засти |
нија главом, као да се чуди, како и тих седам дана прођоше.</p> <p>— Сирома кир-Бенџо!{S} Онакв |
ој поможе.{S} Сада кир-Дума има сина од седамнаест година, у лицу сушти отац а по нарави иста м |
Диша бацио за њим.</p> <p>Газда Диша је седао мирно, опсецао коже за јеменије и испод очију пос |
е је заједно са тетка-Мацом и Лепосавом седао за совру и вечерао.</p> <p>Једаред, по вечери, ра |
кнуше леђа.</p> <p>Лепосава се засмеја, седе поред мајке, загрли је и стаде се плазити на Јанић |
на врати се у дућан, али без оне гужве, седе за посао, да ради; но тај посао, што га је у овако |
и воде.</p> <p>Кир-Диша само пребледе, седе на миндерлук и тужно обори очи на своја колена.</p |
т чуо ону песмицу, што му памет занесе, седе на један камен и поређа Цигане око себе.</p> <p>— |
гује пиле.</p> <p>Јанићије не одговори, седе за пањ и узе дикиш, да разрезује по обележеним лин |
<p>Сутра дан дође мајстор Диша у дућан, седе на ћепенак и, када му млађи шегрт прислужи једну < |
како је осећао да му ноге малаксавају, седе на једну троножицу и зажареним очима поче пратити |
е са „чирацима“ спавао, изиђе у авлију, седе на један трупац и тужно се загледа у вити месечев |
сположиле се, па, кад не играју у колу, седе око пуних софра и ударајући дланом о длан певају о |
нски нож, и он, место да пође на улицу, седе изнемогло на миндерлук, притиште песницама под пој |
се увери, да никога нема, приклопи их, седе према зету и поче га важно гледати.</p> <p>— Е то |
стасија!“</p> <p>И њој дође тако тужно; седе на миндерлук, обухвати шакама једно колено и поче |
дјури симиџиници.</p> <p>А мајстор Диша седе на ћепенак, подави ноге и са најлепшим задовољство |
лике бриге и нерасположења.</p> <p>Диша седе.{S} Свечано ћутање овлада у соби; Диша је скрушено |
сваку руку тумачио, а трећег дана, кад седе са женом и пуницом за совру, рече:</p> <p>— Није ф |
ју ме мрве, нано! — одговори Лепосава и седе у постељи, бајаги, да их шаком шчисти.</p> <p>— Ха |
њен леђима уза зид авлијски, сроза се и седе на један бињекташ, који стојаше уза зид авлијски и |
а вући софри.{S} Јанићије се ослободи и седе.{S} Како је пуцало за ушима и како је жељно јео де |
утра нека му буде и тако, — рече Маци и седе, да вечера позну вечеру.</p> <milestone unit="subS |
Јанићије, још сав румен, уђе у дућан и седе за посао, али сада много прибранији и некако свеча |
иша поздрави дервиша по турском адету и седе на једну асуру према њему.</p> <p>— Болан ли си?</ |
нкино Канче!</p> <p>— Ја нећу да плетем седе, — промуца Лепосава.</p> <p>— Море, девојко, немој |
уна и ватра на ново га дохвати; он брзо седе на миндерлук, завали се на узглавље и поче тешко п |
јеменије....</p> <p>Кир-Ламбре само што седе на миндерлук и као претучен занеми.{S} Сада тек, к |
у бацио на ђубре.{S} Па после да плетеш седе, као што ће их плести фудул-Стаменкино Канче!</p> |
ије давала дисати.</p> <p>Два супарника седела су за једним пањем и кројили по сахтијану са ошт |
ше ову родитељску идилу.{S} Лепосава је седела према њему и прела чарапе и, кад он ово рече, ма |
поље из моја кућа; доста сте без ћирија седели у њу, сад нема више! — одговори Анастасија и зал |
ак да води порекло од самога Мухамеда), седео је на једној међедини, чело дугачког мртвачкога с |
а помишљајући на последице свега овога, седео је на миндерлуку доста узнемирено, пребацујући то |
која не разуме шта се то око ње догађа, седео је нем и поражен према Јанићију и обојици шегрта, |
S} Јанићије, већ стишан од прве навале, седео је подвијених ногу на трави, грицкао једну зелену |
А докле су њих двоје овде размишљавали, седео је Диша у ономе собичку очајан и нерешљив.{S} Мис |
, као онај пањ на коме је, до мало час, седео.</p> <p>— Мозе бити, не бегенисете несто? — пита |
</p> <p>Трећег дана, по овоме догађају, седео је мајстор Диша у своме дућану сам.{S} Јанићија ј |
газда, то?{S} Да сам то, ја бих и сада седео у твојој радњи.</p> <p>Газда Диша га погледа разр |
Диша код тетка-Маце остао, Јанићије је седео у дућану и са неком стрепњом очекивао на повратак |
је он био налик ономе сиромаху, који је седео испод пуне трпезе и морао да буде задовољан мрвиц |
да се нађу тетка-Маци у послу, а он је седео у радњи по цео дан.{S} Није имао никога поузданог |
сли и крете у дућан.</p> <p>У дућану је седео скрштених ногу на ћепенку и неко време замишљено |
ом службом.</p> <p>Зароњена лица у шаке седео је још на једноме избрешку близу Вилине Водице и |
оз авлију у кућу.</p> <p>Још неко време седео је мајстор Диша на бињекташу и чекао неће ли се, |
пасти младост.{S} А како је он без речи седео и само трљао чело тражећи каква таква излаза, кир |
ан не беше га у дућану.{S} Јанићије Бик седео је опет на своме месту и радио посао, као да се н |
собичак, у коме је некада тако спокојно седео по цео дан, прибирајући пару по пару и маштајући |
по глави и слабинама.</p> <p>Пун сахат седео је збуњен и без речи, а тетка-Маца за то време ла |
" /> попије, кир-Диша је као на угљевљу седео у тетка-МациноЈ кући, час по устајао, нестрпељиво |
енио њезином мајком.</p> <p>— Како бре, седепсузу; ја сам стара!</p> <p>— А он ти је па младунч |
на коме се, како је кад требало, могло седети или лежати, у куту један асталић, над којим је г |
и.{S} Маца оде, да му отвори, а хаџија, седећи на чардаку стаде ослушкивати, какав ће разговор |
кле си код мајке; мужа нећеш дочекивати седећи. —</p> <p>Тога дана мајстор Диша је у залуд очек |
грта, који су напустили посао, па онако седећи око пања узверено гледају час у мајстора час у Ј |
.</p> <p>— Хајде, бре, ћопеку један!{S} Седи и ради тамо, док те нисам овим калупом по лудој гл |
жи од неке необјашњиве слутње.</p> <p>— Седи, мајстор-Дишо! — проговори Маца гласом и изразом в |
о Диша и Лепосава осташе сами.</p> <p>— Седи овде — рече Диша Лепосави и привуче је руком до се |
извади из недара један тефтер.</p> <p>— Седи, — рече јој — да ти покажем нешто.{S} Знаш ли шта |
, он, који је умео од подне до мрака да седи подавитих ногу на своме ћепенку а да се не макне, |
Разложише му понова како нема смисла да седи тако сам, као „еден гурбетин“, поменуше му по десе |
ош по мало радила по мутваку, тек да не седи сасвим залудна.{S} Једнога дана покуша да сама ски |
и га једном како смагла лица као утучен седи крај деце, посматра их, па тек по који пут испреки |
устаде, да јој мајка не би гледала како седи поред Дише.</p> <p>— Разговарасмо мало... одговори |
ратила, затекла је ћерку у мутваку како седи на шамлици, подлактила главу о шаку и нешто мисли. |
не оставља дућан на шегртима, но да ту седи, докле год не буде време да се ћепенци затварају.< |
и не паде на ум.</p> <p>— Седиш, ћерко, седиш, а из рантлике кипи!{S} Шта радиш море то, куд си |
; али Маци то и не паде на ум.</p> <p>— Седиш, ћерко, седиш, а из рантлике кипи!{S} Шта радиш м |
</p> <p>Кад Маца доврши ово, диже се са седишта, прекрсти се и скромно се поклони икони у куту. |
лијски и служаше уморноме пролазнику за седиште.</p> <p>— Отишла! — прошапута. — И он долазио.. |
ста.{S} Како је шакама за собом напипао седиште, тако се скљокао на њега и блесасто гледао у Ја |
ознато.{S} Осврте се по дућану, пође да седне и да се прихвати „дикиша“ с којим је опсецао сахт |
барјак са светим Спиридоном у дугачкој седој бради.{S} Сад је и хаџија обрастао у дугу, јако п |
ку, да не прекипи — уморила се, па мало седох.</p> <p>— Хајде, хајде, још мало, ћери, докле си |
> <pb n="23" /> <p>Необично расположени седоше оба кума, а како су већ били од својих жена пред |
<p>— Еле, просло три године!</p> <p>— И седум дана! — допуни Ламбре.</p> <p>— Па, па, па! — учи |
дном погледа на камилу, у врх чије грбе сеђаше широка и темељита прилика мајстор-Дишина, па за |
Берићет под кровом! — рече хаџија, који сеђаше на томе доксату и са неким изразом задовољства п |
у жизни плачевној,</l> <l>Честној жени сеј памјатник движе:</l> <l>Хаџи-Диша, у надежди ревној |
а от рождества Христова. — Амин!</p> <p>Сеј памјатник подиже зјело уцвјељени супруг</p> <p>Хаџи |
ју исе да ги даш.{S} Српски судови кесе секу.{S} Него, сас Божја воља, сутра да си кренеш; до Д |
урекање петлово, које се чак из другога села разлеже.</p> <p>А хаџи-Дишу, чију достојну успомен |
из мутвака и отишла у кућу, Лепосава је села на столичицу, заронила лице у шаке и горко заплака |
ериште, које не може за десет година на селамет изаћи.{S} Знаш ли која ти је сад?{S} Пуних шесн |
шао Јанићија по рамену и, кад су у вече сели за совру, казао пред Лепосавом и Мацом: „Још две г |
а идем.</p> <p>— Куда, море?</p> <p>— У село.</p> <p>— Зашто, бре?</p> <p>— Не могу више да ост |
ат и на путу да постанеш човек, хоћеш у село?{S} Шта ћеш, бре, тамо?{S} Кога имаш тамо?</p> <p> |
!{S} Нема нигде умешено па обешено; а у селу понајмање! — тешила би га Маца, а Лепосава, која с |
г.{S} Тамо се погодио код једнога газде сељака, да му чува овце само за храну, па је код њега о |
свест, он би и сада весело певао, па на сељаке, кад би у дућан тек онако нагвирили, мукнуо као |
ких ратара, а за то су морали вазда ове сељаке да мећу о слави у чело софре, те тако изгледаше |
Ни оне шале, ни разговора, ни песме.{S} Сељаци пролазе поред дућана, али он не муче више на њих |
/> на глави.{S} Промичу ваше упокојене сени, са бројаницама у руци и дуванкесом за појасом; пр |
ва опомињемо, таласају се ваше спокојне сени у дугим антеријама емир-боје ћурчетима, оперважени |
лу и смех прелети преко лица нека тамна сенка; у такоме случају уозбиљила би се и страшљиво пог |
гушћи, те би, по који пут, бацио тамну сенку на кир-Дишино спокојство.</p> <p>— Кад се жениш, |
је ко држао страну коме, бацале у тамну сенку час Дишу а час Анастасију Бенџину.</p> <p>У мало |
ко што не догоди.</p> <p>Једнога вечера сео мајстор Диша на миндерлук и пропуштајући зрна међу |
шта ће мајстор Диша наредити, али овај сео на пањ, брише рукавом <pb n="34" /> зној и по који |
Диша са свом својом пространом ширином сео на душу, па јој не да дахнути.</p> <p>И није то сам |
мирише Мајкина Душица!</p> <p> <hi>15. септембра 1906.</hi> </p> <p> <hi>Београд</hi> </p> </d |
га мангупа не треба трпети, да барата и сербез хода по поштеној чаршији.</p> <p>За мало и од жи |
ад сватко очевидно знаде</l> <l>Чјем је сердце оскудно!“</l> </quote> <p>Ах!{S} Старо, честито |
ад сватко очевидно знаде</l> <l>Чјем је сердце оскудно!“</l> </quote> <p>Ту песму је Лепосава в |
се нећкаш; право је да ти ја поклоним, сестра сам ти, брат си ми!</p> <p>Јанићију је све ово б |
е му од сада бити не газдарица но права сестра.</p> <p>Као утучен вратио се кући, оставио судов |
аш, Јанићије; ја ћу да ти будем од сада сестра.</p> <p>Јанићије осети неку непојамну топлину у |
га сматрао више него ли да му је рођена сестра, и Јанићија је довело у положај, да је сваки час |
ам, како те волим, као да сам ти рођена сестра.{S} Жао ми било, што немаш никога свога, а Диша |
ла и молила га и рекла му да ће му бити сестра, ако је не ода?</p> <p>— Ама, зар она?... просте |
/> фудул-Стаменка, честитала му и „као сестра“ саветовала, да што пре свршава сватове, докле м |
умио, била му је сад наместо најстарије сестре; она је по чаршији бирала за ново ћурче и свилу |
ми рођени брат.{S} Ти немаш ни мајке ни сестре, па што да идеш од нас?{S} Нана и синоћ каже Диш |
кла: нека му овај босиљак — то, у место сестре.{S} А оно... оно... знаш... (сад и Лепосава запе |
аше нови положај, весело, нежно, управо сестрински, те он, хтео не хтео, обикну на свој нови по |
да долази и кира-Анастасија га је тако сестрински пазила, да му се његово ћутање богато награђ |
сије заједно са свима оним слаткишима и сестринском предусретљивошћу претегла, искрсао би на но |
им чакширицама, т.ј. са „братинском“ и „сестринском“ љубави намицао којекако, па кад не беше то |
није сазнало ни за мајчину љубав ни за сестринску милошту, и које је од првога сазнања свога с |
енађена, загрли и поче љубити.</p> <p>— Сестру немаш, Јанићије; ја ћу да ти будем од сада сестр |
а сада замењивала мајку или бар старију сестру.{S} Бик и Лепосава начинили примирје и заједно т |
девојче?{S} Мацу ја уважавам као своју сестру; она ми се нашла у болести... она...</p> <p>— Е, |
гледа овако порушену и поништену, он се сети како га је увек, када би кир-Диша отишао у дућан, |
једног шегрта беху зазорна, а уз то се сети оних разбијених врата, те га одалами шаком за врат |
а на цепаник, надајући се, да ће се она сетити, па макар и сажалити, <pb n="129" /> те изићи да |
купујем, па после да чекам, хоће ли се сетити да ми плате; доста је што овима бадава вучем чит |
>— Ко ће као Бог!{S} И сам си се требао сетити своје вере, а не да од некрштених тражиш записе. |
ласка мужевљева од једном постала нешто сетна и замишљена.</p> <pb n="182" /> <p>— Па ништа! — |
дариће будаком преко мртвих, расплашиће сетне тичице, што се овуда гнезде, прекопаће оронуле гр |
ини све више и више губе страсни тонови сетне арије.{S} Тихи жубор из чесме, на којој је онога |
безбрижно газити.</p> <p>А како ли овде сетно мирише Мајкина Душица!</p> <p> <hi>15. септембра |
се горњим делом тела нијати одмерено и сетно, те тако изазивати утиске неких успомена, до душе |
страну.</p> <pb n="96" /> <p>Диша обори сетно главу и немо се загледа у врхове својих јеменија. |
га тако издеветао за све, да се до века сећа, како је нечовечан био наспрам свога шегрта.{S} У |
сле овога било, Лепосава није знала.{S} Сећала се само толико, да је обема рукама шчепала и вук |
а га се ми, као једни верни христијани, сећамо, да му се клањамо и молимо.{S} Богатији је, мој |
/p> <p>Прва мисао, која му, после свега сећања на <pb n="111" /> јучерањи дан севну у памети, н |
љама, и све то за што?{S} Само за једно сећање, да се и на њега, ма и под старост, насмешила ср |
раде поштени људи.{S} Знала сам ја, да си ти честит и да онако мора бити, како ти кажеш.{S} Не |
махмудије.</p> <p>— Е, сада, ћерко, да си жива и здрава и срећу да унесеш твоме домаћину у кућ |
ко, боље би и за тебе и за нас било, да си тражио кућу фудул-Стаменкину и њено Канче; боље <pb |
ачу шта јој муж захтева.</p> <p>— Ја да си гола бакчу обилазим? — Ич, не бива!</p> <p>— Зашто: |
{S} У букагије ћемо ми тебе!{S} Нема да си узмите пари, па да не вратите!{S} Лопове, бре, паре |
секу.{S} Него, сас Божја воља, сутра да си кренеш; до Дубравица на каик, а за тим кола ће да на |
да не вратите!{S} Лопове, бре, паре да си вратиш!</p> <p>Јанићије није чекао да се пролазници |
т да тетка Маца има ћерку на удају и да си ти нежењен.{S} Е, па онда ко ту да докаже, да у томе |
га хватам, нећу.</p> <p>— Ама немој да си луд; мој тросак!</p> <p>— Море, иди ти с милим Богом |
зи на <pb n="94" /> Турчин!{S} Искам да си идем из ову проклету варош, идем на вилает, там да п |
ијаш.{S} Хоћу да попустим, што видим да си човек поштен.</p> <p>И сада наста на ново погађање, |
и загрљај).{S} Ти си то урадио, као да си ми био брат.{S} И ко би други смео да тако уради?{S} |
е воли као сина, а и ја те волим као да си ми рођени брат.{S} Ти немаш ни мајке ни сестре, па ш |
/p> <p>— А од чега му је то, по Богу да си ми отац?</p> <p>— Ех, од чега? — проговори дервиш и |
Гледај само какав изгледа!{S} Одмах да си отишао берберину, да те измије и ошиша, па у дућан!< |
ачајно гледаше.</p> <p>— Зар сада, када си изучио занат и на путу да постанеш човек, хоћеш у се |
ће народ доћи оваква светиња.{S} Можда си ти баш од оних... оних...{S} Не, не, ти немаш те пар |
Море, теби је бар лако; мушко си, газда си човек и свака би девојка пошла у твоје богатство — п |
умро!</l> <l>— Ако ј’ умро те тешто, ја си коло па водим!“</l> </quote> <p>Он запева, а обе жен |
е време!{S} Прво тебе да удамо; старија си.</p> <pb n="133" /> <p>— Е, што кријеш, кад се све з |
а мени цео комшилук.{S} Кажу: остарела си, а ниси умела да очуваш девојче.</p> <p>И оно, што м |
сти на ум.</p> <p>— Море, устабашо, шта си се замислио, ходи на кафу! — викну га један комшија |
же...</p> <p>— У мутвак, сурунтијо; шта си ми се ту успропадила! — подвикну Маца, која није ник |
ливен.</p> <p>— Море, шта ти је?{S} Шта си се направио, као да ти је све помрло; хајде овамо, н |
ма је стојао мајстор Диша.</p> <p>— Шта си се запањио, пезевенк бре, као да је мечка пред тобом |
и покрет очајнога комшије.</p> <p>— Шта си се забленула, бре, овамо!? — дрекну мајстор Диша, ка |
уго само никакво добро не.</p> <p>— Шта си ме звала? — најпосле запита Диша необично меким и мо |
ао да је ухваћена у нечем.</p> <p>— Шта си радила до сада?</p> <p>— Ништа, нано, — замеће она и |
лек; морам му га казати.</p> <p>— А шта си снила?</p> <p>— Море, није да сам снила, него сам но |
та Ламбре.</p> <p>— Овде је!{S} Ама шта си се уплашио?{S} Да ниси угануо ногу?</p> <p>— Заригли |
т отказује послушност.</p> <p>— А и шта си друго него пезевенк, куче, бре!? — подвикну Диша и д |
p> <p>— Хоћеш ножем, роспијо?{S} На леб си ми пљунула, кућу опоганила, па сада још и да ме зако |
па ето, трпим; а ти, зар не видиш какав си стао?!</p> <p>— Зашто да умре?{S} Зашто је даде оном |
и ћутао?</p> <p>— Како да ти кажем, кад си ме одмах појурио да тучеш?!{S} Зар ми о сватовима зб |
антлике кипи!{S} Шта радиш море то, куд си се замислила?</p> <p>Лепосава прену и збуњено скочи, |
p> <p>— Јанићије!{S} Јанићије, бре, где си?! — викну у један мах преплашено.</p> <p>— Ево ме, м |
е у својим рукама, па што јој рече, где си их сакрио?{S} Што је посла овамо, да их дигне?</p> < |
е се после у песму певати.</p> <p>— Где си, море, до сада? — запита га мајстор, када се он једв |
у.</p> <p>— Добро јутро, дете!{S} А где си ти до сада, болан?{S} Е, е, жив био, жив био! — рече |
о и обично и смешећи се:</p> <p>— А где си ти ђаволе већ три дана?</p> <p>— Глава ме нешто боле |
кафу, да мајку послужи.</p> <p>— Па где си био до сада?</p> <p>Јанићије се смете; желео је да г |
мо не спази, поче викати:</p> <p>— Куде си откршила глава?{S} Овамо се вуци, бре!</p> <p>Али ни |
то погана земља, <pb n="197" /> из које си дошао, да ми у браду поганиш?{S} Јесам ли ја Френк, |
p>— Хајде, хајде, још мало, ћери, докле си код мајке; мужа нећеш дочекивати седећи. —</p> <p>То |
ма за трбух и пресамити се.</p> <p>— Не си ми муж: не сам те никада ни волела!{S} Ти да идеш од |
немате?{S} А ми који смо?{S} Ти, не ли си наш, не ли неси?{S} Ако си немаш родитељи, ми смо ту |
<p>— Како, зашто, Ламбро бре?{S} Не ли си ти прво комшија на кира-Анастасија?{S} Ако прво комш |
дну асуру према њему.</p> <p>— Болан ли си?</p> <p>— Нисам болан у снази, ама ми душа болује.</ |
у женске косе. — Шта је ово?{S} Тако ли си научио ону твоју... твоју... да моме Канчету косе по |
p> <p>— А што се то тиче па тебе поп ли си, да ти се исповедам?</p> <p>— Море, жао ме, много ме |
посава.</p> <pb n="173" /> <p>— Ама, ти си јој ћерка; питај ти.</p> <p>— Како ћу, кад се срамим |
> <p>— Ништа ми није.</p> <p>— Море, ти си болестан.{S} Какав то изгледаш, као да су те гује пи |
ерах.{S} Ти си <pb n="148" /> друго, ти си добра девојка и бићеш вредна и послушна; ха?</p> <p> |
ђа посла мешам!</p> <p>— Тетка-Мацо, ти си поштена жена, грехота је да кријеш оно што ми образ |
кав му је адет.{S} Оно знаш како је: ти си устабаша, па људима од реда не иде никако у главу да |
о био братски пољубац и загрљај).{S} Ти си то урадио, као да си ми био брат.{S} И ко би други с |
је он, а друго ми, богоугодниче.{S} Ти си свет човек, па што ти требају толике паре?{S} Не јед |
бог једне ороспије, па је отерах.{S} Ти си <pb n="148" /> друго, ти си добра девојка и бићеш вр |
како едно слушкиња на свој човек, а ти си њен господар. — Пари су твоје.</p> <p>— Јесте, моје; |
!{S} Лепосава је млада и здрава, а и ти си здрав као врба!{S} Биће, биће!</p> <p>Разуме се да м |
ћете?</p> <p>— Море, одвали човече, док си читав! — узвикну Јанићије, и како му прекипе, отисну |
ко од мајку <pb n="123" /> родена, имам си овде побољи човек, сас кога ћу спацирам!“</p> <p>Тај |
n="179" /> <p>— Ко ће као Бог!{S} И сам си се требао сетити своје вере, а не да од некрштених т |
Божја тичица, <pb n="196" /> а побожан си, народ ти даје све, што год ти је потребно.{S} Па он |
, ја сам те упутио, добар си био, веран си ми био, па ето ти радње!{S} Тамо, у кући, да се нађе |
ну главу срамота него на твоју.{S} Имао си бре дреје у својим рукама, па што јој рече, где си и |
ако да му радњу чува.</p> <p>— Одрастао си код мене, ја сам те упутио, добар си био, веран си м |
де му.</p> <p>— Узми и хаирли!{S} Дошао си без деце, враћаш се с децом!</p> <p>— Боже дај! — од |
у мутваку.</p> <p>— Е, мој зете, слушао си како се говори: „добра храна, добар пород!“ Зар би т |
<pb n="175" /> ниси отварала очи, него си хтела да ти ћерка буде устабашиница!“</p> <p>— А што |
наш, зашто си потегао толики пут; донео си читав берићет у кућу! — утишавала је Маца усплахирен |
нићије.</p> <p>— Па, де, да видимо, ако си јунак.</p> <p>Још тетка Маца није ни успела, да пока |
је под таквом срамотом оставиш.{S} Ако си тако мислио, мој синко, боље би и за тебе и за нас б |
S} Ти, не ли си наш, не ли неси?{S} Ако си немаш родитељи, ми смо ту; него да се зенис, ама да |
е не слушаху, него једнако капаху — ако си честит, онда нека је просто, што си ме уцвелио.{S} Т |
епосаву; али зар ћеш ти...</p> <p>— Ако си честит човек — рече Маца утирући полако сузе, које ј |
јасно зашта га је позвала.</p> <p>— Ако си поштен човек, онда не смеш да оставиш да ме чаршија. |
мајстором.</p> <p>— Шта је, бре? — Како си ми образ чувао?</p> <p>Јанићију се одреши језик.{S} |
</p> <p>— Море, теби је бар лако; мушко си, газда си човек и свака би девојка пошла у твоје бог |
ше у пламен.</p> <p>— Добро је, паметно си урадила, Мацо, што си ме одвратила од нечастиве силе |
о комшиско, маче?{S} И то је живо, и то си има очи, Дисо, бре!</p> <p>Кира-Анастасија погледа и |
да је не тиче руком.</p> <p>— Ама, што си се препала?{S} Ја ћу да га потплатим, да ћути.{S} Да |
а плану и одговори: „Ко ти је крив, што си самоме себи стао на срећу!{S} Што си се женио први п |
и дотрча му.</p> <p>— Шта је, море, што си подупро капију? — рече му весело и дрпну га за рукав |
му је.</p> <p>— Бог с тобом, дете, што си такав? — узвикну <pb n="79" /> и тетка Маца, кад га |
} Па деде сада да и мени кажеш оно, што си мајци казала! — Хоћеш ли?</p> <p>Лепосава опет климн |
ако си честит, онда нека је просто, што си ме уцвелио.{S} Ти и сам знаш шта ти ваља чинити.</p> |
Добро је, паметно си урадила, Мацо, што си ме одвратила од нечастиве силе!{S} Са овим би добио |
ко да буде крив?{S} Увек да жалиш, што си откидао од својих и жениних уста!</p> <p>Пред тако с |
проговори.</p> <p>— Онај босиљак... што си ми турила под јастук... па оно...</p> <p>— Које: оно |
то си самоме себи стао на срећу!{S} Што си се женио први пут удовицом, па ти она угатала!“</p> |
> <pb n="68" /> <p>— А дреје?...{S} Што си их однео на кира-Ману?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Срећ |
збуђен.</p> <p>— Који ти је бес?{S} Што си се надуо тако?</p> <p>— Ти знаш.</p> <p>— А шта ја з |
девојком пролазила туда.</p> <p>— А што си се тако пофудулила, Лепосава? — запита Канче.</p> <p |
сухо и дрхћућим гласом.</p> <p>— А што си бре такав у лицу? — запита Диша, коме паде у очи сил |
, тетка-Мацо?...{S} Божем се не зна што си је лањског Божића обилазила онако често.</p> <p>— Бу |
те; и па зетови, из једно поштовање што си родила тако добра ћерка.</p> <p>— Ти да ћутиш, кира- |
киваше.</p> <p>— Сад бар да знаш, зашто си потегао толики пут; донео си читав берићет у кућу! — |
ш, да она учини такву лудост?!{S} Зашто си је пустила? — викну љутито.</p> <pb n="208" /> <p>— |
а утучен од овога што је сазнао — зашто си ћутао?</p> <p>— Како да ти кажем, кад си ме одмах по |
ао си код мене, ја сам те упутио, добар си био, веран си ми био, па ето ти радње!{S} Тамо, у ку |
реба да скинеш са себе враџбине.{S} Зар си ти један који је тако страдао, па, када је скинуо вр |
е Јанићије.</p> <p>— Од куда ти?{S} Зар си овде?</p> <p>— Ја где ћу?</p> <pb n="166" /> <p>— Па |
да ти ја поклоним, сестра сам ти, брат си ми!</p> <p>Јанићију је све ово било нелагодно; оно н |
дожења!</p> <p>— Какав младожења?{S} Ич си не знајем за тај лаф (разговор)! — одговара још стид |
уде хаџија, ама не може.</p> <p>— А баш си видела? — запита Диша, привучен њеним причањем.</p> |
ртве и криве сокачиће, омеђене високим, сивим зидовима, иза којих се заклањаху бујне баште и сп |
да се њоме ожени.{S} Оно, у шта је био сигуран, то је, да је девојка честита и за цело му не б |
је однео код тетка-Маце.{S} Овде је био сигуран да их, до повратка кир-Дишинога неће нико тражи |
азда на ум падало, да од њега неће бити сигурна, све докле се он буде налазио у овој кући.</p> |
та жена и сада, као и пре, имала своје сигурне приходе.{S} Половина београдских жена и сада су |
ри, изговори заклетву и колико је могао сигурније изиђе из суда оправдан.</p> <p>Докле је он по |
у свога мужа и на ново прште у смеј.{S} Сигурно је замишљала, како би то изгледало, кад би она, |
ину и врело свеже воде.</p> <p>— Па баш сигурно? — запита је Диша скинувши поглед са онога гнез |
нуо: „Боже помози!“ — а оно на равном и сигурном путу спотакне се, падне и скрха врат.</p> <p>А |
Дишу, поче махати и давати му знаке, да сиђе.</p> <p>Морало се нешто особито важно десити, када |
о и Богу угодно.</p> <p>И од 4000 гроша сиђе поклон цркви на један барјак златом извезен, за ко |
а сам ја; дете је то! — одговори Маца и сиђе у мутвак.</p> <p>Код мутвака је стојао Јанићије, с |
је томе узрок.{S} Разуме се, да је било сијасет прича и узрока; свака жена причала је, како је |
рости, газда, ја нисам крив...</p> <p>— Сиктер, пезевенк, бре!...</p> <p>— Нисам, газда, то?{S} |
њим очајно кир-Дума на улици.</p> <p>— Сиктер, бре, псето; жену ми украдосте, па сад хоћеш да |
вео, што сам му био веран! — мислио је, силазећи се већ по пети пут до Варош-капије и враћајући |
утом надстрешницом.{S} Ћира-Мана је баш силазила с доксата и, кад угледа Јанићија, како јој дол |
о.{S} Некрштена душа ради са некрштеним силама.{S} Од ове амајлије можеш добити сина, ама сто к |
Мацо, што си ме одвратила од нечастиве силе!{S} Са овим би добио децу, али то би било од нечас |
слутње, од једном се зали сузама и поче силио јецати.</p> <p>Лепосава прикова поглед у њега.{S} |
ако неочекивано, да је од <pb n="21" /> силна изненађења занемио и пред проводаџијама стајао за |
о?!</p> <p>Јаукао је и претио, докле га силна мастика, што је у ћор-Ахметовој кафани попио, не |
ми гори, душа! — чула се још из далека силна гласина Јанићијева.</p> <p>Кад изиђоше из последњ |
азгоревала у очима, из којих је суктала силна врелина.</p> <p>Морао се ипак вратити у дућан.{S} |
го лепотице, он би, зацело, узвикнуо од силна задовољства и, Бог зна, не би ли заборавио и на с |
у лицу? — запита Диша, коме паде у очи силна малаксалост и бледоћа.</p> <p>— Ништа ми није.</p |
мпаре, што их је кир-Ламбре, ваљда због силне жеге, свукао и на под бацио.</p> <p>Таман све то |
иша изјавио, да ће одмах на пут и да од силне бриге за радњом <pb n="190" /> не може сачекати о |
ико почасти, да је сав успламтео, па од силне радости није знао где да им места начини.{S} Поса |
, већ наже низ улицу и изгуби се у оним силним ћорбуџацима који се стицаху у чаршију.</p> <p>Та |
о томе расправљати.</p> <p>Кира-Мана је силно волела свога Ламбру, а имала је и ту добру страну |
јој клонуле а у недрима од страха тако силно бије, да јој је кошуља од танке ћерћелије, кроз к |
ању да проговори, у грудима јој је тако силно лупало а у грлу стезало, да је морала употребити |
ко му прекипе, отисну од себе Думу тако силно, да овај полете насатке и лупи леђима о зид.</p> |
и кваку од авлијскога капиџика, срце му силно залупа а рука клону доле.{S} Мало час га је одјур |
к показује свакоме.</p> <p>Мајстор-Дишу силно заинтересова, да види и целује свети ексер, и он |
, пре него ли што је Ламбре успео да од силног журења одахне, прелете преко авлије, заригла кап |
Јанићије у дућан, узбуђен и задуван од силног трчања.</p> <p>— Шта је тамо? — запита хаџија, у |
ђу лупам.</p> <p>Јанићије се засмеја од силнога задовољства.</p> <p>— А што се сад цериш као лу |
адовољан, кад год би опазио како јој од силнога смеха сузе на очи ударе.{S} Смејала се тако сла |
/> стегнутих песница, а антерија му од силнога узбуђења дршће, као да је неко тресе.</p> <p>— |
а и хранила, па донекле и утишавала ону силну навалу, што му дан ноћ није давала дисати.</p> <p |
а лука високо надвијаху изнад живахних, силом застиђених црних очију.</p> <p>— Ја сам, кир-Ламб |
мали калфица, имао је права и могао је силом да га примора, да му у радњи остане; али сад је в |
љашни утицај узме неодлучнога за руку и силом га одвуче једноме излазу.{S} Таква случајност за |
иша био задовољан својим успехом и свом силом прегнуо да утростручи свој капитал, те да се и у |
удовички бол и, као под неком магијском силом, што је дубље залазила у удовиштво, све је лепша |
ли, докле се ми овде боримо са нечистом силом, дотле он у наше радње шаље по једнога анђела, да |
а није, Бог му не би дао ону чудотворну силу и одрекао би се њега.</p> <p>— И тебе сада искушав |
и снажни врат и пространа плећа одаваху силу младости у свој својој бујности, дође јој као нека |
инице и тамо жељно гледао у онај хлеб и симите, који су се пушили по ћепенку.{S} Да му је сада |
, како би се слатко најео хлеба.</p> <p>Симиџија би му, можда, и дао комад хлеба, макар и за ду |
када је осетио глад, отишао је до једне симиџинице и тамо жељно гледао у онај хлеб и симите, ко |
з шаке, шмурну на врата и весело одјури симиџиници.</p> <p>А мајстор Диша седе на ћепенак, пода |
S} Не треба више; нек буде макар једно, син, као мој Алкибијадес!</p> <p>— Само ћерку нећу! — о |
тила зету добру вест.</p> <p>— Ако буде син, начинићу ти, Мацо, либаде од кадифе?</p> <p>— А ак |
о својој напуштеној вереници као блудни син из Библије своме оцу, ушли свечано у кућу лепе удов |
>— Зато га и волим, као да ми је рођени син <pb n="205" /> — рече Маца. — Некада ти ни рођен си |
5" /> — рече Маца. — Некада ти ни рођен син није истински пријатељ, а ето, ово сироче, што се с |
у није надао.</p> <p>— И друго, па опет син! — викну Маца — Камо алвалук?</p> <pb n="210" /> <p |
оје је тако жељно ишчекивао бар једнога сина.</p> <p>Какве су му мисли и намере долазиле и то с |
и — то јој поможе.{S} Сада кир-Дума има сина од седамнаест година, у лицу сушти отац а по нарав |
Зашто, кир-Дума?{S} Да ли не мислиш на сина да просиш девојку?</p> <p>— Још му неје вакат, нег |
ра, кад ти жена оде у буџак, па ти роди сина слабачког, шкољавог, онда ко да буде крив?{S} Увек |
p> <p>— Шта-а?...</p> <p>— Троје... три сина!...</p> <p>Хаџији мркну свест; он, као да га неко |
силама.{S} Од ове амајлије можеш добити сина, ама сто крстова да метнеш на њега, оно ће опет ос |
Не иди од нас.{S} Ето, нана те воли као сина, а и ја те волим као да си ми рођени брат.{S} Ти н |
мало храбрије.</p> <p>— Божја па твоја, сине!{S} Ето, тако раде поштени људи.{S} Знала сам ја, |
ћи.</p> <p>— Па куда ћеш сада, несрећни сине?</p> <p>— Не знам!{S} Овде ме срамота да останем; |
ко уздахну.</p> <pb n="143" /> <p>— Па, синко Дишо, чу ли ти шта се по чаршији говори?</p> <p>Д |
вде; тамо је туђина!“</p> <p>— Него ти, синко мој, да не чиниш тога, кад ниси крив! — храбрила |
е клањамо и молимо.{S} Богатији је, мој синко, он и од Султана и од Господар-Милоша па чак и од |
том оставиш.{S} Ако си тако мислио, мој синко, боље би и за тебе и за нас било, да си тражио ку |
о позван у сватове, кад је чуо да му се синовац оженио, а како је био самохран, одлучи, да се д |
, није му најпријатније било, што му се синовац оженио Гркињом, па још удовицом, код толиких ср |
икад доста!{S} То због старос викам.{S} Синови, па ће да те прифате; и па зетови, из једно пошт |
последње дане живота проведе код свога синовца и снахе.{S} До душе, није му најпријатније било |
више никада не помишља <pb n="57" /> на синовца, који се на све начине трудио, да му покаже, ка |
естре, па што да идеш од нас?{S} Нана и синоћ каже Диши: „Честит је момак, Јанићије; он ће ти к |
одити, у толико више, што је прстен тек синоћ добила и што се мајстор Диша с њоме растао чисто |
да одмах приступи смишљеној намери.{S} Синоћна пољска вечера није била тако издашна, да га за |
се налазила још под пријатним утисцима синоћне гозбе, угледа онако узрујанога и крвавих очију, |
шило чудо, и како је он постао оцем три синчића, који му, у један исти час, испунише кућу детин |
дервиш и настанио се у Дервишани испод Синџир-џамије.{S} О овоме дервишу причало се по турским |
.{S} Баш на самоме завијутку, у близини Синџир-џамије испаде од некуда кир-Диша, и, када се јед |
енака не завише у један ћорсокак баш до Синџир-џамије.{S} На самоме углу, при улазу у ћорсокак, |
мо не ономе „шилту“, у ћор-сокаку близу Синџир-џамије!</p> <p>А цигани су ревносно лупали у гоч |
како и тих седам дана прођоше.</p> <p>— Сирома кир-Бенџо!{S} Онакво памет, онакво философ!{S} К |
како се %Јинићије није обесио.</p> <p>— Сиромах!{S} И зар сам му ја крива?{S} Ја не смем друкчи |
.</p> <p>— А што, зар је једна пошла за сиромаха?{S} Зашто баш да и она не пође?{S} Ако је суђе |
та, ако кажем, да је он био налик ономе сиромаху, који је седео испод пуне трпезе и морао да бу |
Зереку, бацајући у присенак оне српске сиромашне дућанчиће по окрајцима Београда.</p> <pb n="8 |
био пре десетак и више година: постаће сиромашни крпа, неугледан човек.</p> <p>Оваква перспект |
на ново старо пријатељство, за киме је сирота кира-Анастасија, као удовица, тако жељно чезнула |
на нас сас поган! — Засто уцвелисте оно сирота удовица, засто јој без ноз исцупасте дусу?</p> < |
развије се у читаву приповетку.</p> <p>Сирота Лепосава, која је у целој овој сплетки толико ис |
шљавао је Јанићије. — Ја сам само један сиротан <pb n="130" /> калфица; и Бог зна хоћу ли кадго |
о узвикне:</p> <p>— Нема сиротиње, нема сиротиње! — И то говори све докле не пронађе одбачену а |
јстор Диша тужно узвикне:</p> <p>— Нема сиротиње, нема сиротиње! — И то говори све докле не про |
кријеш, море, хеј?{S} Девојче је добро; сирото, ама добро — говори Станко пилећи турпијом око о |
че, убити јој срећу, па је оставити!{S} Сирото дете!{S} Како те је уважавала, како ти се радова |
син није истински пријатељ, а ето, ово сироче, што се савило око тебе као лоза око чардака, пр |
; а то је много вредело за душу једнога сирочета, које није сазнало ни за мајчину љубав ни за с |
је предузела домазлук, неговала она три сирочета, па, прибравши сву пажњу око куће и деце, чест |
ти, које може једна добра душа да учини сирочету; али јој је вазда на ум падало, да од њега нећ |
ни једне чудотворне утвари; живимо као сирочићи без наде и утехе.</p> <p>Старац се дубоко зами |
ша под пријатном свежином хладне воде и сирћета, кад се разабра.</p> <p>— Не бој се, кир-Дишо, |
Шта: немој! — запита Маца и задржа шаку сирћета, којом хтеде да му вратне жиле протрља.</p> <p> |
ца.{S} Она му је сваки час чело квасила сирћетом, а на слепочњаче метала по пола главице црна л |
болесничке постеље.{S} Квасио јој главу сирћетом, помагао Маци у свему око болеснице, држао је |
тнула један стручак босиока, заспао.{S} Сит и зачаран овом маштом, заспао је Јанићије тако тврд |
је тако пријатно, тако слатко, да би и сит човек огладнео посматрајући оно задовољство, које с |
завуче руку у недра, да из кесе извади ситнине, али на своје велико запрепашћење опази, да му |
у вршио у ову кутију.</p> <p>Једна мала ситница, али ипак толико уочљива, да је многи од хаџија |
; али врата затворена.</p> <p>Ова једна ситница, што су врата закључана, ускомеша у њему на нов |
за повратак; још само да покупује неке ситнице, за које су му пријатељи дали готов новац.</p> |
зложито, као да се ту о некој незнатној ситници говори.</p> <p>— Ама Јанићије је донео дреје ов |
ред Мацом а сада је и пред њом за сваку ситницу пребацивао Лепосави, па било то макар за што.{S |
тену код своје испрошенице добио. — Иде ситно, у колико му то допушташе његова облина, избегава |
и и ход онако ситно, као што се и грчки ситно говори. — Ово му је, до душе, већ много теже ишло |
е и место да изусти реч, он поче некако ситно штектати.</p> <p>— Што штекћеш, куче?{S} Где ми ј |
раја, он се трудио да удеси и ход онако ситно, као што се и грчки ситно говори. — Ово му је, до |
доброга тона) узригну, у знак да је до ситости задовољан и поче трептати очима, а нежним израз |
е, тек, сви ћемо тамо!“ — и тако утешен сишао је у подрум, да у један бокал оточи расола, који |
смршало је нагло, очи добиле грозничави сјај и нестално зверају, а трбух и леђа почеше да губе |
бично светљаху, али не више оним топлим сјајем но неком светлошћу стакластом, хладном као месеч |
и очи кира-Анастасијине севнуше оштрим сјајем; страх од могућне смрти не даде му да изврши што |
S} Сунце је жегло пуном јаром, Дунав се сјактио од сунчаних зракова, а лађа је све даље и даље |
тако и урадила.{S} Другарице Лепосавине сјатише се, да јој честитају, а Лепосава их је са златн |
одмах после одласка Ламбринога отишла у Скадар-махалу код своје пријатељице фудул-Стаменке (оне |
се не би радо срео, изиђе и упути се у Скадар-махалу.</p> <p>Фудул-Стаменка је имала једну кућ |
и голим до рамена рукама, све је живље скакутала по соби, па онда одједаред одлетела миндерлук |
па чак ни на онај младешчић и несташно скакутање око пространога обима, који је кир-Дишина зап |
до ране зоре играо час на уснама а час скакутао по зажареним образима и извиривао из оних двеј |
у.</p> <p>Јанићије онако на једној нози скакуће за њом и виче да пусти, а она се све више церек |
Хајде, хајде!{S} Даћу ја теби мрве!{S} Скапоши се ту, па спавај!</p> <p>Лепосава опет леже и п |
руку и почело као лопта да се премеће, скаче и шкљоца зубима на своју мајку.</p> <p>— Ко са не |
ли је?</p> <p>— Ама кир-Дума, куд ја да скачем преко зида; зар у ове године и овако...</p> <p>— |
и урадила, да онако учиниш?{S} Ја ћу да скачем у Дунав — ја не смем...</p> <p>— Ја нећу да мени |
предавао с уверењем, да му свака од њих скида по један грех с душе, сада га више не одржаваху у |
/p> <p>— Ама што је много, много је!{S} Скидајте јој хамајлију! — журио је Диша Мацу и комшијни |
то, она од једном скочи, одмахну руком, скиде са зида малено дахире, те докле су зурлаши са ули |
о, што јој не да да рађа, младина ће да скине с ње, а од овога записа, родиће ти мушко.</p> <p> |
залудна.{S} Једнога дана покуша да сама скине с верига котао пун вреле воде.{S} Котао је био те |
се лени?</p> <p>— Што?{S} Што треба да скинеш са себе враџбине.{S} Зар си ти један који је так |
на, жену да изведеш у бакчу; тамо да је скинеш, ама нагу, ни папуче да нема на ноге.{S} Е, па о |
> <p>— Па баш сигурно? — запита је Диша скинувши поглед са онога гнезда и погледавши радознало |
један који је тако страдао, па, када је скинуо враџбине, деце пуна кућа.{S} А то што је на теби |
потомство своме имену.{S} Да ће младина скинути са кира-Анастасије уроке, који јој сметају да г |
о несносна помисао, од које се нервозно склањао.{S} Фудул-Стаменкина соба и Анастасија, која је |
иног уживања, пошто му је укус био јако склон према облим, загрљастим рукама, витом врату, набр |
ста.</p> <p>Ламбре полети кафани, да се склони, али из кафане истрча кафеџија и запречи улазак. |
ц? — зачуди се Јанићије.</p> <p>— Да се склонис и поарну послу да најдес.{S} А ја искам да се с |
ео да казни грешно тело, <pb n="186" /> склоно свакоме искушењу.{S} И докле је мајстор Диша заб |
ко нежно, тако молећиво погледа, а руке склопи пред њим, као грешница пред иконом.{S} Ништа ниј |
p> <p>Мајстор-Диша, кад осети под носом склопљену песницу, устури лице назад и, застиђен од тол |
акама за собом напипао седиште, тако се скљокао на њега и блесасто гледао у Јанићија, који је с |
један дрвени калуп.</p> <p>Јанићије се скљуси за пањ и горко уздахну.</p> <p>Није се осећао по |
дул-Стаменка се уплаши од овога наглога скока, који беше тако неспретан, да се задувани Ламбре |
ас пући баш на ономе месту, где се пуца скопчавају.{S} Млада удовица није ватра само у кући; ње |
вати крај од кајиша, који му је још био скопчан око колена, и поче га са смејом вући по дућану. |
а ће умрети ни од чега оздравити.{S} До скора је мајстор Диша мислио, да не може преболети свој |
} Човек са једном историјом, која је до скора изазивала смех по чаршији.</p> <p>И Бог зна какве |
слутила нешто нејасно, нешто што ће се скоро догодити, али шта, то није могла никако да разабе |
убијцу, ипак је сав еснаф папуџијски, и скоро половина чаршије, отпратио покојника до вечнога с |
тио, да му је стриц већ то и да ће га у скоро наследити.{S} Чезнуо је за кира-Анастасијом, и да |
иму приказало, наговестивши му, да ће у скоро постати <pb n="7" /> „родоначалником“ многобројно |
Кад га је погледала, једна јој се суза скотрља с лица.</p> <p>— Е, де, не плачи!{S} Не идем пр |
а се разрачуна с њим, и он сав претрну, скочи насред собе, опусти руке, па се бесвесно заблену |
кира-Анастасија, у хистеричну наступу, скочи са миндерлука, па вриснувши, као да је жеравица о |
ати својој досетци.</p> <p>Мајстор Диша скочи са ћепенка и збуњен оде одатле.{S} Сад му више не |
<p>— Тако, газда, Бога ми!</p> <p>Диша скочи и онако усплахирен пође из дућана.{S} Колена су м |
маче из руку, те кад виде како Јанићије скочи љутито, наже из дућана и кад подобро одмаче заста |
>— Шта је? — викну усплахирено хаџија и скочи са свога дивана.</p> <p>— Убио се! — јаукну Мада. |
ше; али ко би знао зашто, она од једном скочи, одмахну руком, скиде са зида малено дахире, те д |
шино дреје?</p> <p>Кира-Анастасија брзо скочи и изнесе из долапа једну антерију, ћурче и чампар |
S} Тек кад Маца закука, он престрављено скочи, разрогачи очи, па, када сазнаде да је ту био кра |
ислила?</p> <p>Лепосава прену и збуњено скочи, као да је ухваћена у нечем.</p> <p>— Шта си ради |
оме се и ово учини много.</p> <p>Старац скочи са миндерлука и разрогачи се на Дишу.</p> <p>— Шт |
чим је натрапао на своју жену, која је скочила из постеље, да му отвори, поче је тући и гњавит |
тра дан пробуди и виде где и како лежи, скочио је и још мамуран поче збуњено размишљавати о све |
њезиним сузама и претњом, да ће у Дунав скочити.</p> <p>Тако га је на улицама затекао и први су |
ен, да по својој вољи изабере у који ће скочити.{S} И сам Бог зна докле би ово ломљење трајало, |
ко, да се за који часак у његовој глави скраси.{S} Од свих му се најподеснија чинила та, да нек |
ах, не дадоше му да се на једноме месту скраси.{S} Он отури посао, одмахну руком весело па изиђ |
ћану ни „черег“ сахата на једноме месту скрасити.</p> <p>Са враћеним прстеном као да му је отиш |
ки погледа и нешто по турски кроза зубе скреса, да кира-Мана једва имаде времена да му се уклон |
сунце поче да прижиже а хлад од дафине скрете и остави Дишу у пуној светлости, он се диже и по |
ни кир-Диша не знадоше где се одбеглица скрива, то јој не оста друго већ да зареди кроз махале |
ита стидљиво кира-Анастасија, а мишицом скрива образ од њихових очију.</p> <p>— Кој други него |
<p>— Не знам кир-Диса; не сум вам ништо скривио.</p> <p>— Јабучицу ћу да ти ишчупам; зубима да |
бре, да клепећете?{S} Сто сам ја на вас скривио, да ме клепећете?{S} У апса ћу ја вас <pb n="16 |
е принуђен, да то осећање дубоко у себи скрије и да још једном покуша, неће ли умилостивити газ |
ли?</p> <p>— Чујем, — одговара Лепосава скромно.</p> <p>И још много саветовао јој је, па онда у |
ово, диже се са седишта, прекрсти се и скромно се поклони икони у куту.</p> <pb n="179" /> <p> |
ћије стаде у близини ћепенка снуждено и скромно.</p> <p>— Шта тражиш ти овде? — запита газда Ди |
ше се још два Цинцарина учтивога и врло скромнога изгледа.</p> <p>— Е, како да вас утешимо, кум |
вога света, стојао је на услузи за врло скромну награду.{S} Мајстор Диша му је на пример <pb n= |
} Свечано ћутање овлада у соби; Диша је скрушено очекивао на бујицу прекора, али тетка Маца још |
нема ништа од тај посао! — рече Ламбре скрушено и отури одело од себе. — Уједе ме, пцето; шта |
решника у паклу. — И молитве, којима се скрушено предавао с уверењем, да му свака од њих скида |
е казујеш? — завапи Диша тако молебно и скрушено, као човек који предосећа да му од тога цео жи |
ом и сигурном путу спотакне се, падне и скрха врат.</p> <p>А кира-Анастасија, како је са осмејк |
крете у дућан.</p> <p>У дућану је седео скрштених ногу на ћепенку и неко време замишљено гледао |
ни трага од живахности.{S} Нешто му се скупи под грло; неодољива одвратност према својој жени, |
ипремаху постељу за ноћиште, изненађени скупише око њега, да чују шта му је.{S} А када им Диша |
уто је трљао чело, које је нервозно час скупљало час у вис уздизало његове обрве.</p> <p>— Ти д |
енувши се Диши.</p> <p>— Ако је и децу, скупо је! — уздахну Диша, коме у тај пар прелети у паме |
и закрвавише од раздражености.</p> <p>— Скупо је!{S} Збогом! — рече Диша и пође вратима.</p> <p |
вој повратак кући.</p> <p>— Ова ме деца скупо коштају! — уздисао је премећући бројанице и по ва |
и имаш права да се ценкаш, па ако им је скупо, не купуј; али, ово је сасвим друго, то већ није |
је макар једаред хаџију ујео, то му је скупо платио!{S} Има Божје правде, има, само што то ова |
јак, па га приложи цркви.{S} То те неће скупо коштати, а и еснафу ћеш своме подићи углед у цркв |
одмаче од врата.</p> <p>— Ово ћеш да ми скупо платиш!{S} У полицију ћу ја тебе и твоју.... вика |
ће се данас појести, уздишући вазда на скупоћу и велике трошкове, тетка Маца је <pb n="171" /> |
ба поклоника приступише и целиваше га у скут, а он им очински благослов подели.</p> <p>— Богоуг |
но јој честитати, што ће једном на ново скућити кућу и стећи свога господара.</p> <pb n="24" /> |
абашуривао глад.</p> <p>Али, кисељак је слаба храна и њему не остаде друго, него или да се врат |
ву.</p> <p>Но та зарицања беху и сувише слаба, да бар за који тренут стишају метеж, који му је |
ад ти жена оде у буџак, па ти роди сина слабачког, шкољавог, онда ко да буде крив?{S} Увек да ж |
оно кандилце, што је пуцкарало и својом слабачком светлошћу преливало преко црне иконе у углу.{ |
ном угледа како из једнога фењера чкиљи слаби пламичак лојанице, и нешто неодређено поче га вућ |
спусташе струку, те тако показиваше око слабина прозрачну свилену кошуљицу.</p> <p>— Љутиш ли с |
он се несвесно поче пипкати по глави и слабинама.</p> <p>Пун сахат седео је збуњен и без речи, |
Једнога дана кад га некакво пробадање у слабинама опомену на обећање, оде до тетка-Маце, те јој |
глас и подупрвши се песницама о широке слабине, које од узбуђења бректаху, хуктао је и ходао г |
он није чуо, — све је то било и сувише слабо да га изведе из неме дубине у коју је тонуо.</p> |
андиоце, које тако тајанствено горука у слабо осветљеној собици, и мирис тамњана и измирне, тол |
не остављаше.{S} Трећега дана толико је слабост и нека ватра обузе, да паде у постељу и тако це |
здрава, радила по кући и отимала се од слабости, која је не остављаше.{S} Трећега дана толико |
м задобила, и он је, у тренутку душевне слабости, осетио оно сажалење, које осећамо увек према |
ти је овако:{S} Бог, (нека му је вавек слава и нека ми опрости, што му име грешна уста помињу) |
софре, те тако изгледаше као да они то славе, а да су папуџије тек онако као гости за софром.< |
ана у његовој кући био је долазак као о слави.{S} Хаџи-Диша није могао да се наприча чуда и леп |
то су морали вазда ове сељаке да мећу о слави у чело софре, те тако изгледаше као да они то сла |
о.{S} О светоме Спиридону, кад је еснаф славио, они су увек позајмљивали барјак од палилулских |
је то, кума-Анастасија, и радос и една сладос!{S} Ено, мој Алкибијадес!{S} Клефта, право клефт |
ојао дане, догоди се оно, што му је сву сладост ишчекивања горчином залило.</p> <p>У истоме ћор |
гледати на мајстор-Дишу као на једнога сладострасника.{S} А кад једно казивање победи, оно као |
, бар да му се правда, па макар да га и слаже, вукла га је неодољиво тамо, и он сав раслабљен и |
бели курјук плетене косе, преко које је слазила модра бареш-шамија, дотицао је својим крајем до |
око болеснице и трчати свуда, куд га је слала ради помоћи.</p> <p>Али сва видарска вештина тетк |
прошао.</p> <p>Једино тетка-Маца што је слала Лепосаву у дућан, да му донесе по штошта од своје |
су у оним чампарима изгледале као танка сламчица, забодена усред најшире саксије.</p> <p>— Елем |
ијатним изразом, као да га когод шашољи сламчицом око усана, слуша и осмешкује се на богату дом |
них ногу на трави, грицкао једну зелену сламчицу и несвесно бленуо у једнога мрава, који се сва |
p>Мајстор Диша је, од времена на време, слао своје „чираке“, да се нађу тетка-Маци у послу, а о |
ити <pb n="213" /> ћепенке и поћи кући, слао је и са зебњом очекивао шегрта, да му јави шта је |
роговорио, а, када му је што затребало, слао је из дућана Јанићија, да му донесе, па чак је од |
д? — забринуто се питао, и свакога часа слао до кира-Мане, да сазна је ли кир-Ламбре код куће.< |
е часу тако свежа и мила, да је Диша од сласти %гуташа очима.{S} И да му не беше зазорно, да св |
одлазио у дућан.{S} Ручак му је у дућан слат, а у вече је заједно са тетка-Мацом и Лепосавом се |
оклон по које шећерлеме или други какав слаткиш.</p> <p>А тетка Маца, поред свога видарског поз |
е доноси час кафу час ратлокуме и друге слаткише гостима.</p> <p>Најзад се проводаџије са своји |
теше око њега и почеше черупати кесе са слаткишима.</p> <p>— Ко је послао? — Мени дај, — Јанићи |
а кира-Анастасије заједно са свима оним слаткишима и сестринском предусретљивошћу претегла, иск |
им са једним осмејком на руменим уснама слатко успава.</p> <p>Али шта је вечито? — И живот као |
Да му је сада онај цванцик, како би се слатко најео хлеба.</p> <p>Симиџија би му, можда, и дао |
х новости, а умела их је тако потпуно и слатко причати, да је милина била слушати.</p> <p>Била |
и онако комотан изишао на доксат, узео слатко и воду и запалио чибук, па сада задовољно брекће |
тко паде.{S} Јео је тако пријатно, тако слатко, да би и сит човек огладнео посматрајући оно зад |
а сузе на очи ударе.{S} Смејала се тако слатко, као дете када га заголицају, па се и он, зараже |
е до сад једва дотицао, сад му необично слатко паде.{S} Јео је тако пријатно, тако слатко, да б |
нешто душу, <pb n="40" /> па никако да слегне од туда, него га само гуши и гони, да од времена |
— обрецну се Маца. — Мислиш ти, Маца је слепа, па не види шта ти радиш, јел’?</p> <p>Лепосава п |
е ствари, па да идем куд знам.</p> <p>— Слепац ниједан! — Свет види, а он не види какву је суру |
еоградска дечурлија завлаче, те хватају слепе мишеве, да их после удавачама, за њихове враџбине |
едну хрпу сложених хартија, умашћених и слепљених од зноја и честога пипања руком.{S} Испосник |
у дакле остајало друге, већ да се преда слепо случају, нека га носи куда је њему драго, нека га |
е сваки час чело квасила сирћетом, а на слепочњаче метала по пола главице црна лука.</p> <p>— О |
али?{S} Него да сам је удала за каквога слепца?</p> <p>— Ама није он био прилика за њу; он је п |
једна вештина, а људи који купују нису слепци, па да рекну:{S} Нисмо видели шта нам је дао; ни |
пок. кир-Бенџо; филџани и џезва с кафом слетеше са послужавника и просуше се по поду, застртом |
а га угледаше са оним товаром, у жагору слетеше око њега и почеше черупати кесе са слаткишима.< |
чен; једва се вукао и стењао, а са лица сливале се крупне грашке зноја, што би за здрава човека |
о је својим крајем до самога струка.{S} Слика необично примамљива, да се Јанићије једва уздржао |
волео, па је због мене то!</p> <p>И ова слика, коју је тако замислио, растуживала га је и изазв |
ли у заман; ту у глави урезала се једна слика, па, зажмурила или открила трепавице, она је увек |
овим питањем на чисто и кад год је она слика кира-Анастасије заједно са свима оним слаткишима |
<p>Па и име кира-Анастасије, чија му је слика у души до ове заклетве нагризала срце, па ипак би |
како ју је кир-Дума живо <pb n="43" /> сликао пред очима мајстор-Дишиним, није остала без свог |
појави и он се, сад први пут, пред том сликом снеби.</p> <p>— Ко би и на то мислио? — прошапут |
се мајстор-Диши тај моменат учини врло сличан са оним, кад га кира-Анастасија удари ногом у тр |
када би хтели да је уподобимо, била је слична узрујаној гомили паса, који се гложе по београдс |
стор-Дишу су то овде то онде дочекивали сличним питањима, и где год би започео да се правда, св |
ао газдин новац?</p> <p>И стотину мисли сличних овој укрштало се по његовој глави; а свака од њ |
у врло обрадовао и изазвао расположење, слично ономе што га осећа путник, који је дуго пешачио |
тар своју жену избио.</p> <p>Од прилике слично томе пролетало је и кроз кир-Ламбрину главу, у к |
p>Све ово што угледа дође Јанићију тако слично са оним даном, кад га спопаде она вртоглавица, т |
е запевао световне песме нити западао у слично одушевљење, онако пресит завали се и сам на узгл |
је осећао бол у глави.{S} Налазио се у сличноме стању душевнога немира као пре готико година, |
ај први састанак.{S} А они, који нису у сличноме положају никада били, дај Боже да ни кроз туђу |
нцарскога, ипак придаваху неку нарочиту сличност са културном нацијом, у коју се стапао.</p> <p |
о да покрије главу.{S} Да је кир-Ламбре слободан, без жене, лако би она пркосила целоме свету, |
врата, распучи, те им даде маха, да што слободније одахну.</p> <p>Дани за данима протицали су п |
ко стидљиво већ с осмехом у очима, које слободно гледаху у очи Дишине.</p> <p>— Ама не тако, ве |
га наћи више.{S} Зуб времена оглодао је слова, а живи трн, који онако раскошно буја над старим, |
и ковчежић, извади из недара једну хрпу сложених хартија, умашћених и слепљених од зноја и чест |
стране.</p> <p>Али, ако су се кумови и сложили у томе, није било баш тако лако пронаћи прилику |
инцарска чаршија, у то време, држала се сложно и, где год су њезине устабаше прегле, чаршија је |
а и снажним гласићима, потврђивали су у сложноме терцету чудо, о коме се једва мислити могло.</ |
ђима, да ти се чини, сад ће се у струку сломити.{S} А дебели курјук плетене косе, преко које је |
ило?{S} Момци су, слуге су то; а где је слуга сачувао газдин новац?</p> <p>И стотину мисли слич |
м друкчије, већ како нана каже; а он је слуга, нема нигде ништа!{S} Ох, Боже, само му не дај да |
но да погази своје обећање и, као веран слуга, исприча своме <pb n="71" /> газди све и каквога |
; добар је и волим га.{S} Али он је још слуга, нема нигде ништа; а да га чекаш, док се огазди, |
а шта се до сада догодило?{S} Момци су, слуге су то; а где је слуга сачувао газдин новац?</p> < |
..</p> <p>— Па за кога ћу?{S} Ваљада за слугу?</p> <p>Јанићију се попе крв у главу, кад зачу ов |
њекташ, који стојаше уза зид авлијски и служаше уморноме пролазнику за седиште.</p> <p>— Отишла |
аде, с муком се довуче до собичка, који служаше за стовариште еспапа, а у исто време и као ноћи |
з Београда у Цариград и обратно.{S} Ова служба била је колико напорна толико и строго поверљива |
атио, понео такву кутију, и у цркви, на служби Божјој, често је вадио иза појаса и пљувао у њу, |
бе, и издржљиви пешаци.</p> <p>У таквој служби татар-Јован је стекао ову кућицу, жену, па после |
кад би опазила, да је ко од њих лабав у служби или да своје прсте почешће завлачи у лонац где с |
алу жеравицу.</p> <p>Да остане и даље у служби онога, коме је у своје време образ очувао, а кој |
реме као „татарин“ (курир, улак) прво у служби београдскога везира, а доцније га узе Господар М |
ења није момак могао располагати својом службом.</p> <p>Зароњена лица у шаке седео је још на је |
или да буде његова.{S} Прво ће отказати службу, а за тим ће урадити оно, што ће се после у песм |
рноме Мору.{S} У цркви је Диша одстојао службу, примио од митрополита благослов, а онда, под цр |
писма стизао на адресовано место.{S} У службу „татара“ примани су дакле само поуздани људи, ко |
а доцније га узе Господар Милош у своју службу, да носи поверљива писма из Београда у Цариград |
матрају за свету дужност да своју ноћну службу ревносно одспавају.</p> <p>— Ножем на мужа!{S} М |
је и мајстор Диша.{S} Од детињства још служећи у Грко-цинцара на занату, Диша је постепено при |
их стане око софре служити.</p> <p>— Да служим кира-Ману и Ламбру, то да не буде! — помисли, а |
Кога имаш тамо?</p> <p>— Тако; нећу да служим више.</p> <p>— Ја те не пуштам; ти мораш да одсл |
-Јован, у наслеђе оставио.{S} Њезин муж служио је дуго време као „татарин“ (курир, улак) прво у |
бре и кира-Мана, кад их стане око софре служити.</p> <p>— Да служим кира-Ману и Ламбру, то да н |
е је човек!{S} Толке године, бре брате, служиш поштено, а он да ти не донесе поклон ни колико з |
шину, те се удаваху за своје момке и не слутећи колико туге и бола остављаху у једном уцвељеном |
ибрао, када је видео како кир-Диша и не слути о ономе што се пре десетак дана десило.</p> <pb n |
е смеде да повери своју замисао, јер је слутила, да би је он од тога одвратио, једно што је пут |
не знајући зашто, она је предосећала и слутила нешто нејасно, нешто што ће се скоро догодити, |
бешчедну“ будућност, кира-Анастасија ни слутила није о томе, шта њезинога кир-Дису <pb n="50" / |
и угледан грађанин, а ни из далека није слутио, да му је стриц већ то и да ће га у скоро наслед |
о, на њих није обраћао пажњу, нити је и слутити могао, да ће му се од њихове стране тако што де |
е ни живе душе.</p> <p>Газда Дишу обузе слутња, да му је жена напустила кућу, и он је поче из г |
њему се чисто стужи од неке необјашњиве слутње.</p> <p>— Седи, мајстор-Дишо! — проговори Маца г |
чињаше све, само да се одбрани од тешке слутње, од једном се зали сузама и поче силио јецати.</ |
ских бедема, не би му толико заглухнуле слух и толики шум у глави подигле, као ова једна реч: „ |
плело.</p> <p>Но трећег дана догоди се случај, који му отвори очи и у потпуној наготи показа, |
ћије одмеравајући у исто време за сваки случај пут до врата.</p> <p>— Ама лажеш, бре! —Где су Л |
ићије оде својој кући.</p> <p>Овај пуки случај, коме се Јанићије ни у сну није надао, учинио је |
хватала.{S} - Једино какав непредвиђени случај, који не би зависио ни од Дишине воље, ако би је |
> <p>И тако кира-Анастасији поможе овај случај да на њеној остане.{S} Весела, што је тако испал |
Разуме се да, у таквим приликама, било случај или ма какав спољашни утицај узме неодлучнога за |
вољом, својим одрешитим радом но увек — случајно.{S} Ваљало је само да зажели, да чезне за нечи |
пет не својом вољом и одлучношћу него — случајно.</p> <p>Право рећи саме прилике су за њега рад |
оконча, томе је и сама кира-Анастасија случајно допринела.{S} На позив суда да дође у Београд, |
ковања од једног другог хаџије, који је случајно имао исто име, прозваше: хаџи-Памук.</p> <p>У |
"99" /> ма у каквоме послу нађе, ако би случајно он из собе изашао.</p> <p>Али кир-Ламбре не из |
од сваке болести коју је имао; а ако би случајно био здрав, онда је требало само, пре него што |
Јанићијевом поступању.{S} Он није ушао случајно, но намерно.{S} Само, ко ли му је могао тако ш |
мене... ух! — уздахну тешко.{S} Рука му случајно напипа једну кутијицу, коју је за појасом носи |
илом га одвуче једноме излазу.{S} Таква случајност за мајстор-Дишу била је сама Маца.</p> <p>Ка |
а остало је оставила бризи грађана и — случају.{S} Ако се пронађе, — добро, не пронађе ли се, |
и преко лица нека тамна сенка; у такоме случају уозбиљила би се и страшљиво погледала на капиџи |
е остајало друге, већ да се преда слепо случају, нека га носи куда је њему драго, нека га ваља |
у уз то били не само вешти јахачи но, у случају потребе, и издржљиви пешаци.</p> <p>У таквој сл |
да га когод шашољи сламчицом око усана, слуша и осмешкује се на богату домаћу идилу.</p> <p>— Е |
/> беше осилио, чим ти оде!{S} Неће да слуша; а ако, што и послуша, то све наопако.{S} Нисам с |
ку дигла коса на глави, само кад о њима слуша.{S} Баш прошле године она је олакшала некој Маци |
ни све турске трубе, што их дан из дан слуша са градских бедема, не би му толико заглухнуле сл |
? — плашљиво промуца Лепосава.</p> <p>— Слушај, утуви, девојко — рече Маца дижући се. — Мислиш, |
де није био у стању да увери никога.{S} Слушају му правдање, али лепо се види, како се испод бр |
ли комшилук, који се наслађавао некада, слушајући кад мајстор-Дишиница запева ону чувену песму: |
викала је фудул-Стаменка <pb n="104" /> слушајући све шта је кира-Анастасија претрпела.</p> <p> |
ћи држим!</p> <p>Тешко је било Лепосави слушајући материна разлагања.{S} Свака њезина реч погађ |
p>Колико је ускипело у души Јанићијевој слушајући ово, о томе није потребно ни помињати.{S} Та |
и тајну Лепосави.</p> <p>Лепосава га је слушала, па се не насмеја чак ни онда, када јој је каза |
г види!</p> <p>Тетка Маца, која је радо слушала Јанићијева пецкања, удари у смех, а и Лепосава |
етрдесет гроша, море; а Маца и Лепосава слушали су и од времена на време превртали свету утвар. |
р сам се зато оженио, да свакога месеца слушам, како се та и та у комшилуку породила, а у мојој |
власт у мутваку.</p> <p>— Е, мој зете, слушао си како се говори: „добра храна, добар пород!“ З |
је љубав!“</l> </quote> <p>Јанићије је слушао, како се у даљини све више и више губе страсни т |
оборио главу на груди, тешко предисао и слушао, како му срце на махове удара, да пробије груди. |
рно говорила, а он је прво са неверицом слушао, а после, поче од времена на време да баца око н |
е, чије је разговоре и савете тако радо слушао.</p> <p>— Све ти је по таман, свега имаш; још са |
9" /> <p>Мајстор Диша је као кроз маглу слушао, и место икакве речи тек би покаткад простењао, |
уно и слатко причати, да је милина била слушати.</p> <p>Била је увек одмерена, горда на своју в |
tle>“, да је грчкој певници било милина слушати га како извија.</p> <p>Побожан <hi>као</hi> Грк |
че Маца утирући полако сузе, које је не слушаху, него једнако капаху — ако си честит, онда нека |
к без мајке не изиђе.</p> <p>— Мајку да слушаш, на мене да мислиш!</p> <p>— Хоћу! — одговара Ле |
" /> онога и пари.{S} Жена је како едно слушкиња на свој човек, а ти си њен господар. — Пари су |
ски жалила.{S} Гледајући га једном како смагла лица као утучен седи крај деце, посматра их, па |
о био пун и трбушат, али лице му некако смагло, а очи се чисто угасиле и упале у главу.{S} Па о |
сану око шарених шалвара, обрише руке и смакне засукане рукаве, те покрије две загрљасте пуначк |
ју тихи сан општинских патролџија, који сматрају за свету дужност да своју ноћну службу ревносн |
ећи пред кир-Ламбром, чију је вољу увек сматрала не друкчије већ као наредбу, коју је њезин пок |
произведен за калфу, оба су шегрта ипак сматрали као свога старешину.{S} Мајстор Диша му је пре |
трговцима.{S} Мајстор-Дишу су већ инако сматрали као човека који се од њих одваја и кади Грцима |
на, па још бити неожењен, не само да се сматрало као велико чудо, него и као велики грех.{S} И |
е тетка-Маци, коју је после свега овога сматрао више него ли да му је рођена сестра, и Јанићија |
ти часни ексер на целивање, испосник је сматрао за дужност, да побожним хаџијама опише све оне |
да се њезин глас могао у многим кућама сматрати као глас ма кога важнијег члана фамилије.{S} Ј |
, кога ни за живота није могла друкчије сматрати, већ као свога господара, коме је по закону <p |
бар јасно: ако је човек псето, жена не сме да буде мачка.</p> <p>Али све то на страну; све би |
и нека носи, ама жена мајстор-Дишина не сме тако! -</p> <p>Једном речи, мајстор Диша се толико |
ње кира-Анастасије опомену га, да се не сме оклевати и да му ваља ма шта предузети, те да за вр |
а, као да га чика да је се дотакне, ако сме.</p> <p>— Еле, муж на путу а жена ашикује с комшија |
дете зајеца.{S} Грло му се стегло те не смеде ни да одахне јаче, плашећи се да га плач не савла |
ла, те да се кући врати.{S} Кир-Думи не смеде да повери своју замисао, јер је слутила, да би је |
ије хтела да пази на саму себе, ипак не смеде да истерује ствар до краја.{S} Једино што јој је |
его од Београда.{S} Пуну недељу дана не смедоше се путници укрцати у лађу због буре, која је на |
је хтео да је, као и обично, изазове на смеј, али овога пута промаши.{S} Њој стаде некако непри |
ви и страх од чаршије, да му срамоту на смеј не изнесу.</p> <p>Најпосле дошао је до једнога рез |
иту фигуру свога мужа и на ново прште у смеј.{S} Сигурно је замишљала, како би то изгледало, ка |
од силнога смеха сузе на очи ударе.{S} Смејала се тако слатко, као дете када га заголицају, па |
оче је обносити.{S} Лепосава се у залуд смејала, праћакала, ударала га обема песницама, да је п |
а је са њима заједно певала, ћеретала и смејала се; али ипак (до душе ретко) бивало је да јој к |
икавао и препадао, да су се сви по кући смејали од срца њезиноме страху и његовоме чапкунлуку; |
ој даљини од себе, сад су му се злурадо смејали и по укусу ондашње чаршије искашљивали за њим, |
комшијским кућама зуцало, додавало или смејало на рачун будућега младожење и младе, мајстор Ди |
заражен овим смехом, и сам из све душе смејао.</p> <p>— Газдарице, ја ето нећу да те издам, —- |
ли причало, и како се сав свет на чесми смејао и дирао га за оно.{S} Јанићију је тада прекипело |
зграбила јастук, загрлила га и стала се смејати тако јасно, тако помамно, да би јој се <pb n="2 |
це одлазио! — одговори Станко и поче се смејати својој досетци.</p> <p>Мајстор Диша скочи са ће |
еш ексик-хаџија; на земљи ће ти се људи смејати, а тамо на небу то ће ти се уписати у највећи г |
спрема све што кир-Диши треба на путу, смеје се, зачикује га, пева по кући, како одавна није з |
ој да узива, кад загриза у та јабука! — смеје се Думиница и пиљи у вазда насмејане очи лепе удо |
м.</p> <p>— Није за зло; за добро је! — смеје се мајстор Диша и вади иза појаса кесу у којој на |
пази Лепосаву и чу, како се са осталима смеје, очи му се закрвавише а песнице стегоше..{S} Журн |
у обухватио у једну шаку, па се као луд смеје од задовољства.{S} И она се кикоће; али кад маши |
на и не знајући да ли да се свему овоме смеје или заплаче, груну Јанићија, баш као пре кад беја |
јим! — мисли срдито у себи, а гласно се смеје и повлађује гостима, као да је и њему, Бог зна ка |
и, ни да је опет остави, да му се онако смеје. — Ово девојче, коме је тада могло бити дванаест |
ош био скопчан око колена, и поче га са смејом вући по дућану.</p> <p>Јанићије онако на једној |
А бре, чапкуне, бре, куда ти нишаниш? — смеју се мајстори у Гушанчевој кафани; и тек после ове |
сада све заједнички веселе, задиркују и смеју.</p> <pb n="150" /> <p>Све ово што угледа дође Ја |
кир-Бенџу она је одиграла чочек-аваси и смејући се загрлила дебели јастук.</p> <p>Ваљда, у томе |
брига; венчана му је жена и куда би она смела да му ма шта пребаци!{S} А баш и када би се толик |
олико заболе, да је покушала све што је смела, само да отклони опасност од себе,</p> <p>— Па ти |
војину припадала и противу чега се није смела ни бунити ни протестовати.{S} Те су успомене прип |
чно најурила мужа из куће, ипак се није смела задржавати даље тамо.{S} Кир-Ламбре јој је био јо |
носи ни шта износи.{S} А некада није се смела чак ни једна паприка више из туршије изнети за со |
што и послуша, то све наопако.{S} Нисам смела више ни да му заповедим што, сама сам у кући, а о |
плаче и вене.{S} Кира-Мана не би имала смелости да га тако осрамоти, па баш када би знала, да |
ној и срамежљивој нарави, не би имао те смелости, да ствар, коју ће време једаред зачепркати, р |
се обесио; али не зато, што не имађаше смелости.{S} Напротив, живот му је био толико несносан, |
мах!{S} И зар сам му ја крива?{S} Ја не смем друкчије, већ како нана каже; а он је слуга, нема |
ниш?{S} Ја ћу да скачем у Дунав — ја не смем...</p> <p>— Ја нећу да мени нико каже, како сам тв |
о је и он очи, па их није <pb n="66" /> смео подићи; није знао како да се у овоме часу понаша.< |
ш ништа не занимаше.{S} Напротив, да је смео запушио би јој уста и изгурао из мутвака, у коме ј |
а „блистателној Порти“ у Цариград, није смео двор поверавати пошти, која се налазила тек у први |
остао наслоњен о њега, а од стида није смео дићи очију горе.</p> <p>Лепосава га спази, али кад |
езује.</p> <p>Али ипак, овога дана није смео ни прићи дућану где је мајстор Диша ревносно чекао |
p>Хаџија на ново клону духом; више није смео да долази кући преко дана.{S} Ручак су му доносили |
ша, који у своме веку никоме у очи није смео рећи ни ружне речи а камо ли узмахнути шаком, обич |
кућу.{S} Разуме се да по комшилуку није смео тражити помоћи, јер то беше грчка махала; а кир-Ди |
/p> <p>А када би било бар кога, коме би смео поверити и његовом помоћи разбистрити у глави онај |
као да си ми био брат.{S} И ко би други смео да тако уради?{S} Ја ето нисам никоме одала?</p> < |
песми.{S} Кира-%Анастасија међу кумама смерна и стидна, као што то приличи невести, а кир-Диша |
о десити, када је чак хаџи-Зосим, тихи, смерни и врло одмерених корака човек, одједаред се изме |
/l> <l>Количество бољезни и јада</l> <l>Смерт попашна вјечном руком руши!</l> <l>Здје, у гробу, |
ако да вас утешимо, куме?{S} Судбина, к’смет, сто кажу Турци.</p> <p>— А где је она? — упаде Ди |
рат, ни кум; ако се разбирате за њено к’смет, зашто па мене питате?</p> <p>— Како, зашто, Ламбр |
у еспап...</p> <p>— Е, кој вам па за то смета? — Чија жена <pb n="44" /> онога и пари.{S} Жена |
нути са кира-Анастасије уроке, који јој сметају да га начини оцем, о томе кир-Диша није ни мало |
здахнуо за лепом удовицом, то ипак није сметало, да општи утисак буде весео и задовољан.</p> <p |
у истини што знала.</p> <p>Али то није сметало комшилуку ни најмање, да мало доцније, из оног |
збистрити у глави онај хаос, који му је сметао да буде онако ведар и безбрижан као до сада!{S} |
где си био до сада?</p> <p>Јанићије се смете; желео је да га нико не пита о томе.</p> <p>А кад |
омилу света.</p> <p>— Ела, изедите, ако смете!{S} На! — и окуражени Ламбре поднесе мајстор-Диши |
њена и изненађена, а Јанићије тако исто сметен и застиђен од несвеснога дела, <pb n="185" /> ст |
несрећу; мислио је, да од срамоте неће смети на улицу изићи, па ето где се све, у једноме часу |
д ружне ствари; па ни кроз чаршију неће смети од белосветскога језика и подмигивања.{S} Једном |
них улица, претрпаних као и увек разним сметлиштем, из кућа избаченим, што се на пролетној жези |
ш под широким орахом, зачу јасан жагор, смех и певање девојачких гласова.{S} И то се разлегала |
ако помамно, да би јој се <pb n="27" /> смех чак на улицу разлегао, да га последњи одјеци зурла |
епосава, причајући час срдито час кроза смех све Дишине примедбе. — Криво му сад, што сам здрав |
м историјом, која је до скора изазивала смех по чаршији.</p> <p>И Бог зна какве га све мисли не |
) бивало је да јој кроз најживљу шалу и смех прелети преко лица нека тамна сенка; у такоме случ |
Фудул-Стаменка једва дочека овај звонки смех и сада разговори ударише много живље и много весел |
бав! — понови оп последњу реч; а весели смех девојачких грла из баште, као да му дохвати усклик |
ик и кроза целу чаршију изазивао весели смех.</p> <p>Па ипак, поред свега тога, ово садање стањ |
ладо теле, што је увек изазивало весели смех.</p> <p>Те ударце некада је Лепосава делила Јанићи |
а <pb n="54" /> удари у свој неуздржани смех, кад зачу шта јој муж захтева.</p> <p>— Ја да си г |
прште у онај необуздани и ведри, детињи смех, — када поче представљати шетњу о месечевој младин |
адо слушала Јанићијева пецкања, удари у смех, а и Лепосава се зацени од смеха представљајући, к |
— Па троје их је! — рече Маца и удари у смех.</p> <p>— Шта-а?...</p> <p>— Троје... три сина!... |
не.</p> <p>— Тако... рече Маца, прсну у смех; али се брзо уозбиљи и поче се крстити.</p> <p>— О |
, кад год би опазио како јој од силнога смеха сузе на очи ударе.{S} Смејала се тако слатко, као |
врло смешан, кад се девојке заценише од смеха гледајући оно лице, које <pb n="151" /> у исти ма |
удари у смех, а и Лепосава се зацени од смеха представљајући, како би то изгледало да се Диша о |
продужавала је Анастасија искиданим од смеха гласом.</p> <p>Фудул-Стаменка једва дочека овај з |
га заголицају, па се и он, заражен овим смехом, и сам из све душе смејао.</p> <p>— Газдарице, ј |
огло избити од туда ничим па ни њезиним смехом ни разлозима, без којих свакако ни кира-Анастаси |
-Диша се није дао онако збунити њезиним смехом.{S} Оно што је већ једном увртео у главу, то се |
.</p> <p>— Ако си поштен човек, онда не смеш да оставиш да ме чаршија... поче Анастасија, али н |
сама помисао, да се сад, овако оцрњен и смешан, јави у свету, ради своје одбране, страшила га.{ |
орица!“</p> <p>Мора да је изгледао врло смешан, кад се девојке заценише од смеха гледајући оно |
о се види, како се испод бркова потајно смеше.</p> <p>— Буди Бог с нама, шта ме сад опет снађе! |
.{S} Орсе! — нуди их домаћица у кућу и, смешећи се, прима из њихових <pb n="19" /> руку цвеће, |
ив, тетка-Маца га дочека као и обично и смешећи се:</p> <p>— А где си ти ђаволе већ три дана?</ |
брез зена; јазук, бре!</p> <p>— Па.... смеши се мајстор Диша љубазно....{S} Шта ћу?..{S} Сам с |
.</p> <p>— Е, е, ти ми много наказива — смеши се Диша — Ама где да нађем добру девојку?</p> <p> |
забрави?{S} Али, оне су се тако љубазно смешиле; а она опет, као удовица, раскривене главе и бе |
је су се и кроз најтужније сузе пркосно смешиле, — сад су је редовно посећивале и она њима одла |
да деце а мени унучиће.{S} Па ваљда се смиловала мајчица, те је три пута угледах, па као сваки |
се сусретне са њезиним очима.</p> <p>— Смилуј се!</p> <p>Јанићију поста непријатно и поче звер |
то гледам, зете, сад!{S} Бог нека ми се смилује, требаше одмах да припаднем њезиним ногама и да |
звиривала бела кућица са доксатом и као смиље жутом надстрешницом.{S} Ћира-Мана је баш силазила |
оварају.{S} А рано јутром и око сунчева смираја чесменски зид и не види се од гомиле прислоњени |
ња све у реду затекао.</p> <p>О сунчеву смирају, у очи недеље, запишташе зурле и затутњише гоче |
и ни дан ни ноћ није давао мира. „Море, смири се, човече, једаред!“ вичеш му ти; ама пусто оно |
с.</p> <p>Разложише му понова како нема смисла да седи тако сам, као „еден гурбетин“, поменуше |
тих вилица и песница и ишао, лутао, без смисла и циља.</p> <p>— Убићу је!{S} Јаох!{S} Ја је мор |
га ради је фудул-Стаменка оваку сплетку смислила.{S} У то доба њено Канче навршило је већ петна |
ше него ли ма шта друго, што би намерно смислио.{S} Мајстор Диша је, пре него што се Јанићије в |
звалине од свију мисли што их је уз пут смишљао и он се, малаксао од тешког душевног напора и з |
свега тога не покуша да одмах приступи смишљеној намери.{S} Синоћна пољска вечера није била та |
па му сада и образ узесте.</p> <p>— Не смо га звали; сам се тискао међу нас! — бранили су се Г |
оворила, да то никако не може бити. „Не смо ми — вели — како српско удовица.{S} У нас се знаје |
> <p>— Како никога немате?{S} А ми који смо?{S} Ти, не ли си наш, не ли неси?{S} Ако си немаш р |
е ли неси?{S} Ако си немаш родитељи, ми смо ту; него да се зенис, ама да узмес зенско от наше с |
а каже: јазук на мајстор-Диса! — А како смо вас волели, као да сте из сама Елада, као да не сте |
немирено.</p> <p>— Због 4000 гроши, што смо ви позајмили ја и Ламбре.</p> <p>Кир-Диша га поглед |
откиње, за друго не помаже.</p> <p>— Ту смо! — помисли Диша. — Ово ће бити онај сан Мацин. — А |
светле пеге разлетеше му се око очију; смрачи му се, и он тресну сахан са кадаифом пред ноге к |
што да ми каже тако?</p> <p>Кир-Диши се смрачи, кад чу како му шегрт отказује послушност.</p> < |
р-Ламбрину главу, у колико је он, онако смрзао и бесвесан, могао схватати.{S} Срамота ће се за |
да се нешто страшно десило, па се чисто смрзао, држи прстен у руци, премеће га и загледа и очек |
наш и сама како се каже: пут за морем а смрт за вратом.{S} Бог ће дати, па ћу се вратити, а ти |
се не нађох као рођена мати, кад оно на смрт болова!</p> <p>Свака реч наваљивала се на мајстор- |
отпуно не залечи ране, које јој Бенџина смрт зададе, али Дума, као кум, а после тога и као једа |
о гласно нарицање огласило је комшилуку смрт њезине кћери.{S} Кад су хаџији јавили, њему се под |
ва везан за свога мајстора, он га је од смрти Лепосавине толико омрзнуо, да га је, кад год би м |
ећма потискује онај терет, што му се од смрти Лепосавине као тешки камен на душу навали.{S} У ј |
и нагладовао.</p> <p>Ни пре Лепосавине смрти, ни после, Маца није видела свога зета толико рас |
ари дани, они, који цветаху пре Бенџине смрти; а кира-Думиница?{S} А ко би то знао, чега се рад |
севнуше оштрим сјајем; страх од могућне смрти не даде му да изврши што је наумио, и њему не ост |
е куповао сахтијан, јави му о стричевој смрти и саветова, да што пре дође, те да прими наслеђе. |
мила својом грозотом.{S} Није се плашио смрти, али једно му је мутило помисао: да ли ће га она |
е за неколико часака.{S} Јако се плашио смрти, па још смрти у својој кући.{S} И тај страх, што |
часака.{S} Јако се плашио смрти, па још смрти у својој кући.{S} И тај страх, што ће у своме дом |
же остварити тек после десет година.{S} Смрче му се, али ипак не одговори ништа ташти, на чије |
она се ратосиља.</p> <p>Мајстор-Диши се смрче пред очима, кад помисли да се и његова жеља може |
Оно пространо лице са затегнутом кожом смршало је нагло, очи добиле грозничави сјај и нестално |
кадаифом пред ноге кира-Манине, па као смушен полете капиџику и нестаде га на улици.</p> <p>И |
— Лепосава!{S} Лепосава! — викао је као смушен, не би ли је расвестио; али у залуд.</p> <p>— Ле |
им ћилимом.</p> <p>Овај врисак трже иза сна кир-Ламбру.{S} Онако бунован, зинуо и он, бечи очи, |
ољење и чести уздаси кћерини тргоше иза сна.</p> <p>— Боцкају ме мрве, нано! — одговори Лепосав |
однесе.</p> <p>— Носи! — јекну као иза сна мајстор Диша — Носи, да га не гледам више!</p> <p>Ј |
ону исту историју, почињући од Мациног сна па до побожнога пустињака и светога ексера, који је |
ују, докле се и прстом не дотакну рана, снабдео се он уверењима и печатима од власти и свештенс |
ше; чини му се да ће га угушити, а цела снага на њему трепти од изненадне клонулости и страха, |
, како га Јанићије зове и дрмуса из све снаге; али он се не мога одазвати.{S} Само што је руком |
ешто мало раскомоћена, без јелечета око снаге и бошче око шалвара.</p> <p>Није могућно описати |
придаваше сасвим други значај, даде му снаге да проговори.</p> <p>— Онај босиљак... што си ми |
г тога, што свети ексер лежи у њему.{S} Снагу своју чудотворну он је дао и овоме памуку, ама са |
га неке жене из куће зовнуше, он прибра снагу и крстећи се уђе, да види покојницу и да је целуј |
ио пут потомству, удвостручио сву своју снагу око тековине, толико је и на даље остао равнодуша |
е сазнаду а камо ли да их таква судбина снађе!{S} Доста, ако кажем, да је он био налик ономе си |
> <p>— Буди Бог с нама, шта ме сад опет снађе! — прекрсти се Диша од чуда, кад опази ову невери |
три луле, из којих је избијао као рука снажан млаз бистре и хладне воде, нису никада биле без |
себи.{S} Утисак <pb n="126" /> је тако снажан био, да му је лева рука, којом је обавио вито и |
и нешто, што је Јанићијевој одлуци дало снажан преокрет.</p> <p>Кир-Диша наредио жени, да за су |
еме засити.{S} Имао је здрав и необично снажан стомак, који се, у овом часу тужнога размишљања, |
а живота, који га је из године у годину снажио и освежавао на истрајан рад, лежао је пред његов |
га размишљања, да му не цепаху душу два снажна осећања, која му сваку одлучност раслабљаваху.{S |
м кошуљом, кроз коју су широко избијала снажна набрекла прса, ишао је он пред друговима и свира |
ога грања и пријатно расхлађивао његове снажне груди, које, чим Маца и Лепосава уђоше у кућу и |
читаве сате, гледао их све троје, онако снажне као од брега одваљене.{S} Није био на чисто, да |
есно одлете чак у Еврејску Махалу.{S} И снажни мирис густога каранфила, босиока и осталога цвећ |
р-Диши.{S} Па и овај Јанићије Бик, чији снажни врат и пространа плећа одаваху силу младости у с |
ри.{S} И тако, сви разлози били су тако снажни, да им се није могло одолети ни с које стране.</ |
ио задовољан: ово му је куд и камо била снажнија освета, него ли да је кир-Думи забо нож у срце |
лави ломиле.</p> <p>Али једна, од свију снажнија и страховитија, испињала се нада све.{S} Догод |
брега одваљени, са кратким вратовима и снажним гласићима, потврђивали су у сложноме терцету чу |
.</p> <pb n="56" /> <p>Поткрепљена тако снажним разлогом, дочекала је кир-Дишу на ручак, тврдо |
својих и жениних уста!</p> <p>Пред тако снажним разлозима мајстор Диша је попустио; а осем тога |
ова својим пуначким шакама пљеснула по снажним леђима.{S} Напротив, осећао је тада необично пр |
да се вајка, како сада нема више онако снажних људи, као што их је било некада.</p> <p>— Камо |
и сузе у очима завртеше.{S} Загрлио је снажно хаџи-Дишу, притискивао га на своје груди, опрашт |
одговори Лепосава и сада га удари тако снажно у леђа, да је толико звекнуло, да је чак и тетка |
сву срџбу и гневно расположење остајало снажно и несаломљено; враћао се својој љубави према нев |
p>— Болан ли си?</p> <p>— Нисам болан у снази, ама ми душа болује.</p> <p>— Зашто, џанум?</p> < |
које многе родитеље од деце и због деце сналазе.</p> <p>Но, ма колико јасно и убедљиво да беше |
уго праскао и размишљао шта га све може снаћи, кад се сукоби са разјареним Дишом; мучио се на с |
дане живота проведе код свога синовца и снахе.{S} До душе, није му најпријатније било, што му с |
им, само док је познам.</p> <p>— Немој, снахо; него кад те тако запита, ти да јој кажеш: „Добро |
оном водом, три пута. — Тако да радиш, снахо, па ће ти дете за три пута три дана оздравити.</p |
у болесно дете.</p> <p>— Тако да радиш, снахо — говорио је дервиш овој жени — овај запис, што т |
и пође у Београд, прво да се упозна са снахом, па после и да се сасвим настани.</p> <p>Али кир |
и он се, сад први пут, пред том сликом снеби.</p> <p>— Ко би и на то мислио? — прошапута и одм |
ћеш родити.</p> <p>Лепосава се стидљиво снеби.</p> <p>— Помириши; шта чекаш? — рече и Маца — <p |
} Стала опуштених руку уза сама врата и снебива се, да ближе приступи.{S} Мајстор Диша је са пу |
љиво.</p> <p>— Нађох! — одговори шегрче снебивајући се.</p> <p>— Па где је, што не долази?</p> |
јмање, да мало доцније, из оног ранијег снебивања и потајног осмешкивања тетка-Мацинога извуку |
чезнеш за децом, а сада се ту стидиш и снебиваш.</p> <p>Лепосава дотаче носом кесицу и помирис |
ако, турфа посла! — уздахну Диша, па се сневесели, као да му се на ново почеше враћати тешки да |
је за неколико дана истопила као грудву снега, сад је прешла на кир-Думу.{S} Целе ноћи претурао |
; морам му га казати.</p> <p>— А шта си снила?</p> <p>— Море, није да сам снила, него сам ноћас |
та си снила?</p> <p>— Море, није да сам снила, него сам ноћас и будна видела.{S} Ово је пуна го |
строги газда своме калфици.{S} Јанићије сними фес, пољуби мајстора, па онда тетка-Мацу у руку, |
ронађе неког пустињака, који је тумачио снове, те да им он разреши онај загонетни сан тетка-Мац |
ге већ у велике навикао да их прима и — сноси.</p> <p>Но њему се ипак није чекало.</p> <p>Веров |
ијатељску пажњу чаршије и кир-Ламбрину, сносила је стојички свој удовички бол и, као под неком |
то макар за што.{S} Лепосава је донекле сносила све то, али, кад и њојзи превре, она му једног |
" /> <p>Мајстор Диша се није више могао сносити.{S} Престао је да кори жену, што нема деце, али |
тога, ово садање стање било му је много сношљивије него ли оно што је јуче пропатио.{S} Сад већ |
ства овај богоугодни %постуњак виде, на сну човека са ранама на длановима и грудима и он му реч |
у груди. — Нема ноћи, море, када је на сну не видим; дође, тумара по соби, па онда, онда, кад |
. — Ово је већ трећа ноћ, како ми се на сну то казује.</p> <p>Мајстор Диша, коме је већ једаред |
м хтела самој себи да верујем да сам на сну два пута чула; али, кад ноћас и по трећи пут баш бу |
махалама се приповедало о ономе чудноме сну.{S} Пријатељи су посећивали будућега хаџију, да се |
ржаше у неком заносу, те је ишао као по сну.{S} Све му се чинило, као да га је јуче нешто замаш |
мица што су се јављале, кад год би се у сну мало јаче насмејала.</p> <p>Рано, у зору, кад сви ш |
Овај пуки случај, коме се Јанићије ни у сну није надао, учинио је за њега много више него ли ма |
забезекну се пред гласом, коме се ни у сну није надао.</p> <p>— И друго, па опет син! — викну |
ша свога еснафа.</p> <p>О Лепосави ни у сну није помишљао да је начини устабашиницом.{S} Ма да |
/p> <p>Јанићије стаде у близини ћепенка снуждено и скромно.</p> <p>— Шта тражиш ти овде? — запи |
<p>Лепосава га спази, али кад виде како снуждено стоји и не миче се, она остави судове и дотрча |
а приступи им руци.</p> <p>— Е, нека је со стрекја; и у здравје и весеље да дочекате дечица, па |
оно доба, беху друштвеноме животу што и со хлебу, и чијим трговачким фирмама не могаху одолети |
<l>Хаџи-Диша, у надежди ревној,</l> <l>Со тим да се спасе љуте гриже,</l> <l>Совјест што му пр |
је, шућур Богу!“ — а полако да кажеш: „Со ти у очи, а болест у ложичице“, и три пута да хукнеш |
е нервозно склањао.{S} Фудул-Стаменкина соба и Анастасија, која је тамо плачна и очајна остала, |
и?.</p> <p>Анастасија је стајала насред собе, па је тако апатично и са тужним изразом лица посм |
дерлука и тако, као занета, оста насред собе стојећи.</p> <p>Прво, што јој паде на ум, било је |
а с њим, и он сав претрну, скочи насред собе, опусти руке, па се бесвесно заблену у врата.{S} С |
доксатом и задовољно тамо амо ходао, из собе се зачуше крупни гласови од дечје писке.{S} Њему с |
знак Ламбри, да послуша, и изведе га из собе на авлију тешећи га да ће је она умирити.</p> <p>— |
време кира-Анастасија није излазила из собе.{S} Када су зурле запиштале пред њезиним капиџиком |
још једном, и онда као махнит истрча из собе, оде удно баште, зарони лице у шаке и поче горко п |
у хладне воде, да послужи мајку, кад из собе изиђе.{S} Маца већ устала, умила се и пошла вратим |
<p>Тетка Маца за кратко време изађе из собе, да нешто види у мутваку, те тако Диша и Лепосава |
је као свога рођенога примала, изиђе из собе на авлију.</p> <p>У томе се и капиџик отвори и %ни |
у руку прво мајстора па Мацу и изиђе из собе.</p> <p>— Где је онај запис? —упита Диша, кад њих |
тиђена, заклопи рукавом очи и побеже из собе.</p> <p>Кад се вратила са послужењем, на челу јој |
упио и пошао, да се неопажено извуче из собе, када се у тај час указа на прагу кира-Анастасија |
д сахтијана на врху.{S} Ослушну, али из собе ништа није чуо осем дубокога хркања нечијег.{S} Он |
а и главобоља, те није могла ни маћи из собе.</p> <p>Кир-Дума се искрено радовао наслеђу свога |
ао невеста, само се осмешкује и трчи из собе у мутвак и обратно, те доноси час кафу час ратлоку |
квоме послу нађе, ако би случајно он из собе изашао.</p> <p>Али кир-Ламбре не изиђе још задуго. |
и то би неправо.{S} Ако је и отерао из собе, зашто да му се до сада не јави, да пита треба ли |
"#SRP19061_N4" />.{S} Али при излазу из собе дође му друга мисао, извуче гужву од туда и брзо о |
це до појаса и шале ради три пута преко собе пренео.</p> <p>— Ба! — узвикну Бик -— то и ја могу |
Тек кад је био на доксату, он се окрете соби, у којој му жена стојаше с ножем, и викну:</p> <p> |
p> <p>Маца га је дочекала сама у својој соби.{S} Лепосаву је опазио у авлији, али, када га она |
амена рукама, све је живље скакутала по соби, па онда одједаред одлетела миндерлуку, прућила се |
ада је на сну не видим; дође, тумара по соби, па онда, онда, кад је ја питам: „Што нас остави, |
царском и турском језику праскало је по соби, да је кира-Мана сваки час стрепила, да је не позо |
ректаху, хуктао је и ходао горе доле по соби.</p> <p>— Па сад? — запита преплашено и стаде пред |
p>Диша седе.{S} Свечано ћутање овлада у соби; Диша је скрушено очекивао на бујицу прекора, али |
а обима, који је кир-Дишина запремина у соби захватала.{S} - Једино какав непредвиђени случај, |
низ сокак.</p> <p>Мајстор Диша остаде у соби као убијен.{S} Од чуда и ове невидовне беде толико |
тама обузе црну икону, мрак се сведе у соби, и она заспа.</p> <milestone unit="subSection" /> |
зете; не иде то тако лако.{S} Ено је у соби, спрема се, да пред свога домаћина не изиђе постид |
а за вратима и ослушкивала шта Ламбре у соби ради, одскочила у страну и на прстима отрчала чак |
да те шегрти гледају са туђим човеком у соби.</p> <p>— Шта кажеш? — подвикну Анастасија.</p> <p |
лањати и крстити пред једном иконицом у соби.{S} Тиме је он исказивао захвалност <pb n="191" /> |
снула, да јој се наместо његово јавио у соби пок. кир-Бенџо; филџани и џезва с кафом слетеше са |
ити!{S} Ја нисам ни била у мутваку но у соби, кад је то урадила.{S} И није ми одмах ни казала, |
p>Кира-Анастасија и Ламбре стојали су у соби сами једно према другоме; она намргођених обрва а |
а баш ништа не мога да истеше.</p> <p>У соби му постајаше све тескобније.{S} Жена му се никако |
је ма коме другоме дао.{S} Она изиђе из собице и пожури тетка-Маци, а Јанићије, још сав румен, |
о тајанствено горука у слабо осветљеној собици, и мирис тамњана и измирне, толико су утицали на |
ко је долазила кира-Анастасија и у оној собици плакала и молила Јанићија да јој врати дреје.{S} |
уђоше у једну малену, таман као ћелија, собицу, чији зидови беху као у каквој трговини прекриве |
н и сав збуњен прошао мимо оба шегрта у собицу и одело турио под своју душему<ref target="#SRP1 |
уђења, оде у свој дућан, и затвори се у собицу, да премишља што да предузме.</p> <p>Нема сумње, |
ском овамо! — позва га и уђе у дућанску собицу.</p> <p>Јанићију не беше баш најпријатније, али |
<p>Мајстор Диша се затворио у ону малу собицу, па се жив од туда не јавља.{S} Понеки од познан |
чних мисли.</p> <pb n="95" /> <p>И овај собичак, у коме је некада тако спокојно седео по цео да |
ало за тим устаде, с муком се довуче до собичка, који служаше за стовариште еспапа, а у исто вр |
вде размишљавали, седео је Диша у ономе собичку очајан и нерешљив.{S} Мисли и планови разлетали |
е нана: дете! — прошапута и заставши на собњем прагу дубоко се замисли.</p> <p>Када се тетка Ма |
кога се одмах у собу улазило.</p> <p>На собњем прагу опази и пар мушких јеменија са подвијених |
} Дисање му заста.{S} Како је шакама за собом напипао седиште, тако се скљокао на њега и блесас |
ру исмевака и чаршијског искашљивања за собом?</p> <p>Кира-Мана му је била последња брига; венч |
днако мислио о радњи, о ономе што је за собом оставио. — Покаткад му се усред читане молитве пр |
ут а не осигурати се са сваке стране за собом, то није било у нарави Дишиној.{S} Међутим, Јанић |
орнога изгледа Ламбринога, обазре се за собом.</p> <p>Гомила се уплете у ову свађу, па мислећи |
отрча кући, па кад залупи капиџиком за собом, бризну у плач и јецање.</p> <p>— Шта ти је, дево |
Оно дућана, што је кир-Бенџо оставио за собом, претворили су пријатељи у готов новац, те тако, |
раћала дома, никако да се не обазреш за собом, а све до куће да говориш: „Здравље пред кућу, бо |
неко време остављала, да се ствар сама собом развија, и без сумње чекала згодан час, када ће ј |
му јасно показиваше његову немоћ, да са собом располаже по својој вољи, беше једна кап више зеј |
>Када је оно отишао, тврдо науман да са собом доконча, он је пун срџбе и очајања лутао тамо амо |
презирао.{S} А што није учинио крај са собом, ваљало му је захвалити једино ономе уверењу, кој |
>Готово посрћући и не видећи ништа пред собом, он је час брзо час успорено, како су га кад узав |
м је Диша даровао, и тако светлећи пред собом, опростише се са домаћинима и изиђоше на улицу.</ |
ида, издроби, пљуну на њега, просу пред собом и згази ногама.{S} Да му Лепосава беше под руком, |
ко уздахну.{S} Видело се да се са самим собом бори.</p> <p>— Да продам, а ко зна у какав ће нар |
</p> <p>Она се очевидно борила са самом собом, да му нешто на душу метне, али Јанићије, који до |
има по три зрна пшенице.{S} Он је донео собом једну велику светињу: ексер, којим је био прикова |
о комшијама онога времена, гледати међу собом младу, лепу удовицу, па још без деце, са једним р |
ошена од толикога напора, једва се кроз собу и по авлији вукла.{S} Цео тај дан, и сутра дан, он |
а сахата, када је фудул-Стаменка ушла у собу гостима.{S} Из њихова опхођења и стишаних израза о |
као месечина.</p> <p>Кад је Маца ушла у собу, Лепосава је већ била мртва.{S} Јанићије, који још |
ајсторе! — одазва се Јанићије и утрча у собу.{S} Али кад угледа како је мајстор блед и модар, о |
другога начина, но да Ламбру закључа у собу, да на капиџик удари катанац, како не би нико мога |
а сваки час стрепила, да је не позове у собу.{S} Познавала је она адет свога мужа, да сву срџбу |
ад једнога вечера дође Диша кући, уђе у собу и рече Лепосави, да иде у мутвак, јер хоће са њено |
пред вратима и у танким мествама уђе у собу.</p> <p>— Кали-мера, кир-Ламбре!</p> <p>— Кали-мер |
стирке не би прљао, па у мествама уђе у собу.</note> <note xml:id="SRP19061_N3">„Карантин“ био |
кваку од капиџика.</p> <p>Али кад уђе у собу, она забуна и ватра на ново га дохвати; он брзо се |
е времена да му се уклони.</p> <p>Уђе у собу, заригла врата, да му нико не улази, <pb n="98" /> |
да ли да им прими Бога или да утекне у собу и врата забрави?{S} Али, оне су се тако љубазно см |
вест; он, као да га неко гурну, улете у собу дршћући од наглога запрепашћења.</p> <p>— Доста, б |
пољна обућа навуче.{S} Кад човек хоће у собу, изује па прагу обућу, да застирке не би прљао, па |
још стидљивије удовица и уводи гошће у собу. —</p> <p>Докле се ова посета двеју кума вршила, к |
емеће бројанице по руци, упаде шегрче у собу.</p> <p>— Шта је?{S} Нађе ли га? — запита Диша осо |
исти час врата се полако ошкринуше и у собу се промоли кир-Думина глава.</p> <p>— Добар вече, |
сте? — пита Дума, али никако не улази у собу, но, како је промолио главу и пружио једну ногу пр |
пријатније, али се диже и пође за њом у собу.</p> <p>Кад приклопи врата, кира-Анастасија га так |
а срце од задовољства, улази са Мацом у собу и ведро гледа око себе.{S} Не потраја много, па ет |
Да је нешто кир-Диша, у тај час, упао у собу и угледао ове у вис уздигнуте руке, са којих су ши |
анићије отрчао по воду, угледао, како у собу улете некаква црна крмача под фесом и кратком кића |
јстор <pb n="180" /> Диша одведе жену у собу, и као човек који полази на тако далек пут, поче д |
лука самоме доксату, из кога се одмах у собу улазило.</p> <p>На собњем прагу опази и пар мушких |
и се баш тога и плашио, устукну у своју собу, затвори се и не изиђе из ње, све докле се не рази |
у два шегрта пословала, час у гостинску собу и као шева међу пуним класјем весело певушила или |
l>Со тим да се спасе љуте гриже,</l> <l>Совјест што му притискала зјело.</l> <l>Ах, печална суд |
м да метне поред себе тетка-Мацу, а сви совјетници, попечитељи и народ да јој приступе руци, а |
е и да се за покој душе чиме заложи.{S} Совра је била пуна; Маца није жалила, она је у овом изо |
а иде, да спава.{S} Јанићије се диже од совре, целива у руку прво мајстора па Мацу и изиђе из с |
његових напада, а у вече, када би он за совром, не обраћајући на њу ни мало пажње, разговарао с |
едаред, по вечери, разговарајући још за совром, тетка Маца, која је од некога доба почела да се |
.</p> <p>Хаџи-Диша није хтео да седа за совру, докле му калфа не дође, те Маца посла шегрта, да |
ћија по рамену и, кад су у вече сели за совру, казао пред Лепосавом и Мацом: „Још две године да |
једна паприка више из туршије изнети за совру, већ онолики број, колики је он пред ручак означи |
ег дана, кад седе са женом и пуницом за совру, рече:</p> <p>— Није фајде, кад нам се Пречиста с |
дно са тетка-Мацом и Лепосавом седао за совру и вечерао.</p> <p>Једаред, по вечери, разговарају |
еље — тетка Маца, као и увек, поставила совру и изишла на капиџик, да види иде ли већ хаџија са |
вори Јанићије и узбуђено тресну писмо о совру.</p> <p>— Тако брзо? — запита Лепосава, којој ови |
овим, тежак грех: издвајати се од свога соја и прилазити оној нацији, која је са таким презрење |
ли Диша је већ далеко одмакао, завио за сокак и отишао својој кући.</p> <p>— Грех је; ама зар ј |
ихвати га благо за плећа и потискује на сокак.</p> <p>— Дао Бог, брате, дао Бог!</p> <p>Просјак |
њима и кир-Дума као опарени искочише на сокак.</p> <p>И за чудо, после овога догађаја кир-Диши |
се влада, како да води кућу и да ни на сокак без мајке не изиђе.</p> <p>— Мајку да слушаш, на |
ка удаљујући се победничким кораком низ сокак.</p> <p>Мајстор Диша остаде у соби као убијен.{S} |
ш и да није хтео да размишља и о таквим сокак-сплеткама, дужност му је била да их најодлучније |
ет свога мужа, да сву срџбу, коју је са сокака донео против кога му драго, искали на њојзи.</p> |
а.{S} Очи му грануше живошћу, кад му са сокака допре раздражена вика кир-Думе и двојице његових |
Знаш ли ко је дошао? — запита је још са сокака.</p> <p>— Ко, море?</p> <p>— Кир-Ламбре, и да ви |
чекао неће ли се, ма с које стране, из сокака појавити фигура његове жене.{S} Сад више није би |
Јанићије сада је остао потпуно сам, на сокаку, без игде икога свога.{S} Ма да од мајстор-Дише |
</p> <p>— Јест, нашла сам своје руке на сокаку, да их по томе гвожђу лупам.</p> <p>Јанићије се |
ота збринуо, да му удовица не остане на сокаку, желела, да јој свадба не буде велика, њени стар |
једном комшијницом, која је заустави на сокаку, <pb n="183" /> те тако Јанићије могаше да Лепос |
а „на веру“.</p> <p>— Нашао сам кесу на сокаку ваљда, те да беломе свету купујем, па после да ч |
сурунтије!{S} Шта сте се раскокотале по сокаку! — подвикну нека остарија жена из авлије, а оне, |
странама, само не ономе „шилту“, у ћор-сокаку близу Синџир-џамије!</p> <p>А цигани су ревносно |
а га исплати по својски.{S} Лутао је по сокацима, онако беспослен завиривао по дућанима, а када |
.{S} На повратку, кад је завила у своје сокаче, срете се са Канчетом, која је опет са другом је |
ако подеран и изубијан од пада замаче у сокаче.</p> <p>— И ето за тај посао, што је она викала |
Лепосаву чешће одашиљао чак до другога сокачета, да пресретне мајку.</p> <p>— А како би било д |
ња горчином залило.</p> <p>У истоме ћор-сокачету извиривао је за зиданом оградом таман кров јед |
е уситни, само да би што пре замакао за сокачић, у коме му станује кум Дума. —</p> <p>Јанићије |
ли главу, па да сагледа лево десно кроз сокачић.{S} И увек би се, после тога, враћала нерасполо |
Јанићије ногу пред ногу кроз кривудаве сокачиће, кад се на једноме углу сусрете са кира-Маном. |
и куда.{S} Грабио је кроз мртве и криве сокачиће, омеђене високим, сивим зидовима, иза којих се |
Зосимом кроз тесне и криве јерусалимске сокачиће, докле у близини Витезде не уђоше у једну мале |
и које ће жртвовати све, ипак бирао оне сокачиће и завијутке, где би се најмање могао надати на |
S} Из куће у дућан и обратно, и то увек сокачићима где се могао најмање надати сусрету с киме, |
в раслабљен изиђе из дућана и споредним сокачићима, где је у ово доба најмање света, стиже пред |
ете на другу страну и оде тетка-Мацином сокачићу.</p> <p>Тетка-Мацу је затекао код куће.</p> <p |
ашта, челе су зујале и вредно прибирале сокове из белих расклопљених чашица купинова цвета, а п |
pter" xml:id="SRP19061_C0"> <quote> <l>„Сопутници, у жизни плачевној,</l> <l>Честној жени сеј п |
а се зенис, ама да узмес зенско от наше сорта, — грцко!</p> <p>И ту кир-Дума, густа ради, кад и |
> <p>— Шта радиш то?</p> <p>— Да спалим сотону!{S} Нечастиви је у њој, а ово је кућа христијанс |
паде мртав с коња, негде на путу између Софије и Ниша.</p> <p>Кад је чула да јој је муж умро и |
а, кад не играју у колу, седе око пуних софра и ударајући дланом о длан певају оне мелодичне гр |
дућан, да му донесе по штошта од своје софре као понуду.{S} Кир-Диша је ову нежну пажњу примао |
прављали целим весељем, наредили, да се софре поставе у башти под оним густим дрвећем, које не |
и Ламбре и кира-Мана, кад их стане око софре служити.</p> <p>— Да служим кира-Ману и Ламбру, т |
вазда ове сељаке да мећу о слави у чело софре, те тако изгледаше као да они то славе, а да су п |
ко главе излазила је из мутвака и пошла софри.</p> <p>— Нане! — поче Лепосава која се охрабри, |
опходи наспрам Јанићија, и поче га вући софри.{S} Јанићије се ослободи и седе.{S} Како је пуцал |
преузеше; Дума се завали на узглавље за софром и од обилног расположења јекну.{S} А кир-Диша, к |
а да су папуџије тек онако као гости за софром.</p> <p>Тако ће мајстор Диша постићи двоструку к |
м дебелим орахом близу мутвака поставља софру и полаже санове и чанке пуне јела, и застиде, кад |
/p> <p>Мајстор рече Јанићију да иде, да спава.{S} Јанићије се диже од совре, целива у руку прво |
што живо што гледа?{S} Ето, ако комшија спава, није ли будно комшиско, маче?{S} И то је живо, и |
Даћу ја теби мрве!{S} Скапоши се ту, па спавај!</p> <p>Лепосава опет леже и притаја се.</p> <p> |
е међутим, поред све оне кратке претње, спавала тако мирно и дубоко као да се између ње и супру |
а на улицу, врати се болесници, која је спавала тврдо.{S} У једно време Лепосави задрхта рука, |
пара.</note> <note xml:id="SRP19061_N4">Спавало се обично на поду.{S} Место где ће се постеља м |
постеље у дућану, где је са „чирацима“ спавао, изиђе у авлију, седе на један трупац и тужно се |
} На миндерлуку је спавао кир-Ламбре, а спавао је тако тврдо, да није ни осетио, када се Јанићи |
у и загледа унутра.{S} На миндерлуку је спавао кир-Ламбре, а спавао је тако тврдо, да није ни о |
немилу епизоду, ради које три ноћи није спавао.</p> <p>И тетка Маца, као прва комшиница мајстор |
у однео.</p> <p>А те вечери, када је он спавао, мајстор-Диша је гостио своје званице.{S} Отишао |
звездама над Београдом, који је дубоко спавао.{S} Тек по у гдекојој крчмици још жмиркала је по |
а ће тебе да прими, ту у мутваку ћеш да спаваш; а сада хајде да вечерамо!</p> <pb n="80" /> <p> |
се прекрсти.</p> <p>— Шта ти је, те не спаваш? — прогунђа јој мати, коју мешкољење и чести узд |
номе обичају, пошао тетка-Маци на кафу, спази га Станко туфегџија и позва на свој ћепенак.</p> |
мео дићи очију горе.</p> <p>Лепосава га спази, али кад виде како снуждено стоји и не миче се, о |
еколико модрица, што их кир-Думина жена спази на куминим плећима.</p> <p>И ово је убрзало ствар |
Мајстор Дишу подузе стравична језа, кад спази оне капи.{S} То су трагови од свете крви, а спуст |
е! — поче Лепосава која се охрабри, кад спази матер. — Ево, Јанићије је дошао, ама не знам шта |
извири на ћошку, па, кад је ни тамо не спази, поче викати:</p> <p>— Куде си откршила глава?{S} |
руке, са којих су широки рукави кошуље спали на рамена, те тако показивали, можда најлепшу бел |
ену.</p> <p>— Шта радиш то?</p> <p>— Да спалим сотону!{S} Нечастиви је у њој, а ово је кућа хри |
није код њега.{S} Дакле, више јој нема спаса; он је то одело однео без сумње кира-Мани.{S} Сад |
ио толико мудрости, да ближњега ода зла спасава.</p> <p>И мајстор Диша, коме, после овога разла |
би зависио ни од Дишине воље, ако би је спасао.{S} А тако се баш и десило.</p> <p>Кир-Диша је и |
зрок, што је одустао од ужасне намере и спасао младу душу бар од оних вечних мука, које би га н |
/p> <p>Али, у томе часу од ове погрешке спасе га тетка Маца.{S} Она уђе баш у часу, кад мајстор |
, у надежди ревној,</l> <l>Со тим да се спасе љуте гриже,</l> <l>Совјест што му притискала зјел |
ћи на коју би страну умакао, само да се спасе од толиких девојачких очију.</p> <p>— Е, па чести |
разом Јанићијевим и у жељи, да се виком спасе од нападача.</p> <p>Неколико пролазника дотрчаше |
све оне муке, што их је <pb n="195" /> Спаситељ подносио, докле су му овим двокраким ексером д |
да ћеш пљунути баш на оно место, где је Спаситељ стојао или где је своје уморно свето тело одма |
водио о светињи ове земље, по којој је Спаситељ ходио и чуда творио, да се није усуђивао ни да |
рдесет дана искушавао ђаво на гори, али Спаситељ је сва искушења претрпео; а да није, Бог му не |
у светињу: ексер, којим је био прикован Спаситељ за крст.{S} Тај ексер, како се тврдило, још ца |
сад му хаџија поче приповедати, како је Спаситеља четрдесет дана искушавао ђаво на гори, али Сп |
уда Витаваре, на коме је Јован Крститељ Спаситеља крстио, дошао је један пустињак, прави богоуг |
не на ту земљу.</p> <p>— Овуда је стопа Спаситељева ходила; где год пљунеш можда ћеш пљунути ба |
ји чува свети чудотворни ексер са крста Спаситељева, у памуку, који је такође постао чудотворан |
у чинило му се исто што и целивати руку Спаситељеву.</p> <p>Но пре него ли ће му поднети часни |
на хамајлија учинила и сада чудо, те му спасла жену и потомка.</p> <p>— И ти да пустиш, да она |
„честитој“ жени, у нади, да ће се тиме спасти љуте гриже, која му је савест притискивала.</p> |
биљаре, које су јој усрдно помагале, да спасу Лепосаву, не помогоше.{S} Дан из дан Лепосави је |
Канче једва стигоше, да беднога Ламбру спасу од ноката раздражене Анастасије.</p> <p>А када их |
аторо магаре, да по месечина кроз бакчу спацира сас мен!{S} И како да спацирамо? — рече кира-Ан |
а не треба: „а ако искам да по месечина спацирам по башча, како од мајку <pb n="123" /> родена, |
имам си овде побољи човек, сас кога ћу спацирам!“</p> <p>Тај „побољи човек“ био је кир-Ламбре, |
роз бакчу спацира сас мен!{S} И како да спацирамо? — рече кира-Анастасија и од једном прште у о |
кучка, бре!{S} Ели ћеш ми платиш за ово спацирање по комшилук, кад је муж код кућа, ели Ламбре |
је то дервиш наредио.</p> <p>— Аман!{S} Спацирати сас она мешина гол... по башча!... продужавал |
нам; али, ово ми је све што сам до сада спечалила и сачувала своме детету (и ту тетка Маца пока |
алфица; и Бог зна хоћу ли кадгод толико спечалити, да постанем газда-човек.{S} Што да ме гледа? |
> <p>— Какав мајстор Диша, оно је свети Спиридон! — шапну Јанићије, пакостан, што се Лепосава т |
људи љуљушка еснафски барјак са светим Спиридоном у дугачкој седој бради.{S} Сад је и хаџија о |
снаф што га још није имао.{S} О светоме Спиридону, кад је еснаф славио, они су увек позајмљивал |
д ове женидбе у чаршији нагло порастао, спласнуће сада као надувена бешика, када се иглом боцне |
жи Дума, кад опази како се мајстор Диша сплео. — Кој вас највише помаже него грцко чаршија; кој |
Од чуда и ове невидовне беде толико се сплео и збунио, да је само хуктао и стењао.{S} Био је т |
вом главом надвијала зла судба, потпуно сплео и у страху од могућне несреће, чим би му се дало, |
је било тешко изићи јој пред очи овако сплетен и немоћан, да ствар што боље изведе.</p> <p>Али |
беху занемели, кад угледаше како им је сплетка краткога века била.</p> <milestone unit="subSec |
, да ту није било некога рачуна.</p> <p>Сплетка је од некуда потурена у чаршију; а већ онај кој |
није хтео да размишља и о таквим сокак-сплеткама, дужност му је била да их најодлучније сузбиј |
, тако и није могао брзо сазнати за ове сплетке, те да их за времена пресече.{S} Тек после испи |
и могао размишљавати, кад су га све ове сплетке и догађаји толико узнемирили, да му је свака по |
и, пођу у одлучну борбу противу дотичне сплетке.{S} Напротив, и сама помисао, да му ваља ма што |
p>Сирота Лепосава, која је у целој овој сплетки толико исто крива била колико и мајстор Диша, м |
ије:{S} Митра и Станка, и изнела је ову сплетку и покушала да њоме поквари сватове кира-Анастас |
кира-Анастасије. — Мајстор Диша је ову сплетку у потпуности њеној поверио тек кира-Думиници.{S |
асно, чега ради је фудул-Стаменка оваку сплетку смислила.{S} У то доба њено Канче навршило је в |
некаква комшиница зуцнула једну пакосну сплетку, и поред свега тога, што му никако у рачун није |
кир-Дума тако одлучно и оштро излагао, сплетоше га за часак.</p> <p>— Ето, видите? — продужи Д |
га се једва опомињемо, таласају се ваше спокојне сени у дугим антеријама емир-боје ћурчетима, о |
теже ишло због гојазног трбуха, који се спокојно држао на кратким, као ступе дебелим и чврстим |
p>И овај собичак, у коме је некада тако спокојно седео по цео дан, прибирајући пару по пару и м |
о хиљада — одговори по нова старац тако спокојно, као да то беше само један грош.</p> <p>— Да т |
на новост начинила је од иначе мирног и спокојнога Дишинога лица право страшило.{S} У један мах |
ји пут, бацио тамну сенку на кир-Дишино спокојство.</p> <p>— Кад се жениш, треба да знаш зашто |
теном као да му је отишло на свагда оно спокојство, што га је до сада имао.{S} Није знао, шта м |
и јему истовремено три отрока мужескаго спола, престависја у Господу 184... љета от рождества Х |
У овај мах био је потпуно бесвестан за спољашне утиске; неколико врабаца џакало је на једној д |
вим приликама, било случај или ма какав спољашни утицај узме неодлучнога за руку и силом га одв |
че се преко чарапа, па се тек преко њих спољна обућа навуче.{S} Кад човек хоће у собу, изује па |
антерија од ћитајке што јој је донео за спомен; подигла је руком у вис, загледала са сваке стра |
свет не зна!</p> <p>И хаџи-Диша се, кад спомену Божје име, побожно прекрсти.</p> <pb n="218" /> |
он тек из далека напоменуо Думи, кад је споменуо како удовица у поноћи стоји на капиџику као фу |
ићију тако слично са оним даном, кад га спопаде она вртоглавица, те несвесно одлете чак у Евреј |
стење, као тешки болесник кад га болови спопадну.</p> <p>Јанићије види да се нешто страшно деси |
</p> <p>И Бог зна какве га све мисли не спопадоше, те му не дадоше за дуго заспати.</p> <p>Кад |
р-Дишу, и кад год би га онако оболелога спопао страх од учињенога греха, он би се дохватио тога |
мутвак.{S} Сад њих двоје осташе, да се споразумеју и утаначе дан прстена и сватова.{S} Кућа Ма |
а и стишаних израза опажала је да су се споразумели.{S} И она уз осмејак пун љубазности принесе |
кума вршила, кир-Ламбре и Дума, потпуно споразумни, упутише се Зереком право, све докле између |
о, и он сав раслабљен изиђе из дућана и споредним сокачићима, где је у ово доба најмање света, |
е хаџија са нестрпљењем гледао, како се споро примиче дан, без кога би му сав овај живот и теко |
игура његове жене.{S} Сад више није био способан ни да премишља о својој несрећи.{S} Малаксао, |
ози!“ — а оно на равном и сигурном путу спотакне се, падне и скрха врат.</p> <p>А кира-Анастаси |
спретан, да се задувани Ламбре умало не спотаче.</p> <p>— Шта то би, кир-Ламбре?{S} Да се нисте |
о јурила у његову главу, да му се језик спотицаше преко сваке речи, те не мога да искаже шта хо |
он полагао заклетву, стојао је кир-Дума спрам њега, забезекнуто гледао у кривоклетника и само ш |
/p> <p>Анастасија и Ламбре осташе једно спрам другога запањени и обоје, као крпа, бледи.{S} Она |
64" /> — Мислиш ти, да се са мном можеш спрдати!{S} А знаш ли, море, да те ни сам Господар Мило |
своју мајку.</p> <p>— Ко са некрштенима спреже, тога благослов Божји оставља! — заврши Маца сво |
не иде то тако лако.{S} Ено је у соби, спрема се, да пред свога домаћина не изиђе постидна.</p |
ла, што је тако испало, кира-Анастасија спрема све што кир-Диши треба на путу, смеје се, зачику |
p>Лепосава је била у трострукоме послу: спремала је ствари мужевљеве, причала женама по стоти п |
јој нема мужа.</p> <p>Кир-Дума већ беше спреман, да оде у полицију и да се пожали, како је нест |
ије куцало.{S} Ближио се тако пажљиво и спреман вазда, да се у згодном часу сагне, како би га п |
о на мобу, да јој помогну у пословима и спремању за свадбу.{S} Лепосава је са њима заједно пева |
морамо је послушати.</p> <p>Месец дана спремао се мајстор Диша за поклоничко путовање.{S} По ч |
човек каже, а Бог располаже.{S} Диша се спремао за повратак; још само да покупује неке ситнице, |
разбијена врата и на оно што је шегрту спремао.</p> <p>Али судбина, која се тога дана наднела |
> <p>Кир-Диша наредио жени, да за сутра спреми вечеру и да позове Ламбру, Думу и њихове жене; х |
о, да се све што је потребно за сватове спреми.{S} У Мациној кући чује се дан из дан девојачки |
дељу, те да дотле, ако има што, по кући спреми и дотера, како би младожења све у реду затекао.< |
да те занату научим, па сад, кад сам те спремио, да одеш?</p> <p>Јанићије устаде, метну руке на |
ила била већ уздигнута <pb n="181" /> и спремна, да крену низ Дунаво Црноме Мору.{S} У цркви је |
а, иза којих се заклањаху бујне баште и спретне куће са доксатима и многобројним срчали-прозори |
градом таман кров једне малене али врло спретне кућице са доксатом и баштом.{S} Ту је живела Ма |
енџе, а нарочито жене њихове журиле, да спрече сваки могући пожар, који би се могао ма када јав |
ваља ма шта предузети, те да за времена спречи Јанићија у његовом издајничкоме послу.{S} Прва м |
на ватра,</l> <l>Што душу сажиже а срце спржи?</l> <l>— Знам, душо, знам — то је љубав!“</l> </ |
на ватра,</l> <l>Што душу сажиже а срце спржи?</l> <l>Знам, душо, знам, — то је Љубав.</l> </qu |
на ватра, што душу</l> <l>сажиже а срце спржи?</l> <l>„Знам, душо, знам — то је љубав!“</l> </q |
мет како је, пре неколико година, видео спровод некога самоубијце.{S} Неопојанога, неокупанога, |
нога, без свештеника и икаквога тужнога спровода, пронеше га носилима четири хамала и закопаше |
саопшти важну новост.{S} Са Јорданскога спруда Витаваре, на коме је Јован Крститељ Спаситеља кр |
е час пењаше <pb n="127" /> уз леђа час спусташе струку, те тако показиваше око слабина прозрач |
спапа.</p> <p>Јанићија подиђоше мравци, спусти венац од јеменија на тезгу, а чело му се ороси з |
уњен, као да је бекријску чашу искапио, спусти је пред њу.</p> <p>Лепосава збуњена и изненађена |
а се, као да је Бог зна колико пешачио, спусти на миндерлук и дубоко замишљен поче трљати шаком |
ш сто хиљада, а он даје пет стотина.{S} Спусти мало ти, нек подигне мало он, па ћемо да углавим |
три пута да хукнеш за њоме.</p> <p>Жена спусти пред ноге дервишеве четири „карантина“<ref targe |
е то као умешено и испечено само у руке спусти.{S} Жељкао је да постане богат и угледан грађани |
и више пратилаца.{S} Литија се свечано спусти низ Зерек, уз пјенија свештеника допрати Дишу до |
hi>чичак</hi>, који је кира-Мана у кафу спустила, он сав побледе.{S} Виде да му је жена забразд |
капи.{S} То су трагови од свете крви, а спустити своја грешна уста на то, целивати такву светињ |
обично је све оне шамаре које је желео спустити на туђе главе, издашно спуштао на Јанићијев вр |
ш у ђердек и тамо овај четврти запис да спустиш у чашку ракије, па половину да попијеш ти, а он |
а му се сви зидови поклањају а таваница спушта на главу.</p> <p>— Јанићије!{S} Јанићије, бре, г |
да пазар престаје; и погдегде већ су се спуштали ћепенци и затварали дућани.{S} И Јанићије <pb |
а, где се обрве састају, <pb n="147" /> спуштао из косе велики дукат „ћошајлија“ и око грла зла |
е желео спустити на туђе главе, издашно спуштао на Јанићијев врат.{S} Али то, у осталом, није ч |
с дан пред дућаном висиле, па већ почео спуштати ћепенак, кад у дућан утрча други шегрт, који с |
јој се недра од наглога дисања дизаху и спуштаху, стојала је не могући још никако да се разабер |
трасну турску песмицу, у којој је момак сравњивао <pb n="125" /> дах девојачке душе са мирисом |
на каже...</p> <p>— Па како да питам... срам ме је...</p> <p>— И мене — додаде Лепосава.</p> <p |
и, ни у хамам без пестемаљ не ходим!{S} Срам ме фаћа! — одговори Анастасија одлучно.</p> <p>— А |
, не марим! — виче из гласа Стаменка. — Срам нека буде ону твоју... твоју...{S} Косе ћу јој ишч |
>— Што ме запиткујеш једнако... мене је срам! — одговори шапатом Лепосава и још више саже лице |
у своје плетиво.</p> <p>— Од кога те је срам?</p> <p>— Од тебе — одговори Лепосава и продужи ша |
ко радио, он сам, по својој повученој и срамежљивој нарави, не би имао те смелости, да ствар, к |
рка; питај ти.</p> <p>— Како ћу, кад се срамим?</p> <p>— Како год те Бог учи.{S} Ја хоћу дете; |
о забезекнуо пред тим изразом.</p> <p>— Срамиш се од звезде и месеца, да те не виде с мужем у б |
ца, да те не виде с мужем у башчи, а не срамиш се да те шегрти гледају са туђим човеком у соби. |
лава пушило.</p> <p>— Море, немој да се срамиш!{S} Ниси ти код туђина, није тетка Маца ни Цинца |
оноликим светом, он је грабио даље.{S} Срамота га је било, да се умеша у ту гомилу, јер му се |
о смрзао и бесвесан, могао схватати.{S} Срамота ће се за цело чути, те ни он није могао замисли |
ира-Анастасију, те да се тако опере она срамота са грчкога имена, коју је Диша, својим неразлож |
ја жацну, кад сазнаде да га је чак и та срамота постигла.</p> <p>— Него знас сто је?{S} Иди на |
} Што да сваки види голе руке?{S} То је срамота; тако нека носи фудул-Стаменка.</p> <p>— Па све |
збавиш, ја ћу у Дунав!</p> <p>— И то је срамота, газдарице! — проговори Јанићије — Газда на пут |
ећни сине?</p> <p>— Не знам!{S} Овде ме срамота да останем; идем у свет.</p> <p>— Зар због оне |
у мртвих, да је заискао; али то га беше срамота и он се с тешким срцем одби од ћепенка и хлебов |
нека она иде у свет; боље на њену главу срамота него на твоју.{S} Имао си бре дреје у својим ру |
на стотину начина, како да се сачува од срамоте, али ниједна мисао није била кадра ни толико, д |
своју домаћу несрећу; мислио је, да од срамоте неће смети на улицу изићи, па ето где се све, у |
во беше једини излаз, да се сачувају од срамоте, која их је у чаршији чекала.</p> <p>— Анастаси |
ренула, као да је није сачувао од грдне срамоте, и као да му није казала, како ће му од сада би |
дем кир-Ламбру, ваљада да ти опет образ срамоти.</p> <p>- Газда Диши поче да бубња у ушима.{S} |
једа, што се њихова удовица тако јавно срамоти, вичу на сва уста не само на мајстор-Дишу него |
оне кира-Манине речи, којом га је онако срамотно окарактерисала, он је ипак сада осећао да се и |
ошао, па сад одједаред да је под таквом срамотом оставиш.{S} Ако си тако мислио, мој синко, бољ |
начине он му је показивао, како са овом срамотом, што је нанесе кира-Анастасији, не само да је |
ати.</p> <p>Кад је кир-Ламбре дознао за срамоту, коју је начинио Диша, цикнуо је од љутине и по |
з, а Дишу да туже митрополиту и суду за срамоту, што ју је нанео њиховој штићеници.</p> <p>Но к |
{S} Па онда, тиштала га је и помисао на срамоту, која ће га, можда још данас, постићи, чим се у |
а на све ово одмахне руком и да опрости срамоту, ни на то није могао пристати.</p> <p>Па ипак, |
зрачак љубави и страх од чаршије, да му срамоту на смеј не изнесу.</p> <p>Најпосле дошао је до |
јаше друго већ или да жива сачека јавну срамоту, или да без икаквога одлагања учини оно, што је |
сао је премећући бројанице и по вас дан срачунавајући шта га све то кошта.{S} Свога будућег пот |
а мном, јесте хаџи-Диша.{S} Дошао је из срб-вилајета, хеј, тамо, преко мора на сто конака, где |
д туда не јавља.{S} Понеки од познаника Срба наврати у дућан, тек колико да из Дишиних уста чуј |
тор-Дишу уважавао и издвајао од осталих Срба.{S} Чак му је помагао и да радњу отвори и да му у |
то би био грех према покојнику, који је Србе, као и сви Грко-цинцари, уважавао само као добру м |
таласи, у малој чаршији већа узбуна.{S} Срби, познаници Дишини, држе страну своме Србину и бран |
разабере и обазре око себе; јер сви ови Срби, комшије и некомшије, које је толико година с през |
у су капу носили махом варошани како по Србији тако и по Румунији и Грчкој.{S} Капа је та грчко |
ну.</p> <p>Но докле се, тога дана, међу Србима причало, како је Диши још јутрос нека жена дошан |
понос национални ипак умекшају.{S} Међу Србима је било већ такових људи, који, и ако не имађаху |
ароме Београду добар глас, не само међу Србима и Турцима, него чак и међу Грко-цинцарима, који, |
рви.</p> <p>— Кир-Диса је диваљ човек — Србин је, бре; што може да се чека од један диваљ народ |
лико заслепио, те допустио, да се један Србин <pb n="35" /> увлачи у њихово друштво.{S} Кир-Дум |
а супруга ожалости.{S} А да је удаду за Србина, то би био грех према покојнику, који је Србе, к |
би, познаници Дишини, држе страну своме Србину и бране га, а Грци, пуни једа, што се њихова удо |
ан и како нема никога свога, који би га срдачно прихватио и благим мелемом ране привио.</p> <p> |
љавао је нове тегобе: надао се, плашио, срдио, на сваки њезин осмејак задрхтао од неисказане пр |
о, промрмља понешто; а гдекоји од ових, срдито му одбаце аспру у блато и оде.{S} Тада мајстор Д |
, а у мојој кући, ништа! — рече једаред срдито, кад Маца поче причати како је ову или ону олакш |
.</p> <p>Мајстор Диша не доврши и изиђе срдито из куће.</p> <p>Тога дана између зета и пунице в |
се, после тога, враћала нерасположена и срдито стресала са шарених шалварица прашину, која се п |
Думиним вратима а не на мојим! — мисли срдито у себи, а гласно се смеје и повлађује гостима, к |
т за кира-Анастасијом, која му је онако срдито пребацила, но ту је осећао и неки неодређени бол |
мо; тетка-Мацин долазак у дућан и онако срдито захтевање, да јој мајстор Диша одмах дође, проту |
једаред љутито Лепосава, причајући час срдито час кроза смех све Дишине примедбе. — Криво му с |
страшљивога очекивања прелазио у наглу срдитост, па му се чинило, да би сад у стању био да је |
обори главу и са неким изразом досаде и срдње одмахну руком:</p> <p>— Дете!{S} Право каже нана: |
ог зна шта би још старац казао у својој срдњи, да се не умеша хаџи-Зосим.</p> <p>— Полако!{S} Д |
бом у тузи се гуши</l> <l>Вјерни супруг сред жизненог мрака</l> <l>Ко остатак от земаљског брак |
рити.</p> <p>Данас је њена кућа постала средиште свих комшијских жена, чије кћери беху већ стас |
у изведу на праву стазу, оне су се свим средствима трудиле, да из прошлости лепе удовице ишчачк |
а гони из женина срца ђавола свима оним средствима, која, у оно време, једном савесном мужу и д |
ња нема ништа, он се одлучи на последње средство. — Неколико недеља већ, како је дошао из Меке |
је, да се на њих врати као на последње средство, ако не успе да мајстор-Дишу обрлати.</p> <p>О |
бити свест, хаџи-Диша употреби последње средство, потражи турског хећима, једног старца, за ког |
Диша покушао да употреби и ово последње средство, те да осигура потомство своме имену.{S} Да ће |
чему причала, то је увек тако лагано и сређено разлагала, као да је водила рачуна о свакој реч |
он нашла би и по једну киту цвећа, тако сређеног, да је удовица из њега могла прочитати и све ж |
! — повика и журно се даде на посао око сређивања еспапа.</p> <p>Јанићија подиђоше мравци, спус |
улици нема никога с киме се не би радо срео, изиђе и упути се у Скадар-махалу.</p> <p>Фудул-Ст |
са овим даном.</p> <p>— Јеси ли се опет срео са кир-Думом?</p> <p>— А шта ти је сад наспело да |
е стању.</p> <p>И тога дана, када ће се срести са кира-Анастасијом, која је пошла право њезиној |
свима питачима, са којима се у чаршији среташе и састајаше.{S} Готово на свакоме углу понављао |
повратку, кад је завила у своје сокаче, срете се са Канчетом, која је опет са другом једном дев |
угледа, штуче у мутвак, да се с њиме не сретне.{S} То га је већ коснуло као ружан знак, а када |
воју...{S} Косе ћу јој ишчупати, где је сретнем!{S} Криво је моје Канче, што ви вадите очи.{S} |
на кир-Бенџина удовица, па да постанете сретно човек; а ви, ето каква страмота на грцко образ м |
Дишом.{S} Али, овога пута не послужи га срећа.{S} Баш на самоме завијутку, у близини Синџир-џам |
и на њега, ма и под старост, насмешила срећа и ту му срећу лакоумна жена за један часак уништи |
првом у мало што не учиних русвај; ама срећа моја, што ми дође памет у главу: зашто да робијам |
p>— Е, нека вам је на здравље, и толико срећа да имате, колико се ви право заклели! — довикну Д |
ке су за њега радиле.{S} Па зар то није срећан човек?</p> <p>Маца га је дочекала сама у својој |
Дишу до Јалије, окадише лађу и пожелеше срећан пут и још срећнији повратак хаџији.{S} Прво се Л |
а се ороди с Грцима, те кад он није био срећан, а оно да му бар у дечици проструји грчка крв.</ |
на кира-Ману?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Среће ти! — запита она, а зрачак ведрине блесну из влаж |
За оно...</p> <p>— Које: оно?</p> <p>— Среће ми нисам крив.{S} Ја баш нисам хтео... али тако.. |
а мајстор Диша, још збуњен од изненадне среће, којој се није ни мало надао, целива будућу ташту |
са погрешком свога оца, који не беше те среће да се, као и он, ожени Гркињом.</p> <p>Но човек ј |
су као Јанићије, <pb n="170" /> били те среће, да свој први пламен младићске љубави преобрате у |
Њему се развукоше усне од задовољства и среће.{S} Он и без допуста пође доксату, али у томе и М |
p>Али не каже се у заман: где има много среће, несрећа дође.{S} Четвртога дана устаде Лепосава, |
ради тога чак у Јерусалим ишао?{S} Камо среће да ти је мати сањала онај сан још пре шест година |
, де; па за то ли плачеш, лудо?{S} Камо среће да се тако и догоди; а она што прича, то јој је к |
се звала Ламбрина жена) „на белегу“ и „среће ради“ кришом поклањала.</p> <p>Осетио Ламбре одав |
</p> <p>— И ко се може боље побринути о срећи свога детета него мати.{S} Ваљда ти боље знаш шта |
ина“<ref target="#SRP19061_N3" /> и сва срећна, што је нашла лека детету, прође поред кир-Дише |
{S} У цркви је одслужено благодарење за срећна повратка, и тога целога дана у његовој кући био |
ајстор-Дише, па, ако узмогне, нека буде срећна с њим! — шапутао је и расејано гледао, према јут |
њих пробаје.{S} А рука јој је била тако срећна, да и оне жене, које су већ сваку наду изгубиле, |
> <p>Мајстор Диша је у истини био човек срећне звезде.{S} Чему год се није надао, оно је постиг |
е мајстор Диша бечио очи и очекивао тај срећни дан, Лепосава ни мукает.</p> <p>— Е, па зато ли |
кадише лађу и пожелеше срећан пут и још срећнији повратак хаџији.{S} Прво се Лепосава поздрави |
не само у томе, што је њезин муж дошао срећно с пута као богат наследник, и што је кир-Ламбре |
а бити, како ти кажеш.{S} Нека ти је са срећом; бар сад знаш, да ћеш имати честиту домаћицу.</p |
ти је крив, што си самоме себи стао на срећу!{S} Што си се женио први пут удовицом, па ти она |
ју од какве му драго несреће.</p> <p>На срећу ову наглу жалост брзо је умерила њезина ведра и в |
— Е, сада, ћерко, да си жива и здрава и срећу да унесеш твоме домаћину у кућу! — рече Маца и пу |
на глас једно ваљано девојче, убити јој срећу, па је оставити!{S} Сирото дете!{S} Како те је ув |
тојао је нетремице тако; али, на његову срећу, нико не дође.</p> <p>— Ох, ох, луда глава! ох пр |
је најсрећнији, дође нешто, што му сву срећу наопако окрене.{S} И то баш онда, када му се најм |
и под старост, насмешила срећа и ту му срећу лакоумна жена за један часак уништи!</p> <p>Целу |
И тај јединствени идеал, у који је унео срж свога живота, који га је из године у годину снажио |
орише главе, дубоко се замислише и тихо сркаху кафу, коју им кира-Ламбриница мало час принесе.< |
о није ни мислио.{S} Одрођеноме је теже сродити се са својима, него ли туђину сродити се са туђ |
е сродити се са својима, него ли туђину сродити се са туђином.{S} Требало је да прође време, да |
е оставио никаквог завештања, ни ближих сродника, то је кир-Диша постао наследник целе имаовине |
е био наслоњен леђима уза зид авлијски, сроза се и седе на један бињекташ, који стојаше уза зид |
шчу, опучи му се камен под ногом, те се сроза на улицу и сав изубија. — Можда би он и опет преш |
кир-Дума не мичући од зида крај кога се срозао.</p> <p>Али људи, као људи, ступише са Јанићијем |
рупац и тужно се загледа у вити месечев срп, чија блага светлост обасјаваше његово суморно лице |
нидбом.{S} Могао је узети коју му драго Српкињу, али то би био онакав исти грех према будућој с |
n="1" /> <div type="titlepage"> <p>116 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 116</p> <p>ХАЏИ-ДИША</p> <p>РОМ |
>Мајстор Диша је пожњео све користи.{S} Српска чаршија прихватила га са великим уважењем, црква |
је увек хватао грчку страну, која се од српске одвајала, као зејтин од воде; многе црквене песм |
вост између старе грчке чаршије и младе српске чаршије, која се борила не само за свој опстанак |
ршији и Зереку, бацајући у присенак оне српске сиромашне дућанчиће по окрајцима Београда.</p> < |
стисне <pb n="113" /> грчки елеменат из српске престонице, поче овоме догађају придавати и поли |
твоја коска, а искају исе да ги даш.{S} Српски судови кесе секу.{S} Него, сас Божја воља, сутра |
философа.</p> <p>Такав један просвећени српски тип био је и мајстор Диша.{S} Од детињства још с |
ки.{S} А када је већ морао да проговори српски са муштеријама, који нису знали ни бекнути језик |
о древну Јеладу, он је тек онда окретао српски, али тако, да се очито опажало, како с тешком му |
иш; немој да оклеваш, јер знаш какви су српски судови — говорио је Ламбре Диши, када је за ту н |
а кућама, турским, грчким, цинцарским и српским; она је била увек пуна домаћих новости, а умела |
ти ни време ни оне нове фирме са чистим српским именима.{S} Кир-Бенџо, Ламбре, Данга, Џанга, Ша |
Али друкчије је одјекнула ова вест међу српским занатлијама и трговцима.{S} Мајстор-Дишу су већ |
, која ће се за дан два развити.</p> <p>Српским женама није никако у рачун ишло да једна Цинцар |
е сасвим отпадио и од оног малога броја српских познаника, са којима је до своје женидбе какве |
о Гркињом, па још удовицом, код толиких српских девојака.{S} Али кад већ није друкчије било, он |
не може бити. „Не смо ми — вели — како српско удовица.{S} У нас се знаје за ред, а ни адет нам |
, кој да те превари?{S} Едно Диса, едно српско куче!...{S} Ух! ух! — уздисао је кир-Дума и туца |
{S} Мајстор Диша у мало што се и сам не сруши, кад му пуница саопшти шта се десило.</p> <p>— Шт |
се учинило да се таваница са балванима срушила на његово теме и пригнечила га.{S} Дисање му за |
н мах изгледаше, да ће се таван на њега срушити.{S} Последња нада, за коју се тако грчевито ухв |
тегоба што их родитељска <pb n="55" /> срца подносе, то јој ипак није помогло.{S} Кир-Диша је |
дити бујна крв једног младог разоренога срца, ужљебила се дубоко у његову главу; та га је одлук |
редвиђао је он, да га мајстор неће лака срца пустити; али најпосле и да га не пусти баш на лепо |
је сама Маца.</p> <p>Када је претрнула срца напустио кућу и отишао у дућан, рекоше му момци да |
езину душу, те окрете да гони из женина срца ђавола свима оним средствима, која, у оно време, ј |
оме домаћину у кућу! — рече Маца и пуна срца пољуби своју ћер.</p> <p>Тетка Маца за кратко врем |
већ једаред очима омили, то се више од срца не очупа.</p> <p>Сутра дан су кира-Думиница и Ламб |
епадао, да су се сви по кући смејали од срца њезиноме страху и његовоме чапкунлуку; оно је пове |
аједно са чежњивом мелодијом која му се срца тицаше.</p> <p>— Као занесен уђе у авлију, а девој |
е са неком нејасном стравом и трептањем срца очекивао, када ће својим очима угледати часни ексе |
че Ламбре, коме беше нешто тугаљиво око срца и чисто криво, што се залетео у прводаџисање. — Ак |
е, те му некако дође тако нелагодно око срца, као ономе, који за леђи осећа наднесену шаку и че |
да ухвати кваку од авлијскога капиџика, срце му силно залупа а рука клону доле.{S} Мало час га |
је испунила гојазна фигура кир-Дишина, срце му је све страшљивије куцало.{S} Ближио се тако па |
па се и насмеши.{S} Диша изгуби свест, срце му заигра и сад већ заборави на свој положај и аде |
же.</p> <p>Мајстор Диша бледи и румени; срце му бије а душа се поткупила, па се и не показује ж |
д, а?</p> <p>Лепосава ни да прослови, а срце јој лупа, да му ударце чује.</p> <p>— Да те дам Ја |
ове она ватра,</l> <l>Што душу сажиже а срце спржи?</l> <l>— Знам, душо, знам — то је љубав!“</ |
ове она ватра,</l> <l>Што душу сажиже а срце спржи?</l> <l>Знам, душо, знам, — то је Љубав.</l> |
ове она ватра, што душу</l> <l>сажиже а срце спржи?</l> <l>„Знам, душо, знам — то је љубав!“</l |
слика у души до ове заклетве нагризала срце, па ипак била тако мила, сада му постаде мрско она |
ина не изиђе постидна.</p> <p>Диши игра срце од задовољства, улази са Мацом у собу и ведро глед |
ном лисицом.</p> <p>Мајстор Диши заигра срце, кад у своме дућану угледа два тако уважена госта, |
ма сва дубина хаџијскога значаја, стеже срце и, предавши се потпуно разлозима хаџи-Зосимовим, н |
е то опажао кир-Ламбре, те колико га је срце вукло Анастасији, толико му је било тешко изићи јо |
рстена, набацао.</p> <p>А када га већ и срце и разум гонише, да се осврне на тако убедљиве разл |
мати нешто плете за њу и мајстор-Дишу и срце јој премре, када помисли да може постати мајстор-Д |
ју метеж, који му је подхватио и душу и срце и мозак.{S} Грозничава ватра лизала га је од пете |
о у кућу лепе удовице, што је овеселило срце удовичино а јако ожалостило зле језике комшијске, |
се жаоке, која је већ пецнула заљубљено срце његово.{S} Грашке зноја, што су му избијале по чел |
не и, колико је могућно, утеши уцвељено срце младе удовице.</p> <p>Кира-Анастасија је запалила |
која ипак тако пријатно пада на рањено срце.</p> <p>— Обесићу се; а њој ено мајстор-Дише, па, |
и самога себе победи, онај осећај, оно срце, које не признаје никакве рачуне и које својом ват |
е, једаред!“ вичеш му ти; ама пусто оно срце његово игра ли игра, кад те само угледа, па ко што |
абља да уфати; клефти да води, што је у срце!</p> <p>— А деце не је никад доста!{S} То због ста |
вета, него ли да је кир-Думи забо нож у срце.</p> <p>— Зашто бре, кир-Диса, зашто да ја плаћам |
сада, место да га награди, забио нож у срце, на то није хтео ни да мисли више.{S} Извадиће сво |
тебе сада искушава ђаво.{S} Метнуо ти у срце бригу и страх за радњу, само да те одврати од побо |
S} Свака њезина реч погађала је право у срце; а што је најгоре било, она је била толико <pb n=" |
у прводаџисање. — Ако вам није ствар у срце, нисто не бесе; ајде, кир-Дума!</p> <p>Но кир-Дума |
ти!</p> <p>Подсмевка Јанићијева текну у срце Лепосаву.{S} Он је хтео да је, као и обично, изазо |
еодређени израз на Мацином лицу текну у срце.</p> <p>— Чудо! — узвикну Маца.</p> <p>— Ама, какв |
груди, тешко предисао и слушао, како му срце на махове удара, да пробије груди.</p> <p>Лепосаву |
домаћој или јавној новости, и са тешким срцем дижу на обрамице своје судове и растају се од чес |
али то га беше срамота и он се с тешким срцем одби од ћепенка и хлебова, чији је мирис тако дра |
ло бити разговора о ономе, што му је на срцу лежало.{S} Тетка-Маца је развезла да прича о мајст |
и.{S} Али радња, радња му је највише на срцу стојала.{S} Ту је уложен један део капитала, крвав |
а шаљу; али, ипак, Бик не може да одоли срцу, а да је, бар узгред, кад поред ње протрчи, не чуп |
уге и бола остављаху у једном уцвељеном срцу.</p> <p>Као и сва чаршија, тако је и кир-Ламбре ма |
/p> <p>Обузела га ватра, дрхтавица, а у срцу толико бола и љутине, да је као махнит трчао кући, |
а ону, коју је са толико чежње и бола у срцу носио, поче да кипи свом жестином.{S} Он се обазре |
бујности плануо и разбуктао се у њезину срцу, да је занесе, опије, па сад да се тако насилно у |
претне куће са доксатима и многобројним срчали-прозорима.</p> <p>Ишао је насумце, залазећи час |
о затече ћор-Ахмета, где купи око стола срче од полупаних стаклади и брише проливено по столу в |
вати зашто то.{S} Али кад једног јутра, срчући кафу, у мало не прогута читав <hi>чичак</hi>, ко |
овоме часу шкрипну зубима.{S} Неодољива срџба на све, на ону, коју је са толико чежње и бола у |
ри.{S} Сав страх, нестрпљење и јучерања срџба ишчезнуше као бол, кад зуб умине.{S} Он задовољно |
о науман да са собом доконча, он је пун срџбе и очајања лутао тамо амо по густим трњацима, који |
, у толико је већма падао у неразумљиву срџбу.{S} Младост, набрекла свежином, која пркосно драж |
ознавала је она адет свога мужа, да сву срџбу, коју је са сокака донео против кога му драго, ис |
оном једином осећању, које је кроза сву срџбу и гневно расположење остајало снажно и несаломљен |
и још један Грк.</p> <p>— Сто је то?{S} Ста искас сас та жена, бре? — развика се кир-Дума, што |
чију само што не севнуше муње.</p> <p>— Ста искас ти овде? — викну му још из далека.</p> <p>— П |
о, да се у томе часу не ослони леђима о стабло једне дафине.</p> <p>— Ама зар тако? — хтеде да |
утваку као између два огња међу које је стављен, да по својој вољи изабере у који ће скочити.{S |
а сукобити са својим бившим пријатељом, стаде, разрогачи се на Ламбру и дршћући од гнева поче н |
ако се наокришке ближи.</p> <p>Јанићије стаде у близини ћепенка снуждено и скромно.</p> <p>— Шт |
и нож, којим је мало час рибу порила, и стаде према разјареноме супругу.</p> <p>— Ела-те, ако и |
ш?</p> <p>— Знам! — одговори Лепосава и стаде у страну, да учини места другима.</p> <p>Диша се |
засмеја, седе поред мајке, загрли је и стаде се плазити на Јанићија, који се, блажен од онога |
је та забуна брзо пређе, узе јеменије и стаде их разгледати.{S} Јанићије је гледаше нетремице и |
</p> <p>— Љута је! — помисли Јанићије и стаде му криво што је и помишљао да дође овамо.{S} Он с |
</p> <p>— Па сад? — запита преплашено и стаде пред Мацу као укопан.</p> <p>— Сад, шта да Бог — |
жењу и метнули им венчила на главу, њој стаде тако тешко, да у мало не паде пред олтарем.{S} Би |
на смеј, али овога пута промаши.{S} Њој стаде некако непријатно и учини јој се, да би требало д |
а, али таким нагласком, да му од једном стаде јасно оно што мало час није разумео.</p> <p>— И ј |
а на улицу, па, када одмаче од куће, он стаде трчати, као да га неко вија.</p> <p>А када се пот |
астаде; нерешљиво се крете напред, опет стаде, па одједаред окрете на другу страну и оде тетка- |
му отвори, а хаџија, седећи на чардаку стаде ослушкивати, какав ће разговор бити.</p> <p>Али н |
леду, онемелу и потпуно саломљену, њему стаде жао ове лепе грешнице, чије очи, заливене сузама |
е топла струја и лако трептање.{S} Њему стаде пријатно и ведро; а она потајна изнутрица, која г |
до мало час сапињаху, попуцаше, и њему стаде тако лако и ведро, те у мало што не поскочи, да ј |
и, када се један према другоме нађоше, стадоше као укопани.{S} Кир-Диша, који се такође није н |
жице и враћајући се лагано истим путем, стадоше извијати арију оне песме:</p> <quote> <l>„Знаш |
не!</p> <p>Анастасија пребледе, очи јој стадоше, а сузе у часу усахнуше, кад зачу да Ламбрино о |
еоградско гробље, идите оном хладовитом стазицом, која међу гробовима кривуда између малене црк |
начина да мајстор-Дишу изведу на праву стазу, оне су се свим средствима трудиле, да из прошлос |
а сад да се ради?.</p> <p>Анастасија је стајала насред собе, па је тако апатично и са тужним из |
лађа се отисну.</p> <p>Дуго и дуго још стајали су:{S} Маца, Лепосава и Јанићије и гледали за л |
изненађења занемио и пред проводаџијама стајао заципљен, као онај пањ на коме је, до мало час, |
време, једном савесном мужу и домаћину стајаху на расположењу.{S} Ретко који дан да кира-Мана |
ви? — викну изненађено.</p> <p>Пред њим стајаше девојчица около својих тринаест година, витка, |
а, где купи око стола срче од полупаних стаклади и брише проливено по столу вино.</p> <p>Хаџија |
е оним топлим сјајем но неком светлошћу стакластом, хладном као месечина.</p> <p>Кад је Маца уш |
би се испред очију.{S} На ведроме и као стакло јасноме дану, који блисташе свежим плаветнилом и |
како се за ово четири дана изменила.{S} Стала много зрелија и лепша; чинило му се, да је до пре |
не од стида и оборених очију на под.{S} Стала опуштених руку уза сама врата и снебива се, да бл |
по њему, зграбила јастук, загрлила га и стала се смејати тако јасно, тако помамно, да би јој се |
да зна за њу, она је бризнула у плач и стала толико лелекати, да је својим лелеком цео комшилу |
емирили, да му је свака помисао у глави стала, па се као закована ни с места не миче.{S} Није м |
ио бих му обе цеванице, само да ме није стало до мога трговачког образа, те да ми брука по чарш |
о јасно, да је кир-Думи и његовима јако стало до тога, да баш он узме кира-Анастасију, те да се |
амо по густим трњацима, који су се више Стамбол-Капије богато ширили онде, где се данас налази |
упи цео свет, не марим! — виче из гласа Стаменка. — Срам нека буде ону твоју... твоју...{S} Кос |
оји и не зна шта да јој одговори, фудул-Стаменка повиси глас и поче на сва уста викати и грдити |
муж умро и сахрањен тамо далеко, фудул-Стаменка је, као стрелом такнута, пала у незнан; муке с |
н по прстену, нашла <pb n="45" /> фудул-Стаменка, честитала му и „као сестра“ саветовала, да шт |
дул-Стаменка.{S} Међутим, баш ова фудул-Стаменка, удовица, за којом је ишао зао глас да је зава |
ло је добрих пола сахата, када је фудул-Стаменка ушла у собу гостима.{S} Из њихова опхођења и с |
ћу ја тебе и твоју.... викала је фудул-Стаменка удаљујући се победничким кораком низ сокак.</p |
диш како би се провео — викала је фудул-Стаменка <pb n="104" /> слушајући све шта је кира-Анаст |
Канчету косе почупа! — пискала је фудул-Стаменка и, држећи <pb n="140" /> се једнако капиџика, |
није остало нејасно, чега ради је фудул-Стаменка оваку сплетку смислила.{S} У то доба њено Канч |
докле се не разиђоше људи и докле фудул-Стаменка не одмаче од врата.</p> <p>— Ово ћеш да ми ску |
ари, на које би се узбунила чак и фудул-Стаменка, кад би се тако што пронело за њезино Канче.</ |
{S} То је срамота; тако нека носи фудул-Стаменка.</p> <p>— Па све носе тако; не могу ни ја осем |
ца у поноћи стоји на капиџику као фудул-Стаменка.{S} Међутим, баш ова фудул-Стаменка, удовица, |
оја у поноћ стоји на капиџику као фудул-Стаменка.</p> <p>— Молићемо, есте ли је видели?</p> <p> |
} Шта је ово? — запита раздражено фудул-Стаменка и поднесе му под нос пуну шаку женске косе. — |
Да се нисте убили? — чисто врисну фудул-Стаменка неким љубазним гласом, који је у исто време по |
а умрем, ако останеш овде!</p> <p>Фудул-Стаменка учини очима знак Ламбри, да послуша, и изведе |
неко вија, ускочи унутра.</p> <p>Фудул-Стаменка се уплаши од овога наглога скока, који беше та |
поче га као мачка грепсти.</p> <p>Фудул-Стаменка и Канче једва стигоше, да беднога Ламбру спасу |
искиданим од смеха гласом.</p> <p>Фудул-Стаменка једва дочека овај звонки смех и сада разговори |
м јави за долазак Ламбрин.</p> <p>Фудул-Стаменка истрча на авлију, да га пресретне, а у томе ки |
упути се у Скадар-махалу.</p> <p>Фудул-Стаменка је имала једну кућу, коју јој је муж, покојни |
је казала?</p> <p>— Нађох... код фудул-Стаменке, — рече Маца и хукну од умора.</p> <p>— Па?... |
та је све било ноћас?{S} Ето: код фудул-Стаменке прекужио је један <pb n="110" /> тежак час.{S} |
> <p>Кир-Ламбре је дуго остао код фудул-Стаменке; а докле је он са Анастасијом претресао све на |
адар-махалу код своје пријатељице фудул-Стаменке (оне, ради које су се онако крвно завадили дед |
ити таман онако, како се говори о фудул-Стаменки, ради које је, баш тих дана, газда Митар своју |
р-Диса!{S} Ето га за ћоше.</p> <p>Фудул-Стаменки, која је с највећим задовољством дочекала кир- |
, од које се нервозно склањао.{S} Фудул-Стаменкина соба и Анастасија, која је тамо плачна и оча |
%ни прагу се појави танка фигура фудул-Стаменкина у жутој шкуртељци.</p> <p>Мајстор Диша се из |
асија прихватајући филџан из руке фудул-Стаменкине.</p> <p>Кир-Ламбре је дуго остао код фудул-С |
а-%Думиница, па тако редом све до фудул-Стаменкине куће.</p> <p>— Ух, кучка, кучка; шта уради о |
плетеш седе, као што ће их плести фудул-Стаменкино Канче!</p> <p>— Ја нећу да плетем седе, — пр |
<p>— Па, између Мацине Лепосаве и фудул-Стаменкиног Канчета.</p> <p>— Ја не чух ништа.</p> <p>— |
и за нас било, да си тражио кућу фудул-Стаменкину и њено Канче; боље <pb n="144" /> би било, д |
осету, којој се најмање надао.{S} Фудул-Стаменку није никада марио; његова бивша жена била јој |
остати при своме, кад се она заплаче и стане га братимити, да је не ода.{S} Овако њезин је цва |
ма гледати и Ламбре и кира-Мана, кад их стане око софре служити.</p> <p>— Да служим кира-Ману и |
чаршије, отпратио покојника до вечнога станишта.</p> <p>Сахранили су га до Лепосаве.</p> <mile |
авадила две најбоље комшије:{S} Митра и Станка, и изнела је ову сплетку и покушала да њоме покв |
ају, пошао тетка-Маци на кафу, спази га Станко туфегџија и позва на свој ћепенак.</p> <p>— Ама, |
варамо капиџике, кад прођеш! — шалио се Станко туфегџија, који се примио за старога свата.{S} К |
су се онако крвно завадили деда Митар и Станко туфегџија).</p> <p>Ма да је онако одлучно најури |
че је добро; сирото, ама добро — говори Станко пилећи турпијом око ороза једне пушке кремењаче, |
ниси тамо због Маце одлазио! — одговори Станко и поче се смејати својој досетци.</p> <p>Мајстор |
те то нагна целу насеобину, да што пре стану на пут неприликама, које су већ почеле овде онде |
и што пре замакао за сокачић, у коме му станује кум Дума. —</p> <p>Јанићије већ довршио један п |
p>Па ипак, поред свега тога, ово садање стање било му је много сношљивије него ли оно што је ју |
pb n="14" /> уваженој кући, наста такво стање, да се већ и у комшилуку почело о томе расправљат |
поче тешко уздисати.</p> <p>У таквом га стању затече и тетка-Маца, која се после дугога истражи |
је и тамо затекао Анастасију у таквоме стању, да му је и без њених речи постало јасно зашта га |
о, као боник, застење.</p> <p>У таквоме стању затекао га је у дућану кир-Дума.{S} Диша чисто пр |
чин, који би одговарао потпуно његовоме стању, био, да Ламбру уништи, њу љуто казни, али да му |
чи.{S} Помисао, да је затечен у овакоме стању у туђој кући, обузела му је сва остала чула, да н |
аз, како то у опште одговара удовичкоме стању.</p> <p>И тога дана, када ће се срести са кира-Ан |
о бол у глави.{S} Налазио се у сличноме стању душевнога немира као пре готико година, када га ј |
тај посао, што га је у овако узбуђеном стању започео, за цело би морао из нова започињати, да |
него ли што је уцвељена удовица била у стању да утаре трогодишњу сузу над успоменом покојнога |
шница пред иконом.{S} Ништа није била у стању да проговори, у грудима јој је тако силно лупало |
љина од Београда и Лепосаве није била у стању да га извида.{S} Дан ноћ осећао је како му је све |
срдитост, па му се чинило, да би сад у стању био да је сву у комадиће растрза, само да му на о |
је говорио много више, него што би је у стању била исказати највештија фраза песника из Еладе.< |
а... једна...</p> <p>Али Диша не беше у стању да изусти ову реч, већ се окрете и пође на улицу |
а пакост тако стегло, да је једва био у стању да ваздух удахне.{S} Стојао је тако неко време бе |
ио Лепосаву, није се обесио, није био у стању да на свој начин удеси живот без ичије помоћи; и |
рошњи догађај.{S} Па ни овде није био у стању да увери никога.{S} Слушају му правдање, али лепо |
из које су висиле бројанице за леђима, стао кир-Ламбре пред мутвак, а нека неодољива мржња пре |
> <p>Кад се овако нагло нашао на улици, стао је за један часак и нерешљиво се обазирао на све с |
па ћу те и под земљом наћи!{S} Нисам ја стао за тебе једнога, али не дам да ми се квари ред; не |
ругој форми.{S} Чуо је како је кир-Дума стао да псује пред Јанићијем мајстор-Дишу и да прети, к |
амбру, који је сад узео од чочека деф и стао пред невесту и жене около њих, па, докле чочеци пе |
ори: „Ко ти је крив, што си самоме себи стао на срећу!{S} Што си се женио први пут удовицом, па |
ето, трпим; а ти, зар не видиш какав си стао?!</p> <p>— Зашто да умре?{S} Зашто је даде ономе т |
вако благом пролетњем сунцу.</p> <p>Бик стао насред дућана, па гледа разрогачено у свога газду. |
личност са културном нацијом, у коју се стапао.</p> <p>А ону националну погрешку својих родитељ |
љине, била је за његове године и сувише стара, да би јој се могао пожалити.{S} Са Лепосавом опе |
м.</p> <p>— Како бре, седепсузу; ја сам стара!</p> <p>— А он ти је па младунче, ба!{S} Погледај |
, те тако, у неку руку, постао природни старалац младе удовице.</p> <p>Од онога дана, када укоп |
рилике, решавао ову борбу Дишин шегрт и старао се свим начинима да се пред својом савешћу оправ |
ела, да јој свадба не буде велика, њени стараоци, кир-Дума и Ламбре, све су учинили, да свадба |
ужа!{S} Цела чаршија знала је да један „старатељ“, тако рећи, други отац, не може ни помишљати |
љати и на такве ешеклуке, на какве жена старатељева обично помишља.</p> <p>Али како му драго, т |
<p>Пре него што ће се дотаћи сандучета, старац изговори кратку молитву и принесе ковчежић хаџиј |
</p> <p>— Сто хиљада — одговори по нова старац тако спокојно, као да то беше само један грош.</ |
има, које одаваху тип Јерменина.{S} Кад старац устаде и обазре се, оба поклоника приступише и ц |
ако хладно и без икаквога обзира, да је старац одмах опазио, како ће боље бити, да што пре оде |
ом на мене?</p> <p>И Бог зна шта би још старац казао у својој срдњи, да се не умеша хаџи-Зосим. |
о као сирочићи без наде и утехе.</p> <p>Старац се дубоко замисли, ухвати се за браду и оборене |
Диша, коме се и ово учини много.</p> <p>Старац скочи са миндерлука и разрогачи се на Дишу.</p> |
у борбу.{S} Реци, колико тражиш?</p> <p>Старац га значајно погледа, па онда одлучно одговори.</ |
размере.{S} Потајна саревњивост између старе грчке чаршије и младе српске чаршије, која се бор |
, оба су шегрта ипак сматрали као свога старешину.{S} Мајстор Диша му је пред шегртима наредио, |
ote> <p>Ах!{S} Старо, честито време!{S} Стари честити људи!{S} Како нам и ваши, давно запуштени |
уста и даде знак Диши, да се не миче. — Стари пустињак био је сед као овца, дуге браде и лица о |
је предвиђала да ће се у кући повратити стари дани, они, који цветаху пре Бенџине смрти; а кира |
шема.</note> <note xml:id="SRP19061_N5">Стари београдски израз: ни бриге те</note> </div> </bac |
о ми није време!{S} Прво тебе да удамо; старија си.</p> <pb n="133" /> <p>— Е, што кријеш, кад |
од њега само једну или две године била старија) Бог с тобом, дете!{S} 4000 гроша!{S} Ако ти за |
не тек гдекоји, но многи од трговаца и старијих калфи, потајно уздахнуо за лепом удовицом, то |
етка Маца сада замењивала мајку или бар старију сестру.{S} Бик и Лепосава начинили примирје и з |
живи трн, који онако раскошно буја над старим, запуштеним гробовима, не допушта да се приближи |
човек, иоле вешт у читању хијероглифа и старих шилтова, досећа се, да је оно кожа њезиног рано |
сердце оскудно!“</l> </quote> <p>Ах!{S} Старо, честито време!{S} Стари честити људи!{S} Како на |
ј блато о антерију, па је опет врати на старо место, да је удели оном трећем, који се, по реду, |
S} Густи трњак и зеленило преплавило је Старо Гробље и, још за који дан, немилостива рука живот |
а и све остале жене вратише јој на ново старо пријатељство, за киме је сирота кира-Анастасија, |
кивао је од муке, гледајући како се оно старо сало повраћа у простране антерије.</p> <p>Но мајс |
а где је сада тај „памјатник?“ Зађите у старо београдско гробље, идите оном хладовитом стазицом |
/p> <p>ХАЏИ-ДИША</p> <p>РОМАН ИЗ ЖИВОТА СТАРОГ БЕОГРАДА</p> <p>ОД</p> <p>ДРАГ.{S} Ј. ИЛИЈЋА</p> |
се Станко туфегџија, који се примио за старога свата.{S} Кума је већ изабрао: газда Николу, му |
лазила близу Гетсиманске Баште у једној старој гробници.{S} Али зато набаса хаџи-Зосим на друго |
на Лепосаву и ова изиђе на поље; али по староме обичају, који је онда био у јеку, Лепосава не о |
на крилата реч, тако често изговарана у староме Београду за оне људе који су тек после седам и |
.</hi> </p> <p>Мајстор Диша уживао је у староме Београду добар глас, не само међу Србима и Турц |
>— А деце не је никад доста!{S} То због старос викам.{S} Синови, па ће да те прифате; и па зето |
мао у Пожаревцу једног стрица, коме под старост помреше деца и жена, те тако остаде самохран бе |
једно сећање, да се и на њега, ма и под старост, насмешила срећа и ту му срећу лакоумна жена за |
.</p> <p>— Па зар је то лепо да дочекаш старост без домаћице?</p> <p>— Ама, то је истина.{S} Вр |
редство, потражи турског хећима, једног старца, за кога се онда говорило да односи болести као |
одговори мајстор Диша, који добро опази старчеву борбу.{S} Реци, колико тражиш?</p> <p>Старац г |
чежње неколико тренутака одмеравао овај стас и лице, које се стиђаше да баци поглед на свога бу |
их комшијских жена, чије кћери беху већ стасале за удају, те се могаху дотле надати, да ће мајс |
м, па би се удала за Ламбру; али овако, ствар ће испасти сасвим друкчије: мужа ће изгубити, а Л |
ме помисли.</p> <p>— А шта: ја хоћу?{S} Ствар је у твојој руци.{S} Ти <pb n="145" /> паметујеш |
м, која му даде неке наде, да ће се ова ствар ипак на добро свршити, он пожури тетка-Маци.{S} Т |
ивој нарави, не би имао те смелости, да ствар, коју ће време једаред зачепркати, рашчепркава.</ |
ој пред очи овако сплетен и немоћан, да ствар што боље изведе.</p> <p>Али како је Анастасијина |
ј ствари тежио да измири пријатеље и да ствар заташка, виде да му не остаје друге, него да од м |
о <pb n="87" /> никога.{S} Као несвесна ствар, која не разуме шта се то око ње догађа, седео је |
како, а оно дете у кућу!</p> <p>— Света ствар! — утаче се хаџи-Зосим. — Бог кад хоће, све може. |
и какав ће у очима света изгледати, кад ствар пукне по Београду.{S} Једно што је осећао, то је, |
д својих сународника, ни како да изведе ствар, те да се брука заглади.</p> <p>Мајстор Диша се з |
, потражио је и развод брака, а како је ствар била очигледна, суд му је и то досудио.{S} Да се |
залетео у прводаџисање. — Ако вам није ствар у срце, нисто не бесе; ајде, кир-Дума!</p> <p>Но |
на саму себе, ипак не смеде да истерује ствар до краја.{S} Једино што јој је добацио, то је бил |
доше право кира-Анастасији, да и с њоме ствар удесе.</p> <p>А мајстор Диша оста у дућану још по |
ли је и она неко време остављала, да се ствар сама собом развија, и без сумње чекала згодан час |
ледна, суд му је и то досудио.{S} Да се ствар што пре оконча, томе је и сама кира-Анастасија сл |
уминим плећима.</p> <p>И ово је убрзало ствар; јер ма колико да је човек прав, у очима жена, до |
пела, да покаже Јанићију ма какву тешку ствар за дизање, кад Јанићије зграби Лепосаву, диже је |
тек обе куме прихватише ово као свршену ствар и, пре него ли што су њихови мужеви успели да се |
.{S} Па онда, ти баш и кад би продао ту ствар мени, света места су препуна других чудотворних с |
главу размишљајући ко јој све то шаље, ствари привлачила у кућу као своје, а цвеће метала у ча |
етио Ламбре одавно, како му жена вене а ствари ишчезавају, али још као не може да схвати зашто |
је у својој дугој пракси видела и такве ствари, од којих би се човеку дигла коса на глави, само |
мајстор Диша, морала је да чује и такве ствари, на које би се узбунила чак и фудул-Стаменка, ка |
е била у трострукоме послу: спремала је ствари мужевљеве, причала женама по стоти пут сан мајчи |
човек од оних разложитих људи, који је ствари одмеравао по неколико пута, и који се није на пр |
уњен девојачким нападом.{S} Предавао је ствари а зачуђено је посматрао сву ову веселост, а наро |
p>— Неће; казао да сутра дођем по своје ствари, па да идем куд знам.</p> <p>— Слепац ниједан! — |
" /> као кад би ко окретао очи од ружне ствари; па ни кроз чаршију неће смети од белосветскога |
иле сумњу, а из сандука извлачиле разне ствари: шкуртељке, ћитајке, платна, па, чак, из добро н |
р-Дишо; није то лепо да ме уплећеш у те ствари — развуче тетка Маца <pb n="89" /> — ако што зна |
Ма да се са Јанићијем онако измирила и ствари Ламбрине од тетка-Маце примила, кира-Анастасија |
миру! — викну тетка Маца и поче примати ствари.</p> <p>— Поздравио мајстор и шаље вам ово! — ис |
ирбу.{S} Кир-Дума, који је у целој овој ствари тежио да измири пријатеље и да ствар заташка, ви |
се хаџи-Зосим присети да о некој својој ствари запита нешто светога човека, па замоли хаџи-Дишу |
пехом долазио до уверења, да је у целој ствари потпуно невин.</p> <p>— А баш ако је до 4000 гро |
ако пољуљано уверење његово.{S} У самој ствари то, чиме је кир-Дума кроз пријатељске савете пре |
е.</p> <p>Догађај овај, који је у самој ствари био искључиво приватнога значаја, сада је почео |
це, кад чу <pb n="69" /> где је оставио ствари; али опет то јој није изгледало онако страшно, к |
p> <p>Разговор се водио око свакидашњих ствари; по неколико пути понављало се оно о чему се цел |
уће, а то је, у овај мах, успео.</p> <p>Ствари је Јанићије однео код тетка-Маце.{S} Овде је био |
имао прилике у своме животу да о таквим стварима чује.{S} Међутим, тетка Маца је у својој дугој |
гледао је самоме себи као осуђеник међу стварима, које су га сваки час подсећале на одбеглу жен |
успела, да надвлада зета и да Лепосави створи што ширу самоуправну власт у мутваку.</p> <p>— Е |
епо то што сада ради; али у истоме часу створи му се кира-Анастасија и Ламбре, и он зажмури, из |
ћ увелико позната испосничка наклоност, створила му је међу новим поклоницима леп углед; многи |
е Бог дао.{S} И та особина тетка-Мацина створила јој је толики углед, да се њезин глас могао у |
етничко расположење за ово кратко време створиле су читав пустош; у души су му лежале развалине |
ше што се прича, ха! — А е ли истина да сте пали са зид и да вас је патрола јурила, а ви побегл |
р-Диса! — А како смо вас волели, као да сте из сама Елада, као да не сте из пожаревацко!</p> <p |
видели.</p> <p>— А, е ли ко видео, када сте ви хтели да прескочите код удовице преко зид и кад |
92" /> <p>— На поље из моја кућа; доста сте без ћирија седели у њу, сад нема више! — одговори А |
гоч?</p> <p>— Унутра, сурунтије!{S} Шта сте се раскокотале по сокаку! — подвикну нека остарија |
куту доње уснице, и јелечетом, за које сте морали страховати, да ће тај час пући баш на ономе |
ли, као да сте из сама Елада, као да не сте из пожаревацко!</p> <p>И у такоме правцу говорио је |
Па... шта да кажем — уситнио Диша — Ви сте ми све: — отац и браћа... па...</p> <p>— Машала, ки |
ди замишљено замршену дугу браду. — Сви сте ви, ђаури, једна нечиста вера!{S} Имаш ли комшику к |
опази ову неверицу. — Ама, људи, шта ли сте!{S} Ко је само пронео ту лаж?{S} Зар сам ја прилика |
а ни волела!{S} Ти да идеш одавде; е ли сте чули?</p> <p>Али кир-Диши умину бол и он се и по др |
у авлију кира-Анастасије.</p> <p>— Ели сте ради гостима? — виче још с капиџика кира-Думиница д |
и и политички значај.</p> <p>— Одродили сте човека од његова народа, одузели му крсно име, па м |
а и Јаникије чекамо те сваки дан; много сте остали!</p> <p>— Богу хвала што још за толико не ос |
-Диса, ваш кум и пријател.{S} Еле, како сте? — пита Дума, али никако не улази у собу, но, како |
жећи руком за кваку.</p> <p>— Еле, како сте?{S} По пријателски посо дођосмо.</p> <p>— Уђите! — |
руци, да је целује.</p> <p>— А ви, како сте?</p> <p>— Ето, ја и Јаникије чекамо те сваки дан; м |
> <p>— Стиже ли? — Добро досли!{S} Како сте путовали!</p> <p>— Боље вас нашао!{S} Добро, фала Б |
оје беху до рамена голе.</p> <p>— Добро сте нам досли!...{S} Орсе! — нуди их домаћица у кућу и, |
не је човек без памету.{S} Еле, за сто сте јосте вратили прстен?</p> <p>— Па... ето, радња је, |
то све из еден љубов на вас због засто сте као од грцка мајка родени.{S} И рекосмо да вас жени |
љем! — виче пригушеним гласом кир-Диша, стегао обе песнице, али ипак не миче са свога места.</p |
асто <pb n="128" /> погледа, да све оне стеге, које му душу до мало час сапињаху, попуцаше, и њ |
друго јака глад, која га је већ толико стегла, да је лепо осећао како га по трбуху коље, нагон |
пну га за рукав.</p> <p>Али Јанићију се стегло грло од стида, па ћути као заливен.</p> <p>— Мор |
да као мало дете зајеца.{S} Грло му се стегло те не смеде ни да одахне јаче, плашећи се да га |
запе у грлу, које му се на пакост тако стегло, да је једва био у стању да ваздух удахне.{S} Ст |
захватила нека несхватљива страст да је стегне око паса и привуче себи.{S} Али зашто то?{S} То |
рту, али, кад расклопи уста, грло му се стегне, па ни да прослови. — Јанићију дође тежак овакав |
еда како јој супруг стоји <pb n="90" /> стегнутих песница, а антерија му од силнога узбуђења др |
а смеје, очи му се закрвавише а песнице стегоше..{S} Журно изиђе на капију и изгуби се за углом |
— хтеде да каже, али му се вилице тако стегоше, те он само нетремице звераше то у онај дукат „ |
ед очима сва дубина хаџијскога значаја, стеже срце и, предавши се потпуно разлозима хаџи-Зосимо |
па се улете право пред очи Јанићијеве, стеже песнице и сав трепћући од љутине унесе их под нос |
са набреклог јелечета запахну.{S} Он је стеже грудима, а она се одупре шакама о његова плећа и |
пева, — али му се код првога стиха грло стеже.{S} Она песма, која му онда у Еврејској Мали паме |
удима јој је тако силно лупало а у грлу стезало, да је морала употребити сву присебност, само д |
.</p> <p>Лепосави се све више у грудима стезаше.{S} По свему овоме њој се чинило да њезина мати |
м имањем у Пожаревцу и овим, што сам ја стекао, имам на двеста хиљада гроша.</p> <pb n="178" /> |
.</p> <p>У таквој служби татар-Јован је стекао ову кућицу, жену, па после и ћерчицу, Канче.{S} |
.</p> <p>И од тога часа Диша занеме као стена.{S} Тај њезин поглед толико га помете, да је изгу |
длучио, да остане чврст и непомичан као стена, па је тако и урадио.{S} Кира-Анастасија, навикну |
аваљивала се на мајстор-Дишину душу као стена и он је као заливен ћутао и очекивао од тетка-Мац |
ово најурили.{S} И он се тога држао као стене.{S} Прва два просјака, који би му навратили на ду |
је чисто као претучен; једва се вукао и стењао, а са лица сливале се крупне грашке зноја, што б |
се сплео и збунио, да је само хуктао и стењао.{S} Био је толико неодлучан да ма шта уради, да |
миндерлуку и тек сада започе наизменце стењати и уздисати.</p> <p>Пуче глас по комшилуку, да ј |
p> <p>— Ама шта?</p> <p>— Кир... кир... стење Диша — нисам ја кир... погана је то реч; то је гр |
тите?</p> <p>— Отрова, кучко, отрова! — стење мајстор-Диша и шкрипи зубима.</p> <p>— Ко вас отр |
="160" /> И да ми је знати само куда се степао! — љутио се често код тетка-Маце.</p> <p>— Море, |
и, што ће једном на ново скућити кућу и стећи свога господара.</p> <pb n="24" /> <p>— А, чапкун |
} Баш је чезнуо да се на ново окући, да стече домаћицу, која ће му унети у кућу мир и задовољст |
Ту је уложен један део капитала, крваво стеченога, па да ли ће Јанићије умети тако поуздано да |
ићије је са гужвом кир-Ламбринога одела стигао у дућан и сав збуњен прошао мимо оба шегрта у со |
улицу.{S} Није знао ни сам, кад је пре стигао пред капиџик мајсторове куће.{S} Покуша да уђе, |
ти.</p> <p>Фудул-Стаменка и Канче једва стигоше, да беднога Ламбру спасу од ноката раздражене А |
ни казала, него тек јуче, кад је болови стигоше.</p> <p>Но како му драго, хаџија је био примора |
е он, опростиће ти.</p> <p>— Не могу... стид ме... прошапута Јанићије.</p> <p>— Јогуницо!{S} Е, |
када се почео свестити, осећао, био је стид од самог себе, што је тако урадио.</p> <p>— Шта са |
ај између ње и Канчета.{S} Само је беше стид да дода још и оно последње, чега ради је и полетел |
Маце.{S} Хтео је отићи, али га узе неки стид; изиђе му на очи Лепосава у целој својој појави и |
тор Диша купио сам, јер од младеначкога стида није могао ићи са својом кумом кроз чаршију, а гл |
избегава да се са познатима састане, од стида, да му на улици не честитају; а ако га ко на улиц |
, тако је и остао наслоњен о њега, а од стида није смео дићи очију горе.</p> <p>Лепосава га спа |
викну мајстор Диша и сав се зацрвене од стида.</p> <p>— А, не је истина; саг, не је истина за в |
аја много, па ето и Лепосаве, румене од стида и оборених очију на под.{S} Стала опуштених руку |
.</p> <p>Али Јанићију се стегло грло од стида, па ћути као заливен.</p> <p>— Море, шта ти је?{S |
што да се стидиш?{S} Видиш, како се не стиде ове Божје тичице!{S} И зар нисам ради тога чак у |
мак што га носи, — па се од самога себе стидео.{S} Али лепа удовица опростила му је, а дан сват |
а плетећим иглама.</p> <p>— А што да се стидиш?{S} Видиш, како се не стиде ове Божје тичице!{S} |
е мајка казала?</p> <p>— Де, де, што се стидиш?{S} Одговори, кад те пита!{S} Кажи, знаш ли што |
/> овамо чезнеш за децом, а сада се ту стидиш и снебиваш.</p> <p>Лепосава дотаче носом кесицу |
а, ћепенци да ни запалаш.</p> <p>А она, стидљива као невеста, само се осмешкује и трчи из собе |
т.</p> <p>— И од тога ћу?... запита она стидљива.</p> <p>— Од тога! — одговори Диша и својом ру |
м за тај лаф (разговор)! — одговара још стидљивије удовица и уводи гошће у собу. —</p> <p>Докле |
</p> <p>Код мутвака је стојао Јанићије, стидљиво оборио главу и не диже очију.</p> <p>— Добро ј |
овице.</p> <p>— Кој па да гриза? — пита стидљиво кира-Анастасија, а мишицом скрива образ од њих |
јој ближе.</p> <p>— Јесте! — прошапута стидљиво она.</p> <p>— Погле, шта сам ти донео.{S} Ходи |
од тога ћеш родити.</p> <p>Лепосава се стидљиво снеби.</p> <p>— Помириши; шта чекаш? — рече и |
ва опет климну главом; али сада не тако стидљиво већ с осмехом у очима, које слободно гледаху у |
а и намигну на кума; а кира-Анастасија, стидна од кума, заклони рукавом очи и побеже у мутвак, |
} Кира-%Анастасија међу кумама смерна и стидна, као што то приличи невести, а кир-Диша између к |
ака одмеравао овај стас и лице, које се стиђаше да баци поглед на свога будућег домаћина.</p> < |
ићима, где је у ово доба најмање света, стиже пред своју кућу.</p> <p>Али кад пружи руку, да ух |
нту и пуна радости стрча доле.</p> <p>— Стиже ли? — Добро досли!{S} Како сте путовали!</p> <p>— |
о пута на неколико дана пре свога писма стизао на адресовано место.{S} У службу „татара“ приман |
е убити или ћу се обесити! — говорио је стиснутих вилица и песница и ишао, лутао, без смисла и |
уша и да запева, — али му се код првога стиха грло стеже.{S} Она песма, која му онда у Еврејско |
испод ових суморних и нешто загонетних стихова, стојало је урезано:</p> <p>„Здје почивајет Леп |
нам, најзад, објаснити и оне загонетне стихове на гробу друге му жене, где вели, да тај „памја |
још помислити, да се за овим загонетним стиховима прикрива какав злочин; а то би била клевета н |
<p>Песмица из баште заврши се последњим стихом:</p> <quote> <l>„Да ли знаш како се зове она ват |
="20" /> а то му је само више пријатеља стицало, јер су они знали кога под „фукаром“ и говедом |
вало га је сасвим.{S} На свакоме кораку стицао је уверење о својој немоћи.{S} Ништа, ама баш ни |
би се у оним силним ћорбуџацима који се стицаху у чаршију.</p> <p>Тај калуп, који га није погод |
и на све могућне начине гледела је, да стиша преплашенога човека.{S} Износила му је примере из |
и по своме обичају сачека, докле се не стиша бујица наврелих речи.</p> <p>— Ето, кажу....</p> |
ку мучио и све јој обећавао, само да се стиша.</p> <p>— На поље! на поље!{S} Искам да умрем, ак |
вим, али тек његов мучан осећај мало се стиша.{S} Живот му је и сада личио на једну непрозирну |
опет види Лепосаву, али, место да га то стишава, све већма опажа колико је несрећан, колико је |
д њега, и захваљујући њезиној бризи а и стишавању савести, мајстор Диша се после две недеље диж |
у и сувише слаба, да бар за који тренут стишају метеж, који му је подхватио и душу и срце и моз |
мисли. <pb n="165" /> Крвожедне намере стишале су се, а наместо њих овладала је њиме тиха туга |
цајући довуче у башту.{S} Јанићије, већ стишан од прве навале, седео је подвијених ногу на трав |
p>Јанићије додаде газдарици бошчу, мало стишанији после овако пријатнога сусрета, али и зачуђен |
у собу гостима.{S} Из њихова опхођења и стишаних израза опажала је да су се споразумели.{S} И о |
чува, а он, као да га неке мађије вуку, стиште пут Београда.</p> <p>И ено га сад где у мутваку |
о и зажарене образе.</p> <p>Лепосава му стиште руку и мало повуче себи; он се наже, да боље чуј |
а је наш човек, право Грекос.{S} Јазук, сто га не роди грцко мајка!</p> <p>— Море какво: „мајст |
вас утешимо, куме?{S} Судбина, к’смет, сто кажу Турци.</p> <p>— А где је она? — упаде Диша у р |
/p> <p>— Кога ви, бре, да клепећете?{S} Сто сам ја на вас скривио, да ме клепећете?{S} У апса ћ |
еда, па онда одлучно одговори.</p> <p>— Сто хиљада гроша.</p> <p>Мајстор-Дишу ова огромна свота |
ошка кир-Дума и још један Грк.</p> <p>— Сто је то?{S} Ста искас сас та жена, бре? — развика се |
педесет.</p> <p>— Колико рече?</p> <p>— Сто хиљада — одговори по нова старац тако спокојно, као |
Диса не је човек без памету.{S} Еле, за сто сте јосте вратили прстен?</p> <p>— Па... ето, радња |
бе тиче?</p> <p>— Разбојник еден!{S} За сто нападас зенско свет на улица?{S} Поједосте четири х |
да гроша, а продао је баш томе купцу за сто и педесет.</p> <p>— Колико рече?</p> <p>— Сто хиљад |
Од ове амајлије можеш добити сина, ама сто крстова да метнеш на њега, оно ће опет остати нечис |
чку кесу о гајтану, па из ње одброја на сто неколико белих пара.</p> <p>Баш да је мајстор Диша |
срб-вилајета, хеј, тамо, преко мора на сто конака, где сунце залази.</p> <p>— Знам — одговори |
Зашто? — За оно... за...</p> <p>— Е па сто не казете? — утаче се кир-Дума. — Ето, ја сам досао |
, према митрополитовом столу, имао свој сто, могла се прогледати кроз прсте свака превара у трг |
та срамота постигла.</p> <p>— Него знас сто је?{S} Иди на моја кућа, тамо се сакри, да те не ви |
и људи ће се угодити.{S} Ето, ти тражиш сто хиљада, а он даје пет стотина.{S} Спусти мало ти, н |
м се довуче до собичка, који служаше за стовариште еспапа, а у исто време и као ноћиште Јанићиј |
ра од наглога дисања дизаху и спуштаху, стојала је не могући још никако да се разабере, шта је |
.</p> <p>Анастасија је за који тренутак стојала на прагу дућана, очевидно савлађујући у себи су |
, која се прихватила, док је уз капиџик стојала.</p> <p>А када је Јанићије дошао, она га је осе |
Али радња, радња му је највише на срцу стојала.{S} Ту је уложен један део капитала, крваво сте |
иђен од несвеснога дела, <pb n="185" /> стојали су пред тетка-Мацом као немирна деца пред коју |
проћи.</p> <p>Кира-Анастасија и Ламбре стојали су у соби сами једно према другоме; она намргођ |
страну.</p> <p>Збуњени и црвени у лицу стојали су обоје сада једно наспрам другога.{S} Он опус |
их суморних и нешто загонетних стихова, стојало је урезано:</p> <p>„Здје почивајет Лепосава, па |
у је кћер испросио за свога унука топал-Стојан, па се завештао да неће венчати децу, све докле |
су невични били обичајима овога света, стојао је на услузи за врло скромну награду.{S} Мајстор |
н.</p> <p>Докле је он полагао заклетву, стојао је кир-Дума спрам њега, забезекнуто гледао у кри |
уке, па се бесвесно заблену у врата.{S} Стојао је нетремице тако; али, на његову срећу, нико не |
једва био у стању да ваздух удахне.{S} Стојао је тако неко време без речи, оборио главу на гру |
ла ножем, па зар да јој опет долази?{S} Стојао је неодлучно неко време и почео ослушкивати, нећ |
м речи, између ова два супротна осећаја стојао је он као кривац, кога су осудили да га двојица |
одлучно Јанићије, који је до овога часа стојао пред газдом као на угљевљу.</p> <p>— Шта велиш, |
и сиђе у мутвак.</p> <p>Код мутвака је стојао Јанићије, стидљиво оборио главу и не диже очију. |
е миче, већ гледа у врата, на којима је стојао мајстор Диша.</p> <p>— Шта си се запањио, пезеве |
ло одмаче од сватова, Јанићије, који је стојао код мутвака, позва га полугласно:</p> <p>— Газда |
ду; завирио и у мутвак, где је Јанићије стојао и очекивао на заповести.</p> <p>А када кир-Диша |
змеђу ова два израза узнемирене савести стојао је у мутваку као између два огња међу које је ст |
унути баш на оно место, где је Спаситељ стојао или где је своје уморно свето тело одмарао; а пљ |
о, збуњено и препаднуто.{S} Као запањен стојао је и није знао, шта се око њега дешава.{S} Осети |
ча у кућу.{S} А Јанићије је дуго и дуго стојао забленут и зачуђен оним, што је онако несвесно у |
у плач.</p> <p>Јанићије је такође немо стојао пред овом очајничком приликом, оборио је и он оч |
вога света, хаџи-Диша је достојанствено стојао код крме и побожно пропуштао између прстију зрно |
ату, он се окрете соби, у којој му жена стојаше с ножем, и викну:</p> <p>— Хоћеш ножем, роспијо |
е нагло одазва она комшика.</p> <p>Диша стојаше неко време и у радости и у некоме мутноме распо |
сроза се и седе на један бињекташ, који стојаше уза зид авлијски и служаше уморноме пролазнику |
ка и тако, као занета, оста насред собе стојећи.</p> <p>Прво, што јој паде на ум, било је то, д |
чено у свога газду.</p> <p>Мајстор Диша стоји према њему, пипа се по појасу и све хоће нешто да |
знојем што га проби.{S} Као дрвени стуб стоји и ни једним делом тела не миче, већ гледа у врата |
се рукама, када угледа како јој супруг стоји <pb n="90" /> стегнутих песница, а антерија му од |
S} Тако ми рече Пречиста, а сад до тебе стоји.{S} Хвала Богу, и Бог ти је дао много новаца а јо |
ворен пупољак, а сада ето где пред њиме стоји потпуно развијена ружа.</p> <p>— Шта ниси хтео?</ |
, кад је споменуо како удовица у поноћи стоји на капиџику као фудул-Стаменка.{S} Међутим, баш о |
ишао, тешко да је и опажао, да пред њим стоји престрављена Анастасија.</p> <p>Анастасија гледај |
ази како мајстор Диша нерешљив и збуњен стоји и не зна шта да јој одговори, фудул-Стаменка пови |
ва га спази, али кад виде како снуждено стоји и не миче се, она остави судове и дотрча му.</p> |
овом женом прошао, треба да се зна, јер стоји у јакој вези са оним што је после било; а то ће н |
ако да се оженим удовицом, која у поноћ стоји на капиџику као фудул-Стаменка.</p> <p>— Молићемо |
пружио једну ногу преко прага, тако још стоји држећи руком за кваку.</p> <p>— Еле, како сте?{S} |
ну мајстор, кад опази како му шегрт још стоји и не помиче се, да прихвати путничку бошчу, коју |
ажњу чаршије и кир-Ламбрину, сносила је стојички свој удовички бол и, као под неком магијском с |
и Цинцарка ни Гркиња; оди!</p> <p>— Што стојиш море? — викну Лепосава весело, кад виде како јој |
буде задовољан мрвицама, које са богата стола падаху.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ле |
амо што затече ћор-Ахмета, где купи око стола срче од полупаних стаклади и брише проливено по с |
ка и отишла у кућу, Лепосава је села на столичицу, заронила лице у шаке и горко заплакала.{S} П |
углед, а у цркви, према митрополитовом столу, имао свој сто, могла се прогледати кроз прсте св |
едан по један докуменат и разређивао по столу, а сваки од њих био је утврђен печатима и потписи |
полупаних стаклади и брише проливено по столу вино.</p> <p>Хаџија поче распитивати, а ћор-Ахмет |
и је мирис тако дражио његов изгладнели стомак.</p> <p>— А да сам оне Ламбрине дреје предао онд |
ити.{S} Имао је здрав и необично снажан стомак, који се, у овом часу тужнога размишљања, мучени |
да пљуне на ту земљу.</p> <p>— Овуда је стопа Спаситељева ходила; где год пљунеш можда ћеш пљун |
после четрдесетнице, сав онај први бол стопи се у једну благу успомену; и само једаред месечно |
маће историје човека, чији су се идеали стопили у једну сврху, да се ороди са племенитим потомц |
че, кир-Диша потпуно одевен пратио је у стопу, а од туда, преко баштенскога зида, сву ову „лити |
је ствари мужевљеве, причала женама по стоти пут сан мајчин и, где год се макла по авлији, пев |
ја ћу вам позајмим из еснафска каса пет стотин гроси за четири године без фајду.</p> <p>Мајстор |
то, ти тражиш сто хиљада, а он даје пет стотина.{S} Спусти мало ти, нек подигне мало он, па ћем |
ени брак, остаде још и три хиљаде и пет стотина гроша готовине.</p> <p>Добра прилика у оно доба |
само један грош.</p> <p>— Да ти дам пет стотина?</p> <p>— Шта кажеш?</p> <p>— Четири стотине пе |
а до саме коже, а у кесу је метнуо шест стотина гроша, таман колико му је требало да са највећо |
будућег потомка задужио је са оних шест стотина гроша, што их хаџи-Зосим украде, и са двеста че |
брешку близу Вилине Водице и подавао се стотинама грозничавих мисли, које су се по његовој глав |
о; или боље рећи, јавило их се безброј, стотине, а то је таман толико колико и ни једна.{S} Међ |
погано, што ми уједи! — јекну Ламбре и стотине псовака на грчком, цинцарском и турском језику |
на?</p> <p>— Шта кажеш?</p> <p>— Четири стотине педесет! — одговори Диша, коме се и ово учини м |
е је четири, џанум!{S} Три хиљади и пет стотине гроси.</p> <p>— Четири хиљаде!</p> <p>— Елем, в |
<p>Хаџи-Диша требало је тих дана да има стотину уста, да би могао наодговарати свима питачима, |
сукоби са разјареним Дишом; мучио се на стотину начина, како да се сачува од срамоте, али нијед |
је слуга сачувао газдин новац?</p> <p>И стотину мисли сличних овој укрштало се по његовој глави |
м, пуницом и Јанићијем Биком, а око њих стотину и више пратилаца.{S} Литија се свечано спусти н |
авим капима.</p> <p>Мајстор Дишу подузе стравична језа, кад спази оне капи.{S} То су трагови од |
но расположење, да је са неком нејасном стравом и трептањем срца очекивао, када ће својим очима |
објасни?{S} Осећао је тако неку потајну страву, као кад очекујемо нешто што ће се неминовно дес |
у исти мах не осећаше и неку чудновату страву од свега овога што се с њиме дешава. — Од куда м |
видети онога ради кога у мало што није страдала.</p> <p>Јанићије је још те вечери дознао, да ћ |
кир-Дума.</p> <p>— Бог види колико сам страдао; Бог види како су ме сви они варали и поштење м |
аџбине.{S} Зар си ти један који је тако страдао, па, када је скинуо враџбине, деце пуна кућа.{S |
само да неће добити, него ће ради њега страдати, биће посрамљена, кира-Мана ће је на свакоме с |
постанете сретно човек; а ви, ето каква страмота на грцко образ метнусте!</p> <p>— Фала, кир-Ду |
на, али је у вече изненада заболи једна страна вилице, а и главобоља, те није могла ни маћи из |
мекани талас запљускивало га је са свих страна <pb n="22" /> и то му је долазило тако пријатно, |
убедљиво да беше њезино осликавање злих страна и тегоба што их родитељска <pb n="55" /> срца по |
робовање, него чак да потисне на свима странама Грке и Цинцаре, на које су, у то доба, мал’ те |
ама које је она управљала сасвим другим странама, само не ономе „шилту“, у ћор-сокаку близу Син |
је путовао хаџи-Диша, већ се помаљао са стране Кајабурме.{S} Нестрпељив, да што пре изађе на об |
онај један „од заклетве“. — Од озго, од стране Зерека, чула су се танка ћеманета циганска и тек |
лико <pb n="51" /> ножева, оштрих с обе стране, којима се, при општој дервишкој молитви, уз мах |
и слутити могао, да ће му се од њихове стране тако што десити.</p> <p>У то није сумњала, али с |
овде.</p> <p>Кира-Мана се обазре на све стране, па када се увери да их нико не гледа, приступи |
олико породиља, потврди, поче се на све стране нагађати, шта је томе узрок.{S} Разуме се, да је |
јгушће шуме и гудуре, обзирао се на све стране, да га рђави људи не опљачкају или да се једним |
а сад одједаред види, како му се на све стране расипа.{S} Шта ће све то?{S} Чему све то?{S} И с |
о да му дохвати усклик и разнесе на све стране.{S} Бар њему се тако чинило, јер, враћајући се у |
ан часак и нерешљиво се обазирао на све стране питајући се у себи шта ће и куда ће.{S} Остане л |
ахнуло би у томе часу, заошијало на све стране и развејало ледену мисао као ветар прашину.</p> |
али за то добила је много више с друге стране.{S} Није више морала живети онако повучено и заз |
ога видарског позива, била је и с друге стране међу београђанкама мио гост.{S} Зато што јој је |
е мајстор Диша, као младожења, од своје стране, позвао на весеље.</p> <p>Сутра дан, по прстену, |
.</p> <p>Диша је избегавао, да од своје стране даде каквог му драго објашњења, избегавао је чак |
бињекташу и чекао неће ли се, ма с које стране, из сокака појавити фигура његове жене.{S} Сад в |
, да им се није могло одолети ни с које стране.</p> <p>Али, ако су се кумови и сложили у томе, |
игла је руком у вис, загледала са сваке стране и дивила се везу на рукавима.{S} Кир-Ламбри и ки |
а толики пут а не осигурати се са сваке стране за собом, то није било у нарави Дишиној.{S} Међу |
пет зебла од нечега.{S} Са тетка-Мацине стране није се плашила ничега.{S} То је, као у воску зн |
, он поче на широко описивати све добре стране кира-Анастасије, а што је за последак, као најсл |
када не лажу.{S} Па онда, он се и са те стране осигурао.{S} За „неверне Томе“, који не верују, |
ра дан Дума је отишао суду, да још с те стране покуша.{S} Али Диша одрече и тамо дуг; чак изјав |
за туђу тајну, па да је, на све четири стране, разнесу.{S} Напротив, она је била од оно мало ж |
ме се, да је он био увек на Лепосавиној страни.{S} Није могао да се уплеће, па је пред мајсторо |
е од оног унутарњег бола, ударио другом страном и пошао тетка-Маци.</p> <p>Сав онај јед и освет |
пуној светлости, он се диже и пође оном страном којом Анастасија оде.</p> </div> <pb n="97" /> |
жене заобилазиће око ње са погледом на страну, <pb n="62" /> као кад би ко окретао очи од ружн |
сме да буде мачка.</p> <p>Али све то на страну; све би се то још и којекако поднело, само да је |
узбуна.{S} Срби, познаници Дишини, држе страну своме Србину и бране га, а Грци, пуни једа, што |
одговори Јанићије, зверајући на коју би страну умакао, само да се спасе од толиких девојачких о |
е појединости које су, како је ко држао страну коме, бацале у тамну сенку час Дишу а час Анаста |
ца она, кад опази како Јанићије гледа у страну и избегава да се сусретне са њезиним очима.</p> |
ала шта Ламбре у соби ради, одскочила у страну и на прстима отрчала чак у мутвак, да се <pb n=" |
p>— Знам! — одговори Лепосава и стаде у страну, да учини места другима.</p> <p>Диша се опрости |
му се баш заврте и он се мало поведе у страну.{S} Но то беше тренутно, баш кад је потегао за к |
ћу! — одговори Лепосава и окрете лице у страну, да јој Диша не угледа, како јој у томе часу лиц |
Дума се мало искашља и, окренувши очи у страну, започе:</p> <p>— Еле, просло три године!</p> <p |
дупре шакама о његова плећа и одскочи у страну.</p> <p>Збуњени и црвени у лицу стојали су обоје |
ухватио кир-Диша, трже руку и одскочи у страну.</p> <p>— А-а!{S} Шта искате ви? — викну изненађ |
половину високога чела, искрете мало у страну врат и танким гласом запева:</p> <quote> <l>„Кок |
е одмах после њега изишла, и оде на ову страну.</p> <pb n="96" /> <p>Диша обори сетно главу и н |
пет стаде, па одједаред окрете на другу страну и оде тетка-Мацином сокачићу.</p> <p>Тетка-Мацу |
рсника.{S} У цркви је увек хватао грчку страну, која се од српске одвајала, као зејтин од воде; |
ела свога Ламбру, а имала је и ту добру страну, што се није никоме жалила на свога мужа, па чак |
тога правца, окретао своје мисли на ту страну и са великим успехом долазио до уверења, да је у |
, како се у даљини све више и више губе страсни тонови сетне арије.{S} Тихи жубор из чесме, на |
рета, све га више мамљаше својом меком, страсном мелодијом, пуном неке неодољиве чежње, којом с |
и гласови, који уз дахире извијаху неку страсну турску песмицу, у којој је момак сравњивао <pb |
ла, да га је захватила нека несхватљива страст да је стегне око паса и привуче себи.{S} Али заш |
ира-Анастасијине севнуше оштрим сјајем; страх од могућне смрти не даде му да изврши што је наум |
Маца.</p> <p>Диша се сав озари.{S} Сав страх, нестрпљење и јучерања срџба ишчезнуше као бол, к |
ол од самоће, коју ће без ње осећати, и страх од мајстор-Дише, да га усред чаршије не нападне.{ |
еднако се пробијао онај зрачак љубави и страх од чаршије, да му срамоту на смеј не изнесу.</p> |
савлађујући у себи сувишну збуњеност и страх и трудећи се да се колико толико прибере.</p> <p> |
ушава ђаво.{S} Метнуо ти у срце бригу и страх за радњу, само да те одврати од побожних молитава |
ш задуго.{S} Туга за Анастасијом и онај страх од кир-Дише, који му се у очима приказиваше као о |
и, па још смрти у својој кући.{S} И тај страх, што ће у своме дому видети мртваца, задржа га, т |
да ма шта уради, да га је сада било чак страх и на улицу да изиђе.</p> <p>Али има нешто што и н |
ила а наместо тога настао у души ужасан страх од онога што ће сад опет чути, ма да је чуо већ о |
се уз ту нежну црту његове душе јављао страх, да ће је сада за навек можда изгубити.{S} А уз о |
и кад год би га онако оболелога спопао страх од учињенога греха, он би се дохватио тога правца |
личи, доводила га је у некакав чудноват страх.{S} Увиђао је свесно, да му ваља што енергичније |
утак да поверује само у бегство.</p> <p>Страх од онога, што се могло врло лако догодити, не дад |
крене на пут, да ће умрети од неодољива страха.</p> <p>— Ко зна шта се до сада догодило?{S} Мом |
тор-Дишином.{S} Није то било од каквога страха, већ од оне изненадне промене, што је угледа на |
мбрино, руке јој клонуле а у недрима од страха тако силно бије, да јој је кошуља од танке ћерће |
репадох, па само што ми зуби цвокоћу од страха.</p> <p>Три дана је мајстор Диша крупно премишља |
а њему трепти од изненадне клонулости и страха, какав ли то он изгледа у очима људи.{S} Јер, ње |
м јелечету и танкоме струку, за који би страховали да ће се сада преломити под теретом широких |
уснице, и јелечетом, за које сте морали страховати, да ће тај час пући баш на ономе месту, где |
гајтана.{S} Његов узвик је био за цело страховит, кад се неколико хаџија, који по миндерлуку п |
икони, где беху исписане <pb n="188" /> страховите муке грешника у паклу. — И молитве, којима с |
.</p> <p>Али једна, од свију снажнија и страховитија, испињала се нада све.{S} Догодило се ма ш |
расклопљеном чељусти, а ова у томе часу страховито рикну, избљува велики ексер и нестаде је.</p |
и бацио јој га пред ноге, удовица је са страхом погледала у Јанићија; а кад јој је овај казао, |
блесасто гледао у Јанићија, који је са страхом очекивао, шта ће се са мајстором десити.</p> <p |
прам свога газде чији је хлебац јео, ни страхом да ће га когод проказати Диши како прикрива јед |
астасија диже лице с јастука и са неким страхом погледа у Ламбру.</p> <p>— Како то?.</p> <p>— М |
неразумљиво и са очекивањем, испуњеним страхом, звераше у тетка-Мацино равнодушно лице.</p> <p |
се сви по кући смејали од срца њезиноме страху и његовоме чапкунлуку; оно је повећано и тиме, ш |
иморан, да поднесе и овај ударац и да у страху очекује, како ће се све свршити.</p> <p>Лепосава |
куће износим?! — зајаука хаџи-Диша и у страху, да се то баш овога часа не догоди, побеже у дуб |
надвијала зла судба, потпуно сплео и у страху од могућне несреће, чим би му се дало, побегао б |
ешан, јави у свету, ради своје одбране, страшила га.{S} Кад би могао <pb n="38" /> да се некуд |
мирног и спокојнога Дишинога лица право страшило.{S} У један мах њему се учинило да се таваница |
јазна фигура кир-Дишина, срце му је све страшљивије куцало.{S} Ближио се тако пажљиво и спреман |
у дућан!</p> <p>Јанићије прекорачи праг страшљиво и нађе се очи у очи са мајстором.</p> <p>— Шт |
ије утицао у дубину своје душе, него је страшљиво и готово са трепетом једнако мислио о радњи, |
нка; у такоме случају уозбиљила би се и страшљиво погледала на капиџик.</p> <p>Мајстор Диша је, |
> <p>— А где је она? — упаде Диша у реч страшљиво.</p> <p>— Разбирате ли за кира-Анастасија?{S} |
ала.</p> <p>Тада би Јанићије из чежње и страшљивога очекивања прелазио у наглу срдитост, па му |
сав претрну.{S} Крв му сукну у главу и страшна забуна толико га обузе, да му у један мах изгле |
о, расклопи се земља и из ње се промоли страшна чељуст, која поче бљувати ватру на богоугодника |
а је Диша псето и да није човек.</p> <p>Страшна новост начинила је од иначе мирног и спокојнога |
ће га, кад изврши што је наумио.</p> <p>Страшна одлука, какву може само утврдити бујна крв једн |
мисао залетао у посао.{S} И сам је био страшно озлојеђен, па, у први мах, подчинио се утицају |
и; али опет то јој није изгледало онако страшно, као што би било, да их је ма коме другоме дао. |
падну.</p> <p>Јанићије види да се нешто страшно десило, па се чисто смрзао, држи прстен у руци, |
а се из свега овога може исплести нешто страшно и по њега и по све остале, о чему у првоме трен |
риступи им руци.</p> <p>— Е, нека је со стрекја; и у здравје и весеље да дочекате дечица, па ка |
S} А кад једно казивање победи, оно као стрела пролети кроза свет.</p> <p>Диша је избегавао, да |
повиле преко авлијскога зида; ласте су стреловито пролетале тик његових очију, а у јасној сунч |
њен тамо далеко, фудул-Стаменка је, као стрелом такнута, пала у незнан; муке су имали, докле су |
/> одана вољи своје матере и толико је стрепила од њене љутине, да је морала пред њезиним разл |
о је по соби, да је кира-Мана сваки час стрепила, да је не позове у собу.{S} Познавала је она а |
ко кира-Анастасија радосно и без икакве стрепње дочекује свога супруга.</p> <p>Кира-Анастасија |
ејана нада не греје.{S} Надао се али са стрепњом, да је њему суђено да умре без порода и да му |
, Јанићије је седео у дућану и са неком стрепњом очекивао на повратак мајсторов.{S} Он се ни из |
ле тога, враћала нерасположена и срдито стресала са шарених шалварица прашину, која се прихвати |
гранчица, што се надношаху преко зида, стресао се по који пожутели листић падајући на њега.</p |
ушу навали.{S} У једно време покуша, да стресе са своје душе овај притисак, размахну да ради, д |
.{S} Овде му се помисао прекиде и он се стресе...</p> <p>— А је ли ти, море, шта ти је наспело |
ластавица савио је у самом доксату под стрехом гнездо, из кога извириваше неколико главица гол |
га месечина засја над зеленим баштама и стрехом тетка-Мацином, он устаде са постеље у дућану, г |
еравица опече, подвикну: „Што ћутиш као стрина?“ — и, пре него што је успео да пружи руке ради |
н, а ни из далека није слутио, да му је стриц већ то и да ће га у скоро наследити.{S} Чезнуо је |
а ни за какав род.</p> <p>Сад му је тај стриц умро, па како није оставио никаквог завештања, ни |
уминим и осталих нових пријатеља.{S} Но стриц и ако није био позван у сватове, кад је чуо да му |
<p>Кир-Диша је имао у Пожаревцу једног стрица, коме под старост помреше деца и жена, те тако о |
> <p>Али кир-Диша и његова жена примише стрица тако хладно и без икаквога обзира, да је старац |
на није се мајстор Диша виђао са својим стрицем, нити је икада што о њему говорио.{S} Када се ж |
од кир-Дише куповао сахтијан, јави му о стричевој смрти и саветова, да што пре дође, те да прим |
е зет казао све што треба да каже један строги газда своме калфици.{S} Јанићије сними фес, пољу |
а лука, он би пребројао све главичице и строго је мотрио, колико ће се дневно појести, али, што |
служба била је колико напорна толико и строго поверљива.{S} Ни једну важнију „штафету“, која б |
а прогута, чим се освести! — рече хећим строго и даде Маци неколико врло крупних пилула.{S} А з |
опходила се са „чирацима“ у мутваку час строго а час благо, како је кад затребало; а кад би опа |
је би често, помажући јој, код последње строфе пао у неко севдалијско расположење, бубнуо се пе |
ошао улицом, а да не застане, бар једну строфу да чује.</p> <p>Па ипак, кроза све то расположењ |
-Ламбре ни трага ни гласа.{S} Кира-Мана стрпељиво је подносила све, па и то што јој нема мужа.< |
, није ни помишљао.</p> <p>Кира-Мана је стрпељиво чекала; али и стрплењу најверније жене најпос |
<p>Кира-Мана је стрпељиво чекала; али и стрплењу најверније жене најпосле дође крај.{S} Она је |
ети, како га кроз цело тело проже топла струја и лако трептање.{S} Њему стаде пријатно и ведро; |
наливене пуне мишице и што јој се гибак струк тако еластично покреће.</p> <p>— То да не видим в |
ија, дотицао је својим крајем до самога струка.{S} Слика необично примамљива, да се Јанићије је |
тити еластично гибање и извијање витога струка и оно набрекло јелече, које се час пењаше <pb n= |
том врату, набреклом јелечету и танкоме струку, за који би страховали да ће се сада преломити п |
аше <pb n="127" /> уз леђа час спусташе струку, те тако показиваше око слабина прозрачну свилен |
вила леђима, да ти се чини, сад ће се у струку сломити.{S} А дебели курјук плетене косе, преко |
упна ћилибара.</p> <p>Иза појаса извади стручак босиока и пружи га домаћици.</p> <p>— Сутра па |
отвори.{S} У кутијици је лежао сасушени стручак босиока, онај, што га је некада нашао под својо |
"152" /> и сањао о оној, која му је тај стручак кришом под јастук турила.</p> <p>Сада му и ово |
љу и кришом испод јастука метнула један стручак босиока, заспао.{S} Сит и зачаран овом маштом, |
м, да прегледа туршију, кира-Анастасија стрча са доксата у мутвак Јанићију.</p> <p>— Ово теби! |
свога мужа, отури канту и пуна радости стрча доле.</p> <p>— Стиже ли? — Добро досли!{S} Како с |
овима, што су са њушке на одераној кожи стршили, човек, иоле вешт у читању хијероглифа и старих |
роси знојем што га проби.{S} Као дрвени стуб стоји и ни једним делом тела не миче, већ гледа у |
лицу једну велику збиљу, њему се чисто стужи од неке необјашњиве слутње.</p> <p>— Седи, мајсто |
јој се јаве, а камо ли на њезин праг да ступе.</p> <pb n="23" /> <p>Необично расположени седоше |
који се спокојно држао на кратким, као ступе дебелим и чврстим ногама.{S} Али тај недостатак п |
заслепи.</p> <pb n="59" /> <p>Јанићије ступи у хладовиту авлију, пуну османлука и зеленила, из |
а се срозао.</p> <p>Али људи, као људи, ступише са Јанићијем у објашњење, па, када се уверише д |
, кад угледа Јанићија, како јој долази, стушти обрве, а из очију само што не севнуше муње.</p> |
тражити.</p> <p>Кира-Анастасији се мало стушти лице, кад чу <pb n="69" /> где је оставио ствари |
о није још био произведен за калфу, оба су шегрта ипак сматрали као свога старешину.{S} Мајстор |
шалећи се. — А сад деде да видим каква су!</p> <p>— Немој, још мало; треба их окупати! — одгов |
мене, он ће ми опростити.</p> <p>Таква су размишљавања врло често занимала мајстор-Дишу, и кад |
а осећаја стојао је он као кривац, кога су осудили да га двојица шибају.</p> <p>— И опростићу ј |
е то таким одлучним гласом исказала, да су комшинице одмах пресекле разговор у томе правцу, јер |
вим зачетцима и била тако неуређена, да су се писма на хрпате губила или је пошиљалац често пут |
врдити тако на пречац.{S} Главно је, да су једно другоме вазда пакостили; често би се пута, она |
отати, а цеванице његове тако танке, да су у оним чампарима изгледале као танка сламчица, забод |
А ове две куме толико су се пазиле, да су једна другој без икаквих истраживања на голу реч вер |
, што је, мало по мало, успео дотле, да су га у чаршији сви Грко-цинцари почели убрајати као у |
ује тројкама, једрим и тако грлатим, да су својим терцетом, чим се промолише на свет, расплашил |
-Ламбре толико зачикавао и препадао, да су се сви по кући смејали од срца њезиноме страху и њег |
език удавача, којима би милије било, да су оне зурле пред њиховим капиџицима писнуле.</p> <p>А |
е је жалила и лелекала тако искрено, да су комшинице једва успеле, да је сачувају од какве му д |
тадањем Београду, јасно показиваху, да су сви угледнији занати и трговине у туђим рукама.</p> |
ога лица, а у лицу сав пребледео.{S} Да су ма шта друго изнели противу њега, не би га толико за |
ако изгледаше као да они то славе, а да су папуџије тек онако као гости за софром.</p> <p>Тако |
па до бућмеџијскога еспапа, изгледа да су, у овом невином обожавању и саучешћу, били заступљен |
вде.</p> <p>— А од куда бих ја знала да су то баш дреје кир-Ламбрине?{S} Што да бедим човека?</ |
</p> <p>Сузе и преклињање њезино, ма да су донекле утицале на Јанићија, ипак га нису ни мало по |
ју се од чесме, тек кад и сами увиде да су се и сувише дуго замајали.</p> <p>И Јанићије, као и |
пхођења и стишаних израза опажала је да су се споразумели.{S} И она уз осмејак пун љубазности п |
укама шчепала и вукла нечије косе, и да су нечије шаке њу гребале и ударале.{S} Неко је врискао |
.</p> <p>Јанићије уздрхта, кад опази да су сами.{S} Лепосава се збуни, али је та забуна брзо пр |
тила очима, за које не би могао рећи да су равнодушне.{S} Шта више, за она четири дана, кад ниј |
, псето, лажеш! — јечао је Диша, као да су га грчеви попали.</p> <p>— Не лажем, газда, Бога ми! |
болестан.{S} Какав то изгледаш, као да су те гује пиле.</p> <p>Јанићије не одговори, седе за п |
кира-Думиница све ово приповедала, када су одлазили једно другоме на ручак или вечеру.{S} Али ј |
мена пресече.{S} Тек после испита, када су младенци пред свештеником, законицима и грко-цинцарс |
војим шегртима.{S} Чак и родитељи, када су децу давали у руке мајстору, говорили су: „Твоје мес |
примана у сваку кућу.{S} Нарочито, када су се жене „на коме добу“ налазиле, она је била неопход |
осава је била као мало преплашена; када су је у цркви довели пред младожењу и метнули им венчил |
астасија није излазила из собе.{S} Када су зурле запиштале пред њезиним капиџиком, она је још г |
де.{S} Половина београдских жена и сада су тражиле њену помоћ, па, разуме се, све те жене знале |
где год би започео да се правда, свуда су га дочекивали сумњивим осмехом или тако чиме, што га |
а, уклони у Галац или Цариград, од куда су ондашњи трговци доносили робу.</p> <p>То је била доб |
да испратило мајстор-Дишу до лађе, чија су једрила била већ уздигнута <pb n="181" /> и спремна, |
ћ, сав ишаран резбама.</p> <p>Пустињака су затекли на коленима пред оним сандучетом.{S} Он је б |
ала дисати.</p> <p>Два супарника седела су за једним пањем и кројили по сахтијану са оштрим дик |
Даде, Пијаде, Гуша, Нуша, и т. д. била су, у то доба, као градски бедеми чврста имена, која го |
тве“. — Од озго, од стране Зерека, чула су се танка ћеманета циганска и тек по који усклик трој |
то садањем појасу мужева и жена, којима су деца једна тегоба, па тако и немају никога свога, ко |
јвиша их је било жена нероткиња, којима су већ дотужали прекори и искосо погледање њихових муже |
ко усплахирен пође из дућана.{S} Колена су му клецала од душевног узбуђења, али он је ишао напр |
грех.{S} И мајстор-Диши су замерали, па су га дуго и гонили, да се ожени, али он тога не учини, |
ад би продао ту ствар мени, света места су препуна других чудотворних светиња, па се не би ни о |
довице.{S} Знала је она врло добро, шта су све комшијске жене, па и ове две, за њу износиле и п |
е.</p> <p>Добра прилика у оно доба, кад су се капитали рачунали на грошеве; па још кад се има н |
још цар Константин и царица Јелена, кад су узели из Јерусалима часно дрво, тражили су и обећава |
н је потапшао Јанићија по рамену и, кад су у вече сели за совру, казао пред Лепосавом и Мацом: |
{S} А и како би могао размишљавати, кад су га све ове сплетке и догађаји толико узнемирили, да |
је комшилуку смрт њезине кћери.{S} Кад су хаџији јавили, њему се подсекоше ноге, и да се у том |
<milestone unit="subSection" /> <p>Кад су кир-Ламбре и Дума дошли кира-Анастасији, пријатно се |
држао у пристојној даљини од себе, сад су му се злурадо смејали и по укусу ондашње чаршије иск |
најтужније сузе пркосно смешиле, — сад су је редовно посећивале и она њима одлазила на посело, |
у то време, држала се сложно и, где год су њезине устабаше прегле, чаршија је за њима, као једа |
ашто он није кум?</p> <p>— Не може, род су.</p> <p>— Какав род?</p> <p>— Онако....</p> <p>— А б |
шчекивао бар једнога сина.</p> <p>Какве су му мисли и намере долазиле и то све на један мах у г |
, њени стараоци, кир-Дума и Ламбре, све су учинили, да свадба буде што већа.{S} Мало је који Гр |
се до сада догодило?{S} Момци су, слуге су то; а где је слуга сачувао газдин новац?</p> <p>И ст |
ала, трчкарала је она час у мутвак, где су два шегрта пословала, час у гостинску собу и као шев |
иђоше из последње улице на чистину, где су јеврејске баште и где је, пре седам година, први пут |
њенога загрљаја.</p> <p>— Да кажем где су.. ама тако, ако обећаш нешто.{S} Ако нећеш — онда..< |
врејској Махали, пред једном баштом где су се еврејске девојке искупиле на игру.</p> <p>— Од ку |
до врата.</p> <p>— Ама лажеш, бре! —Где су Ламбрине дреје?{S} Од куда Ламбре ту?</p> <p>— Ево и |
узмеш запис!{S} Зашто не узмеш?{S} Куде су ти деца, па теби?</p> <p>— Неће Ламбре!{S} Он како и |
комшинице и другарице Лепосавине такође су је обилазиле често; а тада у кући и башти било је вр |
и дреје.{S} Јанићије им није казао чије су дреје; али лепо су чули како је плакала и молила га |
ада гроша да ме кошта то!</p> <p>Хаџије су га сажаљевале; неки га и саветоваху, да се врати у Ј |
ом зеленилу и његову шумору.{S} Комшије су навраћале, да чују што о Диши, а и да узгред виде, к |
То беху дани тешких душевних мука, које су га ломиле и мучиле, а којима не мога одолети.{S} Ма |
што пре стану на пут неприликама, које су већ почеле овде онде искрсавати.</p> <p>А то се већ |
теља метати, покривено је даскама, које су над подом правиле узвишицу од прилике за пола шаке.{ |
е себи као осуђеник међу стварима, које су га сваки час подсећале на одбеглу жену; уздисао је и |
ешчић и свеже лице, озарено очима, које су се и кроз најтужније сузе пркосно смешиле, — сад су |
тив, она је била од оно мало жена, које су умеле не само да туђу тајну, када им се повери, дубо |
и у дућан коже, и готове јеменије, које су вас дан пред дућаном висиле, па већ почео спуштати ћ |
е била тако срећна, да и оне жене, које су већ сваку наду изгубиле, морадоше врло брзо обрадова |
ство и оне четрдесет и три године, које су га иза разапете антерије за леђима гледале.</p> <p>— |
а-Мацина па најпосле и све биљаре, које су јој усрдно помагале, да спасу Лепосаву, не помогоше. |
Некадање пријатељице и познанице, које су јој за време удовиштва с тешком муком прелазиле прек |
но довлачити у кућу неке чињарице, које су јој редовно у њезину душу увлачиле сумњу, а из санду |
ао се стотинама грозничавих мисли, које су се по његовој глави ломиле.</p> <p>Али једна, од сви |
ио жртва, играчка супротних мисли, које су га као јато грабљивих тичурина растрзале и кљувале.< |
само да покупује неке ситнице, за које су му пријатељи дали готов новац.</p> <p>Било је пријат |
свима странама Грке и Цинцаре, на које су, у то доба, мал’ те не као и на Турке мрзели.</p> <p |
р-Диша са својом широком шаком, од које су му уши тако често бридиле, и кира-Анастасија са оним |
тиљак и забаченом десном руком, из које су висиле бројанице за леђима, стао кир-Ламбре пред мут |
јатељице фудул-Стаменке (оне, ради које су се онако крвно завадили деда Митар и Станко туфегџиј |
тпунији, описивала све појединости које су, како је ко држао страну коме, бацале у тамну сенку |
лучајно.</p> <p>Право рећи саме прилике су за њега радиле.{S} Па зар то није срећан човек?</p> |
ао стрелом такнута, пала у незнан; муке су имали, докле су је повратили себи, а после је жалила |
што су му избијале по челу, показивале су, у томе часу, сву душевну борбу његову.</p> <p>— Јаз |
а.</p> <p>Све ове питоме особине дизале су му углед међу Грцима, али, у очима кир-Думиним, наро |
ице и услужност кира-Анастасије пријале су Јанићију много више него ли газдине ћушке, што их је |
ени!{S} Је ли од мајстор-Дише? — викале су девојке у један мах.</p> <p>— Та ућутите, сурунтије |
дањем ножева у бутину и мишице, тискале су се жене, било саме било са болесном дечицом, а и по |
помоћ, па, разуме се, све те жене знале су ценити и наградити њезин труд и добре услуге.</p> <p |
<pb n="165" /> Крвожедне намере стишале су се, а наместо њих овладала је њиме тиха туга, жеља д |
устим зеленилом београдских башта, челе су зујале и вредно прибирале сокове из белих расклопљен |
А чесме по Београду, у оно време, биле су као нека врста касине, где се свет састаје, да чује |
и сасвим непознатих јој жена, долазиле су, да виде чудо, па, узгред, и три пута помиришу.</p> |
евање.{S} Лепосавине другарице долазиле су, као на мобу, да јој помогну у пословима и спремању |
асположење за ово кратко време створиле су читав пустош; у души су му лежале развалине од свију |
та, пала у незнан; муке су имали, докле су је повратили себи, а после је жалила и лелекала тако |
оје браколомство.</p> <p>Међутим, докле су се са њиме дешавале ове промене, и његов верни Јанић |
<pb n="195" /> Спаситељ подносио, докле су му овим двокраким ексером длан пробијали.{S} Ексер ј |
која јој мужа преотела.</p> <p>А докле су њих двоје овде размишљавали, седео је Диша у ономе с |
жа, који јој се враћаше.</p> <p>А докле су они овако разговарали у гомили овога света, хаџи-Диш |
, скиде са зида малено дахире, те докле су зурлаши са улице изводили арију: <hi>чочек аваси</hi |
помишљала на мајстор-Дишу!</p> <p>Зурле су учиниле своје.{S} Од махале до махале и по чаршији п |
-Мацо! — викну он и са доксата, на коме су вечерали, изнесе је у башту и поче је обносити.{S} Л |
грчко-цинцарској нацији.</p> <p>О томе су били оба кума на чисто; али, тамо овамо, не оста им |
ама кој држи тај суд?{S} Има ги који не су ни род, ни коска од твоја коска, а искају исе да ги |
иница <pb n="211" /> тројанила.{S} Жене су као на чудо одлазиле породиљи са пуним рукама повојн |
кне у собу и врата забрави?{S} Али, оне су се тако љубазно смешиле; а она опет, као удовица, ра |
мајстор-Дишу изведу на праву стазу, оне су се свим средствима трудиле, да из прошлости лепе удо |
смела ни бунити ни протестовати.{S} Те су успомене припадале њезину удовиштву и, можда, надама |
ане повиле преко авлијскога зида; ласте су стреловито пролетале тик његових очију, а у јасној с |
журиш; немој да оклеваш, јер знаш какви су српски судови — говорио је Ламбре Диши, када је за т |
} Од куда Ламбре ту?</p> <p>— Ево и ови су видели, када сам их донео у дућан, а после сам их од |
таман како ваља.{S} До тога времена сви су еснафи били у цркви заступљени својим барјаком, само |
међу новим поклоницима леп углед; многи су његове услуге тражили, а он је на крају био захвалан |
А од судбине нико се не оте.{S} И други су патили, па опет нису помрли од глади.</p> <p>Дан из |
ове тужне домаће историје човека, чији су се идеали стопили у једну сврху, да се ороди са плем |
в новац.</p> <p>Било је пријатеља, који су му само поручили да им купи, а новац ће му дати, кад |
клоник долази овамо и свима онима, који су невични били обичајима овога света, стојао је на усл |
лутао тамо амо по густим трњацима, који су се више Стамбол-Капије богато ширили онде, где се да |
већ из виших педагошких принципа, који су у оно време у јеку цветали, а и зато, да у очима сво |
н према Јанићију и обојици шегрта, који су напустили посао, па онако седећи око пања узверено г |
олетњега мириса.{S} Дума и Ламбре, који су овог дана управљали целим весељем, наредили, да се с |
жељно гледао у онај хлеб и симите, који су се пушили по ћепенку.{S} Да му је сада онај цванцик, |
имани су дакле само поуздани људи, који су уз то били не само вешти јахачи но, у случају потреб |
сусрет после сватова.{S} Само они, који су као Јанићије, <pb n="170" /> били те среће, да свој |
ана у староме Београду за оне људе који су тек после седам и више година добивали децу: „Ишао у |
е прича то један; то причају многи који су видели.</p> <p>— А, е ли ко видео, када сте ви хтели |
жељно јео деран, то нека оцене они који су у животу имали прилике почешће гладовати.</p> <p>Дан |
хтијан, по поруџбинама.</p> <p>Они који су пре три дана видели мајстор Дишу, сад би се зачудили |
погано.{S} И жаба је погана — и Френки су погани!</p> <p>— Тако је! — одговори понизно Зосим — |
товима и снажним гласићима, потврђивали су у сложноме терцету чудо, о коме се једва мислити мог |
еснафа и грађанских редова учествовали су.{S} Весељу није ништа недостајало, а мајстор Диша се |
отисну.</p> <p>Дуго и дуго још стајали су:{S} Маца, Лепосава и Јанићије и гледали за лађом, ко |
несвеснога дела, <pb n="185" /> стојали су пред тетка-Мацом као немирна деца пред коју је учите |
/p> <p>Кира-Анастасија и Ламбре стојали су у соби сами једно према другоме; она намргођених обр |
</p> <p>Збуњени и црвени у лицу стојали су обоје сада једно наспрам другога.{S} Он опустио руке |
.</p> <p>Тетка Маца и Лепосава дочекали су заједно са Дишом Јанићија и обасули га свима похвала |
утра дан сви чираци са Јанићијем морали су отићи, да пољубе руку својој мајсторици.{S} Лепосава |
нерешљив.{S} Мисли и планови разлетали су се као варнице са упаљенога крова; и сваке од њих до |
одахну.</p> <p>Дани за данима протицали су преко мајстор-Дишинога крова много брже, него ли што |
гроша, море; а Маца и Лепосава слушали су и од времена на време превртали свету утвар.</p> <p> |
шија умири.{S} И тако, сви разлози били су тако снажни, да им се није могло одолети ни с које с |
узели из Јерусалима часно дрво, тражили су и обећавали ономе, ко им га донесе, пола царевине.{S |
вали; сам се тискао међу нас! — бранили су се Грци од оног прекора.</p> <p>А кир-Дума, коме је |
а до вечнога станишта.</p> <p>Сахранили су га до Лепосаве.</p> <milestone unit="subSection" /> |
у децу давали у руке мајстору, говорили су: „Твоје месо, моје кости; само <pb n="81" /> не уби; |
кир-Бенџо оставио за собом, претворили су пријатељи у готов новац, те тако, после неких обрачу |
едало о ономе чудноме сну.{S} Пријатељи су посећивали будућега хаџију, да се с њиме виде и разг |
ку близу Синџир-џамије!</p> <p>А цигани су ревносно лупали у гочеве, а она писка, што је од зур |
ано место.{S} У службу „татара“ примани су дакле само поуздани људи, који су уз то били не само |
оме Спиридону, кад је еснаф славио, они су увек позајмљивали барјак од палилулских ратара, а за |
не имадоше куражи да се лично јаве; они су чезнули, очекивали, да се сама кира-Анастасија досет |
стити.{S} Нико од Грка и Цинцара, а они су му били најобилније муштерије, неће завирити више у |
вој човек, а ти си њен господар. — Пари су твоје.</p> <p>— Јесте, моје; ама мени се све чини, д |
" /> не уби; удри, не жали!“ А мајстори су ревносно вршили овај аманет: „Докле ти не утаманим о |
а као сваки пут ми рече: „Твоји унучићи су у чељустима аждаје.{S} Реци мајстор-Диши нека иде у |
нда бити произведен за калфу.{S} Еснафи су према млађима имали такав правац и он се морао пошто |
о зна шта се до сада догодило?{S} Момци су, слуге су то; а где је слуга сачувао газдин новац?</ |
, зајапурен од наглога узбуђења.{S} Очи су му севале живље него ли до сада; момци се чисто забе |
1" /> неће је моћи жив дочекати.{S} Очи су му севале грозничаво и чисто набрекле.</p> <p>— Сува |
го и као велики грех.{S} И мајстор-Диши су замерали, па су га дуго и гонили, да се ожени, али о |
време створиле су читав пустош; у души су му лежале развалине од свију мисли што их је уз пут |
умњао.{S} Зар је једна жена била, којој су записи побожних дервиша помогли!{S} Ето му и куме, к |
ори кир-Дума, пруживши јој руку у којој су бројанице са педесет и четири зрна, као дренак дугуљ |
мео да долази кући преко дана.{S} Ручак су му доносили од куће шегрти, пре него што ће у вече з |
њиште и поче пирити у ватру, пред којом су били престављени лонци и рантлике.</p> <p>— Што ћути |
више од срца не очупа.</p> <p>Сутра дан су кира-Думиница и Ламбриница, у пратњи својих мужева и |
олети ни с које стране.</p> <p>Али, ако су се кумови и сложили у томе, није било баш тако лако |
вела Маца удовица, или тетка Маца, како су је по свем Београду звали.{S} Ова тетка Маца, није и |
обом, он је час брзо час успорено, како су га кад узавреле мисли распињале, тетурао ни сам не з |
чно расположени седоше оба кума, а како су већ били од својих жена предусретнути као прводаџије |
види колико сам страдао; Бог види како су ме сви они варали и поштење ми убијали, па, ако је б |
у је св. Ђорђе копљем пробио.{S} И тако су пролазили векови и о том се ексеру није ништа знало |
ислила на тако што, али њезине очи тако су севнуле, да га је тај поглед јако подсетио на онај д |
туђа хала и врана разнесе.</p> <p>Тако су протицали дани за данима, недеље за недељама, месеци |
бици, и мирис тамњана и измирне, толико су утицали на побожно расположење, да је са неком нејас |
е увек кривац.{S} А ове две куме толико су се пазиле, да су једна другој без икаквих истраживањ |
.{S} Мој пријатељ није баш од тих, само су комшије.</p> <p>—- Комшија, не комшија, еписи бир; а |
оји искрено тужише за покојницом, давно су иструнули: и неутешни супруг, мајстор Диша, и ожалош |
не, опет, које чезнуше за децом, обично су се обраћале на тетка-Мацу, да им она помогне и око њ |
е им није казао чије су дреје; али лепо су чули како је плакала и молила га и рекла му да ће му |
равична језа, кад спази оне капи.{S} То су трагови од свете крви, а спустити своја грешна уста |
и барјак од палилулских ратара, а за то су морали вазда ове сељаке да мећу о слави у чело софре |
знам, — то је Љубав.</l> </quote> <p>То су певале Лепосавине другарице; јер тетка Маца не беше |
бљено срце његово.{S} Грашке зноја, што су му избијале по челу, показивале су, у томе часу, сву |
очију ове лисице, а и по брковима, што су са њушке на одераној кожи стршили, човек, иоле вешт |
ислушкивао од куда сва ова пецкања, што су се међу девојкама у тај час чула, он би сазнао на пр |
атворена.</p> <p>Ова једна ситница, што су врата закључана, ускомеша у њему на ново ону ватру и |
а чисто, да ли да их воли или мрзи, што су Лепосаву у гроб отерали.</p> <p>Маца га је истински |
год прође, и онда није никако чудо, што су сви пријатељи пок. кир-Бенџе, а нарочито жене њихове |
есет онакових звона, каква беху она што су ове године први пут после Косова забрујала са Саборн |
ма и извиривао из оних двеју јамица што су се јављале, кад год би се у сну мало јаче насмејала. |
-Дишинога крова много брже, него ли што су они можда промицали над главом самога мајстор-Дише, |
во као свршену ствар и, пре него ли што су њихови мужеви успели да се појаве у ћор-Ахметовој ка |
“ ексера.{S} Ексер као и сви ексери што су, само се од ових разликовао, што је на оштроме крају |
н; али јучерање „гледање“ и осмејци што су их, том приликом, њих двоје кришом измењали, још га |
беше од оних, који олако напуштају што су предузели.{S} Место да устане, он поче на широко опи |
му је само више пријатеља стицало, јер су они знали кога под „фукаром“ и говедом разуме мајсто |
ах пресекле разговор у томе правцу, јер су осетиле, да им она не би ништа казала, баш и када би |
уле и сви, који живљаху у оне дане, већ су давно полегали.{S} Густи трњак и зеленило преплавило |
е у ћор-Ахметовој кафани на Зереку, већ су отишле у посету лепој удовици.</p> <p>Свака од њих, |
говце да пазар престаје; и погдегде већ су се спуштали ћепенци и затварали дућани.{S} И Јанићиј |
капа, налик на половину диње.{S} Такву су капу носили махом варошани како по Србији тако и по |
је кошуља од танке ћерћелије, кроз коју су руделе једре контуре, одскакала на грудима.{S} А он, |
рамена и раздрљеном кошуљом, кроз коју су широко избијала снажна набрекла прса, ишао је он пре |
<p>— Газдарице, шта то радиш? — Ево, ту су шегрти у дућану, видеће.</p> <p>— Хоћу да се давим.. |
анатлијама и трговцима.{S} Мајстор-Дишу су већ инако сматрали као човека који се од њих одваја |
зговор.</p> <p>Цео тај дан мајстор-Дишу су то овде то онде дочекивали сличним питањима, и где г |
едао ове у вис уздигнуте руке, са којих су широки рукави кошуље спали на рамена, те тако покази |
е грозничаво и чисто набрекле.</p> <p>— Сува кучка, бре!{S} Ели ћеш ми платиш за ово спацирање |
а у ушима.{S} Све ово било је за њега и сувише нејасно, али ипак је толико <pb n="86" /> разбир |
учан и заповедни тон, па му дође сада и сувише изненадно све ово.</p> <p>— Имаш ли Бога, имаш л |
рине хаљине, била је за његове године и сувише стара, да би јој се могао пожалити.{S} Са Лепоса |
чесме, тек кад и сами увиде да су се и сувише дуго замајали.</p> <p>И Јанићије, као и сваки др |
пролећа он није чуо, — све је то било и сувише слабо да га изведе из неме дубине у коју је тону |
на Дунаву.</p> <p>Но та зарицања беху и сувише слаба, да бар за који тренут стишају метеж, који |
јатно што је судбина поштедела од једне сувишне бриге без које се може бити.{S} А да би се пред |
агу дућана, очевидно савлађујући у себи сувишну збуњеност и страх и трудећи се да се колико тол |
брака, а како је ствар била очигледна, суд му је и то досудио.{S} Да се ствар што пре оконча, |
ада је за ту новост дознао.{S} Каже се: суд; ама кој држи тај суд?{S} Има ги који не су ни род, |
знао.{S} Каже се: суд; ама кој држи тај суд?{S} Има ги који не су ни род, ни коска од твоја кос |
стасија случајно допринела.{S} На позив суда да дође у Београд, да се суди, она је из Галца одг |
ву и колико је могао сигурније изиђе из суда оправдан.</p> <p>Докле је он полагао заклетву, сто |
<p>Судбина га је заквачила већ; а кога судба једаред само дохвати у своје незграпне шаке и поч |
ада се над његовом главом надвијала зла судба, потпуно сплео и у страху од могућне несреће, чим |
> <p>— Е, како да вас утешимо, куме?{S} Судбина, к’смет, сто кажу Турци.</p> <p>— А где је она? |
Гркињом.</p> <p>Но човек једно мисли, а судбина друго ради.{S} Мајстор Диша је већ у велико при |
торију не сазнаду а камо ли да их таква судбина снађе!{S} Доста, ако кажем, да је он био налик |
но да патимо и да гладујемо, то је онда судбина!{S} А од судбине нико се не оте.{S} И други су |
пи лако.{S} Јанићију је тек предстојала судбина.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Мајстор |
estone unit="subSection" /> <p>Чудна је судбина човечја.{S} Нити зна од чега ће умрети ни од че |
екада, докле још и не мишљаше, да ће је судбина предати мајстор-Диши.{S} Па и овај Јанићије Бик |
ротив, њој је било врло пријатно што је судбина поштедела од једне сувишне бриге без које се мо |
од рачуна.{S} Ниједна пара, коју му је судбина наменила, није му измицала из шака.{S} Неуморно |
остала, над његовом главом надвијала се судбина, која у мало што не поремети све наде хаџијине. |
а оно што је шегрту спремао.</p> <p>Али судбина, која се тога дана наднела над вратом Јанићију, |
.{S} Осетио је да му се овога часа дели судбина, и он исприча газда-Диши потанко све шта је бил |
шегрта, па тек онда да га дарује. — Но судбина је ваљда тако хтела, да Јанићије добије ону ћуш |
он тога не учини, можда и зато, што му судбина, у коју је он безусловно веровао, беше наменила |
ају, у који се до грла заглибио.</p> <p>Судбина га је заквачила већ; а кога судба једаред само |
гладујемо, то је онда судбина!{S} А од судбине нико се не оте.{S} И други су патили, па опет н |
му остало ништа друго, него да се преда судбини, па да га она на својим леђима изнесе.</p> <p>Н |
му притискала зјело.</l> <l>Ах, печална судбино!{S} Всецјело</l> <l>Количество бољезни и јада</ |
еља.{S} Хаџи-Диша се потпуно помирио са судбином.{S} Али, како који дан више, Јанићију се чињаш |
и пустити да се цео свет исмева његовом судбином, то је двострука штета, коју никако не би мога |
ање да ће ма чиме другим ублажити своју судбину.{S} Она му не одговори ни речи, него га поче од |
детињство везало за ову кућу и хаџијину судбину, био је као утучен.{S} Од хаџије није се Маца н |
На позив суда да дође у Београд, да се суди, она је из Галца одговорила, да јој Диша ништа не |
са тешким срцем дижу на обрамице своје судове и растају се од чесме, тек кад и сами увиде да с |
снуждено стоји и не миче се, она остави судове и дотрча му.</p> <p>— Шта је, море, што си подуп |
> <p>Као утучен вратио се кући, оставио судове пуне воде у мутвак, па ни да је сачекао за који |
оска, а искају исе да ги даш.{S} Српски судови кесе секу.{S} Него, сас Божја воља, сутра да си |
ој да оклеваш, јер знаш какви су српски судови — говорио је Ламбре Диши, када је за ту новост д |
чин мираз, а Дишу да туже митрополиту и суду за срамоту, што ју је нанео њиховој штићеници.</p> |
главу.</p> <p>Сутра дан Дума је отишао суду, да још с те стране покуша.{S} Али Диша одрече и т |
} Зашто баш да и она не пође?{S} Ако је суђено да патимо и да гладујемо, то је онда судбина!{S} |
S} Надао се али са стрепњом, да је њему суђено да умре без порода и да му имање туђа хала и вра |
о и немају никога свога, који би им, на суђеноме часу, свећу додржао и паром очи заклопио.</p> |
, докле је како тако умири.</p> <p>— Од суза нема лек, џанум; него да разговарамо шта да се рад |
загледала, можда би опазила трагове од суза; али Маци то и не паде на ум.</p> <p>— Седиш, ћерк |
ца, кад виде, како она не може да се од суза поврати.</p> <p>— Ето, шта... одговори Лепосава кр |
о.{S} Кад га је погледала, једна јој се суза скотрља с лица.</p> <p>— Е, де, не плачи!{S} Не ид |
а удовиштва говориле; колико ли је само суза у потаји пролила у својој кући, када би јој која п |
на ово наишао.</p> <p>Место опроштајних суза успомени на свога кир-Бенџу она је одиграла чочек- |
ћи још док се није ни сасушио траг оних суза, што их је за кир-Бенџом проливала.{S} Али како ли |
не и разбистри.</p> <p>Анастасија га је сузама и преклињањем задобила, и он је, у тренутку душе |
о ове лепе грешнице, чије очи, заливене сузама и очајањем, изгледаху ипак тако детињски насмеја |
престрављеним погледом, бледим лицем и сузама у очима, које га тако жалостиво гледају.</p> <p> |
рани од тешке слутње, од једном се зали сузама и поче силио јецати.</p> <p>Лепосава прикова пог |
уге лисице.{S} По оним крупним, зеленим сузама што капаху из очију ове лисице, а и по брковима, |
<pb n="78" /> је попустио пред њезиним сузама и претњом, да ће у Дунав скочити.</p> <p>Тако га |
дост отрује!</p> <p>Кир-Ламбре, узбуђен сузама и пребацивањима, а помишљајући на последице свег |
, дужност му је била да их најодлучније сузбије.</p> <p>Али на који начин?{S} Да зађе кроз маха |
е жениш; а када течеш, за кога течеш! — суздахнуо би кир-Диша, нарочито онда, када се у своме д |
Анастасија пребледе, очи јој стадоше, а сузе у часу усахнуше, кад зачу да Ламбрино одело није к |
-Маци ударише сузе на очи; говори му, а сузе без јецања и плача теку кап по кап низ образе.</p> |
год би опазио како јој од силнога смеха сузе на очи ударе.{S} Смејала се тако слатко, као дете |
ено очима, које су се и кроз најтужније сузе пркосно смешиле, — сад су је редовно посећивале и |
де у мутвак, тек да од Јанићија сакрије сузе, које је облише.</p> <p>И тако, дан из дан, Јанићи |
и савијеним кажипрстом обриса две вреле сузе које му низ лице кануше.</p> <p>Тетка Маца је опаз |
у у кућа.</p> <p>Обе куме, кад угледаше сузе удовичине, и саме се ражалише и бризнуше у плач, п |
иде, угледа сада.{S} Тетка-Маци ударише сузе на очи; говори му, а сузе без јецања и плача теку |
га и утученога.</p> <p>Јанићију ударише сузе на очи.</p> <p>— Шта је, море, те плачеш?</p> <p>— |
е, после овакога обрта, у мах пресушише сузе, прими две аспре, (а то је био први поклон што га |
ада они запиташе, хоће ли, њој потекоше сузе и место сваког одговора приступи им руци.</p> <p>— |
кун бре, — прети јој кира-Думиница кроз сузе и весело — нема висе да фудулис кроз чаршија, ћепе |
ан, и на растанку за градом чак му се и сузе у очима завртеше.{S} Загрлио је снажно хаџи-Дишу, |
<p>— Зашто?</p> <p>Јанићије брзо угуши сузе, од којих се застидео, и исприча тетка Маци, како |
честит човек — рече Маца утирући полако сузе, које је не слушаху, него једнако капаху — ако си |
што је Јанићију мало час казала.</p> <p>Сузе и преклињање њезино, ма да су донекле утицале на Ј |
роизвођење било је већ на прагу.</p> <p>Сузе му навреше на очи и он их кришом од пролазника утр |
ожју, икону која је од времена на време сузила.{S} Испосник није давао испод пет хиљада гроша, |
<l>И тој, која лежи у тљености,</l> <l>Сузом горком орошава кости!“</l> </quote> <p>А одмах, и |
довица била у стању да утаре трогодишњу сузу над успоменом покојнога супруга.</p> <p>Кир-Ламбре |
нагло привуче себи.{S} Необичан пламен сукну му уз образе, а у глави га захвати чудна несвести |
ваке испоруке он сав претрну.{S} Крв му сукну у главу и страшна забуна толико га обузе, да му у |
све више расла.</p> <p>Сад, после овога сукоба, који се за најкраће време по целоме Београду ра |
сам не погледа, да се с ким на улици не сукоби.</p> <p>Анастасија је одмах после одласка Ламбри |
размишљао шта га све може снаћи, кад се сукоби са разјареним Дишом; мучио се на стотину начина, |
адао да ће се у овим заклоњеним улицама сукобити са својим бившим пријатељом, стаде, разрогачи |
па се разгоревала у очима, из којих је суктала силна врелина.</p> <p>Морао се ипак вратити у д |
ога доласка, Јанићије је живео као мали султан.</p> <p>Посластице и услужност кира-Анастасије п |
имо.{S} Богатији је, мој синко, он и од Султана и од Господар-Милоша па чак и од капетан-Мише.{ |
— Јесте, ама тих пара ти немаш!{S} Пола султанове царевине давао је цар Костадин за ово.</p> <p |
/p> <pb n="166" /> <p>— Па не ли викаше Суља добошар за теб’ да те с власт фаћају.</p> <p>Јанић |
е општинскога добоша.{S} Грлати добошар Суља разглавио вилице и на памет виче искупљеноме народ |
ених очију заблену у госта.</p> <p>— Ја сум, кир-Диса, ваш кум и пријател.{S} Еле, како сте? — |
је жена?</p> <p>— Не знам кир-Диса; не сум вам ништо скривио.</p> <p>— Јабучицу ћу да ти ишчуп |
на жена, а ја да плаћам трошкови!{S} Не сум писмено тражио, кад требаше, па сад да запишемо у п |
ћи се кир-Думи на таком разговору. — Не сум јој ни татко ни брат, ни кум; ако се разбирате за њ |
кира-Анастасија претрпела.</p> <p>— Не сум му ни ја дузна остала! — Иска, маторо магаре, да по |
зашто да ја плаћам ваш ортаклук, кад не сум ништо крив?{S} Зашто да се криво закунете? — викао |
а-Дишин ту на прагу, у њему се појавила сумња, да то што је обећао није добро и да ће газда-Диш |
како му је кеса украдена, они, да не би сумња на њих пала, пристадоше, да се над сваким <pb n=" |
тране тако што десити.</p> <p>У то није сумњала, али се плашила ипак, да сада кир-Диша не сазна |
p>И тако, оно, у што је Јанићије одавна сумњао и пажљиво мотрио, али што није могао да лако утв |
чини оцем, о томе кир-Диша није ни мало сумњао.{S} Зар је једна жена била, којој су записи побо |
е кира-Манино дело, о томе није ни мало сумњао, ма да је од некога времена она на ново започела |
ер? — упита мајстор Диша.</p> <p>— Нема сумње — оговори Зосим. — Богоугодника познаје цео свет, |
а премишља што да предузме.</p> <p>Нема сумње, да би кир-Диша, као и многи други, ово питање из |
но... знаш... (сад и Лепосава запе, без сумње мучећи се да овог несрећног младића што боље убед |
, да се ствар сама собом развија, и без сумње чекала згодан час, када ће јој се зет опет жени в |
свему овоме имао појма, Јанићије би без сумње ово расположење њезине душе протумачио у своју ко |
ој нема спаса; он је то одело однео без сумње кира-Мани.{S} Сад јој не остајаше друго већ или д |
већ да поверујемо кира-Маниној потајној сумњи, да се и кира-Думиница помало плашила, да она „ва |
прелазиле преко прага и ревносно бацале сумњиве погледе на онај младешчић и свеже лице, озарено |
ео да се правда, свуда су га дочекивали сумњивим осмехом или тако чиме, што га је уверавало да |
ме се овако мајстор-Дишино држање учини сумњиво.</p> <p>Али мајстор Диша не чу ово питање?{S} П |
бар да је кира-Мана имала право, што је сумњичила свога мужа!{S} Цела чаршија знала је да један |
е су јој редовно у њезину душу увлачиле сумњу, а из сандука извлачиле разне ствари: шкуртељке, |
огдегде, онако узгред, тек да наговести сумњу и оно што се по чаршији говори, поче му пребацива |
нестало кир-Ламбре, а и да искаже своју сумњу противу Дише, који је ономад јавно казао да ће га |
и!“</l> </quote> <p>А одмах, испод ових суморних и нешто загонетних стихова, стојало је урезано |
" /> <p>— Па ништа! — одговори Јанићије суморно. — Није ми баш ништа урадио.</p> <p>— Па што му |
, чија блага светлост обасјаваше његово суморно лице и ону кајсију, тамо, што је густим гранама |
<p>Тако га је на улицама затекао и први сумрак, те једно то, што би могао пасти патроли у руке, |
у коме лежи свети ексер, не би му за ту суму дао.</p> <p>— А од чега он чува? — запита Зосим.</ |
ни како да се брани у махали од својих сународника, ни како да изведе ствар, те да се брука за |
ублажи.</p> <p>А дан је био врло врео, сунце је прижижало озго, а над земљом, нарочито око чеш |
лађом, која је носила мајстор-Дишу.{S} Сунце је жегло пуном јаром, Дунав се сјактио од сунчани |
дочекао је и долазак свога мајстора. — Сунце зашло већ, а тамна румен, која је ишчезавала заје |
ине у коју је тонуо.</p> <p>Најзад, кад сунце поче да прижиже а хлад од дафине скрете и остави |
еј, тамо, преко мора на сто конака, где сунце залази.</p> <p>— Знам — одговори пустињак — знам; |
шти под оним густим дрвећем, које не да сунцу на земљу.{S} Кира-Мана, кума-Думиница и остале же |
ао је и расејано гледао, према јутарњем сунцу, на западни поруб, тамо, од куда се уздизаху вита |
ци, а камо ли на овако благом пролетњем сунцу.</p> <p>Бик стао насред дућана, па гледа разрогач |
ше топлог сунчевог зрака, да се на њему сунча, добра му је била и хладна месечина.</p> <p>А Леп |
еодољиве чежње, којом сав ваздух и овај сунчани зрак и оно лишће, што са бујних грана под ветри |
па их прислонила уз чардак и ужива како сунчани зраци одблескују о калаисано посуђе, чисто се з |
војачке душе са мирисом ђулса, а очи са сунчаним зраком.{S} Био је у Еврејској Махали, пред јед |
жегло пуном јаром, Дунав се сјактио од сунчаних зракова, а лађа је све даље и даље клизила, до |
а кућа могла позавидети.</p> <p>Топло и сунчано лето грејало је над густим зеленилом београдски |
миди хаџијнога крова трептила је у оној сунчаној ведрини зелена чуваркућа, што се над надстрешн |
пролетале тик његових очију, а у јасној сунчаној светлости зујало је неколико пчела; један круп |
оме разговарају.{S} А рано јутром и око сунчева смираја чесменски зид и не види се од гомиле пр |
намицао којекако, па кад не беше топлог сунчевог зрака, да се на њему сунча, добра му је била и |
младожења све у реду затекао.</p> <p>О сунчеву смирају, у очи недеље, запишташе зурле и затутњ |
те око њега неколико пута и изгуби се у сунчеву зраку; но ни један од тих звукова свежега проле |
дан ноћ није давала дисати.</p> <p>Два супарника седела су за једним пањем и кројили по сахтиј |
живота.{S} Једном речи, између ова два супротна осећаја стојао је он као кривац, кога су осуди |
али заман!{S} Он је био жртва, играчка супротних мисли, које су га као јато грабљивих тичурина |
и извести кира-Анастасију, како јој је супруг већ отпутовао.</p> <p>Јанићија Бика, и ако није |
вас отровао?</p> <p>— Ти! — продера се супруг и подиже обе песнице у вис.</p> <p>Кира-Анастаси |
<p>Сеј памјатник подиже зјело уцвјељени супруг</p> <p>Хаџи-Диша“.</p> <pb n="6" /> <p>Па где је |
над гробом у тузи се гуши</l> <l>Вјерни супруг сред жизненог мрака</l> <l>Ко остатак от земаљск |
ојницом, давно су иструнули: и неутешни супруг, мајстор Диша, и ожалошћени калфа, Јанићије Бик, |
пљесну се рукама, када угледа како јој супруг стоји <pb n="90" /> стегнутих песница, а антериј |
ије <pb n="15" /> ни помишљала да свога супруга ожалости.{S} А да је удаду за Србина, то би био |
ди, сад чисто није могла да позна свога супруга.{S} Он се није обазирао ни на њезине оштре изра |
сно и без икакве стрепње дочекује свога супруга.</p> <p>Кира-Анастасија одреши бошчу, у којој ј |
тасија и залупи вратима под носем свога супруга.</p> <p>А мајстор Диша, још збуњенији него што |
трогодишњу сузу над успоменом покојнога супруга.</p> <p>Кир-Ламбре би, можда, причекао још коју |
радоше врло брзо обрадовати забринутога супруга са по једним наследником.</p> <p>Ова њезина веш |
ашила, да она „ватра“ не опече и њезина супруга.</p> <p>Како му драго, тек обе куме прихватише |
да је оно кожа њезиног рано изгубљеног супруга, лисца, и да она, као свака неутешна и честита |
ко мирно и дубоко као да се између ње и супруга није ништа десило.</p> <p>Сутра дан, бунован и |
е послове, а ту бригу оставила је своме супругу.</p> <p>Диша постаде све нестрпељивији и поче д |
рибу порила, и стаде према разјареноме супругу.</p> <p>— Ела-те, ако искате да вас закољем!{S} |
је почивајет Лепосава, папуџика, вјерна супружница мајстор-Дише обућара, честију и љубовју озар |
и да се једним непромишљеним кораком не сурва у провале, па таман изашао на чистину и подвикнуо |
се у једноме тренутку до темеља у прах сурвала.</p> <p>Готово посрћући и не видећи ништа пред |
, у то време, у Београду се са највећом суревнивошћу пратио приватан, породички живот и домаћи |
оји би просјака, са прага свога дућана, сурово најурили.{S} И он се тога држао као стене.{S} Пр |
{S} Па то за онај гоч?</p> <p>— Унутра, сурунтије!{S} Шта сте се раскокотале по сокаку! — подви |
војке у један мах.</p> <p>— Та ућутите, сурунтије ниједне; оставите момка на миру! — викну тетк |
А што она да лаже...</p> <p>— У мутвак, сурунтијо; шта си ми се ту успропадила! — подвикну Маца |
дан! — Свет види, а он не види какву је сурунтију узео! — Оди ти овамо, тетка Маца ће тебе да п |
-Мана, чим их отпрати очима, штуче кроз суседне капиџике и башче до <pb n="18" /> кира-Думинице |
воде.</p> <p>Мајстор-Диша му потрча на сусрет, али и сам увиде, да би то било неприлично да он |
утке, где би се најмање могао надати на сусрет са мајстор-Дишом.{S} Али, овога пута не послужи |
>Али ја нећу даље да описујем овај први сусрет после сватова.{S} Само они, који су као Јанићије |
, мало стишанији после овако пријатнога сусрета, али и зачуђен, <pb n="73" /> кад угледа како к |
га не могу врнем“.</p> <p>Сад, када се сусрете са Јанићијем, њој севну изненадна мисао.</p> <p |
вудаве сокачиће, кад се на једноме углу сусрете са кира-Маном.</p> <p>Од како је Ламбре отишао, |
Диша, а очију не подиже, само да се не сусретне са оним погледом, што се упиљио у њега.</p> <p |
анићије гледа у страну и избегава да се сусретне са њезиним очима.</p> <p>— Смилуј се!</p> <p>Ј |
иваше као орјатин, који ће га на првоме сусрету на комадиће растргати, приковаше га за онај мин |
посрамљена, кира-Мана ће је на свакоме сусрету попљувати, кума-Думиница и остале честите жене |
сокачићима где се могао најмање надати сусрету с киме, то му је било све.{S} А како му је било |
ови кесе секу.{S} Него, сас Божја воља, сутра да си кренеш; до Дубравица на каик, а за тим кола |
— Тако је он причао њојзи, како га је, сутра дан по прстену, нашла <pb n="45" /> фудул-Стаменк |
и месим што хоћу и како умем.{S} Данас, сутра, кад ти жена оде у буџак, па ти роди сина слабачк |
ако је погано пцовао!</p> <p>— Пеки!{S} Сутра ћу се накусурати.</p> <p>— На полицију њега, да с |
завуче се и тако целу ноћ преспава.{S} Сутра дан је опет лутао, али много даље, пут Мокрога Лу |
по кући, како одавна није запевала.{S} Сутра дан испрати мужа до капиџика, пољуби га у руку, а |
и тражити га, и врати се кући.</p> <p>— Сутра ћемо се већ разговарати, а до јутра нека му буде |
к босиока и пружи га домаћици.</p> <p>— Сутра па да изволите на куде моју домакицу, на еден кад |
ти, да заноћиш?</p> <p>— Неће; казао да сутра дођем по своје ствари, па да идем куд знам.</p> < |
ет.</p> <p>Кир-Диша наредио жени, да за сутра спреми вечеру и да позове Ламбру, Думу и њихове ж |
мразила са светом, да сада говорим, па сутра да ми се каже како сам казала и оно што није? — о |
посао и како му он није дао.{S} Кад је сутра дан Јанићије однео једне јеменије тетка-Маци, зат |
зна докле би ово ломљење трајало, да се сутра дан не догоди нешто, што је Јанићијевој одлуци да |
а патос, где тврдо заспа.</p> <p>Кад се сутра дан пробуди и виде где и како лежи, скочио је и ј |
о ради, нити јој је падало на ум, да ће сутра дан постати испрошеница а до друге недеље и кира- |
ку?</p> <p>— Још му неје вакат, него ће сутра моја домакица да ми наниже оште едно килибар-зрно |
бу и по авлији вукла.{S} Цео тај дан, и сутра дан, она је, као када је била здрава, радила по к |
где је провео прву ноћ без жене.{S} Тек сутра дан не беше га у дућану.{S} Јанићије Бик седео је |
је још те вечери дознао, да ће мајстор сутра звати на част и Ламбру и кира-Ману, па му дође не |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутра дан од раскрснице до раскрснице чуло се добовање |
ли, то се више од срца не очупа.</p> <p>Сутра дан су кира-Думиница и Ламбриница, у пратњи своји |
раху његов мајстор и мајсторица.</p> <p>Сутра дан сви чираци са Јанићијем морали су отићи, да п |
сли, а пламен му удари у образе.</p> <p>Сутра дан дође мајстор Диша у дућан, седе на ћепенак и, |
своје стране, позвао на весеље.</p> <p>Сутра дан, по прстену, пошао мајстор Диша у дућан; али |
о да знаш да ћу чинити као себи.</p> <p>Сутра дан је пола Београда испратило мајстор-Дишу до ла |
ње и супруга није ништа десило.</p> <p>Сутра дан, бунован и добро неиспаван, хаџија је отишао |
цао се од муке песницом у главу.</p> <p>Сутра дан Дума је отишао суду, да још с те стране покуш |
еним линијама на меку сахтијану.</p> <p>Сутра дан изиђе одлучно пред мајстора.</p> <p>— Мајстор |
ане пред удовичину кућу, да јој навести сутрашњи дан њихова прстена.{S} Све махале око Сака-чес |
а, изиђе му на очи кира-Мана са њезиним сухим контурама и очима у којима не беше ни трага од жи |
днео сам, мајсторе! — одговори Јанићије сухо и дрхћућим гласом.</p> <p>— А што си бре такав у л |
-Зосим је у светим местима живео само о сухом хлебу, маслинама и зејтину и та његова, већ увели |
ни кира-Анастасија постала је ових дана сушта услужност и љубазност наспрам Дишинога шегрта.{S} |
а има сина од седамнаест година, у лицу сушти отац а по нарави иста мајка.</p> <p>То му је све |
о је он, онако смрзао и бесвесан, могао схватати.{S} Срамота ће се за цело чути, те ни он није |
вари ишчезавају, али још као не може да схвати зашто то.{S} Али кад једног јутра, срчући кафу, |
се све више, те он није никако могао да схвати ни одреди, у каквом управо <pb n="74" /> положај |
кве утехе.{S} Он је са тим чакширицама, т.ј. са „братинском“ и „сестринском“ љубави намицао кој |
акаларидес, Даде, Пијаде, Гуша, Нуша, и т. д. била су, у то доба, као градски бедеми чврста име |
да их Грк пева.</p> <p>Али, чини ми се, та своја погрчена чувства никада боље и лепше није исти |
рца, ужљебила се дубоко у његову главу; та га је одлука подржавала и хранила, па донекле и утиш |
о, о томе није потребно ни помињати.{S} Та он се, до овога часа, уздао баш у саму газдарицу, <p |
да је то све још могућно поправити.{S} Та прстена још није било, а за десет дана, колико је до |
на је олакшала некој Маци Брњошевој.{S} Та Маца није за дуго имала деце, а њен муж Петар Брњош |
ексера и како се оно чудо догодило.{S} Та уверења богоугодник показује свакоме.</p> <p>Мајстор |
ајка, шта ти је? — брани се Лепосава. — Та и сама кажеш да ме мајстор Диша не проси.</p> <p>— Н |
а и лагано поглади свој образ.</p> <p>— Та ли ти је брига? — запита тихо, некако замишљено, виш |
викале су девојке у један мах.</p> <p>— Та ућутите, сурунтије ниједне; оставите момка на миру! |
и, удовицу удај! — казао је кир-Дума; а та је реч, као крилата, пролетела кроза све махале испо |
орати, пре свега, изићи међу људе.{S} А та сама помисао, да се сад, овако оцрњен и смешан, јави |
и буде, паре да намлати!</p> <p>Али сва та вика беше у залуд.{S} Хаџија је сахранио свога калфу |
због другога.{S} Јанићије је осећао, да та рука, што га тако често лупа по леђима, чини то из н |
и.{S} Од свих му се најподеснија чинила та, да некако кир-Дума измири Анастасију са Дишом, а он |
била јој је присна пријатељица; а сама та помисао била је довољна да је грубо запита: „Шта тра |
а чека да чује новости, а већ онда, кад та новост дође до последњега уха, развије се у читаву п |
тако и по Румунији и Грчкој.{S} Капа је та грчког, византијског порекла.</note> <note xml:id="S |
а су сами.{S} Лепосава се збуни, али је та забуна брзо пређе, узе јеменије и стаде их разгледат |
ћи свете утвари.</p> <p>— Хеј, да ми је та светиња у дућану, куд би ми крај био! — уздахну побо |
и један зрачак надања.</p> <p>И тако је та дивља, унутарња борба почела опадати и у својим обли |
че уважавао своју пуницу и зато, што је та жена и сада, као и пре, имала своје сигурне приходе. |
само да се осветио кир-Думи, него му је та освета донела 4000 гроша; а за мале новце, које је д |
енио, да свакога месеца слушам, како се та и та у комшилуку породила, а у мојој кући, ништа! — |
у, кући и деци, ако их је Бог дао.{S} И та особина тетка-Мацина створила јој је толики углед, д |
е баш врло озбиљно задржала мисао.{S} И та његова јучерања реч, сад га је много више мамила сво |
и онда, када је загрлио и пољубио.{S} И та реч, боље рећи, тај меки, нежни нагласак, који овој |
да свакога месеца слушам, како се та и та у комшилуку породила, а у мојој кући, ништа! — рече |
ићија жацну, кад сазнаде да га је чак и та срамота постигла.</p> <p>— Него знас сто је?{S} Иди |
мо о сухом хлебу, маслинама и зејтину и та његова, већ увелико позната испосничка наклоност, ст |
што се на толики пут одважио.</p> <p>Но та штета не оста усамљена.{S} Путовање до Београда трај |
простране равнице на Дунаву.</p> <p>Но та зарицања беху и сувише слаба, да бар за који тренут |
к.</p> <p>— Сто је то?{S} Ста искас сас та жена, бре? — развика се кир-Дума, што га грло доноси |
што ке па некој да узива, кад загриза у та јабука! — смеје се Думиница и пиљи у вазда насмејане |
у се истављала пред очи; и ма колико му та живахна појава била пријатна, ипак га је доводила у |
, да му у један мах изгледаше, да ће се таван на њега срушити.{S} Последња нада, за коју се так |
ни, као да му се сви зидови поклањају а таваница спушта на главу.</p> <p>— Јанићије!{S} Јанићиј |
о.{S} У један мах њему се учинило да се таваница са балванима срушила на његово теме и пригнечи |
му играти пред очима; а кад подиже очи тавану, њему се <pb n="119" /> учини, као да му се сви |
ео врућ шамар; али ће ми га, мајци, кад тад платити! — издаде се једаред пред шегртима, кад Лам |
да ће мајстор Диша на њихова врата кад тад закуцати.</p> <p>— Цинцарку, па још удовицу; брука! |
/p> <p>— Знала сам ја то, да ћеш ми кад тад рећи хвала, — одговори Маца задовољна оваквом сатис |
рдито му одбаце аспру у блато и оде.{S} Тада мајстор Диша тужно узвикне:</p> <p>— Нема сиротиње |
осавине такође су је обилазиле често; а тада у кући и башти било је врло живо и весело.{S} Лепо |
а осем једног детета, Лепосаве, коме је тада могло бити око дванаест година.</p> <p>Тетка Маца |
се онако смеје. — Ово девојче, коме је тада могло бити дванаест година, није могло никада да п |
снажним леђима.{S} Напротив, осећао је тада необично пријатно расположење, па би, после сваког |
мејао и дирао га за оно.{S} Јанићију је тада прекипело и добро је одаламио Лепосаву, а она, бра |
како ће му радњу да запали; а Јанићије тада размахну песницама, па га је толико тукао и газио, |
оји јако опомињаше на пробијање зида, и тада баш није могао више.</p> <p>И поред свега тога, шт |
саучасник своје газдарице и Ламбрин, и тада баш није могао ни замислити више, да му ваља своје |
ужа, а он хлеб свога мајстора.</p> <p>И тада му је долазило, да не чека, но да погази своје обе |
години, остави уцвељену младицу, којој тада не беше више од двадесет година.</p> <p>Може се ми |
нима пред оним сандучетом.{S} Он је баш тада довршавао молитву и из земљане кадионице окађивао |
ије упустила једну милојку, коју је баш тада на полицу пропињала.</p> <p>Да је о свему овоме им |
или би се с мајком разговарала.</p> <p>Тада би Јанићије из чежње и страшљивога очекивања прела |
инцарским и јеврејским фирмама, које, у тадањем Београду, јасно показиваху, да су сви угледнији |
ати, па је целога дана, као невеста, по тадашњем обичају, одстојала иза кумових леђа.</p> <p>Ја |
залазио у другу годину брачнога живота, тај је облачак постајао све гушћи, те би, по који пут, |
ћке, па кад год му је требало да пљуне, тај је посао са неком нарочитом важношћу вршио у ову ку |
ло и отишао пре Ускрса и Четрдесетнице, тај не може да буде хаџија.{S} А то је велики грех.</p> |
воје незграпне шаке и почне да га меси, тај се не откупи лако.{S} Јанићију је тек предстојала с |
рлио и пољубио.{S} И та реч, боље рећи, тај меки, нежни нагласак, који овој речи придаваше сасв |
вишев? — запита Лепосава.</p> <p>— Тај, тај, донеси ми га.</p> <p>Лепосава донесе хартијице, ха |
о све оно, што је до овога часа поднео, тај назив му изгледаше сада као пакосна подсмевка.</p> |
од тога часа Диша занеме као стена.{S} Тај њезин поглед толико га помете, да је изгубио сваку |
осно Лепосава и погледа га презриво.{S} Тај поглед га жацну и он од једном осети да јој мора вр |
им је био прикован Спаситељ за крст.{S} Тај ексер, како се тврдило, још цар Константин и царица |
на хаждајину жаоку, како је молују.{S} Тај двокраки врх био је покапан рђом као крвавим капима |
’ дервишев? — запита Лепосава.</p> <p>— Тај, тај, донеси ми га.</p> <p>Лепосава донесе хартијиц |
прегршт земљице на покојника.</p> <p>А тај покојник била је прва љубав, први њезин осећај, кој |
ве на гробу друге му жене, где вели, да тај „памјатник“ подиже својој „честитој“ жени, у нади, |
ина покојника.{S} Лепо јој се учини, да тај звук, што пара ухо те се уздиже изнад свију, виче: |
ша“.</p> <pb n="6" /> <p>Па где је сада тај „памјатник?“ Зађите у старо београдско гробље, идит |
Какав младожења?{S} Ич си не знајем за тај лаф (разговор)! — одговара још стидљивије удовица и |
пада замаче у сокаче.</p> <p>— И ето за тај посао, што је она викала на патролу, он је врнуо пр |
ваку кураж да јој џангриза; али, кад на тај начин не мога да излије своје нерасположење, он про |
и мираз, а он му га мора вратити, те на тај начин прекинути и последњи кончић, који га је опоми |
друга, а ову трећа и тако редом, те на тај начин, поремећен правим хаосом од мисли и узбуђења, |
обила, а који јој је помогао, те ти она тај запис метну у недра, носила га под пасом четири мес |
е саксије.</p> <p>— Елем, нема ништа од тај посао! — рече Ламбре скрушено и отури одело од себе |
ли њезине очи тако су севнуле, да га је тај поглед јако подсетио на онај догађај.</p> <p>И од т |
то, да је на прагу новога живота, да је тај човек, за кога се удаје, налетео на њену удовичку и |
о очекиваху да им објасни, чега ради је тај памук чудотворан и свет.</p> <p>— Помириши! — рече |
ига и о женидби устабашиној.{S} Који је тај што је први пронео глас, не зна се, али у велико се |
а осмејком на лицу заспала, тако јој је тај осмејак све до ране зоре играо час на уснама а час |
b n="152" /> и сањао о оној, која му је тај стручак кришом под јастук турила.</p> <p>Сада му и |
а зна ни за какав род.</p> <p>Сад му је тај стриц умро, па како није оставио никаквог завештања |
ј мој: као од брега одваљен!{S} Није се тај бојао ни десет „ерлија“.</p> <p>— А је ли ишао на х |
положено, готово насмејано, у колико се тај осмејак могао провући на површину из онога густога |
м, за које сте морали страховати, да ће тај час пући баш на ономе месту, где се пуца скопчавају |
смрти, па још смрти у својој кући.{S} И тај страх, што ће у своме дому видети мртваца, задржа г |
рави погрешку својих родитеља.</p> <p>И тај јединствени идеал, у који је унео срж свога живота, |
т дознао.{S} Каже се: суд; ама кој држи тај суд?{S} Има ги који не су ни род, ни коска од твоја |
о је била добра мисао и ко зна не би ли тај посао испао кир-Думи за руком; али Ламбре преко те |
ступе дебелим и чврстим ногама.{S} Али тај недостатак покривала је антерија до чланака и кратк |
</p> <p>А баш у томе часу, кад он учини тај покрет, што је могло некоме да изгледа, као да ће д |
/> одлучно подвикну, да се мајстор-Диши тај моменат учини врло сличан са оним, кад га кира-Анас |
уд је мајстор Диша бечио очи и очекивао тај срећни дан, Лепосава ни мукает.</p> <p>— Е, па зато |
се кроз собу и по авлији вукла.{S} Цео тај дан, и сутра дан, она је, као када је била здрава, |
и, ако принова не буде жива.</p> <p>Цео тај дан хаџија је провео као у некаквоме бунилу.{S} Тол |
ашу, па ето, готов разговор.</p> <p>Цео тај дан мајстор-Дишу су то овде то онде дочекивали слич |
м.{S} Није никако могао да разуме, како тај момак тако брзо измени своју ведру нарав, и ма да м |
з оне гужве, седе за посао, да ради; но тај посао, што га је у овако узбуђеном стању започео, з |
аји поверенога му еспапа, него је често тај еспап протурао са више користи, него ли и сам мајст |
фигуре.</p> <p>Да је нешто кир-Диша, у тај час, упао у собу и угледао ове у вис уздигнуте руке |
нијама јасно изрекне њезино име, кад, у тај пар уђе у дућан његов шегрт, Јанићије Бик, и унесе |
лека није могао надати ономе, што се, у тај пар, догађало тамо; тетка-Мацин долазак у дућан и о |
раду не прекиде кира-Анастасија, која у тај пар уђе у дућан.</p> <p>Била је необично тужна и ус |
, све докле их не прекиде Канче, која у тај пар уђе, да им јави за долазак Ламбрин.</p> <p>Фуду |
ова пецкања, што су се међу девојкама у тај час чула, он би сазнао на пример да је округао као |
децу, скупо је! — уздахну Диша, коме у тај пар прелети у памети, колики је све пут претурио и |
<p>— Уђите! — простења кир-Диша, коме у тај пар севну, да би му боље било да га је млатнуо какв |
се неопажено извуче из собе, када се у тај час указа на прагу кира-Анастасија са џезвом кафе и |
за газдом.</p> <p>Кира-Анастасија се у тај час мајала на доксату и залевала цвеће, које је озд |
и Јанићије да се потпуно изјасни, али у тај пар уђе тетка-Маца у мутвак.{S} Лепосава брзо поче |
а је потражим! — помисли једаред; али у тај исти пар дође му на ум она њезина претња и велики к |
некакав дрзак, изазивачки израз.</p> <p>Тај израз не измаче кир-Диши, и он се на један мах збун |
ацима који се стицаху у чаршију.</p> <p>Тај калуп, који га није погодио, одлучио је Јанићијево |
љи човек, сас кога ћу спацирам!“</p> <p>Тај „побољи човек“ био је кир-Ламбре, те тако је она са |
а сада већ није имала израз двомислен и тајанствен; лице јој је дошло запрепашћено.{S} Она се о |
ваши, давно запуштени гробови изгледају тајанствени!{S} У успомени, као кроза сан, кога се једв |
там.</p> <p>Тетка Маца одшкрину врата и тајанствено погледа, да их ко не ослушкује, а када се у |
ад самим кровом наднело, а који је тако тајанствено овога пута шуштао.</p> <p>Најзад се одлучи, |
кожу, па ове иконе, кандиоце, које тако тајанствено горука у слабо осветљеној собици, и мирис т |
p>Лепосавин догађај са Канчетом не оста тајна ни за комшилук ни за чаршију.{S} Када је мајстор |
а крв.</p> <p>У овоме можда и лежи кључ тајне, што је мајстор Диша одоцнио тако са својом женид |
авало.{S} Једнога дана зажмуре и повери тајну Лепосави.</p> <p>Лепосава га је слушала, па се не |
ути, она се бојала да неће моћи очувати тајну, коју јој је у једноме часу обећао.{S} Услед ове |
оказати Диши како прикрива једну прљаву тајну, ради које ће образ мајсторов поцрвенити.{S} И то |
ћи, и да помогну својој ближњој, да ову тајну од туђег ока сачува; ради те своје особине, тетка |
ало жена, које су умеле не само да туђу тајну, када им се повери, дубоко закопају, него, ако им |
а, које једва чекају да сазнаду за туђу тајну, па да је, на све четири стране, разнесу.{S} Напр |
S} Зар је то лепо од света?</p> <p>— Е, такав му је адет.{S} Оно знаш како је: ти си устабаша, |
ли.</p> <p>— Јеси јунак! — рече Маца. — Такав је био и онај мој: као од брега одваљен!{S} Није |
а он би био потпуно освећен.</p> <p>Ама такав начин освете био је немогућ.</p> <p>— Роспија!{S} |
ни Господар Вучићева Анула неће да има такав фистан, какав ћу ја теби да купим.</p> <p>Тако је |
дрхћућим гласом.</p> <p>— А што си бре такав у лицу? — запита Диша, коме паде у очи силна мала |
калфу.{S} Еснафи су према млађима имали такав правац и он се морао поштовати.{S} Па кад би то с |
је.</p> <p>— Бог с тобом, дете, што си такав? — узвикну <pb n="79" /> и тетка Маца, кад га угл |
а није трпео да га ико тако назива; јер такав назив само му је напомињао све оно, што је до ово |
е доврши шта је хтела рећи, већ удари у такав хистерични плач, да му требаше повише времена, до |
ма јелинских и римских философа.</p> <p>Такав један просвећени српски тип био је и мајстор Диша |
ан христијанскога гробља.</p> <p>— Ето, таква ће бити и твоја сахрана! — прошапута му онај разл |
ку и силом га одвуче једноме излазу.{S} Таква случајност за мајстор-Дишу била је сама Маца.</p> |
ењиваху кћер; а то је, ипак, била каква таква утеха.</p> <p>Али Јанићије се сасвим изменио.{S} |
и седео и само трљао чело тражећи каква таква излаза, кира-Анастасија, у хистеричну наступу, ск |
уђу историју не сазнаду а камо ли да их таква судбина снађе!{S} Доста, ако кажем, да је он био |
еха од мене, он ће ми опростити.</p> <p>Таква су размишљавања врло често занимала мајстор-Дишу, |
огао доћи на овако препредену мисао.{S} Такве мисли не падају на памет шегртима.</p> <p>— А да |
а. — Хаџилук је за побожне људе а не за такве чапкуне као ти!</p> <p>Целе ове вечери Јанићије с |
, други отац, не може ни помишљати и на такве ешеклуке, на какве жена старатељева обично помишљ |
апута и одмахну главом, да се отресе од такве помисли.{S} Али ова новост тако је изненадно дошл |
ка, са којима је до своје женидбе какве такве везе одржавао.</p> <p>И кира-Анастасија могла је |
p>Маца не мога да остави зета без какве такве утехе.{S} Изишла је за њим и на све могућне начин |
кширицама, ипак је почео налазити какве такве утехе.{S} Он је са тим чакширицама, т.ј. са „брат |
Маца је у својој дугој пракси видела и такве ствари, од којих би се човеку дигла коса на глави |
ико и мајстор Диша, морала је да чује и такве ствари, на које би се узбунила чак и фудул-Стамен |
покреће.</p> <p>— То да не видим више — такви рукави!{S} Тако што не приличи честитој жени!</p> |
а то ћу цркви, нека је Божје.</p> <p>Са таквим мислима бавио се по вас дан; тетка-Маца није одл |
{S} Разуме се, да се Лепосава одупрла и таквим жељама, да тка платно како би Диша хтео; али зат |
и сам имао прилике у своме животу да о таквим стварима чује.{S} Међутим, тетка Маца је у својо |
, те баш и да није хтео да размишља и о таквим сокак-сплеткама, дужност му је била да их најодл |
не до одлуке доведе.{S} Разуме се да, у таквим приликама, било случај или ма какав спољашни ути |
срамоти, па баш када би знала, да је за такво дело не би вратио њезиној фамилији на вилајет; ме |
уморно свето тело одмарао; а пљунути на такво место већи је грех, него ли што је на цркву пљуну |
хале <pb n="14" /> уваженој кући, наста такво стање, да се већ и у комшилуку почело о томе расп |
само када те није везала са којеким; а таквога мужа свака би себи пожелела.</p> <p>— Мени не т |
аду гроша!{S} И она ороспија да превари таквога човека!{S} Море, да сам ја нешто у власти, ја б |
и каква му је жена.{S} И таман да се на таквој одлуци задржи, а у мислима му искрсну упоредо ки |
рополит, Антим, по народности Грк.{S} У таквој прилици први би запевао „<title>Тон деспота</tit |
у потребе, и издржљиви пешаци.</p> <p>У таквој служби татар-Јован је стекао ову кућицу, жену, п |
од би дошао, па сад одједаред да је под таквом срамотом оставиш.{S} Ако си тако мислио, мој син |
д појас и поче тешко уздисати.</p> <p>У таквом га стању затече и тетка-Маца, која се после дуго |
па зато се и мора веровати, да је само таквоме испоснику дато да за бадава дође до оне светиње |
, отишао је и тамо затекао Анастасију у таквоме стању, да му је и без њених речи постало јасно |
и како ћеш, ти ниси више дете!</p> <p>У таквоме несносноме душевноме расположењу дочекао је и д |
хеј, ко зна кад ће се вратити!</p> <p>У таквоме расположењу она је најрадије окретала на тужну |
или тешко, као боник, застење.</p> <p>У таквоме стању затекао га је у дућану кир-Дума.{S} Диша |
ајаста капа, налик на половину диње.{S} Такву су капу носили махом варошани како по Србији тако |
.</p> <p>— И ти да пустиш, да она учини такву лудост?!{S} Зашто си је пустила? — викну љутито.< |
стити своја грешна уста на то, целивати такву светињу чинило му се исто што и целивати руку Спа |
, кад се у своју отаџбину вратио, понео такву кутију, и у цркви, на служби Божјој, често је вад |
а мужа добро познавала, није веровала у такву претпоставку.{S} Кир-Диша је ревносно пазио на св |
оја и прилазити оној нацији, која је са таким презрењем гледала на јучерању рају, како сада теж |
> <p>— Лудаче! — одговори Лепосава, али таким нагласком, да му од једном стаде јасно оно што ма |
доброме гласу.</p> <p>Тетка Маца је то таким одлучним гласом исказала, да су комшинице одмах п |
тка Маца, али некако тако неодлучно и с таким изразом очију, као кад би неко хтео да каже:{S} Х |
— Бога ти, шта ти је? — рече му благо и такну га руком по мишици.</p> <p>— Ја... ја не могу так |
далеко, фудул-Стаменка је, као стрелом такнута, пала у незнан; муке су имали, докле су је повр |
а чаршија знала је да један „старатељ“, тако рећи, други отац, не може ни помишљати и на такве |
>— Нисам; али причају тако.</p> <p>— А, тако: причају! — учини кир-Дума и сажаљиво поче климати |
када ногом прекорачио кафанскога прага, тако и није могао брзо сазнати за ове сплетке, те да их |
главу и пружио једну ногу преко прага, тако још стоји држећи руком за кваку.</p> <p>— Еле, как |
бема рукама пружио сахан, да јој га да, тако је као окамењен и остао.</p> <p>— Ама, кира-Мана, |
е, да се овај разговор поведе баш сада, тако рећи пре него ли што је уцвељена удовица била у ст |
вељеном срцу.</p> <p>Као и сва чаршија, тако је и кир-Ламбре мајстор-Дишу уважавао и издвајао о |
азила у удовиштво, све је лепша бивала, тако, да о трогодишњем парастосу не беше у чаршији ни ј |
а, како је са осмејком на лицу заспала, тако јој је тај осмејак све до ране зоре играо час на у |
поклон нашла би и по једну киту цвећа, тако сређеног, да је удовица из њега могла прочитати и |
је сирота кира-Анастасија, као удовица, тако жељно чезнула.</p> <p>Али ма да је кир-Диша био за |
д онаква два красна човека!</p> <p>— Е, тако ти је то кад људи не гледају шта узимљу.</p> <p>Ов |
шином.{S} Још се чудотворни памук није, тако рећи, ни згрејао честито у Лепосавиним недрима, а |
ојих жена предусретнути као прводаџије, тако им и не би тешко, да одмах започну са својим предл |
Анастасија и кир-Ламбре.{S} Зашто, бре, тако?</p> <p>— Ја да јој опростим? — викну Диша.— Никад |
ако је шакама за собом напипао седиште, тако се скљокао на њега и блесасто гледао у Јанићија, к |
а врбову кладу.</p> <p>— Како Бог хоће, тако нека буде! — уздахну Диша и оде тетка-Мациној кући |
и беше? — пита Диша.</p> <p>— Очију ми, тако.{S} И па како је погано пцовао!</p> <p>— Пеки!{S} |
<p>Као што је кућу и жену оставио Маци, тако је радњу оставио на Јанићију.{S} Цео дан он је Јан |
ми само, је ли долазила по дреје, реци, тако не гледала очима своје дете!</p> <p>— Зашто, бре, |
аком чело.{S} Осећао је тежак притисак, тако тежак, као да му је цео мајстор Диша са свом својо |
/p> <p>Како је затворио леђима капиџик, тако је и остао наслоњен о њега, а од стида није смео д |
мајстора, који ти је као један родитељ, тако оставиш.</p> <p>Јанићије је ћутао и збуњено, натуш |
Диша јој вели: „Јесте!“ — Немој, болан, тако!</p> <p>— Не могу!{S} Овде, ето, овде боли, па ми |
контуре, одскакала на грудима.{S} А он, тако исто усплахирен, изгубио сву моћ мишљења, блене у |
али онај ђаво што јој се у душу увукао, тако се заквачио ноктима, да га ни за реп ни за уши не |
реч; то је грчка реч!...</p> <p>— Тако, тако мајстор-Дишо — поправи се Маца. — Ето, нећу; поган |
де његова жена, — то је било тако мило, тако неочекивано, да је од <pb n="21" /> силна изненађе |
и врата, кира-Анастасија га тако нежно, тако молећиво погледа, а руке склопи пред њим, као греш |
рлила га и стала се смејати тако јасно, тако помамно, да би јој се <pb n="27" /> смех чак на ул |
о слатко паде.{S} Јео је тако пријатно, тако слатко, да би и сит човек огладнео посматрајући он |
</p> <p>— Божја па твоја, сине!{S} Ето, тако раде поштени људи.{S} Знала сам ја, да си ти чести |
савршила у грчкоме и цинцарском језику, тако, да више ни у кући ни у чаршији није говорио друкч |
есто је вадио иза појаса и пљувао у њу, тако да је сваки од црквара могао разумети, како хаџија |
У то доба је поникла и она крилата реч, тако често изговарана у староме Београду за оне људе ко |
жљиво гледа у очи Дишине.</p> <p>— Шта: тако? — пита Диша, а очију не подиже, само да се не сус |
сваки види голе руке?{S} То је срамота; тако нека носи фудул-Стаменка.</p> <p>— Па све носе так |
То да не видим више — такви рукави!{S} Тако што не приличи честитој жени!</p> <p>— Па шта да р |
е?</p> <p>— А од куда ја знам, зете.{S} Тако ми рече Пречиста, а сад до тебе стоји.{S} Хвала Бо |
Јанићије, а Мајстор Диша остаде сам.{S} Тако је неко време ћутао и отирао зној, а мало за тим у |
ије кући сав задуван и врло узбуђен.{S} Тако се он никада није враћао из дућана.</p> <p>— Да не |
искрено покаје за учињено неверство.{S} Тако у чаршији нико не би сазнао о томе, како му је при |
пуну шаку женске косе. — Шта је ово?{S} Тако ли си научио ону твоју... твоју... да моме Канчету |
а тој ли те је твој мајстор оставио?{S} Тако ли му чуваше кућу, а бре?</p> <p>Јанићију се свет |
иш из те чиније оном водом, три пута. — Тако да радиш, снахо, па ће ти дете за три пута три дан |
унути, то је грех, који се не прашта. — Тако је објашњавао он познаницима своја утанчана чуства |
према коме је осећао велики решпект. — Тако је он причао њојзи, како га је, сутра дан по прсте |
а кад се казује за вас, не је истина? — Тако ли је?</p> <p>— Ама кир-Дума, куд ја да скачем пре |
а Лепосави и привуче је руком до себе — Тако!{S} Па деде сада да и мени кажеш оно, што си мајци |
е погана — и Френки су погани!</p> <p>— Тако је! — одговори понизно Зосим — али мој пријатељ же |
је то реч; то је грчка реч!...</p> <p>— Тако, тако мајстор-Дишо — поправи се Маца. — Ето, нећу; |
честитања по раним ћепенцима.</p> <p>— Тако те хоћу: да се ожениш, ја; а не да затварамо капиџ |
и се о обрамку, па само звера.</p> <p>— Тако ли беше? — пита Диша.</p> <p>— Очију ми, тако.{S} |
зар она?... простења кир-Диша.</p> <p>— Тако, газда, Бога ми!</p> <p>Диша скочи и онако усплахи |
амо живе Френки што једу жабе.</p> <p>— Тако је, богоугодниче.{S} Мој пријатељ није баш од тих, |
амо да теби и твојима помогне.</p> <p>— Тако и ваља.{S} Мајстор је више од оца; отац само што р |
ће и гледа у очи тетка-Мацине.</p> <p>— Тако... рече Маца, прсну у смех; али се брзо уозбиљи и |
и држи на крилу болесно дете.</p> <p>— Тако да радиш, снахо — говорио је дервиш овој жени — ов |
да џабе, што је прстен враћао.</p> <p>— Тако је, кир-Дума.{S} Ја и сам верујем, да је комшилук |
узбуђено тресну писмо о совру.</p> <p>— Тако брзо? — запита Лепосава, којој ових неколико месец |
бре, тамо?{S} Кога имаш тамо?</p> <p>— Тако; нећу да служим више.</p> <p>— Ја те не пуштам; ти |
иша да се ожени Лепосавом Мацином.{S} А тако се најзад и морало држати, пошто је мајстор Диша д |
од Дишине воље, ако би је спасао.{S} А тако се баш и десило.</p> <p>Кир-Диша је имао у Пожарев |
гра срце, кад у своме дућану угледа два тако уважена госта, и још више, када га, место оног про |
н није ишло, да изгуби пријатељство два тако угледна Грка а с њима и све грко-цинцарске муштери |
S} Кира-Мана не би имала смелости да га тако осрамоти, па баш када би знала, да је за такво дел |
>Кад приклопи врата, кира-Анастасија га тако нежно, тако молећиво погледа, а руке склопи пред њ |
бледим лицем и сузама у очима, које га тако жалостиво гледају.</p> <p>— А што се опет оженио њ |
крива ни дужна тера из радње, он би га тако издеветао за све, да се до века сећа, како је нечо |
Јанићије је осећао, да та рука, што га тако често лупа по леђима, чини то из нарочите милости, |
тако, али он није могао ни помислити да тако што предложи Маци.{S} Да је бар удовац, али пуштен |
и ми био брат.{S} И ко би други смео да тако уради?{S} Ја ето нисам никоме одала?</p> <p>— Ама |
/> <p>И овај собичак, у коме је некада тако спокојно седео по цео дан, прибирајући пару по пар |
ајстора долазио а Диша опет није никада тако одоцнио као овога пута.{S} Маца се у истини мало з |
дочекала, што јој се муж вратио, а сада тако презриво.</p> <p>— Мори, немој да се нећкаш; право |
х је било некада.</p> <p>— Камо ти сада тако јаког човека, као што беше мој покојник?{S} Једаре |
и потајно о лепој Гркињи, поста му сада тако тесан и мрачан, да би се угушио, само да је за нек |
нда да га дарује. — Но судбина је ваљда тако хтела, да Јанићије добије ону ћушку и да Диша не с |
аљда на Бога камењем бацао.{S} Ето и ја тако; донела сам Лепосаву тек у четвртој години.{S} А к |
ћије да каже шта ће; али навала осећаја тако је нагло јурила у његову главу, да му се језик спо |
да се иде из кућа — одговори Анастасија тако прибрано и тако хладно, као да прича о нечему што |
ни посластице, које је кира-Анастасија тако вешто градила, а да најбоље залогаје од тога не до |
о је самохран у свету, а живети до века тако без жене и без икакве наде на своје потомство, тол |
м, поред све оне кратке претње, спавала тако мирно и дубоко као да се између ње и супруга није |
тили себи, а после је жалила и лелекала тако искрено, да су комшинице једва успеле, да је сачув |
је он могао и помислити, када је почела тако говорити о пријатељици, од које се после сватова н |
око њих пробаје.{S} А рука јој је била тако срећна, да и оне жене, које су већ сваку наду изгу |
ери.{S} Синоћна пољска вечера није била тако издашна, да га за дуже време засити.{S} Имао је зд |
е налазила тек у првим зачетцима и била тако неуређена, да су се писма на хрпате губила или је |
е заклетве нагризала срце, па ипак била тако мила, сада му постаде мрско онако исто као и кир-Л |
етови, из једно поштовање што си родила тако добра ћерка.</p> <p>— Ти да ћутиш, кира-Мана! — ос |
/p> <p>— Ето, каже:{S} Да се врати, ама тако, да се пољубиш са кир-Ламбром, да Јанићија отераш, |
агрљаја.</p> <p>— Да кажем где су.. ама тако, ако обећаш нешто.{S} Ако нећеш — онда..</p> <p>— |
{S} Ова брза питања, што их је кир-Дума тако одлучно и оштро излагао, сплетоше га за часак.</p> |
.{S} Истина, Лепосава није помислила на тако што, али њезине очи тако су севнуле, да га је тај |
и срце и разум гонише, да се осврне на тако убедљиве разлоге кир-Думине, њему дође на ум, да ј |
жену у собу, и као човек који полази на тако далек пут, поче да је саветује, како да се влада, |
као да га сваки познаје и честита му на тако красном успеху, што га је јуче на „гледању“ и прст |
кад и њојзи превре, она му једног дана тако <pb n="177" /> одлучно подвикну, да се мајстор-Диш |
огано.</p> <pb n="56" /> <p>Поткрепљена тако снажним разлогом, дочекала је кир-Дишу на ручак, т |
очи и зачуђено се забленуо у њу; а она тако исто узрујана, да јој се недра од наглога дисања д |
и жена, којима су деца једна тегоба, па тако и немају никога свога, који би им, на суђеноме час |
кроз махале прво код кира-%Думиница, па тако редом све до фудул-Стаменкине куће.</p> <p>— Ух, к |
ишао из тетка-Мацине куће не зна се, па тако исто и где је провео прву ноћ без жене.{S} Тек сут |
а се поквари, чапкуне, бре?</p> <p>— Па тако, пре ђердека (ложнице)... знаш... пре, кад оно... |
руке јој клонуле а у недрима од страха тако силно бије, да јој је кошуља од танке ћерћелије, к |
— одговори Диша, весео, што га је Маца тако брзо обрадовала.</p> <p>Чудотворна хамајлија сада |
Грци, пуни једа, што се њихова удовица тако јавно срамоти, вичу на сва уста не само на мајстор |
и кир-Диша и његова жена примише стрица тако хладно и без икаквога обзира, да је старац одмах о |
мучиш?{S} Што не казујеш? — завапи Диша тако молебно и скрушено, као човек који предосећа да му |
а се озбиљно препаде за кћер, хаџи-Диша тако исто, а и Јанићије, кога је још прво детињство вез |
о од својих и жениних уста!</p> <p>Пред тако снажним разлозима мајстор Диша је попустио; а осем |
та око себе обмотати, а цеванице његове тако танке, да су у оним чампарима изгледале као танка |
ли се она с њим или је у истини она све тако мислила.</p> <p>— Ти ме не волиш... рече Јанићије |
овај запис на-по-за леђа.{S} Е, кад све тако урадиш, ти да гу одведеш у ђердек и тамо овај четв |
етио је, колико му је тешко, што се све тако десило.</p> <p>Али како није никуд излазио и сваки |
овај „црни“ Београд, где му је било све тако горко и мрско.</p> <p>И свему је она крива.{S} Ње |
метнули им венчила на главу, њој стаде тако тешко, да у мало не паде пред олтарем.{S} Била је |
ло час сапињаху, попуцаше, и њему стаде тако лако и ведро, те у мало што не поскочи, да је на н |
ја! кира-Анастасија!“</p> <p>И њој дође тако тужно; седе на миндерлук, обухвати шакама једно ко |
се тицати и удовице, те му некако дође тако нелагодно око срца, као ономе, који за леђи осећа |
сам пезевенк-баша!{S} Зашто да ми каже тако?</p> <p>Кир-Диши се смрачи, кад чу како му шегрт о |
ивуче себи.{S} Утисак <pb n="126" /> је тако снажан био, да му је лева рука, којом је обавио ви |
о ће се све свршити.</p> <p>Лепосава је тако безазлено гледала у свога мужа и тако му се предан |
естао да долази и кира-Анастасија га је тако сестрински пазила, да му се његово ћутање богато н |
ију и затварао га после свију, те га је тако ретко когод могао видети, кад дође и оде из дућана |
, што се тиче жене и пријатеља, кога је тако јако уважавао, на њих није обраћао пажњу, нити је |
би вернога и оданога калфу, на кога је тако свикао.</p> <p>Маца је опет бринула за Јанићија из |
ластичније фигуре чочечке игре, која је тако дражесно пристајала свежини и младости удовичине ф |
замисли и за све време вечере остала је тако замишљена.</p> <p>Осмога дана после овога писма, к |
е Лепосава испрошена и обележена, па је тако и урадила.{S} Другарице Лепосавине сјатише се, да |
тане чврст и непомичан као стена, па је тако и урадио.{S} Кира-Анастасија, навикнута да, на кра |
настасија је стајала насред собе, па је тако апатично и са тужним изразом лица посматрала облач |
ља нема господара у њој.{S} Јанићије је тако савесно водио послове, надгледао радњу и сакупљени |
за којом је толико чезнуо и од које је тако жељно ишчекивао бар једнога сина.</p> <p>Какве су |
одговарао је самоме себи.{S} А докле је тако размишљао и брижно погледао у „бешчедну“ будућност |
оставила му на врату троје деце, те је тако, у неку руку, морао да води двоструку бригу, и о р |
ио наспрам свога шегрта.{S} У потаји је тако осећао; али наравно био је принуђен, да то осећање |
ање над самим кровом наднело, а који је тако тајанствено овога пута шуштао.</p> <p>Најзад се од |
бе враџбине.{S} Зар си ти један који је тако страдао, па, када је скинуо враџбине, деце пуна ку |
у стању да проговори, у грудима јој је тако силно лупало а у грлу стезало, да је морала употре |
је већ произвео за калфу, доживљавао је тако исто једну важну промену.{S} Мајстор-Дишино често |
рлуку је спавао кир-Ламбре, а спавао је тако тврдо, да није ни осетио, када се Јанићије привуче |
у стању да ваздух удахне.{S} Стојао је тако неко време без речи, оборио главу на груди, тешко |
ао да самоме себи објасни?{S} Осећао је тако неку потајну страву, као кад очекујемо нешто што ћ |
а шта му је све учинила?</p> <p>Дуго је тако премишљао.{S} У мислима је гледао већ, како га нос |
сад му необично слатко паде.{S} Јео је тако пријатно, тако слатко, да би и сит човек огладнео |
едном речи, у кући хаџијиној цветало је тако, да му је и најбоља домаћинска кућа могла позавиде |
цаху, а у радњи мајстор-Дишиној ишло је тако, да се није ни опажало, да већ од толико недеља не |
гађаје на путу не пропитају.{S} И то је тако ишло, све докле се не помоли месец и докле мујезин |
ј да на њеној остане.{S} Весела, што је тако испало, кира-Анастасија спрема све што кир-Диши тр |
ја и обасули га свима похвалама, што је тако честит и одан своме мајстору; а Диша му, шта више, |
ећао, био је стид од самог себе, што је тако урадио.</p> <p>— Шта сад да чиним?{S} Овде ми више |
ог мене то!</p> <p>И ова слика, коју је тако замислио, растуживала га је и изазвала у њему ону |
ш нека веза чврсто држи за ону, коју је тако брзо напустио.{S} Сад ће кир-Дума затражити мираз, |
о му баш ни речи не одговори, а њему је тако потребно било, да о тој теми разговор продужи.</p> |
век пуна домаћих новости, а умела их је тако потпуно и слатко причати, да је милина била слушат |
ја? — одговори Јанићије. — Могао бих је тако сву ноћ носити, па да и не осетим.</p> <p>— Лудо! |
посава збуњена и изненађена, а Јанићије тако исто сметен и застиђен од несвеснога дела, <pb n=" |
зачаран овом маштом, заспао је Јанићије тако тврдо, да не би осетио, да га је когод те поћи изв |
нуту кожу, па ове иконе, кандиоце, које тако тајанствено горука у слабо осветљеној собици, и ми |
нићије зграби Лепосаву, диже је на руке тако лако као дете од две године и понесе је.</p> <p>— |
p>Кир-Дума уђе опрезно, а одмах за њиме тако исто обазриво увукоше се још два Цинцарина учтивог |
ава беше под руком, за цело би и с њоме тако: пљунуо би на онај дукат и сву би ногама изгазио.< |
ка носи, ама жена мајстор-Дишина не сме тако! -</p> <p>Једном речи, мајстор Диша се толико изме |
епосава опет климну главом; али сада не тако стидљиво већ с осмехом у очима, које слободно глед |
о гледаху у очи Дишине.</p> <p>— Ама не тако, већ кажи, да ти чујем гласа.</p> <p>— Хоћу! — одг |
ити могао, да ће му се од њихове стране тако што десити.</p> <p>У то није сумњала, али се плаши |
лику, која би одговарала положају једне тако лепе и угледне удовице.{S} Да је удаду за каквога |
увек, кад подвије врат и полети, мукне тако, да вам се чини то бик муче.</p> <p>Кир-Ламбре и с |
кам... промуца кира-Мана; али је Ламбре тако крвнички погледа и нешто по турски кроза зубе скре |
срцу, да је занесе, опије, па сад да се тако насилно у један мах угаси!</p> <milestone unit="su |
а баш он узме кира-Анастасију, те да се тако опере она срамота са грчкога имена, коју је Диша, |
то ли плачеш, лудо?{S} Камо среће да се тако и догоди; а она што прича, то јој је криво, завиди |
смеха сузе на очи ударе.{S} Смејала се тако слатко, као дете када га заголицају, па се и он, з |
да је била радо виђена у кућама где се тако што догодило, него је била уважавана и од оних жен |
збунила чак и фудул-Стаменка, кад би се тако што пронело за њезино Канче.</p> <p>Једнога јутра |
ом пролазила туда.</p> <p>— А што си се тако пофудулила, Лепосава? — запита Канче.</p> <p>— Нис |
тискивао га на своје груди, опраштао се тако неколико пута и једва га је пустио из загрљаја.{S} |
је све страшљивије куцало.{S} Ближио се тако пажљиво и спреман вазда, да се у згодном часу сагн |
јим јединчетом, како је то лаж и ако се тако што из њезине куће изнесе, то би могло нахудити ње |
а срушити.{S} Последња нада, за коју се тако грчевито ухватио, истрже му се из руку и он тешко |
ку, што није боље отварао очи, да му се тако што не догоди.</p> <p>Једнога вечера сео мајстор Д |
и разнесе на све стране.{S} Бар њему се тако чинило, јер, враћајући се у дућан замишљен и тешко |
собу и врата забрави?{S} Али, оне су се тако љубазно смешиле; а она опет, као удовица, раскриве |
си фудул-Стаменка.</p> <p>— Па све носе тако; не могу ни ја осем света.</p> <pb n="176" /> <p>— |
е пуних шест недеља у „контроманцу“, те тако хаџи-Диша мораде и по трећи пут да вади из ћемера |
, мираз је био још у његовим рукама, те тако му се чинило, као да га још нека веза чврсто држи |
оме под старост помреше деца и жена, те тако остаде самохран без игде икога.{S} Пуних петнаест |
ироки рукави кошуље спали на рамена, те тако показивали, можда најлепшу белину и руменило што с |
зују праве узроке свога расположења, те тако ни нама не остаје друго, већ да поверујемо кира-Ма |
ина ведра и вазда расположена нарав, те тако, после првога наступа и после четрдесетнице, сав о |
леменитим потомцима класичне нације, те тако, у своме будућем породу, исправи погрешку својих р |
па и комшинице истрчаше на капиџике, те тако мајстор Диша, који се баш тога и плашио, устукну у |
ај „побољи човек“ био је кир-Ламбре, те тако је она сама признала своје браколомство.</p> <p>Ме |
сељаке да мећу о слави у чело софре, те тако изгледаше као да они то славе, а да су папуџије те |
о на издисају свога пријатеља Бенџе, те тако, у неку руку, постао природни старалац младе удови |
азмишљања, мученички грчио од глади, те тако, и не мислећи, ноге га саме однесоше у шибљак, а р |
Јанићије мукну на њу бичјим гласом, те тако забашури Лепосавино дело.</p> <milestone unit="sub |
е, неће завирити више у његов дућан, те тако ће, мало по мало, вратити се на оно, што је био пр |
ато, зашто јој вереник врати прстен, те тако кир-Думи није остало другога пута, <pb n="39" /> н |
делом тела нијати одмерено и сетно, те тако изазивати утиске неких успомена, до душе не о кир- |
када је прошао трогодишњи парастос, те тако нестало и последњега изговора ради чега не би могл |
ђе из собе, да нешто види у мутваку, те тако Диша и Лепосава осташе сами.</p> <p>— Седи овде — |
127" /> уз леђа час спусташе струку, те тако показиваше око слабина прозрачну свилену кошуљицу. |
етворили су пријатељи у готов новац, те тако, после неких обрачуна, што их је кир-Дума имао изм |
е заустави на сокаку, <pb n="183" /> те тако Јанићије могаше да Лепосави још неколико речи доба |
нам.</p> <p>— Немој, снахо; него кад те тако запита, ти да јој кажеш: „Добро је, шућур Богу!“ — |
тетке Маце, чије је разговоре и савете тако радо слушао.</p> <p>— Све ти је по таман, свега им |
а и ородиће се са грчком нацијом, те ће тако, мало по мало, раскрстити са погрешком свога оца, |
тако? — хтеде да каже, али му се вилице тако стегоше, те он само нетремице звераше то у онај ду |
заблену у врата.{S} Стојао је нетремице тако; али, на његову срећу, нико не дође.</p> <p>— Ох, |
ући бежала.{S} Дође јој жао, па га поче тако болећиво гледати, као да би му хтела рећи: „Остани |
своје ћутање.{S} Али то му не испадаше тако олако, јер кад год би помислио да је са овим питањ |
плаши од овога наглога скока, који беше тако неспретан, да се задувани Ламбре умало не спотаче. |
тетка-Мацо! — застења Диша — немој више тако!</p> <pb n="120" /> <p>— Шта: немој! — запита Маца |
о, што је све осетио, кад је целивао, и тако нагло исцељење од искушења, које му до сада ни пос |
ајеве чибука, што им је Диша даровао, и тако светлећи пред собом, опростише се са домаћинима и |
у треба да се жени, ено му кира-Мане; и тако је њезин муж одбегао са његовом женом.</p> <p>— Ћу |
о потказивање из комшилука поверовао; и тако једноме кир-Думи и кир-Ламбри одрекао у неку руку |
по један цветак шебоја и замбака.{S} И тако, заборављајући на све што их дотле устручаваше, уђ |
га трчкарати до тетка-Мацине куће.{S} И тако, мало по мало, он се толико навикну на ову кућу, д |
о је, да се што пре чаршија умири.{S} И тако, сви разлози били су тако снажни, да им се није мо |
, коју је св. Ђорђе копљем пробио.{S} И тако су пролазили векови и о том се ексеру није ништа з |
а други после, тек, сви ћемо тамо!“ — и тако утешен сишао је у подрум, да у један бокал оточи р |
аним али речитим разлагањем.</p> <p>— И тако, турфа посла! — уздахну Диша, па се сневесели, као |
?</p> <p>— Како ћу? — запита Лепосава и тако ђаволасто <pb n="128" /> погледа, да све оне стеге |
е тако безазлено гледала у свога мужа и тако му се предано одала, да хаџија, и ако осећаше потр |
несе, да га постави у чело миндерлука и тако, као занета, оста насред собе стојећи.</p> <p>Прво |
и ту мисао потисну друга, а ову трећа и тако редом, те на тај начин, поремећен правим хаосом од |
а, њега раздрага песма, дође међу ове и тако ударише у пијанку и певање, да се чак и њему — каф |
разговарати, а до јутра нека му буде и тако, — рече Маци и седе, да вечера позну вечеру.</p> < |
згледаху ипак тако детињски насмејане и тако миле, да им се не би могло одолети.</p> <p>Томе из |
а њихове враџбине, продају, завуче се и тако целу ноћ преспава.{S} Сутра дан је опет лутао, али |
по венчању, обрадује тројкама, једрим и тако грлатим, да су својим терцетом, чим се промолише н |
> да ту жену није никада толико волео и тако везан био за њу, као баш сада, када га је она прев |
а — одговори Анастасија тако прибрано и тако хладно, као да прича о нечему што је се ни мало не |
и нека ватра обузе, да паде у постељу и тако цео дан лежаше у бунилу и несвести.</p> <p>Маца се |
о.{S} Па онда већ биће боље...</p> <p>И тако мајстор Диша, ведар и лак као младић, убрза из кућ |
где проби један зрачак надања.</p> <p>И тако је та дивља, унутарња борба почела опадати и у сво |
— поправи кир-Думу кир-Ламбре.</p> <p>И тако, оба кума, задовољни свак на своју руку, дигоше се |
сакрије сузе, које је облише.</p> <p>И тако, дан из дан, Јанићије је све више подлегао ономе т |
апиџику и нестаде га на улици.</p> <p>И тако, оно, у што је Јанићије одавна сумњао и пажљиво мо |
он све чвршће усађивао у њој.</p> <p>И тако у овој одличној и од све грчке махале <pb n="14" / |
овим трошковима, то није хтео.</p> <p>И тако хаџи-Диши не оста друго, него да сву ноћ уздише, к |
ик, а за тим кола ће да нађеш.</p> <p>И тако кира-Анастасији поможе овај случај да на њеној ост |
се правда — не иде.{S} А баш и када би тако радио, он сам, по својој повученој и срамежљивој н |
лука, који би му морао исплатити, те би тако хаџија имао двоструку штету: — готов новац би мора |
аче се са свога места.</p> <p>— Еле, ви тако? — започе кир-Дума, а не седа, него пребраја зрна |
тако криво на сама себе: зашто да уради тако, зашто да се пред свима обрука!</p> <p>— Иде! — ре |
жише му понова како нема смисла да седи тако сам, као „еден гурбетин“, поменуше му по десет пут |
пу носили махом варошани како по Србији тако и по Румунији и Грчкој.{S} Капа је та грчког, виза |
p> <p>— Лудо! — прошапута Лепосава, али тако болећивим гласом, да Јанићије од тога чисто задрхт |
ад ниси хтео?! — одговори Лепосава, али тако, да он сада не знађаше прашта ли му или се љути ба |
Не чуј, Боже! — прошапта Јанићије, али тако тихо, да га је Лепосава, која иђаше уза њ, једва ч |
аду, он је тек онда окретао српски, али тако, да се очито опажало, како с тешком муком изговара |
.</p> <p>— Хоће, вели, да се врати, али тако... продужи Маца и на половини речи застаде.{S} Вид |
нисам крив.{S} Ја баш нисам хтео... али тако...</p> <p>Лепосава се нагло окрете њему и погледа |
а су га дочекивали сумњивим осмехом или тако чиме, што га је уверавало да је много лакше уверит |
ио? — одговори Лепосава и сада га удари тако снажно у леђа, да је толико звекнуло, да је чак и |
под таквом срамотом оставиш.{S} Ако си тако мислио, мој синко, боље би и за тебе и за нас било |
јастук, загрлила га и стала се смејати тако јасно, тако помамно, да би јој се <pb n="27" /> см |
о стеченога, па да ли ће Јанићије умети тако поуздано да му и радњу надгледа, као што је поузда |
оје дреје мора ми дати; неће ваљда бити тако бездушан, да ме без ичега пусти у бели свет! — мис |
е, да му отвори, поче је тући и гњавити тако, да се једва искобељала из његових шака и побегла. |
ест година), то се не би могло утврдити тако на пречац.{S} Главно је, да су једно другоме вазда |
е помислила на тако што, али њезине очи тако су севнуле, да га је тај поглед јако подсетио на о |
својом широком шаком, од које су му уши тако често бридиле, и кира-Анастасија са оним престрављ |
је осетила инстиктивно и у грудима јој тако живо закуцало, да у мало није упустила једну милој |
еме показивао и бригу и радост, што јој тако давно невиђени гост опет у кућу долази.</p> <p>— Е |
у каже.</p> <p>— Чујеш, Јанићије, немој тако!{S} Не иди од нас.{S} Ето, нана те воли као сина, |
никако могао да разуме, како тај момак тако брзо измени своју ведру нарав, и ма да му ни на кр |
азвала у њему ону горку тугу, која ипак тако пријатно пада на рањено срце.</p> <p>— Обесићу се; |
ивене сузама и очајањем, изгледаху ипак тако детињски насмејане и тако миле, да им се не би мог |
у, и када је о чему причала, то је увек тако лагано и сређено разлагала, као да је водила рачун |
чини то из нарочите милости, па се увек тако намештао леђима, да је чисто нукао, само да продуж |
> <pb n="58" /> <p>И то је Јанићије Бик тако савесно вршио, да му ни највећа цепидлака, која тр |
не пуне мишице и што јој се гибак струк тако еластично покреће.</p> <p>— То да не видим више — |
ађанству уживаше, увеличао још и једним тако побожним делом.{S} У цркви је одслужено благодарењ |
ј је пуну власт надзора, како над кућом тако и над домаћицом, а што се тиче Јанићија, он је био |
и као један добар пријатељ како Ламбрин тако и покојника и његове удовице, журио је, да се што |
мајстор-Диши било чудно, како је могао тако лаковерно поверовати једној жени, која је потпуно |
но намерно.{S} Само, ко ли му је могао тако што наредити?{S} Да то није кира-Манино дело, о то |
ла мала ножица.</p> <p>И ноћас је сањао тако, као да јој проба јеменије; она му пружила босу но |
на не би ли у овим топлим оковима остао тако цео дан, да у исти мах не осећаше и неку чудновату |
алази међу најближим својима.{S} Управо тако је он мислио, ма да није никада знао како је то ме |
и главни разлог, чега ради је предузео тако далек пут, и хаџи-Зосим са највећом оданошћу обећа |
кључ тајне, што је мајстор Диша одоцнио тако са својом женидбом.{S} Могао је узети коју му драг |
у требаше повише времена, докле је како тако умири.</p> <p>— Од суза нема лек, џанум; него да р |
една... одговори тетка Маца, али некако тако неодлучно и с таким изразом очију, као кад би неко |
вога часа кир-Диша није трпео да га ико тако назива; јер такав назив само му је напомињао све о |
тела, да буде његова жена, — то је било тако мило, тако неочекивано, да је од <pb n="21" /> сил |
трана <pb n="22" /> и то му је долазило тако пријатно, као од умора задиханоме човеку, када га |
говори.{S} И то се све за њом говорило тако рећи још док се није ни сасушио траг оних суза, шт |
иша.</p> <p>— Е, чекај, зете; не иде то тако лако.{S} Ено је у соби, спрема се, да пред свога д |
од злих очију сачува.</p> <p>Све је то тако, али он није могао ни помислити да тако што предло |
ш? — зачуди се тетка Маца.</p> <p>— Ето тако; мило ми, што га истукао!</p> <p>Али ја нећу даље |
но, њему се чинило да Лепосава нарочито тако удешава, да је њој баш мило, што јој се испод широ |
, дете! (тетка-Маца га је сада нарочито тако ословила, ма да је од њега само једну или две годи |
<p>— Који ти је бес?{S} Што си се надуо тако?</p> <p>— Ти знаш.</p> <p>— А шта ја знам?</p> <p> |
о стабло једне дафине.</p> <p>— Ама зар тако? — хтеде да каже, али му се вилице тако стегоше, т |
гурао из мутвака, у коме је до мало час тако важне говоре водио.</p> <p>Неколико дана после ово |
дби од ћепенка и хлебова, чији је мирис тако дражио његов изгладнели стомак.</p> <p>— А да сам |
е, које није умео, удешавао је кроз нос тако, да ти се увек чинило као да их Грк пева.</p> <p>А |
есе од такве помисли.{S} Али ова новост тако је изненадно дошла; а то се све њега лично тицало, |
ве то запе у грлу, које му се на пакост тако стегло, да је једва био у стању да ваздух удахне.{ |
укавом <pb n="34" /> зној и по који пут тако застење, као тешки болесник кад га болови спопадну |
ом по мишици.</p> <p>— Ја... ја не могу тако... ја ћу... узмучи се Јанићије да каже шта ће; али |
Анастасија и утаче се у очи своме мужу тако дрско и изазивачки, да се овај чисто забезекнуо пр |
је видели?</p> <p>— Нисам; али причају тако.</p> <p>— А, тако: причају! — учини кир-Дума и саж |
/> <p>Све ово што угледа дође Јанићију тако слично са оним даном, кад га спопаде она вртоглави |
пуџијска, шта ти је ружно урадио, да му тако желиш? — рече Лепосава, која је после одласка муже |
е чаршије! — мишљаше Јанићије и дође му тако криво на сама себе: зашто да уради тако, зашто да |
и како му прекипе, отисну од себе Думу тако силно, да овај полете насатке и лупи леђима о зид. |
а умири.{S} И тако, сви разлози били су тако снажни, да им се није могло одолети ни с које стра |
це запламте.</p> <p>Била је у томе часу тако свежа и мила, да је Диша од сласти %гуташа очима.{ |
е све лепо свршило; али ти примери беху тако ретки, да је хаџија тек сада осећао, како би то до |
кира-Анастасија га удари ногом у трбух тако јако, да он јаукну, ухвати се обема рукама за трбу |
>— Сто хиљада — одговори по нова старац тако спокојно, као да то беше само један грош.</p> <p>— |
де.{S} Видело се јасно, да јој није баш тако пријатно да му испоручи све што јој је Анастасија |
потпуно освећен; можда није требао баш тако да учини, али он је био задовољан: ово му је куд и |
кумови и сложили у томе, није било баш тако лако пронаћи прилику, која би одговарала положају |
ушека опрану вуну, што им је кира-Мана (тако се звала Ламбрина жена) „на белегу“ и „среће ради“ |
<head> <hi>ГЛАВА ДРУГА</hi> </head> <p>Тако се сврши <hi>први део</hi> ове тужне домаће истори |
оже, само му не дај да се обеси!</p> <p>Тако је шапутала у себи, докле не одоле сан.{S} Кандилц |
да ми кумује, кумство га убило!</p> <p>Тако је мајстор Диша правдао и кумовим грехом свој грех |
ми бидете муж, онда — друго је“.</p> <p>Тако је причао Ламбре, но то није све.{S} Један од комш |
, кесицама и другим замотуљцима.</p> <p>Тако је то ишло пуних десет недеља.{S} Хаџи-Диша се пот |
а од поган закон не искам деца.</p> <p>Тако је кира-Мана бранећи себе и нехотице дала Анастаси |
рно пуштати густе хладне димове.</p> <p>Тако је кир-Диша покушао да употреби и ово последње сре |
руку свако уважење и поштовање.</p> <p>Тако је овога часа, докле је кир-Дума говорио, мајстор- |
имање туђа хала и врана разнесе.</p> <p>Тако су протицали дани за данима, недеље за недељама, м |
и затражила, да је водом напоји.</p> <p>Тако је било и овога јутра.{S} Диша је зором отишао у д |
ће јој се зет опет жени вратити.</p> <p>Тако је то трајало неколико недеља, кад једнога вечера |
претњом, да ће у Дунав скочити.</p> <p>Тако га је на улицама затекао и први сумрак, те једно т |
стан, какав ћу ја теби да купим.</p> <p>Тако је редовно обећавао Лепосави, па јој онда све ређа |
е тек онако као гости за софром.</p> <p>Тако ће мајстор Диша постићи двоструку корист; одужиће |
ега нисам никакве милости видео.</p> <p>Тако је, од прилике, решавао ову борбу Дишин шегрт и ст |
без тебе да живим, што ми треба?</p> <p>Тако је уздисао Ламбре, помишљајућИ како би му све праз |
Ко је још говеда појио кафом? —</p> <p>Тако је мајстор Диша често објашњавао своје назоре кир- |
, теби свећица, мени пензијица!“</p> <p>Тако је радила неколико година, све докле се не свикну |
то у грлу гуши; а када је завршио оно: „тако мени Бог помогао“, лепо му се учини, као да га неш |
ак умекшају.{S} Међу Србима је било већ такових људи, који, и ако не имађаху ни капи крви са Те |
ш ли зашто је све ово? — запита га Маца такође с осмехом.</p> <p>— Не — одговори Јанићије, звер |
да не бризне у плач.</p> <p>Јанићије је такође немо стојао пред овом очајничком приликом, обори |
са крста Спаситељева, у памуку, који је такође постао чудотворан: даје децу нероткињама, те и о |
је ту; комшинице и другарице Лепосавине такође су је обилазиле често; а тада у кући и башти бил |
дошао — одговори кир-Дума.{S} И Ламбре такође беше тога уверења, да тога мангупа не треба трпе |
адоше као укопани.{S} Кир-Диша, који се такође није надао да ће се у овим заклоњеним улицама су |
учини Ламбре, као чудећи се кир-Думи на таком разговору. — Не сум јој ни татко ни брат, ни кум; |
прелети преко лица нека тамна сенка; у такоме случају уозбиљила би се и страшљиво погледала на |
ао да не сте из пожаревацко!</p> <p>И у такоме правцу говорио је кир-Дума још дуго и дуго.{S} Н |
авом деф, другом руком удари по њему по такту мелодије, а ногама поче поцупкивати и горњим дело |
едан мајстор у чаршији, могао доћи и на таку мисао, да ноћу ускаче у кућу једне удовице.</p> <p |
те.</p> <p>Мајстор-Диши писнуше уши као таламбаси на звук невестина имена.{S} Она удовица, која |
адости.{S} Топло задовољство као мекани талас запљускивало га је са свих страна <pb n="22" /> и |
као кроза сан, кога се једва опомињемо, таласају се ваше спокојне сени у дугим антеријама емир- |
је обујимаше све што је око себе видео, таласало се у њему.{S} У један мах учини му се, да од с |
евојачко тело, осећала онај отпор и оно таласање њезиних недара.</p> <p>Долазило му да полуди.{ |
тасију Бенџину.</p> <p>У мало воде већи таласи, у малој чаршији већа узбуна.{S} Срби, познаници |
а је њему драго, нека га ваља на својим таласима, као што речна брзица ваља врбову кладу.</p> < |
из ову проклету варош, идем на вилает, там да плачем и пред иконе да кунем тебе Ламбре, зашто |
ле сан.{S} Кандилце поче јаче праскати, тама обузе црну икону, мрак се сведе у соби, и она засп |
ена сахтијана, мајушне као детиња шака, таман за њезину ножицу, која је, заједно са тим младешч |
а у кесу је метнуо шест стотина гроша, таман колико му је требало да са највећом штедњом доспе |
бијаш из те куће, а тамо девојче добро, таман за устабашу, па ето, готов разговор.</p> <p>Цео т |
лизини Витезде не уђоше у једну малену, таман као ћелија, собицу, чији зидови беху као у каквој |
> <p>— Кир-Ламбре, и да видиш какав!{S} Таман како је и заслужио. — Оставила га она ороспија, к |
огледа.</p> <p>— Капе, мајстор-Дишо!{S} Таман како приличи честитоме човеку.{S} Шта је то изнет |
шних девојака прснуше у кикот.</p> <p>— Таман?{S} Па то за онај гоч?</p> <p>— Унутра, сурунтије |
мишљеним кораком не сурва у провале, па таман изашао на чистину и подвикнуо: „Боже помози!“ — а |
лед у цркви.</p> <p>Овај савет дошао је таман како ваља.{S} До тога времена сви су еснафи били |
јавило их се безброј, стотине, а то је таман толико колико и ни једна.{S} Међутим, кира-Анаста |
пријатеља имао и каква му је жена.{S} И таман да се на таквој одлуци задржи, а у мислима му иск |
му се попе на леђа, па одатле на зид и таман да ускочи у њезину башчу, опучи му се камен под н |
Једном речи, о њој ће се свуда говорити таман онако, како се говори о фудул-Стаменки, ради које |
окачету извиривао је за зиданом оградом таман кров једне малене али врло спретне кућице са докс |
рата.{S} У овој улози, и ако му је било таман онако као одрасломе момку у детињим чакширицама, |
тако радо слушао.</p> <p>— Све ти је по таман, свега имаш; још само да те оженимо.</p> <p>— Мор |
лне жеге, свукао и на под бацио.</p> <p>Таман све то покупио и пошао, да се неопажено извуче из |
ак свога мајстора. — Сунце зашло већ, а тамна румен, која је ишчезавала заједно са мујезиновом |
вљу шалу и смех прелети преко лица нека тамна сенка; у такоме случају уозбиљила би се и страшљи |
асклопљених чашица купинова цвета, а по тамној ћерамиди хаџијнога крова трептила је у оној сунч |
ао све гушћи, те би, по који пут, бацио тамну сенку на кир-Дишино спокојство.</p> <p>— Кад се ж |
како је ко држао страну коме, бацале у тамну сенку час Дишу а час Анастасију Бенџину.</p> <p>У |
рука у слабо осветљеној собици, и мирис тамњана и измирне, толико су утицали на побожно располо |
, како ја сваког празника носим у цркву тамњана и палим свећу пред Богородицом и метанишем, сам |
ам бакшиша; а сада да се вратите онима, тамо.{S} Ама немојте глуво, него да свирате!{S} Свирајт |
Него знас сто је?{S} Иди на моја кућа, тамо се сакри, да те не види влас, а ја ћу се врнем да |
према јутарњем сунцу, на западни поруб, тамо, од куда се уздизаху вита минарета одблескујући по |
p>— А Бог би га знао; одоше пут Јалије, тамо, а за њима и Цигани, да их прате.</p> <p>Виде хаџи |
ш човек, хоћеш у село?{S} Шта ћеш, бре, тамо?{S} Кога имаш тамо?</p> <p>— Тако; нећу да служим |
>О томе су били оба кума на чисто; али, тамо овамо, не оста им друге, него да свој историјски п |
ругим лакрдијама; где га нису оставили, тамо би изникао међу сватовима, провлачио се са Мацином |
Диша.{S} Дошао је из срб-вилајета, хеј, тамо, преко мора на сто конака, где сунце залази.</p> < |
ваше његово суморно лице и ону кајсију, тамо, што је густим гранама тицала један малени прозор, |
као да би му хтела рећи: „Остани овде; тамо је туђина!“</p> <p>— Него ти, синко мој, да не чин |
> <p>— Знам — одговори пустињак — знам; тамо живе Френки што једу жабе.</p> <p>— Тако је, богоу |
јавља да је отишао на вилает, у Костур; тамо ће остати неколико месеци, а њега моли, да му обил |
буде младина, жену да изведеш у бакчу; тамо да је скинеш, ама нагу, ни папуче да нема на ноге. |
p> <p>— Ко, море?</p> <p>— Јанићије!{S} Тамо, на Јалији; сад ће да га донесу!</p> <p>— Кога да |
о, веран си ми био, па ето ти радње!{S} Тамо, у кући, да се нађеш тетка-Маци на помоћи и четвор |
</p> <p>После је отишао у Мокри Луг.{S} Тамо се погодио код једнога газде сељака, да му чува ов |
а време, отрчи до куће и обиђе децу.{S} Тамо би преседео по читаве сате, гледао их све троје, о |
ена; а како ти не избијаш из те куће, а тамо девојче добро, таман за устабашу, па ето, готов ра |
џија; на земљи ће ти се људи смејати, а тамо на небу то ће ти се уписати у највећи грех и неће |
ином.{S} Он се обазре око себе, погледа тамо од куда му допираше весело ћеретање, па кад опази |
сав послени свет, који се око ћепенака тамо и амо муваше, чинио се мајстор-Диши, да је баш дан |
га вући тамо.{S} Уђе у кафану, и остаде тамо до после поноћи.</p> <p>Прва мисао, која му, после |
држати.{S} Четвртога дана одлучи да оде тамо, па макар га од туда и најурили.</p> <p>Напротив, |
ваца, задржа га, те, место да одмах оде тамо, он се преплашен и клецајући довуче у башту.{S} Ја |
тасије, завири у мутвак, па кад не нађе тамо газдарицу, он извади онај цванцик, што му га она п |
л-Стаменкина соба и Анастасија, која је тамо плачна и очајна остала, беху једини предмет његови |
покрупнију мрву хлеба.</p> <p>— Шта је тамо? — запита Диша плашљиво.</p> <p>Јанићије подиже оч |
дуван од силног трчања.</p> <p>— Шта је тамо? — запита хаџија, узнемирен <pb n="209" /> од онак |
уће, ипак се није смела задржавати даље тамо.{S} Кир-Ламбре јој је био још једино њено уздање, |
— рече му он.</p> <p>— Шта знам, кад ме тамо вуче — одврати Диша.</p> <p>— То је искушење — одг |
ио му, да се у мутваку нађе и да остане тамо, све докле кир-Ламбра из куће не оде.</p> <p>— Не |
ци мајстор-Диши нека иде у Јерусалим, и тамо ће наћи копље моје.{S} Тим копљем пробошће аждају |
ао да га по други пут зове, отишао је и тамо затекао Анастасију у таквоме стању, да му је и без |
о глад, отишао је до једне симиџинице и тамо жељно гледао у онај хлеб и симите, који су се пуши |
те стране покуша.{S} Али Диша одрече и тамо дуг; чак изјави да ће се и заклети, али не да да г |
ако урадиш, ти да гу одведеш у ђердек и тамо овај четврти запис да спустиш у чашку ракије, па п |
ајде, бре, ћопеку један!{S} Седи и ради тамо, док те нисам овим калупом по лудој глави! — подви |
и врата, извири на ћошку, па, кад је ни тамо не спази, поче викати:</p> <p>— Куде си откршила г |
</p> <p>Завири у мутвак, али, кад је ни тамо не нађе, шкрипну зубима.{S} Инако надраженом сад ј |
дговори, али се грло запекло, па реч ни тамо ни амо.{S} Најпосле, кад опази да овако не може ду |
не избиваш од онуда!{S} Ваљда тек ниси тамо због Маце одлазио! — одговори Станко и поче се сме |
.</p> <p>— Најбоље, да ја престанем ићи тамо! — помисли и крете у дућан.</p> <p>У дућану је сед |
јанице, и нешто неодређено поче га вући тамо.{S} Уђе у кафану, и остаде тамо до после поноћи.</ |
се све више ближио.</p> <p>— Ено, онај тамо!</p> <p>— Ама, зар оно? — зачуди се Лепосава. — Их |
абуну.</p> <p>— Опет је боље да не идем тамо, — мислио је и с тешком муком, што самоме себи зат |
д је чула да јој је муж умро и сахрањен тамо далеко, фудул-Стаменка је, као стрелом такнута, па |
оконча, он је пун срџбе и очајања лутао тамо амо по густим трњацима, који су се више Стамбол-Ка |
ар да га и слаже, вукла га је неодољиво тамо, и он сав раслабљен изиђе из дућана и споредним со |
дати ономе, што се, у тај пар, догађало тамо; тетка-Мацин долазак у дућан и онако срдито захтев |
Један пре а други после, тек, сви ћемо тамо!“ — и тако утешен сишао је у подрум, да у један бо |
е је он чекао пред доксатом и задовољно тамо амо ходао, из собе се зачуше крупни гласови од деч |
инили примирје и заједно трче то амо то тамо, куда их мајстор Диша и тетка Маца шаљу; али, ипак |
а непријатно и поче зверати час амо час тамо; навикао је да од своје газдарице чује вазда одлуч |
ло?{S} Шта ћеш, бре, тамо?{S} Кога имаш тамо?</p> <p>— Тако; нећу да служим више.</p> <p>— Ја т |
бре?</p> <p>— Немој, газда, да ме шаљеш тамо: немам образа да јој на очи изиђем.</p> <p>— Зашто |
му је и сада личио на једну непрозирну таму којој нема излаза; али и кроз ту таму ево где проб |
у таму којој нема излаза; али и кроз ту таму ево где проби један зрачак надања.</p> <p>И тако ј |
тва“ прими десет цванцика пензије, њена танка фигура у жутој шкуртељчици и плавоме фистану, доб |
— Од озго, од стране Зерека, чула су се танка ћеманета циганска и тек по који усклик тројице но |
и капиџик отвори и %ни прагу се појави танка фигура фудул-Стаменкина у жутој шкуртељци.</p> <p |
е, да су у оним чампарима изгледале као танка сламчица, забодена усред најшире саксије.</p> <p> |
ха тако силно бије, да јој је кошуља од танке ћерћелије, кроз коју су руделе једре контуре, одс |
о јој се испод широких рукава кошуље од танке тканине прозиру као наливене пуне мишице и што јо |
9061_N2">Местве се праве од врло фине и танке коже; навлаче се преко чарапа, па се тек преко њи |
о себе обмотати, а цеванице његове тако танке, да су у оним чампарима изгледале као танка сламч |
кога чела, искрете мало у страну врат и танким гласом запева:</p> <quote> <l>„Кокона Маријола, |
о обичају изу јеменије пред вратима и у танким мествама уђе у собу.</p> <p>— Кали-мера, кир-Лам |
па јој се чак учини од једног необично танкога писка са зурла, као да то пишти прекором душа њ |
кама, витом врату, набреклом јелечету и танкоме струку, за који би страховали да ће се сада пре |
Дума.{S} Диша чисто претрну, кад угледа танку и мало повијену фигуру кир-Думину, у ћурчету и ан |
Тој ти је мудро реч. — упаде кир-Дума и тапше мајстор-Дишу по плећима. — За тебе ћемо да правим |
е пода небројеним уздасима и да почешће таре шаком чело, из кога ама баш ништа не мога да истеш |
здржљиви пешаци.</p> <p>У таквој служби татар-Јован је стекао ову кућицу, жену, па после и ћерч |
ла једну кућу, коју јој је муж, покојни татар-Јован, у наслеђе оставио.{S} Њезин муж служио је |
тизао на адресовано место.{S} У службу „татара“ примани су дакле само поуздани људи, који су уз |
{S} Њезин муж служио је дуго време као „татарин“ (курир, улак) прво у служби београдскога везир |
уми на таком разговору. — Не сум јој ни татко ни брат, ни кум; ако се разбирате за њено к’смет, |
оручила ти да дођете на једну баклаву и татлије вечерас.</p> <p>— Не могу, газда! — одговори од |
еним жутим кљуновима пиштаху за мамом и татом, који наизменце доношаху хране својој дечици.</p> |
! — зачу за леђима глас, а у исто време таче се неко његове руке.</p> <p>Кир-Ламбру прођоше жма |
а-човек.{S} Што да ме гледа?</p> <p>Ово тачно размишљање о своме положају он је по каткада исти |
е и уверио се о неоспорној савесности и тачности свога калфе, он је потапшао Јанићија по рамену |
а је умор савладао, отишао је у вече на Ташмајдан и у оним мрачним пећинама, где се обично беог |
Смрче му се, али ипак не одговори ништа ташти, на чије се разлоге већ у велике навикао да их пр |
ој се није ни мало надао, целива будућу ташту у руке.</p> <p>— А где ти је Лепосава? — запита с |
е?{S} У апса ћу ја вас <pb n="167" /> и твога мајстор-биволица!{S} Пцета! — викао је на сав гла |
овара.</p> <p>— Шта велиш?!...</p> <p>— Твој сам леб јео, газда, па сам ти и образ чувао; а ти |
пезевенк-башо?{S} Еле, за тој ли те је твој мајстор оставио?{S} Тако ли му чуваше кућу, а бре? |
ви породом, па да видиш онда како ће те твој Диша хранити.{S} Море, ни Господар Вучићева Анула |
p>— Ја нећу да мени нико каже, како сам твој пезевенк-баша.</p> <p>— Леле, зајеца Анастасија — |
сви причају, да се мајстор Диша пео на твоја леђа.“</p> <p>И ту Јанићије исприча мајстору све |
м, велику воштаницу да палим за душу на твоја мајка.{S} Брат да ми будеш, Јанићије... врати ми |
а Диша мало храбрије.</p> <p>— Божја па твоја, сине!{S} Ето, тако раде поштени људи.{S} Знала с |
} Има ги који не су ни род, ни коска од твоја коска, а искају исе да ги даш.{S} Српски судови к |
да ти пропева!{S} За девојку знаш да је твоја, неће те прекорети првим мужем; па децу да ти рађ |
а гробља.</p> <p>— Ето, таква ће бити и твоја сахрана! — прошапута му онај разложитији хришћанс |
ори: „добра храна, добар пород!“ Зар би твоја жена дошла теби здрава као тресак, да мој покојни |
дођеш.</p> <p>— Какву послу имам ја сас твоја мајка?</p> <p>— Кира-Анастасија...</p> <p>— Е, е, |
пута да викнеш: „Његова болест на тебе, твоје здравље на њега“.{S} Онда жабу да бациш на кров, |
зда си човек и свака би девојка пошла у твоје богатство — па, ето, и сад...{S} И зар је то лепо |
је Јанићије нешто пронео.</p> <p>— Па у твоје.</p> <p>— Ба!{S} За то ми није време!{S} Прво теб |
човек, а ти си њен господар. — Пари су твоје.</p> <p>— Јесте, моје; ама мени се све чини, да с |
у давали у руке мајстору, говорили су: „Твоје месо, моје кости; само <pb n="81" /> не уби; удри |
ута угледах, па као сваки пут ми рече: „Твоји унучићи су у чељустима аждаје.{S} Реци мајстор-Ди |
ре би и живот сактисало, само да теби и твојима помогне.</p> <p>— Тако и ваља.{S} Мајстор је ви |
</p> <p>— А шта: ја хоћу?{S} Ствар је у твојој руци.{S} Ти <pb n="145" /> паметујеш за цео есна |
то?{S} Да сам то, ја бих и сада седео у твојој радњи.</p> <p>Газда Диша га погледа разрогаченим |
Стаменка. — Срам нека буде ону твоју... твоју...{S} Косе ћу јој ишчупати, где је сретнем!{S} Кр |
ово?{S} Тако ли си научио ону твоју... твоју... да моме Канчету косе почупа! — пискала је фуду |
вет; боље на њену главу срамота него на твоју.{S} Имао си бре дреје у својим рукама, па што јој |
— Па зар сам ја крив томе?{S} Ја тебе и твоју кућу као рођену поштујем, а оно што они говоре ла |
купо платиш!{S} У полицију ћу ја тебе и твоју.... викала је фудул-Стаменка удаљујући се победни |
из гласа Стаменка. — Срам нека буде ону твоју... твоју...{S} Косе ћу јој ишчупати, где је сретн |
— Шта је ово?{S} Тако ли си научио ону твоју... твоју... да моме Канчету косе почупа! — пискал |
б да пљунеш?{S} На поље из куће!{S} Иди твоме Ламбри!</p> <p>— Е, ако је да се иде из кућа — од |
, да си жива и здрава и срећу да унесеш твоме домаћину у кућу! — рече Маца и пуна срца пољуби с |
емље, по којој је Спаситељ ходио и чуда творио, да се није усуђивао ни да пљуне на ту земљу.</p |
ype="notes"> <note xml:id="SRP19061_N1">Тврда и обла, јајаста капа, налик на половину диње.{S} |
, како ни он не верује што мајстор Диша тврди.</p> <p>— И што да износе поштену кућу на глас?{S |
Спаситељ за крст.{S} Тај ексер, како се тврдило, још цар Константин и царица Јелена, кад су узе |
дајеш за онај пањ? — Псетиште је оно! — Тврдица, погансуз!{S} Ух, ух, што му ја нисам била жена |
азлогом, дочекала је кир-Дишу на ручак, тврдо уверена, да ће га потпуно саломити.{S} Али се пре |
у руку живи.</p> <p>Када је оно отишао, тврдо науман да са собом доконча, он је пун срџбе и оча |
цу, врати се болесници, која је спавала тврдо.{S} У једно време Лепосави задрхта рука, коју је |
ој кафани попио, не обори иа патос, где тврдо заспа.</p> <p>Кад се сутра дан пробуди и виде где |
се ипак није чекало.</p> <p>Веровао је тврдо у моћ дервишевих хамајлија и он их једнога дана и |
вога потомства, он диже руке од свега и тврдо одлучи, да не доврши своје поклоништво, да се, ма |
е у себи шта ће и куда ће.{S} Остане ли тврдо на томе, да га не прими, онда је сасвим пропао; к |
је он дубоко поштовао и о којој је био тврдо уверен, да ће успети, да га измири.</p> <p>— А с |
је спавао кир-Ламбре, а спавао је тако тврдо, да није ни осетио, када се Јанићије привуче и ла |
ан овом маштом, заспао је Јанићије тако тврдо, да не би осетио, да га је когод те поћи извукао |
уминици и кира-Мани, да им се на Дишино тврдоглавство пожали.</p> <p>Али уместо да јој оне помо |
мом кроз чаршију, а глава није „калуп“, те да је она сама понесе и по мери капу избере.</p> <p> |
жаше пуних шест недеља у „контроманцу“, те тако хаџи-Диша мораде и по трећи пут да вади из ћеме |
у своме дому видети мртваца, задржа га, те, место да одмах оде тамо, он се преплашен и клецајућ |
ећао како га по трбуху коље, нагони га, те отвори капиџик тетка-Мацин и увуче се у њену авлију. |
госте.{S} Диша није имао никога свога, те му је тетка Маца сада замењивала мајку или бар стари |
д хаџи-Диша зађе од једнога до другога, те их редом опипа све, али кесе ни од корова.</p> <p>— |
атекао млађега шегрта мајстор-Дишинога, те од њега сазнаде све како је на вечери било, а што је |
p> <p>— Нашао сам кесу на сокаку ваљда, те да беломе свету купујем, па после да чекам, хоће ли |
е није стало до мога трговачког образа, те да ми брука по чаршији не пуца.</p> <p>Тетка-Маца је |
} Кир-Диша је упорно тражио наследника, те кира-Анастасија немаде куд, но да се покори жељи сво |
е да пусти, а она се све више церекала, те га не пусти све докле се Јанићије не саплете и паде |
е, не би ли га умилостивила и ражалила, те да се кући врати.{S} Кир-Думи не смеде да повери сво |
изрече кир-Дума, потпуно се обистинила, те то нагна целу насеобину, да што пре стану на пут неп |
оли једна страна вилице, а и главобоља, те није могла ни маћи из собе.</p> <p>Кир-Дума се искре |
тен, мираз је био још у његовим рукама, те тако му се чинило, као да га још нека веза чврсто др |
стао чудотворан: даје децу нероткињама, те и он купио за Лепосаву мало, и то за двеста и четрде |
а дан сватова ближио се као на крилима, те је младожења у брзо заборавио на ону немилу епизоду, |
дио планове, како да се ороди с Грцима, те кад он није био срећан, а оно да му бар у дечици про |
това.{S} Кућа Мацина била је пространа, те, поред осталога, утврдише да се младенци одмах по ве |
само да тркне до кир-Ламбринога дућана, те да му каже да јој одмах дође.</p> <p>Кир-Ламбре није |
, коме под старост помреше деца и жена, те тако остаде самохран без игде икога.{S} Пуних петнае |
у широки рукави кошуље спали на рамена, те тако показивали, можда најлепшу белину и руменило шт |
b n="200" /> од њих изврши преметачина, те да се види, ко је крађу извршио.{S} Сад хаџи-Диша за |
налазио на врхунцу радости и узбуђења, те му дође чисто као нека душевна потреба, да бар пред |
казују праве узроке свога расположења, те тако ни нама не остаје друго, већ да поверујемо кира |
а уз то се сети оних разбијених врата, те га одалами шаком за врат, да је Бик одлетео неколико |
даном, кад га спопаде она вртоглавица, те несвесно одлете чак у Еврејску Махалу.{S} И снажни м |
иле породиљи са пуним рукама повојница, те да виде децу и да се увере о чуду, које учини једна |
чиће.{S} Па ваљда се смиловала мајчица, те је три пута угледах, па као сваки пут ми рече: „Твој |
њезина ведра и вазда расположена нарав, те тако, после првога наступа и после четрдесетнице, са |
мохран, одлучи, да се досели у Београд, те да последње дане живота проведе код свога синовца и |
, обрише руке и смакне засукане рукаве, те покрије две загрљасте пуначке мишице, које беху до р |
неког пустињака, који је тумачио снове, те да им он разреши онај загонетни сан тетка-Мацин.</p> |
седа за совру, докле му калфа не дође, те Маца посла шегрта, да га у чаршији потражи. — Час по |
евој смрти и саветова, да што пре дође, те да прими наслеђе.</p> <p>— Ти да пожуриш; немој да о |
а њега; Јанићије се, у добар час, саже, те га калуп прелете и у мало што не погоди једнога прол |
и пута се прекрсти.</p> <p>— Шта ти је, те не спаваш? — прогунђа јој мати, коју мешкољење и чес |
а почеше да губе оне уочљиве димензије, те је антерија тужно висила на њему.{S} Дућан је отвара |
а племенитим потомцима класичне нације, те тако, у своме будућем породу, исправи погрешку своји |
своме шегрту исповеда зашта се радује, те, у место да свога шегрта помилује, приши му једну ћу |
S} Мајстор Диша се уплаши од њене вике, те онако подеран и изубијан од пада замаче у сокаче.</p |
а, па и комшинице истрчаше на капиџике, те тако мајстор Диша, који се баш тога и плашио, устукн |
није могао брзо сазнати за ове сплетке, те да их за времена пресече.{S} Тек после испита, када |
p>Тај „побољи човек“ био је кир-Ламбре, те тако је она сама признала своје браколомство.</p> <p |
ло.</p> <p>Све је то опажао кир-Ламбре, те колико га је срце вукло Анастасији, толико му је бил |
хну руком, скиде са зида малено дахире, те докле су зурлаши са улице изводили арију: <hi>чочек |
ише сузе на очи.</p> <p>— Шта је, море, те плачеш?</p> <p>— Отерао ме газда!...</p> <p>— Зашто? |
ве сељаке да мећу о слави у чело софре, те тако изгледаше као да они то славе, а да су папуџије |
увукоше и младожењу, узеше га међу се, те Диша заборави и на своја разбијена врата и на оно шт |
досао као еден пријатељ, да ме научите, те да и ја разбирам, засто вратисте прстен?</p> <pb n=" |
ију је само наредио да остане код куће, те, ако устреба Маци, да јој се нађе, а и да њему јави, |
радњу и што чешће у дану тркне до куће, те да се кира-Анастасији нађе, ако јој што затреба.</p> |
опомену на обећање, оде до тетка-Маце, те јој саопшти своју намеру и потражи савета од ње.</p> |
мрла и оставила му на врату троје деце, те је тако, у неку руку, морао да води двоструку бригу, |
о и досећао, да ће се тицати и удовице, те му некако дође тако нелагодно око срца, као ономе, к |
се обично београдска дечурлија завлаче, те хватају слепе мишеве, да их после удавачама, за њихо |
екао на издисају свога пријатеља Бенџе, те тако, у неку руку, постао природни старалац младе уд |
бније.{S} Жена му се никако не јављаше, те му сада и то би неправо.{S} Ако је и отерао из собе, |
ти и недоумици, појачавало се све више, те он није никако могао да схвати ни одреди, у каквом у |
да каже, али му се вилице тако стегоше, те он само нетремице звераше то у онај дукат „ћошајлију |
ог зна какве га све мисли не спопадоше, те му не дадоше за дуго заспати.</p> <p>Кад се пробудио |
а размишљања, мученички грчио од глади, те тако, и не мислећи, ноге га саме однесоше у шибљак, |
би га и убио, само да не дотрчаше људи, те га од Јанићија отеше.</p> <p>Тетка Маца и Лепосава д |
ожај, весело, нежно, управо сестрински, те он, хтео не хтео, обикну на свој нови положај и пред |
шали да гони кира-Анастасију да пожури, те да не остане толико имање без наследника.</p> <p>— Ј |
ша ревносно чекао, неће ли га угледати, те да га исплати по својски.{S} Лутао је по сокацима, о |
корисне савете, где ће уз пут одседати, те да га на путу не оглобе.{S} Главан новац мајстор Диш |
а мушкоме не приличи оваку игру играти, те би се и сам почео као чочек извијати и поскакивати.< |
поче као у грчевима савијати и јецати, те је сад опет кир-Ламбре, заборављајући на све огребот |
оклевати и да му ваља ма шта предузети, те да за времена спречи Јанићија у његовом издајничкоме |
а помисао, да му ваља ма што предузети, те да се пред светом опере и своје непријатеље изобличи |
ога ајлука, који би му морао исплатити, те би тако хаџија имао двоструку штету: — готов новац б |
тражити мираз, а он му га мора вратити, те на тај начин прекинути и последњи кончић, који га је |
хватати.{S} Срамота ће се за цело чути, те ни он није могао замислити, како ће се у чаршији окр |
и љутине, да је као махнит трчао кући, те да неверницу на месту убије.</p> <p>Када га кира-Ана |
ота, тај је облачак постајао све гушћи, те би, по који пут, бацио тамну сенку на кир-Дишино спо |
мисли како ће и шта ће рећи тетка-Маци, те да га задржи на вечери и ноћишту.</p> <p>Како је зат |
му се језик спотицаше преко сваке речи, те не мога да искаже шта хоће.</p> <pb n="156" /> <p>Ле |
је добра учинио, кад ти је отворио очи, те да видиш како те она прва варала.</p> <p>Хаџи-Диша о |
ђоше у кућу и заклопише врата, распучи, те им даде маха, да што слободније одахну.</p> <p>Дани |
пун вреле воде.{S} Котао је био тежак, те не <pb n="207" /> могући да га одржи, испусти га пос |
га је на улицама затекао и први сумрак, те једно то, што би могао пасти патроли у руке, ако на |
-Дума никако да подеси згодан тренутак, те да започне о главноме.{S} Кир-Ламбре је предосећао в |
на, али он не муче више на њих као бик, те да засмеје ћепенке, него се ућутао, па само ради, ни |
јанице, извири још једном кроз капиџик, те када се увери да на улици нема никога с киме се не б |
лом прегнуо да утростручи свој капитал, те да се и у томе изједначи са кума-Думом, ипак је једа |
и саветоваху, да се врати у Јерусалим, те да код власти оптужи хаџи-Зосима.{S} Али која фајда! |
ину башчу, опучи му се камен под ногом, те се сроза на улицу и сав изубија. — Можда би он и опе |
отисну друга, а ову трећа и тако редом, те на тај начин, поремећен правим хаосом од мисли и узб |
а гроша и ородиће се са грчком нацијом, те ће тако, мало по мало, раскрстити са погрешком свога |
ико пута изненада би је дохватио шаком, те је она често више од њега примала, него ли што га је |
има, што се преливају јасним шаренилом, те ти изгледа као да је из ових башта живо цвеће поврве |
Али Јанићије мукну на њу бичјим гласом, те тако забашури Лепосавино дело.</p> <milestone unit=" |
рије, неће завирити више у његов дућан, те тако ће, мало по мало, вратити се на оно, што је био |
ознато, зашто јој вереник врати прстен, те тако кир-Думи није остало другога пута, <pb n="39" / |
дервиша добила, а који јој је помогао, те ти она тај запис метну у недра, носила га под пасом |
а и самога себе, што му се језик везао, те не каза чега ради не може да иде Ламбри и кира-Мани, |
ао да употреби и ово последње средство, те да осигура потомство своме имену.{S} Да ће младина с |
чак и њему — кафеџији — учинило много, те је престао да точи.</p> <p>— Па куд оде, несрећник? |
дотворна хамајлија учинила и сада чудо, те му спасла жену и потомка.</p> <p>— И ти да пустиш, д |
и на кир-Думу, што се толико заслепио, те допустио, да се један Србин <pb n="35" /> увлачи у њ |
есто обична врха, био завршен двокрако, те је личио на хаждајину жаоку, како је молују.{S} Тај |
ило, као да га је јуче нешто замаштало, те му сада и они ћепенци и људи по њима и све око њега |
о дошла; а то се све њега лично тицало, те баш и да није хтео да размишља и о таквим сокак-спле |
кује и трчи из собе у мутвак и обратно, те доноси час кафу час ратлокуме и друге слаткише гости |
њим делом тела нијати одмерено и сетно, те тако изазивати утиске неких успомена, до душе не о к |
пуцаше, и њему стаде тако лако и ведро, те у мало што не поскочи, да је на ново загрли.</p> <p> |
ши још јутрос нека жена дошанула нешто, те он као махнит одјурио у удовичину кућу и затекао је |
х сународника, ни како да изведе ствар, те да се брука заглади.</p> <p>Мајстор Диша се затворио |
да, када је прошао трогодишњи парастос, те тако нестало и последњега изговора ради чега не би м |
, чије кћери беху већ стасале за удају, те се могаху дотле надати, да ће мајстор Диша на њихова |
ао пре свију и затварао га после свију, те га је тако ретко когод могао видети, кад дође и оде |
о тога, да баш он узме кира-Анастасију, те да се тако опере она срамота са грчкога имена, коју |
вак на своју руку, дигоше се у чаршију, те да уз пут мало боље промозгају и удесе, а кира-Мана, |
изађе из собе, да нешто види у мутваку, те тако Диша и Лепосава осташе сами.</p> <p>— Седи овде |
ико одоцни.</p> <p>— Шта је томе момку, те је од неког времена постао сасвим друкчији; толико с |
— У том јој се и кајиш измаче из руку, те кад виде како Јанићије скочи љутито, наже из дућана |
n="127" /> уз леђа час спусташе струку, те тако показиваше око слабина прозрачну свилену кошуљи |
>И код овога имена запе му глас у грлу, те само што промуца нешто неразумљиво и са очекивањем, |
е јој са просиоцима доћи у прву недељу, те да дотле, ако има што, по кући спреми и дотера, како |
уклони, или кад би имао какву враџбину, те да се учини невидљивим, кад кроз чаршију пролази, то |
Јанићије већ беше одмерио оком даљину, те се реши да, бар за часак, остави дућан на комшијама, |
су још уочиле ову чежњу мајстор-Дишину, те се удаваху за своје момке и не слутећи колико туге и |
и, још га и сада држаше у неком заносу, те је ишао као по сну.{S} Све му се чинило, као да га ј |
ремислио да му се лопови увукли у кућу, те у мало што не поче да виче за помоћ.</p> <p>Јанићије |
а одлучи да достави полицији о бегунцу, те да га она пронађе.{S} Прво је отишао Маци, да се пос |
тога, да је она отишла једноме дервишу, те јој овај даде записе.{S} И одмах се осетила; али кад |
алеко, да се ђаво увукао у њезину душу, те окрете да гони из женина срца ђавола свима оним сред |
претворили су пријатељи у готов новац, те тако, после неких обрачуна, што их је кир-Дума имао |
а је заустави на сокаку, <pb n="183" /> те тако Јанићије могаше да Лепосави још неколико речи д |
ћи догоди какав шкандал, <pb n="105" /> те, пре него ли што је Ламбре успео да од силног журења |
ти, па макар и сажалити, <pb n="129" /> те изићи да га саслуша; али Лепосава, као навлаш, баш о |
ије смела ни бунити ни протестовати.{S} Те су успомене припадале њезину удовиштву и, можда, над |
и Цинцаре, на које су, у то доба, мал’ те не као и на Турке мрзели.</p> <p>— Море, да је он чо |
мутвака и чак на Јалију однео.</p> <p>А те вечери, када је он спавао, мајстор-Диша је гостио св |
лице у своје плетиво.</p> <p>— Од кога те је срам?</p> <p>— Од тебе — одговори Лепосава и прод |
> <p>— Срамиш се од звезде и месеца, да те не виде с мужем у башчи, а не срамиш се да те шегрти |
о година хранио и мучио се око тебе, да те занату научим, па сад, кад сам те спремио, да одеш?< |
м можеш спрдати!{S} А знаш ли, море, да те ни сам Господар Милош не би од мене сачувао, само да |
{S} Иди на моја кућа, тамо се сакри, да те не види влас, а ја ћу се врнем да ти кажем несто.</p |
м ти добар, — мелем сам; ама за зло, да те Бог сачува!{S} С оном првом у мало што не учиних рус |
да!{S} Одмах да си отишао берберину, да те измије и ошиша, па у дућан!</p> <p>— Хајде, дете, по |
ој лупа, да му ударце чује.</p> <p>— Да те дам Јанићију, шта ли?{S} Па трећега дана да обоје ли |
Па не ли викаше Суља добошар за теб’ да те с власт фаћају.</p> <p>Јанићија жацну, кад сазнаде д |
за тобом, ја л’ да те загрли, ја л’ да те пољуби.{S} Од толиког његовог грлења већ и комшилук |
ко што ради, он трч’ за тобом, ја л’ да те загрли, ја л’ да те пољуби.{S} Од толиког његовог гр |
<p>— Ово теби; ти да га носиш, а ја да те гледам! — рече што је могао нежнијим гласом и предај |
>— Јабучицу ћу да ти ишчупам; зубима да те закољем! — виче пригушеним гласом кир-Диша, стегао о |
виде с мужем у башчи, а не срамиш се да те шегрти гледају са туђим човеком у соби.</p> <p>— Шта |
због старос викам.{S} Синови, па ће да те прифате; и па зетови, из једно поштовање што си роди |
и у овакоме положају.</p> <p>— Ко ће да те убије?{S} Ја нећу!</p> <p>— Како да нећеш?{S} Шта са |
S} То им долази некако крње.{S} Хоће да те виде ожењена; а како ти не избијаш из те куће, а там |
мање до повратка сачува.{S} Хоћеш ли да те ђаво надвлада и анђео да ти из дућана оде, буди екси |
.{S} А, а-ах, Дума, гомаре едно, кој да те превари?{S} Едно Диса, едно српско куче!...{S} Ух! у |
у срце бригу и страх за радњу, само да те одврати од побожних молитава.{S} Зато, ако му се пок |
ти је по таман, свега имаш; још само да те оженимо.</p> <p>— Море тетка-Мацо, — бранио се тек р |
Глава ме нешто болела; требам ли што да те послушам?</p> <p>— Хајде ти само у мутвак; сад ћу и |
е да прође и десет година.{S} Па зар да те толико у кући држим!</p> <p>Тешко је било Лепосави с |
џијину пресече му пут.</p> <p>— Нећу да те пустим; грех чиниш, своју рођену децу убијаш.{S} Хоћ |
јао.</p> <p>— Газдарице, ја ето нећу да те издам, —- рече полугласно и погледа је у очи.</p> <p |
штујем као и тебе и кир-Ламбру, хоћу да те послушам.</p> <p>— Златна уста, мудра реч! — уситни |
ине три конака бежи.{S} Ћути, само када те није везала са којеким; а таквога мужа свака би себи |
ми је добро код тебе било, али ето, ја те молим да ме отпустиш.</p> <p>— Хајде, бре, ћопеку је |
ашније.</p> <p>— Јесте, због тога! — Ја те лепо питах: може ли да се расквари свадба пре ђердек |
Тако; нећу да служим више.</p> <p>— Ја те не пуштам; ти мораш да одслужиш <pb n="154" /> своје |
.{S} Ето, нана те воли као сина, а и ја те волим као да си ми рођени брат.{S} Ти немаш ни мајке |
ом од њих разрачуна.</p> <p>— Она, која те прво данас запита:{S} Како ти је детету?</p> <pb n=" |
икну Маца за њим.</p> <p>— Пуштај, мука те ударила! — бранила се Лепосава.</p> <p>— Сад, сад! — |
у му још из далека.</p> <p>— Поздравила те моја газдарица започе Јанићије.</p> <p>— Крси глава |
ла гласа прошапута:</p> <p>— Поздравила те моја мајка, да одмах дођеш.</p> <p>— Какву послу има |
узвишицу од прилике за пола шаке.{S} На те даске метала се асура, а преко ње постеља.{S} То се |
ој тако!{S} Не иди од нас.{S} Ето, нана те воли као сина, а и ја те волим као да си ми рођени б |
никада не лажу.{S} Па онда, он се и са те стране осигурао.{S} За „неверне Томе“, који не веруј |
ми било, што немаш никога свога, а Диша те на неправди отерао, па сам рекла: нека му овај босиљ |
је лице као накалаисана тепсија, и Бог те пита, још шта, што само може избацити језик удавача, |
пусто оно срце његово игра ли игра, кад те само угледа, па ко што ради, он трч’ за тобом, ја л’ |
она ми каже: „Је ли бре, Јанићије, кад те је мајстор Диша погодио за магаре?“ — „Ко је магаре? |
Де, де, што се стидиш?{S} Одговори, кад те пита!{S} Кажи, знаш ли што ти је дао?</p> <p>Лепосав |
е тужно, кад она престаде.</p> <p>— Кад те не бих волела, не бих ти толико говорила.{S} Не бих |
познам.</p> <p>— Немој, снахо; него кад те тако запита, ти да јој кажеш: „Добро је, шућур Богу! |
чицу; а већ после би им лако било да од те трунчице замесе читаво брдо препреке, преко које мај |
Турска вера — погана вера; а што се од те вере добије, то је погано.</p> <pb n="56" /> <p>Потк |
ко ћу, кад се срамим?</p> <p>— Како год те Бог учи.{S} Ја хоћу дете; а ти ако нећеш да питаш... |
тврдо, да не би осетио, да га је когод те поћи извукао из мутвака и чак на Јалију однео.</p> < |
тражиле њену помоћ, па, разуме се, све те жене знале су ценити и наградити њезин труд и добре |
језику.</p> <p>Није могућно, да је све те „артикле“ убацивало једно лице; јер по предметима, п |
61_N5">Стари београдски израз: ни бриге те</note> </div> </back> </text> </TEI> |
тресе оног двоструког утиска, што га је те ноћи осећао.{S} Притиснуло му нешто душу, <pb n="40" |
аше.</p> <pb n="76" /> <p>А Јанићије је те шамаре заједно са газдиним хлебом гутао и чувао их, |
и, био ти је десна рука у кући, поштује те као оца; а и сам знаш, колико ти је добра учинио, ка |
ти, њу љуто казни, али да му она, после те казне, опет остане у кући и да се искрено покаје за |
</p> <p>— А где ћеш ноћити?{S} Ваљда ће те пустити, да заноћиш?</p> <p>— Неће; казао да сутра д |
слови породом, па да видиш онда како ће те твој Диша хранити.{S} Море, ни Господар Вучићева Ану |
а!{S} За девојку знаш да је твоја, неће те прекорети првим мужем; па децу да ти рађа, сваке год |
ти са погрешком свога оца, који не беше те среће да се, као и он, ожени Гркињом.</p> <p>Но чове |
ући под руменим јутарњим зрацима.{S} Из те даљине допираху му једва гласови мујезина, који огла |
е виде ожењена; а како ти не избијаш из те куће, а тамо девојче добро, таман за устабашу, па ет |
на кров, а дете да умијеш и запојиш из те чиније оном водом, три пута. — Тако да радиш, снахо, |
; мислиш да би тебе неко питао, када би те онакав човек заискао.</p> <p>— А што она да лаже...< |
да ову тајну од туђег ока сачува; ради те своје особине, тетка Маца не само да је била радо ви |
е престала удовати.</p> <p>— Мори, који те је ђаво терао да се удајеш за онај пањ? — Псетиште ј |
знас, пезевенк-башо?{S} Еле, за тој ли те је твој мајстор оставио?{S} Тако ли му чуваше кућу, |
но и чеше се за врат.</p> <p>— А, ту ли те сврби, магаре! — подвикну Диша, коме оваква „интимна |
ји су као Јанићије, <pb n="170" /> били те среће, да свој први пламен младићске љубави преобрат |
е могло врло лако догодити, не даде јој те ноћи тренути.{S} Обртала се, <pb n="158" /> мешкољил |
оре, не дери се ту, лудо цинцарска, док те нисам клепнуо, па да ти кажем ко ти је појео паре!</ |
ћопеку један!{S} Седи и ради тамо, док те нисам овим калупом по лудој глави! — подвикну му мај |
n="154" /> своје!{S} Мислиш ти, да сам те ја толико година хранио и мучио се око тебе, да те з |
.</p> <p>— Одрастао си код мене, ја сам те упутио, добар си био, веран си ми био, па ето ти рад |
е, да те занату научим, па сад, кад сам те спремио, да одеш?</p> <p>Јанићије устаде, метну руке |
амити се.</p> <p>— Не си ми муж: не сам те никада ни волела!{S} Ти да идеш одавде; е ли сте чул |
p>— Па тек да се одмориш мало.{S} Жалим те, што ти ни дан ни ноћ није давао мира. „Море, смири |
о кап низ образе.</p> <p>— Немој, молим те, тетка-Мацо!{S} Ти знаш колико те поштујем... и Лепо |
а отишла Лепосава у дућан мајстор-Дишин те му однела фес, који је Диша оставио њезиној мајци, д |
ученој и срамежљивој нарави, не би имао те смелости, да ствар, коју ће време једаред зачепркати |
ира-Ману и да јој овако кажеш:{S} Много те поздравља кира-Анастасија и поручила ти да дођете на |
огреботином испод очију. —</p> <p>— Ко те огреба, бре? — запита га мајстор Диша, кад га онакво |
аш...</p> <p>— Па ето видиш и сам, како те волим, као да сам ти рођена сестра.{S} Жао ми било, |
па је оставити!{S} Сирото дете!{S} Како те је уважавала, како ти се радовала, кад год би дошао, |
кад ти је отворио очи, те да видиш како те она прва варала.</p> <p>Хаџи-Диша одмахну замишљено |
итања по раним ћепенцима.</p> <p>— Тако те хоћу: да се ожениш, ја; а не да затварамо капиџике, |
пао кир-Думи за руком; али Ламбре преко те помисли претрча као бос преко жеравице.{S} Да оде у |
молим те, тетка-Мацо!{S} Ти знаш колико те поштујем... и Лепосаву; али зар ћеш ти...</p> <p>— А |
Анастасија одлучно.</p> <p>— Ама, нико те не види.</p> <p>— А месец, а звезде? — Зар нема нешт |
мало дете зајеца.{S} Грло му се стегло те не смеде ни да одахне јаче, плашећи се да га плач не |
сте?</p> <p>— Ето, ја и Јаникије чекамо те сваки дан; много сте остали!</p> <p>— Богу хвала што |
пружи Маци.</p> <p>— Ево на; добро само те ми се толико затекло у кеси, — рече Диша шалећи се. |
а, муж ти је умро!</l> <l>— Ако ј’ умро те тешто, ја си коло па водим!“</l> </quote> <p>Он запе |
фски барјак, па га приложи цркви.{S} То те неће скупо коштати, а и еснафу ћеш своме подићи угле |
јој се учини, да тај звук, што пара ухо те се уздиже изнад свију, виче: „кира-Анастасија! кира- |
Сутра дан Дума је отишао суду, да још с те стране покуша.{S} Али Диша одрече и тамо дуг; чак из |
атраг Барјак-џамији.{S} А што је више у те мисли западао, све се више кајао, што <pb n="78" /> |
стор-Дишо; није то лепо да ме уплећеш у те ствари — развуче тетка Маца <pb n="89" /> — ако што |
лестан.{S} Какав то изгледаш, као да су те гује пиле.</p> <p>Јанићије не одговори, седе за пањ |
ош једаред; земљу ћу да прокопам, па ћу те и под земљом наћи!{S} Нисам ја стао за тебе једнога, |
две године да ме овако послужиш, па ћу те узети у радњу за ортака.“</p> <p>— Зато га и волим, |
од оних... оних...{S} Не, не, ти немаш те паре.</p> <p>— Па да се погодимо! — одговори мајстор |
о није страдала.</p> <p>Јанићије је још те вечери дознао, да ће мајстор сутра звати на част и Л |
м псето! —- виче кир-Диша.</p> <p>— Ела-те, да вас гурнем у трбу! — одговара Ламбре.</p> <p>— П |
према разјареноме супругу.</p> <p>— Ела-те, ако искате да вас закољем!{S} Ела, удрите! — рече м |
о је увек изазивало весели смех.</p> <p>Те ударце некада је Лепосава делила Јанићију просто из |
оженим; али ко је мислио на то?</p> <p>Те ноћи превртао се мајстор Диша у постељи врло дуго.{S |
/> <p>— Па не ли викаше Суља добошар за теб’ да те с власт фаћају.</p> <p>Јанићија жацну, кад с |
гласа лелекати.</p> <p>— Леле!{S} Због теб да пропадним!{S} Што ми искате у кућа, ђидијо?!</p> |
бре; што не кршиш шија на гробље?{S} Од теб ми црно на очи! — дерао се Ламбре и бесно је дрмуса |
ћи грех и неће ти се опростити.{S} Ето, тебе ђаво сада искушава, али помисли, да ли ти је позна |
а и тапше мајстор-Дишу по плећима. — За тебе ћемо да правимо како и за нас.</p> <p>Разложише му |
и?</p> <p>Диша обори главу.</p> <p>— За тебе и...</p> <p>— Лепосаву... прошапута једва чујно Ди |
си тако мислио, мој синко, боље би и за тебе и за нас било, да си тражио кућу фудул-Стаменкину |
и под земљом наћи!{S} Нисам ја стао за тебе једнога, али не дам да ми се квари ред; не дам да |
„дете“ удало за њега?</p> <p>-— Него за тебе, ваљда, рђо калфинска!{S} Ти би ми па бољи био? — |
p>— Па ти и не чујеш све о чему свет за тебе и Лепосаву говори.{S} И ко ће ми веровати, кад буд |
/p> <p>— Па зар сам ја крив томе?{S} Ја тебе и твоју кућу као рођену поштујем, а оно што они го |
<p>— Е, па хтео сам, баш!{S} Зар се ја тебе бојим!</p> <p>— Лудаче! — одговори Лепосава, али т |
одговара Ламбре.</p> <p>— Пушком ћу ја тебе! — продера се Диша, подиже обе песнице и што је мо |
да ми скупо платиш!{S} У полицију ћу ја тебе и твоју.... викала је фудул-Стаменка удаљујући се |
ош и да ме закољеш?{S} У полицију ћу ја тебе!</p> <pb n="92" /> <p>— На поље из моја кућа; дост |
<p>— Е, па зато ли сам толико трошио на тебе; <pb n="172" /> зар сам се зато оженио, да свакога |
и три пута да викнеш: „Његова болест на тебе, твоје здравље на њега“.{S} Онда жабу да бациш на |
је отишао.</p> <p>— А што се то тиче па тебе поп ли си, да ти се исповедам?</p> <p>— Море, жао |
каже то?</p> <p>— Толики пут чиним због тебе: хоћу да будеш мати; а мајци требаше ли бољи накит |
кобиш?</p> <p>— Не кобим, него то због тебе рекох.</p> <p>— Гле, брине се за мене.</p> <p>— Па |
p> <p>— Од кога те је срам?</p> <p>— Од тебе — одговори Лепосава и продужи шапатом бројати петљ |
е паре издавао, шта ће најпосле бити од тебе?{S} Треба цркви дати; подај!{S} Ама 4000 гроша то |
је; ама мени се све чини, да сам баш од тебе чуо, да она носи четири хиљаде...</p> <p>— Не је ч |
у на храни и науци; све ми је добро код тебе било, али ето, ја те молим да ме отпустиш.</p> <p> |
ију узео! — Оди ти овамо, тетка Маца ће тебе да прими, ту у мутваку ћеш да спаваш; а сада хајде |
Ти да идеш на вилает, а ја па овде без тебе да живим, што ми треба?</p> <p>Тако је уздисао Лам |
у силу и одрекао би се њега.</p> <p>— И тебе сада искушава ђаво.{S} Метнуо ти у срце бригу и ст |
је га; па и ја, ето, што поштујем као и тебе и кир-Ламбру, хоћу да те послушам.</p> <p>— Златна |
дговори Јанићије</p> <p>— Ваљада, што и тебе не поведе?</p> <p>— Није, него што не поведе и тет |
ом.</p> <p>— Ћути, будало; мислиш да би тебе неко питао, када би те онакав човек заискао.</p> < |
.</p> <p>— Зашто, море?</p> <p>— Поради тебе.{S} Е, хе, пријатељу, па ти кријеш, а овамо се сву |
/p> <p>— Ајдутин!{S} У букагије ћемо ми тебе!{S} Нема да си узмите пари, па да не вратите!{S} Л |
ет, там да плачем и пред иконе да кунем тебе Ламбре, зашто ме даде на оно кавурско чкембе, да м |
, привучен њеним причањем.</p> <p>— Као тебе што гледам, зете, сад!{S} Бог нека ми се смилује, |
p>— Ба!{S} За то ми није време!{S} Прво тебе да удамо; старија си.</p> <pb n="133" /> <p>— Е, ш |
ете.{S} Тако ми рече Пречиста, а сад до тебе стоји.{S} Хвала Богу, и Бог ти је дао много новаца |
ја толико година хранио и мучио се око тебе, да те занату научим, па сад, кад сам те спремио, |
љ, а ето, ово сироче, што се савило око тебе као лоза око чардака, пре би и живот сактисало, са |
же обе шаке и вис.</p> <p>— А шта се то тебе тиче?</p> <p>— Разбојник еден!{S} За сто нападас з |
чи, када се хтео женити.</p> <p>— Море, теби је бар лако; мушко си, газда си човек и свака би д |
д иконом са уобичајеним уздахом: „Јово, теби свећица, мени пензијица!“</p> <p>Тако је радила не |
дака, пре би и живот сактисало, само да теби и твојима помогне.</p> <p>— Тако и ваља.{S} Мајсто |
а неће да има такав фистан, какав ћу ја теби да купим.</p> <p>Тако је редовно обећавао Лепосави |
исти.</p> <p>— Хајде, хајде!{S} Даћу ја теби мрве!{S} Скапоши се ту, па спавај!</p> <p>Лепосава |
, добар пород!“ Зар би твоја жена дошла теби здрава као тресак, да мој покојник, Бог да га прос |
а својим шегртима, сад нећу ни ја према теби.{S} Удрите!</p> <p>И не би га оставио, све докле н |
бине, деце пуна кућа.{S} А то што је на теби, од прве ти је жене. — Ово је већ трећа ноћ, како |
Зашто не узмеш?{S} Куде су ти деца, па теби?</p> <p>— Неће Ламбре!{S} Он како и ти, ич се не р |
та него мати.{S} Ваљда ти боље знаш шта теби треба?{S} Ниси још ни загризла у живот, не знаш јо |
постанеш уседелица.</p> <p>— Ама шта је теби, мајко; ко ти за Јанићија говори? — плашљиво прому |
p> <p>— Бацићу је у трице; поклонићу је теби! — одговори Диша, весео, што га је Маца тако брзо |
е, де; човек је, мушко је.{S} Ама он се теби опет мора вратити, ич се не брините за то!{S} Ви с |
е!{S} Каже:{S} Гаџу циганина узеће, али теби ни за живу главу неће!{S} Каже — и овде тетка-Маца |
он пред њом у вис уздигао.</p> <p>— Ово теби; ти да га носиш, а ја да те гледам! — рече што је |
доксата у мутвак Јанићију.</p> <p>— Ово теби! — рече и тутну му у шаке један цванцик.</p> <p>— |
} Од куда сам ја знала, да ће она котао теглити!{S} Ја нисам ни била у мутваку но у соби, кад ј |
асу мужева и жена, којима су деца једна тегоба, па тако и немају никога свога, који би им, на с |
да беше њезино осликавање злих страна и тегоба што их родитељска <pb n="55" /> срца подносе, то |
.</p> <p>Дан из дан преживљавао је нове тегобе: надао се, плашио, срдио, на сваки њезин осмејак |
ади Грцима, и то беше, у очима њиховим, тежак грех: издвајати се од свога соја и прилазити оној |
аменке прекужио је један <pb n="110" /> тежак час.{S} Кира-Анастасија није пристајала ни за жив |
гне, па ни да прослови. — Јанићију дође тежак овакав положај, па се усуди да запита.</p> <p>— Г |
ен поче трљати шаком чело.{S} Осећао је тежак притисак, тако тежак, као да му је цео мајстор Ди |
„братинску“ љубав, могу знати како је и тежак и горак овај први састанак.{S} А они, који нису у |
а котао пун вреле воде.{S} Котао је био тежак, те не <pb n="207" /> могући да га одржи, испусти |
чело.{S} Осећао је тежак притисак, тако тежак, као да му је цео мајстор Диша са свом својом про |
м, ипак је један, до душе не баш толико тежак облак, али тек један облачак, лебдео над његовом |
на то није ни мислио.{S} Одрођеноме је теже сродити се са својима, него ли туђину сродити се с |
е до сада имао.{S} Није знао, шта му је теже падало: дан или ноћ.{S} Дању би по вас дан одбијао |
говори. — Ово му је, до душе, већ много теже ишло због гојазног трбуха, који се спокојно држао |
би му било рећи јој све то у очи, а још теже остати при своме, кад се она заплаче и стане га бр |
њем гледала на јучерању рају, како сада тежи не само да се ослободи свега што је подсећало на н |
Бог зна, не би ли заборавио и на своју тежину и на своје године, па чак и на то, да мушкоме не |
} Кир-Дума, који је у целој овој ствари тежио да измири пријатеље и да ствар заташка, виде да м |
оше мравци, спусти венац од јеменија на тезгу, а чело му се ороси знојем што га проби.{S} Као д |
дић, убрза из куће, оде мало до дућана, тек да се узгред по њему обазре, па за тим кући, да узм |
>— А да је упусти, море? — запита Маца, тек да изађе из ове непојмљиве забуне.</p> <p>— Зар ја? |
Цинцарком.{S} А погдегде, онако узгред, тек да наговести сумњу и оно што се по чаршији говори, |
је прости!{S} Један пре а други после, тек, сви ћемо тамо!“ — и тако утешен сишао је у подрум, |
ице своје судове и растају се од чесме, тек кад и сами увиде да су се и сувише дуго замајали.</ |
не за курјуке или не повуче за шалваре, тек колико да јој напакости.</p> <p>Ма да је кира-Анаст |
фу, а Диша обећава све, али, разуме се, тек колико да се не замери званицама; иначе, мисли, да |
ицу прекора, али тетка Маца још ћуташе, тек по који пут што би јој се из груди отео дубок уздах |
и какав изненадни гост од куда бахнути, тек да он не буде онај један „од заклетве“. — Од озго, |
већ и комшилук балдиса само гледајући, тек нећеш ти!</p> <p>Подсмевка Јанићијева текну у срце |
у свој дућан, а да не наврати удовици, тек да види, не оскудева ли у чем и, као први комшија и |
>Тетка Маца обори главу и оде у мутвак, тек да од Јанићија сакрије сузе, које је облише.</p> <p |
неки од познаника Срба наврати у дућан, тек колико да из Дишиних уста чује, зашто је вратио прс |
ав утучен.{S} Од како је вратио прстен, тек од онда осетио је, колико му је тешко, што се све т |
ично помишља.</p> <p>Али како му драго, тек све ово ускорило је, да се овај разговор поведе баш |
и њезина супруга.</p> <p>Како му драго, тек обе куме прихватише ово као свршену ствар и, пре не |
а јој обрати пажњу то на ово то на оно, тек колико је било потребно, да удовица онаквог једног |
чампаре.{S} Кад Ламбре навуче антерију, тек онда виде, како би му боље било да го и бос протрчи |
осава је још по мало радила по мутваку, тек да не седи сасвим залудна.{S} Једнога дана покуша д |
овим женама по једну шамију калемћарку, тек колико да знају како ни на њих није заборавио.</p> |
је се закашља, па се и он нађе у послу, тек колико да сакрије своје узбуђење.</p> <p>Сад више н |
ја му чврсто држаше шаку, већ умрла.{S} Тек кад Маца закука, он престрављено скочи, разрогачи о |
е изгуби за врбацима ниже Кајабурме.{S} Тек онда вратише се свих троје ћутке и замишљено.</p> < |
о и где је провео прву ноћ без жене.{S} Тек сутра дан не беше га у дућану.{S} Јанићије Бик седе |
плетке, те да их за времена пресече.{S} Тек после испита, када су младенци пред свештеником, за |
То није могао баш никако да објасни.{S} Тек једно што је сада, када се почео свестити, осећао, |
ад Београдом, који је дубоко спавао.{S} Тек по у гдекојој крчмици још жмиркала је по једна лоја |
р за који час, могао оставити радњу.{S} Тек сада је осећао, колико му је вредио онај Јанићије и |
Лепосава, а сада опет мајстор Диша?{S} Тек ове појаве расвестише га и он се полако изви из њен |
!“ и махнуо би им руком, да се удале; а тек трећи, кад наврати, био би задржан са речима: „Чека |
индерлук и као претучен занеми.{S} Сада тек, кад виде, да из ове кући може изаћи само го и бос, |
ишта, кад не избиваш од онуда!{S} Ваљда тек ниси тамо због Маце одлазио! — одговори Станко и по |
и примери беху тако ретки, да је хаџија тек сада осећао, како би то добро било, кад би чудотвор |
кала је по једна лојаница и осветљавала тек по гдекога веселога брата, који жељно ишчекује, нећ |
ло му се, да је до пре четири дана била тек као једва растворен пупољак, а сада ето где пред њи |
двор поверавати пошти, која се налазила тек у првим зачетцима и била тако неуређена, да су се п |
нова и шегртовати још толико година, па тек онда бити произведен за калфу.{S} Еснафи су према м |
тор Диша прво саслушао свога шегрта, па тек онда да га дарује. — Но судбина је ваљда тако хтела |
S} Заћута се и нешто дубоко замисли, па тек по који пут ако обиђе сватове.</p> <p>У један трену |
м као јунац, кад закопа земљу рогом, па тек теменом о затворена врата.{S} Врата прснуше, а глав |
путник, који је дуго пешачио жедан, па тек набасао на лепу хладовину и врело свеже воде.</p> < |
утучен седи крај деце, посматра их, па тек по који пут испрекидано уздахне, поче га миловати п |
<p>— Гле, брине се за мене.</p> <p>— Па тек да се одмориш мало.{S} Жалим те, што ти ни дан ни н |
дан одлазио на кафу тетка-Маци, а Маца тек ваљда не би примала сваки дан једног нежењу, који ј |
Периклес усхићавао древну Јеладу, он је тек онда окретао српски, али тако, да се очито опажало, |
личе и хлеб бадава једу.{S} И колико је тек сада, када је отворио пут потомству, удвостручио св |
, тај се не откупи лако.{S} Јанићију је тек предстојала судбина.</p> <milestone unit="subSectio |
јастук.</p> <p>Ваљда, у томе часу, није тек помишљала на мајстор-Дишу!</p> <p>Зурле су учиниле |
ком нешто отискивао од себе.{S} Доцније тек, кад се освестио, причао је, како је, у ономе часу |
е као да они то славе, а да су папуџије тек онако као гости за софром.</p> <p>Тако ће мајстор Д |
а је %честитпла кир-Диши, па ако је, не тек гдекоји, но многи од трговаца и старијих калфи, пот |
стаје са троножице, тркне некуда, па се тек после извеснога времена врати, ако је могућно још з |
ке коже; навлаче се преко чарапа, па се тек преко њих спољна обућа навуче.{S} Кад човек хоће у |
оре! — уздахну дубоко Јанићије, који се тек на ово питање расвести.</p> <p>Из куће се разлегало |
.</p> <p>— Море тетка-Мацо, — бранио се тек разговора ради — зар сада, када сам нагорео онако?< |
разуме мајстор Диша.</p> <p>Али како се тек изненадио, кад му оба кума, после треће каве, саопш |
ема неверној жени.{S} Шта више, њему се тек сада, после претрпљенога пораза, после целе ове буј |
"149" /> ћепенка и гледао од куда ли ће тек искрснути мајстор и какав ће изгледати у лицу.</p> |
угао.{S} Ламбре га испратио до обале, и тек када се каик одби низ воду и изгуби иза градских бе |
ово немо улажење и излажење из куће, и тек када га неке жене из куће зовнуше, он прибра снагу |
меју се мајстори у Гушанчевој кафани; и тек после ове пакосне напомене почињу да се развијају н |
а га је као свежа вода оживљавала!{S} И тек сада, када је остао без ње, он је у пуној јасноћи в |
а, чула су се танка ћеманета циганска и тек по који усклик тројице ноћника.{S} Један међу овима |
Јанићијево, па се прући по миндерлуку и тек сада започе наизменце стењати и уздисати.</p> <p>Пу |
и које је чак у Јерусалим запео, шта би тек од њих било!</p> <p>Тетка Маца је увиђала то, па је |
кир-Бенџом проливала.{S} Али како ли би тек сада било, сада, када је прошао трогодишњи парастос |
до душе не баш толико тежак облак, али тек један облачак, лебдео над његовом душом.{S} И што ј |
ше, повратише га, истина не сасвим, али тек његов мучан осећај мало се стиша.{S} Живот му је и |
исли да се и његова жеља може остварити тек после десет година.{S} Смрче му се, али ипак не одг |
кроз маглу слушао, и место икакве речи тек би покаткад простењао, нарочито онда, када би му он |
ом кроз коло, вијали једно другога, док тек Лепосава у један час отрча мутваку и прстом позва Ј |
сти и у некоме мутноме расположењу, док тек Маца одшкрину врата и викну:</p> <p>— Берићет, зете |
ело певао, па на сељаке, кад би у дућан тек онако нагвирили, мукнуо као бик и кроза целу чаршиј |
погодити, у толико више, што је прстен тек синоћ добила и што се мајстор Диша с њоме растао чи |
, да онако нагло врати прстен, то је он тек из далека напоменуо Думи, кад је споменуо како удов |
ила.{S} И није ми одмах ни казала, него тек јуче, кад је болови стигоше.</p> <p>Но како му драг |
ову сплетку у потпуности њеној поверио тек кира-Думиници.{S} Некако му је лакше било, да испри |
чавала капиџику, да га одшкрине, колико тек да промоли главу, па да сагледа лево десно кроз сок |
нарочито онда, када би му она околишно тек по штошта добацила, што би га уверило, да кира-Анас |
.{S} Ето и ја тако; донела сам Лепосаву тек у четвртој години.{S} А колико је њих жена, што по |
како од њих бољих пријатеља нема, па му тек онда, после толиког околишења, рекоше и име будуће |
у староме Београду за оне људе који су тек после седам и више година добивали децу: „Ишао у Је |
аде друго него да изиђе на поље.</p> <p>Тек кад је био на доксату, он се окрете соби, у којој м |
бало. „Коме треба нека даје, а ја нисам текао овај зној, да га хале и вране растичу!“</p> <p>Ал |
игнута је права хармонија и њихов живот текао је одмерено, тихо и без облачка; откуцавао је као |
је у лечењу био десна рука.</p> <p>Око текије, у којој се свети човек молио Богу и мучио своје |
Пред текијом није било никога а у самој текији затече дервиша, огрнута вучјом кожом, са топузом |
е одлучи, по што по то, да оде.{S} Пред текијом није било никога а у самој текији затече дервиш |
та прошао онуда, али кад год би угледао текију, опседнуту оноликим светом, он је грабио даље.{S |
к нећеш ти!</p> <p>Подсмевка Јанићијева текну у срце Лепосаву.{S} Он је хтео да је, као и обичн |
овакав неодређени израз на Мацином лицу текну у срце.</p> <p>— Чудо! — узвикну Маца.</p> <p>— А |
кући оде.</p> <p>И то одлучно позивање текнуло је Дишу, у толико више, што није било никаквога |
че дан, без кога би му сав овај живот и тековина пуста остала, над његовом главом надвијала се |
омству, удвостручио сву своју снагу око тековине, толико је и на даље остао равнодушан према св |
и; говори му, а сузе без јецања и плача теку кап по кап низ образе.</p> <p>— Немој, молим те, т |
Као дрвени стуб стоји и ни једним делом тела не миче, већ гледа у врата, на којима је стојао ма |
ама једно колено и поче се горњим делом тела нијати одмерено и сетно, те тако изазивати утиске |
ногама поче поцупкивати и горњим делом тела извијати најпластичније фигуре чочечке игре, која |
репу, па да га проведу кроз чаршију, а телал да виче: „Чујте и почујте!{S} Ово је луди Диша, к |
после свакога ударца, мукнуо као младо теле, што је увек изазивало весели смех.</p> <p>Те удар |
се свети човек молио Богу и мучио своје тело шибањем, забадањем ножева у бутину и мишице, тиска |
ом је обавио вито и еластично девојачко тело, осећала онај отпор и оно таласање њезиних недара. |
светог ексера, осети, како га кроз цело тело проже топла струја и лако трептање.{S} Њему стаде |
а, помоћу којих је хтео да казни грешно тело, <pb n="186" /> склоно свакоме искушењу.{S} И докл |
ељ стојао или где је своје уморно свето тело одмарао; а пљунути на такво место већи је грех, не |
ту газда Диша погледа на своје темељито тело.</p> <p>— Ама, свет каже; комшије на кира-Анастаси |
х духова и призивање Алаховог имена, по телу бо.</p> <p>Раздрљених груди и голих руку, дервиш, |
таваница са балванима срушила на његово теме и пригнечила га.{S} Дисање му заста.{S} Како је ша |
метнуо, а она се у једноме тренутку до темеља у прах сурвала.</p> <p>Готово посрћући и не виде |
камилу, у врх чије грбе сеђаше широка и темељита прилика мајстор-Дишина, па за тим окрете леђа |
о... — И ту газда Диша погледа на своје темељито тело.</p> <p>— Ама, свет каже; комшије на кира |
p> <p>Кира-Анастасија погледа искоса на темељиту фигуру свога мужа и на ново прште у смеј.{S} С |
о јунац, кад закопа земљу рогом, па тек теменом о затворена врата.{S} Врата прснуше, а глави ни |
а њему је тако потребно било, да о тој теми разговор продужи.</p> <p>Тетка Маца је застала мал |
лозима хаџи-Зосимовим, набави кутију од тенећке и поче се борити са оном изнутрицом, која га је |
неним појасом једну дугуљасту кутију од тенећке, па кад год му је требало да пљуне, тај је поса |
у појасу, да му је лице као накалаисана тепсија, и Бог те пита, још шта, што само може избацити |
сија, која је, баш у то време, изрибала тепсије и жуте сахане, па их прислонила уз чардак и ужи |
е дао, и који га сада ни крива ни дужна тера из радње, он би га тако издеветао за све, да се до |
увек, када би кир-Диша отишао у дућан, терала да муче као бик и да гради којекакве лакрдије, к |
удовати.</p> <p>— Мори, који те је ђаво терао да се удајеш за онај пањ? — Псетиште је оно! — Тв |
газда, па сам ти и образ чувао; а ти ме тераш да идем кир-Ламбру, ваљада да ти опет образ срамо |
ињаше, како га све већма потискује онај терет, што му се од смрти Лепосавине као тешки камен на |
страховали да ће се сада преломити под теретом широких и пуначких плећа.{S} И ето, своју, од с |
стења Диша саломљен и клонуо под тешким теретом неостварљивих и мучних мисли.</p> <pb n="95" /> |
који, и ако не имађаху ни капи крви са Термопила, ипак својим васпитањем беху толико успели, д |
ма, једрим и тако грлатим, да су својим терцетом, чим се промолише на свет, расплашили јато дом |
им гласићима, потврђивали су у сложноме терцету чудо, о коме се једва мислити могло.</p> <p>Хаџ |
ајно о лепој Гркињи, поста му сада тако тесан и мрачан, да би се угушио, само да је за неколико |
чуо.{S} Лепе, турске чесме, озидане од тесаног камена, са две и три луле, из којих је избијао |
истеше.</p> <p>У соби му постајаше све тескобније.{S} Жена му се никако не јављаше, те му сада |
сер, и он се упути са хаџи-Зосимом кроз тесне и криве јерусалимске сокачиће, докле у близини Ви |
залазећи час за један час за други угао тесних улица, претрпаних као и увек разним сметлиштем, |
а га сада, па га чисто гура напред кроз тесну и кривудаву улицу.{S} Није знао ни сам, кад је пр |
тав низ разапетих ћепенака кроз криву и тесну улицу на Зереку и Бит-пазару румени се у јутарњем |
види се од гомиле прислоњених обрамица, тестија, бакрача и ибрика.{S} Гомиле жена, момака и људ |
ка или жене, чије се већ давно напуњене тестије под лулама преливају, докле се они живо о овоме |
>— Ето, кажу....</p> <p>— За име света, тетка-Мацо, шта кажу? — викну мајстор Диша, који већ не |
га од туда и најурили.</p> <p>Напротив, тетка-Маца га дочека као и обично и смешећи се:</p> <p> |
ући вазда на скупоћу и велике трошкове, тетка Маца је <pb n="171" /> ипак мало по мало успела, |
уђег ока сачува; ради те своје особине, тетка Маца не само да је била радо виђена у кућама где |
п низ образе.</p> <p>— Немој, молим те, тетка-Мацо!{S} Ти знаш колико те поштујем... и Лепосаву |
меја.</p> <p>— Лажно је.{S} Светога ми, тетка-Мацо!</p> <p>— Знам, знам, Дишо; али свет и то зн |
знео.{S} Па још, како му момак објасни, тетка-Маца је била врло љутита и поручила му: ако одмах |
ве године и понесе је.</p> <p>— Гледај, тетка-Мацо! — викну он и са доксата, на коме су вечерал |
да о таквим стварима чује.{S} Међутим, тетка Маца је у својој дугој пракси видела и такве ства |
/p> <p>— С киме, море?</p> <p>— С оном, тетка-Мацином.</p> <p>— Зашто, бре?</p> <p>— Ето ти, га |
по вечери, разговарајући још за совром, тетка Маца, која је од некога доба почела да се плаши о |
о својој невести.</p> <p>Кад се вратио, тетка Маца га је дочекала на капиџику.</p> <p>— Камо Ле |
акву је сурунтију узео! — Оди ти овамо, тетка Маца ће тебе да прими, ту у мутваку ћеш да спаваш |
извучете, ама ја нећу.</p> <p>— А оно, тетка-Мацо?...{S} Божем се не зна што си је лањског Бож |
знало погледаше у њу.</p> <p>— Па, ето, тетка-Маце; она зна и више.</p> <p>— А шта ја знам? — З |
ода.</p> <p>— Међер, имаш златну памет, тетка-Мацо! — <pb n="122" /> узвикну Диша весело. — Ово |
ти, што се не отргне.</p> <p>— Не могу, тетка-Мацо, не могу више! — јекну Јанићије и грухну се |
говори за вас.</p> <p>— Лају пси; лају, тетка-Мацо, и лажу, Бога ми! — викну Диша очајно.</p> < |
а овај уздах тетка-Маца.</p> <p>— Јаох, тетка-Мацо! — застења Диша — немој више тако!</p> <pb n |
е куће и донела јој је породички назив: тетка <pb n="29" /> Маца.{S} Па и њезина Лепосава видел |
>Са таквим мислима бавио се по вас дан; тетка-Маца није одлазила од њега, и захваљујући њезиној |
номе, што се, у тај пар, догађало тамо; тетка-Мацин долазак у дућан и онако срдито захтевање, д |
аваше.</p> <p>— Брзо кући, мајсторе!{S} Тетка-Маца поручила да одмах дођеш... још нема ништа! — |
р Диша до сада не виде, угледа сада.{S} Тетка-Маци ударише сузе на очи; говори му, а сузе без ј |
неко чудно, несхватљиво расположење.{S} Тетка-Маци дошле на посело неке жене, а Јанићије у мутв |
добро свршити, он пожури тетка-Маци.{S} Тетка Маца му је била једина личност, коју је он дубоко |
иша необично меким и молећим гласом.{S} Тетка Маца дубоко уздахну.</p> <pb n="143" /> <p>— Па, |
а о ономе, што му је на срцу лежало.{S} Тетка-Маца је развезла да прича о мајстор-Дишиноме уваж |
је тетка-Маци, затече Лепосаву саму.{S} Тетка-Маца је отишла једној жени, која је тога дана при |
/p> <p>Једне вечери — баш уочи недеље — тетка Маца, као и увек, поставила совру и изишла на кап |
епо, да се у туђа посла мешам!</p> <p>— Тетка-Мацо, ти си поштена жена, грехота је да кријеш он |
етка-Мацу је затекао код куће.</p> <p>— Тетка-Мацо — рече Диша дрхтавим гласом — имам један раз |
Пун сахат седео је збуњен и без речи, а тетка-Маца за то време лагано и на одушке развијала је |
ада!{S} Но он није имао никога свога; а тетка Маца, којој је предао Ламбрине хаљине, била је за |
рлеме или други какав слаткиш.</p> <p>А тетка Маца, поред свога видарског позива, била је и с д |
ш с колена, кад у дућан завири Лепосава тетка-Мацина. —</p> <p>— Шта ћеш?{S} Запита је Јанићије |
ко су је по свем Београду звали.{S} Ова тетка Маца, није имала никога свога осем једног детета, |
и, у томе часу од ове погрешке спасе га тетка Маца.{S} Она уђе баш у часу, кад мајстор Диша пот |
ничега.{S} То је, као у воску знала, да тетка Маца није од оних жена, које једва чекају да сазн |
о, он се толико навикну на ову кућу, да тетка-Мацу није друкчије поштовао него као да му је мат |
ти не избијаш из моје куће; зна свет да тетка Маца има ћерку на удају и да си ти нежењен.{S} Е, |
почетка се и веровало и није: али када тетка Маца, која је тога дана обишла већ неколико пород |
лио је да га је Лепосава одала, па сада тетка Маца зове мајстора, да му се на њега пожали.</p> |
ије сними фес, пољуби мајстора, па онда тетка-Мацу у руку, и оде, да се измије.</p> <p>И све то |
ца, па плету иза мутвака.</p> <p>— Нека тетка-Мацо, не зови је сада; одох прво до куће, да јој |
томе погледу постати не само десна рука тетка-Маци, но, у колико буде нужно, он ће и сав тетка- |
едну гвоздењачу, од које је кључ држала тетка Маца о своме врату.{S} Кад је хаџија прегледао св |
у дућан, рекоше му момци да је долазила тетка-Маца и поручила му, да одмах њезиној кући оде.</p |
нуше за децом, обично су се обраћале на тетка-Мацу, да им она помогне и око њих пробаје.{S} А р |
те и пође на улицу и не обазирући се на тетка-Мацу, која га задржаваше, да бар једну кафу попиј |
уло као ружан знак, а када још опази на тетка-Мацину лицу једну велику збиљу, њему се чисто сту |
еци, ако их је Бог дао.{S} И та особина тетка-Мацина створила јој је толики углед, да се њезин |
помоћи.</p> <p>Али сва видарска вештина тетка-Мацина па најпосле и све биљаре, које су јој усрд |
анијег снебивања и потајног осмешкивања тетка-Мацинога извуку згодан материјал за читаву истори |
астасија је опет зебла од нечега.{S} Са тетка-Мацине стране није се плашила ничега.{S} То је, к |
Јанићије морао по вас дан мајати се са тетка-Мацом око болеснице и трчати свуда, куд га је сла |
је у дућан слат, а у вече је заједно са тетка-Мацом и Лепосавом седао за совру и вечерао.</p> < |
ли шта лају погана уста?{S} А? — запита тетка Маца и застаде, да мало одахне и по своме обичају |
ли истина оно?</p> <p>— Које? — запита тетка Маца пажљиво.</p> <p>— Па... оне дреје...{S} Ламб |
и сузе, од којих се застидео, и исприча тетка Маци, како га је кир-Диша гонио да иде кира-Мани |
и, но, у колико буде нужно, он ће и сав тетка-Мацин надзор подвргнути својој потајној контроли. |
; не могу више овако! — рече он једаред тетка-Маци, када га ова поче грдити, што се не отргне.< |
е и оптрчавши целу башту донесе је пред тетка-Мацу и, збуњен, као да је бекријску чашу искапио, |
га дела, <pb n="185" /> стојали су пред тетка-Мацом као немирна деца пред коју је учитељ изнена |
јем онако измирила и ствари Ламбрине од тетка-Маце примила, кира-Анастасија је опет зебла од не |
и он је као заливен ћутао и очекивао од тетка-Маце, да она сама пронађе пута и начина шта да се |
it="subSection" /> <p>Докле је Диша код тетка-Маце остао, Јанићије је седео у дућану и са неком |
ићије — викну га с прага — носи ово код тетка-Маце и да кажеш: поздравио мајстор и шаље ово! — |
ео.</p> <p>Ствари је Јанићије однео код тетка-Маце.{S} Овде је био сигуран да их, до повратка к |
донео у дућан, а после сам их однео код тетка-Маце.{S} И кира-Анастасија је после била овде, пл |
мо куда се степао! — љутио се често код тетка-Маце.</p> <p>— Море, зете, не брини!{S} Доћи ће т |
пред целим народом да метне поред себе тетка-Мацу, а сви совјетници, попечитељи и народ да јој |
ни за живу главу неће!{S} Каже — и овде тетка-Маца поче раздрешивати шамију под брадом — оно ни |
е, тако нека буде! — уздахну Диша и оде тетка-Мациној кући.</p> <p>После подужега времена врати |
одједаред окрете на другу страну и оде тетка-Мацином сокачићу.</p> <p>Тетка-Мацу је затекао ко |
а се потпуно изјасни, али у тај пар уђе тетка-Маца у мутвак.{S} Лепосава брзо поче да претура п |
ш тога, кад ниси крив! — храбрила га је тетка Маца.</p> <p>— А где ћеш ноћити?{S} Ваљда ће те п |
рво лице, које угледа код себе, била је тетка Маца.{S} Она му је сваки час чело квасила сирћето |
ављало се готово у свима кућама, где је тетка-Маца навраћала, да разбере о кира-Анастасији.</p> |
ре о кира-Анастасији.</p> <p>А докле је тетка-Маца обносила водицу и у свакој кући задржавана, |
својој братској љубави, и што год му је тетка Маца наредила, све је вршио па најпосле и певао и |
} Диша није имао никога свога, те му је тетка Маца сада замењивала мајку или бар старију сестру |
жеш постати човек!“</p> <p>Колико му је тетка Маца од овога часа омилела, у толико му би више ж |
се срамиш!{S} Ниси ти код туђина, није тетка Маца ни Цинцарка ни Гркиња; оди!</p> <p>— Што сто |
сутра дан Јанићије однео једне јеменије тетка-Маци, затече Лепосаву саму.{S} Тетка-Маца је отиш |
омену.{S} Мајстор-Дишино често одлажење тетка-Маци, коју је после свега овога сматрао више него |
; још само да те оженимо.</p> <p>— Море тетка-Мацо, — бранио се тек разговора ради — зар сада, |
прагу дубоко се замисли.</p> <p>Када се тетка Маца вратила, затекла је ћерку у мутваку како сед |
наспело да га о томе питаш? — зачуди се тетка Маца.</p> <p>— Ето тако; мило ми, што га истукао! |
?{S} Овде ми више нема места.{S} Казаће тетка-Маци и мајстор ће ме отерати.</p> <p>И њему се не |
а разговарао о мајстору.{S} Једном рече тетка-Маци: „Ето ти!{S} Што <pb n="175" /> ниси отварал |
епо да ме уплећеш у те ствари — развуче тетка Маца <pb n="89" /> — ако што знаш, онда што мене |
већ <pb n="216" /> није могао ништа без тетка-Маце у кући и Јанићија у дућану.{S} Кад би му их |
ша после овога најтежег удара отишао из тетка-Мацине куће не зна се, па тако исто и где је пров |
што си такав? — узвикну <pb n="79" /> и тетка Маца, кад га угледа онако бледога и утученога.</p |
па, можда, и утерати у лаж и Јанићија и тетка-Мацу.{S} Очекивао је све друго само не овај израз |
то амо то тамо, куда их мајстор Диша и тетка Маца шаљу; али, ипак, Бик не може да одоли срцу, |
де?</p> <p>— Није, него што не поведе и тетка Мацу на хаџилук.{S} Штета, Бога ми!</p> <p>Но Леп |
сати.</p> <p>У таквом га стању затече и тетка-Маца, која се после дугога истраживања једва врат |
ицати насатке.</p> <p>У том се појави и тетка Маца.{S} Са пребаченом шамијом преко главе излази |
еђа, да је толико звекнуло, да је чак и тетка Маца, која је у башти нешто плевила, чула овај уд |
а јој, знала о свему, што је он видео и тетка-Маци испричао.</p> <p>— Да кажем, не ваља!{S} Обе |
ади које три ноћи није спавао.</p> <p>И тетка Маца, као прва комшиница мајстор-Дишина, а и као |
да ћеш имати честиту домаћицу.</p> <p>И тетка Маца узе мајстор-Дишу за главу, пољуби га у чело |
крушено очекивао на бујицу прекора, али тетка Маца још ћуташе, тек по који пут што би јој се из |
штом.{S} Ту је живела Маца удовица, или тетка Маца, како су је по свем Београду звали.{S} Ова т |
да је млада, лепа и вредна... одговори тетка Маца, али некако тако неодлучно и с таким изразом |
<p>— Чекај, да мало одахнем! — одговори тетка-Маца предишући и са оклевањем, које у овој прилиц |
стор Диша је један по један! — одговори тетка-Маца и кришом, испод очију, погледа мајстор-Дишу. |
о сам казала и оно што није? — одговори тетка Маца лагано и разложито, као да се ту о некој нез |
ме дао.{S} Она изиђе из собице и пожури тетка-Маци, а Јанићије, још сав румен, уђе у дућан и се |
ствар ипак на добро свршити, он пожури тетка-Маци.{S} Тетка Маца му је била једина личност, ко |
тиде, кад помисли како ће и шта ће рећи тетка-Маци, те да га задржи на вечери и ноћишту.</p> <p |
шки услов, па само трепће и гледа у очи тетка-Мацине.</p> <p>— Тако... рече Маца, прсну у смех; |
буху коље, нагони га, те отвори капиџик тетка-Мацин и увуче се у њену авлију.</p> <p>Како ли се |
ина засја над зеленим баштама и стрехом тетка-Мацином, он устаде са постеље у дућану, где је са |
те да им он разреши онај загонетни сан тетка-Мацин.</p> <p>Тога пустињака не нађоше у његовој |
по своме већ утврђеноме обичају, пошао тетка-Маци на кафу, спази га Станко туфегџија и позва н |
њег бола, ударио другом страном и пошао тетка-Маци.</p> <p>Сав онај јед и осветничко расположењ |
у слабинама опомену на обећање, оде до тетка-Маце, те јој саопшти своју намеру и потражи савет |
кога, не оста му друге него да тркне до тетка-Маце.</p> <p>Кад се Диша у неко доба ноћи разабра |
о због овога то због онога трчкарати до тетка-Мацине куће.{S} И тако, мало по мало, он се толик |
дгледао радњу и сакупљени пазар односио тетка-Маци, да то ни мајстор Диша не би боље вршио.{S} |
пазар редовно је свакога вечера доносио тетка-Маци, која га је затварала у оковану гвоздењачу, |
та ти је, девојко? — викну запрепашћено тетка Маца, када је угледа онаку, и живо јој притрча.{S |
, кад год би туда прошао.</p> <p>Једино тетка-Маца што је слала Лепосаву у дућан, да му донесе |
>То су певале Лепосавине другарице; јер тетка Маца не беше од оних жена које оклевају.{S} Ваљал |
му баш сада почеше излазити на очи час тетка Маца час Лепосава, а сада опет мајстор Диша?{S} Т |
ејан и апатичан, ипак га је ова нежност тетка-Мацина помало блажила.</p> <p>Но, ма да је ова па |
горчине, завршио се врло пријатно.{S} У тетка-Мациној кући, под оним хладовитим орахом, њему је |
чекивањем, испуњеним страхом, звераше у тетка-Мацино равнодушно лице.</p> <p>— А што ме питаш з |
ије, кир-Диша је као на угљевљу седео у тетка-МациноЈ кући, час по устајао, нестрпељиво изгледа |
е нешто књаз, па да нареди да му доведу тетка-Мацу и мајстор-Дишу, па онда пред целим народом д |
време, слао своје „чираке“, да се нађу тетка-Маци у послу, а он је седео у радњи по цео дан.{S |
а сам ја што ти...{S} Бога ми... отегну тетка-Маца.</p> <p>— Ама, што ме мучиш?{S} Што не казуј |
иједне; оставите момка на миру! — викну тетка Маца и поче примати ствари.</p> <p>— Поздравио ма |
> <p>— Буди Бог с нама, жене! — узвикну тетка Маца чисто запањено — још ћете ме обедити, да сам |
спечалила и сачувала своме детету (и ту тетка Маца показа руком на образ).{S} Велим, није ми Бо |
мајстор Диша дан из дан одлазио на кафу тетка-Маци, а Маца тек ваљда не би примала сваки дан је |
је све добро! — одазва се на овај уздах тетка-Маца.</p> <p>— Јаох, тетка-Мацо! — застења Диша — |
ти радње!{S} Тамо, у кући, да се нађеш тетка-Маци на помоћи и четворе очи да отвориш на све... |
де, да видимо, ако си јунак.</p> <p>Још тетка Маца није ни успела, да покаже Јанићију ма какву |
ета од ње.</p> <p>— Бог с тобом, дете! (тетка-Маца га је сада нарочито тако ословила, ма да је |
је овамо отерао!“</p> <pb n="217" /> <p>Тетка Маца обори главу и оде у мутвак, тек да од Јанићи |
тобом ожени, па да га Бог види!</p> <p>Тетка Маца, која је радо слушала Јанићијева пецкања, уд |
м запео, шта би тек од њих било!</p> <p>Тетка Маца је увиђала то, па је и предузела кућу у свој |
а оно што они говоре лажно је...</p> <p>Тетка Маца се тужно насмеја.</p> <p>— Лажно је.{S} Свет |
могло бити око дванаест година.</p> <p>Тетка Маца је међу женама свих редова уживала велико по |
да ми брука по чаршији не пуца.</p> <p>Тетка-Маца је прихватила Дишину молбу, забрадила главу |
е људи, те га од Јанићија отеше.</p> <p>Тетка Маца и Лепосава дочекали су заједно са Дишом Јани |
ле сузе које му низ лице кануше.</p> <p>Тетка Маца је опазила из мутвака ово, али се учини свем |
да о тој теми разговор продужи.</p> <p>Тетка Маца је застала мало, да се поздрави са једном ко |
кажеш.{S} То сам хтео да питам.</p> <p>Тетка Маца одшкрину врата и тајанствено погледа, да их |
он јој је преко мајке одговарао.</p> <p>Тетка-Маци није се свиђало овакво примирје, али је и он |
ца и пуна срца пољуби своју ћер.</p> <p>Тетка Маца за кратко време изађе из собе, да нешто види |
нахудити њезиноме доброме гласу.</p> <p>Тетка Маца је то таким одлучним гласом исказала, да су |
ну и оде тетка-Мацином сокачићу.</p> <p>Тетка-Мацу је затекао код куће.</p> <p>— Тетка-Мацо — р |
намо ми шта је у башти закопала?</p> <p>Тетка Маца сада већ није имала израз двомислен и тајанс |
фамилије.{S} Једном речи она је била: „тетка“, мила и добро дошла свакоме.{S} Али, кира-Анаста |
и она истицала, кад год би навратио до тетке Маце, чије је разговоре и савете тако радо слушао |
ако су га кад узавреле мисли распињале, тетурао ни сам не знајући куда.{S} Грабио је кроз мртве |
на и бујица мисли и размишљања могла је тећи својим коритом.</p> <p>На горње питање кир-Ламбре |
мо, мајстор Диша извади из недара један тефтер.</p> <p>— Седи, — рече јој — да ти покажем нешто |
што сам се оженио, то знам; али за кога течем, ето, то је оно што не знам; — одговарао је самом |
ш зашто се жениш; а када течеш, за кога течеш! — суздахнуо би кир-Диша, нарочито онда, када се |
ш, треба да знаш зашто се жениш; а када течеш, за кога течеш! — суздахнуо би кир-Диша, нарочито |
b n="192" /> него пије само неку зелену течност, а уз то узима по три зрна пшенице.{S} Он је до |
послуша, и изведе га из собе на авлију тешећи га да ће је она умирити.</p> <p>— Ето, то је!... |
ешено па обешено; а у селу понајмање! — тешила би га Маца, а Лепосава, која се свему невешта гр |
е читав породични савет.{S} Думиница је тешила кира-Ману, која је тога дана, пред зору, добегла |
ј зној што му је капао са чела.{S} Нека тешка мука притисла му <pb n="88" /> душу, па једва диш |
и не мисли!</p> <p>— Пеки, пеки, не је тешка работа! — прекиде га дервиш — До године, кад дође |
венити.{S} И то се вукло кроз душу, као тешка магла када се вуче над земљом и никако не може да |
часа чињаше све, само да се одбрани од тешке слутње, од једном се зали сузама и поче силио јец |
ам као <pb n="108" /> да предосећа неки тешки услов, па само трепће и гледа у очи тетка-Мацине. |
ли, као да му се на ново почеше враћати тешки дани очајања и пометености.</p> <pb n="174" /> <p |
/> зној и по који пут тако застење, као тешки болесник кад га болови спопадну.</p> <p>Јанићије |
ерет, што му се од смрти Лепосавине као тешки камен на душу навали.{S} У једно време покуша, да |
каквој домаћој или јавној новости, и са тешким срцем дижу на обрамице своје судове и растају се |
а! — застења Диша саломљен и клонуо под тешким теретом неостварљивих и мучних мисли.</p> <pb n= |
искао; али то га беше срамота и он се с тешким срцем одби од ћепенка и хлебова, чији је мирис т |
ради ни куда се креће.{S} То беху дани тешких душевних мука, које су га ломиле и мучиле, а кој |
ном, а још милије, што ће, после толико тешких дана, видети онога ради кога у мало што није стр |
им покрао; а и када би успео да докаже, тешко да би до својих новаца дошао.{S} Турске власти би |
време без речи, оборио главу на груди, тешко предисао и слушао, како му срце на махове удара, |
овао за врата, куда је Јанићије отишао, тешко да је и опажао, да пред њим стоји престрављена Ан |
долазиле и то све на један мах у главу, тешко је побројати.{S} Она непојамна врева од мисли у њ |
рду овога био је он сам.{S} И њему дође тешко, што је на прво потказивање из комшилука поверова |
ило да се уда за кир-Дишу или не, то је тешко одредити; јер баш и да јој се није свиђало, њој ј |
ен, тек од онда осетио је, колико му је тешко, што се све тако десило.</p> <p>Али како није ник |
> <p>— Зашто, бре, газда-Дишо, зашто ме тешко закле?{S} Казаћу ти, а ти ћеш, када јој опростиш, |
миндерлук, завали се на узглавље и поче тешко предисати.{S} Тупо шуштање у глави и модри колути |
ук, притиште песницама под појас и поче тешко уздисати.</p> <p>У таквом га стању затече и тетка |
{S} То је било!</p> <p>И сад му не беше тешко опоменути се и свега осталога: како је онако раст |
о, јер, враћајући се у дућан замишљен и тешко расположен, у ушима му је једнако звонило: — То ј |
ретнути као прводаџије, тако им и не би тешко, да одмах започну са својим предлогом.{S} Да ли ј |
од времена на време дубоко уздахне, или тешко, као боник, застење.</p> <p>У таквоме стању затек |
ће Јанићије у свет, осети колико би јој тешко било да се растане од овога младића, са којим се |
вито ухватио, истрже му се из руку и он тешко застења.{S} Једнолики, безизразни шум шумио је ок |
ече, то му беше још и милије.{S} Некако тешко би му било рећи јој све то у очи, а још теже оста |
ули им венчила на главу, њој стаде тако тешко, да у мало не паде пред олтарем.{S} Била је бледа |
рце вукло Анастасији, толико му је било тешко изићи јој пред очи овако сплетен и немоћан, да ст |
— Не још, још мало.{S} Лепосави је врло тешко... бојим се... устеже Маца и не доврши, јер је на |
Ламбру и кира-Ману, па му дође необично тешко, кад помисли каквим ће га очима гледати и Ламбре |
тора... а мене... мене... ух! — уздахну тешко.{S} Рука му случајно напипа једну кутијицу, коју |
а зар да те толико у кући држим!</p> <p>Тешко је било Лепосави слушајући материна разлагања.{S} |
је уз пут смишљао и он се, малаксао од тешког душевног напора и збуњен, враћао ипак оном једин |
е опсецао мајстор свој посао, а са како тешком руком оштри дикиш калфин засецаше дубоко испод к |
анице, које су јој за време удовиштва с тешком муком прелазиле преко прага и ревносно бацале су |
е боље да не идем тамо, — мислио је и с тешком муком, што самоме себи затвара врата од куће, ко |
, али тако, да се очито опажало, како с тешком муком изговара поједине речи некадањег матерњег |
ан, Јанићије је све више подлегао ономе тешкоме осећању, од кога се ни после толико недеља не м |
се, кад угледа ћерку на поду, како се у тешкоме болу савија.</p> <p>И то унесе забуну у кућу.{S |
то ћемо?</p> <p>Сад већ не беше никакве тешкоће; устава је пробијена и бујица мисли и размишљањ |
свога само знало за груба извикивања и тешку руку свога мајстора.{S} Напротив, овога часа, кад |
ни успела, да покаже Јанићију ма какву тешку ствар за дизање, кад Јанићије зграби Лепосаву, ди |
муж ти је умро!</l> <l>— Ако ј’ умро те тешто, ја си коло па водим!“</l> </quote> <p>Он запева, |
ве, што год ти је потребно.{S} Па онда, ти баш и кад би продао ту ствар мени, света места су пр |
Лепосава.</p> <pb n="173" /> <p>— Ама, ти си јој ћерка; питај ти.</p> <p>— Како ћу, кад се сра |
Немој, снахо; него кад те тако запита, ти да јој кажеш: „Добро је, шућур Богу!“ — а полако да |
је ваша него моја.{S} На поље из кућа, ти, зевзек, бре!</p> <p>Кир-Диши прекипе и са узмахнути |
, па вели:{S} Плаћај, бре!{S} Напротив, ти имаш права да се ценкаш, па ако им је скупо, не купу |
на богату домаћу идилу.</p> <p>— Е, е, ти ми много наказива — смеши се Диша — Ама где да нађем |
игло ради једнога детета.</p> <p>— Еле, ти нећеш да пазариш? — запита свети човек, чије очи наб |
си ти баш од оних... оних...{S} Не, не, ти немаш те паре.</p> <p>— Па да се погодимо! — одговор |
</p> <p>— Ништа ми није.</p> <p>— Море, ти си болестан.{S} Какав то изгледаш, као да су те гује |
осава — Лажеш као кучка?</p> <p>— Море, ти да ћутиш — одговори јој Канче са неким изразом пакос |
екиде га дервиш — До године, кад дођем, ти да ме дочекаш са пешкешом, а ја да ти сада дам четир |
отерах.{S} Ти си <pb n="148" /> друго, ти си добра девојка и бићеш вредна и послушна; ха?</p> |
ри и пребледе.</p> <p>— Куче цинцарско, ти ли ми жену одведе!</p> <p>Али кир-Ламбре ни речи; пр |
о!{S} Добри људи ће се угодити.{S} Ето, ти тражиш сто хиљада, а он даје пет стотина.{S} Спусти |
туђа посла мешам!</p> <p>— Тетка-Мацо, ти си поштена жена, грехота је да кријеш оно што ми обр |
е мрачне дубине, говори; Пази како ћеш, ти ниси више дете!</p> <p>У таквоме несносноме душевном |
-по-за леђа.{S} Е, кад све тако урадиш, ти да гу одведеш у ђердек и тамо овај четврти запис да |
а хоћу дете; а ти ако нећеш да питаш... ти...</p> <p>Мајстор Диша не доврши и изиђе срдито из к |
такав му је адет.{S} Оно знаш како је: ти си устабаша, па људима од реда не иде никако у главу |
д њом у вис уздигао.</p> <p>— Ово теби; ти да га носиш, а ја да те гледам! — рече што је могао |
служим више.</p> <p>— Ја те не пуштам; ти мораш да одслужиш <pb n="154" /> своје!{S} Мислиш ти |
} Пашајши!<ref target="#SRP19061_N5" /> Ти само накриви фес, а мајстор Диша је један по један! |
Него за тебе, ваљда, рђо калфинска!{S} Ти би ми па бољи био? — одговори Лепосава и сада га уда |
ми муж: не сам те никада ни волела!{S} Ти да идеш одавде; е ли сте чули?</p> <p>Али кир-Диши у |
Леле, зајеца Анастасија — Бог па ти!{S} Ти ако ме не избавиш, ја ћу у Дунав!</p> <p>— И то је с |
p> <p>— Немој, молим те, тетка-Мацо!{S} Ти знаш колико те поштујем... и Лепосаву; али зар ћеш т |
оно био братски пољубац и загрљај).{S} Ти си то урадио, као да си ми био брат.{S} И ко би друг |
уго је он, а друго ми, богоугодниче.{S} Ти си свет човек, па што ти требају толике паре?{S} Не |
ја хоћу?{S} Ствар је у твојој руци.{S} Ти <pb n="145" /> паметујеш за цео еснаф, па ето, како |
а нека је просто, што си ме уцвелио.{S} Ти и сам знаш шта ти ваља чинити.</p> <p>— Ако ти хоћеш |
а те волим као да си ми рођени брат.{S} Ти немаш ни мајке ни сестре, па што да идеш од нас?{S} |
м због једне ороспије, па је отерах.{S} Ти си <pb n="148" /> друго, ти си добра девојка и бићеш |
ако никога немате?{S} А ми који смо?{S} Ти, не ли си наш, не ли неси?{S} Ако си немаш родитељи, |
/p> <p>— Ко је пезевенк-баша?!</p> <p>— Ти!</p> <p>— Ја?</p> <p>— Него је мозе бити мој деда!?{ |
то си родила тако добра ћерка.</p> <p>— Ти да ћутиш, кира-Мана! — осече се Анастасија нестрпељи |
у истини она све тако мислила.</p> <p>— Ти ме не волиш... рече Јанићије тужно, кад она престаде |
с у вис уздизало његове обрве.</p> <p>— Ти да идеш на вилает, а ја па овде без тебе да живим, ш |
пре дође, те да прими наслеђе.</p> <p>— Ти да пожуриш; немој да оклеваш, јер знаш какви су српс |
>Кир-Диша га погледа зачуђено.</p> <p>— Ти мени дао паре?{S} Зар онај гурбет мени дао паре?{S} |
бима.</p> <p>— Ко вас отровао?</p> <p>— Ти! — продера се супруг и подиже обе песнице у вис.</p> |
бес?{S} Што си се надуо тако?</p> <p>— Ти знаш.</p> <p>— А шта ја знам?</p> <p>— Удајеш се за |
Шта ти је, море, што се љутиш?</p> <p>— Ти лажеш! — цикну Лепосава — Лажеш као кучка?</p> <p>— |
а ту жабу да ти дете три пута обзине, а ти три пута да викнеш: „Његова болест на тебе, твоје зд |
, зашто ме тешко закле?{S} Казаћу ти, а ти ћеш, када јој опростиш, омрзнути на мене; па и кира- |
ом.{S} Бог ће дати, па ћу се вратити, а ти да ме дочекаш како приличи једној хаџики: чесна и по |
је како едно слушкиња на свој човек, а ти си њен господар. — Пари су твоје.</p> <p>— Јесте, мо |
-Мише.{S} Него баш кад ти је наспело, а ти купи еснафски барјак, па га приложи цркви.{S} То те |
ша. — Ја искам да ми даш дете у кућу, а ти, место детета, кир-Ламбру — ха?!</p> <p>Анастасија ј |
ли да се расквари свадба пре ђердека; а ти мени шамар за врат!{S} А ја сам хтео да ти кажем как |
Како год те Бог учи.{S} Ја хоћу дете; а ти ако нећеш да питаш... ти...</p> <p>Мајстор Диша не д |
де, де, ја сам мајка, па ето, трпим; а ти, зар не видиш какав си стао?!</p> <p>— Зашто да умре |
јео, газда, па сам ти и образ чувао; а ти ме тераш да идем кир-Ламбру, ваљада да ти опет образ |
е разумео.</p> <p>— И јесам лудак.{S} А ти, што ми се не наплатиш?</p> <p>— Како ћу? — запита Л |
>— Па, ето, удари ме у леђа.</p> <p>— А ти?</p> <p>— Ја ћу опет онако...</p> <p>— Јест, нашла с |
а ће се са мајстором десити.</p> <p>— А ти — замуца Диша утучен од овога што је сазнао — зашто |
ко феса шамијом калемћарком.</p> <p>— А ти знаш нешто? — запиташе је друге и радознало погледаш |
— проговори Јанићије — Газда на путу а ти, ето, како чиниш!</p> <p>Анастасија очевидно ништа н |
тиш?{S} Докле се ја не вратим, не треба ти, а када се будем вратио, иде ли то, да једна хаџијни |
ово и она му се приближи.</p> <p>— Бога ти, шта ти је? — рече му благо и такну га руком по миши |
удовица само, бежи од ње три конака, да ти не унесе несрећу у кућу.{S} Него сада отварај очи: д |
високу полицу, па се извила леђима, да ти се чини, сад ће се у струку сломити.{S} А дебели кур |
Знам, знам, Дишо; али свет и то зна, да ти не избијаш из моје куће; зна свет да тетка Маца има |
ине.</p> <p>— Ама не тако, већ кажи, да ти чујем гласа.</p> <p>— Хоћу! — одговори Лепосава и ок |
на оде, буди ексик-хаџија; желиш ли, да ти ђавола савладаш и да ти анђео радњу води, издржи до |
/p> <p>— Шта ће ти? —</p> <p>— Зини, да ти кажем! — одговори Лепосава, па како је дошла ближе Ј |
А што се то тиче па тебе поп ли си, да ти се исповедам?</p> <p>— Море, жао ме, много ме жао? — |
пре три дана урадио.</p> <p>— Чекај, да ти помогнем! — проговори, кад виде, како се испиње на п |
ије умео, удешавао је кроз нос тако, да ти се увек чинило као да их Грк пева.</p> <p>Али, чини |
Канче; боље <pb n="144" /> би било, да ти се не нађох као рођена мати, кад оно на смрт болова! |
тефтер.</p> <p>— Седи, — рече јој — да ти покажем нешто.{S} Знаш ли шта је овде?</p> <p>— Не з |
да то беше само један грош.</p> <p>— Да ти дам пет стотина?</p> <p>— Шта кажеш?</p> <p>— Четири |
ме тераш да идем кир-Ламбру, ваљада да ти опет образ срамоти.</p> <p>- Газда Диши поче да бубњ |
вога пса везати, док беше овде, а ја да ти га хватам, нећу.</p> <p>— Ама немој да си луд; мој т |
, ти да ме дочекаш са пешкешом, а ја да ти сада дам четири записа.{S} И то овако да радиш.{S} У |
/> ниси отварала очи, него си хтела да ти ћерка буде устабашиница!“</p> <p>— А што, бре; шта ј |
цинцарска, док те нисам клепнуо, па да ти кажем ко ти је појео паре!</p> <p>— Кога ви, бре, да |
внички гледао за њиме.</p> <p>— Дуса да ти се испрзи у паклена мука!{S} А-ах, рогата биволица е |
: девојку да узмеш, девојку, па кућа да ти пропева!{S} За девојку знаш да је твоја, неће те пре |
за леђима гледале.</p> <p>— Еле, сад да ти кажем какав сам ја и шта тражим од домаћице! — рече |
— Мори, немој да се нећкаш; право је да ти ја поклоним, сестра сам ти, брат си ми!</p> <p>Јанић |
уриш са сватовима.{S} Знаш, ружно је да ти се пре сватова догоди.</p> <p>Шта је после овога бил |
чак у Јерусалим ишао?{S} Камо среће да ти је мати сањала онај сан још пре шест година.{S} Сад |
а; желиш ли, да ти ђавола савладаш и да ти анђео радњу води, издржи до краја и постани хаџија.{ |
уди да запита.</p> <p>— Газда, да ли да ти донесем хладне воде?</p> <p>— На! — простења Диша и |
да те не види влас, а ја ћу се врнем да ти кажем несто.</p> <p>— Шта имаш да ми кажеш, кажи ми |
ине, бре брате, служиш поштено, а он да ти не донесе поклон ни колико за једну аспру.</p> <p>— |
та ти је?{S} Шта си се направио, као да ти је све помрло; хајде овамо, нана је у мутваку.</p> < |
Хоћеш ли да те ђаво надвлада и анђео да ти из дућана оде, буди ексик-хаџија; желиш ли, да ти ђа |
мени шамар за врат!{S} А ја сам хтео да ти кажем како ју је кир-Ламбре онда за мутваком ухватио |
да је на ново загрли.</p> <p>— Како да ти се осветим?</p> <p>— Па, ето, удари ме у леђа.</p> < |
знао — зашто си ћутао?</p> <p>— Како да ти кажем, кад си ме одмах појурио да тучеш?!{S} Зар ми |
да потражиш зелену жабу, па ту жабу да ти дете три пута обзине, а ти три пута да викнеш: „Њего |
ир-Диса, много жалос; и душа да могу да ти дам, <pb n="116" /> па да дам.{S} Него ми дођосмо зб |
рао из радње.</p> <p>— Море, не могу да ти кажем све како се <pb n="83" /> беше осилио, чим ти |
> <p>— Сестру немаш, Јанићије; ја ћу да ти будем од сада сестра.</p> <p>Јанићије осети неку неп |
ништо скривио.</p> <p>— Јабучицу ћу да ти ишчупам; зубима да те закољем! — виче пригушеним гла |
ће те прекорети првим мужем; па децу да ти рађа, сваке године по једно.</p> <p>Мајстор Диша би, |
убиш <pb n="161" /> у руку и замолиш да ти опрости.{S} Добар је он, опростиће ти.</p> <p>— Не м |
ин <pb n="205" /> — рече Маца. — Некада ти ни рођен син није истински пријатељ, а ето, ово сиро |
срећи свога детета него мати.{S} Ваљда ти боље знаш шта теби треба?{S} Ниси још ни загризла у |
....</p> <p>— А бре, чапкуне, бре, куда ти нишаниш? — смеју се мајстори у Гушанчевој кафани; и |
— обрецну се Јанићије.</p> <p>— Од куда ти?{S} Зар си овде?</p> <p>— Ја где ћу?</p> <pb n="166" |
одина на селамет изаћи.{S} Знаш ли која ти је сад?{S} Пуних шеснаест!{S} Још годину две па ћеш |
онако мора бити, како ти кажеш.{S} Нека ти је са срећом; бар сад знаш, да ћеш имати честиту дом |
ниско се поклони газди.</p> <p>— Хвала ти, као оцу на храни и науци; све ми је добро код тебе |
ко глава не могу да идем.</p> <p>— Била ти, кира-Мана, свога пса везати, док беше овде, а ја да |
те поздравља кира-Анастасија и поручила ти да дођете на једну баклаву и татлије вечерас.</p> <p |
ога записа могу да се роде деца.{S} Ама ти и не знаш, шта је све овде дервиш записао.{S} Некршт |
нас, сутра, кад ти жена оде у буџак, па ти роди сина слабачког, шкољавог, онда ко да буде крив? |
} Што си се женио први пут удовицом, па ти она угатала!“</p> <p>Мајстор Диша занеме.{S} Није се |
>— Поради тебе.{S} Е, хе, пријатељу, па ти кријеш, а овамо се свуда по чаршији зна да ћеш да уз |
а отклони опасност од себе,</p> <p>— Па ти му реци да нам не долази у кућу више; зашто ће нам о |
та и начина шта да се ради.</p> <p>— Па ти и не чујеш све о чему свет за тебе и Лепосаву говори |
</p> <p>— Ко: устабашиница?</p> <p>— Па ти!{S} Зар нећеш да се удаш за мајстор Дишу?</p> <p>Леп |
> <p>— Леле, зајеца Анастасија — Бог па ти!{S} Ти ако ме не избавиш, ја ћу у Дунав!</p> <p>— И |
а продају!</p> <p>— Јесте, ама тих пара ти немаш!{S} Пола султанове царевине давао је цар Коста |
м.</p> <p>— Штета — рече Диша — и добра ти је ћерка и све, само има једну махну.</p> <p>— Коју |
оже ни речи даље.</p> <p>— За Бога, шта ти је? — викну Анастасија и пљесну се рукама, када угле |
лудој памети.</p> <p>— Боже, мајка, шта ти је? — брани се Лепосава. — Та и сама кажеш да ме мај |
едва чула.</p> <p>— Рђо папуџијска, шта ти је ружно урадио, да му тако желиш? — рече Лепосава, |
тресе...</p> <p>— А је ли ти, море, шта ти је наспело да идеш одавде? — прекиде му мисли Лепоса |
па ћути као заливен.</p> <p>— Море, шта ти је?{S} Шта си се направио, као да ти је све помрло; |
а му се приближи.</p> <p>— Бога ти, шта ти је? — рече му благо и такну га руком по мишици.</p> |
о?</p> <p>— Е, био отварати очи!{S} Шта ти је требала јабанџика, туђа кост, па још удовица?!{S} |
ме света?! — бранила се Лепосава. — Шта ти је сад опет наспело?</p> <p>— Има рукава од честог п |
лима почеше играти око ње.</p> <p>— Шта ти је, море, што се љутиш?</p> <p>— Ти лажеш! — цикну Л |
м, бризну у плач и јецање.</p> <p>— Шта ти је, девојко? — викну запрепашћено тетка Маца, када ј |
аве, три пута се прекрсти.</p> <p>— Шта ти је, те не спаваш? — прогунђа јој мати, коју мешкољењ |
р, он се зачуђено заблену.</p> <p>— Шта ти би, мајсторе?</p> <p>— Воде! — једва прошапута Диша. |
опет срео са кир-Думом?</p> <p>— А шта ти је сад наспело да га о томе питаш? — зачуди се тетка |
ислиш ти, Маца је слепа, па не види шта ти радиш, јел’?</p> <p>Лепосава претрну, брзо се наже н |
што си ме уцвелио.{S} Ти и сам знаш шта ти ваља чинити.</p> <p>— Ако ти хоћеш... рече полугласн |
а то на хаџилук?</p> <p>— А што?{S} Бог ти је дао, можеш.{S} Многи би желео да буде хаџија, ама |
сад до тебе стоји.{S} Хвала Богу, и Бог ти је дао много новаца а још више памети, па размисли.< |
хоћу и како умем.{S} Данас, сутра, кад ти жена оде у буџак, па ти роди сина слабачког, шкољаво |
ам знаш, колико ти је добра учинио, кад ти је отворио очи, те да видиш како те она прва варала. |
чак и од капетан-Мише.{S} Него баш кад ти је наспело, а ти купи еснафски барјак, па га приложи |
аметујеш за цео еснаф, па ето, како год ти кажеш, онако нека буде!</p> <p>— Дајеш ми је? — запи |
побожан си, народ ти даје све, што год ти је потребно.{S} Па онда, ти баш и кад би продао ту с |
ица, <pb n="196" /> а побожан си, народ ти даје све, што год ти је потребно.{S} Па онда, ти баш |
а кућа.{S} А то што је на теби, од прве ти је жене. — Ово је већ трећа ноћ, како ми се на сну т |
и савете тако радо слушао.</p> <p>— Све ти је по таман, свега имаш; још само да те оженимо.</p> |
Шта кажеш? — зграну се хаџија. — А где ти је памет, да је саму остављаш? — Зар сам зато толики |
ива будућу ташту у руке.</p> <p>— А где ти је Лепосава? — запита сада Диша и нежно баци поглед |
м ли што да те послушам?</p> <p>— Хајде ти само у мутвак; сад ћу и ја доћи.</p> <p>У мутваку за |
су ревносно вршили овај аманет: „Докле ти не утаманим оно дивље месо, не можеш постати човек!“ |
а у комшију.</p> <p>— Море, шалиш ли се ти?</p> <p>— Ич се не шалим!{S} А што?{S} Па то се бар |
пољуби у лице, — Знала сам ја да ћеш се ти вратити.{S} Али то није било лепо, да свога мајстора |
, што се преливају јасним шаренилом, те ти изгледа као да је из ових башта живо цвеће поврвело |
рвиша добила, а који јој је помогао, те ти она тај запис метну у недра, носила га под пасом чет |
три пута. — Тако да радиш, снахо, па ће ти дете за три пута три дана оздравити.</p> <p>— А од ч |
p>— Је ли ту чика-Диша?</p> <p>— Шта ће ти? —</p> <p>— Зини, да ти кажем! — одговори Лепосава, |
деш, постаћеш ексик-хаџија; на земљи ће ти се људи смејати, а тамо на небу то ће ти се уписати |
> <p>— Море, зете, не брини!{S} Доћи ће ти, видећеш!{S} Нема нигде умешено па обешено; а у селу |
Диши: „Честит је момак, Јанићије; он ће ти кућу и радњу чувати као своју“, а Диша јој вели: „Је |
<p>— Е, па честитај Лепосави!{S} То ће ти бити, ако Бог да, мајсторица.</p> <p>— Јаох!... писн |
и се људи смејати, а тамо на небу то ће ти се уписати у највећи грех и неће ти се опростити.{S} |
лави подигле, као ова једна реч: „То ће ти бити мајсторица!“</p> <p>Мора да је изгледао врло см |
p>— А што ми узе то?</p> <p>— Па што ће ти?{S} За кога имаш да се китиш?{S} Докле се ја не врат |
ће ти се уписати у највећи грех и неће ти се опростити.{S} Ето, тебе ђаво сада искушава, али п |
ра-Ману?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Среће ти! — запита она, а зрачак ведрине блесну из влажних оч |
а скине с ње, а од овога записа, родиће ти мушко.</p> <p>Дервиш узе испод јастука неке хартијиц |
мајстора у руку; добар је он, опростиће ти, — рече Маца, кад јој се учини, да је зет казао све |
а ти опрости.{S} Добар је он, опростиће ти.</p> <p>— Не могу... стид ме... прошапута Јанићије.< |
а:</p> <quote> <l>„Кокона Маријола, муж ти је умро!</l> <l>— Ако ј’ умро те тешто, ја си коло п |
те му спасла жену и потомка.</p> <p>— И ти да пустиш, да она учини такву лудост?!{S} Зашто си ј |
ину!{S} Лепосава је млада и здрава, а и ти си здрав као врба!{S} Биће, биће!</p> <p>Разуме се д |
/p> <p>— Казала сам, боље него што би и ти сам могао; али она ни да чује!{S} Каже:{S} Гаџу цига |
толико исто пати, што нема деце, као и ти.</p> <p>— Па што се лени?</p> <p>— Што?{S} Што треба |
еби?</p> <p>— Неће Ламбре!{S} Он како и ти, ич се не разбира за децу.{S} Кад не даде Бог по хри |
е дотични поклон послао.</p> <p>Али сви ти поклоници, поред све своје чежње <pb n="11" /> и тол |
си луд; мој тросак!</p> <p>— Море, иди ти с милим Богом! — обрецну се Јанићије и трже рукав, з |
не види какву је сурунтију узео! — Оди ти овамо, тетка Маца ће тебе да прими, ту у мутваку ћеш |
није било лепо, да свога мајстора, који ти је као један родитељ, тако оставиш.</p> <p>Јанићије |
дговори Јанићије узбуђен.</p> <p>— Који ти је бес?{S} Што си се надуо тако?</p> <p>— Ти знаш.</ |
ђаво сада искушава, али помисли, да ли ти је познато икада било, да је некоме радња пропала, д |
гано поглади свој образ.</p> <p>— Та ли ти је брига? — запита тихо, некако замишљено, више као |
домаћина.</p> <pb n="146" /> <p>— Је ли ти рекла што мајка, ха? — запита најзад Диша приступају |
а онда донеси послужење.</p> <p>— Је ли ти се допада? — запита Диша, уживајући у њеној забуни.< |
киде и он се стресе...</p> <p>— А је ли ти, море, шта ти је наспело да идеш одавде? — прекиде м |
b n="143" /> <p>— Па, синко Дишо, чу ли ти шта се по чаршији говори?</p> <p>Диша обори главу.</ |
„праксе“, где се све лепо свршило; али ти примери беху тако ретки, да је хаџија тек сада осећа |
зва на свој ћепенак.</p> <p>— Ама, чули ти шта се оно јутрос догоди.</p> <p>— Шта? — запита рад |
>— Де, де, почекај, зете!{S} Ниси се ни ти ваљда на Бога камењем бацао.{S} Ето и ја тако; донел |
>— Јогуницо!{S} Е, добро, добро; остани ти само овде, а ја ћу га већ сама молити.</p> <p>Лепоса |
де поштени људи.{S} Знала сам ја, да си ти честит и да онако мора бити, како ти кажеш.{S} Нека |
а тетка Маца има ћерку на удају и да си ти нежењен.{S} Е, па онда ко ту да докаже, да у томе не |
народ доћи оваква светиња.{S} Можда си ти баш од оних... оних...{S} Не, не, ти немаш те паре.< |
/p> <p>— Добро јутро, дете!{S} А где си ти до сада, болан?{S} Е, е, жив био, жив био! — рече Ма |
обично и смешећи се:</p> <p>— А где си ти ђаволе већ три дана?</p> <p>— Глава ме нешто болела; |
>— Како, зашто, Ламбро бре?{S} Не ли си ти прво комшија на кира-Анастасија?{S} Ако прво комшија |
а да скинеш са себе враџбине.{S} Зар си ти један који је тако страдао, па, када је скинуо враџб |
, то није истина.</p> <p>— Хе, хе, јеси ти неки лисац.{S} Кријеш а немаш зашто.{S} Море, грех б |
<p>— Море, немој да се срамиш!{S} Ниси ти код туђина, није тетка Маца ни Цинцарка ни Гркиња; о |
} Ја сам се доста уједао, сад се уједај ти!</p> <p>Кир-Дишина несаница, која га је за неколико |
чкембе једно није ни окотило, а гледај ти, колико ме кошта! — уздахну хаџија и одмахну руком.< |
лисати беде и вратити у дућан; а гледај ти сада, како изокренула, као да је није сачувао од грд |
73" /> <p>— Ама, ти си јој ћерка; питај ти.</p> <p>— Како ћу, кад се срамим?</p> <p>— Како год |
па...</p> <p>— Машала, кир-Диса!{S} Тој ти је мудро реч. — упаде кир-Дума и тапше мајстор-Дишу |
емаш деце.{S} Вичеш на мене, као да сам ти ја крива.</p> <p>Јанићију Бику, који је у велико пос |
видиш и сам, како те волим, као да сам ти рођена сестра.{S} Жао ми било, што немаш никога свог |
p> <p>— Твој сам леб јео, газда, па сам ти и образ чувао; а ти ме тераш да идем кир-Ламбру, ваљ |
право је да ти ја поклоним, сестра сам ти, брат си ми!</p> <p>Јанићију је све ово било нелагод |
а стидљиво она.</p> <p>— Погле, шта сам ти донео.{S} Ходи, ближе!</p> <p>Лепосава маши очима ру |
ећу!</p> <p>— Како да нећеш?{S} Шта сам ти урадила, да онако учиниш?{S} Ја ћу да скачем у Дунав |
онда нека беже од мене!{S} За добро сам ти добар, — мелем сам; ама за зло, да те Бог сачува!{S} |
ну главом.</p> <p>— А знаш ли зашто сам ти дао?</p> <p>Лепосаву обли руменило по лицу и врату.< |
оју је хаџи-Диша улетео.</p> <p>— Кажем ти, ко је макар једаред хаџију ујео, то му је скупо пла |
блесну из влажних очију.</p> <p>— Кажем ти, нисам!</p> <p>— Хоћеш да ми даш?...</p> <p>— Хоћу.. |
како се <pb n="83" /> беше осилио, чим ти оде!{S} Неће да слуша; а ако, што и послуша, то све |
седепсузу; ја сам стара!</p> <p>— А он ти је па младунче, ба!{S} Погледај га само: је ли му он |
побожне људе а не за такве чапкуне као ти!</p> <p>Целе ове вечери Јанићије се осећао у необичн |
аг...{S} То ми не треба...{S} Реци: ево ти!{S} Мајстор Диша неће да зна ни за шта више.</p> <p> |
ни овде; тамо је туђина!“</p> <p>— Него ти, синко мој, да не чиниш тога, кад ниси крив! — храбр |
е волела!{S} Растао је на наше очи, био ти је десна рука у кући, поштује те као оца; а и сам зн |
ца.</p> <p>— Ама шта је теби, мајко; ко ти за Јанићија говори? — плашљиво промуца Лепосава.</p> |
док те нисам клепнуо, па да ти кажем ко ти је појео паре!</p> <p>— Кога ви, бре, да клепећете?{ |
за банбадава, она плану и одговори: „Ко ти је крив, што си самоме себи стао на срећу!{S} Што си |
ог с тобом, дете!{S} 4000 гроша!{S} Ако ти за сваку болест будеш толике паре издавао, шта ће на |
м знаш шта ти ваља чинити.</p> <p>— Ако ти хоћеш... рече полугласно Диша, али одмах и прекиде, |
ото дете!{S} Како те је уважавала, како ти се радовала, кад год би дошао, па сад одједаред да ј |
си ти честит и да онако мора бити, како ти кажеш.{S} Нека ти је са срећом; бар сад знаш, да ћеш |
Она, која те прво данас запита:{S} Како ти је детету?</p> <pb n="52" /> <p>— Леле, што ћу да јо |
рње.{S} Хоће да те виде ожењена; а како ти не избијаш из те куће, а тамо девојче добро, таман з |
S} Ако нећеш — онда..</p> <p>— Све како ти хоћеш, све ћу да урадим.{S} И калфа ћеш да биднеш, и |
којим очима гледаш ти у Јанићија и како ти побелеше, бленући у капиџик, кад ће да га отвори и д |
ква два красна човека!</p> <p>— Е, тако ти је то кад људи не гледају шта узимљу.</p> <p>Овако ш |
оштује те као оца; а и сам знаш, колико ти је добра учинио, кад ти је отворио очи, те да видиш |
, а он даје пет стотина.{S} Спусти мало ти, нек подигне мало он, па ћемо да углавимо.</p> <p>— |
ао што их је било некада.</p> <p>— Камо ти сада тако јаког човека, као што беше мој покојник?{S |
, шућур Богу!“ — а полако да кажеш: „Со ти у очи, а болест у ложичице“, и три пута да хукнеш за |
у Бик -— то и ја могу.</p> <p>— Јок, то ти ниси кадар.</p> <p>— Море, не реци двареда! — одгово |
издржи до краја и постани хаџија.{S} То ти је! — заврши хаџи-Зосим и дубоко се поче клањати и к |
џилуку бавио?{S} Деде, размисли! — А то ти је овако:{S} Бог, (нека му је вавек слава и нека ми |
ином.</p> <p>— Зашто, бре?</p> <p>— Ето ти, газда, шта се на чесми прича.{S} Кад чучнух, да зах |
, добар си био, веран си ми био, па ето ти радње!{S} Тамо, у кући, да се нађеш тетка-Маци на по |
јстору.{S} Једном рече тетка-Маци: „Ето ти!{S} Што <pb n="175" /> ниси отварала очи, него си хт |
ек да се одмориш мало.{S} Жалим те, што ти ни дан ни ноћ није давао мира. „Море, смири се, чове |
о је дервиш овој жени — овај запис, што ти га дадох, да метнеш пред зору у нову зелену чинију; |
по је да се измирите; ама да сам ја што ти...{S} Бога ми... отегну тетка-Маца.</p> <p>— Ама, шт |
гоугодниче.{S} Ти си свет човек, па што ти требају толике паре?{S} Не једеш ни колико Божја тич |
вори, кад те пита!{S} Кажи, знаш ли што ти је дао?</p> <p>Лепосава опет климну главом.</p> <p>— |
>— И тебе сада искушава ђаво.{S} Метнуо ти у срце бригу и страх за радњу, само да те одврати од |
руменило по лицу и врату.</p> <p>— Зар ти није мајка казала?</p> <p>— Де, де, што се стидиш?{S |
што не севнуше муње.</p> <p>— Ста искас ти овде? — викну му још из далека.</p> <p>— Поздравила |
е, смири се, човече, једаред!“ вичеш му ти; ама пусто оно срце његово игра ли игра, кад те само |
еш запис!{S} Зашто не узмеш?{S} Куде су ти деца, па теби?</p> <p>— Неће Ламбре!{S} Он како и ти |
а-Дишо, зашто ме тешко закле?{S} Казаћу ти, а ти ћеш, када јој опростиш, омрзнути на мене; па и |
у вест.</p> <p>— Ако буде син, начинићу ти, Мацо, либаде од кадифе?</p> <p>— А ако буде кћи?</p |
.</p> <p>— Кад те не бих волела, не бих ти толико говорила.{S} Не бих марила, баш и да се обеси |
ћу више; зашто ће нам он?</p> <p>— Ви’ш ти ње!{S} А шта би свет онда реко?{S} Мајстор Диша поје |
зме сахан.</p> <p>— Нека, што ми требаш ти!{S} Сама ћу! — одговори Лепосава, очевидно неким нов |
Мислиш, не видим ја којим очима гледаш ти у Јанићија и како ти побелеше, бленући у капиџик, ка |
p> <p>— Не проси, дабогме; али шта знаш ти!{S} Не долази он за бадава у нашу кућу.{S} И зар би |
што му је разбио врата.</p> <p>— Можеш ти то, брајко, пробати на Думиним вратима а не на мојим |
у чашку ракије, па половину да попијеш ти, а ону другу да попије она. — Оно, што јој не да да |
те поштујем... и Лепосаву; али зар ћеш ти...</p> <p>— Ако си честит човек — рече Маца утирући |
шилук балдиса само гледајући, тек нећеш ти!</p> <p>Подсмевка Јанићијева текну у срце Лепосаву.{ |
снуждено и скромно.</p> <p>— Шта тражиш ти овде? — запита газда Диша.</p> <p>— Опрости, газда, |
довољна да је грубо запита: „Шта тражиш ти овде?“</p> <p>— Тражим чест!{S} Шта је ово? — запита |
дслужиш <pb n="154" /> своје!{S} Мислиш ти, да сам те ја толико година хранио и мучио се око те |
оје Канче, што ви вадите очи.{S} Мислиш ти нико не зна!?</p> <p>Кад опази како мајстор Диша нер |
еш за језик — обрецну се Маца. — Мислиш ти, Маца је слепа, па не види шта ти радиш, јел’?</p> < |
— дерао се Диша <pb n="164" /> — Мислиш ти, да се са мном можеш спрдати!{S} А знаш ли, море, да |
свете утвари?</p> <p>— Море, не пазариш ти ово памук; децу, децу пазариш! — додаде за тим окрен |
магаре?“ — „Ко је магаре?“ питам ја. — „Ти, ето сви причају, да се мајстор Диша пео на твоја ле |
ога зида; ласте су стреловито пролетале тик његових очију, а у јасној сунчаној светлости зујало |
ерусалим, и тамо ће наћи копље моје.{S} Тим копљем пробошће аждају и ослободиће пород свој!“</p |
као и кир-Ламбре, пољубише у уста, а за тим поседише још неко време, да се нахвале доброте и вр |
а си кренеш; до Дубравица на каик, а за тим кола ће да нађеш.</p> <p>И тако кира-Анастасији пом |
он поче одмерено гвозденом алком, а за тим све жустрије и јаче песницом лупати у врата, да се |
егова.{S} Прво ће отказати службу, а за тим ће урадити оно, што ће се после у песму певати.</p> |
и неколико врло крупних пилула.{S} А за тим предузе да болесницу доведе к свести.{S} Наредио је |
темељита прилика мајстор-Дишина, па за тим окрете леђа и журно замаче у град.</p> <p>На првоме |
тек да се узгред по њему обазре, па за тим кући, да узме што је наменио својој невести.</p> <p |
памук; децу, децу пазариш! — додаде за тим окренувши се Диши.</p> <p>— Ако је и децу, скупо је |
ве утиске вечерашњега весеља и да се за тим са једним осмејком на руменим уснама слатко успава. |
ко време ћутао и отирао зној, а мало за тим устаде, с муком се довуче до собичка, који служаше |
>— Мајсторе, мајсторе! — чуо је мало за тим мајстор Диша, како га Јанићије зове и дрмуса из све |
налазити какве такве утехе.{S} Он је са тим чакширицама, т.ј. са „братинском“ и „сестринском“ љ |
већ није друкчије било, он се помири са тим гласом и пође у Београд, прво да се упозна са снахо |
н за њезину ножицу, која је, заједно са тим младешчићем у левоме куту доње уснице, постала већ |
вачки, да се овај чисто забезекнуо пред тим изразом.</p> <p>— Срамиш се од звезде и месеца, да |
емогућно, пљуну у лице Ламбри; а Ламбре тим истим оружјем врати му ударац.</p> <p>— Пуштај, да |
>Хаџи-Диша, у надежди ревној,</l> <l>Со тим да се спасе љуте гриже,</l> <l>Совјест што му прити |
крстити пред једном иконицом у соби.{S} Тиме је он исказивао захвалност <pb n="191" /> Богу, шт |
сположењу, које човек осећа, кад зна да тиме Богу угађа.{S} Напротив, оне му постајаху све неја |
војој „честитој“ жени, у нади, да ће се тиме спасти љуте гриже, која му је савест притискивала. |
он је по џбуновима брао лишће кисељак и тиме је тога дана забашуривао глад.</p> <p>Али, кисељак |
његовоме чапкунлуку; оно је повећано и тиме, што је њезин муж најурио из куће Јанићија, који ј |
у својих родитеља трудио се, да изглади тиме, што је од прве младости своје градио планове, как |
а.</p> <p>Такав један просвећени српски тип био је и мајстор Диша.{S} Од детињства још служећи |
а са необично живим очима, које одаваху тип Јерменина.{S} Кад старац устаде и обазре се, оба по |
ем, забадањем ножева у бутину и мишице, тискале су се жене, било саме било са болесном дечицом, |
зесте.</p> <p>— Не смо га звали; сам се тискао међу нас! — бранили су се Грци од оног прекора.< |
), па кад је напипа, приступи просјаку, тисне му је у шаке, а другом руком прихвати га благо за |
ј Ламбре реч. — Сад ћу, одма ћу!... — и тиснувши девојчици у шаку пару, изгура је на капиџик, а |
— мисли Јанићије и мучи се да разазна, титра ли се она с њим или је у истини она све тако мисл |
Грк хаџи-Зосим из Епира, врло побожан, тих и услужан хаџија.{S} Овај хаџија познавао је сваки |
то није за продају!</p> <p>— Јесте, ама тих пара ти немаш!{S} Пола султанове царевине давао је |
губи се у сунчеву зраку; но ни један од тих звукова свежега пролећа он није чуо, — све је то би |
гоугодниче.{S} Мој пријатељ није баш од тих, само су комшије.</p> <p>—- Комшија, не комшија, еп |
лити могло.</p> <p>Хаџи-Диша требало је тих дана да има стотину уста, да би могао наодговарати |
и занија главом, као да се чуди, како и тих седам дана прођоше.</p> <p>— Сирома кир-Бенџо!{S} О |
мери капу избере.</p> <p>И Јанићије Бик тих дана био је више по улицама него у дућану.{S} Разно |
ори о фудул-Стаменки, ради које је, баш тих дана, газда Митар своју жену избио.</p> <p>Од прили |
е су се, а наместо њих овладала је њиме тиха туга, жеља да самога себе кињи, да жали своју неср |
а мајстор-Диша је добар газда и човек „тихе нарави“, па, као вели, ако овде раскварим сватове, |
о важно десити, када је чак хаџи-Зосим, тихи, смерни и врло одмерених корака човек, одједаред с |
ише губе страсни тонови сетне арије.{S} Тихи жубор из чесме, на којој је онога дана квасио врел |
својим разногласним лавежом узнемирују тихи сан општинских патролџија, који сматрају за свету |
монија и њихов живот текао је одмерено, тихо и без облачка; откуцавао је као сахат на градској |
у кућу долази.</p> <p>— Е ли она ту? — тихо и задувано запита Ламбре.</p> <p>— Овде је!{S} Ама |
дерлук и пропуштајући зрна међу прстима тихо шапуће себи, кад неко закуца на вратима.{S} У исти |
з.</p> <p>— Та ли ти је брига? — запита тихо, некако замишљено, више као да размишљава него ли |
на оборише главе, дубоко се замислише и тихо сркаху кафу, коју им кира-Ламбриница мало час прин |
уј, Боже! — прошапта Јанићије, али тако тихо, да га је Лепосава, која иђаше уза њ, једва чула.< |
оксатом, дотле је у тој кући ишао живот тихо и мирно, као домаћин, који је мало час дошао са бу |
ну кајсију, тамо, што је густим гранама тицала један малени прозор, за којим се одмараху његов |
руци.{S} Знао је он, чега се ова посета тицала, па се већ потпуно збунио, шта да каже и како да |
изненадно дошла; а то се све њега лично тицало, те баш и да није хтео да размишља и о таквим со |
, па се чак по мало и досећао, да ће се тицати и удовице, те му некако дође тако нелагодно око |
о са чежњивом мелодијом која му се срца тицаше.</p> <p>— Као занесен уђе у авлију, а девојке, к |
нешто што он не зна, а што се баш њега тиче.</p> <p>— Улази у дућан!</p> <p>Јанићије прекорачи |
е шаке и вис.</p> <p>— А шта се то тебе тиче?</p> <p>— Разбојник еден!{S} За сто нападас зенско |
кир-Ламбрино, као да се ње то ништа не тиче.</p> <p>Међутим, Јанићије је са гужвом кир-Ламбрин |
асија нервозно мрдну раменима, да је не тиче руком.</p> <p>— Ама, што си се препала?{S} Ја ћу д |
да прича о нечему што је се ни мало не тиче то ви да идете!{S} Кућа не је ваша него моја.{S} Н |
посник хоће да се погађа, а што се цене тиче, то му је већ познато било, да се овде може човек |
олико ће се дневно појести, али, што се тиче жене и пријатеља, кога је тако јако уважавао, на њ |
ад кућом тако и над домаћицом, а што се тиче Јанићија, он је био потпуно уверен, да ће у томе п |
н пред ручак означио.</p> <p>Али што се тиче новца, ту је и сада био потпуно прибран и свој гос |
p>— Што је отишао.</p> <p>— А што се то тиче па тебе поп ли си, да ти се исповедам?</p> <p>— Мо |
олике паре?{S} Не једеш ни колико Божја тичица, <pb n="196" /> а побожан си, народ ти даје све, |
ш?{S} Видиш, како се не стиде ове Божје тичице!{S} И зар нисам ради тога чак у Јерусалим ишао?{ |
будаком преко мртвих, расплашиће сетне тичице, што се овуда гнезде, прекопаће оронуле гробове, |
их мисли, које су га као јато грабљивих тичурина растрзале и кљувале.</p> <p>Међутим докле се о |
а усред чаршије не нападне.{S} Па онда, тиштала га је и помисао на срамоту, која ће га, можда ј |
их грађана; а све оно што га је до сада тиштало и мучило, распукло се и ишчезло као мехурић на |
се Лепосава одупрла и таквим жељама, да тка платно како би Диша хтео; али зато Диша изналажаше |
се испод широких рукава кошуље од танке тканине прозиру као наливене пуне мишице и што јој се г |
аљског брака!</l> <l>И тој, која лежи у тљености,</l> <l>Сузом горком орошава кости!“</l> </quo |
ас; а већ нови ђевђелук (капа „дињара“) то је мајстор Диша купио сам, јер од младеначкога стида |
ићију не беше више од петнаест година), то се не би могло утврдити тако на пречац.{S} Главно је |
иша не знадоше где се одбеглица скрива, то јој не оста друго већ да зареди кроз махале прво код |
езевенк, бре!...</p> <p>— Нисам, газда, то?{S} Да сам то, ја бих и сада седео у твојој радњи.</ |
никаквог завештања, ни ближих сродника, то је кир-Диша постао наследник целе имаовине покојнико |
час у Јанићија.</p> <p>— То она казала, то?! — викну Диша очајним гласом и ухвати се обема рука |
ропао.{S} Све што је од других дознала, то је, да је у Галцу са кира-Анастасијом отворио малу б |
воју вештину, и када је о чему причала, то је увек тако лагано и сређено разлагала, као да је в |
ојке за удају, за бадава.</p> <p>— Ама, то није истина.</p> <p>— Хе, хе, јеси ти неки лисац.{S} |
каш старост без домаћице?</p> <p>— Ама, то је истина.{S} Време је, треба да се оженим; али ко ј |
“, што се жутио над Лепосавиним веђама, то у њено насмешено лице.</p> <p>Девојке отрчаше у дуби |
о.{S} Да зажали за породом што га нема, то јој ни на крај памети није долазило.{S} Напротив, њо |
да се враћа и излаже новим трошковима, то није хтео.</p> <p>И тако хаџи-Диши не оста друго, не |
а ожалости.{S} А да је удаду за Србина, то би био грех према покојнику, који је Србе, као и сви |
ла, а ви побегли?</p> <p>— Није истина, то лаже свет!{S} Куд ја...</p> <p>— А: куд ви!{S} Еле, |
ешто што ће се скоро догодити, али шта, то није могла никако да разабере.</p> <p>Хаџи-Диша није |
а, али, да ли Канче или њена другарица, то није знала.</p> <p>Неколико жена, које истрчаше на к |
е да се тако и догоди; а она што прича, то јој је криво, завиди што онакав човек долази <pb n=" |
S} Неће да слуша; а ако, што и послуша, то све наопако.{S} Нисам смела више ни да му заповедим |
а му је једнако звонило: — То је љубав, то је љубав!</p> <p>Пуна три дана Јанићије није знао ни |
баш будна зачух, рекох:{S} Није фајде, то му је једини лек; морам му га казати.</p> <p>— А шта |
утала, па, ако је имала што да му каже, то је говорила мајци, а он јој је преко мајке одговарао |
огана вера; а што се од те вере добије, то је погано.</p> <pb n="56" /> <p>Поткрепљена тако сна |
је Ламбре гонио из ње ђавола усрдније, то се он све чвршће усађивао у њој.</p> <p>И тако у ово |
свих осталих најоблије и најпотпуније, то, за дан два, оно поче <pb n="36" /> освајати.{S} Вел |
се могао најмање надати сусрету с киме, то му је било све.{S} А како му је било код куће, где с |
те годило да се уда за кир-Дишу или не, то је тешко одредити; јер баш и да јој се није свиђало, |
ако се тако што из њезине куће изнесе, то би могло нахудити њезиноме доброме гласу.</p> <p>Тет |
родитељска <pb n="55" /> срца подносе, то јој ипак није помогло.{S} Кир-Диша је упорно тражио |
анат; али, како је у мутваку не затече, то му беше још и милије.{S} Некако тешко би му било рећ |
хоће да се погађа, а што се цене тиче, то му је већ познато било, да се овде може човек погађа |
— запита Канче.</p> <p>— Нисам, Канче, то ми није адет.</p> <p>— Па што нам се не похвалиш?{S} |
и невидљивим, кад кроз чаршију пролази, то би му било најмилије.{S} Овако, није му остало ништа |
; јер оно, што већ једаред очима омили, то се више од срца не очупа.</p> <p>Сутра дан су кира-Д |
а да ме, као у сватовима, опет одалами, то баш нећу. — Најпосле, она ми није никаква зла учинил |
што је обећао Анастасији да ће ћутати, то за цело није било, јер је Ламбре престао да долази и |
али друкчије не може бити; но пљунути, то је грех, који се не прашта. — Тако је објашњавао он |
ан мајстор и имућан газда може постићи, то је он у грађанству и своме еснафу постигао на своју |
икну Бик -— то и ја могу.</p> <p>— Јок, то ти ниси кадар.</p> <p>— Море, не реци двареда! — одг |
ане и у будуће са Дишом добар пријатељ, то му не остаде друге, него да се пода небројеним уздас |
био прави узрок њезиној завади с мужем, то је с правом очекивала да је он заштити <pb n="102" / |
ти час, испунише кућу детинским плачем, то је вредно сазнати, нарочито садањем појасу мужева и |
осигурати се са сваке стране за собом, то није било у нарави Дишиној.{S} Међутим, Јанићије му |
да се цео свет исмева његовом судбином, то је двострука штета, коју никако не би могао поднети. |
фи, потајно уздахнуо за лепом удовицом, то ипак није сметало, да општи утисак буде весео и задо |
ало за ушима и како је жељно јео деран, то нека оцене они који су у животу имали прилике почешћ |
ме ожени.{S} Оно, у шта је био сигуран, то је, да је девојка честита и за цело му не би довела |
нагонило, да онако нагло врати прстен, то је он тек из далека напоменуо Думи, кад је споменуо |
азио и сваки разговор о томе избегавао, то он није ни могао знати све оно, што се око његовога |
не по Београду.{S} Једно што је осећао, то је, да ће сав онај углед, који је до сада имао, паст |
по, не купуј; али, ово је сасвим друго, то већ није ни дућан ни трговачки посао, већ свој прија |
ем ти, ко је макар једаред хаџију ујео, то му је скупо платио!{S} Има Божје правде, има, само ш |
ло цвета.</p> <p>— Зашто сам се оженио, то знам; али за кога течем, ето, то је оно што не знам; |
номе куму. — Али што није језик открио, то открише једаред у хамаму неколико модрица, што их ки |
до краја.{S} Једино што јој је добацио, то је било неколико речи, да га не дочека кући, ако при |
{S} Једино што би га из дућана повукло, то је, да, од времена на време, отрчи до куће и обиђе д |
Ако је суђено да патимо и да гладујемо, то је онда судбина!{S} А од судбине нико се не оте.{S} |
радиш!</p> <p>— Ама за кога?{S} Ето то, то да ми кажеш.{S} То сам хтео да питам.</p> <p>Тетка М |
женио, то знам; али за кога течем, ето, то је оно што не знам; — одговарао је самоме себи.{S} А |
га да ће је она умирити.</p> <p>— Ето, то је!... промуца кир-Ламбре...{S} То је било!</p> <p>И |
ма и евангелијем дигао три прста у вис, то се већ дало видети и по његову лицу и антерији, која |
} Оно што је већ једном увртео у главу, то се није могло избити од туда ничим па ни њезиним сме |
</p> <p>— Да служим кира-Ману и Ламбру, то да не буде! — помисли, а пламен му удари у образе.</ |
нам ни сама, што га до овога доба нема; то му до данас није било да толико одоцни.</p> <p>— Шта |
после Мацинога исказа могао посумњати; то му је био очевидни доказ, да је све онако било. — Је |
свет прича?</p> <p>— Не прича то један; то причају многи који су видели.</p> <p>— А, е ли ко ви |
иша — нисам ја кир... погана је то реч; то је грчка реч!...</p> <p>— Тако, тако мајстор-Дишо — |
итији хришћански глас; и <pb n="163" /> то беше прави узрок, што је одустао од ужасне намере и |
ао</hi> Грк, и поносит на <pb n="16" /> то, што га грчка чаршија у своје „трофеје“ убраја, он с |
!</p> <p>— А деце не је никад доста!{S} То због старос викам.{S} Синови, па ће да те прифате; и |
, на све.</p> <p>— На све, мајсторе!{S} То да знаш да ћу чинити као себи.</p> <p>Сутра дан је п |
у.</p> <p>— Е, па честитај Лепосави!{S} То ће ти бити, ако Бог да, мајсторица.</p> <p>— Јаох!.. |
а га чекаш, док се огазди, хој, хој!{S} То ће да прође и десет година.{S} Па зар да те толико у |
а се сада учини!</p> <p>— Несрећник!{S} То му требаше још! — рече Диша и пође вратима.</p> <p>— |
поврвело на капиџике.</p> <p>— Аман!{S} То пред кира-Анастасином кућом?</p> <p>— Удаје се.</p> |
ир-Дишом.</p> <p>— Ламбру да отераш!{S} То што је долазио, нека!{S} Ама од данас да не пригвири |
а, зашто би вриснула?</p> <p>— А?...{S} То?... поче Диша загушеним гласом, а грло га издаје, па |
— Њој!{S} Да га њој даш... натраг...{S} То ми не треба...{S} Реци: ево ти!{S} Мајстор Диша неће |
Ето, то је!... промуца кир-Ламбре...{S} То је било!</p> <p>И сад му не беше тешко опоменути се |
оздравим само, а туђе мени не треба.{S} То ћу поклонити цркви.{S} Не требају ми баш ништа; има |
ацине стране није се плашила ничега.{S} То је, као у воску знала, да тетка Маца није од оних же |
и, издржи до краја и постани хаџија.{S} То ти је! — заврши хаџи-Зосим и дубоко се поче клањати |
метала се асура, а преко ње постеља.{S} То се место називало: душема.</note> <note xml:id="SRP1 |
о не би ни налик на Божји благослов.{S} То је била нека глава са вепровим зубима без трупа и ра |
мужу, не заслужује име честите жене.{S} То је бар јасно: ако је човек псето, жена не сме да буд |
че у мутвак, да се с њиме не сретне.{S} То га је већ коснуло као ружан знак, а када још опази н |
а свака од њих била је црња од црње.{S} То не беше више обична брига домаћина, који се удалио о |
е знао ни шта ради ни куда се креће.{S} То беху дани тешких душевних мука, које су га ломиле и |
а имају устабашу а без устабашинице.{S} То им долази некако крње.{S} Хоће да те виде ожењена; а |
снафски барјак, па га приложи цркви.{S} То те неће скупо коштати, а и еснафу ћеш своме подићи у |
стравична језа, кад спази оне капи.{S} То су трагови од свете крви, а спустити своја грешна ус |
дебелим хладовима и Лепосава у њој.{S} То лепушкасто, свеже девојче, на које је (то је, кришом |
p> <p>Морао се ипак вратити у дућан.{S} То је осећао кроза сву буру своје душе; а то осећање, к |
и даље у овако безизлазном положају.{S} То је увиђао јасно, али заман!{S} Он је био жртва, игра |
за кога?{S} Ето то, то да ми кажеш.{S} То сам хтео да питам.</p> <p>Тетка Маца одшкрину врата |
, како се опрема за његова мајстора?{S} То никако!{S} И он убрза кораке, само да што пре побегн |
тна!{S} Што да сваки види голе руке?{S} То је срамота; тако нека носи фудул-Стаменка.</p> <p>— |
аса и привуче себи.{S} Али зашто то?{S} То није могао баш никако да објасни.{S} Тек једно што ј |
и на њега.</p> <p>— Знам, душо, знам! — то је љубав! прошапута Јанићије, и кад и последњи звук |
мозак завртела, да буде његова жена, — то је било тако мило, тако неочекивано, да је од <pb n= |
е пронађе, — добро, не пронађе ли се, — то толико!{S} И зар је он једини, за којим би полиција |
срце спржи?</l> <l>Знам, душо, знам, — то је Љубав.</l> </quote> <p>То су певале Лепосавине др |
ложен, у ушима му је једнако звонило: — То је љубав, то је љубав!</p> <p>Пуна три дана Јанићије |
у ми одведосте, на образ ми пљунусте; — то кошта 4000 гроша, — шапуће задовољно кир-Диша. <pb n |
, носила га под пасом четири месеца и — то јој поможе.{S} Сада кир-Дума има сина од седамнаест |
о, па сам рекла: нека му овај босиљак — то, у место сестре.{S} А оно... оно... знаш... (сад и Л |
срце спржи?</l> <l>— Знам, душо, знам — то је љубав!“</l> </quote> <p>Јанићије је слушао, како |
срце спржи?</l> <l>„Знам, душо, знам — то је љубав!“</l> </quote> <p>— То је љубав! — понови о |
е пренео.</p> <p>— Ба! — узвикну Бик -— то и ја могу.</p> <p>— Јок, то ти ниси кадар.</p> <p>— |
колико корачаји.</p> <pb n="48" /> <p>— То ли се газда пита, пезевенк, бре!</p> <p>Јанићије нем |
знам — то је љубав!“</l> </quote> <p>— То је љубав! — понови оп последњу реч; а весели смех де |
ет великих, златних махмудија.</p> <p>— То да носиш око врата, а ово да метнеш па чело — и даде |
час у мајстора час у Јанићија.</p> <p>— То она казала, то?! — викну Диша очајним гласом и ухват |
д ме тамо вуче — одврати Диша.</p> <p>— То је искушење — одговори хаџија — а онај, кога је иску |
струк тако еластично покреће.</p> <p>— То да не видим више — такви рукави!{S} Тако што не прил |
неко закуца на Дишин капиџик.</p> <p>— То је онај несрећник; сад ли ми долази! — рече хаџија, |
оне ороспије?</p> <p>— Морам.</p> <p>— То да не чиниш.</p> <p>— Ама, куда ћу овде?{S} Зар у ов |
чега он чува? — запита Зосим.</p> <p>— То је само за жене.{S} Кад од њега начини хамајлију нер |
вој чаршији да почнем из нова?</p> <p>— То да не чиниш; боље нека она иде у свет; боље на њену |
подметнуо леђа, да се попнете?</p> <p>— То није истина! — узвикну мајстор Диша и сав се зацрвен |
>— Зар од овог памука да роди?</p> <p>— То је због тога, што свети ексер лежи у њему.{S} Снагу |
егони; до младине има још девет дана, а то ће му бити довољно времена да је обрлати.</p> <p>Кир |
ми баш ништа; има мајстор Диша доста, а то ћу цркви, нека је Божје.</p> <p>Са таквим мислима ба |
рећи, јавило их се безброј, стотине, а то је таман толико колико и ни једна.{S} Међутим, кира- |
а се кикоће; али кад маши очима горе, а то није удовица, већ држи кир-Ламбру за ногу.</p> <p>Са |
но било да кир-Ламбру најури из куће, а то је, у овај мах, успео.</p> <p>Ствари је Јанићије одн |
ија; кој вам је мустерија, него Грци, а то све из еден љубов на вас због засто сте као од грцка |
здарицу.{S} Она га никад није грдила; а то је много вредело за душу једнога сирочета, које није |
и ова новост тако је изненадно дошла; а то се све њега лично тицало, те баш и да није хтео да р |
је осећао кроза сву буру своје душе; а то осећање, које му јасно показиваше његову немоћ, да с |
тним стиховима прикрива какав злочин; а то би била клевета на једног честитог грађанина, који ј |
јакој вези са оним што је после било; а то ће нам, најзад, објаснити и оне загонетне стихове на |
Деца јој у неколико замењиваху кћер; а то је, ипак, била каква таква утеха.</p> <p>Али Јанићиј |
о-цинцарским комшијама; <pb n="20" /> а то му је само више пријатеља стицало, јер су они знали |
тнице, тај не може да буде хаџија.{S} А то је велики грех.</p> <p>И сад му хаџија поче приповед |
е скинуо враџбине, деце пуна кућа.{S} А то што је на теби, од прве ти је жене. — Ово је већ тре |
хаџилуку бавио?{S} Деде, размисли! — А то ти је овако:{S} Бог, (нека му је вавек слава и нека |
мах пресушише сузе, прими две аспре, (а то је био први поклон што га је за пет година шегртовањ |
кир-Ламбре, трговац са Зерека.</p> <p>А то, како се оженио први пут и како је са овом женом про |
ћ почеле овде онде искрсавати.</p> <p>А то се већ почело у велико јављати.{S} Од некога времена |
е, опет види Лепосаву, али, место да га то стишава, све већма опажа колико је несрећан, колико |
а разлегаше преко зидане ограде, све га то поче на ново да заноси, заједно са чежњивом мелодијо |
ај, да је сваки час морао то због овога то због онога трчкарати до тетка-Мацине куће.{S} И тако |
настасије.{S} Газдарица му наредила, да то однесе и да је поздрави, да не иде никуда из куће, ј |
иној кући, али му је она одговорила, да то никако не може бити. „Не смо ми — вели — како српско |
на прагу, у њему се појавила сумња, да то што је обећао није добро и да ће газда-Диша и без ње |
сакупљени пазар односио тетка-Маци, да то ни мајстор Диша не би боље вршио.{S} Па ни у самој к |
осећао; али наравно био је принуђен, да то осећање дубоко у себи скрије и да још једном покуша, |
Јанићије вратио, али се ипак трудио, да то задовољство не покаже.{S} Сад му се дала врло згодна |
ли му је могао тако што наредити?{S} Да то није кира-Манино дело, о томе није ни мало сумњао, м |
пред сан три пута помирише, а после да то носи у недрима као своју хамајлију.</p> <p>— И то ће |
ће доћи дотле, он је ипак био науман да то изврши, само ако она усхтедне.{S} А не хтедне ли?... |
необично танкога писка са зурла, као да то пишти прекором душа њезина покојника.{S} Лепо јој се |
ри по нова старац тако спокојно, као да то беше само један грош.</p> <p>— Да ти дам пет стотина |
ио њоме, када му је цео свет говорио да то не чини?{S} А да му кажем, па да ме, као у сватовима |
"131" /> потомство које ће некада, када то благоме Богу буде угодно, прихватити и продужити фир |
савест притискивала.</p> <p>Иначе, када то не би знали, могли би још помислити, да се за овим з |
ада удовица, не знајући ни сама од куда то долази, ретко које јутро да не нађе у својој авлији |
/p> <p>— Па у твоје.</p> <p>— Ба!{S} За то ми није време!{S} Прво тебе да удамо; старија си.</p |
где да нађем добру девојку?</p> <p>— За то ли се бринеш?{S} Пашајши!<ref target="#SRP19061_N5" |
вали барјак од палилулских ратара, а за то су морали вазда ове сељаке да мећу о слави у чело со |
њиховим капиџицима писнуле.</p> <p>А за то време кира-Анастасија није излазила из собе.{S} Када |
Канчету у косе.</p> <p>— Де, де; па за то ли плачеш, лудо?{S} Камо среће да се тако и догоди; |
им у еспап...</p> <p>— Е, кој вам па за то смета? — Чија жена <pb n="44" /> онога и пари.{S} Же |
о је збуњен и без речи, а тетка-Маца за то време лагано и на одушке развијала је своје погледе |
у кућу, не бих жалио ни триста гроша за то.</p> <p>Мајстор Диша кришом га гурну лактом, да не г |
ве девојке, у коју је, кад год му се за то дало прилике, пиљио као псетанце на залогај, који не |
опет мора вратити, ич се не брините за то!{S} Ви само да му чувате чест и да знате, да една па |
њезину башту као мана у пустињи; али за то добила је много више с друге стране.{S} Није више мо |
! — одговори Јанићије, који је жељно за то време погледао у ону чинију пуну пилава и овновска м |
чаршији говори.{S} Ама нисам ја баш за то само прстен вратио.{S} Ето... и сам видиш и чујеш... |
одушно лице.</p> <p>— А што ме питаш за то?{S} Зашто би се ја мразила са светом, да сада говори |
ише у сами пепео.</p> <p>— Знала сам ја то, да ћеш ми кад тад рећи хвала, — одговори Маца задов |
њих било!</p> <p>Тетка Маца је увиђала то, па је и предузела кућу у своје руке толико, да хаџи |
<p>Али како је Анастасијина порука била то исто што и заповест, он прикупи бројанице, извири јо |
p>— Молићемо, немојте да се љутите; ама то није лепо од једно...</p> <p>— На поље! — продера се |
сто да га награди, забио нож у срце, на то није хтео ни да мисли више.{S} Извадиће своје калфен |
та све треба да уради, и хоће ли она на то пристати.</p> <p>Зебња му је била оправдана.{S} Кира |
е крви, а спустити своја грешна уста на то, целивати такву светињу чинило му се исто што и цели |
д том сликом снеби.</p> <p>— Ко би и на то мислио? — прошапута и одмахну главом, да се отресе о |
у тежину и на своје године, па чак и на то, да мушкоме не приличи оваку игру играти, те би се и |
ијатеље, а да се враћа својој нацији на то није ни мислио.{S} Одрођеноме је теже сродити се са |
махне руком и да опрости срамоту, ни на то није могао пристати.</p> <p>Па ипак, он је увидео да |
јстор-Диши би сасвим ново; куд је он на то и помишљао!{S} И он се као запањен загледа у комшију |
треба да се оженим; али ко је мислио на то?</p> <p>Те ноћи превртао се мајстор Диша у постељи в |
девојчуре“, али ипак све се сводило на то, да је мајстор Диша прилика, каква се лако не налази |
а ни мало онај дежмекасти папуџија, она то није била кадра ни за живу главу рећи пред кир-Ламбр |
ску дуката и онај дукат „ћошајлију“, па то све закључа у гвоздењачу сандук, опроба да ли је доб |
памука, начини од њега малу лоптицу, па то уши у једну крпицу и предаде му.</p> <p>— Узми и хаи |
прснуше у кикот.</p> <p>— Таман?{S} Па то за онај гоч?</p> <p>— Унутра, сурунтије!{S} Шта сте |
p> <p>— Ич се не шалим!{S} А што?{S} Па то се бар зна <pb n="137" /> да нико од нежењених људи |
ш више памети, па размисли.</p> <p>— Па то на хаџилук?</p> <p>— А што?{S} Бог ти је дао, можеш. |
видела, ни дреје познајем.</p> <p>— Па то... она је једна... једна...</p> <p>Али Диша не беше |
/p> <p>— Шта ми је угатала?</p> <p>— Па то, да немаш деце.{S} Вичеш на мене, као да сам ти ја к |
с комшијама!</p> <p>— А ко вам каза па то? — одговори Анастасија и утаче се у очи своме мужу т |
н и остао.</p> <p>— Ама, кира-Мана, шта то говориш?{S} Са киме га је она јела до сада?</p> <p>— |
и поче јецати.</p> <p>— Газдарице, шта то радиш? — Ево, ту су шегрти у дућану, видеће.</p> <p> |
и Ламбре умало не спотаче.</p> <p>— Шта то би, кир-Ламбре?{S} Да се нисте убили? — чисто врисну |
то нисам никоме одала?</p> <p>— Ама шта то ради она са мном? — мисли Јанићије и мучи се да раза |
ада гроша, пет хиљада гроша да ме кошта то!</p> <p>Хаџије су га сажаљевале; неки га и саветовах |
то се, по свет прича?</p> <p>— Не прича то један; то причају многи који су видели.</p> <p>— А, |
ба цркви дати; подај!{S} Ама 4000 гроша то је много.{S} И зар Богу требају толике паре?{S} Прил |
/p> <p>— Море, ти си болестан.{S} Какав то изгледаш, као да су те гује пиле.</p> <p>Јанићије не |
ету и поче га важно гледати.</p> <p>— Е то сам хтела, да преда мном отвориш уста и да мене запи |
е и по вас дан срачунавајући шта га све то кошта.{S} Свога будућег потомка задужио је са оних ш |
и му често кожу раскрвавио.{S} А за све то коме би се потужио, кад никога свога није имао и кад |
рофу да чује.</p> <p>Па ипак, кроза све то расположење, Лепосава се чешће пута усред ове вреве |
устињаку за чудотворни памук, а уза све то урачуна му <pb n="201" /> и трошкове, што их је за о |
што.{S} Лепосава је донекле сносила све то, али, кад и њојзи превре, она му једног дана тако <p |
анове, — но мајстор-Диши није ништа све то требало. „Коме треба нека даје, а ја нисам текао ова |
и још никако да се разабере, шта је све то у овоме часу било.</p> <p>Лепосава прва дође свести, |
као оно о сватовима.{S} Јанићије је све то драговољно изводио и био је увек задовољан, кад год |
се на све стране расипа.{S} Шта ће све то?{S} Чему све то?{S} И сасвим природно, њему се чинил |
онолико ломљење по туђим земљама, и све то за што?{S} Само за једно сећање, да се и на њега, ма |
на мужа!{S} Мене да пробурази?{S} И све то због њезина неверства!{S} Е, чекај сад!{S} Ниси хтел |
руку, и оде, да се измије.</p> <p>И све то што се дешавало око њега и с њиме уништавало га је с |
да јој каже како је превртљива; али све то запе у грлу, које му се на пакост тако стегло, да је |
на не сме да буде мачка.</p> <p>Али све то на страну; све би се то још и којекако поднело, само |
S} Некако тешко би му било рећи јој све то у очи, а још теже остати при своме, кад се она запла |
разбијала главу размишљајући ко јој све то шаље, ствари привлачила у кућу као своје, а цвеће ме |
свукао и на под бацио.</p> <p>Таман све то покупио и пошао, да се неопажено извуче из собе, кад |
е расипа.{S} Шта ће све то?{S} Чему све то?{S} И сасвим природно, њему се чинило да Лепосава на |
<p>Цео тај дан мајстор-Дишу су то овде то онде дочекивали сличним питањима, и где год би започ |
а Диша.</p> <p>— Е, чекај, зете; не иде то тако лако.{S} Ено је у соби, спрема се, да пред свог |
а га је иглом боцнула.</p> <p>— Ко каже то?{S} Ко каже, ана-сана.... викну раздражен и поче пок |
, али какве би користи било, да му каже то?</p> <p>— Толики пут чиним због тебе: хоћу да будеш |
зачуђено запита:</p> <p>— А што ми узе то?</p> <p>— Па што ће ти?{S} За кога имаш да се китиш? |
/p> <p>— Шта?{S} 500 гроша?{S} Каква је то погана земља, <pb n="197" /> из које си дошао, да ми |
целоме хришћанлуку београдскоме, да је то свети човек, да односи болести и недуге као руком, и |
ни, да је Лепосава она некадања и да је то све још могућно поправити.{S} Та прстена још није би |
на време добијао. — Али ма колико да је то очевидно он сам опажао, и самоме њему било је тугаљи |
стење Диша — нисам ја кир... погана је то реч; то је грчка реч!...</p> <p>— Тако, тако мајстор |
ако приличи честитоме човеку.{S} Шта је то изнети на глас једно ваљано девојче, убити јој срећу |
оме доброме гласу.</p> <p>Тетка Маца је то таким одлучним гласом исказала, да су комшинице одма |
запитао хаџи-Зосима:</p> <p>— Какав је то погани милет, што не верује више у Бога и пљује на с |
сам ни била у мутваку но у соби, кад је то урадила.{S} И није ми одмах ни казала, него тек јуче |
а свежега пролећа он није чуо, — све је то било и сувише слабо да га изведе из неме дубине у ко |
ицу од злих очију сачува.</p> <p>Све је то тако, али он није могао ни помислити да тако што пре |
а ће у часу постати дело.</p> <p>Све је то опажао кир-Ламбре, те колико га је срце вукло Анаста |
роје ћутке и замишљено.</p> <p>— Где је то себи? — рече Јанићије.</p> <p>— Пола године док оде |
> <p>— Де, де!{S} Знала сам ја; дете је то! — одговори Маца и сиђе у мутвак.</p> <p>Код мутвака |
ли што га је задужила.</p> <p>Да ли је то била узајамна мржња или несташлук детињи (јер ни Јан |
а красна човека!</p> <p>— Е, тако ти је то кад људи не гледају шта узимљу.</p> <p>Овако шчуђава |
поправи се Маца. — Ето, нећу; поган је то милет.</p> <p>Од овога часа кир-Диша није трпео да г |
дало да се покаже као прави брат, он је то чинио са пуно пожртвовања.{S} Једном речи, између ов |
а.{S} Дакле, више јој нема спаса; он је то одело однео без сумње кира-Мани.{S} Сад јој не остај |
Копље!{S} Шта му то значи?{S} Какво је то копље?</p> <p>— А од куда ја знам, зете.{S} Тако ми |
му је био вођа по Јерусалиму.{S} Био је то неки Грк хаџи-Зосим из Епира, врло побожан, тих и ус |
се заклињати својим јединчетом, како је то лаж и ако се тако што из њезине куће изнесе, то би м |
мислио, ма да није никада знао како је то међу најближима, јер је још као дете изгубио родитељ |
етњу о месечевој младини, онако како је то дервиш наредио.</p> <p>— Аман!{S} Спацирати сас она |
ма и другим замотуљцима.</p> <p>Тако је то ишло пуних десет недеља.{S} Хаџи-Диша се потпуно пом |
е зет опет жени вратити.</p> <p>Тако је то трајало неколико недеља, кад једнога вечера дође Диш |
p> <p>Прво, што јој паде на ум, било је то, да је на прагу новога живота, да је тај човек, за к |
р-Дума и још један Грк.</p> <p>— Сто је то?{S} Ста искас сас та жена, бре? — развика се кир-Дум |
; уозбиљио се, не пева више, као што је то увек уз посао радио, не зачикује мимопролазеће и врл |
а боље и лепше није истицао, као што је то чинио, кад се у цркви појави београдски митрополит, |
ам на узглавља, по који пут (као што је то свуда онда био обичај доброга тона) узригну, у знак |
т није могао умрети раније, него што је то било уписано у књигу.</p> <p>Анастасија је први пут |
сазвала.</p> <p>Нико није знао зашто је то мајстор Диша урадио, па ни сама није могла погодити, |
износе поштену кућу на глас?{S} Зар је то лепо од света?</p> <p>— Е, такав му је адет.{S} Оно |
то знаш, онда што мене питаш?{S} Зар је то лепо, да се у туђа посла мешам!</p> <p>— Тетка-Мацо, |
ојој кући.</p> <p>— Грех је; ама зар је то било поштено да ми потури онакву жену?{S} Је ли то п |
го ли га разуверити.</p> <p>— Па зар је то лепо да дочекаш старост без домаћице?</p> <p>— Ама, |
гатство — па, ето, и сад...{S} И зар је то лепо, да јој сам доводиш кир-Ламбру у кућу.</p> <pb |
све не сам радила да родим!{S} Радос је то, кума-Анастасија, и радос и една сладос!{S} Ено, мој |
ана оздравити.</p> <p>— А од чега му је то, по Богу да си ми отац?</p> <p>— Ех, од чега? — прог |
куша да се отме; па, кад осети да му је то немогућно, пљуну у лице Ламбри; а Ламбре тим истим о |
> <p>— Знаш како је, мајстор-Дишо; није то лепо да ме уплећеш у те ствари — развуче тетка Маца |
а пред појавом мајстор-Дишином.{S} Није то било од каквога страха, већ од оне изненадне промене |
у на памет шегртима.</p> <p>— А да није то кир-Диша? — запита престрављено после кратког размиш |
шу, па јој не да дахнути.</p> <p>И није то само жалост за кира-Анастасијом, која му је онако ср |
убио; он је мене волео, па је због мене то!</p> <p>И ова слика, коју је тако замислио, растужив |
мирено, пребацујући то леву преко десне то десну преко леве ноге, а од времена на време забрину |
ала облачење кир-Ламбрино, као да се ње то ништа не тиче.</p> <p>Међутим, Јанићије је са гужвом |
, а из рантлике кипи!{S} Шта радиш море то, куд си се замислила?</p> <p>Лепосава прену и збуњен |
! — зајаука хаџи-Диша и у страху, да се то баш овога часа не догоди, побеже у дубину баште.</p> |
диже обе шаке и вис.</p> <p>— А шта се то тебе тиче?</p> <p>— Разбојник еден!{S} За сто напада |
о несвесна ствар, која не разуме шта се то око ње догађа, седео је нем и поражен према Јанићију |
не може да се разабере, где је и шта се то око њега догађа. <pb n="61" /> Заборавио где је, па |
го плакаше.</p> <p>— Море говори шта се то догодило?! — подвикну најзад Маца, кад виде, како он |
прелом у животу кир-Дишином.{S} Све се то опажало и у дућану и на самоме мајстор-Диши.{S} Дућа |
десити, али никако не знамо, шта ће се то десити и у коме часу. — Да речем, да се кајао, што ј |
</p> <p>Али све то на страну; све би се то још и којекако поднело, само да је према кира-Анаста |
крају крајева, увек онако буде како се то њој свиди, сад чисто није могла да позна свога супру |
> <p>— Што је отишао.</p> <p>— А што се то тиче па тебе поп ли си, да ти се исповедам?</p> <p>— |
зажели, да чезне за нечим, па да му се то као умешено и испечено само у руке спусти.{S} Жељкао |
ече кир-Дума, потпуно се обистинила, те то нагна целу насеобину, да што пре стану на пут неприл |
рича о нечему што је се ни мало не тиче то ви да идете!{S} Кућа не је ваша него моја.{S} На пољ |
посава начинили примирје и заједно трче то амо то тамо, куда их мајстор Диша и тетка Маца шаљу; |
о стегоше, те он само нетремице звераше то у онај дукат „ћошајлију“, што се жутио над Лепосавин |
ања од једног шегрта беху зазорна, а уз то се сети оних разбијених врата, те га одалами шаком з |
причала је, како је чула од друге, а уз то је, да би догађај био што потпунији, описивала све п |
, у глави му је било мутно и тупо, а уз то је осећао и неко одмерено хуктање, као онај шум што |
его пије само неку зелену течност, а уз то узима по три зрна пшенице.{S} Он је донео собом једн |
су дакле само поуздани људи, који су уз то били не само вешти јахачи но, у случају потребе, и и |
који се од њих одваја и кади Грцима, и то беше, у очима њиховим, тежак грех: издвајати се од с |
удно комшиско, маче?{S} И то је живо, и то си има очи, Дисо, бре!</p> <p>Кира-Анастасија поглед |
њама, те и он купио за Лепосаву мало, и то за двеста и четрдесет гроша, море; а Маца и Лепосава |
егавао.{S} Из куће у дућан и обратно, и то увек сокачићима где се могао најмање надати сусрету |
ло га је са свих страна <pb n="22" /> и то му је долазило тако пријатно, као од умора задиханом |
смех и певање девојачких гласова.{S} И то се разлегала баш она иста песмица, коју ономад зачу, |
а ја да ти сада дам четири записа.{S} И то овако да радиш.{S} У ноћ, кад буде младина, жену да |
, што му сву срећу наопако окрене.{S} И то баш онда, када му се најмање нада, као оно човек, ко |
них грана под ветрићем шуми, дише.{S} И то неодољиво осећање, које обујимаше све што је око себ |
и искити све шта се за њом говори.{S} И то се све за њом говорило тако рећи још док се није ни |
оје ће образ мајсторов поцрвенити.{S} И то се вукло кроз душу, као тешка магла када се вуче над |
ије догађаје на путу не пропитају.{S} И то је тако ишло, све докле се не помоли месец и докле м |
ава, није ли будно комшиско, маче?{S} И то је живо, и то си има очи, Дисо, бре!</p> <p>Кира-Ана |
<p>— Нема сиротиње, нема сиротиње! — И то говори све докле не пронађе одбачену аспру, узме је |
е не избавиш, ја ћу у Дунав!</p> <p>— И то је срамота, газдарице! — проговори Јанићије — Газда |
недрима као своју хамајлију.</p> <p>— И то ће јој помоћи?</p> <p>— Ама као руком!{S} И не знаш |
а му се никако не јављаше, те му сада и то би неправо.{S} Ако је и отерао из собе, зашто да му |
а-Мана стрпељиво је подносила све, па и то што јој нема мужа.</p> <p>Кир-Дума већ беше спреман, |
ко је ствар била очигледна, суд му је и то досудио.{S} Да се ствар што пре оконча, томе је и са |
p>Какве су му мисли и намере долазиле и то све на један мах у главу, тешко је побројати.{S} Она |
посестрими.{S} Ма да је у прво време и то покушавао.{S} Ова вижљава девојчица, која је сада ве |
еницу пољуби пре времена, Диша би чак и то урадио, без обзира на устабашко достојанство и оне ч |
ам — одговори Маца — Изменио се много и то ме брине.{S} Знаш како је: да ми је рођено дете, не |
што је на путу радио, метнуо у ћемер и то опасао око паса до саме коже, а у кесу је метнуо шес |
!</p> <p>— Знам, знам, Дишо; али свет и то зна, да ти не избијаш из моје куће; зна свет да тетк |
јој што затреба.</p> <pb n="58" /> <p>И то је Јанићије Бик тако савесно вршио, да му ни највећа |
како се у тешкоме болу савија.</p> <p>И то унесе забуну у кућу.{S} Мајстор Диша у мало што се и |
буд за што покавжила и побила.</p> <p>И то ново осећање превлада.{S} Уместо одговора она га пог |
очи, па нека остане постидна.</p> <p>И то му је у овом хаосу узбуђења било лако рећи; али, ако |
му, да одмах њезиној кући оде.</p> <p>И то одлучно позивање текнуло је Дишу, у толико више, што |
кочио пред њу, да је преплаши.</p> <p>И то одушевљење имало је свога разлога не само у томе, шт |
отрча на сусрет, али и сам увиде, да би то било неприлично да он, један мајстор, своме шегрту и |
ц и он се морао поштовати.{S} Па кад би то све било, да ли би он то и дочекао?{S} А код овога м |
зашто.{S} Море, грех би био, кад не би то урадио.{S} И ко би сада веровао да ту нема ништа, ка |
амучи, или што се нечега плашила, ко би то могао погодити.{S} Једно је јасно, да га је увек, ка |
џине смрти; а кира-Думиница?{S} А ко би то знао, чега се ради она радовала!{S} Жене никада не к |
смеј.{S} Сигурно је замишљала, како би то изгледало, кад би она, у онаком положају, обилазила |
зацени од смеха представљајући, како би то изгледало да се Диша оженио њезином мајком.</p> <p>— |
, да је хаџија тек сада осећао, како би то добро било, кад би чудотворна хамајлија учинила и са |
и он за бадава у нашу кућу.{S} И зар би то било лепо од њега, паметног и угледног човека, да је |
една му је набацала!</p> <p>— А која ли то? — запита брижно жена, а очи јој крвнички севнуше на |
изненадне клонулости и страха, какав ли то он изгледа у очима људи.{S} Јер, њему се чинило да о |
реба ти, а када се будем вратио, иде ли то, да једна хаџијница меће дукат на чело?</p> <p>Лепос |
тено да ми потури онакву жену?{S} Је ли то правда, шта ли, кад је знао каква је она, па још да |
гао је узети коју му драго Српкињу, али то би био онакав исти грех према будућој својој деци, к |
иве силе!{S} Са овим би добио децу, али то би било од нечастивога! — говорио је хаџија држећи х |
ар и за душу мртвих, да је заискао; али то га беше срамота и он се с тешким срцем одби од ћепен |
савешћу оправда за своје ћутање.{S} Али то му не испадаше тако олако, јер кад год би помислио д |
ала сам ја да ћеш се ти вратити.{S} Али то није било лепо, да свога мајстора, који ти је као је |
дашно спуштао на Јанићијев врат.{S} Али то, у осталом, није чинио он из мржње према своме шегрт |
када би у истини што знала.</p> <p>Али то није сметало комшилуку ни најмање, да мало доцније, |
јао за Лепосавине другарице.</p> <p>Али то „дете“ у овоме часу шкрипну зубима.{S} Неодољива срџ |
ац, ни како се до њега може доћи, па ни то, с чим ће доћи дотле, он је ипак био науман да то из |
тавари.</p> <p>— Ама, да ли је у истини то баш онај ексер? — упита мајстор Диша.</p> <p>— Нема |
што га тако често лупа по леђима, чини то из нарочите милости, па се увек тако намештао леђима |
ат и полети, мукне тако, да вам се чини то бик муче.</p> <p>Кир-Ламбре и сви остали одушевљени |
ело софре, те тако изгледаше као да они то славе, а да су папуџије тек онако као гости за софро |
осаву себи, да јој бар за часак заклопи то око, које га је онако жарко палило.</p> <p>— Наразго |
уљано уверење његово.{S} У самој ствари то, чиме је кир-Дума кроз пријатељске савете претио, мо |
ио братски пољубац и загрљај).{S} Ти си то урадио, као да си ми био брат.{S} И ко би други смео |
о му је разбио врата.</p> <p>— Можеш ти то, брајко, пробати на Думиним вратима а не на мојим! — |
индерлуку доста узнемирено, пребацујући то леву преко десне то десну преко леве ноге, а од врем |
да би опазила трагове од суза; али Маци то и не паде на ум.</p> <p>— Седиш, ћерко, седиш, а из |
нићија; а кад јој је овај казао, да јој то мајстор Диша враћа и да више неће да зна за њу, она |
а предусретала отворено и, у колико јој то допушташе нови положај, весело, нежно, управо сестри |
ија у једру и свежу девојку, он је ипак то чинио из једног невиног уживања, пошто му је укус би |
..</p> <p>— Нисам, газда, то?{S} Да сам то, ја бих и сада седео у твојој радњи.</p> <p>Газда Ди |
на оно што је онако несвесно урадио, он то није могао успети.{S} Онај топли дах девојачке душе, |
.{S} Па кад би то све било, да ли би он то и дочекао?{S} А код овога мајстора његово произвођењ |
тиву њега, не би га толико запањило као то, да је он, један угледан мајстор у чаршији, могао до |
довело у положај, да је сваки час морао то због овога то због онога трчкарати до тетка-Мацине к |
ки глава, да јој обрати пажњу то на ово то на оно, тек колико је било потребно, да удовица онак |
му онда кобиш?</p> <p>— Не кобим, него то због тебе рекох.</p> <p>— Гле, брине се за мене.</p> |
аченим погледом и чисто чудећи се, како то да му један шегрт одговара.</p> <p>— Шта велиш?!...< |
бивала би у лицу неки тужан израз, како то у опште одговара удовичкоме стању.</p> <p>И тога дан |
страхом погледа у Ламбру.</p> <p>— Како то?.</p> <p>— Може бити он је нешто посумњао, па њему н |
ку ситницу пребацивао Лепосави, па било то макар за што.{S} Лепосава је донекле сносила све то, |
.{S} Није се наљутио, али га изненадило то што му рече.</p> <p>— Ко ми угатао?</p> <p>— Она.</p |
начинили примирје и заједно трче то амо то тамо, куда их мајстор Диша и тетка Маца шаљу; али, и |
довицу; брука!</p> <p>— Море да је само то, ни по јада! — прихвати једна између њих, забрађена |
ц би задржале, и хаџи-Диша би имао само то задовољство, да је кривац пронађен.{S} А за љубав то |
о је“.</p> <p>Тако је причао Ламбре, но то није све.{S} Један од комшија видео је и нешто више. |
рте и он се мало поведе у страну.{S} Но то беше тренутно, баш кад је потегао за кваку од капиџи |
р-Дишу и од неизвесности претрну.{S} Но то га брзо пређе, кад угледа расположено и озарено мајс |
т врата пробио.</p> <pb n="47" /> <p>Но то је само тренутно расположење Дишино; после пола часа |
рем.{S} Била је бледа у лицу.</p> <p>Но то је за кратко трајало, а већ после, кад је прошапутал |
улицама затекао и први сумрак, те једно то, што би могао пасти патроли у руке, ако на улици зан |
етина одујмила, он се одлучи, по што по то, да оде.{S} Пред текијом није било никога а у самој |
му на ум, како није ни поштено ни лепо то што сада ради; али у истоме часу створи му се кира-А |
S} Ох!{S} Баш је добар!{S} Баш је добро то што не учини! — весело је певушила Лепосава, носећи |
о зарадиш!</p> <p>— Ама за кога?{S} Ето то, то да ми кажеш.{S} То сам хтео да питам.</p> <p>Тет |
ја међу кумама смерна и стидна, као што то приличи невести, а кир-Диша између кумова двори и до |
тио!{S} Има Божје правде, има, само што то овај покварени свет не зна!</p> <p>И хаџи-Диша се, к |
е око паса и привуче себи.{S} Али зашто то?{S} То није могао баш никако да објасни.{S} Тек једн |
ју, али још као не може да схвати зашто то.{S} Али кад једног јутра, срчући кафу, у мало не про |
задовољство што га човек ужива.{S} Зар то није истина, да баш онда кад човек мисли да је најср |
ме прилике су за њега радиле.{S} Па зар то није срећан човек?</p> <p>Маца га је дочекала сама у |
комшилуку није смео тражити помоћи, јер то беше грчка махала; а кир-Диша је сада постао највећи |
ра и отићи бољем.{S} Јер и бољи мајстор то би исто радио са својим шегртима.{S} Чак и родитељи, |
"69" /> где је оставио ствари; али опет то јој није изгледало онако страшно, као што би било, д |
е искрено каје.{S} Али сад, када је већ то обећање дао и када му је предосећање казивало, да је |
далека није слутио, да му је стриц већ то и да ће га у скоро наследити.{S} Чезнуо је за кира-А |
ећ свој пријатељ и његова жена.{S} А, у то време, у Београду се са највећом суревнивошћу пратио |
обистинити; грчко-цинцарска чаршија, у то време, држала се сложно и, где год су њезине устабаш |
Пијаде, Гуша, Нуша, и т. д. била су, у то доба, као градски бедеми чврста имена, која господар |
странама Грке и Цинцаре, на које су, у то доба, мал’ те не као и на Турке мрзели.</p> <p>— Мор |
л-Стаменка оваку сплетку смислила.{S} У то доба њено Канче навршило је већ петнаесту годину, а |
ножина Београђана.{S} Повратак хаџија у то доба пропраћан је обично на свечан начин.{S} Кајик, |
есмица, коју ономад зачу, а која беше у то доба нова:</p> <quote> <l>„Да ли знаш како се зове о |
</p> <p>Кира-Анастасија, која је, баш у то време, изрибала тепсије и жуте сахане, па их прислон |
њихове стране тако што десити.</p> <p>У то није сумњала, али се плашила ипак, да сада кир-Диша |
сто име, прозваше: хаџи-Памук.</p> <p>У то доба је поникла и она крилата реч, тако често изгова |
ом настрешницом чупкаше траву.</p> <p>У то доба, када ће кир-Ламбре, са још неколицином својих |
и ће ти се људи смејати, а тамо на небу то ће ти се уписати у највећи грех и неће ти се опрости |
ве, само има једну махну.</p> <p>— Коју то? — запита Маца.</p> <p>— Нема језик; не уме да говор |
ожно крстила.</p> <p>— Копље!{S} Шта му то значи?{S} Какво је то копље?</p> <p>— А од куда ја з |
ошенице добио. — Иде ситно, у колико му то допушташе његова облина, избегава да се са познатима |
Ово је већ трећа ноћ, како ми се на сну то казује.</p> <p>Мајстор Диша, коме је већ једаред Леп |
шија и мушки глава, да јој обрати пажњу то на ово то на оно, тек колико је било потребно, да уд |
.</p> <p>— А од куда бих ја знала да су то баш дреје кир-Ламбрине?{S} Што да бедим човека?</p> |
до сада догодило?{S} Момци су, слуге су то; а где је слуга сачувао газдин новац?</p> <p>И стоти |
вор.</p> <p>Цео тај дан мајстор-Дишу су то овде то онде дочекивали сличним питањима, и где год |
обесиш.</p> <pb n="157" /> <p>— И хоћу то!... оте му се узвик и он, без икаквог чекања, излете |
Маца се у истини мало забринула, што их то нема, кад а у томе угледа хаџију, како журно иде.{S} |
беснило.{S} Учинило му се, да му је баш то открило у потпуности све оно, о чему је и после Маци |
е хартијице пламену.</p> <p>— Шта радиш то?</p> <p>— Да спалим сотону!{S} Нечастиви је у њој, а |
лепушкасто, свеже девојче, на које је (то је, кришом од самога себе, у себи помислио) <pb n="1 |
и свога Јанићија.</p> <pb n="135" /> <p>То је толико заболе, да је покушала све што је смела, с |
о, знам, — то је Љубав.</l> </quote> <p>То су певале Лепосавине другарице; јер тетка Маца не бе |
гледа на гнездо па онда на њега.</p> <p>То је било после једнога разговора са Мацом, који је ха |
шти отац а по нарави иста мајка.</p> <p>То му је све било већ одавна познато; није једаред само |
еци зурла и гочева не заглушише.</p> <p>То беше последња удовичка игра или: „последњи удовички |
у ондашњи трговци доносили робу.</p> <p>То је била добра мисао и ко зна не би ли тај посао испа |
ум у глави подигле, као ова једна реч: „То ће ти бити мајсторица!“</p> <p>Мора да је изгледао в |
само угледа, па ко што ради, он трч’ за тобом, ја л’ да те загрли, ја л’ да те пољуби.{S} Од то |
њио, пезевенк бре, као да је мечка пред тобом?! — узвикну мајстор, кад опази како му шегрт још |
за њу; он је погрешио; требало је да се тобом ожени, па да га Бог види!</p> <p>Тетка Маца, која |
роскови ја плаћам.</p> <p>— Шта ћу ја с тобом у Галац? — зачуди се Јанићије.</p> <p>— Да се скл |
едну или две године била старија) Бог с тобом, дете!{S} 4000 гроша!{S} Ако ти за сваку болест б |
у љутито.</p> <pb n="208" /> <p>— Бог с тобом, зете!{S} Од куда сам ја знала, да ће она котао т |
као пре кад бејаху деца.</p> <p>— Бог с тобом, девојко, одби му бубреге! — викну Маца, кад зачу |
, ама не знам шта му је.</p> <p>— Бог с тобом, дете, што си такав? — узвикну <pb n="79" /> и те |
и потражи савета од ње.</p> <p>— Бог с тобом, дете! (тетка-Маца га је сада нарочито тако ослов |
дрхтавим гласом — имам један разговор с тобом.</p> <p>Маца махну очима на Лепосаву и ова изиђе |
обећање, докле га није попео до целога товара; али сва хасна, што је од молепствија и обећања |
ју, а девојке, када га угледаше са оним товаром, у жагору слетеше око њега и почеше черупати ке |
јку.</p> <p>— Ко са некрштенима спреже, тога благослов Божји оставља! — заврши Маца својим позн |
е ништа недостајало, а мајстор Диша се, тога дана, претворио сав у услужност <pb n="169" /> и п |
азда није у дућану.</p> <p>Но докле се, тога дана, међу Србима причало, како је Диши још јутрос |
дно, прихватити и продужити фирму, ето, тога није имао.{S} Без жене остао је самохран у свету, |
а.</p> <p>Али мајстор-Диша, поред свега тога, што је и сам почео увиђати, како је пренаглио, ка |
ша размишљавао.{S} Па ипак, поред свега тога, што га је ова мисао све већма освајала и пред очи |
есели смех.</p> <p>Па ипак, поред свега тога, ово садање стање било му је много сношљивије него |
ла једну пакосну сплетку, и поред свега тога, што му никако у рачун није ишло, да изгуби пријат |
ш није могао више.</p> <p>И поред свега тога, што је оволики пут потегао и толике жртве принео |
утарњу молитву).</p> <p>Али поред свега тога не покуша да одмах приступи смишљеној намери.{S} С |
, коме је највише бучала глава од свега тога, сад више није знао шта да предузме.{S} Он је већ |
S} У један мах учини му се, да од свега тога не може да дише.{S} Он се ухвати обема рукама за г |
} И Ламбре такође беше тога уверења, да тога мангупа не треба трпети, да барата и сербез хода п |
ноправноме члану грчке насеобине.{S} Да тога није било, Бог зна би ли се мајстор Диша могао одр |
бриге, да ће га преварити.{S} И баш са тога гледишта он се јако плашио, да овоме момку не прас |
о, да је кривац пронађен.{S} А за љубав тога малог задовољства да се враћа и излаже новим трошк |
о је најстрашније.</p> <p>— Јесте, због тога! — Ја те лепо питах: може ли да се расквари свадба |
ушку?</p> <p>— Због тога?{S} Како: због тога? — пита Диша гласом клонулим, из кога се јасно вид |
г тога ниси опалио ћушку?</p> <p>— Због тога?{S} Како: због тога? — пита Диша гласом клонулим, |
о да тучеш?!{S} Зар ми о сватовима због тога ниси опалио ћушку?</p> <p>— Због тога?{S} Како: зб |
вог памука да роди?</p> <p>— То је због тога, што свети ексер лежи у њему.{S} Снагу своју чудот |
етар Брњош хамалин толико је мучио због тога, да је она отишла једноме дервишу, те јој овај дад |
главу од кесице.</p> <p>— Помириши, од тога ћеш родити.</p> <p>Лепосава се стидљиво снеби.</p> |
ћу?... запита она стидљива.</p> <p>— Од тога! — одговори Диша и својом руком јој обеси о врат ч |
on" /> <p>Колико ли је, Боже, година од тога доба?{S} Пуно!{S} Ко ће их набројати!{S} Оног Беог |
ла.{S} Уз припомоћ кир-Думину она је од тога времена сама надгледала Ламбрину радњу и обављала |
вешто градила, а да најбоље залогаје од тога не добије Јанићије.{S} Од оног фаталнога дана па с |
и тако болећивим гласом, да Јанићије од тога чисто задрхта.{S} Овако му је исто рекла и онда, к |
риса и други и трећи пут.</p> <p>— И од тога ћу?... запита она стидљива.</p> <p>— Од тога! — од |
о подсетио на онај догађај.</p> <p>И од тога часа Диша занеме као стена.{S} Тај њезин поглед то |
замисао, јер је слутила, да би је он од тога одвратио, једно што је пут за једну женску главу в |
шено, као човек који предосећа да му од тога цео живот зависи.</p> <p>— Ето, каже:{S} Да се вра |
и певаху, он је у деф ударао.</p> <p>Од тога часа преста Јанићије са својим шалама.{S} Заћута с |
ло и није: али када тетка Маца, која је тога дана обишла већ неколико породиља, потврди, поче с |
тка-Маца је отишла једној жени, која је тога дана принову чекала.</p> <p>Јанићије уздрхта, кад |
} Думиница је тешила кира-Ману, која је тога дана, пред зору, добегла куму и куми, готово у сам |
џбуновима брао лишће кисељак и тиме је тога дана забашуривао глад.</p> <p>Али, кисељак је слаб |
ао и Анастасија, одобравао Диши, што је тога неваљалца отерао из радње.</p> <p>— Море, не могу |
но кроз сокачић.{S} И увек би се, после тога, враћала нерасположена и срдито стресала са шарени |
смрт зададе, али Дума, као кум, а после тога и као један добар пријатељ како Ламбрин тако и пок |
адужиће свој еснаф захвалношћу; а после тога „ктитор и приложник храма сего“ постаће и велики д |
е имала кад о томе да мисли.{S} А после тога и Маца би била најбоља контрола, да му домаћицу од |
или са чесме кућама.{S} Али се ни после тога не остављаху на миру, него тражише на ново прилике |
оцветала много боље, него ли што је пре тога било.{S} Дућан пун, поруџбина на хрпат, а зарађени |
ту спремао.</p> <p>Али судбина, која се тога дана наднела над вратом Јанићију, није га мимоишла |
и га и леже на њега.</p> <p>Јанићије се тога часа врло препао; учини му се да је кир-Диша умро, |
ога дућана, сурово најурили.{S} И он се тога држао као стене.{S} Прва два просјака, који би му |
овори кир-Дума.{S} И Ламбре такође беше тога уверења, да тога мангупа не треба трпети, да барат |
ужено благодарење за срећна повратка, и тога целога дана у његовој кући био је долазак као о сл |
онако узбуђен и псујући <pb n="77" /> и тога мајстора и самога себе, што му се језик везао, те |
ште одговара удовичкоме стању.</p> <p>И тога дана, када ће се срести са кира-Анастасијом, која |
око дућана.{S} Да је само могао, он би тога мајстора, који му је толико шамара напоклањао коли |
е ове Божје тичице!{S} И зар нисам ради тога чак у Јерусалим ишао?{S} Камо среће да ти је мати |
е примити, кад год јој приложи.{S} Осем тога ваљало је добро промозгати, шта би све за толики н |
лозима мајстор Диша је попустио; а осем тога, он је и иначе уважавао своју пуницу и зато, што ј |
да оправда своју наглост.</p> <p>А осем тога, ова посета имала је у његовим очима решавајући тр |
у га дуго и гонили, да се ожени, али он тога не учини, можда и зато, што му судбина, у коју је |
ек извијати и поскакивати.</p> <p>Но он тога није видео, а удовица, са забаченим дугим курјуком |
" /> за сваку услугу, коју му је указао тога дана, плаћао једном оком хлеба.{S} Хаџи-Зосим је у |
ј савет дошао је таман како ваља.{S} До тога времена сви су еснафи били у цркви заступљени свој |
да је кир-Думи и његовима јако стало до тога, да баш он узме кира-Анастасију, те да се тако опе |
х од учињенога греха, он би се дохватио тога правца, окретао своје мисли на ту страну и са вели |
бра, оне преплашености неста, а наместо тога очи јој добише некакав дрзак, изазивачки израз.</p |
ло, да га је сва моћ оставила а наместо тога настао у души ужасан страх од онога што ће сад опе |
џике, те тако мајстор Диша, који се баш тога и плашио, устукну у своју собу, затвори се и не из |
p> <p>— Него ти, синко мој, да не чиниш тога, кад ниси крив! — храбрила га је тетка Маца.</p> < |
е доврши и изиђе срдито из куће.</p> <p>Тога дана између зета и пунице водио се озбиљан разгово |
онај загонетни сан тетка-Мацин.</p> <p>Тога пустињака не нађоше у његовој испосници, која се н |
мужа нећеш дочекивати седећи. —</p> <p>Тога дана мајстор Диша је у залуд очекивао Јанићија, да |
... па...</p> <p>— Машала, кир-Диса!{S} Тој ти је мудро реч. — упаде кир-Дума и тапше мајстор-Д |
S} А на кира-Анастасија поздрави се, да тој кадаиф једе сас кога је јела и до саг!....</p> <p>Ј |
нким не знас, пезевенк-башо?{S} Еле, за тој ли те је твој мајстор оставио?{S} Тако ли му чуваше |
Ко остатак от земаљског брака!</l> <l>И тој, која лежи у тљености,</l> <l>Сузом горком орошава |
ори, а њему је тако потребно било, да о тој теми разговор продужи.</p> <p>Тетка Маца је застала |
ледај ово, Лепосава!</p> <p>— Шта има у тој кесици? — запита Лепосава радознало питајући.</p> < |
ницом и хладовитим доксатом, дотле је у тој кући ишао живот тихо и мирно, као домаћин, који је |
не паде на ум да га њоме ожене, он би у тој жељи провео цео век, а не би ни покушао да је у дел |
— Зашто да умре?{S} Зашто је даде ономе токмаку, да јој младост поједе? — одговори Јанићије.</p |
се после две недеље диже из постеље.{S} Толика Мацина нега најпосле му поможе и он изиђе у дућа |
ја је провео као у некаквоме бунилу.{S} Толике његове наде, толико ишчекивање, %на најзад и оно |
иша био потпуно збуњен <pb n="46" /> од толике пажње а у дубини душе ликовао, што му се давнашњ |
сницу, устури лице назад и, застиђен од толике гомиле света а можда мало и уплашен од ратоборно |
у еснафима макар једнога газду, који је толике паре поклонио за барјак?{S} Хиљаду гроша!{S} Шта |
вега тога, што је оволики пут потегао и толике жртве принео ради свога потомства, он диже руке |
{S} Ти си свет човек, па што ти требају толике паре?{S} Не једеш ни колико Божја тичица, <pb n= |
роша то је много.{S} И зар Богу требају толике паре?{S} Приложи на дискус, купи пет ока измирне |
гроша!{S} Ако ти за сваку болест будеш толике паре издавао, шта ће најпосле бити од тебе?{S} Т |
и користи било, да му каже то?</p> <p>— Толики пут чиним због тебе: хоћу да будеш мати; а мајци |
љало је добро промозгати, шта би све за толики новац могао набавити цркви.</p> <p>Једнога дана |
да се на њу извиче, што га је бацила на толики трошак, кад није хтела да пази на саму себе, ипа |
ој потајној контроли.{S} Одважити се на толики пут а не осигурати се са сваке стране за собом, |
ноћ уздише, куне и проклиње, што се на толики пут одважио.</p> <p>Но та штета не оста усамљена |
та особина тетка-Мацина створила јој је толики углед, да се њезин глас могао у многим кућама см |
дема, не би му толико заглухнуле слух и толики шум у глави подигле, као ова једна реч: „То ће т |
<p>— Сад бар да знаш, зашто си потегао толики пут; донео си читав берићет у кућу! — утишавала |
ет, да је саму остављаш? — Зар сам зато толики пут потегао и новац трошио? — викао је хаџија на |
до које ни цар Константин није могао са толиким благом доћи.{S} А испосници никада не лажу.{S} |
у би страну умакао, само да се спасе од толиких девојачких очију.</p> <p>— Е, па честитај Лепос |
ац оженио Гркињом, па још удовицом, код толиких српских девојака.{S} Али кад већ није друкчије |
, поред све своје чежње <pb n="11" /> и толиких жртава, не имадоше куражи да се лично јаве; они |
ва у њезиној кући колико је изненадила, толико јој беше и необично пријатна.{S} Од када себи ни |
екаквоме бунилу.{S} Толике његове наде, толико ишчекивање, %на најзад и онолики пут и онолико л |
није од радости запевала.{S} Није шале, толико се препала, да се не обеси ради ње. — Ох!{S} Ох! |
востручио сву своју снагу око тековине, толико је и на даље остао равнодушан према свему остало |
еној собици, и мирис тамњана и измирне, толико су утицали на побожно расположење, да је са неко |
те колико га је срце вукло Анастасији, толико му је било тешко изићи јој пред очи овако сплете |
олико је патио од туге за својом женом, толико је омрзао на сав грчко-цинцарски род, и када би |
е и без икакве наде на своје потомство, толико је исто колико и не живети.</p> <p>И што му ова |
д неког времена постао сасвим друкчији; толико се изопачио, да га чисто не познајем.</p> <p>— Н |
Али јој ни Јанићије није остајао дужан; толико пута изненада би је дохватио шаком, те је она че |
давао је цар Костадин за ово.</p> <p>— Толико је могао да да; друго је он, а друго ми, богоуго |
астаде и позва мајку, да се не задржава толико.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Дани про |
пну Јанићије, пакостан, што се Лепосава толико интересовала за мужа, који јој се враћаше.</p> < |
шта друго изнели противу њега, не би га толико запањило као то, да је он, један угледан мајстор |
не види, било је за <pb n="100" /> њега толико исто немогућно, као што је сада немогућно, да св |
с, кир-Диса!</p> <p>Ово је било за њега толико почасти, да је сав успламтео, па од силне радост |
доба нема; то му до данас није било да толико одоцни.</p> <p>— Шта је томе момку, те је од нек |
о <pb n="106" /> да ту жену није никада толико волео и тако везан био за њу, као баш сада, када |
та!</p> <p>— Ама како ћу, кад сам се за толико заветовао?</p> <p>— Бог хоће да га се ми, као је |
остали!</p> <p>— Богу хвала што још за толико не остах, са каквим сам лоповима имао посла! — о |
4" /> своје!{S} Мислиш ти, да сам те ја толико година хранио и мучио се око тебе, да те занату |
а за њу, она је бризнула у плач и стала толико лелекати, да је својим лелеком цео комшилук жена |
елу међу људе јави.{S} Антерија је била толико широка, да је могао четири пута око себе обмотат |
рце; а што је најгоре било, она је била толико <pb n="136" /> одана вољи своје матере и толико |
, која је не остављаше.{S} Трећега дана толико је слабост и нека ватра обузе, да паде у постељу |
а чиниш и како мучиш ону јадницу, и она толико исто пати, што нема деце, као и ти.</p> <p>— Па |
о.{S} Ова служба била је колико напорна толико и строго поверљива.{S} Ни једну важнију „штафету |
} Крв му сукну у главу и страшна забуна толико га обузе, да му у један мах изгледаше, да ће се |
дољива срџба на све, на ону, коју је са толико чежње и бола у срцу носио, поче да кипи свом жес |
, ни после, Маца није видела свога зета толико расположена и разговорна као данас.{S} Хаџи-Диша |
вога младића, са којим се као девојчица толико прегонила и од кога је често плачући бежала.{S} |
а занеме као стена.{S} Тај њезин поглед толико га помете, да је изгубио сваку кураж да јој џанг |
тако, да се није ни опажало, да већ од толико недеља нема господара у њој.{S} Јанићије је тако |
0" /> калфица; и Бог зна хоћу ли кадгод толико спечалити, да постанем газда-човек.{S} Што да ме |
убијен.{S} Од чуда и ове невидовне беде толико се сплео и збунио, да је само хуктао и стењао.{S |
ићије тада размахну песницама, па га је толико тукао и газио, да би га и убио, само да не дотрч |
сада га удари тако снажно у леђа, да је толико звекнуло, да је чак и тетка Маца, која је у башт |
ови Срби, комшије и некомшије, које је толико година с презрењем дочекивао и увек држао у прис |
е за њега и сувише нејасно, али ипак је толико <pb n="86" /> разбирао, да има нешто што он не з |
из оне куће и од оне жене, за којом је толико чезнуо и од које је тако жељно ишчекивао бар јед |
, да је само хуктао и стењао.{S} Био је толико неодлучан да ма шта уради, да га је сада било ча |
а Јанићија.</p> <pb n="135" /> <p>То је толико заболе, да је покушала све што је смела, само да |
што мртве из гроба не буди.{S} Свет је толико нагртао њему, да им даде какав запис или амајлиј |
могао, он би тога мајстора, који му је толико шамара напоклањао колико можда ни своме псу удар |
то, па је и предузела кућу у своје руке толико, да хаџи-Диша није више знао ни шта се у кућу ун |
, нано!</p> <p>— Шта је?{S} Што сабајле толико вичеш? — одазва се Маца и изађе на доксат.</p> < |
и поклоном, а још милије, што ће, после толико тешких дана, видети онога ради кога у мало што н |
ме тешкоме осећању, од кога се ни после толико недеља не мога отрести.</p> <p>Једне вечери — ба |
е, он је увек кривац.{S} А ове две куме толико су се пазиле, да су једна другој без икаквих ист |
а-Анастасију да пожури, те да не остане толико имање без наследника.</p> <p>— Једно и још једно |
мајстора, он га је од смрти Лепосавине толико омрзнуо, да га је, кад год би му се дало, избега |
ао богат наследник, и што је кир-Ламбре толико зачикавао и препадао, да су се сви по кући смеја |
и на оне услуге, што му их Јанићије пре толико година указа.</p> <p>Рано у вече Јанићије је дол |
џи-Диша иначе није ни умео никада да се толико расположи или ма чиме одушеви, што би га из гран |
је још гдешто довршавала по кући, па се толико око распремања и дотеривања занела, да је потпун |
! -</p> <p>Једном речи, мајстор Диша се толико изменио у кући, да га човек не би познао.{S} Раз |
у ма шта пребаци!{S} А баш и када би се толико заборавила, брзо би га отишла мајци на вилает!{S |
и.</p> <p>— Ево на; добро само те ми се толико затекло у кеси, — рече Диша шалећи се. — А сад д |
о сам чак у Јерусалим ишао; зато сам се толико истрошио, да мртваце из куће износим?! — зајаука |
не куће.{S} И тако, мало по мало, он се толико навикну на ову кућу, да тетка-Мацу није друкчије |
у очи подсмевала и подмигивала, што се толико повео за женом, он се сасвим отпадио и од оног м |
мајстор-Дишу него и на кир-Думу, што се толико заслепио, те допустио, да се један Србин <pb n=" |
а прође и десет година.{S} Па зар да те толико у кући држим!</p> <p>Тешко је било Лепосави слуш |
авала на капиџик, да види што се шегрче толико затаја.</p> <p>После некога времена, баш када је |
.{S} Свети човек <pb n="198" /> тражаше толико, да је Диша код прве цене занемео и изгубио вољу |
.</p> <p>— Е, нека вам је на здравље, и толико срећа да имате, колико се ви право заклели! — до |
pb n="136" /> одана вољи своје матере и толико је стрепила од њене љутине, да је морала пред ње |
шина.</p> <p>Ваљда се Дишин шегрт не би толико забленуо ни пред голом турском сабљом, као овога |
и, кад су га све ове сплетке и догађаји толико узнемирили, да му је свака помисао у глави стала |
Лепосава, која је у целој овој сплетки толико исто крива била колико и мајстор Диша, морала је |
е, али ниједна мисао није била кадра ни толико, да се за који часак у његовој глави скраси.{S} |
твак, а нека неодољива мржња према жени толико га захвати, да му изгледаше <pb n="101" /> неће |
p> <p>— Кад те не бих волела, не бих ти толико говорила.{S} Не бих марила, баш и да се обесиш.< |
ју.</p> <p>Једна мала ситница, али ипак толико уочљива, да је многи од хаџија после, кад се у с |
а ни мукает.</p> <p>— Е, па зато ли сам толико трошио на тебе; <pb n="172" /> зар сам се зато о |
о их се безброј, стотине, а то је таман толико колико и ни једна.{S} Међутим, кира-Анастасији н |
ала деце, а њен муж Петар Брњош хамалин толико је мучио због тога, да је она отишла једноме дер |
аван међу поклоницима и зато, што је он толико рачуна водио о светињи ове земље, по којој је Сп |
ве је вршио па најпосле и певао и мукао толико, да је пред вече узбунио говеда, која се с паше |
снаф је јачи од њега, а мајстор је имао толико права над својим <pb n="153" /> момцима, да без |
смелости.{S} Напротив, живот му је био толико несносан, да га је из дна душе презирао.{S} А шт |
саму себе увери, како Јанићије није био толико луд да се обеси.</p> <p>Једнога јутра устала Леп |
<pb n="191" /> Богу, што му је подарио толико мудрости, да ближњега ода зла спасава.</p> <p>И |
еност и страх и трудећи се да се колико толико прибере.</p> <p>— Јанићије, оди часком овамо! — |
<p>До овога часа кир-Диша се бар колико толико надао; али после оваке испоруке он сав претрну.{ |
у једру и живахну девојку, мало по мало толико је овладала њиме, да јој више ни у шали није вра |
за кога се удала по туђој вољи и, само толико, колико да покрије главу.{S} Да је кир-Ламбре сл |
Лепосава није знала.{S} Сећала се само толико, да је обема рукама шчепала и вукла нечије косе, |
ронађе, — добро, не пронађе ли се, — то толико!{S} И зар је он једини, за којим би полиција мор |
Ова вижљава девојчица, која је сада већ толико израсла, да је набујала у једру и живахну девојк |
ноћи, а друго јака глад, која га је већ толико стегла, да је лепо осећао како га по трбуху коље |
ј разлог није био без јакога утицаја, у толико пре, што је мајстор Диша и сам имао прилике у св |
ише Лепосава на његове очи развијала, у толико је већма падао у неразумљиву срџбу.{S} Младост, |
је тетка Маца од овога часа омилела, у толико му би више жао, што нема, ма шта чиме би јој мог |
адио, па ни сама није могла погодити, у толико више, што је прстен тек синоћ добила и што се ма |
сад немаде куда, него и сам да ућути, у толико пре, што Лепосава нарочито застаде и позва мајку |
то одлучно позивање текнуло је Дишу, у толико више, што није било никаквога оправдана разлога, |
дан слуша са градских бедема, не би му толико заглухнуле слух и толики шум у глави подигле, ка |
акле се ишло у Лепосавину ложницу, њему толико залупа у грудима, да мораде застати.</p> <p>— Не |
Термопила, ипак својим васпитањем беху толико успели, да се отресу варварских особина свога пл |
p>Обузела га ватра, дрхтавица, а у срцу толико бола и љутине, да је као махнит трчао кући, те д |
ма-Думом, ипак је један, до душе не баш толико тежак облак, али тек један облачак, лебдео над њ |
де, де; кад није, није; што се правдаш толико? — одговара комшија, а на лицу му се јасно чита, |
ви се једно девојче.</p> <p>— Што чукаш толико?{S} Није код куће.</p> <p>— А где је?</p> <p>— М |
b n="178" /> <p>— Па, да Бог да да, још толико зарадиш!</p> <p>— Ама за кога?{S} Ето то, то да |
о шегрт почети из нова и шегртовати још толико година, па тек онда бити произведен за калфу.{S} |
да те загрли, ја л’ да те пољуби.{S} Од толиког његовог грлења већ и комшилук балдиса само глед |
се насмеши на Дишу; очи јој засенуше од толиког крупнога злата и она поче да га загледа, пријат |
х пријатеља нема, па му тек онда, после толиког околишења, рекоше и име будуће невесте.</p> <p> |
дана устаде Лепосава, али, истрошена од толикога напора, једва се кроз собу и по авлији вукла.{ |
е зрео човек; има већ и мали капитал од толикогодишњег непримљенога ајлука, који би му морао ис |
на пазар и на децу; а он је опет нудио толишно, да је свети човек са највећим презирањем, у ме |
Зато, што је пцето, што не је човек!{S} Толке године, бре брате, служиш поштено, а он да ти не |
p>— Елем, ви тразите осте 500 гроси?{S} Толко неје оставио кир-Бенџо; ама да видите колико вас |
јучерање „гледање“ и осмејци што су их, том приликом, њих двоје кришом измењали, још га и сада |
ојој појави и он се, сад први пут, пред том сликом снеби.</p> <p>— Ко би и на то мислио? — прош |
обио.{S} И тако су пролазили векови и о том се ексеру није ништа знало све до прошлога <hi>Рожд |
заривши јего ранше уцвјељену душу, а по том, подаривши јему истовремено три отрока мужескаго сп |
га нађе, нека га привуче властима а по том мајстору на посао!“</p> <p>С овим је власт учинила |
ете и паде потрбушке насред дућана. — У том јој се и кајиш измаче из руку, те кад виде како Јан |
плашено поче узмицати насатке.</p> <p>У том се појави и тетка Маца.{S} Са пребаченом шамијом пр |
јстор Диша до овога часа и био „неверни Тома“, сад не би могао ни за часак посумњати више о чуд |
досудио.{S} Да се ствар што пре оконча, томе је и сама кира-Анастасија случајно допринела.{S} Н |
д кровом! — рече хаџија, који сеђаше на томе доксату и са неким изразом задовољства посматраше |
<pb n="138" /> <p>Мајстор Диша је и на томе ћепенку чуо за јутрошњи догађај.{S} Па ни овде ниј |
шта ће и куда ће.{S} Остане ли тврдо на томе, да га не прими, онда је сасвим пропао; код другог |
еш и сам...</p> <p>— Па зар сам ја крив томе?{S} Ја тебе и твоју кућу као рођену поштујем, а он |
поче се на све стране нагађати, шта је томе узрок.{S} Разуме се, да је било сијасет прича и уз |
било да толико одоцни.</p> <p>— Шта је томе момку, те је од неког времена постао сасвим друкчи |
и са те стране осигурао.{S} За „неверне Томе“, који не верују, докле се и прстом не дотакну ран |
јој погрешку опрости.{S} Надао се чак и томе, да ће се правдати, па, можда, и утерати у лаж и Ј |
удаду за каквога Грка или Цинцарина, о томе није могло бити разговора, јер, као на пакост, ни |
, који јој сметају да га начини оцем, о томе кир-Диша није ни мало сумњао.{S} Зар је једна жена |
ело у души Јанићијевој слушајући ово, о томе није потребно ни помињати.{S} Та он се, до овога ч |
овао, што му се давнашњи сан испунио, о томе и да не говоримо.</p> <p>Дан јасан и пун пролетњег |
дити?{S} Да то није кира-Манино дело, о томе није ни мало сумњао, ма да је од некога времена он |
p> <p>— А шта ти је сад наспело да га о томе питаш? — зачуди се тетка Маца.</p> <p>— Ето тако; |
се смете; желео је да га нико не пита о томе.</p> <p>А кад би причао све, где је био и шта је р |
, да сам јој нешто изнела, а ја ништа о томе не знам.</p> <p>— А оно?</p> <pb n="30" /> <p>— Ко |
а Ламбру; млада је, па није имала кад о томе да мисли.{S} А после тога и Маца би била најбоља к |
ност, кира-Анастасија ни слутила није о томе, шта њезинога кир-Дису <pb n="50" /> мучи, па се, |
у Лепосавину познаницу.{S} Рашчуло се о томе, па многе нероткиње, међу којима је било и сасвим |
да прича о мајстор-Дишиноме уважењу и о томе, како ће га еснаф од Нове Године да изабере за сво |
а Лепосавом опет не би могао говорити о томе, ма да је и она, као и мајка јој, знала о свему, ш |
се мора, а како ће се све ово свршити о томе није ни мислио.{S} А и како би могао размишљавати, |
.{S} Тако у чаршији нико не би сазнао о томе, како му је пријатељ образ укаљао, а он би био пот |
стање, да се већ и у комшилуку почело о томе расправљати.</p> <p>Кира-Мана је силно волела свог |
е, само да га когод не би запитао што о томе; и у опште био је збуњен и сав утучен.{S} Од како |
о није никуд излазио и сваки разговор о томе избегавао, то он није ни могао знати све оно, што |
равне грчко-цинцарској нацији.</p> <p>О томе су били оба кума на чисто; али, тамо овамо, не ост |
ју жену избио.</p> <p>Од прилике слично томе пролетало је и кроз кир-Ламбрину главу, у колико ј |
ашла сам своје руке на сокаку, да их по томе гвожђу лупам.</p> <p>Јанићије се засмеја од силног |
загрлила дебели јастук.</p> <p>Ваљда, у томе часу, није тек помишљала на мајстор-Дишу!</p> <p>З |
и на свој положај и адет.</p> <p>Али, у томе часу од ове погрешке спасе га тетка Маца.{S} Она у |
у му избијале по челу, показивале су, у томе часу, сву душевну борбу његову.</p> <p>— Јазук, ки |
х земаља, кренуо се на пут кућама.{S} У томе каравану налазио се хаџи-Диша.</p> <p>Хаџи-Зосим, |
<p>У сандучету је било пуно памука, а у томе памуку лежао је један велики чавао, не дужи од сад |
истрча на авлију, да га пресретне, а у томе кир-Ламбра гурну капиџик и нагло, као да га неко в |
мало забринула, што их то нема, кад а у томе угледа хаџију, како журно иде.{S} Још из далека оп |
крст над расклопљеном чељусти, а ова у томе часу страховито рикну, избљува велики ексер и нест |
ен.{S} Е, па онда ко ту да докаже, да у томе нема нечега.</p> <p>— Па шта да радим сада?{S} Нау |
ај који је учинио добро дело, па сада у томе ужива...</p> <p>Повратак кир-Дишни кући очекивао с |
а, још! — рече му једна комшика, која у томе часу одшкрину врата и промоли главу на поље.</p> < |
ин покушај, ни Лепосавин покрет, која у томе часу извуче своју из његове руке и брзо устаде, да |
д молепствија и обећања имао, била је у томе, што се кира-Думиница, од године до године, све ја |
ме часу лице запламте.</p> <p>Била је у томе часу тако свежа и мила, да је Диша од сласти %гута |
земља мигољи и за цело би пао, да се у томе часу не ослони леђима о стабло једне дафине.</p> < |
вили, њему се подсекоше ноге, и да се у томе часу не придржа за довратак у дућану, за цело би п |
ао преко зида, ама кира-Анастасија се у томе часу пробуди и поче запомагати за патролу.{S} Мајс |
постиже други резултат.{S} Обојица се у томе часу чисто преобразише.{S} Ламбре поче да се отима |
да виче за помоћ.</p> <p>Јанићије се у томе часу користи забуном, штуче кроз врата и истрча на |
ћија, он је био потпуно уверен, да ће у томе погледу постати не само десна рука тетка-Маци, но, |
глед у еснафу, па је <pb n="142" /> и у томе нехотично успео.{S} И не само да се осветио кир-Ду |
а утростручи свој капитал, те да се и у томе изједначи са кума-Думом, ипак је један, до душе не |
едљивије разлоге мозга, размахнуло би у томе часу, заошијало на све стране и развејало ледену м |
то не погоди једнога пролазника, који у томе часу наиђе. — Јанићије није чекао и онај други кал |
S} Он и без допуста пође доксату, али у томе и Маца изиђе, само не више онако весела, него зачу |
p> <p>Али, ако су се кумови и сложили у томе, није било баш тако лако пронаћи прилику, која би |
рану, да јој Диша не угледа, како јој у томе часу лице запламте.</p> <p>Била је у томе часу так |
евљење имало је свога разлога не само у томе, што је њезин муж дошао срећно с пута као богат на |
су комшинице одмах пресекле разговор у томе правцу, јер су осетиле, да им она не би ништа каза |
на пријатељски ухватила.</p> <p>А баш у томе часу, кад он учини тај покрет, што је могло некоме |
га благи ветрић заћарлија.</p> <p>Баш у томе тренутку, када се мајстор Диша налазио на врхунцу |
мала, изиђе из собе на авлију.</p> <p>У томе се и капиџик отвори и %ни прагу се појави танка фи |
ни, па чак и мржња, као да је она свему томе крива, одби га од своје рођене капије, и он пожури |
испод пет хиљада гроша, а продао је баш томе купцу за сто и педесет.</p> <p>— Колико рече?</p> |
е, да им се не би могло одолети.</p> <p>Томе изразу није могао пркосити; па и ако му је мржња н |
аздарице чује вазда одлучан и заповедни тон, па му дође сада и сувише изненадно све ово.</p> <p |
таквој прилици први би запевао „<title>Тон деспота</title>“, да је грчкој певници било милина |
што је то свуда онда био обичај доброга тона) узригну, у знак да је до ситости задовољан и поче |
е у даљини све више и више губе страсни тонови сетне арије.{S} Тихи жубор из чесме, на којој је |
о да га изведе из неме дубине у коју је тонуо.</p> <p>Најзад, кад сунце поче да прижиже а хлад |
га чију је кћер испросио за свога унука топал-Стојан, па се завештао да неће венчати децу, све |
-Ламбре лежи иа улици, а антерија му се топи у крви.</p> <p>— Кир-Диса је диваљ човек — Србин ј |
ра, осети, како га кроз цело тело проже топла струја и лако трептање.{S} Њему стаде пријатно и |
радио, он то није могао успети.{S} Онај топли дах девојачке душе, њено зајапурено лице и сада ј |
бузе га свега и Бог зна не би ли у овим топлим оковима остао тако цео дан, да у исти мах не осе |
јој необично светљаху, али не више оним топлим сјајем но неком светлошћу стакластом, хладном ка |
а.</p> <p>Јанићије осети неку непојамну топлину у овоме загрљају.{S} Нешто мило, опојно, што га |
потпуно збуњен од изненадне радости.{S} Топло задовољство као мекани талас запљускивало га је с |
омаћинска кућа могла позавидети.</p> <p>Топло и сунчано лето грејало је над густим зеленилом бе |
љубави намицао којекако, па кад не беше топлог сунчевог зрака, да се на њему сунча, добра му је |
бија, ратлокума, халве и једним саханом топлога кадаифа.</p> <p>— Јанићије — викну га с прага — |
{S} На путу кући поче га обузимати нека топлота, а по који пут и забуна у глави.{S} Пред кућом |
атече дервиша, огрнута вучјом кожом, са топузом о бедрима и неколико <pb n="51" /> ножева, оштр |
би се пропео на прсте, бркао по једној торбици, обешеној о дувар, све дотле, докле не би напип |
у се из шака и излете на поље.</p> <p>— Торњај ми се с очију, у дућан да ми не приступиш више!< |
ицу са прамењем оне косе.</p> <p>— Море торњај мм се с очију; не искупљај ми комшилук пред кућу |
еџији — учинило много, те је престао да точи.</p> <p>— Па куд оде, несрећник? — запита Диша.</p |
попила је она бар три ливаде свакојаких трава, а он, пуних једанаест година, није изоставио ни |
рве навале, седео је подвијених ногу на трави, грицкао једну зелену сламчицу и несвесно бленуо |
на, момака и људи, ко лежећи на меканој трави, ко одупрвши се о своју обрамицу, по цео сат жаго |
тељима, под кутњом настрешницом чупкаше траву.</p> <p>У то доба, када ће кир-Ламбре, са још нек |
који се свакојако мучио, да одвуче кроз траву једну покрупнију мрву хлеба.</p> <p>— Шта је тамо |
ло тако рећи још док се није ни сасушио траг оних суза, што их је за кир-Бенџом проливала.{S} А |
ли прође и три дана, а од кир-Ламбре ни трага ни гласа.{S} Кира-Мана стрпељиво је подносила све |
м контурама и очима у којима не беше ни трага од живахности.{S} Нешто му се скупи под грло; нео |
он једини, за којим би полиција морала трагати!</p> <p>Диша је већ у велике примао честитања п |
е мало боље загледала, можда би опазила трагове од суза; али Маци то и не паде на ум.</p> <p>— |
ична језа, кад спази оне капи.{S} То су трагови од свете крви, а спустити своја грешна уста на |
ценкање.{S} Свети човек <pb n="198" /> тражаше толико, да је Диша код прве цене занемео и изгу |
пустињака, много важнијег од овога кога тражаше.</p> <p>Једнога дана, после одслужене литургије |
уда.{S} Послао је два „чирачета“, да га траже, али, када се ови вратише и јавише, да га нигде н |
је он без речи седео и само трљао чело тражећи каква таква излаза, кира-Анастасија, у хистерич |
вршио, да му ни највећа цепидлака, која тражи у јајету длаку, не би имала шта замерити.{S} Чим |
{S} Половина београдских жена и сада су тражиле њену помоћ, па, разуме се, све те жене знале су |
кад су узели из Јерусалима часно дрво, тражили су и обећавали ономе, ко им га донесе, пола цар |
ицима леп углед; многи су његове услуге тражили, а он је на крају био захвалан и на најмањем по |
запита: „Шта тражиш ти овде?“</p> <p>— Тражим чест!{S} Шта је ово? — запита раздражено фудул-С |
ајљубазније. — Требаше да сазна, шта ја тражим од своје домаћице.</p> <p>— Е, ако, ако — одгово |
Еле, сад да ти кажем какав сам ја и шта тражим од домаћице! — рече Диша и поче јој на дугачко о |
мајстор Дишу уведе у њихово друштво.{S} Тражио је да кир-Дума одмах иде Диши, врати удовичин ми |
сту, зар би се клонио наших девојака па тражио Цинцарке.{S} Или: да је она чему, зар је не би у |
боље би и за тебе и за нас било, да си тражио кућу фудул-Стаменкину и њено Канче; боље <pb n=" |
а да плаћам трошкови!{S} Не сум писмено тражио, кад требаше, па сад да запишемо у пропала верес |
пак није помогло.{S} Кир-Диша је упорно тражио наследника, те кира-Анастасија немаде куд, но да |
преварио.{S} Хаџи-Зосим га је нарочито тражио, да му саопшти важну новост.{S} Са Јорданскога с |
.</p> <p>Виде хаџи-Диша, да му не вреди тражити га, и врати се кући.</p> <p>— Сутра ћемо се већ |
{S} Разуме се да по комшилуку није смео тражити помоћи, јер то беше грчка махала; а кир-Диша је |
их, до повратка кир-Дишинога неће нико тражити.</p> <p>Кира-Анастасији се мало стушти лице, ка |
епенка снуждено и скромно.</p> <p>— Шта тражиш ти овде? — запита газда Диша.</p> <p>— Опрости, |
ила је довољна да је грубо запита: „Шта тражиш ти овде?“</p> <p>— Тражим чест!{S} Шта је ово? — |
нај гурбет мени дао паре?{S} Какве паре тражиш, бре?</p> <p>Думи поклецнуше колена, које од пре |
S} Добри људи ће се угодити.{S} Ето, ти тражиш сто хиљада, а он даје пет стотина.{S} Спусти мал |
о опази старчеву борбу.{S} Реци, колико тражиш?</p> <p>Старац га значајно погледа, па онда одлу |
не говори о ценама.</p> <p>— Па колико тражиш за ово?</p> <p>И сада настаде дуго ценкање.{S} С |
етити своје вере, а не да од некрштених тражиш записе.</p> <p>Мајстор Диша ћуташе и замишљено г |
и после тога не остављаху на миру, него тражише на ново прилике, да се расправе.</p> <p>И овога |
> <p>— Четири хиљаде!</p> <p>— Елем, ви тразите осте 500 гроси?{S} Толко неје оставио кир-Бенџо |
оста усамљена.{S} Путовање до Београда трајало је много дуже него од Београда.{S} Пуну недељу |
.{S} И сам Бог зна докле би ово ломљење трајало, да се сутра дан не догоди нешто, што је Јанићи |
бледа у лицу.</p> <p>Но то је за кратко трајало, а већ после, кад је прошапутала оно: „хоћу“, о |
ет опет жени вратити.</p> <p>Тако је то трајало неколико недеља, кад једнога вечера дође Диша к |
-Диша.</p> <p>— Ела-те, да вас гурнем у трбу! — одговара Ламбре.</p> <p>— Пушком ћу ја тебе! — |
е грозничави сјај и нестално зверају, а трбух и леђа почеше да губе оне уочљиве димензије, те ј |
да он јаукну, ухвати се обема рукама за трбух и пресамити се.</p> <p>— Не си ми муж: не сам те |
и турао их за појас, он положи руке на трбух, ниско се поклони и приступи кир-Думи, као најста |
Погледај га само: је ли му оно лице или трбух на раменима?{S} Не разбираш му ни шта му је што.< |
алете, кира-Анастасија га удари ногом у трбух тако јако, да он јаукну, ухвати се обема рукама з |
м, кад га кира-Анастасија удари ногом у трбух.{S} Истина, Лепосава није помислила на тако што, |
кићанком на глави, па га удари кишом у трбух, обори га и леже на њега.</p> <p>Јанићије се тога |
душе, већ много теже ишло због гојазног трбуха, који се спокојно држао на кратким, као ступе де |
ко стегла, да је лепо осећао како га по трбуху коље, нагони га, те отвори капиџик тетка-Мацин и |
а.{S} Истина, он је још онако био пун и трбушат, али лице му некако смагло, а очи се чисто угас |
у је проводаџија био главом кир-Ламбре, трговац са Зерека.</p> <p>А то, како се оженио први пут |
S} Нисмо видели шта нам је дао; нити је трговац нека арамија, који хвата људе за гушу, па вели: |
ник целе имаовине покојникове.{S} Један трговац из Пожаревца, Јанко папуџија, који је од кир-Ди |
ватноме и јавноме животу.{S} Као имућан трговац и устабаша, био је први на ударцу за свако добр |
па ако је, не тек гдекоји, но многи од трговаца и старијих калфи, потајно уздахнуо за лепом уд |
адгледала Ламбрину радњу и обављала све трговачке послове.{S} Свакога дана очекивала је од свог |
е сасвим друго, то већ није ни дућан ни трговачки посао, већ свој пријатељ и његова жена.{S} А, |
штвеноме животу што и со хлебу, и чијим трговачким фирмама не могаху одолети ни време ни оне но |
цеванице, само да ме није стало до мога трговачког образа, те да ми брука по чаршији не пуца.</ |
а-Анастасији, не само да је изгубио код трговачкога света свако уважење, него ће и материјално |
ни углед не пострада.{S} Јер, најпосле, трговина је једна вештина, а људи који купују нису слеп |
оказиваху, да су сви угледнији занати и трговине у туђим рукама.</p> <p>Све ове питоме особине |
, собицу, чији зидови беху као у каквој трговини прекривени многобројним иконицама.</p> <p>У ће |
е прогледати кроз прсте свака превара у трговини, а да му морални углед не пострада.{S} Јер, на |
се са минарета разлегала, опомињала је трговце да пазар престаје; и погдегде већ су се спуштал |
Галац или Цариград, од куда су ондашњи трговци доносили робу.</p> <p>То је била добра мисао и |
ула ова вест међу српским занатлијама и трговцима.{S} Мајстор-Дишу су већ инако сматрали као чо |
мао, пасти у прашину.{S} Једном ваљаном трговцу, који је у чаршији уживао леп углед, а у цркви, |
, коју мешкољење и чести уздаси кћерини тргоше иза сна.</p> <p>— Боцкају ме мрве, нано! — одгов |
е дужности, које она, као честита жена, треба да испуњава.{S} Говорио је, како му је образ најв |
p> <p>— Ама, то је истина.{S} Време је, треба да се оженим; али ко је мислио на то?</p> <p>Те н |
рви пут и како је са овом женом прошао, треба да се зна, јер стоји у јакој вези са оним што је |
шино спокојство.</p> <p>— Кад се жениш, треба да знаш зашто се жениш; а када течеш, за кога теч |
дим каква су!</p> <p>— Немој, још мало; треба их окупати! — одговори Маца и залупи врата пред н |
давао, шта ће најпосле бити од тебе?{S} Треба цркви дати; подај!{S} Ама 4000 гроша то је много. |
дило се ма шта, свршило се ма како, она треба или да умре, или да буде његова.{S} Прво ће отказ |
зашто да му се до сада не јави, да пита треба ли му што!{S} Је ли он муж и господар у кући, или |
како да помене кира-Анастасији, шта све треба да уради, и хоће ли она на то пристати.</p> <p>Зе |
р-Диши није ништа све то требало. „Коме треба нека даје, а ја нисам текао овај зној, да га хале |
дну аспру.</p> <p>— Нека, газдарице, не треба мени поклона! одговори Јанићије, који се све више |
се китиш?{S} Докле се ја не вратим, не треба ти, а када се будем вратио, иде ли то, да једна х |
p> <p>— Једно и још једно, доста!{S} Не треба више; нек буде макар једно, син, као мој Алкибија |
кир-Ламбра из куће не оде.</p> <p>— Не треба — вели — да мајсторица остане сама без послуге, к |
главу врло далек, а друго, што мужа не треба дирати, све докле сам не увиди докле је забраздио |
е беше тога уверења, да тога мангупа не треба трпети, да барата и сербез хода по поштеној чарши |
Галца одговорила, да јој Диша ништа не треба: „а ако искам да по месечина спацирам по башча, к |
Да га њој даш... натраг...{S} То ми не треба...{S} Реци: ево ти!{S} Мајстор Диша неће да зна н |
вака би себи пожелела.</p> <p>— Мени не треба мајстор Диша.{S} Ако њему треба да се жени, ено м |
ј Боже да оздравим само, а туђе мени не треба.{S} То ћу поклонити цркви.{S} Не требају ми баш н |
го мати.{S} Ваљда ти боље знаш шта теби треба?{S} Ниси још ни загризла у живот, не знаш још ни |
а ја па овде без тебе да живим, што ми треба?</p> <p>Тако је уздисао Ламбре, помишљајућИ како |
кира-Анастасија спрема све што кир-Диши треба на путу, смеје се, зачикује га, пева по кући, как |
ја чак ни онда, када јој је казао, како треба да се њих двоје о младини у башти појаве.{S} Она |
>— Па што се лени?</p> <p>— Што?{S} Што треба да скинеш са себе враџбине.{S} Зар си ти један ко |
д јој се учини, да је зет казао све што треба да каже један строги газда своме калфици.{S} Јани |
ар.</p> <p>— Ето, ја сам урадио све што треба, а сад ће чудотворни памук учинити своје! — заврш |
у каквом управо <pb n="74" /> положају треба сад да се нађе према своме газди, а у каквоме пре |
Мени не треба мајстор Диша.{S} Ако њему треба да се жени, ено му кира-Мане; и тако је њезин муж |
треба.{S} То ћу поклонити цркви.{S} Не требају ми баш ништа; има мајстор Диша доста, а то ћу ц |
аџија као у помамилу. — Нећу!{S} Шта ми требају мртваци у кући!{S} Ено му полиције!{S} Несрећни |
годниче.{S} Ти си свет човек, па што ти требају толике паре?{S} Не једеш ни колико Божја тичица |
а 4000 гроша то је много.{S} И зар Богу требају толике паре?{S} Приложи на дискус, купи пет ока |
<p>— Е, био отварати очи!{S} Шта ти је требала јабанџика, туђа кост, па још удовица?!{S} Ама ј |
а-Анастасији није било до чекања, ту је требала једна одлучна мисао која ће у часу постати дело |
е он био прилика за њу; он је погрешио; требало је да се тобом ожени, па да га Бог види!</p> <p |
верења, није имао више нигде излаза.{S} Требало би да се врати; али куд и коме?{S} Зар да своји |
его ли туђину сродити се са туђином.{S} Требало је да прође време, да залечи ране, да се разабе |
е једва мислити могло.</p> <p>Хаџи-Диша требало је тих дана да има стотину уста, да би могао на |
едан миндерлук, на коме се, како је кад требало, могло седети или лежати, у куту један асталић, |
о; а ако би случајно био здрав, онда је требало само, пре него што ће целивати, изјавити у себи |
сту кутију од тенећке, па кад год му је требало да пљуне, тај је посао са неком нарочитом важно |
шест стотина гроша, таман колико му је требало да са највећом штедњом доспе до Галца.</p> <p>Х |
чаршију; а већ онај који је потури није требало да брине више колико ће порасти.{S} Свет једва |
м пази?</p> <p>Међутим, баш за ово није требало ни глава да га заболи; јер Јанићије не само да |
некако непријатно и учини јој се, да би требало да га ма на који начин опомене на мало већу при |
а ударити.</p> <p>Лепо %јо осећао да би требало да је презре, да јој се освети, да је уништи; а |
ве, — но мајстор-Диши није ништа све то требало. „Коме треба нека даје, а ја нисам текао овај з |
и дана?</p> <p>— Глава ме нешто болела; требам ли што да те послушам?</p> <p>— Хајде ти само у |
Сад је био потпуно освећен; можда није требао баш тако да учини, али он је био задовољан: ово |
" /> <p>— Ко ће као Бог!{S} И сам си се требао сетити своје вере, а не да од некрштених тражиш |
од ње узме сахан.</p> <p>— Нека, што ми требаш ти!{S} Сама ћу! — одговори Лепосава, очевидно не |
, зете, сад!{S} Бог нека ми се смилује, требаше одмах да припаднем њезиним ногама и да јој целу |
.. одговори Диша не баш најљубазније. — Требаше да сазна, шта ја тражим од своје домаћице.</p> |
трошкови!{S} Не сум писмено тражио, кад требаше, па сад да запишемо у пропала вересија...{S} А, |
због тебе: хоћу да будеш мати; а мајци требаше ли бољи накит од деце.</p> <p>Као што је кућу и |
ећ удари у такав хистерични плач, да му требаше повише времена, докле је како тако умири.</p> < |
ада учини!</p> <p>— Несрећник!{S} То му требаше још! — рече Диша и пође вратима.</p> <p>— Куда |
измени.{S} Због свога поклона еснафу за трен ока постао је један од најуваженијих грађана; а св |
ања беху и сувише слаба, да бар за који тренут стишају метеж, који му је подхватио и душу и срц |
155" /> нема оног мрскога дуката.{S} За тренутак му се учини, да је Лепосава она некадања и да |
а реч и нагли одлазак не даде јој ни за тренутак да поверује само у бегство.</p> <p>Страх од он |
је мислио.</p> <p>Анастасија је за који тренутак стојала на прагу дућана, очевидно савлађујући |
ета имала је у његовим очима решавајући тренутак.{S} И ако је он удовици вратио прстен, мираз ј |
и пут ако обиђе сватове.</p> <p>У један тренутак, кад се мајстор-Диша мало одмаче од сватова, Ј |
ало, а кир-Дума никако да подеси згодан тренутак, те да започне о главноме.{S} Кир-Ламбре је пр |
Мајстор Диша је са пуно чежње неколико тренутака одмеравао овај стас и лице, које се стиђаше д |
врло лако догодити, не даде јој те ноћи тренути.{S} Обртала се, <pb n="158" /> мешкољила, затва |
сав узнемирен.{S} Целе ноћи није могао тренути од неког немилог предосећања; чинило му се, ако |
о њега и по све остале, о чему у првоме тренутку свога узбуђења није мислио.</p> <p>Анастасија |
час под кров метнуо, а она се у једноме тренутку до темеља у прах сурвала.</p> <p>Готово посрћу |
аги ветрић заћарлија.</p> <p>Баш у томе тренутку, када се мајстор Диша налазио на врхунцу радос |
-Анастасија пребледе.{S} Што је у првом тренутку наслутила, да је Јанићије одао, сад је јасно в |
зама и преклињањем задобила, и он је, у тренутку душевне слабости, осетио оно сажалење, које ос |
" /> <p>Лепосави га би жао, па се и она тренутно збуни, не знајући шта да му каже.</p> <p>— Чуј |
се мало поведе у страну.{S} Но то беше тренутно, баш кад је потегао за кваку од капиџика.</p> |
био.</p> <pb n="47" /> <p>Но то је само тренутно расположење Дишино; после пола часа, када је Л |
живот као ветар прође, а камо ли једно тренутно задовољство што га човек ужива.{S} Зар то није |
једна слика, па, зажмурила или открила трепавице, она је увек видела једно: некакву грану о ко |
е, да се обазре где је.{S} Пред њиме је треперило широко Дунаво а за њим се чула лупа дахирета |
оје душе, него је страшљиво и готово са трепетом једнако мислио о радњи, о ономе што је за собо |
итом.</p> <p>На горње питање кир-Ламбре трепну мало очима и лагано поглади свој образ.</p> <p>— |
је онај млађи припаљивао наргиле, само трепну очима у знак опраштања и поче немарно пуштати гу |
асној и милој светлости, у каквој му је трептала до пре неки дан, он опет није могао да се потп |
роз цело тело проже топла струја и лако трептање.{S} Њему стаде пријатно и ведро; а она потајна |
жење, да је са неком нејасном стравом и трептањем срца очекивао, када ће својим очима угледати |
знак да је до ситости задовољан и поче трептати очима, а нежним изразом лица пратити расположе |
да ће га угушити, а цела снага на њему трепти од изненадне клонулости и страха, какав ли то он |
а, а по тамној ћерамиди хаџијнога крова трептила је у оној сунчаној ведрини зелена чуваркућа, ш |
да предосећа неки тешки услов, па само трепће и гледа у очи тетка-Мацине.</p> <p>— Тако... реч |
ред очи Јанићијеве, стеже песнице и сав трепћући од љутине унесе их под нос Јанићију.</p> <p>— |
Зар би твоја жена дошла теби здрава као тресак, да мој покојник, Бог да га прости, није пустио |
силнога узбуђења дршће, као да је неко тресе.</p> <p>— Е ли искате вода, да се повратите?</p> |
песницом лупати у врата, да се од удара тресла.</p> <p>Али из куће ни живе душе.</p> <p>Газда Д |
еше му се око очију; смрачи му се, и он тресну сахан са кадаифом пред ноге кира-Манине, па као |
едеље и кира-Дишиница.{S} Али кад бубањ тресну и зурле одјекнуше, она преплашено одскочи, испус |
Долази! — одговори Јанићије и узбуђено тресну писмо о совру.</p> <p>— Тако брзо? — запита Лепо |
ј, докопа покојницу за рамена и поче је трести.</p> <pb n="214" /> <p>— Лепосава!{S} Лепосава! |
а.</p> <p>Али прође и прва и друга па и трећа година, а мајстор Диша оста без наследника.{S} У |
теби, од прве ти је жене. — Ово је већ трећа ноћ, како ми се на сну то казује.</p> <p>Мајстор |
> <p>Но и ту мисао потисну друга, а ову трећа и тако редом, те на тај начин, поремећен правим х |
е тек изненадио, кад му оба кума, после треће каве, саопштише ради чега долазе.</p> <p>— Јазук, |
у свога кума и пријатеља; али већ после треће кафе, у кир-Ламбриној кући, одбацио је предлоге Л |
Мацино виђење, на сваку руку тумачио, а трећег дана, кад седе са женом и пуницом за совру, рече |
се око његовога имена плело.</p> <p>Но трећег дана догоди се случај, који му отвори очи и у по |
је, ради чега је онако поступио.</p> <p>Трећег дана, по овоме догађају, седео је мајстор Диша у |
е од слабости, која је не остављаше.{S} Трећега дана толико је слабост и нека ватра обузе, да п |
<p>— Да те дам Јанићију, шта ли?{S} Па трећега дана да обоје липшете од глади!{S} Да се удаш з |
врати на старо место, да је удели оном трећем, који се, по реду, јави.</p> <p>— Мајстор Диша ј |
мо грло; други пут, овај запис на чело; трећи пут, овај запис на-по-за леђа.{S} Е, кад све тако |
иша.</p> <p>Лепосава помириса и други и трећи пут.</p> <p>— И од тога ћу?... запита она стидљив |
махнуо би им руком, да се удале; а тек трећи, кад наврати, био би задржан са речима: „Чекај, ч |
романцу“, те тако хаџи-Диша мораде и по трећи пут да вади из ћемера и да са нестрпљењем очекује |
сну два пута чула; али, кад ноћас и по трећи пут баш будна зачух, рекох:{S} Није фајде, то му |
кутић у светим местима, јер је ово већ трећи пут, како као побожни поклоник долази овамо и сви |
ло код мене?{S} Хтео сам да га узмем на трећу пару; ортак да ми буде, паре да намлати!</p> <p>А |
ећи <pb n="140" /> се једнако капиџика, трешаше му под нос песницу са прамењем оне косе.</p> <p |
се, да га је за руку ухватио кир-Диша, трже руку и одскочи у страну.</p> <p>— А-а!{S} Шта иска |
Руку, којом је потегао, да је дохвати, трже као опарен, кад угледа како и нож и очи кира-Анаст |
с милим Богом! — обрецну се Јанићије и трже рукав, за који га кира-Мана пријатељски ухватила.< |
том шареним ћилимом.</p> <p>Овај врисак трже иза сна кир-Ламбру.{S} Онако бунован, зинуо и он, |
ко и, покривши се јорганом преко главе, три пута се прекрсти.</p> <p>— Шта ти је, те не спаваш? |
ијеш и запојиш из те чиније оном водом, три пута. — Тако да радиш, снахо, па ће ти дете за три |
х.</p> <p>— Шта-а?...</p> <p>— Троје... три сина!...</p> <p>Хаџији мркну свест; он, као да га н |
аде...</p> <p>— Не је четири, џанум!{S} Три хиљади и пет стотине гроси.</p> <p>— Четири хиљаде! |
и хладне воде, нису никада биле без два три човека или жене, чије се већ давно напуњене тестије |
а.</p> <p>Долазило му да полуди.{S} Ова три дана не би се могао похвалити, да је онолико посла |
Тако да радиш, снахо, па ће ти дете за три пута три дана оздравити.</p> <p>— А од чега му је т |
аца је предузела домазлук, неговала она три сирочета, па, прибравши сву пажњу око куће и деце, |
— То је љубав, то је љубав!</p> <p>Пуна три дана Јанићије није знао ни шта ради ни куда се крећ |
ну чинију; пре зоре да захватиш воде са три извора; а кад се будеш враћала дома, никако да се н |
радиш, снахо, па ће ти дете за три пута три дана оздравити.</p> <p>— А од чега му је то, по Бог |
S} Па ваљда се смиловала мајчица, те је три пута угледах, па као сваки пут ми рече: „Твоји унуч |
оравио на ону немилу епизоду, ради које три ноћи није спавао.</p> <p>И тетка Маца, као прва ком |
а из Главне Чаршије, који поживе с њоме три године и, умревши у шездесетдругој <pb n="9" /> год |
<pb n="134" /> у нашу кућу, а од њезине три конака бежи.{S} Ћути, само када те није везала са к |
Ама је ли она удовица само, бежи од ње три конака, да ти не унесе несрећу у кућу.{S} Него сада |
p>Кира-Ламбриница, која је, за последње три године, приметно увела, па се, чисто за неколико не |
чаршију.{S} Она крилата реч, коју, пре три године изрече кир-Дума, потпуно се обистинила, те т |
ва уздржао, да не понови оно што је пре три дана урадио.</p> <p>— Чекај, да ти помогнем! — прог |
по поруџбинама.</p> <p>Они који су пре три дана видели мајстор Дишу, сад би се зачудили, шта б |
ажиш зелену жабу, па ту жабу да ти дете три пута обзине, а ти три пута да викнеш: „Његова болес |
мајушних јеменија, које је кришом, кроз три године, убацивао у башту младе удовице.</p> <p>— Ел |
: „Со ти у очи, а болест у ложичице“, и три пута да хукнеш за њоме.</p> <p>Жена спусти пред ног |
олазиле су, да виде чудо, па, узгред, и три пута помиришу.</p> <p>Али, докле је хаџија са нестр |
ме, озидане од тесаног камена, са две и три луле, из којих је избијао као рука снажан млаз бист |
кир-Ламбре код куће.</p> <p>Али прође и три дана, а од кир-Ламбре ни трага ни гласа.{S} Кира-Ма |
стабашко достојанство и оне четрдесет и три године, које су га иза разапете антерије за леђима |
помене на проживљени брак, остаде још и три хиљаде и пет стотина гроша готовине.</p> <p>Добра п |
о ме је као перце до појаса и шале ради три пута преко собе пренео.</p> <p>— Ба! — узвикну Бик |
ради, кад изрече реч: „грцко“, поткупи три прста, па их пружи према мајстор-Диши, као да је не |
у жабу да ти дете три пута обзине, а ти три пута да викнеш: „Његова болест на тебе, твоје здрав |
извршило чудо, и како је он постао оцем три синчића, који му, у један исти час, испунише кућу д |
у крпу, па се онда да жени, да пред сан три пута помирише, а после да то носи у недрима као сво |
д запаљеним свећама и евангелијем дигао три прста у вис, то се већ дало видети и по његову лицу |
у страну, започе:</p> <p>— Еле, просло три године!</p> <p>— И седум дана! — допуни Ламбре.</p> |
у, а по том, подаривши јему истовремено три отрока мужескаго спола, престависја у Господу 184.. |
о неку зелену течност, а уз то узима по три зрна пшенице.{S} Он је донео собом једну велику све |
; за једанаест година попила је она бар три ливаде свакојаких трава, а он, пуних једанаест годи |
ећи се:</p> <p>— А где си ти ђаволе већ три дана?</p> <p>— Глава ме нешто болела; требам ли што |
један леп сан, што га је са чежњом већ три године сањао.</p> <p>— Калос мерос, кир-Диса! — реч |
е да нема на ноге.{S} Е, па онда сас њу три пута да обиђеш бакчу.{S} Први пут како обиђеш, овај |
е?</p> <p>— Имам, како да немам; па још три.</p> <p>— Е, једна му је набацала!</p> <p>— А која |
о што ми зуби цвокоћу од страха.</p> <p>Три дана је мајстор Диша крупно премишљао и овај сан, и |
е могло бити тридесет и шест година.{S} Тридесет и шест година, па још бити неожењен, не само д |
око на мајстор-Дишу, њему је могло бити тридесет и шест година.{S} Тридесет и шест година, па ј |
Пред њим стајаше девојчица около својих тринаест година, витка, у шареним шалварицама, опуштени |
а немам деце пуну кућу, не бих жалио ни триста гроша за то.</p> <p>Мајстор Диша кришом га гурну |
>— А ако буде кћи?</p> <p>— Бацићу је у трице; поклонићу је теби! — одговори Диша, весео, што г |
азеће и врло често устаје са троножице, тркне некуда, па се тек после извеснога времена врати, |
сак, остави дућан на комшијама, а он да тркне за њом, кад га одједаред изненади појава мајстор- |
е беше никога, не оста му друге него да тркне до тетка-Маце.</p> <p>Кад се Диша у неко доба ноћ |
е и обећала му каленицу попаре, само да тркне до кир-Ламбринога дућана, те да му каже да јој од |
ио, да пази на радњу и што чешће у дану тркне до куће, те да се кира-Анастасији нађе, ако јој ш |
оге, а од времена на време забринуто је трљао чело, које је нервозно час скупљало час у вис узд |
.{S} А како је он без речи седео и само трљао чело тражећи каква таква излаза, кира-Анастасија, |
сти на миндерлук и дубоко замишљен поче трљати шаком чело.{S} Осећао је тежак притисак, тако те |
S} Зуб времена оглодао је слова, а живи трн, који онако раскошно буја над старим, запуштеним гр |
е дане, већ су давно полегали.{S} Густи трњак и зеленило преплавило је Старо Гробље и, још за к |
рџбе и очајања лутао тамо амо по густим трњацима, који су се више Стамбол-Капије богато ширили |
о на пању.</p> <p>На недељу дана, после трогодишњег парастоса, бахну он у кућу кир-Ламбрину, по |
да јој је овај живот много угоднији од трогодишњега удовиштва.{S} До душе, од дана њезине удај |
виштво, све је лепша бивала, тако, да о трогодишњем парастосу не беше у чаршији ни једнога чове |
би тек сада било, сада, када је прошао трогодишњи парастос, те тако нестало и последњега изгов |
уцвељена удовица била у стању да утаре трогодишњу сузу над успоменом покојнога супруга.</p> <p |
ојима је ондашњи Београд био насељен, а тројани, као од брега одваљени, са кратким вратовима и |
глас да је устабашиница <pb n="211" /> тројанила.{S} Жене су као на чудо одлазиле породиљи са |
ари у смех.</p> <p>— Шта-а?...</p> <p>— Троје... три сина!...</p> <p>Хаџији мркну свест; он, ка |
, какво чудо?{S} Што ћутиш?</p> <p>— Па троје их је! — рече Маца и удари у смех.</p> <p>— Шта-а |
преседео по читаве сате, гледао их све троје, онако снажне као од брега одваљене.{S} Није био |
коме да повери ни кућу ни радњу, а ово троје деце, ради које је чак у Јерусалим запео, шта би |
е Лепосава умрла и оставила му на врату троје деце, те је тако, у неку руку, морао да води двос |
Кајабурме.{S} Тек онда вратише се свих троје ћутке и замишљено.</p> <p>— Где је то себи? — реч |
Где је онај запис? —упита Диша, кад њих троје осташе сами.</p> <pb n="203" /> <p>— Је л’ дервиш |
ћеманета циганска и тек по који усклик тројице ноћника.{S} Један међу овима био је Јанићије Би |
а, на седам година по венчању, обрадује тројкама, једрим и тако грлатим, да су својим терцетом, |
је мимопролазеће и врло често устаје са троножице, тркне некуда, па се тек после извеснога врем |
о да му ноге малаксавају, седе на једну троножицу и зажареним очима поче пратити еластично гиба |
нећу.</p> <p>— Ама немој да си луд; мој тросак!</p> <p>— Море, иди ти с милим Богом! — обрецну |
же.</p> <p>— Хајде сас мен’ у Галац.{S} Троскови ја плаћам.</p> <p>— Шта ћу ја с тобом у Галац? |
и оно донесе.</p> <p>Лепосава је била у трострукоме послу: спремала је ствари мужевљеве, причал |
чели убрајати као у неки свој „културни трофеј“.</p> <p>Свуда, где год би му се дало прилике, о |
6" /> то, што га грчка чаршија у своје „трофеје“ убраја, он се трудио да удеси и ход онако ситн |
а њу извиче, што га је бацила на толики трошак, кад није хтела да пази на саму себе, ипак не см |
кает.</p> <p>— Е, па зато ли сам толико трошио на тебе; <pb n="172" /> зар сам се зато оженио, |
Зар сам зато толики пут потегао и новац трошио? — викао је хаџија на сав глас и подупрвши се пе |
сти, уздишући вазда на скупоћу и велике трошкове, тетка Маца је <pb n="171" /> ипак мало по мал |
уза све то урачуна му <pb n="201" /> и трошкове, што их је за ових седам недеља више учинио.</ |
Они били ортаци на жена, а ја да плаћам трошкови!{S} Не сум писмено тражио, кад требаше, па сад |
задовољства да се враћа и излаже новим трошковима, то није хтео.</p> <p>И тако хаџи-Диши не ос |
џија, његових земљака, задржаше о своме трошку, да им буде на руци, као људима јоште несвиклим |
номе сиромаху, који је седео испод пуне трпезе и морао да буде задовољан мрвицама, које са бога |
лет.</p> <p>Од овога часа кир-Диша није трпео да га ико тако назива; јер такав назив само му је |
тога уверења, да тога мангупа не треба трпети, да барата и сербез хода по поштеној чаршији.</p |
> <p>— Е, де, де, ја сам мајка, па ето, трпим; а ти, зар не видиш какав си стао?!</p> <p>— Зашт |
брујала са Саборне Цркве, ни све турске трубе, што их дан из дан слуша са градских бедема, не б |
авлији убачену по коју главу шећера или трубу платна, а често и по неколико аршина свилене мате |
жене знале су ценити и наградити њезин труд и добре услуге.</p> <p>Јанићије се почео мало по м |
поче јој шапутати на ухо, <pb n="63" /> трудећи се, да је умири и подигне са јастука, у који је |
јући у себи сувишну збуњеност и страх и трудећи се да се колико толико прибере.</p> <p>— Јанићи |
епосава, која се свему невешта градила, трудила се на све начине да саму себе увери, како Јанић |
праву стазу, оне су се свим средствима трудиле, да из прошлости лепе удовице ишчачкају макар и |
ону националну погрешку својих родитеља трудио се, да изглади тиме, што је од прве младости сво |
7" /> на синовца, који се на све начине трудио, да му покаже, како он неће да зна ни за какав р |
чаршија у своје „трофеје“ убраја, он се трудио да удеси и ход онако ситно, као што се и грчки с |
а којима не мога одолети.{S} Ма како се трудио, да избије из главе сваку помисао на оно што је |
шти, да се Јанићије вратио, али се ипак трудио, да то задовољство не покаже.{S} Сад му се дала |
Диша и сам поче увиђати, како често ни труни истине нема у ономе што свет говори.{S} Очигледан |
овога свјета,</l> <l>Да моја млада овде труну љета,</l> <l>Кад сватко очевидно знаде</l> <l>Чје |
онога свјета,</l> <l>Да моја млада овде труну љета,</l> <l>Кад сватко очевидно знаде</l> <l>Чје |
у; а већ после би им лако било да од те трунчице замесе читаво брдо препреке, преко које мајсто |
ти лепе удовице ишчачкају макар и једну трунчицу; а већ после би им лако било да од те трунчице |
била нека глава са вепровим зубима без трупа и рамена и само са ногама.{S} Па чим се родило, о |
“ спавао, изиђе у авлију, седе на један трупац и тужно се загледа у вити месечев срп, чија благ |
у их когод одузео, остао би без њих као трупина без руку, не би имао више коме да повери ни кућ |
кад те само угледа, па ко што ради, он трч’ за тобом, ја л’ да те загрли, ја л’ да те пољуби.{ |
је у дућан, узбуђен и задуван од силног трчања.</p> <p>— Шта је тамо? — запита хаџија, узнемире |
толико бола и љутине, да је као махнит трчао кући, те да неверницу на месту убије.</p> <p>Када |
лицу, па, када одмаче од куће, он стаде трчати, као да га неко вија.</p> <p>А када се потпуно р |
ајати се са тетка-Мацом око болеснице и трчати свуда, куд га је слала ради помоћи.</p> <p>Али с |
и Лепосава начинили примирје и заједно трче то амо то тамо, куда их мајстор Диша и тетка Маца |
идљива као невеста, само се осмешкује и трчи из собе у мутвак и обратно, те доноси час кафу час |
уку њезино неверство.</p> <p>— Морам да трчим по њега! — викну Ламбре. — Не ли имаш кир-Дишино |
сманлуке и баштенско грање провиривала, трчкарала је она час у мутвак, где су два шегрта послов |
и час морао то због овога то због онога трчкарати до тетка-Мацине куће.{S} И тако, мало по мало |
збуњено и чеше се за врат.</p> <p>— А, ту ли те сврби, магаре! — подвикну Диша, коме оваква „и |
м, кира-Анастасији није било до чекања, ту је требала једна одлучна мисао која ће у часу постат |
означио.</p> <p>Али што се тиче новца, ту је и сада био потпуно прибран и свој господар; о сва |
ти овамо, тетка Маца ће тебе да прими, ту у мутваку ћеш да спаваш; а сада хајде да вечерамо!</ |
шће завлачи у лонац где се ручак кувао, ту би обично варјача утерала дисциплину у главу непослу |
p> <p>— Газдарице, шта то радиш? — Ево, ту су шегрти у дућану, видеће.</p> <p>— Хоћу да се дави |
ли на оно најстрашније.{S} Али у заман; ту у глави урезала се једна слика, па, зажмурила или от |
радња му је највише на срцу стојала.{S} Ту је уложен један део капитала, крваво стеченога, па д |
за Јанићија из сасвим других обзира.{S} Ту њезину бригу није изазивао никакав <pb n="219" /> ма |
спретне кућице са доксатом и баштом.{S} Ту је живела Маца удовица, или тетка Маца, како су је п |
нероткиње, за друго не помаже.</p> <p>— Ту смо! — помисли Диша. — Ово ће бити онај сан Мацин. — |
весело певала, радила своје послове, а ту бригу оставила је своме супругу.</p> <p>Диша постаде |
ану гвоздењачу, да до повратка Дишинога ту престоји.</p> <p>Једнога дана устаде мајстор Диша из |
који јој није ни род ни помози Бог, да ту није било некога рачуна.</p> <p>Сплетка је од некуда |
је заошијала, чинило <pb n="106" /> да ту жену није никада толико волео и тако везан био за њу |
и то урадио.{S} И ко би сада веровао да ту нема ништа, кад не избиваш од онуда!{S} Ваљда тек ни |
да не оставља дућан на шегртима, но да ту седи, докле год не буде време да се ћепенци затварај |
ви — говорио је Ламбре Диши, када је за ту новост дознао.{S} Каже се: суд; ама кој држи тај суд |
ук у коме лежи свети ексер, не би му за ту суму дао.</p> <p>— А од чега он чува? — запита Зосим |
рио, да се није усуђивао ни да пљуне на ту земљу.</p> <p>— Овуда је стопа Спаситељева ходила; г |
тио тога правца, окретао своје мисли на ту страну и са великим успехом долазио до уверења, да ј |
т опет у кућу долази.</p> <p>— Е ли она ту? — тихо и задувано запита Ламбре.</p> <p>— Овде је!{ |
кући, прво да потражиш зелену жабу, па ту жабу да ти дете три пута обзине, а ти три пута да ви |
, разрогачи очи, па, када сазнаде да је ту био крај, докопа покојницу за рамена и поче је трест |
како се одржава кућа, кад домаћин није ту; комшинице и другарице Лепосавине такође су је обила |
де су Ламбрине дреје?{S} Од куда Ламбре ту?</p> <p>— Ево и ови су видели, када сам их донео у д |
етка Маца лагано и разложито, као да се ту о некој незнатној ситници говори.</p> <p>— Ама Јанић |
04" /> овамо чезнеш за децом, а сада се ту стидиш и снебиваш.</p> <p>Лепосава дотаче носом кеси |
<p>— У мутвак, сурунтијо; шта си ми се ту успропадила! — подвикну Маца, која није никада допуш |
те кира-Мана.</p> <p>— Море, не дери се ту, лудо цинцарска, док те нисам клепнуо, па да ти каже |
де!{S} Даћу ја теби мрве!{S} Скапоши се ту, па спавај!</p> <p>Лепосава опет леже и притаја се.< |
> <p>— А где је?</p> <p>— Мало час беше ту кир-Ламбре, па оде — одговори девојчица гласом, који |
ирну таму којој нема излаза; али и кроз ту таму ево где проби један зрачак надања.</p> <p>И так |
ко се може рећи, и више, у колико се уз ту нежну црту његове душе јављао страх, да ће је сада з |
ка, пољуби га у руку, а он њу у чело, и ту остаде, гледајући за њим, докле није замакао за први |
p> <pb n="42" /> <p>— Ето, овако... — И ту газда Диша погледа на своје темељито тело.</p> <p>— |
га, ма и под старост, насмешила срећа и ту му срећу лакоумна жена за један часак уништи!</p> <p |
силно волела свога Ламбру, а имала је и ту добру страну, што се није никоме жалила на свога муж |
тво своме пријатељу учинио.</p> <p>Но и ту мисао потисну друга, а ову трећа и тако редом, те на |
да спечалила и сачувала своме детету (и ту тетка Маца показа руком на образ).{S} Велим, није ми |
зенско от наше сорта, — грцко!</p> <p>И ту кир-Дума, густа ради, кад изрече реч: „грцко“, потку |
јстор Диша пео на твоја леђа.“</p> <p>И ту Јанићије исприча мајстору све оно, што се по грчкој |
?{S} Запита је Јанићије.</p> <p>— Је ли ту чика-Диша?</p> <p>— Шта ће ти? —</p> <p>— Зини, да т |
ање казивало, да је долазак газда-Дишин ту на прагу, у њему се појавила сумња, да то што је обе |
бно.{S} Па онда, ти баш и кад би продао ту ствар мени, света места су препуна других чудотворни |
људи, шта ли сте!{S} Ко је само пронео ту лаж?{S} Зар сам ја прилика за оно девојче?{S} Мацу ј |
јеменија.{S} Кућа затворена, Ламбре био ту, ње више нема!{S} Ноге му се подсекоше и како је био |
ју и да си ти нежењен.{S} Е, па онда ко ту да докаже, да у томе нема нечега.</p> <p>— Па шта да |
неси?{S} Ако си немаш родитељи, ми смо ту; него да се зенис, ама да узмес зенско от наше сорта |
, која му је онако срдито пребацила, но ту је осећао и неки неодређени бол од самоће, коју ће б |
е.{S} Срамота га је било, да се умеша у ту гомилу, јер му се чинило, да ће му сваки погодити че |
безекнуто на прагу.</p> <p>— Шта блејиш ту, бре! — продера се Ламбре, када му се она не маче с |
е никада више неће варати; а оно псето (ту кир-Диша зашкрипа зубима и јекну) њему ћу да пребије |
јем је сердце оскудно!“</l> </quote> <p>Ту песму је Лепосава врло често певала и у мутваку, а Ј |
>Али кир-Ламбре не изиђе још задуго.{S} Туга за Анастасијом и онај страх од кир-Дише, који му с |
се, а наместо њих овладала је њиме тиха туга, жеља да самога себе кињи, да жали своју несрећну |
но он сам опажао, и самоме њему било је тугаљиво, кад год би помислио на долазак мајсторов.{S} |
ир-Диса? — рече Ламбре, коме беше нешто тугаљиво око срца и чисто криво, што се залетео у првод |
еговим погледима.{S} Колико је патио од туге за својом женом, толико је омрзао на сав грчко-цин |
јела излила све обиље своје материнске туге за умрлом јединицом.</p> <p>После недеље дана хаџи |
ваху за своје момке и не слутећи колико туге и бола остављаху у једном уцвељеном срцу.</p> <p>К |
ивала га је и изазвала у њему ону горку тугу, која ипак тако пријатно пада на рањено срце.</p> |
пет са другом једном девојком пролазила туда.</p> <p>— А што си се тако пофудулила, Лепосава? — |
шу причало се по турским махалама, а од туда и по целоме хришћанлуку београдскоме, да је то све |
о нису остали без икакве контроле, а од туда наврати и код Дишине куће, да обиђе и извести кира |
потпуно одевен пратио је у стопу, а од туда, преко баштенскога зида, сву ову „литију“ посматра |
дана одлучи да оде тамо, па макар га од туда и најурили.</p> <p>Напротив, тетка-Маца га дочека |
атворио у ону малу собицу, па се жив од туда не јавља.{S} Понеки од познаника Срба наврати у ду |
а.{S} Па и њезина Лепосава видела је од туда многе користи; јер у који год би дућан дошла, да ш |
у, <pb n="40" /> па никако да слегне од туда, него га само гуши и гони, да од времена на време |
ледао, повукао би се дубље у радњу и од туда крвнички гледао за њиме.</p> <p>— Дуса да ти се ис |
тео у главу, то се није могло избити од туда ничим па ни њезиним смехом ни разлозима, без којих |
почела је осећати инстиктивно да јој од туда нема помоћи, паде на миндерлук, зарони лице у јаст |
је он са највећим нестрпљењем бечио од туда очи и искашљивао се, не би ли га чула, она је у му |
бе дође му друга мисао, извуче гужву од туда и брзо оде низ чаршију.</p> <pb n="65" /> <p>После |
чаршије искашљивали за њим, кад год би туда прошао.</p> <p>Једино тетка-Маца што је слала Лепо |
ти очи!{S} Шта ти је требала јабанџика, туђа кост, па још удовица?!{S} Ама је ли она удовица са |
суђено да умре без порода и да му имање туђа хала и врана разнесе.</p> <p>Тако су протицали дан |
мене питаш?{S} Зар је то лепо, да се у туђа посла мешам!</p> <p>— Тетка-Мацо, ти си поштена же |
ако ћу.{S} Дај Боже да оздравим само, а туђе мени не треба.{S} То ћу поклонити цркви.{S} Не тре |
ве оне шамаре које је желео спустити на туђе главе, издашно спуштао на Јанићијев врат.{S} Али т |
о цео дан без ћурчета и антерије у кући туђе жене.</p> <p>На ову летимичну идеју он само одмахн |
помогну својој ближњој, да ову тајну од туђег ока сачува; ради те своје особине, тетка Маца не |
је угледао како се разметнуо и хрче на туђем миндерлуку, као да је у својој кући и код своје ж |
а не срамиш се да те шегрти гледају са туђим човеком у соби.</p> <p>— Шта кажеш? — подвикну Ан |
јзад и онолики пут и онолико ломљење по туђим земљама, и све то за што?{S} Само за једно сећање |
да су сви угледнији занати и трговине у туђим рукама.</p> <p>Све ове питоме особине дизале су м |
оре, немој да се срамиш!{S} Ниси ти код туђина, није тетка Маца ни Цинцарка ни Гркиња; оди!</p> |
би му хтела рећи: „Остани овде; тамо је туђина!“</p> <p>— Него ти, синко мој, да не чиниш тога, |
а својима, него ли туђину сродити се са туђином.{S} Требало је да прође време, да залечи ране, |
је теже сродити се са својима, него ли туђину сродити се са туђином.{S} Требало је да прође вр |
ји говори, поче му пребацивати зашто се туђио својих и није отварао очи, када се хтео женити.</ |
о плашила кир-Дише, за кога се удала по туђој вољи и, само толико, колико да покрије главу.{S} |
омисао, да је затечен у овакоме стању у туђој кући, обузела му је сва остала чула, да није ништ |
оно мало жена, које су умеле не само да туђу тајну, када им се повери, дубоко закопају, него, а |
х жена, које једва чекају да сазнаду за туђу тајну, па да је, на све четири стране, разнесу.{S} |
ложају никада били, дај Боже да ни кроз туђу историју не сазнаду а камо ли да их таква судбина |
лавоме фистану, добивала би у лицу неки тужан израз, како то у опште одговара удовичкоме стању. |
што се мајстор Диша с њоме растао чисто тужан и плачан, што не може још који часак остати.</p> |
е Диши, врати удовичин мираз, а Дишу да туже митрополиту и суду за срамоту, што ју је нанео њих |
сви они, знани и незнани, који искрено тужише за покојницом, давно су иструнули: и неутешни су |
ар уђе у дућан.</p> <p>Била је необично тужна и усплахирена.{S} Кад је видела да кир-Ламбре ник |
<p>Тако се сврши <hi>први део</hi> ове тужне домаће историје човека, чији су се идеали стопили |
а насред собе, па је тако апатично и са тужним изразом лица посматрала облачење кир-Ламбрино, к |
може сачекати овде ни Ускрс, хаџија га тужно погледа.</p> <p>— Ексик-хаџија! — рече му он.</p> |
е оне уочљиве димензије, те је антерија тужно висила на њему.{S} Дућан је отварао пре свију и з |
пру у блато и оде.{S} Тада мајстор Диша тужно узвикне:</p> <p>— Нема сиротиње, нема сиротиње! — |
p> <p>— Ти ме не волиш... рече Јанићије тужно, кад она престаде.</p> <p>— Кад те не бих волела, |
говоре лажно је...</p> <p>Тетка Маца се тужно насмеја.</p> <p>— Лажно је.{S} Светога ми, тетка- |
Диша само пребледе, седе на миндерлук и тужно обори очи на своја колена.</p> <p>— Хоће, вели, д |
изиђе у авлију, седе на један трупац и тужно се загледа у вити месечев срп, чија блага светлос |
ира-Анастасија!“</p> <p>И њој дође тако тужно; седе на миндерлук, обухвати шакама једно колено |
сна рука мајсторове радње, било је врло тужно, када би видео како мајстор Диша неправедно џангр |
, прекопаће оронуле гробове, и од овога тужног, запуштенога места начиниће живе улице, по којим |
неокупанога, без свештеника и икаквога тужнога спровода, пронеше га носилима четири хамала и з |
чно снажан стомак, који се, у овом часу тужнога размишљања, мученички грчио од глади, те тако, |
асположењу она је најрадије окретала на тужну арију, а од песама јој постаде најмилија она:</p> |
прелестни влада,</l> <l>А над гробом у тузи се гуши</l> <l>Вјерни супруг сред жизненог мрака</ |
Диша, кад га онаквога угледа.</p> <p>— Тукао сам се, газда.</p> <p>— С киме, море?</p> <p>— С |
ада размахну песницама, па га је толико тукао и газио, да би га и убио, само да не дотрчаше људ |
ију под брадом — оно није човек, оно је тулум, једно говеђе шкембе!{S} Ох, ох, како сам уморна! |
казала: „Зашто, бре, да ме удаш за овај тулум?“</p> <p>Мајстор Диша више није чуо ништа, није в |
и, море, када је на сну не видим; дође, тумара по соби, па онда, онда, кад је ја питам: „Што на |
ћа, да пронађе неког пустињака, који је тумачио снове, те да им он разреши онај загонетни сан т |
боље рећи Мацино виђење, на сваку руку тумачио, а трећег дана, кад седе са женом и пуницом за |
на узглавље и поче тешко предисати.{S} Тупо шуштање у глави и модри колути почеше му играти пр |
се чини?</p> <p>Мислио је испрекидано и тупо гледао у она комшијска врата, иза којих је извирив |
амет издаје, у глави му је било мутно и тупо, а уз то је осећао и неко одмерено хуктање, као он |
да је кир-Дума већ поткупио бројанице и турао их за појас, он положи руке на трбух, ниско се по |
опроба да ли је добро забравио, па онда тури кључ у недра.{S} Лепосава га зачуђено запита:</p> |
Анастасије и како га је исмејала.{S} Он тури записе на њихово место.</p> <p>— Да ли да и њој ка |
ори.</p> <p>— Онај босиљак... што си ми турила под јастук... па оно...</p> <p>— Које: оно? —</p |
оја му је тај стручак кришом под јастук турила.</p> <p>Сада му и ово сасушено лисје поста мрско |
прошао мимо оба шегрта у собицу и одело турио под своју душему<ref target="#SRP19061_N4" />.{S} |
које су, у то доба, мал’ те не као и на Турке мрзели.</p> <p>— Море, да је он човек на своме ме |
. — А једанаесте године једна комшиница Туркиња даде јој, свој запис, који је од неког дервиша |
ирото, ама добро — говори Станко пилећи турпијом око ороза једне пушке кремењаче, коју је у пос |
по христијански, нећу ни по псешки.{S} Турска вера — погана вера; а што се од те вере добије, |
ча, шта је данас или јуче чуо.{S} Лепе, турске чесме, озидане од тесаног камена, са две и три л |
тешко да би до својих новаца дошао.{S} Турске власти би хаџи-Зосима бациле у апсу, а новац би |
сова забрујала са Саборне Цркве, ни све турске трубе, што их дан из дан слуша са градских бедем |
и већ беше на ногама, и додаде нешто по турски.{S} Маца оде, да му отвори, а хаџија, седећи на |
Ламбре тако крвнички погледа и нешто по турски кроза зубе скреса, да кира-Мана једва имаде врем |
је био отворен приступ по свима кућама, турским, грчким, цинцарским и српским; она је била увек |
амије.{S} О овоме дервишу причало се по турским махалама, а од туда и по целоме хришћанлуку бео |
иша употреби последње средство, потражи турског хећима, једног старца, за кога се онда говорило |
угодни пустињаче — започе хаџи-Зосим на турском језику. — Овај, што га видиш да је дошао са мно |
стотине псовака на грчком, цинцарском и турском језику праскало је по соби, да је кира-Мана сва |
грт не би толико забленуо ни пред голом турском сабљом, као овога пута пред појавом мајстор-Диш |
га.</p> <p>Кир-Диша поздрави дервиша по турском адету и седе на једну асуру према њему.</p> <p> |
и, који уз дахире извијаху неку страсну турску песмицу, у којој је момак сравњивао <pb n="125" |
ли речитим разлагањем.</p> <p>— И тако, турфа посла! — уздахну Диша, па се сневесели, као да му |
тености.</p> <pb n="174" /> <p>— Зашто: турфа посла?{S} Има времена; почекај још мало, бар ову |
имо, куме?{S} Судбина, к’смет, сто кажу Турци.</p> <p>— А где је она? — упаде Диша у реч страшљ |
истијанину, него на друго место на куде Турцима испада — проклињао је кир-Дума дижући фес с гла |
граду добар глас, не само међу Србима и Турцима, него чак и међу Грко-цинцарима, који, у оно до |
христијанска душа мрзи на <pb n="94" /> Турчин!{S} Искам да си идем из ову проклету варош, идем |
груди и онда узвикнуо:</p> <p>— А, а! — Турчине, - бре, пали кумбару, да ме разнесеш!</p> <p>— |
е се смела чак ни једна паприка више из туршије изнети за совру, већ онолики број, колики је он |
а кир-Диша зађе и у подрум, да прегледа туршију, кира-Анастасија стрча са доксата у мутвак Јани |
о ће се у кући потрошити; кад је правио туршију од белога лука, он би пребројао све главичице и |
к Јанићију.</p> <p>— Ово теби! — рече и тутну му у шаке један цванцик.</p> <p>— Зашто, газдариц |
очила из постеље, да му отвори, поче је тући и гњавити тако, да се једва искобељала из његових |
шао тетка-Маци на кафу, спази га Станко туфегџија и позва на свој ћепенак.</p> <p>— Ама, чули т |
капиџике, кад прођеш! — шалио се Станко туфегџија, који се примио за старога свата.{S} Кума је |
нако крвно завадили деда Митар и Станко туфегџија).</p> <p>Ма да је онако одлучно најурила мужа |
посело неке жене, а Јанићије у мутваку туца кафу.{S} Лепосава се прикраде, па, кад јој се није |
!...{S} Ух! ух! — уздисао је кир-Дума и туцао се од муке песницом у главу.</p> <p>Сутра дан Дум |
, који има жену ороспију и који због ње туче шегрте!“</p> <p>Разиграна машта Јанићијева све га |
да ти кажем, кад си ме одмах појурио да тучеш?!{S} Зар ми о сватовима због тога ниси опалио ћуш |
стијанскога гробља.</p> <p>— Ето, таква ће бити и твоја сахрана! — прошапута му онај разложитиј |
није хтео хитати; има дана још, а црква ће примити, кад год јој приложи.{S} Осем тога ваљало је |
је судбина човечја.{S} Нити зна од чега ће умрети ни од чега оздравити.{S} До скора је мајстор |
обом, зете!{S} Од куда сам ја знала, да ће она котао теглити!{S} Ја нисам ни била у мутваку но |
је кир-Дишу на ручак, тврдо уверена, да ће га потпуно саломити.{S} Али се преварила.{S} Кир-Диш |
и послове у дућану без икакве бриге, да ће га преварити.{S} И баш са тога гледишта он се јако п |
њом одлуком, која му даде неке наде, да ће се ова ствар ипак на добро свршити, он пожури тетка- |
дарици цванцик у руке и да јој каже, да ће све одати мајстору, јер због ње неће да губи место и |
раду.{S} Једно што је осећао, то је, да ће сав онај углед, који је до сада имао, пасти у прашин |
шку опрости.{S} Надао се чак и томе, да ће се правдати, па, можда, и утерати у лаж и Јанићија и |
иза мутвака на цепаник, надајући се, да ће се она сетити, па макар и сажалити, <pb n="129" /> т |
обузе, да му у један мах изгледаше, да ће се таван на њега срушити.{S} Последња нада, за коју |
као некада, докле још и не мишљаше, да ће је судбина предати мајстор-Диши.{S} Па и овај Јанићи |
диже својој „честитој“ жени, у нади, да ће се тиме спасти љуте гриже, која му је савест притиск |
опила, запе у грлу, и њему се учини, да ће пред шегртима зајецати, ако је запева.</p> <p>— Нема |
етом, за које сте морали страховати, да ће тај час пући баш на ономе месту, где се пуца скопчав |
за удају, те се могаху дотле надати, да ће мајстор Диша на њихова врата кад тад закуцати.</p> < |
устио пред њезиним сузама и претњом, да ће у Дунав скочити.</p> <p>Тако га је на улицама затека |
ово ради, нити јој је падало на ум, да ће сутра дан постати испрошеница а до друге недеље и ки |
ћање расла је упоредо и она бојазан, да ће <pb n="93" /> постати предметом свих ћепенака у чарш |
товао и о којој је био тврдо уверен, да ће успети, да га измири.</p> <p>— А с оним гадом лако б |
ом; а за Јанићија је већ био уверен, да ће и за другом му женом, као и за оном првом, ревно паз |
Јанићија, он је био потпуно уверен, да ће у томе погледу постати не само десна рука тетка-Маци |
аћао пажњу, нити је и слутити могао, да ће му се од њихове стране тако што десити.</p> <p>У то |
<p>Јанићије је још те вечери дознао, да ће мајстор сутра звати на част и Ламбру и кира-Ману, па |
у њему, па се чак по мало и досећао, да ће се тицати и удовице, те му некако дође тако нелагодн |
иво саслушао, а кад је Диша изјавио, да ће одмах на пут и да од силне бриге за радњом <pb n="19 |
умеша у ту гомилу, јер му се чинило, да ће му сваки погодити чега ради долази.</p> <p>Али једно |
ло му се, ако одмах не крене на пут, да ће умрети од неодољива страха.</p> <p>— Ко зна шта се д |
русалиму приказало, наговестивши му, да ће у скоро постати <pb n="7" /> „родоначалником“ многоб |
нежну црту његове душе јављао страх, да ће је сада за навек можда изгубити.{S} А уз ово осећање |
друго: да ће му жена ударити у плач, да ће га преклињати да је не убије и да јој погрешку опрос |
збуни.{S} Очекивао је сасвим друго: да ће му жена ударити у плач, да ће га преклињати да је не |
баш у саму газдарицу, <pb n="85" /> да ће га она курталисати беде и вратити у дућан; а гледај |
да осигура потомство своме имену.{S} Да ће младина скинути са кира-Анастасије уроке, који јој с |
зведе га из собе на авлију тешећи га да ће је она умирити.</p> <p>— Ето, то је!... промуца кир- |
уплете у ову свађу, па мислећи ваљда да ће се обоје потући, навалише да их разваде.</p> <p>Али |
елише се.{S} Кира-Мана је предвиђала да ће се у кући повратити стари дани, они, који цветаху пр |
та да се ради!{S} Може бити кир-Диша да ће се покаје и помири; кој зна!</p> <p>— Нећу!{S} Нећу! |
помогло никакво извијање, а још мање да ће ма чиме другим ублажити своју судбину.{S} Она му не |
" /> душу, па једва дише; чини му се да ће га угушити, а цела снага на њему трепти од изненадне |
ња, да то што је обећао није добро и да ће газда-Диша и без њега сазнати све: како је кира-Анас |
није слутио, да му је стриц већ то и да ће га у скоро наследити.{S} Чезнуо је за кира-Анастасиј |
ика.{S} Кир-Дума, на поласку, изјави да ће јој са просиоцима доћи у прву недељу, те да дотле, а |
и Диша одрече и тамо дуг; чак изјави да ће се и заклети, али не да да га један Грк, који му она |
а се кајао, што је обећао Анастасији да ће ћутати, то за цело није било, јер је Ламбре престао |
анкоме струку, за који би страховали да ће се сада преломити под теретом широких и пуначких пле |
газде чији је хлебац јео, ни страхом да ће га когод проказати Диши како прикрива једну прљаву т |
Кир-Диша, који се такође није надао да ће се у овим заклоњеним улицама сукобити са својим бивш |
иву Дише, који је ономад јавно казао да ће га из пушке убити.{S} Но четвртога дана доби писмо, |
што је могло некоме да изгледа, као да ће да удари кира-Ману, испаде иза ћошка кир-Дума и још |
не зна се, али у велико се веровало да ће мајстор Диша да се ожени Лепосавом Мацином.{S} А так |
е.{S} По чаршији се у велико рашчуло да ће Диша у света места, а по махалама се приповедало о о |
ко је плакала и молила га и рекла му да ће му бити сестра, ако је не ода?</p> <p>— Ама, зар она |
да их дигне?</p> <p>Лепосава кад чу да ће Јанићије у свет, осети колико би јој тешко било да с |
м чупкаше траву.</p> <p>У то доба, када ће кир-Ламбре, са још неколицином својих пријатеља, бац |
вичкоме стању.</p> <p>И тога дана, када ће се срести са кира-Анастасијом, која је пошла право њ |
стравом и трептањем срца очекивао, када ће својим очима угледати часни ексер, који ни цар Коста |
ја, и без сумње чекала згодан час, када ће јој се зет опет жени вратити.</p> <p>Тако је то трај |
а леђи осећа наднесену шаку и чека када ће га по врату пљеснути.</p> <p>Најпосле, после кратких |
време престаја уза зид, да сачека када ће кир-Диша проћи.</p> <p>Кира-Анастасија и Ламбре стој |
ца.</p> <p>— А где ћеш ноћити?{S} Ваљда ће те пустити, да заноћиш?</p> <p>— Неће; казао да сутр |
стране питајући се у себи шта ће и куда ће.{S} Остане ли тврдо на томе, да га не прими, онда је |
ствар ће испасти сасвим друкчије: мужа ће изгубити, а Ламбру не само да неће добити, него ће р |
е, мустерије ће изгубите и цела чаршија ће да каже: јазук на мајстор-Диса! — А како смо вас вол |
одан материјал за читаву историју, која ће се за дан два развити.</p> <p>Српским женама није ни |
иштала га је и помисао на срамоту, која ће га, можда још данас, постићи, чим се у чаршији сазна |
на ново окући, да стече домаћицу, која ће му унети у кућу мир и задовољство и до године, ако Б |
ту је требала једна одлучна мисао која ће у часу постати дело.</p> <p>Све је то опажао кир-Лам |
еш; до Дубравица на каик, а за тим кола ће да нађеш.</p> <p>И тако кира-Анастасији поможе овај |
га места начиниће живе улице, по којима ће се безбрижно газити.</p> <p>А како ли овде сетно мир |
га страдати, биће посрамљена, кира-Мана ће је на свакоме сусрету попљувати, кума-Думиница и ост |
. — Оно, што јој не да да рађа, младина ће да скине с ње, а од овога записа, родиће ти мушко.</ |
а и поручила му: ако одмах не дође, она ће му сама у дућан доћи.</p> <p>Није се имало куда; ићи |
Да ли да и њој кажем?{S} Може бити она ће пристати; она није што и Анастасија.</p> <p>Али кад |
{S} То због старос викам.{S} Синови, па ће да те прифате; и па зетови, из једно поштовање што с |
!{S} Ето, ја ћу престати да долазим, па ће временом и свет ућутати.</p> <p>Маца га гневно погле |
м, три пута. — Тако да радиш, снахо, па ће ти дете за три пута три дана оздравити.</p> <p>— А о |
и бесвесан, могао схватати.{S} Срамота ће се за цело чути, те ни он није могао замислити, како |
/p> <p>Јанићије узео прстен и чека, шта ће мајстор Диша наредити, али овај сео на пањ, брише ру |
у болест будеш толике паре издавао, шта ће најпосле бити од тебе?{S} Треба цркви дати; подај!{S |
ићија, који је са страхом очекивао, шта ће се са мајстором десити.</p> <p>— А ти — замуца Диша |
иновно десити, али никако не знамо, шта ће се то десити и у коме часу. — Да речем, да се кајао, |
ти, ако му не изда калфенско писмо, шта ће онда?{S} Еснаф је јачи од њега, а мајстор је имао то |
како му се на све стране расипа.{S} Шта ће све то?{S} Чему све то?{S} И сасвим природно, њему с |
> <p>— Је ли ту чика-Диша?</p> <p>— Шта ће ти? —</p> <p>— Зини, да ти кажем! — одговори Лепосав |
ећу штедњу и да на драмове одмерава шта ће се и колико ће се данас појести, уздишући вазда на с |
ја ћу... узмучи се Јанићије да каже шта ће; али навала осећаја тако је нагло јурила у његову гл |
а, и застиде, кад помисли како ће и шта ће рећи тетка-Маци, те да га задржи на вечери и ноћишту |
ако ће <pb n="141" /> га дочекати и шта ће му све рећи, што јој је дете на глас изнео.{S} Па јо |
ао на све стране питајући се у себи шта ће и куда ће.{S} Остане ли тврдо на томе, да га не прим |
вао Лепосави, па јој онда све ређао шта ће јој донети, кад буде у бабињама.</p> <p>Али прође и |
унтију узео! — Оди ти овамо, тетка Маца ће тебе да прими, ту у мутваку ћеш да спаваш; а сада ха |
ећи на чардаку стаде ослушкивати, какав ће разговор бити.</p> <p>Али наместо разговора Маца из |
, како ће се у чаршији окренути и какав ће у очима света изгледати, кад ствар пукне по Београду |
уда ли ће тек искрснути мајстор и какав ће изгледати у лицу.</p> <p>— Ако је одала, онда да беж |
и.</p> <p>— Да продам, а ко зна у какав ће народ доћи оваква светиња.{S} Можда си ти баш од они |
: пут за морем а смрт за вратом.{S} Бог ће дати, па ћу се вратити, а ти да ме дочекаш како прил |
ако ти побелеше, бленући у капиџик, кад ће да га отвори и дође.{S} Јанићије је моје дете; добар |
од куће, а мој?{S} Хеј, хеј, ко зна кад ће се вратити!</p> <p>У таквоме расположењу она је најр |
па се извила леђима, да ти се чини, сад ће се у струку сломити.{S} А дебели курјук плетене косе |
, чекај сад!{S} Ниси хтела поштено, сад ће полиција!</p> <p>Али, у исто време, дошану му друга |
<p>— Јанићије!{S} Тамо, на Јалији; сад ће да га донесу!</p> <p>— Кога да донесу?!{S} Нећу мртв |
ону, коју је тако брзо напустио.{S} Сад ће кир-Дума затражити мираз, а он му га мора вратити, т |
на поље.</p> <p>— Како је?</p> <p>— Сад ће! — одговори ова и насмеја се, кад опази оно преплаше |
Ето, ја сам урадио све што треба, а сад ће чудотворни памук учинити своје! — заврши хаџи-Диша с |
је при поласку дао корисне савете, где ће уз пут одседати, те да га на путу не оглобе.{S} Глав |
че у град.</p> <p>На првоме конаку, где ће ноћити, хаџи-Диша завуче руку у недра, да из кесе из |
Спавало се обично на поду.{S} Место где ће се постеља метати, покривено је даскама, које су над |
вас жалимо: лепе паре губите, мустерије ће изгубите и цела чаршија ће да каже: јазук на мајстор |
чалником“ многобројнога потомства, које ће, с колена на колено, предавати један другоме „шилт“, |
а се што пре састане са оном, ради које ће жртвовати све, ипак бирао оне сокачиће и завијутке, |
прикрива једну прљаву тајну, ради које ће образ мајсторов поцрвенити.{S} И то се вукло кроз ду |
жудео, — <pb n="131" /> потомство које ће некада, када то благоме Богу буде угодно, прихватити |
роша и ородиће се са грчком нацијом, те ће тако, мало по мало, раскрстити са погрешком свога оц |
и-Зосим.</p> <p>— Полако!{S} Добри људи ће се угодити.{S} Ето, ти тражиш сто хиљада, а он даје |
е у очима приказиваше као орјатин, који ће га на првоме сусрету на комадиће растргати, приковаш |
ављен, да по својој вољи изабере у који ће скочити.{S} И сам Бог зна докле би ово ломљење траја |
, али једно му је мутило помисао: да ли ће га она жалити? <pb n="162" /> Хоће ли плакати за њим |
ео капитала, крваво стеченога, па да ли ће Јанићије умети тако поуздано да му и радњу надгледа, |
"162" /> Хоће ли плакати за њим и да ли ће се кајати, кад сазна шта му је све учинила?</p> <p>Д |
n="149" /> ћепенка и гледао од куда ли ће тек искрснути мајстор и какав ће изгледати у лицу.</ |
руку Спаситељеву.</p> <p>Но пре него ли ће му поднети часни ексер на целивање, испосник је смат |
е присноме пријатељу учинио.{S} Како ли ће само пролазити кроз оне густе редове разапетих ћепен |
Због њега сам ја појео врућ шамар; али ће ми га, мајци, кад тад платити! — издаде се једаред п |
и одеш, постаћеш ексик-хаџија; на земљи ће ти се људи смејати, а тамо на небу то ће ти се уписа |
Извадиће своје калфенско писмо и отићи ће из ове проклете вароши, да се никад више у њу не вра |
</p> <p>— Море, зете, не брини!{S} Доћи ће ти, видећеш!{S} Нема нигде умешено па обешено; а у с |
главом одмахну.</p> <p>— Дете! — Проћи ће га већ! — рече уклањајући с ватре велику џезву шербе |
ка и подмигивања.{S} Једном речи, о њој ће се свуда говорити таман онако, како се говори о фуду |
дође необично тешко, кад помисли каквим ће га очима гледати и Ламбре и кира-Мана, кад их стане |
дметом свих ћепенака у чаршији; његовим ће именом жене испирати уста, и онај углед, који му је |
а.{S} Прво ће отказати службу, а за тим ће урадити оно, што ће се после у песму певати.</p> <p> |
о се до њега може доћи, па ни то, с чим ће доћи дотле, он је ипак био науман да то изврши, само |
јали, па, ако је било греха од мене, он ће ми опростити.</p> <p>Таква су размишљавања врло чест |
тив клевете; али, ма шта да започне, он ће морати, пре свега, изићи међу људе.{S} А та сама пом |
тетка-Маци, но, у колико буде нужно, он ће и сав тетка-Мацин надзор подвргнути својој потајној |
же Диши: „Честит је момак, Јанићије; он ће ти кућу и радњу чувати као своју“, а Диша јој вели: |
ега <pb n="168" /> и чест му чува, а он ће знати, кад буде време, како да га награди.</p> <p>Ов |
</p> <p>— Ту смо! — помисли Диша. — Ово ће бити онај сан Мацин. — А како се ради с њим? — упита |
b n="122" /> узвикну Диша весело. — Ово ће бити и добро и Богу угодно.</p> <p>И од 4000 гроша с |
ли да умре, или да буде његова.{S} Прво ће отказати службу, а за тим ће урадити оно, што ће се |
д трговачкога света свако уважење, него ће и материјално самога себе упропастити.{S} Нико од Гр |
, а Ламбру не само да неће добити, него ће ради њега страдати, биће посрамљена, кира-Мана ће је |
војку?</p> <p>— Још му неје вакат, него ће сутра моја домакица да ми наниже оште едно килибар-з |
же, година од тога доба?{S} Пуно!{S} Ко ће их набројати!{S} Оног Београда више нема.{S} И гробљ |
кони у куту.</p> <pb n="179" /> <p>— Ко ће као Бог!{S} И сам си се требао сетити своје вере, а |
издржи у овакоме положају.</p> <p>— Ко ће да те убије?{S} Ја нећу!</p> <p>— Како да нећеш?{S} |
р-Диши као кукавица јаје.</p> <p>— А ко ће им бити кум?</p> <p>— Кир-Дума.</p> <p>— А Ламбре?</ |
свет за тебе и Лепосаву говори.{S} И ко ће ми веровати, кад будем казивала, да се моје дете ниј |
срамоте, и као да му није казала, како ће му од сада бити не газдарица но права сестра.</p> <p |
овај ударац и да у страху очекује, како ће се све свршити.</p> <p>Лепосава је тако безазлено гл |
мајстор-Дишиноме уважењу и о томе, како ће га еснаф од Нове Године да изабере за свога устабашу |
Јанићијем мајстор-Дишу и да прети, како ће му радњу да запали; а Јанићије тада размахну песница |
ти, те ни он није могао замислити, како ће се у чаршији окренути и какав ће у очима света изгле |
обзира, да је старац одмах опазио, како ће боље бити, да што пре оде у свој Пожаревац и да више |
Није се имало куда; ићи се мора, а како ће се све ово свршити о томе није ни мислио.{S} А и как |
агослови породом, па да видиш онда како ће те твој Диша хранити.{S} Море, ни Господар Вучићева |
а на њезин позив не оде.{S} Ко зна како ће <pb n="141" /> га дочекати и шта ће му све рећи, што |
пуне јела, и застиде, кад помисли како ће и шта ће рећи тетка-Маци, те да га задржи на вечери |
ће завирити више у његов дућан, те тако ће, мало по мало, вратити се на оно, што је био пре дес |
онако као гости за софром.</p> <p>Тако ће мајстор Диша постићи двоструку корист; одужиће се Бо |
ве главичице и строго је мотрио, колико ће се дневно појести, али, што се тиче жене и пријатеља |
отури није требало да брине више колико ће порасти.{S} Свет једва чека да чује новости, а већ о |
на драмове одмерава шта ће се и колико ће се данас појести, уздишући вазда на скупоћу и велике |
да је отишао на вилает, у Костур; тамо ће остати неколико месеци, а њега моли, да му обилази р |
јстор-Диши нека иде у Јерусалим, и тамо ће наћи копље моје.{S} Тим копљем пробошће аждају и осл |
ама сто крстова да метнеш на њега, оно ће опет остати нечисто.</p> <p>А овај разлог није био б |
/p> <p>— Е, па честитај Лепосави!{S} То ће ти бити, ако Бог да, мајсторица.</p> <p>— Јаох!... п |
а чекаш, док се огазди, хој, хој!{S} То ће да прође и десет година.{S} Па зар да те толико у ку |
ни; до младине има још девет дана, а то ће му бити довољно времена да је обрлати.</p> <p>Кира-А |
ој вези са оним што је после било; а то ће нам, најзад, објаснити и оне загонетне стихове на гр |
рима као своју хамајлију.</p> <p>— И то ће јој помоћи?</p> <p>— Ама као руком!{S} И не знаш ни |
е ти се људи смејати, а тамо на небу то ће ти се уписати у највећи грех и неће ти се опростити. |
у глави подигле, као ова једна реч: „То ће ти бити мајсторица!“</p> <p>Мора да је изгледао врло |
у дућану, на сваку кашичицу масла, што ће се у кући потрошити; кад је правио туршију од белога |
ете честито и благословено.{S} Ама, што ће њему, он има децу!</p> <p>Хаџи-Зосим значајно поглед |
има похвали поклоном, а још милије, што ће, после толико тешких дана, видети онога ради кога у |
настасију, и радосно јој честитати, што ће једном на ново скућити кућу и стећи свога господара. |
руго доба Јанићије би се обрадовао, што ће му мајстор постати устабашом, али сада га баш ништа |
ти службу, а за тим ће урадити оно, што ће се после у песму певати.</p> <p>— Где си, море, до с |
мрти у својој кући.{S} И тај страх, што ће у своме дому видети мртваца, задржа га, те, место да |
настао у души ужасан страх од онога што ће сад опет чути, ма да је чуо већ оно што је најстрашн |
> <p>— А што ми узе то?</p> <p>— Па што ће ти?{S} За кога имаш да се китиш?{S} Докле се ја не в |
ре.{S} Па после да плетеш седе, као што ће их плести фудул-Стаменкино Канче!</p> <p>— Ја нећу д |
у доносили од куће шегрти, пре него што ће у вече заклопити <pb n="213" /> ћепенке и поћи кући, |
ахну на њега метлом, а он, пре него што ће га ударити, побеже из мутвака.</p> <p>Ма да је мајст |
рав, онда је требало само, пре него што ће целивати, изјавити у себи какву жељу и часни ексер б |
није могао видети.</p> <p>Пре него што ће се дотаћи сандучета, старац изговори кратку молитву |
ћала и слутила нешто нејасно, нешто што ће се скоро догодити, али шта, то није могла никако да |
јну страву, као кад очекујемо нешто што ће се неминовно десити, али никако не знамо, шта ће се |
еци да нам не долази у кућу више; зашто ће нам он?</p> <p>— Ви’ш ти ње!{S} А шта би свет онда р |
би се удала за Ламбру; али овако, ствар ће испасти сасвим друкчије: мужа ће изгубити, а Ламбру |
поздрави, да не иде никуда из куће, јер ће јој она доћи на посело, чим припека мало ублажи.</p> |
а места.{S} Казаће тетка-Маци и мајстор ће ме отерати.</p> <p>И њему се нешто ражали; дође му, |
о и неки неодређени бол од самоће, коју ће без ње осећати, и страх од мајстор-Дише, да га усред |
не би имао те смелости, да ствар, коју ће време једаред зачепркати, рашчепркава.</p> <p>— Најб |
да је водила рачуна о свакој речи коју ће изговорити.</p> <p>Данас је њена кућа постала средиш |
су му само поручили да им купи, а новац ће му дати, кад се врати.{S} Диша је и њима обећао, али |
езде не уђоше у једну малену, таман као ћелија, собицу, чији зидови беху као у каквој трговини |
ривени многобројним иконицама.</p> <p>У ћелији је од намештаја био само један миндерлук, на ком |
зго, од стране Зерека, чула су се танка ћеманета циганска и тек по који усклик тројице ноћника. |
ред крчмом наста љубљење, које циганска ћеманета праћаху својом аријом.</p> <pb n="221" /> <p>О |
и обично што је на путу радио, метнуо у ћемер и то опасао око паса до саме коже, а у кесу је ме |
и-Диша мораде и по трећи пут да вади из ћемера и да са нестрпљењем очекује на свој повратак кућ |
— продужује кир Дума. — Кира-Анастасија ћемо ми удати за Грка; ама вас жалимо: лепе паре губите |
Спусти мало ти, нек подигне мало он, па ћемо да углавимо.</p> <p>— Јок, јок, с њим нема пазара. |
ити га, и врати се кући.</p> <p>— Сутра ћемо се већ разговарати, а до јутра нека му буде и тако |
апше мајстор-Дишу по плећима. — За тебе ћемо да правимо како и за нас.</p> <p>Разложише му поно |
јатеља.</p> <p>— Ајдутин!{S} У букагије ћемо ми тебе!{S} Нема да си узмите пари, па да не врати |
и!{S} Један пре а други после, тек, сви ћемо тамо!“ — и тако утешен сишао је у подрум, да у јед |
> <p>— А кира-Анастасија, па сас њу што ћемо?</p> <p>Сад већ не беше никакве тешкоће; устава је |
на улицу.</p> <pb n="84" /> <p>— Е, ову ћемо вечеру дуго памтити!{S} Кали нопта, кир-Диса, кали |
дан дође мајстор Диша у дућан, седе на ћепенак и, када му млађи шегрт прислужи једну <pb n="75 |
миџиници.</p> <p>А мајстор Диша седе на ћепенак, подави ноге и са најлепшим задовољством даде с |
да им места начини.{S} Посадио их је на ћепенак и одмах наредио да се џезва пристави, што је, у |
д дућаном висиле, па већ почео спуштати ћепенак, кад у дућан утрча други шегрт, који се мајао н |
ази га Станко туфегџија и позва на свој ћепенак.</p> <p>— Ама, чули ти шта се оно јутрос догоди |
аку; па и сав послени свет, који се око ћепенака тамо и амо муваше, чинио се мајстор-Диши, да ј |
ће <pb n="93" /> постати предметом свих ћепенака у чаршији; његовим ће именом жене испирати уст |
олазити кроз оне густе редове разапетих ћепенака и кроз унакрсну ватру исмевака и чаршијског ис |
обично пријатно.{S} Читав низ разапетих ћепенака кроз криву и тесну улицу на Зереку и Бит-пазар |
Зереком право, све докле између густих ћепенака не завише у један ћорсокак баш до Синџир-џамиј |
по час сагибао се преко <pb n="149" /> ћепенка и гледао од куда ли ће тек искрснути мајстор и |
ди на кафу! — викну га један комшија са ћепенка.</p> <p>— Хвала, сад сам је пио.</p> <p>— Ходи, |
ј досетци.</p> <p>Мајстор Диша скочи са ћепенка и збуњен оде одатле.{S} Сад му више не падаше н |
срамота и он се с тешким срцем одби од ћепенка и хлебова, чији је мирис тако дражио његов изгл |
ближи.</p> <p>Јанићије стаде у близини ћепенка снуждено и скромно.</p> <p>— Шта тражиш ти овде |
што ће у вече заклопити <pb n="213" /> ћепенке и поћи кући, слао је и са зебњом очекивао шегрт |
муче више на њих као бик, те да засмеје ћепенке, него се ућутао, па само ради, ни главе не диже |
<p>У дућану је седео скрштених ногу на ћепенку и неко време замишљено гледао у зид; најпосле и |
о мрака да седи подавитих ногу на своме ћепенку а да се не макне, сада се није могао у дућану н |
да забрани Јанићију Бику, да на свакоме ћепенку приповеда како је кир-Ламбре преседео цео дан б |
n="138" /> <p>Мајстор Диша је и на томе ћепенку чуо за јутрошњи догађај.{S} Па ни овде није био |
е уз пут Јанићије, а што се више ближио ћепенку, који је испунила гојазна фигура кир-Дишина, ср |
у залуд.{S} Кад се околишећи приближио ћепенку мајсторовом, овај дочепа ненадно калуп и исповр |
нај хлеб и симите, који су се пушили по ћепенку.{S} Да му је сада онај цванцик, како би се слат |
ло — нема висе да фудулис кроз чаршија, ћепенци да ни запалаш.</p> <p>А она, стидљива као невес |
ту седи, докле год не буде време да се ћепенци затварају.</p> <p>Још од кир-Дишиних сватова Ја |
престаје; и погдегде већ су се спуштали ћепенци и затварали дућани.{S} И Јанићије <pb n="72" /> |
јуче нешто замаштало, те му сада и они ћепенци и људи по њима и све око њега изгледа ново, неп |
већ у велике примао честитања по раним ћепенцима.</p> <p>— Тако те хоћу: да се ожениш, ја; а н |
ој кући поздрављајући весело комшије по ћепенцима.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Мајст |
у! — рече Маца и пуна срца пољуби своју ћер.</p> <p>Тетка Маца за кратко време изађе из собе, д |
ених чашица купинова цвета, а по тамној ћерамиди хаџијнога крова трептила је у оној сунчаној ве |
{S} Лепосава је са њима заједно певала, ћеретала и смејала се; али ипак (до душе ретко) бивало |
погледа тамо од куда му допираше весело ћеретање, па кад опази Лепосаву и чу, како се са остали |
седох.</p> <p>— Хајде, хајде, још мало, ћери, докле си код мајке; мужа нећеш дочекивати седећи. |
едно поштовање што си родила тако добра ћерка.</p> <p>— Ти да ћутиш, кира-Мана! — осече се Анас |
<p>— Штета — рече Диша — и добра ти је ћерка и све, само има једну махну.</p> <p>— Коју то? — |
ниси отварала очи, него си хтела да ти ћерка буде устабашиница!“</p> <p>— А што, бре; шта јој |
</p> <pb n="173" /> <p>— Ама, ти си јој ћерка; питај ти.</p> <p>— Како ћу, кад се срамим?</p> < |
Лепосавиним недрима, а пуница је већ од ћерке сазнала и саопштила зету добру вест.</p> <p>— Ако |
рла златне махмудије.</p> <p>— Е, сада, ћерко, да си жива и здрава и срећу да унесеш твоме дома |
у нашој кући дете заплаче!{S} Па сада, ћерко, не лени се, него пожури! — одговори Маца и нежно |
аци то и не паде на ум.</p> <p>— Седиш, ћерко, седиш, а из рантлике кипи!{S} Шта радиш море то, |
мутвак.{S} Запрепастила се, кад угледа ћерку на поду, како се у тешкоме болу савија.</p> <p>И |
з моје куће; зна свет да тетка Маца има ћерку на удају и да си ти нежењен.{S} Е, па онда ко ту |
>Када се тетка Маца вратила, затекла је ћерку у мутваку како седи на шамлици, подлактила главу |
син, као мој Алкибијадес!</p> <p>— Само ћерку нећу! — одговори Диша и намигну на кума; а кира-А |
о силно бије, да јој је кошуља од танке ћерћелије, кроз коју су руделе једре контуре, одскакала |
је стекао ову кућицу, жену, па после и ћерчицу, Канче.{S} Али после <pb n="103" /> неколико го |
узвикну тетка Маца чисто запањено — још ћете ме обедити, да сам јој нешто изнела, а ја ништа о |
у од кесице.</p> <p>— Помириши, од тога ћеш родити.</p> <p>Лепосава се стидљиво снеби.</p> <p>— |
ами пепео.</p> <p>— Знала сам ја то, да ћеш ми кад тад рећи хвала, — одговори Маца задовољна ов |
Нека ти је са срећом; бар сад знаш, да ћеш имати честиту домаћицу.</p> <p>И тетка Маца узе мај |
а га и пољуби у лице, — Знала сам ја да ћеш се ти вратити.{S} Али то није било лепо, да свога м |
јеш, а овамо се свуда по чаршији зна да ћеш да узмеш Лепосаву.{S} Ама што га кријеш, море, хеј? |
паситељева ходила; где год пљунеш можда ћеш пљунути баш на оно место, где је Спаситељ стојао ил |
рече Диша и пође вратима.</p> <p>— Куда ћеш, зете?</p> <p>— Идем да га дотерам! — викну хаџија |
зашто није хтео отићи.</p> <p>— Па куда ћеш сада, несрећни сине?</p> <p>— Не знам!{S} Овде ме с |
S} Пуних шеснаест!{S} Још годину две па ћеш да постанеш уседелица.</p> <p>— Ама шта је теби, ма |
да постанеш човек, хоћеш у село?{S} Шта ћеш, бре, тамо?{S} Кога имаш тамо?</p> <p>— Тако; нећу |
p>— Лепосава! — понови он.</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Љутиш ли се?</p> <p>— Зашто? — упита Лепо |
и Лепосава тетка-Мацина. —</p> <p>— Шта ћеш?{S} Запита је Јанићије.</p> <p>— Је ли ту чика-Диша |
} Леле...{S} Јанићије!</p> <p>— Ама шта ћеш од мене?</p> <p>— Врати дреје...{S} Ја ћу му кажем |
ти хоћеш, све ћу да урадим.{S} И калфа ћеш да биднеш, и ортак са кир-Дишом.</p> <p>— Ламбру да |
абрила га је тетка Маца.</p> <p>— А где ћеш ноћити?{S} Ваљда ће те пустити, да заноћиш?</p> <p> |
рекле.</p> <p>— Сува кучка, бре!{S} Ели ћеш ми платиш за ово спацирање по комшилук, кад је муж |
ашто ме тешко закле?{S} Казаћу ти, а ти ћеш, када јој опростиш, омрзнути на мене; па и кира-Ана |
аменка не одмаче од врата.</p> <p>— Ово ћеш да ми скупо платиш!{S} У полицију ћу ја тебе и твој |
з неке мрачне дубине, говори; Пази како ћеш, ти ниси више дете!</p> <p>У таквоме несносноме душ |
<p>— Имаш ли Бога, имаш ли душе? — Зар ћеш да ме убијеш, Јанићије?! — промуца Анастасија, па, |
лико те поштујем... и Лепосаву; али зар ћеш ти...</p> <p>— Ако си честит човек — рече Маца утир |
тка Маца ће тебе да прими, ту у мутваку ћеш да спаваш; а сада хајде да вечерамо!</p> <pb n="80" |
S} То те неће скупо коштати, а и еснафу ћеш своме подићи углед у цркви.</p> <p>Овај савет дошао |
ири зрна, као дренак дугуљаста и крупна ћилибара.</p> <p>Иза појаса извади стручак босиока и пр |
осле, после кратких ћутања и пребрајања ћилибарских зрнаца, кир-Дума се мало искашља и, окренув |
и просуше се по поду, застртом шареним ћилимом.</p> <p>Овај врисак трже иза сна кир-Ламбру.{S} |
том и као смиље жутом надстрешницом.{S} Ћира-Мана је баш силазила с доксата и, кад угледа Јанић |
p>— На поље из моја кућа; доста сте без ћирија седели у њу, сад нема више! — одговори Анастасиј |
дука извлачиле разне ствари: шкуртељке, ћитајке, платна, па, чак, из добро набијених душека опр |
Јако јој се допао фистан и антерија од ћитајке што јој је донео за спомен; подигла је руком у |
чаршији ни једнога човека у антерији од ћитајке, који није дошао у цркву, да се помоли за покој |
им да ме отпустиш.</p> <p>— Хајде, бре, ћопеку један!{S} Седи и ради тамо, док те нисам овим ка |
вино.</p> <p>Хаџија поче распитивати, а ћор-Ахмет му исприча све, како је у почетку поручио сам |
ођене капије, и он пожури даље.{S} Пред ћор-Ахметовом кафаном угледа како из једнога фењера чки |
но.</p> <p>— Где је остао?</p> <p>— Код ћор-Ахмета, — пије.</p> <p>— Пије!?</p> <p>— Пије.</p> |
кивања горчином залило.</p> <p>У истоме ћор-сокачету извиривао је за зиданом оградом таман кров |
<pb n="220" /> више.{S} Само што затече ћор-Ахмета, где купи око стола срче од полупаних стакла |
им човеком прашта, — у грчкој чаршији и ћор-Ахметовој кафани причало се потанко о Дишиноме непо |
угим странама, само не ономе „шилту“, у ћор-сокаку близу Синџир-џамије!</p> <p>А цигани су ревн |
су њихови мужеви успели да се појаве у ћор-Ахметовој кафани на Зереку, већ су отишле у посету |
ретио, докле га силна мастика, што је у ћор-Ахметовој кафани попио, не обори иа патос, где тврд |
аздражено и изиђе на улицу.</p> <p>Но у ћор-Ахметовој кафани не беше никога <pb n="220" /> више |
аже низ улицу и изгуби се у оним силним ћорбуџацима који се стицаху у чаршију.</p> <p>Тај калуп |
змеђу густих ћепенака не завише у један ћорсокак баш до Синџир-џамије.{S} На самоме углу, при у |
-џамије.{S} На самоме углу, при улазу у ћорсокак, лепо се видео мајстор-Дишин „шилт“ са расплак |
="147" /> спуштао из косе велики дукат „ћошајлија“ и око грла златне махмудије.</p> <p>— Е, сад |
чело — и даде јој велики, златни дукат „ћошајлију“.</p> <p>Лепосава погледа и збуњено се насмеш |
вина сандука ниску дуката и онај дукат „ћошајлију“, па то све закључа у гвоздењачу сандук, опро |
само нетремице звераше то у онај дукат „ћошајлију“, што се жутио над Лепосавиним веђама, то у њ |
p>— Ко?</p> <p>— Кир-Диса!{S} Ето га за ћоше.</p> <p>Фудул-Стаменки, која је с највећим задовољ |
ао да ће да удари кира-Ману, испаде иза ћошка кир-Дума и још један Грк.</p> <p>— Сто је то?{S} |
ли шта је? — Он отвори врата, извири на ћошку, па, кад је ни тамо не спази, поче викати:</p> <p |
ш се за мајстора...</p> <p>— Па за кога ћу?{S} Ваљада за слугу?</p> <p>Јанићију се попе крв у г |
на, имам си овде побољи човек, сас кога ћу спацирам!“</p> <p>Тај „побољи човек“ био је кир-Ламб |
и други и трећи пут.</p> <p>— И од тога ћу?... запита она стидљива.</p> <p>— Од тога! — одговор |
<p>— На све, мајсторе!{S} То да знаш да ћу чинити као себи.</p> <p>Сутра дан је пола Београда и |
<p>— То да не чиниш.</p> <p>— Ама, куда ћу овде?{S} Зар у овој чаршији да почнем из нова?</p> < |
ам убити!{S} Зашто да се прода?{S} Куда ћу сада?{S} Коме? — јецао је, кад се дохватио оне прост |
ама да видите колико вас постујемо, ја ћу вам позајмим из еснафска каса пет стотин гроси за че |
радим сада?{S} Научи ме, де!{S} Ето, ја ћу престати да долазим, па ће временом и свет ућутати.< |
Бог па ти!{S} Ти ако ме не избавиш, ја ћу у Дунав!</p> <p>— И то је срамота, газдарице! — прог |
и.</p> <p>— Ја... ја не могу тако... ја ћу... узмучи се Јанићије да каже шта ће; али навала осе |
ти.</p> <p>— Сестру немаш, Јанићије; ја ћу да ти будем од сада сестра.</p> <p>Јанићије осети не |
од мене?</p> <p>— Врати дреје...{S} Ја ћу му кажем да никад више не долази... хоћу да се кајем |
</p> <p>— Ама, што си се препала?{S} Ја ћу да га потплатим, да ћути.{S} Дај ми само дреје да се |
сам ти урадила, да онако учиниш?{S} Ја ћу да скачем у Дунав — ја не смем...</p> <p>— Ја нећу д |
и ме у леђа.</p> <p>— А ти?</p> <p>— Ја ћу опет онако...</p> <p>— Јест, нашла сам своје руке на |
добро, добро; остани ти само овде, а ја ћу га већ сама молити.</p> <p>Лепосава само што није од |
тамо се сакри, да те не види влас, а ја ћу се врнем да ти кажем несто.</p> <p>— Шта имаш да ми |
> <p>— Да му кажеш...{S} Диши... јер ја ћу...</p> <p>Она се очевидно борила са самом собом, да |
p> <p>— Нека, што ми требаш ти!{S} Сама ћу! — одговори Лепосава, очевидно неким новим измењеним |
прекиде јој Ламбре реч. — Сад ћу, одма ћу!... — и тиснувши девојчици у шаку пару, изгура је на |
ем а смрт за вратом.{S} Бог ће дати, па ћу се вратити, а ти да ме дочекаш како приличи једној х |
ј још једаред; земљу ћу да прокопам, па ћу те и под земљом наћи!{S} Нисам ја стао за тебе једно |
Још две године да ме овако послужиш, па ћу те узети у радњу за ортака.“</p> <p>— Зато га и воли |
погано пцовао!</p> <p>— Пеки!{S} Сутра ћу се накусурати.</p> <p>— На полицију њега, да се прот |
вас скривио, да ме клепећете?{S} У апса ћу ја вас <pb n="167" /> и твога мајстор-биволица!{S} П |
меши се мајстор Диша љубазно....{S} Шта ћу?..{S} Сам сам, без родитеља, па никога немам, да ме |
ац.{S} Троскови ја плаћам.</p> <p>— Шта ћу ја с тобом у Галац? — зачуди се Јанићије.</p> <p>— Д |
а Анула неће да има такав фистан, какав ћу ја теби да купим.</p> <p>Тако је редовно обећавао Ле |
— Кира-Анастасија...</p> <p>— Е, е, сад ћу, сад! — прекиде јој Ламбре реч. — Сад ћу, одма ћу!.. |
м?</p> <p>— Хајде ти само у мутвак; сад ћу и ја доћи.</p> <p>У мутваку затече Лепосаву, како на |
у, сад! — прекиде јој Ламбре реч. — Сад ћу, одма ћу!... — и тиснувши девојчици у шаку пару, изг |
оглед на врата од мутвака.</p> <p>— Сад ћу је звати.{S} Дошла јој другарица, па плету иза мутва |
онда..</p> <p>— Све како ти хоћеш, све ћу да урадим.{S} И калфа ћеш да биднеш, и ортак са кир- |
уда ти?{S} Зар си овде?</p> <p>— Ја где ћу?</p> <pb n="166" /> <p>— Па не ли викаше Суља добоша |
нека буде ону твоју... твоју...{S} Косе ћу јој ишчупати, где је сретнем!{S} Криво је моје Канче |
е у њу не врати.</p> <p>— Отићи ћу, али ћу јој рећи све.{S} Пљунућу јој у очи, па нека остане п |
т и сву би ногама изгазио.</p> <p>— Или ћу је убити или ћу се обесити! — говорио је стиснутих в |
а изгазио.</p> <p>— Или ћу је убити или ћу се обесити! — говорио је стиснутих вилица и песница |
икад више у њу не врати.</p> <p>— Отићи ћу, али ћу јој рећи све.{S} Пљунућу јој у очи, па нека |
Него је мозе бити мој деда!?{S} Белћим ћу ја да једем њен кадаиф, отров да је изеде, ороспија |
рбу! — одговара Ламбре.</p> <p>— Пушком ћу ја тебе! — продера се Диша, подиже обе песнице и што |
и си јој ћерка; питај ти.</p> <p>— Како ћу, кад се срамим?</p> <p>— Како год те Бог учи.{S} Ја |
и, што ми се не наплатиш?</p> <p>— Како ћу? — запита Лепосава и тако ђаволасто <pb n="128" /> п |
ка измирне, па доста!</p> <p>— Ама како ћу, кад сам се за толико заветовао?</p> <p>— Бог хоће д |
ша — размишљавао је Диша — ја знам како ћу.{S} Дај Боже да оздравим само, а туђе мени не треба. |
вели, ако овде раскварим сватове, лако ћу после удесити, да му омилим моје Канче.</p> <p>Сад ј |
равим само, а туђе мени не треба.{S} То ћу поклонити цркви.{S} Не требају ми баш ништа; има мај |
баш ништа; има мајстор Диша доста, а то ћу цркви, нека је Божје.</p> <p>Са таквим мислима бавио |
етету?</p> <pb n="52" /> <p>— Леле, што ћу да јој се наплатим, само док је познам.</p> <p>— Нем |
е долази... хоћу да се кајем... у цркву ћу да идем, велику воштаницу да палим за душу на твоја |
о ћеш да ми скупо платиш!{S} У полицију ћу ја тебе и твоју.... викала је фудул-Стаменка удаљују |
сада још и да ме закољеш?{S} У полицију ћу ја тебе!</p> <pb n="92" /> <p>— На поље из моја кућа |
{S} Па, деде, пробај још једаред; земљу ћу да прокопам, па ћу те и под земљом наћи!{S} Нисам ја |
кир-Диша зашкрипа зубима и јекну) њему ћу да пребијем цволике, чим га угледам.</p> <p>Са овом |
ум вам ништо скривио.</p> <p>— Јабучицу ћу да ти ишчупам; зубима да те закољем! — виче пригушен |
едном речи, постао је играчка девојачке ћуди; и што се више отимао, све је више подлегао оном н |
ушку, да овај у мало што не испусти обе ћупе да се разбију.</p> <p>— Што се бијеш, газда? — зац |
његов шегрт, Јанићије Бик, и унесе две ћупе воде.</p> <p>Мајстор-Диша му потрча на сусрет, али |
кочи и изнесе из долапа једну антерију, ћурче и чампаре.{S} Кад Ламбре навуче антерију, тек онд |
ада се Јанићије привуче и лагано покупи ћурче, антерију и чампаре, што их је кир-Ламбре, ваљда |
естре; она је по чаршији бирала за ново ћурче и свилу за свадбену антерију и леп шарен појас; а |
како је кир-Ламбре преседео цео дан без ћурчета и антерије у кући туђе жене.</p> <p>На ову лети |
којне сени у дугим антеријама емир-боје ћурчетима, оперваженим жутом лисичином; са црвеним јеме |
заваљеним фесом за потиљак, пребаченим ћурчетом преко деснога рамена и раздрљеном кошуљом, кро |
ку и мало повијену фигуру кир-Думину, у ћурчету и антерији и са дугачким бројаницама у левој ру |
ло пажње, разговарао са пуницом, она је ћутала, па, ако је имала што да му каже, то је говорила |
љеснути.</p> <p>Најпосле, после кратких ћутања и пребрајања ћилибарских зрнаца, кир-Дума се мал |
се пред својом савешћу оправда за своје ћутање.{S} Али то му не испадаше тако олако, јер кад го |
тако сестрински пазила, да му се његово ћутање богато награђивало.</p> <p>Но у дну душе Јанићиј |
сположења.</p> <p>Диша седе.{S} Свечано ћутање овлада у соби; Диша је скрушено очекивао на буји |
дитељ, тако оставиш.</p> <p>Јанићије је ћутао и збуњено, натуштених веђа, гужвао један широк ор |
Диша остаде сам.{S} Тако је неко време ћутао и отирао зној, а мало за тим устаде, с муком се д |
тучен од овога што је сазнао — зашто си ћутао?</p> <p>— Како да ти кажем, кад си ме одмах појур |
огао да се уплеће, па је пред мајстором ћутао; али, кад је био сам у мутваку, онда је отворено |
шину душу као стена и он је као заливен ћутао и очекивао од тетка-Маце, да она сама пронађе пут |
е кајао, што је обећао Анастасији да ће ћутати, то за цело није било, јер је Ламбре престао да |
ених тражиш записе.</p> <p>Мајстор Диша ћуташе и замишљено гледаше у ону икону, пред којом се М |
о на бујицу прекора, али тетка Маца још ћуташе, тек по који пут што би јој се из груди отео дуб |
у кућу, а од њезине три конака бежи.{S} Ћути, само када те није везала са којеким; а таквога му |
муж одбегао са његовом женом.</p> <p>— Ћути, будало; мислиш да би тебе неко питао, када би те |
ма на који начин, подмити Јанићија, да ћути.{S} Ово беше једини излаз, да се сачувају од срамо |
све чинила, да га умекша и задобије, да ћути, она се бојала да неће моћи очувати тајну, коју јо |
е препала?{S} Ја ћу да га потплатим, да ћути.{S} Дај ми само дреје да се обучем.</p> <p>— Однео |
ли Јанићију се стегло грло од стида, па ћути као заливен.</p> <p>— Море, шта ти је?{S} Шта си с |
ваку.</p> <p>Али Јанићије не миче, него ћути и не диже очију са земље.</p> <p>Лепосава, која је |
ија, па, када виде како Јанићије упорно ћути, она покри лице рукама и удари у плач.</p> <p>Јани |
p>— Да кажем, не ваља!{S} Обећао сам да ћутим.{S} А да варам газду, зло! — мислио је Јанићије и |
башту младе удовице.</p> <p>— Елем, ви ћутите кир-Диса? — рече Ламбре, коме беше нешто тугаљив |
— Лажеш као кучка?</p> <p>— Море, ти да ћутиш — одговори јој Канче са неким изразом пакоснога з |
родила тако добра ћерка.</p> <p>— Ти да ћутиш, кира-Мана! — осече се Анастасија нестрпељиво.</p |
Маца.</p> <p>— Ама, какво чудо?{S} Што ћутиш?</p> <p>— Па троје их је! — рече Маца и удари у с |
стављени лонци и рантлике.</p> <p>— Што ћутиш сад, а?</p> <p>Лепосава ни да прослови, а срце јо |
ао да је жеравица опече, подвикну: „Што ћутиш као стрина?“ — и, пре него што је успео да пружи |
урме.{S} Тек онда вратише се свих троје ћутке и замишљено.</p> <p>— Где је то себи? — рече Јани |
а погледа ведро и пркосно и продужи пут ћутке.{S} Јанићије је ишао поред ње мало збуњен, што му |
су Јанићију много више него ли газдине ћушке, што их је, као шегрт, од времена на време добија |
ар ми о сватовима због тога ниси опалио ћушку?</p> <p>— Због тога?{S} Како: због тога? — пита Д |
а свога шегрта помилује, приши му једну ћушку, да овај у мало што не испусти обе ћупе да се раз |
аљда тако хтела, да Јанићије добије ону ћушку и да Диша не сазна за оно, што му Јанићије хтеде |
другим странама, само не ономе „шилту“, у ћор-сокаку близу Синџир-џамије!</p> <p>А цигани су ре |
већ свој пријатељ и његова жена.{S} А, у то време, у Београду се са највећом суревнивошћу прат |
чудотворни ексер са крста Спаситељева, у памуку, који је такође постао чудотворан: даје децу н |
има и печатима од власти и свештенства, у којима је описана <pb n="193" /> историја светога екс |
учне до одлуке доведе.{S} Разуме се да, у таквим приликама, било случај или ма какав спољашни у |
е загрлила дебели јастук.</p> <p>Ваљда, у томе часу, није тек помишљала на мајстор-Дишу!</p> <p |
вај разлог није био без јакога утицаја, у толико пре, што је мајстор Диша и сам имао прилике у |
ћи каква таква излаза, кира-Анастасија, у хистеричну наступу, скочи са миндерлука, па вриснувши |
и обистинити; грчко-цинцарска чаршија, у то време, држала се сложно и, где год су њезине устаб |
рца ђавола свима оним средствима, која, у оно време, једном савесном мужу и домаћину стајаху на |
пушио би јој уста и изгурао из мутвака, у коме је до мало час тако важне говоре водио.</p> <p>Н |
ца около својих тринаест година, витка, у шареним шалварицама, опуштених плетеница низ врат и к |
и се, да је умири и подигне са јастука, у који је заронила лице и плакала.</p> <p>Анастасија не |
више Лепосава на његове очи развијала, у толико је већма падао у неразумљиву срџбу.{S} Младост |
му је тетка Маца од овога часа омилела, у толико му би више жао, што нема, ма шта чиме би јој м |
ао на пакост, ни једна од њихових жена, у ово време, није <pb n="15" /> ни помишљала да свога с |
не учини, можда и зато, што му судбина, у коју је он безусловно веровао, беше наменила, да се б |
кир-Дума има сина од седамнаест година, у лицу сушти отац а по нарави иста мајка.</p> <p>То му |
љала, како би то изгледало, кад би она, у онаком положају, обилазила по месечини око башче, кир |
{S} И сам је био страшно озлојеђен, па, у први мах, подчинио се утицају свога кума и пријатеља; |
p> <p>Јанићију се, после овакога обрта, у мах пресушише сузе, прими две аспре, (а то је био прв |
утра дан су кира-Думиница и Ламбриница, у пратњи својих мужева и младожење, који се враћао свој |
сеј памјатник движе:</l> <l>Хаџи-Диша, у надежди ревној,</l> <l>Со тим да се спасе љуте гриже, |
не фигуре.</p> <p>Да је нешто кир-Диша, у тај час, упао у собу и угледао ове у вис уздигнуте ру |
ствар; јер ма колико да је човек прав, у очима жена, докле се пазе, он је увек кривац.{S} А ов |
менијама јасно изрекне њезино име, кад, у тај пар уђе у дућан његов шегрт, Јанићије Бик, и унес |
које је (то је, кришом од самога себе, у себи помислио) <pb n="139" /> често заустављао своје |
мети на улицу изићи, па ето где се све, у једноме часу, измени.{S} Због свога поклона еснафу за |
а ручак или вечеру.{S} Али једно га је, у овај пар, мучило; како да помене кира-Анастасији, шта |
сузама и преклињањем задобила, и он је, у тренутку душевне слабости, осетио оно сажалење, које |
к, кад се освестио, причао је, како је, у ономе часу кад је Јанићије отрчао по воду, угледао, к |
да кир-Ламбру најури из куће, а то је, у овај мах, успео.</p> <p>Ствари је Јанићије однео код |
х наредио да се џезва пристави, што је, у осталом, чинио он само према угледним људима грчке на |
мисли, осећао је како га памет издаје, у глави му је било мутно и тупо, а уз то је осећао и не |
опашна вјечном руком руши!</l> <l>Здје, у гробу, мир прелестни влада,</l> <l>А над гробом у туз |
чењу био десна рука.</p> <p>Око текије, у којој се свети човек молио Богу и мучио своје тело ши |
-цинцарским и јеврејским фирмама, које, у тадањем Београду, јасно показиваху, да су сви угледни |
и предаде се потпуно вољи ове девојке, у коју је, кад год му се за то дало прилике, пиљио као |
ашта начичкале се младе жене и девојке, у живописним шалварама и јелечићима, што се преливају ј |
ијатељ и његова жена.{S} А, у то време, у Београду се са највећом суревнивошћу пратио приватан, |
калуп и исповрте на њега; Јанићије се, у добар час, саже, те га калуп прелете и у мало што не |
драв и необично снажан стомак, који се, у овом часу тужнога размишљања, мученички грчио од глад |
далека није могао надати ономе, што се, у тај пар, догађало тамо; тетка-Мацин долазак у дућан и |
ме шегрту исповеда зашта се радује, те, у место да свога шегрта помилује, приши му једну ћушку, |
и пријатеља; али већ после треће кафе, у кир-Ламбриној кући, одбацио је предлоге Ламбрине, или |
од њих одваја и кади Грцима, и то беше, у очима њиховим, тежак грех: издвајати се од свога соја |
и пређе, па, ако се може рећи, и више, у колико се уз ту нежну црту његове душе јављао страх, |
а га је и сада предусретала отворено и, у колико јој то допушташе нови положај, весело, нежно, |
д је био на доксату, он се окрете соби, у којој му жена стојаше с ножем, и викну:</p> <p>— Хоће |
није никако могао да схвати ни одреди, у каквом управо <pb n="74" /> положају треба сад да се |
, него чак и међу Грко-цинцарима, који, у оно доба, беху друштвеноме животу што и со хлебу, и ч |
не дизале су му углед међу Грцима, али, у очима кир-Думиним, нарочито његова хришћанска питомос |
а поштено, сад ће полиција!</p> <p>Али, у исто време, дошану му друга мисао: зашто полиција?{S} |
ави на свој положај и адет.</p> <p>Али, у томе часу од ове погрешке спасе га тетка Маца.{S} Она |
мјатник“ подиже својој „честитој“ жени, у нади, да ће се тиме спасти љуте гриже, која му је сав |
} Ништа није била у стању да проговори, у грудима јој је тако силно лупало а у грлу стезало, да |
енџину.</p> <p>У мало воде већи таласи, у малој чаршији већа узбуна.{S} Срби, познаници Дишини, |
е кад требало, могло седети или лежати, у куту један асталић, над којим је горукало кандиоце, а |
урадио, па ни сама није могла погодити, у толико више, што је прстен тек синоћ добила и што се |
тасију у оној јасној и милој светлости, у каквој му је трептала до пре неки дан, он опет није м |
е сад немаде куда, него и сам да ућути, у толико пре, што Лепосава нарочито застаде и позва мај |
d="SRP19061_C0"> <quote> <l>„Сопутници, у жизни плачевној,</l> <l>Честној жени сеј памјатник дв |
ади по дугој бради.</p> <p>Једном речи, у кући хаџијиној цветало је тако, да му је и најбоља до |
> <p>— Зар га не познајеш?{S} Ено онај, у дугој бради.</p> <p>— Какав мајстор Диша, оно је свет |
и.</p> <pb n="95" /> <p>И овај собичак, у коме је некада тако спокојно седео по цео дан, прибир |
ан је обично на свечан начин.{S} Кајик, у коме је путовао хаџи-Диша, већ се помаљао са стране К |
дитеља.</p> <p>И тај јединствени идеал, у који је унео срж свога живота, који га је из године у |
је свети човек са највећим презирањем, у место њему да одговори, запитао хаџи-Зосима:</p> <p>— |
а гледала чисто зачуђена овом екстазом, у коју је хаџи-Диша улетео.</p> <p>— Кажем ти, ко је ма |
нарочиту сличност са културном нацијом, у коју се стапао.</p> <p>А ону националну погрешку свој |
ојке, када га угледаше са оним товаром, у жагору слетеше око њега и почеше черупати кесе са сла |
, коју јој је муж, покојни татар-Јован, у наслеђе оставио.{S} Њезин муж служио је дуго време ка |
се у дућан замишљен и тешко расположен, у ушима му је једнако звонило: — То је љубав, то је љуб |
ила му на врату троје деце, те је тако, у неку руку, морао да води двоструку бригу, и о радњи и |
тим потомцима класичне нације, те тако, у своме будућем породу, исправи погрешку својих родитељ |
здисају свога пријатеља Бенџе, те тако, у неку руку, постао природни старалац младе удовице.</p |
ан си ми био, па ето ти радње!{S} Тамо, у кући, да се нађеш тетка-Маци на помоћи и четворе очи |
тати не само десна рука тетка-Маци, но, у колико буде нужно, он ће и сав тетка-Мацин надзор под |
су уз то били не само вешти јахачи но, у случају потребе, и издржљиви пешаци.</p> <p>У таквој |
ило врло расположено, готово насмејано, у колико се тај осмејак могао провући на површину из он |
у сну мало јаче насмејала.</p> <p>Рано, у зору, кад сви шегрти устају и журе, да испред дућана |
естаде га на улици.</p> <p>И тако, оно, у што је Јанићије одавна сумњао и пажљиво мотрио, али ш |
био с раскида да се њоме ожени.{S} Оно, у шта је био сигуран, то је, да је девојка честита и за |
д своје испрошенице добио. — Иде ситно, у колико му то допушташе његова облина, избегава да се |
а сам рекла: нека му овај босиљак — то, у место сестре.{S} А оно... оно... знаш... (сад и Лепос |
о спуштао на Јанићијев врат.{S} Али то, у осталом, није чинио он из мржње према своме шегрту, в |
а јеменије, али некакав унутарњи немир, у коме се огледала и чежња и радост и нестрплење, све у |
Ламбре му јавља да је отишао на вилает, у Костур; тамо ће остати неколико месеци, а њега моли, |
само да би што пре замакао за сокачић, у коме му станује кум Дума. —</p> <p>Јанићије већ доврш |
пролетало је и кроз кир-Ламбрину главу, у колико је он, онако смрзао и бесвесан, могао схватати |
да је долазак газда-Дишин ту на прагу, у њему се појавила сумња, да то што је обећао није добр |
да наточи воде.{S} А чесме по Београду, у оно време, биле су као нека врста касине, где се свет |
реду затекао.</p> <p>О сунчеву смирају, у очи недеље, запишташе зурле и затутњише гочеви пред к |
ше подлегао оном немилостивоме осећају, у који се до грла заглибио.</p> <p>Судбина га је заквач |
на поље.</p> <p>— Торњај ми се с очију, у дућан да ми не приступиш више!</p> <p>Несрећни Јанићи |
и га срећа.{S} Баш на самоме завијутку, у близини Синџир-џамије испаде од некуда кир-Диша, и, к |
у чудотворну моћ предао и ономе памуку, у коме је лежао.</p> <p>И од честога понављања ове исто |
аџи-Зосим још једном погледа на камилу, у врх чије грбе сеђаше широка и темељита прилика мајсто |
је он постао оцем три синчића, који му, у један исти час, испунише кућу детинским плачем, то је |
онда био обичај доброга тона) узригну, у знак да је до ситости задовољан и поче трептати очима |
анку и мало повијену фигуру кир-Думину, у ћурчету и антерији и са дугачким бројаницама у левој |
до бућмеџијскога еспапа, изгледа да су, у овом невином обожавању и саучешћу, били заступљени св |
е, Пијаде, Гуша, Нуша, и т. д. била су, у то доба, као градски бедеми чврста имена, која господ |
ма странама Грке и Цинцаре, на које су, у то доба, мал’ те не као и на Турке мрзели.</p> <p>— М |
су му избијале по челу, показивале су, у томе часу, сву душевну борбу његову.</p> <p>— Јазук, |
после припеке, он је чак и њезину кућу, у којој је најбоље <pb n="115" /> савете добивао, избег |
.{S} Али кад једног јутра, срчући кафу, у мало не прогута читав <hi>чичак</hi>, који је кира-Ма |
е извијаху неку страсну турску песмицу, у којој је момак сравњивао <pb n="125" /> дах девојачке |
а.</p> <p>Кира-Анастасија одреши бошчу, у којој је било поклона за њу, кира-Думиницу и кира-Ман |
>И то одлучно позивање текнуло је Дишу, у толико више, што није било никаквога оправдана разлог |
д више не долази... хоћу да се кајем... у цркву ћу да идем, велику воштаницу да палим за душу н |
ех прелети преко лица нека тамна сенка; у такоме случају уозбиљила би се и страшљиво погледала |
кратко време створиле су читав пустош; у души су му лежале развалине од свију мисли што их је |
здрав заборавио, шта је <pb n="121" /> у болести Богу обећао.{S} Само није хтео хитати; има да |
гледајући оно лице, које <pb n="151" /> у исти мах, беше изненађено, збуњено и препаднуто.{S} К |
а да одеш, да га пољубиш <pb n="161" /> у руку и замолиш да ти опрости.{S} Добар је он, опрости |
што онакав човек долази <pb n="134" /> у нашу кућу, а од њезине три конака бежи.{S} Ћути, само |
зио на свако парче кожице <pb n="64" /> у дућану, на сваку кашичицу масла, што ће се у кући пот |
подара, коме је по закону <pb n="26" /> у својину припадала и противу чега се није смела ни бун |
штени гробови изгледају тајанствени!{S} У успомени, као кроза сан, кога се једва опомињемо, тал |
његових пријатеља.</p> <p>— Ајдутин!{S} У букагије ћемо ми тебе!{S} Нема да си узмите пари, па |
/p> <p>— Ово ћеш да ми скупо платиш!{S} У полицију ћу ја тебе и твоју.... викала је фудул-Стаме |
>Мајстор Диша започео живот из нова.{S} У чаршији и дућану остао је онакав исти — човек од рачу |
а мајстор Диша оста без наследника.{S} У залуд је мајстор Диша бечио очи и очекивао тај срећни |
но одмакао од многих својих врсника.{S} У цркви је увек хватао грчку страну, која се од српске |
такао се, али га је свака и опржила.{S} У дубини узрујане душе и кроз осветничко расположење је |
дул-Стаменка оваку сплетку смислила.{S} У то доба њено Канче навршило је већ петнаесту годину, |
них земаља, кренуо се на пут кућама.{S} У томе каравану налазио се хаџи-Диша.</p> <p>Хаџи-Зосим |
ће себи, кад неко закуца на вратима.{S} У исти час врата се полако ошкринуше и у собу се промол |
одласка прошло је већ неколико дана.{S} У радњи је ишло као по зејтину.{S} Али код Јанићија се |
јави, како га воли као рођена брата.{S} У овој улози, и ако му је било таман онако као одраслом |
нечовечан био наспрам свога шегрта.{S} У потаји је тако осећао; али наравно био је принуђен, д |
смо ми — вели — како српско удовица.{S} У нас се знаје за ред, а ни адет нам не је како у вас.{ |
ло му још једно непријатно искушење.{S} У Галцу их задржаше пуних шест недеља у „контроманцу“, |
вине као тешки камен на душу навали.{S} У једно време покуша, да стресе са своје душе овај прит |
е што је потребно за сватове спреми.{S} У Мациној кући чује се дан из дан девојачки жагор и пев |
сом носио.{S} Он је извуче и отвори.{S} У кутијици је лежао сасушени стручак босиока, онај, што |
итрополит, Антим, по народности Грк.{S} У таквој прилици први би запевао „<title>Тон деспота</t |
ао још и једним тако побожним делом.{S} У цркви је одслужено благодарење за срећна повратка, и |
нила?</p> <p>Дуго је тако премишљао.{S} У мислима је гледао већ, како га носе на гробље, а Лепо |
на и онако пољуљано уверење његово.{S} У самој ствари то, чиме је кир-Дума кроз пријатељске са |
се болесници, која је спавала тврдо.{S} У једно време Лепосави задрхта рука, коју је Јанићије у |
ојнога Дишинога лица право страшило.{S} У један мах њему се учинило да се таваница са балванима |
и горчине, завршио се врло пријатно.{S} У тетка-Мациној кући, под оним хладовитим орахом, њему |
га писма стизао на адресовано место.{S} У службу „татара“ примани су дакле само поуздани људи, |
ачници кад меховима ватру распаљују.{S} У овај мах био је потпуно бесвестан за спољашне утиске; |
око себе видео, таласало се у њему.{S} У један мах учини му се, да од свега тога не може да ди |
на, да крену низ Дунаво Црноме Мору.{S} У цркви је Диша одстојао службу, примио од митрополита |
тири записа.{S} И то овако да радиш.{S} У ноћ, кад буде младина, жену да изведеш у бакчу; тамо |
ја на вас скривио, да ме клепећете?{S} У апса ћу ја вас <pb n="167" /> и твога мајстор-биволиц |
ганила, па сада још и да ме закољеш?{S} У полицију ћу ја тебе!</p> <pb n="92" /> <p>— На поље и |
ику, како се са неким човеком прашта, — у грчкој чаршији и ћор-Ахметовој кафани причало се пота |
плете и паде потрбушке насред дућана. — У том јој се и кајиш измаче из руку, те кад виде како Ј |
едесет и четири.</p> <pb n="12" /> <p>— У здравје да нанижеш оште педесет и четири! — одговори |
</p> <p>— А што она да лаже...</p> <p>— У мутвак, сурунтијо; шта си ми се ту успропадила! — под |
Јанићије и одлучно се осмехну.</p> <p>— У мутвак, чапкуне! — викну Маца. — Хаџилук је за побожн |
да идем.</p> <p>— Куда, море?</p> <p>— У село.</p> <p>— Зашто, бре?</p> <p>— Не могу више да о |
ступи му ближе.</p> <p>— Хајде сас мен’ у Галац.{S} Троскови ја плаћам.</p> <p>— Шта ћу ја с то |
ава газдарица опходила се са „чирацима“ у мутваку час строго а час благо, како је кад затребало |
осавине другарице.</p> <p>Али то „дете“ у овоме часу шкрипну зубима.{S} Неодољива срџба на све, |
а двора испошиљала „блистателној Порти“ у Цариград, није смео двор поверавати пошти, која се на |
је бар била мирна од његових напада, а у вече, када би он за совром, не обраћајући на њу ни ма |
> <p>У сандучету је било пуно памука, а у томе памуку лежао је један велики чавао, не дужи од с |
како се та и та у комшилуку породила, а у мојој кући, ништа! — рече једаред срдито, кад Маца по |
а, који служаше за стовариште еспапа, а у исто време и као ноћиште Јанићијево, па се прући по м |
.</p> <p>Обузела га ватра, дрхтавица, а у срцу толико бола и љутине, да је као махнит трчао кућ |
па ни да макну са Јанићијевога лица, а у лицу сав пребледео.{S} Да су ма шта друго изнели прот |
, који је у чаршији уживао леп углед, а у цркви, према митрополитовом столу, имао свој сто, мог |
ер и то опасао око паса до саме коже, а у кесу је метнуо шест стотина гроша, таман колико му је |
} Необичан пламен сукну му уз образе, а у глави га захвати чудна несвестица, кад осети пријатан |
ка истрча на авлију, да га пресретне, а у томе кир-Ламбра гурну капиџик и нагло, као да га неко |
еба сад да се нађе према своме газди, а у каквоме према газдарици.</p> <p>А када би било бар ко |
таман да се на таквој одлуци задржи, а у мислима му искрсну упоредо кир-Диша са својом широком |
Рано у вече Јанићије је долазио кући, а у први освит одлазио у дућан.{S} Ручак му је у дућан сл |
а, што му је радњу у невреме оставио, а у исто време, да на прагу свога новога живота покаже св |
рних светиња, па се не би ни осетило, а у мојој земљи немамо ни једне чудотворне утвари; живимо |
н, кир-Ламбре! — зачу за леђима глас, а у исто време таче се неко његове руке.</p> <p>Кир-Ламбр |
у дућан.{S} Ручак му је у дућан слат, а у вече је заједно са тетка-Мацом и Лепосавом седао за с |
метнула четири ратлокума на саханчић, а у шарену чашу хладне воде, да послужи мајку, кад из соб |
реловито пролетале тик његових очију, а у јасној сунчаној светлости зујало је неколико пчела; ј |
<p>Дани пролажаху, недеље протицаху, а у радњи мајстор-Дишиној ишло је тако, да се није ни опа |
Галцу, где је отворио малу бакалницу, а у <pb n="114" /> њој крчми по мало анасонлију, јамајку |
еш!{S} Нема нигде умешено па обешено; а у селу понајмање! — тешила би га Маца, а Лепосава, која |
оде.{S} Пред текијом није било никога а у самој текији затече дервиша, огрнута вучјом кожом, са |
и мало забринула, што их то нема, кад а у томе угледа хаџију, како журно иде.{S} Још из далека |
уњено лице Ламбрино, руке јој клонуле а у недрима од страха тако силно бије, да јој је кошуља о |
збуњен <pb n="46" /> од толике пажње а у дубини душе ликовао, што му се давнашњи сан испунио, |
и, у грудима јој је тако силно лупало а у грлу стезало, да је морала употребити сву присебност, |
да му донесе, па чак је од некога доба у дућану ручавао.</p> <p>Али, Лепосава место да осети о |
шта знаш ти!{S} Не долази он за бадава у нашу кућу.{S} И зар би то било лепо од њега, паметног |
живота.</p> <p>Кира-Анастасијина појава у њезиној кући колико је изненадила, толико јој беше и |
е.</p> <p>Једнога јутра отишла Лепосава у дућан мајстор-Дишин те му однела фес, који је Диша ос |
стор Диша, коме је већ једаред Лепосава у одбрани рекла да је угатан, само што не опсова нешто |
на кућа са дебелим хладовима и Лепосава у њој.{S} То лепушкасто, свеже девојче, на које је (то |
узе неки стид; изиђе му на очи Лепосава у целој својој појави и он се, сад први пут, пред том с |
вијали једно другога, док тек Лепосава у један час отрча мутваку и прстом позва Јанићија.{S} Н |
ио своје тело шибањем, забадањем ножева у бутину и мишице, тискале су се жене, било саме било с |
чибук, па сада задовољно брекће и ужива у хладовитом зеленилу и његову шумору.{S} Комшије су на |
а.{S} Јанићије се диже од совре, целива у руку прво мајстора па Мацу и изиђе из собе.</p> <p>— |
ни крст над расклопљеном чељусти, а ова у томе часу страховито рикну, избљува велики ексер и не |
е једним непромишљеним кораком не сурва у провале, па таман изашао на чистину и подвикнуо: „Бож |
фа не дође, те Маца посла шегрта, да га у чаршији потражи. — Час по час узнемирено је истрчавал |
цело би морао из нова започињати, да га у раду не прекиде кира-Анастасија, која у тај пар уђе у |
иступи кир-Думи, као најстаријем, да га у руке целује.</p> <p>Оба кума развеселише се; кир-Дума |
лутио, да му је стриц већ то и да ће га у скоро наследити.{S} Чезнуо је за кира-Анастасијом, и |
оба поклоника приступише и целиваше га у скут, а он им очински благослов подели.</p> <p>— Бого |
ћ без жене.{S} Тек сутра дан не беше га у дућану.{S} Јанићије Бик седео је опет на своме месту |
дан испрати мужа до капиџика, пољуби га у руку, а он њу у чело, и ту остаде, гледајући за њим, |
се Лепосава поздрави с мужем, пољуби га у руку, а он њу у чело.{S} Кад га је погледала, једна ј |
ца узе мајстор-Дишу за главу, пољуби га у чело и оба образа; а мајстор Диша, још збуњен од изне |
цванцик, што му га она поклони, баци га у мутвак и што је брже могао истрча на улицу. — Била му |
вора, који је и иначе леп углед, што га у грађанству уживаше, увеличао још и једним тако побожн |
душевљени Биковом вештином, само што га у недра не мећу.{S} Дума светује Дишу, да га „извади“ з |
је, мало по мало, успео дотле, да су га у чаршији сви Грко-цинцари почели убрајати као у неки с |
свима, пуницу пољуби у руку, а она њега у чело, и лађа се отисну.</p> <p>Дуго и дуго још стајал |
ико тешких дана, видети онога ради кога у мало што није страдала.</p> <p>Јанићије је још те веч |
ењен.{S} Е, па онда ко ту да докаже, да у томе нема нечега.</p> <p>— Па шта да радим сада?{S} Н |
аница кира-Анастасијина, примила се, да у младожењиној кући дочекује госте.{S} Диша није имао н |
“ — и тако утешен сишао је у подрум, да у један бокал оточи расола, који је он увек за вечером |
м топлим оковима остао тако цео дан, да у исти мах не осећаше и неку чудновату страву од свега |
чила на главу, њој стаде тако тешко, да у мало не паде пред олтарем.{S} Била је бледа у лицу.</ |
и у грудима јој тако живо закуцало, да у мало није упустила једну милојку, коју је баш тада на |
оно време у јеку цветали, а и зато, да у очима свога шегрта јаче означи ону разлику, која изме |
приморан, да поднесе и овај ударац и да у страху очекује, како ће се све свршити.</p> <p>Лепоса |
акала је као да некога сарањује, као да у овоме часу баца прегршт земљице на покојника.</p> <p> |
које је прегорео кира-Ману и оставио да у кући кришом уздише и вене и да пакосно гледа на ону к |
а; гледала је у њега, као што је некада у Лепосаву, и када би се Јанићије махао око њезиних уну |
<p>Диша седе.{S} Свечано ћутање овлада у соби; Диша је скрушено очекивао на бујицу прекора, ал |
бу, да носи поверљива писма из Београда у Цариград и обратно.{S} Ова служба била је колико напо |
онај који је учинио добро дело, па сада у томе ужива...</p> <p>Повратак кир-Дишни кући очекивао |
не такође су је обилазиле често; а тада у кући и башти било је врло живо и весело.{S} Лепосава |
не паде пред олтарем.{S} Била је бледа у лицу.</p> <p>Но то је за кратко трајало, а већ после, |
јеца она, кад опази како Јанићије гледа у страну и избегава да се сусретне са њезиним очима.</p |
еки тешки услов, па само трепће и гледа у очи тетка-Мацине.</p> <p>— Тако... рече Маца, прсну у |
аја зрна на бројаницама и пажљиво гледа у очи Дишине.</p> <p>— Шта: тако? — пита Диша, а очију |
ни једним делом тела не миче, већ гледа у врата, на којима је стојао мајстор Диша.</p> <p>— Шта |
иша обори сетно главу и немо се загледа у врхове својих јеменија.{S} Кућа затворена, Ламбре био |
седе на један трупац и тужно се загледа у вити месечев срп, чија блага светлост обасјаваше њего |
омишљао!{S} И он се као запањен загледа у комшију.</p> <p>— Море, шалиш ли се ти?</p> <p>— Ич с |
улости и страха, какав ли то он изгледа у очима људи.{S} Јер, њему се чинило да ово, што је сад |
це с јастука и са неким страхом погледа у Ламбру.</p> <p>— Како то?.</p> <p>— Може бити он је н |
ху као неколико дана, и збуњено погледа у мајку.</p> <p>— Е, па и време му је — одговори Маца р |
памук! —потврди Диша и значајно погледа у обе жене, које радознало очекиваху да им објасни, чег |
ецу!</p> <p>Хаџи-Зосим значајно погледа у мајстор-Дишу и намигну.</p> <p>— Зар од овог памука д |
те! — одговори Маца и забринуто погледа у Дишу.</p> <p>— Ето, данас сам све прохесапио шта имам |
посуђе, чисто се забезекну, кад угледа у својој авлији ове две куме.{S} Није знала како да се |
грло стеже.{S} Она песма, која му онда у Еврејској Мали памет попила, запе у грлу, и њему се у |
, што ке па некој да узива, кад загриза у та јабука! — смеје се Думиница и пиљи у вазда насмеја |
виштва говориле; колико ли је само суза у потаји пролила у својој кући, када би јој која пакосн |
се ово вижљаво девојче све више развија у једру и свежу девојку, он је ипак то чинио из једног |
ништа без тетка-Маце у кући и Јанићија у дућану.{S} Кад би му их когод одузео, остао би без њи |
узети, те да за времена спречи Јанићија у његовом издајничкоме послу.{S} Прва му мисао паде на |
множина Београђана.{S} Повратак хаџија у то доба пропраћан је обично на свечан начин.{S} Кајик |
<pb n="16" /> то, што га грчка чаршија у своје „трофеје“ убраја, он се трудио да удеси и ход о |
у раду не прекиде кира-Анастасија, која у тај пар уђе у дућан.</p> <p>Била је необично тужна и |
ија, још! — рече му једна комшика, која у томе часу одшкрину врата и промоли главу на поље.</p> |
говом главом надвијала се судбина, која у мало што не поремети све наде хаџијине. — Лепосава је |
је, све докле их не прекиде Канче, која у тај пар уђе, да им јави за долазак Ламбрин.</p> <p>Фу |
а, ама како да се оженим удовицом, која у поноћ стоји на капиџику као фудул-Стаменка.</p> <p>— |
ишин покушај, ни Лепосавин покрет, која у томе часу извуче своју из његове руке и брзо устаде, |
три отрока мужескаго спола, престависја у Господу 184... љета от рождества Христова. — Амин!</p |
"93" /> постати предметом свих ћепенака у чаршији; његовим ће именом жене испирати уста, и онај |
осу не беше у чаршији ни једнога човека у антерији од ћитајке, који није дошао у цркву, да се п |
на гроша готовине.</p> <p>Добра прилика у оно доба, кад су се капитали рачунали на грошеве; па |
и име кира-Анастасије, чија му је слика у души до ове заклетве нагризала срце, па ипак била так |
<pb n="188" /> страховите муке грешника у паклу. — И молитве, којима се скрушено предавао с уве |
је код њега остао све до свога повратка у Београд.</p> <p>Али даљина од Београда и Лепосаве ниј |
ао је на наше очи, био ти је десна рука у кући, поштује те као оца; а и сам знаш, колико ти је |
кандиоце, које тако тајанствено горука у слабо осветљеној собици, и мирис тамњана и измирне, т |
је од пете до главе, па се разгоревала у очима, из којих је суктала силна врелина.</p> <p>Мора |
замислио, растуживала га је и изазвала у њему ону горку тугу, која ипак тако пријатно пада на |
ога мужа добро познавала, није веровала у такву претпоставку.{S} Кир-Диша је ревносно пазио на |
> <p>Лепосава је тако безазлено гледала у свога мужа и тако му се предано одала, да хаџија, и а |
д ноге, удовица је са страхом погледала у Јанићија; а кад јој је овај казао, да јој то мајстор |
са великим уважењем, црква га убројала у своје ктиторе „и приложнике храма сего“, а еснаф га и |
сада већ толико израсла, да је набујала у једру и живахну девојку, мало по мало толико је овлад |
једна хамајлија.{S} Лепосава је примала у постељи посете од свију балканских нација, којима је |
-Стаменка је, као стрелом такнута, пала у незнан; муке су имали, докле су је повратили себи, а |
оносио тетка-Маци, која га је затварала у оковану гвоздењачу, да до повратка Дишинога ту престо |
лачила у кућу као своје, а цвеће метала у чашу, где је мирисало, докле га не би заменила другим |
ај да се обеси!</p> <p>Тако је шапутала у себи, докле не одоле сан.{S} Кандилце поче јаче праск |
онај пад, па је, као без душе, утрчала у мутвак.{S} Запрепастила се, кад угледа ћерку на поду, |
војка честита и за цело му не би довела у кућу новога Ламбру; млада је, па није имала кад о том |
шта теби треба?{S} Ниси још ни загризла у живот, не знаш још ни по коме свету ходиш, а овамо би |
ре него ли што је уцвељена удовица била у стању да утаре трогодишњу сузу над успоменом покојног |
или оно донесе.</p> <p>Лепосава је била у трострукоме послу: спремала је ствари мужевљеве, прич |
решница пред иконом.{S} Ништа није била у стању да проговори, у грудима јој је тако силно лупал |
даљина од Београда и Лепосаве није била у стању да га извида.{S} Дан ноћ осећао је како му је с |
она котао теглити!{S} Ја нисам ни била у мутваку но у соби, кад је то урадила.{S} И није ми од |
и очисти.{S} На повратку, кад је завила у своје сокаче, срете се са Канчетом, која је опет са д |
јава била пријатна, ипак га је доводила у неку забуну.</p> <p>— Опет је боље да не идем тамо, — |
магијском силом, што је дубље залазила у удовиштво, све је лепша бивала, тако, да о трогодишње |
да би га појава овога простака понизила у очима Ламбриним, Думиним и осталих нових пријатеља.{S |
ија за двадесет и четири сахата иселила у Јеладу.</p> <p>Измоштен душевним патњама, кир-Диша је |
колико ли је само суза у потаји пролила у својој кући, када би јој која пакосна пријатељица нав |
то плевила, чула овај ударац и завирила у мутвак, да види шта је.</p> <p>Али Јанићије мукну на |
али навала осећаја тако је нагло јурила у његову главу, да му се језик спотицаше преко сваке ре |
и ко јој све то шаље, ствари привлачила у кућу као своје, а цвеће метала у чашу, где је мирисал |
ашта Јанићијева све га је више увлачила у свој чаробни круг, докле није у мутваку, где му је Ле |
ивала шта Ламбре у соби ради, одскочила у страну и на прстима отрчала чак у мутвак, да се <pb n |
дана, кира-Анастасија потпуно усавршила у грчкоме и цинцарском језику, тако, да више ни у кући |
на ону, коју је са толико чежње и бола у срцу носио, поче да кипи свом жестином.{S} Он се обаз |
е мржња на кир-Ламбру двоструко порасла у ономе часу, када га је угледао како се разметнуо и хр |
више неће да зна за њу, она је бризнула у плач и стала толико лелекати, да је својим лелеком це |
осава, као навлаш, баш онда би се нашла у послу око огњишта, па док је он са највећим нестрпљењ |
жавам као своју сестру; она ми се нашла у болести... она...</p> <p>— Е, па де, де; кад није, ни |
е одмах после одласка Ламбринога отишла у Скадар-махалу код своје пријатељице фудул-Стаменке (о |
трозима из Галца.{S} А кира-Мана отишла у Галац и довела мужа кући, пошто се добро намучио и на |
} И одмах се осетила; али кад је отишла у буџак, добила је нешто што не би ни налик на Божји бл |
Када је Маца изишла из мутвака и отишла у кућу, Лепосава је села на столичицу, заронила лице у |
сватове, докле му невеста није „отишла у буџак“.</p> <p>Сад ни кира-Думиници ни кира-Анастасиј |
газда си човек и свака би девојка пошла у твоје богатство — па, ето, и сад...{S} И зар је то ле |
ола сахата, када је фудул-Стаменка ушла у собу гостима.{S} Из њихова опхођења и стишаних израза |
м као месечина.</p> <p>Кад је Маца ушла у собу, Лепосава је већ била мртва.{S} Јанићије, који ј |
} У Галцу их задржаше пуних шест недеља у „контроманцу“, те тако хаџи-Диша мораде и по трећи пу |
, а она се у једноме тренутку до темеља у прах сурвала.</p> <p>Готово посрћући и не видећи ништ |
вог једног мужа не <pb n="10" /> би, ма у чему било, изгубила од оног лепог угледа, којим се, к |
ла чак у мутвак, да се <pb n="99" /> ма у каквоме послу нађе, ако би случајно он из собе изашао |
ављеним погледом, бледим лицем и сузама у очима, које га тако жалостиво гледају.</p> <p>— А што |
јој се није надао, лупи га обема шакама у леђа.{S} Јанићије се живо окрете, <pb n="124" /> пруж |
а ова пецкања, што су се међу девојкама у тај час чула, он би сазнао на пример да је округао ка |
човек?</p> <p>Маца га је дочекала сама у својој соби.{S} Лепосаву је опазио у авлији, али, кад |
а му: ако одмах не дође, она ће му сама у дућан доћи.</p> <p>Није се имало куда; ићи се мора, а |
ичу ваше упокојене сени, са бројаницама у руци и дуванкесом за појасом; промичу и ишчезавају ка |
ту и антерији и са дугачким бројаницама у левој руци.{S} Знао је он, чега се ова посета тицала, |
виђати, како често ни труни истине нема у ономе што свет говори.{S} Очигледан пример за потврду |
огледај ово, Лепосава!</p> <p>— Шта има у тој кесици? — запита Лепосава радознало питајући.</p> |
Мана са њезиним сухим контурама и очима у којима не беше ни трага од живахности.{S} Нешто му се |
и припаљивао наргиле, само трепну очима у знак опраштања и поче немарно пуштати густе хладне ди |
за срећна повратка, и тога целога дана у његовој кући био је долазак као о слави.{S} Хаџи-Диша |
икада видео никакве милости.{S} Из дана у дан за сваку своју погрешку, што би је као дете учини |
д некуда падало у њезину башту као мана у пустињи; али за то добила је много више с друге стран |
читав <hi>чичак</hi>, који је кира-Мана у кафу спустила, он сав побледе.{S} Виде да му је жена |
ала велико поверење и била радо примана у сваку кућу.{S} Нарочито, када су се жене „на коме доб |
она крилата реч, тако често изговарана у староме Београду за оне људе који су тек после седам |
тка Маца не само да је била радо виђена у кућама где се тако што догодило, него је била уважава |
заспи, отварала их и гледала замишљена у оно кандилце, што је пуцкарало и својом слабачком све |
а.</p> <p>Сплетка је од некуда потурена у чаршију; а већ онај који је потури није требало да бр |
ену и збуњено скочи, као да је ухваћена у нечем.</p> <p>— Шта си радила до сада?</p> <p>— Ништа |
обом бори.</p> <p>— Да продам, а ко зна у какав ће народ доћи оваква светиња.{S} Можда си ти ба |
се појави танка фигура фудул-Стаменкина у жутој шкуртељци.</p> <p>Мајстор Диша се избечи на ову |
ога обима, који је кир-Дишина запремина у соби захватала.{S} - Једино какав непредвиђени случај |
ти нека топлота, а по који пут и забуна у глави.{S} Пред кућом му се баш заврте и он се мало по |
моти.</p> <p>- Газда Диши поче да бубња у ушима.{S} Све ово било је за њега и сувише нејасно, а |
ижио се као на крилима, те је младожења у брзо заборавио на ону немилу епизоду, ради које три н |
вари.</p> <p>— Хеј, да ми је та светиња у дућану, куд би ми крај био! — уздахну побожни хаџија |
шао берберину, да те измије и ошиша, па у дућан!</p> <p>— Хајде, дете, пољуби мајстора у руку; |
рагу обућу, да застирке не би прљао, па у мествама уђе у собу.</note> <note xml:id="SRP19061_N3 |
а је Јанићије нешто пронео.</p> <p>— Па у твоје.</p> <p>— Ба!{S} За то ми није време!{S} Прво т |
нас позовеш?</p> <p>— Куда?</p> <p>— Па у сватове.</p> <p>— Чије сватове? — запита изненађена Л |
Лепосавину ложницу, њему толико залупа у грудима, да мораде застати.</p> <p>— Немој, хаџија, ј |
се прогледати кроз прсте свака превара у трговини, а да му морални углед не пострада.{S} Јер, |
да већ од толико недеља нема господара у њој.{S} Јанићије је тако савесно водио послове, надгл |
61_N3">„Карантин“ био је новац од бакра у вредности 10 пара.</note> <note xml:id="SRP19061_N4"> |
!</p> <p>— Хајде, дете, пољуби мајстора у руку; добар је он, опростиће ти, — рече Маца, кад јој |
сет цванцика пензије, њена танка фигура у жутој шкуртељчици и плавоме фистану, добивала би у ли |
свакога месеца слушам, како се та и та у комшилуку породила, а у мојој кући, ништа! — рече јед |
ршију, кира-Анастасија стрча са доксата у мутвак Јанићију.</p> <p>— Ово теби! — рече и тутну му |
ћан и сав збуњен прошао мимо оба шегрта у собицу и одело турио под своју душему<ref target="#SR |
ствар удесе.</p> <p>А мајстор Диша оста у дућану још потпуно збуњен од изненадне радости.{S} То |
м свећама и евангелијем дигао три прста у вис, то се већ дало видети и по његову лицу и антериј |
ледајући како се оно старо сало повраћа у простране антерије.</p> <p>Но мајстор Диша не заста н |
је не само да је показао доброга успеха у продаји поверенога му еспапа, него је често тај еспап |
о изјасни, али у тај пар уђе тетка-Маца у мутвак.{S} Лепосава брзо поче да претура по посуђу, Ј |
енуо Думи, кад је споменуо како удовица у поноћи стоји на капиџику као фудул-Стаменка.{S} Међут |
ти својом службом.</p> <p>Зароњена лица у шаке седео је још на једноме избрешку близу Вилине Во |
м досли!...{S} Орсе! — нуди их домаћица у кућу и, смешећи се, прима из њихових <pb n="19" /> ру |
беже из мутвака, па онако збуњена отрча у кућу.{S} А Јанићије је дуго и дуго стојао забленут и |
мајсторе! — одазва се Јанићије и утрча у собу.{S} Али кад угледа како је мајстор блед и модар, |
ај дукат „ћошајлију“, па то све закључа у гвоздењачу сандук, опроба да ли је добро забравио, па |
ло другога начина, но да Ламбру закључа у собу, да на капиџик удари катанац, како не би нико мо |
тница, што су врата закључана, ускомеша у њему на ново ону ватру и он поче одмерено гвозденом а |
аље.{S} Срамота га је било, да се умеша у ту гомилу, јер му се чинило, да ће му сваки погодити |
ци.</p> <p>— А где је она? — упаде Диша у реч страшљиво.</p> <p>— Разбирате ли за кира-Анастаси |
двоје овде размишљавали, седео је Диша у ономе собичку очајан и нерешљив.{S} Мисли и планови р |
тркне до тетка-Маце.</p> <p>Кад се Диша у неко доба ноћи разабрао од бунила, прво лице, које уг |
чаршији се у велико рашчуло да ће Диша у света места, а по махалама се приповедало о ономе чуд |
то унесе забуну у кућу.{S} Мајстор Диша у мало што се и сам не сруши, кад му пуница саопшти шта |
азе.</p> <p>Сутра дан дође мајстор Диша у дућан, седе на ћепенак и, када му млађи шегрт прислуж |
о овоме догађају, седео је мајстор Диша у своме дућану сам.{S} Јанићија је отправио у град, да |
подужега времена врати се мајстор Диша у свој дућан, зајапурен од наглога узбуђења.{S} Очи су |
/p> <p>Те ноћи превртао се мајстор Диша у постељи врло дуго.{S} Из очију му никако није избивал |
тра дан, по прстену, пошао мајстор Диша у дућан; али јучерање „гледање“ и осмејци што су их, то |
а кад би опазила, да је ко од њих лабав у служби или да своје прсте почешће завлачи у лонац где |
ћим гласом.</p> <p>— А што си бре такав у лицу? — запита Диша, коме паде у очи силна малаксалос |
јстор Диша се, тога дана, претворио сав у услужност <pb n="169" /> и понизност.{S} Лепосава је |
а за слугу?</p> <p>Јанићију се попе крв у главу, кад зачу овај одговор, који му на на подсмевањ |
а почео да отпасује кајиш с колена, кад у дућан завири Лепосава тетка-Мацина. —</p> <p>— Шта ће |
м.</p> <p>Мајстор Диши заигра срце, кад у своме дућану угледа два тако уважена госта, и још виш |
иле, па већ почео спуштати ћепенак, кад у дућан утрча други шегрт, који се мајао на пољу.</p> < |
лу срдитост, па му се чинило, да би сад у стању био да је сву у комадиће растрза, само да му на |
јецати.</p> <p>Лепосава прикова поглед у њега.{S} Очи јој необично светљаху, али не више оним |
као крпа, бледи.{S} Она укочила поглед у престрављено и потпуно збуњено лице Ламбрино, руке јо |
и да подигне свој оронули морални углед у еснафу, па је <pb n="142" /> и у томе нехотично успео |
тати, а и еснафу ћеш своме подићи углед у цркви.</p> <p>Овај савет дошао је таман како ваља.{S} |
о није језик открио, то открише једаред у хамаму неколико модрица, што их кир-Думина жена спази |
раћала из казначејства, свратила узгред у цркву, купила свећицу од једне паре и запалила је пре |
ексер и нестаде је.</p> <p>— Сад народ у гомилама хрли пустињаку са Витаваре, да види свети ек |
и онај углед, који му је од ове женидбе у чаршији нагло порастао, спласнуће сада као надувена б |
веста, само се осмешкује и трчи из собе у мутвак и обратно, те доноси час кафу час ратлокуме и |
то су њихови мужеви успели да се појаве у ћор-Ахметовој кафани на Зереку, већ су отишле у посет |
весељем, наредили, да се софре поставе у башти под оним густим дрвећем, које не да сунцу на зе |
а, у тај час, упао у собу и угледао ове у вис уздигнуте руке, са којих су широки рукави кошуље |
женио, није нарочито хтео да га позове у сватове; чинило му се да би га појава овога простака |
ана сваки час стрепила, да је не позове у собу.{S} Познавала је она адет свога мужа, да сву срџ |
требан.{S} Могао му је поверити послове у дућану без икакве бриге, да ће га преварити.{S} И баш |
дала и чежња и радост и нестрплење, све у један мах, не дадоше му да се на једноме месту скраси |
спреми и дотера, како би младожења све у реду затекао.</p> <p>О сунчеву смирају, у очи недеље, |
а, јасно, као на длану, виде шта се све у његовој души догађа.</p> <p>Пошао је кући, али на пол |
и голих руку, дервиш, чије је лице све у браду зарасло и под високом купастом капом, око које |
иша зашао по кући, да осмотри је ли све у реду; завирио и у мутвак, где је Јанићије стојао и оч |
је слабост и нека ватра обузе, да паде у постељу и тако цео дан лежаше у бунилу и несвести.</p |
такав у лицу? — запита Диша, коме паде у очи силна малаксалост и бледоћа.</p> <p>— Ништа ми ни |
али за кратко.{S} Лепосава на ново паде у бунило, а Маца не допусти више да јој дете пеку усија |
озарено мајсторово лице.{S} Диша упаде у дућан, заручен до грла са неколико кеса леблебија, ра |
наокришке ближи.</p> <p>Јанићије стаде у близини ћепенка снуждено и скромно.</p> <p>— Шта траж |
<p>— Знам! — одговори Лепосава и стаде у страну, да учини места другима.</p> <p>Диша се опрост |
м низ сокак.</p> <p>Мајстор Диша остаде у соби као убијен.{S} Од чуда и ове невидовне беде толи |
и једино ономе уверењу, које му је овде у кисељаку отворило очи.{S} Паде му на памет како је, п |
е пут Београда.</p> <p>И ено га сад где у мутваку послује, опет види Лепосаву, али, место да га |
ом му се баш заврте и он се мало поведе у страну.{S} Но то беше тренутно, баш кад је потегао за |
и, тама обузе црну икону, мрак се сведе у соби, и она заспа.</p> <milestone unit="subSection" / |
у опште покушавао да мајстор Дишу уведе у њихово друштво.{S} Тражио је да кир-Дума одмах иде Ди |
мрве, нано! — одговори Лепосава и седе у постељи, бајаги, да их шаком шчисти.</p> <p>— Хајде, |
ући, уђе у собу и рече Лепосави, да иде у мутвак, јер хоће са њеном мајком да разговара.</p> <p |
а аждаје.{S} Реци мајстор-Диши нека иде у Јерусалим, и тамо ће наћи копље моје.{S} Тим копљем п |
<p>— То да не чиниш; боље нека она иде у свет; боље на њену главу срамота него на твоју.{S} Им |
правим хаосом од мисли и узбуђења, оде у свој дућан, и затвори се у собицу, да премишља што да |
ти ексер.{S} Пустињак није оклевао, оде у Витлејем и, баш кад се у Вертепу пред јаслама молио, |
лу.{S} Прва му мисао паде на ум, да оде у дућан и, ма на који начин, подмити Јанићија, да ћути. |
p> <p>Кир-Дума већ беше спреман, да оде у полицију и да се пожали, како је нестало кир-Ламбре, |
етрча као бос преко жеравице.{S} Да оде у Галац, да се растави од Анастасије, па, кад се врати, |
умем.{S} Данас, сутра, кад ти жена оде у буџак, па ти роди сина слабачког, шкољавог, онда ко д |
црвенело лице хаџијино.</p> <p>Диша оде у башту.</p> <p>— Зете, дај алвалук! — зачу се глас Мац |
азио, како ће боље бити, да што пре оде у свој Пожаревац и да више никада не помишља <pb n="57" |
речи; Лепосава убриса очи рукавом и оде у мутвак.</p> <p>За њоме дође и Маца и поче је потанко |
217" /> <p>Тетка Маца обори главу и оде у мутвак, тек да од Јанићија сакрије сузе, које је обли |
ратио се кући, оставио судове пуне воде у мутвак, па ни да је сачекао за који часак, изиђе на у |
а све ређао шта ће јој донети, кад буде у бабињама.</p> <p>Али прође и прва и друга па и трећа |
то долази, ретко које јутро да не нађе у својој авлији убачену по коју главу шећера или трубу |
у, Јанићије се закашља, па се и он нађе у послу, тек колико да сакрије своје узбуђење.</p> <p>С |
х хамајлија и он их једнога дана изнађе у једноме сандуку.{S} Кад их разгледа, изиђе му пред оч |
ану, где је са „чирацима“ спавао, изиђе у авлију, седе на један трупац и тужно се загледа у вит |
вори Маца и даде миг Лепосави, да изиђе у мутвак.{S} Сад њих двоје осташе, да се споразумеју и |
цина нега најпосле му поможе и он изиђе у дућан, истина жут као исцеђени лимун, али ипак потпун |
ја; дете је то! — одговори Маца и сиђе у мутвак.</p> <p>Код мутвака је стојао Јанићије, стидљи |
јно допринела.{S} На позив суда да дође у Београд, да се суди, она је из Галца одговорила, да ј |
било, он се помири са тим гласом и пође у Београд, прво да се упозна са снахом, па после и да с |
кад једнога вечера дође Диша кући, уђе у собу и рече Лепосави, да иде у мутвак, јер хоће са ње |
ка-Маци, а Јанићије, још сав румен, уђе у дућан и седе за посао, али сада много прибранији и не |
то неодређено поче га вући тамо.{S} Уђе у кафану, и остаде тамо до после поноћи.</p> <p>Прва ми |
али да јој образ бар сачувам, нека уђе у свет са образом.{S} А сада?...{S} Шта се учини сада.. |
је пред вратима и у танким мествама уђе у собу.</p> <p>— Кали-мера, кир-Ламбре!</p> <p>— Кали-м |
застирке не би прљао, па у мествама уђе у собу.</note> <note xml:id="SRP19061_N3">„Карантин“ би |
а кваку од капиџика.</p> <p>Али кад уђе у собу, она забуна и ватра на ново га дохвати; он брзо |
ије, оди часком овамо! — позва га и уђе у дућанску собицу.</p> <p>Јанићију не беше баш најприја |
овима имао посла! — одговори Диша и уђе у кућу.</p> <p>Јанићије додаде газдарици бошчу, мало ст |
е срца тицаше.</p> <p>— Као занесен уђе у авлију, а девојке, када га угледаше са оним товаром, |
изрекне њезино име, кад, у тај пар уђе у дућан његов шегрт, Јанићије Бик, и унесе две ћупе вод |
иде кира-Анастасија, која у тај пар уђе у дућан.</p> <p>Била је необично тужна и усплахирена.{S |
аде времена да му се уклони.</p> <p>Уђе у собу, заригла врата, да му нико не улази, <pb n="98" |
брајко мој!{S} Камо, нека ми ко покаже у еснафима макар једнога газду, који је толике паре пок |
се то баш овога часа не догоди, побеже у дубину баште.</p> <p>Маца не мога да остави зета без |
а од кума, заклони рукавом очи и побеже у мутвак, да кафе припрема.</p> <p>Кира-Анастасија није |
са капиџика, и, задовољан за све, леже у душеке, а одмах до њега и кира-Анастасија: он да одма |
дикиш калфин засецаше дубоко испод коже у пањ!</p> <p>Разуме се да је Диша причао Маци и Лепоса |
асија пребледе, очи јој стадоше, а сузе у часу усахнуше, кад зачу да Ламбрино одело није код ње |
на растанку за градом чак му се и сузе у очима завртеше.{S} Загрлио је снажно хаџи-Дишу, прити |
жином, која пркосно дражи, бацала га је у неку непријатну забуну, као човека, који је целога ве |
је непријатеље изобличи, доводила га је у некакав чудноват страх.{S} Увиђао је свесно, да му ва |
.{S} Детињска машта његова бацила га је у маштање: да је нешто књаз, па да нареди да му доведу |
е.</p> <p>У таквоме стању затекао га је у дућану кир-Дума.{S} Диша чисто претрну, кад угледа та |
посао, да ради; но тај посао, што га је у овако узбуђеном стању започео, за цело би морао из но |
мајстор Диша повери о свему, што га је у последње време мучило.{S} Хаџи-Зосим га је пажљиво са |
пуну османлука и зеленила, иза кога је у дубини извиривала бела кућица са доксатом и као смиље |
ликим успехом долазио до уверења, да је у целој ствари потпуно невин.</p> <p>— А баш ако је до |
што је од других дознала, то је, да је у Галцу са кира-Анастасијом отворио малу бакалницу и ус |
могао никако да посестрими.{S} Ма да је у прво време и то покушавао.{S} Ова вижљава девојчица, |
о и хрче на туђем миндерлуку, као да је у својој кући и код своје жене, опет зато није мрзео св |
ар какав глас; али кир-Ламбре као да је у земљу пропао.{S} Све што је од других дознала, то је, |
ровео цео век, а не би ни покушао да је у дело приведе.{S} Желео је да се освети Грцима и да по |
издам, —- рече полугласно и погледа је у очи.</p> <pb n="68" /> <p>— А дреје?...{S} Што си их |
оветку.</p> <p>Сирота Лепосава, која је у целој овој сплетки толико исто крива била колико и ма |
екнуло, да је чак и тетка Маца, која је у башти нешто плевила, чула овај ударац и завирила у му |
у.</p> <p>Међутим, и у чаршији, која је у недостатку других разговора претресала обично домаћа |
.{S} Она је Јанићија волела; гледала је у њега, као што је некада у Лепосаву, и када би се Јани |
/p> <p>А осем тога, ова посета имала је у његовим очима решавајући тренутак.{S} И ако је он удо |
рена овом Ламбрином љутином, отрчала је у комшилук до кира-Думинице, да разабере, неће ли кир-Д |
од молепствија и обећања имао, била је у томе, што се кира-Думиница, од године до године, све |
томе часу лице запламте.</p> <p>Била је у томе часу тако свежа и мила, да је Диша од сласти %гу |
ој ћерамиди хаџијнога крова трептила је у оној сунчаној ведрини зелена чуваркућа, што се над на |
ти је све помрло; хајде овамо, нана је у мутваку.</p> <p>Али Јанићије не миче, него ћути и не |
је била пуна; Маца није жалила, она је у овом изобиљу јела излила све обиље своје материнске т |
искашљивао се, не би ли га чула, она је у мутваку певушила што или би се с мајком разговарала.< |
оје?</p> <p>— Белћим не знамо ми шта је у башти закопала?</p> <p>Тетка Маца сада већ није имала |
тварима чује.{S} Међутим, тетка Маца је у својој дугој пракси видела и такве ствари, од којих б |
ећи. —</p> <p>Тога дана мајстор Диша је у залуд очекивао Јанићија, да се врати; њега не би ни о |
unit="subSection" /> <p>Мајстор Диша је у истини био човек срећне звезде.{S} Чему год се није н |
з дућана и споредним сокачићима, где је у ово доба најмање света, стиже пред своју кућу.</p> <p |
>Осмога дана после овога писма, које је у кући хаџијиној изазвало сасвим противан утисак ономе, |
ешницом и хладовитим доксатом, дотле је у тој кући ишао живот тихо и мирно, као домаћин, који ј |
а остане и даље у служби онога, коме је у своје време образ очувао, а који му је сада, место да |
доксата, на коме су вечерали, изнесе је у башту и поче је обносити.{S} Лепосава се у залуд смеј |
и је говорио много више, него што би је у стању била исказати највештија фраза песника из Еладе |
<p>— Да спалим сотону!{S} Нечастиви је у њој, а ово је кућа христијанска! — одговори Диша и ха |
изгледа на мирбу.{S} Кир-Дума, који је у целој овој ствари тежио да измири пријатеље и да ства |
ке Дишине.</p> <p>Догађај овај, који је у самој ствари био искључиво приватнога значаја, сада ј |
прва љубав, први њезин осећај, који је у свој својој лепоти и бујности плануо и разбуктао се у |
Стаменка неким љубазним гласом, који је у исто време показивао и бригу и радост, што јој тако д |
ја крива.</p> <p>Јанићију Бику, који је у велико постао десна рука мајсторове радње, било је вр |
ину.{S} Једном ваљаном трговцу, који је у чаршији уживао леп углед, а у цркви, према митрополит |
ама на Витавари.</p> <p>— Ама, да ли је у истини то баш онај ексер? — упита мајстор Диша.</p> < |
на није дошла; обећала је и она, али је у вече изненада заболи једна страна вилице, а и главобо |
а разазна, титра ли се она с њим или је у истини она све тако мислила.</p> <p>— Ти ме не волиш. |
да неће моћи очувати тајну, коју јој је у једноме часу обећао.{S} Услед ове бојазни кира-Анаста |
ћао једном оком хлеба.{S} Хаџи-Зосим је у светим местима живео само о сухом хлебу, маслинама и |
И тек сада, када је остао без ње, он је у пуној јасноћи видео, како му је без ње пусто и како ј |
оло њих, па, докле чочеци певаху, он је у деф ударао.</p> <p>Од тога часа преста Јанићије са св |
>1.</hi> </p> <p>Мајстор Диша уживао је у староме Београду добар глас, не само међу Србима и Ту |
два израза узнемирене савести стојао је у мутваку као између два огња међу које је стављен, да |
ви ћемо тамо!“ — и тако утешен сишао је у подрум, да у један бокал оточи расола, који је он уве |
} А када га је умор савладао, отишао је у вече на Ташмајдан и у оним мрачним пећинама, где се о |
га угледаше онако узрујана.{S} Ушао је у дућан и почео весело певушити; повуче за ухо једнога |
к уништи!</p> <p>Целу ову ноћ провео је у полусну и неком бунилу, од чега је осећао бол у глави |
са, а очи са сунчаним зраком.{S} Био је у Еврејској Махали, пред једном баштом где су се еврејс |
ватила.{S} Један пар ластавица савио је у самом доксату под стрехом гнездо, из кога извириваше |
ашче, кир-Диша потпуно одевен пратио је у стопу, а од туда, преко баштенскога зида, сву ову „ли |
ти, а ћор-Ахмет му исприча све, како је у почетку поручио само једно „шише“ вина, па после, кад |
гога газде започиње занат; али, како је у мутваку не затече, то му беше још и милије.{S} Некако |
оме само.</p> <p>Да би доказао, како је у свему раскрстио са грчко-цинцарском партијом, потражи |
p> <p>Сад им редом исприча све: како је у Витавари био код пустињака, који чува свети чудотворн |
злуку не би га више познали.{S} Како је у почетку покушавао, да и у кући заведе што већу штедњу |
а уста помињу) хоће да сазна, колико је у души чврста вера хаџијска.{S} Зато он пушта ђавола, д |
ј, зете; не иде то тако лако.{S} Ено је у соби, спрема се, да пред свога домаћина не изиђе пост |
претио, докле га силна мастика, што је у ћор-Ахметовој кафани попио, не обори иа патос, где тв |
сабља да уфати; клефти да води, што је у срце!</p> <p>— А деце не је никад доста!{S} То због с |
љутине и почео корети кир-Думу, што је у опште покушавао да мајстор Дишу уведе у њихово друштв |
<p>Кира-Анастасија пребледе.{S} Што је у првом тренутку наслутила, да је Јанићије одао, сад је |
>Хаџи-Диша је био задовољан свим што је у кући и радњи затекао.{S} Јанићије му је у истини пара |
и.</p> <p>— А шта: ја хоћу?{S} Ствар је у твојој руци.{S} Ти <pb n="145" /> паметујеш за цео ес |
ко ороза једне пушке кремењаче, коју је у посао узео.</p> <p>Мајстор-Диши би сасвим ново; куд ј |
кући и радњи затекао.{S} Јанићије му је у истини пара вредео.{S} Ништа, што је за напредак радњ |
напипа, приступи просјаку, тисне му је у шаке, а другом руком прихвати га благо за плећа и пот |
још једнога младога дервиша, који му је у лечењу био десна рука.</p> <p>Око текије, у којој се |
шће размишљао о своме калфи, који му је у свему био десна рука.</p> <p>Нарочито сада, од како ј |
и освит одлазио у дућан.{S} Ручак му је у дућан слат, а у вече је заједно са тетка-Мацом и Лепо |
нека остане постидна.</p> <p>И то му је у овом хаосу узбуђења било лако рећи; али, ако га мајст |
је била као мало преплашена; када су је у цркви довели пред младожењу и метнули им венчила на г |
<p>— А ако буде кћи?</p> <p>— Бацићу је у трице; поклонићу је теби! — одговори Диша, весео, што |
, да се сачувају од срамоте, која их је у чаршији чекала.</p> <p>— Анастасија! — поче јој шапут |
ота него на твоју.{S} Имао си бре дреје у својим рукама, па што јој рече, где си их сакрио?{S} |
али им Бик увек одговори, да газда није у дућану.</p> <p>Но докле се, тога дана, међу Србима пр |
влачила у свој чаробни круг, докле није у мутваку, где му је Лепосава удесила постељу и кришом |
преседео цео дан без ћурчета и антерије у кући туђе жене.</p> <p>На ову летимичну идеју он само |
и дошле на посело неке жене, а Јанићије у мутваку туца кафу.{S} Лепосава се прикраде, па, кад ј |
буде.</p> <p>Око подне дотрча Јанићије у дућан, узбуђен и задуван од силног трчања.</p> <p>— Ш |
Лепосави задрхта рука, коју је Јанићије у својој држао; она отвори очи, погледа Јанићија и осме |
?</p> <p>Лепосава кад чу да ће Јанићије у свет, осети колико би јој тешко било да се растане од |
е као <pb n="31" /> достојан зет нације у коју се претапао.{S} Кир-Думина жена, кога је окумио, |
тка-Маца предишући и са оклевањем, које у овој прилици само надражаваше онако узбуђенога Дишу.< |
ерено хуктање, као онај шум што се чује у ковачници кад меховима ватру распаљују.{S} У овај мах |
што је мајстор Диша и сам имао прилике у своме животу да о таквим стварима чује.{S} Међутим, т |
ли од мајстор-Дише? — викале су девојке у један мах.</p> <p>— Та ућутите, сурунтије ниједне; ос |
смагло, а очи се чисто угасиле и упале у главу.{S} Па онда, он, који је умео од подне до мрака |
у, како је ко држао страну коме, бацале у тамну сенку час Дишу а час Анастасију Бенџину.</p> <p |
е да се младенци одмах по венчању уселе у кућу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Докле је |
{S} Турске власти би хаџи-Зосима бациле у апсу, а новац би задржале, и хаџи-Диша би имао само т |
не и криве јерусалимске сокачиће, докле у близини Витезде не уђоше у једну малену, таман као ће |
за тим ће урадити оно, што ће се после у песму певати.</p> <p>— Где си, море, до сада? — запит |
метовој кафани на Зереку, већ су отишле у посету лепој удовици.</p> <p>Свака од њих, руке ради, |
кталу жеравицу.</p> <p>Да остане и даље у служби онога, коме је у своје време образ очувао, а к |
увидео да му је немогућно остати и даље у овако безизлазном положају.{S} То је увиђао јасно, ал |
чим би га угледао, повукао би се дубље у радњу и од туда крвнички гледао за њиме.</p> <p>— Дус |
хом тетка-Мацином, он устаде са постеље у дућану, где је са „чирацима“ спавао, изиђе у авлију, |
се осветим?</p> <p>— Па, ето, удари ме у леђа.</p> <p>— А ти?</p> <p>— Ја ћу опет онако...</p> |
едагошких принципа, који су у оно време у јеку цветали, а и зато, да у очима свога шегрта јаче |
и децу, скупо је! — уздахну Диша, коме у тај пар прелети у памети, колики је све пут претурио |
> <p>— Уђите! — простења кир-Диша, коме у тај пар севну, да би му боље било да га је млатнуо ка |
покаже својој вереници, како он никоме у својој кући не допушта, да што противу његове воље и |
ер газда-Диша, који у своме веку никоме у очи није смео рећи ни ружне речи а камо ли узмахнути |
е остао равнодушан према свему осталоме у приватноме и јавноме животу.{S} Као имућан трговац и |
Диша одмах по прстену покушао да остане у удовичиној кући, али му је она одговорила, да то ника |
е пристајала ни за живу главу да остане у Београду више.{S} Плакала је, проклињала%, га што је |
да му она, после те казне, опет остане у кући и да се искрено покаје за учињено неверство.{S} |
лахирен, изгубио сву моћ мишљења, блене у кира-Анастасију питајућим погледом, као да је овога ч |
ебити сву присебност, само да не бризне у плач.</p> <p>Јанићије је такође немо стојао пред овом |
увише слабо да га изведе из неме дубине у коју је тонуо.</p> <p>Најзад, кад сунце поче да прижи |
, да су сви угледнији занати и трговине у туђим рукама.</p> <p>Све ове питоме особине дизале су |
срж свога живота, који га је из године у годину снажио и освежавао на истрајан рад, лежао је п |
кост, наше месо!{S} Кој па да се брине у ова чаршија за едно грцко удовица?</p> <p>— Па, па, п |
а: да ли да им прими Бога или да утекне у собу и врата забрави?{S} Али, оне су се тако љубазно |
ом светлошћу преливало преко црне иконе у углу.{S} Чинила је све, само да не мисли на оно најст |
p>Једнога дана кад га некакво пробадање у слабинама опомену на обећање, оде до тетка-Маце, те ј |
и поче тешко предисати.{S} Тупо шуштање у глави и модри колути почеше му играти пред очима; а к |
нда у Еврејској Мали памет попила, запе у грлу, и њему се учини, да ће пред шегртима зајецати, |
аже како је превртљива; али све то запе у грлу, које му се на пакост тако стегло, да је једва б |
ала за вратима и ослушкивала шта Ламбре у соби ради, одскочила у страну и на прстима отрчала ча |
е је стављен, да по својој вољи изабере у који ће скочити.{S} И сам Бог зна докле би ово ломљењ |
ашту и поче је обносити.{S} Лепосава се у залуд смејала, праћакала, ударала га обема песницама, |
се тако пажљиво и спреман вазда, да се у згодном часу сагне, како би га прелетео калуп, ако би |
ма земља мигољи и за цело би пао, да се у томе часу не ослони леђима о стабло једне дафине.</p> |
ипремао, што му је било потребно, да се у сватовима покаже као <pb n="31" /> достојан зет нациј |
-Ламбру, ипак није било пријатно, да се у њеној кући догоди какав шкандал, <pb n="105" /> те, п |
то мене питаш?{S} Зар је то лепо, да се у туђа посла мешам!</p> <p>— Тетка-Мацо, ти си поштена |
а, послао је шегрта и наредио му, да се у мутваку нађе и да остане тамо, све докле кир-Ламбра и |
ело опет да се затеже, а антерија да се у свима димензијама као и пређе распиње.{S} Шта више са |
јавили, њему се подсекоше ноге, и да се у томе часу не придржа за довратак у дућану, за цело би |
бос протрчи кроз чаршију, него ли да се у оваком оделу међу људе јави.{S} Антерија је била толи |
6" /> смео подићи; није знао како да се у овоме часу понаша.</p> <p>— Аман! — зајеца она, кад о |
нуо би кир-Диша, нарочито онда, када се у своме дућану усами и погледа, како му удвостручена ра |
да се неопажено извуче из собе, када се у тај час указа на прагу кира-Анастасија са џезвом кафе |
ешао преко зида, ама кира-Анастасија се у томе часу пробуди и поче запомагати за патролу.{S} Ма |
ђе за газдом.</p> <p>Кира-Анастасија се у тај час мајала на доксату и залевала цвеће, које је о |
е од зурла до неба јечала, разлегала се у њезиним ушима као писка покојникова, који је на после |
одговарати свима питачима, са којима се у чаршији среташе и састајаше.{S} Готово на свакоме угл |
у је мало час под кров метнуо, а она се у једноме тренутку до темеља у прах сурвала.</p> <p>Гот |
е на гробље, а Лепосава нариче, буса се у груди и довикује:{S} Ја сам крива, што се убио; он је |
, да хаџи-Диша није више знао ни шта се у кућу уноси ни шта износи.{S} А некада није се смела ч |
тако одоцнио као овога пута.{S} Маца се у истини мало забринула, што их то нема, кад а у томе у |
о постиже други резултат.{S} Обојица се у томе часу чисто преобразише.{S} Ламбре поче да се оти |
ва, да је многи од хаџија после, кад се у своју отаџбину вратио, понео такву кутију, и у цркви, |
је истицао, као што је то чинио, кад се у цркви појави београдски митрополит, Антим, по народно |
е оклевао, оде у Витлејем и, баш кад се у Вертепу пред јаслама молио, расклопи се земља и из ње |
оге и са најлепшим задовољством даде се у маштање о будућем, брачноме животу.</p> <milestone un |
русалим по децу!“</p> <p>Али не каже се у заман: где има много среће, несрећа дође.{S} Четвртог |
вост дође до последњега уха, развије се у читаву приповетку.</p> <p>Сирота Лепосава, која је у |
че да виче за помоћ.</p> <p>Јанићије се у томе часу користи забуном, штуче кроз врата и истрча |
њим? — упита гласно.</p> <p>— Сашије се у крпу, па се онда да жени, да пред сан три пута помири |
распиње.{S} Шта више сад је, (разуме се у пратњи Јанићија Бика) пролазећи кроз грчку чаршију, п |
се.{S} Кира-Мана је предвиђала да ће се у кући повратити стари дани, они, који цветаху пре Бенџ |
иша, који се такође није надао да ће се у овим заклоњеним улицама сукобити са својим бившим при |
извила леђима, да ти се чини, сад ће се у струку сломити.{S} А дебели курјук плетене косе, прек |
ни он није могао замислити, како ће се у чаршији окренути и какав ће у очима света изгледати, |
ану, на сваку кашичицу масла, што ће се у кући потрошити; кад је правио туршију од белога лука, |
па то? — одговори Анастасија и утаче се у очи своме мужу тако дрско и изазивачки, да се овај чи |
е отвори капиџик тетка-Мацин и увуче се у њену авлију.</p> <p>Како ли се у један мах и обрадова |
сташе свежим плаветнилом и разлегаше се у шумору лишћа и гугутању кумрија, дође јој лако, мило, |
задовољни свак на своју руку, дигоше се у чаршију, те да уз пут мало боље промозгају и удесе, а |
јамица што су се јављале, кад год би се у сну мало јаче насмејала.</p> <p>Рано, у зору, кад сви |
незадовољан и као утучен, вратио би се у мутвак и осорљиво одговарао, ако би га она што запита |
лете око њега неколико пута и изгуби се у сунчеву зраку; но ни један од тих звукова свежега про |
обрете, већ наже низ улицу и изгуби се у оним силним ћорбуџацима који се стицаху у чаршију.</p |
а поклоничко путовање.{S} По чаршији се у велико рашчуло да ће Диша у света места, а по махалам |
над главом самога мајстор-Дише, који се у Јерусалиму већ у велико предао побожноме опхођењу све |
ћу, били заступљени сви еснафи, који се у ондашњој чаршији налажаху.{S} И што је најважније, уз |
{S} Једном речи, прави пријатељ који се у кући свога пријатеља, као у својој, налази.</p> <p>У |
уче се у њену авлију.</p> <p>Како ли се у један мах и обрадова, кад угледа Лепосаву, како под ј |
с почетка збуњено примио позив, али се у брзо прибрао, када је видео како кир-Диша и не слути |
улицу на Зереку и Бит-пазару румени се у јутарњем зраку; па и сав послени свет, који се око ће |
трдесетнице, сав онај први бол стопи се у једну благу успомену; и само једаред месечно, када би |
збуђења, оде у свој дућан, и затвори се у собицу, да премишља што да предузме.</p> <p>Нема сумњ |
65" /> <p>После некога времена врати се у дућан, али без оне гужве, седе за посао, да ради; но |
ме се не би радо срео, изиђе и упути се у Скадар-махалу.</p> <p>Фудул-Стаменка је имала једну к |
о се обазирао на све стране питајући се у себи шта ће и куда ће.{S} Остане ли тврдо на томе, да |
њему се тако чинило, јер, враћајући се у дућан замишљен и тешко расположен, у ушима му је једн |
део „лечења“, али онај ђаво што јој се у душу увукао, тако се заквачио ноктима, да га ни за ре |
ће га, можда још данас, постићи, чим се у чаршији сазна за неверство, које је своме присноме пр |
лепоти и бујности плануо и разбуктао се у њезину срцу, да је занесе, опије, па сад да се тако н |
> <p>Кад се пробудио у јутру, осећао се у нелагодноме расположењу.{S} Лепосавина прилика једнак |
га је осећао бол у глави.{S} Налазио се у сличноме стању душевнога немира као пре готико година |
еке неки постарији дервиш и настанио се у Дервишани испод Синџир-џамије.{S} О овоме дервишу при |
</quote> <p>Јанићије је слушао, како се у даљини све више и више губе страсни тонови сетне ариј |
енакнадним губитком.</p> <p>Но, како се у мајстор-Дишином дому извршило чудо, и како је он пост |
а се, кад угледа ћерку на поду, како се у тешкоме болу савија.</p> <p>И то унесе забуну у кућу. |
све што је око себе видео, таласало се у њему.{S} У један мах учини му се, да од свега тога не |
е није чекао и онај други калуп, што се у мајсторовој руци обрете, већ наже низ улицу и изгуби |
да пружи руке ради одбране, унесе му се у лице и поче га као мачка грепсти.</p> <p>Фудул-Стамен |
ом и онај страх од кир-Дише, који му се у очима приказиваше као орјатин, који ће га на првоме с |
жвао један широк орахов лист, што му се у руци нашао.</p> <p>— Иде ли до мајстора?</p> <p>Јанић |
могу више! — јекну Јанићије и грухну се у груди. — Нема ноћи, море, када је на сну не видим; до |
аше, и њему стаде тако лако и ведро, те у мало што не поскочи, да је на ново загрли.</p> <p>— К |
ислио да му се лопови увукли у кућу, те у мало што не поче да виче за помоћ.</p> <p>Јанићије се |
Због теб да пропадним!{S} Што ми искате у кућа, ђидијо?!</p> <p>Јаукао је и претио, докле га си |
први пламен младићске љубави преобрате у „братинску“ љубав, могу знати како је и тежак и горак |
м!{S} И не знаш ни сам како, а оно дете у кућу!</p> <p>— Света ствар! — утаче се хаџи-Зосим. — |
дрекну Диша. — Ја искам да ми даш дете у кућу, а ти, место детета, кир-Ламбру — ха?!</p> <p>Ан |
ре се за собом.</p> <p>Гомила се уплете у ову свађу, па мислећи ваљда да ће се обоје потући, на |
свест; он, као да га неко гурну, улете у собу дршћући од наглога запрепашћења.</p> <p>— Доста, |
а престанем ићи тамо! — помисли и крете у дућан.</p> <p>У дућану је седео скрштених ногу на ћеп |
>Па где је сада тај „памјатник?“ Зађите у старо београдско гробље, идите оном хладовитом стазиц |
оја се налазила близу Гетсиманске Баште у једној старој гробници.{S} Али зато набаса хаџи-Зосим |
рече кира-Анастасија и од једном прште у онај необуздани и ведри, детињи смех, — када поче пре |
ељиту фигуру свога мужа и на ново прште у смеј.{S} Сигурно је замишљала, како би то изгледало, |
ио пред њезиним сузама и претњом, да ће у Дунав скочити.</p> <p>Тако га је на улицама затекао и |
нићија, он је био потпуно уверен, да ће у томе погледу постати не само десна рука тетка-Маци, н |
алиму приказало, наговестивши му, да ће у скоро постати <pb n="7" /> „родоначалником“ многоброј |
је требала једна одлучна мисао која ће у часу постати дело.</p> <p>Све је то опажао кир-Ламбре |
ако ће се у чаршији окренути и какав ће у очима света изгледати, кад ствар пукне по Београду.{S |
и у својој кући.{S} И тај страх, што ће у своме дому видети мртваца, задржа га, те, место да од |
оносили од куће шегрти, пре него што ће у вече заклопити <pb n="213" /> ћепенке и поћи кући, сл |
спољна обућа навуче.{S} Кад човек хоће у собу, изује па прагу обућу, да застирке не би прљао, |
> савете добивао, избегавао.{S} Из куће у дућан и обратно, и то увек сокачићима где се могао на |
а наредио, да пази на радњу и што чешће у дану тркне до куће, те да се кира-Анастасији нађе, ак |
ра још стидљивије удовица и уводи гошће у собу. —</p> <p>Докле се ова посета двеју кума вршила, |
216" /> није могао ништа без тетка-Маце у кући и Јанићија у дућану.{S} Кад би му их когод одузе |
ава је села на столичицу, заронила лице у шаке и горко заплакала.{S} Плакала је као да некога с |
и шапатом Лепосава и још више саже лице у своје плетиво.</p> <p>— Од кога те је срам?</p> <p>— |
Хоћу! — одговори Лепосава и окрете лице у страну, да јој Диша не угледа, како јој у томе часу л |
ча из собе, оде удно баште, зарони лице у шаке и поче горко плакати.</p> <p>Мацино гласно нариц |
помоћи, паде на миндерлук, зарони лице у јастуке и поче нагло јецати.{S} Пред очи јој изиђе св |
ад и последњи звук ишчезну, зарони лице у шаке и горко зајеца.</p> <milestone unit="subSection" |
дан биволар, који је дотеривао биволице у Београд, није нашао на путу, примио га и довео у Беог |
продера се супруг и подиже обе песнице у вис.</p> <p>Кира-Анастасија пребледе.{S} Што је у прв |
ао доћи и на таку мисао, да ноћу ускаче у кућу једне удовице.</p> <p>Но мајстор Диша није био о |
онако подеран и изубијан од пада замаче у сокаче.</p> <p>— И ето за тај посао, што је она викал |
а, па за тим окрете леђа и журно замаче у град.</p> <p>На првоме конаку, где ће ноћити, хаџи-Ди |
пред свима обрука!</p> <p>— Иде! — рече у себи, кад угледа мајстор-Дишу и од неизвесности претр |
премеће бројанице по руци, упаде шегрче у собу.</p> <p>— Шта је?{S} Нађе ли га? — запита Диша о |
амо, он се преплашен и клецајући довуче у башту.{S} Јанићије, већ стишан од прве навале, седео |
авлији, али, када га она угледа, штуче у мутвак, да се с њиме не сретне.{S} То га је већ косну |
Мајстор Диша ћуташе и замишљено гледаше у ону икону, пред којом се Маца побожно крстила.</p> <p |
запиташе је друге и радознало погледаше у њу.</p> <p>— Па, ето, тетка-Маце; она зна и више.</p> |
да паде у постељу и тако цео дан лежаше у бунилу и несвести.</p> <p>Маца се озбиљно препаде за |
е кришом измењали, још га и сада држаше у неком заносу, те је ишао као по сну.{S} Све му се чин |
очекивањем, испуњеним страхом, звераше у тетка-Мацино равнодушно лице.</p> <p>— А што ме питаш |
насмешено лице.</p> <p>Девојке отрчаше у дубину баште са посластицама, а Јанићије, кад оста са |
песмица, коју ономад зачу, а која беше у то доба нова:</p> <quote> <l>„Да ли знаш како се зове |
да намлати!</p> <p>Али сва та вика беше у залуд.{S} Хаџија је сахранио свога калфу.{S} И ако ни |
вити газду.</p> <p>Али његова мука беше у залуд.{S} Кад се околишећи приближио ћепенку мајсторо |
дна... једна...</p> <p>Али Диша не беше у стању да изусти ову реч, већ се окрете и пође на улиц |
ако, да о трогодишњем парастосу не беше у чаршији ни једнога човека у антерији од ћитајке, који |
ке, него се, као и кир-Ламбре, пољубише у уста, а за тим поседише још неко време, да се нахвале |
з ове проклете вароши, да се никад више у њу не врати.</p> <p>— Отићи ћу, али ћу јој рећи све.{ |
лас износи.</p> <p>Лепосави се све више у грудима стезаше.{S} По свему овоме њој се чинило да њ |
натраг Барјак-џамији.{S} А што је више у те мисли западао, све се више кајао, што <pb n="78" / |
је то погани милет, што не верује више у Бога и пљује на свете утвари?</p> <p>— Море, не пазар |
p>— Ни врана коска да ми не донесе више у овај пусти Београд! — Ватра да га изгори! — уздахну к |
јобилније муштерије, неће завирити више у његов дућан, те тако ће, мало по мало, вратити се на |
докле између густих ћепенака не завише у један ћорсокак баш до Синџир-џамије.{S} На самоме угл |
ага песма, дође међу ове и тако ударише у пијанку и певање, да се чак и њему — кафеџији — учини |
свим не обухвати и док се не претворише у сами пепео.</p> <p>— Знала сам ја то, да ћеш ми кад т |
-Мацин.</p> <p>Тога пустињака не нађоше у његовој испосници, која се налазила близу Гетсиманске |
груди, које, чим Маца и Лепосава уђоше у кућу и заклопише врата, распучи, те им даде маха, да |
/p> <pb n="221" /> <p>Она двојица уђоше у крчму, а Јанићије сам са Циганима удари на Јалију.</p |
ачиће, докле у близини Витезде не уђоше у једну малену, таман као ћелија, собицу, чији зидови б |
ко, и не мислећи, ноге га саме однесоше у шибљак, а руке се пружише за очима, које им показаше |
довичине, и саме се ражалише и бризнуше у плач, па онда онако уплакане почеше грлити и љубити к |
, и у које је сву наду полагао, букнуше у пламен.</p> <p>— Добро је, паметно си урадила, Мацо, |
<p>Неколико несташних девојака прснуше у кикот.</p> <p>— Таман?{S} Па то за онај гоч?</p> <p>— |
ена из авлије, а оне, кикоћући, прхнуше у башту добацујући једна другој по коју веселу досетку |
освета, него ли да је кир-Думи забо нож у срце.</p> <p>— Зашто бре, кир-Диса, зашто да ја плаћа |
је сада, место да га награди, забио нож у срце, на то није хтео ни да мисли више.{S} Извадиће с |
адовољство Дишино бивало је све веће, и у колико се више Лепосава на његове очи развијала, у то |
погледа мајстор-Дишу.</p> <p>Међутим, и у чаршији, која је у недостатку других разговора претре |
о их је некада готовим новцем платио, и у које је сву наду полагао, букнуше у пламен.</p> <p>— |
отаџбину вратио, понео такву кутију, и у цркви, на служби Божјој, често је вадио иза појаса и |
руци.</p> <p>— Е, нека је со стрекја; и у здравје и весеље да дочекате дечица, па како пилињи о |
да га когод не би запитао што о томе; и у опште био је збуњен и сав утучен.{S} Од како је врати |
углед у еснафу, па је <pb n="142" /> и у томе нехотично успео.{S} И не само да се осветио кир- |
> <p>— Боже дај!{S} И време му је, да и у нашој кући дете заплаче!{S} Па сада, ћерко, не лени с |
и.{S} Како је у почетку покушавао, да и у кући заведе што већу штедњу и да на драмове одмерава |
аше, како је долазила кира-Анастасија и у оној собици плакала и молила Јанићија да јој врати др |
у песму је Лепосава врло често певала и у мутваку, а Јанићије би често, помажући јој, код после |
по обичају изу јеменије пред вратима и у танким мествама уђе у собу.</p> <p>— Кали-мера, кир-Л |
из куће износим?! — зајаука хаџи-Диша и у страху, да се то баш овога часа не догоди, побеже у д |
аповести.</p> <p>А када кир-Диша зађе и у подрум, да прегледа туршију, кира-Анастасија стрча са |
мшика.</p> <p>Диша стојаше неко време и у радости и у некоме мутноме расположењу, док тек Маца |
шом измири, а он као и до сада остане и у будуће са Дишом добар пријатељ, то му не остаде друге |
да утростручи свој капитал, те да се и у томе изједначи са кума-Думом, ипак је један, до душе |
добар час, саже, те га калуп прелете и у мало што не погоди једнога пролазника, који у томе ча |
У исти час врата се полако ошкринуше и у собу се промоли кир-Думина глава.</p> <p>— Добар вече |
дивља, унутарња борба почела опадати и у својим облицима почела се ограничавати, докле се није |
никако не знамо, шта ће се то десити и у коме часу. — Да речем, да се кајао, што је обећао Ана |
p>Диша стојаше неко време и у радости и у некоме мутноме расположењу, док тек Маца одшкрину вра |
уке.</p> <p>Кир-Ламбру прођоше жмарци и у мало што не дрекну.{S} Учинило му се, да га је за рук |
догоди се случај, који му отвори очи и у потпуној наготи показа, какво се мишљење о њему по ча |
већ и у Влашкој, па ако је нужно чак и у Галцу.</p> <p>Ма да није знао ни где је Галац, ни как |
насмејаних очију, са оним младешчићем и у шареним шалварицама, из којих је несташно извиривала |
шен оним одлучним изразом Јанићијевим и у жељи, да се виком спасе од нападача.</p> <p>Неколико |
владао, отишао је у вече на Ташмајдан и у оним мрачним пећинама, где се обично београдска дечур |
ом надвијала зла судба, потпуно сплео и у страху од могућне несреће, чим би му се дало, побегао |
p> <p>Међутим докле се он овако ломио и у нерешљивости својој вртео око својих мисли као вртешк |
да осмотри је ли све у реду; завирио и у мутвак, где је Јанићије стојао и очекивао на заповест |
оту кир-Дишином.{S} Све се то опажало и у дућану и на самоме мајстор-Диши.{S} Дућан је проширио |
дошао, она га је осетила инстиктивно и у грудима јој тако живо закуцало, да у мало није упусти |
ој кући, наста такво стање, да се већ и у комшилуку почело о томе расправљати.</p> <p>Кира-Мана |
о прстена означено, они могу бити већ и у Влашкој, па ако је нужно чак и у Галцу.</p> <p>Ма да |
А докле је тетка-Маца обносила водицу и у свакој кући задржавана, бар док једну кафу не <pb n=" |
као да не сте из пожаревацко!</p> <p>И у такоме правцу говорио је кир-Дума још дуго и дуго.{S} |
м она не би ништа казала, баш и када би у истини што знала.</p> <p>Али то није сметало комшилук |
ртељчици и плавоме фистану, добивала би у лицу неки тужан израз, како то у опште одговара удови |
сада весело певао, па на сељаке, кад би у дућан тек онако нагвирили, мукнуо као бик и кроза цел |
а изашао.{S} Нарочито се мрштио, кад би у дућан ушао кир-Ламбре, да види шта раде и да му обрат |
је прави Грк; а да му се простота не би у очи подсмевала и подмигивала, што се толико повео за |
а не паде на ум да га њоме ожене, он би у тој жељи провео цео век, а не би ни покушао да је у д |
несреће, чим би му се дало, побегао би у дућан, само да би избегао оно што се може десити.{S} |
убедљивије разлоге мозга, размахнуло би у томе часу, заошијало на све стране и развејало ледену |
Јанићије приступи руци, па га и пољуби у лице, — Знала сам ја да ћеш се ти вратити.{S} Али то |
Диша се опрости са свима, пуницу пољуби у руку, а она њега у чело, и лађа се отисну.</p> <p>Дуг |
да се сад, овако оцрњен и смешан, јави у свету, ради своје одбране, страшила га.{S} Кад би мог |
морали вазда ове сељаке да мећу о слави у чело софре, те тако изгледаше као да они то славе, а |
ти јастук, што га понесе, да га постави у чело миндерлука и тако, као занета, оста насред собе |
равили на уважење, па први у колу, први у песми.{S} Кира-%Анастасија међу кумама смерна и стидн |
хнитали, заборавили на уважење, па први у колу, први у песми.{S} Кира-%Анастасија међу кумама с |
лановима и грудима и он му рече:{S} Иди у Вертеп Витлејемски и прими свети ексер.{S} Пустињак н |
атко време изађе из собе, да нешто види у мутваку, те тако Диша и Лепосава осташе сами.</p> <p> |
ео је да промишља, почело је да се буди у њему нешто озбиљно, натуштено, које му, из неке мрачн |
да му ни највећа цепидлака, која тражи у јајету длаку, не би имала шта замерити.{S} Чим је вид |
емаљског брака!</l> <l>И тој, која лежи у тљености,</l> <l>Сузом горком орошава кости!“</l> </q |
— То је због тога, што свети ексер лежи у њему.{S} Снагу своју чудотворну он је дао и овоме пам |
</p> <p>Јанићије не мога више да издржи у овакоме положају.</p> <p>— Ко ће да те убије?{S} Ја н |
-Ламбри да допустиш да и од сада долази У кућу.</p> <p>До овога часа кир-Диша се бар колико тол |
/p> <p>— Па ти му реци да нам не долази у кућу више; зашто ће нам он?</p> <p>— Ви’ш ти ње!{S} А |
а што се баш њега тиче.</p> <p>— Улази у дућан!</p> <p>Јанићије прекорачи праг страшљиво и нађ |
о сте? — пита Дума, али никако не улази у собу, но, како је промолио главу и пружио једну ногу |
за њиме.</p> <p>— Дуса да ти се испрзи у паклена мука!{S} А-ах, рогата биволица една, сас моји |
предлогом.{S} Да ли је кира-Анастасији у опште годило да се уда за кир-Дишу или не, то је тешк |
што не погоди једнога пролазника, који у томе часу наиђе. — Јанићије није чекао и онај други к |
ај изиђе на поље.</p> <p>Али Диша, који у истини беше пребледео од учињенога дела, није имао ка |
ма, али опет хлеб; јер газда-Диша, који у своме веку никоме у очи није смео рећи ни ружне речи |
еном прошао, треба да се зна, јер стоји у јакој вези са оним што је после било; а то ће нам, на |
ти удовици, тек да види, не оскудева ли у чем и, као први комшија и мушки глава, да јој обрати |
бубањ), да се не зна где је шири, да ли у леђима или у појасу, да му је лице као накалаисана те |
тети, обузе га свега и Бог зна не би ли у овим топлим оковима остао тако цео дан, да у исти мах |
што је први пронео глас, не зна се, али у велико се веровало да ће мајстор Диша да се ожени Леп |
сти Јанићије да се потпуно изјасни, али у тај пар уђе тетка-Маца у мутвак.{S} Лепосава брзо поч |
у пристојност према своме мајстору, али у исто време њу је обузимало неко друго осећање, које ј |
.{S} Он и без допуста пође доксату, али у томе и Маца изиђе, само не више онако весела, него за |
да је потражим! — помисли једаред; али у тај исти пар дође му на ум она њезина претња и велики |
и поштено ни лепо то што сада ради; али у истоме часу створи му се кира-Анастасија и Ламбре, и |
ре, да јој се освети, да је уништи; али у исто време и да му без ње нема живота.{S} Једном речи |
као смушен, не би ли је расвестио; али у залуд.</p> <p>— Лепосава! — јаукну још једном, и онда |
да не мисли на оно најстрашније.{S} Али у заман; ту у глави урезала се једна слика, па, зажмури |
м песницама полете, да је удари.{S} Али у који час налете, кира-Анастасија га удари ногом у трб |
да га хале и вране растичу!“</p> <p>Али у кућевном домазлуку не би га више познали.{S} Како је |
{S} Чак и родитељи, када су децу давали у руке мајстору, говорили су: „Твоје месо, моје кости; |
ије!</p> <p>А цигани су ревносно лупали у гочеве, а она писка, што је од зурла до неба јечала, |
/p> <p>А докле су они овако разговарали у гомили овога света, хаџи-Диша је достојанствено стоја |
моја кућа; доста сте без ћирија седели у њу, сад нема више! — одговори Анастасија и залупи вра |
о је био самохран, одлучи, да се досели у Београд, те да последње дане живота проведе код свога |
не зна где је шири, да ли у леђима или у појасу, да му је лице као накалаисана тепсија, и Бог |
када, када се с њиме, било на чешми или у махали, буд за што покавжила и побила.</p> <p>И то но |
.{S} До тога времена сви су еснафи били у цркви заступљени својим барјаком, само папуџијски есн |
</p> <p>Али, ако су се кумови и сложили у томе, није било баш тако лако пронаћи прилику, која б |
орије човека, чији су се идеали стопили у једну сврху, да се ороди са племенитим потомцима клас |
је, па премислио да му се лопови увукли у кућу, те у мало што не поче да виче за помоћ.</p> <p> |
те једно то, што би могао пасти патроли у руке, ако на улици заноћи, а друго јака глад, која га |
ројати.{S} Она непојамна врева од мисли у његову запаљену мозгу, када би хтели да је уподобимо, |
тавио за собом, претворили су пријатељи у готов новац, те тако, после неких обрачуна, што их је |
у та јабука! — смеје се Думиница и пиљи у вазда насмејане очи лепе удовице.</p> <p>— Кој па да |
<pb n="197" /> из које си дошао, да ми у браду поганиш?{S} Јесам ли ја Френк, шта ли, да се ба |
/p> <p>— Дете! — помисли Диша — и да ми у дућану не буде штете!</p> <p>И када дотаче пољупцем в |
<p>— Зашто: не бива?</p> <p>— Мори, ни у хамам без пестемаљ не ходим!{S} Срам ме фаћа! — одгов |
че одмеравати очима као човека, кога ни у шта не рачуна.</p> <p>— Образ да ми погазиш?{S} На мо |
мајстор Диша не би боље вршио.{S} Па ни у самој кући мајсторовој није се Бог зна како осећао не |
p>Овај пуки случај, коме се Јанићије ни у сну није надао, учинио је за њега много више него ли |
и забезекну се пред гласом, коме се ни у сну није надао.</p> <p>— И друго, па опет син! — викн |
е и цинцарском језику, тако, да више ни у кући ни у чаршији није говорио друкчије већ грчки или |
толико је овладала њиме, да јој више ни у шали није враћао ударце, када би га ова својим пуначк |
баша свога еснафа.</p> <p>О Лепосави ни у сну није помишљао да је начини устабашиницом.{S} Ма д |
ском језику, тако, да више ни у кући ни у чаршији није говорио друкчије већ грчки или цинцарски |
а на својим леђима изнесе.</p> <p>Но ни у удовичиној кући није било друкчије.{S} Кад је Јанићиј |
мо, газда-Јанићије! — одговараше Цигани у глас, удесише жице и враћајући се лагано истим путем, |
рат, па сада не зна ни како да се брани у махали од својих сународника, ни како да изведе ствар |
скочи у страну.</p> <p>Збуњени и црвени у лицу стојали су обоје сада једно наспрам другога.{S} |
омињемо, таласају се ваше спокојне сени у дугим антеријама емир-боје ћурчетима, оперваженим жут |
о, како треба да се њих двоје о младини у башти појаве.{S} Она се дубоко замисли и поче радозна |
прекрсти се и скромно се поклони икони у куту.</p> <pb n="179" /> <p>— Ко ће као Бог!{S} И сам |
ривремено, ради куповине еспапа, уклони у Галац или Цариград, од куда су ондашњи трговци доноси |
ре лежи иа улици, а антерија му се топи у крви.</p> <p>— Кир-Диса је диваљ човек — Србин је, бр |
пи.</p> <pb n="59" /> <p>Јанићије ступи у хладовиту авлију, пуну османлука и зеленила, иза кога |
радо слушала Јанићијева пецкања, удари у смех, а и Лепосава се зацени од смеха представљајући, |
{S} Кира-Анастасија <pb n="54" /> удари у свој неуздржани смех, кад зачу шта јој муж захтева.</ |
рно ћути, она покри лице рукама и удари у плач.</p> <p>Јанићије не мога више да издржи у оваком |
p>— Па троје их је! — рече Маца и удари у смех.</p> <p>— Шта-а?...</p> <p>— Троје... три сина!. |
не доврши шта је хтела рећи, већ удари у такав хистерични плач, да му требаше повише времена, |
а не буде! — помисли, а пламен му удари у образе.</p> <p>Сутра дан дође мајстор Диша у дућан, с |
журно у авлију кира-Анастасије, завири у мутвак, па кад не нађе тамо газдарицу, он извади онај |
овакав из чаршије дошао?</p> <p>Завири у мутвак, али, кад је ни тамо не нађе, шкрипну зубима.{ |
о, нека!{S} Ама од данас да не пригвири у мајсторову кућу.</p> <p>И да је ма какве жртве још за |
е, куда ти нишаниш? — смеју се мајстори у Гушанчевој кафани; и тек после ове пакосне напомене п |
н три пута помирише, а после да то носи у недрима као своју хамајлију.</p> <p>— И то ће јој пом |
ућур Богу!“ — а полако да кажеш: „Со ти у очи, а болест у ложичице“, и три пута да хукнеш за њо |
И тебе сада искушава ђаво.{S} Метнуо ти у срце бригу и страх за радњу, само да те одврати од по |
слиш, не видим ја којим очима гледаш ти у Јанићија и како ти побелеше, бленући у капиџик, кад ћ |
већ; а кога судба једаред само дохвати у своје незграпне шаке и почне да га меси, тај се не от |
сажаљиво поче климати главом и гледати у Дишу. — А ви верујете што се, по свет прича?</p> <p>— |
искрснути мајстор и какав ће изгледати у лицу.</p> <p>— Ако је одала, онда да бежим из ове чар |
тим све жустрије и јаче песницом лупати у врата, да се од удара тресла.</p> <p>Али из куће ни ж |
ор, када се он једва вукући ноге, врати у дућан.</p> <p>— Однео сам, мајсторе! — одговори Јанић |
десет дана да издржи, а да се не врати у овај „црни“ Београд, где му је било све тако горко и |
вале; неки га и саветоваху, да се врати у Јерусалим, те да код власти оптужи хаџи-Зосима.{S} Ал |
ља.{S} Понеки од познаника Срба наврати у дућан, тек колико да из Дишиних уста чује, зашто је в |
а истрча на улицу, да кога било наврати у кућу.{S} Разуме се да по комшилуку није смео тражити |
да ће се правдати, па, можда, и утерати у лаж и Јанићија и тетка-Мацу.{S} Очекивао је све друго |
ати, а тамо на небу то ће ти се уписати у највећи грех и неће ти се опростити.{S} Ето, тебе ђав |
дељу дана не смедоше се путници укрцати у лађу због буре, која је на сав мах беснела; а када се |
не да ме овако послужиш, па ћу те узети у радњу за ортака.“</p> <p>— Зато га и волим, као да ми |
несреће, да је свети човек морао узети у помоћ још једнога младога дервиша, који му је у лечењ |
— уздахну Диша, коме у тај пар прелети у памети, колики је све пут претурио и што се до сада и |
ћи, да стече домаћицу, која ће му унети у кућу мир и задовољство и до године, ако Бог да, насле |
амо, пре него што ће целивати, изјавити у себи какву жељу и часни ексер би му је одмах испунио. |
је сасвим друго: да ће му жена ударити у плач, да ће га преклињати да је не убије и да јој пог |
брзо се наже над огњиште и поче пирити у ватру, пред којом су били престављени лонци и рантлик |
о поверити и његовом помоћи разбистрити у глави онај хаос, који му је сметао да буде онако веда |
n="72" /> узе са једним шегртом уносити у дућан коже, и готове јеменије, које су вас дан пред д |
да ће га она курталисати беде и вратити у дућан; а гледај ти сада, како изокренула, као да је н |
а врелина.</p> <p>Морао се ипак вратити у дућан.{S} То је осећао кроза сву буру своје душе; а т |
почела нагло венути и потајно довлачити у кућу неке чињарице, које су јој редовно у њезину душу |
рице, шта то радиш? — Ево, ту су шегрти у дућану, видеће.</p> <p>— Хоћу да се давим...{S} Леле. |
.{S} Јако се плашио смрти, па још смрти у својој кући.{S} И тај страх, што ће у своме дому виде |
онај углед, који је до сада имао, пасти у прашину.{S} Једном ваљаном трговцу, који је у чаршији |
и пространа плећа одаваху силу младости у свој својој бујности, дође јој као некада, када се с |
ти тако бездушан, да ме без ичега пусти у бели свет! — мислио је уз пут Јанићије, а што се више |
ubSection" /> <p>Лепосава се умела наћи у своме новоме положају.{S} Као права газдарица опходил |
јстор Диша.{S} Од детињства још служећи у Грко-цинцара на занату, Диша је постепено примио све |
ос мерос, кир-Диса! — рече Дума улазећи у дућан и дотакнув се руком чела.</p> <p>— Бог добро да |
ку, изјави да ће јој са просиоцима доћи у прву недељу, те да дотле, ако има што, по кући спреми |
га ми! — одговори Јанићије одмеравајући у исто време за сваки случај пут до врата.</p> <p>— Ама |
ти се допада? — запита Диша, уживајући у њеној забуни.</p> <p>Лепосава климну главом.</p> <p>— |
Анастасија.</p> <p>Анастасија гледајући у запрепашћено Ламбрино лице, почела је осећати инстикт |
р-Дума дижући фес с главе и погледајући у небо.{S} Али Диша је већ далеко одмакао, завио за сок |
.</p> <p>Премишљајући, управо осећајући у себи сву ову навалу мисли, ишао је Јанићије ногу пред |
е по Главној Чаршији и Зереку, бацајући у присенак оне српске сиромашне дућанчиће по окрајцима |
а на прагу дућана, очевидно савлађујући у себи сувишну збуњеност и страх и трудећи се да се кол |
у Јанићија и како ти побелеше, бленући у капиџик, кад ће да га отвори и дође.{S} Јанићије је м |
милу. — Нећу!{S} Шта ми требају мртваци у кући!{S} Ено му полиције!{S} Несрећник један!{S} Шта |
Квасио јој главу сирћетом, помагао Маци у свему око болеснице, држао је по читав сат њезину вре |
о своје „чираке“, да се нађу тетка-Маци у послу, а он је седео у радњи по цео дан.{S} Није имао |
ћу, одма ћу!... — и тиснувши девојчици у шаку пару, изгура је на капиџик, али је на улицу не п |
ужби или да своје прсте почешће завлачи у лонац где се ручак кувао, ту би обично варјача утерал |
да се један Србин <pb n="35" /> увлачи у њихово друштво.{S} Кир-Дума је муке мучио; навукао се |
прекорачи праг страшљиво и нађе се очи у очи са мајстором.</p> <p>— Шта је, бре? — Како си ми |
р-Дума се мало искашља и, окренувши очи у страну, започе:</p> <p>— Еле, просло три године!</p> |
одупре шакама о његова плећа и одскочи у страну.</p> <p>Збуњени и црвени у лицу стојали су обо |
у ухватио кир-Диша, трже руку и одскочи у страну.</p> <p>— А-а!{S} Шта искате ви? — викну изнен |
еђа, па одатле на зид и таман да ускочи у њезину башчу, опучи му се камен под ногом, те се сроз |
оји поживе с њоме три године и, умревши у шездесетдругој <pb n="9" /> години, остави уцвељену м |
начини од њега малу лоптицу, па то уши у једну крпицу и предаде му.</p> <p>— Узми и хаирли!{S} |
помилује, приши му једну ћушку, да овај у мало што не испусти обе ћупе да се разбију.</p> <p>— |
е подаје материнскоме болу.{S} Деца јој у неколико замењиваху кћер; а то је, ипак, била каква т |
страну, да јој Диша не угледа, како јој у томе часу лице запламте.</p> <p>Била је у томе часу т |
ћу, али ћу јој рећи све.{S} Пљунућу јој у очи, па нека остане постидна.</p> <p>И то му је у ово |
пар, догађало тамо; тетка-Мацин долазак у дућан и онако срдито захтевање, да јој мајстор Диша о |
ла кадра ни толико, да се за који часак у његовој глави скраси.{S} Од свих му се најподеснија ч |
а се у томе часу не придржа за довратак у дућану, за цело би пао на земљу.{S} Пожурио је кући, |
је тичице!{S} И зар нисам ради тога чак у Јерусалим ишао?{S} Камо среће да ти је мати сањала он |
очила у страну и на прстима отрчала чак у мутвак, да се <pb n="99" /> ма у каквоме послу нађе, |
дњу, а ово троје деце, ради које је чак у Јерусалим запео, шта би тек од њих било!</p> <p>Тетка |
она вртоглавица, те несвесно одлете чак у Еврејску Махалу.{S} И снажни мирис густога каранфила, |
обоје изгубиш.</p> <p>— И зато сам чак у Јерусалим ишао; зато сам се толико истрошио, да мртва |
поверавати пошти, која се налазила тек у првим зачетцима и била тако неуређена, да су се писма |
Ето и ја тако; донела сам Лепосаву тек у четвртој години.{S} А колико је њих жена, што по десе |
битна намера да врати газдарици цванцик у руке и да јој каже, да ће све одати мајстору, јер збо |
му дао.{S} Ама ни овај чудотворни памук у коме лежи свети ексер, не би му за ту суму дао.</p> < |
осматрао у гвоздењачи наслагани капитал у разним кесама, кесицама и другим замотуљцима.</p> <p> |
у и неком бунилу, од чега је осећао бол у глави.{S} Налазио се у сличноме стању душевнога немир |
акво философ!{S} Као да га и сад гледам у оно његово болта.</p> <p>И оба пријатеља Бенџина обор |
а више ни да му заповедим што, сама сам у кући, а он као ајдук наслони се о обрамку, па само зв |
ед мајстором ћутао; али, кад је био сам у мутваку, онда је отворено и без зазора разговарао о м |
ам!{S} Овде ме срамота да останем; идем у свет.</p> <p>— Зар због оне ороспије?</p> <p>— Морам. |
звезде и месеца, да те не виде с мужем у башчи, а не срамиш се да те шегрти гледају са туђим ч |
ли људи, као људи, ступише са Јанићијем у објашњење, па, када се уверише да није ничему крив, р |
ир-Диша.</p> <p>— Ела-те, да вас гурнем у трбу! — одговара Ламбре.</p> <p>— Пушком ћу ја тебе! |
шта имам а шта немам.{S} Са оним имањем у Пожаревцу и овим, што сам ја стекао, имам на двеста х |
лемена и да се подражавањем и опхођењем у животу јако приближе потомцима јелинских и римских фи |
без деце, са једним руменим младешчићем у самом куту доње уснице, и јелечетом, за које сте мора |
цу, која је, заједно са тим младешчићем у левоме куту доње уснице, постала већ предметом једне |
ла, да онако учиниш?{S} Ја ћу да скачем у Дунав — ја не смем...</p> <p>— Ја нећу да мени нико к |
ћ чуо за цео догађај, разуме се, сасвим у другој форми.{S} Чуо је како је кир-Дума стао да псуј |
и хтео кира-Анастасијине паре да уложим у еспап...</p> <p>— Е, кој вам па за то смета? — Чија ж |
а година, како ја сваког празника носим у цркву тамњана и палим свећу пред Богородицом и метани |
ир прелестни влада,</l> <l>А над гробом у тузи се гуши</l> <l>Вјерни супруг сред жизненог мрака |
и ја плаћам.</p> <p>— Шта ћу ја с тобом у Галац? — зачуди се Јанићије.</p> <p>— Да се склонис и |
зло, да те Бог сачува!{S} С оном првом у мало што не учиних русвај; ама срећа моја, што ми дођ |
налете, кира-Анастасија га удари ногом у трбух тако јако, да он јаукну, ухвати се обема рукама |
ним, кад га кира-Анастасија удари ногом у трбух.{S} Истина, Лепосава није помислила на тако што |
отле устручаваше, уђоше једна за другом у авлију кира-Анастасије.</p> <p>— Ели сте ради гостима |
нуо и да је заједно са кира-Анастасијом у Галцу, где је отворио малу бакалницу, а у <pb n="114" |
е да те шегрти гледају са туђим човеком у соби.</p> <p>— Шта кажеш? — подвикну Анастасија.</p> |
ој је донео за спомен; подигла је руком у вис, загледала са сваке стране и дивила се везу на ру |
лепом Гркињом начинила је потпун прелом у животу кир-Дишином.{S} Све се то опажало и у дућану и |
ка еснафски барјак са светим Спиридоном у дугачкој седој бради.{S} Сад је и хаџија обрастао у д |
ајпријатније, али се диже и пође за њом у собу.</p> <p>Кад приклопи врата, кира-Анастасија га т |
очима руци Дишиној, коју је он пред њом у вис уздигао.</p> <p>— Ово теби; ти да га носиш, а ја |
али сада не тако стидљиво већ с осмехом у очима, које слободно гледаху у очи Дишине.</p> <p>— А |
гра срце од задовољства, улази са Мацом у собу и ведро гледа око себе.{S} Не потраја много, па |
клањати и крстити пред једном иконицом у соби.{S} Тиме је он исказивао захвалност <pb n="191" |
је кир-Дума и туцао се од муке песницом у главу.</p> <p>Сутра дан Дума је отишао суду, да још с |
алијско расположење, бубнуо се песницом у груди и онда узвикнуо:</p> <p>— А, а! — Турчине, - бр |
ом кићанком на глави, па га удари кишом у трбух, обори га и леже на њега.</p> <p>Јанићије се то |
му толико заглухнуле слух и толики шум у глави подигле, као ова једна реч: „То ће ти бити мајс |
теља.{S} Но стриц и ако није био позван у сватове, кад је чуо да му се синовац оженио, а како ј |
ко од нежењених људи неће ићи сваки дан у кућу, где има девојке за удају, за бадава.</p> <p>— А |
<p>— Болан ли си?</p> <p>— Нисам болан у снази, ама ми душа болује.</p> <p>— Зашто, џанум?</p> |
ије имао.{S} Без жене остао је самохран у свету, а живети до века тако без жене и без икакве на |
десило, па се чисто смрзао, држи прстен у руци, премеће га и загледа и очекује, неће ли му газд |
и од оних жена чији живот беше посвећен у свему своме мужу, кући и деци, ако их је Бог дао.{S} |
вори ни речи.{S} Помисао, да је затечен у овакоме стању у туђој кући, обузела му је сва остала |
р и имућан газда може постићи, то је он у грађанству и своме еснафу постигао на своју радост и |
овде боримо са нечистом силом, дотле он у наше радње шаље по једнога анђела, да нам имање до по |
, после трогодишњег парастоса, бахну он у кућу кир-Ламбрину, по обичају изу јеменије пред врати |
усрдније, то се он све чвршће усађивао у њој.</p> <p>И тако у овој одличној и од све грчке мах |
адожење и младе, мајстор Диша је пливао у дупломе задовољству: ожениће се најлепшом удовицом, к |
је је кришом, кроз три године, убацивао у башту младе удовице.</p> <p>— Елем, ви ћутите кир-Дис |
јој, често је вадио иза појаса и пљувао у њу, тако да је сваки од црквара могао разумети, како |
е са гужвом кир-Ламбринога одела стигао у дућан и сав збуњен прошао мимо оба шегрта у собицу и |
ку а да се не макне, сада се није могао у дућану ни „черег“ сахата на једноме месту скрасити.</ |
је толики углед, да се њезин глас могао у многим кућама сматрати као глас ма кога важнијег члан |
очи развијала, у толико је већма падао у неразумљиву срџбу.{S} Младост, набрекла свежином, кој |
ије запевао световне песме нити западао у слично одушевљење, онако пресит завали се и сам на уз |
а ћепенку и неко време замишљено гледао у зид; најпосле извади дуванкесу, сави на колену цигару |
до једне симиџинице и тамо жељно гледао у онај хлеб и симите, који су се пушили по ћепенку.{S} |
<p>Мислио је испрекидано и тупо гледао у она комшијска врата, иза којих је извиривало девојче |
ко се скљокао на њега и блесасто гледао у Јанићија, који је са страхом очекивао, шта ће се са м |
кир-Дума спрам њега, забезекнуто гледао у кривоклетника и само што није залелекао за изгубљеним |
ао шта да предузме.{S} Он је већ гледао у мислима како његов кир-Ламбре лежи иа улици, а антери |
и дан, кир-Диша је све жудније погледао у насмејане очи своје жене, очекујући да му оне прве об |
ије, који је жељно за то време погледао у ону чинију пуну пилава и овновска меса, што се поврх |
кле је тако размишљао и брижно погледао у „бешчедну“ будућност, кира-Анастасија ни слутила није |
дина с презрењем дочекивао и увек држао у пристојној даљини од себе, сад су му се злурадо смеја |
p> <p>И Бог зна шта би још старац казао у својој срдњи, да се не умеша хаџи-Зосим.</p> <p>— Пол |
тељ који се у кући свога пријатеља, као у својој, налази.</p> <p>У неко доба ноћи, када се кира |
е није се плашила ничега.{S} То је, као у воску знала, да тетка Маца није од оних жена, које је |
е чини?{S} А да му кажем, па да ме, као у сватовима, опет одалами, то баш нећу. — Најпосле, она |
} Нећу мртваца! — развика се хаџија као у помамилу. — Нећу!{S} Шта ми требају мртваци у кући!{S |
p>А када их раздвојише, она се поче као у грчевима савијати и јецати, те је сад опет кир-Ламбре |
ји сви Грко-цинцари почели убрајати као у неки свој „културни трофеј“.</p> <p>Свуда, где год би |
/p> <p>Цео тај дан хаџија је провео као у некаквоме бунилу.{S} Толике његове наде, толико ишчек |
ао ћелија, собицу, чији зидови беху као у каквој трговини прекривени многобројним иконицама.</p |
о једноме кир-Думи и кир-Ламбри одрекао у неку руку свако уважење и поштовање.</p> <p>Тако је о |
на забраздила далеко, да се ђаво увукао у њезину душу, те окрете да гони из женина срца ђавола |
шамаре за врат или би га мајстор чукао у главу савијеним кажипрстом, на коме је био дебео бака |
тор Диша забринуто и са чежњом помишљао у овој песковитој и зрелој Јорданској земљи на своју уд |
е баш и десило.</p> <p>Кир-Диша је имао у Пожаревцу једног стрица, коме под старост помреше дец |
Али која фајда!{S} Хаџи-Диша није имао у рукама никаква доказа, да га је хаџи-Зосим покрао; а |
, помажући јој, код последње строфе пао у неко севдалијско расположење, бубнуо се песницом у гр |
p>Да је нешто кир-Диша, у тај час, упао у собу и угледао ове у вис уздигнуте руке, са којих су |
о би дневни пазар и милостиво посматрао у гвоздењачи наслагани капитал у разним кесама, кесицам |
лико узнемирили, да му је свака помисао у глави стала, па се као закована ни с места не миче.{S |
а, и који се није на прву мисао залетао у посао.{S} И сам је био страшно озлојеђен, па, у први |
сва моћ оставила а наместо тога настао у души ужасан страх од онога што ће сад опет чути, ма д |
едој бради.{S} Сад је и хаџија обрастао у дугу, јако проседелу браду, која му је чак до појаса |
> <p>Целе ове вечери Јанићије се осећао у необичном расположењу; сву је ноћ осећао мирис онога |
своме положају он је по каткада истицао у својим мислима, али кад год би покушао да га усвоји и |
говарајући их он се мислима није утицао у дубину своје душе, него је страшљиво и готово са треп |
а када се море утишало и хаџија укрцао у лађу, предстојало му још једно непријатно искушење.{S |
едам и више година добивали децу: „Ишао у Јерусалим по децу!“</p> <p>Али не каже се у заман: гд |
ако га је увек, када би кир-Диша отишао у дућан, терала да муче као бик и да гради којекакве ла |
ван и добро неиспаван, хаџија је отишао у дућан.{S} На поласку није жени ни речи проговорио.{S} |
итим минаретима.</p> <p>После је отишао у Мокри Луг.{S} Тамо се погодио код једнога газде сељак |
е претрнула срца напустио кућу и отишао у дућан, рекоше му момци да је долазила тетка-Маца и по |
статке Бенџине, кир-Ламбре не би отишао у свој дућан, а да не наврати удовици, тек да види, не |
и овога јутра.{S} Диша је зором отишао у дућан наредивши Јанићију, да му сваки час јавља, како |
у антерији од ћитајке, који није дошао у цркву, да се помоли за покој душе кир-Бенџине и, коли |
е чаршије, Ламбре је, као уништен, ушао у своју кућу.{S} Кад га је кира-Мана угледала бледа и з |
.{S} Свака њезина реч погађала је право у срце; а што је најгоре било, она је била толико <pb n |
? — запита Јанићије гледајући нерешљиво у новац.</p> <p>— Зато, што је пцето, што не је човек!{ |
због ње неће да губи место и да на ново у другога газде започиње занат; али, како је у мутваку |
пред зору, добегла куму и куми, готово у самој кошуљи и сва модра од убоја.</p> <p>Што се ника |
<p>Овако шчуђавање обнављало се готово у свима кућама, где је тетка-Маца навраћала, да разбере |
време као „татарин“ (курир, улак) прво у служби београдскога везира, а доцније га узе Господар |
бедема, он се врати натраг, сврати прво у Дишин дућан, да обиђе момке, колико да виде, како нис |
рквеним барјацима, крену се свештенство у одеждама и са иконама; а за њим, под еснафским барјак |
ик тих дана био је више по улицама него у дућану.{S} Разносио је „каранфил“ званицама, које је |
: он да одмах захрче, а она да још дуго у памети прибира све утиске вечерашњега весеља и да се |
ак није чекало.</p> <p>Веровао је тврдо у моћ дервишевих хамајлија и он их једнога дана изнађе |
, није нашао на путу, примио га и довео у Београд и предао газда-Диши на занат.</p> <p>А код га |
, то?{S} Да сам то, ја бих и сада седео у твојој радњи.</p> <p>Газда Диша га погледа разрогачен |
код тетка-Маце остао, Јанићије је седео у дућану и са неком стрепњом очекивао на повратак мајст |
нађу тетка-Маци у послу, а он је седео у радњи по цео дан.{S} Није имао никога поузданога, на |
опије, кир-Диша је као на угљевљу седео у тетка-МациноЈ кући, час по устајао, нестрпељиво изгле |
јатеља газдинога и када год га је видео у дућану, увек је окретао очи и избегавао да га погледа |
инуло као паклена аждаја, коју је видео у Витлејему на једној икони, где беху исписане <pb n="1 |
наприча чуда и лепоте, што их је видео у светим местима, а радознали пријатељи нису пропустили |
Ево и ови су видели, када сам их донео у дућан, а после сам их однео код тетка-Маце.{S} И кира |
око срца и чисто криво, што се залетео у прводаџисање. — Ако вам није ствар у срце, нисто не б |
смехом.{S} Оно што је већ једном увртео у главу, то се није могло избити од туда ничим па ни ње |
радовао наслеђу свога кума, па је почео у шали да гони кира-Анастасију да пожури, те да не оста |
на пакост тако стегло, да је једва био у стању да ваздух удахне.{S} Стојао је тако неко време |
ли по староме обичају, који је онда био у јеку, Лепосава не одмиче даље од врата, на која је ух |
убио Лепосаву, није се обесио, није био у стању да на свој начин удеси живот без ичије помоћи; |
утрошњи догађај.{S} Па ни овде није био у стању да увери никога.{S} Слушају му правдање, али ле |
ђи и ређи, докле се сасвим није изгубио у пријатноме расположењу удовичкога живота.</p> <p>Кира |
риснула, да јој се наместо његово јавио у соби пок. кир-Бенџо; филџани и џезва с кафом слетеше |
оме дућану сам.{S} Јанићија је отправио у град, да однесе један пар местви<ref target="#SRP1906 |
за дуго заспати.</p> <p>Кад се пробудио у јутру, осећао се у нелагодноме расположењу.{S} Лепоса |
кум-Дума дао од еснафских пара, уложио у еспап и довео још два шегрта.{S} А њега самога, за ов |
еговом душом.{S} И што је дубље залазио у другу годину брачнога живота, тај је облачак постајао |
и сигурна, све докле се он буде налазио у овој кући.</p> <p>И кир-Ламбре је, као и Анастасија, |
је долазио кући, а у први освит одлазио у дућан.{S} Ручак му је у дућан слат, а у вече је зајед |
чежње и страшљивога очекивања прелазио у наглу срдитост, па му се чинило, да би сад у стању би |
ађења.{S} До данас Јанићије није улазио у крчму никада, а гле шта се сада учини!</p> <p>— Несре |
ма у својој соби.{S} Лепосаву је опазио у авлији, али, када га она угледа, штуче у мутвак, да с |
усретне са оним погледом, што се упиљио у њега.</p> <p>— Како: шта? — Ми на вас као на едног че |
ом речи, мајстор Диша се толико изменио у кући, да га човек не би познао.{S} Разуме се, да се Л |
аглади.</p> <p>Мајстор Диша се затворио у ону малу собицу, па се жив од туда не јавља.{S} Понек |
ошанула нешто, те он као махнит одјурио у удовичину кућу и затекао је баш на капиџику, како се |
ужила босу ногу, а он је целу обухватио у једну шаку, па се као луд смеје од задовољства.{S} И |
ово расположење њезине душе протумачио у своју корист.{S} Овако му она изгледаше као санта лед |
посао са неком нарочитом важношћу вршио у ову кутију.</p> <p>Једна мала ситница, али ипак толик |
Јанићије отрчао по воду, угледао, како у собу улете некаква црна крмача под фесом и кратком ки |
знаје за ред, а ни адет нам не је како у вас.{S} Него кад ми бидете муж, онда — друго је“.</p> |
табаша, па људима од реда не иде никако у главу да имају устабашу а без устабашинице.{S} То им |
вити.</p> <p>Српским женама није никако у рачун ишло да једна Цинцарка, па још удовица, уграби |
етку, и поред свега тога, што му никако у рачун није ишло, да изгуби пријатељство два тако угле |
но покаје за учињено неверство.{S} Тако у чаршији нико не би сазнао о томе, како му је пријатељ |
ве чвршће усађивао у њој.</p> <p>И тако у овој одличној и од све грчке махале <pb n="14" /> ува |
да би се угушио, само да је за неколико у њему остао.{S} Потајна жеља, да се врати кући, да се |
и десет година.{S} Па зар да те толико у кући држим!</p> <p>Тешко је било Лепосави слушајући м |
о био је принуђен, да то осећање дубоко у себи скрије и да још једном покуша, неће ли умилостив |
дог разоренога срца, ужљебила се дубоко у његову главу; та га је одлука подржавала и хранила, п |
фа, које је сваке ноћи од некуда падало у њезину башту као мана у пустињи; али за то добила је |
о; оно незнано што га је једнако држало у некој запетости и недоумици, појачавало се све више, |
на половину високога чела, искрете мало у страну врат и танким гласом запева:</p> <quote> <l>„К |
са онога гнезда и погледавши радознало у своју жену.</p> <pb n="206" /> <p>— Што ме запиткујеш |
је рођена сестра, и Јанићија је довело у положај, да је сваки час морао то због овога то због |
то, што је и Јанићија и Лепосаву довело у неко чудно, несхватљиво расположење.{S} Тетка-Маци до |
га је отерао.</p> <p>Колико је ускипело у души Јанићијевој слушајући ово, о томе није потребно |
е искрсавати.</p> <p>А то се већ почело у велико јављати.{S} Од некога времена млада удовица, н |
са сваке стране за собом, то није било у нарави Дишиној.{S} Међутим, Јанићије му је већ једаре |
грчко-цинцарски род, и када би му било у власти, за цело би се сва грчка чаршија за двадесет и |
Учинило му се, да му је баш то открило у потпуности све оно, о чему је и после Мацинога исказа |
на; добро само те ми се толико затекло у кеси, — рече Диша шалећи се. — А сад деде да видим ка |
е да се попне на доксат, одакле се ишло у Лепосавину ложницу, њему толико залупа у грудима, да |
авају.{S} Млада удовица није ватра само у кући; њезин пламен лиже и кроз махале где год прође, |
, дубоко закопају, него, ако им је само у моћи, и да помогну својој ближњој, да ову тајну од ту |
аде јој ни за тренутак да поверује само у бегство.</p> <p>Страх од онога, што се могло врло лак |
ушевљење имало је свога разлога не само у томе, што је њезин муж дошао срећно с пута као богат |
да те послушам?</p> <p>— Хајде ти само у мутвак; сад ћу и ја доћи.</p> <p>У мутваку затече Леп |
да му се то као умешено и испечено само у руке спусти.{S} Жељкао је да постане богат и угледан |
тражио, кад требаше, па сад да запишемо у пропала вересија...{S} А, а-ах, Дума, гомаре едно, ко |
глити!{S} Ја нисам ни била у мутваку но у соби, кад је то урадила.{S} И није ми одмах ни казала |
во ћутање богато награђивало.</p> <p>Но у дну душе Јанићијеве, што он ни сам није могао разабра |
раздражено и изиђе на улицу.</p> <p>Но у ћор-Ахметовој кафани не беше никога <pb n="220" /> ви |
љење о њему по чаршији проноси.{S} Рано у јутру, пошто је почистио испред дућана, узе Јанићије |
је пре толико година указа.</p> <p>Рано у вече Јанићије је долазио кући, а у први освит одлазио |
ети раније, него што је то било уписано у књигу.</p> <p>Анастасија је први пут била удата за ки |
син из Библије своме оцу, ушли свечано у кућу лепе удовице, што је овеселило срце удовичино а |
} Боље да одеш прво Ламбри, да га јавно у дућану испљујеш и покажеш свету, како је неваљалство |
кућу неке чињарице, које су јој редовно у њезину душу увлачиле сумњу, а из сандука извлачиле ра |
тао насред дућана, па гледа разрогачено у свога газду.</p> <p>Мајстор Диша стоји према њему, пи |
ри Лепосава и сада га удари тако снажно у леђа, да је толико звекнуло, да је чак и тетка Маца, |
анесе, опије, па сад да се тако насилно у један мах угаси!</p> <milestone unit="subSection" /> |
тицао је из дућана и утицао беспрекорно у једну гвоздењачу, од које је кључ држала тетка Маца о |
же да иде Ламбри и кира-Мани, уђе журно у авлију кира-Анастасије, завири у мутвак, па кад не на |
радом, који је дубоко спавао.{S} Тек по у гдекојој крчмици још жмиркала је по једна лојаница и |
што се жутио над Лепосавиним веђама, то у њено насмешено лице.</p> <p>Девојке отрчаше у дубину |
ош никако да се разабере, шта је све то у овоме часу било.</p> <p>Лепосава прва дође свести, об |
Некако тешко би му било рећи јој све то у очи, а још теже остати при своме, кад се она заплаче |
тегоше, те он само нетремице звераше то у онај дукат „ћошајлију“, што се жутио над Лепосавиним |
ала би у лицу неки тужан израз, како то у опште одговара удовичкоме стању.</p> <p>И тога дана, |
м вратима а не на мојим! — мисли срдито у себи, а гласно се смеје и повлађује гостима, као да ј |
мук није, тако рећи, ни згрејао честито у Лепосавиним недрима, а пуница је већ од ћерке сазнала |
Дума, орсе! — и услужно му показа место у чело миндерлука, где се обично најугледнији гости пос |
о ону заклетву, осећао је како га нешто у грлу гуши; а када је завршио оно: „тако мени Бог помо |
аквога човека!{S} Море, да сам ја нешто у власти, ја бих њој...</p> <p>У свако друго доба Јанић |
једну зелену сламчицу и несвесно бленуо у једнога мрава, који се свакојако мучио, да одвуче кро |
, разрогачио очи и зачуђено се забленуо у њу; а она тако исто узрујана, да јој се недра од нагл |
о и обично што је на путу радио, метнуо у ћемер и то опасао око паса до саме коже, а у кесу је |
кад он није био срећан, а оно да му бар у дечици проструји грчка крв.</p> <p>У овоме можда и ле |
ео у прводаџисање. — Ако вам није ствар у срце, нисто не бесе; ајде, кир-Дума!</p> <p>Но кир-Ду |
а ли му што!{S} Је ли он муж и господар у кући, или шта је? — Он отвори врата, извири на ћошку, |
-Дума, куд ја да скачем преко зида; зар у ове године и овако...</p> <p>— Како велите?...</p> <p |
ниш.</p> <p>— Ама, куда ћу овде?{S} Зар у овој чаршији да почнем из нова?</p> <p>— То да не чин |
да изостао а да није присуствовао макар у цркви при венчавању младенаца.{S} Да је Диша био потп |
ва видела је од туда многе користи; јер у који год би дућан дошла, да штогод купи, свуда би доб |
да су комшинице одмах пресекле разговор у томе правцу, јер су осетиле, да им она не би ништа ка |
као то, да је он, један угледан мајстор у чаршији, могао доћи и на таку мисао, да ноћу ускаче у |
.</p> <p>И код овога имена запе му глас у грлу, те само што промуца нешто неразумљиво и са очек |
утвак, где су два шегрта пословала, час у гостинску собу и као шева међу пуним класјем весело п |
грање провиривала, трчкарала је она час у мутвак, где су два шегрта пословала, час у гостинску |
ања узверено гледају час у мајстора час у Јанићија.</p> <p>— То она казала, то?! — викну Диша о |
чело, које је нервозно час скупљало час у вис уздизало његове обрве.</p> <p>— Ти да идеш на вил |
ко седећи око пања узверено гледају час у мајстора час у Јанићија.</p> <p>— То она казала, то?! |
домаћа невоља учинила је читав преврат у његовим погледима.{S} Колико је патио од туге за свој |
веравало да је много лакше уверити свет у нешто, него ли га разуверити.</p> <p>— Па зар је то л |
свај; ама срећа моја, што ми дође памет у главу: зашто да робијам због једне ороспије, па је от |
о плашио, да овоме момку не прасне опет у памет, као оно пре неколико година, да га остави.{S} |
, што јој тако давно невиђени гост опет у кућу долази.</p> <p>— Е ли она ту? — тихо и задувано |
егао толики пут; донео си читав берићет у кућу! — утишавала је Маца усплахирена зета.</p> <p>— |
осави створи што ширу самоуправну власт у мутваку.</p> <p>— Е, мој зете, слушао си како се гово |
полако да кажеш: „Со ти у очи, а болест у ложичице“, и три пута да хукнеш за њоме.</p> <p>Жена |
одераној кожи стршили, човек, иоле вешт у читању хијероглифа и старих шилтова, досећа се, да је |
ори ништа ташти, на чије се разлоге већ у велике навикао да их прима и — сноси.</p> <p>Но њему |
оју праву домаћицу и радњу, која је већ у велико почела посртати, није ни помишљао.</p> <p>Кира |
бина друго ради.{S} Мајстор Диша је већ у велико припремао, што му је било потребно, да се у св |
ција морала трагати!</p> <p>Диша је већ у велике примао честитања по раним ћепенцима.</p> <p>— |
tone unit="subSection" /> <p>Ноћ је већ у велике осула небо звездама над Београдом, који је дуб |
мајстор-Дише, који се у Јерусалиму већ у велико предао побожноме опхођењу светих места, бденис |
{S} Овај хаџија познавао је сваки кутић у светим местима, јер је ово већ трећи пут, како као по |
д је угледа на прагу дућана, заби главу у посао, па се учини, као да је и не види.{S} Ма да је |
Једино тетка-Маца што је слала Лепосаву у дућан, да му донесе по штошта од своје софре као пону |
ли да их воли или мрзи, што су Лепосаву у гроб отерали.</p> <p>Маца га је истински жалила.{S} Г |
чинило, да би сад у стању био да је сву у комадиће растрза, само да му на очи изиђе.</p> <p>И о |
пола часа, када је Ламбре позвао младу у коло и почео с њоме играти, кира-Мана и Думиница увук |
ца је свакога јутра, када им мужеви оду у дућан, или прелазила кроз баштенски капиџик њојзи или |
сазнаду шта се противу њих говори, пођу у одлучну борбу противу дотичне сплетке.{S} Напротив, и |
ир-џамије.{S} На самоме углу, при улазу у ћорсокак, лепо се видео мајстор-Дишин „шилт“ са распл |
арке, расположиле се, па, кад не играју у колу, седе око пуних софра и ударајући дланом о длан |
Мацу и све остале жене, које се пачају у хећимска посла.</p> <p>— Даћете јој ове „апове“, да п |
вести.{S} Наредио је да се добро угреју у ватри једне машице, па, када се ове готово усијаше, о |
пи вратима и певушећи отрча кроз авлију у кућу.</p> <p>Још неко време седео је мајстор Диша на |
ве, отишао је и тамо затекао Анастасију у таквоме стању, да му је и без њених речи постало јасн |
и пред очи му изводила кира-Анастасију у оној јасној и милој светлости, у каквој му је трептал |
кања.{S} После би заповедио да га окују у најтеже букагије, да га метну на магаре, али не као ш |
је било таман онако као одрасломе момку у детињим чакширицама, ипак је почео налазити какве так |
се тетка Маца вратила, затекла је ћерку у мутваку како седи на шамлици, подлактила главу о шаку |
астасије. — Мајстор Диша је ову сплетку у потпуности њеној поверио тек кира-Думиници.{S} Некако |
сети, како му у души лакну, завуче руку у недра, извуче једну дугачку кесу о гајтану, па из ње |
у, где ће ноћити, хаџи-Диша завуче руку у недра, да из кесе извади ситнине, али на своје велико |
— одговори кир-Дума, пруживши јој руку у којој су бројанице са педесет и четири зрна, као дрен |
држао је по читав сат њезину врелу руку у својој руци и са запетом пажњом ослушкивао сваки њези |
а и могао је силом да га примора, да му у радњи остане; али сад је већ сасвим друкчије.{S} Јани |
и страшна забуна толико га обузе, да му у један мах изгледаше, да ће се таван на њега срушити.{ |
му је помагао и да радњу отвори и да му у чаршији подигне углед као равноправноме члану грчке н |
— помисли хаџи-Диша, кад осети, како му у души лакну, завуче руку у недра, извуче једну дугачку |
у.</p> <p>— Ово теби! — рече и тутну му у шаке један цванцик.</p> <p>— Зашто, газдарице? — запи |
рашно и по њега и по све остале, о чему у првоме тренутку свога узбуђења није мислио.</p> <p>Ан |
ња на <pb n="111" /> јучерањи дан севну у памети, није била, да сазна шта је са његовом женом.{ |
олазиле су, као на мобу, да јој помогну у пословима и спремању за свадбу.{S} Лепосава је са њим |
мајстор <pb n="180" /> Диша одведе жену у собу, и као човек који полази на тако далек пут, поче |
бе, опусти руке, па се бесвесно заблену у врата.{S} Стојао је нетремице тако; али, на његову ср |
> <p>Диша се разрогачених очију заблену у госта.</p> <p>— Ја сум, кир-Диса, ваш кум и пријател. |
а кад залупи капиџиком за собом, бризну у плач и јецање.</p> <p>— Шта ти је, девојко? — викну з |
ту би обично варјача утерала дисциплину у главу непослушнику.</p> <p>Мајстор Диша започео живот |
p>Јанићије осети неку непојамну топлину у овоме загрљају.{S} Нешто мило, опојно, што га је зано |
здрава и срећу да унесеш твоме домаћину у кућу! — рече Маца и пуна срца пољуби своју ћер.</p> < |
ш ти!</p> <p>Подсмевка Јанићијева текну у срце Лепосаву.{S} Он је хтео да је, као и обично, иза |
неодређени израз на Мацином лицу текну у срце.</p> <p>— Чудо! — узвикну Маца.</p> <p>— Ама, ка |
ије!{S} Јанићије, бре, где си?! — викну у један мах преплашено.</p> <p>— Ево ме, мајсторе! — од |
л, кад зуб умине.{S} Он задовољно бркну у кесу, извади један цванцик и даде пуници.</p> <p>— Не |
споруке он сав претрну.{S} Крв му сукну у главу и страшна забуна толико га обузе, да му у један |
иша, који се баш тога и плашио, устукну у своју собу, затвори се и не изиђе из ње, све докле се |
цине.</p> <p>— Тако... рече Маца, прсну у смех; али се брзо уозбиљи и поче се крстити.</p> <p>— |
ј је помогао, те ти она тај запис метну у недра, носила га под пасом четири месеца и — то јој п |
е болу савија.</p> <p>И то унесе забуну у кућу.{S} Мајстор Диша у мало што се и сам не сруши, к |
кад осети да му је то немогућно, пљуну у лице Ламбри; а Ламбре тим истим оружјем врати му удар |
до капиџика, пољуби га у руку, а он њу у чело, и ту остаде, гледајући за њим, докле није замак |
рави с мужем, пољуби га у руку, а он њу у чело.{S} Кад га је погледала, једна јој се суза скотр |
Помисао, да је затечен у овакоме стању у туђој кући, обузела му је сва остала чула, да није ни |
је сав јед на Јанићија, што му је радњу у невреме оставио, а у исто време, да на прагу свога но |
то лепо, да јој сам доводиш кир-Ламбру у кућу.</p> <pb n="109" /> <p>Мајстор Диша је као кроз |
с, што ти га дадох, да метнеш пред зору у нову зелену чинију; пре зоре да захватиш воде са три |
гдекоји од ових, срдито му одбаце аспру у блато и оде.{S} Тада мајстор Диша тужно узвикне:</p> |
е мајке и са „чирачетом“ наложила ватру у мутваку, преставила џезву с кафом, метнула четири рат |
ти, а цеванице његове тако танке, да су у оним чампарима изгледале као танка сламчица, забодена |
е потапшао Јанићија по рамену и, кад су у вече сели за совру, казао пред Лепосавом и Мацом: „Јо |
ћ из виших педагошких принципа, који су у оно време у јеку цветали, а и зато, да у очима свога |
но јео деран, то нека оцене они који су у животу имали прилике почешће гладовати.</p> <p>Дан, к |
има и снажним гласићима, потврђивали су у сложноме терцету чудо, о коме се једва мислити могло. |
<p>Кира-Анастасија и Ламбре стојали су у соби сами једно према другоме; она намргођених обрва |
ао сваки пут ми рече: „Твоји унучићи су у чељустима аждаје.{S} Реци мајстор-Диши нека иде у Јер |
се мајстор Диша и вади иза појаса кесу у којој нађе две аспре.</p> <p>— Узми, на! па да купиш |
овај први састанак.{S} А они, који нису у сличноме положају никада били, дај Боже да ни кроз ту |
овамо, тетка Маца ће тебе да прими, ту у мутваку ћеш да спаваш; а сада хајде да вечерамо!</p> |
на оно најстрашније.{S} Али у заман; ту у глави урезала се једна слика, па, зажмурила или откри |
следње, чега ради је и полетела Канчету у косе.</p> <p>— Де, де; па за то ли плачеш, лудо?{S} К |
није ни мало надао, целива будућу ташту у руке.</p> <p>— А где ти је Лепосава? — запита сада Ди |
г па ти!{S} Ти ако ме не избавиш, ја ћу у Дунав!</p> <p>— И то је срамота, газдарице! — прогово |
д ње три конака, да ти не унесе несрећу у кућу.{S} Него сада отварај очи: девојку да узмеш, дев |
а је увиђала то, па је и предузела кућу у своје руке толико, да хаџи-Диша није више знао ни шта |
грех с душе, сада га више не одржаваху у оном пријатном расположењу, које човек осећа, кад зна |
осмехом у очима, које слободно гледаху у очи Дишине.</p> <p>— Ама не тако, већ кажи, да ти чуј |
не слутећи колико туге и бола остављаху у једном уцвељеном срцу.</p> <p>Као и сва чаршија, тако |
аче давно изтрунуле и сви, који живљаху у оне дане, већ су давно полегали.{S} Густи трњак и зел |
оним силним ћорбуџацима који се стицаху у чаршију.</p> <p>Тај калуп, који га није погодио, одлу |
ес, пољуби мајстора, па онда тетка-Мацу у руку, и оде, да се измије.</p> <p>И све то што се деш |
а, па како пилињи око кокошка да пијучу у кућа.</p> <p>Обе куме, кад угледаше сузе удовичине, и |
е а хлад од дафине скрете и остави Дишу у пуној светлости, он се диже и пође оном страном којом |
и намере долазиле и то све на један мах у главу, тешко је побројати.{S} Она непојамна врева од |
анлука самоме доксату, из кога се одмах у собу улазило.</p> <p>На собњем прагу опази и пар мушк |
тор је онај што отвара очи и даје лебац у руке — објашњавао је хаџија и задовољно се поглади по |
ли је добро забравио, па онда тури кључ у недра.{S} Лепосава га зачуђено запита:</p> <p>— А што |
и.</p> <p>Кира-Анастасија, која је, баш у то време, изрибала тепсије и жуте сахане, па их присл |
Мана пријатељски ухватила.</p> <p>А баш у томе часу, кад он учини тај покрет, што је могло неко |
шке спасе га тетка Маца.{S} Она уђе баш у часу, кад мајстор Диша поткупи уста и привуче Лепосав |
.{S} Та он се, до овога часа, уздао баш у саму газдарицу, <pb n="85" /> да ће га она курталисат |
а га благи ветрић заћарлија.</p> <p>Баш у томе тренутку, када се мајстор Диша налазио на врхунц |
, кад све тако урадиш, ти да гу одведеш у ђердек и тамо овај четврти запис да спустиш у чашку р |
ноћ, кад буде младина, жену да изведеш у бакчу; тамо да је скинеш, ама нагу, ни папуче да нема |
ајстор-Дишо; није то лепо да ме уплећеш у те ствари — развуче тетка Маца <pb n="89" /> — ако шт |
анат и на путу да постанеш човек, хоћеш у село?{S} Шта ћеш, бре, тамо?{S} Кога имаш тамо?</p> < |
ек и тамо овај четврти запис да спустиш у чашку ракије, па половину да попијеш ти, а ону другу |
а јекну.{S} А кир-Диша, који никада још у своме веку није запевао световне песме нити западао у |
поменути по ономе чуду, које му се још у Јерусалиму приказало, наговестивши му, да ће у скоро |
удовици вратио прстен, мираз је био још у његовим рукама, те тако му се чинило, као да га још н |
везира, а доцније га узе Господар Милош у своју службу, да носи поверљива писма из Београда у Ц |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У зору рано неко закуца на Дишин капиџик.</p> <p>— То ј |
ази како ћеш, ти ниси више дете!</p> <p>У таквоме несносноме душевноме расположењу дочекао је и |
, хеј, ко зна кад ће се вратити!</p> <p>У таквоме расположењу она је најрадије окретала на тужн |
ја нешто у власти, ја бих њој...</p> <p>У свако друго доба Јанићије би се обрадовао, што ће му |
екривени многобројним иконицама.</p> <p>У ћелији је од намештаја био само један миндерлук, на к |
ар у дечици проструји грчка крв.</p> <p>У овоме можда и лежи кључ тајне, што је мајстор Диша од |
овима бадава вучем читав пртљаг.</p> <p>У квартиру мајстор Диша је имао још једнога друга, сапу |
к по који пут ако обиђе сватове.</p> <p>У један тренутак, кад се мајстор-Диша мало одмаче од св |
реплашено поче узмицати насатке.</p> <p>У том се појави и тетка Маца.{S} Са пребаченом шамијом |
, или тешко, као боник, застење.</p> <p>У таквоме стању затекао га је у дућану кир-Дума.{S} Диш |
ама баш ништа не мога да истеше.</p> <p>У соби му постајаше све тескобније.{S} Жена му се никак |
пријатеља, као у својој, налази.</p> <p>У неко доба ноћи, када се кира-Думиници почеше очи крпи |
под појас и поче тешко уздисати.</p> <p>У таквом га стању затече и тетка-Маца, која се после ду |
д њихове стране тако што десити.</p> <p>У то није сумњала, али се плашила ипак, да сада кир-Диш |
само у мутвак; сад ћу и ја доћи.</p> <p>У мутваку затече Лепосаву, како намешта по полици санов |
ају потребе, и издржљиви пешаци.</p> <p>У таквој служби татар-Јован је стекао ову кућицу, жену, |
приковаше га за онај миндерлук.</p> <p>У једноме часу њему се учини да неко отвори капиџик.{S} |
исто име, прозваше: хаџи-Памук.</p> <p>У то доба је поникла и она крилата реч, тако често изго |
тамо! — помисли и крете у дућан.</p> <p>У дућану је седео скрштених ногу на ћепенку и неко врем |
дост ишчекивања горчином залило.</p> <p>У истоме ћор-сокачету извиривао је за зиданом оградом т |
тњом настрешницом чупкаше траву.</p> <p>У то доба, када ће кир-Ламбре, са још неколицином своји |
римала, изиђе из собе на авлију.</p> <p>У томе се и капиџик отвори и %ни прагу се појави танка |
ковчежић хаџијама, да га целују.</p> <p>У сандучету је било пуно памука, а у томе памуку лежао |
с Дишу а час Анастасију Бенџину.</p> <p>У мало воде већи таласи, у малој чаршији већа узбуна.{S |
<p>Није могућно, да је све те „артикле“ убацивало једно лице; јер по предметима, почињући од ба |
а њезине удаје престало је оно пријатно убацивање разноврсних артикала од свих <pb n="49" /> ес |
енија, које је кришом, кроз три године, убацивао у башту младе удовице.</p> <p>— Елем, ви ћутит |
жаху.{S} И што је најважније, уза сваки убачени поклон нашла би и по једну киту цвећа, тако сре |
о које јутро да не нађе у својој авлији убачену по коју главу шећера или трубу платна, а често |
и се да овог несрећног младића што боље убеди, како је оно био братски пољубац и загрљај).{S} Т |
це и разум гонише, да се осврне на тако убедљиве разлоге кир-Думине, њему дође на ум, да још је |
е сналазе.</p> <p>Но, ма колико јасно и убедљиво да беше њезино осликавање злих страна и тегоба |
те био је немогућ.</p> <p>— Роспија!{S} Уби ми душу; дроб ми ишчупа! — застења Диша саломљен и |
месо, моје кости; само <pb n="81" /> не уби; удри, не жали!“ А мајстори су ревносно вршили овај |
како су ме сви они варали и поштење ми убијали, па, ако је било греха од мене, он ће ми опрост |
е пустим; грех чиниш, своју рођену децу убијаш.{S} Хоћу да попустим, што видим да си човек пошт |
S} Разбојник!{S} Арамија!{S} Хоће да ме убије! — лелекао је кир-Дума не мичући од зида крај ког |
ти у плач, да ће га преклињати да је не убије и да јој погрешку опрости.{S} Надао се чак и томе |
овакоме положају.</p> <p>— Ко ће да те убије?{S} Ја нећу!</p> <p>— Како да нећеш?{S} Шта сам т |
ит трчао кући, те да неверницу на месту убије.</p> <p>Када га кира-Анастасија, која се налазила |
ем врати му ударац.</p> <p>— Пуштај, да убијем псето! —- виче кир-Диша.</p> <p>— Ела-те, да вас |
.</p> <p>Мајстор Диша остаде у соби као убијен.{S} Од чуда и ове невидовне беде толико се сплео |
осте четири хиљада гроси па искате и да убијете кира-Мана.</p> <p>— Море, не дери се ту, лудо ц |
ли Бога, имаш ли душе? — Зар ћеш да ме убијеш, Јанићије?! — промуца Анастасија, па, када виде |
мишљати, а камо ли одлучивати се на оне убилачке мисли. <pb n="165" /> Крвожедне намере стишале |
— Шта то би, кир-Ламбре?{S} Да се нисте убили? — чисто врисну фудул-Стаменка неким љубазним гла |
је она, па још да ми кумује, кумство га убило!</p> <p>Тако је мајстор Диша правдао и кумовим гр |
аџија и скочи са свога дивана.</p> <p>— Убио се! — јаукну Мада.</p> <p>— Ко, море?</p> <p>— Јан |
та се одлучивао, није постигао!{S} Није убио Лепосаву, није се обесио, није био у стању да на с |
уди и довикује:{S} Ја сам крива, што се убио; он је мене волео, па је због мене то!</p> <p>И ов |
га је толико тукао и газио, да би га и убио, само да не дотрчаше људи, те га од Јанићија отеше |
то изнети на глас једно ваљано девојче, убити јој срећу, па је оставити!{S} Сирото дете!{S} Как |
у би ногама изгазио.</p> <p>— Или ћу је убити или ћу се обесити! — говорио је стиснутих вилица |
је ономад јавно казао да ће га из пушке убити.{S} Но четвртога дана доби писмо, Ламбре му јавља |
<p>— Убићу је!{S} Јаох!{S} Ја је морам убити!{S} Зашто да се прода?{S} Куда ћу сада?{S} Коме? |
шао, лутао, без смисла и циља.</p> <p>— Убићу је!{S} Јаох!{S} Ја је морам убити!{S} Зашто да се |
ој она доћи на посело, чим припека мало ублажи.</p> <p>А дан је био врло врео, сунце је прижижа |
вијање, а још мање да ће ма чиме другим ублажити своју судбину.{S} Она му не одговори ни речи, |
као дете учинио, или за сваки погрешан убод шилом, кад му је мајстор показивао на каквом непот |
и, готово у самој кошуљи и сва модра од убоја.</p> <p>Што се никада није десило, кир-Ламбре је, |
што га грчка чаршија у своје „трофеје“ убраја, он се трудио да удеси и ход онако ситно, као шт |
су га у чаршији сви Грко-цинцари почели убрајати као у неки свој „културни трофеј“.</p> <p>Свуд |
о мајстор Диша, ведар и лак као младић, убрза из куће, оде мало до дућана, тек да се узгред по |
његова мајстора?{S} То никако!{S} И он убрза кораке, само да што пре побегне одавде, што даље |
ази на куминим плећима.</p> <p>И ово је убрзало ствар; јер ма колико да је човек прав, у очима |
уштала да јој кћи противуречи; Лепосава убриса очи рукавом и оде у мутвак.</p> <p>За њоме дође |
ватила га са великим уважењем, црква га убројала у своје ктиторе „и приложнике храма сего“, а е |
квара могао разумети, како хаџија цркву уважава.</p> <p>Овоме хаџији мајстор Диша повери о свем |
оставити!{S} Сирото дете!{S} Како те је уважавала, како ти се радовала, кад год би дошао, па са |
м ја прилика за оно девојче?{S} Мацу ја уважавам као своју сестру; она ми се нашла у болести... |
ед ових лепих особина Хаџи-Зосим је био уважаван међу поклоницима и зато, што је он толико рачу |
где се тако што догодило, него је била уважавана и од оних жена чији живот беше посвећен у све |
, који је Србе, као и сви Грко-цинцари, уважавао само као добру муштерију, али никако као равне |
је попустио; а осем тога, он је и иначе уважавао своју пуницу и зато, што је та жена и сада, ка |
иче жене и пријатеља, кога је тако јако уважавао, на њих није обраћао пажњу, нити је и слутити |
шија, тако је и кир-Ламбре мајстор-Дишу уважавао и издвајао од осталих Срба.{S} Чак му је помаг |
8" /> <p>Колико је пак мајстор Диша био уважен међу овима, буди напоменуто, да га је првом жено |
ри!</p> <p>— Неје много за едно мудра и уважена глава.</p> <p>Разговор се водио око свакидашњих |
рце, кад у своме дућану угледа два тако уважена госта, и још више, када га, место оног простачк |
ној и од све грчке махале <pb n="14" /> уваженој кући, наста такво стање, да се већ и у комшилу |
и Дума чисто помахнитали, заборавили на уважење, па први у колу, први у песми.{S} Кира-%Анастас |
је изгубио код трговачкога света свако уважење, него ће и материјално самога себе упропастити. |
и кир-Ламбри одрекао у неку руку свако уважење и поштовање.</p> <p>Тако је овога часа, докле ј |
Српска чаршија прихватила га са великим уважењем, црква га убројала у своје ктиторе „и приложни |
је развезла да прича о мајстор-Дишиноме уважењу и о томе, како ће га еснаф од Нове Године да из |
то је у опште покушавао да мајстор Дишу уведе у њихово друштво.{S} Тражио је да кир-Дума одмах |
тасија, навикнута да, на крају крајева, увек онако буде како се то њој свиди, сад чисто није мо |
пред Дишом и својом савести оправдала, увек је износила оне најцрње могућности које многе роди |
<p>Али кад год је покушао да јој каже, увек га је неко предосећање задржавало.{S} Једнога дана |
динога и када год га је видео у дућану, увек је окретао очи и избегавао да га погледа.</p> <p>— |
ког, шкољавог, онда ко да буде крив?{S} Увек да жалиш, што си откидао од својих и жениних уста! |
.{S} Врата прснуше, а глави ништа.{S} А увек, кад подвије врат и полети, мукне тако, да вам се |
чким, цинцарским и српским; она је била увек пуна домаћих новости, а умела их је тако потпуно и |
о погодити.{S} Једно је јасно, да га је увек, кад год би изишао из мутвака, погледала и испрати |
шену и поништену, он се сети како га је увек, када би кир-Диша отишао у дућан, терала да муче к |
је милина била слушати.</p> <p>Била је увек одмерена, горда на своју вештину, и када је о чему |
зажмурила или открила трепавице, она је увек видела једно: некакву грану о којој је висио Јанић |
од многих својих врсника.{S} У цркви је увек хватао грчку страну, која се од српске одвајала, к |
рав, у очима жена, докле се пазе, он је увек кривац.{S} А ове две куме толико су се пазиле, да |
е је све то драговољно изводио и био је увек задовољан, кад год би опазио како јој од силнога с |
ештину, и када је о чему причала, то је увек тако лагано и сређено разлагала, као да је водила |
а ударца, мукнуо као младо теле, што је увек изазивало весели смех.</p> <p>Те ударце некада је |
има, чини то из нарочите милости, па се увек тако намештао леђима, да је чисто нукао, само да п |
ео, удешавао је кроз нос тако, да ти се увек чинило као да их Грк пева.</p> <p>Али, чини ми се, |
а сагледа лево десно кроз сокачић.{S} И увек би се, после тога, враћала нерасположена и срдито |
е толико година с презрењем дочекивао и увек држао у пристојној даљини од себе, сад су му се зл |
и — баш уочи недеље — тетка Маца, као и увек, поставила совру и изишла на капиџик, да види иде |
ој помоћи могла надати.{S} Он се, као и увек, <pb n="212" /> када се над његовом главом надвија |
уги угао тесних улица, претрпаних као и увек разним сметлиштем, из кућа избаченим, што се на пр |
живети.</p> <p>И што му ова брига не би увек на ум падала, некако се вазда, између осталога, и |
ује, зашто је вратио прстен; али им Бик увек одговори, да газда није у дућану.</p> <p>Но докле |
у један бокал оточи расола, који је он увек за вечером наместо вина пио.{S} Маца је предузела |
својој жени.{S} Разуме се, да је он био увек на Лепосавиној страни.{S} Није могао да се уплеће, |
земљом, нарочито око чешме, где је било увек по мало блата, игрукала је провидна јара, да очи з |
ости, осетио оно сажалење, које осећамо увек према грешнику, када се искрено каје.{S} Али сад, |
својом вољом, својим одрешитим радом но увек — случајно.{S} Ваљало је само да зажели, да чезне |
са својим калфом.{S} Јанићије је обично увек пре мајстора долазио а Диша опет није никада тако |
озбиљио се, не пева више, као што је то увек уз посао радио, не зачикује мимопролазеће и врло ч |
вао.{S} Из куће у дућан и обратно, и то увек сокачићима где се могао најмање надати сусрету с к |
аву рећи пред кир-Ламбром, чију је вољу увек сматрала не друкчије већ као наредбу, коју је њези |
Спиридону, кад је еснаф славио, они су увек позајмљивали барјак од палилулских ратара, а за то |
ја је, за последње три године, приметно увела, па се, чисто за неколико недеља, још више издужи |
у, маслинама и зејтину и та његова, већ увелико позната испосничка наклоност, створила му је ме |
леп углед, што га у грађанству уживаше, увеличао још и једним тако побожним делом.{S} У цркви ј |
мњивим осмехом или тако чиме, што га је уверавало да је много лакше уверити свет у нешто, него |
кама повојница, те да виде децу и да се увере о чуду, које учини једна хамајлија.{S} Лепосава ј |
дубоко поштовао и о којој је био тврдо уверен, да ће успети, да га измири.</p> <p>— А с оним г |
и Јанићијевом; а за Јанићија је већ био уверен, да ће и за другом му женом, као и за оном првом |
бљаваху.{S} И сада, када је био потпуно уверен о неверству женином, он је осећао према њојзи он |
што се тиче Јанићија, он је био потпуно уверен, да ће у томе погледу постати не само десна рука |
м, дочекала је кир-Дишу на ручак, тврдо уверена, да ће га потпуно саломити.{S} Али се преварила |
.</p> <p>Сад већ, кад је дошао до овога уверења, није имао више нигде излаза.{S} Требало би да |
кир-Дума.{S} И Ламбре такође беше тога уверења, да тога мангупа не треба трпети, да барата и с |
сера и како се оно чудо догодило.{S} Та уверења богоугодник показује свакоме.</p> <p>Мајстор-Ди |
страну и са великим успехом долазио до уверења, да је у целој ствари потпуно невин.</p> <p>— А |
сасвим.{S} На свакоме кораку стицао је уверење о својој немоћи.{S} Ништа, ама баш ништа, на шт |
а без свога утицаја на и онако пољуљано уверење његово.{S} У самој ствари то, чиме је кир-Дума |
молитве, којима се скрушено предавао с уверењем, да му свака од њих скида по један грех с душе |
и прстом не дотакну рана, снабдео се он уверењима и печатима од власти и свештенства, у којима |
ом, ваљало му је захвалити једино ономе уверењу, које му је овде у кисељаку отворило очи.{S} Па |
ађај.{S} Па ни овде није био у стању да увери никога.{S} Слушају му правдање, али лепо се види, |
> <p>Јанићије је чинио све, да до краја увери себе о својој братској љубави, и што год му је те |
, трудила се на све начине да саму себе увери, како Јанићије није био толико луд да се обеси.</ |
гледа, да их ко не ослушкује, а када се увери, да никога нема, приклопи их, седе према зету и п |
ана се обазре на све стране, па када се увери да их нико не гледа, приступи му ближе.</p> <p>— |
ири још једном кроз капиџик, те када се увери да на улици нема никога с киме се не би радо срео |
псето погано! —јекну хаџи-Диша, кад се увери, да овде нема лопова. — Јуда Искариота!{S} Докле |
ст и да на њезине очи вене, не би ли се уверила, какву му је неправду учинила.</p> <p>Премишљај |
лишно тек по штошта добацила, што би га уверило, да кира-Анастасија ни као удовица није баш ни |
се и кира-Анастасија.{S} Много доцније уверио се кир-Дума, да га је Ламбре обмануо и да је зај |
а је још једаред дошао кући, па, кад се уверио да је капија затворена, он је, као подсечених но |
S} Кад је хаџија прегледао све рачуне и уверио се о неоспорној савесности и тачности свога калф |
, што га је уверавало да је много лакше уверити свет у нешто, него ли га разуверити.</p> <p>— П |
е са Јанићијем у објашњење, па, када се уверише да није ничему крив, разиђоше се, а Јанићије од |
е и растају се од чесме, тек кад и сами увиде да су се и сувише дуго замајали.</p> <p>И Јанићиј |
тор-Диша му потрча на сусрет, али и сам увиде, да би то било неприлично да он, један мајстор, с |
е могао пристати.</p> <p>Па ипак, он је увидео да му је немогућно остати и даље у овако безизла |
мужа не треба дирати, све докле сам не увиди докле је забраздио. „Кад му сама дуса не иска да |
и тек од њих било!</p> <p>Тетка Маца је увиђала то, па је и предузела кућу у своје руке толико, |
дила га је у некакав чудноват страх.{S} Увиђао је свесно, да му ваља што енергичније предузети |
у овако безизлазном положају.{S} То је увиђао јасно, али заман!{S} Он је био жртва, играчка су |
/p> <p>И збиља, мајстор Диша и сам поче увиђати, како често ни труни истине нема у ономе што св |
а, поред свега тога, што је и сам почео увиђати, како је пренаглио, кад је прстен вратио само з |
пустио, да се један Србин <pb n="35" /> увлачи у њихово друштво.{S} Кир-Дума је муке мучио; нав |
зиграна машта Јанићијева све га је више увлачила у свој чаробни круг, докле није у мутваку, где |
рице, које су јој редовно у њезину душу увлачиле сумњу, а из сандука извлачиле разне ствари: шк |
р)! — одговара још стидљивије удовица и уводи гошће у собу. —</p> <p>Докле се ова посета двеју |
езиним смехом.{S} Оно што је већ једном увртео у главу, то се није могло избити од туда ничим п |
у је жена забраздила далеко, да се ђаво увукао у њезину душу, те окрете да гони из женина срца |
ечења“, али онај ђаво што јој се у душу увукао, тако се заквачио ноктима, да га ни за реп ни за |
ио где је, па премислио да му се лопови увукли у кућу, те у мало што не поче да виче за помоћ.< |
чео с њоме играти, кира-Мана и Думиница увукоше и младожењу, узеше га међу се, те Диша заборави |
зно, а одмах за њиме тако исто обазриво увукоше се још два Цинцарина учтивога и врло скромнога |
они га, те отвори капиџик тетка-Мацин и увуче се у њену авлију.</p> <p>Како ли се у један мах и |
које човек осећа, кад зна да тиме Богу угађа.{S} Напротив, оне му постајаху све нејасније и из |
е!{S} Ама шта си се уплашио?{S} Да ниси угануо ногу?</p> <p>— Заригли капиџик; хоће да дође!</p |
га угледа, замаче са сведоцима за први угао, лармајући како га је кир-Диса покрао.</p> <p>— Же |
јући за њим, докле није замакао за први угао.{S} Ламбре га испратио до обале, и тек када се каи |
мце, залазећи час за један час за други угао тесних улица, претрпаних као и увек разним сметлиш |
, па сад да се тако насилно у један мах угаси!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Лепосавин |
и лице му некако смагло, а очи се чисто угасиле и упале у главу.{S} Па онда, он, који је умео о |
и се женио први пут удовицом, па ти она угатала!“</p> <p>Мајстор Диша занеме.{S} Није се наљути |
гатао?</p> <p>— Она.</p> <p>— Шта ми је угатала?</p> <p>— Па то, да немаш деце.{S} Вичеш на мен |
једаред Лепосава у одбрани рекла да је угатан, само што не опсова нешто кира-Анастасији.</p> < |
ненадило то што му рече.</p> <p>— Ко ми угатао?</p> <p>— Она.</p> <p>— Шта ми је угатала?</p> < |
ало ти, нек подигне мало он, па ћемо да углавимо.</p> <p>— Јок, јок, с њим нема пазара.{S} Ни з |
радњу отвори и да му у чаршији подигне углед као равноправноме члану грчке насеобине.{S} Да то |
ина тетка-Мацина створила јој је толики углед, да се њезин глас могао у многим кућама сматрати |
рцима и да подигне свој оронули морални углед у еснафу, па је <pb n="142" /> и у томе нехотично |
ака превара у трговини, а да му морални углед не пострада.{S} Јер, најпосле, трговина је једна |
по коштати, а и еснафу ћеш своме подићи углед у цркви.</p> <p>Овај савет дошао је таман како ва |
но што је осећао, то је, да ће сав онај углед, који је до сада имао, пасти у прашину.{S} Једном |
им ће именом жене испирати уста, и онај углед, који му је од ове женидбе у чаршији нагло пораст |
ворила му је међу новим поклоницима леп углед; многи су његове услуге тражили, а он је на крају |
знатога добротвора, који је и иначе леп углед, што га у грађанству уживаше, увеличао још и једн |
м трговцу, који је у чаршији уживао леп углед, а у цркви, према митрополитовом столу, имао свој |
<p>Све ове питоме особине дизале су му углед међу Грцима, али, у очима кир-Думиним, нарочито њ |
ш под пријатним утисцима синоћне гозбе, угледа онако узрујанога и крвавих очију, она престрашен |
оно, што мајстор Диша до сада не виде, угледа сада.{S} Тетка-Маци ударише сузе на очи; говори |
ије и поклоничкога путовања на Голготу, угледа мајстор Диша хаџи-Зосима, како се журно пење уз |
икну <pb n="79" /> и тетка Маца, кад га угледа онако бледога и утученога.</p> <p>Јанићију удари |
истрча на улицу.{S} Но кир-Дума, чим га угледа, замаче са сведоцима за први угао, лармајући как |
Мало је који Грк или Цинцарин од бољега угледа изостао а да није присуствовао макар у цркви при |
запита га мајстор Диша, кад га онаквога угледа.</p> <p>— Тукао сам се, газда.</p> <p>— С киме, |
кну Анастасија и пљесну се рукама, када угледа како јој супруг стоји <pb n="90" /> стегнутих пе |
дважно кир-Ламбре, кад за својим леђима угледа читаву гомилу света.</p> <p>— Ела, изедите, ако |
ву је опазио у авлији, али, када га она угледа, штуче у мутвак, да се с њиме не сретне.{S} То г |
ма у чему било, изгубила од оног лепог угледа, којим се, као жена кир-Бенџина, могла дичити.</ |
>Како ли се у један мах и обрадова, кад угледа Лепосаву, како под једним дебелим орахом близу м |
ти претрну.{S} Но то га брзо пређе, кад угледа расположено и озарено мајсторово лице.{S} Диша у |
рчала у мутвак.{S} Запрепастила се, кад угледа ћерку на поду, како се у тешкоме болу савија.</p |
едеља, још више издужила, озари се, кад угледа кир-Думу и приступи му руци.</p> <p>— Зива била! |
а-Мана је баш силазила с доксата и, кад угледа Јанићија, како јој долази, стушти обрве, а из оч |
брука!</p> <p>— Иде! — рече у себи, кад угледа мајстор-Дишу и од неизвесности претрну.{S} Но то |
ао, да је дохвати, трже као опарен, кад угледа како и нож и очи кира-Анастасијине севнуше оштри |
лаисано посуђе, чисто се забезекну, кад угледа у својој авлији ове две куме.{S} Није знала како |
ну кир-Дума.{S} Диша чисто претрну, кад угледа танку и мало повијену фигуру кир-Думину, у ћурче |
срета, али и зачуђен, <pb n="73" /> кад угледа како кира-Анастасија радосно и без икакве стрепњ |
османлуком, сав доксат обузело.{S} Кад угледа свога мужа, отури канту и пуна радости стрча дол |
се Јанићије и утрча у собу.{S} Али кад угледа како је мајстор блед и модар, он се зачуђено заб |
стора.{S} Напротив, овога часа, када је угледа овако порушену и поништену, он се сети како га ј |
викну запрепашћено тетка Маца, када је угледа онаку, и живо јој притрча.{S} Али Лепосава само |
ивити.</p> <p>Јанићије се збуни, кад је угледа на прагу дућана, заби главу у посао, па се учини |
а, већ од оне изненадне промене, што је угледа на целој појави.{S} Сав мајстор Диша изгледао му |
оћи разабрао од бунила, прво лице, које угледа код себе, била је тетка Маца.{S} Она му је сваки |
забринула, што их то нема, кад а у томе угледа хаџију, како журно иде.{S} Још из далека опазила |
и окрете лице у страну, да јој Диша не угледа, како јој у томе часу лице запламте.</p> <p>Била |
ури даље.{S} Пред ћор-Ахметовом кафаном угледа како из једнога фењера чкиљи слаби пламичак лоја |
о срце његово игра ли игра, кад те само угледа, па ко што ради, он трч’ за тобом, ја л’ да те з |
меју.</p> <pb n="150" /> <p>Све ово што угледа дође Јанићију тако слично са оним даном, кад га |
ор Диши заигра срце, кад у своме дућану угледа два тако уважена госта, и још више, када га, мес |
ао у своју кућу.{S} Кад га је кира-Мана угледала бледа и збуњена, застала је забезекнуто на пра |
ну) њему ћу да пребијем цволике, чим га угледам.</p> <p>Са овом последњом одлуком, која му даде |
спусти.{S} Жељкао је да постане богат и угледан грађанин, а ни из далека није слутио, да му је |
толико запањило као то, да је он, један угледан мајстор у чаршији, могао доћи и на таку мисао, |
ме часу кад је Јанићије отрчао по воду, угледао, како у собу улете некаква црна крмача под фесо |
минога дућана.{S} А кир-Дума, чим би га угледао, повукао би се дубље у радњу и од туда крвнички |
струко порасла у ономе часу, када га је угледао како се разметнуо и хрче на туђем миндерлуку, к |
ешто кир-Диша, у тај час, упао у собу и угледао ове у вис уздигнуте руке, са којих су широки ру |
олико пута прошао онуда, али кад год би угледао текију, опседнуту оноликим светом, он је грабио |
мајстор Диша ревносно чекао, неће ли га угледати, те да га исплати по својски.{S} Лутао је по с |
њем срца очекивао, када ће својим очима угледати часни ексер, који ни цар Костадин није могао в |
да се смиловала мајчица, те је три пута угледах, па као сваки пут ми рече: „Твоји унучићи су у |
анесен уђе у авлију, а девојке, када га угледаше са оним товаром, у жагору слетеше око њега и п |
ада; момци се чисто забезекнуше, кад га угледаше онако узрујана.{S} Ушао је у дућан и почео вес |
да пијучу у кућа.</p> <p>Обе куме, кад угледаше сузе удовичине, и саме се ражалише и бризнуше |
зике комшијске, који беху занемели, кад угледаше како им је сплетка краткога века била.</p> <mi |
е ишло, да изгуби пријатељство два тако угледна Грка а с њима и све грко-цинцарске муштерије, и |
и одговарала положају једне тако лепе и угледне удовице.{S} Да је удаду за каквога Грка или Цин |
м Београду, јасно показиваху, да су сви угледнији занати и трговине у туђим рукама.</p> <p>Све |
што је, у осталом, чинио он само према угледним људима грчке народности.</p> <p>— Кафа је за љ |
зар би то било лепо од њега, паметног и угледног човека, да једну честиту кућу на глас износи.< |
S} Журно изиђе на капију и изгуби се за углом.</p> <p>— Удаје се, за мога мајстора... а мене... |
еташе и састајаше.{S} Готово на свакоме углу понављао је ону исту историју, почињући од Мациног |
окак баш до Синџир-џамије.{S} На самоме углу, при улазу у ћорсокак, лепо се видео мајстор-Дишин |
з кривудаве сокачиће, кад се на једноме углу сусрете са кира-Маном.</p> <p>Од како је Ламбре от |
светлошћу преливало преко црне иконе у углу.{S} Чинила је све, само да не мисли на оно најстра |
b n="107" /> попије, кир-Диша је као на угљевљу седео у тетка-МациноЈ кући, час по устајао, нес |
до овога часа стојао пред газдом као на угљевљу.</p> <p>— Шта велиш, бре?</p> <p>— Немој, газда |
м.</p> <p>— Полако!{S} Добри људи ће се угодити.{S} Ето, ти тражиш сто хиљада, а он даје пет ст |
гла је рећи, да јој је овај живот много угоднији од трогодишњега удовиштва.{S} До душе, од дана |
је ће некада, када то благоме Богу буде угодно, прихватити и продужити фирму, ето, тога није им |
ша весело. — Ово ће бити и добро и Богу угодно.</p> <p>И од 4000 гроша сиђе поклон цркви на јед |
ао зла коб.{S} Митила га, чинила му све угодности, које може једна добра душа да учини сирочету |
ишло да једна Цинцарка, па још удовица, уграби њиховим удавачама прилику, а како није било друг |
еде к свести.{S} Наредио је да се добро угреју у ватри једне машице, па, када се ове готово уси |
, које му до сада ни пост ни молитва не угуши, било је довољан доказ о чудотворној моћи свете у |
..</p> <p>— Зашто?</p> <p>Јанићије брзо угуши сузе, од којих се застидео, и исприча тетка Маци, |
а му сада тако тесан и мрачан, да би се угушио, само да је за неколико у њему остао.{S} Потајна |
ушу, па једва дише; чини му се да ће га угушити, а цела снага на њему трепти од изненадне клону |
је кира-Анастасији у опште годило да се уда за кир-Дишу или не, то је тешко одредити; јер баш и |
зговора ради чега не би могла још да се уда.</p> <p>Па онда, баш када би и на све ове разлоге з |
уочиле ову чежњу мајстор-Дишину, те се удаваху за своје момке и не слутећи колико туге и бола |
, још шта, што само може избацити језик удавача, којима би милије било, да су оне зурле пред њи |
е, те хватају слепе мишеве, да их после удавачама, за њихове враџбине, продају, завуче се и так |
инцарка, па још удовица, уграби њиховим удавачама прилику, а како није било другога начина да м |
е тако лепе и угледне удовице.{S} Да је удаду за каквога Грка или Цинцарина, о томе није могло |
а да свога супруга ожалости.{S} А да је удаду за Србина, то би био грех према покојнику, који ј |
јавити.</p> <p>— Ватру запрети, удовицу удај! — казао је кир-Дума; а та је реч, као крилата, пр |
а капију и изгуби се за углом.</p> <p>— Удаје се, за мога мајстора... а мене... мене... ух! — у |
о пред кира-Анастасином кућом?</p> <p>— Удаје се.</p> <p>— Зар кира-Анастасија?</p> <p>— За мај |
чаршији пуче глас, да се кира-Атанасија удаје.{S} Грчка чаршија је %честитпла кир-Диши, па ако |
а удовиштва.{S} До душе, од дана њезине удаје престало је оно пријатно убацивање разноврсних ар |
ога живота, да је тај човек, за кога се удаје, налетео на њену удовичку идилу као изненадна мећ |
лињала%, га што је наведе да се за Дишу удаје, што јој упропасти младост.{S} А како је он без р |
знаш.</p> <p>— А шта ја знам?</p> <p>— Удајеш се за мајстора...</p> <p>— Па за кога ћу?{S} Ваљ |
<p>— Мори, који те је ђаво терао да се удајеш за онај пањ? — Псетиште је оно! — Тврдица, поган |
ћи сваки дан у кућу, где има девојке за удају, за бадава.</p> <p>— Ама, то није истина.</p> <p> |
их жена, чије кћери беху већ стасале за удају, те се могаху дотле надати, да ће мајстор Диша на |
ће; зна свет да тетка Маца има ћерку на удају и да си ти нежењен.{S} Е, па онда ко ту да докаже |
о, бре; шта јој фали?{S} Него да сам је удала за каквога слепца?</p> <p>— Ама није он био прили |
на ни мало плашила кир-Дише, за кога се удала по туђој вољи и, само толико, колико да покрије г |
раставила би се са кир-Дишом, па би се удала за Ламбру; али овако, ствар ће испасти сасвим дру |
даће Бог!“ и махнуо би им руком, да се удале; а тек трећи, кад наврати, био би задржан са речи |
еше више обична брига домаћина, који се удалио од куће, већ права патња, мучење душе, које га ј |
литву, када се и последњи гости из куће удалише.</p> <p>— Е, па како би; нађе ли? — запита Маца |
е узимао дете?</p> <p>— А што се „дете“ удало за њега?</p> <p>-— Него за тебе, ваљда, рђо калфи |
бе и твоју.... викала је фудул-Стаменка удаљујући се победничким кораком низ сокак.</p> <p>Мајс |
Него знаш шта је?{S} Кира-Анастасија да удамо!</p> <p>Не може се рећи да и сам кир-Ламбре није |
S} За то ми није време!{S} Прво тебе да удамо; старија си.</p> <pb n="133" /> <p>— Е, што крије |
/p> <p>Где је Диша после овога најтежег удара отишао из тетка-Мацине куће не зна се, па тако ис |
јаче песницом лупати у врата, да се од удара тресла.</p> <p>Али из куће ни живе душе.</p> <p>Г |
едисао и слушао, како му срце на махове удара, да пробије груди.</p> <p>Лепосаву дирну ово и он |
е играју у колу, седе око пуних софра и ударајући дланом о длан певају оне мелодичне грчке песм |
Лепосава се у залуд смејала, праћакала, ударала га обема песницама, да је пусти.</p> <p>— Пашће |
косе, и да су нечије шаке њу гребале и ударале.{S} Неко је врискао од бола, али, да ли Канче и |
х, па, докле чочеци певаху, он је у деф ударао.</p> <p>Од тога часа преста Јанићије са својим ш |
оја је у башти нешто плевила, чула овај ударац и завирила у мутвак, да види шта је.</p> <p>Али |
џија је био приморан, да поднесе и овај ударац и да у страху очекује, како ће се све свршити.</ |
ри; а Ламбре тим истим оружјем врати му ударац.</p> <p>— Пуштај, да убијем псето! —- виче кир-Д |
ра напоклањао колико можда ни своме псу удараца није дао, и који га сада ни крива ни дужна тера |
о како јој од силнога смеха сузе на очи ударе.{S} Смејала се тако слатко, као дете када га заго |
оја је радо слушала Јанићијева пецкања, удари у смех, а и Лепосава се зацени од смеха представљ |
ако да ти се осветим?</p> <p>— Па, ето, удари ме у леђа.</p> <p>— А ти?</p> <p>— Ја ћу опет она |
вдана.{S} Кира-Анастасија <pb n="54" /> удари у свој неуздржани смех, кад зачу шта јој муж захт |
бољи био? — одговори Лепосава и сада га удари тако снажно у леђа, да је толико звекнуло, да је |
и у који час налете, кира-Анастасија га удари ногом у трбух тако јако, да он јаукну, ухвати се |
есом и кратком кићанком на глави, па га удари кишом у трбух, обори га и леже на њега.</p> <p>Ја |
е могло некоме да изгледа, као да ће да удари кира-Ману, испаде иза ћошка кир-Дума и још један |
сличан са оним, кад га кира-Анастасија удари ногом у трбух.{S} Истина, Лепосава није помислила |
оше у крчму, а Јанићије сам са Циганима удари на Јалију.</p> <p>— Свирај бре, ченгене, свирај!{ |
и са узмахнутим песницама полете, да је удари.{S} Али у који час налете, кира-Анастасија га уда |
је упорно ћути, она покри лице рукама и удари у плач.</p> <p>Јанићије не мога више да издржи у |
</p> <p>— Па троје их је! — рече Маца и удари у смех.</p> <p>— Шта-а?...</p> <p>— Троје... три |
да Ламбру закључа у собу, да на капиџик удари катанац, како не би нико могао с поља ући, па да |
она уздиже над главом деф, другом руком удари по њему по такту мелодије, а ногама поче поцупкив |
а, али не доврши шта је хтела рећи, већ удари у такав хистерични плач, да му требаше повише вре |
, то да не буде! — помисли, а пламен му удари у образе.</p> <p>Сутра дан дође мајстор Диша у ду |
учинио.{S} Чинило му се, кад га је она ударила, да га је захватила нека несхватљива страст да |
у Маца за њим.</p> <p>— Пуштај, мука те ударила! — бранила се Лепосава.</p> <p>— Сад, сад! — од |
мора а још више од оног унутарњег бола, ударио другом страном и пошао тетка-Маци.</p> <p>Сав он |
а њега метлом, а он, пре него што ће га ударити, побеже из мутвака.</p> <p>Ма да је мајстор Диш |
је она преварила, па чак и ножем хтела ударити.</p> <p>Лепо %јо осећао да би требало да је пре |
Очекивао је сасвим друго: да ће му жена ударити у плач, да ће га преклињати да је не убије и да |
ош за који дан, немилостива рука живота удариће будаком преко мртвих, расплашиће сетне тичице, |
очека овај звонки смех и сада разговори ударише много живље и много веселије, све докле их не п |
ада не виде, угледа сада.{S} Тетка-Маци ударише сузе на очи; говори му, а сузе без јецања и пла |
га раздрага песма, дође међу ове и тако ударише у пијанку и певање, да се чак и њему — кафеџији |
ко бледога и утученога.</p> <p>Јанићију ударише сузе на очи.</p> <p>— Шта је, море, те плачеш?< |
јатно расположење, па би, после свакога ударца, мукнуо као младо теле, што је увек изазивало ве |
и на Јанићија, који се, блажен од онога ударца, утварао као да га боли.</p> <p>— Јеси јунак! — |
е увек изазивало весели смех.</p> <p>Те ударце некада је Лепосава делила Јанићију просто из дет |
њиме, да јој више ни у шали није враћао ударце, када би га ова својим пуначким шакама пљеснула |
ни да прослови, а срце јој лупа, да му ударце чује.</p> <p>— Да те дам Јанићију, шта ли?{S} Па |
ућан трговац и устабаша, био је први на ударцу за свако доброчинство: било за поправку које црк |
пут залете.{S} Анастасија вешто измаче ударцу, протрча поред њега једноме буџаку, дочепа кухињ |
игу.</p> <p>Анастасија је први пут била удата за кир-Бенџу, казаса из Главне Чаршије, који пожи |
ује кир Дума. — Кира-Анастасија ћемо ми удати за Грка; ама вас жалимо: лепе паре губите, мустер |
егло, да је једва био у стању да ваздух удахне.{S} Стојао је тако неко време без речи, оборио г |
S} Он се ухвати обема рукама за груди и удахну што је више могао ваздуха.</p> <p>Песмица из баш |
ре изиђе из ове немиле куће.{S} На пољу удахну свежа ваздуха.{S} Сад је био потпуно освећен; мо |
аз, а она му казала: „Зашто, бре, да ме удаш за овај тулум?“</p> <p>Мајстор Диша више није чуо |
ана да обоје липшете од глади!{S} Да се удаш за дериште, које не може за десет година на селаме |
ица?</p> <p>— Па ти!{S} Зар нећеш да се удаш за мајстор Дишу?</p> <p>Лепосави се окрете улица о |
у своме дућану усами и погледа, како му удвостручена радња нагло цвета.</p> <p>— Зашто сам се о |
ек сада, када је отворио пут потомству, удвостручио сву своју снагу око тековине, толико је и н |
техе.</p> <p>— Ако му и не уделиш пару, удели му благу реч! — била је његова опомена онима, кој |
па је опет врати на старо место, да је удели оном трећем, који се, по реду, јави.</p> <p>— Мај |
руком на образ).{S} Велим, није ми Бог уделио богаства, али да јој образ бар сачувам, нека уђе |
хришћанске утехе.</p> <p>— Ако му и не уделиш пару, удели му благу реч! — била је његова опоме |
ју, те да уз пут мало боље промозгају и удесе, а кира-Мана, чим их отпрати очима, штуче кроз су |
раво кира-Анастасији, да и с њоме ствар удесе.</p> <p>А мајстор Диша оста у дућану још потпуно |
своје „трофеје“ убраја, он се трудио да удеси и ход онако ситно, као што се и грчки ситно говор |
есио, није био у стању да на свој начин удеси живот без ичије помоћи; и најпосле, није могао ни |
окле није у мутваку, где му је Лепосава удесила постељу и кришом испод јастука метнула један ст |
о овде раскварим сватове, лако ћу после удесити, да му омилим моје Канче.</p> <p>Сад је и самом |
а-Јанићије! — одговараше Цигани у глас, удесише жице и враћајући се лагано истим путем, стадоше |
ему се чинило да Лепосава нарочито тако удешава, да је њој баш мило, што јој се испод широких р |
вао је по грчки, а оне, које није умео, удешавао је кроз нос тако, да ти се увек чинило као да |
, и онда као махнит истрча из собе, оде удно баште, зарони лице у шаке и поче горко плакати.</p |
итој и зрелој Јорданској земљи на своју удобну кућу код Чукур-чешме, са широком настрешницом и |
ове авлије, управо од када је престала удовати.</p> <p>— Мори, који те је ђаво терао да се уда |
да тако што предложи Маци.{S} Да је бар удовац, али пуштеник — е, не иде!{S} Човек са једном ис |
ка.{S} Међутим, баш ова фудул-Стаменка, удовица, за којом је ишао зао глас да је завадила две н |
ра-Анастасији и бацио јој га пред ноге, удовица је са страхом погледала у Јанићија; а кад јој ј |
кивати.</p> <p>Но он тога није видео, а удовица, са забаченим дугим курјуком, распученим недрим |
џије са својим женама дигоше, да иду, а удовица их испрати до самога капиџика.{S} Кир-Дума, на |
не га, а Грци, пуни једа, што се њихова удовица тако јавно срамоти, вичу на сва уста не само на |
на оно, тек колико је било потребно, да удовица онаквог једног мужа не <pb n="10" /> би, ма у ч |
месту, где се пуца скопчавају.{S} Млада удовица није ватра само у кући; њезин пламен лиже и кро |
ико јављати.{S} Од некога времена млада удовица, не знајући ни сама од куда то долази, ретко ко |
, тако рећи пре него ли што је уцвељена удовица била у стању да утаре трогодишњу сузу над успом |
мајстор-Дишу обрлати.</p> <p>Осрамоћена удовица клела се на све начине пред Думом и Ламбром и њ |
женимо на грцко невеста, на кир-Бенџина удовица, па да постанете сретно човек; а ви, ето каква |
ламбаси на звук невестина имена.{S} Она удовица, која је целој чаршији мозак завртела, да буде |
кост, па још удовица?!{S} Ама је ли она удовица само, бежи од ње три конака, да ти не унесе нес |
а се од самога себе стидео.{S} Али лепа удовица опростила му је, а дан сватова ближио се као на |
а ноћу, кад заспи, долазила би му лепа удовица на сан, насмејаних очију, са оним младешчићем и |
и да она, као свака неутешна и честита удовица, јадикује за ненакнадним губитком.</p> <p>Но, к |
сас поган! — Засто уцвелисте оно сирота удовица, засто јој без ноз исцупасте дусу?</p> <p>— Заш |
доксатом и баштом.{S} Ту је живела Маца удовица, или тетка Маца, како су је по свем Београду зв |
једну киту цвећа, тако сређеног, да је удовица из њега могла прочитати и све жеље онога, који |
ф (разговор)! — одговара још стидљивије удовица и уводи гошће у собу. —</p> <p>Докле се ова пос |
оће; али кад маши очима горе, а то није удовица, већ држи кир-Ламбру за ногу.</p> <p>Сан као св |
можда, причекао још коју годину, докле удовица потпуно не залечи ране, које јој Бенџина смрт з |
за киме је сирота кира-Анастасија, као удовица, тако жељно чезнула.</p> <p>Али ма да је кир-Ди |
е тако љубазно смешиле; а она опет, као удовица, раскривене главе и без мушке заштите, шта је м |
и га уверило, да кира-Анастасија ни као удовица није баш ни међу својим Грцима и Цинцарима ужив |
ка напоменуо Думи, кад је споменуо како удовица у поноћи стоји на капиџику као фудул-Стаменка.{ |
е бити. „Не смо ми — вели — како српско удовица.{S} У нас се знаје за ред, а ни адет нам не је |
Грк и пријатељ, не води бригу на грцко удовица, кој да гу води.{S} Него знаш шта је?{S} Кира-А |
да се брине у ова чаршија за едно грцко удовица?</p> <p>— Па, па, па! — учини Ламбре, као чудећ |
Бенџи, који се за живота збринуо, да му удовица не остане на сокаку, желела, да јој свадба не б |
у рачун ишло да једна Цинцарка, па још удовица, уграби њиховим удавачама прилику, а како није |
је требала јабанџика, туђа кост, па још удовица?!{S} Ама је ли она удовица само, бежи од ње три |
ео, када сте ви хтели да прескочите код удовице преко зид и кад вам је шегрт подметнуо леђа, да |
како Ламбрин тако и покојника и његове удовице, журио је, да се што пре чаршија умири.{S} И та |
о је могућно, утеши уцвељено срце младе удовице.</p> <p>Кира-Анастасија је запалила целу чаршиј |
кроз три године, убацивао у башту младе удовице.</p> <p>— Елем, ви ћутите кир-Диса? — рече Ламб |
ку руку, постао природни старалац младе удовице.</p> <p>Од онога дана, када укопаше земаљске ос |
таку мисао, да ноћу ускаче у кућу једне удовице.</p> <p>Но мајстор Диша није био од оних људи, |
рала положају једне тако лепе и угледне удовице.{S} Да је удаду за каквога Грка или Цинцарина, |
редствима трудиле, да из прошлости лепе удовице ишчачкају макар и једну трунчицу; а већ после б |
иница и пиљи у вазда насмејане очи лепе удовице.</p> <p>— Кој па да гриза? — пита стидљиво кира |
ије своме оцу, ушли свечано у кућу лепе удовице, што је овеселило срце удовичино а јако ожалост |
мује, а да ипак очува добро име честите удовице.{S} Знала је она врло добро, шта су све комшијс |
ак по мало и досећао, да ће се тицати и удовице, те му некако дође тако нелагодно око срца, као |
би отишао у свој дућан, а да не наврати удовици, тек да види, не оскудева ли у чем и, као први |
еђу четири ока са покојником, уцвељеној удовици, поред кратке успомене на проживљени брак, оста |
на Зереку, већ су отишле у посету лепој удовици.</p> <p>Свака од њих, руке ради, понела је по ј |
има решавајући тренутак.{S} И ако је он удовици вратио прстен, мираз је био још у његовим рукам |
ла како му није била прилика да се жени удовицом па још једном Цинцарком.{S} А погдегде, онако |
ви и муштеријама, ама како да се оженим удовицом, која у поноћ стоји на капиџику као фудул-Стам |
аријих калфи, потајно уздахнуо за лепом удовицом, то ипак није сметало, да општи утисак буде ве |
пломе задовољству: ожениће се најлепшом удовицом, која му носи кућу и неколико хиљада гроша и о |
о на срећу!{S} Што си се женио први пут удовицом, па ти она угатала!“</p> <p>Мајстор Диша занем |
то му се синовац оженио Гркињом, па још удовицом, код толиких српских девојака.{S} Али кад већ |
ма када јавити.</p> <p>— Ватру запрети, удовицу удај! — казао је кир-Дума; а та је реч, као кри |
времена, гледати међу собом младу, лепу удовицу, па још без деце, са једним руменим младешчићем |
тад закуцати.</p> <p>— Цинцарку, па још удовицу; брука!</p> <p>— Море да је само то, ни по јада |
ио је да кир-Дума одмах иде Диши, врати удовичин мираз, а Дишу да туже митрополиту и суду за ср |
ле око Сака-чесме, где се налазила лепа удовичина кућица са хладовитим чардаком и густом баштом |
ућа.</p> <p>Обе куме, кад угледаше сузе удовичине, и саме се ражалише и бризнуше у плач, па онд |
дражесно пристајала свежини и младости удовичине фигуре.</p> <p>Да је нешто кир-Диша, у тај ча |
ућу лепе удовице, што је овеселило срце удовичино а јако ожалостило зле језике комшијске, који |
ша одмах по прстену покушао да остане у удовичиној кући, али му је она одговорила, да то никако |
на својим леђима изнесе.</p> <p>Но ни у удовичиној кући није било друкчије.{S} Кад је Јанићије |
ије.{S} Мајстор Диша послао цигане пред удовичину кућу, да јој навести сутрашњи дан њихова прст |
анула нешто, те он као махнит одјурио у удовичину кућу и затекао је баш на капиџику, како се са |
помену и оних 3500 гроша мираза и кућу удовичину.</p> <p>Али мајстор Диша никако да се поврати |
а не заглушише.</p> <p>То беше последња удовичка игра или: „последњи удовички бес“, како би се |
е последња удовичка игра или: „последњи удовички бес“, како би се изразио њезин кум, кир-Дума, |
кир-Ламбрину, сносила је стојички свој удовички бол и, као под неком магијском силом, што је д |
м није изгубио у пријатноме расположењу удовичкога живота.</p> <p>Кира-Анастасијина појава у ње |
и тужан израз, како то у опште одговара удовичкоме стању.</p> <p>И тога дана, када ће се срести |
овек, за кога се удаје, налетео на њену удовичку идилу као изненадна мећава, од које се није ум |
ај живот много угоднији од трогодишњега удовиштва.{S} До душе, од дана њезине удаје престало је |
е две, за њу износиле и против њезинога удовиштва говориле; колико ли је само суза у потаји про |
ељице и познанице, које су јој за време удовиштва с тешком муком прелазиле преко прага и ревнос |
година, све докле се не свикну на своје удовиштво.{S} А већ после овај благи обичај постајао је |
агијском силом, што је дубље залазила у удовиштво, све је лепша бивала, тако, да о трогодишњем |
ати.{S} Те су успомене припадале њезину удовиштву и, можда, надама које је она управљала сасвим |
моје кости; само <pb n="81" /> не уби; удри, не жали!“ А мајстори су ревносно вршили овај аман |
-те, ако искате да вас закољем!{S} Ела, удрите! — рече му пркосно и са презрењем баци на њега ј |
шегртима, сад нећу ни ја према теби.{S} Удрите!</p> <p>И не би га оставио, све докле не прескам |
ради не може да иде Ламбри и кира-Мани, уђе журно у авлију кира-Анастасије, завири у мутвак, па |
еља, кад једнога вечера дође Диша кући, уђе у собу и рече Лепосави, да иде у мутвак, јер хоће с |
тетка-Маци, а Јанићије, још сав румен, уђе у дућан и седе за посао, али сада много прибранији |
нешто неодређено поче га вући тамо.{S} Уђе у кафану, и остаде тамо до после поноћи.</p> <p>Прв |
д капиџик мајсторове куће.{S} Покуша да уђе, али капиџик беше изнутра затворен.{S} Јанићија не |
тва, али да јој образ бар сачувам, нека уђе у свет са образом.{S} А сада?...{S} Шта се учини са |
меније пред вратима и у танким мествама уђе у собу.</p> <p>— Кали-мера, кир-Ламбре!</p> <p>— Ка |
да застирке не би прљао, па у мествама уђе у собу.</note> <note xml:id="SRP19061_N3">„Карантин |
ли што му рече: уђите.</p> <p>Кир-Дума уђе опрезно, а одмах за њиме тако исто обазриво увукоше |
ве погрешке спасе га тетка Маца.{S} Она уђе баш у часу, кад мајстор Диша поткупи уста и привуче |
ао за кваку од капиџика.</p> <p>Али кад уђе у собу, она забуна и ватра на ново га дохвати; он б |
е зовнуше, он прибра снагу и крстећи се уђе, да види покојницу и да је целује.</p> <milestone u |
анићије, оди часком овамо! — позва га и уђе у дућанску собицу.</p> <p>Јанићију не беше баш најп |
лоповима имао посла! — одговори Диша и уђе у кућу.</p> <p>Јанићије додаде газдарици бошчу, мал |
му се срца тицаше.</p> <p>— Као занесен уђе у авлију, а девојке, када га угледаше са оним товар |
асно изрекне њезино име, кад, у тај пар уђе у дућан његов шегрт, Јанићије Бик, и унесе две ћупе |
прекиде кира-Анастасија, која у тај пар уђе у дућан.</p> <p>Била је необично тужна и усплахирен |
кле их не прекиде Канче, која у тај пар уђе, да им јави за долазак Ламбрин.</p> <p>Фудул-Стамен |
је да се потпуно изјасни, али у тај пар уђе тетка-Маца у мутвак.{S} Лепосава брзо поче да прету |
а имаде времена да му се уклони.</p> <p>Уђе у собу, заригла врата, да му нико не улази, <pb n=" |
уо каквим калупом, него ли што му рече: уђите.</p> <p>Кир-Дума уђе опрезно, а одмах за њиме так |
} По пријателски посо дођосмо.</p> <p>— Уђите! — простења кир-Диша, коме у тај пар севну, да би |
љајући на све што их дотле устручаваше, уђоше једна за другом у авлију кира-Анастасије.</p> <p> |
снажне груди, које, чим Маца и Лепосава уђоше у кућу и заклопише врата, распучи, те им даде мах |
ијом.</p> <pb n="221" /> <p>Она двојица уђоше у крчму, а Јанићије сам са Циганима удари на Јали |
ке сокачиће, докле у близини Витезде не уђоше у једну малену, таман као ћелија, собицу, чији зи |
. викну раздражен и поче поклецавати од ужаса.</p> <p>— А ко не каже, питај!{S} Ето, њој каза К |
ћ оставила а наместо тога настао у души ужасан страх од онога што ће сад опет чути, ма да је чу |
то беше прави узрок, што је одустао од ужасне намере и спасао младу душу бар од оних вечних му |
која са свећицом, да је над покојницом ужеже, а која са китицом цвећа, да јој чело главе метне |
јој је висио Јанићије Бик о затегнутоме ужету.</p> <p>— Не дај, Боже! — уздахну дубоко и, покри |
ји је учинио добро дело, па сада у томе ужива...</p> <p>Повратак кир-Дишни кући очекивао се сва |
палио чибук, па сада задовољно брекће и ужива у хладовитом зеленилу и његову шумору.{S} Комшије |
те сахане, па их прислонила уз чардак и ужива како сунчани зраци одблескују о калаисано посуђе, |
једно тренутно задовољство што га човек ужива.{S} Зар то није истина, да баш онда кад човек мис |
<p>— Је ли ти се допада? — запита Диша, уживајући у њеној забуни.</p> <p>Лепосава климну главом |
p>Тетка Маца је међу женама свих редова уживала велико поверење и била радо примана у сваку кућ |
е баш ни међу својим Грцима и Цинцарима уживала најбољи глас.</p> <p>Где је Диша после овога на |
, он је ипак то чинио из једног невиног уживања, пошто му је укус био јако склон према облим, з |
му, шаком надстрешио очи и са пријатним уживањем посматра из даљине, како се над гомилом људи љ |
d> <p> <hi>1.</hi> </p> <p>Мајстор Диша уживао је у староме Београду добар глас, не само међу С |
дном ваљаном трговцу, који је у чаршији уживао леп углед, а у цркви, према митрополитовом столу |
и иначе леп углед, што га у грађанству уживаше, увеличао још и једним тако побожним делом.{S} |
ујна крв једног младог разоренога срца, ужљебила се дубоко у његову главу; та га је одлука подр |
могла дичити.</p> <p>И кира-Анастасија, уз пријатељску пажњу чаршије и кир-Ламбрину, сносила је |
звијање гипких чочека, који према њима, уз пратњу циганских дефова и песме женскога хора, играј |
ојима се, при општој дервишкој молитви, уз махнито хуктање, прогањање злих духова и призивање А |
{S} Литија се свечано спусти низ Зерек, уз пјенија свештеника допрати Дишу до Јалије, окадише л |
лече, које се час пењаше <pb n="127" /> уз леђа час спусташе струку, те тако показиваше око сла |
шао, кира-Мана се још више издужила.{S} Уз припомоћ кир-Думину она је од тога времена сама надг |
питања од једног шегрта беху зазорна, а уз то се сети оних разбијених врата, те га одалами шако |
на причала је, како је чула од друге, а уз то је, да би догађај био што потпунији, описивала св |
аје, у глави му је било мутно и тупо, а уз то је осећао и неко одмерено хуктање, као онај шум ш |
> него пије само неку зелену течност, а уз то узима по три зрна пшенице.{S} Он је донео собом ј |
е је сада за навек можда изгубити.{S} А уз ово осећање расла је упоредо и она бојазан, да ће <p |
своју руку, дигоше се у чаршију, те да уз пут мало боље промозгају и удесе, а кира-Мана, чим и |
тепсије и жуте сахане, па их прислонила уз чардак и ужива како сунчани зраци одблескују о калаи |
ажала је да су се споразумели.{S} И она уз осмејак пун љубазности принесе ибричић с кафом и нал |
ица прашину, која се прихватила, док је уз капиџик стојала.</p> <p>А када је Јанићије дошао, он |
ез ичега пусти у бели свет! — мислио је уз пут Јанићије, а што се више ближио ћепенку, који је |
жале развалине од свију мисли што их је уз пут смишљао и он се, малаксао од тешког душевног нап |
ор Диша хаџи-Зосима, како се журно пење уз Голготу, и кад опази мајстор-Дишу, поче махати и дав |
, ако се може рећи, и више, у колико се уз ту нежну црту његове душе јављао страх, да ће је сад |
при поласку дао корисне савете, где ће уз пут одседати, те да га на путу не оглобе.{S} Главан |
ахирета и свежи девојачки гласови, који уз дахире извијаху неку страсну турску песмицу, у којој |
ио се, не пева више, као што је то увек уз посао радио, не зачикује мимопролазеће и врло често |
едри, прихвати газдину песмицу и, онако уз посао, запева гласно и јасно да се по целоме дућану |
ивуче себи.{S} Необичан пламен сукну му уз образе, а у глави га захвати чудна несвестица, кад о |
ни су дакле само поуздани људи, који су уз то били не само вешти јахачи но, у случају потребе, |
ршији налажаху.{S} И што је најважније, уза сваки убачени поклон нашла би и по једну киту цвећа |
датих пустињаку за чудотворни памук, а уза све то урачуна му <pb n="201" /> и трошкове, што их |
игла капиџик, па за неко време престаја уза зид, да сачека када ће кир-Диша проћи.</p> <p>Кира- |
подсекоше и како је био наслоњен леђима уза зид авлијски, сроза се и седе на један бињекташ, ко |
ако тихо, да га је Лепосава, која иђаше уза њ, једва чула.</p> <p>— Рђо папуџијска, шта ти је р |
и седе на један бињекташ, који стојаше уза зид авлијски и служаше уморноме пролазнику за седиш |
х очију на под.{S} Стала опуштених руку уза сама врата и снебива се, да ближе приступи.{S} Мајс |
та, коју му нуди, цвет, који је сад баш узабрао, па хоће да му га покаже.</p> <p>Мајстор Диша б |
е час брзо час успорено, како су га кад узавреле мисли распињале, тетурао ни сам не знајући куд |
га је задужила.</p> <p>Да ли је то била узајамна мржња или несташлук детињи (јер ни Јанићију не |
ије, младост отрује!</p> <p>Кир-Ламбре, узбуђен сузама и пребацивањима, а помишљајући на послед |
> <p>Око подне дотрча Јанићије у дућан, узбуђен и задуван од силног трчања.</p> <p>— Шта је там |
<p>— Не могу више! — одговори Јанићије узбуђен.</p> <p>— Који ти је бес?{S} Што си се надуо та |
лучио је Јанићијево држање.{S} Он онако узбуђен и псујући <pb n="77" /> и тога мајстора и самог |
се необично брзо, и што је главно, врло узбуђен и са једном огреботином испод очију. —</p> <p>— |
дотрча Јанићије кући сав задуван и врло узбуђен.{S} Тако се он никада није враћао из дућана.</p |
з далека опазила је, да је хаџија нешто узбуђен.{S} Хаџи-Диша не даде јој дуго да премишља.{S} |
</p> <p>— Долази! — одговори Јанићије и узбуђено тресну писмо о совру.</p> <p>— Тако брзо? — за |
е у овој прилици само надражаваше онако узбуђенога Дишу.</p> <p>— Казала сам, боље него што би |
а ради; но тај посао, што га је у овако узбуђеном стању започео, за цело би морао из нова започ |
остале, о чему у првоме тренутку свога узбуђења није мислио.</p> <p>Анастасија је за који трен |
Диша у свој дућан, зајапурен од наглога узбуђења.{S} Очи су му севале живље него ли до сада; мо |
нутих песница, а антерија му од силнога узбуђења дршће, као да је неко тресе.</p> <p>— Е ли иск |
на.{S} Колена су му клецала од душевног узбуђења, али он је ишао напред, ишао и не обзирући се |
ике, развадише их, и Лепосава, бледа од узбуђења, отрча кући, па кад залупи капиџиком за собом, |
се песницама о широке слабине, које од узбуђења бректаху, хуктао је и ходао горе доле по соби. |
чин, поремећен правим хаосом од мисли и узбуђења, оде у свој дућан, и затвори се у собицу, да п |
јстор Диша налазио на врхунцу радости и узбуђења, те му дође чисто као нека душевна потреба, да |
остидна.</p> <p>И то му је у овом хаосу узбуђења било лако рећи; али, ако га мајстор не отпусти |
ђе у послу, тек колико да сакрије своје узбуђење.</p> <p>Сад више није могло бити разговора о о |
воде већи таласи, у малој чаршији већа узбуна.{S} Срби, познаници Дишини, држе страну своме Ср |
е да чује и такве ствари, на које би се узбунила чак и фудул-Стаменка, кад би се тако што проне |
и певао и мукао толико, да је пред вече узбунио говеда, која се с паше враћаху.</p> <p>И све му |
пустили посао, па онако седећи око пања узверено гледају час у мајстора час у Јанићија.</p> <p> |
ра крајеве искиданога гајтана.{S} Његов узвик је био за цело страховит, кад се неколико хаџија, |
n="157" /> <p>— И хоћу то!... оте му се узвик и он, без икаквог чекања, излете на улицу.{S} Леп |
моји ли пари градиш барјаче на црква! — узвикивао је од муке, гледајући како се оно старо сало |
блато и оде.{S} Тада мајстор Диша тужно узвикне:</p> <p>— Нема сиротиње, нема сиротиње! — И то |
тну памет, тетка-Мацо! — <pb n="122" /> узвикну Диша весело. — Ово ће бити и добро и Богу угодн |
енк бре, као да је мечка пред тобом?! — узвикну мајстор, кад опази како му шегрт још стоји и не |
пута преко собе пренео.</p> <p>— Ба! — узвикну Бик -— то и ја могу.</p> <p>— Јок, то ти ниси к |
се попнете?</p> <p>— То није истина! — узвикну мајстор Диша и сав се зацрвене од стида.</p> <p |
>— Море, одвали човече, док си читав! — узвикну Јанићије, и како му прекипе, отисну од себе Дум |
есто.</p> <p>— Буди Бог с нама, жене! — узвикну тетка Маца чисто запањено — још ћете ме обедити |
ном лицу текну у срце.</p> <p>— Чудо! — узвикну Маца.</p> <p>— Ама, какво чудо?{S} Што ћутиш?</ |
<p>— Бог с тобом, дете, што си такав? — узвикну <pb n="79" /> и тетка Маца, кад га угледа онако |
какве му драго лепотице, он би, зацело, узвикнуо од силна задовољства и, Бог зна, не би ли забо |
жење, бубнуо се песницом у груди и онда узвикнуо:</p> <p>— А, а! — Турчине, - бре, пали кумбару |
о је даскама, које су над подом правиле узвишицу од прилике за пола шаке.{S} На те даске метала |
евљење, онако пресит завали се и сам на узглавља, по који пут (као што је то свуда онда био оби |
он брзо седе на миндерлук, завали се на узглавље и поче тешко предисати.{S} Тупо шуштање у глав |
а обе жене преузеше; Дума се завали на узглавље за софром и од обилног расположења јекну.{S} А |
ој жена, долазиле су, да виде чудо, па, узгред, и три пута помиришу.</p> <p>Али, докле је хаџиј |
у навраћале, да чују што о Диши, а и да узгред виде, како се одржава кућа, кад домаћин није ту; |
на се враћала из казначејства, свратила узгред у цркву, купила свећицу од једне паре и запалила |
из куће, оде мало до дућана, тек да се узгред по њему обазре, па за тим кући, да узме што је н |
тила, бајаги да је види, а овамо да јој узгред исприча и искити све шта се за њом говори.{S} И |
једном Цинцарком.{S} А погдегде, онако узгред, тек да наговести сумњу и оно што се по чаршији |
Бик не може да одоли срцу, а да је, бар узгред, кад поред ње протрчи, не чупне за курјуке или н |
} Кир-Ламбре јој је био још једино њено уздање, па како је он и био прави узрок њезиној завади |
и помињати.{S} Та он се, до овога часа, уздао баш у саму газдарицу, <pb n="85" /> да ће га она |
огунђа јој мати, коју мешкољење и чести уздаси кћерини тргоше иза сна.</p> <p>— Боцкају ме мрве |
стаде друге, него да се пода небројеним уздасима и да почешће таре шаком чело, из кога ама баш |
, сад је све добро! — одазва се на овај уздах тетка-Маца.</p> <p>— Јаох, тетка-Мацо! — застења |
и пут што би јој се из груди отео дубок уздах, који му наговештаваше све друго само никакво доб |
и и гони, да од времена на време дубоко уздахне, или тешко, као боник, застење.</p> <p>У таквом |
атра их, па тек по који пут испрекидано уздахне, поче га миловати по коси.</p> <p>— Е, де, де, |
агањем.</p> <p>— И тако, турфа посла! — уздахну Диша, па се сневесели, као да му се на ново поч |
котило, а гледај ти, колико ме кошта! — уздахну хаџија и одмахну руком.</p> <milestone unit="su |
> <p>— Како Бог хоће, тако нека буде! — уздахну Диша и оде тетка-Мациној кући.</p> <p>После под |
гнутоме ужету.</p> <p>— Не дај, Боже! — уздахну дубоко и, покривши се јорганом преко главе, три |
ши.</p> <p>— Ако је и децу, скупо је! — уздахну Диша, коме у тај пар прелети у памети, колики ј |
ша шапћући.</p> <p>— Умрла, мајсторе! — уздахну дубоко Јанићије, који се тек на ово питање расв |
пусти Београд! — Ватра да га изгори! — уздахну кира-Анастасија прихватајући филџан из руке фуд |
светиња у дућану, куд би ми крај био! — уздахну побожни хаџија бројећи паре пред ковчежићем.</p |
ога мајстора... а мене... мене... ух! — уздахну тешко.{S} Рука му случајно напипа једну кутијиц |
кну Диша очајно.</p> <p>— Е, мој Дишо — уздахну болно Маца — Лају ли или не лају, не знам; али, |
када се од прве поразе освести, дубоко уздахну, клону главом на прса и савијеним кажипрстом об |
и молећим гласом.{S} Тетка Маца дубоко уздахну.</p> <pb n="143" /> <p>— Па, синко Дишо, чу ли |
раду и оборене главе по који пут дубоко уздахну.{S} Видело се да се са самим собом бори.</p> <p |
p> <p>Јанићије се скљуси за пањ и горко уздахну.</p> <p>Није се осећао побеђен; предвиђао је он |
и од трговаца и старијих калфи, потајно уздахнуо за лепом удовицом, то ипак није сметало, да оп |
запалила је пред иконом са уобичајеним уздахом: „Јово, теби свећица, мени пензијица!“</p> <p>Т |
руци Дишиној, коју је он пред њом у вис уздигао.</p> <p>— Ово теби; ти да га носиш, а ја да те |
нове и каленице.{S} Испела се на прсте, уздигла руке, да домаши високу полицу, па се извила леђ |
-Дишу до лађе, чија су једрила била већ уздигнута <pb n="181" /> и спремна, да крену низ Дунаво |
ај час, упао у собу и угледао ове у вис уздигнуте руке, са којих су широки рукави кошуље спали |
<hi>чочек аваси</hi> (игра чочека) она уздиже над главом деф, другом руком удари по њему по та |
учини, да тај звук, што пара ухо те се уздиже изнад свију, виче: „кира-Анастасија! кира-Анаста |
које је нервозно час скупљало час у вис уздизало његове обрве.</p> <p>— Ти да идеш на вилает, а |
нцу, на западни поруб, тамо, од куда се уздизаху вита минарета одблескујући под руменим јутарњи |
е ноћи претурао се по постељи, устајао, уздисао и псовао све што се на грчкоме језику налазило. |
га сваки час подсећале на одбеглу жену; уздисао је и шапутао час проклетство Ламбри и свој грчк |
.</p> <p>— Ова ме деца скупо коштају! — уздисао је премећући бројанице и по вас дан срачунавају |
Диса, едно српско куче!...{S} Ух! ух! — уздисао је кир-Дума и туцао се од муке песницом у главу |
да живим, што ми треба?</p> <p>Тако је уздисао Ламбре, помишљајућИ како би му све празно било |
леми јед кир-Думин, који је још једнако уздисао за изгубљених четири хиљаде гроша.</p> <p>Али о |
у и тек сада започе наизменце стењати и уздисати.</p> <p>Пуче глас по комшилуку, да је Диша вра |
итиште песницама под појас и поче тешко уздисати.</p> <p>У таквом га стању затече и тетка-Маца, |
ео кира-Ману и оставио да у кући кришом уздише и вене и да пакосно гледа на ону која јој мужа п |
аџи-Диши не оста друго, него да сву ноћ уздише, куне и проклиње, што се на толики пут одважио.< |
шта ће се и колико ће се данас појести, уздишући вазда на скупоћу и велике трошкове, тетка Маца |
на, кад није ма за што викао.{S} Пре се уздржавао пред Мацом а сада је и пред њом за сваку ситн |
обично примамљива, да се Јанићије једва уздржао, да не понови оно што је пре три дана урадио.</ |
га дана принову чекала.</p> <p>Јанићије уздрхта, кад опази да су сами.{S} Лепосава се збуни, ал |
јутру, пошто је почистио испред дућана, узе Јанићије Бик крчаг и отиде на чесму, да наточи воде |
се збуни, али је та забуна брзо пређе, узе јеменије и стаде их разгледати.{S} Јанићије је глед |
зино оклевање.</p> <p>— Каажу.... веле: узе јој образ, па сад је оставља!</p> <p>Диша поскочи, |
али дућани.{S} И Јанићије <pb n="72" /> узе са једним шегртом уносити у дућан коже, и готове је |
лужби београдскога везира, а доцније га узе Господар Милош у своју службу, да носи поверљива пи |
кафа код Маце.{S} Хтео је отићи, али га узе неки стид; изиђе му на очи Лепосава у целој својој |
p>И још много саветовао јој је, па онда узе из Лепосавина сандука ниску дуката и онај дукат „ћо |
и честиту домаћицу.</p> <p>И тетка Маца узе мајстор-Дишу за главу, пољуби га у чело и оба образ |
<p>Јанићије не одговори, седе за пањ и узе дикиш, да разрезује по обележеним линијама на меку |
а га зачуђено запита:</p> <p>— А што ми узе то?</p> <p>— Па што ће ти?{S} За кога имаш да се ки |
веста и четрдесет гроша.{S} Свети човек узе памука, начини од њега малу лоптицу, па то уши у је |
мила на онај загрљај и пољубац, који му узе свест, он би и сада весело певао, па на сељаке, кад |
записа, родиће ти мушко.</p> <p>Дервиш узе испод јастука неке хартијице, изабра између њих чет |
цар Константин и царица Јелена, кад су узели из Јерусалима часно дрво, тражили су и обећавали |
павао и онако комотан изишао на доксат, узео слатко и воду и запалио чибук, па сада задовољно б |
да баца око на кир-Ламбру, који је сад узео од чочека деф и стао пред невесту и жене около њих |
, па га пружи Јанићију.</p> <p>Јанићије узео прстен и чека, шта ће мајстор Диша наредити, али о |
е.{S} Или: да је она чему, зар је не би узео ко од њихових, него је потурили баш мајстор-Диши к |
једне пушке кремењаче, коју је у посао узео.</p> <p>Мајстор-Диши би сасвим ново; куд је он на |
т види, а он не види какву је сурунтију узео! — Оди ти овамо, тетка Маца ће тебе да прими, ту у |
дузели му крсно име, па му сада и образ узесте.</p> <p>— Не смо га звали; сам се тискао међу на |
ио тако са својом женидбом.{S} Могао је узети коју му драго Српкињу, али то би био онакав исти |
е године да ме овако послужиш, па ћу те узети у радњу за ортака.“</p> <p>— Зато га и волим, као |
драго несреће, да је свети човек морао узети у помоћ још једнога младога дервиша, који му је у |
а ни да чује!{S} Каже:{S} Гаџу циганина узеће, али теби ни за живу главу неће!{S} Каже — и овде |
ра-Мана и Думиница увукоше и младожењу, узеше га међу се, те Диша заборави и на своја разбијена |
p> <p>— Аман, кузун, што ке па некој да узива, кад загриза у та јабука! — смеје се Думиница и п |
риватнога значаја, сада је почео већ да узима шире размере.{S} Потајна саревњивост између старе |
пије само неку зелену течност, а уз то узима по три зрна пшенице.{S} Он је донео собом једну в |
ему није ништа право.</p> <p>— А што је узимао дете?</p> <p>— А што се „дете“ удало за њега?</p |
, тако ти је то кад људи не гледају шта узимљу.</p> <p>Овако шчуђавање обнављало се готово у св |
није смео рећи ни ружне речи а камо ли узмахнути шаком, обично је све оне шамаре које је желео |
взек, бре!</p> <p>Кир-Диши прекипе и са узмахнутим песницама полете, да је удари.{S} Али у који |
ри све докле не пронађе одбачену аспру, узме је међ прсте, отре јој блато о антерију, па је опе |
гред по њему обазре, па за тим кући, да узме што је наменио својој невести.</p> <p>Кад се врати |
испиње на прсте, и пружи руку, да од ње узме сахан.</p> <p>— Нека, што ми требаш ти!{S} Сама ћу |
ило случај или ма какав спољашни утицај узме неодлучнога за руку и силом га одвуче једноме изла |
његовима јако стало до тога, да баш он узме кира-Анастасију, те да се тако опере она срамота с |
е било мало код мене?{S} Хтео сам да га узмем на трећу пару; ортак да ми буде, паре да намлати! |
љи, ми смо ту; него да се зенис, ама да узмес зенско от наше сорта, — грцко!</p> <p>И ту кир-Ду |
у.{S} Него сада отварај очи: девојку да узмеш, девојку, па кућа да ти пропева!{S} За девојку зн |
овамо се свуда по чаршији зна да ћеш да узмеш Лепосаву.{S} Ама што га кријеш, море, хеј?{S} Дев |
, зато, што мене караш, а сама нећеш да узмеш запис!{S} Зашто не узмеш?{S} Куде су ти деца, па |
сама нећеш да узмеш запис!{S} Зашто не узмеш?{S} Куде су ти деца, па теби?</p> <p>— Неће Ламбр |
а кесу у којој нађе две аспре.</p> <p>— Узми, на! па да купиш пењерлију, и да добро запамтиш ов |
и у једну крпицу и предаде му.</p> <p>— Узми и хаирли!{S} Дошао си без деце, враћаш се с децом! |
У букагије ћемо ми тебе!{S} Нема да си узмите пари, па да не вратите!{S} Лопове, бре, паре да |
ено га погледа, па онда преплашено поче узмицати насатке.</p> <p>У том се појави и тетка Маца.{ |
ићу се; а њој ено мајстор-Дише, па, ако узмогне, нека буде срећна с њим! — шапутао је и расејан |
<p>— Ја... ја не могу тако... ја ћу... узмучи се Јанићије да каже шта ће; али навала осећаја т |
даље, пут Мокрога Луга; а када га глад узмучи, он је по џбуновима брао лишће кисељак и тиме је |
</p> <p>— Шта је тамо? — запита хаџија, узнемирен <pb n="209" /> од онакога изгледа, што се на |
дана устаде мајстор Диша из постеље сав узнемирен.{S} Целе ноћи није могао тренути од неког нем |
сад му се не одазва нико.{S} Кира-Мана, узнемирена овом Ламбрином љутином, отрчала је у комшилу |
лио је Јанићије и између ова два израза узнемирене савести стојао је у мутваку као између два о |
у.</p> <p>Али овога вечера Маца је била узнемиренија него ли икада.{S} Ни сама не знајући зашто |
ега овога, седео је на миндерлуку доста узнемирено, пребацујући то леву преко десне то десну пр |
пари!</p> <p>— Које паре? — запита Диша узнемирено.</p> <p>— Због 4000 гроши, што смо ви позајм |
екога времена, баш када је хаџија почео узнемирено и помало љутито да премеће бројанице по руци |
, да га у чаршији потражи. — Час по час узнемирено је истрчавала на капиџик, да види што се шег |
су га све ове сплетке и догађаји толико узнемирили, да му је свака помисао у глави стала, па се |
шанчевима и својим разногласним лавежом узнемирују тихи сан општинских патролџија, који сматрај |
то свуда онда био обичај доброга тона) узригну, у знак да је до ситости задовољан и поче трепт |
се на све стране нагађати, шта је томе узрок.{S} Разуме се, да је било сијасет прича и узрока; |
ки глас; и <pb n="163" /> то беше прави узрок, што је одустао од ужасне намере и спасао младу д |
ос, њему се учини, да је пронашао прави узрок Јанићијевом поступању.{S} Он није ушао случајно, |
њено уздање, па како је он и био прави узрок њезиној завади с мужем, то је с правом очекивала |
} Разуме се, да је било сијасет прича и узрока; свака жена причала је, како је чула од друге, а |
ни на крај памети не падаше да потражи узрока, ипак је чешће размишљао о своме калфи, који му |
адовала!{S} Жене никада не казују праве узроке свога расположења, те тако ни нама не остаје дру |
исто забезекнуше, кад га угледаше онако узрујана.{S} Ушао је у дућан и почео весело певушити; п |
уђено се забленуо у њу; а она тако исто узрујана, да јој се недра од наглога дисања дизаху и сп |
али га је свака и опржила.{S} У дубини узрујане душе и кроз осветничко расположење једнако се |
им утисцима синоћне гозбе, угледа онако узрујанога и крвавих очију, она престрашено врисну.{S} |
и хтели да је уподобимо, била је слична узрујаној гомили паса, који се гложе по београдским шан |
са хладовитим чардаком и густом баштом, узрујаше се; момци и деца па и гдекоји човек истрча, да |
жена!{S} Ја сам се доста уједао, сад се уједај ти!</p> <p>Кир-Дишина несаница, која га је за не |
бадава, па ни жена!{S} Ја сам се доста уједао, сад се уједај ти!</p> <p>Кир-Дишина несаница, к |
амбре скрушено и отури одело од себе. — Уједе ме, пцето; шта сад да се ради?.</p> <p>Анастасија |
аврнем, нека липше, куче погано, што ми уједи! — јекну Ламбре и стотине псовака на грчком, цинц |
>— Кажем ти, ко је макар једаред хаџију ујео, то му је скупо платио!{S} Има Божје правде, има, |
е, што му их Јанићије пре толико година указа.</p> <p>Рано у вече Јанићије је долазио кући, а у |
ажено извуче из собе, када се у тај час указа на прагу кира-Анастасија са џезвом кафе и два фил |
n="189" /> за сваку услугу, коју му је указао тога дана, плаћао једном оком хлеба.{S} Хаџи-Зос |
а хвала и задовољство, које му Лепосава указиваше, повратише га, истина не сасвим, али тек њего |
азнао о томе, како му је пријатељ образ укаљао, а он би био потпуно освећен.</p> <p>Ама такав н |
p> <p>— Ама, зашто? — одговори Лепосава уклањајући главу од кесице.</p> <p>— Помириши, од тога |
p> <p>— Дете! — Проћи ће га већ! — рече уклањајући с ватре велику џезву шербета, који се грејао |
да се привремено, ради куповине еспапа, уклони у Галац или Цариград, од куда су ондашњи трговци |
кира-Мана једва имаде времена да му се уклони.</p> <p>Уђе у собу, заригла врата, да му нико не |
могао <pb n="38" /> да се некуд далеко уклони, или кад би имао какву враџбину, те да се учини |
пита; а онај бесмислени поглед, који се уковао за врата, куда је Јанићије отишао, тешко да је и |
сена је под еснафским барјаком; а после укопа све, што је допратило покојницу до гроба, вратило |
запита преплашено и стаде пред Мацу као укопан.</p> <p>— Сад, шта да Бог — одговори Маца забрин |
један према другоме нађоше, стадоше као укопани.{S} Кир-Диша, који се такође није надао да ће с |
аде удовице.</p> <p>Од онога дана, када укопаше земаљске остатке Бенџине, кир-Ламбре не би отиш |
пањени и обоје, као крпа, бледи.{S} Она укочила поглед у престрављено и потпуно збуњено лице Ла |
х шест стотина гроша, што их хаџи-Зосим украде, и са двеста четрдесет, датих пустињаку за чудот |
а исказа своју несрећу, како му је кеса украдена, они, да не би сумња на њих пала, пристадоше, |
ох, луда глава! ох проклето Бик што ми укради антерија!{S} А-а-ах! — Шија да му заврнем, нека |
и.</p> <p>— Сиктер, бре, псето; жену ми украдосте, па сад хоћеш да ми и кесу одсечеш.</p> <p>— |
еснела; а када се море утишало и хаџија укрцао у лађу, предстојало му још једно непријатно иску |
Пуну недељу дана не смедоше се путници укрцати у лађу због буре, која је на сав мах беснела; а |
ац?</p> <p>И стотину мисли сличних овој укрштало се по његовој глави; а свака од њих била је цр |
из једног невиног уживања, пошто му је укус био јако склон према облим, загрљастим рукама, вит |
себе, сад су му се злурадо смејали и по укусу ондашње чаршије искашљивали за њим, кад год би ту |
S} Хаџи-Диша је збуњено гледао ово немо улажење и излажење из куће, и тек када га неке жене из |
али из кафане истрча кафеџија и запречи улазак.{S} Неколико људи састави круг око оба противник |
<p>— Калос мерос, кир-Диса! — рече Дума улазећи у дућан и дотакнув се руком чела.</p> <p>— Бог |
.</p> <p>Диши игра срце од задовољства, улази са Мацом у собу и ведро гледа око себе.{S} Не пот |
е зна, а што се баш њега тиче.</p> <p>— Улази у дућан!</p> <p>Јанићије прекорачи праг страшљиво |
е, како сте? — пита Дума, али никако не улази у собу, но, како је промолио главу и пружио једну |
ђе у собу, заригла врата, да му нико не улази, <pb n="98" /> па се, као да је Бог зна колико пе |
разлегало нарицање; једна по једна жена улазила је на капиџик, која са свећицом, да је над поко |
самоме доксату, из кога се одмах у собу улазило.</p> <p>На собњем прагу опази и пар мушких јеме |
д изненађења.{S} До данас Јанићије није улазио у крчму никада, а гле шта се сада учини!</p> <p> |
о Синџир-џамије.{S} На самоме углу, при улазу у ћорсокак, лепо се видео мајстор-Дишин „шилт“ са |
жио је дуго време као „татарин“ (курир, улак) прво у служби београдскога везира, а доцније га у |
мркну свест; он, као да га неко гурну, улете у собу дршћући од наглога запрепашћења.</p> <p>— |
зи да више није сам, распомами се па се улете право пред очи Јанићијеве, стеже песнице и сав тр |
је отрчао по воду, угледао, како у собу улете некаква црна крмача под фесом и кратком кићанком |
ђена овом екстазом, у коју је хаџи-Диша улетео.</p> <p>— Кажем ти, ко је макар једаред хаџију у |
еден!{S} За сто нападас зенско свет на улица?{S} Поједосте четири хиљада гроси па искате и да |
мајстор Дишу?</p> <p>Лепосави се окрете улица око главе, а баштенски зидови са многобројним маз |
и час за један час за други угао тесних улица, претрпаних као и увек разним сметлиштем, из кућа |
е у Дунав скочити.</p> <p>Тако га је на улицама затекао и први сумрак, те једно то, што би мога |
е није надао да ће се у овим заклоњеним улицама сукобити са својим бившим пријатељом, стаде, ра |
>И Јанићије Бик тих дана био је више по улицама него у дућану.{S} Разносио је „каранфил“ званиц |
а малено дахире, те докле су зурлаши са улице изводили арију: <hi>чочек аваси</hi> (игра чочека |
тужног, запуштенога места начиниће живе улице, по којима ће се безбрижно газити.</p> <p>А како |
омаћин, који је мало час дошао са бурне улице, па се овде раскомотио, лепо испавао и онако комо |
ићијева.</p> <p>Кад изиђоше из последње улице на чистину, где су јеврејске баште и где је, пре |
у мислима како његов кир-Ламбре лежи иа улици, а антерија му се топи у крви.</p> <p>— Кир-Диса |
смушен полете капиџику и нестаде га на улици.</p> <p>И тако, оно, у што је Јанићије одавна сум |
ом кроз капиџик, те када се увери да на улици нема никога с киме се не би радо срео, изиђе и уп |
е? — викао је за њим очајно кир-Дума на улици.</p> <p>— Сиктер, бре, псето; жену ми украдосте, |
, хтеде да га викне, али он већ беше на улици; она обори главу и са неким изразом досаде и срдњ |
о ли што сам не погледа, да се с ким на улици не сукоби.</p> <p>Анастасија је одмах после одлас |
ође.</p> <p>Кад се овако нагло нашао на улици, стао је за један часак и нерешљиво се обазирао н |
у на улици не честитају; а ако га ко на улици и заустави, он се брзо опрашта и изговара да мора |
о би могао пасти патроли у руке, ако на улици заноћи, а друго јака глад, која га је већ толико |
остао највећи враг Грцима.{S} А како на улици не беше никога, не оста му друге него да тркне до |
а познатима састане, од стида, да му на улици не честитају; а ако га ко на улици и заустави, он |
Диша, исплати новцем и пође.</p> <p>На улици се хаџи-Зосим присети да о некој својој ствари за |
е јој прихватиле, ретко да би ко прошао улицом, а да не застане, бар једну строфу да чује.</p> |
и му се камен под ногом, те се сроза на улицу и сав изубија. — Можда би он и опет прешао преко |
отово крадимице извуче се из мутвака на улицу, па, када одмаче од куће, он стаде трчати, као да |
осави, а он чим је испратио мајстора на улицу, врати се болесници, која је спавала тврдо.{S} У |
му се да је кир-Диша умро, па истрча на улицу, да кога било наврати у кућу.{S} Разуме се да по |
и забуном, штуче кроз врата и истрча на улицу.</p> <p>Анастасија и Ламбре осташе једно спрам др |
, шчепа из мутвака обраницу и истрча на улицу.{S} Но кир-Дума, чим га угледа, замаче са сведоци |
у мутвак и што је брже могао истрча на улицу. — Била му је првобитна намера да врати газдарици |
и да је сачекао за који часак, изиђе на улицу и упути се право дућану свога мајстора.</p> <p>— |
м! — викну хаџија раздражено и изиђе на улицу.</p> <p>Но у ћор-Ахметовој кафани не беше никога |
ики кујнски нож, и он, место да пође на улицу, седе изнемогло на миндерлук, притиште песницама |
изусти ову реч, већ се окрете и пође на улицу и не обазирући се на тетка-Мацу, која га задржава |
у пару, изгура је на капиџик, али је на улицу не пропусти, пре него ли што сам не погледа, да с |
Устаде и безобзирце истрча из авлије на улицу.</p> <p>Разуме се, да је Ламбре, покрај све своје |
вик и он, без икаквог чекања, излете на улицу.{S} Лепосава оста забезекнута овим наглим одласко |
опростише се са домаћинима и изиђоше на улицу.</p> <pb n="84" /> <p>— Е, ову ћемо вечеру дуго п |
ради, да га је сада било чак страх и на улицу да изиђе.</p> <p>Али има нешто што и неодлучне до |
мислио је, да од срамоте неће смети на улицу изићи, па ето где се све, у једноме часу, измени. |
а да кир-Ламбре никако не може изићи на улицу, није било другога начина, но да Ламбру закључа у |
да би јој се <pb n="27" /> смех чак на улицу разлегао, да га последњи одјеци зурла и гочева не |
у мајсторовој руци обрете, већ наже низ улицу и изгуби се у оним силним ћорбуџацима који се сти |
исто гура напред кроз тесну и кривудаву улицу.{S} Није знао ни сам, кад је пре стигао пред капи |
з разапетих ћепенака кроз криву и тесну улицу на Зереку и Бит-пазару румени се у јутарњем зраку |
е почео мало по мало навикавати на нову улогу.{S} Заветовао се себи да се никада не жени, и кол |
му је највише на срцу стојала.{S} Ту је уложен један део капитала, крваво стеченога, па да ли ћ |
а ја би хтео кира-Анастасијине паре да уложим у еспап...</p> <p>— Е, кој вам па за то смета? — |
о му је кум-Дума дао од еснафских пара, уложио у еспап и довео још два шегрта.{S} А њега самога |
ако га воли као рођена брата.{S} У овој улози, и ако му је било таман онако као одрасломе момку |
да учини сирочету; али јој је вазда на ум падало, да од њега неће бити сигурна, све докле се о |
ра-Анастасијом, и да другима не паде на ум да га њоме ожене, он би у тој жељи провео цео век, а |
агове од суза; али Маци то и не паде на ум.</p> <p>— Седиш, ћерко, седиш, а из рантлике кипи!{S |
е стојећи.</p> <p>Прво, што јој паде на ум, било је то, да је на прагу новога живота, да је тај |
ничкоме послу.{S} Прва му мисао паде на ум, да оде у дућан и, ма на који начин, подмити Јанићиј |
едљиве разлоге кир-Думине, њему дође на ум, да још један покушај изврши, па ако успе, онда да н |
одатле.{S} Сад му више не падаше ни на ум уобичајена кафа код Маце.{S} Хтео је отићи, али га у |
е и са женом, шта јој све неће пасти на ум!{S} О, о, о!{S} Ево, не желим јој зла и лепо је да с |
јстор Диша.{S} Шта му још неће пасти на ум.</p> <p>— Море, устабашо, шта си се замислио, ходи н |
/p> <p>И што му ова брига не би увек на ум падала, некако се вазда, између осталога, и она исти |
што све ово ради, нити јој је падало на ум, да ће сутра дан постати испрошеница а до друге неде |
ему.{S} На половини заклетве дође му на ум, како није ни поштено ни лепо то што сада ради; али |
једаред; али у тај исти пар дође му на ум она њезина претња и велики кујнски нож, и он, место |
Можда и није — помисли и поче напрезати ум, да замисли како се %Јинићије није обесио.</p> <p>— |
и Јанићије, зверајући на коју би страну умакао, само да се спасе од толиких девојачких очију.</ |
е тако неспретан, да се задувани Ламбре умало не спотаче.</p> <p>— Шта то би, кир-Ламбре?{S} Да |
из недара једну хрпу сложених хартија, умашћених и слепљених од зноја и честога пипања руком.{ |
лавом може да пробије храстова врата, а уме и да муче као бик.{S} Ко га нађе, нека га привуче в |
— запита Маца.</p> <p>— Нема језик; не уме да говори.</p> <p>Обоје се засмејаше, а Лепосава, з |
Јанићија.{S} И ако је све чинила, да га умекша и задобије, да ћути, она се бојала да неће моћи |
а свој историјски понос национални ипак умекшају.{S} Међу Србима је било већ такових људи, који |
на је била увек пуна домаћих новости, а умела их је тако потпуно и слатко причати, да је милина |
у као изненадна мећава, од које се није умела одбранити.{S} А сва ова халабука од дивље музичке |
one unit="subSection" /> <p>Лепосава се умела наћи у своме новоме положају.{S} Као права газдар |
комшилук.{S} Кажу: остарела си, а ниси умела да очуваш девојче.</p> <p>И оно, што мајстор Диша |
, она је била од оно мало жена, које су умеле не само да туђу тајну, када им се повери, дубоко |
тио да ја кувам и месим што хоћу и како умем.{S} Данас, сутра, кад ти жена оде у буџак, па ти р |
упале у главу.{S} Па онда, он, који је умео од подне до мрака да седи подавитих ногу на своме |
сме певао је по грчки, а оне, које није умео, удешавао је кроз нос тако, да ти се увек чинило к |
а као данас.{S} Хаџи-Диша иначе није ни умео никада да се толико расположи или ма чиме одушеви, |
p> <p>На срећу ову наглу жалост брзо је умерила њезина ведра и вазда расположена нарав, те тако |
.</p> <p>И то ново осећање превлада.{S} Уместо одговора она га погледа ведро и пркосно и продуж |
<p>Хаџи-Диша је престрашено викнуо, кад уместо кесе извуче из недара крајеве искиданога гајтана |
Дишино тврдоглавство пожали.</p> <p>Али уместо да јој оне помогну и утичу на Дишу, да се махне |
крваво стеченога, па да ли ће Јанићије умети тако поуздано да му и радњу надгледа, као што је |
ш старац казао у својој срдњи, да се не умеша хаџи-Зосим.</p> <p>— Полако!{S} Добри људи ће се |
абио даље.{S} Срамота га је било, да се умеша у ту гомилу, јер му се чинило, да ће му сваки пог |
!{S} Доћи ће ти, видећеш!{S} Нема нигде умешено па обешено; а у селу понајмање! — тешила би га |
, да чезне за нечим, па да му се то као умешено и испечено само у руке спусти.{S} Жељкао је да |
не само за свој опстанак пред моћном и умешном грчком чаршијом, него да потпуно истисне <pb n= |
} Онда жабу да бациш на кров, а дете да умијеш и запојиш из те чиније оном водом, три пута. — Т |
кад из собе изиђе.{S} Маца већ устала, умила се и пошла вратима, кад од једном зачу јасан ускл |
па да покуша све што може, не би ли га умилостивила и ражалила, те да се кући врати.{S} Кир-Ду |
да лично окуша код Јанићија неће ли га умилостивити.</p> <p>Јанићије се збуни, кад је угледа н |
скрије и да још једном покуша, неће ли умилостивити газду.</p> <p>Али његова мука беше у залуд |
черања срџба ишчезнуше као бол, кад зуб умине.{S} Он задовољно бркну у кесу, извади један цванц |
вде; е ли сте чули?</p> <p>Али кир-Диши умину бол и он се и по други пут залете.{S} Анастасија |
довице, журио је, да се што пре чаршија умири.{S} И тако, сви разлози били су тако снажни, да и |
на ухо, <pb n="63" /> трудећи се, да је умири и подигне са јастука, у који је заронила лице и п |
баше повише времена, докле је како тако умири.</p> <p>— Од суза нема лек, џанум; него да разгов |
з собе на авлију тешећи га да ће је она умирити.</p> <p>— Ето, то је!... промуца кир-Ламбре...{ |
то насељени Енглезовац.{S} А када га је умор савладао, отишао је у вече на Ташмајдан и у оним м |
подсечених ногу, сав раслабљен које од умора а још више од оног унутарњег бола, ударио другом |
то му је долазило тако пријатно, као од умора задиханоме човеку, када га благи ветрић заћарлија |
фудул-Стаменке, — рече Маца и хукну од умора.</p> <p>— Па?... упита Диша утанчаним гласом.</p> |
она и измиче рантлику, да не прекипи — уморила се, па мало седох.</p> <p>— Хајде, хајде, још м |
едно говеђе шкембе!{S} Ох, ох, како сам уморна!{S} Лепосава, дете, донеси један ратлокум и воде |
где је Спаситељ стојао или где је своје уморно свето тело одмарао; а пљунути на такво место већ |
који стојаше уза зид авлијски и служаше уморноме пролазнику за седиште.</p> <p>— Отишла! — прош |
а, свршило се ма како, она треба или да умре, или да буде његова.{S} Прво ће отказати службу, а |
е али са стрепњом, да је њему суђено да умре без порода и да му имање туђа хала и врана разнесе |
видиш какав си стао?!</p> <p>— Зашто да умре?{S} Зашто је даде ономе токмаку, да јој младост по |
ршије, који поживе с њоме три године и, умревши у шездесетдругој <pb n="9" /> години, остави уц |
</p> <p>— На поље! на поље!{S} Искам да умрем, ако останеш овде!</p> <p>Фудул-Стаменка учини оч |
судбина човечја.{S} Нити зна од чега ће умрети ни од чега оздравити.{S} До скора је мајстор Диш |
му се, ако одмах не крене на пут, да ће умрети од неодољива страха.</p> <p>— Ко зна шта се до с |
Бенџином ожени, а Бенџа опет није могао умрети раније, него што је то било уписано у књигу.</p> |
чи мајстору и немо га гледаше.</p> <p>— Умрла зар?... пита Диша шапћући.</p> <p>— Умрла, мајсто |
рла зар?... пита Диша шапћући.</p> <p>— Умрла, мајсторе! — уздахну дубоко Јанићије, који се тек |
> <p>Нарочито сада, од како је Лепосава умрла и оставила му на врату троје деце, те је тако, у |
а рука, која му чврсто држаше шаку, већ умрла.{S} Тек кад Маца закука, он престрављено скочи, р |
лила све обиље своје материнске туге за умрлом јединицом.</p> <p>После недеље дана хаџи-Диша је |
ријола, муж ти је умро!</l> <l>— Ако ј’ умро те тешто, ја си коло па водим!“</l> </quote> <p>Он |
врло препао; учини му се да је кир-Диша умро, па истрча на улицу, да кога било наврати у кућу.{ |
<quote> <l>„Кокона Маријола, муж ти је умро!</l> <l>— Ако ј’ умро те тешто, ја си коло па води |
Ниша.</p> <p>Кад је чула да јој је муж умро и сахрањен тамо далеко, фудул-Стаменка је, као стр |
а какав род.</p> <p>Сад му је тај стриц умро, па како није оставио никаквог завештања, ни ближи |
чунали на грошеве; па још кад се има на уму, да је кира-Анастасији први комшија био кир-Ламбре, |
густе редове разапетих ћепенака и кроз унакрсну ватру исмевака и чаршијског искашљивања за соб |
> <p>И тај јединствени идеал, у који је унео срж свога живота, који га је из године у годину сн |
то је успео да пружи руке ради одбране, унесе му се у лице и поче га као мачка грепсти.</p> <p> |
а само, бежи од ње три конака, да ти не унесе несрећу у кућу.{S} Него сада отварај очи: девојку |
стеже песнице и сав трепћући од љутине унесе их под нос Јанићију.</p> <p>— Пцета!{S} На зенско |
ђе у дућан његов шегрт, Јанићије Бик, и унесе две ћупе воде.</p> <p>Мајстор-Диша му потрча на с |
о се у тешкоме болу савија.</p> <p>И то унесе забуну у кућу.{S} Мајстор Диша у мало што се и са |
, ћерко, да си жива и здрава и срећу да унесеш твоме домаћину у кућу! — рече Маца и пуна срца п |
во окући, да стече домаћицу, која ће му унети у кућу мир и задовољство и до године, ако Бог да, |
ве то што се дешавало око њега и с њиме уништавало га је сасвим.{S} На свакоме кораку стицао је |
даље од главне чаршије, Ламбре је, као уништен, ушао у своју кућу.{S} Кад га је кира-Мана угле |
о да је презре, да јој се освети, да је уништи; али у исто време и да му без ње нема живота.{S} |
у му срећу лакоумна жена за један часак уништи!</p> <p>Целу ову ноћ провео је у полусну и неком |
а чудо, место да је ово сазнање потпуно уништи, она се наједаред прибра, оне преплашености нест |
потпуно његовоме стању, био, да Ламбру уништи, њу љуто казни, али да му она, после те казне, о |
џи-Диша није више знао ни шта се у кућу уноси ни шта износи.{S} А некада није се смела чак ни ј |
ије <pb n="72" /> узе са једним шегртом уносити у дућан коже, и готове јеменије, које су вас да |
у (онога чију је кћер испросио за свога унука топал-Стојан, па се завештао да неће венчати децу |
ачак надања.</p> <p>И тако је та дивља, унутарња борба почела опадати и у својим облицима почел |
нићије, па, како му се грло сасушило од унутарње ватре, приђе једној чешми, напи се воде, подме |
лабљен које од умора а још више од оног унутарњег бола, ударио другом страном и пошао тетка-Мац |
сецао сахтијан за јеменије, али некакав унутарњи немир, у коме се огледала и чежња и радост и н |
— Таман?{S} Па то за онај гоч?</p> <p>— Унутра, сурунтије!{S} Шта сте се раскокотале по сокаку! |
ошкрину врата, провуче главу и загледа унутра.{S} На миндерлуку је спавао кир-Ламбре, а спавао |
ик и нагло, као да га неко вија, ускочи унутра.</p> <p>Фудул-Стаменка се уплаши од овога наглог |
и када би се Јанићије махао око њезиних унучића, чинило јој се, као да види и своју Лепосаву.</ |
метанишем, само да вама да деце а мени унучиће.{S} Па ваљда се смиловала мајчица, те је три пу |
ледах, па као сваки пут ми рече: „Твоји унучићи су у чељустима аждаје.{S} Реци мајстор-Диши нек |
атле.{S} Сад му више не падаше ни на ум уобичајена кафа код Маце.{S} Хтео је отићи, али га узе |
једне паре и запалила је пред иконом са уобичајеним уздахом: „Јово, теби свећица, мени пензијиц |
о овога часа говорила, сад се од једном уозбиљи и зачуђено га погледа, па онда преплашено поче |
.. рече Маца, прсну у смех; али се брзо уозбиљи и поче се крстити.</p> <p>— О, анатема је и са |
лица нека тамна сенка; у такоме случају уозбиљила би се и страшљиво погледала на капиџик.</p> < |
и код Јанићија се опажала нека промена; уозбиљио се, не пева више, као што је то увек уз посао |
све до прошлога <hi>Рождества</hi>.{S} Уочи Рождества овај богоугодни %постуњак виде, на сну ч |
радила.</p> <p>Дође и време поласку.{S} Уочи овога дана мајстор <pb n="180" /> Диша одведе жену |
ст, и он је потпуно права имао, када је уочи <pb n="184" /> свога поласка призвао на само свога |
мога отрести.</p> <p>Једне вечери — баш уочи недеље — тетка Маца, као и увек, поставила совру и |
м грчко-цинцарске кћери некако нису још уочиле ову чежњу мајстор-Дишину, те се удаваху за своје |
<p>Једна мала ситница, али ипак толико уочљива, да је многи од хаџија после, кад се у своју от |
рају, а трбух и леђа почеше да губе оне уочљиве димензије, те је антерија тужно висила на њему. |
ло љутито да премеће бројанице по руци, упаде шегрче у собу.</p> <p>— Шта је?{S} Нађе ли га? — |
ла, кир-Диса!{S} Тој ти је мудро реч. — упаде кир-Дума и тапше мајстор-Дишу по плећима. — За те |
то кажу Турци.</p> <p>— А где је она? — упаде Диша у реч страшљиво.</p> <p>— Разбирате ли за ки |
жено и озарено мајсторово лице.{S} Диша упаде у дућан, заручен до грла са неколико кеса леблеби |
некако смагло, а очи се чисто угасиле и упале у главу.{S} Па онда, он, који је умео од подне до |
планови разлетали су се као варнице са упаљенога крова; и сваке од њих дотакао се, али га је с |
/p> <p>Да је нешто кир-Диша, у тај час, упао у собу и угледао ове у вис уздигнуте руке, са који |
се не сусретне са оним погледом, што се упиљио у њега.</p> <p>— Како: шта? — Ми на вас као на е |
огао умрети раније, него што је то било уписано у књигу.</p> <p>Анастасија је први пут била уда |
уди смејати, а тамо на небу то ће ти се уписати у највећи грех и неће ти се опростити.{S} Ето, |
Маца и хукну од умора.</p> <p>— Па?... упита Диша утанчаним гласом.</p> <p>— Чекај, да мало од |
ај сан Мацин. — А како се ради с њим? — упита гласно.</p> <p>— Сашије се у крпу, па се онда да |
/p> <p>— Љутиш ли се?</p> <p>— Зашто? — упита Лепосава не окрећући лица.</p> <p>— За оно...</p> |
да ли је у истини то баш онај ексер? — упита мајстор Диша.</p> <p>— Нема сумње — оговори Зосим |
из дућана.</p> <p>— Да не долази већ? — упита га Лепосава још с врата.</p> <p>— Долази! — одгов |
е из собе.</p> <p>— Где је онај запис? —упита Диша, кад њих троје осташе сами.</p> <pb n="203" |
жалише и бризнуше у плач, па онда онако уплакане почеше грлити и љубити кира-Анастасију, и радо |
н од толике гомиле света а можда мало и уплашен од ратоборнога изгледа Ламбринога, обазре се за |
ускочи унутра.</p> <p>Фудул-Стаменка се уплаши од овога наглога скока, који беше тако неспретан |
помагати за патролу.{S} Мајстор Диша се уплаши од њене вике, те онако подеран и изубијан од пад |
ласно Диша, али одмах и прекиде, јер се уплаши и од саме помисли.</p> <p>— А шта: ја хоћу?{S} С |
бре.</p> <p>— Овде је!{S} Ама шта си се уплашио?{S} Да ниси угануо ногу?</p> <p>— Заригли капиџ |
а, обазре се за собом.</p> <p>Гомила се уплете у ову свађу, па мислећи ваљда да ће се обоје пот |
Лепосавиној страни.{S} Није могао да се уплеће, па је пред мајстором ћутао; али, кад је био сам |
ко је, мајстор-Дишо; није то лепо да ме уплећеш у те ствари — развуче тетка Маца <pb n="89" /> |
ову запаљену мозгу, када би хтели да је уподобимо, била је слична узрујаној гомили паса, који с |
тим гласом и пође у Београд, прво да се упозна са снахом, па после и да се сасвим настани.</p> |
P19061_N1" /> на глави.{S} Промичу ваше упокојене сени, са бројаницама у руци и дуванкесом за п |
изгубити.{S} А уз ово осећање расла је упоредо и она бојазан, да ће <pb n="93" /> постати пред |
ј одлуци задржи, а у мислима му искрсну упоредо кир-Диша са својом широком шаком, од које су му |
о јој ипак није помогло.{S} Кир-Диша је упорно тражио наследника, те кира-Анастасија немаде куд |
Анастасија, па, када виде како Јанићије упорно ћути, она покри лице рукама и удари у плач.</p> |
друге, него да од мирбе дигне руке и да употреби све што може, да свога најдражег пријатеља, Ла |
ове.</p> <p>Тако је кир-Диша покушао да употреби и ово последње средство, те да осигура потомст |
већ поче сасвим губити свест, хаџи-Диша употреби последње средство, потражи турског хећима, јед |
о лупало а у грлу стезало, да је морала употребити сву присебност, само да не бризне у плач.</p |
удовиштву и, можда, надама које је она управљала сасвим другим странама, само не ономе „шилту“ |
са.{S} Дума и Ламбре, који су овог дана управљали целим весељем, наредили, да се софре поставе |
ала сада сасвим као избледела успомена, управо несносна помисао, од које се нервозно склањао.{S |
није она прекорачила прага ове авлије, управо од када је престала удовати.</p> <p>— Мори, који |
неправду учинила.</p> <p>Премишљајући, управо осећајући у себи сву ову навалу мисли, ишао је Ј |
допушташе нови положај, весело, нежно, управо сестрински, те он, хтео не хтео, обикну на свој |
да се налази међу најближим својима.{S} Управо тако је он мислио, ма да није никада знао како ј |
амо расположена, она је ове вечери била управо одушевљена.{S} Прам јасне месечине, која је кроз |
ако могао да схвати ни одреди, у каквом управо <pb n="74" /> положају треба сад да се нађе прем |
је наведе да се за Дишу удаје, што јој упропасти младост.{S} А како је он без речи седео и сам |
жење, него ће и материјално самога себе упропастити.{S} Нико од Грка и Цинцара, а они су му бил |
тељ изненада искрснуо.</p> <p>— А да је упусти, море? — запита Маца, тек да изађе из ове непојм |
јој тако живо закуцало, да у мало није упустила једну милојку, коју је баш тада на полицу проп |
, да види и целује свети ексер, и он се упути са хаџи-Зосимом кроз тесне и криве јерусалимске с |
кога с киме се не би радо срео, изиђе и упути се у Скадар-махалу.</p> <p>Фудул-Стаменка је имал |
сачекао за који часак, изиђе на улицу и упути се право дућану свога мајстора.</p> <p>— Ако ме ј |
ти.{S} Чим је видио кир-Ламбру, како се упутио кући његовог мајстора, послао је шегрта и нареди |
p> <p>— Одрастао си код мене, ја сам те упутио, добар си био, веран си ми био, па ето ти радње! |
кир-Ламбре и Дума, потпуно споразумни, упутише се Зереком право, све докле између густих ћепен |
на Јанићију.{S} Цео дан он је Јанићија упућивао, како да му радњу чува.</p> <p>— Одрастао си к |
омене кира-Анастасији, шта све треба да уради, и хоће ли она на то пристати.</p> <p>Зебња му је |
ђе му тако криво на сама себе: зашто да уради тако, зашто да се пред свима обрука!</p> <p>— Иде |
не куће.</p> <p>— Ух, кучка, кучка; шта уради од онаква два красна човека!</p> <p>— Е, тако ти |
о.{S} Био је толико неодлучан да ма шта уради, да га је сада било чак страх и на улицу да изиђе |
био брат.{S} И ко би други смео да тако уради?{S} Ја ето нисам никоме одала?</p> <p>— Ама шта т |
ава испрошена и обележена, па је тако и урадила.{S} Другарице Лепосавине сјатише се, да јој чес |
у пламен.</p> <p>— Добро је, паметно си урадила, Мацо, што си ме одвратила од нечастиве силе!{S |
!</p> <p>— Како да нећеш?{S} Шта сам ти урадила, да онако учиниш?{S} Ја ћу да скачем у Дунав — |
ни била у мутваку но у соби, кад је то урадила.{S} И није ми одмах ни казала, него тек јуче, к |
.</p> <p>— Све како ти хоћеш, све ћу да урадим.{S} И калфа ћеш да биднеш, и ортак са кир-Дишом. |
о, да не понови оно што је пре три дана урадио.</p> <p>— Чекај, да ти помогнем! — проговори, ка |
и Јанићије суморно. — Није ми баш ништа урадио.</p> <p>— Па што му онда кобиш?</p> <p>— Не коби |
Нико није знао зашто је то мајстор Диша урадио, па ни сама није могла погодити, у толико више, |
рст и непомичан као стена, па је тако и урадио.{S} Кира-Анастасија, навикнута да, на крају крај |
ртали свету утвар.</p> <p>— Ето, ја сам урадио све што треба, а сад ће чудотворни памук учинити |
био је стид од самог себе, што је тако урадио.</p> <p>— Шта сад да чиним?{S} Овде ми више нема |
p> <p>— Рђо папуџијска, шта ти је ружно урадио, да му тако желиш? — рече Лепосава, која је посл |
ао да је и не види.{S} Ма да је све оно урадио не размишљавајући дуго и под првим утисцима оне |
ку помисао на оно што је онако несвесно урадио, он то није могао успети.{S} Онај топли дах дево |
цу пољуби пре времена, Диша би чак и то урадио, без обзира на устабашко достојанство и оне четр |
што.{S} Море, грех би био, кад не би то урадио.{S} И ко би сада веровао да ту нема ништа, кад н |
братски пољубац и загрљај).{S} Ти си то урадио, као да си ми био брат.{S} И ко би други смео да |
S} Прво ће отказати службу, а за тим ће урадити оно, што ће се после у песму певати.</p> <p>— Г |
запис на-по-за леђа.{S} Е, кад све тако урадиш, ти да гу одведеш у ђердек и тамо овај четврти з |
ињаку за чудотворни памук, а уза све то урачуна му <pb n="201" /> и трошкове, што их је за ових |
ајстрашније.{S} Али у заман; ту у глави урезала се једна слика, па, зажмурила или открила трепа |
и нешто загонетних стихова, стојало је урезано:</p> <p>„Здје почивајет Лепосава, папуџика, вје |
е какав запис или амајлију која чува од урока или какве му драго несреће, да је свети човек мор |
а ће младина скинути са кира-Анастасије уроке, који јој сметају да га начини оцем, о томе кир-Д |
ву годину дана, кира-Анастасија потпуно усавршила у грчкоме и цинцарском језику, тако, да више |
ње ђавола усрдније, то се он све чвршће усађивао у њој.</p> <p>И тако у овој одличној и од све |
, нарочито онда, када се у своме дућану усами и погледа, како му удвостручена радња нагло цвета |
ана.</p> <p>Сад је кир-Диша био потпуно усамљен; изгубио је грчке пријатеље, а да се враћа свој |
ед ове вреве међу пријатељицама осећала усамљена и растужена.</p> <p>— Лако је вама да бесните, |
пут одважио.</p> <p>Но та штета не оста усамљена.{S} Путовање до Београда трајало је много дуже |
/p> <p>Но, ма да је ова пажња падала на усамљену и обрањену душу Дишину као блага дажда после п |
м, као да га когод шашољи сламчицом око усана, слуша и осмешкује се на богату домаћу идилу.</p> |
ребледе, очи јој стадоше, а сузе у часу усахнуше, кад зачу да Ламбрино одело није код њега.{S} |
м мислима, али кад год би покушао да га усвоји и самога себе победи, онај осећај, оно срце, кој |
т!{S} Још годину две па ћеш да постанеш уседелица.</p> <p>— Ама шта је теби, мајко; ко ти за Ја |
ијице, хаџија их прихвати са два прста, усекну мумаказама огорели фитиљ на лојаници и принесе х |
тврдише да се младенци одмах по венчању уселе у кућу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>До |
а Маца не допусти више да јој дете пеку усијаним гвожђем, него продужи лечење на своју руку.</p |
ри једне машице, па, када се ове готово усијаше, он превуче њима дуж Лепосавине кичме.</p> <p>Б |
шам.</p> <p>— Златна уста, мудра реч! — уситни кир-Дума и потапша Дишу. — Ела, само ви говорите |
говара да мора журити, па онда још више уситни, само да би што пре замакао за сокачић, у коме м |
мој нуди!</p> <p>— Па... шта да кажем — уситнио Диша — Ви сте ми све: — отац и браћа... па...</ |
ји, могао доћи и на таку мисао, да ноћу ускаче у кућу једне удовице.</p> <p>Но мајстор Диша ниј |
тно, што га је отерао.</p> <p>Колико је ускипело у души Јанићијевој слушајући ово, о томе није |
е танка ћеманета циганска и тек по који усклик тројице ноћника.{S} Један међу овима био је Јани |
јачких грла из баште, као да му дохвати усклик и разнесе на све стране.{S} Бар њему се тако чин |
пошла вратима, кад од једном зачу јасан усклик Лепосавин:</p> <p>— Нано, нано!</p> <p>— Шта је? |
једна ситница, што су врата закључана, ускомеша у њему на ново ону ватру и он поче одмерено гв |
.</p> <p>Али како му драго, тек све ово ускорило је, да се овај разговор поведе баш сада, тако |
у капиџик и нагло, као да га неко вија, ускочи унутра.</p> <p>Фудул-Стаменка се уплаши од овога |
пе на леђа, па одатле на зид и таман да ускочи у њезину башчу, опучи му се камен под ногом, те |
<pb n="190" /> не може сачекати овде ни Ускрс, хаџија га тужно погледа.</p> <p>— Ексик-хаџија! |
кога је искушење савладало и отишао пре Ускрса и Четрдесетнице, тај не може да буде хаџија.{S} |
, коју јој је у једноме часу обећао.{S} Услед ове бојазни кира-Анастасија постала је ових дана |
вом сатисфакцијом.</p> <p>— И Бог ми је услишио жељу; ево, погледај ово, Лепосава!</p> <p>— Шта |
<pb n="108" /> да предосећа неки тешки услов, па само трепће и гледа у очи тетка-Мацине.</p> < |
поклоницима леп углед; многи су његове услуге тражили, а он је на крају био захвалан и на најм |
па између осталога подсетио га и на оне услуге, што му их Јанићије пре толико година указа.</p> |
у ценити и наградити њезин труд и добре услуге.</p> <p>Јанићије се почео мало по мало навикават |
му је на пример <pb n="189" /> за сваку услугу, коју му је указао тога дана, плаћао једном оком |
као</hi> Грк, штедљив <hi>као</hi> Грк, услужан <hi>као</hi> Грк, и поносит на <pb n="16" /> то |
аџи-Зосим из Епира, врло побожан, тих и услужан хаџија.{S} Овај хаџија познавао је сваки кутић |
до Галца.</p> <p>Хаџи-Зосим је био врло услужан, и на растанку за градом чак му се и сузе у очи |
ин — Орсе, изволите кир-Дума, орсе! — и услужно му показа место у чело миндерлука, где се обичн |
а-Анастасија постала је ових дана сушта услужност и љубазност наспрам Дишинога шегрта.{S} Није |
ео као мали султан.</p> <p>Посластице и услужност кира-Анастасије пријале су Јанићију много виш |
тор Диша се, тога дана, претворио сав у услужност <pb n="169" /> и понизност.{S} Лепосава је би |
или обичајима овога света, стојао је на услузи за врло скромну награду.{S} Мајстор Диша му је н |
ј осмејак све до ране зоре играо час на уснама а час скакутао по зажареним образима и извиривао |
се за тим са једним осмејком на руменим уснама слатко успава.</p> <p>Али шта је вечито? — И жив |
иш? — запита испосник приносећи Дишиним уснама свету утвар.</p> <p>— Дете! — помисли Диша — и д |
ви од дечје писке.{S} Њему се развукоше усне од задовољства и среће.{S} Он и без допуста пође д |
о са тим младешчићем у левоме куту доње уснице, постала већ предметом једне песмице на грчком ј |
м руменим младешчићем у самом куту доње уснице, и јелечетом, за које сте морали страховати, да |
едним осмејком на руменим уснама слатко успава.</p> <p>Али шта је вечито? — И живот као ветар п |
је чезнуо да је бар очима види, ако не успе да с њоме на само говори.</p> <p>До ушију заљубљен |
врати као на последње средство, ако не успе да мајстор-Дишу обрлати.</p> <p>Осрамоћена удовица |
ум, да још један покушај изврши, па ако успе, онда да не изгледа џабе, што је прстен враћао.</p |
илике, он је, својим примерним држањем, успевао да покаже, колико је културно одмакао од многих |
ш и хаџилуком, и чија је молитва најзад успела, да га друга жена, на седам година по венчању, о |
си јунак.</p> <p>Још тетка Маца није ни успела, да покаже Јанићију ма какву тешку ствар за диза |
аца је <pb n="171" /> ипак мало по мало успела, да надвлада зета и да Лепосави створи што ширу |
ала тако искрено, да су комшинице једва успеле, да је сачувају од какве му драго несреће.</p> < |
вар и, пре него ли што су њихови мужеви успели да се појаве у ћор-Ахметовој кафани на Зереку, в |
ила, ипак својим васпитањем беху толико успели, да се отресу варварских особина свога племена и |
па није ни чудо, што је, мало по мало, успео дотле, да су га у чаршији сви Грко-цинцари почели |
ру најури из куће, а то је, у овај мах, успео.</p> <p>Ствари је Јанићије однео код тетка-Маце.{ |
.</p> <p>После недеље дана хаџи-Диша је успео да се прибере.{S} Одмахнуо је руком и рекао: „Бог |
ћутиш као стрина?“ — и, пре него што је успео да пружи руке ради одбране, унесе му се у лице и |
="105" /> те, пре него ли што је Ламбре успео да од силног журења одахне, прелете преко авлије, |
да га је хаџи-Зосим покрао; а и када би успео да докаже, тешко да би до својих новаца дошао.{S} |
па је <pb n="142" /> и у томе нехотично успео.{S} И не само да се осветио кир-Думи, него му је |
ао и о којој је био тврдо уверен, да ће успети, да га измири.</p> <p>— А с оним гадом лако бих |
онако несвесно урадио, он то није могао успети.{S} Онај топли дах девојачке душе, њено зајапуре |
Јанићије не само да је показао доброга успеха у продаји поверенога му еспапа, него је често та |
ма да је кир-Диша био задовољан својим успехом и свом силом прегнуо да утростручи свој капитал |
о своје мисли на ту страну и са великим успехом долазио до уверења, да је у целој ствари потпун |
ки познаје и честита му на тако красном успеху, што га је јуче на „гледању“ и прстену код своје |
ра-Анастасијом отворио малу бакалницу и успешно крчмио анасонлију, а на своју праву домаћицу и |
било за њега толико почасти, да је сав успламтео, па од силне радости није знао где да им мест |
зда, Бога ми!</p> <p>Диша скочи и онако усплахирен пође из дућана.{S} Колена су му клецала од д |
дскакала на грудима.{S} А он, тако исто усплахирен, изгубио сву моћ мишљења, блене у кира-Анаст |
тав берићет у кућу! — утишавала је Маца усплахирена зета.</p> <p>— Ама што је много, много је!{ |
дућан.</p> <p>Била је необично тужна и усплахирена.{S} Кад је видела да кир-Ламбре никако не м |
/p> <pb n="222" /> <p>— Шта је? — викну усплахирено хаџија и скочи са свога дивана.</p> <p>— Уб |
е она постала сада сасвим као избледела успомена, управо несносна помисао, од које се нервозно |
и сетно, те тако изазивати утиске неких успомена, до душе не о кир-Бенџи, кога ни за живота ниј |
јником, уцвељеној удовици, поред кратке успомене на проживљени брак, остаде још и три хиљаде и |
ела ни бунити ни протестовати.{S} Те су успомене припадале њезину удовиштву и, можда, надама ко |
о наишао.</p> <p>Место опроштајних суза успомени на свога кир-Бенџу она је одиграла чочек-аваси |
ени гробови изгледају тајанствени!{S} У успомени, као кроза сан, кога се једва опомињемо, талас |
ла у стању да утаре трогодишњу сузу над успоменом покојнога супруга.</p> <p>Кир-Ламбре би, можд |
ав онај први бол стопи се у једну благу успомену; и само једаред месечно, када би се кренула, д |
леже.</p> <p>А хаџи-Дишу, чију достојну успомену чупамо из заборава, ако ни за шта друго, вредн |
ћи ништа пред собом, он је час брзо час успорено, како су га кад узавреле мисли распињале, тету |
>— У мутвак, сурунтијо; шта си ми се ту успропадила! — подвикну Маца, која није никада допуштал |
ротив, што је Ламбре гонио из ње ђавола усрдније, то се он све чвршће усађивао у њој.</p> <p>И |
а па најпосле и све биљаре, које су јој усрдно помагале, да спасу Лепосаву, не помогоше.{S} Дан |
осећати, и страх од мајстор-Дише, да га усред чаршије не нападне.{S} Па онда, тиштала га је и п |
изгледале као танка сламчица, забодена усред најшире саксије.</p> <p>— Елем, нема ништа од тај |
то расположење, Лепосава се чешће пута усред ове вреве међу пријатељицама осећала усамљена и р |
о је за собом оставио. — Покаткад му се усред читане молитве причуо потмуо звук, који јако опом |
удул-Стаменка повиси глас и поче на сва уста викати и грдити Лепосаву.{S} Њезина вика заустави |
удовица тако јавно срамоти, вичу на сва уста не само на мајстор-Дишу него и на кир-Думу, што се |
во сандуче.{S} Хаџи-Зосим метну прст на уста и даде знак Диши, да се не миче. — Стари пустињак |
мене мицало?{S} Знаш ли шта лају погана уста?{S} А? — запита тетка Маца и застаде, да мало одах |
у, хоћу да те послушам.</p> <p>— Златна уста, мудра реч! — уситни кир-Дума и потапша Дишу. — Ел |
од свете крви, а спустити своја грешна уста на то, целивати такву светињу чинило му се исто шт |
ва и нека ми опрости, што му име грешна уста помињу) хоће да сазна, колико је у души чврста вер |
да каже своме шегрту, али, кад расклопи уста, грло му се стегне, па ни да прослови. — Јанићију |
ђе баш у часу, кад мајстор Диша поткупи уста и привуче Лепосаву себи, да јој бар за часак закло |
аршији; његовим ће именом жене испирати уста, и онај углед, који му је од ове женидбе у чаршији |
{S} Напротив, да је смео запушио би јој уста и изгурао из мутвака, у коме је до мало час тако в |
, него се, као и кир-Ламбре, пољубише у уста, а за тим поседише још неко време, да се нахвале д |
, да својом шаком запуши целом Београду уста или да забрани Јанићију Бику, да на свакоме ћепенк |
Диша требало је тих дана да има стотину уста, да би могао наодговарати свима питачима, са којим |
лиш, што си откидао од својих и жениних уста!</p> <p>Пред тако снажним разлозима мајстор Диша ј |
врати у дућан, тек колико да из Дишиних уста чује, зашто је вратио прстен; али им Бик увек одго |
— Е то сам хтела, да преда мном отвориш уста и да мене запиташ.{S} Гледам само шта чиниш и како |
би ова идила потрајала, да је кир-Дума, устабаша бакалског еснафа, не пресече као на пању.</p> |
јак, постао је велики добротвор цркве и устабаша свога еснафа.</p> <p>О Лепосави ни у сну није |
јавноме животу.{S} Као имућан трговац и устабаша, био је први на ударцу за свако доброчинство: |
му је адет.{S} Оно знаш како је: ти си устабаша, па људима од реда не иде никако у главу да им |
а.</p> <p>Дочек је био достојан једнога устабаше и признатога добротвора, који је и иначе леп у |
, држала се сложно и, где год су њезине устабаше прегле, чаршија је за њима, као један човек, и |
ујте!{S} Јанићије Бик, калфица код Дише устабаше, отумарао је незнано куд.{S} Ко о њему што саз |
ош устабашиница, бре, бре!</p> <p>— Ко: устабашиница?</p> <p>— Па ти!{S} Зар нећеш да се удаш з |
Лепосава је дочекала „чираке“ као права устабашиница, али, кад се са Јанићијем погледа, порумен |
ала очи, него си хтела да ти ћерка буде устабашиница!“</p> <p>— А што, бре; шта јој фали?{S} Не |
мук.</p> <p>Кроз махале пуче глас да је устабашиница <pb n="211" /> тројанила.{S} Жене су као н |
, што кријеш, кад се све зна?{S} Па још устабашиница, бре, бре!</p> <p>— Ко: устабашиница?</p> |
никако у главу да имају устабашу а без устабашинице.{S} То им долази некако крње.{S} Хоће да т |
>Погреб је био као што и приличи једној устабашиници.{S} Однесена је под еснафским барјаком; а |
ави ни у сну није помишљао да је начини устабашиницом.{S} Ма да је пун нежнога задовољства прим |
е <pb n="132" /> води брига и о женидби устабашиној.{S} Који је тај што је први пронео глас, не |
Диша би чак и то урадио, без обзира на устабашко достојанство и оне четрдесет и три године, ко |
му још неће пасти на ум.</p> <p>— Море, устабашо, шта си се замислио, ходи на кафу! — викну га |
се обрадовао, што ће му мајстор постати устабашом, али сада га баш ништа не занимаше.{S} Напрот |
снаф од Нове Године да изабере за свога устабашу.</p> <p>— Е, али један је па један Диша, брајк |
рама сего“, а еснаф га изабрао за свога устабашу.{S} Све што један честит, заслужан мајстор и и |
те куће, а тамо девојче добро, таман за устабашу, па ето, готов разговор.</p> <p>Цео тај дан ма |
од реда не иде никако у главу да имају устабашу а без устабашинице.{S} То им долази некако крњ |
/p> <p>Сад већ не беше никакве тешкоће; устава је пробијена и бујица мисли и размишљања могла ј |
дућана почисте и по дућану полију воду, устаде и Јанићије, помете мутвак и са Лепосавом оде на |
шинога ту престоји.</p> <p>Једнога дана устаде мајстор Диша из постеље сав узнемирен.{S} Целе н |
среће, несрећа дође.{S} Четвртога дана устаде Лепосава, али, истрошена од толикога напора, јед |
ам те спремио, да одеш?</p> <p>Јанићије устаде, метну руке на појас и ниско се поклони газди.</ |
реме ћутао и отирао зној, а мало за тим устаде, с муком се довуче до собичка, који служаше за с |
ним баштама и стрехом тетка-Мацином, он устаде са постеље у дућану, где је са „чирацима“ спавао |
часу извуче своју из његове руке и брзо устаде, да јој мајка не би гледала како седи поред Дише |
је одаваху тип Јерменина.{S} Кад старац устаде и обазре се, оба поклоника приступише и целиваше |
макар га цела чаршија презрела.</p> <p>Устаде и безобзирце истрча из авлије на улицу.</p> <p>Р |
у.{S} Целе ноћи претурао се по постељи, устајао, уздисао и псовао све што се на грчкоме језику |
евљу седео у тетка-МациноЈ кући, час по устајао, нестрпељиво изгледао на капиџик, или би Лепоса |
не зачикује мимопролазеће и врло често устаје са троножице, тркне некуда, па се тек после изве |
ла.</p> <p>Рано, у зору, кад сви шегрти устају и журе, да испред дућана почисте и по дућану пол |
о луд да се обеси.</p> <p>Једнога јутра устала Лепосава, по обичају, пре мајке и са „чирачетом“ |
и мајку, кад из собе изиђе.{S} Маца већ устала, умила се и пошла вратима, кад од једном зачу ја |
напуштају што су предузели.{S} Место да устане, он поче на широко описивати све добре стране ки |
ку које цркве, школе или друге културне установе, — но мајстор-Диши није ништа све то требало. |
} Лепосави је врло тешко... бојим се... устеже Маца и не доврши, јер је нагло одазва она комшик |
амо наредио да остане код куће, те, ако устреба Маци, да јој се нађе, а и да њему јави, ако што |
тако, заборављајући на све што их дотле устручаваше, уђоше једна за другом у авлију кира-Анаста |
ајстор Диша, који се баш тога и плашио, устукну у своју собу, затвори се и не изиђе из ње, све |
не, да је морала пред њезиним разлозима устукнути.</p> <p>Када је Маца изишла из мутвака и отиш |
кад осети под носом склопљену песницу, устури лице назад и, застиђен од толике гомиле света а |
о неразумљиво мрмљати.{S} Кир-Ламбре се устури и пребледе.</p> <p>— Куче цинцарско, ти ли ми же |
S} Овај врисак и преплашено лице женино усугубише његово беснило.{S} Учинило му се, да му је ба |
нићију дође тежак овакав положај, па се усуди да запита.</p> <p>— Газда, да ли да ти донесем хл |
паситељ ходио и чуда творио, да се није усуђивао ни да пљуне на ту земљу.</p> <p>— Овуда је сто |
ни бекнути језиком на коме је Периклес усхићавао древну Јеладу, он је тек онда окретао српски, |
к био науман да то изврши, само ако она усхтедне.{S} А не хтедне ли?...{S} Овде му се помисао п |
вносно вршили овај аманет: „Докле ти не утаманим оно дивље месо, не можеш постати човек!“</p> < |
д њих двоје осташе, да се споразумеју и утаначе дан прстена и сватова.{S} Кућа Мацина била је п |
Тако је објашњавао он познаницима своја утанчана чуства и поштовање према светој земљи.</p> <p> |
ну од умора.</p> <p>— Па?... упита Диша утанчаним гласом.</p> <p>— Чекај, да мало одахнем! — од |
што је уцвељена удовица била у стању да утаре трогодишњу сузу над успоменом покојнога супруга.< |
но дете у кућу!</p> <p>— Света ствар! — утаче се хаџи-Зосим. — Бог кад хоће, све може.{S} Ја, д |
ете, још је дете!{S} Ето, он се каје, — утаче се Маца великодушно.</p> <p>— Гледај само какав и |
.. за...</p> <p>— Е па сто не казете? — утаче се кир-Дума. — Ето, ја сам досао као еден пријате |
ц, — вели кира-Мана.</p> <p>— Ето, ја — утаче се кира-Думиница — шта све не сам радила да родим |
вам каза па то? — одговори Анастасија и утаче се у очи своме мужу тако дрско и изазивачки, да с |
испосник приносећи Дишиним уснама свету утвар.</p> <p>— Дете! — помисли Диша — и да ми у дућану |
у и од времена на време превртали свету утвар.</p> <p>— Ето, ја сам урадио све што треба, а сад |
ићија, који се, блажен од онога ударца, утварао као да га боли.</p> <p>— Јеси јунак! — рече Мац |
мојој земљи немамо ни једне чудотворне утвари; живимо као сирочићи без наде и утехе.</p> <p>Ст |
не верује више у Бога и пљује на свете утвари?</p> <p>— Море, не пазариш ти ово памук; децу, д |
довољан доказ о чудотворној моћи свете утвари.</p> <p>— Хеј, да ми је та светиња у дућану, куд |
љиво мотрио, али што није могао да лако утврди, поста му сада потпуно јасно.{S} Кира-Мана је <p |
радио, само би још више пред Лепосавом утврдио колико је немоћан, да на своју руку живи.</p> < |
од петнаест година), то се не би могло утврдити тако на пречац.{S} Главно је, да су једно друг |
</p> <p>Страшна одлука, какву може само утврдити бујна крв једног младог разоренога срца, ужљеб |
била је пространа, те, поред осталога, утврдише да се младенци одмах по венчању уселе у кућу.< |
ређивао по столу, а сваки од њих био је утврђен печатима и потписима, исписаним грчким и арапск |
.{S} Када је мајстор Диша, по своме већ утврђеноме обичају, пошао тетка-Маци на кафу, спази га |
е понаша: да ли да им прими Бога или да утекне у собу и врата забрави?{S} Али, оне су се тако љ |
де се ручак кувао, ту би обично варјача утерала дисциплину у главу непослушнику.</p> <p>Мајстор |
и томе, да ће се правдати, па, можда, и утерати у лаж и Јанићија и тетка-Мацу.{S} Очекивао је с |
у кћер; а то је, ипак, била каква таква утеха.</p> <p>Али Јанићије се сасвим изменио.{S} Ни оне |
не мога да остави зета без какве такве утехе.{S} Изишла је за њим и на све могућне начине глед |
ама, ипак је почео налазити какве такве утехе.{S} Он је са тим чакширицама, т.ј. са „братинском |
не би он отпустио без благе хришћанске утехе.</p> <p>— Ако му и не уделиш пару, удели му благу |
утвари; живимо као сирочићи без наде и утехе.</p> <p>Старац се дубоко замисли, ухвати се за бр |
ги после, тек, сви ћемо тамо!“ — и тако утешен сишао је у подрум, да у један бокал оточи расола |
душе кир-Бенџине и, колико је могућно, утеши уцвељено срце младе удовице.</p> <p>Кира-Анастаси |
омнога изгледа.</p> <p>— Е, како да вас утешимо, куме?{S} Судбина, к’смет, сто кажу Турци.</p> |
p> <p>— Ако си честит човек — рече Маца утирући полако сузе, које је не слушаху, него једнако к |
и онога часа, када је привуче себи.{S} Утисак <pb n="126" /> је тако снажан био, да му је лева |
довицом, то ипак није сметало, да општи утисак буде весео и задовољан.</p> <p>Али друкчије је о |
кући хаџијиној изазвало сасвим противан утисак ономе, коме се хаџи-Диша надао, на Јалији беше с |
же вас дан да се отресе оног двоструког утиска, што га је те ноћи осећао.{S} Притиснуло му нешт |
а она да још дуго у памети прибира све утиске вечерашњега весеља и да се за тим са једним осме |
ах био је потпуно бесвестан за спољашне утиске; неколико врабаца џакало је на једној дафини, чи |
ати одмерено и сетно, те тако изазивати утиске неких успомена, до душе не о кир-Бенџи, кога ни |
адио не размишљавајући дуго и под првим утисцима оне кира-Манине речи, којом га је онако срамот |
ија, која се налазила још под пријатним утисцима синоћне гозбе, угледа онако узрујанога и крвав |
кама, било случај или ма какав спољашни утицај узме неодлучнога за руку и силом га одвуче једно |
мајстор-Дишиним, није остала без свога утицаја на и онако пољуљано уверење његово.{S} У самој |
p> <p>А овај разлог није био без јакога утицаја, у толико пре, што је мајстор Диша и сам имао п |
озлојеђен, па, у први мах, подчинио се утицају свога кума и пријатеља; али већ после треће каф |
е и преклињање њезино, ма да су донекле утицале на Јанићија, ипак га нису ни мало пореметиле; а |
и, и мирис тамњана и измирне, толико су утицали на побожно расположење, да је са неком нејасном |
је и изговарајући их он се мислима није утицао у дубину своје душе, него је страшљиво и готово |
вих седам месеци истицао је из дућана и утицао беспрекорно у једну гвоздењачу, од које је кључ |
</p> <p>Али уместо да јој оне помогну и утичу на Дишу, да се махне дервишких записа, обе, као и |
и пут; донео си читав берићет у кућу! — утишавала је Маца усплахирена зета.</p> <p>— Ама што је |
лука подржавала и хранила, па донекле и утишавала ону силну навалу, што му дан ноћ није давала |
а је на сав мах беснела; а када се море утишало и хаџија укрцао у лађу, предстојало му још једн |
еше на очи и он их кришом од пролазника утре рукавом и полагано пође поиздаље обилазити око дућ |
својим успехом и свом силом прегнуо да утростручи свој капитал, те да се и у томе изједначи са |
во ме, мајсторе! — одазва се Јанићије и утрча у собу.{S} Али кад угледа како је мајстор блед и |
већ почео спуштати ћепенак, кад у дућан утрча други шегрт, који се мајао на пољу.</p> <p>— Ето |
врисак и онај пад, па је, као без душе, утрчала у мутвак.{S} Запрепастила се, кад угледа ћерку |
љиво промуца Лепосава.</p> <p>— Слушај, утуви, девојко — рече Маца дижући се. — Мислиш, не види |
ром десити.</p> <p>— А ти — замуца Диша утучен од овога што је сазнао — зашто си ћутао?</p> <p> |
о о томе; и у опште био је збуњен и сав утучен.{S} Од како је вратио прстен, тек од онда осетио |
ледајући га једном како смагла лица као утучен седи крај деце, посматра их, па тек по који пут |
ову кућу и хаџијину судбину, био је као утучен.{S} Од хаџије није се Маца никаквој разборитој п |
да, још већма клонуо, незадовољан и као утучен, вратио би се у мутвак и осорљиво одговарао, ако |
е газдарица но права сестра.</p> <p>Као утучен вратио се кући, оставио судове пуне воде у мутва |
тка Маца, кад га угледа онако бледога и утученога.</p> <p>Јанићију ударише сузе на очи.</p> <p> |
и катанац, како не би нико могао с поља ући, па да лично окуша код Јанићија неће ли га умилости |
као бик, те да засмеје ћепенке, него се ућутао, па само ради, ни главе не диже.{S} Једино што б |
стати да долазим, па ће временом и свет ућутати.</p> <p>Маца га гневно погледа.</p> <p>— Капе, |
Јанићије сад немаде куда, него и сам да ућути, у толико пре, што Лепосава нарочито застаде и по |
але су девојке у један мах.</p> <p>— Та ућутите, сурунтије ниједне; оставите момка на миру! — в |
ра!{S} Још је дете, ама за гол сабља да уфати; клефти да води, што је у срце!</p> <p>— А деце н |
Едно Диса, едно српско куче!...{S} Ух! ух! — уздисао је кир-Дума и туцао се од муке песницом у |
ште је оно! — Тврдица, погансуз!{S} Ух, ух, што му ја нисам била жена, па да видиш како би се п |
, за мога мајстора... а мене... мене... ух! — уздахну тешко.{S} Рука му случајно напипа једну к |
сетиште је оно! — Тврдица, погансуз!{S} Ух, ух, што му ја нисам била жена, па да видиш како би |
?{S} Едно Диса, едно српско куче!...{S} Ух! ух! — уздисао је кир-Дума и туцао се од муке песниц |
све до фудул-Стаменкине куће.</p> <p>— Ух, кучка, кучка; шта уради од онаква два красна човека |
овај живот ништаван и празан.</p> <p>— Ух, гомаре едно: зашто да заспите, бре?! — јекну кир-Ла |
онда, кад та новост дође до последњега уха, развије се у читаву приповетку.</p> <p>Сирота Лепо |
говори.{S} Она паде преда њ на колена, ухвати га за рукав и поче јецати.</p> <p>— Газдарице, ш |
утехе.</p> <p>Старац се дубоко замисли, ухвати се за браду и оборене главе по који пут дубоко у |
осава, па како је дошла ближе Јанићију, ухвати крај од кајиша, који му је још био скопчан око к |
ногом у трбух тако јако, да он јаукну, ухвати се обема рукама за трбух и пресамити се.</p> <p> |
оју кућу.</p> <p>Али кад пружи руку, да ухвати кваку од авлијскога капиџика, срце му силно залу |
од свега тога не може да дише.{S} Он се ухвати обема рукама за груди и удахну што је више могао |
ала, то?! — викну Диша очајним гласом и ухвати се обема рукама за главу.</p> <p>— А кира-Мана м |
рукав, за који га кира-Мана пријатељски ухватила.</p> <p>А баш у томе часу, кад он учини тај по |
ућа, што се над надстрешницом безбрижно ухватила.{S} Један пар ластавица савио је у самом докса |
како ју је кир-Ламбре онда за мутваком ухватио за образ, а она му казала: „Зашто, бре, да ме у |
Последња нада, за коју се тако грчевито ухватио, истрже му се из руку и он тешко застења.{S} Је |
кну.{S} Учинило му се, да га је за руку ухватио кир-Диша, трже руку и одскочи у страну.</p> <p> |
гове воље и о својој глави ради.</p> <p>Ухватио је Бика за ухо, продрмусао га ваљано, па му је |
посава прену и збуњено скочи, као да је ухваћена у нечем.</p> <p>— Шта си радила до сада?</p> < |
ј глави ради.</p> <p>Ухватио је Бика за ухо, продрмусао га ваљано, па му је онда читао и претио |
ућан и почео весело певушити; повуче за ухо једнога шегрта, па онда оде брзо својој кући поздра |
<p>— Анастасија! — поче јој шапутати на ухо, <pb n="63" /> трудећи се, да је умири и подигне са |
епо јој се учини, да тај звук, што пара ухо те се уздиже изнад свију, виче: „кира-Анастасија! к |
ава не одмиче даље од врата, на која је ухо прислонила.</p> <p>— Је ли истина оно?</p> <p>— Кој |
честит, онда нека је просто, што си ме уцвелио.{S} Ти и сам знаш шта ти ваља чинити.</p> <p>— |
сас леб, а ви на нас сас поган! — Засто уцвелисте оно сирота удовица, засто јој без ноз исцупас |
баш сада, тако рећи пре него ли што је уцвељена удовица била у стању да утаре трогодишњу сузу |
кир-Бенџине и, колико је могућно, утеши уцвељено срце младе удовице.</p> <p>Кира-Анастасија је |
а имао између четири ока са покојником, уцвељеној удовици, поред кратке успомене на проживљени |
и колико туге и бола остављаху у једном уцвељеном срцу.</p> <p>Као и сва чаршија, тако је и кир |
десетдругој <pb n="9" /> години, остави уцвељену младицу, којој тада не беше више од двадесет г |
Амин!</p> <p>Сеј памјатник подиже зјело уцвјељени супруг</p> <p>Хаџи-Диша“.</p> <pb n="6" /> <p |
, честију и љубовју озаривши јего ранше уцвјељену душу, а по том, подаривши јему истовремено тр |
е из осталих еснафа и грађанских редова учествовали су.{S} Весељу није ништа недостајало, а мај |
кад се срамим?</p> <p>— Како год те Бог учи.{S} Ја хоћу дете; а ти ако нећеш да питаш... ти...< |
> <p>Јанићије се тога часа врло препао; учини му се да је кир-Диша умро, па истрча на улицу, да |
диже очи тавану, њему се <pb n="119" /> учини, као да му се сви зидови поклањају а таваница спу |
— допуни Ламбре.</p> <p>— Па, па, па! — учини Дума и занија главом, као да се чуди, како и тих |
о грцко удовица?</p> <p>— Па, па, па! — учини Ламбре, као чудећи се кир-Думи на таком разговору |
чају тако.</p> <p>— А, тако: причају! — учини кир-Дума и сажаљиво поче климати главом и гледати |
p> <p>— Шта ово би, буди Бог с нама!? — учини и од чуда се прекрсти.</p> <p>— Шта је?... запита |
>— Добро је, нашао сам.</p> <p>— Зар? — учини Маца изненађена и радосно.</p> <p>Мајстор рече Ја |
одговори Лепосава и стаде у страну, да учини места другима.</p> <p>Диша се опрости са свима, п |
годности, које може једна добра душа да учини сирочету; али јој је вазда на ум падало, да од ње |
освећен; можда није требао баш тако да учини, али он је био задовољан: ово му је куд и камо би |
лазио у крчму никада, а гле шта се сада учини!</p> <p>— Несрећник!{S} То му требаше још! — рече |
ако останеш овде!</p> <p>Фудул-Стаменка учини очима знак Ламбри, да послуша, и изведе га из соб |
отомка.</p> <p>— И ти да пустиш, да она учини такву лудост?!{S} Зашто си је пустила? — викну љу |
у срамоту, или да без икаквога одлагања учини оно, што је Јанићију мало час казала.</p> <p>Сузе |
p>— Иде ли до мајстора?</p> <p>Јанићије учини главом да није.</p> <p>— А зашто, море?{S} Ваља д |
да виде децу и да се увере о чуду, које учини једна хамајлија.{S} Лепосава је примала у постељи |
о и гонили, да се ожени, али он тога не учини, можда и зато, што му судбина, у коју је он безус |
Баш је добар!{S} Баш је добро то што не учини! — весело је певушила Лепосава, носећи ратлокум и |
ма, коме се овако мајстор-Дишино држање учини сумњиво.</p> <p>Али мајстор Диша не чу ово питање |
ли кад би имао какву враџбину, те да се учини невидљивим, кад кроз чаршију пролази, то би му би |
прагу дућана, заби главу у посао, па се учини, као да је и не види.{S} Ма да је све оно урадио |
вет са образом.{S} А сада?...{S} Шта се учини сада...{S} Ето чујеш и сам...</p> <p>— Па зар сам |
Маца је опазила из мутвака ово, али се учини свему невешта; само што се неприметно насмеши и г |
, опростиће ти, — рече Маца, кад јој се учини, да је зет казао све што треба да каже један стро |
м душа њезина покојника.{S} Лепо јој се учини, да тај звук, што пара ухо те се уздиже изнад сви |
ог мрскога дуката.{S} За тренутак му се учини, да је Лепосава она некадања и да је то све још м |
но: „тако мени Бог помогао“, лепо му се учини, као да га нешто посред главе лупи.{S} На путу ку |
кући може изаћи само го и бос, њему се учини, да је пронашао прави узрок Јанићијевом поступању |
ли памет попила, запе у грлу, и њему се учини, да ће пред шегртима зајецати, ако је запева.</p> |
индерлук.</p> <p>У једноме часу њему се учини да неко отвори капиџик.{S} Прва помисао била је, |
омаши.{S} Њој стаде некако непријатно и учини јој се, да би требало да га ма на који начин опом |
од некуд с другог света, па јој се чак учини од једног необично танкога писка са зурла, као да |
ру на богоугодника.{S} Побожни испосник учини крст над расклопљеном чељусти, а ова у томе часу |
атила.</p> <p>А баш у томе часу, кад он учини тај покрет, што је могло некоме да изгледа, као д |
педесет! — одговори Диша, коме се и ово учини много.</p> <p>Старац скочи са миндерлука и разрог |
одвикну, да се мајстор-Диши тај моменат учини врло сличан са оним, кад га кира-Анастасија удари |
део, таласало се у њему.{S} У један мах учини му се, да од свега тога не може да дише.{S} Он се |
добро било, кад би чудотворна хамајлија учинила и сада чудо, те му спасла жену и потомка.</p> < |
ћу. — Најпосле, она ми није никаква зла учинила, а од њега нисам никакве милости видео.</p> <p> |
гласу.</p> <p>Кир-Дишина домаћа невоља учинила је читав преврат у његовим погледима.{S} Колико |
и ће се кајати, кад сазна шта му је све учинила?</p> <p>Дуго је тако премишљао.{S} У мислима је |
стору на посао!“</p> <p>С овим је власт учинила своје: објавила је нестанак Јанићијев, а остало |
би ли се уверила, какву му је неправду учинила.</p> <p>Премишљајући, управо осећајући у себи с |
ишљала на мајстор-Дишу!</p> <p>Зурле су учиниле своје.{S} Од махале до махале и по чаршији пуче |
ени стараоци, кир-Дума и Ламбре, све су учинили, да свадба буде што већа.{S} Мало је који Грк и |
ице женино усугубише његово беснило.{S} Учинило му се, да му је баш то открило у потпуности све |
ођоше жмарци и у мало што не дрекну.{S} Учинило му се, да га је за руку ухватио кир-Диша, трже |
и певање, да се чак и њему — кафеџији — учинило много, те је престао да точи.</p> <p>— Па куд о |
право страшило.{S} У један мах њему се учинило да се таваница са балванима срушила на његово т |
, коме се Јанићије ни у сну није надао, учинио је за њега много више него ли ма шта друго, што |
о оца; а и сам знаш, колико ти је добра учинио, кад ти је отворио очи, те да видиш како те она |
ко свечано расположен, као онај који је учинио добро дело, па сада у томе ужива...</p> <p>Повра |
је из дна душе презирао.{S} А што није учинио крај са собом, ваљало му је захвалити једино оно |
ваку своју погрешку, што би је као дете учинио, или за сваки погрешан убод шилом, кад му је мај |
ве, што их је за ових седам недеља више учинио.</p> <p>— Још се чкембе једно није ни окотило, а |
т и зачуђен оним, што је онако несвесно учинио.{S} Чинило му се, кад га је она ударила, да га ј |
био непослушан, неваљао и да је мајстор учинио паметно, што га је отерао.</p> <p>Колико је уски |
ту, како је неваљалство своме пријатељу учинио.</p> <p>Но и ту мисао потисну друга, а ову трећа |
рство, које је своме присноме пријатељу учинио.{S} Како ли ће само пролазити кроз оне густе ред |
ве што треба, а сад ће чудотворни памук учинити своје! — заврши хаџи-Диша своју причу.</p> <p>— |
г сачува!{S} С оном првом у мало што не учиних русвај; ама срећа моја, што ми дође памет у глав |
нећеш?{S} Шта сам ти урадила, да онако учиниш?{S} Ја ћу да скачем у Дунав — ја не смем...</p> |
остане у кући и да се искрено покаје за учињено неверство.{S} Тако у чаршији нико не би сазнао |
и Диша, који у истини беше пребледео од учињенога дела, није имао када да му одговори; <pb n="1 |
д би га онако оболелога спопао страх од учињенога греха, он би се дохватио тога правца, окретао |
тка-Мацом као немирна деца пред коју је учитељ изненада искрснуо.</p> <p>— А да је упусти, море |
о обазриво увукоше се још два Цинцарина учтивога и врло скромнога изгледа.</p> <p>— Е, како да |
главне чаршије, Ламбре је, као уништен, ушао у своју кућу.{S} Кад га је кира-Мана угледала блед |
уше, кад га угледаше онако узрујана.{S} Ушао је у дућан и почео весело певушити; повуче за ухо |
узрок Јанићијевом поступању.{S} Он није ушао случајно, но намерно.{S} Само, ко ли му је могао т |
.{S} Нарочито се мрштио, кад би у дућан ушао кир-Ламбре, да види шта раде и да му обрати пажњу, |
заквачио ноктима, да га ни за реп ни за уши не могаше извући одатле.{S} На против, што је Ламбр |
ће невесте.</p> <p>Мајстор-Диши писнуше уши као таламбаси на звук невестина имена.{S} Она удови |
ука, начини од њега малу лоптицу, па то уши у једну крпицу и предаде му.</p> <p>— Узми и хаирли |
са својом широком шаком, од које су му уши тако често бридиле, и кира-Анастасија са оним прест |
спе да с њоме на само говори.</p> <p>До ушију заљубљен и необично куражан, да јој бар овога пут |
е ослободи и седе.{S} Како је пуцало за ушима и како је жељно јео деран, то нека оцене они који |
до неба јечала, разлегала се у њезиним ушима као писка покојникова, који је на последњем часу |
у дућан замишљен и тешко расположен, у ушима му је једнако звонило: — То је љубав, то је љубав |
ти.</p> <p>- Газда Диши поче да бубња у ушима.{S} Све ово било је за њега и сувише нејасно, али |
рих пола сахата, када је фудул-Стаменка ушла у собу гостима.{S} Из њихова опхођења и стишаних и |
ладном као месечина.</p> <p>Кад је Маца ушла у собу, Лепосава је већ била мртва.{S} Јанићије, к |
ци као блудни син из Библије своме оцу, ушли свечано у кућу лепе удовице, што је овеселило срце |
на прагу са домаћицом, а кира-Думиница уштину је још за обрашчић, па се онда измаче и засмеја |
власти оптужи хаџи-Зосима.{S} Али која фајда!{S} Хаџи-Диша није имао у рукама никаква доказа, |
ећи пут баш будна зачух, рекох:{S} Није фајде, то му је једини лек; морам му га казати.</p> <p> |
и пуницом за совру, рече:</p> <p>— Није фајде, кад нам се Пречиста сама јавила, морамо је послу |
а пет стотин гроси за четири године без фајду.</p> <p>Мајстор-Диша је био потпуно задовољан.{S} |
али!</p> <p>— Боље вас нашао!{S} Добро, фала Богу! — одговори Диша, када му весела женица притр |
амота на грцко образ метнусте!</p> <p>— Фала, кир-Думо, на љубави и муштеријама, ама како да се |
башиница!“</p> <p>— А што, бре; шта јој фали?{S} Него да сам је удала за каквога слепца?</p> <p |
матрати као глас ма кога важнијег члана фамилије.{S} Једном речи она је била: „тетка“, мила и д |
а је за такво дело не би вратио њезиној фамилији на вилајет; међутим, није могао ни помишљати, |
од тога не добије Јанићије.{S} Од оног фаталнога дана па све до <pb n="70" /> мајстор-Дишинога |
хамам без пестемаљ не ходим!{S} Срам ме фаћа! — одговори Анастасија одлучно.</p> <p>— Ама, нико |
и лупи леђима о зид.</p> <p>— Леле!{S} Фаћајте го!{S} Разбојник!{S} Арамија!{S} Хоће да ме уби |
каше Суља добошар за теб’ да те с власт фаћају.</p> <p>Јанићија жацну, кад сазнаде да га је чак |
хметовом кафаном угледа како из једнога фењера чкиљи слаби пламичак лојанице, и нешто неодређен |
ници почеше очи крпити, припалише гости фењере, окачише их о крајеве чибука, што им је Диша дар |
фта, право клефта; патриот како Рига от Фера!{S} Још је дете, ама за гол сабља да уфати; клефти |
сава у дућан мајстор-Дишин те му однела фес, који је Диша оставио њезиној мајци, да га на врео |
arget="#SRP19061_N5" /> Ти само накриви фес, а мајстор Диша је један по један! — одговори тетка |
газда своме калфици.{S} Јанићије сними фес, пољуби мајстора, па онда тетка-Мацу у руку, и оде, |
их шала изви се песма.{S} Ламбре затури фес за потиљак, издиже обрве на половину високога чела, |
а испада — проклињао је кир-Дума дижући фес с главе и погледајући у небо.{S} Али Диша је већ да |
хвати једна између њих, забрађена преко феса шамијом калемћарком.</p> <p>— А ти знаш нешто? — з |
ко у собу улете некаква црна крмача под фесом и кратком кићанком на глави, па га удари кишом у |
ма био је Јанићије Бик.{S} Са заваљеним фесом за потиљак, пребаченим ћурчетом преко деснога рам |
задовољство излије.</p> <p>Са заваљеним фесом за потиљак и забаченом десном руком, из које су в |
рими десет цванцика пензије, њена танка фигура у жутој шкуртељчици и плавоме фистану, добивала |
иџик отвори и %ни прагу се појави танка фигура фудул-Стаменкина у жутој шкуртељци.</p> <p>Мајст |
лижио ћепенку, који је испунила гојазна фигура кир-Дишина, срце му је све страшљивије куцало.{S |
е, ма с које стране, из сокака појавити фигура његове жене.{S} Сад више није био способан ни да |
рњим делом тела извијати најпластичније фигуре чочечке игре, која је тако дражесно пристајала с |
пристајала свежини и младости удовичине фигуре.</p> <p>Да је нешто кир-Диша, у тај час, упао у |
етрну, кад угледа танку и мало повијену фигуру кир-Думину, у ћурчету и антерији и са дугачким б |
ак да заборави на ону живахну пластичну фигуру, која га је као свежа вода оживљавала!{S} И тек |
а-Анастасија погледа искоса на темељиту фигуру свога мужа и на ново прште у смеј.{S} Сигурно је |
рома кир-Бенџо!{S} Онакво памет, онакво философ!{S} Као да га и сад гледам у оно његово болта.< |
приближе потомцима јелинских и римских философа.</p> <p>Такав један просвећени српски тип био |
— уздахну кира-Анастасија прихватајући филџан из руке фудул-Стаменкине.</p> <p>Кир-Ламбре је д |
гу кира-Анастасија са џезвом кафе и два филџана.{S} И она је била нешто мало раскомоћена, без ј |
сто његово јавио у соби пок. кир-Бенџо; филџани и џезва с кафом слетеше са послужавника и просу |
сти принесе ибричић с кафом и наливеним филџанима.</p> <p>— Ни врана коска да ми не донесе више |
d="SRP19061_N2">Местве се праве од врло фине и танке коже; навлаче се преко чарапа, па се тек п |
оноликим грчко-цинцарским и јеврејским фирмама, које, у тадањем Београду, јасно показиваху, да |
воту што и со хлебу, и чијим трговачким фирмама не могаху одолети ни време ни оне нове фирме са |
не могаху одолети ни време ни оне нове фирме са чистим српским именима.{S} Кир-Бенџо, Ламбре, |
огу буде угодно, прихватити и продужити фирму, ето, тога није имао.{S} Без жене остао је самохр |
сподар Вучићева Анула неће да има такав фистан, какав ћу ја теби да купим.</p> <p>Тако је редов |
иницу и кира-Ману.{S} Јако јој се допао фистан и антерија од ћитајке што јој је донео за спомен |
ка фигура у жутој шкуртељчици и плавоме фистану, добивала би у лицу неки тужан израз, како то у |
са два прста, усекну мумаказама огорели фитиљ на лојаници и принесе хартијице пламену.</p> <p>— |
цео догађај, разуме се, сасвим у другој форми.{S} Чуо је како је кир-Дума стао да псује пред Ја |
би је у стању била исказати највештија фраза песника из Еладе.</p> <p>Прошло је добрих пола са |
, да ми у браду поганиш?{S} Јесам ли ја Френк, шта ли, да се бацаш блатом на мене?</p> <p>И Бог |
м — одговори пустињак — знам; тамо живе Френки што једу жабе.</p> <p>— Тако је, богоугодниче.{S |
оно је погано.{S} И жаба је погана — и Френки су погани!</p> <p>— Тако је! — одговори понизно |
њен стоји и не зна шта да јој одговори, фудул-Стаменка повиси глас и поче на сва уста викати и |
јој је муж умро и сахрањен тамо далеко, фудул-Стаменка је, као стрелом такнута, пала у незнан; |
тра дан по прстену, нашла <pb n="45" /> фудул-Стаменка, честитала му и „као сестра“ саветовала, |
ову посету, којој се најмање надао.{S} Фудул-Стаменку није никада марио; његова бивша жена бил |
омисао, од које се нервозно склањао.{S} Фудул-Стаменкина соба и Анастасија, која је тамо плачна |
као фудул-Стаменка.{S} Међутим, баш ова фудул-Стаменка, удовица, за којом је ишао зао глас да ј |
вори и %ни прагу се појави танка фигура фудул-Стаменкина у жутој шкуртељци.</p> <p>Мајстор Диша |
S} Шта је казала?</p> <p>— Нађох... код фудул-Стаменке, — рече Маца и хукну од умора.</p> <p>— |
.{S} Шта је све било ноћас?{S} Ето: код фудул-Стаменке прекужио је један <pb n="110" /> тежак ч |
не.</p> <p>Кир-Ламбре је дуго остао код фудул-Стаменке; а докле је он са Анастасијом претресао |
p>Прошло је добрих пола сахата, када је фудул-Стаменка ушла у собу гостима.{S} Из њихова опхође |
лицију ћу ја тебе и твоју.... викала је фудул-Стаменка удаљујући се победничким кораком низ сок |
да видиш како би се провео — викала је фудул-Стаменка <pb n="104" /> слушајући све шта је кира |
моме Канчету косе почупа! — пискала је фудул-Стаменка и, држећи <pb n="140" /> се једнако капи |
алима није остало нејасно, чега ради је фудул-Стаменка оваку сплетку смислила.{S} У то доба њен |
-Анастасија прихватајући филџан из руке фудул-Стаменкине.</p> <p>Кир-Ламбре је дуго остао код ф |
, све докле се не разиђоше људи и докле фудул-Стаменка не одмаче од врата.</p> <p>— Ово ћеш да |
а у Скадар-махалу код своје пријатељице фудул-Стаменке (оне, ради које су се онако крвно завади |
.</p> <p>— Па, између Мацине Лепосаве и фудул-Стаменкиног Канчета.</p> <p>— Ја не чух ништа.</p |
ве ствари, на које би се узбунила чак и фудул-Стаменка, кад би се тако што пронело за њезино Ка |
руке?{S} То је срамота; тако нека носи фудул-Стаменка.</p> <p>— Па све носе тако; не могу ни ј |
ле да плетеш седе, као што ће их плести фудул-Стаменкино Канче!</p> <p>— Ја нећу да плетем седе |
говорити таман онако, како се говори о фудул-Стаменки, ради које је, баш тих дана, газда Митар |
удовица у поноћи стоји на капиџику као фудул-Стаменка.{S} Међутим, баш ова фудул-Стаменка, удо |
цом, која у поноћ стоји на капиџику као фудул-Стаменка.</p> <p>— Молићемо, есте ли је видели?</ |
од кира-%Думиница, па тако редом све до фудул-Стаменкине куће.</p> <p>— Ух, кучка, кучка; шта у |
ест!{S} Шта је ово? — запита раздражено фудул-Стаменка и поднесе му под нос пуну шаку женске ко |
е?{S} Да се нисте убили? — чисто врисну фудул-Стаменка неким љубазним гласом, који је у исто вр |
а тебе и за нас било, да си тражио кућу фудул-Стаменкину и њено Канче; боље <pb n="144" /> би б |
скам да умрем, ако останеш овде!</p> <p>Фудул-Стаменка учини очима знак Ламбри, да послуша, и и |
да га неко вија, ускочи унутра.</p> <p>Фудул-Стаменка се уплаши од овога наглога скока, који б |
p>— Кир-Диса!{S} Ето га за ћоше.</p> <p>Фудул-Стаменки, која је с највећим задовољством дочекал |
ице и поче га као мачка грепсти.</p> <p>Фудул-Стаменка и Канче једва стигоше, да беднога Ламбру |
асија искиданим од смеха гласом.</p> <p>Фудул-Стаменка једва дочека овај звонки смех и сада раз |
, да им јави за долазак Ламбрин.</p> <p>Фудул-Стаменка истрча на авлију, да га пресретне, а у т |
зиђе и упути се у Скадар-махалу.</p> <p>Фудул-Стаменка је имала једну кућу, коју јој је муж, по |
иница кроз сузе и весело — нема висе да фудулис кроз чаршија, ћепенци да ни запалаш.</p> <p>А о |
еља стицало, јер су они знали кога под „фукаром“ и говедом разуме мајстор Диша.</p> <p>Али како |
ности.</p> <p>— Кафа је за људе а не за фукару.{S} Ко је још говеда појио кафом? —</p> <p>Тако |
p>— Свирај бре, ченгене, свирај!{S} А-а-х!{S} Душа ми гори, душа! — чула се још из далека силна |
"146" /> <p>— Је ли ти рекла што мајка, ха? — запита најзад Диша приступајући јој ближе.</p> <p |
саг, не је истина за ваше што се прича, ха! — А е ли истина да сте пали са зид и да вас је патр |
обра девојка и бићеш вредна и послушна; ха?</p> <p>— Хоћу! — одговори Лепосава и отворено га по |
кућу, а ти, место детета, кир-Ламбру — ха?!</p> <p>Анастасија је опазила добро, да јој сад не |
а, био завршен двокрако, те је личио на хаждајину жаоку, како је молују.{S} Тај двокраки врх би |
ну крпицу и предаде му.</p> <p>— Узми и хаирли!{S} Дошао си без деце, враћаш се с децом!</p> <p |
ги, да их шаком шчисти.</p> <p>— Хајде, хајде!{S} Даћу ја теби мрве!{S} Скапоши се ту, па спава |
рила се, па мало седох.</p> <p>— Хајде, хајде, још мало, ћери, докле си код мајке; мужа нећеш д |
и се направио, као да ти је све помрло; хајде овамо, нана је у мутваку.</p> <p>Али Јанићије не |
аже; комшије на кира-Анастасију казују; хајде на чаршија, да чујите.</p> <p>И збиља, мајстор Ди |
те измије и ошиша, па у дућан!</p> <p>— Хајде, дете, пољуби мајстора у руку; добар је он, опрос |
о не гледа, приступи му ближе.</p> <p>— Хајде сас мен’ у Галац.{S} Троскови ја плаћам.</p> <p>— |
и, бајаги, да их шаком шчисти.</p> <p>— Хајде, хајде!{S} Даћу ја теби мрве!{S} Скапоши се ту, п |
о изненађена богатим поклоном.</p> <p>— Хајде, кћери, метни огрлицу око врата, а дукат на чело; |
и — уморила се, па мало седох.</p> <p>— Хајде, хајде, још мало, ћери, докле си код мајке; мужа |
о, ја те молим да ме отпустиш.</p> <p>— Хајде, бре, ћопеку један!{S} Седи и ради тамо, док те н |
требам ли што да те послушам?</p> <p>— Хајде ти само у мутвак; сад ћу и ја доћи.</p> <p>У мутв |
ими, ту у мутваку ћеш да спаваш; а сада хајде да вечерамо!</p> <pb n="80" /> <p>— Нека, нисам г |
оју му је пружио.</p> <p>— Држи ово, па хајде кући!</p> <p>Јанићије се поврати од прве забуне, |
о да умре без порода и да му имање туђа хала и врана разнесе.</p> <p>Тако су протицали дани за |
е се није умела одбранити.{S} А сва ова халабука од дивље музичке ларме са бубњавом гочева, изг |
са неколико кеса леблебија, ратлокума, халве и једним саханом топлога кадаифа.</p> <p>— Јанићи |
даје, а ја нисам текао овај зној, да га хале и вране растичу!“</p> <p>Али у кућевном домазлуку |
а тетка Маца, којој је предао Ламбрине хаљине, била је за његове године и сувише стара, да би |
и да се увере о чуду, које учини једна хамајлија.{S} Лепосава је примала у постељи посете од с |
ако би то добро било, кад би чудотворна хамајлија учинила и сада чудо, те му спасла жену и пото |
тако брзо обрадовала.</p> <p>Чудотворна хамајлија сада је постала предметом, који је заинтересо |
p> <p>Веровао је тврдо у моћ дервишевих хамајлија и он их једнога дана изнађе у једноме сандуку |
је само за жене.{S} Кад од њега начини хамајлију нероткиња, роди одмах дете честито и благосло |
што је много, много је!{S} Скидајте јој хамајлију! — журио је Диша Мацу и комшијницу; па, бојећ |
а после да то носи у недрима као своју хамајлију.</p> <p>— И то ће јој помоћи?</p> <p>— Ама ка |
војом руком јој обеси о врат чудотворну хамајлију.</p> <p>Сад им редом исприча све: како је у В |
га спровода, пронеше га носилима четири хамала и закопаше ван христијанскога гробља.</p> <p>— Е |
дуго имала деце, а њен муж Петар Брњош хамалин толико је мучио због тога, да је она отишла јед |
p>— Зашто: не бива?</p> <p>— Мори, ни у хамам без пестемаљ не ходим!{S} Срам ме фаћа! — одговор |
није језик открио, то открише једаред у хамаму неколико модрица, што их кир-Думина жена спази н |
његовом помоћи разбистрити у глави онај хаос, који му је сметао да буде онако ведар и безбрижан |
едом, те на тај начин, поремећен правим хаосом од мисли и узбуђења, оде у свој дућан, и затвори |
тане постидна.</p> <p>И то му је у овом хаосу узбуђења било лако рећи; али, ако га мајстор не о |
еђу ове четири душе постигнута је права хармонија и њихов живот текао је одмерено, тихо и без о |
ћ, извади из недара једну хрпу сложених хартија, умашћених и слепљених од зноја и честога пипањ |
о.</p> <p>Дервиш узе испод јастука неке хартијице, изабра између њих четири записа, па их пружи |
ама огорели фитиљ на лојаници и принесе хартијице пламену.</p> <p>— Шта радиш то?</p> <p>— Да с |
ј, донеси ми га.</p> <p>Лепосава донесе хартијице, хаџија их прихвати са два прста, усекну мума |
је кућа христијанска! — одговори Диша и хартијице, што их је некада готовим новцем платио, и у |
нечастивога! — говорио је хаџија држећи хартијице, све докле их пламен сасвим не обухвати и док |
га није попео до целога товара; али сва хасна, што је од молепствија и обећања имао, била је у |
овако разговарали у гомили овога света, хаџи-Диша је достојанствено стојао код крме и побожно п |
/p> <p>На првоме конаку, где ће ноћити, хаџи-Диша завуче руку у недра, да из кесе извади ситнин |
/p> <p>Маца се озбиљно препаде за кћер, хаџи-Диша тако исто, а и Јанићије, кога је још прво дет |
болесница већ поче сасвим губити свест, хаџи-Диша употреби последње средство, потражи турског х |
ји је случајно имао исто име, прозваше: хаџи-Памук.</p> <p>У то доба је поникла и она крилата р |
тужи хаџи-Зосима.{S} Али која фајда!{S} Хаџи-Диша није имао у рукама никаква доказа, да га је х |
тога дана, плаћао једном оком хлеба.{S} Хаџи-Зосим је у светим местима живео само о сухом хлебу |
>Тако је то ишло пуних десет недеља.{S} Хаџи-Диша се потпуно помирио са судбином.{S} Али, како |
ицом цвећа, да јој чело главе метне.{S} Хаџи-Диша је збуњено гледао ово немо улажење и излажење |
љане кадионице окађивао ово сандуче.{S} Хаџи-Зосим метну прст на уста и даде знак Диши, да се н |
вој кући био је долазак као о слави.{S} Хаџи-Диша није могао да се наприча чуда и лепоте, што и |
о је био и довољно морално награђен.{S} Хаџи-Зосим био му је не само добар вођа него и одличан |
зила је, да је хаџија нешто узбуђен.{S} Хаџи-Диша не даде јој дуго да премишља.{S} Лице му је б |
ку журбу.</p> <p>И није се преварио.{S} Хаџи-Зосим га је нарочито тражио, да му саопшти важну н |
, што га је у последње време мучило.{S} Хаџи-Зосим га је пажљиво саслушао, а кад је Диша изјави |
расположена и разговорна као данас.{S} Хаџи-Диша иначе није ни умео никада да се толико распол |
агрљаја.{S} Караван се крете долином, а хаџи-Зосим још једном погледа на камилу, у врх чије грб |
е чак из другога села разлеже.</p> <p>А хаџи-Дишу, чију достојну успомену чупамо из заборава, а |
предузела кућу у своје руке толико, да хаџи-Диша није више знао ни шта се у кућу уноси ни шта |
да мртваце из куће износим?! — зајаука хаџи-Диша и у страху, да се то баш овога часа не догоди |
е срце и, предавши се потпуно разлозима хаџи-Зосимовим, набави кутију од тенећке и поче се бори |
лом јединицом.</p> <p>После недеље дана хаџи-Диша је успео да се прибере.{S} Одмахнуо је руком |
ика.</p> <p>Но поред ових лепих особина Хаџи-Зосим је био уважаван међу поклоницима и зато, што |
и целује свети ексер, и он се упути са хаџи-Зосимом кроз тесне и криве јерусалимске сокачиће, |
ној старој гробници.{S} Али зато набаса хаџи-Зосим на другог пустињака, много важнијег од овога |
ац казао у својој срдњи, да се не умеша хаџи-Зосим.</p> <p>— Полако!{S} Добри људи ће се угодит |
утовања на Голготу, угледа мајстор Диша хаџи-Зосима, како се журно пење уз Голготу, и кад опази |
да се види, ко је крађу извршио.{S} Сад хаџи-Диша зађе од једнога до другога, те их редом опипа |
њима и Цигани, да их прате.</p> <p>Виде хаџи-Диша, да му не вреди тражити га, и врати се кући.< |
имао у рукама никаква доказа, да га је хаџи-Зосим покрао; а и када би успео да докаже, тешко д |
чисто зачуђена овом екстазом, у коју је хаџи-Диша улетео.</p> <p>— Кажем ти, ко је макар једаре |
о сасвим противан утисак ономе, коме се хаџи-Диша надао, на Јалији беше сабрана множина Београђ |
кућу!</p> <p>— Света ствар! — утаче се хаџи-Зосим. — Бог кад хоће, све може.{S} Ја, да немам д |
плати новцем и пође.</p> <p>На улици се хаџи-Зосим присети да о некој својој ствари запита нешт |
т кућама.{S} У томе каравану налазио се хаџи-Диша.</p> <p>Хаџи-Зосим, који је морао још остати, |
опратило покојницу до гроба, вратило се хаџи-Дишиној кући, да над пуним <pb n="215" /> чанком ж |
што га видиш да је дошао са мном, јесте хаџи-Диша.{S} Дошао је из срб-вилајета, хеј, тамо, прек |
</p> <p>— Богоугодни пустињаче — започе хаџи-Зосим на турском језику. — Овај, што га видиш да ј |
а бациле у апсу, а новац би задржале, и хаџи-Диша би имао само то задовољство, да је кривац про |
чега ради је предузео тако далек пут, и хаџи-Зосим са највећом оданошћу обећа, да пронађе неког |
то овај покварени свет не зна!</p> <p>И хаџи-Диша се, кад спомену Божје име, побожно прекрсти.< |
војих новаца дошао.{S} Турске власти би хаџи-Зосима бациле у апсу, а новац би задржале, и хаџи- |
ти у Јерусалим, те да код власти оптужи хаџи-Зосима.{S} Али која фајда!{S} Хаџи-Диша није имао |
запита нешто светога човека, па замоли хаџи-Дишу, да га код куће сачека, и врати се натраг.</p |
днео.</p> <p>— Оде искушитељ! — помисли хаџи-Диша, кад осети, како му у души лакну, завуче руку |
и постани хаџија.{S} То ти је! — заврши хаџи-Зосим и дубоко се поче клањати и крстити пред једн |
удотворни памук учинити своје! — заврши хаџи-Диша своју причу.</p> <p>— Боже дај!{S} И време му |
нешто особито важно десити, када је чак хаџи-Зосим, тихи, смерни и врло одмерених корака човек, |
ђа по Јерусалиму.{S} Био је то неки Грк хаџи-Зосим из Епира, врло побожан, тих и услужан хаџија |
ечан начин.{S} Кајик, у коме је путовао хаџи-Диша, већ се помаљао са стране Кајабурме.{S} Нестр |
ањем, у место њему да одговори, запитао хаџи-Зосима:</p> <p>— Какав је то погани милет, што не |
их шест недеља у „контроманцу“, те тако хаџи-Диша мораде и по трећи пут да вади из ћемера и да |
трошковима, то није хтео.</p> <p>И тако хаџи-Диши не оста друго, него да сву ноћ уздише, куне и |
у очима завртеше.{S} Загрлио је снажно хаџи-Дишу, притискивао га на своје груди, опраштао се т |
вљања ове историје о чудотворном памуку хаџи-Дишу, ради лакшега разликовања од једног другог ха |
ва.</p> <p>— А-ах, псето погано! —јекну хаџи-Диша, кад се увери, да овде нема лопова. — Јуда Ис |
о је са оних шест стотина гроша, што их хаџи-Зосим украде, и са двеста четрдесет, датих пустиња |
естној жени сеј памјатник движе:</l> <l>Хаџи-Диша, у надежди ревној,</l> <l>Со тим да се спасе |
<pb n="3" /> <div type="titlepage"> <p>ХАЏИ-ДИША</p> </div> <pb n="4" /> </front> <body> <pb n |
} Ама, што ће њему, он има децу!</p> <p>Хаџи-Зосим значајно погледа у мајстор-Дишу и намигну.</ |
а видиш како те она прва варала.</p> <p>Хаџи-Диша одмахну замишљено главом.{S} Није никако мога |
зи, да му ни кесе ни новца нема.</p> <p>Хаџи-Диша је престрашено викнуо, кад уместо кесе извуче |
највећом штедњом доспе до Галца.</p> <p>Хаџи-Зосим је био врло услужан, и на растанку за градом |
е каравану налазио се хаџи-Диша.</p> <p>Хаџи-Зосим, који је морао још остати, јер га неколико н |
о није могла никако да разабере.</p> <p>Хаџи-Диша није хтео да седа за совру, докле му калфа не |
оје лекове наплати, оде из куће.</p> <p>Хаџи-Диша одахну мало, али за кратко.{S} Лепосава на но |
, о коме се једва мислити могло.</p> <p>Хаџи-Диша требало је тих дана да има стотину уста, да б |
вори Маца и нежно помилова кћер.</p> <p>Хаџи-Диша је био задовољан свим што је у кући и радњи з |
>116 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 116</p> <p>ХАЏИ-ДИША</p> <p>РОМАН ИЗ ЖИВОТА СТАРОГ БЕОГРАДА</p> <p |
ик подиже зјело уцвјељени супруг</p> <p>Хаџи-Диша“.</p> <pb n="6" /> <p>Па где је сада тај „пам |
и га.</p> <p>Лепосава донесе хартијице, хаџија их прихвати са два прста, усекну мумаказама огор |
има, да мораде застати.</p> <p>— Немој, хаџија, још! — рече му једна комшика, која у томе часу |
p>Сутра дан, бунован и добро неиспаван, хаџија је отишао у дућан.{S} На поласку није жени ни ре |
олови стигоше.</p> <p>Но како му драго, хаџија је био приморан, да поднесе и овај ударац и да у |
190" /> не може сачекати овде ни Ускрс, хаџија га тужно погледа.</p> <p>— Ексик-хаџија! — рече |
/p> <p>Али сва та вика беше у залуд.{S} Хаџија је сахранио свога калфу.{S} И ако ни звона ни св |
по турски.{S} Маца оде, да му отвори, а хаџија, седећи на чардаку стаде ослушкивати, какав ће р |
ога мужа и тако му се предано одала, да хаџија, и ако осећаше потребу да се на њу извиче, што г |
о и добро.</p> <p>— Како: зло? — запита хаџија очевидно преплашен од забринутога лица Мацинога. |
трчања.</p> <p>— Шта је тамо? — запита хаџија, узнемирен <pb n="209" /> од онакога изгледа, шт |
али ипак толико уочљива, да је многи од хаџија после, кад се у своју отаџбину вратио, понео так |
са и Четрдесетнице, тај не може да буде хаџија.{S} А то је велики грех.</p> <p>И сад му хаџија |
е дао, можеш.{S} Многи би желео да буде хаџија, ама не може.</p> <p>— А баш си видела? — запита |
иде.{S} Још из далека опазила је, да је хаџија нешто узбуђен.{S} Хаџи-Диша не даде јој дуго да |
; али ти примери беху тако ретки, да је хаџија тек сада осећао, како би то добро било, кад би ч |
p> <p>После некога времена, баш када је хаџија почео узнемирено и помало љутито да премеће број |
ала тетка Маца о своме врату.{S} Кад је хаџија прегледао све рачуне и уверио се о неоспорној са |
три пута помиришу.</p> <p>Али, докле је хаџија са нестрпљењем гледао, како се споро примиче дан |
очи и даје лебац у руке — објашњавао је хаџија и задовољно се поглади по дугој бради.</p> <p>Је |
пут потегао и новац трошио? — викао је хаџија на сав глас и подупрвши се песницама о широке сл |
то би било од нечастивога! — говорио је хаџија држећи хартијице, све докле их пламен сасвим не |
донесу?!{S} Нећу мртваца! — развика се хаџија као у помамилу. — Нећу!{S} Шта ми требају мртвац |
ив, да што пре изађе на обалу, попео се хаџија на крму, шаком надстрешио очи и са пријатним ужи |
десило.</p> <p>— Шта кажеш? — зграну се хаџија. — А где ти је памет, да је саму остављаш? — Зар |
нај несрећник; сад ли ми долази! — рече хаџија, који већ беше на ногама, и додаде нешто по турс |
ци.</p> <p>— Берићет под кровом! — рече хаџија, који сеђаше на томе доксату и са неким изразом |
ном у дугачкој седој бради.{S} Сад је и хаџија обрастао у дугу, јако проседелу браду, која му ј |
в мах беснела; а када се море утишало и хаџија укрцао у лађу, предстојало му још једно непријат |
о радњу води, издржи до краја и постани хаџија.{S} То ти је! — заврши хаџи-Зосим и дубоко се по |
, куд би ми крај био! — уздахну побожни хаџија бројећи паре пред ковчежићем.</p> <p>— Штета, шт |
иша.</p> <p>— То је искушење — одговори хаџија — а онај, кога је искушење савладало и отишао пр |
побожан, тих и услужан хаџија.{S} Овај хаџија познавао је сваки кутић у светим местима, јер је |
сабрана множина Београђана.{S} Повратак хаџија у то доба пропраћан је обично на свечан начин.{S |
ринова не буде жива.</p> <p>Цео тај дан хаџија је провео као у некаквоме бунилу.{S} Толике њего |
гађати до миле воље.{S} Ономад је један хаџија откупио од некога испосника мајку Божју, икону к |
м из Епира, врло побожан, тих и услужан хаџија.{S} Овај хаџија познавао је сваки кутић у светим |
е сваки од црквара могао разумети, како хаџија цркву уважава.</p> <p>Овоме хаџији мајстор Диша |
који би му морао исплатити, те би тако хаџија имао двоструку штету: — готов новац би морао дат |
био за цело страховит, кад се неколико хаџија, који по миндерлуку припремаху постељу за ноћишт |
22" /> <p>— Шта је? — викну усплахирено хаџија и скочи са свога дивана.</p> <p>— Убио се! — јау |
и изишла на капиџик, да види иде ли већ хаџија са својим калфом.{S} Јанићије је обично увек пре |
S} А то је велики грех.</p> <p>И сад му хаџија поче приповедати, како је Спаситеља четрдесет да |
е?</p> <p>— Идем да га дотерам! — викну хаџија раздражено и изиђе на улицу.</p> <p>Но у ћор-Ахм |
а гледај ти, колико ме кошта! — уздахну хаџија и одмахну руком.</p> <milestone unit="subSection |
морао још остати, јер га неколико нових хаџија, његових земљака, задржаше о своме трошку, да им |
караван, <pb n="199" /> већ посвећених хаџија из разних земаља, кренуо се на пут кућама.{S} У |
хаџија га тужно погледа.</p> <p>— Ексик-хаџија! — рече му он.</p> <p>— Шта знам, кад ме тамо ву |
и анђео да ти из дућана оде, буди ексик-хаџија; желиш ли, да ти ђавола савладаш и да ти анђео р |
оје поклоништво, да се, макар као ексик-хаџија врати, па макар никада и не добио деце.{S} Али: |
ко му се покориш и одеш, постаћеш ексик-хаџија; на земљи ће ти се људи смејати, а тамо на небу |
и брише проливено по столу вино.</p> <p>Хаџија поче распитивати, а ћор-Ахмет му исприча све, ка |
го продужи лечење на своју руку.</p> <p>Хаџија на ново клону духом; више није смео да долази ку |
сник је сматрао за дужност, да побожним хаџијама опише све оне муке, што их је <pb n="195" /> С |
овори кратку молитву и принесе ковчежић хаџијама, да га целују.</p> <p>У сандучету је било пуно |
ди лакшега разликовања од једног другог хаџије, који је случајно имао исто име, прозваше: хаџи- |
ијину судбину, био је као утучен.{S} Од хаџије није се Маца никаквој разборитој помоћи могла на |
пет хиљада гроша да ме кошта то!</p> <p>Хаџије су га сажаљевале; неки га и саветоваху, да се вр |
како хаџија цркву уважава.</p> <p>Овоме хаџији мајстор Диша повери о свему, што га је у последњ |
леше срећан пут и још срећнији повратак хаџији.{S} Прво се Лепосава поздрави с мужем, пољуби га |
комшилуку смрт њезине кћери.{S} Кад су хаџији јавили, њему се подсекоше ноге, и да се у томе ч |
.</p> <p>— Троје... три сина!...</p> <p>Хаџији мркну свест; он, као да га неко гурну, улете у с |
а, која у мало што не поремети све наде хаџијине. — Лепосава је још по мало радила по мутваку, |
но преплашено и као крв зацрвенело лице хаџијино.</p> <p>Диша оде у башту.</p> <p>— Зете, дај а |
дугој бради.</p> <p>Једном речи, у кући хаџијиној цветало је тако, да му је и најбоља домаћинск |
дана после овога писма, које је у кући хаџијиној изазвало сасвим противан утисак ономе, коме с |
још прво детињство везало за ову кућу и хаџијину судбину, био је као утучен.{S} Од хаџије није |
/p> <p>Али свети човек, опазивши намеру хаџијину пресече му пут.</p> <p>— Нећу да те пустим; гр |
да се будем вратио, иде ли то, да једна хаџијница меће дукат на чело?</p> <p>Лепосави не би нај |
ца купинова цвета, а по тамној ћерамиди хаџијнога крова трептила је у оној сунчаној ведрини зел |
да сазна, колико је у души чврста вера хаџијска.{S} Зато он пушта ђавола, да нас на хаџилуку и |
ћи на површину из онога густога честара хаџијске браде.</p> <p>— Знаш ли ко је дошао? — запита |
а разлагања, пуче пред очима сва дубина хаџијскога значаја, стеже срце и, предавши се потпуно р |
ну.{S} Пријатељи су посећивали будућега хаџију, да се с њиме виде и разговоре, а многи и да га |
ла, што их то нема, кад а у томе угледа хаџију, како журно иде.{S} Још из далека опазила је, да |
</p> <p>— Кажем ти, ко је макар једаред хаџију ујео, то му је скупо платио!{S} Има Божје правде |
сле једнога разговора са Мацом, који је хаџију врло обрадовао и изазвао расположење, слично оно |
а ти да ме дочекаш како приличи једној хаџики: чесна и поштена!{S} Чу ли?</p> <p>— Чујем, — од |
<p>— У мутвак, чапкуне! — викну Маца. — Хаџилук је за побожне људе а не за такве чапкуне као ти |
есет „ерлија“.</p> <p>— А је ли ишао на хаџилук по децу? — запита Јанићије и одлучно се осмехну |
памети, па размисли.</p> <p>— Па то на хаџилук?</p> <p>— А што?{S} Бог ти је дао, можеш.{S} Мн |
ије, него што не поведе и тетка Мацу на хаџилук.{S} Штета, Бога ми!</p> <p>Но Лепосава и овога |
је свој непорочни живот освештао још и хаџилуком, и чија је молитва најзад успела, да га друга |
је некоме радња пропала, докле се он на хаџилуку бавио?{S} Деде, размисли! — А то ти је овако:{ |
ска.{S} Зато он пушта ђавола, да нас на хаџилуку искушава, али, докле се ми овде боримо са нечи |
рече Пречиста, а сад до тебе стоји.{S} Хвала Богу, и Бог ти је дао много новаца а још више пам |
у га један комшија са ћепенка.</p> <p>— Хвала, сад сам је пио.</p> <p>— Ходи, ходи, де!</p> <pb |
ојас и ниско се поклони газди.</p> <p>— Хвала ти, као оцу на храни и науци; све ми је добро код |
еме, како да га награди.</p> <p>Оволика хвала и задовољство, које му Лепосава указиваше, поврат |
Знала сам ја то, да ћеш ми кад тад рећи хвала, — одговори Маца задовољна оваквом сатисфакцијом. |
ки дан; много сте остали!</p> <p>— Богу хвала што још за толико не остах, са каквим сам лоповим |
дао; нити је трговац нека арамија, који хвата људе за гушу, па вели:{S} Плаћај, бре!{S} Напроти |
нешто посумњао, па њему наредио да нас хвата.</p> <p>Али кира-Анастасија, која је свога мужа д |
обично београдска дечурлија завлаче, те хватају слепе мишеве, да их после удавачама, за њихове |
са везати, док беше овде, а ја да ти га хватам, нећу.</p> <p>— Ама немој да си луд; мој тросак! |
огих својих врсника.{S} У цркви је увек хватао грчку страну, која се од српске одвајала, као зе |
ашто, море?</p> <p>— Поради тебе.{S} Е, хе, пријатељу, па ти кријеш, а овамо се свуда по чаршиј |
<p>— Ама, то није истина.</p> <p>— Хе, хе, јеси ти неки лисац.{S} Кријеш а немаш зашто.{S} Мор |
</p> <p>— Ама, то није истина.</p> <p>— Хе, хе, јеси ти неки лисац.{S} Кријеш а немаш зашто.{S} |
хаџи-Диша.{S} Дошао је из срб-вилајета, хеј, тамо, преко мора на сто конака, где сунце залази.< |
ш Лепосаву.{S} Ама што га кријеш, море, хеј?{S} Девојче је добро; сирото, ама добро — говори Ст |
те, мужеви вам код куће, а мој?{S} Хеј, хеј, ко зна кад ће се вратити!</p> <p>У таквоме располо |
бесните, мужеви вам код куће, а мој?{S} Хеј, хеј, ко зна кад ће се вратити!</p> <p>У таквоме ра |
чудотворној моћи свете утвари.</p> <p>— Хеј, да ми је та светиња у дућану, куд би ми крај био! |
ова изненадна %операција освести је, а хећим, задовољан својом вештином, намаза рану зејтином, |
ве“, да прогута, чим се освести! — рече хећим строго и даде Маци неколико врло крупних пилула.{ |
ило да односи болести као руком.</p> <p>Хећим прегледа озбиљно болесницу и неколико пута одмахн |
реби последње средство, потражи турског хећима, једног старца, за кога се онда говорило да одно |
ацу и све остале жене, које се пачају у хећимска посла.</p> <p>— Даћете јој ове „апове“, да про |
кожи стршили, човек, иоле вешт у читању хијероглифа и старих шилтова, досећа се, да је оно кожа |
овим, што сам ја стекао, имам на двеста хиљада гроша.</p> <pb n="178" /> <p>— Па, да Бог да да, |
нско свет на улица?{S} Поједосте четири хиљада гроси па искате и да убијете кира-Мана.</p> <p>— |
удовицом, која му носи кућу и неколико хиљада гроша и ородиће се са грчком нацијом, те ће тако |
па онда одлучно одговори.</p> <p>— Сто хиљада гроша.</p> <p>Мајстор-Дишу ова огромна свота ни |
сет.</p> <p>— Колико рече?</p> <p>— Сто хиљада — одговори по нова старац тако спокојно, као да |
ди ће се угодити.{S} Ето, ти тражиш сто хиљада, а он даје пет стотина.{S} Спусти мало ти, нек п |
ми је одсекао!{S} Пет хиљада гроша, пет хиљада гроша да ме кошта то!</p> <p>Хаџије су га сажаље |
лио са мном, кесу ми је одсекао!{S} Пет хиљада гроша, пет хиљада гроша да ме кошта то!</p> <p>Х |
узила.{S} Испосник није давао испод пет хиљада гроша, а продао је баш томе купцу за сто и педес |
ди и пет стотине гроси.</p> <p>— Четири хиљаде!</p> <p>— Елем, ви тразите осте 500 гроси?{S} То |
сам баш од тебе чуо, да она носи четири хиљаде...</p> <p>— Не је четири, џанум!{S} Три хиљади и |
ош једнако уздисао за изгубљених четири хиљаде гроша.</p> <p>Али оно, за чиме је Диша највише ж |
не на проживљени брак, остаде још и три хиљаде и пет стотина гроша готовине.</p> <p>Добра прили |
..</p> <p>— Не је четири, џанум!{S} Три хиљади и пет стотине гроси.</p> <p>— Четири хиљаде!</p> |
?{S} Хиљаду гроша!{S} Шта мислиш болан, хиљаду гроша!{S} И она ороспија да превари таквога чове |
и је толике паре поклонио за барјак?{S} Хиљаду гроша!{S} Шта мислиш болан, хиљаду гроша!{S} И о |
извезен, за који је платио равно једну хиљаду гроша.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Чу |
ши шта је хтела рећи, већ удари у такав хистерични плач, да му требаше повише времена, докле је |
каква таква излаза, кира-Анастасија, у хистеричну наступу, скочи са миндерлука, па вриснувши, |
болести Богу обећао.{S} Само није хтео хитати; има дана још, а црква ће примити, кад год јој п |
ушна шегрта.</p> <p>Али Јанићије, много хитрији од свога мајстора, истрже му се из шака и излет |
<p>Најзад, кад сунце поче да прижиже а хлад од дафине скрете и остави Дишу у пуној светлости, |
— запита Јанићије, држећи је за руку и хладећи јој чело и зажарене образе.</p> <p>Лепосава му |
да се на њему сунча, добра му је била и хладна месечина.</p> <p>А Лепосава га је и сада предуср |
опраштања и поче немарно пуштати густе хладне димове.</p> <p>Тако је кир-Диша покушао да употр |
од лулу, из које је избијао дебели млаз хладне воде, и поче се пљускати по лицу и врату.{S} А о |
е избијао као рука снажан млаз бистре и хладне воде, нису никада биле без два три човека или же |
та.</p> <p>— Газда, да ли да ти донесем хладне воде?</p> <p>— На! — простења Диша и иза појаса |
одахну кир-Диша под пријатном свежином хладне воде и сирћета, кад се разабра.</p> <p>— Не бој |
ратлокума на саханчић, а у шарену чашу хладне воде, да послужи мајку, кад из собе изиђе.{S} Ма |
-Диша и његова жена примише стрица тако хладно и без икаквога обзира, да је старац одмах опазио |
дговори Анастасија тако прибрано и тако хладно, као да прича о нечему што је се ни мало не тиче |
м сјајем но неком светлошћу стакластом, хладном као месечина.</p> <p>Кад је Маца ушла у собу, Л |
ко није избивала Мацина кућа са дебелим хладовима и Лепосава у њој.{S} То лепушкасто, свеже дев |
о пешачио жедан, па тек набасао на лепу хладовину и врело свеже воде.</p> <p>— Па баш сигурно? |
де се налазила лепа удовичина кућица са хладовитим чардаком и густом баштом, узрујаше се; момци |
Чукур-чешме, са широком настрешницом и хладовитим доксатом, дотле је у тој кући ишао живот тих |
атно.{S} У тетка-Мациној кући, под оним хладовитим орахом, њему је било као да се налази међу н |
е у старо београдско гробље, идите оном хладовитом стазицом, која међу гробовима кривуда између |
бук, па сада задовољно брекће и ужива у хладовитом зеленилу и његову шумору.{S} Комшије су навр |
.</p> <pb n="59" /> <p>Јанићије ступи у хладовиту авлију, пуну османлука и зеленила, иза кога ј |
, он му је опет био нешто: јео је његов хлеб, до душе врло често зачињен шамарима, али опет хле |
но је пазио да му момци не беспосличе и хлеб бадава једу.{S} И колико је тек сада, када је отво |
е симиџинице и тамо жељно гледао у онај хлеб и симите, који су се пушили по ћепенку.{S} Да му ј |
стасија погазила образ свога мужа, а он хлеб свога мајстора.</p> <p>И тада му је долазило, да н |
е врло често зачињен шамарима, али опет хлеб; јер газда-Диша, који у своме веку никоме у очи ни |
> <p>Симиџија би му, можда, и дао комад хлеба, макар и за душу мртвих, да је заискао; али то га |
је указао тога дана, плаћао једном оком хлеба.{S} Хаџи-Зосим је у светим местима живео само о с |
а онај цванцик, како би се слатко најео хлеба.</p> <p>Симиџија би му, можда, и дао комад хлеба, |
одвуче кроз траву једну покрупнију мрву хлеба.</p> <p>— Шта је тамо? — запита Диша плашљиво.</p |
ни верношћу наспрам свога газде чији је хлебац јео, ни страхом да ће га когод проказати Диши ка |
он се с тешким срцем одби од ћепенка и хлебова, чији је мирис тако дражио његов изгладнели сто |
нићије је те шамаре заједно са газдиним хлебом гутао и чувао их, да их доцније он, кад буде про |
је у светим местима живео само о сухом хлебу, маслинама и зејтину и та његова, већ увелико поз |
доба, беху друштвеноме животу што и со хлебу, и чијим трговачким фирмама не могаху одолети ни |
рофеје“ убраја, он се трудио да удеси и ход онако ситно, као што се и грчки ситно говори. — Ово |
упа не треба трпети, да барата и сербез хода по поштеној чаршији.</p> <p>За мало и од живога ра |
које од узбуђења бректаху, хуктао је и ходао горе доле по соби.</p> <p>— Па сад? — запита преп |
екао пред доксатом и задовољно тамо амо ходао, из собе се зачуше крупни гласови од дечје писке. |
— Хвала, сад сам је пио.</p> <p>— Ходи, ходи, де!</p> <pb n="138" /> <p>Мајстор Диша је и на то |
p>— Море, устабашо, шта си се замислио, ходи на кафу! — викну га један комшија са ћепенка.</p> |
а.</p> <p>— Погле, шта сам ти донео.{S} Ходи, ближе!</p> <p>Лепосава маши очима руци Дишиној, к |
p> <p>— Хвала, сад сам је пио.</p> <p>— Ходи, ходи, де!</p> <pb n="138" /> <p>Мајстор Диша је и |
љу.</p> <p>— Овуда је стопа Спаситељева ходила; где год пљунеш можда ћеш пљунути баш на оно мес |
> <p>— Мори, ни у хамам без пестемаљ не ходим!{S} Срам ме фаћа! — одговори Анастасија одлучно.< |
светињи ове земље, по којој је Спаситељ ходио и чуда творио, да се није усуђивао ни да пљуне на |
а у живот, не знаш још ни по коме свету ходиш, а овамо би да радиш по својој лудој памети.</p> |
де ништа; а да га чекаш, док се огазди, хој, хој!{S} То ће да прође и десет година.{S} Па зар д |
шта; а да га чекаш, док се огазди, хој, хој!{S} То ће да прође и десет година.{S} Па зар да те |
ратњу циганских дефова и песме женскога хора, играју.</p> <p>Ламбре и Дума чисто помахнитали, з |
а гласно и јасно да се по целоме дућану хорило.</p> <pb n="32" /> <p>Јутро необично пријатно.{S |
опрости, што му име грешна уста помињу) хоће да сазна, колико је у души чврста вера хаџијска.{S |
е оба проводаџије, а када они запиташе, хоће ли, њој потекоше сузе и место сваког одговора прис |
еломе свету купујем, па после да чекам, хоће ли се сетити да ми плате; доста је што овима бадав |
и да позове Ламбру, Думу и њихове жене; хоће да их почасти за своје наслеђе.</p> <p>Кира-Анаста |
угануо ногу?</p> <p>— Заригли капиџик; хоће да дође!</p> <p>— Ко?</p> <p>— Кир-Диса!{S} Ето га |
да ли ће га она жалити? <pb n="162" /> Хоће ли плакати за њим и да ли ће се кајати, кад сазна |
аћајте го!{S} Разбојник!{S} Арамија!{S} Хоће да ме убије! — лелекао је кир-Дума не мичући од зи |
шинице.{S} То им долази некако крње.{S} Хоће да те виде ожењена; а како ти не избијаш из те кућ |
жно обори очи на своја колена.</p> <p>— Хоће, вели, да се врати, али тако... продужи Маца и на |
нуди, цвет, који је сад баш узабрао, па хоће да му га покаже.</p> <p>Мајстор Диша бледи и румен |
ко сваке речи, те не мога да искаже шта хоће.</p> <pb n="156" /> <p>Лепосави га би жао, па се и |
ам се за толико заветовао?</p> <p>— Бог хоће да га се ми, као једни верни христијани, сећамо, д |
ца ваља врбову кладу.</p> <p>— Како Бог хоће, тако нека буде! — уздахну Диша и оде тетка-Мацино |
ствар! — утаче се хаџи-Зосим. — Бог кад хоће, све може.{S} Ја, да немам деце пуну кућу, не бих |
оји према њему, пипа се по појасу и све хоће нешто да каже своме шегрту, али, кад расклопи уста |
а-Анастасији, шта све треба да уради, и хоће ли она на то пристати.</p> <p>Зебња му је била опр |
о њих спољна обућа навуче.{S} Кад човек хоће у собу, изује па прагу обућу, да застирке не би пр |
, постигао је.{S} Видео је, да испосник хоће да се погађа, а што се цене тиче, то му је већ поз |
у и рече Лепосави, да иде у мутвак, јер хоће са њеном мајком да разговара.</p> <p>Кад оста са М |
учио занат и на путу да постанеш човек, хоћеш у село?{S} Шта ћеш, бре, тамо?{S} Кога имаш тамо? |
ла, да нам имање до повратка сачува.{S} Хоћеш ли да те ђаво надвлада и анђео да ти из дућана од |
мени кажеш оно, што си мајци казала! — Хоћеш ли?</p> <p>Лепосава опет климну главом; али сада |
ију.</p> <p>— Кажем ти, нисам!</p> <p>— Хоћеш да ми даш?...</p> <p>— Хоћу.... али...</p> <p>— Н |
радознало да разгледа записе.</p> <p>— Хоћеш ли? — запита Диша.</p> <p>— А јеси ли казао нани? |
жена стојаше с ножем, и викну:</p> <p>— Хоћеш ножем, роспијо?{S} На леб си ми пљунула, кућу опо |
, бре, псето; жену ми украдосте, па сад хоћеш да ми и кесу одсечеш.</p> <p>— Е, дај Боже, душа |
наш шта ти ваља чинити.</p> <p>— Ако ти хоћеш... рече полугласно Диша, али одмах и прекиде, јер |
Ако нећеш — онда..</p> <p>— Све како ти хоћеш, све ћу да урадим.{S} И калфа ћеш да биднеш, и ор |
лучно пред мајстора.</p> <p>— Мајсторе, хоћу да идем.</p> <p>— Куда, море?</p> <p>— У село.</p> |
, што поштујем као и тебе и кир-Ламбру, хоћу да те послушам.</p> <p>— Златна уста, мудра реч! — |
ћу му кажем да никад више не долази... хоћу да се кајем... у цркву ћу да идем, велику воштаниц |
о?</p> <p>— Толики пут чиним због тебе: хоћу да будеш мати; а мајци требаше ли бољи накит од де |
рех чиниш, своју рођену децу убијаш.{S} Хоћу да попустим, што видим да си човек поштен.</p> <p> |
да слушаш, на мене да мислиш!</p> <p>— Хоћу! — одговара Лепосава.</p> <p>— Знаш и сама како се |
!</p> <p>— Хоћеш да ми даш?...</p> <p>— Хоћу.... али...</p> <p>— Није могао да доврши што хтеде |
, већ кажи, да ти чујем гласа.</p> <p>— Хоћу! — одговори Лепосава и окрете лице у страну, да јо |
ту су шегрти у дућану, видеће.</p> <p>— Хоћу да се давим...{S} Леле...{S} Јанићије!</p> <p>— Ам |
и бићеш вредна и послушна; ха?</p> <p>— Хоћу! — одговори Лепосава и отворено га погледа, па се |
и и од саме помисли.</p> <p>— А шта: ја хоћу?{S} Ствар је у твојој руци.{S} Ти <pb n="145" /> п |
им?</p> <p>— Како год те Бог учи.{S} Ја хоћу дете; а ти ако нећеш да питаш... ти...</p> <p>Мајс |
ротан <pb n="130" /> калфица; и Бог зна хоћу ли кадгод толико спечалити, да постанем газда-чове |
ња по раним ћепенцима.</p> <p>— Тако те хоћу: да се ожениш, ја; а не да затварамо капиџике, кад |
да се обесиш.</p> <pb n="157" /> <p>— И хоћу то!... оте му се узвик и он, без икаквог чекања, и |
ти, није пустио да ја кувам и месим што хоћу и како умем.{S} Данас, сутра, кад ти жена оде у бу |
, а већ после, кад је прошапутала оно: „хоћу“, она мало зажмури, присебност јој се врати, па је |
p> <p>— Дајеш ми је? — запита Диша мало храбрије.</p> <p>— Божја па твоја, сине!{S} Ето, тако р |
мој, да не чиниш тога, кад ниси крив! — храбрила га је тетка Маца.</p> <p>— А где ћеш ноћити?{S |
да приложи коју аспру за зидање једнога храма на Витавари.</p> <p>— Ама, да ли је у истини то б |
ти ексер и да приложи на зидање светога храма.</p> <pb n="194" /> <p>— Пеки, пеки! — одговори с |
убројала у своје ктиторе „и приложнике храма сего“, а еснаф га изабрао за свога устабашу.{S} С |
ношћу; а после тога „ктитор и приложник храма сего“ постаће и велики добротвор свога народа.</p |
ивао глад.</p> <p>Али, кисељак је слаба храна и њему не остаде друго, него или да се врати мајс |
зете, слушао си како се говори: „добра храна, добар пород!“ Зар би твоја жена дошла теби здрав |
мамом и татом, који наизменце доношаху хране својој дечици.</p> <p>— Берићет под кровом! — реч |
ни газди.</p> <p>— Хвала ти, као оцу на храни и науци; све ми је добро код тебе било, али ето, |
азио своје незадовољство, рече, како је храни за банбадава, она плану и одговори: „Ко ти је кри |
ову главу; та га је одлука подржавала и хранила, па донекле и утишавала ону силну навалу, што м |
} Мислиш ти, да сам те ја толико година хранио и мучио се око тебе, да те занату научим, па сад |
, па да видиш онда како ће те твој Диша хранити.{S} Море, ни Господар Вучићева Анула неће да им |
а газде сељака, да му чува овце само за храну, па је код њега остао све до свога повратка у Бео |
а, широка врата, главом може да пробије храстова врата, а уме и да муче као бик.{S} Ко га нађе, |
— Бог хоће да га се ми, као једни верни христијани, сећамо, да му се клањамо и молимо.{S} Богат |
оже, душа да вам не испадне на нос како христијанину, него на друго место на куде Турцима испад |
у!{S} Нечастиви је у њој, а ово је кућа христијанска! — одговори Диша и хартијице, што их је не |
сад га мрзим како једно куче, како што христијанска душа мрзи на <pb n="94" /> Турчин!{S} Иска |
разбира за децу.{S} Кад не даде Бог по христијански закон — вели — не искам ни по псешки.{S} Ј |
ир-Дишином наваљивању. — Кад не може по христијански, нећу ни по псешки.{S} Турска вера — поган |
а носилима четири хамала и закопаше ван христијанскога гробља.</p> <p>— Ето, таква ће бити и тв |
исја у Господу 184... љета от рождества Христова. — Амин!</p> <p>Сеј памјатник подиже зјело уцв |
турским махалама, а од туда и по целоме хришћанлуку београдскоме, да је то свети човек, да одно |
и, у очима кир-Думиним, нарочито његова хришћанска питомост, коју је показивао не само према се |
ог просјака не би он отпустио без благе хришћанске утехе.</p> <p>— Ако му и не уделиш пару, уде |
ахрана! — прошапута му онај разложитији хришћански глас; и <pb n="163" /> то беше прави узрок, |
ли из собе ништа није чуо осем дубокога хркања нечијег.{S} Он нечујно ошкрину врата, провуче гл |
стаде је.</p> <p>— Сад народ у гомилама хрли пустињаку са Витаваре, да види свети ексер, да се |
е тога било.{S} Дућан пун, поруџбина на хрпат, а зарађени новац као поточић, који не сахне, за |
била тако неуређена, да су се писма на хрпате губила или је пошиљалац често пута на неколико д |
склопи ковчежић, извади из недара једну хрпу сложених хартија, умашћених и слепљених од зноја и |
када га је угледао како се разметнуо и хрче на туђем миндерлуку, као да је у својој кући и код |
оста забезекнута овим наглим одласком, хтеде да га викне, али он већ беше на улици; она обори |
једне дафине.</p> <p>— Ама зар тако? — хтеде да каже, али му се вилице тако стегоше, те он сам |
>Пред кућом Дишу изневери кураж.{S} Кад хтеде да се попне на доксат, одакле се ишло у Лепосавин |
а Диша не сазна за оно, што му Јанићије хтеде казати.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> < |
апита Маца и задржа шаку сирћета, којом хтеде да му вратне жиле протрља.</p> <p>— Немој: кир-Ди |
ли...</p> <p>— Није могао да доврши што хтеде рећи, јер га Анастасија, радосно изненађена, загр |
леда га.{S} Он се збуни и не доврши што хтеде рећи.{S} Изненадило га је, како се за ово четири |
изврши, само ако она усхтедне.{S} А не хтедне ли?...{S} Овде му се помисао прекиде и он се стр |
. поче Анастасија, али не доврши шта је хтела рећи, већ удари у такав хистерични плач, да му тр |
га је бацила на толики трошак, кад није хтела да пази на саму себе, ипак не смеде да истерује с |
b n="175" /> ниси отварала очи, него си хтела да ти ћерка буде устабашиница!“</p> <p>— А што, б |
ина неверства!{S} Е, чекај сад!{S} Ниси хтела поштено, сад ће полиција!</p> <p>Али, у исто врем |
оче га важно гледати.</p> <p>— Е то сам хтела, да преда мном отвориш уста и да мене запиташ.{S} |
а нешто кира-Анастасији.</p> <p>— Нисам хтела самој себи да верујем да сам на сну два пута чула |
ада га је она преварила, па чак и ножем хтела ударити.</p> <p>Лепо %јо осећао да би требало да |
а га дарује. — Но судбина је ваљда тако хтела, да Јанићије добије ону ћушку и да Диша не сазна |
оче тако болећиво гледати, као да би му хтела рећи: „Остани овде; тамо је туђина!“</p> <p>— Нег |
очију, као кад би неко хтео да каже:{S} Хтеле би ви да ми језик извучете, ама ја нећу.</p> <p>— |
мисли у његову запаљену мозгу, када би хтели да је уподобимо, била је слична узрујаној гомили |
</p> <p>— А, е ли ко видео, када сте ви хтели да прескочите код удовице преко зид и кад вам је |
есело, нежно, управо сестрински, те он, хтео не хтео, обикну на свој нови положај и предаде се |
о да се поврати од првог изненађења.{S} Хтео је да одговори, али се грло запекло, па реч ни там |
вање личаше.{S} Он занеме од забуне.{S} Хтео би да јој одговори ма шта, да је нападне речима, д |
е ни на ум уобичајена кафа код Маце.{S} Хтео је отићи, али га узе неки стид; изиђе му на очи Ле |
ан!{S} Шта му је било мало код мене?{S} Хтео сам да га узмем на трећу пару; ортак да ми буде, п |
ети да јој мора вратити.</p> <p>— Е, па хтео сам, баш!{S} Зар се ја тебе бојим!</p> <p>— Лудаче |
квим жељама, да тка платно како би Диша хтео; али зато Диша изналажаше свакога дана по штошта, |
ићијева текну у срце Лепосаву.{S} Он је хтео да је, као и обично, изазове на смеј, али овога пу |
бденисању и постовима, помоћу којих је хтео да казни грешно тело, <pb n="186" /> склоно сваком |
све њега лично тицало, те баш и да није хтео да размишља и о таквим сокак-сплеткама, дужност му |
или се љути баш зато, што вели „да није хтео“.</p> <p>— Ја онако...{S} Дође ми мрак... али...</ |
како да разабере.</p> <p>Хаџи-Диша није хтео да седа за совру, докле му калфа не дође, те Маца |
а изврши што је наумио.{S} На прво није хтео ни да се осврне, а на другом му се баш врло озбиљн |
/> у болести Богу обећао.{S} Само није хтео хитати; има дана још, а црква ће примити, кад год |
раћа и излаже новим трошковима, то није хтео.</p> <p>И тако хаџи-Диши не оста друго, него да св |
а награди, забио нож у срце, на то није хтео ни да мисли више.{S} Извадиће своје калфенско писм |
иша гонио да иде кира-Мани и зашто није хтео отићи.</p> <p>— Па куда ћеш сада, несрећни сине?</ |
ричао Маци и Лепосави, како је Јанићије хтео да остави посао и како му он није дао.{S} Кад је с |
ежно, управо сестрински, те он, хтео не хтео, обикну на свој нови положај и предаде се потпуно |
уђио својих и није отварао очи, када се хтео женити.</p> <p>— Море, теби је бар лако; мушко си, |
ето, радња је, посао се прави; а ја би хтео кира-Анастасијине паре да уложим у еспап...</p> <p |
S} Дође ми мрак... али...</p> <p>— Ниси хтео! — насмеја се пакосно Лепосава и погледа га презри |
тпуно развијена ружа.</p> <p>— Шта ниси хтео?</p> <p>— Оно... одговори Јанићије и сада је био ј |
аше.</p> <p>— Што да се љутим, кад ниси хтео?! — одговори Лепосава, али тако, да он сада не зна |
а; а ти мени шамар за врат!{S} А ја сам хтео да ти кажем како ју је кир-Ламбре онда за мутваком |
а?{S} Ето то, то да ми кажеш.{S} То сам хтео да питам.</p> <p>Тетка Маца одшкрину врата и тајан |
>— Среће ми нисам крив.{S} Ја баш нисам хтео... али тако...</p> <p>Лепосава се нагло окрете њем |
с таким изразом очију, као кад би неко хтео да каже:{S} Хтеле би ви да ми језик извучете, ама |
оворио.{S} Када се женио, није нарочито хтео да га позове у сватове; чинило му се да би га поја |
чи, а болест у ложичице“, и три пута да хукнеш за њоме.</p> <p>Жена спусти пред ноге дервишеве |
ох... код фудул-Стаменке, — рече Маца и хукну од умора.</p> <p>— Па?... упита Диша утанчаним гл |
тупо, а уз то је осећао и неко одмерено хуктање, као онај шум што се чује у ковачници кад мехов |
ри општој дервишкој молитви, уз махнито хуктање, прогањање злих духова и призивање Алаховог име |
оке слабине, које од узбуђења бректаху, хуктао је и ходао горе доле по соби.</p> <p>— Па сад? — |
де толико се сплео и збунио, да је само хуктао и стењао.{S} Био је толико неодлучан да ма шта у |
аш!{S} Пола султанове царевине давао је цар Костадин за ово.</p> <p>— Толико је могао да да; др |
бадава дође до оне светиње, до које ни цар Константин није могао са толиким благом доћи.{S} А |
јим очима угледати часни ексер, који ни цар Костадин није могао видети.</p> <p>Пре него што ће |
рст.{S} Тај ексер, како се тврдило, још цар Константин и царица Јелена, кад су узели из Јерусал |
обећавали ономе, ко им га донесе, пола царевине.{S} Али ексер се није могао наћи, јер га је пр |
ма тих пара ти немаш!{S} Пола султанове царевине давао је цар Костадин за ово.</p> <p>— Толико |
ади куповине еспапа, уклони у Галац или Цариград, од куда су ондашњи трговци доносили робу.</p> |
двора испошиљала „блистателној Порти“ у Цариград, није смео двор поверавати пошти, која се нала |
, да носи поверљива писма из Београда у Цариград и обратно.{S} Ова служба била је колико напорн |
03" /> неколико година, враћајући се из Цариграда, паде мртав с коња, негде на путу између Софи |
, како се тврдило, још цар Константин и царица Јелена, кад су узели из Јерусалима часно дрво, т |
тимити, да је не ода.{S} Овако њезин је цванцик вратио, и сад га ништа није везивало да језик в |
је првобитна намера да врати газдарици цванцик у руке и да јој каже, да ће све одати мајстору, |
ушили по ћепенку.{S} Да му је сада онај цванцик, како би се слатко најео хлеба.</p> <p>Симиџија |
не нађе тамо газдарицу, он извади онај цванцик, што му га она поклони, баци га у мутвак и што |
во теби! — рече и тутну му у шаке један цванцик.</p> <p>— Зашто, газдарице? — запита Јанићије г |
Он задовољно бркну у кесу, извади један цванцик и даде пуници.</p> <p>— Не још, још мало.{S} Ле |
> <pb n="210" /> <p>Диша извади сад два цванцика и пружи Маци.</p> <p>— Ево на; добро само те м |
из државног „казначејства“ прими десет цванцика пензије, њена танка фигура у жутој шкуртељчици |
па чак не заборави да исприча и о ономе цванцику, што му га даде, и како је казала да је Диша п |
-Диши, као да је невеста, коју му нуди, цвет, који је сад баш узабрао, па хоће да му га покаже. |
е из белих расклопљених чашица купинова цвета, а по тамној ћерамиди хаџијнога крова трептила је |
гледа, како му удвостручена радња нагло цвета.</p> <p>— Зашто сам се оженио, то знам; али за ко |
а од њих, руке ради, понела је по један цветак шебоја и замбака.{S} И тако, заборављајући на св |
их принципа, који су у оно време у јеку цветали, а и зато, да у очима свога шегрта јаче означи |
и.</p> <p>Једном речи, у кући хаџијиној цветало је тако, да му је и најбоља домаћинска кућа мог |
у кући повратити стари дани, они, који цветаху пре Бенџине смрти; а кира-Думиница?{S} А ко би |
с густога каранфила, босиока и осталога цвећа, који се са девојачким гласовима разлегаше преко |
над покојницом ужеже, а која са китицом цвећа, да јој чело главе метне.{S} Хаџи-Диша је збуњено |
убачени поклон нашла би и по једну киту цвећа, тако сређеног, да је удовица из њега могла прочи |
, ствари привлачила у кућу као своје, а цвеће метала у чашу, где је мирисало, докле га не би за |
у тај час мајала на доксату и залевала цвеће, које је оздо на више, заједно са османлуком, сав |
ти изгледа као да је из ових башта живо цвеће поврвело на капиџике.</p> <p>— Аман!{S} То пред к |
ћа сва блажена, што јој баш њих две ово цвеће пружају.</p> <p>Обе гошће пољубише се на прагу са |
се, прима из њихових <pb n="19" /> руку цвеће, па се осећа сва блажена, што јој баш њих две ово |
ва, па се препадох, па само што ми зуби цвокоћу од страха.</p> <p>Три дана је мајстор Диша круп |
ипа зубима и јекну) њему ћу да пребијем цволике, чим га угледам.</p> <p>Са овом последњом одлук |
могао четири пута око себе обмотати, а цеванице његове тако танке, да су у оним чампарима изгл |
им гадом лако бих ја; пребио бих му обе цеванице, само да ме није стало до мога трговачког обра |
право, што је сумњичила свога мужа!{S} Цела чаршија знала је да један „старатељ“, тако рећи, д |
ио.{S} Ето... и сам видиш и чујеш...{S} Цела чаршија говори за покојног кир-Бенџу и поштује га; |
ва дише; чини му се да ће га угушити, а цела снага на њему трепти од изненадне клонулости и стр |
сна, с њоме да поднесе све, па макар га цела чаршија презрела.</p> <p>Устаде и безобзирце истрч |
пе паре губите, мустерије ће изгубите и цела чаршија ће да каже: јазук на мајстор-Диса! — А как |
јстор Диша из постеље сав узнемирен.{S} Целе ноћи није могао тренути од неког немилог предосећа |
ву снега, сад је прешла на кир-Думу.{S} Целе ноћи претурао се по постељи, устајао, уздисао и пс |
сада, после претрпљенога пораза, после целе ове бујице која га је заошијала, чинило <pb n="106 |
еколико пути понављало се оно о чему се целе недеље разговарало, а кир-Дума никако да подеси зг |
одника, то је кир-Диша постао наследник целе имаовине покојникове.{S} Један трговац из Пожаревц |
де а не за такве чапкуне као ти!</p> <p>Целе ове вечери Јанићије се осећао у необичном располож |
да спава.{S} Јанићије се диже од совре, целива у руку прво мајстора па Мацу и изиђе из собе.</p |
дне среће, којој се није ни мало надао, целива будућу ташту у руке.</p> <p>— А где ти је Лепоса |
мајсторовој, па је са осталим шегртима целива, а бошчу прихвати и пође за газдом.</p> <p>Кира- |
ре него ли ће му поднети часни ексер на целивање, испосник је сматрао за дужност, да побожним х |
сер је био чудотворан, јер ко год би га целивао, одмах би се излечио од сваке болести коју је и |
сера.{S} Оно, што је све осетио, кад је целивао, и тако нагло исцељење од искушења, које му до |
ви, а спустити своја грешна уста на то, целивати такву светињу чинило му се исто што и целивати |
, онда је требало само, пре него што ће целивати, изјавити у себи какву жељу и часни ексер би м |
и такву светињу чинило му се исто што и целивати руку Спаситељеву.</p> <p>Но пре него ли ће му |
и обазре се, оба поклоника приступише и целиваше га у скут, а он им очински благослов подели.</ |
тетка-Мацу и мајстор-Дишу, па онда пред целим народом да метне поред себе тетка-Мацу, а сви сов |
а и Ламбре, који су овог дана управљали целим весељем, наредили, да се софре поставе у башти по |
ски род, и када би му било у власти, за цело би се сва грчка чаршија за двадесет и четири сахат |
а.{S} Да му Лепосава беше под руком, за цело би и с њоме тако: пљунуо би на онај дукат и сву би |
је у овако узбуђеном стању започео, за цело би морао из нова започињати, да га у раду не преки |
асу не придржа за довратак у дућану, за цело би пао на земљу.{S} Пожурио је кући, али, кад је д |
јасно.{S} Кира-Мана је <pb n="60" /> за цело знала нешто више, него ли што је он могао и помисл |
абуну Јанићијеву.{S} Кира-Анастасија за цело не би јаче вриснула, да јој се наместо његово јави |
ан, могао схватати.{S} Срамота ће се за цело чути, те ни он није могао замислити, како ће се у |
уран, то је, да је девојка честита и за цело му не би довела у кућу новога Ламбру; млада је, па |
како му се под ногама земља мигољи и за цело би пао, да се у томе часу не ослони леђима о стабл |
анога гајтана.{S} Његов узвик је био за цело страховит, кад се неколико хаџија, који по миндерл |
е обећао Анастасији да ће ћутати, то за цело није било, јер је Ламбре престао да долази и кира- |
врх светог ексера, осети, како га кроз цело тело проже топла струја и лако трептање.{S} Њему с |
благодарење за срећна повратка, и тога целога дана у његовој кући био је долазак као о слави.{ |
зажмури, присебност јој се врати, па је целога дана, као невеста, по тадашњем обичају, одстојал |
непријатну забуну, као човека, који је целога века где је год могао штедео, па сад одједаред в |
вишавао обећање, докле га није попео до целога товара; али сва хасна, што је од молепствија и о |
оне изненадне промене, што је угледа на целој појави.{S} Сав мајстор Диша изгледао му је чисто |
евестина имена.{S} Она удовица, која је целој чаршији мозак завртела, да буде његова жена, — то |
е неки стид; изиђе му на очи Лепосава у целој својој појави и он се, сад први пут, пред том сли |
ким успехом долазио до уверења, да је у целој ствари потпуно невин.</p> <p>— А баш ако је до 40 |
етку.</p> <p>Сирота Лепосава, која је у целој овој сплетки толико исто крива била колико и мајс |
згледа на мирбу.{S} Кир-Дума, који је у целој овој ствари тежио да измири пријатеље и да ствар |
сада немогућно, да својом шаком запуши целом Београду уста или да забрани Јанићију Бику, да на |
лободан, без жене, лако би она пркосила целоме свету, раставила би се са кир-Дишом, па би се уд |
га сукоба, који се за најкраће време по целоме Београду раструби, није било никаквога изгледа н |
з посао, запева гласно и јасно да се по целоме дућану хорило.</p> <pb n="32" /> <p>Јутро необич |
се по турским махалама, а од туда и по целоме хришћанлуку београдскоме, да је то свети човек, |
онако нагвирили, мукнуо као бик и кроза целу чаршију изазивао весели смех.</p> <p>Па ипак, поре |
ице.</p> <p>Кира-Анастасија је запалила целу чаршију.{S} Она крилата реч, коју, пре три године |
ума, потпуно се обистинила, те то нагна целу насеобину, да што пре стану на пут неприликама, ко |
није; она му пружила босу ногу, а он је целу обухватио у једну шаку, па се као луд смеје од зад |
д, сад! — одговори Јанићије и оптрчавши целу башту донесе је пред тетка-Мацу и, збуњен, као да |
ове враџбине, продају, завуче се и тако целу ноћ преспава.{S} Сутра дан је опет лутао, али мног |
умна жена за један часак уништи!</p> <p>Целу ову ноћ провео је у полусну и неком бунилу, од чег |
да му весела женица притрча руци, да је целује.</p> <p>— А ви, како сте?</p> <p>— Ето, ја и Јан |
стећи се уђе, да види покојницу и да је целује.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Погреб ј |
кир-Думи, као најстаријем, да га у руке целује.</p> <p>Оба кума развеселише се; кир-Дума му не |
стор-Дишу силно заинтересова, да види и целује свети ексер, и он се упути са хаџи-Зосимом кроз |
осим — али мој пријатељ жели, да види и целује свети ексер и да приложи на зидање светога храма |
ах да припаднем њезиним ногама и да јој целујем златне одежде, ама заблесну ме светлост, а ја, |
итву и принесе ковчежић хаџијама, да га целују.</p> <p>У сандучету је било пуно памука, а у том |
кришом га гурну лактом, да не говори о ценама.</p> <p>— Па колико тражиш за ово?</p> <p>И сада |
/> тражаше толико, да је Диша код прве цене занемео и изгубио вољу на пазар и на децу; а он је |
да испосник хоће да се погађа, а што се цене тиче, то му је већ познато било, да се овде може ч |
ђање, докле се најпосле не састадоше на цени од двеста и четрдесет гроша.{S} Свети човек узе па |
оћ, па, разуме се, све те жене знале су ценити и наградити њезин труд и добре услуге.</p> <p>Ја |
ажиш за ово?</p> <p>И сада настаде дуго ценкање.{S} Свети човек <pb n="198" /> тражаше толико, |
, бре!{S} Напротив, ти имаш права да се ценкаш, па ако им је скупо, не купуј; али, ово је сасви |
.</p> <p>Свадба је била врло весела.{S} Цео еснаф и званице из осталих еснафа и грађанских редо |
едва се кроз собу и по авлији вукла.{S} Цео тај дан, и сутра дан, она је, као када је била здра |
, тако је радњу оставио на Јанићију.{S} Цео дан он је Јанићија упућивао, како да му радњу чува. |
.. прошапута једва чујно Диша.</p> <p>— Цео свет говори за вас.</p> <p>— Лају пси; лају, тетка- |
као човек који предосећа да му од тога цео живот зависи.</p> <p>— Ето, каже:{S} Да се врати, а |
нићије вратио из бербернице, већ чуо за цео догађај, разуме се, сасвим у другој форми.{S} Чуо ј |
руци.{S} Ти <pb n="145" /> паметујеш за цео еснаф, па ето, како год ти кажеш, онако нека буде!< |
се чинило да ово, што је сада чуо, зна цео свет и да сваки од ових људи, који га сада погледај |
сава кроз плач чисто прекорно и исприча цео догађај између ње и Канчета.{S} Само је беше стид д |
ежак притисак, тако тежак, као да му је цео мајстор Диша са свом својом пространом ширином сео |
— А што се опет оженио њоме, када му је цео свет говорио да то не чини?{S} А да му кажем, па да |
азује жива.{S} Није шале, оно о чему је цео век сањала и за чим је кришом чезнула, сад јој се с |
— оговори Зосим. — Богоугодника познаје цео свет, па зато се и мора веровати, да је само таквом |
</p> <p>Остати без жене и пустити да се цео свет исмева његовом судбином, то је двострука штета |
, питај!{S} Ето, њој каза Канче, а мени цео комшилук.{S} Кажу: остарела си, а ниси умела да очу |
илук пред кућу.</p> <p>— Нека се искупи цео свет, не марим! — виче из гласа Стаменка. — Срам не |
а толико лелекати, да је својим лелеком цео комшилук жена сазвала.</p> <p>Нико није знао зашто |
га њоме ожене, он би у тој жељи провео цео век, а не би ни покушао да је у дело приведе.{S} Же |
у приповеда како је кир-Ламбре преседео цео дан без ћурчета и антерије у кући туђе жене.</p> <p |
а ватра обузе, да паде у постељу и тако цео дан лежаше у бунилу и несвести.</p> <p>Маца се озби |
би ли у овим топлим оковима остао тако цео дан, да у исти мах не осећаше и неку чудновату стра |
ви, ко одупрвши се о своју обрамицу, по цео сат жагоре, расправљају о каквој домаћој или јавној |
, који беше од недогледних последица по цео живот ове куће.</p> <p>— Јесте, зете; од дервишкога |
-Маци у послу, а он је седео у радњи по цео дан.{S} Није имао никога поузданога, на коме би, ба |
у коме је некада тако спокојно седео по цео дан, прибирајући пару по пару и маштајући потајно о |
кући, ако принова не буде жива.</p> <p>Цео тај дан хаџија је провео као у некаквоме бунилу.{S} |
стабашу, па ето, готов разговор.</p> <p>Цео тај дан мајстор-Дишу су то овде то онде дочекивали |
аш је врло често излазио иза мутвака на цепаник, надајући се, да ће се она сетити, па макар и с |
лучно и без дугога размишљања, да му не цепаху душу два снажна осећања, која му сваку одлучност |
ик тако савесно вршио, да му ни највећа цепидлака, која тражи у јајету длаку, не би имала шта з |
ти и по његову лицу и антерији, која је цептила на њему.{S} На половини заклетве дође му на ум, |
њом и виче да пусти, а она се све више церекала, те га не пусти све докле се Јанићије не сапле |
нога задовољства.</p> <p>— А што се сад цериш као луд?</p> <p>— Јер... јер... заусти Јанићије д |
ет занесе, седе на један камен и поређа Цигане око себе.</p> <p>— Доста!{S} Ево вам бакшиша; а |
кира-Анастасије.{S} Мајстор Диша послао цигане пред удовичину кућу, да јој навести сутрашњи дан |
ор-сокаку близу Синџир-џамије!</p> <p>А цигани су ревносно лупали у гочеве, а она писка, што је |
ве му је лепо ишло за руком.{S} Али кад Цигани свирачи отпратише кући и кума, кад ноћ осу звезд |
p>— Знамо, газда-Јанићије! — одговараше Цигани у глас, удесише жице и враћајући се лагано истим |
ао; одоше пут Јалије, тамо, а за њима и Цигани, да их прате.</p> <p>Виде хаџи-Диша, да му не вр |
“ вина, па после, кад дођоше двојица са Циганима, њега раздрага песма, дође међу ове и тако уда |
војица уђоше у крчму, а Јанићије сам са Циганима удари на Јалију.</p> <p>— Свирај бре, ченгене, |
о; али она ни да чује!{S} Каже:{S} Гаџу циганина узеће, али теби ни за живу главу неће!{S} Каже |
тране Зерека, чула су се танка ћеманета циганска и тек по који усклик тројице ноћника.{S} Један |
глас и пред крчмом наста љубљење, које циганска ћеманета праћаху својом аријом.</p> <pb n="221 |
пких чочека, који према њима, уз пратњу циганских дефова и песме женскога хора, играју.</p> <p> |
мисао и одмах је извела; дала је једном Циганчету две гурабије и обећала му каленицу попаре, са |
јпосле извади дуванкесу, сави на колену цигару и поче димити.</p> <p>— Чудан свет! — размишљава |
пут претурио и што се до сада истрошио, цигло ради једнога детета.</p> <p>— Еле, ти нећеш да па |
оре, што се љутиш?</p> <p>— Ти лажеш! — цикну Лепосава — Лажеш као кучка?</p> <p>— Море, ти да |
ознао за срамоту, коју је начинио Диша, цикнуо је од љутине и почео корети кир-Думу, што је у о |
а и песница и ишао, лутао, без смисла и циља.</p> <p>— Убићу је!{S} Јаох!{S} Ја је морам убити! |
ога себе упропастити.{S} Нико од Грка и Цинцара, а они су му били најобилније муштерије, неће з |
иша.{S} Од детињства још служећи у Грко-цинцара на занату, Диша је постепено примио све навике |
чак да потисне на свима странама Грке и Цинцаре, на које су, у то доба, мал’ те не као и на Тур |
покојнику, који је Србе, као и сви Грко-цинцари, уважавао само као добру муштерију, али никако |
спео дотле, да су га у чаршији сви Грко-цинцари почели убрајати као у неки свој „културни трофе |
довица није баш ни међу својим Грцима и Цинцарима уживала најбољи глас.</p> <p>Где је Диша посл |
Србима и Турцима, него чак и међу Грко-цинцарима, који, у оно доба, беху друштвеноме животу шт |
буде што већа.{S} Мало је који Грк или Цинцарин од бољега угледа изостао а да није присуствова |
е тако исто обазриво увукоше се још два Цинцарина учтивога и врло скромнога изгледа.</p> <p>— Е |
ице.{S} Да је удаду за каквога Грка или Цинцарина, о томе није могло бити разговора, јер, као н |
енама није никако у рачун ишло да једна Цинцарка, па још удовица, уграби њиховим удавачама прил |
Ниси ти код туђина, није тетка Маца ни Цинцарка ни Гркиња; оди!</p> <p>— Што стојиш море? — ви |
ца и остале жене, све по избор Гркиње и Цинцарке, расположиле се, па, кад не играју у колу, сед |
р би се клонио наших девојака па тражио Цинцарке.{S} Или: да је она чему, зар је не би узео ко |
илика да се жени удовицом па још једном Цинцарком.{S} А погдегде, онако узгред, тек да наговест |
њихова врата кад тад закуцати.</p> <p>— Цинцарку, па још удовицу; брука!</p> <p>— Море да је са |
ана.</p> <p>— Море, не дери се ту, лудо цинцарска, док те нисам клепнуо, па да ти кажем ко ти ј |
могло се врло лако и обистинити; грчко-цинцарска чаршија, у то време, држала се сложно и, где |
а тако угледна Грка а с њима и све грко-цинцарске муштерије, ипак је видео јасно, да је кир-Дум |
х родитеља према њему.{S} Међутим грчко-цинцарске кћери некако нису још уочиле ову чежњу мајсто |
ији није говорио друкчије већ грчки или цинцарски.{S} А када је већ морао да проговори српски с |
ом женом, толико је омрзао на сав грчко-цинцарски род, и када би му било у власти, за цело би с |
иступ по свима кућама, турским, грчким, цинцарским и српским; она је била увек пуна домаћих нов |
нци пред свештеником, законицима и грко-цинцарским званицама дали реч, и кад је мајстор Диша са |
своје назоре кир-Ламбри и другим грчко-цинцарским комшијама; <pb n="20" /> а то му је само виш |
Диша могао одржати међу оноликим грчко-цинцарским и јеврејским фирмама, које, у тадањем Београ |
бре се устури и пребледе.</p> <p>— Куче цинцарско, ти ли ми жену одведе!</p> <p>Али кир-Ламбре |
лицу и носу, сасвим различитом од грчко-цинцарскога, ипак придаваху неку нарочиту сличност са к |
у муштерију, али никако као равне грчко-цинцарској нацији.</p> <p>О томе су били оба кума на чи |
кну Ламбре и стотине псовака на грчком, цинцарском и турском језику праскало је по соби, да је |
настасија потпуно усавршила у грчкоме и цинцарском језику, тако, да више ни у кући ни у чаршији |
зао, како је у свему раскрстио са грчко-цинцарском партијом, потражио је и развод брака, а како |
>А кир-Ламбре само извија час грчку час цинцарску песмицу; пребацио једну руку на Думино а друг |
ат и к’носаним обрвама, које се као два црвена лука високо надвијаху изнад живахних, силом заст |
е материје или нове новцате јеменије од црвена сахтијана, мајушне као детиња шака, таман за њез |
ћа и одскочи у страну.</p> <p>Збуњени и црвени у лицу стојали су обоје сада једно наспрам друго |
четима, оперваженим жутом лисичином; са црвеним јеменијама и дињаром<ref target="#SRP19061_N1" |
шија прихватила га са великим уважењем, црква га убројала у своје ктиторе „и приложнике храма с |
Само није хтео хитати; има дана још, а црква ће примити, кад год јој приложи.{S} Осем тога ваљ |
дна, сас моји ли пари градиш барјаче на црква! — узвикивао је од муке, гледајући како се оно ст |
јаса и пљувао у њу, тако да је сваки од црквара могао разумети, како хаџија цркву уважава.</p> |
ако доброчинство: било за поправку које цркве, школе или друге културне установе, — но мајстор- |
и пут после Косова забрујала са Саборне Цркве, ни све турске трубе, што их дан из дан слуша са |
фски барјак, постао је велики добротвор цркве и устабаша свога еснафа.</p> <p>О Лепосави ни у с |
ске одвајала, као зејтин од воде; многе црквене песме певао је по грчки, а оне, које није умео, |
о од митрополита благослов, а онда, под црквеним барјацима, крену се свештенство у одеждама и с |
шта ће најпосле бити од тебе?{S} Треба цркви дати; подај!{S} Ама 4000 гроша то је много.{S} И |
ти купи еснафски барјак, па га приложи цркви.{S} То те неће скупо коштати, а и еснафу ћеш свом |
а би све за толики новац могао набавити цркви.</p> <p>Једнога дана кад га некакво пробадање у с |
туђе мени не треба.{S} То ћу поклонити цркви.{S} Не требају ми баш ништа; има мајстор Диша дос |
еће венчати децу, све докле на Саборној Цркви звона не пропоје).</p> <p>Прстен се свршио, поп ј |
дно.</p> <p>И од 4000 гроша сиђе поклон цркви на један барјак златом извезен, за који је платио |
одмакао од многих својих врсника.{S} У цркви је увек хватао грчку страну, која се од српске од |
још и једним тако побожним делом.{S} У цркви је одслужено благодарење за срећна повратка, и то |
, да крену низ Дунаво Црноме Мору.{S} У цркви је Диша одстојао службу, примио од митрополита бл |
који је у чаршији уживао леп углед, а у цркви, према митрополитовом столу, имао свој сто, могла |
ти, а и еснафу ћеш своме подићи углед у цркви.</p> <p>Овај савет дошао је таман како ваља.{S} Д |
била као мало преплашена; када су је у цркви довели пред младожењу и метнули им венчила на гла |
истицао, као што је то чинио, кад се у цркви појави београдски митрополит, Антим, по народност |
таџбину вратио, понео такву кутију, и у цркви, на служби Божјој, често је вадио иза појаса и пљ |
S} До тога времена сви су еснафи били у цркви заступљени својим барјаком, само папуџијски еснаф |
изостао а да није присуствовао макар у цркви при венчавању младенаца.{S} Да је Диша био потпун |
ништа; има мајстор Диша доста, а то ћу цркви, нека је Божје.</p> <p>Са таквим мислима бавио се |
ја међу гробовима кривуда између малене црквице и звонаре, потражите га и — нећете га наћи више |
од црквара могао разумети, како хаџија цркву уважава.</p> <p>Овоме хаџији мајстор Диша повери |
о место већи је грех, него ли што је на цркву пљунути.{S} Грех је што својом грешном ногом и га |
више не долази... хоћу да се кајем... у цркву ћу да идем, велику воштаницу да палим за душу на |
ћала из казначејства, свратила узгред у цркву, купила свећицу од једне паре и запалила је пред |
година, како ја сваког празника носим у цркву тамњана и палим свећу пред Богородицом и метанише |
антерији од ћитајке, који није дошао у цркву, да се помоли за покој душе кир-Бенџине и, колико |
оду, угледао, како у собу улете некаква црна крмача под фесом и кратком кићанком на глави, па г |
а на слепочњаче метала по пола главице црна лука.</p> <p>— Ох, ох! — одахну кир-Диша под прија |
јом слабачком светлошћу преливало преко црне иконе у углу.{S} Чинила је све, само да не мисли н |
ана да издржи, а да се не врати у овај „црни“ Београд, где му је било све тако горко и мрско.</ |
огледом преко овога шаренила од жутих и црних печата, па онда баци нестрпељиве очи на ковчежић. |
вијаху изнад живахних, силом застиђених црних очију.</p> <p>— Ја сам, кир-Ламбре — Канче!...</p |
о не кршиш шија на гробље?{S} Од теб ми црно на очи! — дерао се Ламбре и бесно је дрмусао за об |
"181" /> и спремна, да крену низ Дунаво Црноме Мору.{S} У цркви је Диша одстојао службу, примио |
Кандилце поче јаче праскати, тама обузе црну икону, мрак се сведе у соби, и она заспа.</p> <mil |
о његовој глави; а свака од њих била је црња од црње.{S} То не беше више обична брига домаћина, |
ј глави; а свака од њих била је црња од црње.{S} То не беше више обична брига домаћина, који се |
е рећи, и више, у колико се уз ту нежну црту његове душе јављао страх, да ће је сада за навек м |
, а у томе памуку лежао је један велики чавао, не дужи од садашњих „мертечких“ ексера.{S} Ексер |
ствари: шкуртељке, ћитајке, платна, па, чак, из добро набијених душека опрану вуну, што им је к |
покуша.{S} Али Диша одрече и тамо дуг; чак изјави да ће се и заклети, али не да да га један Гр |
уважавао и издвајао од осталих Срба.{S} Чак му је помагао и да радњу отвори и да му у чаршији п |
то би исто радио са својим шегртима.{S} Чак и родитељи, када су децу давали у руке мајстору, го |
Божје тичице!{S} И зар нисам ради тога чак у Јерусалим ишао?{S} Камо среће да ти је мати сањал |
епосава га је слушала, па се не насмеја чак ни онда, када јој је казао, како треба да се њих дв |
одскочила у страну и на прстима отрчала чак у мутвак, да се <pb n="99" /> ма у каквоме послу на |
и шта износи.{S} А некада није се смела чак ни једна паприка више из туршије изнети за совру, в |
и такве ствари, на које би се узбунила чак и фудул-Стаменка, кад би се тако што пронело за њез |
се није никоме жалила на свога мужа, па чак ни кир-Думи, своме венчаноме куму. — Али што није ј |
баш сада, када га је она преварила, па чак и ножем хтела ударити.</p> <p>Лепо %јо осећао да би |
не оштре изразе, ни на њезине молбе, па чак ни на онај младешчић и несташно скакутање око прост |
и на своју тежину и на своје године, па чак и на то, да мушкоме не приличи оваку игру играти, т |
је из дућана Јанићија, да му донесе, па чак је од некога доба у дућану ручавао.</p> <p>Али, Леп |
ељивији и поче да џангриза Лепосави, па чак и да је кори за њезину леност.{S} Разуме се да и Ле |
дољива одвратност према својој жени, па чак и мржња, као да је она свему томе крива, одби га од |
га је кира-Анастасија после митила; па чак не заборави да исприча и о ономе цванцику, што му г |
он и од Султана и од Господар-Милоша па чак и од капетан-Мише.{S} Него баш кад ти је наспело, а |
<p>Јанићија жацну, кад сазнаде да га је чак и та срамота постигла.</p> <p>— Него знас сто је?{S |
но у леђа, да је толико звекнуло, да је чак и тетка Маца, која је у башти нешто плевила, чула о |
се нешто особито важно десити, када је чак хаџи-Зосим, тихи, смерни и врло одмерених корака чо |
и радњу, а ово троје деце, ради које је чак у Јерусалим запео, шта би тек од њих било!</p> <p>Т |
ну као блага дажда после припеке, он је чак и њезину кућу, у којој је најбоље <pb n="115" /> са |
каквог му драго објашњења, избегавао је чак и прве комшије, само да га когод не би запитао што |
дугу, јако проседелу браду, која му је чак до појаса долазила.</p> <p>— Ено га! — рече Маца, к |
као да нису пуне две године избегавале чак и да јој се јаве, а камо ли на њезин праг да ступе. |
тако ударише у пијанку и певање, да се чак и њему — кафеџији — учинило много, те је престао да |
о важнија мисао довела Думу њему, па се чак по мало и досећао, да ће се тицати и удовице, те му |
ки звук или кукурекање петлово, које се чак из другога села разлеже.</p> <p>А хаџи-Дишу, чију д |
лази од некуд с другог света, па јој се чак учини од једног необично танкога писка са зурла, ка |
и да јој погрешку опрости.{S} Надао се чак и томе, да ће се правдати, па, можда, и утерати у л |
аде она вртоглавица, те несвесно одлете чак у Еврејску Махалу.{S} И снажни мирис густога каранф |
а је когод те поћи извукао из мутвака и чак на Јалију однео.</p> <p>А те вечери, када је он спа |
испрошеницу пољуби пре времена, Диша би чак и то урадио, без обзира на устабашко достојанство и |
а их обоје изгубиш.</p> <p>— И зато сам чак у Јерусалим ишао; зато сам се толико истрошио, да м |
о врло услужан, и на растанку за градом чак му се и сузе у очима завртеше.{S} Загрлио је снажно |
капиџик, или би Лепосаву чешће одашиљао чак до другога сокачета, да пресретне мајку.</p> <p>— А |
азивао не само према себи равнима, него чак и наспрам просјака. <pb n="17" /> Ниједног просјака |
ас, не само међу Србима и Турцима, него чак и међу Грко-цинцарима, који, у оно доба, беху друшт |
је подсећало на некадање робовање, него чак да потисне на свима странама Грке и Цинцаре, на кој |
ога мајстор-Дише.{S} Диша му је поверио чак и главни разлог, чега ради је предузео тако далек п |
чан да ма шта уради, да га је сада било чак страх и на улицу да изиђе.</p> <p>Али има нешто што |
у бити већ и у Влашкој, па ако је нужно чак и у Галцу.</p> <p>Ма да није знао ни где је Галац, |
омамно, да би јој се <pb n="27" /> смех чак на улицу разлегао, да га последњи одјеци зурла и го |
ман онако као одрасломе момку у детињим чакширицама, ипак је почео налазити какве такве утехе.{ |
зити какве такве утехе.{S} Он је са тим чакширицама, т.ј. са „братинском“ и „сестринском“ љубав |
м купастом капом, око које се омотавала чалма зелене емир-боје (знак да води порекло од самога |
знесе из долапа једну антерију, ћурче и чампаре.{S} Кад Ламбре навуче антерију, тек онда виде, |
ивуче и лагано покупи ћурче, антерију и чампаре, што их је кир-Ламбре, ваљда због силне жеге, с |
еванице његове тако танке, да су у оним чампарима изгледале као танка сламчица, забодена усред |
утвака поставља софру и полаже санове и чанке пуне јела, и застиде, кад помисли како ће и шта ћ |
шиној кући, да над пуним <pb n="215" /> чанком жеравице опере руке и да се за покој душе чиме з |
га господара.</p> <pb n="24" /> <p>— А, чапкун бре, — прети јој кира-Думиница кроз сузе и весел |
е не замери званицама; иначе, мисли, да чапкуна пропусти добро кроз шаке, за оно што му је разб |
род?</p> <p>— Онако....</p> <p>— А бре, чапкуне, бре, куда ти нишаниш? — смеју се мајстори у Гу |
ри свадба?</p> <p>— Како да се поквари, чапкуне, бре?</p> <p>— Па тако, пре ђердека (ложнице).. |
одлучно се осмехну.</p> <p>— У мутвак, чапкуне! — викну Маца. — Хаџилук је за побожне људе а н |
читао и претио на све начине.</p> <p>— Чапкуне, да би чапкуне! — дерао се Диша <pb n="164" /> |
аџилук је за побожне људе а не за такве чапкуне као ти!</p> <p>Целе ове вечери Јанићије се осећ |
на све начине.</p> <p>— Чапкуне, да би чапкуне! — дерао се Диша <pb n="164" /> — Мислиш ти, да |
јали од срца њезиноме страху и његовоме чапкунлуку; оно је повећано и тиме, што је њезин муж на |
рло фине и танке коже; навлаче се преко чарапа, па се тек преко њих спољна обућа навуче.{S} Кад |
} Лепосава је седела према њему и прела чарапе и, кад он ово рече, мало застиђено погледа на гн |
сије и жуте сахане, па их прислонила уз чардак и ужива како сунчани зраци одблескују о калаисан |
че, што се савило око тебе као лоза око чардака, пре би и живот сактисало, само да теби и твоји |
ила лепа удовичина кућица са хладовитим чардаком и густом баштом, узрујаше се; момци и деца па |
оде, да му отвори, а хаџија, седећи на чардаку стаде ослушкивати, какав ће разговор бити.</p> |
нићијева све га је више увлачила у свој чаробни круг, докле није у мутваку, где му је Лепосава |
о и, где год су њезине устабаше прегле, чаршија је за њима, као један човек, ишла.</p> <p>Али м |
наше месо!{S} Кој па да се брине у ова чаршија за едно грцко удовица?</p> <p>— Па, па, па! — у |
једном уцвељеном срцу.</p> <p>Као и сва чаршија, тако је и кир-Ламбре мајстор-Дишу уважавао и и |
р Диша је пожњео све користи.{S} Српска чаршија прихватила га са великим уважењем, црква га убр |
врло лако и обистинити; грчко-цинцарска чаршија, у то време, држала се сложно и, где год су њез |
с, да се кира-Атанасија удаје.{S} Грчка чаршија је %честитпла кир-Диши, па ако је, не тек гдеко |
било у власти, за цело би се сва грчка чаршија за двадесет и четири сахата иселила у Јеладу.</ |
носит на <pb n="16" /> то, што га грчка чаршија у своје „трофеје“ убраја, он се трудио да удеси |
првом женом, Анастасијом, оженила грчка чаршија, и да му је проводаџија био главом кир-Ламбре, |
о, што је сумњичила свога мужа!{S} Цела чаршија знала је да један „старатељ“, тако рећи, други |
} Ето... и сам видиш и чујеш...{S} Цела чаршија говори за покојног кир-Бенџу и поштује га; па и |
с њоме да поднесе све, па макар га цела чаршија презрела.</p> <p>Устаде и безобзирце истрча из |
ре губите, мустерије ће изгубите и цела чаршија ће да каже: јазук на мајстор-Диса! — А како смо |
ије на кира-Анастасију казују; хајде на чаршија, да чујите.</p> <p>И збиља, мајстор Диша и сам |
ен човек, онда не смеш да оставиш да ме чаршија... поче Анастасија, али не доврши шта је хтела |
његове удовице, журио је, да се што пре чаршија умири.{S} И тако, сви разлози били су тако снаж |
зе и весело — нема висе да фудулис кроз чаршија, ћепенци да ни запалаш.</p> <p>А она, стидљива |
ео. — Кој вас највише помаже него грцко чаршија; кој вам је мустерија, него Грци, а то све из е |
сав еснаф папуџијски, и скоро половина чаршије, отпратио покојника до вечнога станишта.</p> <p |
и, и страх од мајстор-Дише, да га усред чаршије не нападне.{S} Па онда, тиштала га је и помисао |
пробијао онај зрачак љубави и страх од чаршије, да му срамоту на смеј не изнесу.</p> <p>Најпос |
<p>— Ако је одала, онда да бежим из ове чаршије! — мишљаше Јанићије и дође му тако криво на сам |
међу старе грчке чаршије и младе српске чаршије, која се борила не само за свој опстанак пред м |
Потајна саревњивост између старе грчке чаршије и младе српске чаршије, која се борила не само |
очајно лутао све даље и даље од главне чаршије, Ламбре је, као уништен, ушао у своју кућу.{S} |
ла удата за кир-Бенџу, казаса из Главне Чаршије, који поживе с њоме три године и, умревши у шез |
у се злурадо смејали и по укусу ондашње чаршије искашљивали за њим, кад год би туда прошао.</p> |
Дума знати са чега јој је муж овакав из чаршије дошао?</p> <p>Завири у мутвак, али, кад је ни т |
е <pb n="36" /> освајати.{S} Велики део чаршије поче гледати на мајстор-Дишу као на једнога сла |
И кира-Анастасија, уз пријатељску пажњу чаршије и кир-Ламбрину, сносила је стојички свој удович |
> <p>— Ама, куда ћу овде?{S} Зар у овој чаршији да почнем из нова?</p> <p>— То да не чиниш; бољ |
ао час проклетство Ламбри и свој грчкој чаршији а сад опет псовку, што није боље отварао очи, д |
<p>Може се мислити како је било грчкој чаршији, а нарочито комшијама онога времена, гледати ме |
се са неким човеком прашта, — у грчкој чаршији и ћор-Ахметовој кафани причало се потанко о Диш |
/p> <p>У мало воде већи таласи, у малој чаршији већа узбуна.{S} Срби, познаници Дишини, држе ст |
на имена.{S} Она удовица, која је целој чаршији мозак завртела, да буде његова жена, — то је би |
рста имена, која господарише по Главној Чаршији и Зереку, бацајући у присенак оне српске сирома |
ти, да барата и сербез хода по поштеној чаршији.</p> <p>За мало и од живога разговора и Ламбрин |
ступљени сви еснафи, који се у ондашњој чаршији налажаху.{S} И што је најважније, уза сваки уба |
стор Диша за поклоничко путовање.{S} По чаршији се у велико рашчуло да ће Диша у света места, а |
тељу, па ти кријеш, а овамо се свуда по чаршији зна да ћеш да узмеш Лепосаву.{S} Ама што га кри |
га трговачког образа, те да ми брука по чаршији не пуца.</p> <p>Тетка-Маца је прихватила Дишину |
е измислио и за мене ово, што се сад по чаршији говори.{S} Ама нисам ја баш за то само прстен в |
ад наместо најстарије сестре; она је по чаршији бирала за ново ћурче и свилу за свадбену антери |
<p>— Па, синко Дишо, чу ли ти шта се по чаршији говори?</p> <p>Диша обори главу.</p> <p>— За те |
тек да наговести сумњу и оно што се по чаршији говори, поче му пребацивати зашто се туђио свој |
ниле своје.{S} Од махале до махале и по чаршији пуче глас, да се кира-Атанасија удаје.{S} Грчка |
готи показа, какво се мишљење о њему по чаршији проноси.{S} Рано у јутру, пошто је почистио исп |
јом, која је до скора изазивала смех по чаршији.</p> <p>И Бог зна какве га све мисли не спопадо |
ајстор Диша започео живот из нова.{S} У чаршији и дућану остао је онакав исти — човек од рачуна |
не дође, те Маца посла шегрта, да га у чаршији потражи. — Час по час узнемирено је истрчавала |
, мало по мало, успео дотле, да су га у чаршији сви Грко-цинцари почели убрајати као у неки сво |
3" /> постати предметом свих ћепенака у чаршији; његовим ће именом жене испирати уста, и онај у |
онај углед, који му је од ове женидбе у чаршији нагло порастао, спласнуће сада као надувена беш |
у.{S} Једном ваљаном трговцу, који је у чаршији уживао леп углед, а у цркви, према митрополитов |
да се сачувају од срамоте, која их је у чаршији чекала.</p> <p>— Анастасија! — поче јој шапутат |
говарати свима питачима, са којима се у чаршији среташе и састајаше.{S} Готово на свакоме углу |
и он није могао замислити, како ће се у чаршији окренути и какав ће у очима света изгледати, ка |
га, можда још данас, постићи, чим се у чаршији сазна за неверство, које је своме присноме приј |
о, да о трогодишњем парастосу не беше у чаршији ни једнога човека у антерији од ћитајке, који н |
гледа мајстор-Дишу.</p> <p>Међутим, и у чаршији, која је у недостатку других разговора претреса |
ом језику, тако, да више ни у кући ни у чаршији није говорио друкчије већ грчки или цинцарски.{ |
покаје за учињено неверство.{S} Тако у чаршији нико не би сазнао о томе, како му је пријатељ о |
о то, да је он, један угледан мајстор у чаршији, могао доћи и на таку мисао, да ноћу ускаче у к |
је помагао и да радњу отвори и да му у чаршији подигне углед као равноправноме члану грчке нас |
ј опстанак пред моћном и умешном грчком чаршијом, него да потпуно истисне <pb n="113" /> грчки |
пенака и кроз унакрсну ватру исмевака и чаршијског искашљивања за собом?</p> <p>Кира-Мана му је |
етом не оста тајна ни за комшилук ни за чаршију.{S} Када је мајстор Диша, по своме већ утврђено |
ао, извуче гужву од туда и брзо оде низ чаршију.</p> <pb n="65" /> <p>После некога времена врат |
ну, те да се учини невидљивим, кад кроз чаршију пролази, то би му било најмилије.{S} Овако, ниј |
окретао очи од ружне ствари; па ни кроз чаршију неће смети од белосветскога језика и подмигивањ |
и му боље било да го и бос протрчи кроз чаршију, него ли да се у оваком оделу међу људе јави.{S |
ида није могао ићи са својом кумом кроз чаршију, а глава није „калуп“, те да је она сама понесе |
него лицем репу, па да га проведу кроз чаршију, а телал да виче: „Чујте и почујте!{S} Ово је л |
</p> <p>Сплетка је од некуда потурена у чаршију; а већ онај који је потури није требало да брин |
довољни свак на своју руку, дигоше се у чаршију, те да уз пут мало боље промозгају и удесе, а к |
им силним ћорбуџацима који се стицаху у чаршију.</p> <p>Тај калуп, који га није погодио, одлучи |
тњи Јанићија Бика) пролазећи кроз грчку чаршију, пркосно пролазио покрај кир-Думинога дућана.{S |
нагвирили, мукнуо као бик и кроза целу чаршију изазивао весели смех.</p> <p>Па ипак, поред све |
/p> <p>Кира-Анастасија је запалила целу чаршију.{S} Она крилата реч, коју, пре три године изреч |
у мутвак, где су два шегрта пословала, час у гостинску собу и као шева међу пуним класјем весе |
>Јанићије не чу ништа више.{S} Некакве, час зелене час као ватра светле пеге разлетеше му се ок |
на угљевљу седео у тетка-МациноЈ кући, час по устајао, нестрпељиво изгледао на капиџик, или би |
Јанићије је забављао госте час песмом, час мукањем и другим лакрдијама; где га нису оставили, |
све преживео Јанићије за ово време!{S} Час по час сагибао се преко <pb n="149" /> ћепенка и гл |
осла шегрта, да га у чаршији потражи. — Час по час узнемирено је истрчавала на капиџик, да види |
све до ране зоре играо час на уснама а час скакутао по зажареним образима и извиривао из оних |
се са „чирацима“ у мутваку час строго а час благо, како је кад затребало; а кад би опазила, да |
у коме, бацале у тамну сенку час Дишу а час Анастасију Бенџину.</p> <p>У мало воде већи таласи, |
је се час пењаше <pb n="127" /> уз леђа час спусташе струку, те тако показиваше око слабина про |
остију.</p> <p>А кир-Ламбре само извија час грчку час цинцарску песмицу; пребацио једну руку на |
ско грање провиривала, трчкарала је она час у мутвак, где су два шегрта пословала, час у гостин |
ко пања узверено гледају час у мајстора час у Јанићија.</p> <p>— То она казала, то?! — викну Ди |
а почеше излазити на очи час тетка Маца час Лепосава, а сада опет мајстор Диша?{S} Тек ове поја |
ући и не видећи ништа пред собом, он је час брзо час успорено, како су га кад узавреле мисли ра |
а кир-Диша између кумова двори и додаје час овамо час онамо, што ко нареди.</p> <p>Весеље махни |
е чу ништа више.{S} Некакве, час зелене час као ватра светле пеге разлетеше му се око очију; см |
а струка и оно набрекло јелече, које се час пењаше <pb n="127" /> уз леђа час спусташе струку, |
да певуши једну грчку песмицу и како се час по час осмешкује.{S} А чим мајстор Диша одмахну рук |
а пред акшам Јанићије је забављао госте час песмом, час мукањем и другим лакрдијама; где га нис |
ога поузданога, на коме би, бар за који час, могао оставити радњу.{S} Тек сада је осећао, колик |
цама полете, да је удари.{S} Али у који час налете, кира-Анастасија га удари ногом у трбух тако |
суђеник међу стварима, које су га сваки час подсећале на одбеглу жену; уздисао је и шапутао час |
скало је по соби, да је кира-Мана сваки час стрепила, да је не позове у собу.{S} Познавала је о |
нићија је довело у положај, да је сваки час морао то због овога то због онога трчкарати до тетк |
била је тетка Маца.{S} Она му је сваки час чело квасила сирћетом, а на слепочњаче метала по по |
у дућан наредивши Јанићију, да му сваки час јавља, како је Лепосави, а он чим је испратио мајст |
и из собе у мутвак и обратно, те доноси час кафу час ратлокуме и друге слаткише гостима.</p> <p |
анићију поста непријатно и поче зверати час амо час тамо; навикао је да од своје газдарице чује |
оцем три синчића, који му, у један исти час, испунише кућу детинским плачем, то је вредно сазна |
, кад неко закуца на вратима.{S} У исти час врата се полако ошкринуше и у собу се промоли кир-Д |
орима.</p> <p>Ишао је насумце, залазећи час за један час за други угао тесних улица, претрпаних |
рече једаред љутито Лепосава, причајући час срдито час кроза смех све Дишине примедбе. — Криво |
куда му баш сада почеше излазити на очи час тетка Маца час Лепосава, а сада опет мајстор Диша?{ |
а које сте морали страховати, да ће тај час пући баш на ономе месту, где се пуца скопчавају.{S} |
уре.</p> <p>Да је нешто кир-Диша, у тај час, упао у собу и угледао ове у вис уздигнуте руке, са |
пецкања, што су се међу девојкама у тај час чула, он би сазнао на пример да је округао као гоч |
неопажено извуче из собе, када се у тај час указа на прагу кира-Анастасија са џезвом кафе и два |
газдом.</p> <p>Кира-Анастасија се у тај час мајала на доксату и залевала цвеће, које је оздо на |
прекужио је један <pb n="110" /> тежак час.{S} Кира-Анастасија није пристајала ни за живу глав |
>Ишао је насумце, залазећи час за један час за други угао тесних улица, претрпаних као и увек р |
једно другога, док тек Лепосава у један час отрча мутваку и прстом позва Јанићија.{S} Нешто му |
обом развија, и без сумње чекала згодан час, када ће јој се зет опет жени вратити.</p> <p>Тако |
ј је тај осмејак све до ране зоре играо час на уснама а час скакутао по зажареним образима и из |
е на одбеглу жену; уздисао је и шапутао час проклетство Ламбри и свој грчкој чаршији а сад опет |
видећи ништа пред собом, он је час брзо час успорено, како су га кад узавреле мисли распињале, |
љао чело, које је нервозно час скупљало час у вис уздизало његове обрве.</p> <p>— Ти да идеш на |
ко му се газдарица двојако понаша: мало час онако радосна, као да је једва дочекала, што јој се |
силно залупа а рука клону доле.{S} Мало час га је одјурила ножем, па зар да јој опет долази?{S} |
куће.</p> <p>— А где је?</p> <p>— Мало час беше ту кир-Ламбре, па оде — одговори девојчица гла |
каху кафу, коју им кира-Ламбриница мало час принесе.</p> <p>— А кира-Анастасија, па сас њу што |
тихо и мирно, као домаћин, који је мало час дошао са бурне улице, па се овде раскомотио, лепо и |
аку, дочепа кухињски нож, којим је мало час рибу порила, и стаде према разјареноме супругу.</p> |
а као огромна архитектура, коју је мало час под кров метнуо, а она се у једноме тренутку до тем |
ипљен, као онај пањ на коме је, до мало час, седео.</p> <p>— Мозе бити, не бегенисете несто? — |
и изгурао из мутвака, у коме је до мало час тако важне говоре водио.</p> <p>Неколико дана после |
да све оне стеге, које му душу до мало час сапињаху, попуцаше, и њему стаде тако лако и ведро, |
а му од једном стаде јасно оно што мало час није разумео.</p> <p>— И јесам лудак.{S} А ти, што |
длагања учини оно, што је Јанићију мало час казала.</p> <p>Сузе и преклињање њезино, ма да су д |
поста непријатно и поче зверати час амо час тамо; навикао је да од своје газдарице чује вазда о |
између кумова двори и додаје час овамо час онамо, што ко нареди.</p> <p>Весеље махнито.{S} Јан |
бринуто је трљао чело, које је нервозно час скупљало час у вис уздизало његове обрве.</p> <p>— |
еживео Јанићије за ово време!{S} Час по час сагибао се преко <pb n="149" /> ћепенка и гледао од |
грта, да га у чаршији потражи. — Час по час узнемирено је истрчавала на капиџик, да види што се |
ши једну грчку песмицу и како се час по час осмешкује.{S} А чим мајстор Диша одмахну руком и из |
д љутито Лепосава, причајући час срдито час кроза смех све Дишине примедбе. — Криво му сад, што |
исповрте на њега; Јанићије се, у добар час, саже, те га калуп прелете и у мало што не погоди ј |
онако седећи око пања узверено гледају час у мајстора час у Јанићија.</p> <p>— То она казала, |
ица опходила се са „чирацима“ у мутваку час строго а час благо, како је кад затребало; а кад би |
држао страну коме, бацале у тамну сенку час Дишу а час Анастасију Бенџину.</p> <p>У мало воде в |
> <p>А кир-Ламбре само извија час грчку час цинцарску песмицу; пребацио једну руку на Думино а |
у мутвак и обратно, те доноси час кафу час ратлокуме и друге слаткише гостима.</p> <p>Најзад с |
руку свога мајстора.{S} Напротив, овога часа, када је угледа овако порушену и поништену, он се |
/p> <p>Колико му је тетка Маца од овога часа омилела, у толико му би више жао, што нема, ма шта |
ећу; поган је то милет.</p> <p>Од овога часа кир-Диша није трпео да га ико тако назива; јер так |
ију питајућим погледом, као да је овога часа некакво привиђење пролетело крај њега.</p> <p>— А |
ажење и поштовање.</p> <p>Тако је овога часа, докле је кир-Дума говорио, мајстор-Диша размишљав |
реши језик.{S} Осетио је да му се овога часа дели судбина, и он исприча газда-Диши потанко све |
прилике, да се расправе.</p> <p>И овога часа Јанићије већ беше одмерио оком даљину, те се реши |
ебно ни помињати.{S} Та он се, до овога часа, уздао баш у саму газдарицу, <pb n="85" /> да ће г |
</p> <p>Баш да је мајстор Диша до овога часа и био „неверни Тома“, сад не би могао ни за часак |
вори одлучно Јанићије, који је до овога часа стојао пред газдом као на угљевљу.</p> <p>— Шта ве |
у је напомињао све оно, што је до овога часа поднео, тај назив му изгледаше сада као пакосна по |
звуче.</p> <p>Но кир-Ламбри се до овога часа не јави баш никаква мисао; или боље рећи, јавило и |
душу метне, али Јанићије, који до овога часа чињаше све, само да се одбрани од тешке слутње, од |
p> <p>Лепосава, која је весело до овога часа говорила, сад се од једном уозбиљи и зачуђено га п |
од сада долази У кућу.</p> <p>До овога часа кир-Диша се бар колико толико надао; али после ова |
аџи-Диша и у страху, да се то баш овога часа не догоди, побеже у дубину баште.</p> <p>Маца не м |
народ? — забринуто се питао, и свакога часа слао до кира-Мане, да сазна је ли кир-Ламбре код к |
урено лице и сада је осећао као и онога часа, када је привуче себи.{S} Утисак <pb n="126" /> је |
сетио на онај догађај.</p> <p>И од тога часа Диша занеме као стена.{S} Тај њезин поглед толико |
аху, он је у деф ударао.</p> <p>Од тога часа преста Јанићије са својим шалама.{S} Заћута се и н |
и леже на њега.</p> <p>Јанићије се тога часа врло препао; учини му се да је кир-Диша умро, па и |
тренутно расположење Дишино; после пола часа, када је Ламбре позвао младу у коло и почео с њоме |
одлучно и оштро излагао, сплетоше га за часак.</p> <p>— Ето, видите? — продужи Дума, кад опази |
о „неверни Тома“, сад не би могао ни за часак посумњати више о чудотворној моћи часнога ексера. |
о равнодушнији.{S} Кад би могао само за часак да заборави на ону живахну пластичну фигуру, која |
ерио оком даљину, те се реши да, бар за часак, остави дућан на комшијама, а он да тркне за њом, |
и привуче Лепосаву себи, да јој бар за часак заклопи то око, које га је онако жарко палило.</p |
ије била кадра ни толико, да се за који часак у његовој глави скраси.{S} Од свих му се најподес |
е у мутвак, па ни да је сачекао за који часак, изиђе на улицу и упути се право дућану свога мај |
то тужан и плачан, што не може још који часак остати.</p> <p>Кад је кир-Ламбре дознао за срамот |
ћа и ту му срећу лакоумна жена за један часак уништи!</p> <p>Целу ову ноћ провео је у полусну и |
нагло нашао на улици, стао је за један часак и нерешљиво се обазирао на све стране питајући се |
и чуо оно нарицање, застаде за неколико часака.{S} Јако се плашио смрти, па још смрти у својој |
толико прибере.</p> <p>— Јанићије, оди часком овамо! — позва га и уђе у дућанску собицу.</p> < |
целивати, изјавити у себи какву жељу и часни ексер би му је одмах испунио.</p> <p>— Шта желиш? |
очекивао, када ће својим очима угледати часни ексер, који ни цар Костадин није могао видети.</p |
ву.</p> <p>Но пре него ли ће му поднети часни ексер на целивање, испосник је сматрао за дужност |
рица Јелена, кад су узели из Јерусалима часно дрво, тражили су и обећавали ономе, ко им га доне |
часак посумњати више о чудотворној моћи часнога ексера.{S} Оно, што је све осетио, кад је целив |
ри дознао, да ће мајстор сутра звати на част и Ламбру и кира-Ману, па му дође необично тешко, к |
другарице.</p> <p>Али то „дете“ у овоме часу шкрипну зубима.{S} Неодољива срџба на све, на ону, |
као да некога сарањује, као да у овоме часу баца прегршт земљице на покојника.</p> <p>А тај по |
ео подићи; није знао како да се у овоме часу понаша.</p> <p>— Аман! — зајеца она, кад опази как |
о да се разабере, шта је све то у овоме часу било.</p> <p>Лепосава прва дође свести, образи јој |
не знамо, шта ће се то десити и у коме часу. — Да речем, да се кајао, што је обећао Анастасији |
ицу изићи, па ето где се све, у једноме часу, измени.{S} Због свога поклона еснафу за трен ока |
ћи очувати тајну, коју јој је у једноме часу обећао.{S} Услед ове бојазни кира-Анастасија поста |
га за онај миндерлук.</p> <p>У једноме часу њему се учини да неко отвори капиџик.{S} Прва поми |
у никога свога, који би им, на суђеноме часу, свећу додржао и паром очи заклопио.</p> </div> <d |
е освестио, причао је, како је, у ономе часу кад је Јанићије отрчао по воду, угледао, како у со |
на кир-Ламбру двоструко порасла у ономе часу, када га је угледао како се разметнуо и хрче на ту |
ила дебели јастук.</p> <p>Ваљда, у томе часу, није тек помишљала на мајстор-Дишу!</p> <p>Зурле |
свој положај и адет.</p> <p>Али, у томе часу од ове погрешке спасе га тетка Маца.{S} Она уђе ба |
избијале по челу, показивале су, у томе часу, сву душевну борбу његову.</p> <p>— Јазук, кир-Дис |
над расклопљеном чељусти, а ова у томе часу страховито рикну, избљува велики ексер и нестаде ј |
ш! — рече му једна комшика, која у томе часу одшкрину врата и промоли главу на поље.</p> <p>— К |
кушај, ни Лепосавин покрет, која у томе часу извуче своју из његове руке и брзо устаде, да јој |
су лице запламте.</p> <p>Била је у томе часу тако свежа и мила, да је Диша од сласти %гуташа оч |
а мигољи и за цело би пао, да се у томе часу не ослони леђима о стабло једне дафине.</p> <p>— А |
њему се подсекоше ноге, и да се у томе часу не придржа за довратак у дућану, за цело би пао на |
еко зида, ама кира-Анастасија се у томе часу пробуди и поче запомагати за патролу.{S} Мајстор Д |
же други резултат.{S} Обојица се у томе часу чисто преобразише.{S} Ламбре поче да се отима и пи |
иче за помоћ.</p> <p>Јанићије се у томе часу користи забуном, штуче кроз врата и истрча на улиц |
ије разлоге мозга, размахнуло би у томе часу, заошијало на све стране и развејало ледену мисао |
погоди једнога пролазника, који у томе часу наиђе. — Јанићије није чекао и онај други калуп, ш |
да јој Диша не угледа, како јој у томе часу лице запламте.</p> <p>Била је у томе часу тако све |
ијатељски ухватила.</p> <p>А баш у томе часу, кад он учини тај покрет, што је могло некоме да и |
ни лепо то што сада ради; али у истоме часу створи му се кира-Анастасија и Ламбре, и он зажмур |
писка покојникова, који је на последњем часу викнуо: „кира-Анастасија! кира-Анастасија!“</p> <p |
необично снажан стомак, који се, у овом часу тужнога размишљања, мученички грчио од глади, те т |
ажљиво и спреман вазда, да се у згодном часу сагне, како би га прелетео калуп, ако би се газда |
ија пребледе, очи јој стадоше, а сузе у часу усахнуше, кад зачу да Ламбрино одело није код њега |
е требала једна одлучна мисао која ће у часу постати дело.</p> <p>Све је то опажао кир-Ламбре, |
е спасе га тетка Маца.{S} Она уђе баш у часу, кад мајстор Диша поткупи уста и привуче Лепосаву |
прибирале сокове из белих расклопљених чашица купинова цвета, а по тамној ћерамиди хаџијнога к |
и тамо овај четврти запис да спустиш у чашку ракије, па половину да попијеш ти, а ону другу да |
чила у кућу као своје, а цвеће метала у чашу, где је мирисало, докле га не би заменила другим, |
тка-Мацу и, збуњен, као да је бекријску чашу искапио, спусти је пред њу.</p> <p>Лепосава збуњен |
етири ратлокума на саханчић, а у шарену чашу хладне воде, да послужи мајку, кад из собе изиђе.{ |
р-Диша је овога пута одлучио, да остане чврст и непомичан као стена, па је тако и урадио.{S} Ки |
била су, у то доба, као градски бедеми чврста имена, која господарише по Главној Чаршији и Зер |
помињу) хоће да сазна, колико је у души чврста вера хаџијска.{S} Зато он пушта ђавола, да нас н |
о држао на кратким, као ступе дебелим и чврстим ногама.{S} Али тај недостатак покривала је анте |
о му се чинило, као да га још нека веза чврсто држи за ону, коју је тако брзо напустио.{S} Сад |
е, није ни знао да је она рука, која му чврсто држаше шаку, већ умрла.{S} Тек кад Маца закука, |
ор-Дише никада не виде ништа, што би га чвршће везивало за њега, он му је опет био нешто: јео ј |
нио из ње ђавола усрдније, то се он све чвршће усађивао у њој.</p> <p>И тако у овој одличној и |
Диша му је поверио чак и главни разлог, чега ради је предузео тако далек пут, и хаџи-Зосим са н |
е беше стид да дода још и оно последње, чега ради је и полетела Канчету у косе.</p> <p>— Де, де |
које радознало очекиваху да им објасни, чега ради је тај памук чудотворан и свет.</p> <p>— Поми |
ројаницама у левој руци.{S} Знао је он, чега се ова посета тицала, па се већ потпуно збунио, шт |
и; а кира-Думиница?{S} А ко би то знао, чега се ради она радовала!{S} Жене никада не казују пра |
ији па ни осталима није остало нејасно, чега ради је фудул-Стаменка оваку сплетку смислила.{S} |
себе, што му се језик везао, те не каза чега ради не може да иде Ламбри и кира-Мани, уђе журно |
да разабере, неће ли кир-Дума знати са чега јој је муж овакав из чаршије дошао?</p> <p>Завири |
провео је у полусну и неком бунилу, од чега је осећао бол у глави.{S} Налазио се у сличноме ст |
по Богу да си ми отац?</p> <p>— Ех, од чега? — проговори дервиш и поглади замишљено замршену д |
пута три дана оздравити.</p> <p>— А од чега му је то, по Богу да си ми отац?</p> <p>— Ех, од ч |
не би му за ту суму дао.</p> <p>— А од чега он чува? — запита Зосим.</p> <p>— То је само за же |
о мило, опојно, што га је заносило а од чега се није могао отети, обузе га свега и Бог зна не б |
удна је судбина човечја.{S} Нити зна од чега ће умрети ни од чега оздравити.{S} До скора је мај |
ак мајсторов.{S} Зашто је он зебао и од чега, није могао да самоме себи објасни?{S} Осећао је т |
ја.{S} Нити зна од чега ће умрети ни од чега оздравити.{S} До скора је мајстор Диша мислио, да |
ор-Дишом и да од њега самога чује, ради чега је онако поступио.</p> <p>Трећег дана, по овоме до |
тако нестало и последњега изговора ради чега не би могла још да се уда.</p> <p>Па онда, баш кад |
кума, после треће каве, саопштише ради чега долазе.</p> <p>— Јазук, кир-Диса, да остарис брез |
р му се чинило, да ће му сваки погодити чега ради долази.</p> <p>Али једнога дана, када је свет |
n="26" /> у својину припадала и противу чега се није смела ни бунити ни протестовати.{S} Те су |
ав унутарњи немир, у коме се огледала и чежња и радост и нестрплење, све у један мах, не дадоше |
трасном мелодијом, пуном неке неодољиве чежње, којом сав ваздух и овај сунчани зрак и оно лишће |
p>Али сви ти поклоници, поред све своје чежње <pb n="11" /> и толиких жртава, не имадоше куражи |
зуме се, да је Ламбре, покрај све своје чежње да се што пре састане са оном, ради које ће жртво |
, погледа плашљива али ипак пуна очајне чежње, који је говорио много више, него што би је у ста |
разговарала.</p> <p>Тада би Јанићије из чежње и страшљивога очекивања прелазио у наглу срдитост |
срџба на све, на ону, коју је са толико чежње и бола у срцу носио, поче да кипи свом жестином.{ |
же приступи.{S} Мајстор Диша је са пуно чежње неколико тренутака одмеравао овај стас и лице, ко |
а то поче на ново да заноси, заједно са чежњивом мелодијом која му се срца тицаше.</p> <p>— Као |
опомињао на један леп сан, што га је са чежњом већ три године сањао.</p> <p>— Калос мерос, кир- |
И докле је мајстор Диша забринуто и са чежњом помишљао у овој песковитој и зрелој Јорданској з |
царске кћери некако нису још уочиле ову чежњу мајстор-Дишину, те се удаваху за своје момке и не |
учајно.{S} Ваљало је само да зажели, да чезне за нечим, па да му се то као умешено и испечено с |
ш? — рече и Маца — <pb n="204" /> овамо чезнеш за децом, а сада се ту стидиш и снебиваш.</p> <p |
му је цео век сањала и за чим је кришом чезнула, сад јој се самој нуди!</p> <p>— Па... шта да к |
ира-Анастасија, као удовица, тако жељно чезнула.</p> <p>Али ма да је кир-Диша био задовољан сво |
имадоше куражи да се лично јаве; они су чезнули, очекивали, да се сама кира-Анастасија досети, |
већ то и да ће га у скоро наследити.{S} Чезнуо је за кира-Анастасијом, и да другима не паде на |
га Лепосава није одала, а друго, што је чезнуо да је бар очима види, ако не успе да с њоме на с |
а је све нестрпељивији бивао.{S} Баш је чезнуо да се на ново окући, да стече домаћицу, која ће |
куће и од оне жене, за којом је толико чезнуо и од које је тако жељно ишчекивао бар једнога си |
ко му је све празно и несносно; дан ноћ чезнуо је за њоме, и једнога дана остави овце, нека их |
била неопходна; а оне жене, опет, које чезнуше за децом, обично су се обраћале на тетка-Мацу, |
е више колико ће порасти.{S} Свет једва чека да чује новости, а већ онда, кад та новост дође до |
ра.</p> <p>И тада му је долазило, да не чека, но да погази своје обећање и, као веран слуга, ис |
љ човек — Србин је, бре; што може да се чека од један диваљ народ? — забринуто се питао, и свак |
Јанићију.</p> <p>Јанићије узео прстен и чека, шта ће мајстор Диша наредити, али овај сео на пањ |
ме, који за леђи осећа наднесену шаку и чека када ће га по врату пљеснути.</p> <p>Најпосле, пос |
када!</p> <p>— Долазила.{S} Вели: човек чека...</p> <p>— Који човек?</p> <p>— А знам ли га ја к |
мајстор Диши не оста друге, него да још чека и да се — нада.{S} Али подгрејана нада не греје.{S |
} И све то због њезина неверства!{S} Е, чекај сад!{S} Ниси хтела поштено, сад ће полиција!</p> |
мо Лепосава? — запита Диша.</p> <p>— Е, чекај, зете; не иде то тако лако.{S} Ено је у соби, спр |
рати, био би задржан са речима: „Чекај, чекај!{S} Дао Бог, брате, дао Бог!“</p> <p>И докле је о |
. упита Диша утанчаним гласом.</p> <p>— Чекај, да мало одахнем! — одговори тетка-Маца предишући |
но што је пре три дана урадио.</p> <p>— Чекај, да ти помогнем! — проговори, кад виде, како се и |
кад наврати, био би задржан са речима: „Чекај, чекај!{S} Дао Бог, брате, дао Бог!“</p> <p>И док |
етка Маца није од оних жена, које једва чекају да сазнаду за туђу тајну, па да је, на све четир |
колико је њих жена, што по десет година чекају, па кад после навру деца, а она се ратосиља.</p> |
е ствар сама собом развија, и без сумње чекала згодан час, када ће јој се зет опет жени вратити |
чувају од срамоте, која их је у чаршији чекала.</p> <p>— Анастасија! — поче јој шапутати на ухо |
помишљао.</p> <p>Кира-Мана је стрпељиво чекала; али и стрплењу најверније жене најпосле дође кр |
једној жени, која је тога дана принову чекала.</p> <p>Јанићије уздрхта, кад опази да су сами.{ |
и — сноси.</p> <p>Но њему се ипак није чекало.</p> <p>Веровао је тврдо у моћ дервишевих хамајл |
те да беломе свету купујем, па после да чекам, хоће ли се сетити да ми плате; доста је што овим |
, како сте?</p> <p>— Ето, ја и Јаникије чекамо те сваки дан; много сте остали!</p> <p>— Богу хв |
ну и по, па кад опази да му од празнога чекања нема ништа, он се одлучи на последње средство. — |
о!... оте му се узвик и он, без икаквог чекања, излете на улицу.{S} Лепосава оста забезекнута о |
} Међутим, кира-Анастасији није било до чекања, ту је требала једна одлучна мисао која ће у час |
оне прве објаве оно, чему је жудео.{S} Чекао је неуморно пуну годину и по, па кад опази да му |
који у томе часу наиђе. — Јанићије није чекао и онај други калуп, што се у мајсторовој руци обр |
паре да си вратиш!</p> <p>Јанићије није чекао да се пролазници искупе, шчепа из мутвака обраниц |
јој одмах дође.</p> <p>Кир-Ламбре није чекао да га по други пут зове, отишао је и тамо затекао |
ме седео је мајстор Диша на бињекташу и чекао неће ли се, ма с које стране, из сокака појавити |
да очекне.</p> <p>Међутим, докле је он чекао пред доксатом и задовољно тамо амо ходао, из собе |
онављао, а просјак пред вратима понизно чекао, он би се пропео на прсте, бркао по једној торбиц |
ићи дућану где је мајстор Диша ревносно чекао, неће ли га угледати, те да га исплати по својски |
је још слуга, нема нигде ништа; а да га чекаш, док се огазди, хој, хој!{S} То ће да прође и дес |
стидљиво снеби.</p> <p>— Помириши; шта чекаш? — рече и Маца — <pb n="204" /> овамо чезнеш за д |
из његових шака и побегла.</p> <p>— Шта чекаш, домуз бре; што не кршиш шија на гробље?{S} Од те |
иљак, издиже обрве на половину високога чела, искрете мало у страну врат и танким гласом запева |
ћат, велике <pb n="159" /> главе, ниска чела, широка врата, главом може да пробије храстова вра |
оме; она намргођених обрва а он оборена чела, погледа плашљива али ипак пуна очајне чежње, који |
не бришући онај зној што му је капао са чела.{S} Нека тешка мука притисла му <pb n="88" /> душу |
ума улазећи у дућан и дотакнув се руком чела.</p> <p>— Бог добро дао! — одговори Диша, а немаче |
над густим зеленилом београдских башта, челе су зујале и вредно прибирале сокове из белих раскл |
Мухамеда), седео је на једној међедини, чело дугачког мртвачкога сандука и привијао десну мишиц |
и, спусти венац од јеменија на тезгу, а чело му се ороси знојем што га проби.{S} Као дрвени сту |
под само грло; други пут, овај запис на чело; трећи пут, овај запис на-по-за леђа.{S} Е, кад св |
ри, метни огрлицу око врата, а дукат на чело; па онда донеси послужење.</p> <p>— Је ли ти се до |
ли то, да једна хаџијница меће дукат на чело?</p> <p>Лепосави не би најпријатнија ова перспекти |
да носиш око врата, а ово да метнеш па чело — и даде јој велики, златни дукат „ћошајлију“.</p> |
ужеже, а која са китицом цвећа, да јој чело главе метне.{S} Хаџи-Диша је збуњено гледао ово не |
нићије, држећи је за руку и хладећи јој чело и зажарене образе.</p> <p>Лепосава му стиште руку |
ојеним уздасима и да почешће таре шаком чело, из кога ама баш ништа не мога да истеше.</p> <p>У |
лук и дубоко замишљен поче трљати шаком чело.{S} Осећао је тежак притисак, тако тежак, као да м |
од времена на време забринуто је трљао чело, које је нервозно час скупљало час у вис уздизало |
како је он без речи седео и само трљао чело тражећи каква таква излаза, кира-Анастасија, у хис |
а је тетка Маца.{S} Она му је сваки час чело квасила сирћетом, а на слепочњаче метала по пола г |
узе мајстор-Дишу за главу, пољуби га у чело и оба образа; а мајстор Диша, још збуњен од изнена |
има, пуницу пољуби у руку, а она њега у чело, и лађа се отисну.</p> <p>Дуго и дуго још стајали |
рали вазда ове сељаке да мећу о слави у чело софре, те тако изгледаше као да они то славе, а да |
јастук, што га понесе, да га постави у чело миндерлука и тако, као занета, оста насред собе ст |
ма, орсе! — и услужно му показа место у чело миндерлука, где се обично најугледнији гости посађ |
о капиџика, пољуби га у руку, а он њу у чело, и ту остаде, гледајући за њим, докле није замакао |
ви с мужем, пољуби га у руку, а он њу у чело.{S} Кад га је погледала, једна јој се суза скотрља |
/p> <p>Кад се вратила са послужењем, на челу јој се, баш над самим повијама, где се обрве саста |
це и чисто му лакну, кад виде да јој на челу <pb n="155" /> нема оног мрскога дуката.{S} За тре |
их је са златном огрлицом и дукатом на челу дочекала, изнела пред њих свакојаке посластице, па |
{S} Грашке зноја, што су му избијале по челу, показивале су, у томе часу, сву душевну борбу њег |
кир-Ламбре очајно и пљесну се шаком по челу, да је кира-Мана, која се притајала за вратима и о |
опи се земља и из ње се промоли страшна чељуст, која поче бљувати ватру на богоугодника.{S} Поб |
ни испосник учини крст над расклопљеном чељусти, а ова у томе часу страховито рикну, избљува ве |
сваки пут ми рече: „Твоји унучићи су у чељустима аждаје.{S} Реци мајстор-Диши нека иде у Јерус |
удовици, тек да види, не оскудева ли у чем и, као први комшија и мушки глава, да јој обрати па |
е, очекујући да му оне прве објаве оно, чему је жудео.{S} Чекао је неуморно пуну годину и по, п |
је у истини био човек срећне звезде.{S} Чему год се није надао, оно је постигао, и никад својом |
све стране расипа.{S} Шта ће све то?{S} Чему све то?{S} И сасвим природно, њему се чинило да Ле |
а па тражио Цинцарке.{S} Или: да је она чему, зар је не би узео ко од њихових, него је потурили |
то страшно и по њега и по све остале, о чему у првоме тренутку свога узбуђења није мислио.</p> |
баш то открило у потпуности све оно, о чему је и после Мацинога исказа могао посумњати; то му |
е ради.</p> <p>— Па ти и не чујеш све о чему свет за тебе и Лепосаву говори.{S} И ко ће ми веро |
на, горда на своју вештину, и када је о чему причала, то је увек тако лагано и сређено разлагал |
и не показује жива.{S} Није шале, оно о чему је цео век сањала и за чим је кришом чезнула, сад |
ри; по неколико пути понављало се оно о чему се целе недеље разговарало, а кир-Дума никако да п |
г једног мужа не <pb n="10" /> би, ма у чему било, изгубила од оног лепог угледа, којим се, као |
а удари на Јалију.</p> <p>— Свирај бре, ченгене, свирај!{S} А-а-х!{S} Душа ми гори, душа! — чул |
макне, сада се није могао у дућану ни „черег“ сахата на једноме месту скрасити.</p> <p>Са враћ |
ром, у жагору слетеше око њега и почеше черупати кесе са слаткишима.</p> <p>— Ко је послао? — М |
и отиде на чесму, да наточи воде.{S} А чесме по Београду, у оно време, биле су као нека врста |
и плачући а он сав изгребан, вратили са чесме кућама.{S} Али се ни после тога не остављаху на м |
а обрамице своје судове и растају се од чесме, тек кад и сами увиде да су се и сувише дуго зама |
је данас или јуче чуо.{S} Лепе, турске чесме, озидане од тесаног камена, са две и три луле, из |
ни тонови сетне арије.{S} Тихи жубор из чесме, на којој је онога дана квасио врелу главу, жубор |
њихова прстена.{S} Све махале око Сака-чесме, где се налазила лепа удовичина кућица са хладови |
{S} А рано јутром и око сунчева смираја чесменски зид и не види се од гомиле прислоњених обрами |
бре?</p> <p>— Ето ти, газда, шта се на чесми прича.{S} Кад чучнух, да захитим воду, а она ми к |
ј махали причало, и како се сав свет на чесми смејао и дирао га за оно.{S} Јанићију је тада пре |
ћана, узе Јанићије Бик крчаг и отиде на чесму, да наточи воде.{S} А чесме по Београду, у оно вр |
други, грабио је, да што раније дође на чесму, како би што дуже на <pb n="37" /> њој остао.{S} |
ме дочекаш како приличи једној хаџики: чесна и поштена!{S} Чу ли?</p> <p>— Чујем, — одговара Л |
брините за то!{S} Ви само да му чувате чест и да знате, да една паметна и честита жена нема за |
а се он држи само њега <pb n="168" /> и чест му чува, а он ће знати, кад буде време, како да га |
: „Шта тражиш ти овде?“</p> <p>— Тражим чест!{S} Шта је ово? — запита раздражено фудул-Стаменка |
ао провући на површину из онога густога честара хаџијске браде.</p> <p>— Знаш ли ко је дошао? — |
? — прогунђа јој мати, коју мешкољење и чести уздаси кћерини тргоше иза сна.</p> <p>— Боцкају м |
вјерна супружница мајстор-Дише обућара, честију и љубовју озаривши јего ранше уцвјељену душу, а |
е слушаху, него једнако капаху — ако си честит, онда нека је просто, што си ме уцвелио.{S} Ти и |
саву; али зар ћеш ти...</p> <p>— Ако си честит човек — рече Маца утирући полако сузе, које је н |
поштени људи.{S} Знала сам ја, да си ти честит и да онако мора бити, како ти кажеш.{S} Нека ти |
рао за свога устабашу.{S} Све што један честит, заслужан мајстор и имућан газда може постићи, т |
обасули га свима похвалама, што је тако честит и одан своме мајстору; а Диша му, шта више, поса |
деш од нас?{S} Нана и синоћ каже Диши: „Честит је момак, Јанићије; он ће ти кућу и радњу чувати |
та је био сигуран, то је, да је девојка честита и за цело му не би довела у кућу новога Ламбру; |
ка, каква се лако не налази, и да једна честита и послушна девојка неће никада погазити вољу св |
вате чест и да знате, да една паметна и честита жена нема засто да плаче за мужа.</p> <p>Неколи |
, лисца, и да она, као свака неутешна и честита удовица, јадикује за ненакнадним губитком.</p> |
чинило му се као да га сваки познаје и честита му на тако красном успеху, што га је јуче на „г |
о описивати све дужности, које она, као честита жена, треба да испуњава.{S} Говорио је, како му |
оликих девојачких очију.</p> <p>— Е, па честитај Лепосави!{S} То ће ти бити, ако Бог да, мајсто |
ма састане, од стида, да му на улици не честитају; а ако га ко на улици и заустави, он се брзо |
Другарице Лепосавине сјатише се, да јој честитају, а Лепосава их је са златном огрлицом и дукат |
ну, нашла <pb n="45" /> фудул-Стаменка, честитала му и „као сестра“ саветовала, да што пре сврш |
ати!</p> <p>Диша је већ у велике примао честитања по раним ћепенцима.</p> <p>— Тако те хоћу: да |
и љубити кира-Анастасију, и радосно јој честитати, што ће једном на ново скућити кућу и стећи с |
срету попљувати, кума-Думиница и остале честите жене заобилазиће око ње са погледом на страну, |
кад није понизна мужу, не заслужује име честите жене.{S} То је бар јасно: ако је човек псето, ж |
даље самује, а да ипак очува добро име честите удовице.{S} Знала је она врло добро, шта су све |
p>Ах!{S} Старо, честито време!{S} Стари честити људи!{S} Како нам и ваши, давно запуштени гробо |
оскудно!“</l> </quote> <p>Ах!{S} Старо, честито време!{S} Стари честити људи!{S} Како нам и ваш |
ни хамајлију нероткиња, роди одмах дете честито и благословено.{S} Ама, што ће њему, он има дец |
ворни памук није, тако рећи, ни згрејао честито у Лепосавиним недрима, а пуница је већ од ћерке |
p>— Како: шта? — Ми на вас као на едног честитог мајстора сас леб, а ви на нас сас поган! — Зас |
злочин; а то би била клевета на једног честитог грађанина, који је свој непорочни живот освешт |
— такви рукави!{S} Тако што не приличи честитој жени!</p> <p>— Па шта да радим за име света?! |
вели, да тај „памјатник“ подиже својој „честитој“ жени, у нади, да ће се тиме спасти љуте гриже |
пе, мајстор-Дишо!{S} Таман како приличи честитоме човеку.{S} Шта је то изнети на глас једно ваљ |
а-Атанасија удаје.{S} Грчка чаршија је %честитпла кир-Диши, па ако је, не тек гдекоји, но многи |
е са срећом; бар сад знаш, да ћеш имати честиту домаћицу.</p> <p>И тетка Маца узе мајстор-Дишу |
а, паметног и угледног човека, да једну честиту кућу на глас износи.</p> <p>Лепосави се све виш |
l>„Сопутници, у жизни плачевној,</l> <l>Честној жени сеј памјатник движе:</l> <l>Хаџи-Диша, у н |
а, прибравши сву пажњу око куће и деце, често није имала кад, да се подаје материнскоме болу.{S |
ву кутију, и у цркви, на служби Божјој, често је вадио иза појаса и пљувао у њу, тако да је сва |
е, да су једно другоме вазда пакостили; често би се пута, она рашчупаних коса и плачући а он са |
а себе, у себи помислио) <pb n="139" /> често заустављао своје погледе, баш му се свиђало.{S} И |
о коју главу шећера или трубу платна, а често и по неколико аршина свилене материје или нове но |
зненада би је дохватио шаком, те је она често више од њега примала, него ли што га је задужила. |
з мутвака.</p> <p>Ма да је мајстор Диша често мислио на кућу и Лепосаву, ипак га је брига више |
ио кафом? —</p> <p>Тако је мајстор Диша често објашњавао своје назоре кир-Ламбри и другим грчко |
девојчица толико прегонила и од кога је често плачући бежала.{S} Дође јој жао, па га поче тако |
у продаји поверенога му еспапа, него је често тај еспап протурао са више користи, него ли и сам |
арице Лепосавине такође су је обилазиле често; а тада у кући и башти било је врло живо и весело |
е знати само куда се степао! — љутио се често код тетка-Маце.</p> <p>— Море, зете, не брини!{S} |
им, што се на пролетној жези сасушило и често неким интимним задахом запахњивало.</p> <p>Међути |
често певала и у мутваку, а Јанићије би често, помажући јој, код последње строфе пао у неко сев |
, мајстор Диша и сам поче увиђати, како често ни труни истине нема у ономе што свет говори.{S} |
то си је лањског Божића обилазила онако често.</p> <p>— Буди Бог с нама, жене! — узвикну тетка |
доба је поникла и она крилата реч, тако често изговарана у староме Београду за оне људе који су |
ћије је осећао, да та рука, што га тако често лупа по леђима, чини то из нарочите милости, па с |
м широком шаком, од које су му уши тако често бридиле, и кира-Анастасија са оним престрављеним |
> </quote> <p>Ту песму је Лепосава врло често певала и у мутваку, а Јанићије би често, помажући |
тити.</p> <p>Таква су размишљавања врло често занимала мајстор-Дишу, и кад год би га онако обол |
авом на само састане.{S} Навлаш је врло често излазио иза мутвака на цепаник, надајући се, да ћ |
нешто: јео је његов хлеб, до душе врло често зачињен шамарима, али опет хлеб; јер газда-Диша, |
радио, не зачикује мимопролазеће и врло често устаје са троножице, тркне некуда, па се тек посл |
једну важну промену.{S} Мајстор-Дишино често одлажење тетка-Маци, коју је после свега овога см |
ни прстен са пуцетом као орах, да би му често кожу раскрвавио.{S} А за све то коме би се потужи |
писма на хрпате губила или је пошиљалац често пута на неколико дана пре свога писма стизао на а |
ад опет наспело?</p> <p>— Има рукава од честог платна!{S} Што да сваки види голе руке?{S} То је |
ме памуку, у коме је лежао.</p> <p>И од честога понављања ове историје о чудотворном памуку хаџ |
ртија, умашћених и слепљених од зноја и честога пипања руком.{S} Испосник је са нарочитом озбиљ |
ући, да се нађеш тетка-Маци на помоћи и четворе очи да отвориш на све... разумеш ли, на све.</p |
ишти од промуклости; а и кир-Диша, кога четворица држаху за руке, покуша да се отме; па, кад ос |
, ти да гу одведеш у ђердек и тамо овај четврти запис да спустиш у чашку ракије, па половину да |
: где има много среће, несрећа дође.{S} Четвртога дана устаде Лепосава, али, истрошена од толик |
ао.</p> <p>Више није могао издржати.{S} Четвртога дана одлучи да оде тамо, па макар га од туда |
но казао да ће га из пушке убити.{S} Но четвртога дана доби писмо, Ламбре му јавља да је отишао |
то и ја тако; донела сам Лепосаву тек у четвртој години.{S} А колико је њих жена, што по десет |
ри хиљади и пет стотине гроси.</p> <p>— Четири хиљаде!</p> <p>— Елем, ви тразите осте 500 гроси |
т стотина?</p> <p>— Шта кажеш?</p> <p>— Четири стотине педесет! — одговори Диша, коме се и ово |
им из еснафска каса пет стотин гроси за четири године без фајду.</p> <p>Мајстор-Диша је био пот |
, одмота је и метну пред светога човека четири гроша; поздрави га, а дервиш, коме је онај млађи |
ваку, преставила џезву с кафом, метнула четири ратлокума на саханчић, а у шарену чашу хладне во |
а тужнога спровода, пронеше га носилима четири хамала и закопаше ван христијанскога гробља.</p> |
и да су равнодушне.{S} Шта више, за она четири дана, кад није долазио, Лепосава је била врло за |
</p> <p>Жена спусти пред ноге дервишеве четири „карантина“<ref target="#SRP19061_N3" /> и сва с |
пожртвовања.{S} Једном речи, између ове четири душе постигнута је права хармонија и њихов живот |
сазнаду за туђу тајну, па да је, на све четири стране, разнесу.{S} Напротив, она је била од оно |
на носи четири хиљаде...</p> <p>— Не је четири, џанум!{S} Три хиљади и пет стотине гроси.</p> < |
ија и лепша; чинило му се, да је до пре четири дана била тек као једва растворен пупољак, а сад |
адас зенско свет на улица?{S} Поједосте четири хиљада гроси па искате и да убијете кира-Мана.</ |
о би се сва грчка чаршија за двадесет и четири сахата иселила у Јеладу.</p> <p>Измоштен душевни |
е поред свога госта.</p> <p>— Педесет и четири.</p> <pb n="12" /> <p>— У здравје да нанижеш ошт |
руку у којој су бројанице са педесет и четири зрна, као дренак дугуљаста и крупна ћилибара.</p |
, кир-Ламбре, много бре, оште педесет и четири!</p> <p>— Неје много за едно мудра и уважена гла |
p>— У здравје да нанижеш оште педесет и четири! — одговори Ламбре весело и даде знак својој дом |
ни, да сам баш од тебе чуо, да она носи четири хиљаде...</p> <p>— Не је четири, џанум!{S} Три х |
очекаш са пешкешом, а ја да ти сада дам четири записа.{S} И то овако да радиш.{S} У ноћ, кад бу |
апис метну у недра, носила га под пасом четири месеца и — то јој поможе.{S} Сада кир-Дума има с |
рија је била толико широка, да је могао четири пута око себе обмотати, а цеванице његове тако т |
ћи.{S} Изненадило га је, како се за ово четири дана изменила.{S} Стала много зрелија и лепша; ч |
брачуна, што их је кир-Дума имао између четири ока са покојником, уцвељеној удовици, поред крат |
ји је још једнако уздисао за изгубљених четири хиљаде гроша.</p> <p>Али оно, за чиме је Диша на |
стука неке хартијице, изабра између њих четири записа, па их пружи кир-Диши.</p> <p>— Колико ко |
ија поче приповедати, како је Спаситеља четрдесет дана искушавао ђаво на гори, али Спаситељ је |
, што их хаџи-Зосим украде, и са двеста четрдесет, датих пустињаку за чудотворни памук, а уза с |
обзира на устабашко достојанство и оне четрдесет и три године, које су га иза разапете антериј |
упио за Лепосаву мало, и то за двеста и четрдесет гроша, море; а Маца и Лепосава слушали су и о |
јпосле не састадоше на цени од двеста и четрдесет гроша.{S} Свети човек узе памука, начини од њ |
, те тако, после првога наступа и после четрдесетнице, сав онај први бол стопи се у једну благу |
скушење савладало и отишао пре Ускрса и Четрдесетнице, тај не може да буде хаџија.{S} А то је в |
.. пре, кад оно... — муца Бик збуњено и чеше се за врат.</p> <p>— А, ту ли те сврби, магаре! — |
жижало озго, а над земљом, нарочито око чешме, где је било увек по мало блата, игрукала је пров |
ој земљи на своју удобну кућу код Чукур-чешме, са широком настрешницом и хладовитим доксатом, д |
а Лепосавом оде на чешму по воду.{S} На чешми је затекао млађега шегрта мајстор-Дишинога, те од |
јој као некада, када се с њиме, било на чешми или у махали, буд за што покавжила и побила.</p> |
асушило од унутарње ватре, приђе једној чешми, напи се воде, подметну главу под лулу, из које ј |
је, помете мутвак и са Лепосавом оде на чешму по воду.{S} На чешми је затекао млађега шегрта ма |
ти не падаше да потражи узрока, ипак је чешће размишљао о своме калфи, који му је у свему био д |
, кроза све то расположење, Лепосава се чешће пута усред ове вреве међу пријатељицама осећала у |
егртима наредио, да пази на радњу и што чешће у дану тркне до куће, те да се кира-Анастасији на |
во изгледао на капиџик, или би Лепосаву чешће одашиљао чак до другога сокачета, да пресретне ма |
на доксат, узео слатко и воду и запалио чибук, па сада задовољно брекће и ужива у хладовитом зе |
-Ламбри и кир-Думи донео је два дугачка чибука, поткићена разнобојним мерџанима и по једну лепу |
лише гости фењере, окачише их о крајеве чибука, што им је Диша даровао, и тако светлећи пред со |
еограда испратило мајстор-Дишу до лађе, чија су једрила била већ уздигнута <pb n="181" /> и спр |
мевка.</p> <p>Па и име кира-Анастасије, чија му је слика у души до ове заклетве нагризала срце, |
и тужно се загледа у вити месечев срп, чија блага светлост обасјаваше његово суморно лице и он |
вника.</p> <p>— Кога ви да закољите?{S} Чија јабучица да изедете <pb n="112" /> ? — поче сада о |
.</p> <p>— Е, кој вам па за то смета? — Чија жена <pb n="44" /> онога и пари.{S} Жена је како е |
рочни живот освештао још и хаџилуком, и чија је молитва најзад успела, да га друга жена, на сед |
квог му драго шума, осем онога шандуда, чије се густо грање над самим кровом наднело, а који је |
постала средиште свих комшијских жена, чије кћери беху већ стасале за удају, те се могаху дотл |
икада биле без два три човека или жене, чије се већ давно напуњене тестије под лулама преливају |
ала, кад год би навратио до тетке Маце, чије је разговоре и савете тако радо слушао.</p> <p>— С |
љену, њему стаде жао ове лепе грешнице, чије очи, заливене сузама и очајањем, изгледаху ипак та |
ико врабаца џакало је на једној дафини, чије се гране повиле преко авлијскога зида; ласте су ст |
нећеш да пазариш? — запита свети човек, чије очи набрекнуше и закрвавише од раздражености.</p> |
>Раздрљених груди и голих руку, дервиш, чије је лице све у браду зарасло и под високом купастом |
— Куда?</p> <p>— Па у сватове.</p> <p>— Чије сватове? — запита изненађена Лепосава и пламен јој |
е, али ипак не одговори ништа ташти, на чије се разлоге већ у велике навикао да их прима и — сн |
врати дреје.{S} Јанићије им није казао чије су дреје; али лепо су чули како је плакала и молил |
сим још једном погледа на камилу, у врх чије грбе сеђаше широка и темељита прилика мајстор-Диши |
роз недељу дана — одговори Јанићије, на чијем се лицу видело јасно, како га је ова новост изнен |
тешким срцем одби од ћепенка и хлебова, чији је мирис тако дражио његов изгладнели стомак.</p> |
</hi> ове тужне домаће историје човека, чији су се идеали стопили у једну сврху, да се ороди са |
ајстор-Диши.{S} Па и овај Јанићије Бик, чији снажни врат и пространа плећа одаваху силу младост |
једну малену, таман као ћелија, собицу, чији зидови беху као у каквој трговини прекривени много |
, него је била уважавана и од оних жена чији живот беше посвећен у свему своме мужу, кући и дец |
зложити ни верношћу наспрам свога газде чији је хлебац јео, ни страхом да ће га когод проказати |
ху друштвеноме животу што и со хлебу, и чијим трговачким фирмама не могаху одолети ни време ни |
ни за живу главу рећи пред кир-Ламбром, чију је вољу увек сматрала не друкчије већ као наредбу, |
угога села разлеже.</p> <p>А хаџи-Дишу, чију достојну успомену чупамо из заборава, ако ни за шт |
ћ изабрао: газда Николу, мумџију (онога чију је кћер испросио за свога унука топал-Стојан, па с |
изгледао као пркосна претња, као да га чика да је се дотакне, ако сме.</p> <p>— Еле, муж на пу |
} Запита је Јанићије.</p> <p>— Је ли ту чика-Диша?</p> <p>— Шта ће ти? —</p> <p>— Зини, да ти к |
рај кир-Думинога дућана.{S} А кир-Дума, чим би га угледао, повукао би се дубље у радњу и од туд |
ницу и истрча на улицу.{S} Но кир-Дума, чим га угледа, замаче са сведоцима за први угао, лармај |
о боље промозгају и удесе, а кира-Мана, чим их отпрати очима, штуче кроз суседне капиџике и баш |
p>— Даћете јој ове „апове“, да прогута, чим се освести! — рече хећим строго и даде Маци неколик |
расхлађивао његове снажне груди, које, чим Маца и Лепосава уђоше у кућу и заклопише врата, рас |
а и јекну) њему ћу да пребијем цволике, чим га угледам.</p> <p>Са овом последњом одлуком, која |
но сплео и у страху од могућне несреће, чим би му се дало, побегао би у дућан, само да би избег |
го осећање, које је неосетно обујимаше, чим кајик ишчезну за оне аде и изгуби се испред очију.{ |
, која ће га, можда још данас, постићи, чим се у чаршији сазна за неверство, које је своме прис |
и тако грлатим, да су својим терцетом, чим се промолише на свет, расплашили јато домаћих гушчи |
све како се <pb n="83" /> беше осилио, чим ти оде!{S} Неће да слуша; а ако, што и послуша, то |
из куће, јер ће јој она доћи на посело, чим припека мало ублажи.</p> <p>А дан је био врло врео, |
ету длаку, не би имала шта замерити.{S} Чим је видио кир-Ламбру, како се упутио кући његовог ма |
цу и како се час по час осмешкује.{S} А чим мајстор Диша одмахну руком и изиђе из дућана, Јанић |
шале, оно о чему је цео век сањала и за чим је кришом чезнула, сад јој се самој нуди!</p> <p>— |
трупа и рамена и само са ногама.{S} Па чим се родило, оно се, буди Бог с нама, истргло из руку |
е поноћи, дошао кући пијан као земља, и чим је натрапао на своју жену, која је скочила из посте |
сваки час јавља, како је Лепосави, а он чим је испратио мајстора на улицу, врати се болесници, |
како се до њега може доћи, па ни то, с чим ће доћи дотле, он је ипак био науман да то изврши, |
о уверење његово.{S} У самој ствари то, чиме је кир-Дума кроз пријатељске савете претио, могло |
четири хиљаде гроша.</p> <p>Али оно, за чиме је Диша највише жудео, — <pb n="131" /> потомство |
о никакво извијање, а још мање да ће ма чиме другим ублажити своју судбину.{S} Она му не одгово |
ео никада да се толико расположи или ма чиме одушеви, што би га из граница обичнога душевног кр |
толико му би више жао, што нема, ма шта чиме би јој могао наградити доброту.{S} Детињска машта |
равице опере руке и да се за покој душе чиме заложи.{S} Совра је била пуна; Маца није жалила, о |
га дочекивали сумњивим осмехом или тако чиме, што га је уверавало да је много лакше уверити све |
рука, што га тако често лупа по леђима, чини то из нарочите милости, па се увек тако намештао л |
чинило као да их Грк пева.</p> <p>Али, чини ми се, та своја погрчена чувства никада боље и леп |
а му <pb n="88" /> душу, па једва дише; чини му се да ће га угушити, а цела снага на њему трепт |
.</p> <p>— Јесте, моје; ама мени се све чини, да сам баш од тебе чуо, да она носи четири хиљаде |
е, када му је цео свет говорио да то не чини?{S} А да му кажем, па да ме, као у сватовима, опет |
шапута. — И он долазио... сад шта да се чини?</p> <p>Мислио је испрекидано и тупо гледао у она |
у полицу, па се извила леђима, да ти се чини, сад ће се у струку сломити.{S} А дебели курјук пл |
је врат и полети, мукне тако, да вам се чини то бик муче.</p> <p>Кир-Ламбре и сви остали одушев |
кров, а дете да умијеш и запојиш из те чиније оном водом, три пута. — Тако да радиш, снахо, па |
адох, да метнеш пред зору у нову зелену чинију; пре зоре да захватиш воде са три извора; а кад |
оји је жељно за то време погледао у ону чинију пуну пилава и овновска меса, што се поврх пилава |
дана постао као зла коб.{S} Митила га, чинила му све угодности, које може једна добра душа да |
у преливало преко црне иконе у углу.{S} Чинила је све, само да не мисли на оно најстрашније.{S} |
и скраси.{S} Од свих му се најподеснија чинила та, да некако кир-Дума измири Анастасију са Дишо |
зебла баш од Јанићија.{S} И ако је све чинила, да га умекша и задобије, да ћути, она се бојала |
запитала.</p> <p>Да ли је Лепосава ово чинила инстиктивно, или са свесном намером да га намучи |
е целе ове бујице која га је заошијала, чинило <pb n="106" /> да ту жену није никада толико вол |
се Јанићије махао око њезиних унучића, чинило јој се, као да види и своју Лепосаву.</p> <p>Али |
и, да је баш данас нарочито расположен, чинило му се као да га сваки познаје и честита му на та |
о тренути од неког немилог предосећања; чинило му се, ако одмах не крене на пут, да ће умрети о |
менила.{S} Стала много зрелија и лепша; чинило му се, да је до пре четири дана била тек као јед |
е нарочито хтео да га позове у сватове; чинило му се да би га појава овога простака понизила у |
оним, што је онако несвесно учинио.{S} Чинило му се, кад га је она ударила, да га је захватила |
удима стезаше.{S} По свему овоме њој се чинило да њезина мати нешто плете за њу и мајстор-Дишу |
ања прелазио у наглу срдитост, па му се чинило, да би сад у стању био да је сву у комадиће раст |
су, те је ишао као по сну.{S} Све му се чинило, као да га је јуче нешто замаштало, те му сада и |
био још у његовим рукама, те тако му се чинило, као да га још нека веза чврсто држи за ону, кој |
ило, да се умеша у ту гомилу, јер му се чинило, да ће му сваки погодити чега ради долази.</p> < |
у све то?{S} И сасвим природно, њему се чинило да Лепосава нарочито тако удешава, да је њој баш |
н изгледа у очима људи.{S} Јер, њему се чинило да ово, што је сада чуо, зна цео свет и да сваки |
дешавао је кроз нос тако, да ти се увек чинило као да их Грк пева.</p> <p>Али, чини ми се, та с |
несе на све стране.{S} Бар њему се тако чинило, јер, враћајући се у дућан замишљен и тешко расп |
ешна уста на то, целивати такву светињу чинило му се исто што и целивати руку Спаситељеву.</p> |
што је тако урадио.</p> <p>— Шта сад да чиним?{S} Овде ми више нема места.{S} Казаће тетка-Маци |
ило, да му каже то?</p> <p>— Толики пут чиним због тебе: хоћу да будеш мати; а мајци требаше ли |
који се око ћепенака тамо и амо муваше, чинио се мајстор-Диши, да је баш данас нарочито располо |
а се џезва пристави, што је, у осталом, чинио он само према угледним људима грчке народности.</ |
ије имала деце; и шта све није кир-Дума чинио, само да до једнога наследника дође, па ништа.{S} |
ла иза кумових леђа.</p> <p>Јанићије је чинио све, да до краја увери себе о својој братској љуб |
ићијев врат.{S} Али то, у осталом, није чинио он из мржње према своме шегрту, већ из виших педа |
о да се покаже као прави брат, он је то чинио са пуно пожртвовања.{S} Једном речи, између ове ч |
оље и лепше није истицао, као што је то чинио, кад се у цркви појави београдски митрополит, Ант |
у једру и свежу девојку, он је ипак то чинио из једног невиног уживања, пошто му је укус био ј |
е уцвелио.{S} Ти и сам знаш шта ти ваља чинити.</p> <p>— Ако ти хоћеш... рече полугласно Диша, |
— На све, мајсторе!{S} То да знаш да ћу чинити као себи.</p> <p>Сутра дан је пола Београда испр |
еко света; вратићу се.{S} Него онако да чиниш, знаш?</p> <p>— Знам! — одговори Лепосава и стаде |
а и да мене запиташ.{S} Гледам само шта чиниш и како мучиш ону јадницу, и она толико исто пати, |
на!“</p> <p>— Него ти, синко мој, да не чиниш тога, кад ниси крив! — храбрила га је тетка Маца. |
пије?</p> <p>— Морам.</p> <p>— То да не чиниш.</p> <p>— Ама, куда ћу овде?{S} Зар у овој чаршиј |
ји да почнем из нова?</p> <p>— То да не чиниш; боље нека она иде у свет; боље на њену главу сра |
анићије — Газда на путу а ти, ето, како чиниш!</p> <p>Анастасија очевидно ништа није чула шта ј |
у пут.</p> <p>— Нећу да те пустим; грех чиниш, своју рођену децу убијаш.{S} Хоћу да попустим, ш |
венути и потајно довлачити у кућу неке чињарице, које су јој редовно у њезину душу увлачиле су |
метне, али Јанићије, који до овога часа чињаше све, само да се одбрани од тешке слутње, од једн |
S} Али, како који дан више, Јанићију се чињаше, како га све већма потискује онај терет, што му |
ој мајсторици.{S} Лепосава је дочекала „чираке“ као права устабашиница, али, кад се са Јанићије |
ша је, од времена на време, слао своје „чираке“, да се нађу тетка-Маци у послу, а он је седео у |
стор и мајсторица.</p> <p>Сутра дан сви чираци са Јанићијем морали су отићи, да пољубе руку сво |
устаде са постеље у дућану, где је са „чирацима“ спавао, изиђе у авлију, седе на један трупац |
{S} Као права газдарица опходила се са „чирацима“ у мутваку час строго а час благо, како је кад |
ега не би ни од куда.{S} Послао је два „чирачета“, да га траже, али, када се ови вратише и јави |
а Лепосава, по обичају, пре мајке и са „чирачетом“ наложила ватру у мутваку, преставила џезву с |
у одолети ни време ни оне нове фирме са чистим српским именима.{S} Кир-Бенџо, Ламбре, Данга, Џа |
/p> <p>Кад изиђоше из последње улице на чистину, где су јеврејске баште и где је, пре седам год |
не сурва у провале, па таман изашао на чистину и подвикнуо: „Боже помози!“ — а оно на равном и |
ни зраци одблескују о калаисано посуђе, чисто се забезекну, кад угледа у својој авлији ове две |
едње три године, приметно увела, па се, чисто за неколико недеља, још више издужила, озари се, |
иша, шта се све о њему прича и разноси, чисто се зграну.{S} Очи му се приковаше, па ни да макну |
би, кир-Ламбре?{S} Да се нисте убили? — чисто врисну фудул-Стаменка неким љубазним гласом, који |
вим друкчији; толико се изопачио, да га чисто не познајем.</p> <p>— Не знам — одговори Маца — И |
рђаво провео, дохватила га сада, па га чисто гура напред кроз тесну и кривудаву улицу.{S} Није |
о болећивим гласом, да Јанићије од тога чисто задрхта.{S} Овако му је исто рекла и онда, када ј |
зазвало.{S} И зато га је пуница гледала чисто зачуђена овом екстазом, у коју је хаџи-Диша улете |
кога хора, играју.</p> <p>Ламбре и Дума чисто помахнитали, заборавили на уважење, па први у кол |
цији.</p> <p>О томе су били оба кума на чисто; али, тамо овамо, не оста им друге, него да свој |
од би помислио да је са овим питањем на чисто и кад год је она слика кира-Анастасије заједно са |
е као од брега одваљене.{S} Није био на чисто, да ли да их воли или мрзи, што су Лепосаву у гро |
Бог с нама, жене! — узвикну тетка Маца чисто запањено — још ћете ме обедити, да сам јој нешто |
атекао га је у дућану кир-Дума.{S} Диша чисто претрну, кад угледа танку и мало повијену фигуру |
ек онако буде како се то њој свиди, сад чисто није могла да позна свога супруга.{S} Он се није |
врхунцу радости и узбуђења, те му дође чисто као нека душевна потреба, да бар пред зидовима и |
па се увек тако намештао леђима, да је чисто нукао, само да продужи што је започела.</p> <p>Је |
ави.{S} Сав мајстор Диша изгледао му је чисто као претучен; једва се вукао и стењао, а са лица |
види да се нешто страшно десило, па се чисто смрзао, држи прстен у руци, премеће га и загледа |
севале живље него ли до сада; момци се чисто забезекнуше, кад га угледаше онако узрујана.{S} У |
ат, али лице му некако смагло, а очи се чисто угасиле и упале у главу.{S} Па онда, он, који је |
Мацину лицу једну велику збиљу, њему се чисто стужи од неке необјашњиве слутње.</p> <p>— Седи, |
ре, коме беше нешто тугаљиво око срца и чисто криво, што се залетео у прводаџисање. — Ако вам н |
ати.{S} Јанићије је гледаше нетремице и чисто му лакну, кад виде да јој на челу <pb n="155" /> |
Диша га погледа разрогаченим погледом и чисто чудећи се, како то да му један шегрт одговара.</p |
екати.{S} Очи су му севале грозничаво и чисто набрекле.</p> <p>— Сува кучка, бре!{S} Ели ћеш ми |
лази радњу и кира-Ману.</p> <p>Кир-Думи чисто лакну, кад из писма сазнаде, да му је пријатељ жи |
ужу тако дрско и изазивачки, да се овај чисто забезекнуо пред тим изразом.</p> <p>— Срамиш се о |
ила и што се мајстор Диша с њоме растао чисто тужан и плачан, што не може још који часак остати |
уги резултат.{S} Обојица се у томе часу чисто преобразише.{S} Ламбре поче да се отима и пишти о |
Ето, шта... одговори Лепосава кроз плач чисто прекорно и исприча цео догађај између ње и Канчет |
па је прве године обећавао Богу пет ока чистога воска, и сваке је године повишавао обећање, док |
одговара комшија, а на лицу му се јасно чита, како ни он не верује што мајстор Диша тврди.</p> |
="32" /> <p>Јутро необично пријатно.{S} Читав низ разапетих ћепенака кроз криву и тесну улицу н |
г јутра, срчући кафу, у мало не прогута читав <hi>чичак</hi>, који је кира-Мана у кафу спустила |
<p>Кир-Дишина домаћа невоља учинила је читав преврат у његовим погледима.{S} Колико је патио о |
ло.</p> <p>Међутим, код кир-Думе био је читав породични савет.{S} Думиница је тешила кира-Ману, |
е?</p> <p>— Море, одвали човече, док си читав! — узвикну Јанићије, и како му прекипе, отисну од |
, зашто си потегао толики пут; донео си читав берићет у кућу! — утишавала је Маца усплахирена з |
плате; доста је што овима бадава вучем читав пртљаг.</p> <p>У квартиру мајстор Диша је имао јо |
Маци у свему око болеснице, држао је по читав сат њезину врелу руку у својој руци и са запетом |
оложење за ово кратко време створиле су читав пустош; у души су му лежале развалине од свију ми |
ће и обиђе децу.{S} Тамо би преседео по читаве сате, гледао их све троје, онако снажне као од б |
и им лако било да од те трунчице замесе читаво брдо препреке, преко које мајстор Диша не би мог |
кир-Ламбре, кад за својим леђима угледа читаву гомилу света.</p> <p>— Ела, изедите, ако смете!{ |
тка-Мацинога извуку згодан материјал за читаву историју, која ће се за дан два развити.</p> <p> |
ст дође до последњега уха, развије се у читаву приповетку.</p> <p>Сирота Лепосава, која је у це |
а собом оставио. — Покаткад му се усред читане молитве причуо потмуо звук, који јако опомињаше |
ераној кожи стршили, човек, иоле вешт у читању хијероглифа и старих шилтова, досећа се, да је о |
хо, продрмусао га ваљано, па му је онда читао и претио на све начине.</p> <p>— Чапкуне, да би ч |
рчући кафу, у мало не прогута читав <hi>чичак</hi>, који је кира-Мана у кафу спустила, он сав п |
/l> <l>Кад сватко очевидно знаде</l> <l>Чјем је сердце оскудно!“</l> </quote> <p>Ах!{S} Старо, |
/l> <l>Кад сватко очевидно знаде</l> <l>Чјем је сердце оскудно!“</l> </quote> <p>Ту песму је Ле |
дам недеља више учинио.</p> <p>— Још се чкембе једно није ни окотило, а гледај ти, колико ме ко |
е Ламбре, зашто ме даде на оно кавурско чкембе, да ми очи испије, младост отрује!</p> <p>Кир-Ла |
м кафаном угледа како из једнога фењера чкиљи слаби пламичак лојанице, и нешто неодређено поче |
ћама сматрати као глас ма кога важнијег члана фамилије.{S} Једном речи она је била: „тетка“, ми |
тај недостатак покривала је антерија до чланака и кратко подшишани бркови, који, широком лицу и |
чаршији подигне углед као равноправноме члану грчке насеобине.{S} Да тога није било, Бог зна би |
о су са њушке на одераној кожи стршили, човек, иоле вешт у читању хијероглифа и старих шилтова, |
а макар никада и не добио деце.{S} Али: човек каже, а Бог располаже.{S} Диша се спремао за повр |
а.— Никада!</p> <p>— Долазила.{S} Вели: човек чека...</p> <p>— Који човек?</p> <p>— А знам ли г |
и. — Засто плачете?{S} Догодило се, де; човек је, мушко је.{S} Ама он се теби опет мора вратити |
ар удовац, али пуштеник — е, не иде!{S} Човек са једном историјом, која је до скора изазивала с |
чаршији и дућану остао је онакав исти — човек од рачуна.{S} Ниједна пара, коју му је судбина на |
ор Диша се толико изменио у кући, да га човек не би познао.{S} Разуме се, да се Лепосава одупрл |
мо ли једно тренутно задовољство што га човек ужива.{S} Зар то није истина, да баш онда кад чов |
м, тихи, смерни и врло одмерених корака човек, одједаред се изменио и дао на оваку журбу.</p> < |
а би тебе неко питао, када би те онакав човек заискао.</p> <p>— А што она да лаже...</p> <p>— У |
ича, то јој је криво, завиди што онакав човек долази <pb n="134" /> у нашу кућу, а од њезине тр |
к преко њих спољна обућа навуче.{S} Кад човек хоће у собу, изује па прагу обућу, да застирке не |
е — одговори Јанаћије подсмешљиво — кад човек остари, њему није ништа право.</p> <p>— А што је |
{S} Зар то није истина, да баш онда кад човек мисли да је најсрећнији, дође нешто, што му сву с |
му је већ познато било, да се овде може човек погађати до миле воље.{S} Ономад је један хаџија |
о је убрзало ствар; јер ма колико да је човек прав, у очима жена, докле се пазе, он је увек кри |
говорите; знао сам ја да кир-Диса не је човек без памету.{S} Еле, за сто сте јосте вратили прст |
</p> <p>— Зато, што је пцето, што не је човек!{S} Толке године, бре брате, служиш поштено, а он |
естите жене.{S} То је бар јасно: ако је човек псето, жена не сме да буде мачка.</p> <p>Али све |
ко је казала да је Диша псето и да није човек.</p> <p>Страшна новост начинила је од иначе мирно |
здрешивати шамију под брадом — оно није човек, оно је тулум, једно говеђе шкембе!{S} Ох, ох, ка |
ваху у оном пријатном расположењу, које човек осећа, кад зна да тиме Богу угађа.{S} Напротив, о |
годину, а мајстор-Диша је добар газда и човек „тихе нарави“, па, као вели, ако овде раскварим с |
а.{S} Вели: човек чека...</p> <p>— Који човек?</p> <p>— А знам ли га ја који је? — Јанићије каж |
е било са болесном дечицом, а и по који човек, коме ниједна биљара ни гатара није могла наћи ле |
узрујаше се; момци и деца па и гдекоји човек истрча, да види шта је, а на капиџицима од башта |
n="123" /> родена, имам си овде побољи човек, сас кога ћу спацирам!“</p> <p>Тај „побољи човек“ |
с кога ћу спацирам!“</p> <p>Тај „побољи човек“ био је кир-Ламбре, те тако је она сама признала |
ш.{S} Хоћу да попустим, што видим да си човек поштен.</p> <p>И сада наста на ново погађање, док |
е, теби је бар лако; мушко си, газда си човек и свака би девојка пошла у твоје богатство — па, |
аманим оно дивље месо, не можеш постати човек!“</p> <p>Колико му је тетка Маца од овога часа ом |
и од двеста и четрдесет гроша.{S} Свети човек узе памука, начини од њега малу лоптицу, па то уш |
p>И сада настаде дуго ценкање.{S} Свети човек <pb n="198" /> тражаше толико, да је Диша код прв |
ле, ти нећеш да пазариш? — запита свети човек, чије очи набрекнуше и закрвавише од раздраженост |
или какве му драго несреће, да је свети човек морао узети у помоћ још једнога младога дервиша, |
а он је опет нудио толишно, да је свети човек са највећим презирањем, у место њему да одговори, |
ка.</p> <p>Око текије, у којој се свети човек молио Богу и мучио своје тело шибањем, забадањем |
е Диша и пође вратима.</p> <p>Али свети човек, опазивши намеру хаџијину пресече му пут.</p> <p> |
ришћанлуку београдскоме, да је то свети човек, да односи болести и недуге као руком, и само што |
да је на прагу новога живота, да је тај човек, за кога се удаје, налетео на њену удовичку идилу |
.{S} Жена је како едно слушкиња на свој човек, а ти си њен господар. — Пари су твоје.</p> <p>— |
топи у крви.</p> <p>— Кир-Диса је диваљ човек — Србин је, бре; што може да се чека од један див |
е прегле, чаршија је за њима, као један човек, ишла.</p> <p>Али мајстор-Диша, поред свега тога, |
дина: постаће сиромашни крпа, неугледан човек.</p> <p>Оваква перспектива, како ју је кир-Дума ж |
а њега радиле.{S} Па зар то није срећан човек?</p> <p>Маца га је дочекала сама у својој соби.{S |
а га је позвала.</p> <p>— Ако си поштен човек, онда не смеш да оставиш да ме чаршија... поче Ан |
а Турке мрзели.</p> <p>— Море, да је он човек на своме месту, зар би се клонио наших девојака п |
авапи Диша тако молебно и скрушено, као човек који предосећа да му од тога цео живот зависи.</p |
"180" /> Диша одведе жену у собу, и као човек који полази на тако далек пут, поче да је саветуј |
рати.{S} Диша је и њима обећао, али као човек од рачуна одлучио је, да за свој новац не купује |
ећ сасвим друкчије.{S} Јанићије је зрео човек; има већ и мали капитал од толикогодишњег непримљ |
ој штићеници.</p> <p>Но кир-Дума је био човек од оних разложитих људи, који је ствари одмеравао |
ion" /> <p>Мајстор Диша је у истини био човек срећне звезде.{S} Чему год се није надао, оно је |
се, као и он, ожени Гркињом.</p> <p>Но човек једно мисли, а судбина друго ради.{S} Мајстор Диш |
онда, када му се најмање нада, као оно човек, који је пролазио кроз најгушће шуме и гудуре, об |
Бенџина удовица, па да постанете сретно човек; а ви, ето каква страмота на грцко образ метнусте |
а друго ми, богоугодниче.{S} Ти си свет човек, па што ти требају толике паре?{S} Не једеш ни ко |
тако пријатно, тако слатко, да би и сит човек огладнео посматрајући оно задовољство, које се ко |
ли зар ћеш ти...</p> <p>— Ако си честит човек — рече Маца утирући полако сузе, које је не слуша |
еду, јави.</p> <p>— Мајстор Диша је наш човек, право Грекос.{S} Јазук, сто га не роди грцко мај |
а си изучио занат и на путу да постанеш човек, хоћеш у село?{S} Шта ћеш, бре, тамо?{S} Кога има |
год толико спечалити, да постанем газда-човек.{S} Што да ме гледа?</p> <p>Ово тачно размишљање |
е крупне грашке зноја, што би за здрава човека било много и на највећој летњој припеци, а камо |
а!{S} И она ороспија да превари таквога човека!{S} Море, да сам ја нешто у власти, ја бих њој.. |
шу, сад би се зачудили, шта би од овога човека.{S} Истина, он је још онако био пун и трбушат, а |
који је на свакоме месту и код свакога човека, са којим би се састали, истицао богоугодне врли |
парастосу не беше у чаршији ни једнога човека у антерији од ћитајке, који није дошао у цркву, |
ачине гледела је, да стиша преплашенога човека.{S} Износила му је примере из своје „праксе“, гд |
појасом, одмота је и метну пред светога човека четири гроша; поздрави га, а дервиш, коме је она |
екој својој ствари запита нешто светога човека, па замоли хаџи-Дишу, да га код куће сачека, и в |
, кучка; шта уради од онаква два красна човека!</p> <p>— Е, тако ти је то кад људи не гледају ш |
екада.</p> <p>— Камо ти сада тако јаког човека, као што беше мој покојник?{S} Једаред, баш посл |
било лепо од њега, паметног и угледног човека, да једну честиту кућу на глас износи.</p> <p>Ле |
први део</hi> ове тужне домаће историје човека, чији су се идеали стопили у једну сврху, да се |
политички значај.</p> <p>— Одродили сте човека од његова народа, одузели му крсно име, па му са |
адне воде, нису никада биле без два три човека или жене, чије се већ давно напуњене тестије под |
баш дреје кир-Ламбрине?{S} Што да бедим човека?</p> <p>— А моја жена?...</p> <p>— Знаш како је, |
ала га је у неку непријатну забуну, као човека, који је целога века где је год могао штедео, па |
речи, него га поче одмеравати очима као човека, кога ни у шта не рачуна.</p> <p>— Образ да ми п |
Мајстор-Дишу су већ инако сматрали као човека који се од њих одваја и кади Грцима, и то беше, |
овај богоугодни %постуњак виде, на сну човека са ранама на длановима и грудима и он му рече:{S |
срамиш се да те шегрти гледају са туђим човеком у соби.</p> <p>— Шта кажеш? — подвикну Анастаси |
ао је баш на капиџику, како се са неким човеком прашта, — у грчкој чаршији и ћор-Ахметовој кафа |
тако пријатно, као од умора задиханоме човеку, када га благи ветрић заћарлија.</p> <p>Баш у то |
р-Дишо!{S} Таман како приличи честитоме човеку.{S} Шта је то изнети на глас једно ваљано девојч |
и видела и такве ствари, од којих би се човеку дигла коса на глави, само кад о њима слуша.{S} Б |
и ноћ није давао мира. „Море, смири се, човече, једаред!“ вичеш му ти; ама пусто оно срце његов |
ене да клепећете?</p> <p>— Море, одвали човече, док си читав! — узвикну Јанићије, и како му пре |
ашто, џанум?</p> <p>— Деце немам, свети човече; желим децу, ама ето већ друга година, а она и н |
nit="subSection" /> <p>Чудна је судбина човечја.{S} Нити зна од чега ће умрети ни од чега оздра |
мени на свога кир-Бенџу она је одиграла чочек-аваси и смејући се загрлила дебели јастук.</p> <p |
у игру играти, те би се и сам почео као чочек извијати и поскакивати.</p> <p>Но он тога није ви |
су зурлаши са улице изводили арију: <hi>чочек аваси</hi> (игра чочека) она уздиже над главом де |
одили арију: <hi>чочек аваси</hi> (игра чочека) она уздиже над главом деф, другом руком удари п |
око на кир-Ламбру, који је сад узео од чочека деф и стао пред невесту и жене около њих, па, до |
е, или одушевљено прате извијање гипких чочека, који према њима, уз пратњу циганских дефова и п |
ред невесту и жене около њих, па, докле чочеци певаху, он је у деф ударао.</p> <p>Од тога часа |
лом тела извијати најпластичније фигуре чочечке игре, која је тако дражесно пристајала свежини |
/p> <pb n="143" /> <p>— Па, синко Дишо, чу ли ти шта се по чаршији говори?</p> <p>Диша обори гл |
личи једној хаџики: чесна и поштена!{S} Чу ли?</p> <p>— Чујем, — одговара Лепосава скромно.</p> |
м, пријатељи! — Деде, да се пољубимо! — чу се Јанићијев глас и пред крчмом наста љубљење, које |
бре?</p> <p>Јанићију се свет обрте, кад чу каквим га именом назва.</p> <p>— Ко је пезевенк-баша |
ира-Анастасији се мало стушти лице, кад чу <pb n="69" /> где је оставио ствари; али опет то јој |
же тако?</p> <p>Кир-Диши се смрачи, кад чу како му шегрт отказује послушност.</p> <p>— А и шта |
овамо, да их дигне?</p> <p>Лепосава кад чу да ће Јанићије у свет, осети колико би јој тешко бил |
ћи се, изгребала га по лицу.</p> <p>Кад чу мајстор Диша, шта се све о њему прича и разноси, чис |
ини сумњиво.</p> <p>Али мајстор Диша не чу ово питање?{S} Пред његовим очима лебдела је само пр |
еде, ороспија једна!</p> <p>Јанићије не чу ништа више.{S} Некакве, час зелене час као ватра све |
есело ћеретање, па кад опази Лепосаву и чу, како се са осталима смеје, очи му се закрвавише а п |
а им даде какав запис или амајлију која чува од урока или какве му драго несреће, да је свети ч |
о је у Витавари био код пустињака, који чува свети чудотворни ексер са крста Спаситељева, у пам |
у за ту суму дао.</p> <p>— А од чега он чува? — запита Зосим.</p> <p>— То је само за жене.{S} К |
и једнога дана остави овце, нека их пас чува, а он, као да га неке мађије вуку, стиште пут Беог |
погодио код једнога газде сељака, да му чува овце само за храну, па је код њега остао све до св |
држи само њега <pb n="168" /> и чест му чува, а он ће знати, кад буде време, како да га награди |
је Јанићија упућивао, како да му радњу чува.</p> <p>— Одрастао си код мене, ја сам те упутио, |
приватан, породички живот и домаћи праг чувао као „свјатаја свјатих“ од нечистих ногу непосвеће |
ј сам леб јео, газда, па сам ти и образ чувао; а ти ме тераш да идем кир-Ламбру, ваљада да ти о |
p> <p>— Шта је, бре? — Како си ми образ чувао?</p> <p>Јанићију се одреши језик.{S} Осетио је да |
маре заједно са газдиним хлебом гутао и чувао их, да их доцније он, кад буде произведен за калф |
м и који је као најдраже благо до данас чувао, носио преко дана за појасом, а када је легао, от |
птила је у оној сунчаној ведрини зелена чуваркућа, што се над надстрешницом безбрижно ухватила. |
ч се не брините за то!{S} Ви само да му чувате чест и да знате, да една паметна и честита жена |
момак, Јанићије; он ће ти кућу и радњу чувати као своју“, а Диша јој вели: „Јесте!“ — Немој, б |
је твој мајстор оставио?{S} Тако ли му чуваше кућу, а бре?</p> <p>Јанићију се свет обрте, кад |
ушајући кад мајстор-Дишиница запева ону чувену песму:</p> <quote> <l>„Зашт’ да прећутим ја овог |
> <p>Али, чини ми се, та своја погрчена чувства никада боље и лепше није истицао, као што је то |
.{S} Хаџи-Диша није могао да се наприча чуда и лепоте, што их је видео у светим местима, а радо |
ор Диша остаде у соби као убијен.{S} Од чуда и ове невидовне беде толико се сплео и збунио, да |
е сад опет снађе! — прекрсти се Диша од чуда, кад опази ову неверицу. — Ама, људи, шта ли сте!{ |
јој је дошло запрепашћено.{S} Она се од чуда само прекрсти и поче се заклињати својим јединчето |
ово би, буди Бог с нама!? — учини и од чуда се прекрсти.</p> <p>— Шта је?... запита Диша, кога |
ове земље, по којој је Спаситељ ходио и чуда творио, да се није усуђивао ни да пљуне на ту земљ |
а колену цигару и поче димити.</p> <p>— Чудан свет! — размишљава мајстор Диша.{S} Шта му још не |
p> <p>— Па, па, па! — учини Ламбре, као чудећи се кир-Думи на таком разговору. — Не сум јој ни |
а погледа разрогаченим погледом и чисто чудећи се, како то да му један шегрт одговара.</p> <p>— |
— учини Дума и занија главом, као да се чуди, како и тих седам дана прођоше.</p> <p>— Сирома ки |
укну му уз образе, а у глави га захвати чудна несвестица, кад осети пријатан мирис девојачке ду |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Чудна је судбина човечја.{S} Нити зна од чега ће умрети |
је и Јанићија и Лепосаву довело у неко чудно, несхватљиво расположење.{S} Тетка-Маци дошле на |
p> <p>Сад је и самоме мајстор-Диши било чудно, како је могао тако лаковерно поверовати једној ж |
теље изобличи, доводила га је у некакав чудноват страх.{S} Увиђао је свесно, да му ваља што ене |
ео дан, да у исти мах не осећаше и неку чудновату страву од свега овога што се с њиме дешава. — |
а, а по махалама се приповедало о ономе чудноме сну.{S} Пријатељи су посећивали будућега хаџију |
на Мацином лицу текну у срце.</p> <p>— Чудо! — узвикну Маца.</p> <p>— Ама, какво чудо?{S} Што |
би чудотворна хамајлија учинила и сада чудо, те му спасла жену и потомка.</p> <p>— И ти да пус |
одао, сад је јасно видела.</p> <p>И за чудо, место да је ово сазнање потпуно уништи, она се на |
опарени искочише на сокак.</p> <p>И за чудо, после овога догађаја кир-Диши као да од једном св |
n="211" /> тројанила.{S} Жене су као на чудо одлазиле породиљи са пуним рукама повојница, те да |
познатих јој жена, долазиле су, да виде чудо, па, узгред, и три пута помиришу.</p> <p>Али, докл |
е и погледе својих мајстора, па није ни чудо, што је, мало по мало, успео дотле, да су га у чар |
до! — узвикну Маца.</p> <p>— Ама, какво чудо?{S} Што ћутиш?</p> <p>— Па троје их је! — рече Мац |
ахале где год прође, и онда није никако чудо, што су сви пријатељи пок. кир-Бенџе, а нарочито ж |
ењен, не само да се сматрало као велико чудо, него и као велики грех.{S} И мајстор-Диши су заме |
како се у мајстор-Дишином дому извршило чудо, и како је он постао оцем три синчића, који му, у |
> историја светога ексера и како се оно чудо догодило.{S} Та уверења богоугодник показује свако |
а. — Их, какав је!{S} Што је пустио оно чудо од браде?</p> <p>— Море, није оно он! — шапну Јани |
ћима, потврђивали су у сложноме терцету чудо, о коме се једва мислити могло.</p> <p>Хаџи-Диша т |
је могао наћи, јер га је прогутало неко чудовиште, налик на ону аждају, коју је св. Ђорђе копље |
у да им објасни, чега ради је тај памук чудотворан и свет.</p> <p>— Помириши! — рече Диша и при |
тељева, у памуку, који је такође постао чудотворан: даје децу нероткињама, те и он купио за Леп |
ексером длан пробијали.{S} Ексер је био чудотворан, јер ко год би га целивао, одмах би се излеч |
а осећао, како би то добро било, кад би чудотворна хамајлија учинила и сада чудо, те му спасла |
га је Маца тако брзо обрадовала.</p> <p>Чудотворна хамајлија сада је постала предметом, који је |
сетило, а у мојој земљи немамо ни једне чудотворне утвари; живимо као сирочићи без наде и утехе |
иша значајно.</p> <p>— Памук!?</p> <p>— Чудотворни памук, свети памук! —потврди Диша и значајно |
са двеста четрдесет, датих пустињаку за чудотворни памук, а уза све то урачуна му <pb n="201" / |
ест дана по повратку Дишином.{S} Још се чудотворни памук није, тако рећи, ни згрејао честито у |
, ја сам урадио све што треба, а сад ће чудотворни памук учинити своје! — заврши хаџи-Диша свој |
вари био код пустињака, који чува свети чудотворни ексер са крста Спаситељева, у памуку, који ј |
550 гроша не бих му дао.{S} Ама ни овај чудотворни памук у коме лежи свети ексер, не би му за т |
ом руком одсече гајтан, о коме је висио чудотворни памук.</p> <p>Кроз махале пуче глас да је ус |
вар мени, света места су препуна других чудотворних светиња, па се не би ни осетило, а у мојој |
е би могао ни за часак посумњати више о чудотворној моћи часнога ексера.{S} Оно, што је све осе |
литва не угуши, било је довољан доказ о чудотворној моћи свете утвари.</p> <p>— Хеј, да ми је т |
p>И од честога понављања ове историје о чудотворном памуку хаџи-Дишу, ради лакшега разликовања |
ри Диша и својом руком јој обеси о врат чудотворну хамајлију.</p> <p>Сад им редом исприча све: |
стињака и светога ексера, који је своју чудотворну моћ предао и ономе памуку, у коме је лежао.< |
свети ексер лежи у њему.{S} Снагу своју чудотворну он је дао и овоме памуку, ама само за неротк |
етрпео; а да није, Бог му не би дао ону чудотворну силу и одрекао би се њега.</p> <p>— И тебе с |
шта друго, вредно је поменути по ономе чуду, које му се још у Јерусалиму приказало, наговестив |
ојница, те да виде децу и да се увере о чуду, које учини једна хамајлија.{S} Лепосава је примал |
е он брзо! — одговори Маца.</p> <p>— Не чуј, Боже! — прошапта Јанићије, али тако тихо, да га је |
не са мајстор-Дишом и да од њега самога чује, ради чега је онако поступио.</p> <p>Трећег дана, |
а врста касине, где се свет састаје, да чује шта има ново или да сам исприча, шта је данас или |
олико ће порасти.{S} Свет једва чека да чује новости, а већ онда, кад та новост дође до последњ |
ила колико и мајстор Диша, морала је да чује и такве ствари, на које би се узбунила чак и фудул |
го што би и ти сам могао; али она ни да чује!{S} Каже:{S} Гаџу циганина узеће, али теби ни за ж |
м, а да не застане, бар једну строфу да чује.</p> <p>Па ипак, кроза све то расположење, Лепосав |
ике у своме животу да о таквим стварима чује.{S} Међутим, тетка Маца је у својој дугој пракси в |
у дућан, тек колико да из Дишиних уста чује, зашто је вратио прстен; али им Бик увек одговори, |
и мало повуче себи; он се наже, да боље чује.</p> <p>— Да му кажеш...{S} Диши... јер ја ћу...</ |
>Девојче се пажљиво обазре, да га ко не чује, па онда на пола гласа прошапута:</p> <p>— Поздрав |
о одмерено хуктање, као онај шум што се чује у ковачници кад меховима ватру распаљују.{S} У ова |
тамо; навикао је да од своје газдарице чује вазда одлучан и заповедни тон, па му дође сада и с |
прослови, а срце јој лупа, да му ударце чује.</p> <p>— Да те дам Јанићију, шта ли?{S} Па трећег |
но за сватове спреми.{S} У Мациној кући чује се дан из дан девојачки жагор и певање.{S} Лепосав |
ки: чесна и поштена!{S} Чу ли?</p> <p>— Чујем, — одговара Лепосава скромно.</p> <p>И још много |
.</p> <p>— Ама не тако, већ кажи, да ти чујем гласа.</p> <p>— Хоћу! — одговори Лепосава и окрет |
ни, не знајући шта да му каже.</p> <p>— Чујеш, Јанићије, немој тако!{S} Не иди од нас.{S} Ето, |
ина шта да се ради.</p> <p>— Па ти и не чујеш све о чему свет за тебе и Лепосаву говори.{S} И к |
прстен вратио.{S} Ето... и сам видиш и чујеш...{S} Цела чаршија говори за покојног кир-Бенџу и |
сада?...{S} Шта се учини сада...{S} Ето чујеш и сам...</p> <p>— Па зар сам ја крив томе?{S} Ја |
Анастасију казују; хајде на чаршија, да чујите.</p> <p>И збиља, мајстор Диша и сам поче увиђати |
..</p> <p>— Лепосаву... прошапута једва чујно Диша.</p> <p>— Цео свет говори за вас.</p> <p>— Л |
проведу кроз чаршију, а телал да виче: „Чујте и почујте!{S} Ово је луди Диша, који има жену оро |
це и на памет виче искупљеноме народу: „Чујте и почујте!{S} Јанићије Бик, калфица код Дише уста |
оћиште, изненађени скупише око њега, да чују шта му је.{S} А када им Диша исказа своју несрећу, |
ову шумору.{S} Комшије су навраћале, да чују што о Диши, а и да узгред виде, како се одржава ку |
вао је шамаре за врат или би га мајстор чукао у главу савијеним кажипрстом, на коме је био дебе |
у појави се једно девојче.</p> <p>— Што чукаш толико?{S} Није код куће.</p> <p>— А где је?</p> |
рданској земљи на своју удобну кућу код Чукур-чешме, са широком настрешницом и хладовитим докса |
заклетве“. — Од озго, од стране Зерека, чула су се танка ћеманета циганска и тек по који усклик |
ка Маца, која је у башти нешто плевила, чула овај ударац и завирила у мутвак, да види шта је.</ |
коју је, прислушкујући кроз кључаницу, чула.</p> <p>Обе куме овеселише се.{S} Кира-Мана је пре |
рај!{S} А-а-х!{S} Душа ми гори, душа! — чула се још из далека силна гласина Јанићијева.</p> <p> |
га је Лепосава, која иђаше уза њ, једва чула.</p> <p>— Рђо папуџијска, шта ти је ружно урадио, |
дуга паде на земљу.</p> <p>Маца је прва чула њен врисак и онај пад, па је, као без душе, утрчал |
д туда очи и искашљивао се, не би ли га чула, она је у мутваку певушила што или би се с мајком |
у туђој кући, обузела му је сва остала чула, да није ништа чуо шта га она пита; а онај бесмисл |
себи да верујем да сам на сну два пута чула; али, кад ноћас и по трећи пут баш будна зачух, ре |
уту између Софије и Ниша.</p> <p>Кад је чула да јој је муж умро и сахрањен тамо далеко, фудул-С |
узрока; свака жена причала је, како је чула од друге, а уз то је, да би догађај био што потпун |
!</p> <p>Анастасија очевидно ништа није чула шта јој Јанићије говори.{S} Она паде преда њ на ко |
је треперило широко Дунаво а за њим се чула лупа дахирета и свежи девојачки гласови, који уз д |
ања, што су се међу девојкама у тај час чула, он би сазнао на пример да је округао као гоч (буб |
и позва на свој ћепенак.</p> <p>— Ама, чули ти шта се оно јутрос догоди.</p> <p>— Шта? — запит |
волела!{S} Ти да идеш одавде; е ли сте чули?</p> <p>Али кир-Диши умину бол и он се и по други |
м није казао чије су дреје; али лепо су чули како је плакала и молила га и рекла му да ће му би |
p>Сутра дан од раскрснице до раскрснице чуло се добовање општинскога добоша.{S} Грлати добошар |
ј, разуме се, сасвим у другој форми.{S} Чуо је како је кир-Дума стао да псује пред Јанићијем ма |
та Диша.</p> <p>— Мајсторе, мајсторе! — чуо је мало за тим мајстор Диша, како га Јанићије зове |
Јер, њему се чинило да ово, што је сада чуо, зна цео свет и да сваки од ових људи, који га сада |
ла му је сва остала чула, да није ништа чуо шта га она пита; а онај бесмислени поглед, који се |
ма мени се све чини, да сам баш од тебе чуо, да она носи четири хиљаде...</p> <p>— Не је четири |
од онога што ће сад опет чути, ма да је чуо већ оно што је најстрашније.</p> <p>— Јесте, због т |
и ако није био позван у сватове, кад је чуо да му се синовац оженио, а како је био самохран, од |
рху.{S} Ослушну, али из собе ништа није чуо осем дубокога хркања нечијег.{S} Он нечујно ошкрину |
ј тулум?“</p> <p>Мајстор Диша више није чуо ништа, није видео <pb n="87" /> никога.{S} Као несв |
од тих звукова свежега пролећа он није чуо, — све је то било и сувише слабо да га изведе из не |
и да сам исприча, шта је данас или јуче чуо.{S} Лепе, турске чесме, озидане од тесаног камена, |
кући, али, кад је дошао пред капиџик и чуо оно нарицање, застаде за неколико часака.{S} Јако с |
те и где је, пре седам година, први пут чуо ону песмицу, што му памет занесе, седе на један кам |
о се Јанићије вратио из бербернице, већ чуо за цео догађај, разуме се, сасвим у другој форми.{S |
/> <p>Мајстор Диша је и на томе ћепенку чуо за јутрошњи догађај.{S} Па ни овде није био у стању |
<p>А хаџи-Дишу, чију достојну успомену чупамо из заборава, ако ни за шта друго, вредно је поме |
јим родитељима, под кутњом настрешницом чупкаше траву.</p> <p>У то доба, када ће кир-Ламбре, са |
е, бар узгред, кад поред ње протрчи, не чупне за курјуке или не повуче за шалваре, тек колико д |
бјашњавао он познаницима своја утанчана чуства и поштовање према светој земљи.</p> <p>И зато је |
сам јој дао дреје.</p> <p>— Бре, децо, чусте ли шта лаже?</p> <p>Оба шегрта потврдише, да је з |
ео ослушкивати, неће ли бар што изнутра чути; али ни из авлије ни из куће ни гласа ни каквог му |
огао схватати.{S} Срамота ће се за цело чути, те ни он није могао замислити, како ће се у чарши |
и ужасан страх од онога што ће сад опет чути, ма да је чуо већ оно што је најстрашније.</p> <p> |
вирате!{S} Свирајте, све докле вас могу чути. — Оно... знаш, оно...</p> <p>— Знамо, газда-Јанић |
дул-Стаменкиног Канчета.</p> <p>— Ја не чух ништа.</p> <p>— Побише се.</p> <p>— Зашто, море?</p |
исана лисица са калпаком на глави, како чучи и предњим шапама држи кожу од неке друге лисице.{S |
на два места ножем пробо.{S} Према њему чучнула некаква жена и држи на крилу болесно дете.</p> |
и, газда, шта се на чесми прича.{S} Кад чучнух, да захитим воду, а она ми каже: „Је ли бре, Јан |
изврши, па ако успе, онда да не изгледа џабе, што је прстен враћао.</p> <p>— Тако је, кир-Дума. |
!{S} Бог је наредио на жена, да не једе џабе лебац, — вели кира-Мана.</p> <p>— Ето, ја — утаче |
ан за спољашне утиске; неколико врабаца џакало је на једној дафини, чије се гране повиле преко |
цртаваше београдско обзорје са кубастим џамијама и витим минаретима.</p> <p>После је отишао у М |
оза све махале испод Дервишане и Бајрак-џамије.</p> <p>Оно дућана, што је кир-Бенџо оставио за |
и настанио се у Дервишани испод Синџир-џамије.{S} О овоме дервишу причало се по турским махала |
ш на самоме завијутку, у близини Синџир-џамије испаде од некуда кир-Диша, и, када се један прем |
е завише у један ћорсокак баш до Синџир-џамије.{S} На самоме углу, при улазу у ћорсокак, лепо с |
номе „шилту“, у ћор-сокаку близу Синџир-џамије!</p> <p>А цигани су ревносно лупали у гочеве, а |
рош-капије и враћајући се натраг Барјак-џамији.{S} А што је више у те мисли западао, све се виш |
м именима.{S} Кир-Бенџо, Ламбре, Данга, Џанга, Шабакидес, Сакаларидес, Даде, Пијаде, Гуша, Нуша |
иша постаде све нестрпељивији и поче да џангриза Лепосави, па чак и да је кори за њезину леност |
омете, да је изгубио сваку кураж да јој џангриза; али, кад на тај начин не мога да излије своје |
а би видео како мајстор Диша неправедно џангриза својој жени.{S} Разуме се, да је он био увек н |
.{S} Разуме се да и Лепосави ово Дишино џангризање поче бивати несносно и једнога дана, кад Диш |
етеше је, да послуша.</p> <p>— Грехота, џанум, да остариш као девојче!{S} Бог је наредио на жен |
четири хиљаде...</p> <p>— Не је четири, џанум!{S} Три хиљади и пет стотине гроси.</p> <p>— Чети |
тако умири.</p> <p>— Од суза нема лек, џанум; него да разговарамо шта да се ради!{S} Може бити |
и да пита.</p> <pb n="13" /> <p>— Како, џанум?{S} Наша кост, наше месо!{S} Кој па да се брине у |
зи, ама ми душа болује.</p> <p>— Зашто, џанум?</p> <p>— Деце немам, свети човече; желим децу, а |
жише за очима, које им показаше издашне џбунове кисељака.</p> <p>Није се обесио; али не зато, ш |
а Луга; а када га глад узмучи, он је по џбуновима брао лишће кисељак и тиме је тога дана забашу |
их је на ћепенак и одмах наредио да се џезва пристави, што је, у осталом, чинио он само према |
јавио у соби пок. кир-Бенџо; филџани и џезва с кафом слетеше са послужавника и просуше се по п |
ј час указа на прагу кира-Анастасија са џезвом кафе и два филџана.{S} И она је била нешто мало |
м“ наложила ватру у мутваку, преставила џезву с кафом, метнула четири ратлокума на саханчић, а |
а већ! — рече уклањајући с ватре велику џезву шербета, који се грејао за Лепосавине другарице.< |
кућу више; зашто ће нам он?</p> <p>— Ви’ш ти ње!{S} А шта би свет онда реко?{S} Мајстор Диша по |
ма.{S} Кир-Бенџо, Ламбре, Данга, Џанга, Шабакидес, Сакаларидес, Даде, Пијаде, Гуша, Нуша, и т. |
од црвена сахтијана, мајушне као детиња шака, таман за њезину ножицу, која је, заједно са тим м |
е судбина наменила, није му измицала из шака.{S} Неуморно је пазио да му момци не беспосличе и |
рији од свога мајстора, истрже му се из шака и излете на поље.</p> <p>— Торњај ми се с очију, у |
тако, да се једва искобељала из његових шака и побегла.</p> <p>— Шта чекаш, домуз бре; што не к |
а, кад јој се није надао, лупи га обема шакама у леђа.{S} Јанићије се живо окрете, <pb n="124" |
чила га.{S} Дисање му заста.{S} Како је шакама за собом напипао седиште, тако се скљокао на њег |
S} Он је стеже грудима, а она се одупре шакама о његова плећа и одскочи у страну.</p> <p>Збуњен |
тако тужно; седе на миндерлук, обухвати шакама једно колено и поче се горњим делом тела нијати |
и јој на ново запламтеше, она покри очи шакама и побеже из мутвака, па онако збуњена отрча у ку |
ударце, када би га ова својим пуначким шакама пљеснула по снажним леђима.{S} Напротив, осећао |
дом правиле узвишицу од прилике за пола шаке.{S} На те даске метала се асура, а преко ње постељ |
ир-Дума, што га грло доноси, и диже обе шаке и вис.</p> <p>— А шта се то тебе тиче?</p> <p>— Ра |
ала и вукла нечије косе, и да су нечије шаке њу гребале и ударале.{S} Неко је врискао од бола, |
једаред само дохвати у своје незграпне шаке и почне да га меси, тај се не откупи лако.{S} Јани |
био од свога мајстора) и, као врабац из шаке, шмурну на врата и весело одјури симиџиници.</p> < |
, мисли, да чапкуна пропусти добро кроз шаке, за оно што му је разбио врата.</p> <p>— Можеш ти |
својом службом.</p> <p>Зароњена лица у шаке седео је још на једноме избрешку близу Вилине Води |
апипа, приступи просјаку, тисне му је у шаке, а другом руком прихвати га благо за плећа и потис |
а је села на столичицу, заронила лице у шаке и горко заплакала.{S} Плакала је као да некога сар |
из собе, оде удно баште, зарони лице у шаке и поче горко плакати.</p> <p>Мацино гласно нарицањ |
и последњи звук ишчезну, зарони лице у шаке и горко зајеца.</p> <milestone unit="subSection" / |
</p> <p>— Ово теби! — рече и тутну му у шаке један цванцик.</p> <p>— Зашто, газдарице? — запита |
зађе на обалу, попео се хаџија на крму, шаком надстрешио очи и са пријатним уживањем посматра и |
а небројеним уздасима и да почешће таре шаком чело, из кога ама баш ништа не мога да истеше.</p |
! — јекну кир-Ламбре очајно и пљесну се шаком по челу, да је кира-Мана, која се притајала за вр |
ти оних разбијених врата, те га одалами шаком за врат, да је Бик одлетео неколико корачаји.</p> |
миндерлук и дубоко замишљен поче трљати шаком чело.{S} Осећао је тежак притисак, тако тежак, ка |
рећи ни ружне речи а камо ли узмахнути шаком, обично је све оне шамаре које је желео спустити |
о, као што је сада немогућно, да својом шаком запуши целом Београду уста или да забрани Јанићиј |
рсну упоредо кир-Диша са својом широком шаком, од које су му уши тако често бридиле, и кира-Ана |
ан; толико пута изненада би је дохватио шаком, те је она често више од њега примала, него ли шт |
>На ову летимичну идеју он само одмахну шаком; а како, поред свега мозгања, не нађе ни један зг |
епосава и седе у постељи, бајаги, да их шаком шчисти.</p> <p>— Хајде, хајде!{S} Даћу ја теби мр |
<p>— Шта: немој! — запита Маца и задржа шаку сирћета, којом хтеде да му вратне жиле протрља.</p |
о да је она рука, која му чврсто држаше шаку, већ умрла.{S} Тек кад Маца закука, он престрављен |
ако седи на шамлици, подлактила главу о шаку и нешто мисли.{S} Да је мало боље загледала, можда |
у, одма ћу!... — и тиснувши девојчици у шаку пару, изгура је на капиџик, али је на улицу не про |
су ногу, а он је целу обухватио у једну шаку, па се као луд смеје од задовољства.{S} И она се к |
као ономе, који за леђи осећа наднесену шаку и чека када ће га по врату пљеснути.</p> <p>Најпос |
удул-Стаменка и поднесе му под нос пуну шаку женске косе. — Шта је ово?{S} Тако ли си научио он |
мало и од живога разговора и Ламбриних шала изви се песма.{S} Ламбре затури фес за потиљак, из |
>Од тога часа преста Јанићије са својим шалама.{S} Заћута се и нешто дубоко замисли, па тек по |
ена, без јелечета око снаге и бошче око шалвара.</p> <p>Није могућно описати ни изненађење кира |
него да о бошчу, припасану око шарених шалвара, обрише руке и смакне засукане рукаве, те покри |
е се младе жене и девојке, у живописним шалварама и јелечићима, што се преливају јасним шаренил |
и, не чупне за курјуке или не повуче за шалваре, тек колико да јој напакости.</p> <p>Ма да је к |
асположена и срдито стресала са шарених шалварица прашину, која се прихватила, док је уз капиџи |
војих тринаест година, витка, у шареним шалварицама, опуштених плетеница низ врат и к’носаним о |
очију, са оним младешчићем и у шареним шалварицама, из којих је несташно извиривала мала ножиц |
онолико посла свршио колико би обично, шале ради, за један дан посвршавао.</p> <p>Више није мо |
пила, па се и не показује жива.{S} Није шале, оно о чему је цео век сањала и за чим је кришом ч |
о што није од радости запевала.{S} Није шале, толико се препала, да се не обеси ради ње. — Ох!{ |
и Јанићије се сасвим изменио.{S} Ни оне шале, ни разговора, ни песме.{S} Сељаци пролазе поред д |
вине, дигао ме је као перце до појаса и шале ради три пута преко собе пренео.</p> <p>— Ба! — уз |
и се толико затекло у кеси, — рече Диша шалећи се. — А сад деде да видим каква су!</p> <p>— Нем |
лико је овладала њиме, да јој више ни у шали није враћао ударце, када би га ова својим пуначким |
довао наслеђу свога кума, па је почео у шали да гони кира-Анастасију да пожури, те да не остане |
Море, шалиш ли се ти?</p> <p>— Ич се не шалим!{S} А што?{S} Па то се бар зна <pb n="137" /> да |
не да затварамо капиџике, кад прођеш! — шалио се Станко туфегџија, који се примио за старога св |
пањен загледа у комшију.</p> <p>— Море, шалиш ли се ти?</p> <p>— Ич се не шалим!{S} А што?{S} П |
хнито.{S} Јанићије Бик зачинио песмом и шалом.{S} Овога дана постао је он љубимцем кир-Думе и Л |
е ретко) бивало је да јој кроз најживљу шалу и смех прелети преко лица нека тамна сенка; у тако |
а нечистом силом, дотле он у наше радње шаље по једнога анђела, да нам имање до повратка сачува |
ка-Маце и да кажеш: поздравио мајстор и шаље ово! — Јеси ли разумео?</p> <p>— Јесам, мајсторе — |
ти ствари.</p> <p>— Поздравио мајстор и шаље вам ово! — испоручи Јанићије, збуњен девојачким на |
бијала главу размишљајући ко јој све то шаље, ствари привлачила у кућу као своје, а цвеће метал |
елиш, бре?</p> <p>— Немој, газда, да ме шаљеш тамо: немам образа да јој на очи изиђем.</p> <p>— |
тамо, куда их мајстор Диша и тетка Маца шаљу; али, ипак, Бик не може да одоли срцу, а да је, ба |
расквари свадба пре ђердека; а ти мени шамар за врат!{S} А ја сам хтео да ти кажем како ју је |
а.</p> <p>— Због њега сам ја појео врућ шамар; али ће ми га, мајци, кад тад платити! — издаде с |
он би тога мајстора, који му је толико шамара напоклањао колико можда ни своме псу удараца ниј |
ечку сахтијана како се ради, добивао је шамаре за врат или би га мајстор чукао у главу савијени |
о ли узмахнути шаком, обично је све оне шамаре које је желео спустити на туђе главе, издашно сп |
.</p> <pb n="76" /> <p>А Јанићије је те шамаре заједно са газдиним хлебом гутао и чувао их, да |
његов хлеб, до душе врло често зачињен шамарима, али опет хлеб; јер газда-Диша, који у своме в |
косе, преко које је слазила модра бареш-шамија, дотицао је својим крајем до самога струка.{S} С |
једна између њих, забрађена преко феса шамијом калемћарком.</p> <p>— А ти знаш нешто? — запита |
е појави и тетка Маца.{S} Са пребаченом шамијом преко главе излазила је из мутвака и пошла софр |
рихватила Дишину молбу, забрадила главу шамијом и одмах кренула на посао.{S} Но како ни она ни |
е — и овде тетка-Маца поче раздрешивати шамију под брадом — оно није човек, оно је тулум, једно |
м кићанкама.{S} Њиховим женама по једну шамију калемћарку, тек колико да знају како ни на њих н |
затекла је ћерку у мутваку како седи на шамлици, подлактила главу о шаку и нешто мисли.{S} Да ј |
аса ни каквог му драго шума, осем онога шандуда, чије се густо грање над самим кровом наднело, |
мили паса, који се гложе по београдским шанчевима и својим разногласним лавежом узнемирују тихи |
калпаком на глави, како чучи и предњим шапама држи кожу од неке друге лисице.{S} По оним крупн |
— Од тебе — одговори Лепосава и продужи шапатом бројати петљице на плетећим иглама.</p> <p>— А |
јеш једнако... мене је срам! — одговори шапатом Лепосава и још више саже лице у своје плетиво.< |
од браде?</p> <p>— Море, није оно он! — шапну Јанићије.</p> <p>— Зар га не познајеш?{S} Ено она |
мајстор Диша, оно је свети Спиридон! — шапну Јанићије, пакостан, што се Лепосава толико интере |
едаше.</p> <p>— Умрла зар?... пита Диша шапћући.</p> <p>— Умрла, мајсторе! — уздахну дубоко Јан |
љицу.</p> <p>— Љутиш ли се? — запита је шапћући.</p> <p>Лепосава намешта посуђе и не одговора н |
о му не дај да се обеси!</p> <p>Тако је шапутала у себи, докле не одоле сан.{S} Кандилце поче ј |
ако узмогне, нека буде срећна с њим! — шапутао је и расејано гледао, према јутарњем сунцу, на |
подсећале на одбеглу жену; уздисао је и шапутао час проклетство Ламбри и свој грчкој чаршији а |
чекала.</p> <p>— Анастасија! — поче јој шапутати на ухо, <pb n="63" /> трудећи се, да је умири |
з ми пљунусте; — то кошта 4000 гроша, — шапуће задовољно кир-Диша. <pb n="117" /> — Нема бре ни |
к и пропуштајући зрна међу прстима тихо шапуће себи, кад неко закуца на вратима.{S} У исти час |
урче и свилу за свадбену антерију и леп шарен појас; а већ нови ђевђелук (капа „дињара“) то је |
јстор Диша прелете погледом преко овога шаренила од жутих и црних печата, па онда баци нестрпељ |
а и јелечићима, што се преливају јасним шаренилом, те ти изгледа као да је из ових башта живо ц |
ужавника и просуше се по поду, застртом шареним ћилимом.</p> <p>Овај врисак трже иза сна кир-Ла |
около својих тринаест година, витка, у шареним шалварицама, опуштених плетеница низ врат и к’н |
смејаних очију, са оним младешчићем и у шареним шалварицама, из којих је несташно извиривала ма |
ћала нерасположена и срдито стресала са шарених шалварица прашину, која се прихватила, док је у |
ла друго него да о бошчу, припасану око шарених шалвара, обрише руке и смакне засукане рукаве, |
тнула четири ратлокума на саханчић, а у шарену чашу хладне воде, да послужи мајку, кад из собе |
и са пријатним изразом, као да га когод шашољи сламчицом око усана, слуша и осмешкује се на бог |
о сасушено лисје поста мрско.{S} Кутију швирну на неко ђубриште, а босиљак искида, издроби, пљу |
х, руке ради, понела је по један цветак шебоја и замбака.{S} И тако, заборављајући на све што и |
а пословала, час у гостинску собу и као шева међу пуним класјем весело певушила или се на сав г |
је на вечери било, а што је најважније, шегрт му исприча, како је кира-Анастасија говорила о ње |
о име, кад, у тај пар уђе у дућан његов шегрт, Јанићије Бик, и унесе две ћупе воде.</p> <p>Мајс |
чите код удовице преко зид и кад вам је шегрт подметнуо леђа, да се попнете?</p> <p>— То није и |
е и њему, Бог зна како, мило, што му је шегрт врата пробио.</p> <pb n="47" /> <p>Но то је само |
уштати ћепенак, кад у дућан утрча други шегрт, који се мајао на пољу.</p> <p>— Ето газде! — пов |
дућан, седе на ћепенак и, када му млађи шегрт прислужи једну <pb n="75" /> кафу, позва Јанићија |
и чисто чудећи се, како то да му један шегрт одговара.</p> <p>— Шта велиш?!...</p> <p>— Твој с |
а мајстор-Дишина.</p> <p>Ваљда се Дишин шегрт не би толико забленуо ни пред голом турском сабљо |
је, од прилике, решавао ову борбу Дишин шегрт и старао се свим начинима да се пред својом савеш |
е него ли газдине ћушке, што их је, као шегрт, од времена на време добијао. — Али ма колико да |
пропао; код другога газде морао би као шегрт почети из нова и шегртовати још толико година, па |
?! — узвикну мајстор, кад опази како му шегрт још стоји и не помиче се, да прихвати путничку бо |
> <p>Кир-Диши се смрачи, кад чу како му шегрт отказује послушност.</p> <p>— А и шта си друго не |
ао у дућан и сав збуњен прошао мимо оба шегрта у собицу и одело турио под своју душему<ref targ |
ре, децо, чусте ли шта лаже?</p> <p>Оба шегрта потврдише, да је заиста донео нечије дреје и да |
чкарала је она час у мутвак, где су два шегрта пословала, час у гостинску собу и као шева међу |
их пара, уложио у еспап и довео још два шегрта.{S} А њега самога, за ову годину дана, кира-Анас |
по воду.{S} На чешми је затекао млађега шегрта мајстор-Дишинога, те од њега сазнаде све како је |
а зашта се радује, те, у место да свога шегрта помилује, приши му једну ћушку, да овај у мало ш |
еку цветали, а и зато, да у очима свога шегрта јаче означи ону разлику, која између њих владаше |
ћа, како је нечовечан био наспрам свога шегрта.{S} У потаји је тако осећао; али наравно био је |
да је мајстор Диша прво саслушао свога шегрта, па тек онда да га дарује. — Но судбина је ваљда |
весело певушити; повуче за ухо једнога шегрта, па онда оде брзо својој кући поздрављајући весе |
услужност и љубазност наспрам Дишинога шегрта.{S} Није било јела ни посластице, које је кира-А |
, докле му калфа не дође, те Маца посла шегрта, да га у чаршији потражи. — Час по час узнемирен |
вати једну летву, да одалами непослушна шегрта.</p> <p>Али Јанићије, много хитрији од свога мај |
јеменије и испод очију посматрао бившег шегрта како се наокришке ближи.</p> <p>Јанићије стаде у |
коме оваква „интимна“ питања од једног шегрта беху зазорна, а уз то се сети оних разбијених вр |
упутио кући његовог мајстора, послао је шегрта и наредио му, да се у мутваку нађе и да остане т |
нем и поражен према Јанићију и обојици шегрта, који су напустили посао, па онако седећи око па |
поћи кући, слао је и са зебњом очекивао шегрта, да му јави шта је код куће.</p> <p>Јанићије опе |
ије још био произведен за калфу, оба су шегрта ипак сматрали као свога старешину.{S} Мајстор Ди |
и има жену ороспију и који због ње туче шегрте!“</p> <p>Разиграна машта Јанићијева све га је ви |
е с мужем у башчи, а не срамиш се да те шегрти гледају са туђим човеком у соби.</p> <p>— Шта ка |
о дана.{S} Ручак су му доносили од куће шегрти, пре него што ће у вече заклопити <pb n="213" /> |
насмејала.</p> <p>Рано, у зору, кад сви шегрти устају и журе, да испред дућана почисте и по дућ |
— Газдарице, шта то радиш? — Ево, ту су шегрти у дућану, видеће.</p> <p>— Хоћу да се давим...{S |
му обрати пажњу, да не оставља дућан на шегртима, но да ту седи, докле год не буде време да се |
д тад платити! — издаде се једаред пред шегртима, кад Ламбре изиђе из дућана.</p> <p>Једнога да |
а старешину.{S} Мајстор Диша му је пред шегртима наредио, да пази на радњу и што чешће у дану т |
апе у грлу, и њему се учини, да ће пред шегртима зајецати, ако је запева.</p> <p>— Нема лека; н |
/p> <p>— Ниси имао милости према својим шегртима, сад нећу ни ја према теби.{S} Удрите!</p> <p> |
бољи мајстор то би исто радио са својим шегртима.{S} Чак и родитељи, када су децу давали у руке |
трча руци мајсторовој, па је са осталим шегртима целива, а бошчу прихвати и пође за газдом.</p> |
исао.{S} Такве мисли не падају на памет шегртима.</p> <p>— А да није то кир-Диша? — запита прес |
био први поклон што га је за пет година шегртовања добио од свога мајстора) и, као врабац из ша |
зде морао би као шегрт почети из нова и шегртовати још толико година, па тек онда бити произвед |
И Јанићије <pb n="72" /> узе са једним шегртом уносити у дућан коже, и готове јеменије, које с |
а своја разбијена врата и на оно што је шегрту спремао.</p> <p>Али судбина, која се тога дана н |
неприлично да он, један мајстор, своме шегрту исповеда зашта се радује, те, у место да свога ш |
лом, није чинио он из мржње према своме шегрту, већ из виших педагошких принципа, који су у оно |
о појасу и све хоће нешто да каже своме шегрту, али, кад расклопи уста, грло му се стегне, па н |
са богатим интересом врати првоме своме шегрту, који му под руку дође.</p> <p>Кад се овако нагл |
ито да премеће бројанице по руци, упаде шегрче у собу.</p> <p>— Шта је?{S} Нађе ли га? — запита |
е истрчавала на капиџик, да види што се шегрче толико затаја.</p> <p>После некога времена, баш |
ша осорљиво.</p> <p>— Нађох! — одговори шегрче снебивајући се.</p> <p>— Па где је, што не долаз |
и поживе с њоме три године и, умревши у шездесетдругој <pb n="9" /> години, остави уцвељену мла |
— рече уклањајући с ватре велику џезву шербета, који се грејао за Лепосавине другарице.</p> <p |
ћи.{S} Знаш ли која ти је сад?{S} Пуних шеснаест!{S} Још годину две па ћеш да постанеш уседелиц |
и висину, колику би могло имати дете од шест година.</p> <p>Овај се разговор водио на петнаест |
е да ти је мати сањала онај сан још пре шест година.{S} Сад би нам био оволики. — Одговори јој |
и тридесет и шест година.{S} Тридесет и шест година, па још бити неожењен, не само да се сматра |
тор-Дишу, њему је могло бити тридесет и шест година.{S} Тридесет и шест година, па још бити нео |
о паса до саме коже, а у кесу је метнуо шест стотина гроша, таман колико му је требало да са на |
вога будућег потомка задужио је са оних шест стотина гроша, што их хаџи-Зосим украде, и са двес |
искушење.{S} У Галцу их задржаше пуних шест недеља у „контроманцу“, те тако хаџи-Диша мораде и |
, детињи смех, — када поче представљати шетњу о месечевој младини, онако како је то дервиш наре |
е у својој авлији убачену по коју главу шећера или трубу платна, а често и по неколико аршина с |
пи, свуда би добијала на поклон по које шећерлеме или други какав слаткиш.</p> <p>А тетка Маца, |
о кривац, кога су осудили да га двојица шибају.</p> <p>— И опростићу јој и зажмурићу; што је би |
ети човек молио Богу и мучио своје тело шибањем, забадањем ножева у бутину и мишице, тискале су |
, и не мислећи, ноге га саме однесоше у шибљак, а руке се пружише за очима, које им показаше из |
ик што ми укради антерија!{S} А-а-ах! — Шија да му заврнем, нека липше, куче погано, што ми ује |
<p>— Шта чекаш, домуз бре; што не кршиш шија на гробље?{S} Од теб ми црно на очи! — дерао се Ла |
дете учинио, или за сваки погрешан убод шилом, кад му је мајстор показивао на каквом непотребно |
ена на колено, предавати један другоме „шилт“, на коме беше исписана лисица са калпаком на глав |
ћорсокак, лепо се видео мајстор-Дишин „шилт“ са расплаканом лисицом.</p> <p>Мајстор Диши заигр |
иоле вешт у читању хијероглифа и старих шилтова, досећа се, да је оно кожа њезиног рано изгубље |
сасвим другим странама, само не ономе „шилту“, у ћор-сокаку близу Синџир-џамије!</p> <p>А цига |
и окуражени Ламбре поднесе мајстор-Диши шипак под нос.</p> <p>Мајстор-Диша, кад осети под носом |
ога значаја, сада је почео већ да узима шире размере.{S} Потајна саревњивост између старе грчке |
ао као гоч (бубањ), да се не зна где је шири, да ли у леђима или у појасу, да му је лице као на |
, који су се више Стамбол-Капије богато ширили онде, где се данас налази густо насељени Енглезо |
мајстор Диша са свом својом пространом ширином сео на душу, па јој не да дахнути.</p> <p>И ниј |
збуњено, натуштених веђа, гужвао један широк орахов лист, што му се у руци нашао.</p> <p>— Иде |
елике <pb n="159" /> главе, ниска чела, широка врата, главом може да пробије храстова врата, а |
гледа на камилу, у врх чије грбе сеђаше широка и темељита прилика мајстор-Дишина, па за тим окр |
у људе јави.{S} Антерија је била толико широка, да је могао четири пута око себе обмотати, а це |
на сав глас и подупрвши се песницама о широке слабине, које од узбуђења бректаху, хуктао је и |
о ове у вис уздигнуте руке, са којих су широки рукави кошуље спали на рамена, те тако показивал |
астаде изненађен, јер из баште, баш под широким орахом, зачу јасан жагор, смех и певање девојач |
а, да је њој баш мило, што јој се испод широких рукава кошуље од танке тканине прозиру као нали |
али да ће се сада преломити под теретом широких и пуначких плећа.{S} И ето, своју, од самога се |
едузели.{S} Место да устане, он поче на широко описивати све добре стране кира-Анастасије, а шт |
базре где је.{S} Пред њиме је треперило широко Дунаво а за њим се чула лупа дахирета и свежи де |
мена и раздрљеном кошуљом, кроз коју су широко избијала снажна набрекла прса, ишао је он пред д |
ланака и кратко подшишани бркови, који, широком лицу и носу, сасвим различитом од грчко-цинцарс |
а своју удобну кућу код Чукур-чешме, са широком настрешницом и хладовитим доксатом, дотле је у |
а му искрсну упоредо кир-Диша са својом широком шаком, од које су му уши тако често бридиле, и |
надвлада зета и да Лепосави створи што ширу самоуправну власт у мутваку.</p> <p>— Е, мој зете, |
, како је у почетку поручио само једно „шише“ вина, па после, кад дођоше двојица са Циганима, њ |
ијатно, да се у њеној кући догоди какав шкандал, <pb n="105" /> те, пре него ли што је Ламбре у |
није човек, оно је тулум, једно говеђе шкембе!{S} Ох, ох, како сам уморна!{S} Лепосава, дете, |
почело као лопта да се премеће, скаче и шкљоца зубима на своју мајку.</p> <p>— Ко са некрштеним |
рочинство: било за поправку које цркве, школе или друге културне установе, — но мајстор-Диши ни |
оде у буџак, па ти роди сина слабачког, шкољавог, онда ко да буде крив?{S} Увек да жалиш, што с |
, кучко, отрова! — стење мајстор-Диша и шкрипи зубима.</p> <p>— Ко вас отровао?</p> <p>— Ти! — |
у мутвак, али, кад је ни тамо не нађе, шкрипну зубима.{S} Инако надраженом сад је било довољно |
рице.</p> <p>Али то „дете“ у овоме часу шкрипну зубима.{S} Неодољива срџба на све, на ону, коју |
у, а из сандука извлачиле разне ствари: шкуртељке, ћитајке, платна, па, чак, из добро набијених |
и танка фигура фудул-Стаменкина у жутој шкуртељци.</p> <p>Мајстор Диша се избечи на ову посету, |
цика пензије, њена танка фигура у жутој шкуртељчици и плавоме фистану, добивала би у лицу неки |
и свет онда реко?{S} Мајстор Диша појео шљиву, а кошчицу бацио на ђубре.{S} Па после да плетеш |
свога мајстора) и, као врабац из шаке, шмурну на врата и весело одјури симиџиници.</p> <p>А ма |
не може ни речи даље.</p> <p>— За Бога, шта ти је? — викну Анастасија и пљесну се рукама, када |
потури онакву жену?{S} Је ли то правда, шта ли, кад је знао каква је она, па још да ми кумује, |
p>— Зашто, бре?</p> <p>— Ето ти, газда, шта се на чесми прича.{S} Кад чучнух, да захитим воду, |
ју.</p> <p>Јанићије узео прстен и чека, шта ће мајстор Диша наредити, али овај сео на пањ, бриш |
јој лудој памети.</p> <p>— Боже, мајка, шта ти је? — брани се Лепосава. — Та и сама кажеш да ме |
њ, једва чула.</p> <p>— Рђо папуџијска, шта ти је ружно урадио, да му тако желиш? — рече Лепоса |
епосава пребледе; она је најбоље знала, шта се све могло са Јанићијем десити.{S} Она његова пос |
отајно смеше.</p> <p>— Буди Бог с нама, шта ме сад опет снађе! — прекрсти се Диша од чуда, кад |
мењен и остао.</p> <p>— Ама, кира-Мана, шта то говориш?{S} Са киме га је она јела до сада?</p> |
е баш најљубазније. — Требаше да сазна, шта ја тражим од своје домаћице.</p> <p>— Е, ако, ако — |
а чује шта има ново или да сам исприча, шта је данас или јуче чуо.{S} Лепе, турске чесме, озида |
га по лицу.</p> <p>Кад чу мајстор Диша, шта се све о њему прича и разноси, чисто се зграну.{S} |
аде пред Мацу као укопан.</p> <p>— Сад, шта да Бог — одговори Маца забринуто — сад може да се д |
истраживања једва вратила.</p> <p>— Е, шта би? — запита кир-Диша нестрпељиво, а очи му се плаш |
агло јецати.{S} Пред очи јој изиђе све, шта може сада очекивати.{S} Није се она ни мало плашила |
прошапута стидљиво она.</p> <p>— Погле, шта сам ти донео.{S} Ходи, ближе!</p> <p>Лепосава маши |
кира-Анастасија ни слутила није о томе, шта њезинога кир-Дису <pb n="50" /> мучи, па се, ваљда |
је не могући још никако да се разабере, шта је све то у овоме часу било.</p> <p>Лепосава прва д |
се стресе...</p> <p>— А је ли ти, море, шта ти је наспело да идеш одавде? — прекиде му мисли Ле |
да, па ћути као заливен.</p> <p>— Море, шта ти је?{S} Шта си се направио, као да ти је све помр |
, раскривене главе и без мушке заштите, шта је могла друго него да о бошчу, припасану око шарен |
укав и поче јецати.</p> <p>— Газдарице, шта то радиш? — Ево, ту су шегрти у дућану, видеће.</p> |
а, кад опази ову неверицу. — Ама, људи, шта ли сте!{S} Ко је само пронео ту лаж?{S} Зар сам ја |
мучило; како да помене кира-Анастасији, шта све треба да уради, и хоће ли она на то пристати.</ |
идели мајстор Дишу, сад би се зачудили, шта би од овога човека.{S} Истина, он је још онако био |
и она му се приближи.</p> <p>— Бога ти, шта ти је? — рече му благо и такну га руком по мишици.< |
} Осем тога ваљало је добро промозгати, шта би све за толики новац могао набавити цркви.</p> <p |
отврди, поче се на све стране нагађати, шта је томе узрок.{S} Разуме се, да је било сијасет при |
њега пожали.</p> <p>Може се помислити, шта је све преживео Јанићије за ово време!{S} Час по ча |
у браду поганиш?{S} Јесам ли ја Френк, шта ли, да се бацаш блатом на мене?</p> <p>И Бог зна шт |
ити.</p> <p>— О, анатема је и са женом, шта јој све неће пасти на ум!{S} О, о, о!{S} Ево, не же |
сваку болест будеш толике паре издавао, шта ће најпосле бити од тебе?{S} Треба цркви дати; пода |
Јанићија, који је са страхом очекивао, шта ће се са мајстором десити.</p> <p>— А ти — замуца Д |
, што га је до сада имао.{S} Није знао, шта му је теже падало: дан или ноћ.{S} Дању би по вас д |
.{S} Као запањен стојао је и није знао, шта се око њега дешава.{S} Осетио је само, како му се п |
це, ради које је чак у Јерусалим запео, шта би тек од њих било!</p> <p>Тетка Маца је увиђала то |
p>Мајстор Диша није ни здрав заборавио, шта је <pb n="121" /> у болести Богу обећао.{S} Само ни |
осета тицала, па се већ потпуно збунио, шта да каже и како да оправда своју наглост.</p> <p>А о |
неминовно десити, али никако не знамо, шта ће се то десити и у коме часу. — Да речем, да се ка |
тпусти, ако му не изда калфенско писмо, шта ће онда?{S} Еснаф је јачи од њега, а мајстор је има |
те удовице.{S} Знала је она врло добро, шта су све комшијске жене, па и ове две, за њу износиле |
же да се од суза поврати.</p> <p>— Ето, шта... одговори Лепосава кроз плач чисто прекорно и исп |
....</p> <p>— За име света, тетка-Мацо, шта кажу? — викну мајстор Диша, који већ не мога издржа |
е пасти на ум.</p> <p>— Море, устабашо, шта си се замислио, ходи на кафу! — викну га један комш |
арце чује.</p> <p>— Да те дам Јанићију, шта ли?{S} Па трећега дана да обоје липшете од глади!{S |
естит и одан своме мајстору; а Диша му, шта више, посаветова, нека се он држи само њега <pb n=" |
у да се роде деца.{S} Ама ти и не знаш, шта је све овде дервиш записао.{S} Некрштена душа ради |
, сад јој се самој нуди!</p> <p>— Па... шта да кажем — уситнио Диша — Ви сте ми све: — отац и б |
м, што се упиљио у њега.</p> <p>— Како: шта? — Ми на вас као на едног честитог мајстора сас леб |
енкине куће.</p> <p>— Ух, кучка, кучка; шта уради од онаква два красна човека!</p> <p>— Е, тако |
уде устабашиница!“</p> <p>— А што, бре; шта јој фали?{S} Него да сам је удала за каквога слепца |
а се стидљиво снеби.</p> <p>— Помириши; шта чекаш? — рече и Маца — <pb n="204" /> овамо чезнеш |
а лаже...</p> <p>— У мутвак, сурунтијо; шта си ми се ту успропадила! — подвикну Маца, која није |
отури одело од себе. — Уједе ме, пцето; шта сад да се ради?.</p> <p>Анастасија је стајала насре |
ку и одскочи у страну.</p> <p>— А-а!{S} Шта искате ви? — викну изненађено.</p> <p>Пред њим стај |
поклонио за барјак?{S} Хиљаду гроша!{S} Шта мислиш болан, хиљаду гроша!{S} И она ороспија да пр |
нај гоч?</p> <p>— Унутра, сурунтије!{S} Шта сте се раскокотале по сокаку! — подвикну нека остар |
аца побожно крстила.</p> <p>— Копље!{S} Шта му то значи?{S} Какво је то копље?</p> <p>— А од ку |
тави.</p> <p>— Магаре, да би магаре!{S} Шта му је наспело! <pb n="160" /> И да ми је знати само |
ш, ћерко, седиш, а из рантлике кипи!{S} Шта радиш море то, куд си се замислила?</p> <p>Лепосава |
онако?</p> <p>— Е, био отварати очи!{S} Шта ти је требала јабанџика, туђа кост, па још удовица? |
Ено му полиције!{S} Несрећник један!{S} Шта му је било мало код мене?{S} Хтео сам да га узмем н |
ажиш ти овде?“</p> <p>— Тражим чест!{S} Шта је ово? — запита раздражено фудул-Стаменка и поднес |
ка се хаџија као у помамилу. — Нећу!{S} Шта ми требају мртваци у кући!{S} Ено му полиције!{S} Н |
.. смеши се мајстор Диша љубазно....{S} Шта ћу?..{S} Сам сам, без родитеља, па никога немам, да |
уђе у свет са образом.{S} А сада?...{S} Шта се учини сада...{S} Ето чујеш и сам...</p> <p>— Па |
ди, како му се на све стране расипа.{S} Шта ће све то?{S} Чему све то?{S} И сасвим природно, ње |
дан свет! — размишљава мајстор Диша.{S} Шта му још неће пасти на ум.</p> <p>— Море, устабашо, ш |
е не би могао рећи да су равнодушне.{S} Шта више, за она четири дана, кад није долазио, Лепосав |
има димензијама као и пређе распиње.{S} Шта више сад је, (разуме се у пратњи Јанићија Бика) про |
е својој љубави према неверној жени.{S} Шта више, њему се тек сада, после претрпљенога пораза, |
размишљавати о свему што се десило.{S} Шта је све било ноћас?{S} Ето: код фудул-Стаменке преку |
Таман како приличи честитоме човеку.{S} Шта је то изнети на глас једно ваљано девојче, убити јо |
за Мацино лице.</p> <p>— Нађе ли је?{S} Шта је казала?</p> <p>— Нађох... код фудул-Стаменке, — |
о заливен.</p> <p>— Море, шта ти је?{S} Шта си се направио, као да ти је све помрло; хајде овам |
уту да постанеш човек, хоћеш у село?{S} Шта ћеш, бре, тамо?{S} Кога имаш тамо?</p> <p>— Тако; н |
{S} Ја нећу!</p> <p>— Како да нећеш?{S} Шта сам ти урадила, да онако учиниш?{S} Ја ћу да скачем |
за име света?! — бранила се Лепосава. — Шта ти је сад опет наспело?</p> <p>— Има рукава од чест |
есе му под нос пуну шаку женске косе. — Шта је ово?{S} Тако ли си научио ону твоју... твоју... |
<p>— Ето, ја — утаче се кира-Думиница — шта све не сам радила да родим!{S} Радос је то, кума-Ан |
емој више тако!</p> <pb n="120" /> <p>— Шта: немој! — запита Маца и задржа шаку сирћета, којом |
з гласа закука.</p> <pb n="222" /> <p>— Шта је? — викну усплахирено хаџија и скочи са свога див |
; ево, погледај ово, Лепосава!</p> <p>— Шта има у тој кесици? — запита Лепосава радознало питај |
га полугласно:</p> <p>— Газда!</p> <p>— Шта је? — запита Диша и дође мутваку.</p> <p>— Може ли |
мисао.</p> <p>— Јанићије, бре!</p> <p>— Шта је? — обрецну се Јанићије.</p> <p>— Од куда ти?{S} |
— Берићет, зете: дође и друго!</p> <p>— Шта велиш? — запита Диша и забезекну се пред гласом, ко |
епосавин:</p> <p>— Нано, нано!</p> <p>— Шта је?{S} Што сабајле толико вичеш? — одазва се Маца и |
Ја сам, кир-Ламбре — Канче!...</p> <p>— Шта искате од мен?</p> <p>Девојче се пажљиво обазре, да |
у једну покрупнију мрву хлеба.</p> <p>— Шта је тамо? — запита Диша плашљиво.</p> <p>Јанићије по |
стоји потпуно развијена ружа.</p> <p>— Шта ниси хтео?</p> <p>— Оно... одговори Јанићије и сада |
е.. и... јецала је Анастасија.</p> <p>— Шта велиш?! — запита Ламбре запрепашћено.</p> <p>— И... |
ала из његових шака и побегла.</p> <p>— Шта чекаш, домуз бре; што не кршиш шија на гробље?{S} О |
села, него зачуђена и збуњена.</p> <p>— Шта ово би, буди Бог с нама!? — учини и од чуда се прек |
>— Ко ми угатао?</p> <p>— Она.</p> <p>— Шта ми је угатала?</p> <p>— Па то, да немаш деце.{S} Ви |
ен и задуван од силног трчања.</p> <p>— Шта је тамо? — запита хаџија, узнемирен <pb n="209" /> |
то да му један шегрт одговара.</p> <p>— Шта велиш?!...</p> <p>— Твој сам леб јео, газда, па сам |
којима је стојао мајстор Диша.</p> <p>— Шта си се запањио, пезевенк бре, као да је мечка пред т |
/p> <p>— Пије!?</p> <p>— Пије.</p> <p>— Шта, наопако! — викну Маца, а Диша само што разрогачи о |
сваки покрет очајнога комшије.</p> <p>— Шта си се забленула, бре, овамо!? — дрекну мајстор Диша |
е друго само никакво добро не.</p> <p>— Шта си ме звала? — најпосле запита Диша необично меким |
и пажљиво гледа у очи Дишине.</p> <p>— Шта: тако? — пита Диша, а очију не подиже, само да се н |
азгалима почеше играти око ње.</p> <p>— Шта ти је, море, што се љутиш?</p> <p>— Ти лажеш! — цик |
собом, бризну у плач и јецање.</p> <p>— Шта ти је, девојко? — викну запрепашћено тетка Маца, ка |
увани Ламбре умало не спотаче.</p> <p>— Шта то би, кир-Ламбре?{S} Да се нисте убили? — чисто вр |
едају са туђим човеком у соби.</p> <p>— Шта кажеш? — подвикну Анастасија.</p> <p>— Кучко! — дре |
и ти шта се оно јутрос догоди.</p> <p>— Шта? — запита радознало мајстор Диша.</p> <p>— Па, изме |
ас није било да толико одоцни.</p> <p>— Шта је томе момку, те је од неког времена постао сасвим |
— учини и од чуда се прекрсти.</p> <p>— Шта је?... запита Диша, кога овакав неодређени израз на |
о главе, три пута се прекрсти.</p> <p>— Шта ти је, те не спаваш? — прогунђа јој мати, коју мешк |
>Јанићију ударише сузе на очи.</p> <p>— Шта је, море, те плачеш?</p> <p>— Отерао ме газда!...</ |
Галац.{S} Троскови ја плаћам.</p> <p>— Шта ћу ја с тобом у Галац? — зачуди се Јанићије.</p> <p |
и, као да је ухваћена у нечем.</p> <p>— Шта си радила до сада?</p> <p>— Ништа, нано, — замеће о |
ађе се очи у очи са мајстором.</p> <p>— Шта је, бре? — Како си ми образ чувао?</p> <p>Јанићију |
p> <p>— Лепосава! — понови он.</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Љутиш ли се?</p> <p>— Зашто? — упита |
>— Ексик-хаџија! — рече му он.</p> <p>— Шта знам, кад ме тамо вуче — одврати Диша.</p> <p>— То |
амог себе, што је тако урадио.</p> <p>— Шта сад да чиним?{S} Овде ми више нема места.{S} Казаће |
ексер би му је одмах испунио.</p> <p>— Шта желиш? — запита испосник приносећи Дишиним уснама с |
ош мало — прошапута изнемогло.</p> <p>— Шта? — запита Јанићије, држећи је за руку и хладећи јој |
пуница саопшти шта се десило.</p> <p>— Шта кажеш? — зграну се хаџија. — А где ти је памет, да |
ни ћепенка снуждено и скромно.</p> <p>— Шта тражиш ти овде? — запита газда Диша.</p> <p>— Опрос |
ћу се врнем да ти кажем несто.</p> <p>— Шта имаш да ми кажеш, кажи ми овде.</p> <p>Кира-Мана се |
по руци, упаде шегрче у собу.</p> <p>— Шта је?{S} Нађе ли га? — запита Диша осорљиво.</p> <p>— |
стала је забезекнуто на прагу.</p> <p>— Шта блејиш ту, бре! — продера се Ламбре, када му се она |
ао пред газдом као на угљевљу.</p> <p>— Шта велиш, бре?</p> <p>— Немој, газда, да ме шаљеш тамо |
она остави судове и дотрча му.</p> <p>— Шта је, море, што си подупро капију? — рече му весело и |
модар, он се зачуђено заблену.</p> <p>— Шта ти би, мајсторе?</p> <p>— Воде! — једва прошапута Д |
и и принесе хартијице пламену.</p> <p>— Шта радиш то?</p> <p>— Да спалим сотону!{S} Нечастиви ј |
ерлука и разрогачи се на Дишу.</p> <p>— Шта?{S} 500 гроша?{S} Каква је то погана земља, <pb n=" |
е! — рече Маца и удари у смех.</p> <p>— Шта-а?...</p> <p>— Троје... три сина!...</p> <p>Хаџији |
p> <p>— Да ти дам пет стотина?</p> <p>— Шта кажеш?</p> <p>— Четири стотине педесет! — одговори |
.</p> <p>— Је ли ту чика-Диша?</p> <p>— Шта ће ти? —</p> <p>— Зини, да ти кажем! — одговори Леп |
авири Лепосава тетка-Мацина. —</p> <p>— Шта ћеш?{S} Запита је Јанићије.</p> <p>— Је ли ту чика- |
то ће нам он?</p> <p>— Ви’ш ти ње!{S} А шта би свет онда реко?{S} Мајстор Диша појео шљиву, а к |
тетка-Маце; она зна и више.</p> <p>— А шта ја знам? — Знам да је млада, лепа и вредна... одгов |
се уплаши и од саме помисли.</p> <p>— А шта: ја хоћу?{S} Ствар је у твојој руци.{S} Ти <pb n="1 |
ини лек; морам му га казати.</p> <p>— А шта си снила?</p> <p>— Море, није да сам снила, него са |
носи, и диже обе шаке и вис.</p> <p>— А шта се то тебе тиче?</p> <p>— Разбојник еден!{S} За сто |
адуо тако?</p> <p>— Ти знаш.</p> <p>— А шта ја знам?</p> <p>— Удајеш се за мајстора...</p> <p>— |
и се опет срео са кир-Думом?</p> <p>— А шта ти је сад наспело да га о томе питаш? — зачуди се т |
то, данас сам све прохесапио шта имам а шта немам.{S} Са оним имањем у Пожаревцу и овим, што са |
то већу штедњу и да на драмове одмерава шта ће се и колико ће се данас појести, уздишући вазда |
о ти!{S} Мајстор Диша неће да зна ни за шта више.</p> <p>Отрча Јанићије, а Мајстор Диша остаде |
успомену чупамо из заборава, ако ни за шта друго, вредно је поменути по ономе чуду, које му се |
а се притајала за вратима и ослушкивала шта Ламбре у соби ради, одскочила у страну и на прстима |
која тражи у јајету длаку, не би имала шта замерити.{S} Чим је видио кир-Ламбру, како се упути |
<p>Анастасија очевидно ништа није чула шта јој Јанићије говори.{S} Она паде преда њ на колена, |
, у толико му би више жао, што нема, ма шта чиме би јој могао наградити доброту.{S} Детињска ма |
чније предузети против клевете; али, ма шта да започне, он ће морати, пре свега, изићи међу људ |
тењао.{S} Био је толико неодлучан да ма шта уради, да га је сада било чак страх и на улицу да и |
, да се не сме оклевати и да му ваља ма шта предузети, те да за времена спречи Јанићија у његов |
испињала се нада све.{S} Догодило се ма шта, свршило се ма како, она треба или да умре, или да |
учинио је за њега много више него ли ма шта друго, што би намерно смислио.{S} Мајстор Диша је, |
д забуне.{S} Хтео би да јој одговори ма шта, да је нападне речима, да јој каже како је превртљи |
му је жена и куда би она смела да му ма шта пребаци!{S} А баш и када би се толико заборавила, б |
ца, а у лицу сав пребледео.{S} Да су ма шта друго изнели противу њега, не би га толико запањило |
запита Ламбре.</p> <p>— Овде је!{S} Ама шта си се уплашио?{S} Да ниси угануо ногу?</p> <p>— Зар |
</p> <p>— Немој: кир-Диша!</p> <p>— Ама шта?</p> <p>— Кир... кир... стење Диша — нисам ја кир.. |
..{S} Леле...{S} Јанићије!</p> <p>— Ама шта ћеш од мене?</p> <p>— Врати дреје...{S} Ја ћу му ка |
ћеш да постанеш уседелица.</p> <p>— Ама шта је теби, мајко; ко ти за Јанићија говори? — плашљив |
Ја ето нисам никоме одала?</p> <p>— Ама шта то ради она са мном? — мисли Јанићије и мучи се да |
јој немоћи.{S} Ништа, ама баш ништа, на шта се одлучивао, није постигао!{S} Није убио Лепосаву, |
бацаш блатом на мене?</p> <p>И Бог зна шта би још старац казао у својој срдњи, да се не умеша |
р Диша нерешљив и збуњен стоји и не зна шта да јој одговори, фудул-Стаменка повиси глас и поче |
ти од неодољива страха.</p> <p>— Ко зна шта се до сада догодило?{S} Момци су, слуге су то; а гд |
дан севну у памети, није била, да сазна шта је са његовом женом.{S} За њега је она постала сада |
за њим и да ли ће се кајати, кад сазна шта му је све учинила?</p> <p>Дуго је тако премишљао.{S |
Маце, да она сама пронађе пута и начина шта да се ради.</p> <p>— Па ти и не чујеш све о чему св |
о не приличи честитој жени!</p> <p>— Па шта да радим за име света?! — бранила се Лепосава. — Шт |
аже, да у томе нема нечега.</p> <p>— Па шта да радим сада?{S} Научи ме, де!{S} Ето, ја ћу прест |
шла! — прошапута. — И он долазио... сад шта да се чини?</p> <p>Мислио је испрекидано и тупо гле |
вамо да јој узгред исприча и искити све шта се за њом говори.{S} И то се све за њом говорило та |
л-Стаменка <pb n="104" /> слушајући све шта је кира-Анастасија претрпела.</p> <p>— Не сум му ни |
на, и он исприча газда-Диши потанко све шта је било и како га је кира-Анастасија после митила; |
/p> <p>Јанићије обори очи, јер не знаде шта да наведе.{S} Диша га значајно гледаше.</p> <p>— За |
азивају Бога, јасно, као на длану, виде шта се све у његовој души догађа.</p> <p>Пошао је кући, |
... ја ћу... узмучи се Јанићије да каже шта ће; али навала осећаја тако је нагло јурила у његов |
преко сваке речи, те не мога да искаже шта хоће.</p> <pb n="156" /> <p>Лепосави га би жао, па |
та касине, где се свет састаје, да чује шта има ново или да сам исприча, шта је данас или јуче |
ићије није улазио у крчму никада, а гле шта се сада учини!</p> <p>— Несрећник!{S} То му требаше |
.{S} Као несвесна ствар, која не разуме шта се то око ње догађа, седео је нем и поражен према Ј |
них једанаест година није имала деце; и шта све није кир-Дума чинио, само да до једнога наследн |
шегрт отказује послушност.</p> <p>— А и шта си друго него пезевенк, куче, бре!? — подвикну Диша |
p>— Еле, сад да ти кажем какав сам ја и шта тражим од домаћице! — рече Диша и поче јој на дугач |
никако не може да се разабере, где је и шта се то око њега догађа. <pb n="61" /> Заборавио где |
јела, и застиде, кад помисли како ће и шта ће рећи тетка-Маци, те да га задржи на вечери и ноћ |
на како ће <pb n="141" /> га дочекати и шта ће му све рећи, што јој је дете на глас изнео.{S} П |
p> <p>А кад би причао све, где је био и шта је радио, само би још више пред Лепосавом утврдио к |
азирао на све стране питајући се у себи шта ће и куда ће.{S} Остане ли тврдо на томе, да га не |
и са зебњом очекивао шегрта, да му јави шта је код куће.</p> <p>Јанићије опет, кад год га Маца |
деца па и гдекоји човек истрча, да види шта је, а на капиџицима од башта начичкале се младе жен |
кад би у дућан ушао кир-Ламбре, да види шта раде и да му обрати пажњу, да не оставља дућан на ш |
вај ударац и завирила у мутвак, да види шта је.</p> <p>Али Јанићије мукну на њу бичјим гласом, |
— Мислиш ти, Маца је слепа, па не види шта ти радиш, јел’?</p> <p>Лепосава претрну, брзо се на |
дао дреје.</p> <p>— Бре, децо, чусте ли шта лаже?</p> <p>Оба шегрта потврдише, да је заиста дон |
е јој — да ти покажем нешто.{S} Знаш ли шта је овде?</p> <p>— Не знам, зете! — одговори Маца и |
је дете није од мене мицало?{S} Знаш ли шта лају погана уста?{S} А? — запита тетка Маца и заста |
но, нешто што ће се скоро догодити, али шта, то није могла никако да разабере.</p> <p>Хаџи-Диша |
проси.</p> <p>— Не проси, дабогме; али шта знаш ти!{S} Не долази он за бадава у нашу кућу.{S} |
уменим уснама слатко успава.</p> <p>Али шта је вечито? — И живот као ветар прође, а камо ли јед |
су слепци, па да рекну:{S} Нисмо видели шта нам је дао; нити је трговац нека арамија, који хват |
{S} Је ли он муж и господар у кући, или шта је? — Он отвори врата, извири на ћошку, па, кад је |
<p>— Које?</p> <p>— Белћим не знамо ми шта је у башти закопала?</p> <p>Тетка Маца сада већ ниј |
ије више знао ни шта се у кућу уноси ни шта износи.{S} А некада није се смела чак ни једна папр |
<p>Пуна три дана Јанићије није знао ни шта ради ни куда се креће.{S} То беху дани тешких душев |
толико, да хаџи-Диша није више знао ни шта се у кућу уноси ни шта износи.{S} А некада није се |
трбух на раменима?{S} Не разбираш му ни шта му је што.</p> <p>Незадовољство Дишино бивало је св |
аше, дуго плакаше.</p> <p>— Море говори шта се то догодило?! — подвикну најзад Маца, кад виде, |
="143" /> <p>— Па, синко Дишо, чу ли ти шта се по чаршији говори?</p> <p>Диша обори главу.</p> |
на свој ћепенак.</p> <p>— Ама, чули ти шта се оно јутрос догоди.</p> <p>— Шта? — запита радозн |
е и сам не сруши, кад му пуница саопшти шта се десило.</p> <p>— Шта кажеш? — зграну се хаџија. |
ћи бројанице и по вас дан срачунавајући шта га све то кошта.{S} Свога будућег потомка задужио ј |
па се и она тренутно збуни, не знајући шта да му каже.</p> <p>— Чујеш, Јанићије, немој тако!{S |
ршија... поче Анастасија, али не доврши шта је хтела рећи, већ удари у такав хистерични плач, д |
. — Ево, Јанићије је дошао, ама не знам шта му је.</p> <p>— Бог с тобом, дете, што си такав? — |
бећавао Лепосави, па јој онда све ређао шта ће јој донети, кад буде у бабињама.</p> <p>Али прођ |
> <p>Ламбре је дуго праскао и размишљао шта га све може снаћи, кад се сукоби са разјареним Дишо |
глава од свега тога, сад више није знао шта да предузме.{S} Он је већ гледао у мислима како њег |
</p> <p>— Ето, данас сам све прохесапио шта имам а шта немам.{S} Са оним имањем у Пожаревцу и о |
за нема лек, џанум; него да разговарамо шта да се ради!{S} Може бити кир-Диша да ће се покаје и |
уста и да мене запиташ.{S} Гледам само шта чиниш и како мучиш ону јадницу, и она толико исто п |
у је сва остала чула, да није ништа чуо шта га она пита; а онај бесмислени поглед, који се уков |
о с раскида да се њоме ожени.{S} Оно, у шта је био сигуран, то је, да је девојка честита и за ц |
одмеравати очима као човека, кога ни у шта не рачуна.</p> <p>— Образ да ми погазиш?{S} На мој |
ије био од оних људи, који, кад сазнаду шта се противу њих говори, пођу у одлучну борбу противу |
>— Е, тако ти је то кад људи не гледају шта узимљу.</p> <p>Овако шчуђавање обнављало се готово |
е, изненађени скупише око њега, да чују шта му је.{S} А када им Диша исказа своју несрећу, како |
удари у свој неуздржани смех, кад зачу шта јој муж захтева.</p> <p>— Ја да си гола бакчу обила |
детета него мати.{S} Ваљда ти боље знаш шта теби треба?{S} Ниси још ни загризла у живот, не зна |
то, што си ме уцвелио.{S} Ти и сам знаш шта ти ваља чинити.</p> <p>— Ако ти хоћеш... рече полуг |
о удовица, кој да гу води.{S} Него знаш шта је?{S} Кира-Анастасија да удамо!</p> <p>Не може се |
накалаисана тепсија, и Бог те пита, још шта, што само може избацити језик удавача, којима би ми |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Шта је мајстор-Дишу нагонило, да онако нагло врати прст |
је да ти се пре сватова догоди.</p> <p>Шта је после овога било, Лепосава није знала.{S} Сећала |
ао била је довољна да је грубо запита: „Шта тражиш ти овде?“</p> <p>— Тражим чест!{S} Шта је ов |
S} Ј. ИЛИЈЋА</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>НОВА ШТАМПАРИЈА - „ДАВИДОВИЋ“ </p> <p>ЉУБ.{S} М. ДАВИДОВИЋ</ |
строго поверљива.{S} Ни једну важнију „штафету“, која би се од кнежева двора испошиљала „блист |
а, који је целога века где је год могао штедео, па сад одједаред види, како му се на све стране |
Грк, љубак и разложит <hi>као</hi> Грк, штедљив <hi>као</hi> Грк, услужан <hi>као</hi> Грк, и п |
ман колико му је требало да са највећом штедњом доспе до Галца.</p> <p>Хаџи-Зосим је био врло у |
покушавао, да и у кући заведе што већу штедњу и да на драмове одмерава шта ће се и колико ће с |
сто да изусти реч, он поче некако ситно штектати.</p> <p>— Што штекћеш, куче?{S} Где ми је жена |
оче некако ситно штектати.</p> <p>— Што штекћеш, куче?{S} Где ми је жена?</p> <p>— Не знам кир- |
о не поведе и тетка Мацу на хаџилук.{S} Штета, Бога ми!</p> <p>Но Лепосава и овога пута нити се |
бројећи паре пред ковчежићем.</p> <p>— Штета, што није за продају!</p> <p>— Јесте, ама тих пар |
p>Лепосава опет климну главом.</p> <p>— Штета — рече Диша — и добра ти је ћерка и све, само има |
смева његовом судбином, то је двострука штета, коју никако не би могао поднети.</p> <p>А да на |
се на толики пут одважио.</p> <p>Но та штета не оста усамљена.{S} Путовање до Београда трајало |
помисли Диша — и да ми у дућану не буде штете!</p> <p>И када дотаче пољупцем врх светог ексера, |
атити, те би тако хаџија имао двоструку штету: — готов новац би морао дати и изгубио би вернога |
уду за срамоту, што ју је нанео њиховој штићеници.</p> <p>Но кир-Дума је био човек од оних разл |
це звераше то у онај дукат „ћошајлију“, што се жутио над Лепосавиним веђама, то у њено насмешен |
се у груди и довикује:{S} Ја сам крива, што се убио; он је мене волео, па је због мене то!</p> |
само у бегство.</p> <p>Страх од онога, што се могло врло лако догодити, не даде јој те ноћи тр |
<p>Али мајстор-Диша, поред свега тога, што је и сам почео увиђати, како је пренаглио, кад је п |
мишљавао.{S} Па ипак, поред свега тога, што га је ова мисао све већма освајала и пред очи му из |
ну пакосну сплетку, и поред свега тога, што му никако у рачун није ишло, да изгуби пријатељство |
могао више.</p> <p>И поред свега тога, што је оволики пут потегао и толике жртве принео ради с |
мука да роди?</p> <p>— То је због тога, што свети ексер лежи у њему.{S} Снагу своју чудотворну |
о? — одговори Јанићије</p> <p>— Ваљада, што и тебе не поведе?</p> <p>— Није, него што не поведе |
е Србину и бране га, а Грци, пуни једа, што се њихова удовица тако јавно срамоти, вичу на сва у |
ирен <pb n="209" /> од онакога изгледа, што се на Јанићијевом лицу оцртаваше.</p> <p>— Брзо кућ |
док се није ни сасушио траг оних суза, што их је за кир-Бенџом проливала.{S} Али како ли би те |
ли нападате?{S} Ели ово гора Романија, што ли?{S} Ви мене да клепећете?</p> <p>— Море, одвали |
а, прво, да излије сав јед на Јанићија, што му је радњу у невреме оставио, а у исто време, да н |
о што не учиних русвај; ама срећа моја, што ми дође памет у главу: зашто да робијам због једне |
заљубљено срце његово.{S} Грашке зноја, што су му избијале по челу, показивале су, у томе часу, |
са лица сливале се крупне грашке зноја, што би за здрава човека било много и на највећој летњој |
ку, да од ње узме сахан.</p> <p>— Нека, што ми требаш ти!{S} Сама ћу! — одговори Лепосава, очев |
ао је и претио, докле га силна мастика, што је у ћор-Ахметовој кафани попио, не обори иа патос, |
сву је ноћ осећао мирис онога босиока, што га је некада под својим јастуком напипао.{S} Ноћ је |
ревносно лупали у гочеве, а она писка, што је од зурла до неба јечала, разлегала се у њезиним |
ан да се отресе оног двоструког утиска, што га је те ноћи осећао.{S} Притиснуло му нешто душу, |
ти фењере, окачише их о крајеве чибука, што им је Диша даровао, и тако светлећи пред собом, опр |
ога.{S} Јанићије је осећао, да та рука, што га тако често лупа по леђима, чини то из нарочите м |
а не би у очи подсмевала и подмигивала, што се толико повео за женом, он се сасвим отпадио и од |
нако радосна, као да је једва дочекала, што јој се муж вратио, а сада тако презриво.</p> <p>— М |
ј случај да на њеној остане.{S} Весела, што је тако испало, кира-Анастасија спрема све што кир- |
му она околишно тек по штошта добацила, што би га уверило, да кира-Анастасија ни као удовица ни |
" /> у дућану, на сваку кашичицу масла, што ће се у кући потрошити; кад је правио туршију од бе |
та.{S} Маца се у истини мало забринула, што их то нема, кад а у томе угледа хаџију, како журно |
—- Комшија, не комшија, еписи бир; ама, што Бог није заповедио да се једе, оно је погано.{S} И |
ах дете честито и благословено.{S} Ама, што ће њему, он има децу!</p> <p>Хаџи-Зосим значајно по |
ми... отегну тетка-Маца.</p> <p>— Ама, што ме мучиш?{S} Што не казујеш? — завапи Диша тако мол |
има, да је не тиче руком.</p> <p>— Ама, што си се препала?{S} Ја ћу да га потплатим, да ћути.{S |
Јанићија и обасули га свима похвалама, што је тако честит и одан своме мајстору; а Диша му, шт |
је Јанићије?</p> <p>— Не знам ни сама, што га до овога доба нема; то му до данас није било да |
у из очију ове лисице, а и по брковима, што су са њушке на одераној кожи стршили, човек, иоле в |
е, у живописним шалварама и јелечићима, што се преливају јасним шаренилом, те ти изгледа као да |
ас та жена, бре? — развика се кир-Дума, што га грло доноси, и диже обе шаке и вис.</p> <p>— А ш |
ане и Бајрак-џамије.</p> <p>Оно дућана, што је кир-Бенџо оставио за собом, претворили су пријат |
, да ме разнесеш!</p> <p>— Рђо ниједна, што се не обеси онда?</p> <pb n="187" /> <p>— Не беше м |
твртој години.{S} А колико је њих жена, што по десет година чекају, па кад после навру деца, а |
/> руку цвеће, па се осећа сва блажена, што јој баш њих две ово цвеће пружају.</p> <p>Обе гошће |
попео до целога товара; али сва хасна, што је од молепствија и обећања имао, била је у томе, ш |
target="#SRP19061_N3" /> и сва срећна, што је нашла лека детету, прође поред кир-Дише и не пог |
в новац, те тако, после неких обрачуна, што их је кир-Дума имао између четири ока са покојником |
а прислушкивао од куда сва ова пецкања, што су се међу девојкама у тај час чула, он би сазнао н |
и сада не одговори.{S} Ова брза питања, што их је кир-Дума тако одлучно и оштро излагао, сплето |
<l>„Да ли знаш како се зове она ватра, што душу</l> <l>сажиже а срце спржи?</l> <l>„Знам, душо |
ону чинију пуну пилава и овновска меса, што се поврх пилава пушило.</p> <p>— Море, немој да се |
и паре пред ковчежићем.</p> <p>— Штета, што није за продају!</p> <p>— Јесте, ама тих пара ти не |
аисана тепсија, и Бог те пита, још шта, што само може избацити језик удавача, којима би милије |
е му је у истини пара вредео.{S} Ништа, што је за напредак радње било корисно, није пропустио, |
а од мајстор-Дише никада не виде ништа, што би га чвршће везивало за њега, он му је опет био не |
Диша изналажаше свакога дана по штошта, што му се није свидело.</p> <p>— Мука га изела, какав ј |
оној сунчаној ведрини зелена чуваркућа, што се над надстрешницом безбрижно ухватила.{S} Један п |
та затворена.</p> <p>Ова једна ситница, што су врата закључана, ускомеша у њему на ново ону ват |
рише једаред у хамаму неколико модрица, што их кир-Думина жена спази на куминим плећима.</p> <p |
, жуборио је као и онда, а са гранчица, што се надношаху преко зида, стресао се по који пожутел |
роширио, женин мираз са оних 500 гроша, што му је кум-Дума дао од еснафских пара, уложио у еспа |
задужио је са оних шест стотина гроша, што их хаџи-Зосим украде, и са двеста четрдесет, датих |
, она плану и одговори: „Ко ти је крив, што си самоме себи стао на срећу!{S} Што си се женио пр |
не могаше извући одатле.{S} На против, што је Ламбре гонио из ње ђавола усрдније, то се он све |
ех све Дишине примедбе. — Криво му сад, што сам здрава...</p> <p>— И млада... и — додаде Јанићи |
добротвора, који је и иначе леп углед, што га у грађанству уживаше, увеличао још и једним тако |
старија си.</p> <pb n="133" /> <p>— Е, што кријеш, кад се све зна?{S} Па још устабашиница, бре |
, па ако успе, онда да не изгледа џабе, што је прстен враћао.</p> <p>— Тако је, кир-Дума.{S} Ја |
="77" /> и тога мајстора и самога себе, што му се језик везао, те не каза чега ради не може да |
ити, осећао, био је стид од самог себе, што је тако урадио.</p> <p>— Шта сад да чиним?{S} Овде |
са Саборне Цркве, ни све турске трубе, што их дан из дан слуша са градских бедема, не би му то |
ивало.</p> <p>Но у дну душе Јанићијеве, што он ни сам није могао разабрати, водила се нека пота |
о урачуна му <pb n="201" /> и трошкове, што их је за ових седам недеља више учинио.</p> <p>— Јо |
еснафским барјаком; а после укопа све, што је допратило покојницу до гроба, вратило се хаџи-Ди |
96" /> а побожан си, народ ти даје све, што год ти је потребно.{S} Па онда, ти баш и кад би про |
у осталога подсетио га и на оне услуге, што му их Јанићије пре толико година указа.</p> <p>Рано |
ти није мајка казала?</p> <p>— Де, де, што се стидиш?{S} Одговори, кад те пита!{S} Кажи, знаш |
кораке, само да што пре побегне одавде, што даље од онога места, са кога се јасно оцртаваше бео |
рче снебивајући се.</p> <p>— Па где је, што не долази?</p> <p>— Он каже: да неће!</p> <p>Маца и |
, га што је наведе да се за Дишу удаје, што јој упропасти младост.{S} А како је он без речи сед |
гостима похвали поклоном, а још милије, што ће, после толико тешких дана, видети онога ради ког |
а побожним хаџијама опише све оне муке, што их је <pb n="195" /> Спаситељ подносио, докле су му |
ићију много више него ли газдине ћушке, што их је, као шегрт, од времена на време добијао. — Ал |
је детету?</p> <pb n="52" /> <p>— Леле, што ћу да јој се наплатим, само док је познам.</p> <p>— |
свакога ударца, мукнуо као младо теле, што је увек изазивало весели смех.</p> <p>Те ударце нек |
оме чапкунлуку; оно је повећано и тиме, што је њезин муж најурио из куће Јанићија, који јој је |
их родитеља трудио се, да изглади тиме, што је од прве младости своје градио планове, како да с |
екивали сумњивим осмехом или тако чиме, што га је уверавало да је много лакше уверити свет у не |
е ни из далека није могао надати ономе, што се, у тај пар, догађало тамо; тетка-Мацин долазак у |
више није могло бити разговора о ономе, што му је на срцу лежало.{S} Тетка-Маца је развезла да |
пствија и обећања имао, била је у томе, што се кира-Думиница, од године до године, све јаче гој |
имало је свога разлога не само у томе, што је њезин муж дошао срећно с пута као богат наследни |
а страха, већ од оне изненадне промене, што је угледа на целој појави.{S} Сав мајстор Диша изгл |
/p> <p>У овоме можда и лежи кључ тајне, што је мајстор Диша одоцнио тако са својом женидбом.{S} |
его да сву ноћ уздише, куне и проклиње, што се на толики пут одважио.</p> <p>Но та штета не ост |
агано покупи ћурче, антерију и чампаре, што их је кир-Ламбре, ваљда због силне жеге, свукао и н |
— А-а- проклета пцета; проклето Ламбре, што %ми направи!{S} Они били ортаци на жена, а ја да пл |
ове и дотрча му.</p> <p>— Шта је, море, што си подупро капију? — рече му весело и дрпну га за р |
грати око ње.</p> <p>— Шта ти је, море, што се љутиш?</p> <p>— Ти лажеш! — цикну Лепосава — Лаж |
е био без јакога утицаја, у толико пре, што је мајстор Диша и сам имао прилике у своме животу д |
уда, него и сам да ућути, у толико пре, што Лепосава нарочито застаде и позва мајку, да се не з |
Па тек да се одмориш мало.{S} Жалим те, што ти ни дан ни ноћ није давао мира. „Море, смири се, |
шта му је.</p> <p>— Бог с тобом, дете, што си такав? — узвикну <pb n="79" /> и тетка Маца, кад |
није могао да се наприча чуда и лепоте, што их је видео у светим местима, а радознали пријатељи |
ваздух и овај сунчани зрак и оно лишће, што са бујних грана под ветрићем шуми, дише.{S} И то не |
оцу, ушли свечано у кућу лепе удовице, што је овеселило срце удовичино а јако ожалостило зле ј |
стијанска! — одговори Диша и хартијице, што их је некада готовим новцем платио, и у које је сву |
преко мртвих, расплашиће сетне тичице, што се овуда гнезде, прекопаће оронуле гробове, и од ов |
их и гледала замишљена у оно кандилце, што је пуцкарало и својом слабачком светлошћу преливало |
ако осећаше потребу да се на њу извиче, што га је бацила на толики трошак, кад није хтела да па |
где је сретнем!{S} Криво је моје Канче, што ви вадите очи.{S} Мислиш ти нико не зна!?</p> <p>Ка |
е истински пријатељ, а ето, ово сироче, што се савило око тебе као лоза око чардака, пре би и ж |
ама није могла погодити, у толико више, што је прстен тек синоћ добила и што се мајстор Диша с |
озивање текнуло је Дишу, у толико више, што није било никаквога оправдана разлога, да на њезин |
к и одмах наредио да се џезва пристави, што је, у осталом, чинио он само према угледним људима |
е толико расположи или ма чиме одушеви, што би га из граница обичнога душевног кретања изазвало |
за гол сабља да уфати; клефти да води, што је у срце!</p> <p>— А деце не је никад доста!{S} То |
ио на чисто, да ли да их воли или мрзи, што су Лепосаву у гроб отерали.</p> <p>Маца га је истин |
и Јанићије и сада је био још збуњенији, што га она више гледаше.</p> <p>— Што да се љутим, кад |
трио, колико ће се дневно појести, али, што се тиче жене и пријатеља, кога је тако јако уважава |
тетка Маца.</p> <p>— Ето тако; мило ми, што га истукао!</p> <p>Али ја нећу даље да описујем ова |
зумео.</p> <p>— И јесам лудак.{S} А ти, што ми се не наплатиш?</p> <p>— Како ћу? — запита Лепос |
иш ону јадницу, и она толико исто пати, што нема деце, као и ти.</p> <p>— Па што се лени?</p> < |
ра-Анастасију, и радосно јој честитати, што ће једном на ново скућити кућу и стећи свога господ |
ед тетка-Маци, када га ова поче грдити, што се не отргне.</p> <p>— Не могу, тетка-Мацо, не могу |
ка му је вавек слава и нека ми опрости, што му име грешна уста помињу) хоће да сазна, колико је |
1" /> га дочекати и шта ће му све рећи, што јој је дете на глас изнео.{S} Па још, како му момак |
е је, као и Анастасија, одобравао Диши, што је тога неваљалца отерао из радње.</p> <p>— Море, н |
а узнемирено.</p> <p>— Због 4000 гроши, што смо ви позајмили ја и Ламбре.</p> <p>Кир-Диша га по |
е хаџи-Зосим на турском језику. — Овај, што га видиш да је дошао са мном, јесте хаџи-Диша.{S} Д |
е лежао сасушени стручак босиока, онај, што га је некада нашао под својом главом и који је као |
ије ни паштила да разгони онај облачак, што им се над пролећем брачнога живота надноси.</p> <p> |
тамо газдарицу, он извади онај цванцик, што му га она поклони, баци га у мутвак и што је брже м |
; и <pb n="163" /> то беше прави узрок, што је одустао од ужасне намере и спасао младу душу бар |
ика.{S} Лепо јој се учини, да тај звук, што пара ухо те се уздиже изнад свију, виче: „кира-Анас |
она преплашено одскочи, испусти јастук, што га понесе, да га постави у чело миндерлука и тако, |
ео, а она опет поче да га пита о нечем, што баш није имало никакве везе са овим даном.</p> <p>— |
вилает, а ја па овде без тебе да живим, што ми треба?</p> <p>Тако је уздисао Ламбре, помишљајућ |
.{S} Са оним имањем у Пожаревцу и овим, што сам ја стекао, имам на двеста хиљада гроша.</p> <pb |
к разним сметлиштем, из кућа избаченим, што се на пролетној жези сасушило и често неким интимни |
и дуго стојао забленут и зачуђен оним, што је онако несвесно учинио.{S} Чинило му се, кад га ј |
ођену децу убијаш.{S} Хоћу да попустим, што видим да си човек поштен.</p> <p>И сада наста на но |
амо да се не сусретне са оним погледом, што се упиљио у њега.</p> <p>— Како: шта? — Ми на вас к |
дем тамо, — мислио је и с тешком муком, што самоме себи затвара врата од куће, која га је као с |
и бол и, као под неком магијском силом, што је дубље залазила у удовиштво, све је лепша бивала, |
му је показивао, како са овом срамотом, што је нанесе кира-Анастасији, не само да је изгубио ко |
, који га је опомињао на један леп сан, што га је са чежњом већ три године сањао.</p> <p>— Кало |
и Спиридон! — шапну Јанићије, пакостан, што се Лепосава толико интересовала за мужа, који јој с |
иша с њоме растао чисто тужан и плачан, што не може још који часак остати.</p> <p>Кад је кир-Ла |
Јанићије је ишао поред ње мало збуњен, што му баш ни речи не одговори, а њему је тако потребно |
зарудела белега.</p> <p>— Аман, кузун, што ке па некој да узива, кад загриза у та јабука! — см |
ко друго доба Јанићије би се обрадовао, што ће му мајстор постати устабашом, али сада га баш ни |
д толике пажње а у дубини душе ликовао, што му се давнашњи сан испунио, о томе и да не говоримо |
ери што су, само се од ових разликовао, што је на оштроме крају, место обична врха, био завршен |
часа омилела, у толико му би више жао, што нема, ма шта чиме би јој могао наградити доброту.{S |
и у коме часу. — Да речем, да се кајао, што је обећао Анастасији да ће ћутати, то за цело није |
у те мисли западао, све се више кајао, што <pb n="78" /> је попустио пред њезиним сузама и пре |
Мајстор Диша је већ у велико припремао, што му је било потребно, да се у сватовима покаже као < |
у сокаче.</p> <p>— И ето за тај посао, што је она викала на патролу, он је врнуо прстен!</p> < |
, седе за посао, да ради; но тај посао, што га је у овако узбуђеном стању започео, за цело би м |
> <p>А бар да је кира-Мана имала право, што је сумњичила свога мужа!{S} Цела чаршија знала је д |
исли.{S} Њојзи баш ни мало не би криво, што ленчује; она је по кући весело певала, радила своје |
нешто тугаљиво око срца и чисто криво, што се залетео у прводаџисање. — Ако вам није ствар у с |
ма људи.{S} Јер, њему се чинило да ово, што је сада чуо, зна цео свет и да сваки од ових људи, |
оно, као што је измислио и за мене ово, што се сад по чаршији говори.{S} Ама нисам ја баш за то |
рати Јанићије двоструко радостан; прво, што га Лепосава није одала, а друго, што је чезнуо да ј |
оста насред собе стојећи.</p> <p>Прво, што јој паде на ум, било је то, да је на прагу новога ж |
му је отишло на свагда оно спокојство, што га је до сада имао.{S} Није знао, шта му је теже па |
рећи, како је осећао пуно задовољство, што се једаред и он осветио, ипак, док је говорио ону з |
о, што га Лепосава није одала, а друго, што је чезнуо да је бар очима види, ако не успе да с њо |
једну женску главу врло далек, а друго, што мужа не треба дирати, све докле сам не увиди докле |
а њега много више него ли ма шта друго, што би намерно смислио.{S} Мајстор Диша је, пре него шт |
гледе својих мајстора, па није ни чудо, што је, мало по мало, успео дотле, да су га у чаршији с |
где год прође, и онда није никако чудо, што су сви пријатељи пок. кир-Бенџе, а нарочито жене њи |
терао, него би ме још и за калфу извео, што сам му био веран! — мислио је, силазећи се већ по п |
лонићу је теби! — одговори Диша, весео, што га је Маца тако брзо обрадовала.</p> <p>Чудотворна |
о, чим ти оде!{S} Неће да слуша; а ако, што и послуша, то све наопако.{S} Нисам смела више ни д |
га био је он сам.{S} И њему дође тешко, што је на прво потказивање из комшилука поверовао; и та |
од онда осетио је, колико му је тешко, што се све тако десило.</p> <p>Али како није никуд изла |
S} До душе, није му најпријатније било, што му се синовац оженио Гркињом, па још удовицом, код |
а сам ти рођена сестра.{S} Жао ми било, што немаш никога свога, а Диша те на неправди отерао, п |
, као да је и њему, Бог зна како, мило, што му је шегрт врата пробио.</p> <pb n="47" /> <p>Но т |
очито тако удешава, да је њој баш мило, што јој се испод широких рукава кошуље од танке тканине |
ова двори и додаје час овамо час онамо, што ко нареди.</p> <p>Весеље махнито.{S} Јанићије Бик з |
егово суморно лице и ону кајсију, тамо, што је густим гранама тицала један малени прозор, за ко |
да му заврнем, нека липше, куче погано, што ми уједи! — јекну Ламбре и стотине псовака на грчко |
овоме загрљају.{S} Нешто мило, опојно, што га је заносило а од чега се није могао отети, обузе |
удотворној моћи часнога ексера.{S} Оно, што је све осетио, кад је целивао, и тако нагло исцељењ |
огромна свота ни мало не збуни.{S} Оно, што је најглавније било, постигао је.{S} Видео је, да и |
ш ти, а ону другу да попије она. — Оно, што јој не да да рађа, младина ће да скине с ње, а од о |
је ону ћушку и да Диша не сазна за оно, што му Јанићије хтеде казати.</p> <milestone unit="subS |
ко ће, мало по мало, вратити се на оно, што је био пре десетак и више година: постаће сиромашни |
вао, то он није ни могао знати све оно, што се око његовога имена плело.</p> <p>Но трећег дана |
кав назив само му је напомињао све оно, што је до овога часа поднео, тај назив му изгледаше сад |
И ту Јанићије исприча мајстору све оно, што се по грчкој махали причало, и како се сав свет на |
нестрпљењем бројао дане, догоди се оно, што му је сву сладост ишчекивања горчином залило.</p> < |
му је дервиш саветовао, па онда и оно, што је све претрпео од Анастасије и како га је исмејала |
умела да очуваш девојче.</p> <p>И оно, што мајстор Диша до сада не виде, угледа сада.{S} Тетка |
или да без икаквога одлагања учини оно, што је Јанићију мало час казала.</p> <p>Сузе и преклиња |
казати службу, а за тим ће урадити оно, што ће се после у песму певати.</p> <p>— Где си, море, |
е ипак вратио својој вереници; јер оно, што већ једаред очима омили, то се више од срца не очуп |
о!{S} Па деде сада да и мени кажеш оно, што си мајци казала! — Хоћеш ли?</p> <p>Лепосава опет к |
е нека потајна борба.{S} Нешто нејасно, што се не би могло образложити ни верношћу наспрам свог |
неваљао и да је мајстор учинио паметно, што га је отерао.</p> <p>Колико је ускипело у души Јани |
hi> Грк, и поносит на <pb n="16" /> то, што га грчка чаршија у своје „трофеје“ убраја, он се тр |
ама затекао и први сумрак, те једно то, што би могао пасти патроли у руке, ако на улици заноћи, |
> <p>— Зашто, море?</p> <p>— Ете, зато, што мене караш, а сама нећеш да узмеш запис!{S} Зашто н |
ајући нерешљиво у новац.</p> <p>— Зато, што је пцето, што не је човек!{S} Толке године, бре бра |
ми је казала да сам пезевенк-баша зато, што кир-Ламбре...</p> <p>— Лажеш, бре, псето, лажеш! — |
ка.</p> <p>Није се обесио; али не зато, што не имађаше смелости.{S} Напротив, живот му је био т |
ни, али он тога не учини, можда и зато, што му судбина, у коју је он безусловно веровао, беше н |
е био уважаван међу поклоницима и зато, што је он толико рачуна водио о светињи ове земље, по к |
е и иначе уважавао своју пуницу и зато, што је та жена и сада, као и пре, имала своје сигурне п |
наглио, кад је прстен вратио само зато, што му је некаква комшиница зуцнула једну пакосну сплет |
ђаше прашта ли му или се љути баш зато, што вели „да није хтео“.</p> <p>— Ја онако...{S} Дође м |
г кир-Бенџу и поштује га; па и ја, ето, што поштујем као и тебе и кир-Ламбру, хоћу да те послуш |
о у новац.</p> <p>— Зато, што је пцето, што не је човек!{S} Толке године, бре брате, служиш пош |
у — ако си честит, онда нека је просто, што си ме уцвелио.{S} Ти и сам знаш шта ти ваља чинити. |
ек мисли да је најсрећнији, дође нешто, што му сву срећу наопако окрене.{S} И то баш онда, када |
</p> <p>Једнога дана догодило се нешто, што је и Јанићија и Лепосаву довело у неко чудно, несхв |
ајало, да се сутра дан не догоди нешто, што је Јанићијевој одлуци дало снажан преокрет.</p> <p> |
p>— Добро је, паметно си урадила, Мацо, што си ме одвратила од нечастиве силе!{S} Са овим би до |
Јанићије није чекао и онај други калуп, што се у мајсторовој руци обрете, већ наже низ улицу и |
ворио је дервиш овој жени — овај запис, што ти га дадох, да метнеш пред зору у нову зелену чини |
има:</p> <p>— Какав је то погани милет, што не верује више у Бога и пљује на свете утвари?</p> |
како га све већма потискује онај терет, што му се од смрти Лепосавине као тешки камен на душу н |
ш у томе часу, кад он учини тај покрет, што је могло некоме да изгледа, као да ће да удари кира |
х веђа, гужвао један широк орахов лист, што му се у руци нашао.</p> <p>— Иде ли до мајстора?</p |
исто време показивао и бригу и радост, што јој тако давно невиђени гост опет у кућу долази.</p |
казивао захвалност <pb n="191" /> Богу, што му је подарио толико мудрости, да ближњега ода зла |
свој грчкој чаршији а сад опет псовку, што није боље отварао очи, да му се тако што не догоди. |
заборави да исприча и о ономе цванцику, што му га даде, и како је казала да је Диша псето и да |
Из дана у дан за сваку своју погрешку, што би је као дете учинио, или за сваки погрешан убод ш |
а донекле и утишавала ону силну навалу, што му дан ноћ није давала дисати.</p> <p>Два супарника |
и она, као и мајка јој, знала о свему, што је он видео и тетка-Маци испричао.</p> <p>— Да каже |
оме хаџији мајстор Диша повери о свему, што га је у последње време мучило.{S} Хаџи-Зосим га је |
амо на мајстор-Дишу него и на кир-Думу, што се толико заслепио, те допустио, да се један Србин |
о је од љутине и почео корети кир-Думу, што је у опште покушавао да мајстор Дишу уведе у њихово |
а Ламбру, а имала је и ту добру страну, што се није никоме жалила на свога мужа, па чак ни кир- |
ао сносити.{S} Престао је да кори жену, што нема деце, али сада није било дана, кад није ма за |
из добро набијених душека опрану вуну, што им је кира-Мана (тако се звала Ламбрина жена) „на б |
да туже митрополиту и суду за срамоту, што ју је нанео њиховој штићеници.</p> <p>Но кир-Дума ј |
је и честита му на тако красном успеху, што га је јуче на „гледању“ и прстену код своје испроше |
седам година, први пут чуо ону песмицу, што му памет занесе, седе на један камен и поређа Циган |
ош смрти у својој кући.{S} И тај страх, што ће у своме дому видети мртваца, задржа га, те, мест |
је оно! — Тврдица, погансуз!{S} Ух, ух, што му ја нисам била жена, па да видиш како би се прове |
онда ко да буде крив?{S} Увек да жалиш, што си откидао од својих и жениних уста!</p> <p>Пред та |
да проговори.</p> <p>— Онај босиљак... што си ми турила под јастук... па оно...</p> <p>— Које: |
</p> <p>— Е, па де, де; кад није, није; што се правдаш толико? — одговара комшија, а на лицу му |
ир-Диса је диваљ човек — Србин је, бре; што може да се чека од један диваљ народ? — забринуто с |
побегла.</p> <p>— Шта чекаш, домуз бре; што не кршиш шија на гробље?{S} Од теб ми црно на очи! |
.</p> <p>— И опростићу јој и зажмурићу; што је било — било, само да ми се закуне да ме никада в |
p> <p>— Има рукава од честог платна!{S} Што да сваки види голе руке?{S} То је срамота; тако нек |
зачуди се Лепосава. — Их, какав је!{S} Што је пустио оно чудо од браде?</p> <p>— Море, није он |
{S} Једном рече тетка-Маци: „Ето ти!{S} Што <pb n="175" /> ниси отварала очи, него си хтела да |
<p>— Леле!{S} Због теб да пропадним!{S} Што ми искате у кућа, ђидијо?!</p> <p>Јаукао је и прети |
в, што си самоме себи стао на срећу!{S} Што си се женио први пут удовицом, па ти она угатала!“< |
.</p> <pb n="68" /> <p>— А дреје?...{S} Што си их однео на кира-Ману?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— |
ис.</p> <p>Кира-Анастасија пребледе.{S} Што је у првом тренутку наслутила, да је Јанићије одао, |
спечалити, да постанем газда-човек.{S} Што да ме гледа?</p> <p>Ово тачно размишљање о своме по |
p> <p>— Нано, нано!</p> <p>— Шта је?{S} Што сабајле толико вичеш? — одазва се Маца и изађе на д |
ала да су то баш дреје кир-Ламбрине?{S} Што да бедим човека?</p> <p>— А моја жена?...</p> <p>— |
икну Маца.</p> <p>— Ама, какво чудо?{S} Што ћутиш?</p> <p>— Па троје их је! — рече Маца и удари |
, па што јој рече, где си их сакрио?{S} Што је посла овамо, да их дигне?</p> <p>Лепосава кад чу |
> <p>— Па што се лени?</p> <p>— Што?{S} Што треба да скинеш са себе враџбине.{S} Зар си ти једа |
је узбуђен.</p> <p>— Који ти је бес?{S} Што си се надуо тако?</p> <p>— Ти знаш.</p> <p>— А шта |
ка-Маца.</p> <p>— Ама, што ме мучиш?{S} Што не казујеш? — завапи Диша тако молебно и скрушено, |
о у своју жену.</p> <pb n="206" /> <p>— Што ме запиткујеш једнако... мене је срам! — одговори ш |
ца ни Цинцарка ни Гркиња; оди!</p> <p>— Што стојиш море? — викну Лепосава весело, кад виде како |
престављени лонци и рантлике.</p> <p>— Што ћутиш сад, а?</p> <p>Лепосава ни да прослови, а срц |
иџику појави се једно девојче.</p> <p>— Што чукаш толико?{S} Није код куће.</p> <p>— А где је?< |
нији, што га она више гледаше.</p> <p>— Што да се љутим, кад ниси хтео?! — одговори Лепосава, а |
он поче некако ситно штектати.</p> <p>— Што штекћеш, куче?{S} Где ми је жена?</p> <p>— Не знам |
спусти обе ћупе да се разбију.</p> <p>— Што се бијеш, газда? — зацвили дечак, изненађен оваким |
и ти.</p> <p>— Па што се лени?</p> <p>— Што?{S} Што треба да скинеш са себе враџбине.{S} Зар си |
— Љутиш ли се?</p> <p>— Зашто?</p> <p>— Што је отишао.</p> <p>— А што се то тиче па тебе поп ли |
ео је, да испосник хоће да се погађа, а што се цене тиче, то му је већ познато било, да се овде |
разбирао, да има нешто што он не зна, а што се баш њега тиче.</p> <p>— Улази у дућан!</p> <p>Ја |
ати све добре стране кира-Анастасије, а што је за последак, као најслађу посластицу, оставио, п |
ли свет! — мислио је уз пут Јанићије, а што се више ближио ћепенку, који је испунила гојазна фи |
како над кућом тако и над домаћицом, а што се тиче Јанићија, он је био потпуно уверен, да ће у |
а сазнаде све како је на вечери било, а што је најважније, шегрт му исприча, како је кира-Анаст |
псешки.{S} Турска вера — погана вера; а што се од те вере добије, то је погано.</p> <pb n="56" |
њезина реч погађала је право у срце; а што је најгоре било, она је била толико <pb n="136" /> |
ли се ти?</p> <p>— Ич се не шалим!{S} А што?{S} Па то се бар зна <pb n="137" /> да нико од неже |
враћајући се натраг Барјак-џамији.{S} А што је више у те мисли западао, све се више кајао, што |
ан, да га је из дна душе презирао.{S} А што није учинио крај са собом, ваљало му је захвалити ј |
меја од силнога задовољства.</p> <p>— А што се сад цериш као луд?</p> <p>— Јер... јер... заусти |
ном девојком пролазила туда.</p> <p>— А што си се тако пофудулила, Лепосава? — запита Канче.</p |
петљице на плетећим иглама.</p> <p>— А што да се стидиш?{S} Видиш, како се не стиде ове Божје |
етка-Мацино равнодушно лице.</p> <p>— А што ме питаш за то?{S} Зашто би се ја мразила са светом |
ћије сухо и дрхћућим гласом.</p> <p>— А што си бре такав у лицу? — запита Диша, коме паде у очи |
би те онакав човек заискао.</p> <p>— А што она да лаже...</p> <p>— У мутвак, сурунтијо; шта си |
што?</p> <p>— Што је отишао.</p> <p>— А што се то тиче па тебе поп ли си, да ти се исповедам?</ |
тари, њему није ништа право.</p> <p>— А што је узимао дете?</p> <p>— А што се „дете“ удало за њ |
е га тако жалостиво гледају.</p> <p>— А што се опет оженио њоме, када му је цео свет говорио да |
ену мисао као ветар прашину.</p> <p>— А што, зар је једна пошла за сиромаха?{S} Зашто баш да и |
Лепосава га зачуђено запита:</p> <p>— А што ми узе то?</p> <p>— Па што ће ти?{S} За кога имаш д |
> <p>— А што је узимао дете?</p> <p>— А што се „дете“ удало за њега?</p> <p>-— Него за тебе, ва |
.</p> <p>— Па то на хаџилук?</p> <p>— А што?{S} Бог ти је дао, можеш.{S} Многи би желео да буде |
ти ћерка буде устабашиница!“</p> <p>— А што, бре; шта јој фали?{S} Него да сам је удала за какв |
њезино осликавање злих страна и тегоба што их родитељска <pb n="55" /> срца подносе, то јој ип |
ду више.{S} Плакала је, проклињала%, га што је наведе да се за Дишу удаје, што јој упропасти мл |
сада тежи не само да се ослободи свега што је подсећало на некадање робовање, него чак да поти |
и неку чудновату страву од свега овога што се с њиме дешава. — Од куда му баш сада почеше изла |
<p>— А ти — замуца Диша утучен од овога што је сазнао — зашто си ћутао?</p> <p>— Како да ти каж |
ога настао у души ужасан страх од онога што ће сад опет чути, ма да је чуо већ оно што је најст |
ави му о стричевој смрти и саветова, да што пре дође, те да прими наслеђе.</p> <p>— Ти да пожур |
титала му и „као сестра“ саветовала, да што пре свршава сватове, докле му невеста није „отишла |
он никоме у својој кући не допушта, да што противу његове воље и о својој глави ради.</p> <p>У |
ише врата, распучи, те им даде маха, да што слободније одахну.</p> <p>Дани за данима протицали |
са стране Кајабурме.{S} Нестрпељив, да што пре изађе на обалу, попео се хаџија на крму, шаком |
ићије, као и сваки други, грабио је, да што раније дође на чесму, како би што дуже на <pb n="37 |
у одговори; <pb n="118" /> журио је, да што пре изиђе из ове немиле куће.{S} На пољу удахну све |
рац одмах опазио, како ће боље бити, да што пре оде у свој Пожаревац и да више никада не помишљ |
стинила, те то нагна целу насеобину, да што пре стану на пут неприликама, које су већ почеле ов |
о никако!{S} И он убрза кораке, само да што пре побегне одавде, што даље од онога места, са ког |
виђао са својим стрицем, нити је икада што о њему говорио.{S} Када се женио, није нарочито хте |
Маца <pb n="89" /> — ако што знаш, онда што мене питаш?{S} Зар је то лепо, да се у туђа посла м |
али сада није било дана, кад није ма за што викао.{S} Пре се уздржавао пред Мацом а сада је и п |
име, било на чешми или у махали, буд за што покавжила и побила.</p> <p>И то ново осећање превла |
о ломљење по туђим земљама, и све то за што?{S} Само за једно сећање, да се и на њега, ма и под |
ребацивао Лепосави, па било то макар за што.{S} Лепосава је донекле сносила све то, али, кад и |
и лепо је да се измирите; ама да сам ја што ти...{S} Бога ми... отегну тетка-Маца.</p> <p>— Ама |
; много сте остали!</p> <p>— Богу хвала што још за толико не остах, са каквим сам лоповима имао |
уницом, она је ћутала, па, ако је имала што да му каже, то је говорила мајци, а он јој је преко |
и ли га чула, она је у мутваку певушила што или би се с мајком разговарала.</p> <p>Тада би Јани |
</p> <pb n="146" /> <p>— Је ли ти рекла што мајка, ха? — запита најзад Диша приступајући јој бл |
страх.{S} Увиђао је свесно, да му ваља што енергичније предузети против клевете; али, ма шта д |
ћан, и затвори се у собицу, да премишља што да предузме.</p> <p>Нема сумње, да би кир-Диша, као |
Напротив, и сама помисао, да му ваља ма што предузети, те да се пред светом опере и своје непри |
ји зна да ћеш да узмеш Лепосаву.{S} Ама што га кријеш, море, хеј?{S} Девојче је добро; сирото, |
је Маца усплахирена зета.</p> <p>— Ама што је много, много је!{S} Скидајте јој хамајлију! — жу |
ице.{S} По оним крупним, зеленим сузама што капаху из очију ове лисице, а и по брковима, што су |
оћи у прву недељу, те да дотле, ако има што, по кући спреми и дотера, како би младожења све у р |
оно, тетка-Мацо?...{S} Божем се не зна што си је лањског Божића обилазила онако често.</p> <p> |
} Камо среће да се тако и догоди; а она што прича, то јој је криво, завиди што онакав човек дол |
вак и осорљиво одговарао, ако би га она што запитала.</p> <p>Да ли је Лепосава ово чинила инсти |
педесет онакових звона, каква беху она што су ове године први пут после Косова забрујала са Са |
} Имао си бре дреје у својим рукама, па што јој рече, где си их сакрио?{S} Што је посла овамо, |
рат.{S} Ти немаш ни мајке ни сестре, па што да идеш од нас?{S} Нана и синоћ каже Диши: „Честит |
, богоугодниче.{S} Ти си свет човек, па што ти требају толике паре?{S} Не једеш ни колико Божја |
и, што нема деце, као и ти.</p> <p>— Па што се лени?</p> <p>— Што?{S} Што треба да скинеш са се |
— Није ми баш ништа урадио.</p> <p>— Па што му онда кобиш?</p> <p>— Не кобим, него то због тебе |
ам, Канче, то ми није адет.</p> <p>— Па што нам се не похвалиш?{S} Зар нећеш да нас позовеш?</p |
:</p> <p>— А што ми узе то?</p> <p>— Па што ће ти?{S} За кога имаш да се китиш?{S} Докле се ја |
мње мучећи се да овог несрећног младића што боље убеди, како је оно био братски пољубац и загрљ |
и туда прошао.</p> <p>Једино тетка-Маца што је слала Лепосаву у дућан, да му донесе по штошта о |
разима и извиривао из оних двеју јамица што су се јављале, кад год би се у сну мало јаче насмеј |
ицу и врату.{S} А она девојачка песмица што се из баште извијала, праћена звеком дахирета, све |
вучен њеним причањем.</p> <p>— Као тебе што гледам, зете, сад!{S} Бог нека ми се смилује, треба |
Ламбре као да је у земљу пропао.{S} Све што је од других дознала, то је, да је у Галцу са кира- |
аф га изабрао за свога устабашу.{S} Све што један честит, заслужан мајстор и имућан газда може |
То је толико заболе, да је покушала све што је смела, само да отклони опасност од себе,</p> <p> |
тако испало, кира-Анастасија спрема све што кир-Диши треба на путу, смеје се, зачикује га, пева |
амбака.{S} И тако, заборављајући на све што их дотле устручаваше, уђоше једна за другом у авлиј |
да оде само до Галца, па да покуша све што може, не би ли га умилостивила и ражалила, те да се |
ли не лају, не знам; али, ово ми је све што сам до сада спечалила и сачувала своме детету (и ту |
ао младенце и сада се журило, да се све што је потребно за сватове спреми.{S} У Мациној кући чу |
о неодољиво осећање, које обујимаше све што је око себе видео, таласало се у њему.{S} У један м |
а од мирбе дигне руке и да употреби све што може, да свога најдражег пријатеља, Ламбру, сачува |
је образ највећа светиља, како мрзи све што неваља, и за правду гине.</p> <p>— Љута сам паприка |
Кад их разгледа, изиђе му пред очи све што му је дервиш саветовао, па онда и оно, што је све п |
је баш тако пријатно да му испоручи све што јој је Анастасија казала.</p> <p>А мајстор Диша опе |
постељи, устајао, уздисао и псовао све што се на грчкоме језику налазило.</p> <p>— А-а- прокле |
, кад јој се учини, да је зет казао све што треба да каже један строги газда своме калфици.{S} |
утвар.</p> <p>— Ето, ја сам урадио све што треба, а сад ће чудотворни памук учинити своје! — з |
у почетку покушавао, да и у кући заведе што већу штедњу и да на драмове одмерава шта ће се и ко |
Ламбре, све су учинили, да свадба буде што већа.{S} Мало је који Грк или Цинцарин од бољега уг |
хоће ли се сетити да ми плате; доста је што овима бадава вучем читав пртљаг.</p> <p>У квартиру |
њоме ни речи проговорио, а, када му је што затребало, слао је из дућана Јанићија, да му донесе |
аменима?{S} Не разбираш му ни шта му је што.</p> <p>Незадовољство Дишино бивало је све веће, и |
ли што је на цркву пљунути.{S} Грех је што својом грешном ногом и газим по овој светињи, али д |
{S} Може бити она ће пристати; она није што и Анастасија.</p> <p>Али кад год је покушао да јој |
му се јасно чита, како ни он не верује што мајстор Диша тврди.</p> <p>— И што да износе поштен |
ј се допао фистан и антерија од ћитајке што јој је донео за спомен; подигла је руком у вис, заг |
по њему обазре, па за тим кући, да узме што је наменио својој невести.</p> <p>Кад се вратио, те |
репетом једнако мислио о радњи, о ономе што је за собом оставио. — Покаткад му се усред читане |
видео како кир-Диша и не слути о ономе што се пре десетак дана десило.</p> <pb n="82" /> <p>Ки |
вао и изазвао расположење, слично ономе што га осећа путник, који је дуго пешачио жедан, па тек |
како често ни труни истине нема у ономе што свет говори.{S} Очигледан пример за потврду овога б |
рифате; и па зетови, из једно поштовање што си родила тако добра ћерка.</p> <p>— Ти да ћутиш, к |
наредбу, па се и не обазире на обећање што га је дала Јанићију, само пева по кући и меси посла |
јника и његове удовице, журио је, да се што пре чаршија умири.{S} И тако, сви разлози били су т |
је Ламбре, покрај све своје чежње да се што пре састане са оном, ради које ће жртвовати све, ип |
лавом и гледати у Дишу. — А ви верујете што се, по свет прича?</p> <p>— Не прича то један; то п |
да га носиш, а ја да те гледам! — рече што је могао нежнијим гласом и предаје јој огрлицу од п |
не је истина; саг, не је истина за ваше што се прича, ха! — А е ли истина да сте пали са зид и |
увери себе о својој братској љубави, и што год му је тетка Маца наредила, све је вршио па најп |
ао срећно с пута као богат наследник, и што је кир-Ламбре толико зачикавао и препадао, да су се |
и овога пута вратио се необично брзо, и што је главно, врло узбуђен и са једном огреботином исп |
чи, постао је играчка девојачке ћуди; и што се више отимао, све је више подлегао оном немилости |
облачак, лебдео над његовом душом.{S} И што је дубље залазио у другу годину брачнога живота, та |
ји се у ондашњој чаршији налажаху.{S} И што је најважније, уза сваки убачени поклон нашла би и |
рује што мајстор Диша тврди.</p> <p>— И што да износе поштену кућу на глас?{S} Зар је то лепо о |
више, што је прстен тек синоћ добила и што се мајстор Диша с њоме растао чисто тужан и плачан, |
— продера се Диша, подиже обе песнице и што је могао брже прогура се кроз гомилу, која је све в |
нине прозиру као наливене пуне мишице и што јој се гибак струк тако еластично покреће.</p> <p>— |
о му га она поклони, баци га у мутвак и што је брже могао истрча на улицу. — Била му је првобит |
у памети, колики је све пут претурио и што се до сада истрошио, цигло ради једнога детета.</p> |
ед шегртима наредио, да пази на радњу и што чешће у дану тркне до куће, те да се кира-Анастасиј |
ко је исто колико и не живети.</p> <p>И што му ова брига не би увек на ум падала, некако се ваз |
ти, па онда још више уситни, само да би што пре замакао за сокачић, у коме му станује кум Дума. |
е, да што раније дође на чесму, како би што дуже на <pb n="37" /> њој остао.{S} Али овога пута |
ирено је истрчавала на капиџик, да види што се шегрче толико затаја.</p> <p>После некога времен |
она што прича, то јој је криво, завиди што онакав човек долази <pb n="134" /> у нашу кућу, а о |
има, да је чисто нукао, само да продужи што је започела.</p> <p>Једнога дана догодило се нешто, |
овори пустињак — знам; тамо живе Френки што једу жабе.</p> <p>— Тако је, богоугодниче.{S} Мој п |
> <p>— Глава ме нешто болела; требам ли што да те послушам?</p> <p>— Хајде ти само у мутвак; са |
она често више од њега примала, него ли што га је задужила.</p> <p>Да ли је то била узајамна мр |
стор-Дишинога крова много брже, него ли што су они можда промицали над главом самога мајстор-Ди |
радња је процветала много боље, него ли што је пре тога било.{S} Дућан пун, поруџбина на хрпат, |
0" /> за цело знала нешто више, него ли што је он могао и помислити, када је почела тако говори |
а га је млатнуо каквим калупом, него ли што му рече: уђите.</p> <p>Кир-Дума уђе опрезно, а одма |
ти на такво место већи је грех, него ли што је на цркву пљунути.{S} Грех је што својом грешном |
шкандал, <pb n="105" /> те, пре него ли што је Ламбре успео да од силног журења одахне, прелете |
ше ово као свршену ствар и, пре него ли што су њихови мужеви успели да се појаве у ћор-Ахметово |
ли је на улицу не пропусти, пре него ли што сам не погледа, да се с ким на улици не сукоби.</p> |
поведе баш сада, тако рећи пре него ли што је уцвељена удовица била у стању да утаре трогодишњ |
Одговори, кад те пита!{S} Кажи, знаш ли што ти је дао?</p> <p>Лепосава опет климну главом.</p> |
ије одавна сумњао и пажљиво мотрио, али што није могао да лако утврди, поста му сада потпуно ја |
и кир-Думи, своме венчаноме куму. — Али што није језик открио, то открише једаред у хамаму неко |
ки је он пред ручак означио.</p> <p>Али што се тиче новца, ту је и сада био потпуно прибран и с |
ли са свесном намером да га намучи, или што се нечега плашила, ко би то могао погодити.{S} Једн |
и су му лежале развалине од свију мисли што их је уз пут смишљао и он се, малаксао од тешког ду |
би ништа казала, баш и када би у истини што знала.</p> <p>Али то није сметало комшилуку ни најм |
чких“ ексера.{S} Ексер као и сви ексери што су, само се од ових разликовао, што је на оштроме к |
, да надвлада зета и да Лепосави створи што ширу самоуправну власт у мутваку.</p> <p>— Е, мој з |
дућан; али јучерање „гледање“ и осмејци што су их, том приликом, њих двоје кришом измењали, још |
или да се врати мајстору или да изврши што је наумио.{S} На прво није хтео ни да се осврне, а |
х од могућне смрти не даде му да изврши што је наумио, и њему не остаде друго него да изиђе на |
и баш на лепо, — пустиће га, кад изврши што је наумио.</p> <p>Страшна одлука, какву може само у |
.. али...</p> <p>— Није могао да доврши што хтеде рећи, јер га Анастасија, радосно изненађена, |
погледа га.{S} Он се збуни и не доврши што хтеде рећи.{S} Изненадило га је, како се за ово чет |
отац само што роди, али мајстор је онај што отвара очи и даје лебац у руке — објашњавао је хаџи |
и о женидби устабашиној.{S} Који је тај што је први пронео глас, не зна се, али у велико се вер |
те да се кира-Анастасији нађе, ако јој што затреба.</p> <pb n="58" /> <p>И то је Јанићије Бик |
својих познаника и не бришући онај зној што му је капао са чела.{S} Нека тешка мука притисла му |
потпуно праведно заслужила онај надимак што га носи, — па се од самога себе стидео.{S} Али лепа |
p>— Ох, ох, луда глава! ох проклето Бик што ми укради антерија!{S} А-а-ах! — Шија да му заврнем |
ија на тезгу, а чело му се ороси знојем што га проби.{S} Као дрвени стуб стоји и ни једним дело |
</p> <p>Хаџи-Диша је био задовољан свим што је у кући и радњи затекао.{S} Јанићије му је у исти |
{S} Нисам смела више ни да му заповедим што, сама сам у кући, а он као ајдук наслони се о обрам |
се зна, јер стоји у јакој вези са оним што је после било; а то ће нам, најзад, објаснити и оне |
прости, није пустио да ја кувам и месим што хоћу и како умем.{S} Данас, сутра, кад ти жена оде |
т сасвим инако.{S} Да зажали за породом што га нема, то јој ни на крај памети није долазило.{S} |
шчезавала заједно са мујезиновом песмом што се са минарета разлегала, опомињала је трговце да п |
о и неко одмерено хуктање, као онај шум што се чује у ковачници кад меховима ватру распаљују.{S |
ими две аспре, (а то је био први поклон што га је за пет година шегртовања добио од свога мајст |
Јанићија волела; гледала је у њега, као што је некада у Лепосаву, и када би се Јанићије махао о |
ко поуздано да му и радњу надгледа, као што је поуздан да му за женом пази?</p> <p>Међутим, баш |
p>— Камо ти сада тако јаког човека, као што беше мој покојник?{S} Једаред, баш после прошевине, |
о, нека га ваља на својим таласима, као што речна брзица ваља врбову кладу.</p> <p>— Како Бог х |
тасија међу кумама смерна и стидна, као што то приличи невести, а кир-Диша између кумова двори |
ђубре.{S} Па после да плетеш седе, као што ће их плести фудул-Стаменкино Канче!</p> <p>— Ја не |
промена; уозбиљио се, не пева више, као што је то увек уз посао радио, не зачикује мимопролазећ |
сада нема више онако снажних људи, као што их је било некада.</p> <p>— Камо ти сада тако јаког |
сти грех према будућој својој деци, као што беше грех његових родитеља према њему.{S} Међутим г |
а никада боље и лепше није истицао, као што је то чинио, кад се у цркви појави београдски митро |
измислио и за кира-Анастасију оно, као што је измислио и за мене ово, што се сад по чаршији го |
трудио да удеси и ход онако ситно, као што се и грчки ситно говори. — Ово му је, до душе, већ |
100" /> њега толико исто немогућно, као што је сада немогућно, да својом шаком запуши целом Бео |
о јој није изгледало онако страшно, као што би било, да их је ма коме другоме дао.{S} Она изиђе |
гије, да га метну на магаре, али не као што се јаше него лицем репу, па да га проведу кроз чарш |
it="subSection" /> <p>Погреб је био као што и приличи једној устабашиници.{S} Однесена је под е |
и она њима одлазила на посело, баш као што је радила и за живота покојнога кир-Бенџе.{S} Кира- |
се и сам на узглавља, по који пут (као што је то свуда онда био обичај доброга тона) узригну, |
ебаше ли бољи накит од деце.</p> <p>Као што је кућу и жену оставио Маци, тако је радњу оставио |
комшије, само да га когод не би запитао што о томе; и у опште био је збуњен и сав утучен.{S} Од |
римила свој део „лечења“, али онај ђаво што јој се у душу увукао, тако се заквачио ноктима, да |
месец, а звезде? — Зар нема нешто живо што гледа?{S} Ето, ако комшија спава, није ли будно ком |
је! — помисли Јанићије и стаде му криво што је и помишљао да дође овамо.{S} Он се повуче иза ог |
и смеју.</p> <pb n="150" /> <p>Све ово што угледа дође Јанићију тако слично са оним даном, кад |
е, а камо ли једно тренутно задовољство што га човек ужива.{S} Зар то није истина, да баш онда |
о и тебе не поведе?</p> <p>— Није, него што не поведе и тетка Мацу на хаџилук.{S} Штета, Бога м |
нџа опет није могао умрети раније, него што је то било уписано у књигу.</p> <p>Анастасија је пр |
чежње, који је говорио много више, него што би је у стању била исказати највештија фраза песник |
га Дишу.</p> <p>— Казала сам, боље него што би и ти сам могао; али она ни да чује!{S} Каже:{S} |
о смислио.{S} Мајстор Диша је, пре него што се Јанићије вратио из бербернице, већ чуо за цео до |
: „Што ћутиш као стрина?“ — и, пре него што је успео да пружи руке ради одбране, унесе му се у |
су му доносили од куће шегрти, пре него што ће у вече заклопити <pb n="213" /> ћепенке и поћи к |
измахну на њега метлом, а он, пре него што ће га ударити, побеже из мутвака.</p> <p>Ма да је м |
о здрав, онда је требало само, пре него што ће целивати, изјавити у себи какву жељу и часни екс |
покори жељи свога мужа.{S} Али пре него што је пристала, отишла је кума-Думиници и кира-Мани, д |
адин није могао видети.</p> <p>Пре него што ће се дотаћи сандучета, старац изговори кратку моли |
ти, ако је могућно још замишљенији него што је из дућана изашао.{S} Нарочито се мрштио, кад би |
> <p>А мајстор Диша, још збуњенији него што је дошао, изиђе из оне куће и од оне жене, за којом |
од друге, а уз то је, да би догађај био што потпунији, описивала све појединости које су, како |
игра ли игра, кад те само угледа, па ко што ради, он трч’ за тобом, ја л’ да те загрли, ја л’ д |
, да јој се нађе, а и да њему јави, ако што буде.</p> <p>Око подне дотрча Јанићије у дућан, узб |
развуче тетка Маца <pb n="89" /> — ако што знаш, онда што мене питаш?{S} Зар је то лепо, да се |
а, а сад га мрзим како једно куче, како што христијанска душа мрзи на <pb n="94" /> Турчин!{S} |
а не видим више — такви рукави!{S} Тако што не приличи честитој жени!</p> <p>— Па шта да радим |
али он није могао ни помислити да тако што предложи Маци.{S} Да је бар удовац, али пуштеник — |
Истина, Лепосава није помислила на тако што, али њезине очи тако су севнуле, да га је тај погле |
огао, да ће му се од њихове стране тако што десити.</p> <p>У то није сумњала, али се плашила ип |
е била радо виђена у кућама где се тако што догодило, него је била уважавана и од оних жена чиј |
ла чак и фудул-Стаменка, кад би се тако што пронело за њезино Канче.</p> <p>Једнога јутра отишл |
единчетом, како је то лаж и ако се тако што из њезине куће изнесе, то би могло нахудити њезином |
то није боље отварао очи, да му се тако што не догоди.</p> <p>Једнога вечера сео мајстор Диша н |
амерно.{S} Само, ко ли му је могао тако што наредити?{S} Да то није кира-Манино дело, о томе ни |
ких дана, видети онога ради кога у мало што није страдала.</p> <p>Јанићије је још те вечери доз |
лавом надвијала се судбина, која у мало што не поремети све наде хаџијине. — Лепосава је још по |
е забуну у кућу.{S} Мајстор Диша у мало што се и сам не сруши, кад му пуница саопшти шта се дес |
њему стаде тако лако и ведро, те у мало што не поскочи, да је на ново загрли.</p> <p>— Како да |
а му се лопови увукли у кућу, те у мало што не поче да виче за помоћ.</p> <p>Јанићије се у томе |
час, саже, те га калуп прелете и у мало што не погоди једнога пролазника, који у томе часу наиђ |
> <p>Кир-Ламбру прођоше жмарци и у мало што не дрекну.{S} Учинило му се, да га је за руку ухват |
е, приши му једну ћушку, да овај у мало што не испусти обе ћупе да се разбију.</p> <p>— Што се |
а те Бог сачува!{S} С оном првом у мало што не учиних русвај; ама срећа моја, што ми дође памет |
ивали, можда најлепшу белину и руменило што се може видети на мишицама какве му драго лепотице, |
платио!{S} Има Божје правде, има, само што то овај покварени свет не зна!</p> <p>И хаџи-Диша с |
стали одушевљени Биковом вештином, само што га у недра не мећу.{S} Дума светује Дишу, да га „из |
сава у одбрани рекла да је угатан, само што не опсова нешто кира-Анастасији.</p> <p>— Нисам хте |
а ово, али се учини свему невешта; само што се неприметно насмеши и главом одмахну.</p> <p>— Де |
еше никога <pb n="220" /> више.{S} Само што затече ћор-Ахмета, где купи око стола срче од полуп |
ге; али он се не мога одазвати.{S} Само што је руком нешто отискивао од себе.{S} Доцније тек, к |
а већ сама молити.</p> <p>Лепосава само што није од радости запевала.{S} Није шале, толико се п |
, женска глава, па се препадох, па само што ми зуби цвокоћу од страха.</p> <p>Три дана је мајст |
Шта, наопако! — викну Маца, а Диша само што разрогачи очи од изненађења.{S} До данас Јанићије н |
... јеменије....</p> <p>Кир-Ламбре само што седе на миндерлук и као претучен занеми.{S} Сада те |
вога имена запе му глас у грлу, те само што промуца нешто неразумљиво и са очекивањем, испуњени |
носи болести и недуге као руком, и само што мртве из гроба не буди.{S} Свет је толико нагртао њ |
безекнуто гледао у кривоклетника и само што није залелекао за изгубљеним новцем.</p> <p>— Е, не |
ј долази, стушти обрве, а из очију само што не севнуше муње.</p> <p>— Ста искас ти овде? — викн |
а.{S} Мајстор је више од оца; отац само што роди, али мајстор је онај што отвара очи и даје леб |
је све ово било нелагодно; оно незнано што га је једнако држало у некој запетости и недоумици, |
ла, да би је он од тога одвратио, једно што је пут за једну женску главу врло далек, а друго, ш |
, кад ствар пукне по Београду.{S} Једно што је осећао, то је, да ће сав онај углед, који је до |
гао баш никако да објасни.{S} Тек једно што је сада, када се почео свестити, осећао, био је сти |
е да истерује ствар до краја.{S} Једино што јој је добацио, то је било неколико речи, да га не |
само ради, ни главе не диже.{S} Једино што би га из дућана повукло, то је, да, од времена на в |
ао онако збунити њезиним смехом.{S} Оно што је већ једном увртео у главу, то се није могло изби |
и твоју кућу као рођену поштујем, а оно што они говоре лажно је...</p> <p>Тетка Маца се тужно н |
апкуна пропусти добро кроз шаке, за оно што му је разбио врата.</p> <p>— Можеш ти то, брајко, п |
ави и на своја разбијена врата и на оно што је шегрту спремао.</p> <p>Али судбина, која се тога |
да избије из главе сваку помисао на оно што је онако несвесно урадио, он то није могао успети.{ |
дан од најуваженијих грађана; а све оно што га је до сада тиштало и мучило, распукло се и ишчез |
знам; али за кога течем, ето, то је оно што не знам; — одговарао је самоме себи.{S} А докле је |
тра да ми се каже како сам казала и оно што није? — одговори тетка Маца лагано и разложито, као |
ко узгред, тек да наговести сумњу и оно што се по чаршији говори, поче му пребацивати зашто се |
анићије једва уздржао, да не понови оно што је пре три дана урадио.</p> <p>— Чекај, да ти помог |
било му је много сношљивије него ли оно што је јуче пропатио.{S} Сад већ није могао ни помишљат |
егао би у дућан, само да би избегао оно што се може десити.{S} Зато је Јанићије морао по вас да |
ласком, да му од једном стаде јасно оно што мало час није разумео.</p> <p>— И јесам лудак.{S} А |
ће сад опет чути, ма да је чуо већ оно што је најстрашније.</p> <p>— Јесте, због тога! — Ја те |
поштена жена, грехота је да кријеш оно што ми образ каља — очајно промуца Диша. — Реци ми само |
{S} Напротив, њој је било врло пријатно што је судбина поштедела од једне сувишне бриге без кој |
ван новац мајстор Диша је, као и обично што је на путу радио, метнуо у ћемер и то опасао око па |
а је светина одујмила, он се одлучи, по што по то, да оде.{S} Пред текијом није било никога а у |
Дишом.</p> <p>— Ламбру да отераш!{S} То што је долазио, нека!{S} Ама од данас да не пригвири у |
кинуо враџбине, деце пуна кућа.{S} А то што је на теби, од прве ти је жене. — Ово је већ трећа |
прагу, у њему се појавила сумња, да то што је обећао није добро и да ће газда-Диша и без њега |
у, и оде, да се измије.</p> <p>И све то што се дешавало око њега и с њиме уништавало га је сасв |
ана стрпељиво је подносила све, па и то што јој нема мужа.</p> <p>Кир-Дума већ беше спреман, да |
} Није се наљутио, али га изненадило то што му рече.</p> <p>— Ко ми угатао?</p> <p>— Она.</p> < |
на ум, како није ни поштено ни лепо то што сада ради; али у истоме часу створи му се кира-Анас |
Ох!{S} Баш је добар!{S} Баш је добро то што не учини! — весело је певушила Лепосава, носећи рат |
не међу београђанкама мио гост.{S} Зато што јој је био отворен приступ по свима кућама, турским |
еливати такву светињу чинило му се исто што и целивати руку Спаситељеву.</p> <p>Но пре него ли |
ако је Анастасијина порука била то исто што и заповест, он прикупи бројанице, извири још једном |
досећала и слутила нешто нејасно, нешто што ће се скоро догодити, али шта, то није могла никако |
ко <pb n="86" /> разбирао, да има нешто што он не зна, а што се баш њега тиче.</p> <p>— Улази у |
на улицу да изиђе.</p> <p>Али има нешто што и неодлучне до одлуке доведе.{S} Разуме се да, у та |
кад је отишла у буџак, добила је нешто што не би ни налик на Божји благослов.{S} То је била не |
потајну страву, као кад очекујемо нешто што ће се неминовно десити, али никако не знамо, шта ће |
време и почео ослушкивати, неће ли бар што изнутра чути; али ни из авлије ни из куће ни гласа |
д очи овако сплетен и немоћан, да ствар што боље изведе.</p> <p>Али како је Анастасијина порука |
суд му је и то досудио.{S} Да се ствар што пре оконча, томе је и сама кира-Анастасија случајно |
да се спасе љуте гриже,</l> <l>Совјест што му притискала зјело.</l> <l>Ах, печална судбино!{S} |
тетка Маца још ћуташе, тек по који пут што би јој се из груди отео дубок уздах, који му нагове |
таде га на улици.</p> <p>И тако, оно, у што је Јанићије одавна сумњао и пажљиво мотрио, али што |
а не беше од оних, који олако напуштају што су предузели.{S} Место да устане, он поче на широко |
умору.{S} Комшије су навраћале, да чују што о Диши, а и да узгред виде, како се одржава кућа, к |
се до сада не јави, да пита треба ли му што!{S} Је ли он муж и господар у кући, или шта је? — О |
ва и овога пута нити се насмеја нити му што одговори, и Јанићије сад немаде куда, него и сам да |
муран поче збуњено размишљавати о свему што се десило.{S} Шта је све било ноћас?{S} Ето: код фу |
, отумарао је незнано куд.{S} Ко о њему што сазна, нека достави власти. — Лични опис има осамна |
но и тако хладно, као да прича о нечему што је се ни мало не тиче то ви да идете!{S} Кућа не је |
е ухвати обема рукама за груди и удахну што је више могао ваздуха.</p> <p>Песмица из баште завр |
.</p> <p>— А кира-Анастасија, па сас њу што ћемо?</p> <p>Сад већ не беше никакве тешкоће; устав |
ји, у оно доба, беху друштвеноме животу што и со хлебу, и чијим трговачким фирмама не могаху од |
својим барјаком, само папуџијски еснаф што га још није имао.{S} О светоме Спиридону, кад је ес |
„Знаш ли како се зове она ватра,</l> <l>Што душу сажиже а срце спржи?</l> <l>— Знам, душо, знам |
ли знаш како се зове она ватра,</l> <l>Што душу сажиже а срце спржи?</l> <l>Знам, душо, знам, |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Што се дани венчања све ближе примицаху, мајстор Диша ј |
мој кошуљи и сва модра од убоја.</p> <p>Што се никада није десило, кир-Ламбре је, дубоко после |
соби, па онда, онда, кад је ја питам: „Што нас остави, бре?“ а она ми каже: „Он ме је овамо от |
и, као да је жеравица опече, подвикну: „Што ћутиш као стрина?“ — и, пре него што је успео да пр |
исти; јер у који год би дућан дошла, да штогод купи, свуда би добијала на поклон по које шећерл |
ли зато Диша изналажаше свакога дана по штошта, што му се није свидело.</p> <p>— Мука га изела, |
слала Лепосаву у дућан, да му донесе по штошта од своје софре као понуду.{S} Кир-Диша је ову не |
то онда, када би му она околишно тек по штошта добацила, што би га уверило, да кира-Анастасија |
азио у авлији, али, када га она угледа, штуче у мутвак, да се с њиме не сретне.{S} То га је већ |
есе, а кира-Мана, чим их отпрати очима, штуче кроз суседне капиџике и башче до <pb n="18" /> ки |
анићије се у томе часу користи забуном, штуче кроз врата и истрча на улицу.</p> <p>Анастасија и |
је немаде кад да се објашњава више, већ штуче међу сватове.</p> <p>А ко зна, не би ли боље било |
е би му толико заглухнуле слух и толики шум у глави подигле, као ова једна реч: „То ће ти бити |
тешко застења.{S} Једнолики, безизразни шум шумио је око њега, па, ни сам не знајући зашто, он |
сећао и неко одмерено хуктање, као онај шум што се чује у ковачници кад меховима ватру распаљуј |
ни из куће ни гласа ни каквог му драго шума, осем онога шандуда, чије се густо грање над самим |
о човек, који је пролазио кроз најгушће шуме и гудуре, обзирао се на све стране, да га рђави љу |
лишће, што са бујних грана под ветрићем шуми, дише.{S} И то неодољиво осећање, које обујимаше с |
о застења.{S} Једнолики, безизразни шум шумио је око њега, па, ни сам не знајући зашто, он се н |
обасјана, благ поветарац доносио му је шумор баштенскога грања и пријатно расхлађивао његове с |
аше свежим плаветнилом и разлегаше се у шумору лишћа и гугутању кумрија, дође јој лако, мило, к |
и ужива у хладовитом зеленилу и његову шумору.{S} Комшије су навраћале, да чују што о Диши, а |
ако запита, ти да јој кажеш: „Добро је, шућур Богу!“ — а полако да кажеш: „Со ти у очи, а болес |
онако повучено и зазирати од најмањега шушња.{S} Некадање пријатељице и познанице, које су јој |
зглавље и поче тешко предисати.{S} Тупо шуштање у глави и модри колути почеше му играти пред оч |
, а који је тако тајанствено овога пута шуштао.</p> <p>Најзад се одлучи, притиште руком кваку и |
ије није чекао да се пролазници искупе, шчепа из мутвака обраницу и истрча на улицу.{S} Но кир- |
ћала се само толико, да је обема рукама шчепала и вукла нечије косе, и да су нечије шаке њу гре |
а и седе у постељи, бајаги, да их шаком шчисти.</p> <p>— Хајде, хајде!{S} Даћу ја теби мрве!{S} |
уди не гледају шта узимљу.</p> <p>Овако шчуђавање обнављало се готово у свима кућама, где је те |
>Знам, душо, знам, — то је Љубав.</l> </quote> <p>То су певале Лепосавине другарице; јер тетка |
Знам, душо, знам — то је љубав!“</l> </quote> <p>Јанићије је слушао, како се у даљини све више |
„Знам, душо, знам — то је љубав!“</l> </quote> <p>— То је љубав! — понови оп последњу реч; а ве |
> <l>Сузом горком орошава кости!“</l> </quote> <p>А одмах, испод ових суморних и нешто загонетн |
о те тешто, ја си коло па водим!“</l> </quote> <p>Он запева, а обе жене преузеше; Дума се завал |
е</l> <l>Чјем је сердце оскудно!“</l> </quote> <p>Ах!{S} Старо, честито време!{S} Стари честити |
е</l> <l>Чјем је сердце оскудно!“</l> </quote> <p>Ту песму је Лепосава врло често певала и у му |
v type="chapter" xml:id="SRP19061_C0"> <quote> <l>„Сопутници, у жизни плачевној,</l> <l>Честној |
трану врат и танким гласом запева:</p> <quote> <l>„Кокона Маријола, муж ти је умро!</l> <l>— Ак |
зачу, а која беше у то доба нова:</p> <quote> <l>„Да ли знаш како се зове она ватра,</l> <l>Шт |
песама јој постаде најмилија она:</p> <quote> <l>„Зашт да прећутим ја онога свјета,</l> <l>Да |
стадоше извијати арију оне песме:</p> <quote> <l>„Знаш ли како се зове она ватра,</l> <l>Што д |
баште заврши се последњим стихом:</p> <quote> <l>„Да ли знаш како се зове она ватра, што душу< |
-Дишиница запева ону чувену песму:</p> <quote> <l>„Зашт’ да прећутим ја овога свјета,</l> <l>Да |